Dnevnik 3.jul 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 3. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23484 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAJ VI [E ZAH TE VA ZA RE STI TU CI JU STI @E IZ PO KRA JI NE

Vojvo|anima od dedovine najmilije otete wive

str. 5

I N T E R V J U : PRED SED NIK PO KRA JIN SKOG OD BO RA SDPS-a ZDRAV KO JE LU [I]

JU ^E PO ^E LI PRI JEM NI IS PI TI NA VE ]I NI FA KUL TE TA UNS-a

Politika

Bi}emo konstruktivna opozicija u Vojvodini

2 Kraj nadgledane nezavisnosti Kosova – dodatna muka za Srbe

Ekonomija 4 Za struju duguju oni koji mogu da pla}aju 4 Na Koridoru 10 (ni)su ~ista posla

Tre}e doba

str. 2

6 Mo`e li se verovati da }e penzije zaista biti redovne

I N T E R V J U : PRED SED NI CA SKUP [TI NE NO VOG SA DA ALEK SAN DRA JER KOV

Gradona~elnik }e biti mawe samostalan str. 3

Novi Sad

Jo{ dva dana za proveru znawa

str. 12

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U BLI ZI NI BA NAT SKOG NO VOG SE LA, KOD ALI BU NA RA

Sedmorica mrtvih u „opelu kadet”

str. 13

SPORT

str. 14 – 18

KRCATA KUPALI[TA [IROM VOJVODINE

n FUDBALERI VOJVODINE SELE SE U AUSTRIJU

n [PANIJA SLAVI SVOJE FUDBALERE

n JASNA [EKARI] SEDMI PUT NA OLIMPIJADI

NASLOVI

Hla|ewe za nekoli ko stotina dinara str. 10

7 Leto tro{i struju kao i zima 9 Dom zdravqa socijalistima, vrti}i demokratama

Vojvodina 10 U Apatinu po~iwu 49. ribarske ve~eri 11 Novosadski „Be}ari” osvojili prvenstvo u banatskim {orama

Crna 13 Trojki iz Novog Sada za smrt starca ukupno 71 godina robije

Vru}e

Najvi{a temperatura 36 °S

POLiTikA

utorak3.jul2012.

KRAJ NADGLEDANE NEZAVISNOSTI KOSOVA – DODATNA MUKA ZA SRBE

INTERVJU

Od sep tem bra di rekt no s ko sov skim vla sti ma Me |u na rod na upra vqa~ ka gru pa za Ko so vo (ISG) od lu ~i la je ju ~e u Be ~u da okon ~a nad gle da nu ne za vi snost Ko so va. Mi ni star ino stra nih po slo va Austri je Mi hael [pin de le ger is ta kao je da se nad zor za vr {a va, na kon sed ni ce ISG-a. – Me |u na rod na za jed ni ca }e od lu ~i ti da se we no nad gle da we ne za vi sno sti Ko so va mo `e okon ~a ti. To je ja san do kaz po ve re wa

sa ra |i va li sa mo Sr bi ko ji su pri hva ti li ko sov ske in sti tu ci je. Po we go vim re ~i ma, je di no je ISG bio me |u na rod na in sti tu ci ja ko ja je ima la za da tak da una pre di po lo `aj Sr ba na Ko so vu. – Taj za da tak o~i gled no ni su do voq no do bro ura di li, ali ni srp ska stra na ni je po ka za la in te re so va we. Sad smo u vr lo ~ud noj si tu a ci ji da vi {e ne ma ni jed nog me |u na rod nog te la ko je je od go -

vor no za una pre |e we po lo à ja pre ma Ko so vu, ko je je sa da zre lo Sr ba – ka è Ja wi}. da sto ji na sop stve nim no ga ma i On na po mi we da }e, sve {to pre u zme pu nu od go vor nost za bu du} nost svih svo jih gra |a na – is - ubu du }e è le da ra de, Sr bi mo ra ta kao je [pin de le ger. – To, na - ti da do go va ra ju u di rekt noj ko mu ni ka ci ji s ko sov skim vla sti ma rav no, ne zna ~i da se mo è opu sti ili in di rekt no, pre ko Sa ve ta ti. Pro ces re for mi u naj mla |oj bez bed no sti EU. dr à vi Evro pe mo ra bi ti na sta – Na {a jav nost ne zna, ali ISG vqen. Do je se ni mo ra ju jo{ svi ci je imao ovla {}e we da, ako tre ba, qe vi Ah ti sa ri je vog pla na bi ti is pi {e i no vi ~lan Usta va, da na une ti u ko sov ski Ustav i za ko no met ne ustav na re {e wa ko sov skim dav stvo. Sa mo ta da }e prav no bi ti vla sti ma uko li ko ne {to ni je u de lo tvor na od lu ka ISG-a – po ru skla du s Ah ti sa ~io je on. ri je vim pla nom. Po od lu ci ISGa, okon ~a va se nad - Prva promena je {to Pr va pro me na je {to Sr bi vi {e gle da na ne za vi Srbi vi{e ne}e ne }e mo }i da iz be snost i Ko so vo bi mo}i da izbegavaju ga va ju ko sov ske u sep tem bru tre ba kosovske institucije in sti tu ci je uko lo da do bi je pu ni uko li ko è le da li ko è le da una su ve re ni tet. unapre|uju svoj pre |u ju svoj po lo Po li ti~ ki ana àj na Ko so vu. li ti ~ar Du {an Ja poloàj na Kosovu Dru go, Euleks ne wi} za „Dnev nik” (Du{an Jawi}) mo è da oba vqa ka è da je ISG sa po slo ve ko je je ra sta vqen od ze ma qa dio ISG. To ne mo è ni Kfor – ko je su po dr à le ne za vi snost Ko tvr di Ja wi}. so va, a imao je za da tak da pri me ni Sa go vor nik „Dnev ni ka” ka è Ah ti sa ri jev plan. Ne {to sli~ no da je ve li ka gre {ka na {ih vla sti je, ka è on, u BiH ra di lo te lo ko bi lo ig no ri sa we te or ga ni za ci je je je pri me wi va lo Dej ton ski spo u pro {lo sti i da je ka sno da se to ra zum. sa da po pra vqa. – Od po ~et ka po sto ja wa ISG-a, – S dru ge stra ne, jo{ ni je ka sno zbog po li ti ke boj ko ta i blo ki ra da se po~ ne po li ti~ ki raz go vor s wa ne za vi sno sti, Be o grad je za u ko sov skim vla sti ma o po lo à ju zeo ne ga ti van stav pre ma toj gru srp ske za jed ni ce, kao i o se ve ru pi – ob ja {wa va Ja wi}. – Ko mu ni Ko so va, ~e mu smo se ovim do ga |a ka ci je ni je bi lo, {to se pre ne lo i jem i pri bli ì li – za kqu ~io je na Sr be na Ko so vu, ko ji su ma hom Ja wi}. P. Klai} boj ko to va li rad ISG-a. S wi ma su

dnevnik

PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA SDPS-a ZDRAVKO JELU[I]

Bi }e mo kon struk tiv na opo zi ci ja u Voj vo di ni So ci jal de mo krat ska stran ka Sr bi je }e u Voj vo di ni bi ti kon struk tiv na opo zi ci ja, iz ja vio je u in ter vjuu za „Dnev nik” pred sed nik Po kra jin skog od bo ra SDPS-a za Voj vo di nu Zdrav ko Je lu {i}. On je ka zao da }e SDPS Ra si ma Qa ji }a de li ti sud bi nu svo jih ko a li ci o nih part ne ra na re pu bli~ kom, od no sno po kra jin skom ni vou. Ta stran ka je, pod se ti mo, na re pu bli~ ke iz bo re iza {la s de mo kra ta ma, a na po kra jin ske sa sa ve zom oko so ci ja li sta. l Ka ko ko men ta ri {e te od lu ku SPS–PUPS–JS-a da od u sta ne od pre go vo ra s DS-om i po ku {a da for mi ra Vla du Sr bi je sa SNS-om i URS-om, u ko joj bi li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} bio pre mi jer? – Si gur no je da Ivi ca Da ~i} ima do voq no po li ti~ kog is ku sta va ka da je do neo ta kvu od lu ku jer ona sa da, na pr vi po gled, ko a li ci ji oko SPS-a su `a va ma ne var ski pro stor u Skup {ti ni Sr bi je, a otva ra pro stor SNS-u. Ali ipak, po li ti ka je su vi {e slo `e na de lat nost da bi se na pr vi po gled vi de le sve pred no sti i kon skven ce od lu ka ko je se do no se. l Ko me }e se SDPS pri klo ni ti, s ob zi rom na to da je va {a stran ka na re pu bli~ ke iz bo re iza {la s de mo kra ta ma, a na po kra jin skom ni vou sa sa ve zom oko so ci ja li sta? – Osta }e mo lo jal ni po li ti~ ki part ne ri i de li ti sud bi nu na {ih ko a li ci o nih part ne ra na re pu bli~ kom, od no sno po kra jin skim ni vou, kao {to je ve} iz ja vio pred sed nik stran ke Ra sim Qa ji}. Su de }i po tre nut noj si tu a ci ji, bi }e mo opo zi ci ja na re pu bli~ kom ni vou za jed no s DS-

om, a ta ko |e i u voj vo |an skom par la men tu s Ka li ci jom SPS–PUPS–JS-a. l Sma tra te li da po sto ji „tre }i ras plet”, od no sno da re pu bli~ ku vla du for mi ra ju DS, SNS i SPS, ka ko je to ne dav no kao te o ret sku mo gu} nost vi deo pred sed nik va {e stran ke Ra sim Qa ji}? – Po sle svih pre o kre ta u pret hod nom pe ri od u, sve je mo gu }e. Na{ pred sed nik je pr vi iza {ao s ta kvom ide jom, ali ona ni je pri hva }e na. î we ni ca je da pri vre di Sr bi je hit no tre ba vla da i li~ no se na dam da }e se for mi ra ti u {to kra }em ro ku. do vi ma i op {ti na ma u Voj vo di ni. Ne sme mo za bo ra vi ti ni l Ho }e li se od lu ka SPS–PUPS–JS-a da re pu bli~ vla da ju }u ko a li ci ju u Be o gra ku vla du na pra ve s na pred du, ta ko da se od no si DS-a i ko wa ci ma i re gi o na li sti ma a l i c i j e oko SPS-a do d at n o od ra zi ti na od no se s va {om uslo ` wa v a j u, ali po z i c i j a stran kom u Po kra ji ni? Ako SDPS-a je ta kva da se iskre no ho }e, na ko ji na ~in? na da mo da }e do }i do wi ho vog – U tre nut ku for mi ra wa no - do go vo ra, a sve u ci qu hit nog vo sad ske grad ske vla sti, go spo - re { a v a w a na g o m i l a n ih pro din Paj ti} je iz ble ma u pri vre di ja vio da za ovu Mi uz sve po{tovawe i eg z i s ten c i j i ko a l i c i j u ne m a nih qu di. DS-a, ostajemo ~vrsto obi~ me s ta u voj v o l Da li ste s u predizbornoj |an s koj skup pot p red s ed n i koaliciji koja je bila kom DS-a Bo ja {ti ni, bez ob zi ra na to {to je na pokrajinskom nivou nom Paj ti }em po s to j a l a opa raz go va ra li o snost da se ide to me? – Ne ma po tre be za bi lo ka na po nov ne lo kal ne iz bo re u kvim raz go vo ri ma jer mi, uz sve No vom Sa du. Uz in ter ven ci ju po {to va we DS-a, osta je mo ~vr pred sed ni ka SPS-a Ivi ce Da sto u pred iz bor noj ko a li ci ji ko ~i } a, Ko a l i c i j a ja je bi la na po kra jin skom ni vou. SPS–PUPS–JS–SDPS-a pri Ako DS osta ne pri sta vu da Ko a- sta la je na to da po dr ì grad li ci ji SPS–PUPS–JS–SDPS-a sku vla du DS-a i LSV-a. U na ne ma me sta u po kra jin skoj vla di, stu pa ju }em pe ri o du }e mo bi ti bi }e mo kon struk tiv na opo zi ci ja sve do ci da qih ras ple ta jer je ko ja je po sve }e na bo qem ì vo tu si tu a ci ja sli~ na u mno gim gra -

gra |a na Voj vo di ne i za ta kve od lu ke }e mo gla sa ti. Sve osta lo je stvar uobi ~a je nog opo zi ci o nog de lo va wa jer ne ma mo na me ru da na pu {ta mo pred iz bor nu ko a li ci ju. Uko li ko do |e do pro me ne sta va DS-a i we go vog po kra jin skog li de ra go spo di na Paj ti }a, si gur no da }e ova ko a li ci ja da ti vi {e ne go ozbi qan do pri nos kva li te tu ra da po kra jin ske vla de. l Gde je SDPS u lo kal noj vla sti u Voj vo di ni i ko mu je ko a li ci o ni part ner? – Re la tiv no je ma lo for mi ra nih sku {ti na i pre ra no je da na bra ja mo op {ti ne u ko ji ma smo u vla sti jer }e iz gle da ti da ih je ma lo. î we ni ca da }e SDPS par ti ci pi ra ti u po li ti~ kom ì vo tu u 21 op {ti ni u Voj vo di ni za nas si gur no je ste uspeh jer smo naj mla |a par ti ja u Sr bi ji, ko ja je u{la u po li ti~ ki ì vot prak ti~ no na svim ni vo i ma po li ti~ kog de lo va wa. Pod par ti ci pi ra wem u po li ti~ kom ì vo tu pod ra zu me vam da smo pri sut ni u lo kal nim skup {ti na ma ili sa ~la no vi ma ve }a u tim op {ti na ma. Si gur no da je naj te à ka te go ri ja u po li ti ci do sled nost. Po ku {a va mo da na {i part ne ri svu da bu du stran ke ili ko a li ci je ko je su to bi le u pred iz bor nim sa ve zi ma. Te {ko je to i odr à ti jer ~e sto do la zi do li~ nih su ko ba na lo kal nom ni vou. Do sa da smo ima li „iska ka we” sa mo u Ki kin di i ja se na dam da }e ta ko i osta ti. S. Kova~evi}

Ko {tu ni ca, Po po vi} i Jo ~i} ne }e bi ti po sla ni ci – De mor kat ska stran ka Sr bi je bi }e prin ci pi jel na opo zi ci ja no voj vla di u re pu bli~ kom par la men tu, u ko jem po sla ni ci ne }e bi ti li der DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca i funk ci o ne ri DSS-a Alek san dar Po po vi} i Dra gan Jo ~i} – na ja vio je ju ~e port pa rol te stran ke Pe tar Pet ko vi}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da su Ko {tu ni ca, Po po vi} i Jo ~i} pod ne li ostav ke na po sla ni~ ku funk ci ju iz

li~ nih i pro fe si o nal nih raz lo ga, ali da }e na sta vi ti da se ba ve po li ti kom u stran ci, {to se, ka ko je re kao, po ka za lo uspe {nim za stran ku. On je na veo da wih tro ji ca ni u pret hod nom sa zi vu par la men ta ni su bi li po sla ni ci, a da }e se li der DSS-a ba vi ti po slo vi ma u stran ci, po seb no ka da je u pi ta wu we na po li ti ka. DSS u Skup {ti ni Sr bi je ima 21 po sla ni ka, a Pet ko vi} je ob ja snio da }e Ko {tu -

ni cu, Jo ~i }a i Po po vi }a za me ni ti sle de }i po sla ni ci s iz bor ne li ste te stran ke. Sle de }i na li stu su Alek san dar Pej ~i}, De jan Mi haj lov i Go ri ca Ga ji}. Pet ko vi} je po no vio da ta stran ka ni je u~e stvo va la u pre go vo ri ma o for mi ra wu vla de, i na gla sio da }e u par la men tu pra ti ti wen rad, bi ti prin ci pi jel na opo zi ci ja i za la ga ti se za ide ju po li ti~ ke ne u tral no sti Sr bi je.

TVIT CRTICA ^i ni mi se, ~i ni…

Iz ye pa u yep

Da se kla di{…

I ta man kad su svi po mi sli li da je sve go to vo, sti `e upo zo re we na pred wa ka Vla di mi ra \u ka no vi }a na laj ni: „Ne {to mi se ~i ni da }e po no vo da zap ne oko sa sta vqa wa vla de!„, “pri znao” je \u ka no vi} na „Tvi te ru„, i do dao: “Ne ka ko mi se ~i ni da }e raz go vo ri oko vla de po tra ja ti to kom du gog i to plog ju la. Pre go va ra ~i o od mo ru mo gu da sa wa ju”. A gde je “za pe lo” mo `e se vi de ti iz \u ka no vi }e vog „tvi ta”: „Elem, drug Ivi ca bi mo rao da pri hva ti ~i we ni cu da je na iz bo ri ma osvo jio tre }e me sto, te u skla du s tim i da se po na {a to kom raz go vo ra„, po ru ~io je \u ka no vi} li de ru SPS-a.

Gra |a ni se jo{ uvek pri se }a ju {ta su po je di ni po li ti ~a ri go vo ri li u kam pa wi. Ta ko je jed n a „tvi t e r a { i c a„ pod s e t i l a na p red w a ke: „Ako se do bro se }am, u kam pa wi nam ni su pre ti li LDP-om ne go ko a li ci o nim part ne rom Din ki }em. In te res je ~u do„. Pred sed nik Omla di ne SNS-a No vog Sa da Bo jan Mar ja no vi} ob ja {wa va: „U kam pa wi je pre vas hod no bi lo po be di ti DS i do ne ti pro me ne. Ako ti ima{ ne ku dru ga ~i ju ma te ma ti ku da se to de si, vo leo bih da ~u jem„. Na opa sku da “sme na jed nih lo po va da bi za ja ha li dru gi ni su pro me ne. To se mo `e sma tra ti pre si pa wem iz {u pqeg u pra zno, iz xe pa u xep”, Mar ja no vi} ka `e: „Pri ~a ti za ne kog da je lo pov ko ni je bio na vla sti stvar no ne ma smi sla. A pra vi lo po vi }e se hap si ti kad SNS do |e na vlast„, “obe }a va” Mar ja no vi}.

“^i tam no vi ne, bi }e vla de, ne }e bi ti, ’aj de ve} jed nom....”, po ru ~u je s laj ne pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi}. S dru ge stra ne, i da qe se li ci ti ra ti me ko }e bi ti mi ni stri. „Ho }e te da se kla di mo da Pe le vi} NE ]E bi ti mi ni star od bra ne?„, “pred lo `io” je no vi nar Mar ko Su bo ti}.

@e na i di rek tor ka

Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac “ot kri va”: „Moj uti sak je da uop {te ni je la ko no si ti ode la i kra va te na ovu vru }i nu. Sa mo zlo na mer ni mo gu re }i da se svi oni ne `r tvu ju za Sr bi ju„. Ta so vac se “do se tio” i ovo: „U Sr bi ji je u po li ti~ kom i dru {tve nom smi slu, tur ska se ri ja ’Su lej man Ve li ~an stve ni’ bi la da le ko uspe {ni ja od sa mog Su lej ma na Ve li ~an stve nog„.

Nek se zna! Gra do na ~el nik In |i je, de mo kra ta Go ran Je {i} sa op {ta va: „U Pa zo vi ve }i na SNS, DSS i Pal min ma li… po {to nig de ne ma u ve sti ma, ~i sto da se ~u je, a po la ko se re dom ru {e ra ni je ko a li ci je iz me |u DS-a i SPS-a”. Je {i} da qe ob ja {wa va: “...po la ko ali si gur no u ve }i ni op {ti na... ma da to bgd me di je ne in te re su je, pa re koh ~i sto da se zna…„, po ru ~u je Je i{} s “Tvi te ra“.

Gur ka Je dan od „tvi te ra {a„ pi tao je li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a: “Zar ne bi tre ba lo da smi {qa{ gde }e{ da na ba vi{ pa re i spa si{ dr `a vu od ban kro ta, ka da si se ve} ugu rao u vla du?” Din ki} se ba{ ne sla `e s kon sta ta ci ja ma. „Ne znam ot ku da vam ta pri ~a o ’ugu ra va wu’. Zva li su me, ni sam se gu rao... ni ti }u se gu ra ti„, “tvr di” Din ki}.

Pot pred sed nik DS-a i jo{ uvek mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac na vo di na laj ni: „Ceo dan slu {am ko }e da uzme BIA-u, a ko Te le kom, kao da je tu re {e we za eko nom sku kri zu i ka nal do So lu na. [ta se ~e ka kad ima ju ve }i nu?„ No, ima me |u „tvi te ra {i ma„ i onih ko ji i da qe za pit ku ju oda kle mi ni stru no vac za grad wu sta no va u cen tru Be o gra da. [u ta no vac iz me |u osta log iz no si i ovaj ar gu ment: “Mo ja `e na je uspe {ni di rek tor u ban ci i bez me ne sa ma bi mo gla da re {i stan i da je ni ko i ne pi ta”.

Pra vac Baj ~e ti na Ne ka da {wi funk ci o ner No ve de mo kra ti je @ar ko Jo ka no vi} “za bri nut” je na laj ni. „[ta }e sad da ra di Ra sim Qa ji}? Pa on je di no ume da bu de mi ni star. Ne bi me ~u di lo da na kri vi {aj ka ~u pa pra vac kod To me u Baj ~e ti nu„.

Su lej man nad Su lej ma nom

Aj’te „no vi na ri” Pro sla vqe ni va ter po li sta Da ni lo Iko di no vi} ovih da na “ra tu je” s no vi na ri ma pre ko laj ne. „Mo lim sve ’vr hun ske di plo mi ra ne no vi na re’

da nam hit no ja ve da li su jo{ uvek za qu bqe ni Mr ka i Be ku ta.., Umre }u ako ne sa znam…”, “ape lo vao” je Da ~a pre ko “Tvi te ra”.

Znam za APV Funk ci o ner ka LSV-a Ma ja Se dla re vi} ju ~e je bi la za do voq na ~i we ni com da je kon sti tu i- san Od bor za evrop ske in te gra ci je i me |u re gi o nal nu sa rad wu Skup {ti ne APV. “Do bar sa stav obe }a va kva li te tan rad!„, oce ni la je Ma ja Se dla re vi} na svom „tvi ter„ na lo gu. Na opa sku jed nog od fa no va: “Ni sam znao da se po kraj ne mo gu in te gri sa ti u EU”, Ma ja Se dla re vi} od go va ra: „Ne znam {ta su “po kraj ne”, a Auto nom na Po kra ji na Voj vo di na ima Skup {ti nu ~i je jed no od rad nih te la je i Od bor za evrop ske in te gra ci je„.

Bu ra zer do bu ra ze ra In ve sti ci o ni sa vet nik Zol tan Bu wik raz mi {qa o to me {ta nas ~e ka u na red nim da ni ma. „Bu ra zer ska pri va ti za ci ja, bu ra zer sko po slo va we, bu ra zer ski kre di ti, ...{ta je sle de }e?„, za pi tao se Bu wik.

DS “ne sta” s RTS-a No vi nar bri tan skog “Skaj wu za” Jak {a [}e ki} pra ti “pre o kret” na jav nom ser vi su. „Gle dam ne {to RTS ovih da na, DS kao da ni kad ni je po sto jao, da ne ma voj vo |an skog TVD u 5, ne bih znao da Paj ti} jo{ funk ci o ni {e„, pi {e [}e ki} na laj ni. S. Stankovi}

politika

dnevnik

Da ~i} da nas raz go va ra s URS-om Sa sta nak man da ta ra za sa stav no ve vla de Sr bi je Ivi ce Da ~i }a i pred stav ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je bi }e odr `an da nas u 11 sa ti u pro sto ri ja ma URS-a. Da ~i} je na ja vio u ne de qu raz go vo re s pred stav ni ci ma URS-a, s ko ji ma }e pot pi sa ti i ko a li ci o ni spo ra zum. Po we go vim re ~i ma, ko a li ci o ni spo ra zu mi bi }e pot pi sa ni i sa svim dru gim stran ka ma ko je }e ~i ni ti vla du. Man da tar o~e ku je da do kra ja na red ne sed mi ce bu de kon sti tu i san par la ment, a po sle to ga u Skup {ti ni Sr bi je i iza bra na no va vla da.

Isto vre me no, do {lo je do ma we sva |e No ve Sr bi je i Mla |a na Din ki }a, po sle Din ki }e ve iz ja ve na „Tvi te ru„ da Ve li mir Ili} ne }e bi ti mi ni star. No va Sr bi ja je sa op {ti la da o~e ku je da man da tar bu du }e vla de Ivi ca Da ~i} sa sta vi ka bi net ko ji }e {to pre pre u ze ti od go vor nost za te {ku si tu a ci ju u ko joj je Sr bi ja, ali ne o~e ku je da li der URS-a Mla |an Din ki} od re |u je per so nal na re {e wa i ko }e bi ti mi ni star. „Za NS su pro gra mi i prin ci pi no ve vla de va `ni -

utorak3.jul2012.

INTERVJU

ji od bi lo kog per so nal nog re {e wa, a to da li }e Ili} bi ti mi ni star po qo pri vre de, ne kog dru gog mi ni star stva ili uop {te ne, ne ma pra vo da od re |u je Din ki} kao pred sed nik URS-a, ve} je di no man da tar Da ~i}”, ka `e se u sa op {te wu. „Pra vo je pi ta we po ~i jem na lo gu se Din ki} ba vi ka drov skim re {e wi ma u bu du }oj vla di i ~i ji je in te res da mi ni star po qo pri vre de bu de ne ko dru gi, a ne Ili}”, pi ta NS. D. M.

PRO FE SOR FPN-a ZO RAN STO JIQ KO VI] O NO VOJ VLA DI

Sto è r i „fi ku s” u ma loj srp skoj pri ~i – U ovoj vla di Sr bi je ne }e bi ti sto èr ne stran ke jer je prak ti~ no iz nu |e na re zer vna op ci ja za vla du sa sta vqe nu od stra na ka biv {e vla sti – iz ja vio je u raz go vo ru za „Dnev nik“ pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du dr Zo ran Sto jiq ko vi}. – Na pred wa ci su bi li sprem ni da da ju mno go ve }i ulog ne go {to bi to ina ~e bio slu ~aj, i prak ti~ no su se od re kli me sta pre mi je ra, a mi slim i nat pro se~ nog bro ja mi ni star skih me sta, da bi po ve }a li {an se za u~e stvo va we u vla di, i da stvo re pri ja teq sku at mos fe ru svom pred sed ni ku To mi sla vu Ni ko li }u. On oce wu je da }e sa stav bu du }e vla de bi ti po for mu li re zul ta ta ne u spe ha for mi ra wa vla de oko DS-a. Sto ga }e, ka ko tvr di Sto jiq ko vi}, no si ti ne ka kvu rav no te ù, iz me |u so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a, ko ji su dru gi po sna zi u ko a li ci ji, ve li kog po li ti~ kog mi ra za da tog URS-u Mla |a na Din ki }a za dr à va wem ne kih eko nom skih re so ra, i na pred wa ka, ko ji }e se, ima ju }i ko mot nu po zi ci ju da ima ju pred sed ni ka Re pu bli ke iz svo jih re do va, za do vo qi ti po zi ci jom ko ja ni je ade kvat na wi ho vom pro po ri ci o nal nom uti ca ju po osvo je nom bro ju gla so va na iz bo ri ma. I Sto jiq ko vi} sma tra da se Da ~i} ne }e za do vo qi ti po zi ci jom „fi ku sa u vla di“, a tvrd we li de ra SNS-a Alek san dra Vu ~i }a da ne }e ula zi ti u vla du u ko joj ne mo gu da se do no se kqu~ ne od lu ke i me wa ju Sr bi ju, i da u}i }e u vla du sa mo ako bu du uva è ni ci qe vi i prin ci pi SNS-a, sma tra nor mal nom re to ri kom za bi ra ~e i sim pa ti ze re. – Pro gram ska sta no vi {ta je su va `na, ali se ona mo gu ras te za ti i {i ri ti pre ma ne ka kvoj po tre bi in ter pre ta ci je to kom ~i ta vog tra ja wa Vla de – pri me }u je sa go vor nik. Ko men ta ri {u }i da li }e bu du }i ka bi net u Ne ma wi noj 11 spro vo di ti po li ti ku so ci ja li sta ako Da ~i}, kao bu du }i pre mi jer, ne }e do pu sti ti da bu de „sa mo fi kus u woj“, Sto iq ko vi} pod se }a na zna ~aj nu ~i we ni cu, ve za nu za sva ku vla du Sr bi je. – Da ne bu dem pre te ra no ci ni ~an, sva ko ko ima ilu zi je o to me da se u bi lo ko joj ze mqi, ~ak i s

ve }im ka pa ci te ti ma od Sr bi je, vo di kla si~ na sa mo stal na po li ti ka, u ve li koj je za blu di. U ve li koj me ri se ta po li ti ka usa gla {a va, pre sve ga s Bri se lom, i ov de se ne mo `e vo di ti pot pu no auto nom na po li ti ka i ne za vi sna od me |u na rod nih fi nan sij skih

or ga ni za ci ja. Mo ra se po {to va ti kon tekst pri vred ne i so ci jal ne ve sti, ko je mo gu bi ti, ka da se ra di o Sr bi ji, sa mo ma we ili vi {e lo {e. U tom smi slu iz vo dqi va, ili odr `i va po li ti ka, je sa mo ona ko ju tre ba usa gla si ti

me |u po ste pe ne ra ci o na li za ci je i sma we wa bro ja za po sle nih i in dek sa ci ja za ra da. To je, na pro sto, tvrd te ren na ko jem vla da ne }e ima ti pre te ra nog ma ne var skog pro sto ra jer }e, sem ne za do voq nih gra |a na, pre ko pu ta se be ima ti me |u na rod ne fi nan sij ske

in sti tu ci je – ob ja {wa va pro fe sor Sto jiq ko vi}. Ko men ta ri {u }i ~i we ni cu da, u do ba ka da su li de ri DS-a i DSS-a Bo ris Ta di} i Vo ji slav Ko {tu ni ca for mi ra li vla du, de mo kra te se bi ni su do zvo li le

Pen zi o ner ski „Yems Bond san” Ko men ta ri {u }i spe ku la ci je o to me da PUPS tra ì BIA-u i ka kav in te res pen zi o ne ra za do vo qa va ju vo de }i taj nu slu `bu, Sto jiq ko vi} sle è ra me ni ma. – Ne znam, za i sta, oda kle taj po seb ni in te res za BIA-u. No, eto, u pre go va ra~ koj po nu di se tra ì, pa se on da vi di da li je ne ~i ja è qa ili afi ni tet, usa gla siv s po ten ci jal nom ras po de lom me sta i ide li to ili ne. U ovom slu ~a ju ne vi dim ni ka kve ve ze PUPS-a i BIA-e, ali o~i to da ne ko vi so ko po zi ci o ni ran u PUPS-u ima ta kve li~ ne è qe – kon sta tu je Sto jiq ko vi}, ob ja {wa va ju }i ne pr vi put na do ma }oj sce ni pri sut ne ~ud ne „Xejms Bond am bi ci je„. oko so ci jal nih pri o ri te ta. To zna ~i u ko joj me ri se mo è do zvo li ti luk suz da qeg ot pu {ta wa s ovo li kom ne za po sle no {}u, ili da pro du à va te rad ni sta`, a u ko joj me ri }e te, re ci mo, uve sti kom bi na ci ju da na ne ko li ko go di na od lo ì te bol ne me re i da uve de te ne ka kvu sra zme ru iz -

luk suz gu bqe wa ve }i ne u woj, iako su pre mi jer sko me sto da li ma wem part ne ru, i raz log {to bi sa da SNS se bi to do zvo lio, Sto iq ko vi} ka `e da }e se to tek vi de ti. – Sle de po ste pe ni pre go vo ri, u ko ji ma }e se sva ka stvar va ga ti. Da bu dem do kra ja otvo ren i ci ni -

~an, po sto ji ne ka vr sta te o ri je ko a li ci o nih pre go vo ra, a ona kod nas zna ~i pro sto cew ka we. Ma te ma ti~ ki se, ta ko, me sto pre mi je ra vred nu je s tri bo da, kqu~ nih mi ni star sta va si le i eko nom skog uti ca ja s dva, a osta la mi ni star stva s je dan, pa se uvo de u igru dr àv ni se kre ta ri i {i ri se na po zi ci je u ra zno ra znim agen ci ja ma i JP-ima pa se to ukom po nu je s onim {to sva ko mo è do bi ti u di plo ma ti ji. I tu se ba lan si ra u skla du s pro pi sa nim ko a li ci o- nim do go vo rom ko ji de li vlast u ne ka kvoj sra zme ri – uka zu je sa go vor nik, i is ti ~e da se tu „mo gu pra vi ti u~in ci“. Ipak, uz sva cew ka wa i po tra `we ko a li ci je oko SPS-a i URS-a, zbog si tu a ci je u ko joj je ze mqa Sto jiq ko vi} ka è da }e mo sre di nom ju la ima ti vla du. On ni je me |u skep ti ci ma ko ji sma tra ju da i s ovom kom bi na ci jom stra na ka po sao oko sa sta vqa wa vla de ni je iz ve stan jer „ne ka kva vla da mo ra bi ti sa sta vqe na i zbog unu tra {wih i zbog spoq nih pri ti sa ka“. – Ako ti do go vo ri po tra ju, iza zov ili re {e we je sa mo da se ras te ù do 8. sep tem bra ili da ras pi {u van red ne iz bo re, {to je pre te ra no ve li ki luk suz. Dru ga je stvar ko li ko }e ta kva jed na vla da, ako osta ne u ovoj re zer vnoj va ri jan ti u od no su na po ~et na o~e ki va wa, po tra ja ti i ko li ko }e lo {a pri vred na i so ci jal na vest do ve sti do ne ka kvog {i reg po li ti~ kog i so ci jal nog kon sen zu sa u Sr bi ji. To }e mo jo{ vi de ti – na gla {a va Sto jiq ko vi}, ko ji sma tra da ovog pu ta me |u na rod ni ak te ri, po seb no sa Za pa da, ni su ima li ni ka kav po se ban in te res oko us po sta vqa wa Vla de Sr bi je i „ni iz da le ka se sa da ni su za la ga li ni za jed nu op ci ju i re {e we jer je po li ti~ ki glav ni tok za EU to li ko {i rok da im je bi lo sve jed no“. – âk do bro oba ve {te ni sma tra ju da su u ne kom smi slu fa vo ri zo va li iz bor Ni ko li }a za to {to sva ko nov mo ra do dat no da se do ka zu je i po ka zu je ne ku vr stu „ela sti~ no sti“. Su vi {e smo mi ma li i ne va `ni da bi to bio ne ka kav ve li ki me |u na rod ni ulog – za kqu ~u je Sto jiq ko vi} svo je vi |e we srp ske pri ~e o for mi ra wu Vla de. Dra gan Mi li vo je vi}

Fo to: F. Ba ki}

PRED SED NI CA SKUP [TI NE NO VOG SA DA ALEK SAN DRA JER KOV

Gra do na ~el nik }e bi ti ma we sa mo sta lan Alek san dra Jer kov je gla so – Svu da gde mo è mo, iz be ga vi ma od bor ni ka DS-a, LSV-a, va mo ko a li ci ju sa SPS-om. U SPS-a, SVM-a i RDS-a, na No vom Sa du je bi la op ci ja da kon sti tu tiv noj sed ni ci ko ja je se so ci ja li sti pri klo ne na tra ja la ce lu no} iza bra na za pred wa ci ma i pred tim iz bo pred sed ni cu Skup {ti ne gra da rom Li ga se ni je mo gla pre mi No vog Sa da. Ona je ju ~e i zva {qa ti. Tre }e kom bi na ci je ni ni~ n o pre u z e l a du ` nost od je bi lo u igri i ni smo mo gli svog pret hod ni ka Alek san dra do zvo li ti da No vi Sad do bi je Jo va no vi }a. Ta ko je po sta la vlast SNS-a, SPS-a, DSS-a, pr va è na u isto ri ji No vog SRS-a i „Dve ri„. Sa da na ~e lu grad skog par la l O~e k u je t e li {i r e w e men ta i ujed no naj mla |i skup vla da ju }e ko a li ci je po {to {tin s ki spi k er ika d a. Ka je va{ iz bor po dr à la Rom {we w e po ~ et k a sed n i c e od ska de mo krat ska stran ka? {est sa ti, du go i no} no za se da – RDS ne ~i ni vla da ju }u ko a- we po ka za lo je da se za pe lo li ci ju, a to {to su gla sa li za oko stra na~ ke ras po de le jav me ne je wi hov slo bo dan iz bor. nih pred u ze }a. Ne znam ho }e li – Pre g o v o r i se ko a l i c i j a u Ni smo mo gli su tra ja li du è bu d u} n o s ti {i do zvo li ti da No vi ne go {to je tre ri ti, ali u ovom Sad do bi je vlast ba lo pa je sed ni tre nut ku to ni je SNS-a, SPS-a, ca ka sni la, iako re al no. je ve} ra ni je po l Zbog ~e g a DSS-a, SRS-a stig nut kon sen ste pri sta li na i „Dve ri” zus o bu d u } im to da Igor Pa pro j ek t i m a i vli ~i} po no vo oba ve za ma bu du }e vla sti – re bu d e gra d o n a ~ el n ik, iako kla je Alek san dra Jer kov. – ste u pred iz bor noj kam pa wi LSV dva da na pred sed ni cu ni kri ti ko va li we gov rad? je imao kon tak te s DS-om i – Sve te kri ti ke smo po no vi SPS-om i da smo mi od lu ~i va li u pre go vo ri ma i upra vo su li, sed ni ca ne bi ta ko iz gle na {e za mer ke na rad gra do na da la. Po sto ja le su ne mo gu} no ~el ni ka pri ni ci pi oko ko jih je sti do go vo ra za ru ko vo |e we do go vo re na ko a li ci ja. To zna ~i

Sed ni ca u pe tak, re ba lans na je sen Alek san dra Jer kov je na ja vi la da }e no va sed ni ca ve ro vat no bi ti u pe tak, kad }e se ime no va ti ~la no vi uprav nih od bo ra i rad nih te la par la men ta i usvo ji ti za vr {ni ra ~un bu xe ta gra da. Ka ko ka `e, uko li ko od Grad skog ve }a stig ne ma te ri jal, bi }e jo{ ta ~a ka na dnev nom re du. – Sum wam da je pa u za to kom le ta neo p hod na jer se du go ni je ra di lo. ^e ka nas mno go po sla i ako od Grad skog ve }a bu du sti za li ma te ri ja li, bi }e za se da wa i to kom le ta. Re ba lans bu xe ta bi }e tek na je sen – ob ja sni la je Alek san dra Jer kov.

REKLI SU Ka cin: Da ti {an su Da ~i }u

Ru `i}: Ne ma zmar za va wa pla ta i pen zi ja

Gru bje {i}: S na pred wa ci ma od nu le

Iz ve sti lac Evrop skog par l a m en t a za Sr b i j u Jel ko Ka cin re kao je da man da ta ru za sa stav no ve vla de Sr bi je Ivi ci Da ~i }u tre ba da ti {an su jer se u pro {lom man da tu po ka zao kao ope ra ti van po li ti ~ar. – Sve za vi si od to ga ko li ko }e kod glav nih i osta lih part ne ra ima ti ma ne var skog pro sto ra, te ko li ko }e ima ti upor no sti da se do ka `e na ne kim dru gim pri o ri te ti ma – iz ja vio je Ka cin agen ci ji Ana do li ja. – Do ne dav na vla da ju }a ko a li ci ja je iz gu bi la na iz bo ri ma jer ni je bi la spo sob na da ade kvat no od go vo ri na po tre be eko nom skog i fi nan sij skog tre nut ka – oce nio je Ka cin. Po we go vim re ~i ma, Da ~i }u tre ba da ti {an su da for mi ra ko a li ci ju i vla du, ali i 100 da na da se ta vla da do ka `e.

– Ne ma za mr za va wa pla ta i pen zi ja, bi }e raz go vo ra s MMF-om, ali ne i sle pog ami no va wa pred lo ga – re kao je pred sed nik Iz vr {nog od bo ra SPS-a Bran ko Ru ì}, na vo de }i da }e to bi ti osnov ni ele men ti eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke bu du }e vla de. Po we go vim re ~i ma, vla da }e ima ti 15 re so ra. Na pi ta we {ta je bio su {tin ski pro blem u raz go vo ri ma s DS-om, Ru ì} za „No vo sti” ka è da su to bi li „kraj we ko rekt ni raz go vo ri, u ko ji ma ni smo po sti gli kon sen zus u ve zi s pro gram skim okvi rom, pre sve ga ka da je re~ o od re |e nim eko nom skim me ra ma”. – Ta ko |e, ni smo us pe li da se spo ra zu me mo ni o broj ~a nom ka pa ci te tu bu du }e par la men tar ne ve }i ne. Pi ta we for mi ra wa vla de sa gle da va mo ozbiq no, a ne kroz pri zmu ne ~i jih su je ta i tr go vi nu man da ti ma – ka zao je Ru ì}.

