Dnevnik 3.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD

^ETVRTAK 3. MAJ 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23423 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

~etvrtak3.maj2012.

c m y

dnevnik

c m y

noVi sad

^etVRtaK 3. MaJ 2012. Godine

Godina LXX BRoJ 23423 Cena 30 dinaRa * 0,50 EUR

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

od danas u „Dnevniku” Galerija malih maturanata

str. 11

VE^ERAS U poNo] po^IwE pREDIzboRNA TI[INA

Zavr{nica kampawe U~esnici predstoje}ih izbora u Srbiji do ve~eras u pono} mogu da vode kampawe, kada po~iwe predizborna ti{ina, koja }e trajati do zatvarawa bira~kih mesta – 6. maja u 20 sati. Ju~era{wi dan politi~ke stranke, predsedni~ki i brojni lokalni kandidati iskoristili su za posledwe predizborne skupove, obilaske i, naravno, obe}awa. Prvomajski praznik je pro{ao u predizbornoj kampawi, bira~i su uz ro{tiq na meniju imali ponudu svih mogu}ih i nemogu}ih parola. Od

sutra predah, a 6. maja }emo videti kome se sve ovo isplatilo. Na ukupno 8.587 bira~kih mesta u Srbiji i inostranstvu mo`e da glasa 7.026.579 bira~a. Srbija 6. maja 2012. godine bira predsednika, poslanike u Narodnoj skup{tini Srbije i u Skup{tini Vojvodine, kao i lokalne odbornike u ve}ini op{tina i gradova.

str. 4, 5, 10 i 12

T E M A „ D N E V N I K A ” : po KRa Jin sKi iZ Bo Ri u sen Ci KaM pa we

Voj vo di na na bil bor di ma

str. 5

po sKu pQe we GRa \e Vin sKoG Ma te Ri Ja la ne ]e uKo ^i ti sta no GRad wu?

Ci gla tri put jef ti ni ja ne go ja je str. 6

Toplo

NASLoVI

politika 4 Mirovi}: Dva premijera iz Novog Sada

novi sad 9 ]udqivo vreme {aqe kod lekara 10 Rumenka jo{ ~eka kanalizaciju

Vojvodina 12 Opet traktori Tisom plove

13 Otkrivena laboratorija za marihuanu 13 Zatvor za 38 imigranata

dru{tvo 14 Kad ne moè kod mati~ara, moè kod sve{tenika 14 Od sutra novi pravilnik o saobra}aju 15 Softver pomaè qubiteqima ~a{ice

Balkan 25 Skopqe: Dvojica osumwi~ena jo{ u bekstvu 25 Gr~ka: Na izborima 32 stranke

Foto: R. Hayi}

ekonomija 6 Ako ne ispliva proizvodwa, potonu}e Srbija 6 Nemci kupuju Komercijalnu banku?

najvi{a temperatura 29 °s

Crna

Ras po de la Rud ne Ren te u ZRe wa ni nu

Me len ~a ni naj vi {e pro fi ti ra li od naf te

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : „CR Ve ni Fe we Ri” u sR Bi Ji iZ Me \u ne Mo Ra la i pRo Fe si Je

Le ga li za ci ja pro sti tu ci je jo{ na od me ra va wu

str. 13

str. 6

SpoRT

str. 18 – 22

REpoRTA@E se Zo na Bu ^oV Ki na se Ve Ru Ba na ta po ^e la sent \eR \oM u no VoM Kne @eV Cu

Sve ti \or |e pe {a di nac ubi ja a`da ju n pRaZniK Mladosti i Radosti

n odBoJKa[iCe sRBiJe iZGuBile od holandiJe

n VoJVodina pRotiV BsK-a BeZ MoReiRe i apiJe

str. 26

POLiTikA

~etvrtak3.maj2012.

dnevnik

c m y

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

U~esnici predstoje}ih izbora u Srbiji do ve~eras u pono} mogu da vode kampawe, kada po~iwe predizborna ti{ina, koja }e trajati do zatvarawa bira~kih mesta - 6. maja u 20 sati. Kako pi{e u Zakonu o izboru narodnih po-

slanika, predizborna ti{ina po~iwe 48 sati pre odr`avawa izbora.U tom periodu bi}e zabrawena izborna propaganda preko sredstava javnog obave{tavawa, javni skupovi i objavqivawe procene rezultata izbora.

RIK: Bro ja we gla so va sa Ko so va u Vra wu i Ra {koj Republi~ka izborna komisija donela je re{ewe kojim se predvi|a da se po zavr{etku izbora izborni materijal sa Kosova i Metohije prebrojava i u Vrawu, a ne samo u Ra{koj, kako je to ranije utvr|eno. U Ra{koj bi se prebrojavali glasovi iz severnog dela Kosova i Pe}i, a u Vrawu iz Kosovskog Pomoravqa i Kosovskog okruga. Tako|e, utvr|eno je da za {est op{tina u Pokrajini, sa 261.000 bira~a - \akovici, De~anima, Suvoj Reci, Glogovcu, Ka~aniku i [timqu, nisu predvi|ena bira~ka mesta za predsedni~ke i parlamentarne izbore, pa }e materijal za ta bira~ka mesta biti zape~a}en u {tampariji „Slu`benog glasnika” i ne}e biti distribuiran.

IGOR MI RO VI] (SNS) PROGNOZIRA:

Dva pre mi je ra iz No vog Sa da Funkcionerka Srpske napredne stranke i kandidatkiwa za republi~kog premijera koalicije „Pokrenimo Srbiju“ Jor go van ka Ta ba ko vi} izjavila je ju~e u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvr|avi, da je Vojvodina za SNS izuzetno va`na. Ona je, kritikuju}i dosada{wi odnos centralne i pokrajinske vlasti, rekla da SNS dràvu ne doìvqava kao svoju privatnu pr}iju i poru~ila da izdvajawa iz buxeta Srbije ne}e zavisiti od dobre voqe vladara, nego od zakona i kriterijuma. Tabakovi}eva je u susretu sa novinarima na terasi Petrovaradinske tvr|ave rekla da nije slu~ajno {to odatle, samo dan uo~i izborne ti{ine, {aqe posledwu poruku iz ove kampawe pred izbore 6. maja, jer èli da se ta poruka zapamti. Govore}i o Vojvodini i kqu~nim zakonima koji se na pokrajinu odnose, Tabakovi}eva je kazala da u SNS-u „ne postoji jaz izme|u re~i i dela“. - Onako kako je Bo ris Ta di} prenosio Bo ja nu Paj ti }u nadle`nosti, a ne i sredstva, govori o

jedinstvu te stranke, ali i wenoj iskrenosti da Vojvodinu u~ini onim {to ona jeste i {to treba da bude – kazala je Jorgovanka Tabakovi}. U pogledu Vojvodine, Ustav Srbije, smatra, nije problem, nego je problem, dodala je, to {to se Ustav ne po{tuje. Funkcioner SNS-a Igor Mi ro vi}, koga koalicija „Pokrenimo Vojvodinu“ kandiduje za predsednika Vlade Vojvodine, rekao je da od uvo|ewa vi{estrana~ja u Srbiji do danas nije postojala prilika da istovremeno, iz Novog Sada, budu izabrani budu}i predsednici republi~ke i pokrajinske vlade. - Ponosni smo {to je Jorgovanka Tabakovi} na{a sugra|anka i {to }emo imati predsednika Vlade koji je izuzetno stru~an i sposoban da sprovodi promene – kazao je Mirovi}. Najva`nije je, smatra Mirovi}, da institucije AP Vojvodine i Republike Srbije prestanu sa sva|ama i nadgorwavawem, i da tu, kako je kazao, propalu koncepciju zamene koncepcijom jedinstva i rezultata. S. N. K.

Ko {tu ni ca: Za eko nom sku slo bo du Predsedni~ki kandidat Demokratske stranke Srbije Vo ji slav Ko {tu ni ca poru~io je ju~e da je politi~ka neutralnost „pravo ime za slobodu Srbije” i dodao da je politika da Evropa nema alternativu „plitkoumna i pogubna”. Ko{tunica je na zavr{noj konvenciji DSS u centru „Sava” naglasio da DSS izlazi na izbore sa namerom da ekonomski oporavi Srbiju i da je ciq te stranke da Srbija ima ekonomsku slobodu. Lider DSS je tako|e naveo da je do sad postojala jedna dogma - da Evropa nema alternativu, a sada se pravi druga - „da oni koji su na vlasti poru~uju da se bez wih ne mo`e”. Ko{tunica je dodao i da smo svedoci poku{aja da se napravi „oktroisani ustav po nalogu iz Brisela i da se promeni sada{wi za koji je glas dao i pokojni patrijarh Pavle”. On je ponovio da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da Srbija „ne}e i ne sme da bude ~lan EU i NATO” uz poruku da }e sara|ivati sa svima u skladu sa svojim interesima.

Ta di}: Mi ni ka da ne od u sta je mo Samo pod vo|stvom Bo ri sa Ta di }a i koalicije „Izbor za boqi ìvot” Srbija moè biti mo}a, perspektivna, prosperitetna evropska zemqa, koja }e biti po{tovana u svetu, poruka je sa zavr{ne konvencije koalicije ju~e na Trgu Republike u Beogradu. Mi nismo tradicionalisti, mi smo stranka okrenuta budu}nosti i ìvotu, ru{imo barijere i sara|ujemo sa svima, gledamo mr`wi i opasnosti u o~i i nikada ne odustajemo, izjavio je predsedni~ki kandidat liste „Izbor za boqi ìvot” Boris Tadi}. - Nisu na{a politika, strategija i ciqevi okrenuti precima i pro{losti. Mi na{e pretke po{tujemo, ali ideja budu}nosti Srbije namewena je onima koji }e se tek roditi pod na{im imenom- poru~io je Tadi}. ^lan predsedni{ta DS i ministar spoqnih poslova Vuk Je re mi} rekao je da da u dana{woj Srbiji postoji samo jedan ~ovek koji razume svet, krizu i ~iwenicu da se u me|unarodnoj areni vodi jagma za svaki dolar i da samo jedan ~ovek Srbiji moè da obezbedi investiicije i prosperitet. „Taj ~ovek je Bo-

ris Tadi}”, poru~io je Jeremi}. Jeremi} je rekao da demokrate nikada ne odustaju i da su to pokazale i kada su od svojih prethodnika nasledile pusto{, zemqu pod sankcijama, zemqu koja je bombardovana i prvi put u svojoj istoriji bila poni`ena i pora`ena. Zamenik predsednika DS i gradona~elnik Beograda Dra gan \i las pozvao je Beogra|ane da wihova podr{ka wemu ne bude „na{a mala

tajna”, ve} da je javno na izborima 6. maja pokaù i glasaju za politiku koja je od Beograda napravila prestonicu ovog dela Evrope, a Srbiju zemqom Fijata, Bo{a, Panasonika, Svarovskog... „Nije sramota nemati diplomu, ali je sramota kandidovati se za predsednika i kupiti diplomu. Sramota je da promene u Srbiji nude propali politi~ari - Kari}, Ili} i Nikoli}”, rekao je \ilas. Predsednik RS Mi lo rad Do dik je rekao je da je Boris Tadi} Srbiju uputio na put razvoja, put koji i sama Republika Srpska èli za Srbiju, a to je da Srbija bude najmo}nija i naja~a dràva u regionu i poru~io da je Tadi}u potreban mandat da zavr{i poslove koje je zapo~eo. Podr{ku koaliciji „Izbor za boqi ìvot” i predsedni~kom kandidatu Borisu Tadi}u, uz brojne poznate li~nosti, dali su i lideri Srba iz regiona, a izme|u ostalih, Ni ko la [pi ri} iz BiH, Sr |an Mi li}, Pre drag Po po vi} iz Crne Gore, Mi lo rad Pu po vac iz Hrvatske, kao i predstavnici Srba iz Slovenije, Slova~ke, Albanije, Ma|arske...

KON VEN CI JA KO A LI CI JE „PRE O KRET” U NO VOM SA DU

Od isti ne se ne mo è be à ti Lider koalicije „Preokret” i predsedni~ki kandidat ê do mir Jo va no vi} izjavio je sino} na zavr{nom mitingu te koalicije u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvr|avi, da je re{ewe vojvo|anskog problema tamo gde je wegov uzrok, a to je, kako je rekao, u u Beogradu. - Kad Srbiju dovedemo u red, bi}emo u prilici i Vojvodinu da uredimo- rekao je Jovanovi} poru~iv{i okupqenim da se od istine vi{e ne moè beàti. Jovanovi} je pristalicama rekao da ne zna re{ewe za svaki vojvo|anski problem, ali da je dovoqno o tome ~uo i da je to dovoqno da ih sve pozove da ponovo prave srpsku Atinu. Lider SPO Vuk Dra {ko vi} rekao je da }e izbori 6. maja biti uzalud ako „Preokret” ne osvoji najmawe dvocifreni rezultat i ako ne

dobije snagu „da ove {to su zaspali ne povu~e u Evropu”. Tokom Dra{kovi}evog obra}awa skupu, pojedine pristalice SPO-a su upalile bakqe, skandiraju}i „Vu~e, Vu~e”. Dra{kovi} ih je pozvao da ih ugase jer ovo, kako je rekao, nije fudbalska utakmica ve} radni dogovor. On je dodao da ako ho}emo u Evropu mora biti reda . - Da je ovo evropski ure|ena dr`ava ne bi se desilo da u istom danu budu lokalni, parlamentarni i predsedni~ki izbori. Ovde su pome{ani momci, babe, `abe, kestenovi, da se qudi ne bi sna{li i da bi se ne{to u{i}arilo - poru~io je lider SPO-a. S. N. K.

„Dve ri” u No vom Sa du U Novom Sadu su ju~e popodne svoj predizborni skup odràle „Dveri”. Pristalice ovog pokreta pro{etale su centrom grada, a predsedni~ki kandidat „Dveri” Vla dan Gli {i} rekao je da je taj pokret iznena|ewe samo za one koji nisu imali priliku da prate wegov razvoj. - Na{i bira~i su qudi koji dolaze iz svih slojeva i dru{tvenih grupa, jer smo glasnogovornici svih razo~aranih u sistem i reìm. Dveri ne}e sara|ivati sa strankama sada{weg reìma, tu spada i LDP, ali ni sa SNS, koji èli da nastavi politiku Bo ri sa Ta di }a u pogledu puta Srbije u EU, NATO, pregovora s Ta~ijem, gej parade, odustajawa od lokalnih izbora na KiM... - rekao je Gli{i}.

Foto: B. Lu~i}

Pred iz bor na ti {i na

ZA VR [NA KON VEN CI JA KO A LI CI JE „IZ BOR ZA BO QI @I VOT” U BE O GRA DU

Ni ko li}: Sa mo sa Ko so vom u EU Predsedni~ki kandidat koalicije „Pokrenimo Srbiju” i lider Srpske napredne stranke To mi slav Ni ko li} poru~io je sino} da Srbija moè u Evropska unija samo sa Kosovom i Metohijom.Ako EU èli Srbiju kao ~lanicu, ne}e joj postaviqati uslove koje ne moè da ispuni, rekao je Nikoli}. ”U EU, koja èli stabilne i boqe uslove poslovawa u Srbiji, moèmo da se u~lanimo samo sa Kosovom i Metohijom. Ustav Srbije ka-

`e da je to na{e i to predsednik Srbije nikada ne sme da zaboravi”, rekao je Nikoli} na konvenciji koalicije u centru Ni{a. On je kazao da }e povesti rat protiv siroma{tva i kriminalaca i da }e sva sirotiwa koja je u zatvoru zato {to je morala da krade jer nije imala {ta da jede, biti pomilovana i samo }e }e kriminalci biti u zatvoru. Nikoli} je od svojih pristalica zatra`io najmawe 35 odsto glasova na izborima.

TVIT CRTICA Do bri i lo {i mom ci Postoje razni politi~ari, a ko je me|u wima kakav poku{ao je Tvitera{e da ubedi Liga{ De jan â po. - Razlika izme|u dobrog i lo{eg politi~ara je {to prvi ìvi svakodnevne probleme, a drugi o wima samo slu{aobjasnio je svojim fa no vi ma âpo. Kan di dat za gra do na ~el ni ka Be o gra da Dra gan \i l as po trudio se da u ovoj kam pa wi sretne {to vi{e po ten ci jal nih bira~a, tako {to je obi{ao i ène u Banovicima, a wegove strana~ke kolege ovekove~ile taj susret. Kako politi~ari deluju na svakodnevnicu, svoje mi{qewe iznosi direktor Beogradske filharmonije Ivan Ta so vac. - Prime}eno je da se deca u vrti}ima sve vi{e igraju izbora, jer mogu bez problema da se tuku, vri{te, be~e i govore ru`ne re~i neka`weno- slikovito }e Tasovac.

Ko je br ì Danas je fini{ predizborne kapamwe, uo~i predizborne ti{ine koja po~iwe u pono}. Svi u~esnici na izborima koriste svaki momenat da podsete bira~e za koga treba da glasaju. Tako je i sa Ujediwenim regionima Srbije, koji tr~e izbornu trku, takmi~e}i se ne samo sa opozicijom, ve} i sa sada{wim koalicionim partnerima. - Wih je vi{e, ali se sa nama brè stiè :) demokrate, predizborna trka, posledwi kilometri, poru~uju sa svog Tviter naloga URS –ovci kolegama iz DS – a. Na obave{tewe poslanice URS Jo va ne Fa To mi} da je trenutno u strana~kim prostorijama u Beogradu, reagovao je poslanik SPS De jan Ra den ko vi} : Mislio sam da je sedi{te URS-a negde van Beograda!

Daj te cr ta }e Peva~ \or |e Da vid iznosi svoju ideju na Tviteru. - Imam predlog za tv stanice. Kad krene ti{ina 4. i 5. maja, dajte {to vi{e crta}a. I dugometra`ne! Da se povratimo!

A Vla do Ge or gi jev razmi{qa {ta }e biti posle izbora. Prognozira : 7.maja pola tamo nekih obrisalo 80% tvitova… pqu{te otkazi na Tviteru… pola qudi odlazi sa Tvitera, jer ne}e imati o ~emu da pi{u…

[u ta no vac i „Dve ri” - Vi{e od toga ko je platio \ulijaniju avionsku kartu, zanima me ko je platio Dveri? pitawe je koje je ovih dana na Tviteru postavila funkcionerka LDP Jo va na Tav ~ar. Dok iz LDP –a forsiraju ovu dilemu, a pojedinci iz te stranke tvrde ~ak i da je finansijer DS, sa Tviter naloga „Dveri“ stigle su optu`be ba{ na ra~un potpredsednika demokrata, ministra vojnog, pod sloganom „Stop [utanovcu“ jer je „ uni{tio srpsku vojsku“ i radi u „interesu NATO“. - Vojska Srbije je ponos Srbije, a vi ste {teto~ine koje ne razumeju ni vreme ni mesto u kome `ive. Vi pi{ete o ne~ijem interesu, a ekspozitura ste direktnih stranih interesa koji ne vide Srbiju kao moderno razvijenu zemqu u EU- odgovorio je Dra gan [u ta no vac.

Ce ca ne pe va po li ti ~a ri ma Za razliku od ranijih kampawa, kada je pevala u dru{tvu mnogih uticajnih politi~ara, poznata folk zvezda Sve tla na Ce ca Ra `na to vi} ovoga puta nikoga ne podr`ava. - Dragi moji, kre}em za Sofiju. Vidimo se uskoro na pres konferenciji- poru~ila je Ceca sa mre`e, neposredno pred ulazak u avion.

Cvet ko vi }ev Du nav Nije Ceca jedina koja se „umorila“ od politike. Glumac Sve to zar Cvet ko vi} na svom nalogu kratko je napisao : „Dunav“, a mir i ti{inu odslikao je bez re~i, jednim „ukusnim“ fotosom.

I no vi na ri u kla di o ni ci Da je za`ivela izborna kladionica posvedo~io nam je i Tviter. Novinarka Prve TV @a kli na Ta ta lo vi} je obnarodovala : „Popunila sam svoj prvi tiket u kladionici, naravno izborni :)“, pri ~emu nas, naravno, nije obavestila ko su weni favoriti. S. St.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak3.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. TE M A „DNEV N I K A”: POKRAJINSKI IZBORI U SENCI KAMPAWE

Voj vo di na na bil bor di ma Iz aktuelne izborne kampawe, barem one koju prezentuju nacionalni mediji, te{ko se moè naslutiti da se u Srbiji 6. maja, izuzev predsedi~kih i izbora za novu vlast u Beogradu koji su personalizoivani iako se gradona~elnik ne bira direktno, odràvaju i parlamentarni, pokrajinski i lokalani izbori. Centralisti~ki model upravqawa o~igledno ne moè da se izbegne ni u izbornoj kampawi. Na vojvo|anske izbore ukazuju tek poneki bilbordi preko kojih se politi~ki akteri obra}aju Vojvo|anima, koji }e birati i poslanike pokrajinskog parlamenta. U tim porukama, ukazuje se uglavnom na probleme u funkcionisawu autonomije, naravno iz razli~itih pobuda, a koje potpisuju uglavnom opozicione ali i neke stranke koje su u odlaza}em sazivu bile deo pokrajinske vlasti. Demokrate, pak, poku{avaju da istaknu u~inke dosada{we vojvo|anske vlasti u kojoj je ta stranka imala dominatnu ulogu. Aktuelnim statusom Vojvodine nezadovoqni su, izme|u ostalog, u Liberalno-demokratskoj partiji, Ligi socijaldemokrata Vojvodine i Savezu vojvo|anskih Ma|ara. Ove tri stranke zalaù se za ustavne promene i uspostavqawe zakonodavne, izvr{ne i sudske autnomije Vojvodine. Me|utim, istovremeno su i me|usobno sukobqene u kampawi, oko toga ko je i na koji na~in do sada doprineo ili pak odmogao u realizaciji postoje}eg nivoa autonomije. SVM u tom pogledu posebno kritikuje LSV, spo~itavaju}i

toj stranci da u odlaze}em sazivu republi~kog paralamenta nije delovala u skladu sa interesima APV, a posebno prilikom utvr|ivawa finansijskog udela Pokrajine u republi~kom buxetu. Problemi u finansirawu ina~e su obele`ili politi~ku scenu u Vojvodini nakon bure koja je tra-

jala oko vojvo|anskog Statuta, {to su u aktuelnoj kampawi iskoristili svi, pa ~ak i radikali i napredwaci, kao i DSS, nalaze}i u tome argumentaciju u kritici dosada{we vojvo|anske vlasti. Liga{i, pak, kampawu grade tako|e na tvrdim autnomisti~kim stavovima, ko{kaju}i se usput sa SVM-om u pogledu u~inaka ovih stranak na planu autonomije. U LSV-u, naime, poru~uju da su se vi{e od drugih izborili za vra}awe dela nadle`nosti i imovine APV. Vojvo|anske demokrate, me|utim, u pokrajinskoj kampawi insistiraju na realizovanim projektima i investicijama koje su prethodnih godina u{le u Pokrajinu. A obe}awa koja se iznose uglavnom su na~elna, poput onog koje je lider demokrata Bo ris Ta di} izneo na strana~koj

konvenciji u Novom Sadu pre neki dan, poru~iv{i “na{a ideja je ideja razvoja svakog regiona, grada, a naravno i Vojvodine, za ~iji razvoj i autonomiju niko vi{e od nas nije u~ino”, ali uz standardnu opasku “paze}i da ona nikada ne ugrozi integritet Srbije”.

Lider SVM-a I{tvan Pa stor ukazuje, me|utim, da je centralna vlast zakidala buxetska sredstva Vovjodini, te da je tako Pokrajina o{te}ena za oko 600 milina evra unazad pet godina, odnsono za ceo jednogodi{wi buxet. On poru~uje i da }e u zavisnosti od garancija koje dobije

Pokrajinski premijer i nosilac liste DS na vojvo|anskim izborima Bo jan Paj ti} tako|e tvrdi da demokrate rade za Vojvodinu dok drugi samo pri~aju o autnomiji. On u aktuelnoj kampawi isti~e da je zahvaquju}i tome, Vojvodina ~etvrta regija u Evropi po efektivnosti stranih ulagawa. Za razliku od aktuelnih partnera iz SVM-a i LSV-a koji ukazuju na statisti~ke podatke o nazadovawu Pokrajine, Pajti} takve ocene demantuje, te isti~e da je proteklih godina pokrenut investicioni ciklus „kakav Vojvodina ni unazad decenijama nije videla“.

od lidera demokrata da }e takav odnos prema Vojvodini biti promewen zavisiti i to da li }e ga podràti u drugom krugu predsedni~kih izbora. Iz LSV-a najavquju da }e u narednom mandatu sami pookrenuti incijativu za dono{ewe zakona o finansirawu APV, i to najpre u pokrajinskom parlamentu, jer smatraju da u wemu mora da se oìvi zakonodavna inicijativa. A vojvo|anskim demokratama liga{i zameraju upravo izostanak takve inicijative. Tako|e, smatraju i da vojvo|ansko pitawe ne moè biti stabilno i trajno re{eno u postoje}em ustavnom okviru. Socijalisti i u Vojvodini kampawu grade na obe}awima socijalne pravde i brige dràve za tranzicione gubitnike.

Na procesima decentralizacije i regionalizacije Srbije kampawu grade jedino Ujediweni regioni Srbije, ali su u tom pokretu trenutno ipak vi{e usmereni na potencirawe razvoja drugih delova Srbije, jer smatraju da Vojvodina ve} uìva odre|en stepen autnomije. Nedavni protesti zemqoradnika pokzali su, me|utim, da ve}ina stranaka ipak nije spremna da se izjasni o konkretnim problemima koji se ti~u gra|ana Vojvodine. Uz opozicione stranke, koje su to marketin{ki iskoristile za jo{ jednu kritiku vlasti, tim povodom izja{wvali su se jedino SVM i LDP. Napredwaci na pokrajinskim izborima poru~uju da }e oni ukoliko budu prilici na}i odgvor na pitawe “gde su na{i novci”, kritkuju}i da stranke koje su to pitawe prve postavqale, da u tome nisu uspele za 12 godina. Za napredwake je sad prihvatqiv postoje}i stepen autnomije, te tvrde da u vaè}em ustavnom okviru ima dosta prostora za ekonomski razvoj APV. Radikali ne odustaju od kritike vaè}eg Sttauta Vojvdine, te i u aktuelnoj kamapawi ukazuju na wegove “separatisti~ek tendencije”. Dosada{wu pokrajinsku vlast, uz to, optuùju i za netransparentno tro{ewe buxetskog novca. Sli~ne optu`be dolaze i iz Demokratske stranke Srbije, odakle poru~uju da Vojvodina moè da se razvija ako bi je vodili “qudi sa karakterom”. B. D. Savi}

PRIâoNIca „Gra |a ni ma nu dim svo ju bi o- gra fi ju, bez mr qe u ka ri je ri„, Zo ran Stan ko vi} (URS). *** „Mi smo u pret hod ne tri i po go di ne us pe li da od po li ti~ kog no vo ro |en ~e ta na pra vi mo naj ve }u po li ti~ ku stran ku„, Alek san dar Vu ~i} (SNS). *** „Ni je slu ~aj no {to je naj va `ni ji ciq Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, i moj li~ no, da stvo ri mo pra vu auto no mi ju, sa za ko no dav nim, izv{nim i de li mi~ nim sud skim nad le `no sti ma”, [an dor Ege re {i (SVM). *** „Sa mo ve li ke stran ke mo gu da na pra ve pra ve pre o kre te. Ili }e po be di ti De mo krat ska stran ka i da sve osta ne ka ko je bi lo, ili }e da po be di SNS i da pre o kre ne mo Sr bi ju, da ta lo ko mo ti va kre ne, pa po sle ma {i no vo |e ne ka se ma wa ju”, To mi slav Ni ko li} (SNS). *** „Pi taj te mo je pro tiv kan di da te ne ka vam ob ja sne ko je su to gra ni ce ko je mi bra ni mo”, Ivi ca Da ~i} (SNS). *** „Li der SPS Ivi ca Da ~i} ima pro blem {to je op te re }en ti me {to lu stra ci je ni je bi lo. Lu stra ci je mo ra da bu de. Ne mo è ni ko da ka è da je ka sno”, Ne nad â nak (LSV). *** „Dve ri }e bi ti naj ve }e po li ti~ ko iz ne na |e we, po li ti~ ko i iz bor no ~u do ko je se po ja vi lo na po li ti~ koj sce ni Sr bi je”, Bo {ko Ob ra do vi} (Dve ri).

ekOnOMiJA

~etvrtak3.maj2012.

dnevnik

c m y

pRi VRe da u oVoJ Go di ni si GuR no ne ]e Ra sti Vi [e od po la pRo Cen ta

Ako ne is pli va pro iz vod wa, po to nu }e Sr bi ja Bru to do ma }i pro iz vod (BDP) u Sr bi ji u pr vom kvar ta lu 2012. go di ne bio je re al no ma wi za 1,3 od sto ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne, sa op {tio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Ina ~e, dr àv nim bu xe tom za 2012. go di nu pred vi |en je rast BDP-a od 1,5 od sto, a po sled wa pro ce na Na rod ne ban ke Sr bi je je da }e rast BDP-a bi ti 0,5 od sto. O{tar pad BDP-a u pr va tri me se ca ove go di ne ve ro vat no je do brim de lom po sle di ca ener get ske kri ze ka da je usled ve li kih hlad no }a, Vla da po zva la pred u ze }a da pre sta nu sa pro iz vod wom ka ko ne bi do {lo do re strik ci ja stru je. Ipak i bez ob zi ra na to, pot pu no je ja sno da srp ska eko no mi je ove go di ne ne }e bi ti u sta wu da do seg ne Vla di nu pro jek ci ju o i ona ko skrom nom ra stu od 1,5 od sto. Eko no mi sti ka ù da }e bi ti do bro uko li ko ra sta pri vred nih ak tiv no sti uop {te i bu de, od no sno uko li ko pri vre da uspe da „odr ì gla vu iz nad vo de”, {to bi zna ~i lo da smo us pe li da iz beg ne mo re ce si ju

na go di {wem ni vou. To ne }e bi ti ni ma lo la ko, po {to smo u re ce si ju ve} u{li, s ob zi rom da je BDP ve} dva kvar ta la u mi nu su. Ne {to op ti mi sti~ ni ju prog no zu o kre ta wi ma pri vre de u Sr bi ji dao je Me |u na rod ni mo ne tar ni fond ko ji je pre ne ko li ko da na u svom po lu go di {wem iz ve {ta ju o sta wu u svet skoj eko no mi ji na veo da }e Sr bi ja u ovoj go di ni ostva ri ti pri vred ni rast od 0,5 od sto, dok }e u 2013. on ubr za ti na tri od sto. MMF prog no zi ra da }e mo ove

go di ne ima ti sto pu in fla ci je od 4,1 od sto, dok bi u sle de }oj ce ne tre ba lo da ra stu 4,3 od sto. Eko no mi sti na vo de da „bi bi lo do bro„ uko li ko Sr bi ja uspe u ovoj go di ni da ostva ri bi lo ka kav pri vred ni rast, ali i da su de }i pre ma do sa da {wim eko nom skim po ka za te qi ma to bi ti te {ko ostva ri vo. Eko no mi sta Qu bo mir Ma xar ka `e da bi bio ve o ma za do vo qan ako bi se ob i sti ni lo tih 0,5 od sto. - Ne iz gle da da }e bi ti ni po la pro cen ta i bi }e do bro ako osta ne

te {ko bez MMF-a Oce nu ne kih ugled nih me |u na rod nih eko no mi sta, ali i po je di nih srp skih po li ti ~a ra, da je u pe ri o du eko nom ske kri ze sa rad wa sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom vr lo pro ble ma ti~ na, pa ~ak i „fa tal na”, ne de li ve }i na do ma }ih eko nom skih funk ci o ne ra i eks pe ra ta. Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}, ali i ve }i na dru gih do ma }ih eks pe ra ta, sma tra ju, na i me, da Sr bi ja ni ubu du }e ne }e mo }i bez sa rad we sa MMF. [o {ki} i we go vi isto mi {qe ni ci is ti ~u da je je dan od pr vih za da ta ka no ve vla de ob no va pre go vo ra sa Fon dom, u ci qu pro du `et ka je se nas po stig nu tog aran `ma na iz pre do stro `no sti sa tom me |u na rod nom fi nan sij skom in sti tu ci jom.

sti @e Ve li Ki sVet sKi iGRa^

na istom ni vou kao pret hod ne go di ne, jer su svi tren do vi ne po voq ni i iz gle da da }e se ta ko i na sta vi ti - ka `e Ma xar. On na vo di da je mo gu }e da je MMF pro jek to vao rast od tri od sto u 2013. zbog ove te ku }e ni ske sto pe i zbog pret hod ne sto pe ko ja je bi la 1,6 od sto u 2011. go di ni. Da kle, uka zu je, ni vo ra sta je ni zak pa bi to ~i sto arit me ti~ ki mo glo da do pri ne se da sto pa u na red noj go di ni bu de ve }a ne go {to bi se o~e ki va lo. Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Qu bo drag Sa vi} je uka zao da je po sled wih ne ko li ko go di na, ot ka ko je po ~e la svet ska eko nom ska kri za, MMF vi {e pu ta me wao una pred da te prog no ze, ne kad po ve }a va ju }i, ali ~e {}e sni `a va ju }i sto pe ra sta bru to do ma }eg pro iz vo da i dru gih in di ka to ra. Pre ma we go voj oce ni, prog no za ra sta BDP-a od 0,5 od sto za Sr bi ju u ovoj go di ni ni je re al na jer ni je mo gu }e o~e ki va ti da se de si „ozbiq ni ja pro iz vod wa” u @e le za ri Sme de re vo, ko ja je bi la i zna ~a jan i pro iz vo |a~ i

zna ~a jan iz vo znik. Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Dra gan \u ri ~in oce nio je da pro jek ci je MMF-a go vo re da je ta me |u na rod na fi nan sij ska in sti tu ci ja „ma we re strik tiv na ka da su u pi ta wu raz voj ne mo gu} no sti pri vre de Sr bi je ne go do ma }i ma -

po sKu pQe we GRa \e Vin sKoG Ma te Ri Ja la ne ]e uKo ^i ti sta no GRad wu?

Ci gla tri put jef ti ni ja ne go ja je

Ne mci ku pu ju Ko mer ci jal nu ban ku? Ne ma~ ka Doj ~e ban ka mo gla bi po sta ti vla snik do ma }e Ko mer ci jal ne ban ke, a u Sr bi ju bi mo gla da do |e ve} to kom le ta.Pre ma ne kim me dij skim pret po stav ka ma pre go vo ri o pre u zi ma wu 70 po sto ak ci ja su ve} po ~e li. Tom ku po vi nom, iz vla sni {tva u Ko mer ci jal noj ban ci, dru goj po ve li ~i ni na srp skom tr `i {tu i naj ve }oj ban ci u do ma }em vla sni {tvu, iza {li bi i

Od po ~et ka ove go di ne ce ne gra |e vin skog ma te ri ja la su ko ri go va ne vi {e pu ta za ne ko li ko pro ce na ta i da nas su sku pqe pro se~ no za pet na e stak od sto u od no su na law ski ni vo. Pro iz vo |a ~i ka `u da je bi lo ne mi nov no da po ve }a ju ce ne svo jih pro iz vo da, ko -

je uvo zni i pla }a se de vi za ma. Di vqa we kur sa, od no sno klac ka we - ka da tri da na ska ~e, a tri pa da, stva ra im to ta lan ha os. Iako su sve sni da }e do ma }a tra `wa bi ti ma wa od pro {lo go di {we, da im mo `da pre ti i ga {e we pe }i, oni ko ji jo{ ka ko-ta ko ra de ka `u da ne mo gu da pro iz vo de gu bit ke. Za li he gra |e vin skih ma te ri ja la, ko je su se go mi la le to kom pret pro {le i pro {le go di ne su kra jem pro {le go di ne ne {to sma we ne, jer je u po sled wem kvar ta lu 2011. po kre nut iz voz pre ma Ru mu ni ji, Bu gar skoj i Ma ke do ni ji, a u ze mqi se na sta vqa dr `av ni pro gram sta no grad we.

iz uvo za 80 od sto

dr à va i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj, ali i po je di ni ma li ak ci o na ri. Naj ve }i vla sni~ ki udeo u Ko mer ci jal noj ban ci ima dr à va, ko ja dr ì 42,6 od sto ak ci ja, a dru gi ve li ki ak ci o nar EBRD ima 25 od sto. Ma wi ak ci o na ri su fond „Ar tio in ter ne {nel” sa 4,8 od sto ak ci ja, Ju go ban ka u ste ~a ju sa 3,7 od sto ak ci ja,. Evro pa osi gu ra we u ste ~a ju sa 2,9 od sto,... Ka ko tvr de po je di ni me di ji, ku po vi nom }e upra vqa ti EBRD, a oba vi }e se po sle na ja vqe ne do ka pi ta li za ci je. Dr à va je u te svr he po sled wim bu xe tom pred vi de la iz dva ja we od 102 mi li o na evra.

