Dnevnik 3.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 3. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23155 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

FIR MA „DON DON” PO SLE SU BO TI^ KE I KI KIND SKE PE KA RE, PRE U ZE LA I ZRE WA NIN SKU

Slo ven ci me se hleb po Voj vo di ni

str. 6

KUQ ANI ST RAHUJ U O D K LI ZI[ T A

INTERVJUI

Kad ulica proguta kamion, {ta je slede}e?

Strah od Kfo ro ve si le

str. 2

DE JAN UDO VI ^I], SE LEK TOR VA TER PO LO RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE

str. 12

U Lon do nu }e bi ti lu di lo str. 16

NASLOVI

TU ^A ZBOG PAR KI RA WA U TE ME RIN SKOJ ULI CI U NO VOM SA DU

Politika 2 Stefanovi}: Ovo nije geto, ovo je Srbija

Poqoprivreda 6 Kupili preduze}a, seqake dobili gratis 6 Malinari probijali policijske blokade

Novi Sad 7 Preko interneta do dokumenata u Kraqa Petra Prvog 9 „Topovski udar” na CK 13 3 Poslanici potro{ili 100 miliona na putovawa 3 Upra`weni mandati ~ekaju naredne izbore

str. 13

Vojvodina 12 Psi skloweni sa ulica, pa ubijeni

Ekonomija 4 Gradske ulice }e ~istiti i privatnici 5 Rado Srbi be`e od poreza 5 Kre}e lov na gazde zbog rada na crno?

Su zav cem po te lu, di za li com u ko la i ci glom u gla vu

Crna 13 @ena zadavqena posle sva|e

Dru{tvo 15 „Uzbuwiva~i” za{ti}eni i anonimni

Prete`no sun~ano Najvi{a temperatura 29°S

UV zra~ewe 7-8

SPORT

str. 16 – 20 Foto: M. Mitrovi}

Foto: M. Kekovi}

PROF. DR PRE DRAG SI MI] O SITUACIJI NA SE VE RU KiM

SA ME \U NA ROD NOG SU SRE TA BLI ZA NA CA I VE LI KIH PO RO DI CA U ADI

n PARTIZAN VE^ERAS UZ NAVIJA^E @ELI U NAREDNI KRUG

n TA[ANA BOGATINOVSKI OSVOJILA BRONZU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Mno go ~la ne po ro di ce va pe za po dr {kom str. 14

2

POLiTikA

sreda3.avgust2011.

NATO {aqe poja~awe na Kosovo Komanda Kfora zatra`ila je da na Kosovo budu poslata poja~awa. Brisel je odmah usli{io molbu generala Erharda Bilera, pa }e narednih dana na Kosovo sti}i rezervni bataqon, koji ~ini 600 nema~kih i 100 austrijskih vojnika. Posledwi put NATO je uputio poja~awa na Kosovo u martu 2004. godine, kada je u sastav Kfora preba~eno oko 1.700 vojnika iz Nema~ke, Francuske, Britanije, Danske, SAD i Italije. Prema navodima na sajtu Kfora, ta misija pod komandom na Kosovu i Metohiji trenutno ima

Forenzi~ari na Jariwu Forezni~ari Euleksa po~eli su ju~e istragu na spaqenom punktu Jariwe kod Leposavi}a, javio je izve{ta~ Tanjuga sa severa Kosova. Ekipa fo re zni ~a ra vr {i sni ma we ostataka punkta zapaqenog 27. ju la uve ~e.

Slu `be ni ci Euleksa nisu bili spremni da navedu detaqe anga`ovawa na spaqenom punktu.

Punkt kontroli{u ameri~ki vojnici Kfora, a slu`benici Euleksa vr{e procenu uporedo s odvijawem putni~kog saobra}aja. Od preksino} na punktu je zabraweno bilo kakvo uno{ewe robe na sever Kosova.

Ameri~ki vojnici vra}aju sve koji u vozilima imaju i najmawi tovar, bilo da se radi o narmirnicima ili nekoj drugoj vrsti robe.

5.927 vojnika, od ~ega najvi{e Nemaca 1.023. NATO je ju~e saop{tio da razme{taj dodatnih trupa Kfora na Kosovu nije znak zao{travawa situacije na terenu, ve} naprotiv, ukazuje na to da se stawe smiruje, a situacija postaje mawe zategnuta. Predstavnica NATO-a za {tampu Kar men Ro me ro izjavila je da zategnutnost na Kosovu popu{ta, i dodala da „to svi vide jer je ~iwenica da nije bilo nikakvog nasiqa posledwih dana”.

– Veoma je va`no to {to NATO ne vr{i carinsku slu`bu na Kosovu, ve} to ~ini misija

Evropske unije koja i posreduje izme|u Srba i Kosovskih Albanaca – rekla je Karmen Romero. – Mi to pozdravqamo. Kfor }e sprovoditi jedino sporazum koji saglasno dogovore i Srbi i kosovski Albanci, uz posredovawe Evropske unije.

Ona je dodala da je „odluka NATO-ove komande za upu}ivawe trupa koje }e pomo}i i olak{ati zadatke snaga Kfora koje aktivno deluju na o~uvawu za{tite i bezbednosti ve} nedequ dana ~isto takti~ke prirode”.

SRPSKI PREGOVARA^I ZATRA@ILI OD SRBA DA NE ODUSTAJU OD BARIKADA

Stefanovi}: Ovo nije geto, ovo je Srbija [ef pre go va ra~ kog ti ma Beograda Bo ri slav Ste fa no vi} istakao je ju~e da Pri{tina, za sada, nije spremna za dogovor o re{ewu krize na severu Kosova, i pozvao Srbe da osta nu na ba ri ka da ma i ne podle`u provokacijama – ve} da daju {ansu dijalogu. Upozo-

na na razgovor – rekao je Stefanovi} u Rudaru, gde je postavqena barikada prema administrativnom prelazu Jariwe.

On je dodao i da su predstavnici Beograda „postali na izvestan na~in nepo`eqni sagovornici“.

Ta~ijeve crvene linije – Vlasti u Pri{tini povukle su crvene linije u pregovorima s Beogradom – rekao je kosovski premijer Ha {im Ta ~i posle tro~asovnog sastanka s predstavnikom Evropske uni je Ro b er t om Ku p e r om u Pri{tini.

– Posle nedavnih doga|aja na severu Kosova nema povratka na status kvo. Mi smo jo{ jednom ponovili koje su to crvene linije u pregovorima s Beogradom.

Kuper, me|utim, nije `eleo da komentari{e ishod susreta s kosovskim premijerom.

Nabrajaju}i „crvene linije”, Ta~i je naveo po{tovawe kosovskog ustava, rezolucije ko ju je ko sov ski par la ment usvojio pred po~etak dijaloga s Beogradom i teritorijalni integritet.

– Pitawa prelaza 1 i 31 Brwak i Jariwe su od su{tinske va`nosti za Kosovo, dok Beograd od toga pravi politi~ko i predizborno pitawe – ocenio je kosovski premijer, navode}i da je podela Kosova neprihvatqiva za Pri{tinu. – To bi povuklo otvarawe pitawe granica u regionu.

Sanino: Pri{tina izazvala oluju Generalni direktor Evropske komisije za pro{irewe Ste fa no Sa ni no ocenio je da je jednostrani i nasilan poku{aj Pri{tine da zauzme carinske prelaze na severu Kosova „nesre}an”, a da je prvo reagovawe Beograda bilo „pozitivno” jer je poku{avao da smiri situaciju.

– Iako se Srbija usprotivila odluci kosovskih Albanaca da po{aqu specijalne trupe na granicu, niko u Beogradu nije hteo da ulazi u sukobe i izjave srpske vlade imale su za ciq da se situacija smiri – rekao je visoki evropski zvani~nik u izjavi za italijansku agenciju „Nova”.

Sanino, koji je i sam nedavno boravio na Kosovu, istakao je da je potez Pri{tine izazvao oluju koja se ne smiruje, ali da su najnoviji doga|aji na severu Kosova pokazali da tamo postoji deo Srba koji deluje samostalno.

kosovska dr`ava – poru~io je Bogdanovi}, a wegove re~i ispra}ene su burnim aplauzom. – Moramo svi biti ovde, ovo je posledwi trenutak da se izborimo za na{e ciqeve – za koje, o~igledno, ne postoji razumevawe dela me|unarodne zajednice i Albanaca. Verujte u dr`avu Srbiju!

Kri za na se ve ru Ko so va tra je ve} osmi dan, a u pre go vo ri ma ko sov ski Sr bi i pred stav ni ci Be o gra da tra `e da se si tu a ci ja na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Ja ri we i Br wak vra ti u pret hod no sta we – pre in ter ven ci je

Na se ve ru su se po ja vi li „vi kend rat ni ci“ i du {e bri `ni ci“ iz Be o gra da

ravaju}i na to da su se na severu pojavili „vikend ratnici“ i „du{ebri`nici“ iz Beograda, Stefanovi} je poru~io Srbima na barikadama da se „uzdr`e od incidenata, od busawa u prsa i nepotrebnog prenagla{enog patriotizma“ jer se problem mo`e re{iti samo dogovorom.

– Ovo nije geto, ovo je Srbija... Ho}emo da se qudi slobodno kre}u, ho}emo da se vratimo dijalogu. Da bi se to dogodilo, ova kriza mora da se re{i kako smo mi tra`ili. ^ekamo povratne informacije.

Za sada, Pri{tina nije sprem-

– Ta stvar se ne}e smiriti.

Moramo da sa~uvamo jedinstvo i mir. I danas nas o~ekuju te{ki razgovori. Bi}e podrivawa, provokacija, ali – dajte {anse dijalogu. Vi ste zadivili svet time {to ste dostojanstveni i kreativni. To su slike koje pobe|uju, to su slike koje ih brinu – zakqu~io je Stefanovi}.

Ministar za Kosovo i Metohiju Go ran Bog da no vi} upozorio je na to da predstoje „naporni dani na barikadama, i naporni, te{ki i neizvesni pregovori“.

– Ne smemo dozvoliti da na ovim prostorima ikad za`ivi

spe ci jal nih je di ni ca ko sov ske po li ci je.

Ko man dant Kfo ra Er h ard Bi ler izjavio je ju~e u ju`nom delu Kosovske Mitrovice da „trenutno nema” razgovora s predstavnicima srpske vlade.

– Vide}emo daqe da li }e biti pregovora, mo`da }u imati jo{ neki razgovor – rekao je Biler novinarima.

Po wegovim re~ima, me|unarodne snage ne `ele eskalaciju situacije i dovoqno su sna`ne da kontroli{u situaciju.

– Situacija na Kosovu je sada mirna. Tokom no}i smo otklonili neke barikade – rekao je on.

Biler je kazao da je Kfor spreman da obezbedi prelaze, i da ima dovoqno snaga u regionu. [to se ti~e barikada, Biler je naglasio da Kfor mora da donosi odluku u skladu sa situacijom, te da ne `eli eskalaciju situacije.

– Dovoqno smo jaki. Mo`emo da se brinemo o situaciji.

Imamo situaciju pod kontrolom – podvukao je on.

Cvetkovi} poziva na nastavak razgovora Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} pozvao je ju~e me|unarodne predstavnike na Kosovu da po~nu razgovor sa predstavnicima Vlade Srbije, koji treba da rezultira smirivawem stawa na Kosovu, vra}awem na po~etnu poziciju pre krize i obnovom dijaloga Beograda i Pri{tine. Kako se navodi u izjavi Cvetkovi}a za medije, premijer Srbije je upozorio da za novonastalu situaciju Srbija nije odgovorna, ve} su

to administracija u Pri{tini i me|unarodne institucije na Kosovu. „Predstavnici me|unarodne zajednice (Kfor i Euleks) moraju ostati neutralni, ne smeju da se svrstavaju ni na jednu stranu, kao {to to upravo sada ~ine odbijawem razgovora sa legitimnim predstavnicima Srbije i blokadom konvoja sa hranom, koja mo`e dovesti do humanitarne katastrofe”, rekao je premijer Cvetkovi}.

Savet bezbednosti UN 24. avgusta o Kosovu Savet bezbednosti UN razmatra}e 24. avgusta situaciju na Kosovu gde je u severnom delu izbila kriza na administrativnim prelazima Jariwe i Brwak. Na toj sednici, kako je objavqeno na sajtu UN, bi}e podnet redovan tromese~ni izve{taj generalnog sekretara

UN Ban Ki-mu na o razvoju situacije na Kosovu. Kriza na severu Kosova izbila je 26. jula nakon slawa specijalne jedinice kosovske policije ROSU na administrativne prelaze Jariwe i Brwak, a potom je grupa maskiranih mladi}a zapalila prelaz Jariwe. Srbija

je tada zatra`ila da predsedavaju}a Nema~ka sazove vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN zbog situacije na severu Kosova. Taj zahtev Srbije podr`ala je Rusija, ali su SAD i Britanija smatrale da to pitawe mo`e da sa~eka redovnu sednicu o Kosovu.

dnevnik

INTERVJU PROF DR PREDRAG SIMI] UPOZORAVA NA TO DA JE RASPLET NA SEVERU KiM NEIZVESTAN

Strah od Kforove sile – Mislim da u ovom trenutku mogu}nost primene sile na severu Kosova nije iskqu~ena. Ve} smo imali wenu primenu od pri{tinskih specijalaca, jedan od wih je izgubio `ivot pod jo{ uvek nerazja{wenim okolnostima, a onda i paqewe prelaza prema Srbiji i pretwe zapovednika Kfora da }e primeniti silu u ra{ ~i {}a va wu ba ri ka da

{ti ne. Zna ~i, uvo |e we em barga na uvoz robe iz centralne Srbije i slawe specija la ca na ad mi ni stra tiv ne prelaze prema Srbiji. Mnogi stoga u Kuperu vide li~nost koja je svojim kontroverznim potezima doprinela, najbla`e re~eno, izbijawu aktuelne krize na severu Kosova. l Pro fe sor Sto ja no vi} upo zo ra va na to da Sr bi ja

koje su Srbi postavili. Sve ne bi sme la da ide is pod to, na `a lost, ne osta vqa mi ni mu ma, a to je se ver mnogo ohrabrewa da je mogu}- Po kra ji ne? nost sile prevazi|ena – upo– To je ono {to i ja ka`em zorava u intervjuu za „Dnev- kada govorim da je za Beograd nik“ profesor Fakulteta po- kondicio sine kva non (uslov liti~kih nauka u Beogradu i bez kojeg se ne mo`e) povravrsni str~wak za me|unarod- tak na stawe pre 25. jula u pone odnose dr Pre drag Si mi}. gledu severa Kosova. Situaci ja i se ver no i ju `no od l Ka ko bi iz gle dao taj ras plet na se ve ru Po kra ji Ibra, u srpskim enklavama, ne? postaje dramati~na i u pogle– Te{ko je naga|ati jer su du snabdevawa lekovima, hrapozicije dve strane u sporu, s nom. Srbija u ovom trenutku iz ja va ma wi ho vih ~el ni ka, te{ko da ima drugog re{ewa. kao „zakucane“. Za Beograd, l Da li je do go vo re na posle vanredne sednice Skup- re zo lu ci ja s EU, ko ja je da {ti ne, po vra tak na pre |a - la le g i t i m i t et do l a s ku {we stawe na severu Kosova Eulek sa, ima la za so bom je ne{to bez ~ega te{ko mo- „ne {to“, zbog ~e ga je za me `e iza}i iz ove krize, a s dru- nik pre m i j e r a i li d er ge strane, izjave Ha {i ma Ta - SPS-a Ivi c a Da ~ i} pro ~i ja su takve da odbija svaku zvao pred sed ni ka dr `a ve takvu mogu}nost, ~ak i nasta- Bo ri sa Ta di }a u Skup {ti vak pre go vo ra. ni da ka `e {ta Mislim da je u je bi lo u Bri Mi slim da je u ovom tre nut ku se lu? ovom tre nut ku kri za kri za na svom – Te {ko je u na svom vr hun cu i ovom tre nut ku vrhuncu i sa zebwom o~e ku je mo sa zeb wom o~e ku je mo na ga |a ti.

Mi vesti sa severa slim da to znaju ve sti sa se ve ra Kosova, kao {to samo oni koji su Ko so va rekoh, strahujubi li di rekt no }i od mo gu }eg ukqu ~e ni, a ne sukoba izme|u Kfora, koji je verujem da bi bilo ko u zestao na stranu vlade u Pri- mqi, ukqu~uju}i i predsed{tini, i Srba na severu. nika, mogao iza}i iz okvira l [ta je mo glo iza zva ti koji postavqa Ustav Srbije. ne z a d o v oq s tvo pre g o v a l Ka k o ko m en t a r i { e t e ra~ kog ti ma Be o gra da u po ~i w e n i c u da je sa v et n ik sled w em su s re t u s po pred s ed n i k a Re p u b li k e sred ni kom EU u di ja lo gu s Jo van Ra {ko vi} bio u Bri Pri { ti n om Ro b er t om Ku se lu ka da se do go va ra la pe rom? I za {to se on od i ta za jed n i~ k a re z o l u c i ja grao u Ra {koj, a ne na Ko so za UN, a sa da se kao tre }i vu? pre go va ra~ ja vqa na se ve – Samo mo`emo naga|ati da ru Ko so va i Me to hi je? Ko ja je do{lo do razmimoila`ewa je we go va ulo ga? i kod ocene stawa na severu – Prepostavqam da on kao Kosova i o onome {to bi tre- ~ovek koji je bio neposredno balo da sledi. Najelementar- ukqu~en u sporazum s EU, saniji razlog za susret u Ra- mim tim ima autoritet da u {koj je {to je pre toga bio u ovim pregovorima skrene paPri{tini, gde se i vratio, i `wu na neke tada{we dogovowegov itinerer je bio da se s re. Prema tome, mislim da se predstavnicima Srbije tamo radi o qudima koji su u toj odigra. prvoj postavci srpske spoqne po li ti ke, i we go vo pri su l Da li je Ku per bio pra stvo me ne iznena|uje. va adre sa i za raz go vo re o ulo zi Mi si je Euleks i we l Ko li ki i ka kav mo `e nom iz l a s ku iz man d a t a bi ti ma ne var ski pro stor sta tu sno ne u tral nog, {to Sr bi je, od no sno vla sti, u sve do ~i i po sled wa iz ja va ovom tre nut ku? {e fa ove mi si je Gza vi jea – Kriza je jo{ uvek u najinde Mar wa ka? ten ziv ni jem de lu i pre kid – Kuper je pre svega posred- pregovora {efa beogradskog nik u pre go vo ri ma iz me |u tima Bo ri sla va Ste fa no vi Beograda i Pri{tine, dakle }a i ministra Go ra na Bog da ~ovek koga je evropska diplo- no vi }a s komandantom Kfora matija, odnosno wena {efica Er har dom Bi le rom, odnosno Ke trin E{ton, odredila da wegovo odbijawe da se prekjuih vodi. On je i taj na koga ~e s wima sretne, zatim neizmnogi, barem u Srbiji, upiru vestan rastanak u~esnika dopr stom da je od go vo ran za govora u Ra{koj, upu}uju na neo dr `a nu po sled wu run du to da }e se tek u narednim dapregovora i weno odlagawe nima mo}i videti wen tok i za septembar, {to je bio di- kako }e se zavr{iti. rek tan uvod u po te ze Pri D. Milivojevi}

c m y

politika

dnevnik

sreda3.avgust2011.

3

PO SLA NI CI PO TRO [I LI NA PU TO VA WA 100 MI LI O NA

Red ben zi na, red ke ro zi na Po sla ni ci srp skog par la men ta po tro {i li su pro {le go di ne vi {e od 100 mi li o na di n a r a, {to na pu t o v a w a u ino stran stvo, {to za do la zak na skup {tin ska za se da wa. Ve }i deo nov ca od la zi uglav nom na go ri vo za pu to va we na rod nih pred s tav n i k a iz ra z nih de lo va Sr bi je, dok je oko 17 mi li o na di na ra “po je la” par la men tar na di plo ma ti ja.

Osim kao ~la no vi de vet de le ga ci ja ko je nas pred s ta v qa j u u par l a men ti ma {i reg zna ~a ja, po s la n i c i pu t u j u po sve tu i kao ~la no vi na de s e t i n e gru p a pri j a teq stva, uz tvrd wu da tro {ko ve wi ho vog bo rav ka uglav nom po kri va do ma }iii Na ~e lu spi ska onih ko ji su pro {le go di ne naj vi {e po tro {i li na pu t o v a w a u ino s tran stvo je {ef po sla ni~ kog klu b a DSS-a Mi lo{ Ali g ru d i} s 1.092.639 di na ra. On je ~lan de l e g a c i j e pri Par l a m en t ar n oj skup {ti ni Sa ve ta Evro pe i na sme {taj u ino stran stvu po tro {io je 397.995, na dnev ni ce 182.117, dok je na pre voz oti {lo 282.034 di na ra.

Od mah za wim na li sti je {ef ove de le ga ci je, pred sed nik Od bo ra za ino stra ne po slo v e Dra g o q ub Mi } u n o v i} (DS), s 833.720 di na ra, kao i ~la n i c e de l e g a c i j e El v i r a Ko va~ (SVM) s „ukwi `e nih“ 759.965 i Na ta {a Vu~ ko vi} sa 711.921 di na rom. ^lan de le ga ci je pri SE je i {ef po sla ni~ kog klu ba SRS-a Dra gan To do ro vi}, ko ji je na pu to va wa po tro {io 474.245 di na ra, kao i {ef na pred wa ka To mi slav Ni ko li}, za ko ga je ube le `en pro {lo go di {wi tro {ak od 11.389 di na ra. U pro {lo go di {we tro {ko ve pu to va wa upi san je i po tred sed nik

Skup {ti ne Bo `i dar De li} s 298.296 di na ra, ko ji se vra tio u sta ri ta bor ra di ka la.

Pred s ed n i c a Skup { ti n e Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ko ja je ujed no i {e fi ca na {e de le ga ci je u In ter par la men tar noj uni ji, pro {le go di ne je „ukwi `i la“ 479.338 di na ra, od ~e ga je naj vi {e oti -

{lo na pre voz – 312.837, za sme {taj sve ga 31.255, a za dnev ni ce tek 80.075 di na ra. ^el n i c a de l e g a c i j e pri Par l a m en t ar n oj skup { ti n i OEBS-a Su z a n a Gru b je { i}

(DS) la n e po t ro { io sve g a 5.247 di na ra, dok je we gov ko le ga iz stran ke i de le ga ci je Kon stan tin Sa mo fa lov na ve den sa 437.353 di na ra.

Ako se gle d a j u ra ~ u n i c e stra na ka, 67 po sla ni ka klu ba DS-a 2010. go di ne u ino stran stvu je po tro {i lo 4.945.101 di nar, 20 po s la n i k a DSS-a

2.174.349 di na ra, 25 po sla ni ka URS-a 1.663.985, 11 po sla ni ka LDP-a 583.485, pet po sla ni ka LSV-a 287.774 di na ra. ^e ti ri po s la n i k a San x a~ k e de m o krat ske par ti je ukwi `i la su

Pu to va we ~e ti ri po sla ni ka LSV-a na za se da wa ko {ta lo je la ne 1.521.425 di na ra, a ~e ti ri po sla ni ka SVM-a za do la zak u Be o grad po tro {i li su 2.297.357 di na ra (URS) na pu t o v a w a u ino stran stvo la ne je po tro {i la 472.360 di na ra, a pot pred sed ni c a Skup { ti n e i ~la n i c a ove de le ga ci je Gor da na ^o mi} (DS) 468.447 di na ra. [ef na {e de le ga ci je pri Par l a m en t ar n oj skup { ti n i NA T O-a Mar k o \u r i { i}

la ne 468.708 di na ra, a 22 po sla n i k a „Na p red, Sr b i j o!“ 828.883 di na ra, dok je 58 ra di ka la na ve de no s tro {kom od 1.716.600 di na ra. Sa mo stal ni po s la n ik Jo v an Da m ja n o v i} pu to vao je u ino stran stran stvo za 208.315 di n a r a, a u SVM-u je, osim El vi re Ko va~,

pu to vao sa mo pred sed nik Od bo ra za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga, po tro {iv {i sve ga 66.352 di na ra. Ni ~e ti ri po sla ni ka SPO-a ni su ob li {la svet, po {to im je ukwi `e no tek 43.823 di na ra. SPS je iz dr `av ne ka se na pu to va wa po tro {io ukup no 934.278 di na ra, s tim {to je u tu ci fru ura ~u nat i tro {ak pred sed ni ce Skup {ti ne.

U par la men tu se de i stra na~ ki li de ri ko ji uop {te ni su pu to va li u ino stran stvo o tro {ku par la men ta, kao {to je slu ~aj s li de rom LDP-a ^e d o m i r om Jo v a n o v i }em, LSV-a Ne n a d om ^an kom, SDU-a @ar kom Ko ra }em, NS-a Ve li mi rom Ili }em, JS-a Dra ga nom Mar ko vi }em Pal mom i PDD-a Ri zom Ha li m i j em. Wi h ov sal d o za slu `be na pu to va wa u ino stran stvo je – nu la.

Za do la zak na skup {tin ska za se da wa po je di na~ no je naj vi {e po tro { io po s la n ik iz San xa ka Baj ram Ome ra gi} – 1. 077.129, dok su naj v e } u ukup n u su m u ukwi `i li DS-a s 23.656.862 za svo jih 68 po sla ni ka i SRS s 18.495.639 za pu to va we 58 par la men ta ra ca. Za do la zak na za se da wa 25 po sla ni ka G17 plus po tro {i lo je 8.352.300, 20 iz DSS-a 6.542.005, a 22 po sla ni ka „Na pred, Sr bi jo!“ 8.404.632 di na ra. Pu to va we ~e ti ri po sla n i k a LSV-a na za s e d a w a ko {ta lo je la ne 1.521.425 di na ra, dok je LDP za 11 ~la no va pro kwi `io 1.078.495 di na ra, od ~e ga je 805.729 di na ra po tro {io sa da ve} biv {i po sla nik iz No vog Sa da Slo bo dan Ma r a{. ^e t i r i po s la n i k a SVM-a la ne su za do la zak u Be o grad po tro {i li 2.297.357 di n a r a.

Pet po s la n i k a PUPS-a na do la zak na za se da wa ukwi `i li su sa mo 23.420 di na ra.

S. Stan ko vi}

„Bo ga ta Sr bi ja” tra `i re {e we za si ro ma {ni agrar Ni zak udeo agra ra u bu xe tu Sr bi je od sve ga 2,56 od sto do kaz je da jo{ ne ma mo du go ro~ nu agrar nu po li ti ku, usme re nu ka pre po ro du ove ob no vqi ve pri vred ne gra ne, zbog ~e ga Po kret „Bo ga ta Sr bi ja„ po zi va Vla du da pre is te ka man da ta utvr di i ob ja vi du go ro~ nu stra te gi ju raz vo ja agra ra, i u skla du s tim do ku men tom oset no po ve }a agrar ni bu xet.

U sa op {te wu „Bo ga te Sr bi je„, ko je je pot pi sao pred sed nik Za ha ri je Tr nav ~e vi}, na vo di se da stra te gi ju tre ba da na pi {u i pred lo `e vr hun ski stru~ wa ci. „Bez ta kvog do ku men ta i ve }ih ula ga wa u agrar, na sta vi }e se ve li ka ko le ba wa pro iz vod we bi qa, ni ska sto pa ra sta, opa da we bro ja sto ke, par log i si ro ma {tvo – uzrok ne za u sta vqe nog od la ska

mla dih sa se la i ga {e wa mno gih po ro di ca i ga zdin sta va”, sto ji u sa op {te wu. U sa op {te wu se do da je da Sr bi ja mo `e br zo po sta ti zna ~a jan evrop ski pro iz vo |a~ i iz vo znik po qo pri vred nih pro iz vo da, ali je za pre o kret zna ~aj no br `e uno {e we no vih zna wa i teh no lo gi ja ko je pro duk tiv nost di `u na evrop ski, is pla tiv ni vo.

REKLI SU

Po pov: SAD i EU da re {e kri zu Di rek tor no vo sad skog Cen tra za re gi o na li zam Alek san dar Po pov za tra `io je ju ~e od SAD i Evrop ske uni je da se br `e i efi ka sni je ukqu ~e u re {a va we ak tu el nih pro ble ma na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma na se ve ru Ko so va.

– Cen tar za re gi o na li zam tra `i od SAD i EU da pre du zmu br `e i efi ka sni je me re na gra ni~ nim pre la zi ma, ko ji su po sled wih da na u blo ka di, ka ko bi se nor ma li zo va lo snab de va we ro bom na te ri to ri ji Ko so va – re kao je Po pov.

On je za tra `io od EU i SAD i da spre ~e da qe do no {e we jed no stra nih me ra Vla de Ko so va, ko je bi mo gle ugro zi ti mir na Ko so vu i do ve sti u pi ta we na sta vak pre go vo ra pred stav ni ka Ko so va i Sr bi je.

– EU i SAD bi tre ba lo da se ener gi~ ni je za la `u za na sta vak pre go vo ra iz me |u Ko so va i Sr bi je, ko ji su u to ku, jer bi se ti me na sta vio pro ces re {a va wa pi ta wa ko ja su i iza zva la sa da {wu kri zu – re kao je Po pov.

Paj ti}: Voj vo di na Mi }u no vi}: Da je na {a ku }a smo u NA TO-u, sve Pred sed nik Vla de bi bi lo dru ga ~i je Voj vo di ne Bo jan Paj ti} naj o {tri je je ju ~e osu dio na pad na pro sto ri je Islam skog cen tra u No vom Sa du i iz ra zio uve re we da }e nad le `ne slu `be br zo pro na }i na pa da ~e i sve one ko ji su od go vor ni za in ci dent. „Voj vo di na je na {a za jed ni~ ka ku }a u ko joj nas sve na {e raz li ~i to sti, obi ~a ji i na sle |e spa ja ju, a ne de le. To ~i ni da bu de mo jo{ to le rant ni ji i otvo re ni ji i da se istin ski me |u sob no uva `a va mo i po {tu je mo. Za to i po {tu je mo pra vo sva ko ga od nas na raz li ~i tost i na sve je zi~ ke, ver ske i kul tur ne slo bo de”, na veo je Paj ti} u sa op {te wu. Re a gu ju }i na in ci dent u ko jem su ne po zna ti po ~i ni o ci pre kju ~e ra no uju tro po raz bi ja li sta kla na zgra di Islam skog ver skog cen tra u No vom Sa du, Paj ti} je na veo da svi ko ji na ta kav na si lan na ~in i u vre me ve li kog ver skog pra zni ka na pad nu bi lo ko ga u Voj vo di ni, mo gu ra ~u na ti sa mo na naj o {tri ju i ne po de qe nu osu du svih `i te qa Voj vo di ne.

Pred sed nik skup {tin skog Od bo ra za ino stra ne po slo ve Dra go qub Mi }u no vi} sma tra da su pre go vo ri o Ko so vu i spo ra zum no re {e we je di ni na ~in za re {e we pro ble ma i da Evro pa, od no sno Euleks, mo ra ta ko |e da pod sti ~e pre go vo re. On je na gla sio da ne o~e ku je da }e se na sil no re {a va ti pi ta wa, ali }e bi ti do sta „tvr dih pre go vo ra”.

Mi }u no vi} je re kao da NA TO, „bu du }i da se na la zi i kod nas na Ko so vu i svu gde oko nas, je ste zna ~a jan fak tor za sta bil nost re gi o na”.

– Da smo bi li u NA TO-u, ne bi do {lo ni do ras pa da Ju go sla vi je. NA TO bi si gur no na sto jao da kon tro li {e si tu a ci ju i ne bi do zvo lio gra |an ski rat. Mo `da bi se stva ra le ne ke kon fe de ral ne je di ni ce, ali u rat si gur no ne bi smo u{li. To ne zna ~i da ula skom u NA TO mo `e te pro me ni ti isto ri ju, ona je ona kva ka kva se do go di la – ka zao je on.

U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE BEZ RE AK CI JA NA OSTAV KE GO RA NA JE [I ]A I MI LEN KA FI LI PO VI ]A

Upra `we ni man da ti ~e ka ju re dov ne iz bo re

Dan po sle ostav ki dvo ji ce po k ra j in s kih po s la n i k a iz naj ve }e po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Voj vo di nu” ni iz voj vo |an skog od bo ra De mo krat ske stran ke ni ko se ni je ogla sio.

U Skup {ti ni Voj vo di ne sa zna li smo je di no da to kom ju ~e ra {weg da na ni je bi lo no vih ostva ki, ko je se, ina ~e, o~e ku ju po sle od lu ke Ustav nog su da o ne spo ji vo sti po sla ni~ ke funk ci je s funk ci jom pred sed ni ka op {ti ne ili gra do na ~el ni ka. A ta kve du ple funk ci je u po kra jin skom par la men tu ima 14 po sla ni ka, od ko ji je je dan iz SPS-a, a osta li iz klu ba ZEV-a.

Re~ je, ina ~e, o po sla ni ci ma ko ji su iza bra ni po ve }in skom iz bor nom si ste mu, ~i je ostav ke po vla ~e ras pi si va we do pun skih iz bo ra, iz u zev ako je do re dov nih iz bo ra pre o sta lo ma we od {est me se ci. Ina ~e, ba{ zbog oba ve znih do pun skih iz bo ra, po kra jin ska ad mi ni stra ci ja us pro ti vi la se pro {le go di ne na lo gu Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je da se voj v o | an s ki po s la n i c i opre de le za jed nu od po sto je }ih funk c i j a. Po k ra j in s ki ~el ni ci is ti ca li su tad kao ar gu ment spe ci fi~ nost voj vo |an skog iz bor nog si ste ma, po ko jem se po lo vi na od 120 po sla ni ka bi ra ne po sre de no, a po l o v i n a po pro p or c i o n al nom mo de lu. U to me su se ko ri sti li i tu ma ~e wem Mi ni star stva prav de, ko je je ta ko |e us tvr di lo da se za kon ske od red be o ne spo ji vo sti funk ci ja ne od no se na na ve de ne voj vo |an ske po sla ni ke, a {to su u od bra nu svo jih du plih si ne ku ra is ko ri sti li i re pu bli~ ki po sla n i c i Dra g an Mar k o v i} Pal ma i Ve ro qub Ste va no vi}, gra d o n a ~ el n i c i Ja g o d i n e i Kra gu jev ca.

No, na kon go di nu da na usle di la je od lu ka Ustav nog su da po ko j oj funk c i j e ve } in s ki iza b ra n ih po k ra j in s kih po sla ni ka ni su spo ji ve s ~el nim po zi ci ja ma u lo kal nim sa mo u pra va ma. Iz po kra jin ske ko a-

li ci je su po tom naj vi li da }e svih 14 po sla ni ka po stu pi tu u skla du s tom od lu kom, ali kad bu de ozva ni ~e na u „Slu `be nom li stu„. O~e ki va wa ko or din to ra vla da ju }e ko a li ci je Dra go sla va Pe tro vi }a bi la su da }e se ve }i na wih opre de li ti za po sla ni~ ki man dat, dok }e wih ne ko li ko za dr `a ti po zi ci je na lo ka lu.

Ne ma ro ka Se kre tar Skup {ti ne APV Mi lo rad Ga {i} po tvr dio je ju ~e na {em li stu da su ostav ke Go ra na Je {i }a, pred sed ni ka op {ti ne In |i ja, i Mi len ka Fi li po vi }a, pred sed ni ka op {ti ne Srem ski Kar lov ci, pre kju ~e sti gle u par la ment. On je ka zao i da ne po sto ji rok u ko jem bi Skup {ti na Voj vo di ne mo ra la da ih ve ri fi ku je.

– Ne po sto ji ta kav rok, ve} je oba ve za po kra jin skog par la men ta da te ostav ke ve ri fi ku je na pr voj na red noj sed ni ci – ka zao nam je Ga {i}.

