Dnevnik 3.jun 2012.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 3. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23454 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEV N I K OV” DO S I J E: SRBIJA DOBILA ^ETVRTOG PREDSEDNIKA OD UVO\EWA VI[ESTRANA^JA ALI DA LI ]E DOBITI I NOVU POLITIKU?

Jak - slab, polujak - poluslab

Posle inauguracije Tomislava Nikoli}a za novog ~etvrtog predsednika Srbije, pitawe je da li }e to su{tinski promeniti i politika u narednim godinama? Ho}e li biti me|usobne blokade nosilaca vlasti? Tadi} }e kao premijer imati slabiju poziciju nego dok je bio predsednik zbog Nikoli}eve izborne pobede. I eventualna koalicija DS - SPS }e biti slabija nego u prethodnom mandatu, {to ide na ruku SPS-u koji bi lako mogao na pretekne DS na slede}im izborima, jer slede nepopularni potezi za koje }e pre svega biti odgovorna DS. Ako se SNS u me|uvremenu uozbiqi, lako }e Da~i} za ~etiri godine pre}i na drugu stranu – sada jo{ uvek ne.

Sam Nikoli} u odnosu na Tadi}ev prethodni mandat ne}e mo}i toliko da se razma{e, a svaki wegov korak bi}e pra}en pod lupom.

Jednom re~ju, “dvoglava” vlast u Srbiji ima}e su`en manevarski prostor i oslabqene pozicije u odmeravawu demokrata i napredwaka, ~ime se otvara mogu}nost da bude spremnija za kompromise. str. 2 i 3

PROFESOR NEDEQKO JOVAN^EVI] PRIDRU@UJE SE SVE U^ESTALIJIM KRITIKAMA REFORME PRAVOSU\A

NASLOVI

Popravak mora na popravni Raniju mre`u sudova i pravosudni sistem koji su bili dobri, po mom dubokom uverewu nije ni trebalo mewati, odnosno stvarati novu mre`u sudova, e da bi se time do{lo do mogu}nosti da se svi qudi na|u na “tenderu” i ponovo biraju.

Sada je stvorena mre`a gde se su|ewe zavr{ava prakti~no na apelacionim sudovima kojih ima ~etiri, i potpuno je neujedna~na sudska praksa, {to je veliki problem. Sada{wa mre`a sudova, kako je postavqena, otprilike odgovara mre`i u nekada{woj Kraqevini Jugoslaviji, navodi sagovornik “Dnevnika”. str. 5

INTERVJU NEDEQE

Hana Selimovi}

str. 7

Teofil Pan~i} Hej de~aci, vazduhoplovci Volem

\or|e Randeq Nekom ru`an, nekom tu`an san

Josipovi} }e zaobilaziti Srbiju str. 2

Foto: B. Lu~i}

Bora Oti}

Sun~ano i toplo ZAVR[ENO 57. STERIJINO POZORJE: Sve~anim uru~ewem nagrada sino} u novosadskom Srpskom narodnom pozori{tu zavr{eno je 57. Sterijino pozorje. Predstava „Radnici umiru pevaju}i“ Hartefakt fonda i Bitef teatra jednoglasno je progla{ena za najboqu na na{em najuglednijem festivalu, tekst ove drame mlade autorke Olge Dimitrijevi} osvojio je nagradu za savremeni dramski tekst, kao i re`ija An|elke Nikoli}, muzika Dra{ka Axi}a i scenski pokret Dalije A}in (ve}inom glasova). Tako|e je i glumica u ovoj predstavi Marija Bergam dobila nagradu iz Fonda „Dara ^aleni}“ za najboqu mladu glumicu.

Sterijine nagrade dobili su i glumci: Jovo Maksi}, za ulogu Milo{a u predstavi „Bunar“, Hana Selimovi} za lik Sene Zoq u predstavi “Otac na slu`benom putu” i Silvija Kri`an za ulogu Glasnika u predstavi “Mara / Sad” Petera Vajsa. str. 7

SELEKTOR, FUDBALER, UGOVOR I PEVAWE

MIODRAG @IVANOVI]

Dodik se ne izviwava

str. 3

Himnu znamo, gol ne damo

str. 5

VOJVO\ANSKA SELA, IZME\U SJAJA I O^AJA, POLAKO UMIRU

Divim ti se izdaleka, ne `elim blizu

str. 11

Najvi{a temperatura 30°S

2

dnevnik

nedeqa3.jun2012.

Kon sen zus pred sed ni ka i pre mi je ra

CITATI

„

SVM mo `e da bu de deo is kqu ~i vo pro e vrop ski ori jen ti sa ne vla da ju }e ve }i ne, ali ne }e mo tra `i ti ili pri hva ti ti mi ni star ska i me sta dr `av nih se kre ta ra u no voj vla di .

Ba lint Pa stor, na rod ni po sla nik SVM

”

Po sla nik ko sov skog par la men ta Ra da Traj ko vi} iz ja vi la je da ve ru je da su u Sr bi ji svi sve sni ozbiq no sti si tu a ci je na Ko so vu i Me to hi ji i da ne o~e ku je „po me {a ne” po ru ke iz Be o gra da, ve} kon sen zus pred sed ni ka i pre mi je ra. „O~e ku jem da svi za jed no is ko ri sti mo tre nu tak ko ji pod ra zu me va pra vqe we stra te gi je za op sta nak Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji. Do bro bi bi lo ka da bi smo svi za jed no na pra vi li stra te gi ju ko ja bi omo gu }i la sta bi li za ci ju se ve ra Ko so va i Me to hi je i sma we we sna ga NA TO-a”, re kla je Traj ko vi} za Te le vi zi ju B92. Ona je ka za la da ima in for ma ci ju da je ovih da na u Pri {ti ni bo ra vio „vrh NA TO-a” i da je to bi la pri li ka za „do go vor i stra te gi ju sre |i va wa se ve ra Ko so va i Me to hi je”.

Neo p hod na ja sna po li ti ka Li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} za lo `io se ju ~e u Ba wa lu ci za ja snu po li ti ku i sta vo ve Sr bi je o svim pi ta wi ma, pa i o Ko so vu i Me to hi ji i Re pu bli ci Srp skoj. Da ~i} je re kao da je za we ga va `no da se zna ko ji su to sta vo vi, da se oni ~vr sto bra ne i da po sto ji od lu~ nost da se do no se ta kve od lu ke. „Mi, ~i ni mi se, kod Ko so va i Me to hi je ne ma mo ni {ta od sve ga to ga, ni ja snu po li ti ku {ta je to {ta bra ni mo, ni ti to ~vr sto bra ni mo, ni ti ima mo ku ra `i da do no si mo od lu ke i ~e ka ju }i, sta we ide u sve lo {i jem prav cu”, re kao je Da ~i}, od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra ka kva je po li ti ka Vla de Sr bi je pre ma Ko so vu. On je do dao da ako ne ko mo `e da na pa da Sr be na Ko so vu ne ka `we no on da Sr bi ja ne ma ni ka kvu dr `av nu po li ti ku.

preGoVori o noVoj Vladi srBije

Ni ko li}: U po ne de qak sa SNS o for mi ra wu vla de Pred s ed n ik Sr b i j e To m i slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da }e u po ne de qak po ~e ti raz go vo re sa par la men tar nim stra na ka ma o for mi ra wu vla de i da }e pr v o po z va t i Srp s ku na pred nu stran ku. „U po ne de qak po ~i wem raz go v o r e sa par l a m en t ar n im i po li ti~ kim stran ka ma i to je mo ja ustav na i za kon ska oba ve za i na rav no po zva }u pr vo de le ga ci ju SNS da o to me raz go va ra mo”, re kao je Ni ko li} no vi na ri ma u rod noj Baj ~e ti ni. Ni ko li} je na veo i da }e de le ga ci j i SNS osta v i t i iz v e s no

vre me da po ku {a ju da for mi ra ju vla du „po sle ~e ga }e po zva ti pred s tav n i k e De m o k rat s ke stran ke”. „Na rav no ja ne mo gu ni {ta da u~i nim pre sep tem bra po {to je to rok u kom oni mo gu da se do go va ra ju, ali mi slim da ovim jav nim pri ti skom iz ra `a vam vo qu jav no sti jer se mno g e stva r i prav d a j u ti m e {to Sr bi ja `i vi u ne kom va ku mu, u ko me ne ma vla du”, na gla sio je Ni ko li}.

On je do dao da pri to me ne mi sli sa mo na Ko so vo i Me to hi ju, ve} i na eko nom sku si tu a ci ju.

Da ~i}: Ne ma ve }i ne Li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e u Ba wa lu ci da u ovom tre nut ku u Sr bi ji ne po sto ji par la men tar na ve }i na za for mi ra we vla de. On se slo `io da vlast tre ba br zo for mi ra ti, ali je do dao da mo ra da se zna na ko jim pri o ri te ti ma }e ta vlast ima ti kon sen zus. „Ja si u gur no ne }u u}i u vla du ko ja }e go vo ri ti da je Re pu bli ka Srp ska ge no cid na tvo re vi na”, ka zao je Da ~i}. Da ~i} se ju ~e u Ba wa lu ci sa stao sa pred sed ni kom Re pu bli ke Srp ske Mi lo ra dom Do di kom, a na kon to ga je pri su stvo vao sve ~a no sti po vo dom Da na So ci ja li sti~ ke par ti je RS.

\e li}: Pre vla de neo p ho dan kon sen zus ^lan pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke Bo `i dar \e li} iz ja vio je da je pre for mi ra wa Vla de neo po hod no da se po stig ne {to {i ri kon sen zus svih par la men tar nih stra na ka, sin di ka ta i me |u na rod nih part ne ra o ni zu me ra kqu~ nih za sta bi li zo va we eko nom ske i fi nan sij ske si tu a ci je i po de li od go vor no sti. \e li} je u in ter vjuu Ta nju gu re kao da iako ne ma iz ve sno sti da }e DS for mi ra ti vla du, ta stran ke ne be `i od od go vor no sti ko ju su joj gra |a ni po ve ri li na iz bo ri ma i ko ju je

sprem na da po ne se uko li ko svi part ne ri bu du sprem ni da de le i do bro i zlo. Go vo re }i o for mi ra wu vla de ko ja sve te me re tre ba da spro ve de, \e li} je na gla sio da ona tre ba da bu de ma la i funk ci o nal na, sa 15 i 17 mi ni star sta va i ne vi {e od 20 ~la no va.

Na pi ta we ko }e bi ti tre }i part ner u vla di, on je re kao da iako is ku stvo po ka zu je da je bo qe ima ti {to {i ru ve }i nu ta ko da jed na par ti ja ili gru pa ne bu de u po zi ci ji da uce wu ju i blo ki ra ju rad, stran ke su po sle de -

se tak go di na vi {e par tij skog `i vo ta for mi ra le re pu ta ci je ko je se mo ra ju uze ti u ob zir. „Jed no stav no, qu di su po ka za li ka ko se po na {a ju u ko a li ci ja ma i ne ma raz lo ga da bu du dru ga ~i ji ne go {to su bi li u pro {lo sti.

Ve o ma je bit no ono {to se de {a va lo u pro {lo sti, to kom kam pa we, ali i ono {to se de {a va po sle iz bo ra u smi slu po na {a wa na lo kal nom ni vou - ka ko i sa kim ne ko `e li da for mi ra vlast. To ne mo `e da bu de bez uti ~aj na for mi ra we na ci o nal ne vla sti“, ka zao je \e li}.

dosije: srBija doBila ^etVrtoG predsednika

Jak - slab, o mi slav Ni ko li} je ~e - rij sku sce nu. U us po sta vqa wu no - vr {ne vla sti (ko ha bi ta ci ja Ko tvr ti iza bra ni pred sed - vog po ret ka, ja sno su se na met nu la {tu ni ca - Ta di} od 2004. do 2007). nik Sr bi je ko ja je od uvo - dva po li ti~ ka igra ~a: sta ri ko Uko li ko se ostva ri ko ha bi ta |e wa vi {e stra na~ ja 1990. u {est mu ni sti ko ji su ubr za no na sto ja - ci ja Ni ko li} - Ta di}, to }e u~vr na vra ta us pe la da iza be re svog li da se “pre stro je u ho du”, i wi - sti ti si stem ko ji se u na {im {e fa dr `a ve (~e ti ri pu ta ni je), ma su prot sta vqe ne opo zi ci o ne, pri li ka ma ras te zao u jed nom ili a tu funk ci ju su do To mi sla va uglav nom li be ral no-de mo krat ske dru gom sme ru, u za vi sno sti od to Ni ko li }a oba vqa li Slo bo dan sna ge bez ne kog po li ti~ kog is ku - ga da li par la men tar na ve }i na Mi lo {e vi} i Bo ris Ta di} u dva stva. Biv {i ko mu ni sti za la ga li po dr `a va pred sed ni ka ili ne. man da ta, a Mi lan Mi lu ti no vi} u su se za ve }in ski iz bor ni si stem Pre ma po li ti ko lo gu Sla vi {i jed nom. To kom ne u spe lih po ku {a - i pred sed ni~ ki mo del vla sti, dok Or lo vi }u su {tin sko pi ta we u ja iz bo ra, po ~ev od sep tem bra je su prot no to me, opo zi ci ja bi la funk ci o ni sa wu ta kve vla sti je 2002, v.d. pred sed ni ci Re pu bli ke sklo ni ja pro por ci o nal nom iz - ste od nos iz me |u pred sed ni ka i su bi li pred sed ni ci Skup {ti ne bor nom si ste mu i par la men tar - pre mi je ra.

Na ta {a Mi }i}, Dra gan Mar {i - nom ure |e wu. U pro me na ma sta To kom Mi lo {e vi }e vog pred }a nin i Pre drag Mar ko vi} (a po - rih re `i ma ko je su upra vqa ne sed ni ko va wa od 1990. do 1997. sle Ta di }e ve ostav ke i Sla vi ca „od o zgo“, u ve }i ni is to~ no e vrop - stvar je kre nu la una zad: od po lu \u ki}-De ja no vi}), pa se mo `e re - skih ze ma qa us po sta vqe ni su pred sed ni~ kog u auto ri tar ni si }i da se u dr `av nom vr hu Sr bi je pred sed ni~ ki ili ja ki po lu pred - stem. I po red zah te va opo zi ci je za 22 go di ne iz me wa la ~i ta va ga - sed ni~ ki si ste mi (Be lo ru si ja, da se pr vo odr `e vi {e stra na~ ki le ri ja li~ no sti, ko ji u po li ti~ - Li tva ni ja, Mol da vi ja, Ru si ja, Sr - iz bo ri a za tim do ne se no vi ustav, koj me mo ri ji do bi ja ju obri se ne - bi ja, Ukra ji na, Ma ke do ni ja, Hr - Mi lo {e vi} je naj pre do neo no vi jed na ke sna ge. vat ska). ustav pri la go |a va ju }i po je di na Ni ko li} }e, po sve mu su de }i, Po lu pred sed ni~ ki si stem re {e wa svo jim po tre ba ma. Sve bi ti u po zi ci ji da sa ra |u je sa sta - Fran cu ske Pe te Re pu bli ke po - pod iz go vo rom „o~u va wa dru rom vla da ju }om ko a li ci jom DS - stao je uzor jer je taj miks za o bi - {tve ne svo ji ne i uvo |e wa po lu SPS, ko ju }e vo di ti no vi pre mi - la zio o{tre po de le na sta ro i pred sed ni~ kog si ste ma po uzo ru jer a do ne dav ni pred sed nik Bo ris no vo: po ti cao je iz jed ne osve do - na De go la u Fran cu skoj.“ Ta di}. U na u~ noj za jed ni ci ko ja ~e no de mo krat ske dr `a ve i po li Mi lo {e vi} je od lu ~io da ko se ba vi ustav nim pra vom, isto ri - ti~ ke kul tu re, ubla `a vao je pre - ri sti pred nost pred sed ni~ kog jom i po li ti~ kim si ste mom, ne la zak na ~i sti par la men tar ni si - po lo `a ja, s ide jom da od go vor po sto ji sa gla snost ka kvu je to stem u ze mqa ma bez po li ti~ ke nost za do no {e we kqu~ nih po li vlast ima la Sr bi ja u pro te klom tra di ci je i po zna tih pra vi la ti~ kih od lu ka pre ba ci na pre mi pe ri o du, ka ko po je ra i vla du ko je je Usta vu iz 1990, ta ko i kon tro li sao. Ka da je Pi ta we je da li }e se su {tin ski pro me ni ti po onom iz 2006, a ka kra jem 80-ih pre u zeo ko je to za pra vo iz - po li ti ka u na red nim go di nama? Ho }e li do }i kor mi lo vla sti u gle da lo u prak si. Po do pre pli ta wa for mal ne i ne for mal ne mo }i, Par ti ji, ve} je imao ustav nim nad le `no u svo jim ru ka ma ve ho }e li bi ti me |u sob ne blo ka de no si la ca sti ma i ovla {}e wi li ku mo}, a pre ma vla sti? ma vla de, tre ba lo bi Usta vu iz 1990. do da je Sr bi ja ima la bio je i do dat na vlast pre te `no par la men tar nog igre, i ko na~ no, ne po sred no iza - ovla {}e wa spoq nih po slo va, ru ti pa, ali ve }i na auto ra tvr di da bra ni pred sed nik po sta jao je sim - ko vo |e wa oru `a nim sna ga ma, je bi la pred sed ni~ ka. bol pro me ne, “ra |a wa” no ve na ci - uvo |e wa van red nog sta wa... dok je Ipak, naj vi {e wih ve ru je da je je i dr `a ve, ~u var ustav nog po ret - svo ju vlast za ce men ti rao slo `e re~ o po lu pred sed ni~ kom si ste - ka u pe ri o di ma kri za i sme na sla - nom pro ce du rom sme ne pred sed mu, s ko re ni ma u bur nim do ga |a ji - bih vla da. Ba{ kao u Fran cu skoj ni ka. Za po kre ta we ini ci ja ti ve ma po sle 1989. na svet skoj sce ni. 1962. ka da su uve de ni ne po sred ni opo zi va bi le su po treb ne dve Po sle pa da Ber lin skog zi da 1989, iz bo ri za pred sed ni ka Re pu bli ke tre }i ne od ukup nog bro ja po sla usta vo tvor ci u no vim is to~ no e- i ka da je De gol go vo rio da ne `e ni ka, {to je nad mo} na ve }i na vrop skim de mo kra ti ja ma i u ze - li da bu de „iza bra nik iza bra SPS-a u skup {ti ni one mo gu }a mqa ma biv {eg So vjet skog Sa ve za nih“, jer je „na sta la no va re pu va la. Ipak, on je svo ju mo} cr peo ve }i nom su se opre de li li za po - bli ka ~i ji je te meq ne po sre dan iz bez u slov ne po dr {ke par la lu pred sed ni~ ki si stem s ne po - spo ra zum na ro da i we go vog vo |e“. men tar ne ve }i ne, a ne sa mo ustav sred no iza bra nim pred sed ni kom, Elem, uti caj pred sed ni ka u po nog po lo `a ja. Kon tro li sao je pa je ta ko bi lo i po Usta vu Sr bi - lu pred sed ni~ kim si ste mi ma za per so nal ni sa stav po li ti~ kih je iz 1990. vi si od sa sta va par la men tar ne in sti tu ci ja, dr `av ne upra ve i U pro ce su do no {e wa no vih ve }i ne. Uko li ko je pred sed nik iz ve li kih pri vred nih pred u ze }a, a usta va tih go di na kre nu lo se od vla da ju }e stran ke ili vla da ju }e na me sto pre mi je ra po sta vqao Fran cu ske Pe te Re pu bli ke. Po - ko a li ci je su ko bi iz o sta ju, dok po slu {ni ke iz stran ke ko ji ni su li ti~ ki pi sci sma tra ju da je na pred sed nik vla da po mo }u uti ca ja, do vo di li u pi ta we we go vu vo de }u taj iz bor uti ca lo pre sve ga na - na na ~in Bo ri sa Ta di }a od 2008. ulo gu. sle |e auto ri tar nog re `i ma. Na i- do 2012. Ka da je re~ o po de qe nim Na kon Mi lo {e vi }e vog pre la me, u post ko mu ni sti~ kim ze mqa - ve }i na ma, pred sed nik i pre mi jer ska na funk ci ju pred sed ni ka SRJ ma, bo ri le su se ko mu ni sti~ ke se mo gu uza jam no kon tro li sa ti 1997. usle dio je za o kret: ume sto eli te u po vla ~e wu, s onim opo zi - {to je od zna ~a ja u no vim de mo - ja kog {e fa dr `a ve do la zi sla bi. ci o nim ko je su stu pa le na isto - kra ti ja ma u ko ji ma je ja ~a mo} iz - Mi lan Mi lu ti no vi} (od 1998. do

T

prVe posledice izjaVa tomislaVa nikoli]a

Jo si po vi} }e za o bi la zi ti Be o grad

CRNA U spektakUlarnoj akciji policije na sentandrejskom pUtU

Uhap {e ni osum wi ~e ni za pqa~ ku po {ta po Voj vo di ni In spek to ri kri mi na li sti~ ke po li ci je i spe ci jal ci MUP a ju ~e oko 13 sa ti, po la sa ta na kon raz boj ni {tva u po {ti u Ru men ki, iz ko je je od ne to oko mi lion di na ra, uhap si li su tro ji cu osum wi ~e nih za ko je se sum wa da su po istom sce na ri ju opqa~ ka li jo{ de vet po {ta {i rom Voj vo di ne, s od ne tim „ple nom” od oko se dam mi li o na di na ra. U na stav ku po li cij ske ak ci je, u Ru mi je ju ~e uhap {e no jo{ jed no li ce ko je se sum wi ~i za sa u ~e sni {tvo u pqa~ ka ma.

Ka ko je sa op {tio Sa {a Bar jak ta ro vi}, {ef od se ka za kla si~ ni kri mi nal u no vo sad skoj

Po li cij skoj upra vi, u ak ci ji hap {e wa na Sen tan drej skom pu tu kod mle ka re kod osu wi ~e nih, ko ji su bi li ve o ma iz ne na |e ni ak ci jom, pro na |e ni su dva pi {to qa, bej zbol pa li ca i pa tro ne za sa~ ma ru. Po Bar jak ta ro vi }e vim re ~i ma, li {e ni su slo bo de No vo sa |a ni Alek san dar Sh. ( 37) i Da vor T. (41) i @eq ko R. (31) iz In |i je, sva tro ji ca od ra ni je po zna ta po li ci ji. Za Ale kasndrom Sh. je bi la ras pi sa na i cen tral na po ter ni ca.

Sum wa se da je ova eki pa 26. ja nu a ra ove go di ne opqa~ ka la po {tu u Ra kov cu, gde su ote li oko 300.000 di na ra, ali i na kon ne ko li ko da na po {tu u ^or ta nov ci ma. Ve ru je se da su na wi ho voj me ti na {le i po {te u Te me ri nu, Be ge ~u, Vrd ni ku, Kru {e do lu, dok su re kord ni plen od pre ko dva mi lo na di na ra uze li, na vod no, u po {ti u Ba~ kom Gra di {tu.

Dva sa ta ka sni je u Ru mi u svo joj ku }i je uhap {en

i ~e tvr ti osum wi ~e ni - \u ra T. (43), ko ji se te re ti da je sa uhap {e nom troj kom u~e stvo vao u {est raz boj ni {ta va.

Pqa~ ka {i su, ina ~e, bi li ve o ma agre siv ni, za po sle ne bi ve zi va li u po mo} nim pro sto ri ja ma, a pri iz la sku su za kqu ~a va li vra ta. Pri li kom ju ~e ra {we pqa~ ke dve rad ni ce po {te po pr ska li su su zav cem.

Osum wi ~e ni ma je od re |e na me ra za dr `a va wa do 48 sa ti, na kon ~e ga }e bi ti pri ve de ni na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da. Zva ni~ no sa op {te we o hap {e wu o~e ku je mo su tra iz no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

M.V.

r vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} ko ji je sre di nom ovog me se ca tre ba lo da do |e u Be o grad i su de lu je na re dov nom go di {wem sa mi tu Pro gra ma za sa rad wu u ju go i sto~ noj Evro pi, go to vo si gur no ne }e do pu to va ti u Sr bi ju zbog to ga {to ne `e li da se sret ne sa no vo i za bra nim {e fom srp ske dr `a ve To mi sla vom Ni ko li }em kao do ma }i nom, sa zna je “Dnev nik” od do bro oba ve {te nih iz vo ra u Za gre bu.

Za Jo si po vi }a je ne pri hva tqi vo da se u ovom tre nut ku vi di s Ni ko li }em ko ji je svo jim iz ja va ma o Vu ko va ru za ne ma~ ki list FAC uz ne mi rio hr vat sku jav nost i ta mo {wi dr `av ni vrh.

Po sle we go vog ne gi ra wa ge no ci da u Sre bre ni ci, ve li ki znak pi ta wa je da li }e i slu `be no Sa ra je vo po sla ti ne ko ga u Be o grad, ta ko da se u di plo mat skim kru go vi ma sve vi {e po sta vqa pi ta we da li }e uop {te bi ti odr `an sa mit SE ECP-a.

Pre ma istim iz vo ri ma, o~e ku je se da }e me |u dr `av ni od no si iz me |u Hr vat ske i Sr bi je bi ti spu {te ni na ni `i ni vo, i da Jo si po vi} ne }e s Ni ko li }em gra di ti od nos uza jam nog po ve re wa i uva `a va wa ka kav je imao s Ta di }em. Pod se ti mo, za hva qu ju }i do broj at mos fe ri pro te klih go di na re {e no je ne ko li ko pro ble ma

H

ko ji su op te re }i va li bi la te ral ne od no se. Re ci mo, or ga ni zo va wem do na tor ske kon fe ren ci je to se po ka za lo ko ri sno za pi ta we zbri wa va wa iz be gli ca, pro ce su i ra we rat nih zlo ~i na, za jed ni~ kih ak ci ja u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la... a o~e ki va lo se da }e ubr zo bi ti po stig nut i spo ra zum o re {a va wu sud bi ne ne sta lih i gra ni ce na Du na vu.

Za Hr vat sku, do ne dav nu vlast u Sr bi ji i Evrop sku uni ju pi ta we iz be gli ca je bi lo po li ti~ ki re {e no po sle ne dav ne kon fe ren ci je u Sa ra je vu, ka da je pri ku pqen no vac za fi nan si ra we iz grad we no vih ku }a jo{ uvek ne zbri nu tih iz be gli ca na pod ru~ ju Sr bi je, Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re, a naj vi {e nov ca je pred vi |e no za Sr be iz be gle iz Hr vat ske ko ji ne `e le vi {e da se vra te. Ve} u pr vim na stu pi ma, me |u tim, Ni ko li} je iz ja vio da bi Za greb tre ba lo da “re {i pi ta we Sr ba ko je je pro te ra la i wi ho ve imo vi ne pre ne go {to u|e u EU”.

Pre ma na {im di plo mat skim iz vo ri ma za ta kvu re to ri ku vi {e ne ma me sta u re gi o nal noj sa rad wi, za ko ju je ve} us po sta vqen i de fi ni san in sti tu ci o nal ni okvir, pa se ova kve Ni ko li }e ve po ru ke sma tra ju ko ra kom una zad ko ji }e uspo ri ti raz voj.

Ta ko |e, ve} sa da bi we go va even tu al na mi si ja u re gi o nu mo gla bi ti uslo vqe na pu to va wem u Za greb pre ko Vu ko va ra, a u Sa ra je vo pre ko Sre bre ni ce.

Bu du }i da je ta kav sce na rio te {ko za mi sliv, Evrop ska uni ja uve li ko lo bi ra da se sa rad wa s Be o gra dom pre u sme ri na bu du }u Vla du i da se od vi ja pre ko no vog {e fa di plo ma ti je. U tom sme ru se u ku lo a ri ma ~ak po mi we mo gu} nost da bu du }i pre mi jer na ~i jem me stu je “vi |en” Bo ris Ta di}, pre u zme i funk ci ju mi ni stra ino stra nih po slo va. Ta ko |e, od Hr vat ske ko ja je pod mo ni to rin gom Bri se la o~e ku je se da pri hva ti ta kvo re {e we, kao i da i da qe spro vo di po li ti ku re gi o nal ne sa rad we, jer je do bro su sed stvo va `an kri te ri jum za ~lan stvo u EU. S Vla dom ko ju bi vo dio Ta di} to }e bi ti mo gu }e.

Pre ma ana li ti ~a ri ma u Hr vat skoj Ni ko li} ne }e ru {i ti ve} po stig nu te do go vo re iz me |u Be o gra da i Za gre ba, bu du }i da bi ti me se bi ve zao ru ke u me |u na rod noj jav no sti, ali }e za we go va pu to va wa s An dri }e vog ven ca u su sed ne ze mqe bi ti po treb na sa svim dru ga ~i ja po li ti~ ka agen da u od no su na ono {to se mo glo ~u ti ovih da na. Pi ta we je sa mo ima li no vi pred sed nik Sr bi je `e qu da pro me ni svo je sta vo ve?

E. N. L.

nedeqa3.jun2012.

c m y

dnevnik

OD UVO \E WA VI [E STRA NA^ JA

po lu jak - po lu slab 2003.) s istim ustav nim ovla {}e wi ma ne ma re al nu “spe ci fi~ nu te `i nu” jed nog Mi lo {e vi }a. Te `i {te vla sti se s re pu bli~ kog pre no si na sa ve zni ni vo.

Ni pred sed nik Sr bi je Mi lu ti no vi} a ni pre mi jer Mir ko Mar ja no vi} ni su bi li li de ri Sr bi je: we na unu tra {wa po li ti ka i da qe je bi la pod ~vr stom ru kom Slo bo da na Mi lo {e vi }a.

To je po tvr dio i pro fe sor Rat ko Mar ko vi} u Ha {koj sud ni ci, na su |e wu Mi lu ti no vi }u za rat ne zlo ~i ne po ~i we ne nad ko sov skim Al ban ci ma u pr vih {est me se ci 1999. Sve do ~e }i kao ustav ni eks pert od bra ne, Mar ko vi} je pred Tri bu na lom re kao da je Mi lu ti no vi} kao pred sed nik Sr bi je imao ma la ovla {}e wa i kao {ef dr `a ve i kao ~lan Vr hov nog sa ve ta od bra ne SRJ, ali da ni je mo gao Pred sed ni ci od 1990. do 2010. sa bra ni u jed nu fi zi o no mi ju, o~i ma in fo gra fi ~a ra da uti ~e na po li ti ku Vla de Sr bi je i SRJ. Je di no u {ta je „mo gao da jed no na stu pi li i u Sa ve tu bez bed no sti la mo gu }a su {tin ska pro me na vla sti, za bo de nos bi la je we go va ma ra mi ca“, re - UN i u Skup {ti ni Sr bi je po vo dom ipak je znak sa zre va wa po li ti~ kog si kao je Mar ko vi}. Mi lo {e vi} je i da qe KiM. ste ma. pot pu no sa mo stal no vo dio po li ti ku u Iz bo rom Bo ri sa Ta di }a za pred sed ni Pi ta we je sa da – da li }e se su {tin Sr bi ji. ka Sr bi je (fe bru a ra 2008.), te s ob zi rom ski pro me ni ti i po li ti ka u na red nim Na kon po be de DOS-a na par la men tar - na to da je na kon maj skih iz bo ra iste go - go di nama? Ho }e li do }i do pre pli ta wa nim iz bo ri ma 24. de cem bra. 2000. i for - di ne for mi ra na vla da ~i ji su pre mi jer for mal ne i ne for mal ne mo }i, ho }e li mi ra wa de mo krat ske vla de pre mi je ra dr i ve }i na mi ni sta ra iz DS-a, stran ke ~i - bi ti me |u sob ne blo ka de no si la ca vla Zo ra na \in |i }a, pred sed nik Mi lu ti no - ji je pred sed nik Ta di}, us po sta vqe na je sti? vi} jo{ vi {e gu bi na sna zi: vi {e ni je no va fa za po lu pred sed ni~ kog si ste ma u Na su prot we go vom ustav nom po lo `a ju mo gao da ko ri sti svo je nad le `no sti Sr bi ji – od “po lu sla bog” pred sed ni ka u ko ji bi tre ba lo da je sa da ja ~i od pre sed zbog po ra za SPS-a i slo ma Mi lo {e vi - ko ha bi ta ci ji, Ta di} je po stao “po lu jak” ni~ kog, Ta di} }e kao pre mi jer ima ti }e vog re `i ma ~i ji je bio {raf. Dr `av - u od no su na mno go sla bi jeg pre mi je ra sla bi ju po zi ci ju ne go dok je bio pred sed nu po li ti ku je ta da vo dio pre mi jer \in - Cvet ko vi }a – „pr va gla va dvo gla ve iz vr - nik, tvr di po zna va lac pri li ka u re gi o- |i} uz po dr {ku par la men tar ne ve }i ne, {ne vla sti”, ka ko je to opi sao po li ti - nu Flo rian Bi ber. I za i sta, na to mu ko ji je mo rao da sa ~e ka is tek Mi lu ti no - ko log Sla vi {a Or lo vi}. Za hva qu ju }i ovih da na na pred wa ci sva ko ma lo skre vi }e vog man da ta, iako su okol no sti na - re al nom od no su po li ti~ kih sna ga i to - }u pa `wu (tzv. “ma wak le gi ti mi te ta”). la ga le we go vo sme wi va we. me {to je DS ~i nio ve }i nu u ko a li ci o- Za to }e ko a li ci ja DS - SPS bi ti sla bi Upra `we no me sto pred sed ni ka po pu - noj vla di, Ta di} je imao jak ve tar u le |i - ja ne go u pret hod nom man da tu, {to ide nio je Bo ris Ta di} u ju nu 2004, ka da na - ma. na ru ku SPS-u ko ji bi la ko mo gao na sta je ko ha bi ta ci ja iz me |u opo zi ci o ne Ali we gov man dat je okon ~an uz pri - pre tek ne DS na iz bo ri ma za ~e ti ri go De mo krat ske stran ke i ma win ske ko a li - go vo re da se upli tao u funk ci je, pre mi - di ne, jer sle de ne po pu lar ni po te zi za ci o ne vla de pre mi je ra Vo ji sla va Ko - jer ske i mi ni star ske, ko je mu po ustav - ko je }e pre sve ga bi ti od go vor na DS. {tu ni ce, ko ju su u mar tu iste go di ne nim ovla {}e wi ma ne pri pa da ju. Ta di} je Ako se SNS u me |u vre me nu uozbi qi, la for mi ra li pred stav ni ci DSS, G17 to kom svog man da ta `e leo da uma wi po ko }e Da ~i} za ~e ti ri go di ne pre }i na Plus i ko a li ci je SPO i No ve Sr bi je. sto je }e raz li ke, ide o lo {ke, po li ti~ ke, dru gu stra nu – sa da jo{ uvek ne.

Iz vr {na vlast po de qe na je iz me |u pred - so ci jal ne, ver ske itd, i na sto jao da obez Sam Ni ko li} u od no su na Ta di }ev sed ni ka Sr bi je iz DS-a i pre mi je ra iz be di op {ti kon sen zus o spor nim pi ta pret hod ni man dat ne }e mo }i to li ko da DSS-a, stra na ka ko je ni su bi le u ko a li - wi ma (sta tu sa Ko so va i pri stu pa wa se raz ma {e, a sva ki we gov ko rak bi }e ci ji. Ta di} je ko ri stio svo je pra vo su - EU), ali se i opa sno pri bli `io per so pra }en pod lu pom. spen ziv nog ve ta (na Za kon o ra du i Za - nal nom ka rak te ru vla sti – ume sto po de Jed nom re~ ju, “dvo gla va” vlast u Sr bi kon o Vla di), ali je Vla da za dr `a la ini - li i me |u sob noj kon tro li we nih raz li ji ima }e su `en ma ne var ski pro stor i ci ja ti vu i kon tro lu i nad po sla ni ci ma ~i tih gra na. I po red de mo krat ske osla bqe ne po zi ci je u od me ra va wu de mo kroz in sti tu ci ju blan ko ostav ki. Kon - oblan de, vlast mo `e da skre ne u go mi la kra ta i na pred wa ka, ~i me se otva ra mo sen zus po stig nut iz me |u par la men tar ne we mo }i pred sed ni ka, na ru {a va we gu} nost da bu de sprem ni ja za kom pro mi ve }i ne i par la men tar ne ma wi ne u po - ustav nog po ret ka i zlo u po tre bu, a sa mim se. A pri ti sak da ne gle da u svoj pu pak i gle du do no {e wa no vog Usta va Sr bi je tim i u uspo ra va we ci vi li za cij skog i ura di ne {to vi {e za sve – i to pod hit bio je plod te ko ha bi ta ci je, a pred sed - de mo krat skog raz vo ja. To {to je Ta di} no – sve vi {e ra ste. nik Ta di} i pre mi jer Ko {tu ni ca su za - de mo krat skim pu tem sme wen i {to je bi n Reqa Kne`evi}

3

KARMA KOMA

Hej de ~a ci, va zdu ho plov ci

B

e {e ne kad ne ko ta kvo vre me ka da se ni je mo glo go vo ri ti, ka mo li vi ka ti, {ta god ko me pad ne na pa met, ili bar na ono {to mu od me wu je pa met.

Za vi de li smo ta da oni ma ko ji u`i va ju tu {to-na-um-to-na-drum pri vi le gi ju, ko ju smo zva li de mo kra ti jom. A de mo kra ti ja je, ba{ kao i qu bav iz onog De san ki nog sen ti {a, bi la ne ka ko naj lep {a dok smo je ~e ka li, a ona od se be sa mo na go ve {taj da va la. Po sle je ipak i na ma do {la ta de mo kra ti ja, ali ne ka ko ni je iz gle da la ona ko ka ko smo o~e ki va li i ka kvu smo je vi |a li dru gde. To je ste i ~ar i pro klet stvo de mo kra ti je: ona uvek stra {no li ~i na one ko ji je upra `wa va ju; ako je wi ma ha os u gla va ma i led u sr ci ma, i de mo kra ti ja }e im bi ti ta kva.

Sme {no je da nas i se ti ti se to ga, ali bio je (i sa da je) uz rub lon don skog Hajd par ka ~u ve ni „Go vor ni~ ki }o {ak“, me sto gde bi ama ba{ sva ko imao pra vo da do |e, pop ne se na ho kli cu i do be sve sti jav no iz de kla mu je ama ba{ bi lo {ta, pa ako ne ko ho }e da ga slu {a ne ka ga slu {a, a ako ne }e, ne ka pri ~a sa mom se bi dok mu ne do ja di. I taj je }o {ki} ze le ne oaze im pe ri jal nog Lon do na bio sim bol i am blem to ga {to nam je ne do sta ja lo: za mi sli, pri ka ne, do |e{ ta mo i vi ~e{: do le vla da, do le kra qi ca, do le Bri tan ska im pe ri ja – i ni {ta. Ni da te uhap se, ni da te pri ve du na in for ma tiv ni raz go vor, ma ~ak ni da ti de `ur ni po zor nik na lu pa dva-tri {a ma ra i za u{i te od ve de ku }i!

Ta ko je to s tim En gle zi ma i wi ma sli~ ni ma (ma da opet, zar je iko stvar no sli ~an En gle zi ma?), a kod nas je de mo kra ti ja u me |u vre me nu pro cve ta la to tal no – da ne ka `em to ta li tar no – i pre {i {a la te u{to gqe ne za pad wa~ ke stan dar de ko ji ka `u da sve mo `e, ali da sve mu ima vre me i me sto. Ma ka kvi, na{ je Hajd park ta ko re }i svu da, a po naj vi {e ba{ na naj cen tral ni jim me sti ma na {ih naj ve }ih gra do va. Ta, {ta su be o grad ski Trg re pu bli ke ili no vo sad ski Trg slo bo de ne go pro stra ni, po plo ~a ni Go vor ni~ ki }o {ko vi? Ne ma te mah ni te pri ka ze i sa ka lu de ko ju ta mo ni smo gle da li i slu {a li otkad nam na {a de mo kra ti ja ta ko upa dqi vo li ~i na nas.

Kao za ko ni ti po tom ci te i ta kve de mo kra ti je, one ko ja vi {e li ~i na nas ne go na sa mu se be, ma tu ran ti be o grad ske Va zdu ho plov ne {ko le pro sla vi li su za vr {e tak {ko lo va wa jav no, u ime svih wih iz de ve de set i ne ke, na sred be o grad skog Tr ga re pu bli ke, ke {a ju }i se o spo me nik kne zu Mi ha i lu, iz vi ku ju }i ime Rat ka Mla di }a (to vam je je dan na por no dr~ ni star ~i} iz sred weg Ba na ta, tre nut no bo ra vi u Ho lan di ji gde re {a va ne ki prav no-ge no cid ni spor), ur la ju }i „ubij, za ko qi da [ip tar ne po sto ji“, i pe va ju }i „pe sme o Ko so vu“, {ta god to

bi lo (mi slim, pe sme; ma da, da nas je ve} po sta lo ne ja sno i {ta je Ko so vo). Pa su mal ko i blo ki ra li sa o bra }aj, i oku pi ra li deo tr ga ne da ju }i dru gi ma da se slo bod no kre }u, i {et ka li do Te ra zi ja, i {ta sve ve} ne, mi sle }i vaq da da }e ta ko – ver bal nim i nad ver bal nim ki we wem oko li ne – ob zna ni ti i po tvr di ti svo je pri su stvo u sve tu, svo ju mu {ku sa zre lost za spe ci fi ~an „mu {ki `a nr“ kva zi pa tri ot skog lu pa wa o pr sa i lu pe ta ra wa je zi kom. Iza ko jeg obi~ no sto ji ono isto {to je sta ja lo iza sil nih sek su al nih pret wi Dvo kril nog (Ba te @i vo ji no vi }a), onog u ti gra stim ga }a ma, u fil mu „U ra qa ma `i vo ta“. Onog {to „ne mo `e da ra di dok mu se ne ke tet ke mo ta ju po sta nu“. A ina ~e mo `e. Ali te pro kle te tet ke, je bi ga, ni ka ko da odu.

Ni je da znam {ta se u~i u va zdu ho plov nim {ko la ma, ali ne ka ko mi je lo gi~ no da bi to mo ra lo ima ti ne ke bli `e ve ze s va zdu ho plo vi ma, dok ve zu s Mla di} Rat kom, „[ip ta ri ma“ i ko sov skim ci klu som ne vi dim ba{ ni ka kvu. Me |u tim, ta ko ti je to sa te sto ste ron skim „mu {kim `an rom“ u srp skom dru {tvu. For mal no se {ko lu je{ za ovo ili ono, sve za ta mo ne ke be smi sle ne i ne va `ne stva ri, ali za pra vo je va `no i je di no se ra ~u na da „di plo mi ra{“ u ne kom sa svim dru gom svoj stvu, da na uli ci ove ri{ svo je sve do ~an stvo iz tog mu {ko ba wa stog `an ra idi ot skog nad sr bqi va wa. Sr bu jem ja, sr bu je{ ti, pa ko ko ga nad sr bi – we mu je si gur no ve }i. Mi slim, ko e fi ci jent srp stva. Ovi mom ~i }i iz Va zu du ho plov ne {ko le u tom smi slu, re klo bi se, od li~ no zna ju gde `i ve i vr lo su voq ni da se uklo pe.

Na kra ju ve sti o wi ma ka `e se i da su raz dra ga ni ma tu ran ti „pe va li him nu ’Bo `e prav de’“. Zna te, onu s ko jom je dan mla di fud ba ler iz No vog Pa za ra ima iz ve snih pro ble ma. Pa je zbog to ga iz ba ~en iz re pre zen ta ci je Sr bi je, jer Sr bi ju naj bo qe ne re pre zen tu je onaj ko zna da igra fud bal, ne go onaj ko le po i s raz u me va wem pe va we nu him nu. Po sle mo `e i da spa va i da br qa, va `no je da je do ka zao da je pa tri o ta. On lek ci ju ni je na u ~io, a ovi va zdu ho plov ni mom ~i }i je su: u de mo kra ti ji ko ja vi {e li ~i na nas ne go na sa mu se be, ni je va `no da ne {to ko ri sno i pa met no ume{ da ra di{, ne go je va `no da zna{ i ho }e{ da pe va{ him nu i osta le „pa tri ot ske pe sme“. ^e sti tam, de ~a ci, sa zre li ste za Sr bi ju, na u ~i li ste {ta je ov de va `no i pri me ni li to na svi ma na ma. Ta kvi ka kvi ste po sta li da le ko }e te do gu ra ti me |u na ma ka kvi smo, s va zdu ho plo vom ili bez we ga.

Te o fil Pan ~i}

PRO FE SOR FI LO ZOF SKOG FA KUL TE TA U BA WA LU CI MI O DRAG @I VA NO VI]

Do dik se ne iz vi wa va ni se bi, pa za {to bi Ni ko li }u o li ko god da je jav nost Bo sne i Her ce go vi ne bi la iz ne na |e na po be dom To mi sla va Ni ko li }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Sr bi ji, a do bar wen deo u naj ma wu ru ku raz o ~a ran, ba{ iz Sa ra je va, ne onog zva ni~ nog, do la ze oce ne da bi od nos iz me |u ove dve ze mqe ako ne bo qi, mo gao bi ti ja sni ji.

Jer Bo ri su Ta di }u je za me re no na po li ti ci ko ju je vo dio pre ma BiH, u ~e mu je pri o ri te tan bio we gov od nos pre ma Re pu bli ci Srp skoj, od no sno Mi o dra gu Do di ku, pa po sto je i o~e ki va wa da to mo `e bi ti pro me we no u ko rist BiH. Od Ni ko li }a, ko ji je oka rak te ri san kao “pret wa iz sen ke”, u Sa ra je vu o~e ku ju da otvo ri kar te i ka `e {ta mi sli.

Ipak, naj re al ni ji je sce na rio u ko me }e, ka da je re~ o ovim od no si ma, i no vi pred sed nik Sr bi je tra `i ti mo del pri hva tqiv po li ti~ kim sna ga ma RS, po {tu ju }i Dej ton ski spo ra zum.

– Po pra vi lu se u Bo sni i Her ce go vi ni do ga |a ju naj ma we tro di men zi o nal ni od no si pre ma okru `e wu, pre ma svim dr `a va ma u re gi o nu. Ta ko }e mo i u ovom slu ~a ju, ka da je re~ o iz bor noj po be di To mi sla va Ni ko li }a u Sr bi ji, ima ti naj ma we

K

tro di men zi o nal ne od no se po li ti~ kih eli ta u ovoj ze mqi – uka zu je u raz go vo ru za “Dnev nik” pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta u Ba wa lu ci Mi o drag @i va no vi}. – Za pra vo, u Bo sni i Her ce go vi ni se ne ra di ni o po li ti~ kim eli ta ma jer to su eli te ba zi ra ne na et ni~ kim ma tri ca ma. Sva ka od wih ima svo ju po li ti ku, ta ko da }e mo u tom mor bid -

zu je na{ sa go vor nik, mo `e do ne ti even tu al no do bre stva ri, mo `e i pro ble me, ali ka da je re~ o BiH mo `e zna ~i ti ubla `a va we ne ga tiv nih efe ka ta tro stru kog na ~i na od no sa pre ma Sr bi ji.

– Te {ko je re }i {ta }e od to ga bi ti, ali ja sno je da u BiH po sto ji, ne bih re kao iz ne na |e nost, ve} ma li - ne pre ve li ki

Mo `e se o~e ki va ti pra zan pro stor na red nih me sec ili dva, ka da je re~ o re ak ci ja ma iz BiH, dok se ne na pra ve unu tra {we kal ku la ci je nom tro li stu ima ti si tu a ci ju da }e se i pre ma de {a va wi ma u Sr bi ji, od no sno iz bo ru pred sed ni ka od no si ti na tri raz li ~i ta na ~i na. To ni ka ko ni je do bro, ali dok je sta we u BiH ta kvo, ima }e mo taj raz li ~it od nos. @i va no vi} ka `e da je te {ko u ovom mo men tu bi lo {ta prog no zi ra ti, ali da bi se u na red nom pe ri o du mo glo do go di ti ne {to {to ima {an su da na ne ki na ~in amor ti zu je te tro stru ke od no se. To je, na i me, ~i we ni ca da je Bo ris Ta di} pri hva tio pre mi jer sku po zi ci ju {to, uka -

{ok, oko to ga ka ko sa da da se we ne po li ti~ ke eli te od no se pre ma Sr bi ji. Pret po sta vqam da }e se u na red nih ne ko li ko da na pro fi li sa ti sta vo vi bo san sko her ce go va~ kih po li ti ~a ra i da }e do }i do ne ~e ga {to }e u pr vom re du bi ti za ma gqe no, upa ko va no u di plo mat sku am ba la `u, dok se ili ne di fe ren ci ra ju po no vo tri po me nu ta od no sa ili dok se ne do go di amor ti zo va we ce lo kup nih do ga |a wa – ka `e @i va no vi}.

Sa ra je vo, od no sno po li ti~ ke par ti je iz Fe de ra ci je, pre sve -

ga gru pa oku pqe na oko SDP-a pa i hr vat ski blok, ne }e, po we go vom su du, re a go va ti u bli `em pe ri o du u kon kret nom smi slu.

Oni }e se, o~e ku je, i da qe do go va ra ti ka ko da se po sta ve na spram no ve si tu a ci je. Mo `e se, ka ko ka `e, o~e ki va ti pra zan pro s tor na r ed n ih me s ec ili dva, ka da je re~ o re ak ci ja ma iz

BiH dok se ne na pr ve unu tra {we kal ku la ci je. A po seb na je te ma to {to u ovoj ze mqi ne po sto ji po li ti ka, ve} kal ku la ci je, na po mi we @i va no vi}.

Osvr }u }i se na upli ta we Mi lo ra da Do di ka u iz bor na de {a va w a u Sr b i j i, @i van ~ e vi} oce wu je da }e, ka da je taj od nos u pi ta wu, od ve li kog zna ~a ja

ubu du }e ima ti to {to Bo ris Ta di} pre u zi ma funk ci ju pre mi je ra.

– Ta ~i we ni ca pred sta vqa ali bi za Mi o dra ga Do di ka ko ji je, do i sta, ne sa mo ne smo tre no ve} po li ti~ ki ne zna la~ ki u~e stvo vao u iz bor noj kam pa wi, ne bit no da li kao po dr {ka Ta di }u ili bi lo kom dru gom kan di da tu. Mo gu }e je da }e to us pe ti ma lo da ubla `i sve ono {to To mi slav Ni ko li} po mi we, a to je ozbi qan pro blem: od nos Do dik - to jest Re pu bli ka Srp ska i Sr bi ja, na kon we go vog iz bo ra – ka `e @i va no vi}.

Na pi ta we da li je za us po sta vqa we nor mal nih od no sa iz me |u Sr bi je i BiH neo p hod no Do di ko vo iz vi we we Ni ko li }u za u~e {}e u iz bor noj kam pa wi, na {ta uka zu ju po li ti~ ke par ti je u Sa ra je vu, na{ sa go vor nik ka `e da ta mo gu} nost ni je re al na.

– Ko li ko po zna jem Do di ka, on se ni je ni kad iz vi nio ni sam se bi. A ni je pr vi put da pra vi ova ko ne smo tre ne po te ze. On, pro sto, ta ko vo di po li ti ku, ta ko se po na {a i ne }e se iz vi ni ti ni sa mo me se bi a ka mo li To mi sla vu Ni ko li }u – na gla {a va @i va no vi} n Sla|ana Glu{~evi}

4

dnevnik

nedeqa3.jun2012.

INTERVJU

MO@E LI NOVA SRPSKA VLADA DA ZAUSTAVI EKONOMSKI SUNOVRAT SRBIJE?

MIROSLAV [PANOVI], POTPREDSEDNIK PUPS-a

Spre~i}emo „genocid” Te{ko, te`e, najte`e penzionera i siroma{nih otpredsednik Partije uje di we nih pen zi o ne ra Srbije i {ef pokra jin ske or ga ni za ci je te stranke Miroslav [panovi} izjavio je da dogovor o formira wu no ve vla de Sr bi je u PUPS-u o~ekuju do kraja slede}e nedeqe. On je u intervjuu za “Dnevnik” podvukao da u definisawu koalicionog sporazuma wegova stranka ne}e dozvo li ti da no va vla da pro blem buxetskog deficita re{ava smawivawem penzija, ve} }e, kako je ocenio, mere {tedwe morati da se sprovode na druga~iji na~in.

– PUPS sigurno ne}e dozvoliti smawewe penzija, koje su ve} enormno smawene pove}ewem kursa evra. Ako se formira vlada koja }e potom da izvr{i “genocid” nad penzione ri ma i naj si ro ma {ni jim gra|anima, onda mi u takvoj vladi ne}emo u~estvovati. Na{a stranka i svih 1,6 miliona penzionera o kojima PUPS brine apsolutno podr`avaju takav stav. A to je svakako respektabilan broj qudi ~iji opstanak je u pitawu. Zato se penzije ne mogu smawivati i ne}emo dozvoliti da se probel mi u Sr bi ji re {a va ju preko le|a najsiroma{nijih gra|ana. [panovi} je naveo i da PUPS smatra da penzije ne treba ni zamrzavati, dodav{i da ipak ne}e tra`iti da se one pove}aju “ako vidimo da to realno nije mogu}e. Na{ predsednik Jovan Krkobabi} je najve}i stru~wak u Evropi za socijalna i penziona pitawa i on }e u svakom slu~aju znati da proceni situciju i da donese pravu odluku”, istakao je funkcioner PUPS-a. l Mislite li da }e uop{te biti mogu}e da se re{i problem buxetskog deficita i sprovedu mere {tedwe koje preporu~uje i Fiskalni savet, ukoliko budete insistirali na tim zahtevima?

– Mi se sla`emo da su mere {tedwe neophodne, ali nije mera {tedwe oduzimawe penzija.

Mera {tedwe je, na primer, da se u vozilima Vlade Srbije ne vozi po jedan slu`ebnik ili ministar, ve} wih ~etvoro. Dakle, mere {tedwe se mogu primeniti na razli~ite na~ine kako bi se re{ili problemi u javnim finansijama, me|u kojima je i pove}awe PDV-a, ili eventualno pove}awe cena ben-

P

zina. Nikako se ne mo`e {tedeti tako da se ugro`ava opstanak i zdravqe gra|ana Srbije, a do ~ega bi dovelo smawewe penzija. Mi to ne}emo dozvoliti. l Da li i vi kao i va{i koalicioni partneri iz SPS-a imate rezervu i u pogledu nastavka aran`mana sa MMF-om?

– Sve ovo na ~emu mi insistiramo MMF je ve} odobrio.

Na{ pred sed nik Kr ko ba bi} dobio je apsolutnu saglasnost pred stav ni ka Me |u na rod nog monetarnog fonda u tom pogledu. I mi nemamo nikakav problem sa MMF-om. Uostalom, PUPS je spreman da koa-

~iwenicu da je na{a koalicija druga po snazi u vladi koja treba da se formira za nekoliko dana. Trenutno se razgovara o principima, a o raspodeli resora jo{ uvek nije bilo re~i. l Mislite li da }e dogovor o koaliciji sa DS-o biti napravqen tako brzo?

– Mi se nadamo da }e krajem slede}e sedmice to biti na~elno dogovereno. l Kakva o~ekivawa imate u pogledu kaolicionih dogovora u vojvo|anskom parlamentu?

– U Vojvodini je situacija prili~no relaksiranija i jasnija. PUPS }e u okviru na{e kaolicije svakako u~estvovati u pokrajin skoj vla sti, jer ima mo ukupno 13 mandata. l Da li je ve} razgovarano o mestu predsednika Skup{tine Vojvodine, po{to se u javnosti spekuli{e da biste to mesto mogli prepustiti SVM-u?

– Na{a koalcija je zainteresovana za to da se formira kvalitetna vojvo|anska vlast koja }e raditi u interesu gra|ana.

Ako je za Vojvodinu korisno da predsednik Skup{tine bude iz SVM-a, mi se oko toga ne}emo posebno otimati, iako po koalicionoj snazi to mesto treba

Sve {to je mogu}e nije nam strano l Da li je za PUPS potpuno iskqu~ena druga opcija za formirawe vlade s obzirom da se u javnosti jo{ uvek spekuli{e i o alternativnoj varijanti koju bi vodili napredwaci?

– Mi smo partneri u koaliciji sa SPS i JS, koja je veoma ~vrsta. I onako kako se dogovorimo na nivou na{e koalicije, tako }e se i PUPS pona{ati. A znate da je politika ve{tina mogu}eg, pa tako sve {to je mogu}e ne treba iskqu~iti. li ci o nim part ne ri ma sta vi na raspolagawe svoj ekonomski tim koji }e sa~inti analizu i program mera {tedwe u narednom periodu. l Ho}e li PUPS zadr`ati postoje}e resore i u novoj vladi, ili mo`da tra`ite i neka druga ministarstva?

– Na{a koalicija osvojila je ukupno 44 poslani~ka mandata, od kojih PUPS ima 12. U podeli resora treba imati na umu takav izborni rezultat, ali i

da pripadne nama. Razgovora je bilo i mogu da ka`em da imamo fantasti~nu saradwu na nivou vojvo|anske koalicije. Dogovarli smo se uglavnom na na~elnom nivou, ne o raspodeli resora. Stvar je u tome da zapravo ~ekamo da se formira vlada na republi~kom nivou. I mislim da konstituisawe vojvo|anskog parlamenta ne treba da o~ekujemo bar jo{ dve nedeqe. n Branka Dragovi} Savi}

a kakav kabinet da se sastavi, kqu~no pitawe je mo`e li posti}i konsenzus o hitnim i bolnim rezovima koji se koliko sutra moraju povu}i kako bi pregurali ovu godinu u kojoj smo za prva ~etiri meseca potro{ili sve ono {to je trebalo da “razvla~imo” do po~etka naredne godine. Fiskalni savet je jasno stavio do znawa da Srbiji preti kriza javnog duga i da nova vlada hitno mora da sprovede o{tre mere za smawewe deficita koje predvi|aju zamrzavawe plata u javnom sektoru i pen zi ja, i po ve }a we PDV-a.

Sve te mere, ma koliko ekonomski bile opravdane, udaraju po sirotiwi koja ni sada nema ni za pristojan `ivot i te{ko je i zamisliti da joj vaqa izdr`ati jo{ ve}e stezawa kai{a.

Eko no mi sti sumwaju da }e biti dovoqno politi~ke saglasnosti da se krene u re{avawe te{ke ekonomske situacije i skloniji su oceni da }e se nastaviti sa demagogijom. Potvrdu za sumwu nalaze u izjavi lidera PUPS-a Jovana Krkobabi}a da se penzije ne}e zamrzavati ni smawivati jer on to li~no ne}e dozvoliti. Kako je on i na po ~etku man data pro {le vlade, pre ~etiri godine kada je kriza ve} uveliko stigla i do nas, uslovio formirawe kabineta vanrednim pove}awem penzija za 10 odsto ({to nas je dodatno “ukopalo”), za o~ekivati je da i ovog puta ne popusti.

Ali onda }e i drugi tra`iti da se u wihovom sektoru ne re`e javna potro{wa, da se “wihova” javna preduze}a ne diraju, pa rezova i u{teda ne}e biti.

Otvoreno pitawe je i da li }e se u Srbiju vratiti MMF: SPS je protiv toga i tvrdi da smo sami sposobni da sredimo na{e dvori{te.

Profesor Miodrag Zec isti~e da je Srbiji pre svega potreba reforma dr`ave i nova vlada mora}e upravo zbog toga da donosi dr`avotvorne a ne politikanske odluke.

– Srbija ima preglomaznu administraciju koju ne mo`e da finansira nejaka privreda. Zamrzavawe plata i penzija, kao {to predla`e Fiskalni savet, jeste palijativna, kratkoro~na mera, koja ne}e dati rezultate ukoliko se paralelno ne sprovedu i druge neophodne reforme me|u kojima je i reforma poreskog sistema – ocenio je Zec dodaju}i da se on zala`e za uvo|ewe sintenti~kog poreza na dohodak.

M

Da zamrzavawe plata i penzija ne mogu re{iti problem i da bi takva odluka nove vlade bila lo{a, iako sumwa da }e ona za wom uop{te posegnuti, smatra ekonomista Zoran Popov koji dodaje da bi takva mera vodila u jo{ te`u ekonomsku krizu.

– Zamrznute plate i penzije zna~e automatski i smawewe tra`we. To za sobom vu~e mawu proizvodwu i daqe otpu{tawe radnika, {to }e dodatno osiroma{iti kasu. Odr`ivi ekonomski rast i razvoj jedino su re{ewe da se ne ponavqa scenario iz 2008. godine – ka`e Popov.

S wegovom ocenom ne sla`e se profesor Stojan Stamenkovi} koji smatra da je zbog veli-

tivan signal investorima – kazao je profesor Stamenkovi}.

Ne ka da {wi pot pred sed nik srpske vlade Miroqub Labus tvrdi da je situacija u zemqi jako te{ka: buxetski deficit je veliki, kurs dinara ne mo`e da se i pored svakodnevne intervencije NBS odr`i na odre|enom nivou, pa se moraju pove}ati porezi i smawiti potro{wa. A sve to, isti~e, recisivno deluje na smawewe privredne aktivnosti.

– Mora}e da do|e do zamrzavawa plata i penzija jer za nekoliko meseci ne}e biti para u buxetu. Qudi mogu da pri~aju {ta ho}e, ta~no je da su plate i penzije male, ali jednostavno ne}emo imati novca – ka`e Labus.

Bez demagogije, molim Konstatacija od koje treba po}i je da nova vlada, kada bude formirana, kre}e od recesije u Srbiji. Suo~avamo se s recesijom ali i dubokom dru{tvenom krizom - krizom morala, institucija, obrazovawa, nauke, kulture, medija , tvrdi ekonomista Sa{a \ogovi}.

– Sve to govori da }e nova vlada imati zaista rudarski posao.

Da bi ga obavila, treba da ima jasnu viziju i ciq koji }e po~ivati ne na virtuelnim pretpostavkama i bajkovitim procenama, kao do sada, nego na realnim ~iwenicama. Strategija za izlazak iz krize zahteva vladu bez demago{kih socijalnih kratkoro~nih re{ewa. Nova izvr{na vlast ne}e biti uspe{na ako ne bude sara|ivala sa MMF-om, koji }e novu vladu ~ekati s druge strane stola, a Srbija s velikom zadu`eno{}u i nekom vrstom ste~aja u kojem se nalazi, nema drugog izbora osim da prihvati novi ara`man.

Mora}emo da napravimo neke bolne rezove: u penzionom i zdravstvenom sistemu, javnoj upravi, poreskom sistemu, u podr`avqenim preduze}ima koja posluju uz izda{ne subvencije i s neizvesnom tr`i{nom perspektivnom... Nova vlada }e, dakle, imati strogog upravnika, spremnog na mawe kompromise ali ne i na zna~ajne ustupke. U suprotnom, makroekonomska stabilnost }e te{ko biti sa~uvana, a ona ve} sada polako klizi iz ruku, {to se vidi po depresirawu doma}e valute i ja~awu inflacionih pritisaka – ocewuje \ogovi}. kog buxetskog deficita neophodno zamrzavawe plata i penzija, dodaju}i da nova vlada treba da napravi ra~unicu da li bi bilo izvodqivo selektivno zamrzavawe plata i penzija, odnosno da se od te mere izuzmu penzioneri i buxetski korisnici koji imaju najni`a primawa.

– Me|u prvim merama nove vlade trebalo bi da bude i reforma poreskog sistema, kako bi se istovremeno sa smawewem rashoda pove}ali buxetski prihodi. Ekonomski oporavak Srbije, sre|ivawe stawa u javnim finansijama i stabilizacija deviznog kursa nije mogu}a bez priliva stranih investicija. Zbog toga hitno treba da budu obnovqeni pregovori sa MMF-om {to }e biti pozi-

Prosta ekonomska ra~unica pokazuje: da bi se javna potro{wa vratila u okvir, deficit ne bi smeo da bude ve}i od 3,2 milijarde dinara mese~no, a toliki je svaka tri dana. Takva situacija s kojom moraju biti upoznati oni koji `ele da naprave novi srpski kabinet nala`e da oni ve} prvog dana pred javnost iznesu mere {tedwe i za smawewe javne potro{we kao jedan od svojih prioriteta.