– U{li smo u raz go vo re sa SNS-om i SPS-om o for mi ra wu vla de sve sni si tu a ci je u ko joj je ze mqa i ne ga tiv nih re ak ci ja onih ko ji }e URS-u uvek sve za me ra ti, na ro ~i to ono {to su sa mi hte li da ura de, a ni su us pe li – iz ja vi la je za „Da nas„ ~la ni ca Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Su za na Gru bje {i}. Ona je pod se ti la na to da je G17 plus pro te kle ~e ti ri go di ne sa SPS-om imao ko rekt nu sa rad wu, ali bez ika kvog „isto rij skog spo ra zu ma o na ci o nal nom po mi re wu” i „bez de o be za jed ni~ kog bo la za \in |i }em i Mi lo {e vi }em”. – S na pred wa ci ma ni ka da do sa da ni smo ni ozbiq no raz go va ra li, a ka mo li bi li u ko a li ci ji, i upra vo za to {to kre }e mo od nu le, ve ru jem da }e mo s wi ma us po sta vi ti nor mal nu sa rad wu u bu du} no sti – re kla je Su za na Gru bje {i}.

jav nim pred u ze }i ma, ali LSV, pa ni DS, ni su bi li pro blem. Ta ko |e, pra vqe we vla de Sr bi je od SPS-a i SNS-a da lo je no vi ton pre go vo ri ma. l Zna ~i li to da je do go vo r e n a pro m e n a Sta t u t a gra da? – Ko a li ci o ni spo ra zum pod ra zu me va da se u ro ku od 90 da na Sta tut gra da usa gla si sa Za ko nom o lo kal noj sa mo u pra vi, Za ko nom o jav noj svo ji ni i dru gim ak ti ma ko ji su u di rekt noj ko re la ci ji s gra dom. Uvo d i se prin c ip uza j am n e kon tro le Skup {ti ne gra da i gra do na ~el ni ka. Ujed no, ovla {}e wa pr vog ~o ve ka gra da mo ra ju bi ti ma wa jer se on sad bi ra iz re do va od bor ni ka, a ne di rekt no. l Ka ko to da ste u{li u ko a li ci ju sa so ci ja li sti ma, iako tvr di te da s wi ma ne `e l i t e u po k ra jin s ku vlast?

da se mo ra ju pri vu }i in ve sti ci je, da grad tre ba da se okre ne evrop skim fon do vi ma, da se sma wi za po sle nost u upra vi i po ve }a bez bed nost gra |a na kao naj va `ni ji pri o ri tet. Si gur no }e bi ti po boq {a wa u ra du grad ske vla sti jer je sad uti caj LSVa po ve }an u od no su na pret hod ni man dat pa }e i gra do na ~el nik ma we bi ti sa mo sta lan. l Ho }e li ka {we we sed ni ca i no} na za se da wa bi ti prak sa i da qe kao {to je bi lo na kon sti tu tiv nom oku pqa wu? – Ga ran tu jem da se ta kva prak sa ne }e usta li ti. To sam i re kla u obra }a wu od bor ni ci ma i da Grad sko ve }e ne za bo ra vi da su u Skup {ti ni gra da pred stav ni ci gra |a na i da su oni za pra vo pod re |e ni par la men tu. Imam is ku stvo po sla ni ka i po znat mi je po ne kad ba hat od nos iz vr {ne vla sti pre ma pred stav ni~ koj. D. Ig wi}

ekonomija

utorak3.jul2012.

dnevnik

I DA QE VA @E PO PU STI ZA RA CI O NAL NU PO TRO [WU ELEKTRI^NE ENERGIJE

DO BRA PO NU DA PO LOV NIH AUTO MO BI LA U SR BI JI

Za struju du gu ju oni ko ji mo gu da pla }a ju

Za potro{a~e elektri~ne energije, koji mese~no tro{e do 350 kilovat-~asova, i daqe }e, prilikom pla}awa ra~una, vaìti popust od 11,9 odsto. Naime, „Elektroprivreda Srbije„ }e vaèwe tog popusta produìti do kraja ove godine ili do eventualnog poskupqewa struje, a tu odluku treba da potvrdi Upravni odbor EPS-a. U EPS-u isti~u da je bilo predvi|eno da popust za racionalnu potro{wu struje do 350 kilovat-~asova vaì do kraja juna, a iz tog preduze}a najavquju i nove olak{ice da bi pomogli polovini gra|ana koja redovno pla}a ra~une. Po re~ima direktora Direkcije EPS-a za distribuciju elektri~ne energije @i vo ti ja Jo va no vi }a, od ukupnog broja potro{a~a, oko 600.000 wih, zahvaquju}i potro{wi do 350 ki-

Oko 600.000 doma}instava, zahvaquju}i potro{wi do 350 kilovata mese~no, prilikom pla}awa struje, ostvaruje pravo na popust od 11,9 odsto lovata mese~no, prilikom pla}awa struje ostvaruje pravo na popust od 11,9 odsto. Po ranije

objavqenim informacijama, postoji predlog da se do odre|enog broja kilovata ~ak i ne napla-

Ima po lov wa ka i za 128.000 evra

}uje struja najsiroma{nijim slojevima stanovni{tva, a EPS formira i timove koji }e napla}ivati dugove velikih du`nika. I dok ima onih koji racionalno tro{e struju i redovno je pla}aju, ima i mnogo onih koji struju tro{e, ali ne pla}aju ra~une, o ~emu svedo~i i dug potro{a~a koji iznosi 91 milijardu dinara. Od te sume doma}instva duguju 47 milijardi dinara, dok je ostatak dug privrede. Zanimqiv je i podatak koji je izneo Jovanovi} – mali broj potro{a~a duguje velike sume za potro{enu, a nepla}enu struju. Naime, 80.000 kupaca iz kategorije doma}instva duguje oko 60 odsto ukupnog duga doma}instava, a kako je rekao Jovanovi}, re~ je o potro{a~ima dobrog imovinskog stawa. D. Ml.

NA KO RI DO RU 10 (NI)SU ^I STA PO SLA

Obes pra vqe ni pu ta ri auto put i „na cr no” gra de? Iako se investitori kunu u to da po{tuju propise koji se odnose na bezbednost na radu, ipak nesre}e na gradili{tima godinama prate gra|evinski sektor, a posebno za vrelih letwih dana kada sunce upe~e i pred o~ima se zacrni. Nedavna pogibija gra|evinskog radnika na izgradwi saobra}ajnog Koridora 10 prema bugarskoj granici posva|ala je Sindikat putara i investitora, „Koridore Srbije„, kojeg sindikalci krive za tragediju, dok istra`ni organi utvr|uju uzrok nesre}e na gradili{tu i traè odgovornu osobu. Predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije So wa Vu ka no vi} smatra da je za bezbednost radnika direktno odgovoran investitor koji je za izgradwu saobra}ajnog koridora angaòvao tri strane kompanije u kojima nema sindikalnog organizovawa i zaposleni nemaju kome da se poàle. Ona dodaje da izvo|a~i i podizvo|a~i ne prijavquju radnike pa mnogi rade „na crno„, ne primaju redovne zarade, ne po{tuju Zakon o radu i vaè}e kolektivne ugovore. U „Koridorima Srbije„ kaù da posluju u skladu sa svim vaè}im uslovima predvi|enim propisima i zakonima Srbije, da bezbednost radnika kontroli{u nadzorni organi i primewuju se

U hlad od 10 do 15 sa ti Du{ko Vukovi} kaè za na{ list da bi za vreme letwe ège svi poslodavci trebalo da uvaè preporuku da se u vreme najve}e vru}ine, od deset do 15 ~asova, kada temperatura prelazi 36 stepeni, obustavi rad na gradili{tima. To, smatra Vukovi}, ne bi umawilo proizvodnu aktivnost jer se posao moè nadomestiti u ve~erwim ~asovima, dan je do 21 sat, a za{titilo bi se zdravqe radnika i smawio broj povreda, posebno kada je u pitawu rad na otvorenim gradili{tima, kao {to je zidawe ili asfaltirawe, gde su temperature mnogo ve}e od onih koje su slu`beno izmerene tog dana. Sagovornik kaè da mnogo pomaù ~e{}e pauze, dovoqne koli~ine pitke vode i zamena radnika, posebno na skelama i drugim te{kim poslovima – dok jedni rade, drugi se hlade, a proces izgradwe traje. Sindikat }e ovih dana traìti od Inspektorata rada da poja~a nadzor nad svim gradili{tima da bi se preduhitrili nemili doga|aji na gradili{tima i sa~uvalo zdravqe radnika.

sva neophodna i pomo}na sredstva da bi zdravqe i `ivot radnika na gradili{tima bili u najve}oj mogu}oj meri za{ti}eni. Tvrde da svi radnici anga`ovani na izgradwi Koridora 10 posluju s urednim prijavama na socijalno, zdravstveno i penziono osigurawe i svom drugom neophodnom dokumentacijom, iako se sa strane {apu}e da je poginuli radnik osiguran posmrtno. Predsednik Saveza samostalnih sindikata gra|evinara Du {ko Vu ko vi} smatra da treba ograni~iti broj prekovremenih sati u gra|evinarstvu na maksimalno 200 godi{we, {to zna~i da se ne bi smelo raditi vi{e od osam dodatnih sati nedeqno, odnosno ~etiri dnevno, a danas neimari ostvaruju ~ak 400 prekovremenih sati godi{we. A smawewe prekovremenog rada otvorilo bi {ansu za zapo{qavawe novih radnika. Da to nije utopija, Vukovi} isti~e primer Slovenije u kojoj je prekovremeni rad gra|evinara ograni~en na 180 sati godi{we, u [vajcarskoj na 90 sati. Ina~e, u Srbiji od oko 110.000 gra|evinara ~ak 30.000 do 40.000 radi „na crno„, a svake godine na gradili{tima pogine izme|u 25 i 30 radnika, a jo{ deset ih umre od povreda zadobijenih na radu. R. Da u to vi

Najtraèniji polovwaci u Srbiji su „folksvagen„, „opel„, „fijat„, „reno„, „peò„, „ford„ i „alfa romeo„, saop{tio je portal „Po lov ni a- u to mo bi li.com”. Na osnovu junske analize trì{ta polovnih automobila vidi se, tako|e, da veliko interesovawe vlada i za mode-

godi{te 5.000, a „alfa 147” 3.500 i 6.000 evra. Na tr`i{tu su najtra`eniji automobili od 1.600 do 2.000 kubika i u ponudi ih je oko 20.000, pa oni od 1.300 do 1.600 kubika – oko 10.000 automobila u ponudi. Vozila od 2.500 kubika pa navi{e u ponudi ima svega oko 2.000 na srpskom

lima „mercedesa„, BMW-a i „audija„, ali se kupci vi{e za wih interesuju nego {to mogu da ih kupe. Zanimqivo je da japanska polovna vozila jo{ uvek u na{oj zemqi nisu toliko popularna kao {to je to slu~aj s evropskim proizvo|a~ima, ali ipak i ona imaju svoje kupce. Kada je re~ o konkretnim markama automobila, najtra`eniji su „golf 4” i „golf 2”, „opel astra”, „fijat punto” i „stilo”, „reno megan” i „klio”, „pe`o 206”, „Ford fokus” i „Alfa 147”. Prose~ne cene vozila po godi{tu su – za „klio” 2004. godi{te 3.000 evra, a za 2008. godi{te 4.800. „Opel astra G” je 3.800 i 6.500 evra, a „megan” 4.200 i 6.000 evra. „Stilo” 2004. godi{te je 3.500 i 2008.

trì{tu. Jo{ jedna bitna karakteristika na koju se obra}a pa`wa prilikom kupovine je tip goriva. Na trì{tu je u prodaji najvi{e polovnih automobila s dizel-motorima – oko 20.000, zatim „benzinci” – oko 11.000, a na tre}em mestu su vozila koja za pogon koriste gas – oko 7.000 automobila. Najjeftiniji novi automobili koji se prodaju na na{em trì{tu su „punto klasik” koji ko{ta 5.799 evra, „{evrolet spark” – 7.099, „fijat panda” – 7.490 i „da~ia sandero ambienc” – 7.600 evra. Najskupqi polovni automobili koji se prodaju u na{oj zemqi su „bentli kontinental”, ~ija je cena 120.000 evra (2008. godi{te), „mercedes benc E-63 AMG” – 88.000 evra (2010), „nisan GT-R” – 86.000 evra (2011)...

PRI VRE ME NO OB U STA VQA WE PRO IZ VOD WE U SME DE RE VU

@e le za ra ide na ras pust

– Proizvodwa u „@elezari Smederevo„ bi}e privremeno obustavqena od 10. jula do 1. septembra stavqawem druge visoke pe}i na „tihi hod” – izjavio je ju~e ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}. On je novinarima rekao da je na sastanku s predstavnicima sindikata i menaxmenta @elezare zakqu~eno da je privremena obustava proizvodwe u ovom trenutku ekonomski opravdana i najboqe re{ewe. ]iri} je rekao da }e u tom periodu deo zaposlenih oti}i na pla}ena odsustva, a deo na godi{we odmore, i ponovio da ne}e biti ga{ewa „@elezare Smederevo„ jer je to

kompanija strate{ki va`na za privredu Srbije. Predstavnici sindikata istakli su da je postignut kompromis i da su dobili uveravawa da ne}e biti zatvarawa @elezare. Menaxment @elezare pro{le sedmice najavio je da }e u prvoj nedeqi jula rad na drugoj visokoj pe}i u „@elezari Smederevo” biti preba~en na re`im „tihog hoda” zbog potrebe da se promeni na~in finansirawa kompanije. „@elezara Smederevo” je krajem januara pre{la u ruke dr`ave, po{to ju je Vlada Srbije otkupila za jedan dolar od ameri~ke kompanije „Ju-Es stil” koja se povukla jer je poslovala s gubicima.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

113,3871 91,8039

115,7011 93,6775

118,3622 95,8321

113,0400 91,5229

Kanada

dolar

88,1704

89,9698

92,0391

87,9005

Danska

kruna

15,2462

15,5573

15,9151

15,1995

Norve{ka

kruna

15,0307

15,3374

15,6902

14,9846

[vedska

kruna

12,9390

13,2031

13,5068

12,8994

[vajcarska

franak

94,3163

96,2411

98,4546

94,0276

V. Britanija

funta

140,7137

143,5854

146,8879

140,2829

dolar

89,7902

91,6227

93,7300

89,5154

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 7. 2012. godine

Cena

Promet

BELEX 15 (431,09 1,112)

20,00%

15.000

75.000

Telefonija a.d. , Beograd

20,00%

156

16.380

Inex Budu}nost a.d. , Po`ega

19,97%

829

1.369.508

Soja protein a.d. , Be~ej

0,57%

530

62.641.135

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,27%

371

331.264

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-3,73%

1.290

175.412

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,14%

10.975

54.875

Energoprojekt holding a.d.

-6,76%

400

136.000

NIS a.d., Novi Sad

-0,33%

603

3.403.506

/ Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Pionir PP Srbobran a.d.

Pionir PP Srbobran a.d. Soja protein a.d. , Be~ej NIS a.d., Novi Sad

Promena %

Cena

Promet

20,00%

15.000

75.000

0,57%

530

62.641.135

-0,33%

603

3.403.506

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-3,73%

1.290

175.412

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,14%

10.975

54.875

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

750

37.500

Soja protein a.d. , Be~ej

0,57%

530

62.641.135

NIS a.d., Novi Sad

-0,33%

603

3.403.506

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,27%

371

331.264

Energoprojekt holding a.d.

-6,76%

400

136.000

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

2,31%

1.638

113.350

Imlek, Beograd

0,00

2.300

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.160

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.369

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

0,00

Tigar, Pirot

0,00

310

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik JO[ JED NO UPO ZO RE WE ZA AK CI O NA RE IZ EU

Sr bi ja na su du zbog Agro ban ke?

Petina akcionara Agrobanke – strani ulaga~i sa sedi{tem u zemqama EU – saop{tili su ju~e da o~ekuju da nova vlada zauzme „evropsko stajali{te” prema za{titi privatne imovine i ulaga~a u Srbiji, i istovremeno najavili da }e svoja prava {tititi pred doma}im i stranim pravnim institucijama. Kako je navedeno u saop{tewu, grupa akcionara Agrobanke iz

utorak3.jul2012.

BAN KE OD DA NAS PO RE SKOJ UPRA VI DA JU PO DAT KE O UPLA TI PO RE ZA

Ga zde mo ra ju da pla te do pri no se, a pla ta kad stig ne Od danas banke u Srbiji po~iwu da svakodnevno dostavqaju Poreskoj upravi podatke o upla}enim porezima, doprinosima i zaradama, zbog ~ega se o~ekuje pove}ana naplata prihoda u buxet od 15 do 30 posto, ili najmawe 45 milijardi dinara godi{we. Svakog radnog dana 33 banke u Srbiji sla}e elektronski podatke Udru`ewu banaka Srbije, izme|u 8 i 11 sati, a UBS }e obra|ene podatke slati Poreskoj upravi do 13 sati.

– Oko 60.000 poslodavaca od ukupno 350.000 u Srbiji ne pla}a redovno poreze i doprinose, tako da se o~ekuje da }e novim sistemom uplate obaveza dr`avi naplata prihoda u buxet biti pove}ana od 15 do 30 posto, ili najmawe 45 milijardi dinara godi{we – naveo je pomo}nik direktora Poreske uprave De jan Vi do je vi} protekle nedeqe na sednici Privredne komore Beograda. – Ukoliko bi se ostvario priliv te sume, onda bi za toliko bio umawen transfer iz

buxeta za obavezno socijalno osigurawe, koji godi{we iznosi oko 290 milijardi dinara. U prvoj fazi novog sistema naplate poreza i doprinosa, koja }e trajati do kraja ove godine, banke su u obavezi da preko UBS-a samo obave{tavaju Poresku upravu, a ona }e na osnovu tih podataka kontrolisati uplate poreza i doprinosa. Vidojevi} je upozorio na to da }e Poreska uprava, po isteku tog perioda, obvezniku dati rok od pet do sedam dana da uplati da`bine, a

ako to ne uradi, zapo~e}e kontrolu i postupak prinudne naplate, i dodao da }e postupak prinudne naplate poreza biti primetno kra}i nego do sada: sa sada{wa dva meseca bi}e skra}en na 15 do 30 dana. Tako|e, ukoliko poslodavac ne isplati zaradu do 30. u teku-

NAJ VI [E ZAH TE VA ZA RE STI TU CI JU STI @E IZ PO KRA JI NE

EU stalno dobija nove potvrde „da u wihovom slu~aju eksproprijacija vlasni~kih udela u Agrobanci nije bila re{ewe na nivou ekonomskih parametara ve} politi~ka odluka, bez oslawawa na revizijske kontrole poslovawa Agrobanke, ~iji je najve}i pojedina~ni vlasnik upravo Republika Srbija.” „Bez obzira na to {to je Srbija potpisala program sanacije Agrobanke, nakon kojeg je Narodna banka Srbije u banci uvela prinudnu upravu, neposredno nakon toga nije u~estvovala ni na jednoj od dve sazvane vanredne skup{tine akcionara. Time je neposredno sama stvorila uslove i razloge za daqe korake eksproprijacije privatnog vlasni{tva ostalih akcionara u Agrobanci. Zbog takvog raspleta i zna~aja odnosa prema na{im ulaga~ima u Srbiji, pretpostavqamo da }e nova vladina garnitura, koji se upravo ovih dana formira, zauzeti evropsko opredeqewe prema za{titi privatne imovine i ulaga~a u Srbiji„, navodi se u saop{tewu koje je potpisao zastupnik ulga~a u Agrobanku iz Evropske unije Ale{ [ko ber ne. On je u tom saop{tewu tako|e ukazao na to da }e se grupa ulaga~a pobrinuti „da ne izgubi, niti propusti nijednu priliku da za{titi svoje interese pred nacionalnim i me|unarodnim pravnim institucijama.” Narodna banka Srbije je 25. maja oduzela dozvolu za rad Agrobanci, u kojoj je bila uvedena prinudna uprava od 29. decembra 2011. godine. Privredni sud u Beogradu je 20. juna otvorio ste~ajni postupak u Agrobanci, na predlog Agencije za osigurawe depozita.

Voj vo |a ni ma naj mi li je otete wi ve Najvi{e zahteva za vra}awe oduzete imovine do sada su podneli Vojvo|ani, a uglavnom se potraùje poqoprivredno zemqi{te. Kako je „Dnevniku” re~eno u Agenciji za restituciju, zakqu~no s 27. junom podneto je ukupno 4.043 zahteva, a od toga ih je kancelariji u Novom Sadu, nadle`noj za Vojvodinu, pristiglo 1.476. Beograd je primio 1.070 zahteva za restituciju, Ni{ 561, Kragujevac 936... Za podru~nu jedinicu Novi Sad stiglo je najvi{e zahteva za vra}awe poqoprivrednog zemqi{ta. Oko 80 odsto ih se odnosi na oranice, ali potraùje se i stambeni i poslovni prostor, kaù u Agenciji za restituciju. Govore}i o „papirolo{kim” gre{kama koje se mogu potkrasti gra|anima prilikom predaje zahteva za restituciju, u Agenciji napomiwu da su u najve}em broju slu~ajeva gra|ani koji nisu imali stru~nu pomo} pri podno{ewu dali nekompletnu dokumentaciju. Me|utim, slu`benici koji vode postupak trude se da ne odbacuju zahteve kao neuredne zbog mawih nedostataka u priloènoj dokumentaciji. Imaju}i u vidu obim dokumentacije koju je neophodno dostaviti uz zahtev, gra|ani koji nemaju pravni~ko znawe mogu lako propustiti da pribave i podnesu sve {to je potrebno, te im je iz tog razloga Agencija omogu}ila da svakog utorka i ~etvrtka do|u u prostorije podru~ne jedinice Agencije za restituciju Novi Sad i

Jo{ ni {ta od sup sti tu ci je Naturalna susptitucija nije predvi|ena Zakonom o vra}awu oduzete imovine i obe{te}ewu. To zna~i da, ako ne do|e do izmena u zakonskoj regulativi, ne}e biti mogu}nosti da se vlasnicima vrati neka druga wiva ako ba{ wihova ne moè jer je na woj podignut sistem za navodwavawe, farma, ribwak, vo}wak, neki zna~ajan objekat... U Zakonu stoji da se ne vra}a pravo svojine na poqoprivrednom i {umskom zemqi{tu ako je na katastarskoj parceli izgra|en objekat koji je u funkciji na dan stupawa na snagu ovog zakona, kao i sva povr{ina koja sluì za redovnu upotrebu tog objekta. Tako|e, zemqa se ne vra}a ako je neophodna nova parcelacija radi obezbe|ivawa pristupnog puta, a ne vra}a se ni zemqi{te u dru{tvenoj, odnosno zadru`noj svojini ste~eno kupovinom. U Mreì za restituciju ukazuju na to da su neophodne izmene zakona uvo|ewem supstitucije i uvo|ewem zabrane prometa za one koji podnose zahteve za svu potencijalno spornu imovinu, kao i ukidawe besmislenih ograni~ewa kada je re~ o objektima na tom zemqi{tu. dobiju stru~nu pomo}, naravno, bez naknade. Na taj na~in gra|ani mogu izbe}i da wihov zahtev bude odba~en kao neuredan zbog nedostataka u priloènoj dokumentaciji i popu-

wavawu papira. U Agenciji podse}aju na to da su prva re{ewa o vra}awu imovine doneta jo{ u aprilu, te da se svakodnevno donose re{ewa kojima se vra}a imovina u naturi,

naravno, ako su ispuweni zakonski uslovi. Agencija za restituciju donela je, recimo, delimi~no re{ewe kojim je naslednicima pokojnog Nikole Tanurxi}a vra}en deo imovine u zgradi u centru Novog Sada, poznatoj kao Tanurxi}eva palata. To je mawi deo vredne imovine koju potraùje jedanaestoro wegovih naslednika, a do delimi~nog re{ewa do{lo je zahvaquju}i saradwi s Gradskim pravobranila{tvom i JP „Poslovni prostor“, koje je gazdovalo oduzetim lokalima. Me|utim, tek kada krene vra}awe wiva, mo}i }e se kazati da je restitucija krenula u dobrom pravcu jer se u 97 odsto slu~ajeva, kako kaù u Mreì za restituciju, potraùje zemqi{te, bilo da wive natrag ho}e gra|ani, verske zajednice, zadu`bine ili neko drugi. Ukupno se potraùje 300.000 hektara dràvnog zemqi{ta, a dràva danas daje u zakup i zna za oko 450.000 hektara, s kojih i ubire prihod. Pomenimo da dràva Srbija u svom vlasni{tvu ima bar 30 puta vi{e {umskog, 20 puta vi{e gra|evinskog i mo`da i dvaput vi{e poqoprivrednog zemqi{ta u odnosu na ono {to se potraùje, s obzirom na to da su mnoge wive „zaturene”. U Mreì za restituciju kaù da se ukupno potraùje se tek tri odsto onoga {to je u dràvnoj svojini, odnosno od 1,37 milion hektara. Ina~e, rok za podno{ewe zahteva za povra}aj imovine je dve godine. U agenciji o~ekuju oko 150.000 zahteva. S. Glu {~e vi}

}em mesecu za prethodni, obavezan je da do tog roka uplati doprinose za prethodni mesec a na najni`u osnovicu. Drugim re~ima, iz ugla Ministarstva finansija, i ako plata ne legne na ra~un, te obaveze se moraju platiti. Toliko je u wihovoj nadle`nosti. SU FI CIT S CEF TA-om 480 MI LI O NA DO LA RA

Kom {i je nam spa so {e iz voz Srbija je u prvih pet meseci 2012. ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA-e od 482,1 miliona dolara, {to je rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Srbija je u zemqe CEFTA-e od januara do maja najvi{e izvozila `itarice, proizvode od wih, razne vrste pi}a, raz-

ne gotove proizvode i proizvode od metala. Kad je re~ o uvozu – najvi{e se uvoze elektri~ne ma{ine, aparati i ure|aji, gvo`|e i ~elik, nafta i naftni derivati, elektri~na energija, kao i kameni ugaq, koks i briketi. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 1,1 milijardu dolara, a uvoz je bio 618,4 miliona, {to zna~i da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 178 posto. Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemqama CEFTA-e od oko 1,5 milijarde dolara, {to je, tako|e, bio rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda.

tre]e doba

utorak3.jul2012.

dnevnik

TREBA LI VEROVATI DA^I]U I KRKOBABI]U DA ]E PENZIJE ZAISTA BITI REDOVNE

A od Vla de po vi {i ca – 220 di na ra? Za tvo ri pre tvo re ni u ge ron to-kli ni ke

PORESKI OBVEZNICI SAD SKUPO PLA]AJU POSLEDICE NAKARADNOG PRAVOSU\A

Lo {a ze mqa za star ce

Su di ja Xon Ski ner bio je u pra vu ka da je pre dve go di ne, po {to je ve te ra na Ro nal da Tomp so na mo rao da osu di na 20 go di na za tvo ra, re kao da je za tvor „zlo ~in sam po se bi“. U stva ri, to je dvo stru ki zlo ~in: pre ma osu |e nom, ali i po re skim ob ve zni ci ma Flo ri de. Okru `ni su di ja je Tomp so na, na po no vqe nom su |e wu, oslo bo dio za tvo ra zbog gre {a ka u pret hod nom pro ce su. Ro nald Tomp son, star 65

Ne pro por ci o nal na ka zne na po li ti ka, pod stak nu ta po li ti kom „nul te to le ran ci je na kri mi nal“ i na po ri ma za za u sta vqa we nar ko ra ta, na pu ni la je ame ri~ ke za tvo re i na te ra la po re ske ob ve zni ke da pla }a ju bo ra vak i hra nu za ar mi ju za tvo re ni ka, od ko jih mno gi slu è vi {e go di {we ka zne za pre kr {a je za ko je bi u dru gim dr à va ma u sve tu slu ì li vi {e stru ko ma we. Vi {e go di {we ka zne za po sle di cu

Go to vo slep i te àk {e }e ra{, Ro nald Tomp son (65) je to kom kom {ij ske sva |e slu ~aj no opa lio iz pi {to qa i ni je ni kog po vre dio, ali je do bio 20 go di na ro bi je – dra kon ski za kon Flo ri de to li ko na la è za sva ki „ile ga lan” me tak go di na, osu |en je za ile gal no pu ca we iz oru` ja to kom kom {ij ske sva |e. Na pr vom su |e wu do bio je tri go di ne za tvo ra, ali je ova pre su da od ba ~e na zbog dra kon skih za ko na dr à ve Flo ri da ko ji na la ù da se za sva ko ne le gal no pu ca we iz oru` ja, s na me rom ili bez we, do bi ja naj ma we 20 go di na ro bi je. Tomp son je, ina ~e, opa lio iz oru` ja sa svim slu ~aj no, i ni je ni kog po vre dio, go to vo je slep i te àk di ja be ti ~ar, i pre ì veo je ne ko li ko ope ra ci ja na sr cu. Ot ka ko je u za tvo ru, imao je ope ra ci ju pro sta te i ukla wa wa tu mo ra s li ca. We gov je di ni pret hod ni „zlo ~in“ bi la je vo `wa u pi ja nom sta wu vi {e od de ce ni je pre ovog in ci den ta ko ji ga je od veo na dvo de ce nij sku ro bi ju. Tro {ko vi bri ge o za tvo re ni ci ma sa da iz no se vi {e od 16 mi li jar di do la ra go di {we, sa op {ti la je Uni ja za qud ska pra va SAD u ne dav no ob ja vqe nom iz ve {ta ju.

ima ju i sve sta ri je za tvo re ni ke, ko ji zah te va ju ozbiq ni ju me di cin sku po mo}, {to, opet, do dat no op te re }u je dr àv ni bu xet. „Za ko no dav ci mo ra ju da pre i- spi ta ju ka zne nu po li ti ku i iz za tvo ra oslo bo de qu de ko ji zbog bo le sti ili sta ro sti vi {e ne pred sta vqa ju pret wu po dru {tvo, a bri ga o wi ho vom zdra vqu ko {ta dr à vu mi li o ne do la ra“, sma tra ju auto ri iz ve {ta ja. Po va lid nim po da ci ma, sa mo po re ski ob ve zni ci Flo ri de pla }a ju 1,4 mi li jar du do la ra vi {e za sme {taj i bri gu o za tvo re ni ci ma, {to je po sle di ca o{tre ka zne ne po li ti ke ko ja se spro vo di u toj dr à vi. Ko li ko je ova ka zne na po li ti ka uti ca la na sma we we kri mi na la u dr à vi, ni je po zna to, ali se sve ~e {}e ~u ju gla so vi pro te sta pro tiv sle pe pri me ne za ko na, bez vo |e wa ra ~u na o ve li ~i ni zlo ~i na i we go vim po sle di ca ma. Ivana Vujanov

Uko li ko ko a li ci ja oku pqe na oko SPS-a za i sta i na pra vi no vu srp sku vla du, pen zi o ne ri ma bi mo glo lak nu ti. Jer, u toj ko a li ci ji je i PUPS i we gov li der Jo van Kr ko ba bi}, ko ji sa svim si gur no ne }e pri sta ti na za mr za va we pen zi ja u ovoj go di ni, a {ta }e bi ti s wi ma na red ne – o to me se ni on sam ni je iz ja snio. Na i me, Kr ko ba bi} ovih da na po na vqa da ne ma raz lo ga da se pen zi je za mr znu i da wi ho va is pla ta ni je do ve de na u pi ta we. On ~ak tvr di da ni je ot pi sa no ni re dov no uskla |i va we, 1. ok to bra, i da }e ga pen zi o ne ri do bi ti bez ob zi ra na to {to su prog no ze da }e ono bi ti ma lo. Ko li ko god da im po za ko nu pri pa da, bi }e im is pla }e no, po ru ~u je Kr ko ba bi}. Sa da je ve} ja sno da }e po be di ti ona “stru ja” ko ja je pro tiv za mr za va wa pen zi ja da bi se oja ~ao re pu bli~ ki bu xet jer se si tu a ci ja u pen zij skom fon du iz me se ca u me sec po pra vqa. Po re ~i ma di rek tor ke Fon da PIO Dra ga ne Ka li no vi}, raz lo ga za bri gu ne ma jer nov ca ima do voq no. – Na pla ta do pri no sa je u pr vih pet me se ci ove go di ne ve }a od pla ni ra ne i do sa da je, sa mo od do pri no sa, pri ku pqe no 2,4 mi li jar de di na ra vi {e od o~e ki va nog. Na ras hod noj stra ni za be le `e no je sma we we od 200 mi li o na – re kla je Dra ga na Ka li no vi}. To me tre ba do da ti i ~i we ni cu da od 1. ju la ban ke kon tro li {u

upla tu do pri no sa i da ni ko ne }e mo }i is pla ti ti pla tu a da ne upla ti pen zi o ne do pri no se. Sa mim tim }e pen zi o ner ska ka sa bi ti pu ni ja s ob zi rom na to da pro te klih go di na ni naj u spe {ni je srp ske fir me ni su re dov no

pro iz vo da. Ok to bar ska po vi {i ca }e se, me |u tim, ru ko vo di ti sa mo in fla ci jom u pret hod nih {est me se ci pa }e, sa mim tim, bi ti znat no ma wa. U fi nan sij skom pla nu Fon da PIO za ovu go di nu prog no zi ra no je da }e ok to bar sko

Kr ko ba bi} Ju ni or po „ba zi” {i ri op ti mi zam

upla }i va le do pri no se i da je to ujed no i bio raz log zbog ~e ga je dr `a va sva kog me se ca mo ra la iz bu xe ta da s go to vo po lo vi nom po treb nog nov ca do ti ra re dov nu is pla tu pen zi ja za 1,6 mi lion pen zi o ne ra. Da kle, pen zi ja }e bi ti i ~ak }e bi ti i po ve }a wa. Po sled wa po vi {i ca pen zi ja bi la je 1. apri la, 3,46 po sto, i ta da su se pri ma wa naj sta ri jih uskla |i va la s in fla ci jom, ali i ra stom dru {tve nog

po ve }a we bi ti sve ga 0,9 po sto, ali u pen zi o ner skim or ga ni za ci ja ma tvr de da su se ce ne ote le kon tro li i da je in fla ci ja sa svim si gur no ve }a od pro jek to va ne. No, ako se ipak osta je u okvi ru pla na za ovu go di nu, zna ~i }e to da }e pen zi o ne ri do bi ti ok to bar sku po vi {i cu u pro se ku od 220 di na ra. Je sta ma lo, ali s ob zi rom na to da je s dru ge stra ne pret wa da se pen zi je za mr znu na sa da {wem ni vou – a ima za go vor -

ni ka i da se sma we – i ta si }a do bro }e do }i. Pen zi o ne ri }e, ne ma sum we, ne ka ko pre gu ra ti ovu go di nu s re dov nim pri ma wi ma, a {ta }e bi ti do go di ne, osta je da se vi di. Na i me, ne spor no je da }e se kroz re for me pen zi o nog si ste ma, za ko je ni ko ne tvr di da ni su po treb ne, ne }e od u sta ti ti i da }e one vre me nom do ve sti do sma we wa ko li ~i ne nov ca po treb nog za fi nan si ra we pen zi ja. Jer va qa pod se ti ti na to da su, po va è }em bu xe tu, ~ak 70 od sto dr àv nih ras ho da upra vo pla te u jav nom sek to ru i pen zi je. Je ste da od to ga ì vi oko dva mi li o na qu di plus wi ho ve po ro di ce, ali ova kva dr à va i s ova kvom eko no mi jom to vi {e ne mo è iz dr à ti. Ne {to }e, da kle, mo ra ti da se me wa, a {ta }e sa da {wim rad ni ci ma a bu du }im pen zi o ne ri ma do ne ti pen zi o na re for ma i ho }e li vlast us pe ti da na pra vi ka kav-ta kav odr ìv i si gu ran pen zi o ni si stem, osta je da se vi di, a sve dok se ne na pra vi, pen zi o ne ri }e na kon sva kih iz bo ra stre pi ti {ta }e bi ti s pen zi ja ma i ho }e li ih, ma ko li ko bi le ma le, re dov no do bi ja ti. Da nas su do {la ta kva vre me na da, ma da je pen zi ja ma la, kad sti è re dov no, dva pu ta me se~ no, ipak se ne ka ko pre gu ra i pre ì vqa va. îm bi je dan me sec ~ek iz o stao, mno gi pen zi o ne ri ne bi zna li ka ko da ì ve i pre ì ve. Qubinka Male{evi}

Biv {i {pi ju ni „za slu `i li” i po 1.000 evra Od ne {to vi {e od 1,6 mi lion pen zi o ne ra u Sr bi ji, 446.684 pri ma pen zi ju is pod 12.645 di na ra, ko li ko je tre nut no naj ta wi ~ek. U isto vre me 1.242.322 pen z i o n e r a pri m a pro s e~ n u pen zi ju od 24.497 di na ra. Svi oni da nas te {ko sa sta vqa ju po ~e tak i kraj me se ca, po go to vo ako se zna da su upra vo pen zi o- ne ri naj re dov ni je pla ti {e pa ~im do bi ju pen zi ju, idu da pla te ra ~u ne za stan, stru ju, te le fon... Od ono ma lo si }e {to im pre o sta ne pre `i vqa va ju do na red nog ~e ka.

KAKO DOKTOR KA@E

Hi rur {ka ope ra ci ja zbog te snih ci pe la Naj ~e {}i raz log ne pra vil nog ura sta wa de for mi sa nog nok ta u ko ù je pre krat k o se ~ e w e nok t i j u, ko ji se za o bqa va ju pre ma ru bo vi ma. Taj pro blem mo è iza zva ti i te sna obu }a, po seb no ona ko ja pr ste sa bi ja u {pic. I po vre da nok ta mo è bi ti raz log we go vog ura sta wa u okol no me so, {to po ne kad iza zi va vr lo ne pri ja tan bol i one m o g u } a v a nor m a l an hod. No kat naj ~e {}e ura sta sa mo s jed ne stra ne, ali po n e k ad mo ` e i u okol no tki vo ili s obe stra ne. Se ni o ri zbog to ga na ro ~i to ~e sto pa te jer, osim po gre {nog pod se ca wa nok ta i te sne obu }e, wi ma se Sa mo ska le pel skroz uki da ura sle nok te „spu {ta ju„ i ko sti sto pa la, zbog ~e ga pa lac ili ne ki dru gi no `ni à va we hi gi je ne sa ve tu je se i no {e we prst do bi ja ju nov po lo àj. Tu ne po ma è ko r ek t iv n og po m a g a l a. Mo g u po m o } i ni pra vil no pod se ca we nok ti ju. kup ke i ma sti, ali kod te ìh slu ~a je va Ve li ka je gre {ka za ob qa va ti spoq ne je di no re {e we je hi rur {ki za hvat. Kla uglo ve nok ta. Oni mo ra ju da se pod re zu ju si~ na ope ra ci ja iz vo di se s lo kal nom rav no, spe ci jal nim ma ka za ma ili „kle - ane ste zi jom. Od stra wu je se ura sli deo {ti ma”, i ne su vi {e krat ko, ve} va qa nok ta i pri de deo ma tri ce, ta ko da na osta vi ti da do stig nu rub pr sta. Ko ì cu tom me stu no kat vi {e ne mo è iz ra sti. oko nok ti ju ne tre ba se }i, ali ni ~i sti Bla go ura sli no kat mo ra se od mah pod ti du bo ko pro stor is pod nok ta da ne bi re za ti, ali ako se ura sli na in fi ci ra, do {lo do we go vog odi za wa. sa mo je le kar mo è sa ni ra ti. Ne ma im Ka da se ura sta we nok ta pre tvo ri u pro vi za ci je. hro ni~ nu smet wu, uz pre po ru ~e no odr J. Barbuzan

Ba{ za to {to su pen zi je ma le, mno gi ma de lu je go to vo ne ve ro vat no da ima 154 ve te ra na ~i ja su pri ma wa oko 1.000 evra me se~ no. Na i me, naj vi {a mo gu }a pen zi ja po no vom Za ko nu o PIO iz no si 109.997, a po sta rom 115.787 di na ra. Ta ko 83 pen zi o ne ra do bi ja mak si mum po no vom, a 73 po sta rom za ko nu. U Fon du PIO ne pre ci zi ra ju ~i me su se ta~ no oni ba vi li to kom svog rad nog ve ka ka da su us pe li da obez be de to ku pen zi ju, ali is ti ~u da se te naj vi {e pen zi je is pla }u ju iz dr `av nog bu xe ta jer

su ste ~e ne po tzv. po seb nim pro pi si ma. To, pak, zna ~i da su ih mo gli za ra di ti pri pad ni ci po li ci je, od no sno BIA-e, voj ni oba ve {taj ci… jer su oni ima li mo gu} nost da im se pri ob ra ~u nu pen zi je iza be ru de set uza stop nih go di na u ko ji ma su do bi ja li naj ve }e pla te. Sa mo la ne je s ra ~u na Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke na ra ~un Fon da PIO pre ba ~e no 16,6 mi li jar di di na ra, ra di is pla tu pen zi ja po po seb nim pro pi si ma. Ka ko se “obi~ nim smrt ni ci ma” od 2001. za pen zi ju ob ra ~u na -

va uku pan sta` i pri ma wa to kom rad nog ve ka, {an sa da oni, ka ko je to pri zna la i dr `av na se kre tar ka u Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra di na To do vi}, do bi ju pen zi ju od oko 1.000 evra me se~ no rav na je nu li. Ona ob ja {wa va da, da bi ne ko da nas do bio pen zi ju iz nad 100.000 di na ra, pla ta bi mu to kom ce log rad nog ve ka mo ra la bi ti naj ma we pet-{est pu ta ve }a od pro se~ ne, a to je, ka ko i sa ma kon sta tu je, da nas go to vo ne mo gu }e. Q. M.

MOMI]I IZ SIGETA JA^I OD URO\ENOG NEPOVEREWA PREMA SVEMU [TO DR@AVA OBE]AVA

Pa o ri ko ji su na su du po be di li i bi ro kra te Dra go mir (74) i Bo ja na (72) Mo mi} iz se ver no ba nat skog me sta Si get, kraj Ba nat skog Aran |e lo va, pen zi o ner ske da na pro vo de rad no. Za te kli smo ih ka ko ko me ze le ni gra {ak jer na wi ho vom grun tu po sla uvek ima. – Ipak mi je mno go ào mi je {to sam osta rio – pri zna je Dra go mir. – Pen zi ju do bi jam ve} 12 go di na, u pa or skom po slu sam 55, a i s Bo ja nom imam ve} po la ve ka bra~ nog sta à. @i vi mo od se qa~ ke pen zi je jer smo upla }i va li sta` za me ne 20 go di na a za su pru gu 18. Dra go mir, pak, sma tra da, da je ra dio u ne kom pred u ze }u du è od po la ve ka, ko li ko je od ra dio u pa or lu ku, ste kao bi mno go ve }i ~ek. Upla }i va we sta à za po ~eo je u 42. go di ni, ~im je to za kon ski omo gu }e no. Po sop stve noj è qi, pla }ao je do pri nos na osno vi cu ve }u od mi ni mal ne, pa sad pri ma me se~ no oko 18.600 di na ra. – Od sko ~io sam sto po sto od dru gih pa o ra jer oni pri ma ju me se~ no oko 9.400. Za si gur nu sta rost pen zi ja nam pu no zna ~i jer jo{ ob ra |u je mo 17 ju ta ra ze mqe i dr ì mo go ve da – ve li Dra go mir. We go va su pru ga Bo ja na pri ma ne {to ma we, oko12.700, jer je na we no ime upla }i van ma wi do pri nos. – Ve ro va li smo da }e mo za i sta uì va ti u pen zi ji i je di ni smo mi u ce loj no vok ne è va~ koj op {ti ni pla }a li pen zij ski do pri nos na vi {e osno vi ce. O mo gu} no sti da kao pa o ri stek ne mo pen zi ju sa zna li smo iz „Po qo pri vred -

ni ka„, ko ji do bi ja mo jo{ od 1962. U Si ge tu je osta lo sa mo jo{ {est-se dam po qo pri vred ni ka pen zi o ne ra jer, jed no stav no, iz u mi re mo. Mla |i se ba{ ni su u po sled we vre me po ka za li pa su la ne si lom pri li ka pla }a li pen zij sko ili ni su iz mi ri va li oba ve ze. Ipak, sa ve to vao bih im da obez be de bez bri `ni ju sta rost. Uve rio sam se u to da je pa re bo qe upla }i va ti u ne ki pen zij ski fond ne go tro {i ti u ka fa ni – do da je Dra go mir. Bo ja na, ma da zva ni~ no do ma }i ca, uz Dra go mi ra je uvek ra di la i na wi vi pa su se od lu ~i li da sta` upla }u ju i woj. – Za do voq ni smo {to pri ma mo pen zi ju. Pr vi smo u se lu po ~e li da pla }a mo pen zij sko osi gu ra we. Dru gi su nas ube |i va li da od to ga ne }e bi ti ni {ta i za to se ni smo od lu ~i li za jo{ ve }u osno vi cu. Uvek Bo ja na i Dra go mir Mo mi} sam bi la za to da upla }u je mo za pen zi - pri zna ju vi {e od mi ni mal ca, po ska ju jer ni smo tek ta ko mo gli da se za po - li po ko joj su i upla }i va li do pri nos. sli mo u ne koj fir mi. Da smo zna li da Bi li su is traj ni, nad le `ni u Fon du }e ova ko is pa sti, pla }a li bi i vi {e – su pri zna li gre {ku, do bi li su spor i ka `e Bo ja na. is pla }en im je za o sta tak i sve {to im Ni je sve i{lo ba{ glat ko jer, kad po za ko nu pri pa da i pri ma ju ne {to su po ~e li da pri ma ju pen zi ju, Mo mi }i ve }e pen zi je od dru gih pa o ra su mo ra li da se spo re s Fon dom da im . M. Mitrovi}

Hit na po mo} ovih da na ima pu ne ru ke po sla, jer je broj po zi va i iz la za ka na te ren po ve }an za oko 30 od sto. U pro te kla 24 sa ta eki pe ove slu `be ima li su 106 in ter ven ci ja, a od to ga je ve li ki broj zbog ko lap sa na jav nim me sti ma. Po la ga we oso be na rav nu po vr {i nu, skla wa we u ras hla |e nu pro sto ri ju i na dok na |i va we te~ no sti re {a va ovaj pro blem, sa ve tu je de `ur ni le kar Hit ne slu `be dr Emil Krom holc. Po we go vim re ~i ma naj vi {e is pa {ta ju

hro ni~ ni bo le sni ci i ast ma ti ~a ri ko ji ma se sta we po gor {a va, te stro go na po mi we da se mo ra ju re dov no pri dr `a va ti svo je pro pi sa ne te ra pi je, ali i da uma we dnev ne ak tiv no sti ka da su vru }i ne ne mi lo srd ne. I osta li sa ve ti su ve} vi {e pu ta iz re ~e ni, a to je unos {to vi {e vo de, pri la go |e na gar de ro ba, da se na po qe ne iz la zi u udar nom pe ri o du, od 12 do 17 ~a so va, bez pre ke po tre be. Ta ko |e, neo p hod no je za {ti ti gla vu i o~i od sun ca zbog mo gu }e sun ~a ni ce. I. D.