On je do dao i da pr va je se wa se si ja jo{ ni je pla ni ra na, po {to su u to ku go di {wi od mo ri.

Me |u tim, iz gle da da su ju ~e bi li za te ~e ni ostav ka ma Go ra na Je {i }a i Mi len ka Fi li po vi }a jer su one usle di le mi mo do go vo ra u stran ci da se sa ~e ka zva ni~ na od lu ka USS-a.

A po ne zva ni~ nim na vo di ma, wih dvo ji ca na ta kav po tez od lu ~i li su se jer su bi li ne za dov qni „na ~i nom na ko ji se ceo po li ti~ ko-prav ni pro ces oko du pli ra wa funk ci ja vo dio, a zbog ~e ga su u jav no sti naj vi {e bi li eti ke ti ra ni voj vo |an ski po sla ni ci„.

Po sve mu su de }i, upra `we ni man d a t i u po k ra j in s kom par la men tu naj ve ro vat ni je }e osta ti ne ras po re |e ni do is te ka man da ta ak tu el nog sa zi va, po {to se na pro le }e mo ra ju ras pi sa ti re dov ni iz bo ri.

B. D. Sa vi}

^u pi}: Ko za dr `i funk ci je, opa san je ~o vek ^lan Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ^e do mir ^u pi} iz ja vio je ju ~e da bi funk ci o ne re ko ji su prot no od lu ka ma Ustav nog su da i Agen ci je za dr `e vi {e funk ci ja tre ba lo tre ti ra ti kao „vr lo opa sne qu de i od met ni ke od in sti tu ci ja, pra va i dr `a ve”.

– Bi lo bi stra {no da ne ura de ono {to re {e wem do ne se Agen ci ja, a to je da po si li za ko na mo ra ju da na pu ste jed nu od funk ci ja – re kao je ^u pi}.

On je po zdra vio ostav ku pred sed ni ka op {ti ne In |i ja Go ra na Je {i }a na me sto po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne.

– To {to je ura dio Je {i} tre ba po zdra vi ti, kao i dru ge slu -

~a je ve o ko ji ma ima mo na ja ve – re kao je ^u pi}.

On je do dao da }e Agen ci ja od mah po ~e ti pri me nu od lu ke Ustav nog su da.

– To zna ~i da sva ki funk ci o ner mo ra u ro ku od tri da na po ob ja vi u „Slu `be nom gla sni ku„ da po {a qe Agen ci ji da on ili na pu {ta tu funk ci ju ili, s dru ge stra ne, da tra `i sa gla snost – re kao je ^u pi}.

Na veo je da je Agen ci ja u ro ku od 15 da na du `na da iz da ko na~ no re {e we.

4

ekonomija

dnevnik

RA ^U NI CA NA ROD NE BAN KE DA JE PRED NOST DO MA ]OJ VA LU TI

BLI @I SE RAS PLET U BA^ KO PLA NA^ KOJ KOM PA NI JI

sreda3.avgust2011.

Dinari za {tedwu boqi od deviza?

Analiza isplativosti dinarske i devizne {tedwe, oro~ene u “Nedeqi {tedwe” na devet meseci, pokazuje da je i u tom periodu dinarska {tedwa bila znatno isplativija od devizne, objavio je ju~e kabinet guvernera Narodne banke Srbije.

NBS navodi primer da je {tedi{a, koji je 1. novembra 2010. oro~io 100.000 dinara na devet meseci po kamatnoj stopi od 11,69 posto, koju su banke tada u proseku nudile na dinarsku {tedwu, 1. avgusta dobio 108.645 dinara. [tedi{a koji je u istom periodu polo`io 100.000 dinara u evrima, po tada{woj prose~noj kamatnoj stopi na deviznu {tedwu od 6,25 posto, po isteku perioda oro~ewa, dobio je 99.551 dinar, ili 9.095 dinara mawe.

Ana li za po ka zu je da je {tedwa u dinarima oro~ena

na devet meseci bila isplativija od {tedwe u evrima ~ak i kada se dinarska {tedwa obra~una po najni`im, a devizna po najvi{im kamatnim stopama po nu |e nim u “Ne de qi {ted we”. U tom slu ~a ju je {tedi{a koji je {tedeo u dinarima dobio 8.178 dinara vi{e od onog koji je {tedeo u devizama.

NBS je u “Nedeqi {tedwe” dinarsku {tedwu oslobodila obavezne rezerve i sugerisala gra|anima da imaju u vidu prednosti {tedwe u dinarima.

Iako se nikada sa sigurno{}u ne mo`e znati koja vrsta {tedwe }e biti isplativija u narednom periodu, ova analiza pokazuje da je u proteklih devet meseci od “Nedeqe {tedwe“ bilo isplativije {tedeti u dinarima, zakqu~ak je NBS-a.

[te di {a ko ji je oro ~io 100.000 di na ra na de vet me se ci do bio je 108.645 di na ra, a ko je po lo `io istu svo tu ali u evri ma, do bio je 99.551 di nar

Kraj posrtawa „Nopala”?

Vanrednom sednicom Skup{tine akcionara AD „Nopal“ iz Ba~ke Palanke, a odobrena je posle ~etiri sudska neuspela poku{aja, na zahtev ve}inskih akcionara ove nekada ~uvene fabrike elektroinstalacionog materijala, po~eo je rasplet u ovoj kompaniji. Da li je ovo kraj agonije, odnosno

Ona ka`e da i o ovome ve}inski akcionari poseduju dokumentaciju koju su predali nadle`nim organima. [ta }e ~initi vlasnici nekada, pa i danas, poznatog ba~kopalana~kog, srpskog i nekada jugoslovensko-evropskog brenda zanima ovda{wu javnost, ali i privredne krugove Srbije.

kraj jedne nekada lepe privredne pri~e o fabrici koja je iz malog gradi}a kraj Dunava postala poznato ime, a u vreme privatizacije i tranzicije verovatno uni{tena, ili je re~ o novom po~etku? Sve ove godine i dr`ava je bila vlasnik 25 odsto akcija, a nije reagovala. To je o~ito na{kodilo i kapitalu 652 akcionara koji su ve}inski vlasnici, a vi{e od polovine

– Izabrali smo nov Upravni odbor i direktora, ali vam ne mogu re}i wihova imena jer nam je uskra}en pe~at – rekla nam je Bosiqka Anti} u telefonskom razgovoru iz Agencije za privredne registre u Beogradu gde se mora re{iti procedura vra}awa firme stvarnim vlasnicima. – Anga`ovana revizorska ku}a i novi direktor i predsednik UO (nezva-

DR @A VA SPRE MI LA STRA TE GI JU ZA JAV NO-KO MU NAL NE DE LAT NO STI

Gradske ulice }e ~istiti i privatnici Ministarstvo ekonomije Srbije zapo~elo je javnu raspravu o strategiji restrukturirawa javnih komunalnih preduze}a kojom se predvi|a wihova organizaciona transformacija, a u „gradske” poslove bi}e ukqu~ene i privatne komunalne firme.

Ako se ova strategija ne samo usvoji ve} pre svega uspe{no sprovede, budu}a slika sektora javnih komunalnih preduze}a bi}e ta da komunalne usluge koje pru`aju javna i privatna preduze}a budu efikasne, efektivne i odgovaraju potrebama potro{a~a. Odnosno, i javna i privatna preduze}a pru`a}e komunalne usluge na osnovu istovetnih metodologija za utvr|ivawe tarifa i jasnih pravnih procedura, JKP i drugi operateri potpisa}e s lokalnim samoupravama ugovor o pru`awu komunalnih usluga u kojem }e jasno biti navedeni ciqevi. Isti~e se i da }e za mnoge usluge koje pru`aju JKP biti anga`ovan privatni sektor, na primer za odr`avawe i izgradwu puteva, ~i{}ewe ulica, odr`avawe parkova i upravqawe otpadom.

Kako se navodi u predlogu strategije, koja je, ina~e, objavqena na sajtu ovog ministarstva, svojina nad sredstvima koja koriste javna komunalna preduze}a trebalo bi da se prenese na lokalne samouprave koje bi zatim definisale kriterijume za ure|ivawe imovinskih odnosa s wima. Svi, predvi|eno je, imaju obavezu da korak po korak transformi{u javna komunalna preduze}a u finansijski odr`iva, tr`i{no orijentisana preduze}a koja obezbe|uju ne samo visokokvalitetne usluge svojim potro{a~ima ve} i dovoqno novca za samostalno finansirawe.

Me|u kqu~nim preporukama ove strategije je i da dr`ava ubudu}e podr`i programe javnih komunalnih preduze}a kroz tehni~ku pomo}, a finansijska da bude uslovqena dobrim poslov-

kacije Privredne komore Srbije „Konjunkturni trendovi”.

Pad zaliha od 5,7 odsto u junu zabele`en je kod poluproizvo-

{we poslovno planirawe, da procene vrednost imovine i pove}aju buxete za investiciono odr`avawe {to, pre svega, zna~i da je neophodno da smawe teku}e tro{kove, da sprovedu ra-

Part ner stvo i vra }a we imo vi ne Po strategiji, privatni sektor mo`e se ukqu~iti u sektor komunalnih usluga u oblasti upravqawa delatnostima JKP i realizacije kapitalnih ulagawa. U~e{}e privatnog sektora treba da se sprovede kao „pilot-pristup” a ne kao op{te pravilo, a pravni okvir za javno-privatna partnerstva mora biti stimulativan, odnosno da podsti~e investirawe privatnog sektora u komunalnu infrastrukturu. Da bi se to ostvarilo, dr`ava treba da defini{e metodologiju za utvr|ivawe cena komunalnih usluga i donese zakon o vra}awu imovine lokalnim samoupravama.

Tamo gde op{tine odlu~e da samostalno sprovedu projekte javno-privatnog partnerstva u komunalnoj oblasti dr`ava treba da ih podr`i tako {to }e im obezbediti tehni~ku pomo}. nim reultatima koji }e stvarno dovesti do poboq{awa wihovog rada u svakom pogledu. Dr`ava i lokalne samouprave treba da podsti~u javna komunalna preduze}a na to da uvedu vi{egodi-

Pale zalihe u industriji Zalihe industrijskih proizvoda u Srbiji smawene su u junu 1,4 odsto u pore|ewu s istim mesecom prethodne godine, navedeno je u najnovijem broju publi-

dencije potro{a~a i poboq{aju naplatu i smawe tehni~ke i tr`i{ne gubitke ne gube}i nijednog trenutka iz vida da je efikasno pru`awe komunalnih usluga va`no kako za privredu tako i za dobrobit svih gra|ana Srbije.

Strategijom su predvi|eni i depolitizacija i profionalizacija upravqawa javnim komunalnim preduze}ima, kao i razvoj mogu}nosti za ulazak privatnog kapitala u taj sektor.

Ono o ~emu, ako ovaj akt dobije podr{ku, mora da se vodi ra~una nije samo da cene usluga pokrivaju tro{kove javnih komunalnih preduze}a i da im pretekne novca za odr`avawe i investiciono ulagawe ve} da pri svemu tome wihove usluge ostanu ekonomski prihvatqive za ve}inu stanovnika. Kad se ustanovi metodologija za pra}ewe poslovawa, o{tine }e imati regulatornu ulogu, kako za pitawa strukture i pove}awe cena, tako i za ostvarewe `eqenog u~inika poslovawa za ve}inu aktivnosti javnih komunalnih preduze}a.

Pri tom, Vlada Srbije }e imati kontrolnu ulogu i koristi}e informacije o uspe{nosti JKP u ispuwavawu o~ekivanih performansi da bi se pare za finansirawe kapitalnih investicija koje sti`u s centralnog nivoa i iz me|unarodne pomo}i raspodeqivale prema u~niku, odnosno poslovawu JKP. Po podacima iz strategije, u Srbiji posluje oko 310 javnih komunalnih preduze}a ~iji su osniva~i lokalne samouprave, a zapo{qavaju 53.000 radnika.

Ukupna imovina tih preduze}a procewena je na 173 milijarde dinara.

Q. Ma le {e vi}

da, osim energije, i netrajnih proizvoda za {iroku potro{wu od 4,8 odsto. Zalihe kapitalnih proizvoda pove}ane su 30,1 posto, energenata 11,7, a trajnih proizvoda za {iroku potro{wu 2,8 posto.

Najve}i pad zaliha zabele`en je kod drveta i proizvoda od drveta, ko`e i predmeta od ko`e, odevnih predmeta, faramaceutskih proizvoda i proizvoda od gume i plastike. Istovremeno, najve}i rast zaliha evidentiran je kod ruda metala, nafte i prirodnog gasa, motornih vozila i prikolica, metalnih proizvoda i ostalih saobra}ajnih sredstava.

cionalizaciju broja zaposlenih i poboq{aju wihovu kvalifikacionu strukturu. Na kraju krajava, ka`e se u ovom aktu, zadatak javnih komunalnih preduze}a je da unaprede sistem evi-

^ud no po na {a we dr `a ve – Od 2006. godine, iako ve}inski vlasnici, nismo imali uvid u poslovawe niti u bilo kakva dokumenta firme i pored validnih sudskih re{ewa – tvrdi Bosiqka Anti}. – ^udno je {to dr`ava Srbija, kao vlasnik 25 odsto akcija, nikada nije reagovala, ali su poreznici nedavno do{li da plene ma{ine zbog poreskog duga. Zar nisu do{li da plene svoju imovinu?

Predsednica akcionara ove firme nagla{ava da }e protiv svih onih ~ija se odgovornost utvrdi biti podnete krivi~ne prijave nadle`nim organima. je u Udru`ewu malih akcionara AD „Nopal“.

– Skup{tinom akcionara 25. jula hteli smo da spre~imo daqe raspar~avawe i uni{tavawe akcionarskog, odnosno privatnog i dr`avnog kapitala, kao i brenda firme koji smo gradili 55 godina – ka`e Bo siq ka-Bo ba An ti}, predsednica Udru`ewa akcionara AD „Nopal“. – U posledwih ~etiri-pet godina firma je poslovala s gubitcima, enormno je zadu`ena, nisu pla}eni porezi dr`avi, izdavani su u zakup objekti, ~ime je „Nopalu“ na~iwena direktna {teta.

Po dokumentima do kojih smo uspeli da do|emo, izme|u ostalog, vidi se da je ~etvrtina firme izdata u zakup za 3.200 evra, a zakupac je svaki mesec koristio ~itavu firmu. [tetu nam ~ini i zakupac koji izra|uje proizvode s na{im `igom, a na koje lepi svoje etikete.

ni~no re~ je o qudima koji su bili u rukovodstvu „Nopala“ dok je bio vrlo uspe{na firma, prim. aut.) treba da naprave presek stawa i da obaveste akcionare o narednim koracima i statusu akcija i kapitala AD „Nopal“.

U posledwih nekoliko godina nije bilo mnogo logike u de{avawima u ovoj fabrici koja je nekada zapo{qavala 800, a pre dve godine 250 radnika, da bi sada u zakupu radilo oko 100 radnika.

M. Su yum

01. 08. 2011.

1.330,70374

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BIP u restrukturirawu, Beograd

7,69

42

420

Vital, Vrbas

6,42

1.375

2.750

Tigar, Pirot

3,16

815

8.271.644

Filip Moris Operej{ns, Ni{

2,36

1.692

294.183

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom Lasta, Beograd Privredna banka, Beograd

2,16 Promena % -12,07 -2,17

852 Cena 335 361

27.606.547 Promet 60.300 22.364

Veterinarski zavod, Subotica

-2,15

455

86.815

Dunav osigurawe, Beograd

-1,53

1.219

499.915

Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-1,32 Promena % 2,16

BELEX 15 (720,98

Promet

900 Cena 852

36.000 Promet 27.606.547

Centrosrem promet, Stara Pazova

0,00

360

690.120

BB Trejd, @iti{te

0,00

560

197.120

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

144.300

Veterinarski zavod, Subotica

-2,15

455

86.815

Naziv kompanije

0,61)

Promena %

AIK banka, Ni{

0,49

NIS, Novi Sad Komercijalna banka, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Agrobanka, Beograd

Cena

Promet

2.649

11.313.891

2,16

852

27.606.547

0,00

2.817

0,00

0,83

730

3.951.210

0,14

6.584

335.800

Imlek, Beograd

-0,91

2.188

733.038

Soja protein, Be~ej

-0,67

737

29.490

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,18

556

3.812.717

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.351

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.800

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,69

2.300

46.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.000

0,00

Tigar, Pirot

3,16

815

8.271.644

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.699

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,15

455

86.815

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik KA KO VRA TI TI OTE TO

KRA HI RA LA NA PLA TA FI SKAL NIH OBA VE ZA U JU LU

Restitucija puna rupa

Rado Srbi be`e od poreza

Biv {i mi ni star za eko nom ske od no se s ino stran stvom Mi lan Pa ri vo di} oce nio je da je na crt za ko na o re sti tu ci ji “u ve li koj me ri ne pot pun” i da }e mo ra ti da bu de ugra |e na za men ska re sti tu ci ja.

– Mi slim da ne }e bi ti na ~i na da ovaj za kon iz beg ne da va we dru ge imo vi ne, po {to to pred vi |a i za kon o cr kve noj re sti tu ci ji, ko ji je po tvr dio Ustav ni sud – re kao je Pa ri vo di}.

Po we go vim re ~i ma, na crt za ko na o vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu, ko ji je kra jem pro {le sed mi ce pred sta vi la Vla da Sr bi je, ve o ma je su zio na tu ral nu re sti tu ci ju, a u de lu o nov ~a nom obe {te }e wu je pot pu no ne do re ~en i “osta vqa tu oba ve zu ne koj bu du }oj vla di“.

– Ide se na dra sti~ no su `a va we objek ta na tu ral ne re sti tu ci je grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta, po qo pri vred nog i {um skog ze mqi {ta – re kao je on.

Po Pa ri vo di }e vom mi {qe wu, na tu ral na re sti tu ci ja tre ba da bu de {to {i ra, da u slu ~a je vi ma kad imo vi na ne mo `e da se vra ti zbog ste ~e nih pra va tre ba u {to ve }oj me ri da se ide na za men sku re sti tu ci ju i tek na kra ju osta je fi nan sij ska re sti tu ci ja.

– Fi nan sij ska re sti tu ci ja u tom slu ~a ju ne mo `e bi ti ta ko ve li ka jer }e ve li ki broj zah te va bi ti re {en na pr va dva na ~i na – re kao je Pa ri vo di}, ko ji je 2007. go di ne na pra vio ver zi ju na cr ta za ko na o re sti tu ci ji.

Kri za u Sr bi ji sma wi la je pri vred nu ak tiv nost, a s wom je pao i pri hod od po re za. Naj sve `i ji po da ci Po re ske upra ve Sr bi je go vo re da je, za kqu~ no s ju lom, na pla }e no 341,59 mi li jar du di na ra, a plan je bio 337,06 mi li jar di. Naj vi {e – ~ak de set od sto – sma wen je do ma }i pri hod od PDV-a, pa je ume sto 72,10 mi li jar de di na ra na pla }e no 64,87. U sa moj cen tra li u Be o gra du sma tra ju da to ni je za bri wa va ju }e. Zbog ~i we ni ce da se ju li za vr {io u ne de qu, ceo vi kend ni je u{ao u ob ra ~un. Za to iz slu `be za kon t ak t e s me d i j i m a sti ` e uve ra va we da }e ve} u av gu stu po re ski pri hod bi ti u plu su a plan pre ba ~en. Av gust }e ima ti dva da na vi {e za ob ra ~un.

Ipak, u Upra vi se ne osla wa ju sa mo na ka len dar. Ovih da na u to ku su po ja ~a ne kon tro le iz da va wa fi skal nih ra ~u na. Po re zni ci su na te re nu da bi se uve ri li u to da li je sma we wu pri ho da ku mo vao pad po s lov n ih ak t iv n o s ti ili pred u zet ni ci {te de na po re zu pa ra ~u ne iz da ju spo ra di~ no.

Po ja ~a na kon tro la je po ~e la od Be o gra da a i osta li mo gu o~e ki va ti po se te po re zni ka i pre ko da na a ugo sti teq ske i sli~ ne de lan to sti i u ka snim ve ~er wim sa ti ma. O to me {ta se pla ni ra u na red nom pe ri o du di rek tor Re gi o nal nog cen tra PU No vi Sad, ko ji pro kri va APV, Zo ran Ra do man ka `e: – Kon stant no kon tro li {e mo iz da va we fi skal nih ra ~u na, a na red nih se mi ca }e to bi ti po ja ~a no – na ja vqu je Ra do -

Ve li ki ob ve zni ci oti {li iz Voj vo di ne Ko li ko Voj vo di na da je u bu xet a ko li ko do bi ja iz we ga?

Od go vor na ova ko jed no stav no pi ta we te {ko je da ti jer pri PU Sr bi je ra di cen tar za ve li ke po re ske obez ni ke. Ta mo se pri ku pqa i po rez i po da ci od 110 naj ve }ih kom pa ni ja iz Po kra ji ne. Tu su sve pi va re, ban ke, plus DDOR “No vi Sad”, “MK-ko merc”, “Vik to ri ja gru pa”, “Nek tar”, “Kar neks”,”La far`, NIS, “Sr bi ja gas”, ko mu nal na pred u ze }a iz gra do va i osta li ve li ki. Wi ho va po re ska iz dva ja wa ne vo de se po seb no. Broj ke su po zna te, ali da bi se do bi le, po treb na je po seb na ana li za u Cen tru za ve li ke a Po kra ji na se ne vo di po seb no. man. – Do s a d a { we is k u s tvo nas u~i da se iz da va we ra ~u na, pa sa mim tim i evi den ci ja i pla }a we po re za, naj vi {e iz be ga va u uslu `nim de lat no sti ma. Pre ci zni je, iz da va we ra ~u na iz be ga va ju ser vi si, po seb no ka da po sao ra de na te re -

nu, agen ci je, sa lo ni za ulep {a va we, tr go va~ ke rad we, ugo sti teq ski objek ti. Ovi po to wi iz be ga va ju ra ~un u ka snim ve ~er wim sa ti ma a sve na da ju }i se da po re zni ci ni su u to vre me na po slu. Da ih pod se tim: ra di mo i ta da.

Ka zne za ne iz da va we ra ~u na kre }u se do mi lion di na ra.

Wih po re ski in spek to ri ne na pla }u ju na te re nu ve} pod no se pri ja vu pre kr {aj nim su do vi ma ko ji da qe pro ce su i ra ju taj pre stup. Vi {e od nov ~a ne ka zne kom pa ni je i pred u zet ni ci stre pe od me re za tvar wa rad we na 60 da na. Ona se do sa da po ka za la kao naj e fi ka sni ja.

Ka da su u pi ta wu ve }i po re ski pre kr {a ji, tu se ta ko |e dru ge me re a ne ka zne po ka zu ju kao vr lo efi ka sne. Ta ko je Cen tar iz No vog Sa da ne dav no po kre nuo po stu pak da se 20 mi li o na di na ra po re za na pla ti iz li~ ne imo vi ne di rek to ra pre u ze }a u ko jem je ot kri ve na uta ja. Po na {im pro pi si ma, to se mo `e zah te va bez ob zi ra na to da li je on vla snik pred u ze }a ili su to dru ga li ca. Ova me ra je i do sa da bi la na ras po la g a w u po r e z ni c i m a, ali je ret ko pri me wi va na. Ubu du }e }e se ta za kon ska mo gu} nost vi {e ko ri sti ti, a osim po re za, di rek tor za ko ga se us po sta vi da je kriv pla ti }e i sve do pri no se ko je je pri vred ni su bjekt po za ko nu oba ve zan da pla ti a to ni je u~i nio.

U Sr bi ji je ove go di ne za tvo re no 765 obje ka ta zbog ne iz da va wa fi skal nih ra ~u na, iz ja vio je di rek tor Po re ske upra ve Sr bi je Dra gu tin Ra do sa vqe vi}.

Ka ko je Ra do sa vqe vic ka zao, pre kr {a wim su do vi ma je od po ~et ka 2011. go di ne pod ne to 1.042 zah t e v a za po k re t a w e pre kr {aj nog po stup ka zbog ne iz da va wa fi skal nih ra ~u na.

D. Vu jo {e vi}

sreda3.avgust2011.

5

ZA LI HE NBS-a SMA WE NE ZA 97 MI LI O NA EVRA

Leto topi devizne rezerve De vi zne re zer ve Na rod ne ban ke Sr bi je sma we ne su u ju nu za 97,3 mi li o na evra i na kra ju me se ca iz no si le su 9,97 mi li jar di evra, ob ja vqe no je u pu bli ka ci ji Pri vred ne ko mo re Sr bi je “Kon junk tur ni tren do vi”.

Na sma we we je naj vi {e uti ca lo iz mi re we oba ve za po sta roj de vi znoj {ted wi, na osno vu ~e ga je u ju nu iz de vi znih re zer vi is pla }e no 67,8 mi li o na evra. Ne to de vi zne re zer ve su na kra ju ju na iz no si le 5,4 mi li jar di evra, {to obez be |u je po kri ve nost nov ~a ne ma se od 426 po sto, krat ko ro~ nog du ga u iz no su 984 po sto i po kri va vi {e od se dam me se ci uvo za ro be i uslu ga.

Na dan 30. ju na de vi zne re zer ve ko mer ci jal nih ba na ka iz no si le su 1,2 mi li jar du evra, {to je 53 mi li o na ma we ne go u ma ju. Ukup ne de vi zne re zer ve Re pu bli ke Sr bi je su kra jem ju na iz no si le 11,14 mi li jar di evra, {to je sma we we od 150,2 mi li o na u od no su na pret hod ni me sec.

Za ste~aj jo{ 464 firme U Sr bi ji je na kra ju ju la jo{ 464 pred u ze }a is pu ni lo uslo ve za po kre ta we ste ~a ja zbog ne pre kid ne blo ka de ra ~u na u tra ja wu od dve go di ne, ob ja vi la je da nas Na rod na ban ka Sr bi je. Me |u kom pa ni ja ma sa dvo go di {wom blo ka dom ra ~u na su Tr go vin sko pred u ze }e Ja bu ka, ugo sti teq sko i tr go vin sko pred u ze }e Vi {wi ca i gra |e vin ska fir ma Par ti zan ski put, po da ci su NBS.

RAD NI CI NI BEN SA I DA QE BEZ PLA TA

Bankari zako~ili putare Pred stav ni ci pu ta ra “NI BENS gru pe” ni su ju ~e po sti gli do go vor o od la ga wu na pla te po tra `i va wa s AIK ban kom, ko ja je wi hov naj ve }i fi nan sij ski po ve ri lac, re ~e no je Ta nju gu u Sa mo stal -

nom sin di ka tu pu ta ra Sr bi je, ali su ban ka ma da li no vi rok – do ~e tvrt ka da se usa gla se o na ~i nu re {a va wa pro ble ma tih pred u ze }a.

– Mo li li smo AIK ban ku da od lo `i na pla tu po tra `i va wa za me sec da na da bi rad ni ci mo gli po ~e ti da pri ma ju pla te i

po no vo ra de, ali je ta ban ka tra `i la od “Pu te va Sr bi je“ da ga ran tu ju da mo ra ju da pla te AIK ban ci taj no vac bez ob zi ra na to da li }e ga rad ni ci NI BENS-a za ra di ti u na red nom pe ri o du –

re kla je pred sed ni ca Sa mo stal nog sin di ka ta pu ta ra Sr bi je So wa Vu ka no vi}.

Ona je ka za la da ge ne ral ni di rek tor “Pu te va Sr bi je” Zo ran Drob wak to ni je hteo da pot pi {e i pu ta ri “NI BENS gru pe” su da li ban ka ma rok da se do ~e tvrt ka u

pod ne ko na~ no usa gla se o wi ho voj sud bi ni.

Pu ta ri tra `e od AIK ban ke da se pri vre me no, na me sec da na, od lo `i na pla ta du go va, iz pa ra ko je “NI BENS gru pa“ do bi ja za odr `a va we pu te va, a na osno vu ugo vo ra ko ji ima s “Pu te vi ma Sr bi je”.

Ban ke, kao naj ve }i po ve ri o ci pu ta ra “NI BENS gru pe”, po tra `u ju iz me |u 110 i 130 mi li o na evra.

Vla snik “NI BENS gru pe“ Mi lo \u ra {ko vi}, ko ji je u ma ju uhap {en zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, pri li kom za du `i va wa kod AIK ban ke kao ga ran ci ju una pred je za lo `io no vac ko ji “NI BENS gru pa“ tre ba da do bi ja za odr `a va we pu te va.

So wa Vu ka no vi} je pre ci zi ra la da pred u ze }a ko ja su ~la no vi NI BENS-a ima ju pot pi sa ne ugo vo re s “Pu te vi ma Sr bi je” za odr `a va we ma gi stral nih i re gi o nal nih pu te va.

– “Pu te vi Sr bi je” pla }a ju sva kog me se ca, a taj no vac je \u ra {ko vi} za lo `io pri li kom za du `i va wa kod ba na ka – ka za la je ona.

AK SA @I VOT NO OSI GU RA WE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

100,1070

102,1500

104,5000

99,8006

Australija

dolar

1

76,7339

78,2999

80,1008

76,4990

Kanada

dolar

1

73,5324

75,0331

76,7589

73,3073

Danska

kruna

1

13,4307

13,7048

14,0200

13,3896

Norve{ka

kruna

1

13,0463

13,3126

13,6188

13,0064

[vedska

kruna

1

11,1062

11,3329

11,5936

11,0722

[vajcarska

franak

1

90,1623

92,0023

94,1184

89,8862

V. Britanija

funta

1

114,6700

117,0100

119,7020

114,3190

SAD

dolar

1

70,2851

71,7195

73,3690

70,0700

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 8. 2611. godine

Uz polisu i popust Kom pa ni ja `i vot nog osi gu ra wa “Ak sa” po nu di la je nov pro iz vod tr `i {tu. Re~ je o kar ti ci `i vot nog osi gu ra wa “Ak sa“ pod ime nom “kom fort plus”.

Upla tom pre mi je od 1.500 di na ra kli jent uz kar ti cu do bi ja po pust od 20 od sto na me di cin ske uslu ge u pri vat nim zdrav stve nim usta no va ma s ko ji ma osi gu ra va ju }a kom pa ni ja sa ra |u je. [to se ti ~e osnov ne uslu ge, osi gu ra ne su me se kre }u od 355.000 di na ra do 1.060.000.

D. V.

SLAB EFE KAT ME RA ZA POD STI CA WE ZA PO [QA VA WA

Kre}e lov na gazde zbog rada na crno?

Ured ba ko ja bi tre ba lo da pod stak ne za po {qa va we po ~e la je da se pri me wu je pre vi {e od me sec da na, ali za sa da ne ma zna ~aj ni jih re zul ta ta, a za po sle nost, na rav no, ni je bit no ve }a.

Zva ni~ na sta ti sti ka je pro ce ni la da je kra jem ju na u Sr bi ji bi lo za po sle no 1.755.238 li ca, {to ni je bit ni je pro me we no u od no su na pret hod ni me sec, ali je 1,1 od sto ma we ne go kra jem 2010. go di ne, ob ja vqe no je u pu bli ka ci ji Pri vred ne ko mo re Sr bi je “Kon junk tur ni tren do vi”. Od to ga je kod pri vat nih pred u zet ni ka bi lo za po sle no 405.476 li ca, dok su osta li ra di li u okvi ru pri vred nih dru {ta va i u ad mi ni stra tiv nim de lat no sti ma.

Isto vre me no, na kra ju ju na bi lo je ne za po sle no ukup no 756.255 li ca, od ko jih 394.963 `e na, {to je 1,3 po sto vi {e u od no su na isti me sec pret hod ne go di ne. U po re |e wu s pret hod nim me se com, uku pan broj ne za po sle nih opao je 1,1 od sto.

Upr kos tren du sma we wa ne za po sle no sti u po sled wa tri me se ca, jun ska sto pa re gi stro va ne ne za po sle no sti je jo{ uvek na vi so kom ni vou od 27,61 od sto.

Zbog sla bih efe ka ta ured be ogla sio se i mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri}, oce niv {i da mno gi ni su ozbiq no shva ti li na me ru dr `a ve da sma wi si vu zo nu.

Zbog ekonomske krize koja je pogodila pojedine zemqe Vlada Srbije mora biti spremna da reaguje i pomogne doma}im kompanijama – Oni ko ji za po {qa va ju qu de na cr no ili na si vo i ko ji ih pla }a ju u ke {u za i sta ni su ozbiq no shva ti li opo me nu – iz ja vio je ]i ri}, na ja viv {i po ~e tak ri go ro znih kon tro la i ka `wa va wa ne sa ve snih po slo da va ca, a kon tro le bi tre ba lo da kre nu ve} na red nih da na. – Dr `a va je da la grejs-pe riod, prak ti~ no do kra ja ju la, u ko jem fir me tre ba da za po sle, od no sno le ga li zu ju sta tus ne kih svo jih za po sle nih. Za me sec da na za po sle no je 77 qu di, {to je ma lo, a ~i -

we ni ca je da su go di {wi od mo ri i da do ma }a pred u ze }a, i ako za po {qa va ju no ve qu de, to ra de od sep tem bra, od no sno do ju na.

Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja iz ja vio je da zbog eko nom ske kri ze ko ja je po go di la po je di ne ze mqe Vla da Sr bi je mo ra bi ti sprem na na to da, ako do |e do od re |e nih pro ble ma, re a gu je i po mog ne do ma }im kom pa ni ja ma. ]i ri} je re kao da se u ju nu i ju lu sa stao s gr~ kim i ita li jan skim ban ka ri ma i da ne po sto ji ni jed na in di ka ci ja da }e ne ke od stra nih ba na ka ko je po slu ju u Sr bi ji sma wi ti po slo va we ili se pot pu no po vu }i.

– U Vla di smo raz go va ra li o od re |e nim me ra ma, ne ve za no za to da li }e bi ti ne kih ne ga tiv nih efe ka ta kri ze u ne kim od okol nih ze ma qa ili ne, da bu de mo sprem ni da od re |e nim me ra ma od re a gu je mo u na red nom pe ri o du – re kao je ]i ri}.

On je pod se tio na to da je Vla da i ra ni je pra vo vre me no re a go va la pu tem sub ven ci o ni sa nih kre di ta da bi po mo gla li kvid nost “jer ne li kvid nost i da qe po sto ji kao pro blem u na {oj pri vre di”.

E. Dn.

6

poqoprivreda

sreda3.avgust2011.

dnevnik

PRI VA TI ZA CI JA UPRO PA STI LA I POQOPRIVREDNE FIRME I VOJ VO \AN SKA SE LA

Ku pi li pred u ze }a, se qa ke do bi li gra tis PQA^ KA PO QO PRI VRED NIH DO BA RA

Tu `i la {tvo da pro ~e {qa za dru ge Od bor Skup {ti ne Sr bi je za pred stav ke i pred lo ge za tra `io je od Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal i od po li ci je da is pi ta ju na vo de ma lih ak ci o na ra o ne re gu lar no sti ma u pri va ti za ci ji pet po qo pri vred nih za dru ga u Voj vo di ni.

Pred sed nik tog skup {tin skog te la Sa {a Du jo vi} ka zao je ju ~e da je Od bor upu tio zah te ve Tu `i la {tvu i Upra vi MUP-a Sr bi je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la kra jem ma ja i u ju nu, ali da jo{ ne ma od go vo ra. Du jo vi} je na veo da su ma li ak ci o na ri do sta vi li Od bo ru do ku men ta ci ju u ko joj po sto je na zna ke da je bi lo kri mi na la u pri va ti za ci ji po qo pri vred nih za dru ga. Po we go vim re ~i ma, Od bor je za tra `io da Tu `i la -

{tvo i po li ci ja is pi ta ju na vo de ma lih ak ci o na ra DPPD “Ma gli}“, AIP “We go{“ iz Lov }en ca, PP “Fe ke ti}“, AD “Agro kom bi nat“ iz Su bo ti ce i Ze mqo rad ni~ ke za dru ge “Voj vo |an ka“ iz Ma log I|o {a, ko ji su pri va ti zo va ni pre osam, od no sno de vet go di na.