Pro iz vo |a ~i gra |e vin skog ma te ri ja la ob ja {wa va ju da je po rast ce na pr ven stve no iza zva lo po sku pqe we ener ge na ta, ko je u ce ni po je di nih gra |e vin skih ma te ri ja la u~e stvu je i s vi {e od 50 od sto. I rast evra se, ta ko |e, ne po voq no od ra zio na ce nov nik gra |e vin ske he mi je, sto la ri je, po {to se oko 80 od sto re pro ma te ri ja la uvo zi iz EU. je su pro te klih ne ko li ko go di na kon stant no be le `i le pad, dok in ve sti to ri tvr de da je ne mo gu }e ukal ku li sa ti vi {e ce ne ma te ri ja la u ni u po sto je }u ni ve }u ce nu kva dra ta zbog ma le po tra `we. Zbog po ve }a wa ce na gra |e vin skog ma te ri ja la mno gi su po ~e li da okri vqu ju gra |e vin sku in du stri ju za we no stag ni ra we, od no sno ga {e we, ka `u, ne ma ni {ta od o~e ki va nog opo rav ka, upr kos me ra va Vla de Sr bi je, jer in ve sti to ri ne mo gu da zi da ju sta no ve sa

sku pqim ma te ri ja lom, bo je }i se ko me }e pro da ti sku pqe sta no ve. Pred sed nik Gru pa ci je in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Qu bo drag Kne è vi} ka è za na{ list da je u~e {}e ce ne ope kar skih pro iz vo da u ce ni kva dra ta sta na sa mo oko tri od sto, {to ne }e ima ti ni ka kvog uti ca ja na ce nu sta na i po tra `wu za stam be nim kva dra ti ma, ni ti }e uti ca ti na ni vo pro da je ko ja je i ta ko ma la. - Ce ne na {ih pro iz vo da su pa da le i pa da le od 2008, {to je bi lo ne pod no {qi vo - ka è Kne è vi}. - Uvek je jed na pu na ci gla ko {ta la kao ja je. Sa da ja je ko {ta oko 15 di na ra, a ci gla je sko ro tri pu ta jef ti ni ja. Je dan gi ter bok je ko {tao kao ku ti ja ci ga re -

kro e ko no mi sti„. Rast od 0,5 od sto u 2012. go di ni zna ~io bi da je Sr bi ja iz be gla re ce si ju, a tri od sto, {to je so lid na sto pa ra sta u 2013. go di ni, mo gu da zna ~e da je Sr bi ja kre nu la pu ta wom opo rav ka pri vre de, na veo je. V. ^vor kov

BeZ Ve ]e pRo Me ne u tR Go Va wu sa sVe toM

Sr bi ja i u mar tu uvo zi la stru ju Pr vo me sto na iz vo znoj li sti Sr bi je u mar tu za u zi mao je ku ku ruz sa 76 mi li o na do la ra, dok je pri rod ni gas sa vred no {}u od 128 mi li o na pr vi uvo zni pro iz vod, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS).

Na dru gom me stu iz vo zne li ste su se to vi pro vod ni ka za avi o ne, vo zi la i bro do ve sa 25 mi li o na do la ra, a na tre }em no ve spoq ne gu me za put ni~ ke auto mo bi le sa 20 mi li o na. Sle di iz voz de lo va za ro ta ci o- ne elek tri~ ne ma {i ne sa 17 mi li o na do la ra, za ko li ko smo iz ve zli amor ti za ci ja kroz mar ù i le ko ve za ma lo pro da ju, iz voz hu Zbog ma le tra `we za sta no vi ma Do bro slav Bo jo vi}, ve }in ski la hop ~a ra pa iz no sio je 15 mi li o vla snik i ge ne ral ni di rek tor GP „Na pred” ka è da }e po ku {a ti na, ko li ko je bio i iz voz voj ne ro po ve }a we ce ne gra |e vin skog ma te ri ja la da amor ti zu ju kroz mar be. Iz voz kon tej ne ra od alu mi ni ju ù, ko ja je ve} sa da na ivi ci ren ta bil no sti. Me |u tim, pro blem ma, kao i smr znu te ma li ne bio je 14 ni je sa mo ce na ma te ri ja la, ve} i sma we na obrt na sred stva, pa se te mi li o na do la ra, a po sled we me sto {ko pra ve kal ku la ci je da se ban ka ma do ka è ren ta bil nost i is li ste pr vih 10 pro iz vo da za u zi ma pla ti vost pro jek ta. Ova fir ma gra di dva objek ta od po 10.000 kva iz voz ra fi ni sa nog {e }e ra sa 13 dra ta u Be o gra du, a pro se~ na ce na sta na je 1.650 evra za kva drat. mi li o na do la ra. Dru gi po zna ~a ju je uvoz ga snih uqa sa 92 mi li o na do la ra, na tre }em me stu je si ro va ta, sa da pa klo du va na sto ji 100 Ko li ko god da se ra di o skrom naf ta sa 91 mi li o nom, uvoz elek di na ra, a gi ter blok 20 di na ra. nom obi mu u od no su na ras po lo tri~ ne ener gi je iz no sio je 68 mi Zbog ra sta ce ne ener ge na ta i ì ve ka pa ci te te, ipak se ne {to li o na, a uvoz le ko va za ma lo pro da vred no sti evra ni je se mo gla iz ma te ri ja la pro da. Osim iz grad ju 37 mi li o na do la ra. Uvoz di zel be }i i ko rek ci ja ope kar skih we u be o grad skom na se qu „Ste pa auto mo bi la pre ko 1.500, ali is pod pro iz vo da. Ste pa no vi}”, po ~e la je i iz grad 2.500 ku bi ka, bio je 26 mi li o na do Pro iz vo |a ~i ob ja {wa va ju da wa so ci jal nih sta no va u Ni {u, a la ra, na uvoz ure je u vo de nom ras je na {a gra |e vin ska in du stri ja na ja vqu je se i za dru ge gra do ve. tvo ru po tro {e no je 20 mi li o na, a uvo zno za vi sna, re pro ma te ri jal na her bi ci de 16 mi li o na do la ra. R. da u to vi}

Ras po de la Rud ne Ren te u ZRe wa ni nu

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE sredwi prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

eMu

evro

109,6601

111,8981

114,4718

109,3244

australija

dolar

86,4691

88,2338

90,2632

86,2044

Kanada

dolar

84,3800

86,1020

88,0823

84,1217

danska

kruna

14,7413

15,0421

15,3881

14,6961

norve{ka

kruna

14,4394

14,7341

15,0730

14,3952

[vedska

kruna

12,3153

12,5666

12,8556

12,2776

[vajcarska

franak

91,2086

93,0700

95,2106

90,9294

V. Britanija

funta

134,7507

137,5007

140,6632

134,3382

sad

dolar

82,7499

84,4387

86,3808

82,4966

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 4. 2012. godine

Me len ~a ni naj vi {e pro fi ti ra li od naf te - Gra du Zre wa ni nu }e u ovoj go di ni, na osno vu rud ne ren te, pri pa sti oko 130 mi li o na di na ra i taj no vac }e bi ti ras po de qen grad skim i se o skim me snim za jed ni ca ma na ~i jim te ri to ri ja ma se eks plo a ti {e naf ta, iz ja vio je gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra o ras po de li sred sta va od naft ne ren te sa pred sed nic ma sa ve ta me snih za jed ni ca Me len ci, Ele mir, Grad nu li ca, Mi haj lo vo, Jan kov Most, Ta ra{ i @ar ko Zre wa nin. Mi haj lov je do dao da }e do bi je ni no vac bi ti is ko ri -

{}en kao i do sa da, za one pro jek te za ko je se od lu ~e me sne za jed ni ce. Sred stva ostva re na od na kna de za ko ri {}e we mi ne ral nih si ro vi na na te ri to ri ji Zre wa ni na u 2012. go di ni, u skla du sa Pro gra mom me ra za una pre |e we `i vo ta, bi }e ras po re |e na ta ko {to }e Me snoj za jed ni ci Grad nu li ca bi ti do de qe no 16,9 mi li o na di na ra, Ele mi ru 45,5 mi li o na, Ta ra {u 3,9, Me len ci ma 46,8, Mi haj lo vu 5,2 mi li o na, ko li ko i Me snoj za jed ni ci @ar ko Zre wa nin, dok }e Jan kov Mo stu pri pa sti 6,5 mi li o na di na ra. Iz

ovo ga pro iz i la zi da }e, od se dam me snih za jed ni ca, naj vi {e nov ca bi ti do de qe no Me len ci ma. - Naj ve }i deo sred sta va ove go di ne is ko ri sti }e mo za za vr {e tak fe kal ne ka na li za ci je. Sko ro da }e 80 od sto nov ca od rud ne ren te bi ti utro {e no za tu na me nu – re kao je pred sed nik Sa ve ta MZ Me len ci Ivi ca Mi li vo jev, na po mi wu }i da je ove go di ne, u od no su na pret hod nu, odo bre no vi {e sred sta va. Ka ko ka `u u zre wa nin skom Fon du za ras po de lu naft ne ren te, gra du na Be ge ju je la ne pri pa lo oko 124 mi li o na di na ra.

- Prin cip ra da Fon da je ste da se pa re ko je pri pad nu lo kal noj sa mo u pra vi ras po de le onim na se qe nim me sti ma u ko ji ma se oba vqa eks plo a ta ci ja naf te i ga sa, i na ~i joj te ri to ri ji je, tom pri li kom, pri ~i we na {te ta – is ti ~u u Fon du i ob ja {wa va ju da dr `a va, kao ma win ski vla snik Naft ne in du stri je Sr bi je, ima uvid u ko li ~i ne naf te i ga sa ko je bu du eks plo a ti sa ne na pod ru~ ju na {e ze mqe, i da na osno vu to ga mo `e da kon tro li {e da li za i sta do bi ja ren tu za mi ne ral ne si ro vi ne u iz no su ko ji je re a lan. @. B.

c m y

dnevnik

~etvrtak3.maj2012.

c m y

dnevnik

Pro jek ci ja fil ma i di sku si ja

Kon cert se }a wa na Vit ni Hju ston

Pro jek ci ja fil ma „Pi smo ocu” bi }e odr `a na ve ~e ras u 20.30 sa ti u dvo ri {tu Omla din skog cen tra CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Gost pro jek ci je bi }e autor fil ma Sr|an Ke~a, ko ji }e sa pu bli kom di sku to va ti na kon pro jek ci je. N. R.

Kon cert po sve }en mu zi ci Vit ni Hju ston, ko ji or ga ni zu je „Kan tat”, bi }e odr `an ve ~e ras u 20 sa ti u Si na go gi, Je vrej ska 11. Na stu pi }e Kristen Mi{el Vebster, Bojana Stamenov i Bunford Gabor Kover bend. Ula zni ce, ko je ko {ta ju 500, 1.500 i 2.000 di na ra, mo gu se ku pi ti od 8 do 14 sa ti u Mu zi~ koj omla di ni, ko ja se na la zi u Ka to li~ koj por ti 2, kao i dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta na ula zu u Si na go gu. N. R.

Pre da va we Film i „Srp ska po li ti ka po sma tra we zve zda Pro jek ci ja na u~ no - po pu lar nog fil ma „Pa ra lel u Austro u gar skoj” ni uni ver zu mi” odr `a }e se ve ~e ras u 20 sa ti u Pla Pre da va we na te mu „Srp ska po li ti ka u Austro u gar skoj” odr `a }e se da nas u 12 sa ti u am fi te a tru Fa kul te ta za evrop ske prav no- po li ti~ ke stu di je, Uli ca na rod nog fron ta 53. Go vo ri }e {ef Ka te dre da isto ri ju Fi lo zof skog fa kul te ta prof. dr Dejan Mikavica. N. R.

Novosadska ~etvrtak3.maj2012.

pred sed nik Dru {tva ko lek ci o- na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na” Sava Todorov, a go vo ri }e di rek tor ka Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de dr Biqana Pawkovi} i pred sed ni ca dru {tva „Geo-Pan” prof. dr Katarina ^obanovi}. Po stav ka se mo `e po gle da ti do po ne deq ka 14. ma ja. N. R.

Sviraju simfoni~ari Kon cert Sim fo nij skog or ke stra Aka de mi je umet no sti bi }e odr `an u su bo tu, 5. ma ja, u 20 sa ti, u Si na go gi, Je vrej ska 11. Pod di ri gent skom pa li com Andreja Bursa}a na stu pi }e i so li sta na kla vi ru Mihajlo Zurkovi}. Ulaz je bes pla tan. N. R.

V remeploV

„Mar ko vi}” ubi rao naj ve }e na gra de Kul tur no-pro svet no dru {tvo Me snog sin di kal nog ve }a u No vom Sa du osno va no je 3. maja 1945. i pod ime nom Sve to za ra Mar ko vi }a do `i ve lo na {e da ne. Pri rod no, za to vr me bi lo je ra znih pa do va, ali se Dru {tvo uvek i si gur no po di za lo. Na pri mer 1947. „Mar ko vi }u” se pri dru `io do ta da sa mo stal ni hor „Zmaj Jo va”, da bi po sle 25 go di na na svet skom tak mi ~e wu ho ro va u En gle skoj, do bio naj vi {u na gra du. I dru ge sek ci je, pre svih fol klor na i tam bu ra {ka su {i rom sve ta po tvr |i va le svo ju vi so ku kla su. Ina ~e, ce ni se da je oko 50 hi qa da qu di mo glo

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Iz lo `ba mi ne ra la i na ki ta Iz lo `ba „^u de sna le po ta mi ne ra la i na ki ta” bi }e otvo re na su tra u 19 sa ti u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Uli ca rad ni~ ka 20a. Po stav ku je po sed mi put or ga ni zo va lo Dru {tvo qu bi te qa mi ne ra la, ste na i fo si la „Geo-Pan”, a iz lo `e ni pri mer ci su iz wi ho vih pri vat nih zbir ki. Iz lo `bu }e otvo ri ti

ne ta ri ju mu Astro nom skog dru {tva AD NOS, ko ji se na la zi na gor wem pla tou Pe tro va ra din ske tvr |a ve kod Mu ze ja gra da. Uko li ko vre me bu de po voq no, na kon pro jek ci je bi }e or ga ni zo va no i po sma tra we te le sko pi ma sa pla toa kod Op ser va to ri je. Ulaz je bes pla tan. N. R.

LETO NAM JE STIGLO U MAJU

Uì va we i na sun cu i u hla do vi ni Du go o ~e ki va ne let we tem pe ra tu re pro bu di le su No vo sa |a ne i iz ma mi le ih na uli ce, a u ovom pri jat nom vre me nu uì va ju i mla di i sta ri, sva ko na svoj na ~in. Kao i uvek, naj vi {e je su gra |a na na cen tral nom grad skom tr gu, gde sva ko pro na |e za ba vu, uì va we, ali i me sto gde }e po pi ti ka fi cu sa svo jim pri ja te qi ma. Ovaj pla to omi qen je i de ka ma i ba ka ma, ko ji tu ra do pro vo de vre me sa unu ~i }i ma. Na kon jur wa ve za svo jim na sled ni ci ma po treb no je i od mo ri ti se, a ide al no me sto za to su klu pe u Du nav skom par ku. Skri ve ne u du bo koj hla do vi ni dr ve }a pru à ju mo gu} nost sta ri ji ma da se od mo re i po pri ~a ju sa pri ja te qi ma, ali i da po sma tra ju de ~i cu, ko ja su na {la za ni ma ci ju na trav wa ci ma ovog par ka. Na su prot wi ma, mla |i su gra |a ni ko ri ste sva ki slo bo dan tre nu tak za re kre a- ci ju. No ve sta ze na ke ju, ko ji ma

sva ko dnev no de fi lu ju, omi qe no su me sto za vo `wu bi ci klom i ro le ri ma. Ovo je i ide al no me sto za ma li {a ne, ko ji }e po pr vi put pro vo za ti svoj no vi bi cikl ili na u ~i ti ne ku vra to lo mi ju na ro -

le ri ma. Dok jed ni po ku {a va ju da se oslo bo de po mo} nih to~ ki }a, dru gi ma li {a ni su uve li ko do bri vo za ~i. U prat wi ro di te qa, sa ka~ ke ti ma kao za {ti tom od ja kog sun ca, u`i va ju u vo `wi, a osme he

sa li ca ne ski da ju. Ovo {e ta li {te u po sle po dnev nim ~a so vi ma pre pu no je qu di, ko ji u`i va ju uz oba lu Du na va, pri zo ru i ro man ti~ nom od sja ju re ke. N. R. Fo to: R. Hayi}

UDVOSTRU^EN BROJ METEOROPATA

]u dqi vo vre me {a qe kod le ka ra da se po di ~i svo jim ~lan stvom u „Mar ko vi }u”. N. C.

Na gle i in ten ziv ne kli mat ske pro me ne ote `a va ju qud skom or ga ni zmu da se pri la go di, o ~e mu go vo ri i po da tak da je sve ve }i broj sta nov ni {tva sa me te o ro pat skim simp to mi ma. Usta no vqe no je da u da na {we vre me ~ak 70 od sto sta nov ni {tva ose }a te go be usled pro me ne vre me na, a sko ro dvo stru ko ve }i je broj me te o ro pa ta, ne go pre de se tak go di na. Re~ je, naj ~e {}e, o de pre siv nom sta wu, gla vo bo qi, vr to gla vi ci, fi zi~ koj sla bo sti, po ve }a noj ose tqi vo sti na bol u zglo bo vi ma i mi {i }i ma, a kod hro ni~ nih bo le sni ka mo `e do }i do po gor {a wa wi ho ve osnov ne bo le sti. Sve vi {e je No vo sa |a na ko ji se zbog ova kvih simp to ma ja vqa ju le ka ri ma.

- Qud skom or ga ni zmu tre ba do tri da na da se pri la go di vre men skim pro me na ma, a sve do ci smo sve u~e sta li jih i in ten ziv ni jih pro me na, te je ta spo sob nost or ga ni zma uma we na. Sve je vi {e zdra vih qu di ko ji re a gu ju na te osci la ci je, a na ro ~i to su ose tqi vi hro ni~ ni bo le sni ci. Oni ima ju stal no ma we ili ve }e zdrav stve ne pro ble me, ali usled uti ca ja vre me na wi ho ve te go be se po ja ~a va ju, a naj vi {e is pa {ta ju sr ~a ni bo le sni ci, ast ma ti ~a ri i re u ma ti ~a ri - na po me nu la je le kar spe ci ja li sta op {te me di ci ne u no vo sad skom Do mu zdra vqa Svetlana Male{evi}. Na gle tem pe ra tur ne pro me ne pro pra }e ne su iz ve {ta ji ma slu `be za hit nu me di cin sku po mo} ko ja sva ko dnev no iz ve {ta va ko li ko pu ta su

le ka ri mo ra li da in ter ve ni {u kod sr ~a nih bo le sni ka, da li su psi hi~ ki obo le le oso be uz ne mi re ni je ne go ina ~e, da li ast ma ti ~a ri ima ju ve }e te go be… Ve }i na me te o ro pa ta ima iz ra è ne simp to me 24 do 48 sa ti pre pro me ne vre me na i od re |e nih de {a va wa u at mos fe ri, a s wi ho vom po ja vom te go be se ubla à va ju. Zbog to ga se i ka è da su ne ki qu di “ì vi ba ro me tri”. - Ova po ja va je da nak sa vre me nom na ~i nu ì vo ta. Qu di sve vi {e vre me na pro vo de u za tvo re nom pro sto ru, otu |i li su se od pri ro de, a to uti ~e na sla bqe we imu ni te ta i uma we nu mo} pri la go |a va wa vre men skim pro me na ma uka za la je dr Ma le {e vi} do da ju }i da je vr lo zna ~a jan bo ra vak u pri ro di, {et we i re dov na is hra na, bo ga ta vi ta mi ni ma. I. Dragi}

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak3.maj2012.

Fe sti val na u ke u studentskom kam pu su Fe sti val na u ke, ko ji po ~e tvr ti put or ga ni zu je Uni ver zi tet, odr `a }e se u su bo tu 12. i ne de qu 13. ma ja u studentskom kam pu su. Te ma ovo go di {weg fe sti va la je „Ve li ki iza zo vi 2020: hra na, ener gi ja, zdra vqe, kli mat ske pro me ne, glo ba li za -

ci ja, mul ti kul tu ra li zam, ino va ci je”. U~e stvo va }e svi fa kul te ti i in sti tu ti, kao i In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, Mu zej Voj vo di ne, Na u~ noteh ni~ ki cen tar NIS, Na u~ nois tra `i va~ ki in sti tut RTRK, Voj vo |an ski IKT Kla ster

i go sti iz ino stran stva. Fe sti val, ~i ji je po kro vi teq Vla da Voj vo di ne i Se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj, na me wen je {i ro koj pu bli ci, a pri ka za }e na u ku kao stal no is tra `i va we, na ~in raz mi {qa wa i po ku {aj da se raz u me svet. N. R.

RA DO VI PO ^E LI, PA STA LI

Ru men ka jo{ ~e ka ka na li za ci ju @i te qi Ru men ke su ve o ma re vol ti ra ni {to ne ma ju ka na li za ci ju, iako je we na iz grad wa po ~e la jo{ 2008. go di ne. - [ta vre di {to se mi za la è mo kao gra |a ni Ru men ke, kad pred stav nik ili de le gat, ka ko god ve} da se zo ve, ne ma uti ca ja ili zna wa da se kod vla sti i grad skih qu di iz bo ri da Ru men ka, na ko rak do gra da, do bi je ka na li za ci ju - ka è je dan od ì te qa Ru men ke. Ne mam ni {ta pro tiv to ga {to }e Be ge~ da do bi je i {to Ba~ i sva okol na me sta ima ju ili su na do brom pu tu da ka na li za ci ju do bi ju, ali pi tam gra do na ~el ni ka, po ~e mu je Saj lo vo u pri o ri te tu u od no su na Ru men ku. Sem ovog ko men ta ra, u re dak ci ju na {eg li sta sva ko dnev no sti è pre gr{t SMS po ru ka u ko ji ma Ru men ~a ni pi ta ju za {to su po no vo za o bi |e ni ka da je u pi ta wu iz grad wa ka na li za ci je. Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} ka è da o to me od lu ~u je Fond za ka pi tal na ula ga wa i da ta mo tre ba tra ì ti od go vor na to pi ta we.

Pod se ti mo, jo{ u apri lu 2008. go di ne u ovom pri grad skom na se qu po ~e la je iz grad wa re lej ne crp ne sta ni ce i ko lek to ra ot pad nih vo da. Ra do ve sa 55 mi li o na di na ra ta da je fi nan si ro Fond za ka pi tal na ula ga wa.

12 me se ci. Po ku {aj da sa zna mo u Fon du ka da }e bi ti na sta vqe na grad wa ka na li za ci je u Ru men ki, ni je uro dio plo dom. U ra ni joj iz ja vi za na{ list gra do na ~el nik je re kao da su pro jek ti ura |e ni go to vo za sve de lo ve gra da ko ji ne ma ju ka na li za ci ju. Pred vi |e no je da po za vr {et ku tih pro je ka ta, vi {e od 80 od sto No vo sa |a na ko ji sa da ne ma ju ka na li za ci ju, re {e taj vi {e de ce nij ski pro blem. Po Pa vli ~i }e vim re ~i ma, naj ve }i pro blem pred sta vqa ~i we ni ca da po je din ci ne è le da da ju sa gla snost da ka na li za ci ja pre la zi pre ko wi Fo to: N. Sto ja no vi} ho vih par ce la. Pred stav ni ci po kra jin ske vla - Ima mo obez be |en no vac u bu sti re kli su ta da da ì te qi Ru xe tu, pro jek te, a di na mi ka ra do va men ke ve} 12 go di na o~e ku ju iz za vi si upra vo od re {a va wa imo grad wu ka na li za ci o ne mre è i da vin skih od no sa - pre do ~io je gra su ta kvi pro jek ti ne {to {to do na ~el nik. - Bu du }i da ka na li pri li ~i 21. ve ku i {to za slu ù ju za ci ju gra di mo ka ko iz bu xet skih, svi gra |a ni. Pre ~e ti ri go di ne ta ko i od pa ra JKP „Vo do vod i re ~e no je i da }e Fond za ka pi tal ka na li za ci ja„, za o~e ki va ti je da na ula ga wa fi nan si ra ti iz grad u na red ne ~e ti ri go di ne mo è mo wu ka na li za ci je u Ki sa ~u i Ste ceo po sao da za vr {i mo, ka ko bi pa no vi }e vu. Te go di ne je bio plan sva na se qa do bi la ka na li za ci ju. da ka na li za ci ja bu de za vr {e na za Q. Na to {e vi}

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Brod za lut ke” (19.30), Ka mer na sce na dra ma „Pre sre} ni qu di„ (20.30) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Cvr ~ak i mra vi” (18) No vo sad sko po zo ri {te: Ma rat d Sad (19)

BIOSKOPI Are na: „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (14), „Ma ~ak u ~i zma ma” (16), „Kung fu pan da 2” (13.45), „He pi fit 2” (13), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (13.30, 15.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Igre gla di” (15.30, 22.15), „Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18.05, 20.10, 22.35), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.15), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (12.15), „Lok aut” (20.30, 22.30), „Osvet ni ci” (14, 17, 17.30, 20, 22.10, 22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Sta na Pe tra Po po vi} (1922.) u 11.15 sa ti, To mi slav Jo va na @u nac (1949) u 12, Pe tar Mi lu ti na Ske le xi ja (1930) u 12.45, Vin ko Ma ti je ^a ~i} (1933) u 13.30, De jan Di mi tri ja De din (1932) u 14.15, Sa vo Cvi ja Sa vi} (1935) u 15, Mi le va Iva na Bo `i} (1949) u 15.45. Na Sta rom gro bqu u Pe tro va ra di nu da nas }e bi ti sa hra we na Ana Flo ri ja na Du dvar ski (1927) u 13 sa ti. Na Ve ter nik gro bqu u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra wen Cve tan Nac ka To do rov (1939) u 13 sa ti.

IZ BO RI 2012. PRED STA VQEN RAD GRAD SKOG PAR LA MEN TA

Usvo je no dve i po hi qa de skup {tin skih aka ta Skup {ti na gra da je u pro te klom, ~e tvo ro go di {wem man da tu odr `a la 51 sed ni cu i usvo ji la bli zu dve i po hi qa de skup {tin skih aka ta, {to je sko ro tri pu ta vi {e ne go u pret hod nom man da tu iz ja vio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed nik gra skog par la men ta Aleksandar Jovanovi}. - Osim to ga, odr `a no i sko ro tri pu ta vi {e sed ni ca

skup{tnskih rad nih te la, sa ve ta i ko mi si ja. Jo va no vi} je is ta kao da mu je kao pred sed ni ku bi lo va `no da Grad ska skup {ti na ne bu de ko~ ni ca u funk ci o ni sa wu grad ske vla sti, kao i da mu je pri o ri tet u ra du bi la mo der ni za ci ja skup {tin skog ra da. U tom smi slu, skup {ti na No vog Sa da pr va je lo kal na skup {ti na u ze mqi ko ja je

URS: Kon kret ni efek ti de cen tra li za ci je Kan di dat ki wa Uje di we nih re gi o na Sr bi je za gra do na ~el ni cu Maja Gojkovi} ju ~e je iz ja vi la da svi gra |a ni mo ra ju ose ti ti kon kret ne efek te de cen tra li za ci je. - Ne za po sle ne no vo sad ske po ro di qe }e ima ti pra vo na nov ~a na pri ma wa, kao i za po sle ne i bes pla tan jav ni pre voz, a Grad }e u~e stvo va ti u fi nan si ra wu vi {e po ku {a ja van te le -

sne oplod we. [kol ska de ca }e ima ti je dan bes pla tan zdrav obrok u {ko li i mo gu} nost da se bes plat no ba ve jed nim spor tom, a pen zi o ne ri ma }e mo obez be di ti do da tak na pen zi ju – ka `e Ma ja Goj ko vi}. Ona je is ta kla da }e za gra |a ne sa po seb nim po tre ba ma obez be di ti be ne fi ci ra ni tak si pre voz u sa rad wi sa tak si udru `e wi ma. A. L.

DSS: Sve je sta lo na le poj re ~i - Ova vlast je obe }a la da }e do ve sti in ve sti ci je i za po sli ti gra |a ne, da }e vla da ti red i za kon, da }e mo bi ti bez be dan i eko lo {ki ~ist grad iz ja vio je u ju ~e ra {wem sa op {te w u pred s ed n ik Grad s kog od bo ra De mo krat ski stran ke Sr bi je Borko Ili}. On je da qe re kao da je na tim obe }a wi ma sve i osta lo. - Grad je da nas in ve sti ci o na za bit i pro vin ci ja, po znat po re do vi ma, bez be dan sa mo za nar k o d i l e r e, pu n i m o cr n e hro ni ke u ko ji ma se ogle da

sli ka bez bed no sti. Vla da ur ba ni sti~ ki ha os, a ume sto par ko va do bi li smo pla no ve za iz grad wu re gi o nal ne de po ni je na tri ki lo me tra od cen tra gra da. Uz sve to, ova vlast nas je pr vi put u isto ri ji za du `i la, a No vi Sad je naj sku pqi Grad u Sr bi ji - na sta vio je Ili}. Po s le do b i j a w a po v e r e w a gra |a na DSS obe }a va grad sku vlast ko ja }e bi ti spo sob na da za po sli No vo sa |a ne i re in du stri ja li zu je Grad. A. L.

uve la ka len dar sed ni ca i jed na od ret kih u ko ji ma od bor ni ci gla sa ju elek tron skim pu tem. Od stva ri ko je ni je ura dio, pred sed nik grad skog par la men ta is ti ~e obez be |i va we skup {tin skog pre no sa pre ko in ter ne ta. Tako|e ni je us peo u to me da se skup {tin ski ma te ri jal vi {e ne {tam pa, ne go da ga od bor ni ci do bi ja ju u elek tron skoj for mi. A. L.

Raz go vor sa ak ti vi sti ma LDP-a Grad ski od bor Li be ral no-de mo krat ske par ti je or ga ni zu je da nas u 17.30 ~a so va {tand u cen tru gra da, na po ~et ku Zmaj Jo vi ne uli ce.Gra |a ni }e tom pri li kom mo }i da raz go vo ra ju sa me na xer kom GO LDP Lidijom Piro{ki i kan di dat ki wom za na rod nu po sla ni cu LDP Nata{om Mi~i}. A. L.

SPS: Po vra tak in du stri je Grad ski od bor So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je ju ~e je pri ka zao osam gra |an skih ini ci ja ti va. ko je su pred sta vi li za jed no sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma. Iz log wi ho vih ini ci ja ti va po sta vqen je na uglu uli ca Mo de ne i Kra qa Alek san dra, a pred sed nik GO SPS Sini{a Sevi} je iz ja vio da se „po li ti~ ka po nu da SPS pre sve ga ba vi po vrat kom in du stri je”. - Za la `e mo se za to da Jav noko mu nal na pred u ze }a po sta nu eko nom ski efi ka sna, da ima ju stru~ wa ke ko ji }e ih vo di ti. Zbog to ga smo pr o tiv pri va ti za ci je pod na zi vom jav no i pri vat no part ner stvo - na sta vio je Se vi} A. L.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

c m y

dnevnik

~etvrtak3.maj2012.

„Dnevn i k o v a” gal er i j a m a l ih mat ur an at a

a `e qom da ovo go di {wim osma ci ma po mog ne da im osmo go di {we dru `e we osta ne za u vek sjaj na per la u ni ski se }a wa, „Dnev nik” }e od da nas, sva kog da na osim ne de qe ob ja vqi va ti za jed ni~ ke fo to gra fi je ma lih ma tu ra na ta iz {ko la sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

U „Dnev ni ko voj” ga le ri ji ma lih ma tu ra na ta pred sta vi }e mo svih 3.240 ma lih ma tu ra na ta iz No vog Sa da i se la ko ja pri pa da ju Gra du, kao i 76 ma tu ra na ta iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu ma lo ma tu rant sku ga le ri ju sli ke 141 ode qe wa iz 35 osnov nih {ko la, u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, slo va~ kom i ma |ar skom je zi ku.

Osnov na {ko la „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

VI II 1

VI II 2

VI II 3

VI II 4

Osnov na {ko la „Kosta Trifkovi}”, Novi Sad

VI II 1

VI II 2

Su tra: O[ „Kosta Trifkovi}” Novi Sad i O[ „Jovan Du~i}” Petrovaradin

vojvodina

~etvrtak3.maj2012.

ШИД ЈОШ НЕ КОРИСТИ ПОЛОЖАЈ НА КОРИДОРУ 10

У зону стиже гас

ШИД: Пројекат гасификације и изградња индустријске зоне на Коридору 10, на којима се ангажовала шидска локална самоуправа у протекле две године, остали су незавршени. Преговори са „Србијагасом” започели су још пре пет година. Општина је донела идејно решење трасе гасовода. Сремска Митровица прихватила је гасификацију села Кузмина, Дивоша и Чалме, али после тога је све стало. - Укупна вредност гасификације шидске општине је 14 милиона евра, а то не финансира општина Шид већ „Србијагас”. Тек прошле године „Србијагас” и ГАП група прихватили су одлуку да главни цевовод крене ка општини Шид - каже помоћник председника општине Шид Дејан Којић. - Од прошлог лета неколико фирми из Бачке ради на постављању мреже средњег и ниског притиска за домаћинства. Завршени су Кукујевци, ускоро ће бити завршен и Ердевик, али и Бачинци. Очекујемо ове године завршетак тих радова у свих 19 насељених места наше општине. Становништво ће плаћати прикљу-

чак на рате, обећан им је чак и кредит. Локалној власти битно је да гас стигне до индустријске зоне, која је главни залог за довођење инвеститора и оживљавање привреде у општини. - Радна зона поред аутопута Београд-Загреб има површину од 123 хектара. Имали смо много муке око уношења зоне у просторни план општине Шид. Сада поседујемо сву потребну документацију, али чекамо да агенција за државну имовину Републике Србије коначно одлучи да ће то земљиште поред аутопута дати општини Шид на управљање. Тада можемо довести гас, воду, струју, телефон и позвати инвеститоре да дођу у Шид - каже Којић. Улагачима се нуди излаз на аутопут са прикључцима, ако желе и железнички трансторт, сва документација која зависи од локалне самоуправе биће им урађена у најкраћем могућем року, а на располагању им је и радна снага, каже Којић и подсећа да је чак 23 одсто становника шидске општине незапослено. Д. Савичин

ОБ НО ВЉЕ НА СКЕ ЛА У ТА РА ШУ

Опет трак то ри Ти сом пло ве ТА РАШ: Реконструисана скела на реци Тиси, у Тарашу, одскора је опет у употреби. Тиме је решен велики проблем мештана овог села на територији града Зрењанина, будући да је тарашка скела од виталног значаја за функционисање

Град ће пла ћа ти ске ле џи је

пољопривреде у том крају. Јер, та скела омогућава тарашким пољопривредницима да са банатске на бачку страну свог атара, званог Хајлаш, преко Тисе, пређу далеко краћим путем него кад би ишли

друмом. Недостатак скеле осети се зими, када је окује лед. Тада ратари иду заобилазним путем, дужим чак 40 километара. А скелом им је потребно да пређу пар десетина метара. Са бачке стране налазе им се најплодније оранице, на којима поред кукуруза и других класичних ратарских култура, одлично успевају кромпир и купус. Скела, која је по стала симбол Тараша, јер су на њој снимани и домаћи филмови, сада је реновинара, а локална самоуправа у Зрењанину је за ту намену издвојила четири милиона динара. Град ће, уједно, плаћати два радника која ће бити ангажована на скели, а њено коришћење, односно прелаз преко Тисе, како су најавили градски оци, биће бесплатан за све. Ова погодност омогућена је захваљујући томе што је Земљораднич-

Материјал за савремену столарију

Зоран Анђелковић и Горан Јовић у обиласку фабрике

ка задруга у Тарашу, у чијем је власништву била скела, одлучила да је поклони граду Зрењанину, а локална самоуправа ју је дала на коришћење Месној заједници Тараш. Директор тарашке задруге Ми лан Ре пи ја каже да је мотив за овакву одлуку био тај да би скела

Ства ра ла гу бит ке за дру зи У тарашкој задрузи су често понављали да их скела на Тиси много више кошта, него што им доноси прихода. Раније је, наиме, коришћење овог пловила, којим се превозе људи али и пољопривредна механизација, наплаћивано. Међутим, цене нису мењане годинама, а трошкови сервисирања били су високи, што је задрузи само стварало губитке. Зато су још раније овде предлагали да скела буде дата месној заједници или граду јер би најгори сценарио био да престане са радом. и убудуће функционисала, јер је она од великог значаја за овдашње пољопривреднике. - Нисмо били у могућности да у потпуности испратимо рад скеле, а друго, потреба пољопривредних произвођача за њеним коришћењем постојала је и када ми нисмо прелазили на другу страну реке. Они се баве производњом повртарских култура и имају чешћу по-

ВР БАС: У врбаском насељу Виногради поново је потекла жута вода коју житељи овог дела града сматрају лековитом. Након више петиција које су потписивали грађани Винограда у циљу поновног оспособљавања бунара и чесме, из општинског буџета је издвојено 700.000 динара за измештање и реконструкцију овог извора лековите воде. Иначе, вода жуте боје извире у насељу Виногради од 1900. године и тада је постављена чесма. Ранији бунар са жутом водом је ископан 1975. године, али је због дотрајалих инсталација та чесма затворена 2003. године. Када је 2008. године чесма поново пуштена у рад, након неколико месеци догодила се ескполозија у којој је једна особа изгубила живот. Ових дана жута вода је поново потекла у Виноградима, а председник општине Врбас др Жељ ко Ви до вић каже да је систем безбедан. - Када је чесма отворена први пут то је урађено без икакве дозволе и сагласности и догодила нам се експлозија која мора доби-

Че сма, ра ди без бед но сти, из ме ште на од из во ри шта

ти свој судски епилог. Отворили смо је поново 2009. године, али нас је промена противпожарних закона натерала да бунар затворимо и ускладимо са захтевима. Сада смо све учинили у складу са правилима, у сарадњи са инспек-

Подршка биолошкој породици и инвалидима

КИ КИН ДА: Санација водоводне мреже, у дужини 1.200 метара, ради се у кикиндској Улици Тозе Марковића, од Иве Лоле Рибара до Партизанске. Из општинског буџета издвојена су 24 милиона динара за уређење мреже у Кикинди, Мокрину и Банатском Великом Селу, где ће радови почети за месец дана. Сви планирани радови биће завршени за око два месеца, најавио је Ми лан Ка раћ, директор ЈКП „6.октобар”, које је извођач радова. Заменик директора Јавног комуналног предузећа Сте ван Гр бић истакао је да ће реконструи-

сати водовод у читавој општини где има потребе за тим послом. Радове је обишао и Ми лош Ла ти но вић, заменик председника Општине Кикинда, који је истакао да ће до краја године радови бити премештени и на друге локације у општини. Замена се ради јер је мрежа застарела и не одговара количини воде која се сада користи. Грађани овог дела града након завршетка модернизације мреже имаће веће количине воде, а уједно град се припрема за изградњу фабрике воде, тако што се стављају нове, јаче цеви. А. Ђ.

