Dnevnik 3.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 3. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22797 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I VOJVO\ANSKI PEKARI USKORO PODI@U CENE

Kilo hleba ide do sto dinara?

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Sedmogodi{we iskustvo putuje na jug 3 Da~i}a `uqa Dinki}

Tre}e doba 6 Za pet godina penzija tek 40 odsto prose~ne plate?

Ekonomija

MOGU LI MALI UGOSTITEQI PRE@IVETI PROPISANO UVO\EWE STROGE KONTROLE KVALITETA HRANE KOJU NUDE?

Hasap pred vratima kioska

4 INA tra`i pupme u Srbiji, a NIS u Hrvatskoj 5 „Fidelinku” samlele sitne gazde?

Novi Sad 8 Danas protestna {etwa „Nisi sam na ulici”

Vojvodina OVA JABUKA NE]E BITI JABUKA RAZDORA: Predsednik Srbije Boris Tadi} i za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} ju~e su u Jabuci kod Pan~eva prisustvovali obele`avawu seoske slave, Svetog Ilije, i pozvali me{tane da neguju multikulturnost i tradiciju skladnog sa`ivota. Tadi} i Jankovi} su poru~ili da Jabuka, koja je pre dve meseca bila na ivici me|unacionalnog sukoba, vi{e nikada ne sme biti mesto razdora, ve} sredina u kojoj }e razli~ite nacionalne zajednice nastaviti da u miru neguju svoj identitet.

str. 3

11 Decu napadaju i krpeqi i alergije

Crna 12 Na|eni metak nije ubio Vu~urovi}a?

str. 9

Dru{tvo 15 Maj~ino mleko za inteligenciju

INTERVJU

NEVERSTVO JEDAN OD GLAVNIH RAZLOGA RAZVODA SUPRU@NIKA AWA SU[A, POZORI[NA REDITEQKA

Alarmantna nebriga za decu i mlade

Mobilni telefoni odaju tajne

str. 15

SPORT

str. 16 – 21

str. 23

Veoma toplo Najvi{a temperatura 34° S

Foto: F. Baki}

SRPSKA VATERPOLO VLADAVINA

ATLETSKE LEPE PRI^E

SUBOTI^ANI U@IVALI U KASA^KIM TRKAMA

O@IVELA ODBOJKA[KA NOVOSADSKA SCENA

2

POLITIKA

utorak3.avgust2010.

Savet bezbednosti UN danas o Kosovu U Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija danas }e biti odr`ana sednica posve}ena Kosovu i Metohiji, na kojoj }e stavove Srbije zastupati {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi}, a {ef UNMIK-a Lamberto Zanijer }e podneti svoj kvartalni izve{taj o situaciji na KiM, navodi se u saop{tewu Ministarstva spoqnih poslova Srbije. Sednica SB UN odr`ava se neposredno nakon saop{tavawa mi{qewa Me|unarodnog suda pravde, koji je ocenio da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti s me|unarodnim pravom. Me|utim, Sud se u svojoj odluci nije izja{wavao o posledicama odluke o secesiji, niti o legalnosti priznavawa kosovske nezavisnosti.

Srbija je pro{le nedeqe podnela Generalnoj skup{tini UN

Hiseni tra`i zamenu Rezolucije 1244

Rezoluciju kojom se jasno isti~e da jednostrana secesija nije prihvatqiv na~in za re{avawe teritorijalnih pitawa i poziva na pronala`ewe re{ewa putem dijaloga. Kako je najavqeno

u Pri{tini, na sutra{woj sednici SB-a u~estvova}e i kosovski ministar spoqnih poslova Skender Hiseni.

Ministarstvo spoqnih poslova Rusije, koja ovog meseca

predsedava Savetom bezbednosti UN, saop{tilo je ju~e da se razmatrawe izve{taja generalnog sekretara UN o kosovskom problemu odvija u periodu veoma odgovornom za budu}nost regiona i za ceo sistem me|unarodnih odnosa. Rusija nije promenila svoj principijelni stav prema kosovskom pitawu, isti~e se u saop{tewu. Taj stav se i daqe zasniva na potvr|ivawu teritorijalne celovitosti i suvereniteta Republike Srbije, neophodnosti strogog po{tovawa Rezolucije 1244 SB UN, koja je ostala obavezna me|unarodnopravna osnova za re{avawe kosovskog problema, na osigurawu bezbednosti u Pokrajini i nepriznavawu nezavisnosti Kosova, navelo je rusko ministarstvo.

POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE IVICA DA^I]

Ministar spoqnih poslova Kosova Skender Hiseni zatra`io je ju~e od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna „zamenu“ Rezolucije 1244 UN o Kosovu, saop{tilo je kosovsko Ministarstvo spoqnih poslova. Hiseni se ju~e u Wujorku sastao sa generalnim sekretarom UN. „Na ovom sastanku ministar Hiseni zatra`io je zamenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti.

U ovom kontekstu, ministar je kazao da zahtev za zamenom Rezolucije nije uperen protiv UNMIK-a, koji je obavio dobru misiju na Kosovu, ve} se zahtev zasniva na korenitoj promeni okolnosti nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova i mi{qewa Me|unarodnog suda pravde“, navodi se saop{tewu.

Srbija {titi svoje interese – Najboqe bi bilo da se rezolucija Srbije podnese Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija u dogovoru s najja~im zemqama, ne samo stalnim ~lanicama Saveta bezbednosti nego i s Evropskom unijom – izjavio je ju~e potpredsednik Vlade Srbije Ivica Da~i}, ali je zapitao da li je mogu}a zajedni~ka rezolucija ~ijim bi tekstom svi bili zadovoqni.

Na pitawe FoNeta da li o~ekuje da rezolucija Srbije bude izglasana u Generalnoj skup{tini UN, Da~i} je odgovorio da ni{ta ne garantuje da }e ishod glasawa u Generalnoj skup{tini biti na strani Srbije, ali da Srbija „mora da nastavi da {titi nacionalne i dr`avne interese“. On je istakao da je Srbija najve}a dr`ava i da je srpski narod najbrojniji u ovom delu sveta i da „velike sile moraju da imaju interesa da na|u zajedni~ki jezik s najve}om dr`avom i najve}im narodom“ regiona.

– Da bi neko mirovno re{ewe bilo trajno, mora da bude pravedno. Ne mo`e da ostavi jednu dr`avu ili jedan narod u uverewu da je ceo svet protiv wega – poru~io je Da~i}. – Ostavqa se mnogo nere{enih pitawa, albansko pitawe nije re{eno, srpsko pitawe na Balkanu nije re{eno, hrvatsko pitawe u BiH, bo{wa~ko pitawe...i ~itav niz drugih.

On je izrazio bojazan da }e biti mnogo fitiqa za neko bure baruta u budu}nosti i da je „vreme da se otvoreno razgovara o svemu“. Da~i} je naglasio da je za Srbiju veoma va`no {ta misle velike sile, i one koje su protiv interesa Srbije, ali i one koje su za, kao {to su Rusija i Kina, ali i zemqe tre}eg sveta.

– Bez odluke u Savetu bezbednosti, Kosovo nikada ne mo`e postati ~lanica UN – zakqu~io je Da~i}.

MA\ARI POMA@U ALBANSKI NACIONALNI SAVET

Sedmogodi{we iskustvo putuje na jug Pro{lonedeqna poseta ministra za qudska i mawinska prava Svetozara ^ipli}a Nacionalnom savetu Ma|ara, osim razgovora o finansirawu ovih tela, doveo je i do dogovora o pomo}i Nacionalnom savetu Albanaca. Ministar ^ipli} i predsednik NS Ma|ara Tama{ Korhec dogovorili su se o pomo}i koju }e predstavnici Ma|ara obezbediti Albancima s juga Srbije da bi {to lak{e “postavili na noge” novoosnovani savet.

Tama{ Korhec za “Dnevnik” ka`e da je inicijativa potekla od ministra ^ipli}a.

– Prvi put se de{ava da albanska zajednica pokazuje zainteresovanost za ukqu~ivawe u sistem za{tite prava nacionalnih mawina u Srbiji. U tom pogledu je i pokrenuta inicijativa da, nakon sedam godine od osnivawa drugih nacionalnih saveta, albanska zajednica van Kosova izabere svoj nacionalni savet. Odr`a-

Bujanovac

li su izbore i konstituisali se. Po{to ma|arski nacionalni savet ima najve}e iskustvo u funkcionisawu u Srbiji, odlu~ili smo da to iskustvo podelimo s Albancima – rekao je Korhec.

Kako isti~e, s Albancima }e podeliti znawe o funkcionisawu saveta Ma|ara u novom sastavu, ali i o iskustvima odranije.

– Sastanak na nivou predsednika nacionalnih saveta trebalo bi da se dogodi u Beogradu slede}eg meseca, nakon ~ega bismo ih uputili u na{u dokumentaciju, na~ine komunicirawa s institucijama, saradwe s lokalnim samoupravama, ministarstvima i drugim organima – najavio je Korhec.

Na{ sagovornik ka`e da je spreman da pomogne jer konstituisawe Nacionalnog saveta Albanaca mo`e imati pozitivan uticaj na stabilnost me|unacionalnih odnosa u Srbiji, ali i na ja~awe pozicije

INTERVJU MIROSLAV PETKOVI], POTPREDSEDNIK DSS-a

Nismo autisti~ni, dosledni smo – Izjava lidera SPS-a Ivice Da~i}a o mogu}oj velikoj koaliciji SNS-a i DS-a, u kojoj bi bili i socijalisti, mislim da uop{te nije nikakvo ispipavawe terena, i uop{te me ne bi iznenadilo da se takva vlast formira. Ko je o~ekivao da }e Da~i} biti u vlasti s demokratama, {to ne bi onda i Nikoli}? Ukoliko je nekom pre~a EU i neke vrednosti protiv kojih je do sada bio i odjednom postane veliki evropejac, neka to objasni svojim bira~ima, za{to }e biti u koaliciji s DS-om, koji toliko kritikuje zbog istih tih tema kojima se bavi – ka`e u razgovoru za „Dnevnik“ potpredsednik DSS-a i narodni poslanik Miroslav Petkovi}.

Po wegovim re~ima, na politi~koj sceni Srbije jedino je wegova stranka zadr`ala u javnosti prepoznatqivu principijelnost u svojoj dr`i, a nikoga ne}emo terati. politici. To je, kako Petkovi} Ko brine o nacionalnom intenavodi, bilo potvr|eno i na poresu, dr`avnom suverenitetu i sledwoj sednici Skup{tine o teritorijalnom integritetu Kosovu.

Srbije dobrodo{ao je za sarad– Politika DSS-a se nije wu. Ko je naprasno napustio tu promenila, i kao {to je LDP politiku – pitajte wih o tome protiv toga da jer je u Srbiji sve Kosovo ostane u mogu}e promeniKo je o~ekivao granicama Srbiti izuzev princida }e Da~i} biti je, mi od bitke za pa DSS-a.

Kosovo i teritoz Kakvi su odu vlasti s rijalni integri- demokratama, {to ne nosi s liderom tet Srbije ne odNS-a Velimibi onda i Nikoli}? rom Ili}em i ustajemo i ko nas u tome bude podrwegovom stran`ao, ima mogu}nosti da s nama kom, do ju~e koalicionim pravi Vladu nakon slede}ih izpartnerom, s obzirom na to bora – ka`e Petkovi}. da on u posledwe vreme slez DSS je poku{avao od 2000. di iskqu~ivo politiku ligodine da preuzme lidersku der SNS-a? ulogu u Srbiji, i u pojedinim – Kao i do sada. Nikada nije periodima uspevao da okupi bilo nekog razgovora o prekidu stranke oko sebe. Sada kao da saradwe i komunikacija je potvodite neku autisti~nu poli- puno normalna, samo {to je sada tiku, za koju nemate ba{ mnogo neko okrenuo svoju politiku u istomi{qenika? nekom drugom pravcu. Ne znam

Ko{tunica ne}e EPP u gumenim ~izmama Ho}e li lider DSS-a biti vi{e eksponiran u javnosti?

– Gospodin Ko{tunica, i kada je bio predsednik Vlade, naravno otkad je predsednik DSS-a, mnogo puta je istakao da se pojavquje u javnosti kada je bitno i treba ne{to saop{titi, za razliku od ostalih lidera politi~kih stranaka koji to ~ine radi marketinga i promocije. Neko igra ko{arku, neko se ~ika s decom, neko {etka u gumenim ~izmama. To Vojislav Ko{tunica nikada nije radio i sigurno ne}e.

Srbije u Evropi. On ka`e da je do sada bilo samo telefonskih razgovora s albanskim kolegama, ali da }e pravi posao uslediti tek kada do|e do susreta u Ministarstvu za qudska i mawinska prava.

U neophodnost pomo}i uverio nas je i tek izabrani predsednik Nacionalnog saveta

Prvi put se de{ava da albanska zajednica pokazuje zainteresovanost za ukqu~ivawe u sistem za{tite prava nacionalnih mawina u Srbiji (Tama{ Korhec) Albanaca Galip Be}iri. On je za “Dnevnik” potvrdio da je kontakata ve} bilo i da sada o~ekuje sastanak na kojem bi mogao malo vi{e saznati o na~inu na koji nacionalni savet treba da funkcioni{e.

– Formirali smo Nacionalni savet, izabrali ~lanstvo, a sve ono {to nam sada nije jasno o~ekujemo da nam razjasne prijateqi iz ma|arskog nacionalnog saveta – rekao je Be}iri.

Kako je naglasio, pomo} ma|arskih kolega zna~i}e mnogo albanskoj mawini na jugu Srbije, naro~ito u oblasti finansirawa.

Be}iri je najavio posetu Subotici i pre zvani~nog sastanka planiranog za septembar.

– @elim da se upoznamo i krenemo u saradwu da bi svima kasnije bilo lak{e da re{a-

DNEVNIK

vaju probleme – naglasio je Be}iri.

Albanski nacionalni savet formiran je 3. jula u Bujanovcu gde je, u prisustvu ministra ^ipli}a, za predsednika izabran profesor Galip Be}iri iz Partije demokratskog delovawa Rize Haqimija. Obra}aju}i se novinarima, Be}iri je tada naglasio da }e se najvi{e anga`ovati u oblasti obrazovawa jer na jugu postoji problem zbog nepriznavawa diploma s Pri{tinskog univerziteta. On je tada istakao da u unutra{wosti ne postoji nijedna {tamparija koja {tampa kwige na albanskom jeziku i da se uxbenici zato nabavqaju na Kosovu. On o~ekuje da dr`ava poka`e dobru voqu i re{i taj problem.

P. Klai}

– Ne bih ja rekao da je autisti~na i za{to je tako nazivate? To je principijelna politika: Ko{tunica je vratio mandat premijera jer se nije slagao s tada{wim koalicionim partnerima oko Kosova. To je politika DSS-a, iza koje smo stali i 2008. godine, na tada{wim republi~kim izborima. Podse}am vas na to da je na{ slogan bio: „Kosovo je Srbija“. To je politika od koje ne}emo odustati. Drugi se mewaju, mi se ne mewamo. Do}i }e na na{e, samo je pitawe kada }e i drugi shvatiti za {ta se u ovoj zamqi treba boriti, a ne zarad neke koristi i dobiti i ulagivawa bira~ima pred predstoje}e izbore i pravqewa nekih neprirodnih koalicija. Takva je napravqena i nakon posledwih izbora. Ko je mogao o~ekivati da }e SPS biti u vlasti s demokratama u Srbiji ili u Beogradu s LDP-om ^edomira Jovanovi}a? Mi, dakle, politiku ne mewamo i ona nije autisti~na ve} jedina ispravna po dr`avne i nacionalne interese Srbije i na{eg naroda. Ostale stranke }e polagati ra~une svojim bira~ima. z Jeste li ostali bez partnera zbog svoje principijelnosti?

– Mi od svoje politike ne}emo odustati. Ko nas podr`i, po-

da li se predsednici stranaka Ili} i Ko{tunica ~uju, ali mi u parlamentu potpuno normalno sara|ujemo. z A s Tomislavom Nikoli}em i SNS-om?

– Tako|e je korektna saradwa kada je u pitawu ono {to radimo u parlamentu. Vidim da je zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} davao neke izjave i pitawe je za wega za{to bi se okrenuo pre EU, nego nekim tradicionalnim partnerima, koje je do ju~e stavqao u prvi plan. [to se DSS-a ti~e, tu se ni{ta nije promenilo, a oni neka obja{wavaju za{to mewaju svoju politiku. Vu~i} je rekao da ne razume Ko{tunicu, za{to se zala`e za saradwu i s Rusijom i Kinom, a da se bez EU ne mo`e ni{ta uraditi. Poznati su stavovi DSS-a, koji ka`u i EU, ako prihvati Srbiju kao partnera s kojim treba da pregovara i primi ga u EU, kao celovitu dr`avu, s Kosovom i Metohijom. A eto, neki su se brzo odrekli svojih biv{ih prijateqstava, pre svega gospodin Vu~i}. No, oni ~esto to rade i mewaju mi{qewa, a svakom gra|aninu Srbije je jasno za{to je DSS glasao protiv predlo`enog Vladinog dokumenta o Kosovu i {ta je stav na{e stranke.

D. Milivojevi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

utorak3.avgust2010.

3

BORIS TADI] I SA[A JANKOVI] NA SEOSKOJ SLAVI U BANATU

Ova Jabuka ne}e biti jabuka razdora Predsednik Srbije Boris Tadi} i za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} ju~e su u Jabuci kod Pan~eva prisustvovali obele`avawu seoske slave, Svetog Ilije, i pozvali me{tane da neguju multikulturnost i tradiciju skladnog sa`ivota.

Tadi} i Jankovi} su poru~ili da Jabuka, koja je pre dve meseca bila na ivici me|unacionalnog sukoba, vi{e nikada ne sme biti mesto razdora, ve} sredina u

kojoj }e razli~ite nacionalne zajednice nastaviti da u miru neguju svoj identitet. Jabuka se nedavno na{la u centru pa`we javnosti nakon {to su u woj umalo izbili me|unacionalni sukobi. Grupa me{tana je, posle ubistva de~aka Dejana S., kamanovala ku}e Roma.

– Moramo da negujemo se}awe na de~aka koji je izgubio `ivot, ali nikako ne smemo da dopustimo novo nasiqe. Samo tako

mo`emo u Srbiji imati stabilnost i razvoj – izjavio je Tadi}.

Predsednik Tadi} je istakao da u ~itavoj Srbiji, pa i u Jabuci, svi gra|ani imaju pravo da neguju svoj jezik, veru i kulturu, i da }e dr`ava nastaviti da svakome garantuje pravo na identitet. On je dodao da je u Jabuku do{ao da bi spre~io da to selo, u kojem, izme|u ostalih, `ivi velika makedonska nacionalna zajednica koja da-

nas slavi i nacionalni praznik Ilinden, postane mesto razdora, i pomogao da se qudi razli~itih nacionalnosti boqe razumeju.

– Ovde sam da bih spre~io da ova Jabuka postane jabuka razdora i da bih doprineo da se qudi ovde boqe razumeju – rekao je Tadi}. – @elim da ohrabrim i Makedonce i Srbe i Rome da obeshrabre one koji su skloni osveti i nasiqu jer samo tako

mo`emo graditi i boqu Srbiju i boqu Jabuku. Mi danas gradimo Srbiju na sasvim druga~iji i boqi na~in nego {to je to bila

Srbija koja je bila sklona nasiqu i sukobima. Bespovratno smo prevazi{li devedesete koje je karakterisalo nasiqe i zlo.

DU[AN JAWI]: „VELIKA KOALICIJA” U SRBIJI – MANIPULACIJA ILI REALNOST?

POTPREDSEDNIK SRS-a MILORAD MIR^I]

Da~i}a `uqa Dinki}

Vojvodina u evropskim i ameri~kim uslovima

Politi~ki analiti~ar Du{an Jawi} smatra da nema ni potrebe ni razloga da se u Srbiji formira velika koalicija izme|u Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. On je u izjavi za „Dnevnik“ ocenio da takve ideje, sem {to nisu realne, ne doprinose ni demokratizaciji zemqe jer te`e ukidawu vi{epartizma.

Mogu}nost formirawa „velike koalicije“ ovih dana najavio je, me|utim, lider Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i}, koji je naveo da bi do tog koraka moglo do}i „zbog nekog vi{eg interesa“.

On je naveo i da je „za Srbiju sada va`no {to postoji niz stranaka koje dele iste nacionalne i dr`avne vrednosti“, dodav{i da je SPS spreman na to da u~estvuje u toj koaliciji.

Du{an Jawi} smatra da lider socijalista zapravo pri`eqkuje rekonstrukciju Vlade, te da je upravo to imao na umu kad je govorio o mogu}nost formirawa velike koalicije jer ga „`uqa G17 plus“. On ka`e da je ta ideja plasirana po{to je aktuelna vlast u Srbiji „propala u pri~i o evropskim integracijama“, dok vladaju}oj koaliciji spo~itava i da nije imala plan za upravqawe krizom, zbog ~ega „sad poku{avaju da se sakriju iza Kosova, a bilo bi im idealno kad bi se jo{ mogli sakriti i iza Tomislava Nikoli}a“. Jawi}, me|utim, procewuje da napredwaci nemaju motiv da u|u u takvu koaliciju.

– Napredwacima rejting raste, a vreme radi protiv aktuelne Vlade. I u}i u koaliciju da spasava{ vladu koja gubi poverewe i da istovremeno podeli{ teret odgovornosti s wom, bilo bi veoma rizi~no s apsketa SNS-a, ~ak i ako

Nikoli} iz te pri~e, jer da jeste, ne bi se odvajao od [e{eqevih radikala. Zato, po meni, ideja velike koalicije nije realna. Verovatnije je da }e ova Vlada ipak morati da trpi Mla|ana Dinki}a, a to `uqa Da~i}a.

On tvrdi da bi postavqawe kosovskog pitawa kao „vi{eg interesa“ za prizivawe velike koalicije bilo samo manipulacija jer su, kako navodi, „i Da~i} i Tadi} pokazali da wih Kosovo ne interesuje“.

Da~i} i danas sawa da u Srbiji ima jedna partija koja vlada i da on bude u toj partiji

bi im dali mesto premijera za Tomislava Nikoli}a – ukazuje Jawi}, i dodaje da bi se, s druge strane, dovela u pitawe saradwa DS-a s G17 plus, LDP-om, ali i da bi to moglo izazvati tenzije i u redovima demokrata. – Ja znam da je Da~i}u milo da se ugasi vi{epartijski sistem. On i dana danas sawa da u Srbiji ima jedna partija koja vlada i da on bude u toj partiji. Ta ideja, kao i ideje po kojima u Sr-

biji treba da postoje samo dve stranke, koje }e se, ili smewivati na vlasti ili ujediwavati da bi neko kona~no dobio 70 odsto glasova da mo`e maltretirati narod ~etiri godine, uop{te nije iz resursa demokratskih ideja. To je ideja pre`ivela iz autoritarne pro{losti, koja jo{ `ivi u nekim glavama, i Da~i}evoj, ali i u glavi Borisa Tadi}a. Nisam, me|utim, siguran u to da je i Tomislav

– Wima je Kosovo instrument manipulacije. Uostalom, ve} dve i po godine Kosovo nije prvo pitawe unutra{we politike jer ga gra|ani u istra`ivawima javnog mwewa stavqaju na deseto mesto.

Tako da Kosovo mo`e biti samo izgovor za ne{to, dok ni javnost Srbije ne bi podr`ala ideju da taj problem poslu`i kao osnov za neke radikalne promene – tvrdi Jawi}.

On je uveren i u to da je „prvi inters koji mu~i i Da~i}a i Tadi}a – nesposobnost da ispune uslove za ulazak u Evropsku uniju, odnosno da uhapse Ratka Mladi}a, da se obra~unaju s organizovanim kriminalom i korupcijom i da usklade pravni sistem s evropskim standardima“.

– Pa oni su u sva|i sa svim proevropskim zakonima koje su sami doneli i sa svim nezavisnim agencijama! – ka`e Jawi}.

B. D. Savi}

REKLI SU

[vowa: „Oluja” i zvani~ni Beograd Predsednik Zajednice Srba Hrvatske i Bosne i Hercegovine Branislav [vowa ocenio je ju~e da se posledice „Oluje“ – hrvatske vojne akcije – ne otklawaju ni posle 15 godina, i izrazio `aqewe {to, po tom pitawu, izostaje i pomo} Beograda. „Nijedna vlada Srbije nije ispunila na{a o~ekivawa, a Srbi iz Hrvatske jedino tra`e da im se vrate osnovna

prava“, kazao je [vowa na konferenciji za novinare povodom 15 godina od „Oluje“. „Zvani~ni Beograd }uti i ne daje nikakvu nadu da }e promeniti politiku u odnosu na probleme s kojima je suo~ena srpska zajednica u Hrvatskoj“, rekao je [vowa, i izrazio `aqewe {to Srbija poku{ava i da minimizira godi{wicu obele`avawa „Oluje“.

Borovi}: Put bez povratka Direktor Nove Srbije Borislav Borovi} ocenio je ju~e da ekonomska politika vlasti vodi doma}u ekonomiju u potpunu propast, a gra|ane u ekonomsko ropstvo. Potpuno je jasno da Srbija ne vodi samostalnu ekonomsku politiku, smatra Borovi}, ve} ispuwava naloge me|unarodnih finansijskih intitucija, posebno MMF-a.

Po wegovoj oceni, „ta politika vodi

na{u ekonomiju na put bez povratka“.

Ova situacije, smatra NS, li~i na odnos opasnog zelena{a i du`nika koga zelena{ primorava na sve ve}e ustupke koje ne mo`e da ispuni i na kraju ula`e i sopstveni narod i celokupno nasledstvo. To nisu evropski ekonomski standardi, ve} ekonomska izdaja, svejedno da li je u pitawu neznawe ili namera, zakqu~io je Borovi}.

\eli}: Novi elan Potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli} ocenio je ju~e, u izjavi FoNetu, da }e postavqewe Ogwena Miri}a za koordinatora evropskih fondova u Kancelariji za evropske integracije dati novi elan na{em kori{}ewu pomo}i Evropske unije. „Ciq Srbije je da do kraja 2011.

godine otvori za svoje gra|ane i privredu sve delove evropskog buxeta, ukqu~uju}i one posve}ene poqoprivredi, ravnomernom regionalnom razvoju i ekonomiji znawa“, istakao je \eli}. On je, u ime Vlade Srbije, zahvalio Gordani Lazarevi}, koja je posledwih godina s mnogo uspeha vodila taj va`an sektor dr`avne uprave.

Zorica Tomi} razre{ena, ostaje ambasador Vlada Srbije razre{ila je Zoricu Tomi} du`nosti predsednika Komisije za saradwu sa Organizacijom ujediwenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu (UNESKO) i na to mesto imenovala savetnika predsednika Srbije Trivu In|i}a, objavqeno je na vladinom sajtu. Tomi}eva }e i daqe obavqati funkciju ambasadora pri Stalnoj delegaciji Srbije pri UNESKO-u u Parizu, na koju je postavqena odlukom predsednika dr`ave Borisa Tadi}a sredinom pro{le godine. Vlada Srbije razre{ila je du`nosti pomo}nice direktora kancelarije za saradwu s medijima Irenu Vuji~i} i Slavenku Radoji~i}, objavqeno je na Internet sajtu vlade.

Vlada je odluke o razre{ewu donela na sednici u ~etvrtak, a na te funkcije nije imenovala nikog novog.

Potpredsednik SRS-a i {ef opozicionih radikala u Skup{tini Vojvodine Milorad Mir~i} ocenio je ju~e da }e pokrajinski izbori biti ranije raspisani. Redovni pokrajinski izbori, ina~e, o~ekuju se 2012. godine.

– Naime, ~itava je zamisao da se na eufori~nosti pobede dve politi~ke opcije koje su po prirodi i po su{tini iste, a predvode ih Tomislav Nikoli} i Boris Tadi}, {to pre u|e u predsedni~ke, odnosno parlamentarne izbore. [to pre, u smislu: do povratka Vojislava [e{eqa. Pre [e{eqevog povratka oni misle da odr`e sve izbore – kazao je Mir~i} za na{ list.

On smatra da }e posle takvog “uspeha” na pokrajinskom nivou do}i do tuma~ewa o raspolo`ewu ve}inskog stanovni{tva, ili ve}ine glasa~a u Vojvodini, za ve}i stepen samostalnosti.

– Zna~i, potpuno samostalna zakonodavna, izvr{na i sudska vlast. U sklopu pritisaka koji se vr{e na Srbiju, a po pitawu KiM, to bi bio dodatni uslov EU, odnosno Amerike, da Srbija mora da

je to potpuno jasno. [ta to treba da se iznese kao dokaz jo{ iole politi~ki pismenim qudima da bi poverovali, ili da bi se uverili, u to kakav je plan?! Pa, koliko to jo{ treba teritorija, ili ~ega jo{ treba Srbija da se odrekne da bi se uverili u to da se ostvaruje jedan takav plan? – pita radikal Mir~i}.

Kao {ef poslani~ke grupe SRS-a u Skup{tini Vojvodine, on je rekao da radikali “i pored velikog napora i truda ne mogu da

Potpredsedni~ko mesto?

U vezi s vi{emese~nim sporom oko potpredsedni~kog mesta u Skup{tini Vojvodine, bez kojeg su ostali posle rascepa SRS-u iako su ostali najve}a opoziciona grupa, Mir~i} je rekao da posledwa informacija koju o tome ima glasi da }e o tome ho}e li im to mesto biti vra}eno odlu~iti – Boris Tadi}.

– To zna~i da Boris Tadi} ima svoju li~nu politi~ku partiju koja se, uslovno re~eno, nalazi u opoziciji, i da Boris Tadi} ima svoje li~ne oponente, kakav je, recimo, dvorski oponent Tomislav Nikoli} – ka`e Milorad Mir~i}. – To vam govorim sasvim pouzdano, provereno, to sam dobio informaciju od funckionera DS-a. Nebitna su imena, mogu ih redom, sve i jednog... popusti. I to je potpuno, apsolutno, jasno – izjavio je Mir~i}.

Na pitawe o reakciji predsednika Pokrajinske skup{tine [andora Egere{ija na tvrdwe radikala da postoji plan o odvajawu Vojvodine i Ra{ke od Srbije, Mir~i} ka`e da reagovawe o~ekuje od “relevantnog politi~kog faktora koji se nalazi na ~elu, ili u sastavu DS-a”. Egere{i, naime, smatra da “nema politi~ke osnove za otvarawe takve inicijative o kojoj pri~aju radikali”.

– Ne mo`e koalicioni partner DS-a, i to mawinski, da se kune u to da se to ne}e desiti, kad

de{ifruju” na {ta je predsednik tog parlamenta mislio kada je, govore}i o spornom skup{tinskom Poslovniku, po kojem poslanik pojedina~no ne mo`e predlo`iti pokrajinsku skup{tinsku odluku, rekao da }e biti prona|eno “re{ewe u interesu svih nas”.

Na pitawe da li je u tome mogu}e ikakvo re{ewe bez promene Statuta Vojvodine, jer taj akt defini{e da pravo predlagawa skup{tinske odluke ima “najmawe pet poslanika”, Mir~i} je rekao da je vlasti “stalo samo da izraze dominantnost ve}ine kroz Poslovnik”.

S. Nikoli}

„Gvozdeni puk” u G17 plusu Svih {est odbornika Skup{tine op{tine Kur{umlija iz organizacije „Gvozdeni puk“, koja prete`no okupqa veterane rata, potpisalo je ju~e pristupnice za G17 plus, ~ime je ta stranka postala tre}a po brojnosti u lokalnoj Skup{tini. Lider organizacije „Gvozdeni puk“ Dejan Milo{evi} kazao je da su se odbornici na to odlu~ili da bi ostvarili pozitivne rezultate za dobrobit op{tine Kur{umlija.

Potpisivawu pristupnica prisustvovao je predsednik Regionalnog odbora G17 plus za jugoisto~nu Srbiju Branislav Jovanovi}, koji je ocenio da su odbornici „Gvozdenog puka“ prepoznali G17 plus kao stranku koja mo`e pomo}i razvoju Kur{umlije.

– Niz politi~kih organizacija i stranaka u drugim gradovima na jugu Srbije se u~lawuje u G17 i u Ujediwene regione Srbije – naveo je Jovanovi}.

4

EKONOMIJA

utorak3.avgust2010.

DNEVNIK

I VOJVO\ANSKI PEKARI USKORO SIGURNO PODI@U CENE

Kilo hleba ide do sto dinara Hleb mora poskupeti. Realna cena polukilogramske bele vekne je od 45 do 50 dinara, i to nije mnogo. O~ekujemo da bude tako ve} za koji dan, jedinstveni su ju~e bili vojvo|anski pekari s kojima smo razgovarali.

Sve je izvesnije da novo poskupqewe koje su zamesili u Uniji pekara Srbije, ne}e ostati nepe~eno i da }e ova, najva`nija namirnica, za mnoge biti paprena jer }e im za kilogram hleba, ako bude po pekarskoj ra~unici, trebati 100 dinara.

Kona~no treba formirati takvu cenu da nam kontejneri ne budu puni hleba, a da mi poslujemo rentabilno, vele vojvo|anski pekari.

– Nije bilo nikakvog dogovora me|u nama, ali prosta ma-

tematika ka`e da bi vekna od 500 grama trebalo da poskupi najmawe deset do 15 dinara – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Udru`ewa pekara Novog Sada Slobodan Stri~evi}. – Trenutno ko{ta od 30 do 35 dina-

U „Hlebu” po starom U novosadskom „Hlebu“ ju~e nam je re~eno da korekcije cena nije bilo i da se hleb i daqe prodaje po starom. Veliki sistemi nisu ovih dana ni najavqivali poskupqewe, ali vaqa imati na umu da industrijske pekare snabdevaju samo 25 odsto tr`i{ta, a ostalo je u rukama „malih“.

ra, {to nije realno. Mora se ve} jednom do}i do ekonomske cene pri kojoj nam se isplati da pravimo hleb. Poskupqewe koje o~ekujemo nije vezano samo za cenu bra{na ve} i za mnoge druge faktore.

Predsednik Udru`ewa privatnih pekara iz Zrewanina Zoltan Fodor ka`e da ni pekari u Banatu nisu odr`ali sastanak, ali da je poskupqewe hleba izvesno.

– Vide}emo {ta }e se doga|ati ovih dana na tr`i{tu p{enice, ho}e li cena rasti. Ali, bez obzira na to, mlinari su ve} „podigli“ bra{no 20 posto. Vekna mora da staje izme|u 45 i 50 dinara – ka`e on. – Prekju~e sam kupovao bra{no po 23 dinara, plus PDV, a ju~e sam ga pla}ao 25 dinara, ne ra~una-

ju}i porez. Pre mesec dana, na po~etku `etve, ko{talo je 16 ili 17 dinara.

Fodor ka`e da su pekari, kao i obi~no, pripremili ve}e zalihe bra{na pred `etvu, ali one cure, tako da se bra{no ve} nabavqa po novim, vi{im cena-

NAFTNE KOMPANIJE U BORBI ZA IMOVINU „NESTALU” RASPADOM SFRJ

INA tra`i pumpe u Srbiji, a NIS u Hrvatskoj Imovina preduze}a iz biv{e Jugoslavije u novonastalim dr`avama tema je o kojoj se retko pri~a, a naj~e{}e onda kada se pitawe wenog povratka na|e pred sudom ili u wegovoj blizini. Tako je sada ponovo aktuelno to da hrvatska INA od dr`ave Srbije tra`i 167 benzinskih pumpi, ili 117 miliona evra, za koliko je „Beopetrol“ prodat 2003. godine, kao i 90 miliona evra izgubqene dobiti. S druge strane, Naftna industrija Srbije, ~iji je ve}inski vlasnik od pro{le godine ruski „Gaspromweft“, za svoju imovinu u Hrvatskoj spreman je i na direktnu nagodbu izme|u kompanija, ali i na vansudski na~in re{avawa ovog pitawa. Kako }e se, kada i na koji na~in razre{iti tu`ba INA-e ne mo`e se znati, ali treba re}i da je ugovorom koji je Akcijski fond Srbije, kao prodavac 79,5 odsto kapitala „Beopetrola“, potpisao s „Lukoilom“, predvi|eno da sve eventualne tro{kove vezane za osporavawe prodaje „Beopetrola“ snosi dr`ava Srbija.

Ro~i{te u sporu po tu`bi hrvatske naftne kompanije INA protiv dr`ave Srbije zakazano je za 17. septembar u Privrednom sudu u Beogradu, a INA je jo{ u novembru 2001. godine, podnela tu`bu tada{wem Trgovinskom sudu u Beogradu protiv „Beopetrola“ AD Beograd, kao pravnog sledbenika DP „Beopetrol“ i DP INA–Beograd, i protiv Republike Srbije.

U tu`bi je navedeno da je INA, zbog nekori{}ewa benzinskih pumpi i drugih objekata, od januara 1992. do dana tu`be pretrpela {tetu zbog izgubqene mar`e u prometu naftnim derivatima procewenu na oko 90 miliona dolara.

Tu`ba se odnosila i na {tetu nastalu zbog umawene vrednosti ben-

Sporazum o secesiji reguli{e pitawe imovine Nakon raspada biv{e Jugoslavije u gotovo u svim nekada{wim republikama nalazila se imovina drugih republika, odnosno preduze}a.

Pitawe imovine u biv{im republikama SFRJ reguli{e se u skladu sa sporazumom o sukcesiji, odnosno aneksom G. Wime je preczirano da se stawe vlasni{tva nad imovinom vra}a na ono koje je va`ilo 31. decembra 1990. godine te da se svi pravni poslovi koji su se desili posle tog datuma, a bez saglasnosti vlasnika, smatraju ni{tavim. zinskih pumpi koje je koristio „Beopetrol“, a zatra`ila je i da joj se vrati pokretna i nepokretna imovine koju je „Beoptetrol“ posedovao pre 31. decembra 1990.

Ina~e, INA se ve} dve godine sudi s Agencijom za privatizaciju Srbije (~iji je direktor u vreme prodaje „Beopetrola“ bio sada{wi premijer Srbije Mirko Cvetkovi}), te Akcijskim fondom i ruskim „Lukoilom“, sada{wim vlasnikom „Beopetrola“. Kako stvari stoje, do razre{ewa ovog spora }e se jo{ ~ekati jer se srpska strana ukazuje na to da je tu`ba kojom INA tra`i od{etu zbog prodaje „Beopetrola“, koji je pre raspada zajedni~ke dr`ave SFRJ bio u sastavu INA-e, prav-

no neuredna, odnosno nema pravno utemeqewe jer ne postoji va`e}i propis na kojem se zasniva. Pre svega zato {to Srbija i Hrvatska jo{ nisu ratifikovale bilateralni sporazum o vra}awu imovine koja je ostala na teritoriji druge dr`ave, a na snazi su i daqe uredbe obe dr`ave o imovini privatnih preduze}a i gra|ana u skladu s kojima je i obavqena prodaja „Beopetrola“. I dok INA potra`uje svoju imovinu u Srbiji, nije na odmet podsetiti i na to da Naftna industrija Srbije na teritoriji Hrvatske poseduje imovinu – proizvodnu (benzinske pumpe, skladi{ta nafte ...) ali i odmarali{ta, kancelarijske prostore... Pravni status ove imovine je

GRADI SE AUTOPUT HORGO[ – NOVI SAD

Za mesec dana le`e asfalt Radovi na izgradwi autoputa na severnom kraku Koridora 10 od Novog Sada do Horgo{a i Kelebije teku po planu. U Preduze}u za puteve ka`u da se radi 77 kilometara trase i da bi, ukoliko ne bude ki{e i obilnijih padavina, za mesec dana trebalo da se postavi i prvi asfaltni sloj.

– Radovi se odvijaju po planiranoj dinamici – rekao je tehni~ki direktor projekta

30. 7. 2010.

1.275,94935

razli~it – deo objekata je na bilansu kompanije INA, deo je u vlasni{tvu wenih }erki-kompanija i/ili tre}ih lica, deo imovine vodi se na Republiku Hrvatsku, a za odre|eni broj objekata i daqe je upisano pravo kori{}ewa u korist NIS-a.

Vrednost ove imovine, po ra~unovodstvenim kwigama NIS-a, iznosi oko pet milijardi dinara, ali u NIS-u ne raspola`u procenom wene realne tr`i{ne vrednosti. U NIS-u isti~u da se vra}awe imovine mo`e ostvariti putem suda, u skladu s Me|unarodnim sporazumom o pitawima sukcesije.

Deklarativan Sporazum o sukcesiji su ratifikovale sve dr`ave potpisnice i on reguli{e op{ti mehanizam utvr|ivawa prava vlasni{tva nad imovinom i naknade putem suda. Trenutno se, u okviru me|uvladine radne grupe vlada Srbije i Hrvatske, razmatra dodatni sporazum.

Ukoliko dodatni sporazum, koji daje mogu}nost realizacije Sporazuma o sukcesiji iz nekih razloga ne bude potpisan, isti~u u NIS-u, mogu}e je u slu~aju 36 nepokretnosti NIS-a a.d. koje su u Hrvatskoj (prvo nacionalizovane, a zatim privatizovane, ili direktno privatizovane), ovo pitawe re{iti regularnom sudskom procedurom.

U ovoj kompaniji ka`u da NIS planira da iskoristi sve postoje}e mogu}nosti re{avawa ovog pitawa, ukqu~uju}i i mogu}nost direktne nagodbe izme|u kompanija, te da je vansudski na~in re{avawa za NIS po`eqan. Tako|e, procewuju u NIS-u, s obzirom na proces integracije dveju dr`ava u Evropsku uniju, u ovom trenutku okolnosti za re{avawe ovakvih dugogodi{wih pitawa postoje.

D. Mla|enovi}

PZP „Beograd“ Du{an Koci}. – Radi se punim intezitetom, a na kompletnom gradili{tu anga`ovano je vi{e od 780 qudi i oko 530 kamiona i druge mehanizacije za izgradwu puteva. Dnevno ugradimo oko 20.000 kubika peska i lesa. Osim toga, radimo na mostovskim konstrukcijama.

O~ekujemo da }emo za dve nedeqe imati nekih deset kilometara pod kolovoznom konstrukcijom, a ve} slede}eg meseca o~ekujemo anga`ovawe asfaltne baze i prva asfaltirawa.

NIBENS grupa je u Srbobranu postavila najve}u asfaltnu bazu u Srbiji, koja zadovoqava ekolo{ke standarde, a kapacitet joj je 240 tona materijala na sat.

A. A.

ma, formiranim na osnovu cene ovogodi{we p{enice, koja je sada oko 14 dinara kilogram. „Oti{li“ su za petinu, napomiwe na{ sagovornik, svi direktni tro{kovi proizvodwe.

Osim bra{na, poskupeli su energenti i komunalije, a nove

cene uzrokuje i pad dinara. Na{i sagovornici nisu precizirali kada }e do poskupqewa hleba do}i jer }e, kako ka`u, to zavisiti od mesta, lokacije, kupovne mo}i gra|ana...

Ina~e, cene hleba, osim onog nekada{weg „narodnog“, formiraju se slobodno na tr`i{tu.

Naj~e{}a se kre}u izme|u 30 i 35 dinara, ali vekne ima i za 25, 27, pa ~ak i za 22 dinara. Ranije je bivalo da vekna bude jeftinija u prigradskim naseqima, selima, ali sada i u gradskim pekarama ima hleba po 25 dinara. Kako se jednima isplati da mese jeftinu veknu, a drugima ne? Odgovor verovatno treba tra`iti u sivoj zoni jer su brojni oni koji posluju nelegalno, ne pla}aju porez, ne prijavquju radnike...

S. G.

OTVORENE PONUDE ZA KORIDOR 10 KOD DIMITROVGRADA

„Alpina” opet pobedila na{e Najni`u cenu za izgradwu autoputa E-80 Pirot–Dimitrovgrad na Koridoru 10 dalo je austrijsko preduze}e „Alpina bau GmbH“, saznajemo u Preduze}u „Koridor 10“. Slede slovena~ko preduze}e „Primorje“, pa na{ doma}i konzorcijum u kojem su firme „Planum“, „Putevi U`ice“ i PZP „Beograd“, koji su ~lanovi NIBENS grupe. Kome }e biti dodeqen posao izgradwe autoputa zna}e se nakon detaqne provere prispelih ponuda, a ugovor s najpovoqnijim ponu|a~em bu}e potpisan nakon {to Evropska banka za obnovu i razvoj da saglasnost na predlog tenderske komisije.

Za u~e{}e na ovom tenderu pokazano je veliko interesovawe ponu|a~a, pa je ~ak 47 preduze}a otkupilo tendersku dokumentaciju. Svoje ponude dostavilo ih je 17, s tim {to je dostavqeno 19 ponuda. Konkurisale su kompanije iz Azerbejxana, Slovenije, Portugala, Bugarske, Italije, Gr~ke, Austrije i Srbije. Osim {to su nastupili kao doma}i konzorcijum, na{i su u~estvovali i s Austrijancima. Tako je predeze}e „Ratko Mitrovi}“ nastupilo s „Porom“, a „Interkop“ i „Putevi ^a~ak“ sa „[trabagom“. „Energoprojekt – Niskogradwa“ nastupio je samostalno.