Du jo vi} je ka zao da se Od bor po vo dom tog pi ta wa obra }ao ne za vi snim re gu la tor nim te li ma, kao i Agen ci ji za pri va ti za ci ju, ko ja ni je od go vo ri la.

On je do dao da se po qo pri vred no ze mqi {te, za ko je po sto ji sum wa da je ku pqe no is pod ce ne, ras pro da je stran ci ma {to je, na veo je, kri vi~ no de lo.

– Re~ je o sto ti na ma hi qa da hek ta ra ze mqi {ta – na veo je Du jo vi}.

To {to Be o grad ni je do zvo lio da se pro da PKB sa sve dr `av nim i dru {tve nim wi va ma, sta ja ma i kra va ma, sa mo je jo{ je dan do kaz da je pri va ti za ci je po qo pri vred nih pred u ze }a u Sr bi ji i Voj vo di ni bi la to tal ni pro ma {aj i da je upro pa sti la i pred u ze }a i se la, te da su se oko ri sti li je di no taj ku ni.

Ako je Be o gra du po tre ban PKB, ka ko to da No vom Sa du ni su tre ba li Ir mo vo ili “Slo ga”, Som bo ru PK “Som bor”, Sta roj Pa zo vi “Na pre dak”, Apa ti nu “Je din stvo”...?

Ko mo `e da tvr di da je do bro {to su pro da ta pred u ze }a u Kqa ji }e vu, Siv cu, Rat ko vu i mno gim dru gim se li ma pa da za ra da ide ga zda ma u xe po ve ume sto da osta je u se li ma?

Ta de va sta ci ja i pred u ze }a i voj vo |an skih se la je is kqu ~i vi re zul tat na ka rad ne pri va ti za ci je, a to }e se do dat no po tvr di ti na kon re sti tu ci je ka da taj ku ni bu du ima li iz go vor da na kon po vra ta ote te imo vi ne ot pu ste ve }i nu rad ni ka a wi ve ras pro da ju.

– Voj vo |an ska se la ta ko su upro pa {}e na, u wih ni je in ve sti ra no, mno go qu di je osta lo bez po sla. Na `a lost, stra te gi jom za sma we we si ro ma {tva ne mo `e se vra ti ti ono {to je iz ne to, a iz ne to je iz ru ral nih pro sto ra – uka zu je u raz go vo ru za “Dnev nik” se kre tar za po qo pri vre du u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne \or |e Bu ga rin,

Ma li na ri pro bi ja li po li cij ske blo ka de – Oko 1.000 ma li na ra iz za pad ne Sr bi je kre nu lo je trak to ri ma iz Ari qa ka Be o gra du – iz ja vio je pred sed nik Udru `e wa pro iz vo |a ~a ma li ne “Vi la met” Dra gan Bog da no vi}.

Ne po sred no na iz la sku iz Ari qa ma li na ri su pro bi li jed nu blo ka du ta ko {to su po li cij ski kom bi od gu ra li u Rzav. Na kon {to su pro {li, sa ~e ka li su ih spe ci jal ci na dru goj ba ri ka di. Tom pri li kom do {lo je do gu ra wa i tu ~e kod se la Vi go {te.

Ka ko se sa zna je, si tu a ci ja se smi ri la, a pred stav nik Udru `e wa ma li na ra iz Iva wi ce Mi o drag Bog da no vi} re kao je da su {traj ka ~i oti {li u ariq sku po li ci ju da bi pro ba li da se do go vo re s wi ma da ih pu ste da pro |u slo bod no do Po `e ge gde bi sa ~e ka li pred stav ni ke Mi ni star stva po qo pri vre de.

Pro iz vo |a ~i ma li na su ima li na me ru da is pred Vla de Sr bi je iz ra ze ne za do voq stvo zbog ni ske ot kup ne ce ne ko ja se kre }e iz me |u 80 i 90 di na ra. Oni tra `e po ~et nu

ot kup nu ce nu od 126 di na ra za ki lo gram, a Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne ju ~e je sa op {ti lo da ne mo `e hlad wa ~a ri ma da na met ne oba ve zu da pla }a ju tu ot kup nu ce nu jer se ce ne na do ma }em tr `i {tu, kao i me |u na rod nom, for mi ra ju slo bod no.

U Mi ni star stvu po qo pri vre de je re ~e no da na ja vqe ni pro te sti u

Be o gra du ne }e re {i ti pro blem ma li na ra i da oni o ce ni tre ba da se do go vo re s ot ku pqi va ~i ma.

Mi ni star stvo po qo pri vre de pre po ru ~i lo je ma li na ri ma da is ko ri ste mo gu} nost skla di {te wa tog vo }a u jav nim skla di {ti ma uz be ne fi ci ran za kup i mo gu} nost do bi ja wa kre di ta na osno vu rob nih za pi sa.

Ku kruz skup do po lo vi ne sep tem bra – Ku ku ruz bi u Sr bi ji mo gao za dr `a ti vi so ku ce nu sve do po lo vi ne sep tem bra, od no sno do po ~et ka ber be ra nih hi bri da te `i ta ri ce, ka da }e po za ko ni ma tr `i {ta, sve do }i na svo je me sto – iz ja vio je Ta nju gu di rek tor Udru `e wa “@i ta Sr bi je” Vu ko sav Sa ko vi}.

– U na red nih me sec do me sec i po tre ba ra ~u na ti na to da }e ce na ku ku ru za u Sr bi ji bi ti znat no iz nad ce ne p{e ni ce, {to }e po ve }a ti po tro {wu p{e ni ce u sto~ noj hra ni.

Na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du pro {le sed mi ce je po stig nu ta re kord na ce na ku ku ru za u po sled wih de set go di na, od 25,92 di na ra ki lo gram, s ura ~u na tim po re zom na do da tu vred nost.

Ku ku ruz je u po re |e wu s p{e ni com bio sku pqi 38,72 po sto, {to je, po po da ci ma Ber ze, ne za be le `e no

u no vi joj isto ri ji i oce wu je se kao pra vi ku ri o zi tet.

Sa ko vi} je is ta kao da se “da lo o~e ki va ti da }e se, u tre nut ku ka da se iz Sr bi je iz ve ze vi {e od 1,9 mi lion to na ku ku ru za, na do ma }em tr `i {tu ma lo po ve }a ti tra `wa i pa sti po nu da”.

– Ta kav od nos iz me |u po nu de i tra `we je do veo do vi so ke ce ne, ko ja je u jed nom tre nut ku bi la sti gla do 24 di na ra, ali se ta ce na po la ko smi ru je i da nas ku ku ruz mo `e mo ku pi ti i za 22,80 do 23 di na ra ki lo gram – re kao je on.

Po me nu ta ko li ~i na ku ku ru za iz Sr bi je iz ve ze na je od 1. ok to bra pro {le go di ne, za kqu~ no sa ju lom ove, pre ci zi rao je Sa ko vi}, is ti ~u }i da “da qeg ozbiq ni jeg iz vo za ne }e bi ti”, ve} }e “bi ti jo{ po ne {to sim bo li~ no, od una pred pot pi sa nih ugo vo ra”.

– Te ko li ~i ne za iz voz su ve} obez be |e ne, na la ze se u si lo si ma i ne }e bi ti raz log ne ke no ve ve }e tra `we na na {em tr `i {tu – ka zao je on. – Mi smo u ovu eko nom sku go di nu 2010/2011. u{li bez ika kvih pre la znih za li ha ku ku ru za, a pro {le go di ne smo ima li sli~ nu si tu a ci ju, i u ju lu i av gu stu ku ku ruz je bio znat no sku pqi od p{e ni ce.

Po pro ce na ma udru `e wa “@i ta Sr bi je”, pro {lo go di {wi rod ku ku ru za iz no sio je oko 6,5 mi li o na to na.

– Iz ve ze no je 1,9 mi lion to na i oko 4,6 mi li o na to na ku ku ru za bi }e po tro {e no, ka da ra ~u na mo jo{ av gust i sep tem bar – ka zao je Sa ko vi}, uka zu ju }i na to da }e mo “u no vu eko nom sku go di nu ta ko |e u}i bez zna ~aj ni jih ili ika kvih pre la znih za li ha”.

uz oce nu da je pri va ti za ci ja po qo pri vred ne i pre hram be ne in du stri je ura |e na na ka rad no, ne uva `a va ju }i we ne spe ci fi~ no sti.

– U “zu rov sko vre me“ je po sto ja lo udru `i va we rad nih sred sta va, za kqu ~i va ni su spo ra zu mi ko ji ma su obez be |i va ne pa re za pro {i re -

ko o pe ra na ta, od no sno kom bi na ta gra di li ka pa ci te te, osta li bez ika kvih pra va u tom si lo su, tj. sa mo lak plen no vog ga zde jer sa mo pre ko we ga sa da mo gu iza }i na tr `i {te – uka zu je na{ sa go vor nik.

On do da je da se da nas, re ci mo, to po ku {a va re {ti pre ko jav nih skla -

De va sta ci ja i pred u ze }a i voj vo |an skih se la je is kqu ~i vi re zul tat na ka rad ne pri va ti za ci je we i iz grad wu ka pa ci te ta, ka ko skla di {nih, ta ko i pre ra |i va~ kih. Ta ko je po qo pri vred no pred u ze }e u jed nom se lu ima lo i si los i dru ge ka pa ci te te, a sve je otu |e no od onih ko ji su pa re iz dva ja li u tom, “zu rov skom pe ri o du“. U pri va ti za ci ji su se qa ci ko ji su pre ko rad nih i osnov nih or ga ni za ci ja

di {ta ko ja ula ze u si stem i na ne ki na ~in na do me {}u ju gre {ke u pri va ti za ci ji, a to je da je tr `i {na in fra struk tu ra prak ti~ no otu |e na od vla sni ka ro be. Onaj ko ima in fra struk tu ru, to jest va gu, si los, hlad wa ~u... – do bio je se qa ke gra tis jer upra vqa wi me ka ko ho }e, dik ti ra ce nu ro be, kva li tet, sve ...

– Sad su, na pri mer, se qa ci osta vi li p{e ni cu na ~u va we, ali u tu| a ne wi hov si los, iako su ga gra di li oni ili wi ho vi pre ci – uka zu je Bu ga rin. – Elem, sa da ima mo su prot sta vqe ne in te re se u re pro lan cu jer se na mi ri onaj ko je bli `i tr `i {tu, za pra vo uzme ko li ko mu tr `i {te pri zna je, a {to ne mo `e, na mi ri od do ba vqa ~a si ro vi ne. Ta ko ima mo stal ni rat iz me |u pri mar nih pro iz vo |a ~a i pre ra |i va~ ke in du stri je, tj. vla sni ka skla di {nih i dru gih ka pa ci te ta, ume sto sklad nih in te re sa ko ji su vla da li ili je tre ba lo da vla da ju u re pro lan cu.

Pod se ti mo, pu tem ten de ra i auk ci je do sa da je pro da to 153 po qo pri vred na pred u ze }a, do bra i kom bi na ta i pri ho do va no oko 280 mi li o na evra. Od to ga je za 38 po qo pri vred nih pred u ze }a ras ki nut ugo vor o pri va ti za ci ji, po ka zu ju po da ci Agen ci je za pri va ti za ci ju. Ilu stra ti van je pri mer Voj vo di na, gde je sa mo u 2010. ras ki nu to se dam ta kvih ugo vo ra i jo{ ~e ti ri u fir ma ma ko je se ba ve ne po sred nom pre ra dom, mli no vi ma ili vi na ri ja ma. Agen ci ja za pri va ti za ci ju u vi {e na vra ta su o ~a va la se s pro ble mom pred u ze }a ko ja ras po la `u ze mqi {tem i u dru {tve noj i u dr `av noj svo ji ni ~i ji sta tus re gu li {e vi {e za kon skih aka ta.

S. Glu {~e vi}

FIR MA „DON DON” PO SLE SU BO TI^ KE I KI KIND SKE PE KA RE, PRE U ZE LA I ZRE WA NIN SKU

Slo ven ci me se hleb po Voj vo di ni Po sle su bo ti~ ke “Fi de lin ke” i pe ka re “Ki kin da”, slo ve na~ ka kom pa ni ja “Don don” iz Kra wa, po zna ta po bren du “Tvo jih 5 mi nu ta”, za ku pi la je i zre wa nin sko `i to mlin sko pred u ze }e “@i to pro dukt”. Na Skup {ti ni ak ci o na ra “@i to pro duk ta”, odr `a noj u po ne de qak, od lu ~e no je da se sa slo ve na~ kom fir mom, ko ju su 1994. go di ne osno va li brat i se stra Ale{ i Alen ka Mo ze ti~, us po sta vi po slov no-teh ni~ ka sa rad wa, od no sno da joj se iz da u za kup ov da {wa pe ka ra. Ugo vo rom je pre ci zi ra no da me se~ ni za kup pe ka re iz no si 25.000 evra, a oba ve za za kup ca je i da in ve sti ra naj ma we 300.000 evra i obez be di so ci jal ni pro gram za vi {ak za po sle nih. Ka ko “Dnev nik” sa zna je, Slo ven ci }e, naj ve ro vat ni je, za dr `a ti 60, od ukup no 148 rad ni ka. Wih 33 }e osta ti u “@i to pro duk tu”, a osta li }e bi ti ot pu {te ni uz ot prem ni ne. O~e ku je se da “Don don” na sta vi sa rad wu s kup ci ma i da }e tr `i {tu is po ru ~i va ti naj ma we 10.000 vek ni hle ba dnev no.

seb nih sor ti, ko je nam tre ba ju za na {u pro iz vod wu u pe ka ra ma.

Bra {no iz mli na ko ri sti }e mo is kqu ~i vo za na {e po go ne i pri o ri tet }e nam bi ti vi so ko kva li tet na bra {na.

Dru gi deo in ve sti ci ja, po we go vim re ~i ma, ti ~e se raz vo ja pe ka re. Bi }e po sta vqe ne dve no ve li -

„@i to pro dukt” pri vre me no od u zet Zre wa nin ski “@i to pro dukt” pri vre me no je, re {e wem Vi {eg su da u Be o gra du, od u zet pri vat ni ku \or |u Bo `i }u, zbog sum we da je kao je dan od biv {ih ~el ni ka PIK “Ze mun” imo vi nu ste kao kri mi na lom. We mu je, pre ci zni je go vo re }i, uki nu to pra vo na upra vqa we sa 72,8 od sto ka pi ta la ovog pred u ze }a.

– Ugo vor sa slo ve na~ kom fir mom pot pi san je na neo d re |e no vre me, i sve za vi si od to ga ka kav }e bi ti is hod sud skog spo ra i da li }e fa bri ka traj no bi ti od u ze ta od Bo `i }a – ob ja snio je Si ma Gru je sku.

Pr vi ~o vek slo ve na~ ke pre hram be ne kom pa ni je “Don don” Ale{ Mo ze ti~ po tvr dio je ju ~e za “Dnev nik da je ugo vor o sa rad wi za kqu ~en i da stu pa na sna gu 1. sep tem bra.

– Na {i pla no vi su da se “@i to pro dukt” vra ti na put ne ka da {we sla ve – re kao je Mo ze ti~ za na{ list. – Ve} od da nas po ~i we mo s in ve sti ci ja ma da bi smo po kre nu li mlin. Pred sto ji za me na po je di nih de lo va i re mont i ob no va mli na kao ce li ne. Tre ba lo bi da po~ ne rad do kra ja av gu sta i da ra di pu nim ka pa ci te tom. U na red noj go di ni po sti }i }e mo do go vor sa za dru ga ma i pro iz vo |a ~i ma o ot ku pu p{e ni ce i se ja wu ne kih po -

ni je – jed na za osnov ne i jed na za spe ci jal ne vr ste hle ba i pe ci va.

– Pro iz vo de }e mo pro da va ti pod rob nom mar kom “@i to pro duk ta” i “Tvo jih 5 mi nu ta”. Uz raz voj asor ti ma na pla ni ra mo i po ja ~a we di stri bu ci je i sve vr ste pro daj nih – ko mer ci jal nih ak tiv no sti – do dao je Mo ze ti~, i na gla sio da }e ce lo kup na in ve sti ci ja bi ti oko mi lion evra.

Ge ne ral ni di rek tor “@i to pro duk ta” Si ma Gru je sku ka zao je ju ~e za “Dnev nik” da }e s 25.000 evra, ko li ko }e “Don don” pla }a ti za kup, ne sa mo pe ka re ve} i si lo sa ka pa ci te ta 9.500 to na, mli na i vo znog par ka od 11 vo zi la za ot pre mu hle ba, bi ti po kri ve ne bru to za ra -

de qu di ko ji }e osta ti u ovoj zre wa nin skoj fa bri ci i deo re `ij skih tro {ko va. Ina ~e, raz li ka iz me |u ne ka da {weg zre wa nin skog pe kar skog gi gan ta i pe ka ra “Fi de lin ka” i “Ki kin da” je u to me {to su ove dve po sled we u ste ~a ju. Uzi ma wem u za kup su bo ti~ ke pe ka re, po re ~i ma nad le `nih, ot klo we na je bo ja zan da }e bi ti ugro `e no snab de va we gra da hle bom, a i sa ~u van je brend i vi {e od 95 od sto rad nih me sta. Obez be |e na je, ta ko |e, ga ran ci ja da }e na kon za vr {et ka ban kro ta po sto ja ti naj ma we jed na kom pa ni ja ko ja je za in te re so va na za ku po vi nu „Fi de lin ka Pe ka re“. Po sle pot pi si va wa ugo vo ra o za ku pu, Ale{ Mo ze ti~ je oce nio da “Fi de lin ka“ ima rob nu mar ku i sve po treb ne pro iz vod ne re sur se, ali da za to ni je bi lo obez be |e no tr `i {te.

– U Su bo ti ci }e se ra di ti deo asor ti ma na smr znu tih pro iz vo da za Slo ve ni ju, Hr vat sku, Bo snu i Her ce go vi nu, Cr nu Go ru, Al ba ni ju i Sr bi ju. U Su bo ti ci ima mo vi {e ne go du go ro~ ni in te res. Na dam se da }e mo se po ka za ti kao do bre ga zde, da }e mo bi ti do bra kom pa ni ja za po tro {a ~e i do bri po slo dav ci za po sle ni ma – po ru ~io je Mo ze ti~.

Ka da je re~ o za ku pu ki kind ske pe ka re, ne ka da naj ve }eg pro iz vo |a ~a osnov ne `i vot ne na mir ni ce u Ki kin di i na se ve ru Ba na ta, u ko joj se hleb pre stao me si ti sre di nom ok to bra 2010. go di ne, do la zak slo ve na~ kog ga zde zna ~io je i po nov ni po ~e tak pro iz vod we. Po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin, ko ji se ukqu ~io u re {a va we pro ble ma u ki kind skoj pe ka ri, ka zao je da je za kup o~e ki va na i pri `eq ki va na fa za u na men skom ste ~a ju, iza zva nom pre vi {e od dva me se ca.

– To je ste pr vi ko rak, da se iz naj mi po gon i da se za po~ ne po sao dok se tra `i traj ni part ner ko ji }e ku pi ti fir mu – ka zao je Va sin.

– Obi~ no se do go di da za ku pac po sle pred u ze }e i ku pi, po {to bu de za do vo qan po kre nu tom pro iz vod wom. Na dam se da }e to bi ti slu ~aj i sa slo ve na~ kim part ne rom, i da }e po ka za ti in te re so va we da ku pi Pe ka ru “Ki kin da”. @. Ba la ban

Iskqu~ewe vode Stanovnici Ulice Bra}e Popovi} i Master centar danas }e biti bez vode od 11 do 17 ~asova. Vode ne}e biti zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i obave{tavaju iz „Vodovoda“.

A. V.

Toplana radi u Balzakovoj Zbog povezivawa na privremeni vrelovod u Balzakovoj ulici, danas od 8 ~asova do kasnih poslepodnevnih sati bez tople vode }e biti potro{a~i u Balzakovoj od broja 58 do 64, Ulici 1300 kaplara od 1 do 5 i na Bulevaru Despota Stefana 16 i 18.

„Bitka kod Petrovaradina 1716. godine na planovima iz fondova be~kih arhiva” naziv je izlo`be koja }e biti otvorena u petak, 5. avgusta u 14 ~asova u Muzeju grada na Petro varadin skoj tvr |avi. Bi }e predstavqeno 10 planova ove bitke, poznate i kao bitka na Vezicu, iz fondova Ratnog arhiva u Be~u.

Autori izlo`be su kustos istori-

~ar Muzeja grada Si ni {a Jo ki} i arhivisti Istorijskog arhiva Novog Sada Sa ra Sa mar xi} i Du {ko Pan te l i}. Iz lo `bu }e otvri ti profesor Bran ko Be {lin, a pozdravnu re~ uputi }e di rek tor Istorijskog arhiva Bo go qub Sa vin i direktorka Muzeja grada Ve sna Ne deq ko vi}-An ge lov ski.

A. J.

Novosadska sreda3.avgust2011.

Bu le va ri grad spa ja ju pristupe re{evawu saobra}ajnih problema u gradu i da u~ine Novi Sad znatno prohod ni jim. Sve pri sut ni ji trend da se klasi~ne raskrsnice sa semaforima mewaju sa kru`nim tokovima definitivno }e doprineti boqem pro to ku sa o bra }a ja jer su svuda u svetu pokazale kao dobro re{ewe. Ne gubi se toliko vremena na ~ekawe semafora, bezbednije je za voza~e i pe{ake, samo jo{ da se narod navikne i kru`ne reke vozila mogu da poteku. Zahvaqu ju }i iz grad wi na stav ka Somborskog bulevara i wego-

hronika

vog povezivawa sa Bulevarom Evrope, a time i sa ulicama Cara Lazara i Cara Du{ana, ovaj deo grada bi}e dobro pokriven prohodnim saobra}ajnicama. Time se istovremeno stvorio uslov da se zna~ajno ras te re ti ulaz u grad iz pravca Rumenke koji je u ovom trenutku preoptere}en. Ukoliko za`ivi obilaznica, koja kre}e od kru`nog toka na Sajlovu ka Novom nasequ i limanima, stanovnici Rumena~ke ulice bi mogli malo odahnu, obzirom da je posledwe istra`ivawe Zavoda za za{titu zdravqa pokazalo da je upravo ova ulica daleko najbu~nija u celom gradu.

N. Perkovi}

MUP NASTOJI DA SMAWI GU@VE NA [ALTERIMA ZA IZDAVAWE DOKUMENATA

Preko interneta u Kraqa Petra Prvog

Gra|ani koji putem interneta zaka`u termin za izradu li~nih dokumenata imaju obezbe|en poseban fotoboks u {alter sali na Bulevaru kraqa Petra Prvog, saznaje-

NOVOSADSKO MUZI^KO LETO

Orkestar guda~a u Sinagogi Omladinski orkestar u pokretu nastupi}e, u okviru Novosadskog muzi~kog leta, sutra u 21 ~as u Sinagogi, Jevrejska ulica 11. Predstavi}e se 19 mladih guda~a iz Srbije, Makedonije, Ma|arske i Rumunije s dirigentom Mi {om Ka com. Na programu su dela Mocarta, ^ajkovskog i Baha. Ulaznice se prodaju po

[kola za trudnice Doma zdravqa „Novi Sad” upisuje polaznice koje treba da se porode u oktobru i novembru ove godine. [kolica po~iwe u 28. nedeqi trudno}e, traje sve do poro|aja i besplatna je. Predvi|ena je i obuka za budu}e tate u vezi sa pomo}i majkama i negom novoro|en~eta. Upis se obavqa u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19, li~no ili na brojeve telefona 4879- 580 i 4879-574, kao i u Rumena~koj 102, radnim danima od 7 do 9 ~asova na 4879-309 ili na 064/8088-177 i 064/8088-178 od 7 do 20 ~asova.

A. J.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

posledwih nekoliko meseU ci gradske vlasti su izgleda odlu~ile da ozbiqnije

Upis u [kolu za trudnice

Izlo`ba o bici na Vezircu

ceni od 300 dinara, radnim danima od 8 do 14 ~asova u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2, drugi sprat, kao i dva sata pred po~etak koncerta na mestu odr`avawa prgograma.

Dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona 452-344 i putem sajta www.mu zic ka o mla di na.org.

A. J.

mo iz novosadske Policijske uprave (PU) Ministarstva unutra{wih poslova (MUP). Kako je re~eno, de`urni policijski slu`benik u {alter sali na pomenutoj lokaciji raspola`e spiskovima qudi koji su zakazali termine elektronskim putem.

Zahtevi se predaju u tom fotoboksu, po rasporedu napravqenom na osnovu zakazanih termina, tako da to ne uti~e na predaju zahteva gra|ana koji do|u li~no. U PU Novi Sad navedeno je da gra|ani, koji se odlu~e na internt zakazivawe, obavezno treba da ostave imejl adresu, na koju }e im sti}i potvrda o vremenu i mestu predavawa zahteva. Ukoliko

ostave broj mobilnog telefona, {to nije obavezno, dobi}e i obave{tewe o terminu putem sms poruke.

Podsetimo, elektronsko zakazivawe termina za podno{ewe zahteva za izdavawe li~ne karte i paso{a za`ivelo je pro{le nedeqe na portalu www.eupra va.gov.rs. Gra|ani mogu besplatno elektronskim putem da zakazuju termine do 14 dana unapred, za najvi{e pet osoba. Kako smo li~no proverili, do ju~e u 14 ~asova, svi termini do 11. avgusta bili su popuweni. Svojevremno je MUP potvrdio da je u toku prijem 20 policijskih slu`benika koji bi rad {altera u~inili br`im i efikasnijim te da, trenutno, po jedan fotoboks radi u policijskim ispostavama na Detelinari, u Futogu i Petrovaradinu od 8 do 16 ~asova.

A. J.

SLIKA GRADA MEWA SE SVAKOG DANA

Po~ela obnova ulice Branka Baji}a

V remeploV

U Ulici Branka Baji}a po~ela je izgradwa kolovoza du`ine 830 metara, {est metara {irine, pe{a~ke i biciklisti~ke staze, parkinga, kao i prilaza pasa`ima. [irina parkinga za upravno parkirawe je 4,6 metara, a za paralelno parkirawe dva metra,

Termomineralna voda pretvorila Vrdnik u bawu U fru{kogorskom rudniku ugqa „Vrdnik” 3. av gu sta 1931. dogodila se velika nesre}a: sa dubine od oko 270 metara naglo je izbila topla voda i brzo potopila tzv. ju`no okno. Sre}om, nije bilo qudskih `rtava. Ispostavilo se da je ova termomi-

neralna voda daleko vrednija od ugqa kojeg je bilo u nedrima Fru{ke gore. Rudnik se postepeno gasio, da bi od 1968. godine Vrdnik bio samo bawa za le~ewe i rehabilitaciju, kao i lepo mesto za rekreaciju.

N. C.

DE^JE FILMSKO LETO

„Lisica i dete”

Ani mi ra ni film za de cu „Lisica i dete” bi}e prikazan danas, u 11 ~asova, u Kulturnom centru grada. Projekcija je deo ciklusa De~jeg filmskog leta koje se odvija od 1. do 12 avgusta. Cene ulaznica su 100 dinara, a svi filmovi su sinhronizovani.

A. J.

dok }e {irina biciklisti~kih i pe{a~kih staza biti od dva do tri metra. Izvo|a~ ovih radova je DOO „Karin-komerc MD“ iz Veternika. Vrednost investicije je 109.868.964,00 dinara, a rok za zavr{etak radova je 60 kalendarskih dana. U toku su i radovi

na izgradwi vodovodne i kanalizacione mre`e, a izvodi ih JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Ulica Branka Baji}a prote`e se od Ulice bra}e Popovi} do Veselina Masle{e u du`ini od oko 850 metara. Postoje}i kolovoz u ulici je u izuzetno lo{em

stawu, delimi~no od asfalta i kamene kocke. U ulici ne postoji atmosfersko odvodwavawe, vodovodna mre`a, a kanalizaciona je veoma stara i dotrajala, trotoari nisu planski ura|eni, te ih je bilo potrebno poru{iti i izgraditi nove.

A. V.

ZBOG REKONSTRUKCIJE VRELOVODNE MRE@E

Bez saobra}aja u bloku [ekspirove ulice Zbog rekonstrukcije vrelovodne mre`e koja po~iwe danas u bloku [ekspirove ulice, od Bulevara cara Lazara do Bulevara despota Stefana, do}i }e do privremene izmene re`ima saobra}aja. Izmene se odnose na parkirali{ta i

pristupne saobra}ajnice u bloku [ekspirove ulice, od Bulevara cara Lazara ka Ulici Narodnog fronta i do Bulevara despota Stefana. Istovremeno zbog izgradwe vrelovodnog prikqu~ka za objekat u Somborskoj ulici 8 - 8a

privremeno }e biti zabrawen saobra}aj u Vardarskoj ulici, izme|u ulica Tihomira Ostoji}a i Milutina Boji}a. U saop{tewu JKP „Novosadske toplane” nije navedeno do kada }e pomenute promene u saobra}aju biti na snazi. N. P.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda3.avgust2011.

dnevnik

„RA DO SNO DE TIW STVO” DO BI JA CEN TRAL NU KU HI WU

Ka men te me qac sre di nom av gu sta Di rek tor Pred {kol ske usta no ve “Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} re kao je ju ~e za na{ list da }e po lo vi nom me se ca bi ti uda ren ka men te me qac za iz grad wu cen tral ne ku hi we.

- Ma lo su nas us po ri li go di {wi od mo ri, ali ~im se svi vra te u grad, o~e ku jem da kre ne mo s po slom. Di na mi ka ra do va }e te -

}i ubr za no, pa o~e ku jem da }e na je sen no va ku hi wa ve} pri pre ma ti hra nu - ka `e Sa mar xi}.

Ka da ku hi wa bu de iz gra |e na ima }e ka pa ci tet od 20.000 obro ka dnev no i on }e bi ti do vo qan za na red nih 15 go di na.

Po kra jin ski Fond za ka pi tal na ula ga wa ko ji je i ras pi sao ten der, iz dvo jio je 541

mi lion di na ra za iz grad wu no ve cen tral ne ku hi we “Ra do snog de tiw stva”.

Upi tan {ta se de {a va s iz grad wom vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci, Sa mar xi} ka `e da je ta mo pro jekt na do ku men ta ci ja pri kra ju, sku pqa ju se pa pi ri i do zvo le za grad wu, a uko li ko sve bu de ure du on bi tre ba lo da bu de go tov do kra ja go di ne.

Q. Na.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Usko ro no va sta za za bi ci kli ste Na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, od zgra de DTD-a ka Pi o nir skoj uli ci u to ku je iz grad wa bi ci kli sti~ ke sta ze, sa zna je mo u JKP “Pu tu”. Ka ko je re ~e no u ovom pred ze }u, na kon {to su ugra |e ne in sta la ci je, deo pe {a~ ke sta ze pre u re |u je se u bi ci kli sti~ ku. Po red to ga, ra di se i na sre |i va wu par kin ga.

Qu bi te qi bi ci ka la usko ro }e mo }i neo me ta no da se vo ze po ovom de lu cen tra gra da, a pe {a ci ne }e mo ra ti da se skla wa ju da dvo to~ ka {i pro |u.

A. J. „DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Bli zna ki we sa Haj gej ta” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me rak ro ma na „Bli zna ki we sa Haj gej ta“ Od ri Ni fe ne ger.

Xu li ja i Va len ti na Pul su po ma lo neo bi~ ne dva de set pe to go di {we Ame ri kan ke na iz gled ne za in te re so va ne za stu di ra we, tra `e we po sla, ili za bi lo {ta iz -

van wi ho vog u{u {ka nog do ma u ~i ka {kom pred gra |u. Jed nog ju tra pri mi }e pi smo da je El spet No blin, wi ho va tet ka ko ju ni ka da ni su upo zna le, pre mi nu la i osta vi la im svoj stan u Lon do nu. Ipak, po sto je dva uslo va da ostva re pra vo na na sled stvo: da u ku }i `i ve naj ma we go di nu da na pre ne go {to od lu ~e da je pro da ju i da wi ho vi ro di te qi ni ka da ne u|u u ku }u.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

„DNEV NIK“ I „STI LOS ART“ DA RU JU KWI GE

„Za vo |e we” Ke trin Gil di ner ^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge. Da nas }e dva naj br `a ~i ta o ca, ko ja se ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Za vo |e we“ autor ke Ke trin Gil di ner. Kwi ga se mo `e pre u ze ti u kwi `a ri “Sti los”, Uli ca Je vrej ska 28. O kwi zi je re ~e no: “Kad di rek tor Froj do ve aka de mi je za pre ti da }e ob ja vi ti pre pi sku ko ja bi mo gla da uni {ti psi ho a na li zu, Kejt Fic xe rald, vr stan po zna va lac de la Sig mun da Froj da, do bi ja za da tak da po kre ne is tra gu o no vo ot kri ve nim spi si ma. Rad wa ro ma na se pre me {ta iz To ron ta u Be~, Lon don i Wu jork vo de }i vas kroz uz bu dqi vu de tek tiv ska pri ~u, za ~i we nu ma lo po zna tim de ta qi ma iz Froj do vog `i vo ta.

A. J. „DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

„Mi o vu ku, a ca ri nik na vra ta” Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s “Dnev ni kom” da ru je dva ~i ta o ca na {eg li sta sa po kwi gom. Oni ko ji se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528765, do bi }e po pri me rak. Da nas po kla wa mo kwi gu “Mi o vu ku, a ca ri nik na vra ta” autor ke Na de Si min. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri “Most”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 529-899.

“[ta re }i o ovoj ma gli ~a stoj uni ji ki {o bra na i ko pa~ ki? Bri ta ni ja kon tro li {e ~ak i ta la se.

Jo{ joj ma lo ve tar zna da pr ko si ali sre di }e to ve li ka go spo |a.

Ve li ka im pe ri ja u mo jim ve li kim ilu zi ja ma sa ~e ka la je auto bus za et no ge to Lon do na. Da bih do {la u Tor nton Hit (svim Lon don ci ma ne po znat de li} gra da) tre ba lo je sve ga tri pu ta da se iz gu bim. Gde je kra qi ca kad ti tre ba?”

A. J.

Po gled na Kar lov ce iz dvo ri {ta Mir ka [a ri }a

Ka skad na ba {ta @eq ka Dmi tro vi }a

AK CI JA „SA ^U VAJ MO LE PE KU ]E I BA [TE SREM SKIH KAR LO VA CA”

Na gra da za ze le nu oazu po ro di ce [a ri} Na gra da za naj lep {u sa vre me nu ba {tu u ovo go di {woj ak ci ji “Sa ~u vaj mo le pe ku }e i ba {te Srem skih Kar lo va ca” pri pa {}e So wi i Mir ku [a ri }u iz Uli ce Do ka 1, od lu ~i la je ko mi si ja ko ja je ju ~e ob i {la pri ja vqe ne tak mi ~a re. Dvo ri {te bra~ nog pa ra [a ri} iz ko ga se pru `a naj lep {i po gled na Srem ske Kar lov ce, u kom do mi ni ra ju tor we vi svih kar lo va~ kih cr ka va, a u ~i joj po za di ni se vi di i Ka pe la mi ra, osta vi lo je bez re ~i ~la no ve ko mi si je. Bi lo je to pra vo ot kro ve we i jo{ je dan do kaz da van do ma {a ja po -

gle da Kar lov ~a na uvek ima iz u zet no le po ure |e nih ba {ti.

- Ovo je pri mer ba {te ure |e ne na mo de ran na ~in sa ze le nim to no vi ma – re kla je pred sed ni ca Dru {tva za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca dipl. in `e wer hor ti kul tu re Ja sna Ma {i re vi} – Ata nac kov}. - ^e ti nar ske vr ste, ko je ina ~e pod no se ta kav re qef na kom se pro sti re [a ri }ev po sed, uz iz u zet nu ne gu uspe {no ra stu. Iako je ku }a na ne po voq nom te re nu, pro stor je vr lo do bro is ko ri {}en.