Za sada nema ni najava da takav program postoji i da }e sa wim startovati nova vlada. A ako start ne bude onakav kakav pred la `u Fi skal ni savet i ekonomisti – gra|ani Srbije }e videti da i od te{kog ima jo{ te`e. n Qubinka Male{evi}

DA LI PITAWE SARADWE SA MMF-om KO^I FORMIRAWE NOVE VLADE

Ili svetski policajac, ili papazjanija N ama ne treba policajac, mi nismo maloletni”, ustvrdio je ovih da na pot pred sed nik SPS-a Du{an Bajatovi}, odgovaraju}i na pitawe da li zemqa tre-

ba da u|e u novi aran`man sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fondom. Ipak, kako druga~ije - nego kao potpuno nezrelo i maloletni~ko - objasniti pona {a we Vla de, u ko joj je i SPS igrao bitnu ulogu, a koja je dr`avu u prethodne ~etiri godine zadu`ila za {est mi-

lijardi evra i dovela je na ivicu krize javnog duga.

Srbija je pre ~etiri godine bi la ni sko za du `e na ze mqa ~iji je javni dug bio na nivou ~e tvr ti ne go di {weg bru to

dom}eg proizvoda. Sada u~e{}e na{eg duga u BDP-u iznosi 50 procenata. To je jo{ uvek mawe nego kod ve}ine zemaqa ~lanica EU, ali je pitawe da li }e me|unarodni poverioci imati dovoqno poverewa da nam daju nove kredite. Tako|e, postavqa se i pitawe kredi-

biliteta dr`ave, po{to smo prekr{ili zakon kojeg smo sami usvojili pre svega dve godine a koji ka`e da udeo javnog duga u BDP-u ne sme da pre|e granicu od 45 odsto BDP-a.

MMF `e li da „odmrzne” i nastavi aran `man sa Sr bi jom ali to uslovqava merama {ted we u jav nom sektoru koje bi nova vlada morala da sprovede kako bi jav ne fi nan si je Srbije izbegle kolaps. Eko no mi sta Qu bo mir Ma xar smatra da nema ni jedne druge opcije koja nam daje ono {to daje MMF a to su, kako je rekao, sa ve ti i stru~na pomo} koja nije za potcewivawe, krediti pod povoqnim uslovima i kredibilitet u me|unardnoj zajednici.

- MMF nas tera u finansijski red koji je apsolutno u interesu ove zemqe i privrede.

Kada se napravi aran`man sa MMF-om svet nam vi{e veruje i povoqnije na nas gleda, pa se

lak{e dolazi do kredita uz mawu kamatnu stopu - rekao je Maxar.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrovi} ka`e da nastavak aran`mana sa MMFom ni je neo p ho dan, ali uz uslov da vlada i bez pomo}i te finansijske institucije sprovede rigorozne mere za smawivawe buxetskog deficita.

nih mera {tedwe bilo mnogo lak{e, posebno imaju}i u vidu da Fond u o~ima stranih investitora predstavqa garanciju da }e me re stvar no i bi ti sprovedene. Kako ka`e, mere za smawivawe buxetskog deficita podrazumevaju zamrzavawe penzija i plata, poresku reformu, koja ukqu~uje pove}awe PDV-a na 22 odsto, kao i

Pro blem je {to Sr bi ja tre ba da na pra vi vla du a dve glav ne stran ke ko je su ve} do go vo ri le da }e ~i ni ti vla da ju }u ve }i nu ima ju pot pu no opre~ ne sta vo ve o na stav ku sa rad we sa MMF-om i, uop {te, o vo |e wu eko nom ske po li ti ke U to me i je ste „kva ka”: MMF vladama, ne samo u Srbiji ve} i u drugim zemqama, slu`i kao alibi kada treba da se sprovedu nepopularne mere {tedwe. U smislu - ne bismo mi, ali nas je MMF naterao.

Vlade se na reforme i tako te{ko odlu~uju jer znaju da im ne }e do ne ti gla so ve na izborima, ali ako im iza le|a ne stoji „svetski finanijski policajac” onda je ta odluka jo{ te`a.

Prema Petrovi}u, sa MMFom bi sprovo|ewe nepopular-

dodatno rezawe rashoda po{to je neophodno da se u 2012. i 2013. godini ostvare u{tede od milijardu evra.

Problem je {to Srbija treba da napravi vladu a dve glavne stranke koje su ve} dogovorile da }e ~initi vladaju}u ve}inu imaju potpuno opre~ne stavove o nastavku saradwe sa MMF-om i, uop{te, o vo|ewu eko nom ske po li ti ke. Dok u Demokratskoj stranci smatraju da nam je MMF potreban (mada ne moramo da prihvatimo ba{ svaki wihov savet, re-

~e ovih dana potpredsednica DS Jelena Trivan), dotle u Socijalisti~koj partiji Srbije `ele da prekinu svaku saradwu s institucijom iz Va{ingtona.

Zamenik premijera Srbije i lider SPS-a Ivica Da~i} izjavio je da o~ekuje da }e budu}a vlada preispitati „neoliberalni koncept ekonomske politike”, stavqaju}i ve}i akcenat na podsticawe ekonomskog razvoja.

- Nije MMF organ vlasti u ovoj zemqi, nego postoji skup{tina, vlada, predsednik Srbije - rekao je Da~i}.

S druge strane, predsednik DS i verovatni budu}i premijer Boris Tadi} ka`e da treba u~initi napore da se uspostavi sporazum sa MMF-om, jer time Srbija sti~e vi{i nivo garancije za strane investicije, a bez wih nema novih radnih mesta. Da papazjanija bude ve }a, stav sli ~an DS-ovom imaju u najve}oj opozicionoj Srpskoj naprednoj stranci, a funk ci o ner ka SNS Zo ra na Mihajlovi} ka`e da se ne mo`e be`ati od razgovora sa tom me|unarodnom finansijskom institucijom. n Vladimir ^vorkov

nedeqa3.jun2012.

c m y

dnevnik

5

PRO FE SOR NE DEQ KO JO VAN ^E VI] O RE FOR MI PRA VO SU \A DVE GO DI NE PO SLE

Po pra vak mo ra na po prav ni ve i po go di ne po sle glav nih za hva ta u re for mi pra vo su |a Sr bi je – us po sta vqa wa no ve mre `e su do va, (re)iz bo ra su di ja i tu `i la ca, do no {e wa no vih za ko na – raz li ~i ta su vi |e wa o po sti za wu pro kla mov nog glav nog ci qa re for me, tj. for mi ra wa ne za vi snog, efi ka snog, tran spa rent nog i svi ma do stup nog pra vo su |a. ^i ni se da su naj re |i iz ni jan si ra ni sta vo vi iz me |u dva di ja me tral no su prot na: jed nog iz ra zi to kri ti~ nog, i iz ja va pra vo sud nih po sle ni ka i zva ni~ ni ka Mi ni star stva prav de, s dru ge stra ne, da je do sa da {wa re for ma da la do bre re zul ta te, do ne la efi ka sni ji rad sud stva, te da je „je dan od naj zna ~aj ni jih re zul ta ta re for me to {to se iz da na u dan me wa i per cep ci ja gra |a na o do sti `no sti prav de u Sr bi ji.“ Pro fe sor kri vi~ nog pro ce snog pra va dr Ne deq ko Jo van ~e vi} u raz go vo ru za „Dnev nik“ oce wu je da je jo{ uvek krat ko vre me da bi se mo gao sa gle da ti u~i nak re for me u po gle du ni za jed na ko va `nih pi ta wa, ali sma tra da se sve ra di lo „bez qu di iz na u~ no - stru~ ne sfe re ko ji bi mo gli mno go {ta re }i u toj obla sti“.

– Pr vo, u dru {tvu s vi so kim ste pe nom ko rup ci je ko je je ma sov no kri mi na li zo va no zbog lo {ih si stem skih re {e wa, auto mat ski je bi lo ugro `e no pra vo su |e i s tim se tre ba lo ne {to u~i ni ti. Tre ba lo ga je pro tre sti da se vi di da li ima ta kvih i u re do vi ma su di ja. Ako je u pi ta wu bi lo ne po ve re we u su di je, on da je tre ba lo te meq no is pi ta ti na ko ga se to kon kret no od no si, a ne go to vo sve sme ni ti i bi ra ti ne ke qu de po kri te ri ju mi ma za ko je, mi slim da se po ka za lo, ni su do bri. Na rav no da je tre ba lo obra ti ti pa `wu pr ven stve no na stru~ nost i na do stoj nost. Me |u tim, ima po ka za te qa da je in si sti ra we na stru~ no sti vi {e pro kla mo va no ne go {to je re al no ostva re no, ospo so bqe nost isto ta ko. Kad je re~ o do -

D

stoj no sti, mi slim da je to bi la osno va za od re |e ne po li ti~ ke ob ra ~u ne i pro te `i ra we svo jih ka dro va. To se na ro ~i to ose ti lo u Ustav nom su du – oce wu je Jo van ~e vi}.

Otva ra ju }i pi ta we o funk ci o nal no sti i ra ci o nal no sti no ve mre `e i or ga ni za ci je su do va, ko ja je do ne la ga {e we su do va u broj nim ma lim me sti ma, na{ sa go vor nik kon sta tu je da „mre -

`a su do va ne od go va ra“. Pre sku pa je i do vo di do ne u jed na ~e ne sud ske prak se, pa i ve li kih pro ble ma u kre ta wu qu di pre ma spo ru ko ji re {a va ju.

– Ra ni ju mre `u su do va i pra vo sud ni si stem ko ji su bi li do bri, po mom du bo kom uve re wu ni je ni tre ba lo me wa ti, od no sno stva ra ti no vu mre `u su do va e da bi se ti me do {lo do mo gu} no sti da se svi qu di na |u na

O{tre kri ti ke U ni zu oce na o re for mi pra vo su |a po o{tri ni se is ta kao iz ve {taj Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je do sta vqen 26. apri la Vla di Sr bi je. Sa vet je iz neo mi {qe we da je „re for ma omo gu }i la do mi na ci ju iz vr {ne vla sti nad sud skom, a da iz vr {e ni re i zbor su di ja pred sta vqa gru bo kr {e we ustav nog na ~e la stal no sti su dij ske funk ci je, dok su u po vla {}e nom po lo `a ju bi li ~la no vi pr vog sa sta va Vi so kog sa ve ta sud stva iz re da su di ja ko ji su iz u- ze ti iz iz bo ra, i da to im je pra vo da bez kon kur sa, po is te ku man da ta na pre du ju u su do ve vi {eg ste pe na“.

Ova kva re for ma si gur no ni je ono {to je `e le la Evrop ska uni ja. Upr kos broj nim pre po ru ka ma EU, Sa ve ta Evro pe i Ve ne ci jan ske ko mi si je, re for ma pra vo su |a u Sr bi ji ni je ni u sa gla sno sti s prin ci pi ma Evrop ske kon ven ci je o qud skim pra vi ma – za jed ni~ ki je stav eks pe ra ta Evrop skog udru `e wa su di ja i tu `i la ca ME DEL na kon ana li ti~ ke po se te Sr bi ji.

“ten de ru” i po no vo bi ra ju. Sada je stvorena mre`a gde se su|ewe zavr{ava prakti~ no na apelacionim sudovima kojih ima ~etiri, i potpuno je neujedna~ na sudska praksa, {to je veliki problem. Sa da {wa mre `a su do va, ka ko je po sta vqe na, ot pri li ke od go va ra mre `i u ne ka da {woj Kra qe vi ni Ju go sla vi ji – na vo di Jovan~evi}.

Susedna Hrvatska nije dirala sudsku mre`u {to je dobro, dodaje, jer je za sve nove zakone neo p hod no je da ih poznaje ~itavo gra|anstvo i tre ba du go vre me na da bi se pri hva ti la i usta li la wi ho va pri me na.

– Za no vi naj vi {i sud u dr `a vi, Vrhovni kasacioni sud, rekao bih da se nije vodilo ra~una o va `nim mo men ti ma. Re ci mo, u Fran cu skoj je naj vi {i sud u dr `a vi ka sa ci o ni i on mo `e sa mo da uki da od lu ke. Kod nas je ne kad dav no, u vre me Kne `e vi ne Sr bi je, bio i vr hov ni i ka sa ci o ni sud - vr hov ni je mo gao me wa ti od lu ke i ~ak su di ti, a ka sa ci o ni sa mo uki da ti od lu ke, pa su to spo ji li u jed no. Sad ima mo vr hov ni ka sa ci o ni {to ni je do bro, a ni ter mi no lo {ki pra vil no. Ali, pri me }e no je, a to se mo `e i po ko men ta ri ma u jav no sti vi de ti, u taj sud qu di ni su bi ra ni sa mo po stru ci. Mno ge za i sta spo sob ne su di je ko ji ma je me sto bi lo u naj vi {em su du u dr `a vi, sa da ni su ni iza bra ne. To je ve li ki pro blem – ka `e dr Jo van ~e vi}.

Ta ko |e, va `an mo me nat re for me je do no {e we ni za no vih za ko na, a ve} je, na pom we pro fe sor, una zad de se tak go di na kod nas usta qe na prak sa da se za ko ni ili stal no me wa ju ili do no se no vi za ko ni - pa se sta vqa ju van sna ge, ili se sta ri za ko ni sta vqa ju van sna ge - a do no se no vi. To se sve ra di lo, upo zo ra va pro fe sor, zbog to ga {to ni je oba vqa na te meq na na u~ no-stru~ na pri pre ma, ka ko bi se iz me na ma po sto je }i za ko ni do pu ni li u onim seg men ti ma u ko ji ma ni su bi li do bri, a da se za dr `i ono {to va qa.

– No vi Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku, pre u zet iz ame ri~ kog pro ce snog pra va, ba zi ra se na stra na~ kom kon cep tu ko ji je ve -

va. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, dok re ci mo u Ne ma~ koj i Fran cu skoj ima ju i ~e ti ri vr ste prav nih le ko va, mi ima mo sa mo

Ne ra ci o nal no i sku po Dru {tvo su di ja Sr bi je je 26. ma ja usvo ji lo De ka la ra ci ju po sve }e nu re for mi pra vo su |a. Pred sed ni ca udru `e wa Dra ga na Bo qe vi}, u iz ja vi za na{ list na gla {a va da Dru {tvo su di ja sma tra da je „no va mre `a su do va ne ra ci o nal na i sku pa, broj su di ja i sud skog oso bqa ne do vo qan, tro {ko vi pra vo su |a pre vi so ki, pri stup gra |a na prav di ne jed nak i ote `an, a pra vo na pra vi~ no su |e we ugro `e no, te da je u no voj mre `i ve }e op te re }e we su di ja i sud skog oso bqa a gra |a ni su u ne jed na kom po lo `a ju jer ne jed na ko funk ci o ni {e sud ska mre `a“.

Dra ga na Bo qe vi} ko ja je i ge ne ral ni se kre tar Me de la, na gla {a va da }e na wi ho voj ve li koj me |u na ro do noj kon fe ren ci ji 29. ju na, bi ti ob ja vqen iz ve {taj eks e pe ra ta Me de la sa ~i wen na kon wi ho ve po sled we po se te Sr bi ji.

– Taj iz ve {taj je na ja vqen svim evrop skim in sti tu ci ja ma i bi }e ve o ma uzet u ob zir od stra ne Evrop ske ko mi si je i za iz ve {taj o na pret ku Sr bi je ka EU – ka `e Bo qe vi}. o ma skup, i na spo ra zu mu o kri vi ci - tzv. na god be noj prav di, a da taj kon cept ni je pri la go |en na {im po tre ba ma. Ta ko je pot pu no ne a de kva tan na {im uslo vi ma – uka zu je Jo van ~e vi}.

Ta ko |e, po sto ji pro blem u po stup ku ili si ste mu prav nih le ko va. Uz to, si stem su do va ni je po de {en si ste mu prav nih le ko -

je dan sve o bu hva tan, na sle |en iz pret hod nog me {o vi tog kri vi~ nog po stup ka.

– Mi slim da re for ma pra vo su |a ni je us pe la, a ne bih go vo rio o li~ nim i per so nal nim re {e wi ma o ko ji ma ne mam ni {ta do bro da ka `em – za kqu ~u je dr Ne deq ko Jo van ~e vi}. n Jaska Jakovqevi}

SE LEK TOR, FUD BA LER, UGO VOR I PE VA WE

Him nu zna mo, gol ne da mo ti t et ti m a. Me | u t im, taj tim ski iden ti tet ne mo `e da se ku pi jed na ko kao {to ne mo `e ni da se ugo vo ri ili na met ne. Ha ka ples ni je bio deo ne ka kvog ugo vo ra. Bio je nad na ci o nal ni sim bol oko ko jeg gru pa pro se~ nih po je di na ca po sta la sna `an, go to vo ne sa lo miv snop.

Qa ji} je, da kle, pot pi sao pa po re kao. Mi haj lo vi} je ra go vao s po zi ci je auto ri te ta i od stra nio ga. Po ma lo ne sre} no re {e we, ka da se u ob zir

a ko ji me sec ni ko se vi {e ne }e se }a ti ko je je re z ul t a t e fud b al s ka re pre zen ta ci ja Sr bi je ostva ri la pro tiv [pa ni je, Fran cu ske i [ved ske u pri ja teq skim me ~e vi ma. U ko lek tiv nom pam }e wu osta }e ~i we ni ca da je se lek tor Si ni {a Mi haj l o v i} iz ti m a is t e r ao Ade ma Qa ji }a jer ni je pe vao him nu. Fud ba ler je pri stao na pra vi la ko ja je Mi haj lo vi} po sta vio, {ta vi {e pot pi sao, pa on da taj ugo vor “ras ki nuo” ve} na po stro ja va wu pred me~.

Da pred u pre di mo sve mo gu }e kal kul ci je, pot pi san ugo vor je, s prav nog gle di {ta, oba ve zu ju }i ~ak i u kli ma vom prav nom po ret ku na ka kvom le lu ja Sr bi ja. Ni ko Qa ji }a

Z

ni je tu kao po u{i ma da pot pi su je ne {to {to zbog ~e ga je ka sni je iz ja vio da ne mo `e “pro tiv se be”. Ili je ste? Ko? Upra vo se lek tor? Fud bal ski sa vez? Dr `a va? I pi ta wa i od go vo ri kom plek sni ji su ne go {to bi se o~e ki va lo od igre ko j a je pre v as h od n o sport ska, u ko joj se va `ni ra sa mo re zul tat – ka ko to vo le iz re }i igra ~i po sle o~aj ne igre u ko joj je dva u~a~ ka ju gol pro tiv ni~ kom golm nu. Va `an je, da kle, sa mo re zul tat.

Ko ja je u tom “naj va `ni jem” re zul ta tu, pak, ulo ga him ne?

Ve li ka, re }i }e sva ki sport ski psi ho log. Ko u to ne ve ru je sla bo se se }a sjaj ne ko {ar ka {ke eki pe No vog Ze lan da – aut saj de ra ko ji su 2002. go di ne sti g li do po l u f i n a l a

svet skog pr ven stva, gde su je dva iz gu bi li od Ju go sla vi je.

No v o z e l an | a n i su, na i m e, pred sva ku utak mi cu iz vo di li tra di ci o nal ni rat ni~ ki ples “ha k a” – ri t ual ta m o { wih Ma o ra. Sta ro se de la ca u tom ti mu bi lo je ta man ko li ko i Bo {wa ka u srp skom, ali je sim p a t i ~ an ples tu eki p u u~i nio naj kom pakt ni jim ti mom pr ven stva. Taj ples, ba{ kao i ne ka na ci o nal na him na, bio je sim bol wi ho vog za jed ni {tva, tim skog du ha ko ji je uspe vao da pre va zi |e in di vi du al ne sla bo sti u od no su na dru ge ti mo ve kr ca te vr hun skim ko {ar ka {i ma.

I him na to mo `e da u~i ni kad se vo li, po {tu je i pri hva ta, ka da igra~ wo me pri hva ta za jed ni~ ki iden ti tet – iden -

ose ti is pu {te nim i za o bi |e nim. Ako su dr `av ni sim bo li je zgro oko ko jeg se oku pqa ju svi gra |a ni jed ne dr `a ve, ka ko ih uop {te oku pi ti kad se wi ma po zi va ju sa mo jed ni, dok dru gi ma osta je da se po mi re s ~i we ni com da su – dru gi? Sre br na me da qa je di na je ko ja se do bi ja po sle po ra za. Mi haj lo vi} je pro na {ao ka ko: ugo vor!

On re {a va sve osim one ta na ne emo ci je bez ko je i ti sim bo li i za jed ni {tvo i fudblski auto ri tet gu be oslo nac.

Jad na je sva ka in sti tu ci ja, pa i dr `a va, ko ja ugo vo ri ma i ka zna ma obez be |u je oda nost gra |a na.

Ne {to kao pi jan mu` {to cve }em i {a ma ri ma pod sti ~e su pru gu na ve~ nu qu bav uzme niz dru gih ~i we ni ca.

Tekst him ne, za po ~e tak. Ka da je sa sta vqan ak tu el ni Ustav Sr bi je, naj na teg nu ti ji prav ni akt u nas, iza bra ni su i dr `av ni sim bo li. Ta ko je dr `a va, ute me qe na kao re pu bli ka u gr bu do bi la mo nar hi sti~ ku kru nu, a kao se ku lar na i vi {en ci o nal na u him ni – odu bo gu i is kqu ~i vo srp skom na ro du. Po {to sve to za jed no ni je bi lo do voq no shi zo fre no, Sr bi ja je po sta la “ze mqa Sr ba i dru gih we nih gra |a na”. U ta ko za ku va noj ~or bi, po ma lo je za lud no ~u |e we da se ne ko me |u tim “dru gim gra |a ni ma”

A fud bal? Ka kve sve to ve ze ima s fud ba lom? Sko ro pa ni ka kve. Dva na est igra ~a Sr bi je na sr nu lo je na dva na est igra ~a [pa ni je da bi po to wi po be di li 2:0. Ne ko li ko da na ka sni je ista sli ka, sa mo 2:0 za Fran cu sku. Pe va li, ne pe va li, jo{ mno go }e mo ra ti da ve `ba ju ne bi li za slu `i li na du da }e se do mo }i ne kog na red nog pr ven stva.

Po {to je fud bal vi {e od `i vo ta, a si stem vred no sti i pri o ri te ta odav no iz vr nut na na li~ je, Adem Qa ji} je na ra znim fo ru mi ma pro gla {a van iz d aj n i k om. Mi h aj l o v i} je

bio po dr `an ka ko to sa mo ov de mo gu da se po dr `a va ju dik ta to ri i, uop {te, mno go je je zi ka mr `we pro su to una o ko lo. U isto vre me ista pri ~a u Skup {ti ni Sr bi je, a dru ga ~i je po sle di ce. To mi slav Ni ko li} je iz pr ve po lo `io za kle tvu za pred sed ni ka – ne ot pe vav {i ni red in to ni ra ne him ne. Za jed no s wim ne mo je osta lo po la vla de i sa zi va Skup {ti ne. Ne ko se od jed nom na ~i nio vic ka stim, pa li de ra SDPS Ra si ma Qa ji }a na glas upi tao – pe va li? Na sme ja se Qa ji}, za ki ko ta {e se na rod ni de pu ta ti. Gro ho tom. I ka ko to sad, na dr `a vo tvor nom me stu, me |u dr `a vo tvor nim iza sla ni ci ma, dr `av ni sim bo li mo gu bi ti pi ta we do bre vo qe, pa on da i {e ge i ko mi ke – a u fud ba lu pi ta we `i vo ta, qud skih pra va i go vo ra mr `we? Pa, eto, mo `e.

Sli ka je to na {e iz mik so va ne, iz vr nu te i smi sla oslo bo |e ne stvar no sti. Da ne bu de za bu ne, ne tre ba ju fud bal i po li ti ka da raz me ne si tu a ci je. Tre ba tih si tu a ci ja {to pre da se ra to si qa ju. I jo{ ne {to... Jad na je sva ka in sti tu ci ja, pa i dr `a va, ko ja ugo vo ri ma i ka zna ma obez be |u je oda nost gra |a na. Ne {to kao pi jan mu` {to cve }em i {a ma ri ma pod sti ~e su pru gu na ve~ nu qu bav. n Petar Klai}

6

dnevnik

nedeqa3.jun2012.

Ka Ko je u Voj Vo di Nu teK pRe 20 go di Na sti glo Vi [e stRa Na^ je?

Mo bi li za ci ja „od bra ni la” de le gat ski si stem uku na srce, taj prvi saziv Skup{tine Vojvodine jedino je uspeo da samim svojim konstituisawem vojvo|anskoj skup{tini kona~no doda atribut „vi{estrana~ka“, i da, umesto delegata, gra|ane Vojvodine predstavqaju poslanici.“ Dvadeset godina nakon {to je izabran za prvog predsednika vi{estrana~ke Skup{tine Vojvodine, Svetislav Krsti} o svom mandatu ali o sazivu u kojem je bio prvi me|u jednakima, takav sam utisak stekao, pri~a vi{e kao objektivni posmatra~ nego kao eksponirani akter: bez poku{aja da ulep{ava pro{lost, niti da toj epohi da zna~aj koja ona ruku na srce - nema.

– Bez nekih naro~itih nadle`nosti, tih nekoliko meseci koliko je taj skup{tinski saziv radio, najvi{e smo se bavili ure|ivawem unutra{wih odnosa u skup{tini, konstituisawem radnih tela, administracijom... – prise}ao se Krsti} u razgovoru koji smo vodili za potrebe kwige „Vi{estrana~ka Skup{tina Vojvodine 1992-2012“. – ^im su pro{li godi{wi odmori, uveliko se po~elo govoriti o vanrednim republi~kim izborima, pa tako i pokrajinskim, i ja sam ve} na jesen raspisao nove izbore za Skup{tinu Vojvodine.

Krsti} je na mesto predsednika Skup{tine Vojvodine izabran 2. jula 1992, kao kadar Socijaliti~ke partije Srbije koja je na izborima 31. maja i 14. juna, u okolnostima bojkota ve}eg broja opozicionih stranaka, osvojila 95 od 120 mandata. Ostatale mandate u prvom sazivu podelili su grupe gra|ana (devet), Demokratska zajednica vojvo|anskih Ma|ara (osam), Srpska radikalna stranka (tri), Buweva~ko-{oka~ka stranka (dva), a Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Srpska demokratska stranka i Gra|anski pokret za Suboticu „Golubovi Subotice“ - po jedan mandat.

Prvi vi{estrana~ki pokrajinski izbori odr`ani su istovremeno sa prvim vi{estrana~kim lokalnim izborima, te prvim izborima za Skup{tinu netom stvorene Savezne Republike Jugoslavije. Odr`avawe pokrajinskih izbora „u paketu“ sa izborima za druge nivoe vlasti, po-

R

stalo je, kako svedo~imo, u potowih 20 godina rado prihva}ena praksa.

I tu sad sledi logi~no pitawe: za{to je vi{estrana~je stiglo u Vojvodinu, odnosno u predstavni~ko telo wenih gra|ana, tek 1992. godine? Do odr`avawa prvih pokrajinskih izbora, Srbija je ve} godinu i po dana imala neposredno izabranog predsednika Republike i vi{estrana~ki parlament, i u me|uvremenu ve} dva predsednika Vlade Srbije (Dragutin Zelenovi} i Radoman Bo`ovi}). A sve to vreme, Skup{tina Vojvodine je, na oko, funkcionisala kao i decenijama unazad: u skamijama su sedeli delegati, izabrani jo{ 1989, a o poslovima iz nadle`nosti AP Vojvodine, barem formalno, raspravqalo se u tri skup{tinska „doma“: Dru{tveno-politi~kom ve}u, Ve}u udru`enog rada i Ve}u op{tina. Da ne gre{imo du{u, nisu ni ti delegati bili imuni na trend darivawe srca taze oformqenim strankama raznih provenijencija, osetilo se to i u skup{tinskim diskusijama, no zvani~no su i daqe imali status delegiranih ispred svoje „baze”.

Koliko god to u ponovo vi{estrana~koj Srbiji zvu~alo anahrono i, recimo to otvoreno - li{eno svakog smisla, svi su ipak bili svesni toga da je za neophodnu promenu i upodobqavawe s dr`avnim ustrojstvom, ipak potrebno imati strpqewa da se procedura izvede do kraja.

Ustav AP Vojvodine stavqen je i zvani~no (u praksi jo{ i ranije) van snage tek usvajawem Statuta AP Vojvodine, 18. juna 1991. ~ime je stvoren normativni okvir za uvo|ewe vi{estrana~ja.

Neophodni preduslovi za odr`avawe izbora stvoreni su 24. septembra te godine, kada su usvojene odluke o izboru poslanika u Skup{tinu AP Vojvodine, o izbornim jedinicama, te o imenovawu predsednika, sekretara, ~lanova i zamenika Pokrajinske izborne komisije.

Dva dana nakon usvajawa tih odluka, potpredsednik Skup{tine Vojvodine Damwan Radenkovi}, u svojstvu VD predsednika skup{tine, na konferenciji za novinare odbacuje kritike u javnosti da se odugovla~i s raspisivawem izbora za prvu vi{estra-

na~ku vojo|ansku skup{tinu. „Naprotiv, te`ilo se da do wih do|e u {to kra}em roku“, kazao je Radenkovi}, a preneo je „Dnevnik“ od 27. septembra 1991. ^ekalo se, pojasnio je Radenkovi}, da Skup{tina Srbije donese Zakon o teritorijalnoj organizaciji, odnosno Zakon o lokalnoj samoupravi.

Uslovqenost odr`avawa pokrajinskih izbora istovremenim odr`avawem lokalnih, proistekla je iz Odluke o sprovo|ewu

bilizaciju vojnih obveznika, odr`avawe izbora u takvim okolnostima sve vi{e po~iwe da se dovodi u pitawe. U takvim stavovima, sude}i po izve{tavawu medija, predwa~ili su predstavnici opozicionih stranaka.

Kad su tu argumentaciju kona~no prihvatili i dr`avni i partijski (SPS) vrh, najpre je usledilo otkazivawe lokalnih izbora, a ubrzo i pokrajinskih. Odluku o stavqawu van snage Odluke o raspisivawu izbora za poslanike

ratne opasnosti u roku u kom }e se odr`ati izbori za skup{tine op{tina, a koji odredi, prema Ustavnom zakonu, Narodna skup{tina Republike Srbije.“ Predsedni{tvo Jugoslavije ukinulo je neposrednu opasnost 20. maja 1992, ali su, suprotno pravnim normama na {ta se ukazivalo u delu javnosti, i lokalni i pokrajinski, kao i savezni izbori, raspisani krajem aprila te godine, odmah po usvajawu tzv. @abqa~kog ustava, kojim je stvorena Savezna Republika Jugoslavija.

Lokalne izbore Aleksandar Bako~evi} raspisuje 29. aprila 1992, a Damwan Radenkovi}, ovaj put kao predsednik Skup{tine

lazi svega 344.496 bira~a, odnosno 31,4, odsto: mandate osvaja jo{ 80 kandidata, dok su preostala dva odlu~ili ponovqeni izbori 21. juna.

Prvi vi{estrana~ki saziv Skup{tine Vojvodine, u kojem je SPS imao 80 odsto mandata, konstituisan je 2. jula 1992. godine.

Na prvoj sednici, osim izbora predsednika i dvojice potpredsednika Skup{tine (Pavel Domowi i Ivan Vojni} Tuni}), usvojen je privremeni poslovnik Skup{tine i konstituisani su skup{tinski odbori.

Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine izabran je na drugoj sednici, 20. jula, a na to mesto do{ao je dr Koviqko Lovre, kandi-

Do odr`avawa prvih vi{estrana~kih izbora u Vojvodini, Srbija je ve} godinu i po dana imala vi{estrana~ki parlament i neposredno izabranog predsednika

Dugove~ni Egere{i Na prvim pokrajinskim izborima, kao kandidat grupe gra|ana u izbornoj jedinici Ba~ka Topola, mandat je osvojio [andor Egere{i, predsednik odlaze}eg saziva Skup{tine Vojvodine. Bio je to Egere{ijev prvi od pet mandata u vi{estrana~koj skup{tini, dok {esti, osvojen na nedavnim izborima, kao i uvek po ve}inskom sistemu, tek treba da mu bude verifikovan: van Skup{tine je bio samo tokom Drugog saziva 1993 -1997. Imaju}i u vidu da je bio i delegat od 1989. do 1992, sa tolikim sta`om u Skup{tini AP Vojvodine Egere{i je postao kategorija za sebe.

Statuta AP Vojvodine: u ^lanu 3, stavu 2, stajalo je da }e se „prvi izbori za poslanike u Skup{tini Vojvodine izvr{iti u rokovima utvr|enim za izbor odbornika u skup{tinu op{tine.“ Dakle, ~ekalo se da lokalne izbore raspi{e predsednik Skup{tine Srbije Aleksandar Bako~evi}. On to ~ini 24. septembra, zakazuju}i ih za 10. novembar 1991, za kada prve pokrajinske zakazuje i Radenkovi}, u odluci koju je potpisao 30. septembra. Izborne radwe po~ele su da teku od 11. oktobra.

Me|utim, nakon {to je Predsedni{tvo SFRJ po~etkom oktobra proglasilo neposrednu ratnu opasnost, koja je obuhvatala i mo-

u Skup{tini AP Vojvodine Damwan Radenkovi} potpisuje 28. oktobra 1991. „Zbog stalnog zao{travawa ukupne politi~ke situacije u zemqi, koje je uslovilo i anga`ovawe ve}eg broja gra|ana s teritorije AP Vojvodine na ostvarivawu Ustavom SFRJ utvr|enog prava i du`nosti na odbranu zemqe u okviru JNA, opravdano je da se zakazni izbor odlo`e, dok se ne stvore uslovi za ostvarivawe bira~kog prava svih gra|ana i wihovo puno anga`ovawe u svim fazama izbornog postupka“, stajalo je u obrazlo`ewu odluke. Radenkovi} je naveo i da }e se „izbori za poslanike u Skup{tini AP Vojvodine odr`ati po prestanku

Vojvodine, 30. aprila, od kada su po~ele da teku izborne radwe.

Kampawu od svega mesec dana, ali i neke druge ~iwenice, opozicija je do~ekala na no`. Radenkovi} u intervjuu „Dnevniku“ od 10. maja 1992, me|utim, s budisti~kim mirom oponira kritikama opozicije. „Kada su u pitawu rokovi, oni su za neke kratki, a da su du`i onda bi bilo primedbi da s odugovla~i s izborima. Sve zavisi od toga kako se ko do sada pripremao za wih i kako se sada priprema. Ja mislim da je za ove izbore rok od mesec dana normalan.”

Do 15. maja, politi~ke stranke i grupe gra|ana predlo`le su ukupno 362 kandidata u 120 izbornih jedinica. SPS je imao kandidate u svih 120 izbornih jedinica, radikali upola mawe.

Za osvajawe poslani~kog mandata ve} u prvom krugu 31. maja kandidatu je bilo potrebno da osvoji vi{e od polovine glasova iza{lih bira~a, ali da pritom izlaznost u toj izbornoj jedninici bude ve}a od 50 odsto. Od 1.581.816 bira~a, na izbore je iza{lo 1.019.366, ili 64,4 odsto, koji su glasali na 2000 bira~kih mesta, a mandate u prvom krugu osvaja 38 kandidata. Dve nedeqe kasnije, 14. juna, na ponovqene izbore u 82 izborne jedinice iz-

dat, dakako, SPS-a. ^lanovi Izvr{nog ve}a izabrani su tek 10 dana kasnije.

– Raspolagali smo veoma malim sredstvima u buxetu, ~iji je najve}i deo odlazio na plate zaposlenih – ka`e Svetislav Krsti}. – Uspevali smo, koliko je to bilo mogu}e u datim okolnostima, da finansijski pomognemo listove od pokrajinskog zna~aja, i na tome su se zavr{avale na{e aktivnosti u pogledu finansirawa nadle`nosti koje su pripadale AP Vojvodini. Za ostalo niti je bilo novaca, a iskreno govore}i, u vrhu SPS nije postojala politi~ka voqa da se vi{e u~ini po pitawu vojvo|anske autonomije.

Posledwa, {esta sednica Prvog saziva odr`ana je 11. novembra 1992. godine, da bi vanredni pokrajinski izbori, ovaj put po jednokru`nom ve}inskom („nokaut“) sistemu, bili odr`ani 20. decembra 1992, uporedo sa lokalnim, parlamentarnim, predsedni~kim i saveznim izborima, ali ovaj put i uz u~e{}e kqu~nih opozicionih stranaka. Od tada pokrajinski izbori odr`avani su u pravilnim razmacima od po ~etiri godine – 1996, 2000, 2004, 2008. i minuli, 2012. godine. nDe nis Ko lun yi ja

ZEMAQSKI DANI TEKU

B

Ne kom ru `an, ne kom tu `an san

ila tako jednom dva brata i obojica ~ak i ~etni~ke vojvode bili. I ni{ta drugo u `ivotu nisu radili nego su se samo sva|ali i sve okolo vre|ali, bunili narod, mitingovali, mahali pi{toqima i redenicima i pevali onu ne`nu, naro~ito qubavnu pesmu, „komunista nema redenika, nema lep{e vojske od ~etnika“. I onda je jedan zavr{io u tamnici, a drugi ga se odrekao ba{ kad je onom zatvoreniku najte`e bilo i, ni kriv ni du`an, postao predsednik moje jedine otaybine. Pa sad nek neko ka`e da ne `ivimo kao u bajci! Ili kao u snu. „Kuguarsi“ bi to o(t)pevali: „Bra}a Rajt i bra}a Grim za Tomu su p... dim!“ I sad iz ovog sna (nekom ru`nog, nekom samo tu`nom) nema bu|ewa pet godina. Dovoqno da se celom svetu zgadimo, pa da nas kona~no i zaboravi.

E, sad, oholost jeste jedan od najve}ih smrtnih grehova u hri{}anstvu, a boqe nije ni gledana, ni do`ivqavana ni u o~ima laika i nevernika, pogotovo u dana{woj klimi demokratskog ili onog licemernog komunisti~kog egalitarizma. Nepopularna je, mrska, neprihvatqiva, svi smo jednaki, nema takmi~ewa, nema ocewivawa u {kolama i na fakultetima, nema

rangirawa, treba ukinuti sva svetska prvenstva i olimpijade, kako je to otu`no kad nekog progla{avaju za najboqeg na svetu u ne~emu, pa i koje~emu, on ugro`ava qudska prava svih ostalih na planeti... recimo onaj grozni Divac, i mrski nam Nole... Pa sam se tako od malih nogu u ~udu pitao za{to sve „komitetlije“ u mom kraju opsedaju {kolske zbornice mole}i i zapovedaju}i da im deca budu odlika{i – kad smo ionako svi jednaki. Nemogu}e da oni nisu dobro ~uli da smo svi jednaki, kad su ba{ oni to iz dana u dan u mikrofone grmeli.

Da, grmeli – pre podne. A popodne opsedali ambasade da svojoj deci makar Fulbrajtovu stipendiju isprose. Jednom }u vam ovde nabrojati ~ija su sve deca studirala, ili bar i{la u gimnaziju u Americi kad su nas ovde u pionirske marame vezivali i sletskim ve`bama drilovali, ko marince kad su za Vijetnam spremali.

Danas, me|utim, kad smo ve} uglavnom prele`ali sve de~je bolesti levi~arstva i najzad pristali da najboqi kardiolog u dr`avi sme da ima makar malo ve}u platu od laborantkiwe i portira u svom Klini~kom centru, danas

vi{e nije sramota, pa ni zabraweno, sebe smatrati, pa i progla{avati elitom. Pogotovo u ovoj dr`avi veselih radnika i seqaka, nakupaca i qubiteqa sportskih kladionica u kojoj i vi {to ovo sad ~itate spadate u elitu samim tim {to ste pismeni i {to vas, zamislite, zanima i ne{to drugo sem „pink-parade“ - o svetu u kojem `ivite.

I ta elita, u koju u Srbiji danas slobodno i sebe svrstajte, jer to ne}e biti ni neskromno, ni oholo, ni grehota i sramota, odavno zna da zakuka zbog terora ve}ine, jer je i u mnogim drugim dr`avama ve}ina neuka, premorena, izmo`dena, pa samim tim i lako zapaqiva, povodqiva i „vi{e prignutija zlu no dobru“ (Gustav Krklec). Samo {to je ipak malo pismenija. Zato je demokratija u`asno nepravedna, ali je ona ipak najmawe lo{a od svih ostalih jo{ gorih sistema vladavine nad qudima.

Verovao sam, kao i velika ve}ina gra|ana ove (hm!) dr`ave da nam jedan ~etni~ki vojvoda nikad ne}e postati predsednik, jer takva praznina, prevrtqivost i nedoslednost nikad ne}e mo}i da privu~e ni tre}inu odraslih gra|ana ove dr`ave. I nisam pogre-

{io. Nije privukla.

Ali se, na`alost, pokazalo da to nije ni bilo potrebno. Pa se tako ~ak ne{to mawe od ~etvrtine glasa~a odlu~ilo za ovu najve}u bruku u srpskoj istoriji: Toma Nikoli} je postao Predsednik Srbije, ali nekako ne i wenih gra|ana.

S tim {to je ipak pobedio Borisa Tadi}a kojeg, eto, ni ta nepuna ~etvrtina nije htela. Klasi~an primer one nadrealne narodne umotvorine koja mi sve doskora nije bila dovoqno jasna: „Naqutio se ~ovek na selo, pa odsek’o sebi ruku“.

A kad se odquti, ne}e mu nova narastiti. I ne{to {to ne smem propustiti, jer }e se to u dr`avi dirigovanog zaborava pre}utkivati i zagubiti: Demokratska stranka imala je „najpouzdanije“ dubinsko sondirawe svog glasa~kog tela prema kojem je Tadi} u{ao u drugi krug sa najve}om predno{}u u istoriji na{eg vi{estrana~kog `ivota: svi dobro pla}eni [aperi i ostali kratori kampawe znali su da je Borisova prednost nad Tomom uo~i drugog kruga celih 11 odsto – i nadmo}no su se smejali nama lo{e obave{tenim sumwi~avcima. Mene je to ~ak i vre|alo, jer su me gledali s visine i u lice mi govorili da

sam sme{an i naivan. Naravno da nijednom od wih ne}e faliti ni dlaka s glave i pola evra u yepu, a stranka }e na}i krivce u nekim „terencima“ izme|u Rekovca i Lapova, sa akcentom na Izbornu jedninicu Mali Mokri Lug, gde je Tadi} izgubio onih 900.000 glasova.

A istorijsku gre{ku, ili namernu potporu da u drugom krugu ne treba ni iza}i jer je sve ve} gotovo, napravio je najugledniji srpski nedeqnik. U ~ijem uvodniku je pisalo: „Tomislav Nikoli} izgubio je sve {anse da ikada do|e na vlast. Nije ih, u stvari, ni imao, iako se u jednom trenutku ~inilo da bi u drugom krugu raspored glasova preostalih predsedni~kih kandidata mogao da dovede do wegovog izbora za predsednika. Nije imao {anse, jer je u kampawi morao da poka`e ko je on zaista.“ I daqe se obja{wava da je, dok je mesecima }utao, u`ivaju}i u poziciji „protivnika“, Toma narastao kao alternativa svakoj Tadi}evoj gre{ci. U kampawi je, na svoju nesre}u, morao da zauzme stav, podseti ko je i kakva mu je politika. I {to je kampawa vi{e trajala, podr{ka koju je imao je padala, da bi na kraju i wegova stranka i on sam do{li do daleko

lo{ijeg rezultata nego {to je iko o~ekivao. Nemaju}i vi{e nijedan politi~ki potez, posle serije izbornih poraza koje je pretrpeo tokom godina, o~ekuju}i nezadovoqstvo i stranke i wenih bira~a, nije mu ostalo ni{ta drugo nego da, o~ajni~ki – osporava izbore. ^ine}i to bez uverqivih dokaza, me|utim, dodatno se demaskirao, pokazao me|unarodnim partnerima ko zaista jeste. Najavom spremnosti za tu~u u drugom krugu on je pozvao svoje „narodwake“ da izazovu ozbiqnije sukobe...

A za koga je najugledniji na{ nedeqnik ovo uradio, vide}e se ve} slede}ih nedeqa. Tek dokoni Toma Diploma postao je predsednik vi{e od petine gra|ana Srbije, sa kolateralnim posledicama i za onih bezmalo 80 odsto koji nisu glasali za wega. n \or |e Ran deq

nedeqa3.JUN2012.

c m y

dNevNik a za la nam je da joj vr lo im po nu ju pri zna wa ozbiq nog fe sti va la ka kvo je “Ste ri ji no po zor je”.

“Pri `eq ki va la sam da se ovo do go di, ali sam se str pqi vo, ko li ko god je to mo gu }e, pri pre ma la na bi lo ka kav is hod. Me |u tim, ovaj mi je ipak naj dra `i”, go vo ri nam la u re at ovo go di {weg fe sti va la glu mi ca Ha na Se li mo vi}, ko ja je za ma e stral nu ulo gu Se ne u pred sta vi “Otac na slu `be nom pu tu” osvo ji la pre sti `ne glu ma~ ke na gra de, za kqu~ no sa “Ste ri ji nom” i “Dnev ni ko vom” za naj bo qe glu ma~ pko ostva re we.

– O uti sci ma sa sa mog fe sti va la vi {e ka da ih bu dem sa bra la.

Ov de sam sti gla uz bu |e na i da qe se ta ko ose }am. Ovo je mo je pr vo pro fe si o nal no u~e {}e na Ste ri ji nom po zor ju, i de li la sam ga sa svo jim stu den ti ma, ko ji su igra li svo ju pred sta vu na Po zor ju mla dih. Vo le la bih da se sa wi ma vi {e sre }em u ova kvim okol no sti ma. Se na je ona u ko joj se zbi lo svo stra da we ne kog tre nut ka, a na ~i ni ko ji ma odr `a va u `i vo tu i se be i svo je su ple me ni ti, uz bu dqi vi i pre po zna tqi vi. Mno go sam pri ~a la o woj, a za pra vo uvek ose tim vi {ak ka da po ku {a vam da ar ti ku li {em ono {to mi se u do di ru sa ovom ulo gom de {a va lo. Znam sa mo da je stra {no uz bu dqi vo na }i ose }a we bli sko sti i du bo kog pri ja teq stva sa li kom ko ji tu ma ~i te.

On da vam sve ovo de lu je ta ko la ko, i ose }a te se kao ~o vek na pra vom me stu u pra vo vre me. Se na je na pi sa na kao he ro i na, a `en ska sna ga je za me ne naj u zbu dqi vi ji ~i ni lac i li te ra tu re, i po zo ri {ta, pa i `i vo ta.  Ko li ko du {e tro {i ulo ga Se ne?

– Du {u ne tro {im. Ne gu jem je.  Osnov na po ru ka fe sti va la i ulo ga ma ni fe sta ci ja tog ti pa u srp skom ra zo re nom dru {tvu?

– Ne sma tram da je srp sko dru {tvo ra zo re no. Da je ra zo re no, ne bi nas sad ov de bi lo i ne bi smo mo gli da or ga ni zu je mo ova kav je dan ozbi qan fe sti val. Sva ko dru {tvo ima svo je o~e ve. „Na {i o~e vi” su sa mo je dan vid ko mu ni ci ra wa sa pro {lo {}u, a to se, po pra vi lu, uvek ra di iz vi zu re sa da {wo sti. Me ne ova te ma vr lo in tim no uz bu |u je. Ja sam svo je raz go vo re, sa svo jim ocem, na ovom Ste -

K

INTERVJU NEDEQE

HA NA SE LI MO VI], GLU MI CA

Kad ~u jem „vred no sti”, mi slim „pro da ja” – Sva ko vre me ima svo je tra u me i svo je ta bue. Da bi smo se pra vil no po sta vi li pre ma wi ma, po treb no ih je raz u me ti. Ne osu |i va ti.

Lo jal nost ko ju je Ko mu ni sti~ ka par ti ja Ju go sla vi je tra `i la od svo jih ~la no va 1948. je sli~ na onoj ko joj par ti je da nas tra `e od svo jih ka dro va, a za na gra du do bi ja ju na me {te wa.U tom smi slu for ma je osta la ista. A i qu di su uvek isti.

Bez ob zi ra na okol no sti u ko ji ma ih ne ko vre me za ti ~e.  Ima li na {a tran zi ci ja uop {te for mu i ko ga }e bu du }e ge ne ra ci je kri vi ti za op {ti pad ko ji nam se de {a va?

– Sva dru {tva su u „tran zi ci ji”, pa i na {e. Mi slim da je sam ter min „tran zi ci ja” ne sre tan i da je pro iz vod jed ne na ro ~i te ide o lo gi je ko ja po ku {a va da us po sta vi ne ku vr stu hi je rar hi je iz me |u „onih na pred nih” ko ji ne tre ba da se me wa ju, to jest, ko ji tre ba da pod u ~a va ju, i „onih u tran zi ci ji”, ko ji tre ba da u~e. Ova pri ~a obi~ no ide na {te tu ovih dru gih ko ji su po pra vi lu sla bi ji. [to se bu -

S re al no {}u na „Vi” Pret hod na go {}a „In ter vjua ne de qe”, se lek tor ka „Ste ri ji nog po zor ja” Kse ni ja Ra du lo vi} pi ta la je „na ne vi |e no” Ha nu Se li mo vi} ka ko be `i iz re al no sti?

– Ne ma bek stva. Bek stvo iz re al no sti je ilu zi ja. Ru ku jem se s wom sva ki dan. Mo `da }e mo jed nog da na po sta ti i in tim ne, re al nost i ja. Za sad smo na “Vi”. ri ji nom po zor ju oba vi la.  Da li su gra |a ni sprem ni na pro me ne ko je bi vra ti le uni {te ni si stem vred no sti i {ta ih ko ~i?

– Ne ve ru jem da, osim u voj sci ili mul ti na ci o nal nim kom pa ni ja ma, vred no sti, ka ko ka `e te, ika da obi ta va ju u okvi ru ne ka kvog si ste ma. A ne ve ru jem ni da, na ni vou dru {tva, ta kvo ne {to mo `e bi ti

uni {te no. Vi di te, ka da se po ve de pri ~a o „vred no sti ma” ja obi~ no imam aso ci ja ci ju da ne ko ho }e ne {to da mi pro da. A {to se ti ~e gra |a na, wih ne tre ba pot ce wi va ti. Oni su uvek sprem ni na pro me ne. Sa mo ~e ka ju pra vu pri li ku.  Upo re di te dru {tve ne tra u me tog vre me na i ove da nas; re kli ste „vre me na se me wa ju ali ne i for me”?

du }ih ge ne ra ci ja ti ~e, ni sam si gur na da }e oni na nas gle da ti kao na dru {tvo u „op {tem pa du”. Moj uzo rak je mo ja oko li na. Ne znam za sta ti sti ke.  Po zi ci je bek stva od stvar no sti i su ro ve isti ne u da na {wem te a tru?

– Mo je sta no vi {te je da je stvar nost jed na i ne de qi va, ali da

ZA VR [E NO 57. STE RI JI NO PO ZOR JE

„Rad ni ci umi ru pe va ju }i” po ku pi li {est na gra da P

red sta va „Rad ni ci umi ru pe va ju }i“ Har te fakt fon da i Bi tef te a tra jed no gla sno je pro gla {e na za naj bo qu na 57. Ste ri ji nom po zor ju, ko je je si no} za vr {e no u No vom Sa du uru ~e wem na gra da na sce ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta. I tekst ove dra me mla de autor ke Ol ge Di mi tri je vi} osvo jio je Ste ri ji nu na gra du za sa vre me ni dram ski tekst (ve }i nom gla so va), kao i re `i ja An |el ke Ni ko li} (jed no gla sno), mu zi ka Dra {ka Axi }a (jed no gla sno), i scen ski po kret Da li je A}in (ve }i nom gla so va). Ta ko |e je i glu mi ca u ovoj pred sta vi Ma ri ja Ber gam do bi la na gra du iz Fon da „Da ra ^a le ni}“ za naj bo qu mla du glu mi cu jed no gla snom od lu kom `i ri ja. Ukup no je {est Ste ri ji nih na gra da osvo ji la po bed ni~ ka pred sta va „Rad ni ci umi ru pe va ju }i“.

Ste ri ji ne na gra de do bi li su i glum ci: Jo vo Mak si}, za ulo gu Mi lo {a u pred sta vi „Bu nar“ Rad mi le Smi qa ni}, re `i ja Egon Sa vin, Usta no va kul tu re “Vuk Ka ra xi}”, Ra di o ni ca In te gra ci je i Fond “Krug” Be o grad (jed no gla sno); Ha na Se li mo vi} za lik Se ne Zoq u pred sta vi “Otac na slu `be nom pu tu” Ab du la ha Si dra na, re `i ja Oli ver Fr qi}, Ate qe 212 (ve }i nom gla so va); i Sil vi ja Kri `an za ulo gu Gla sni ka u pred sta vi “Ma ra / Sad” Pe te ra Vaj sa, re `i ja An dra{ Ur ban, No vo sad sko po zo ri {te / Uj vi de ki sin haz (jed no gla sno). ^e tvr tu glu ma~ ku Ste ri ji nu na gra du `i ri jed no gla snom od lu kom ni je do de lio.

ima vi {e slo je va. Shod no to me, ilu zi ja je da se od stvar no sti mo `e po be }i. A su ro va isti na u da na {wem te a tru je da je on, na `a lost, kao me dij, ne po vrat no skraj nut.  Da li r|a va vre me na me wa ju pu bli ku i od nos glum ca pre ma woj?

– Ne znam, mo `da }u usko ro mo }i da vam od go vo rim na to pi ta we po {to sma tram da nam ozbiq na r|a va vre me na pred sto je.  Oce ni te ha la bu ku ko ja se di gla oko pred sta ve „Zo ran \in |i}„?

– Svoj uti sak o pred sta vi }u mo }i da dam on da ka da bu dem u pri li ci da je po gle dam, a ha la bu ku ne oce wu jem, uglav nom je sma tram do sad nom i po vr {nom.  [ta o na ma go vo re to li ke kon tro ver ze i di ja me tral na tu ma ~e wa u ve zi sa po me nu tom pred sta vom ?

– O me ni, kon kret no, ne go vo re ni {ta. A o „na ma” ili na {oj jav no sti - ve ro vat no da je du bo ko po de qe na.

@i ri ovo go di {weg Po zor ja opre de lio se i da ne do de li Ste ri ji nu na gra du ni za sce no gra fi ju, ni ti za ko sti mo gra fi ju, ta ko |e jed no gla snim od lu ka ma, kao ni iz Fon da “Da ra ^a le ni}” za naj bo qeg mla dog glum ca.

Spe ci jal na Ste ri ji na na gra da do de qe na je jed no gla sno glu ma~ kom an sam blu pred sta ve “Ma ra / Sad” No vo sad skog po zo ri {ta / Uj vi de ki sin haz.

Na ve de ne na gra de do de lio je in ter na ci o nal ni `i ri u ko jem su: glu mac Bra ni slav Le ~i} (pred sed nik), te a tro lo {ki wa Ana Le de rer (Hr vat ska), dra ma tur {ki wa Ma ja Pe le vi}, i re di te qi Ana To mo vi} i Ja nez Pi pan (Slo ve ni ja).

Me |u osta lim Ste ri ji nim na gra da ma, pri zna we Okru glog sto la 57. Po zor ja osvo ji la je pred sta va “Rad ni ci umi ru pe va ju }i”.

Ovu od lu ku o naj bo qoj pred sta vi fe sti va la do neo je `i ri Me |u na rod ne aso ci ja ci je po zo ri {nih kri ti ~a ra i te a tro lo ga (IACT) u ko jem su: Ivan Me de ni ca, Aki ko Ta ~i ki (Ja pan) i Una BA U ER (Hr vat ska).

Ste ri ji na na gra da za po zo ri {nu kri ti ku ’Mi o drag Ku jun xi}’, ko ju do de qu ju Ste ri ji no po zor je i re dak ci ja na {eg li sta “Dnev nik”, jed no gla sno je do ne ta, a do bi li su je Ivan Me de ni ca, za tekst kri ti ke pod na slo vom „Ve li ke i ma le smr ti” o pred sta vi “Ni je smrt bi ci klo (da ti ga ukra du)” Bi qa ne Sr bqa no vi}, u re `i ji Slo bo da na Un kov skog, Ju go slo ven sko dram sko po zo ri {te Be o grad, ob ja vqen u NIN-u, i Slo bo dan Ob ra do vi}, za tekst kri ti ke pod na slo vom

“Gr mqa vi na ban kro ta” o pred sta vi “Go spo da Glem ba je vi” Mi ro sla va Kr le `e, u re `i ji Ja go {a Mar ko vi }a, Po zo ri {te Ate qe 212 Be o grad, ob ja vqen u ~a so pi su “Te a tron”. U `i ri ju za ovu na gra du su pro {lo go di {wi do bit nik La slo Ge rold (pred sed nik), po zo ri {na kri ti ~ar ka Da rin ka Ni ko li} i no vi nar ka na {eg li sta Ni na Po pov Bri za.

Na{ list do de lio je i tra di ci o nal nu na gra du za umet ni~ ko ostva re we na ovom fe sti va lu, a wu je ove go di ne do bi la glu mi ca Ha na Se li mo vi} za ulo gu Se ne Zoq u po me nu toj pred sta vi “Otac na slu `be nom pu tu”. U `i ri ju ove na gra de su no vi na ri Kul tur ne ru bri ke na {eg li sta Ni na Po pov Bri za, po zo ri {ni kri ti ~ar Igor Bu ri} i Na ta {a Pej ~i}.

Kom pa ni ja “No vo sti” iz Be o gra da na gra du za epi zod nu ulo gu do de li la je Sil vi ji Kri `an za ulo gu Gla sni ka u pred sta vi “Ma ra / Sad” , a na gra du “Zo ran Rad mi lo vi}” za glu ma~ ku bra vu ru Ha ni Se li mo vi} za ulo gu Se ne Zoq u pred sta vi “Otac na slu `be nom pu tu”. Ove na gra de do de lio je `i ri u ko jem su po zo ri {na kri ti ~ar ka Da rin ka Ni ko li} (pred sed ni ca) glu mi ca So wa Da mja no vi} i no vi nar ka Zo ri ca Pa {i}.

Ste ri ji no po zor je je 57. put odr `a no od 25. ma ja do 2. ju na i na ovo go di {wem fe sti va lu je iz ve de no se dam pred sta va u se lek ci ji na ci o nal ne dra me i po zo ri {ta i tri u me |u na rod nom pro gra mu “Kru go vi”. n Nata{a Pej~i}

 Fr qi} in si sti ra na gra |an skoj hra bro sti, da li je to pra vi po ziv upu }en na pra vo me sto, u pra vo vre me?

– In si sti ra we na gra |an skoj hra bro sti je le gi ti man po li ti~ ki stav. Me |u tim, gra |a na ima ra znih, pa }e sa mim tim i wi ho va hra brost bi ti usme re na ka raz li ~i tim ci qe vi ma i na po ri ma. I to

7

je le po ta `i vo ta u jed noj kom plek snoj qud skoj za jed ni ci. A o to me da li je to pra vi po ziv, to pi taj te we ga. [to se me sta za po zi ve ti ~e, o to me pi taj te uprav ni ke po zo ri {ta. A vre me }e po ka za ti da li je po ziv upu }en pra vo vre me no.  Is prav nost Breh to ve tvrd we o po li ti~ koj ne pi sme no sti kao naj go roj i ka ko tu sto ji mo?

– Mi slim da, ob zi rom na po li ti~ ku po nu du u ze mqi, pro ce nat iz la zno sti po ka zu je ko li ko su na {i gla sa ~i ot me ni.  Mo `e li Sr bi ja bez vo `da i {ta je pro tiv me ra pod ra zu me va ju }oj ide o lo gi ji vo |e?

– Ne mi slim da je ide o lo gi ja vo |e pod ra zu me va ju }a, pa u skla du sa tim ne bih uvo di la ni ka kve pro tiv me re. Sva ka ze mqa tre ba da ima svo je pred vod ni ke, „vo `do ve” ili „li de re” ka ko vam vo qa. Mo der no dru {tvo je pri li~ no slo `e no, ru ko vo |e we ze mqom, mi slim, pret po sta vqa tim ski rad.  Ka ko re a ni mi ra ti dav no po ~iv {u, ele men tar nu em pa ti ju ka su gra |a ni ma?

– Sva ki glu mac je, po pri ro di svog po sla, sklon em pa ti ji. Te {ko mi je da tu ele men tar nu qud sku ka te go ri ju za mi slim kao dav no po ~iv {u.  Ose }a te li bre me slav nog ro |a ka i na gra da ko je vas su sti `u?

– Pri ~u o bre me nu slav nog ro |a ka su iz mi sli le va {e ko le ge, ve ro vat no se na da ju }i da }e is ti ca wem slav nog ~o ve ka po di }i ~i ta nost svo jih tek sto va. Taj ro |ak je, na `a lost, pre mi nuo ne ko li ko go di na pre mog ro |e wa, pa ni sam sti gla da ga upo znam. Ne ose }am ni ka kve te re te na svo jim ple }i ma ko je sa ma se bi ni sam na to va ri la, a sa ta kvi ma sa ma i iz la zim na kraj.

To se zo ve od ra sta we.  Za {to Sr bi ja go to vo da ne raz u me Me {u Se li mo vi }a i Da ni la Ki {a?

– Lo{ vam je pri mer. Mi slim da ih Sr bi ja do bro raz u me. I obo ji ca su mno go ~i ta ni.  Za {to ste „Glo ri ji” re kli „vo le la bih da ve ru jem u bi lo ka kvu qu bav”?

– Sma tra la sam da je to bi lo po treb no re }i u ma ga zi nu ko ji ina ~e pro pa gi ra bes po go vor nu ve ru u qu bav, mo du i po ro di~ ne vred no sti. n Igor Mihaqevi}

SNP NA [I U BOR BI SA SVET SKIM SI LA MA I EG ZI TOM

Pod ri va we ne po sto je }im do ga |a jem

rp ski na rod ni po kret „Na {i“ pod neo je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv „Eg zit“ fon da ci je, od no sno [er kon fe ren ci je ko ja se odr `a la 28. apri la, a gde je tre ba lo da bu de pred sta vqa we pro jek ta or ga ni za ci je „Ko so vo 2.0“. Na kra ju, ova or ga ni za ci ja je ot ka za la svoj do la zak, a tu `ba je osta la zbog, ka ko iz SNP „Na {i“ na vo de, „pod ri va wa ustav nog po ret ka Re pu bli ke Sr bi je i pro mo ci je or ga ni za ci ja ko je za osnov nu mi si ju ima ju pro mo ci ju ne za vi sno sti iz mi {qe ne dr `a ve Ko so vo“.

Iz „Eg zit“ fon da ci je za sa da ne ma ju zva ni ~an ko men tar na ovu tu `bu, ali je me na xer ka fe sti va la Ma ri ja Bu {i} po tvr di la raz log tu `be i

S

Tro je zi~ ni ~a so pis „Ko so vo 2.0“ je tro je zi~ na in ter net plat for ma i ~a so pis. U tek sto vi ma i blo go vi ma ob ra |u ju te me ko je se ti ~u mla dih, po li ti ke i kul tu re. Auto ri su ne sa mo ko sov ski Al ban ci ve} i Sr bi, kao i mla di iz ~i ta vog sve ta. Raz log svog po sto ja wa ob ja {wa va ju `e qom da mla da po pu la ci ja po sta ne mno go ak tiv ni ji deo dru {tva, s ob zi rom da je oko 70 pro ce na ta sta nov ni {tva Ko so va is pod sta ro sne gra ni ce od 35 go di na, kao i `e qa da se po ve `u sa mla di ma iz dru gih kra je va sve ta. od u sta ja we qu di iz „Ko so vo 2.0“ ka da su shva ti li da se at mo fe ra pre vi {e za gre ja la. U ne kim me di ji ma mo `e se pro ~i ta ti da su ak ti vi sti SNP „Na {i“ sla li pre te }a sa op {te wa or ga ni za ci ji „Ko so vo 2.0“, {to su oni u svo joj tu `bi ne gi ra li.