Skrip tom pro tiv Cel zi ju sa Iako su is pi ti za vre me ve li kih sne go va bi li po me re ni, to ni je slu ~aj i sa ve li kim vru }i na ma. Trop sko vre me, zbog ko ga ve }i na No vo sa |a na tra `i spas u svo jim do mo vi ma po red kli me, si gur no ne olak {a va u~e we stu den ti ma, jer tre ba za gre ja ti sto li cu ko ja je ve} vre la. Ta ko se ovih da na is pi ti

Novosadska utorak3.jul2012.

hronika

RASHLADNI URE\AJI DO^EKALI SVOJIH PET MINUTA

Sr ce vo li „kli mu”, yep ka `e ven ti la tor

Sa har ski test Na da mo se sa mo da ne }e te mo ra ti pre vi {e da se ~va ri te po auto bu si ma, jer je u wi ma kao u sa u na ma, jo{ go re ne go na uli ci. Ako ko jim slu ~a jem ima te po sao ko ji zah te va rad na otvo re nom è li mo vam mno go sre }e i mno go le de ne vo de za raz hla |i va we. Ka ù da ono {to se mo ra ni je te {ko, ali u ovom slu ~a ju je i te ka ko te {ko i pro ble ma ti~ no jer je, ipak, u pi ta wu zdra vqe. Dok to ri, na rav no, ka ù da za vre me ova kvih vre men skih (ne)pri li ka ne tre ba iz la zi ti na po qe ali po sao se, na à lost, ne }e sam ura di ti. Bi lo ka ko bi lo, le to je ba{ od lu ~i lo da nas te sti ra i do v e d e do gra n i c e pod n o {qi vo sti, ali pro tiv to ga ne mo è mo. B. Mar ko vi}

Tem pe ra tu re su ovih da na i vi {e od 36 ste pe ni Cel zi ju sa i na te ra le su su gra |a ne da pro na |u na ~in ka ko da se ras hla de. Vre li na se ne spu {ta ni u ka snim ve ~er wim sa ti ma, pa je tr gov ci ma ras hlad nih ure |a ja do ne la do bre pa za re, jer se pro da ja ven ti la to ra i kli ma ure |a ja dvo stru ko po ve }a la. Ko ji od ovih ure |a ja }e bi ti ku pqen naj vi {e za vi si od de bqi ne nov ~a ni ka, a ka ko smo sa zna li naj bo qe se pro da ju ven ti la to ri. Iako se pa zar po ve }ao pro dav ci teh ni ke ima ju svo ju “tu `nu pri ~u”. -Pro da ja je sla bi ja u od no su na pret hod ne go di ne, ali i da qe ima po sla. Qu di se mno go ras pi tu ju za ven ti la to re, ko je mi ov de u {a li na zi va mo si ro tiw skom kli mom- ka `e je dan od pro da va ca na Fu to {koj pi ja ci.Pro da ja je kre nu la ve} po ~et kom se zo ne, ali ka ko je sad ba{ upe klo ide od li~ no. Dnev no pro da mo oko de se tak ven ti la to ra. Na pi ja ci ima do sta te zgi sa ven ti la to ri ma , pa se mo `e za -

„Eg zit” ra {i rio za sta ve

kqu ~i ti da je pro da ja do bra. Pre ma re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, No vo sa |a ni su za ~u |e ni vi so kom ce nom ven ti la to ra, ko ja je po sled wih ne ko li ko da na sko ~i la. Tr gov ci po sku pqe we prav da ju vi {om ce nom, ko ju mo -

Rer ne u ve }i ni bu se va

Fo to: R. Ha yi}

Za sta ve su po sta vqe ne, ~e ka se sa mo od jek pr vih fan fa ra i “Eg zit” mo è da pre ì vi svo ju tri na e stu go di nu. Vo le li ga ili ospo ra va li, na do la ze }a ne de qa po pri mi }e duh “Eg zi ta”, pa od na mer nih ig no ra na ta ovog do ga |a ja do uli~ nih xe pa ro {a, ko ji }e po ku {a ti is k o r i s ti t i po g od n u si t u a c i j u, at m os f e r a to no va i za ba ve za su }e i zgra de i qu de. A sto j i i ovo, pod mno gi za sta va ma ra |e ne su raz ne ru `ne sva ri i ~ast bi ci vi li za ci ji ma kar ma lo spa si lo da ih {to pre za bo ra vi, no ova Eg zi to va za sa da, mo è da se

spre ma ju na ra znim me sti ma - od ba ze na do ka fi }a, a skrip te ili ux be ni ci uvek mo gu da po slu `e kao le pe ze. Da li su ove me to de u~e wa efi ka sne, zna }e se ve} do kra ja me se ca. Ali jed no je si gur no, svi stu den ti je dva ~e ka ju kraj svo jih oba ve za, ka ko bi mo gli u pot pu no sti da se pre pu ste ~a ri ma le ta. A.Va.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

re ma prog no zi (vre men skoj) u na red nim da ni ma nas o~e ku ju pa kle ne vru }i ne, pa je pre po ru ka da se na po qu ne za dr `a va te pre vi {e, uko li ko za to ne ma pre ke po tre be. Sva ko }e se od „rer ne” bra ni ti ka ko zna i ume i ne ma sum we da }e naj po `eq ni je de sti na ci je ovih da na bi ti [trand i ba ze ni. U vo di }e se ras hla |i va ti oni ko ji ima ju vre me na, ta~ ni je, oni ko ji ni su pre tr pa ni oba ve za ma, dok qu di ko ji ra de mo ra ju da iz mo zga ju ka ko da se od bra ne od vru }i na. Naj lak {e }e bi ti oni ma u kan ce la ri ja ma i ko ji ima ju kli ma ure |a je. Od re di{ tem pe ra tu ru, pri stoj nu, i ra di{ svoj po sao dok ne is cu ri rad no vre me. Pro blem je sa mo ka ko se do vu }i do ku }e, ali sva ko }e pro na }i naj po god ni je re {e we.

Fo to: F. Ba ki}

Hit noj pu ne ru ke po sla

vi jo ri bez bri ge. Mu zi ka po ~i we. A. L.

V remeploV

Dva na est go di na „Srb skog dnev ni ka” “Srb ski dnev nik” je ne za do voq na {to je po ~eo da iz la zi u No vom list. pi {u }i o tur sko Sa du 3. ju la 1852. i br zo cr no gor skom ra tu bio iz bio u red naj u gled ni jih na stra ni „bra }e Cr no slo ven skih gla si la u ce go ra ca” i {to je za me lom Austrij skom car stvu. rao srp skom kne zu Iz da va~, {tam par i glav Alek san dru Ka ra |or ni ured nik bio je dr Da |e vi }u vo |e we pro a u ni lo Me da ko vi} iz Li ke. strij ske po li ti ke: {to Svo jim in for ma tiv no je za vre me Krim skog po li ti~ kim i dru gim Da ni lo Me da ko vi} ra ta 1856/57. po dr `a tek sto vi ma, po seb no kwi `ev nim vao Ru si ju pro tiv sa ve za evrop skih do dat kom „Sed mi ca”, ste kao je mno si la...Pri ti snut sa mno gih stra na, ge ~i ta o ce, ali i mo} ne ne pri ja te „Srb ski dnev nik” se uga sio 1864. qe. Be~ ka vla da je, na pri mer, bi la go di ne. N. C.

Vo zi ti se auto bu si ma grad skog pre vo zni ka pra vi je pa kao na vi so kim tem pra tu ra ma. Od ukup no 250 auto bu sa u vo znom par ku Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad” sve ga 31 vo zi lo je kli ma ti zo va no, {to is pa da da tek sva ki osmi auto bus ima kli mu za ras hla |i va we. - Auto bu si s kli ma ure |a jem ne sa o bra} ju uvek istom tra som. Kao {to se i vo za ~i me wa ju po li ni ja ma, ta ko se za me wu ju i auto bu si, pa ne ma pri vi le go va ih li ni ja - ka ù u Slu `bi za in for mi sa we Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a. U ovom pred u ze }u is ti ~u da ne ma nov ca da se od jed nom za me ni ce lo ku pan vo zni park, ve} se to ~i ni po ste pe no, u skla du s fi nan si ja ma. Zbog put ni ka, ali i vo za ~a, ura |e na je ana li za o ugrad wi kli ma ure |a ja u ne kli ma ti zo va nim auto bu si ma. - Usta no vqe no je da je teh ni~ ki ne iz vo dqi vo da se u sta rim auto bu si ma ugra de kli ma ure |a ji, dok bi u onim vo zi li ma, gde je to te o rij ski iz vo dqi vo, ta kva ugrad wa bi la kraj we ne is pla ti va, jer ne bi do ne la o~e ki va ni efe kat - na vo di port pa rol pred u ze }a Sne à na Ja ko vi}. Za to iz grad skog pre vo zni ka ape lu ju na gra |a ne da ima ju raz u me va we i na gla {va ju da i do wih sti ù àl be put ni ka zbog ne do stat ka kom fo ra u auto bu si ma to kom trop skih vru} na. Ja ko vi} ka è da ni je sa mo put ni ci ma te {ko, ve} i vo za ~i ma ko ji ra de u ne u slov nim auto bu si ma. Ali dok put ni ci bez pre ke po tre be ne mo ra ju da se ku va ju u auto bu si ma vo za ~i ne ma ju iz bor. - Vo za ~i ma se de li hlad na vo da za pi }e i pra vi ta kav rad ni ras po red da re zer vni vo za ~i za me wu ju vo za ~e na li ni ja ma. Zbog to ga je na pra vqen plan pa pri li kom rad nog vre me na vo za ~i do bi ja ju za me nu za je dan krug, a za to vre me mo gu da se od mo re, ras hla de, te da se po sle sat, sat i po vra te u vo zi lo. Z. Deli}

ra ju da pla te pri li kom na bav ke ro be. -Na po ~et ku se zo ne ven ti la to re smo pla }a li 10 evra po ko ma du, a ka ko je se zo na u je ku po di gli su ce ne, pa sa da za je dan ko mad mo ra mo da iz dvo ji mo 13

evra- ka è na{ sa go vor nik. Ve }i ven ti la to ri na pi ja ci ko {ta ju od 1.800 do 2.000 di na ra, a ma wi 1.600 di na ra. I pro dav ni ce be le teh ni ke be le è do bre pa za re, jer je pro da ja kli ma ure |a ja po ra sla. Ka ko smo sa zna li od tr gov ca Ne deq ka Sto ja no vi }a dnev no se pro da do se dam kli ma, a bi ra ju se mo de li ~i ja se ce na kre }e iz me |u 30.000 i 40.000 di na ra. Sto ja no vi} tvr di da se naj vi {e pro da ju ven ti la to ri, a kao raz log na vo di bes pa ri cu. -Kli me se pro da ju, ali ma we ne go ra ni je. Su gra |a ni uzi ma ju pro ve re ne mar ke, a pod jed na ko se pro da ju i jef ti ni ji i sku pqi ure |a ji. Kod nas u pro dav ni ci kli me su, po red ven ti la to ra, naj tra è ni ja ro baka è Sto ja no vi}. N. R.

SKO^ILA TEMPERATURA, SKO^ILA PRODAJA VODE

Fla {i ra na ide kao al va

No v o s a | a n i, ko j i se to k om ovih vre lih da na mo gu vi de ti na uli ca ma gra da, ozbiq no su shva ti li upo zo re wa le ka ra, pa sko ro sva ko sa so bom no si fla {i cu hlad ne vo de. Po {to vre li ta las tra je ve} ne ko vre me pro dav ni ce pre hram be nih pro iz vo da, kao i tra fi ke, za be le `i le su rast pro da je fla {i ra ne vo de. Pre m a re ~ i m a tr g ov k i w e Ma je pro da ja se dra sti~ no po ve }a la, a naj bo qe ide vo da u ma lim fla {a ma. -Pro da ja je do sta sko ~i la, a su gra |a ni naj vi {e uzi ma ju ma lu fla {i ra nu vo du. U jed noj sme ni pro da mo i do 120 fla {i ca vo de,

a do bro ide i vo da u ve }oj am ba la ì, jer se pro da oko 36 fla {a. Naj bo qa pro da ja je ka da je i naj vre li je, od 12 do 15 sa ti- ka è na {a sa go vor ni ca. Ova tr gov ki wa na vo di da je ne z nat n o po r a s la i pro d a j a ga zi ra nih i ne ga zi ra nih pi }a, jer se na ve li koj to plo ti so ko vi ma we kon zu mi ra ju. -Qu di naj vi {e uzi ma ju vo du, jer je d i n o ona mo ` e da uto li è|. So ko vi se ku pu ju u ve ~er wim sa ti ma, ka da ma lo za hla di, a uzi ma ju ih mla di, ko ji uglav nom pi ju ga zi ra na pi }a - ka è ova tr gov ki wa. Fo to: F. Ba ki} N. R.

GRAD DNEVNO PROGUTA 5,9 MILIONA KILOVATA

Le to tro {i stru ju kao zi ma Upo tre ba kli ma ure |a ja i ven ti la ti o ra, ko ji ma su gra |a ni po ku {a va ju da se ras hla de, po ve }a la je po tro {wu stru je. U pred u ze }u “Elek tro di stri bu ci ja No vi Sad” asa zna li smo da se u na {em gra du dnev no po tro {i oko 5,9 mi li o na ki lo vat ~a so va stru je. Pre ma wi ho vim po da ci ma, vi so ke tem pe ra tu re tro {e i vi {e stru je: u da ni ma ka da je tem pe ra tu ra vi {a od 35 ste pe ni Cel zi ju sa dnev no se po tro {i za 10 do 12 od sto vi {e, ne go da ni ma ka da su tem pe ra tu re ni `e od 30 ste pe ni.

Zbog to ga raz li ka iz me |u pro se~ ne po tro {we u zim skim i let wim me se ci ma sko ro da ne po sto ji, a ka ko nad le `ni u ovom pred u ze }u na vo de, elek tro e ner get ski si stem je u pot pu no sti pri pre mqen za ve li ke is po ru ke stru je i na pa ja we se od vi ja bez te {ko }a. Iz Elek tro di stri bu ci je ka `u da se to kom da na naj vi {e stru je tro {i u pe ri o du od 13 do 14 sa ti, a u ve ~er wim sa ti ma od 21 do 22 sa ta. N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12.30 na se qe Ka me war, uli ca Po du nav ska i deo na se qa Fe {ter oko uli ce Po du nav ska; od 8 do 9.30 deo uli ca Sta ri na No va ka 15-21, Ba nat ska 7,8 i 10, Mo li je ro va 2-6 i 1-5, Obla ~i }a Ra da 11-15, Mi len ka Gr ~i }a 8-14 i 19-35. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va vi -

kend na se qe Ko ru {ka. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Ko steq ni ko va 1-9, 2-34, Bra ni sla va Bu ku ro va 28, 30, \o na Fron ti ga ma 1-17, 2-10, 26. Pe tro va ra din: od 8 do 9 Bu ko va~ ki put 7-23, 9a-18, Kra ji {ka 67, 69 i 69a; od 10.30 do 11.30 Uli ca Zla ta ri }e va.

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak3 . jul2012.

PA VLI ^I] PRI MIO U^E NI KE GE NE RA CI JE

„SPENS” IMA UGO VOR SA IN STI TU TOM ZA JAV NO ZDRA VQE

Vo da na ba ze ni ma re dov no pod lu pom Kva li tet i is prav nost vo de na ba ze ni ma na „Spen su” i na „Saj mi {tu” kon tro li {e se re dov no jer „Spens” u ve zi sa tim ima pot pi san ugo vor sa In sti tu tom za jav no zdra vqe Voj vo di ne, i pre ma re zul ta ti ma ana li za vo da u ba ze ni ma je is prav na. Si stem kon tro le pod ra zu me va kon tro lu he mij ske is prav no sti ko ja se oba vqa jed nom ne deq no (po ne deq kom), dok se bak te ri o lo {ka is prav nost vo de oba vqa tri pu ta sed mi~ no (po ne de qak, sre da i pe tak). Ka ko ka ù u „Spen su”, to kom go di na ni je za be le è na ni jed na epi de mi ja ili bo lest me |u ku pa ~i ma, ni ti je In sti tut na lo ìo pred u ze }u da za tvo ri ba ze ne.

Po red ana li ze vo de na ba ze ni ma se re dov no kon tro li {e i is prav nost pum pi, de zo ba ri je ra, tu {e va... Si ste mi za odr à va we is prav no sti vo de na oba ba ze na (fil te ri) su ukqu ~e ni 24 ~a sa i pod ra zu me va ju stal ni pro tok vo de, {to zna ~i da se ona fil te ri {e i ka da se ba zen ne ko ri sti. Ta ko |e, re dov no se odr à va hi gi je na svih pra te }ih pro sto ra, a na ba ze ni ma je i stal no de ùr stvo le ka ra i vo lon te ra Cr ve nog kr sta. Zbog vr lo vi so kih tem pe ra tu ra i ve li kog bro ja po se ti la ca na oba ba ze na, sve me re ko je se re dov no pri me wu ju sa da su i do dat no po ja ~a ne, ka ko bi sve bi lo na za do vo qa va ju }em ni vou. B. M.

PRED STA VQE NA PU BLI KA CI JA ZA DE CU I RO DI TE QE

Sport ski vo di~ za lak {i iz bor

^lan Grad skog ve }a za sport i omla di nu Aleksandar Kravi}, za jed no sa auto rom Slobodanom Krnetom, pred sta vio je ju ~e u Grad skoj ku }i “Sport ski vo di~ za de cu i ro di te qe”. Ovaj {tam pa ni vo di~ sa dr `i pri kaz fi zi~ kih ak tiv no sti za de cu do de set go di na `i vo ta, sa ve te ro di te qi ma ka ko da naj bo qe oda be ru fi zi~ ku ak tiv nost za svo je de te i kon tak te svih {ko la spor ta i sport skih klu bo va na te ri to ri ji gra da. - Jed na od ide ja ko jom se Grad ska upra va za sport i omla di nu

ru ko vo di je pod sti ca we de ce da se u {to ve }em bro ju ba ve spor tom. Zbog to ga smo od lu ~i li da u sa rad wi sa go spo di nom Kr ne tom na pra vi mo sport ski vo di~ ko ji bi pre sve ga ro di te qi ma pru ìo osnov ne in for ma ci je o sport skim ak tiv no sti ma u No vom Sa du - iz ja vio je Kra vi}. Ka ko ka è autor Slo bo dan Kr ne ta ova pu bli ka ci ja mo è se bes plat no pre u ze ti u sport skim aso ci ja ci ja ma, na otvo re nim ba ze ni ma, kao i na „[tran du”. A. Va.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

„Re~ nik op sce nih re ~i i iz ra za” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Re~ nik op sce nih re ~i i iz ra za”, auto ra Danka [ipke. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.10), „Pupijeva potraga” (13.15), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (15.05, 20.05, 22.15), „Prometej” (18.10, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (15.45, 20.15), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30 14.15, 14.30 16.15, 16.30, 18, 18.15), „Pirana 3DD” (17), „Lol” (18.05, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.30, 19.45, 22), „Prijateqi” (18.35, 20.40), „Izme|u svetova” (22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me, ro di le su: BLI ZAN CE: Danijela Mi{kovi} (dve de voj ~i ce) i Jelena Damjanov (dva de ~a ka) iz No vog Sa da, DE VOJ Î CE: Tawa Lamdeka, Jasmina Dangubi}, Sanela Pilipovi}, Jelena Bardak, Danijela Sladi}, Dijana Paji}, Marija Vasiqevi}, Duwa Smiqani}, Maja Nedovi}, Sneàna Kukoq, Marina Stojanovi} i Sneàna Nikoli} iz No vog Sa da, Mirjana Svilenga}in iz No vog Be ~e ja, Maja Juhas i Mira Balog iz Vaj ske, Boìca Medojevi} iz Ku le, Dragana Vasili} iz Ki sa ~a, Lidija Giric iz Ru men ke, Mirjana Popov iz Go spo |i na ca, Marina Qubovi} iz Be {ke, Vesna Papi{ta i Slavica Stanojlovi} iz Ko vi qa, Arzu Andri} iz Pe tro va ra di na, Iva Ma{i} iz Bu kov ca, Andrea Horvat iz Ba~ kog Pe tro vog Se la, Vida Haksali} iz De spo tov ca, Martina Mesaro{ i Mihajla Duda{ iz Ba~ ke Pa lan ke, Sofija Tomi} iz Be o ~i na, Kristina Tepavac iz Na da qa, Milka Kolunxija iz Zre wa ni na i @eqka Vretuni} iz Te me ri na, DE Â KE: Mirveta Takovi}, Ivana Mesari}, Marina Alibijanovi}, Ivana Bofl - Labudovi}, Bojana Baji}, Biqana Markovi} - Da~kovi}, Bojana Milovan~ev, Marina Milojevi}, Marijana ]ali}, Maja Pakovi}, Zorica Maksi}, Tamara Ba{i}, Darinka Stanojevi}, Sawa Jovanovi} i Dragica Milankov iz No vog Sa da, Jelena Pilipovi} - Grubor i Marija Medarevi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Gizela Farka{ iz Be ~e ja, Jelena Torbica iz Ve ter ni ka, Danijela Popi} iz Zre wa ni na, Milena Merxan - Radoj~i} iz Vr ba sa, Kristina Borojevi} iz Pe tro va ra di na, Kristina Star~evi} iz Mla de no va, Vawa Sabo iz Be o ~i na, Jelena Filipovi} iz No vih Kar lo va ca, Jovana Pavlovi} iz ê ne ja i Emilija Matijevi} iz Ka }a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jo`ef Lajo{a [andor (ispra}aj) (1934) u 10.30 ~asova, Sredoje Veselina Lon~arski (1930) u 11.15, Du{anka Milana Marjanovi} (1932) u 12 ~asova, Zdravka Radoja Vukovi} (1937) u 12.45, Tatjana Frawe @ivkovi} (1931) u 13.30, Novka Ilije Vili} (1933) u 14.15, Branko Vlade Qubotin (1923) u 15 ~asova, Stevan Mitra Lili (1941) u 15.45 i Nada Pavla Prodanovi} (1934) u 16 ~asova. Na TranYamentu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Petar Obrada Pemac (1933) u 11 ~asova, a na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici Dragica ^edomira Radnovi} (1956) u 13 ~asova.

DNEVNIK

Po nos i bu du} nost gra da Pri jem za u~e ni ke ge ne ra ci je no vo sad skih osnov nih i sred wih {ko la, na ko jem je do ma }in bio gra do na ~el nik Igor Pavli~i}, odr àn je ju ~e u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e. Ukup no 77 u~e ni ka do bi lo je ma ji ce sa gr bom gra da i fo to gra fi sa ni su za pa no ko ji }e bi ti iz lo èn u cen tru. - Ve li ko mi je za do voq stvo {to pr vi rad ni dan u no vom man da tu za po ~i wem sa pri je mom |a ka ge ne ra ci je osnov nih i sred wih {ko la - ka è Pa vli ~i} -

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Go vor te la u qu ba vi”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “Go vor te la u qu ba vi” Alana Piza i Barbare Piz u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwiàri “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. U toku posledwih milion godina neke stvari nisu se uop{te promenile. Govor tela u qubavi je jedna od wih. Govor tela jedan je od temeqa udvarawa, jer pokazuje koliko smo dostupni, privla~ni, spremni, seksualno privla~ni ili o~ajni. Dok su neki udvara~ki signali unapred osmi{qeni, drugi su sasvim nesvesni. Ti signali su va`ni i za stvarawe i za odràvawe veza. Svako od nas moè nau~iti da ih tuma~i. Ova kwiga daje odgovore na neka od pitawa koja nas najvi{e zbuwuju, a vezana su za pona{awe pripadnika suprotnog pola. A. Va.

Or ga ni zo va we pri je ma po sta lo je tra di ci ja i mi }e mo na sta vi ti da sva ke go di ne oku pqa mo |a ke na ko je smo ve o ma po no sni, jer su oni na {a bu du} nost i naj bo qe {to No vi Sad ima. Ovo je pri li ka da za hva li mo wi ho vim ro di te qi ma i na stav ni ci ma ko ji su ulo ì li pu no tru da, vas pi ta wa, ra da i è qe da na pra ve od wih pra ve qu de. Na dam se da }e upra vo oni u bu du} no sti pre u ze ti naj od go vor ni ja me sta u na {oj dr à vi, ka ko bi smo bi li bo qe i sre} ni je dru {tvo. G. ^.

ZAH TE VI ZA DO ZVO LE MO GU SE PRE DA TI SA MO NA BU LE VAR OSLO BO \E WA 143

Za vo za~ ke na Li man dva Gra |a ni od ju ~e mo gu pre da va ti zah te ve za iz ra du vo za~ kih do zvo la is kqu ~i vo u {al ter sa li na na Bu le va ru oslo bo |e wa 143, dok u [aj ka {koj uli ci, gde se to pre ra di lo, ova uslu ga vi {e ne }e bi ti mo gu }a. Iako su za dru ga do ku men ta mo gu }e re zer va ci je ter mi na pre ko in ter ne ta na saj tu www.eupra va.rs i pre ko SMS-a na broj 2224, ove op ci je tre nut no ni -

Rok za za me nu 2014. Rok za za me nu sta rih vo za~ kih do zvo la is ti ~e 2014. go di ne, a gra |a ni no ve re gi star ske ta bli ce, kao i sa o bra }aj ne do zvo le mo gu iz va di ti po is te ku va è }ih. Ka ko je na ve de no u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va, za me na ta bli ca kao i sa o bra }aj nih i vo za~ kih do zvo la }u, uz re gi stra ci o nu na lep ni cu, ukup no }e ko {ta ti 4.400 di na ra. Re gi stra ci o ne ta bli ce va ì }e se dam go di na i ko {ta ju 2.000 di na ra. Vo za~ ka do zvo la iz da je se na 10 go di na i ko {ta 800 di na ra, dok sa o bra }aj ne do zvo le iz no si 1.200 di na ra i va ì se dam go di na. No va re gi stra ci o na na lep ni ca, ko ja po tvr |u je da je vo zi lo re gi stro va no, iz da je se na go di nu da na i we na ce na je 400 di na ra. su do stup ne za ter mi ne za iz ra du vo za~ kih do zvo la, na ve li su u Po li cij skoj upra vi (PU) No vi Sad. Ka ko su u ovoj Upra vi ob ja sni li, uz zah tev za iz da va we vo za~ ke do zvo le, od no sno prob ne vo za~ ke do zvo le, pri la è se uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti za upra vqa we mo tor nim

|a nin dru ge dr à ve, on mo ra do ne ti li~ nu kar tu, put nu is pra vu i do kaz o pri ja vi bo rav ka, od no sno o odo bre nom bo rav ku du èm od tri me se ca. Sva do ku men ta i svi do ka zi sta vqa ju se na uvid ili pri la ù u ori gi na lu, osim do ka za ko ji su do stup ni u elek tron skom ob li ku.

Vo za~ ka do zvo la ko joj je is te kao rok va è wa, pro du à va se na zah tev vo za ~a, a zah tev se pod no si se naj ra ni je 30 da na pre is te ka va è wa. Pre ma va è }im pro pi si ma, ni je od re |en rok u ko me je gra |a nin du àn da pro du ì va `nost vo za~ ke do zvo le ~i ji je rok is te kao. Me |u tim, vo za~ ne sme da upra vqa vo zi lom sa is te klom vo za~ kom do zvo lom, jer u tom slu ~a ju ~i ni pre kr {aj Za ko na o osno va ma bez bed no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma, na ve li su u no vo sad skoj PU. Ume sto vo za~ ke do zvo le u ko joj su po gre {no upi sa ni po da ci, iz gu bqe ne, ukra de ne, o{te }e ne ili uni {te ne vo za~ ke do zvo le, na zah tev vla sni ka iz da je se no va vo za~ ka do zvo la. Vo za ~u ko me je zbog zdrav stve ne ne spo sob no sti od u ze to pra vo na upra vqa we po je di nim ka te go ri ja ma vo zi la, iz da }e se no va vo za~ ka do zvo la u ko joj }e se upi sa ti one ka te go ri je vo zi la i za ko je is pu wa va pro pi sa ne uslo ve. Do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, www.mup.gov.rs, kao i u {al ter sa la ma po li ci je. Zah te vi za iz ra du do zvo la mo gu se pre da va ti sva kog rad nog da na od 7 do 21 ~as, ka da se mo gu po di za ti i go to va do ku men ta. A. Je ri ni}

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

vo zi li ma ka te go ri je za ko ju se zah te va iz da va we do zvo le, uve re we o po lo `e nom vo za~ kom is pi tu i po tvr da o po lo `e nom is pi tu iz pr ve po mo }i. Ta ko |e, neo p hod no je do sta vi ti i do kaz o upla ti pro pi sa ne ad mi ni stra tiv ne tak se, na kna de za obra zac i tro {ko ve iz da va wa do zvo le. Li~ na kar ta do sta vqa se na uvid, a uko li ko je u pi ta wu gra -

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

NEKE USTANOVE ^IJI JE OSNIVA^ GRAD DOBILE DIREKTORE

Dom zdra vqa so ci ja li sti ma, vr ti }i de mo kra ta ma Iako u~e sni ci no} no-ju tar we kon sti tu i tiv ne sed ni ce tvr de da su iza bra ni svi di rek to ri usta no va ~i ji je osni va~ grad, ni tre }i dan na kon za se da we za jav nost ne ma kom plet nih po da ta ka. Na ofi ci jal nim saj to vi ma gra da i Skup {ti ne gra da su ime na di rek to ra ne pro me we na ili de li mi~ no iz me we na. Ta ko i da qe ni je po zna ta po de la ru ko vo de }ih me sta u usta no va ma iz me |u DS, LSV i SPS, ali ni sva ime na. No vi di rek tor Do ma zdra vqa je Mi lan Kr ti ni} (SPS), Apo te ke No vi Sad je Slo bo dan ka Mi ha i lo vi} (SPS), a Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Mi ro slav Ko pa wa (SPS). Mu ze jom gra da upra vqa }e Ne ma wa Vuk ~e vi} (SPS) dok }e Agen ci ju za ener ge ti ku vo di ti Bra ni slav Ban di} (SPS). Na ~e lu Cen tra za so ci jal ni rad, Isto rij skog ar hi va i Usta no ve za iz ra du ta -

pi se ri ja Ate qe 61 osta li su Goj ko Vuj no vi}, Bo go qub Sa vin i La slo Si la |i, svi ka dro vi LSV. Za vod za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta vo di }e Ta ma ra Gru bor (LSV), a Za vod za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka Ve se lin Dic kov (NS blok). Na ~e lu Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} je Zo ran [tr bac (DS). Di rek to ri iz re do va de mo kra ta ni su pro me we ni u Kul tur nom cen tru No vi Sad, KIC Ki sa~ i KIC „Mla dost” iz Fu to ga, pa }e ih i na red ne ~e ti ri go di ne vo di ti La slo Bla {ko vi}, Ana Hr }an Le sko vac i Qi qa na Ma mu la. Pre ma ne po tvr |e nim in for ma ci ja ma na di rek tor skim me sti ma osta ju i Mi lo{ Pan kov (LSV) u Grad skoj bi bli o te ci, Zo ran \e ri} (DS) u Po zo ri {tu mla dih, Mi li voj Mla |e no vi} (DS) u Ste ri ji nom po zor ju. Ne po zna ni ca je ko }e ru ko vo di ti

LDP I ^ESTITA FORMIRAWE VLASTI I KRITIKUJE

Pre kr {i li obe }a no

Grad ski od bor Li be ral no de mo krat ske par ti je po zdra vqa ko na~ no for mi ra we grad ske vla sti i ~e sti ta Igo ru Pa vli ~i }u jo{ je dan gra do na ~el ni~ ki man dat, iako je ve} na sa mom po ~et ku pre kr {io pred iz bor na obe }a wa, na vo di se u sa op {te wu iz ove stran ke. „I po red to ga {to su se stran ke, ko je sa da ~i ne vla da ju }u ko a li ci ju za kli wa le u de par ti za ci ju jav nih pred u ze }a, do ra nih ju tar wih sa ti su de li li ko la~ i po sta vqa li di rek to re, a i sam li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} jav no se po hva lio da je upra vo on Pa vli ~i }a po sta vio za gra do na ~el ni ka„, na sta vqa ju iz LDP-a. Iz LDP-a ~e sti ta ju i no voj pred sed ni ci Skup {ti ne gra da Alek san dri Jer kov i na ja vqu ju ka ko }e pa `qi vo pra ti ti u kam pa wi na ja vqi va ni na sta vak raz vo ja gra da sa pro jek to va nim bu xe tom od 22 mi li jar de di na ra, iako eko no mi sti tvr de da pri ho di ne }e pre }i 14 mi li jar di. A. L.

^ITAOCI PI[U SMS

Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom No vog Sa da kao i ko joj stran ki je to pri pa lo. Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo” pri pa la je De mo krat skoj stran ci, ali za sa da se ne zna da li }e na ~e lu osta ti Bo ri slav Sa mar -

xi} ko ji je ka dar so ci ja li sta. Ne ke na ja ve iz stra na~ kih ku lo a ra uka zu ju da }e bi ti sme wen, ali to tre ba da u~i ni Uprav ni od bor usta no ve, a no vi tek tre ba da se iz be re na na red noj sed ni ci Skup {ti ne gra da. D. Igwi}

KAKO NOVI DIREKTORI PREUZIMAJU DU@NOST

Pr vo re {e wa, pa kor mi lo u ru ke Na ne dav noj sed ni ci Skup {ti ne gra da ime no va ni su no vi di rek to ri grad skih pred u ze }a, ne gde je do {lo do ro ka da, a ne ki su osta li isti. U ve }i ni pred u ze }a no vi di rek to ri jo{ ni su pre u ze li du `nost jer se, uglav nom, ~e ka ju ne ke for mal no sti. Di rek to ri tre ba da do bi ju zva ni~ na re {e wa u ime no va wu na no va rad na me sta i te od lu ke tre ba da se ob ja ve u slu `be nom li stu. Bi lo ka ko bi lo, o~e ku je se da no vi di rek to ri vr lo br zo pre u zmu svo je no ve funk ci je. Pod se }a mo, ka da je re~ o grad skim pred u ze }i ma de mo kra ta ma je pri pa lo se dam, Li gi {est, a so ci ja li sti ma tri fir me. „Vo do vo dom” }e upra vqa ti de mo kra te, ali je di rek tor ostao Bran ko Bje la jac ko ji je ka dar LSV-a. Na ~e lu „Po slov nog pro sto ra” je i da qe Gor da na Mo gi} (DS), a u di rek tor skoj fo te qi „In for ma ti ke” ostao je Zo ran De li} (DS). „^i sto }om”

}e ru ko vo di ti @eq ka Ju ra ki} (DS), a „Spen som” Sla vi {a \e ki} (DS). Ne ka da {wi di rek tor „Par king ser vi sa” Ivan Fer ko (DS) za seo je u di rek tor sku fo te qu „Ze le ni la”, a ru ko vo di lac No vo sad ske te le vi zi je ostao je Ra do van Jek ni} (DS). Vla di mir Je li} (SPO) ko ji je u pro {lom sa zi vu bio na ~e lu „To pla ne”, po stao je di rek tor Za vo da za iz grad wu gra da. Di rek to ri „Tr `ni ce”, JGSP-a i „Sta na” osta li su Du {an Ba ji}, Bra ni slav Bo ga ro {ki i Raj ko Boj ~i}, svi ka dro vi LSV-a. No vi di rek tor „Li sja” je Da m ir Kon d i} (LSV). Mi l an Ko s ti} (SPS) je iza bran za di rek to ra „Par king ser vi sa”, Alek san dar Pri bi} (SPS) za di r ek t o r a „To p la n e”, Dar k o Ra d i} (SPS) za di rek to ra „Pu ta”. Alek san dar Jev ti} (LSV) iza bran je za di rek to ra „Ur ba ni zma”. B. M.

065/47-66-452

Kru `ni tok mi ste ri ja za vo za ~e Ov de na Bu le va ru Evro pa gde je kru `ni tok sa o bra }a ja, tre ba do }i i vi de ti {ta ra de vo za ~i i ko li ko zna ju pra vi la kru `nog to ka. 060/0227... *** Pi tam grad ske ~el ni ke, ka ko vas ni je sra mo ta? Plac na No vom na se qu, gde su tre ba li da bu du ba ze ni, sa da je ko rov, à be, zmi je, ko mar ci, sa mo jo{ kro ko di la {to ne ma! Sram vas bi lo, gra bi te se za fo te qe. 064/2826... *** Ka ù eks per ti da se o ski tu ri zam u Sr bi ji tre ba bo qu i ra zno li ku lo gi sti ku. Evo ja pred la èm da se u lo gi sti~ ku pro mo ci ju ukqu ~e i is ku sni je pro mo ter ke cr no gor skog jah tin ga. 065/9137... *** Zna te ono na kra ju sve ta ble ja li ble jav ci, bi lo i ri be, pa i pli va la je ona ko „{ar don ski”. Ni je do bro, al ni je ni ban krot, tvr de eks per ti. Mi sve vi {e ble ji mo, a i uta wi lo, ipak bi tre ba lo ma lo po sla. 065/9137... *** Dr à va jo{ ni je is pla ti la na dok na du za ne za po sle ne, mi smo iz gle da gra |a ni dru gog re da, a tra è da ra ~u ne pla ti mo na vre me. Za {to se pr vo ne iz mi re oba ve ze qu di ma sa ma lim pri ma wi ma, a oni sa ve }im }e si gur no lak {e iz dr à ti par da na du è

sa tim ve }im do hot kom. Su tra }e na vra ta od mah da ba nu elek tri ~a ri, ko mu nal ci i osta li da tra `e da im se pla ti. Dr `a va mo ra bi ti pri mer re dov nog iz -

vr {a va wa svo jih oba ve za, pa tek on da mo `e tra `i ti da je na rod u to me pra ti. 064/1861... *** Stal ni sam po se ti lac [tran da i to ba{ na de lu na ko me se sa da na me ra va po sta vi ti Eg zi tov kamp. Uko li ko se to ostva ri, na me ra mi je da se od rek nem da qeg ko ri {}e wa [tran da. Ta po vr {i na vi {e ni kad ne }e bi ti

ono {to je bi la. û di me da je ru ko vod stvo „Ze le ni la“, ko je upra vqa grad skom pla òm, mo glo do zvo li ti ovo po ten ci jal no ve o ma opa sno za ga |e we pla è.

Iz gle da da je ne ~i ji pro fit va `ni ji od zdra vqa gra |a na. 061/7007... *** Pe tak je! 8.30 sa ti uju tru. BUS-sta ni ca na Sa te lit skoj pi ja ci. Sto ji nas oko de se tak gra |a na. Svi isti, osim jed nog: star oko 60-tak go di na, raz ba ru {e ne se de ko se, oni zak. Be la ko {u qa ras kop ~a na do po la, ne u pa san. Pan ta lo ne be le za pi ja cu ili

pla `u. Bo se no ge u san da la ma... A oko vra ta na „uzi ci” vi si iden ti fi ka ci o na kar ta GSP N.SAD „kon tro lor”. Ko men tar: ka kvi li su osta li kad je ovaj ta kav! Ipak, ve li ki po zdrav vo za ~i ma auto bu sa! S’po {tov. 063/5230... *** „No vi Sad je kli ni~ ki mr tav grad!” Ovo je re kao pred sed nik GO SNS Mi lo{ Vu ~e vi}, na kon for mi ra wa no ve grad ske vla sti. Pi tam Vu ~e vi }a, ko je kriv za to i {ta je on u~i nio da ne bu de ta ko?! Da li se on ose }a ma kar ma lo kri vim {to SNS ni je po be di la u N.Sa du? Da li je mo glo bo qe? Pa, na rav no da je mo glo bo qe - do po be de! 063/5230.. *** Do kle }e mo go vo ri ti o hu li gan stvu tkz. na vi ja~ kih gru pa, a da se uop {te ne po kre }e te ma od go vor no sti po li ci je, sud stva i Upra ve gra da za ne sme ta no di vqa we hu li ga na. Ovo tre ba da bu de pr va ta~ ka ra da no ve vla sti u gra du, ko ja mo ra da sed ne sa pred stav ni ci ma po li ci je i sud stva i da ovaj opa san pro blem gra da {i dr `a ve po kre nu sa mr tve ta~ ke. 063/5243.. *** U No vom Sa du po no vo ra di ka drov ski rin gi {pil sa Pa vli ~i }em na ~e lu! Zar su to obe }a ne pro me ne? 063/7081...

utorak3.jul2012.