Te o do ru i Je li Fi li po vi }u, vi {e go di {wim u~e sni ci ma u

ovoj ak ci ji iz Fru {ko gor ske uli ce bi }e do de qe na na gra da za sa ~u van am bi jent sta re ku }e i ba {te, iz ko je se ta ko |e pro sti re di van po gled na deo Kar lo va ca, u pr vom re du Kar lo va~ ku gim na zi ju. @eq ku Dmi tro vi }u iz Uli ce mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 154 pri pa {}e na gra da za ba {tu ko ja se na la zi u sklo pu stam be no - po slov nog pro sto ra.

Re~ je o do bro ukom po no va noj ka skad noj ba {ti na tri ni voa, ko jom je ople me wen rad ni i `i vot ni pro stor ove po ro di ce.

Ko mi si ja je po hva li la Stan ku i Avra ma Vi lo ti je vi }a iz Fru -

No se ba {ten ski ot pad

Srp ski ro man da nas Kwi `ev no ve ~e pod na zi vom “Srp ski ro man da nas“ odr `a }e se su tra, u 20 sa ti, na Fi lo zof skom fa kul te tu, sa la 30/1. Kwi `ev ni ci Dra {ko Re |ep i Mir ko De li} go vo ri }e o tri ma ti po lo {ki raz li ~i tim ro ma ni ma, ob ja vqe nim u iz da wu Ago re: “Ve ne ci ja“ Vla di mi ra Pi {ta la, “Vr lo ma lo sve tlo sti“ Vla da na Ma ti je vi }a, “Tre -

^ITAOCI PI[U SMS

{ko gor ske uli ce zbog ba {te, te vla sni ke ku }a u Uli ci Sve to za ra Mar ko vi }a 1 i 8, te Ka ra |or |e voj 13 zbog le po ure |e nih fa sa da. Ob i {av {i Kar lov ce, ko mi si ja je za pa zi la ku }u u Uli ci Iva na Fi li po vi }a 40 i od lu ~i la da po hva li vla sni ka zbog te ra se ukra {e ne cve }em. Iz istih raz lo ga po hva qen je i Mi lo{ Ra do vi} u Zmaj Jo vi noj uli ci.

Na gra de }e do bit ni ci ma bi ti po tra di ci ji do de qe ne za vre me ovo go di {weg Gro `|e ba la. Oni }e iz me |u osta log do bi ti ta blu na ko joj }e pi sa ti da su no si o ci pri zna wa za ovu go di nu.

Z. Ml.

zve wa ci na pi ja noj la |i“ Mir ka De mi }a. Ovo kwi `ev no ve ~e za vr {ni ca je pet na e ste po re du Me |u na rod ne let we {ko le srp skog je zi ka, kul tu re i isto ri je, a po vod za “Srp ski ro man da nas “ je pe de set go di na od do de qi va wa No be lo ve na gra de za kwi `ev nost Ivi An dri }u.

D. C.

Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci, a su tra u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu.

Gra |a ni tre ba da ovo sme }e osta ve is pred svo jih ku }a na istom me stu gde osta vqa ju i kan te za sme }e i to do 6 ~a so va.

A. L.

065/47-66-452

Vra ti te nam ka na le!

Po kre }e mo pe ti ci ju pro tiv SBB da vra ti ka na le ko je je sa mo voq no uki nu la TVE, RAI UNO I TV5.

069/1334... * * * Da nas je {e sti dan ka ko Uli com M. Ore {ko vi }a, od In sti tut skog par ka u Srem skoj Ka me ni ci do pru ge te ~e bu ji ca pit ke vo de, pr ska ju }i ko la i pe {a ke. Vo zi lo „Vo do vo da“ je tu vi |e no, ali po {to }e gra |a ni to pla ti ti, {ta ih bri ga. Ka men ~an ka 064/3340... * * * Jo{ je dan do kaz i po tvr da da rad ni ke vo de ne u ki, ne spo sob ni i sa mo voq ni pred sed ni ci-ce fa bri~ kih i osta lih sin di ka ta! Qu ba.

062/1758...

* * * Do kle }e mo ~e ka ti da se re {i ra sve ta u Uli ci Sa ve Ko va ~e vi} u No vom Sa du. U Evro pu ide mo, vaq da tre ba da se uli ca osve tli ka ko do li ku je jed nom gra du.

069/1334... * * * Srp ski pa tri jarh Iri nej u po se ti Cr noj Go ri ne ki dan, po ru ~io je na ma, ne be skom na ro du, “da se vra ti mo Bo gu”, a na rav no “kroz” cr kvu. Dok smo `i ve li u Ju go sla vi ji, gde ni je bi lo ta kvih “po zi va”, ne ko je ve ro vao u Bo ga, a ne ko ni je. Ali, `i ve lo se le po!!! Da nas u Sr bi ji, kao pri pad nik “ne be skog na ro da”, od ka da ve ru jem u Bo ga, ne `i vim kao {to sam `i veo u Ju go sla vi ji! S’po {to va wem!

063/523...

* * * Stal na kon fe ren ci ja gra do va i re gi o na Voj vo di ne?! I, kao bi }e nam bo qe. Pa, po sle usva ja wa Sta tu ta Voj vo di ne na ma jo{ go re, a na ni vou Sr bi je, ta kon fe ren ci ja ve} uve li ko po sto ji. Ali, mo `da tre ba ne ko ga za po sli ti, ma lo nam ~i nov ni ka, po di }i }e mo po re ze i bi }e za pla te. Skan da lo zno.

061/6598... * * * Mo gu li nad le `ni da ob u zda ju sa mo vo qu SBB u is kqu ~i va wu gle da nih TV sta ni ca?

Opet uki nu li TV Pa no ni ju, ne ma Ka na la 9 i stu di ja B. Ne ve ro vat no! Omo gu }i te nam pro me nu di stri bu te ra.

065/4094...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

POVODOM OBELE@AVAWA DANA AVIJACIJE

Spo men-plo ~a po gi nu lim pi lo ti ma

Fo to: R. Hayi}

Povodom obele`avawa Dana avijacije, ju~e je na Avijati~arskom grobqu otkrivena spomen-plo~a umrlim i poginulim pilotima od 1918. do 1941. godine. Nakon minuta }utawa, vence su polo`ili predstavnici Skup{tine grada, Vojske Srbije, veterani, porodice i potomci pilota.

Predsednik Udru`ewa vazduhoplovaca Vojvodine Sla vo qub Mi ha i lo vi}, koje je i organizator ove manifestacije, podsetio je na veliki zna~aj Novog Sada u formirawu avijacije u na{oj zemqi, ~estitao svima ovaj praznik i podsetio da nikada ne treba zaboraviti {ta su za nas uradili na{i preci.

Program je kasnije nastavqen u kasarni „Jugovi}evo” gde se odr`ao kra}i kulturno - umetni~ki program, a poslu`en je i vojni~ki ru~ak.

Dan avijacije je odr`an pod pokroviteqstvom „Elektrovojvodine” i „Puta”.

G. ^.

OD SEPTEMBRA [KOLA „DR MILAN PETROVI]” I U NOVOJ ZGRADI

Obje kat za vr {en, sle di opre ma we Nova i moderna zgrada [kole za sredwe i osnovno obrazovawe “Dr Milan Petrovi}” bi}e useqena i u upotrebi od po~etka {kolske godine, rekla je za “Dnevnik” direktorka Sla vi ca Mar ko vi}. Zgrada je u potpunosti zavr{ena, osnovni name{taj i oprema su obezbe|eni.

- Opremawe {kole je na sebe preuzeo Grad i moram re}i da su prili~no ulo`ili u {kolu preko “Poslovnog prostora”.

Trenutno tra`imo novac i od Pokrajine i to bi trebalo da bude dovoqno za po~etak. Naravno, mi smo velika {kola kojoj treba puno specifi~ne opreme, tako da }e opremawe trajati i daqe, polako, kako

budemo imali novca – objasnila je Markovi}.

Izgradwa {kole je po~ela sredinom novembra 2009. godine, a Grad je u izgradwu investirao 500 miliona dinara.

Objekat ima 8.000 kvadratnih metara i bi}e opremqen po standardima neophodnim za boravak dece s invaliditetom.

Koristi}e ga sredwo{kolci koji su do sada bili u {est razli~itih objekata po gradu.

Ovde }e biti sme{teni i korisnici radnog centra.

Kako je ranije za „Dnevnik“ ispri~ala direktorka, {kola je projektovana po principima dizajna sa specijalizovanim rehabilitaciono - terapeutskim celinama. Za tret-

Fo to: r. Ha xi}

man motori~kih poreme}aja predvi|en je bazen za hidroterapiju, kinezi - sala i elektro - terapeutski blok, za u~enike s o{te}ewem vida tiflo kabinet i adekvatne senzorne sobe, za u~enike sa o{te}ewem sluha audio - kabinet i specijalizovane u~ionice. U ovu {kolu }e i}i deca razli~itog tipa ometenosti, ali }e u woj biti organizovane i dokvalifikacije, prekvalifikacije, edukacije i programi inkluzivnog karaktera. Osim rehabilitacionih i prostora za individualni tretman i servisnu podr{ku, u {koli su

U ponedeqak isti~e 45 dana od kada “Motins” ne radi, a Stamenkovi} ka`e da ne mo`e pouzdano da ka`e kada }e fabrika po~eti da radi jer to zavisi od puno faktra.

Dug fabrike prema “Elektrovojvodini” je oko 53 miliona dinara i on nije jedini. Doprinos za kori{}ewe zemqi{ta nije pla}en, a iznosi oko 18 miliona dinara. Nije regulisan ni dug prema JKP „^isto}a„ u visini od oko 6,6 miliona dinara, zatim dugovawe „Vodovodu„ koje je oko 4,6 miliona dinara i dug

planirane i takozvana polivalentna sala, namewena za edukacije, konferencije, seminare, koncerte, predstave i sli~no, radionice za prakti~nu nastavu u petnaest obrazovnih profila s prodajno - uslu`nim prostorom, u~ionice, kabineti, fiskulturna sala, u~ionica i sportski tereni na otvorenom. Za u~enike je predvi|en i internatski sme{taj s kapacitetom od 40 le`ajeva. Planirano je da {kolu poha|a izme|u 500 i 600 |aka.

Stara zgrada tako|e }e biti u upotrebi.

A. Vidanovi}

Gradskom sabra}ajnom preduze}u od 1, 4 miliona dinara.

Na nedavnom sastanku predstavnika Upravnog odbora sa bankarima iz Razvojne banke Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za rad i zapo{qavawe i sindikata “Motinsa”, re~eno je da }e Razvojna banka stati iza ovog preduze}a, kao {to je uz fabriku bila i ranije. Pre svega zbog dobrih izvoznih rezultata, koji su usamqeni u metalskom kompleksu grada.

Z. Deli}

KO JE NADLE@AN DA UKLONI SME]E U ZGRADI S 12 PORODICA

De po ni ja u sr cu Je vrej ske

- Poku{avamo ve} tri godine da re{imo ovo i da neko od nadle`nih do|e i ukloni ovu deponiju. Ovo stvarno vi{e ne mo`e da se trpi, ne daj bo`e da se neko razboli. Objekat u kom je sme}e je vlasni{tvo „Poslovnog prostora”, poku{ali smo s nekim da razgovaramo na ovu temu ali ni-

NAPREDUJE GRADWA HOTELA „HOLIDEJ IN”

Za na tli je pre u ze le kor mi lo Gra|evinsko preduze}e „Aleksandar” napreduje s izgradwom hotela „Holidej in„ na uglu Suboti~kog bulevara i Futo{kog puta. Uo~qivo je da su grubi gra|evinski radovi zavr{eni i kako saznajemo nezvani~no, radi se zanatski deo posla.

Od kako je potpisan ugovor o izgradwi u aprilu pro{le godine izme|u investitora GP”Aleksandar„ Vo ji sla va Ga ji }a i predstavnika Internacional hotels group - IHG Pe te ra Vel ma ra, informacije o tome kako teku poslovi ne mogu se dobiti. Uprkos tome golim okom je vidqivo da izgradwa ide svojim tokom i da }e planovi biti verovatno ostvareni, ba{ kako je bilo i najavqeno.

Izgradwa je po~ela odmah po potpisivawu ugovora. Zgrada ima {est spratova, dva povu~ena sprata, dve podzemne eta`e, prizemqe, ukupno 8. 500 kvadrata. Predvi|eno je da ima 124 sobe, zatim dve sobe za qude sa invaliditetom, vel-

nes centar s bazenom, restoran od 200 kvadrata, parking povr{ine 565 kvadratnih metara...

Hotel }e imati ~etiri zvezdice i bi}e to drugi hotel u Srbiji iz grupe IHG. Prvi je otvoren na Novom Beogradu 2007. godine.

Z. Deli}

„To pov ski udar” na CK 13

Ko rak do po ~et ka pro iz vod we

Divqa deponija koja se nalazi u Jevrejskoj 27, godinama predstvaqa veliki problem 12 porodica koje `ive na ovoj adresi. Nastala je u objektu u kojem je nekad poslovala privatna firma gde je posle wenog ga{ewa ostalo sme}e koje se godinama uveva}avalo.

Postoji ozbiqna opasnost od epidemije i zaraze, pogotovo ako se uzme u obzir da u ovom dvori{tu ima male dece koja se tu svakodnevno igraju.

Kako nam je rekao predesdnika Matice A{kalija Di no To li ca, koja ima sedi{te na ovoj adresi, najgore je preko leta kada temperatura poraste, jer se tada od smrada ne mo`e normalno `iveti ni u ku}ama, a kamoli da se iza|e u dvori{te.

9

OMLADINSKI CENTAR PONOVO NAPADNUT

UPRAVNI ODBOR ”MOTINSA” BIRA DIREKTORA

Jo{ nije ta~no odre|en dan kada }e “Motins” po~eti da radi posle mesec i po dana zastoja zbog iskqu~ene struje. Kako nezvani~no saznajemo kandidati za vr{ioca du`nosti direktora fabrike su sada{wi direktor za proizvodwu Mi len ko ]i ri} i direktor za odr`avawe, alatnicu i energetiku Ivi ca Jo va no vi}.

Vr{ioca du`nosti imenova}e Upravni odbor “Motinsa” na sednici koja se o~ekuje uskoro, kazao je predsednik UO Vi to mir Sta men ko vi}.

sreda3.avgust2011.

su hteli da nas prime. Obratili smo se i „^isto}i”, Komunalnoj inspekciji i Gradskoj upravi za komunalne delatnosti ali se do sada ni{ta nije desilo. Ako niko ni{ta ne preduzme, spremni smo da unajmimo advokata i da podnesemo tu`bu ka`e Toplica.

Kako nam je re~eno u „^isto}i” oni su u ovom slu~aju nemo}ni jer se uklawawe divqih deponija radi samo po nalogu Komunalne inspekcije, kojoj „Poslovni prostor”, vlasnik objekta, treba da uputi zahtev za ~i{}ewe.

Pro{le nedeqe, ta~nije u ~etvrtak, poslali smo pitawa „Poslovnom prostoru” {ta }e u~initi povodom ovog slu~aja, ali do ju~e nismo dobili odgovor.

G. ^etnik

Omladinski centar CK13 preksino} oko 22 ~asa ponovo je napadnut, pri ~emu niko nije stadao, iako je u dvori{tu bilo posetilaca. Kako saop{tavaju iz ovog centra, nepoznata osoba bacila je eksplozivnu napravu poznatiju kao „topovski udar” na ulaz u dvori{te CK13 u trenutku kada se u dvori{tu odvijala projekcija filma kojoj je prisustvovalo petnaestak qudi. Eksploziv je izazvao bu~nu eksploziju, usled koje

da Alek san dar Gru ji} koji je najo{trije osudio ovaj, kako ka`e, vandalski akt nasiqa koji je uperen prema omladinskom centru CK 13. Gruji} apeluje na nadle`ne dr`avne organe, prvenstveno na MUP da preduzme sve aktivnosti iz svoje nadle`nosti, kako bi se hitno prona{li po~inioci. Tako|e, apeluje i na nadle`ne javnotu`ila~ke i sudske organe da u svim slu~ajevima ugro`avwa i povrede qudskih prava zauzmu najo{triji

Za {tit nik gra |a na No vog Sa da Alek san dar Gru ji} ko ji je naj o {tri je osu dio ovaj van dal ski akt se dim ra{irio po ~itavom dvori{tu. Ovo je drugi napad na prostorije CK13 u posledwa ~etiri dana. Prethodni napad dogodio se pro{log ~etvrtka, oko 22 ~asa, tako|e za vreme projekcije filma kada je kamenicom razbijen prozor Kluba, a staklo se zarilo u {alukatre koje su, na sre}u, bile zatvorene.

Povodom drugog napada oglasio se i za{titnik gra|ana Novog Sa-

stav, kako se takve pojave u dru{tvu ne bi ponavqale. „S obzirom na ~iwenicu da je Grad Novi Sad multietni~ka, multikonfesionalna, multikulturalna i u svakom drugom pogledu otvorena sredina, duboko verujemo da navedene radwe predstavqaju nepromi{qen i usamqeni ~in neodgovornog pojedinca.“ – zakqu~uju u saop{tewu Aleksandar Gruji}.

A. V.

Ak ci ja „I mla di se pi ta ju” Akcija „I mladi se pitaju” u organizaciji Omladine Ujediwenih regiona Srbije odr`a}e se danas ispred platoa Turisti~ke organizacije u Zmaj Jovinoj ulici 2, od 12 do 13.15 ~asova. Kako se navodi u saop{tewu, u ovom periodu snima}e se i emitovati izjave mladih qudi koji imaju predloge kako da svoj grad u~ine boqim mestom za `ivot. Akcija se u isto vreme realizuje u gradovima {irom Srbi-

je i snimci iz svih gradova }e biti emitovani na Trgu Nikole Pa{i}a u Beogradu. Kako daqe navode iz URS-a, na ovaj na~in `ele da pru`e priliku mladima da predla`u i odlu~uju {ta }e u~initi s novcem koji }e zahvaquju}i izmeni Zakona o finasirawu lokalnih samouprava i peticiji koju je potpisalo vi{e od pola miliona gra|ana ostati u lokalnim samoupravama.

A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda3.avgust2011.

За љубитеље мотора и доброг рока

БЕЛА ЦРКВА: Мотоциклистички клуб РИП по једанаести пут био је домаћин традиционалног мото скупа на Градског језера. И ове, као и претходне године скуп је био одржан на платоу бивше фабрике керамичких плочица „25.мај“. Иако су временски услови били изузетно лоши, мотористи из свих крајева земље, и неких бивших југословенских република, ипак су пристигли у Белу Цркву. Неколико стотина мотора учествовало је у суботу у свечаном дефилеу кроз град, који је обезбеђивала полиција и хитна помоћ белоцркванског Дома здравља. Дефиле је обавезни део мото скупа и увек га прати велики број Белоцрквана окупљених у главној градској улици. Ранијих година обавезне су биле и акробатске тачке, међутим то због безбедности учесника није

више дозвољено изводити у граду. За власнике прелепих и скупих машина и остале заљубљенике у моторе, брзину, рок музику и добру

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Super 8” (15.30), „Rango” (13.15), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.20, 22.35), „Rio” 3D (13.20), „Kung fu panda 2”, 3D (14.20, 15.20, 16.20, 18.20), „Zlatokosa i razbojnik” (13.30), „Mamurluk u Bangkoku” (20.30, 22.30), „Transformers 3” (19), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.20, 20, 22.30, 22.45), Prvi osvetnik: kapetan Amerika (17.45, 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (15.45, 17.40, 20.15, 22.45).

Ja dran: „Udaqeno predgra|e” (19), „Invazija sveta: bitka za Los An|eles” (21).

KCNS: „Lisica i dete” (11), „O bogovima i qudima” (19, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Sve tla na Po pa ra iz Ja{e Tomi}a (devoj~ice) DEVOJ^ICE: Da ni je la Be sla}, Zo ri ca ^e gar, Ma ja Vu li}, Mir ja na \u ka no vi}, Jo va na To mi} i Ma ri ja Hor wak iz Novog Sada, Dra ga na To mi} iz \ur|eva, Qud mi la Fe ke to va iz Ba~kog Petrovca, Da ni ca Pa vlo vi} iz Obrovca i Je le na @i gi} iz Kumana.

DE^AKE: Ta wa Zo tin i Je le na Ku te lis iz Novog Sada, @eq ka Kar na{ iz Petrovaradina, He le na Ma noj lo vi} iz Novog Slankamena, Ani ta Sto ja no vi} iz Gospo|inaca, Dra ga na Duj ko vi} iz Bano{tora, Ma ri ja [o vqan ski iz \ur|eva i Ma ri ja na Te le ki iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Jovan Nikole Jelenkovi} (1925) u 10.30 ~asova, Mihajlo Mihajla Kalembah (1948) u 11.15, Katica Jovana Ortak (1934) u 12 i Stoja Ilije Milovac (1947) u 14.15 ~asova.

забаву у кампу су организоване игре, уз добру храну, пуно пића и учешће рок састава. М. В.

DNEVNIK

ЗАВРШЕНА ЧЕТВОРОДНЕВНА МАНИФЕСТАЦИЈА „ГРАДСКА ТАМБУРИЦА“

Уживали љубитељи чаробног звука

ЗРЕЊАНИН: Зрењанински Фестивал тамбурашких оркестара „Градска тамбурица“, други по реду, завршен је, а публика је током четири дана, колико је манифестација трајала, имала прилику да присуствује бројним наступима, не само тамбураша, него и културно – уметничких друштава. Фестивал је почео минулог четвртка, а пре него што га је свечано отворила потпредседница Скупштине Војводине Маја Седларевић, уприличен је дефиле од Градске куће до Трга др Зорана Ђинђића, на коме се „Градска тамбурица“ и одржавала. И овогодишњи хепенинг почео је наступом КУД-а „Пионир“ из Зрењанина, а уследили су концерти тамбурашких оркестара „Дуле Далапа и његова клапа“ и „Мелем“ из Меленаца, уз које је публика уживала упркос киши. Прво фестивалско вече затворио је ансамбл „Зоруле“ из Новог Сада. Лоше време пратило је и наредни дан, али је атмосфера, по тврдњама организатора, упркос томе била сјајна. За то су побринула културно – уметничка друштва „Слобода“ из Книћанина и „Озрен“ из Карановца (Република Српска). КУД „Слобода“ извело је игре из Беле Паланке, Крајишта и Шопке, а гости из Републике Српске представили су се сплетом озренских игара и, такође, шопским играма. Музички део отворио је Дечији тамбурашки ансамбл „Сакуле“ из истоименог банатског места, да би се потом представили и неговаоци старих мађарских обичаја из Мужље. Програм је завршен наступом „Амброзија Триа“ из Новог Сада. КУД „Арсеније Теодоровић“ из Перлеза, извођењем песама из Баната, и бачких и банатских игара, отворио је треће вече „Градске тамбурице“, да би се потом на бину попели чланови „Сефе-

tElEfONI

ринија“, певачке групе Геронтолошког клуба Зрењанин. Са њима је био и гајдаш Вања Илијев, добро познат овдашњој публици, као неко ко жели да овај традиционални инструмент сачува од заборава и што више га приближи, посебно млађим генерацијама. Како је и најављено, овогодишњи фестивал угостио је и „Лале са Мориша“ које су стигле из места Чанад у суседној Румунији. Ово вече стиховима је употпунио и

Милан Обрадовић захвалио свим учесницима, којих је ове године било у већем броју него лане и похвалио добру атмосферу која је владала. Треће место освојила је екипа „Пабди и Маја“, друга је била екипа „Фото Авала“, док је најбољу рибљу чорбу „закувала“ екипа „Арађани“. Мажореткиње и фолклорни наступи КУД-а „Петефи Шандор“ из Мужље, отворили су програм последње вечери, а КУД „Пио-

Тамбурашка музика за душу

глумац Јовица Јашин. И „Акустична банда“ из Србобрана освојила је симпатије публике, а како су рекли чланови групе, они свирају домаћу забавну музику са тамбурашким шмеком. Зрењанинци су те вечери пожурили на Трг др Зорана Ђинђића, јер су желели да чују и тамбурашки ансамбл „Равница“ из Суботице, реномирани музички састав, који осим наклоности публике осваја и важне награде. Недељно преподне донело је такмичење у кувању рибље чорбе - „Тамбурица котлић 2011“, а вечерњи програм почео је уручењем награда. Најпре се члан Организационог одбора фестивала

нир“, чијим извођењем игара је и почео фестивал, поново је „раздрмао“ присутну публику наступом који је потрајао готово сат времена. На сцену су потом ступили „Банатски дивани“, већ добро познати међу Зрењанинцима. Ред песме, па ред приче и дошло се и до момента званичног затварања „Градске тамбурице“. Члан Организационог одбора Срђан Ђорђевић захвалио се свим учесницима и публици, а да се све заврши у добром расположењу, побринуо се зрењанински оркестар „Его“, чијом свирком је спуштена завеса на ову четвородневну манифестацију. Ж. Балабан

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-9120 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik НИЧЕ ИНДУСТРИЈСКА ЗОНА У ХРТКОВЦИМА

Огревне палете већ за ову зиму

Сајам привреде крајем месеца СУБОТИЦА - У Суботици од 24. до 27.августа биће одржан Пети међународни и регионални сајам привреде. Организатор је Јавно комунално предузеће Суботичке пијаце” под покровитељством града Суботице и уз подршку Секретаријата за привреду АП Војводине и Регионалне привредне коморе Суботица, а улаз ће бити бесплатан. Прилика је ово за представљање, упознавање и стручне контакте предузетника из Србије и из држава у окружењу, чиме доприноси изградњи и јачању прекограничне сарадње. На сајму ће учествовати привредници из Србије, Мађарске и Хрватске, а тема сајма су житарице, прехрамбена индустрија, механизација и опрема, као и регионални брендови. А. А.

Изложба слика Клуба старих ЗРЕЊАНИН: У Малом салону Народног музеја Зрењанин, отворена је изложба радова Ликовне секције Клуба за стара и одрасла лица зрењанинског Геронтолошког центра. Изложба обухвата по пет радова шест аутора - Мице Галовић, Мире Драганов, Олгице Ожеговић, Стојанке Милин, Рожике Рашевић и Спасеније Стојковић и трајаће до 15. августа. У Клубу за стара и одрасла лица Геронтолошког центра развија се колективни дух и жеља за стварањем. Од оснивања клуба почело је формирање секција у којима свако може да се искаже према способностима. Ликовна секција је, за двадесетак година рада, организовала неколико ликовних колонија и двадесетак самосталних и колективних изложби слика својих чланова. Такође, чланови секције су имали прилике да посете приватне колекције домаћих сликара. Ж. Б.

11

ОПШТИНА ВРБАС САВЕТУЈЕ И ЗАСТУПА ГРАЂАНЕ НА СУДУ

Уз бесплатну правну, помоћ до социјалне ВРБАС: Општинска управа у Врбасу нуди бесплатну правну помоћ грађанима који се налазе у тежој материјалној ситуацији. Тако је ову врсту помоћи, у првој половини ове године, затражило око 70 Врбашана. Према речима начелника управе Миодрага Шошкића бесплатну правну помоћ највише траже грађани који су се суочили са изменама закона при подношењу захтева за Материјално обезбеђење породица (МОП).

- Наши правници им помогну да, без плаћања адвоката, поднесу тужбени захтев, као и све остало у њиховом домену - рекао је Шошкић, јер према изме-

нама прописа о социјалном осигурању, грађани који се пријављују за МОП обавезни су да претходно поднесу тужбени захтев према лицима која су дужна да их издржавају. То подразумева да родитељи морају прво да туже своју децу уколико их не издржавају, затим да докажу да деца нису материјално способна за то, а тек након тога могу да се пријаве држави за помоћ. Већина грађана је изненађена овим законским прописом јер представља додатне компликације, као и обавезне трошкове око подношења тужбе, тако да им бесплатна правна помоћ зна-

чајно олакшава цео процес добијања МОП-а.

- У односу на прошлу годину, повећан је број оних који траже ову врсту помоћи, што је добро, јер значи да су људи сазнали да управа нуди ову услугу - истакао је Шошкић. Правна помоћ не подразумева само бесплатно правно саветовање, већ и правну заштиту, која се огледа кроз заступање пред судовима до краја процеса. Ова врста услуге покренута је уз помоћ донације омбудсмана Каталоније и Извршног већа Војводине, а у сарадњи са Адвокатском комором Војводине. М.Кековић

ЖЕНЕ У КИКИНДИ ДВА МЕСЕЦА ЧЕКАЈУ РЕЗУЛТАТЕ ПАПА - ТЕСТОВА

Дом здра вља има ре а ген се, а бол ни ца не ма

Са јучерашњег обиласка градилишта

брзо развијају, као и то да проблеми који су постојали у прошлости могу да буду превазиђени. Покрајинским субвенцијама ћемо подржати изградњу ових погона, а све покрајинске институције ће помоћи колико буде било потребно. Такође, у овом моменту имамо већи број захтева за отварање нових радних места, него што је намењених пара за ту сврху у покрајинском буџету - казао је секретар Васин. Председник општине Рума Горан Вуковић нагласио је да је ово још један у низу пројеката који се реализује у оквиру плана за јачање села и сеоских месних заједница.

- Овакве инвестиције су јако важне јер захваљујући њима сеоско становништво остаје у својим кућама, а економско стање сеоских средина постаје боље. Овим, као и отварањем фабрика у Никинцима и Платичеву, се наставља наш план јачања сеоских средина - релао је Вуковић. Председник Савета МЗ Хртковци Милан Абрамовић истако је да је значај изградње ове фабрике за само село и Хртковчане који ће упошљавањем показати веће интересовање за своје село, а самим тим ће и више људи остати да живи у Хртковцима. Ј. Антић

КИ КИН ДА: Стотинак жена у Кикинди већ два месеца чека резултате „папаниколау теста”, јер на Гинеколошком одељењу кикиндске Опште болнице нема полихромне киселине која је главни препарат за ово тестирање.

- Већ неколико месеци немамо реагенс неопходан за папа дијагностику. То је довело до тога да овог момената више од стотинак жена чека налазе тестова и за сада је неизвесно колико ће дуго чекати, јер не знамо када ћемо набавити полихромну киселину - рекао је др Предраг Вељковић, начелник овог одељења. Реагенс на одељење стиже преко централне болничке апотеке. Препарат се редовно требује, а последње информације, како каже др Вељковић, јесу да тренутно нема довољно средстава за куповину овог реагенса и да се траже препарати који имају прихватљивију цену, а који су неопходни за рад не са-

Др Предраг Вељковић

мо овог одељења него читаве болнице: - Образложење је да нема довољно новца и да ће, чим се прикупи новац, препарат бити купљен. Имамо уверавања да ће овај проблем бити решен ускоро. Уколико то не

буде тако брзо, а ми у међувремену прегледамо жене, морамо наћи спонзоре како бисмо несметано радили. Полихромна киселина који би нама могла да траје месец до месец и по дана, према мојим сазнањима, кошта од 20 до 25 евра. С друге стране, у Диспанзеру за жене који припада Дому здравља, и такође се налази у Општој болници нема проблема да се ураде исти тестови, јер свих реагенаса има. Резултати овог важног тестирања, за рано откривање рака грлића материце иначе буду готови за две до три недеље, а гинеколози у кикиндској општини константно спроводе кампању у којој напомињу колико је важно да жене ураде овај тест јер се тако могу спасити животи. На Гинеколошком одељењу недостаје и локални анестетик „лидокаин“, а једна ампула овог лека у апотекама кошта 18 динара. А. Ђуран

КОНКУРС ЕТНО-ФЕСТИВАЛА ФОТОГРАФИЈЕ И ФИЛМА У ГОСПОЂИНЦИМА

Фото; М. Митровић

ХРТКОВЦИ: Покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин и председник Општине Рума Горан Вуковић посетили су јуче радове на изградњи нове фабрике за производњу огревних еколошких пелета у Хртковицма. Фабрика ће бити површине око 1500 квадрата и годишње ће производити око 30.000 тона пелета. Градња је почела у јуну ове године, а почетак производње очекује се до краја септембра.

- Овде ће бити коришћене сировине из села, остаци пољопривредне производње, као и остаци од дрвне производње. Овај погон је првенствено намењен као енергент за фабрику за производњу хране за кућне љубимце која ће бити грађена овде. Вишак производње ће бити извожен. Већ имамо договорен извоз осам хиљада тона годишње у Чешку и седам хиљада тона годишње у Данску. Верујем да ћемо наћи добро тржиште и код нас, а интересовање су показали и у Босни. Одмах ћемо запослити 30 радника, а већ до краја следеће године биће запослено још толико радника. Наши закони и прописи нису прилагођени инвеститорима и да није било помоћи од стране руководства локалне самоуправе ко зна када би ови радови почели - казао је власник фабрике Борис Васиљев. Планирани буџет за изградњу ове фабрике је око 2,13 милиона евра и ово је прва у низу планираних гринфилд инвестиција у Хртковцима. Поред ове градиће се фабрика за производњу хране за кућне љубимце чија је вредност око 15 милиона евра, као и изградња енергане у коју ће бити уложено око 10 милиона евра. Приликом јучерашње посете потписан је и Протокол између Општине Рума и предузећа „Ангер” чији је власник Васиљев о отуђењу грађевинског земљишта величине око 50 ари, за изградњу енергане на биомасу већ следеће године.

- Брзина којом ничу ове фабрике у Хртковцима треба да буде пример свима да могу и мале средине да се

sreda3.avgust2011.

Нова трка за „пауново перо”

ГОСпОЂИНЦИ: Вино и саобраћај теме су овогодишњег, 14. међународног етно-фестивала фотографије и филма у Госпођинцима 26и 27. августа. Организатори овог фестивала - новосадски КИД ПЧЕСА, МЗ Госпођинци, Основна школа „Жарко Зрењанин” у овом месту, СО Жабаљ и Клуб 100П

плус из Новог Сада расписали су конкурс за фотографије и филмове који треба да стигну до 15. августа. Сваки учесник може послати по четири фотографије на обе теме, и то искључиво у ЈПЕГ формату, нарезане на ЦД-у поштом на адресу КИД ПЧЕСА, Народног фронта 10/3 Нови

Сад. Филмови до 30 минута, достављају се на ДВД-у. Трећа категорија „Сепиа” односи се на старе фотографије, које могу бити достављене као оригинали или скениране на ЦД-у, али потребно је да буде потписан садржај и година снимка. Више информација може се добити телефоном на број 021 450-609.

Школа гитаре

РУМА: Петодневни бесплатни курс свирања гитаре, на којем је укупно осам полазника имало прилику да се упозна са основама теорије и технике свирања гитаре организовала је Канцеларија за младе општине Рума, а у оквиру „Румског урбаног лета”, за које је средства обезбедило Министарство омладине и спорта Републике Србије и Општина Рума.

- Канцеларија за младе општине Рума се увек трудила да изађе у сусрет потребама и захтевима наших младих суграђана, тако да смо овог лета решили да младима понудимо један нови садржај, за који од раније постоји изузетно интересовање. Школа гитаре на неки начин представља и увертиру за главну активност пројекта „Румско урбано лето”, а то је такмичење младих неафирмисаних бендова из целог Срема ко-

је ће се одржати у другој половини августа - истакао је координатор румске Канцеларије за младе Горан Михајловић. Ј. А.

Старији желе обуку на рачунарима СУБОТИЦА: Седамдесетшестогодишња Марија Маричић корисница је услуга Геронтолошког центра у Суботици. Пријавила се на бесплатни курс за информатичку обуку, јер жели да буде информатички писмена.