СРБОБРАН: Центар за социјални рад општине Србобран ангажоваће током наредних месеци шест лица у оквиру јавног рада на два програма. Први, „Подршка биолошкој породици” подразумева превенцију издвајања деце из породице и одузимања од родитеља, док је други, „То могу и ја”, намењен инвалидним лицима. Укупна вредност пројеката је нешто више од 1,2 милиона динара. - Током четири месеца наша три сарадника ангажоваће се на праћењу породичне и родитељске функције. Идеја је помоћи родитељима, боравити у њиховом дому, решавати проблеме са којим се свакодневно сусрећу и тако стварати функционалну заједницу која се стара о себи на ваљан начин. Идеја програма је да се поро-

дица оснажи и избегне ситуација у којој би деца морала бити смештена у хранитељске проодице, што се често догађало претходних година - рекла је Бисерка Веселиновић, директорка Центра за социјални рад. Шестомесечни јавни рад „То могу и ја” намењен је инвалидним лицима и бави се њиховим третманом у друштву. Програм је осмишљен тако да се покажу могућности инвалидних лица и докаже да и они могу радити корисно за заједницу. Од 3. маја три инвалидна лица ће радити у породицама старијих суграђана и помагати им, затим биће ангажовани на одржавању прихватне станице и Центра за социјални рад. По речима Бисерке Веселиновић, обезбеђене су им групе послова кроз које ће се они доказати себи и другима. М. Кк.

У БАЧКОМ ГРАЧАЦУ КОД ОЏАКА

Нова котларница, за школу

БАЧКИ ГРАЧАЦ: Проблем загревања школе ,,Марко Орешковић” из Бачког Грачаца за наредну грејну сезону биће решен изградњом нове котларнице. Решење о додели два милиона динара за ову намену уручио је Душко Радаковић, државни секретар у Министарству за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, приликом недавне посете Оџацима. - Укупно ће изградња нове котларнице коштати око 7,5 милиона динара, а конкурисали смо где год смо могли и са овим средствима која су нам сада одобрена, прикупили смо нешто преко педесет посто,

Један од ратара који ће користити скелу Жа ри ца Ми ја тов каже да ће му на овај начин бити скраћен пут до њиве за тачно 39 километара. - Тарашки пољопривредници на бачкој страни обрађују негде око 2.000 хектара приватног, задружног и државног земљишта - истиче Мијатов који се искључиво бави пољопривредом. Ж. Ба ла бан

Сре ђен из вор ле ко ви те во де

ШЕСТОРО НОВОУПОСЛЕНИХ У СРБОБРАНСКОМ ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

По че ла са на ци ја во довод не мре же

требу да прелазе, чак и суботом и недељом. Наишли смо на разумевање градоначелника и у разговору с њим договорили смо да скелу пренесемо у власништво града – објашњава Репија и додаје да ће пловило радити по потреби, од почетка до краја сезоне пољопривредних радова.

У ВР БА СКОМ НА СЕ ЉУ ВИ НО ГРА ДИ

НОВА ФАБРИКА У ИНДУСТРИЈСКОЈ ЗОНИ НОВЕ ПАЗОВЕ

СТАРА ПАЗОВА: У индустријској зони у Новој Пазови отворена је још једна фабрика која ће запослити 20 радника. Наиме, „Анђелковић-ал” је породична фимра Зорана Анђелковића за увоз и производњу материјала за алуминијумску и ПВЦ столарију, изграђена и опремљена савременом опремом, како рече власник, за годину и по дана. Одлучио се за улагање у општини Стара Пазова јер је ту све могао да обави брзо и ефикасно, од пројектно-техничке документције до дозвола, изградње и опремања. Он је нагласио да има довољно корисника материјала који производи и да планира и проширење капацитета, чиме би се створили услови за запошљавање 50 радника. Са власником Зораном Анђелковићем врпцу је, на отварању нове фабрике, пресекао и Горан Јовић, председник општине Стара Пазова који је том приликом истакао да је, у условима кризе, важно свако ново радно место, а посебно је задовољан што се ради о домаћем инвеститору јер, како рече, у мору инвестиција у овој средини домаћи инвеститори су једнако важни као и страни, а од 15 великих инвестиција у протекле две године у овој општини чак девет су домаће. А. Мали

dnevnik

c m y

а очекујемо и помоћ локалне самоуправе. Пошто се у Бачком Грачацу, као и осталим местима оџачке општине приводи крају гасификација, морали бисмо да овај посао што пре приведемо крају - рекла је Споменка Трајковић, директорка школе. Председник општине Оџаци Предраг Цветановић, захвалио се на одобреним средствима и нагласио да је веома важно да све сеоске основне школе добију пристојне услове за рад, што је један о предуслова да што више младих људи и породица остане у нашој општини. С. Милер

Игра ли ште у Омо љи ци ПАН ЧЕ ВО: Заједничком акцијом више организација и градских секретаријата у делу Омољице близу Поњавице пуштено је у рад игралиште за најмлађе. Отварањем игралишта заокружује се пролећно спремање, а до краја реализације овог пројекта биће отворена још три игралишта. - Као одговорни грађани желимо да покажемо да се све може када се држимо заједно - рекао је Стан ко Пу жић из Удружења грађана ,,Ми” које је учествовало у пројекту. Поред игралишта у плану је проширење терена за кошарку и мали фудбал. З. Дг.

цијама и стручњацима. Морали смо изместити чесму од самог бунара за стотинак метара и извести три зоне отакалишта за гасове који се јављају, и тако смо добили потпуно безбедан систем рекао је Видовић. М. Ке ко вић

Биоскоп у позоришту СУБОТИЦА: Између компаније „Синеплекс” и представника суботичке градске управе и Народног позоришта потписано је јуче писмо о намерама за дугорочну сарадњу. „Синеплекс” би по овом споразуму преузео од Позоришта 1800 метара квадратних, са стране Улице Иве Војновића, где би у више нивоа изградио још четири мање сале, тако да би у оквиру Народног позоришта било укупно пет биоскопских сала укупног капацитета преко 600 места. Две веће би имале по 170 места. Градоначелник Суботице Саша Вучинић је истакао да ће овим позориште остати храм културе, а да ће Суботица коначно добити савремени биоскоп. С. И.

~etvrtak3.maj2012.

c m y

crna hronika

dnevnik

PRI LI KOM GA [E WA PO @A RA U PO MO] NOJ PRO STO RI JI KU ]E U PE TRO VA RA DI NU

Ot kri ve na la bo ra to ri ja za ma ri hu a nu No vo sad ski va tro ga sci su to kom ga {e wa po `a ra u po mo} noj pro sto ri ji ku }e u Pe tro va ra di nu, u Pre ra do vi }e voj uli ci, ju ~e oko 5.30 sa ti za te kli la bo ra to ri ju za pro zvod wu opi ja ta, sa zna je „Dnev nik„ ne zva ni~ no. Po li ci ja je od mah iza {la na me sto do ga |a ja i oba vi la uvi |aj. Si no} smo ne zva ni~ no sa zna li u po li ci ji da su, po vo dom ovog do ga |a ja, za dr `a ni do sa -

slu {a wa pred is tra `nim su di jom Alek san dar S. (1982) i Vla di mir K. (1979). Pre ma pr vim in for ma ci ja ma, va tra je iz bi la u krov noj kon struk ci ji {u pe. U toj pro sto ri ji, po vr {i ne oko 25 kva drat nih me ta ra, na vod no je pro na |e no oko 50 sak si ja s ve} iz ni klim biq ka ma, po svoj pri li ci ka na bi sa, od ko jih su ne ki vi si ne i do me tar.

Ku }u je, pre ma jed noj ver zi ji, pre vi {e me se ci iz naj mio, mla |i, mu {ka rac. U pro sto ri ji, ko ju je za hva ti la va tra, su za te ~e ne lam pe oka ~e ne o pla fon i opre ma za za li va we, pa je mo gu }e da je uzrok po `a ra kvar na in sta la ci ja ma: Vla snik ku }e, pre ma pr vim in for ma ci ja ma, ni je znao ~i me se ba vio za ku pac. M. V.

„DNEVNIKOVA” TEMA „CR VE NI FE WE RI” U SR BI JI IZ ME \U NE MO RA LA I PRO FE SI JE IS PRED KOC KAR NI CE NA NO VO SAD SKOM BU LE VA RU OSLO BO \E WA

Be o gra |a nin te {ko po vre |en no èm Be o gra |a nin I. L. (1986) za do bio je te {ke te le sne po vre de, ve ro vat no za da te no èm, prek si no} oko 22.30 sa ti is pred koc kar ni ce na no vo sad skom Vu le va ru oslo bo |e wa bli zu ugla s Je vrej skom uli com. De lo je okva li fi ko va no kao po ku {aj ubi stva, a po li ci ja je oba vi la uvi |aj, sa zna je mo u no vo sad skom Vi {em su du. Pre ma jo{ ne pot vre |e nim in for ma ci ja ma, po vre |e ni mla di} je pret hod no pre kju ~e du è

vre me opro ba vao sre }u u ka si nu, a ka da je iz gu bio ve }u ko li ~i nu nov ca, raz bio je sta klo na ru le tu. Ne ko li ko sa ti ka sni je, ve ro vat no, ne ko od oso bqa se su ko bio s o{e te }e nim is pred ko car ni ce, a tom pri li kom je do {lo do na no {e wa vi {e ubo da no `em. Osum wi ~e ni za ovo de lo je na pu stio je me sto do ga |a ja, a po li ci ja je u vre me za kqu ~e wa ovog bro ja na {eg li sta tra ga la za wim. M. V.

TU @I LAC HA [KOG TRI BU NA LA OCE WU JE

Mla di} zdrav za su |e we Glav ni tu ì lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bra merc iz ja vio je ju ~e da je biv {i ko man dant Voj ske Re pu bli ke Srp ske op tu èn za ge no cid u Sre bre ni ci Rat ko Mla di} fi zi~ ki i men tal no zdrav za su |e we. Mla di} (70), ko ji se à lio na broj ne zdrav stve ne pro ble me, do bro zna za {ta mu se su di u Tri bu na lu, re kao je Bra merc no vi na ri ma, pre no si AP. Su |e we Mla di }u po ~i we 16. ma ja. Bra merc je re kao i da su on i we gov tim ura di li {ta je tre ba lo ka ko bi do bi li pro ces pro tiv biv {eg pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Ra do va na Ka ra xi }a. (Fo Net)

NA KON UBI STVA PA KI STAN CA U OKO LI NI SU BO TI CE

Za tvor za 38 imi gra na ta Na kon ubi stva jed nog i ra wa va wa jo{ jed nog imi gran ta u Su bo ti ci, pri vre de no je 38 oso ba i svi ma su od re |e ne za tvor ske ka zne od 20 da na, iz ja vio je za „Dnev nik” de `ur ni su di ja Pre kr {aj nog su da u Su bo ti ci Qu bo Si mi}. - Svi ma je od re |en za tvor od po 20 da na za po ku {aj ile gal nog pre la ska gra ni ce. Ka da iz rek ne mo ka znu, bez ob zi ra na to da li je nov ~a na ili za tvor ska, za vr {a va mo po sao. Pro blem je u

Mi gran ti, ko ji su u Su bo ti ci ima ju re {e we o ot ka znom ro ku bo rav ka u gra du od tri do se dam da na. Po pro ce du ri, tre ba lo bi da se ja ve u svo je am ba sa de i vra te ku }i. Pro blem je u to me {to ve }i na wih ni ne ode da se ja vi u am ba sa du, ne go po ku {a va po no vo da pre |e gra ni cu, a i wi ho va di plo mat ska pred stav ni {tva ni su po ka za le in te re so va we za re {a va we ovog pro ble ma. U no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka kod alek sa dro va~ kih sa -

Le ga li za ci ja pro sti tu ci je jo{ na od me ra va wu Po s la n i c i grad s ke skup {ti ne Pra ga od lu ~i li su da po no vo na dnev ni red sta ve za kon ko ji bi le ga li zo vao pro sti tu ci ju kao po sao i od re dio joj ja sna pra vi la. Za kon se ba ri zi ra na sta rom pred lo gu ko ji je Prag ne u spe {no pod neo 2010. go di ne, a ko ji bi tre ba lo, iz me |u osta log, da ure di od no se iz me |u pro sti tut ki i kli je na ta ali i da se no} ne rad ni ce pri mo ra ju da od svo jih pri ho da pla }a ju po rez, {to sa da ne ra de. U pred lo gu se na la zi i mo gu }ost da pro sti tut ke tre ba da stek nu li cen cu za rad ili da tra `e do zvo lu od lo kal nih or ga na, ali je to jo{ uvek ne iz v e s no, jer su se po j e d i n i stru~ w a c i po b u n i l i pro t iv ta kve mo gu} no sti tvr de }i da bi one u tom slu ~a ju mo ra le bi ti upi sa ne u re gi stre do stup ne jav no sti {to ne bi bi lo do bro je svi zna ju da ima da ma ko je se ovim naj sta ri jim za na tom ba ve taj no dok su u sva ko dnev nom `i vo tu uzor ne maj ke, su pru ge, rad ni ce… O mo g u } o s ti le g a l i z a c i j e pro sti tu ci je ve} ne ko li ko go di na go vo ri se i u Sr bi ji. Na i me, iz ra ~u na to je da se go di {we u ovoj gra ni obr ne oko

ne ma. Po sled wi zva ni~ ni po da tak da ti ra jo{ iz 2006. go di ne i pre ma ono me {to je sa op {tio Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku, pret po sta vqa se da je eko nom ska kri za do pri ne la da se on da {wi broj, a bi lo je re -

- Po tim po da ci ma od pro sti tu ci je sti `e pri hod ko ji pred sta vqa so lid nu kon ku ren ci ju za osta le 22 in du strij ske gra ne u ze mqi. Na rav no, tu je bi tan i so ci jal ni aspekt, jer bi le g a l i z a c i j a mo r a l a da

gi stro va no 5.408 oso ba, udvo stru ~io i to do te me re da stru~ wa ci tvr de da se u ovoj gra n i si v e eko n o m i j e go r i {we obr ne oko 300 mi li o na

pod r a z u m e v a i so c i j al n u i zdrav stve nu za {ti tu za è ne ko je se ba ve tim po slom – re kao je Zdrav ko vi}. On je kao do bar pri mer bri ge vla sti o pro sti tut ka ma na veo Ne ma~ ku, gde, ka ko ka è, po sto ji ~ak i pro gram pro fe si o nal ne pre o bu ke za osta re le pro sti tu ke ko je se po za vr {et k u “ka r i j e r e” uglav n om pre o ri jen ti {u na bri gu o sta rim oso ba ma u do mo vi ma. Dru gim re ~i ma, dr à va ih usme ra va u prav cu so ci jal no od go vor nog po na {a wa. Da ka ko, da bi le ga li za ci ja pro sti tu ci je mo gla da do |e i na dnev ni red Sr bi ja, naj pre mo ra da se utvr di od go va ra ju }i za kon ski okvir ali i da iz me ni po sto je }e kri vi~ n o za k o n o d av s tvo pre m a ko jem je ba vqe we ovim za na tom ka `wi vo. Na i me, pre ma va è }im za kon skim pro pi si ma, pro sti tu ke ko je se uhva te na de lu ka `wa va ju se za tvo rom do me sec da na, a kri vi~ no od go va ra sa mo ma kro zbog pod vo |e wa. Da kle, sa da je kri vi~ no de lo sa mo pod vo |e we, ali ne i da va we

Po re ski auto mat za da me s uli ce Pro {log le ta vla sti biv {eg ne ma~ kog glav nog gra da Bo na uve le su auto mat za na pla tu po re za od uli~ nih pro sti tu ki. @e ne, ko je kao pro sti tu ke ne ra de u jav nim ku }a ma ve} na uli ci, ima ju oba ve zu da sva ke ve ~e ri pla te na auto ma tu iz nos od {est evra bez ob zi ra ko li ko nov ca za ra de. To je ujed no pr vi put da se u Ne ma~ koj po rez od `e na ko je se ba ve uli~ nom pro sti tu ci jom na pla }u je na ovaj na ~in. Bon ske grad ske vla sti uka zu ju da je uvo |e we auto ma ta stvar pra ved nog tret ma na, jer su pro sti tu ke u jav nim ku }a ma, ko je se u ovom gra du zo vu i eros cen tri ili sa u na klu bo vi, du `ne da pla }a ju po rez, pa ne ma raz lo ga da to isto ne ~i ne i one ko je or di ni ra ju na uli ci. 300 mi li o na evra te da bi le ga li za ci ja do ne la ne sa mo fi nan s ij s ku ko r ist za dr ` a v u ve} bi do ve la i do bo qeg so ci jal nog sta tu sa pro sti tut ki i sma we wu opa sno sti od {i re wa pol nih bo le sti. Ko li ko ta~ no ima pro sti tu ki u Sr bi ji mo `e se sa mo na ga |a ti, jer zva ni~ nih po da ta ka

evra {to opet zna ~i da bi dr `a va sa mo kroz na pla tu PDVa od 18 od sto mo gla u dr `av nu ka su sli ti do dat nih 55 mi li o na. Eko n o m i s ta Mi r o s lav Zdrav ko vi} iz ra ~u nao je pro {le go di ne da sa mo ovi po da ci po ka zu ju da na dro gu i pro sti tu ci ju u Sr bi ji ode oko 1,7 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da.

i pru à we sek su sal nih uslu ga. Pro da ja te la tre ti ra se kao prek { aj, od n o s no re m e } e w e jav nog re da i mi ra i za to je pred vi |en za tvor do 30 da na plus nov ~a na ka zna. Pre kr {aj je i ustu pa we pro sto ri ja za ba vqe we pro sti tu ci jom i za to je za pre }e na ka zna ta ko |e do 30 da na, ako je pro sti tut ka pu no let na od no sno dva me se ca ako je ma lo let na. Pre ma na {em za ko nu “mu {te ri je” ne mo gu da od go va ra ju ni pre kr {aj no ni kri vi~ no i upra vo je to deo na ko ji ve }i na prav n ih stru~ w a k a ima pri med bu, jer se sma tra da ta kva od red ba ne do pri no si su zbi ja wu pro sti tu ci ju. Na i me, u ve }i ni skan di nav skim ze ma qa , ko je su po sti gle naj bo qe re zul ta te u bor bi pro tiv pro sti tu ci je, kri vi~ no se go ne i ma kroi i mu {te ri je. Pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Be o gra du Go ran Ili} ob ja {wa va da u pri ~i o le ga li za ci ji pro sti tu ci je u Sr bi ji dr à va mo ra da ima na umu da su naj ra wi vi je one pro sti tut ke ko je nu de uslu ge na uli ci , i one, ka ko ka è, bez ob zi ra na le g a l i z a c i j u i da q e osta ju u si voj zo ni, ma kroi ih mal te ti ra ju, ne ma ju zdrav stve nu ni so ci jal nu za {ti tu ni ti pla }a ju po rez. On se za la è da se kroz iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka uve de da je i ko ri {}e we sek su al nih uslu ga kri vi~ no de lo. Do sa da je pro sti tu ci ju le ga li zo va lo 22 dr à ve. SAD ni su le ga li zo va le pro sti tu ci ju, iz u zev u 11 se o skih okru ga u Ne va di gde se ona od vi ja u li cen ci ra nim bor de li ma. Tre ba is ti }i i da pro sti tu ci ja ni je le ga li zo va na u ve }i ni azij skih dr à va ali se to le ri {e. Pro ce wu je se da sa mo u Ne ma~ koj, gde je da kle pro sti tu ci ja le gal na, ra di oko 400.000 pro sti tu ki a da oko 1,2 mi li o na qu di ko ri sti wi ho ve uslu ge. U toj ze mqi je za bra we no ogla {a va we sek su al nih uslu ga ali je to za to do zvo qe no u Ho lan di ji. Q. Ma le {e vi}

U PRI [TI NI IZ RE ^E NE PRE SU DE ZA ZLO ^IN U SE LU KLE^ KI

Fat mir Qi maj oslo bo |en

Ima gran ti u oko li ni Su bo ti ce

to me {to oni, ume sto da odu u kam po ve u Ba wi Ko vi qa ~i i u Pa din sku Ske lu, osta ju ov de i po no vo po ku {a va ju da pre |u gra ni cu. I to se sve vr ti ukrug. Do sa da smo ima li oko 1.000 pred me ta s po vrat ni ci ma. Ka zne, ko je iz ri ~e mo, se uglav nom kre }u od 10.000 do 20.000 di na ra i uko li ko ne ma ju pa ra da pla te, idu u za tvor. Je dan dan ko {ta 1.000 di na ra, dok po vrat ni ci ma iz ri ~e mo ne {to stro `e pre su de, od no sno od 15 do 30 da na za tvo ra – re kao je de `ur ni su di ja Qu bo Si mi} ko ji je i pred sed nik Pre kr {aj nog su da u Su bo ti ci.

la {a, ne da le ko od Su bo ti ce, u tu ~i je na li cu me sta pre mi nuo Pa ki sta nac. H. J., a jo{ je dan Pa ki sta nac je te {ko po vre |en. Ovo je bi la pr va ma sov na tu ~a me |u mi gran ti ma u ko joj je jed no li ce po gi nu lo. Po li ci ja i da qe tra ga za ubi com. Gra do na ~el nik Su bo ti ce Sa {a Vu ~i ni} ka `e da se sve ra di ka ko bi se po boq {a la bez bed nost i da Su bo ti ~a ni ne mo ra ju da bri nu. Mo `da, ka da bi stvar no za `i veo si stem vi deo-nad zo ra, gra |a ni Su bo ti ce bi se ose }a li bez bed ni je. S. Ir {e vi}

Kri vi~ no ve }e Okru `nog su da u Pri {ti ni oslo bo di lo je kri vi~ ne od go vor no sti Fat mi ra Qi ma ja i tro ji cu we go vih sa rad ni ka za zlo ~i ne po ~i we ne u se lu Kle~ ka. Sud sko ve }e, ko jem je pred se da vao bri tan ski su di ja Xo na tan Vel ford-Ke rol, usta no vi lo je da ne ma do ka za ko ji ma bi se pot kre pi la op tu `ni ca ita li jan skog tu `i o ca Ma u ri ci ja Sa lu stra, po ko joj su Qi maj i tro ji ca we go vih pot ~i we nih po ~i ni li rat ne zlo ~i ne pro tiv ci vi la i rat nih za ro bqe ni ka. Vel ford-Ke rol je re kao da je sud po stu pao „u sve tlu od lu ke da je ne pri hva tqi vo sve do ~e wa Agi ma Zo ga ja„, po zna tog kao „sve dok iks„. Zbog pro ce du ral nih raz lo ga, sud je u mar tu od ba cio kao ne u po tre bqi ve do ka ze ko je je su du pod neo Agim Zo gaj, ko ji je u sep tem bru 2011. po ~i nio sa mo u bi stvo u Ne ma~ koj.

Spe ci jal ni tu ì lac Eulek sa Ma u ri cio Sa lu stro je na ja vio da }e sa à li ti na od lu ku pr vo ste pe nog su da. Tu ì la {tvo ima

we ga za tra `i lo sud sko ve }e. O~e ki va lo se da sud ski po stu pak Qi ma ju, pot pred sed ni ku De mo krat ske par ti je Ko so va i po -

Tu ì la {tvo: Sram na i ne pra ved na od lu ka Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne Sr bi je oce ni lo je ju ~e da je sram na i ne pra ved na od lu ka Okru `nog su da u Pri {ti ni ko jom su Fat mir Qi maj i tro ji ca biv {ih ko man dan ta OVK oslo bo |e ni op tu `bi za rat ne zlo ~i ne u se lu Kle~ ka. - Od lu ka je sram na i ne pra ved na, pre sve ga pre ma `r tva ma ko je tra è prav du. Po sta vqa se pi ta we da li }e iko ika da na Ko so vu i Me to hi ji bi ti osu |en za zlo ~i ne po ~i we ne nad Sr bi ma - na vo di se u sa op {te wu Tu ì la {tva za rat ne zlo ~i ne, ko je pre no si Ta njug. rok od 15 da na za pod no {e we àl be Vr hov nom su du Ko so va. Sa lu stro ni je pri hva tio zah tev sud skog ve }a da pro me ni op tu `ni cu i da Qi ma ja i tro ji cu we go vi sa bo ra ca op tu ì za ko mand nu od go vor nost, {to je od

sla ni ku Skup {ti ne Ko so va, u pred me tu Kle~ ka bu de okon ~an na da {wem ro ~i {tu. Ta ko je na veo su di ja Vil ford-Ke rol u pi smu upu }e nom, pre de se tak da na, tu `i o cu, bra ni o cu i pred sed ni ku sud skog ve }a u tom pred me tu.

Sud sko ve }e je, na jed nom od pret hod nih ro ~i {ta, po seb nom pre su dom oslo bo di lo op tu `ni ce {e sto ri cu biv {ih pri pad ni ka OVK, ko ji su u istom pred me tu bi li op tu `ne ni za rat ne zlo ~i ne. Po seb nom od lu kom sud sko ve }e je od lu ~i lo da se na sta vi su |e we pro tiv Fat mi ra Qi ma ja, Nex mi Kra sni }i ja, Na ser [a qe i Na se ra Kra sni }i ja i od tu ì o ca za tra ì lo da pro me ni kva li fi ka ci ju kri vi} nog de la na kom nand nu od go vor nost. Ova kva od lu ka su da je do ne ta na kon {to je sud sko ve }e od bi lo da kao do ka ze pri hva ti iz ja ve krun skog sve do ka Agi ma Zo ga ja po {to su te iz ja ve, pre ma mi {qe wu su da, uze te u su prot no sti sa Za ko nom o kri vi~ nom po stup ku Ko so va. Qi maj i we go vi sa bor ci su bi li op tu è ni za rat ne zlo ~i ne nad al ban skim i srp skim ci vi li ma u ba zi OVK u se lu Kle~ ka, u op {ti ni Ma li e vo.

dRU[TvO

~etvrtak3.maj2012.

USKORO SE PONOVO PRO[IRUJE NOVOSADSKA PRED[KOLSKA USTANOVA „RADOSNO DETIWSTVO“

S no vim vr ti }em naj ve }i u Evro pi

Ka da na je sen ni sku od 67 vr ti }a „Ra do snog de tiw stva“ u No vom Sa du do pu ni i onaj u Rad ni~ koj uli ci, ~i ja iz grad wa je u to ku, no vo sad ska pred {kol ska usta no va bi }e naj ve }a, ne sa mo, kao sa da, u Ju go i sto~ noj Evro pi ne go na ce lom Sta rom kon ti nen tu, a da je u ovom slu ~a ju ve li ~i na sra zmer na kva li te tu, po tvr |u ju broj na pri zna wa, me |u ko ji ma su i po kra jin sko „\or |e Na to {e vi}“, re pu bli~ ka Sve to sav ska po ve qa, “Zlat ni most ju go i sto~ ne Evro pe“... – U na {im vr ti }i ma, ko ji se na la ze u svim de lo vi ma gra da, ali i u svim se li ma ko ja mu pri pa da ju, te u Srem skim Kar lov ci ma, ve li ki deo de tiw stva, ras po re |e no u 617 gru pa, pro vo di tre nut no 15.700 ma li {a na uz ra sta od go di -

Vr ti} u iz grad wi

nu da na, pa do po la ska u {ko lu – ka `e di rek tor „Ra do snog de tiw stva“ dr Bo ri slav Sa mar xi}. – O to me da im vre me pro ve de no kod nas bu de bez bed no, zdra vo i edu ka tiv no sva ko dnev no bri ne 2.100 za po sle nih u upra vi, de vet pe da go {kih je di ni ca, dve ku hi we, od se ci ma za bez bed nost i kon tro lu

go di nu ra ste broj ro di te qa ko ji za svo je de te tra è me sto u ne kom od vr ti }a „Ra do snog de tiw stva“. – Iako smo pro {le go di ne do grad wom pet vr ti }a do bi li no vih 1.000 me sta, a ka pa ci te te smo u mi nu lih pet go di na zna ~aj no po ve }a li i iz grad wom dva no va vr ti }a u No vom Sa du, te jed nog u Srem skoj Ka me ni ci i eko lo {kog na ê ne ju, jo{ uvek ih ne ma mo do voq no pa nam je na upra vo za vr {e nom kon kur su za upis na 1.668 me sta pri sti glo ~ak 4.015 pri ja va, od ko jih je, isti na, oko 600 na ne po sto je }a me sta – ka è dr Sa mar xi}. – Ove go di ne, uz 500 me sta ko ja }e mo do bi ti u vr ti }u u Rad ni~ koj uli ci i jo{ 700 u okvi ru do zvo qe nog pre ko norm nog upi sa od 20 po sto, za {ta smo upra vo tra ì li sa gla snost od nad le `ne grad ske upra ve, na da mo se da }e se u na {im objek ti ma na }i me sta za svu na kon kurs pri ja vqe nu de cu ~i ja su oba ro di te qa za po sle na, {to je, u okvi ru ka pa ci te ta, na{ ciq. To }e bi ti i ve li ki Fo to: N. Sto ja no vi} na pre dak u od no su na pro {lu go di nu, ka da smo na li sti ~e ka wa u po ~et ku ima li ~ak 2.000 de ce, od ko jih je 300 i osta lo ne u pi sa no. Kva li tet uslu ga no vo sad ske pred {kol ske usta no ve, po re ~i ma we nog di rek to ra, zna ~aj no }e una pre di ti i no va cen tral na ku hi wa, ko ja bi tre ba lo da bu de za vr {e na

Ogledalo multijezi~nosti Vr ti }i „Ra do snog de tiw stva“ ogle da lo su i voj vo |an ske mul ti je zi~ no sti jer osim gru pa na srp skom, po sto je i one na ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku. Od ove {kol ske go di ne po sto je i bi lin gval ne srp sko-en gle ske gru pe, ko ji ma }e se na je sen pri kqu ~i ti i srp sko-ne ma~ ke. – U okvi ru re dov nih ak tiv no sti, po ~ev od tri go di ne sva de ca u na {im vr ti }i ma mo gu bes plat no u~i ti en gle ski ili ne ma~ ki jer su svi na {i vas pi ta ~i ospo so bqe ni za ovu na sta vu – ka è Bo ri slav Sa mar xi}. – Osim to ga, nu di mo i ~i ta vu pa le tu al ter na tiv nih pro gra ma, od ba le ta, fol klo ra, li kov nih i scen skih ra di o ni ca, pa do ra znih fi zi~ kih ak tiv no sti. Ti pro gra mi od vi ja ju se u na {om objek ti ma po sle pod ne i po seb no se pla }a ju. kva li te ta. Stru~ nu po dr {ku me di cin skim se stra ma i vas pi ta ~i ca ma pru à i ve li ki tim pe da go ga, psi ho lo ga, lo go pe da i stru~ nih sa rad ni ka iz svih obla sti, a o zdrav stve noj pre ven ti vi se, osim na {ih {est le ka ra i ve li kog bro ja me di cin skih se sta ra, bri nu i le ka ri i sto ma to lo zi Do ma zdra vqa „No vi Sad„, ko ji obi la ze vr ti }e. Ima mo i svo je po ro di~ no sa ve to va li {te, kao svo je vr snu po dr {ku i de ci i ro di te qi ma, pa svo ju Li kov nu ra di o ni cu, za hva qu ju }i ko joj ra do vi na {e de ce osva ja ju pr ve na gra de na svim svet skim kon kur si ma na ko ji ma u~e stvu ju. I ma da na à lost i Voj vo di nu, kao i ce lu dr à vu, ve} go di na ma pri ti ska be la ku ga, zbog stal nog pri li va sta nov ni {tva i ra sta we nog glav nog gra da, iz go di ne u

do 1. av gu sta, a u ko joj }e se, na ~ak 3.000 kva drat nih me ta ra, po HACCP stan dar di ma kva li te ta re dov no dnev no pri pre ma ti 20.000 obro ka vr hun skog kva li te ta, a u van red nim si tu a ci ja ma wen ka pa ci tet bi }e i do 100.000 obro ka dnev no. Iz grad wu no vih i do grad wu po sto je }ih vr ti }a pra ti lo je i za po {qa va we 100 no vih rad ni ka, a no va rad na me sta u „Ra do snom de tiw stvu“ otvo ri }e se i za vr {et kom vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci i iz grad wom no ve ku hi we. Mi nu lih go di na 15 vr ti }a je ob no vqe no, a u pla no vi ma „Ra do snog de tiw stva“ je ob no va i pre o sta lih da bi sva de ca ima la iste uslo ve. U pla nu je i po kri va we svih obje ka ta grad skim nad zor nim si ste mom, ko jim je sa da ob u hva }e na po lo vi na vr ti }a. D. Deve~erski

BIGAMIJA

Kad ne mo è kod ma ti ~a ra, mo è kod sve {te ni ka Na iz bo ri ma u Sr bi ji pr vi put }e se po ja vi ti i kan di dat ko ji ima dve è ne i to uop {te ne kri je. Vi so ki ver ski ve li ko do stoj nik ko ji pre ten du je da po sta ne pr vi ~o vek Sr bi je is ko ri stio je svo je pra vo ko je mu da ju {e ri jat ska pra vi la i oè nio dve è ne i obe jav no pred sta vio. Da ka ko, ono {to da je {e ri jat sko pra vo, ne da je gra |an sko. Pre ma po ro di~ nom i kri vi~ nom za ko nu bi ga mi ja je kod nas za bra we na za ko nom i za wu sle di za ko nom utvr |e na ka zna. Pre ma ob ja {we wu na ~el ni ka Sek to ra za bri gu o po ro di ci i so ci jal nu za {ti tu u Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke Dra ga na Vu le vi }a pre ma po ro di~ nom za ko nu bra~ nost je smet wa da se stu pi u dru gi brak, a pre ma kri vi~ nom za bi ga mi ju sle du je ka zna do tri go di ne za tvo ra. Ipak, do da je on, to se od no si sa mo na gra |an ski brak, a ne na van bra~ nu za jed ni cu ni ti na bra ko ve sklo pqe ne pred sve {te ni ci ma ko je za kon ne pri zna je. Iako su to op {te po zna te stva ri u Sr bi ji ima onih ko ji su sprem ni i da ro bi ja ju sa mo da bi se po no vo oè ni li ne ma re }i {to ve} ima ju je dan sklo pqen brak. Da je to ta~ no po tvr |u je ~i we ni ca da u na {im za tvo ri ma ima ~e tvo ri ca qu di ko ji tre nut no ro bi ja ju zbog bi ga mi je. Pre ma po da ci ma Mi ni star stva prav de od 2007. do 2010. go di ne zbog kri vi~ nog de la dvo bra~ no sti pod ne ta je 41 kri vi~ na pri ja va pro tiv oso ba ko je su se po no vo ven ~a le iako su ve} bi le u bra ku, ali i pro tiv {est ko je su sklo pi le no vu za jed ni cu ma da su zna le da je wi hov su pru `nik u tom tre nut ku ven ~an. Od to ga, pre ma po da ci ma Re pu -

bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, osu |e no je de set mu {ka ra ca za bi ga mi ju i jo{ ~e tvo ro za to {to je re klo “da” iako je zna lo da wi hov `i vot ni iza bra nik ve} ima bra~ nog dru ga. ^ak je bi lo i ne ko li ko pri ja va pro tiv ma ti ~a ra ko ji su sklo pi li ni {ta van brak, ali oni ni su osu |e ni. Ma ti ~a ri su du `ni da utvr de sve ~i we ni ce u ve zi sa pret hod nim bra~ nim sta wem bu du }ih su pru `ni ka na osno vu jav nih is pra va i slu `be nih evi den ci ja. Je di ni va li dan do ku ment za ma ti ~a ra, i on ga da qe ne pro ve ra va, je iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih gde mo ra da se upi {u i po da ci o za kqu ~e nom

se di {ta mo ra ju bi ti pra vil no po sta vqe wa u vo zi li ma i ho mo lo go va na, od no sno ate sti ra na, {to }e bi ti ozna ~e no `i gom. De~ ja se di {ta, da kle, mo ra ju da ima ju po tvr du da za do vo qa va ju stan dar de kva li te ta, bez bed no sti, ~vr sto }e i da bu du pra vil no po sta vqe na, jer }e u su prot nom vo zi lo bi ti teh ni~ ki ne is prav no. Pre ma no vom pra vil ni ku vo zi la ko ja ima ju vo lan na de snoj stra ni mo ra ju da bu du re gi stro va na do 30. ju na 2012. go di ne, a ako to ne u~i ne, vla sni ci }e, ako `e le da re gi stru ju auto mo bil, mo ra ti da me wa ju po zi ci ju vo la na.

na |e sa è qom da se po dru gi put ven ~a ne mo è zna ti da on ima ve} sklo pqen brak ko ji je va è }i i da za pra vo ~i ni bi ga mi ju. To, pak, mo è do ve sti i do za blu de bu du }e mla de ili mla do è we od no sno oni ~e sto i ne zna ju da onaj ili onu ko -