Po re ske raz gled ni ce u san du ~i }i ma No vo sa |a ni ma na ku} ne adre se sti `u re {e wa za pla }a we po re za na imo vi nu a po rez je isti kao i pret hod ne dve go di ne. Po je di ni su gra |a ni upla te ceo iz nos od mah, a osta li uglav nom u ~e ti ri pod jed na ke ra te. Pre ma re ~i ma ~la na Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ka Ma ka ri }a, sto pa po re za na imo vi nu osta la je ista i iz no si 0,4 od sto. - To zna ~i da ni ove go di ne ova sto pa od 0,4 od sto ne }e uti ca ti na po ve }a we po re za. Pri me ra ra di, gra |a ni }e za stan od 50 kva dra ta u pr voj zo ni pla }a ti 5.553 di na ra. No vo sa |a ni su i da qe do bre pla ti {e, a s ob zi rom da ima do sta no vih re {e wa, na pla ti vost po re za je oko 92 od sto. Ako se iz u zmu no vi po re ski ob ve zni ci na pla ti vost iz no si iz me |u 85 i 90 osto - na veo je Ma ka ri}. Grad sko ve }e je u ma ju pret pro {le go di ne do ne lo dve od lu ke: da vi si na po re ske sto pe bu de 0,4 od sto i da vred nost kva dra ta u sve ~e ti ri zo ne osta ne ista. Za pr vu zo nu kva drat se ra ~u na po ce ni od 95.000, za dru gu zo nu 87.000, tre }u 76.000 i ~e tvr tu zo nu 54.000. Ma ka ri} je is ta kao da

}e se no vac po re skih ob ve zni ka tro {i na men ski i to is kqu ~i vo za opre ma we gra da i in fra struk tu ru. Sa go vor nik na gla {a va da je la ne uskla |e na i ba za po da ta ka po re skih ob ve zni ka iz me |u „In for ma ti ke” i Grad ske po re ske upra ve, te da sa ma ima 150.000 po re skih ob ve zni ka. Upi tan da li }e kri za uti ca ti na pla }a ne po re za, Ma ka ri} ka `e da oni ko ji pla }a ju, pla }a ju bez ob zi ra na kri zu, a sad upla }u ju i ne ki ko ji to de ce ni ja ma ni su ~i ni li. – Na pla tom po re za i sma we wem za ra da za po sle nih u jav nim pred u ze }i ma us pe li smo da u{te di mo i do 500 mi li o na di na ra go di {we. Ta kve stva ri obez be |u ju ne ku vr stu si gur no sti za bu du }i kri zni ta las. Isti na, za du `i li smo se emi to va wem mu ni ci pal nih ob ve zni ca, ali po ve o ma po voq nim uslo vi ma, uslo vi ma po ko ji ma bih i sam uzeo kre dit – is ta kao je Ma ka ri}. Ve} tra di ci o nal no, pen zi o ne ri su naj rev no sni ji i ni je re dak slu ~aj da upla te ceo iz nos po po re skom re {e wu. Q. Nato{evi}

Po ~e lo o~i ta va we stru je Rad ni ci Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” po ~e li su o~i ta va we bro ji la i be le `e we po tro {e ne stru je. Iz tog pred u ze }a ape lu ju na po tro {a ~e da ~i -

ta ~i ma bro ji la omo gu }e ne sme tan pri stup, ka ko bi po tro {e na elek tri~ na ener gi ja bi la a`ur no ob ra ~u na ta, a ra ~u ni bla go vre me no do sta vqe ni. N. R.

Za tvo re na ras kr sni ca u Pe tro va ra di nu Ras kr sni ca uli ce Din ka [i mu no vi }a i Ra~ kog u Pe tro va ra di nu bi }e za tvo re na za sa o bra }aj od su tra do pet ka, zbog ra do va na iz grad wi ka na li za ci je u Uli ci Ra~ kog. Uli ca Ra~ kog bi }e pro hod na za sa o bra }aj. S. [.

EKIPE „ZELENILA” NA TERENU

Na am bro zi ju pu nom pa rom Ak ci ja su zbi ja wa am bro zi je, za ko ju je za du `e no „Grad sko ze le ni lo”, je u to ku. Do sa da je ovaj ko rov uni {ta van ma {in skim ko {e wem u [an ga ju, u oko li ni cr kve, oko fud bal skog igra li {ta, pod ru~ ju oko Ter mo e lek tra ne – to pla ne “No vi Sad”, oko pred u ze }a „Put - in vest” i oko pum pe za to ~e we ga sa. He mij skim sred stvi ma am bro zi ja je su zbi ja na na po vr {i ni od 15.500 kva drat nih me ta ra u bli zi ni de po ni je na iz la zu na auto put, iz prav ca [an ga ja, kao i na 22.000 kva drat -

nih me ta ra ko rov ske po vr {i ne na de po ni ji iza „Po be de” u Pe tro va ra di nu. Da nas po ~i we he mij sko tre ti ra we am bro zi je na grad skoj de po ni ji, a u pi ta wu je po vr {i na od 200.000 kva drat nih me ta ra. Am bro zi ja se ko si i na Te le pu, Kli si, Vi dov dan skom na se qu, Saj lo vu, u Fu to gu, Ada mo vi }e vom na se qu, Li ma ni ma, Gr ba vi ci, No vom na se qu i Ba na ti }u i na po vr {i ni od oko 21.000 kva drat nih me ta ra u bli zi ni mar ke ta „Tem po”. G. ^.

VESTI Ula zni ce za „Eg zit” u „Kor ner {o pu”

Ra di o ni ce u Vo lon ter skom cen tru

Ula zni ce za tri na e sti „Eg zit” fe sti val ko je se dr `a va od 12. do 15. ju la na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi mo gu se ku pi ti i u objek ti ma lan ca „Kor ner {op”. Spi sak svih obje ka ta u ko ji ma se pro da ju ula zni ce la ko se pro na la ze na Fej sbuk stra ni ci „Kor ner {o pa”. A. L.

U okvi ru pro jek ta “Let we ak ti vi ra we” da nas }e se u 18 ~a so va u Vo lon ter skom cen tru Voj vo di ne, Uli ca We go {e va 3, odr `a ti bes plat na ra di o ni ca “Po slov ni bon ton”. Su tra }e na is toj lo ka ci ji u 18 ~a so va bi ti odr `a na ra di o ni ca “Upra vqa we vre me nom”. Oba ve zno je pri ja vqi va we na mejl klub@volontiraj.rs. A. Va.

vOJvOdinA

utorak3.jul2012.

dnevnik

КРЦАТА КУПАЛИШТА ШИРОМ ВОЈВОДИНЕ

Хла ђе ње за не ко ли ко сто ти на ди на ра У данима када лекари константно упозоравају да се на сунце у ударном дневном термину не излази без преке потребе, базени и купалишта широм Војводине су крцата свакога дана. Дунав, Тиса, канали, језера и базени једини могу пружити какав-такав спас од жеге која по следњих дана не попушта ни ноћу па се не зна шта је горе дневна врелина или ноћна не саница од зидова који исијаву топлоту накупљену током дана. Срећом по следњих година је реновирано и отворено неколико базена по Војводини, нека ку па ли шта су уре ђе на и обезбеђена тако да тренутно нема ме ста у Војводини које у непо средној близини нема неко купа лиште. Хит овог лета свакако је аквапарк „Петроленд“ у Бачком Петровцу где по сетиоци овог воденог чуда стужу из целе Срби-

Базени у Сурдуку

Бесплатно до базена Јавно предузеће за превоз путника „Врбас“ организује до 31. августа бесплатан превоз за децу и омладину из свих насељених места општине Врбас до базена Центра за физичку културу „Драго Јововић“. У сарадњи са локалном самоуправом, на овај корак у предузећу су се одлучили како би свој деци из општине Врбас обезбедили једнаку могућност коришћења спортских садржаја у ЦФК, посебно отворених базена. Према утврђеном реду вожње, полазак аутобуса из Савиног Села за Врбас заказан је за 10.30 часова, а из Куцуре 10.40 часова. Ова линија обухвата сва аутобуска стајалишта. Полазак аутобуса из Равног Села за Врбас је такође у 10.30 часова, из Змајева у 10.35 часова, а из Бачког Доброг Поља у 10.45 часова. И ова линија обухвата сва аутобуска стајалишта у Равном Селу и Бачком Добром Пољу, док се путници из Змајева морају служити стајалиштима код игралишта и у улици Иве Лоле Рибара бр. 1. Повратак аутобуса са базена је у 18.00 часова. У случају лошег времана и обуставе рада базена, аутобуси неће саобраћати.

је. На шест хектара површине разбацано је неколико вртоглавих тобогана, базена са брзацима и таласима, а ту су и по себно уређени базени за децу и опуштање. Јединствена понуда петровачког аква-парка подразумева и такве цене, па се уз дневне улазнице за одрасле од 800 динара радним радима и 1.000 за викенд, већина грађана

ипак ређе одлучује за ово ме сто. Западни део Војводине када је летњи провод и купање у питању до ста се ослања на Дунав и његове рукавце од Бездана до Богојева, али у Сомбору, Апатину и Оџацима по стоје и отворени базени за оне који воле да виде дно на ме сту где се купају. На отвореном базену у Сомбо-

ру, цена дневне улазнице за одрасле је 150 динара, док улаз на градско купалиште „Штранд“ на Великом бачком каналу кошта 60 динара. Бања „Јунаковић” у Апатину по воденој површини има један од највећих комплекса отворених базена у Војводини, а улазница је 150 динара. У овом делу Војводине, ове године су реновирани неки базени који годинама нису били у функцији па се од овог лета становници Бајмока и Кљајићева опет могу расхлађивати у базенима и то уз дневну карту од 100 динара. Жи тељи Сив ца и Црвен ке спас од врућине налазе на црвенчанском базену или нешто даљем Малом Стапару који важи за једну од најлепших оаза на Великом бачком каналу. Иако је отворен базен у Кули изграђен пре скоро пет деценија, а пре дваде сетак година и вештако језеро на комплексу „МБ Родић“, већ две године ниједно од ова два купалишта није у функцији. Врбашани вреле дане углавном проводе на базенима Центра за физичку културу где за 150 динара, по сетиоци имају

целоднев ни при ступ олимпијском, средњем и малом базену, терену за бич-волеј, стазама за мини-голф и стонотениским теренима смештеним у хладу базенског парка. Од како је пре неколи ко годи на уведено и ноћно купање од 21 до 01 час, многи паузу између дневног и ноћног термина користе само да оду до куће на вечеру, а затим се враћају на купање. Због загађења које долази од Црвенке и Врбаса, купање у Великом бачком каналу није могуће ни у Србобрану, а с обзиром на то да у овом ме сту нема ни базена, Србобран ци на купање углавном одлазе у суседну Турију на чувено купалиште „Код мо ста“. Језеро у Бачкој Тополи једно је од највећих и најлепших ку-

терене и могућност изнајмљивања свих могу ћих плов них објеката ово ме сто се из године у годину пење на листи туристичке понуде овог дела Војводине. Базени у Ади због зеленила које доминира комплексом сматрају се једним од лепших објеката овог типа. Цена дневне улазнице за одрасле је 200 динара, а спортски терени и дечје игралиште на овом купалишту пружају могућност правог летњег провода. У Бечеју су отворени базени полако по стали термални јер је у по следњих неколико година на основни олимпијски базен са обичном водом, по узору на мађарске бање дограђено неколико мањих са термалном водом. Ове новине испраћене су и понудом разних велнес и спа третманима, а цена улазнице је 150 динара. Званична сезона купања на зрењанинској „Пе скари“ почела је тек овог викенда када је стартовала и спасилачка слу-

Купалиште у Бањи „Јунаковић”

палишта у Војводини, поготово од како је пре две године проширен приступ води па се плажа сада про стире на скоро два километра. На обали језера у Бачкој Тополи у по следњих неколико година никло је више кафића и ре сторана и уз спортске

жба. Цене улазница нису мењане већ неколико година уназад и за одрасле коштају 150 динара, а за децу до 12 година 100 динара, док „вуковци“, уз ђачку књижицу, имају бесплатан улаз. На отвореним базени ма Спорт ског центра „Је зеро“ у

Очекују стабилну већину

ОДРЖАНА „ВИТАМИНОВА АЛАСИЈАДА“ У ХОРГОШУ

Најбоља чорба Ференца Асталоша ХОРГОШ: Тринаести пут у центру Хоргоша, који слови за престоницу зачина, приређена је „Витаминова аласијада 2012“, на којој су се кулинари надметали у кувању рибље чорбе у котлићима. У конкуренцији су се нашле 32 кулинарске екипе из

чорбу скувао је Ференц Асталош из суседног пограничног места Реске (Мађарска). Друга награда припала је Валтеру Чикошу из Хоргоша, а трећепласирана је Ангела Горац из Хоргоша. Њима су припали пехари и награде покровитеља манифе-

Најбољи кулинари на такмичењу у Хоргошу

војвођанских места и суседне Мађарске. Према оцени жирија којим је руководио Ђерђ Халас из Хоргоша најукуснију победничку

стације Прехрамбене индустрије АД „Витамин“ из Хоргоша, коју је организовао овдашњи Клуб спортских риболоваца „Пролетер“.

У оквиру „Витаминове аласијаде 2012“ одржано је и такмичење риболовоца у пецању рибе на пловак. На каналу Тиса-Палић код Велебита надметале су се 23 екипе, од којих четири из суседне Мађарске. Победнички пехар за најбољи улов остао је домаћинима из КСР „Пролетер“ у чијем саставу су били Томас Фанц, Љубомир Кнежевић и Стеван Бешлић. Другопласирана је екипа УСР „Бусов“ из Апатина (Маринко Клецин, Милан Ћопић и Милорад Блануша), а трећепласирани „Марлин“ из Палића (Драган Тумбас, Јожеф Хужвар и Геза Тимар). Медаље су припале најуспешнијима по секторима. У првом сектору најбољи су били Ференц Бали из Сенте и Тибор Олах из Кањиже и Шандор Тапаи из Новог Бечеја. У другом сектору први је Нандор Хорват из Србобрана, други Јанко Зорњан из Лалића и трећи Јанош Јакобаи из Чонграда (Мађарска). У трећем сектору најуспешнији је био Стеван Бешлић из победничке екипе хоргошког „Пролетера“ са уловом од 3.860 грама, коме је златна медсаља припала и као најиуспешнијем на такмичењу. Друго место у овом сектору припало је Јовану Кожику из Зрењанина, а треће Сорину Демши из Реске (Мађарска). Текст и фото: М. Митровић

Кикинди и Банатском Великом Селу купалишна сезона је увелико отворена. Додатним уређењем базена, купачи у Кикинди имаће ове године више про стора за одмор у хладу, а цена дневне улазнице за одрасле кошта 200 динара. Градско и Врачевгајско језеро у Белој Цркви већ данима врве од купача. Прилази и плаже на језерима у Белој Цркви су уређивани и пред ову сезону, а уз бројне манифе стације, риболовачки туризам и могућност смештаја на самом језеру и за мање од 1000 динара, чине ову де стинацију идеалном за продужене викенде. Летња понуда се по следњих година највише проширила у Срему. Пре две године отворен је ексклузивни комплекс базена у Сурдуку. Неколи ко базена спојених интере сантним пролазима, водени масажери, шанк у води и поглед на Дунав дефинитивно вреде 500 динара колико кошта улазница при чему сваког по сетиоца уз карту следује лежаљ ка и сун цо бран. У Старој Пазови су недав но свечано отворени отворени базени у које је уложено око три милиона евра. Пет новоизграђених базена имају капаци тет од скоро две хиљаде људи, а у првој купалишној сезони за све ђаке је бесплатан улаз, док за остале улазница кошта 200 динара. У Шиду су крајем јуна отворена три „По седионова“ отворена базена, са тениским теренима и кафићем у којем се продају само безалкохолна пића и сладолед. Базени су отворени од 10 до 19 сати, цена улазница је 250 динара дневно, а за децу до пет година се не плаћа улаз. Е. Д.

Општина наградила ђаке

ВРШАЦ: Вршачке основне и средње школе су одвајкада имале велики број одликаша, оних са Вуковом дипломама и освајача бројних признања на такмичењима, од општинских до републичких надметања. Томе су свакако допринели професори из тих школа, али и родитељи својим васпитањем и неговањем радних навика своје деце. А минулог петка локална самоуправа је у Градској кући приредила свечаност на кјој су уручене награде за 127 ученика основних и средњих школа који су у минулој школској години освојили једно од прва три места на републичким такмичењима, ђацима генерације и добитницима Вукове дипломе. Ученике, њихове родитеље и професоре поздравили су заменик

председника општине Зоран Томић и чланица Општинског већа Снежана Ружић и добитницима честитали на освојеним признањима, пожелели даље успешно школовање и уручили поклоне. -Велика нам је част да вам честитамо на изузетним резултатима на бројним такмичењима у знању.Ви сте најбољи део садашњости и будућности овог града. Надамо се да ћете након завршетка школовања доћи у своју општину и допринети њеном напретку и развоју. Општина Вршац треба људе као што сте ви, хвала вам и надамо се да ћете и наредних година добијати оваква признања – рекао је заменик председника општине Зоран Томић. Р. Ј.

БЕЧЕЈ: Мандати кандидата за одборнике највеће потиске општине данас би требало да буду потврђени, јер је најстарија одборница Едит Силађи (СВМ) за заказала конститутивну седницу Скупштине општине Бечеј. Изборна комисија општине Бечеј је још 17. маја на својој седници утврдила Извештај о спроведеним изборима за одборнике СО Бечеј. На основу тога, највише мандата, укупно 11, освојила је Коалиција „Избор за бољи живот – Борис Тадић“, по осам мадата припало је изборним листама „Покренимо Бечеј – Томислав Николић“, „Миша Вребалов – Преокрет за Бечеј“ и Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор, а један мандат Демократској странци војвођанских Мађара. Како у законском року Конститутивну седницу СО Бечеј није заказао председник парламента из претходног сазива Душан Јовановић, јер није био постигнут никакав договор међу странкама које су избориле улазак у парламент, та част је, припала Едити Силађи све док се не изабере председник локалног парламента у новом сазиву. Сутра би требало да се изабере и заменик председника СО Бечеј и постави секретар. У свим досадашњим контактима са лидерима локалних коалиција или странака, нико се није изјашњавао о томе ко ће с ким у коалицију, али се очекује да ће стабилну већину локалне власти у бечејској општини чинити ДС и ЛДП са својим коалиционим партнерима, односно одборници СВМ и један ДСВМ, док ће СНС са својим коалиционим партнерима бити у опозицији. В. Ј.

vOJvO\AnSkA HROnikA

dnevnik ДАНАС КОНСТИУТИВНА СЕДНИЦА СО КИКИНДА

Извесно формирање власти КИКИНДА: На конститутивној седници СО Кикинда данс ће бити верификовани мандати 39 одборника. Како је рекао председник Скупштине општине Шандор Талпаи, дневни ред ове седнице исти је као и дневни ред који је требало да се одржи на седници која је првобитно била закзана за 6. јун. Одборницима ће бити верификовани мандати, изабраће се председник и заменик Скупштине општине, секретар. Такође изабраће се и извршна власт. -Према договорима које смо имали формираћемо власт. Уколико се у међувремену промене планови тада ћемо само верификовати мандате, па нам остаје да до 2. августа формирамо власт, када је и крајњи рок - рекао је Талпаи. -Савез војвођанских Ма-

ђара прижељкује власт која је и до сада водила кикиндску општину, да се насатви континуитет сарадње са Социјалистичком партијом Србије. Према садашњим наговештајима, нову општинску власт чиниће Демократска странка, Лига социјалдемократа Војводине, коалиција око Социјалистичке партије Србије и Савез војвођанских Мађара. Председник Општине биће из Демократске странке, заменик из Социјалистичке партије Србије, а председник Скупштине припада Лиги социјалдемократа Војводине. Савезу војвођанских Мађара припашће један члан у Општинском већу и место помоћника председника општине. Општинско веће имаће пет чланова, као и у протекле четири године. А. Ђ.

Победничка екипа, новосадски „Бећари“

ЗАВРШЕНО СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У БАНАТСКИМ ШОРАМА

Новосадски „Бећари” однели титулу

ТОМАШЕВАЦ: „Бећари” из Новог Сада освојили су прво место на 12. по реду Светском првенству у банатским шорама, одржаном минулог викенда у Томашевцу. Новосадска екипа у финалу је убедљиво савладала домаћи тим „Маријево” резултатом 26:6 и тако доспела на победничко постоље. У мечу за трећу позицију снаге су одмерили „Чока” из Томашевца и „Лале” из Беле Цркве, а славили су Томашевчани, јер су надиграли гостујућу екипу резултатом 45:10. Капитен новосадских „Бећара” Габор Лепеш вели да су се чланови овог тима спремали за првенство у шорама од почетка године. - Имали смо тренинге по три пута недељно. Ишли смо на победу и освајање Светског првенства, али искрено, мислио сам да ће бити тесно. Сматрао сам да постоје шансе, али да је за крајњи успех потребно јако пуно труда. „Маријево” је екипа која за собом има пуно победа и искуства – рекао је Ле-

пеш након финала одржаног у недељу. „Бећари” се, додао је он, од 2009. године, када су оформљени, труде да похватају неке цаке и финесе и стекну искуство које утиче на добијање меча и победу. - То нас је довело довде. Очекујем да ћемо следеће године успети да одржимо титулу, мада нам сада предстоји много више труда, јер код других постоји велика жеља да нас скину са трона – свестан је Лепеш. Ове године на такмичењу у дисциплини налик америчком бејзболу учествовало је десет екипа, од тога пет првопласираних од лане – „Маријево”, „Орловат”, „Чока”, „Бечкеречке кере” и „Бећари”. Два тима су директно позвана - „Томиленд” из Радимне и репрезентација румунске „Ојне”, а три екипе су се пласирале након три квалификациона турнира, одиграна у Жабљу, Кусићу и Панчеву. То су „Кикиндски мамути”, „Лале” из Беле Цркве и „Све звезде” из Мокрина. Ж. Б.

ЈУБИЛЕЈ РАДА И ФЕСТИВАЛА ДОСТОЈНО ОБЕЛЕЖЕН

„Видовдански сусрети” одушевили публику

СТАРА ПАЗОВА: Обележавајући 40 година рада и 10 година Међународног фестивала дечјег фолклора, КУД „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове је, протеклог викенда, дочекало 15 ансамбала из Србије, Македоније и Словачке на јубиларним „Видовданским сусретима“. Безмало пет стотина учесника јубиларног фестивала, током три дана је приредило велико задовољство пазовачкој публици. Прво вече фестивала је било у знаку „Видовданског прела“ које је посвећено изворној народној песми, а програм који су извеле женске певачке групе Словачког КУД „Јанко Чмелик“ из Старе Пазове, КУД „Младост“ из Нове Пазове домаћина, КУД „Бранко Радичевић“, многима би могао бити пример неговања баштине предака. Слично се може рећи и за две фестивалске вечери на којима су наступили дечји фолклорни ансмабли „Младост“ из Кленовца у Словачкој, „Дримкол“ из Вевчана у Македонији, „Железничар“ из Краљева, „Максим Марковић“ из Косјерића, „Соко“ из Инђије, Дома културе Сивац и „3.Ок-

тобар“ из Банатског Новог Села, „Звончићи“ из Ердевика, „Грозд“ из Вршца, „Милета Протић“ из Товаришева, док су поред четири дечја ансмабла домаћина наступиле још две групе из старопазовачке општине- „Бранко Марковић“ из Сурдука и „Митанче“ из Белегиша. Пазовчани су учеснике 10. Видовданских сусрета поздравили не само на концертима већ и у дефилеима који су центром града организовани у суботу и недељу, а гости су се вратили кући препуни утисака. Председници друштава и уметнички руководиоци ансмабала су изразили само похвале за организацију фестивала и гостопримство старопазовчана, а Тоше Чочороски из Вевчана, чији је ансмабл био и на првим „Видовданским сусретима“ не само да је одушевљен организацијом ове манифестације него радом са децом на неговању традиције у Србији уопште. Сви учесници фестивала, иначе, сматрају да би финансијска подршка фолколорцима, и у Србији и код друштава из иностранства, морала бити већа. А. Мали

utorak3.jul2012.

ПРЕВИРАЊА У АД „ВОЈВОДИНА“ У СТАРЧЕВУ

Запослени негодују због смене директора СТАРЧЕВО: Економиста Горан Каписода смењен је са места директора пољопривредног предузећа „АД Војводина“ у Старчеву. Смени директора, који је на то место дошао 2010. године, претходила је вишесатна скупштина акционара. На место директора, Агенција за приватизацију, која руководи овим предузећем, именовала је Слободана Словића некадашњи челник ПИК „Стари Тамиш“. Председник мањинских акционара АД „Војводина“ Вукоман Јовановић тврди да су радници били против смене Горана Каписоде, јер је добро радио свој посао.

- Извештај ревизорске куће је у реду, извештај о раду је у реду, сви извештаји су у реду и нису пронађене никакве примедбе. Наш предлог који је послат 28. јуна да Каписода остане директор није прихваћен. Следећег дана у касне вечерње сате добили смо одговор да је нови директор Слободан Словић. Када је дошао 2010. године Каписода је ову фирму дигао на ноге. Фирма је због онога што је клан Марковића урадио била на ивици пропасти. Продали су тракторе у старо гвожђе. Добар трактор „мерцедесов“ исекли су у делове, коме су

мотори били одлични, буквално је раскомадан. Распродали су краве, ничега није било кад је Каписода дошао. Морали смо да дижемо фирму на ноге од нуле. Шта човек да каже, директор није био страначки опредељен, једино је могуће да га политички смењују, зато што је радио у корист фирме, а не за ситне интересе. Став синдиката је исти као и став мањинских акционара - каже Вукоман Јовановић уз напомену да је преузета и обавеза око Долова и то врло успешно. - Интересује ме где су били да уоче неправилности када је Мар-

ПОКРЕНУТ ПОГОН ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ У СОНТИ

Раднице поново за машинама

СОНТА: У текстилном погону како квалитет тако и квантитет пронекадашњег „Новитета“, па „Зек- извода, поготово што сам се уверио стре“ и „Апо фешн систем“ поново да су раднице са много искуства и су покренуте машине, а на њима је да веома добро раде- рекао је Бојић. Производња у Сонти почела је у ангажована већина радница, њих 62, које су радиле и пре штрајка, ко- мају и све до 14. јуна раднице су ји је трајао више месеци због неисплаћених зарада. Због немогућности да реши нагомилане проблеме сувласница и послодавка Здравка Божанић, француска држављанка, одлучила је да погон да у двогодишњи закуп власнику и директору Предузећа за производњу и трговину текстилном конфекцијом „Мондекс“ доо из Новог Милошева Богомиру Бојићу. -Одлучио сам да покушам да обновим произ- Раднице поново у погону водњу у овом погону имајући на радиле по уговору о делу, а након уму првенствено чињеницу да је тога потписале су са послодавцем овде своју егзистенцију имало бли- уговор о раду на неодређено врезу сто породица. Раније никада ни- ме. Капацитет фирме је 3.000 косам боравио у Сонти и за сада се мада горњих делова женске одеће, нисам разочарао што сам ово при- капута, блејзера и слично, месечхватио. Погон је грађен наменски но, међутим, како истиче послодаза текстилну индустрију, међутим, вац , уз обнову машина чине се и стројеви су застарели и већ сам на- напори да се направе две пуне лиручио неке нове које ће побољшати није што значи да би у погону ра-

дило до сто радника, а тада би и месечна производња била удвостручена. -Имамо уговорене послове са једном немачком фирмом до краја августа и у току су разговори са тим али и другим партнерима који нас свакодневно посећују. Да бисмо успешно пословали неопходно је да имамо уговорену производњу бар за 11 месеци годишње. Мислим да посла неће недостајати, а оно што ствара проблем то је да није створен амбијент у којем би оваква фирма и друге сличне могла да ради. Сви они који улажу свој новац су опрезни када је ситуација неизвесна, када не постоје чврсто утврђена правила. - истиче Бојић и додаје да држава мора водити рачуна о производним погонима јер да би се нешто променило на боље неопходно је да стварамо нове вредности, а да би били конкуретни морају се смањити и порези и доприноси јер тај новац би фирме улагала у квалитетнију опрему, а тиме би се повећала и произовдња и извоз. Ј. Прелчец

ПОЧИЊУ 49. АПАТИНСКЕ РИБАРСКЕ ВЕЧЕРИ

Рибљи паприкаш, спорт и забава

АПАТИН: Овогодишње, 49. по реду, Апатинске рибарске вечери почињу сутра и трајаће до 8. јула, а припремљен је богат културноуметнички и спортски програм. Првог дана манифестације у програму ће учествовати културно уметничка друштва из Сонте, а потом и Ацо Пејовић. Почетак Апатинских рибарских вечери биће обележен и ватрометом на тргу у центру града. У четвртак, код пристана, у 18 часова ће се одржати већ традиционална трка чамаца „Апатинаца“ а на стадиону „Младост“ у 19 часова планирана је утакмица дебелих и мршавих .У Музеју Дунава заказано је за 20 часова отварање изложбе „Шкољке света и Дунава“, а пред-

виђене су и квалификације за „Златни котлић“ у кувању рибљег паприкаша. На тргу ће наступити „Кербер“ и „Смак“ као и неколико домаћих бендова. У петак ће бити одржано отворено првенство у кувању рибљег паприкаша. У естрадном програму предвиђен је наступ групе „О Ђила“.Они који не воле ову врсту музике могу да посете концерт духовне музике у цркви у центру града или да оду до бање где наступа Екстра Нена, Оливер Него и Никола Рацков. У току вечери, у бањи, ће бити изабрана и Мис Апатина 2012. гопдине. Исте вечери на каналу испред „Беле лозе“ одржаће се бајкерско вече уз „Шинобусе“, „Битанге“ и „Атомско склониште“.

Богат програм предвиђен је и за суботу. Пре подне ће се одржати такмичење за „Златну рибицу“, а од поднева ће у бањи бити одржан „Апатин опен“ у пикаду. На тргу у Апатину наступиће КУД „Петефи Шандор“ из Купусине и КУД „Јожеф Атила“ из Свилојева, а потом ће бити проглашени и нај пецарош, као и победник 2З. златног котлића. У естрадном пропграму наступају „Легенде“ и „Хипнотизед“ на Тргу, у Бањи Јунаковић ће певати Ана Бекута, а у кампу моториста „Азра трибуте бенд“, Ђорђе Давид. Апатинске рибарске вечери завршавају се у недељу, 8. јула, наступом „Рибље чорбе“ на Тргу а пре њих наступиће и Илија Илић и група „Shange“. Ј. П.

ПОТПИСАН УГОВОР О ИЗГРАДЊИ АМБУЛАНТЕ

Бољи услови за лечење

ЗРЕЊАНИН: Председник Месне заједнице „Сава Ковачевић” у Зрењанину Игор Ковачић и директорка зрењанинског предузећа „Про Каса” Светлана Голић потписали су, у Градској кући, уговор о изградњи нове амбуланте. Здравствени објекат савременог типа, на територији МЗ „Сава Ковачевић”, испуњаваће све законом прописане норме, обухватаће простор од око 100 квадратних метара, а процењена вредност радова износи око седам милиона динара. Та средства су обезбеђена из градског буџета.

Градоначелник Зрењанина Милета Мхајлов, који је присуствовао потписивању уговора, казао је да је иницијативу за изградњу новог објекта покренуо Савет МЗ „Сава Ковачевић” како би били побољшани услови лечења свих пацијената који основну здравствену заштиту остварују у амбуланти број 7 Дома здравља „Др Бошко Вребалов”. - Надамо се да ће почетком јесени бити завршена прва фаза и да ће становници ове месне заједнице од пролећа идуће године медицинске услуге добијати у новом објекту – рекао је Михајлов.

Игор Ковачић је подсетио да се становници тог дела града тренутно лече у нефункционалној амбуланти, односно у објекту изграђеном почетком шездесетих година прошлог века, где улагања није било уназад четрдесетак година. Да су тренутни услови за рад изузетно лоши тврде и др Светлана Ћурчић и др Бојана Вјештица. - Амбуланта је заиста нефункционална. Тешко је и нама и пацијентима – истакла је др Ћурчић, напомињући да здравствене услуге овде добија око 3.200 пацијената. Ж. Б.

ковић требало да уплати скоро милион евра 1. јула 2010, а пустили су да се приватизација раскине у децембру исте године. Тада је комплетна летина соје, шећерне репе, уљане репице пропала. У том периоду сам био пред отказом, али сам се са Каписодом вратио у фирму и затекао 1300 хектара неизоране земље, ни један од преосталих трактора није могао да упали, није било капи безнина. Сада када би требало да убирамо плодове свог рада нама доводе човека од 68 година који је некада радио у „Тамишу“ - жали се Јовановић. З. Дг.

„Двери” у власти БАЧКА ПАЛАНКА: После прве неуспешне седнице локалне Скупштине у Бачкој Паланци која је одржана прошлог четвртка, а присуствовало јој 21 одборник СНС ( девет), СПС (осам) и ДСС (четири), данас ће се одржати конститутивна седница. Јуче је у просторијама „Двери“ (имају два одборника) потписан коалициони споразум са СНС, СПС и ДСС. На прошлој седници нису били присутни одборници ДС (девет), СРС (седам) и два одборника „Двери“ па се сада очекује, с обзиром на то да ће вероватно присуствовати већина, формирање власти у бачкопаланачкој општини. М. Сџ.

Завршени „Сремчеви дани” ЕЛЕМИР: Седми „Сремчеви дани – Бал у Елемиру” завршена је, по традицији, поноћним ватрометом у центру Елемира. Централни догађај била је додела књижевне награде „Бал у Елемиру”. Прва награда на конкурсу припала је Нади Душанић из Сомбора, добитник друге награде је Иван Деспотовић из Београда, док су трећу равноправно поделили Милка Кнежев из Зрењанина и Горан Ћеличанин из Варварина. Одлуку о најбољиим овогодишњим радовима и ауторима донео је трочлани жири, у саставу Угљеша Шајтинац, као председник, и Срђан В. Тешин и Синиша Туцић, као чланови. - Мада је ово већ афирмисани конкурс за који се зна у књижевним круговима, ове године пред жиријем није био превелик посао, а учесвовало је четрдесетак аутора. Форме које су углавном стизале на конкурс су краће приче, афоризми, нешто мање приповетке, поезија и хумореске, а по први пут је награђен и један есеј – нагласио је Угљеша Шајтинац. Међу гостима овогодишњих „Сремчевих дана” била је и делегација из нишког Културног центра, а другог дана на традиционалној колонији карикатуриста учествовала су многа звучна имена српске карикатуре. Ж. Б.

Против комараца у Кикинди КИКИНДА: Третмани против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општине Кикинда биће изведени од четвртка 5. јула до недеље 15. јула, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Тачно место и време третмана зависиће од временских услова, а препарат којим ће се радити је „icon“ са активном материјом ламбдацiхалотрiн. Упозоравају се пчеларi да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана.

dru[tvo

utorak3.jul2012.

UPIS U SRED WE [KO LE

Da nas ko na~ ne è qe, u ~e tvr tak ras po red Svr{eni osmaci ju~e su u svojim doju~era{wim osnovnim {kolama proveravali da li su wihove èqe za nastavak {kolovawa dobro unete u centralnu bazu podataka i ako nisu, {kolska upisna komisija odmah je istpavqala gre{ke pa su na oglasnim tablama {kola danas objavqene zvani~ne liste u~eni~kih èqa. Danas i sutra osmacima preostaje samo da ~ekaju jer }e raspored u~enika po sredwim {kolama osvanuti na oglasnim tablama osnovnih {kola u ~etvrtak, dok }e se u petak i subotu raspore|eni u~enici i upisivati u svoje nove {kole. Sredwe {kole u kojima posle prvog upisnog kruga ostane slobodnih mesta, oglasi}e ta mesta na oglasnim tablama osnovnih {kola u subotu, a liste sa spiskovima èqa za upis na neko od wih neraspore|eni u~enici podnosi}e u ponedeqak, 9. jula, dok }e raspored u~enika u drugom upisnom krugu biti objavqen 11. jula, a upis je planiran za 12. juli, kada }e se i ovogodi{wi upisni rok u sredwim {kolama zavr{iti. D. D.

PRI PRE MA SE RE GI STAR OBO LE LIH OD AL CHAJ ME RO VE BO LE STI

U sve tu sva kih se dam se kun di no vi bo le snik Centar Klinike za neurologiju Klini~kog centra Srbije za poreme}aje pam}ewa i demenciju priprema prvi registar obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji, koji }e dati odgovore na pitawe koliko kod nas ima obolelih od te bolesti i koji tip demencije je naj~e{}i u na{oj populaciji. Na osnovu podataka iz registra mo}i }e da se ustanovi i koji su faktori rizika koji mogu dovesti do nastanka demencije, u kojoj meri je ona nasledna,

javqaju na prvi pregled, koja starosna grupa naj~e{}e dolazi na pregled, u kojem stadijumu bolesti dolaze i da li dovode rodbinu. Bi}e naveden i popis svih faktora rizika koji bi mogli biti povezani s nastankom demencije, kako se prepoznaju prvi znaci, koliko ima porodi~nih demencija… Ve} sad je poznato da se kod nas dijagnoza te bolesti uspostavqa kasno, kada su onesposobqavaju}i simptomi jasni, a mentalne promene potpuno vi-

dnevnik

c m y

JU ^E PO ^E LI PRI JEM NI IS PI TI NA VE ]I NI FA KUL TE TA UNS-a

Jo{ dva da na za pro ve ru zna wa

Provera znawa kandita za upis u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija u {kolskoj 2012/13. godini na univerzitetima, kao i na ve}ini visokih strukovnih {kola u Srbiji, ~iji je osniva~ Republika, odnosno AP Vojvodina, po~ela je ju~e i traja}e do 4. jula. Prijemni, odnosno klasifikacioni ispiti, traju dan, dva ili sva tri, u zavisnosti od broja prijavqenih potencijalnih bruco{a, koliko i kolikih amfiteatara i u~ionica ima ustanova, te od toga koliko razli~itih predmeta polaù kandidati. Na devet od ukupno 14 fakulteta Univerziteta u Novom Sadu ispiti su po~eli ju~e, dok su na Medicinskom i Akademiji umetnosti obavqeni ranije i tu su ve} istaknute i preliminarne rang-liste. Na Tehnolo{kom fakultetu u Novom Sadu, provera znawa bila je samo ju~e, kao i na Ekonomskom u Subotici i Tehni~kom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrewaninu. Ju~e i danas polaù oni koji èle indeks Poqoprivrednog ili Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Dok }e na fakultetima s najvi{e razli~itih studijskih programa i najve}im upisnim kvotama: Fakultetu tehni~kih nauka, Prirodno-matemati~kom, Filozofskom, te Sporta i fizi~kog vaspitawa u Novom Sadu, gde je prijemni sloèn iz vi{e ciklusa i provera sposobnosti i poznavawa vi{e sportova, provera znawa trajati sva tri dana, 2, 3. i 4. jula. Samo 4. jula prijemni ispit

Foto: B. Lu~i}

Teh no lo zi pr vi zna li „ka ko im se pi {e” Tehnolo{ki fakultet, za ~ije studije je konkurisalo ukupno 196 kandidata (upisna kvota je 240, a buxetskih mesta 210) prvi je, kao i prethodnih godina, objavio preliminarne rang-liste. Tako su kandidati koji su polagali prijemni ju~e od 10 ~asova, ve} rano po podne znali „kako im se pi{e”, odnosno da li su „vi|eni” za indeks, i to na buxetu! organizuju Gra|evinski i U~iteqski fakultet na nastavnom ma|arskom jeziku u Subotici, kao i Pedago{ki u Somboru, te Odeqewe suboti~kog Ekonomskog u Bujanovcu, koje u 2012/13.

upisuje drugu generaciju studenata. Fakultetska porodica jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini vrlo je slo`na i dobro sara|uje, a osam fakulteta

sme{tenih u Kampusu UNS-a u prilici je da se „ispomaè„ kad god nekome treba vi{e prostorija, {to je gotovo uvek pri polagawu prijemnih ispita. Tako je bilo prethodnih godina, pa i ove, te smo ju~e u 9.30 na Fakultetu tehni~kih nauka (u zgradi nekada{weg Ma{inskog fakulteta) pred po~etak prijemnog zatekli kandidate koji su konkurisali za upis na Tehnolo{ki fakultet. Naime, u amfiteatru Tehnolo{kog (odmah u kom{iluku), od 10 sati, znawe su dokazivali samo kandidati za upis na Farmaceutsko inèwerstvo, koji su i najmnogobrojniji, dok su ostali potencijalni tehnolozi, koji bi da studiraju Biohemijsko, Naftno-petrohemijsko ili Eko-energetsko inèwerstvo, tako|e istovremeno polagali prijemni ispit u ~etiri u~ionice FTN-a. Kako saznajemo od doma}ina iz Marketing tima FTN-a, ju~e pre podne u wihovoj zgradi polagao je i odre|eni broj potencijalnih bruco{a Pravnog fakulteta. Od kandidata za upis na studijske programe FTN-a prvi su startovali oni koji èle na Arhitekturu i urbanizam. Wima je ju~e ve} od 9 sati po~eo ispit iz Prostorne kompozicije, a po podne od 17 do 19 polagali su i Slobodnoru~no crtawe. Od 13 sati startovala je provera znawa za Ma{instvo, Saobra}aj... i tako, program po program, predmet po predmet zakqu~no s 4. julom. V. ê ki}

TRE ]I FE STI VAL VA TRO GA STVA SR BI JE

Pro ve ra sprem no sti je di ni ca ali i na koji na~in se wene posledice mogu ublaìti i odloìti. Ina~e, u svakoj dràvi registar predstavqa polaznu ta~ku za razvijawe ne samo zdravstvenog sistema ve} i ostalih socijalnih institucija koje su posebno va`ne u toj oblasti jer bolest ne naru{ava samo fizi~ko zdravqe i bolesnikove psihi~ke sposobnosti ve} i wegove socijalne i radne aktivnosti.

dqive. Rano postavqawe dijagnoze demencije je kqu~no da bi se pravovremeno zapo~ela terapija, uku}ani i rodbina pripremili i edukovali za obolele. Po{to su Alchajmerova bolest i demencija iz godine u godinu sve u~estaliji – jer svake godine u svetu oboli oko 4,5 miliona osoba ili jedna svakih sedam sekundi – posledwi je trenutak da se Srbija ukqu~i u pravovremeno le~ewe obolelih na svojoj

Va `no ra no ot kri va we bo le sti Simptomi kao {to su zaboravqawe skorijih doga|aja, te{ko}e s govorom, nemogu}nost obavqawa slo`enih radwi, nemar za higijenu, asocijalnost, depresija, poreme}aj li~nosti i iracionalno pona{awe su samo deo pojava koji mogu otkriti obolele od demencije ili Alchajmerove bolesti. Po{to je re~ o simptomima koje najpre mogu zabele`iti uku}ani ili lekari op{te prakse, veoma je va`no da se bolesnici odmah upu}uju specijalisti neurologu ili psihijatru da bi se u ranom stadijumu krenulo s terapijom. Koliko je obolelih od demencije i Alchajmerove bolesti u Srbiji ta~no se ne zna, ali po epidemiolo{kim podacima, procewuje se da ih ima 100.000. Registar je do sada popuwen s dve tre}ine podataka o pacijentima koji su pro{li kroz Centar za poreme}aje pam}ewa i demencije. U septembru }e zapo~eti finalna verzija onlajn sistema, kojem }e pristup imati lekari iz Beograda, ali i ve}ih klini~kih centara u Srbiji, pa }e se tek onda ste}i uslovi da se registar dopuwava kontinuirano. Veoma je va`no {to }e se, osim ta~nog broja obolelih od Alchajmerove bolesti, kod nas u registru na}i i informacije me|u kojima }e biti i naj~e{}i tip demencije u na{oj populaciji, upustvo kada se pacijenti

teritoriji. Stru~waci procewuju da }e do 2050. godine broj obolelih u svetu prema{iti 100 miliona. Mada se Srbija ve} godinama susre}e s pove}anim brojem obolelih od demencije i Alchajmerove bolesti, jo{ uvek nema dovoqno kapaciteta za wihov sme{taj i dr`ava }e morati, kada nacionalni registar bude gotov, da obezbedi {to vi{e objekata za to. Pre godinu dana u Futogu je otvoren prvi dom za sme{taj lica obolelih od demencije, ali u wemu ima samo 26 kreveta, {to je daleko mawe od potreba. I u Novom Sadu je otvoren dnevni boravak za ove pacijente koji funkcioni{e zahvaquju}i volonterskom radu Udru`ewa gra|ana “Alchajmer”. Q. Ma le {e vi}

Grad Zrewanin bio je od petka do nedeqe doma}in u~esnicima Tre}eg festivala vatrogastva Srbije. Na Gradskom stadionu u Kara|or|evom parku, gde je odr`ana ova manifestacije, obrelo se 90 ekipa s oko hiqadu takmi~ara iz svih okruga u Republici. Organizatori – Gradski vatrogasni savez Zrewanin, Vatrogasni savez Srbije, MUP Srbije – Sektor za vanredne situacije i lokalna samouprava – vele da je ciq Festivala negovawe tradicije vatrogastva, provera uve`banosti i stru~nosti vatrogasnih jedinica, {irewe vatrogasne kulture mladih, kao i takmi~ewe u brzini i spretnosti rukovawa vatrogasnom opremom. Predsednik Vatrogasnog saveza Srbije Dra gan Mi haj lo vi} izjavio je da Zrewanin ima bogatu tradiciju vatrogastva i da

je pre 24 godine bio veoma dobar doma}in vatrogasnim ekipama. – Rukovodili smo se time i odlu~ili da mu ponovo uka`emo poverewe da ugosti brojne tak-

MU ZI KA ZA SR CE NA IN STI TU TU ZA KVB VOJ VO DI NE: Pacijenti Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine imali su ju~e priliku da prisustvuju klavirskom koncertu pijanistkiwe Mi ne Kraj no vi} iz Beograda i da uìvaju u wenoj izvedbi Sonate u Ce-duru, varijacijama na Be~ki valcer, kao i Ma|arskoj rapsodiji br. 12. I ovaj koncert odràn je u okviru projekta “Humanizacija instituta” koji je pokrenut radi pruàwa boqih i humanijih uslova za le~ewe na Institutu, ali i edukacije pacijenata i wihovih porodica da bi efikasnije i uspe{nije prebrodili svoje zdravstvene probleme. Ina~e, u okviru “Humanizacije instituta” uveden je beì~ni internet, formirana je prva pokretna biblioteka sa sedam hiqada kwiga, kreirani su i emitovani edukativni filmovi, redovno se {tampaju i dele informativni flajeri za bolesnike s najpotrebnijim podacima o kardiovaskularnim bolestima, preventivi i le~ewu, a organizovane su i brojne izlo`be i jedanaest koncerata.

mi~are. Na ovom festivalu u~estvovale su ekipe koje su se kvalifikovale na op{tinskim i okru`nim takmi~ewima, a pobednici }e predstavqati Varo-

gasni savez Srbije na me|unarodnom takmi~ewu koje }e biti odràno slede}e godine u Francuskoj – objasnio je Mihajlovi}. Po re~ima sekretara Gradskog vatrogasnog saveza Dra ga na Ja ji }a, tradicija vatrogastva u na{oj zemqi duà je od dva veka. Vatrogasna takmi~ewa u Srbiji odràvaju se duè od stotinu godina, a u sada{woj formi od 1951. – Takmi~ewa su svake ~etiri godine, a od 2004. su objediwena u Festival vatrogastva, koji ujedno predstavqa kvalifikacije za Me|unarodnu vatrogasnu olimpijadu. Na tre}em Festivalu discipline su bile veoma sloène. Takmi~io se podmladak, kao i dobrovoqna vatrogasna dru{tva, industrijski sastav, ekipe MUP-a i Vojske – naglasio je Jaji}. @. Ba la ban

crna hronika

dnevnik OSUMWI^ENI ZA POKU[AJ UBISTVA NA TVR\AVI UHAP[EN U BUDIMPE[TI

Bekstvo prekinuto na aerodromu Mar ko M. (1988) iz No vog Sa da uhap {en je u ne de qu po sle pod ne na aero dro mu u Bu dim pe {ti, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Kri mi na li sti~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mar ka M. zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ubi stva u po ku {a ju, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. U sa op {te wu se do da je da se za wim tra ga.