- Ништа не знам о компјутерима, али ми је сада веома занимљиво. Желела сам да се описменим за данашње време - каже Марија Маричић, учесница пројекта „Рачунарска радионица” којим је предвиђена бесплатна обука за пензионере. До сада се пријавило 200 пензионера који желе да овла-

дају основама коришћења рачунара, а до краја године се очекује да има 500 полазника.

- У радионицама практиканти на занимљив начин и кроз игру обучавају наше најстарије суграђане како да се служе компјутерима.Уче их основним програмима и да користе интернет и електронску пошту. Рачунарске радионице представљају део окупационе и радне терапије, а трају 10 месеци - каже Ненад Иванишевић директор Геронтолошког центра у Суботици. И сам је, како каже, изненађен одзивом грађана.

Реч о првој фази пројеката и идеја је да што више људи буде информатички писмено. У плану је отварање „Информатичког саветовања”, тако да ће старији људи моћи путем смс-а или компјутера да питају све шта их интересује. Да су пензионери заинтересовани да искористе сваку прилику да воде квалитетнији живот види се и по томе што од када је укинут хор, окупљају се у музичкој радионици где сами бирају музику и забављају се, каже Иванишевић. А. А.

Са отварања нових просторија Месне канцеларије у Хоргошу

Локална управа на једном месту

ХОРГОШ: Месна канцеларија Општинске управе Кањижа у Хоргошу и Месна заједница Хоргош од јуче се налазе на истој адреси у здању Земљорадничке задруге „Хоргош” у Железничкој улици 16. Две локалне инстанце су деценијама биле на раздвојеним локацијама, а како су приликом отварања новоуређених просторија истакли председници кањишке општине Михаљ Њилаш и МЗ Хоргош Јожеф Такач, ради се о једној природној целини месне администрације где грађани Хоргоша долазе због решавања својих свакодневних потреба. Општина Кањижа и МЗ Хоргош су успеле да обезбеде простор узимањем у трајни закуп од Земљорадничке задруге, а уложено је доста средстава у обнову и опремање канцеларија. За обнову дела зграде и уређење месне канцеларије из општинског буџета је издвојено 1,7 милиона динара. М. Мр.

помоћ Удружењу пензионера СУБОТИЦА: Пошто су прозори на згради Удружења пензионера у Суботици стари и дотрајали, са председником Скупштине града Славком Параћем договорено је да град обезбеди новац за замену прозора и адаптацију објекта до Дана града. Параћ је, заједно са директором Геронтолошког центра у Суботици и покрајинским послаником Ненадом Иванишевићем, обишао и Удружење инвалида рада. Договорено је да ће град помоћи при изради пројеката за прекограничну сарадњу са колегама из Мађарске и Хрватске. У септембру се расписују и конкурси за ИПА пројекте, на које планирају да конкуришу,

како би обезбедили боље услове рада оба удружења. А. А.

vojvodina

sreda3.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

КУЉАНИ СТРАХУЈУ ОД КЛИЗИШТА

Кад улица прогута камион, шта је следеће? КУЛА: Становнике улице Максима Горког у Кули недавно је изненадио страховит призор када је камион пропао кроз асфалт и направио рупу од око шест метара. Иако је рупа одмах затрпана, двадесетак породица које живе на ободу Телечке висоравни страхује шта следеће може да се деси, јер је слегање тла већ уништило једну кућу, па је само питање дана, кажу, када ће клизиште уништити и њихове домове.

- Ово је наш вишегодишњи проблем, јер је одроњавање и слегање тла константно, а и сам пут је практично почео да клизи према литици. Због слегања тла свака кућа овде је оштећена. На срећу бака чији се предњи део куће срушио, одселила се прошле године, а породица која станује иза свакодневно је у страху, јер не знају шта може да се догоди, кажу становници улице Максима Горког.

У близини места где је недавно пропао камион живи Рената Шомађи и сведочи да је тада пропао и део канализационих цеви које

Земља клизи, куће се руше

МАМЕ У КИКИНДИ НАДАЈУ СЕ НОВЧАНОЈ НАКНАДИ

Уручена беби опрема

КИКИНДА: Бебама рођеним у мају и јуну додељени су јуче поклон пакети у Скупштини општине Кикинда. У овом периоду у овој општини рођено је 55 беба, а опрему за новорођенчад локална самоуправа дели трећи пут ове године. Младе родитеље поздравила је помоћница председника Општине Гордана Булатовић која је изразила наду да ће у кикиндској општини бити све више беба:

- Немојте размишљати колико вам је некада тешко, јер нема новца или нешто недостаје. Пакет за новорођенчад је симболичан поклон за све вас и начин да вас подржимо да после првог дође и друго и треће дете, а можда и четврто рекла је Булатовић. - Надам се да ћемо након ребаланса буџета успети у намери да све незапослене

мајке добију новчану надокнаду од општине Кикинда. За своју прву бебу поклон пакет добила је Ивана Ердељан. Каже, није очекивала добије поклон, али се веома обрадовала, јер се тако показало да и на младе мајке неко мисли. Сузана Јањић Катаи родила је Максима и каже да је помоћ добродошла:

- Ово је солидна помоћ од општине и града и свима се захваљујем. Надам се да ћу имати бар још две бебе, каже Сузана. Беби пакет добила је и 37-годишња Су Ли Јун из Кине, која има тромесечну ћерку Ју Ши Као. Из буџета општине Кикинда свако прворођено дете добија 15.000 динара. А. Ђ.

Кампери проучавали Јегричку

ТЕМЕРИН: Завршен је летњи камп на Јегричкој, који је организовало Друштво љубитеља природе „Фалко” у Темерину, основано 2004. године, као непрофитна друштвена оранизација чији је циљ очување и активна заштита природних вредности. Тридесетак учесника истраживали су биљни и животињски свет ове аутохтоне војвођанске реке, природне реткости и угрожене

одводе отпадне атмосферске и фекалне воде из овог дела насеља.

- Проблем није само наш, јер су се већ жалили власници кућа у

врсте, као што су патка – њорка и црна чигра, птице чије станиште је једино у окружењу Јегричке, каже Иштван Балог, председник удружења „Фалко” у Темерину. Чланови овог еколошког друђштва могу се похвалити издавањем књиге „Птичији свет Јегричке”, и флајера о римском шанцу (Бенту), старом темеринском парку и пустарама дуж водотокова. М. М.

Игре на води за викенд

АПАТИН: Идућег викенда, 5. до 7. августа, односно, од петка до недеље од 20 до 22 часа, на базенима бање „Јунаковић“ одржаваће се Игре на води- забава без граница. У такмичењу ће учествовати осам екипа коју чине четири мушкарца, три девојке и капитен екипе, а сви морају бити старији од 16 година. Екипе ће се такмичити у 11 различитих дисциплина у којима треба да покажу спретност у и изнад воде, а биће и неких питалица из области музике. Котизација је 5.000 динара по екипи, а пријаве се достављају до сутра, трећег августа телефоном на број 025 772-477. Ове игре већ су једном одложене због лошег времена а уколико и у овом термину падне киша мораће се поново одложити. Ј. П.

доњем терену да им се фекалије сливају у двориште. Ишли смо у Општину да тражимо решење и обећали су нам да ће нешто предузети, али не знам кад јер се овде ситуација погоршава из дана у дан. Такође, приликом обиласка стручњаци су нам рекли да цело насеље тоне, али ми немамо где да се одселимо - каже Рената Шомађи. У кулском Заводу за изградњу кажу да је у санацију ове улице уложена вишемилионска сума новца и да су за поновне радове неопходна и додатна средства, што неће трајно решити проблем и да би евакуација ризичног терена била јефтиније решење. Према речима Бранислава Вујовића, директора Завода за изградњу Кула, поред штете на асфалту, пропала су и четири канализациона шахта, а с обзиром на то да локални извођачи не жели да се

Рупа прогутала камион

прихвате овог посла, радове на санацији ће извести „НС Градитељ” и укупна поправка ко-

штаће општину око три милиона динара. М. Кековић

НОВО ТРОВАЊЕ У БЕЧЕЈСКОМ ПРИХВАТИЛИШТУ ЗА ЖИВОТИЊЕ

Склоњени са улица, па убијени БЕЧЕЈ: Чак три одвојена случаја тровања десила су се последњих дана у бечејском Прихватилишту за псе крај старог пута за Мали Иђош. Прво је један пас отрован гранулама, затим су од куваног кромпира страдала два, а у последњем случају угинуло је, за сада, девет паса храњених пилећим ножицама. Један пас је још увек у критичном стању, а два су прегрмела најгоре.

- У јутарњим сатима пронашли смо угинуле псе и узрочнике помора отроване пилеће ногице. На наш позив дошла је полиција, направила записник и покушаће да нађе троваче. Нас далеко више забрињава што нико није био заинтересован да угинуле животиње пошаље на неки од института, где би се анализама, можда, дошло до детаља који би олакшали пут до починиоца овог недела каже председница бечејског Удружења за заштиту животиња и природе Ливиа Молнар. Поставља се питање коме би могло да смета то што су пси уклоњени с градских улица и смештени у прихватлиште изван града? Власници околних салаша и једне фарме су се у више наврата жалили да им смета лајање. Има и оних који су огорчени што локална самоуправа налази средстава да храни псе, док многи људи гладују. Међутим,

Угинуле животиње у бечејском Прихватилишту за псе

Бесплатна стерилизација Из бечејског Прихватилишта за псе апелују на власнике паса да их не узимају ако не могу да воде бригу о њима. Јер, имање кућног љубимца је велика обавеза, а и захтева значајна средства.

- Апелујемо на власнике паса да не пуштају псе на улицу, јер се они тада, вођени нагоном за одржавање расе, неконтролисано размножавају. Додао бих да наша акција бесплатне стерилизације и даље траје. Уз то, апелујемо на власнике паса да чипују своје љубимце, јер нам је тада олакшан посао да изгубљене псе вратимо власнику, додао је Шандор Чесак.

треба знати да храну и ветеринарску услугу за псе у прихватилишту не плаћа локална самоуправа, већ највећи финансијер прихватилишта Моника Брукнер у сарадњи с разним иностраним цивилним организацијама. Општина преко ЈП „Комуналац“, којем је прихватилиште дато на управљање, финансира само режијске трошкове.

- Пси лају на пролазнике изван њиховог станишта, на коње посебно, затим пољопривреднике који одлазе на њиве пешице или бициклом, чак и на тракторе. Управо због тога смо, уз постојећу жичану ограду, поставили и заштитну ограду од трске, како пси не би видели пролазнике изван њиховог станишта. Уједно, то је и блага звучна изолација, рекао нам је један од радника ЈП „Комуналац“ Шандор Чесак. Уз Чесака овде раде још хигијеничар Миклош Туза и Тибор Агоч, који су са псима од 6 до 20 сати, а током ноћних десет сати пси су препуштени на милост и немилост тровачима. Имајући у виду да у прихватилишту тренутно има 190 паса иако је оптимални капацитета 120, јасно је да тај број људи не може адекватно да одговори обавезама, а сви се слажу да би право решење било ангажовати ноћног чувара. В. Јанков

У ЈАЗОВУ КОД ЧОКЕ БЕСПЛАТАН ПАПРИКАШ ЗА ДАН СЕЛА

Побратими скували најукуснију чорбу ЈАЗОВО: Мештани Јазова код Чоке прославили су Дан села, заједно са бројним гостима из околних насеља и Бордања (Мађарска). Савет МЗ Јазово с председником Емилом Нађом потрудио се да приреди целодневни разноврстан културно-забавни програм, али и гозбу специјалитетима из котлића, а уприличена је и празнична миса у овдашњем римокатоличком храму. У тридесетак такмичарских котлића кулинари су припремали рибљу чорбу, а према оцени стручног жирија, у коме су били проверени кулинари Калман Боршош из Чоке, Имре Ес Сабо из Горњег Брега и Ласло Биачи из Мађарске, награђено је десет најукуснијих. Победничку рибљу чорбу скувала је екипа гостију из братског мађарског града Бордања коју је предводио Тибор Нађ, друга награда припала је Светлани Попов и екипи Катастра непокретности из Чоке, а трећа Горану

Балогу из Сенте. Медаље најуспешнијима, дипломе и поклоне спонзора уручио је председник Савета МЗ Јазово Емил Нађ. Празнични програм на фудбалском игралишту у центру села, претворио се у велики пикник, јер се за мештане и госте овчији паприкаш кувао у шест великих бограча. Паприкаш од овчетине у по једном бограчу кували су Калман Боршош и Имре Ес Сабо, а четири је надгледала главна куварица и њена помоћница Марија Арок и Ерика Ковач из Горњег Брега. Учесницима прославе, мештанима и њиховим гостима, за гозбу је бесплатно подељено око 500 порција овчијег паприкаша са тестом, а испражњени су и сви такмичарски котлићи с рибљом чорбом. Поред културног програма, кулинарских специјалитета и вожње фијакерима, пажњу су привукла разна такмичења. У гужви, веома брзо, за свега неколико секунди, у такмичењу у хватању

Најуспешнији кулинари, чланови жирија и председник Савета МЗ Јазово Емил Нађ Фото: М. Митровић

прасади плен је ухваћен. Остало је још да се види како ће се расподелити два прасета, да ли у виду печенице или након това, јер су их истовремено заједно шчепали најхитрији и најсналажљи-

вији такмичари. Занимљиво је било такмичење у малом фудбалу на песку, а у надвлачењу конопца победила је екипа Санада, појачана снагаторима из Остојићева. М. Митровић

crna hronika

dnevnik OPQA^ KAN KA ZI NO NA DE TE LI NA RI

Na rad ni ka sto li com, ~a {om i pe sni com Policija je uhapsila Zo ra na S. (1988) iz Novog Sada koji se tereti da je u nedequ oko 7.30 sati po~inio razbojni{tvo u kazinu u Ulici Kornelija Stankovi}a na Detelinari, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Osumwi~enom se pripisuje da je radnika kockarnice udario pesnicom, ga|ao ga ~a{om i {ank stolicom i pri tom mu na-

neo lake telesne povrede pa je povre|enom ukazana i lekarska pomo}.

Izgrednik se tereti da je odneo plen od preko 21.000 dinara, saznaje „Dnevnik” nezvani~no.

Policija je saop{tila da se osnovano sumwa da je Zoran pqa~kao s jednim dvadesetjednogodi{wim Novosa|aninom za kojim se traga.

M. V.

MLA DI] UHAP [EN ZBOG UBI STVA U NO VOJ PA ZO VI

@e na za da vqe na po sle sva |e

Po li cij ski slu `be ni ci Uprave u Sremskoj Mitrovici uhapsili su Mi la na K. (26) iz No ve Pa zo ve zbog osno va ne sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{kog ubistva, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica. U subotu, 30. jula, Milan K. je nakon sva-

|e udavio Milicu T. (58) iz Nove Pazove, ka`e se u saop{tewu.

Nakon policijskog zadr`avawa Milan K. je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio jednomese~ni pritvor.

(Ta njug)

PO KU [AJ UBI STVA U MAN \E LO SU, KOD SREM SKE MI TRO VI CE

No` sev nuo nakon dru `e wa Zbog osnova sumwe da je poku{ao ubistvo, Mi o drag M. (44) iz Man|elosa, u op{tini Sremska Mitrovica, priveden je istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio jednomese~ni pritvor, saop{tila je ju~e Policijska uprava u tom gradu.

Miodrag M. je 30. jula ove godine, u poslepodnevnim ~asovima, nakon dru`ewa u vikendici u Man|elosu, naneo vi{e uboda no`em Ne na du G. (55) iz Man|elosa. Nenad G. je hospitalizovan u medicinskom centru u Sremskoj Mitrovici, dodaje se u saop{tewu. M. B.

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU UVA @IO @AL BU OD BRA NE MA RIN KA VU ^E TI ]A

Uki nu to re {e we o od u zi ma wu sta na di rek to ru „Pa li }a” Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo re{ewe Specijalnog suda kojim je od okrivqenog Ma rin ka Vu ~e ti }a, eksdirektora THU „Pali}„, privremeno oduzet stan u Subotici povr{ine 101 kvadratni metar.

Re{ewem Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu od 20. juna ove godine od okrivqenog Vu~eti}a je privremeno oduzet stan uz ocenu tog suda da „postoji osnovana sumwa da je predmetna imovina proistekla iz krivi~nog dela“. Sad ukinutim re{ewem je odre|eno da privremeno oduzimawe imovine Vu~eti}u traje do dono{ewa odluke o zahtevu za trajno oduzimawe imovine, a da }e imovinom upra-

we pobijanog re{ewa pokazuje nu`nim“.

Po informacijama dostupnim javnosti, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je Specijalnom sudu podnelo zahtev za privremeno oduzimawe imovine u vezi s krivi~nim postupkom koji se od pro{le godine vodi protiv osam osoba, koje optu`ba sumwi~i za navodnu ume{anost u „prawe para“ odbeglog Pqevqaka Dar ka [a ri }a. Me|u osam osoba koje su obuhva}ene tim postupkom je i Marinko Vu~eti}, koji je direktor firme THU „Pali}” postao pre nekoliko godina nakon, sa stanovi{ta optu`be, wene sporne privatizacije.

Ho tel „Pre zi dent” je u sa sta vu HTU „Pa li}”

vqati Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom.

Apelacioni sud je obelodanio da je uva`io `albu odbrane Marinka Vu~eti}a i, ukinuv{i prvostepeno re{ewe, predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe.

U obrazlo`ewu svoje odluke Apelacioni sud isti~e ocenu da je „prvostepeno re{ewe doneto uz bitnu povredu odredaba krivi~nog postupka, na {ta se osnovano ukazuje `albom branioca okrivqenog jer su razlozi dati u obrazlo`ewu `albenog re{ewa o odlu~nim ~iwenicama nejasni i suprotni stawu u spisima predmeta, zbog ~ega se ukida-

Svi osumwi~eni za „prawe„ novca su odbacili sve optu`be.

Ina~e, optu`ba osumwi~ene za „prawe„ novca uop{te ne dovodi u bilo kakvu vezu s prqavim „biznisom“ za koji tereti odbeglog Darka [ari}a. Podsetimo, tezom optu`be u glavnom, potpuno zasebnom sudskom procesu koji se vodi protiv dvadesetak drugih osoba, Darku [ari}u se na teret stavqa krijum~arewe kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu, te da je tako ste~en prqav novac „prao„ prikrivenim u~e{}em u pojedinim privatizacijama, preko tre}ih lica.

E. D.

sreda3.avgust2011.

13

TU ^A ZBOG PAR KI RA WA U TE ME RIN SKOJ ULI CI U NO VOM SA DU

Su zav cem po te lu, di za li com u ko la i ci glom u gla vu Novosa|ani Pre drag R. (1975) i Ne nad R. (1971), s jedne strane, i nepoznati voza~ automobila u`i~kih registarskih oznaka, s druge, potukli su se ju~e oko 13.30 sati u Temerinskoj ulici u Novom Sadu zbog konflikta oko parkirawa, a pri tom je ~etvrta osoba zadobila povrede zbog ko-

je joj je pru`ena lekarska pomo}.

Do incidenta je do{lo zbog nepropisnog parkirawa vozila dvojice Novosa|ana, koje je nepoznati voza~ tokom obra~una poprskao suzavcem i razbio auto-dizalicom staklo na wihovim kolima.

U nameri da ih razdvoji i prekine sukob, ume{ao se Novosa|anin Esko [. koga je tom prilikom neko od u~esnika udario ciglom u glavu, pa mu je ukazana pomo} u Klini~kom centru Vojvodine.

Policija intenzivno radi na indentifikaciji i potra-

zi za osobom koja je bila u automobilu s u`i~kim tablicama i na rasvetqavawu svih okolnosti ovog doga|aja, nakon ~ega }e podneti odgovaraju}e prijave, ka`e se u saop{te wu no vo sad ske Po li cij ske uprave.

M. V.

SU TRA IS TI ^U KON SUL TA CI JE O PRA VIL NI KU KO JI RE GU LI [E KON TRO LU ELEK TRON SKIH KO MU NI KA CI JA

Li sting te le fon skih raz go vo ra bez sud ske od lu ke?

Nakon {to je Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva izradilo predlog pravilnika koji reguli{e zakonsku kontrolu elektronskih komunikacija, za{titnici osnovnih qudskih prava ocenili su da mo`e do}i do wihovog kr{ewa i zatra`ili da se povodom tog akta odr`i javna rasprava.

Naime, poverenik za za{titu informacija od javnog zna~aja i podataka o li~nosti Ro do qub [a bi} ocewuje da se pravilnikom dodatno zao{travaju pitawa zbog kojih je Ustavnom sudu Srbije podnet predlog za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, Zakona o Vojno-bezbednosnoj agenciji i Zakona o Vojno-obave{tajnoj agenciji.

– Osporili smo ustavnost pojedinih odredbi tih zakona zbog toga {to predvi|aju mogu}nost odstupawa od tajnosti sredstava komunikacije ne samo na osnovu sudske odluke nego i bez we, kada je takva mogu}nost propisana zakonom, odnosno na zahtev nadle-

ma, naravno, mo`e biti korisno, ne samo iz razloga istrage, vo|ewa krivi~nog postupka ili zbog za{tite interesa nacionalne bezbednosti ve} i iz razloga za{tite `ivota, kao {to je to u slu~aju nestanka

Va `na ulo ga ope ra te ra

`nog dr`avnog organa – obja{wava [abi}.

On upozorava na to da presretawe i zadr`avawe podataka o elektronskim komunikacijama, odnosno listing telefonskih razgovora, po predlogu ovog pravilnika, prakti~no slu`be bezbednosti mogu obavqati i bez odluke suda. Osim toga, i neke druge odredbe ovog akta kr{e osnovna qudska prava, unose ne-

No vi nar ska udru `e wa: Jav na ras pra va pre usva ja wa pra vil ni ka Udru`ewe novinara Srbije zatra`ilo je ju~e od Ministarstva kulture, informisawa i informacionog dru{tva da organizuje javnu raspravu pre usvajawa pravilnika o tehni~kim zahtevima za ure|aje i programsku podr{ku za zakonito presretawe, odnosno zadr`avawe podataka o elektronskim komunikacijama.

U saop{tewu, UNS podse}a na to da je re~ o aktu koji „dodatno pro{iruje ovla{}ewa bezbednosnih slu`bi u kontroli komunikacija gra|ana, ~ak i u odnosu na neustavni Zakon o elektronskim komunikacijama usvojen pro{log leta”. Pravo tajnih slu`bi da kontroli{u komunikaciju gra|ana bez sudske dozvole obesmi{qava pravo novinara na za{titu tajnosti izvora, ukazuje UNS. I Nezavisno udru`ewe novinara Srbije podr`alo je ju~e zahtev poverenika Rodoquba [abi}a da Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva produ`i rok za javne konsultacije o predlogu pravilnika o tehni~kim zahtevima za ure|aje i programsku podr{ku za zakonito presretawe, odnosno zadr`avawe podataka o elektronskim komunikacijama.

NUNS deli i zabrinutost poverenika za informacije i za{titu podataka o li~nosti zbog mogu}nosti da se ovim propisom omogu}i da „prakti~no neograni~eno, po sopstvenoj proceni koja ne podle`e oceni suda, slu`be bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim komunicira, kada, u kojem vremenskom periodu, kojom vrstom veze, kao i podacima o tome s koje lokacije komunicira”. Takva pravna re{ewa predstavqaju ozbiqno odstupawe od ustavne garancije nepovredivosti pisama i drugih vidova komunikacije, smatra NUNS.

sigurnost i omogu}avaju proizvoqna tuma~ewa. Po [abi}evim re~ima, vi{ezna~ni termin „nalog” a ne odluka suda kao osnov za pristup takozvanim zadr`anim podacima o elektronskom saobra}aju olak{ava dr`avi pristup listinzima razgovora.

– Mogu}nost da neograni~eno, po sopstvenoj proceni, koja ne podle`e oceni suda, slu`be bezbednosti pristupaju podacima o tome ko s kim, kada, kojom vrstom veze, s koje lokacije komunicira, predstavqa ozbiqno odstupawe od Ustavom zagarantovane nepovredivosti pisma i drugih sredstava op{tewa – isti~e [abi}.

O spornom pravilniku otvorene su javne konsultacije, u okviru kojih se u pisanom, {tampanom ili elektronskom obliku mogu slati komentari na ovaj akt jo{ danas i sutra, ali [abi} zahteva da se rok produ`i da bi se nivo javne rasprave podigao i da bi {to ve}i broj javnih poslenika bio upoznat s onim {to u wemu pi{e. Jer, predlo`eni akt uvodi i neke nove termine, kao {to su „tajni nadzor lokacije korisnika” i „posebno za{ti}eni korisnici”, a za to, kako tvrdi [abi}, ne postoji pravni osnov u Zakonu o elektronskim komunikacijama. Posebno je, ukazuje poverenik, sporna odredba o tajnom nadzoru lokacije korisnika bez obzira na to da li on u~estvuje u komunikaciji jer je re~ o obradi podataka o li~nosti, koja je materija zakona a ne nekog podzakonskog akta.

– Utvr|ivawe lokacije korisnika u pojedinim situacija-

U predlogu pravilnika koji reguli{e zakonsku kontrolu elektronskih komunikacija odre|ene su obaveze lica koja obavqaju delatnost elektronskih komunikacije, ta~nije operatera, u pogledu obezbe|ivawa odgovaraju}ih ure|aja i programske podr{ke za zakonito presretawe i zadr`avawe podataka. Tako je operater du`an da o svom tro{ku obezbedi, unapredi i odr`ava ure|aj i programsku podr{ku koji omogu}avaju ovaj posao.

Ina~e, zakonsko presretawe elektronskih komunikacija obuhvata tajni nadzor sadr`aja komunikacija, podataka o saobra}aju, lokacije korisnika i me|unarodnih komunikacionih veza. lica usled elementarnih nepogoda, ali to se ne mo`e urediti ovim pravilnikom. Osim toga, nije jasno ko su „posebno za{ti}eni korisnici” jer je re~ o osobama ~iju listu utvr|uje BIA u saradwi s ministarstvima unutra{wih poslova i odbrane, ali Zakon o elektronskim komunikacijama ne spomiwe ovu kategoriju gra|ana – izri~it je [abi}.

Po wegovoj oceni, predlo`eni pravilnik prelazi granice koje se odnose na privatnost gra|ana a koje su odre|ene Ustavom Srbije, dodaju}i da upravo zbog sumwe da su oti{le predaleko po ovom pitawu mnoge evropske dr`ava preispituju svoje odluke koje su podrazumevale intenzivnije zadirawe u privatnost gra|ana.

Q. Ma le {e vi}

NA STA VQE NA IS TRA GA O NE SRE ]I KOD BA^ KE TO PO LE

Lu i so va tra ge di ja za u vek mi ste ri ja?

Jo{ nije poznato kojom su se brzinom kretali automobili “krajsler” i “ford fju`n”, u ~ijem direktnom sudaru su u nedequ oko 4.30 ujutru kod Feketi}a poginuli poznati peva~ i kompozitor Qubi{a Stojanovi} Luis (59) i ma|arski dr`avqanin Andra{ Legradi (34).

De`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Ba~koj Topoli Sa wa U{u mo vi} izjavila je ju~e za „Dnevnik” da }e to utvrditi saobra}ajni ve{taci ~iji izve{taj tek treba da stigne u taj sud.

– Uz to, o~ekujemo i obdukcione nalaze iz kojih }emo saznati da li je u krvi nekog od dvojice stradalih voza~a bilo alkohola. Obdukcija je ura|ena, me|utim, na zapisnik se mora malo du`e ~ekati jer je Zavod za sudsku medicinu

u Novom Sadu zatrpan obimnim poslovima – dodala je sudija U{umovi}.– Kada stignu nalazi ve{taka i s obdukcije, daqe radwe }e voditi policija i Tu`ila{tvo.

Ona ocewuje da u ovom slu~aju nikakva istraga ne}e biti pokretana jer ne postoji lice protiv koga bi se postupak vodio, s obzirom na to da su oba voza~a, na`alost, pokojna.

Do nesre}e je do{lo kada je poznati peva~, u nameri da pretekne vozilo ispred sebe, na 66. kilometru autoputa Subotica–Beograd, svojim “krajslerom” pre{ao na levu stranu kolovoza i ~eono se sudario s “fordom” kojim je upravqo Legradi. Na toj traci su zabele`eni tragovi ko~ewa, ali istra`ni sudija Osnovnog suda u Ba~koj Topoli Sawa U{umo-

vi} nije ni ju~e mogla da precizira koliko su bili dugi.

Oba voza~a su, u gotovo potpuno uni{tenim automobilima, poginula na licu mesta. Te`e povrede zadobila je Legradijeva supruga Su za na kojoj je u nedequ uve~e u Urgentnom centru KCV-a u Novom Sadu, operisano smrskano levo rame. Wihov osmogodi{wi sin An dra{ zadobio je povrede unutra{wih organa i posle operacije se uspe{no oporavqa u Op{toj bolnici u Vrbasu, dok je petogodi{wa k}erka Re gi na, koja je tako|e tu zbrinuta, na sre}u, samo ugruvana.

Trojica Luisovih saputnika, wegovih kolega muzi~ara, pro{la su s lak{im povredama.

Popularni peva~ vra}ao se te no}i s nastupa u Be~u.

M. B.

DRU[TVO

sreda3.avgust2011.

KON KU RS ZA NAJ ZA NI MQI VI JI LET WI PO PUST

(P)opu sti se sa Evrop skom kar ti com za mla de Pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva omla di ne i spor ta or ga ni za ci ja EURO<26 ovog le ta je or ga ni zo va la ak ci ju „(P)opu sti se sa Evrop skom kar ti com za mla de“, u okvi ru ko je je ras pi san kon kurs za naj za ni mqi vi j i let w i po p ust na me w en mla di ma ko ji je ostva ren u sa rad wi s Kan ce la ri ja ma za mla de {i rom Sr bi je. Ak ci ja tra je do 1. sep tem bra, a naj u spe {ni ja Kan ce la ri ja za mla de }e do bi ti 100 Evrop skih kar -

ti ca za mla de, dok }e dve dru go pla s i r a n e Kan c e l a r i j e bi ti na gra |e ne sa po 50 ovih kar ti ca.

Na ziv po pu sta za evrop sku omla din sku kar ti cu, za jed no s we g o vim opi s om, uko l i k o je ostva ren do kra ja av gu sta, Kan ce la ri je za mla de tre ba lo bi da po {a qu na mejl pr@gpa.rs s naznakom „ Za akciju ( p)opusti se“. Svi p ri javqeni p opusti }e biti objav qivani n a na adresi www.gpa.rs i fejsb uk stran ici “ EURO<26 ISIC benefit kartice”, gd e }e m ladi biti u prilici da glasaju za najza nim qiviji po pu st. S va ka kan ce la ri ja ima pr -

avo da pr ij avi vi{ e popusta p o svo m izb oru.

N ako n zavr{e tk a ak c ije, `ir i sast avqen od po d va pr ed st avnika Mi n istarstv a o mladine i sp orta i EURO< 26 }e iza br ati tri pr voplasi ra ne kancel arije za mlade, uz i m aju}i u ob zi r i gl asove korisni ka .

Nagra|en e kance l a r ije }e imati p rav o da ras po la `u dob ij enim Evrop s k i m o mladi nskim k artica ma prem a svojim po trebama.

E vr opska kartica za m la de pos toj i u 38

zemaqa i o mogu}ava preko 1 00 .000 popu st a u oblasti kulture, sport a, saobr a} aja, trgovine, turizma, na t eritorij i cele Ev ro pe . Samo u Sr biji, mladi ma s e omogu} uj e preko 230 razl i~i tih pog od nosti i zdravstv en o i p utn o osigu rawe u vrednost i do 5.0 00 evr a.

Ovom a kcijom Mi nistars tv o omladne i sporta `eli da podr`i Kancelarije za mlade koje u~estvuju u razvoju Evropske omladinske kartice, kao i da mladima dodatno skrene pa`wu na popuste koje imaju u wihovoj lokalnoj sredini.

D. D.

DneVnik

c m y

14

ZA PO SLE NI U ZREWANINSKIM USTA NO VA MA KUL TU RE NA [LI ZA JED NI^ KI JE ZIK SA GRA DOM

Mir nim pu tem na pla }u ju du go ve

Rad ni ci ma za po sle nim u zre wa nin skim usta no va ma kul tu re is pla }e na je pr va od {est ra ta du ga ko ji grad Zre wa nin ima pre ma wi ma. To je po sle di ca spo ra zu ma o mir nom re {a va wu spo ro va, sklo pqe nog iz me |u gra da Zre wa ni na, kao osni va ~a tih usta no va, i Ne za vi snog sin di ka ta rad ni ka u kul tu ri Voj vo di ne. Dug, ~i ji je zbir oko 22 mi li o na di na ra, na stao je na osno vu ne is pla }e nih raz li ka u za ra da ma za 257 za po sle nih u usta no va ma kul tu re za pe riod od no vem bra 2008. pa do no vem bra pro {le go di ne. Rad ni ci ma je, na i me, u tom pe ri o du za ra da bi la uma we na za 6,09 po sto.

- Pr va ra ta du ga is pla }e na je u pe tak i za sa da se grad po neo ko rekt no. O~e ku je mo da }e lo kal na sa mo u pra va do kra ja is po {to va ti spo ra zum po ko me bi po sled wa ra ta tre ba lo da bu de is pla }e na pred No vu go di nu – iz ja vi la je ju ~e za “Dnev nik” pred sed ni ca Grad ske or ga ni za ci je Ne za vi snog sin di ka ta rad ni ka u kul tu ri Voj vo di ne Dra ga na Mi ha qe vi}.

Po we nim re ~i ma, pred Agen ci jom za mir no re {a va we spo ro va sklo pqen je spo ra zum ko jim su se zre wa nin ski “kul tur wa ci” od re -

Du go vi sti gli na na pla tu: Na rod ni mu zej u Zre wa ni nu

kli pra va na ka ma te i pri sta li da im se no vac za ko ji su us kra }e ni is pla ti do kra ja ove go di ne u {est

vi sno od rad nog me sta i {kol ske spre me, ali bi sva kom po jed ni cu tre ba lo da se is pla ti jed na i po

Po saznawima „Dnevnika” ostao je nere{en jedan spor i to izme|u lokalne samouprave i dela zaposlenih u ovda{wem pozori{tu ra ta. Raz li ka }e bi ti is pla }e na i oni ma ko ji su u me |u vre me nu oti {li, uz ot prem ni ne. Po je di na~ ne su me za is pla tu su raz li ~i te, za -

me se~ na za ra da. Spo ra zu mom su, ina ~e, ob u hva }e ni za po sle ni u Na rod nom po zo ri {tu “To {a Jo va no vi}”, Kul tur nom cen tru, Sa vre me -

noj ga le ri ji, Na rod nom mu ze ju, Isto rij skom ar hi vu, Grad skoj na rod noj bi bli o te ci “@ar ko Zre wa nin”, Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re i Ama ter skom po zo ri {tu “Ma da~”.

- Od sa mog po ~et ka po ku {a va li smo da di ja lo gom, mir nim pu tem, re {i mo ovaj spor, ali u po ~et ku ni smo ima li sa go vor ni ka na dru goj stra ni. Da smo, ina ~e, in si sti ra li na svo jim pu nim pra vi ma i pri pa da ju }im ka ma ta ma, sa da smo mo gli do ve sti Grad sku upra vu u blo ka du ra ~u na, {to nam ni je ni in te res, ni ciq – is ti ~e Mi ha qe vi }e va.