Javni poziv za izgradwu dve deonice autoputa, od po 6 i 8,3 kilometara, obajvqen je jo{ 18. maja, a predvi|eni rok izgradwe je 18 meseci. Na{i neimari ve} su jednom izvisili na izgradwi ovog dela Koridora 10, obilaznice oko Dimitrovgrada, koji je tako|e dobila „Alpina“. To je ona ista kompanija koja u konzorcijumu s nema~kim „Dilingerom“ ve} godinama gradi most preko Dunava kod Be{ke i koja

je posle propale koncesije Horgo{–Po`ega pokrenula arbitra`ni spor pred Me|unarodnom trgovinskom komorom u Parizu, pa ga kasnije zamrznula na godinu dana, samo da dobije novi posao u Srbiji – retkom tr`i{tu za izgradwu puteva.

Name{tawe i dogovarawe Gra|evinari prigovaraju za{to nema mehanizma koji bi kvalitetne izvo|a~e za{titio od nelojalne konkurencije jer kada neka firma ponudi nerealno nisku cenu na tenderu, postoji mogu}nost da posao ne}e zavr{iti ili }e ostati du`na doma}im podizvo|a~ima. Sagovornici ka`u da postoji i mogu}nost da se s kompanijom unapred dogovori da ponudi izuzetno nisku cenu da bi bila izabrana, a prvobitni projekat se naknadno izmeni da bi se postigla nova, vi{a cena. No, izbor izvo|a~a jo{ nije zavr{en.

Me|u neimarima vlada veliko nezadovoqstvo zbog „povla{}enog“ polo`aja „Alpine“ u odnosu na druge gar|evinare, koji se pitaju kako se mo`e za`muriti na podatke iz formulara koji se odnose na prekinute i nerealizovane poslove, sporove i ka{wewa u izvo|ewu radova, koji upravo karakteri{u „Alpinu“, i to ne samo u na{oj zemqi, nego i drugde – u Poqskoj, koja je zbog toga raskinula ugovor o izgradwi autoputa, zatim Sloveniji... Neimari zbog toga smatraju da nije dovoqno vrednovati samo najjeftinuju ponudu nego i kvalitet radova i bonitet firme.

R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

9,41

4.152

855.240

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

6,49

4.100

332.100

BIP u restrukturirawu, Beograd

3,45

30

Neoplanta, Novi Sad

3,11 0,94 Promena %

Do`a \er|, Ba~ka Topola Pet akcija s najve}im padom Kompanija Fidelinka, Subotica Globos osigurawe, Beograd Vital, Vrbas Telefonija, Beograd Dunav osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,88 -9,39 -8,89 -8,28 -5,99 Promena %

Promena %

Cena

Promet

0,17

2.920

450

Komercijalna banka, Beograd

0,00

27.999

0,00

199

796

Energoprojekt holding, Beograd

0,22

899

611.240

3.230 Cena

323.000 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,20

7.472

1.651.250

Univerzal banka, Beograd

0,69

4.800

67.200

7.785

Imlek, Beograd

-0,27

1.493

349.270

4.431

Soja protein, Be~ej

-0,54

739

51.737

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.067

0,00

Privredna banka, Beograd

-1,64

600

60.609

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

9,41

4.152

855.240

Tigar, Pirot

-2,33

630

6.300

Meser Tehnogas, Beograd

-0,78

5.359

338.134

Alfa plam, Vrawe

0,27

8.037

313.451

Telefonija, Beograd

-8,28

1.440

50.820

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

531

0,00

141 444 902 1.440 1.993 Cena

9.922 50.820 404.570 Promet

9,41

4.152

855.240

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,94

3.230

323.000

0,00

Naziv kompanije

0,04)

AIK banka, Ni{

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Remont, Be~ej

BELEX 15 (631,01

Promet

4.000

316.000

Soja protein, Be~ej

-0,54

739

51.737

Vital, Vrbas

-8,89

902

9.922

729.923

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Srbija umereno rizi~na Rejting-agencija „Dan&Bredstrit“ u julskom izve{taju Srbiji je zadr`ala rejting DB-4d, {to je svrstava u grupu zemaqa s umerenim rizikom poslovawa, i procenila da je rast srpske privrede sporiji od o~ekivanog.

Na{i gastarbajteri grade fabriku u Zrewaninu Plan da se na{i qudi koji decenijama rade u inostranstvu ukqu~e u razvoj na{e privrede uskoro bi trebalo da po~ne i da se i realizuje, a prvi korak }e uslediti u Banatu.

Kompanija srpskih povratnika iz Velike Britanije „Altis kemikals“ kupila je gra|evinsko zemqi{te u novootvorenoj industrijskoj zoni u Zrewaninu, gde }e izgraditi proizvodni pogon za recikla`u antifriza i proizvodwu uqa. Namera je da proces proizvodwe bude izvozno orijentisan i da se primeni najsavremenija oprema i tehnologija u toj industrijskoj grani. U prvoj etapi planirano je zapo-

{qavawe pedeset radnika hemijske, tehnolo{ke i metalske struke.

Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} objasnio je da je ovo ulagawe posledica aktivnog rada Ministarstva za dijasporu na informisawu dijaspore o investicionim mogu}nostima ulagawa u op{tine i gradove u Srbiji.

– Ministarstvo je pripremilo DVD „Mogu}nosti za ulagawa u op{tine i gradove u Srbiji“ u kojem su prezentovana 193 profitabilna projekta za ulagawe u Srbiju, sa svim neophodnim informacijama bitnim za investitore – isti~e Sre}kovi}.

E. Dn.

MINISTAR DINKI] PROTIV KONCEPTA DR@AVNOG STEZAWA KAI[A

„Poslovni rizik u Srbiji i daqe je pove}an i posledica je smawene kreditne sposobnosti, pove}anog broja bankrotstava kompanija i slabe ekonomske perspektive. Visoka kreditna zadu`enost i prisustvo velikog broja stranih banaka pove}ava rizik od nestabilnosti u bankarskom sektoru“, navodi se u saop{tewu.

D&B je preporu~io kori{}ewe potvr|enog akreditiva pri poslovawu s kompanijama iz Srbije. „Srpska privreda polako izlazi iz recesije, ali je privredni rast slabiji nego {to je D&B o~ekivao i pokazuje sporiji globalni ekonomski oporavak i dugotrajniji kreditni napredak“, isti~e se u saop{tewu.

U D&B-u o~ekuju daqi rast privrednih aktivnosti u Srbiji u toku godine, koji }e biti zasnovan na ja~awu izvoza, usled pove}awa globalne tra`we, ali i na privatnim investicijama.

Privatne investicije }e, kako se dodaje, biti pokrenute povoqnom situacijom na finansijskom tr`i{tu, jeftinom radnom snagom i predvi|enim pove}awem investicija Vlade Srbije.

Podr{ka privrednom rastu, po proceni D&B-a, bi}e i mawe restriktivna monetarna politika, ni`e obavezne rezerve i mere Narodne banke Srbije za podsticawe dinarskih kredita i dr`avne subvencije za kredite privredi.

D&B je Vladi Srbije preporu~io usvajawe zakona o fiskalnoj odgovornosti i izmene poreskih propisa.

Moramo tro{iti da bismo u{tedeli Nema kraja raspravama o tome da li treba odmrznuti penzije i plate u javnom sektoru ili se striktno pridr`avati preporuka MMF-a da se dr`avnom {tedwom ograni~ava potro{wa i ~uva makroekonomska stabilnost.

Taman kad je izgledalo da su utemeqene kritike osporile nastojawa ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mla|ana Dinki}a da se skinu s leda penzije i primawa u javnom sektoru, borbeni i nepredvidivi {ef Vladinih ekonomskih resora iza{ao je s novim argumentima.

Obja{wavaju}i su{tinu svog koncepta, Dinki} je rekao da bi odmrzavawe plata i penzija, na kratak rok, zna~ilo ve}e buxetske rashode, ali bi na sredwi rok donelo ve}u potro{wu, vi{e radnih mesta i obilnije buxetske prihode, te bi na kraju dr`ava bila u dobitku. Na opasku da je to suprotno zahtevima MMF-a, ministar je rekao da ova me|unarodna institucija ima veoma krute stavove i da je on bli`i onom krugu svetskih i ameri~kih ekonomista koji smatraju da je ve}a potro{wa jedini izlaz iz recesije. Dodao je da je, u ovom trenutku, stezawe kai{a kontraproduktivno i da samo doprinosi ve}em padu i plata i proizvodwe.

Da bi se Dinki}eva razmi{qawa boqe razumela, nu`no je prou~iti ideje ekonomiste Pola Krugmana. Ovaj dobitnik Nobelove nagrade je svojevremeno u

[trajk u „Dnevnik holdingu” ne prestaje Radnici „Dnevnik holdinga“ nastavili su ju~e {trajk zbog neispla}enih zarada i neupla}enih doprinosa. Nastavqen je i {trajk gla|u dvojice radnika, koji je ju~e u{ao u sedmi dan.

Za danas je najavqena sednica Upravnog odbora preduze}a, na kojoj bi rukovodstvo da predlo`i radnicima na~in da se prebrodi kriza u „Dnevnik holdingu“.

Ranije je Vlada Vojvodine, koja je osniva~ preduze}a, pozvala radnike da prekinu {trajk, navode}i da }e novac od prodaje jednog objekta u vlasni{tvu „Dnevnik holdinga“ biti iskori{}en za isplatu dugovawa, ali i pokretawe nove proizvodwe u firmi.

Potom se prodaja tog objekta odu`ila, pa je mogu}e da }e radnicima danas biti ponu|ena isplata samo jednog zaostalog dohotka.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

INVESTITORI IZ DIJASPORE PRAVE POGON ZA RECIKLA@U ANTIFRIZA I PROIZVODWU UQA

ME\UNARODNI REJTING PO STAROM

Zemqa

utorak3.avgust2010.

Kupovni za Va`i za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,225

106,352

108,799

103,906

Australija

dolar

1

72,4441

73,9226

75,6228

72,2224

Kanada

dolar

1

77,5659

79,1489

80,9693

77,3285

Danska

kruna

1

13,9849

14,2703

14,5985

13,9421

Norve{ka

kruna

1

13,1559

13,4244

13,7332

13,1156

[vedska

kruna

1

11,085

11,3112

11,5714

11,051

[vajcarska

franak

1

76,5744

78,1371

79,9343

76,3399

V. Britanija

funta

1

125,211

127,766

130,705

124,827

SAD

dolar

1

79,6525

81,2781

83,1475

79,4087

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 8. 2010. godine

svom ~lanku u „Wujork tajmsu“ pozvao vlade da ne {tede u vreme krize jer bi bez wihovih intervencija za odr`avawe tra`we do{lo do pravog kolapsa.

Dodu{e, profesor ekonomije na Univerzitetu Prinston nije bio iskqu~iv u svojim zahtevima i nije pledirao za to da se pove}aju plate u javnom sektoru, ve} je jednostavno rekao da dr`ave ne smeju, u uslovima krize, da smawuju obim svojih investicija.

Te{ko je re}i koliko su ta razmi{qawa u skladu s Dinki}evim zalagawima da se odmrznu penzije i ~inovni~ke plate. Me|utim, ministar ekonomije je sigurno u pravu kad ka`e da nije pametno u kriznom razdobqu obuzdavati tra`wu. Logika je veoma jednostavna – mawa tra`wa zna~i mawu potro{wu, mawa potro{wa rezultira mawom proizvodwom, mawa proizvodwa mawim poreskim prihodima, a

Katastrofa tamo gde nije po`eqna Podaci Republi~kog zavoda za statistiku govore da je u maju, u odnosu na isti mesec pro{le godine, do{lo do proizvodnog rasta u 14, a pada u 15 industrijskih grana. Porasla je proizvodwa intermedijalnih proizvoda (repromaterijali) 25,7 posto, robe {iroke potro{we 13,1 procenat, energije 2,8 posto i netrajnih dobara 1,4 procenat. Zabriwava {to je veliki pad registrovan kod kapitalnih dobara (22,4 odsto), zna~i u onom delu privrede koji bi dr`ava trebala da stimuli{e zbog wenog antirecesionog zna~aja.

mawe ubirawe poreza vodi ka kolapsu dr`ave.

Ako se posmatraju statisti~ki podaci, iz wih se mogu videti naznake postepenog izlaska srpske privrede iz recesije. Bruto doma}i proizvod (BDP) u prvom tromese~ju ove godine bio je 0,6 posto ve}i nego u istom periodu 2009. godine. Prvi kvartal 2010. bio je boqi i od posledweg lawskog kvartala, i to za 0,8 procenata. Jo{ boqa kretawa imala je industrijska proizvodwa. U odnosu na maj pro{le godine, srpska industrija je u istom mesecu ove godine bila boqa za sedam procenata. Prvih pet meseci ove godine, po obimu industrijske proizvodwe, nadma{ili su isto pro{logodi{we razdobwe za 5,4 posto.

Me|utim, ministar Dinki}, o~igledno, posmatra jo{ ne{to.

Obim trgovine u maju bio je realno 3,3 procenta mawi od prometa u istom pro{logodi{wem mesecu. Ako se posmatra obim prometa tokom prvih pet meseci, pad je jo{ ve}i jer je trgovina u odnosu na period januar–maj 2009. pala 7,2 procenata. To je ono {to pla{i jer je to slika recesije. Zato }e se o potrebi da dr`ava svojim investicijama doprinese podizawu tra`we i podsticawu konjunkture svakako jo{ raspravqati. Samo {to ne bi bilo dobro da se dr`avna antirecesiona politika svede na odmrzavawe ~inovni~kih plata i penzija.

V. Harak

USKORO IPAK TENDER ZA MTS

Prodaja Telekoma na jesen – Vlada Srbije }e tender za prodaju udela u Telekomu „Srbija“ raspisati pre po~etka jeseni, kao {to je i planirano – rekao je za Emg.rs predsednik Komisije za javnu nabavku za prodaju dela akcija Telekoma „Srbija“ Vuk \okovi}.

Izabrani privatizacioni savetnik, investiciona banka Sitigroup, po~ela je u drugoj polovini jula da radi na popisu i proceni vrednosti imovine Telekoma, a \okovi} o~ekuje da }e savetnik posao uspeti da zavr{i za dva meseca.

Privatizacioni savetnik, osim procene imovine, treba da Vladi saop{ti mi{qewe o tome koji procenat treba prodavati i da li je pravi trenutak za prodaju. Plan Vlade je bio da na jesewem tenderu ponudi 40 odsto akcija Telekoma.

U Telekomu „Srbija“ 80 odsto akcija je u vlasni{tvu dr`ave, a 20 odsto pripada gr~kom telekom operatoru OTE.

@ivnula i maloprodaja Promet robe u trgovini na malo u junu bio 0,1 posto ve}i nego u istom mesecu pro{le godine, saop{tio je Zavod za statistiku.

Promet je u odnosu na maj porastao 2,2 posto, dok je u prvoj polovini godine promet 5,2 odsto mawi nego u istom periodu lane.

SUBOTI^KA MLINARSKI DIV PRED STE^AJEM

„Fidelinku” samlele sitne gazde?

Jedna od najneobi~nijih i najneo~ekivanijih poslovnih vesti ovog leta svakako je ona o prete}em ste~aju suboti~ke „Fidelinke“. Va`an poverilac, AIK banka iz Ni{a, protestvovao je svoje menice i tako pokrenuo opasan proces ~iji se kona~ni ishod jo{ ne mo`e naslutiti.

Podaci Centra za bonitet Narodne banke Srbije govore o ukupnim dugovawima ve}im od 600 miliona dinara (oko {est miliona evra), tako da pred ovom mlinarsko-pekarskom ku}om stoji neugodan i neizvestan posao spasavawa.

Re~ je o kompaniji s dobrom tradicijom i reputacijom. Ista`ivawe nema~kog „Gfk“ pokazalo je da je proizvodima „Fidelinke“ (bra{no i testenine) verno ~ak 60 odsto potro{a~a u Srbiji i da su u krugu deset najve}ih doma}ih robnih marki.

Odakle onda izviru problemi ove velike i cewene suboti~ke kompanije? Do pre dve godine izgledalo je da je u „Fidelinki“ sve u redu i da preduze}e pliva na talasima dobrog rukovo|ewa i dobre tr`i{ne kowunkture.

Nije bilo nikakvih naznaka tranzicionog {oka, jer je kompanija bez ikakvih potresa 2001. zavr{ila privatizaciju zapo~etu deset godina ranije. Me|utim, vlasni~ka struktura bila je prili~no nepregledna, jer su glavnu re~ vodili investicioni

fondovi i kastoti ra~uni (mehanizam u kome banke predstavqaju svoje klijente i odra|uju wihove vlasni~ke poslove). Kome, uostalom ne{to zna~e imena „Moubrej Sistem“ (24,75 odsto), „Mineko AG“ (19,81 procenat) ili „Elisan Marketing“ sa 19,07 odsto vlasni{tva? Znatno poznatiji su Unikredit banka Austrija, Rajfajzen Centralbank, ZB Invest (Zagreba~ka banka) i Hipo kastodi, ali to su, ako se izuzme Unikredit (12,53 odsto), ipak, suvlasnici maweg zna~aja.

Te{ko je proceniti da li je me|u onima koji su u rukama imali kontrolni paket akcija dolazilo do odre|enih nesuglasica, ali je Beogradska berza od

Ozbiqni poverioci?

Zluradi u celom tom zame{ateqstvu oko „Fidelinke“ naziru jo{ jednu mogu}nost. Po{to je ste~ajni upravnik Zoran Stojanovi} objasnio da kompanija ima jo{ desetak }erki firmi, ~ije poslovawe, navodno, nije ugro`eno, onda bi mati~na ku}a mogla da potone, nose}i sa sobom dugovawa, dok bi }erkama ostali ~isti ra~uni i otvoren tr`i{ni prostor. Me|utim, pri~a je prili~no nategnuta, jer firma tog renomea to sebi sigurno ne bi dozvolila. A i poverioci su previ{e ozbiqni da bi legli na takvu pri~u.

31. avgusta 2007. kada je dostignut istorijski maksimum (4.995 dinara za jednu akciju), registrovala stalan pad vrednosnih papira „Fidelinke“. Koliko je taj sunovrat bio brz i sna`an

govori podatak da je u posledwih 12 meseci najvi{a kota bila 31. jula pro{le godine (478 dinara), a da je aktuelna cena jedne dionice neverovatnih 160 dinara. Odnosno, za samo tri go-

dine izgubqeno je 96,8 odsto wihove vrednosti.

Te{ko je dati odgovor {ta se to dogodilo u „Fidelinki“ i za{to se sada u strahu ~eka 16. septembar, kada Trgovinski sud u Subotici treba da odlu~i da li firma ide u bankrot ili ju je mogu}e reorganizovati i oporaviti. Propratni komentar da kompanija nije uspela da se dogovori s jednim od svojih poverilaca o refinansirawu obaveza, govori u prilog tezi da su se vlasnici „Fidelinke“, sli~no brojnim novim preduzetnicima u Srbiji, preinvestirali i da nisu u mogu}nosti da uredno servisiraju svoje obaveze. Uostalom, posledwe tri godine u bilansima „Fidelinke“ uo~qiv je dramati~an raskorak finansijskih prihoda i rashoda. Izdaci su 2007. bili vi{i od prihoda za 153,6 miliona dinara, naredne godine za 358,6 miliona, a pro{le godine za 185,6 miliona.

Drugi zanimqiv podatak je onaj o izdvajawima za plate. Naime, pro{le godine je izdvojeno 301,41 miliona dinara, {to je gotovo dvostruko vi{e nego 2008. kada je na zarade oti{lo 160,07 miliona dinara. Uglavno, posle tankog profita u 2007. od 21,2 miliona, naredne godine je napravqen gubitak od 635, 3 miliona, a pro{le godine od 203,7 miliona dinara.

V. Harak

6

TRE]E DOBA

utorak3.avgust2010.

Julska penzija samostalcima danas, paorima u petak Celu julsku penziju danas }e dobiti penzioneri samostalnih delatnosti, dok }e prvi deo jula za poqoprivredne penzionere sti}i u petak, 6. avgusta.

Biv{i zaposleni svoje prinadle`nosti mogu o~ekivati tek od nedeqe. Naime, prvi deo julske penzije za wih sti`e u utorak, 10. avgusta, za korisnike teku}ih ra~ina, a dan kasnije s isplatom krenu}e i po{tari.

SAVEZ PENZIONERA VOJVODINE PISMOM TRA@IO ZA[TITU OD BORISA TADI]A

Samo se u predsednika uzdaju Savez penzionera Vojvodine, koji ima 400.000 ~lanova, uputio je predsedniku Srbije Borisu Tadi}u dopis u kojem tra`i od wega da pomogne u za{titi penzionera i spre~i dono{ewe onih izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu koje najstariju populaciju dovode u jo{ te`i ekonomski polo`aj. Dopis, koji je potpisao predsednik Saveza penzionera Vojvodine Mi-

zija, osim kretawa potro{a~kih cena, uzima polovina rasta stope BDP-a iz prethodne godine, a ne razlika iznad ~etiri odsto, i uvo|ewe za{titnih mehanizama da bi se spre~ilo da najni`i iznos penzije u odnosu na zarade sve vi{e zaostaje.

Vojvo|anski penzioneri tra`e da se, ukoliko prose~na penzija iznosi mawe od 60 odsto od prose~ne zarade bez poreza i do-

DNEVNIK

SINDIKATI SE @ESTOKO PROTIVE PREDLOGU ZAKONA O PIO

Za pet godina penzija tek 40 odsto prose~ne plate?

Mada su skup{tinska vrata pro{le nedeqe zatvorena i poslanici tek oti{li na „zaslu`eni“ odmor, penzioneri ve} strahuju od wihovog ponovnog okupqawa jer na jesewem zasedawu Skukp{tine Srbije treba da se odlu~uje o sudbini predloga zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu. Ako se sudi po reagovawima, predlo`enim izmenama, koje su neminovnost i koje Srbija mora sprovesti, ne samo zbog obaveza prema MMF-u ve} i zbog odr`ivosti penzijskog sistema, niko nije zadovoqan i svi najavquju proteste.

Sindikati tvrde da, ukoliko bi novi predlog zakona o penzijama bio usvojen onako kako ga je Vlada Srbije utvrdila, iznos na ~eku bi do 2015. godine sa sada{wih 67 odsto u~e{}a u procentnoj zaradi pao na 40. Zbog toga sindikati prete da }e, ako se predlog koji je upu}en u skup{tinsku proceduru amandmanima ne izmeni, organizovati masovne proteste. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Sr-

Sigurna pro{lost se i na ulici brani

bije Qubisav Orbovi}, koji je zajedno s predsednicima drugih sindikalnih centrala pro{log meseca uputio zahtev premijeru Mirku Cvetkovi}u da povu~e zakon iz skup{tinske procedure, tvrdi da odgovor od nadle`nih nije stigao te da „Vlada igra na kartu da predlo`eni penzijski zakon ne}e odmah u prvoj godini imati negativne efekte“ ve} za dve do tri godine, pa }e taj problem onda re{avati neka druga vla-

Osu|eni na prelivawe iz {upqeg u prazno – Pre globalne krize, u razvijenim zemqama se ra~unalo da je dovoqno imati oko 2,5 zaposlena na jednog penzionera pa da penzioni sistem bude odr`iv. Ali je kriza pokazala da je ve} sada potreba – a tako }e biti i u budu}nosti – vi{e od 3,5 zaposlena da bi se sistem odr`ao na nivou penzija mawem od polovine prose~ne plate. S obzirom na to da imamo mawe od 1,5 zaposlenog na jednog penzionera, a ni svi zaposleni, odnosno wihovi poslodavci, ne pla}aju doprinose redovno, na{ penzioni sistem se zasniva na zahvatawu iz buxeta. Dva miliona radnih mesta nije u stawu da obe}a ni najneodgovorniji politi~ar te smo stoga osu|eni na daqe prelivawe iz {upqeg u prazno – objasnio je Bu{atlija.

da, a da im je sada jedino va`no da ovaj zakon bude usvojen.

Amadmani sindikata su, tvrdi on, spremni i ve} sredinom ovog meseca bi}e dostavqeni svim poslani~kim grupama, s kojima }e se i razgovarati i predstaviti {ta u stvarnosti zna~e najavqene izmene.

– Nedopustivo je i da zaposleni koji su sada na Birou rada, u penziju idu po novom zakonu, a starosna granica se pove}ava ve} od januara naredne godine, zbog ~ega izme|u 5.000 i 6.000 onih koji su sada na Tr`i{tu rada ne}e mo}i u penziju, a veliko je pitawe i da li }e mo}i da dobijaju nadoknadu s Biroa. Insistiramo na tome da u penziju idu prema zakonu koji je va`io u ~asu kada su morali da napuste firmu – obja{wava Orbovi}.

On iznosi zamerke sindikata i na formulu za uskla|ivawe penzija i op{teg boda jer tra`e da se vrednost op{teg boda uskla|uje dva puta godi{we s kretawem zarade u prethodnom {estomese~nom periodu, kao i da se penzije uskla|u-

ju po “{vajcarskoj formuli”, odnosno 50 odsto s rastom tro{kova `ivota i isto toliko s rastom zarada.

I dok sindikati prete protestima, potpredsednik Vlade Srbije i lider PUPS-a Jovan Krkobabi} kao jedini odgovor na sve primedbe ima ~iwenicu da }e penzije ubudu}e deliti sudbinu plata u javnom sektoru, {to je, po wegovoj oceni, najvi{e za {ta se mogao izboriti a da ne bude u suprotnosti sa zahtevom MMF-a. Krkobabi} smatra da }e ovakav predlog zakona o PIO biti na dnevnom redu narednog meseca ili najkasnije u oktobru. Na pitawe da li je zadovoqan utvr|enim predlogom, Krkobabi} odgovara: „Izmene i dopune u sistemu penzijsko-invalidskog osigurawa koje smo sproveli u ovom predlogu zakona neuporedivo su povoqnije od svih re{ewa koja trenutno u ovoj oblasti imaju ili preuzimaju druge zemqe Evrope“.

Radnici i penzioneri su protiv predlo`enih izmena, predstavnici vlasti tvrde da su ~ak bili „meki“ u onome {to su uputili poslanicima, dok ekonomski stru~waci procewuju da ni ovo {to se sada nudi ne}e spasti propali penzioni sistem. Ekonomski analiti~ar i savetnik stranih investitora Mahmud Bu{atlija isti~e da je srpski penzioni sistem daleko od evropskih normi te da bi trebalo da se pod hitno otvori jo{ najmawe dva miliona radnih mesta da bi se skupilo dovoqno novca da Fond PIO funkcioni{e bez problema.

Qubinka Male{evi}

Penzijski doprinosi pove}ani 7,1 posto Kako, predsedni~e, `iveti s 8.000 mese~no?

lan Nenadi}, ukazuje na to da je ova penzionerska organizacija pripremila amadman na predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO u kojem tra`i da se ugradi odredba prema kojoj bi se penzije uskla|ivale i s bruto rastom nacionalnog dohotka, a

prinosa zaposlenih, penzije vanredno uskla|uju od 1. januara teku}e godine za procenat kojim se obezbe|uje da se iznos prose~ne penzije zadr`i na nivou od 60 odsto prose~ne zarade. Oni ukazuju i na to da je po~etkom ove godine broj izrazito siroma{nih pen-

Najni`i ~ek od 11.088 dinara prima ~ak 187.500 penzionera, a do 15.000 wih oko 448.500.

Prose~nu penziju od 21.740 dinara ima ih 786.700, a vi{e od 95 odsto penzionera paora mese~no dobija tek 8.384 dinara ne samo s rastom tro{kova `ivota, ali i da se posebno za{titi najni`a penzija.

Osnovna i najva`nija primedba vojvo|anskih penzionera odnosi se na ~lan 33 predloga zakona o PIO, kojim je utvr|ena formula uskla|ivawa penzija za koju se ocewuje da je neprihvatqiva jer je poni`avaju}a i svrstava penzionere u gra|ane drugog reda. Savez penzionera Vojvodine predla`e da se kao osnovno re{ewe za uskla|ivawe pen-

zionera u Srbiji dostigao vi{e stotina hiqada.

Broj korisnika penzija biv{eg Fonda zaposlenih koji primaju mese~no najni`i iznos penzije od 11.088 dinara je ~ak 187.500, dok je onih ~ija su primawa do 15.000 dinara mese~no oko 448.500. Prose~nu penziju od 21.740 dinara ima 786.700 penzionera. Vi{e od 95 odsto korisnika poqoprivrednih penzija, odnosno wih 213.600, mese~no prima 8.384 dinara.

Q. M.

Republi~ki fond PIO, zbog uskla|ivawa s kretawem zarada u prethodnom kvartalu, pove}ao je doprinose za penzije od avgusta 7,1 posto. Tako }e oni koji sami sebi pla}aju penzijske doprinosi mo}i da se opredele za jednu od 13 osnovica osigurawa, nezavisno od stru~ne spreme koju imaju, u rasponu od 3.656 do 52.231 dinar.

Po{to je po~etak avgusta i svi koji sami sebi upla}uju doprinose ovih dana treba da uplate julsku ratu, vaqa podsetiti na to da se osnovica u tom

OSNOVICA 16.619 18.993 25.641 30.864 37.986 41.310 54.605 60.303 73.599 94.966 142.449 189.932 237.415

Osloba|awe od vi{ka ~inovnika

MESE^NI DOPRINOS 3.656 4.178 5.641 6.790 8.356 9.088 12.013 13.266 16.191 20.892 31.338 41.785 52.231

mesecu kretala u rasponu od 3.411 do 48.743 dinara.

Novoutvr|ena osnovica, koja }e va`iti u naredna tri meseca, utvr|uje se po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osigurawe, a najni`a iznosi 35 odsto prose~ne republi~ke zarade iz prethodnog tromese~ja, {to je 16.619 dinara, a najvi{a pet prose~nih plata odnosno 237.415 dinara. Oni koji sami sebi upla}uju doprinose pla}aju za penziono osigurawe 22 odsto od tih iznosa.

ISKUSNI DEO PLANETE

Upravni odbor Republi~kog fonda PIO usvojio je predlog Odluke o izmeni programa re{avawa vi{ka zaposlenih u Fondu. Rok za zavr{etak procesa smawewa vi{ka radnika produ`en je do 15. septembra da bi se {to ve}i broj zaposlenih prijavio za dobrovoqni odlazak, uz otpremninu. Do sada se za ovaj program prijavilo 415 zaposlenih, {to ~ini 11,6 odsto od ukupnog broja radnika Fonda PIO. O~ekuje se da }e nakon produ`ewa roka za prijavu dobrovoqnog odlaska broj zaposlenih biti smawen za 12,6 procenata. U toku procesa smawewa broja vi{ka radnika unutra{wa organizacija posla morala je da se mewa i prilago|ava preostalom broju zaposlenih, tako da je UO morao da usvoji i izmene u sistematizaciji radnih mesta.

Q. M.

KAKO DOKTOR KA@E

Povr}e spa{ava i od raka Uz svaki obrok, posebno na velikim vru}inama, vaqa uzimati povr}e, bilo presno, kao salatu, ili kuvano, a najboqe na pari. Koli~ine mesa vaqa smawiti, a slatki{e svesti na najmawu meru. Svakodnevno treba jesti `itarice i cerealije koje se mogu potopiti u jogurt ili mleko. Ove preporuke va`e za sve uzraste, a posebno su dragocene za osobe u tre}em dobu jer }e se tako, uz ostale prednosti, ose}ati vitalnije i izbe}i probleme s varewem.

Rak debelog creva, na`alost sve u~estalije oboqewe u posledwih desetak godina, svrstalo se u sam vrh kancerogenih oboqewa. Brojna istra`ivawa pokazala su da na~in is-

hrane mo`e u velikom broju sliu~ajeva spre~iti nastanak

ovog oboqewa ili ga odlo`iti za kasnije `ivotno doba. Zato

ne ~udi {to lekari stalno upozoravaju na to da u ishranu vaqa unositi vi{e hrane bogate celuloznim vlaknima.

Da li }e se celulozna vlakna u organizam unositi putem vo}a i povr}a ili iz cerealija, potpuno je svejedno. Me|utim, sasvim je sigurno da celulozna vlakna dramati~no sni`avaju rizik od raka debelog creva i `eluca. Ovo je potvrdila i nedavno ura|ena velika studija prehrambenih navika Evropqana. U studiji se isti~e da osobe, koje ina~e u ishrani veoma malo koriste celulozna vlakna, u obrocima udvostru~e wene koli~ine, smawuju rizik od oboqevawa najmawe 40 odsto.

J. Barbuzan

Prostitutka iz stara~kog doma rentira bordel I prostituke imaju du{u i na kraju odra|enog radnog veka pravo na penziju. Najstarija berlinska, Moli Luft, koja je u karijeri evidentirala oko 90.000 mu{terija, odlu~ila je da se sa 66 godina penzioni{e i izda svoj bordel u najam.

Vreme{na prodava~ica qubavi je do pre dve godine „vredno“ radila, kad je otkri-

veno da boluje od raka debelog creva.

Za kiriju „firme“ od 90 kvadrata tra`i 970 evra, a posebne stvar~ice za sado-mazo ugo|aj ko{taju dodatnih 2.500.

Moli, kojoj je, ina~e, pravo ime Eda Kucer, `alila se medijima da su se mnogi interesovali za bordel, ali da ve}ina samo `eli da ga vidi.

ZAVR[ENI RADOVI U CENTRU KAMENICE

Semafor ~eka tehni~ki prijem

Novi semafor na Zmajevom trgu u Sremskoj Kamenici zavr{en je nekoliko dana pre roka i trenutno se ~eka da bude obavqen tehni~ki prijem, kako bi bio stavqen u funkciju, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. [est semaforskih stubova povezani su sa centrom za upravqawe saobra}ajem koji }e kontro-

Otvarawe ponuda u petak

lisati wegov rad, a gra|ani Kamenice, koji su dugo zahtevali da se postavi jer je u pitawu slo`ena raskrsnica na prometnom regionalnom putu, mo}i }e kona~no bezbedno da prelaze ulicu.

Radove je obavio “Invest in`ewering” iz Novog Sada, a vrednost posla iznosi 4.432.956 dinara.

S. K.

Ponude pristigle na restriktivni tender za izgradwu tre}e faze Bulevara Evrope bi}e u petak otvorene u Zavodu za izgradwu grada. Kako je u pitawu kra}i postupak od redovnog, pobednik tendera na kojem su u~estvovale samo firme koje su licencirane kod ZIG-a zna}e se ubrzo, a ranije je najavqeno da bi radovi trebalo da po~nu polovinom meseca. Okvirna vrednost radova iznosi oko 385 miliona dinara, a gradi}e se magistralni vodovod, atmosferska kanalizacija i javna rasveta du` 1.800 metara izme|u Ulice Kornelija Stankovi}a i Rumena~kog puta.

S. K.

Novosadska utorak3.avgust2010.

Gotov muzej ~eka vlast(nika)

K

~udnije navike. Zaboravqeno je (ili nikada nije ni u~eno) gradivo o lokalnoj istoriji.

O velikim delima i bogatoj kulturi i tradiciji koja je sa wima utemeqena, pa kasnije i (tako nepoznata velikoj ve}ini gra|ana) opstala. Uklesana u kaldrmu i zapisana u duborezu name{taja. Poput onog u zdawu u Gr~ko{kolskoj ulici. Brine li nekoga da to i sa~uva? Da ne propadne.

Muzej (ku}a) u kojoj qudi `ive. Naslednici je i nude Gradu, a na radost svih `iteqa i turista koji }e do}i. Da se upoznaju sa `ivotom uglednih. Zaslu`nih za obrazovawe i dela. Onih koji su velikim delom uticali na kulturan, emancipovan, radan i odgovoran `ivot u na{em gradu danas.

Je l’ neko zainteresovan da se kultura Novog Sada sa~uva? Da postoji i da o~uvana odoleva budu}nosti, a u interesu narednih generacija. Da li je nekome od pozicioniranih stalo do Novog Sada danas? Vole li i oni ovaj grad?

S. Tanuryi}

Suve slavine u Ledincima Bez vode od 9 do 13 ~asova danas }e biti `iteqi dela Fru{kogorske ulice u Novom Sadu i Novih Ledinaca. Suve slavine u tom periodu bi}e i u objektima ispred puta Beo~in - Novi Sad. Razlog za nesta{icu su radovi na vodovodnoj mre`i.

Z. D.

V REMEPLOV

Susret {ahista iznedrio ministra Na predlog Jugoslovenskog {ahovskog saveza iz Zagreba, 3. avgusta 1923. godine u Novom Sadu su se okupili u~esnici Drugog saveznog amaterskog {ahovskog turnira. Bilo ih je dvanestoro, uglavnom iz Beograda, Zagreba, Qubqane i ~etvorica Novosa|ana. Tokom 17 dana vo|ene su zanimqive i ~esto o{tre borbe. Pobedio je Stevan ]iri}, profesor iz Sremskih Karlovaca, koji je tako osvojio titulu majstora. S. ]iri} se bavio {ahom jo{ samo tri godine, bio ~ak i dr`avni reprezentativac, ali- politika ga je odvukla na svoju stranu. Istina, bio je jedno vre-

Radnici “^isto}e” danas odnose ba{tenski otpad sa Klise i Klisanskog brega i iz Koviqa. Sutra je na redu ba{tenski otpad iz Futoga a u ~etvrtak iz Veternika. Spakovan otpad iz ba{ti treba izneti pred ku}u do {est ~asova.

I. S.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ulturna dobra, tradicija i istorijsko nasle|e na{eg grada, polako i veoma sigurno propadaju.

Tezu potkrepquje slu~aj ku}e u Gr~ko{kolskoj ulici. Sazidana je pre vi{e od 150 godina i ista je jo{ od 1878. godine, a weni vlasnici su sa~uvali ba{ svako obele`je koje je nekada (pa i sada) krasilo uglednu novosadsku porodicu. Iako ona istinski svedo~i o periodu `ivota visokoobrazovanog i veoma uglednog politi~ara i novinara Mi{e Dimitrijevi}a, niko se nije zainteresovao da doprinese wenom o~uvawu. Da taj `ivi muzej sa~uva za budu}nost. Da samo malo zaviri i doda, pa da posle napla}uje ulaznice qubopitqivim strancima, koji `ive za takve istorijske draguqe. Ba{ niko!

Fasade s godinama propadaju, ali istorija i li~nosti koje su u Novom Sadu `ivele i delale obele`ile su ga kao tradicionalno kulturan grad. Onda je do{lo neko novo vreme. ^udni dani i jo{

Ba{tenski otpad

USKORO NASTAVAK BULEVARA EVROPE

PORODICE SVE ^E[]E TRA@E POMO] ZA ALKOHOLI^ARE

Od ~a{ice trezni „halo” telefon Centar za prevenciju, le~ewe, rehabilitaciju i resocijalizaciju zavisnika od alkohola i ostalih psihoaktivnih supstanci pri Udru`ewu le~enih alkoholi~ara veoma uspe{no radi ve} tri godine. U centru postoji i de`urni telefon "Halo alko-SOS", koji mogu da pozovu svi koji imaju problema s alkoholom, ali i wihove porodice. Taj potez se pokazao kao pun pogodak.

Predsednik Udru`ewa le~enih alkoholi~ara Zoran Manojlovi} ka`e za „ Dnevnik“ da ovaj de`urni telefon dnevno pozove desetak osoba, a nekada i vi{e.

Re|e to ~ine alkoholi~ari, a naj~e{}e wihovi supru`nici ili roditeqi.

– Preko 80 odsto poziva koje dobijamo je od `ena, a ostalo uglavnom od bra}e, sestara i prijateqa alkoholi~ara. De{ava se da pozove i osoba koja ima problema s alkoholom, ali se

Me|utim, ima i onih `ena koje zovu zato {to ih mu` maltretira ili tu~e kada se napije.

Wima se savetuje da pozovu policiju jer ona re{ava ovakve slu~ajeve.

– Svi volonteri koji rade na SOS telefonu pro{li su obuku u Institutu za psihijatriju u

Alkoholi~arki odmah razvod Mu`evi `ena alkoholi~ara nikada ne tra`e pomo} Centra jer ~im se `ena propije, raskidaju brak, po{to mu{karci ne}e da trpe alkoholi~are pored sebe. Za alkoholi~arke uglavnom zovu sestre, prijateqice i kom{inice.

Poziv Svi koji imaju problema s uku}anima koji piju, ili to sami ~ine, mogu da pozovu broj 469-145 utorkom i ~etvrtkom od 16 do 20 sati. predstavi kao da zove za nekog drugog. Retko nas zovu deca ~iji roditeqi piju. @ene uglavnom pitaju kako da pomognu mu`u alkoholi~aru i na koji na~in da porazgovaraju s wim – obja{wava Manojlovi} i dodaje da nije redak slu~aj da pomo} potra`e i biv{e `ene koje `ele da pomognu nekada{wim supru`nicima.

Novom Sadu. Kada prime poziv, savetuju osobu {ta treba da radi. Uglavnom ih upu}uju na ambulantno le~ewe, a ukoliko je potrebno, {aqu ih i na bolni~ko le~ewe, a zatim mogu da se prikqu~e klubu – ka`e na{ sagovornik.

Prvi savet je da sa zavisnikom popri~aju vikendom jer tada

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE:

U „Vodovodu” ispravna voda

me predsednik [ahovskog saveza Jugoslavije, da bi kasnije bio ministar i predsednik Skup{tine Kraqevine Jugoslavije.

N. C.

Voda za pi}e iz vodovodne mre`e JKP "Vodovod i kanalizacija" bila je tokom jula ispravna kod 88,8 odsto analiziranih uzoraka od ukupno 468 uzetih, pokazali su rezultati ispitivawa zdravstvene ispravnosti vode. Preciznije, mikrobiolo{ka ispravnost vode za pi}e utvr|ena je u 95,6 odsto uzoraka, a fizi~ko-hemijska ispravnost u 92,5 odsto ispitanih uzoraka, saop{tio je ju~e Institut za javno zdravqe Vojvodine.

Rezultati biolo{ke analize vode za pi}e, ka`e se u saop{tewu, u okviru periodi~nog "B" obima uzorkovanog iz "Vodovoda"je u toku, o ~emu }e Institut objaviti rezultate. Institut za javno zdravqe Vojvodine svakodnevno kontroli{e zdravstvenu ispravnost vode za pi}e na 18 mernih mesta iz vodovodne mre`e novosadskog "Vodovoda", na osnovu ugovora koji ima sa Gradskom upravom za komunalne poslove.

A. V.

ne mo`e da pobegne od ku}e i da se vrati pijan. Savetuje se i da nikada o ovome ne razgovaraju kada je osoba u alkoholisanom stawu, jer tada mogu da se stvore kontraefekti.

U klubu ima i nekoliko `ena koje dolaze s mu`evima i imaju zajedni~ku terapiju, a ima i `ena koje dolaze da pomognu biv{em mu`u u resocijalizaciji.

Me|utim, puno je i onih koji odbijaju bilo kakvu pomo} i ne `e-

le da se le~e niti da mewaju sada{wi na~in `ivota. Wihove `ene zovu i po nekoliko puta mese~no.

– Kada vidimo da nema re{ewa, obi~no im predlo`imo da podnesu zahtev za razvod braka.

Me|utim, sve do jedne ka`u da ne `ele da se razvode po{to ne}e imati dovoqno para ili da ne}e imati gde da `ive ako odu – zakqu~io je na{ sagovornik.

Q. Nato{evi}

RADOVI NA VRELOVODU ISKQU^UJU TOPLU VODU

Bez saobra}aja kod Doma zdravqa

Radnici “Novosadske toplane” danas po~iwu rekonstruktivne radove na vrelovodnoj mre`i na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a, zbog ~ega }e naspram broja 12 kod Doma zdravqa do 9. avgusta biti obustavqen saobra}aj. Tako|e }e, zbog povezivawa na privremeni vrelovod na pomenutom bulevaru, danas od sedam sati do ranih popodnevnih ~asova biti prekinuta isporuka toplotne energije za pripremu tople potro{ne vode u ulicama Seqa~kih buna

od broja 1 do 95, Partizanskih baza od 2 do 8 i od 3 do 21, Ka}e Dejanovi} od 2 do 52, Bra}e Drowak od 11 do 17, Bate Brki}a od 12 do 34, 3 do 17 i u vrti}u “Radosnog detiwstva”, ulicama Du{ana Danilovi}a od broja 2 do 44 i od 1 do 11, Lo`ioni~koj od 5 do 53 i od 2 do 16, Ulici Stevana Hristi}a od 17 do 37, na Bulevaru vojvode Stepe od broja 1 do broja 137 i na Bulevaru Jovana Du~i}a od 2 do 36 i od 1 do 17.

I. S.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 12 ~asova deo Ulice Jovana Suboti}a od broja 17 do 23, Beo~in: od 8 do 17 ~asova vikend naseqe Erdeq, odmarali{ta Osovqe i Letenka i repetitor na Crvenom ^otu, Rumenka: od 9 do 12 ~asova sala{ Stoji} i preduze}a "Intermol 1", "Intermol 2" i "Intermost", Ka}: od 8 do 11 ~asova preduze}a "Kunovac", "Gojko" i naseqe Vinogradi.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak3.avgust2010.

DNEVNIK

DANAS PROTESTNA [ETWA „NISI SAM NA ULICI”

Gra|anima dozlogrdili bahati voza~i Foto: N. Stojanovi}

U KASARNI „JUGOVI]EVO” OBELE@EN DAN VAZDUHOPLOVSTVA

Venci u spomen palih pilota

Protestna {etwa s porukom “Nisi sam na ulici”, upu}enom neodgovornim voza~ima ~ije bahato pona{awe u saobra}aju je ~esto uzro~nik te{kih saobra}ajnih nesre}a od kojih se posledwa desila pre dve nedeqe kada je na pe{a~kom prelazu na Bulevaru oslobo|ewa motociklista usmrtio dvanaestogodi{weg de~aka D. D, kre}e danas u 18 sati iz Limanskog parka. Povorka }e se kretati Bulevarom

oslobo|ewa do sedi{ta Policijske uprave Novi Sad na Bulevaru kraqa Petra Prvog, gde }e predstavnicima novosadske policije biti predata peticija s potpisima gra|ana koji podr`avaju akciju.