Mar ko M. se te re ti da je pre kju ~e, oko 4.45 ~a sa, na pla tou Pe tro va ra din ske tvr |a ve, za dao S. M. (1986) uda rac no `em u le |a i na neo mu te {ke te le sne po vre de, opa sne po `i vot. Kri vi~ na pri ja va pod ne ta je i pro tiv No vo sa |a ni na Se na da T. (1982) zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo po mo }i u~i ni o cu po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la, do da je se u sa op {te wu. M. V.

Sed mo ri ca mr tvih u „ope lu ka det” U sa o bra }aj noj ne sre }i, ko ja se do go di la u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka na pu tu iz me |u Ba nat skog No vog Se la i Pan ~e va, `i vot je iz gu bi lo se dam oso ba. Svi su bi li u put ni~ kom vo zi lu „opel ka det”. Po gi nu li su Bo gi ca D. (22) i Mi le N. (26) iz Ba nat skog No vog Se la i Raj ko K. (20) iz Vla di mi rov ca. Iden ti tet ~e ti ri `r tve jo{ uvek ni je utvr |en, ali se sum wa da su po gi nu li: J . N. (16) i J. S. (20) iz Ba nat skog No vog Se la, N. I. (23) i K. N. (17) iz Vla di m i r ov c a. Vo z a~ te r et n og vo z i l a, ko j i se kre t ao iz prav ca Ba nat skog No vog Se la ka Pan ~e vu, za u sta vio je vo zi lo na me stu na ko jem je ugro zi lo bez bed nost dru gih u~e sni ka u sa o bra }a ju, a ta da je u zad wi deo pri kqu~ nog vo zi la svo jim pred wim de lom u pu noj br zi ni uda ri lo put ni~ ko vo zi lo ko je se kre ta lo iz istog prav ca.

Li si ce osum wi ~e nom za pqa~ ku zla ta re De jan G. L. se sum wi ~i da je za jed no sa Sa vom S. (22), ta ko |e iz No vog Sa da, opqa~ kao zla ta ru „« Opal„», iz ko je su ote li no vac i na kit ukup no vred ne od 36.000 evra. Pqa~ ku su iz vr {i li ta ko {to su upa li u zla ta ru, ve za li i pre tu kli vla sni ka, a za tim po be gli. Ne zva ni~ no, osum wi ~e ni De jan G. L. je od ra ni je po znat po li ci ji i ve} se do vo dio u ve zu i s ne kim raz boj ni {tvi ma. N. P.

MLADI] IZ NOVOG SADA OSUMWI^EN ZA NASIQE

Uhap {en zbog tu ~e na [tran du

No vo sad ska po li ci ja uhap si la je Mar ka B. (19) zbog sum we da je pla `i [trand 22. ju na pre tu kao Pe tra R. (18) iz Ve ter ni ka, na nev {i mu vi {e stru ke pre lo me ko sti ju li ca. Pre tre som we go vog sta na po li ci ja je pro na {la va tre no oru` je pa }e ga kri vi~ na pri ja va te re ti ti i za ne do zvo qe no dr `a we oru` ja, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Mar ku B. je od re |en pri tvor i bi }e iz ve den pred is tra `nog su di ju. Pod se }a mo, u pe tak po sle pod ne, 22. ju na, na „[tran du” je do {lo do tu ~e u ko joj je vi {e ne po zna tih

oso ba, ko je su sla vi le za vr {e tak {kol ske go di ne sred wih {ko la, na pa lo Pe tra R. i ma lo let nog L. M. (1994), obo ji cu iz Ve ter ni ka. Na pa da ~i su im za da li ne ko li ko uda ra ca me tal nim {ip ka ma i pa li ca ma. Pe tar R. je za do bio te {ke te le sne po vre de – pre lom si nu sne ko sti, vi {e stru ki pre lom no sne ko sti i pre lom ko sti o~ ne du pqe, po mo} mu je uka za na u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, gde je i za dr `an na le ~e wu, dok je ma lo let nik za do bio la ke te le sne po vre de i na kon uka za ne me di cin ske po mo }i pu {ten je ku }i. E. D.

ZAVR[ENO SU\EWE BIV[EM MINISTRU ODBRANE SCG

Pre su da Da vi ni }u za „pan cir” u ~e tvr tak Vi {i sud u Be o gra du za ka zao je za 5. jul ob ja vqi va we pre su de biv {em mi ni stru od bra ne sa da ne po sto je }e SCG Pr vo sla vu Da vi ni }u, te pen zi o ni sa nim ofi ci ri ma biv {e Voj ske SCG – ge ne ra lu Mi lu nu Ko ka no vi }u, ne ka da {wem na ~el ni ku Upra ve za ma te ri jal ne re sur se, i biv {em za me ni ku na ~el ni ka Upra ve za raz voj pu kov ni ku Jo vi ci Vu~ ko vi }u po op tu `ba ma ko je ih te re te za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi sa spor nim, ne ra li zo va nim ugo vo rom iz av gu sta 2005. go di ne s fir mom “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” iz Zre wa ni na o na bav ci ba li sti~ ke voj ne opre me. Glav ni pre tres je ju ~e za kqu ~en po sle iz la ga wa za vr {nih re ~i, u ko ji ma je od bra na svih okri vqe nih ko ji su u pot pu no sti od ba ci li op tu `be, za tra `i la od su da da iz rek ne oslo ba |a ju }u pre su du. Da vi ni }ev ba ni lac Dra gan Pa {i} te we go ve ko le ge advo -

ka ti Mi lo rad Vu ko sav i \o ro |e Do zet, ko ji bra ne Ko ka no vi }a i Vu~ ko vi }a, je din stve no su oce ni li “da je od bra na to kom po stup ka pod ne la broj ne do ka ze ko ji po bi ja ju sva ku op tu `bu”. Okri vqe ni Pr vo slav Da vi ni} je u za vr {noj re ~i in si sti rao na tvrd wi da je od bra na to kom po stup ka “pod ne la do ka ze da je jo{ go di nu pre za kqu ~e wa ugo vo ra o na bav ci opre me Ge ne ral {tab na zna ~io da je za Kop n e n u voj s ku po t reb n o 40.000 {le mo va i 20.000 pan ci ra, a da su ka sni je sti gli i do pi si ko ji ma su po ve }a li te ci fre jer se ra di lo i o dru gim ro do vi ma voj ske, ne sa mo Kop ne noj voj sci”. – Do sta vi li smo su du do ka ze iz ko jih pro iz la zi da je Ge ne ral {tab o to me ras pra vqao se dam pu ta i dao po dr {ku da se ta opre ma na ba vi od fir me “Mi le Dra gi}”, kao i po dr {ku od re |e nim ko li ~i na ma – na veo je Pr vo slav Da vi ni}. J. J.

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A U BLIZINI BANATSKOG NOVOG SELA, KOD ALIBUNARA

AKCIJA NOVOSADSKE POLICIJE NA MI[ELUKU

Zbog sum w e da je 25. ju n a opqa~ kao no vo sad sku zla ta ru „«Opal„» na Bu le va ru oslo bo |e wa, in s pek t o r i no v o s ad s ke kri mi na li sti~ ke po li ci je su ju ~e oko 16.30 ~a so va na Mi {e lu ku uhap si li De ja na G. L. (24) iz No v og Sa d a. Po l i c i j a je pre sre la tak si vo zi lo u ko jem je bio osum wi ~e ni, a po ne zva ni~ n im in f or m a c i j a m a, kod we ga je pro na |en deo ukra de nog nov ca.

utorak3.jul2012.

– Re~ je o mu {kar ci ma raz li ~i te sta ro sne do bi i rom ske na ci o nal no sti, ka zao je na ~el nik Po li cij ske upra ve u Pan ~e vu Zve zdan Ra doj ko vi}. Iden ti fi ka ci ja po gi nu lih je ote à na jer stra da li ni su kod se be ima li li~ na do ku me na ta, ali smo ne zva ni~ no sa zna li da je pe to ro wih iz Ba nat skog No vog Se la iz po ro di ce Ni ko li}, dok je dvo je wi ho vih ro |a ka iz Vla di mi ro va ca. Je dan od na stra da lih je Mi l e Ni k o l i} (1986), naj s ta r i j i sin Ane Pe tre sku. Pre dve Ostaci smrskanog „opela kadet” go di ne u sli~ noj si tu a ci ji, par ki ra no. Ka ko je sa op {ti la na isti dan, po ro di ca Ni ko - PU u Pan ~e vu, is tra ga je u to li} je osta la bez naj mla |eg ku, a vo za ~u te ret nog vo zi la si na. od re |e no je po li cij sko za dr Po li ci ja utvr |u je ka ko je à va we. do {lo do ovog tra gi~ nog sa o U sa op {te wu se pre ci zi ra bra }aj nog ude sa, kao i da li je da se ne sre }a do go di la pret te ret no vo zi lo bi lo pro pi sno pro {le no }i u 1.20 ~as na pu tu iz me |u Ba nat skog No vog Se la, na dr àv nom pu tu broj 3 Pan ~e vo–Vr {ac, ka da je ì vot iz gu bi lo se dam oso ba. Port pa rol ka Osnov nog su da u Pan ~e vu Alek san dra Va si} re kla je za RTS da se od si li ne udar ca put ni~ ko vo zi lo pod vu klo pod ka mion i tom pri li kom sve oso be iz auto mo bi la iz gu bi le su ì vot. Po ro di ca Ni ko li} ì vi u ci gan skoj ma li od so ci jal ne po mo }i. Zbog to ga }e i sa hra na po gi nu lih naj ve ro vat -

ni je bi ti or ga ni zo va na o tro {ku ko mu nal nog pred u ze }a u Ba nat skom No vom Se lu. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo od jed nog me {ta ni na iz Ba nat skog No vog Se la, auto mo bil u ko jem su se vo zi li bio je bez ko~ ni ca. Ovo je jo{ jed na te {ka sa o bra }aj na ne sre }a ko ja se de si la na pu te vi ma Sr bi je u po sled wa tri da na. Ju~e je kod Trstenika poginuo biciklista. U nedequ je stradalo pet osoba u dva odvojena sudara na Ibarskoj magistrali – kod Lazarevca su stradale tri osobe, a kod Po`ege dve sestre. U tim udesima je sedam osoba te`e i lak{e povre|eno. U subotu su u t e{koj ne sr e}i na a ut oputu Beograd–Subotica, kod Ba~ke Topole, dve osobe stradale, a ~etiri zadobile te{ke telesne povrede. U subotu je tako|e na Zrewaninskom putu u Beogradu stradao jedan motociklista. Z. Dg.

TROJKA IZ NOVOG SADA U ZREWANINSKOM SUDU OSU\ENA ZA UBISTVO MILO[A PETROVI]A IZ NOVOG KNE@EVCA

Za smrt star ca ukup no 71 go di na ro bi je No vo sa |a nin Amir B. (33) pro gla {en je kri vim pred Vi {im su dom u Zre wa ni nu i sud sko ve }e mu je iz re klo ka znu za tvo ra u tra ja wu od 35 go di na, dok je Fa dil M. (34), ta ko |e iz No vog Sa da, osu |en na 32 go di ne ro bi je zbog kri vi~ nog de la te {kog ubi stva. Istom, ne pra vo sna `nom pre su dom, na ko ju je mo gu }e ulo ì ti àl bu, Ire na S. (29) iz No vog Sa da osu |e na je na ~e tvo ro go di {wu ka znu za tvo ra zbog kri vi~ nog de la raz boj ni {tva u pod stre ki va wu. Wi ma je su |e no za ubi stvo Mi lo {a Pe tro vi }a (75) iz No vog Kne èv ca. Do pra vo sna `no sti pre su de okri vqe ni }e bi ti u pri tvo ru, u ko jem su se na {li ve} na kon hap {e wa. Ka ko je ju ~e sa op {te no na kon fe ren ci ji za no vi na re u zre wa nin skom Vi {em jav nom tu ì la {tvu, ko je je za stu pa lo op tu `ni cu pro tiv tro je okri vqe nih, pr vo ste pe ni sud je utvr dio da su se Amir, Fa dil i Ire na 17. sep tem bra 2011. go di ne na {li u No vom Sa du. Tom pri li kom je Ire na pred lo ì la da odu u No vi Kne è vac i od o{te }e nog Mi lo {a Pe tro vi }a odu zmu no vac ko ji je sta rac, za jed no sa zlat nim na ki tom,

dr `ao u plat ne noj tor bi ci oko vra ta. Do go vor je pao i sve tro je se za pu ti lo u to se ver no ba nat sko se lo. Na red nog da na, u ra nim ju tar wim sa ti ma, sti gli su do ku }e vre me {ne `r tve u Uli ci Uro {a ^o -

Ubi je ni Mi lo{ Pe tro vi}

ba no va 30, ko ju je, tom pri li kom, po ka za la Ire na. Fa dil M. i Amir B. su, po tom, u{li u stam be ni obje kat i pri {li kre ve tu na ko jem je le `ao Pe tro vi}. Na pre pad, Fa dil mu je za dao vi {e uda ra ca pe sni ca ma i no ga ma po gla vi i te -

lu, dok je Amir do ma }i na tu kao ce pa ni com po gla vi. Ta ko su mu na ne li te {ke te le sne po vre de usled ko jih je Pe tro vi} pre mi nuo na li cu me sta. Ka da su na smrt pre tu kli star ca, dvo ji ca No vo sa |a na su uze la tor -

Po li ci ja je za krat ko vre me slo `i la mo za ik i us pe la da ot kri je od go vor ne za stra vi ~an zlo ~in. Pr vo su u No vom Sa du uhap {e ni Fa dil M. i Ire na S, ko ja je, na vod no, od ra ni je po zna va la po koj nog Pe tro vi }a i do la -

Ku }a u No vom Kne `ev cu ko joj se do go dio zlo ~in

bi cu sa `r tvi nog vra ta. U woj je bi lo 250.000 di na ra i zlat ni na kit. Op tu `e ni su pri svo ji li i mo bil ni te le fon, gor wi deo tre ner ke i jak nu o{te }e nog, po sle ~e ga su se svi uda qi li s li ca me sta i iz me |u se be po de li li od u ze te stva ri.

zi la kod we ga u ku }u. Oni su uz kri vi~ ne pri ja ve pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu ko ji im je od re dio pri tvor do 30 da na. Na knad no je, u Ni {u, li {en slo bo de i Amir B. @. Balaban

PO@AR JU^E RANO UJUTRU U VRAWU

Iz go re lo po zo ri {te – U ju ~e ra {wem po `a ru u Vra wu pot pu no je iz go re lo po zo ri {te „Bo ra Stan ko vi}” upr kos to me {to su va tro ga sci sti gli od mah na kon do ja ve – re kao je ko man dant Va tro ga sne bri ga de u tom gra du Ve dran Ta {ko vi}. – Pot pu no je iz go re la bi na, par ter, klu pe, po zo ri {na sa la, bal kon, ka fi}, po drum, od no sno kom plet na unu tra {wost po zo ri {ta „Bo ra Stan ko vi}”, iako je pr vo va tro ga sno vo zi lo na li -

ce me sta do {lo mi nut na kon do ja ve. U po à ru ni je bi lo po vre |e nih. Ta {ko vi} je re kao da je po àr, ko ji je iz bio u obli `woj dis ko te ci, a po tom za hva tio krov po zo ri {ta „Bo ra Stan ko vi}”, uga {en ju ~e po sle pod ne. – Po àr je ra no uju tro iz bio u dis ko te ci „Pa la di jum”, ko ja je otvo re na pre 20 da na, i oda tle se pro { i r io na krov n u

kon struk ci ju po zo ri {ta „Bo ra Stan ko vi}„, ali i u prav cu ka fa ne i re sto ra na „Vraw ski me rak„ i obli ` weg skla d i { ta ugqa – ka zao je Ta {ko vi}. On je is ta kao da su tri vo zi la Va tro ga sne bri ga de u Vra wu i jed no „Sim po vo” va tro ga sno vo zi lo us pe li da pre se ku prav ce {i re wa po `a ra i da ga izo lu ju da ne bi za hva tio i ho tel „Vra w e” u ne p o s red n oj bli zi ni.

– U dis ko te ci „Pa la di jum„ iz go reo je kom ple tan in ven tar, ali je po zo ri {te „Bo ra Stan ko vi}„ naj te è pro {lo. Va tra je za hva ti la i po drum od 300 do 400 kva dra ta is pod ce log po zo ri {ta, u ko jem su bi le sta re stva ri. Po drum smo na li li pe nom da bi smo ugu {i li po àr – re kao je Ta {ko vi}, i do dao da ne mo è da ka è {ta je uzrok po à ra. E. D.

sport

utorak3.jul2012.

dnevnik PRIPREME NOVOSADSKOG SUPERLIGA[A

Voj vo di na da nas pu tu je u Austri ju Omla din ska fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je

DANAS PO^IWE PRVENSTVO EVROPE ZA OMLADINCE (U 19)

Or li }i i pe tli }i de le meg dan U ne de qu je u Ki je vu za vr {e no 14. evrop sko pr ven stvo u fud ba lu, a da nas u Esto ni ji po ~i we Evrop sko pr ven stvo za omla din ce (U 19). U~e stvu ju osam re pre zen ta ci ja, po de -

wih Sr bi ja }e po ku {a ti da iz bo ri u~e {}e na Svet sko pr ven stvo sle de }e go di ne u Tur skoj ({est naj bo qih re pre zen ta ci ja iz Esto ni je }e vi zi ra ti pa so {e, po tri iz sva ke gru pe).

Si no} nim tre nin gom u FC “Vu ja din Bo {kov”, fud ba le ri Voj vo di ne za vr {i li su pr vi, dvo ne deq ni deo pri pre ma za no vu se zo nu. Da nas cr ve no-be la eks pe di ci ja pre se li }e se u austrij ski gra di} Zo hau, gde }e tre ni ra ti i od i gra ti ~e ti ri tre ning utak mi ce u na red nih 10 da na. No vo sa |a ni su, da pod se ti mo, to kom pr vog de la ra da od i gra li dva tre ning su sre ta (Omla di nac, No vi Ba nov ci – 0:0 i Fa kel, Ru si ja – 2:1), a sa da ih o~e ku ju ~e ti ri pro ve re s ja kim ri va li ma.[ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} ima }e pri li ku da u tim su sre ti ma pro ve ri sve kan di da te za tim i de fi ni {e sa stav eki pe ko ja }e is tr ~a ti na meg dan u dru gom ko -

Sa stav

Po zaj mi ce

Bo je re pre zen ta ci je Sr bi je u Esto ni bra ni }e:Fi lip Pa jo vi} (Vi de ot on), Sr |an Mi ja i lo vi}, Fi lip Stoj ko vi}, Uro{ Spa ji} (Cr ve na zve zda), Ivan Pe tro vi}, La zar Ro si} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac), Ste fan Di mi} (Rad/Pa li}), Mar ko Po le ta no vi} i Ne ma wa Ra do ja (Voj vo di na), Uro{ \ur |e vi} (Rad), Mar ko Pa vlov ski i Alek san dar ^a vri} (OFK Be o grad), Mi ro slav Gru ji ~i} (BSK, Bor ~a), Bo ris Var ga (Haj duk, Ku la), \or |e Ra do va no vi} (Na ci o nal Ma de i ra, Por tu gal), Sa {a Iv ko vi} (Te le op tik) i Ni ko la Nin ko vi} i Alek san dar Mi tro vi} (Par ti zan).

Ne ko li ci na mla |ih igra ~a no vo sad skog su per li ga {a oti }i }e, ili je ve} oti {la na po zaj mi ce u dru ge klu bo ve. -Gol man \or |e La zo vi} po no vo ide na po zaj mi cu u Ja vor iz Iva wi ce – re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne Mi o drag Pan te li}. – Vla di mir Ko va ~e vi} tre bao bi da igra u Pro le te ru iz No vog Sa da, dok }e [a le ta Kor di}, ka ko stva ri sto je, pre }i u Mo gren, a Sr |an Be ~e li} }e oti }i u Su tje sku iz Nik {i }a. Osta je da vi di mo {ta }e se de {a va ti s An tvi jem Ja om i gol ma nom Bu di mi rom Ja no {e vi }em.

qe nih u dve gru pe, me |u ko ji ma je i re pre zen ta ci ja Sr bi je. Ti tu lu bra ne [pan ci, ali su oni u Esto ni ju do {li sa no vom ge ne ra ci jom. Or li }i su ot pu to va li u Ta lin u ne {to okr we nom sa sta vu. Ni je se is pu ni la `e qa se lek to ra Zo ra na Ma ri }a da po ve de naj ja ~i tim. Ne }e igra ti Ma ti ja Na sta si} (Fi o ren ti na) i dvo jac iz Par ti za na La zar Mar ko vi} i Ni ko la Ak sen ti je vi}. Ali, i bez

Pr vo ko lo (da nas)

A grupa Gr~ ka - [pa ni ja Esto ni ja - Por tu ga l B grupa En gle ska - Hr vat ska Sr bi ja - Fran cu ska

(16.30) (19.45) (16.30) (17.45)

Dru go ko lo (6. jul)

A grupa Esto ni ja - Gr~ ka (16) Por tu ga l - [pa ni ja (19) B grupa Fran cu ska - Hr vat ska (15.30) Sr bi ja - En gle ska (16.30)

Tre }e ko lo (9. jul)

A grupa Esto ni ja - [pa ni ja Por tu ga li ja - Gr~ ka B grupa Sr bi ja - Hr vat ska En gle ska - Fran cu ska

(16) (16) (19) (19)

Po lu fi na le (12. jul)

A/1 - B/2 (16) A/2 - B/1(19)

Fi na le (15. jul)

Pro tiv ni ci na {im mla di }i ma ni su ni la ki ni na iv ni. Or li }i da nas igra ju s Fran cu skom, sle di duel sa En gle skom (6. ju la), a po sled wi ri val bi }e Hr vat ska (9. ju la). Jed na po be da bi tre ba lo da bu de do voq na da se obez be di pla sman na Svet sko pr ven stvo u Tur skoj (za igra ~e do 20 go di na). - Pr vi ciq je da se pla si ra mo na Svet sko pr ven stvo - ka è se lek tor Zo ran Ma ri}. - Ve ro vat no }e nam jed na po be da bi ti do voq na za tre }e me sto, ali mi }e mo po ku {a ti da ura di mo ne {to vi {e. Ova ge ne ra ci ja mo è mno go, to je po ka za la i u kva li fi ka ci ja ma u No vom Ssa du, ka da smo nad vi si li Nem ce, Ru mu ne i Ma |a re. U da na {wem me ~u s fran cu skim pe tli }i ma se lek tor Ma ri} ne }e mo }i da ra ~u na na Ni ko lu Nin ko vi }a iz Par ti za na, ko ji mo ra da pa u zi ra zbog par nih kar to na iz kva li fi ka ci ja. - Po mno gi ma re pre zen ta ci ja Fran cu ske ima naj ja ~i tim - kon sta tu je Ma ri}. - Sa vla da li su nas u apri lu na tur ni ru u Por tu ga li ji (2:0), ali se mno go to ga od ta da pro me nu lo. Mi smo od ra di li do bre pri pre me i na da mo se da mo è mo do po voq nog re zul ta ta. Si gur no je da }e nam Nin ko vi} ne do sta ja ti, kao i Ak sen ti je vi}. Kva li fi ka ci je smo od i gra li bez La za ra Mar ko vi }a, ta ko da to i ne }e po re me ti ti na {u igru. Raz mi {qa mo po zi tiv no, ova ge ne ra ci ja bi mo gla da do gu ra do sta da le ko u Esto ni ji. Na rav nio za to je po treb no i do sta sre }e. Ve }i nu me ~e va pre no si }e Evro sport, a me ~e ve na {e re pre zen ta ci je i RTS. G. Kova~

lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, po bed ni ku du e la Su du va (Li tva ni ja) – Da u ga va (Le to ni ja), ko ji je na pro gra mu 19. ju la u No vom Sa du. -U Zo hau }e mo od ra di ti 14 tre nin ga i od i gra ti ~e ti ri utak mi ce s ozbiq nim, evrop skim ti mo vi ma – re kao je Za gor ~i}. – Ima }e mo, da kle, od li~ nu pri li ku da pu no to ga vi di mo u na {oj igri, {ta tre ba da is pra vi mo i do te ra mo, ali i da stek ne mo ja sni ju sli ku o mo gu} no sti ma sva kog igra ~a i da pro ce ni mo u ka kvoj se for mi sva ki od wih na la zi. U ovoj fa zi pri pre ma prak ti~ no po ~i we mo da de fi ni {e mo sa stav, a mo }i }e mo da se uve ri mo ko ji igra ~i mo gu u pot pu no sti da is pu ne oba ve ze ko je pred wih po sta vi mo kao za da tak. Na put }e kre nu ti 20 igra ~a, plus tro ji ca gol ma na, s tim da

Spi sak put ni ka Na spi sku put ni ka ko ji }e tre ni ra ti u Zo ha uu, na la ze se: gol ma ni Ne ma wa Su pi}, Sr |an Zza ku la i Mar ko Kor di} i igra ~i: Pe tar Ssku le ti}, Mi ro slav Ste va no vi}, Ne ma wa Bil bi ja, Mi ro slav Vu li }e vi}, Vla dan Pa vlo vi}, Bo jan Na sti}, Edin Ru ste mo vi}, Abu ba kar Ouma ru, Ama mi da Sil va Mo re i ra, Bra ni slav Traj ko vi}, Igor \u ri}, De jan Ka ran, Mi lo van Mi lo vi}, \or |e Ssu {war, Mir ko Iva ni}, Mi lan Bo jo vi}, Mi lo{ De le ti}, Vuk Mi to {e vi}, Na e me ka A|u ru i Go ran Smi qa ni}. Po red {e fa stru~ nog {ta ba Zla to mi ra Za gor ~i }a, s eki pom }e ra di ti we go vi po mo} ni ci Zol tan Sa bo i Spa so je Je la ~i}, kao i tre ner gol ma na Sa {a To di} i kon di ci o ni tre ner Mi lan [o la ja. Na spi sku put ni ka su i dr Bor ko Vu ko sav, fi zi o te ra pe u ti Go ran Ma ri jan i Ne ma wa Mi ji}, eko nom Ne ma wa Jo ta no vi} i se kre tar stru~ nog {ta ba Og wen Kr sma no vi}. Vo |e pu ta bi }e sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li} i ge ne ral ni se kre tar Ra di sav Ra bre no vi}.

wi m a je da do b rim ra d om i igra ma do ka `u da im je me sto me |u pr vo ti mi ci ma, a on da i star te ri ma. Na go ve {te no je da }e te vi i va {i sa rad ni ci po gle da ti oba du e la pr vog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe iz me |u li tvan skog i le ton skog klu ba? -To je pre ci zi ra no i ve} smo se do go vo ri li da }e u Li tva ni ju pu to va ti Zol tan Sa bo, dok }u ja pra ti ti re van{ u Le to n i j i. @e li mo da do u de ta qe upo zna mo bu du }eg su par ni ka ka ko bi smo sprem ni do ~e ka li du e le s wim - re kao je Za gor ~i}. Ho lan |a nin Ser `i wo Grin i ~el ni qu di Voj vo di ne raz go va -

De tqa s pro ver ne utak mi ce Voj vo di na - Fa kel

me |u wi ma ne }e bi ti omla din ski re pre zen ta tiv ci Mar ko Po le ta no vi} i Ne ma wa Ra do ja, ko ji su s re pre zen ta ci jom do 19 go di na na Evrop skom pr ven stvu u Esto ni ji. -Ima }e mo na ras po la ga wu igra ~e na ko je ra ~u na mo za na red nu se zo nu, a me |u wi ma }e bi ti i no vaj li ja Edin Ru ste mo vi}, ko ji se po ka zao kao ve o ma in te re san tan igra~ i ko ji bi mo gao da bu de pra vo po ja ~a we na sre di ni te re na – oce nio je Za gor ~i}. – Pred lo `i li smo mo ji sa rad ni ci i ja klup skim ~el ni ci ma da s wim pot pi {u ugo vor i da i on pu tu je u Austri ju, {to je pri hva }e no.

Pr vi ri val Ko pen ha gen Po zna ti su ter mi ni od i gra va wa pri ja teq skih me ~e va u Austri ji. Pr vu utak mi cu Voj vo di na }e od i gra ti 6. ju la s dan skim Ko pen ha ge nom, a dru gi duel pla ni ran je za 8. jul, ka da }e se na spram cr ve no-be lih na }i eki pa ukra jin ske Ta vri je. ^e {ki Ja blo nec bi }e pro tiv nik No vo sa |a ni ma 11. ju la, a po sled wa pro ve ra bi }e s ni `e ra zred nim austrij skim ti mom SV Vurm la 13. ju la u Be ~u.

FKVoj vo di na.rs

Moj sov osta je u No vom Sa du Da niel Moj sov, {to per cr ve no-be lih, ni je na spi sku put ni ka za pri pre me u Austri ji. On ni je pri hva tio mo gu} nost da pro du ì ugo vor s Voj vo di nom i osta }e da tre ni ra u FC “Vu ja din Bo {kov”. -Po nu di li smo svim igra ~i ma ko ji ma ugo vo ri usko ro is ti ~u da pro du è sa rad wu s na ma, a Moj sov to ni je è leo da u~i ni – re kao je pred sed nik Voj vo di ne Rat ko Bu to ro vi}. – On je i da qe na{ igra~ pod ugo vo rom i svo je pro fe si o nal ne oba ve ze iz vr {a va }e u No vom Sa du. Ne }e s eki pom i}i u Austri ju, a Voj vo di na }e po {to va ti od red be va è }eg ugo vo ra s wim. Na ja vi li ste da }e u no voj se zo ni je dan od ci qe va bi ti afir ma ci ja mla dih fud ba le ra, po ni klih u omla din skoj {ko li? -To je ste je dan od na {ih ci qe va, ali }u po no vi ti i to da }e mo bi ti ve o ma opre zni ka da su ti mla di }i u pi ta wu. Ne è lim da ih iz gu bi mo i zbog to ga je na svi ma na ma ose tqiv za da tak da pro ce ni mo ka da je pra vi tre nu tak da ih gur ne mo u va tru. U sva kom slu ~a ju, do bi }e pri li ku da po ka ù po ten ci jal i na

ra li su o to me da ovaj tam no pu ti ve zni igra~ pot pi {e za No vo sa |a ne, {to se jo{ uvek ni je do go di lo. Do sko ra {wi igra~ Lev skog iz So fi je i ne ka da {wi mla di re pre zen ta ti vac Ho lan di je ni je se ja vio da li pri hva ta uslo ve za sa rad wu i, za sa da, ni je po zna to ho }e li za du `i ti cr ve no-be li dres i pri dru `i ti se eki pi. U Austri ju }e eks pe di ci ja Voj vo di ne kre nu ti da nas. A. Predojevi}

HAJDUK PO^EO PRIPREME

Iz Ku le na Ta ru

NO V O S AD S KA [KO L A FUD B A L A „SI NI [A MI HAJ LO VI]” U GR^ KOJ: Ma li {a ni iz no vo sad ske [ko le fud ba la „Si ni {a Mi haj lo vi}” ot pu to va li su u Gr~ ku, gde }e tre }i put za re dom u~e stvo va ti na pre sti `nom tur ni ru Ka li vas kup, na po lu o str vu Hal ki di ki.Pro {log le ta jed na od eki pa iz ove

{ko le je osvo ji la pr vo me sto, a ovog pu ta nad me ta }e se tri ge ne ra ci je, de se to go di {wa ci, je da n a e s to g o di {wa c i i tri n a e s to g o di {wa ci.No vo sad ska eks pe di ci ja bro ji 53 ~la na, a po red tur ni ra pla ni ra no je da ma li {a ni odu na Sve tu go ru, po se te Zej tin lik i vi de gr~ ke zna me ni to sti.

Fud ba le ri Haj du ka po ~e li su pri pre me. Naj pre je igra ~e po zdra vio pred sed nik klu ba Zo r an Osma j i}, a po t om su {ef stru~ nog {ta ba Ve li~ ko Ka pla no vi} i we go vi sa rad ni ci oba vi li pro ziv ku i sa op {ti li plan ra da. - Dva pu ta dnev no ra di }e mo u Ku li do 11. ju la, a on da }e mo se pre se li ti na Ta ru. Od i gra }e mo i dve kon trol ne utak mi ce ko je }e po slu ì ti kao test za no vaj li je.U sre du ugo sti }e mo ru sku eki pu Fa kel iz Vo ro we à, a pred put na Ta ru ri val }e nam bi ti Ba~ ka To po la - re kao je Ka pla no vi}. Haj du ka }e na Ta ri od i gra ti i ~e ti ri utak mi ce, a ri va li }e bi ti No vi Pa zar, Na pre dak iz Kru {ev ca, Bo rac iz â~ ka i Je din stvo Pu te vi iz Uì ca. Haj du ka }e se 25. ju la vra ti ti u Ku lu, gde }e re a li zo va ti za vr {nu fa zu pri pre ma, a u~i star ta pr ven stva sna ge }e od me ri ti

s no vo sad skim Pro le te rom i u Zre wa ni nu s Ba na tom. - Ima mo do sta mla dih igra ~a pa tre ba na pra vi ti pro ce nu {ta je za wih u ovom mo men tu naj bo qe, da li da osta nu ili da odu ne -

Stra teg Haj du ka je igra ~e po tom upo znao i sa ku} nim re dom, a za tim na gal sio: - Zbog ve l i k ih vru } i n a, do od l a s ka na Ta r u, mo r a t e se hra n i t i is k qu ~ i v o na

Var ga u re pre zen ta ci ji Na pro ziv ku {e fu stru~ nog {ta ba Ve li~ ku Ka pla no vi }u i we go vim sa rad ni ci ma Ne na du Ce ro vi }u, Vla di mi ru Pro ~i kje vi }u i Mir ku Ra du lo vi }u ja vi lo se 28 fud ba le ra: gol ma ni Bra}, Pe ri} i La ti no vi}, igra ~i u po qu: Mak si mo vi}, Ko va ~e vi}, ]o vin, Ki{, Zo ri ca, Pe jo vi}, Vor ka pi}, Cvet ko vi}, ]u lum, Se ku li}, La li}, Me zei, Ve se li no vi}, Pe ru ni ~i}, Kr {i}, Ka u rin, Su {i}, Bo {ko vi}, Po po vi}, Jo va no vi}, Ve te ha, [ve qo, Ho do nic ki, Mi ro sa vqev i Gro zdi}. Zbog oba ve za u re pre zen ta ci ji na pro ziv ku se ni je ja vio mla di Var ga, a na pro ziv ci ni je bi lo ni La za ra Ve se li no vi }a, ali se we gov do la zak br zo o~e ku je. gde na po zaj mi cu, jer je za wih naj bo qe da ne gde igra ju. Do Ta re bi tre ba li da kom ple ti ra mo po gon i ove da ne }e mo i is ko ri sti ti za to - re kao Ka pla no vi}.

sta d i o n u. Iz b e g a v aj t e br z u hra n u. Na ovo vam skre } em pa ` wu zbog vas i va { e g a zdra v qa. \. Bojani}

SPORT

dnevnik

utorak3.jul2012.

[to je dru gi ma te {ko, [pan ci ma je la ko Ini je sta naj bo qi igra~ Ni je bi lo di le me u ve zi sa od lu kom da naj bo qi po je di nac Evrop skog pr ven stva bu de ve zni igra~ [pa ni je i Bar se lo ne An dres Ini je sta.Svih 11 ~la no va `i ri ja Evrop ske fud bal ske uni je gla sa lo je za ovog sjaj nog

po go dak je naj ka sni ji ika da po stig nut na me ~e vi ma SP. Jo{ je dan {pan ski re pre zen ta ti vac je po neo na slov naj bo qeg na EP, ]a vi Er nan dez je bio pr vi igra~ na {am pi o na tu 2008. u Austri ji i [vaj car skoj.

Tim pr ven stva Gol ma ni: \an lu i |i Bu fon (Ita li ja), Ikar Ka si qas ([pa ni ja), Ma nuel No jer (Ne ma~ ka), od bra na: @e rar Pi ke ([pa ni ja), Fa bio Ko en trao (Por tu ga li ja), Fi lip Lam (Ne ma~ ka), Pe pe (Por tu ga li ja), Ser hio Ra mos ([pa ni ja) i @or di Al ba ([pa ni ja), sre di na te re na: Da ni e le de Ro {i (Ita li ja), Sti ven Xe rard (En gle ska), ]a vi Er nan des ([pa ni ja), An dres Ini je sta ([pa ni ja), Sa mi Ke di ra (Ne ma~ ka), Ser hio Bu skets ([pa ni ja), Me sut Ozil (Ne ma~ ka), An drea Pir lo (Ita li ja) i ]a bi Alon so ([pa ni ja), na pad: Ma rio Ba lo te li (Ita li ja), Sesk Fa bre gas ([pa ni ja), Kri sti ja no Ro nal do (Por tu ga li ja), Zla tan Ibra hi mo vi} ([ved ska) i Da vid Sil va ([pa ni ja). fud ba le ra.An dres Ini je sta je od i grao jo{ je dan od li ~an tur nir. Qu bi te qi oma le nog fud ba le ra pam te Svet sko pr ven stvo 2010. go di ne ka da je u 27. mi nu tu pro du `et ka po sti gao od lu ~u ju }i gol u fi nal noj utka mi ci pro tiv Ho lan di je. Ina ~e, taj

Osim iz bo ra naj bo qeg fud ba le ra, Uefa je ob ja vi la i li stu 23 naj bo qa igra ~a pr ven stva u ko jem je ~ak 10 fud ba le ra ak tu le nog pr va ka, me |u wi ma i ka pi ten Iker Ka si qas, ko me je fi nal ni me~ bio sto ti u dre su [pa ni je.

Se lek tor [pa ni je Vi sen te del Bo ske sma tra da }e se lek ci ja ko ju vo di na sta vi ti da se kre }e utvr |e nom sta zom i to jo{ mno go go di na. - Ovo je fe no me nal na ge ne ra ci ja fud ba le ra, ko ji zna ju ka ko da igra ju. Ja san je put ko jim ide mo i za to sa da ne sme mo da raz mi {qa mo sa mo o Svet skom pr ven stvu u Bra zi lu, ve} i o ono me {to }e do }i po sle to ga - re kao je Del Bo ske. [pan ci su neo ~e ki va no ube dqi vo sa vla da li Ita li ju (4:0) u fi na lu. To me su ku mo va li ra no pri mqe ni gol, ali i po vre de Kje li ni ja i Mo te - u slu ~a ju ovog dru gog, se lek tor ]e za re Pran de li ni je imao pra vo iz me ne. - Ita li ja je od i gra la od li ~an tur nir, ali ni je ima la sre }e sa zdra vqem igra ~a. ^i ta va fi nal na utak mi ca je bi la od li~ na za nas. Kon tro li sa li smo me~, oni su pre ti li kod re zul ta ta 1:0, ali po sle je sve do {lo na svo je - ob ja snio je Del Bo ske i do dao:- Ima li su dan ma we za od mor, mno go vre me na igra li sa igra ~em ma we i ni je im bi lo la ko. Del Bo ske je ve }i nu utak mi ca na EP po ~i wao bez kla si~ nog cen tar fo ra, sa Se skom Fa bre ga som na po zi ci ji „la `ne de vet ke”. Is ta kao je da ni je bit no ima te li na pa da ~a u ti mu, ako ima ko da po sti `e go lo ve.