Ali, po sa zna wi ma “Dnev ni ka”, ostao je ne re {en je dan spor i to iz me |u lo kal ne sa mo u pra ve i de la za po sle nih u ov da {wem po zo ri {tu. Oni su od 1. ja nu a ra us kra }e ni za deo za ra da jer je pra vil ni kom o ra du, ko ji je iz gla sao Uprav ni od bor te a tra, prak ti~ no su spen do van va `e }i ko lek tiv ni ugo vor. Pa ra dok sal no, akt ma we prav ne sna ge po ni {tio je od red be ja ~eg, sa ~i me se ne mi re o{te }e ni rad ni ci, me |u ko ji ma su ne ki, po sle iz me we nih ko e fi ci je na ta, us kra }e ni i za 9.000 di na ra me se~ no. @. Ba la ban

Po ve }an broj no }e wa ino stra nih tu ri sta Sr bi ju je u ju nu po se ti lo 16,9 od sto vi {e ino stra nih tu ri sta ne go u istom me se cu 2010. go di ne i oni su ostva ri li za 20,7 od sto vi {e no }e wa, po ka zu ju po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. Isto vre me no, broj do ma }ih tu ri sta sma wen je za je dan od sto, ali su oni ima li je dan od sto vi {e no }e wa. U Sr bi ji je u ju nu ukup no bo ra vi lo 204.263 tu ri sta, od ko jih je 77.425 bi lo ino stra nih.

Naj po se }e ni je me sto u ju nu, bio je Be o grad sa 55.521 tu ri stom, {to je za 4,2 od sto vi {e ne go u istom me se cu la ne. U ju nu je

broj do ma }ih go sti ju u Be o gra du sma wen za 28 od sto, dok je ino stra nih bi lo vi {e za 19,7 od sto. Na dru gom me stu bi la je Vr wa~ ka Ba wa, u ko joj je bo ra vi lo 18.945 go sti ju, {to je za 8,1 od sto vi {e, ne go u ma ju pro {le go di ne. Do ma }ih tu ri sta bi lo je vi {e za 9,1, a ino stra nih za 3,4 od sto. Tre }e me sto za u zi ma Zla ti bor, ko ji je imao 10.904 go sti ju, {to pred sta vqa sma we we u od no su na pro {lo go di {wi jun, od 4,5 od sto. Pri to me je broj do ma }ih tu ri sta sma wen za 6,4 od sto, a ino stra nih po ve }an za 6,3.

Od ino stra nih tu ri sta, u ju nu je u Sr bi ji naj vi {e bi lo go sti ju iz biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka i to iz BiH 7.844, Slo v e n i j e 8.327, Cr n e Go r e 5.208. Od osta lih stra na ca, naj vi {e je bi lo Ne ma ca 5.077, Ita l i j a n a 3.392, Austri j a n a c a 2.893, Po qa ka 2.692 i Bu ga ra 2.538. Pro cen tu al no gle da no, u od no su na pro {lo go di {wi jun, naj vi {e je po ras tao broj go sti ju iz Fin ske za 195,7 od sto, za tim [vaj car ske za 99,5, Tur ske 83,6, Dan ske 73 i Bel gi je za 65,7 od sto.

SA ME \U NA ROD NOG SU SRE TA BLI ZA NA CA I VE LI KIH PO RO DI CA U ADI

Mno go ~la ne po ro di ce va pe za po dr {kom Sa vez udru `e wa ve li kih po ro di ca Voj vo di ne iz Ade bio je do ma }in i or ga ni za tor dru gog me |u na rod nog su sre ta bli za na ca i ve li kih po ro di ca, na ko me se oku pi lo oko 370 u~e sni ka me |u ko ji ma je jed na ~e tvr ti na bi la iz pet ze ma qa u okru `e wu. U iz u zet nom am bi jen tu Re kre a ci o nog cen tra „Adi ca” pod mo tom „Po ro di ca je ~u var vred no sti” oku pi li su se u~e sni ci iz Ma |ar ske, Slo va~ ke, Hr vat ske, Re pu bli ke Srp ske, Ru mu ni je i Sr bi je, me |u ko ji ma tri de se tak bli za na ca, jed ne troj ke i pred stav ni ci udru `e wa ko ja oku pqa ju ve li ke po ro di ce.

- Ciq nam je da skre ne mo pa `wu na pro ble me po ro di ca sa ve }im bro jem de ce, da one me re ko je do no si na {a dr `a va, a ta ko |e i ze mqe u re gi o nu, bu du du go ro~ ne me re, da po ro di ce una pred mo gu da iz ra ~u na ju {ta to za wih zna ~i ako se od lu ~u ju za tre }e ili ~e tvr to de te.

Po ro di ce tre ba da zna ju {ta ih o~e ku je u fi nan sij skom smi slu, ali i u dru {tve nom, jer sma tra mo da ne za vi si sa mo od nov ca ne go da mno go za vi si i od to ga ka ko oko li na uop {te gle da na po ro di ce sa vi {e de ce - ka `e pred sed nik Sa ve za udru `e wa ve li kih po ro di ca Voj vo di ne Vil mo{ Kri `an, na po mi wu }i da je ovaj su sret u Adi ujed no i pri pre ma za me |u na rod nu kon fe ren ci ju na ko joj je na me ra da bri gom za pod mla dak i ve li ke po ro di ce ukqu ~e ne vla di ne or ga ni za ci je i pred stav ni ke vla sti iz se dam ze ma qa u re gi o nu.

Kri `an pre do ~a va da se na `a lost do ne ta Stra te gi ja za pod sti ca we ra |a wa u Sr bi ji ne ostva ru je, ona ko ka ko je utvr |e no i na ja vqe no u 66 de fi ni sa nih me ra i utvr |e nih ro ko va. Mno go ~la ne po ro di ce va pe za kon kret nom po dr {kom i iz ve snom du go ro~ no de fi ni sa nom po dr {kom, da zna ju {ta ih su tra ~e ka.

- Ne ke me re iz Stra te gi je se uop {te ne ostva ru ju, a ne ke su pre i na ~e ne, kao re ci mo ona ko ja pred -

vi |a bes plat ne ux be ni ke za tre }e i ~e tvr to de te. Zna mo da je po ~e la bes plat na ras po de la u~e ni ka za pr va ke i da }e ih naj e sen do bi ti u~e ni ci pr vog i dru gog raz re da, {to ni je me ra ko ja bi pod sti ca la ra |a we tre }eg i ~e tvr tog de te ta.

Ne spro vo de se ni dru ge me re, ta ko da pri pre ma mo kom plet nu ana li zu svih me ra fi nan sij ske i dru {tve ne pri ro de, {ta ra de pred {kol ske usta no ve, osnov ne {ko le, ci vil ne

Pred sed ni ca udru `e wa po ro di ca sa ~e tvo ro i vi {e de ce iz Sla ti ne (Hr vat ska) Kle men ti na ^i ~ek uka zu je da u Hr vat skoj ka da maj ka ro di tre }e de te osta je na po ro diq skom od su stvu tri go di ne i do bi ja me se~ nu na kna du od 1.600 ku na, a za tre }e i ~e tvr to de te uz re dov ni de ~i ji do da tak sle du je i do da tak od po 500 ku na.

- Oku pqa wem po ro di ca sa vi {e de ce po ku {a va mo da u~i ni mo ne -

Na sku pu u Adi sre lo se tri de se tak bli za na ca, jed ne troj ke i pred stav ni ci mno go ~la nih fa mi li ja

or ga ni za ci je i dr `av ne in sti tu ci je na ovoj pro ble ma ti ci - ka `e Kri `an.

Sa vez udru `e wa ve li kih po ro di ca Voj vo di ne oku pqa oko 3.500 po ro di ca u 19 udru `e wa i osam gru pa, a pre ma re ~i ma Kri `a na, po red na sto ja wa da se u udru `e wi ma stva ra ju uslo vi za wi ho vo oku pqa we i rad, pod sti ~e se ukqu ~i va we u pro gra me bri ge o po ro di ci, raz ne kam po ve za de cu, ospo so bqa va we ru ko vo di o ca i dru go.

- Na sto ji mo da udru `e wa na te re nu mo gu da ura de {to vi {e da po mog nu po ro di ca ma sa vi {e de ce.

Na `a lost, do sa da ma we je pri sut no in te re sno za stu pa we po ro di ca {to na me ra va mo da oja ~a mo u na red nom pe ri o du, jer ako smo oja ~a li udru `e wa, sma tra mo da }e mo ima ti osno vu da pre ko wih in te re sno za stu pa mo po ro di ce sa vi {e de ce - do da je Kri `an.

{to na ni vou gra da, me |u tim, kri za je evi dent na, ta ko da za sa da sa mo lo bi ra mo o~e ku ju }i da }e se ne {to us pe ti iz dej stvo va ti da se po mog ne po ro di ca ma ko je od ga ja ju vi {e de ce. Ima mo raz me ne ux be ni ka iz me |u ~la no va po ro di ca, jer od pre ne ko li ko go di na ka da je zbog kri ze sta la ak ci ja da sva de ca do bi ja ju bes plat ne ux be ni ke, mo ra mo se sna la zi ti. U na {em udru `e wu oku pqa mo 260 po ro di ca, sa ~e tvo ro i vi {e de ce - ka `e ^i ~ek.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Udru `e we sa ~e tvo ro i vi {e de ce u Ba wa Lu ci Jo va na Ra do va no vi }a ini ci ra li su iz me nu po ro di~ nog za ko na u Re pu bli ci Srp skoj, da se `e na ma ma te rin stvo pri zna kao sta`, jer sva ka maj ka do na vr {e ne {e ste go di ne ima oba ve ze u ne gi de te ta 24 sa ta dnev no.

- Vas pi ta ~i ce i oso bqe u vr ti }i ma za svoj trud do bi ju pla tu i ide im rad ni sta`, a maj ka ma ko je po di `u de cu ni {ta ne sle du je i mi sli mo da bi bi lo pra ved no da im se ma te rin stvo pri zna kao rad ni sta` - ka `e Jo van Ra do va no vi}. - U

De se to ro je te {ko oku pi ti, jo{ te `e pod mi ri ti Po ro di ca Ja no {a i Ju li ja ne Tot iz Ba~ kog Pe tro vog Se la po di `e pe to ro mu {ke de ~i ce.

- @i vi mo skrom no i si ro ma {no - ne skri va Tot. - Skrom ne pri ho de ima mo od mo je pla te u Ci gla ni kod [oq mo {i ja, de ~i jeg do dat ka i so ci jal ne po mo }i. Naj mla |em Ba la `u }e dve go di ne, Da vi du je se dam, Ati li 10, La ci ki 13 i Ar pa du je 16. Ma mu vi {e slu {a ju ne go me ne, do bra su to de ca, sa mo ih je te {ko na hra ni ti. Ne ma mno go pro bi ra wa, je de mo ono {to ima mo.

Ti bor i Li di ja \er fi iz Pa de ja po di `u de se to ro de ce, te {ko ih je na jed no me sto oku pi ti, a jo{ te `e pod mi ri ti sve po tre be. Na su sret u Adu do {li su sa tri }er ki ce.

- Ni je ih la ko ni oku pi ti, svi ima ju oba ve za. Ne ki su na let wim kam po vi ma, a ~e ti ri si na upra vo na stu pa ju u du va~ kom or ke stru Do bro voq nog va tro ga snog dru {tva za Dan se la u Ja zo vu. Naj mla |oj }er ki ci je pe ta go di na, a naj sta ri ji sin sa 23 se osa mo sta lio, `i vi i ra di odvo je no, osta li se jo{ {ko lu ju, svi su od li~ ni |a ci, vas pi ta na i zdra va de ca. Le po je ste ka da se oku pi mo, ali ni je nam la ko. Na {u po ro di cu me re po dr {ke op {tin skih i dr `av nih in sti tu ci ja su do sa da uvek mi mo i la zi le, a svi ku ka ju zbog be le ku ge - pre do ~a va Ti bor \er fi.

Ja no{ i Ju li ja na Tot iz Ba~ kog Pe tro vog Se la po di `u pet de ~a ka

Ba wa Lu ci oku pqa mo 430 po ro di ca sa ~e tvo ro i vi {e de ce i za pe tu go di nu po sto ja wa udru `e wa us pe li smo za stu den te i sred wo {kol ce iz na {ih po ro di ca da obez be di mo sti pen di je pre ko Grad ske upra ve iz ko je ima mo po dr {ku i pri zna ti smo kao udru `e we od po seb nog in te re sa. Do bi li smo sred stva za po dr {ku ra da udru `e wa i po dr {ku po je din ci ma, obez be di li smo za de cu iz na {ih po ro di ca bes plat no po ha |a we vr ti }a, bes plat ne ux be ni ke za od li~ ne u~e ni ke, a isto ta ko sta re ux be ni ke vra }a mo i unu tar udru `e wa pre ma po tr bei pro sle |u je mo po ro di ca ma.

Do bre re zul ta te da je i ak ci ja po de le sit ne sto ke mno go ~la nim po ro di ca ma, pa ako se do bi je su pra sna na zi mi ca po ro di ca je du `na da iz re pro duk ci je Udru `e wu vra ti su pra snu na zi mi cu, pa se do de qu je dru gim ~la no vi ma. Na taj na ~in je kon kret nu po mo} do bi lo 45 po ro di ca. U Re pu bli ci Srp skoj ak tiv na su jo{ 33 sli~ na udru `e -

wa u op {ti na ma, po sto ji i re pu bli~ ko, ali Ra do va no vi} sma tra da se pu no vi {e mo `e u~i ni ti, bez ob zi ra {to je za vi {e~ la ne po ro di ce us pe lo da se obez be di 97 ku }a uz po dr {ku dr `a ve, op {tin skih vla sti i grad skih upra va.

- U 70 od sto po ro di ca sa vi {e de ce ko je su ukqu ~e ne u na {e udru `e we ne za po sle na su oba ro di te qa, ta ko da su u iz u zet no te {koj ma te ri jal noj si tu a ci ji - uka zu je Ra do va no vi}. - Ni smo ni pu no zah tev ni i ne tra `i mo ni ~i ju mi lo sti wu, ne go ho }e mo da ra di mo, da po di `e mo svo ju de cu, {to pre do ~a va mo i vla sti ma u Re pu bli ci Srp skoj. Tre ba sa mo stvo ri ti uslo ve, pa smo pred lo `i li da me |u na {im ~lan stvom osnu je mo za dru gu ili fir mu da se ba vi mo ne kim po slom, da za po sli mo qu de i od so ci ja le po sta nu po re ski ob ve zni ci. Za sa da je po dr {ka ko ja do bi ja mo sa mo de kla ra tiv na, ali sma tra mo da je to naj bo qi na ~in da obez be di mo eg zi sten ci ju i po di `e mo de cu od na {eg ra da.

M. Mi tro vi}

dru[tvo

dnevnik

sreda3.avgust2011.

15

NAJ ZAD ZA [TI TA ZA OSO BE KO JE PRI JA VE KO RUP CI JU

„Uz bu wi va ~i” za {ti }e ni i ano nim ni

Od kra ja ove ne de qe Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pru `a }e za {ti tu gra |a ni ma ko ji pri ja ve sum wu na ko rup ci ju u or ga ni ma jav ne vla sti u ko ji ma ra de uko li ko uz pri ja vu pod ne su i zah tev za za {ti tu. Na i me, po Pra vil ni ku o za {ti ti li ca ko je pri ja vi sum wu na ko rup ci ju, ko ji je usvo ji la Agen ci ja, {to je ob ja vqe no u “Slu `be nom gla sni ku Sr bi je” i stu pa na sna gu u su bo tu, 6. av gu sta, ta ko zva ni uz bu wi va ~i do bi }e za {ti tu od od ma zde i ot ka za onih or ga na vla sti za ko je po sto ji sum wa da su u~e stvo va li u ko rup ci ji, uko li ko to bu du za tra `i li. Dru gim re ~i ma, bi }e za {ti }e ni, a ne kao do sa da, na kon uka zi va wa na slu ~a je ve ko rup ci je, do bi ja ti ot ka ze i bi ti ne za {ti }e ni od bi lo ko jeg dr `av nog or ga na.

U Pra vil ni ku se de fi ni {e da su “uz bu wi va ~i” dr `av ni slu `be ni ci, od no sno rad ni ci za po sle ni u or ga ni ma Re pu bli ke, auto nom ne po kra ji ne, op {ti ne i jav nim pred u ze }i ma, kao i usta no va ma i or ga ni za ci ja ma ~i ji je osni va~ dr `a va. Kao “od ma zda” de fi ni {e se sva ko ~i we we ili ne ~i we we pre ma uz bu wi va ~u ko je do vo di do we go vog psi hi~ kog ili fi zi~ kog uz ne mi ra va wa ili zlo sta vqa wa, po kre ta we di -

sci plin skog po stup ka, pre me {ta ja na ni `e rad no me sto i za dra `a va we u na pre do va wu, ot kaz, iz ri ca we me ra ko je ne po voq no uti ~u na rad no prav ni sta tus i rad ne uslo ve i ozbiq ne i stvar ne pret we da }e bi ti pred u ze ta bi lo ko ja od tih me ra.

U Pra vil ni ku se de fi ni {e da su „uz bu wi va ~i” dr `av ni slu `be ni ci, od no sno rad ni ci za po sle ni u or ga ni ma Re pu bli ke, auto nom ne po kra ji ne, op {ti ne i jav nim pred u ze }i ma, kao i usta no va ma i or ga ni za ci ja ma ~i ji je osni va~ dr `a va Da bi uz bu wi va~ oba ve stio Agen ci ju o sum wi da u dr `av nom or ga nu u ko jem ra di po sto ji ko rup ci ja, mo ra da po pu ni od re |e ne po dat ke, i to na pro pi sa nom obra scu ko ji se na la zi na saj tu ovog an ti ko rup cij skog te la. Uz zah tev, ako pro ce ni da mu je to po treb no, uz bu wi va~

tra `i i za {ti tu, a Agen ci ja po pri je mu zah te va po stu pa hit no. Ona na osno vu pri ja ve i zah te va pro ce wu je po sto ja we uslo va za pru `a we za {ti te, ali mo `e tra `i ti od dr `av nog or ga na i dru ge in for ma ci je i do ku men te bit ne za od lu ~i va we o za {ti ti gra |a na ko ji je pri ja vio ko rup ci ju.

Ka da Agen ci ja na osno vu pri ja ve i zah te va uz bu wi va ~a utvr di da po sto je uslo vi za pru `a we za {ti te, upu }u je do pis ru ko vo di o cu or ga na jav ne vla sti u ko jem od we ga tra `i da is pi ta slu ~aj ko rup ci je iz pri ja ve, ali ga i upo zo ra va na to da }e se kao od ma zda sma tra ti sva ka me ra ko ja bu de pred u ze ta pre ma uz bu wi va ~u u pe ri o du od da na da va wa za {ti te do naj vi {e dve go di ne. Agen ci ja ob u sta vqa pru `a we za {ti te u slu ~a ju da je uz bu wi va~ zlo u po tre bio ostva ri va we pra va na rad nom me stu na ko jem je za po slen. Utvr |e no je i da Agen ci ja {ti ti iden ti tet uz bu wi va ~a uko li ko on to `e li, a me |u me ra ma za obez be |i va we ano nim no sti su us po sta vqa we si gur ne te le fon ske iz ja ve za pru `a we re le vant nih in for ma ci ja o za {ti ti uz bu wi va ~a i iz o sta vqa we in for ma ci ja ko je bi mo gle ot kri ti we gov iden ti tet.

Q. M.

SA VET ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE TRA @I DA PO DA CI O VLA SNI CI MA ME DI JA BU DU JAV NI

Ni {ta ne sme osta ti taj na Na kon {to su me dij ska udru `e wa iz ra zi la bo ja zan da se bi ko na~ ni tekst pred lo ga me dij ske stra te gi je mo gao bit no raz li ko va ti od pred lo ga ko ji je sa sta vi la rad na gru pa, a ko ju su ve }i nom ~i ni li wi ho vi pred stav ni ci i ko ji je pro {ao jav nu ras pra vu ko ja je za vr {e na 15. ju la, Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je oba ve stio je Mi ni star stvo kul tu re, in for mi sa wa i in for -

za tra `e no je da se u re gi stru jav nih gla si la u~i ne jav nim po da ci o pra vim vla sni ci ma me di ja, po seb no u onim slu ~a je vi ma gde su kraj wi vla sni ci u of{or zo ni, za tim da se bu xe ti dr `av nih in sti tu ci ja ogra ni ~e u po gle du tro {e wa nov ca za re kla mi ra we i pro mo ci ju, kao i da se sank ci o ni {u dr `av ne in sti tu ci je ko je tim ak tiv no sti ma kr {e Za kon o ogla {a va wu.

Sa vet pred la `e da u me dij skoj stra te gi ji bu de uve de na oba ve za da sva ke go di ne bu du ob ja vqe ni zva ni~ ni re zul ta ti o kon kur si ma za iz bor pro gra ma RTV-pro duk ci ja i fi nan sij ski iz ve {ta ji me dij skih ku }a od jav nog in te re sa ma ci o nog dru {tva Sr bi je da je sa ~i nio Iz ve {taj o me di ji ma u Sr bi ji ko ji }e usko ro do sta vi ti Vla di, ali i pre zen to va ti jav no sti.

U pri lo gu Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je za jav nu ras pra vu o na cr tu stra te gi je raz vo ja si ste ma jav nog in for mi sa wa

Pred sed ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba ra} u do pi su Mi ni star stvu kul tu re pred la `e i da se uslu ge in for mi sa wa, pro duk ci je RTV-pro gra ma i uslu ga na po qu od no sa s me di ji ma pro pi {e re do van po stu pak jav nih na bav ki jer se, ka ko tvr di, je di no ta ko mo `e

obez be di ti tran spa ren tan oda bir po nu |a ~a.

Pred la `e se da u bu du }oj me dij skoj stra te gi ji bu de na ve de no da dr `av ne in sti tu ci je u svo jim re dov nim iz ve {ta ji ma mo ra ju da ob je di ne sve ob li ke sa rad we s me di ji ma i da ih vo de kao ogla {a va we u me di ji ma a ne kao ne de fi ni sa ne spe ci ja li zo va ne uslu ge, is tra `i va wa i dru ge kla si fi ka ci je ko je upu }u ju na si mu lo va ne po slo ve. Po ve re nik za in for ma ci je, po mi {qe wu Sa ve ta, mo ra ima ti in for ma ci je o po slov noj sa rad wi or ga na jav ne vla sti i me di ja, {to zna ~i da se oni de fi ni {u kao oba ve zni sa dr `a ji in for ma to ra o ra du or ga na da bi se u toj obla sti po ve }a la tran sa pa rent nost. Vla da Sr bi je tre ba da ras pi {e je din stve ni ten der za na bav ku uslu ga vi deo-sni ma wa i da ih po sta vqa na svo joj in ter net-stra ni ci ili da u okvi ru svo je kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma raz vi je ode qe we za vi deo-sni ma we.

Sa vet pred la `e i da u me dij skoj stra te gi ji bu de uve de na oba ve za da sva ke go di ne bu du ob -

ja vqe ni zva ni~ ni re zul ta ti o kon kur si ma za iz bor pro gra ma RTV-pro duk ci ja i fi nan sij ski iz ve {ta ji me dij skih ku }a od jav nog in te re sa, ali i da se one mo gu }i ~la no vi ma Uprav nog od bo ra i Sa ve ta RRA-e da u~e stu ju kao pro du cen ti pro gra ma.

Na kon let we pa u ze, Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je do sta vi }e Vla di Sr bi je iz ve {taj o me di ji ma u Sr bi ji ko ji je ve} sa ~i nio i, po na ja va ma ko je sti `u iz ovog an ti ko rup cij skog te la, jav nost }e pr vi put vi de ti ko sve ima vla sni~ kog ude la u srp skim me dij skim ku }a ma, ali i sa zna ti ko im je omo gu }io da to po sta nu i osta nu sve do sa da ano nim ni.

Q. Ma le {e vi}

Nu kle ar ni pre mi je ri

mi mo u Lon don i Pa riz, na tret man mo zga dru go ja ~i jim? Ka `u da su re zul ta ti fan ta sti~ ni.

Deo ko la ~a. Jo{ jed na fan ta sti~ na po ja va je glo da we sop stve nog me sa o tro {ku bu xe ta. Ako ste Zre wa ni nac kog je uje la uli~ na xu ke la, ja vi te rod bi ni! Bez po mu ke do bi }e te ma snu od {te tu i sprem ni ste za pir. Sa da se, na vod no, ozbiq no pro ve ra va ju tu `be gra |a na po ovom pi ta wu, cu ko vi se hva ta ju sve u 16, ste ri li {u se, ~i pu ju i sve u tom ma ni ru da bi La le ima le le pe no ge i pu nu grad sku ka su. Osta je nam jo{ da se raz ra ~u na mo s tra u ma ma na sta lim uje di ma s ma lih ekra na i go vor ni ca, ali bu di mo re al ni: ka da ste vi de li da {in ter hva ta {in te ra?

Uvek „ko ka-ko la“! Sti `e je sen, a s wom i al ko hol na tro va wa. Da li ste zna li da u Sr bi ji po sto ji tro va~ ki ka len dar? Sva ka go di {wa dob u bol ni ce do no si spe ci fi~ ne

De be li ve} u vr ti }u Po re zul ta ti ma is tra `i va wa, u Sr bi ji je go to vo sva ki dru gi sta nov nik go ja zan ili sklon go ja zno sti, od no sno 18,3 od sto je go ja zno a 36,2 od sto pred go ja zno. [to se ti ~e de ce uz ra sta od 7 do 19 go di na, 6,4 od sto je go ja zno, a 11,6 od sto pred go ja zno, {to zna ~i da 18 od sto de ce i omla di ne u Sr bi ji ima pro ble ma s te le snom ma som. Ako se ovi po da ci upo re de s oni ma iz 2005. go di ne, pro ce nat go ja zne i pred go ja zne de ce i omla di ne se po ve }ao, jer je 2005. go di ne bi lo 4,4 go ja znih i 8,2 pred go ja znih mla dih ovog uz ra sta.

Go ja znost je i u sve tu, ali i kod nas, sve ve }i zdrav stve ni pro blem. Oso be s pre ko mer nom te le snom ma som ima ju po ve }an ri zik

znih, a 2003. go di ne 15 od sto mla dih s pre ko mer nom te le snom te `i nom. U No vom Sa du go ja zne {kol ske de ce je oko 13 od sto, {to je sta ti sti~ ki zna ~aj no vi {e ne go pre 20 go di ne ka da je u gra du bi lo osam od sto go ja znih.

To je re zul tat neo d go va ra ju }e is hra ne, ali i fi zi~ ke ne ak tiv no sti. Ta ko na pri mer do pet na e ste go di ne tri pu ta ne deq no po sat vre me na u ne koj fi zi~ koj ak tiv no sti pro vo di oko 60 od sto de ce, a na kon tog uz ra sta sve ga 24 od sto. Se dan tar ni na ~in `i vo ta i svo je slo bod no vre me uz TV ili kom pju ter pro vo di oko 30 od sto de ce.

Po po da ci ma iz li te ra tu re, u ze mqa ma gde je pri sut na vi so ko -

Re ha bi li ta ci ja u bol ni ci „Zla ti bor”

ZAU[KE

Mir ko vo se lo. Vi de li ste bqe sak, ~u li de to na ci ju, po lio vas je ta las vre li ne i pe ~ur kast oblak pre krio je ne bo, {ta ra di te?

Ako vas je u~io srp ski mi ni star eko no mi je, ve ro vat no }e te „raz mi sli ti o to me“ da sa gra di te bun ker s dvo go di {wim za li ha ma vo de i hra ne. Ne sre} ni ka kvi ve ro vat no je ste, va{ je tu tor bio pre mi jer li~ no i u tom slu ~a ju za sa di }e te pa ra dajz i za va li ti se u li ge {tul, jer naj go re je pro {lo – ozra ~i }e te se u ko ma du. Ni je {a la, dru gi ta las svet ske eko nom ske kri ze pre ti da ovla `i Sr bi ju, pr vi se ni je ni po vu kao i `i vo me za ni ma ka kvu po ru ku ne za po sle ni ma i pri vred ni ci ma {a qe dvo jac ko jeg ni kor mi lar ne bi uskla dio. Pred sed nik Vla de (eko no mi sta) ka `e da gu ra mo na pred, we gov pot ~i we ni (eko no mi sta) vi di opa snost, ali ne re ~e {ta }e mo tim po vo dom ~i ni ti – ce nim da 22 od sto gra |a na ima ke ca u ru ka vu, ali ne i po sao. Le ka ri upo zo ra va ju na to da }e de pre si ja 2030. po sta ti vo de }a bo lest, sva sre }a pa }e mo do ta da ve} bi ti pel co va ni. Ko pre `i vi, to jest. „Pal ma turs“ vra }a vid. Po za ko nu ve ro vat no }e, 2030. Na ci ju }e dr `a ti sa da {wi sred wo {kol ci, u ~i jim je ru ka ma „Evrop ski dnev nik“, kwi ga – po klon De le ga ci je EU u Sr bi ji. Be {e i ne ko is pi ti va we, po ko jem sva ki {e sti mla dac sma tra da „ido lo po klo ni~ ki od nos pre ma EU tre ba za me ni ti ume re nom, tre zve nom i re al nom po li ti kom vo |e wa ra ~u na o srp skim eko nom skim, dr `av nim i na ci o nal nim in te re si ma“. Ovo je, za pra vo, iz ja vio ne dav no je dan biv {i pre mi jer, ret ko za ba van i nu kle a ran ~o vek, a ka ko klin ci tu ma ~e ar gu men te pro tiv – bo qe da ne znam – elo kven ci ja i glu post u~i ni sla |om. A da mi wih o dr `av nom tro {ku za Pal -

PO RE ME ]A JI IS HRA NE SVE IZ RA @E NI JI KOD MLA DIH

pa ci jen te, uglav nom de cu ko ja su se na pi la i na gu ta la ~e ga ne bi sme la. Po sle tok si~ ne ra do sti kra ja {kol ske go di ne sti `e nam zi ma i tro va wa sir }et nom ki se li nom, da bi na pro le }e de~ je or ga ne ob ra do va li pe sti ci di.

Ov de je ne mar ro di te qa na pr vom me stu okri vqe nih, ma da ima ju od li ~an ali bi: dok su oni od ra sta li, fla {a „ko ka-ko le“ bi la je Sve ta Maj ka, u woj se dr `a lo i pro da va lo sve osim ga zi ra nog so ka, „na vi ka je jed na mu ka – od vi ka dvi je“.

Ne pra {ta we uspe ha. „Za u {ke“ eks klu ziv no sa zna ju da je se dam na e sto me se~ na T. S. iz ^o ke ka ri ka ko ja ne do sta je u re {a va wu pro ble ma svet ske eko nom ske kri ze u Sr bi ji.

Do bro in for mi san iz vor, ko ji `e li da osta ne ano ni man, ot kri va da je T. S. taj ni re cept mi ni stra eko no mi je ko jim }e mo za u sta vi ti be du i ne za po sle nost te da bi se pre mi jer jo{ ka ko hva lio wo me da a) zna za wu, i b) da pred sed nik ve} ni je re zer vi sao za jed ni~ ku pro mo ci ju s T. S. ^u do od de te ta, ina ~e ne stra na~ ka li~ nost, naj ve ro vat ni je }e po sao u Vla di do bi ti na kon spek ta ku lar nog, svo je voq nog od la ska iz vr ti }a, ka da je neo bja {wi vo us pe la da otvo ri dve za kqu ~a ne bra ve, ko je, uz gred, ne mo `e da do hva ti. „Sprem nost da se pro tiv svog do bra uhva ti u ko {tac s na iz gled ne re {e vim pro ble mi ma i iz lo `i opa sno sti ma, kva li fi ku ju ovu mla du `e nu da po ve de Sr bi ju u bo qu bu du} nost“ – re }i }e pred sed nik Sr bi je pri li kom uru ~e wa kqu ~e va od kan ce la ri je zbu we nom de te tu. „Dnev nik“ sa zna je da su oso be ko je su T. S. ne ma rom omo gu }i le ne sme ta ni po vra tak iz vr ti }a u dom ured no ka `we ne, a mi sli le su da se de te kri je u ku }i ci-igra~ ki. Uspeh se ne pra {ta.

Igor Mi ha qe vi}

Pra vil ni kom o me di cin skoj re ha bi li ta ci ji u sta ci o nar nim zdrav stve nim usta no va ma spe ci ja li zo va nim za re ha bi li ta ci ju, ko ji je 2008. do neo Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we, omo gu }e no je upu }i va we de ce s pre ve li kom te le snom te `i nom uz ra sta od 12 do 18 go di na na re ha bi li ta ci ju o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa u Spe ci jal nu bol ni cu za bo le sti {ti ta ste `le zde i bo le sti me ta bo li zma “Zla ti bor”. Go ja znoj de ci je omo gu }en bo ra vak u ba wi u tra ja wu od 21 dan da bi se te le sna te `i na ko ri go va la pri me nom me di cin ske di je te i fi zi~ ke ak tiv no sti, u skla du s uz ra stom i zdrav stve nim sta wem. De ca to kom re ha bi li ta ci je usva ja ju zdrav na ~in `i vo ta ko jeg tre ba da se pri dr `a va ju i ubu du }e. Pred log za upu }i va we na re ha bi li ta ci ju de te tu da je iza bra ni le kar pe di ja tar, a ove ra va ga le kar ska ko mi si ja Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we.

za na sta nak {e }er ne bo le sti, kar di o va sku lar nih bo le sti, po re me }a ja me ta bo li zma ma sti, ubr za va ju pro ces ate ro skle ro ze i ri zik su za po ja vu ne kih ob li ka ma lig ni te ta. Po vi {en krv ni pri ti sak u go ja znih oso ba uz ra sta od 20 do 45 go di na {est pu ta je ve }i ne go u nor mal no uhra we nih.

Po rast te le sne ma se od sa mo de set po sto po ve }a va ri zik raz vo ja ko ro nar ne bo le sti za 13 po sto u mu {ka ra ca i osam po sto kod `e na. Po seb no za bri wa va {to je sve vi {e pre ko mer no uhra we nih u {kol skom uz ra stu. Go ja znost u mla do sti je dan je od glav nih uzro ka na stan ka broj nih obo qe wa u ka sni jem `i vot nom do bu.

U Voj vo di ni je pro ce nat go ja zne de ce sve ve }i. Ta ko je 1973. go di ne bi lo de set od sto go ja -

ka lo ri~ na is hra na, uno {e wem ma snog cr ve nog me sa, mno go so li ili slat ki {a po ve }a va se ri zik od raz vo ja ma sov nih ne za ra znih bo le sti kao {to su kar di o va sku lar ne i ma lig ne.

Go ja znost je sa mo je dan vid po re me }a ja is hra ne jer mla di ma {i rom Evro pe i sve ta sve ~e {}e pre ti i ano rek si ja i bu li mi ja.

Ovi ozbiq ni po re me }a ji do ne dav no su naj ~e {}e bi li iz ra `e ni kod de voj ~i ca u pu ber te tu ili de vo ja ka, ali po da ci go vo re da se sta ro sna gra ni ca po me ra ka mla |em `i vot nom do bu. Ta ko su en gle ske bol ni ce ob ja vi le po dat ke da je u po sled we tri go di ne 197 de ce sta ro sti od pet do de vet go di na le ~e no od ovih po re me }a ja is hra ne.

J. Bar bu zan

VESTI Dan avi ja ci je Ko man dant Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne Voj ske Sr bi je bri gad ni ge ne ral Ran ko @i vak re kao je ju ~e u Ni {u da su naj vi {i dr `av ni i voj ni ru ko vo di o ci pre po zna li zna ~aj i ulo gu ko ju avi ja ci ja ima u od bra ni ze mqe. Ge ne ral @i vak je, na obe le `a va wu Da na avi ja ci je na ni {kom voj nom aero dro mu, re kao da je u pro te klom pe ri o du re a li zo va na pla ni ra na le ta~ ka obu ka i da }e kra jem av gu sta srp ski pi lo ti, po sle pre ki da od vi {e go di na, svo ju obu ku bo je vog gra na ti ra wa i ga |a wa iz ve sti na po li go nu u Bu gar skoj. On je na po me nuo da }e na red nih sed mi ca u si stem obu ke bi ti uve den do ma }i avion “la sta”, “~i me se do bi ja vi sok ni vo kva li te ta i bez bed no sti le te wa uz vr lo ra ci o nal ne tro {ko ve.”