Kako ka`u predstavnici gra|anske inicijative koji organizuju protest, namera je da se jasno i konkretno tra`i od nadle`nih da spre~e bahate pojedince na ulicama, jer ne samo

Na spomen–obele`je vojnim pilotima poginulim u prethodnim ratovima u kasarni “Jugovi}evo” na Avijati~arskom nasequ ju~e su, povodom Dana vazduhoplovstva koji se obele`ava 2. avgusta, vence polo`ili predstavnici Skup{tine grada, Vojske Srbije, Udru`ewa pilota i padobranaca Vojvodine, Udru`ewa penzionisanih vojnih leta~a i padobranaca Vojske Srbije i SUBNOR-a. Povodom Dana avijacije, tako|e su veteranima vazdu{nih snaga, aktivnim oficirima i jedinicama uru~ena priznawa i zahvalnice za o~uvawe tradicije.

Kako je rekao predsednik Udru`ewa penzionisanih vojnih leta~a i padobranaca VS Zlatomir Gruji}, Novi Sad je kolevka modernog ratnog vazduhoplovstva, jer je 1918. godine, upravo na aerodromu “Jugovi}evo”, formirano Ratno vazduhoplovstvo Kraqevine Jugoslavije. U novoj dr`avi, 1946. godine, tako|e u Novom Sadu, formiran je prvi centar za obuku padobranaca.

I. S.

GRADSKI ZA[TITNIK GRA\ANA DANAS DOBIJA PROSTORIJE

Ombudsman „iseqava” Prvobranila{tvo Kancelarija gradskog ombudsmana danas bi trebalo da potpi{e ugovor sa “Poslovnim prostorom” kojim }e dobiti prostorije u zgradi u Ulici Vojvo|anskih brigada, ka`e za “Dnevnik” zamenik za{titnika gra|ana Stojanka Varaji}. Ona, me|utim, nije mogla da potvrdi kada }e za{titnik gra|ana Aleksandar Gruji} po~eti da radi i re{ava `albe gra|ana, po{to iz istih prostorija prethodno mora da iseli Republi~ko javno pravobranila{tvo.

- Prosledili smo nadle`nim gradskim upravama zahteve za inventar i neophodnu opremu i u toku je wihovo pribavqawe. O zaposlenima je jo{ rano govoriti, po-

{to prvo treba da donesemo odluku o organizovawu stru~ne slu`be ombudsmana, da bi zatim Savet za propise i upravu gradskog parlamenta dao saglasnost. Tek nakon toga sledi sistematizacija, te }emo znati koliko }e qudi, osim mene i ombudsmana, raditi u kancelariji – navodi Varaji}.

Po wenim re~ima, za sada nije poznato kada }e ombudsman po~eti da radi, po{to veliki broj stvari zavisi od drugih ustanova, ali je naglasila da }e se potruditi da {to pre po~nu s poslom. Ranije je za{titnik gra|ana Aleksandar Gruji} najavio da bi wegova kancelarija trebala da proradi oko polovine avgusta.

S. K.

Foto: A. Erski

ANKETA

da ugro`avaju javni red i mir, ve} i bukvalno ugro`avaju qudske `ivote. U~esnici }e du` trase povorke na Bulevaru oslobo|ewa polo`iti cve}e i odati po{tu na mestima gde su gra|ani ginuli kao `rtve bahatih voza~a.

Protest je do sada potpisima podr`alo vi{e od 600 Novosa|ana i Novosa|anki, kao i ~lanovi „Fejsbuk“ grupe „Patologija saobra}ajne svakodnevnice – Nisi sam na ulici “, te vi{e

udru`ewa gra|ana i moto klubova ~iji }e ~lanovi pratiti povorku na motorima. Poziv da prisustvom podr`e protest prihvatili su ~lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} i zamenik na~elnika Policijske uprave Novi Sad Stevan Krsti}, a u ime gradona~elnika Igora Pavli~i}a u protestnoj {etwi u~estvova}e ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi}.

I. S.

[TA GRA\ANI MISLE O BAHATOSTI MOTOCIKLISTA

Usijanim glavama oduzeti dozvole

Pitali smo sugra|ane da li su upoznati s peticijom „Nisi sam na ulici“ i gra|anskim protestom protiv bahate vo`we motocikala zakazanim za danas, odnosno {ta misle o tako suludoj demonstraciji „mu{kosti“.

D. P. i J. S. Foto: D. Ra|enovi}

„NOVKABEL” OD DANAS U [TRAJKU

Sindikat tra`i raskid s Drakuli}em Zaposleni u „Novkabelu“ od danas su u {trajku. Povod nisu neuredne plate, {to je do sada bio slu~aj u privatizovanim preduze}ima, ve} zahtev sindikata za poni{tewe ugovora o prodaji sa kompanijom „Ist point“ srpskog bizmismena Zorana Drakuli}a, o ~emu su obavestili Agenciju za privatizaciju i Privredni sud u Beogradu. Plate u firmi su redovne, ali jo{ nije potpisan kolektivni ugovor, na ~emu sindikat insistira. Prema namerama rukovodstva, iz „Novkabela“ ovog meseca treba da se otpusti 181 radnik, dok sindikat smatra da Drakuli}eva kompanija nije ispunila obaveze iz kupoprodajnog ugovora u vezi obima proizvodwe u proteklih godinu dana i ne sla`e se da u preduze}u ima tehnolo{kog vi{ka.

Z. D.

UTORKOM I ^ETVRTKOM „DNEVNIK” SVOJIM ^ITAOCIMA POKLAWA KWIGE

Opsesivno „Sabirawe” Izdava~ka ku}a „Mono i Mawana“, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e najbr`e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige svakog utorka i ~etvrtka. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koja se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-

765, dobiti po primerak romana “Sabirawe” Tonija Xordana.

Ovo je roman o onim malim opsesijama koje svako od nas ima, a koje nas ~ine razli~itima. Glavna junakiwa je opsednuta brojevima, a jedini mu{karac kojeg obo`ava je Nikola Tesla. Ona broji sve: u~enike kojima predaje, stepenice kojima se svakog dana pewe do svog stana, broj stanica autobusa kojim se vozi, slova u imenima qudi... Me|utim, ta wena opsesija je onemogu}ava da `ivi normalan `ivot. Ne mo`ete predavati deci ako ih stalno prebrojavate, ne mo`ete voziti automobil ako brojite znake...

Sve }e se promeniti kada u wen `ivot slu~ajno u{eta mladi} i poremeti dobro ustaqen sistem.

Kwige }e ~itaoci preuzimati u novoj kwi`ari “Vuklan”, otvorenoj u tr`nom centru “Merkator”, u kojoj se mogu na}i i mnoga druga izdawa po specijalnim popustima.

A. V.

Sandra Vu~kovi} (nezaposlena): Nisam ~ula za peticiju ali bih je svakako potpisala. Protest je opravdan jer se neki voza~i katastrofalno pona{aju.

Motori divqaju Bulevarom kao da im niko ni{ta ne mo`e.

Branko Qubojevi} (ekonomista) Podr`avam svaku akciju protiv bahatosti koja ugro`ava bezbednost drugih. Takvo pona{awe mora da bude sankcionisano.

^ITAOCI PI[U SMS

\oka Simi} (student) Situacija u saobra}aju se ne}e srediti dok policija ne uvede poja~ane kontrole i dok bahatim voza~ima ne po~ne momentalno da uzima dozvole. A i par dana zatvora bi im ohladilo glavu...

Mirjana Ili} (pravnica) ^itala sam o protestu u novinama.

Jo{ ne znam da li }u i}i. Policija mora o{trije da kontroli{e voza~e motora i to naro~ito no}u kada mnogi od wih divqaju bulevarima.

065/47-66-452 & 063/366-977

A da, lepo, ven~amo Isu i Bisu?

Nije u redu da Bisa i Isa tolike godine `ive neven~ano.

Ven~ajmo Bisu i Isu! Predla`em javno ven~awe u Dunavskom parku, tako {to }e im se na noge staviti, kao {to se to ina~e radi u normalnom svetu, prstenovi sa imenima: „Isa“ i „Bisa“.

Za{to je to tako te{ko?

064/1887... *** Dok je na 2. programu tekla vanredna sednica skup{tine Srbije, na ru`i~astoj televiziji gledali smo, po ko zna koji put, obra~un izme|u Lakija i Bilija, a po pitawu...“{ta }e biti s ku}om?!“. Kako god okrenete, na oba kanala smo gledali maratonce koji tr~e po~asni krug... a i u Barseloni je ba{ tog istorijskog dana po~elo evropsko prvenstvo u atletici. P.S. jedna je Marlen Oti!!!

064/4615... *** Na Bulevaru oslobo|ewa, izme|u broja 30 i 32, na parkingu krem kombi pun Roma. Oni tu stanuju u kombiju, dawu prodaju stare stvari na trotoaru bulevara, no}u spavaju u tom kombiju, nu`du vr{e pored kontejnera, po neku no} malo pokradu iz kola {ta stignu. Novi Sade ala si

jadan, ni jedna slu`ba grada ne vaqa.

064/1849... *** Da li je ukinuto krpqewe rupa na kolovozima? Bawalu~ka na Adicama jadno izgleda, a wome saobra}aju autobusi. U istom stawu je i ulica I. Gorana Kova~i}a. Za{to se ni{ta ne preduzme? Treba tu`iti Grad zbog napla}enih taksi prilikom registracije vozila!? Ovo je sramota. Ovako nije bilo u posledwih 20 godina. I niko nije odgovoran, a lepo zvu~i ministar saobra}aja. Inspektori i ne znaju {ta im je nadle`nost?! Mo`da

do izbora Adice i Telep treba ukinuti?!

064/1304... *** Dobio sam otkaz u 59 godini `ivota. Niko ne}e da me zaposli, a ra~uni za veliku nasle|enu ku}u pristi`u a para niotkuda. Molim da se omogu}i kao u nekoliko Evropskih zemaqa odplata poreza na imovinu i ponekih drugih daxbina dr`avi, kroz javne i dru{tveno korisne radove. Druga~ije ne mogu namiriti stalno rastu061/6598... }e daxbine. *** Komentar u vezi taksi profita „bra}e po taksi proviziji“ za

063/507... Razumemo se, sve je po propisima, pravde nigde, a “oni” ni luk jeli, ni luk mirisali. Mo`e im se pored ovakve dr`ave, dozvoqava im.

064/3078... *** Kontrolori naplate parkinga imaju razli~ite ar{ine! U centru se mesecima mogu videtu automobili koji nisu u voznom stawu ili sa stranim tablicama. Pa nije „Parking servis“ otpad! I svi gube. P.S. Ali i gra|ani koji ne mogu da na|u mesto od tih kr{eva. Ili mo`da neki i dobijaju?

063/541... *** Gradska i pokrajinska vlast bi mogli ne{to da preduzmu i da re{e probleme u „Dnevniku“.

Ako mogu da otvaraju banku u Hrvatskoj, mogu da saslu{aju i zainteresuju se za probleme „Dnevnika“, pa to je na{a dugogodi{wa tradicija. Ili treba da do|e neko iz Hrvatske da to re{i?

064/1849... *** Podr{ka za 063/545... I ja sam za tu motku...

064/2594...

Mora se hitno pre}i na evro.

Ina~e ode mast u propast!

063/7244...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak3.avgust2010.

9

MOGU LI MALI UGOSTITEQI PRE@IVETI ZAKONOM PROPISANO UVO\EWE STROGE KONTROLE KVALITETA HRANE KOJU NUDE?

Hasap pred vratima kioska s brzom hranom Svi gradski restorani, hamburgerije, pekare, sendvi~are, buregxinice i ostali mali kiosci koji prodaju hranu, obavezani su Zakonom o bezbednosti hrane da do 10. juna idu}e godine uvedu sistem Hasap (kontrola rizika i kriti~nih ta~aka proizvodwe). U praksi to zna~i anga`ovawe konsultantske i sertifikacione ku}e koja se bavi ovim poslom.

sve propisano. Datum zacrtan u zakonu mogao bi da bude i krajwi rok do kojeg }e pojedini raditi.

U susednoj Ma|arskoj, gotovo tre}ina pekara je zatvorena zbog uvo|ewa Hasapa. Sli~na situacija mogla bi da se dogodi i kod nas, a Zakonom je propisano da sistem moraju da uvedu svi koji proizvode, spremaju i prodaju hranu, kao i pekarska i kondi-

- Problem je {to je taj sistem prili~no neprilago|en generalnim uslovima poslovawa kod nas.

I do sada smo bili strogo kontrolisani i smatram da je zakon i do sada bio veoma dobar, a da niko ne `eli da radi mimo zakona.

Aktuelno uvo|ewe Hasapa, ko{ta izme|u tri i ~etiri hiqade evra, {to nije mali iznos. Posle obuke sledi polagawe i dobijawe sertifikata. I sam sam sa sertifikatom lider Hasap tima i odgovoran sam za nadzor radnika.

Ipak, napravqen je raskorak, po{to licencirane ku}e uvode Hasap, a kasnije lokal kontroli{e inspekcija. Boqe bi bilo da ga onda ona i uvodi. Tako|e, mislim da je Hasap prikladan velikim sistemima, a da bi se u male objekte on mogao uvoditi delimi~no, ili u nekom posebnom obliku. U suprotnom bi mogle biti zatvorene buregxinice i sli~ni prodavci hrane, koji su decenija-

~a Vojvodine Goran Papovi} napomiwe da je to osnovna stvar u za{titi potro{a~a.

- Nije Hasap za xabe u svetu uveden. Bitne su redovne kontrole i sledqivost. Da se zna od koje je `ivotiwe meso i sa koje farme.

Gde je meso obra|eno, kome je distribuirano i ko ga prodaje. Moraju da se uo~e kriti~ne ta~ke u objektu. Da se sve kontroli{e, a ne da se prodaje bilo {ta. I higijena mora biti strogo kontrolisana. Ne mo`e se istom rukom spremati meso i pipati novac. Bitno je po{tovati i kvalitet i kupce - ukazao je Papovi}.

On dodaje da je mogu}e da se zbog uvo|ewa sistema zatvore neki objekti koji prodaju hranu,

„Problem je {to je sistem Hasapa prili~no neprilago|en generalnim uslovima poslovawa kod nas” (Mladen Miqkovi}). „Nije Hasap yabe uveden.

Redovna kontrola proizvoda i monitoring hrane najvi{e }e {tititi prava kupaca” (Goran Papovi})

Usluge uvo|ewa sistema a potom i izdavawe sertifikata ko{taju od 3.000 do 5.000 evra i wime su zacrtani i strogi higijenski uslovi u lokalu. Zato bi uvo|ewe tih standarda moglo da ugrozi budu}nost poslovawa mawih novosadskih ugostiteqskih radwi, ili onih koji ne mogu da ispo{tuju

torska industrija. Prema re~ima ~lana upravnog odbora Udru`ewa ugostiteqa Novog Sada i vlasnika "Bubi grila" Mladena Miqkovi}a, sistem kontroli{e hranu od zaprimawa sirovina, pa tokom prerade, do same prodaje, ali bi mogao da bude i neprikladan za male privatnike.

ma ve} radili a nemaju mogu}nost za ispuwavawe svega zacrtanog smatra Miqkovi}.

Sistem predvi|a kontrolu kvaliteta i higijene proizvoda.

Ocewuju se boja, miris, temperatura mesa... Evidentira se sve po prijemu. Meri se temperatura robe u magacinu, bitna je higijena lokala i sve ostalo, a radnici prate stawe i zapisuju ga.

Miqkovi} napomiwe da on nikako nije protiv po{tovawa zakona i da se zala`e protiv prodaje mesa onih koji su upravo zaklali sviwu u dvori{tu. Ipak, on dodaje da bi za kompletno po{tovawe propisa trebalo da postoji boqa saradwa nadle`nih sa ugostiteqima.

S druge strane, redovna kontrola proizvoda, monitoring i po{tovawe Zakona o bezbednosti hrane, kojim je predvi|eno uvo|ewe Hasapa, najvi{e }e {tititi prava kupaca. Predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a-

ali da bi posledice wihovog rada u budu}nosti mogle biti znatno {tetnije po konzumente neproverene hrane. Tako|e, Papovi} je istakao i da se, zbog nepostojawa adekvatnog zakona, de{avalo da su do sada vlasnici objekata sa uvedenim sistemom Hasap finansijski ispa{tali jer su im ravnopravni konkurenti oni koji ga nemaju.

- Veliko je pitawe koje je mleveno meso u pqeskavici. Ne mo`e se u istoj vitrini zajedno dr`ati i piletina i sviwetina, junetina... Kao {to se u istom fri`ideru ne mo`e sve zajedno dr`ati. Zakon o bezbednosti hrane je usvojen u junu 2009. godine, i propisano je uvo|ewe Hasapa. To je prirodan sled doga|aja, a oni koji se bave prodajom hrane su imali dve godine da ga uvedu - naglasio je Papovi}.

Licenca }e pogoditi i pekarsku industriju. Trenutno u Novom Sadu rade samo dve pekare

Stroga kontrola Kiosci brze hrane susre{}e se sa strogom kontrolom ulaza sirovina i nabavkom iskqu~ivo iz registrovanih i proverenih pogona. Poo{treni su uslovi ~uvawa namirnica i gotovih proizvoda, higijena zaposlenih treba da je na visokom nivou a obavezno je evidentirawe svih stavki. koje imaju uveden Hasap sistem, pa je pitawe koliko }e pekara oka~iti keceqe o klin. Predsednik Asocijacije pekara u okviru Udru`ewa zanatlija Novog Sada Slobodan Stri~evi} pretpostavqa da }e biti zatvarawa.

- Dosada{wi zakoni su veoma strogi, a ovo je samo druga~ija formulacija primene pravila.

Ipak, ne vidim razlog da pekare pla}aju uvo|ewe Hasapa. Pogoni koji su i do sada radili kako treba, isto }e raditi i ubudu}e.

Ipak, oni koji to nisu ~inili, a ne ispuwavaju uslove ili nemaju novac za uvo|ewe propisanog si-

stema, verovatno }e se zatvoriti.

To je samo dodatni tro{ak - rekao je Str~evi}, dodaju}i da u svemu ima blage pozitivne crte, po{to postoji nada da }e standardizacija i kontrola doprineti zatvarawu pekara koje ne po{tuju standarde proizvodwe pekarskih proizvoda.

Reakcije na standardizaciju koja sleduje u narednim mesecima, jo{ uvek nema, ali pretpostavka je da }e mnoge zaposlene i vlasnike "Fast fud" kiosaka obaveza tek pogoditi. Do isteka roka je ostalo jo{ jedanaest meseci.

S. Tanuryi} Foto: N. Stojanovi}

EKOLO[KI POKRET UPOZORAVA DA JKP „STAN” NIJE UKLONIO BROJNE RADIOAKTIVNE GROMOBRANE

Zra~ewe kraj vrti}a i {kola

SUBOTWE NEVREME UZELO DANAK

Oluja proredila drve}e na Tvr|avi Drvo vrste “dafina”, koje se nalazi na Gorwem platou Petrovaradinske tvr|ave, kod meterolo{ke stanice na suprotnoj strani od Sata, pokleklo je pod naletom posledwe oluje koja je protutwala gradom u subotu uve~e oko 21 ~as. “Dafina” se prepolovila tokom nevremena, tako da se jedan deo nadvio nad liticom, dok je drugi pao na plato. Ovo poznato drvo bilo je deo lepe i romanti~ne atmosfere, a pru`alo je i poseban u`itak posetiocima koji su sedeli na ogradi i posmatrali Novi Sad sa tog dela \ave. Kako saznaje-

mo od portparola “Zelenila” Ivana No`ini}a, drvo je svakako ove godine bilo u planu za se~u, ali je oluja pretekla radnike ovog preduze}a.

Nevreme prepolovilo stablo „dafine”, ~ija kro{wa pamti mnoge qubavne parove - Drvo je palo pod naletom vetra i jake ki{e, bilo je ve} staro i po~elo da truli.

Imamo prijavu da se stablo sru{ilo tako da

}e na{i radnici iza}i na teren u najkra}em roku - rekao je jo{ No`ini}.

Nevreme koje se spustilo sa severa, gde je ve} dobro protreslo ^e{ku, Slova~ku, Ma|arsku i na kraju ovaj deo Srbije, po~upalo je jo{ nekoliko stabala na Petrovaradinskoj tvr|avi. U delu Tvr|ave odakle se pru`a pogled prema Petrovaradinu i Toplani, stradala su jo{ dva drveta. Na jednom se obr{ila ve}a grana koja je pala na {etali{te, dok je drugo vetar i{~upao iz korena.

N. V. Foto: G. Jovi}

Mada je Gradska uprava jo{ 2007. i 2009. godine platila JKP "Stan" oko 37,1 milion dinara da se uklone radioaktivni gromobrani, koji su velika opasnost po zdravqe qudi, to do danas gradsko preduze}e "Stan" nije u~inilo; ukazuje se u ju~era{wem saop{tewu Ekolo{kog pokreta Novog Sada. Trebalo je da gromobrani, po regulativi koja je jo{ na snazi, budu zameweni jo{ 1996. godine, a taj rok je kasnije jo{ dva puta produ`avan do 1999. godine, upozoravaju ekolozi, navode}i sve lokacije {irom grada gde gromobrani nisu ukloweni.

Na Novom nasequ radioaktivni gromobrani su ostali u neposrednoj blizini vrti}a u Ulici Du{ana Danilovi}a broj 8 i u istoj ulici na broju 38, zatim u Ulici Seqa~kih buna 59 (blizu vrti}a) i na broju 89. Na pedesetak metara od O[ "Prva vojvo|anska brigada" gromobran je ostao na uglu ulica Seqa~kih buna i Bate Brki}a kod broja 34, kod preduze}a "Autokop" na Futo{kom putu 24 . Radioktivan gromobran kod ove firme nalazi se svega na 12 metara od stambene zgrade, na visini od oko 20 metara, {to zna~i da je gromobran u visini stanova, a to je po zakonu

nedopustivo. Razlika u visini mora da bude najmawe 12 metara od vrha stambene zgrade.

Na Deterinari radioaktivni gromobrani se nalaze u Avijati~arskoj ulici, zatim u Ulici Stojana Mitrova Qubi{e 1 i na poslovnom objektu na stubu u Ulici Jovana Hranilovi}a 50.

Na potesu @elezni~ka stanica - Most slobode, gromobrani su ostali na Bulevaru oslobo|ewa 28 i Bulevaru kraqa Petra Prvog 23, a oba gromobrana su u neposrednoj blizini porodili{ta.

Na toj lokaciji gromobrani su jo{ ostali i na poslovnim objektima na Bulevaru kraqa Petra Prvog 11 (adresa SUP-a) i Bulevaru oslobo|ewa 137 gde je apoteka, ~iji je vlasnik prostora Grad Novi Sad. Na Limanu ~etiri gromobrani se nalaze u Ulici Sime Matavuqa, dok na poslovnim objektima u tom delu grada gromobrana ima na trgu Dositeja Obradovi}a gde je Demartman za biologiju , zatim na Radni~kom univerzitetu u Ulici Vojvo|anskih brigada 3 i u Radni~koj 2. Sa obe strane ovih radioaktivnih gromobrana su izgra|eni novi stambeni objekti koji su udaqeni od gromobrana svega 70 metara.

Z. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak3.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

10

ODR@ANI BE^EJSKI „TISKI DANI”

Nagrade isplovile uz Dunav BE^EJ: „Prvenac” Udru`ewa sportskih ribolovaca „[aran” iz Be~eja, celodnevna manifestacija „Tiski dani” bila je prate}a aktivnost op{tinskog praznika Dan ravnopravnosti, ali je, kada se sve sabe-

rekao je predsednik USR „[aran” Milan Sekuli}.

A {to se atraktivnosti ti~e, ve} je premijerno izdawe bilo za respekt. [iroka lepeza sadr`aja tokom celog dana doprinela je da svako na|e zado-

Trojka ngra|enih kulinara na be~ejskim „Tiskim danima”

re, bila u centru pa`we trodnevnog slavqa. ^ak ni subotwa ki{a pra}ena olujnim vetrom, koja je pri kraju kulinarske fe{te rasterala goste i ve}inu aktera, nije mogla da pokvari ukupni pozitivan utisak.

- Samo jo{ nekoliko sati da su nas olujni oblaci mimoi{li, sada bi se {irom Vojvodine pri~alo o danu provedenom kraj Tise u Be~eju. Kada je radni deo bio zavr{en i gosti punih stomaka raspolo`eni za dru`ewe, vi{a sila je u~inila svoje. Ulo`ili smo mnogo truda i sredstava, stekli dragoceno iskustvo i ve} naredni „Tiski dani” }e, verujemo svi u Udru`ewu, biti atraktivniji -

voqstvo. Gotovo ~etiri stotine aktera u~estvovalo je u raznim takmi~arskim disciplinama, a bar deset puta vi{e bilo je onih koji su na indirektan na~in aktivno u~estvovali u ribolova~koj fe{ti. Dodamo li svemu i one koji su s Tiskog keja pratili de{avawa unutar kulinarskog tabora s oko 150 {atora, onda s mo`e re}i da je pola Be~eja u~estvovalo u ovogodi{wim „Tiskim danima”.

- Ribolovci su ve} u ranim jutarwim satima „otvorili” manifestaciju, a sa wima smo je na centralnoj bini i zatvorili. Kada niko drugi nije na{ao za shodno da zvani~no pozdravi na{e „srebrne juno{e”, koji je na nedavno odr`anom Svetskom

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Pri~a o igra~kama 3” (18), “Seks i grad 2” (19.45, 22) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Pejntbol” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od petka pro{le sedmice u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Marijana Urekovi}, Danijela Todorovi}, Ma{a Mimica, Qubica Milidragovi}, Mirjana Mihajlovi}, Jelena Jakovqevi}, Samanta Varga, Danka Kresi}, Sla|ana Stevanovi}, Danijela Xakula, Jelena Jak{i}, Jarmila Mar~eta, Qiqana ^ukovi}, Milica Ra{kovi}, Milica @ugi}, Nata{a Baqo{evi} i Teodora Lazi} iz Novog Sada, Sawa Lajst iz Ba~a, Jasna O`vat iz Kisa~a, Danijela Popovi} iz Ba~kog Novog Sela, Adrijana Pawkovi} iz Rakovca, Nada Pavkov iz Bege~a, Gordana Jenko iz Futoga, Lidija Aralica iz Oxaka, Desanka [er iz Titela, Manuela Bjelobrk iz Mladenova, Aleksandra Katari} iz In|ije, Sawa Mijatovi} iz Paraga i Slavica Guti} iz Ba~ke Palanke.

DE^AKE: Danijela Kne`evi}, Tawa Kamberovi}, Emina [a}iri, Milana Ili}, Edit Hajdi}, Jelena @ivkovi}, Sun~ica Kara} i Verica Damjanovi} iz Novog Sada, Nata{a \or|evi}-Tadi} i Biqana Vuji} iz Petrovaradina, Monika Bala` iz Ba~kog Gradi{ta, Vesna Kotur iz Sremske Kamenice, Jasmina Gr~i} iz Magli}a, Milana Bajkin iz Ratkova, Na|ija Ramadani iz Beo~ina, Adrijana Markovi} i Anita Barawi iz @abqa i Andrea Molnar iz Temerina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Aleksandar Dragoquba Kosti} (1921) u 11.45 ~asova (urna), Milan \oke Baji} (1933) u 14, Milan @ivojina Trnavac (1935) u 14.45, Qubica @ivka Hajduk (1964) u 15.30 i Sav~o Ja}ima Lazovski (1925) u 16.15. Na Uspenskom grobqu u 13 ~aosva bi}e sahrawena Milena Stanka Kuqan~i} (1913). Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Dragan Save Rudi} ( 1946) u 13 ~asova.

juniorskom prvenstvu u Italiji postala planetarni vice{ampioni, mi smo to, na wihovo i na{e zadovoqstvo, uradili pred brojnim auditorijumom rekao je sekretar be~ejskih ribolovaca Sini{a Erak.

Kulinarsko takmi~ewe „Zlatni kotli} Be~eja” bilo je, ipak, najatraktivnije. Ukupno 137 ekipa iz svih krajeva Vojvodine potpalilo je vatru, pa je `iri, na ~ijem ~elu je bio dokazani majstor kulinarstva \or|e Varenika, imao pune ruke posla. Primamqiva pobedni~ka nagrada u visini 100.000 dinara je, i pored pquska, kulinare zadr`ala kraj Tise u i{~ekivawu saop{tewa razultata `iria.

Epitet pobednika pripao je debitantu na bilo kakvom kulinarskom takmi~ewu Tihomiru Plav{i}u iz Ba~ke Palanke, ~ija je ribqa ~orba po oceni `iria sakupila 123 poena. Drugo mesto s 121 poenom i 20.000 dinara osvojio je Nenad Pin~er iz Bege~a, a tre}i je s 112 poena bio Nedeqko Savi} iz Koviqa.

Tako je nov~ani nagradni fond Tisom otplovio na tri destina-

Pogled na atraktivni kulinarski tabor kraj Tise

cije uz Dunav, a Be~ejcima ostaje za utehu da su sve besprekorno organizovali.

Kada su ribolovci u pitawu, onda je 20 „bu}karo{a” u lovu

Pivo i pe~eni prasi}i Da bi sve poprimilo atraktivnu notu i prekratilo se vreme dok se riba kr~kala u kotli}ima, organizovano je nekoliko prate}ih aktivnosti, a pobednicima su uru~ene vredne nagrade. U trci pet posada ribarskih ~amaca pobedili su otac Stevan i sin Nikola Stojkov, pa im je pripalo pe~eno prase. Osam u~esnika je bilo u ga|awu ribarskom pra}kom, a najboqi je bio Sen}anin Du{an Mataruga. Desetak odva`nih se takmi~ilo u krbawu, a eksfudbaler Be~eja Velimir Mandi} dokazao je da ima najja~u snagu i ve{tinu u ruci. U nadvla~ewu konopca pobedili su „pecaro{i”, a u najatraktivnijoj discilini brzom ispijawu piva nadmetalo se osam pivopija i slavio je Sre}ko Todorovi} iz Bukovca kod Sombora. na soma u Tisi prvo startovalo, a @ivko Milovanov je s ulovom od 1.940 grama bio prvi. Ukupno 26 „{aranxija” je pecalo na Ribwaku, a Zoran Milinkovi} je bio najboqi s upecanih 16,4 kilograma. Pecawe na plovak je odr`ano na ure|enoj pisti Velikog ba~kog kanala, a u kon-

Takmi~ewe u brzom ispijawu piva

kurenciji devet tro~lanih ekipa najboqa je bila druga selekcija juniorske reprezentacije Srbije u sastavu: Predrag Dugajli}, Vladimir Paji} i Marko Roksi}, od kojih je ovaj posledwi s 3.450 grama upecane ribe bio i pojedina~ni prvak piste.

V. Jankov

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak3.avgust2010.

11

INDUSTRIJA MESA BEK NA PREKRETNICI

Vir{lama pla}aju kr~ewe {uta ZREWANIN: Umesto povratka na srpsko tr`i{te i zapo{qavawa preko 200 radnika, kako je obe}avao menaxment zrewaninske Industrije mesa BEK, proizvodwa u fabrici je pre nekoliko dana obustavqena. Tako|e, radnici koji su bili anga`o-

- Za rad od 4. maja do 24. jula kao platu smo dobili tek po ~etiri kilograma vir{li i {est kilograma prera|evina od mesa. Po~ela sam da radim 4. maja i do po~etka juna na{ jedini posao je bio kr~ewe {uta u dvori{tu i ~i{}ewe proizvodnih

wihov anga`man u BEK-u bio volonterski.

Glavni menaxer ovda{we mesne industrije @arko Milidragovi} potvrdio je da su u minulom periodu radnici ~istili fabri~ki krug i bili anga`ovani u probnoj proizvodwi.

Wima je re~eno da }e biti primqeni u radni odnos naknadno, kada Pokrajinski sekretarijat za rad i zapo{qavawe BEK-u

gao dopis da }e biti finansirano zapo{qavawe 120 qudi i to sa 15,6 miliona dinara. Sada je po~eo prijem po toj odluci i oni }e uskoro po~eti da rade – pojasnio je Milidragovi}.

Kako je naveo, BEK jeste qudima koji su bili anga`ovani na pripremi proizvodwe davao mesne prera|evine, ali ne kao platu jer oni nisu bili ni primqeni u radni odnos.

Sad i tu`i Biv{i radnici i mali akcionari BEK-a ~esto su optu`ivali @arka Milidragovi}a, ina~e direktora industrije mesa u nekoliko navrata, da je doprineo propasti nekada zrewaninskog privrednog giganta. Jednu od tih tvrdwi preneo je i regionalni list „Zrewanin”, zbog ~ega je Milidragovi} nedavno odlu~io da presavije tabak i podnese privatnu krivi~nu tu`bu protiv direktora i glavnog urednika nedeqnika Dalibora Bubwevi}a i predstavnice malih akcionara BEK-a i odbornice u Skup{tini grada Milene Prstojevi}.

vani tokom probne proizvodwe ispla}eni su u vir{lama i drugim prera|evinama od mesa! Oni tra`e da se u BEK-u po{tuje minimum radni~kih prava – da im se defini{e radni status, ali i da dobiju neki novac za skoro tromese~ni rad.

pogona. U fabrici smo ostajali i po devet, i po dvanaest sati, ali to niko nije evidentirao – tvrdi jedna od radnica BEK-a i dodaje da su ona i kolege polovinom juna dobili da potpi{u ugovor o osposobqavawu i usavr{avawu, ~ija je su{tina da je

odobri obe}ane subvencije za novo zapo{qavawe.

- Za to smo dobili pristanak i podr{ku zrewaninske Gradske uprave a dokument koji to potvr|uje potpisao je gradona~elnik Mileta Mihajlov. Najpre je odobreno zapo{qavawe 242 radnika, ali je iz Pokrajinskog sekretarijata 22. jula sti-

- Dobi}e oni i neki nov~ani iznos, kao naknadu za u~estvovawe u pripremi proizvodwe.

Vlasnici firme su, ina~e, do sada ulo`ili oko 150 miliona dinara da bi se rekonstruisali pogoni i osavremenila proizvodwa – napomenuo je Milidragovi}. @. Balaban

GRA\ANI SE @ALILI NA AMBROZIJU I VISOKU TRAVU

Decu napadaju i krpeqi i alergije

KIKINDA: Na zahtev gra|ana koji stanuju u ulicama [umice i Milo{eva~ki put, koji su se nadle`nim op{tinskim slu`bama obratili zbog visoke trave i ambrozije, pomo}nica predsednika op{tine Gordana Bulatovi} i sekretar Sekretarijata za inspekcijske poslove i za{titu `ivotne sredine Milutin Gavrilov obi{li su ovaj deo grada. Radnici „Lire” ve} su zapo~eli sa uklawewem trave i ambrozije i ure|ewem ovog dela grada.

U ulicama [umice i Milo{eva~i drum na teritoriji koja je delom u op{tinskom, a delom u vlasni{tvu firme „Rasadnik” izrasla je visoka trava i ambrozija. Anica Bogar{ki je u ime svojih kom{ija prijavila problem: - Najvi{e nam smetaju visoka trava i ambrozija. U ovom delu grada ima dosta dece koja se rado igraju na tom zemqi{tu, a bilo slu~ajeva da ih ujedu krpeqi ili imaju problema sa alergijama.

Propao tender za obnovu `enskog {tranda SUBOTICA: Tender za rekonstrukciju i izgradwu `enskog {tranda na Pali}u je poni{ten, jer gra|evinske firme „SMB gradwa” i „Bau Plan” su dale ponude koje nisu odgovarale investitoru. U ponudama koju su podnele pomenute kompanije cena radova je znatno vi{a nego {to je predvi|ena tenderskom dokumentacijom. Kako nezvani~no saznajemo preduze}e „Park Pali}” }e pregovarati sa kompanijom koja je dala ponudu i ukoliko se ne postigne dogovor, ponovo }e biti raspisan tender. To }e uticati na po~etak obnove objekata, koji je prvo bio zakazan za avgust, pa septem-

bar, a sada ukoliko do|e do raspisivawa novog tendera, radovi ne}e mo}i da po~nu pre oktobra.

Objekat polako tone i jedan deo {tranda nagnut je na levu stranu, jer su popustili nose}i betonski stubovi. Betonska plo~a na kojoj se nalazi drvena konstrukcija je propala, a armatura korodirala. Sanacija i adaptacija `enskog tranda ko{ta oko 45 miliona dinara. Do sada je saniran nekoliko puta od kada je izgra|en 1912. godine.

Posledwi put 1974. godine kada je ~i{}eno jezero, ali na~in sanacije nije bila odgovaraju}i, ka`u struwaci.

A. A.

Voda Dunavca za kupawe APATIN: Prema zvani~nim nalazima Zavoda za javno zdravqe iz Sombora, voda Dunava u zalivu na gradskoj pla`i kod „Plave ru`e” u Apatinu, uzorkovana 26. jula, posle pomora bele sitne ribe tokom dve sedmice, je mikrobiolo{ki ispravna u drugoj kategoriji voda po Uredbi o klasifikaciji voda. U Zavodu tvrde da je voda ispravna za kupawe i rekreaciju.

- Nalazi su pokazali samo odstupawe u procentu rastvorenog kiseonika, kojeg je bilo mawe nego je propisano za vode druge kategorije - rekla je dr Jelena Zeli} iz Zavoda za javno zdravqe, koji je analizirao vode po nalogu lokalne samouprave Apatin.

U „Vojvodina{umama” nisu mogli da daju izjave.

Ina~e, pred dolazak regate TID, radnici JKP „Na{ dom”, su meredovima kupili ribu kako kajaka{i sa svih strana sveta ne bi nailazili na more sitne bele ribe koja je plivala povr{inom zaliva Dunava.

J. P.

DONACIJA FABRIKE OBU]E „FALK IST”

Mali{anima 400 pari cipelica Pomo}nica predsednika Op{tine Gordana Bulatovi} rekla je da su odmah po prijavi gra|ana anga`ovani zapolseni iz firme „Lira” da pokose izraslu travu i korov.

- Predlo`ili smo da jednom godi{we tra`e privremene dozvole da bi mogli da uzgajaju povr}e i vo}ke koje su zasadili. U ovom delu grada malo

je stanovnika koji su zaposleni i ba{te i vo}waci im puno zna~e. Tako|e, me{tani ovih ulica ima}e obavezu da kose i odra`avaju urednim povr{ine oko svojih ba{ta - objasnila je.

S obzirom da je deo zemqi{ta u vlasni{tvu firme „Rasadnik” oni }e dobiti nalog od inspekcijskih slu`bi da urede jednu tre-

}inu parcela koja je u wihovom vlasni{tvu.

Javno preduze}e „Direkcija za izgradwu grada” zapo~elo je sa ko{ewem ambrozije na op{tinskim parcelama, a inspekcije }e u narednom periodu obi}i i placeve koji su zapu{teni radi utvr|ivawa ko su vlasnici, kako bi i na tim povr{inama bila uni{tena ambrozija i korov.

A. \uran

^istija voda za Pali}, ^antavir i @ednik SUBOTICA: Pokrajinski sekreterijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo odobrio je ~etiri projekta JKP „Vodovod i kanalizacija” kako bi se poboq{alo snabdevawe vodom u nekim selima i na Pali}u.

Vrednost investicije je 19 miliona dinara.

- Planiramo da izgradimo postrojewa za dozirawe hlora u vodovodnim mre`ama

za naseqa ^antavir i Novi @ednik. Pored toga izgradi}emo i vodovodne mre`e u dve ulice i to: Stipana Muki}a i Jo`efa Hegedia. Me{tani }e umesto iz privatnih hidrofora dobijati vodu iz gradske mre`e. Realizacija ovog projekta }e da po~ne ~im se oko~na tenderska procedura – rekla je iz odeqewa za investicije

JKP „Vodovod i kanalizacija” Marija Na| - Abowi.

Cevi za najavqene radove, donacija slova~ke vlade, }e ovih dana biti isporu~ene Vodovodu. U prvoj fazi voda }e biti dovedena do robne ku}e „Metro- Ke{ end Keri”, koja je u izgradwi.

A. A.

Orah „gola}” BE^EJ: Priobaqe Tise kod Be~eja prepuno je pu`eva gola}a, a ovog leta je prisutan i „orah gola}”. Jer, kako druga~ije nazvati drvo koje je bez ijednog lista na kro{wi, ~iji su ukras samo okrugli plodovi.

- Ovako {to jo{ nismo imali prilike da vidimo. To je epilog poplave, koja o~ito nije prijala delu biqnog sveta u priobaqu, prime}uju prolaznici pored vikendice kraj Tise u be~ejskom Kampu.

Potvrda takve konstatacije nije samo stablo oraha na slici. Zimzelena „`iva ograda” oko vikendice u ~ijem okru`ewu se nalazi „orah gola}” potpuno se osu{ila. Sli~nih primera ima i na ~itavom prostoru be~ejskog Kampa, koji broji oko tri stotine stambenih objekata.

V. Jankov

Hidrolo{ka mapa APATIN: Goran Krsman iz Apatina izradio je i {tampao prvu hidrolo{ku kartu podru~ja Dunava kod Apatina, i to za turiste lovce, kao i ribolovce. Na karti se nalazi i plan grada, kako bi se turisti lak{e snalazili. Ina~e mapa je od{tampana u tira`u od 2.000 primeraka. Tu su obja{wewa na srpskom, engleskom i italijanskom jeziku.

RUMA: Za najmla|e Rumqane, koji `ive u hraniteqskim porodicama, decu koja su sme{tena u domove i decu iz socijalno ugro`enih porodica Fabrika obu}e „Falk ist”, iz Kwa`evca, obezbedila je donaciju od 400 pari obu}e za najmla|e iz ~uvenog programa „Naturino”. Pogon italijanske fabrike „Falk ist” iz Rume u saradwi sa Op{tinskim ve}em Samostalnog sindikata iz Rume dogovorili su da ova poznata fabrika obu}e obezbedi 400 pari de~je obu}e, koju je preko Centra za socijalni rad iz Rume dobilo 67 de~aka i devoj~ica koja su sme{tena u hraniteqskim prodicama u Rumi i Irigu. Novu obu}u dobilo je i 34 dece sa podru~ja rumske i iri{ke op{tine koja su sme{tena u domove za decu bez roditeqskog starawa, dok je ostatak podeqen deci iz socijalno ugro`enih porodica sa podru~ja rumske i iri{ke op{tine.

Predstavnici, odnosno direktorka rumskog pogona Fabrike obu}e „Falk ist” Suzana Milinovi}, istakla je da wen kolektiv razume za te{ko}e sa kojima se susre}u pojedine porodice i da je ova donacija skroman poklon za najmla|e, a da }e u oktobru za najsiroma{nije biti obezbe|ena jo{ jedna donacija u obu}i, kada }e „Falk ist” dodeliti novih 500 pari zimske obu}e Centru za socijalni rad u Rumi, koji }e je podeliti onima kojima je ona najpotrebnija.

Prilikom podele obu}e, predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} je zahvalio rukovodstvu fabrike i naglasio da ovaj primer pokazuje da postoji

na~in da se i privreda ukqu~i u re{avawe socijalnih problema.

- ^iwenica je da postoje siroma{ni qudi kojima treba pomo}, pa je i ovo jedan od na~ina da se pomogne socijalno ugro`enim porodicama, jer, znamo da je nezaposlenost velika i da imamo mnogo socijalnih problema, koje i na ovakav na~in mo`emo ubla`iti - dodao je Vukovi}.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

utorak3.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

NAKON [TO JE PRE VI[E OD MESEC DANA EKSPLODIRALA BOMBA ISPOD AUTA POZNATOG NOVOSADSKOG GLUMCA

I daqe nepoznat napada~ na Borisa Isakovi}a Ni nakon vi{e od mesec dana nije poznato ko je i za{to poku{ao da ubije novosadskog glumca Borisa Isakovi}a.

Kada se napad dogodio, policija je saop{tila da "sprovodi intenzivnu istragu". U me|uvremenu nisu objavili nikakvu novu informaciju.

Podse}amo, Isakovi} je povre|en 23. juna oko 8.30 ~asova u eksploziji ru~ne bombe postavqene ispod wegovog automobila na Bulevaru kneza Milo{a. Isakovi}a su povredila

tri gelera, operisan je u Klini~kom centru Vojvodine i nakon dva dana pu{ten na ku}no le~ewe.

Novosadska policija utvrdila je da je ispod wegovog automobila eksplodirala ru~na bomba M-52, a Tu`ila{tvo je napad okvalifikovalo kao poku{aj ubistva. Kako se nezvani~no saznaje, bomba je bila pri~vr{}ena pod predwi desni to~ak auta, a drugim delom je tankim najlonom bila vezana za obli`we drvo. Najlon je vero-

SAOBRA]AJNA NESRE]A U MOKRINU

Nastradao biciklista

U saobra}ajnoj nesre}i, koja se u subotu pre podne dogodila u Mokrinu, nastradao je biciklista Jovan Kebi} (1931) iz tog sela kod Kikinde. On je zadobio te{ke telesne povrede kada je do{lo do kontakta s putni~kim vozilom kojim je upravqala Qubica T. (1952) iz Nema~ke. Povre|eni biciklista je u nedequ preminuo u Urgentnom centru u Beogradu.