Fejsbuk otkrio bigamiju Da bi se po dru gi put oè ni li, a bez raz vo da ko ji mo è da ko {ta ako se de li za jed ni~ ka imo vi na i pla }a ali men ta ci ja za de cu, ne ki mu {kar ci i è ne sprem ni su da pro me ne ime i pre zi me i kre nu ì vot od po ~et ka. Ta ko je ne dav no jed na Ame ri kan ka za hva qu ju }i Fej sbu ku ot kri la da je wen ne sta li su prug ìv i zdrav i da je po no vo stao na lu di ka men. Na i me, ona je na ovoj mre ì na le te la na sli ku gde wen su prug sa dru gom è nom se ~e svad be nu tor tu. Ta ko je ot kri ve no da je ovaj go spo din, za tvor ski ~u var, pro me nio ime, po no vo se oè nio iako pret hod no ni je ras ki nuo pr vi brak. Op tu èn je za bi ga mi ju i ako bu de pro gla {en kri vim mo è do bi ti go di nu da na za tvo ra. bra ku, ali i o raz vo du ili smr ti bra~ nog dru ga. Ako ma ti ~ar ko ji vo di ma ti~ ne kwi ge ro |e nih ne upi {e pro me ne bra~ nog sta wa – bez ob zi ra da li je re~ o raz vo du ili smr ti bra~ nog dru ga - on da ma ti ~ar pred ko jim se po no vo li ce

je vo le ima ju va è }i sklo pqen brak i da tog da na i sa mi u~e stvu ju u iz vr {a va wu kri vi~ nog de la . Ka ko oni ko ji po red ven ~a ne è ne po è le da ima ju jo{ jed nu a zna ju da se ne mo gu, a ne ki i ne }e, raz ve sti oni se za rad svo je sre }e od lu ~u -

ju na crv ke no ven ~a we. Na i me, ni ti cr kva pri zna je gra |an ski, ni ti dr à va pri zna je cr kve ni brak . Taj “re cept” ne ki ko ri ste, pa i po red zva ni~ ne za bra ne da ima ju dve è ne ili dva mu à, to ipak ostva re. Na kon {to je Vla da Ve li ke Bri ta ni je pre ~e ti ri go di ne i for mal no pri zna la mno go èn stvo gra |a ni ma islam ske ve re i do ne la od lu ku da se wi ho vim broj nim po ro di ca ma da je re dov na nov ~a na po mo}, mno gi na {i gra |a ni u san xa~ kim op {ti na ma su i sa mi pri zna li da iako ni su Bo {wa ci “prak ti ku ju” da ima ju dve, tri pa i vi {e è na jer sma tra ju da je ta ko bo qe i wi ma, ali i è na ma. [ta vi {e, u otvo re noj bi ga mi ji ì ve, na pri mer, ~ak i Sr bi u unu tra {wo sti dr à ve, u is to~ noj i cen tral noj Sr bi ji. Oni ko ji ne }e ni gra |an sko ni cr kve no ven ~a we od lu ~u ju se na bra ko ve bez ma ti ~a ra, pa pi ra i sve {te ni ka. Broj qu di ko ji ì ve za jed no a ni su ven ~a ni u stal nom je po ra stu i ~i ni se da je to da nas uobi ~a je na po ja va ko ja je ~ak po sta la i dru {tve no pri hva tqi va. Is tra ì va wa po ka zu ju da je broj ven ~a wa u Sr bi ji opao za tri de set od sto u od no su na pe riod od pre tri de ce ni je, te da je to me do pri ne la ne sa mo eko nom ska kri za ve} i to {to mla di vi {e ne è le da po sva ku ce nu po {tu ju usta qe na pra vi la ko ja pra te stu pa we u brak. Q. Male{evi}

ZA[TITA ZREWANINSKOG JEZERA PESKARA 1 – [ARANSKI REVIR „^EPEL”

Bli zu ur ba ne sre di ne, a u pri rod nom okru è wu Grad ski ve} ni ci u Zre wa ni nu, na da na {wem za se da wu, tre ba lo bi da se iz ja sne o to me da li }e lo kal na sa mo u pra va pod ne ti Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de u No vom Sa du ini ci ja ti vu da se je ze ro Pe ska ra 1, ta ko zva ni {a ran ski re vir “ê pel”, po vr {i ne pre ko je da na est hek ta ra, pro gla si za {ti }e nim pod ru~ jem tre }e ka te go ri je. U obra zlo è wu od lu ke ko ja }e se na }i pred ~la no vi ma Grad skog ve }a na vo di se da kom pleks Pe ska ra, na pe ri fe ri ji Zre wa ni na, pred sta vqa deo mre è vla `nih sta ni {ta cen tral nog Ba na ta. Na la zi se re la tiv no bli zu ne ko li ko pod ru~ ja od ve li kog zna ~a ja za pti ce – Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de “Sta ri Be gej – Car ska ba ra”, sa rib wa kom “E~ ka”, za tim je ze ra Okaw i Ru san da i plav ne zo ne re ke Ti -

se. Ta kav po lo àj je omo gu }io da ve {ta~ ki na sta la sta ni {ta bu du re la tiv no br zo na se qe na re zli ~i tim vr sta ma pti ca. Lo ka ci ja Pe ska re je po sta la iz van red na pri rod na, eko lo {ka, ri bo lo va~ ka i tu ri sti~ ka de sti na ci ja Zre wa ni na, po seb no jer je vr lo bli zu ur ba ne sre di ne, a ipak u pri rod nom okru è wu. - Auten ti~ nost ovog pod ru~ ja ogle da se u an tro po ge nim uti ca jem for mi ra nom sta ni {tu ko je sa da po sta je no va eko si stem ska ce li na. Re pre zen ta tiv nost je ve za na za pro stor nu do mi na ci ju pe {~a nih oba la, uz vi {e wa i udu bqe wa, na sta lih ko pa wem i go mi la wem pe ska, kao i za an tro po ge ne vo de ne po vr {i ne, ko ji ma do mi ni ra je ze ro Pe ska ra 1 – {a ran ski re vir “ê pel”. Ono po svo joj kom -

plek sno sti pre va zi la zi osta la je ze ra – ob ja {wa va na ~el nik Ode qe wa za po slo ve za {ti te i una pre |i va wa ì vot ne sre di ne De jan Jo va nov. - Pti ce, svo jom is hra nom i osta lim ak tiv no sti ma, pred sta vqa ju ne iz o stav ni deo eko lo {ke rav no te è, ko ja se na ovom ve {ta~ kom je ze ru us po sta vqa od we go vog na stan ka. Za be le è no je ukup no 112 vr sta pti ca, od ko jih 49 spa da u gne zda ri ce. Po {to se ra di o pri rod no vred noj ce li ni i ~i we ni ci da se ta kva pod ru~ ja mo gu upo tre bqa va ti pod po seb nim re ì mom, ko ji de fi ni {e Za kon o za {ti ti ì vot ne sre di ne, to jest kao za {ti }e no pri rod no do bro, sma tra mo da bi je ze ro Pe ska ra 1 – {a ran ski re vir “ê pel” mo glo do bi ti sta tus za {ti }e nog pod ru~ ja lo kal nog zna ~a ja. @. Balaban

VOJSKA SRBIJE USKORO DOBIJA NOVO PROTIVOKLOPNO ORU@JE

„Bum bar” sta sao za stroj Voj ska Sr bi je ve} ovog le ta }e u svom stro ju ima ti ja ~i pro ti vo klop ni si stem. Na i me, u ju nu ili ju lu tre ba lo bi da bu du za vr {e na ko na~ na is pi ti va wa ra ket nog si ste ma „bum bar“, po sle ~e ga bi on

Pro ti vo klop ni si stem „bom bar“ raz vi jen je na osno vu fran cu skog si ste ma „eriks“. Na me wen je za uni {ta va we ten ko va, oklop nih vo zi la i uvr |e nih obje ka ta na da qi na ma do 600 me ta ra. Ovaj si stem

No v pra vil nik o sa o bra }a ju Vo za ~i u Sr bi ji }e od 4. ma ja mo ra ti da po {tu ju no ve pro pi se u sa o bra }a ju ko ji se od no se na is prav nost, kva li tet i po sta vqa we de~ jih se di {ta, za tam we nost sta ka la u vo zi lu i po zi ci ju vo la na. Ko or di na tor Ko mi te ta za bez bed nost sa o bra }a ja Mi lan Bo `o vi} iz ja vio je da pred we ve tro bran sko sta klo, po no vom pra vil ni ku, ne sme bi ti na knad no za tam we no, jer }e u su prot nom vo zi lo bi ti teh ni~ ki ne is prav no. Ka ko je na veo, to se od no si i na bo~ na sta kla ko ja na knad no mo gu bi ti za tam we na do 30 od sto, dok osta la sta kla ne ma ju li mit. On je na veo da no vi pra vil nik pro pi su je da de~ ja

dnevnik

c m y

mo `e da pro bi je 900 mm ho mo ge nog ~e li~ nog oklo pa. Ova kva pro boj na mo} je do voq na da prak ti~ no uni {ti sva ki sa vre me ni tenk. Vo |e we ra ke te je po lu a u to mat sko, a ko man de se pre no se mi kro ka blom. Si stem vo |e wa je iz u zet no ot po ran na ome ta we i obez be |u je vi so -

me ni bes tr zaj ne to po ve 82 mm M60A. U na zi vu pro ti vo klop nog si ste ma „bom bar“, ko ji je raz vi jen u Voj no teh ni~ kom in sti tu tu, a pro iz ve den u va qev skom „Kru {iku“, spo je ni su we go ve ka rak te ri sti ke i tra di ci ja. Pret hod ni ci ovog si ste ma

Za lanser 35.000 evra La ki pro ti vo klop ni si stem „bum bar“ tre ba lo bi da bu de i no vi iz vo zni adut do ma }e voj ne in du stri je. „Bum bar“ }e, me |u tim, ima ti jed nu ce nu za Voj sku Sr bi je, a dru gu za ino stra ne kup ce. Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da }e se o iz vo znoj ce ni tek pre go va ra ti, ali da je ve} sa da po zna to da }e bi ti dva do tri pu ta jef ti ni ji od sli~ nog oru |a ko je se pro iz vo di u Fran cu ska. Ge ne ral ni di rek tor „Kru {i ka“ Jo van Da mja no vi} re kao je da je pro jek to va na ce na „bum ba ra“ oko 35.000 evra, dok sli~ no oru` je ko je pro iz vo di Fran cu ska ko {ta 90.000 evra.

Za vr {na mon ta `a „bum ba ra” u „Kru {iku”

tre ba lo da bu de uve den u na o ru `a we Voj ske Sr bi je. Raz voj tog ra ket nog si ste ma za dej stva na bli zi nu i iz za tvo re nog pro sto ra po ~eo je sa da ve} da le ke 1994. go di ne, ali se i{lo spo ro, da bi tek pre tri i po go di ne iz no va po ~e lo da se ra di na we mu.

sa sto ji se od ra ke te u tran sport nolan sir noj ce vi, ure |a ja za vo |e we i lan si ra we i po sto qa. Oru` je po slu `u ju dva voj ni ka – je dan no si lan ser i ra ke tu, a dru gi jed nu ili dve re zer vne ra ke te i po sto qe. Ra ke ta ka li bra 136 mm ima tan dem-ku mu la tiv nu bo je vu gla vu ko ja

ku ve ro vat no }u po ga |a wa po kret nih ci qe va, ~ak 95 po sto. Si ste mom „bum bar“ se mo `e ga |a ti s ra me na – za da qi ne do 300 m ili s po sto qa ka da je u pi ta wu da qi na od 600 m, {to je i mak si mal ni do met ovog oru |a. Lan ser je, ina ~e, opre mqen i no} nim ni {a nom. Pred vi |e no je da „bum bar“ u bor be nom stro ju Voj ske Sr bi je za -

ime na su ta ko |e do bi ja li po in sek ti ma („osa“ i „zo qa“), a „bum bar“, kao mno go mo} ni ji od wih, kr {ten je po in sek tu ko ji ima ja ~i ubod. S dru ge stra ne, ka ko ka `u upu }e ni, i let ovog pro jek ti la, ko jeg ope ra ter vo dim o~ nim vi dom, pod se }a na bum ba rov let – po ma lo ha o ti ~an, vr ti se oko svo je ose, ali po ga |a u me tu. M. Bozokin

dRU[TvO

c m y

dnevnik

NOVI PRISTUP U TERAPIJI ALKOHOLIZMA

~etvrtak3.maj2012.

PROF. DR ILIJA ]OSI], DOBITNIK MEDAQE ^ASTI EKOLO[KOG POKRETA NOVOG SADA

Soft ver po ma `e ^e sti tost i pre da nost qu bi te qi ma ~a {i ce stru ci i na u ci U svetu od zloupotrebe alkohola godi{we umre ~etiri odsto qudi, gotovo isto kao i od cigareta (4,5 odsto), ili od visokog krvnog pritiska (4,8 odsto). U Evropi godi{we od alkohola, ili nesre}a prouzrokovanih alkoholizmom, strada 55.000 qudi. Ni u Srbiji ovaj problem nije

ni{ta mawi. Zloupotreba alkohola po~iwe jo{ u {kolskoj klupi, a me|u brojnim primerima koji pokazuju o kolikom problemu

se radi je i statistika vezana za saobra}aj – pije svaki ~etvrti voza~, a vi{e od 50 odsto saobra}ajnih nesre}a prouzrokovano je alkoholom. Po nedavno objavqenom „Globalnom statusnom izve{taju o alkoholu i zdravqu 2011”, koji je izdala Svetska zdravstvena organizacija, potro-

{wa ~istog alkohola u Srbiji je konstantna tokom perioda 2000–2005. i iznosi deset litara ~istog alkohola po stanovni-

Mno{tvo zavisnika i u Srbiji Srbija, kao deo evropskog regiona, pokazuje veoma lo{e rezultate kada su u pitawu bolesti zavisnosti. Podaci govore da je ~ak 40 odsto lo{eg zdravqa gra|ana uzrokovano upotrebom alkohola i duvana. Na skupu je iznet podatak da prevalenca da }e neko tokom svog `ivota postati zavisnik iznosi sedam odsto. Taj procenat je gotovo isti u razli~itim kulturama, a razlika se odnosi samo na izbor materija koje se koriste.

ku starijem od 15 godina. Le~ewe alkoholizma nije jednostavno jer ga prate brojne apstinencijalne muke, kao {to su bolovi, mu~nina, nesanica, depresija, pa ~ak i delirijum. – Terapija alkoholizma ne moè biti ista u svim slu~ajevima, a za precizno odre|ivawe tretmana od izuzetne koristi moè biti kori{}ewe LAT-softvera za identifikovawe razli~itih tipova alkoholi~ara – rekao je nedavno prof. dr Oto Mihael Le{ sa Psihijatrijske univerzitetske klinike u Be~u, tvorac softvera, na okruglom stolu u okviru Kongresa psihijatara Srbije. Prilikom predstavqawa wegove kwige „Alkohol i duvan: medicinski i sociolo{ki aspekti upotrebe, zloupotrebe i adikcije” posebno je istaknut zna~aj pro{logodi{weg pilotprojekta s kori{}ewem LAT-softvera u {est klini~kih centara u Srbiji. Tom prilikom pokazano je da se broj mu{karaca i èna me|u alkoholi~arskim pacijentima izjedna~io, da prose~an srpski zavisnik od alkohola ima 45 godina i pije da bi re{io svoje probleme. – [iroka rasprostrawenost upotrebe i zloupotrebe alkohola i duvana, kao i veliki broj zavisnika od ovih supstanci, uz limitirane farmakolo{ke opcije, motivisala nas je da prevedemo kwigu dr Ota Mihaela Le{a i wegovih saradnika – istakla je predsednica Udruèwa psihijatara Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}. – Ona }e pomo}i lekarima da uspe{nije le~e zavisnike od alkohola. J. Barbuzan

Profesoru dr Iliji ]osi}u, dekanu Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, nedavno je na prigodnoj sve~anosti uru~ena Medaqa ~asti Novog Sada kojom ga je odlikovao Ekolo{ki pokret Novog Sada, na predlog Saveza inèwera i tehni~ara Srbije i Departmana FTN-a za za{titu ìvotne sredine i za{tite na radu. U obrazloèwu za dodelu ovog priznawa istaknuto je da je „profesor ]osi} dao izuzetno veliki doprinos razvoju Fakulteta tehni~kih nauka u obrazovnom, nau~nom i organizacionom pogledu i omogu}io da FTN postane lider i uzor u pogledu dinami~nosti razvoja, otvorenosti, kreativnosti u usvajawu i realizaciji novih obrazovnih trendova„.

Podse}a se na to da je krajem devedesetih godina pro{log veka, kada je on izabran za dekana, FTN bio oraganizovan u pet odseka s ~etiri studijska programa, imao je 4.300 studenata i 400 zaposlenih, a danas ovaj najve}i i najsloèniji fakultet u regionu ima 13 departmana i 72 akreditovana studijska programa na sva tri nivoa studija, zapo{qava 1.000 qudi i obrazuje vi{e od 11.000 studenata... FTN-ovi istraìva~i i doktoranti angaòvani su na mnogobrojnim me|unarodnim i nacionalnim istraìva~kim projektima, a posebna specifi~nost ovog fakulteta, za {ta je s timom svojih saradnika zasluàn dekan ]osi}, je to {to je pod krovom ovog fakulteta i uz wegovu pomo} zasnovano niz inovatorskih malih i sredwih preduze}a (danas ih je ~ak 60) „koja predstavqaju osnovu budu}eg, na znawu zasnovanog privrednog razvoja Novog Sada i klicu za razvoj regije znawa u ovom delu Evrope„.

Laureat darivao 1.000 evra – Primiti Medaqu ~asti za mene je nagrada iznad svih drugih jer objediwuje i ono {to ~ovek radi i ono {to zapravo jeste. Ako je ova po~ast koja mi je ukazana deo onoga kako te drugi qudi vide i vrednuju, onda je ~ast ono {to ~ovek nosi kao deo svog integriteta. Duboko sam uveren u to da svaki posao koji se radi ozbiqno, ~asno i odgovorno mora doprineti makar malom poboq{awu u na{im ìvotima. Zato se zalaèm za profesionalizam, razvoj i negovawe izvrsnosti u svim poslovima i na svakom mestu jer je to na~in za definisawe poèqnih i nama preko potrebnih vrednosti. Neophodno je, tako|e, i stvoriti uslove u kojima se ~ast ne defini{e kodeksima ve} li~nim integritetom i odgovorno{}u svakog pojedinca, nezavisno od toga koliko {kole ima, ili koji stil ìvota mu odgovara – rekao je prof. dr Ilija ]osi} primaju}i priznawe. A da zaista tako misli, podràva i podsti~e mlade qude na svaki na~in da budu {to boqi, dekan ]osi} je dokazao i time {to je kompletnu sumu od 1.000 evra, dodeqenu mu uz Medaqu ~asti, poklonio Fondu za mlade talente „Dr \or|e Ba{i}” pri Ekolo{kom pokretu Novog Sada, osnovanom lane u znak se}awa na profesora FTN-a, osniva~a i {efa Departmana za za{titu ìvotne sredine. Posebno su istaknute liderske rukovode}e sposobnosti dekana ]osi}a, „retko vi|en entuzijazam i uspe{nost u neposrednom obrazovnom radu sa studentima”. Bio je mentor 18 doktorskih disertacija i vi{e stotina diplomskih i master radova, zasluàn za uvo|ewe niza novih predmeta iz oblasti proizvodnih sistema i inteligentnog privre|ivawa i wihovo stalno osavremewavawe. Objavio je vi{e od 200 nau~nih i stru~nih radova, od kojih deset u najvi{e rangiranim nau~nim ~asopisima te, kao autor ili koautor, 16 kwiga i deset monografija. V. êki}

~etvrtak3.maj2012.

c m y

dnevnik

c m y

dnevnik

~etvrtak3.maj2012.

SPORT

~etvrtak3.maj2012.

dnevnik

VOJVODINA SE SPREMA ZA DUEL S BSK-om

Bez Moreire i Apije Qubomir Ani~i} i Mihajlo Vasi} (Vojvodina Srbijagas)

OD DANAS DO SUBOTE U NOVOM SADU FINALNI TURNIR JUNIORA

Vr{~ani brane trofej Novi Sad je, od danas do subote, doma}in finalnog turnira HEBA juniorskog ko{arka{kog turnira za mu{karce. U~esnici takmi~ewa su: Vojvodina Srbijagas, Sloboda (U`ice), Partizan MTS, Mega Vizura, Hemofarm [tada, Radni~ki (Kragujevac), Crvena zvezda Diva i Beovuk 72. Trofej, osvojen pro{le godine, brani Hemofarm [tada. Qubomir ^ampara, igra~ Novosa|ana, istakao je da su imali dobru sezonu i da o~ekuju mnogo, a da su u duelu sa Slobodom favoriti. Wegov trener Qubi{a Ani~i} naglasio je da mu je drago {to se turnir igra u Novom Sadu, jer }e qubiteqi ko{arke na delu videti budu}e asove i ~lanove na{e najboqe selekcije. - Rezultati nam daju pravo da se nadamo jednoj od medaqa, mada je nezahvalno prognozirati s obzirom na kvalitet u~esnika turnira. @elimo u polufinale, favo-

Danas Voj vo di na Sr bi ja gas - Slo bo da (13.15), Par ti zan MTS Me ga Vi zu ra (15.30), He mo farm [ta da - Rad ni~ ki (17.45), Cr ve na zve zda Di va Be o vuk 72 (20)

Petak Pr vo po lu fi na le (17.30), dru go po lu fi na le (20)

Subota Utak mi ca za 3. me sto (14), fi na le (16.30) riti su Vr{~ani, imaju najvi{e reprezentativaca, a lane su bili prvaci. Tu je i odli~na Mega Vizura, a ni mi nismo slabiji - rekao je Ani~i}. Sve utakmice igra}e se u maloj sali Spensa. M. P.

Za fudbalere Vojvodine izgovora vi{e nema: ukoliko èle da obez be de pla sman u kvalifikacije za Ligu Evrope u posledwa tri kola {ampionata moraju da izbore sve tri pobede, kako ne bi zavisili od ostalih rezultata. U fini{u Novosa|ani su, da potsetimo, doma}ini BSK-u iz Bor~e i Crvenoj zvezdi, a izme|u ova dva susreta ~eka ih gostovawe Borcu u â~ku. Naravno, ove nedeqe u fokusu je duel s BSK-om, koji se igra u subotu. [ef stru~nog {taba Zlatomir Zagor~i} tim povodom je rekao: - Imamo odre|enih problema s povredama, pa su van ekipe Al ma mi Mo re i ra i Ste fen Apija. Moreira ima povredu unutra{weg ligamenta, hoda uz pomo} {taka i, kako stvari sada stoje, za wega je ovo prvenstvo zavr{eno. Apija je, s druge strane, zadobio povredu mi{i}a zadwe loè u duelu s Javorom i od tada nije trenirao. Objektivno, te{ko je o~ekivati da }e biti u konkurenciji za tim u subotu. Ostali igra~i su zdravi, a pred nama je imperativ pobede, jer samo u slu~aju da sve tri utakmice dobijemo sa sigurno{}u moèmo da obezbe di mo iz la zak na evrop sku scenu. Dobro je {to zavisimo samo od na{ih igara i mora}emo da se potrudimo kako bismo izbegli mogu}nost da na{u sudbinu re{avaju drugi.

Brajant juri titulu i Yordana

Fo to: F. Ba ki}

- Naravno, wihovim povratkom smo jako poja~ani - dodao je Zagor~i}. - Oni puno zna~e za ekipu, odradili su prve treninge posle povratka maksimalno profesionalno i nadam se da }e igrati u prepoznatqivom stilu.

Duel s eki pom iz Bor ~e igra se u subotu, a ~elni qudi Voj vo di ne od lu ~i li su da ulaz na tribine bude besplatan. Ter min po ~et ka su sre ta jo{ uvek nije odre|en. A. P.

raspolo`enom Polu Pirsu (36, 14 sk). Dobro je igrao i Kevin Garnet (15, 12 sk, 5 as), a srpski internacionalac Sa{a Pavlovi} proveo je na terenu 13 minuta i postigao ~etiri poena, uz po skok i asistenciju. - Imam mnogo iskustva u takvim trenucima i mnogo samopouzdawa. Kada verujete u sebe isto ~ini i va{ trener, kao i saigra~i, sve to ide jedno s drugim - rekao je Pirs posle utakmice. Boston je pobedom izjedna~io skor u seriji na 1:1. Uzbudqivo je bilo i u duelu Filadelfije i ^ikaga (109:102). Povre|eni najboqi igra~ Bulsa Derik Rouz pozdravio je publiku pre utakmice, doneo loptu kojim se igrala utakmica, ali nije mogao da u~ini ni{ta vi{e od toga za svoj tim.Ni dobra partija Joakima Noe (21, 8 sk) nije bila od pomo}i protiv Xrua Holideja (26, 6 as) i Luisa Vilijamsa (20, 6 as). Filadelfija je kqu~nu prednost stekla u tre}oj ~etvrtini, u kojoj je bila boqa za 22 poena, serija se sada seli u Filadelfiju, a obe ekipe imaju po pobedu - 1:1.

Miqani} kao prorok

Tokom prvomajskih praznika iz Niona su stigle vaqda lepe, ali istovremeno i pomalo tu`ne vesti. Ve~iti rivali }e dobiti licenece za evropske kupove, s tim {to je crveno- belima ostavqen dodatni rok od 25 dana da izmire preostale obaveze prema biv{im igra~ima i trenerima u iznosu od 800.000 evra, uz ve} uobi~ajene i neizbe`ne nov~ane sankcije. Videli smo jo{ jednom da je fudbal najva`nija sporedna stvar na svetu. U bitku za zeleno svetlo i izlazak na me|unarodnu pozornicu ukqu~io se i dr`avni vrh. Da~i} i Tadi} su ~elnicima UEFA objasnili u kakvoj se situaciji nalazimo i koliko je bitno za fudbal u Srbiji da obezbedi u~e{}e u presti`nim takmi~ewima. Koliko su ta pisma pomogla da se sklone ve} spremqene drasti~ne mere, suspenzija ve~itih, osta}e enigma. UEFA ne voli kad se politika me{a u fudbal. Ali, da je u predizbornoj kampawi prikupqen jo{ koji poen uo~i \ur|evdana sasvim je izvesno. Ogromno je bira~ko telo koje voli i prati fudbal, navija za Zvezdu ili Partizan.

Kuqani bez premca

Mladen ]uri}, Lazar Greber i Rada Jovanov

kg, Dimitrije Jerkovi} preko 78 kg i junior Mladen Ke`i} do 70 kilograma. Seniori Hajduka bili su neprikosnoveni u dve te`inske kategorije ( do 68 i preko 78 kilograma) jer su sve medaqe pripale wima. - Uz pojedina~ene medaqe, ponosni smo i na zlato u ekipnoj konkurenciji. Ovo takmi~ewe

Strah legendardnog Miqana Miqani}a da }emo jednoga dana, usled velikog odliva fudbalera, prerasti u fudbalsku koloniju bio je opravdan. Upravo takav status nam je namenila UEFA. U vremenu duboke svet-

ske finansijske krize gotovo da nema kluba u Evropi koji pozitivno posluje. Uostalom, niko se nije ni osvrnuo na, recimo, potra`ivawa koja ima Zvezda od inostranih klubova, koja su dva puta ve}a od spornog duga. Wima je sve dozvoqeno, vaqda je i to potez u duhu proklamovanog na~ela o fer-

pleju i navodnoj brizi za ravnomeran razvoj fudbal na Starom kontinentu. [ta re}i o FSS, koji je i pro{le godine na ovom poqu pao na ispitu, pa mu ne preostaje ni{ta drugo nego da uz beskrajnu „zahvalnost“ UEFA jo{ malo dopuni ionako prepunu kasu u Nionu, na ime „blage“ i pravi~ne kazne. Sve deluje nekako sumorno i komi~no. Marakanom ovih dana defiluju bogati sponzori, potpisuju se memorandumi o saradwi... A, ne{to mawe od milion evra i nije neka svota novca u svetu ogromnog fudbalskog biznisa da bi uko~ila razvoj novog projekta koji je zaìveo u Qutice Bogdana. Izgleda da se Zvezda i daqe voli do posledweg dinara. Ve} je besmisleno pokretati temu odgovornosti onih koji su napravili dugove na Marakani ili u Humskoj. Ustrojstvo klubova kao udruèwe gra|ana je paravan iza kojeg moè da stane puno toga, a ostavkom se sve gurne pod tepih, pa izlaz iz za~aranog kruga deluje kao nemogu}a misija. A, kada se ve} tokom leta pojavi neki novi [amrok, Ren ili Vaduz... Zoran Rangelov

MIHAEL BALAK O FINALU LIGE [AMPIONA

KUP VOJVODINE

Dominaciju u srpskom karateu takmi~ari Hajduka iz Kule potvr|uju iz takmi~ewa u takmi~ewe. Uz podse}awe da su pro{le sezone osvojili duplu krunu na dobrom su putu da u ovoj sezoni odbrane primat. Naime, na Kupu Vojvodine u Novoj Pazovi karatisti Hajduka su osvojili pregr{t medaqa: tri zlata, tri srebra i tri bronze, pa su poneli zvawe najuspe{nijeg kluba na takmi~ewu. Zlatne medaqe osvojili su seniorski sastav u borbama ( ekipno), Mladen ]uri} do 68 kg i Rada Jovanov preko 78 kg u pojedina~noj konkurenciji. Srebrnim odli~jima okitili su se Slobodan Tiragi} do 68 kg, Dejan Umi~evi} preko 78 kg i kadet Miqan ]a}i} do 65 kilograma. Bronzane medaqe su osvojili @eqko Stojanovi} do 68

Ipak, prvoj ekipi su ponovo pri dru `e ni Ne ma wa Su pi}, Branislav Trajkovi}, Daniel Mojsov i Aleksandar Katai, koji su bili odstraweni iz tima posle debakla u Subotici. To }e sigurno poja~ati konkurenciju za duel s BSK-om.

IZLAZAK NA[IH KLUBOVA NA ME\UNARODNU SCENU POSTAO NO]NA MORA

NBA LIGA

„Kobi Brajant je kao vino”, naslov je koji dominira medijima u Americi posle druge pobede Lejkersa nad Denverom(104:100).Najboqi igra~ tima iz Los An|elesa postigao je 38 poena i odlu~uju}im pogocima sa linije za slobodna bacawa 9,4 sekundi pre kraja odbranio pobedu svog tima od furiozne serije gostiju.Lejkersi su vodili 19 poena prednosti u tre}oj ~etvrtini, ali je plejmejker Taj Louson predvodio seriju ko{eva Denvera, kojom je vo|stvo doma}ih smaweno na samo ~etiri poena.Kobi Brajant u{ao je u istoriju lige po jo{ jednom kriterijumu - 83. put je u plej-of okr{aju ubacio vi{e od 30 poena i sad je u toj kategoriji od wega boqi samo Majkl Xordan (109 puta uspeo isto). - Mislim da igramo mnogo boqe nego pro{le godine. Te{ko je igrati protiv nas, zato {to protivnik mora da udvaja odbranu na bar tri igra~a- rekao je Brajant, podstaknut odli~nom partijom Endrjua Bajnama (27, 9 sk) i Poa Gasola (13, 10 sk, 5 as). Boston je pobedio Atlantu 87:80, zahvaquju}i efikasnom i

Stefen Apija (levo) ve} du`e vreme povre|en

nam je bilo veoma va`no, jer su svi na{i takmi~ari obezbedili plasman na zavr{nicu Kupa Srbije, gde }emo braniti titulu. Forma koju su iskazali na{i takmi~ari daje nam za pravo da sebe vidimo kao glavnog favorita za pehar Kupa - rekao je {ef stru~nog {taba Lazar Greber. \. Bojani}

Bajern ima ogromnu prednost Nema~ki veteran Mihael Balak ocenio je da bi jedino Barselona mogla da osvoji Ligu {ampiona igraju}i finale u gostima. U bogatoj igra~koj karijeri on je nastupao za Bajern, pa za ^elsi, pre nego {to se leta 2010. godine vratio u Bajer iz Leverkuzena. Uo~i okr{aja svojih biv{ih timova za titulu prvaka Evrope na Alijanc areni, 19. maja, Balak smatra da }e prednost doma}eg terena biti ogroman kapital za Bajern. - Mislim da je samo Barselona sposobna da igra finale Lige {ampiona u gostima i da pobedi - rekao je Balak. - Ovako je Bajern veliki favorit. Ogromna je prednost igrati finale na svom terenu, gde }e emocije imati veliku ulogu. U tome je Bajernova prednost, koju ^elsi ne-

Mihael Balak

}e mo}i da nadoknadi. Balak svoju prognozu smatra objektivnom, po{to u srcu nosi i Bajern i ^elsi.

- U oba kluba sam proveo po ~etiri divne godine. Zato `elim sre}u i jednima i drugima naglasio je Balak.

SPORT

c m y

dnevnik

Kako svaka federacija moè da po{aqe u London po jednog xudistu u svakoj teìnskoj kategoriji, Gerasimenko je 21. mestom na listi nacija obezbedio nastup na Igrama. Kqu~ne bodove Gerasimenko, Rus po ro|ewu, osvojio je na Evropskom prvenstvu u êqabinsku, svom rodnom gradu. Olimpijski tim Srbije sada ima 82 ~lana, a na Olimpijadu jo{ mogu da se plasiraju odbojka{ice, odbojka{i, takmi~ari u kajaku i kanu, veslawu, trijatlonu, rva~i, atleti~ari i pliva~i. SRBIJA OPEN

La jo vi} is pao Du{an Lajovi} imao je veliku priliku da izbori plasman me|u osam najboqih tenisera na Serbia open-u, ali mu sko~ni zglob desne noge nije to dozvolio. Na startu me~a poveo je sa 2:0. Brazilac je potom poveo 15:0, a Srbin zadobio povredu zbog koje je najpre 10 minuta odmarao, a potom istr~ao na teren.Stisao je zube, a Brazilac je koristio wegovu lo{u kretwu i poveo 4:2. Lajovi} je potom razo~aran pri{ao mre`i i naslonio se na wu. Svima je i definitivno postalo jasno da ne}e mo}i da nastavi me~.

EVROPSKE KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

I Ge ra si men ko u Lon do nu Srpski xudista Dmitrij Gerasimenko bi}e u~esnik Olimpijskih igara u Londonu.Kona~no je podvu~ena crta ispod nepoznanice da li }e na{ as i}i u London ili ne, Gerasimenko se na{ao na 28. mestu zvani~ne rang liste svetske federacije, ~ime je overio olimpijsku vizu.

~etvrtak3.maj2012.

Od sja ja do o~a ja Srbija - Holandija 2:3 (25:20, 30:28, 26:28, 28:30, 11:15) AN KA RA: Hala Ba{kent, gledalaca: 1.000, sudije: Gril (Slovenija), Matajzer (Rumunija). SR BI JA: Brako~evi} 14, Krsmanovi} 18, Male{evi} 9, Molnar, Antonijevi} 4, Vesovi} 10, Ogwenovi} 1, Ninkovi}, Ra{i} 23, ]ebi} (l), Starovi} 10, Blagojevi}. HO LAN DI JA: Stalens 3, De Krujf 6, Grotjus 2, Sterbengen 4, [ut (l), Van Tinen, Vensink 20, Flir 17, Dijkema 3, Verèr, Stam-Pilon 12, Sloetjes 23. Odbojka{ice Srbije poraène su u prvom me~u turnira kontinentlanih kvalifikacija za Olimpijske igre od Holandije, iako su vodile 2:0 u setovima. Bez nekoliko povre|enih igra~ica, uz ~iwenicu da je selektor Terzi} ve}i deo me~a odmarao Ogwenovi}evu, uspela je na{a reprezentacija da osvoji bod, ali je prokockala ogromno vo|stvo i slobodno se moè re}i sigurnu pobedu. Posle po~etnog ispitivawa snaga, na{e devojke su prve uspele da se odlepe na pristojniju razliku. Na servise Tijane Male{evi} napravile su seriju 4:0 i pobegle na 12:9. Dobrim prijemom servisa, aktivnim blokom i igrom u poqu uspele su na{e lavice da obezbede kontranapade i da ih realizuju preko Brako~evi}eve, Krsmanovi}eve i Ra{i}eve. Od ~etiri poena vi{ka na

Sred wi blo ker Sr bi je Mi le na Ra {i}

drugom obaveznom odmoru (16:12) igra Srbije li~ila je na izdawa sa Evropskog prvenstva, iako u kombinovanom sastavu, a prednost je rasla kako je set odmicao. Tek prve probleme s prijemom servisa imala je na{a reprezentacija i Holan|anke su napravile seriju 3:0, ali je ve} bilo 23:17 za na{u selekciju, pa mali pad u igri nije imao efe-

A grupa

B grupa

Tur ska - Hr vat ska 1. Tur ska 2. Ne ma~ ka 3. Bu gar ska 4. Hr vat ska

2 1 1 2

2 1 0 0

3:0 0 0 1 2

6:0 3:0 0:3 0:6

6 3 0 0

Sr bi ja - Ho lan di ja Ru si ja - Poq ska

1. Poq ska 2. Ho lan di ja 3. Sr bi ja 4. Ru si ja

2 2 1 1

2 1 0 0

kat na krajwi rezultat prvog seta. Ne{to slabiji prijem ote`ao je organizaciju napada na{oj reprezentaciji i posle nekoliko gre{aka Holandija je povela 8:5. Nekoliko dobrih servisa i odbrana, kao i razigrana Jovana Brako~evi} u napadu doneli su period boqe igre na{e selekcije, {to je bilo dovoqno za izjed-

Dana{wi program 0 1 1 1

6:3 4:5 2:3 2:3

2:3 2:3 5 2 1 1

A grupa Bu gar ska - Hr vat ska Ne ma~ ka - Tur ska

B grupa

Sr bi ja - Ru si ja (13)

(15.30) (18)

na~ewe (14:14), ali je Holandija nastavila s mnogo kvalitetnijom igrom i ponovo se odlepila na 17:14. Tada je selektor Terzi} zamenio dijagonalu tehni~ar-korektor i umesto Antonijevi} i Brako~evi}, u{le su Ogwenovi} i Starovi} {to je dalo instant rezultat. Posle servisa Starovi}eve, napravila je Srbije seriju i povela 21:20. Posle neizvesne zavr{nice Holan|anke nisu iskoristile pet set lopti, a kod rezultata 27:28, dobrim servisima Vesovi}eve je napravila seriju 3:0 i Srbija je povela sa 2:0 u setovima. Odlu~nije su na{a reprezentacija zapo~ela tre}i set, rano povela 8.6, a onda posle dobrih

servisa i uz veliku sigurnost u napadu pove}avale prednost do 16:12. Ponovo je Brako~evi} bila glavna napada~ka snaga plavih devojaka, pomagala je Vesovi}eva, a uz gre{ke Holandije lagano je Srbija odr`avala prednost i dr`ala kontrolu rezultata. Trudile su se Holan|anke da poja~anim tempom uhvate posledwi voz spasa u ovom me~u, pa su uspele da izjedna~e (20:20), a posle odli~nih odbrana i da povedu 23:22. Propustile su na{e devojke dve me~ lopte, ali je Holandija preokrenula i realizovala tre}u set loptu posle neizvesne zavr{nice tre}eg seta. Holandija je povela 4:2 na startu ~etvrtog seta, ali je usledila serija na{e reprezentacije 7:0 i veliki preokret posle servisa Sawe Starovi}. Malo su se opustile Srpkiwe posle visokog vo|stva {to je iskoristila Holandija i pri{la na pet poena zaostatka (14:19), ali je nastavila da topi na{u prednost. Igra na sve ili ni{ta isplatila se Holandiji, uspela je da napravi veliki,veliki preokret i izbore taj-brejk. Ni prednost 18:9 nije bila dovoqna Srbiji da zakqu~i pobedu, a Holandija je odigrala sjajnu odbranu, koristila na{e gre{ke i preko Stam i Flir iza{la iz beizizlazne situacije i izjedna~ila na 2:2 u setovima. Peti set Srbije nije bilo na terenu. Taj-brejk je po~eo sa serijom Hlandije 8:0, ali su zaradile svega dva poena dok su im ostatak poklonile na{e igra~ice. Holandija je igrala bez gre{ke, veoma disciplinovano i do{la na 13:4, a potom su Srpkiwe samo uspele da naprave seriju 6:0, ali za potpuni preokret nisu imale snage. M. Risti}

S PORT

~etvrtak3.maj2012.