Zah tev za re ha bi li ta ci ju no vi na ra Ne za vi sno udru `e we no vi na ra Sr bi je pod ne lo je Vi {em su du u Be o gra du zah tev za re ha bi li ta ci ju no vi na ra Slav ka ]u ru vi je, Zo ra na Lu ko vi }a i Sr |a na Jan ko vi }a, ko ji su pre 12 go di na osu |e ni na po pet me se ci za tvo ra, sa op {te no je ju ~e iz tog udru `e wa. U zah te vu se na vo di da ni je bi lo ele me na ta za kri vi~ no go we we tro ji ce no vi na ra i da je “pre su da po sle di ca sud ske po slu {no sti i pod re |e no sti auto krat skom re `i mu”.

NUNS o~e ku je od Vi {eg su da “da od go va ra ju }im ak tom o re ha bi li ta ci ji ko na~ no is pra vi ve li ku ne prav du na ne tu tro ji ci no vi na ra”.

SPORT

sreda3.avgust2011.

INTERVJU

c m y

16

dnevnik

DEJAN UDOVI^I], SELEKTOR VATERPOLO REPREZENTACIJE SRBIJE

U Lon do nu }e bi ti lu di lo Se lek tor va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Udo vi ~i} po po vrat ku sa Svet skog pr ven stva iz [an ga ja re kao je da mu je pro te klih dva me se ca bi lo naj te `e u {e sto go di {woj ka ri je ri na ci o nal nog ko r mi la ra.

Osvo je na je Svet ska li ga u Fi ren ci i ove re na vi za za Olim pij ske igre u Lon do nu, a on da je osvo je na i sre br na me da qa na Svet skom pr ven stvu u [an ga ju. lDa li ste generalno zadovoqni u~inkom i nastupom reprezentacije ovog leta?

- Vi {e sam ne go za do vo qan.

Ima li smo bo ga to le to, ni smo mo gli pu no da u~i ni mo na fo r mi igra ~a, jer ni smo ima li do voq no vre me na za pri pre me zbog wi ho vih oba ve za. Ima li su tri ja ka tak mi ~e wa (faj nal-for Evr o li ge, Svet ska li ga, Svet sko pr ven stvao) i tri pu ta je tre ba lo po di za ti fo r mu na vr hun ski ni vo za 40 da na, {to je iz u zet no te {ko. Mi slim da bi svi dru gi od u sta li osim nas. I to ne {to go vo ri o ovim mom ci ma. lNaro~ito se karakter i `eqa za pobedom videla u

polufialnom duelu sa Ma|arima, kada su uspeli da se vrate posle gotovo izgubqene utakmice.

- Da, vi de lo se to ta da. Mi sli da smo mno go vi {e do bi li od sa mog re zul ta ta kroz po lu fi nal nu i fi nal nu utak mi cu. Na ~in ka ko su se igra le i sve ono {to se de {a va lo to kom wih pu no nam je zna ~i lo, ta ko da mo gu da ka `em da sam stvar no za do vo qan. l Osvojena je jo{ jedna medaqa, nastavqen kontinuitet, ali ipak utisak je da je ostao `al zbog propu{tene prilike u finalu.

- Ka da za vr {i te Svet sko pr ven stvo po ra zom i to na ta kav na ~in i u pro du `e ci ma si gur no je da ose }a te `al i ne ku vr stu go r ~i ne, ali ka da se pro bu di te i shva ti te da ima te me da qu, jed no stav no se po zi tiv no otre zni te. Uvek smo bi li sa mo kri ti~ ni, ali mo ra mo ma lo da bu de mo i bla gi pre ma se bi i shva ti mo da smo na pra vi li ogr o man uspeh.

Igra li smo u dva fi na la ovo ga le ta, obez be di li smo jo{ u Fi -

ren ci na fi al nom tu r ni ru Svet ske li ge di rek tan pla sman na olim pij ski tu r nir u Lon do nu, a sa da smo osvo ji li sre br nu me da qu u [an ga ju. Ne mo `e se uvek po be |i va ti i bi ti pr vi i ka da sve ura di{ naj bo qe {to mo `e{. Jed no stav no, ovo je sport, a i po be de i po ra zi su we gov sa stav ni deo. lVe} godinama posti`ete izvensredne rezultate, a dugo niste imali ni uslove jer se u va{ sport ula`e mnogo mawe nego u neke druge. Pratili su vas i fiansijski problemi, dizani su krediti da biste oti{li na takmi~ewa.

Da li se ne{to promenilo u me|uvremenu na tom planu?

- Na dam se da je to me do {ao kraj i da smo svo jim re zul ta ti ma po sta li brend Sr bi je. Ve ru jem da }e mo sa ovim qu di ma iz Sa ve za i qu di ma do bre vo qe u bo qoj at mos fe ri i ko mu ni ka ci ji do ~e ka ti pri pre me za sle de }u ve o ma va `nu go di nu, u ko joj nas o~e ku ju Olim pij ske igre u Lon do nu. l Pred igra~ima je dugo o~ekivani odmor, a onda sle-

MILAN MA^VAN, REPREZENTATIVAC SRBIJE

Evro ba sket ozbi qan iza zov Pre ~e ti ri go di ne, na Svet skom pr ven stvu za ju ni o re, re pre zen ta ci ja Sr bi je je osvo ji la zlat nu me da qu, na odu {e vqe we go to vo 10.000 gle da la ca u ve li koj sa li no vo sad skog Spen sa. U fi na lu su on da {wi u~e ni ci se lek to ra Mi ro sla va Mu te Ni ko li }a nad i gra li se lek ci ju SAD, pred vo |e nu sa da {wom zve zdom NBA li ge Maj klom Bi zli jem. U tom su sre tu, kao i na ~i ta vom

{am pi o na tu, bri qi rao je je dan od naj mla |ih ~la no va na {eg iza bra nog ti ma - Mi lan Ma ~van, ko ji je pro gla {en i za naj bo qeg igra ~a ju ni or skog Mun do ba ske ta.

Da nas je ovaj sjaj ni kril ni cen tar igra~ Ma ka bi ja iz Tel Avi va i je dan od adu ta se lek to ra

Du {a na Iv ko vi }a u re pre zen ta ci ji Sr bi je. Na po ziv za na ci o nal ni tim Ma ~van se uvek oda zi vao, ta ko je i sa da, a o to ku pri pre ma u vr {a~ kom Mi le ni ju mu ka `e: - Po sle za vr {et ka ba zi~ nih pri pre ma u ne ma~ kom Ro ten bur gu, na sta vi li smo sa `e sto kim ra dom i u Vr {cu. Ima mo ma lih pro ble ma s po vre da ma po je di na ca, ali do bro gu ra mo i mi slim da }e mo Evro ba sket u Li tva ni ji do ~e ka ti mak si mal no sprem ni. Pri ja mi to {to sam opet u Vr {cu, jer u ovom gra du sam prak ti~ no od ra stao i imam do sta pri ja te qa.

O Evrop skom pr ven stvu, ko je po ~i we za ma we od me sec da na i na ko jem na{ dr `av ni tim bra ni sre bro iz Poq ske 2009. go di ne, Ma ~van je re kao: - Mi slim da smo se na {li u ve o ma ja koj gru pi i da nas ~e ka ju ozbiq ni iza zo vi. Ako se do bro pri pre mi mo, a znam da }e bi ti ta ko, mo `e mo da ra ~u na mo na do bre re zul ta te.

Kqu~ na bi mo gla da bu de pre mi jer na utak mi ca s Ita li jom i u woj }e nam bi ti po treb no da za i gra mo pu nom sna gom. Ge ne ral no gle da no, ima }e mo u Li tav ni ji pri li ku da vi di mo gde smo i to u od me ra va wu s ve o ma ja kim ri va li ma. Igra }e mo i sa se lek ci jom Izra e la, ze mqe u ko joj sa da na stu pam. Izra el ci ima ju do bar i ne u go dan tim, u ko jem ne ma kla si~ nih pe ti ca i u ko jem ~u va we pro tiv ni~ kih cen ta ra pre u zi ma ju ~e tvor ke. Tu se is ti ~e Blu ten tal ko ji sna gom mo `e da pa ri ra sva kom i za i sta mi slim da nam ne }e bi ti la ko. Isto se od no si i na Le to ni ju ko ju, objek tiv no, naj ma we po zna je mo. Do po ~et ka Pr ven stva upo zna }e mo se do bro sa svim ri va li ma i ve ru jem da }e mo, kroz se ri ju pri prem nih me ~e va, do sti }i `e qe nu for mu i ni vo igre.

Dvo stru ki naj bo qi ko {ar ka{ Voj vo di n e u iz b o r u „Dnev ni ka” ni je `e leo da se ba vi prog no za ma za Evro ba sket, ve} je sa mo krat ko do dao: - Naj va `ni ji za da tak nam je da ta mo stig ne mo mak si Fo to: F. Ba ki} mal no pri pre mqe ni i s do brom at mos fe rom. Mi slim da sve to gra di mo to kom ovih pri pre ma, a u Li tva ni ji nas o~e ku je bit ka ba{ u sva koj utak mi ci i ve ru jem da }e mo ume ti da od go vo ri mo te `i ni za dat ka ko ji je pred na ma.

A. Predojevi}

de nove obaveze, klupske i reprezentativne, u januaru EP u Ajdhovenu.

- To je sa da da le ko i jo{ uvek ne mo gu da pri ~am o to me. Li~ no, me ne taj Aj ndho ven pre vi {e i ne za ni ma. Pr vi put se va ter po lo tu r nir odr `a va u zi mu, si tu a ci ja je ta kva ka kva je ste, vi de }e mo ko li ko }e mo ima ti vre me na za pri pre me. Za tim, mo ra mo da de fi ni {e mo plan ra da i da ga is ko ri sti mo mak si mal no, ako bu de tre ba lo. Na ma su glav ni ciq Olim pij ske igre u Lon do nu i to sam re kao jo{ 2008. go di ne. lDa li }e glavni pretendenti za najvi{i plasman u Londonu biti reprezentacije koje su bile i u zavr{nici Svetskog prvenstva?

- Mi smo je di na ze mqa ko ja se svih ovih go di na na la zi u vr hu, a osta li se sme wu ju. Zbog to ga sam vi {e ne go za do vo qan. Ali, sve je mo gu }e, mi slim da }e i Ame ri ka i Austra li ja u}i u tu kon ku ren ci ju. Ame ri kan ci pra ve spe ci jal ni plan pri pre ma, u ok to bru ih o~e ku ju Pa na me ri~ ke igre, a od mah po sle to ga }e po ~e -

Fo to: F. Ba ki}

ti i da se pri pre ma ju za Olim pij ske igre. Sve }e bi ti otvo re no i da upo tre bim tu re~ bi }e to lu di lo na olim pij skom tu r ni ru. l Kao {to je to bilo i u [angaju?

- Ne, ovo ni j e bi l o ni bli z u ono g a ka k o }e to da bu d e u Lon d o n u, a u Ki n i je bio pra vi pa k ao - za v r { io je Udo v i ~i}.

Gordana Malenovi}

S TRENEROM VOJVODINE NS SEME NIKOLOM SALATI]EM O PREDSTOJE]OJ SEZONI

Na{i ci qe vi uvek naj vi {i Iako }e u od no su na pro {lu se zo nu sa stav od boj ka {a Voj vo di ne NS se me bi ti mak si mal no pro me wen, cr ve no-be li ko lek tiv ne od ri ~e se naj vi {ih ci qe va. Pro {lo se zon ska dva fi na la, bez tro fe ja, ni su is pu ni la o~e ki va wa naj tro fej ni jeg sport skog ko lek ti va u Po kra ji ni, a pred igra ~i ma, stru kom i upra vom su opet ve li ke oba ve ze.

Voj vo di na je osta la bez Jo va no vi }a, Si me u no vi }a, Pe tro vi }a, [kun dri }a i Jo vo vi }a, a sa mo je mla di Vr ban vra }em s po zaj mi ce iz Sta re Pa zo ve, pa }e ve ro vat no mla |i ne go ika da kre nu ti ka iza zo vi ma u naj kva li tet ni joj li gi u Sr bi ji i u evr op skom Ku pu iza zi va ~a.

- Zbog te {ke si tu a- ci je u na {em dru {tvu, pa ta ko i u spor tu, uvek eki pa tr pi u po gle du is ku stva, jer od la ze igra ~i u zre lim od boj ka {kim go di na ma, ali i ja ko mla di.

Po go to vo ove go di ne eki pa }e bi ti mla |a i ne is ku sni ja od pret hod nih, {to ne zna ~i da ne }e bi ti kva li tet na, ve} da }e mo svi ima ti vi {e oba ve za da s mla di ma ra di mo na teh ni ci i na tak ti ci, ka ko bi {to pre do {li do ni voa ko ji Vo {a zah te va - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Ni ko la Sa la ti}. lDa li vam se ~ini da pri~a mnogo li~i na pro{losezonsku?

- To je ta~ no, ali je i jed no stav no ob ja {wi vo. Da bi klub no r mal no funk ci o ni sao, od no sno da bi imao do bre ka de te i ju ni o re mo ra da ima i sred sta va.

Mo ra li smo da se od rek ne mo i Jo vo vi }a (oti {ao u Fri drihsha fen), a on je tek tre bao da u|e u pra ve igra~ ke go di ne i da jo{ mno go pru `i Voj vo di ni. l Plan je bio da se na mladima, Jovovi}u, Mrdaku, Ivo-

vi}u, Kapuru i ostalima, gradi tim za budu}nost, a Jovovi}a nema?

- Re al no go vo re }i, pri ~a nam se po na vqa. Po no vo nam sle di ve li ki rad, uigra va we i tra `e we eki pe za se zo nu. Isti na je da smo na mla di ma hte li da gra di mo bu du} nost, ali re al nost na {e od boj ke je da mla de i kva li tet ne igra ~e ne mo `e mo da za dr -

lZna~i, sve ispo~etka?

- Lak {e bi nam bi lo da smo osta li da uigra va mo ve} po me nu tu ple ja du mla dih igra ~a s ob zi rom da su oni ve} du `e vre me na za jed no, ali nam je ve o ma bit no to {to je ostao teh ni ~ar ^u bri lo pa }e nam po sao oko uigra va wa bi ti ne {to lak {i. Mla da la~ ki duh }e nas kra si ti u pred sto je }oj se zo ni. lPrvi protivnik u Evropi je austrijski Am{teten?

- Tra di ci o nal no ima ju eki pu sa sta vqe nu od is ku snih ~e {kih igra ~a, a ta {ko la je do bro po zna ta. Do bro su igra li u pro -

Po ~e tak u No vom Sa du Pr vih dve ne de qe pri pre ma Voj vo di ne NS se me od ra di }e u No vom Sa du, ve }i nom na te re ni mas SC „Vo lej”, a za tim sle di sel di ba na Ko pa o nik gde }e osta ti dve ne de qe.

Pri pre ma ma na Ko pa o ni ku pri kqu ~i }e se ju ni or ski re pre zen ta tiv ci Mr dak, Vr ban i Ka pur po po vrat ku sa Svet skog pr ven stva iz Bra zi la. Zbog oba ve za u ka det skoj re pre zen ta ci ji ^e do mir i Mi haj lo Stan ko vi} i Mi lan Ka ti} bi }e sa mo na uvod nim da ni ma pri pre ma.

`i mo. Ipak, ima mo do bru {ko lu, ka de ti i ju ni o ri su nam naj bo qi u dr `a vi i ve} sa da mo `e mo da fo r mi ra mo re spek ta bi lan sa stav za do ma }e pri li ke, a po te ci jal no i vi {e i to sa mo od igra ~a iz na {ih po go na. Mla dost eki pe nas ni ka ko una pred ne oprav da va, ci qe ci su naj vi {i, a to je osta nak {to du `e u Evr o pi i bo r ba za za tro fe je u do ma }im tak mi ~e wi ma.

{lo se zon skoj In ter li gi, gle da li smo wi ho ve me ~e ve jo{ pro {le se zo ne, ali se za sa da ne zna u ka kvom }e sa sta vu bi ti. Igra mo sa wi ma tek po lo vi nom no vem bra, pa ima do sta vre me na za pri pre mu. lKakva su vam predvi|awa za predstoje}e prvenstvo?

- Pa r ti zan i Zve zda }e bi ti do bri kao i uvek, ali }e u li gi pu no to ga za vi si ti od sta ri jih igra ~a ko ji ne bu du mo gli da na |u stra ni an ga `man. Na ~el no je i Rib ni ca is ta kla vi so ke am bi ci je, a ni je ne mo gu }e da bu de jo{ eki pa ko je }e pu ca ti vi so ko. Zve zda }e bi ti go to vo u istom sa sta vu, a Pa r ti zan je na do me stio od la ske, pa tre ba o~e ki va ti po nov no za ni mqi vio pr ven stvo - sma tra Sa la ti}.

M. Risti}

c m y

dnevnik

SPORT

sreda3.avgust2011.

17

TRE ]E KO LO KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU [AM PI O NA: PAR TI ZAN DO ^E KU JE GENK (20.45, TV)

Uz navija~e u naredni krug Na ve ~e ra {woj re van{ utak mi cu tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na iz me |u Par ti za na i Gen ka o~e ku je se pun sta dion u Hum skoj. In te re so va we je, pre ma re ~i ma port pa ro la klu ba Mar ka Vje tro vi }a, re kord no. Stru~ ni {tab i igra ~i cr no - be lih tvr de da su sprem ni pa se mo `e o~e ki va ti sjaj na bo bra i po be da za pro laz u na red nu run du. Jo{ ako i vre me po slu `i, Be o grad bi mo gao da bu de do ma }in ve li ke sport ske bor be dva kva li tet na ti ma.

Genk iz pr vog me ~a ima gol pred no sti(2:1), ali i strep wu zbog pri mqe nog go la u Bel gi ji. To je i Par ti za nov adut, kao i o~e ki va no ka vli tet na igra. Osim u se be, cr no – be li se mno go uzda ju i u na vi ja ~e.

- Za do voq ni smo in te re so va wem pu bli ke, zna ~i da po sto ji svest o bit no sti tre nut ka. To nam je mo tiv, ali i oba ve za da se odu `i mo na te re nu i pro |e mo da qe – re kao je tre ner Alek san dar Sta no je vi}.

Na do ve zao se ka pi ten i ime wak Ili}: - Sve je sa da na na ma, a ja kao ka pi ten obe }a vam da }e mo da ti sve od se be ka ko bi ostva ri li ciq. [ef stru ke na ja vqu je opre de qe we eki pe za ve ~e ras.

- Da po no vi mo pr vo po lu vre me u Gen ku i uz po dr {ku pu bli ke, uz ma lo ve }i ri zik, stig ne mo do `e qe nog re zul ta ta. Uz ja ku kon cen tra ci ju na do brom smo pu tu da to ostva ri mo.

Ne do u mi ce oko ti ma ne po sto je.

- Znam start nih 11 i sa op {ti }u ih igra ~i ma pred po ~e -

Danas Ru bin - Di na mo K. 2:0 (18) Mal me - Ren yers 1:0 (19) Va slui - Tven te 0:2 (19.45) Slo van - Apoel 0:0 (20.15) Plzen - Ro zen borg1:0 (20.15) Ci rih - Stan dard 1:1 (20.15) Vi sla - Li teks 2:1(20.30) [turm - Ze sta f. 2:1(20.30) Ma ri bor - Ma ka bi1:2 (20.45) Di na mo Z. - HJK 2:1(20.45) Par ti zan - Genk 1:2 (20.45) Trab zon - Ben fi ka 0:2 (20.45) Plej-of me ~e vi za grup nu fa zu Li ge {am pi o na (ukqu ~u ju se Ar se nal, Ba jern, Lion, Udi ne ze i Vi qa re al) na pro gra mu su 16/17. i 23/34. av gu sta, a `re ba we pa ro va je u pe tak u Ni o nu.

Ka pi ten Par ti za na Sa {a Ili} i ve ~e ras }e vo di ti `e sto ke du e le s Bel gi jan ci ma

tak me ~a - re ka je tre ner.

Ili} sma tra da je eki pa ka dra da se trg ne i ako Genk pr vi po ve de.

- Ne tre ba ih pu sti ti da to ura de, ali i ako da ju gol mi ne } e m o gu b i t i gla v u. Ipak, svi mi vi {e raz mi {qa mo u

Opreznost nije mana

Na redu utakmica wa ti tim. Ja sno je da je se lek ci ja po ~e la i da se krug kan di da ta za tim ko ji }e po ~e ti pr ven stvo su `a va. Sa da je naj bit ni je da vra }a mo po zi tiv nu at mos fe ru i da se eki pa uigra va - is ti ~e Ri stov ski.

Tim ko ji da nas po~ ne naj bli `i je onom ko ji }e No vo sa |a ni ima ti pri li ku da vi de u ge ne ral noj pro ve ri u su bo tu s ru mun skom eki pom UTA. - Pre m a sa z na w i m a ko j e imam, utak mi cu u su bo tu s ri va lom iz Ara da ne }e mo igra ti u ve ~er wem ter mi nu pod re flek to ri ma, ve} po dnev nom, od 17.30 sa ti - re kao je Ri stov ski po sle kon sul ta ci ja sa sa rad ni ci ma iz stru~ nog {ta ba.

S. S.

SMI QA NI] PO STAO OTAC: Pr vo ti mac Voj vo di ne Go ran Smi qa ni} (4), ~i je se ime u pro {loj se zo ni ~e {}e ve zi va lo za afe re ne go za do bre igre, u po ne de qak je za krat ko na pu stio pri pre me. Raz log je, ovo ga pu ta, le pe pri ro de: - Go ran je po stao otac. Su pru ga je ro di la }er ki cu i do bio je dva slo bod na da na, po {to je red da ro |e we de te ta pro ve de u kru gu naj bli `ih. O~e ku je mo da Smi qa ni} ve} da nas bu de u Kri va ji, pre do go vo re ne utak mi ce - re kao je Ri stov ski.

S. S.

ce va Gen ka ~i ni ti Bar da i Ogun |i mi.

- Gle dao sam me ~e ve gde su oni igra li i pre do ~io igra -

AN DRI JA KA LU \E RO VI], PR VO TI MAC ZVE ZDE

PRI PRE ME VOJ VO DI NE U KRI VA JI

Mi ni-pri pre me fud ba le ra Voj vo di ne na Kri va ji idu `e qe nim to kom. Eki pa ra di pu nom pa rom, a {ef stru~ nog {ta ba Qu bo mir Ri stosvki za do vo qan je do sa da {wim bo rav kom.

- Uz iz van red ne uslo ve ko je ima mo, od sme {ta ja, hra ne, qu ba znog oso bqa i od li~ nog te re na, do bi li smo neo p ho dan mir ka `e Ri stov ski. - Ve `ba mo dva pu ta dnev no, a da nas u po po dnev nom ter mi nu od 17.30 sa ti igra mo pri ja teq sku utak mi cu s do ma }i nom - Kri va jom.

Tre ner cr ve no-be lih na ja vqu je da }e {an su do bi ti svi po zva ni igra ~i, ali i da ne }e svi kan di da ti ima ti pod jed na ku mi nu ta `u.

- Jed na po sta va igra }e sat vre me na, a po tom }u po la ko me -

prav cu ka ko mi da dik ti ra mo igru.

Za raz li ku od pr vog me ~a, go to vo si gur no ve ~e ras }e tan dem {pi -

~i ma ka ko da ih ~u va ju. Dra ga ~i j i su od tan d e m a ko j i je igrao u Gen ku. Ima mo i mi svo je adu te. Mo `da }e od po ~et k a za i g ra t i Mar k o v i} i Nin ko vi} ko je Bel gi jan ci ne po zna ju.

Par ti zan }e ve ~e ras for si ra ti pre sing.

- U jed nom tre nut ku ve ro vat no i vi sok, a ka da se umo re [}e po vi} i Edu ar do za me ni }e ih dru ga dva {pi ca .

Va qak }e po ku {a ti i {u te vi ma iz da qi ne.

- To mi} i Ka ma ra su do bre ni {an xi je i sa ve to va }u im da opu ste no gu.

Eki pa je sprem na i za pro du `et ke.

- Da, kao i za pe na le – is ta kao je stra teg cr no – be lih.

I. La za re vi}

Rajkovi} u Valensijenu Fud ba ler ^el si ja i srp ski re pre zen ta ti vac Slo bo dan Raj ko vi} na sta vi }e ka ri je ru u fran cu skom Va len si je nu. Raj ko vi} (22) je po ni kao u OFK Be o gra du, a 2007. go di ne je pre {ao u ^el si.

On je po tom igrao na po zaj mi ca ma u ho land skim klu bo vi ma PSV, Tven te i Vi te se, jer ni je mo gao da do bi je rad nu do zvo lu u Bri ta ni ji.

Srp ski fud ba ler je pro {le se zo ne imao od li~ nu se zo nu u Vi te seu, a po tom se vra tio u ^el si. On je u pri prem nom pe ri o du od i grao ne ko li ko pri ja teq skih utak mi ca za eki pu An drea Vi qa sa-Bo a {a. Me |u tim, Raj ko vi} naj ve ro vat ni je po no vo ne }e mo }i da do bi je rad nu do zvo lu, a lon don ski klub mu je do zvo lio da na sta vi ka ri je ru u Va len si je nu.

Jo{ ni je po zna to da li }e srp ski re pre zen ta ti vac u fran cu skom klu bu igra ti na po zaj mi ci ili }e pot pi sa ti stal ni ugo vor.

Va len si jen je pro {lu se zo nu za vr {io na 12. me stu na ta be li fran cu skog {am pi o na ta.

Fud ba ler Cr ve ne zve zde An dri ja Ka lu |e ro vi} iz ja vio je uo~i re van{ me ~a tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe da jo{ ni {ta ni je re {e no i da cr ve no-be li mo ra ju da bu de opre zni u du e lu sa Vent spil som.

- Po be di li smo u Le to ni ji sa 2:1, ali taj re zul tat ne sme da nas opu sti.

Vent spils uop {te ni je na iv na eki pa ka ko to ne ki pred sta vqa ju. Igra }e mo mak si mal no od pr vog mi nu ta i po ku {a }e mo da na {im na vi ja ~i ma do ne se mo jo{ jed nu po be du - re kao je Ka lu |e ro vi}.

On je do dao da ni {ta po seb no ni je ra |e no na tak ti ci, ali da je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki do bro ana li zi rao me~.

- U Le to ni ji smo naj vi Za du `en za go lo ve: An dri ja Ka lu |e ro vi} {e gre {i li u pas igri, ko ja je ,ina ~e, na {e naj ja ~e oru` je. is k o r i s ti t i ma n e le t on s ke Na dam se da }e mo taj seg ment eki pe. igre is pra vi ti i da }e funk si o - Fud ba le ri Vent spil sa su vi ni sa ti kao na pri pre ma ma. so ki i spo ri, {to bi smo ade On je is ta kao da bi u re - kvat nom igrom mo gli da is ko ri van{ me ~u u Be o gra du tre ba lo sti mo - re kao je Ka lu |e ro vi} i

KON FE REN CI JA KLU BO VA SU BO TI^ KE LI GE

Start 20. avgusta

Na kon fe ren ci ji klu bo va Pod ru~ ne li ge Su bo ti ca pri su stvo va lo je 14 od 16 pred stva ni ka klu bo va. Pot pred sed nik PFLS Ne nad Ni ko li} sa op {tio je da je ko me sar za tak mi ~e wa Ra do mir [a ban (Ba~ ka To po la) a ko me sar za su |e we Zo ran Mi {ko vi} (biv {eg su di je iz Osto ji }e va). Se mi na ri za su di je odr `a }e se u Sen ti 6. av gu sta, a za de le ga te u Su bo ti ci 17. av gu sta.

Pr ven stvo po ~i we 20. av gu sta, a za vr {a va se 20. no vem bra. Eki pe su do bi le sle de }e tak mi ~ar ske bro je ve: 1. Slo bo da, 2. Ta van kut, 3. Po ti sje, 4. Ba~ ka, 5. Ja dran, 6. Pa no ni ja, 7. Ti sa, 8. Vi no gra dar,9. Pro le ter, 10. Kri va ja, 11. Pre po rod,12. Su bo ti ca, 13.

We go{, 14. Baj {a, 15. ^o ka i 16. ^an ta vir.

U pr vom ko lu sa sta ju se: ^an ta vir - Vi no gra dar (Haj du ko vo), Pro le ter (We go {e vo) - Ti sa (Ador jan), Kri va ja - Pa no ni ja IMT, Pre po rod (No vi @ed nik) - Ja dran (Fe ke ti}), Su bo ti ca Ba~ ka (Mol), We go{ (Lov }e nac) - Po ti sje (Ka wi `a), Baj {a Ta van kut, ^o ka - Slo bo da (Sta ra Mo ra vi ca). So bo tom igra ju Pa no ni ja, We go{, Pre po rod, ^o ka, Su bo ti ca, Ja dran, Po ti sje i Slo bo da.

S. St.

do dao da je sa rad wa sa igra ~i ma sre di ne te re na od li~ na.

Utak m i c a Cr v e n a zve z da Vent spils igra se su tra u 20.30 ~a so va na sta di o nu Cr ve ne zve zde.

DA NAS U SU BO TI CI

Ba~ka obele`ava jubilej

Fud bal ski klub Ba~ ka 1901 da nas sla vi 110. ro |en dan.

Sve ~a nost }e po ~e ti u 10 ~a so va u Ve li koj ve} ni ci Grad ske ku }e u Su bo ti ci klup skom Skup {ti nom. Pre ma na ja va ma, o~e ku je se ve li ki broj go sti ju, pred stav ni ka spor ta i fud ba la Su bo ti ce, AP Voj vo di ne i Sr bi je, kao i biv {ih i ak tu le nih igra ~a, sport skih rad ni ka i na vi ja ~a Ba~ ke.

Dru gi deo pro sla ve je u 18 sa ti ka da po ~i we utak mi ca Ba~ ka - Spar tak ZV. N. S.

18

sport

sreda3.avgust2011.

TRE NER HAJ DU KA NE BOJ [A VIG WE VI] SVE ZA DO VOQ NI JI

Ku la sve ~vr {}a

Nakon povratka sa Tare, fudbaleri Hajduka su nastavili pripreme za super li ga {ku sezonu. Atmosfera u taboru Hajduka je odli~na, na terenu se ~uje samo glas {efa Neboj{e Vigwevi}a, a igra~i bez pogovora izvr{avaju postavqene zadatke. Stratega Hajduka smo zamolili za kratku ocenu epizode na Tari.

- S obzirom na na~in na koji smo se na Tari skupqali, zadovoqan sam onim {to smo uradili, pogotovo zavr{nom utakmicom protiv Jedinstva iz Bijelog Poqa. Solidno je to izgledalo, iako su novi igra~i sa nama bili tek dva-tri dana. Vrlo brzo su se uklopili i ve} se vidi da su prava poja~awa, tako da onim {to je ura|eno na Tari mo`emo da budemo zadovoqni - ka`e Vigwevi}.

Ho}ete li sti}i da sve planirano uradite?

- Znali smo da ne}emo imati kompletan igra~ki kadar od po~etka priprema {to ne}e biti razlog da prvenstvo ne do~ekamo spremni. Naravno da bi bilo boqe da smo od po~etka bili zajedno, ali s obzirom da novi

Ne boj {a Vig we vi}

igra~i imaju kvalitet sve }e brzo do}i na svoje mesto. Kod nekih igra~a je malo problem fizi~ke pripreme, ali verujem da }e sve biti u najboqem redu za prvo kolo - nada se Vigwevi}.

Novi ~elni ~ovek Hajduka Zoran Osmaji} je, sa saradnicima, odradio odli~an posao u prelaznom roku. Dovedeno je dosta novih igra~a: Haxibuli}, Ragipovi}, Bubalo, Nikoli}, Kekezovi}, Paunovi}, Mujdragi}, Nov-

kovi}, Kr{i}, Kroni}, a sti`u ^ovilo i Avri} iz suboti~kog Spartaka.

- To su poja~awa za Hajduk.

Oni imaju kvalitet, zao{trili su konkurenciju, doneli neophodan kvalitet za ono {to mi ho}emo, tako da zaista mislim da imamo na {ta da se oslonimo u toku prvenstva - podvukao je Vigwevi}.

Do po~etka prvenstva preostalo je jo{ desetak dana.

- Potro{i}emo ih najboqe {to mo`emo. Igra~ki kadar je skoro kompletiran, ~eka se jo{ jedan {toper i mislim da }emo sa wegovim dolaskom imati ekipu za prvenstvo. Ove dane }emo iskoristiti da kod nekih igra~a podignemo fizi~ku pripremu, da uigramo linije {to vi{e mo`emo, da novajlije osete atmosferu i uklope se u ekipu, te da spremno do~ekamo prvo kolo - rekao je Neboj{a Vigwevi}.

Kuqani }e do po~etka takmi~ewa odigrati sigurno jo{ dve kontrolne utakmice. U sredu }e gostovati u Novom Sadu i odmeriti snage sa Proleterom, dok }e generalnu probu imati u subotu protiv Banata u Zrewaninu. \. Bo ja ni}

TE ME RIN CI BEZ PO RAZA U PRI PREM NOM PE RI O DU

No vaj li je uhva ti le ri tam Rezultati u pripremnom periodu nagove{tavaju da }e fudbaleri Sloge iz Temerina ponovo igrati zapa`enu ulogu na srpskoliga{koj sceni.

Izabranici mladog trenera Du{ana Baji}a ne znaju za poraz, a minulog vikenda trijumfovali su na turniru u Gakovu.

- Golovima novajlija Prevedena i Diki}a savladali smo kombinovani tim Radni~kog iz Sombora (2:0), a perspektivni Preveden re{io je pitawe pobednika protiv doma}eg Grani~ara (1:0).

Nismo bili kompletni, ali ohrabruje ~iwenica da su mlade snage opravdale poverewe stru~nog {taba, {to je rezultiralo osvajawem pobedni~kog pehara – zadovoqan je Denis Male{evi}, sportski direktor Sloge.

Novajlije su brzo uhvatile ritam i uo~qivo je da igra~ki kadar poseduje potencijal za visoke

domete. Posle po~etnog remija sa Somborcima (1:1), usledile su provere protiv Kabela (1:1) i Novog Sada (1:0), u kojima su svi igra~i ostavili pozitivan utisak.

- Odlaskom najboqeg strelca Mladena Gali}a u novosadski Proleter, bili smo primorani da prona|emo adekvatno re{ewe u napadu. Nismo pogre{ili anga`ovawem Nikole Popina i povratnika Neboj{e Desnice, radi se o proverenim napada~ima i mislim da }e predstavqati dobar tandem.

Ta~ka na prelazni rok nije stavqena, pregovori sa dvojicom iskusnih igra~a u{li su u zavr{nu fazu – najavio je Male{evi}.

Crveno-beli }e u ~etvrtak (17,30) ugostiti novog prvoliga{a Dowi Srem, dok je za subotu predvi|en me~ s novosadskim Indeksom.

M. Me ni }a nin

SA VI ]E VI] O KVA LI FI KA CI JA MA ZA SP

Sr bi ja fa vo rit u gru pi

Predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore Dejan Savi}evi} rekao je za hrvatski „Ve~erwi list„ da je Srbija favorit u grupi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.

- To {to je Hrvatska me|u 10 najboqih na listi FIFA ne zna~i ni{ta - tvrdi Savi}evi}.

U tekstu se navodi i da je Savi}evi} „nekada sjajan vezni fudbaler” ali i „protagonist znamenite zagreba~ke utakmice 1999. godine, poznat po prosta~kom verbalnom ispadu prema jednom hrvatskom navija~u”. Savi}evi}eva izjava izazvala je dosta komentara po{to je naru{ila konsenzus, jer pored hrvtaskih trenera i igra~a i ve}ina stranaca smatra selekciju Hrvatske prvim kandidatom za odlazak na SP 2014. godine iz grupe u kojoj su i Srbija, Belgija, [kotska, Makedonija i Vels.