Po red ru {e wa ustav nog po ret ka Eg zit je tu `en i za kri vi~ na de la kao {to su {pi ju na `a i iza zi va we na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we i ne tr pe qi vo sti, a u tu `bi se is ti ~e i da ova no vo sad ska or ga ni za ci ja ra di za ame ri~ ku slu `bu CIA. Na pri ja vi pod ne toj 28. apri la, iz me |u

osta log zah te va se da se uki ne rad ovih or ga ni za ci ja, i da se pri ve du od go vor na li ca „u ci qu od bra ne dru {tva od neo na ci sti~ kih ide o lo gi ja i pri mi ti vi zma ko ji {i re ne vla di ne or ga ni za ci je ko je de lu ju pod okri qem za pad nih am ba sa da na te ri to ri ji na {e ze mqe“.

– Kri vi~ ne pri ja ve su pod ne te Jav nom tu `i la {tvu Re pu bli ke Sr bi je i vi de }e mo ka ko }e re a go va ti. Do sa da, ta in sti tu ci ja je po ka za la da se ru ko vo di ~i sto po li ti~ kim in te re si ma i prin ci pi ma i pri mer je pot pu ne ko rup ci je – re kao je ak ti vi sta SNP Na {i ko ji je pi sao i pri ja vu.

Sem po me nu tih or ga ni za ci ja, tu `ba je sti gla i na adre se Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, Mi ni star stva omla di ne i spor ta, kao i Upra ve za di gi tal nu agen du Re pu bli ke Sr bi je, zbog, ka ko „Na {i“ sma tra ju, „u~e {}a u ovom pro tiv u stav nom de lo va wu kroz zva ni~ no po kro vi teq stvo [er Kon fe ren ci je i ne iz vr {a va wa svo jih slu `be nih, za kon skih i ustav nih oba ve za„.

– Je dan od glav ni po kro vi te qa or ga ni za ci je Ko so vo 2.0 je Na ti o nal En dow ment for De moc racy, or ga ni za ci ja ko ja je zva ni~ no us po sta vqe na od stra ne CIA-e. Ni je to ni ka kva te o ri ja za ve re, to je na {a tu `na re al nost. Da li se Eg zit fi nan si ra od stra ne CIA-e, to tre ba da pro ve re nad le `ni or ga ni, a mi smo pod ne li kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Eg zi ta iz me |u osta log i zbog {pi ju na `e, jer Kri vi~ ni za ko nik sva ko po ma ga we de lo va wa stra nih oba ve {taj nih slu `bi de fi ni {e pod de lo {pi ju na `e. A ka da ka `e mo neo na ci sti~ kih ide o lo gi ja, tu mi sli mo na pro mo vi sa we po li ti ke vas kr slog Hi tle ro vog pro jek ta ne za vi sno sti Ko so va – ob ja {wa va Ce ro vi na.

Do kle }e se sti }i sa tu `bom za do ga |aj ko ji se ni je ni od i grao, po ka za }e srp sko pra vo su |e. Do ta da, SNP na {i na ja vqu ju tu `be pro tiv fe sti va la Mik ser, na ko jem je na kon pr vog ne u spe log po ku {a ja ipak go sto va la or ga ni za ci ja „Ko so vo 2.0“, te or ga ni za to ra „Pa ra de po no sa“. n Aleksandar Latas

8

dnevnik

nedeqa3.jun2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Volem

On dak je mo ro da is ko pa ru pu, da bu de du bo ka kol ko je we gov jed, da se sa gne i da ne lar ma neg da br zo {ap ne {ta je na u mio i oma da za tr pa tu ze mqu an da da kod nas ima ve} ma oni {to vi {e ne vo lu neg {to vo lu. Ni je to na vek ta ko bi lo. Bi lo je i on dak ta ki’ ko {to su i ovi da na ske al se on dak zna lo kol ko ih je i vo di lo se ra ~u na o wi ma. Da nas ni ko ne vo di ra ~u na ni o na ma a di bi jo{ i ta kim bri gu vo di li.

Ti {to ne vo lu, ne vo lu ni kad ne ko bri ne o wi ma, pa smo opet tu di smo i oda kle smo kre nu li.

Sve je to o~ lo po o~i nu kad su po ~e li svi da ima ju pra vo gla sa i me sto di mo gu da di va ne o tom {to mi sle da ima du pra vo. Kad god, kad je bi lo re da za pra vo, taj {to je ta ko {to god teo da di va ni ko {to ovi sad di va ne mo ro je ~e rez to ga da ide zdra vo da le ko.

Em se umo ri dok ne do |e do tle, em se umo ri kad stig ne. E, al jo{ dok i ne stig ne va zda se, ka `u, osvr }o da vi di imal ko ga da ga pra ti. I od tog se umo rio. Kad ta ki umo ran i tvr do glav da ka `e {ta je na u mio stig ne ta mo di se to ko bo ja gi sme lo, on dak je mo ro da is ko pa ru pu, da bu de du bo ka kol ko je we gov jed, da se sa gne i da ne lar ma neg da br zo {ap ne {ta je na u mio i oma da za tr pa tu ze mqu, da sa ra ni svoj di van {to se ne sme di va ni ti.

Kan da da je i on dak bi lo da se o po koj ni ma di va ni lo sve naj lep {e pa je ta ko i o tim sa ra we nim ba qe zga ri ja ma taj {to je ru pu ko po mi slio sve naj lep {e. Mu ka we go va {to ni o tom ni kom ni je smeo da di va ni, al mu je bi lo po vo qi i sr ce na me stu. Osta lo mu je bi lo, kan da, mal ko po me {a no, pa je tre so ko fi }a, kad god, kad ko god po me {a ka blo ve a mo tor ipak upa li.

K

Dok je bi lo i re da i ba ti na, bi lo je i ~e sti tog di va na. I on dak je po ne ko za vr }o no som, al su i we mu nos, i{i, ru ke i {i ju za vr }a li pa je na vek bi la sku pqa da ra ne go me ra. Ret ko je ko imo ra ~u na za ta ku ra bo tu, pa se ni ko ni je ni va to to ga, sem oni {to su bi li zdra vo na pred ni u ide ja ma. Ide ja je na vek ima la ce nu i ko {ta la. Ne ko se ovaj dio a ne ko po mo drio, mo glo je da se bi ra.

Mal ko je bi lo mo drih a mlo go vi {e mu drih, {to ni su la ja li na zve zde.

On dak je do {la slo bo da. Ej ra do sti, ko joj se ra do vo ne bi. I u toj slo bo di je sve bi lo slo bod no, sem onog {to se ni je sme lo. Nig di ni je pi sa lo {ta se sve ne sme i ni je red, al se zna lo. Upam tio na rod od ra ni je, kad jo{ ni je bi lo tol ko kr ti ca i kad se zna lo di je ze mqa od wih iz ri ve na a di je fri {ko is ko pa na da se sa ra ni

ono {to ne sme da se di va ni. Bi lo je to vre me kad su bu va re bi le pu ne bu va i ba ti na, kad se ta mo ni je le {ka ri lo neg ro bi ja lo i pre bi ja lo. Ni on dak se {u {a ni je bo ja la Bo ga, ma kar {to je i we mu bi lo ogra ni ~e no kre ta we ode kod nas. On dak se {u {a bo ja la ba ti na. Ba ti na je on dak bi la je di ni pro iz vod ko ji je na {a dr `a va uvo zi la. Sve smo ima li i ume li da sa mi pro iz ve de mo, je di no smo ba ti nu uvo zi li iz ra ja.

Ni sam na i {o nig di da ~u jem ko ji je to maj stor ta mo go re pra vio, al da je umo, sva ka mu ~ast.

Na tim te sti ra nim i li cen ci ra nim ba ti na ma pi sa lo je sa mo „iz ra ja iza {la“. Ta ni je ume la da se

po kva ri i ume la je br zo da opra vi te {to su kre nu li da se kva re.

Ne ma vi {e ni tog maj sto ra, kan da. Odav no ne uvo zi mo vi {e ta ke, ove {to da nas ima mo su ne ka ko vi {e za ukras. Pi {e i na wi ma, ni je da ne pi {e. Pi {e da su „ma de in prc“. Ne kad je po koj na Mi loj ka ima la jed nu fir mu, ode kod nas. Zva la se Prc Mi loj ka. E, al to je bi lo zdra vo pre neg {to smo se raz bo le li od pro ma je u de mo kra ti je. Kad smo to iz Gr~ ke do bi li, oma smo po de li li na dva de la, da vi di mo od ~e ga su je na pra vi li. Je dan deo je bio de mos a dru gi kra ti ja. Taj {to je ras kla po ni je me to na o ~a re pa je ta ko i ras kol pio. De mos je vi dio la ko al mu se za mu ti lo pa je ono dru go is pa lo ku ra ti ja.

Ta ko je kod nas po sta la de mo ku ra ti ja. E, u toj na {oj de mo ku ra ti ji vi {e ni ko ne ide da le ko, ne osvr }e se, ne ko pa ru pe, ne {a pu -

}e. La je ko god {ta o}e, kad god o}e i na ko ga god o}e. I ni kom ni {ta. Prc Mi loj ka ba ti na ne ma ni je dan kraj. One sta re su ima le dva kra ja, za ute hu. Isti na da se na wi ma iz li zo sa mo je dan kraj, al je na ro du bi lo lak {e kad su zna li da ta mo ne gdi ima i dru gi kraj ba ti ne. Ove da na {we, ukra sne, ako ne ma ju kra je vo mo ra da idu ukrug, sa mo krug ne ma kra je ve i }o {ko ve. Bi }e da je to re di zaj ni ra ni sta ri pa tent od ka ri ke- ka ri ke na ma ri ke, ko na bi je taj do bi je.

Ba ti na vi {e ni ko ne do bi ja po za slu zi i od vla sti. To se da na ske ne sme, ni je da se vlast bo ji, na o pa ko. Ta ko je vre mo do -

{lo, la j e ko {ta stig n e, ne brem za ni od ko ga, la ju jed ni na dru ge, la ju na zve zde i svi la ju se be ra di. Kad god su sa mo ke re la ja le, al ni one ni su la ja le ra di se la ve} se be ra di. Te ke re {to su zdra vo la ja le bi le su ve za ne na krat ko. Kad god ke re ni su sme le da idu {o rom i da la ju.

Ta ke su il do bi le {er pu na rep il su bi le u{tro je ne. [tro je i da nas te sa {o ra, al ih opet vra te. [to re ~e ja dan, bo qe da im po va de zu be neg {to ih {tro je, ne }e oni da nas j... ve} da nas uje da ju.

Od kad je ta de mo ku ra ti ja, ~u do jed no kol ko sve ta ni {ta ne ra di i kol ko ima ju ka de da la ju i tu |u bri gu da bri nu. [to gla sni je, pro sti je, i ma sni je to bo qe. Vaq da kad je ma sni je lak {e skli zne. Ako se ko god i okli zne, ne ma tu vi {e ro bi je i bu va re.

Ba ti na ne ma odav no, to se da nas u de mo ku rat skom dru {tvu ni ne sme, ta ki je za kon i red. Vi {e ni ro |e ni ba ba ne sme da }u {ne svog de ra na. Val da se vlast bri ne da de ra nu ne po is pa da ju mle~ ni zu bi od }u {ke. Pa ne bi to bi lo, ne bri ni te. Ba ba kad }u {ne on zna i ka ko i di tre ba. Od tog se po sta je ~o vek i to je na vek bi lo. I ma~ ka }u {ne ma ~e, kr ma ~a pra se, pe to pi le, da se ne vi ja mo sad po avli ji, ta mo je na vek bi lo re da i ni ko u pra zno i bez po vo da la jo ni je. Cvr ku ta li, pre li i mja u ka li je su al sa mo kad je vre me za to. Osta tak da na su ra di li ne {to, vi ja li mi {e ve, gqi ste, mu ve, ri li i ka qu `a li se, do ji li i {e pu ri li se, da su na {i lep {i neg kom {ij ski. Nek nas stig ne, ako ume.

Nad la ja va wu ni kad kra ja, jo{ od kad su nam uve li ove kom pju te re, po o tva ra li pro zo re, fo ru me, mej lo ve i ko men ta re, ni ko vi {e ne mo ra da dr `i usta otvo re na. Da nas na rod la je sti snu tih zu ba, da se ne bi ne ko se tio onog o ke ra ma. Ko bo ja gi ni ko ni kog uje sti ne }e, man te se {tro je wa.

Da je bi lo pa me ti i de mo ku ra ti ja bi ima la jed no „u“ ma we. Ova ko, sva ova ze mqa {to je vi di te di god u bu xa ku je od kr ti ca. Ni ko tu ni {ta la no ni je. Da nas se la je na sva sva zvo na, sve nam zvo ni u u{i ma. Kad opet bu de mo ~u li nor mal no, bi }e kan da ka sno.

Po ra {}e de ca u la ve `u, mi sli }e da to ta ko tre ba i ~u {ka }e se me |u sob no, lan ci ma, {ip ka ma, bri ca ma, bok se ri ma. ]u {ku ni kad do bi li ni su, pa ni ne zna ju {ta je to {to se da nas ne sme a ovo dru go su ve} po ~e li.

Eto, vo lem {to ste ovo pro ~i ta li do kra ja. n Bora Oti}

SMOTRA IZVORNOG FOLKLORA VOJVO\ANSKIH MA\ARA U KAWI@I

EH, KAD BI SE VLADA PRAVIL

U veselo stradaju jetr va kog da na sto ~u da, al’ ono te me rin sko vre di za tri da na! Dok vam se olo vo ne deq nog „Dnev ni ka” su {i na pr sti ma, u ovoj se va ro {i i da qe ve se li i dru `i, jer ko ne zna de, „Pa su qi ja da” tra je od pr vog do tre }eg, a ka ko i dru ga ~i je, kad su pa suq i bi stre wa pod ne be skom ka pom bra }a po ma te ri - naj bo qi kad od sto je ko ji dan.

Te me rin be {e me sto za bi ti na pa non skoj tep si ji, vo leo ~o vek kra qev sku biq ku ili ne. Iako smo una pred upo zo re ni na ozbiq nost i ga ba ri te fe {te, da ne zna ju bo qe go sti bi po mi sli li da `i vi mo u raj skoj ze mqi: i sve ta, i pi }a, i i}a, sve pod ko nac, od par kin ga do klo ze ta. Mi se po pri ro di po sla {ver cu je mo i ne pla }a mo par king, ma da se za do bro me sto pod hla dom vo di qu ta tr ka. Ne pi taj te nas ko je bio, {ta je ra dio, pro da vao ili ~a stio; ono ma lo ela na i ras po lo `e wa {to nam je osta lo pod ko `om na Pa su qi ja di pro cve ta, pa

S

Formula zdravo lepr{avog ~arda{a va naj zna ~aj ni ja fe sti va la iz vor nog fol klo ra i mu zi~ kog stva ra la {tva voj vo |an skih Ma |a ra 36. Du rin do i 49. \en |e{ bo kre ta sje di ni li su

D

nih an sam ba la u okvi ru \e| ne| bo kre ta.

U~e {}e 140 an sam ba la sa 2.978 u~e sni ka, iz u zet no bo gat stvo fol klor nog i mu zi~ kog stva ra la -

Fo to: M. Mi tro vi}

se ovog vi ken da u Ka wi `i u je din stve nu tro dnev nu smo tru kul tur ne ba {ti ne. Fet si val Du rin do tra jao je u pe tak i su bo tu na stu pom 105 mu zi~ kih or ke sta ra i ho ro va, a da nas }e se na po zor ni ci ni za ti bi ser ni splet ~ar da {a i {a re ni la no {wi 35 fol klor -

{tva i na rod nih ru ko tvo ri na, sa stav ni su deo smo tre. Po red zva ni~ nih na stu pa pred stru~ nim `i ri jem, mu zi ~a ri ni su `a li li in stru men te i no te, pa su pod {a tra ma ili obli `wem par ku u cen tru Ka wi `e svi ra li za svo ju du {u i do bro ras po lo `e we pu bli -

ke. A, pred sed nik Sa ve ta fe sti va la dr La slo Se le {i Va go, po zna ti kul tur ni po sle nik iz Su bo ti ce, kon sta tu je da je ovo mo `da naj ve ro do stoj ni ji fe sti val u po gle du ne go va wa tra di ci je voj vo |an skih Ma |a ra.

– Ma da, ne vo lim upo tre bu iz ra za “ne go va we”, jer ne go va ti tre ba bo le sni ka, a na {e su tra di ci je zdra ve {to se do ka zu je sva ke go di ne – ka `e La slo Se le {i Va go. – Mi ih ~u va mo, i da se po ma lo sli ko vi to iz ra zim, Ka wi `a je grad Ti si nog cve ta i bu du }i da je do bi la ulo gu do ma }i na i or ga ni za to ra fe sti va la i na{ fe sti val mno gi upo re |u ju ba{ sa Ti si nim cve tom. On le pr {a ne ko li ko sa ti i on da je go di na za ti{ ja. Oni ko ji po zna ju pri ro du zna ju da Ti sin cvet go di na ma `i vi u du bi ni gli no vi tog ko ri ta Ti se i spre ma se da jed nom go di {we iz la zi i za di vi qu de. Ta ko je i ovaj na{ fe sti val. Na {e tra di ci je, pe sme, igre i obi ~a ji go di na ma i ve ko vi ma, ne ka ko se skri va ju u du bi ni, ~e ka ju ova kve pri li ke da za di ve gle da o ce i slu {a o ce, da se do ka `e da kao sva ki na rod i na{ ima ne ve ro vat no bo gat stvo. I ova go di na je za ma |ar sku kul tu ru ve o ma po voq na za ova kvu vr stu pri red be, jer se iz go di ne u go di nu po ja ~a va in te re so va we za o~u va we du -

hov ne tra di ci je. A mu zi ka, fol klor i obi ~a ji su naj zna ~aj ni ji frag men ti tra di ci je jed nog na ro da.

Uslo va za stva ra la {tvo i o~u va we tra di ci ja voj vo |an skih Ma |a ra ne maw ka, po seb no ka da se svi fak to ri sla `u u ne ~e mu, da to tre ba po dr `a ti, on da ne ma pro ble ma za pro na la `e we naj bo qe for mu le.

– Re ci mo, za ovaj na{ fe sti val po sled wih go di na se stva ra la od li~ na for mu la: jed nu tre }i nu tro {ko va fi nan si ra ma ti~ na dr `a va Ma |ar ska, dru gu tre }i nu obez be |u ju do ma }i ni i or ga ni za to ri ko ji se sva ke go di ne me wa ju pa su ta ko u ovoj go di ni to op {ti na Ka wi `a, Me sna za jed ni ca Ka wi `a i wi ho vi spon zo ri, a po sled wu tre }i nu obez be |u ju Po kra jin ska i Re pu bli~ ka vla da.

Po {to se svi dr `e do go vo ra, svi su obez be di li svoj deo pa ra i ne ma pro ble ma – is ti ~e Se le {i Va go.

Zna ~i, mo `e da se svi ra na ci tra ma i igra ~ar da{...

– Je ste. Na dam se da }e svi ko ji na stu pe i po se te fe sti val po ne ti ve o ma le pe uspo me ne na Ka wi `u i ma |ar ski fol klor, mu zi ku, igre i obi ~a je. A za go di nu da na vi di mo se u Bo go je vu. n Milorad Mitrovi}

Podmladak raspolo`en za pasuq

Na bini tancuju i sviraju

~o vek na jed nom me stu mo `e da se oma sti hra nom i vi ce vi ma, ku pi cvet ili trak tor, a o{te }e wa nov ~a ni ka i je tre ve} su bri ga na ko ju ni je po {te no ba ca ti ni ro |e nu sen ku, ka mo li jef ti ne re ~i.

Zna te ve}, „Et no so kak”, „Slat ka uli ca”, iz lo `ba cve }a... Da nas ne ko s Mar sa pro pi ta ka ko i {ta, pro sto bi mu re kli da je Pa su qi ja da je dan kru pan do ga |aj ko ji je do kraj we me re „in ter na ci o n a l i z o v an” sa m im na z i v om „Bean fe sti val”, kao {to se i svi pro ble mi na Bal ka nu pre li va j u na ne d u ` ne po s ma t ra ~ e.

Trik je {to ov de mu ke ne ma.

Ni je ~o vek po {te no ni u{ao na fe sti val, osmi po re du, kad ga s no gu obo ri naj ve }i ru ~ak na bal ka nu. ^e ti ri hi qa de por ci ja na {lo je put do `e lu da ca svih fe la, a sva ka ne vo qa, ka mo li hra na, lak {e kli zi kad je po vod va qan; u ovom slu ~a ju, hu ma ni tar n a ak c i j a za ma l og Mar k a.

Po moz bog, bog nam po mo gao; ka `e maj stor da u xi nov skom ka za -

dnevnik

nedeqa3.jun2012.

9

U P O T R E B A ­ @ I V O T A

Sedmo sremsko ~udo ao {to ne ki do ga |i ji ima ju spo sob nost pam }e wa (i pam te sa mi se be), isto ta ko po sto je no vin ske pa pir na te i elek tron ske pri ~e, ne ve ro vat ne isti ni te pri ~e pod vi so kim na po nom `i vo ta, pri ~e ko je mi se sa kla vi ja tu re kom pi ju te ra – prem da sa me po se bi ~e sto ozbiq ne i de li kat ne, te {ke i za pe tqa ne – ipak, qu {te ta ko br zo i la ko, pri rod no, ras te re }e no i, ~ak, re lak si ra no, upra vo kao da sa me se be pi {u. Ili se kom po nu ju. Fe no men mo `da po ti ~e otu da {to su bi o gra fi je ili seg men ti bi o gra fi ja ne kih qu di, unu tra {wi (a bo ga mi i spo qa {wi) na boj ne kih do ga |a ja i si tu a ci ja, po ja va, fe no me na, mi ste ri ja i ~u da sva ko dne vi ce, upra vo to li ko `e sto ki da se otrg nu pi scu i we go vom ime nu i pre zi me nu, ra |a ju se, od ra sta ju, `i ve i raz mo `a va ju se na pa pir na tim i elek tron skim par ce la ma no vi na kao `i vi or ga ni zmi.

No, do bro. I ako sa da ka `em da je da na {wa pri ~a ba{ ta kav slu ~aj, a je ste – ovo je ba{ ta kav vi so ko na pon ski slu ~aj i ovoj dr ve noj pri ~i kao da ja i ne tre bam! – on da je red i da ob ja snim fe no men: na i me, do voq no je vi de ti (za ono ga ko zna da vi di) na fo to gra fi ji ili u `i vo, na pri mer s pro zo ra tr ka }eg vo za, onu si vu ver ti kal nu ku ti ju zgra de vo do tor wa, s fa sa da ma po ~u pa nih o~i ju, vi si ne ne {to ve }e od dva de set me ta ra, po red Glav ne `e le zni~ ke ku }e u In |i ji, i na we go vom rav nom kro vu sni mi ti oli sta lo dr vo, i {trec nu ti se i za mi sli ti pred ovim eg zi bi ci o ni zmom Ve li kog maj sto ra `i vo ta.

Do vo qan je sa mo je dan je di ni po gled na vo do to raw, pa da ose tqi vi (i ma {to vi ti) po sma tra~ – su o ~en sa in |ij skim eks pe ri men tom i la bo ra to ri jom pri ro de – blo ki ra sa re~ ju za pe tqa nom u gla snim `i ci ma; do bi je br zu i ja snu spo zna ju o to me da je pri zor dr ve ta ni na ne bu ni na ze mqi, or gan ski sra slog sa mr tvom stva ri, s ko jom je, fi lo zof ski uzev, stvo ri lo je dan (me ta)fi zi~ ki `i vi or ga ni zam i za o kru `en i sa mo do vo qan si stem “spo je nih su do va”, ta ko `e stok da je to Pri ~a sam po se bi, to tal na pri ~a, ta ko re }i bi blij ski or ga ni zam ko ji se hra ni sop stve nim ~u dom.

Uosta lom, bu di mo re al ni i upi taj mo se a ~i me da se hra ni i odr `a va na be ton skoj plo ~i kro va, ako ne ~u dom, gra vi ta ci o no dr vo sa da ve} u tre }oj de ce ni ji `i vo ta, ro |e no i uko re we no u sme to vi ma go lu bi je ka ke? Ka `u, ni sam se pe wao. Ali mi le po zvu ~i. Po sto je, da kle, re por ta `e ko je se pi {u u jed nom da hu, i s ob zi rom da je ovo jed na od ta kvih `e sto kih pri ~a, pri ~a sa ma po se bi, pri ~a `i vi or ga ni zam, pre pu sti mo joj ne ka se da qe sa ma is pri ~a... Pa, pri ~o, po~ ni!

Bi lo je to pre sa da ve} pet go di na, ka da sam pr vi put, ma ja me se ca, ta da na pla }e nom pro pu to va wu kroz In |i ju, svra tio sa ras kr {}a do `e le zni~ ke sta ni ce s na me rom da ve} jed nom (po sle mo `da dva de set go di na za bo ra va i od la ga wa) is pu nim obe }a we da to se bi u {i no bu su kroz ~i je sam sta klo, dok je vo zi lo pri ma lo put ni ke za Be o grad, po sma trao ze le ni `bun na rav nom kro vu vo do tor wa i go lu bo ve u tam nim {u pqi na ma re {et ka stih pro zo ra bez o~i ju, da bih te 2007. go di ne, ume sto onog `bu na, vi so ko na `e le zni~ kom pir gu ugle dao ve li ko gra na to oli sta lo dr vo. O, ra do sti! Ni je se osu {i lo. I ni su ga po se kli.

I se }am se, ili se se }a we se }a me ne, pri le pqe na uz bo~ no pri ze mqe fa sa de vo do tor wa, na su prot bo~ ne fa sa de sta ni~ ne zgra de, da li “pri ra sli ca”do gra |e na za ugo sti teq ske ili ne ke dru ge svr he, {to je vr lo iz ve sno, ili, pak, auten ti~ ni deo `e le zni~ kog objek ta od pre sto i vi {e go di na, a {to ta ko |e ni je is kqu ~e no, uglav nom, be {e on da – pa je eno ta mo i sa da – zi da na iz du `e na ku ti ja rav nog kro va s ko som na stre {ni com ma le te ra se s ne ko lo sto lo va u re {et ka stoj ogra di ci: bi fe “Ne ma wa”. S po gle dom na ko lo se ke i da le ka pu to va wa. I tu smo se uz pi vo (~a sti la ku }a) si ti is pri ~a li. I ob ja vio sam 20. ma ja 2007. go di ne pod kro vom ove ru bri ke Mo li tvu za dr vo ni na ne bu ni na ze mqi. I pi tao sam ga zdu bi fea {ta dr vo ra di na kro vu vo do tor wa i do bio od go vor: “@i vi”. I to {to `i vi, to {to dr vo to li ke go di ne op sta je u va zdu hu cr pe }i ener gi ju ta ko re }i iz ni ~e ga i opi re se oluj nim ve tro vi ma, po {te |e no od gro mo va, ve} je sa mo po se bi ~u do: Sed mo srem sko ~u do. I jo{ mi je ga zda bi fea, ~u var vo do tor wa u vla sni {tvu `e le zni ce, pre do ~io svo ju te o ri ju po ko joj su kli cu du da u kqu no vi ma do ne li go lu bo vi i za sa di li je na kro vu u go mi li svo je ka ke, da bi se ko re we pro bi lo do otvo re ne ci ster ne u ko joj jo{ ima vo de. Me |u tim, da se du do vi mo gu hra ni ti sa mo vo dom ra sli bi u vo di?! Iz gle da mo gu.

Ge ne ra ci je di vqih go lu bo va ve} odav no se bez pro ble ma gne zde i raz mno `a va ju u zi do vi ma ove za pu {te ne `e le zni~ ke ar hi tek tu re nad ko jom su ur ba ne pti ce, neo me ta ne od qu di, us po sta vi le pot pu nu kon tro lu i, da ta ko ka `em, za ve le pti ~i ja pra vi la igre u vo do tor wu, ne ka da {wem po ji li {tu par wa ~a, gra |e vi ni ko ja je u stva ri po sta la naj ve }i grad ski go lu bar nik. A ko no ba ri ca, pri rod na crn ka iz Maj dan pe ka, ko ja se je di na od oso bqa pe wa la gvo zde nim mer de vi na ma uz zid do ci ster ne, ali ne i na krov do dr ve ta, te ra la go lu bo ve i osta lu pti ~i ju me na `e ri ju i za pre ~a va la pro zo re, po {to su pti ce do ve le u pi ta we op sta nak si ro tog bi fea, re kla mi je, i po zva la se na de be li paw du da u `bu wu po red vo do tor wa, da je taj dud, ~i je su kro {we ~e {a le zi do ve, od go vor na “mi ste ri ju” gra vi ta ci o nog dr ve ta. I jo{ sam tog ma ja 2007. go di ne na pi sao u svom po zna tom du ga~ kom sti lu: Fe no men, na zo vi mo ga pod vi gom pri ro de, ko jeg bi dru gde, raz u me se, odav no za {ti ti li i po di gli na ste pen pri rod nog spo me ni ka i tu ri sti~ kog bi se ra, dr vo (za mi sli te) iz ra slo iz sto go di {weg go lu bi jeg i uop {te pti ~i jeg iz me ta na ku pqe nog na be ton skoj plo ~i “jo{ iz do ba Austro-Ugar ske”, dr vo-~u do ko je bi dru gde, bu di mo re al ni (i prag ma ti~ ni), pro iz ve li u me dij sku zve zdu, sli ka li ga za no vi ne i te le vi zi ju, {tam pa li ga na ma ji ca ma, sa li va li ga u gip su ili u pla sti ci, pra vi li ga od bla ta i od zla ta, fo to gra fi sa li ga na raz gled ni ca ma, do vo di li tu ri ste i pro da va li po gled na vo do to raw, ov de, ~ak i ov de, gde u ju nu o~e ku ju de se ti ne hi qa da qu di na kon cer tu “Pe per sa”, dud iz ra stao u obla ci ma, eg zem plar u glo bal nim raz me ra ma, je dva da je pri me }en i od naj bli `ih kom {i ja, `e le zni~ kog oso bqa i sta na ra ku }a pre ko pu ta, i da ni je vla sni ka bi fea “Ne ma wa” u pri ze mqu vo do tor wa, ko -

l Председник државе није за место премијера, али јесте председник странке.

NAOPA^KE

|e li iz SPS-a, ka mo sre }e da se vla da pra vi kao pa suq, pa da zla krv ne cu ri iz te le vi zo ra. Na Pa su qi ja di je, na i me, sa svim u re du bi ti pr do wa, a ne k’o ovi sa ve sti, {to ih pla }a mo za pro ve tra va we cre va.

Mu dro va wa i pro ce wi va wa po seb na su pri ~a. Kad sta ra maj ka tu `no ka `e za kom {i ju da mu je za g o r eo, ne g de na ras k r s ni c i uli ca Ve tro vi tih ~e za i Pi ja nih lo la - vaq da je to go re od naj cr we kle tve? Ni je se s tim {a li ti, po seb no na te re nu gde va `e ne ka dru ga pra vi la. Zna se red: ko je go sto vao kod na {eg ko le ge Bo re Oti }a, tom se ima uka za ti po seb na ~ast, we gov sud vre di du plo. [to su go sti i us pe li pre }u ta ti, is tr tqa li su kod to a le ta, gde se, kao i na sva koj po {te noj `ur ci, od i gra va naj bo qa dra ma i ko me di ja.

Tri su ~a sa tak mi ~a ri ma osta vqe na da po ka `u {ta zna ju, ne ko me ma lo, dru gi ma po ta man. n Igor Mihaqevi}

Fo to: S. [u {we vi}

ci gle do ne kle ode ra nog mal te ra, isti onaj za pu {te ni si vi ar te fakt par ne `e le zni ce, pirg sklad ne si lu e te, osve tqen sa osam lu~ no za svo |e nih pro zo ra osi gu ra nih {ta pi }i ma gvo zde nih re {et ki, od ko jih su na ne ki ma jo{ zu bqe ne pro vid nog sta kla i po ne ka ce la plo ~a za o sta la u zar |a lim, de for mi sa nim, raz gla vqe nim ili po kr qa nim ra mo vi ma, po tri pro zo ra na su prot nim fa sa da ma, je dan u li ni ji iz nad dru gog – jed ni okre nu ti pre ma gra du, dru gi pre ma pru zi – i sa po dva pro zo ra vi so ko pod sa mom krov nom plo ~om, ta ko |e pro se ~e na na su prot nim zi do vi ma. Pro zor naj bli `i ze mqi, iz nad ula za raz va qe nih vra ta, okre nu tih pre ma @e le zni~ koj uli ci i {pa li ru ubo gih so ci jal nih jed no sprat ni ca na su prot `e le zni~ ke sta ni ce, osle pqen je plo ~om o`bu ka nom r|om i de li mi~ no za {u {kan tru lom i po ce pa nom kr pom uple te nom u re {et ke, ska ra bu xe ni si stem ~i ja je svr ha bi la da one mo gu }i raz boj ni ke go lu bo ve da u|u u pro sto ri ju na pr vom ni vou vo do to ra wa. Iz nad bi fea. Me |u tim, bi fea odav no vi {e ne ma. Pri zem na zgra da na slo we na na vo do to raw s pro sto ri jom u ko joj ra dio bi fe, ka ko re koh, ta mo je i sa da, ali unu tra {wost je is pra `we na i de mo li ra na, vra ta i pro zo ri su na iz vo li te, unu tra je strv, po kr qa no je sve {to je mo glo da se po kr qa, osim {an ka ob lo `e nog ta pe ta ma ko je opo na {a ju ci gle.

I se tih se ga zde bi fea (u ha vaj skoj ko {u qi) i na {eg raz go vo ra na te ra si ci s po gle dom na ko lo se ke i da le ka pu to va wa. Pre zi vao se Du dar. ^o vek ko ji mi je re kao: “Dud na vo do tor wu po se }i }e sa mo pre ko mr tvog Du da ra!” – pre zi vao se Du dar. Mi le Du dar. Pla tio je sve {to smo po pi li to ga da na. Bog je vi deo. A ~o vek ko ji se sta ra o teh ni~ koj is prav no sti zvo na ma na sti ra Vrd ni ka zo ve se Zvon ko. A ~o vek ko ji je na ar he o lo {kim is ko pi na ma u Mi tro vi ci is ko pao {a ku rim skih zlat ni ka zo ve se Zla ten ko. A pred sed ni ca Uprav nog od bo ra pred u ze }a “Nu kle ar ni ob je ka ti Sr bi je” zo ve se Ura ni ja. Pa ti sad bu di pa me tan. n @eqko Markovi}

l За пораз је крив други. Опет би да буде први.

Red je potro{iti i koju kaloriju

nu vri dve hi qa de li ta ra ple me ni te te~ no sti, ti ska se 250 ki la ko ba si ca, da ne zna mo gde smo, po mi sli li bi da ~o va ide na ve sla we, a ne ku va we. Su de }i po ve li koj ko lo ni, a bez ~e ka wa u re du vaq da ne bi ni Sr bi je bi lo, naj ve }i ru ~ak na pot kon ti nen tu pro {ao je kao pod ma zan, a za ve sti o ga so vi ma }e mo pri ~e ka ti lo kal na ogo va ra wa.

Dok na bi ni tan cu ju i svi ra ju, k’o na fil mu, pod bal da hi ni ma se sme sti la sva ka var ja ~a do voq no hra bra da iza |e na cr tu. „Ma te ri ce” za pa suq ov de se mo gu na }i u svim, pa i ne za mi sli vim ob li ci ma: oni ku pov ni, de di ni, ba bi ni, na bi ci klu, od bu ra di, a tu je i eki pa sa voj nim ko li ma sta rim 150 go di na, gde se u tri de part ma na ra |a ra dost. Ne }e mo da se ku ne mo u tu |e ras po lo `e we, ali kad smo vi de li ra di ka le i wi ho ve kom {i je sa ju go slo ven skom za sta vom mno go to ga je po sta lo ja sni je. Ha {ki lord i pe to kra ka, ne da le ko i Cr ve ni an -

Drvo ni na nebu ni na zemqi

l Председник изазива удес. Прелази на страну премијера.

Majstori deluju ubedqivo

l Ако је гори изгубио од горег, бољег нисмо ни заслужили.

oj varo{i ra i nov~anik

Ili­ja­Mar­ko­vi}

LA KAO TEMERINSKI PASUQ

l Председников заокрет био би и већи да је изборни круг имао више степени.

K

ji vra ta u vo do to raw dr `i pod kon tro lom, ko zna da li bi bi lo i tog dr ve ta na kro vu. ^i ta lo se u In |i ji. I ja vi li mi da je moj tekst od lo `io se ~u dr ve ta o ko joj se {u {ka lo u `e le zni~ kim kru go vi ma. Ni sam ve ro vao da sam to li ko uti ca jan. I bio sa ma u pra vu.

Ka da sam po ~et kom pro {le ne de qe, se tiv {i se dr ve ta na vo do tor wu dok smo uz espre so po sma tra li ki {u kroz iz log ho te la “Grand” (o ki {i sam pi sao pro {le ne de qe), oti {ao sa [u {we vi }em do `e le zni~ ke sta ni ce na o {tren da na pi {em pri ~u o dr ve tu ko jeg su, ako se ni je osu {i lo, `e le zni ~a ri naj ve ro vat ni je po se kli, jer se jo{ pre pet go di na {u {ka lo da su ko re we i sta blo na ~e li deo kro va i zi da, Sed mo srem sko ~u do, dr vo du da, mo je dr vo, do ~e ka lo me je u ras ko {nom ze le nom de ze nu s go lu bo vi ma, svra ka ma i vrap ci ma u gra wu. O, ra do sti! Ni su ga po se kli. Jed no stav no su za bo ra vi li na we ga. Ne vi de ga. Ima ju pre ~a i ozbiq ni ja po sla od {a {a vog dr ve ta na vo do tor wu. Uosta lom, gvo zde ne mer de vi ne su se raz gla vi le, pri stup kro vu i dr ve tu kroz unu tra {wost vo do tor wa prak ti~ no je ne mo gu}. A i ki {a pa da.

Vo do to raw je ma we-vi {e ostao ne pro me we nog iz gle da od mog po sled weg do la ska, ge o me trij ska fi gu ra pro sta kao pa siq, sre za na od

nedeqa3.jun2012.

dnevnik

c m y

10

OPasna sPrega alkOhOla, straha i nasiqa

Nekome se mozak – ba{ otka~i er lin, pod zem na `e le zni ca, iz laz na glav nu uli cu: u no }i uo~i pro {lo go di {we us kr {we su bo te 18-go di {wi gim na zi ja lac T. P. oba ra ~o ve ka fla {om.

Po tom ga ne ko li ko pu ta uda ra no gom u gla vu dok ovaj le `i na be to nu. @r tvi je po vre |en mo zak, slo mqe na no sna hr ska vi ca – bio je to zlo ~in ko ji je pri pi san pre ko mer nom al ko ho li sa wu. Ta ko je slu ~aj okva li fi ko vao sud i na {ao da je kri vac bio u sta wu sma we ne ura ~un qi vo sti. Do du {e, u~e nik ni je i{ao na va |e we kr vi, ali je sni mak uli~ ne

B

od no su na oso be ko je su ume re ne u pi }u. I obr nu to: al ko ho li ~a ri ko ji ma je po {lo za ru kom da ~i ta vu go di nu osta nu tre zni, bi li su pre ma svo jim part ner ka ma mno go ma we na sil ni, utvr di li su psi ho lo zi Me di cin ske {ko le Har vard u Bo sto nu.

Uop {te uzev {i, sa mo ma li broj qu di je pod uti ca jem al ko ho la na sil ni~ ki ras po lo `en. Kqu~ za to le `i u mo zgu. Pre ma mno go broj nim is tra `i va wi ma, za pi jan stvo je nad le `na funk ci ja pred weg re `wa kor tek sa (ve li kog mo zga), tj. deo

ci o ni sa wu tog de la mo zga is po qa va ju se ta ko {to ~o ve ku pod dej stvom al ko ho la „pre ki pi“. Psi hi ja tar Emil Ko ka ru sa Uni ver zi te ta u ^i ka gu je ba cio po gled u mo zak svo jih {ti }e ni ka ko ji su u~e stvo va li u eks pe ri men tu, po ka zu ju }i im wi ho va be sna li ca na fo to gra fi ja ma ka da su bi li pod dej stvom al ko ho la. „Za mor ci“ sklo ni agre siv -

je dva da su na fo to gra fi ja ma po ka zi va le zna ke ak tiv no sti. U stva ri, ve za iz me |u amig da le i pred weg re `wa kor tek sa se pro me ni la. Po sle di ce – pre te ra na ose }a wa ko ja je te {ko kon tro li sa ti.

Ka da je rad amig da le kod si le xi ja po ja ~an, stru~ wa ci go vo re o re ak tiv noj ili vru }oj agre siv no sti. Sli~ no se de {a va i ka da pi ja -

Razmere epidemije Srbija je u Evropi na ~etvrtom mestu po potro{wi alkoholnih pi}a Svaka {esta odrasla osoba u Srbiji redovno konzumira alkohol Po broju stabala {qiva prva zemqa u svetu U ukupnom broju stanovnika u Srbiji, pet odsto stanovni{tva ~ine te{ki zavisnici od alkohola Apstinenti (trezvewaci) ~ine mawinu u dru{tvu i ima ih svega pet odsto od ukupnog punoletnog stanovni{tva.

U Srbiji ~ak 40,3 odsto stanovni{tva gotovo svakodnevno konzumira alkohol. Od tog broja 3,9 odsto spada u grupu pod visokim rizikom za nastanak dugotrajnih te{kih bolesti

Kriminal i alkohol

Pijanog sileyiju snimila uli~na kamera

ka me re po ka zao po we go vim po kre ti ma da je na sil nik bio pri li~ no „ma li gi ran“. Ko na~ no, zbog po ku {a ja ubi stva osu |en je na dve go di ne i 10 me se ci za tvo ra.

Od svih sup stan ci ko je uti ~u na pro me nu sve sti al ko hol iza zi va naj ve }u agre siv nost, oce ni la je Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja.

Is tra `i va wa po ka zu ju da je za po lo vi nu svih kri vi~ nih de la na si qa i sek su al nih na pa da „za slu `no“ pi jan stvo. Sta ti sti ke do ka zu ju tu me |u sob nu za vi snost: mu {kar ci ko ji se naj ma we jed nom go di {we do bra no na kre {u, dvo stru ko vi {e u~e stvu ju u na sil ni~ kim de lik ti ma u

ko ji je ak ti van pri li kom pla ni ra wa i kon tro le po na {a wa. Ko se opi je po ka zu je sli~ ne pro ble me u po na {a wu po put oso ba ~i ji je ~e o- ni deo mo `da ne ma se po vre |en u sa o bra }aj ki. Tr pi we go va spo sob nost da upra vqa ju so bom, uma we no im je opa `a we, in for ma ci je mno go spo ri je „pre ra |u ju“... Osim to ga pi jan ci ni su u sta wu da se pri la go de da toj si tu a ci ji. Re a gu ju raz dra `qi vo i agre siv no ka da ose }a ju ugro `e nost.

Po je di ni de lo vi pred weg de la mo zga su po ve za ni sa si ste mom za lu ~e we `le zde amig da le i kon tro li {u ose }a wa. Ogra ni ~e wa u funk -

- Oko 50 odsto alkoholi~ara ima posla sa policijom, sudom, kazneno-popravnim domovima, i pre dolaska na prvo le~ewe, a zbog u~e{}a u kriminalnim delima, nasiqu, silovawima - U 90 odsto slu~ajeva alkoholizam je uzrok huliganskih postupaka. U polovinu izvr{enih krivi~nih dela spadaju dela kra|e, a oko 15 odsto su krivi~na dela protiv `ivota i tela.

- Vi{e od 50 odsto ubica u trenutku dela je pod dejstvom alkohola.

- Od svih samoubica, 20 odsto su alkoholi~ari - ^ak 25 odsto po`ara u zgradama izazivaju alkoholisani qudi.

- Tre}inu incidenata na javnim mestima izazivaju alkoholi~ari. nim is pa di ma, u od no su na slu ~aj no oda bra nu kon trol nu gru pu – oso be s ko ji ma su se upo re |i va li – ima li su mno go ak tiv ni ju amig da lu. Na su prot to me wi ho ve mo `da ne }e li je

Piju vi{e nego {to mogu da podnesu

pi ta ni ci ja ~e re a gu ju na ne ga tiv ne po dra `a je – i po sta ju pla {qi vi ji.

A ko je pod lo `an stra hu, br `e se ose }a ugro `e nim.

Da su al ko ho li zam, do pa min i po ve }a na agre siv nost ne po sred no po ve za ni, jo{ uvek ni ko sa si gur no {}u ne mo `e da tvr di. Do du {e, po sto ji go mi la do ka za za to – ta ko |e i go re na ve de ne stu di je – ali jo{ uvek je ta oblast u po vo ji ma. Mno go vi {e je is tra `i van se ro to nin, hor mon ko ji pro iz vo di qud ski mo zak i nad le `an je da kroz ner vne pu te ve po kre ne i dru ge ner vne }e li je – da spro ve du „na log od o zgo“. We gov ni vo se pod dej stvom al ko hol nih pi }a po ve }a va, ali s hro ni~ nim na pi ja wem otu pqu ju re cep to ri od go vor ni za pre nos po ru ka ka uda qe nim }e li ja ma. Se ro to nin je deo he mi je u or ga ni zmu ko ja se bri ne za „ose }a we sre }e“ i kon tro li {e do bro ras po lo `e we, ubla `a va simp to me kao {to su strah, apa ti ja, ne sa ni ca...

Ne u ro lo zi Sil va na ]a ve |a to sa Uni ver zi te ta Sao Pa o lo i Kla us

ko ji sla bi je re a gu ju na `e sti nu – pri ~e mu ne ose }a ju br zo „po mra ~e we“ i tr pe ma we po sle di ce – po pi ju ve }u ko li ~i nu. Za raz li ku od maj mu na, u to me se kri je i mno go ve }a sklo nost ka ri zi ku, {to na kon cu po vla ~i i ve }u opa snost od za vi sno sti kod ~o ve ka.

Ta ko |e i do `i vqa ji u ra noj mla do sti, za hva qu ju }i spre zi na si qa i al ko ho la, bez ob zi ra da li je ne ko na pad nut od stra ne pi jan ca ili je sam na pao, igra ju ve li ku ulo gu.

O~i to je da su qu di s ta kvim is ku stvi ma sklo ni ji da pod uti ca jem al ko ho la re a gu ju s re la tiv no ma we so ci jal nih ko~ ni ca ako ose }a ju da su ugro `e ni i – uto li ko su agre siv ni ji. Strah igra va `nu ulo gu i o~i to da je u du e tu s pi }em lo{ sa ve to da vac.

Ko na~ no, sva is tra `i va wa uka zu ju da je al ko ho li zam po ve zan s po ve }a nom agre siv no {}u i sa stra ho vi ma. Da li je klat no na jed noj ili na dru goj stra ni, mo `e da za vi si od se ro to ni na. We gov vi {ak mo `e da po mog ne da se pi ja ni ce i qu di

Maloletnici

- 89,1 % mladih probalo je jedno ili vi{e alkoholnac na pad ne ne kog van kon tro le. nih pi}a (89,9% mladi}a i 88,3% devojaka) Na su prot to me, po sto ji i in stru - 36,7% mladi}a redovno pije alkohol men tal na ili hlad na agre siv nost, - 14,4% devojaka redovno pije alkohol ko ja ide uz sma we nu funk ci ju - 42,2% u~enika bar jednom se napilo amig da le. Qu di s tzv. an ti so ci jal - 8,4% u~enika prvi put se napilo sa 13 godina nim po re me }a jem li~ no sti, tre ti (Istra`ivawe instituta “Batut” obuhvatilo je ra ju dru ge bez ika kvih ose }a wa.

6.553 u~enika prvog razreda sredwih {kola u Srbiji) Raz li ~i ti eks pe ri men ti sa `i vo ti wa ma su po ka za li da kon zu mi ra we `e sto kih pi }a po ga |a od re |e ne ne u ron ske pre no sni ke, {to na Mi ~ek sa Uni ver zi te ta Taft su u sklo ni na si qu – smek {a ju. Iz gle da vi {e na ~i na uti ~e na po na {a we. pred wem re `wu kor tek sa mi {e va da bi to mo glo da se po stig ne i le Al ko hol po ve }a va lu ~e we do pa mi - ko ji su pod uti ca jem al ko ho la re a- ko vi ma, po ka za lo je jed no pro {lo na ko ji pre no si im pul se od mo zga go va li s po ve }a nom agre siv no {}u, go di {we is tra `i va we, ka da su na ka ce lom or ga ni zmu, a po seb no u ot kri li ma we re cep to ra za se ro to - sil ni al ko ho li ~a ri u okvi ru te ra mo zgu i de lo vi ma si ste ma za pot - nin u od no su na `i vo ti we uobi ~a - pi je kon tro le po na {a wa 12 ne de qa kre pqi va we (tj. ose }a we za do voq - je nog po na {a wa. Al ko hol, sma we na tre ti ra ni an ti de pre si vom flu o- stva). Pa co vi s po vi {e nom kon cen - raz me na se ro to ni na i agre siv nost, ek se ti nom ko ji za dr `a va se ro to tra ci jom do pa mi na re a gu ju na ne po - pre ma to me, ~i ne ~vrst sa vez. To - nin u or ga ni zmu. Re zul tat: ti qu di zna te pri pad ni ke vr ste s ose }a wem kom pi jan stva mno go re cep to ra je su za hva qu ju }i te ra pi ji bi li mno ugro `e no sti i sklo ni ji su da iz na - „za ro bqe no“ al ko ho lom i we go vo go pri jem ~i vi ji na oko li nu, a slu pad nu. Opet, psi hi ja tar Tor sten dej stvo uspa vqu je. Ali ne kod pri - ~a je vi wi ho vog na sil ni {tva mno Ki nast i we gov tim iz ber lin skog ma ta s ni skim vred no sti ma se ro to - go re |i. [ar ti jea ot krio je da se pod uti ca - ni na. Mo gu }e da te `i vo ti we pi ju Do voq no vi sok ni vo se ro to ni na, jem po ja ~a nog lu ~e wa mo `e raz vi ti vi {e al ko ho la za to {to mo gu vi {e mo gu }e je, spre ~a va da se strah i ne i ose }a we stra ha. Na u~ ni ci su po - da pod ne su. Ve ro vat no im ne do sta je si gur nost pre tvo re u agre siv nost. ka zi va li ’qud skim za mor ci ma’ fo - i ja san sig nal upo zo re wa u sti lu Ta ko je i si le xi ja iz pod zem ne `e to gra fi je ko je su iza zi va le i po zi - „ba{ sam na cu gan“. le zni ce T. P. pre ma me di cin skim tiv ne i ne ga tiv ne emo ci je. Pa ra Sli~ no je i kod qu di. Ana Hin na la zi ma u is tra zi bio ne si gu ran i lel no s tim be le `i li su kon cen - kers iz Cen tral nog in sti tu ta za ose }ao se kao mo gu }a `r tva – dok je tra ci ju do pa mi na u am gi da li, ta ko du {ev no zdra vqe iz Man haj ma is - bio pi jan. Ipak, sa mo to ne ~i ni ne {to su po mo }u to mo gra fa mag net ne tra `i va la je na vi ke mla dih, ko ji su kog na pa da ~em: da bi pod uti ca jem ra zo nan ce (ske ne ra mo zga) me ri li slo bod no oce wi va li vla sti tu al al ko ho la po stao agre sor, u igri su mo `da nu ak tiv nost. Re zul tat: {to ko ho li sa nost, kao i dej stvo ko je pi - i dru gi fak to ri. je ve }a kon cen tra ci ja do pa mi na, is - }e ima na wih. Po ka za lo se da oni n E. N. L.

dnevnik centru sela Star~eva, na obodu pan~eva~ke op{tine, „gu`va“. Okupilo se pedesetak me{tana oko predsednika mesne zajednice. Danas je va`an doga|aj - deo asfalitrane ulice stavqa se u promet. Nije za {alu, „~itavih“ dvesta metara. Jo{ samo fali hrast pa da se predsednik prika`e kao kmet, ionako je sav ustreptao pred kamerama. Nedaleko od centra, ispred seoske zadruge, tobo`e nezainteresovano sedi grupica neistomi{qenika. Oni su iz druge partije, wih ovo ne interesuje...

– Je li sine, {ta radi{ ti tu?

Odakle si? – pita me zainteresovano starica kratke sede kose, bri{u}i prstima krajeve usana. Umalo ne potr~a da me stigne, onda pogleda u onu grupicu od preko puta i zastade, kao da joj dado{e neki tajni znak.

– Ja sam baba novinarka – rekoh joj dok poku{avam da uslikam ono {to su vredne ruke pregalaca uspele da urade u selu.

– Aaaaaa – ote se babi i pognu glavu, pa onako kroz zube, sebi u bradu nastavi.

– Pa, dooobro su to uradili, niiije lo{e, al’ eto tamo malo na kraju je nezgodno, zna{ usko, ne mo`’ auto da vidi ako dete nai|e – pri~a kao da se pravda.

Nasmejah se i krenuh daqe po ovom ogromnom banatskom selu, od ni mawe ni vi{e nego vi{e od sedam hiqada stanovnika. Bogato, nema {ta. Ni{ta mawi nisu ni Banatsko Novo Selo, Dolovo, Jabuka,

U

nedeqa3.jun2012.

VOJVO\ANSKA SELA, IZME\U SJAJA I O^AJA, POLAKO UMIRU

Di vim ti se iz da le ka, ne `e lim iz bli za lika deca. Svita preponosna, oko gradona~elnice Pan~eva tr~kara predsednik MZ, sre}an, presre}an {to ima {ta da poka`e. Ali nije situacija svuda takva, mo`da je ovde samo sre}na okolnost {to je Pan~evo koje se ra~una u veliki vojvo|anski grad na dvadeset minuta od sela. Mo`da su i ovde qudi malo svesniji, ko zna.

Arheolog Dragan An|eli} iz Zavoda za za{titu spomenika ~esto je na terenu. Tabanaju}i dvadeset godina pro{ao je celu Vojvodinu, zna je kao svoj xep. I, nije ba{ odu{evqen.

– Dosta sam bio po terenu, u Banatu, a naro~ito u Ba~koj. Obi{ao sam mnogo mesta i imam utisak da u svakom selu u kom sam bio ima bar 10 do 20 ku}a koje su napu{tene i propadaju. Nema nikog ko bi vodio ra~una o wima. Potpuno sablasno i jezivo deluju sela Matari}i izme|u Sombora i @arkovca, i Oborwa~a u blizini Gunaro{a, kada se ide prema Adi i Molu. Ku}e poru{ene, kao da je tuda rat pro-

Lepa i pusta: Oborwa~a

Ka~arevo, Omoqica - ve}ina sela u op{tini Pan~evo je blizu cifre od sedam hiqada. Zaostaju samo Glogow i Banatski Brestovac sa po 3,5 hiqade i Ivanovo sa ne{to malo vi{e od hiqadu.

Mislim se, pa ovde ima qudi, ima ko da putniku namerniku otvori kapiju, da te ponudi rakijom, vinom, ’lebom ili vodom. Ma, ~im mogu da se dele u politi~ke tabore ima ih dovoqno. Iz centra krenusmo u {kolu. ^ooove~e, kako sam se prevarila. Ajde {to ovde ima qudi, al’ ima i dece i to puna {kola.

Nije to kao u [umadiji, `alosno jedan razred jedno dete - ovde ih je na stotine. Mala, malo ve}a, veeee-

11

tutwao. A nije uvek bilo tako – `ali se arheolog koji }e uskoro i ta mesta obilaziti kao kakva arheolo{ka nalazi{ta. Da ustanovi znake pre|a{weg `ivota.

– U Matari}u gde je sada ledina iz koje viri poneka cigla - bila je {kola. Do pedesetih godina pro{log veka to je bilo vrlo `ivo mesto, ali nije bilo puta, pa su qudi oti{li do obli`wih naseqa, bli`ih Somboru. Oborwa~a je imala i po{tu, nekoliko kafana, pijacu koja je preko vikenda bila puna qudi, ali je zbog sli~nih problema i ona nestala – pri~a An|eli} sa setom u glasu.

Prate}i situaciju na terenu

uo~io je da je u selu istog imena (Oborwa~a) situacija malo druga~ija. Selo pripada op{tini Ada, ima oko 350 stanovnika, otvorenu {kolu, autobusku stanicu i - zamislite - qude koji {etaju ulicama, asfaltiranim ulicama. Naspram onih sedam hiqada s po~etka teksta deluje sablasno prazno, ali nade ipak ima, ~ak i za ovo naseqe.

Raspredaju se pri~e seoskim sokacima da je „neki ~ovek iz Beograda“ kupio ku}u, „celu ku}u“ u nasequ, da planira da pokrene neki posao tamo i da izgradi asfaltni put.

Sli~nu ili istu sudbinu do`ive}e, po svemu sude}i, jo{ neka sela u bogatoj ravnici. Naseqe Pobeda u Ba~koj Topoli ima 270 stanovnika prema va`e}em popisu.

Nekada je u biv{oj Jugoslaviji bilo poznato po proizvodwi povr}a, ali i po kvalitetu `ivota koji se tamo vodio. O~igledno da se „pobeda“ polako pretvara u poraz. Ni prvi olimpijski bazen sa skakaonicom i toboganom dugim sedam metara na koji su dolazili qudi iz celog regiona, bioskop, dom kulture, sve ono ~ega sada nema, nisu uspeli da zadr`e stanovni{tvo. [kola je i kod wih zatvorena, a takvoj sudbini nadaju se i Kavilo i Sveti}evo.

– Postoji opravdan strah da }e i ova tri naseqa biti izbrisana s karte, mada se u Pobedi `ivot ipak odvija jer je poqoprivredno dobro privatizovano – upozorava An|eli} na neveselu sliku nekada bogatih sela.

I sve se nekako u tom delu Ba~ke vrti oko Oborwa~e, sela oko we nestaju ili se smawuju. Setih se ~uvene serije „Pop ]ira i pop Spira“ i {eretski nasmejanog \oleta Bala{evi}a kako peva udaraju}i u tamburicu nadvijen preko plota seka Jule. Da li }e takvih slika biti i daqe, ima li nade da se u jednom selu na|u ~ak dva popa i dve popadije? Te{ko.

Gunaro{ selo najbli`e nekada{woj Oborwa~i izgubilo je 500 stanovnika za proteklih deset godina, u wemu je dosta praznih ku}a, ali i doma}instava u kojima su prete`no starci. Onih 1.200 {to je ostalo nisu garancija da }e selo pre`iveti i to ne samo u Gunaro{u.

– Prosek starosti je oko 65 godina. Najstarije stanovni{tvo je u Majdanu u Banatu, kao i u jednom selu na samoj granici sa Rumunijom. Kod Majdana je nekad bio gra-

ni~ni prelaz, sada nije i niko tamo i ne ide, do maweg grada treba 50 kilometara. Mladi odlaze i ne vra}aju se jer nemaju gde da se zaposle. Oni koji su ostali mu~e se da pre`ive. Nisu se {kolovali da bi bili paori. Problem je {to ima

sta je osiroma{ilo ba{ iz tog razloga.

– Generalno najsiroma{niji je Banat i to deo prema granici sa Rumunijom. Razlog je i to {to su Rumuni koji naseqavaju ta mesta pomalo zatvoreni, slabo komuniciraju.

biti, ne bi ovom srpskom narodu olak{ao sticawe znawa, bar ne da bi ostavili sva ta prelepa sela na obroncima Fru{ke gore.

Jedan od retkih koji je ostao u Velikoj Remeti penzioner Nikola Beri} i sam se ~udi svojoj odlu-

Ovde su nekada tutwali vozovi: Banatsko Ara|elovo

Banat najugro`eniji U Zadru`nom savezu Vojvodine nedavno je obelodawen podatak da u pokrajini ima vi{e od 20.000 ku}a u kojima, iz raznih razloga, niko ne `ivi. Me|u napu{tenim ku}ama ima i dosta onih koje su u dobrom stawu, ali ih vlasnici ne odr`avaju i stoga propadaju. U Banatu su prazne gotovo cele ulice.

To se naro~ito odnosi na sela uz rumunsku granicu: onih koji imaju malo zemqe oko dva-tri hektara, {to je nedovoqno za ozbiqniju proizvodwu. @alio mi se Ma|ar u Perlezu, sin mu je oti{ao u Suboticu, }erka u Austriji radi na pakovawu vo}a.

On i supruga nemaju primawa, nema penziju, ne{to malo mu poma`u deca, a ku}u pu{ta da propada jer nema za koga da je popravqa. Nema pravila, jedno vreme su Ma|ari odlazili u Ma|arsku jer imaju wihovo dr`avqanstvo i to im je lak{e, ali nije to tako ~esta pojava – obja{wava Dragan An|eli} i napomiwe da je mo`da ostala koja zadruga bilo bi druga~ije.

Zadruge su uzimale zemqu u zakup, pa i oni koji ne mogu da je obra|uju su solidno `iveli. Sada su privatizovane, gazde su ono radnika {to je bilo otpustile, dosta me-

Radojevo, Seleu{, Novi Kozjak. Tamo se ku}e mogu kupiti i za 2.000 evra, ali ih niko ne}e. Sli~na situacija je i u Ba~koj i pojedinim fru{kogorskim selima. Paradoksalno zvu~i, ali neka od sela koja odumiru nalaze se na svega tridesetak kilometara od Novog Sada. Najvi{e uga{enih dimwaka – 191 ima u Mo{orinu, Loku, Gardinovcima...

[ta re}i? Mo`da je boqe {to si bli`e ve}em gradu, mo`da su sela oko Novog Sada punija, bogatija... E pa nisu, i ako su bogata nisu bogata onime {to im je najpotrebnije - qudima. U Velikoj Remeti `ivi petnaestak qudi od kojih najmla|i ima 48 godina. A ostali, pa oti{li za boqim `ivotom... Nema ovde vi{e onog `ala „Selo moje lep{e od Pariza“ ili „Selo moje zavi~aju mio“. Ne dolazi u obzir „Srema~ko je selo malo“. Kome je do pevawa i ko da zapeva? Ko, kada je u Grgetegu (to je ono selo koje se pomiwe jo{ u doba Vuka Karaxi}a), ostalo samo 76 stanovnika, u Grabovu stotina, u Dobrodolu 107, u Maloj Remeti - sre}a da se tako zove - 130, a u [i{atovcu i Svilo{u mawe od 200. I za koga se Vuk toliko trudio. Da je znao kako }e

ci, jer osnovne uslove za `ivot nema.

– Ako ho}u da odem u Novi Sad ili In|iju, moram najpre da prepe{a~im tri i po kilometra do Banstola, gde staje autobus. Selo nema ni ambulantu, ni po{tu, ni mesnu kancelariju, ni{ta. Posledwe dete u Velikoj Remeti je ro|eno u pro{lom veku, 1972. godine, ali se ta porodica odselila u grad, tako da su danas u Remeti najmla|i - skoro pa pedesetogodi{waci. I {ta tim qudima zna~i to {to u pokrajini ima vi{e od 20.000 napu{tenih ku}a koje se mogu kupiti i za 2.000 evra, {ta im zna~i kad ih niko ne}e?