PR VA LI GA ZA @E NE

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

Obu }a ri is ko ri sti li pri li ku Fru {ka go ra - Mla dost (B) 4:1 (2:1)

Fudbalerke suboti~kog Spartaka

Go lu bi ce ko rak do ti tu le Ma {i nac - Spar tak 1:3 (0:3)

NI[: Stadion Ma{in ca, gledalaca 500, sudija Vukadinovi} (Beograd), strelci: Nikoli} u 55. za Ma{inac, a Radoj~i} u 23. [igu u 33. i ûbrilo u 38. minutu za Spartak. @uti kartoni: Lazi} (Ma{inac), ûbrilo, [igu, Egenamuj (Spartak). MA[INAC: Marinkovi} 5 (Stojkovi} 6), Kosti} 6, Stefanovi} 6 (Lazi} 6), Dimitrijevi} 6, \or|evi} 6, Risti} 6 (Mirkovi} @), Stankovi} 7, Bulatovi} 7, Lili} 6 (Trnavac 6), Krsti} 7, Nikoli} 7. SPARTAK: Gordijan 7, Ili} 7 (Radanovi} -), Tenko 7, Jovanovi} 7, Slovi} 7, Egenamuja 7, ûbrilo 8, Damjanovi} 7, [igu 8 (Savanovi} -), ânkovi} 7, Radoj~i} 8.

Spar tak je sti gao na ko rak od ti tu le. U jed nom od der bi ja pro le }a, Su bo ti~ na ke su u Ni {u sla vi li pro tiv Ma {in ca. Pla ve go lu bi ce su po sao za vr {i le ve} u pr vom de lu su sre ta. Biv{a fudbalerka Ma{inca Marija radoj~i} bila je nezadrìva, vode}i gol postigla je posle slobodnog udarca, kada je sa sedam metara loptu ubacila u mreù. Malo kasnije i Nina [igu je bila efikasna ,a pred kraj prvog dela mreù Ni{lijki pogodila je i ûbrilo. U nastavku tempo igre je ne{to pao, pa su Ni{lijke uspele da postignu po~asni pogodak. R. D.

KRU [E VAC: Na pre dak - Ma ~va ([a bac) 7:1, [A BAC: [a bac - Po `a re vac 0:1, K@A WE VAC: Ni ves - Slo ga (Ze mun) 2:6, NI[: Ma {i nac - Spar tak (Su bo ti ca) 1:3, LE SKO VAC: Le mind la vi ce - No vi Be ~ej 6:0, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ra van grad (Som bor) 13:0. 1. Spar tak 2. C. zve zda 3. Ma {i nac 4. Na pre dak 5. Po `a re vac 6. Slo ga 7. Le mind -3) 8. N. Be ~ej 9. [a bac 10. Ra van grad 11. Ma ~va 12. Ni ves

18 18 17 18 17 18 17 17 18 18 18 18

16 15 14 14 9 8 7 5 3 1 1 1

1 1 171:4 49 1 2 128:4 46 1 2 103:11 43 1 3 87:12 43 1 7 24:38 28 0 10 40:71 24 2 8 26:60 20 2 10 16:83 17 2 13 13:57 11 4 13 12:94 10 4 13 11:80 7 3 14 6:125 6

OP [TIN SKA LI GA–[ID

[i |a ni dva pu ta vo di li

Sre mac - Gra ni ~ar 2:2 (1:1)

BER KA SO VO: Igrali{te Sremca, gledalaca 50, sudija Mari~i} (Gibarac). Strelci: Balo{ u 24. i Budimir u 68. za Sremac, D. Juro{evi} u 30. i Star~evi} u 70. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Radosavqevi}, Novak, Budimir (Sremac), Maru{i} (Grani~ar). SREMAC: Avramovi}, Lazor (Ugrenovi}), B. Ostoji}, Parenta, Novak (Ore{~anin), ^alina, Balo{, R. Ostoji}, Budimir (Jan~i}), Radosavqevi}, Rajkovac. GRANI^AR: Cvijanovi}, D. Jovi}, Kova~evi}, Z. Jovi}, Maru{i}, Riki}, Stevi}, D. Juro{evi}, Star~evi}, Sekuli}, Joki}. Iako, su doma}ini igrali borbeno, nisu uspeli da savladaju veoma iskusne goste iz Jamene. Q. Go vor ~in

Bo rac - OFK Bin gu la 4:1 (2:0)

ILIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Horvat (Morovi}). Strelci: Benkovi} u

18, Medi} u 30. i 84. i Sarap u 61. za Borac, Milovanovi} u 68. minutu za OFK Bingulu. @uti kartoni: Savi} (Borac), Bogi}, Krama (OFK Bingula). BORAC: Simeunovi} 7, Peji} 6, Sarap 7, Stankovi} 7, Simi} 7, I. Filipovi} 8, Stoj{i} 7, Savi} 8, Benkovi} 8, Medi} 7, D. Filipovi} 7. OFK BINGULA: Slep~evi} 6, Stankovi} 7, Ruman 7, Pali} 6, Bogi} 7, Kramar 7, Kri`ev 6, Rai} 7, Farka{ 7, ]osi} 7, Milovanovi} 6. Ilin~ani su igrali anga`ovano i organizovano, {to je dalo i visok rezultat. Bilo je idealnih {ansi i za jo{ ubedqiviju pobedu. N. Bo {wa ko vi}

Omla di nac - OFK Ba ~in ci 0:1 (0:1) BA T ROV C I: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija Mati} ([id). Strelac: âvi} u 21. minutu. @uti kartoni: Stojakovi}, Slavujevi} (Omladinac). OMLADINAC: Pavlovi} 8, Radosavqevi} 7, [ipka 7 (Sari} 7), Trifkovi} 7, Stojakovi} 8, @. Male{evi} 7, Ga~i} 7, Mom~ilovi} 7, Kresojevi} 7, P. Male{evi} 7 (Manojlovi} 7), Gledi} 7 (Slavujevi} 7). OFK BAÎNCI: Barjaktarevi} 8, Junuzovi} 7 (Lazarov 7), Mili} 7, Gruji~i} 7, Kalini} 7, Ili} 8, âvi} 9, Ga~i} 7 Meni~anin 7), Cuper 7 (Trgi} 7). Odbijenu loptu âvi} je s 16 metara precizno {utnuo, a golman Pavlovi} je samo loptu pogledom ispratio u mreù. P. Ma le {e vi}

Na pre dak - Fru {ko go rac 2:0 (0:0) VA [ I C A: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Stanivukovi} (Erdevik). Strelci: Mladenovi} i Novakovi}. NAPREDAK: M. Dobrojevi}, Jastrebi}, P. Petrovi}, V. Pe-

Po let - Je din stvo (R) 0:5 (0:3) NI KIN CI: Igrali{tre Poleta, gledalaca 120, sudija Svetlana Bili} (Ruma). Strelci: Opa~i} u 15, Jovi} u 18, Sabo u 28, Dejan Qubi{i} u 47. i Sudar u 73. minutu. @uti karton: Mileti} (Polet). POLET: Milenkovi}, Petrovi} (Mr|enovi}), Nonkovi}, Mileti} (Stojkovi}), Liki}, P. Jovi}, Cvijanovi}, Jovanovi} (Todorovi}), Stevanovi}, M. Jovi}, Burmuxija. JEDINSTVO: Der, Opa~i}, Cviji}, Joki}, Dejan Qubi{i}, Danijel Qubi{i}, Sabo, Grbi}, Sudar, Basara (Ilki}), Jovi} (Bo`i}). Sudar dva neravnopravna rivala. Lider je pokazao veliku efikasnost. Z. Kol yi}

Fru {ko go rac - Bo rac (K) 2:0 (1:0) MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100,

Sin |e li} - Jed no ta 3:3 (1:2) GI BA RAC: Igrali{te Sin|eli}a, gledalaca 100, sudija Pendo (Erdevik). Strelci: Stojakovi} dva i Vudrak za Sin|eli}, Arsenovi}, [olaja i Mihajlovi} za Jednotu. @uti karton: Rukavina (Jednota). SIN\ELI]: Jak{i} 6, Geordini 6 (Nedeqkovi}), Mari} 6 (Ak{amovi}), Kova~evi} 6, Stojanovi} 6, Vudrak 6, Stojakovi} 6, [arac 6, Damjanovi} 6, Savi} 6, V. Mileti} 6. JEDNOTA: A. Milanovi} 7, Milinkovi} 7, Mijatovi} 7, Jovanovi} 7 (D. Milanovi}), R. Kotarli} 7, Rukavina 7, N. Kotarli} 7, Dujakovi} 7, Bodo 6, Arsenovi} 7, [olaja 7. [i|ani su dva puta vodili, bili boqi rival, ali doma}ini su uspeli i da povedu sa 3:2, ipak, na kraju, morali su da se pomire osvajawem i jednog boda. D. Vu kas

RU MA: Igrali{te Fru{ke gore, gledalaca 100, sudija Stojkovi} (Dobrinci). Strelci: An|eli} dva, Radi} i Jawi} za Fru{ku goru, Stojanovi} za Mladost. FRU[KA GORA: Mi{kulin 7, Petrovi} 7 (Gradi}), ]irkovi} 8, Dejanovi} 7, Jovi} 8, Grubje{i} 7, Milinkovi} 7, Trni} 7, An|eli} 8, Radi} 8 (Putica ), Jawi} 7. MLADOST: Veji} 6, Mari} 6, Krivo{i} 6, Kukoq 7, Dudukovi} 7, Boì~kovi} 6, Obradov 6, Simi} 7, Jugovi} 7, Aleksi} 6 (Boì}), Stojanovi} 7 (Qubinkovi}). Obu}ari su sve svoje {anse iskoristili, a gosti za svojima mogu samo da àle. D. û ~in

sudija Krmar (Ruma). Strelci: Stepanovi} u 2. i Pavlovi} u 74. minutu. @uti kartoni: Stojkovi} (Fru{kogorac), Milan Vasi} (Borac). FRU[KOGORAC: M. Jovanovi} 7, Poznan 7, Obrenovi} 7, Stojkovi} 7, Miokovi} 7 (Radvaw 7), Curkovi} 7 (Baji} 7), Stepanovi} 7, @. Jovanovi} 7, Pavi} 7, Vein 7 (Kne`evi} 7). BORAC: Milan Vasi} 6, Milo{ Vasi} 6, Ranki} 6 (Kula~in 6), Vujaklija 7, @ivkovi} 6, [ok~ani} 7 (Ili} 6), M. Mati} 6, Milenkovi} 6 (R. Mati} 6), V. Mati} 6, Pjevac 6. Na pas Miokovi}a, Stepanovi} je postigao veoma lep gol s 16 metara. Kona~an rezultat je postavio Pavlovi} iz penala. Predhodno je Pavlovi} izbio sam ispred golmana Vasi}, a ovaj ga je nepropisno zaustavio. R. Mi o ko vi}

Na pre dak - PSK Pu tin ci 0:2 (0:0) @AR KO VAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 400, sudija Graovac (Ruma). Strelci: Mitrovi} u 46. i Vukoti} u 67. minutu. @uti kartoni: Miqkovi}, Beukovi} (Napredak), B. Graovac, Mitrovi}, Vukoti}, [akoti}, ê~eri}, Latas (PSK Putinci). Crveni kartoni. Sekuli}, M. Boì} (Napredak). NAPREDAK: Kneèvi} 7, Beukovi} 6, Ili} 6, Sekuli} 5, Miqkovi} 5, Vu~eti} 6 (Vi{wi}), Lazi} 6 (Buza{ ), M. Boì} 7, Biti}i 6, Devrwa 6, N. Boì} 6 (Bojkov). PSK PUTINCI: Stanisavqevi} 7, Mitrovi} 7, Simonovi} 7, Alimpi} 7, Gligori} 7, Stankovi} 8, Miqkovi} 6 (Latas), [akoti} 6 (ê~ari} ), B. Graovac 6, Brkovi} 6, Vukoti} 7 (Gwatovi} ). U kom{ijskom derbiju Putin~ani su iskoristili svoje {anse, a

KRA QEV CI: OFK Kra qev ci-Slo ga (V) 5:0, NI KIN CI: Po let-Je din stvo (R) 0:5, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go racBo rac (K) 2:0, RU MA: Fru {ka go ra-Mla dost (B) 4:1, @AR KO VAC: Na pre dak-PSK Pu tin ci 0:2. Kru {e dol je bio slo bo dan. 1. Je din stvo (R)1612 2. Na pre dak 15 10 3. Fru {ko go rac15 7 4. Mla dost (B)16 7 5. PSK Pu tin ci16 6 6. Bo rac (K) 16 6 7. Slo ga (V) 16 4 8. OFK Kra qev.15 5 9. Kru {e dol 15 4 10. Fru {ka go ra15 3 11. Po let 15 2

4 0 2 3 4 4 3 6 5 5 4 6 6 6 2 8 1 10 3 9 4 9

32:10 31:11 16:11 25:20 20:16 20:25 19:23 23:30 10:17 18:28 13:37

40 32 25 24 23 22 18 17 13 12 10

doma}ini mogu samo da pi{u svoje proma{aje. D. La zi}

OFK Kra qev ci - Slo ga (V) 5:0 (2:0) KRA Q EV C I: Igra li {te OFK Kra qe va ca, gle da la ca 300, su di ja Bla `on (Ru ma). Strelci: ^vorkov u 16, 30. i 80, Gaji} u 55. i Jovanovi} u 90. minu tu. @u ti kar ton: Tu tu{ (OFK Kraqevci). OFK KRAQEVCI: Mo{i}, Dragutinovi} 8, Viloti} 8, Milovanovi} 5 (Mari~i}), Nenadi} 8 (Kurixa 8), Tutu{ 8, Gaji} 9, Vukmanovi} 9, Jovanovi} 8 (Lon~ar), Veselinovi} 8, ^vorkov 9. SLOGA: Ma~ak 5, Tufegxi} 5, Kuzmanovi} 5, Baki} 6, Maleti} 5, Balog 5, Lazi} 5, Mijatovi} 5, Be`anovi} 5, Da{i} 5, Maleti} 5. Utak mi ca je bi la u zna ku naj i sku sni jeg Go rana ^vor ko va i naj mla |eg, Qu bo mi ra Vuk ma no vi }a, ko ji ima sa mo 16 go di na. P. Mi lo va no vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (DRU GI RAZ RED) BER KA SO VO: Sre mac-Gra ni ~ar 2:2, GI BA RAC: Sin |e li}-Jed no ta 3:3, BA TROV CI: Omla di nac-OFK Ba ~in ci 0:1, ILIN CI: Bo rac-OFK Bin gu la 4:1, VA [I CA: Na pre dak-Fru {ko go rac 2:0, QU BA: Je din stvo-Je din stvo (M) 0:0. Omla di nac iz Mo lo vi na i OFK Bi ki} su bi li slo bod ni. 1. OFK Bi ki} 18 13 2. Na pre dak 18 13 3. Sin |e li} 18 12 4. Jed no ta 19 9 5. Ba ~in ci 19 10 6. Jed. (M) 17 9 7. Jed. (Q) 18 8 8. Omlad. (B) 19 7 9. Bo rac 18 6 10. Gra ni ~ar 19 5 11. Fru {ko go rac17 5 12. Omlad. (M) 18 5 13. Bin gu la 18 5 14. Sre mac 18 1

3 2 3 2 3 3 6 4 2 7 2 6 4 6 3 9 2 10 4 10 2 10 2 11 1 12 3 14

52:14 42:16 41:25 40:29 41:23 47:17 34:30 31:32 23:40 31:49 22:33 16:36 25:58 18:72

42 42 39 33 32 29 28 21 20 19 17 17 16 6

trovi}, Luji}, Mladenovi}, Gali}, Tuti} (Luki}), N. Petrovi} (Kula~anin), Novakovi}, Starovlah (D. Dobrojevi}). FRU[KOGORAC: Vorkapi}, Galija{, Leki}, Marti}, Radivoj{i}, Bjeli}, Jovanovi}, Vuku{i}, Golubovi} (Iliba{i}), Trgi}, Stambolija (Stoj~evi}). Tek u nastavku doma}in je dodao gas, postigao dva gola, i na kraju ostvario planiranu pobedu. D. Do bro je vi}

Je din stvo (Q) - Je din stvo (M) 0:0 QU BA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija Alen Softi} (Ba~inci). JEDINSTVO (Q): Petkovi}, [afarik, [ili, Cigankov (\uri}), Cerovski, ]ali}, Ruman, Rami}, Bajlov, Gre~, Bun~i}. JEDINSTVO (M): Luki}, Savi}, Aramba{i} (D.Seni}), Jovanovi}, Vucowa, Spasojevi}, P. Seni}, Grbatini}, Adamec, Jawatovi}, Vuji}. U dosta zanimqivoj igri, nedostajali su samo golovi. Doma}in je bio bli`i pobedi. D. Po li mac

Va `ni bo do vi Car Uro{ - Pla ni nac 1:0 (1:0) JA ZAK: Igrali{te Car Uro{a, gledalaca 100, sudija Kavgi} (Ruma). Strelac: Boì} u 6. minutu. CAR URO[: Jovanovi} 7, Vrawe{ 7, Rodi} 7, Nedi} 7, Poznan 7 (N. Joci} 7), J. Joci} 6, Bugarski 6, Travica 7, Boì} 7, Mili~evi} 6, Juri{i} 6 (Boji} 6). PLANINAC: Avramovi} 6, S. Paji} 5, V. Paji} 6, D. ]iri} 6, Petrovi} 5, ]osi} 6, S. ]iri} 6 (Ili} 5), Atkovi} 6, Smiqani} 5, M. ]iri} 6, N. ]iri} 6. Boì} je posle kontre iznenadio Avramovi} i tako doneo svom timu tri va`na boda. Ina~e, obe ekipe propustile su jo{ po nekoliko povoqnih prilika. J. Maj sto ro vi}

toni: Cikota, Todori} (Mladost). MLADOST: Cikota 8, Vasi} 6, Ro{uq 6, Bognar 8, Pacek 6, Todori}, N. Panteli} 6, Vukadinovi} 7, Nedakovi} 6, Orlovi} 7, Mitrevski 7. SREMAC: Simixi} 7, Gagi} 8, Zeqaji} 6, J. A{}eri} 6, A. Radojev 7, A. Radovac 7, M. Dupor 6 (Z. A{}eri}), R. A{}eri} 7 (Peke~), \. ^esti} 8 (@. Radojev 6), Ivani{ 6, D. ^esti} 7. Te{kom mukom Dobrin~ani su odneli tri boda. Doma}in nije iskoristio nekoliko povoqnih {ansi. M. Su bo ti}

Mla dost (P) - Sre mac 0:2 (0:1)

NE RA DIN: Igrali{te Vojvodine, gledalaca 50, sudija Jovanovi} (Ruma). Strelci: Ivani} u 4. i B. Radovanovi} u 72. za Vojvodinu, Jovanovi} u 28. minutu za Borac. @uti kartoni: Mitrovi} (Vojvodina), Kresojevi} (Bporac). Crveni kar-

PA VLOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 200, sudija Lazi} (Kraqevci). Strelci: D. ^esti} u 29. (iz penala) i R. A{}eri} u 48.minutu. @uti kar-

Voj vo di na - Bo rac (S) 2:1 (1:1)

PA VLOV CI: Mla dost-Sre mac 0:2, JA ZAK: Car Uro{Pla ni nac 1:0, NE RA DIN: Voj vo di na-Bo rac (S) 2:1. 27. ok to bar iz [a tri na ca bio je slo bo dan.

1. Sre mac 2. Car Uro{ 3. Voj vo di na 4. Pla ni nac 5. Mla dost (P) 6. 27. ok to bar 7. Bo rac (S)

8 9 9 9 9 8 8

8 8 4 3 3 1 0

0 0 0 2 0 2 2

0 1 5 4 6 5 6

46:7 34:7 10:26 16:18 17:28 10:28 9:26

24 24 12 11 9 5 2

toni: Vasi} (Vojvodina), Kresojevi} (Borac). VOJVODINA: Marjanovi}, Mandi}, Pu{i}, M. Radovanovi}, Patrik, Georgijevi} (Petrovi}), Avramovi} (Mitrovi}), Stameni} (Bizumi}), Ivani}, Vasi} (B. Radovanovi}), Ivani{. BORAC: Buli}, Nik{i}, Utvi}, Kresojevi}, Neznanovi}, Jefti}, Jovanovi} (Stri~evi}), Blagojevi}, \eki}, Stepanovi}, Jankovi}. U dosta rastrzanoj igri, doma}ini su za nijansu bili boqi rival, i zaslu`eno su ostvarili pobedu. S. Jan ko vi}

POD RU^ NA LI GA NO VI SAD Pi o ni ri

Mla dost (T) - Mla dost (BP) 3:1, Cr ve na zve zda - TSK 4:0, Tvr |a va - Ju go vi} 1:2, In deks - Vr bas 0:3, Obi li} - Sla vi ja 0:3, Ce ment - ^SK Pi va ra (od lo `e no), Ve ter nik - Pro le ter 0:3, Mla dost Ra dost - Slo ga 0:8. 1. Vr bas 20 19 1 0 137:2 58 2. In deks 20 17 0 3 68:14 51 3. C. zve zda 22 15 4 3 67:20 49 4. Slo ga 22 12 3 7 52:31 39 5. Mla dost(BP)2112 2 7 59:30 38 6. Ce ment 21 12 2 7 53:38 38 7. Ve ter nik 22 12 1 9 47:39 37 8. TSK 21 11 0 10 37:45 33 9. Ju go vi} 22 9 4 9 50:38 31 10. ^SK 19 9 3 7 37:30 30 11. Pro le ter 21 6 7 8 19:40 25 12. Mla dost(T) 22 6 5 11 34:48 23 13. Sla vi ja 22 4 4 14 22:63 16 14. Obi li} 22 3 0 19 25:102 9 15. Tvr |a va 22 3 0 19 11:104 9 16. Mla dost R. 21 2 0 19 17:91 6

Ka de ti

Mla dost (T) - Mla dost (BP) 1:4, Cr ve na zve zda - TSK 3:2, Tvr |a va - Ju go vi} 2:1, In deks - Vr bas 3:0, Obi li} - Sla vi ja 1:2, Ce ment - ^SK Pi va ra (od lo `e no), Ve ter nik - Pro le ter 0:3, Mla dost Ra dost - Slo ga 1:0. 1. Pro le ter 21 18 3 0 100:10 57 2. In deks 20 18 1 1 76:11 55 3. Slo ga 22 13 1 8 49:25 40 4. Ve ter nik 22 11 7 4 41:24 40 5. ^SK 19 12 2 5 57:21 38 6. Mla dost(BP)2111 5 5 48:22 38 7. Ce ment 21 11 3 7 43:31 36 8. Ju go vi} 22 11 2 9 53:47 35 9. Vr bas 20 8 2 10 28:50 26 10. Sla vi ja 22 7 3 12 19:40 24 11. C. zve zda 22 7 2 13 30:51 23 12. Tvr |a va 22 6 2 14 22:46 20 13. Mla dost(T) 22 6 2 14 25:68 20 14. Obi li} 22 4 3 15 27:73 15 15. TSK 21 4 1 16 16:54 13 16. Mla dost R. 21 2 3 16 8:69 9

Omla din ci

Sr bo bran - [aj ka{ 3:0, Sta ri grad Omla di nac 2:3, Pe tro va ra din - Su tje ska 3:2, Her ce go vac - Ka bel 1:3, Je din stvo Vr bas 0:3, Ba~ ka 1923. - Bo rac 2:2, Sla vi ja - Sla vi ja (No vi Sad) 1:4. 1. Pe tro va ra din21152 4 2. Sr bo bran 21 14 2 5 3. Omla di nac 22 13 5 4 4. Sla vi ja(NS)21 14 1 6 5. Bo rac 22 12 4 6 6. Me ta lac AV 21 12 3 6 7. Su tje ska 22 12 1 9 8. Ka bel 21 12 0 9 9. Vr bas 22 10 3 9 10. Va~ ka 21 8 2 11 11. [aj ka{ 22 8 1 13 12. Je din stvo 21 6 1 14 13. Sta ri grad 21 3 4 14 14. Her ce go vac 21 4 1 16 15. Sla vi ja(P) 21 1 2 18

55:28 57:31 62:42 57:25 48:33 34:15 48:43 33:33 46:34 38:46 45:47 39:66 22:40 14:43 19:91

47 44 44 43 40 39 37 36 33 26 25 19 13 13 5

SPORT

~etvrtak3.maj2012.

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

PRVENSTVO SRBIJE ZA MU[KARCE

dnevnik

Su di ja na pad nut u po lu vre me nu Sloga (^) – Sloboda 0:3 (prekinuto u 45. minutu) ÂL MA: Igrali{te Sloge, gledalaca 150, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica). Strelci: Kulpinac u 5. i 34. i Zmijanac u 39. minutu. SLO GA: Zeqkovi}, Pejakovi}, Cvjeti}, Vetmi}, Bojani}, Draganovi}, Topi}, Sekuli}, Majstorovi}, Ko{uti}, Igwati}. SLO BO DA: S. Popovi}, Petrovi}, Stanojevi}, Nedeqkovi}, P. ânaxija, Antoni}, Milutinovi}, Z. ânaxija, Zmijanac, M. Popovi}, Kulpinac. U poluvremenu, u svla~ionicu sudija u{ao je predsednik Sloge Nenad Vukmir, a na ovoj utakmici i komesar za bezbednost, i napao pomo}nog sudiju Milutina Male{evi}a i tako izazvao prekid. D. Bojani}

Borac (VR) – Hajduk 0:5 (0:3) VE LI KI RA DIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Mihajlovi} (Sremska Mitrovica). Strelac: Halilovi} u 8, 12, 32, 75. (iz penala) i 78. minutu. @uti kartoni: Filipovi} (Borac), Kqaji} (Hajduk). Crveni karton: Z. Kozomora (Borac). BO RAC: Bo{wak 5, Nedi} 5 (Peri} 6), B. Kozomora 5, Stani{i} 5, Tomi} 5, Ma~vanski 6, Cerovac 5, Z. Kozomora –, Fili-

povi} 5, \uri~i} 5 (Dejanovi} 5), Milanovi} 5. HAJ DUK: Vukoli} – , Ili} 8, [u}ak 8, Babi} 8 (Cvetkovi} ), Kotarli} 8, Rajko Mari~i} 8, Andri} 8, Halilovi} 9, Kqaji} 8 ([evi}), Rade Mari~i} 9, Lazarevi} 8 (Petkovi} ). Agonija Borca se nastavqa. Novi potop, po~eo je u 17. minutu kada je Zoran Kozomara dobio crveni karton. Izvanredni Alen Halilovi} postigao svih pet golova za Divo{ane. Najlep{i gol postigao je s 16 metara, sa leve strane u suprotni gorwi ugao. B. La}arac

Srem – Mitros 0:3 (0:2) SREM SKA RA Â: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudija Mirela Male{evi} (âlma). Strelci: Petrovi} u 1, Mataruga u 24. i Tubi} u 73. minutu. @uti kartoni: Bogdanovi}, Gvero (Srem). SREM: Mitrovi}, Gvero (Branislav Milovanovi}), [upuri}, Bu}ko, Borko Milovanovi}, Ostoji} (Le{i}), Jovi}, Raji}, [ivoqicki ([aganovi}), Bogdanovi}, Trivuni}. MI TROS: Mr{i}, Radovanovi}, Mataruga, Alimanovi}, Simi}, Pani} (Markovi}), Petrovi} 9 (Qubenko), Babi}, Lazi} (Beneàn), Tubi}, Mladenovi}.

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Po pin ~a ni ~u va ju vrh Napredak – Sremac 3:2 (2:2) PO PIN CI: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Horvat (Ruma). Strelci: Gu`vi} u 2, Marjanovi} u 29. i N. Mu{kiwa u 47. za Napredak, Ludaji} u 15. i Mili} u 26. minutu za Sremac. @uti kartoni: Savkovi}, N. Mu{kiwa, D. Mu{kiwa, Miji} (Napredak), Stoj~i}, Mijatovi}, Macavara, Savi}, M. @ivanovi} (Sremac). NA PRE DAK: Nimkoli} 7, Skerletovi} 7, Jovanovi} 6, Vukadinovi} 7, Gu`vi} 7, D. Mu{kiwa 6 (Savkovi}), Kokanovi} 6, Be`anovi} 6 (Miji} ), Marjanovi} 6, Baki} 7, N. Mu{kiwa 7. SRE MAC: Petkovi} 7, Stoj~i} 6, Drqa~a 6, Macavara 6, Mijatovi} 6, Juri{i} 6, M. @ivanovi} 6, Mili} 6, Ili} 7, Jovanovi} 6, Ludaji} 7. Popin~ani su igrali onoliko koliko im je bilo potrebno za pobedu. Q. Opa~i}

Sloboda – Mladost (P) 2:1 (0:1) DO WI TO VAR NIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sudija Jovanovi} (Popinci). Strelci: Brankovi} u 48. (iz penala) i Petakovi} u 56. za Slobodu, Poznanovi} u 42. minutu (iz penala) za Mladost. SLO BO DA: M. Stepanovi} 7, @ivanovi} 7, Petakovi} 8, Brankovi} 8, Maksimovi} 7, N. Spasojevi} 7, Veselinovi} 6, Kosti} 7, Gruji~i} 9, D. Kosti} 8, Arsenovi} 6. MLA DOST: Krsti} 7, Koji} 6, Drqi} 7, Krwaji} 8, D. Toma{evi} 7, Rankovi} 6, Vasi} 7, Mili} 7, Poznanovi} 9, Stoj{i} 7, Raki} 8. Kvalitetna utakmica. Petakovi} je postigao efektan gol {utem s 16 metara. A, najboqi pojedinac bio je Mili} Gruji~i}. Z. Vojnovi}

Grani~ar – Lovac 1:1 (1:1) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Petrovi}

DO WI TO VAR NIK: Slo bo da – Mla dost (P) 2:1, OBRE@: Gra ni ~ar – Lo vac 1:1, PO PIN CI: Na pre dak – Sre mac 3:2, SREM SKI MI HA QEV CI: Srem – Vi tez 3:1.Ka me ni iz A{a we je bio slo bo dan. 1. Na pre dak 13 11 1 1 60:11 34 2. Lo vac 13 9 3 1 44:20 30 3. Ka me ni 12 7 2 3 26:21 23 4. Mla dost (P) 13 6 2 5 29:25 20 5. Gra ni ~ar 12 4 6 2 26:24 18 6. Sre mac 12 3 2 7 19:25 11 7. Srem 13 3 1 9 16:38 10 8. Slo bo da 12 2 2 8 13:35 8 9. Vi tez 12 1 1 10 15:39 4

(Pe}inci). Strelci: Lisulov u 25. za Grani~ar, Popovi} u 12. minutu za Lovac. @uti kartoni: Paleèvi}, Mihajlovi}, Stepanovi} (Grani~ar), \ali}, Vuka{inovi}, Pantovi} (Lovac). GRA NI ÂR: Markovi} 7, âvi} 6, I. Nikoli} 6, Milo{ Nikoli} 7, Raki} 6, Paleèvi} 6, Mihajlovi} 6, Vlahovi} 6, Lisulov 7, Jovanovi} 6, Stepanovi} 6. LO VAC: Arsi} 6, M. @ivanovi} 6, Vuka{inovi} 6, \ali} 6, Masal 7, Ostoji} 6, Opa~i} 6, Bo{kovi} 7, Popovi} 6, Pantovi} 6, Milinkovi} 6. Sve interesantno dogodilo se u prvom delu.Gledaoci su videli dva gola, a potom igru koja nije zadovoqila. Z. Vasi}

Srem – Vitez 3:1 (1:0) SREM SKI MI HA QEV CI: Igrali{te Srema, gledalaca 50, sudija Orlovi} (Obre`). Strelci: Gruji} u 15, Ranisavqevi} u 50. i Rankovi} u 59. za Srem, Babi} u 67. minutu za Vitez. SREM: Panti} 6, Vukomanovi} 6, Rogi} 6, Ranisavqevi} 7, Mari~i} 7, Peto{evi} 7, Rankovi} 7, Gruji~i} 8, Biriwi 7, Signaji} 7, An|eli} 6. VI TEZ: Staki} 6, Drpa 6, Ne{kovi} 6, Ili} 6, Ristivojevi} 6, \or|evi} 7 (B. Damjanovi} 6), Babi} 7, D. Damjanovi} 6, Mati} 6, Nikoli} 6, Uro{evi} 6. Doma}ini bili boqi rival u toku cele utakmice, u derbiju za~eqa. S. Orlovi}

Bez ve}e muke mesari su postigli tri gola, a doma}ini od mnogobrojnih {ansi, nisu mogli posti}i ni po~asni gol. S. Vasiqevi}

Zmaj – Sremac 3:4 (0:1) NO ]AJ: Igrali{te Zmaja, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Zackalici, Bo`jakovi} i Bari} za Zmaj, Bo`jakovi} dva (aut golovi) i S. Simovqevi} dva za Sremac. ZMAJ: Kqaji}, Bo`jakovi}, I. Bugarski, Zackalicki, Gaxuri}, Bari}, \uri} (@ivkovi}), Gospovi} (Vu~enovi}), Sretenovi} (Ogwenovi}), Toji}, M. Bugarski. SRE MAC: Jan~i}, Eri}, M. Gvoka, M. Simovqevi}, S. Simovqevi}, A{}eri}, @ivanovi}, Petrovi}, N. Gvoka, Petrovi}, Mileki}. Lider na tabeli imao je mnogo sre}e. Bo`jakovi} je bio trostruki strelac. Jedan gol je dao gostima, a dva puta je savladao svog golmana. N. Ogwenovi}

Borac (R) – Fru{kogorac 6:1 (3:1) RA DEN KO VI]: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija

NO ]AJ: Zmaj – Sre mac 3:4, ^AL MA: Slo ga – Slo bo da 0:3 (pre ki nu to u po lu vre me nu), VE LI KI RA DIN CI: Bo rac – Haj duk 0:5, SREM SKA RA ^A: Srem – Mi tros 0:3, RA DEN KO VI]: Bo rac – Fru {ko go rac 6:1. 1. Sre mac 14 12 0 2 45:20 36 2. Slo bo da 14 11 1 2 32:14 34 3. Mi tros 14 9 4 1 35:12 31 4. Haj duk 14 7 2 5 25:13 23 5. Bo rac (R) 14 7 0 7 27:24 21 6. Fru {kog. 14 5 1 8 21:33 16 7. Zmaj 14 4 3 7 34:33 15 8. Slo ga (^) 14 4 1 9 20:37 13 9. Srem 14 3 0 11 19:44 9 10. Bo rac (VR) 14 2 0 12 18:44 6

Utvi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Jovanovi} u 10, 22. i 26, Arnautovi} u 55. i 81. i Joki} u 77. (iz penala) za Borac, Stoj~i} u 24. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Vukojevi}, Tani}~ (Fru{kogorac). BO RAC: Joki} 8, Turudi} 8 (M. Vladisavqevi} ), Beri} 8, Sam~evi} 8 (Jezdi} ), Stanisavqevi} 8, S. Rudi} 9, Ugqe{i} 8, J. Vladisavqevi} 8 (Gli{i} ), Arnautovi} 8, M. Rudi} 8, Jovanovi} 9. FRU [KO GO RAC: Kisi} 6 (Tani} 7), Bogosavac 7, Vukojevi} 7, Stoj~i} 7, Du{an Grabi} 6, (Dragoqub Grabi} 7), \ori} 7, Bojani} 7, Trni} 7, Vukmir 7, K. Grabi} 7, M. Grabi} 7. Mogli su doma}ini slaviti, jo{, ubedqivije. M. Rudi}

SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED)

Slo ga sla vi Grgurevci – Sloga (Z) 0:2 (0:1) GR GU REV CI: Igrali{te Grgurevaca, gledalaca 100, sudija Radovanovi} (La}arak). Strelci: îki} i Ani~i}. @uti kartoni. Nagradi}, V.Toma{evi}, Paunovi}, M. Toma{evi} (Grgurevci). GR GU REV CI: Vu~ini}, Paunovi}, Neboj{a Simi}, V. Toma{evi}, Miqanovi}, Nagradi} (Stefanovi}), Mladenovi}, Maksimovi}, \etkovi} (Nikola Simi}), Jovi}, M. Toma{evi}. SLO GA: Andonovi}, îki}, Dobo, Kneèvi}, Ili}, Vuga, Petrovi}, Karakli}, Vida~kovi}, Ani~i}, Ostoji}. Lider je iskoristio dve {anse i to je bilo dovoqno za pobedu i vi{i rang. S. Stefanovi}

Napredak – Bosut 1:2 (1:0) [U QAM: Igrali{te Napretka, gledalaca 50, sudija Kresojevi} (Be{enovo). Strelci: Kruni} u 21. za Napredak, Kova~evi} u 61. i 81.minutu za Bosut. Crveni kartoni: Kruni} (Napredak), Mitrovi} (Bosut). NA PRE DAK: Ostoji} 7, Zari} 7, Todorovi} 6, M. Simi} 7, V. Simi} 7, Andri} 8, Mi{~evi} 6, \ur|evi} 6 (Vidovi}), Vuleti} 7, Radi} 6, Antoni} 6. BO SUT: Petrovi} 7, Kova~evi} 8, Gli{i} 7, Damjanovi} 7, Milanovi} 7, Bogdanovi} 7, Kuzmanovi} 6 (\uri} 6), Obradovi} 7, \oki} 7, Mitrovi} 7, Dragi} 7. Su|ewe za smejawe. Crvene kartone dobili su, osim fudbalera, trener gostiju Milenko

BE [E NO VO: BSK – Pla ni nac 4:0, GR GU REV CI: Gr gu rev ci – Slo ga 0:2, [U QAM: Na pre dak – Bo sut 1:2.