Stra teg cr ve ne fu ri je Vi sen te del Bo ske

- Naj va `ni ja stvar u fud ba lu je ste da ti gol i mi smo po ka za li ko li ko in te li gent ne igra ~e ima mo. \or di Al ba je bio stre lac u fi na lu, to ume i Ar be loa. Tim je iz ba lan si ran, ima mo i na pa da ~e, ali sam igrao sa oni ma ko ji su tre nut no u bo qoj for mi.

nu asi sten ci ju, a la ska vo pri zna we je pri pa lo [pan cu ko ji je na te re nu pro veo ma we vre me na ne go Go mes. [pa nac je Zlat nu ko pa~ ku prak ti~ no re zer vi sao u po sled wih {est mi nu ta fi nal ne utak mi ce. Pr vo je u 84. mi nu tu po sti gao tre }i gol za [pa ni ju, a ~e ti ri mi nu ta ka sni je je asi sti rao Ma ti za ~e tvr ti po go dak.

la ko jer je utak mi ca de lo va la ta ko, ali mi smo po la ko na pre do va li na ovom tur ni ru. Ita l i j a n i su bi l i umor n i, dru gi gol ih je ve o ma po go dio ka zao je Ka si qas, pr vi igra~ sa 100 po be da u na ci o nal nom ti mu!

[pan ski me di ji u ek sta zi [pa ni ja je fud bal ska ve le si la. Je di na je evrop ska re pre zen ta ci ja do sa da ko ja je osvo ji la tri ve li ke ti tu le za re dom: dva pu ta pr vak Evro pe, jed nom pr vak sve ta. Za to je i zo vu cr ve na fu ri ja! Gol man Iker Ka si qas na sta vio je ne ve ro va tan niz - i da qe ni je pri mio gol u fi na lu. Na pa da~ Fer nan do To res po stao je pr vi igra~ ko ji je dao go lo ve u dva fi na la evrop skih pr ven sta va. Ova ko su na slo vi iz {pan skih me di ja, od mah po sle me ~a: „Mar ka” - „Hva la, hva la, hva la!”. „As”: „Tro stru ki {am pi o ni” „Mun do de por ti vo”: „[am pi o ni, {am pi o ni, {am pi o ni”.

To re su Zlat na ko pa~ ka Fer nan do To res osvo jio la skvu na gra du naj bo qeg strel ca za vr {nog tur ni ra EP. UEFA je na zva ni~ nom saj tu ob ja sni la da u slu ~a ju jed na kog bro ja po stig nu tih go lo va od lu ~u ju asi sten ci je, od no sno vre me pro ve de no na te re nu. Ta ko je na pa da~ [pa ni je osim tri po got ka upi sao i jed nu asten ci ju, a sve to u 189 mi nu ta (bez su dij skih na dok na da

Ka pi ten Iker Ka si qas ka zao je da ni je bi lo la ko po be di ti Ita li ju, iako je [pa ni ja na kra ju ste kla ve li ku pred nost. - Ono {to je te {ko, mi smo u~i ni li la kim. Ne ki qu di mi sle da je 4:0 pro tiv Ita li je

PRE DRAG MI JA TO VI] HVA LI [AM PI O NE

Po sta vi li do ma }i za da tak Pre drag Mi ja to vi}, le gen dar ni fud ba ler ma drid skog Re a la i od li ~an po zna va lac pri li ka u {pan skom fud ba lu, ni je iz ne na |en uspe hom fu ri je na EP. Mi ja to vi} sma tra da je [pa ni ja po sta vi la do ma }i za da tak svim osta lim re pre zen ta ci ja ma. - Od po ~et ka {am pi o na ta su bi li pr vi fa vo ri ti za tro fej. Ovaj tri jumf, tre }i uza stop ni na ve li kim tak mi ~e wi ma, pred sta vqa kon ti nu i tet ono ga {to su ra di li pret hod ne ~e ti ri go di ne. I{li su od ma weg ka vi {em. I pre dve go di ne na Mun di ja lu u pr vom me ~u su iz gu bi li od [vaj car ske, pa su na kra ju bi li svet ski pr va ci. Isto ri ja se po no vi la, u pr vom ko lu EP pro tiv Ita li ja na su igra li sla bo i mu ~i li su se. Ipak, sve je ne -

ka ko kul mi ni ra lo u fi na lu. Sa da }e svi mo ra ti ozbiq no da se za mi sle ka ko da ih za u sta ve - re kao je Mi ja to vi}. Tro fej ni na pa da~ ipak ni je o~e ki vao ona ko ube dqiv tri jumf eki pe se lek to ra Del Bo skea u fi nal nom me ~u. - De si lo se ne {to ne ve ro vat no. Fi nal ne utak mi ce su obi~ no te sne, a ovo je bi la fud bal ska lek ci ja ko ju su [pan ci o~i ta li Ita li ja ni ma pred ce lom Evro pom. Osta li re zul ta ti su o~e ki va ni. Zna li smo da }e Nem ci do gu ra ti da le ko, da }e Ita li ja kao i obi~ no bi ti kon ku rent na sa tvr dom od bra nom. Ne pri jat no iz ne na |e we za me ne je br za eli mi na ci ja Ho lan di je - na gla sio je Mi ja to vi}.

Ita li ja ni ni su kri li su ze

Fer na do To res

vre me na), ko li ko je ukup no od i grao na EP. Za ni mqi vo je da je naj bo qi stre lac {am pi o na ta Sta rog kon ti nen ta od i grao pet utak mi ca, u dva me ~a je bio star ter, a tri u{ao s klu pe! To res je po sti gao tri go la na tak mi ~e wu u Poq skoj i Ukra ji ni, a isti u~i nak su ima li i Ma rio Man xu ki} (Hr vat ska), Ma rio Go mes (Ne ma~ ka), Ma rio Ba lo te li (Ita li ja), Kri sti ja no Ro nal do (Por tu ga li ja) i Alan Xa go jev (Ru si ja).To res i Go mes iz dvo ji li su se iz ove gru pe jer su osim tri go la ima li i po jed -

Naj bo qi stre lac EP je bio skro man u ko men ta ru svog ali i uspe ha ti ma. - Mno go smo ra di li i sma tram da su re zul ta ti ko je smo ostva ri li sa svim za slu `e ni. Ova se lek ci ja je vr lo mla da i pred sto ji joj sve tla bu du} nost a ve} smo po sta li deo isto ri je - re kao je To res. Li sta stre la ca: 1. To res 3 go la (189 mi nu ta), 2. Go mez 3 go la (282 mi nu ta), 3. Xa go ev 3 go la (253 mi nu ta), 4. Man xu ki} 3 go la (270 mi nu ta), 5. Ba lo te li 3 go la (421 mi nut), 6. Ro nal do 3 go la (480 mi nu ta).

Te {ko se mi re azu ri sa ~e ti ri go la u svo joj mre ì u po sled woj utka mi ci EP. Osva ja we sre br ne me da qe ma la je ute ha za ka pi te na Ita li je \an lu i |i Bu fo na i sa i gra ~e. Ipak, is ku sni ~u var mre è pri zna je da su [pan ci bi li su per i or ni. - Ni {ta ni je mo glo da se ura di, ski dam im ka pu! Ovo je bio od li ~an tur nir, bi lo je le po is ku stvo. Ja sno je da è li te da ga osvo ji te ka da ste ve} do {li do fi na la, ali ta mo smo se su o ~i li sa eki pom ne pro ce wi ve vred no sti - re kao je Bu fon i jo{ do dao: - Ima li smo sjaj nu po dr {ku sa tri bi na to kom ce log tur ni ra. Na dam se da smo une li bar ma lo ra do sti u sve do mo ve {i rom Ita li je. Se lek tor ]e za re Pran de li oce nio je da je ri val de lo vao da le ko sve ì je od we go vog ti ma. - Mo ra li smo do sta da tr ~i mo, ali smo ubr zo shva ti li da ne }e mo mo }i du go da iz dr ì mo u tom rit mu. Sve to nam je po re me ti lo

Pran de li te {i Ba lo te li ja

rav no te `u, a mi smo tim ko ji mo ra da bu de fi zi~ ki bes pre kor no spre man ka ko bi pru `io mak si mum - is ta kao je Pran de li. Kor mi lar azu ra je is ta kao da je {am p i o n at u Poq s koj i Ukra ji ni bio iz u ze tan za we go vu eki pu.

- @e lim da po hva lim mo je mom ke za ono {to su ura di li to kom Evrop skog pr ven stva. Mo ra mo da na sta vi mo da na pre du je mo kao eki pa i sva ka ko po ku {a mo da za ova kve tur ni re bo qe tem pi ra mo for mu i opo ra vi mo se po sle na por nih se zo na - ka zao je Pran de li.

Tre ner Ita li je je imao do sta mu ke da umi ri svo je fud ba le re po za vr {et ku me ~a. Mno gi od wih ni su kri li su ze, pla kao je is ku sni Pir lo, Bo nu }i, Bar za qi, Mon to li vio... Po raz je, ~i ni se naj te `e pao Ba lo te li ju. Tem p e r a m ent n i Ba l o t e l i je, po {to je su di ja od svi rao kraj me ~ a, otr ~ ao u svla ~ i o n i c u. Ma u ro Vla do vi~, tim me na xer eki pe, mo rao je da ga pod se ti da tre ba da se vra ti na te ren i pri su stvu je uru ~e wu na gra da za osva ja we dru gog me sta. Pran de li je mla dom fud ba le ru po ku {ao da po mog ne re ~i ma: - Ob ja snio sam mu da je ovo gor ko is ku stvo deo od ra sta wa, sa zre va wa i da mo ra da ga pri hva ti. Za to sam mu re kao da se mo ra vra ti ti na te ren, da bu de sa svo jim sa i gra ~i ma ko ji su isto mno go tu go va li, ali i ka ko bi ~e sti tao pro tiv ni ku ko ji nas je za slu `e no po be dio - re kao je Pran de li.

sport

utorak3.jul2012.

SPARTAK ZLATIBOR VODE PO^EO PRIPREME

S PRIPREMA PARTIZANA U SLOVENIJI

Ste fan [}e po vi} u pr vom pla nu U drugoj prijateqskoj utakmici na pripremama u Sloveniji fudbaleri Partizana pobedili su austrijsku ekipu Viner Noj{tad sa 2:1 (2:1). Strelci za crno - bele bili su Stefan [}epovi} i Nemawa Tomi}. Trener Vermezovi} zadovoqan je izdawem svojih pulena na ovoj utakmici.

Stefan [}epovi} se veoma dobro kretao i postigao je gol. - Vidi se da je kasnije po~eo sa pripremama, ali se odli~no kretao za {ta je i nagra|en. Svaki kontakt sa loptom je bio opasan po Noj{tad i mislim da }e Stefan biti poja~awe - rekao je trener. - Zadovoqan sam, s obzirom da sam na debiju postigao gol, iako je to pripremna utakmica.

dnevnik

Go lu bo vi ni kad broj ni ji Trener fudbalera Spartaka ZV Zoran Milinkovi} izbrojao je 38 imena na prvoj prozici na prozivci i po~etku priprema za novu sezonu. Nakon sastanka igra~a sa trenerom Milinkovi}em i predsednikom kluba Draganom Simovi}em, odra|en je i prvo treninig. – @elimo da i naredne sezone igramo bitnu ulogu u Superligi Srbije, da budemo u gor-

wem delu tabele, pa nam zbog toga i predstoje ozbiqne pripreme. Za sada jo{ nije bilo mnogo transfera, poja~ao nas je Borko Veselinovi}, imamo dosta igra~a na probi, ali i o~ekujemo da bude i odlazaka. Nije tajna da postoji interesovawe za vi{e na{ih igra~a, pre svih za Aleksi}a, Pu{kari}a, Ota{evi}a, Stevanovi}a... U zavisnosti od oldazaka,

^o vi} oprav da no od su tan Na prvom treningu su bili: Branimir Aleksi}, Nikola Stijakovi}, Nikola Mirkovi}, Nikola Kova~evi}, Milan Joksimovi}, Stefan \or|evi}, Milan Vojvodi}, \or|e \uri}, Dino [arac, Aleksandar Kova~evi}, \or|e Despotovi}, Fahrudin \ur|evi}, Marko Adamovi}, Goran Antoni}, Aleksandar Noskovi}, Vladimir Ota{evi}, Sini{a Stevanovi}, Darko Pu{kari}, Bojan Bjedov, Vidak Brati}, Vladimir Torbica, Borko Novakovi}, Miqan Milivojev, Borko Veselinovi}, Danijel Farka{, Miqan Qubenovi}, Milo{ Boki}, Neboj{a Mezei, a na probi su Milan Radin, Uro{ Stepanovi}, Goran Adamovi}, Slobodan Vukoqak, Nemawa Markovi}, Marko Stanojevi}, Bojan Kremenovi}, Nemawa Vidovi} i Dae Jun Seo. Nemawa ^ovi} se oporavqa nakon operacije, ali se uredno javio u klub.

Su bo ti~ ki fud ba le ri ju ~e su ima li pr vi tre ning

radi}emo na popuwavawu tima, a i odlasci }e u odre|enoj meri i diktirati buxet – istakao je predsednik Simovi}. Pripreme }e biti podeqene u vi{e faza. Prvi deo u trajawu od dve nedeqe }e se raditi u Subotici, potom sledi nastavak na Zlatiboru, pa nakon dve nedeqe povratak u Suboticu. Pripreme }e, kako je to i red,

biti pro{arane brojnim prijateqskim susretima. – Vide}emo {ta }e se jo{ izde{avati, prelazni rok je dug, a za sada su svi igra~i od pro{le sezone tu. Imamo dosta mladih fudbalera na prvom treningu. Jesu mladi, ali su zato veliko blago Spartaka, a sve }emo ih podrobno proveriti do polaska na Zlatibor – rekao je Milinkovi}.

KUP KAWI@E ZA PIONIRE

Nad me ta le se 24 eki pe Ste fan [}e po vi}

- S obzirom da smo odigrali sa novom postavom u potpunosti sam ohrabren rezultatom. Vodili smo igru, stvarali {anse i zaslu`eno pobedili. Na nekim igra~ima se videlo da nisu dugo igrali, odnosno da su kasnije po~eli pripreme, ali sve }e se to ispraviti - rekao je Vermezovi}. U jednom periodu Noj{tad je do{ao do daha ? - Jesmo na kraju imali i sre}e, ali mislim da smo je zaslu`ili jer smo uglavnom bili boqi.

Mislim da je najbitnije da se ekipa uigrava i da spremni do~ekujemo kvalifikacije za Ligu {ampiona. Videlo se da sam malo kasnije po~eo sa pripremama, ali mislim da }e to sve do}i na svoje - rekao je [}epovi} i dodao: - Saigra~i su me zaista hranili loptama pa sam lako dolazio u {anse. Nadam se da }u do zvani~nih utakmica bi ti jo{ ubo ji ti ji- na da se mladi napada~. I. Lazarevi}

Fudbalski klub Potisje iz Kawi`e bio je doma}in i organizator turnira za najmla|e

fudbalere, u ~etiri uzrasne kategorije, koji je okupio 24 ekipe. Pored mali{ana sa severa

USKORO U BE^EJU

Tur nir u ma lom fud ba lu Tradicionalni turnir u malom fudbalu u Be~eju po~e}e 10. jula i dvori{tu DTV Partizan. Mobilna ekipa organizatora, Sport za sve op{tine Be~ej, OFK Be~ej 1918 i Be~ejsko udru`ewe mladih – BUM, svako u svom domenu obavqaju zavr{ne pripreme za ovu atraktivnu manifestaciju. - Prijavqivawe je uveliko krenulo i zainteresovanost je zavidna. Kotizacija za senire iznosi 8.000 dinara, veterani treba da uplate 5.000, a pioniri (ro|eni 1997. godine i kasnije) 4.000 dinara. Nagradni fond u seniorskoj konkurenciji je 200.000 dinara rekao je u ime organizatora Milorad Raki} - Raka. On }e se javiti na telefone 063/7074224, 066/9542602 zainteresovanima da u~estvuju na turniru u Be~eju. Kotizacija se upla}uju na `iro ra~un Eurobank EFG broj: 250-2090000085760-90. V. J.

ZAVR[ENA REGIONALNA LIGA VETERANA

Tro fej ni het-trik Be ~e ja ca Najavqeni trijumf vaterpolo veterana Be~eje u Regionalnoj ligi pre ne{to vi{e od dva meseca se obistinio. Majstori ostaju majstori! Bez obzira na godine, Be~ejci su jo{ jedanput dokazali da su bili i ostali privr`eni vaterpolo sportu. Jer, tre}u godinu zaredom pobednici su Regionalne lige vaterpolo veterana. - Ne smemo da sru{imo sad po stare dane ono {to smo u mladosti gradili - u jednoj re~enici sve je rekao Zvezdan Kapri{, koji je bio u timu kada se iskr~io put do prve lige nekada{we Jugoslavije, a i sada ima va`nu ulogu ne samo u vodi, ve} i na suvom vezanu za organizaciju. Do nove titule „dekice sa Tise“ do{le su posle fajnal fora odigranog u Somboru, gde se i rodila ideja za aktuelno takmi~ewe. Prvog dana pobedili su osije~ku Krunu s ubedqivih 20:8, a Vojvodina je bila uspe{nija od Partizana rezultatom 12:9. Pre o~ekivanog finala, Beogra|ani su u borbi za tre}e mesto pobedili Osje~ane sa 7:5. Finale je, pomalo i neo~ekivano, donelo neizvesnost. Jer, po-

~etkom marta Be~ejci su pobedili Novosa|ane na Bawici s ubedqivih 15:8, a sada je bilo tesnih 10:9. - Rival je poveo sa 2:0, ali smo ubrzo izjedna~ili i u daqem toku utakmice imali smo stalno prednost. Na dva minuta pre kraja bilo je dva razlike za nas i imali smo napad, ali ga nismo materijalizovali i Novosa|ani su to iskoristili da smawe na kona~nih 10:9. Mo`da smo se malo i opustili u finalu, ali u svakom slu~aju zasluèno smo ukwiìli trofejni het-trik i ne nameravamo na ovome da se zaustavimo - najavquje nastavak vladavine u konkurenciji veterana Zvezdan Kapri{. Idu}e sezone }e Be~ejci, najverovatnije, biti ja~i za Gorana Krstono{i}a. Takav igra~ }e biti nova mora za rivale. Uostalom, wegov vr{wak I{tvan Mesaro{ je ove sezone bio ubedqivo najboqi strelac lige, pa kada se stari tandem iz vremena kada je Be~ej harao Evropom udruì... To je upozorewe ostalima da se pripreme za nov sezonu ako èle da svrgnu s trona Be~ejce. V. Jankov

Po bed ni~ ki sa stav de ~a ka Sen te ro |e nih 2004.

Ba~ke i Potisja iz Kawiè, Sente, Subotice, Pali}a, ântavira, Hajdukova, Malih Pijaca i Totovog Sela, kod de~aka ro|enih 2002. godine, gde je u konkurenciji bilo osam ekipa, u goste su do{li i vr{waci iz Kozare (Banatsko Veliko Selo) i @AK-a (Kikinda). U konkurenciji de~aka ro|enih 2004. godine Sen}ani su osvojili prvo mesto sa 12 bodova, u ~etiri pobede postigli su 17 golova i nisu primili ni jedan. Na drugom mestu je AFK iz Ade, a na tre}em Potisje iz Kawiè. Najboqi golgeter je I{tvan Mesaro{ (AFK) sa sedam golova, za najboqeg golmana progla{en je Norbert Rac Sabo (Senta), a za najboqeg igra~a Milan Boti} (Potisje). Kod de~aka ro|enih 2003. godine pobedu je odneo sastav Ba~ke 1901 iz Subotice sa 15 bodova, na drugom, odnosno tre}em emstu su Pali} i Senta sa po 7 bodova. Najboqi strelac je Ogwen [u{war (Ba~ka 1901), za najboqeg golmana progla{en je

Vuk Stani} (Pali}) a za najboqeg igra~a Denis Ra{ka (Senta). U konkurenciji de~aka ro|enih 2002. godine, gde se nadmetalo osam ekipa, finale izme|u ântavira i Sente zavr{eno je bez golova, a boqim izvo|ewem penala (6:5) slavili su ântavirci. Za 3.mesto Ba~ka 1901 je nadigrala doma}e Potisje 4:1. Najboqi strelac je bio Ogwen [u{war (Ba~ka 1901) sa 11 postignutih golova, za najboqeg igra~a progla{en je Viktor Rac Sabo (Senta), a za najboqeg golmana Ako{ Pe{ti (ântavir). Me|u {est ekipa de~aka ro|enih 2001. godine pobeda je pripala sastavu Potisja sa 15 bodova, drugi je Dribling iz Subotice sa 12 i tre}i Vinogradar iz Hajdukova sa 9 bodova. Najboqi strelac bio je Danijel Abraham (Potisje), za najboqeg golmana progla{en je Bence Ber~ek (Potisje), a za najboqeg igra~a Erik Katan~i} iz suboti~kog Driblinga. Tekst i foto: M. Mitrovi}

VIDOVDANSKI [AHOVSKI TURNIR U [IDU

Tri jumf Zvon ka Her ce ga Na Vidovdanskom {ahovskom turniru u [idu, 20. po redu, u~estvovalo je 24 takmi~ara, iz ovog i okolnih mesta i po jedan iz Republike Srpske i Hrvatske. Razlog malog broja {ahita iz Srema i Vojvodine je po~etak Prvenstva Vojvodine, pojasnio je novoizabrani predsednik [K Radni~ki iz [ida Radoslav Peji} i dodao da su tri prvoplasirana dobili reprodukcije slike Save [umanovi}a, a ~etvrti, peti i {esti po kwigu. Takmi~ewe je po~elo u 10 a zavr{eno je u 15 sati. Sudije: Milo{ Peji}, Marko Anti~evi} i Zvonko Herceg. Kompjutersom obradom podataka po zavr{etku turnira proglasi}e pobednika i

ostale do {estog mesta. Prvo mesto sa sedam poenana osvojio je Zvonko Herceg, drugo je sa {est pripalo Radu \elmi, a tre}e, tako|e, sa {est Nikoli Romi}. Ute{ne nagrade dobili su za ~etvrto mesto sa {est poena Radivoje Mila{inovi}, za peto Milo{ Peji},za {esto Goran Veli~kovi}. Pravdu su delile sudije Milo{ Peji}, Marko Anti~evi} i Pravdu su delile su-

De taq s tur ni ra u [i du

^el ni ci rad ni~ kog: [te fan [}u rok, Mar ko An ti ~e vi}, Ra do slav Pe ji} i Pe tar Ju ra{

dije Milo{ Peji}, Marko Anti~evi} i Zvonko Herceg, koji su dodelile {ahovskom veteranu, profesoru Du{anu Marti}u kwigu. Prvi put u [idu je formiran 1949. godine klub „Nikola Vla{ki„, a 1953. godine Radni~ki. Danas ovaj klub broji preko 100 ~lanova. - Ciq nam je da po selima formiramo {ahovske sekcije, ~ime bi omasovili na{ klub. Radni~ki je iznedrio za ove godine postojawa majstorske kandidate Branislava Ro{ka, Gorana Jovanovi}a, Vuka{ina [u{u, Mi{u Bala{a, Du{ana Marti-

}a i Stipu Derma{eka. Majstorske titule nose Goran \a}anin a u dopisnom {anu doktor Milorad Popov - ka`e Peji}. Radni~ki mo`e da se pohavli i sa kvalitetnim podmladkom, na primer u~enik sedmog razreda Mihajlo Matovi} je na Prvenstvu Srbije osvojio 2.206 bodova. On je jedini ~etrnaestogodi{wak u Srbiji koji je uspeo da osvoji toliki broj bodova. Wegov trener Stipa Demar{ek i psiholog Marko Anti~evi} tvrde da je Mihajlo veliki {ahovski potencijal, kao i Predrag Danilovi}. D. Savi~in

dnevnik

STRELAC JASNA [EKARI] SEDMI PUT NA OLIMPIJSKIM IGRAMA

Za medaqu treba i malo sre}e Jasan [ekari} }e u Londonu sedmi put u~estvovati na Olimpijskim igrama (Seul 1988, Barselona 1992, Atlanta 1996, Sidnej 2000, Atina 2004, Peking 2008. i sada London 2012) i po tome je rekorder me|u srpskim olimpijcima.U grupi je najtrofejnijih svetskih takmi~arki u streqa{tvu sa pet olimpijskih medaqa (zlato, tri srebra i bronza). lNi ste us pe li da kroz tak mi ~e wa osvo ji te olim pij sku vi zu za Lon don, ali od li~ nim na stu pi ma na svet skim ku po vi ma ste se na met nu li, pa je Sa vez od lu ~io da ide te na Igre. - Da, ali to nije pravi redosled doga|aja. Nije Savez odlu~io da ja idem kako neko drugi ne bi i{ao, nego u mu{kom pi{toqu, gde imamo tri kvote, Andrija Zlati} i Damir Mikec su toliko superiorni u obe discipline (vazdu{ni i MK pi{toq) i imaju {ansu za medaqu. Tako, na`alost, Dimitrije Grgi}, koji je obezbedio tre}u kvotu

- Ne znam. Uvek idem na takmi~ewe s namerom da pucam {to boqe i da dam maksimum. Plan mi je, i mislim da je sasvim realan, da u|em u finale. Naravno, sam ulazak u finale otvara put ka osvajawu medaqe. Na tako velikim takmi~ewima mora i malo sre}e da prati svakoga od nas, tako da ostaje da se vidi {ta }e se desiti u Londonu. lOlim pij sko stre li {te u Lon do nu ste upo zna li, a po zna ta vam je i kon ku ren ci ja na Igra ma. - Pro~itala sam ne{to {to mi je bilo veoma simpati~no, a to je da na Olimpijskim igrama i {ampioni i sawari èle da pobede. Svi na Olimpijske igre idu sa èqom da osvoje medaqu. A kome }e to po}i za rukom vide}emo. Streqa{tvo je specifi~an sport. Vi, recimo, u atletici znate ko ima najboqa vremena, pa po tome donekle moète da se odredite, a u streqa{tvu po 20 qudi je uvek u igri za odli~ja u svakoj disciplini. Ima, naravno, nekih favorita, ali veoma ~esto se desi da favoriti uop{te ne uzmu medaqe, tako da je nezahvalno baviti se prognozama. Olimpijske igre su stvarno veliki pritisak za sve i koliko god da je neko spreman u tom nekom trenutku to i ne mora da bude presudno za dobar rezultat. lNa Olim pij skim igra ma u Se lu lu 1988. Go ran Mak si mo vi} i vi ste uze li me da qe kao tak mi ~a ri, sa da ide te u raz li ~i tim ulo ga ma, vi tak mi ~ar, on se lek tor. Ka kav je ose }aj? - Maksa i ja smo drugari ve} dugo, jo{ od mojih po~etaka u streqa{tvu.Sara|ivali smo kada sam se Fo to: F. Ba ki} spremala za Olimpijpi{toqem za na{u zemqu, ni- ske igre u Atini 2004, on je taje bio u pri~i da ide u London. da bio trener. U svakom slu~aSavez je tada odlu~io da pr- ju drago mi je da trajemo, svako vom najspremnijem strelcu do- na svoj na~in. lDa li }e mo mo `da Ja snu deli tu kvotu. Zna~i, to nisam morala da budem ja, mogao je da [e ka ri} gle da ti i u Rio de bude Steva Pletikosi} ili @a ne i ru za ~e ti ri go di ne? - Ne znam, vide}emo. Ne bih neko tre}i.Odlu~eno je da to budem ja, po{to sam na svet- da pri~am o tome da li }e mi skim kupovima ostvarila do- ovo biti posledwe Olimpijbre rezulatate - po~ela je ske igre ili ne. Vide}u kako pri~u Jasna [ekari} na stre- bude i{lo, sebi sam rekla da li{tu Streqa~ke druìne }u biti u streqa{tvu dokle Novi Sad 1790. - Morala sam god to ide na na~in na koji sam ovo da kaèm da ne bi bilo za- ja zadovoqna, a to je da budem u bune, jer je bilo raznih pri~a svetskom vrhu. îm to vi{e ne oko te kvote i da Grgi} ne ide bude tako, mislim da }u se pou London zbog mene, {to nije vu}i. Ali, o tom - potom, neka ta~no. Ponavqam, Savez, ta~- to za sada za sve ostane enigma. lDa li }e te osta ti u stre nije Upravni odbor SS Srbije je odlu~io da umesto da se qa {tvu i ka da za vr {i te kvota vrati Svetskoj stre- zak mi ~ar sku ka ri je ru? - Naravno, nameravam da se qa~koj federaciji {ansu dobije trenutno najspremniji pridruìm Maksi u trenerstrelac, a ja sam imala najbo- skim vodama. Pola ìvota sam qe rezultate od onih koji ni- u streqa{tvu i ne vidim sebe u nekom drugom poslu. Mislim su izborili vizu. da treba tu i da ostanem i svolOsvo ji li ste pet olim je bogato iskustvo i znawe prepij skih me da qa na {est nesem na mla|e - istakla je JaIga ra, mo è mo li od vas sna [ekari}. da o~e ku je mo me da qu u Lon Gordana Malenovi} do nu?

SPORT

utorak3.jul2012.

OTVORENO PRVENSTVO ENGLESKE – VIMBLDON

Novaku srpski derbi i ~etvrtfinale Novak \okovi} plasirao se u ~etvrtfinale Vimbdlona po{to je u srpskom derbiju savladao Viktora Troickog 3:0 (6:3, 6:1, 6:3) posle 90 minuta. Najboqi teniser sveta nastavio je da podi`e formu i potvrdio je da

bio prvih {est poena, stigao je do 1:0 i 0:30, ali nije odmah napravio brejk. To je uradio u ~etvrtom gemu kada je sa~ekao nekoliko gre{aka Troickog i iskoristiv{i prvu brejk loptu poveo 3:1.

No vak \o ko vi} i Vik tor Tro ic ki

je prvi favorit za novu titulu u Londonu. Troicki je igrao sasvim solidno tokom celog me~a, ali nije imao {anse protiv veoma raspolo`enog Novaka koji je i tre}i me~ zaredom igrao pod zatvorenim krovom centralnog terena. Rival najboqem igra~u sveta u borbi za polufinale bi}e boqi iz me~a Ri{ar Gaske – Florijan Majer. Dejvis kup saigra~i po~eli su duel uz nekoliko veoma zanimqivih i za publiku zabavnih poena. \okovi} je do-

Me|utim, suprotno od o~ekivawa, ve} u slede}em gemu Troicki je pokazao da mu je forma u uzlaznoj putawi i da igra sa dosta samopouzdawa na Vimbldonu. Stigao je do dve vezane brejk {anse i ve} prvu agresivnim riternom pretvorio u ribrejk (3:2). Troicki, ipak, nije uspeo da potvrdi taj ribrejk, a \okovi} je ponovo pokazao zbog ~ega svi smatraju da najboqe u istoriji tenisa vra}a servise. Ponovo je oduzeo servis Troickom, zatim je i potvrdio ste~enu

prednost i posle 22 minuta stigao je na gem od seta. Troicki je lako dobio slede}i gem i na par minuta odlo`io, ispostavi}e

u setovima (6:1) posle svega 55 minuta igre. Tre}i set bio je najzanimqivji. Troicki je izdr`ao do {e-

Ani samo gem s Azarenkom Ana Ivanovi} je zavr{ila u~e{}e na ovogodi{wem Vimbldonu u ~etvrtom kolu. Ubedqivo boqa od we bila je Beloruskiwa Viktorija Azarenka - 6:1, 6:0, nanev{i joj posle samo sat vremena igre jedan od najte`ih poraza na grend slemovima u karijeri. Ana je duel u osmini finala izgubila, prosto re~eno, jer je previ{e respektovala protivnicu. Od starta je u me~ u{la boja`qivo, sa velikim starhopo{tovawem prema Beloruskiwi, {to je ova iskoristila na najboqi na~in. Wena agresivna igra odmah je dala rezultata - povela je popularna Vika 4:0 i dobila dodatnu snagu. Na drugoj strani, Ana je veoma lo{e servirala, igrala nekako boja`qivo, daleko od igara koje je prikazivala u prethodnim kolima u Londonu. Osim te mlake igre, nije pogodila nijedan od onih udaraca koji li`u liniju i koji bi joj povratili samopouzdawe. A druga igra~ica sveta osim dobrog servisa, ubita~no je riternirala, vi{e tr~ala i vodila igru, Upravo takav pristup omogu}io joj je da ubedqivo dobije prvi set posle 28 minuta igre - 6:1. Ni polusatni prekid u {estom gemu prvog seta zbog ki{e, koji je usledio kako bi organizatori navukli krov na Centralni teren Vimbldona, nisu doneli promene u Aninoj igri. U nastavku se, dodu{e, ~inilo da }e Ivanovi}eva uspeti da promeni ne{to u svojoj igri. Imala je priliku za brejk ve} u prvom gemu, ali kada to nije iskoristila, sve je krenulo u ve} poznatom pravcu. Beloruskiwa je samo nizala poene i gemove, a zatim superiorno okon~ala me~ (6:0). se, neizbe`no, a \okovi} je tako|e sigurnim servis gemom poveo sa 1-0 (6:3). U drugom setu prvi teniser sveta bio je jo{ ubedqiviji. Napravio je ve} na po~etku novi brejk, a onda je u nastavku sa jo{ dva do{ao do 2-0

stog gema kada je Novak napravio novi brejk i kasnije veoma brzo oti{ao i na 5:2. Troicki je smawio u narednom, ali to je bilo sve od wega u ovom me~u pa je \okovi} mogao da proslavi novu pobedu.

TURNIR U RUKOMETU NA PESKU

Dominacija ma|arskih ekipa Tro dnev no nad me ta we na tra di ci o nal nom me |u na rod nom turniru u rukometu na pesku u Novom Sadu proteklo je u znaku ma|arskih ekipa u obe konkurencije. Vice{ampioni Starog kontinenta Bi~ stars i Bi~ grls potvrdili su visoku klasu i tokom turnira na novosadskom [trandu, a u odlu~uju}oj utakmi ci po be di li su bra ni o ce trofeja u obe konkurencije ekipu Sokol iz Zagreba. Laskava titula najboqe igra~i-

Rezultati i plasman Po lu fi na la, mu {kar ci: Pe{~ana oluja (Beograd) - Sokol (Hrvatska) 0:2, Alalvera (Beograd) - Bi~ stars (Ma|arska) 1:2, da me: Vojvodina - Sokol (Hrvatska) 0:2, OVB Bi~ grls (Ma|arska) - Struga (Makedonija) 2:0. Za 3. me sto - mu {kar ci: Alalvera - Pe{~ana oluja 1:2, da me: Struga - Vojvodina 2:1. Fi na la - mu {kar ci: Sokol - Bi~ stars 1:2, dame: OVB Bi~ grls - Sokol 2:0. Ko na ~an pla sman - mu {kar ci: 1. Bi~ stars, 2. Sokol, 3. Pe{~ana oluja, 4. Alalvera..., da me: 1. OVB Bi~ grls, 2. Sokol, 3. Struga, 4. Vojvodina... Tur nir mla |ih ka te go ri ja: 1. Pe{~ana sila, 2. ^uvari pla`e, 3. Manekeni.

Fo to: Dar ko Mi lo sa vqe vi}

ce turnira oti{la je u ruke Sofije Ki{ (Bi~ grls), koja je ponela i priznawe za najboqeg strelca, dok je najgolman Nela @u`i} (Sokol). Kod mu{karaca najboqi igra~ je Andra{ Na| (Bi~ stars), najgolman je Stevan Simi} (Pe{~ana oluja), dok je Emil Goli} (Sokol) postigao najvi{e golova. - Dominirale su ekipe iz inostranstva, a ohrabruju}e za nas je to {to je smawena razlika u kvalitetu u odnosu na

doma}e ekipe. Saznali smo da ekipe iz okruèwa raspolaù buxetima izme|u 30-40 hiqada evra na godi{wem nivou, {to je misaona imenica za mnoge na{e klubo ve u dvo ran skom rukometu - istakao je direktor turnira Branislav Radi{i}. Ako se povu~e paralela izme|u pro{logodi{weg i ovogodi{weg turnira, moè se re}i da su u organizaciji preleàne sve de~ije bolesti. Tako|e, nije samo puka èqa jed-

nog od ~elnika Gradskog rukometnog saveza Rajka Imbroweva da za dve, najdaqe tri godine u Novom Sadu bude organizovano takmi~ewe evropskog ili svetskog nivoa.^ini se da je to realnost. Gosti, koji iza sebe imaju brojna u~e{}a na me|unarodnim turnirima, imali su samo re~i hvale za novosadsku rukometnu priredbu i naglasili da je bila na evropskom i svetskom nivou. J. Gali}

Mi lo rad ^a vi}

UO^I OLIMPIJSKIH IGARA

^avi} ima tre}e vreme

Naj bo qi srp ski pliva~ Milorad âvi} pred Olimpijske igre u Lon do nu ima tre}e vreme na svetu u disciplini 100 metara delfin. âvi} je na Evropskom prvenstvu u Debrecinu ostvario vreme od 51.45 sekundi, koje je do proteklog vikenda bilo najboqe u 2012. godini. Ipak, posle olimpijskih kvalifikacija u Sjediwenim Dràvama, {to se ti~e te discipline, ispred âvi}a na{li su se svetski rekorder Majkl Felps i Tajler Mekgil. Felips je u Omahi 100 metara delfin isplivao za 51.14 sekundu, ispred Mekgila, koji je imao 18 stotinki zaostatka. âvi}evo vreme je u odnosu na Felpsovo lo{ije za samo 31 stotinku. „Posle ameri~kih kvalifikacija imam tre}e vreme na svetu, iza Felpsa i Mekgila. Bi}e interesantna trka u Londo nu”, na pi sao je â vi} na svom profilu na dru{tvenoj mreì Tviter. Na ameri~kim kvalifikaci ja ma, Felps je iz bo rio olimpijsku vizu za pet disciplina u Londonu. Pored na 100 metara delfin, svetski rekorder }e na Olimpijskim igrama plivati i na 200 metara istim stilom, 200 i 400 me{ovito, 200 slobodno, ali u tri {tafete.

sport

utorak3.jul2012.

dnevnik

OSVA JA ^I EVROP SKIH ME DA QA KO LA [I NAC I BE KRI] PO RU ^U JU:

ovo je sa mo po ~e tak

UO^I FI NA LA EVRO LI GE

ter zi} iza brao Fi na le Evro li ge – ~e tvr ti put! Ba{ to li ko pu ta su od boj ka {i ce Sr bi je igra le u za vr {ni ci, a na tur ni ru u Kar lo vim Va ri ma u pri li ci su da sa ~u va ju na slov ne pri ko sno ve nih u ovom tak mi ~e wu. Se lek tor Zo ran Ter zi} u Kar lo ve Va ri vo di naj ja ~i sa stav, ko ji ovog tre nut ka ima na ras po la ga wu. Na po zi ci ji di za ~a igra }e Ma ja Og we no vi} i Bo ja na @iv ko vi}. Ko rek to ri: Jo va na Bra ko ~e vi} i Sa wa Sta ro vi}, sred wi blo ke ri: Na ta {a Kr sma no vi}, Mi le na Ra {i} i Na |a Nin ko vi}. Na me stu pri ma ~a igra }e: Jo va na Ve so vi}, Ti ja na Ma le {e vi}, Je le na Bla go je vi}, Bran ki ca

Mi haj lo vi} i li be ro Su za na ]e bi}. Evrop ske {am pi on ke u sre du pu tu ju u ê {ku, a po lu fi nal ni me~ pro tiv Bu gar ki igra }e 5. ju la (od 15 ~a so va). U dru gom po lu fi na lu sna ge }e od me ri ti Ho lan di ja i ê {ka (od 18 ~a so va). Fi na le je na pro gra mu 6. ju la. Fi na li sti Evro li ge iz bo ri }e u~e {}e na pre sti `nom Gran Pri ju 2013. Se ni or ke Sr bi je su do sa da u Evrop skoj li gi od i gra le ukup no 54 utak mi ce i ostva ri le 51 po be du i 3 po ra za. Po sled wi put su u Evrop skoj li gi po ra è ne 26. ju na 2010. u Su bo ti ci, ka da su iz gu bi le od Bu gar ske.Od ta da do da nas, za be le ì le su 34 uza stop ne po be de!

Srp ski atle ti ~a ri, osva ja ~i me da qa na Evrop skom pr ven stvu u Hel sin ki ju Asmir Ko la {i nac i Emir Be kri} oce ni li su da od li~ ja pred sta vqa ju sa mo po ~e tak se ri je uspe ha u bu du} no sti. - Ovo je sjaj na ge ne ra ci ja i mo `da ve} na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, a si gur no sle de }e go di ne na Svet skom pr ven stvu, bu de jo{ uspe ha i me da qa za na {u re pre zen ta ci ju - re kao je Ko la {i nac ko ji je osvo jio bron zu u ba ca wu ku gle. On je pri znao da je obo ji ci atle ti ~a ra tre ba lo vre me na da shva te ko li ki su uspeh na par vi li, {to je i opi sao an ge do tom iz Hel sin ki ja. - Ve ~e ka da smo Emir i ja osvo ji li me da qe oti {li smo, na kon pro sla ve u ka fi }u, u so bu da jo{ jed nom na lap to pu vi di mo {ta smo ura di li. Tad sam mu re kao da se na dam da ovo ni je sa mo san i sre }om ta ko je i osta lo. Emir je za spao oko ~e ti ri uju -

tru, a ja zbog we go vog hr ka wa ni sam mo gao do {est - na {a lio se Ko la {i nac. Be kri}, osva ja~ sre bra na 400 me ta ra sa pre po na ma, re kao je da je do me da qe do {ao, jer je imao mno go ve }u `e qu od fa vo ri zo va nih ri va la u fi na lu.

- Svi oni ima ju sjaj ne uslo ve za rad, ali ne po se du ju `e qu i `ar, {to sam vi deo i pred start fi nal ne tr ke. Me ni je sve to da lo do dat nu mo ti va ci ju i znao sam da imam {an su u po sled wih 100 me ta ra tr ke. Kon ku ren ci ja je bi la ve o ma ja ka, ali bio sam

fo ku si ran i ~ast mi je {to sam osvo jio sre br nu me da qu - re kao je Be kri}. Tre ner Ko la {in ca Ni ko la To ma so vi} re kao je da je ovo ve li ka stvar za srp sku atle ti ku. - Do ne li smo me da qe ko je su du go ~e ka ne, na dam se da }e ih bi ti jo{ i da }e mo za dve go di ne na sle de }em EP po pra vi ti bi lans - re kao je To ma so vi}. Be kri }ev tre ner Mir ja na Sto ja no vi} vr lo emo tiv no je pro ko men ta ri sa la uspeh we nog u~e ni ka. - Ova me da qa je ceo moj `i vot i sve ono {to sam hte la da ura dim us pe la sam sa ovom me da qom - re kla je Sto ja no vi}. Ona je do da la da je osva ja we me da qe ve li ki uspeh, ali da je pri o ri tet i da qe re zul tat na Olim pij skim igra ma, gde ci qa da Emir tr ~i is pod 49 se kun di. - Na dam se da }e se to re a li zo va ti, we mu tek pred sto je ve li ki us pe si -sma tra Stoj a no vi }e va.