Selo moje lep{e od Pariza, divim ti se iz daleka, ne `elim iz bliza... n Zorica Dragojevi}

PRIVREDNIM ZONAMA NEOPHODNI INDUSTRIJSKI KOLOSECI

In ve sti to ri ne }e go le li va de ako privu}i {to vi{e investitora, podsta}i privredni razvoj u nekom kraju i smawiti ogromnu nezaposlenost, pitawa su koja more i dr`avnu i lokalnu vlast. Potencijalni ulaga~i slabo mare za prazne pri~e i prvenstveno ih interesuje infrastrukturna opremqenost poslovne zone – a prazne livade ne}e!

Zato bi op{tine za koje se investitori slabo interesuju trebalo da se zapitaju gde gre{e. A gre{e u startu pitawem ulaga~ima da li bi investirali na wihovoj teritoriji. Savetnici za ulagawa ka`u da je pravilno pitati da li bi investirali, ako im omogu}e dodelu zemqi{ta pod povoqnim uslovima i ako dovedu neophodnu infrastrukturu. Jer to investitore prevashodno interesuje. Zbog toga je Vlada Srbije i donela uredbu da se investitorima daje besplatno zemqi{te. Ali, osim komunalne infrastrukture, potrebna im je i saobra}ajna, i to po mogu}stvu `elezni~ka koja najvi{e smawuje tro{kove transporta robe.

O tome koliko je va`na `elezni~ka mre`a kao infrastrukturna podloga za razvoj industrijskih i poslovnih zona najboqe svedo~i raspored postoje}ih industrijskih kapaciteta koji su se gradili pre-

K

ma lokaciji `eleznice s kojom su se povezivali. U Ba~koj, na primer, svi veliki silosi su skoncentrisani du` `elezni~kih pruga.

Naro~ito je to vidqivo na prugama Novi Sad - Oxaci - Bogojevo, Sombor - Sivac - Crvenka - Vrbas ili

primer, ima radnu zonu jugoistok 1 u ju`nom delu grada i mada taj prostor promovi{u i komunalno opremaju, jo{ uvek nisu re{ili pitawe izgradwe koloseka koji bi povezivao prugu Pan~evo - Zrewanin s industrijskim kolosekom.

Luka bez pruge U Ba~koj Palanci je pre oko 25 godina projektovan kolosek koji je trebalo da u|e u luku, a do danas nema jasne projekcije na koji na~in }e se povezati. Neverovatno je da luka nema kolosek, {to je pravilo i u najmawim sredinama. Sli~no je i u Kovinu gde se planira izgradwa luke po principu javno-privatnog partnerstva (u skladu s projekcijama Ministarstva za infrastrukturu koje predvi|aju tri luke za javno-privatno partnerstvo: Apatin, Novi Sad i Kovin). Kovin ima prugu do Vladimirovca koja nije u funkciji preko 30 godina, ali jo{ niko nije upitao @eleznicu kada }e se i kako osposobiti, kako bi se lak{e do{lo do inevstitora.

Novi Sad - Be~ej - Senta - Horgo{. @eleznica je ta koja je neophodna za prevoz masovnih tereta, {to rasutih, {to komadnih po{iqki, zbog ~ega se industrija povezuje s `eleznicom posebnim industrijskim kolosecima.

Unazad nekoliko godina gradovi su napravili nove industrijske zone, me|utim, ~ini se da nemaju jasnu koncepciju kako ih povezati sa `elezniciom. Poznavaoci prilika na terenu ka`u da Zrewanin, na

To se doga|a i u Somboru, gde nije u funkciji pruga Sombor - Stapar - Oxaci a koja prolazi gradskom teritorijom. Iako je demontirana od izlaska iz Sombora do Oxaka, na gradskom podru~ju bi mogla poslu`iti za potrebe industrijske zone u tom gradu koja je razvijena. Vi{e puta je isticano da Zakon o `eleznici koji je donet 2005. daje mogu}nosti i ~ak obavezuje lokalne samouprave da su nadle`ne za strate{ki razvoj lokal-

nih pruga na kojima se nalaze industrijske zone i wihovo povezivawe s glavnim saobra}ajnicama. Me|utim, i kada pojedini urbanisti~ki zavodi vide prugu i ucrtaju je u plan, tu se stane, iako u strategijama lokalnog ekonomskog razvoja stoji da se uz budu}e industrijske zone nudi i `elezni~ka infrastruktura. Ali, niko je ne gradi.

Jedina op{tina koja je razumela potrebu za prugom je Apatin. Od tog grada do Sonte 12,5 kilometara koloseka nije u funkciji, a po{to se Sonta nalazi na magistralnoj pruzi Subotica - Sombor - Bogojevo - Vinkovci, svaki investitor koji do|e u Apatin najpre pita kakva je saobra}ajna infrastruktura i da li postoji pruga. Op{tina je zato tra`ila od @eleznice da izradi projektnu dokumentaciju za rekonstrukciju te pruge, me|utim, kako nije bilo para, ona je platila i projektnu dokumentaciju. Nakon toga je sve stalo jer lokalna samouprava nema para za daqe.

Interesantan je primer Subotice koja ima zonu u kojoj rade tri nema~ke firme: „Simens”, „Norma grupa” i „Dunkermotor”, pored koje prolazi trasa demontirane pruge, a niko ne podsti~e weno aktivirawe. Strani investitori tra`e vezu sa svojom mati~nom ze-

mqom, u ovom slu~aju Nema~kom, odakle dopremaju sirovine i polusirovine do pogona. Prevoz `eleznicom pojeftinio bi i dopremu sirovina i gotovih proizvoda. Rekonstrukcija kilometra `elezni~kog koloseka ko{ta od 400.000 do 600.000 evra, a izgradwa novog koloseka - u zavisnosti od toga da li treba sprovesti eksproprijaciju, izgraditi most i sli~no - do 800.000 evra.

Pan~evo je dobar primer povezanosti industrijske zone i luke s prugama po kojima voze ma{ine za

Ima povoqan geografsko-saobra}ajni polo`aj, udaqena je 42 kilometra od Beograda, 35 kilometara od Novog Sada, koliko i od beogradskog aerodroma. U blizini je saobra}ajnih koridora 10 i 7, {to je znala da iskoristi. Me|utim, u pogledu `eleznice nije mnogo ura|eno, tako da je jedna od kompanija koja je tu do{la - „Tisenkrup” - u saradwi sa @eleznicom za mawe od pola godine izgradila industrijski kolosek. Iako industrijskoj zoni trebaju jo{ tri-~etiri takva koloseka, nema zahteva

I roba, i putnici Mnoge op{tine koje su opasane `eleznicom ne prepoznaju zna~aj industrijskih koloseka ne samo zarad prevoza robe, nego i putnika. @eleznica je utkana u gradsko tkivo Kikinde, Novog Sada, Pan~eva, Sombora, Zrewanina, gde postoji zagu{ewe gradskog autobuskog saobra}aja. Kao {to je jeftiniji teretni transport `eleznicom, tako su i mawi tro{kovi prevoza putnika. unutra{wi transport konkretnih firmi, {to besprekorno funkcioni{e. I oxa~ki „Hipol” ima vlastite industrijske koloseke. Sopstvenu ma{inu koja dolazi u stanicu Oxaci, uzima vagone i interno razvozi u krugu fabrike.

Op{tina In|ija je postala sinonim za dobar privredni razvoj.

za wihovu izgradwu. U op{tini ka`u da je planska podloga za izgradwu industrijskog koloseka ura|ena, tako da je sada sve stvar opredeqewa investitora. A oni bi voleli da mogu da biraju izme|u prevoza putem ili `eleznicom. n Ranka Dautovi}

nedeqa3.jun2012.

dnevnik

c m y

12

[UN KA, [UN KA NA NO VO SAD SKOM SAj MU

Cr ve no me so glav no je lo, sla ni na sa la ta na se uvek vo li. Ma lo po ve }a, de be la, ru me na, so~ na i sla sna. Jed na ko pri ma mqi va i po `eq na za mla de i sta re. Sim bol kva li te ta, sta tu sne mo }i i za lo ga ja ko ji se ni kad ne za bo ra vqa. Cr ve no me so joj je glav no je lo, a sla ni na sa la ta. Dva u je dan za ukus ko ji tra je. Dok ple {e na ve tru svi je gle da ju s ~e `wom i i{ ~e ku ju dan ka da }e sa zre ti da mo gu da je pro ba ju. Da, to je voj vo |an ska {un ka u ~i ju ~ast }e na red ne ne de qe na No vo sad skom saj mu bi ti upri li ~en Dru gi fe sti val {un ke i pr {u te “[un ka fest”. [un ka ili pr {u ta je naj de li ka te sni ji pro iz vod od sviw skog me sa ko ji go ti vi vi {e od po la pla ne te, ob ja {wa va za ne deq ni “Dnev nik” Mi ro slav Bo `in, autor [un ka fe sta“.

– U Voj vo di ni se pro iz vo di sko ro 300 go di na. Do ne li su je, kao i mno ge dru ge da na {we |a ko ni je ko je ov de ima ju ve li ku po pu lar nost, ne ma~ ki ko lo ni sti ko ji su na se li li do bar deo na {eg Po du na vqa i Ba na ta. [un ka ni je iz mi {qe na u Voj vo di ni ali se na we nom tlu od li~ no pri mi la i za u zi ma po seb no me sto. Ona se vo li u svim pri li ka ma jer wen ukus ple ni i osva ja sva ~u la. ^u va se qu bo mor no do onog tre nut ka dok ne sa zri i dok se ne na~ ne. Ta da go vo ri sto je zi ka. Ona ko le pa, cr ve na s ro zi ka stom sla ni nom ko ja se to pi u usti ma, ni kog ne osta vqa rav no du {nim. Ne zna se {ta je lep {e: neo do qi vo me so ili neo do qi va sla ni na – ka `e Bo `in.

Na{ sa go vor nik na gla {a va da voj vo |an ska {un ka jo{ ni je za {ti }e ni brend, da je ona „jed no stav no {un ka“, ali da ov de ~ak i ma la de ca zna ju za wu i wen ukus i sve sa wim po re de.

– Za to je de ci u Voj vo di ni i mo re sla no kao {un ka. So je, na i me, neo p ho dan ele ment u kon zer vi sa wu me sa sviw skog bu ta.

Naj bo qe {un ke se pra ve od svi wa te {kih iz me |u 140 i 180 ki lo gra ma, od go di nu da na sta ro sti, jer je wi ho vo me so ta da zre -

O

lo. Po tre ban je ~i tav po stu pak da bi se do bi la ta neo do qi vost, a do zre va we me sa stva ra ukus ko jem se svi di ve. [un kom se pod ra zu me va zad wi sviw ski but, a La le ima ju iz raz i - pred wa {un ka. Ta ple} ka ni je istog kva li te ta kao zad wa {un ka, ali je

ob ra di i ob li ku je ka ko bi se do ma }in wo me di ~io. Tra di ci ja je u Voj vo di ni da se but sta vqa u pri sol, od no sno da se so li krup nom so qu na su vo bez sa la mu re.

Sta ja la bi u {a vo qu {est ne de qa i s vre me na na vre me se pre vr ta la, do so qa va la i pre ta ka -

Fe {ta od 7. do 10. ju na Dru gi fe sti val {un ke i pr {u te “[un ka fest” odr `a }e se od 7. do 10. ju na na No vo sad skom saj mu. Bi }e pri ka za no iz me |u 500 i 1.000 {un ki voj vo |an skih do ma }i na, za nat skih i in du strij ski pro iz vo |a ~a i udru `e wa iz Sr bi je, Cr ne Go re, Hr vat ske, Slo ve ni je, Ma |ar ske, Ne ma~ ke, Austri je, [pa ni je i Ita li je. Bi ra }e se naj ve }a i naj ve }i par {un ki, a bi }e iz lo `e na i naj sta ri ja, kao i naj ma wa {un ka. Po red voj vo |an skih {un ki pri ka za }e se cr no gor ski we gu {ki pr {ut, kra {ki pr {ut iz Slo ve ni je, dal ma tin ski pr {ut sa Zla ti bo ra, ita li jan ska {un ka iz Par me...

U okvi ru ove ma ni fe sta ci je bi }e iz lo `e na i sli ka Mi la na Ko wo vi }a “[un ka”, na sli ka na u Pa ri zu 1930. go di ne, u okvi ru we go ve “pla ve fa ze” stva ra la {tva.

pa or ska tra di ci ja na la ga la da se i ona osta vqa. Na ~i wa na je obi~ no za Us krs, jer se zbog to ga {to je ma wa pre osu {i, a ka da je jo{ si ro va mo `e da se ba ri.

Me so pra ve {un ke mo ra bi ti cr ve no i tu pre po zna tqi vost da je joj pri rod na bo ja, ko ju po ja ~a va so. Ona mo ra da se do bro

la. Svi na {i pa o ri zna ju da do bro ob ra |e na i uso qe na {un ka ne mo `e da se po kva ri. Ka da od le `i u pri so lu, oce di se, po mo gu} stvu i osta vi u vo di iz ve sno vre me, pa se ve {a u pu {ni cu.

Dim je naj bo qi od bu ko vog dr ve ta. Ne ka da se u Pa no ni ji di mi lo dr ve tom ba gre ma i du da, a da nas

se sve ~e {}e ko ri sti ko {tu ni ~a vo vo }e ko je da je do pa dqi vu bo ju, ali smo le ko je sa dr `e osta vqa ju na me su i ne po `eq ne sa stoj ke. Hla dan, bez pla me na, dim slu `i da sta bi li zu je me so i za {ti ti je od ga ma di.

– Ovih da na ja vio se je dan La la iz Ba na ta sa {un kom sta rom 22 go di ne – pri ~a Bo `in. – Osta la je ~i ta va, sa ~u va na, i za svo je go di ne do bro iz gle da. Ona ni je za je lo jer je de hi dri ra la i iz gu bi la deo kva li tet nih svoj sta va, ali }e mo je pri ka za ti na [un ka fe stu kao mu zej ski eks po nat i znak kva li te ta ko ji mo `e da tra je ve~ no.

Ba na }a nin nam je re kao da ga je na {a ma ni fe sta ci ja pod se ti la da je imao {un ku ko ju je osta vio jo{ ka da je pra vio ku }u i kad mu se sin ro dio.

Pi tao je `e nu gde je {un ka i na {li su je za tu re nu iza ne kih su do va i pre se za pa ra dajz. Ne ma bo qeg do ka za da ono {to se do bro, na pra vi i pro ve re ni na ~in spra vi mo `e da tra je de ce ni ja ma.

Ovaj na{ ve li ku qu bi teq voj vo |an ske ku hi we na gla {a va da za kva li tet nu {un ku va qa po {to va ti pra vi la o so qe wu, di mqe wu i ~u va wu, do da ju }i da to raz li ku je voj vo |an sku {un ku od {pan skih i ita li jan skih ko je se su {e sa mo na ve tru ko ji s mo ra do no si so.

– Na {a {un ka mo ra da se di mi od 10 da na do tri ne de qe zbog vla `nog va zdu ha i spre ~a va wa da se ne po kva ri. U apri lu mo ra da se za {ti ti od mu va. Svi otvo ri na zglav ku , od ko le ni ce do za vr {et ka but ne ko sti, mo ra ju se po su ti cr ve nom pa pri kom.

Ka da se {un ka odi mi mo ra da ple {e na ve tru oka ~e na na ta va nu ili pod {u pom, ka ko bi joj se isu {i la su vi {na vo da i osta lo

sa mo kva li tet no me so. Voj vo |an ska {un ka ni je tvr da i to joj da je po seb ne ~a ri. Ni je ni sti za la da se stvrd ne jer su uku }a ni iz si ro ma {ni jih ku }a u woj u`i va li ve} po sle Us kr sa, dok su je pra vi do ma }i ni na ~i wa li za `e tvu u ju lu i av gu stu ka da stig ne do ma }i pa ra dajz. Po sled wa {un ka je ski da na s ta va na za ber bu ku ku ru za. Za raz li ku od pr {u te ko ja se se ~e na li sti }e, {un ka se se kla i se ~e naj ma we s

pr sta za jed no sa sla ni nom i ko `u ri com. Slu `i se na oval nom ta wi ru bez i~e ga, i iz we ga je go sti i uku }a ni uzi ma ju obi~ nom vi qu {kom. Pre {un ke pri ja dve-tri ra ki je, a po sle we vi no, obi~ no be lo – ka zu je Bo `in.

Mi g ra c i j e sta n ov n i {tva i ma sov no pre se qa va we do ne li su u Voj vo di nu, na vo di on, i dru ga ~i je obi ~a je, pa i one oko {un ke. Ta ko se sa da {un ka dr `i u sa la mu ri, pre su je, su {i na raz li ~i tim vr sti ma dr ve ta... Za to onu pra vu, ka kva je do ne ta na ove pro sto re pre 300 go di na, zna ju da pra ve sa mo pra vi i ret ki maj sto ri, obi~ no pa o ri u se li ma i na sa la {i ma. Oni su na -

sta vqa ~ i tra di c i j e za p o ~ e te pre tri ve ka, a na mla |im ge ne ra ci ja ma je da i na ma ni fe sta ci j a ma kao {to je „[un k a fest“, na u ~e ka ko se pra vi do bra {un ka.

– [un ku je du pa o ri ko ji je pra ve, ali pre sve ga sla do ku sci ko ji mo gu da je pla te. Na i me, {un ka je skup pro iz vod zbog du gog obr ta ka pi ta la, od po ~et ka to va pa do pr vog no `a ko ji se ~e pro |e naj ma we dve go di ne. Ce na su ve {un ke kod nas je iz me |u 15 i 20 evra po ki lo gra mu. Naj ve }i i naj po zna ti ji pro iz vo |a ~i {un ke u sve tu su Ita li ja ni i [pan ci. Ita li ja ni ima ju se dam za {ti }e nih bren do va, a dva da ju iz u ze tan i je din stven svet ski kva li tet zbog ~vr stih stan dar da u na ~i nu spre ma wa i kli mat skih uslo va. To su Par ma i San Da ni je le {un ka, ko je su do bi le ime na po gra do vi ma gde se u wi ho vu ~ast pra ve ve li ke fe {te.

Za vi sno od na ~i na is hra ne i po stup ka pra vqe wa, ko {ta ju iz me |u 250 i 300 evra po ki lo gra mu.

U ovim eko nom skim uslo vi ma mno gi ma je {un ka pre sku pa i o woj mo gu sa mo da ma {ta ju, ali u ne kim na {im se li ma kao {to je Sta par, ka `u da se obi~ no je de kad ni {ta dru go ne ma - uvek vi si u {paj zu i mo `e da se od se ~e u sva koj pri li ci – na gla {a va Bo `in.

Ma da je sa svim do voq no je sti sla nu {un ku i za li ti je do brim pi }em, od we se mo gu spre mi ti i mno gi vr hun ski spe ci ja li te ti pa ~ak i slat ki {i!? Naj a strak tiv ni ja je {un ka pe ~e na u te stu, ku glof sa {un kom, {un ke }a le |a, ra `wi }i sa si rom, {un kom i pa ra daj zom. U Voj vo di ni ona naj bo qe ide uz pa ra dajz ali po sled wih go di na sve vi {e se ko ri sti me di te ran sko is ku stvo pa je mno gi ra do je du uz du wu. Do bro ide uz mno ga te sta, sla ne sa la te, ro lo va na sve `a me sa...

Kost i but ki ca su naj bo qi “za ~in” za pa suq i pre tva ra ju ovo na iz gled obi~ no je lo u vr hun ski spe ci ja li tet. nQu bin ka Ma le {e vi}

T R E N D R A P O R T : O UZO RI MA I IDO LI MA, PRA VIM I LA @NIM

La ke no te i po ko ja ve ve ri ca ro {la je i Evro vo zi ja, 57. po re du. Pre ko sto mi l i o n a qu di {i r om sve ta gle da lo je pre nos fi nal ne ve ~e ri u ko joj se nad me ta lo i nad pe va va lo 26 u~e sni ka, me |u ko ji ma i pred stav nik Sr bi je @eq ko Jok si mo vi}. Na ve li ku `a lost we go vih broj nih fa no va, “sre di le” su ga dru go pla si ra ne Ba bu {ke iz Ru si je i po bed ni ca iz [ved ske Lo rin. A da mu po raz ni je pri jao, po tvr |u ju i iz ja ve o to me ka ko vi {e ne }e u~e s tvo va ti na Pe smi Evro vi z i j e, jer ne `e li da se tak mi ~i sa ne kim ko ni je “we gov ni vo”. [ta jo{ re } i o Evro son gu? Osim ~i we ni ce da je sve pro {lo bez ne kih ve }ih iz ne na |e wa – uz pre gr{t pe smi ca upit nog umet ni~ kog kva li te ta i sa da ve} tra di ci o nal nog “brat skog” de qe wa bo do va po kom {i lu ku (ko je, iz gle da po seb no `iv ci ra Bri tan ce, jer su na ja vi li da vi {e ne }e u~e stvo va ti), ne spor na je i ~i we ni ca da se bo ga ti Azer bej xan pri li~ no “otvo rio”, ne {te de }i no vac ka ko bi nas fa sci ni rao. Sce na je bi la ras ko {na, sve tlo sni efek ti fe no me nal ni, a vo di te qi na ni vou za dat ka. Na rav no, u pro mo kli po vi ma, emi to va nim iz me |u tak mi ~ar skih nu me ra, pre sto ni ca Ba ku, kao i ova biv {a so vjet ska re pu bli ka u ce li ni, “upa ko va ni” su u svo je vr sni raj na ze -

P

mqi, te je gle da o cu osta lo sa mo da se za pi ta ka ko to da ve} ni je ku pio kar tu u jed nom prav cu.

No, red je da se ma lo po za ba vi mo po bed ni com. Zva ni~ ni po da ci ka `u da je ova 28-go di {wa [ve |an ka “od u vek u mu zi ci”.

Pro sla vi la se 2004. u~e {}em u “Ido lu”, na ko me je osvo ji la ~e tvr to me sto, a na kon to ga se

opro ba la i kao te le vi zij ska vo di teq ka i mu zi~ ki pro du cent.

La ne je, ta ko |e, u~e stvo va la u iz bo ru za {ved skog pred stav ni ka na Evro vi zi ji, ali ni je pro {la. No, ovo je, po sve mu su de }i, we na go di na. Ube dqi vo je po be di la ne sa mo u svo joj ze mqi, ve} i u Ba kuu, gde je we na “Eufo r i j a” osvo j i l a ne v e r o vat nih 382 bo da. A ka ko to ve} obi~ no bi va, uz ~e stit ke i gr qe wa, kre nu li su i pr vi ko men ta ri. Ta ko je br `e bo qe jav no sti pre do ~en do kaz da se ra di o pla gi ja tu, a ne ko je iz ra ~u nao i ka ko je Lo rin po tro {i la ne ve ro vat nih 120 hi qa da evra na svoj na stup. Ni je pro {la bez

ko men ta ra ni ~i we ni ca da se s maj kom na kon po be de po qu bi la u usta, no ipak je ne {to dru go sve ba ci lo u za se nak. Na i me, [ve |an ka je na svo jim na stu pi ma pro mo vi sa la je dan no vi/sta ri trend. U pi ta wu su “ve ve ri ce”, to jest, dla ke is pod pa zu ha.

Ako se ne va ram, pre ne ko li ko go di na ovaj trend je ne ko vre me pro mo vi s a l a i we n a znat n o po z na ti j a ko l e g i n i c a Ma do na, a ba{ kao i ta da, i ovom su se pri li kom istog tre na ogla s i l e fe mi n ist k i w e (ovog pu ta wi hov {ved ski ogra nak), po kre nuv {i ak ci ju “po vra tak dla ka ma!” i po ru ~u ju }i ka ko “iz mi {qe ne nor me le po te za pra vo sa mo slu `e kon tro li sa wu `e na”. Lo rin je, pak, iz ja vi la ka ko je “i sa ma po ma lo fe mi nist ki wa”, te ka ko “ne vi di raz log zbog ko jeg bi se `e ne bri ja le is pod pa zu ha”. Krat ko i ja sno, ne ma {ta.

Ru ku na sr ce i upr kos ~i we ni ci da sam `e sto ki pro tiv nik “ve ve ri ca”, mo ram pri zna ti da me sve ovo ni je po seb no po tre slo. Da ne {to sli~ no iz ja vi, re ci mo, Ri ja na – e, ta da bih se ve} za mi sli la, jer je upra vo ova mla da da ma po sled wih go di na naj ve }i uzor mla di ma (ba{ kao i onim ne {to sta ri jim). Oko we se vr ti ozbiq na lo va, sa ra |u je s naj ve }im fa ca ma iz mod nog i sve ta {ou bi zni sa, te je u ovom sve tu sli ka i nov ca sa svim ra zu mqi vo da se ~i ta va pla ne ta ugle da na wu. Ta ko je, na pri mer, ka da se ona o{i {a la asi me tri~ no, ta krat ka fri zu ra po sta la pla ne tar ni hit

(~ak su je i ne ke na {e pe vaq ke imi ti ra le), a da ne go vo ri mo {ta je u sve tu fri ze ra ja i staj lin ga ura di la sa va tre no cr ve nom bo jom ko se. Po red to ga, klin ke, ti nej xer ke, ali i da me u ne {to re spek ta bil ni jim go di na ma, ne u mor no ko pi ra ju i Ri ja nin ma ni kir, odev ne kom bi na ci je, a pla ne ta (bar wen `en ski deo) bud no pra ti i ka kvu je san da lu obu la, ka ko se na {min ka la i ko ja joj je u tom tre nut ku omi qe na bo ja. Da kle, ako bi ova le po ti ca sa Bar ba do sa ko jim slu ~a jem (ma kar i ne na mer no) za bo ra vi la da se ob ri je

is pod pa zu ha, bo jim se da bi ve} ko li ko su tra dan we ni fa no vi uve li ko “za li va li” dla ~i ce.

No, ta ko je to s ido li ma i uzo ri ma, bar onim pra vim. Do voq no je sa mo se se ti ti Xej msa Di na i Me ri lin Mon ro i sve je od mah ja sni je. Ili, za one ne {to kra }eg pam }e wa, evo i ne {to sve `i jeg pri me ra - s jed ne stra ne tu su Vik to ri ja i Dej vid Be kam, ko ji kod Bri ta na ca ve} go di na ma ima ju kra qev ski sta tus, a s dru ge - ho li vud ski me zim ci Bred Pit i An |e li na @o li. Svi ma je ja sno da ovaj ~e tve rac funk ci o ni {e kao sa vr -

Ka ko di {e Sr bi ja?

Re zul ta ti ne dav nog is tra `i va wa In sti tu ta za psi ho lo gi ju, pod na zi vom “Sva ko dne vi ca mla dih u Sr bi ji”, po ka zu ju da su naj po pu lar ni je oso be iz jav nog `i vo ta me |u mla di ma u Sr bi ji No vak \o ko vi}, Ana Iva no vi}, An |e li na @o li i Sve tla na Ra `na to vi}. Isto ta ko, is tra `i va we je po ka za lo i da ne {to vi {e od po lo vi ne is pi ta ni ka ima uzor iz pri vat nog `i vo ta: na pr vom me stu je maj ka, a po tom sle de o~e vi, bra }a i se stre.

Dru ga po lo vi na se, pak, naj ~e {}e iden ti fi ku je sa pred stav ni ci ma iz jav nog `i vo ta, pre sve ga mu zi ~a ri ma, glum ci ma, spor ti sti ma, vo di te qi ma, kao i oso ba ma ko je se ~e sto po ja vqu ju u me di ji ma (zve zda ma i zve zdi ca ma bez za ni ma wa, ko je se me se ci ma ze va ju i do sa |u ju po ri ja li ti ji ma).

Ovi re zul ta ti do ne kle uli va ju na du, po seb no ako se pri se ti mo na ko ga su se klin ci ugle da li to kom de ve de se tih. Bi la je to pa le ta li ko va za ne po `e le ti: od “kon tro verz nih” bi zni sme na, pre ko kri mi na la ca sa po ter ni ca, pa do tur bo-folk pe va ~i ca.

Ukrat ko, mla de su je di no fa sci ni ra li br za lo va i la go dan `i vot. U tom smi slu 21. vek obe }a va.

No, ako se pri se ti mo ne vi nih {e zde se tih, ka da je Sr bi ja umi ra la za \or |em Mar ja no vi }em, ili se dam de se tih ko ji ma su vla da li Zdrav ko ^o li} i “Bi je lo dug me”, pa po met we ko ju je osam de se tih iza zva la Le pa Bre na, ja sno je da mla di ov de, ro |e ni usred isto ri je, br zo od ra sta ju i do sad no im ni kad ni je.

{e na ma {i na za pra vqe we pa ra i da }e sve u ~e mu se oni na sme ja ni pro {e ta ju ima ti re kord nu pro da ju ve} za ne ko li ko da na. U pri log to me i po da tak da }e le gen dar ni “{a nel 5”, par fem ko ji je pro sla vi la upra vo Mer lin ka i ~i je su za {tit no li ce po tom bi le sve sa me le po ti ce, ovih da na pro mo vi sa ti upra vo – go spo din Pit. No, ot kud ta po tre ba za ide a- li za ci jom i ido li ma u mla do sti? Stru~ wa ci ka `u ka ko “pre u ve li ~a ne do bre oso bi ne ido la slu `e kao za {ti ta od stra ha i kri vi ce zbog ne pri ja teq skih ose }a wa pre ma ro di te qi ma”, ti pi~ nim za ne `ne go di ne u ko ji ma je naj va `ni je da iza bra ni ido li iz gle da ju mo} no.

Upra vo se tu kri je i ob ja {we we zbog ~e ga su klin ci ma ne ret ko pri vla~ ni ji “ne ga tiv ci” sa svo jim jed no stav nim obra sci ma emo tiv nog ve zi va wa i od no som pre ma `i vo tu, ko ji is kqu ~u ju bi lo ka kvu psi hi~ ku, emo tiv nu ili in te lek tu al nu ak tiv nost.

Upra vo za to, li~ no sti ko je su br zo i la ko ste kle no vac i ugled po sta ju uzo ri, a ta kvo po na {a we op {te pri hva }en mo del. Ako to ima mo na umu, po sta je pu no ja sni je i zbog ~e ga su u Ho li vu du iz fa bri ko va ni lo {i mom ci i de voj ke uvek ne ka ko lak {e i ubi ta~ ni je sla ma li sr ca od bez o pa snih “slat ki {a iz kom {i lu ka”. Ukrat ko – do bri mom ci i de voj ke (mo gu }e) za vr {a va ju u ra ju, no za to oni lo {i de fi ni tiv no osva ja ju na slov ni ce i sr ca fa no va {i rom sve ta. n Ja sna Bu di mi ro vi}

dnevnik

nedeqa3.jun2012.

P O Z A J M Q E N I I N T E R V J U : YORY [ORO[ O KRI ZI I OPA SNIM PRO ME NA MA U SVE TU

Is ku {e wa za ko ja je lek - ~u do! i je da le ko od isti ne re }i da je Xorx [o ro{ jed na od ret kih oso ba na sve tu ko je se jed na ko bo je, ili od ~i jeg mi {qe wa i we go vog jav nog is ka zi va wa jed na ko stra hu ju, i ma le auto ri tar ne vo |e i naj ve }i dr `av ni ci. Fi lan trop i ak ti vi sta, mi li jar der i ko smo po li ta, Xorx [o ro{ od ra stao je i for mi rao se u uve re wu da ima pra vo na svo je mi {qe we, da u slo bod nom dru {tvu slo bod ni po je din ci mo gu da {ti te svo ja pra va, ma kar to zna ~i lo i kri ti ko va ti dru ge, i da - u za vr {ni ci - kat kad u sve mu to me va qa bi ti o{tar da bi ga dru ga stra na do voq no gla sno ~u la. A [o ro{ se ni kad ni je ustru ~a vao da bu de di rek tan i gla san.

Oku pi ra ju ga pra va Ro ma, za bri nut je za svo ju do mo vi nu Ma |ar sku, ko ja je kre nu la sa svim dru gim pu tem od onog ko ji joj je pred vi |ao, a u `u stroj je ras pra vi i s li de ri ma evro zo ne oko na ~i na ka ko vo de mo ne tar nu uni ju iz kri ze.

Raz o ~a ran je {to u Oba mi noj ad mi ni stra ci ji ni je na i {ao na part ne ra ka kvog je o~e ki vao, {to je i pri znao otvo re no pi {u }i o to me, i da nas se sve re |e jav no ogla {a va - {to zbog go di na, {to zbog ~i we ni ce da je svet po stao to li ko hek ti~ no me sto da u ka ko fo ni ji mi {qe wa vi {e ni ko ni kog pre vi {e ne slu {a. [o ros je ne ko li ko pu ta, na ne ko li ko va `nih me |u na rod nih kon fe ren ci ja, u in ter vju i ma i otvo re nim pi smi ma, po ku {ao da ob ja sni {ta s da na {wim sve tom ne va qa, ali 21. vek pre vr tqiv je, ju na ci su ano nim ni ban ka ri i ne pred vi di va tr `i {ta, i pu no ma we se stva ri ra di sa sti lom, ona ko ka ko su na vi kli ~la no vi sta re {ko le, me |u ko ji ma je i naj po zna ti ji ma |ar ski iz be gli ca i je dan od naj an ga `o va ni jih bo ga ta {a i fi lan tro pa da na {wi ce. Ka kva je si tu a ci ja s otvo re nim dru {tvi ma da nas, u sa vre me nom sve tu?

– Jo{ dok sam bio stu dent u Lon do nu, pri vu kao me kon cept otvo re nog dru {tva dok sam ~i tao kwi gu Kar la Po pe ra „Otvo re no dru {tvo i we go vi ne pri ja te qi”. Ta me je kwi ga pri vu kla zbog mog po re kla - pre `i veo sam na ci sti~ ku a za tim so vjet ku oku pa ci ju, i ona je za me ne pred sta vqa la po seb no ot kri }e jer je

N

po ka za la sli~ no sti me |u tim ide o lo gi ja ma ko je su tvr di le da upra vo one ima ju isti nu. A ka ko u stvar no sti ni ko ne po se du je ni ti ima pra vo na isti nu, na met nu ti ta kvu vr stu ide o lo gi je mo glo se je di no si lom.

To je bi la jed na ide ja. A dru ga je bi la da tre ba po no vo us po sta vi ti si stem pro fe si o nal nih vred no sti kao pro tiv te `u tr -

`i {nim vred no sti ma. Tr `i {ne vred no sti efi ka sno ula ze u pro fe si o nal na pod ru~ ja, u me di ci nu, u no vi nar stvo, u pra vo... Za to je osta tak pro gra ma otvo re nog dru {tva bio na me wen po mo }i ra wi vom de lu po pu la ci je, {to je uobi ~a je no, i dru gi se fon do vi ti me ba ve. Za tim se do go dio iz bor pred sed ni ka Xor xa V. Bu {a i rat pro tiv te ro ri zma. Bio sam za i sta iz ne na |en ka ko je naj sta ri ja i naj u ko re we ni ja de mo kra ti ja, otvo re no dru {tvo, do {la u opa snost da to pre sta ne da bu de. I to me je po vu kao na du bin sko pre i spi ti va we kon cep ta. Ka ko do `i qa va te ak tu el nu fi nan sij sku kri zu?

– Ovo je naj go ra fi nan sij ska kri za od Dru gog svet skog ra ta.

Je di na re le vant na upo re di va s wom je pu ca we ba lo na ja pan skog tr `i {ta ne kret ni na 1991. i Ve li ka de pre si ja 30-tih. Od Ve li ke de pre si je raz li ku je se po to me {to se sa da ne do pu {ta ko laps fi nan sij skog si ste ma, ne go mu se da je ve {ta~ ko di sa we. No, pro past spa sa va wa Bra }e Le man pro me ni la je sve: fi nan sij ska tr `i {ta su pre sta la da funk ci o ni {u i ona su se na {la na ve {ta~ kom odr `a va wu `i vo ta. To je zna ~i lo da vla de mo ra ju istin ski da ga ran tu ju, da ne }e do pu sti ti da pro pad ne ijed na dru ga in sti tu ci ja ko ja bi mo gla ugro zi ti si stem. Glo bal ni fi nan sij ski si stem i da qe je te meq no ne sta bi lan jer uve li ko pri hva ta la `nu pret po stav ku da se fi nan sij ska tr `i {ta mo gu

Pred iz bo ri ma u sa ve znoj dr `a vi Tek sas 29. ma ja, po sle pet me se ci na mo men te bes po {ted ne bor be me |u aspi ran ti ma, ko na~ no je sta vqe na ta~ ka na pi ta we ko }e Ba ra ku Oba mi iza }i na meg dan na no vem bar skim iz bo ri ma. Iako po sled wih ne de qa, na kon od stu pa wa i po sled weg pro tiv kan di da ta u tr ci za no mi na ci ju, Mit Rom ni ve} vo di kam pa wu za Be lu ku }u, on je tek na pred iz bo ri ma u Tek sa su is pu nio for mal ni uslov za sti ca we pred sed ni~ ke no mi na ci je – vi {e od 1144 de le ga ta ko ji }e za we ga gla sa ti i ti me ozva ni ~i ti we go vu kan di da tu ru na stra na~ koj kon ven ci ji kra jem av gu sta.

Na kon {to na kon ven ci ji De mo krat ske par ti je Oba ma i zva ni~ no do bi je no mi na ci ju za no vi man dat, u SAD }e, i for mal no, po ~e ti kam pa wa za pred sed ni~ ke iz bo re ko ji se odr `a va ju 6. no vem bra.

si gur no pre pu sti ti svo jim vla sti tim sna ga ma i me ha ni zmi ma.

Za to se i slo mio, i za to se ne mo `e sa sta vi ti bez te me qi te i va `ne re for me. Glo bal na tr `i {ta tre ba ju glo bal nu re gu la ti vu, ali re gu la ti va ko ja je sad na sna zi ute me qe na je na prin ci pi ma na ci o nal nog su ve re ni te ta.

Po sto je ne ki me |u na rod ni spo ra zu mi, po vrh sve ga Ba zel ski spo ra zum o mi ni mal nim ka pi tal nim zah te vi ma. Ali, iz vor vla sti uvek je su ve re na dr `a va. To zna ~i da ni je do voq no po kre nu ti me ha ni zam ko ji je za stao: tre ba stvo ri ti re gu la tor ni me ha ni zam ko ji ni ka da ni je po sto jao.  Na ko ji na ~in kri za po seb no uti ~e na Evro pu?

– Ak tu el ne me re bol nih re zo va stva ra ju za ~a ra ni krug. Ze mqe ko je su u de fi ci tu mo ra ju pobq{a ti svo ju po zi ci ju i kom pe ti tiv nost spram Ne ma~ ke i za to }e mo ra ti da sma wu ju svo je bu xet ske de fi ci te i sma wi va ti pla te. U ta ko sla boj eko no mi ji pro fit ne mar -

– Mo ra mo pri zna ti da su tre nut ne po li ti ke kon tra pro duk tiv ne i mo ra mo pro me ni ti kurs.

Ne mo gu da pred lo `im go tov plan, mo gu sa mo da dam ne ke ide je vo di qe. Pre sve ga, pra vi la ko ji ma je vo |e na evro zo na pro pa la su i tre ba ih pod vrg nu ti ra di kal noj re vi zi ji. Bra ni ti sta tus kvo ko ji ne funk ci o ni {e zna ~i sa mo po gor {a va ti stva ri.

Po treb no je spro vo di ti van red ne me re da bi se po no vo us po sta vi lo nor mal no sta we. Ko na~ no, no va pra vi la mo ra ju do pu sti ti uro |e nu ne sta bil nost fi an sij skih tr `i {ta.  [ta }e se do go di ti ako evro pro pad ne?

– Bez ob zi ra na to ho }e li evro iz dr `a ti ili ne, Evro pa }e se ve ro vat no na }i u du gom raz do bqu eko nom ske stag na ci je, ili ~ak ne ~eg go reg. Dru ge su ze mqe ta ko |e pro la zi le kroz sli~ na is ku stva. Ze mqe La tin ske Ame ri ke pro pa ti le su iz gu bqe nu de ka du na kon 1982. a Ja pan je bio u stag na ci ji ~e tvrt ve ka, i jed ni i dru gi su pre `i ve li. No, Evrop ska uni ja ni je dr `a va i za to bi mo gla bi ti ma we ot por na. De fla tor na klop ka

Ide ja vo di qa Pro la zio sam kroz kri zu sred wih go di na i pi tao se za {to se is cr pqu jem za ra |u ju }i no vac. I on da sam osno vao Fond otvo re nog dru {tva shva tiv {i na ko ji ga na ~in `e lim po tro {i ti. Na kon raz mi {qa wa od lu ~io sam da ono za {to za i sta ma rim i do ~e ga mi je istin ski sta lo upra vo taj po ma lo ap strakt ni kon cept otvo re nog dru {tva. Ta da sam de fi ni sao ci qe ve Fon da, da otvo ri mo za tvo re na dru {tva, da otvo re na dru {tva po sta nu bo qa i da ne gu ju kri ti~ ki na ~in raz mi {qa wa. I mi slim da je to i da qe glav ni ciq Fon da.

Ova me ide ja vo di la i na taj na ~in me je do veo do to ga da se an ga `u jem u do ba ras pa da so vjet skog car stva. Ot krio sam da se moj mo del ta mo ba{ i ne mo `e pri me ni ti, da za pra vo ras pad za tvo re nog si ste ma kao {to je bio onaj so vjet ski ne vo di nu `no do stva ra wa otvo re nog dru {tva. To mo `e bi ti i bes kraj na ja ma dez in te gra ci je. Za tim sam raz vio ide ju da, ako `e li te da spro ve de te tran zi ci ju iz za tvo re nog u otvo re no dru {tvo, jer su otvo re na dru {tva na pred ni ji ob lik dru {tve ne or ga ni za ci je, mo ra te ima ti po mo} spo qa.

`e ta ko |e }e bi ti pod ve li kim pri ti skom. To }e sma wi ti po re ze do bi je ne iz pri ho da i do ve sti do da qih me ra {ted we. Ta ko }e sve to i}i u krug. Tr `i {ta ne is pra vqa ju svo je vla sti te vi {ko ve. Ili je pre vi {e ili je pre ma lo po tra `we. Ka da ne ma do voq no po tra `we, mo ra te ko ri sti ti jav nu po li ti ku da sti mu li {e te eko no mi ju. Ka ko iza }i iz kri ze? Ko ji je naj bo qi na ~in?

du ga pre ti da uni {ti jo{ ne do vr {e nu po li ti~ ku uni ju. Oni ko ji ma je ovaj sta tus kvo neo dr `iv i ko ji ak tiv no tra `e pro me nu mo ti vi sa ni su an ti e vrop skim i kse no fo bi~ nim eks tre mi zmom - gde eks trem na de sni ca zah te va da Ma |ar ska na pu sti Evrop sku uni ju - to je pret hod ni ca ono ga {to bi se mo glo do ga |a ti ako si tu a ci ja po sta ne jo{ go ra. n Bi se ra Fa brio/ „Glo bus”

13

NO VO GO MI LA WE OLOV NIH OBLA KA NAD BLI SKIM IS TO KOM

Si ri ja sve bli `e gra |an skom ra tu o kom ce le pro te kle ne de qe Si ri ja je bi la osnov na te ma go to vo svih me |u na rod nih sku po va i su sre ta svet skih li de ra. Svet je jo{ jed nom oku sio ne u speh po ku {a ja ga {e wa jed nog na ci o nal nog kon flik ta, a Si ri ja je na pra gu gra |an skog ra ta, tvr de me |u na rod ni iza sla nik za Si ri ju Ko fi Anan, ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki-mun, bri tan ski {ef di plo ma ti je Vi li jam Hejg, ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel, a sli~ no mi sli i ru ski pred sed nik Vla di mir Pu tin. ^i ta ju }i wi ho ve iz ja ve o si tu a ci ji u ze mqi sti ~e se uti sak da je po li ti~ ki po de qe ni na rod ve} u ra tu i da kr va ri kao i u mno gim dru gim ze mqa ma za hva }e nim ta la som pro me na na zva nim „Arap sko pro le }e“. Dve su ko bqe ne stra ne do spe le su u fa zu ka da vi {e ne slu {a ju jed na dru gu. Uz po dr {ku iz sve ta re `im na sto ji da sa ~u va vlast, a po bu we ni ci da je oru` jem pre ot mu. Te {ko je po ve ro va ti da si rij ski li der Ba {ar al Asad ni je ni {ta na u ~io iz slu ~a ja Li bi je i smak nu }a Mo a me ra Ga da fi ja. Od ras pa da Ju go sla vi je do da nas, glav ni ~i ni o ci me |u na rod ne po li ti ke stal no pro ma {u ju re {e wa, a on da po sle di ce svo je ja lo ve po li ti ke za ta {ka va ju pri me nom sank ci ja i na kra ju ago ni ju pre kra }u ju voj nom si lom. Po bor ni ci ta kve po li ti ke upor no tvr de ka ko bra ne i {i re de mo kra ti ju, ali iz ne kih raz lo ga wi ho ve po li ti~ ke op ci je osta ju bez re zul ta ta.

Pre ne de qu da na svet je po tre sla vest o ma sa kru u gra du Hu la, ko ji je smr to no sno bom bar do van od stra ne si rij ske voj ske. Tom pri li kom po gi nu lo je vi {e od sto ci vi la, od ko jih su ~e tr de se tak bi la de ca. U zbi va wi ma ko ja vi {e od go di nu da na po tre sa ju Si ri ju po gi nu lo je iz me |u de vet i je da na est hi qa da qu di, tvr de iz vo ri UN. Ma sa kr ko ji za slu `u je sva ku osu du, od mah se na {ao na dnev nom re du Agen ci je UN za qud ska pra va. Na `a lost, ras pra va ko ja je ta mo vo |e na vi {e je li ~i la na po ku {aj da se do |e do po kri }a za jo{ jed nu voj nu in ter ven ci ju po put one u Li bi ji. Ru si ja i Ki na, po u ~e ne is ku stvom in ter ven ci je NA TO pro tiv Ga da fi ja, od bi ja ju sva ku po mi sao na no vi rat i nu de ra zna al ter na tiv na po li ti~ ka re {e wa u vi du sa zi va wa me |u na rod ne kon fe ren ci je. Na taj na ~in Mo skva i Pe king isto vre me no bra ne i svo je in te re se u Si ri ji. U slu ~a ju Li bi je obe ove ze mqe su pre tr pe le {te tu zbog in ter ven ci je NA TO, ko ji je do veo na vlast pro za pad ne pred stav ni ke „vo qe na ro da“.

Dok se svet ba vi pred sed ni kom Asa dom, si rij ska opo zi ci ja se na o ru `a va, po sta vqa ul ti ma tu me i ne po mi {qa da do vla sti do |e na dru gi na ~in, osim si lom. Pre dva da na je na po vrat ku s po sla ubi je no 13 rad ni ka jed ne fa bri ke mi ne ral nog |u bri va. Za pad na {tam pa pi {e o ovom slu ~a ju, ali ni ko ne po ku {a va da ob ja sni ko ji su raz lo zi zbog ko jih bi re `im ubio rad ni ke ko ji ra de u ta ko va `noj fa bri ci kao {to je pro iz vod wa ve {ta~ kog |u bri va. Pi {e se da ih je ubi la pro re `im ska po li ci ja „{a bi ha“, po {to ih je pret hod no opqa~ ka la. Ka kav plen se mo gao po ku pi ti od rad ni ka ko ji se vra }a ju s po sla? Ako je te rad ni ke za i sta opqa~ ka la pro re `im ska po li ci ja, ta da je mo rao po sto ja ti ne ki dru gi raz log, s ob zi rom na to da se mi ne ral na |u bri va ko ri ste i u rat ne svr he. Sva ka vest o Si ri ji od mah mi ri {e na pro pa gan du i ta da ni je ni ~ud no {to se po li ti~ ke op ci je jed na za dru gom iz ja lo ve.

Ame r i~ k i se k re t ar Hi l a r i Klin ton vi di je di ni iz laz iz si rij ske kri ze u pri ti ci ma na Ru si ju i Ki nu da pri hva te voj nu ak -

T

ci ju pod okri qem UN. Upor no pre ti da }e ako do |e do gra |an skog ra ta u Si ri ji kri vi cu sno si ti Ru si ja, jer ne pri hva ta re zo lu ci je ko je su SAD i ne ke ar pa ske ze mqe po nu di le u Sa ve tu bez bed no sti. Mi ni star od bra ne SAD Leon Pa ne ta je de man to vao iz ja ve o voj noj in ter ven ci ji bez od lu ke Sa ve ta bez bed no sti.

I ame ri~ ki am ba sa dor pri NA TO Ivo Dal der je po tvr dio da u Ali jan si ni ko ni je raz go va rao o rat noj op ci ji. Evrop ska uni ja je pred lo `i la pro te ri va we si rij skih am ba sa do ra, ali ak ci ja ni je do bi la po dr {ku svih 27 ~la ni ca EU. Pri li ke u Si ri ji bi le su te ma i su sre ta Ru skog pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na sa ne ma~ kom kan ce lar kom Mer kel i no vim fran cu skim pred sed ni kom Fran soa Olan dom. Pu tin je u pe tak u Ber li nu i Pa ri zu pri hva tio sve

ta~ ke op tu `be na ra ~un re `i ma u Da ma sku zbog stra da wa ci vi la i iz ja vio da Ru si ja ne dr `i stra nu ni Asa du ni po bu we ni ci ma. Jed no stav no se pro ti vi voj nom re {e wu i pred la `e or ga ni zo va we me |u na rod ne kon fe ren ci je u Mo skvi. Ta ko |e je od ba cio sva ku tvrd wu da Ru si ja is po ru ~u je na o ru `a we Asa do vom re `i mu.

Si ri ja je po sce na ri ju „Arap skog pro le }a“ do {la na red za pro me ne po sle ni za lo {ih is ku sta va i ne u spe ha u po ku {a ji ma pro me na i de mo kra ti za ci je arap skog i islam skog sve ta na tlu Afri ke. Isto vre me no su i poj mo vi de mo kra ti ja i li be ral ni ka pi ta li za ma do `i ve li ha va ri ju. Opi su ju }i ove pro me ne ame ri~ ki eko no mi sta Da vid Kor ten u svo joj stu di ji „Post kor po ra cij ski svet“ ka `e da je „de mo kra ti ja pro da ta na tr `i {tu oni ma ko ji nu de naj vi {e, a tr `i {te pla ni ra ju me ga kor po ra ci je.

Mno ge od wih su ve }e od po je di nih dr `a va... Ka pi ta li zam je iz ma kao kon tro li jav no sti i po stao bo lest de mo kra ti je i tr `i {ne pri vre de“, sma tra Kor ten.

Sva ka ana li za ra to va, od Ju go sla vi je do Av ga ni sta na, Ira na, pre ko Je me na, Egip ta do Li bi je, uka zu je na ~i we ni cu da su glav ni pro fi te ri u tim ra to vi ma upra vo me ga kom pa ni je. S iz u zet kom Ju go sla vi je na uda ru su se na {le ze mqe bo ga te naf tom.

Te {ko je po ve ro va ti da je pro ces pre u re |e wa arap skog sve ta, mi lom ili si lom, po ~eo slu ~aj no ba{ u wi ma.

U lan cu zbi va wa ko ja is pu wa va ju pr vu de ce ni ju no vog ve ka Si ri ja je ipak ne {to dru go. Re `im u Da ma sku u`i va po dr {ku Ira na i sva ka voj na op ci ja u tom de lu sve ta bi za pa li la ~i tav re gion.

Sva ko po gor {a va we od no sa u Si ri ji, u Te he ra nu je sig nal da se po ja ~a kon tro la nad po kre tom He zbo lah – ka ko se ne bi dao po vod Izra e lu za na pad na iran ska nu kle ar na po stro je wa. Ma la var ni ca u bi lo kom de lu tog re gi o na pre ti da pro u zro ku je rat {i rih raz me ra, ko ji se naj ve ro vat ni je ne }e ogra ni ~i ti sa mo na kon ven ci o nal no na o ru `a we. Iran ne ma na me ru da od u sta ne od svog nu kle ar nog pro gra ma i go di na ma raz ra |u je raz ne stra te gi je da do sko ~i mo} noj ame ri~ koj ar mi ji, ukqu ~u ju }i i te o ri zam.

No vi rat bi po se jao te ro ri ste svih ve ra po ce loj pla ne ti. Otu da se sti ~e uti sak da je di no iskre na po li ti~ ka ak ci ja mo `e bi ti iz laz iz }or so ka ka ja lo vih po li ti ka, uza jam nih op tu `bi i nad mu dri va wa u svet skoj or ga ni za ci ji, ko ja go to vo da ne ma vi {e kon sen zus ni oko osnov nih na ~e la Po ve qe. n Pe tar To mi}

dnevnik

c m y

14

nedeqa3.jun2012.

PO RO \AJ U SVOM DO MU – TREND U MNO GIM ZE MQA MA ZA PAD NE EVRO PE

In ti man ~in uz ve li ki ri zik o sled wih de se tak go di na u po je di nim ze mqa ma Evro pe, po seb no u Ho lan di ji i skan di nav skim ze mqa ma, `e ne se sve vi {e po ra |a ju kod ku }e. U tim ze mqa ma za ko nom je re gu li sa na mo gu} nost da `e na bi ra gde }e se po ro di ti, u zdrav stve noj usta no vi ili u svom do mu. Ona po ro di qa ko ja na svet `e li da do ne se be bu u ku} nim uslo vi ma do bi ja stru~ nu po mo}, a o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa. U ne kim ze mqa ma, na

P

pri mer u Ne ma~ koj, ve li ki deo tro {ko va po ro |a ja kod ku }e fi nan si ra dr `a va, a maj ka pla }a iz me |u 200 i 500 evra.

Na spram ovih ze ma qa isto to li ko je ve li ki broj i onih dru gih gde po ro |aj u ku} nim uslo vi ma, a uz po mo} le ka ra i ba bi ce, ni je za kon ski re gu li san. To ne zna ~i da se i u ovim ze mqa ma `e ne spo ra di~ no ne od lu ~u ju na po ro |aj u do mu, ve} da pri tom ne mo gu o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa da do bi ju stru~ nu po mo}. Ta kva pra vi la va `e u Ita li ji, Gr~ koj, kao i u ze mqa ma eks-Ju go sla vi je. Hr vat ski me di ji pi {u da po sled wih me se ci trud ni ce pla }a ju i do 1000 evra ba bi ca ma ko je do la ze ih Ho lan di je da ih u wi ho vim do mo vi ma po ro de, jer ta mo {wim ba bi ca ma i le ka ri ma - aku {e ri ma za kon ne do zvo qa va da po ro di qu po ro de kod we ne ku }e. Ovih da na jed na Za grep ~an ka tu `i la je Hr vat sku Evrop skom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru zbog ne -

mo gu} no sti da se po ro di u svom do mu uz stru~ nu po mo}.

U Sr bi ji po ro |aj kod ku }e uz stru~ nu asi sten ci ju, ta ko |e, ni je za ko nom re gu li san. Me |u tim, na fo ru mi ma i in ter net stra na ma mo `e se na }i mno go ko men ta ra `e na ko je bi `e le le da se po ro de kod svo je ku }e. Pri sta li ce ova kvog po ro |a ja sma tra ju da je on po seb no „po go dan“ za `e ne ko je su se ve} po ra |a le i ko je vi {e zna ju o to ku po ro |a ja. Ka ko po ro |aj kod ku }e uz stru~ nu asi -

sten ci ju le ka ra i ba bi ce kod nas ni je le ga lan, ne ma zva ni~ nih po da ta ka o to me da li je ipak ova kvih po ro |a ja bi lo.

– Ne ka da su se `e ne go to vo re -

pred vi |e no {to iz i sku je hit no re a go va we, unu tar de se tak mi nu ta. Naj ve }a kr va re wa u me di ci ni su kr va re wa ko ja se de se u aku {er stvu, kao {to je pre vre me no odva ja we po ste qi ce od ma te ri ce, {to zah te va hit ni od la zak u ope ra ci o nu sa lu. Ko li ko god po ro |aj u do mu iz gle da idi li~ no i in tim no, u ova kvim si tu a ci ja ma u pi ta wu je `i vot i maj ke i be be, i ve li ki je ri zik da se u bol ni cu ne stig ne na vre me.

U po je di nim slu ~a je vi ma po ro |aj se de si i pre ne go {to trud ni ca stig ne do po ro di li {ta. Ne ret ko ba bi ce za me wu je eki pa u ko li ma hit ne me di cin ske po mo }i, pa i tak si sti, {to je bio slu ~aj pre de se tak da na u Be o gra du ka da se jed na trud ni ca po ro di la u tak si ju ko ji ju je vo zio do po ro di li {ta.

– Pro sto ne vi dim raz log i oprav da we da se da nas `e na od lu ~i za po ro |aj kod ku }e – ka `e Sa wa Mi ro sa vqe vi} iz Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we. – Po ro |aj u do mu uz asi sten ci ju le ka ra i ba bi ce ne pre po zna ju ni Za kon o zdrav stve nom osi gu ra wu ni Za kon o zdrav stev noj za {ti ti.

Ina ~e, po ro |aj u na {im po ro di -

Trud no }a mo `e da bu de ide al na i da trud ni ca ne ma ni ka kve pro ble me sve do po ro |a ja, a on da da se od jed nom u po ro |a ju de si ne {to ne pred vi |e no {to iz i sku je hit no re a go va we dov no po ra |a le kod ku }e, pa su mno gi sklo ni da ka `u da ni po ro di qi ni be bi ni je ni {ta fa li lo – ka `e gi ne ko log dr Ne ve na Ko sti}. – Me |u tim, za bo ra vqa se da je smrt nost i po ro di qa i be ba ne ka da bi la da le ko ve }a ne go da nas, ka da se be be ra |a ju uz mi ni mal ni ri zik, zdra vi je ne go ika da pre. Trud no }a mo `e da bu de ide al na i da trud ni ca ne ma ni ka kve pro ble me sve do po ro |a ja, a on da da se od jed nom u po ro |a ju de si ne {to ne -

li {ti ma se oba vqa o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, {to zna ~i da je za trud ni cu bes pla tan, bez ob zi ra da li ima zdrav stve nu kwi `i cu ili ne. Po ro di qe mo gu da se od lu ~e da li }e da se po ro de uz epi du ral nu ane se te zi ju, ali uko li ko ni je me di cin ski in di ko va na, od no sno uko li ko le kar ne za kqu ~i da je za trud ni cu neo p hod na, ona se u naj ve }em bro ju po ro di li {ta pla }a. n Jasna Barbuzan

PRA DA ME SPRO VE LE SEK SU AL NU RE VO LU CI JU

Bo qe bri `an i ne `an, ne go jak k’o bik aj pre je vla dao prin cip ha re ma, da bi `e ne ka sni je ozva ni ~i le part ner ske od no se. Ja ki mu {kar ci su u pra i sto ri ji ima li ma lo {an si – pra da me su ra |e bi ra le one sla bi je, ko ji su se bri nu li za mla |e na ra {ta je. Na u~ ni ci ve ru ju da je to bio kraj pro mi sku i te ta.

Ova kvu sli ku da ju naj no vi ja is tra `i va wa o `en sko - mu {kim od no si ma to kom zo re ~o ve ~an stva: `e ne ni su bi ra le naj ja ~e mu {kar ce kao part ne re, ne go one ko ji su bi li u sta wu da zbri nu pod mla dak. To su bi li pre sve ga ni `e ran gi ra ni mu {kar ci, ko ji se ni su is ti ca li u bor bi, pa su ih `e ne na dru ga ~i ji na ~in za po sli le.

Ta kav iz bor part ne ra od stra ne `en skog ro da vo dio je u pr vo bit nu sek su al nu re vo lu ci ju, pu tem ko je se qu di da nas raz li ku ju od svo jih pro mi sku i tet nih ro |a ka, ~o ve ko li kih maj mu na, ube |en je Ser gej Ga vri lec sa Uni ver zi te ta Te ne si iz Nok svi la.

U stru~ nom ~a so pi su Na ci o nal ne aka de mi je na u ka ovaj bi o lo gi ~ar i ma te ma ti ~ar ob ja vio je ~la nak o to me da je upra vo ta kav na ~in op ho |e wa iz me |u dva po la bio pod stre ka~ pro me ne so ci jal ne struk tu re na {ih pre da ka.

Ame ri~ ki na u~ nik je za kqu~ ke iz veo iz raz li ~i tih mo de la pro u ~a va wa.

Kod pr vih pra qu di vla dao je prin cip ha re ma: mu {kar ci u gru pi ko ji su bi li vi so ko ran gi ra ni upa ri va li su se s vi {e `e na i ima li re la tiv no mno go

N

na sled ni ka, dok su oni ni `i na le stvi ci gu bi li bit ku za `en ku i ~e sto osta ja li pra znih {a ka.

To se ipak vre me nom pro me nu lo: ume sto ja ke kon ku ren ci je i bit ke za `e ne, ozva ni ~i le su se ve ze udvo je u ko ji ma su `e na i mu {ka rac ma we ili vi {e ver ni osta ja li za jed no i za jed ni~ ki po di za li de cu. I – na sta la je po ro di ca. Ga vri lec ne mo `e da od go vo ri na pi ta we ka da je ta pro me na stu pi la na sna gu, ali slu ti da se to mo glo de si ti ubr zo po sle raz dva ja wa za jed ni~ ke ge ne a lo {ke li ni je maj mu na i qu di.

“Ta pro me na od pro mi sku i te ta do ve ze pa ro va ozna ~i la je od lu ~u ju }i ko rak u raz vo ju na {e vr ste”, ka `e Ga vri lec. Sek su al na re vo lu ci ja je ogra ni ~i la bor be iz me |u mu {ka ra ca, jer one su vre me nom sla bi le gru pu.

Ume sto to ga, ja ~a we bri `no sti ro di te qa po ve }a lo je {an se po ro da za pre `i vqa va we, {to se is pla ti lo i za vr stu u ce li ni.

Za o kret ka kla si~ noj po ro di ci do neo je mno ge psi ho lo {ke, so ci jal ne ali i te le sne pro me ne, ka `e Ga vri lec.

Du go ni je bi lo ja sno ko ja si la je po gu ra la tu pro me nu kod na {ih pre da ka. Da bi to raz ja snio, Ga vri lec je u svom is tra `i va wu si mu li sao raz li ~i te na ~i ne po na {a wa `e na i mu {ka ra ca pri li kom iz bo ra part ne ra. Pri to me je po {ao od ra ne pro mi sku i tet ne so ci jal ne struk tu re mno gih gru pa pri ma ta.

Na sta ti sti~ ki na ~in is tra `i vao je ka ko se ve za plod no -

sti, pre `i vqa va wa pod mlat ka i ras hod ener gi je kod `e na i mu {ka ra ca me wa la na bo qe, ka da su, re ci mo, mla di bi li po di za ni za jed ni~ ki, a ka ko ka da su se mu {kar ci bo ri li pro tiv pro tiv ni ka i ka da su tr go va li hra nom za seks.

Upa ri va we kod ko jeg su mu {ka rac i `e na ima li za jed ni~ ki `i vot na du `e sta ze, po ja vi lo se pre sve ga on da ka da je Ga vri lec u svo ju fik tiv nu gru pu uveo dva na ~i na po na {a wa: ne go va we kao al ter na tiv no vr bo va we `e na kod mu {ka ra ca i ak ti van iz bor part ne ra kod `e na, pri ~e mu su one da va le pred nost onim mu {kar ci ma ko ji su wi ma i wi ho vom po ro du pru `a li na bo qe {an se za pre `i vqa va we.

“Ono li ko ko li ko su `e ne po ~e le da ma me ne go va te qe, to li ko se is pla }i vao ulog u mu {kar ce ko ji su bi li ni `e ran gi ra ni na le stvi ci a ko ji su im bi li pri hva tqi vi ji zbog te al ter na tiv ne stra te gi je, ume sto uobi ~a je ne fi zi~ ke bor be za pre i mu} stvo”, ob ja {wa va Ga vri lec. @e ne su sa svo je stra ne pro fi ti ra le od wi ho ve bri ge i osta ja le sve ~e {}e za jed no s jed nom oda bra nim part ne rom – vi so ko ran gi ra ni, u bor bi uspe {ni mu {kar ci, kod wih su igra li sve ma wu ulo gu. Za kqu ~ak is tra `i va wa, ve ru je na u~ nik, je ste da je `en ska ulo ga pri li kom iz bo ra part ne ra po sta la od lu ~u ju }a u ~o ve ko voj evo lu ci ji, {to su mno ge stu di je do sa da pot ce wi va le. n E. N. L.