Policija je saop{tila da se uzroci saobra}ajne nezgode utvr|uju, a da je po nalogu istra`nog sudije odre|ena obdukcija radi utvr|ivawa uzroka smrti Jovana Kebi}a. Po dobijenim rezultatima bi}e preduzete zakonske mere, saop{teno je iz PU Kikinda.

M. Mr.

NEPRIMERENE PORUKE U SUBOTICI

Ombudsman osudio grafite mr`we Pokrajinski ombudsman, kao nezavisna institucija koja se bavi za{titom i unapre|ewem qudskih prava i sloboda, najo{trije je osudio autore neprimerinih grafita, koji su prekju~e ujutro osvanuli na jednoj porodi~noj ku}i u Subotici.

"Polaze}i od ~iwenice da sadr`ina grafita poziva na nacionalnu netoleranciju i preti naru{avawem me|unacionalnih odnosa u tom gradu, ombudsman

vatno bio vezan za osigura~ bombe koji je, u trenutku kada je Isakovi} pokrenuo auto i krenuo u rikverc, aktiviran.

Kako su tada preneli pojedini mediji, Borisu Isakovi}u su mesec dana pre podmetawa bombe nepoznate osobe otrovale psa, a opqa~kan mu je i stan.

Nakon napada su reagovale i brojne wegove kolege, koje su bile {okirane i nisu znale zbog ~ega bi neko poku{ao da ubije Isakovi}a.

E. D.

O{te}eni auto nakon eksplozije bombe

TRAGOM MISTERIOZNE SMRTI VELIBORA VU^UROVI]A U NOVOM SADU

Na|eni metak nije iz tog ubistva?

Po DNK nalazima si}u{nog predmeta koji je prona|en pre ne{to vi{e od dve nedeqe kao mogu}i dokaz ubistva Velibora Vu~urovi}a (31) iz Feketi}a 27. marta ove godine na novosadskom Bulevaru Ja{e Tomi}a, postoji velika mogu}nost da se ne radi o veoma zna~ajnom dokazu.

taqima ne poklapa se sa zlo~inom u kojem je miroqubivi tekstopisac pod ki{obranom skon~ao na licu mesta.

Podsetimo, u detaqnoj pretrazi prijateqa i rodbine nastaradalog, uz prisustvo kriminalisti~kih tehni~ara, presejavawem zemqe 16. jula prona|eno

do`iveo kao zna~ajan neuspeh.

Po jednoj verziji, zrno, koje je prona|eno na dubini od oko 20 centimetara, ispaqeno je iz pi{toqa kalibra poznatog policiji i ne odgovara mogu}em proboju metka pa se pretpostavqa da se radi o projektilu zaostalom iz nekog drugog doga|aja.

Grafiti na srpskom i ma|arskom jeziku, uz o~ite {tamparske gre{ke, pojavili su se na ogradi, vratima i zidu ku}e Marte B. K., sme{tene na uglu Ulice Dinka Zlatari}a i Ptujske.

Nepoznati autor (ili autori) je napisao "Mr{ u Ma|arsku", "Stoka" i "Pu{i ..." i za wim se, kako pi{e u saop{tewu suboti~ke policije, intenzivno traga.

Velibor Vu~urovi}

Potraga za dokazom i prosejavawem zemqi{ta

Naime, kako nezvani~no saznajemo iz pouzdanih izvora, tane prona|eno u pretrazi, po dosada{wim nalazima, po nekim de-

najo{trije osu|uje takve postupke i poziva nadle`ne organe da hitno preduzmu sve zakonom predvi|ene mere u ciqu rasvetqavawa tog doga|aja", navodi se u saop{tewu.

O doga|aju su obave{teni de`urni istra`ni sudija i zamenik vi{eg tu`ioca, koji je taj ~in okvalifikovao kao "krivi~no delo uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari".

(Tanjug)

PRITVOR MLADI]U IZ RUME

Na meti bicikli i kasetofoni Borislav J. (25) iz Rume, za koga se osnovano sumwa da je izvr{io vi{e krivi~nih dela kra|e na podru~ju Rume, bio je, kako saop{tava policija, specijalista za kra|u bicikala i radio-kasetofona iz automobila. Samo tokom jula ove godine, u ve~erwim satima, tereti se da je ukrao vi{e bi-

cikala i obio nekoliko vozila iz kojih je odneo samo radio-kasetofone.

Potraga za ovim mladi}em urodila je plodom, pa je Borislav J. zavr{io iza re{etaka jer mu je istra`ni sudija osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici odredio pritvor od osam dana.

S. B.

Tako|e, posle misterioznog ubistva na tom delu Bulevaru Ja{e Tomi}a bilo je zemqanih radova, {to dodatno ote`ava

JO[ NIJE NA\EN TRINAESTOGODI[WAK IZ OKOLINE PO@AREVCA

Potraga uslovqena istragom – Potraga za maloletnim \or|em A., koji je pre vi{e od nedequ dana nestao u ataru sela Majilovac kod Po`arevca, nastavqena je, ali je od ju~e uslovqena istra`wim radwama – rekla je Tanjugu portparolka tamo{we Policijske uprave Jasmina Ti{ma. – Potraga }e biti nastavqena operativno-

PRITVOREN MLADI] IZ [IDA

Osumwi~en za prodaju droge Slobodan R. (31) iz [ida uhap{en je i predat istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio pritvor od 30 dana zbog osnovane sumwe da se bavio prodajom opojnih droga na podru~ju [ida.

Policijska uprava iz Sremske Mitrovice u svom saop{tewu navodi da je uhapsila Slobodana R. zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Posle policijskog zadr`avawa od 48 ~asova, osumwi~eni je uz krivi~nu prijavu predat istra`nom sudiji Vi{eg suda na daqi postupak.

S. B.

je tane. Kako saznajemo, policija intenzivno radi na ovom slu~aju, a neko od profesionalaca bi nerasvetqavawe ovog ubistva

precizno utvr|ivawe, ali ipak ne u tolikoj meri da totalno remeti istragu.

Kako je "Dnevnik" pisao, Velibor Vu~urovi}, koji je stanovao u Novom Sadu, ubijen je 27. marta. On je tada krenuo kod prijateqa, a usmrtio ga je metak koji je pro{ao kroz obod ki{obrana. Nema svedoka. Istragu je od po~etka ote`avalo to {to pokojni Vu~urovi} ima besprekornu biografiju i nije poznat po prekr{ajnim i krivi~nim delima, pa samim tim i postoji mogu}nost da je ubijen gre{kom.

Posle doga|aja bilo je spekulacija o tome da je uzrok smrti zalutalo zrno. U toku je pretkrivi~ni postupak. Policija je obavila razgovore s velikim brojem qudi, ali jo{ niko nije pritvoren.

M. V.

takti~kim metodama, uslovqenim istra`nim radwama, a to zna~i da u taj posao ne}e biti ukqu~en veliki broj qudi kao {to je to do sada bio slu~aj, niti }e se tako {iroko pretra-

`ivati ina~e veoma nepristupa~an teren. Gotovo desetodnevna potraga za 13-godi{wim \or|em, u kojoj je u~estvovalo po nekoliko stotina qudi – pripadnici @andarmerije i policije, lovci i me{tani, nije dala rezultate.

Majka nestalog de~aka Marina A. (38), kojoj je odre|en pritvor do 30 dana zbog sumwe da je ubila sina, do sada je dala vi{e opre~nih iskaza.

Marina i wen sin \or|e su 22. jula po{li na wivu u okolini sela Majilovac, odakle se ona vratila, a de~aku se izgubio svaki trag. Majka je uhap{ena 25. jula, zbog sumwe da je izvr{ila krivi~no delo nasilni~kog pona{awa u porodici, ali je kasnije pred istra`nog sudiju izvedena s preina~enim krivi~nim delom i sada se sumwi~i za ubistvo sina.

NESRE]A KOD MARKOVCA

[leper se prevrnuo na autoputu Saobra}aj na autoputu Beograd–Ni{ normalizovan je posle vi{e~asovnog zastoja do kojeg je do{lo zbog prevrtawa duplog {lepera kod mesta Markovac.

Dizalicom je uklowena prikolica {lepera, koji se prevrnuo ju~e oko 6.30. Voza~ {lepera je lak{e povre|en, pa je pre-

ba~en u jedan od bolni~kih centara u okolini. Zbog udesa su bile stvorene duga~ke kolone vozila u pravcu prema Ni{u.

Dupli {leper ni{kih registracija prevozio je vo}e i povr}e. Policija je izvr{ila uvi|aj, a uzrok nesre}e jo{ nije poznat.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak3.avgust2010.

PRITVOREN ZBOG GNUSNOG DELA

U DUNAVU KOD PETROVARADINA

Prona|en le{ utopqenice

Ronioci tragali za utopqenicom

Telo neidentifikovane `enske osobe isplivalo je preksino} oko 20.15 sati na povr{inu Dunava kod naseqa "[aran" u Petrovaradinu, blizu betonskog pristana za brodove. Na le{u nije bilo vidqivih tragova nasiqa.

Procewuje se da je re~ o osobi staroj oko 40 godina. Telo je poslato na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu radi utvr|ivawa identiteta i uzroka smrti.

Nije iskqu~eno da se radi o S. S. (1968) iz Be~eja, s boravi{tem u Petro-

13

varadinu, za koju je pretpostavqa da se pro{log ~etvrtka uve~e bacila u reku s restorana "Parobrod" kod Varadinskog mosta u Novom Sadu. Navodno, ona je tada sama sedela za stolom u ba{ti pomenutog lokala i kada je zavr{ila razgovor preko mobilnog telefona, opkora~ila je ogradu i bacila se u Dunav. Za wom su ubrzo u potragu krenuli ronioci, ali bez uspeha.

Ispod stola za kojim je sedela ostala je ta{na s dokumentima, saznaje "Dnevnik" nezvani~no iz pouzdanih izvora.

M. V.

Osumwi~en za obqubu }erke De`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda odredio je pritvor do osam dana okrivqenom N. S. (1969), iz mesta udaqenog ~etrdesetak kilometara od Novog Sada, osumwi~enom da je u svojoj ku}i na {tetu svoje maloletne k}erke (1994) po~inio krivi~no delo nedozvoqenih polnih radwi.

Kako nezvani~no saznajemo, ocu se stavqa na teret da je, kad je ostao sam kod ku}e s }erkom, pri{ao devoj~ici s le|a i qubio je dok joj je dirao grudi.

M. V.

OSUMWI^ENI ZBOG HEROINA

Prah tereti petoro Novosadska policija je podnela krivi~nu prijavu protiv pet Novosa|ana, od kojih se jedan tereti za trgovinu narkoticima, a ~etvoro za neovla{}eno posedovawe droge.

Kod Sanela J. (1989) prona|eno je deset paketi}a s belim prahom za koji se osnovano pretpostavqa da je heroin, a protiv wega bi}e podneta prijava za

neovla{}enu prizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga.

Osumwi~eni Filip [.

(1976), Voja [. (1982), Aleksandar N. (1974), Erika B. (1985) zate~eni su s izvesnom koli~inom iste supsatnce i 40 tableta s liste opojnih droga, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

PROTIV MARINKA N. IZ VRBASA BI]E PODNETA KRIVI^NA PRIJAVA

„Golfom” na policajce Protiv Marinka N. (28) iz Vrbasa bi}e podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je izazvao saobra}ajnu nesre}u u kojoj je jedan policajac te{ko povre|en a dvojica su zadobila lak{e povrede, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

Marinko N. je u subotu u Vrbasu, voze}i automobil "golf 2" neprilago|enom brzinom i pod uticajem alkohola, naleteo na policajce koji su stajali pored slu`benog vozila i tom prilikom je Milenko Vukovi} (37) te{ko povre|en a Marko Lu~i} i Goran Ivanovi} lak{e.

"Golf" je zatim udario i u policijski automobil zaustavqen na desnoj kolovoznoj traci, na kojem su bili ukqu~eni ~etiri migavca i rotaciono svetlo, precizirano je u saop{tewu.

U trenutku saobra}ajnog udesa policajci su privodili Mirka V. (37) iz Lov}enca, osumwi~enog da je, tako|e u vidno alkoholisanom stawu, naru{avao javni red i mir i ometao ovla{}ena slu`bena lica.

Alko-testirawem je utvr|eno da je Marinko N. imao 1,1 gram po kilogramu alkohola u ogranizmu, saop{tila je policija.

M. V.

TU@ILA[TVO ZA RATNE ZLO^INE SRBIJE O „SLU^AJU GANI]”

Jo{ bez odluke o `albi

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine u Beogradu, posle ju~era{weg razgovora s engleskim kraqevskim tu`ila{tvom putem video-konferencijske veze, nije odlu~ilo da li }e se `aliti na odluku Suda za ekstradicije u Londonu da ne izru~i Ejupa Gani}a Srbiji.

Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} u izjavi Tanjugu nije mogao da precizira da li }e, ni kada, biti podneta `alba na odluku londonskog suda, i dodao da sada ~ekaju sugestije engleskog tu`ila{tva.

Vekari} je rekao da je srpsko tu`ila{tvo prosledilo britanskim tu`iocima, koji zastupaju srpsku stranu u tom slu~aju, svoju analizu presude Suda za ekstradicije kojom je odbio da izru~i Srbiji Gani}a, ~lana ratnog predsedni{tva BiH. Sud u Londonu je 27. jula odbio zahtev srpskih vlasti za Gani}evu ekstradiciju jer je ocenio da je proces pokrenut iz politi~kih razloga i Gani}a pustio na slobodu posle vi{emese~nog ku}nog pritvora.

Na zahtev Tu`ila{tva za ratne zlo~ine, Vi{i sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. is-

tragu protiv Gani}a zbog osnovane sumwe da je neposredno, zajedno s drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povla~ewu jedinica Jugoslovenske narodne armije iz BiH, izdavao nare|ewa za napade na objekte JNA u Sarajevu – Vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoqa~koj ulici u maju 1992.

Po podacima Centra javne bezbednosti Isto~nog Sarajeva, u Dobrovoqa~koj ulici su u maju 1992. ubijena 42, a rawena 73 pripadnika JNA, dok je zarobqeno wih 215.

Re{ewem o sprovo|ewu istrage Gani}u se na teret stavqaju tri krivi~na dela – ratni zlo~in protiv rawenika i bolesnika, protivpravno ubijawe i rawavawe neprijateqa i upotreba nedozvoqenih sredstava borbe.

Gani} je 1. marta uhap{en na londonskom aerodromu "Hitrou" po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pu{ten iz ekstradicionog pritvora u ku}ni, uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napu{tawa Velike Britanije do odluke suda o wegovoj ekstradiciji.

NA GRANI^NOM PRELAZU VATIN

Zaplewene cigarete Na grani~nom prelazu s Rumunijom Vatin srpski carinici su prona{li i spre~ili nezakonito uno{ewe u zemqu 1.139 boksova cigareta marke "viceroj", vrednosti oko 900.000 dinara, saop{tila je ju~e Uprava carina Srbije.

Cigarete su bile sakrivene u automobilu marke "folksvagen haran", bugarskih registarskih oznaka, u prepravqenom prostoru krova i predwoj strani prikolice.

Prona|ena roba je privremeno oduzeta, a protiv putnika A. I., bugarskog dr`avqanina, pokrenut je prekr{ajni postupak, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

PORESKA POLICIJA VI[EM TU@ILA[TVU U NOVOM SADU PODNELA PRIJAVE PROTIV BIV[IH RUKOVODILACA JKP "STAN" I ^ELNIKA "MRM-ARGONS"

Terete se da su o{tetili buyet za 5,5 miliona dinara

Poreska policija saop{tila je ju~e da je Vi{em javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu podnela krivi~nu prijavu protiv tri lica zbog sumwe da su izvr{ila krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja i ovla{}ewa u privredi i na taj na~in o{tetila buxet Srbije za 5,5 miliona dinara.

Krivi~ne prijave su podnete protiv biv{eg generalnog direktora JKP "Stan" iz Novog Sada M. V., nekada{weg finansijskog direktora tog preduze}a Z. G., kao i protiv direktora privrednog dru{tva "MRM-Argons" iz Novog Sada M. M. Kako je navedeno u saop{tewu, M. V. je, u nameri pribavqawa protivpravne imovinske koristi za M. M., zloupotrebom polo`aja, od juna 2007. do juna 2008. godine izdavao naloge finansijskom direktoru Z. G. da vr prenosi novac s teku}eg ra~una preduze}a "Stan" na ra~un privrednog dru{tva "MRM-Argons", u iznosu ve}em od izdatih

ra~una i pru`enih usluga, odnosno za iznos ve}i od 20 miliona dinara.

U nameri da prikrije zloupotrebu, M. V. je u poslovnim kwigama svog privrednog dru{tva evidentirao la`ni avansni ra~un i la`ne fakture, po kojima nije bilo prometa dobara i usluga, i neosnovano koristio pravo na odbitak prethod-

U SREMSKIM KARLOVCIMA

nog poreza na dodatu vrednost od 1,6 milion dinara.

Iz navedenih razloga M. V. je nezakonito izbegao pla}awe PDV-a od 1,6 milion dinara i omogu}io drugome protivpravnu imovinsku korist od 20 miliona dinara.

M. M. je, iskori{}avawem slu`benog polo`aja, od juna 2007. do oktobra 2008. godine

nezakonito raspolagao novcem privrednog dru{tva tako {to je s poslovnog ra~una podizao gotov novac za sopstvene potrebe, ~ime je nezakonito izbegao obra~un i pla}awe poreza na prihode od kapitala od 3,8 miliona dinara i protivpravno pribavio imovinsku korist od 15,3 miliona dinara.

U istom periodu je s teku}eg ra~una privrednog dru{tva "MRM-Argons" pla}ao drugim privrednim subjekatima tako {to je izmirivao zaostala dugovawa privrednog dru{tva "MMM-Zeus", gde je osniva~ i direktor, ~ime je pribavio protivpravnu imovinsku korist drugom privrednom dru{tvu od 8,9 miliona dinara.

Radwama prijavqenih lica pribavqena je protivpravna imovinska korist od ukupno 44,3 miliona dinara, a buxet Srbije o{te}en za oko 5,5 miliona dinara, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

GOLOBRADI RAZBOJNICI

Zapucao pred vikendicom

Otimali no`em novac detetu

Policija u Sremskim Karlovcima uhapsila je @ivana D. (1965) pod sumwom da je pucao ispred svoje vikendice, a zatim pretio policiji. Kada su ga policajci savladali, u ku}i su prona{li pi{toq, 45 metaka i ru~nu bombu. Okrivqeni je s krivi~nom prijavom za izazivawe op{te opasnosti, nedozvoqeno dr`awe oru`ja i ometawe slu`benog lica priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Novom Sadu, koji ga je pustio da se brani sa slobode, saop{tila je ju~e novosadska policija.

M. V.

Protiv ~etvorice maloletnika iz Novog Sada policija }e podneti krivi~nu prijavu zbog sumwe da su u prethodna dva meseca presretali jedanestogodi{weg R. B. u dvori{tu osnovne {kole i ispred ovog objekta i otimali mu novac uz pretwu no`em i metalnim lancem. Osumwi~eni za razbojni{to su S. N. (1995), S. N. (1997) M. N. (1998) i M. V. (1997), navodi se u ju~era{wem saop{tewu policije.

M. V.

U APELACIONOM SUDU U BEOGRADU U DRUGOJ POLOVINI SEPTEMBRA

Drugostepeni pretres u predmetu „tuzlanska kolona” Apelacioni sud u Beogradu je, odlu~uju}i o `albama na prvostepenu presudu Ve}a za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu kojom je nekada{wi visoki stare{ina MUP-a BiH i Javne bezbednosti Tuzla Ilija Juri{i} osu|en na 12 godina zatvora u predmetu “tuzlanska kolona”, odlu~io da otvori pretres u drugom stepenu, a zakazan je za 22, 23. i 24 septembar, saznaje „Dnevnik".

Prvostepenom presudom od 28. septembra 2009. Juri{i} je ogla{en krivim po optu`bi za krivi~no delo upotreba nedozvoqenih sredstava borbe, te da je „15. maja 1992. kao stare{ina MUP-a BiH i de`urni Operativnog {taba Javne bezbednosti Tuzla bo{wa~ko-hrvatskih snaga, a nakon prijema naredbe za napad od

Ilija Juri{i}

svog pretpostavqenog, svim naoru`anim jedinicama bo{wa~ko-

hrvatske strane preneo naredbu za napad na kolonu JNA“, koja se na osnovu prethodno postignutog sporazuma, mirno evakuisala iz tog grada, te da je, kako se tvrdi, u napadu do kojeg je do{lo, ubijen najmawe 51 vojnik, a raweno najmawe 44.

Povodom `albi na prvostepenu presudu u predmetu „tuzlanska kolona", sudsko ve}e Apelacionog suda u Beogradu je javni deo sednice odr`alo krajem aprila ove godine, kad je sudija izvestilac referisao o presudi i `albama.

Branioci Ilije Juri{i}a, advokati \or|e Dozet i Stevan Proti}, koji su burno reagovali posle objavqivawa prvostepene presude i protiv we ulo`ili `albe, ju~e su izjavili za „Dnev-

nik“ da su pro{log meseca dobili obave{tewe Apelacionog suda o otvarawu glavnog pretresa u drugostepenom postupku tokom nekoliko dana u septembru.

– Sudsko ve}e Apelacionog suda u Beogradu je odlu~ilo da otvori dokazni postupak i da saslu{a izvestan broj svedoka, onih koje je odbrana predlagala u prvostepenom postupku, a sud o tim predlozima nije odlu~io ili ih je odbio – ka`e advokat \or|e Dozet.

Wegov kolega Stevan Proti} navodi da ne zna koji }e dokazi biti izvedeni, a napomiwe da }e Apelacioni sud, nakon {to na pretresu u drugostepenom postupku izvede jo{ neke dokaze, doneti svoju odluku u tom predmetu.

J. J.

REPORTA@E

utorak3.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

DOK „NORMALNI” GRADOVI ISEQAVAJU TOPLANE, SOMBOR SVOJU S PERIFERIJE PREME[TA U CENTAR

Od setve dimwaka ekologe vi{e brine zdravqe bo|o{a ajnoviji "podvig" somborskih vlasti, oli~en u po~etku gradwe nove gradske toplane, odnosno postrojewa "Energana", pro{ao je gotovo neprime}eno kod lokalne javnosti. To {to se toplana iz "dubine" Industrijske zone seli bli`e gradu, nije uzbudilo oko 3.000 somborskih porodica koje koriste usluge ovog JKP-a, varo{ke ekologe,

N

Svojevremeno jedna od najmodernijih toplana u Srbiji, somborska je po~etkom devedesetih godina pro{log veka bila na domaku da, zahvaquju}i tada jo{ uvek aktuelnom privatizacionom modelu Ante Markovi}a, postane i prvo privatizovano javno energetskog preduze}e, da bi nakon signala "s vrha" tada{weg Milo{evi}evog re`ima cela pri~a bila

`qivost evropartnera iskori{}ena da se potpuno revitalizuju a delom i obnove proizvodna postrojewa, koja su modfikovana i za kori{}ewe gasa, osim tada (a i sada) kori{}enog mazuta.

Nakon iskori{}avawa ovih donacija za obimne radove, ali i pokrivawe dugova za energente iz prethodnih godina, jedini problem ovog tradicionalnog "~uvara socijalnog mira", ali i koalicionog izbornog "plena", predstavqao je magistralni toplovod, koji ne samo da je usled dotrajalosti svako malo pucao ve} se, gra|en pre tridesetak godina, na{ao na trasi iznad koje su u me|uvremenu, mimo svake pameti, izgra|ena druga industrijska postrojewa. Gotovo svaka Vlada Srbije od 2000. je najavqivala finansijsku podr{ku zameni toplovoda, ali je svako od tih zakletvi o~igledno predstavqalo samo prediz-

Premijer Pajti} bacio prvu lopatu

borno "obe}awe – ludom radovawe".

Prili~no sumwiva transakcija

Pouzdani „~uvar socijalnog mira”

ali mo`da najbitnije – ni poreske obveznike, koji su preko buxeta lokalne samouprave garanti kreditnog aran`mana JKP "Energana" i nema~ke investicione grupacije KfW, te{kog 3,5 miliona evra.

vra}ena na po~etak. Godine koje su celoj zemqi "pojeli skakavci" donele su i tehnolo{ko uru{avawe sistema koji je, osim gra|anstva, grejao i stotinak preduze}a, pa je postpetooktobarska donatorska dare-

“Energana" je, uo~i sasvim izvesne kona~ne privatizacije srpskih javnih preduze}a, kreditno zadu`uju}i sebe, pa time kao garanta i gradski buxet, duboko ugazila u projekat vredan ukupno 4,5 miliona evra, da bi re{ila problem magistralnog toplovoda ~ija je potpuna zamena svojevremeno procewena na milion evra. Dodatna korist za grad kao osniva~a treba da bude dobijawe 25.000 kvadrata placa u Industrijskoj zoni, ~ija je cena, makar po gradskom Odseku za lokalni ekonomski razvoj, u posledwe vreme od ~etiri do deset evra po kvadratu, dok je, zauzvrat, grad ustupio plac od desetak hiqada kvadrata u zoni gde se donedavno za svaki pla}alo i do 16 evra.

U toj i takvoj situaciji, “Energana", podr`ana od svog Upravnog odbora, ali i naknadnim odlukama varo{ke asembleje, u{la je u nesvakida{wi projekat dislokacije, odnosno preme{tawa. Rukovo|eni s dva argumenta, drasti~nim skra}ivawem magistralnog toplovoda i osloba|awem lokacije u industrijskoj zoni, s osniva~em gradom je, slo`enom legislativnom operacijom, zameweno zemqi{te, pa su nakon ugovora s KfW-om i obezbe|ivawa 77 miliona dinara donacije Pokrajinskog

fonda za kapitalna ulagawa, radovi na izgradwi nove toplane letos i otpo~eli. Kako su iz gradskih vlasti i "Energane" najavili, zavr{etak izgradwe, montirawe opreme i po~etak rada bi se mogao o~ekivati na jesen, po~etkom grejne sezone.

Zajedqivci bi da saznaju i na ~iji i koliki tro{ak }e se ukloniti staro zdawe toplane da bi se plac definitivno oslobodio, ali i kako }e se zagrevati budu}i potencijalni industrijski pogoni u Industrijskoj zoni Jug. Odnosno, da li su unapred osu|eni na izgradwu vlastitih kotlarnica ili }e se graditi novi magistralni toplovod, ali ovaj put s obrnutim smerom protoka.

Kao da to nije dosta, zbog tromosti u realizaciji ovako "profitabilnog" projekta, upitna je i garancija za ve} isporu~enu opremu koja ~eka monta`u ~ame}i u krugu "stare" toplane. Dok ostale sredine gledaju da ovakva i sli~na postrojewa, bez obzira na navodnu tehni~ku savr{enost filtera, na svaki na~in izmeste iz urbanih podru~ja, Somborci s periferije toplanu "uvla~e" u grad, {to mesnim ekolozima mawe smeta nego apokalipti~na katastrofa kad varo{ki komunalci poseku jedan bo|o{ sklon padu na ja~em vetru.

Mili} Miqenovi}

EVROPSKA UNIJA POMA@E MOLU DA POSTANE MONDENA BAWSKA VARO[

Blato dobro za ginekolo{ke bolesti tanovnici Mola ve} sto godina se uzdaju u bawu "Orlova~u", jo{ otkako su u ataru prona|eni lekovita voda i blato. Vlasnik sala{a Ma}a{ Pinter iz Ba~kog Petrovog Sela je 1912. iz Budimpe{ti naru~io hemijsku analizu kvaliteta vode, koja je potvrdila wenu lekovitost.

Bawa je izgra|ena i radila s kapacitetom od 70 le`ajeva do 1942, kad su poplave sru{ile objekte i doprinele wenom zatvarawu. Ispitivawa vode i peloida su ra|ena i 1929, a intenzivnim istra`ivawima izme|u 1975. i 1982. se najvi{e bavio molski ginekolog dr Radomir Mari}. Sve je ukazivalo na to da je lekovito blato dobro za reumatizam, a voda za `enske bolesti.

– Imam utisak da tada nije bilo sluha za dr Mari}evu ideju o gradwi bawe – ka`e predsednik Saveta MZ Mol Jovan [evi}. – Uzalud je, koliko znam, postojala dobra voqa stranih investitora. Novija ispitivawa iz 2007. je inicirala prethodna op{tinska vlast Ade, a lane u oktobru na konkurs IPA programa u okviru pograni~ne saradwe Srbije i Ma|arske, odre|ene su pare za ova istra`ivawa pa je MZ Mol kao podnosilac projekta u{la u ovaj me|unarodni aran`aman procewen na 311.000 evra.

S

Voda bi mogla zaposliti 200 qudi

Kao partner je uzeta presti`na bolnica iz grada Makoa s juga Ma|arske i s wom je ostvarena izuzetno dobra saradwa. Sama MZ Mol }e za potrebna ispitivawa utro{iti oko 70 odsto odobrenih para.

– Zvani~nim dopisom IPA nam je odobrila 258.000 evra, a op{tina Ada }e u~estvovati s 15 odsto novca. Dostavili smo neophodnu tehni~ku i dokumentaciju o na{em u~e{}u u finansirawu projekta, samo treba da skraktimo wegovo trajawe s 18 na 15 meseci i smawimo buxet projekta jer je odobrena suma mawa od prvobitno tra`ene. Ipak, ne}e biti problema da se sve ura-

di u predvi|enom roku – ne krije [evi} optimizam.

Vaqa, dakle, kompletno istra`iti podzemne lekovite vode, te koli~inu i kvalitet lekovitog blata peloida. Analiza iz 2007,

Jovan [evi}

Upara|eni gosti "Orlova~e" 1930.

ra|ena u Slova~koj, ukazala ja na to da je izuzetan, ali sad treba ispitati celu lokaciju. Zna se da je peloid na relativno maloj dubini, wegov sloj je tanak pa ga je lako eksploatisati. Problem je u tome {to se radi o ve}oj povr{ini zemqi{ta, pa bi se moralo i}i na otkup ili eksproprijaciju, ali po [evi}evom mi{qewu, to }e biti "slatke muke" ako na|u investitora i izgrade bawu.

Partner MZ Mol bi}e i iskusna bawa "Junakovi}". Voda i blato ispitiva}e se u Makou, dakle na podru~ju EU, {to }e biti dragoceni podaci budu}im potencijalnim stranim investitorima.

– Oni s kojima sam kontaktirao iz Austrije su uveliko zainteresovani – tvrdi [evi}. – @eleo je VIP fond za podr{ku stranim investicijama, koji je osnovala Vlada Vojvodine, da na{ projekat predstavi u [angaju, ali za to nismo imali odgovaraju}u dokumentaciju. No, vo|eni su razgovori s nekim stranim investitorima i fondacijama zainteresovanim za ulagawa u bawski turizam, koji je preporodio deo Ma|arske i Rumunije, pa i za ovaj deo Vojvodine mo`e biti zna~ajan izvor prihoda. Verujem da ve} 2012. mo`emo po~eti gradwu bawe.

Blagodeti prirode sada su neiskori{}ene, a de{avalo se i da lekovito blato "Orlova~e" nekontrolisano i bespravno druge bawe koriste za terapije. Posebna pogodnost je i {to je Mol na samoj obali Tise, ima bogato lovi{e, sala{e i druge lepote privla~ne za turiste. Po Generalnom planu Ade, na lokalitetu u Molu izme|u skele i Rekreacionog centra "Cvet Tise" predvi|ena su 4,5 hektara za ovaj kompleks. Bawa za 200 pacijenata i gostiju, smatra [evi}, sigurno bi uposlila 100 do 200 qudi.

– Sve je mawe `iteqa Molu i op{tini zbog smawenog nataliteta, ali qudi odlaze i u potrazi za boqom egzistencijom – veli [evi}.

Neki odlaze u doma}e ve}e gradove, drugi u Ma|arsku, ostale susedne zemqe, ali i one u EU, pa je ulagawe u "Orlova~u" prepoznato kao jedan od na~ina da se zaustavi odliv mladih stru~nih qudi i obezbedi posao za one sredweg doba koje je tranzicija ostavila bez posla.

Milorad Mitrovi}

Foto: B. Lu~i}

Vatrogasac sa Salajke sprema se za ko~ija{a Kobila Alma sa Salajke, najstarijeg urbanog kvarta Novog Sada u koji urbanisti, sre}om, jo{ nisu zagazili s obe noge ve} ostavili u fragmentima i pone{to od seoske idile, uskoro }e gradom povu}i paradne karuce.

Samo da malo stasa wen nejaki potomak – garavo `drebe od tri nedeqe, belog belega posred ~ela. Treba}e gazdi, starom salaja~kom doma}inu Branislavu Slankamencu, jo{ malo vremena i da kod lokalnih vlasti isposluje papire, pa da crni, sada sve`e omalani fijaker, majstorski izra|en 1921, istera pred novosadsku gospodu i turiste.

Karuce su mu, kao stvar zrela za “ropotarnicu istorije”, stigle s jednog od ~enejskih sala{a.

Istina, godine su ih nagrizle, pa

su Branetovim ume}em dobile poneki novi feder i polugu, kao {to }e i tapacirung sedala biti fri{ak. Ali to~kovi su onakvi kakvi jesu i treba da budu: od gvo`|a i bez ikakve gume, i nostalgi~no }e kloparati po asfaltu, kao {to su Novim Sadom posledwi put krajem sedamdesetih godina tek okon~anog milenijuma.

Brane, ina~e suprug, otac dvoje dece i sin bake Sofije, stare Salaj~anke, nedavno je ostao bez posla, odu~io je da uzme otpremninu i sada se sa svojom starom qubavqu prema kowima i karucama pre{altao u novo zanimawe. Kao {to je nekada u plamenove, od kojih je, nose}i vatrogasnu uniformu spasavao qude i novosadske ku}e.

S. Nikoli}

DRU[TVO

DNEVNIK

NEVERSTVO JEDAN OD GLAVNIH RAZLOGA RAZVODA SUPRU@NIKA

Mobilni telefoni odaju tajne Statistika razvoda brakova u Zrewaninu pokazuje da je neverstvo jedan od vode}ih razloga zbog kojih se naj~e{}e prekida “svetost” bra~nog zaveta. Emocionalnih dragocenosti koje sa sobom nosi institucionalno “overen” `ivot odri~e se u gradu na Begeju u proseku svake godine oko 500 parova. Stru~waci koji se bave pitawem neverstva idu tako daleko da su izgovor prona{li i u genu s kojim se ra|amo, a koji je kod nekih, izgleda, do{ao do ve}eg izra`aja.

Ali, bitan je i uticaj vaspitawa, dru{tvene sredine i obrazovawa, pa tako, ako je otac bio zavodnik, postoji velika mogu}nost da }e takav biti i sin. Mo`e biti da je to druga strana medaqe narodne izreke – “Gledaj majku, biraj }erku”.

Mada je uvre`eno mi{qewe da mu{karci varaju vi{e od `ena, mora se postaviti pitawe s kim to onda oni varaju svoje `ene?!

U Beogradu postoji nekoliko detektivskih agencija koje u svoje usluge ubrajaju i dokazivawe bra~nog neverstva. Kao osnovne prednosti nad konkurencijom nabrajaju se poverqivost informacija, za{tita od pretrpqenog emotivnog {oka, ili pak posedovawe “igra~kica” tehnolo{ke prirode, kao {to su najsavremenija oprema

za prislu{kivawe, pra}ewe i snimawe.

Aleksandar Lakatu{ iz zrewaninske agencije za fizi~ko i teh-

ni~ko obezbe|ewe “Polar sekjuriti” upozorava na to da je, iako ova firma dobija mese~no u proseku pet do {est zahteva za doka-

Prevare iz puke dosade Pojedina istra`ivawa pokazuju da su emocije uglavnom krive za ulazak u vezu van braka, pa su tako mu{karci uglavnom nezadovoqni svojim seksualnim `ivotom, du`om razdvojeno{}u od `ene, ili, pak, zvocawem i neuroti~nim pona{awem. Postoje i oni koji svoju “`equ” vra}aju kroz {vrqawe. @ene su, po re~ima stru~waka, neverne zbog bra~ne zanemarenosti, iz osvete zbog mu`evqeve nevernosti, ili kao posledica zlostavqawa. Neke to ~ine iz puke dosade, ili zbog dokazivawa “potpunosti” svoje li~nosti.

zivawe bra~ne nevernosti, ve}ina takvih radwi nezakonita. Zato su u “Polaru” re{ili da se time i ne bave.

– Da bi se neko pratio na taj na~in, potreban je nalog sudije ~ak i za pripadnike MUP-a, tako da mi ne mo`emo i ne `elimo da zadiremo u privatnost, koja je garantovana Ustavom – isti~e Lakatu{, dodaju}i da se anga`ovawem detektiva koji prati jednog od bra~nih drugova, kr{i niz zakona.

Kroz {alu, u kojoj ima i istine, Lakatu{ je istakao da je `enska intuicija ipak temeqnija od svake istrage. Ovoj agenciji se javqaju uglavnom `ene koje sumwaju u neverstvo supruga.

– Savetujem svima da se ne igraju privatnih detektiva jer se to uglavnom lo{e zavr{i. Na{e iskustvo u radu s qudima pokazalo je da je mobilni telefon glavni pokazateq da li postoji neistina – napomiwe Lakatu{, dodaju}i da je prvi “simptom” skrivawe telefona od supru`nika.

Ipak, izvesno je da najboqi na~in dokazivawa la`i u braku, ali i za – mnogo po`eqnije – prevazila`ewe emotivnih kriza, iskren razgovor. @. Balaban

OBELE@EN DAN AVIJACIJE

Okon~ati profesionalizaciju Vojske Srbije Ministar odbrane Dragan [utanovac ju~e je, prilikom obele`avawa Dana avijacije, na aerodromu u La|evcima kod Kraqeva izjavio da }e prvi zadatak u narednom periodu biti zavr{etak profesionalizacije Vojske i svrstavawe Srbije u red savremenih zemaqa koje imaju potpuno profesionalizovanu vojsku. [utanovac je istakao da Srbija ima dugu vazduhoplovnu tradiciju i da je

– Remontom postoje}ih vazduhoplova, nabavkom rezervnih delova i planiranim opremawem vazduhoplovstva i vazduhoplovne odbrane letilicama, bespilotnim letilicama, raketnim i radarskim sistemima nove generacije, nastojimo da prevazi|emo postoje}e probleme. Na taj na~in stvaramo uslove za uspe{no izvr{avawe zadataka i ravnopravno partnerstvo u o~uvawu mira i

Uskoro i prva milijarda dolara Po [utanov~evim re~ima, VS je dobila i veoma va`an privrednoekonomski karakter jer je uspela da u proteklim godinama napravi izuzetno kvalitetne ugovore u inostranstvu, ~ime se upo{qava na{a industrija i zapo{qava vi{e desetina hiqada radnika: – U danima koji su pred nama nadamo se potpisivawu kona~no i prve milijarde dolara izvoza na{e odbrambene industrije – naveo je on. zato zavr{etak reforme Vojske Srbije, a time i modernizacija Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i obnova vazduhoplovne industrije od izuzetne va`nosti.

bezbednosti u regionu i svetu – rekao je [utanovac.

Po wegovim re~ima, Vazduhoplovstvo i PVO VS imaju posebno mesto u svesti gra|ana Srbije, a posebno je prepoznato i uva`e-

Ministar odbrane Srbije na sve~anosti obele`avawa Dana roda avijacije na aerodromu La|evci

no kod drugih, tehni~ki opremqenijih vojnih vazduhoplovstava.

On je naveo da je, kad je vazduhoplovstvo u pitawu, u prethodne dve godine obezbe|en remont sedam letilica, dok je na remontu trenutno 15, uve}awe naleta pilota s 20 na 30 sati godi{we, ukqu~ivawe vazduhoplovnih kadrova u me|unarodnu razmenu i {kolova-

we, u~estvovawe u izradi nacionalnih vazduhoplovnih propisa po EU standardima... [utanovac je rekao da nas avion “lasta”, koji je proizvod na{e vojne industrije, vra}a posle vi{e desetina godina na ino-tr`i{te i u red zemaqa koji proizvode vazduhoplove, kao i da se uvodi u na{e naoru`awe.

VESTI Zdravstvo – virtuelna predstava – Dok je Tomica Milosavqevi} na ~elu Ministarstva zdravqa situacija je beznade`na – izjavio je za novi broj “Vojvo|anskog magazina” predsednik Upravnog odbora Lekarske komore Srbije i predsednik Regionalne lekarske komore Vojvodine dr Zoran Bulatovi}.

– Lekarska komora, odnosno moje kolege i ja, smatramo da reforma zdravstva nije kre~ewe, nije nova oprema, nisu novi kabineti, ve} sistem nove organizacije, odnosno finansirawa i osigurawa, po~ev od primarne za{tite. Verujemo da }emo s novim ministrom zdravqa dobiti pomak i krenuti put pravih i korenitih reformi – naglasio je Bulatovi}, ocewuju}i da je “do danas tzv. reforma zdravstvenog sistema bila virtuelna politi~ka predstava”.

Crnogorski u Kuli i Vrbasu?

Udru`ewe Crnogoraca Srbije ‘’Krsta{‘’ uputilo je zahteve predsednicima op{tina Kula i Vrbas za uvo|ewe crnogorskog jezika u zvani~nu upotrebu na teritoriji tih op{tina.

U zahtevima je navedeno da su se stekli uslovi da se u skladu sa zakonom i statutima op{tina Vrbas i Kula, pokrene inicijativa za izmenu i dopunu statuta radi uvo|ewa crnogorskog jezika u slu`benu upotrebu. Crnogorska nacionalna zajednica u op{tinama Kula i Vrbas, po rezultatima popisa stanovni{tva iz 2002. godi-

ne, participira s vi{e od 15 odsto od ukupnog broja stanovnika, {to je u skladu s odgovaraju}im zakonskim re{ewima, saop{tavaju iz ovog udru`ewa.

Put rimskih careva Izrada turisti~ke karte s ucrtanim “rimskim putem” kroz Srbiju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku jedan je od predloga iznetih na sastanku Me|uvladine radne grupe za razvoj regionalne kulturno-turisti~ke rute “Put rimskih careva”, koji je odr`an u Sremskoj Mitrovici, anti~kom Sirmijumu.

Kako je saop{tila Turisti~ka organizacija Srbije, me|u aktivnostima koje treba da poboq{aju turisti~ku ponudu i kvalitet tog programa, predlo`eno je i da se publikuje bro{ura namewena turistima, da se izradi jedinstveni logo-znak koji }e se koristiti du` cele rute i da se radi na organizvawu kulturno-turisti~kih doga|aja i interaktivnih sadr`aja na ruti.

Sastanku su prisustvovali predstavnici resornih ministarstava, turisti~kih organizacija Srbije i Beograda i institucija nadle`nih za turizam i kulturu iz Rumunije, Bugarske i Hrvatske.

SAE insitut u Beogradu Kolex za kreativne medije SAE institut najavio je otvarawe fakulteta u Beogradu, s ciqem da to bude regionalni centar za digi-

talno i novo medijsko obrazovawe, po~ev od audio-tehnike, re`ije, multimedije i veb-dizajna do digitalne animacije. Novi fakultet u Beogradu, koji }e zvani~no biti otvoren u septembru, pridru`i}e se lancu od 56 gradova u kojima SAE institut trenutno postoji, ukqu~uju}i London, Wujork, Berlin, Minhen, Pariz, Milano, Istanbul, Madrid, Atinu, Sidnej, Dubai, Los An|eles i Singapur.

Za rad s mladima potrebni stru~waci – S mladima bi ubu}e trebalo da rade iskqu~ivo stru~ne osobe koje su zavr{ile fakultet datog smera ili stekle licencu nakon polo`enih ispita – izjavio je koordinator Centra za omladinski rad u Novom Sadu Dejan A~anski.

Po wegovim re~ima, u toku je realizacija jednogodi{weg programa u kojem je novosadski centar jedan od organizatora, nakon ~ega bi trebalo da krene potpuna profesionalizacija rada s mladima.

Jedna od tih aktivnosti je studijsko putovawe u Brisel, gde }e se predstavnici omladinskih udru`ewa i drugih nadle`nih institucija upoznati s organizovawem aktivnosti mladih u Evropskoj uniji i kasnije deo tih iskustava implementirati u srpske uslove – rekao je A~anski.

Centar za omladinski rad se zala`e za to da aktivnosti s mladima dobiju poseban smer na fakultetu, kao i da se tako osposobqeni qudi na|u na spisku zvani~no priznatih zanimawa.

utorak3.avgust2010.

15

NOV ADUT ZA KAMPAWU ZA DOJEWE BEBA

Maj~ino mleko za inteligenciju Povodom obele`avawa Svetske nedeqe promovisawa dojewa maj~inim mlekom, koja se odr`ava od 1. do 7. avgusta, Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF su uputili poziv zdravstvenim ustanovama i radnicima da propagiraju ovakvu ishranu beba. Osim usvajawa mera vezanih za dojewe maj~inim mlekom, koje su poznate zdravstvenim radnicima, SZO i UNICEF tra`e, pre svega, intenzivnije informisawe trudnica o prednostima dojewa. Te organiza-

pa do {est meseci bebu ne treba hraniti nijednom drugom hranom. Mleko u prahu je hrana za nu`du, dakle daje se bebi samo ako majka nije u mogu}nosti da novoro|en~e hrani svojim mlekom. Pomislite samo koja je prednost dojewa u ovim vrelim letwim danima kada je sva hrana, a posebno mleko i mle~ni proizvodi, podlo`na kvarewu?!