SU ZA NA ]E BI], NAJ BO QI LI BE RO U EVRO PI

Ni sam se umo ri la od re pre zen ta ci je @en ska se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je u je ku je pri pre ma za dru gi na stup na Olim pij skim igra ma. Ne ide sve po pla nu u ti mu se lek to ra Zo ra na Ter zi }a, po vre de i ot ka zi dik ti ra ju sa stav ko ji }e tro fej ni stru~ wak vo di ti na tak mi ~e we u Lon don. Li be ro Su za na ]e bi} je me |u oni ma na ko je Ter zi} si gur no mo `e da ra ~u na. - Svi bi smo hte li da po no vi mo uspe he od pro {le go di ne, ali sve sni smo da }e bi ti vr lo te {ko. Iza {li smo iz na por nih klup skih se zo na, ni smo ima li

do voq no vre me na za pri pre me. Na dam se da }e mo do Lon do na do }i do pra ve for me i da }e mo ima ti bo qi re zul tat ne go u Pe kin gu...Ja bih bi la za do voq na bor bom za me da qe, ali to za vi si od sa sta va u ko jem }e mo igra ti re kla je Su za na ]e bi}. ]e bi }e va je go di na ma deo eki pe ko ja ni `e uspe he na svim tak mi ~e wi ma, osva ja we Evrop skog {am pi o na ta pro {le go di ne po sled wa je u ni zu me da qa, a Su za na je pro gla {e na naj bo qim li be rom EP.

- Ose }a mo pri ti sak, sve sne smo da svi o~e ku ju da na sva kom tak m i ~ e w u osva j a m o od l i~ j a, ali to je te {ko iz vo dqi vo ka da ima te to li ko pro ble ma sa eki pom i mno go po vre da. Na rav no, to ne tre ba da bu de ali bi, iako je za i sta te {ko igra ti sva ko tak mi ~e we u dru gom sa sta vu. Re pre zen ta tiv na se zo na je po ~e la u apri lu, se ni or ke Sr bi je su u po go nu ve} tri me se ca, igra le su Gran pri, a o~e ku je ih u~e {}e na za vr {nom tur ni ru Evro li ge (5. i 6. ju la). Ipak, Su za na

oba ve ze u na ci o nal nom ti mu ne do `i vqa va kao te ret. - Ni sam se umo ri la od re pre zen ta ci je! Je ste, ja ko je na por no, po sled wih {est go di na ni sam ima la od mor. Ali s dru ge stra ne, si gur na sam da ni ko od nas ne bi imao uspe ha u od boj ci da ni je bi lo re pre zen ta ci je...At mos fe ra u eki pi je do bra i ne pri me }u jem ni ka kvu na pe tost. Mo gu da ka `em da se do bro ra di i da svi je dva ~e ka mo da ode mo u Lon don - is ta kla je ]e bi }e va.

SVET SKA LI GA: SU TRA U BU GAR SKOJ

Po ~i we fi nal ni tur nir Na fi nal nom tur ni ru Svet ske li ge za od boj ka {e u So fi ji (4.-8. jul) igra }e Bu gar ska, Ku ba, Poq ska, Bra zil, SAD i Ne ma~ ka. U E gru pi su Bu gar ska, SAD i Ne ma~ ka, a u F gru pi Ku ba, Poq ska i Bra zil. Po dve pr vo pla si ra ne se lek ci je iz gru pe iz bo ri }e pla sman u po lu fi na le.

Atle ti^A ri kod Ni ko li ]A: Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} raz go va rao je sa Asmi rom Ko la {in cem i Emi rom Be kri }em i po `e leo im jo{ bo qi uspeh na pred sto je }im Olim pij skim igra ma. Pred sed nik Ni ko li} se Ko la {in cu i

Be kri }u za hva lio na ra do sti ko ju su svo jim uspe hom pri re di li gra |a ni ma, dok su mu oni za hva li li na po dr {ci i po klo ni li mu dres Sr bi je i Atlet skog klu ba Par ti zan. Raz go vo ru su pri su stvo va li i ~la no vi ti ma - tre ne ri Ni ko la To ma {e vi} i Mir ja -

na Sta no je vi}, pred sed nik Atlet skog sa ve za Sr bi je Ve se lin Je vro si mo vi}, pred sed nik Atlet skog klu ba Par ti zan Dra gan Va si qe vi}, di rek tor AK Par ti zan Dra gan @i vo ti} i atlet ska le gen da Fra wo Mi ha li}.

PAR TI ZAN SE PO JA ^AO

do {ao Fran cuz leo Ve ster man Pre drag Da ni lo vi} i Du {ko Vu jo {e vi} na ja vi li su pro {le ne de qe da }e Par ti zan mt:s u se zo nu 2012/13 u}i sa pod mla |e nim sa sta vom, ali do voq no kva li tet nim da od go vo ri am bi ci ja ma tro fej nog klu ba. Te meq ta kvog ti ma bi }e per spek tiv ni Fran cuz Leo Ve ster man (19 go di na, 198 cm), ko ji je mla di re pre zen ta ti vac svo je ze mqe i le gi tim ni NBA pro spekt. Vi so ki, sna `ni plej mej ker pro {ao je ~e tvo ro go di {wu {ko lu u ~u ve nom In se pu - ko ji je re grut ni cen tar za naj ta len to va ni je fran cu ske ko {ar ka {e - a pret hod ne dve se zo ne no sio je dres Asve la. On je pot pi sao tro go di {wi ugo vor sa je da na e sto stru kim uza stop nim pr va kom Sr bi je. Plej mej ker, ko ji ovog me se ca pu ni 20 go di na, ogla sio se na Tvi te ru ne kri ju }i za do voq stvo zbog za vr {e nog tran sfe ra. „Sno vi su po sta li stvar nost. Odu {e vqen sam {to }u igra ti za le gen dar ni klub, lu de na vi ja ~e i u pre div nom gra du! Be o gra de, do la zim usko ro!” Pre ma re ~i ma me na xe ra Mi o dra ga Ra `na to vi }a, Ve ster man je sja jan {u ter, sa od li~ nim pre gle dom igre i smi slom za asi sten ci ju, dok mu na spe ci ja li zo va nom saj tu „Draft Eks pres„ za me ra ju sa mo na ne do stat ku pro dor no sti. Zi mus je u Por tlan du bio kqu~ ni igra~ u po be di Se lek ci je sve ta nad vr {wa ci ma iz SAD u tra di ci o nal nom „Naj ki Hups Sa mi tu”, ka da je za Svet igrao i Alek san dar Cvet ko vi} iz Cr ve ne zve zde Di va. Ve ster man bi u Par ti za nu mt:s, za jed no sa Ne na dom Mi qe no vi }em, tre ba lo da for mi ra naj per spek tiv ni ji tan dem or ga ni za to ra igre u Evro pi.

Is pu nio sno ve: Leo Ve ster man

Iz Hum ske 1 sti `e i vest da }e pr vi Vu jo {e vi }ev asi stent bi ti is ku sni Ve li mir Ga {i}. Po {to je Mi lan Mi ni} od bio po nu du zbog `e qe da sa mo stal no ra di u ino stran stvu, pra zni nu je po pu nio stra teg ko ji je u se zo ni 1991/92. po mo gao

@eq ku Ob ra do vi }u da do ve de Par ti zan do ti tu le evrop skog pr va ka i tri ple kru ne. Tre ni rao je broj ne klu bo ve u Sr bi ji i Bo sni i Her ce go vi ni, iz me |u osta lih Voj vo di nu, Bo rac iz Ba w a l u k e, Igo k eu, Me t a lac...

IZ VOJ VO DI NE SR BI JA GAS

Svi voq ni da osta nu U Ko {ar ka {kom klu bu Voj vo di na Sr bi ja gas, iako su tak mi ~e wa za vr {e na, jo{ su ak tiv ni. U pro te kloj se zo ni eki pa je ostva ri la ve li ki uspeh i u Pr voj A i u Su per li gi Sr bi je, do gu ra la je do plej - ofa. U na red noj se zo ni cr ve no - be li `e le jo{ vi {e, ciq im je pla sman u Ja dran sku li gu.

- Jo{ raz go va ra mo s na {im igra ~i ma, ko ji su u pro te kloj se zo ni ostva ri li ve li ki uspeh - re kao je di rek tor klu ba Alek san dar Gr mu {a. - Ako je su di ti pre ma ono me {to smo od wih ~u li, svi su voq ni da i u sle de }oj se zo ni bra ne bo je Voj vo di ne Sr bi ja gas. Mo `da ima i onih ko ji raz mi {qa ju o bo qim po nu da ma. Ve }i na ko {ar ka {a ve za na je ugo vo rom, ali i s wi ma se oba vqa ju raz go vo ri. - Ima mo u eki pi mo ma ka ko ji su ugo vor pot pi sa li na go di nu da na. Me |u tim, raz go va ra mo i s wi ma i oni }e od lu ~i ti da li }e mo na sta vi ti sa rad wu. Ak tiv no sti }e tra ja ti jo{ ove sed mi ce, a on da sle di od mor do 1. av gu sta. Pr voj eki pi pri kqu ~i li smo i ju ni o ra Ste fa na Po ta - na po me nuo je Gr mu {a. M. P.

utorak3.jul2012.

c m y

kultura

dnevnik

НА ФЕСТИВАЛУ ВАНГРАНИЧНИХ МАЂАРСКИХ ПОЗОРИШТА У КИШВАРДИ

Три награде Новосадском позоришту

Шандор Ласло у представи „Фани и Александар”

Новосадско позориште (Ујвидеки синхаз) освојило је три награде на Фестивалу ванграничних мађарских позоришта који је одржан у граду Кишварда у Мађарској, изјавила је уметничка директоркa Новосадског позоришта Ката Ђармати. Позориште из Новог Сада је, на фестивалу који је одржан 24. пут, од 22. до 30. јуна, наступило са представом „Фани и Александар„, коју је према Бергмановом тексту режирао гост из Мађарске Ђерђ Видовски. Награде су освојили Агота Силађи за улогу Емили, Шандор Ласло за улогу Оскара и Ката Ђармати за драматизацију. - На фестивалу је наступило више од 20 позоришта, а из Србије су били и Народно позориште из Сенте и Позориште „Деже Костолањи“ из Суботице рекла је Ката Ђармати, наводећи да је селектор Фестивала био Иштван Бичкеји, уметнички директор Народног позоришта у Нишу.

РАД ЈЕЛЕНЕ ЈУРЕШЕ У ЗАПУШТЕНОМ ЛЕТЊЕМ БИОСКОПУ НОВОГ САДА

Родни идентитет и право на град У летњем биоскопу у Католичкој порти Новог Сада, сутра у 22 сата биће приказана двоканална видео инсталација „Белешке о ПМС-у“ новосадске уметнице Јелене Јуреше. Овај једносатни видео рад „у уметност претвара стање на које се пречесто одмахује руком“, каже Аријана Лубурић Цвијановић у тексту пратећег каталога, додајући: „Кроз најинтимније исповести о обично неизреченим, затомљеним мрачним мислима, поривима и потребама изван оквира прихватљивог или лепог понашања, измењеним сликама о себи и другима, те властитом животу, ово дело нас упознаје с унутрашњом борбом жене привремено ‘затворене због пописа‘, како је то формулисано у једној од две испреплетене видео приповести...“ Пројекцију рада Јелене Јуреше организују Друштвени центар, ПВЦ театар и Арт клиника, а одабир простора је индикативан због потребе аууторке, као и организатора, да се овим догађајем скрене

пажња на чињеницу да је летњи биоскоп у Католичкој порти запуштен годинама. „Одабиром једног таквог простора она оживљава заборављено и некоришћено, а преко потребно и жељено. На тај начин Јелена Ју-

Јелена Јуреша рођена је у Новом Саду где је завршила студије на Академији уметности. Излагала је на самосталним и групним изложбама у Србији, Аустрији, Хрватској, Словенији, Грчкој, Италији, Фран-

Представе и проглашење победника Данас се завршава 39. Интернационални фестивал алтернативног и новог театра (Инфант) током којег је од 25. јуна изведено двадесетак представа и других програмских садржаја. Последњег дана на програму су две представе, а након тога следи проглашење победника. У 18 сати почиње представа „Рe-/де-/конструкција: класни непријатељ“ Словенског младинског гледалишча (Словенија), на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП –а. Представа је настала по идеји и у режији Борута Шепаровића. Драматург је Томаж Топоришич, а аутори текста су: Најџел Вилијамс, Вито Тауфер и Борут Шепаровић. Полазна тачка Шепаровићеве поставке „Класног неприја-

теља“ јесте снимак антологијског извођења ове представе у режији Вита Тауфера, први пут игране у Словенском младинском гледалишчу 1982, заснованој на драми Најџела Вилијамса. Након ове, у 20 сати на Камерној сцени СНП –а следи представа - пројекат Умрежавање успомена / Networking Memories „Позајмљена сећања – Дочек и Испраћај“ „Дах“ театра из Београда. Редитељке су Сања Крсмановић Тасић и Александра Урошевић, а аутори текста Јетон Незирај и Александра Урошевић. Пројекат „Умрежавање успомена“ има за циљ истраживање сећања на време Југославије међу људима млађе генерације који заправо никада нису ни живели у

њој - зато су та сећања и осећања, иако јака, позајмљена (од родитеља, породице, школе, медија...).Као резултат овог специфичног рада од артефаката и прича учесника/учесница креирана је позоришна представа. Пројекат се већ реализовао у Приштини и Сарајеву, а после Београда завршна фаза ће се десити у Риму и Трентину ове јесени. Након извођења две поменуте представе, на летњој сцени КЦНС у 21.30 сати следи саопштење жирија и проглашење победника 39. Инфанта. У част награђених, биће приређен концерт „Необузданог хора“, састављеног од полазника радионице под управом Фила Минтона (Велика Британија). Н. Пејчић

Магична нит приповедања реша користи своје право на град које је много више него индивидуална слобода да се само користе урбани ресурси – то је право да променимо себе тако што мењамо град према својим жељама“, наводи се у позиву на пројекцију.

цуској и Сједињеним Америчким Државама. У последњим радовима, у којима се бавила питањем родног, односно културног идентитета, наратив је у првом плану и обједињен је са сликом у виду текста или аудио записа. И. Бурић

„Тотални опозив” и „Татин син” танкој граници између стварности и сећања, филм је постигао велики успех широм света и остварио зараду од 261 милион долара. Дагласу Квејду, раднику у фабрици, претварање снова у

Из филма „Тотални опозив“

Научно-фантастична драма „Тотални опозив„ са Колином Фарелом у главној улози је римејк чувеног филма из 1990. године, у коме је Арнолд Шварценегер тумачио улогу Дагласа Квејда. Заснован на чувеној причи Филипа К. Дика, која говори о

ДАНАС СЕ ЗАВРШАВА ИНФАНТ

НОВА ЗБИРКА ПРИЧА МИЛАНА БЕЛЕГИШАНИНА

У АВГУСТУ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Филмови „Тотални опозив„ (Total Recall) Лена Вајсмана и „Татин син„ (That‘s My Boy) Шона Андерса стижу у домаће биоскопе током августа, најавила је дистрибутерска кућа „Так„.

Из представе „Класни непријатељ”

сећања, што нуди компанија „Рикол„, звучи као савршени бег од његовог стресног живота, међутим, када се читав процес искомпликује, он почиње да верује да је шпијун и бежи од полиције, коју контролише Кохаген, предводник слободног света. Граница

између фантазије и реалности постаје све нејаснија, а судбина света виси о концу, док Квејд постепено открива свој идентитет, праву љубав и коначну судбину. У филму играју и Брајан Кренстон, Кејт Бекинсејл, Џесика Бил, Џон Шо, а на репертоару биоскопа биће од 9. августа. Комедија „Татин син„, у којој главну улогу тумачи Адам Сендлер, у биоскопе стиже 30. августа. По синопсису, Дони је као тинејџер успео да оствари сан великог броја мушкараца, да се упусти у страсну везу са својом наставницом, али је та веза имала неочекиване последице и Дони је постао самохрани отац. Сина Тода чувао је и васпитао на начин који је сматрао исправним, али такав живот Тода је натерао да напусти оца и прекине сваки контакт са њим. После много година, Дони покушава да поново успостави везу са сином и тај сусрет промениће им животе. У глумачкој екипи су Енди Семберг, Лејтон Мистер, Сузан Сарандон.

Сред обиља нових прозних остварења домаћих и страних писаца, којима актуелна издавачка продукција доводи под сумњу тврдње о кризи читања, ретки су аутори толико особеног и самосвојног израза као што је то случај са новосадским прозаистом и редитељем Миланом Белегишанином, чија је нова књига приповедака „Змај“ штампана недавно у издању београдске идавачке куће „Адмирал букс“. Редитељ по вокацији и образовању, који је на плану позоришне режије и телевизијског документаризма остварио врло запажене домете, Милан Белегишанин је такође присутан и на пољу овдашњег књижевног стваралаштва, као писац ретког приповедачког дара и изразите, спонтане индивидуалности, који својим приповеткама гради сопствени, онеобичени литерарни свет у којем се призори, збивања и чињенице реалности и свакодневног живота укрштају са тајновитим и измаштаним симболима и слутњама оностраног. Остајући доследно у поетичком кључу ауторових ранијих остварења, попут трилогије „Камен у житу“, кратког романа „Крила“ или збирке приповедака „Лина Шаш“, новообјављена Белегишанинова књига доноси сада прегршт нових прича јединствене, непрентенциозне спонтаности, делујући на први поглед као колоритне прозне вињете и једноставни, непосредно испричани исечци успомена и свакодневице, али које, међутим, чи-

таоца лако и неосетно одводе у друге димензије нестварног и надреалног. У овим причама се тако могу пронаћи препознатљиви карактеристични амбијенти и одрази живота града на Дунаву, препуног уличне вреве: стара антикварница у близини пијаце, пешчана плажа на реци, брег близу манастира Раковац, каменолом и обронци Фрушке горе, али и другачији, незнани и неодређени амбијенти других градова, планина и острва, који заправо представљају само оквире и кулисе позорнице на којој непрестано, непредвидиво тече и одвија се вечна животна игра. Белегишанинове приче се без околишења и без сентименталности суочавају са бескрајним и вечитим темама свеколике уметности, као што су: сећања на детињство, неодгонетљива загонетка љубави, старење и смрт, тајанствене везе са оностраним... У том суочавању појављују се и просијавају различити мотиви и елементи митске симболике, од преображаја митолошког значења фигуре змаја, по којем је књига и добила име, до митова најновијих времена, попут ауторове апокрифне транспозиције трагичног краја лета америчког спејс-шатла „Челинџер“ у причи „Жена на путу“. Атмосферу аутентичне стварносне прозе пружа прича „Чизма“, чија завршница доноси неочекивану поенту, повезивањем мукотрпног живота јунакиње са иску-

пљујућим патњама Исуса Христа, а дубоком емотивношћу и богатом асоцијативношћу прожете су и приче „Видиковац“, „Чувар“ и „Саучесник“, представљајући својеврсну окосницу ове збирке. Магична нит приповедања, која у овом преплету различитих вре-

менских планова повезује људске судбине у наносе сећања и туге, слива се у тако драгоцени, животворни амалгам приче, који плени и осваја читаоца, пружајући му, како сам аутор каже, неколико страница вере и нежности, толико потребних данашњем времену. Б. Хложан

МЛАДА БАЛЕРИНА НАГРАЂЕНА У ИНСТАНБУЛУ

Теодори Спаић бронзана медаља Балерина Теодора Спаић, чланица Балета Народног позоришта у Београду, освојила је треће место на Међународном такмичењу младих балетских уметника у Истанбулу, саопштило је Народно позориште. Спаићева је освојила бронзану медаљу на такмичењу младих балетских уметника, од 18 до 28 година. Место у финалу изборила је у конкуренцији од

500 кандидаткиња из целог света, а за такмичење се припремала под руководством Иванке Лукатели у оквиру Балетског студија Народног позоришта. Жиријем је председавао светски признати кореограф из Бољшој театра Јуриј Григорович. Светско такмичење младих балетских уметника одржано је у Истанбулу од 25. до 30. јуна.

svet

utorak3.jul2012.

dnevnik

PRED SED NI^ KI IZ BO RI U MEK SI KU

Ela ra bi: Si rij ska opo zi ci ja da se ujed ini

En ri ke Pe wa Ni je to ju ~e pro gla sio po be du MEK SI KO SI TI: Po preliminarnim rezultatima, stranka koja je bila na vlasti u Meksiku najve}im delom 20. veka ubedqivo vodi posle nedeqnih izbora, a i wen predsedni~ki kandidat Enrike Pewa Nijeto ima jasnu prednost u odnosu na protivnike, ju~e je proglasio pobedu. Izborna komisija je na osnovu rezultata prvog zvani~nog „brzog prebrojavawa” glasova saop{tila da je kandidat Institucionalne revolucionarne partije (PRI) osvojio oko 38 odsto glasova i ima prednost od najmawe {est procentnih poena u odnosu na drugoplasiranog. PRI, koja je upravqala dr`avom tokom sedam decenija 20. veka, tako se nalazi nadomak povratka na vlast posle 12 godina provedenih u opoziciji. „Meksikanci su na{oj stranci dali jo{ jednu {ansu i mi }emo tu

Enrike Pewa Nijeto

{ansu iskoristiti tako {to }emo proizvesti rezultate”, poru~io je Pewa Nijeto pristalicama u prestonici ubrzo po objavqivawu prvih rezultata. Odlaze}i predsednik Meksika Felipe Kalderon iz konzervativne Partije nacionalne akcije (PAN) ~estitao je Pewi

Nijetu na pobedi i obe}ao da }e sara|ivati sa wim u periodu tranzicije. Me|utim drugoplasirani, levi~ar i biv{i gradona~elnik Meksiko Sitija, Andres Manuel Lopes Obrador, koji je osvojio izme|u 31 i 32 odsto glasova, odbio je da prizna poraz, prenose agencije.

„Jo{ ni{ta nije kona~no”, rekao je on svojim pristalicama. Na tre}em mestu je kandidatkiwa PAN Hosefina Vaskes Mota koja, prema preliminarnim rezultatima, nije osvojila vi{e od 26 glasova. Rezultate je objavio Federalni izborni institut na osnovu reprezentativnog uzorka rezultata sa oko 7.600 birali{ta {irom zemqe. PRI, koja je upravqala Meksikom 71 godinu pre nego {to je 2000. izgubila vlast, poretklih {est godina je zabeleìla povratak zahvaquju}i Pewi Nijetu. On je efikasno vodio kampawu i obe}ao ja~awe privrednog rasta, smawewe kriminala, ostvarawe monopolske dràvne naftne kompanije „Pemeks” za strane investitore, pove}awe prihoda od poreza i liberalizaciju trì{ta rada.

LIBIJA

KA I RO: Generalni sekretar Arapske lige Nabil Elarabi pozvao je podeqenu sirijsku opoziciju da se ujedini i ocenio da plan UN o prenosu vlasti nije ispunio o~ekivawa. U poku{aju da podstakne sirijske opozicione grupe da se ujedine, Elarabi je govorio pred oko 250 ~lanova sirijske opozicije na konferenciji koja se ju~e i danas odràva u Kairu, prvi put u organizaciji Arapske lige, preneo je AP. „@rtve koje podnosi sirijski narod ve}e su od nas i vrednije su od bilo kakvih sitnih razlika ili gloèwa izme|u frakcija”, istakao je on, poru~iv{i sirijskoj opoziciji da mora da iskoristi priliku koja joj se sada pruà. On je rekao da novi plan specijalnog izaslanika UN i Arapske lige Kofija Anana o formirawu tranzicione vlade u Siriji, kako bi se okon~ala kriza u toj zemqi, nije ispunio arapska o~ekivawa.

Taj plan, koji je usagla{en na me|unarodnoj konferenciji u subotu u @enevi, ostavio je, na insistirawe Rusije, otvorena vrata za u~e{}e sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada u prelaznoj dr`avnoj upravi. Sirijske opozicione grupe su otvoreno odbacile plan usvojen uz posredovawe UN, kritikuju}i ga da je dvosmislen i poru~iv{i da ne}e pregovarati sa Asadom, niti sa predstavnicima wegovog „ubila~kog re`ima”. Kako prenosi agencija Itar Tas, egipatski ambasador u Moskvi Ala El Hadidi ocenio je ju~e da bi sastanak sirijske opozicije u Kairu trebalo da olak{a re{avawe sukoba u toj zemqi, a ne da zakomplikuje situaciju. Dvodnevna konferencija, kojoj prisustvuje glavni opozicioni blok u egzilu Sirijski nacionalni savet i druge mawe grupe, ima za ciq da se osmisli zajedni~ka vizija o politi~koj tranziciji u Siriji.

PRE GRU PI SA VA WE SNA GA NA PO SLED WEM SA MI TU EU

Za vi kend pr vi slo bod ni iz bo ri TRI PO LI: Mawe od devet meseci po{to je biv{i libijski lider Moamer Gadafi svrgnut i ubijen, Libijci }e ovog vikenda, na prvim slobodnim izborima u toj zemqi posle 47 godina, birati Nacionalni kongres koji }e odrediti sastav vlade i Ustavotvorne komisije. Od oko 3,4 miliona Libijaca s pravom glasa, ne{to vi{e od 2,8 miliona }e u subotu, 7. jula, izabrati 200 poslanika u parlamentu koji }e zameniti dosada{wi Nacionalni prelazni savet i imenovati komisiju od 60 ~lanova koja }e napisati Ustav, prenosi francuski dnevnik „Poen” (Le Point). Francuski list navodi da su za libijske gra|ane ti izbori va`ni jer treba uspostaviti stabilnost i legitimnu vladu, ali i da im je te{ko da se sna|u me|u gomilom kandidata i wihovih postera. Francuski radio RFI ukazuje da je te{ko utvrditi razliku izme|u programa razli~itih kandi-

data, „me|u kojima se svi zala`u za obnovu Libije u kojoj }e vladati pravda i jednakost”. Kako navodi izborna komisija, za u~e{}e na izborima registrovane su 142 stranke, a sa strana~kih lista bi}e birano 80 od ukupno 200 ~lanova Kongresa, dok }e ostalih 120 biti birani kao pojedinci, prenosi britanski list „Ekonomist”, zakqu~iv{i da ideolo{ki i verski karakter parlamentarnog tela mo`da ne}e biti jasan tokom izvesnog vremena posle izbora. U izbornoj trci u~estvuju, {iroko govore}i, tri glavne struje: prva je grupa svetovno orijentisanih modernista, pod zastavom Alijanse nacionalnih snaga, na ~elu sa Mahmudom Xibrilom i Alijem Tarhunijem, koji su bili na funkcijama premijera i ministra za naftu i finansije nakon {to je smewena Gadafijeva administracija. Zatim je tu Front nacionalnog spasa, grupa koja je

oformqena kao opozicija Gadafiju ranih ‘80-ih godina pro{log veka i koja je bila proterana iz zemqe, a za koju ve}ina posmatra~a tvrdi da nije uspela da do|e do izraàja otkako se vratila na scenu. Za ulazak u Kongres nadme}u se i islamisti, koji pokrivaju {irok spektar, a na stotinama postera du` glavnih ulica prestonice dominira lice predstavnika grupe El-Vatan Abdela Hakima Belhaja, biv{eg lidera sada rasformirane Libijske islamske borbene grupe, koja se smatrala bliskom Al-Kaidi. Tu je i ~itav niz drugih islamisti~kih stranaka, me|u kojima neke odlikuje ekstremna orijentacija, ali bi, sude}i prema nedavno odrànim izborima u drugim zemqama arapskog sveta, islamisti~ka grupa najblià „Muslimanskoj bra}i” - umerena Partija pravde i razvoja - trebalo da ima dobre izglede.

Uhap {e no 10 pri pad ni ka Al Ka i de SA NA: Deset pripadnika Al Kaide uhap{eno je u Jemenu, saop{tilo je ju~e jemensko ministarstvo odbrane Me|u uhap{enima je deset kamikaza, ~ime je spre~eno deset samoubila~kih napada na dr`avne zgrade u prestonici”, navodi sajt „26sep.net”, pozivaju}i se na neimenovane izvore. Pripadnici bezbednosnih slu`bi su kod uhap{enih na{li testament jednog od napada~a samoubica, koji je bio maloletan, i u~estvovao u napadima 21. maja u Sani, kada je ubijeno stotinak jemenskih vojnika. „Bezbednosne slu`be uhapsile su pri-

padnike ogranka Al Kaide koji je odgovoran za napade u Sani”, izjavio je {ef kabineta jemenskog predsednika, i {ef nacionalne bezbednosti, Ali Mohamed Anasi. Ogranak Al Kaide u Jemenu preuzeo je odgovornost za samoubila~ki napad 21. maja u Sani u kojem je poginulo stotinak vojnika koji su pripremali vojnu paradu. Taj napad dogodio se tokom ofanzive jemenske vojske protiv Al Kaide koji je rezultirao hap{ewem vi{e pripadnika te ekstremisti~ke organizacije u provinciji Abjan na jugu zemqe.

Po be da ili po raz Mer ke lo ve? BRI SEL: Na prvi pogled, po- ovla{}ewa da moè direktno da bednici posledweg samita Evrop- finansira posrnule banke. ske unije bili su lideri Italije, Po pri~ama koje su po~ele da [panije i Francuske. Grupisani kruè nakon samita, Merkelova je u mo}nu koaliciju s namerom da popustila nakon {to je premijer izazovu Nema~ku, Mario Monti, Italije u petak zapretio da }e usMarijano Rahoj i Fransoa Oland uspeli su da izvuku odre|ene povlastice od ina~e krute nema~ke kancelarke Angele Merkel. Me|utim, ako evrozona preìvi, razgovori u Briselu mogli bi da budu upam}eni koliko po gorkim pilulama koje je Merkelova morala da proguta, toliko i po merama koje je kancelarka Angela Merkel uspela da izvu~e od svojih kolega kratiti svoju podr{ku novom iz evrozone. evropskom „paktu za rast”, koji je „To {to Monti, Rahoj i Oland nema~koj kancelarki bio preko ovo ‘prodaju’ kao pobedu govori potreban da bi osvojila va`ne mnogo o diplomatskim ve{tinama glasove u parlamentu kasnije gde je Merkel”, ocenio je ekono- istog dana. mista „Berenberg banke” Holger Me|utim, nekoliko evropskih [miding. zvani~nika reklo je za Rojters da Budu}i da ju je par sati nakon je Merkelova zapravo nekoliko samita ~ekalo glasawe nema~kog dana pre samita nagovestila da bi parlamenta, Merkelova je unapred mogla da ìvi sa idejom direktne ra~unala na tvrd stav javnosti, dokapitalizacije banaka. zbog ~ega je delovalo kao da se poWen uslov za to bio je da se pruvukla, iako je, zapravo, uspela da ì podr{ka jednom od kqu~nih postigne ve}i deo onoga {to je zahteva Berlina, uvo|ewu cenhtela. Najve}i ustupak koji je kan- tralne supervizije za banke, kojom celarka u~inila bilo je to {to je bi rukovodila Evropska centralpristala da novi fond za spas na banka. evrozone, Evropski stabilizaciIako je takva supervizija naoni mehanizam (ESM), dobije ~elno dogovorena u Briselu, weni

detaqi i daqe su nejasni. Formirawe takvog nadzornog organa moglo bi se, me|utim, posmatrati kao pobeda Merkelove i wene vizije ujediwene, integrisane Evrope sa strogom centralizovanom kontrolom, pi{e Rojters. Monti, Rahoj i Oland mogli bi da postanu svesni gubitka suvereniteta, koji proizilazi iz datog plana, kada zvani~nici EU u drugoj polovini godine dobiju detaqe supervizije. „Ton samita sigurno je u~inio da wegov ishod deluje kao veliki poraz Merkelove, ali ako pogledamo su{tinu onoga {to je dogovoreno, ne bih rekao da je tako”, rekao je zamenik direktora briselskog instituta „Brugel” Guntram Volf. „Pakt za rast”, vredan 120 milijardi evra, koji je najavqen u Briselu, slavqen je kao velika pobeda francuskog predsednika Olanda, koji je tokom predizborne kampawe u domovini obe}ao da }e se boriti protiv politike {tedwe nema~ke kancelarke, da bi prona{ao sredstva za pomo} recesijom pogo|enim privredama perifernih zemaqa evrozone. Me|utim, wegova pobeda je vi{e simboli~na nego ubedqiva. Najve}i deo sredstava za podr{ku privrednom rastu do}i }e iz ve} rezervisanih, ali neiskori{}enih strukturnih fondova EU.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAJNC FROM [ef savezne Slu`be za za{titu Ustava Hajnc From podneo je ju~e ostavku zbog te{kih gre{ki koje je wegova slu`ba po~inila u aferi vezanoj za istragu protiv neonacisti~ke grupe NSU, optu`ene da je sejala smrt me|u strancima u Nema~koj i ubila devet Turaka, jednog Grka i jednu nema~ku policajku. Time je From, izvukao konsekvence iz afere NSU u kojoj je slu`ba osumwi~ena za uni{tewe dokumenata.

KIM YONG IL Preminuli vo|a Severne Koreje Kim Xong Il naredio je nau~nicima da proizvedu „veliki broj” atomskih bombi, pi{e u internom dokumentu re`ima koji je objavila japanska {tampa, koja tako|e prenosi da su male {anse da uskoro do|e do dramati~ne promene kursa spoqne politike pod Kim Xong Unom. Kim Xong Un, navodi {tampa, nastavqa staru politiku svog oca.

RUPERT MERDOK Medijski magnat Rupert Merdok ocenio da bi republikanskom predsedni~kom kandidatu Mitu Romniju za pobedu nad Obamom trebao mnogo boqi tim On je, objavio da bi Romni iz svog tima trebalo da izbaci stare prijateqe i anga`uje prave profesionalce. Mardok ocewuje da }e ameri~ki izbori biti referendum o Obami, i da }e sve ostalo biti neva`no.

Iran ni{ani Izrael TEHERAN: Elitna iranska Revolucionarna garda po~iwe vojne ve`be na kojima }e biti kori{}ene i rakete zemqa-zemqa, javila je novinska agencija Irna. Menevri }e biti izvedeni u pustiwi u centralnom delu Irana i traja}e tri dana. Komandant vazdu{nih snaga Revolucionarne garde Ami Ali Haxizadeh rekao je da ve`be imaju za ciq procenu preciznosti i efikasnosti bojevih glava i sistema ga|awa. Na bilo kakav napad Izraela na nas odgovori}emo najodlu~nije, rekao je Haxizadeh. „Ukoliko oni preduzmu bilo kakvu akciju, da}e nam izgovor da ih zbri{emo s lica zemqe”, rekao je Iranske rakete „{ahab-3” general i dodao da se ameri~ke baze u regionu nalaze u dometu iranskih projektila Iran je 29. juna upozorio Zapad da bi nove i drugog oru`ja i da zbog toga SAD ne}e sara- sankcije imale posledice po pregovore o spor|ivati sa izraelskim re`imom. nom iranskom nuklearnom programu, a {ef Po wegovim re~ima, na trodnevnoj ve`bi si- iranskih nuklearnih pregovara~a Said Xalimulira}e se raketni napadi na vazduhoplovne li uputio je pismo {efici EU za spoqnu polivojne baze. Iranske rakete „{ahab-3” imaju do- tiku i bezbednost Ketrin E{ton u kojem je namet od 2.000 kilometara, zbog ~ega bi mogle bi- veo da je „nastavak uspe{nih pregovora mogu} ti usmerene na Izrael i ju`ne delove Evrope. tek u okviru saradwe”.

Xalili je u pismu „upozorio Zapad na reperkusije koje bi imala po pregovore akcija li{ena logike, kao i primena nelegitimnih sredstava protiv iranskog naroda”, objavila je iranska dràvna televizija. Pretwe Teherana upu}ene su upravo kada Evropska unija po~iwe da primewuje embargo na iransku naftu i druge nove, o{tre mere, javio je Rojters. Te mere usvojene su ranije i wima je predvi|en embargo na izvoz nafte zemqama EU, kao i mere koje }e drugim zemqama oteàti trgovinu s Iranom, ali su uglavnom na snagu stupile ju~e, podsetila je britanska agencija. Potpredsednik Irana Muhamed Reza Rahimi izjavio je da je Iran napravio zalihe robe koja je stanovni{tvu svakodnevno potrebna sa ciqem da se smawe posledice emabrga na naftni i bankarski sektor. On je dodao da bi „okrutne sankcije” mogle izazvati „povremenu konfuziju” na trì{tu, ali da iranska nacija ne}e biti zaustavqena.

balkan

dnevnik

HR VAT SKI I RU MUN SKI PRED SED NIK IVO JO SI PO VI] I TRA JAN BA SE SKU JU ^E U BU KU RE [TU

Stra te {ki in te res – sve ze mqe re gi o na u EU BU KU RE[T: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} i rumunski predsednik Trajan Basesku slo`ili su se ju~e u razgovoru u Bukure{tu, da je strate{ki interes da {iri region, odnosno sve zemqe jugoisto~ne Evrope u|u u Evropsku uniju, kad ispune uslove. Kako su izvestili hrvatski elektronski mediji, Basesku o~ekuje da i Srbija, poput Crne Gore, uskoro po~ne pregovore o pristupawu EU. „Strate{ki je interes da {iri region, svi susedi iz jugoisto~ne Evrope, kad ispune uslove, u|u u EU”, rekao je Josipovi} na zajedni~koj konferenciji za medije nakon sastanka sa svojim doma}inom. Dva predsednika su, izme|u ostalog, razgovarali o Dunavskoj strategiji i pitawu za{tite prava maIvo Josipovi} wina, kao i o pitawu {engenskog prostora, s obzirom na bez kontrole granica nije pito da }e od 1. jula 2013. hrvatska tawe standarda, nego politi~granica biti i granica Evropko pitawe i naveo da nijedna ske unije. zemqa nije u{la u {engenski Basesku je rekao da pitawe prostor prema planu, ve} kaula ska u {en gen ski pro stor snije. On smatra da Rumunija

HRVATSKA

Ro}en se povla~i

PODGORICA: Ministar spoqnih poslova i evropskih integracija Milan Ro}en izjavio je ju~e da je odlu~io da se povu~e sa te funkcije. „Smatram da je pravi trenutak oti}i posle svih spoqno-politi~kih uspeha koje je Crna Gora ostvarila, posebno sada nakon {to su otvo-

reni pristupni pregovori sa Evropskom unijom i nakon {to je Crna Gora, posle samita NATO-a u îkagu, prakti~no na pragu ulaska u Alijansu” , rekao je Ro}en. Upitan da li je o odluci ve} informisao premijera Igora Luk{i}, on je rekao da }e wegova odluka o napu{tawu dràvne funkcije vrlo brzo u}i u zvani~nu proceduru .Ro}en je prvi {ef crnogorske diplomatije nakon {to je ta zemqa 2006. stekla dràvne nezavisnost. Pre te funkcije godinama je bio glavni politi~ki savetnik Mila \ukanovi}a, dok je on obavqao du`nosti premijera i predsednika dràve. Ro}en je od 2003 do 2006. godine obavqao du`nost ambasadora nekada{we dràvne zajednice Srbije i Crne Gore u Ruskoj federaciji.

Trajan Basesku

ispuwava kriterijume za [engen, ali da je odluka o tome politi~ka i da }e uvek postojati neka zemqa koja ima problema s imigracijom i koja }e imati prigovor.

„Stare ~lanice EU koje su u [engenu imaju problema s kontrolom pristizawa imigranata”, rekao je Basesku i dodao da je saradwa bitna naro~ito u regionalnim pitawima, jer je nu`no podràti i ostale zemqe jugoisto~ne Evrope u wihovom pribliàvawu Uniji. Rumunija je ~lanica EU, ali nije u {engenskoj zoni. Basesku je Josipovi}u uru~io potpisan ugovor o hrvatskom pristupawu EU i najavio nastavak saradwe dve zemqe kad Hrvatska bude u EU, a ministri pravde dve zemqe potpisali su sporazum o saradwi. Prilikom dvodnevne posete Bukure{tu, Josipovi} }e se sastati i s premijerom Viktorom Pontom, predsednikom Senata Vasileom Blagom i s predsednicom Poslani~kog doma Robertom Anastase. Josipovi} }e danas govoriti na susretu rumunskih i hrvatskih privrednika i posetiti op{tine Lupak, Klokoti}e i Kara{evo u kojima ìvi hrvatska mawina. (Ta njug)

La |a s imi gran ti ma plu ta u Ja dra nu ZA GREB: Hrvatska Obalska straà poku{ava da spasi ve}i broj ilegalnih imigranata koji se nalaze na motornoj jedrilici koja zbog neispravnosti motora pluta me|unarodnim vodama ju`no od ostrva Mqet. Kako je saop{teno iz ministarstva odbrane, nakon {to je izvi|a~ki avion Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva utvrdio da se radi o motornoj jedrilici koja plovi pod nepoznatom zastavom, na lice mesta upu}en je brod Obalske straè Hrvatska Kostajnica”, koji je preksino} stigao do broda koji se nalazi 47 nauti~kih miqa ju`no od Dubrovnika. Posada broda zatraìla je pomo}, rekav{i da se na brodu koji je predvi|en za boravak 10-ak qudi nalazi 65 mu{karaca poreklom iz Sirije, Avganistana, Somalije i Egipta, a da su dva lice u te{kom zdravstvenom stawu, {to je kasnije demantovano. Brod s imigrantima isplovio je iz Gr~ke, a ciq mu je bila obala Italije. Posada „Hrvatske Kostajnice” zasad ne moè da utvrditi ko

Brod s imigrantima

je kapetan la|e, jer niko na jedrilici ne èli da se izjasni, isti~u u Obalskoj straì. Kako se jedrilica nalazi u me|unarodnim vodama, pripadnici Obalske straè ne mogu da postupe bez dozvole kapetana ili najstarijeg lica na brodu. Imigrantima je podeqena voda i hrana, a lekar iz pomorske baze Split koji se nalazi na „Hrvatskoj Kostajnici”, dao je i lekove, saop-

{teno je iz ministarstva odbrane. Posada broda Obalske stra`e poku{ala je da osposobi motor na jedrilici, ali je on do kraja rasturen, pa je to nemogu}e. Pre nego {to je brod obalne stra`e do{ao do motorne jedrilice, prisutnima na woj je hranu i vodu dala posada turskog teretnog broda „Ilhan Aga” koja je i javila o ta~noj lokaciji jedrilice.