„SLU ^AJ BE TI NA”

Pa kle ni krug rop stva lu ~aj Be ti ne Sig ner, Ne mi ce ko ju je zlo sta vqao bra~ ni par Ma rin ko vi} u na se qu Ka ra vla si kod Ka le si je, ve} da ni ma ple ni pa `wu ne sa mo bo san sko her ce go va~ ke jav no sti ve} i ~i ta vog re gi o na. Na kon {to su kom {i je ot kri le gol go tu kroz ko ju je Be ti na pro la zi la u ku }i Ma rin ko vi} vi {e od osam go di na, bra~ ni par je uhap {en, a we na maj ka Kri sti na se sum wi ~i da je zna la da joj je }er ka iz lo `e na mu ~e wu, ba ti na ma i pra vom rop stvu, ali da je }u ta la za rad nov ca. De -

S

Kam pu{, ko ja je us pe la da po beg ne iz po dru ma u jed nom me stu u Austri ji u ko me je bi la od svo je osme go di ne, no vi sli ~an slu ~aj uka zao da je ov de mo `da re~ sa mo o vr hu le de nog bre ga, za ~a ra nom kru gu mo der nog rop stva u ko me s na la zi ne po zna ti broj oso ba. Pre sve ga za to {to je dru {tvo oglu gla lo od na si qa i ima sve sla bi je ra dar ske an te ne za we go vo ot kri va we.

– Po sta je sve ja sni je da je dru {tve na za jed ni ca ve o ma sla bo ili go to vo ni ka ko opre mqe na za ot -

Na sil nik se pred sta vqa `r tvi kao oso ba ko joj je je di no sta lo do we, po ma `e joj, {ti ti je, ~i ni sve za we no do bro. Na taj na ~in, `r tva ne sa mo da oprav da va na si qe nad so bom, ve} se sva ka ne ga tiv na po mi sao o na sil ni ku pre tva ra u ose }a we kri vi ce ko je jo{ du bqe pod ri va we nu si gur nost voj ~i ca je sme {te na u si gur nu ku }u.

Al fred Sig ner, otac zlo sta vqa ne de voj ~i ce Be ti ne, ko ji `i vi u ne ma~ kom gra du Aj sle be, iz ja vio je da we go va biv {a su pru ga Kri sti na za slu `u je ga snu ko mo ru ka kve je imao Adolf Hi tler. Ta ko je, sa mo ne ko li ko go di na po {to je obe lo da we na sud bi na Na ta {e

kri va we i sa ni ra we ova kvih, ne ta ko ret kih slu ~a je va. I po sto je }e za ko no dav stvo u Sr bi ji jo{ uvek po la zi od prin ci pa ne do dir qi vo sti pri vat ne sfe re po ro di ce, te ti me za pra vo {ti ti ro di teq ske zlo u po tre be. Ka da se po ja va ot kri je, ja vqa se niz dru gih raz lo ga zbog ~e ga se pri kri va la od stra ne dru gih, naj bli `ih srod ni ka, su se da, pa

~ak i od sa me de ce ko ja se te {ko su o ~a va ju s ~i we ni com da su na ta kav na ~in bi la zlo u po tre bqe na – ka `e za na{ list Ti ja na Vu ~e vi}, ma gi star ka so ci o lo gi je.

So ci o lo zi sma tra ju da je ob ja {we we pro ble ma po gre {no ako se svo di sa mo na in di vi du al nu psi ho pa to lo gi ju. U pi ta wu su pre sve ga od no si mo }i ko ji do mi ni ra ju ka ko u {i roj dru {tve noj za jed ni ci, ta ko i u po ro di ci. Oni dik ti ra ju pri kri va we si tu a ci je, lo jal nost svih ~la no va pre ma pre kr {i o cu i pri ti sak na `r tvu da to le ri {e ta kav od nos. Sve to za po sle di cu ima da se sa vre me no dru {tvo po lo vi~ no ob ra ~u na va s tom prak som, pre sve ga na {te tu naj u gro `e nih i naj ra wi vi jih – de ce.

Na {a sa go vor ni ca uka zu je da je ovo pi ta we bi lo na mar gi ni li ste dru {tve nih pri o ri te ta, ali sa da ko na~ no do la zi u pr vi plan: skri ve na od o~i ju jav no sti, tr gu je se qu di ma, `e ne i de ca se sek su al no, fi zi~ ki i rad no eks plo a ti {u. Is tra `i va wa o to me za sni va ju se sa mo na pri ja vqe nim slu ~a je vi ma, pa su pro ce ne wi ho vog fak ti~ kog bro ja ne do stup ne i ve ro vat no }e ta ko i osta ti.

– @r tve se ~e sto tu ku, ogra ni ~a va ju u kre ta wu, dr `e u izo la ci ji, li {a va ju osnov nih qud skih po tre ba u na me ri da se po ko re.

Po red `e na, de ca su naj po go |e ni ja, {to ukqu ~u je raz li ~i te vi do ve na si qa, ot mi cu, zlo u po tre bu de ce pod vi dom usva ja wa ili pak

kla si~ nu ku po vi nu na ko ju ro di te qi u uslo vi ma te {ke so ci jal ne si tu a ci je pri sta ju. To je ve ro vat no bio i slu ~aj s Be ti nom – ob ja {wa va Ti ja na Vu ~e vi}. – Ma we uo~ qiv i pre po zna tqiv ob lik psi hi~ kog na si qa, ko jem je te `e su prot sta vi ti se, je ste na me ta we pred sta ve `r tvi kao oso bi ko ja ni je spo sob na da oba vqa ni je dan dru gi po sao, da je od ba ~e na od svih, ne vo qe na, bez vred na... Vre me nom, `r tva pri hva ta tu sli ku o se bi i to po sta je sa stav ni deo we nog/we go vog iden ti te ta.

Na po me nu ti me ha ni zam ~e sto se na do ve zu je jo{ je dan psi ho lo {ki ma ne var: na sil nik se pred sta vqa `r tvi kao oso ba ko joj je je di no sta lo do we, po ma `e joj, {ti ti je, ~i ni sve za we no do bro.

Na taj na ~in, `r tva ne sa mo da oprav da va na si qe nad so bom i ne sa mo da je obes hra bre na u bi lo ka kvom su prot sta vqa wu, ve} se sva ka ne ga tiv na po mi sao o na sil ni ku, sva ka qut wa, kao bu me rang woj vra }a, i pre tva ra u ose }a we kri vi ce ko je jo{ du bqe pod ri va we nu si gur nost. Vre me nom, za sve lo {e {to joj se de si lo i {to joj se de {a va, `r tva kri vi se be.

Okri vi okri vqe nog»: na taj na ~in, pra vi na sil ni ci i pra vi uzro ci osta ju ne pre po zna ti – u ovom slu ~a ju no va Be ti ni na po -

ro di ca, Ma rin ko vi }i, u ko ju je do ve de na mi mo svo je vo qe i do bro bi ti.

– U po ~et ku, to za bes po mo} nu `r tvu mo `e bi ti stra te gi ja pre `i vqa va wa, na ~in da se uhva ti u ko {tac sa si tu a ci jom u ko joj se na {la, re zul tat pro ce ne da okol no sti tre nut no pre va zi la ze we ne mo }i. Ali ka da po sta ne traj ni ji deo iden ti te ta ({to se, na `a lost, de {a va kod ve }i ne `r ta va), to vo di du go ro~ noj pa si vi za ci ji i sa mo o be zvre |i va wu. Re so ci ja li za ci ja, od no sno vra }a we u dru {tvo po sle oslo ba |a wa iz rop stva, za to je naj ve }i iza zov – ka `e Ti ja na Vu ~e vi}, i do da je da to ide ja ko, ja ko te {ko.

Po sto ja jed na so ci o lo {ka pra vil nost, tvr di Vu ~e vi}, da {to je dru {tvo u ve }oj kri zi, to je ve }a gra |an ska ne mo} i rav no du {nost {i ro ke jav no sti pre ma ova kvim pro ble mi ma. Osim po ne kih sen za ci o na li sti~ kih me dij skih pri ~a, mno gi od wih osta ju po stra ni. A ka da ne sta ne za bri nu tost, ula zi mo u tam ni vi la jet jed nog pe ri fe rij sko-kaf ki jan skog dru {tva, za ~a ra ni krug be de, na si qa, stra ha i op {te ne za in te re so va no sti, iz ~e ga se te {ko i du go traj no iz la zi, ba{ kao i iz kru ga mo der nog rop stva. n Reqa Kne`evi}

dnevnik

nedeqa3.jun2012.

pi sMo „dnev ni ku” iZ pa ri Za

^u do tvor na bi o kap su la

Du va no bor ci i du va no bra ni te qi Ame ri ci (onoj se ver noj), Pi{e: Du{an Simin po stoj bi ni du va na. Pu {a~ je po stao osra mo }e na oso ba, va ki put ka da u dru {tvu do - ne ko za sva ku osu du. Mo glo tak ne mo te mu glo ba li za ci - vam se de si ti da sto ji te je sme sta po sta je mo kri ti - usred Men het na, na Pe toj ~a ri. U tr ci za za ra dom, kon sta tu - ave ni ji, u re du za bi o skop,i je mo, ka pi ta li sti su bes po {ted ni, da vas osta li iz re da opo me upro pa sti }e sve {to im je u toj tr - nu ka ko im va {e pu {e we ci pre pre ka, dok }e po sred no, kao sme ta, iako ste na otvo re ko la te rar na {te ta, stra da ti sva ko nom. Ubr zo su i osi gu ra va ju sla bi ji od wih. Ko ni je kon ku ren - }a dru {tva po di gla ta ri fe tan ne ka crk ne. Glo ba li za ci ja je za pu {a ~e. Ro di te qi su po fa tal na a ne iz be `na, {to upra vo ~e li da se kri ju od de ce ka da op tu `u je {i zo fre nu pri ro du eko - za pa le… Sve u sve mu, kam pa no mi je. we su se pre tvo ri le u «ta ba Za tim iz ner vi ra ni do |e mo ku }i ko fa {i zam» (upra vo je ova i naj e de mo se, re ci mo, pa ra daj za i re~ upo tre bqe na ka da su se u Fran - ve li – te ror. Pr vo bi tan na um da se krom pi ra. Ne shva ta mo da i sa mi cu skoj po ja vi le fo to gra fi je sta - pu {e we sma wi i uki ne kod ko ga su de lu je mo u glo ba li za ci ji. Obe rih zve zda – po put @a ka Ta ti ja, god mo `e, pre tvo rio se u f « a lan gu po me nu te po vr} ke sti gle su iz La - @a na Ga be na ili @a ka Pre ve ra – an ti hri sta». tin ske Ame ri ke, za hva qu ju }i Ko - ko ji ma su po mo }u re tu {i ra wa ma Sto ga naj no vi ja ini ci ja ti va lum bo vom ot kri }u. Naj pre kao eg - ski ra ne ci ga re te). U Ka na di je od - fran cu skih pu {a ~a – a ko jih od ra zo ti~ ne biq ke, a po tom kao spa so - ne dav no ka `wi vo ima ti upa qe nu slih ima ukup no 12,5 mi li o na u no sne hra ni teq ke. Mon di ja li za ci - ci ga re tu 17 me ta ra da le ko od {ko - Fran cu skoj – ni je za pot ce ni ti. ja, da kle, ne mo ra da bu de fa tal na, la i bol ni ca. Ko se usu di da pu {i Vest je sti gla po sred stvom Fran ali je ste ne iz be `na. mo ra }e da po ne se i col {tok. cu ske no vi nar ske agen ci je (AFP) Isti slu ~aj je i s du va nom. Pr vi Ka da je taj ta las pre pla vio ceo i sa zna je mo da se broj ni pu {a ~i put ni ci na No vi kon ti nent za pa - svet, svi su po mi sli li da }e ne ke pri kqu ~u ju Udru `e wu za pra va od zi li su da ovu biq ku ob red no pu {e dr `a ve odo le ti, a po go to vo Fran - ra slih pu {a ~a. Ciq im je da, ka da ta mo {we na rod ne eli te. Po tom su cu ska. Ali i ona { « a pa tom pa de». ve} pu {e, is tra `e na ~in da to naj je po ~e li do no si ti u Evro pu kao Pro tiv pu {a~ ki lo bi ji do bi li su ma we {te ti zdra vqu, da se uki nu lek. Fran cu ski am ba sa dor u Por - igru do te me re da su stro gi za ko ni cr na tr `i {ta i ku po vi na jef ti ni tu ga lu @an Ni ko (po ko me }e i na - li stom na wi ho voj stra ni. Ve} po - jih ci ga re ta po okol nim dr `a va ma sta ti ime ni ca ni ko tin) po kla wa sle go di nu da na pri me ne pro tiv pu - (jed na od pet ci ga re ta ni je ku pqe Ka ta ri ni Me di ~i ovaj «lek» i uspe - {a~ kih za ko na «zdrav stve ni rad ni - na u ze mqi). Da se glas pu {a ~a pre {no joj osla bqu je mi gre nu. U raz - ci» i na u~ ni ci po ~e li su da ba ra ta - po zna i na re gi o nal nim iz bo ri ma, ma ku od sa mo dva ve ka pu ~e we i ju sta ti sti ka ma o uspe {nom sma - bu du }i da ih po gla sa~ kim iz bor `va ka we du va na pro {i ri }e se i u we wu bro ja pu {a ~a. Pre vi de li su nim je di ni ca ma ima u pro se ku na rod nim ma sa ma. Uspe {na glo ba - da je pad pro da je za be le `en u re gi - 21.600, i sa mo 500 gla so va mo `e da li za ci ja, ne ma {ta. stro va nim pro dav ni ca ma, i da se pre su di wi ho vom iz bo ru. Da dr `a Jo{ pro {le go di ne ob ja vqe ni ku po vi na pre se li la kod cr no ber - va, uzi ma ju }i tak su od 80,2% po ku su maj stor ski skri va ni iz ve {ta ji zi ja na ca. A {to je naj go re, po rast ti ji ja sni je pre u sme ri za ra du od 14 in du stri ja la ca du va na u Sje di we - pu {e wa za be le `en je kod {ko la ra - mi li jar di go di {we u ko rist zdra nim Dr `a va ma, u ko ji ma slo vi i ne - ca u n « aj go rim» go di na ma, po go to vo vqa (sa zna je mo i da dr `a va na po ko li ko ime na fran cu skih na u~ ni - kod de voj ~i ca. re zu ubi re jed na ko nov ca i na da qe, ka kao «ku pqe nih du {a». Spra vqa li Po tom su pu {a ~i, ko na~ no, po - ta ko {to pre o sta lom bro ju pu {a ~a su d« o ka ze» o ne pre vi {e ve li koj ~e li da d« o la ze se bi» i da po di `u pre va qu je po ve }a we po re za po sva {tet no sti du va na i { « min ka li» na - gla vu. Pre du go su `i ve li s ose }a - koj ci ga re ti). u~ na is tra `i va wa. Skan dal je od - wem ni `e vred no sti, po ni `a va ni Pred sed ni ca udru `e wa Na ta li jek nuo do te me re da u pri log du va - od sva ke ne pu {a~ ke {u {e. Do voq - Ma se ron sve sna je da oba vqa mi si na vi {e ne ma ni {ta da se do da. no je sa mo vi de ti ko li ko ih da nas ju «|a vo qeg advo ka ta». ’Po red ra znih Oli ~e we je zla i – ta~ ka! pu {i. An ti pu {a ~i su za gli bi li do za bra na ne ki h« o }e da nam za bra ne Pro tiv pu {a~ ka eufo ri ja kre - kraj no sti, iz gu bi li ose }a we da se ka fan ske te ra se, ula zak u par ko ve nu la je jo{ pre po la ve ka, naj pre u ra di o po ma ga wu zdra vqu, pa su za - gde ima de ce, iz ve sni ho te li su ve}

S

Cr na qu do @der ska ne de qa

Od vrat no do pa da wa u ne svest ro te kle sed mi ce qu di {i rom Se ver ne Ame ri ke ima li su raz lo ga da se do bro za kqu ~a va ju: u se ri ji bi zar nih na pa da na `r tve po ~i ni o ci su is po qi li ne ~u ve ne i neo pi si ve qu do `der ske, mu ~i teq ske i sek su al ne stra sti. Naj pre je ka ni ba la iz Ma ja mi ja Ru di ja Ju xi na (31) po li ci ja mo ra la da ubi je na li cu me sta dok je bu kval no jeo bes ku} ni ka Ro nal da Po poa (65). Sni mak sa si gur no sne ka me re po ka zu je da je si ro ti sta ri ho mles bio jo{ pri sve sti i da je po kre tao ru ke na kon na pa da: po {to je ski nuo i pre tu kao `r tvu, Ju xin je 20 mi nu ta ki dao me so s Po po vog li ca.

Pret po sta vqa se da je qu do `der bio pod dej stvom dro ge na zva ne „so za ku pa we“, ko ja da je stra ho vi tu agre siv nost i sna gu ono me ko je ko ri sti, ali }e tok si ko lo {ki na laz bi ti po znat tek za ne ko li ko ne de qa. Le ka ri ko ji se i da qe bo re za Po pov `i vot re kli su me di ji ma da je ve} bi lo vi {e sli~ nih in ci de na ta ko ji se do vo de u ve zu s tom dro gom po zna tom i kao „no vi LSD“.

Pre ma is ku stvi ma slu `be hit ne po mo }i, dro ga ni je opa sna sa mo za one ko ji je uzi ma ju, ne go i za in ter vent ne eki pe (po li caj ce, va tro ga sce, me di ci na re), ko je ne zna ju ka ko da ob u zda ju za vi sni ke pod we nim dej stvom, pa ~e sto i sa mi bu du po vre |e ni.

Po tom je ame ri~ ki stu dent Alek san dar Ki wua iz Bal ti mo ra, u ame ri~ koj sa ve znoj dr `a vi Me ri lend, ubio je ci me ra, ise kao ga i po jeo deo mo zga i ~i ta vo sr ce. On je uhap {en u uto rak, po sle pre tre sa we go ve ku }e iz vr {e nog na kon {to je we gov brat pro na {ao `r tvi nu gla vu i ru ke, pi {e list “Bal ti mor san”. Ki wua (21), stu -

P

dent dr `av nog uni ver zi te ta Mor gan, pri znao je da je ubio i ise kao ci me ra Ku xoa Bon sa fa Agje i- ja-Ko di ja, a za tim po jeo de lo ve mo zga i ~i ta vo sr ce. Mo tiv ovog zlo ~i na ni je po znat, ali je Ki wua u sre du op tu `en za ubi stvo s pred u mi {qa jem.

Go to vo upo re do s ovim slu ~a jem, je dan ka nad ski por no glu mac osum wi ~en Za wim se jo{ tra ga: je za ubi stvo kao iz ho ror erik klin ton Wu men ili ka ko ve} fil mo va, po {to po li ci ja ve ru je da na in ter net saj tu za od ra sle. Mo gu je ras ko ma dao svog po zna ni ka, ob ja }e je da svi pro na |e ni de lo vi te la vio vi deo sni mak tog ubi stva, a de pri pa da ju is toj oso bi, ali }e po li lo ve te la po slao po {tom na vi {e ci ja to mo }i da po tvr di tek po {to lo ka ci ja u Ota vi, ukqu ~u ju }i i se do bi je re zul ta te fo ren zi~ ke ana li ze. Sto pa lo je po sla to na adre su se di {ta Kon zer va tiv ne stran ke u Ota vi, dok su ru ku pro na {li za po sle ni u po {ti u Mon tre a lu. Ka ko je ja vio Bi-Bi-Si, ta po {iq ka je bi la adre si ra na na se di {te Li be ral ne par ti je u Ota vi. Mon tre al ska po li ci ja sa op {ti la je da je qud ski trup pro na |en u bli zi ni stam be ne zgra de u ko joj je `i veo Ma wo ta.

Pre ma mon tre al skoj po li ci ji, [ta je u vre }i: sto pa lo, ru ka, Ma wo ta je naj ve ro vat ni je po be gao trup ili sve za jed no? u Fran cu sku, ali da ne ma po da ta di {ta ne ko li ko po li ti~ kih par ka o ta~ noj lo ka ci ji, ali je on na ti ja. Vla sti tra ga ju za Lu kom Ro ja vio na svom blo gu da }e po be }i u kom Ma wo tom (29), jer ve ru ju da SAD. Na vi deo snim ku ko ji op tu ima ve ze sa qud skim tru pom pro na `u je Ma wo tu, vi di se mu {ka rac |e nim u Mon tre a lu, kao i sa ru kom ka ko uba da {iq kom za led dru gog i sto pa lom ko ji su pret hod no odvo mu {kar ca, ko ji je nag i ve zan za je no po sla ti po {tom iz Mon tre a- kre vet. Ubi ca po tom na snim ku la u Ota vu. obe lo da wu je da je `r tvi pre se kao Ma wo ta, ko ji je jo{ po znat kao gr kqan, a za tim joj od se ca udo ve i s Erik Klin ton Wu men i Vla di mir wom iz vo di sek su al ni ~in. Na vod Ro ma nov, sta nov nik je Mon tre a la no da su i is ku sni po li cij ski slu i na vod no je po zna vao `r tvu. Osum `be ni ci gle da ju }i te pri zo re pa wi ~e ni ne ma po li cij ski do si je, a da li u ne svest. in for ma ci je o we mu pro na |e ne su n E. N. L.

15

Pa met ne }e li je i – le ~e!

sve m i r u, ba r em za s ad, ne m a bol n i c a. Ali {ta ka d a astro n a u t u za t re b a po m o}? Re c i m o ka d a ne pu {a~ ki, usko ro }e se i sta no vi bu d e iz l o ` en ra d i j a c i j i to iz da va ti is kqu ~i vo ne pu {a ~i ma, a kom sve m ir s ke {et w e? Na u ~ go vo ri se da bi tre ba lo za bra ni ti ni c i u ame r i~ k oj sve m ir s koj pu {e we i u auto mo bi li ma, ~i ji god agen c i j i NA S A-i iz m i s li l i da su’». Ne po ri ~e da u Fran cu skoj su re { e w e, bi o k ap s u l u na od po sle di ca pu {e wa, ka ko se pro pra v qe n u od ugqe n i k o v ih ce wu je, umre 73.000 oso ba go di {we, vla k a n a ko j a }e di j ag n o s ti ali do da je «da u de ba ta ma oko du va na fi k o v a t i pro b le m e i od m ah ne bi tre ba lo da se ~u je sa mo jed na le ~ i t i astro n a u t a u ne v o q i. stra na, ne go i ona dru ga, od ra slih i No, ve l i ~ i n a i zna ~ e w e bi od go vor nih oso ba. Da, po tre ban je o k ap s u l e is t ra ` i v a ~ a dr Da po tvr dan od go vor za pre ven ci ju vi d a Lof t u s a ni s u (sa m o) u ~u v a w u zdra v qa sve m ir s kih put n i k a.

Vr l o br z o ona bi mo g la pro m e n i t i li c e me d i c i n e i spa s i t i mi l i o n e `i v o t a – na Ze m qi.

Si } u { na bi o k ap s u l a sli~ na je umet k u iz “Do s i j ea iks”, a ba{ }e se ta k o i pri m e w i va t i – im p lan t i r a } e se u lo kal n oj ane s te z i j i u te l o (ve ro v at n o u gru d i) pot k o ` no.

Lof t u s o v a bi o k ap s u l a pre sve g a je na m e w e n a za re { a v a we jed n e od naj v e } ih pret w i astro n a u t i m a – iz l a g a w u vi so k im do z a m a so l ar n e ra d i j a ci j e ko j a mo ` e da o{te t i ko {ta n u sr` i osla b i imu n i tet.

Tu na sce n u stu p a bi o k ap su l a ko j u su pa t en t i r a l i le pro tiv pu {e wa kod ma lo let ni ka, ka r i na Ze m qi – ona }e bi t i ci ti ra je AFP na kra ju – ali ne i na p u w e n a }e l i j a m a ko j e “ose in fan ti li za ci ja od ra slih pu {a }a j u” po v i { e n u ra d i j a c i j u i ~a. auto m at s ki is p u { ta j u lek, Ne pa da ni ko me na pa met da bra hor m on G-CSF ko j i po m a ` e ni pu {e we, ne go pu {a ~e. Na sve tu te l u da kom p en z u j e {tet n o ih je 650 mi li o na. @i vih i nor mal zra ~ e w e. nih qu di. Ako su ve} ste kli tu sla Bez G-CSF-a od b ram b e n i bost da za vi se od du va na, zar je vr si s tem astro n a u t a mo ` e bi t i li na u to me da im se jo{ vi {e za traj n o o{te } en, a sva k a in gor ~a `i vot? Do da je mu ka na mu fek c i j a po s ta t i `i v ot n o ku ? Bez ra zum nog obo stra nog uva opa s na. `a va wa pro ble ma i tra `e wa po G-CSF se ve} ko r i s ti u ste pe nih i flek si bil nih re {e wa on k o l o g i j i, kao po m o} u le za sva ku si tu a ci ju – a wih je na pre ~e w u obo l e l ih od ra k a ko j i tek – i du va no bor ci i du va no bra pri m a j u ra d i o t e r a p i j u. Sta ni te qi bi }e osu |e ni na ma ni hej vqa w e tih }e l i j a u bi o k ap s u ski ja lov re zul tat: op sta }e i |a vo lu sa m o je ko r ak da q e. i an |e li. Da kle, bor ba ne pre sta na.

Ma l e n e bi o k ap s u l e prak (autor je {ef deska na ti~ n e su i za t o {to se mo g u francuskom Kanalu 5)

U

ko r i s ti t i vi { e k rat n o, mo g u is p o r u ~ i v a t i do z e le k o v a to kom go d i n a. Ne m a j u rok tra ja w a, ne i z m er n o su ot p or n e, a ni je d an po z na t i en z im ne mo `e da raz b i j e wi h o v u na n o struk t u r u. A ka k o su na n o struk t u r e bi o l o { ki inert ne, te l o ih do b ro pod n o s i.

Ma t e r i j al od ko j eg su na pra v qe n e je po r o z an i omo g u }a v a le k o v i m a da pro l a z e kroz wi h o v e zi d o v e, a opet da dr ` e }e l i j e na jed n om me s tu.

Jed n om ka d a se sve }e l i j e po tro { e na n o k ap s u l a osta j e u te l u, bez ika k vih po s le d i c a, dok je le k ar ne uklo n i.

Iako NA S A na bi o k ap s u li ra d i ra d i re { a v a w a pro ble m a ra d i j a c i j e, ona se jed no s tav n o mo ` e pri l a g o d i t i za dru g e po t re b e qu d i ko j i ra d e u sve m i r u, ali i na Ze mqi.

Jed n a od pr v ih pri m e n a bi o k ap s u l a u me d i c i n i mo g la bi bi t i u pod r u~ j u di j a b e t e sa. Kap s u l a bi sa d r ` a l a be t a }e l i j e ko j e pro i z v o d e in z u lin. Za v i s no od po t re b a, pa ci j ent bi imao ugra | e n u jed nu ili vi { e bi o k ap s u l a.

Ne s ta l a bi po t re b a za in jek c i j a m a, pe n o v i m a, bri g a oko to g a da uvek ima j u in z u lin uz se b e, a ve r o v at n o bi bi l i po { te | e n i i sva k o d nev nog me r e w a glu k o z e u kr v i.

Bi o k ap s u l a bi sma w i l a opa sne no} n e hi p o g li k e m i j e i ri z ik od di j a b e t i~ k e ko m e.

Bi o k ap s u l a bi se mo g la pri m e w i v a t i i u te r a p i j i ra ka, po s eb n o kod tu m o r a mo zga.

Im p lan t i r a n a pra v o u pod ru~ j e tu m o r a, kap s u l a mo ` e is p o r u ~ i t i ve l i k e do z e he mo t e r a p i j e ci q a n o, ta m o gde je naj p o t reb n i j e, a uz to iza zva t i znat n o ma w e nus p o j a v a od he m o t e r a p i j e.

Lof t us i sa r ad n i c i ve} ove go d i n e po ~ i w u bi o k ap s u lu da is p i t a j u na `i v o t i w a ma. n E. N. L.

PUT OKO SVETA

AR MA GE DON: NA SA je upo zo ri la da se ga lak si ja An dro me da, ko ja se tre nut no na la zi na uda qe no sti od 2,5 mi li o na sve tlo snih go di na, ne u mit no kre }e pre ma Mle~ nom pu tu i da je su dar ka ta kli zmi~ nih raz me ra ne iz be `an! Pro ce ne, isti na, go vo re da }e se do go di ti tek za 4 mi li jar de go di na, ali to sva ka ko ni je raz log da se ne za bri ne mo.

IS PLAT(V)I(T) SE: Da se po ne kad ume is pla ti ti bo ra vak na ne koj dru {tve noj mre `i, po ka zu je slu ~aj oso be ko ja je na Tvi te ru do bi la ku }u. Toj oso bi pred sed nik Ve ne cu e le Ugo ^a vez je po klo nio ku }u jer je po sta la tro mi li o ni ti pra ti lac we go vih po ru ka na toj dru {tve noj mre `i.

BIL MEZ: Osni va~ po pu lar ne dru {tve ne mre `e VKon tak ti, ru ski mi li o ner 27-go di {wi Pa vel Du rov, do bro se za ba vqao dok je po sma trao ka ko se is pod pro zo ra we go ve kan ce la ri je ma sa qu di lo mi da bi uhva ti la pa pir na te avi o ne ko je je s pri ja te qi ma ba cao s bal ko na. Avi o ni su bi li od nov ~a ni ca od po 5.000 ru ba qa, {to je oko 120 evra. Du rov je na uli cu ba cio oko 1.200 evra, a ka sni je je ob ja snio da je “`e leo da stvo ri fe sti val sku at mos fe ru” u gra du.

NEO BA VE [TE NI: Dvo ji ca bri tan skih no vi na ra pred sta vqa ju }i se kao po slov ni qu di, pro ve li su se dam da na u Se ver noj Ko re ji. U mo ru stva ri ko je su ih ta mo bla go re ~e no za pa wi le, u svo joj re por ta `i is ta kli su po da tak da su wi ho vi vo di ~i pri zna li da su vo le li mu zi ku Bitlsa, ali da ni su ni kad ~u li za ime na ~la no va te gru pe. Od no vi jih iz vo |a ~a, vo di ~i su je di no ~u li za Maj kla Yek so na, ali su bi li {o ki ra ni ot kri }em – da je mr tav.

SPORT

nedeqa3.jun2012.

dnevnik

c m y

16

INTERKONTINENTALNE KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Orlovi nastavqaju uspe{ni niz Srbija – Ju`na Koreja 3:1 (25:23, 25:22, 17:25, 25:12) TOKIJO: Ha la „Me tro po li ten gim na zi jum“, gle da la ca: 2.500, su di je: Ka sa mi ge la (Ar gen ti na), Ve rek (Fran cu ska).

SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 15, U. Ko va ~e vi} 1, Ja ni} 1, Pet ko vi}, Stan ko vi} 7, Ni ki} 10, Mi ti},

tri bo da pro tiv jo{ jed nog azij skog pred stav ni ka na tur ni ru.

Sle de }i pro tiv nik or lo va bi }e Ki na, ali po sle dva da na pa u ze.

Igra la je Ko re ja do bro u pr vom se tu, umno go me pod se }a la na Ja pan, ko ga su na {i mom ci po be di li pr vog da na nad me ta wa. Zna li su

i we go vim po e nom iz blo ka do {la je na {a re pre zen ta ci ja do vo| stva 24:22 i po ve la u te {koj i ne iz ve snoj utak mi ci.

Osvo je ni set ra {i rio je kri la or lo vi ma ko ji su na sta vi li s jo{ bo qom igrom u dru gom se tu. Ko na~ no je pro ra dio ser vis i za tren

Austra li ja – Por to ri ko Ki na – Iran Sr bi ja – J. Ko re ja Ja pan – Ve ne cu e la

1. Austra li ja 2. Sr bi ja 3. Iran 4. Ki na 5. Ja pan 6. Ko re ja 7. Ve ne cu e la 8. Por to ri ko

2 2 2 2 1 2 2 2

2 2 2 1 1 0 0 0

0 0 0 1 1 2 2 2

6:0 6:1 6:2 5:3 3:3 1:6 0:6 0:6

3:0 2:3 3:1 3:0 6 6 5 4 3 0 0 0

3. kolo (utorak, 5. jun) Por to ri ko – Ve ne cu el a (4) Iran – Austra li ja (6.30) Sr bi ja – Ki na (9) Ja pan – Ko re ja (12.05)

Troj ni blok Sr bi je pro ra dio je u ~e tvr tom se tu

Ra {i} 8, Ata na si je vi} 11, Sta ro vi} 5, Pod ra {~a nin, Ro si} (l).

JU @NA KO RE JA: Jeon 8, Han, Kvon, Jeo (l), S. Li 8, S. Kim 13, Jun, Park 6, ^oi 6, J. Kim 7, [in 11, K. Li. Od boj ka {i Sr bi je sa vla da li su Ju `nu Ko re ju u dru gom me ~u In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za pla sman na Olim pij ske igre. Na {i mom ci su jo{ jed nom po ka za li vi sok ni vo igre, iz u zev u tre }em se tu, i upi sa li va `na

jo{ jed nom or lo vi da se iz bo re s ne u god nim sti lom igre rpre zen ta ci ja iz Azi je, bi li su str pqi vi na star tu i ~e ka li {an su.

Po sle iz jed na ~e ne bor be to kom pr vog se ta, Sr bi ja je us pe la da se od le pi na sve ga dva po e na pred no sti (17:15), ali to ni je ga ran to va lo vo| stvo. Ko re ja je ko ri sti la svo ju br zi nu u igri, ali nas i odr `a va la u re zul ta tu mnog broj nim gre {ka ma. Od li~ nom igrom Ni ko le Ko va ~e vi }a u pr vom pe ri o du

oka se Sr bi ja na {la u ose ti nom vo| stvu (11:6). Uz vra ti la je br zo Ko re ja do brim po ~et nim udar ci ma, mno go broj nim kon tra ma i iz ni ve li sa la si tu a ci ju na te re nu.

Ipak, ne ko li ko do brih po te za Ni ki }a i Ata na si je vi }a (me wao Sta ro vi }a u za vr {ni ca ma se to va) uz gre {ke Ko re je od le pi le su or lo ve do 18:15, a to vo| stvo su sa ~u va li za ube di vo vo| stvo u se to vi ma.

Od star ta tre }eg se ta vi de lo se da je igra Sr bi je sta la, a da se

Ko re ja raz i gra la. Po ve li su azi ja ti 5:1 (po sle na {ih gre {a ka) i to vo| stvo uve }a va li ka ko je set do mi cao. Ni {ta ni je po la zi lo za ru kom na {im mom ci ma, po ku {a vao je Ko la ko vi} da iz me na ma ne {to pro me ni, ali bez uspe ha.

Ser vis Ko re je je bio pre do bar, pri kqu ~i vao se ~e sto i pa siv ni blok, a wi ho va br zi na u na pa du bi la je ne re {i va za na {u igru u po qu.

Sa mo je u ~e tvr tom se tu Sr bi ja de mon stri ra la si lu. To pov ski ser vi si Ata na si je vi }a ko ji je ko na~ no za po ~eo set, omo gu }i li su na {im blo ke ri ma da se ko na~ no is ka `u. To kom tri uvod na se ta ima la je Sr bi ja sve ga {est po e na iz blo ka, a sa mo u ~e tvr tom ~ak pet di rekt nih po e na iz be de ma na mre `i. Ve o ma br zo su or lo vi po ve li 8:2 i uve }a li vo| stvo do dru gog teh ni ~a kog tajmauta (16:6). Ve} ta da je bi lo ja sno da }e evrop ski {am pion upi sa ti tri bo da i jo{ jed nom oprav da ti ulo gu fa vo ri ta, {to se ne {to ka sni je de si lo z ru tisnku po be du na {ih od boj ka {a.

M. R.

Radost na{e reprezentacije posle pobede

KOLAKOVI] ZADOVOQAN

Od odgovornog do brilijantnog Se lek tor srp skih od boj ka {a za do vo qan po sle po be de nad Ko re jom, a pad u tre }em se tu ob ja {wa va gu bit kom ener gi je.

Sr bi ja je na ~i ni la i dru gi tro skok ka Lon do nu. Pol se Ja pa na, pa la je i Ju`na Koreja - 3:1 u drugom kolu kvalifikacionog turnira za OI, koji se odr`ava u Tokiju.

Selektor Srbije Igor Kolakovi} izrazio je zadovoqstvo igrom svojih izabranika u ve}em delu me~a, a pad u tre}em setu nije ga zabrinuo, jer su orlovi zatim podigli nivo na ~ak brilijantan.

- Igrali smo odgovrno prva dva seta, strpqivo, poen za poen, kao {to smo se dogovorili i dobro smo kontrolisali me~. U tre}em setu smo izgubli energiju, umorio nas je wihov sistem igre. Pritisli su nas na startu dobrim servisom, ali uspeli smo da se vratimo i na kraju ~ak briqiramo- oceni je Kolakovi}.

On je dodao da je reprezentacija zabele`ila va`nu pobedu, jer azijske ekipe mogu da budu nezgodne ukoliko nametnu svoj sistem igre.

- Va`na pobeda, vrlo lako mo`e da se u|e u problem sa azijskim ekipama ukolikio se u|e u

wihov ritam. Idemo daqe, imamo dva dana odmora - dodao je Kolakovi}.

Sredwi bloker Dragan Stankovi} istakao je va`nost maksimalne pobede, jer je Srbija na taj na~in ostala u vrhu tabele sa selekcijom Australije.

- Ju`na Koreja je pokazala u Svetskoj ligi da mo`e da bude nezgodan protivnik iako je ovde u prvom kolu odigrala lo{e protiv Irana. Protiv ovakve ekipe najbitnije je dr`ati visok nivo prvog napada i dobar takti~ki servis, imali smo to tokom prva dva seta. U tre}em je zatajio prvi napad i te{ko je bilo stizati ~etiri - pet poena zaostatka - poru~io je Stankovi}.

Tehni~ar Vlado Petkovi} o~ekuje da posle duela sa Kinom na turniru uslede lak{i protivnici.

- Azijske ekipe uvek igraju maksimalno, ne predaju se i kad gube sa 14:23. Me|utim, znamo da nas do Londona ~eka te`ak put, jer moramo da pobedimo sve utakmice. Ovaj trijumf nam dosta zna~i, imamo dva dana da se pripremimo za Kinu i Australiju - rekao je Petkovi}.

c m y

dnevnik

U PARTIZANU MIRNO

Vermezovi} razmi{qa o omladinskom EP Stru ka u Hum skoj 1 sva ko dnev no ra di. Me |u tim, po sle pred sta vqa wa Bran ka Pa u qe vi }a kao po ja ~a we na po zi ci ji de snog be ka i na ja ve do la ska u Be o grad li bij skog na pa da ~a Mo ha me da Za bi je 5. ju na, ne ma ve sti iz ta bo ra srp skog {am pi o na uobi ~a je nih za ovaj pe riod go di ne.

Tre ner Vla di mir Ver me zo vi} ne mo `e da ka `e ni {ta kon kret no po pi ta wu do la za ka i od la za ka igra ~a, jer, pre ma we go vim re ~i ma, ni je dan tran sfer ni je bli zu re a li za ci je. Tre nut no je po sve }en dru gom za dat ku.

- Pla sma nom omla din ske re pre zen ta ci je na Evrop sko pr ven stvo do {li smo u si tu a ci ju da bi smo mo gli da osta ne mo bez pe to ri ce igra ~a u fi ni {u pri pre mapo ~eo je Ver me zo vi}.

Se lek ci ja „is pod 19 go di na” ne dav no je na kva li fi ka ci o nom tur ni ru u No vom Sa du obez be di la u~e {}e na Evrop skom pr ven stvu, ko je }e se od 3. do 15. ju la odr `a ti u Esto ni ji. Se lek tor Zo ran Ma ri} ra ~u na na sle de }e igra ~e Par ti za na - La za ra Mar ko vi }a, Nin ko vi }a, Ak sen ti je vi }a, kao i Iv ko vi }a i Mi tro vi }a iz Te le op ti ka. Svi oni su pla ni ra ni da sa pr vim ti mom cr no-be lih po |u na pri pre me.

- Raz go va ra }e mo, re {e we uvek po sto ji, tre ba za do vo qi ti sve tri stra ne - do dao je {ef stru ke Par ti za na.

U me di ji ma se po mi wa lo ne ko li ko ime na kao mo gu }a po ja ~a wa Par ti za na. To mi slav Pa jo vi}, ka pi ten Ra da, bio je vi |en u Hum skoj 1, ali je on da osva nu la in for ma ci ja da se cr no-be la ope ra ti va okre nu la ka ino stran stvu u po tra zi za no vim {to pe rom.

Ivan Iva nov pre po ru ~io je sa i gra ~a iz bu gar ske re pre zen ta ci je Ni ko la ja Bo du ro va, ali da je pro blem obe {te }e we od 600 hi qa da evra, ko li ko tra `i Li teks.

- Ne pra tim {ta se u me di ji ma pi {e... O svim tim ime ni ma raz go va ra mo. Si gur no je da }e do vo |e we igra ~a za vi si ti od od la za ka, ali po sto je po zi ci je na ko ji ma }e mo po ja ~a ti kon ku ren ci ju bez ob zi ra da li nas po je din ci na pu ste ili osta nu.

Ver me zo vi} ni je mo gao da ka `e ni ko je naj bli `i iz la znim vra ti ma. Me di ji tvr de da je Ne ma wa To mi} na do mak od la ska u Se ri ju A. - Stal no do bi ja mo po nu de, ali su one ne re al ne... Za sa da ne ma mo ni jed nu re al nu - za vr {io je Vla di mir Ver me zo vi}.

Prins Tejgo preskup za Partizan Biv {i igra~ Par ti za na Prins Tej go go to vo iz ve sno se ovog le ta ne }e vra ti ti ’cr no-be le’, po {to je on pre skup za {am pi o na Sr bi je.

Tej go je tre nut no ~lan Bur se, ali mu je tur ski klub po ru ~io da po tra `i no vu sre di nu, a upr kos to me di rek tor kom pa ni je ko ja za stu pa re pre zen ta tiv ca Ga ne Go ran Mi lo va no vi} ne gi ra da on do la zi u Par ti zan.

- Bur sa ni je ras ki nu la ugo vor sa Prin som. Je di no je ta~ no da je Tej go sa da na od mo ru, u Sje di we nim Dr `a va ma, gde mu `i ve su pru ga i ro di te qi - re kao je Mi lo va no vi}.

Tej go je pre tri ne de qe bio u po se ti Hum skoj, ta~ ni je pred sed ni ku Dra ga nu \u ri }u, i ta da je re kao da bi vo leo da se vra ti u Par ti zan, ali je taj do go vor da le ko od re a li za ci je.

- Ni je re al no da se Tej go vra ti.

We go va `e qa ni je spor na, vo li Par ti zan, ali se bo jim da na{ pr vak ni je u pri li ci da pri u {ti ta kvog igra ~a. Prin so va pla ta je mi lion evra, ~ak i ka da bi bi la sma we na za 30 od sto, ~i ni mi se da bi i to bi lo ab nor mal no za srp ske uslo ve, da ’cr no-be li’ ne bi mo gli to li ko nov ca da iz dvo je - na gla sio je Mi lo va no vi}.

Milan Stepanov na meti ve~itih Ne ka da {wi re pre zen ta ti vac Sr bi je Mi lan Ste pa nov za vr {io je sa rad wu sa tur skom Bur som, a na vod no je na me ti be o grad skih ve ~i tih ri va la.

Milan Stepanov

Ste pa nov (28) bio je je dan od naj ve }ih ta le na ta srp skog fud ba la, ali na kon od la ska iz Voj vo di ne 2006. go di ne, uglav nom je bio u sen ci dok je na stu pao za Trab zon, Por to, Ma la gu i Bur su po sled we dve go di ne.

Svo jim is ku stvom i ta len tom ko ji si gur no jo{ uvek po se du je, Ste pa nov bi de fi ni tiv no bio ve li ko po ja ~a we, bi lo Par ti za nu, bi lo Zve zdi, u na me ri srp skih ve li ka na da us pe ju u Evro pi pred sto je }e se zo ne. Par ti zan je u za vr {ni ci pro te kle se zo ne tra `io pra vog part ne ra Iva nu Iva no vu (Rni} i Osto ji} se me wa li), dok je Zve zdi po tre ban jo{ je dan is ku sni {to per po red Ni ko le Mak si mo vi }a za ozbiq ni je pla no ve u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe.

Ste pa nov je u sva kom slu ~a ju slo bo dan igra~, a uko li ko srp ski klu bo vi bu du mo gli da od gvo re na we go ve fi nan sij ske zah te ve la ko bi mo gao da po sta ne re do van na Top ~i der skom br du.

Vladimir Petkovi} trener Lacija Zva ni~ no - Vla di mir Pet ko vi} je no vi tre ner La ci ja. Kao grom iz ve dra ne ba pu kla je pre ne ko li ko da na vest da }e {ef stru ke {vaj car skog Si o na pre }i u Rim, me |u ne be sko-pla ve. To ni su bi le gla si ne ve} sa mo na ja va ono ga {to se do go di lo u su bo tu.

Pet ko vi} je bo san sko her ce go va~ ki stru~ wak srp skog po re kla, ro |en pre 48 go di na u Sa ra je vu, ko ji je us peo da Sion za dr `i u elit noj {vaj car skoj li gi kroz

ba ra` sa Ara u om. On je na klu pi Si o na bio sa mo dve ne de qe, oda kle je do {ao iz tur skog Sam su na.

Pret hod no, tre ni rao je {vaj car ske eki pe Jang boqs, Be lin co nu, Lu ga no.

Na klu pi La ci ja na sle di }e Edu ar da Re ju, ~i ja je eki pa u pro {loj se zo ni za u ze la ~e tvr to me sto i obez be di la u~e {}e u Li gi Evro pe. Pet ko vi} je sa „la ci ja li ma” pot pi sao dvo go di {wi ugo vor.

SPORT

nedeqa3.jun2012.

17

REPREZENTACIJU SRBIJE U STOKHOLMU DO^EKALA KI[A

Orlovi pravi protiv vikinga Eks pe di ci ja or lo va sti gla je i do tre }e, pla ni ra ne, de sti na ci je to kom tur ne je. Po sle [vaj car ske i Fran cu ske, naj bo qi srp ski fud ba le ri do pu to va li su u [ved sku i u uto rak, 5. ju na (19.00) od i gra }e pri ja teq ski me~ pro tiv do ma }e se lek ci je, ko ja je, kao i pret hod ni ri va li na {e re pre zen ta ci je, se lek ci je [pa ni je i Fran cu ske, u~e snik Evrop skog pr ven stva u Ukra ji ni i Poq skoj.

Od mah po do la sku u [ved sku pre sto ni cu, u ve ~er wim sa ti ma, odr `an je i pr vi tre ning u Sto ko hlo mu. Za raz li ku od [vaj car ske i Fran cu ske, gde je vla da lo pra vo pro le} no vre me, u [ved skoj je mno go hlad ni je i ne pre sta no pa da ki {a.

Selk tor Si ni {a Mi haj lo vi} po sle od ra |e nog tre nin ga odr `ao je kon fe ren ci ju za me di je.

- Re kao sam ve}, po no vi }u, ni je la ko mo jim igra ~i ma da igra ju tri ta ko ja ke utak mi ce na kra ju se zo ne, da bu du 15 da na u ka ran ti nu. Vi de lo se da su i se lek ci ja [pa ni je i Fran cu ske da le ko is pred nas po uigra no sti.

Ovo je nov tim, do sta je mla dih igra ~a. Jed na va `na ~i we ni ca ti ~e se na {e od lu ke da pru `i mo {an su svim igra ~i ma. Ne ka `em da bi smo po be di li, ali si gur no bi bi lo dru ga ~i je u sva kom me ~u da smo i{li od mah sa naj kva li tet ni jim ti mom. Ova ko, mla di igra ~i su pa li kad je ka rak te ri -

sti~ no da pa da ju, u pr vih 15-20 mi nu ta, ali sve je to nor mal no. I bi }e mno go bo qe, po seb no u od bra ni i ve znom re du, a za na pad }e mo mo ra ti ma lo da tra `i mo re {e we. Ta di} je re ci mo bio od li ~an pro tiv Fran cu ske. I ne sum wam da bi bi lo bo qe da smo igra li pro tiv sla bi jih ri va la, ali `e le li smo upra vo ova ko da pro ve ri mo sve igra ~e.Osta je jo{ [ved ska, opet se na dam po voq nom re zul ta tu, ali ni {ta u na {im pla no vi ma ne }e po re me ti ti i ako on iz o sta ne. Ciq je da do po ~et ka sep tem bra na |e mo sa stav re pre zen ta ci je ko ji }e ima ti po ve re we. @eq ko Br ki} je bra nio so lid no u me ~u sa Fran cu skom, ali je pri mio dva go la.

- Bi }e nam ovo ve li ko is ku stvo. Na po ~et ku smo pri pre ma za kva li fi ka ci je, stva ra mo igru i tim.

Ima i po zi tiv nih stva ri upr kos po ra zi ma. Ne mo ra Reprezentativci odlaze na prvi trening u Stokholmu da zna ~i da je za po ra ze kri va no va for ma ci ja.

Ako se uigra mo, sma wi mo gre agre si van u pr vom po lu vre me nu, pu ta bi la je od li~ na eki pa. Po {ke, mo `e da bu de bo qe.Zna lo stva rao nam je ne pri li ke, mo ra - ~e li smo lo {e, fran cu ski fud se sve o Fran cu zi ma, i ja i zad wa mo da iz vu ~e mo po u ke... ba le ri su me |u naj bo qim u li ni ja smo ima li in for ma ci je i Dar ko La zo vi} je pr vi put s Evro pi. Za pam tio sam to i sa uput stva {ta nas ~e ka, ali ne kad re pre zen ta ci jom.

Zve zdom pro tiv Re na. Naj ve }i na utak mi ci lop ta po sta vi pra Bi lo je ba{ te {ko igra ti pr - pro blem je ne u i gra nost. Vre me vi la, pro tiv nik je bio iz u zet no vi put u ovom sa sta vu, a pre ko nom }e bi ti bo qe, si gu ran sam.

Du{an Bajevi} opet radi u Gr~koj Du {an Ba je vi} je no vi tre ner gr~ kog Atro mi to sa sa ko jim je pot pi sao dvo go di {wi ugo vor.

Princ sa Ne re tve, ko ji ima 63 go di ne, za me ni }e na klu pi Jor go sa Do ni sa, ko ji je na pu stio klub i oti {ao u so lun ski PA OK. Srp ski stru~ wak je je dan od naj tro fej nih tre ne ra u gr~ kom fud ba lu gde je osvo jio osam ti tu -

la {am pi o na pred vo de }i atin ski AEK i Olim pi ja kos. On je to kom ka ri je re iz me |u osta lih klu bo va vo dio i Ve le`, Cr ve nu zve zdu i PA OK. Atro mi tos, klub iz pred gra |a Ati ne, za vr {io je pro {lu se zo nu u gr~ koj li gi na ~e tvr tom me stu i igra }e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe.

Avram Grant preuzima Olimpijakos Biv {i tre ner Par ti za na Avram Grant mo gao bi da pre u zme gr~ ki Olim pi ja kos. Grant je na vod no ve} do go vo rio sa rad wu sa {am pi o nom Gr~ ke, iako iz pi rej skog klu ba jo{ ne ma ni ka kve po tvr de.

Po zi va ju }i se na iz vo re iz Izra e la, gr~ ka {tam pa pi {e da se Grant u pe tak sa stao i po sti gao do go vor sa pr vim ~o ve kom Olim pi ja ko sa Van ge li som Ma ri na ki som. Olim pi ja kos se na kra ju se zo ne ra stao sa [pan cem Er ne stom Val ver de om, a kao mo gu }i na sled ni ci, po red Gran ta, spo mi wu se Mi ro slav \u ki} i Por tu ga lac Le o nar do @ar dim, ko ji je u pro {loj se zo ni pred vo dio Bra gu.

18

sport

nedeqa3.jun2012.

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA VOJVODINE

Sla vqe za ~i ni li pe tar dom

Li va di ca neo svo ji va tvr |a va

Do wi Srem – Sin |e li} 5:1 (2:0) PE ]IN CI: Sportski cen tar Su va ~a, gledalaca: 1200, sudija: Mili~evi} (Ivawica). Strelci: To{i} u 8. i 68, ^orda{i} u 18, Petkovi} u 64. (iz penala) i Jeli~i} u 73. za Dowi Srem, a Vasili} u 88. minutu za Sin|eli}. @uti kartoni: ^orda{i} (Dowi Srem), Kosti}, Vasili} i Ferizovi} (Sin|eli}).

DO WI SREM: Star~evi} 8, To{i} 8 (Ristov 7) Josimov 8, Radi{i} 8, Laki} Pe{i}, 8 Bukorac 8, Petkovi} 8 , Birn 7, Jo va no vi} 7 (Je li ~i} 7), ^orda{i} 8, Jankovi} 8 (Nikoli} 7).

SIN |E LI]: Jovi} 7 (Stamen ko vi} 6), Stan ko vi} 6, Mla de no vi} 6, Dra {ko vi} (Kne `e vi} 6), Fe ri zo vi} 6, Kosti} 6, Tasi} 6, Mijatovi} 6, Va si li} 7, Ste fa no vi} 6, Stankovi}.

Od prvog minuta doma}in je imao inicijativu i bilo je samo pitawe koliko }e puta Jovi}, a potom i Stamenkovi}, vaditi loptu iz mre`e. Prvi se u listu strelaca upisao To{i} i 8. minutu, nakon duplog pasa s Petkovi}em. Nekoliko minuta kasnije Josimov se na{ao sam ispred gola Sin|eli}a, ali se nije sna{ao najboqe u idealnoj poziciji. Me|utim, nakon sjajnog {uta ^orda{i}a u 18. minuta, lopta se odbija od jed nog od bram be nog igra ~a Sin|eli}a i zavr{ava u mre`i Jovi}a. Do kraja poluvremena re|ale su se {anse za {ansom.

Gosti su se trgli u 39. minutu, kada je Tasi} pogodio okvir gola Star~evi}a.

Ista slika vi|ena je i u nastavku utakmice.U 64. minutu Fe ri zo vi} u svom ka zne nom prostroru faulira Petkovi}a, te Mili~evi} dosu|uje penal. Nakon {uta Petkovi}a, golman Stamenkovi} kratko je odbio loptu do Petkovi}a, koji je udarcem glavom {aqe u mre`u. Raspolo`eni To{i} u 64. minutu pove}ava vo|stvo na 4:0, da bi se i Jeli~i} u 73. minutu radovao kao strelac. U 81. minutu vi|en je sjajan {ut Petkovi}a, pod samu pre~ku, ali je Stamenkovi} bio na visini zadatka. Kona~no, u 88. minutu Vasili} posti`i po~asni gol za Sin|eli}. @. Ra di vo je vi}

Ba nat - ^u ka ri~ ki 0:0 ZRE W A N IN: Sta dion u Kara|or|evom parku, gledalaca 200, su di ja Di mi tri je vi} (Loznica). @uti kartoni: Zowi}, Zori}, Jovandi}, Mihajlo vi} (Ba nat), Dra gi }e vi} (^ukari~ki) .

BA N AT: Mi len ti je vi} 8, Zowi} 6, Zori} 7, Milojevi} 7, Samarxi} 5 (Radosavqev 7), Ristovi} 6, Jovandi} 7, Mihajlovi} 6 (^igoqa 7), Vukovi} 7, Mileti} 6 (Jovi} -), Antanasijevi} 7. ^U KA RI^ KI STAN KOM: Risti} 7, Petrovi} 6, Popovi} 7, \uri} 6, Dragi}evi} 7, Radojevi} 6, Mihajlovi} 7 (Grbi} -), Stojiqkovi} 7, Ivanovi} 6 (\ikni} -), Misini 8, Trnini} 7.

Fudbaleri iz grada na Begeju remijem protiv Beogra|ana ostvarili su `eqeni ciq, a to je opstanak u ligi. U prvom poluvremenu doma}in je bio boqi rival jer su prilike imali Ristovi} u 24. Samarxi} u 43. minutu, a najboqu Mihajlovi} u 44. minutu kada je golman Risti} fan ta sti~ no od bra nio wegov poku{aj. U drugom poluvremenu boqa igra oba rivala, a najboqu {ansu propustili su gosti u 54. minutu kada je Ivanovi} pogodio pre~ku. Zrewaninci su mogli do gola u 61. minutu, ali je volej Radosavqeva zavr{io preko pre~ke, dok su br|ani preko Stojiqkovi}a u 81. minutu mogli do tri boda, ali je lopta zavr{ila preko gola golmana Milentijevi}a.

N. Jo wev

Rad ni~ ki (N) - In |i ja 2:0 (1:0) NI[: Sta dion na De lij skom visu, gledalaca: 3.000, sudija: \oki} (^a~ak), Strelac: Man~i} u 39. i 57. minutu.

RAD NI^ KI: Peri} 7, P. Stamenkovi} 7, \or|evi} 7, M. Petrovi} 7, Dojki} 7, Pe{i} 7, S. Petrovi} 7 (od 80.

Miti} –), B. Pej~i} 8 (od 85.

Ivanov –), Man~i} 8 (od 89.

Popovi} –), A. Jovanovi} 8, I. Pej~i} 7.

IN \ I J A: Mi li no vi} 7, Stevan~evi} 7, Dukanac 6, Kolarov 6, Mileki} 7, Krsti} 6 (od 70. Vujasin –), Kosti} 7, Dubaji} 6, Dimitrov 6, Lemaji} 7 (od 77. Jagawac –), Markovi} 6 (od 55. Petrovi} 6).

Ve li ko sla vqe u Ni {u – istog ~asa kada je sudija Nenad \oki} odsvirao kraj utakmice na stotine qubiteqa fudbala utr~alo je na teren i i ponelo na ramenima fudbalere Radni~ kog. Tri jum fom pro tiv In|ije Ni{lije su odigrale posledwi prvoliga{ki me~, a ve} naredne sezone, kako se o~ekuje, na novom i modernom sta di o nu igra }e u elit nom dru{tvu.

Susret je bio veoma zanimqiv sa mnogo prilika i mo`e se slobodno re}i da su gosti iz In|ije izbegli mnogo te`i poraz.

T. To do ro vi}

No vi Sad - Ko lu ba ra 0:1 (0:0) NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 350, sudija: Kr sti} (Be o grad).Stre lac: Aleksandar Stevanovi} u 47. minutu . @uti kartoni: Tufegxi} (Novi Sad), Obradovi} (Kolubara).

NO VI SAD: Risti} 7, Simi} 6, Batini} 6 (od 76. Reni} - ), Miji} 7, Balabanovi} 7, Mi{an 6, Ili} 6 (od 60. Diki} 6), Roksa 6, Baji} 6 (od 64. Vukasovi} 7), Tufegxi} 6, Ze~evi} 6.

KO LU BA RA: Luki} 7, Jankovi} 6, Rundi} 6, Brki} 7, Genti} 7, Ili} 6, Brajovi} 7, Obradovi} 7 (od 46. Stevanovi} 7), Vujo{evi} 7 (od 62.

Radovanovi} 7), Mladenovi} 6 (od 79. Sin|i} -), Marinkovi} 6.

Junak susreta bio je rezervista Aleksandar Stevanovi} koji je doneo Lazarev~anima zlata vredne bodove.

U prvih 45. minuta Lazarev~ani su bili agilniji. Ve} u 2.minutu Vujo{evi} je centrirao na peterac za Brajovi}a, ali je Miji} uklizao i spasio siguran pogodak.

Uz vra ti li su ka na rin ci preko Tufegxi}a u 7. i Rokse.

Najboqu {ansu fudbaleri Kolubare imali su u 26. minutu.

Brajovi} je centrirao u peterac Novosa|ana ali je udarce Obradovi}a a zatim i Vujo{evi}a, Risti} maestralno odbranio. ^im je po~elo drugo poluvreme na scenu je stupio xoker trenera Gr~i}a, Aleksandar Stevanovi}.

Vujo{evi} je kroz sredinu uposlio Stevanovi}a koji je napravio dva koraka i muwevitim udarcem posla loptu u dowi desni ugao.

U na stav ku tre ner Jo sif Ili} u vatru je ubacio mla|ane igra~e, kadeta Aleksandara Diki}a, i omladinace Marka Reni}a i Mladena Vukosovi}a. Ali to se ipak nije odrazilo na igru `uto - plavih.

Vredna pomena je prilika Vukasovi}a u 74. minutu kad je provozao Jankovi}a i sa pet metara silovito tukao, ali je golman Luki} bio na mestu.

I. Gru bor

Mla de no vac- Rad ni~ ki (S) 2:0 (1:0) MLA D E N O V AC: Stadion Selters, gledalaca 500, sudija:

Mla dost (BJ) - Rad ni~ ki (NP) 1:1 (0:1)

No vi Sad - Ko lu ba ra 0:1 Ba nat - ^u ka ri~ ki 0:0 Do wi Srem - Sin |e li} 5:1 Rad ni~ ki (N) - In |i ja 2:0 Na pre dak - Pro le ter 5:1 Mla de no vac - Rad ni~ ki (S) 2:0 Mla dost (L) - Te le op tik 1:0 Slo ga (K) - Be `a ni ja 0:0 Mla di rad nik - Srem 7:2 1. Rad ni~ . (N) 33 2. Do wi Srem 33 3. Na pre dak 33 4. Slo ga 33 5. Mla do. (L) 33 6. In |i ja 33 7. Be `a ni ja 33 8. Pro le ter 33 9. Te le op tik 33 10. Mla de no v. 33 11. No vi Sad 33 12. Ba nat 33 13. Ko lu ba ra 33 14. ^u ka ri~ ki 33 15. Rad ni~ . (S) 33 16. M. rad nik 33 17. Sin |e li} 33 18. Srem 33

19 7 7 16 12 5 13 12 8 14 8 11 12 14 7 13 10 10 10 19 4 14 7 12 12 12 9 11 10 12 11 10 12 9 14 10 11 7 15 9 11 13 10 8 15 9 9 15 6 10 17 4 8 21

50:27 34:15 39:28 33:32 40:26 34:32 28:14 32:32 45:26 45:47 35:39 34:37 34:43 30:39 21:33 29:37 31:48 26:65

64 60 51 50 50 49 49 49 48 43 43 41 40 38 38 36 28 20

U po sled wem 34.ko lu (6.ju na - sre da) sa sta ju se: Pro le ter - Rad ni~ ki (N), In |i ja - Mla di rad nik, Rad ni~ ki (S) - Ba nat, Srem - Mla dost (L), Te le op tik - Do wi Srem, Sin |e li} - No vi Sad, Ko lu ba ra - Slo ga, ^u ka ri~ ki Na pre dak, Be `a ni ja - Mla de no vac.

Spasi} (Surdulica), strelci: Tucakovi} u 45. i R`i} u 70. minutu.@uti kartoni: Jovanovi}, De le ti} (Mla de no vac), U{umovi}, Bani}, Tomanovi}, Joci} (Radni~ki).

MLA D E N O V AC: Ra di} 7, Lalovi} 7, Maksimovi} 7, Tucakovi} 8, Stoji~i} 7, Ka{i} 7, Jovanovi} 7, Vujovi} 7 (od 82. Spasi} –), ^oki} 7 (od 79.

Raji} –), Deleti} 7, Pavkovi} 7 (od 60. R`i} 7).