1. Slo ga 10 7 2 1 17:2 23 2. Bo sut 10 7 1 2 28:13 22 3. BSK 10 4 2 4 16:13 14 4. Pla ni nac 10 3 4 3 20:20 13 5. Na pre dak 10 2 3 5 12:26 9 6. Gr gu rev ci 10 0 2 8 7:26 2 Slo ga iz Za sa vi ce, kao pr vak li ge, u{la je u Op {tin sku li gu – Srem ska Mi tro vi ca (pr vi raz red).

Lazovi}, zato {to je bodrio svoje igra~e, delegat me~a Milan Ili}, zato {to je pomo}nom sudiji pomogao oko su|ewa. Glavni sudija Du{ko Kresojevi} nije se ba{ sna{ao u svojim odlukama. D. Risti}

BSK – Planinac 4:0 (2:0) BE [E NO VO: Igrali{te BSK – a, gledalaca 150, sudija Vasiqevi} (Sremska Ra~a). Strelci: A. Plemi} u 20. i 40, ]iri} u 70. i D. Laketi} u 85. minutu. @uti kartoni: ]iri}, T. Plemi} (BSK), Pej~inovi} (Planinac). BSK: Pani} 8, T. Plemi} 8, ]iri} 8, Ratkovi} 8, Roki} 9, Marinkovi} 8, S. Laketi} 8 (D. Laketi} 8), Todi} 8 (Nedeqkovi} 8), A.Plemi} 9 (Nik{i} 8), Konrad 8. PLA NI NAC: Pej~inovi} 7, Stepan~evi} 7, Maleti} 7, Andrijevi} 7, Alter 7, Gri{i} 7, Smiqani} 7, Mandi} 7, Savi} 7, ^evizovi}, Man~i} 7. Svaku gre{ku gostiju, doma}ini, su ka`wavali golom. M. Ili}

SKUP[TINE SUDIJA

Jek ni} u Su bo ti ci, Sa vi} u Ba~ koj To po li U toku su izbori u strukovne organizacije sudija. U GFS Subotica za predsednika je izabran Goran Jekni}, a za potpredsednika Sr|an Kaurin. U Ba~koj Tpoli u narednom ~etvorogodi{wem mandatu predsedava}e Zdravko Savi}. S. St.

Bo go sa vqe vi} pre vi deo fi gu ru Dok smo mi spajali radne i neradne dane u hotelu “Zvezda”, u Vrwa~koj Bawi, odigrana su ~ak ~etiri kola prvenstva Srbije. [ahisti nisu praznovali, niti su imali slobodan dan jer, {to bi rekao Mane iz “Zone Zamfirove, sad je oskudacija. U osmom kolu Ivani{evi}, jo{ jednom pobedom, pove}ava razliku nad Damqanovi}em za ~itav poen jer je Branko remi-

{ao da konstrui{e matnu pretwu {to je In|i} lako otklonio. Rezultati 8. kola: Pikula – Sedlak remi, Milanovi} – Markovi} remi, Miladinovi} – Bodiroga 1:0, Popovi} – Damqanovi} remi, Bogosavqevi} – Abramovi} 0:1, Marku{ – Perunovi} remi, Ivani{evi} – In|i} 1:0. Rezultati 9. kola: In|i} – Pikula 1:0, Perunovi} – Ivani{evi} remi, Abramovi} – Marku{ remi, Damqanovi} – Bogosavqevi} 1:0, Bodiroga – Popovi} 0:1, Markovi} – Miladinovi} remi, Sedlak – Milanovi} 1:0. Plasman: 1. Ivani{evi} 7, 2. Damqanovi} 6,5, 3 – 5. Popovi}, Marku{, Perunovi} 5,5, 6 – 7. IZABRANA PARTIJA In|i} – Popovi} 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.Le2 0–0 6.Sf3 e5 7.0–0 Sc6 8.d:e5 S:e5 9.Sd4 Te8 10.f3 c6 11.Kh1 a6 12.a4 a5 13.b3 De7 14.La3 Sed7

Robert Marku{

zirao sa Popovi}em. Pobede su postigli jo{ Miladinovi} protiv Bodiroge i Abramovi} protiv Bogosavqevi}a. Ovo je ujedno i prvi poraz Bogosavqevi}a koji je silno èleo da se nametne selektoru pa je svojim porazom stvari jo{ vi{e upropastio. Deveto kolo moglo je da re{i pitawe kona~nog pobednika. Posle remija Ivani{evi}a sa Perunovi}em Damqanovi} je ve} u otvarawu protiv Bogosavqevi}a izgubio pe{aka ali mu se ovaj u sopstvenom cajtnotu vi{estruko revan{irao kada je prevideo ~istu figuru i dospeo u izgubqenu poziciju i zabeleìo drugi poraz. Omladinski prvak Srbije Aleksandar In|i} upisao je u tabelu jo{ jednu, ~etrvrtu pobedu protiv velemajstora. Ovog puta `rtva je bio Pikula koji nije èleo remi ve~itim {ahom ve} je poku-

15.Sdb5? c:b5 16.L:d6 Dd8 17.S:b5 Te6 18.c5 Se8 19.Ta2 S:d6 20.c:d6 Te5 21.Td2 Sc5 22.Lc4 Ld7 23.Td5 Se6 24.Td2 Dh4 25.g3 Dh3 26.Ld5 Lc6 27.Sc7 Td8 28.S:e6 f:e6 29.L:c6 b:c6 30.Te1 Th5 31.Tg1 T:d6 32.De2 T:d2 33.D:d2 Lf8 34.Tg2 Tc5 35.f4 Dh6 36.Tf2 Dg7 37.Kg2 De7 38.Dd3 Dd6 39.De3 Dd1 40.Td2 Tc2 0:1 Sedlak, Abramovi} 5, 8 – 9. Miladinovi}, In|i} 4,5, 10. Bogosavqevi} 4, 10 – 11. Milanovi} 3,5, 12. Pikula 3, 12. Markovi} 2, Bodiroga 1,5.

OP[TINSKA LIGA IN\IJA – STARA PAZOVA

Sre }a pra ti Kr ~e din ce Sloga (M) – Fru{kogorac 1:2 (1:1) MA RA DIK: Igrali{te Sloge, gledalaca 150, sudija \akovi} (In|ija). Strelci: Milo{evi} u 21. za Slogu, Filipovi} u 27. i Pejakovi} u 83. minutu za Fru{kogorac. SLO GA: Lepir, D. [kori}, Jovanovi}, J. Hajnal, Belanovi}, Bradi}, P. Hajnal, Kusi}, Milo{evi}, Laketi}, M. [kori}. FRU [KO GO RAC: Vu~i}, Prodanovi} (Bo`i}), Livaja (Peji}), ^ortan, Ranitovi}, Filipovi}, Petkovi}, Ivan~evi}, Obradovi}, Lili}, Pejakovi}. Gosti su sre}no ostvarili pobedu. U ve}em delu utakmice doma}in je bio boqi rival, ali nije realizovao svoje {anse. S. Pavlovi}

Polet – Borac (J) 3:2 (1:1) NO VI KAR LOV CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 70, sudija Rosi} (In|ija). Strelci: Jovi} u 10. (iz penala), Bozoqac u 63. i M. Popovi} u 83. za Polet, Jawanin u 34. i Marti} u 78. minutu za Borac. @uti karton: Kalovqevi} (Polet). PO LET: Popovi} 5, Kalovqevi} 6 (M. Vukovi} ), Mr|a 6 (Baweglav 6), M. Popovi} 7, \ali} 6, Jovi} 7, Baji} 6 (Mari} 7), Todorovi} 7, Bozoqac 6, Kalezi} 6, D. Vukovi} 8. BO RAC: Kne`evi} 7, Mandi} 6 (Kova~evi} 6), Dimitrijevi} 6, Marti} 6, Lazi} 6, Novkovi} 6, Naranxi} 6, Veqovi} 6, Trbo-

NO VI KAR LOV CI: Po let – Bo rac (J) 3:2, MA RA DIK: Slo ga – Fru {ko go rac 1:2, ^OR TA NOV CI: ^SK – Du nav 1:1. 1. ^SK 15 9 4 2 24:8 31 2. Du nav 15 7 5 3 20:13 26 3. Fru {ko go rac15 6 5 4 19:16 23 4. Po let 15 6 3 6 18:24 21 5. Bo rac (J) 15 5 3 7 22:17 18 6. Slo ga (M) 15 1 2 12 12:37 5

vi} 6 (Kne`evi} 6), Jawanin 7, Petrovi} 7. Najlep{i trenutak utakmice bio je lob udarac Milo{a Popovi}a s 25 metara. B. Ra|enovi}

^SK – Dunav 1:1 (0:1) ÔR TA NOV CI: Igrali{te ^SK – a, gledalaca 100, sudija Maksimovi} (In|ija). Strelci: Arsi} u 66. za ^SK, Vojvodi} u 4. za Dunav. @uti kartoni: Joki}, Dragi~evi}, Crnoja~ki, Vojnovi}, Jawin, Tica (^SK), Kneèvi}, Najdanovi}, Vojvodi}, Cvi{i} (Dunav). ^SK: Vojnovi}, Lap~i} (Jawin), J. Subotin, Lipov~an, Bakvi}, Dragi~evi}, Tica, Crnoja~ki, P. Subotin, Joki}, Arsi}. DU NAV: Jelovac, Vojvodi}, Kneèvi}, Badovinac, [kori} (Lero), Davidovi}, Najdanovi} (Cvi {i}), Dra~a, @ivko vi}, Kiti}, Vuka{in. Li der ni je zasluìo ni bod.Gosti mnogo boqi rival i u sijaset {ansi na obe strane. B. Vujaklija

sport

~etvrtak3.maj2012.

dnevnik

c m y

NA DRU GOM ME \U NA ROD NOM TUR NI RU „RA STI MO” NAD ME TA LO SE 1.176 MA LIH RU KO ME TA [I CA I RU KO ME TA [A

Ko na ~an pla sman RU KO MET De ~a ci 1994/95: 1. Ju go vi} Uni met (Ka}), 2. Lo ka ([ko fja Lo ka), 3. Cr ven ka, 4. Ba~ ka Pa lan ka... Naj bo qi stre lac: To dor Maj ki} (Voj vo di na), naj bo qi gol man: De jan Mi lo sa vqev (Ju go vi} Uni met), MVP igra~: Ne ma wa Be lo{ (Ju go vi} Uni met). De ~a ci 1996/97: 1. Kamp Ra s ti m o, 2. Za j e ~ ar, 3. San Ni ko lau, 4. Kamp Ra sti mo 1... Naj bo qi stre lac: Ni k o l a Ar s e n i}, naj b o q i gol m an Mi l an Pe t ro v i}, MVP igra~: Alek s an d ar Mi l i } e v i} (svi Kamp Ra sti mo). De ~a ci 1998/99: 1. Lo ka ([ko fja Lo ka) 2. [a mot (Aran |e lo vac), 3. Slo ga (Pr w a v or)... Naj b o q i stre lac: De jan Ra di vo je vi} (RK Ra sti mo), naj bo qi gol m an: Da v id Vil fan (Lo ka), MVP igra~: Ni ko la Uro {e vi} ([a mot). De ~ a c i 2000: 1. Lo k a ([ko fja Lo ka), 2. Slo ga (Pr w a v or), 3. Ju g o v i} Uni met (Ka})... Naj bo qi stre lac: Pe tar Obrk ne `e v i} (Ti k va r a, Ba~ k a Pa l an k a), naj b o q i gol man: @an Bev ~i} (Lo ka), MVP igra~: Je sen ko Ma tav` (Lo ka). De voj ke 1995/96: 1. Ta u- ru num (Ze mun), 2. San Ni ko lau (Ru mu ni ja), 3. Me di ci nar ([a bac), 4. Voj vo di na (No vi Sad)... Naj bo qi stre lac: De ni sa Se le ver (San Ni ko lau), naj bo q i gol man: Ka ta r i n a Ko s a n o v i} (Ta u r u n um), MVP igra~: Dra g a n a ^ar mak (Ta u ru num). De voj ke 1997/98: 1. Par ti zan (I|o{), 2. Lo ko mo ti va (Mo star), 3. Pe trov (Ka}), 4. Slo ba (Hrt kov ci)... Naj b o q i stre l ac: Edi na De mi} (Lo ko mo ti va), naj b o q i gol m an: Bran ki ca [u gi} (Par ti zan), MVP igra~: Ma j a Gom bar (Par ti zan). De v oj k e 1999/2000: 1. La ki (Cr ven ka), 2. Srem (Srem ska Mi tro vi ca), 3. Maks sport (No va Pa zo va), 4. Pe trov (Ka})...

Po bed ni~ ke eki pe Ju go vi }a (1994/95) i Kam pa „Ra sti mo” (1996/97)

Pra znik mla do sti i ra do sti To kom pr vo maj skih pra zni ka odr `an je dru gi me |u na rod ni tur nir u ru ko me tu i mi ni-ru ko me tu Ra sti mo - Tro fej gra da No vog Sa da, u or ga ni za ci ji Ru ko met nog klu ba „Ra sti mo”, u sa rad wi sa ru ko met nim sa ve zi ma Voj vo di ne i Gra da No vog Sa da i uz po kro vi teq stvo Grad ske upra ve za sport i omla di nu. Tri da na u se dam dvo ra na, u No vom Sa du, Ka }u, Fu to gu, @a bqu, Bu di sa vi i Be o ~i nu, od uju tru do uve ~e igrao se ru ko met. Nad me ta lo se 92 eki pe, od i gra no je oko 200 utak mi ca, uz u~e {}e 1.176 mla dih ru ko me ta {a i ru ko me ta {i ca iz Ma |ar ske, Ru mu ni je, Slo ve ni je, Re pu -

bli ke Srp ske, BiH, Cr ne Go re i Sr bi je. Pre ma svim po ka za te qi ma i oce na ma u~e sni ka, ovaj je din stve ni tur nir u ovom de lu Evro pe bio je istin ski pra znik ra do sti i mla do sti. Naj ve }e apla u ze po bra li su naj mla |i, ro |e ni 2.000. i ka sni je, ko ji ma je me da qe i pe ha re, po red pot pred sed ni ka Or ga ni za ci o nog od bo ra La za ra Pe tro va, uru ~io i \or |e Jak {i}, al fa i ome ga Kam pa Ra sti mo i idej ni tvo rac ove le pe i atrak tiv ne ru ko met ne ma ni fe sta ci je. Isto ta ko bur no su po zdra vqe ni mla di }i Ju go vi} Uni me ta ro |e ni 1994/95. za ko je se mo `e re }i da su i ap so lut ni po bed ni ci tur ni ra za slu -

`iv {i dva pe ha ra. Pe har or ga ni za to ra uru ~io im je di rek tor tur ni ra Mi li voj Jak {i}, dok im je pe har RSV-a do de lio ~lan ve }a Op {ti ne @a baq Jo va Ba var ~i}. Bi lo je i iz li va ve li kih emo ci ja, a ka nu la je i po ko ja su za ra do sni ca ka da su po bed ni ci po ka te go ri ja ma i naj bo qi po je din ci pri ma li pri zna wa iz ru ku emi nent nih ru ko met nih rad ni ka i ne ka da {wih igra ~a i re pre zen ta ti va ca. U emo tiv nom obra }a wu, u ime Iz vr {nog od bo ra tur ni ra Raj ko Im bro wev, pred sed nik Skup {ti ne GRSNS, iz ra zio je za do voq stvo {to je u pro te kla

tri da na vi |e na mla dost ko joj vre di po ve ri ti bu du} nost, po go to vo ru ko met na, da su svi u~e sni ci da li ne mer qiv do pri nos u upi si va wu ovog tur ni ra na ma pu evrop skih sport skih ma ni fe sta ci ja, a svi ma oni ma ko ji se po ja ve i na red ne go di ne obe }ao je jo{ bo qe uslo ve na tur ni ru, is pred ko ga }e s pu nim pra vom sta ja ti pred znak tra di ci o nal ni. U ime Or ga ni za ci o nog od bo ra Mi lan \u ki}, pred sed nik RK Voj vo di na, za tva ra ju }i tur nir po `e leo je u~e sni ci ma pu no tak mi ~ar skih uspe ha u svo jim klu bo vi ma u o~e ki va wu po nov nog su sre ta na na red noj ma ni fe sta ci ji sle de }e go di ne. Jo vo Ga li}

MI NI RU KO MET De voj ~i ce: 1. La ki (Cr ven ka), 2. Pe trov (Ka}), 3. Ru ma... De ~a ci: 1. Stu dent ski grad (Be o grad), 2. Cr ven ka, 3. Po t i s je Ple t eks (Ada)... Vo {a kup: 1. RK Ra sti mo i Za je ~ar, 2. Ju go vi} Uni met, 3. Ce ment i Ju go vi} Uni met...

\or |e Jak {i} uru ~io pe ha re u mi ni ru ko me tu

Ka pi ten Ju go vi }a Bor ko Vje {ti ca, Mi li voj Jak {i} i Jo va Ba var ~i}

Ka} ka ~e stit ka Uve re ni smo da su RK Ju go vi} Uni met i Ka} bi li uzor ni do ma }i ni mla dom ru k o m et n om na r a {ta ju. Ste kli smo ve li ki broj pri j a t e q a, ko j i }e nas, ma kar u mi sli ma, bo dri ti na za vr {nom tur ni ru Ku pa Sr bi je, na ko jem }e na{ klub do s toj n o pred sta vqa ti svo je se lo, No v i Sad i Voj v o d i n u. Ru ko met naj lep {e `i vi u Ka }u.

Ka pi te nu Ta u ru nu ma pe har i me da qe uru ~io Raj ko Im bro wev

Ka pi ten Ras ti ma Ni ko la Ar se ni} i Mi lan \u ki}

kULTURA

dnevnik

~etvrtak3.maj2012.

„ОСВЕТНИЦИ” У НОВОСАДСКОМ „АРЕНА СИНЕПЛЕКСУ”, ПРВИ ЛЕТЊИ БИОСКОПСКИ ХИТ

Тродимензионални, занимљиви људи хероји Паралелно са почетком приказивања у САД, новосадска публика ће моћи да провери популарност филма који је настао по Марвеловом стрипу „Осветници“, а који је у 39 земаља света већ зарадио око 180 милиона долара. Од данас, „Осветници“ су у Србији, а само у београд ском „Колосеју“, краљевачком „Кварту“ и новосадској „Арени“, у тродимензионалној верзији. Филм су продуцирали и дистрибуирали студија „Марвел“ и „Дизни“, сценарио и режију потписује Џош Видон, а популарне суперхероје - Ајронмена, Халка, Тора, Капетана Америку, Хокаја и Црну Удовицу, играју Роберт Дауни Џуниор, Марк Руфало, Крис ХемСПРЕМАН ПРОГРАМ 4. ФЕСTИВАЛА „ТВРЂАВА ТЕАТАР”

Смедерево као Будва Четврти међународни амбијентални позоришни фестивал „Тврђава театар“, биће одржан од 11. до 20. јула у Смедереву, а организатори су већ припремили целокупан програм. На свечаном отварању, наступиће позориште „Пан.Оптикум“ из Фрајбурга (Немачка), које ће извести представу „TRAN SI Tion“. У такмичарској конкуренцији су и две представе из региона - Словенско младинско гледалишче из Љубљане извешће „Злочин и казну“ у режији Диега де Брее, а Градско позориште из Подгорице комедију „Лукреција илити Ждеро“ непознатог которског аутора у режији Јагоша Марковића. Поред три иностране, у главном програму учествује и шест домаћих представа, у селекцији уметничке директорке фестивала Браниславе Лијешевић: „Кањош Мацедоновић“ Виде Огњеновић (Народно позориште Београд/ „Град-театар“ Будва), „Ноћ у кафани Титаник“ по мотивима прозе Иве Андрића, у реији Небојше Брадића (Књажевско-српски театар, Крагујевац), „Збогом СФРЈ“ Кокана Младеновића (Атеље 212), „Бунар“ Радмиле Смиљанић, у режији Егона Савина (Установа културе „Вук Караџић“), Чеховљев „Вишњик“ у режији Дејана Мијача (Југословенско драмско позориште/ „Град-театар“ Будва), „Ја сам ветар“ Јуна Фосеа, у режији Стевана Бодроже („Тврђава театар“ Смедерево). Током трајања фестивала, у пратећем програму на градском тргу у Смедереву наступиће „Театро Кореја“ из Лећеа (Италија), биће одржана презентација представе настале у оквиру пројекта „ИДЕАЛ“, док ће позориште „Ирвиш“ из Беча извести четири представе уличног театра. У част награђених, гостје НП Београд, са представом „Стаклена менажерија“. (Танјуг)

сворт, Крис Еванс, Џереми Ренер и Скарлет Јохансон, а поред њих играју и Самјуел Ел Џексон, Стелан Скарсгард, Том Хидлстон и други. Дакле, забава је загарантована! Причу чини позив на акцију Ника Фјурија (Џексон), директора агенције задужене за међународни мир („Шилд“), којем је тим „Осветника“ потребан како би неутралисао велику претњу када Локи (Хидлстон) открије космичку коцку неограничених моћи. „Осветнике“ су створили Стен Ли и Џек Кирби, а први пут су објављени у септембру, 1963. године. Тим „Осветника“ су у почетку чинили Ајронмен, Тор, Халк, Човек Мрав и Обад. Капетан Америка се тиму прикључио у 4. броју, кад је

оживљен из леденог блока у коме је био заробљен. То што толико његових ликова и даље бележи раст популарности, за Стена Лија представља завештање Марвеловом универзуму, насталом пре више од 50 година. „Волим да мислим да је један од разлога зашто су Марвелови ликови толико популарни тај што смо покушали да им дамо занимљиве личности и личне проблеме како би људима били занимљиви чак и да немају супер моћи. Другим речима, покушали смо да од наших хероја и хероина направимо тродимензионалне, занимљиве људе.“, објаснио је Ли, човек који сада задовољно трља руке. И. Б.

ТАЛЕНАТ КОНСТАНТИНА БРАНКУШИЈА НА ИЗЛОЖБИ У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ У НОВОМ САДУ

Авангардиста који је утицао на америчке скулпторе У Спомен-збирци Павла Бељанског, у Новом Саду, данас у 13 часова биће отворена изложба „Атеље младог Константина Бранкушија: откриће талента и његово сведочанство“, реализована у сарадњи с Градским музејем Вршац, румун-

ским партнерима Универзитетом „Константин Бранкуши“ и Културним центром „Константин Бранкуши“ из Таргу Жију и Уметничким музејем „Горж“. Изложбу отвара покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић, а присутнима ће се обратити и управница Спомен-збирке Павла Бељанског, Јасна Јованов. Константин Бранкуши (1876–1957) је пионир модерне скулптуре. Рођен је у Хобици, у Румунији, у руралном и архаичном планинском окружењу. Школовао се у Крајови, Букурешту, Минхену, као и у Паризу, на Академији лепих уметности, након чега је неко време радио у атељеу Огиста Родена. За Француску се везује и највећи део Бранкушијевог опуса, чиме се сврстао међу најзначајније ауторе „париске школе“. Пратећи замишљену временску линију, поставка у Спомен-зирци Павла Бељанског, представиће ток уметничког стваралаштва Константина Бранкушија, хронолошки

и визуелно смештајући изложене и репродуковане радове, почев од скулптура насталих непосредно пре и након завршетка Националне школе лепих уметности у Букурешту (1898–1902), до позних дела насталих након 1938. године. Уклапањем четири изложена дела у савремено замишљен амбијентални склоп поставке, публика ће моћи да на сликовит начин доживи опус познатог уметника и величину његовог талента потврђеног у раним радовима. Бранкушијеву уметност карактерише необичан спој традиционалне дрворезбарије и софистициране модерне уметности. Веома рано се укључио у авангардна струјања која су превазишла европско тле, тако да је делом свог рада утицао и на стваралаштво америчких вајара с почетка двадесетог века. Развио је скулптуралну апстракцију и отворио пут за надреализам и минимализам шездесетих година. Окупиран антитезом живота, наглашавао је чисте геометријске линије кроз препознатљиве облике, често тежећи вертикалности као симболу бескрајног протока енергије. Његова дела се налазе у музејима Француске, САД, Аустрије и родне Румуније.

Филмско вече Поводом изложбе „Атеље младог Константина Бранкушија: откриће талента и његово сведочанство“ у Спомен-збирци Павла Бељанског, следећег четвртка (10. мај), у 19 часова, биће одржано филмско вече посвећено овом румунском уметнику. Улаз је слободан.

Бранкуши у свом атељеу

Највећи сегмент изложбе у Новом Саду посетиоца уводи у споменички комплекс подигнут на Авенији хероја у Таргу Жијуу у Румунији (1937–1938), у част погинулим војницима Првог светског рата. Бранкушијева замисао о монументалној целини, реализована кроз „Сто тишине“, „Капију пољупца“ и „Бескрајни стуб“, указује на основне мотиве у његовом раду, попут пешчаног сата, фигура загрљених у пољупцу или елемената фолклорне архитектуре и примењене уметно-

„ПАРНИ ВАЉАК” НА КОНЦЕРТУ У НОВОМ САДУ

Акустично „Без струје” Популарна хрватска група „Парни ваљак“ приредиће акустични концерт „Без струје“ у Спортско-пословном центру „Војводина“ 25. маја. Како се наводи у најави Танјуга, концерт у такозваном Спенсу ће, за разлику од претходног који је одржан 2010. године, имати потпуно другачију концепцију и атмосферу, па ће у партеру бити постављене столице да би публика могла у потпуности да ужива у акустичним верзијама омиљених хитова. Продукција концерта и сценографија биће идентичне онима у Центру „Сава“ где је у марту хрв-

таски бенд одржао пет акустичних концерата. - Оно што смо доживели у Центру „Сава“ не могу речима да опишем. Фантастична атмосфера, предивна публика и неописиве емоције. Све то доносимо у Нови Сад и обећавамо концерт за памћење, а покушаћемо да узвратимо новосадској публици све оно што смо добили од њих на претходном концерту – изјавио је овим поводом фронтмен „Парног ваљка“, Аки Рахимовски. Улазнице по ценама од 1.950 до 2.950 динара могу да се купе на благајни Спенса и продајним местима „Евентим“.

сти поднебља из ког је потекао. Поставку ће употпунити и уметников портрет изведен у гипсу и бронзи, рад Милице Патрашку, једне од најзначајнијих вајарки румунског модернизма и омиљене Бранкушијеве ученице. По њеном казивању, сам вајар је учествовао у моделовању сопственог портрета, вероватно у време боравка у Румунији током постављања комплекса у Таргу Жијуу. Изложба ће бити отворена до 17. маја. И. Б.

У БЕОГРАДУ И НОВОМ САДУ ПОЧИЊЕ „БЕЛДОКС”

Који (документарни) филм Аутори популарних серијала „Циклотрон“ и „Марка Жвака“ Душан Шапоња и Душан Чавић, више од три године припремају први дугометражни документарни филм – „Биба Струја“, који ће премијерно бити приказан на сутрашњем отварању 5. међународног фестивала документарног филма „Белдокс“, у Центру „Сава“. „Биба Струја“ је филм о Славиши Пајкићу, човеку који у својим рукама може да испржи виршлу. „Белдокс“ се ове године одржава под слоганом „Који филм“ у Центру „Сава“, Дому омладине, Дворани културног центра, Дому културе Студентски град, биоскопу „Фонтана“ у Београду и Културном центру Нови Сад. Биће приказано 29 филмова из целог света, у два такмичарска, два ревијална и једном специјалном програму. Својеврсна ексклузива „белдокса“ биће ново остварење славног немачког редитеља Вернера Херцога, филм „Пећина заборављених снова“‘, који је према најавама филмских критичара и археолога, много више од туре по „Пећини сове“ која је откривена на југу Француске 1994. године, пећини која крије најстарије пећинске цртеже. Редитељ филмова „Носферату“, „Зли поручник“, и других, каже да је пећина на југу Француске једно од највећих и најсензационалнијих открића у људској култури. - Квалитет уметничких дела која потичу из тако далеког времена је изванредна. То није било споро буђење модерне људске душе, нема речи о примитивним почецима сликарства и уметности. Све то је већ ту, потпуно формирано. А ако је то нагло буђење и трајало 20.000 година, када говорите о времену толико далеком, време не представља фактор - рекао је Херцог, који је због техничких карактеристика цртежа одлучио да свој филм сними у 3Д техници, да би што верније гледаоцима дочарао утисак који је имао праисторијски човек. (Танјуг)

У БЕОГРАДУ УСКОРО ФЕСТИВАЛ КОРЕОГРАФСКИХ МИНИЈАТУРА

Развој и проблеми плесне сцене Међународно такмичење кореографа које организује Удружење балетских уметника Србије (УБУС) - Фестивал кореографских минијатура - одржаће се од 10. до 14. маја на сцени „Раша Плаовић“ у Народном позоришту Београд и Битеф театру. Од око 70 пријављених такмичара из 26 земаља, како јавља Танјуг, жири ће 11. маја изабрати најбоље који ће у оквиру такмичарског програма дан касније премијерно представити своје кореографије у трајању од 10 минута. Тада ће бити проглашене три

најбоље кореографске минијатуре и додељене награде. У оквиру фестивала ће бити одржана и трибина „Развој новосадске плесне сцене“, као и трибина „Проблеми независне плесне сцене у Србији“, на којима ће се окупити представници независне плесне сцене и институција културе. Кореографи Владимир Логунов и Анђелија Тодоровић ће од 14. до 16. маја водити радионицу са ученицима трећег и четвртог разреда средње балетске школе „Лујо Давичо“.

svet

~etvrtak3.maj2012.

DVA NAPADA TALIBANA U KABULU

Bom be is pra ti le Oba mu KA BUL: Nekoliko sati po odlasku ameri~kog predsednika Baraka Obame iz Avganistana, talibani su izveli dva napada u Kabulu u kojima je ubijeno najmawe {est osoba. Pet civila i jedan pripadnik bezbednosnih snaga poginuli su u eksploziji automobila bombe koja se dogodila ispred zgrade gde su, pored ostalog, sme{teni stranci zaposleni pri delegacijama Evropske unije i UN, saop{tilo je avganistansko ministarstvo unutra-

{wih poslova. „Danas je jedan verni borac izveo samoubila~ki napad iz automobila bombe na stranu vojnu bazu u Kabulu, a zatim su drugi borci prodrli u samu bazu”, rekao je portparol talibana Zabihula Muxahid. Po wegovim re~ima napad je bio odgovor na Obamino potpisivawe strate{kog pakta sa re`imom Hamida Karzaija. U ameri~koj ambasadi su odmah ukqu~ene sirene upozorewa na opasnost, a osobqe je pozvano da ode

Barak Obama i Hamid Karzai

u skloni{te. Ameri~ki predsednik doputovao je u vi{esatnu iznenadnu posetu Avganistanu ta~no godinu dana od ubistva {efa teroristi~ke mre`e Al Kaida Osame bin Ladena u susednom Pakistanu. Obama je obe}ao „boqe dane” ameri~kim vojnicima koji su platili visoku cenu uspostavqawa mira i bezbednosti u Avganistanu tokom posledwih de-

setak godina od kako je sru{en talibanski re`im Od 2001. godine u toj zemqi je stradalo 1.957 ameri~kih vojni ka ko ji su ras po re|eni u okviru me|unarodnih snaga za uspostavqawe mira i bezbednosti u Avganistanu. Me|unarodne snage u Avganistanu broje oko 130.000 vojnika, me|u kojima su vi{e od dve tre}ine ameri~ki vojnici.

UN UPOZORAVA DA OBE STRANE U SIRIJI KR[E DOGOVOR

Za se da za Ba {a ro ve voj ni ke DA MASK: U zasedi u provinciji Alepo na severu Sirije i napadu u predgra|u Damaska pobuwenici su ubili 21 pripadnika snaga bezbednosti. U borbama su poginula i dva ustanika. Snimci pokazuju da se te{ko naoruàwe nalazi na poloàjima, iako je prema dogovorenom primirju, predvi|eno da se takvo naoruàwe povu~e iz gradova. Osim satelitskih snimaka i „drugi izve{taji„ pokazuju da je situacija u Siriji „totalno neprihvatqiva”, saop{tio je Ananov portparol u @enevi. Sirijski reìm je „po kratkom postupku„ pogubio devet opozicionih aktivista u Hami u

Krhko primirje u Siriji

Do kraja maja 300 posmatra~a [ef mirovnih misija UN u Siriji Erve Ladsu je istakao da bi do kraja maja trebalo da bude raspore|eno svih 300 nenaoru`anih vojnih posmatra~a UN u Siriji. „Sada su na terenu, u Siriji, 24 posmatra~a i o~ekujem da se taj broj brzo pove}a u naredne dve sedmice tako da Nadzorna misija UN u Siriji dobije punu operativnu snagu do kraja maja”, rekao je Ladsu na konferenciji za novinare u Wujorku. On je izneo da o~ekuje da obostrano kr{ewe prekida vatre u Siriji bude prekinuto i da UN i vlasti u Damasku „vrlo brzo” potpi{u sporazum o radu misije UN u toj zemqi. Ladsu je rekao da, i pored toga {to sirijske snage bezbednosti ne povla~e te{ko naoru`awe iz gradova, prisustvo posmatra~a u odre|enim mestima gde im je dozvoqen pristup daje rezultate.

Siriji, dan po{to su se sreli s me|unarodnim posmatra~ima, dok su u blizini Damasku ubijena dva vojnih oficira i jo{ jedan u prestoni~kom predgra|u Barzeh. Sirijski vojnici i agenti slu`be bezbednosti, u pratwi milicije u civilu, u{li su u deo Hama Arbain gde su „sproveli mnoge aktivisti„ i onda su „po kratkom postupku pogubili aktiviste koji su se sastali s me|unarodnim posmatra~ima„, saop{tila je Sirijska liga za qudska prava. Pobuwenici su, sa druge strane ubili su tri zvani~nika snaga bezbednosti u odvojenim napadi-

MA\ARSKA

Ja no{ Ader no vi pred sed nik BU DIM PE [TA: Ma|arski parlament izabrao je ju~e Jano{a Adera za novog predsednika Ma|arske. Za Adera, koga je nominovala vladaju}a koalicija koju ~ine Fides i demohri{}ani, na tajnom glasawu je glasalo 262 poslanika. Opozicioni socijalisti i zeleni (LMP) i poslanici i Demokratske koalicije nisu u~estvovali u glasawu, a poslanici Jobika su glasali protiv. Premijer Viktor Orban je imenovao Adera, koji je bio poslanik Fidesa, za tu funkciju 16. aprila nakon {to je Pal [mit podneo ostavku zbog skandala oko toga {to mu je oduzeta titula dok-

Sporazum o strate{kom partnerstvu KA BUL: Ameri~ki predsednik Barak Obama i avganistanski predsednik Hamid Karzaj u Kabulu su potpisali sporazum o strate{kom partnerstvu koji odre|uje budu}nost ameri~ko-avganistanskih odnosa posle okon~awa borbene misije NATO-a u ovoj zemqi. Obra}aju}i se ameri~koj naciji iz vazdu{ne baze Bagram u Avganistanu Obama je rekao da zna da su mnogi Amerikanci umorni od rata ali je naglasio da je neophodno „zavr{iti posao” i odgovorno okon~ati avganistanski konflikt.”Ne}u Amerikance dovoditi u opasnost nijedan dan du`e nego {to je apsolutno neophodno za na{u nacionalnu bezbednost. Ali mi moramo da zavr{imo posao koji smo po~eli u Avganistanu i odgovorno okon~ati ovaj rat”, kazao je Obama u svom govoru tokom iznenadne posete Avganistanu, koji je emitovan u SAD.

dnevnik

c m y

ma oko prestonice Damaska, naveli su aktivisti i dràvni mediji. U napadu u Damasku, tako|e je eksplodirala bomba skrivena u jednom vojnom kamionu i ranila nekoliko qudi. Posmatra~i UN posetili su nemirno predgra|e Damaska - Dumu, {to je wihova druga poseta u dva dana. Oni su se, tako|e, vratili u centralni grad Hamu, u kome su snage reìma ju~e ubile vi{e od 30 qudi, najverovatnije kao odmazdu za veliki miting podr{ke timu UN tokom wihove posete u nedequ. Sirijski predsednik Ba{ar al Asad je 12. aprila prihvatio mirovni plan specijalnog izaslanika UN i Arapske lige Kofija Anana u kome se predvi|a prekid neprijateqstava kao preduslov za otvarawe dijaloga i politi~ko re{ewe krize u toj zemqi. Iz Sirije svakodnevno stiù kontradiktorni izve{taji. U vladi tvrde da po{tuju primirje i da samo odgovaraju na napade terorista, dok u opoziciji izve{tavaju o novim napadima snaga reìma i novim `rtvama. U Siriji je u dosada{wim borbama antivladinih snaga sa vojskom i policijom, prema podacima UN, poginulo vi{e od 9.000 qudi.

Jano{ Ader

tora nauka koju je stekao plagijatom. Ader stupa na du`nost 10. maja, navodi MTI.