Posle mode hrawewa beba gotovim industrijskim proizvodima, kao {to su mleka u prahu i ka{ice, posledwih

cije ocewuju da premalo majdesetak godina zdravstveni ki sprovode dojewe dugoro~radnici vode kampawu za pono i samo svojim mlekom, tavratak prirodnoj ishrani. ko da tra`e od zdravstvenih Posao nije lak jer je s druge ustanova da preduzimaju neostrane jak lobi fabrika za phodne mere za razvoj dojewa proizvodwu bebi-hrane, koji u svetu da bi se poboq{alo ve{tim i agresivnim reklazdravqe beba i {anse da premama uspeva da pokoleba `ive. mlade majke. I u na{oj zeGotovo 70 odsto majki doji mqi posledwih godina dojesvoje bebe u trenutku izlawu beba se poklawa sve ve}a ska iz porodili{ta, ali tri pa`wa. U savetovali{tima meseca kasnije doji ih samo pri domovima zdravqa trud50 odsto. [est meseci po iznice i mlade majke se inforlasku iz porodili{ta samo mi{u o zna~aju maj~inog 20 odsto majki bebu hrani mleka za pravilan rast i svojim mlekom, a svega oko razvoj deteta, ali i za zdradeset odsto wih doji do godivqe majke. Uvo|ewem bebinu dana starofrendli prosti deteta. Nagrama u porospram ovih podili{ta omo[est meseci po dataka stoje gu}ava se da noizlasku iz upozorewa levoro|en~e od porodili{ta samo kara da je isprvih dana bu20 odsto majki bebu de uz majku i da hrana beba maj~inim mlekom hrani svojim mlekom, se tako redovnezamewiva za no doji, svaki a svega oko deset zdravqe deteta put kad beba to odsto wih doji i da nijedna tra`i.

Nizu do godinu dana formula za venabrojanih starosti deteta {ta~ko mleko prednosti majili hranu ne ~inog mleka mo`e zameniti ovih dana priidealnu hranu kakva je majdru`ila se nova: studija koju ~ino mleko. Svetska zdravje sproveo Kanadski instistvena organizacija upozotut za istra`ivawe zdravqa rava na to da bi dojewe mogovori da deca koja su du`e glo spasti `ivot vi{e od 13 hrawena dojewem imaju konmiliona dece u svetu samo stantno vi{i koeficijent kada bi se majke obu~ile kainteligencije od dece hrako da doje svoje novoro|en~e wene drugim vidovima isuprkos eventualnim prolahrane. znim problemima koji se poPoznato je da je dojewe donekad javqaju u toku dojewa u bro ne samo za zdravqe bebe prvim mesecima `ivota beve} i za maj~ino. U uglednom be. medicinskom ~asopisu “Lan– Za zdravqe deteta maj~iset” objavqeno je da dojewe no mleko velika je prednost mo`e doprineti smawewu – ka`e pedijatar dr Jovana rizika od raka dojke, a pro^omi}. – Dojewe poboq{ava tektivni u~inak dojewa je imunitet bebe, putem wega ve}i {to `ena du`e doji.

Preventivna mera koja ne ko{ta Kampawu za podr{ku dojewu podr`avaju sve zemqe koje misle na zdravqe svog stanovni{tva, posebno budu}ih nara{taja. Ova preventivna mera ni{ta ne ko{ta, a daje velike rezultate na spre~avawu brojnih bolesti dece. Na{a zemqa je posledwih godina mnogo uradila na ovom poqu, a sada bi vaqalo preduzeti daqe akcije da bi se obezbedilo da se bebe doje najmawe {est meseci. dete dobija antitela koja su zna~ajna za borbu protiv bolesti, spre~ava se nastanak alergija... Protein koji se nalazi u maj~inom mleku smawuje rizik od gojaznosti u kasnijem `ivotnom dobu.

Maj~ino mleko je kompletna i prirodna hrana, prilago|ena sistemu za varewe kod beba. U wemu su svi vitamini i minerali potrebni za rast i razvoj novoro|en~eta,

Autori studije procewuju da bi u~estalost karcinoma dojke u razvijenim zemqama mogla biti zna~ajno smawena kad bi `ene imale ve}i broj dece i kad bi procenat dojiqa kao i du`ina dojewa bio ve}i. Dosad su otkriveni mnogi pozitivni efekti dojewa na zdravqe majke i deteta i wihov broj neprestano raste.

J. Barbuzan

SPORT

utorak3.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

16

UZ ZAVR[ETAK EVROPSKOG PRVENSTVA U BARSELONI

Na{a kraqica sporta ima lepu perspektivu Spu{tena je zavesa na scenu kojom su tokom proteklih {est dana defilovali najboqi atleti~arke i atleti~ari Evrope. Jubilarno, 20. prvenstvo Starog kontinenta, posle odre|enog vremena neophodnog za analize, preseli}e se u istoriju, a na wegovim tekovinama pravi}e se novi planovi za budu}nost i EP koje }e se 2012. godine odr`ati u Helsinkiju.

Iz ugla Srbije i u~e{}a na{ih najboqih atleti~arki i atleti~ara u Barseloni gledano stigla nam je sasvim jasna najava da u vremenu budu}em imamo ~emu da se nadamo.

Nisu na{i reprezentativci osvojili medaqu u Kataloniji, ali su nagovestili da je dugo, vi{egodi{we vreme posta do{lo kraju. Dragana Toma{evi}, Olivera Jevti}, Ivana [panovi} i Tatjana Jela~a s jedne - `enske, odnosno Igor [ar~evi}, Mihail Duda{, Asmir

Kola{inac i Goran Nava s druge mu{ke strane, svojim rezultatima i plasmanima i velikom borbom „potpisali“ su se pod najavu novog, lep{eg i uspe{nijeg vremena u srpskoj kraqici sportova.

Dva {esta mesta Ako su dve najiskusnije i najstarije reprezentativke Srbije, a re~ je o Oliveri Jevti} i Dragani Toma{evi}, ostvarile najboqe plasmane na EP (prva je bila {esta u maratonu, a druga u bacawu diska), plejada mladih je plasmanima u finala svojih disciplina pokazala da se od wih s pravom o~ekuju vrhunski rezultati u narednim godinama i na velikim takmi~ewima. Jevti}eva je tr~ala u veoma te{kim uslovima, brane}i srebrnu medaqu od pre ~etiri godine u Geteborgu. Ovog puta je ostala bez odli~ja, ali nije propustila priliku da se svim srcem za

wu bori. Navikla nas je Oqa na takav odnos prema sportu i reprezentaciji i od srca joj treba ~estitati na svemu onom {to ve} godinama radi na svim velikim takmi~ewima.

A Dragana Toma{evi} je dokazala da je kod nas nepravedno zapostavqena i, {to se uslova za treninge ti~e, zanemarena. Bacala je odli~no u Barseloni, borila se da stigne do dru{tva onih koji }e osvajati medaqe i nije puno za wima zaostala. Uostalom, ovo {esto mesto joj je najve}i uspeh na prvnstvima Starog kontinenta i

Sjajni [ar~evi} i malerozni Duda{ Velika je {teta {to se u osmoj disciplini desetoboja - skoku motkom - povredio Mihail Duda{.

Do tog trenutka su on i Igor [ar~evi} bili izuzetno dobri i verovali smo da }e napraviti ne{to veliko, a u konkretnom slu~aju to je bio rezultat od preko 8.000 poena i obarawe rekorda Srbije koji dr`i Sa{a Karan sa 8.056 poena.

I ostvarivawe A norme za Svetsko prvenstvo, dakako. Duda{ se, na`alost, povredio i odustao, a

Mihail Duda{

verujemo da }e joj dati novi podstrek za jo{ naporniji rad. Ali, verujemo isto tako da }e i qudi iz ASS kona~no prepoznati u woj vrhunskog takmi~ara i omogu}iti joj maksimalne uslove za treninge.

Ivana [panovi} je bila osma u finalu skoka udaq i mo`da po neki atletski zaqubqenik u na{oj zemqi nije bio zadovoqan takvim raspletom. Wenih 6,60 metara u finalu nisu bili na nivou onog {to ova Zrewaninka mo`e i ima u nogama, ali treba znati da je Ivana 20-godi{wa devojka, da je prvi put skakala s „alama“ iz evropskog krem dru{tva i da je ipak nerealno bilo o~ekivati od we odmah medaqu. Veliki borac po prirodi, [panovi}eva je uradila sve ne bi li ispunila na{e `eqe, ali trema, velika scena i konkurencija nisu joj omogu}ili da ska~e onako kako najboqe ume. Ipak, osmo mesto u Evropi nagovestilo je ono {to mi odavno znamo, a to je da }e Ivana biti velika zvezda i da }e, mo`da ve} u Helsinkiju za dve godine, napasti pobedni~ko postoqe.

Igor [ar~evi}

sjajni, fenomenalni borac Igor [ar~evi} u~inio je sve ne bi li pre{ao „granicu snova“. Nedostajalo mu je samo pet bodova, ali su i tih 7.995 poena odli~an rezultat i dokaz da atletski univerzalac iz Novog Sada ima potencijal i za mnogo ve}e domete. Wegovo deveto mesto, ali i Duda{evo nagove{eteno ume}e teraju nas da verujemo kako }emo u godinama koje su pred nama, upravo u desetoboju, imati dvojac sposoban da se nosi i s evropskim i svetskim veli~inama.

Tatjana Jela~a je realno sagledala vlastite mogu}nosti. Devojka iz Sremske Mitrovice, pro{le godine juniorska prvakiwa Evrope, stigla je do finala, ali u wemu nije uspela da se pomeri s 12. mesta. Dodu{e, takvom raspletu doprinela je i povreda zara|ena na dan finala u hotelu, tek Jela~a ima mogu}nosti da baca mnogo daqe. Do daqina koje garantuju osvajawe odli~ja na velikim prvenstvima, kakvo je bilo i ovo u Barseloni.

Ivana [panovi}

[teta je {to baca~ kugle Asmir Kola{inac nije u potpunosti uspeo da se adaptira na krug, jer videlo se, a potvrdio je to i wegov trener Nikola Tomasovi}, da ovaj delija ima u rukama i daqine od preko 20 metara. Uostalom, ve} je ove sezone i{ao preko te granice i ponadali smo se da }e isto u~initi i na Olimpijskom stadionu na Mon`uiku i izboriti pravo na dodatna tri hica u finalu. Na`alost, nije uspeo i ostao je deveti, ali je i on pokazao da je pred wim vreme u kojem ima pravo da se nada i ve}im daqinama i, {to da ne, medaqama.

Koliko veliko srce ima pokazao je i na{ predstavnik na 1.500 metara, Italijan sa srpskim paso{em Goran Nava. Wegovo zdravqe nije bilo dobro tokom EP, ali nije dopustio da ga sr~ana aritmija

omete u `eqi da dostojno brani boje zemqe u kojoj je ro|ena wegova majka. U{ao je u finale, juna~ki se u wemu borio, ali nije uspeo da uradi vi{e od osvajawa 12. mesta.

I to bi, eto, bilo EP u Barseloni sa`eto gledano kroz prizmu srpskih atleti~ara. Neko je, mo`da, o~ekivao jo{ boqe rezultate i medaqe, ali to su ovog puta bila preambiciozna o~ekivawa. Ipak, dobili smo razlog za ma{tawe o medaqama, dobili smo podlogu za verovawe u mnogo, mnogo lep{e sutra i to nam je, subjektivno je mi{qewe novinara, za sada dovoqno. Do 2012. godine kada su na programu i EP u Helsinkiju i Olimpijada u Londonu. E, tada }emo, nadamo se, od pojedinaca s pravom o~ekivati i medaqe!

A. Predojevi}

EP KROZ PRIZMU TRENERA GORANA OBRADOVI]A

Ponosan na Ivanu, Igora i Mi{u!

Jedan od retkih trenera koji su na Evropskom prvenstvu u Barseloni imali ~ak troje atleti~ara bio je Novosa|anin Goran Obradovi}. Ovaj stru~wak vodi ra~una o onome {to na atletskoj stazi pokazuju skaka~ica udaq Ivana [panovi} i desetobojci Mihail Duda{ i Igor [ar~evi}, koji su ostvarili veoma dobre rezultate u [paniji.

- Ose}awa su mi podeqena - priznao je Obradovi} po povratku u Novi Sad. - Imao sam troje atleti~ara i to mi je predstavqalo problem jer su mi se u pojedinim trenucima preklapala takmi~ewa u desetoboju i `enskom daqu. Svako od wih troje tra`i svoj deo pa`we, a meni je povremeno bilo izuzetno te{ko jer nisam mogao da se podelim na tri ~oveka.

spektive gledano, bilo je rano za wu da konkuri{e za medaqu, jer su konkurentkiwe, objektivno, bile boqe. Kako bi rekao moj dobar prijateq Bojan Marinovi}, trener evropske i svetske prvakiwe

Promenila je trenera, na~in trenirawa i skakawa i grad u kojem `ivi i to je neminovno uticalo na wenu mentalnu ravnote`u. Ove godine je ve} na sedam takmi~ewa i{la preko 6,5 metara i stigla do li~nog i nacionalnog rekorda, {to svedo~i da napredak postoji i da je weno ostvarewe iz Barselone - dobro.

Fantasti~ni [ar~evi}

Ivanin rezultat - dobar Zamolili smo Obradovi}a da analizira u~inak svojih u~enika, a on je krenuo od Ivane [panovi}, koja je osvojila osmo mesto u skoku udaq, s rezultatom 6,60 metara.

- Bilo je ovo Ivanino prvo veliko finale u seniorskoj konkurenciji. O~ekivawa pred wom bila su relativno visoka, a ona je u Barselonu stigla s osmim rezultatom i na istom tom mestu je takmi~ewe i zavr{ila. Iz ove per-

u skoku uvis Blanke Vla{i}, Blanka je posle svetske juniorske titule tri godine lila suze. Vreme radi za [panovi}evu i ona je na pravom putu da postane poput Vla{i}eve, ali u skoku udaq.

Goran Obradovi}

Desetobojac Igor [ar~evi} popravio je li~ni rekord na 7.995 bodova i osvojio deveto mesto.

- Do skoka motkom, dakle osme discipline, desetobojci Duda{ i [ar~evi} bili su fantasti~ni.

Tada je Duda{ do`iveo povredu pete i morao je da odustane, a na stazi je ostao samo Igor. On je pojavom i rezultatima prosto fascinirao novinare i oko kamere u Barseloni. Iskoristio je {ansu i postigao sjajan rezultat, osvojiv{i, potpuno neo~ekivano, deveto mesto. Igor je, trbuhom za kruhom, zimus seo u bob ~etvrosed i u~estvovao na zimskoj Olimpijadi u Vankuveru, kako bi obezbedio egzistenciju i stvorio sebi mogu}nost da se i daqe bavi atletikom.

Pripreme za atletsku sezonu po~eo je kasno, tek od 1. marta i taj okasneli start odrazio se u na EP u trci na 1.500 metara. S druge strane, snagu ste~enu tokom tre-

ninga za bob iskoristio je u sprinterskim i skaka~kim disciplinama i popravio je li~ni rekord u ~ak pet segmenata i u ukupnom zbiru bodova. [teta {to nije pre{ao granicu od 8.000 poena i ispunio normu za SP u Daeguu (Ju`na Koreja), odnosno {to nije

nog rekorda, odnosno projektovana vrednost wegovog rezultata kretala se izme|u 8.100 i 8.200 bodova. Desetoboj u sebi nosi veliki rizik od povre|ivawa, a to se posebno odnosi na skok motkom, koji je Duda{a i ko{tao zavr{etka jednog sjajnog takmi~e-

Zahvalan porodici Goran Obradovi} je izuzetno posve}en poslu koji radi, a ~iwenica da vodi ra~una o troje vrhunskih atleti~ara sigurno crpi puno energije. Obradovi} je rekao: - Porodica je ~inilac koji mi daje stabilnost i energiju koju ne bih imao da mi taj deo `ivota nije stabilan. Beskrajno sam, zbog podr{ke koju mi daju, zahvalan supruzi Du{ki i }erkama Nata{i (10) i Tamari (12). osvojio barem jo{ ~etiri boda i bio osmi, ~ime bi stekao pravo na program koji finansira Olimpijski komitet Srbije.

Duda{ pokazao potencijal Mihail Duda{ je sjajno startovao, posle prvog dana bio peti i ~inilo se da ima realne izglede za visok plasman. A onda je nai{la disciplina skok motkom u kojoj je, prilikom doskoka, povredio petu i morao da odustane od daqih borbi.

- Mi{a je bio fantsti~an prvog dana i i{ao je boqe od li~-

wa. Samo sekund nepa`we omeo ga je da poka`e koliko vredi, a on je i {epaju}i i{ao preko 4,35 metara. Ipak, daqe nije mogao.

Kod Mi{e napredak mo`e i mora da usledi u svim disciplinama, jer poseduje neverovatan nivo motori~ke inteligencije, ali i motivacije i voqe da se bori do krajwih granica. U svakom slu~aju, Srbija je sada definitivno ima dva sjajna predstavnika u desetoboju, a ja sam ponosan na svo troje u~enika zbog onog {to su u Braseloni pokazali - zakqu~io je analizu Goran Obradovi}.

A. P.

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak3.avgust2010.

UZ TRIJUMF NA[IH VATERPOLISTA NA FINA SVETSKOM KUPU U ORADEI

Srbi vladaju planetom

Slobodan Soro

Marko Avramovi}

Srbi vladaju planetom u vaterpolu. Skeptici bi rekli da samo desetak zemaqa u svetu igra ovaj spot na vrhunskom nivou. Dobro, neka je i tako, ali ako ste u ne~emu na planeti decenijama najboqi ili me|u najboqima, onda je to za hvalu i divqewe. A upravo na{i vaterpolisti osvajaju odli~ja gotovo na svakom velikom takmi~ewu na kojem se pojave. I pre raspada one stare dr`ave, Jugoslavija je bila vaterpolo velesila, a nastavili su na{i momci nisku uspeha i pod imenom SR Jugoslavije (do 2003), Srbije i Crne Gore (februar 2003. - jun 2006.) i Srbije. Mo`da je najmo}nije delovala ona reprezentacija SCG koja je 2005. superiorno osvojila zlato na Svetskom prvenstvu u kanadskom Montrealu.

Ali, slede}e godine Crnogorci su se odvojili i stvorili svoj tim, a Srbi su nastavili samostalno da re|aju uspehe.

Posledwu zajedni~ku akciju SCG reprezentacija odradila je na FINA Svetskom kupu u Budimpe{ti 2006. i oprostila se - zlatom. Do tada su reprezentaciju (SRJ i SCG) vodili Nikola Stameni} (1992 -

Kona~an plasman 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

Milan Aleksi} Stru~ni {tab: Vladimir Pavlovi}, Dejan Stanojevi} i Dejan Udovi~i}

tacija je ostala gotovo bez ~itavog prvog tima, ali stigli su neki novi klinci i pre godinu dana (1. avgusta 2009) Rimu uspeli da vrate svetsku krunu. Tada su se u finalu revan{irali [pancima savladav{i ih posle peteraca. Ti novi klinci vladaju planetom, jer su svetskoj kruni od tada pridodali zlato u Svetskoj ligi u Ni{u i sada 1. avgusta 2010. trofej u FINA Svetskom kupu.

A kako su tek do tog trofeja stigli, u finalu su pregazili Hrvatsku 13:7 i pokazali svu rasko{ i lepotu na{e vaterpolo {kole. Blistali su svi, ali osta}e zabele`eno da je Slobodan Soro izabran za najboqeg golmana, a kapiten Vawa Udovi~i} za najboqeg

@ivko Goci}

Vawa Udovi~i}, najboqi igra~ u Oradei

Vawa Udovi~i}

Boris Vapenski

1999), Nenad Manojlovi} (1999 - 2004) i Petar Porobi} (2004 - 2006).

Tada su mnogi predvi|ali da samostalno Srbija ne}e mo}i da se nosi sa Ma|arima, Hrvatima, Crnogorcima... Reprezentaciju je preuzeo Dejan Udovi~i}, a podmla|eni sastav je u septembru 2006. na Evropskom prvenstvu u Beogradu svima pokazao da su u vaterpolo sport stigli novi vladari. Jedini kiks od tada Srbija je imala na Svetskom prvenstvu u australijaskom Melburnu 2007. Tada su Udovi~i}evi izabranici izgubili u polufinalu od Hrvata, a onda i na penale od [panaca u borbi za bronzu. Neo~ekivano su tada do zlata stigli Hrvati.

Htela je ta velika generacija da se na najboqi na~in oprosti zlatom sa Olimpijskih igara u Pekingu i tako spere gorak ukus od izgubqenog finala ~etiri godine ranije u

Srbija Hrvatska [panija SAD Rumunija Australija Kina Iran

Slobodan Soro, najboqi golman u Oradei

Atini od Ma|ara. Ali, nisu uspeli, vratili su se iz Kine “samo sa bronzom”, reprezen-

igra~a FINA Svetskog kupa u Oradei. Selektor Udovi~i} je ukazao poverewe i mladim ta-

Tadi} ~estitao Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} ~estitao je vaterpolo reprezentaciji Srbije pobedu na Svetskom FINA kupu. „Najiskrenije vam ~estitam na osvajawu jo{ jedne medaqe. Va{im podvizima prikazujete svoju zemqu u najboqem svetlu. @elim vam jo{ puno trofeja u nastavku karijere“, poru~io je predsednik Srbije. lentovanim igra~ima, Borisu Vapenskom i Milo{u Mili~i}u, a oni su pokazali da Srbija i daqe stvara odli~ne vaterpoliste. Samo dokle }e tako biti? Talenata i stru~waka ima, na redu su oni od kojih sve zavisi u ovoj zemqi, politi~ari i privrednici.

Pred delfinima je kruna sezone - Evropsko prvenstvo u Zagrebu, a od wih se, naravno, o~ekuje zlato. Ali nije zgoreg jo{ jednom napomenuti da vladari planete nemaju gde da treniraju, nemaju svoj centar, kao {to ga dobijaju neki drugi sportisti, koji ni izbliza ne posti`u takve rezultate i ne pronose slavu wihove i na{e Srbije {irom planete. Oni ne obe}avaju, oni osvajaju, ciq su im ka`u Olimpijske igre u Londonu 2012. godine i zlatna medaqa. Selektor Dejan Udovi~i} ima zlatne medaqe sa svetskog i evropskog prvenstva, FINA Svetskog kupa i tri u Svetskoj ligi, tako da }e u Londonu da bude, ako budemo najboqi, jedan od retkih stratega koji je osvojio zlatna odli~ja sa svih velikih takmi~ewa.

G. Malenovi}

Milo{ Mili~i}

Filip Filipovi}

Andrija Prlainovi}

SVE NA[E MEDAQE Olimpijske igre 1996. Atlanta: osmo mesto (SRJ) 2000. Sidnej: bronzana medaqa (SRJ) 2004. Atina: srebrna medaqa (SCG) 2008. Sidnej: bronzana medaqa (Srbija) Du{ko Pijetlovi}

Svetska prvenstva 1998. Pert: bronzana medaqa (SRJ) 2001. Fukuoka: srebrna medaqa (SRJ) 2003. Barselona: bronzana medaqa (SCG) 2005. Montreal: zlatna medaqa (SCG) 2007. Melburn: ~etvrto mesto (Srbija) 2009. Rim: zlatna medaqa (Srbija) FINA Svetski kup 1997. Atina: sedmo mesto (SRJ) 1999. Sidnej: peto mesto (SRJ) 2002. Beograd: bronzana medaqa (SRJ) 2006. Budimpe{ta: zlatna medaqa (SCG) 2010. Oradea: zlatna medaqa (Srbija)

Slobodan Niki}

Svetska liga 2003. Wujork: ~etvrto mesto (SCG) 2004. Long Bi~: srebrna medaqa (SCG) 2005. Beograd: zlatna medaqa (SCG) 2006. Atina: zlatna medaqa (SCG) 2007. Berlin: zlatna medaqa (Srbija) 2008. \enova: zlatna medaqa (Srbija) 2009. Podgorica: bronzana medaqa (Srbija) 2010. Ni{: zlatna medaqa (Srbija)

Stefan Mitrovi}

Evropska prvenstva 1997. Seviqa: srebrna medaqa (SRJ) 2001. Budimpe{ta: zlatna medaqa (SRJ) 2003. Kraw: zlatna medaqa (SCG) 2006. Beograd: zlatna medaqa (Srbija) 2008. Malaga: srebrna medaqa (Srbija) Gojko Pijetlovi}

17

18

SPORT

utorak3.avgust2010.

DNEVNIK

PRIPREME KULSKOG HAJDUKA

RASTU APETITI SOMBORACA

Realizacija opet briga

Sabo najavio dobru igru

Fudbaleri Hajduka u Novom Sadu realizuju zavr{nu fazu priprema za narednu superliga{ku sezonu. Baza im je hotel „Park“, a za planirani rad na raspolagawu su im odli~ni tereni u Sportskom centru „Vujadin Bo{kov“ u Veterniku.

- Imamo zaista odli~ne uslove za rad i moramo biti zadovoqni.

Uz svakodnevne treninge odigrali smo i dva kontrolna susreta, a do kraja boravka ovde odigra}emo jo{ jedan susret ~ime }e na{ plan rada u potpunosti biti realizovan - ka`e trener Kuqana Ranko Deli}.

Ono {to jo{ hrabri stru~ni {tab i pristalice Hajduka jeste povoqna slika igra~kog kadra.

Naime, nekolicina igra~a Hajduka se `ali na sitnije povrede koje }e medicinski tim brzo sanirati, a jedino napada~ Rodoqub Marjanovi} ima problema sa listom i ta povreda iziskuje ozbiqniji tretman. Protivnici Hajduka u kontrolnim susretima odigranim u Novom Sadu bili su Banat iz Zrewanina (poraz 0:1) i Novi Sad sa kojim je ostvaren remi (0:0). Iz ova dva rezultata pada u o~i nesporna ~iwenica da }e i u nastupaju}oj sezoni realizacija biti nave}i problem.

- Evidentno je da nam {kripi u realizaciji, ali odre|eni pomak u igri je primetan. Tu, pre svega, mislim na odgovornost i prihvatawe sistema igre - ka`e Deli}.

Kako re{iti pitawe realizacije, pogotovo imaju}i u vidu i

\or|e Mr|anin (sa uzdignutim rukama) opet u Kuli

~iwenicu da je klub napustio mladi reprezentativac Milo{ @ivanovi}?

- Nadamo se da }emo u ova dvatri dana re{iti i to bolno pitawe vo|e navale, da }e nam do}i jedan {pic, ali jo{ ne bih o imenima - potvrdio je trener Deli}.

I dok se ~eka vo|a navale ono {to je izvesno je da je pouzdani {toper \or|e Mr|anin ponovo u hajdu~kom dresu i nema sumwe da }e odbrana sa wim na ~elu biti granitna. Tu je i jo{ jedan biv{i hajduk Aleksandar Petrovi} koji

je proteklih {est meseci igrao u Metalcu iz Gorweg Milanovca, a novi ~lan Hajduka je i mladi Vladimir Kova~evi}, koji je do{ao iz novosadske Vojvodine.

U toku boravka u Novom Sadu fudbaleri Hajduka }e odigrati jo{ jedan kontrolni susret. U sredu }e hajduci na megdan novosadskoj Vojvodini. Iz Novog Sada u Kulu fudbaleri Hajduka }e se vratiti u subotu za kada je i zakazana generalna proba protiv Srema iz Sremske Mitrovice. \. Bojani}

Ekipa AFK-a iz Ade

Foto: M. Mitrovi}

AFK IZ ADE PRED START U VOJVO\ANSKOJ LIGI-ISTOK

Veliki izazov i neizvesnost

Posle trijumfa u Suboti~koj podru~noj ligi u pro{loj sezoni fudbaleri AFK-a iz Ade pripremaju se za start u Vojvo|anskoj ligi-Istok. Zbog pote{ko}a u upsrvi kluba umesto 15.jula pripreme su otpo~ele nedequ dana kasnije, ali trener Mihaq [oti isti~e da su svi igra~i iz seniorskog pogona marqivo prionuli na rad, tako da na treninzima svakodnevno ve`ba preko 20 konkurenata za najboqu postavu, pa veruje da }e ekipa spremno de~ekati debi u pokrajinskom rangu takmi~ewa.

A|ani su do sada odigrali pripremne utakmice protiv Ba~ke Topole (1:1), Vinogradara iz Hajdukova (2:3) i Potisja iz Kawi`e (3:0), do prvog okr{aja za bodove o~ekuje ih jo{ nekoliko utakmica za uigravawe ekipe. U odnosu na pro{lu szeonu do{lo je do promena u igra~kom kadru jer su oti{li su Radosav~evi} i \ere,

nameru za promenu sredine iskazao je i Fekete, a do{li su \or|evi} i Lacko (Potisje, Kawi`a), Peko (Ba~ka, Mol), iz srpskoliga{a Sente vratio se golman Ereg koji je bio na pozajmici. Sa prvotimcima Sente trenira Po~, koji }e se ukoliko ne bude u kombinaciji za najboqu postavu vratiti u Adu. - U pokrajinskom rangu takmi~ewa ~eka nas veliki izazov i neizvesnost, jer ve}inu ekipa iz Banata uop{te ne poznajemo, znamo ekipe sa na{em podru~ja Radni~ki iz Bajmoka, Ba~ku 1901 iz Subotice, Obili} iz Novog Kne`evca i Ba~ku Topolu i znamo da }e nam biti veoma te{ko. Konkurencija je mnogo ja~a nego u podru~nom rangu takmi~wa jer ima dosta ambicioznijih igra~a i klubova, tako da }emo biti biti prezadovoqni ako uspemo da izborimo opstanak - ka`e trener [oti.

A|ane }e u vi{em rangu imati vatreno kr{tewe na gostovawu Star~evu, potom na svom terenu do~ekuju pretedenta za prvom mesto Ba~ku 1901 iz Subotice, tako da }e ve} na startu imati dve te{ke utakmice.

- Ipak, imamo i mi na{e adute, tako da se ne}emo unapred predavati. Potreban bi nam bio jedan iskusan paker na sredini terena, pa smo se uzdali u dolazak A|anina Na|pala koji je prethodnih sezona branio boje Sente, me|uitm, oti{ao je u Ba~ku Topolu, {to nam je veoma `ao. Ipak, {ta je tu je, kada prvenstvo po~ne vide}emo koliko stvarno vredimo. Va`no je da je uprava uz nas, da imamo solidne uslove za rad pa }emo se truditi da ne razo~aramo na{e simpatizere, jer Ada iako ima bogatu fudbalsku pro{lost i rezultate, ve} dugo nije imala tim u pokrajinskom rangu takmi~ewa ka`e [oti.

M. Mitrovi}

Qubiteqi fudbala u Somboru o~ekuju boqu i kvalitetniju sezonu od pro{logodi{we. Debitantsko igrawe i povratak na fudbalsku scenu Srbije, ekipe Radni~kog, zavr{eno je uspe{no zahvaquju}i izuzetno kvalitetnom radu stru~nog {taba Radni~kog i izvla~ewu maksimuma od svih igra~a koji su nastupali u dresu somborskog prvoliga{a.

Sada se izvla~e pouke iz pro{logodi{we sezone uz konstataciju da olaka prodaja bodova na doma}em terenu u Somboru ove sezone mora da se izbegne i da Radni~ki od prvog trenutka pa`qivo, s prepoznatqivom igrom, po~ne da sakupqa bodove koji ni jednog trenutka ne bi doveli ekipu da se bori za opstanak.

Stru~ni {tab na ~elu sa Zoltanom Saboom i wegovim pomo}nicima, Momirom ]iri}em i Du{anom Baji}em po~eo je pripreme koje se odvijaju blizu ~etiri nedeqe i u ~ijem sastavu je bilo i mini faza koja je obavqena na terenima „Vile Kroni}“ a uz put je odigrano i dosta utakmica koje su pokazale mogu}nosti igra~a. Neki su zadr`ani, a neki su potra`ili sre}u u drugoj fudbalskoj sredini.

Na startu pripremnog perioda Radni~ki je odigrao utakmicu s novosadskom Vojvodinom. To je bio jedini poraz Somboraca uz konstataciju da je do 80. minuta

Radni~ki iz Sombora spreman za novu sezonu

rezultat bio 0:0. Nakon toga, pobe|eni su Solunac iz Rastine, 4:1, Tekstilac iz Oxaka 2:1, Sloga (Temerin) 1:0, Ba~ka iz Subotice 2:1 i Ba~ka iz Ba~ke Palanke 3:1.

Ukazana je {ansa svim igra~ima.

Do kraja priprema Somborci }e idigrati me~eve protiv Napretka iz Kru{evca i superliga{a Spartak-Zlatibor vode.

- Ura|enim smo izuzetno zadovoqni. Maksimalno optere}eni treninzi sigurno uti~u da fudbaleri igraju sa „olovnim nogama“.

Me|utim, uo~qivo je da igra~i koji su imali sa stru~nim {tabom, zimus, sli~an trena`ni proces mnogo lak{e podnose ovakav

Oti{li – do{li Dosta promena je izvr{eno u igra~koj strukturi prvoliga{a Radni~kog. Oti{li su Baqak, Keni}, mladi igra~i za koje se jo{ ne zna ta~no gde }e nastaviti karijeru, Paunovi} je oti{ao u Banat iz Zrewanina, Vukovi} u Oxa~ki Tektilac, ]ovin u Kulski Hajduk, Stojisavqevi} i @drwa tako|e su zajedno sa golmanaom ^amparom oti{li iz Sombora, dok su se Mi{an i Milenovi} vratili u mati~ni OFK Beograd, a Stojkovi} u Jagodinu.

U redove Radni~kog do{li su golmani Zogovi} iz Zrewaninskog Banata, Marti} iz kom{ijske Mladosti, Ivanov kao pozajmica iz Jagodine, Tomanovi} i Dubaji} (pozajmice iz In|ije), Lazarevski pozajmica iz OFK Beograda kao i \uli} iz ^SK-Pivare, Pe{i} (Kolubara), Petrovi} (Mladost-Apatin), Mili} i Te{anovi} (Ba~ka Subotica), Kuli} (Ba~ka Topola), [e{lija (Vuji} voda Vaqevo), Danojevi} (Tekstilac-Oxaci). Nekolicina mladih igra~a Radni~kog ustupqeni su prema dogovoru u redove apatinske Mladosti (Stevanovi} i Leskovac), a o~ekuje se i realizacija igrawa za ekipu iz Apatina, Peruni~i}a i Baqka.

U ^OKI I SENTI OD 16. DO 20. AVGUSTA

Devoj~ice u {koli fudbala ^oka i Senta bi}e doma}ini „Zabavne {kole fudbala“ koja }e se odr`ati od 16. do 20. avgusta, a okupi}e 192 devoj~ice uzrasta od 7 do 13 godina.

Treneri koji }e sa devoj~icama sprovoditi program {kole

Sente sa devoj~icama raditi pet dana - ka`e koordinator beogradske kancelarije „Zabavne {kole fudbala „ Ilija Grubor.

Seminar za trenere u Lepenskom viru su uspe{no zavr{ile: Katalin Petrovi}, Ksenija

Treneri savladali obuku za „Zabavnu {kolu fudbala”

DRUGI MEMORIJAL „ZORAN \AKOVI]”

Pobednici kadeti Proletera U sportskoj hali Slana bara u organizaciji FK Proleter odr`an je Drugi memorijalni turnir u malom fudbalu „Zoran \akovi}“. U~estvovali su pioniri i kadeti Crvene zvezde, Proletera i Borca. U kadetskoj konkurenciji prvo mesto osvojili su Slanobarci sa 4 boda. Pobedili su Borca s 2:0 i igrali 0:0 sa Zvezdom. Drugi je Borac, a tre}a Zvezda. Za najboqeg igra~a progla{en je Mihajlovi}

(Borac), najboqi strelac je Zuki} (Proleter), a golman Novakovi}(Borac). Kod pionira Zvezda je bila ubedqivo prva, pobedama 4:1 nad Borcem i 2:1 nad Proleterom. Drugi je Proleter, a tre}i Borac.

Najboqi igra~ je Vasiqev (C. zvezda), Plavc iz Proletera i Petrovi} iz Zvezde podelili su nagradu za najboqeg strelca, a Ki{ iz Proletera je najboqi golman.

D. Ivani}

fudbala u dve susedne potiske varo{ice, poha|ali su seminar od 29. jula do 1. avgusta u Lepenskom viru.

- Zabavna {kola fudbala u ^oki i Senti ove godine bi}e jedina koja }e se organizovati za devoj~ice, pa su polaznice seminara za trenere pro{le obuku po ful-konceptu . Ukqu~ene su devojke sportistkiwe, u~iteqice i vaspita~ice koje }e na fudbalskim terenima ^oke i

Foto: M. Mitrovi}

Dra`i}, Senka Mi{kovi}, Zorana Mijatov, Nevena Ninkovi}, Milana Bulatovi}, Katalin Seke, Sowa ^orba, Milena Paukovi}, Kristina Vida~ i Novka Simi}, a sa wima su bili i lideri {kole iz ^oke, Sa{a Dulka i Oto Piri.

Polaznice su istakle da }e im ovaj seminar ostati u trajnom se}awu jer su pored stru~nog znawa stekle nova iskustva i prijateqstva.

M. Mitrovi}

na~in priprema dok se novajlije polako prilago|avaju. Tokom priprema imali smo dva peha, povrede Mili}a i Leskovca. Postigli smo uz solidnu igru dobre rezultate.

Igra~i su u pojedinim fazama bili optere}eni `estokim tempom priprema, me|utim, dobro su to savladali i pokazali da Radni~ki ima perspektivu i igru koja ne bi trebalo da dovede na{ tim u borbu za goli prvoliga{ki `ivot, ve} naprotiv, trebalo bi da da {ansu da u opu{tenijoj varijati pru`imo lepu igru i to sve zaokru`imo dobrim bodovnim saldom. Osnovni ciq nam je da stvorimo mladu ekipu i da igra~i u slede}em periodu daju ton na{oj igri – ka`e Zoltan Sabo.

Somborci su akcenat stavili na igra~e iz svoje regije.

- Nastojali smo da okupimo igra~e iz ove regije koji igraju u drugim sredinama. @elimo da se vrate u Sombor i tako krenemo u daqu afirmaciju Fudbalskog kluba Radni~ki. Uprkos tome {to se nekome ~ini da ima dosta igra~a sa strane, ~iwenica je da je vi{e od polovine igra~a iz Sombora i okoline. Efekat priprema }e se videti na terenu u prvenstvu i suvi{no je, uprkos izra`enom optimizmu, govoriti o tome. Nadam se da }emo jesen zapo~eti dobrom igrom i da }e one biti adekvatno bodovno nagra|ene –ka`e Zoltan Sabo, {efa stru~nog {taba Radni~kog.

M. Jovi}evi}

Kinez kupuje Liverpul Kineski biznismen Keni Huang ponudio je da otkupi dug engleskog fudbalskog prvoliga{a Liverpula od 374 miliona dolara i time preuzme kiontrolu nad akcijama kluba od sada{wih vlasnika Toma Hiksa i Xorxa Xileta.

Huang je u pregovorima sa „Rojal“ bankom iz [kotske oko otkupa klupskog duga.

Sada{wi suvlasnici Liverpula koji su kupili klub pre tri godine za 431 milion dolara, bili su prinu|eni da pre tri godine objave da su akcije Liverpula na prodaji.

Klub je pro{le godine imao gubitak od 23,5 miliona dolara, ali ameri~ki vlasnici ne odstupaju od zacrtane cene akcija kluba koja iznosi 948 miliona dolara. Hiks i Xilet su ranije planirali da izgrade novi stadion kapaciteta 60.000 mesta, ali je izgradwa zaustavqena avgusta 2008. godine zbog globalne ekonomske krize.

\ur|in odustao Uprava FK \ur|in Boban taksi odlu~ila je da se klub ne takmi~i u Podru~noj ligi zbog nedostatka finansija.

- Na vreme smo obavestili FS podru~ja Subotice i Gradske lige, a \ur|in }e i daqe igrati u Gradskoj ligi i nastoja}e da osvaji ponovo prvo mesto - ka`e direktor kluba Nedeqko Horvat.

S. St.

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak3.avgust2010.

19

U JEDANAEST ME^EVA VOJVODINA NIJE PRIMILA GOL

Prvenstvo daje ta~an odgovor Ni posle jedanaestog me~a ovog leta odbrana FK Vojvodina nije kapitulirala. Jedan tim u subotu je pobedio Kru{evqawe 1:0, a dan kasnije je druga postava istim rezultatom savladala Dowi Srem u Pe}incima.

Ne mo`e se prevideti ~iwenica da mre`a Vojvodine miruje 990 minuta, bez obzira na imena rivala. Prema nekima oni nisu pravo merilo vrednosti nove Vo{ine ekipe, ali tako ne smatra {ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi}.

- Najva`nije je da sve zamisli sporovodimo u delo, da pripreme dobro teku i da ravnopravno raspore|ujemo optere}ewe igra~a.

Ne optere}ujemo se tom ~iwenicom da nismo primili gol. Va`nije je da iz utakmice u utakmicu izgledamo sve boqe i da pove}avamo delove igre u kojima delujemo onako kako `elimo da izgledamo na terenu.

Jasno je da je Vojvodina do{la u sticaiju da ima dva prakti~no izbalansirana tima i da u predstoje}oj sezoni Milinkovi} ne bi trebalo da ima brigu kada zbog kartona ili povrede ne bude mogao da ra~una na nekog pojedinca, jer }e prakti~no odmah mo}i da adekvatno reaguje.

Podse}amo, u prethodnih 11 me~eva Vojvodina je postigla ovog leta slede}e rezulatet: Borac, BL 0:0, Solunac, Rastina 1:0

Dowi Srem – Vojvodina 0:1 (0:1)

PE]INCI: Igrali{te “Suva~a”, gledalaca 1200, sudija: Pantovi} (Ruma). @uti karton: Trajkovi} (Vojvodina).

DOWI SREM: Varga, Risti}, Prqevi}, Laki}-Pe{i}, Radi{i}, Antunov, Bukorac, Markovi}, To{i}, Jovanovi}, Galin. Igrali su jo{: Pavi}evi}, Mrkaji}, \uriki}, Srem~evi}, Mirkovi}, Berowa, ]iri}, Filipovi}.

VOJVODINA: Drini}, Smiqani}, Nenadi}, Mito{evi}, Trajkovi}, M. Novakovi}, Stevanovi}, Tumbasevi}, Mr|a, \urovski, Katai. Igrali su jo{: Pajovi}, B. Novakovi}, Mudrinski, Stjepanovi}.

Gol odluke postigao je Goran Smiqani} iz jedanaesterca, posle sjajnog prodora Slavena Stjepanovi}a koji je oboren u {esnaestercu doma}ih.

Goran Smiqani}

(Ili}), Hajduk, Kula 2:0 (Mereba{vili, Katai) i Radni~ki, Sombor 3:0 (Katai, Jao 2), Radnik iz Bijeqine po 2:0 (Abubakar, Tumbasevi}), Bar 1:0 (Jao), Mladost iz Lu~ana 2:0 (Mereba{vi-

li, Mito{evi}), BASK 0:0, Zeta 2:0 (Katai, Medojevi}), Napredak 1:0 (Abubakar), Dowi Srem 1:0 (Smiqani}).

Sutra }e Vojvodina imati novu proveru. U FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku od 17.30 sati do~eka}e kulski Hajduk koji se nalazi na pripremama u Novom Sadu.

S. S. – M. R.

BIV[I IGRA^ VOJVODINE VRATIO SE U TURSKU

Stepanov poja~ao Bursu

Milan Stepanov

Srpski fudbaler Milan Stepanov pre{ao je u redove turskog {ampiona Burse. On je u novom klubu predstavqen kao veliko poja~awe, a sti`e iz Porta u kojem nije uspeo da se doka`e. Stepanov je karijeru po~eo u novosadskoj Vojvodini, a posle toga imao je nekoliko neuspe{nih epizoda u Evropi. Pro{le sezone bio je na pozajmici u {panskoj Malagi. On ima iskustva igrawa u Turskoj po{to je pre dve sezone nosio dres Trabzona. Tako|e, u Bursi }e imati nekada{weg saigra~a iz reprezentacije Srbije, Ivana Ergi}a.

- Drago mi je {to sam do{ao u Bursu. Klub je u konkurenciji Galatasaraja i Fenerbah~ea uspeo da osvoji titulu pokazav{i time velike ambicije. Iz ovog tima poznajem Ivana Ergi}a sa kojim sa bio u reprezentaciji, kao i Mustafu Ke~elija i Huseina ^im{ira, koji su mi bili saigra~i u Trabzonu - rekao je Stepanov.

Bursa }e ove sezone prvi put u klupskoj istoriji u~estvovati u Ligi {ampiona.

INSTITUT ZA FUDBALSKU ISTORIJU I STATISTIKU

Skok Partizana, pad Zvezde Prema najnovijoj listi Instituta za fudbalsku istoriju i statistiku (IFFHS), Partizan zauzima 60. poziciju, dok je Crvena zvezda 170. Partizan je napredovao ~ak za 13 pozicija i sada ima ukupno 150 bodova, dok je Crvena zvezda pala za ~ak 68 mesta i sada sa 92 boda deli mesto sa brazilskim Gremiom.