RAD N I^ K I: @a ku la 6, Top~agi} 6, Mezei 6, U{umovi} 6, Dani} 6, Tomanovi} 6, Zeli} 6 (od 80. Ako –), Stan~eti} 6, Vuji} 6, Paunovi} 6, Avri} 6 (od 66. Joci} –).

Mla de nov ~a ni sla ve op stanak. Somborcima za va|ewe fle ka, osta lo je po sled we kolo.

Kosmajci se dive Tucakovi}u. Najstariji prvotimac, uprkos nezale~enoj povredi i na pragu ulaska u petu deceniju, odr`ao je ~as fudbala. U odbrani komandant, u igri dirigent, u napadu egzekutor. Partija za pam}ewe.

U to ku je bio 45. mi nut.

Maksimovi} je odli~no izveo korner sa leve stane, a Tucakovi} utr~ao ka drugoj stativi i sa peterca udarcem glavom zakucao loptu u mre`u.

Somborci su u nastavku susre ta ba ci li sve kar te na ofanzivu, ali sem povika na sudiju Spasi}a, zbog navodno nedosu|enih penala, nisu odavali utisak ekipe kadre nekoga da ugrozi. Mladenov~ani, sve sno pre pu stiv {i lop tu protivniku, vrebali su {anse iz kontri.

V. Vla ji}

Mla di rad nik - Srem 7:2 (5:1) PO @ A R E V AC: Sta dion gradski, gledalaca 600, sudija: Ili} (\uprija), strelci:Stojanovi} u 8. i 12, Cakovi} u 16. i 20, Lepojevi} u 44. i 70, Sadovi} u 78. za Mladi radnik , Soviq u 27. (iz jedanaesterca) i Milosavqevi} u 88. minutu za Srem. @uti kartoni: Stojanovi}(Mladi radnik), [inik (Srem).

MLA DI RAD NIK: Pejovi} 7, Stoki} 7, Kosti} 7,Lazi} 7, Jeremi} 7 (od 63. Ceni} 7), Petkovi} 7, Cakovi} 7 (od 46.

B. Mileti} 7), Sadovi} 7, Rankovi} 7,Lepojevi} 8,Stojanovi} 7 (od46. Ne{i} 7).

SREM: Di vac 6, Mi lo sa vqevi} 6, Te{i} 6, Petrovi} 6, Soviq 6, Vu~kovi} 6, [inik 6, Stojanovi} 6, Stani} 6, Pu{ka{ 6, Kuzmanovi} 6. @alosna slika pre po~etka susreta.Na klupi gostiju, samo predstavnik ekipe Petar Kara i ~i} i tre ner Vla di mir Maxarevi}.Sa samo 11. igra~a Srem je bio lak plen za silovite Po`arevqane.

R. San di}

BA^ KI JA RAK: Stadion „Livadica”, gledalaca 400, sudija Mijajilovi} (Vr{ac), strelci: Radoja u 60. za Mladost, a Jovi} u 39. minutu za Radni~ki.

MLA DOST: Baji} 7, Ivani} 7, S. Rati} 7, Kraguqac - (Graovac 6), Kosi} 7, Radoja 8, \uki} 7, Vukanac 7 (Vi{ekruna -), Jovanovi} 7 (Ratkovi} -), Babi} 7, Mudrini} 6.

RAD NI^ KI: Uro{evi} 7, Ivi} 6 (Sara~evi} -), Puni{i} 7, Isailovi} 7, Rni} 7, Bo{kovi} 7, Gaji} 6 (Romi} -), ^e}ari} 8, ^eprwa 7, Bale{evi} 6, Jovi} 7 (Petorvi} -).

Livadica je ostala neosvojena tvr|ava i posle 13 meseci iako je novi prvoliga{ iz Nove Pazove poveo preko Du{ana Jovi}a. Brzonogi napada~ iz te{ke pozicije uspeo je da matira mladog Baji}a i kruni{e brzu akciju ~iji su kreatori bili ^eprwa i ^e}ari}. Minut pre odlaska u haldovinu Rni} je centrirao a ^e}ari} bio najvi{i u skoku i pogodio stativu.

Odli~ne {anse \uki}a i Jovanovi}a bile su uvertira za izjedna~ewe u re`iji Stefana Radoje. Talentovani vezista doma}ina razmenio je dupli pas sa Vukancem i topovskim udarcem dodao desetu kariku u golgeterski lanac. Ta~ku na bogatu karijeru stavio je Mario Kraguqac u 5. minutu uz ovaciju sa terena i napustio teren i oprostio se od aktivnog igrawa. Zanimqivo je da trener gostiju Nenad Vani} nije ubacio u vatru Borka Pavlovi}a i Kostu Baji}a pa su dvojica Jara~ana me~ protiv biv{eg kluba odgledali sa klupe.

M. Me ni }a nin

^SK Pi va ra – Du nav 0:2 (0:1) ^E LA RE VO: Stadion Pivare, gledalaca: 100, sudija: Maksimovi} (In|ija). Strelci: Rusmir u 21. i A{}eri} u 85.minutu. @uti kartoni: Lazarevi} (^SK Pivara), Jaguzovi} i Rusmir (Dunav). Crveni karton: Lazarevi} (^SK Pivara). ^SK PI VA RA: Miki} 5, Lazarevi} 5, La}arak 5, Jovani} 5, (Davidovi} -), Vorgu~i} 6, Kova~evi} 6, Ivkovi} 6, Mari} 5 (Tepi} 5), Krstanovi} 5 (Stankovi} 5), Vukanovi} 5, Zeqkovi} 6.

DU NAV: Veren~evi} -, Jaguzovi} 6 (Ivani{evi} 6), Javorac 6, Luki} 6, Kokir 7 (Mili~i} 6), A{}eri} 7, Ka~ar 7 (Milanovi} 6), Ilisi} 6, Jerkovi} 7, Rusmir 8, Zogovi} 7.

Jo{ jedno razo~arawe za malobrojne navija~e na rastanku priredili su fudbaleri ^SK-a.

Pora`eni su zaslu`eno od boqe ekipe iz Starih Banovaca koja je znala {ta ho}e, postigla po jedan pogodak u svakom poluvremenu, {to joj je bilo dovoqno za pobedu. Gosti su lako izlazili na kraj s doma}im napada~ima, a u napadu nekoliko puta, i pored dva postignuta pogotka, napravili su pravu pometwu u odbrani rivala. Golovi su postignuti

kao iz uxbenika. Rusmir je lako u{ao u {esnaesterac i kada mu je doma}i golman Miki} po{ao u susret, poslao je loptu u nebraweni deo mre`e. Pet minuta pre kraja lepa akcija igra~a Dunava po levoj strani, lopta je uba~ena na penaltik, a A{}eri} je bio najvi{i u skoku i zakucao loptu pod pre~ku.

V. Vu ja no vi}

Sen ta - Tek sti lac 1:0 (0:0) SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca: 150.

Sudija: B. Pandurov (Zrewanin). Strelac: Mara{ u 47. minutu. @uri kartoni: Radin, Boki} (Senta) i Trifunovi} (Tekstilac).

SEN TA: @ivkov 7, Farka{ 8, Kaka{ 7, Radin 8, Cvetkovi} 8, Boki} 8, Vasin 8 (Besla} -), Popov 8, Mara{ 9, Pankari}an 7 (Te{anovi} 8), Mili} 8.

TEK STI LAC: Pe{i} 7, Stevanovi} 7 (Iri} -), Risti} 8, Arsi}, Krznar 7, Maki} 7, Kaurin 8, DForoslovi} 7 (\urovi} 7), Peruni~i} 7, Trifunovi} 7, Nedlejkovi} 7.

U izuzetno tvrdoj i kvalitetnoj utakmici, bez puno {ansi za golove, Sen}ani su minimalnom pobedom uspeli da opravdaju visoku poziciju na tabeli. U poqu se igralo ~vrsto, a doma}a ekipa je upravo za nijansu bila boqa, pa je slavilapobedu.

Mre`u Pe{i}a u 47.minutu, na proigravawe Danijela Farka{a, odli~nim volej udarcem s 18 metara pogodio je Ivan Mara{.

M. Mi tro vi}

Ki kin da - Ce ment 1:2 (1:1) KI KIN DA: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija Majstorovi} (Stari Banovci), strelci: Stepan~ev u 22. za Kikinda, a Raki} u 13. i Milovi} u 71. minutu za Cement. @uti karton Kuburovi} (Kikinda).

KI KIN DA: Mitrovi} 7, Stojakovi} 6, Babi} 6, Kuburovi} 6, ^olak 6, Vlaji} 6 (Jankovi} -), Iveti} 6 (Kresoja 6), Spahi} 7, Stepan~ev 7, Malinovi} 6, Geci} 6.

CE MENT: Suba{i} 7, Bursa} 6, Radin 6, Ki{ 6, Milovi} 7, ^ovi} 6, Mili~evi} 6, Xari} 6 (Desnica 6), Kalinov 6 (Lukaja 6), Radoja 6, Raki} 7 (Grkovi} -).

Ve} u 2. minutu Kikinda je povela. Nakon lepe akcije Igor Stepan~ev je o{trim udarcem je savladao Suba{i}a. U 13. minutu Aleksandar Raki} je uspeo da naba~enu loptu u kaznenom prostoru doma}in glavom smesti u nebraweni deo mre`e. U 71. minutu radovali su se gosti. Nakon kornera lopta je odbijena od strane odbrambenih igra~a Kikinde ali je do we do{ao Miqan Milovi} i izbliza postigao pogodak.

M. Se ku li}

Do li na - Pa li} 4:1 (1:0) PA DI NA: Stadion Doline, gledalaca 350, sudija: P. Radoj~i} (In|ija), Strelci: \akovi}

BA RA@ ZA POD RU^ NU LI GU NO VI SAD

Gra di {tan ci na pe na le Voj vo di na - @SK 1:1 (0:0) pe na li ma 4:2 TE ME RIN: Igrali{te TSK-a, gledalaca oko 600, sudija Mudrini} (Ba~ka Palanka), strelci: Petrov u 56. za Vojvodinu, a Bukvi} u 80. minutu za @SK. Strelci sa penala: Rajkovi}, Vraki}, Sekuli}, Petrov (Vojvodina), Havim, Popadi} (@SK). @uti kartoni: Sekuli}, Rajkovi}, Velimir (Vojvodina), Topi}, Stojanovi} (@SK).

VOJ VO DI NA: Vla{kalin, Stani}, Biro, Makai, Mom~i~vi} (Velimir), Rajovi}, Sekuli}, Kova~evi} (Vraki}), Petrov, Markov (Sel), Bubawa. @SK: Dovedan, Zagorac (Goli}), Topi}, Medi}, Osatkovski, Bojovi}, Stojanovi}, Popadi}, Havim, Radanovi}, Bukvi}.

Fudbaleri Vojvodine iz Ba~kog Gradi{ta posle izvo|ewa penala plasirali su se u drugi krug bara`a za popunu Podru~ne lige Novi Sad. Posle 120 minuta igre susret je zavr{en bez odluke 1:1(0:0),a posle izvo|ewa penala slavili su Gradi{tanci (4:2) i tako se pridru`ili Mladosti iz Novog Sada i Budu}nosti iz Glo`ana, koji }e u mini ligi da se bore za plasman u Podru~nu ligu Novi Sad. G. K.

Sen ta - Tek sti lac 1:0 Ki kin da - Ce ment 1:2 Za dru gar - Slo ga (T) 2:1 Mla dost (BJ) - Rad ni~ ki (NP) 1:1 ^SK Pi va ra - Du nav 0:2 Do li na - Pa li} 4:1 Vr {ac - Rad ni~ ki ([) 1:0 Ba~ ka To po la (slo bod na) 1. Rad ni~ .(NP)27 2. Sen ta 27 3. Rad ni~.([) 27 4. ^SK Pi va r. 27 5. Slo ga 27 6. Du nav 27 7. Tek sti lac 27 8. Mla do. (BJ) 27 9. Pa li} 27 10. Ba~ . To po la 27 11. Ce ment 27 12. Za dru gar 27 13. Do li na 27 14. Vr {ac 28 15. Ki kin da 27

16 12 11 12 12 12 11 9 9 10 10 10 9 9 6

9 2 6 9 9 7 6 9 5 10 4 11 5 11 9 9 9 9 6 11 5 12 4 13 6 12 3 16 4 17

43:20 40:29 35:25 31:31 31:31 32:29 32:29 31:24 31:33 23:26 35:32 32:36 28:36 26:44 24:49

57 42 42 42 41 40 38 36 36 36 35 34 33 30 22

U po sled wem 30.ko lu (6.jun - sre da) sa sta ju se: Rad ni~ ki ([) - Do li na, Pa li} - ^SK Pi va ra, Du nav - Mla dost (BJ), Rad ni~ ki (NP) - Za dru gar, Slo ga (T) - Ki kin da, Ce ment - Sen ta, Tek sti lac - Ba~ ka To po la.

u 26. (iz penala), ^i`ik u 54. \okovi} u 55. i Memovi} u 75. za Dolinu, Tripkovi} u 51. minutu za Pali}. @uti kartoni: ^i`ik(Dolina7, Salati} (Pali}).

DO LI NA: Jevti} 7, Ivani{evi} 7 (Staji} 7), ^i`ik 8, Nedu~i} 7, ^erwo{ 7, Josimovi} 7, Memovi} 7, \okovi} 7, Karanfilovski 7 (Ninkov 7), Tripkovi} 7, \akovi} 8 (Tomin -) PA LI]: Milivojevi} 6, Rodi} 6, Klisura 6 (Anti} 6), Mandi} 7, Jagodi} 7, Salati} 6 (Stojanovi} 6), Nedeqkovi} 6, Tripkovi} 7, Varga 7, Panteli} 7, Zlatkovi} 6 (Pr{i} 6).

Doma}i fudbaleri velikom borbeno{}u i zalagawem osvojili su tri boda protiv vrlo dobre ekipe Pali}a. U 26. minutu sru{en je Karanfilovski, a sudija je opravdano pokazao na belu ta~ku, siguran realizator je bio kapiten \akovi}. Posle odmora gosti su izjedna~ili, a strelac je bio Tripkovi}. U samo dva minuta fudbaleri Doline su do{li do rezultatske prednosti.

B. Stoj kov ski

Vr {ac – Rad ni~ ki ([) 1:0 (0:0) VR [AC: Gradski stadion, gledalaca: 400, sudija: [utalovi} (Novi Sad). Strelac: Joksimovi} u 85.minutu. @uti kartoni: Rankov, Beqin, Mihajlovi}, ^uki} (Vr{ac), Simiki}, Ili} (Radni~ki).

VR [AC: [aranov 6, Ranimirov 7, Babi} 7, Beqin 7, Rankov 8, Stija~i} 6, Sarajlin 6 (\uri} 6), Mihajlovi} 6, Joksimovi} 7 (Milivojev ), ^uki} 7 (Dubi~anin), Kalin 6 RAD NI^ KI ([): Vujasinovi} 6, Ku~alovi} 7, Petrovi} 6, Bjelo{ 6, Ili} 6, Simiki} 6, Duki} 6 (Savi} 6), Stojiqkovi} 6 (Vu~i} 6), \oki} 7, Baqak 7, ]iri} 7 Trudili su se Vr{a~ki fudbaleri da dostojanstveno zavr{e sezonu, re{eni da navija~ima priu{te priliku da se raduju pobedi, bez obzira {to ona ne}e biti od presudnog zna~aja za wihovu srpskoliga{ku sudbinu.

B. Jo si mov

Voj vo |an ska li ga Is tok Vojvodina (NM) - Jedinstvo (BK) 0:0, Kolonija - Ba~ka 1901 1:2, Sloboda - Borac (S) 2:0, Jedinstvo (NB) - Dinamo 1:1, Proleter (BK) - Kozara 4:1, Radni~ki (B) - Obili} 7:1, Budu}nost (SC) - AFK 2:1, Radni~ki (Z) - Ba~ka (P) 0:2.

Voj vo |an ska li ga Za pad Borac (NS) - Budu}nost (M) 2:1, Crvena zvezda - Ba~ka (BP) 2:0, Jugovi} - Prvi maj 0:0, Mladost (BP) - Radni~ki (SM) 0:4, Sloga (E) - Mladost (T) 4:0, Jedinstvo (SP) - Obili} 6:0, Indeks - Omladinac 2:1, Polet (S) - Stani{i} 5:3.

SPORT

c m y

dnevnik

GVA RI O LA SE SE LI U WU JORK

Ni sam u`i vao u igra ma Bar se Navija~ima {irom sveta mo`da nije toliko dosadilo da gledaju dominaciju fudbalera Barselone na terenu, igru sa najmawe 70 odsto lopte u nogama, utakmice u kojima Blaugrana vezuje i 800 pasova za 90 minuta, ali tvorcu jednog od najdominantnijih timova svih vremena dosadilo je.Biv{i trener Barselone, s kojom je za ~etiri godine osvojio 14 trofeja u [paniji, Evropi i svetu, Pep Gvardiola, objasnio je zbog ~ega je odlu~io da se povu~e sa klupe

znatno ve}i, jer se pred velike utakmice u vi{e navrata tokom nedeqe izlazi pred kamere, a to se radi i na po~etku, tokom i na kraju priprema, itd.

Koliko daleko od svega `eli da se skloni, ovaj harizmati~ni fudbalski stru~wak otkrio je da }e posle prvog posla u karijeri (pre Barselone, vodio je samo Barselonu B), oti}i da `ivi u Wujorku, na Menhetnu.

Ipak, nije `eleo ni da potvrdi, ali ni odbije mogu}nost da se jednog dana vrati u Barselonu.

kluba, u kojem je stekao ime i kao igra~ i kao trener. Trenutno se odmara u Dubrovniku.

- Nisam u`ivao vi{e u Barsinim utakmicama u Ligi {ampiona i Primeri - priznao je Gvardiola (41) u intervjuu za izraelski „Kanal 2”. - Bilo je jako te{ko. Biti trener Barselone zahteva ulagawe enormne energije.

Posle toliko vremena, morate da se udaqite i posvetite sebi.

Od leta 2008. do kasnog prole}a 2012. godine, Gvardiola je predvodio Barselonu na 246 zvani~nih utakmica, ostvario 178 pobeda, 47 remija i 21 poraz (73%), uz gol-razliku 635:181 (+454). Samo je u prvoj sezoni do`iveo sedam poraza, a potom ~etiri, {est, pa opet ~etiri.

Koliko je neke stvari morao ~esto da radi, govori i broj konferencija za medije. Ako je ekipu vodio na 246 utakmica, to zna~i da se najmawe 492 puta pojavio pred novinarima i odgovarao na pitawe (pre i posle utakmice), mada je taj broj sigurno

- Ni{ta jo{ nisam odlu~io, mora}emo da sa~ekamo i vidimo.

Mo`da }u se vratiti u Barselonu, mo`da ne}u. Ali, ja }u uvek i svuda nositi Barsu u svom srcu, gde god da idem i ma {ta da radim - rekao je Gvardiola, za kojim Katalonija i daqe pla~e.

Jo{ ne{to, iz wegovog odgovora vezanog za Menhetn i sklawawe od stresa, mo`e se naslutiti da on slede}e sezone ne}e preuzeti nijedan veliki klub, odnosno da spekulacije oko prelaska u ^elsi i promociju u najpla}enijeg trenera dana{wice (12 miliona evra godi{we), nisu ta~ne.

Osim, ako je Gvardiola selidbu u ekonomski centar planete podrazumevao pod zanimqiv letwi raspust.

Gvardiola je za ~etiri godine na klupi slavnog katalonskog kluba osvojio dve Lige {ampiona, tri titule prvaka [panije, dva svetska klupska prvenstva, dva Kupa kraqa, tri {panska i dva evropska Superkupa.

Jan ko pre ko Be ne toa do Al ma gra Janko Tipsarevi} igra}e u osmini finala Rolan Garosa prvi put u karijeri. Drugi reket Srbije je u tre}em kolu pobedio @ilijena Benetoa posle minuta igre - 6:3, 7:5, 6:4. Tako se Janko revan{irao Francuzu za poraz u whovom jedinom prethodnom me~u, i to na istom mestu pre {est godina.

Osmi teniser sveta }e se u ~etvrtom kolu sastati sa Nikolasom Almagrom.

Prvi set je trajao 42 minuta, a Tipsarevi}u je bilo dovoqno da iskoristi jednu od {est brejk lopti (za 4:2), jer protivniku nije dozvolio nijednu, da do|e do 6:3. U tom periodu dobro je servirao i napravio ~ak 20 direktnih poena, naspram sedam protivnika. Kada se u obzir uzme da su imali isti broj neiznu|enih gre{aka (po deset), jasno je u kojoj meri je Janko dominirao.

U drugom setu (60 minuta) doma}i igra~ je pru`io ja~i otpor. Bio je blizu da napravi brejk u {estom gemu. Bilo je 0:40, Tipsarevi} je uspeo da izjedna~i, a u nastavku je Beneto jo{ tri puta imao prednost.

Ipak, Srbin je spasio svih {est brejk lopti i dobio gem - 3:3.

Janko je do prvih brejk prilika

Janko Tipsarevi}

stigao kod 5:5. Kao i Francuz malo ranije i on je imao tri „vezane” brejk lopte. Beneto je stigao do 30:40, ali je zatim Tipsarevi} napao i realizovao tre}u - 6:5. Ubrzo je bez problema pove}ao vo|stvo na 2:0 u setovima (7:5). Dakle, ponovo mu je jedan brejk bio dovoqan.

To nije bio slu~aj u tre}em setu. Tada je Beneto kona~no uspeo da oduzme servis Janku, za 3:1, posle sumwive odluke sudije. Odmah zatim je Francuz duplom servis gre{kom omogu}io

Vimbldon is pred Olim pi ja de Ana Ivanovi} posle eliminacije od Sere Erani na Rolan Garosu smatra da }e mnogo boqe partije pru`iti u Londonu na Vimbldonu, jer smatra da je to najbitniji turnir u ovoj godini.

- Vimbldon je najpresti`nije tenisko takmi~ewe.To je za mene najva`niji turnir ove godine. Naravno da i Olimpijske igre imaju posebnu dra`, tako da ne bih imala ni{ta protiv, da tamo zabele`im dobar rezul-

Ma ra do na oteo Drog bu?

Didije Drogba je bio vi|en na izlaznim vratima Stamford brixa, ali su posle osvajawa Lige {ampiona iz ^elsija poru~ili da }e ga zadr`ati. Ipak, oglasio se kasnije i reprezentativac Obale Slonova~e izjavom da }e ipak napustiti plavce posle osam godina. A gde }e sjajni centarfor?

Od ranije je poznato da [angaj ima nameru da se „otvori” i dovede Drogbu, a sada je, tako bar tvrde engleski mediji, u borbu u{ao i dobio je - Al Vasl. Re~ je o klubu iz Ujediwenih Arapskih Emirata, na ~ijoj klupi sedi Dijego Armando Maradona. Al Vasl je dovoqno finansijski mo}an da mo`e sebi da priu{ti senzacionalni transfer.Navodno, dogovor je postignut, a prema wemu }e Drogba zara|ivati 300 hiqada funti nedeqno.

- Koji klub na svetu ne bi po`eleo Drogbu? Takvog igra~a svako `eli da ima u svojim redovima - rekao je Maradona.

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA FUD bAL Pod ru~ na li ga No vog Sa da BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska - Metalac AV, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Kabel, [AJKA[: [ajka{ - Vrbas, SRBOBRAN: Srbobran - Slavija (NS), BA^KA PALANKA: Stari Grad - Slavija (P.), PETROVARADIN: Petrovaradin - Ba~ka 1923, GAJDOBRA: Hercegovac - Jedinstvo (Rum.).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da KISA^: Tatra - Dinamo, ^EREVI]: Sremac Beomal - ^enej, BEGE^: Ba~ka - @elezni~ar, NOVI SAD: Mladost - Sirig, BANO[TOR: Proleter Futog, SREMSKA KAMENICA:Fru{kogorac - Vinogradar, TEMERIN: TSK - Fru{kogorski partizan.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

19

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE U RO LAN GA RO SU

ANA IVA NO VI] NE MA DI LE MU

Pepe Gvardiola ulicama Dubrovnika

nedeqa3.jun2012.

Ana Ivanovi}

tat. Posle Vimbldona }u oti}i na odmor nedequ dana na neku pla`u, a potom nastavqam sa pripremama za sportski doga|aj ove godine u Londonu - isti~e Ana Ivanovi}.

Pripreme za Vimbldon po~e}e turnirom u Istbornu, a potom nastaviqa da trenira u Londonu.

- Olak{avaju}a okolnost je {to Najxel ima ku}u u Londonu, tako da }u mo}i u miru da se pripremim za drugi Grend slem tur-

nir. O~ekujem da budem mnogo boqa nego u Parizu. Na Rolan Garosu je bilo nekih gre{aka koje `elim u narednom periodu da ispravim. Duple gre{ke sam pravila jer nisam na adekvatan na~in koristila noge prilikom servisa. Bilo je puno uspona i padova kod servisa tokom celog me~a protiv Erani.

Aninom eliminacijom Srbija je ostala bez `enskog predstavnika na {qaci u Parizu.

- Protivnica je bila boqa u drugom i tre}em setu. Igrala je ofanzivnije, a lopte su joj bile du`e i sa dosta spina.Napravila sam dosta neiznu|enih gre{aka.

Erani je mnogo boqe servirala od mene, {to je na kraju i odlu~ilo pobednika.

Ova sezona je do sada bila dosta uspe{na za Anu Ivanovi}. Srpska teniserka, smatra da poraz od Erani ne}e omesti da nastavi sa dobrim rezultatima.

- Zadovoqna sam u~inkom na Rolan Garosu jer sam dala sve od sebe.To je bio moj maksimum u ovom momentu. Nemam za ~ime da `alim. Poraz me ne}e omesti jer u nastavku sezone imam velike ambicije. Nastavi}u vredno da treniram, posto ima jo{ dosta turnira do kraja sezone. Sigurna sam da }u kraj sezone do~ekati mnogo boqe plasirana nego prethodne godine- zakqu~ila je Ana Ivanovi}.

S. An ti}

Zi mo wi} i Qo dra u tre }em ko lu Nenad Zimowi} i Majkl Qodra plasirali su se u osminu finala Rolan Garosa u konkurenciji dublova. Srbin i Francuz su drugom kolu pobedili Goa Soedu iz Japana i Jen Sun Lua iz Tajvana - 6:3, 6:3.

U borbi za ~etvrtfinale Zimowi} i Qodra igra}e protiv kolumbijskog para Huan Sebastijan Kabal - Robert Farah, koji je eliminisao Viktora Haneskua iz Ruminije i Xejmsa Seretanija iz SAD - 6:4, 6:2.

protivniku priliku da uzvrati 30:40. Ali, odservirao je peti as, onda osvojio i naredna dva poena i sa~uvao brejk prednosti - 4:1.

A onda je usledila Jankova serija od pet uzastopnih osvojenih gemova.

Ono {to je propustio u petom, 27-godi{wi Beogra|anin iskoristio je u sedmom gemu. I tada je Beneto asom spasio jednu brejk loptu, ali ne i drugu posle duge razmene udaraca. Iako je 30-godi{wi Francuz imao ini-

cijativu u poenu, poslao je lopticu u mre`u - 3:4.

Srpski teniser je ~etvrti brejk na me~u napravio za 5:4, ponovo posle gre{ke rivala, pa mu je preostalo samo da „odservira” pobedu posle dva sata i 35 minuta igre - 6:4.

Po dve pobede pro{le, 2009. i 2007. godine bili su najboqi Jankovi rezultati na Rolan Garosu. Sada je ve} nadma{io taj rezultat, jer je, pre Benetoa, bio boqi od jo{ jednog Francuza, @eremija [ardija (7:6, 6:1, 7:5) i Amerikanca Sema Kverika u prvom kolu (2:6, 6:4, 7:6, 6:3).

Slede}i rival }e mu biti najte`i do sada, 12. nosilac, a 13. na ATP listi, Nikolas Almagro. [panac nije imao problema u prethodnom delu takmi~ewa na Rolan Garosu. Jo{ ni set nije izgubio. Savladao je Italijana Paola Lorencija, Kipranina Markosa Bagdatisa i u tre}em kolu Argentinca Leonarda Majera - 6:4, 6:1, 6:2. Tipsarevi} i Almagro se nikada nisu sastajali.

Ukoliko Janko savlada [panca do}i }e u drugo grend slem ~etvrtfinale u karijeri. Do sada je me|u osam najboqih stigao samo pro{le godine na US openu kada je u ~etvrtom setu predao me~ Novaku \okovi}u.

NO VAK \O KO VI] PO ^I STIO DE VIL DEA

Se pi no vi iza zov

Novak \okovi}

Novak \okovi} je u petak „po~istio” Nikolasa Devildea (6:1, 6:2, 6:2) sa pariske {qake.

Ostvario je ubedqivu pobedu protiv tek 286. igra~a sveta. @urilo mu se, jer bi, da je pao mrak, morao me~ da nastavqa dan kasnije. To mu nikako ne bi odgovaralo.

- Posledwih 15 minuta je bilo veoma te{ko, ali mi je bilo vrlo va`no da se me~ zavr{i u petak, da se zavr{nica ne odla`e za subotu.

Ne bih voleo da zbog nekoliko gemova ponovo izlazim na teren protiv wega- rekao je \okovi}.

Naredni Novakov rival bi}e Italijan Andreas Sepi, koji je posle pet setova pobedio [panca Fernanda Verdaska.

- Sepi izuzetno dobro igra na svim podlogama, ali mislim da najvi{e u`iva na {qaci. Ve} je ostvario nekoliko zna~ajnih pobeda, posledwu protiv Verdaska. Pripremi}u se najboqe {to mogu, jer kao i uvek, `elim da pobedim. \okovi} se zatim na{alio na ra~un Italijana, koji je nedavno osvojio trofej na turniru Serbia open pobediv{i u finalu Francuza Benoa Pera.

- Sepi je u sjajnoj, mo`da i formi karijere. Mislim da }e pola Srbije navijati za wega, jer je osvojio turnir u Beogradu- zavr{io je uz osmeh \okovi}.

Srbin je dobio svih sedam me~eva sa Italijanom, posledwi nedavno u Monte Karlu.

Re zul ta ti Mu{karci: Ferer - Ju`ni 6:0, 6:2, 6:2, Tipsarevi} - Beneto 6:3, 7:5, 6:4, Almagro - Majer 6:4, 6:1, 6:2, Marej - @iraldo 6:3, 6:4, 6:4, Gaske - Has 6:7, 6:3, 6:0, 6:0. @ene: [vedova - Navaro 6:4, 7:5, Lap~enko - Skjavone 3:6, 6:3, 8:6, Kvitova - Brat~ikova 6:2, 4:6, 6:1, Li - Mhale 3:6, 6:2, 6:1, Zakopalova - Pavli~enkova 6:3, 7:5, [arapova - Peng 6:2, 6:1.

20

SPORT

nedeqa3.jun2012.

dnevnik

KVA LI FI KA CI JE ZA PR VEN STVO EVRO PE

Srpkiwe potvrdile plasman Sr bi ja - Por tu ga li ja 37:21 (21:9) NOVI SAD: Hala na Slanoj bari, gledalaca 500, sudije: Le{~inski i Pie~ota (Poqska). Sedmerci: Srbija 5 (4), Portugalija 2 (2). Iskqu~ewa: Srbija 6, Portugalija 4 minuta.

SR BI JA: Krpe` 1, Popovi} 4, Leki} 1, Dmitrovi} 2, Mati}, Damwanovi} 5 (2), Eri} 1, Rajovi} 2, Pop Lazi} 5, Ogwenovi} 5, Filipovi} 1, Toma{evi} (10 odbrana), Tatalovi} (10 odbrana), Milo{evi} 3, Li{~evi} 2, Barto{i} 5 (1).

POR TU GA LI JA: Aguiar 1, An. Andrade 2, Sabino, Lopes 2, Silva, A. Andrade 3, Antunes, Gois (4 odbrane),K. Koreia 2 (2), Pereira 5, M. Koreia (3 odbrane), Pineiro 2, S. Lopes 2, Pina 1, Soares 1.

Gru pa 2 - 6. ko lo Ru mu ni ja - Gr~ ka Sr bi ja - Por tu gal 1. Ru mu ni ja 2. Sr bi ja 3. Por tu gal 4. Gr~ ka

6 6 6 6

5 5 2 0

31:14 37:21 0 0 0 0

1 187:128 10 1 179:131 10 4 151:180 4 6 114:192 0

Rukometa{ice Srbije u duelu s Portugalijom potvrdile su da imaju kvalitet, ali i da }e u~estvovati na Prvenstvu Evrope u Holandiji. Devojke, koje predvodi selektor Sa{a Bo{kovi}, nisu imale te`ak zadatak u duelu s Portugalkama, {to kazuje i krajwi rezultat me~a. Pobedile su ~ak sa {esnaest golova razlike, a moglo je da bude i vi{e i ovaj

Jovana Barto{i} poga|a gol Portugalki

susret dobro je do{ao na{oj najboqoj selekciji i za uigravawe.

Sve devojke dobile su {ansu i sve su, sem Danijele Mati}, pogodile mre`u go{}i. Bilo je i nekoliko sjajnih i uigranih akcija, ali i kontranapada u kojima su Srpkiwe bile precizne.

Ve} od prvog zvi`duka sirene videlo se da na{e reprezentativke `ele da na najboqi na~in zavr{e kvalifikacije i poka`u Novosa|anima. Dr`ale su se Portugalke, kojima obu~enost

Fo to: S. [u {we vi}

rukometnoj igri nije ba{ na zavidnom nivou, negde do 9. minuta, a onda je krenuo uragan. Poga|ale su Sawa Damwanovi}, Sla|ana Pop Lazi}, Svetlana Ogwenovi} i Jovana Barto{i} iz svih pozicija i cela ekipa igrala je apsolutno ozbiqno i nadahnuto. Ni u jednom trenutku niko nije `eleo da potceni rivalke. Naravno, u tom delu odli~no je branila Katarina Toma{evi}, koja je s gola razgovarala s mali{anom u publici. To

MU [KA SU PER LI GA

FI NA LE KU PA SR BI JE

Kom{ijski derbi - ni~iji Ju go vi} Uni met - Voj vo di na 24:24 (14:14) KA]: Dvorana „Hram”, gledalaca 900, sudije Mari} (Pan~evo), Ma{i} (Zrewanin). Sedmerci: Jugovi} Unimet 4 (3), Vojvodina 2 (2), iskqu~ewa: Jugovi} Unimet 6, Vojvodina 6 minuta.

JU GO VI] UNI MET: Kukobat (5 odbrana), Vrgovi}, Vasi} 2, Crnoglavac, Kankara{ 2, Radakovi}, Vugdragovi} 3, Travar 1, Vukovqak 2, Krsman~i}, Jo{i} 5 (3), Ili}, Stejin 2, Vuj~i}evi} 1, Vujadinovi} 6, Perovi} (2 odbrane).

VOJ VO DI NA: L. Arseni}, Vukovi} 3, M. Radi{i} 2, Bari{i} 7 (2), Veselinov 5, Stjepanovi}, Abaxi}, Damjanovi} (9 odbrana, sedmerac), B. Radi{i} 3, N. Arseni}, Marjanac 1, Milo{evi} 3, \uri}.

U ve~itom kom{ijskom rukometnom derbiju Novosa|ani i Ka}ani su podelili bodove. Realno podela bodova je najpravednija. Tokom celog susreta Novosa|ani su imali rezultatsku prednost. Bili su vrlo ubedqivi na bekovskim te pozicijama pivota i golmana. Iako su

u utakmicu u{li sa svega devet igra~a i ~etiri golmana izdr`ali su atletiku Ka}ana i fenomenalnu podr{ku koju su sa tribine Hrama pru`ili svojim qubimcima.

Golman Damjanovi} je u presudnim trenuci ma us peo da ukroti udarce Jo{i}a i Travara, a u dva navrata i Vujadinovi}a pa su Novosa|ani u posledwih sedam minuta susrta u{li sa predno{}u od dva gola.

U posledwa tri minuta gosti su na~inili dve vezan gre{ke, a fantasti~ni borac Vujadinovi} je uspeo da poravna rezultat na 23:23. Usledio je {ut Bari{i}a, a potom i gre{ka iskusnog Radakovi}a koji je minut pre kraja susreta poslao je previsoku loptu ka Vujadinovi}u.

Pri vo| stvu No vo sa|ana od 24:23 iskusni Milo{evi} u tri koraka je u{ao u prostor Jugovi}a ali wegova lopta je oti{la preko gola. U posledwem napadu Ka}ana Jo{i} je uspeo da prona|e put do mre`e Damjanovi}a i tako izvu~e bod za svoju ekipu.

Ju go vi} - Voj vo di na Rad ni~ ki - Cr ven ka PKB - Po `a re vac Na pre dak - Sme de re vo Obi li} - @e le zni ~ar Ko lu ba ra - Me ta lo pla sti ka Di na mo - Ru dar Cr ve na zve zda - Par ti zan

24:24 30:30 20:19 26:20 36:37 29:26 32:34 29:26

1. Par ti zan 30 25 3 2 912:770 53 2. Voj vo di na 30 21 5 4 865:767 47 3. Rad ni~ ki 30 16 6 7 835:782 39 4. Me ta lopl. 30 16 2 11 824:750 35 5. Ju go vi} 30 12 7 11 763:759 31 6. Ko lu ba ra 30 13 5 12 849:861 31 7. Na pre dak 30 13 4 13 793:804 30 8. C. zve zda 30 15 5 10 808:762 29 9. Ru dar 30 12 4 14 799:803 28 10. @e le zn. 30 12 4 14 849:901 28 11. PKB 30 11 3 16 752:775 25 12. Cr ven ka 30 11 2 17 801:833 24 13. Po `a re v. 30 11 2 17 756:782 24 14. Sme de r. 30 11 2 17 685:740 24 15. Di na mo 30 6 2 22 816:904 14 16. Obi li} 30 6 0 24 772:876 12 Pr vak Sr bi je eki pa Par ti za na igra }e u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na, Voj vo di na }e igra ti u Ku pu EHF - a, a kra gu je va~ ki Rad ni~ ki i su bo ti~ ki Spar tak Voj put na stu pi }e u ^e leny ku pu. Iz Su per li ge su is pa li: Obi li}, Di na mo, Sme de re vo i Po `a re vac.

Gledaoci su obe ekipe ispratili burnim aplauzom. J. Ga li}

SR BI JA UBE DQI VA NA OTVA RA WU EVRO LI GE U SU BO TI CI

^arda{ po srpskim notama Sr bi ja – Ma |ar ska 3:0 (25:15, 25:12, 25:22) SUBOTICA: Hala sportova, gledalca: oko 3.500. Sudije: Ikhami Sewurt i Jaromir Antu{ak.

SR BI JA: Mihajlovi}, @ivkovi}, Male{evi}, Radenkovi}, Vesovi}, Veqkovi}, Bjelica, Ninkovi}, Ra{i}, ]ebi}, Starovi}, Blagojevi} (libero).

MA \AR SKA: Sakmari, Miklai, Milovi~, Mol~awi (libero), Tala{, Dekaw, Sivo{, Taka~, Sele{, Degi, Liliom, Na|.

Odbojka{ice Srbije nisu imale nikakvih problema na otvarawu turnira grupe A, Evropske lige, nakon {to su sa 3:0 savladale Ma|arsku, bez obzira na to {to je selektor Terzi} izveo sastav zna~ajno druga~iji od onog koji je u Japanu izborio olimpijsku vizu. [arena reprezentacija Srbije po~ela je malo lo{ije prvi set

protiv Ma|arske, a reprezentacija na{eg severnog suseda vodila je sa 3:1, 6:5. Kona~no, kada se namestio blok Srbije, doma}e su povele sa 8:6, upravo posle bloka Ninkovi}eve, a u seriji od 6:1 Srbija je brzo povbela sa 11:7.

Nova serija, ovoga puta od 8:2 donela je jo{ ve}u prednost Srbiji, bilo je 19:9, a tek je Liliomova uspela da prekine seriju koju je imao srpski tim. Ipak, to nije bilo dovoqno da se bilo {ta promeni, dobar servis Veqkovi}eve i kontra koju realizuje Ninkovi}eva privodi set kraju.

Jo{ je Srbija bila ubedqivija u drugom setu, uprkos servis gre{kama u otvarawu ovog perioda igre. Brzo je Mihajlovi}eva odservirala as sa 8:3, a na drugom obaveznom odmobur bilo je 16:7 nakon kuvawa @ivkovi}eve. Dva bloka Na|ove najavila su da Ma|arice mo`da ne}e tako lako

je dokaz kako su na{e devojke igrale i u zoni.

Na odmor su doma}e oti{le s dvanaest golova prenosti i na po~etku drugog poluvremena, go{}e su na~inile seriju od 0:4.

Ali vi{e od toga nisu mogle, mada su u svojim redovima imale nadahnutu Mariju Pereiru. Rezultat je, u korist Srbije, rastao iz minuta u minut i na kraju su zaslu`eno nagra|ene aplauzom od oko 500 gledalaca.

M. Pa vlo vi}

A grupa [panija - Rumunija Srbija - Ma|arska Da nas

3:0 3:0

Ma |ar ska - [pa ni ja (17.30) Sr bi ja - Ru mu ni ja (20,15) prepustiti set Srbiji, ali to se ipak nije desilo. Zavr{nica je pripala Bjelici koja je, kao i Male{evi}eva, u{la u igru u zavr{nici drugog seta.

Tek su na otvarawu tre}eg seta Ma|arica zaigrale boqe u bloku, poene su pokupile Sivo{ i Maklai, a Ma|arska je smawila vo|stvo Srbije na 5:7. Sve je, ipak, do{lo brzo na svoje mesto, jer je Srbije, i uz evidentne probleme sa povredama, u ovom momentu mnogo boqi rival od Ma|arske.

N. S.

Rekord Zorane Arunovi}

U FI NA LU PLEJ OFA IGRA ]E PAR TI ZAN I CR VE NA ZVE ZDA

Glavoboqa oko termina Ranije zakazani turnir svetskog Gran prija za odbojka{ice, mogao bi da izmesti iz Pionira jedan ili dva me~a ko{arka{kog finala izme|u Partizana i Crvene zvezde .

Prve dve utakmice finala plej-ofa bi}e odigrane 5. i 8. juna u Pioniru, u organizaciji crno-belih, pa crveno-belih. [ta }e biti daqe, stvar je dogovora „ve~itih rivala” i direktora Agro`iv Superlige Predraga Boji}a.

Tri strane sasta}e se u ponedeqak u Ku}i ko{arke i razmotriti sva pitawa vezana za organizaciju finalne serije, a tema broj jedan bi}e termini odigravawa tre}e i eventualne ~etvrte utakmice, koje se po aktuelnom rasporedu „sudaraju” sa Gran pri turnirom odbojka{ica.

Taj turnir igra se od 15. do 17. juna, s tim da bi zbog postavqawa odbojka{ke podloge Pionir bio zauzet ve} od 12. juna.

Upravo to je datum koji je Superliga odredila za odigravawe tre}e finalne utakmice, {to bi zna~ilo da Partizan kao wen doma}in morao da tra`i drugu dvoranu. Hala sportova u nezvani~nim razgovorima se odmah nametnula kao logi~na alternativa, ali zamenik direktora hale Pionir, Vladan Sekuli}, da je malim pomerawem termina mogu}e odigrati u Pioniru kompletno finale - sa izuzetkom ~etvrtog me~a.

- Mi smo ve} uputili predlog da termini budu 5, 8, 11, 15. i 19, umesto 12, 15. i 18. juna. Tako bi se tre}a utakmica igrala dan pre postavqawa odbojka-

{ke podloge, a bilo bi prostora i da timovi obave po jedan trening uo~i eventualne pete utakmice - rekao je Sekuli}.

- Jedino bi Crvena zvezda morala da prona|e dvoranu za ~etvrti me~, ako do wega do|e.

Naravno, to je samo predlog, koji Partizan i(li) Zvezda ne moraju da usvoje. Direktor crveno-belih Davor Ristovi} istakao je da u ovom trenutku ne `eli da prejudicira re{ewe i da }e sve biti poznato posle sastanka u ponedeqak.

- Znali smo za mogu}nost preklapawa termina, ali iskreno, nismo se puno bavili time, jer smo bili koncentrisani na polufinalnu seriju protiv Radni~kog. Ne mogu da ka`em kako }e problem biti re{en - izjavio je Ristovi}.

Sportski direktor crno-belih Dragan Todori} rekao nam je samo da je obave{ten o sastanku u Ku}i ko{arke, a direktor Superlige Predrag Boji} da je „u kontaktu sa qudima iz Pionira” i da }e poku{ati u najkra}em roku da prona|e re{ewe na zadovoqstvo svih.

Partizan je ove sezone je dva puta bio doma}in u novobeogradskoj Hali sportova (protiv Krke i Zagreba), dok je Crvena zvezda Diva organizovala jednu utakmicu u dvorani FMP-a u @elezniku (protiv Budu}nosti). Jasno je, ipak, da bi me|usobni okr{aj „ve~itih” van Pionira predstavqao potpuno druga~iji organizacionobezbednosni izazov. Seqakawe po Beogradu i okolini sigurno se ne bi pozitivno odrazilo ni na ve} klimav renome doma}eg prvenstva, ali iz ove ko`e se sada ne mo`e.

JA MAJ ^A NIN VE] SA DA U PU NOJ FOR MI

Bolt sprema spektakl u Londonu Zorana Arunovi} iz Crvene zvezde odbranila je titulu MK pi{toqem 30 plus 30 metaka u finalu Kupa Srbije na streli{tu na Carevoj }upriji sa dva izvanredna rezultata – 590 krugova u osnovnom delu (294 precizno, 296 brza paqba) i sa finalnom serijom od 202,2 kruga zabele`ila ukupno 792,2 kruga {to je novi dr`avni rekord finala. Wena sestra Jelena ponovo je bila druga.

Jasna [ekari} i Bobana Veli~kovi} nisu ga|ale.

I Danica Ra{eta iz Zemun Centra odbranila je titulu za juniorke ovim or`ujem i to joj je tre}a uzastopna (2010, 2011. i 2012). Ana Alentijev iz Smedereva je, kao i pro{le godine, druga.

U Novom Sadu su se odr`ala takmi~ewe u finalu Kupa Srbije u svim disciplinama na 50 metara.

Nemawa Mirosavqev (Novi Sad) je odbranio titulu MK pu{kom 60 metaka le`e}i ispred pro{le godine bronzanog Stevana Pletikosi}a („^ika Mata“). Prvo mesto iz 2011. odbranila je i Andrea Arsovi} (Partizan). Druga je bila najboqa juniorka Marta Bire{ (Jedinstvo, Stara Pazova) dok je bronzu osvojila pro{logodi{wa drugoplasirana Ivana Maksimovi} („Novi Beograd U{}e“).

U ga|awu MK pi{toqem slobodnog izbora ponovo je kao i lane slavio Damir Mikec iz Policajca. Kao i 2011. Dimitrije Grgi} iz Akademca je osvojio drugo mesto, a Andrija Zalti} („A. Dejovi}“) tre}e.

Najboqi junior MK pu{kom 60 metaka le`e}i bio je Milo{ Tasi} iz Vrawa, koji je bio boqi od pro{logodi{weg pobednika Borislava Maziwanina (Policajac).

Tasi} je lane bio tre}i. Marta Bire{ (Jedinstvo) je osvojila juniorsku titulu sa sedam krugova prednosti pred Violteom Teodorom Trifunov iz Novg Sada.

Svetski rekoreder i olimpijski {ampion u sprintu Jamaj~anin Jusein Bolt rekao je da na Olimpijskim igrama u Londonu `eli da impresionira i zabavi publiku.

kord koji je postavio 2009. iznosi 9,58. Bolt je najavio da `eli da bude spreman za konkurenciju i da mo`e da tr~i jo{ br`e.

- Znam da mogu da idem jo{ br`e jer je po~etak sezone. Svi se spremaju za Olimpjske igre i

Usein Bolt

- Odavno nisam bio u Londonu i jedva ~ekam po~etak. @elim da zadivim qude - istakao je Bolt.

On je u glavnom gradu Velike Britanije govorio na promociji nove linije ode}e koja je inspirisna legendarnim rege muzi~arom Bobom Marlijem.

Bolt je pre ~etiri godine na Igrama u Pekingu postao {ampion na 100 metara, 200 metara i u {tafeti ~etiri puta 100 metara postavqaju}i svetske rekorde u svim disciplinama.

Na mitingu u Rimu u ~etvrtak Jamaj~anin je pokazao odli~nu formu ubedqivom pobedom na 100 metara najboqim vremenom sezone 9,76. To je tre}e najboqe vreme na 100 metara koje je Bolt istr~ao u karijeri. Svetski re-

`ele da postignu vreme 9,8. Za mene }e i 9,7 biti dobro - dodao je 25-godi{wi Jamaj~anin.

On je tokom karijere najavqivao i da `eli da tr~i 100 metara za oko 9,4 sekunde dok mu je „granica iz snova” za 200 metara 19 sekundi.

Jamaj~anin je rekao i da }e u Londonu u`ivati u podr{ci svojih zemqaka koji u velikom broju `ive u glavnom gradu Britanije, dodav{i da }e to predstavqati posebnu inspiraciju za wega.

- Znam da oni imaju velika o~ekivawa od mene i zato treniram da im priredim spektakl.

Jedna od dobrih stvari u Londonu je {to }e biti i jamaj~anska kuhiwa pa je jedini problem da ne dobijem vi{ak kilograma - u {ali je zavr{io Bolt.

nedeqa3.jun2012.

c m y

dnevnik

^E KA JU ]I EVROP SKO FUD BAL SKO PR VEN STVO 2012.

Kad se bu ba ma ra za ko tr qa vropsko fudbalsko prvenstvo, ko- slova~ka i Jugoslavija), a prva titula je takmi~ewa) pobedila je Danska. Broj u~eje po~iwe u petak i od 8. juna do 1. pripala Rusiji, koja je nakon produ`etaka snika je udvostru~en 1996. godine u Enjula }e se odr`ati u Poqskoj i bila boqa od SFRJ 2 :1. Finale je odr`a- gleskoj, gde je tre}u titulu osvojila NeUkrajini, bi}e 14. takmi~ewe najboqih no u Parizu na stadionu „Park prin~eva“, ma~ka. U Belgiji i Holandiji su se radoreprezentacija Starog kontinenta. Prvo pet godina nakon smrti Anrija Delonija. vali Francuzi, koji su samo potvrdili je odr`ano 1960, s tim da su se do 1976.

Na slede}em prvenstvu, odr`anom ~e- svoju tada{wu dominaciju, jer su se dve igrala samo polufinala i finale. Prvi tiri godine kasnije, u kvalifikacijama godine ranije okitili i titulom svetturnir odr`an je 1980. godine u Italiji, je nastupilo 29 od 33 ~lanice UEFA-e, a skih prvaka. U Portugalu 2004. za mo`da kada je nastupilo osam reprezentacija. titula je pripala [pancima. Dve novo- najve}e iznena|ewe u istoriji Evropskih Prvenstvo kakvo se igra i danas, sa 16 ti- sti uvedene su u tre}em izdawu prvenstva prvenstava pobrinula se Gr~ka uzev{i mova, imalo je svoju premijeru 1996. u En- Starog kontinenta 1968. u Italiji. Kup titulu, a na posledwem turniru u Austrigleskoj, a prvi put dve zemqe su bile zajedno doma}ini 2000. godine, kada se bubamara kotrqala stadionima {irom Belgije i Holandije.

Reprezentacija Nema~ke se mo`e pohvaliti s najve}im brojem evropskih titula. Slavili su do sada tri puta: 1972, 1980. i 1996. godine, a sa po dve titule slede ih Francuska i [panija.

Trikolori su bili najboqi 1984. i 2000. godine, a Furija 1964. i 2008. Peharu {ampiona Evrope radovali su se i SSSR 1960, Italija 1968, ^ehoslova~ka 1976, Holandija 1988. i Danska 1992. Panceri svoju nadmo} dokazuju i ~iwenicom da Ho }e li ih vi de ti iz ka ran ti na: Su pru ge ukra jin skih igra ~a Ole ga Gu sje va, Ev ge ni ja Ko no pqen ka imaju i ukupno najvi{e i Ev ge ni ja Se qe zno va na ovaj na ~in su ih po dr `a le osvojenih medaqa: osim tri zlata, osvojili su i tri srebra i jednu nacija preimenovan je u Evropsko prven- ji i [vajcarskoj, odr`anom 2008. godine, bronzu. stvo, a zbog ve}eg broja prijava kvalifi- slavili su [panci, objediniv{i titule Iako se ideja o evropskom fudbalskom kacije su se prvi put igrale po grupama. svetskih i evropskih {ampiona. prvenstvu rodila jo{ 1927. godine, do we- Titulu su osvojili „azuri”, a ~etiri goEP u Poqskoj i Ukrajini bi}e prvo kone realizacije moralo je da se ~eka nared- dine kasnije, u Belgiji, {ampion je bila je se organizuje u isto~noj Evropi i pona 33 leta. Na inicijalnu ideju turnira Zapadna Nema~ka, dok je 1976. u Beogradu sledwe na kome se takmi~i 16 timova; od najboqih evropskih selekcija prvi je do- najboqa bila ^ehoslova~ka. Do tada su se Eura 2016 svoje }e u~e{}e na finalnom {ao predsednik Francuskog fudbalskog igrala samo polufinala i finale, a na turniru uzeti ~ak 24 tima. Nov~ana vredsaveza Anri Deloni, koji je svoju ideju prvom zavr{nom turniru, 1980, evropska nost pehara, koji }e biti uru~en pobednipredlo`io ~elnicima FIFA. Me|utim, kruna je po drugi put pripala Nemcima. ku takmi~ewa, iznosi 20.000 evra, bi}e vioni su wegov plan stavili na led zbog U Francuskoj 1984. godine najboqi su sok 60 centimetara a te`ak 8 kilograma. straha da bi EP moglo ugroziti razvoj bili Francuzi, u Nema~koj 1988. Holan- Najve}i stadion na kome }e se igrati naSvetskog prvenstva, koje je startovalo dija, sa mo`da i najupe~atqivijim golom lazi se u Ukrajini, a re~ je o nacionalnom 1930. u Urugvaju. u istoriji EP-a. Naime, u finalu je Ho- sportskom kompleksu „Olimpik“ u KijeUEFA je osnovana 1954. godine, a wena landija dobila SSSR sa 2:0, revan{irav- vu, s kapacitetom od 70.000 gledalaca. Najprva akcija je bila osnivawe klupskih ku- {i im se za poraz u 1. kolu takmi~ewa po mawi stadion je tako|e ukrajinski, onaj u pova. Kontinentalno takmi~ewe repre- grupama (1 : 0). Mre`u iza Dasajeva prvo Livu, na koji stane 34.000 gledalaca. zentacija nije se pomiwalo do 1957. godi- je udarcem glavom zatresao Rud Gulit, da O~ekuje se, ina~e, da vi{e od milion i ne, kada su Delonijev sin, Pjer, i prvi ~o- bi po~etkom drugog poluvremena Marko po navija~a u`ivo gleda utakmice na cevek sportskog dnevnika „Ekip“ Gabriel Van Basten iskosa sa desne strane uputio lom turniru {irom Poqske i Ukrajine, Ano, predstavili svoj plan o Evropskom topovski {ut iz voleja u suprotne ra- dok ih se minimum 150 miliona o~ekuje uz prvenstvu. Wihova ideja se kona~no rea- {qe, gol koji se i danas ~esto vrti na te- male ekrane tokom svakog me~a. A da prlizovala tri godine kasnije, kada je 1960. levizijskim ekranima kao jedan od naj- venstvo od po~etka do kraja protekne bez odr`an Evropski kup nacija, poznat i kao lep{ih u istoriji ove igre. ikakvih problema brinu}e skoro 6.000 Anri-Delonijev Kup sa 17 timova. Na zaU [vedskoj je ni kriva ni du`na (u po- volontera i jo{ uvek nepoznat broj polivr{nom turniru nastupile su ~etiri re- sledwi trenutak zamenila je Jugoslaviju, cajaca. prezentacije (SSSR, Francuska, ^eho- koja je zbog uvo|ewa sankcija izba~ena sa n Aleksandar Devetak

E

21

HU MA NI TAR NA TEK MA U KO RIST ^O VE KA KO JI JE FUD BA LE RE U^I NIO BO GA TA [I MA

„Pi o nir slo bo de” `i vi od so ci ja le elgijski fudbaler @an-Mark Bo- dvogodi{wim Martinom i tek ro|enim sman, nakon {to mu je 1990. istekao Samuelom, zbog bojazni da ne ostanu bez ugovor s Lije`om, dobio je ponudu socijalne pomo}i. I majka wegovih sinova od francuskog Dankerka. Do prelaska ta- je socijalni slu~aj. da 26-godi{weg fudbalera nije do{lo jer Nekada{wi vezni igra~, koji je za mlaje Lije` tra`io od{tetu koju francuski |e selekcije Belgije odigrao 20 me~eva, klub nije hteo da plati. Bosman je izgubio istakao je da ga je upravo dugi sudski promesto u timu, koji mu je uz to smawio i pla- ces svojevremeno oterao u alkohol, pa tu. Pozivaju}i se na pravo radnika i slo- iako sebe vidi kao pionira “fudbalske bodu kretawa radnika, koje je ve} tada bi- slobode”, smatra da su uslovi u dana{wem lo regulisano zakonodavstvom EU, Bosman fudbalu jo{ suroviji. “Ako ni{ta drugo, je odlu~io da zatra`i pravdu na sudu. danas sam zdraviji ~ovek. Za vreme sudskog I{ao je sve do Evropskog suda pravde i to procesa `iveo sam u gara`i kod roditeqa sa tri tu`be – jednom protiv fudbalskog i neprekidno pio. Borio sam se za pravo da kluba Lije`, drugom protiv Belgijske budemo slobodni, ali me je to upropastifudbalske federacije i tre}om protiv lo. Patio sam od depresije, jo{ uvek pijem Uefe. Nakon dugotrajnog procesa, sve tri neke lekove, ali ipak bih voleo da u fudpresude su bile u korist Bosmana. Te pre- balu danas ima malo vi{e solidarnosti i sude su bila prava revolucija za fudbal: fer pleja. No, sve je vi{e sebi~waka”, sud je ukinuo ograni~ewe broja igra~a iz smatra Bosman. drugih EU dr`ava koji mogu da igraju u Koliko je Bosman u~inio evropskom fudbalskim klubovima i ukinuo pravo na fudbalu i igra~ima govori i podatak da je od{tetu klubovima ili agentima za pre- krajem devedesetih dobijao izvesne kolilazak igra~a u drugi klub nakon isteka ~ine novca i od fudbalera i klubova. Oko ugovora.

475 hiqada evra, koje je dobio kao od{tetu Taj slu~aj je doveo do vrtoglavog skoka od Belgijskog fudbalskog saveza, kao i 290 cena igra~a i do toga da, ns primer, danas hiqada evra, koje mu je dao francuski Kau engleskoj Premijer ligi ima klubova bez nal plus za u~e{}e u jednom dokumentarijednog Engleza u prvom nom filmu, potro{io je na timu. Igra~i iz EU mogli ku}u u kojoj danas stanuje, Bo rio sam se za su neograni~eno da tra`e dok su mu s vremena na vreanga`man u bilo kom klume pomagali tada{wi igrapra vo da bu de mo bu unutar Unije bez obzislo bod ni, ali me je ~i [tutgarta i [alkea, ra na dr`avu, jer, kao i svi Frank Ferlat i zemqaci to upro pa sti lo drugi radnici, imaju praMark Vilmoc i Mihael Gu(@an Mark Bo sman) sens. U Lilu je propao povo slobodnog pristupa tr`i{tu rada na „zajedni~ku{aj da mu se 1996. godine koj pijaci”. I tako su mnopriredi dobrotvorni me~, gi fudbaleri postali multimilioneri za- jer su zbog {trajka prevoznika organizahvaquju}i upravo “slu~aju Bosman”. Sam tori imali problema da prona|u sponzoMark Bosman, na`alost, nije imao ama re. ba{ ni{ta od toga {to je moralni pobedKona~no, ovih dana vezni igra~ Milana, nik celog tog slu~aja. Belgijanac danas Holan|anin Mark van Bomel, sa`aliv{i `ivi u Lije`u u ku}i od crvene cigle, jed- se nad tu`nom sudbinom Bosmana, odlu~io noj od retkih stvari koje su mu jo{ ostale je da organizuje revijalnu utakmicu na kou `ivotu. “Novac dobijam od socijalne po- joj bi okupio svoje italijanske i holandmo}i i prihodi su mi krajwe limitirani. ske prijateqe-fudbalere. Kompletan priDobijam mese~no oko 700 evra i nije mi la- hod bi bio upla}en na ra~un @an Mark ko”, rekao je Bosman koji `ivi sa nezapo- Bosmana. „Zbog wega sam mogao da pre|em slenom suprugom i }erkom, dok je drugo de- iz PSV-a u Barselonu bez obe{te}ewa“, te na putu. izjavio je nedavno Van Bomel, koji je BoIako je dobio sudsku bitku, ona najve}a smanu, ve} i ranije finansijski pomogao je tek usledila po okon~awu su|ewa. Raz- plativ{i mu odlazak na odmor. Zarada od veo se od prve supruge s kojom ima 21-godi- Van Bomelove humanitarne utakmice tre{wu }erku, jedno vreme `iveo je kod rodi- balo bi barem za neko vreme da pomogne teqa u adaptiranoj gara`i, a posledwa nesre}nom Bosmanu, koji je ne svojom voplata koju je zara|ivao kao igra~ [arlroa qom `rtvovao najboqe fudbalske godine, iznosila je 1.000 evra. Finansijski kolaps i umesto da tr~i po travnatom terenu, vonaterao ga je da se iseli iz stana u Lije`u di sudske parnice po sudovima Evropske i ode u obli`we selo, gde trenutno `ivi. unije.

Dugi niz godina pati od depresije i pokuIzboriv{i pritom, ispostavi}e se iz {ava da ostavi alkohol. Ote`avaju}u dana{we perspektive, tek Pirovu pobedu okolnost predstavqa i ~iwenica da ne – mawu za sebe a ve}u za druge. `ivi s neven~anom suprugom i dva sina, n Aleksandar Devetak

B

NA STR MOM GRE BE NU GI BRAL TA RA

Maj mu ni ~u va ju ste nu za Bri tan ce a putu u Maroko koji je trajao skoro mesec dana i za koje vreme smo pre{li autobusom oko 10.000 kilometara, dolazimo na krajwi jug [panije i Iberijskog poluostrva, Algercijas, lu~ki grad iz kojeg polaze trajekti kroz moreuz Gibraltar za drugi kontinent, Afriku. Grad nas je svojim polo`ajem, statusom i pri~ama, prosto privukao.

Obilaze}i zaliv, do Gibraltara se sti`e autobusom za mawe od pola sata vo`we u {pansko mesto La Linea sa oko pet hiqada stanovnika. Iza posledwih ku}a je `ica, visoka i odbojna, a jo{ iza we – druga dr`ava, drugi zakoni, obi~aji. Carinske formalnosti obavqamo brzo i efikasno. U Ujediweno Kraqevstvo ulazimo kroz metalnu kapiju i – prvo iznena|ewe. Asfaltni, automobilski put za grad na samo stotinak metara iza granice prelazi preko avionske piste!

Zbuweni smo. Crveni semafor zaustavqa i nas i pe{ake. Dok ~ekamo, dva britanska vojna aviona nekoliko minuta ispred nas rulaju i odlepquju se od piste. Nedugo potom, naglo skrenu{e nebom ulevo, da bi se ubrzo izgubili u plavetnilu neba nad Sredozemnim morem. Tako nagla promena pravca leta se obja{wava time {to avioni pole}u ka zapadu, iznad zaliva gde je {panski grad Algercijas, i da ne bi u{li u {panski vazdu{ni prostor naglo mewaju pravac leta.