EGIPAT

Pre kid kam pa we zbog su ko ba KA I RO: U sukobima izme|u napada~a i prete`no islamisti~kih demonstranata ispred zgrade ministarstva odbrane u Kairu poginulo je 12, a raweno 49 qudi, saop{tili su lekari i bezbednosni zvani~nici. Ministarstvo zdravqa je za sada potvrdilo devet `rtava. Zvani~nici su rekli da su sukobi izbili u zoru kada su napada~i napali nekoliko stotina demonstranata koji su kampovali u tom delu grada od subote ujutro zahtevaju}i okon~awe vojne uprave u zemqi. Demonstranti su uzvratili. Nije jasno da li su sve `rtve demonstranti ili me|u wima ima i napada~a. Nije poznato ni ko su napada~i. Ve}ina demonstranata su pristalice ultrakonzervativnog islamiste Hazema Saleha Abua Ismaila koji je izba~en iz trke za predsedni~ke izbore zbog toga {to

wegova majka ima dvojno egipatsko-ameri~ko dr`avqanstvo, {to nije u skladu sa izbornim pravilima. Zvani~nici su rekli da su u sukobima upotrebqene kamenice, palice i Molotovqevi kokteli. O~evici su ispri~ali da su tokom vi{e~asovnih sukoba ~uli pu{~anu paqbu, prenele su agencije. Egipatska vojska je saop{tila da je poslala vojsku da prekine sukob, ali ne da rastera mirne demonstrante, i da je situacija sada mirna. Dva predsedni~ka kandidata odlu~ila su da zbog ovih sukoba privremeno prekinu predizbornu kampawu. Kandidat Muslimanske bra}e Muhamed Mursi rekao je novinarima da je odlu~io da prekine kampawu na 48 sati zbog solidarnosti sa demonstrantima, a wegov glavni islamisti~ki rival Abdel Moneim Abdul Fotuh otkazao je sve doga|aje planirane za ju~e.

FRANCUSKA

Sar ko zi ne }e Baj rua za pre mi je ra PA RIZ: Francuski predsednik Nikola Sarkozi koji se bori da dostigne prednost svog socijalisti~kog rivala uo~i drugog kruga predsedni~kih izbora u nedequ, iskqu~io je mogu}nost da imenuje centristu Fransoa Bajru za premijera, ukoliko ponovo bude izabran za {efa dr`ave. U prvom krugu predsedni~kih izbora 22. aprila, Bajru je dobio 9,1 odsto glasova i bio na petom mestu. Sarkoziju su sada neophodni i mnogi glasovi Bajruovih pristalica u drugom krugu 6. maja. Ministar spoqnih poslova Alen @ipe predlo`io je pre prvog kruga izbora da bi Bajru mogao da postane premijer, ali je dana{wa Sarkozijeva izjava izgleda iskqu~ila mogu}nost

nagodbe, navodi AFP. „Fransoa Bajru je izuzetan ~ovek, ali {ta je premijer? On je glava parlamentarne ve}ine”, rekao je Sarkozi za radio RMC. „U podeli du`nosti izme|u premijera i predsednika, predsednik govori u ime svih gra|ana a premijer u ime ve}ine. Te{ko je imati mawinskog premijera u parlamentarnoj ve}ini”, kazao je Sarkozi. Istra`ivawe javnog mwewa pokazuje da su pristalice Bajrua podjednako podeqene izme|u dva kandidata u drugom krugu predsedni~kih izbora - Sarkozija i vode}eg Fransoa Olanda, s tim da skoro svaki tre}i namerava da glasa za jednog od wih dvojice a ostali su neodlu~ni ili ne}e ni glasati, preneo je AFP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ADIS MEDUWANIN Federalni sud u Wujorku proglasio je krivim Adisa Meduwanina (28), ameri~kog dràvqanina poreklom iz BiH, za planirawe bomba{kih napada na wujor{ki metro 2009. godine. Kazna }e biti izre~ena 7. septembra, a Meduwaninu preti doìvotna robija. Meduwanin je èleo da se bori uz talibane, ali nije pristao da u~estvuje u teroristi~kim napadima u Wujorku, gde ìvi wegova porodica.

AUN SAN SU ]I Prodemokratska mjanmarska liderka Aun San Su ]i ju~e je zauzela svoje mesto u paralmentu i time zapo~ela novu politi~ku eru posle skoro 25-godi{we borbe protiv vojne diktature. Su ]i i 33 ~lana wene partije Nacionalna liga za demokratiju, su 1. aprila ubedqivo pobedili na dopunskim izborima za parlament. Oni su odustali od zahteva za promenu re~i zakletve koju pola`u novi poslanici.

GVIDO VESTERVELE [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele kritikovao je Kijev zbog tretmana prema Juliji Timo{enko i kaè da bi to moglo lo{e da uti~e na pristup Ukrajine EU . „Ukrajinska vlada mora znati da put ka Evropi vodi preko jednog mosta koji stoji na dva stuba - demokratiji i pravnoj dràvi’’, rekao je Vestervele tabloidu „Bild’’. „Ukrajina mora da sledi standarde o qudskim pravima, ako èli u EU”.

GO DI NU DA NA OD UBI STVA LI DE RA AL KA I DE U PA KI STA NU

Osa ma, le{ ko ji ni ko ni je vi deo ISLA MA BAD: Pre ta~no godinu dana, 2. maja 2011, predsednik SAD Barak Obama objavio je svetskoj javnosti da je najtraèniji terorista na svetu, vo|a Al Kaide Osama bin Laden, ubijen u Pakistanu. Likvidirali su ga, u zoru, ameri~ki specijalci „mornari~ke foke”, a celu akciju uìvo je iz Bele ku}e pratio vrh ameri~ke administracije, sa Obamom na ~elu. Sve se odigralo u morskom gradu Abotabadu, a u izjavama za svetske medije kom{ije su odmah tvrdile da nikad nisu videli ni Bin Ladena ni porodicu. U kraju se jo{ ispredaju pri~e o posledwoj no}i najtraènijeg teroriste na svetu. Mesecima posle ubistva vojska je potpuno blokirala pristup ku}i u kojoj se navodno sve odigralo, a zatim su je iznenada sru{ili, u februaru. Amerikanci jo{ nisu emitovali nijednu fotografiju likvidacije Bin Ladena. To je podgrejalo spekulacije i teorije zavere -jedni veruju da su Amerikanci ubili Bin Ladena u Avganistanu i doneli ga mrtvog u Pakistan, dok drugi insi-

stiraju da je ~uveni Saudijac ìv. Zain Mohamed, koji ìvi u „Osaminom kraju” Bilal u gradu Abotabadu, kaè da ga nervira {to ga i danas nazivaju „Bin Ladenov kom{ija” i, kao i ostatak kom{iluka, ne veruje da je Osama ikad bio tu. „Bin Laden nije bio ovde. Wegova porodica, mo`da, ali on ne. To je samo drama koju su reìrali

Amerikanci i potkupqiva pakistanska vojska, koja bi u~inila sve za pare”, kaè i direktor lokalne {kole Aurangzeb. Misterija prati i pri~u o Osaminim udovicama i deci: tri ène i deca koja su navodno ìvela s wim u Abotabadu bila su u rukama pakistanskih vlasti, po{to su ih Amerikanci tu ostavili. Posle skoro godinu dana pod nadzorom, oni su pre nekoliko dana deportovani u Saudijsku Arabiju - a za svo to vreme nije zabeleèno nijedno wihovo javno pojavqivawe. To je podstaklo nove glasine, pa je pro{log meseca penzionisani pakistanski general tvrdio je da je jedna od Osaminih èna izdala najtraènijeg svetskog teroristu u napadu qubomore - zbog mla|e ène. Jedan pakistanski novinar komentari{e kako qudi jednostavno nisu spremni da prihvate da je tako ozlogla{en lik ìveo u wihovom okruèwu. „Stvarnost je da ih je sramota {to se Bin Laden krio ovde, dok su pripadnici Al Kaide ubijali hiqade qudi {irom zemqe”, navodi novinar.

BALkAn

c m y

dnevnik

Dvo ji ca osum wi ~e na jo{ u bek stvu znato da li je kori{}eno u petostrukom ubistvu. Prema policijskim izvorima, prilikom pretresa 26 objekata u selu Ara~inovo i skopskim naseqima [uto orizari, ^air i ^en-

Na iz bo ri ma 6. maja 32 stran ke

stvovawa u mirovnoj misiji u Avgani stanu. Tela peto ri ce Makedonaca prona|ena su 12. aprila uve~e, kod @elezarskih jezera, u blizini mesta Smiqkovci, nedaleko od Skopqa.

Policija u akciju „Monstrum”

Hap{ewe osumwi~enih

islamista osumwi~enih da su odgovorni za petostruko ubistvo sredinom aprila kod Skopqa. U akciji nazvanoj „Monstrum” u~estvovalo je oko 800 policajaca. Ministarka unutra{wih poslova Gordana Jankulovska je rekla da je kod uhap{enih prona|eno oru`je, ali da }e tek posle analiza stru~waka biti po-

to, prona|ena je automatska pu{ka, ~etiri pi{toqa, bomba, osam metaka za pu{ku „crna strela”, {est tromblonskih granata, {est okvira za automatsku pu{ku, deset maskirnih uniformi, sedam takti~kih prsluka, tri fantomke i tri radio veze. Prona|eno je i jedno vozilo, oko 10.000 evra, mobilni telefoni i kartice za wih. Obja{wavaju}i motive zlo~ina, makedonska ministarka je rekla da je ova grupa radikalnih islamista nasumice izabrala `rtve u nameri da unese strah i nesigurnost me|u gra|ane Makedonije i, samim tim, podigne me|unacionalne tenzije. Kako je navela, nije iskqu~eno ni da je motiv za ubistva osveta zbog makedonskog u~e-

Lokalni pecaro{i su tela prona{li oko 20.45, dva i po sata po{to su stanovnici ku}a, koje se nalaze u blizini, ~uli pucwe. ^etiri tela bila su pore|ana jedno do drugog, {to je policiju navelo na zakqu~ak da je re~ o likvidaciji. Ubijeni su Filip Slavkovski, Aleksandar Na}evski, Cvetan~o Acevski i Kiro Tri~kovski. Peti ubijeni je Bor~e Stefkovski, ~ije je telo prona|eno stotinak metara daqe. Obdukcija je pokazala da je na `rtve pucano iz tri razli~ite vrste oru`ja i iz tri razli~ita ugla. Hici su ispaqeni iz auto mat skih pu {a ka, naj ve ro vat ni je „ka la {wi ko va”. Ubice su, zatim, sa mesta doga|aja pobegle tamno-crvenim „opelom”, koji su ostavili u grmqu desetak kilometara od mesta zlo~ina.

ATI NA: Na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima u Gr~koj u~estvova}e 32 stranke, {to je rekordan broj u odnosu na prethodne izbore. Na izborima, koji se odr`avaju 6. maja, po svim procenama bi}e prekinuta dominacija dve vode}e stranke levi~arskog PASOK-a i konzervativne Nove demokratije- koje su decenijama suvereno vladale zemqom. Procewuje se da }e mesto u parlamentu izboriti desetak stranaka, odnosno da }e osvojiti vi{e od tri odsto glasova koliko je potrebno za ulazak u nacionalnu skup{tinu. U ovom ~asu nije jasno ko }e formirati koalicionu vladu. Sada{wu ekonomsku krizu poku{avaju da iskoriste mawe stranke, koje svojim radiklanim programima i populisti~kim obe}awima, poku{avaju da privuku glasove nezadovoqnih gra|ana. Na vanrednim parlamentarnim izborima u Gr~koj nova ekstremno desni~arska partija „Zlatna zora” }e, prema anketama, sigurno u}i u parla-

se agencije. Oni obe}avaju da }e proterati sve ilegalne imigrante, kako ka`u, milom ili silom. U „Zlatnoj zori” demantuju tvrdwe da je to neonacisti~ka partija, iako wihov lider Nikolaos Mihalolikos je u{ao u gradsku ve}nicu Atine sa nacisti~kim pozdravom. Ona je okupila nezadovoqne farmere, radnike i penzionisane oficire koji su ogor~eni na dosada{wu vlast zbog nezapam}ene ekonomske krize.

Mi lo, Mu go {a i Mi {ko na „Bu le va ru slav nih” POD GO RI CA: Milo \ukanovi}, Miomir Mugo{a, Mi{ko Vukovi} i SDP dobili su zvezde u Bulevaru slavnih na kru`nom toku Proleterske ulice na Koniku u Podgorici. Zvezde za gradona~elnika Podgorice, predsednika DPS-a i politi~are iz te stranke, kao i iz SDP-a, organizovao je Boban Pejovi}, stanovnik Proleterske ulice koji je uz podr{ku kom{ija prekrstio ulicu bez asfalta u Bulevar slavnih.

Ohrid ska ar hi e pi sko pi ja ni ka da ni je bi la u Bu gar skoj „Potom Ohridska arhiepiskopija nije bila bugarska, a dokaz je i ~iwenica da je istovremeno postojala paralelna bugarska crkva”, naveo je Karevski. Mitropolit MPC je ocenio da je priznavawa autokefalnosti MPC „samo politi~ko pitawe”, koje zavisi od re{avawa spora izme|u Skopqa i Atine oko imena Republike Makedonije. Ka rev ski je bo go slov sko obrazovawe stekao u Prizrenu, Beogradu i Rimu, a mitropo lit pre span sko-pe la go nij ski je od 1981. godine.

Gr~ki parlament

ment, {to izazva zabrinutost u zemqi u kojoj je ro|ena demokratija. Najnovije ankete pokazuju da }e ta stranka osvojiti izme|u ~etiri do {est odsto glasova, odnosno da }e sigurno presko~iti cenzus za ulazak u parlament . „Nijedan nezaposleni Grk, nijedan ilegalni imigrant u Gr~koj”. „Gr~ka pripada Grcima”, neke su od predizbornih poruka koje lansira ova stranka, a koje su privukle pa`wu mnogih gra|ana, preno-

DO SET KA STA NOV NI KA PRO LE TER SKE ULI CE U POD GO RI CI

MI TRO PO LIT MA KE DON SKE PRA VO SLAV NE CR KVE PE TAR KA REV SKI

OHRID: Mitropolit prespansko-pelagonijski Makedonske pravoslavne crkve (MPC) Petar Karevski odbio je sugestije iz Bugarske da se MPC „vrati” u krilo bugarskog pravoslavqa, jer joj je ono „majka”, a ne Beograd, javila je Verska informativna agencija. Tako ne{to se nikada ne}e desiti, jer Ohridska arhiepiskopija, ~iju tradiciju nastavqa MPC, nikada nije bila u Bugarskoj. To je u prvim vekovima hri{}anstva bila teritorija autokefalne crkve Justinijane Prime, sa sedi{tem kraj Skopqa”, izjavio je mitropolit Petar Karevski.

GR^KA

RA DI KAL NI ISLA MI STI U MA KE DO NI JI OP TU @E NI ZA TE RO RI ZAM

SKO PQE: Makedonska policija i tu`ila{tvo podneli su kri vi~ ne pri ja ve pro tiv pet osoba sumwi~enih za terorizam zbog petostrukog ubistva kod Smiqkovskog jezera kod Skopqa. Od pet osumwi~enih osoba, dve osobe su u bekstvu, rekla je na konferenciji za novinare ministarka policije Makedonije Gordana Jankulovska i pozvala medije da se uzdr`e od spekulaija. Re~ je, kako navodi makedonska policija, o osobama koje su se u Avganistanu i Pakistanu borile protiv NATO-a, a ciq im je bio zastra{ivawe stanovni{tva. Makedonska policija uhapsila je prekju~e 20 radikalnih

~etvrtak3.maj2012.

On je gra|anima Podgorice i vladaju}oj koaliciju poru~io da posete ulicu u kojoj je „`ivot stao jo{ pre 30 godina”.

„Posetite na{u ulicu sa va{om decom i pru`ite im nezaboravan provod. Tu su rupe i izbo~ine, blato, pra{ina, auto {koqke i ostali otpad...Posetite nas, mi smo samo na tri kilometra od centra grada”, rekao je Pejovi}. On ka`e da deca koja stanuju u ovoj ulici nemaju vaqano igrali{te, mesto predvi|eno za to je prepuno otpada i sme}a, kao i da stanovnici ve} 30 godina ~ekaju na asfalt. (Vi je sti)

RUMUNIJA

Pred lo `e na no va vla da BU KU RE[T: Mandatar nove ru mun ske vla de Vik tor Pon ta, li der So ci jal-li be ralne unije (SLU), saop{tio je sastav vlade u kojoj su politi~ari iz wegove levi~arske SLU Ovu uniju ~ine socijaldemo kra ti, li be ra li i kon zervativci. Za potpredsednika vlade i ministra finansija predlo`en je Florin Georgesku, za ministra nacionalne odbrane Korneliju Dobritoju, za ministra unutra{wih poslova Joan Rus,

vlade i da dobije poverewe u par la men tu u po ne de qak 7. maja. Ina~e, Pontina SLU je pred lo `i la gla sa we ne po verewa pret hod noj vla di. U slu ~a ju da Pon ta ne do bi je pove re we u par la men tu, ne mogu se iskqu~iti ni vanredni izbori, pogotovo {to oni u redovnom roku treba da se odr`e po~etkom jeseni. Rumunija prolazi kroz te{ku ekonomsku i politi~ku krizu i ovo je druga vlada koja je pala u posledwa dva meseca.

Manastri Sveti Neum kraj Ohrida

UKRATKO Tu ~a zbog be splat nog pa su qa SPLIT: Nekoliko stotina qudi, uglavnom penzionera, u Splitu, toliko se guralo oko podele pasuqa da su organizatori u pomo} pozvali policiju i gradske ~uvare. Qudi su se tukli, provla~ili ispod stolova, pa ~ak i padali u nesvest. „To je grozno. Nisam mogao da verujem da je tolika glad, to je bukvalno glad. Gledam kako `ene par~i}e hleba stavqaju u torbe”, rekao je jedan od gra|ana, a i ostali su bili iznena|eni celim haosom zbog kojeg je prekinuta podela oko 3.000 porcija pasuqa.

Pa li po li caj ci na narkote stu SA RA JE VO: Inspektor MUP-a Sarajevskog kantona pozvao je na stro`u kontrolu policajaca i naveo da su na jednom iznenadnom narkotestu od trojice policajaca dvojica pala. „Pre nekoliko godina testirali smo tri policajca na drogu. Jedan je bio pozitivan na heroin i marihuanu, drugi samo na marihuanu, a tre}i je

bio ~ist”, ka`e inspektor Odeqewa za borbu protiv narkomanije MUP-a Sarajevskog kantona Xemal Murga za Dnevni avaz. On je rekao da ne treba da ~udi to {to je pre mawe od mesec dana jedan od pripadnika policije Federacije BiH ubio devojku, jer policija ne radi psiho testove, i dodao da je u policiji bilo i nekoliko slu~ajeva samoubistava, o ~emu, kako je naveo, svi }ute. Murga tvrdi da se u Sarajevu dnevno tro{i dva kilograma heroina i da u tom gradu ima oko 3.000 ovisnika koji se svakog dana drogiraju. On je istakao i da u BiH jo{ ne postoji komisija za uni{tavawe narkotika i da bi wu trebalo da formira Savet ministara BiH na osnovu Zakona o spre~avawu zloupotrebe droga, koji je usvojen jo{ 2006. godine. „Toliko godina je pro{lo, a na nivou BiH nemamo zakonskog osnova za uni{tavawe droge. Ne postoji ni akt koji odre|uje na koji na~in drogu treba uni{titi. Zbog toga ta zaplewena roba stoji u depoima ili kasama zape~a}ena”, rekao je inspektor Murga.

Pu si}: Boj kot Ukra ji ne ZA GREB: Ministarka spoqnih Hrvatske Vesna Pusi} izjavila je da postoji mogu}nost da hrvatska vlada odlu~i da otkaè posetu Ukrajini zbog odnosa prema Juliji Timo{enko. „Postoji realna mogu}nost, naime to je ne{to o ~emu vlada treba da odlu~i”, rekla je Pusi}a novinarima u Zagrebu i dodala da je ona sklona stavu da se ne ide u Ukrajinu. Pusi} je podsetila da je zna~ajan broj dràva odlu~io da ne {aqe svoje predstavnike u tu dràvu. U kabinetu predsednika Hrvatske Ive Josipovi}a je re~eno da su u toku konsultacije s hrvatskom vladom i Ministarstvom spoqnih i evropskih poslova o mogu}em u~e{}u ili neu~e{}u predsednika Hrvatske na sastanku {efova sredwoevropskih dràva na Jalti 11. i 12. maja. Osim skupa na Jalti, Ukrajina je zajedno s Poqskom doma}in evropskog fudbalskog prvenstva koje treba da po~ne 8. juna u Ukrajini i Poqskoj. Brojni svetskih politi~ari najavili su da }e bojkotovati Ukrajinu posle izve{taja o zlostavqawu biv{e premijerke Julije Timo{enko u zatvoru.

Viktor Ponta

za ministra za dr`avnu upravu Viktor Pol Dobre, za ministra spoqnih poslova Andrej Marga, za ministra za evropska pitawa Leonarda Orbana. Nova vlada trebalo bi da ima ukupno 21 ~lana, prenosi Agerpre{. „Jedan od prioriteta nove vla de bi }e is pra vqa we ne pravdi i nepravilnosti”, izjavio je Ponta na konferenciji za novinare, prenose agencije. Wemu je jo{ preostalo da napra vi na crt pro gra ma ra da

U februaru je ostavku podneo premijer Emil Bok, jer se suo~io s nezapam}enim talasom protesta nezadovoqnih gra|ana, a wegov naslednik je ostao samo dva meseca na vlasti. Po ustavu, redovni izbori trebalo bi da se odr`e u novem bru ove go di ne i pre ma svim procenama gotovo je sigurno da se konzervativna Demokratsko-liberalna partija ne}e odr`ati na vlasti, jer je izgubila poverewe naroda. (Ta njug)

RePORTA@e

~etvrtak3.maj2012.

dnevnik

SE ZO NA BU ÔV KI NA SE VE RU BA NA TA PO Ê LA SENT \ER \OM U NO VOM KNE @EV CU u ~ov ke, usta qen je na ziv za po pu lar na i ma sov na oku pqa wa ka to li ka i pra vo sla va ca na kon cr kve nih sla va na se ve ru Ba na ta, a se zo na po ~i we u No vom Kne èv cu na Sve tog \or |a, tj. Sent \er |a. On ima po seb no me sto u isto ri ji va ro {i, zbog ple mi }a \or |a Ser vic kog. Go spo dar Tur ske Ka wi è (sta ri na ziv Kne èv ca), ka ko su zva li na sled ni ka spa hi lu ka, ko je je we gov otac Mar ko \ur ko vi} Ser vic ki ku pio 1781. od be~ kog dvo ra, dao je da se na re pre zen ta tiv nom me stu kraj Ti se sa gra di ka to li~ ka cr kva Sve tog \or |a. Dve le gen de ob ja {wa va ju we go vu od lu ku. Po jed noj raz log je su kob sa pra vo slav nim pa ro hom Da mja nom Ma ga ra {e vi }em. Na i me, go spo dar \or |e je zah te vao da se cr kve na zvo na ogla {a va ju sva ki put kad on ula zi u por tu, ali pro ta na to ni je pri sta jao, prav da ju }i se ka no nom ko ji pred vi |a da se zvo ni sa mo ako do la zi epi skop. \or |e je uz vra tio qu ti to: „Sa gra di }u ja se bi cr kvu, gde }e mi zvo ni ti kad ja ho }u„. Po dru gom pre da wu Ser vic ki je hteo da oè ni ne }a ku Ka ta ri nom, ali ka ko se zbog srod ni {tva pro ta to me pro ti vio, ple mi} je po ~eo da zi da cr kvu 1847, ko ja je do vr {e na je tek po sle we go ve smr ti 1858. U znak za hval no sti, cr kva je kao i pra vo slav ni ple mi }i Ser vic ki, po ~e la da sla vi Sve tog \or |a, ume sto kao

Ferenc Cako uz ringi{pil stalno na turneji

Liciderska srca Er`ebet Ne|ele

Cve}e iz ba{te Hu`vara ukrasilo bu~ovku

Sve ti \or |e pe {a di nac ubi ja a`da ju dotad ka to li~ kog sve ca Iva na Ne po muk. ^u ve ni ma |ar ski umet nik Ber ta lan Se keq 1863. bio je gost Ser vic kih i osli kao mo nu men tal nu iko nu sve tog \or -

[e}erna vuna nije demodirana

|a u ol ta ru, na ko joj ume sto ja {u }i na ko wu sve tac a`da ju ko pqem ubi ja - kao pe {a di nac. Bu ~ov ka ma su se od u vek ra do va li naj mla |i jer je to pri li ka da se pro vo za ju na rin gi {pi li ma, da ih sta ri ji ~a ste slat ki {i ma ili ku pe im ne ku igra~ ku. Na no vok ne `e va~ ku, jed nu od naj ve }ih na se ve ru Ba na ta, su se sja ti li po sla sti ~a ri, pa pu ~a ri, si ta ri i dru ge za na tli je, kao i tr gov ci raz ne va {ar ske ro be. Sen }a nin Fe renc Ca ko (80) uz rin gi {pi le i za bav ni park je go to vo {est de ce ni ja. Iako je pen zi o ner ve} 18 go di na, po ma `e si nu Mi ha qu Tor mi, ko ji je na sle dio we gov po sao. - Rin gi {pil ne ka da ni je okre ta la stru ja, ne go mi {i }i - pam ti Ca ko. Mom ~i }i su se pe li go re i vr ti li ga ru~ no. Za okre ta we pet tu ra, sle do va la im je jed na vo `wa, a da po kre }u to ~ak pe wa -

la su se ne sa mo oni ko ji ma je to bi la pri li ka da za ra de vo `wu, ne go je to i za one ko ji su ima li pa ra da pla te vo `wu, bio iza zov da po ka `u hra brost i sna gu. Ne kad smo u Kne `ev cu i dru gim va ro {i ma osta ja li i po ne de qu da -

mo da upot pu ni mo za ba vu - ka `e Ca ko, ko ji je uz rin gi {pil, po bu ~ov ka ma i va {a ri ma na tur ne ji od pro le }a do ka sne je se ni. Na bu ~ov ka ma, va {a ri ma i fe sti va li ma za te zgom kom {i ni ci ne za nat ske rad we „Se da” po ma -

Ple mi} \or |e Ser vic ki je tra ìo da se zvo nik ogla si sva ki put kad on u|e u por tu, ali ka ko je pra vo slav ni pa roh to od bio, jer se po ka no nu zvo ni sa mo ako do la zi epi skop, \or |e je re {io da ozi da ka to li~ ki hram, gde }e mu zvo ni ti kad god on ho }e na, dok se de ce ne za do vo qe, a sad je bes pa ri ca pa uì va we tra je sa mo je dan dan. De ca sem ra znih vr te {ki, vo le sto ni fud bal i dru ge za ni ma ci je, ali mi ni kad ni smo dr à li koc kar ske apa ra te. Zo vu nas or ga ni za to ri sa svih stra na, bes plat no nam nu de me sto, ako tre ba je lo i pi }e, sa -

è tr gov ki wa u pen zi ji Er è bet Ne |e la iz Mar to no {a, pri se }a ju }i se ka ko je ne kad bi lo mno go vi {e mu {te ri ja i pa ra. - Da nas za je dan di nar tre ba ~e ka ti ceo dan - à li se Ne |e la. - Sta ri ji vo le slat ki {e ko ji se ru~ no pra ve po sta rin skim re cep ti ma, }e ten i ù tu al va, pu -

we ne svi le ne bom bo ne, {a re ne slat ke lu le, ali pra ti mo i no ve tren do ve pa nu di mo è le i gu me ne bom bo ne. Tra è se i li ci der ska sr ca, ko ja su se ne kad mno go vi {e po kla wa la de voj ka ma, kao i krom pir {e }er, ali ne kao pre. Dok se ku vao na tra di ci o nal ni na ~in od krom pi ra, ve li ke ko ma de sit ni li smo se ki rom i bio je mno go so~ ni ji, ne go da na {we koc ke. No, i mla de se stre Ka te ri na i Ma ri ja na Gr ma ~a vo le {e }er nu vu nu. dok se wi ho va maj ka Rad mi la ~a sti la en gle skim mu {ka tla ma. Za ba {tu, ne je lo. Po sle svet ske „Tu ca ni ja de” u Mo kri nu, Jo van i Raj ko To do ro vi} iz Srp skog Kr stu ra, su i u Kne è vac do ne li igra~ ke ki ne ske pro iz vod we. - Lop te se naj vi {e tra è, fud bal ske, ko {ar ka {ke i obi~ ne gu me ne, ali jo{ ni smo pro da li ni jed nu od boj ka {ku - ~u di se Jo van. Na te zgi wi ho vog kom {i je Ili je Pa vli ce su bro ja ni ce, kr sti }i i pri ve sci za kqu ~e ve sa li ko vi ma sve ta ca. - Idem svu da gde se qu di oku pqa ju, ali se vi di da ne ma ju pa ra i te {ko pre ì vqa va ju - vaj ka se Pa vli ca. Cvr ku ta li su ka na rin ci i dru ga le te }a fa u na, mi ri sa le pqe ska vi ce, a da bu ~ov ka pro cve ta po bri nu li su Jo lan ka i Ele mir Hu `var iz Hor go {a. - Ni je uobi ~a je no da cve }e iz no si mo na bu ~ov ke, ali do bro ide jer smo ov de je di ni - ka è Ele mir. - Iako ne ma mo kon ku ren ci ju ce ne su uobi ~a je ne, jer u Kne èv cu ima mo stal ne mu {te ri je. Naj tra è ni je su mu {ka tle, be go ni je i pe to ni je. S ve li kim ne str pqe wem ~e ka li smo pro le }e, jer je zi mus tre ba lo do sta gre je ti pre ko 500 kva dra ta pla ste ni ke, a po sku pe li su dr vo i ugaq. Ima mo i zem ni gas, ali je on pre skup za odr à va we tem pe ra tu re u ba {ti. Ve} go di na ma ce ne pe to ni je su 40 di na ra, mu {ka tle do 150 di na ra, da je sku pqe ne bi bi lo ko da ku pi, jer ma da jo{ ima ka va qe ra i do ma }i ca ko je zna ju {ta je le po, ali je cve }e po sta lo luk suz. Mi lo rad Mi tro vi}

TE ME RIN SKI „BIN FE STI VA L” OD 1. DO 3. JUNA

Do bar pa suq da le ko se ~u je Z

a ma we od me sec da na ceo Te me rin }e opet mi ri sa ti na ku va ni pa suq, a or ga ni za to ri pred vi |a ju da }e za od 1. do 3. ju na bi ti sku va no par to na zr na ove ple me ni te ma hu nar ke.

“opa su qi va we” sti `u su jo{ od pre me sec da na, eki pe iz ne ma~ kog gra da Nir nber ga i ukra jin skog U`go ro da }e na pu ni ti po je dan auto bus, a o~e ku ju se tak mi ~a ra iz pet na e stak dr `a va.

gra da, Ni {a, Su bo ti ce i dru gih gra do va. Na na ma je da ih sve ugo sti mo i pru `i mo do bar pro vod kao i do sad, ali ozbiq no raz mi {qa mo ka ko da sme {ti mo go sti iz uda qe nih kra je va - ka `e Vu ko ti}. „Bin fe sti val” po ~i we 1. ju na iz lo `bom de~ jih ra do va i otva ra wem „Slat ke uli ce”, dok je ciq tro dnev ne ra di o ni ce „Bu di umet nik pra vi - re ci kli raj ot pad ne stva ri” da se kod naj mla |ih po kre ne svest o eko lo gi ji. Su bo ta je re zer vi sa na za ku var sko tak mi ~e we, rav ni ~ar ske i dru ge igre, dok je uve ~e na stu pa ju rok-le gen de iz „JU gru pe„. - “Rav ni ~ar ske igre” }e ove go di ne bi ti za ni mqi vi je ne go ikad pre. Sem „pa non skih mor na ra”, „voj vo |an skih ken gu ra”, ba ca wa sta rog bi ci kla u daq, br zog je de wa pa su qa, tak mi ~e wa u pre no -

- Mno gi gre {e pre te ru ju }i u ori gi nal no sti, jer pa suq je jed no stav no je lo i tre ba ga ta ko i ku va ti. Uglav nom su jed no stav ni re cep ti, bez mno go za ~i na i po be |i va li na do sa da {wim fe sti va li ma. Law ski po bed nik je pred sa mu “Pa su qi ja du” na u ~io è nin re cept. Svi ko ji kom pli ku ju, iza |u iz za da te te me, jer se pre vi {e tru de da za tri sa ta uz ora ni ju ili }up ostva re re mek de lo – sa ve tu je Vu ko ti} tak mi ~a re. In ter na ci o nal ni ì ri }e i ove go di ne oce wi va ti uzor ke po ne ko li ko kri te ri ju ma, a naj va `ni ji su op {ti iz gled, ras ku va nost i na rav no ukus. Ku va ri ma se osta vqa na vo qu ~i me }e ga za ~i ni ti i ka kvo me so ko ri sti ti, a la ne je hit bi la no vo sad ska eki pa u ~i jem se ka za nu na {lo i me so od ì ra fe.

Lane je u kazanu bilo i meso od `irafe

Trening u malim kazanima Humanitarni karakter Festival }e pokazati i kuvawem za Ginisa. U planu je da se spremi i 4.000 porcija za goste koji bi da svojim prilogom pomognu nekoj humanitarnoj organizaciji, a ove godine }e prikupqeni novac verovatno biti prosle|en za pomo} deci sa posebnim potrebama. Posao oko kazana od 2.000 litara poveren je Brunu Skelexiji, preduzetniku iz Temerina, koji ve} danima „trenira”, ali na malo. - Isprobavam neke recepte i pravim prora~une za veliki kazan. Ide solidno, samo nek ostanu prazne ~inije i kazani - ka`e Skelexija. Osmi „Bin fe sti val” po znat i kao „Te me rin ska pa su qi ja da” ve} se uve li ko pro mo vi {e, a pre ma re ~i ma Dra ga na Vu ko ti }a, pred sed ni ka Eko-cen tra i glav nog or ga ni za to ra ma ni fe sta ci je, je di ni raz log {to ne ma uobi ~a je nih bil bor da sa „pa suq kom”, su par ti je ko je su za u ze le sav ogla {i va~ ki pro stor. Broj ne pri ja ve za

De fi ni tiv no naj ve }i ru ~ak na Bal ka nu, ko ji }e na te me rin skom „Va {a ri {tu” bi ti po slu `en za ne ko li ko de se ti na hi qa da qu di. - Po seb no nam im po nu je {to se Fe sti val ove go di ne po pr vi put na {ao i u po nu di ne kih tu ri sti~ kih agen ci ja, {to je do kaz da smo us pe li da na pra vi mo ne {to vred no pa `we i ima }e mo gru pe iz Be o -

„Folirant” smi{qa nove igre za „Va{ari{te”

{e wu 50 ki la pa su qa, ba ca wa aku mu la to ra s ra me na, Go ran Pod li pec, naj ~u ve ni ji „Fo li rant” i pro mo ter Fe sti va la smi slio je i ne ke pre mi jer ne di sci pli ne – na ja vqu je Vu ko ti}. La ne je u tak mi ~e wu je u~e stvo va lo 276 eki pa, a ove go di ne se o~e ku je ih bu de vi {e od tri sta, sva ka sa svo jim “uni kat nim” re cep tom.

Ne ki ma }e i pr va na gra da sku ter bi ti pod strek za tak mi ~e we, ali Vu ko ti} na gla {a va da je smi sao „Bin fe sti va la„ pre sve ga dru `e we, pro vod i sve one do bre stva ri ko je se pri pre ma ju za go ste. Ina ~e, or ga ni za to ri obez be |u ju me sto, dr va i poklon pakete sponzora, dok takmi~ari sami donose pasuq i ostale “alhemi~arske” sastojke. Niko Perkovi}

Prediz bo rno {minkawe Be ~eja u go su Be ~ej ci po sprd no ko men ta ri sa li ur ba ni sti~ ku po li ti ku lo kal nih vla sti, ko je, kao da su dvor ci na Lo a ri, „ga je” ru i ne u stro gom cen tru va ro {i. Me |u tim, tek ne dav no je sru {e na rod na ku }a zna me ni te bra }e Tan, sli ka ra Mo ra i he mi ~a ra Ka ro qa, na ~i jem se te me qu ve} zi da re pli ka, a pa `qi vo se de mon ti ra i na pu {te ni sta ci o nar Jod ne ba we. Ceo po sao je tre ba lo da bu de ura |en jo{ pre 12 go di na, ka da je ceo Be ~ej {min kan pred „faj nal fo ra“ Li ge {am pi o- na u va ter po lu 2000. go di ne i ova zgra da, ko joj vi {e ni je mo glo da po mog ne ni ka kvo le ~e we ni re ha a bi li ta ci ja, tre ba lo da bu de uklo we no, kao i le gen dar ni su sed ni re sto ran „Tu rist“. Ta da se ni je sti glo, od ta da je pro {lo ne ko li ko iz bor nih kam pa wa svih ni voa, a zgra da je po sta la azil za bes ku} ni ka iz ko ga se, po go to vo le ti, {i rio ne sno san smrad. Na sre }u ili ne sre }u, sve jed no, krov na kon struk ci ja zi mus ni je iz dr `a la te ret sneg i uru {i la se.

Od grad we, pre 90 go di na ~e sto je me wa la vla sni ke i bi la na spi sku imo vi ne PIK „Be ~ej„, ko ji je ve} oro nu lo zda we pro dao [qun ka ri „Ju li ja na“ iz No vog Be ~e ja uz oba ve zu da ga vla snik Jo vo Po po vi} sru {i i ra{ ~i sti te ren. Pro {lo od ta da mno go i tek ovih da na eki pa dun |e ra je sor ti ra la gra |e vin ski ma te ri jal, ko ji je ve} ras pro dan i od mah se pre vo zi no vim vla sni ci ma. U de rut nom sta wu osta je je di no jo{ ku }a pred rat nog ve le po sed ni ka Bog da na Dun |er skog na cen tral nom tr gu, po pu lar noj „Po ga ~i“. No, ona je odvno pred met prav nog spo ra, po {to ju je ga zda Dun |er ski te sta men tom za ve {tao Ma ti ci srp skoj. Uli ca Bra }e Tan usko ro tre ba da po sta ne jed na od naj lep {ih u gra du. Ob no vqe na jav ne ra sve te je do bi la no ve {te dqi ve na tri jum ske si ja li ca ma, a ka da se uklo ni sta ci o nar so kak }e se spo ji ti sa „Po ga ~om“, kom plek som ba ze na i de set hek ta ra Go ran skog par ka. V. Jan kov

dnevnik

oglasi

~etvrtak3.maj2012.