Velike skokove napravili su srpski klubovi Spartak i OFK Beograd. Suboti~ani su sada na 301. mestu, dok su romanti~ari 313. klub sveta. Spartak je napravio skok od ~ak 412 pozicija i trenutno ima 71 bod, koliko ima i rival suboti~ana Dwepar, dok je OFK Beograd napredova za 320 mesta, ima dva boda mawe od Suboti~ana.

IFFHS lista najboqih fudbalskih klubova, drugi avgust: 1-2. (1-2. ) Inter (Italija) 297,0 bodova, 1-2. (1-2. ) Barselona ([panija) 297,0, 3. (3.) Ba-

jern (Nema~ka) 257,0, 4-6. (6.)

Verder (Nema~ka) 236,0, 4-6.

(5.) Roma (Italija) 236,0, 4-6.

(6.) ^elsi (Engleska) 236,0, 7.

(9.) Atletiko Madrid ([panija) 231,0, 8. (10.) Lion (Francuska) 230,0, 9. (6.) Fulam (Engleska) 224,0, 10. (12.) Man~ester Junajted (Engleska) 217,0, 60-61.

(73.) Partizan (Srbija) 150,0, 60-61. (62.) Klub Alijanca Lima (Peru) 150,0, 170-171. (102.) Crvena zvezda (Srbija) 92,0, 170171. (123.) Gremio (Brazil) 92,0, 301-304. (328.) Dwepar (Ukrajina) 71,0, 301-304. (713.)

Spartak Zlatibor voda (Srbija) 71,0, 301-304. (820.) Zriwski Mostar (BiH) 71,0, 301-304.

(126.) NAC Breda (Holandija) 71,0, 313-315. (306.) Saprisa San Huan (Kostarika) 69,0, 313-315.

(306.)

Melburn Viktori (Australija) 69,0, 313-315.

(633.) OFK Beograd (Srbija) 69,0.

Jovanovi} umereni optimista Srpski reprezentativac Milan Jovanovi} priznao je da }e mu biti jako te{ko da izbori mesto u prvom timu Liverpula! Laneta o~ekuje te{ka borba za mesto u napadu sa Fernando Toresom, Dirkom Kajtom i Davidom Ngogom, ali se 29godi{wi reprezentativac Srbije nada da }e biti starter na otvarawu Premijer lige protiv Arsenala.

- Bi}e te{ko za mene da izborim mesto u po~etnih 11, posebno kad se vrate Kajt i Tores, ali da}u sve od sebe i vide}emo {ta }e od svega biti - izjavio je Jovanovi}, nakon poraza od Borusije iz Menhegladbaha (1:0) u pripremnoj utakmici.

- Trenutno u~im takti~ki sistem novog menaxera Hoxsona, koji je veliki stru~wak. Uvek misli pozitivno, u wegovom sistemu ima mnogo discipline, taktike i borbenog duha.

Argentina jo{ tra`i selektora Fudbalski savez Argentine jo{ uvek je u potrazi za novim selektorom posle odlaska sa funkcije Dijega Maradone, potvrdio je menaxer reprezentacije Karlos Biqardo.

- Jo{ uvek nismo uspeli da anga`ujemo Maradoninog naslednika. Imamo listu kandidata sa kojima pregovaramo predsednik Hulio Grondona i ja. Narednih dana stvari }e biti mnogo jasnije - poru~io je Biqardo.

Dijego Maradona je prekinuo rad u selekciji Argentine nakon {to mu je uru~en otkaz pre desetak dana. Legendarni fudbaler se tada obru{io na Grondonu i Biqarda rekav{i da su ga slagali i izdali. Podsetimo, Argentina je eliminisana u ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi katastrofalnim porazom od Nema~ke (0:4).

DELIJE BRINU SLOVAKE: Revan{ utakmica tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope izme|u fudbalera Slovana i Crvene zvezde, koja bi trebalo da se odigra u ~etvrtak u Bratislavi, pod velikim je znakom pitawa! U nedequ je odr`an sastanak ~elnika Slovana sa predstavnicima policije i gradske uprave jer stadion „Pasienki“ ne ispuwava sve bezbednosne uslove za odigravawe me~a po UEFA standardima. Predstavnici grada Bratislave i policije ~ine sve kako bi do ~etvrtka uspeli da omogu}e odigravawe me~a, ina~e, prema informacijama slova~kih medija, ne}e biti odigran!

- Dobili smo listu zahteva od UEFA kada je u pitawu bezbednost gledalaca, i oni moraju da budu ispuweni do utorka. Tada }e biti finalna kontrola stadiona od strane inspekcije UEFA. Nadamo se pozitivnom ishodu - rekao je tehni~ki direktor Slovana Zden Roman.

Slova~ki mediji isti~u da posebnu brigu predstavqaju navija~i Crvene zvezde, koji imaju negativnu reputaciju u Evropi, a jo{ uvek su im sve`a se}awa na incidente koje su pristalice crveno-belih pravili pro{le godine u Pragu.

Upravo iz tog razloga UEFA je poo{trila zahteve ba{ za ovaj duel.

Lazeti} se vra}a?

Doskora{wi kapiten fudbalera Crvene zvezde Nikola Lazeti} mogao bi da se vrati u tim iz Qutice Bogdana ukoliko sportski direktor Ivan Axi} napusti klub. Lazeti} i Axi} su se letos rastali uz medijska prepucavawa, a prema nezvani~nim informacijama postoje qudi u klubu koji su nezadovoqni zbog toga {to je Axi} dozvolio da Lazeti} ode.

Ukoliko Crvena zvezda bude eliminisana ve} na startu

kvalifikacija za Ligu Evrope, Axi} }e najverovatnije biti smewen {to bi otvorilo vrata eventualnom povratku Lazeti}a u tim. Doskora{wi kapiten crveno-belih je i daqe bez kluba, {to dodatno olak{ava mogu}nost povratka.

Zvezda je pora`ena u prvom me~u tre}e runde kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Slovana (1:2), a revan{ je u ~etvrtak u Bratislavi.

Nikola Lazeti}

Ayi} ne da ostavku!

Sportski direktor fudalskog kluba Crvena zvezda Ivan Axi}, izjavio je da nema nameru da podnese ostavku i da }e ostati na ~elu stru~nog {taba tima iz Qutice Bogdana, prenose beogradski mediji.

- ^ujem lo{e komentare na moj i Dostani}ev ra~un, ali ne ose}am da mi je uzdrmana foteqa, kako neki ka`u. Ne pada mi na pamet da dam ostavku i napustim Zvezdu, tek tako.

Trenera crveno-belih Ratka Dostani}a, navija~i su optu`ili za neuspeh na me~u kvalifikacija za LE protiv Slovana, a Axi} isti~e da }e ostati

uz Ratka i ako se dogodi da revan{ utakmica u Bratislavi ne zavr{i pozitivnim rezultatom po Beogra|ane.

- Ratko je trener Zvezde i logi~no je da ga branim kao takvog. Wemu nije niko pretio otkazom kao {to se pri~a. Ne mo`e tako lako da se unese nemir u na{ klub. Samozvani zvezda{i ne}e uspeti da me oteraju i naprave pometwu u timu - zakqu~io je Axi}.

Revan{ utakmica tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope izme|u fudbalera Slovana i Crvene zvezde odigra}e se u ~etvrtak u Bratislavi.

NOVOSA\ANI DO PETKA NA MINI PRIPREMAMA U ADI

Govedarica sklapa mozaik Fudbaleri Novog Sada uspe{no su obavili prvi deo priprema za predstoje}u sezonu u Prvoj ligi Srbije, a narednih pet dana boravi}e u sportskom centru „Ada“ u Adi, kako bi se u fini{u priprema {to boqe spremili za nove izazove. Izabranici trenera Zorana Govedarice, maksimalno ozbiqno su odradili bazi~ne pripreme, a prema dosada{wim igrama u pripremnom periodu, fizi~ka sprema bi}e najja~i adut mladog sastava sa Detelinare.

Do po~etka prvenstva i susreta prvog kola protiv Radni~kog 1923 u Kragujevcu ostalo je desetak dana, a stru~ni {tab kanarinaca pomno prati sve igra~e. @uto - plavi su do sada odigali sedam kontrolnih utakmica, zabele`ili {est pobeda, a u susretu sa superliga{em Hajdukom iz Kule, Bogunovi} i drugovi su remizirali 0:0.

Ekspedicija Novosa|ana od ju~e je na mini priprema u Adi, gde }e odigrati dve kontrolne utakmice, a stru~ni {tab Govedarica - Todi} na put je poveo 23 fudbalera. Me|u igra~ima koji su otputovali u Adu, nalazi se i dvojac koji je zadovoqio na susretu protiv Kuqana, Nemawa Simeunovi} biv{i igra~ Budu}nosti iz Vaqeva i Nikola Matijevi} iz zrewaninskog Banata. Kako sada trenutno stoje stvari Sa{a Bogunovi} gotovo sigurno osta}e i naredne sezone ~lan prvoliga{a sa Detelinare. Uprava Novosa|ana dala je odre{ene ruke Marku Nikitovi}u, Neboj{a Kova~evi} bi}e poslat na kaqewe, Sr|an \or|evi} je pozajmqen Indeksu, a pregovori sa Milanom Raki}em su jo{ u toku.

Prelazni rok jo{ uvek nije gotov, ali kako sada stvari sto-

U Adi 23 igra~a Trener Novosa|ana Zoran Govedarica na pripreme u Adu poveo je 23 fudbalera: Milo{a Vesi}a i Vladimira Jovanovi}a (golmani), Vladu Stankovi}a, Milo{a Josimova, Dragana Kav~i}a, Aleksandra Jovanovi}a, Nemawu Simeunovi}a, Aleksandra Bajata, Nikolu Matijevi}a, Damira ^ekovi}a, Sa{u Bogunovi}a, Mihajila Popovi}a, Nemawu Vu~i}a, Marka \orovi}a, Neboj{u \uki}a, Marka Ze~evi}a, Filipa Baji}a, Du{ana Miji}a, Slobodana Jakovqevi}a, Neboj{u Kova~evi}a, Strahiwu Ogwenovi}a, Milorada Balabanovi}a i Pavla Torbicu.

Sa{a Bogunovi} (`uti dres) Foto: A. Erski

je mala je {ansa da }e neko zvu~nije ime poja~ati redove Novosa|ana, tako da su se trener Govedarica i wegovi saradnici fokusirali na igra~e koji imaju i polako se nazire kostur tima, koji }e naredne sezone voditi prvoliga{ke bitke na terenima {irom Srbije.

Ekspedicija Novog Sada u petak se vra}a iz Ade, a ve} dan kasnije u subotu o~ekuje ih generalka protiv ^SK Pivare u ^elarevu, a rezervisti }e u nedequ od 17.30 odigrati susret protiv Mladosti u Ba~kom Petrovcu.

I. Grubor

20

SPORT

utorak3.avgust2010.

DNEVNIK

SVETSKO PRVENSTVO U NEMA^KOJ

ME\UNARODNO PRVENSTVO VOJVODINE

Juniorke desete

Krjavkin i Popovi} {ampioni

Katarina Biser~i}

ATP LISTA

Tipsarevi} napredovao

@enska juniorska reprezentacija Srbije osvojila je deseto mesto u ga|awu vazdu{nom pu{kom sa 1.174 kruga (Biser~i} 394, Todorovi} 389, Bogatinovski 391) u konkurenciji 31 ekipe! Zlato su osvojile juniorke Koreje, srebro je pripalo Austrijankama, a bronza Tajlan|ankama.

Najboqi pojedina~ni plasman, 23. mesto, zabele`ila je Ni{lijka Katarina Biser~i} sa 394 kruga, Ta{ana Bogatinovski je 51. sa 391 krugom, dok je Dragana Todorovi} 82. u konkurenciji 126 juniorki sa 389 krugova. Zlatnu medaqu osvjila je Manakit Man~ulika (Tajland) sa 397 krugova, srebro je pripalo Eugeong Bae (Koreja) sa istim rezultatom ali lo{ijim odnosom centara (34:31), dok je bronzu osvojila Lije Dong (Kina) sa 396 krugova.

U ga|awu MK pu{kom 60 metaka le`e}i za seniore u kvalifikacijama je u~estvovao samo Stevan Pletikosi} i zabele`io rezultat dva kruga boqi nego u eliminacijama - 594 kruga, {to mu je bilo dovoqno za 42. mesto. U veoma uzbudqivom finalu titulu je odbranio Sergej Martinov (Belorusija), drugi je Francuz Valerijan Suveplan, dok je bronza pripala Amerikancu Metju Emonsu.

Juniori su tako}e ga|ali MK pu{kom 60 le`e}i za pojedna~ne medaqe. Marko @ivi~ je zauzeo 34. mesto sa 590 krugova, dok je Borislav Maziwanin bio 59. sa 586 krugova.

Dana{wi program: vazdu{ni pi{toq seniori (Grgi}, Mikec, Zlati}), ga|awe glinenih golubova, trap, seniori i juniori (Mamuzi} i Smiqani}), eliminacije MK pu{kom trostav 3 puta 40 metaka (ra~una se za ekipno) Mirosavqev, Pletikosi} i Markovi} i juniori ^otra, @ivi} i Maziwanin.

U Novom Sadu je zavr{eno me|unarodno otvoreno prvenstvo Vojvodine u {ahu pobedom glavnog favorita Dmitrija Krjavkina (Rusija). Me|utim, prvakom Vojvodine za ovu godinu progla{en je najboqe plasirani doma}i igra~ velemajstor Du{an Popovi}, koji se posle jednogodi{weg odsustvovawa uspe{no vratio {ahu. ^etri najboqe plasirana igra~a na turniru sa srpske rejting liste: Du{an Popovi}, Sini{a Dra`i}, Goran N. Todorovi} i Sini{a [ari} igra}e dodatni dvokru`ni plej-of (2. septembra) po pravilima za ubrzani {ah (Berger sistem) za dva mesta koja vode na {ampionat Srbije za narednu godinu.

Va`niji rezultati 9. kola: Krjakvin - N. Nestorovi} 1:0, Leskur - Dra`i} remi, Petakov - Du{an Popovi} 0:1, M. Markovi} - [ari} remi, Novoselski - G.N. Todorovi} 0:1, Bodiroga - Sekuli} 1:0, Radlova~ki - L. Markovi} remi, Mrkowi} Mihi} remi, \urovi} - Andrejevi} remi, Stojkovi} - Dabo-Perani} 1:0, Jovi} - Marjanovi} 1:0, Sr|anov - Pe~urica 1:0, Ujhazi - Tomilova 0:1, Li~ina - Ilij} 1:0, Zowi} - Rogac 0:1, In|i} - D. Kova~evi} remi, Paro{ki - Tan~ik remi, S. Popovi} - Peovi} remi, Strebkovs - Joki} 1:0, S. ^abarkapa - Terzi} 1:0, Be{lin - Braji} 0:1, itd.

Kona~an plasman posle: 1. Krjakvin 7,5, 2-4.

Du{an Popovi}, Dra`i}, G.N. Todorovi} 7, 5-10. [ari}, M. Markovi}, Leskur, Bodiroga, Jovi}, Stojkovi} 6,5, 11-24. Nestorovi}, Sekuli}, An-

Dmitrij Krjavkin i Du{an Popovi}

drejevi}, Novoselski, Mrkowi}, \urovi}, Radlova~ki, Mihi}, Tomilova, L. Markovi}, Petakov, Roga~, Sr|anov, Li~ina 6, 25-39. Cvetanovi}, Tan~ik, Marjanovi}, S. ^abarkapa, A. In|i}, Grkovi}, S. Popovi}, Pe~urica, Dabo-Perani}, Braji}, Dimitrijevi}, Paro{ki, Strebkovs, D. Kova~evi}, Milovan Ratkovi} 5,5, itd.

B. D.

PRIZNAWE NA[EM IGRA^U NA KRAJU JUNIORSKOG EP

Sila|i u idealnoj petorci

Srpski teniser Janko Tipsarevi} napredovao je pet mesta na najnovijoj ATP listi tako da je sada na 41. poziciji najboqih svetskih igra~a. Sa druge strane, Viktor Troicki je pao za jednu poziciju i trenutno je 50. Novak \okovi} je i daqe drugi teniser planete, iza [panca Rafaela Nadala, a ispred [vajcarca Roxera Federera.

Lista: 1. Rafael Nadal ([panija) 10.745 bodova, 2. Novak \okovi} (Srbija) 6.905, 3. Roxer Federer ([vajcarska) 6.795, 4. Endi Mari (V. Britanija) 5.305, 5. Robin Soderling ([vedska) 4.835, 6.

Nikolaj Davidenko (Rusija) 4.285, 7. Huan Martin Del Potro (Argentina) 4.270, 8. Tomas Berdih (^e{ka) 3.780, 9. Endi Rodik (SAD) 3.490, 10. Fernando Verdasko ([panija) 3.475... 41. Janko Tipsarevi} (Srbija) 1.010... 50.

Viktor Troicki (Srbija) 910...

VTA LISTA

Anin skok na 60. mesto Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} nalazi se i daqe na drugom mestu na VTA listi. Ispred we je Serena Vilijams, a iza Karolina Vozwacki, koja je na tr}oj poziciji pretekla Venus Vilijams. Druga najboqa srpska igra~ica Ana Ivanovi} napredovala je za tri mesta pa je sada 60. na planeti.

Lista: 1. Serena Vilijams (SAD) 8.355, 2. Jelena Jankovi} (Srbija) 5.900, 3. Karolina Voznijacki (Danska) 5.555, 4. Venus Vilijams (SAD) 5.287, 5. Samanta Stosur (Australija) 4.890, 6. Elena Dementijeva (Rusija) 4.590, 7.

Kim Klajsters (Belgija) 4.510, 8.

Fran~eska Skijavone (Italija) 4.285, 9. Vera Zvonareva (Rusija) 3.965, 10. Agne{ka Radvanska (Poqska) 3.870... 60. Ana Ivanovi} (Srbija) 1.096... 98. Bojana Jovanovski (Srbija) 696...

DANAS NA TK ELIT PO^IWE FJU^ERS-GOREWE OPEN

Ulaz besplatan

Na terenima Teniskog kluba Elit, na novosadskom Novom nasequ, danas po~iwe teniski fju~ers turnir (10.000 dolara)- Gorewe open. Kvalifikacije su po~ele u subotu i u wima su u~estvovala 64 tenisera, dok }e kostur glavnog doga|aja ~initi 32 igra~a.

Generalni sponzori takmi~ewa su Gorewe i Agrobanka, a ulaz za gledaoce u komplekc Teniskog centra Elit bi}e besplatan. Svakog dana takmi~ewa po~iwu od 10 ~asova, a turnir se igra i u konkurenciji parova.

A. P.

Idealna petorka EP (Nikola Sila|i je prvi s desna)

Juniorska ko{arka{ka reprezentacija Srbije nije uspela da osvoji medaqu na upravo zavr{enom Evropskom prvenstvu u Litvaniji. Najpre su izabranici selektora Vladimira Jovanovi}a neshvatqivo, nesre}no, pa i nepravedno pora`eni od Litavnije u polufinalu, a onda su, emotivno ispra`weni, do`iveli

Armani bi Ercega Armani xins je zainteresovan za potencijalnog reprezentativca Srbije Zorana Ercega i uveliko se kod Olimpijakosa raspituje za wegov status, tvrdi milanska La Prealpina.Nekada{wi {ampion Evrope izgleda je odustao od anga`ovawa Oleksija Pe~erova i uveliko tra`i poja~awe na poziciji krilnog centra. Erceg ima jo{ tri godine do isteka ugovora s Olimpijakosom i ne zna se jo{ da li je u planovima novog trenera Pirejaca Du{ana Ivkovi}a.

Navodno, u igri je mogu}nost da Zoran Erceg bude pozajmqen Armani xinsu, kao {to je pro{le sezone poslat u Panionios gde je igrao odli~no i prose~no bele`io 14,7 poena i 4,6 skokova po me~u.

ubedqiv poraz od Letonije u utakmici za tre}e mesto i bronzanu medaqu (49:75).

Ipak, Nikola Sila|i, krilni centar , zaslu`io je priznawe, po{to ga je `iri izabrao u najboqu petorku [ampionata. Ovaj 205 cm visoki 18.godi{wak imao je u~inak od 8,4 poena i 6,4 skokova i na{ao se u odabranom dru{tvu. Zajedno s mladim Novo-

sa|aninom, ina~e sada igra~em FMP-a iz @eleznika poniklom u novosadskom Danubiusu, idealnu petroku ~ine i Jonas Valan~ijunas i Deividas Pukis (Litvanija), Dmitrij Kuqagin (Rusija) i Davis Berrtans (Letonija).

Za najboqeg igra~a progla{en je Litvanac Valan~ijunas. On je na [ampionatu prose~no bele`io 19,4 poena i

imao 13,4 skokova, uz neverovatnu preciznost u {utu za dva poena koja je iznosila ~itavih 70 procenata. U finalnom susretu s Rusijom, odigranom pred rekordnih 13.000 gledalaca u Simens areni u Viqnusu, Valan~ijunas je predvodio svoj dr`avni tim ka zlatnoj medaqi, postigav{i 31 poen i zabele`iv{i ~ak 18 skokova.

A. P.

Brukali se Nemci i Kana|ani Jo{ 25 dana je ostalo do po~etka Svetskog prvenstva u Turskoj, a Nemci i Kana|ani bi morali da se zabrinu. Panceri zato {to su pora`eni od Holandije na pripremnom turniru u Lajdenu (60:58), a zemqaci Stiva Ne{a zato {to su te{kom mukom ubacili 38 poena protiv [panije na turniru u Las Palmasu.

Holan|ani se spremaju za takmi~ewe u B Evropskoj diviziji, ali protiv Nemaca su uspeli da nadoknade -10 poena iz prvih 10 minuta i u neizvesnom fini{u stignu do velike pobede. Selektor Nema~ke Dirk Bauerman

pravdao se posle me~a da je poraz posledica wegove `eqe da razigra mla|e ko{arka{e. O~igledno je da panceri bez Dirka Novickog nisu ni prose~na ekipa. Holan|ane je predvodio centar Huventuda Henk Norel sa 17 poena i 10 skokova, na drugoj strani zet Svetislava Pe{i}a - Jan Hendrik Jagla imao je 8 poena i 9 skokova.

O me~u na Kanarskim ostrvima rezultat sve govori: [panija - Kanada 84:38. Kana|ani su u oba poluvremena ubacili po 19 poena, a dvoboj sa [pancima o~ekuje ih i u D grupi predstoje}eg Svetskog prvenstva.

TURNIR U KOTORU

Juniori ~etvrti Vaterpolo reprezentacija Srbije do 17 godina zauzela je ~etvrto mesto na turniru u Kotoru. Srbija je u polufinalu pora`ena od Italije rezultatom 4:3, a u borbi za tre}e mesto neuspe{na je bila i protiv Hrvatske, koja je slavila sa 10:7. U borbi za prvo mesto Italija je pobedila Gr~ku posle produ`etaka 10:9 (8:8). Plasman: 1. Italija, 2. Gr~ka, 3. Hrvatska, 4.

Srbija, 5. Ma|arska, 6. Crna Gora.

G. M.

ZA JUNIORSKO PRVENSTVO SVETA

Gaji~i} odredio voza~e Selektor juniorske reprezentacije Srbije Sa{a Gaji~i} odredio je dva voza~a za [ampionat sveta u drumskoj vo`wi u mestu Ofida u Italiji, oko 80 kilometra ju`no od Ankone. Stratova}e Aleksa Veli~kovi} i Uro{ Jovanovi}, obojica iz aran|elova~ke [umadije.

- Aleksa Veli~kovi} je sa jo{ troje srpskih reprezentativaca na Bledu na pripremama za prve Letwe olimpiojske igre mladih u Singapuru, dok je Uro{ Jovanovi} u Turskoj i odli~no vozi i nosi `utu majicu na trci u Trabzonu – ka`e Gaji~i}. – Na pripremama su jo{ i Lazar Jovanovi} iz ~a~anskog Borca, Filip Pavlovi} iz Partizana i mlada takmi~arka BK Novi Sad Jovana Crnogorac. Sa nama je i trener BK Novi Sad Nemawa Vajs, koji je radio sa takmi~arima i na stazi za be – em iks i planinski biciklizam jer su te dve discipline na programu, uz drumsku trku i hronometar u Singapuru.

Lazar Jovanovi}, Pavlovi} i Veli~kovi} su vozili na jakoj trci u Italiji u blizini Treviza i Gaji~i} je veoma zadovoqan: - U veoma brzoj trci sa prosekom od skoro 45 km na ~as, na stazi od 118 km, Lazar Jovanovi} je zauzeo oko 20. mesta u sprintu velike grupe. Aleksa Veli~kovi}, koji nije sprinter, je dosta radio, pratio je i kontrolisao svaki beg, ali ostale ekipe nisu dozvolile da se napravi ve}a razlika od 30 - tak sekundi - saop{tio je Gaji~i}.

RANG LISTA UCI

Srbija 23, @olt Der 109.

Srbija zauzima 23. mesto na rang listi Me|unarodne biciklisti~ke unije (UCI) za Evropa tur sa 296 bodova. Rangirano je 38 zemaqa. Vodi Italija sa 2.886 poena ispred Francuske sa 2.166 i [panije sa 1.868 bodova. Pozicija na rang listi odre|uje i broj voza~a koji mogu da u~estvuju na [ampionatu sveta u Melburnu (od 29. septembra do 3. oktobra) u kategoriji elita. Zemqa koja bude me|u 16 nacija na rang listi 15. avgusta (ne ra~unaju se zemqe koje imaju i plasman na svetskoj rang listi na osnovu bodova pro tur ekipa) ima}e prvo da prijavi voza~e i to: nacija u plasmanu od 1. do 7. mesta prijavquje devet biciklista ({estorica mogu da voze), a zemqa plasirana od 8. do 16. mesta prijavquje petoricu (trojica mogu da voze). Ukoliko se ne ostvari plasman po ovom kriterijumu, svaka zemqa koja bude 15. avgusta imala biciklistu me|u 200 na pojedina~noj rang listi Evropa tura mo`e

da prijavi dvojicu voza~a, ali samo jedan }e voziti.

Za voza~e do 23 godine, uslov je da Srbija 15. avgusta bude me|u 26 nacija. Ukoliko je plasirana od 1. do 15. mesta ima}e pravo na deset biciklista (petorica mogu da startuju), ako je bodovana od 16. do 20. mesta mo`e da prijavi osmoricu (~etvorica startuju), a ako je rangirana od 21. do 26. mesta prijavquje {estoricu, ali samo trojica startuju.

Prema trenutnoj situaciju, Srbija ima uslov da po{aqe voza~e u obe kategorije. Da li }e neko putovati u Melburn zavisi}e samo od toga da li }e u kasi BSS biti novca. U rangirawu profesionalnih timova, odli~nu poziciju, 40. mesto, dr`i Partizan Srbija sa 257 bodova ^ak 108 profesionalnih i kontinentalnih ekipa je na rang listi!

U pojedina~noj konkurenciji, sjajno 109. mesto zauzima @olt Der sa 88 bodova, a na 118. mestu je Esad Hasanovi} .Plasman ostalih srpskih biciklista je iza 350. mesta.

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak3.avgust2010.

21

SUSRETI: BO[KO RUDI], BIV[I RUKOMETA[ JUGOVI]A

Trenerski poziv kao sudbina

Adington i Ke{ Hemering ulaze u ciq

KASA^KE TRKE U SUBOTICI

Novi rekord Adingtona i Muki}a Kowi~ki klub Ba~ka iz Subotice uspe{no je organizovao najkvalitetnije trke u sezonu, tradicionalu Du`ijancu koja obele`ava zavr{etak `etela~kih poslova. Publika je u`ivala u devet trka najbr`ih kasa~a iz Srbije i Slovenije.

U doma}oj trci Du`ijance vi|en je rekordan broj odustajawa i diskvalifikacije, pa su samo dva grla ostala u kombinaciji za kona~an plasman. Living Lajn je u oba tr~awa bio br`i od Trokadera, a zanimqivo je da su oba grla osvajala triple krune u kasa~kom derbiju, 2008. i 2009. godine.

Internacionalna Du`ijanca donela je najve}e uzbu|ewe, jer su kasa~i iz Srbije imali konkurenciju grla iz Slovenije. U prvoj trci su najavqeni sjajni rezultati. Najbr`e je bilo grlo Ke{ Hemering, pa je pred drugo tr~awe gost iz Slovenije imao blagu prednost. Drugu trku je sjajno poveo Dumas IP. Strahovit tempo ovo sjajno grlo nije izdr`alo do kraja, ali je mo`da

bilo i kqu~no za odr`avawe najbr`e trke u Srbiji. Naime, iako se ~inilo da }e Ke{ Hemering sti}i do duple pobede, Adington je sa~uvao najvi{e snage za fini{ i prvi pro{ao kroz ciq. Svi su na hipodromu znali da je Adington istr~ao sjajno vreme, a potvrda je stigla sa sudijskog torwa – Adington (B. Muki}) je zabele`io vreme od 1:13,8 minuta po kilometru, {to je novi rekord na kasa~kim stazama u Srbiji. Kona~nim zbrajawem poena jasno je bilo da su Ke{ Hemering i Milan @an zaslu`ili naslov pobednika internacionalne Du`ijance.

Rezultati, prva trka: Kalibra (G. Zolnai) 1:19,6 min/km, Mun Erou (B. Ke~enovi}) 1:20,1, Darumadar (A. Seke) 1:20,5, A`daja (P. Crnkovi}) 1:20,9, druga trka:Patriota (M. Slavi~) 1:17,9, Dejtona (M. Merkovi}) 1:18,4, Laki Fridon (I. Tumbas Loketi}) 1:18,7, Ilijade Mek (I. Vukov) 1:19,1, tre}a trka: Fiorina (B. Muki}) 1:21,2, Di`on (P. Vukov) 1:21,5, Nil (M, Slavi~) 1:21,7, First Lejdi

(M. Merkovi}) 1:24,3, ~etvrta trka, prvo tr~awe doma}e Du`ijance: Living Lajn (B. Muki}) 1:16,5, Dimitrije D (Z. Petrovi}) 1:17,9, Mir (J. Opavski), Trokadero (I. Tumbas Loketi}) 1:18,4, peta trka, prvo tr~awe internacionalne Du`ijance: Ke{ Hemering (M. @an) 1:14,6, Dumas IP (A. Gabri}) 1:14,9, Lester (J. Sagaj) 1:15,2, Adington (B. Muki}) 1:15,6, {esta trka: Jegrevu (M. Slavi~) 1:16,9, Dajson (J. An|al) 1:17,2, Dakota (M. Merkovi}) 1:17,6, Plejboj (A. Dimitrijevi}) 1:17,8, sedma trka, drugo tr~we doma}e Du`ijance: Living Lajn (B. Muki}) 1:17,4, Trokadero (I. Tumbas Loketi}) 1:18,4, osma trka, drugo tr~awe internacionalne Du`ijance: Adington (B. Muki}) 1:13,8, Ke{ Hemering (M. @an) 1:14,1, Lester (J. Sagaj) 1:14,4, Dumas IP (A. Gabri}) 1:14,7, deveta trka: Fani Filou (Z. Bogdan) 1:17,9, Vor{ip (M. @an) 1:18,5, Tifonora (T. Vi{wi}) 1:18,9, Do It Bi (G. Zolnai) 1:19,6 minuta po kilometru.

N. S.

U NIS VOJVODINI RADE PUNOM PAROM

Prioritet finansije Odbojka{ki klub NIS Vojvodina uprkos pauzi u takmi~ewu nije imao letwi raspust. ^elnici najtrofejnijeg sportskog kolektiva u gradu i Pokrajini intenzivno rade, svako u svom domenu, a sve u ciqu {to boqe pripreme za po~etak rada u novoj sezoni.

Prva ekipa se okupqa 9. avgusta, u ovom trenutku se ne zna ta~no ko }e se od ve} proverenih snaga pojaviti na prozivci prvog trenera Nikole Salati}a (ve}i broj igra~a je okupirana reprezentativnim obavezama), a sada je prioritet obezbe|ivawe finasijke konstrukcije koja bi garantovala normalno funkcionisawe kluba.

Generalni direktor Vo{e Vasa Miji} nema vremena za gubqewe.

Wegova najva`ija obaveza sada je da nastavi saradwu s generalnim sponzorom Naftnom industrijom

Vasa Miji}

Srbije koja je sa crveno-belim odbojka{ima ve} 11 godina i za to vreme stvorene su neraskidive veze. Sigurno je da aktuelni osvaja~ Kupa Srbije sa NIS-om, u slu~aju nastavka saradwe, mo`e da ra~una na neophodnu potporu kako bi nastavio sa `etvom trofeja.

- Uskoro isti~e sponzorski ugovor s NIS-om i `elimo {to pre da ga produ`imo. Ve} 11 godina uspe{no sara|ujemo i nadam se da ne}e biti problema oko nastavak, pre svega jer je Vojvodina najtrofejniji klub u gradu i Pokrajini i taj trend treba da se nastavi. Samo uz podr{ku velikih Vo{a mo`e do novih pobeda i uspeha - istakao je Miji}.

Generalni direktor Vo{e kratko nas je uputio u daqe akcije crveno-belog kolektiva.

- Okupqawe je 9. avgusta, ali se ne zna u kojem sastavu jer imamo dosta igra~a koji imaju reprezentativnih obaveza. Za sada je plan da se ve} 15. ovog meseca uputimo na dvonedeqne pripreme na Kopaonik u hotel Grand, a za daqe akcije, kojih }e sigurno biti, jo{ je rano da se pri~a - zakqu~io je Miji}.

M. Risti}

NOVI SAD PO^EO PRIPREME

Zalet sa \a~kog Odbojka{ice Novog Sada po~ele su pripreme za predstoje}u sezonu u Prvoj ligi i ne kriju velike ambicije. Od tri novosadska kluba koja }e se takmi~iti u Prvoj ligi, Novi Sad je prvi krenuo s pripremama, Varadinke sutra kre}u put Prijepoqa, a Vojvodina }e se pripremati u gradu od idu}eg ponedeqka.

Trener Novog Sada Vladimir Medenica na okupu ima gotovo celu ekipu, uz dva izostanka, a prve treninge radi}e na \a~kom igrali{tu. Sowa Klisura i Dragana Ili} nedavno su poja~ale redove ambicioznog prvoliga{a, a iz tima su oti{le Nevena ^edi} i Ivana Tomi}. Varadin BMG gradwa, novi prvoliga{, doveo je ~ak pet igra~ica: Vawu Radanovi}, Vawu [imi}, Nevenu Iri~anin, Jovanu Mihajlovi} i Bojanu Popovi} i u ovom klubu ne kriju da `ele da se bore za vrh tabele. Trener Spasoje Mili}evi} }e sa 16 devojaka raditi u Prijepoqu dve nedeqe pre svega na fizi~koj spremi. Vojvodina u proteklom periodu nije dovodila igra~ice, a pripreme }e po~eti 9. avgusta.

Ostala je bez ve} pomenutog dvojca koji se preselio u Novi Sad, a predstoje}i ligu }e izneti mla|e igra~ice iz klupskog pogona.

M. Risti}

Odbojka{ice Novog Sada na prvoj prozivci

Na treninzima Jubile su predivne, mislio sam Uporedite srpski i rumungovi}a poznato lice da }u tamo da nastavim trenerski rukomet? i o~uvana, markantna sku karijeru, ali deca su se te- Rumuni, za razliku od nas, sportska figura Bo{ko privikavala na wihove mnogo ula`u u rukomet, koji {ka Rudi}a, nekada sjajnog {kolice, tako da smo supruga se vra}a na veliku scenu. Rebombardera, a sada odli~nog i i ja odlu~ili da se vratimo u {ice ve} tre}u godinu zareve} dokazanog rukometnog Srbiju. dom osvajaju ^elenx kup, a stru~waka. I, zamislite, Logi~no je da `elite da se Konstanca jednom. Posebno se igra~a u perspektivi. bavite trenerskim pozivom? vra}a `enski rukomet, u fiTr~i Bo`o kao mladi}, a na - Iako sam zavr{io Vi{u nalu L[ igrala je Olkim popodnevnim treninzima, u trenersku {kolu na Timsu, poVl~ea. Imao sam priliku da dvorani Hram, u kojoj je sa Jugovi}em osvojio {ampionski pehar u ^elenx kupu, deli lekcije mla|ariji, poput predava~a za katedrom.

Prvo smo pitali Rudi}a da li to ima igra~kih ambicija?

- Ne}ete verovati, dobio sam nekoliko ponuda iz inostranstva, pa i iz doma}ih klubova da igram, ali verujem da je s tim gotovo - kroz osmeh }e Bo{ko.

Igrom slu~aja, jo{ kao igra~ dobili ste priliku da predvodite slavnu Steauu i u svojstvu trenera. A priliku ste izvanredno iskoristili, osvojiv{i {ampionsku titulu, tri Kupa i stigli ste do polufinala Kupa pobednika kupova.

- Igraju}i Ligu {ampiona imao sam razli~ito mi{qewe od tada{weg trenera Steaue po pitawu taktike, ~ak smo u{li i u verbalni sukob.

Tada{wi gazda kluba ponudio mi je da preuzmem ekipu i da budem do kraja sezone igra~ i trener.

Do tada sam mislio samo o sebi, a od tada morao sam da razmi{qam i o igra~ima. Vatreno kr{tewe imao sam protiv ^ehovskih medveda, gde je ve}ina ruskih reperezentativaca. Uspeli smo da pobedimo, ali iskreno imali smo i dosta sportske sre}e. Porazom od Portlanda oprostili smo se od L[, ali smo te 2009. osvojili Kup Rumunije. Slede}e godine sti- Bo{ko Rudi} (levo) iz perioda dok je nosio dres Ka}ana gli smo do polufinala KPK. trebno je da jo{ u~im i da se igram protiv Kolubare, jedne Kada ste otkrili da imate usavr{avam. @eqa mi je da od najboqih ekipa u Srbiji. I trenersku `icu? pro|em sve seminare u organipored toga {to smo imali ~e- Dok sam igrao u nema~kom zaciji RSS i EHF. [to se titiri-pet povre|enih bekova Gepingenu imao sam obavezu da ~e trenerskog posla u Srbiji uspeli smo da ih lako elimipopulari{em rukomet u {kojako sam skepti~an. Kao {to ni{emo. Rumunska liga je mnolama. U`ivao sam u tome kako sam bio profesionalac kao go ja~a nego na{a, vi{e se uladeca napreduju. Od kako znam igra~, takav sam i kao trener. `e u rukomet - isti~e Bo{ko za sebe rukometna lopta mi je Svestan sam da bez toga nema Rudi}. najboqi drug i to je jedino dobrih rezultata, a oni su ti Iako pred{kolskog uzra{to umem da radim. Zato je koji odr`avaju trenera. U Srsta, wegova deca su ve} male trenerski posao moja sudbina. biji je te{ka sitacija u klupoliglote, pa je red da se skraPosle 12 godina internacibovima, stipendije kasne, pa se u svom prirodnom okru`eonalne karijere u Nema~koj, je te{ko prona}i motiv kod wu. To je osnovni razlog zaFrancuskoj, Italiji i Rumuigra~a da budu 100 odsto kon{to Bo`o Rudi} svoju trenerniji odlu~ili ste se da se vracentrisani i psihi~ki usresku hroniku `eli da pi{e u tite u Srbiju? sre|eni na trening. RazmiSrbiji. U oseci dobrih stru~- Jedan od glavnih razloga {qao sam da pokrenem {kolu waka na ovim prostorima, jepovratka jeste polazak sina rukometa, ali zbog niza predan mlad i ve} dokazano uspeAleksandra u {kolu, a i }erka preka i problema odlu~io {an trener na{em rukometu Na|a }e brzo stasati. ^etiri sam da to ostavim za boqa do|e kao dobitak na lutriji. godine provedene u Rumuniji vremena.

J. Gali}

22

KULTURA

utorak3.avgust2010.

DNEVNIK

DODEQENE NAGRADE BRANKOVOG KOLA

NOVA IZDAWA

„Stra`ilovo” za najboqe pesni~ke zbirke

„Zapisi iz motela” Sema [eparda

Nagrada Brankovog kola „Stra`ilovo” za 2010. godinu ravnopravno je pripala Miroslavu Mitkovi}u Namu za kwigu „Amovi” i Mi}i Savanovi}u za zbirku „Zenice du{e”.Odluku je jednoglasno doneo `iri u kome su bili Ivan Lalovi}, predsednik, Stela Manasijevi} i Marko Kova~evi}.

Miroslav Mitkovi} Nam

Specijalna nagrada „Stra`ilovo” za najboqi prvenac mladih pesnika do trideset godina, tako|e jednoglasnom odlukom `irija, ravnopravno je pripala Dajani Petrovi} za kwigu „Sozercawe sna” i Milanu Rakuqu za zbirku „Gluvi putnik”.

U naju`em izboru za nagradu „Stra`ilovo” bile su i kwige pesama Maje Dakovi}, Du{ana Lon~ara, Mirjane Kajtez, Velibora Sikimi}a i Slavice Luka~ Torma. Nagrada „Stra`ilovo” dodequje se za najboqe pesni~ke kwige objavqene u ediciji „Savremena poezija” Brankovog kola.

Mi}o Savanovi}

Nova kwiga Miroslava Mitkovi}a Nama, „Amovi”, tre}a objavqena u Brankovom kolu, predstavqa wegovo najzrelije pesni~ko ostvarewe. Po oceni `irija, podjednako majstor slobodnog i vezanog stiha, ovaj pesnik se superiorno poigrava znacima apokalipti~nog vremena, relativizuje materijalisti~ke adute sveta i ismejava gromoglasnu buku „novog doba”. U znaku ~uvenog stiha Branka Miqkovi}a: „Da li }e sloboda umeti da peva kao {to su su`wi pevali o woj”, Mit- Dajana Petrovi} kovi} poput kakvog poeziji potreba za moralno narodnog tribuna osve~istim vidom `ivota i pevatqava pomr~inu i bowa, za nepresu{nim, a skrajgaze, zablude i prelest nutim kontaktom sa svetlim na{e epohe. Duhovit i licem na{e i svetske duhovne ozbiqan, jedak i miloba{tine. stiv, Mitkovi} ne prePoetski prvenac Dajane Peza, u isti mah, od `etrovi}, „Sozercawe sna”, donostokog ujeda satire i si na mladu srpsku kwi`evnu zanosa molitve kao nascenu pesnikiwu jarkog talenoko udaqenih poetskih ta. Prva kwiga Dajane Petrosredstava za osvetqavi} nosi nadahnuto usijawe pevawe svakodnevnih i op{tih povr{nosti i gluposti. On neprestano ukazuje na trule postupke i (ne)dela ~oveka kroz vreme i istoriju, na vekovni qudski greh impregniran prazninom uvida u `ivot i, pogotovo danas, uveli~an utopijom virtuelne demonijade sveta- re~eno je u obrazlo`ewu nagrade.

Nova kwiga Mi}e Savanovi}a, „Zenice du{e”, tako|e wegova tre}a objavqena u Brankovom kolu, donosi poeziju zavi~ajne i univerzalne senzibilnosti. Kako je ukazano u obrazlo`ewu nagrade u pesni~kom pute{estviju Mi}e Savanovi}a postoji konstantna Milan Rakuq briga o materwoj supstanci re~i. sme u materwem jeziku, poseduEpicentar wegovog je ono preko potrebno „nedresveta jeste Zmijawe, mano oko” {to u svemu vidi slavni toponim krajimogu}nost za pesmu. Pesni~ki {kog pesni~kog kraprvenac Milana Rakuqa, „Gluqevstva opevan u narovi putnik”, burni je lirski du, ponajpre iz pera Pevodi~ kroz, tako|e, zbegove i tra Ko~i}a. U „Zenicaizgone, zbirka poezije ispisama du{e” zavi~aj je trena delikatnim iskustvom i tiran kao sinestezijski bolom, amalgam racionalnog kaleidoskop prizorâ i iracionalnog aspekta sve{to zvone i miri{u, sti, u stalnoj potrebi da se presijavaju se u bojama i imenuju razlozi pesni~ke inenergiji godi{wih dospiracije re~eno je u obrazloba. Savanovi} je autor `ewu `irija. izrazite eti~ke kompoOva nagrada, koja se dodequnente, koji, i pored svaje od 1973. godine, sve~ano }e kovrsnih isku{ewa, polaureatima biti uru~ena 4. ezijom brani savremeseptembra na Stra`ilovu, u nog ~oveka od opasnosti okviru 39. Brankovog kola koje letalnog (smrtonosnog) }e trajati od 3. do 13. septemvirusa profita – novca. bra u Sremskim Karlovcima i Otuda u Savanovi}evoj Novom Sadu.

NA GROSMANOVOM FESTIVALU FILMA I VINA U SLOVENIJI

„Porno bandi” nagrada „Zlo~esti ma~ak” Film „@ivot i smrt porno bande“ Mladena \or|evi}a osvojio je nagradu „Zlo~esti ma~ak“ za najboqe dugometra`no ostvarewe na Grosmanovom festivalu filma i vina u Qutomeru u Sloveniji, objavqeno je na sajtu manifestacije. \or|evi}ev film prethodno je osvojio nagradu za najboqi scenario na montrealskom festivalu „Fantazija“, najve}em za `anrovske filmove u Severnoj Americi, a tokom jula „Porno bandi“ je pripao i „gran pri“ festivala Fantaspoa u brazilskom gradu Porto Alegre. @iri Grosmanovog festivala ~inili su engleski kriti~ar Filip Bergson , {vedski producent Kristijan Halman i direktor Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinko Tuckovi} kao predsednik `irija.