Ulaz u poluostrvo {irok je najvi{e pola kilometra. Poluostrvo je dugo samo ~etiri i po kilome-

N

tra, sa visokim i strmim grebenom koji se pru`a paralelno s poluostrvom. Jedini nizak, zaravweni deo je na prevlaci gde se ulazi u Gibraltar. Englezi su tu na~inili pistu. Po{to je {irina prevlake mala, morali su jo{ nekoliko stotina metara da produ`e pistu, i to nasipaju}i plitko more u zalivu!

Takva relativno kratka pista dobro slu`i malim, lakim, borbenim avionima. No, na tu skoro minijaturnu pistu, sle}u i oni mawi, turisti~ki.

Na semaforu se pojavquje zeleno svetlo i pe{aci i vozila ulaze u grad, gde se vozi kao i u Engleskoj levom stranom. Kontrast je za neverovawe, jer samo pet stotina metara ranije zgrade su bile mediteranske, a ovde neka nova, drug~ija arhitektura. Zgrade su zbijene, visoke, hladne, i to ne samo zbog ograni~enog prostora. Sve je ~i-

sto, uredno, ali Mediterancima je mawe lepo nego u [paniji.

Grad Gibraltar ima jednu glavnu ulicu, paralelnu sa grebenom, stenom koja se skoro vertikalno di`e iznad grada. Uz tu glavnu ulicu ima jo{ nekoliko paralelnih mawih ulica i – to je sve. Postoji kru`ni put oko grebena koji se sa isto~ne

strane poluostrva vra}a do piste i kapije za ulazak u grad. S te isto~ne strane nema ni ku}a, ni naseqa – to je vojna zona. Ka`u da je s te strane Gibraltarska stena izbu{ena kao sir, jer se tu nalaze podzemna skladi{ta za municiju, hranu, skloni{ta... Zatim, tu su dokovi i ulazi u podzemne galerije gde su sme{tene podmornice i borbeni ~amci.

Sama gibraltarska stena duga je oko ~etiri i po kilometra, a {irina poluostrtva se kre}e od pola do jedan i po kilometar. Ukupna povr-

{ina ove britanske kolonije je {est i po kvadratnih kilometara, a nastawuje je ne{to mawe od 100.000 stanovnika. Pored bescarinske zone, u gradu postoje prehrambena industrija, kao i duvanska. Tokom posledwih tridesetak godina sna`no se razvija i turizam.

Sve do Drugog svetskog rata Gibraltar je bio prvenstveno vojna tvr|ava. U steni je prokopano vi{e od ~etrdeset i tri kilometra podzemnih hodnika s razli~itom namenom. U steni koja je uglavnom kre~wa~ka ima mnogo prirodnih pe}ina. Najve}a i najlep{a je pe}ina Svetog Mihovila, skrivena u {umi primorskih borova. Pretvorena je u veliki prirodni amfiteatar, gde se me|u stubovima i stalaktitima prire|uju koncerti, daju operske predstave, igra balet.

Za ovu pe}inu su znali jo{ stari Rimqani. Vekovima se s generacije na generaciju prenosilo verovawe da je pod morem prolazom povezana s Afrikom. Ispod glavne dvorane postoji jo{ mnogo drugih pe}ina, koje se spu{taju do dubine od 83 metra, a jo{ uvek su nedovoqno istra`ene (za vreme Drugog svetskog rata u pe}inskim dvoranama je bila ratna bolnica.)

Gibraltar se mo`e pohvaliti da je jedino mesto u Evropi gde majmuni `ive slobodno po stenama Gibal el Tarika, a da nisu doneti iz neke tropske zemqe. Ovi ~udni stanovnici stene su neobi~ni i po tome {to su bez repa: nigde vi{e na svetu nema te vrste majmuna! Majmuna nema mnogo i niko ih ne uznemira-

va. Kada su i kako dospeli na Gibraltarsku stenu, nauka do sada nije dala odgovor. Zato nam jedino ostaje da verujemo legendi koja ka`e da su ti nesta{ni vragolani boje peska, stigli iz Afrike podmorskim prolazom, kojim je pe}ina Svetog Mihovila povezana s Crnim kontinentom! Za ove majmune se veruje da }e Britanija izgubiti Gibraltar, onda kada nestanu. Zato ih, mo`da, Englezi toliko paze i ~uvaju.

Zbog Gibraltara [panija i Velika Britanija u vi{e navrata bile u zategnutim diplomatskim odnosima. [panija je 1963. tra`ila prikqu~ewe te teritorije matici, a 1966. kriza dosti`e vrhunac kada [panija zatvara granicu prema Gibraltaru. Kriza je razre{ena 1967. jer je na inicijativu Ujediwenih nacija odr`an referendum u bri-

tanskoj koloniji, i za~udo, gotovo 100 posto bira~a se izjasnilo za ostanak u Velikoj Britaniji. Ve} 1969. Gibraltar je dobio novi ustav, kojim je progla{en za britanski dominion sa {irokom lokalnom samoupravom. Kasnije, nastankom Evropske zajednice, pa potom Unije, ovaj problem je skinut s dnevnog reda. @iteqi Gibraltara su po poreklu naj~e{}e [panci, ali i Englezi, Italijani, Portugalci, Malte`ani... Svi govore {panskim dijalektom, i za sebe ka`u da su “qanitos”. Oni su me{avina svih tih naroda, a ose}aju se i pona{aju kao poseban narod. Ina~e, u Gibraltaru je zvani~ni jezik engleski, iako se gotovo ravnopravno koristi i dijalekat {panskog. Nepismenih nema. Nacionalni dohodak po glavi stanovnika pribli`ava se skandinavskom, {to zna~i da i Gibraltar spada u bogate zemqe.

U gradu ima robe iz gotovo celog sveta. Cene su ne{to vi{e nego u [paniji, a pla}a se ili gibraltarskom funtom, ili evrima.

Iz samog centra ide skoro vertikalno `i~ara na vrh Gibraltarske stene. Na vrhu su ostaci stare tvr|ave, mnogobrojni restorani i nezaboravni vidici. Na zapadu je, odmah ispod stene, ste{wen i pribijen sam grad Gibraltar, zatim se vidi zaliv, s druge strane grad Algercijas, a iza wega – brda [panije. Na jugu je moreuz, a u daqini obrisi drugog kontinenta – tamne i tajanstveneAfrike. n Aleksandar Damjanovi}

Novosadska nedeqa3.jun2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U GrADU BIoSKopI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.15), „Hepi fit 2” (13.10), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (21.45), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (20.10, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAlerIJe Ga le ri ja ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka

Obe le `e ne Du hov ske za du {ni ce Pra vo slav ni hri {}a ni obe le `i li su ju ~e Du hov ske ili let we za du {ni ce, ko je su uvek u su bo tu pred pra znik po znat u na ro du kao Du ho vi (Si la zak Sve to ga Du ha). Pre ma tra di ci ji, taj dan pra vo slav ni hri {}a ni po sve }u ju svo jim pre mi nu li ma, obi la ze gro bo ve i pa le sve }e. Na Du hov ske za du {ni ce u cr kva ma se slu -

`i sve ta li tur gi ja i pa ra stos, a na gro bqi ma sve {te ni ci ~i ta ju mo li tve za pre mi nu le.

Osim Du hov skih, u ka len da ru Srp ske pra vo slav ne cr kve po sto je jo{ zim ske ili Mi trov ske, za tim pro le} ne, ko je pa da ju sed mi cu pre po ~et ka Ve li kog ili ^a snog po sta, i Mi hoq ske ili je se we za du {ni ce.

Q. Na.

V remeploV

Po pis sto ke u Si ri gu No vo sad ski se na tor i ka pe tan po li ci je Ma noj lo Ni ko li} je uz po mo} pi sa ra Va si li ja Po po vi }a 3. ju na 1784. po pi sao go ve da i ko we no vo sad skih gra |a na na pu sta ra ma u Si ri gu. Tu je bi lo 852 kra ve i 259 ju ni ca, oko 600 ko wa i `dre ba di. Atar Pe tro va ra din skog {an ca iz vre me na kad je on pro gla {en za grad, bio je ma li za pro iz vod wu hra ne ko jom bi se za -

hronika

do vo qi le po tre be sve ve }eg bro ja sta nov ni {tva. Za to se ku po va la p{e ni ca, vo }e i po vr }e u okol nim op {ti na ma i za ku pqi va li u wi ma pa {wa ci. Ta ko su, na pri mer, ba ka lin Pe tar Po znin i se na tor grad ski Ga vri lo Mi lo ra do vi} u Su bo ti ci dr `a li 80 kra va, a u Sen to ma {u i jo{ ne kim ma wim me sti ma, ma wi broj go ve da.

N. C.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti.

No} no de `ur stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a sova, je u apo te ci “Bu levar”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pupi na 7.

PRO BA PRED HU MA NI TAR NI KON CERT U GIM NA ZI JI „LA ZA KO STI]”

Ma le ba le ri ne igra ju za bo le snog dru ga S pu no qu ba vi i ela na de voj ~i ce od tri do 17 go di na sa in struk tor ka ma Bi se rom Cu wak i San drom Pa vli com ve} dva me se ca pri pre ma ju ve li ki hu ma ni tar ni kon cert, ko ji }e bi ti odr `an u ~e tvr tak, 7. ju na u 19 sa ti u Gim na zi ji „La za Ko sti}„ na Te le pu. Ove de voj ~i ce i je dan de ~ak iz Ba let skog stu di ja „Art dens”, ve} dru gu go di nu na stu pa ju na hu ma ni tar nom kon cer tu, a sav sa ku pqen no vac na me wen je te {ko obo le lom de te tu iz No vog Sa da, ~i ji ro di te qi na `a lost ne ma ju do voq no pa ra za we go vo le ~e we u ino stran stvu.

U ovom ple snom stu di ju ba let - kla si ~an i mo de ran igra vi {e od 100 de voj ~i ca i je dan de ~ak, a po de qe ni su u {est gru pa. Naj mla |a be bi gru pa ima klin ce ze od sa mo tri go di ne ko je su o~i to pr vo na u ~i le da igra ju, a tek po sle da ho da ju. Sta ri ja de ca idu u vr ti} i osnov nu {ko lu, a za ovu spe ci jal nu pri li ku pri kqu ~i le su im se i ti nej xer ke iz Ni ko la jev skog do ma, jer su `e le le da po dr `e ovu hu -

ma nu ak ci ju. Osni va~ stu di ja, ko re o graf i tre ner Bi se ra Cu wak pri ~a za „Dnev nik”da ple sni stu dio po sto ji pet go di na, a da je ovo dru ga go di na ka ko or ga ni zu ju kon cert hu ma ni tar nog ka rak te ra.

- Pre to ga or ga ni zo va li smo za vr {ne kon cer te za ro di te qe i ba ke i de ke, a on da smo od lu ~i li da spo ji mo le po i ko ri sno. Moj i San drin ciq je ste da se ova de ca bo re po kre ti ma i igrom za zdra vqe dru ge de ce.

Na taj na ~in ih u~i mo da do pri no se ne {to le po i hu ma no. Po gre {no je u~i ti de cu da tre ba da se bo re sa mo za me da qe- pri ~a Bi se ra. Ipak, bez ob zi ra na to, ove de voj ~i ce i te ka ko ima ju pre gr{t zlat nih pe ha ra i me da qa. Sem to ga na stu pa }e i na ovo go di {wim Zma je vim de~ jim igra ma.

- U prin ci pu im je po treb no od oko me sec i po dna, do dva me se ca da uve `ba ju ko re o gra fi ju, a {to su sta ri je, ko re o gra fi je su zah tev ni je. To zna ~i da po red te la raz vi ja ju i kon cen tra ci ju, {to je opet bit no za dru ge sfe re, na pri mer za {ko lo va we - ka `e Bi se ra.

Q. Na to {e vi}

NA KA ME WA RU PO NU DA NE KRET NI NA [A RO LI KA

Naj jef ti ni je ne le ga li zo va ne vi ken di ce Ce ne vi ken di ca na Ka me wa ru opa le su u po sled wih pet go di na, pa se sa da jed na ku }i ca za od mor pri stoj ne ve li ~i ne mo `e ku pi ti i za 30.000 evra. Ko li ~i na nov ca, ko ju }e ku pac mo ra ti da iz dvo ji, za vi si od mno gih fak to ra, a naj pe re sud ni ji je pa pi ro lo {ka ure |e nost. Pre ma re ~i ma agen ta pro da je Qu bi {e Vu ko ti }a iz „NS Grup”, u ovom de lu gra da ima do sta vi ken di ca, ko je ni su le ga li zo va ne, {to zna ~aj no sni `a va ce nu.

- Vi si na ce ne za vi si od sta wa vi ken di ce, ve li ~i ne pla ca, lo ka ci je gde se na la zi, jer je mno gi ma bit no da li je pr vi ili dru gi red, a naj vi {e od to ga da li je ku }i ca ukwi `e na. Ku pa ca ima, ras pi tu ju se i uglav nom tra `e ne {to po voq no - ka `e Vu ko ti}.

U ovom po pu lar nom vi kend na se qu ku }a od 60 me ta ra kva drat nih mo `e se na }i za 26.000 evra, 70

kva dra ta ko {ta 38.000, dok ima i ve }ih od 100 kva dra ta, ~i ji vla sni ci tra `e i do 130.000 evra.

Pot pu no sre |e ne vi ken di ce, le ga li zo va ne i sa ve li kim pla cem ko {ta }e kup ca i do 150.000 evra. [to se ti ~e sta ro sne gru pe ku pa ca pra vi la ne ma. Ka ko smo sa zna li, vi ken di ce tra `e pod jed na ko i mla |i i sta ri ji su gra |a ni, ko ji ma je to je dan od na ~i na da po beg nu iz grad ske vre ve. ^e sti su i slu ~a je vi da se vi ken di ce ku pu ju, ka ko bi se pre tvo ri le u traj no me sto bo ra vi {ta. Ovo je za po je di ne su gra |a ne i ra zum na od lu ka, jer ka da se upo re di ce na sta na od 60 kva dra ta i vi ken di ce iste ve li ~i ne, ja sno je za {to je ova po ja va sve iz ra `e ni ja. Na ovaj ko rak naj vi {e se od lu ~u ju sta ri ji su gra |a ni, ko ji ma je ovo je dan od na ~i na da na sled ni ci ma pre pu ste sta no ve, a se bi obez be de ma lo mi ra. N. R.

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” PO KLA WA JU

„Alek san dro va {i fra” Re dak ci ja li sta „Dnev nik” i iz da va~ ka ku }a „Sti los Art„ po kla wa ju kwi gu „Alek san dro va {i fra” auto ra Vi la Adam sa.

Dva ~i ta o ca ko ja se da nas pr va ja ve od 16 do 16.05 na broj te le fo na 528-765 do bi }e po pri me rak.

Kwi ge }e mo }i da pre u zmu u „Sti lo so voj” pro dav ni ci u Je vrej skoj 28 od su tra. Rad no vre me pro dav ni ce je od 7.30 do 20.00 sa ti, a su bo tom od 8 do 19. Te le fon u pro dav ni ci je 525-537. Slu ~aj no ot kri }e drev ne grob ni ce u Alek san dri ji po kre }e la vi nu do ga |a ja.

Avan tu ri sta i po mor ski ar he o log Da ni jel Noks, uvi |a da je to slu ~aj no ot kri }e da le ko zna ~aj ni je ne go {to to iko pret po sta vqa i da sa dr `i zna ko ve ko ji vo de ko na~ nom ot kri va wu jed ne od naj ve }ih svet skih mi ste ri ja.

Su prot sta vqe ni i po sva |a ni ar he o lo zi, egi pat ski zva ni~ ni ci, lo kal ni ma fi ja {i i gr~ ki na ci o na li sti kre }u u po tra gu za naj ve }om na gra dom – grob ni com Alek san dra Ve li kog, ko ja za sva kog od wih na po se ban na ~in pred sta vqa ne pro ce wi vo bla go...

Kar lov ci u 56 sli ka Pr va sa mo stal na iz lo `ba fo to gra fi ja di zaj ner na i in for ma ti ~a ra Mi la di na Ma re {a iz No vog Sa da, na ko ji ma je autor pri ka zao 56 sce na iz sva ko dnev nog `i vo ta Srem skih Kar lo va ca, otvo re na je prek si no} u Ga le ri ji Kul turnog cen tra „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca„ u cen tru tog me sta.

Ma re {o va iz lo `ba po de qe na je na tri ce li ne, a to su uli ce , qu di i de ta qi, ko je u pr vi mah oda ju uti sak da su za seb ne, ali su usko po ve za ne.

- Ova iz lo `ba ni je sa mo do pri nos et no gra fi ji, ur ba ni zmu i li -

kov no sti Kar lo va ca, ne go i kul tur nom `i vo tu me sta, u kom po sto ji ini ci ja ti va da u wi ma bu de otvo ren pr vi Mu zej fo to gar fi je u na {oj ze mqi - ra kao je na otva ra wu iz lo `be maj stor umet ni~ ke Bo ri voj Mi roslvqa e vi}. - Srem ski Kar lov ci su ko lev ka srp ske fo to gra fi je, je di no u wi ma po sto ji ori gi nal na da ge ro ti pi ja jed nog Sr bi na, oca pro fe so ra Jo va na @i va no vi }a iz 1841. go di ne.Za to je ova iz lo `ba ute me qe we te ide je.

Iz lo `ba se mo `e po gle da ti do 14. ju na, a na je sen po stav ka }e bi ti pre ne ta u Sen tan dre ju. Z. Ml.

Fe sti val „Zov rav ni ce” In ter na ci o nal ni fe sti val igre i mu zi ke „Zov rav ni ce”, ko ji dru gi put or ga ni zu je Udru `e we „Ve li ko ko lo”, odr `a }e se od ~e tvrt ka, 21. ju na do ne de qe, 24. ju na od 10 do 14 i od 17 do 24 sa ta na cen tral nom pla tou [tran da.

Pra vo u~e {}a na ovoj ma ni fe sta ci ji ima ju Kul tur no - umet ni~ ka dru {tva, mu zi~ ke {ko le, osnov ne {ko le, pred {kol ske usta no ve, ple sne gru pe, pe va~ ke i hor ske gru pe i po zo ri {ne pred -

sta ve. Gru pe, ko je bu du `e le le da na stu pe mo gu se pu tem mej la ve li ko ko lo@g mail.com ja vi ti Udru `e wu, ko je }e im pro sle di ti for mu lar, a pri ja ve }e se pri ma ti do pet ka 15. ju na. Uko li ko ne ma ju or ke star, gru pe mo ra ju po ne ti CD sa mu zi kom.

Fe sti val se or ga ni zu je ra di ne go va wa raz li ~i tih na rod nih tra di ci ja i kul tu ra, a u~e sni ci }e ima ti pri li ku i da se upo zna ju sa le po ta ma na {eg gra da.

N. R.

JU ^E U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Ma tu ran ti U~i teq ske {ko le na oku pu Kao i pret hod nih go di na, pr ve su bo te u ju nu u Srem skim Kar lov ci ma su se oku pi li |a ci ne ka da {we U~i teq ske {ko le, ko ja je ra di la pod svo do vi ma naj sta ri je srp ske gim na zi je, a ko ji su is pit zr lo sti po lo `i li 1952. go di ne. Na ju ~e ra {wi sa sta nak po sle {est de ce ni ja od ma tu re do {li su oni ko ji su mo gli, a me |u wi ma ima i onih ko ji su zbog to ga pre va li li i vi {e sto ti na ki lo me ta ra.

Da le ke 1948. go di ne u pr vi raz red upi sa lo se wih 115 |a ka, od ~e ga je bi lo 32 mu {ka ra ca.

Svi su, po re ~i ma jed nog od wih Ni ko le ]i ri }a, po sle ~e tvo -

ro go di {we U~i teq ske {ko le za vr {i li pe da go {ku akad mi ju ili se na ne ki dru gi na ~in pro fe si o nal no ospo so bi li. Ne ki su ceo rad ni vek pro ve li u pro sve ti, za {ta su se i spre ma li, dok su dru gi sa mo ne ko vre me u svom `i vo tu bi li u~i te qi.

Pri li kom ju~ ra {weg evo ci ra wa uspo me na pod se ti li su se i na pi sa na ma tur skim ta blo i ma.

Na to blou na kom su bi le sli ke de vo ja ka sta ja lo je:”Mi vo li mo de cu, ko ju }e mo u~i ti, vo li mo wi ho vog sme ha zvuk, mi vo li mo ze mqu ko joj }e mo da ti na {eg cve }a mla do sti naj lep {i struk”.

Z. Ml.

c m y

dnevnik

novosadska hronika

nedeqa3.jun2012.

23

PRO BOJ NO VO SAD SKIH PRO GRA ME RA NA IT TR @I [TU

Igri ca po sta la hit me |u gej me ri ma Tim no vo sad skih pro gra me ra osmi slio je kom pju ter sku igru „Fi nal Cut: De ath on the Sil ver Screen„ („Ko na~ ni po tez: Smr ta na Sre br nom ekra nu”) ko ja je ~e ti ri da na od ob ja vqi va wa, sa in ter ne ta je pre u ze ta vi {e od 20.000 pu ta, a de mo ver zi ja u pre ko 50.000 pri me ra ka. Ta ko je igra do spe la na ~e tvr to me sto po pu lar nog sajt za ski da we iga ra www.big fis hga mes.com. Auto ri ove igre, ko ja ko {ta 13 do la ra, je su pro gra me ri no vo sad ske fir me „Eipiks”, ko ji ma je ovo pr vi ozbiq ni ji pro boj na tr `i {te kom pju ter skih iga ra.

- Po sto ji mo ve} se dam go di na i ura di li smo niz sa mo stal nih iga ra, a u~e stvo va li smo i u kre i ra wu iga ra za mno ge svet ske kom pa ni je, po put „So ni ja” - ka zao je je dan od ~la no va ti ma Mir ko To pa lan ski. - Ovo je na{ sa mo stal ni pro je kat, a po dr `a la nas je kom pa ni ja „Big Fi{„ ko ja se ba vi pro da jom i di stri -

bu ci jom iga ra sa mo pre ko in ter ne ta.

Pre ma we go vim re ~i ma, u pi ta wu je avan tu ra u ko joj igra~ tra ga za od re |e nim skri ve nim objek ti ma ko ji su mu neo p hod ni da re {i mi si ju. Igra se od vi ja na is to ku SAD u pe de se tim go di na ma 20. ve ka, a glav ni ju nak je de voj ka ko ja is tra `u je smrt oca.

- Ova kav tip iga ra je po sled wih go di na po pu la ran u SAD, ko je su i naj ve }e tr `i {te, pri ~e mu ve li ki broj `e na igra ova kvu vr stu avan tu ra. Na igri je go di nu i po da na ra di lo oko 40 qu di, pri ~e mu je de se to ro wih kon stant no ra di lo na raz vo ju. Sve je na pra vqe no ov de, u No vom Sa du, sem {to su gla so vi sni mqe ni u stu di ju u Ame ri ci, jer smo `e le -

li da iz beg ne mo da li ko vi u igri go vo re sa srp skim ak cen tom - ob ja snio je To pa lan ski.

Ovi pro gra me ri na da li su se da }e igra ima ti uspe ha, ali ka `u da ni su o~e ki va li da }e u pr vih ne ko li ko da na na kon pu {ta wa na tr `i {te do spe ti na ~e tvr to me sto. Do sa da su na ne ko li ko saj to va ko ji pra te kom pju ter ske igri ce do bi ja li oce ne ko je pre la ze 4,5, dok su im igra ~i na saj tu da li vi {e od 10.000, uglav nom po zi tiv nih ko men ta ra. Mir ko To pa lan ski se na da da }e im ovaj uspeh otvo ri ti i dru ga vra ta, a isto vre me no je i do kaz da ni je neo p hod no i}i „pre ko gra ni ce” da bi se po sti gao uspeh u IT sek to ru. On sma tra da su ovim do pri ne li i raz vo ju No vog Sa da kao cen tra in for ma ci o nih teh no lo gi ja u Sr bi ji, ali da je neo p hod no da dr `a va jo{ do sta to ga ura di ka ko bi se po boq {ao i olak {o rad u ovom sek to ru, kao {to je, na pri mer, uvo |e we br `eg in ter ne ta. A. J.

PRED NA JE ZDOM ^E TVO RO TO^ KA [A NA MO TOR NI PO GON

Fi ja ke ri oti {li u za bo rav Ne kim sta ri jim su gra |a ni ma pre vo zno sred stvo, mla |im ge ne ra ci ja ma sim bol ro man ti ke, Voj vo di ne i dav nih vre me na, ka ko god, fi ja ker je u sr ci ma No vo sa |a na uvek za u zi mao po seb no me sto. Ma da su ih da nas za me ni la mo tor na vo zi la, i da qe se upo tre bqa va ju u ne kim spe ci jal nim pri li ka ma, kao {to su svad be i sla vqa.

Pr vi pi sa ni po da ci o fi ja ke ri ma u No vom Sa du su iz da le ke 1845. go di ne ka da je Ni ko la La ut, ~lan udru `e wa „za br za ko la”, za tra `io od Grad skog Ma gi stra ta do zvo lu da po sta vi ne ko li ko fi ja ke ra na pi ja ci, da bi slu `i li za pre voz gra |a na. Od tad su bi li glav no pre vo zno sred stvo u grad skom pre vo zu, a wi hov se broj od on da vr to gla vo po ve }ao, o ~e mu sve do ~i po da tak da je 1860. go di ne u gra du „ra di lo” ~ak 115 ko la.

Upo re do sa po ve }a wem bro ja sta nov ni ka i raz vi ja wem gra da, ra stao je i broj onih ko ji su pre vo zi li put ni ke, pa su ta ko ta da {wi grad ski oci 1884. go di ne rad fi ja ke ra ure di li i pro pi si ma.

U na {em gra du je 1880. go di ne osno va na i pr va ra di o ni ca, ko ja

se ba vi la iz ra dom fi ja ke ra, a ~i ji je osni va~ bio Ma ti ja Rajh.

Svoj za nat ka lio je u ze mqa ma cen tral ne Evro pe, a we go ve ve le lep na ko la pro da va la su se u ce loj Sr bi ji, Bal ka nu, ali i u ta da {woj Ugar skoj.

Pod ra zu me va se, fi ja ke ri su se ko ri sti li i po hlad nom i sne `nom vre me nu, ali su ta da ko ri {}e ne sa o ni ce. Gra |a ni su se, da bi se od bra ni li od ve tra i hlad no }e, za vi ja li u bun de i po kri va li }e be tom.

Uslo vi za fi ja ke ri ste bi li su na lik da na {wim za tak si ste, ma da do sta bla `i. Vla snik fi ja ke ra je mo rao za po sli ti ko ~i ja {a ko ji naj ma we ima 16 go di na, da je tre zven, ali i da do bro po zna je

Ko~ija{u je za vreme vo`we bilo zabraweno pu{ewe, a ako je bio pijan, neuredan, pucao bi~em ili ako je pravio galamu i nepristojno se pona{ao, mogao je biti ka`wen nov~anom kaznom od sto kruna grad ske uli ce i da je is ku san u „vo `wi”. Po red to ga, u to vre me ure |e ni su i sa o bra }aj ni pro pi si ko jim su se fi ja ke ri sti mo ra li po vi no va ti. Na pri mer, ko ~i ja {u je za vre me vo `we bi lo za bra we no pu {e we, a ako je bio pi jan, ne u re dan, pu cao bi ~em ili ako je pra vio ga la mu i ne pri stoj -

PO LO VI NOM JU LA NA STRA @I LO VU

Iz lo `ba pa sa svih ra sa Na ci o nal na iz lo `ba pa sa svih ra sa bi }e odr `a na na Stra `i lo vu 14. ju la. Po sled wi rok za pr ja vu je 7. ju li, a ko ti za ci ju za pr vog psa tre ba pla ti ti 1.100 di na ra, dok je za sve osta le qu bim ce istog vla sni ka 900 di na ra. Na dan iz lo `be u~e {}e za sva kog psa ko {ta }e 1.300 di na -

no se po na {ao, mo gao je bi ti ka `wen nov ~a nom ka znom od sto kru na.

Po lo vi nom 20. ve ka fi ja ke ri u ve li koj me ri gu be na zna ~a ju, pre sve ga zbog auto mo bi la i

ra. Ko ti za ci ja se upla }u je na ra ~un Ki no lo {kog dru {tva „Du nav” 340-22832-13. Za do dat ne ino fr ma ci je tre ba po zva ti bro je ve te le fo na:064/1127430, 062/586461 i 063/811390. Or ga ni za tor je Ki no lo {ko dru {tvo „Du nav”, 21205 Srem ski Kar lov ci, po {tan ski fah bb.

Z. Ml.

auto bu sa, ali je ma li broj wih i da qe sa bra }ao Srp skom Ati nom.

Po sled wi fi ja ker ne stao je sa na {ih uli ca 1986. go di ne. Na i me, to je po sled wa go di na ka da je fi ja ke ri sta, po pu lar ni ~i ka Ja ni ka, ku pio put ni ka is pred @e le zni~ ke sta ni ce.

G. ^et nik

NO VI SAD ZA NI MQIV I MI MO MA NI FE STA CI JA

Bo gat stvo raz li ~i to sti pri vla ~i tu ri ste

No vi Sad je sta ni {te 23 na ci o nal ne ma wi ne, me {a vi na mno go broj nih kul tu ra, obi ~a ja i ga stro nom skih spe ci ja li te ta, i to je ono {to ga iz dva ja i ~i ni spe ci fi~ nom sre di nom, sma tra port pa rol ka Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da Ti ha na Vi da ko vi}. Da je pre po znat kao ta kav na ma pi sve ta po ka zu je ve }i broj po se ta ka ko do ma }ih, a na ro ~i to stra nih tu ri sta. Broj no }e wa stra nih go sti ju u od no su na pret hod nu go di nu se po ve }ao za 20 od sto, a mi mo svih 200 ma ni fe sta ci ja, ko li ko se go di {we odr `i u No vom Sa du, go sti pri sti `u i za dr `a va ju se du `e ne go ra ni je. Na osno vu in ter ne evi den ci je ko ju vo di TONS iz me se ca u me sec be le `e }i sva kog stran ca ko ji na vra ti u In fo cen tar u Uli ci Mo de ne, u ma ju je naj ve }i broj go sti ju bio iz Ne ma~ ke, Austri je, Ve li ke Bri ta ni je, Fran cu ske, [pa ni je, Ka na de, SAD-a i na rav no iz ze ma qa iz re gi o na, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Slo ve ni je i Cr ne Go re. Re gi stro va ni su i po se ti o ci iz Ru si je, Tur ske, Al ba ni je, Ju -

u svet skim me tro po la ma ne iz be `no ko ri {}e we me troa. Po red to ga {to se No vi Sad iz dva ja po „Eg zit“ fe sti va lu i dru gim kul tur no –za bav nim ma ni fe sta ci ja ma, in te re san tan je i sa sta no vi {ta bek pe ke ra, kam pe ra, {e ta ~a, bi ci kli sta i svih onih ko ji vo le ak tiv no sti na otvo re nom, a za tu vr stu u`i va wa je Fru {ka go ra.

Zbog Du na va po seb no je iz ra `en i re~ ni tu ri zam i to ne sa mo u smi slu po se ta go sti ju s ve li kih kru ze ra, ne go ~e sto pri sti `u po je di na~ no u ~am ci ma.

Pri mer je bra~ ni bar iz [ved ske, ko ji su o No vom Sa du ~i ta li u me di ji ma i po seb no ih je za ni ma lo da upo zna ju tra di ci ju jed nog ta kvog mul ti kul tu ral nog gra da.

Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja No vog Sa da pro mo vi {e grad na broj nim saj mo vi ma, a u za vi sno sti od to ga gde je sa jam, pre zen ta ci ja se pri pre ma u skla du sa ta mo {wom po tra `wom.

- Ta ko smo u ja nu a ru u Qu bqa ni na Saj mu bi znis in du stri je pro mo vi sa li sve kon gre sne ka -

Broj no}ewa stranih gostiju u odnosu na prethodnu godinu se pove}ao za 20 odsto, a gosti pristi`u i u gradu se zadr`avaju du`e nego ranije `ne Ko re je, Ja pa na, Gr~ ke, Bu gar ske, Ru mu ni je, ^e {ke, Poq ske, Austra li je i sa No vog Ze lan da.

- Ra zno vr snost po nu de nas ~i ni je din stve nim. No vi Sad sva kom uz ra stu, do bu i po lu ima {ta da po nu di. Po red to ga {to je u we mu miks raz li ~i tih tra di ci ja, ce ne sme {ta ja su vr lo pri stu pa~ ne, od ka te go ri sa nih ho tel skih, pre ko ne ka te go ri sa nih do pri vat nog. Do sta se u po sled we vre me ula ga lo u tu ri sti~ ku in fra struk tu ru, ta ko da no vo sad ski ho tel sa tri zve zdi ce mo `e da pru `i ve }i kva li tet uslu ga od lon don skog ho te la s istim bro jem zve zdi ca – na ve la je Ti ha na Vi da ko vi}.

Sa go vor ni ca do da je da su sve zna ~aj ni je isto rij ske i kul tur ne zna me ni to sti na pe {a~ koj uda qe no sti, te tu ri sti ne mo ra ju da ko ri ste jav ni pre voz, dok je

pa ci te te, a sa tog sta nov ni {tva smo zna ~aj na de sti na ci ja, sa mim tim {to smo pro {le go di ne u~la we ni u Me |u na rod nu aso ci ja ci ju kon gre sne in du stri je – ka `e Ti ha na Vi da ko vi}. - Na kon to ga, na saj mu u Be ~u smo se po zi ci o ni ra li na ne ka no va tr `i {ta, te }e nas si gur no u na red nih pet go di na po se }i va ti ve }i broj tu ri sta iz Ru si je, In di je i Ki ne. Po tom, na saj mu u Lon do nu, ko ji je okre nut {i ro koj pu bli ci, No vi Sad se pro mo vi sao kao de sti na ci ja Bal ka na.

Na naj ve }em Saj mu tu ri zma u Ber li nu pred sta vi li smo kon gre snu in du stri ju i sa jam omla din skog tu ri zma. To je sa jam ko ji }e se odr `a ti tri da na pre Eg zi ta na Tr gu slo bo de, a ciq je pred sta vqa we No vog Sa da kao de sti na ci je in te re sant ne omla di ni i omla din skim or ga ni za ci ja ma.

I. Dra gi}

DA NAS NA [TRAN DU

Pro mo ci ja pa do bran stva Pro mo ci ja pa do bran stva i no vo sad skog „Aero klu ba”, a u okvi ru pro jek ta „Po `u ri po la ko”, bi }e odr `a na da nas od 18 do 22 ~a sa na cen tral nom pla tou [tran da. U okvi ru pro mo ci je,

gra |a ni ma }e na vi deo bi mu bi ti pri ka za ni ta ko zva ni tan dem sko ko vi, o ~e mu }e go vo ri ti tan dem in struk tor Sa {a Su vaj xi}.

G. ^.

U SU SRET 11. FE STI VA LU KU GLO FA

Pri ja vqi va we u~e sni ka do 6. ju na Fe sti val ku glo fa, 11. po re du, bi }e odr `an od 22. do 24. ju na u Srem skim Kar lov ci ma, a pri ja ve za u~e {}e pri ma ju se do 6. ju na. Ova tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja Kul tur nog cen tra po du nav skih [va ba „Kar lo vic”(ne ka da {weg Ne ma~ kog udru `e wa za do bro su sed ske od no se) od vi ja }e se kao i do sa da na cen tral nom kar lo va~ kom tr -

gu. Naj in te re sant ni ji deo fe sti va la je tak mi ~e we ku glo fa.

Tri pr vo pla si ra na do bi ja ju na gra de, a bi }e na gra |en i naj lep {i pa vi qon.

Do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na veb saj to vi ma www.car lo witzltd.com i www.kar lo witz.com, sa ko jih se mo `e i pre u ze ti obra zac pri ja ve.

Z. Ml.

24

oglasi

nedeqa3.jun2012.

LE TO 2012!!! Gr~ka, Turska, Egipat, Tunis, Crnogorsko primorje, Ohrid, bawe Srbije, autobuski prevoz: Francuska, [vajcarska, Italija, Austrija, Nema~ka. Telefon: 021/496333.

54228 RI SAN - BO KA povoqno, kompletno opremqeni apartmani, bez restrikcije vode. Telefoni: 064/505-3707, 0038269046-484.

53356 KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”.

Telefoni: 063/301-975, 063/707787.

53583 PO VOQ NO izdajem apartmane u Bolu na Bra~u, apartmani sa klimom, kuhiwom i terasom, pla`a, „Zlatni Rat” - Telefoni: 00385-21635960, 063/8910068.

53953 IZ DA JEM sobe i apartmane u ^awu. Telefoni: 018/213-708, 064/849-61-09, +382/67-859-097, 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo.com 54125 BAWA KAWI@A blizu bawe i reke Tise izdajem apartman za 2-4 osobe, cena 5e na dan/po osobi. Telefoni: 024/877-016, 066/954-22-45.

54294

^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefoni: 021/6-311482, 064/322-19-49.

54067 ^A SO VE bezbedne vo`we daje instruktor svih kategorija.

Prvi ~as gratis! Telefon 063/8072-928.

54068 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

53976 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

53977

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

53979

IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.

Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202.

54220 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace, ulica ]irpanova cena 150e.

Telefon 063/7716-876.

54047 IZ DA JEM novu, name{tenu garsoweru, 28m2 u Temerinskoj ulici, 135 evra. Telefon 063/83-18-299.

53458 IZ DA JEM name{tene: dvosoban 50m2, visoki parter, Pariske Komune i troiposoban Liman IV/II sprat. Telefoni: 063/58-98-11 i 021/6334-104.

53495 IZ DA JE se name{tena garsowera I sprat, terasa, Cara Du{ana. Cena 120 E. Telefon 064/14-63-126.

53517 IZ DA JEM nov stan u centru grada od 1. jula. Mo`e tri studenta. Telefon 063/863-62-39.

53802

IZ DA JE se prazna porodi~na ku}a, u ul. Ru|era Bo{kovi}a sa dvori{tem, gara`om, podrumom, grejawe gas-~vrsto. Telefon 6372-365.

53934 IZ DA JEM lepo name{ten 1,5 sobni stan u blizini Sajma za 2-3 osobe. Telefon 063/512-414.

53944 IZ DA JEM dvosoban komforan stan u ul. Pariske komune, prvi sprat. Telefon 021/780914, 064/97-43-805.

54007 IZ DA JEM nov name{ten jednoiposoban stan od 39m2 kod Socijalnog na tre}em spratu u zgradi sa liftom. Telefon 065/8333963.

54042 IZ DA JEM dvosoban, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 54092 IZ DA JE se name{ten stan na Novom Nasequ. Telefoni: 021/6215156, 063/1945588.

55409 VE O MA PO VOQ NO izdajem name{tenu garsoweru u N. fronta sa terasom, useqiv od 15. 6. 2012. godine. Telefon 063/8415-437.

54113 IZ DA JEM lepu, kompletno opremqenu garsoweru sa novim name{tajem u ulici Cara Du{ana. Telefon 063/7762-588.

54124 NA LI MA NU izdajem jednosoban prazan stan. Telefon: 021/6330-803 i 064/836-27-67.

54127 IZ DA JEM name{tenu garsoweru M. Gorkog br. 6 ispred Spensa. Telefon 063/511-939.

54135 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 29m2, Novo naseqe, Ul. \or|a Nik{i}a Johana 6. Telefon 021/6336-253, 065/5530726.

54147 JED NO SO BAN 34m2 name{ten stan na Futo{kom putu (Satelit), centralno, parket, kablovska, prizemqe, 100e + tro{kovi. Tel.: 021/6366882, 064/8195093.

54157 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, Petrovaradin. Telefon 063/564240.

54161 IZ DA JEM name{ten mawi dvosoban stan Liman I. Telefon 063/564240.

54162 IZ DA JEM garsoweru od 34 m2 na Detelinari, prednost imaju studenti medicine i zdravstveni radnici. Telefon: 064/1570-611.

54164 PE TRO VA RA DIN - izdajem nov, prazan stan, 95m2, u ku}i bez gazde, sa dvori{tem. Telefon 063/152-052-1.

54181 IZ DA JEM komfornu garsoweru 28m2, u centru, telefon, kablovska, centralno grejawe.

Telefoni: 064/11-36-076, 021/552270.

54193 IZ DA JEM jednosoban prazan stan, Detelinara. Telefon 021/895-362.

54235 IZ DA JEM na du`e vreme Dragi{e Bra{ovana, prvi sprat, trosoban, samo kuhiwski elementi od name{taja. Telefon 062/8901199.

54262

JED NO I PO SO BAN name{ten stan na du`e vreme u kuli kod Spens-a M. Gorkog. Telefon 062/890-11-99.

54266 STAN 115m2 visoko prizemqe na du`e vreme za firme, advokati ordinacije Trg Ferenc Feher. Telefon 062/890-11-99.

54268 U PO NU DI vi{e garsowera i jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu! Povoqno! 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com.

614483 BRA NI MI RA ]O SI ]A, izdajem name{tenu garsoweru, 130E + dep, 29m2. Tel. 021/526622, 063/780-99-09.

615627 JED NO SO BAN stan 32 m2, ni`a spratnost, lift, zona Bulevara kod Futo{ke pijace. Tel. 6615-117.

615568 IZ DA JEM kod Betanije odli~nu garsoweru 28m2, odmah slobodna, kompletno name{tena 120E. Telefon 063/811-7331.

615573 GRA \E VIN SKA PAR CE LA za vi{eporodi~no stanovawe do 4 stana, produ`etak Somborskog bulevara, cena:21.000 evra. Tel. 064/200-3103, www.solis-nekretnine.com.

614485 ZO NA NO VOG BU LE VA RA, iza hotela Holidej in, ku}a 100/600m2. Tel. 6615-117.

615569

POTREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 063/519-533.

54218 PO TRE BAN name{ten ili prazan mawi stan na lokaciji izme|u Futo{ke pijace i Spens-a. Telefon 063/590-822.

53091 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 54219

KU PU JEM dvoipsoban stan od 60 do 65m2, bez posrednika na Limanu. Telefoni: 064/2354583, 064/382-9649.

54205 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs.

614513

NA PRO DA JU nov, useqiv dupleks stan 81m2 u Novom Sadu, Cara Du{ana 75. Mo`e zamena za garsoweru.

Telefon 063/537-446.

54121 STE VA NA MI LO VA NO VA dvori{ni salon stan, 63m2, cena povoqna. Tel. 423-208, 063/111-8085.

615542 STA NO VI u Park Sity kvadrature 58m2, 60m2, 67m2, 133m2, 151m2, 159m2 Liman nova gradwa. www.nekretnine-mojdom. com. Tel. 451-318, 523-193.

615615

CEN TAR Novog Sada, ukwi`en jednosoban, prvi sprat, useqiv, svugde prirodna ventilacija, 41m2, 37.500e gotovinom. Kredite ne !! Telefoni: 061/6019393, 021/6621-797, 021/6215260.

53973 PRO DA JE MO jednosoban stan 30m2 - 31.000, lift, terasa, odmah useqiv. Telefoni: 6447622, 063/540-165.

54130 VLA SNIK, prodaje garsoweru u Danila Ki{a i jednosoban stan u Mi{e Dimitirijevi}a.

Agencije nemojte zvati. Telefon 064/3052950.

54186 PRO DA JE MO odmah useqivu, novu garsoweru, pod garancijom i sa povratnim PDV. Bra}e Drowak 5, tre}i sprat, Telefon 064/24-66-206.

54221 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 63-41521.

54231

dnevnik U GUN DU LI ]E VOJ ulici u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614514 BUL. EVRO PE, luks zgrada, nova odmah useqiv garsowera na I spratu, cena 21.900. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

614515 GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera, cena 27.800. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

614516 HIT NA PRO DA JA ukwi`ene nekretnine, stan u blizini Dunavskog parka, 20m2 sa 10m2 pripadaju}e terase dvori{no okrenute, okru`ene zelenilom, cena samo:21.000 evra. [ifra: 23117. Tel. 063/141-58-00; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

614486 GAR SO WE RA u centru grada, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena, u dvori{tu zgrade, 18m2 cena samo:16.000 evra. [ifra: 14588.

Tel. 064/449-12-70; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

614487 PRO DA JE SE odmah useqiva, novija, bez ulagawa komplet name{tena garsowera u blizini Matice srpske, 2. sprat, 25m2 za 30.500 evra. [ifra 23158.

Tel. 060/018-9422, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

614488 GAR SO WE RA, Liman, ukwi`ena, lift, 30m2, cena 31.000 evra. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

614471 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, odli~na zgrada, ekstra lokacija, cena samo 29.900 evra. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

614475 GAR SO WE RA 19m2-Socijalno, 1. sprat, useqiva-ukwi`ena 1/1, terasa. CG, cena-23.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

614463 [ON SI-23m2-ukwi`ena garsowera, odmah useqiva, lift, CG, kuhiwa odvojena u predsobqu, cena-25.000 evra. Tel. 064/8236601, 021/661-4200.

614464

HIT NO!!!! Useqiva garsowera 23m2-Nova DetelinaraCankareva ulica, 4. sprat, lift, terasa, CG, uredna dokumentacija cena sa PDV-om 24.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601.

614457 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva GA 27m2, Novo naseqe, iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, prvoklasna gradwa i oprema, cena sa povratom PDV-om: 27.700. Tel. 021/523-700, 063/536-212.

615562 PO VOQ NO! Odmah useqiva GA 18m2, strogi centar, III sprat, nova, sa novim kompletnim name{tajem, cg, ukwi`ena, cena: 19.600. Tel. 021/523700, 063/536-212.

615563 GAR SO WE RA Ilije Bir~anina 28m2, visoki parter funkcionalna. Tel. 423-208, 063/111-8085.

615541 SO PO ]AN SKA ulica, nova, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera od 24m2. Ima terasu.

Povoqna cena, 19.000E. Tel. 063/692-917.

615520 HIT NO prodajem odli~nu, novu garsoweru od 25m2 u stambenoj zgradi na Klisi. I sprat, terasa. Cena 16.000E. Tel. 063/108-8017.

615521 PRO DA JEM mawu garsoweru, ugao B. Evrope i Koste Racina, 17m2, na I spratu, lift, terasa.

Cena 19.000 evra. Investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com.

615593 NA BU LE VA RU EVRO PE investitor Moj dom prodaje garsowere 25m2 i 27m2. www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 451-318, 523-193.

615594 OD LI^ NA garsowera 24m2, ukwi`ena, Pasterova ulica, odvojena kuhiwa, lep dnevni boravak, prazan, 26.700. [ifra 1001677. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

615595

oglasi

dnevnik

UKWI @E NA garsowera u centru, 24 m2, terasa, centralno gradsko grejawe, zgrada iz 2001. godine, cena: 25.750 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

615637 NO VA DE TE LI NA RA, Janka Veselinovi}a 24m2 ukwi`ena garsowera, drugi sprat 28.000.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

615584 VA SE STA JI ]A garsowera 26m2 na visokom parteru, odmah useqiva, ukwi`ena. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

615574 CEN TAR, Ulica Petra Drap{ina, ukwi`ena garsowera 30m2. Tel. 6615-117.

615570 KOM PLET NO renoviran jednosoban stan 33m2 na prvom spratu, odmah useqiv, terasa, ukwi`en, Antona Urbana. Tel. 063/174-4091.

615575 JED NO SO BAN - jednoiposoban stan 33m2 na Satelitu delimi~no renoviran, cena 25.650. [ifra 1002922. www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 060/07-30-577, 523-193.

615598 BU LE VAR OSLO BO \E WA ekstra poslovno-stambena zgrada gradio Aleksandar, 39m2, III sprat, cena 47.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 065/85-06-616, 523-193.

615599 DE TE LI NA RA 38m2 jednosoban sre|en, pvc stolarija, podrum, ostava, ukwi`en, cena 31.500. www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003435. Tel. 451-318, 060/07-30-577.

615600 VA LEN TI NA VOD NI KA, ukwi`en 1/1 jednosoban dvori{ni stan, 26.000E. Odli~an.

Tel. 021/522-177, 062/89-56-705.

615634 IN VE STI TOR MOJ DOM na Bulevaru Evrope prodaje jednosoban stan 30m2. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

615596 LI MAN IV, ukwi`en jednosoban stan od 29m2 sa prelepom terasom od 20m2. Povoqno, 31.000E. Tel. 060/621-1685.

615522 SA TE LIT!!! Jednosoban stan u odli~nom stawu, kod {kole, ukwi`en useqiv. Povoqno.

Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213.

615552 BI STRI CA 43m2-useqivukwi`en, jednosoban preure|en u jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, cena-32.000 evra. Tel. 064/8236608, 021/542-779.

614451 JED NO SO BAN 32m2, centar B. Ribnikar, noviji stan na odli~noj lokaciji, 2. sprat, lift, terasa, okrenut na dvori{nu mirnu stranu, cena povoqna, vredi kupiti. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58.

614442 JED NO SO BAN, GrbavicaMi{e Dimitrijevi}a, 44m2, II sprat, novija zgrada, odli~an stan, ekstra povoqno. cena: 44.000 evra. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87.

614473 UKWI @EN, komforan jednosoban stan, sa mogu}no{}u adaptacije u jednoiposoban, 36m2, na Novom nasequ, u zgradi sa liftom, terasa sa ostavom, cena: 30.000 evra. [ifra: 22539. Tel. 021/520-231; 063/18276-27, www.solis-nekretnine.com.

614489 FUNK CI O NA LAN jednosoban stan 28m2, na Novoj Detelinari, ukwi`en. [ifra: 23061.

Tel. 063/77-26-845, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

614490 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan 39m2 na Limanu 4, odmah useqiv, 9. sprat, ukwi`en, vlasni{tvo, za 37.000 evra. [ifra: 23103. Tel. 064/112-62-39, 021/427-277, www.solis-nekretni614491 ne.com.

DAL TON KA!!!

Jednosoban ukwi`en useqiv stan!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

615551 @. STA NI CA, klasi~an 1.0 stan od 28m2 na II spratu, cena 28.850. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614517 SO CI JAL NO, odli~na zgrada, ukwi`en stan od 29m2, cena 33.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614518

PRO DA JEM jednoiposoban stan, 28m2, Branimira ]osi}a, sa centralnim grejawem, vlasnik. Telefoni: 063/890-9953, 063/328-702.

53752 PRO DA JE MO nov, ukwi`en jednoiposoban stan kod Socijalnog za 40.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

54128 PRO DA JE MO nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 37m2, drugi sprat, An|e Rankovi}, Novo naseqe. Telefon: 064/2466-206.

54222 PRO DA JEM dvosoban stan 57m2, funkcionalan, hrastov parket, topla voda, lift, 3. sprat, Novo naseqe, vlasnik.

Telefon 065/567-02-91. 53095 DS, 57m2, novo naseqe, kod crkve, 3. sprat, lift, prvi vlasnik, odli~an.

Telefon 063/8560-605.

53299 NO VO NA SE QE ul. Mom~ila Tapavice 54m2 dvosoban sa lepom terasom, ukwi`en 1/1 vlasnik, 39.900e. Telefon 060/5295699.

53955 PRO DA JEM dvosoban stan 59m2, IV sprat, Liman III. [ekspirova ul. Telefon 064/2302732.

54052 PRO DA JE MO dvosoban stan u blizini Sajma kod ABC marketa na prvom spratu. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 54129 PRO DA JEM nov, dvosoban stan na Grbavici. Telefon 063/504-124.

54132 PRO DA JEM stan, Kej `rtava racije 4, 66m2, dvosoban, ukwi`en - 97.000e. Telefon 064/24462-58, 021/886-989.

54248 PRO DA JEM dvosoban Stevana Hristi}a, 44m2, 5 sprat, nije zadwi, lift. Telefon 062/543816.

54264

PRO DA JEM dvosoban stan sa podrumom, 50m2 bez ulagawa, III sprat bez lifta, @ivka Radovanovi}a 3. vlasnik. 42.000E. Telefoni: 064/28-53-919, 401619.

52971 SR. KAR LOV CI - Dudara komforan dvosoban 60m2, II sprat, renovirano kupatilo.

Cena 36.000. Tel. 423 208, 063/111-4142.

615549 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2, ukwi`en, kod Crkve na Novoj Detelinari, na 1. spratu. Odr`avan, bez ulagawa. [ifra: 22733. Tel. 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com.

614492 EKS KLU ZIV NA prodaja, ukwi`en jednoiposoban stan na Grbavici 37m2, Ulica Alekse [anti}a. [ifra: 23053. Tel. 021/451-570; 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com.

614493 KOD FU TO [KE PI JA CE, zgrada sklowena od Bulevara, Ulica Bem Lilike, ukwi`en 1.5 stan 42m2, prvi sprat, terasa, stan bez ulagawa, cena:42.800 evra i mogu}e je dogovarawe o kona~noj ceni. [ifra: 21211. Tel. 063/182-76-27; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

614494 M. DI MI TRI JE VI ]A 31m2jednoiposoban, useqiv, upotrebna dozvola, 1. sprat, lift, terasa, CG, cena-39.200 evra.

Tel. 064/823-6610, 021/542-779.

614466 BU LE VAR OSLO BO \E WANovosadskog sajma 36m2-jednoiposoban, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena sa PDV-om 37.000 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542-772.

614467 ]IR PA NO VA ul. 33m2-jednoiposoban, useqiv-ukwi`en, 1. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena-40.200E nije fiksno. Tel. 021/542-779, 064/823-6618 (www.avenia-nekretnine.com).

614448 NOV-USE QIV jednoiposoban stan 39m2-ju`na-dvori{na strana, lift, terasa, CG, @. stanica cena-44.300 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604 (www.avenia-nekretnine.com).

614449

nedeqa3.jun2012.

SOM BOR SKI BU LE VAR 32m2-mawi jednoiposoban stan u novoj zgradi, 1. sprat, lift, terasa, CG, PTV, kuhiwa odvojena {ankom cena sa PDV-om 33.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604.

614459 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan ni`e spratnosti od 55m2. Pozovite na telefon 065/25-00-213.

615553 HIT NA PRO DA JA! Useqiv JIS 42m2, centar, D. Vasiqeva, IV sprat, lift, terasa+ostava, pvc, kl. parket, dvostrano orijentisan, parking u dvori{tu, cena samo: 33.900!

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

615564 DO SI TE JE VA, jednoiposoban, nov 41,70m2 prizemqe. Cena: 38.000. Tel. 423-208, 063/1118085.

615543 HIT NA prodaja jednoiposobnog stana od 40m2 u Ulici Save Kova~evi}a. Ukwi`en, ima terasu. Cena 33.500E. Tel. 060/621-1685.

615523 ]IR PA NO VA, ukwi`en, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614521 SOM BOR SKI BU LE VAR, odli~ni novi brzo useqivi 1,5 stanovi, cena (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

614522 LI MAN 2, ukwi`en 1,5 stan, cena 43.300. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

614523

KRAQ. MAR KA, jednoiposoban, III sprat, lift, terasa, nov, ukwi`en 38.500. Tel. 444107, 633-7853.

615585 NOV ukwi`en jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do bulevara, prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, ostaje kompletna kuhiwa i nov name{taj, 45.500. Tel. 063/517-846.

615616 USE QIV po isplati, ukwi`en, jednoiposoban 43m2, Novo naseqe, Seqa~kih buna, I sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa sa ostavom, 38.000. Tel. 063/517-846.

615617 JED NO I PO SO BAN 40m2, Petrovaradin, Preradovi}eva II sprat, ukwi`en, grejawe na struju, 22.000. Tel. 063/517-846.

615618 NO VO NA SE QE odli~an ukwi`en 43m2, Bate Brki}a.

Hitna prodaja. Cena 37.000. [ifra 1003349. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

615601 HIT NO!!! HIT NO!!! Novo naseqe jednoiposoban stan 35m2, tre}i sprat, lift, ukwi`en, cena dogovor. Telefoni: 528137; 063/538-137.

615576 CEN TAR odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

615577 LI MAN u Balzakovoj ulici dvosoban stan 58m2, ukwi`en za 53.800. Telefoni: 528-137; 063/538-166.

615578

BRA NI MI RA ]O SI ]A 41m2 ekstra lep i sre|en stan sa terasom ukwi`en kqu~ u agenciji, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003389. Tel. 451-318, 0600753782.

615597 CAN KA RE VA, odmah useqiv stan 35m2-23.000E, upotrebna dozvola, novo, useqivo. Tel. 021/526-622, 062/89-56-705.

615633 UKWI @EN jednoiposoban stan na Novom nasequ, drugi sprat, terasa, 42m2, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena: 36.050 evra. Tel. 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

615638 UKWI @EN jednoiposoban stan na Grbavici, terasa, lift, prvi sprat, novija zgrada, 35m2, cena: 41.200 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

615639

CEN TAR kod Jovine gimnazije, ukwi`en dvosoban stan 57m2, izuzetno sre|en, klasi~an raspored, mawa zgrada.

Tel. 6615-117.

615571 HIT NO! Nov, odmah useqiv DS 39m2, Somborski bulevar, IV sprat, lift, odv. kuhiwa, cena: 37.700 sa povratom PDVa! Tel. 021/523-700, 063/536-212.

615566 NA BUL. EVRO PE 48m2 na prvom spratu investitor Moj Dom odli~an dvosoban stan od kooperanta. www.nekretninemojdom.com. Pozovite 451-318, 523-193.

615602 NA LI MA NU 3 kod Limanskog parka dvosoban stan 50m2 kqu~ u agenciji. Hitno, 46.000.

Tel. 451-318, 063/550-387. www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002728.

615603 OD LI ^AN dvosoban stan u Ul. Veselina Masle{e, 59m2, ukwi`en. Hitno, 43.000. Tel. 523-193, 065/85-06-616. www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1001395.

615604 NA NO VOM NA SE QU u novijoj zgradi lep stan 65m2 dupleks. Hitno, cena 49.800. Tel. 523-193, 061/273-62-89, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002182.

615605 IN VE STI TOR Moj Dom na Bulevaru Evrope prodaje 39m2 jednoiposoban i 42m2 dvosoban stan. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

615606 NO VO NA SE QE novija ukwi`ena zgrada 2004. godine, 57m2 na prvom i tre}em spratu, 52.000. [ifra 1003088. www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 065/850-66-16, 451-318.

615607 DU [A NA VA SI QE VA prvi sprat ukwi`en dvosoban stan 63m2. Hitno, 56.500. [ifra 1003281. www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

615608

25

KOD KA FEA NO VAK prodajemo 53m2, odli~na ukwi`ena zgrada. Hitna prodaja. Cena 46.350. [ifra 1003328. www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Tel. 451-318, 523-193.

615609 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 38.000. Tel. 063/517-846.

615619 KOD [TRAN DA, dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, lepa terasa, ukwi`en, useqiv, Hitno! 59.900. Tel. 063/517-846.

615620 PR VO KLA SAN dvosoban 67m2, Novo naseqe - Savina, Branislava Borote, III sprat, mo`e biti dvoiposoban, gradila „Budu}nost”, useqiv, ukwi`en, bez ulagawa. Hitno!

57.000. Tel. 063/517-846.

615621 KLA SI ^AN dvosoban 58m2, Bulevar oslobo|ewa kod stadiona, deseti sprat, dva lifta, nije posledwi, ukwi`en, useqiv, 49.000. Tel. 063/517-846.

615622 KLA SI ^AN dvosoban 59m2, Gagarinova, I sprat sa liftom, useqiv, ukwi`en, mo`e zamena za ve}i stan, 51.500. Tel. 063/517-846.

615623 SA JAM, S. Mokrawca 53m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 41.200. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

615586 GR BA VI CA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor 42.000.

Tel. 444-107, 633-7853. 615587 SA TE LIT, dvosoban stan 48m2, drugi sprat, terasa 30.000. Tel. 444-107, 633-7853.

615588 LI MAN II 56m2, dvosoban, ~etvrti sprat, lift, terasa, dvori{na strana 47.400. Tel. 444107, 633-7853.

615589 UKWI @EN dvosoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, 53m2, kvalitetna novija zgrada, peti sprat - nije posledwi, terasa, lift, cena: 46.350 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

615640 KOD SA TE LIT SKE PI JA CE, 48m2, I sprat, ukwi`en, dvosoban, 31.800E. Hitno! Tel. 063/444-743, 021/522-177.

615635 CA RA DU [A NA, ukwi`en, dvosoban, 43m2-36.800E. Renoviran, odli~an. Tel. 021/522177, 063/444-743.

615636 PO VOQ NO! Nova Detelinara, dvosoban, 47m2, III sprat.

Odmah useqiv, mo`e kredit, 42.000E. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90.

615631 @EL. STA NI CA, 60m2, I sprat, ukwi`eno, 46.000E, terasa. Odmah useqiv. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90.

615632 GR BA VI CA, odli~an, nov 2.0 stan, fantasti~an raspored, ukwi`en, cena 57.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

614524 TE LEP, odli~an klasi~an nov odmah useqiv 2,0 stan od 46m2 na II spratu, cena 33.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614525 NO VO NA SE QE, odli~an klasi~an ukwi`en 2,0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 41.100. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614526 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 47m2, cena 37.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

614528 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2 cena 53.600. Tel. 063/828-83-99.

614529 NO VA DE TE LI NA RA odmah useqiv prazan nov stan 2,0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614530

26

oglasi

nedeqa3.jun2012.

CEN TAR, okolina Keja i Ribqe pijace, ukwi`en klasi~an 2,0 stan od 51m2 na I spratu, cena dogovor. Tel. 064/220-95-65, www.bomil.rs.

614533 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, mo`e i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

614536 NO VO SAD SKOG SAJ MA, fasadna cigla, 53m2, lift, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja po povoqnoj ceni, 46.400E. Tel. 063/108-8017.

615524 VE SE LI NA MA SLE [E, dvosoban 69m2 dvostrano orjentisan cena 45.000. Tel. 522-484, 063/111-4142.

615544 KOD BEN AKI BE, dvosoban 46m2, prizemqe, salonski komplet renoviran. Tel. 423-208, 063/111-4142.

615545 FU TO [KI PUT, bez ulagawa, kompletno renoviran dvosoban stan od 48m2. II sprat, ukwi`en. Povoqno, 37.100E. Tel. 060/621-1685.

615526 U BLI ZI NI SAJ MA, hitna prodaja ukwi`enog dvosobnog stana od 53m2. Lift, terasa, povoqna cena 41.200E. Tel. 063/777-6233.

615527 NO VI JI dvosoban stan na Novom Nasequ. 54m2. Ukwi`en, ima terasu. Povoqna cena, 41.200E. Tel. 060/621-1685.

615528 BU LE VAR OSLO BO \E WA, sre|en, uredan komforan dvosoban stan 61m2. Lift, terase.

Lako dvoiposoban! Hitno, 51.500E. Tel. 063/777-6233.

615529 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv klasi~an DS 48m2, Satelit, M. ^ipli}a, II sprat, terasa, dvori{na strana, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en, cena samo: 30.500.

Tel. 021/523-700, 065/55-36-212.

615560 HIT NA PRO DA JA! Izuzetan DS 60m2, Novi bulevar, V. Masle{e, dve terase, dvori{no orijentisan, sre|en, ukwi`en, odmah useqiv! Cena samo: 44.400.

Tel. 021/523-700, 063/536-212.

615561 LI MAN III!! Stan od 60m2 niske spratnosti u izuzetno mirnom delu odmah useqiv za 49.500E, ukwi`en. Hitno!!!

Tel. 065/25-00-213.

615554 SUD!!! U neposrednoj blizini ve}i dvosoban stan zgodan za vi{e namena, ukwi`en, ni`a spratnost. Povoqno!!! Tel. 063/500-213.

615555 DVO SO BAN - funkcioni{e kao dvoiposoban, 59m2-velika zastakqena terasa, ukwi`enodmah useqiv, fasadna cigla, cena-44.300 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6604.

614450 DVO SO BAN 53m2, Rumena~ka, stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, mo`e i putem kredita, cena: 42.000 evra. Tel. 021/55-77-58, 065/55577-58.