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak3.maj2012.

SOKOBAWA - sobe i apartmani za idealan odmor, u`i centar, specijalne povoqnosti. Telefoni: 063/81-54-200, 018-880-100. 51845

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 52173 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 52174

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 52175

IZDAJEM jednoiposoban stan, CG, telefon, kablovska klima, prazan, povoqno na du`i period. Telefon: 064/97-440-79. 51755 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan kod Sajma, Rumena~ka ulica, cena po dogovoru. Telefon 064/14739-56. 51797 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85 /15. Telefon 064/153-20-10. 51920 IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 060/044-2714. 52046 IZDAJEM prazan jednoiposoban stan 42m2, Liman 2, useqiv odmah, 110E. Telefon 069/183-0-193. 52056 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan kod Alma{ke crkve i dvosoban name{ten stan kod Master centra. Telefon: 069/25-96031. 52164

BULEVAR, u blizini hotela „Park„, nov stan sa odvojenom kuhiwom, ukwi`en, cena 29.900. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15019 CENTAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15020

U GUNDULI]EVOJ ulici u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15001

CARA DU[ANA, ukwi`ena novija garsowera od 24m2 na III spratu, 25.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15002 SR. KAMENICA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15003

PRODAJEM dvosoban stan 51m2, na Bulevaru Ja{e Tomi}a. Prodaje investitor. Telefoni: 021/6313-050, 065/8815-305. 52064 DVOSOBAN, centar, ]irpanova, potpuno nov, luks, drugi sprat, lift, odmah useqiv, funkcionalan, vlasnik. Telefon: 063/346-288. 52167 GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwièn 2,0 stan na II spratu sa liftom + parking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 NOVO NASEQE, odli~an 1,5 potpuno nov stan od 44m2 na I spratu, odmah useqiv, cena 40.800 evra. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15005 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15006 SOMBORSKI BULEVAR, odli~ni novi brzo useqivi 1,5 stanovi, cena 1.130/m2 (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15007 NOVA DETELINARA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~an 2,0 stan od 48m2 na III spratu, cena 49.500. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15008 ]IRPANOVA, ukwièn, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15009

BULEVAR EVROPE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2,5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15010 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15011 GRBAVICA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15012 LIMAN, u Fru{kogorskoj ulici mawi 2,5 stan u prizemqu, ukwièn, cena 42.000 evra. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15013 SOCIJALNO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3,0 stan od 78m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15014 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15015

OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15016

^ETVOROSOBAN, centar, ]irpanova, nov, dupleks, 52 + 30, lift, 4. sprat, odmah useqiv, vlasnik, povoqno. Telefon: 063/346-288. 52166 LIMAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15017 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15018

dnevnik

Posledwi pozdrav stricu i dedi

Mileva Bo`i}

Radi Mari}u

1949 - 2012.

od: Du{e i Radeta, Jasne, Mileta i @arka.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 51973 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 52152

KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon: 064/99-45-002. Mile. 51723 KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200E, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495, 6618-846. 51952

Sahrana je danas, 3. 5. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Stevan, sinovi Dejan i Boris, snaja Sne`ana i unuka Mina. 52210

52208

Posledwi pozdrav na{oj dragoj drugarici

Mileva Bo`i} Milevi Bo`i}

PRODAJEM ku}u u centru [ajka{a sa lokalom i placem od 20 ari. Telefon: 062/8570-701. 52165 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, asfaltni put, centar sela, autobus, struja, voda, telefon, gas. Telefoni: 063/507097, 021/29-77-565. 52148

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

Danas je porodica Rajkov izgubila vernog prijateqa, a „Motoremont Rajkov” dobrog radnika. [efice neka ti je ve~na slava i hvala.

od porodice Ivanovi}.

Porodica Rajkov i radnici. OG/2

OG/1

Nikad pre`aqena

Opra{tamo se od na{e drage majke i bake

Barbara Dobrosavqev Beba 12. 6. 1979 - 3. 5. 1998.

^etrnaest dugih godina, mila na{a, bez tebe, beskraj!...

Kose Luka~ 1930 - 2012. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana odr`ati u petak, 4. 5. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. ]erka Radmila \aji}, unuka Sowa, sin Branislav Luka~ sa suprugom Branislavom. 52211

Volimo te sre}o, i ~uvamo od zaborava.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 3. maja, u 9.30 sati, u crkvi u Petrovaradinu, u Gradi}u, odr`ati parastos na{em dragom tati i dedi.

Tvoji: otac Du{an, majka Milanka i brat Petar.

52149

Dragoj kumi prijatequ

velikom

Gojko Kopawa ^etrdeset dana tuge, ti{ine i crnila. Praznina beskrajna, bez granica i zidova. Samo }utawe i ve~ita `eqa da si jo{ tu, na{ oslonac i na{a snaga. Mnogo nam nedostaje{! Tvoja deca, Dragan i Dragana sa porodicom. 52206

Posledwi pozdrav dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Milevi Bo`i}

Radi Mari}u 1938 - 2012. Sahrana je danas, 3. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele u Ka}u. O`alo{}eni: supruga Marica, }erke Zorica i Dragica, unuka Mara sa porodicom, unuci Bata, Kole i Rale i zetovi Mile i Steva. 52207

posledwi pozdrav od porodica: Karapanxa i Vari}ak.

Milorad Burazer 1930 - 2012. Posledwi pozdrav svekru, dedi i pradedi od: snaje Kaje, unuka Sr|ana, Jasne i Marijane i praunuka Veqka, Maksima i Danila. Sahrana je danas, 3. 5. 2012. godine, u 15 sati, u Starom \ur|evu.

52204

52203

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki, prabaki i svekrvi

Porodice: Holot i Milanovi}.

pozdrav

na{em

pozdrav

1923 - 2012.

Sahrana je u petak, 4. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Sahrana je u petak, 4. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

Sin Laza, snaja Vesna, unu~ad Daniela, Ksena, Biqana, Gordana, Stefan i Jelena, praunuk Marko i Vlada i Verica sa porodicama.

Sin Vladimir, }erka Verica, unuk Neboj{a, praunu~ad Vuka{in, Jovan, Milica i snaje Nada i Zorica, i Laza sa porodicom.

52214

52212

52213

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

GODI[WI POMEN

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga i majka

od: Berislave, Mo{e, Milice i dece.

52197

52198

na{em

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. maja u 73. godini preminuo na{ suprug, otac i deda

Cvetanu Todorovu

od porodice Barbulovi}.

Cvetan Todorov Sahrana je 3. 5. 2012. godine, u 13 sati, na Veterni~kom grobqu. Tvoji najmiliji: supruga Violeta, }erke Valentina i Vesna sa porodicama.

52201

Posledwi pozdrav dragoj na{oj

Milka Miqkovi}

6. 5. 2011 - 6. 5. 2012.

Deji Dedinu

Wegovi drugari: Joja, Steva Zeqa, Buca, Steva Lalo{evi}, Paja Kozarov, Dule Mali i Vrabac.

Posledwi dragom

1930 - 2012.

Aleksi [ogorovi}u

Dejanu Dedinu Deji

Posledwi pozdrav ocu, dedi, pradedi i svekru

Simi Roksandi}u

od: Sini{e, Milene, Marijane i Nata{e Kondi}.

52209

Posledwi prijatequ

Julki Roksandi}

Cvetanu

Vinku ^a~i}u

~etvrtak3.maj2012.

obele`i}emo u subotu, 5. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, u Pe}incima u prisustvu rodbine i prijateqa. Godina pro|e, dan nikad.

1941 - 2012. Posledwi ispra}aj je u petak, 4. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milena i Elena.

O`alo{}ena porodica Miqkovi}.

52169

52196

SE]AWE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. maja 2012. godine u 86. godini preminula

3. 5. 2002 - 3. 5. 2012.

Radivoj \uki}

Ana Dudvarski

iz Zmajeva

Posledwi pozdrav od sestre Qube sa porodicom.

Pro{lo je deset tu`nih godina bez tebe.

Savka Jar~evi} ro|. Radosavqevi}

S qubavqu i po{tovawem, tvoji najmiliji. 52191

52200

52000

Posledwi pozdrav

Posledwi ispra}aj je u petak, 4. 5. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Tvoji: suprug Qubomir, sin @eqko, snaha Verica, unuk Ogwen, porodice Jar~evi} i @ivanovi}.

52182

Ana Dudvarski Milevi Bo`i}

Milevi od porodice Petrovi}.

Posledwi An~ici.

od porodica: Kr~adinac i Meni}anin.

pozdrav

Vinko ^a~i}

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{oj

Sahrana je u ~etvrtak, 3. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Starom Majuru.

Dragi deda, neka te uvek prati muzika sa mog klavira.

Voli te tvoja unuka Sta{a.

Porodica. 52202

Posledwi pozdrav

52195

52193

52190

POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je preminuo na{ dragi

Miodragu Besnilovu U subotu, 5. maja 2012. godine, u 11 ~asova, okupi}emo se oko wegovog groba na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Radoslav Vlaovi} iz Vilova

Dejanu Dedinu Porodice: Stefanovi} Vasa i @ivana i Stojanov Sa{a i Katica.

Tri godine se borimo sa bolom koji nam razdire grudi, ali uzalud, boli kao i onog dana kada si nas napustio. Bato, oti{ao si ali nikada ne}e{ biti zaboravqen. Tvoji: mama Cveta i sestra Milana sa suprugom Darkom.

52188

52171

Zahvaqujemo se svima koji su sa wegovom porodicom podelili tugu i bol, dostojanstveno ga ispratili na ve~ni po~inak.

Vinko ^a~i} 1933 - 2012. Ispra}aj na kremaciju je 3. 5. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Olivera Besnilov.

O`alo{}ene porodice: ^a~i} i Goli}. 52192

52194

tv program

~etvrtak3.maj2012.

Ана Софреновић

Мали свет

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00

Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Предизборни програм

06.05 08.00 09.05 10.10 10.47 11.20 11.55 12.10 12.55 14.24 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.11 21.13 22.39 23.35 23.50 00.42 01.23 03.03 04.06 04.48

Петак, 16. септембар као и сваки други петак. Један доктор хоће да се убије, два полицајца бирају погрешан пут, један осумњичен мисли да га никад неће ухватити... Улоге: Мики Манојловић, Лазар Ристовски, Бранко Ђурић, Богдан Диклић, Ана Софреновић, Милорад Мандић, Драган Јовановић Режија: Милош Радовић (РТВ 1, 00.30) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Злогласни атентати:Атента на доктора Хендрика Верволда 09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Гимназијалци 11.00 Кухињица 11.30 Мој први глас, први пут на гласање 11.35 Изборна хроника 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Гимназијалци 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Мој први глас, први пут на гласање 19.05 Изборна хроника 19.30 ТВ Дневник 20.05 Поаро: Убиство на игралишту за голф 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Избори 2012, представљање покрајинских листа 23.05 Чарде на Дунаву 23.30 Поаро:Убиство на игралишту за голф 00.30 Мали свет, филм 01.50 Концерт - концерти године: Компилација 1999. 2.део 02.50 Фолдер култура

07.00 Ток шок 08.00 Концерт године: Компилација 1999. 1. део 09.00 Грување 09.55 Грување уживо у студију „М“ 10.50 НОМУС 2008. 11.45 Винарије у Егеру (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10 Секс и последице, филм 14.45 Избори 2012, представљање покрајинских листа 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Избори 2012, представљање покрајинских листа 22.00 Стефани Дејли, филм 23.30 Фолдер култура 23.55 ТВ баштине

06.30 08.30 09.10 10.00 11.10 11.15 11.30 12.30 13.10 14.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.25 17.30 18.45 19.00 19.30 19.40 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Серијски програм Прст у око Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Опчињени Ево нас код вас Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Глава на главу Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Глава на главу Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

10.00 10.30 11.00 13.00 13.30 14.30

Фудбал мондијал магазин Мобил 1 Швајцарска лига: Базел – Тун Најава ФА куп Светски спорт Холандска лига: Твенте – Херенвен Преглед белгијске лиге Атлетика Преглед холандске лиге Преглед швајцарске лиге Премијер лига, Магазин СК студио Чемпионшип плеј оф Данска лига: Брондби – Силкеборг Барса ТВ: Барселона – Малага

16.15 16.45 17.15 18.45 19.15 19.45 20.45 23.15 01.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Грлом у јагоде Сасвим природно Моја лепа Србија Острво орангутана Дневник Место злочина: Њујорк Одбојка (ж) - Квалификације за ЛОИ: Србија-Русија, пренос Задња кућа Србије 2 Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Реч на реч Велики изазов, квиз Дневник Место злочина: Њујорк Ружна Бети Дик, филм Грлом у јагоде Око магазин Село гори, а баба се чешља

Маја Огњеновић

ОДБОЈКА (Ж) - КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛОИ

Србија–Русија (РТС 1, 12.55)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.10 21.10 22.05 23.10 00.00 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Филм: Тесна кожа 4 Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Полицијска станица Сурвајвер Избори 2012. Галилео Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре

Фолк шоу

Мерима Његомир

Уживаћете у песми Гордане Стојићевић, Љубе Лукића, Гоце Лазаревић, Александра Илића, Биљане Јефтић, Мериме Његомир, Маринка Роквића, Зорице Брунцлик, Халида Муслимовића. Подсетићемо се и незаборавних хитова легенде народне музике Милана Бабића. (КТВ, 20.00)

Џесика Алба

Убица у мени

Привлачни, шармантни и повучени заменик шерифа из малог града, Лу Форд има проблема с женама. И проблема са спровођењем закона. Стални раст броја убистава у западном Тексасу, на територији која је под његовом надлежношћу. Проблем је и чињеница да је садиста, психопата и убица. Улоге: Кејси Афлек, Кејт Хадсон, Џесика Алба Режија: Мајкл Винтерботом (РТС 2, 22.00) 07.36 07.47 07.57 08.08 08.20 08.36 09.01 09.17 09.47 10.04 10.30 11.00 11.33 12.01 12.37 13.05 14.04 14.20 14.45 15.02 15.32 15.34 15.57 16.46 17.06 18.03 18.35 18.40 18.46 18.57 19.07 19.18 20.00 20.30 21.00 22.00 23.56 01.16 02.13

Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Вита студентис Успон идеје Српске спортске легенде Општеобразовни програм У свету Траг у простору 20. међународна трибина композитора Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Вита студентис Успон идеје Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Породични кругови Капри Мариза Ози бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Место за нас Метрополис Капри Убица у мени, филм Била је тако лепа Трезор Одбојка (ж) - Квалификације за ЛОИ: Србија-Русија (р)

06.30 Кефалица 07.00 Маратон 08.00 Улови трофеј 08.30 Филм: Жута 10.00 Отворени студио 11.35 Отворени студио 12.00 Вести 12.15 Отворени студио 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Вести 14.30 Доктор Хаус 15.25 Двоугао 15.30 Филм: Лака врлина 18.00 Вести 18.30 Обични људи 19.30 Домаћи филм 21.00 Филм: У царству жена 23.00 Ред и закон 00.00 Филм: Секретарица 01.30 Доктор Хаус

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Под сја јем зве зда, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Дре цун, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објек тив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Ба ње Ср би је, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Ствар ност жи во та, 17.40 Ве сти, 19.59 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Кок тел, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.00 Ве сти, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Ба ње Ср би је

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Док. про грам, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Пе ћин ци,18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Без там бу ре не ма пе сме, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

dnevnik

c m y

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.00 23.35 00.25 01.15 03.10 03.35

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Све за лову Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести Сунђер Боб Штрумфови Увод у анатомију Филм: Гас до даске 2 Вести Режи ме Увод у анатомију Филм: Камена пустиња Саут Парк Филм: Девица

Генератор Рекс Унајмљен је да спаси свет и спречи остала створења која су на исти начин мутирала, али имају намеру да угрозе становништво. Његово тело, веровали или не, може сваки своје део да претвори у моћну машину. (Хепи, 11.00) 07.00 07.20 07.30 07.35 08.10 08.35 09.00 10.00 10.40 11.00 11.25 11.55 12.15 12.40 13.20 13.55 14.00 15.30 15.55 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00

Ноди у земљи играчака Мали меда Чарли Мега Минималс Поп Пикси Звезданиште Метеор и моћни камиони Боба и Биба Ешли Тајни свет меде Бенџамина Генератор Рекс Моји џепни љубимци Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Црни Груја Филм Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Филм

Џеси Меткалф

Санаторијум Џеси Меткалф глуми младића који се претвара да је полудео како би га послали у санаторијум код др Ђијанетија, како би спасао своју сестру која је хоспитализована после покушаја самоубиства и с којом му забрањују контакт након хоспитализације. Улоге: Џеси Меткалф, Кил Санчез, Кевин Сасмен, Питер Стормер Режија: Џеф Бихлер (Пинк, 00.00) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.30 15.30 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 00.00 01.45 02.45 03.45 04.45

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне- живо Недељно поподне Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Предизборни програм Филм: Санаторијум Калифорникација Звер Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 10.00 Пре глед штам пе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екс тре ми, 14.15 Арт би знис, 15.20 Во леј, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 19.20 Про лог, 19.30 ТВ из ло жба, 20.05 Пре зент, 21.00 О све му по ма ло са..., 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Не мо гу ћа ма ги ја, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас,19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Ар ти ку ли са ње, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем

dnevnik

~etvrtak3.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 09.30 Највећи губитник 10.25 Најгора мама на свету 11.20 Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Нова нада посластичара 20.55 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Нова нада посластичара 01.40 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Лугарница 10.10 Из птичје перспективе, док. серија 11.10 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.30 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 14.10 Тренутак спознаје 14.40 Хрватска хроника БиХ 14.55 Културна баштина 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Алиса, слушај своје срце 17.22 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.05 Пола сата културе 21.35 Циклус добитника Оскара: Црвени, филм 00.50 Дневник 3 01.25 Евросонг 2012 представљање 02.30 Ин медијас рес 03.10 Трачарица

Туберкулоза. бела смрт Црна смрт Путовања и открића Дневник Ане Франк Рутка – Дневник Холокауста Синатра – мрачна звезда Звезде сребрног екрана Царство мора Царство мора Пирамиде смрти Свете животиње фараона Трачко злато Гладијатори. повратак међу живе 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Звезде сребрног екрана 00.00 Царство мора

08.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Змај из тунела Златна и сребрна секира Хајди Матине Заоставштина беса Мрак филм 2 Заклон Ејнџел Ејнџелин плес Еротски филм Еротски филм

Ејн џел Успо ни и па до ви мла дог екс цен трич ног бри тан ског пи сца на по чет ку два де се тог ве ка... Уло ге: Ро мо ла Га раи, Сем Нил, Лу си Ра сел Ре жи ја: Фран сис Озон (Си не ма ни ја, 20.00)

Артур 3: Рат два света Васпитање за почетнике ИИ Хамлет Посебна веза Откриће лажи Аутомобили 2 Крупна риба Дечко моје девојке Лото тикет Ђавоља суза Одбројавање до нуле Једна за пут Узвратни ударац Збогом, Гари Деца кукуруза Најбољи тата на свету

07.55 Моји џепни љубимци 08.10 Кобра 11 10.05 Ексклузив таблоид 10.23 Кувар и по 10.25 Галилео 11.20 Ватрено небо 12.15 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Увод у анатомију 21.45 Сурвајвер 22.50 ЦСИ 00.35 РТЛ вести 00.50 ЦСИ Њујорк 02.20 Астро шоу

ЦСИ

То ми Ли Џонс

Пре кр ше ни за вет Оца Џо зе фа вер ни ци во ле, јер је са о се ћа јан, пун раз у ме ва ња и сви ма до сту пан. Јед ног да на на кон ми се не ки де чак га од ве де на ме сто где уми ре не по знат чо век. Чо век је убо ден но жем, млад је и не же ли ни по след њу при чест ни да се ис по ве ди са мо спо ме не жен ско име, Ним... Уло ге: То ми Ли Џонс, Анет О’ Тул Ре жи ја: Џад Теј лор (ХРТ 2, 13.30)

13.30 14.55 15.20 15.45 16.30 17.05 18.00 18.20 18.30 20.00 20.50 21.35 22.20 23.05 23.50 00.15 00.36 01.21 02.11

06.00 07.40 08.05 10.10 11.40 13.15 15.00 17.05 18.25 20.05 21.30 23.00 00.45 01.35 02.50 04.20

Неш Бриџис Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Ледени снови Филм: Трупа

СЕ РИ ЈА

07.50 08.20 08.45 09.10 10.00

Ро мо ла Га раи

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Мала ТВ Неухватљиво прасе Руди Истраге Младог Месеца Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Прекршени завет, филм Деграси Нови нараштај Девојчица из будућности Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Ин медијас рес Залагаоница, док. серија Др Хаус Трачара Закон и ред У уреду Симпсонови Родитељи и деца Којак Ноћни музички програм

06.00 Бекство са десет милиона долара 07.30 Основне ствари 09.00 Биографија - Бред Пит 09.59 Узбуна: Рубиконова завера 11.30 Прва забрањена љубав 13.00 Биографија - Дру Баримор 14.00 Војникова прича 16.00 Бес и част 17.30 Биографија - Бред Пит 18.30 Потрага за веселим Божићем 20.00 Биографија - Дру Баримор 21.00 Смртоносна раздаљина 23.00 Бес и част 2 00.30 Блеф слепог човека

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Далеко од очију Гет Цартер Последњи Мохиканац Сањала сам праву љубав Септембар Хотел Оаза Очи анђела Мистериозно убиство на Менхетну Робокап 2 Далеко од очију Еротски филм Еротски филм

За ме ник окру жног ту жи о ца сти же на ме сто зло чи на и од ЦСИ ти ма зах те ва де таљ ну и бр зу ис тра гу. Ка ко је Гри сом бо ле стан, Ке трин ис тра жу је смрт глав ног све до ка у слу ча ју опа сне ла све га ске бан де... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс Ре жи ја: Ен то ни Зи кер (РТЛ, 22.50)

Марџ Хел ген бер гер

твдод, сатнице, 03. мај (диска-03) 10.00 Како то раде? 10.30 У делићу секунде 10.55 Преживљавање 11.50 Трговци аутомобилима 12.45 Аутомобили 13.40 Амерички чопери 14.35 Прљави послови 15.30 Опасан лов 16.25 Разоткривање митова 17.20 Врхунско градитељство 18.15 Преживљавање 19.10 Како се прави? 19.40 Како то раде? 20.05 Прљави послови са Питером Шмајхелом 21.00 Потрага за Бигфутом 21.55 Пецање голим рукама 22.50 Уклета кућа 23.45 Разоткривање митова 00.40 Прљави послови са Питером Шмајхелом 01.40 Потрага за Бигфутом

08.30 09.15 09.30 11.00 12.00 13.00 14.00 17.00 18.00 19.00 20.00 23.00 00.00 00.30 01.15

Аутомобилизам Фудбал Билијар Сви спортови Фудбал Билијар Билијар Сви спортови Најјачи човек Билијар Билијар Сви спортови Аутомобилизам Билијар Фитнес

Оп ти ми зам во ли ра сип ни штво

ре стан ци от пла те ду го ва су до не кле ар би - Ипак, та ко ђе упо зо ра ва мо на дру ги екс трем ни за трар на ме ра. Те епи зо де мо гу би ти по ве за не, кљу чак, да вла де мо гу иг но ри са ти моћ не до ма ће по с еб но ако су усло ви ре про гра ми ра ња ин те ре сне гру пе и да јед но став но пре ста ју да от стро ги и ако ти ме чи не по нов ни пре ста нак от пла те пла ћу ју уну тра шње ду го ве кад год по же ле, де ју ре го то во не из бе жним. Да би смо сте кли ду бљи увид у или де фак то. Пре по зна ва ње зна ча ја уну тра шњег ду га мо же знат исто ри ју пре стан ка от пла те ду го ва не ке зе мље, по гле да ће мо ко ли ки је број го ди на то ком ко јих сва ка но до при не ти ре ша ва њу за го нет ке за што мно ге зе мље по је ди нач на зе мља, од ка да је по ста ла не за ви сна, ни је от пла ћи ва ла ду го ве. При мет но је да се, иако је у Ази ји би ло мно го пре стан ка от пла те, ти пи чан пре ста нак бр зо ре ша вао. Са мо Ин ди ја, Ин до не зи ја, Ки на и Фи ли пи ни то ком ви ше од де сет од сто свог не за ви сног жи во та ни су пла ћа ли ду го ве. Афри ка је да ле ко го ра, с не ко ли ко зе ма ља ко је го то во по ло ви ну вре ме на ни су пла ћа ле ду го ве. Чи ње ни ца да су пре стан ци от пла те ти пич но би ли ре ла тив но ма ли и с ма ње ја ким си стем ским по сле ди ца ма, не сум њи во пред ста вља је дан од глав них раз ло га за што су те епи зо де ма ње по зна те од оних у Ла тин ској Аме ри ци. На рав но, те окол но сти ни су учи ни ле по сле ди це по жи те ље Афри ке ни шта ма ње бол ним. Они мо ра ју да под не су исте те шко ће у сми слу на гле фи скал не кон со ли да ци је и сма ње ног при сту па зај мо ви ма, што че сто пра те ви ше ка мат не сто пе и де пре ци ја ци ја де ви зног кур са. Слич но је би ло у ве ћи ни европ ских зе ма ља, ма да је ме ђу њи ма би ло мно го раз ли ка, што је по себ но за ви си ло од то га ко ли ко ду го ни су от пла ћи ва ле ду го ве. Укуп но гле да но, мо же мо ви де ти да су епи зо де пре стан ка от пла те ду го ва, упр кос то ме што се по на вља ју, да ле ко од не пре кид них. Ве ли ки раз ма ци не сум њи во одр жа ва ју при ла го ђа ва ња ко ја пред у зи ма ју ду жни ци и по ве ри о ци по сле сва ког Ин фла ци ја – ге не ра тор по ре ме ћа ја ци клу са пре стан ка от пла те ду го ва. На при мер, да нас мно га тр жи шта у на ста ја њу пра те при - пре ста ју да от пла ћу ју спољ не ду го ве на на из глед ни лич но кон зер ва тив ну ма кро е ко ном ску по ли ти ку. ском ни воу за ду же но сти. За пра во, ка да се узме у об Ме ђу тим, ка ко вре ме про ла зи, тај опрез обич но по - зир ра ни је иг но ри са ни уну тра шњи дуг, ис по ста вља се пу шта пред оп ти ми змом и ра сип ни штвом, али са мо да је фи скал на си ту а ци ја у тре нут ку пре стан ка от пла те ду го ва би ла при лич но те шка. Уну тра шњи дуг мо по сле ду гог за тиш ја. Ка да је у пи та њу уну тра шњи дуг, по ста вља се жда мо же да об ја сни па ра докс за што не ке вла де из гле пи та ње за што би вла да од би ла да га у пот пу но сти да би ра ју сто пе ин фла ци је да ле ко из над ни воа ко ји би се мо гао ра ци о на ли зо ва ти при от пла ти ка да једнстав но мо же хо ди ма од си њо ра жа. От при ли да га из бри ше ин фла ци јом? Је дан од од го во ра је сте, на рав но, Пре стан ци африч ких от пла та ке: ако вла да зло у по тре би свој да ин фла ци ја иза зи ва по ре ме - ду га би ли су ре ла тив но ма ли мо но пол над нов цем та ко што га бес по штед но штам па, на кра ју ћа је, по себ но у бан кар ском и и с ма ње ја ким си стем ским ће то ли ко спу сти ти тра жњу за фи нан сиј ском сек то ру. Мо же по с ле д и ц а м а, због че г а су њим да ће за пра во уби ра ти ма ње се де си ти да, упр кос мо гућ но ма ње по зна ти од ре ал них при хо да од штам па ња сти да ин фла ци јом из бри ше ла ти но а ме рич ких, ма да не го што би уби ра ла на ни жем дуг, вла да сма тра да је не при ни воу ин лфа ци је. Иако је уну зна ва ње ду га ма ње, или ба рем то жи те љи ма Афри ке ни је тра ша њи дуг ве ћи ном иг но ри јеф ти ни је зло. По тен ци јал ни мно го по мо гло сан у обим ној ем пи риј ској ли те тро шко ви ин фла ци је по себ но ра ту ри о ви со кој ин фла ци ји, у су про бле ма тич ни ка да је дуг ре ла тив но крат ко ро чан или ин дек си ран јер вла да мно го слу ча је ва смо про на шли да је скри ве ни уну тра он да мо ра мно го агре сив ни је да ства ра ин фла ци ју шњи јав ни дуг био ба рем истог ре да ве ли чи не као и да би по сти гла зна чај но сма ње ње от пла та. У дру - при мар ни но вац, а по не кад и ви ше стру ко ве ћи. Ја сно је да је уну тра шњи дуг био ве о ма зна ча јан гим слу ча је ви ма, као у САД то ком Ве ли ке де пре си је, пре ста нак от пла те ду га (кроз уки да ње злат ног у огром ној ве ћи ни од 250 епи зо да пре стан ка пла ћа стан дар да 1933) био је пред у слов ре ин фла ци је при - ња спољ ног ду га. Из воз, ко ји има сми сла ко ри сти ти вре де кроз екс пан зив ну фи скал ну и мо не тар ну по - као глав ну осно ву за про це ну спо соб но сти зе мље да ли ти ку. На рав но, осим ин фла ци је по сто је и дру ги от пла ти дуг ко ји др же стран ци, мо жда оста је ма ње об ли ци де фак то пре стан ка от пла те ду го ва. Ком би - ва жан од јав них при хо да јед ном ка да у ра чу ни цу на ци ја по ве ћа не фи нан сиј ске ре пре си је и по ве ћа ња одр жи во сти ду га до да мо уну тра шњи јав ни дуг. Да ин фла ци је би ла је по себ но по пу ла ран об лик пре - је уну тра шњи дуг три ви ја лан, рас по де ла фре квен стан ка от пла те од ше зде се тих до ра них осам де се - ци ја од но са укуп ног ду га пре ма дру гим про мен љи ви ма у тре нут ку пре стан ка от пла те тре ба ло би да се тих го ди на 20. ве ка. Очи то, прет по став ка ко ја је угра ђе на у мно ге те - пре кла па с уну тра шњим ду гом. Да кле, тре ба ло би о риј ске мо де ле, да вла де увек по шту ју но ми нал ну да про на ђе мо да уну тра шњи дуг има са свим ма ли вред ност ду га, знат но је пре те ра на, по себ но ка да се удео у укуп ном ду гу пре пре стан ка от пла те ду го ва. од но си на бив ша и са да шња тр жи шта у на ста ја њу. Али то те шко да је слу чај. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak3.maj2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пра зни ци су про шли, али не ра де још увек сви. На рав но, мно го при јат ни је ће те се осе ћа ти уко ли ко се ухва ти те у ко штац с по слов ним иза зо ви ма. Бо рац у ва ма не од у ста је од по бе да, на свим по љи ма.

BIK 20.4-20.5.

Скло ни сте хе до ни зму. По ве ди те ра чу на о сво јој ли ни ји и ки ла жи, и ба ви те се спор том. Пра во је вре ме да се до те ру је те, ку пу је те гар де ро бу и уре ђу је те сво је окру же ње. Ра ди те оно што же ли те и во ли те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. maj 2012.

Пр во де фи ни ши те циљ па он да кре ни те у ак ци ју, кон цен три са ни на успех. Не мој те се рас пли ња ва ти, да не би сте гу би ли вре ме и енер ги ју. Све док је ваш Мер кур у ва тре ном зна ку Ов на, бор бе ни сте.

Ме сец је да нас у ва зду шном зна ку Ва ге, па сте спрем ни на са рад њу и ком про ми се. До зво ља ва те дру ги ма да се ис ка жу, од ме ра ва ју ћи ин те ре се и при о ри те те, што је за по сао до бро и ко ри сно.

У ка ри је ри за у зи ма те до бру по зи ци ју, има те кон ти ну и ра ну са рад њу са прет по ста вље ни ма, па је ово ге не рал но успе шан по слов ни пе ри од за вас. По де ли те са рад ни ци ма и из вр ши о ци ма за ду же ња и тај минг.

Ак тив ни сте на лич ном пла ну. С ла ко ћом при хва та те оба ве зе и чи ни се као да вам ни шта ни је те шко. Парт нер је у не ком свом фил му, ко ме ви да је те од ре ђен пра вац и сми сао. За во дљи вост и шарм.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Укло пи те се и при ла го ди те оним окол но сти ма или осо ба ма ко је вам стал но сме та ју, на из ве стан на чин. По себ но у при ват ном би зни су, где ни сте у ста њу да др жи те под кон тро лом из вр ши о це или са рад ни ке.

Те жи те си гур ним и ста би лим ци ље ви ма и од но си ма, па ни сте спрем ни да ри зи ку је те, по го то во ка да за то не ма пре ке по тре бе. Др жи те се већ утвр ђе не и ута ба не ста зе, не ће те по гре ши ти.

Рад ни дан ће те шко би ти ра дан, у пу ном сми слу те ре чи. Из гле да да сте са мо ви спрем ни на озбиљ ност и по сао, док су дру ги још увек на не ком про ду же ном пра зни ку. У љу ба ви је и да ље све са вр ше но.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По слов на си ту а ци ја се од ви ја по уоби ча је ном то ку, та ко да ту не мој те оче ки ва ти би ло ка кве про ме не или иза зо ве. Али, љу бав ни од нос мо же би ти за ни мљив и про во ка ти ван. Ис трај ни сте.

Но ви иза зо ви мо гу би ти ве о ма за ни мљи ви. У по слу по ма ло иде а ли зу је те са рад ни ке, па је бо ље да се ви ше, или у пот пу но сти, осло ни те на се бе. Кре а тив ни сте и те жи те да ле ко се жним ци ље ви ма.

Пла ни рај те на вре ме ле то ва ње и мо ре, да би сте би ли опу ште ни ји и вред ни ји, зна ју ћи да вас та мо не где че ка сла но пла вет ни ло да у ње га за ро ни те, као у сво ју при род ну сре ди ну. Не, то не сме те про пу сти ти.

TRI^-TRA^

До би ла де вој чи цу V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 27 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

Evropa

НО ВИ САД: То пло уз сун ча не пе ри о де уз пар сте пе ни ни же тем пе ра ту ре не го прет ход них да на, а сре ди ном да на и по под не ја ви ће се по вре ме на ки ша и ло кал ни пљу ско ви са гр мља ви ном. Ве тар слаб за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на око 28 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло и не ста бил но вре ме, па ће по ред сун ча них пе ри о да би ти и про ла зне ки ше и пљу ско ва са гр мља ви ном. На се ве ру ће ки ше би ти и то ком ју тра, а у оста лим пре де ли ма сре ди ном да на и по под не. Ве тар слаб за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 14 до 29 сте пе ни. СР БИ ЈА: И да ље то пло вре ме уз пар сте пе ни ни же тем пе ра ту ре. Би ће пу но сун ча них пе ри о да, али и не ста бил ни је вре ме па ће се по ја ви ти по вре ме не ки ше и пљу ско ви са гр мља ви ном у ве ћи ни пре де ла. Ве тар слаб про мен љив или за пад ни. При ти сак око ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 11 до 31 сте пен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так не ста бил но са по вре ме ним пљу ско ви ма и уз по сте пен пад тем пе ра ту ре. За ви кенд ве ћи ном сун ча но и при јат но то пло вре ме, а у не де љу по под не опет по ја ва пљу ско ва и про ла зне ки ше. У по не де љак ма ло ни же тем пер ту ре. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ре ла тив но не по вољ на вре мен ска си ту а ци ја за све хро нич не бо ле сни ке, а на ро чи то ср ча не и ре у ма ти ча ре. Ти пич не ме те о ро пат ске ре ак ци је су мо гу ће и у ја чој фор ми. Опре зно у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 9 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Аме рич ка пе ва чи ца и глу ми ца Џе си ка Симп сон у уто рак ују тро у Лос Ан ђе ле су ро ди ла је де вој чи цу ко ју је на зва ла Мак свел Дру Џон сон. Де вој чи ца је те шка 4,4 ки ло гра ма. По сле шест не де ља ве зе, Џе си ка Симп сон (31) и Ерик Џон сон (32) ве ри ли су се у но вем бру 2010. го ди не. Пар још ни је од ре дио та чан да тум вен ча ња, али су то има ли у пла ну на кон што се њи хо ва де вој чи ца ро ди. Џе си ки ће ово би ти дру ги брак. Од 2002. до 2005. го ди не у бра ку је би ла с Ни ком Ле хи јем. Вест о труд но ћи Џе си ка је об ја ви ла на свом Тви тер про фи лу на Ноћ ве шти ца. Ни је скри ва ла ко ли ко је срећ на што ће по ста ти мај ка. - Ерик и ја се то ли ко во ли мо, и са ма чи ње ни ца да већ во лим де те ко је ра сте у ме ни ме ве о ма ве се ли. Не мо гу ни да за ми слим ко ли ко ћу тек љу ба ви има ти кад до ђе на свет - ре кла је у јед ном ин тер вјуу Џе си ка.

VIC DANA Ше та ју вук и зец но ћу шу мом. Сти ска се зец уз ву ка и го во ри: - Јао, ка ко је стра шно у овој шу ми, ствар но се бо јим. - Ка ко ће тек би ти ме ни ка да се бу дем сам вра ћао ку ћи?!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

175 (29)

Slankamen

326 (-3)

Apatin

228 (26)

Zemun

392 (-1)

Tendencija opadawa

Senta

358 (-15)

Bogojevo

192 (20)

Panчevo

398 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

208 (7)

Smederevo

538 (8)

Titel

344 (-4)

NERA

Novi Sad

243 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

156 (-16) N. Kneжevac 339 (-19) S. Mitrovica 354 (-23)

98 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Beograd

Kusiћ

341 (-1)

92 (-8)

Reшeњe iz proшlog broja