\or|evi}eva „Porno banda“ je u obrazlo`ewu nagrade opisana kao „hrabro putovawe kroz srpsku psihu, sa crnim homorom, kontroverznim snimcima i emocijama, {to taj celove~erwi debitantski film ~ini veoma neobi~nim i ispuwenim.“ @iri je posebno pohvalio nema~ko-kanadski dugometra`ni film „Rampage“ u re`iji Uvea Bola. Slovena~ka ministarka za kulturu Majda [irca i Dinko Tucakovi} uru~ili su pioniru brazilskog horor filma Hozeu Mojici Marinsu nagradu za `ivotno delo Grosmanovog festivala.Prethodnih godina ovo priznawe je pripalo utemeqiva~u ameri~kog nezavisnog filma Roxeru Kormanu , srpskom re`iseru Slobodanu [ijanu, pioniru jugoslovenskog crnog talasa i hrvatskog

fantasti~nog filma Krsti Papi}u i drugima.

Nagradu Grosmanovog festivala za najboqi kratki film dobio je {panski film „Fearful John“ Danijela Romera, a posebno su pohvaqeni filmovi hrvatskog re`isera Darija Lowaka „Day Of The Dead“ i „Zorgasm“ kao „budu}nost filma fantastike na prostoru biv{e SFRJ“.

Za najboqi muzi~ki film progla{en je ameri~ki film „Until The Light Takes Us“ u re`iji Arona Ejtesa i Odri Juvel. [esto izdawe Grosmanovog festivala filma i vina, koji se odr`ava u rodnom mestu pionira slovena~kog filma Karola Grosmana, trajalo je od 26. do 31. jula a posledwe ve~eri je van konkurencije prikazana horor drama „Srpski film“ Sr|ana Spasojevi}a.

Prvi put objavqeni 1982. u izdawu “Siti Lajtsa” (San Francisko), [epardovi “Motel kronikls” su tri godine kasnije dobili prvo evropsko izdawe (“Faber”, London 1985).

Na srpskom jeziku, rukopis je najpre objavqen u tri dela (Letopis Matice srpske, oktobar, novembar i decembar, 1987), da bi u istom prevodu (Branislav Kova~evi}) kwiga “Motelske hronike” iza{la u celini (“Prometej”, Novi Sad, 1995). U ediciji “Klepsidra”, izdava~ka ku}a “Klio” objavila je novo izdawe [epardovog dela, pod nazivom “Zapisi iz motela” (prevod \or|e Trajkovi}, Beograd 2009).

Kwiga obuhvata autobiografske zapise (monolozi, pesme, prozne minijature, neka vrsta putnog dnevnika), koje je [epard zabele`io tokom boravka u Teksasu ([ajner, San Markos, Plejnz), Wu Meksiku (Santa Fe, Bluvoter), Juti (Sider Siti), Vajomingu (Xekson, Kodi), Nevadi (Vinemuka), Kaliforniji (Houmsted Veli, Santa Rosa, Los An|eles, San Francisko) i dr`avi Va{ington (Sijetl).

Ove pri~e, me|utim, do~aravaju prizore sasvim druga~ije od prepoznatqivih urbanih centara ili ure|enih gradskih predgra|a Sjediwenih Dr`ava.

Odrastawe u vremenu prelamawa Amerike i preplitawa starih i novih vrednosti, sna`no su obele`ili [epardovo stvarala{tvo. Kontrast pro{losti i sada{wosti uo~qiv je u pi{~evom dramskom opusu,

ali i u drugim formama u koje spadaju “Zapisi iz motela” (tradicionalna i moderna Amerika, romantika i brutalnost, provincijalac koji tumara po preriji, naj~e{}e u kaubojskom odelu i gradski momak koji vozi kabriolet). U [epardovom fokusu su pejza`i, male varo{i,

ali i benzinske pumpe, jeftini restorani, skromni moteli podignuti uz puteve du` sredweg zapada i pacifi~ke obale, u kojima on vidi romanti~no-poetsku viziju Amerike.

Sem [epard je jedan od najzna~ajnijih dramskih pisaca u savremenoj istoriji ameri~kog pozori{ta, a u filmskom svetu va`i kao ugledni scenarista i akter nezaboravnih rola. Me|u wegove najpoznatije komade ubrajaju se: “Nevidqiva ruka”

(1969), “Prokletstvo izgladnele klase” (1977), “Pogreb deteta” (1978, za koji je dobio Pulicerovu nagradu), “Ludi od qubavi” (1983), “Stawe {oka” (1991), “Bog pakla” (2004) i drugi. Rade}i za film potpisao je nekoliko zanimqivih scenarija, od kojih se izdvajaju: “Kota Zabriski” (re`ija Mikelan|elo Antonioni), “Pariz, Teksas” (re`ijaVim Venders, film je 1984. osvojio Zlatnu palmu u Kanu), “Ludi od qubavi” (re`ija Robert Altman), “Kad pro{lost zakuca” (re`ija Vim Venders koji je sa ovim filmom 2006. bio gost 34. Festa) Mawe je poznato da je [epard objavio nekoliko zapa`enih kwiga pesama, poetskih pri~a i dnevni~kih bele{ki. ^itawem ovih dela postaje jasno da je wihova forma ono {to je neuobi~ajeno, jer su autorove preokupacije jednake i kada su u pitawu prozno-poetski zapisi i wegove drame. Uz gotovo deceniju stariju kwigu “Mesec jastreba” (1973), “Zapisi iz motela” su ~esto bili u senci autorovih dramskih dela i filmskih scenarija, mada obe spadaju u red [epardovih najsna`nijih i najprovokativnijih tekstova. Delovi ove kwige ~ine osnovu wegovog pozori{nog komada “Predrasude”, kao i predlo`ak na kome je baziran scenario za film “Pariz, Teksas”.

Urednik “Kliovog” izdawa “Zapisa” je Zoran Paunovi}, dok recenziju potpisuje Ivana \uri} Paunovi}. Poseban utisak kwige imaju dokumentaristi~ke fotografije Xonija Darka, tako je uz tekst ~italac u prilici da prati pojedine prizore i qude koje [epard sre}e tokom svojih putovawa.

Sini{a Kova~evi}

Astronomska opservatorija Yantar Mantar u Indiji

NA UNESKOVOJ LISTI SVETSKE BA[TINE

Petnaest novih lokacija Organizacija Ujediwenih nacija za obrazovawe, nauku i kulturu, Unesko, objavila je da je na listu svetske ba{tine uneto jo{ 15 novih lokacija, pa sada lista svetske ba{tine, kulurne i prirodne, obuhvata ukupno 904 lokacije {irom planete.Na listi 15 novih lo-

istorijski spomenici u Denfengu u Kini, arhelo{ka lokacija Sarazm u Taxikistanu, istorijski bazar u Tabrizu u Iranu, prva prestonica dinastije Saud, At-Turaif u ad Dirijahu u Saudijskoj Arabiji, tamnice za prograne Britance iz 18. i 19. veka u Australiji.

Va`an ekonomski ulog Upisivawe na listu predstavqa va`an ekonomski ulog, pre svega za zemqe u razvoju, po{to naj~e{}e dovodi do ve}e turisti~ke pose}enosti i olak{ava dobijawe pomo}i za odr`avawe lokacija. Ono, me|utim, donosi i izvesne obaveze u oblasti urbanizma , a u slu~aju da nisu po{tovawe Unesko ima pravo da odre|enu lokciju skine sa svoje liste. kacija, kako prenose strani mediji, na{li su se biskupski grad Albi na jugu Francuske, ~etvrt s kanalima u Amsterdamu sagra|ena krajem 16. i 17. veka, carska tvr|ava Tang Long u Hanoju u Vijetnamu,

Na listi su i astronomska opservatorija Xantar Mantar s po~etka 18. veka u Xaipuru u Indiji, kompleks Kanegah i sufisti~ko svetili{te {eika Safija al-Dina u Adarbilu u Iranu, atol Bikini, popri-

{te ameri~kih nuklearnih proba u pacifi~koj dr`avi Mar{alova Ostrva, istorijska sela Hanoe i Jangdong u Ju`noj Koreji, za{ti}eno podru~je prirode Ngorongoro u Tanzaniji, planinska {umska oblast u centralnoj [ri lanki i izolovani arhipelag Papahanaumokuakea na Havajima.Osim toga, prihva}ena su i dva pro{irewa ve} unetih lokacija, a to su hidrauli~ni sistem u gorwem Harcu u Nema~koj i okolina rudarskog grada Rorosa u Norve{koj.

Sa ovim pro{irewem Uneskova lista svetske ba{tine, kulurne i prirodne, sada obuhvata ukupno 904 lokacija {irom sveta. One se smatraju jedinstvenim i od velikog interesa za planetu i qudsku civilizaciju.

Sednica Uneskovog odbora za svetsku ba{tinu po~ela je 25. jula i zavra{ava se danas.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

NOVI @ILNIKOV FILM NASTAVQA S GOSTOVAWIMA NA FESTIVALIMA

„Stara {kola kapitalizma” i u Melburnu Nakon u~e{}a na filmskim festivalima u Roterdamu, Lincu, Visbadenu, Zagrebu, Insbruku, Be~u i Moskvi u prvoj polovini godine, i nedavnog premijernog doma}eg festivalskog nastupa na 17. Festivalu evropskog filma na Pali}u, dugometra`ni igrano-dokumentarni film „Stara {kola kapitalizma“ @elimira @ilnika, u produkciji novosadskog “Plejgraunda”, upravo je prikazan na najve}em internacionalnom filmskom festivalu u Poqskoj – 10.

Era New Horizons, koji se od 22. jula do 1. avgusta odr`avao u Vroclavu.

utorak3.avgust2010.

23

FILM GORANA PASKAQEVI]A KANDIDOVAN ZA NAGRADU EVROPSKE FILMSKE AKADEMIJE

„Medeni mesec” u trci

za „evropskog oskara”

U avgustu }e ovaj @ilnikov film kao jedini iz Srbije, biti prikazan i na 59. Internacionalnom filmskom festivalu u Melburnu u Australiji, koji se odr`ava od 22. jula do 8. avgusta. Naredne sedmice film “Stara {kola kapitalizma” bi}e prikazan i na “Dokufestu” – me|unarodnom festivalu dokumentarnog i kratkog filma koji je otvoren u Prizrenu 31. jula i traje do 7. avgusta. Na “Dokufestu”, po izboru slovena~kog filmskog kriti~ara Jurija Medena, ina~e jednog od selektora ovog festivala, bi}e odr`ana i retrospektiva od jedanaest filmova @elimira @ilnika.

PROMENE U @IRIJU ZA NIN- ovu NAGRADU

Novi predsednik Vasa Pavkovi}

Prvi sastanak novog `irija koji }e dodeliti NIN-ovu nagradu kritike za najboqi roman 2010. godine odr`an je ju~e u redakciji tog magazina, a za predsednika je izabran Vasa Pavkovi}.Kwi`evni kriti~ari Qiqana [op, Pavkovi} i Mileta A}imovi} Ivkov zamenili su kolege kojima je istekao mandat -Milana Vlaj~i}a i ~lanove Aleksandra Jovanovi}a i Mila Lompara. Iz prethodne godine u `iriju su ostali prof. dr Aleksandar Ili} i prof. dr Mladen [ukalo.Na istoj sednici za novog predsednika `irija jednoglasno je izabran Pavkovi}. Sastanku su prisustvovali predstavnici NIN-a i medijske ku}e “Ringijer”.

Redakcija je uputila javni poziv izdava~kim ku}ama i pojedincima da konkuri{u za nagradu, koja se dodequje jo{ od 1954. godine. U obzir dolaze prva izdawa romana objavqenih na srpskom jeziku u kalendarskoj 2010. godini, zakqu~no sa posledwim radnim danom u decembru. Nov~ani deo nagrade iznosi 10.000 evra u dinarskoj vrednosti.

Bord Evropske filmske akademije kandidovao je film “Medeni mesec” Gorana Paskaqevi}a za nagradu te presti`ne institucije, koja se popularno zove “evropski oskar”.

“Drago mi je da su evropski filmski stvaraoci prepoznali kvalitete mog filma, pre svega, humanost koju film nosi”, kratko je prokomentarisao ovu vest na{ proslavqeni rediteq.

Shodno pravilima za nagradu Evropske filmske akademije takmi~i se 40 filmova. Wih 20 predla`u zemqe velikih kinematografija, pri ~emu iz jedne zemqe mo`e biti kandidovan samo jedan film. Drugih 20 bira bord od 15 ~lanova Akademije koji ~ine najugledniji filmski stvaraoci i teoreti~ari.Tih 40 filmova predstavqa u`i izbor najboqih igranih dugometra`nih ostvarewa snimqenih u Evropi tokom protekle godine. Zatim producenti tih 40 filmova {aqu 2200 kopija, odnosno DVD-a svakom od 2200 ~lanova te institucije.

Po~etkom septembra, nakon {to svi ~lanovi Akademije pogledaju sve filmove iz u`eg izbora, elektronskim putem se glasa i pravi rejting lista u raznim kategorijama, sli~no ameri~kom Oskaru. Na taj na~in odabere se po pet najboqih u svakoj od kategorija (film u celini, re`ija, scenario, gluma...).Sledi novi krug glasawa u nekom od velikih evropskih gradova nakon ~ega,

INTERVJU

krajem godine biva uprili~ena i sve~ana dodela nagrada.U okviru Evropske filmske akademije svoju nagradu za najboqi evropski film u protekloj godini dodequje i Udru`ewe evropskih filmskih kriti~ara FIPRESCI. Ta nagrada 1998. godine pripala je filmu ”Bure baruta” Gorana Paskaqevi}a. Vest o kandidaturi za ovogodi{weg “evropskog oskara”

stigla je neposredno nakon zavr{etka retrospektive kompletnog Paskaqevi}evog opusa u Londonu. Britanski filmski institut (BFI) prikazao je od 1. do 31. jula 15 wegovih igranih filmova, a u katalogu uz taj program istaknuto je da je re~ o vrhunskom stvaraocu.

“Paskaqevi} voli `ivot i razume qude. Wegovo duboko hu-

mano opredeqewe u svakom od filmova stvorilo je opus ~iji je zna~aj jednak wegovoj sna`noj umetni~koj autenti~nosti, duboko dirqiv i protkan duhovito{}u. Ova retrospektiva daje mogu}nost britanskim gledaocima da otkriju jedan bogati uzbudqivi i upe~atqiv filmski rukopis i opus”, ocenio je direktor BFI Xef Endrju.

(Tanjug)

AWA SU[A, POZORI[NA REDITEQKA

Alarmantna nebriga za decu i mlade Ako o ne~ijoj vrednosti mogu da govore nagrade, onda o Awi Su{i ne treba tro{iti re~i. Ona je ove godine za rukovo|ewe Malim pozori{tem “Du{ko Radovi}” nagra|ena priznawem “Nikola Petrovi} Peca”, predstava “Bu|ewe prole}a” koju je re`irala osvojila je gran-pri na nedavno zavr{enom “TIBA” festivalu (Teatarska internacionalna beogradska avantura), a dakako da je veliko priznawe i to {to je predstava “Kwiga lutawa” Dalije A}in pozvana na ~etiri festivala u Japanu i Ju`noj Koreji. Ta azijska turneja je upravo u toku, dok je pred Awom Su{om i publikom za septembar spreman jo{ jedan Bitef, u ~ijem radu u~estvuje kao koselektor glavnog programa. z Kakav izazov i motive ste imali u opredeqewu da se bavite pozori{tem za decu i mlade?

- Do sada najve}i u mojoj karijeri. Kada sam do{la u “Radovi}” bez ikakvog bekgraunda u ovoj vrsti pozori{ta, morala sam mnogo da u~im i mislim da je odli~no {to sam imala svest o tome da ima mnogo toga {to ne znam. Imala sam i mnogo po{tovawa prema vi{edecenijskoj tradiciji te ku}e, kao i prema Du{ku Radovi}u, ~ije ime ona nosi od smrti ovog velikog pisca. Ako treba da sublimiram moj odnos prema pozori{tu za decu i mlade, najlak{e ga je objasniti analogijom sa odnosom koji je Radovi} imao prema deci i mladima. To je bio odnos pun po{tovawa i qubavi, ali i duhovitog cinizma i autoironije, uz apsolutnu svest o tome da odrasli nikada do kraja ne mogu da proniknu u komplikovane i rasko{ne de~je svetove. Zato je boqe da se ne pretvaraju da mogu. Osim toga, bilo mi je jasno da je ovom vrstom pozori{ta, koje je ~esto nepravedno zanemareno, mogu}e ozbiqno uticati na dru{tvene tokove i da je zato veoma va`no i {ta i kako govorite svojoj publici koja obuhvata veliki starosni raspon – od ro|ewa do fakulteta (i daqe, po `eqi). Ostalo je istorija... z [ta je kqu~no da se promeni ili uradi kako bi pozori{te za decu i mlade po~elo da se tretira onako kako zaslu`uje - ravnopravno?

- Da se promeni celo dru{tvo, da pre|emo na vi{i stepen svesti, da po~nemo da marimo za to {ta }emo ostaviti iza sebe svojoj deci i celoj planeti. A u prakti~nom

ti}i, decu koja premalo vi|aju svoje umorne i pukim pre`ivqavawem iscrpqene roditeqe koji ne dolaze ku}i pre {est popodne, decu koja otvaraju profil na Fej-

~i da nekoga zanima ono ~ime se bavite, da neko prati i vrednuje va{ rad i domete. Najve}a je satisfakcija kada priznawe dolazi od kolega koji vas tim ~inom stavqaju na odre|eno mesto unutar pozori{nog poretka, {to vam poma`e da se boqe orijenti{ete i sagledate sopstvene domete. Postaje vam lak{e da radite, jer vi{e ne morate toliko toga da obja{wavate. I to je to. [to se mene ti~e, nastavila

zapravo, nije bitan, da nije bitno to {to radi, ve} da je jedino va`no da li ima partijsku podr{ku ili ne. Zbog toga ne mislim da }e sve nagrade koje je “Radovi}” osvojio u proteklih osam godina (a bilo ih je mnogo), niti u~e{}e na najzna~ajnijim internacionalnim festivalima za decu i mlade {irom sveta (i wih je bilo mnogo), niti me|unarodne koprodukcije sa velikim teatrima iz inostranstva,

bilo {ta planirati. Posledwe {to sam re`irala bilo je “Bu|ewe prole}a” u mojoj mati~noj ku}i pro{le jeseni i istinski sam u`ivala rade}i tu predstavu iako ona nije, kako biste vi rekli, za odrasle, ili makar nije primarno za wih. Trenutno mi se u glavi (i stomaku) kr~ka nekoliko predstava.

Prvu od wih bi trebalo da re`iram ve} ove jeseni u Beogradskom dramskom pozori{tu i to }e, po

Bitef bez „selektora interpretatora” z Bitef se pro{le godine se bavio krizom umetnosti - umetno{}u krize. Ove godine odlu~ili ste se da se “ne bavite ni~im”, Festival novih pozori{nih tendencija ostavite bez slogana, {to na neki na~in govori da je kriza kao mesto gde je (i) umetnost slo`ena i da se, kad je o Bitefu re~, ona ti~e ne samo finansija, nego i podnaslova, (novih) tendencija, mo`da publike?!?

- Nije nam bila namera da se ove godine “ne bavimo ni~im”. Odsustvo slogana ne zna~i odsustvo teme, ve} svojevrsni izazov stru~wacima i {iroj publici da u|e u direktnu, neposredovanu komunikaciju sa pozori{nom umetno{}u i da bude u mogu}nosti da sama proizvede kontekst. Namerno smo se samoukinuli, tj. odustali od pozicije “selektora interpretatora”, ali to ne zna~i da nismo imali ideju o tome kako `elimo da ovaj festival izgleda i u tome smo uspeli (program festivala je vrlo kvalitetan). Osim toga, cela ta pri~a o sloganu je posledwih godina postala va`nija od samih predstava

smislu, druga~iji (boqi i odgovorniji, naravno) odnos politi~ara prema kulturi i kulturnim institucijama. Dovoqno je da pogledate de~je bolnice i ostale institucije namewene deci, ili da iskusite poni`ewa kojima su izlo`ene `ene koje odlu~e da imaju decu. Onda je potpuno jasno da je problem odnosa prema pozori{tima za decu i mlade jedan od onih koji }e me|u posledwima do}i na red, tek po{to se istinski promeni odnos prema deci, koji je kvalitativni parameter napretka jednog dru{tva, a na{e se ba{ ne mo`e pohvaliti naro~itim dometima u tom pogledu. Kada tome dodate korporativno-kapitalisti~ki odnos prema deci i detiwstvu, dobijate decu koju odgajaju dadiqe i vr-

sbuku sa sedam godina, koja se umesto na travi igraju u igraonicama… To je, {to se mene ti~e, alarmantna situacija. Ozbiqna i odgovorna dru{tva poklawaju veliku pa`wu ovim problemima, koriste}i kao jedan od va`nih mehanizama upravo pozori{te za decu i mlade. Mislim da je do sada kod nas malo ko ukapirao ovu relaciju, a mislim da se malo ko zbog toga i sekira. I to je, zapravo, najstra{nije. z Da li su priznawa koja osvajate vi i va{e pozori{te trenutni uspeh, neka vrsta kompenzacije, nagove{taj mogu}nosti jednog {ireg zahvata, ili ne{to drugo? Za{to?

- Lepo je dobiti bilo kakvo javno priznawe za svoj rad, jer to zna-

bih da radim isto ovako i da nagrada nema, prosto zato {to ne umem druga~ije. Ne mislim, me|utim, da tu ima neke uzro~no- posledi~ne veze u smislu mog ili statusa pozori{ta u kom radim. Nisam sigurna ni da su oni koji odlu~uju o kadrovskim pitawima u kulturi uop{te svesni toga o ~emu vi govorite, niti da ih uop{te zanima da li sam kao upravnik naro~ito uspe{na ili ne. To nije kriterijum koji je od ikakvog zna~aja kada se donose odluke o tome koga postaviti u koju instituciju. Uop{te, cela ta ideja “postavqewa”, koja je u posledwe vreme mimikrirana konceptom konkursa (koji nije ni{ta drugo nego sporazum politi~kih partija koje dele vlast), strahovito poni`ava i pasivizira pojedinca, stavqaju}i mu do znawa da on,

koje dolaze na Festival i sti~e se utisak da su se qudi vi{e bavili prebrojavawem predstava koje odgovaraju sloganu, nego samim predstavama. E, to smo `eleli da promenimo. Ovo nipo{to ne zna~i da se festivalska selekcija ne}e kontekstualizovati, niti dovoditi u vezu sa odre|enim dru{tvenim fenomenima, {to je smisao svakog uop{tavawa i tematizovawa. To }e se ove godine doga|ati posle predstava, na razgovorima. Osim toga, vrlo malo me|unarodnih pozori{nih festivala u svetu, koji su nalik Bitefu, danas funkcioni{e po principu zadate teme ili slogana. To je uvek pomalo izve{ta~eno, a dana{we pozori{te je suvi{e komplikovano i heterogeno za takav pristup. z [ta bi ste posebno preporu~ili, odnosno, zbog ~ega ste sre}ni, a ~ega vam je `ao {to ne}e, a moglo je ili trebalo da do|e na Bitef?

- Radujem se svim predstavama, a naro~ito predstavama Jana Lauersa (“Izabelina soba”, “Ku}a jelena”) i G`ego`a Ja`ine (“T.E.O.R.E.M.A.”).

imati bilo kakvog pozitivnog uticaja na odnos onih koji dr`e pozicije mo}i u kulturi, prema “Radovi}u”, pa ni prema meni. Profesionalni uspeh, kao i neuspeh, uop{te nisu va`ni u zemqi u kojoj `ivimo. z Kada }ete deli} energije preusmeriti u svoje primarno zanimawe - pozori{nu re`iju (za odrasle) i mo`ete li otkriti {ta je to {to vas kopka?

- Tu, na `alost, stvari najmawe zavise od mene. [to se moje energije ti~e, we mi ne mawka kada je re`ija u pitawu. Ve} sam navikla da kao rediteq naizmeni~no nailazim na periode hibernacije i intenzivnog rada, pogotovo u posledwe dve godine kada je pozori{na produkcija, zbog finansijske krize, zna~ajno smawena, pa je te{ko

svoj prilici, biti najnoviji komad Martina Krimpa “The City”. Osim ovoga, veoma se radujem pozivu zagreba~kog kazali{ta “Tre{wa”, koje se upravo transformi{e u jedno od najzanimqivijih hrvatskih pozori{ta, da tokom 2011. godine re`iram predstavu po savremenom hrvatskom tekstu za mladu publiku, koji }e biti izabran na konkursu koji organizuje ovo pozori{te, `ele}i da aktivnije pokrene i afirmi{e razvoj dramskog teksta za decu i mlade u Hrvatskoj. I kona~no, ali ne mawe va`no (naprotiv), treba pomenuti i projekat po odli~noj kwizi Sretena Ugri~i}a “Maja i ja i Maja” koji spremam za sam po~etak 2012. godine u Bitef teatru . Pod uslovom da izbegnemo smak sveta.

Igor Buri}

24

SVET

utorak3.avgust2010.

IRAN

DNEVNIK

RUSIJA

Ahmadineyad pozvao Obamu na TV duel TEHERAN: Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad pozvao je ju~e lidera Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Baraka Obamu na TV duel da bi se, kako je rekao, pokazalo

Mahmud Ahmadineyad

ko nudi boqa re{ewa za aktuelne svetske probleme. “Do kraja leta bi}emo tamo (u SAD) pred Generalnom skup{tinom Ujediwenih nacija i ja }u biti spreman za raz-

govore jedan na jedan sa gospodinom Obamom, ispred kamera, naravno”, izjavio je Ahmadinexad u Teheranu. “Ponudi}emo re{ewa za svetske probleme da vidimo ~ija su boqa”, prenela je wegove re~i agencija Rojters.

Ahmadinexad je sli~ne predloge iznosio i u pro{losti. U septembru je, tako|e, pozvao Obamu na TV duel, {to Bela ku}a nije prihvatila, a sli~no se de{avalo i za vreme predsednikovawa Xorxa Bu{a mla|eg, za kojeg je Ahmadinexad tada rekao da je “upla{en”.

Poziv Obami stigao je u trenucima kada se Iran suo~ava s novom rundom sankcija me|unarodne zajednice zbog spornog nuklearnog programa.

(Tanjug)

POJAS GAZE Desetine povre|enih GAZA: Najmawe 33 Palestinaca je pretpro{le no}i povre|eno u eksploziji u izbegli~kom kampu u Deir al Balahu, na jugu grada Gaze, saznaje se iz palestinskih bolni~kih izvora. U sna`noj eksploziji je uni{tena ku}a zvani~nika oru`anog ogranka Hamasa, Brigada Ezedin Al-Kasama. Uzrok eksplozije nije utvr|en, ali je bezbednosna slu`ba radikalnog pokreta Hamas, koja kontroli{e pojas Gaze, saop{tila da je u pitawu bombardovawe izraelskih snaga.

O~evici su, me|utim, rekli da su ~uli samo detonaciju, tako da postoji mogu}nost da se radi o eksploziji zaliha eksploziva.

Portparol izraelske vojske je rekao da vojska te no}i nije sprovodila akcije. Istovremeno je ju~e ujutro na izraelsku luku Eilat, na Crvenom moru, ispaqeno pet raketa. U napadu nema `rtava.

Kako je javio izraelski vojni radio, najmawe jedna raketa je pala u more, a dve su pogodile oblast nedaleko od izraelsko-jordanske granice. Izraelska vojska je prekju~e u zoru izvela dva vazdu{na napada na tunele koji se koriste za krijum~arewe u pojasu Gaze, nakon prethodnog palestinskog raketnog napada na jug Izraela.

Besni vi{e stotina po`ara, situacija i daqe te{ka MOSKVA: Broj `rtava po`ara koji su pogodili centralnu Rusiju i Povolo`je dostigao je 34, saop{tio je prekju~e na~elnik Nacionalnog centra za krizne situacije Ministarstva za vanredne situacije Vladimir Stepanov.

Prema re~ima Stepanova, za posledwa 24 sata registrovano 500 novih po`ara, ali najve}i broj wih je odmah uga{en.

Kada je re~ o wi`wenovgorodskoj oblasti, najpogo|enijoj po`arima, broj `rtava porastao je sa 14 na 19, preneo je Itar-tass. U jednom od sela u toj oblasti stradalo je 14 osoba, a uni{teno je 574 ku}e. Jo{ pet `rtava otkriveno je prilikom ra{~i{}avawa zgari{ta jedne od ku}a. Prema navodima ruske agencije, stanovni{tvo je po~elo Rusi mole za ki{u da dobija i nov~anu pomo}, a vlasti su za tu svrhu izdvojile 133,2 miliona rubaqa. Jedrowe` i okolina, a, prema re~ima gubernatora na od najte`e pogodo|enih oblasti i je grad VoAlekseja Gor|ejeva za sanirawe posledica po-

SAMIT U BONU O KLIMATSKIM PROMENAMA

Nepoverewe siroma{nih u dobre namere mo}nih BON: Petodnevni me|unarodni pregovori o novom sporazumu o kontroli globalnog zagrevawa po~eli su ju~e u Bonu, na koje }e po svemu sude}i, veoma negativno uticati neuspeh ameri~kog Senata da usvoji zakon o klimi.

Odluka da se odustane od razmatrawa Zakona o klimi u Senatu produbila je nepoverewe me|u siroma{nim zemqama u namere SAD i drugih industrijskih zemaqa da smawe emisije {tetnih gasova na kojima po~ivaju wihove mo}ne ekonomije, ali istovremeno i ozbiqno ugro`avaju Bon budu}nost planete, ocewuju borci protiv klimatskih promena.

Jaz izme|u bogatih i siroma{nih zemaqa po pitawima klime prisutan je otkako su pre dve godine po~eli pregovori o novom klimatskom sporazumu koji bi trebalo da nasledi Protokol iz Kjota,

kome va`nost isti~e 2012. Neslagawa su kulminirala posle klimatskog samita UN pro{log de-

cembra u Kopenhagenu, na kome nije usvojen bilo kakav obavezuju}i sporazum, ve} samo deklaracija o politi~kim namerama zemaqa u~esnica. Na konferenciji u Bonu u~estvuju delegati iz 194 zemqe, i to je jedan od posledwih sastanaka pred drugi odlu~uju}i sa-

mit koji }e biti odr`an krajem godine u meksi~kom letovali{tu Kankunu. Pre toga se o~ekuje se jo{ jedno okupqawe boraca za o~uvawe klime u oktobru u Kini.

Ono {to je, kako ocewuju analiti~ari, kqu~no za uspostavqawe sporazuma je da se bogate zemqe obave`u da }e smawiti emisiju ugqen-dioksida, gasa koji je najodgovorniji za fatalno zaga|ewe planete, kao i da }e finansijski pomo}i siroma{nim zemqama da se prilagode sporazumu.

Va{ington do sada nije odustao od svog obe}awa iz Kopenhagena da }e u narednih 10 godina smawiti {tetnu emisiju za 17 odsto u odnosu na nivo iz 2005. Ali, posle neusvajawa klimatskog zakona, to obe}awe, koje je i do sada bilo na meti kritika da 17 odsto nije dovoqno, ne izgleda pouzdano, ocewuju analiti~ari.

`ara izdvojena je milijarda rubaqa.

Posledwih dana u vorowe{koj oblasti bilo je registrovano 136 `ari{ta na povr{ini od 3,5 hiqada hektara.

Vatrana stihija odnela je `ivote pet qudi, uni{tila 300 ku}a, dok je bez krova nad glavom ostalo je vi{e od 500 qudi. Evakuisano je vi{e od 6.000 qudi, me|u wima 2.500 dece. Po`ari su sada lokalizovani, prenosi Itartass. [umski po`ari koji ve} peti dan besne {irom Rusije izazvani su toplotnim talasom nezabele`enim u proteklih 130 godina.

Do nedeqe ujutru zabele`eno je 774 po`ara, koji su zahvatili ukupno oko 130.000 hektara. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev nalo`io je u petak Ministarstvu odbrane da pru`i pomo} u ga{ewu po`ara u centralnom delu Rusije.

INDIJA

Demonstranti zapalili policijsku stanicu WU DELHI: Glavni ministar indijskog dela Ka{mira Omar Abdulah sastao se ju~e u Wu Delhiju sa indijskim premijerom i ministrom unutra{wih poslova, tra`e}i hitno poja~awe da bi se okon~ali najve}i antivladini protesti u posledwe dve godine, u kojima je poginulo vi{e od 30 qudi. U sukobima sa policijom na nekoliko mesta u Himalajskom regionu ju~e su poginule najmawe ~etiri osobe, a vi{e od 50 ih je ubijeno. Do sukoba je do{lo po{to su demonstranti zapalili policijsku stanicu, ga|ali kamenicama pripadnike

snaga bezbednosti i o{tetili `elezni~ku stanicu, prenela je agencija Rojters. Glavni ministar indijske dr`ave Xamu i Ka{mir Abdulah otputovao je ju~e u indijsku prestonicu, gde se sastao sa premijerom Manmohanom Singom i ministrom unutra{wih poslova Palaniapanom ^idambaramom. Abdulah je rekao da mu je potrebna brza akcija paravojnih snaga da ugu{i proteste i zavede policijski ~as.

Separatisti u Ka{miru odbacuju indijsku vlast i tra`e samostalnost te oblasti ili weno pripajawe Pakistanu.

KINA

Most progutao pe{ake PEKING: Broj qudi koji su poginuli usled uru{avawa mosta u centralnoj Kini porastao je na 51, dok je zemqa pogo|ena jednom od najgorih poplava u posledwih nekoliko decenija.

Spasioci nastavqaju potragu za jo{ 15 qudi koji su nestali po{to se pre vi{e od nedequ dana sru{io most na reci Ji u provinciji Henan, javila je agencija Sinhua. Prema re~ima svedoka, most se uru{io u trenutku kada su se pe{aci okupili na wemu kako bi gledali poplavu nastala usled naglog pove}awa nivoa reke. U poplavama ove godine u Kini poginulo je najmawe 928 qudi, 477 je nestalo, a {teta je procewena na nekoliko desetina milijardi dolara.

MEKSIKO

Obra~uni narkodilera

AVGANISTAN

U napadu poginulo {estoro dece KANDAHAR: U bomba{kom napadu u avganistanskoj provinciji Kandahar, prema najnovijim podacima, poginulo je {estoro dece, dok je u provinciji Nuristan ubijeno 30 pobuwenika.Bomba{ samoubica ju~e jutro je aktivirao eksploziv u kolima pored policijskog vozila kojim je jedan avganistanski zvani~nik i{ao na posao. U napadu je poginulo {estoro dece, a {ef distrikta Dand u provinciji Kandahar Ahmadulah Na-

zak, koji je bio meta napada, ostao je nepovre|en, ali je jedan od wegovih telohraniteqa zadobio povrede, preneo je AP. Niko jo{ nije preuzeo odgovornost za napad, koji je izveden na isti na~in na koji talibani napadaju vladine zvani~nike na jugu zemqe.

Nakon {to su SAD poslale dodatne snage u talibanska upori{ta u avganistanskim provincijama Kandahar i Helmand, pobunejnici su poja~ali bomba{ke napade i atentate

na sve koji sara|uju sa avganistanskom vladom. Na istoku zemqe, u gradu Xalalabad, pobuwenici su ju~e napali jo{ jednog vladinog zvani~nika, savetnika predsednika Vahidulaha Sabauna, koji je lak{e povre|en, rekao je portparol policije u provinciji Nangarhar Gafar Kan. Avganistanske snage i NATO trupe napali su dva sela na istoku provincije Nuristan, koja su kontrolisali talibani, preneo je AP.

SJUDAD HUARES: Najmawe 21 osoba je poginula ovog vikenda u meksi~koj dr`avi ^ivavi, od toga wih 11 u gradu Sjudad Huaresu na granici sa SAD, saop{tilo je ju~e meksi~ko tu`ila{tvo. Isti izvor navodi da su i dve `ene me|u `rtvama u Sjudad Huaresu, meksi~kom gradu u kojem je zabele`en najve}i broj ubistava vezan za obra~une me|u organizovanim bandama koje se bave preprodajom droge. U samom gradu ^ivavi, {est mu{ka-

raca je ubijeno u subotu uve~e. “@rtve su na prepad ubijene dok su se nalazile u vozilu, a napada~i su ih okru`ili sa tri automobila”, navodi se u saop{tewu tu`ila{tva. Dodaje se da su jo{ ~etiri ubistava po~iwena u op{tinama Paral i Bokojna. Oko 25.000 qudi je ubijeno u Meksiku u posledwe tri i po godine, najve}im delom u obra~unima vezanim za obra~une narkodilera koji se bore za kontrolu tr`i{ta droge.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [IMON PERES Predsednik Izraela [imon Peres porekao je da je ozna~io Britance antisemitima u nedavnom intervjuu za jevrejski novinski veb-sajt “Tablet”, javqaju ju~e izraelski mediji. Peresov kabinet izdao je saop{tewe u kome se pori~e takva optu`ba i nagla{ava va`nost izraelsko - britanskih odnosa.Sajt “Tablet” je citirao Peresa kako ka`e da je “Britanija postala proarapska i antiizraelska”.

[AKIRA Kolumbijska peva~ica [akira nova je u nizu poznatih li~nosti koje su lansirale svoje parfeme. “Tip `ena koje osete povezanost sa ovim mirisom su nezavisne i jake, ali i `ene sa velikom sposobno{}u da vole. Namewen je `eni koja veruje u sebe”, kazala je peva~ica o parfemu “Es baj [akira”. Parfem sti`e u septembru i ko{ta}e izme|u 17 i 35 dolara.

SILVESTER STALONE Ameri~ki glumac Silvester Stalone duguje veliku sumu novca jednoj brazilskoj kompaniji koja je radila na snimawu wegovog novog filma “The Expendables”, pi{e jedan brazilski list. “Od maja pro{le godine, kompanija O2 poku{ava da dobije novac od Amerikanaca. Ali, od po~etka ove godine, Stalone i wegovi producenti vi{e ne odgovaraju na telefon”, navodi brazilski list.

Nema {tedwe na ku}nim qubimcima ni u vreme krize BON: Proizvodwa svega i sva~ega za ku}ne qubimce, od hrane do nao~ara, bele`i strelovit rast i u vreme krize.Svetsko tr`i{te predmeta za ku}ne qubimce se procewuje na iznos koji uveliko prema{uje buxete nekih dr`ava - 57 milijardi dolara, preneo je Doj~e vele. Erik Asadurijan iz Instituta Vorldvo~ u Va{ingtonu ukazuje da bi taj novac bio dovoqan da se prepolovi glad u svetu. Nema tog industrijskog sektora koji je toliko rastao ~ak i u godinama krize. Nema~ka nipo{to nije izuzetak u ovom trendu i poneki podatak mora da zaboli ba{ svakoga, bez obzira koliko bio naklowen `ivotiwama. Tu nije samo re~ o modnim revijama za pse, korpama od plemenitih metala ukra{enih kristalima Svarovski, pse}im nao~arima za sunce ~uvenih proizvo|a~a, ve} i hotelima ili ~ak avio-kompanijama za ku}ne qubimce. Naime, 2009. godine su

u Nema~koj vlasnici oko 23 miliona ku}nih qubimaca potro{ili na wihovu hranu oko 2,7 milijardi evra.

Te iste godine je u ovoj zemqi na hranu za bebe potro{ena jedva ~etvrtina tog iznosa! ^iwenica je da je u me|uvremenu potrebna

povr{ina jednog Novog Zelanda samo da bi se prehranili psi, izra~unao je ameri~ki kriti~ar u svojoj kwizi. Nema~ki nutricionista Hans-Urlih Grim ukazuje da }e retko koje doma}instvo biti spremno da plati vi{e od ~etiri evra za svoje }ure}e pe~ewe, koliko ko{ta ekskluzivna porcija “sve~anog obroka” za pse, kako reklamira jedan proizvo|a~.

Hrana za ku}ne qubimce je ubedqivo na prvom mestu proizvoda na kojima zara|uju proizvo|a~i. Samo wih ~etiri – “Proktor en Gembl”, “Mars”, “Nestle” i “Kolgejt-Palmoliv” dr`e 80 odsto ~itavog svetskog tr`i{ta. A kada se postavi pitawe, ko im je va`niji - qudi ili `ivotiwe, tu nema ni najmawe dileme. Tako ameri~ki proizvo|a~ “Mars” u Nema~koj prodaje svoje ~okoladice u vrednosti od 500 miliona evra, a svoju hrane za `ivotiwe (“viskas”, “pedigre” za 724 miliona evra.

BALKAN

DNEVNIK

Apel za re{ewe krize zi u Albaniji, upozorovaju Tiranu da ukoliko ne prese~e sada{wu politi~ku krizu mo`e ozbiqno da ugrozi pribli`avawe EU i najavqeno ukidawe viza za wene gra|ane.

“Bez normalnog rada parlamenta nema demokratije”, upozoravaju u Strazburu i tra`e od socijalista i demokrata da {to pre na|u zajedni~ki jezik i izvedu zemqu iz tog politi~kog }orsokaka. Albanija je pro{le godine podnela molbu za sticawe statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju, a Evropski parlament bi, na zasedawu od 21. do 25. septembra, trebalo, kako se najavquje u Tirani, da raspravqa, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, o ukidawu viza za gra|ene te zemqe.

BUKURE[T: Rumunka te{ka 240 kilograma koja je pre skoro pola godine rodila zdravu devoj~icu, umrla je u bolnici u Krajovi, saop{teno je ju~e. Viktorija Lakatu{ (25) umrla je prekju~e od sr~anog udara, a pre toga je imala visoku temperaturu i probleme sa disawem. Weno srce je stalo, a reanimacija, koja je trajala pola sata, nije bila uspe{na, rekao je direktor bolnice u Krajovi, gradu na jugu zemqe. Viktorija Lakatu{, visoka 160 centimetara, u februaru ove godine carskim rezom je rodila zdravu devoj~icu, a bila je, koliko je poznato, najte`a `ena koja se porodila u Rumuniji.

MAKEDONIJA

I na Ilinden o sporu s Gr~kom

Nikola Gruevski

ATINA: Vlasnici i voza~i kamiona prekinuli su vi{ednevni {trak koji je izazvao veliki poreme}aj u snadbevawu benzinom i drugim derivatima u Gr~koj i situacija u snabdevawu gra|ana se postepeno normalizuje.

Vi{e od 30.000 vlasnika i voza~a kamiona i cisterni {trajkovali su nedequ dana, po{to je vlada odlu~ila da wihovu oblast poslovawa izlo`i ve}oj konkurenciji.

To je ina~e jedan od preduslova da se dobiju zajmovi u iznosu od 110 milijardi evra od me|unarodnih finansijskih institucija. Pregovori o izdavawu dozvola u ovoj oblasti bi}e nastavqeni, po{to vlada ne odu-

staje od liberalizacije poslovawa u ovoj oblasti, javqaju agencije. [trajk prevoznika izazvao je veliki poreme}aj u snadbevawu gra|ana, posebno mnogobrojnih turista koji letuju u Gr~koj.

Vlada je zbog toga bila prisiqena u sredu da proglasi mobilizaciju i zapretila prevoznicima oduzimawem dozvola za rad i hap{ewem.

Priveremeno je bila anga`ovana i vojska koja je cisternama i brodovima prevozila benzin i drugo goriva.

U vladi isti~u da }e preduzeti odlu~ne akcije ukoliko se vlasnici i voza~i kamiona i cisteni ponovo odlu~e da proglase {trajk.

Dogovor smawuje kolone

Prona|ene mo{ti Jovana Krstiteqa

Stiven Veneker

Umrla najte`a porodiqa

Prohor P~iwski odr`ano zasedawe ASNOM-a na kome su udareni temeqi makedonske dr`ave. Odr`ane su dve sve~anosti u Kru{evu i u Pelincu, a masovniji je bio narodni sabor u Kru{evu na kome je govorio premijer Nikola Gruevski koji je u svom govoru o~ekivano posvetio pa`wu sporu sa Gr~kom oko imena Makedonije.”Makedonsko pitawe jo{ nije zatvoreno, bar ne u mislima odre|enih pojedinaca koji imaju mo} da blokiraju i ucewuju. U toj prinu|enosti nametnutoj od jednog na{eg suseda moramo se baviti sa izazovi-

Posle nedequ dana normalizacija snadbevawa

NA OSTRVU SVETI IVAN KOD SOZOPOLA U BUGARSKOJ

RUMUNIJA

SKOPQE: Makedonija je ju~e obele`ila nacionalni praznik Ilinden, dan kada je 1903. godine po~eo ustanak protiv osmanlijskog okupatora i dan kada je 1944. godine u manastiru

25

GR^KA

EU I ALBANIJA

TIRANA, BRISEL: Predsedavaju}i EU, Belgija apelovala je na Tiranu da hitno re{i politi~ki krizu u zemqi, kako bi otvorila put za br`e integracione procese sa Evropom.

Belgijski ministar spoqnih poslova Stiven Veneker je upozorio Tiranu da “nema integracija Albanije sa EU bez prethodniog re{ewa krize”, prenose mediji u Tirani. Albanija se skoro godinu dana suo~ava sa dubokom politi~kom krizom, po{to vode}a opoziciona Socijalisti~ka partija tvrdi da je Demokratska stranka premijera Saqija Beri{e do{la na vlast izbornim prevarama.