614446 HIT NO!!! 54m2-useqiv-ukwi`en, Novo naseqe, lift, terasa, CG, odli~an raspored, CG, cena-41.200 evra. Tel. 064/8236604, 021/424-963 (www.avenianekretnine.com).

614465 [ON SI, 57m2-perfektno stawe, useqiv odmah, lift, terasa, CG, cena-53.000 evra (www.ave nia-ne kret ni ne.com) Tel. 021/542-779, 064/823-6604.

614461 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, mo`e dvoiposoban, izuzetan, ukwi`en stan, hitno povoqno! „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

614474 NO VA DE TE LI NA RA 53m2 odmah useqiv, dvosoban, ukwi`en, odli~an raspored, cena44.300 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6618.

614456

DVO SO BAN, Nova Detelinara - V. Masle{e, 44m2, I sprat, lift, odli~an investitor, kvalitetna zgrada. 49.000 evra. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

614476 OD LI ^AN dvosoban stan kod crkve na Novom nasequ, naseqe Savina, ukwi`en 1/1. [ifra: 12129. Tel. 063/433-738; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

614495 SA TE LIT, klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace, odmah useqiv i ukwi`en, cena: 33.000 evra. [ifra: 21470.

Tel. 064/2003-103; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

614496 NA BU LE VA RU, kod Dnevnika, odmah useqiv i ukwi`en dvosoban stan, sa terasom i liftom. Hitno i po povoqnoj ceni se prodaje. [ifra: 22890.

Tel. 021/427-277; 064/343-29-69, www.solis-nekretnine.com.

614497 GR BA VI CA, dvosoban ukwi`en stan 41m2, mo`e i name{ten, kuhiwa sa svojim prozorom, gleda na isto~nu stranu, odli~na terasa. Mo`e i kredit... Pozvati. [ifra: 22396.

Tel. 021/520-231; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

614498 PA @WA. Hitna prodaja odmah useqivog dvosobnog stana za renovirawe 52m2 na 3. spratu u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, starija gradwa, cena: 44.000!

Prodaja samo za gotovinu, ne mo`e kredit. Stan je ukwi`en. [ifra: 23072. Tel. 064/1340459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

614499 PRO DA JEM dvosoban stan 55m2 na Grbavici, gradio Aleksandar, Mi{e Dimitrijevi}a, 3. sprat, ukwi`en, odli~an, cena: 57.000 evra. [ifra: 22515.

Tel. 064/11262-39; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

614500 DO BAR, klasi~an dvosoban stan 59m2, na odli~noj lokaciji, u neposrednoj blizini {kole, Ribqe pijace, Dunava... Mo`e i zamena za mawi stan na Novom nasequ, cena:60.000 evra. [ifra: 17188. Tel. 065/2019-010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

614501 HIT NO, uz Limanski park, peti sprat, nije posledwi u zgradi sa liftom, blizina {kole, obdani{ta i fakulteta, ukwi`en dvosoban stan 60m2, mogu}a adaptacija u 2.5, cena: 54.600 evra i mogu} dogovor, a mo`e i na kredit. [ifra: 23163. Tel. 063/141-58-00; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

614502 LI MAN 3, dvosoban stan kod {kole „@arko Zrewanin”, na prvom spratu 52m2, prazan i odmah useqiv, mogu}e je uz adaptaciju dobiti dvoiposoban stan, cena: 51.500 evra. [ifra: 22856. Tel. 064/449-12-70; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

614503

@. STA NI CA, klasi~an 2.0 stan, ukwi`en 53m2, odli~nog rasporeda, I sprat, cena 46.650.

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614519 GR BA VI CA, u „Aleksandrovoj” zgradi, povoqno prodajem na II spratu sa liftom, odli~an 2,0 stan + parking mesto gratis, ukwi`eno, cena 51.000.

Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

614520

PRO DA JEM dvoiposoban stan od 75m2, Ul. Bra}e Jovandi}.

Telefon: 064/1570-611. 54163 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika. Tel.: 063/5020-25.

53257 OD LI ^AN trosoban stan 78m2, I sprat, u kvalitetnoj zgradi, Liman IV, Ul. 1.300 kaplara 16. Telefon: 063/524-133.

53297 STAN u Novom Sadu, [afarikova 37, 1. sprat, kod pozori{ta, 81m2, prodajem ili izdajem, povoqno i hitno. Tel.: 065/2520054, 063/316-348.

54002 NO VI STAN u centru grada, Petra Drap{ina 49, 68m2, prvi sprat sa ulice, moderan sa |akuzi kadom i najskupqim parketom i polo~icama, popust 30%. Telefoni: 021/541-662, 062/190-3732.

54089 PRO DA JEM trosoban stan u Lole Ribara 14, u centru Zmjaev. Telefoni: 064/2030-586, 011/3919-248.

54138 PRO DA JEM stan od 82m2, tre}i sprat, ugao Maksima Gorkog i Bulevar oslobo|ewa. Renoviran, ima lift, 80.000E, bez posrednika.Telefoni: 064/8882337, 021/400-842.

54210 HIT NA PRO DA JA!!!! Trosoban stan na Bulevaru Cara Lazara, ukwi`en, 67m2, dvori{no orjentisan. Telefon: 062/645-869.

54267 DVO I PO SO BAN, Liman I, 65m2, novija zgrada, ukwi`en, odli~ne orjentacije, bez ulagawa. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

614481 PRO DA JEM nov ukwi`en dvoiposoban stan u vili kod Bulevara oslobo|ewa, 70m2, odmah useqiv. [ifra: 23255.

Tel. 065/2019-011, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

614510 LI MAN, zgrada radila „Budu}nost”, 60m2, dvoiposoban, odli~no organizovan stan, dvostrano orjentisan. Pozvati da se dogovorimo. [ifra: 23127. Tel. 063/520-296; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

614504 PRO DA JE SE dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu u blizini {kole u Pitagorinoj, 1. sprat, 61m2 sa gara`om i podrumskom prostorijom. Cena: 56.500 evra. [ifra 23321. Tel. 021/451-570, 060/018-9422, www.solis-nekretnine.com.

614505

MA JE VI^ KA - Betanija, noviji ukwi`en dvoiposoban stan na prodaju, 57m2, dvostran, lep ve}i dnevni boravak, visoki parter. Odli~an raspored, hitna prodaja! [ifra 22125. Tel. 064/134-0459, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

614506 UKWI @EN dvoiposoban stan, 39m2-gradila Budu}nost, lift, terasa, CG, cena-36.100 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236618.

614462 NOV - 59m2-dvoiposoban, 2. sprat, isto~na strana, neprolazne sobe, terasa, lift, CG, cena sa PDV-om 60.800 evra.

Tel. 064/823-6604, 021/424-963.

614468 SOM BOR SKI BU LE VAR, nov-useqiv-49m2-dvoiposobanperfektan raspored, terasa, odli~na oprema-hrastov parket, italijanske plo~ice, mo`e kredit cena sa PDV-om 45.500 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com).

614458 DVO I PO SO BAN - gradila Budu}nost 60m2 - ukwi`en-useqiv, terasa, CG, odli~an raspored cena-65.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com).

614452 NO VA DE TE LI NA RA - 53m2dvoiposoban, ukwi`en-useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, CG, zgrada stara 2 god.

Cena-54.600 evra.

Tel. 021/6614-200, 064/823-6610 (www.avenia-nekretnine.com).

614453 NOV - useqiv 59m2-dvoiposoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, perfektan raspored, mo`e na kredit, cena sa PDV-om 63.450 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236601.

614454 MAK SI MA GOR KOG 65m2kod Suda, 2. sprat, ukwi`enuseqiv stan, klasi~an raspored, dvostrano orjentisan, parking u dvori{tu cena-74.200 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com).

614455 MAK SI MA GOR KOG, kompletno renoviran dvoiposoban stan od 58m2, IV sprat, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja!

50.000E. Tel. 063/101-0664.

615530 BU LE VAR VOJ VO DE STE PE, hitna prodaja odmah useqivog stana od 60m2 + 10m2 terase. I sprat, odli~an, ukwi`en. 51.500E. Tel. 063/108-8017.

615531 U NE PO SRED NOJ BLI ZI NI KE JA, ukwi`en, noviji dvoiposoban stan od 50m2.

Lift, terasa.

Povoqno, 39.000E. Tel. 060/621-1685.

615532 GA GA RI NO VA, dvoiposoban funkcionalan 55m2, III sprat, cena: 45.000. Tel. 063/111-8085, 063/111-4142.

615546 GUN DU LI ]E VA dvoiposoban 60m2 noviji, cena 44.000. Tel. 423-208, 063/111-8085.

615547

dnevnik

GUN DU LI ]E VA ulica, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja.

Cena sa name{tajem 34.000E. Tel. 060/621-1685.

615525 GR BA VI CA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 70m2 na III spratu, prazan, odmah useqiv, cena 72.100. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

614534 LI MAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwi`en 2,5 stan od 76m2, cena 77.250. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

614535 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614539 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614540 BU LE VAR EVRO PE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2,5 stan (odli~na oprema, |akuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel. 6366-952, www.bomil.rs.

614531 NO VA DE TE LI NA RA, okolina „Abc”-a u zgradi Budu}nosti, odli~an 2,5 ukwi`en stan, cena 64.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614532 TE LEP, nova zgrada odli~an mawi 2,5 stan, cena 45,600 sa PDV-om (mo`e kredit). Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 614527 GR BA VI CA, 66m2 dvoiposoban stan na drugom spratu, lift, terasa, isto~na strana, ukwi`en 65.000. Tel. 444-107, 633-7853.

615590 LI MAN III kod parka, sre|en, bez ulagawa dvoiposoban stan 73m2, ni`e spratnosti. Tel. 6615-117.

615572 GR BA VI CA odmah useqiv, odli~an stan 70m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

615579 UKWI @EN dvoiposoban dupleks stan, 67m2, Bulevar Evrope, novija zgrada - kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena: 49.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

615641 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije investitor Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

615610 TRO SO BAN stan na Novom nasequ 78m2 prvi sprat useqiv ukwi`en. Povoqno 66.950, {ifra 1001249, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523193.

615611 U SO WE MA RIN KO VI] trosoban salonski stan povr{ine 95m2 prvi sprat potrebno renovirawe cena 87.500.

Tel. 523-193, 065/85-06-616. www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002977.

615612 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, visoki plafoni, pripadaju}a ostava 15m2, ukwi`en, 83.000. Tel. 063/517-846. 615624 TRO SO BAN salonski 96m2, centar kod Izvr{nog ve}a, Stra`ilovska, III sprat, ukwi`en mo`e zamena za mawi. Hitno! 79.900. Tel. 063/517-846.

615625 KLA SI ^AN trosoban 70m2, Beogradski kej, ukwi`en, vi{a spratnost, nije posledwi, sa gara`om u ceni 64.000. Tel. 063/517-846.

615626

LI MAN 2, ukwi`en trosoban, 90m2, IV sprat, lift, terasa, bez ulagawa, cena dogovor. Ravani~ka ulica. Tel. 021/526622, 063/780-99-09.

615628 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3,0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

614541 OKO LI NA BU LE VA RA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 66.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 614537 SO CI JAL NO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3,0 stan od 78m2, mogu} dogovor oko kupovine sa stvarima...

Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614538 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Mo`e sa gara`om. 65.000E. Tel. 063/1088017.

615533 IZ VAN RE DAN, ukwi`en stan 71m2 u vili sa 6 stanova u ulici Toplice Milana. II sprat. Ostaje kuhiwa, plakari, xakuzi. Tel. 063/777-6233.

615534 KOM PLET NO renoviran trosoban stan od 59m2 na Limanu III. Dvori{no orjentisan, kuhiwa sa prozorom, velike spava}e sobe. Povoqno!

Tel. 063/101-0664.

615535

LI MAN I u blizini [tranda, odli~an, komforan trosoban stan od 81m2, terasa, ukwi`en, renoviran. Cena 70.000E. Tel. 063/777-6233.

615536 MAK SI MA GOR KOG, 74m2, ukwi`en, renoviran stan na prvom spratu. Dvostrano orjentisan. Idealan i za poslovni prostor. 71.000E. Tel. 063/777-6233.

615537 SA LO NAC!!! Renoviran, useqiv ukwi`en stan od 92m2 za 75.000E, na odli~nom mestu za vi{e namena. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

615556 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni TS 58m2, Suboti~ka ulica, kompletno renoviran, novo kupatilo i kuhiwa, pvc, sig. vrata, ima malo ulagawa, cena: 15.900! Tel. 021/523700, 063/536-212.

615565 BU LE VAR OSLO BO \E WA 85m2-trosoban, ukwi`en- useqiv odmah, 1. sprat, lift, odli~an raspored, terasa, CG, cena66.000 evra. Telefoni: 021/424963, 064/823-6608.

614460 TRO SO BAN 95m2, blizina Dunavskog parka, stan salonskog tipa, okrenut na dve strane, 1. sprat, terasa, malo stanara u zgradi, idealan za ordinaciju, kancelariju… vredi kupiti, hitno! Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58.

614447 TRO SO BAN, Liman II, 90m2, novija zgrada, odli~na lokacija, odli~na cena. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

614482

oglasi

dnevnik

TRO SO BAN 95m2, okolina Ribqe pijace, noviji stan na 2. spratu, 2 terase, okrenut na dve strane, u odli~nom stawu, klimatizovan, tenda, ostava, mo`e zamena za mawi stan do 60m2, bez posrednika. Tel. 063/7-333-621.

614443 OD LI ^AN trosoban, pravi porodi~an stan, vojna zgrada u blizini SUP-a, sa puno zelenila i parking mesta, 77m2, tre}i sprat sa liftom, terasa, dve ostave, tri lepe odvojene sobe, ukwi`en, cena povoqna! [ifra: 22774. Tel. 021/427-277, 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

614507 @E LE ZNI^ KA ulica, komplet renoviran stan od 100m2, ukwi`en kao dve stambene jedinice, veliki dnevni boravak sa kuhiwom, veliko kupatilo, dosta svetlosti, cena:100.000 evra ili pozovite da se dogovaramo. [ifra: 22831. Tel. 021/451-570; 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

614508 PRO DA JEM trosoban noviji ukwi`en stan 88m2 na 2. spratu, iza doma zdravqa na Novom nasequ. Hitna prodaja!! [ifra 22892, cena 82.400 evra.

Pozovite na 064/134-0459 ili 065/2019-006, www.solis-nekretnine.com.

614509

PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV, dobra lokacija. Tel. 021/6369-008. 54126 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, prvi sprat u naju`em centru Novog Sada, plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046.

54084 PRO DA JEM 4.0 soban stan u centru od 112m2. Telefon 063/504-124.

54133 STAN kod Spensa na dva nivoa od 114 m2, bez kosine, mewam za mawi ili prodajem. Telefon 063/522-730.

54244 TRO I PO SO BAN 95m2, Bgd kej - Koza~inskog, izuzetan stan na izuzetnoj lokaciji, zgrada od crvene fasadne cigle, okrenut na dve strane, 1. sprat, blizina Dunava… Tel. 065.555-77-58, 021/55-77-58.

614445 LI MAN!!! Troiposoban stan od 92m2 ni`e spratnosti u odli~nom stawu, ukwi`en useqiv po isplati!!! Tel. 065/2500-213.

615557 LI MAN IV, 1300 Kaplara, 94m2, I sprat. Lift, terasa, ukwi`en. Hitna prodaja po povoqnoj ceni, 78.000E. Tel. 063/777-6233.

615538 LI MAN 2, odli~an ukwi`en stan od 90m2, cena 103.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614543 LI MAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500 - mo`e dogovor.

Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

614545

NO VO NA SE QE B. J. Du~i}a 87m2 troiposoban stan. Hitna prodaja, cena 65.000 nije fiksno. [ifra 1003266, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451318, 523-193.

615613 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu.

Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. Moj Dom. Pozovite 451-318, 523-193.

615614 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

615580 HIT NA PRO DA JA! Brzo useqiv ^S 96m2, dvoeta`ni stan na Suboti~kom bulevaru, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, dodatno sre|en, ukwi`en, cena: 79.000. Tel. 021/523700, 063/536-212.

615567 PENT HO U SE stan, ~etvorosoban, u novoj zgradi na Limanu, 121m2, terasa, lift, cena: 124.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

615642

GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs.

614546 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, salonski stan od 120m2, II sprat, cena 108.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs.

614547 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4,0 stan od 100m2, cena 105.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

614548 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu...

Tel. 063/828-83-77 sli ke na www.bomil.rs.

614544

GR BA VI CA, odli~an 5,0 stan od 105m2 (nije dupleks) u novijoj zgradi, cena 108,000 + gara`a gratis. Tel. 636-8429, 064/220-95-65, www.bomil.rs.

614542 HIT NO, nov stan od 114m2 u ekskluzivnoj vili sa 4 stana u blizini Bulevara. II sprat, uredini papiri. 103.000E. Tel. 063/108-8017.

615539 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. Povoqno! Tel. 063/7776233.

615540 DU NAV SKI PARK!!! ^etvorosoban stan u odli~noj zgradi ni`e spratnosti!!!

Tel. 063/500-213.

615558 NO VO NA SE QE!!! Odli~an petosoban stan od 106m2 kod {kole i vrti}a u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Tel. 065/25-00-213. 615559 EKS KLU ZIV NO, salonski stan klasi~nog rasporeda, dva ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu mladenaca, cena: 105.000 evra. [ifra: 22245. Tel. 064/2003-103; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

614511 ULI CA ARA WI JA NO [A, nova zgrada uz novi Bulevar Evrope, ukwi`en nov dupleks od 109m2. [ifra: 11200. Tel. 021/427-277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com.

614512 ^E TVO RO SO BAN, Park siti, 133m2, pogled na park, izuzetan stan po vrlo atraktivnoj ceni. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

614480

HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800 - 2000 e. Telefon 063/519-533.

54217 VI KEN DI CU u Sarajevu jeftino, 4.000e, prodajem. Tilava 700m2, asvalt, voda, struja pred kapijom, 10km do Sarajeva i Jahorine. Telefoni: 021/493-378, 063/702-11-38.

54069 PRO DA JEM placeve u centru ^eneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150.

50856

PRO DA JEM plac u Sirigu 1200m2, struja, voda, telefon, temeq na placu. Telefon 064/170-4430.

54144 PRO DA JEM placeve u Petrovaradinu, asfalt, struja, voda, gas, 7.500e i na Popovici 15e/m2. Mo`e zamena za auto.

Telefon 064/146-5474.

54194 SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726.

54001 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565.

54031

nedeqa3.jun2012.

SREM SKI KAR LOV CI - vikend zona, 2 + 2,5 jutra zemqe, idealno za sve namene. Telefoni: 021/881-402 i 064/2441185.

54066 PE TRO VA RA DIN - placevi 500m2, 600m2, 800m2, 1.600m2, 2.000m2. Dozvoqena gradwa, lepa lokacija. Telefon 063/585076.

54180 PA RA GO VO, plac 2.000m2 na glavnom putu. 1m2 / 40e. Telefon 063/86-26-504.

54200 PO PO VI CA, hitno, izuzetno povoqno ravan i osun~an plac sa le{nicima. 980m2 samo 8500E, uz asfalt front 19m, struja, telefon 060/6777-982.

54214 PRO DA JEM 27 ari gra|evinskog placa na Tranxamentu, Novi Sad. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije. Telefon 064/22-87-731.

53920 PLA CE VI u Adicama, iza Lipovog gaja, povr{ine 500m2, u blizini asvalt, struja, voda, povoqno. Telefon 062/66-6969.

54223 PAR CE LA 1.45 ha na autoputu E75, Novi Sad - Beograd, sa desne strane, front 70m, mo`e zamena za stan. Telefon 062/66-69-69.

54224 GRA \E VIN SKI PLA CE VI na Novom Nasequ, dozvoqene izgra|enosti P + 2, povr{ine 3000 + 7000m2, struja, voda, gas, telefon. Telefon: 062/66-6969.

54225 PRO DA JEM zemqu K.O. Novi Sad - 4, Gorwe Sajlovo 15h3855.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za zgrdawu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40.

54236 FU TOG, centar, Fru{kogorska 69, jednospratna ku}a, 200m2, pogodna za dve porodice, ba{ta 500m2, hitno, 60.000e. Telefon 021/6313987.

54087 PRO DA JEM novu mawu ku}u, komplet zavr{enu, name{tenu, niko nije stanovao, Novi Sad, Ul. S. Pa{}ana br. 2. Mogu}a zamena.Telefoni: 063/386-136, 064/2510-929.

53887 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996.

53989 PRO DA JEM novu ku}u na ^eneju preko puta aerodroma, povr{ina placa 1500m2. Telefon 065/2233-424.

54000 HIT NO i povoqno prodajem ku}u kod `elezni~ke stanice.

Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 061/152-4629.

54229 SR BO BRAN, Ul. Ive Andri}a, ku}a 250m2, plac 450, bez ulagawa, mo`e zamena za stan u Novom Sadu.

Telefon: 062/543816.

54265 RIB WAK - Dowi put, 50m od vode, ukwi`ena ku}a na 1000m2 placa, struja, voda, telefon, cena 62.000E. Telefon: 063/585-076.

54177 PE TRO VA RA DIN, ku}a ukwi`ena 200m2 na placu 930m2 u lepoj ulici blizu {kole i pijace, cena 58.000e. Telefon 063/585-076.

54179 SREM SKA KA ME NI CA Bocke, kod „Ilixe” ku}a 130m2, plac 850m2, ekstra, ukwi`eno. Telefon 065/5524817.

54242 PRO DA JEM ku}u u Sremskoj Kamenici, Slavujevac 6, sa 305m2 oku}nicom, plac 6,5 ari, 800e/m2. Ku}a je novogradwa.

Telefon 464-824, 064/114-3042.

54247 HIT NO prodajem ku}u u Veterniku, 240m2, plac 655m2. Telefon 021/823-907.

54111 PRODAJEM kvalitetnu ku}u od 200m2 u ^ortanovcima.

Komunalno opremqena struja, voda, gas, telefon. Plac je 510m2. Lepo organizovano doma}instvo, uredni papiri, vredi pogledati. Telefon 063/8750-958.

54311

27

TE LEP, Ul. Qubice Ravasin, ku}a oko 250m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon: 062/8901199.

54263 KU ]A - centar - Kosovska starija prizemna ku}a na ekstra lokaciji, front 13m h 11m, dozvoqeno p+3+pov. 4, mogu} svaki dogovor, samo ozbiqni investitori. Tel. 021/55-77-58, 065/555-77-58.

614444 KU ]A, [ajka{ka, 100m2/400m2, 20m front, ukwi`ena, sva infrastruktura, blizina Temerinske ulice, pogodno i za firme. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

614472 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 123.600 evra. Tel. 063/828-83-77.

614549 KOD MA TI JE VI ]A na Klisi 160m2 pr. i sp, parketirana na placu od 400m2. Cena 57.000.

Tel. 522-484, 063/111-4142.

615548 TE LEP nova prizemna ku}a sa nedovr{enim potkrovqem, ukwi`ena, eta`no grejawe, gara`a, plac 300m2, cena 135.000.

Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107.

615582 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

615581 SR. KA ME NI CA centar 82m2 lepa ukwi`ena ku}a na placu 830m2 + 36m2 pomo}ne prostorije pogled na Dunav. [ifra 3000214, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 060/07-30-577, 451-318.

615592 PRO DA JEM plac sa ku}om za adapataciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno, cena 28.000E! Tel. 060/621-1685.

615518 ^AR DAK, na najlep{em mestu sa pogledom na Novi Sad ku}a od 200m2 na placu od 1000m2.

Ukwi`ena. Tel. 063/777-6233.

615519 KU PU JEM obradivo zemqi{te od 15-30ha u komadu. Isplata odmah. Tel. 021/526-622, 063/11-24-911.

615629 TE LEP, blizina Somborskog bulevara, preko puta Satelitske pijace, plac 460m2, dozvoqeno PR+I+pot 85.000. Tel. 444-107, 633-7853.

615583 GRA \E VIN SKI PLA CE VI na Klisi, u zoni porodi~nog stanovawa, povr{ine od 380620m2, a cena 40 evra/m2. Za sve dodatne informacije pozovite 021/427-277 ili 065/20-19-010.

614484 PLAC, Ribarsko ostrvo, 1300m2, izlazi na Dunav, odli~na lokacija, gra|evinska dozvola za 230m2. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

614479 PLAC za vikendicu, LedinciLiparije I, 2500m2, ukwi`eno, pogled na Novi Sad, asfaltni put, 22.000 evra. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

614469 GRA \E VIN SKI PLAC, Popovica - Mo{ina vila, 10a, odli~an, povoqan, ukwi`en, samo 27.000 evra. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

614477 PLA CE VI Bocke, gra|evinska zona, razne veli~ine, isparcelisani, ukwi`eni, prelepa lokacija. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

614478

IZ DA JEM poslovni prostor za tehni~ki pregled u Novom Sadu. Telefon 063/851-27-69.

53528 IZ DA JEM lokal 60m2 ul. Stevana Mokrawca br. 18. Telefon 063/505-198.

53983 LO KAL 43 m2 ful opremqen.

Bul. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55.

54053

28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa3.jun2012.

POSLOVNI PROSTOR, Nova Detelinara, odli~no za kancelarije, servise i sli~no, 130m2, cena samo: 49.000 evra. „Kvart” 021/450417; 064/189-38-87.

614470 DIMITRIJA AVRAMOVI]A kod picerije „]ao”, 42m2, ukwi`en, uli~ni lokal u radu. Novija gradwa. Cena 35.000E. Tel. 063/1088017.

615516 UKWI@EN, 78m2, sre|en, odmah useqiv lokal na Bulevaru oslobo|ewa sa obezbe|enim parking prostorom ispred. 72.000E. Tel. 063/108-8017.

615517 LIMAN, odmah useqiv lokal 38m2-33.000E. Tel. 063/11-24-911, 021/526-622.

615630 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, lokal 150m2.

Tel. 021/523-193, 021/451-318, www. nekretnine-mojdom.com.

615591

POMEN na{im dragim.

3

PRODAJEM koke nosiqe stare 10 meseci, te{ke do 2kg. Komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 063/511-932, 021/848188.

54005

POTREBNI saradnici u `ivotnom osigurawu. Plata+radni sta`.

Zvati na telefone: 060/364-50-24 i 065/408-18-15.

53935 HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema ne stariji od 40 godina. Telefoni: 064/658-8610, 021/6624-503.

53981 HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefoni: 021/6624-503, 064/6588-613.

53982 TRA@IM @ENU za negovawe i ~uvawe starice - stan, hrana i nov~ana naknada. Telefon 063/505-377.

54032

dnevnik

Mara Radi}

Petar

Nada

1921 - 2011.

1924 - 2002.

Moja majko, nisi nikad sama, moje suze za tebe se mole.

Imala si ra{ta se roditi, sa decom se svojom ponositi, unucima tvojim sokolima.

Poletite golubovi preko plavog neba, na krilima odnesite pozdrav srca mog.

Odnesite golubovi buket belih ru`a, ru`ama joj okitite wenu svetu du{u.

Sin Maranko.

Jovan Male{ev 1982 - 2012.

Saxakov Na dana{wi dan svojim roditeqima ispuwavam obe}awe.

Zahvalan sin @ivojin sa decom.

OG-1

54313

Dragoj tetki

Todor Male{ev 1998 - 2012.

IZDAJEM gara`u, Kej, Ribqa pijaca, Novi Sad. Telefon 063/8852601.

54238 MAKSIMA GORKOG kod Suda zidana gara`a 10m2. Tel. 423 208, 063/111-8085.

615550

Branka Petrovi} KUPUJEM sve vrste automobila.

Mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno.

Telefoni: 064/337-7695, 062/823-1298, 824-611.

54243 PRODAJEM ladu samaru 1300, 1991. godi{te, 116.000km, jako o~uvana, 700evra. Telefoni: 021/780914, 064/97-43-805.

54008

PRODAJEM `itni kombajn Zmaj 142, sa adapterom i prikolicu Zmaj od 8 t. Sve dobro o~uvano.

Telefon: 063/758-25-74.

54319

KUPUJEM sav polovni name{taj.

Telefoni: 66-12-531, 063/78-52-743, 063/78-52-728.

54131

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

52222 ZA PROSVETARE i penzionere povoqno molersko-fasaderski radovi. Telefon: 6435-231 i 064/2306898.

53858 MOLERSKO-FARBARSKI radovi. Radim i mawe poslove. Majstor Miki. Telefon 063/17-32-692.

54148 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

54156 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika. Telefoni: 065/5816333, 6434199.

54190 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i - moj materijal za izradu pe}i!

Telefoni: 064/155-4029, 021/630-1524.

54253 POPRAVQAM drvene prozore i vrata, ormare, lepim stolice, vr{im i sitnije stolarske usluge.

Tel.: 504-171, 064/351-28-91. 54271 MOLERSKO-FARBARSKI radovi. Radim i mawe poslove. Majstor Miki. Tel. 063/17-32-692.

53949 ROLETAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera. Telefon 064/1127-141.

53996 PEDIKIR Oqa, kora~ajte lako.

Dolazim na ku}nu adresu, tretman 300din. Tel. 061/11-59-264.

54041 POVOQNO vr{im sve vodoinstalaterske usluge, vodovod, grejawe itd. Odr`avawe zgrada do najsitnijih kvarova, dugogodi{we iskustvo. Tel.: 063/8556568. 54321

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari, srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Tel.: 063/8-318-180, 021/451-409.

44679

Milo{ ]osi} Branki Petrovi}

2010 - 2012.

Marija Male{ev 2008 - 2012.

Posledwi pozdrav dragoj i neuni{tivoj baki od unuka Sa{e sa porodicom.

Hvala ti za sve.

Hvala ti {to si me volela.

Tvoja Milana.

KU]NA NEGA. Gerentolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 54226 HRVATSKO, Crnogorsko primorje, Evropa: potrebni ugostiteqski radnici, kuvari, kuvarice, picemajstori, konobarice, konobari, gerentonegovateqice, medicinske sestre, bebisiterke, doma}ice ku}e. Telefon: 021/400-148.

54227 PRIMAMO hidrogra|evinskog in`ewera sa licencom odgovornog izvo|a~a radova. Telefon 063/521546.

54285 POTREBNA devojka za rad u poslasi~arnici na Bulevaru.

Telefon 065/418-23-93.

54307 AGENCIJI „BOMIL” potreban agent prodaje! Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

614550

VI[E JUTARA - hektara, vo}wake, vikendice, placeve, ku}e, stanove, lokaciju za zgradu, stan za 20.000e gotovinom kupujemo. Telefoni: 063/598-463, 6618-184, 6215260.

53971 HITNO PRODAJEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452.

53508 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

53736 PRODAJEM pe} na gas za centralno grejawe i tu~ane radijatore. Telefon 63-41-521.

54232 KUPUJEMO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Tel.: 062/649-000. 54301

Posledwi pozdrav dugogodi{wem predsedniku boraca MZ „Bo{ko Buha” i Grada

54348

^uvaju ih od zaborava wihovi najmiliji: Velinka i Vojislav sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada umrla, u 82. godini na{a voqena mama, baka i prabaka

[ESTOMESE^NI POMEN

Mara Radi}

Branka Petrovi} Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu, osmeh i qubav. Neizmerno ti hvala za sve {to si u~inila.

Tvoji: Seja, Duja, Brankica, Gaja, Nina i Marko.

Sahrana je 4. 6. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S ponosom Te pomiwemo, s qubavqu ~uvamo u na{im srcima, jer postoji qubav koju smrt ne bri{e.

S velikom tugom `ivimo bez tebe, jer postoji tuga koju vreme ne le~i.

Tvoji najmiliji: suprug Mitar, sin Ranko i }erka Rada.

54347

Branka Petrovi}

3. 6. 2007 - 3. 6. 2012.

Slavko - Mi{o Medan Godine prolaze, dobrota i plemenitost ostaju, a tuga i bol za tobom su sve ve}i.

Neute{ni: mama Nedeqka i sestra Beba s porodicom iz Koviqa.

53994

53916

Ivan Dodi} Vawa

Mara Radi}

Voqena moja bakice.

Hvala ti za tvoju nesebi~nu qubav, beskrajnu dobrotu i za sve {to si u~inila za mene i moju decu. Dok smo mi `ivi, `ive}e{ sa nama u na{im mislima i srcima.

Neka te an|eli ~uvaju.

2004 - 2012.

ro|ena Despeni} Vreme prolazi, tuga za tobom draga majko je sve ve}a, a bol sve dubqa.

Vreme }e i daqe neumitno te}i, a tuga i bol zauvek ostati.

Puno te vole: tvoja unuka Branka, zet Gaja i praunuci Nina i Marko Medi}.

Pro{lo je ve} osam godina od kada si nas napustio.

Se}awe i uspomene na tebe ne blede, ve~no su sa nama. Uvek }e nam nedostajati tvoja plemenitost i vedar duh.

S qubavqu, tvoja }erka Rada sa porodicom.

Evika sa decom.

54346

53917

54049

Umro je na{ veliki prijateq

IN MEMORIAM Pro{lo je deset bolnih godina od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni

neuropsihijatar 4. 6. 2002 - 4. 6. 2012.

Posledwi pozdrav kom{iji od porodica Vu~ini} i Stoj{i}.

@ive}e{ uvek u na{im srcima i mislima.

54300

Miodrag Kapamaxin Kapa Mnogo }e nam nedostajati. Neka mu je ve~na slava i hvala. porodica Strizovi}

Tvoji: Mila, Dejan, Jasna, Iva i Vawa.

54349

54145

SE]AWE

[ESTOMESE^NI POMEN

Prim. dr Du{an Bosi}

Wegovi borci Vule Jevtovi}.

Sutra, 4. juna 2012. godine navr{avaju se dve godine od kada nije sa nama na{ Mile. ^uvamo ga od zaborava u mislima.

Supruga Danilka sa sinovima i unucima, sestra Olgica sa porodicom.

54293

54350

Miodrag Kapamaxin Mirku Paji}u

SE]AWE

54332

54328

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{em

Miodrag Kapamaxin

Kapi Mi}i

nedeqa3.jun2012.

Mire, Sawa, ujna Ka}a, Bojan i Lena.

IZJAVA ZAHVALNOSTI povodom smrti moga supruga, dobrog oca, po{tovanog tasta i voqenog dede

Vesna, Qiqa, Bajka, Caca, Sne`a, Rajka, Tika, Rade, ^oka i Zoran.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav

in`ewera tehnologije 21. 6. 1948 - 24. 5. 2012. koji nas je iznenada napustio.

Ovim putem `elimo da se zahvalimo svima, koji su na bilo koji na~in doprineli da nam olak{aju gubitak na{eg dragog I{tvana - Pi{tike.

Mi}i

od: Lele, Ba}e, Duwe i Bogdana.

POMEN

@arko Jelovac

Vasu \ukanovi}u

Kako je `iveti bez tebe to mi znamo, hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam dao.

Zoran, Bo{ko, \oko i [ogi.

Miodrag Kapamaxin

Posledwi bratu

Pet godina bez tebe je dugo, ali mi te ne zaboravqamo.

Se}amo te se i ~uvamo uspomenu na tvoj ~astan `ivot.

Tvoje Kajka i Jasna.

Tvoja porodica.

54309

54337

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 6. 2012. godine preminula na{a draga sestra i majka

54326

Dragom bratu posledwi pozdrav.

Mi}agi [ipo{ I{tvana I{tvan

Ponosimo se {to smo `iveli sa tobom.

54327

54338

54344

PETOGODI[WI POMEN

3. 6. 2007 - 3. 6. 2012.

Mi}i od: porodica Cvjeti}anin i Kova~.

29

pozdrav

Radi Vujkovu

Milka Petrovi}

od starih „Alarma{a�.

Mi{a, Qube, Likica, Kira, Lemi, Sne`a, Kapetan, ~ika Bane, Ba}a...

Seja i wena porodica Stani{i}.

od: brata ^edomira sa porodicom.

Sahrana }e se odr`ati u ponedeqak, 4. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}en sin Petrovi} Bo`o.

54334

54320

54318

54339

Posledwi pozdrav mom dragom dedi

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

O`alo{}ena porodica: supruga Natalija, }erke Gabrijela i Renata, zetovi Petar i Jovan i wegova unu~ad Nevena, Mia, Marko i Lena.

54026

54335

Savi Novakovi}u

GODI[WI POMEN

Branku Gajinovu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 5. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu obele`iti ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom ocu i suprugu.

Voqeni na{, mnogo nam nedostaje{.

Milki Petrovi}

Unuk Vladimir sa porodicom.

od porodice Igwac.

54330

54340

Posledwi pozdrav mom dragom dedi

PETOGODI[WI POMEN Dana, 6. 6. 2012. godine navr{ava se pet godina od smrti moje drage i nikad zaboravqene sestre

Branku Gajinovu

Marije [ili}

Tvoj sin Vladimir i supruga Dara.

54317

Sava Novakovi} Mnogo re~i je potrebno da iska`em bol koji nosim.

Ve~no }u te voleti. Mislim na tebe ro|eni brate.

[iket Jo`ef 1924 - 2011.

Sestra Milanka Galovi}.

54336

Danas, 3. juna navr{ava se godinu dana od kako nisi sa nama.

U 83. godini preminuo je moj dragi tata, po{tovani svekar i voqeni deda

iz @abqa Unuka Ivana.

Tvoja sestra Zorica Kaloper - Jezdimirovi}, Kata Dragojlov, snaja Rajka Jezdimirovi} sa decom.

54331

Preminuo je na{ brat, stric, ujak, dever i deda

54341

Posledwi pozdrav bratu

Zauvek u na{im se}awima.

Supruga, sinovi, snaje, unuci i praunuci.

Porodica [iket.

Dmitar Grkovi}

Branko Gajinov Posledwi ispra}aj je u ponedeqak, 4. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu.

53668

Sahrawen je 2. 6. 2012. godine, na grobqu, u Zmajevu.

O`alo{}eni: sin Branko, snaja Mirjana, unuka Ivana i unuk Vladimir sa porodicom.

O`alo{}eni: brat Branko, sestre Jela i Zora i ostala familija.

54329

54333

Bori od: wegove sestre Rade Marinkovi}, zeta @ike, sestri~ine Nata{e i sestri}a Danijela sa porodicom.

54342

tv program

nedeqa3.jun2012.

Нови таблоид НС

07.30 08.00 09.00 11.00 13.45 14.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви Ноге на пут - пут под ноге Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Аријевски пар Глас Америке

Гости емисије су певачице Ана Бекута и Лејла Хот и ПР издавачке куће „Лагуна” Вања Гавровски. Ово ће бити емисија упамћене по искрености гошћи и како можете добити одговоре ако таблоидна питања упакујете у фин, „лалински” целофан. Уредници и водитељи: Наташа Илић Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) Вести Цртани филм Све о животињама Академац Увек медаља Колико се познајемо Кад зазвони Знање имање Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.55 Пет дана до поноћи, филм 2. део 19.30 ТВ Дневник 20.05 Откривање алтернатива 21.00 Мидлмарч 22.00 Војвођански дневник 22.35 Спортска хроника 23.05 Грување 23.55 Хроника 57. Стеријиног позорја 00.15 Мидлмарч 01.10 Пет дана до поноћи, филм 2. део 02.40 Историја француске обавештајне службе 08.00 08.05 08.20 08.45 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00

06.35 Кухињица-мађ 07.30 Српски екран, емисија МТВ-а 08.00Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 09.00 Историја француске обавештајне службе 09.50 Нова занимања 10.05 Како...? – Пшенично брашно 10.10 Програм за децу 10.30 Емисија на словачком 11.00 Духовка (слов) 11.30 Емисија за село (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Бразда (мађ) 13.30 Дуриндо 2011. 1.део-мађарска народна музика 14.00 Под истим кровом, 6.емисија о европским интеграцијама 14.30 Док.филм на румунском језику са титл. на српском 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Певана поезија 2012. 3. део (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Широки план (рус) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Чаробни сањар, филм 00.30 ТВ Продаја

06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.10 14.50 15.15 16.08 17.10 17.45 18.27 19.00 19.30 20.05 21.05 23.05 00.05 00.20 02.04 02.44 03.27 03.58 04.51

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Рањени орао Мој херој Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Рањени орао Илузиониста, филм Достојевски Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан Балканском улицом. Сасвим природно Сат Рањени орао

ОДБОЈКА (Ж): ЕВРОЛИГА

Србија–Румунија (РТС 2, 20.10)

05.50 07.45 09.45 10.30 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35 02.00 04.00

Заувјек сусједи Добра земља Пулс нације Топшоп Вести Б92 Пријатељи Џои Интернат Вести Свет на длану Наша мала клиника Џет-сет Вести Сунђер Боб Штрумфови Гладијатори Утисак недеље Вести Б92 Филм: Атентатори Филм: Моја бесмртна љубав Филм: Лето кад је Захари Бивер дошао у град

Наташа Крсмановић

06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Рецепти Лауре Равајоли 09.30 Документарни програм 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Објектив 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Објектив 14.05 Серијски програм 15.00 Рецепти Лауре Равајоли 15.30 Документарни програм 16.00 Објектив 16.05 Личности и догађаји 17.00 Објектив 17.30 Храна и вино 18.10 Рецепти Лауре Равајоли 18.30 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Документарни програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 7 НС дана 23.00 Серијски програм

Сремски Карловци, од суботе до суботе Сремски Карловци и теме које су везане за њих. Све виђено оком аутора серијала Бранислава Санчанина. (Новосадска ТВ, 08.20)

08.40 Мото ГП Каталуња - Загревање Мото 3 10.00 Евролига Фајнал Фор 11.00 Мото ГП Каталуња - Трка Мото 3 15.15 Фудбал пријатељска: Холандија – С. Ирска 17.15 НБА плеј оф 19.30 Премијер лига Голови 20.00 Фудбал – класик: Реал Мадрид – Манчестер јунајтед 22.00 НБА плеј оф 00.00 Фудбал пријатељска: Енглеска– Белгија

07.00 07.45 08.00 09.00 09.25 09.30 09.45 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 15.10 16.10 17.00 17.30 17.59 18.25 20.10 21.45 22.15 23.15 00.00 00.46 02.01 03.01 03.45 04.45

Амен ађес Време одлуке Дозволите... Жогарија Бернард Поштар Пат Шумска школа Под отвореним небом Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Србије на вези Мудра сељакова кћи, филм за децу Биографије Српске спортске легенде Одбројавање до лондона Викенд Евронет Мрзовољни оптимиста Одбојка (ж)-Евролига: Србија-Румунија, пренос Миксер 2012, хроника Недељом увече Јелен топ десет Ја, ми и други Одбојка (ж)-Евролига: Србија-Румунија Твоје песме моји снови Биографије Недељом увече Јелен топ десет

Џесика Бил

Илузиониста Магична прича смештена у Бечу ране 1900. године, која говори о илузионисти Ајзенхајму, који се заљубљује у жену из изузетно високог сталежа, много вишег од његовог. Када сазна за њену веридбу с принцем, Ајзенхајм ће употребити своје невероватне и чудесне моћи... Улоге: Едвард Нортон, Џесика Бил, Пол Ђамати Режија: Нил Бургер (РТС 1, 21.05)

04.30 05.30 06.30 07.30 08.30 10.50 14.00 15.00 16.50 19.00 19.15 21.10 23.30 02.50

Домаћин Дођи на вечеру Жене Галилео Филм. Савршена олуја Сурвајвер финале Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Филм: Двоструки удар Вести Филм: Људи у црном 2 Филм: Осам милиметара Филм: Библијски код Кобра

06.00 06.30 07.15 08.00 09.45 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 02.30 03.00 04.00 04.30

dnevnik

c m y

30

ВОА Маратон Док.серија: Универзум Филм: Пут у Ел Дорадо Србија у ритму Европе Топ шоп Филм: Љубавник Улови трофеј Здравље и ви Слике живота Обични људи Мирослав Лазански Док.серија: Универзум Њушкала Филм: Непријатељ пред вратима Филм: Успомене једног бегунца Њушкала Слике живота Улови трофеј Мирослав Лазански Домаћа музика Филм: Успомене једног бегунца

Милан Топаловић Топалко

Љубавни сигнали И ове недеље, помоћићемо вам да нађете вашу сродну душу. Астролог и нумеролог, комбинацијом знакова и бројки израчунаће вашу идеалну комбинацију! За одличну атмосферу побринуће се добро расположени музички гост Милан Топаловић Топалко. (Хепи, 20.45) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 14.00 14.05 15.30 15.35 15.50 17.20 17.55 18.25 19.00 20.45 22.20 01.00 01.35 03.20

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли Телешоп Барби - Сиренија, анимирани филм Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Долина вукова Вести Телешоп Долина вукова Моја Србија Телемастер Серија Мала ноћна музика, филм Љубавни сигнали Филм Серија Филм Љубавни сигнали

Колин Фарел

Земља тигрова Радња ове ратне драме врти се око групе војника који пролазе обуку у кампу званом „Земља тигрова”, то је мочвара веома слична вијетнамским пределима... Џим се јавио у војску желећи да своје ратно искуство преточи у књигу. Улоге: Колин Фарел, Метју Дејвис, Клифтон Колинс Џуниор, Том Гири Режија: Џоел Шумахер (Пинк, 23.30) 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.15 03.00

Добро јутро Филм: Меккенино злато Шопингхоличарке Поп спид Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Први посластичар Србије Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Земља тигрова Филм: Више од обичне игре Филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa3.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Милан Ристовић 09.55 Спасавање оронулих грађевина 10.50 Луксузни дом 11.45 Нова нада посластичара 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Посластичарски ас 19.05 Спасавање беба 20.00 Највећи губитник 20.55 Пацијенти са необичним здравственим проблемима 21.50 Ургентни центар 22.45 Сијамски близанци спојени главама 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Пацијенти са необичним здравственим проблемима

07.36 Златна кинотека: Трипл крос, филм 10.09 Ни да ни не 11.03 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.08 Дач, филм 17.15 Мир и добро 18.15 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.05 У регистратури 22.20 Дневник 3 22.35 Спорт 22.42 Вести из културе 22.52 Поштено и према закону 23.35 Др Оз, ток шоу 00.20 Недељом у два 01.20 Џуно, филм 02.52 Скица за портрет

08.00 Салвадор Дали: прича о два града 09.00 Краљичина сестра 11.00 Добродошли у осамдесете 14.00 Ђаво ког знамо 15.00 Пројекат Мендела 16.00 Авантуре афричког фудбала 18.00 Једна ноћ у Торину 19.30 Видео је убио радио 20.00 Преживети напредак 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Инуитска одисеја: освајање Новог света 23.00 Пројекат Мендела 00.00 Авантуре афричког фудбала

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Први Божић ванземаљаца Срећан рођендан Баникинсе Ози Бу Како се припремити за првог унука Влаком према југу Диши дубоко Звезде љубави Кобна опсесија Кратко путовање у рај Свет духова Планета X 3 Мирис пожуде

Ди ши ду бо ко Са ша, сту дент ки ња Прав ног фа кул те та у Бе о гра ду, са оп шта ва сво јим ро ди те љи ма да се са сво јим деч ком Сте фа ном се ли у Ка на ду. Те исте ве че ри Са ша и Сте фан до жи вља ва ју са о бра ћај ну не сре ћу. Са ша се бу ди у бол ни ци где су сре ће Сте фа но ву шар мант ну и па мет ну се стру Ла ну... Уло ге: Мира Фурлан, Ана Франић, Јелена Ђокић Ре жи ја: Драган Маринковић (Синеманија, 14.00)

Александра Марија Лара

Хи тлер: Ко на чан пад Не к а да шња Хи тле ро ва лич на се кре та ри ца Тра удл Јун ге пред ка ме ра ма го во ри о сво јој уло зи то ком Дру гог свет ског ра та... Го ди на је 1942. Два де сет дво го ди шња Тра удл Јун ге из Мин хе на с још че ти ри де вој ке сти же у сто жер во ђе Тре ћег Рај ха Адол фа Хи тле ра... Уло ге: Бруно Ганз, Александра Марија Лара, Корина Харфуч, Улрих Матхес, Џулијан Ку хлер, Хеино Ферч Ре жи ја: Оливер Хиршбигел (ХРТ 2, 20.00) 09.13 09.38 09.58 10.48 10.58 12.05

16.15 16.45 17.25 19.05 19.30 20.00 22.55 00.57 01.13 01.58 02.23

06.00 07.45 09.45 10.10 12.00 13.45 15.25 17.05 17.35 19.40 20.05 21.55 23.50 00.50 01.50 03.30 05.20

Три мушкарца и беба Кантри у срцу Васпитање за почетнике Аутостоперски водич кроз галаксију Матурско Наше породично венчање Упознајте мале Фокерове Холивуд на снимању Трон: Легат Васпитање за почетнике Санктум 3Д Фајтер Игра престола Борџије Притајено зло: Живот после смрти Санктум 3Д Утишана песма: Пад авганистанске звезде

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Добра жена Скандал Казанова Видовњак

08.02 Кувар и по 08.05 Колумбо 10.15 Пороци Мајамија 12.30 Град духова, филм 14.25 Пас ватрогасац, филм 16.35 Будва на пјени од мора 17.38 Кувар и по 17.45 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Полицајац с Беверли Хилса, филм 22.00 ЦСИ Мајами 00.40 Астро шоу 01.40 РТЛ Данас 02.15 Лутрија ми је променила живот, док. серија

По ли ца јац с Бе вер ли Хил са

13.55 15.15

Ана Франић

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

08.30 10.00 11.30 13.00 15.00 16.30 18.00 20.00 22.00 00.00

Веселе тројке Силвестрове и Чичијеве тајне Мерлин Библија Раков поток: Миса, пренос Филмски матине: Пуном снагом, цуре: Борите се до краја, филм Венди и Луси, филм Емисија под покровитељством Олимпијци: Прваци и изазивачи Олимп - спортска емисија Новиград: Рукомет, квалификације за ЕП (Ж): Хрватска - Словачка, пренос Кроатиа рели 2012., репортажа Музика, музика... Хитлер: Коначан пад, филм Филмски бутик: Разред, филм Посебни додаци, емисија о филму Хрватске утакмице на ЕП ЕП 2004: Хрватска - Енглеска, снимак Гаража Ноћни музички програм

Нема издаја Љубавна песма Утеха и радост Изгубљено благо Атлантиде Необичан пар: Поново заједно Спортске стране Узбуна: Рубиконова завера Медаљон Нинџа са Беверли Хилса Друмски тркачи

08.00 Само Синатра 10.00 Сјај 12.00 Последњи Мохиканац 14.00 Оги Роуз 16.00 Похлепни 18.00 Септембар 20.00 Супротно од секса 22.00 Бронсон 00.00 Еротски филм 01.40 Еротски филм 02.55 Еротски филм

Ак сел Фо ли је де тро ит ски по ли ца јац ко га над ре ђе ни ша љу на при сил ни го ди шњи од мор по што ни ка ко не од у ста је од тра га ња за уби цом свог нај бо љег при ја те ља. Пра те ћи траг уби це, Ак се ла пут во ди до Бе вер ли Хил са... Уло ге: Еди Марфи, Џаџ Рејнхолд, Лиза Еилбахер, Џон Ештон, Рони Кокс Ре жи ја: Мартин Брест (РТЛ, 20.00)

Еди Марфи 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Трговци Производни погон Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Напад рибе Интервентна јединица Мајамија Земља звечарки Интервентна јединица Мајамија Опасан лов Чудовишта из реке

08.30 08.45 09.15 10.30 11.00 20.30 21.00 22.00 22.45 23.30 00.00 00.15 01.00

Аутомобилизам Аутомобилизам Тенис Тенис Тенис Тенис Бициклизам Аутомобилизам Аутомобилизам Аутомобилизам Мотоспортови Тенис Тенис

22.50 23.45

Samo kad su bolesni Srbi piju ~aj uvawe i slu`ewe kafe su bili obavezan {we), a post i prilika za znatan u{tedu namirdeo rituala gostoprimstva. „Bela kafa“ nica. U ravni~arskim krajevima, sa modernom, sti`e u gra|anske domove u drugoj polovi- intenzivnom poqoprivredom, post je sveden na ni 19. veka, kao `ensko i de~ije pi}e. De~ak Nu- oko 50 dana godi{we. I siroma{ni i bogati se{i} ma{ta, posmatraju}i parobrod na Dunavu, ka- qaci tokom glavnih verskih praznika, posebno ko na wegovoj palubi pije belu kafu i jede kiflu, porodi~nih slava, jeli su obilno i prekomerno, kao vrhunac luksuza. U oskudnim vremenima kafa {to je siroma{ne zbog velikih tro{kova uvaje dobijala bednu zamenu u pr`enom je~mu ili eks- qivalo u dugove i – novi post. traktu korena cigure, poznatom starijim generaSovjetska „nau~na metodologija“ ishrane radcijama pod imenom „Divka“, ili tokom poni`ava- nika, u godinama velike posleratne krize u Jugoju}e nesta{ice kafe krajem 1970. u obliku jo{ jed- slaviji izgledala je prihvatqiva iz ideolo{kih ne neuspe{ne i nepopularne zamene, pr`enog nau- i prakti~nih razloga. I rast |a~ke i studentske ta. Potiskivawe crne doma}e kafe dogodilo se populacije, delom sme{tene po internatima, artokom tranzicije, kad su je brojni novi privatni mija od nekoliko stotina hiqada vojnika i ofirestorani izbacili iz svoje ponude na ra~un italijanskog espresa. ^aj, pak, nije uspevao da kod Srba osvoji mnogo poklonika. Odnos prema wemu najboqe ilustruje i ~est odgovor ponu|enog ~ajem da „nije bolestan“. Posle Prvog svetskog rata postaje obavezan deo `enskih gradskih `ureva, uz koji se slu`e sitni kola~i, ali ~aj u pet popodne nije postao ra{ireni deo „srpskih obi~aja“.

Malinovac, slu`en u kafanama sa ili bez sode, deci i mlade`i predratnih i prvih posleratnih generacija, bio je – uz razne va{arske „klakere“ i „oran`ade“ prete~e „poplave“ osve`avaju}ih napitaka. Usledilo je pedesetih godina lansirawe Na „slaninijadama” i Srbi postanu „meso`deri” „kokte”, prvog industrijskog doma}eg penu{avog bezalkoholnog napitka. cira u kasarnama name}e kolektivisti~ki konDeo „vesternizacije“ u jugoslovenskom socijali- cept ishrane. Wega prati mirisi, buka, neprizmu bilo je prihvatawe jednog od simbola zapad- vla~no posu|e, lo{a higijena i pre svega, neukunog potro{a~kog dru{tva „pepsi-kole”, koja je sna i jednoli~na, ~esto i koli~inski nedovoqna brzo dobila i na ovom terenu svog starog suparni- hranom. Uobi~ajeno, kolokvijalno ime za stuka, „koka-kolu”. Prisustvo ovih hemijski zagonet- dentske menze bilo je „Tri kostura“. Jedan od najnih pi}a na stolovima i u fri`iderima jugoslo- ~e{}ih razloga za prve studentske pobune u Srvenskih domova i restorana, bilo je upadqiviji biji pedesetih godina bila je upravo lo{a hrana. simbol o dometu (iznu|enih) promena shvatawa, Sem novih stambenih prilika predstavnici vi{e od sve ra{irenije upotreba stranih alko- novog re`ima su brzo prihvatali i gastronomholnih pi}a (viski, votka, pored odavno odoma}e- sku kulturu pora`ene klase, ostavqaju}i za sonog kowaka i wegove srpske bom partizansku spartansku varijante viwaka). ishranu ~itankama. Deo naciOd lokalna seoske zabave Razlike u `ivotnim uslovionalizovanih objekata preSabor truba~a u Gu~i je ma u kojima se `ivelo na srptvoren je u luksuzne restoraskom selu odre|ivale su i isne „zatvorenog tipa“ rezerpostao primer hranu – od te{ke, kalorijama visane samo za pripadnike „izmi{qene tradicije“, bogate hrane (hleb, slanina, partijske i dr`avne elite, uz koju idu velike koli~ine visoke suvo meso, masni sirevi, od poarmijske oficire i ro{tiqa, svadbarski kupus one iz slu`be bezbednosti vr}a pasuq, kupus, krompir uz sa mesom i vojni~ki pasuq jela sa zapr{kom i dosta ma~ije je snabdevawe izuzeto iz sno}e, uz malo vo}a i sve`eg pravila racionisane ishrasa slaninom, i to sve na povr}a) na vojvo|anskom selu, ne. Organizacija Titove is- avgustovskoj vrelini do gotovo asketske vegetarihrane ukqu~ivala je, sem kujanske dijete (luk, crni i bevara, nabavqa~a, podrumara, li, posni sirevi, hleb ili proja, kupus, krompir, konobara, i lekare, hemi~are (umesto srewovepasuq, paprike, uz malu potro{wa mesa i masno- kovnih ku{a~a), nutricioniste, agente bezbed}a) u ve}ini drugih krajeva, negde jo{ jednolo~ni- nosti. Posle ven~awa sa Jovankom, do tad ~lana ju i po koli~ini siroma{niju (Crna Gora, Herce- osobqa wegove rezidencije, ona je ~esto vodila govina, dalmatinsko zale|e). Ove okolnosti su glavnu re~ i o funcionisawu kuhiwe. ^esti priuticale i na broj dnevnih obroka: od ~etiri-pet jemi, sve~ani ru~kovi, diplomatski lovovi, poobroka u najrazvijenijim delovima Kraqevine do sete stranih dr`avnika, dr`ali su u stawu staljednog ili dva obroka kod albanskog stanovni- ne uzbune veliki tim kuvara. Titova sklonost ka {tva na Kosmetu, ili srpskog u dinarskim kraje- „kalorijski ja~im“ jelima iz doma}e kuhiwe, kavima. ko wegove zavi~ajne (zagorske {trukle, purica s Oskudica u hrani je u siroma{nim krajevima mlincima), tako i drugih delova Jugoslavije (gisa pravoslavnim stanovni{tvom uticala da broj banice), ostavqala je traga na wegovoj figuri i „posnih dana“ bude izrazito visok (194 godi- krvnoj slici.

K

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa3.jun2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пре под не се не мој те пре ви ше тру ди ти, а у дру гом де лу да на вас че ка при јат но дру штво и не ки но ви пла но ви за по че так рад не сед ми це. На лич ном пла ну сте не мир ни, жељ ни сло бо де.

BIK 20.4-20.5.

Мо же те ују тру ду же да спа ва те и по ла ко до ла зи те к се би. Ниг де не мо ра те да жу ри те, јер ни шта не ће те про пу сти ти, ни шта се не де ша ва. А за тим по ла ко али си гур но, за по чи ње те не ке кон так те. Од лу ке.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

3. jun 2012.

Мер кур у ва шем зна ку вам до но си пу но ин те ре сант них ли ко ва, при ја те ља и сим па ти ја. Да кле, те шко ће те се опре де ли ти где и са ким да про ве де те вре ме. Љу бав ни про бле ми су са свим оче ки ва ни.

Не де ља је, дан за од мор и опу шта ње. Ме сец је у пра зном хо ду, то ком пр вог де ла да на, што је до бро за ме ди та ци ју и ма са жу. Ни шта но во не ће те за по че ти. Тај ни су сре ти су ве о ма ди на мич ни.

Дан Сун ца је у пот пу но сти ваш. Не ће те гу би ти вре ме на од мор, већ ће те се дру жи ти са при ја те љи ма. Кра јем да на је мо гућ и по же љан љу бав ни су срет пр ве вр сте. Из ла зак до но си при јат но ис ку ство.

Мо же те се по све ти ти ши рој род би ни, мо же те ићи на кра ћи пут, мо же те шта и ка ко хо ће те, али мо ра те би ти ак тив ни на мен тал ном и фи зич ком ни воу. По све ти те ви ше вре ме на парт не ру, за слу жу је то.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Љу бав ни од нос ла ко мо же да скли зне у не ки вид кри зе или про бле ма, па бу ди те оба зри ви пре ма парт не ру и не мој те пре те ри ва ти у сво јим зах те ви ма и опа ска ма. Уме те да се кон тро ли ше те. При ја те љи.

Пред со бом има те пу но иза зо ва, ко ји ма је те шко одо ле ти. Па жљи во би рај те дру штво и по те зе ко је ће те пред у зе ти, јер ће вам не ки за ме ри ти по не што. Али, те шко да сви мо гу би ти за до вољ ни.

Уме ће љу ба ви ле жи у по ве ре њу и кон стант ној по ве за но сти. И та фор му ла сунк ци о ни ше за вас. Да кле, про ве ди те овај дан уз дра гу осо бу, опу ште но. Ве сти из ино стран ства су по вољ не и по зи тив не.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Сва ко днев не и по ро дич не оба ве зе ће вас др жа ти у ме сту, на из ве стан на чин. За пра во, ни шта и ни је не из ве сно, у овом пе ри о ду. Оку пља те фа ми ли ју око се бе, и то је до бро. Са мо не мој те да са му је те.

Во ди те ра чу на о то ме ко ли ко ваш ор га ни зам и ум мо гу да под не су. У пре во ду, по сма трај те се бе и сво је ли ми те, на свим ни во и ма. Скло ни сте за но су и пре те ри ва њи ма. По жр тво ва ње.

Со ли ста сте у све му, сем у љу ба ви. Во ди те ра чу на ко га и ка ко при ма те у свој дом и сво ју ду шу. На лич ном пла ну га ји те ве ли ке иде а ле и пла но ве ко је тре ба до сег ну ти, по пут зве зда ко је сја је на не бу.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Би јон се по но во труд на?

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zreњanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

29

Panчevo

30

Vrшac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 29 Niш

31

Evropa

и топло

NOVI SAD: Prete`no sun~ano i znatno toplije vreme. Vetar slab ju`ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna oko 29 stepeni.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano i znatno toplije vreme sa malo oblaka. Vetar slab ju`ni i jugozapadni, na severu Vojvodine umeren. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 31 stepen.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i znatno toplije vreme uz malo oblaka popodne. Duva}e slab ju`ni i jugozapadni vetar. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 11, a maksimalna 32 stepena na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak tako|e vrlo toplo., ali kasnije popodne i uve~e sa pquskovima i grmqaivnom. U utorak hladnije sa ki{om, a od srede ponovo sun~ano i svakim danom toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu usloviti poja~awe tegoba kod sr~anih bolesnika, reumati~ara i astmati~ara, pa im se preporu~uje da ograni~e svoje aktivnosti, naro~ito u najtoplijem delu dana. Meteoropatske reakcije se mogu javiti u vidu bolova u kostima i zglobovima kao i poja~anog zamarawa.

Madrid

29

Rim

25

London

14

Cirih

24

Berlin

16

Beч

26

Varшava

16

Kijev

20

Moskva

16

Oslo

13

St. Peterburg 15 Atina

28

Pariz

19

Minhen

25

Budimpeшta

27

Stokholm

12

Тек што је најавила повратак на сцену након рођења ћерке Блу Ајви, певачица Бијонсе се поново нашла у центру пажње медија, захваљујући Интернет порталу MediaTakeOut.com који је објавио вест да је у другом стању. Интернет портал се позива на „изворе блиске певачици” који тврде да је Бијонсе у другом ме сецу трудноће са другим де те том, да је „пре ста ла да конзумира алкохол и да пије фолну киселину”. Сајт MediaTakeOut.com пише да ће Бијонсе и њен супруг Џеј Зи „средином лета” издати саопштење којим ће потврдити њихову причу. Пар је добио ћеркицу Блу Ајви Картер пре пет ме сеци.

VIC DANA За што не ма сек са у др жав ним фир ма ма?

- Све род би на!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

174 (-17)

Slankamen

314 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

248 (-20)

Zemun

386 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (4)

Bogojevo

229 (-21)

Panчevo

396 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

544 (12)

Titel

310 (-7)

NERA

Baч. Palanka 246 (-14) Novi Sad

250 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

156 (-12) N. Kneжevac

SAVA

78 (-6)

Tendencija stagnacije

201 (1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 330 (-26) Beograd

Kusiћ

336 (-3)

102 (10s)

Reшeњe iz proшlog broja