Za pa lio se tr `ni cen tar IMOT S KI: U hrvatskom gradu Imotsko ju~e oko 11 sati u tr`nom centru „Park {op” izbio je poàr. Povre|eno je 10 lica, od kojih jedno teè. Kako pi{e „indeks.hr”, evakuisano je oko 200 qudi. Poàr su dva sata gasili vatrogasci iz Imotskog kojima je stiglo poja~awe iz Splita i Makarske Vatra je zahvatila gotovo ~itav krov i gotovo pola centra sa zapadne

strane. Slu`benih informacija o uzroku poàra jo{ nema. Me|utim, , neslu`beno se saznaje da je do poàra do{lo za vreme sanacije krova. Vatra je navodno izazvana brenerom, prilikom lepqena katranske izolacije na krov. Policija je blokirala pristup centru, a vatrogasci bez pomo}i kanadera i helikoptera te{kom mukom poku{avaju da ugas epoàr. Ono si

tek oko 12:30 ipak uspeli da po`ar stave pod kontrolu, odnosno da ga lokalizuju, ali ne i potpuno ugase. „Park & [op”, trgova~ki centar u vlasni{tvu preduzetnika Vedrana Malenice, ima povr{inu od 10.000 kvadratnih metara, otvoren je pre dve godine, a procewuje se da je u wega ulo`eno oko devet miliona evra.

REPUBLIKA SRPSKA

Re{iti problem la`nih `rtava u Srebrenici BAWALUKA: Rukovodilac Operativnog tima Republike Srpske za tra`ewe nestalih lica Goran Kr~mar rekao je da je uslov za pomirewe srpskog i bo{wa~kog naroda da bude re{en problem podataka sa la`nim `rtvama u Srebrenici. „Podaci sa la`nim `rtvama u Srebrenici svakako su jedan od velikih problema, i to se mora

re{iti, jer je to uslov za pomirewe”, rekao je Kr~mar u Pelagi}evu, nakon sednice Predsedni{tva Republi~ke organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila. Kr~mar je naveo da Republika Srpska jo{ traga za 1.700 nestalih. „Do prenosa nadle`nosti sa Republike Srpske na BiH 2008.

godine i formirawa Instituta za nestala lica BiH evidentirano je 5.300 nestalih lica u Srpskoj. Do tada je 4.100 lica ekshumirano, a 3.500 identifikovano, {to zna~i da je godi{we identifikovano oko 320 osoba”, rekao je Kr~mar. On je upozorio da su od formirawa Instituta za nestale osobe BiH 2008. godine do danas

prona|ene 102 osobe, {to zna~i da se u proseku godi{we prona|e 25 osoba. Na sednici Predsedni{tva Organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske razmatrana su brojna pitawa, o tra`ewu nestalih lica, materijalnom statusu porodica, kao i obele`avawu zna~ajnih datuma.

utorak3.jul2012.

TROP SKE TEM PE RA TU RE HA RA JU

U kom {i lu ku i 40 ste pe ni u hla du POD GO RI CA, SA RA JE VO: U na{em regionu ve} danima vladaju tropske temperature koje }e, po prognozama meteorologa, potrajati i narednih dana, a negde su zbog toga izdata i upozorewa na opasnosti koje bi mogle da prouzrokuju tako visoke tempereature. Novi toplotni talas koji je zahvatio Crnu Goru done}e i narednih dana maksimalne dnevne temperature koje }e dostizati ~ak 40 stepeni Celzijusa, najavio je Hidrometeorolo{ki zavod. Meteorolozi su saop{tili da }e neuobi~ajeno visoke temperature za ovo doba godine svakodnevno rasti, a tek sredinom sedmice se o~ekuje blagi pad maksimalnih temperatura i to na severu Crne Gore. Zbog tropskih temperature, MUP Crne Gore je izdao upozorewe u kome se navodi da }e Crna Gora do 5. jula biti na udaru drugog toplog tropskog talasa, koji }e usloviti rekordne temperature, a koje uslovqavaju i ekstremno visoki indeks opasnosti od po`ara, posebno u {irem podru~ju Podgorice i Danilovgrada, kao i na primorju. Sli~na situacija je u i Bosni i Hercegovini. Novi toplotni talas koji je tokom vikenda zahvatio celu BiH potraja}e narednih dana, a temperatura }e, prema naja-

vama meteorologa, dostizati i preko 40 stepeni Celzijusovih. Vi{egrad je ju~e sa 42 stepena Celzijusovih bio najtopliji grad u Evropi.U Mostaru je preksino} u 22 sata temperatura vazduha iznosila ~ak 32 stepena, {to je zvani~no najvi{a zabeleèna temperatura u tom gradu. Bawalu~ka i vi{egradska regija imaju „crveno upozorewe”, {to je najvi{i nivo upozorewa, objavio je Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod. Analiza Hidrometeorolo{kog zavoda predvi|a da }e ovo biti izrazito topao mesec sa temperaturama iznad vi{egodi{wih proseka. Prema istim analizama, osveèwa se o~ekuju 8. jula, kada bi, kako se predvi|a, temperature trebalo da padnu na tridesetak stepeni. U Hrvatskoj ve} danima traju velike vru}ine, s tim da je ju~e bio vrhunac toplotnog talasa, dok bi se tokom ove sedmice temperature po prognozama tek neznatno smawivale. Ju~e je u Kninu kao najtoplijem gradu u 14 ~asova bilo 39 stepeni u hladu, a tek stepen mawe bilo je u Belom Manastiru. Ipak, kako ve} duè vreme nema obilnijih ki{a, a ona koja je pala u pro{li ponedeqak, tek je uspomena, u nekim krajevima javqaju se te{ko}e s vodom.

utorak3.jul2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik GA [ E N I kre~, 7 din. na adre su kup ca, be ton ski stubovi, fert gredice, cigle, blo ko vi, ar ma tu ra, gra |e vin ski ma te ri jal. Te le fo ni: 021/847-034 i 064/613-83-68. 55280

Posle duge i te{ke bolesti, opra{tamo se od

TROGODI[WI POMEN

Boìce Spasojevi} 1939 - 2012. Sahrana }e se odràti iz kapele, u Gorwem Koviqu, 3. 7. 2012. godine, u 14 ~asova. Oàlo{}ena porodica. 55958

Novak Mr|en

Posledwi pozdrav dragoj teta

Zauvek }emo te nositi u na{im srcima.

Tvoji: Bo{ko sa porodicom.

55938

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Dragici

Uvek }emo slediti va{e mudre savete. Dobri qudi zauvek ostaju u srcima prijateqa.

Dragici Radnovi}

od: porodica Radnovi} i Prodanovi}.

Veqine drugarice: Silvia, Jelena, Jovana i Radmila.

55960

55959

Posledwi pozdrav

SO BE i apartmani Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefoni: 021/6363291, 062/8510-669, 064/3903391. 55548

Novki Vili} od zaposlenih: „Big trade” DOO, Novi Sad, „Tehnometal” DOO, Novi Sad, „Agrobege~” DOO, Novi Sad, „IM Zlatibor”, ^ajetina. 706/P

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55817

NA PRO D A J U 18-to ne deqne mlade koke nosiqe, Lo man. Te le fon 063/511932. 55718

prof. dr Milivoja Dedi}a dugogodi{weg upravnika Radiologije KCV

Vizionarski duh, odlu~nost i postojanost u uvo|ewu novih metoga, napravili su temeq dana{woj savremenoj radiologiji.

Hvala mu za sve {to je u~inio za nas. ^I S TIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495. 55512

Kolektiv Centra za radiologiju.

55942

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini, posle te{ke bolesti preminula na{a draga supruga, majka, ta{ta, svekrva i baka

utorak3.jul2012.

Posledwi pozdrav

Sa tugom u srcu se opra{tamo od drage snaje i ujne

Nade Prodanovi} Sahrana je danas, 3. 7. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Jovo, sinovi Drago, Goran, Neboj{a i }erka Mira sa porodicama.

Posledwi pozdrav snaji i ujni

Nadi Prodanovi}

Dragici

Novka Vili} Milica i Branko Gavrilovi}, Cica i Du{ica sa porodicama.

Caki, Nina i Zora.

od: Radmile i Katice sa decom.

55952

55943

55939

55956

Posledwi pozdrav priji

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenoj majkici

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminuo na{ suprug, otac, svekar i deda

Novki Vili}

Nikola Dobri}

Nadi Prodanovi}

1934 - 2012. od radnih qudi iz â&#x20AC;&#x17E;Big Tradeâ&#x20AC;? Novi Sad.

Sahrana je 4. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

od: prije Ru`ice i Sawe sa porodicom.

55957

55946

Iako vi{e nisi sa nama `ive}e{ u na{im mislima, srcu i se}awu. Tvoje unuke Sla|ana i Biqana.

Opra{tamo se od na{e drage

Nade Prodanovi}

Nikola Dobri}

Po~ivaj u miru i hvala za svu tvoju dobrotu i plemenitost.

55930

55931

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminuo na{ suprug, otac, svekar i deda

Srete Zeqkovi}a

na{oj

Nadi Prodanovi}

O`alo{}eni: supruga Bo`ica, sin @eqko, snaja Qiqana, unuk @arko i unuka Milica.

Posledwi rastanak od na{eg milog i dragog brata

Posledwi pozdrav supruzi i majci

dragoj

Nataliji Vugdeli} Sahrana je u Vrdniku.

1934 - 2012.

Za tobom }e ve~no tugovati: brat Gojko, sestra Stojanka i zet Mi{o.

Sahrana je 4. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: }erka Milena Plav{a, zet Jovan, unuke Jovana i Ana Bojana.

Dever Lazar Prodanovi} sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug Vuk i sin Dragan sa porodicom.

55950

55947

55929

55953

Posledwe zbogom na{em dragom dedi i pradedi

Posle duge i te{ke bolesti u 77. godini se upokojila na{a draga mama, ta{ta i baka

Sreti Zeqkovi}u

Novki Vili}

Nada Prodanovi}

Hvala ti za sve lepe trenutke koje si nam pru`io. Po~ivaj u miru.

Tvoji: Vlada, Ivana i Du{an.

ro|. Kerac Sahrana }e biti na Gradskom grobqu, u utorak, 3. jula 2012. godine, u 16 ~asova. Sa ponosom }e je spomiwati i ~uvati od zaborava weni najmiliji: }erka Nata{a, zet @eqko i unuke Sla|ana i Biqana.

55945

od: }erke Mire, zeta Vlade, unuka Stamenka i unuke Zorice.

55954

55932

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od dragog

Posledwi pozdrav majci, ta{ti i baki

Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi, baki i priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Srete Zeqkovi}a

Novki Vili}

Sreto Zeqkovi}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

]erka Mirjana i zet Sava Ra{kovi} sa porodicom. 55948

preminuo 2. 7. 2012. godine. Sahrana je u sredu, 4. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem novom grobqu, u Futogu. O`alo{}eni: sin Miroslav i }erka Mirjana sa porodicama.

Sin Goran, snaha Buba, unuk Milo{, unuka Jovana i prija Jagica.

55944

55955

^iTUQe l POMeni

utorak3.jul2012.

Posledwi pozdrav

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je prestalo da kuca srce na{eg voqenog sina Aleksandra.

dnevnik

Posledwi pozdrav

IN MEMORIAM

DVOGODI[WI POMEN

Prof. dr Dejan Jan~a 1928 - 2010. Ve} su pune dve godine od kako nema na{eg dragog Dejana. Sa qubavqu ga se se}a wegov sin Sa{a Jan~a sa porodicom. 55776

Dragici Radnovi}

Posledwi pozdrav

Aleksandar Kova~

Mihajlu Slepku

Prof. dr Dejan Jan~a

1986 - 2012.

1928 - 2010.

Ispra}aj je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 4. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova.

Kom{ije sa Bulevara oslobo|ewa 23 u Novom Sadu.

od porodice ^alija.

Mara.

O`alo{}eni: roditeqi majka Qiqana, otac Ferenc, baka \ur|ina i deda Mi}a. 55941

55936

Posledwi pozdrav

55901

Gagi

Posledwi pozdrav supruzi, mami i snahi

od [trbac Milana i Jasne.

55868

Po~ivaj u miru prijatequ.

Sa tugom se opra{tamo od po{tovanog kom{ije

605/P1

Dragici Radnovi}

Posledwi pozdrav

od: supruga @arka, }erke Smiqane, sina Velimira, deda Novice i baka Mare. od Svetlane i Dejana Mijatovi}.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana obaviti danas, 3. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici. 55922

55937

Posledwi pozdrav voqenoj supruzi

mojoj

Posledwi pozdrav

prof. dr Milivoja Dedi}a radiologa 1924 - 2012.

Dragici Radnovi}

Branko sa porodicom.

Porodica Juri{in: brat Miroslav, snaja Jozefina, sestri~ine Nata{a i Mirjana sa porodicom.

Osta}e nam u trajnom se}awu.

Kom{ije iz Fru{kogorske 43. 55927

605/P

Ilonki Francia - Kremer

prof. dr Milivoju Dedi}u

Voqeni mu` Jovan - Jani.

mom u~itequ, iskrenom prijatequ i nadasve dobrom ~oveku.

Sahrana je u ~etvrtak, 5. 7. 2012. god. u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Bata Vu~urovi}.

55928

55926

Posledwi pozdrav dragoj kom{inici, velikom borcu i ~oveku

Opra{tamo se od

od porodice Koji}.

radiologa 1924 - 2012. Wegova ogromna energija, odanost radiologiji i aktivan rad u sekciji DLV-SLD postavili su stubove razvoja radiolo{ke slu`be u Vojvodini. S ponosom i tugom ~uva}emo se}awe na wegov lik i delo. Radiolo{ka sekcija Dru{tva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog dru{tva.

Dragici Radnovi}

Kolektiv „Novograp” i „Grading”.

od Manojlovi} Marije sa decom.

od porodice Petrovi} \or|a i Nade.

604/P3

604/P2

604/P1

Draga Gaga, svojim neizmernim optimizmom, plemenito{}u, snagom voqe i razumevawem bila si nam podr{ka u te{kim trenucima koje `ivot kreira, na ~emu ti neizmerno zahvaqujemo.

396/P

55923

Posledwi pozdrav direktorici

Posledwi pozdrav

Dragici Radnovi}

Gagi

prof. dr Milivoja Dedi}a Dragici Radnovi}

Posledwi pozdrav

55934

na{oj

Posledwi pozdrav supruzi na{eg kolege

Dragica Radnovi} Sre}a je i ponos {to smo te imali.

Gagi

Dragici Radnovi}

od wenog kolektiva.

55924

Kolektiv Novosadskog sajma.

3004/P

O`alo{}eni: zet Milo{, sestri~ina Jelena i sestri} Aleksandar sa porodicom Medi}.

604/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

utorak3.jul2012.

Posledwi pozdrav dragom te~i

Dragom suprugu, ocu, dedi, svekru, (Peri, deda Pe|i, Uci)

Prof. dr Milivoj Dedi}

Gagi Ostali smo neute{ni tvojim odlaskom i skrhani ogromnim bolom. Uspomena na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

Petar Pemac Milivoju

Imao sam privilegiju i ~ast da mi budete u~iteq i prijateq. Neka vam je ve~na slava i hvala.

Ksenija Kqaji} sa porodicom.

Prof. dr Du{an Hadna|ev.

55935

55921

^etrdeset tu`nih dana od smrti na{e voqene sestre i tetke.

Uz du`no po{tovawe opra{tamo se od dragog nam u~iteqa

Porodice: Radowanin, Koritnik, Raki} i Krsti}.

Bezgrani~no hvala za sve osobine koje si nosio i kojima si nas po~astvovao za vreme dok si bio sa nama. Supruga Qubica, sinovi Miroslav i Branislav, unuci Teodora, Vlada i Petar, snaje Mila i Nata{a. Sahrana je 3. 7. 2012. godine, u 11 sati, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu. 55904

55908

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

Vreme i prostor...

Radinka Velbabovi} iz Ne{tina Neka na{e suze, tuga i bol ne remete tvoj ve~ni mir. Izra`avamo zahvalnost svima na tu`nom ispra}aju na{e pokojnice i na izrazima sau~e{}a. O`alo{}ene: sestra Jelena i sestri~ina Dragana.

prof. dr Milivoja Dedi}a Tehni~ari angio - sale: Zora, Amalka i Janko.

Petar Pemac

od prijateqa Milutina Horvata sa porodicom. Se}awe na Vas ostaje ve~no.

Te dve bezgrani~ne dimenzije... Nau~io si me da razmi{qam o tome... Tolika je qubav prema tebi... zauvek. To je najmawe {to si zaslu`io. Sin Branislav, unuk Vlada i snaja Mila.

55914

55920

55739

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

prof. dr Milivoju Dedi}u

55905

Posledwi pozdrav dragoj baba

Plemeniti, dobri, voqeni, najboqi, najlep{i tata i deda Perice.

Vladimir Nik~evi} Miki Vukovi}

Petar Pemac Uca

Miki Vukovi}

od: Ka}e, Romana i baba Anke.

od: Isidore, Sawe i Bate.

55902

55903

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminula na{a draga majka

Uco, {ta da ka`em, napi{em i time iska`em makar deo tuge koju ose}amo. Nau~io si nas kako se voli ~ovek, priroda, svet oko nas. Ponosan sam {to si mi otac, a unuci Petar i Teodora {to si im deda. Puno, puno, puno te volimo. Miroslav Pemac sa porodicom.

Poqupcima, sve ove godine brojimo. Praznim zagrqajem, svu bol u du{i potiskujemo. Usahlim o~ima, Tvoj lik tra`imo. ]utawem, sve `eqe izgovaramo. Sre}an ro|endan, sine!

55907

Ti si nam sve, sva qubav ovog sveta.

Prestalo je da kuca veliko srce na{eg dragog oca, deke i svekra. Mama i tata.

55909

Mika Vukovi} Po dobrim delima pamti}emo te, u svojim srcima zauvek nosi}emo te, na{a draga tetka. Tvoji: Goca, @eqko, Miki i Ivana.

Tatjana @ivkovi} ro|ena Na|

Kao {to je i `iveo, tako nas je i napustio, neograni~en vremenom, prostorom i aktivnostima, uva`eni kolega

Sahrana je danas, 3. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sredoje Lon~arski 15. 2. 1930 - 30. 6. 2012. Sahrana je danas, 3. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Mi{a i Sa{a sa porodicama.

O`alo{}eni: sin Dragi{a, unuka Merima i snaja Ka}a. 55919

55906

55913

Posledwi pozdrav

Draga tetka

Posledwi pozdrav

prof. dr Milivoj Dedi} redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji, {ef katedre, direktor Radiolo{kog instituta, predsednik Udru`ewa radiologa Jugoslavije, dobitnik Oktobarske nagrade Novog Sada, veliki zaqubqenik u kowi~ki sport, predsednik KK â&#x20AC;&#x17E;Vojvo|aninâ&#x20AC;?.

Mika Vukovi} to {to ne}e{ biti me|u nama, to }e biti na{a tuga, a to {to smo te imali to je na{a sre}a.

Branku

Osta}e nam u trajnom se}awu lik i delo uva`enog kolege.

Tvoji: Zorica, Marinko, Rajko i Mira.

od porodice Vi{wi}.

55912

55915

Nastavnici, studenti i radnici Medicinskog fakulteta.

Branku Qubotinu 1923 - 2012. Sahrana je 3. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Porodica Qubotin.

3003/P

55916

tv program

utorak3.jul2012.

06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међ.тероризам после 1945. 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Из птичје перспективе 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.03 Грување 14.00 Вести 14.05 Добар посао 14.30 Живопис: Равосијино путовање 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здравље пре свега 16.00 Из птичје перспективе 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник

Име мог сокака Живимо и пролазимо кроз улице које носе називе Козачинског, Мите Ружића, Војводе Шупљикца, Гери Кароља, Шафарикова... Сврха давања имена улицама по заслужним личностима јесте да се од заборава сачувају њихова дела и имена. (РТВ 1, 11.55)

06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.05 10.09 10.36 11.07 12.00 12.15 12.31 13.14 13.22

Ноге на пут (Панонија, 14.00) 06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.03 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Била једном једна недеља Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

15.10 16.00 16.49 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.58 22.31 22.35 23.03 23.50 00.05 00.13 00.57

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Дипломци Гастрономад Вести Квадратура круга Путопис Мапе света кроз историју Дневник Спорт плус Скок у будућност Евронет Летњи биоскоп: Књига о џунгли, филм Ово је Србија Срећни људи Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Жена у црвеном, филм Вести Око магазин Касл Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Дартањанова ћерка, филм

Жена у црвеном Теди Пирс је породични човек, запослен у маркетиншкој агенцији, задовољан својим сређеним животом. Међутим, све се мења када на паркингу угледа заносну жену у црвеној хаљини која му постаје опсесија. Улоге: Џин Вајлдер, Кели Леброк, Јожеф Болоња Режија: Џин Вајлдер (РТС 1, 20.58)

20.05 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Радар – Избор 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945. 23.00 Оперативци 23.50 Хроника ИНФАНТ-а 00.05 Супруге и кћери 00.55 Радар – Избор 01.45 Концерт

06.30 Кухињица – мађ. 07.00 Здраво живо 07.20 Здравље пре свега 08.15 Све(т) око нас 08.40 ТВ баштине 09.30 Концерт Танго Симфонико 11.05 Гера алегоријанац 11.35 Зелени сат 12.05 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 12:08 источно од Букурешта, филм 14.40 Све(т) око нас 15.05 Потрошачки репортер 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Концерт Мађарског филхармонијског оркестра у Суботици 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Оперативци 22.20 Грување 23.15 ТВ баштине 00.05 ТВ Продаја

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.10 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Серијски програм 14.00 Све што желим 14.30 Спринт 15.00 Вести 15.10 Зове море 15.35 Истрага 16.00 Украдена срца 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Зелена патрола 20.30 Вреле гуме 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 Живот на Марсу 23.55 Украдена срца

06.30 09.30 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30 00.00

Гренд слем Вимблдон Једрење Вимблдон Студио Вимблдон Преглед дана Вимблдон Студио Гренд слем Вимблдон Вимблдон Студио Вимблдон Преглед дана Прави НБА Гренд слем Вимблдон

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Кели Леброк

07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Роки Тачно 1 Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Широм затворених очију Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

06.02 06.45 07.04 07.10 07.20 07.26 07.37 07.47 07.59

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.00 00.25 01.00 01.15 02.50 03.35 04.00 05.55

ФУДБАЛ (МЛАДИ ДО 19 ГОДИНА), ЕП

Србија–Француска (РТС 2, 17.40) 08.10 Енциклопедија за радознале 08.42 Калиграфија 09.07 Чеда Мирковић-једна могућа биографија 09.39 Датум 09.45 Верски календар 09.55 Све боје живота 10.27 Мера за музику 10.57 Траг 11.22 Грађанин 11.48 Николај Лугански свира Шопена 12.23 Здравствени водич 12.47 Трезор 13.44 Енциклопедија за радознале 14.17 Калиграфија 14.42 Чеда Марковић - једна могућа биографија 15.14 Позитивна енергија 15.45 Капри 16.40 Бициклизам: Тоур де Франс 17.40 Фудбал (млади до 19 година), ЕП, Србија-Француска, пренос 19.35 Концерт певачке групе „Тканице” и НО РТС 20.07 ТВ мрежа 20.34 Кругови поезије 21.05 Капри 22.04 Читање позориштаре 22.36 Европа и Срби 23.08 Научни кафе 23.53 Бициклизам: Тоур де Франс, преглед 00.19 Арсен Дедић поново у Београду 01.08 Трезор 02.04 Фудбал (млади до 19 година), ЕП, Србија-Француска 03.34 Концерт певачке групе „Тканице” и НО РТС 04.02 Научни кафе 04.43 Читање позоришта 05.12 Арсен Дедић поново у Београду

06.00 06.30 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.30

ВОА Биљана за вас Маратон Цртани филм Филм: Црвени удар Топ шоп Љубав у залеђу Еурека Мућке Ало-ало Документарна серија Обични људи Филм: Усијање Мућке Ало-ало Филм: Базен Удовице Филм: Високи улог Филм: Базен Домаћа музика Филм: Високи улог

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Плаћени убица Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Господар прстенова: Две куле Вести Спортски преглед Филм: Тешко је заборавити Увод у анатомију Саут Парк Филм: Вила Ружа Укључење у Б92 Инфо

Господар прстенова: Две куле Други део ове трилогије почиње на истом месту на којем се први завршио. Гандалф умире у борби против Балрога, а дружина се раздваја у три групе. Улоге: Елајџа Вуд, Ијан Мекелен, Виго Мортенсен, Лив Тајлер, Миранда Ото Режија: Питер Џексон (Б92, 21.00)

Лив Тајлер

06.00 Добро јутро 10.00 Магазин ин 11.30 Тачно у подне - уживо 12.30 Звезде гранда 15.40 Национални дневник 16.00 Академија дебелих - уживо 17.00 Мала невеста 17.30 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.15 Љубав и освета 20.45 Академија дебелих - преглед дана 21.30 Гранд парада 22.30 Мултимилионер 23.30 Добро вече Србијо 00.30 Филм: Разбијач 2: Наплата 02.00 Тјудорови 03.00 Гле ко то говори 04.00 Хаф 05.00 Моје срце куца за Лолу

Петар Грашо

Сунчане скале Директан пренос традиционалног фестивала Сунчане скале из Херцег Новог. Директор Скала, Слободан Бучевац најавио је наступе звезда из земаља у окружењу, али и из Грчке, Азербејџана, Шведске... У ревијалном делу наступају Дадо Топић, Марија Шерифовић, Тончи Хуљић с Петром Грашом, Рона... (Хепи, 21.00) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 21.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Граница Сунчане скале Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Граница Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak3.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Уштедети купујући Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште Лепота по сваку цену Ургентни центар Л.А. Инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Премијера: Монк Видовњак: Earth, Wind and... Медијум Браћа и сестре Самит Видовњак Ургентни центар Меклаудове ћерке Домаћице из округа Оринџ

07.55 08.10 09.55 10.10 11.05 11.20 12.25 12.45 13.00 13.55 15.50 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 23.10 00.55 01.10 02.00

Моји џепни љубимци Езел ТВ продаја Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Ексклузив Таблоид ТВ продаја Вечера за 5 Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Езел Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Кисмет - окови судбине Баш као она, филм Закон и ред РТЛ Вести Хаваји 5-0 Астро шоу

Да јен Кру гер

Ми шел Ва јан 08.00 Други светски рат у боји 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Прича о кромпиру 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Лондонска болница 15.00 Тајм тим година X 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Мистериозни Мачу Пичу 20.00 Ратници 21.00 Тајни рат 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Повратак коренима. лекције из Каменог доба 01.00 Потрага за Северозападним пролазом

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Клопа на точковима Матине Скоро сасвим обична прича Тамо где је истина Чаробна фрула Краљица Лангкасуке Еротски филм Еротски филм

Та мо где је исти на У Аме ри ци 50-тих го ди на Ле ни Мо рис и Винс Ко линс су нај по зна ти ји за ба вља чи. На вр хун цу сла ве, скан да ло зно ми сте ри о зно уби ство ру ши њи хов успех и парт нер ство. Пет на ест го ди на ка сни је, мла да књи жев ни ца Ка рен О’ Ко нор, од лу чу је да за бо ра вље ни слу чај пре тво ри у ак ту ел ну при чу... Уло ге: Ке вин Беј кон, Ко лин Фирт, Али сон Лох ман Ре жи ја: Атом Его јан (Си не ма ни ја, 18.00)

Упра во тра ју при пре ме за пре сти жну фран цу ску ауто мо бил ску тр ку Ла Манш, ко ја тра је не де љу да на и чи ји је по бед ник бо га то на гра ђен. Две „ауто мо бил ске„ по ро ди це, Ли дерс и Вајан, већ су два де сет и пет го ди на су пар ни ци на ова квим до га ђа њи ма... Уло ге: Са га мор Сти ве нин, Пи тер Јанг блад Хилс, Да јен Кру гер, Жан-Пјер Ка сел Ре жи ја: Лу ис-Па скал Ку ве лр (ХРТ 1, 21.00) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.03 Дивљи Пламен 10.13 Место под сунцем, док. серија 11.02 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.20 Играч из левог поља, филм 15.12 Понос Раткајевих 16.02 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.55 Југославија - држава за један век, док. серија 18.30 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.13 Боје туризма 21.00 Мишел Вајан, филм 22.50 Дневник 3 23.35 Секс и град 00.00 Циклус љубића - Р. Пилхер: Нови почетак 01.30 Др Оз, ток шоу 02.10 ЦСИ: Лас Вегас

07.51 08.16 08.41 09.04 09.28 09.54 10.20

18.06 18.50 19.32 20.00 20.50 21.39 22.27 23.04 23.40 00.54 01.22 02.03 02.42

Телетабис На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а, док. филм Горски лекар Еџмонд Обична клиника Дарма и Грег Југославија - држава за један век, док. серија Плесни фестивал у пустињи Калахари, док. филм Топ Гир 10 Реконструкција Међу нама Ријека Идемо на север с Гораном Милићем Љубав у залеђу Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Дражесни мајски пупољци Злочинци у јединицама ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Ружиона Калифорникација Добра жена Закон и ред Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.40 18.30 20.00 21.00 23.00

За сва времена Биографија - Меган Фокс Прошло време За сва времена Биографија - Колин Фарел Танка линија смрти Дивље страсти Биографија - Меган Фокс За сва времена Биографија - Колин Фарел Једини 8 милиметара

11.24 12.08 12.30 12.55 13.46 14.15 15.02 15.55 16.21 16.51 17.21

Али сон Лох ман

06.00 Борба Титана 07.45 Срећа 08.45 Викторија: Живот младе краљице 10.30 Артур 2: На танком леду 12.25 Аутомобили 2 14.10 А-Тим 16.25 Срећа 17.25 Замена 19.05 Редакција 20.05 Страшило 21.55 Створени једно за друго 23.35 Ракетни трио 01.10 Компликовано је 03.10 Тајни прозор 04.50 Соба за посете

08.10 Полицајац из вртића 10.00 Пацов 11.30 Између љубави и игре 14.00 Само Синатра 16.00 Опчињена месецом 18.00 Сенке и магла 19.30 Соко и Снешко Белић 22.00 Журба 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

Баш као она Ме ги и Ро уз Фе лер су се стре, али и пот пу не су прот но сти ка да је реч о вред но сти ма, ци ље ви ма и сти лу. Ме ги је де вој ка ко ја во ли луд про вод и ко ја је је два за вр ши ла сред њу шко лу те ве ру је да је ње на нај ве ћа жи вот на пред ност фи зич к а при влач ност. Ро уз је адво ка ти ца, обра зо ва на на Прин сто ну и ра ди у нај бо љој адво кат ској фир ми... Уло ге: Ка ме рон Ди јаз, То ни Ко лет, Шир ли Ме клејн, Марк Фер штајн, Ан сон Мунт Ре жи ја: Кер тис Хан сон (РТЛ, 20.50)

Ка ме рон Ди јаз

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Пен и Телер – Лаж или истина Разоткривање митова Тренуци ужаса Отмица и спасавање Преживљавање Пен и Телер – Лаж или истина Тренуци ужаса

08.30 08.45 09.45 10.45 12.45 13.00 14.00 17.45 19.45 21.45 23.15 23.45 00.15

Фитнес Бициклизам Сви спортови Фудбал Коњички спорт Бициклизам Бициклизам Фудбал Фудбал Бокс Аутомобилизам Аутомобилизам Бициклизам

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

„Јав не слу жбе ни це” пу не др жав ни бу џет

тин ски за ко но да вац Со лон оза ко нио је про сти - усл уге. И што је в е ома би тно, секс с њ има н ије н а ту ци ју, али вр ло ли це мер но – секс ван бра ка ил азио ни на к акву ос уду. Зн ало се ч ему оне сл уже. до зво лио је му шкар ци ма, а же на ма за бра нио и За ра зл ику од њих, сл обо дне и уд ате ж ене, ук ол ико стро го их ка жња вао за пре љу бу. То је и Плу тар ху за - би се уп уст иле у т акву а кти вност, м огле су б ити сме та ло па је твр дио да су Со ло но ви за ко ни ко ји се од - оштро к ажњ ене, а м ушка рц има к оји би т акве ж ене но се на же не ду бо ко не пра вед ни и дис кри ми ну шу ћи – о дв ели у ја вну к ућу, м огло је з ап асти да б уду п ог на и ме, до зво ља ва ли су му жу да уби је љу бав ни ка сво - убљ ени. О д уз им ање сл об оде на т акав н ачин н ије б је же не, уко ли ко га за тек не с њом, а уко ли ко му шка рац ило пр им ер ено гр чком схв ат ању сл об оде. Али, и п си лу је, от ме или има секс са сло бод ном же ном, мо рао оред т аквих пр ав ила игре, ако би се н ека ж ена ипак је да пла ти по при лич но драх ми. Сло бод не и уда те же - уп уст ила у секс с н еп озн атим м ушка рц има за н не ни су мо гле баш ла ко и без ри зи ка да на ђу парт не ра овац, отац, брат или н еки др уги м ушк арац к оји је п за секс ван бра ка. Али, за му шкар це је био сло бо дан секс с про сти тут ка ма и че сто су га упра жња ва ли, без опа сно сти по кућ ни бу џет јер су би ле вр ло јеф ти не. Ова кво ре ше ње зах те ва ло је по себ ну ор га ни за ци ју па је Атин ски по лис ме ђу ро би ња ма ре гру то вао про сти тут ке за мре жу др жав них јав них ку ћа да би ре шио про блем по тре бе одр жа ва ња ста бил них бра ко ва чи ји је циљ био здра во по том ство. И на рав но, сек су ал них по тре ба мла дих, још нео же ње них му шка ра ца. Атин ског гра ђа ни на жељ ног сек са већ ис пред јав не ку ће че ка ле су про сти тут ке, а це на им је би ла ви ше не го по вољ на – је дан обол. То је но ми нал но био је дан од нај ма ње вред них нов чи ћа, из но сио је ше сти ну атин ске драх ме, док је днев на пла та у 4. ве ку п. н. е. би ла око драх му и по. За то је из раз “дао је свој обол” у сми слу ве ли ког до при но са не ма при хва тљи ву ло ги ку, па чак зву чи сме шно. Ма да, по Те о пом пу со вим за пи си ма, би ло је и оних ко је су тра жи ле це лу драх му. Нов ча на по ре ђе ња це на у ра зним грч ким др жа ва ма Је фт ино, а п он уда б ог ат ија н его код к уће би ла би ком пли ко ва на због њи хо вих раз ли чи тих нов ча них си сте ма. А би ло је и до го во ра с ор оди чно п ол агао пр ава на њу, м огао ју је пр од ати кли јен том да пла ти уна пред за не ко ли ко по се та, па је ја вној к ући. Пр ива тне ја вне к уће в од или су љ уди к оји се за тај п укуп на це на би ла ма ња. У јав ним ку ћа ма би ло је де во ја ка за сва чи ји укус – осао о дл уч или св есно ж ртв уј ући св оја гр ађа нска пр и пла вих и цр них, и де бе лих и мр ша вих, и ви со ких и ава – је дно н ије ишло с др угим. По дв одач – м ада пр ни ских, и мла дих и ста рих... Ра ди ле су за, из да на - ост ит уц ија н ије б ила баш т ол ико пр ок аж ено з ан им ање а пр ост иту тке су см шњег угла, ми зер не па ре, атр ане д елом гра дског, о али од кли је на та се оче ки У ан т ич к ој Ати н и Со л о н ов за к он дн осно ули чног фо лкл ора ва ло да им да ју и по клон, му жу је до зво ља вао да уби је – тр еб ало је да б ира и зм еђу чи ја би вред ност ко ре спон љу бав ни ка сво је су пру ге ако их б изн иса за к оји је м орао да ди ра ла вр ста ма њи хо вих пл аћа п орез д рж ави и св сек су ал них зах те ва – на по за тек не на го ми ли, док би, ојих гр ађа нских пр ава. себ ној це ни био је анал ни уко ли ко си лу је же ну ко ја ни је Али, св ако зло има св оје д секс. Орал ни секс се сма ро би ња, мо рао са мо да пла ти обро: ја вна к ућа б ила је м трао по ни жа ва ју ћим за уда нов ча ну ка зну. Исти на, знат ну есто с п осе бним ст ат усом, ту же ну па је про сти тут ка н ешто што би се м огли н ве о ма ле по мо гла да је за азв ати ек ст ер ит ор ија лним аз илом јер п ов ер и оци о вде ме ни и уме сто ње оба ви ту “не при јат ну ду жност”. Ц ене су з ав ис иле и од м еста где је ја вна к ућа – оне н ису см ели да ј уре д ужн ике, н ити м уж еви и ж ене је у с ир ом ашним д ел ов има гр ада б иле су на јјеф тн ије, дни др уге. То ук аз ује на м огу ћност да су ја вне к уће м док су пр ива тне у ек скл узи вним ква рт ов има б иле ск - ожда б иле и к уће за о дмор од б есних ж ена и ку ћних пр обл ема. Секс је м огао б ити у др угом пл ану. П ис ани упе и р езе рв ис ане с амо за угле дну кл ије нт елу. С олон је оз ак онио п ост ој ање д ржа вних ја вних к ућа, тр аг ови г ов оре да је м ушк арац у ја вној к ући м огао оч ди кт ер ија, док су се ж ене н аб ављ ане за рад у њ има зв - ек ив ати и л аск ање, н ежност, л епе р ечи и ра з ум ев ање, але схо дно т оме – ди кт ер иј аде. Оне н ису см еле да о дб - мн ого т ога што у к ући н ије имао. Ја вне к уће б иле су и м есто об уке за мл аде д ево јке и ију м ушт ер ију, а сав н овац би о дл азио у д ржа вну бл ага јну. Ове “ја вне сл ужб ен ице” б иле су од в ел ике к ор - ж ене к оје су “ул аз иле” у п осао. Јер и о нда се зн ало да исти д рж ави јер су се њ их овим р адом ф ина нс ир але тр еба п ос ед ов ати пр осто з ана тска зн ања о м ушком т ра зне д ела тн ости и гра дња хр ам ова. Из д ан ашњег елу и н ач ину на к оје оно фун кц и он ише да би м ушк угла, то б исмо м огли уп ор ед ити с л от оом или д ржа - арац з ад ов ољан устао из кр ев ета. И дао н ешто пр иде. вном л утр ијом, од ч ијих пр их ода део иде у б уџет и за Али, б ило је и тр ик ова к оји су пре тх од или кр ев ету, као што је с акр ив ање ф изи чких н ед ост ат ака и зб ором га о пшту п отр ошњу. У п оче тку, ди кт ер иј аде су б иле хи јр ехи јски на рд ер обе, а н ешто би се и ст акло, као и н ач ин има кр ет дну др уштв ене л еств ице, уост алом, од акле су и р - ања и д рж ања т ела. Н ара вно, ту је б ила и шми нка к оја егр ут ов ане. Б иле су без ик аквих гр ађа нских пр ава и је мн огим пр ост иту тк ама с акр ив ала им але об ав езу да на ул ицу и зл азе п осе бно од ев ене. г од ине, п ог от ово ако би се секс о дв И б иле су д осту пне св има к оји су хт ели њ их ове ијао у мр аку. Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak3.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ситуација у каријери је стабилна, без обзира na to колико сте задовољни односом с претпостављенима или датим околностима које вас држе у статусу кво. Одложите нове активности за среду.

BIK 20.4-20.5.

Уторак је дан у низу, у којем радите више ствари у исто време. При томе је комуникација веома значајна па посветите довољно пажње састанцима и договорима у вези с радом и зарадом. Повећање прихода.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. jul 2012.

Од вас се очекује, а и право је време, да донесете одређене стандарде у вези са својом позицијом, на личном плану и пословним односима. Држите се слова закона у раду и сарадњи. Стрпљиво.

Месец је данас у земљаном знаку Јарца, што вам доноси одређену дозу озбиљности и темељности. Будите што амбициознији, и чувајте оно што сте стекли, што имате. Подршка партнера.

Породично сте оријентисани, повучени у свој интимнији простор, с укућанима и децом. Уколико сте се одважили на путовање и одмор с фамилијом, учинили сте праву ствар. Емотивнији сте него обично.

Бог рата, Марс, излази из вашег знака, полако али сигурно. У среду ће закорачити у знак Ваге, што ће вам донети више посла на радном месту у наредном периоду. Али, лично олакшање.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ових врелих дана би требало да се више одмарате и мање очекујете од партнера. На радном месту некако све тече својим током, што вас доводи у ситуацију да функционишете по навикама.

Ваш Јупитер, заштиник и бог над боговима, је у релативно лошијој позицији, сада и у наредну годину дана. Зато се задовољите оним принципом да мало-помало доноси више и више.

Престиж и углед су вам важнији од практичне стране и зараде. То не мора бити најпаметније па размислите још једном о томе како ћете што боље искористити време којим располажете и таленте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На видику је буран период па се припремите психички и физички на промене. Још увек сте реалативно смирени и имате утисак да држите ствари под контролом. Али, не задуго. Друштво и љубав, два у једном.

Имате много могућности и путева пред собом, али ниједан вам не доноси никакву гаранцију. Гаранцију и сигурност пронађите у себи, свом бићу и космосу који носите у себи. Верујте у срећу.

Мудре одлуке и вешта средства су право умеће и мудрост. Дакле, размислите о томе и ослушните своју интуицију. Можете путовати или сређивати свој дом, примати госте, селити се, славити, волети...

TRI^-TRA^

Ово су моје девојке V REMENSKA

PROGNOZA

Вруће

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 37 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 35 Niш

Evropa

НО ВИ САД: У уторак сунчано и вруће. Ветар умерен југоисточни. Притисак око нормале. Минимална температура 20, а максимална око 35 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: У уторак сунчано и веома топло. Ветар југоисточни, у јужном Банату умерен до појачан. Притисак око нормале. Минимална температура од 18 на северу Бачке до 26 у Вршцу, а максимална 36 степени. СР БИ ЈА: У уторак сунчано и веома топло. Ветар умерен југоисточни, на југу Баната повремено појачан. Притисак око нормале. Минимална температура 15, а максимална 38 степени на западу и југозападу Србије. Прогноза за Србију у наредним данима: Сунчано и веома топло уз велике врућине током целе седмице уз температуре око 35 степени Ц, а понегде и до 38 у централној и западној Србији. Ређа појава локалних пљускова је могућа само понегде на западу и југу у поподневноим часовима. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Највиши степен опрезности се препоручује срчаним болесницима. И здравима и оболелима се у периоду од 10 до 17 часова саветује боравак у хладовини и климатизованим просторијама као и смањење физичких активности.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 22 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Пе вач Ро би Ви ли јамс је на свој Тви тер на лог ока чио фо то гра фи ју сво је су пру ге Еј де Филд, на ко јој по ка зу је труд нич ки сто ма чић. - Ово су мо је де вој ке - на пи сао је по но сни бу ду ћи та та. Ро би и Еј да по ста ће ро ди те љи де вој чи це у сеп тем бру, а пе вач је на вод но већ ре зер ви сао апарт ман у бол ни ци и упла тио же ље ни цар ски рез сво јој же ни. Пар се вен чао 2010. на кон не ко ли ко го ди на ве зе, и жи ви на ре ла ци ји Лон дон-Лос Ан ђе лес.

VIC DANA - Тражим напет кримић - каже купац у књижари. - Узмите овај, тек се на последњој страни открива да је баштован убица.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

259 (-26)

Slankamen

304 (-14)

Apatin

348 (-23)

Zemun

320 (-6)

Bogojevo

323 (-23)

Panчevo

326 (-6)

Smederevo

480 (0)

Baч. Palanka 328 (-16) Novi Sad

302 (-15)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

189 (-4)

S. Mitrovica

96 (-5)

Tendencija opadawa

Senta

254 (-1)

Beograd

263 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

288 (-17)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

66 (-14)

TISA

18 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

42 (0)

Reшeњe iz proшlog broja