Pod pritiskom Evropskog parlamenta i EU, u Tirani su su pro{log meseca odr`ani pregovori dve vode}e stranke, ali bez uspeha. Po{to dve strane zasad ne pokazuju spremnost na ustupke, taj spor bi mogao da se na|e pred Venecijanskom komisijom, ili specijlnim parlamentarnim komitetom. Socijalisti imaju 65 od ukupno 140 poslanika u nacionalnoj skup{tini i dosad su bojkotovali rad parlamenta, zbog ~ega nisu mogli da se usvoje neki reformski zakoni. U maju su odr`ane masovne demomonstracije i vi{ednevni {trajk gla|u u Tirani i prvaci te stranke najavquju nove proteste.

U Evropskom parlamentu, u kome je nedavno usvojena posebna rezolucija o politi~koj kri-

utorak3.avgust2010.

ma za koje smo verovali da su odavno prevazi|eni, ali nas to ne}e otrgnuti od na{ih strate{kih prioriteta, ~lanstva u EU i NATO-u”, rekao je Gruevski.

Predsednik Makedonije \or|e Ivanov govorio je u Pelincu, mestu udaqenom pet kilometara od manastira Prohor P~iwski.

Na Pelincu je bilo nekoliko hiqada qudi, a u manastiru samo predstavnici nevladinih organizacija.Kako prenose makedonski mediji, predstavnici Vrawske eparhije su izjavili da niko iz makedonskog dr`vnog rukovodstva nije zatra`io prisustvo danas u manastiru.Mediji su ranije, najavquju}i program obele`avawa Ilindena, objavili da }e nacionalni praznik biti obele`en u mestu Pelince, a ne u manastiru Prohor P~iwski i da je to odlu~io predsednik Ivanov.U izve{tajima se, me|utim, spekulisalo da je na ovakvu odluku uticalo to {to je Apelacioni sud u Skopqu nedavno potvrdio kaznu od dve i po godine zatvora Jovanu Vrani{kovskom zbog, kako mu se stavqa na teret, pronevere crkvenog novca kada je bio vladika Makedonske pravoslavne crkve (MPC).

MPC, koju ne priznaju ostale pravoslavne crkve, ra{~inila je arhiepiskopa Jovana po wegovom stupawu u kanonsko jedinstvo sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a takdoje ne dozvoqava registrovawe autonomne Ohridske arhiepiskopije u Makedoniji.

(Tanjug)

SOZOPOL: Bugarski arheolozi su iskopali deo mo{tiju Jovana Krstiteqa za koje se smatralo da su posle Turskog osvajawa Carigrada nepovratno izgubqene, javqaju bugarski mediji.

Na ostrvu Sveti Ivan u Crnom moru kod grada Sozopola, drevne Apolonije, oni su jo{ 28. jula prona{li mermerni relikvijar rasko{ne izrade.

Svoje otkri}e upotpunili

gr~kom alfabetu koji se prevodi kao: “Gospode, pomogni svom robu”, sa potpisom Tomas.

Profesor Kazimir Popkonstantinov ga smatra kqu~em zagoneteke, jer je po wemu to ime ~oveka koji je iz Konstantinopolisa preneo relikvijar zajedno sa mo{tima onog koji je proreko Hrista i koga na balkanskim prostorima zovu Sveti Jovan Prete~a.

Pute{estvije mo{tiju Ro|en je pola godine pre Isusa Hrista. Svoje detiwstvo i ranu mladost Sv. Jovan je proveo u pobo`nom domu svojih starih roditeqa - Zaharije i Jelisavete.

Sveti Jovan je zavr{io svoj ovozemaqski `ivot tako {to mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odse~ena glava.

Jevan|elist Luka po`eleo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i pose~en u Antiohiju. No, uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji ~uvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. su dva dana kasnije kada su samo metar od mesta pronalaska relikvijara nai{li na kutiju malih dimenzija izra|enu od pe{~ara. Na woj je natpis na

Sem toga prema profesoru Popkonstantinovu u Sozopolu je sve u znaku Svetog Jovana. Od ostrva na kome je svetiwa prona|ena, pa do katedralne crkve

Nalazi{te u Sozopolu

koja nosi wegovo ime i brojinih predstava tog sveca u hramovima Sozpola. U Istorijskom muzeju Sozopola relikvijar je otvoren i u wemu je prona|en deo mo{tiju Jovan Krstiteqa, javqaju bugarski mediji.

Pored arheologa tom ~inu prisustvuju i ~lanovi Svetog Sinoda Bugarske pravoslavne crkve. O~ekuje se da }e uprkos

zahteva crkvenih vlasti mo{ti Jovana Prete~e biti izlo`ene u Muzeju u Sozopolu.

Time }e, smatraju str~waci, one zadr`ati svoju duhovnu va`nost ali }e mo}i da ih vidi i veliki broj qudi i turista koji pose}uje nekada{wu Apoloniju, kako se sve vi{e ispostavqa ipak najzana~ajniji grad Pontske kolonizacije starih Grka.

CRNA GORA

Pokret za promjene: Vujanovi} je blefer PODGORICA: Opozicioni parlamentarni Pokret za promjene kritikovao je ju~e crnogorskog predsednika Filipa Vujanovi}a istakav{i da je potpisivawem nekoliko spornih zakona pokazao da nije predsednik svih gra|ana. Potpredsednik tog pokreta Branko Radulovi} je crnogorskog predsednika nazvao „bleferom i vernim ~uvarom lika, a posebno

dela \ukanovi}a’’, preneli su podgori~ki mediji. „Blefer je, jer fingira fleksibilnost vlasti i neku spremnost na kompromis i dijalog. Zadu`en je samo da, umesto (Svetozara) Marovi}a, koketira sa pojedinim opozicionim partijama i navodnu zabrinutost nad Crkvom i Kosovom’’, poru~io je Radulovi}. On je rekao da je Vujanovi} potpisiva-

Mur: SAD nisu sugerisale povla~ewe \ukanovi}a

Roderik Mur

Odlaze}i ambasador SAD u Podgorici Roderik Mur tvrdi da wegova zemqa nikada nije sugerisala povla~ewe premijera Mila \ukanovi}a sa te funkcije. Mur je podgori~kim “Vijestima” rekao da nema razloga da poveruje da su SAD ikada sugerisale da se sa vlasti u Crnoj Gori povu~e jedan demokratski izabrani funkcioner.

“Koliko ja znam, to se jednostavno nije desilo. To jednostavno nije istina”, kazao je ameri~ki diplomata i dodao da nije principijelno da se me{a u unutra{wu politiku Crne Gore.

Filip Vujanovi}

wem zakona o inostranim poslovima, o op{tem obrazovawu i vaspitawu i o Centralnoj banci Crne Gore (CBCG) „odagnao svaku dilemu ko je i {ta je’’. Prema re~ima Radulovi}a, uzaludna su bila upozorewa poslanika, stru~ne doma}e i inostrane javnosti da su predlo`ene zakonske norme neustavne, protivpravne i da nisu u saglasnosti sa me|unarodnim normama i praksom. „Pisali smo amandmane, navodili izvore, na{e govore upotpuwavali iro-

nijom i sarkazmom. Uzalud sve te molbe, graja, opomene i ironija. Vujanovi} je ostao samo ‘kamen-stamen’, najja~a karika u lancu, kojim je Milo \ukanovi} svezao Crnu Goru’’, kazao je Radulovi}.

Predstavnici opozicionih stranaka Socijalisti~ke narodne partije, Nove srpske demokratije i Pokreta za promjene tra`ili su od Vujanovi}a da ne potpi{e izmene zakona o obrazovawu kojim se crnogorski jezik uvodi u {kole, a tim povodom crnogorski predsednik je trebalo da se sretne sa liderima SNP-a Sr|anom Mili}em i NSP Andrijom Mandi}em, jer smatraju da je re~ o diskriminaciji srpskog jezika.

Me|utim, nakon {to je Vujanovi}, u subotu u Plavu, rekao da ne smatra da je usvajawem zakona o obrazovawu bilo koji jezik u Crnoj Gori diskriminisan, Mandi} je odustao od susreta sa crnogorskim predsednikom, ali ne i lider najuticajnije opozicone stranke Mili}.

Mandi} je, posle Vujanovi}eve izjave u Plavu, poru~io da se „nemaju razloga ni gledati’’, dok je Mili} rekao da }e se sa Vujanovi}em sresti u Podgorici, a ne u Ro`aju kako je ranije bilo najavqeno.

(Tanjug)

26

utorak3.avgust2010.

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Dragom prijatequ i kom{iji

3 POVOQNO odmor na Utjehi kod Bara. Telefon: 021/636-291 i 064/316-23-03 od 19 do 21 sat.

5949

dr Milanu Trnavcu

Preminula je na{a draga snaha i ujna

posledwi pozdrav od porodica Anti}.

6400

Posledwi pozdrav dragoj

Qubica Hajduk FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2. Telefon 069/1826-726.

6055

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispuna, {qunak, komplet materijal, na adresu.

Telefoni: 021/847-034, 063/500-570.

3883

ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefon 063/8424716, 063/84-26-848, 021/500-612.

4861 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

5897

1964 - 2010.

Wen dragi lik zauvek }e biti u na{im srcima.

Svekar \or|e, svekrva Frini, zaova Violeta sa decom Valentinom i Filipom.

Qubici Hajduk Po~ivaj u miru, neka Te an|eli ~uvaju.

Tetka Verica, te~a \or|e i brat Zoran.

6383

6386

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

prim. dr sci med. Du{an Vu~eni} 1926 - 2010.

Sahrana je u ~etvrtak, 5. 8. 2010. godine, u 16.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Jagoda, sin Bogdan, snaha Tatjana, unuka Elena, unuk Danilo, sestra Spomenka i brat Radoslav sa suprugom Jolikom.

6399

3 DRVA, bukva - meterice 3400, izrezano i iscepano 3600, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene. Telefon: 062/8-999321, 061/19-60-888, 064/1387736.

6078 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 4300, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 4900 dinara. Telefon: 064/138-7758, 064/138-77-36, 6/416-020.

6079

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 47. godini preminula na{a draga

Qubica Hajduk Sahrana je danas, 3. 8. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Dragoqub, k}i Jelena i sin Nikola.

6385

Posledwi pozdrav, dragom i dugogodi{wem prijatequ

3 Sa tugom se opra{tamo od na{e drage

dr Milanu Trnavcu - Mikici Se}awe na Tebe i zajedni~ki provedene dane u radosti i vesequ, zauvek }u pamtiti.

Po~ivaj u miru.

Prijateq Tasa sa }erkom Vesnom.

6401

Qubice Hajduk 1964 - 2010.

Neute{na porodica Jakotin: majka Jelisaveta, brat Milan i snaha Sne`ana.

6387

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Za{to sve {to je lepo ima kraj....

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Preminuo je na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

utorak3.avgust2010.

27

Posledwi pozdrav cewenom prijatequ i saradniku

prof. doktor Milan Haxi} patolog Ispra}aj je u sredu, 4. 8. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Qubica Hajduk Kumovi: Alijevi} i Frani}.

Duboko o`alo{}eni: supruga Branka, sin Ilija, unuci Tamara i Luka i snaha Bo`ana.

6374

6375

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

kumu

i

Sa tugom i dubokim bolom obave{tavamo sve nama drage da je posle duge i te{ke bolesti zauvek nas napustio na{ voqeni Mikica, suprug, otac i deda

prof. dr sci med. Milanu Haxi}u @ivoti @iki Petrovi}u Kume, hvala ti za 55 godina lepog dru`ewa.

Milovanovi} Vukosav - Vu~ko i Seka sa porodicom.

6359

Uprava Klini~kog centra Vojvodine.

dr Milan Trnavac

Sahrana je danas, 3. avgusta 2010. godine, u 14.45 ~asova.

1415/P

@ika Petrovi}

Zauvek o`alo{}eni: supruga Marija, sin Predrag i unuci Vuk i Luka.

Posledwi pozdrav na{em u~itequ i prijatequ

Posledwi pozdrav od tetka Ankice i Agate sa porodicama.

6363

6361

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge bolesti, u 70. godini preminuo na{ voqeni

@ivota Petrovi} Mnogo lepih uspomena osta}e u na{im srcima.

@ivota Petrovi} @ika Sahrana je u sredu, 4. 8. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Ivanovi}.

O`alo{}eni: supruga Marijana, }erka Dragana, zet Milo{ i unuk Luka.

6358

6357

prof. dr sci med. Milanu Haxi}u

TU@NO SE]AWE

3. 8. 1986 - 3. 8. 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. 8. 2010. godine, u 86. godini preminuo na{ voqeni

Centar za patologiju i histologiju.

Suzana Risti} student medicine Navr{avaju se 24 godine od kada si oti{la i ostavila slomqena srca sa velikim bolom u du{i, sa qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i.

Tvoja mama Borka sa porodicom.

6368

Lazovski Slav~o Sahrana je danas, 3. 8. 2010. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 16.15 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Olga, sin Slobodan i }erka Jadranka.

6373

1415/P1

28

^ITUQE z POMENI

utorak3.avgust2010.

Se}awa ne blede na dragog prijateqa, druga i ~oveka

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Navr{avaju se dve ipo i ~etiri godine od kada nisu sa nama na{i voqeni

Na{ voqeni

Tamara

Gojka

Feliks Pa{i}

Pap

novinar, pozori{ni kriti~ar, publicista

Da vas zaboravimo ne}emo, da tugujemo za vama ve~no ho}emo, da prihvatimo istinu ne umemo, da prestanemo da vas volimo ne mo`emo.

Va{i: mama i supruga Marija, sestra i }erka Nata{a sa suprugom Mirkom i decom Marinom i Nikolom.

Milanu Ple}a{u

1988 - 2010.

1936 - 2010.

Wegovi: Lako, Dragan Levnaji}, Rus, \urika, Rapaji}, Zori} S, Dabes, Marjanovi}, dr Savi}, Mikica Mili} i Raki}.

od sestre Qiqane sa porodicom.

nije vi{e sa nama.

U nama je ostalo - }utawe i tuga.

6268

Posledwi pozdrav

Mihajlo

i

6340

6329

Ispra}aj za kremaciju je u sredu, 4. avgusta, u 17 ~asova, na Novom grobqu u Beogradu.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

@ale ga wegovi: supruga Zorica, k}i Jelena, sin Damjan, snaha Danijela, zet Graham i unuci Lenka i Reqa.

6349

POMEN

Miti

Miti

Posledwi pozdrav dragoj tetki i baki

Brata{u

Danas, 3. 8. 2010. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{eg sina i brata

od Marka i Tijane.

od porodice.

6341

6342

od sestre Seje i wene porodice Mili~evi}.

6367

Borislava [kori}a

Danas, 3. 8. 2010. godine, u 13 ~asova oprosti}emo se od na{eg voqenog

Opra{tamo se od na{eg dragog i po{tovanog

Kajki Kilibardi Pomen }e se odr`ati Gradskom grobqu.

na

Feliksa Pa{i}a

od Zlatka sa porodicom.

Wegovi, majka i brat.

Nestora Mu{ickog Kari}a

Pamti}emo ga po dobroti i ume}u.

Wegova supruga Katica, sin Milorad, }erka Julkica i sestra Ana.

Vazda wegovi, Xigurski i Muksinovi}i.

6351

6331 6362

6366

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

DRAGI NA[

Posledwi pozdrav dragom dedi

na{em

Mom babi.....

Danas je tvoj ro|endan.

Kuzman Stojkovi} Sahrana je danas, 3. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, u Bano{toru.

Nestoru Mu{ickom Kari}u

Wegovi, Ceca sa porodicom.

6335

6332

6352

pozdrav

na{em

Veliko hvala.

Unuci Nenad i Predrag.

O`alo{}ena porodica.

Posledwi prijatequ

Nestoru Mu{ickom Kari}u

Posledwi pozdrav te~i

Posledwi pozdrav ocu, dedi i svekru

Divqak Mirka Zdravko 3. 8. 1933 - 20. 9. 2007.

Mnogo nam nedostaje{.

Nestoru Mu{ickom Kari}u Tvoji: Radinka, Miroslav i Dobrivoj.

Nestoru Mu{ickom

od porodice Qiqani}.

od Seje i \u|e sa porodicom.

6336

6334

Nestoru Mu{ickom Kari}u Osta}e{ zauvek sa nama.

Sin Milorad sa porodicom.

6051 6333

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

utorak3.avgust2010.

3

Na{a

3

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Qubice

Umro je moj dragi i voqeni tata

Lazovski Slav~o

Bice

zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i na{im se}awima.

Milanu Baji}u Uvek }emo te voleti.

Tvoji kumovi: Branko, Sandra, Ilija, Isidora i Voja.

Posledwi pozdrav na{em voqenom dedi i pradedi od: unuke Sla|ane sa suprugom Andrijom i decom Emom i Ninom.

1933 - 2010.

Milan Baji}

Siki i Mina.

6394

DVOGODI[WI POMEN

29

od prijateqa Jove i prije @ivke.

6391

6376

6372

Posledwi prijatequ

Na{oj

1933 - 2010.

pozdrav

dragom

Hvala ti za sve.

Po~ivaj u miru.

O`alo{}ena }erka Vesna sa porodicom.

6371

Gojko Zelen

Qubinki

Pro{le su dve tu`ne godine a u srcu tuga ne prestaje najdra`i na{.

Tvoji najmiliji: }erka Gordana, supruga Gospova, sin Nikola, zet Srba, unuci Gojko i Gordana sa porodicom.

6393

Ne mo`emo da verujemo da vi{e ne}e{ biti sa nama. Ovde ostaju samo lepe uspomene. Neka te lepe re~i na{e prate, neka glasovi na{i odzvawaju u prostoru. Neka ti prokr~e te`ak put, neka budu glasnici, posrednici u tvom novom `ivotu.

Da tvoja umorna du{a na|e mir.

An|eli neka ti prate trag u beskraju.

3 prof. dr Milanu Haxi}u

6396

Tvoj lepi osmeh nosi}emo u se}awima kroz dane u kojima nisi vi{e sa nama.

Sa qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od dragog prijateqa

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminuo moj dragi suprug

Posledwi pozdrav svom voqenom bratu od sestre Magdalene i zeta Mom~ila.

6377

Nada, Mi{a Dragani}, Vera Dragani} - Sesilio sa porodicama.

Mole se za tebe tvoji prijateqi, saradnici i drugari: dr Orli} Magda, Cane, Zoka, Mire, Ru`a, Mica i Vesna.

Qubica Hajduk

Lazovski Slav~o

Milan Baji} 1933 - 2010.

Sahrana je danas, 3. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena supruga Jela.

6370

6397

Lazovski Slav~o

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici Posledwi pozdrav voqenom ocu od sina Slobodana i snaje Dragice.

Milana i Dubravka.

6378

6389

Posledwi pozdrav

prof. dr Milana Haxi}a

Lazovski Slav~o

Bici

Mirjana i Milan Dobrosavqev sa porodicom.

Posledwi pozdrav svom prijatequ od porodice Rai~ iz Be{ke.

od porodice \ukanovi}.

Qubici Hajduk 6390

6384

6379

Posledwi pozdrav na{em radniku - penzioneru

Kolektiv Nau~nog instituta za veterinarstvo „Novi Sad”.

Lazovski Slav~o

Kuzmanu Stojkovi}u Posledwi pozdrav voqenom ocu i dedi od: }erke Jadranke, zeta Atanasa, unuka Nenada i unuka Dragana sa suprugom Lucijom.

od radnika i penzionera „Energotehnika” Ju`na Ba~ka Novi Sad. 1416/P 158/P

6380

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.05 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.35

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajk kviz Vesti @ivopis Plej gejms Na{i stranci Ples no stres Kuhiwica Vesti Duel struna No}na smena Klasik rok Vesti Svetkovine ^udesni svet Vesti Inspektor Montelbano TV Dnevnik Tajna hrane: Krastavac Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Agro mozaik Polinezija, dok. film Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Izbliza Me|unarodni festival cirkusa u Masiju 00.35 Progowena, film 02.05 Igra

Polinezija Polinezija je kontinent izmrvqen po okeanu. Usamqena kopna u ogromnom Pacifiku razli~ito su oblikovana pod uticajem klime, tektonskih poreme}aja i mora.

Re`ija: Fani Perno (RTV 1, 21.00)

06.30 07.00 07.25 08.10 08.25 08.35 08.50 09.15 10.15 10.30 12.05 12.30 12.40 13.10 13.15 14.05 14.30 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20 00.02

TV PROGRAM

utorak3.avgust2010.

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Grad an|ela Aaladinove avanture Zmaj golubjeg srca ^arobna {uma - predstava za decu Paideja TV Ba{tina Ru~ak na lepe o~i Inspektor Montelbano ^udesni svet Vesti (ma|) Izravno (hrv) Tajna hrane: Paradajz Pod obru~em Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Kultura i tradicija Roma (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Pod obru~em Da ne pukne bruka, film TV Prodaja

07.30 08.00 08.10 08.50 09.00 10.20 11.00 11.45 12.00 12.30 14.15 14.25 14.30 15.30 15.50 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.05 23.55

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 14.50 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

09.30 10.00 11.00 12.45 15.00 17.00 18.00 20.15 22.30 23.00

Glas Amerike Prepodnevni program Beli luk i papri~ica Barometar U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Ulovi trofej Tin in Tojotin svet prirode Bez cenzure Barometar Tin in Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Oko sveta Vojvo|anske vesti Maks Kju Na{ gost Vojvo|anske vesti Barometar On i ona Vojvo|anske vesti Barometar Trag nezaborava Glas Amerike

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Bez vize Moja porodica Objektiv Misterije KGB Evo nas kod vas Objektiv U bilo koje vreme Buntovnici Neon siti Objektiv Radionica Najboqi lek [ira, princeza mo}i Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Koncert U bilo koje vreme Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

Klupske TV Ful Tilt poker Ragbi Super liga: Lids – Vigan Komjuniti {ild 2006: ^elsi – Liverpul ATP Gastad, finale Duh {ampiona: Federer Profi boks: Mekloski – Lori Komjuniti {ild 2007: ^elsi – Man~ester junajted Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker

Duh {ampiona: Federer (Sport klub, 17.00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti 12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

06.00 06.05 08.00 08.15 09.03 09.50 10.05 10.09 10.35 11.05 11.10 12.00 12.15 12.31 12.46 13.29 15.10 15.20 15.59 16.02 17.00 17.20 17.27 18.28 19.00 19.30 20.10 21.08 22.35 22.40 23.47 00.29 02.06

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Balkan ekspres 2 U zdravom telu Vesti Kvadratura kruga Razglednica Vesti Kako sam upoznao va{u mamu Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Jelena Gaj{ek Odstrel Lajawe na zvezde, film Vesti Vreme je za bebe Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Mali svet, film Vesti Evronet Novi Amsterdam Zakletva, film Lajawe na zvezde, film

06.30 07.20 08.55 09.40 10.30 12.00 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.35 00.40

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Ukleti let Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz:Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Kleopatra Foks vesti Opasne igre

Leonor Varela

Kleopatra U ovoj bezvremenskoj pri~i neobuzdana `eqa i smrtonosna ambicija se nalaze unutar egipatskih piramida, dok prekrasna i mlada Kleopatra o~arava i zavodi Cezara, rimskog cara.

Uloge: Leonor Varela, Bili Zejn, Timoti Dalton, Rupert Grejvs, Art Malik...

Re`ija: Franc Rodman (Foks, 21.20)

Slobodan Savi}

^itawe pozori{ta Po ~emu }emo pamtiti i da li }emo i za{to brzo zaboraviti minulu pozori{nu sezonu? Da li je re~ o materijalnoj ili krizi ideja? [ta je va`nije, odnosno {ta }e preovladati u predstoje}oj pozori{noj sezoni: kasa ili estetika?

Autor: Slobodan Savi} (RTS 2, 22.44) 07.21 07.35 07.49 07.53 08.04 08.12 08.36 09.02 09.09 09.33 10.02 10.22 10.29 11.21 11.50 12.18 12.55 12.59 14.00 14.24 14.53 15.13 15.33 16.00 16.36 16.40 16.52 17.10 17.48 17.56 18.29 18.37 19.03 19.29 19.37 19.41 20.04 20.29 21.00 21.45 22.09 22.44 23.19 23.55 00.19 01.17

U zdravom telu Kuvati srcem: Jelena Gaj{ek Datum Verski kalendar [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Kwi`evna {kolica Enciklopedija za radoznale Vodi~ za modernu arhitekturu Beograda Enciklopedija Slike koje le~e Trag Gra|anin SO akademije umetnosti Novi Sad Datum Trezor Kwi`evna {kolica Enciklopedija za radoznale Vodi~ za modernu arhitekturu Republi~ko takmi~ewe iz elektronike Tehnologija danas Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Putokazi vere Srpski tragovi Enciklopedija Koktel klub [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu Datum Verski kalendar TV mre`a Bunt Kako sam upoznao va{u mamu @ivot sa muzikom Istorija Srpske arheologije ^itawe pozori{ta Muzikom i slikom Tehnologija danas Trezor ju~e Putokaz vere

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.12 Za dobar dan, nastavak 13.00 Non-stop 14.00 Vesti u 14 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Na tragu prirode 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Eon Fluks 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Meksikanac

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Mra~ne strane digitalnog sveta, 08.30 Crtani, 08.50 Mali oglasi, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Modus vivendi, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Subotom popodne

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92 14.00 Film: Boqe sutra 2 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.35 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Yuno 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.35 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

Elen Pejy

Yuno Glavna junakiwa Yuno je prepametna tinejyerka koja je slu~ajno zatrudnela sa svojim najboqim {kolskim drugom. Woj je jasno da premalo zna o `ivotu da bi mogla da bude dobra majka. Ipak donosi odluku da rodi dete, a da ga nakon toga da na usvajawe bra~nom paru...

Uloge: Elen Pejy, Majkl Sera, Yenifer Garner, Y. K. Simons Re`ija: Yejson Rajtman (B92, 21.00)

06.00 07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 23.00 01.00 01.15

Silikonske lepotice Jutarwi program Film: Naivko Siti kids Pali an|eo Grand {ou Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Policijska stanica Loto Grand parada Javna tajna Film: Nevidqivi ~ovek Siti Film: Reketa{i

Seli Fild

Odsustvo zlobe Majkl Galager, sin pokojnog {efa mafije, vlasnik je skladi{ta pi}a. Frustriran u svom poku{aju da re{i ubistvo glavnog ~oveka sindikata, tu`ilac pu{ta la`nu pri~u da je Galager meta wegove istrage, u nadi da }e mu on re}i ne{to zauzvrat.

Uloge: Pol Wumen, Seli Fild, Bob Balaban, Melinda Dilon Re`ija: Sidni Polak (Ko{ava, 22.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.55 00.10 00.45 02.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde (Buntovnici) Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Afrika od vrha do dna @ivot u parkovima Afrike Telemaster Kliford Klinika I to je `ivot Film: Odsustvo zlobe Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak3.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

15

Pi{e: Tom Stendiy

Kim Katral

SERIJA

Seks i grad

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica (12/20) 10.15 Velika rasprodaja, dok. film 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 3 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Boje turizma 21.00 Neograni~ena mo}, film 23.00 Dnevnik 3 23.45 Dr Haus 00.30 Filmske no}i strave: Ku}a straha, film 02.05 Bez traga

Keri uni{tava novu vezu s Benom, mu{karcem kog je upoznala u parku. Samanta je sa Harisonom, ali saznaje da voli ne{to {to woj ne odgovara. [arlot se zabavqa Mi~elom, a Miranda odustaje od izlazaka sa mu{karcima...

Uloge: Sara Yesika Parker, Kim Katral, Kristin Dejvis, Sintija Nikson, Kris Not Autor: Daren Star (Nova TV, 01.05) 07.55 08.20 08.40 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.25 23.55 00.40 01.05 01.35

Yeki ^en, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Karate Kid, film IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Veliki nau~nici Misterije istorije Prvi qudi u svemiru Gospodari rata Mi Evropqani Impresionisti Pali asovi Prvog svetskog rata Snimawe rata Pri~a o dvorcima i kraqevima Veliki nau~nici Misterije istorije Putovawe koje je potreslo svet Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet Mi Evropqani Impresionisti Lovci na naciste Tajm tim godina 10 Pri~a o dvorcima i kraqevima Veliki nau~nici Misterije istorije Putovawe koje je potreslo svet

14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Gnev u zoru Obra~un u kazino Kabareu @ikina `enidba Izba~eni iz koloseka Prst sudbine Poltergej Erotski film Erotski program

06.00 07.20 09.20 11.05 12.45 13.10 14.50

Gospodin mama Sedam `ivota Belami Te{ko lomqiv Holivud na snimawu Princeza iz centra grada Krsta{ki pohod u farmerkama Trka do ve{ti~je planine Operacija Valkira Unakrsna vatra Velika qubav Prava krv 2 Podzemni svet: Uspon lajkana

16.30 18.05 20.05 21.45 22.40 00.20

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Bra~na `eqa Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Yeki Buvije Kenedi Onazis Yeki Buvije Kenedi Onazis Pre nego {to ka`e{ da Trikovi uma Ne{ Briyis

07.55 08.15 10.20 10.50 11.35 11.50 12.20 13.05 13.55 15.35 17.20 18.55 19.10 20.00 21.50

JuHu i prijatelji RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nesatala Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina Savr{ena slika Kako sam upoznao va{u majku Teorija velikog praska CSI: Wujork Pustiwski grom, film Astro {ou

22.45 23.55 00.35 02.10 Lora Lini

Neograni~ena mo} Luter Vitni je profesionalni provalnik i zaqubqenik u slikarstvo zbog kog jutra provodi u gradskom muzeju skiciraju}i izlo`ena platna. Posle jednog takvog dana odlazi ku}i da pripremi planiranu provalu. Ciq mu je jedna prazna vila...

Uloge: Klint Istvud, Yin Hekman, Ed Haris, Lora Lini, Ej Yi Mar{al, Melora Hardin, Alison Istvud Re`ija: Klint Istvud (HRT 1, 21.00)

08.05 08.15 08.30 08.55 09.20

18.30 19.30 20.05 20.45 21.15 21.55 22.40 23.30 23.50 00.35

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac De~ak i veverica Silvestrove i ^i~ijeve tajne Navrh jezika Boli glava Hajdi Virtuelna mama, film Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Bra}a i sestre Osvajawe planete majmuna, film Vrhunska putovawa: [angaj, dok. serija Mu}ke Muzi~ki specijal Ve~erwa {kola Bitange i princeze Bez traga Zakon i red Dedvud Zovem se Erl Zlo~ina~ki umovi Kineska pla`a

07.00 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 14.10 15.00 16.00 17.00 18.40 19.10 21.10 23.00 01.00

Kanzas Pacifik Intermeco 1 Pri~e Veka Bojeva glava Intermeco 2 Izvan kapije Trava Pri~e Veka Trava Dominik Intermeco 3 Yeri i Tom Pa`wa, pa`wa Milioni No} ajkula

07.30 09.10 10.40 12.50 14.00

Pobuna u sredwoj {koli Nacija vanzemaqaca Slovo srama Pokemon heroji Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi Nikson Boufinger Divqa reka Intimni trenuci

09.40 09.50 10.05 10.30 12.00 12.40 13.25 13.45 14.15 15.25 16.10 17.40

16.10 20.00 22.00 00.00

Savr{ena slika Iako svoj posao obavqa kvalitetno, Kejt Mosli nikako ne dolazi do unapre|ewa jer je weni nadre|eni vide kao nedovoqnu stabilnu. Ona je jo{ uvek sama, bez ikakve `eqe za ulaskom u ozbiqnu vezu, a svoj `ivot `ivi i van radnog mesta...

Uloge: Yenifer Aniston, Yej Mor, Kevin Bejkon, Olimpija Dukakis, Ileana Daglas (RTL, 20.00)

Yenifer Aniston

08.40 09.35 10.30 11.25

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Krajwe pre`ivqavawe Pilot Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a Megagraditeqi Gra|evinske intervencije U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi

08.30 09.30 09.45 11.00 12.00 14.15 14.30 16.00 18.30 20.30 23.00 23.30 00.00 00.30

Atletika Svi sportovi @enski fudbal Biciklizam Atletika Svi sportovi @enski fudbal Biciklizam Fudbal Boks Automobilizam Superbajk Trke automobila Fudbal

12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

I za otima~inu je potrebno iskustvo ednom od svojih generala Napoleon je objasnio: ali je doprinela i wegovoj najve}oj gre{ci: napadu na “Zadatak komandanata je da pribave hranu s teRusiju 1812. U Dancigu je skupio za 400.000 soldata i ritorija kroz koje prolaze”. Grupe od osam do 50.000 kowa hrane dovoqno za sedam nedeqa, planiradeset qudi, pod vo|stvom kakvog kaplara ili naredju}i odlu~an pohod. Nadao borbi s ruskom armijom nika, ra{irile bi se na samo dan ili celu nedequ iza blizu granice i brzoj pobedi, ali nije o~ekivao da }e predvodnica nadolaze}e vojske i rekvirirale hranu s morati da za|e duboko u teritoriju Rusije. obli`wih sela i poseda. Pla}ali su je zlatom, ali A nevoqe su po~ele gotovo odmah. Jaka ki{a je pre~e{}e doznakom, koja se u teoriji mogla zameniti za tvorila ionako lo{e lokalne puteve u blatwave monovac kad se sukobi zavr{e. (U praksi je, me|utim, ~vare u kojima su se te{ka kola natovarena hranom ostala uvre`en izraz “bezvredno kao doznaka”). Ovaj po~ela zaglavqivati, kowi su lomili noge, a qudi metod se pokazao mnogo efikasniji od otima~ina u gubili ~izme. Pe{adija se kretala br`e, neke grupe pro{losti, a francuski soldati su brzo postali su napredovale oko 110 kilometara za dva dana, ali stru~waci da procene koliko hrane ima u nekoj oblaonda postale odse~ene od zaliha. Kad su vojnici pojesti i gde je sakrivena. “Stanovnici su sve zakopavali li sledovawa koja su nosili, morali su da se usput po {umama i ku}ama. Ali posle duge pretrage, lupkasnalaze. Me|utim, okolina je bila siroma{na, a mnoju}i kundacima i oslu{kuju}i, prona{li smo svakojaku hranu po dobro kamufliranim skrovi{tima”, zabele`io je jedan vojnik.

Zato je francuska vojska bila izuzetno pokretna, trebalo joj je osam puta mawe tereretnih kola nego drugima tog doba, pa je mogla da napreduje i po 80 kilometara dnevno. To se odli~no uklapalo u Napoleonovu strategiju, koja se mo`e sa`eti maksimom “Razdvoj kad tra`i{ hranu, grupi{i kad vodi{ bitku”. A wen rezultat je zapawuju}i niz pobeda.

Napoleon, me|utim, nije sasvim raskrstio s tradicional- Uzalud je Bonaparta osvajao ruske nedo|ije nim sistemima nabavke hrane.

Dok se spremao za pohod, naredio bi da se napune vegobrojni regruti nisu imali iskustva s ina~e efikaliki magacini na prijateqskoj teritoriji, da bi se snim francuskim sistemom nala`ewa i uzimawa hraobezbedile zalihe dok vojnici prelaze granicu. Oni ne. Disciplina je razbijena i umesto pa`qive rasposu sa sobom nosili zalihe za nekoliko dana, obi~no dele zalihe, do{lo je do haoti~ne otima~ine. Nekohleb ili dvopek, da imaju {ta jesti dok ne na|u doliko usputnih sela i latifundija je potpuno opustovoqno hrane, ili je neprijateq blizu, a francuske {eno, nije bilo dovoqno trave za napasawe kowa, a trupe grupisane. usevi nisu bili dozreli za `etvu. “Prethodnica je Najboqi primer je bitka kod Austerlica u jesen `ivela sasvim dobro, ali je ostatak vojske umirao od 1805. Napoleon je naredio gradovima du` Rajne da gladi”, se}ao se kasnije jedan francuski general. pripreme 500.000 sledovawa dvopeka. A Francuzi su Napoleon je o~ekivao da }e bogatija zemqa oko bili “sposobni” da izvuku velike koli~ine hrane Smolenska i Moskve mo}i da mu obezbedi hranu pa je ~ak i od malih varo{i. Tanastavio daqe, ali su Ruko je nema~ki Hajlbron sa si, povla~e}i se, pusto{iI pre prve bitke, posle samo svega 15.000 stanovnika, li okolinu i uni{tavali pet nedeqa pohoda, Napoleonova dao ~ak 85.000 sledovawa zalihe. Francuska armija hleba, 11 tona soli, 6.000 se po~ela osipati kako su armija je na blatwavim ruskim vre}a ovsa, 2.500 litara drumovima izgubila 130.000 vojnika qudi, oslabqeni gla|u, vina, 3.600 bu{ela sena i po~eli poboqevati. Jedan 800 slame, kao i stotinu i 80.000 kowa. Prethodnica je `ivela ruski oficir je zabelesasvim dobro, ali je ostatak kola da vojnici ponesu ono `io: “Putevi su bili po{to ne pojedu odmah. Hal suti le{inama kowa, prevojske umirao od gladi je imao duplo `iteqa, ali puni bolesnika i zaostaje morao da isporu~i 70 volih vojnika. Sve smo zarolova, 2.000 litara vina i 100.000 bala sena i slame. bqenike pa`qivo ispitivali o hrani i ustanovili Od koristi je bilo i {to se pohod odvijao u vreme da su ve} u okolini Vitebska kowi dobijali samo `etve, kad je bilo vi{e zaliha nego u bilo koje drutravu, a qudi, umesto hleba, bra{no od kojeg su morago doba godine. li kuvati ~orbu”. I pre prve borbe, nakon svega pet Napoleonov ciq je bio da porazi austrijsku vojsku nedeqa pohoda, Napoleonova vojska je izgubila u Podunavqu, pre nego {to joj ruska pritekne u po130.000 vojnika i 80.000 kowa. Pobeda kod Smolenska mo}. ^im je to uspeo kod Austerlica ~uvenim “Ulmnije ni{ta odlu~ila jer su Rusi prethodno uni{tili skim manevrom”, krenuo je u poteru za Rusima. Po{to sve zalihe hrane u gradu. Mnogo krvavija bitka kod je trebalo putovati kroz {umovit predeo gde se nije Borodina zavr{ena je ruskim povla~ewem, {to je mogla na}i hrana, vojnicima je podeqeno osmodnevno Francuzima ostavilo otvoren put ka prestonici. sledovawe hleba i dvopeka, ali ~im je okupiran Be~, S preostalih 120.000 vojnika Napoleon je u{ao u zalihe su dopuwene. Za jednodnevne potrebe prestopraznu Moskvu, bez vlasti koje bi organizovale sakunici su oduzete 33 tone hleba, 11 tona mesa, 90 tona pqawe hrane za vojsku. Podmetnuti po`ari uni{tiovsa, 125 tona sena i 375 kofa vina. li su tri ~etvrtine grada i mnoga skladi{ta hrane, a Hrana je bila u osnovi Napoleonove najve}e pobeda bi spre~ili ga{ewe, stranovnici su uni{tili i de (on sam je govorio da “vojska mar{ira stomakom”), vatrogasnu opremu.

J

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak3.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Stresan i `estok odnos s drugima ne mora neminovno doneti i pozitivne rezultate. ^uvajte se ishitrenih odluka, donetih u afektu, jer se ne}e pokazati kao pametne.

Qubav?

BIK 20.4-20.5.

Promenqivog ste raspolo`ewa, skloni romantizmu i renesansi.

Ba{ lepo, gotovo idealno, za {aputawe udvoje ili bilo koji vid umetnosti. Potrebna vam je temeqna podr{ka u novcu.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

3. avgust 2010.

Povedite ra~una i o onome {to se od vas o~ekuje dok igrate svoje svakodnevne igrice na raznim poqima. Jer, treba sa~uvati kontinuitet odnosa, ~ak i kada se ne vidi sklad.

Mesec plovi kroz temeqni znak Bika pa }ete te{ko zapo~eti aktivnosti, ali ne}ete odustati dok ne potro{ite i posledwi atom snage.

Ne morate preterivati, samo opu{teno i s u`ivawem!

Veselite se svakom novom danu, sve dok je Sunce u va{em znaku, u ovom vremenu va{eg ro|endana! Nalazite se u centru pa`we, i tako treba da bude jer druga~ije ne bi vaqalo.

Poslovna situcija je ne{to te`a i skromnija, ali posmatrajte stvari dugoro~no i bi}e vam lak{e.

Ulazate u kapitalne ciqeve, i to je sasvim OK. Ukloliko ste na odmoru, odlo`ite planove.

VAGA 23.9- 23.10.

Leto sija punim sjajem, a va{a Venera jo{ uvek nije svesna te svetlosti i lepote jer je u znaku Device.

Poput alhemi~ara, tra`ite perfekcionizam i saver{enstvo. Analiza i sinteza.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Samostalno donosite zrele i validne odluke, kako u vezi s poslom, tako i na li~nom planu. Neke okolnosti }e vas usporiti ili odlo`iti odre|ene planove, i to ne bi trebalo da vas brine.

Tenzija u karijeri ili lo{i odnosi s pretpostavqenima primora}e vas na to da sve ugovore i zvani~ne papire verifikujete. Pazite {ta potpisujete! Putovawe na godi{wi odmor je sasvim OK.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ko to ka`e da ste opasni? ^ik neka vam se neko na|e na putu kada ostra{}eno krenete ka svom ciqu!

Ne zaboravite da sve {to radite, ~inite i sebi, i to s odre|enim posledicama.

Te{ko se mo`ete smiriti na jednom mestu. Danas ure|ujte svoj dom, ili se odmorite u wemu. Vreme je vrelo za preterane aktivnosti. Poklon od partnera umete da cenite.

Finansijska i poslovna situacija je optere}ena neplaniranim okolnostima, ali to nije razlog da se preterano uzbu|ujete. Setite se Marfijevog zakona i budite odva`ni i hrabri.

TRI^-TRA^

Udala se Ali{a Kiz V REMENSKA

Peva~ica Ali{a Kiz (29) i muzi~ki producent Sviz Bits (Kasim Din) sudbonosno da izgovorili su pred porodicom i prijateqima iz sveta {oubiznisa, me|u kojima su bili Bono iz U2 i Kvin Latifa. Ceremonija je obavqena u Francuskoj, daleko od o~iju javnosti.

Ina~e, par }e u novembru dobiti prvo zajedni~ko dete. Producentu je tek pre dva meseca okon~ana brakorazvodna parnica od Mi{onde Tifrere, sa kojom ima jedno dete. U vezi sa Kizovom je od 2008. godine, a zaprosio ju je na wen 29. ro|endan.

PROGNOZA

VIC DANA

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

34

Subotica

33

Sombor

33

Kikinda

34

Vrbas

33

B. Palanka

34

Zrewanin

34

S. Mitrovica 34 Ruma

34

Pan~evo

34

Vr{ac

32

Srbija Beograd

36

Kragujevac

35

K. Mitrovica 35 Ni{

37

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Prete`no sun~ano i veoma toplo. Tokom no}i ka sredi bi}e lokalnih pquskova. Vetar slab severozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 19 do 34 stepena.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano i veoma toplo. Tokom no}i ka sredi na severu }e biti lokalnih pquskova. Vetar slab severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 17, a maksimalna 34 stepena.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i veoma toplo. Tokom no}i ka sredi na severu }e biti lokalnih pquskova. Vetar slab severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 37 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od srede do petka par stepeni ni`e i prijatnije temperature, ali i daqe }e biti toplo. Na jugu ostaje vrlo toplo vreme. Bi}e promenqivo uz puno sun~anih perioda i povremene pquskove. Od subote opet vru}ine.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e nepovoqno uticati na sve hroni~ne bolesnike i osetqive osobe. Savetuje se smawewe aktivnosti i pridr`avawe saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, bolovi u mi{i}ima i razdra`qivost. Izuzetan oprez u saobra}aju!

Madrid

33

Rim

30

London

25

Cirih

23

Berlin

23

Be~

26

Var{ava

30

Kijev

36

Moskva

36

Oslo

19

U 7. razredu osnovne {kole profesorka dala zadatak |acima da napi{u pismeni sastav o slavnoj `enskoj istorijskoj li~nosti po wihovom izboru.

- Deco, svi ste pisali o nekim peva~icama, poput Seke Aleksi}, Cece... Za{to niste pisali o nekoj drugoj slavnoj li~nosti, recimo Mariji Kiri - re~e profesorka. Na te re~i |aci su prsnuli u smeh.

- [ta je bilo, za{to se smejete?

- Pa profesorka, ne ka`e se Marija Kiri, ve} Maraja Keri !!!!

SUDOKU

St. Peterburg 30 Atina

38

Pariz

25

Minhen

23

Budimpe{ta

32

Stokholm

22

2 6

3

3 4

2

9 8

7

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

364 (3)

Slankamen

426 (10)

Apatin

417 (-1)

Zemun

409 (14)

Tendencija opadawa

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

412 (14)

STARI BEGEJ

Smederevo

560 (18)

Ba~. Palanka 345 (-2) Novi Sad

360 (3)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

Hetin

4 3 9 7 6 2 5 1 8 TISA

140 (-38) N. Kne`evac

30 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

SAVA

480 (14) S. Mitrovica

104 (-7)

Senta

482 (16)

350 (12)

Novi Be~ej

380 (9)

Tendencija stagnacije

Titel

441 (7)

NERA

Beograd

3 7

4

Kusi}

7 5 1 4 3 8 2 9 6

5

2 8 6 1 9 5 7 4 3 1 6 7 9 2 4 8 3 5

9

Tendencija porasta

9

2

6

4 7

4

1

7

5 9 3 6 8 1 4 7 2 8 2 4 3 5 7 1 6 9 9 4 8 5 1 6 3 2 7

60 (6)

6 4

2

8 5

9

6 1 2 8 7 3 9 5 4 3 7 5 2 4 9 6 8 1 Re{ewe iz pro{log broja