TUR NIR U ER DE VI KU

Gra ni ~a ru pe har U Erdeviku je odr`an tradicionalni memorijalni turnir, 29. po redu, na kome su u~estvovali Radni~ki ([id), Grani~ar (Ada{evci) i Sloga (Erdevik).

U prvom susretu snage su odmerili druga ekipa Sloge i Grani~ar - 0:2. u drugom Radni~ki i Grani~ar su igrali 0:0, a u duelu izme|u Sloge i Radni~kog uspe{niji su bili Erdevi~ani, trijumfovali su sa 1:0.

Pobedni~ki pehar pripao je Grani~aru, za najboqeg golamana progla{en je Staj~i} (Sloga), najboqi strelac bio je Lepiwica (Grani~ar).

K. Vig

SLA VI JA IZ PIV NI CA DO SA WA LA FUD BAL SKI SAN:U Me|uop{tinskoj fudbalskoj ligi Ba~ka Palanka - prvi razred prvo mesto u prethodnoj sezoni ubedqivo je osvojila Slavije iz Pivnica, sa jedanaest bodova vi{e u odnosu na drugoplasirani Soko iz Nove Gajdobre.

Qubiteqi fudbala u Pivnicama su zadovoqni onim {to je Slavija postigla u prethodnoj sezoni, jer posle 24 godina je izborila

dnevnik

Ju ni or ke u Ho lan di ji @enska juniorska reprezentacija Srbije u rukometu danas putuje na Evropsko prvenstvo, koje }e se od 4. do 14. avgusta odr`ati u Holandiji. Izabranike Zorana Valdevita ve} sutra od 20 ~asova o~ekuje prvi susret na {ampionatu Starog kontinenta s Nema~kom. Trener Valdevit je istakao da na EP idu rastere}eno, svesni da nemaju ulogu favorita.

- Prethodni period smo veoma kvalitetno radili. Mislim da smo podigli igru na vi{i nivou, a pravi test ima}emo u Holandiji. Nezahvalno je da prognoziram koji su nam krajwi dometi.

Zdravstvena bilten je dobar, oporavila se i Obradovi}eva.

Sa spiska za Holandiji posledwa je otpala Marija Petrovi} – saop{tio je Valdevit.

Kapiten Marija Obradovi} imala je problema sa povredom.

Bilo je i neizvesno da li }e da putuje, ali su pregledi pokazali da je spremna.

- Dobro smo trenirale u proteklih mesec dana. Mislim da imamo kvalitet, {to }emo, verujem, da poka`emo u Holandiji.

Zo ran Val de vit i Ma ri ja Ob ra do vi}

Nadam se da }emo da da pro|emo u drugi krug, iako nas o~ekuju te{ki protivnici u prvoj fazi – istakla je Obradovi}eva.

Na spisku putnica nalazi se 16 igra~ica: Jovana Misailovi} (Maks sport), Bojana Jeremi} (Cepelin), Jovana Risovi} (Zemun), Nina Ribi~i} (Zemun), Sandra Filipovi} (Crvena zvezda), Ivana Prijovi} (Medici-

nar), Ivana Popovi} (^a~ak), Marija Obradovi} (Cepelin), Tamara Tomani} (Medicinar), Sara Stankovski (Naisa), Natalija Vasi} (Maks sport), Nevena Popovi} (^a~ak), Jovana Mrqe{ (Kwaz Milo{), Milica Blanu{a (Junior), Qubica Pavlovi} (Kikinda) i Tamara Georgijev (Cepelin).

J. G.

Ka de ti u Ar gen ti ni Kadetska rukometna reprezentacija Srbije, koju o~ekuje Svetsko prvenstvo u Argentini(od 9. do 20. avgusta), oti{la je sedam dana ranije kako bi se aklimatizovala i pripremila za isku{ewa koja je o~ekuje.

- Nisam alibi trener, tako da mogu da ka`em da nisam zadovoqan pripremnim periodom. Ve}i deo nisam mogao da ra~unam na Golubovi}a i Pavi}a, koji su bili sa juniorima, kao i na Mladenovi}a, koji je igrao na EJOF-u. Imali smo samo nekoliko zajedni~kih treninga. Tako|e, nismo imali priliku da igramo kontrolne utakmice sa reprezentacijama iz okru`ewa. Odigrali smo tri prijateqske utakmice sa Partizanom, Rudarom iz Kostolca i Dinamom iz Pan~eva. Nisu to bile prave provere. Ipak, verujem u momke. Znam da }e da pru`e maksimum, bez obzira sa kim budemo igrali, tako da sam psiholo{ki rastere}en, jer znam da }e da izgaraju na terenu – istakao je trener Slobodan Jokanovi}.

Kapiten orli}a Nemawa Vu~i}evi} obe}ao je veliku borbenost.

- Ova selekcija je poznata po tome {to na svakom me~u ula`e 100 odsto mogu}nosti, tako da mane uspevamo da korigujemo velikom borbeno{}u – ka`e prvotimac Jugovi}a.

Pred po~etak SP, Srbija }e da odigra dve kontrolne utakmice protiv [panije i doma}ina Argentine.

Na spisku su: Mihailo Radovanovi} (Partizan), Uro{ Tomi} (Zaje~ar), Vawa Ili} (PKB), Viktor Mati~i} (Novi Beograd), Nenad Stanoj~i} (Bane), Slobodan Pavi} (Smederevo), Bogdan Radivojevi} (Partizan), Nemawa Vu~i}evi} (Jugovi}), Du{an Andrejevi} (Zemun), Mijajlo Marseni} (Partizan), \or|e Golubovi} (Partizan), Nikola Crnoglavac (Jugovi}), Stefan Ili} (Jugovi}), Nemawa Mladenovi} (Gumersbah), Uro{ Gopi} (Novi Beograd), Mladen Krsman~i} (Jugovi}).

J. G.

VOJ VO DI NA SE PO JA ^A LA

Do {ao Mar ja nac Novosadska Vojvodina je ja~a za jo{ jednog sjajnog rukometa{a, pristupnicu je potpisao sredwi bek Sa{a Marjanac. U tabor crveno - belih ovaj 22- godi{wak je stigao, kao slobodan igra~, iz tabora Par ti za na.Iz da nak je cr ve na~ke {kole rukometa, bio je ~lan kadetske reprezentacija Sr bi je, a sa Par ti za nom je osvojio dve titule prvaka dr`ave.

Dovo|ewem Marjanca (potpisao jednogodi{wi ugovor) Novosa|ani su re{ili goru}e

mesto u Novosadskoj podru~noj ligi i to ba{ kada klub obele`ava 85 godina postojawa. Slavija u prethodnoj sezoni nije izgubila ni jednu utakmicu, {to je za svaku pohvalu. U 22 susreta zabele`ila je 16 pobeda i {est nere{enih rezultata, uz gol razliku 56:14.

Najboqi strelac je Kirti sa 16 golova, slede Santra~ sa 14, Fabok 8, Fej|i 6, Vuka{inovi} i Ni{i} po 4, a po jednom su se u listu strelaca upisali Bala`, Zaskalicki, Pin}ir i ^elovski.

Sa {a Mar ja nac (le vo)

pitawe na poziciji sredweg beka, s obzirom da na toj poziciji imaju samo Branislava Radi{i}a. Nakon potpisa ugovora, Marjanac se u dru{tvu direktora Darka Jevti}a uputio na Zlatar gde }e se prikqu~iti priprema.

Uprava Vojvodine jo{ uvek traga za adekvatnim igra~em na poziciji levog beka, a trenu no se vo de pre go vo ri sa Mir kom La li }em, ko ji je prethodnu sezonu igrao za Jugovi}.

I. Gru bor

Dugogodi{wi fudbalski san u Pivnicama je ostvaren. Najzaslu`niji za uspeh su igra~i i treneru Koruwiaku, kao i klupski ~elnici koji su obezbedili dobre uslove za takmi~ewe ( predsednik Mihal Kotiv, podpredsednici Vladimir ^esko i Mihal @igmund, sekretar Mihal Pin}ir i ~lanovi uprave [}efan Hemela, Jaroslav [uster, Branislav Mirkov, Jaroslav Milec, Jan [uster mla|i i Rastislav Raj~an).

J. [u ster

c m y

dnevnik

SPORT

sreda3.avgust2011.

19

EVROP SKO PR VEN STVO U BE O GRA DU

Ta{ana Bogatinovski osvojila bronzu

Dobro je krenulo: Aleksandar Atansijevi} (14)

SVET SKO PR VEN STVO ZA JU NI O RE U BRA ZI LU

Sjajan start orli}a

Sr bi ja - Bel gi ja 3:0 (25:21, 25:15, 25:16) NITEROJ: Dvo ra na „Ka jao Mar ti nes”, gle da la ca: 200, su di je: Be ren stin (Iz rael) i Kar va qo (Bra zil).

SR BI JA: Ko va ~e vi} 12, Li si nac 11, Ko pri vi ca 6, Ka pur, Mr dak, Jo vo vi} 4, Vr ban, Mi lu ti no vi} 8, Pet ko vi}, Pe ri}, Ata na si je vi} 16, Bu cu qe vi}.

BEL GI JA: De ro 11, Dhalst 1, Ri bens, Iz bru, Mir man 7, Hen ri, Po net 3, Ver Eke, Le kat 9, Ru zi je, Kol son 5, Koks 1.

Mu {ka ju ni or ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je po be dom je star to va la na Svet skom pr ven stvu u Bra zi lu. Sr bi ja je u 1. ko lu D gru pe, u Ni te ro ju, sa vla da la Bel gi ju sa 3:0, po se to vi ma 25:21, 25:15, 25:16, po sle 84 mi nu ta igre i osvo ji la pr va tri bo da.

Sa mo u pr vom se tu ri val je ga jio na du da mo `e do iz ne na |e wa.

U za vr {ni ci ovog de la igre sti gli su Bel gi jan ci pred nost na {eg ti ma, me |u tim hra bro su od i gra li ju ni o ri Sr bi je i re {i li pr vi set u svo ju ko rist. U na stav ku me ~a vi |e na je pot pu na do mi na ci ja Sr bi je. Imao je na{ tim pred nost na oba teh ni~ ka tajm auta i u dru gom i tre }em se tu. U za vr {ni ca ma Ata na si je vi} i dru go vi vo di li su i po osam po e na raz li ke (21:13). Pi ta we po bed ni ka se ni je ni jed nog tre nut ka po sta vqa lo.

U dru gom ko lu Sr bi ja }e igra ti sa Ira nom.

Re zul ta ti 1. ko la, A gru pa: SAD - Bu gar ska 3:0, Ja pan - Bra zil 3:2. B gru pa: Ar gen ti na Por to ri ko 3:1, [pa ni ja - Tu nis 3:0. C gru pa: In di ja - Ne ma~ ka 3:1, Ru si ja - Egi pat 3:0. D gru pa: Sr bi ja - Bel gi ja 3:0, Iran - Ka nad 3:0.

Ju ni or ska re pre zen ta tiv ka Sr bi je u stre qa {tvu Ta {a na Bo ga ti nov ski osvo ji la je bron za nu me da qu pr vog da na Evrop skog pr ven stva u Be o gra du. ^la ni ca Pan ~e va je u ga |a wu MK pu {kom 60 me ta ka le `e }i za ju ni or ke za be le `i la 590 kru go va (98, 99, 98, 100, 99, 96). Zla to je pri pa lo Ru mun ki Rok sa ni Du do se sa 594 kru ga, dok je sre bro uze la Ka ta ri ni Noj virt iz Austri je sa 592 kru ga (ju ni or ke ne ga |a ju fi na le).

- Ja ko sam za do voq na {to sam us pe la da osvo jim me da qu, jo{ na do ma }em te re nu. Ni sam bi la sve sna sve dok ni sam za vr {i la i ~u la apla u ze. Bi la sam po no sna na se be, kao i mo ji na vi ja ~i na me ne. Ve tar ni je ja ko du vao, ali je du vao, ma lo le vo, ma lo de sno. Bi la sam ba{ kon cen tri sa na na ve tar to kom tak mi ~e wa - re kla je Ta {a na Bo ga ti nov ski po osva ja wu bron za ne me da we, pr ve za Sr bi ju na Evrop skom pr ven stvu.

Dru ge dve srp ske re pre zen ta tiv ke Ka ta ri na Bi ser ~i} i Je le na Ze qa ji} za u ze le su 46. i 48. me sto u kon ku ren ci ji 67 tak mi ~ar ki sa po 572 kru ga. U ekip noj kon ku ren ci ji sla vi la je Austri ja sa 1.763 kru ga, dru ge su [vaj car ki we sa 1.761 kru gom, a tre }e Ru mun ke sa 1.757 kru go va. Sr bi ja je 12. sa

Okitila se bronzom:Ta{ana Bogatinovski

DA NAS PO ^I WE SVET SKO JU NI OR SKO PR VEN STVO U ITO NU

Simovi} i Matovi} ciqaju zlato U Ito nu, u Ve li koj Bri ta ni ji ji, da nas po ~i we Svet sko ju ni or sko ve sla~ ko pr ven stvo, ko je }e tra ja ti do ne de qe.

Tak mi ~e we }e se od vi ja ti u se dam di sci pli na u mu {koj i `en -

Alek san dar Ma rin kov ski, Lu ka Mi la di no vi}, Lu ka Le ki}), ~e tve rac skul (Ni ko la Se la ko vi}, Bo jan Do {qak, Mi qan Mi lo {e vi}, An dri ja [qu ki}) i dvo jac bez kor mi la ra (Ni ko la Si mo vi}, Vuk Ma to vi}).

mu ni je, Ne ma~ ke, ko ja ih je po be di la na re ga ti u Min he nu, kao i Gr~ ke, ko ja je u ovoj di sci pli ni uvek ima la fe no me nal ne tak mi ~a re ko ji su osva ja li i naj sjaj ni je me da qe na ve li kim tak mi ~e wi ma. Od ~e tver ca sa kro mi la -

KA DET KI WE NA OKU PU

Pripreme u Be~eju @en ska ka det ska re pre zen ta ci ja Sr bi je po ~e la je u Be ~e ju po sled wi deo pri pre ma za Svet sko pr ven stvo, ko je }e se od i gra ti od 12. do 21. av gu sta u Tur skoj. Se lek tor Mi lan Gr {i} na pri pre me je po zvao 14 igra ~i ca. Bi an ka Bu {a }e se tre nin zi ma pri kqu ~i ti po za vr {et ku oba ve za u ju ni or skoj re pre zen ta ci ji.

Na spi sku su, teh ni ~a ri: Sla |a na Mir ko vi} (Vi zu ra su per no va, Be o grad) i Ma ja Si mi} (Cr ve na zve zda). Ko rek to ri: Mi li ca Ku bu ra (Cr ve na zve zda) i Ka ta ri na Ra i ~e vi} (Cr ve na zve zda). Li be ra: Alek san dra Ste pa no vi} (Rad ni~ ki, Be o grad) i Je le na La zi} (Vi zu ra su per no va, Be o grad). Blo ke ri: Ne ve na Xa mi} (Klek) i Ka ta ri na ^a nak (Cr ve na zve zda), Mi na Po po vi} (Cr ve na zve zda). Pri ma ~i: Na ta {a ^i ki riz (Vi zu ra, Be o grad), Ka ta ri na Si mi} (Cr ve na zve zda), Na da Mi tro vi} (Ko lu ba ra, La za re vac) i Ni ko li na Lu ki} (Voj vo di na, No vi Sad).

Ka det ki we Sr bi je }e u Be ~e ju tre ni ra ti do 10. av gu sta, ka da je pred vi |en od la zak u An ka ru. Ka det ki we Sr bi je igra }e u C gru pi SP u C gru pi sa SAD, Ki nom i Por to ri kom.

1.734 kru ga u kon ku ren ci ji 15 na ci ja.

U kon ku ren ci ji ju ni o ra u ga |a wu MK pu {kom 60 le `e }i naj bo qe pla si ran na{ tak mi ~ar bio je @ar ko Tri fu wa gi}. ^lan Stre qa~ ke dru `i ne No vi sad 1790 za u zeo je 22. me sto sa 583 kru ga. Bo ri slav Ma zi wa nin bio je 35. sa 581, a Igor ^o tra 47. sa 576 kru go va od 54 tak mi ~a ra. Po be dio je Fi nac Ja ko Bjork ba~ ka sa 693,5 (592) kru ga is pred [ve |a ni na Ja na Lok bi hle ra sa 692,8 (594) i Izra el ca Ima nu e la Ben He fe ra sa 692,4 (592) kru ga. U ekip nom de lu zla to je pri pa lo Nor ve {koj sa 1763 kru go va, sre bro [vaj car skoj sa 1762, a bron za Austri ji sa 1759 kru go va. Sr bi ja je osvo ji la de ve to me sto sa 1740 kru go va od 14 re pre zen ta ci ja.

Da nas od na {ih stre la ca na va tre nu li ni ju iza }i }e se ni or ke, ekip no i po je di na~ no u di sci pli ni MK pu {ka 60 le `e }i (An drea Ar so vi}, Dra ga na To do ro vi} i Iva na Mak si mo vi}). Tak mi ~e we po ~i we u 9 ~a so va (ne ga |a ju fi na le). Za tim }e na stre li {te iza }i ju ni or ke u di sci pli ni MK pu {ka tro stav (3h20 me ta ka) (Ta {a na Bo ga ti nov ski, Ka ta ri na Bi ser ~i} i Ti ja na Ko la rik) od 10.45. Fi na le je na pro gra mu 14,15 ~a so va.

G. M.

Od wih se mnogo o~ekuje: Nikola Simovi} i Vuk Matovi}

skoj kon ku ren ci ji, a bo ri }e se 48 ze ma qa sa ukup no 199 po sa da i 578 tak mi ~a ra. Sr bi ju }e pred sta vqa ti ~e ti ri po sa de – ~e tve rac sa kor mi la rom (Du {an Veq ko vi}, Lu ka Pe ja no vi}, Ni ko la Kr lo vi}, Ig wat \or |e vi}, kor mi lar Ma te ja Jo {i}), ~e tve rac bez kor mi la ra (Fi lip La zi},

– Su de }i pre ma rej tin gu i re zul ta ti ma lo gi~ no je da naj vi {e o~e ku je mo od dvoj ca bez kor mi la ra. Tem pi ra li smo for mu za ovo tak mi ~e we a Si mo vi} i Ma to vi}, ~i ni mi se, da ni ka da ni su ve sla li br `e i bo qe ne go sa da. Naj ve }e kon ku ren te ima }e u po sa da ma evrop skih pr va ka Ru -

rom, ko ji je bio pe ti u Poq skoj, i ~e tver ca bez kor mi la ra, ~e tvr tog u Kru {vi ci, o~e ku je mo pre sve ga da u tak ti~ kom i teh ni~ kom smi slu iz ve sla ju do bre tr ke. U tom slu ~a ju pla sman u fi na le mo gao bi da bu de na do hvat ru ke. Po red dvoj ca, ~e tve rac skul je u ovom tre nut ku na -

{a naj kva li tet ni ja po sa da. Bio je osmi u Poq skoj ali je je po ka zao iz u ze tan kva li tet po {to se ra di o mla doj po sa di. Na i me, ~ak tro ji ca ve sla ~a iz ove po sa de tek do go di ne po sta ju ju ni o ri.

Zbog to ga u ovom mo men tu i pla sman u B fi na le bi pred sta vqao ve li ki uspeh – is ta kao je tre ner re pre zen ta ci je Alek san dar Iv ko vi}.

Od na {ih po sa da na sta zu }e da nas iza }i ~e tve rac bez kor mi la ra (pri ja vqe no 17 po sa da) i ~e tve rac skul (16), dok }e se dvo jac bez kor mi la ra i ~e tve rac sa kor mi la rom svo je tak mi ~e we u Ito nu po ~e ti u ~e tvr tak.

– Go to vo od po sled weg tak mi ~ar skog da na na Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj po ~e li smo pri pre me za Iton. Vred no smo tre ni ra li i mi slim da smo do sti gli vr hu nac for me. Osta je nam da na sa mom tak mi ~e wu da mo svoj mak si mum i da po ku {a mo da ode mo ste pe nik vi {e u od no snu na Kru {vi cu. Mi slim da }e nam Ru mu ni, kao {to je to bio slu ~aj u Poq skoj, bi ti naj ve }i kon ku ren ti. Osta li su nam ve li ki du `ni ci i po ku {a }e mo da im se osve ti mo za fi na le na EP. Po red wih i nas mi slim da }e za me da qu kon ku ri sa ti ~am ci Ne ma~ ke i Gr~ ke, ali ni je is kqu ~e no da za bli sta i ne ka po sa da ko ja u ovom tre nut ku ne va `i za fa vo ri ta – re kao je Ni ko la Si mo vi}.

J. G.

NA [E JU NI OR KE OT PU TO VA LE NA EP U RU MU NI JE

Bez bele zastave

TUR NIR U KARLS BA DU

Bojana ispala Bo ja na Jo va nov ski za vr {i la je u~e {}e na tur ni ru u Karls ba du u pr vom ko lu. Bo qa od we bi la je Ita li jan ka Ro ber ta Vin ci, 3:6, 6:4, 6:1. Me~ je tra jao je dan ~as i 47 mi nu ta.

Tur nir u Karls ba du, u Ka li for ni ji, igra se za na grad ni fond od 720.000 do la ra. Na we mu u~e stvu je i Ana Iva no vi} ko ja je slo bod na u pr vom ko lu.

@en ska ju ni or ska ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je, igra ~i ce do 18 go di na, ot pu to va la je u ru mun sku Ora deu gde }e bi ti odr `a no Evrop sko pr ve na stvo.

- Ima li smo do voq no vre me na da se pri pre mi mo. Od ra di li smo 58 tre nin ga i od i gra li de set kon trol nih utak mi ca. Me |u tim, po vre de su umno go me uti ca le na sa stav tim i am bi ci je sa ko jim ide mo na Evrop sko pr ven stvo. Ima li smo tri ve o ma kva li tet na cen tra, ko ji su tre ba lo da bu du na {i naj ve }i adu ti, a u Ru mu ni ju pu tu je sa mo Iva na Braj ko vi}, jer su se @a kli na Jan ko vi} i Ti ja na \u ki} te `e po vre di le. Ve li ki hen di kep je i po vre da plej mej ke ra Zo ra ne Ma rin ko vi}. Ni na

Ha xi ba bi} se zbog oba ve za na stu di ja ma u Ame ri ci pri kqu ~i la re pre zen ta ci ji pre sa mo de set da na. Do sta smo osla bqe ni, ali se ne }e mo pre da ti una pred, ide mo da se bo ri mo i po ku {a mo da ostva ri mo {to bo qi pla sman - re kao je se lek tor Sr bi je Zo ran Ko va ~i}.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e u gru pi C sa se lek ci ja ma Ukra ji ne, Ita li je i Bel gi je.

- Ni smo ima li sre }e pri li kom `re ba. Se lek ci je Ita li je i Bel gi je su bi le na po bed ni~ kom po sto qu pro {le go di ne na ka det skom EP. Spa da ju u krug fa vo ri ta i na {am pi o na tu u Ru mu ni ji.

Re pre zen ta ci ja Ukra ji ne je ne {to sla bi jeg kva li te ta i na {a ve li ka {an sa za pla sman u dru gu fa zu {am pi o na ta. Pro ba }e mo da igra mo br -

Selektor Zoran Kova~i}

zo, da po sti `e mo {to vi {e po e na po sle kon tra nap da i ~vr ste od bra ne - do dao je Ko va ~i}.

Sr bi ja }e na EP pred sta vqa ti: Kri sti na To pu zo vi}, Iva na Braj ko vi}, Ni na Ha xi ba bi},

Jo va na \or |e vi}, Ka ta ri na Vu~ ko vi}, Na ta {a Ko va ~e vi}, Alek san dra Stan }ev, Je le na Stan ko vi}, Je le na Vi da ko vi}, Eme {e Vi da, Mi li ca To {ko vi} i Ani ta Bo {wak.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda3.avgust2011.

SI MUL TAN KA U SRP SKOJ CR WI

Sla vqe Du {a na Ba bi }a

U ba{ti renovirane ku}e \ure Jak{i}a u Srpskoj Crwi velemajstor Zlatko Ilin~i} od i grao je si mul ta nu utakmicu sa ~lanovima doma}eg [ahovskog kluba Budu}nost. Me~ je odigran na 13 ta-

Du{an Babi}

bli a doma}i igra~i pru`ili su sna`an otpor velemajstoru i na kraju izborili ~astan rezultat. Ilin~i} je pobedio sa 10:3.

Remizirali su Pero Babi}, Predrag E}im, Dragan \urin i Ne ma wa Ja ko vqe vi} (kao gost) a jedinu pobedu nad velemajstorom odneo je majstorski kandidat Du{an Babi}, doma}a {ahovska legenda koja zra~i posebnom vedrinom i optimizmom i daje ton kraqevskoj igri u tom „malom mistu“.

G. Pe tro vi} PR VEN STVO VOJ VO DI NE U UBR ZA NOM [A HU

Po bed nik Bra jan Smit Nakon zavr{etka prvenstva Vojvodine u klasi~nom {ahu u Novom Sadu je odigrano i me|unarodno prvenstvo Vojvodine u ubrzanom {ahu u pravom smislu te re~i jer od 38 u~esnika ~ak 11 je bilo iz inostranstva.

Plasman: 1. Smit (SAD) 6, 2. Mrkowi} (Hrvatska) 5,5, 37. Lu ko vi}, Dra `i}, Ga zi} (Nema~ka), Radlova~ki, Ma{trapovi} 5, 8-10. Serti} i Li~ina (Hrvatska), Ilij} 4,5, 11-17. To {i}, Pet ko vi}, V. ^a bar ka pa, S. ^a bar ka pa, Protu|er, Bruji}, Kozomora 4, 18-21. Vukovi}, Tan~ik, Zowi}, Blona (Italija) 3,5, 2226. Bokan, Manojlovi}, Hajder, Pani}, Karboni (Italija) 3, 27-29. Rosi (Italija), Cvetanovi}, D’andrea (Italija) 2,5, 30-31. Jovi}, Jakovqevi} 2, 32. V. Petrovi} 1,5, 3334. J. Abrahamsen i N. Abrahamsen (Danska) 1, 35-38. P. Mili~evi}, ]opi}, D. Dra`i}, Stoli} 0 poena.

PRO BLEM BR. 348

Be li da je mat u dva po te za Jo `ef Pa stor Ke zdo Szer zdo

Re{ewe problema br. 347 (Jaroslav [tun, Pravda, 1985.) sa pozicijom: beli – Kb6, Tf7, Sb4, Sd6, Lg8, Lh2, pe{ak f2; crni – Kd4, Sg4, Lh7, pe{aci c3, g5, g7; je 1.Te7! Na 1...L:g8 sledi 2.Te4 mat. Na 1...S:h2 (1…S:f2) sledi 2.Sb5 mat.

ME \U NA ROD NI OMLA DIN SKI TUR NIR

De ca na po te zu Prvi me|unarodni omladinski turnir pod nazivom “Deca na potezu” odr`an je u Vr{cu, u hotelu „Vila Breg„ od 18. do 22. jula. U~estvovalo je 27 mladih {ahista iz tri dr`ave (Srbija, Rumunija i Japan). Po oceni svih takmi~ara, roditeqa i medija, uslovi i organizacija takmi~ewa bili su vrhunski, s obzirom da su se partije igrale u prelepoj kongresnoj sali hotela sa pet zvezdica, a Omladinski {ah klub Vr{ac je organizovao i niz propratnih de{avawa kako bi takmi~ewe svima ostalo u lepom se}awu. Tako je prvog dana organizovan zajedni~ki odlazak na bazen i izlet svih u~esnika, a tre}eg takmi~arskog dana i simultanka koju je igrao velemajstor i dr`avni olimpijac Aleksandar Kova~evi} (juniori Vu~eti}, Cvetanovi} i Angeluca su uspeli da izbore tri remija). Novosadski {ah klub je podr`ao ovu {ahovsku priredbu i tako poslao poruku da nije te{ko brinuti o juniorskom {ahu – dovoqna je samo dobra voqa.

Igrano je 9 kola po [vajcarskom sistemu, a pobednici po kategorijama su: de~aci do 10 godina – Aleksandar Ili} (O[K Vr{ac), devoj~ice do 12 godina – Marija Stanimirovi} (Alibunar), de~aci do 12 godina - Damjan Cvetanovi} ([K Promo-

De taq iz tur nir ske sa le

cija, Novi Sad), do 18 godina starosti – Miqan Miqkov ([K Sloga, Plandi{te); najboqi inostrani takmi~ar bio je Filip Angeluca (Bukure{t, Rumunija).

Ono po ~emu }e, tako|e, biti zna~ajan ovaj prvi turnir jeste sporazum o osnivawu me|udr`avne {ahovske zajednice pod nazivom „Deca na potezu“. Ovaj sporazum je potpisan od strane Viktora Surdua, osniva~a {ahovske {kole „Jocul Celor 3 Cai“ iz Bukure{ta, i predsednika O[K Vr{ac Darka Donevskog. Sporazumom je predvi|ena saradwa svih zainteresovanih

VI KEND U LU KI ]E VU

Po be dio Pe ri {i} [ahovski klub Mladost iz Luki}eva, ~lan severno-banatske zone, organizovao je, uz pomo} mesne zajednice Luki}eva, tradicionalni vikend turnir povodom seoske slave Svetog Ilije. Na turniru je u~estvovalo 22 igra~a iz Zrewanina, E~ke, Banatskog Despotovca i doma}i igra~i iz Luki}eva.

Ra di voj Pe ri {i}

Dva fide majstora i osam majstorskih kandidata dalo je turniru i odre|eni kvalitet. Igralo se u Domu kulture u Luki}evu 7 kola po [vajcarcu uz kompjutersko paSLO VA^ KE NA ROD NE SVE ^A NO STI

Tur nir u Ba~ kom Pe trov cu

Kao {to sme ve} najavili, tradicionalni vikend turnir, u okviru Slova~kih narodnih sve~anosti, odr`a}e se i ove godine u Ba~kom Petrovcu u organizaciji [ahovskog kluba Mladost i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Turnir se igra u nedequ 7. avgusta sa po~etkom u 9 ~asova, u sportskoj hali Osnovne {kole “Jan ^ajak” (preko puta Vrbare).

Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu sa tempom igre od 15 minuta po igra~u. U~esnici su obavezni da ponesu {ahovsku garnituru i ispravan {ahovski sat. Kotizacija je 400 dinara (oslobo|eni su velemajstori i `ene), a u wu je ukqu~en doru~ak i zajedni~ki ru~ak za sve u~esnike. Prva nagrada iznosi 14.000 dinara a generalni sponzori su Biznis park iz Ba~kog Petrovca i Akva park Petrolend.

rovawe. Sudijski posao obavio je Sr|an Blagojevi}, regionalni sudija iz Luki}eva. Posle zanimqivih borbi na 64 poqa pobedio je fide majstor Radivoj Peri{i} sa osvojenih 6,5 poena, drugo mesto zauzeo je fide majstor Neboj{a Somborski sa 6 poena, dok je tre}i bio mk Slobodan Stojanovi} sa 5 poena. Organizator je nov~ano nagradio trojicu prvoplasiranih, prvih deset je dobilo nagradu u literaturi, a nagra|eni su i najstariji i najmla|i u~esnici turnira, kao i najboqi igra~i doma}eg kluba.

Plasman : 1. Radivoj Peri{i} 6,5, 2. Neboj{a Somborski 6, 3.

Slobodan Stojanovi} 5, 4. Slavoqub Pavlovi} 4,5, 5-9. Vladimir Duvwak, Ratko Lazi}, Nikola Maksimovi}, Milorad Duvwak, Nikola Kara~i} 4, 10-13. Radomir Lalovi}, Zdravko Vidovi}, Milenko Pekez, Radi{a Miqanovi} 3,5, 14-17. Mladen ^olak, Mi}o Jovi}, @ivojin Cvetinovi}, Tanasko Tomi} 3, 18-19. Darko Robal, Vladimir Popovi} 2,5, 20-21. Sini{a Pavkovi}, Bojana Robal 1,5, 22. Marina Robal 1 poen.

M. Kan di}

klubova koji `ele da razvijaju juniorski i omladinski {ah {irom Evrope, a do sada su svoj pristanak dali i pojedini klubovi iz Moldavije i Ukrajine. Ciq ovakvog projekta je da omogu}i deci u~e{}e na zajedni~ki organizovanim turnirima u razli~itim dr`avama i tako poboq{a uslove za wihov napredak, a prihva}ena je i ideja o organizovawu svojevrsnih me|udr`avnih omladinskih liga jedanput godi{we. Udru`ewe }e uskoro dobiti potpun statut i internet sajt, pa }e svi klubovi i {ahovske {kole mo}i da dobiju detaqnije P. Sta ji} podatke.

SVET SKO EKIP NO PR VEN STVO

Jer me ni ja {am pion U Kini (Ningbo) je zavr{eno ekipno prvenstvo sveta pobedom reprezentacije Jermenije sa 14 bodova. Za ekipu Jermenije nastupali su Arowan, Movsesjan, Akopjan, Sargisjan i Hovhanisjan.

Predsednik FIDE je o~igledno napravio pravi potez kada je dao po pravu „slobodne ulaznice” ekipi Jermenije poziv da igra u Ningbou. Jermenija je ve} dva puta pobedila na Svetskoj {ahovskoj olimpijadi (2006. i 2008. godine).

Drugo mesto osvojili su Kinezi a tre}a je ekipa Ukrajine. Razo~arala je ekipa Rusije koja je ostala bez medaqe jer je u posledwem kolu neplanirano izgubila od objektivno slabije ekipe Indije koja je nastupala bez svetskog prvaka Ananda.

Plasman: 1. Jermenija 14 bodova (5 pobeda, 4 nere{ena ishoda, 0 poraza) 22,5 poena, 2. Kina 13 (6,1,2) 22,5, 3. Ukrajina 12 (5,2,2) 19,5, 4.

Rusija 10 (4,2,3) 21, 5. Ma|arska 10 (4,2,3) 19,5, 6. SAD 10 (4,2,3) 18,5, 7.

Azerbejxan 9 (3,3,3) 19, 8. Indija 7 (1,5,7) 15,5, 9. Izrael 5 (2,1,6) 13, 10. Egipat 0 (0,0,9) 9.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Sport du ha U Bratislavi je jedno vreme izlazio na ma|arskom jeziku ~asopis pod imenom “Szel le mi sport” (Sport duha). Jedini urednik tog ~asopisa, koji se sastojao iskqu~ivo od originalnih priloga, bio je \ula Brajer (Gyula Breyer). Za tog ~oveka sa neumornom duhovnom radnom sposobno{}u, kojeg ni najfinije finese nisu zadovoqavale, koji je jednim pogledom bio u stawu da se razabere i u najkomplikovanijim pozicijama, postojala je samo jedna umetnost – {ah, u {ta je ukomponovao sav svoj razum, celu svoju li~nost. Brajer je bio ne samo izvanredan velemajstor, ve} i veliki istra`iva~, koji je svojom dubinom ru{io stara na~ela i time delovao reformatorski.

U svojoj kwi`ici “Stablo {ahovskog saznawa” dr Tartakover je opisao stil hipermodernista, imaju}i pre svega na umu Brajerov na~in igre, kao i kakav utisak taj stil ostavqa na one koji jo{ nisu dovoqno upu}eni u moderne {ahovske ideje.

Tartakoverov opis tog stila glasi: “Planovi kakve mi nikada nismo mogli da ostvarimo; razvoj koji celoj partiji daje pe~at nezdravosti; potezi koji gotovo ismevaju svako nastojawe da se ostvari skladan razvoj figura; metode koje podmuklom nagomilavawu latentnih snaga tra`e svoj izraz – sve se to ozbiqno i nau~no prou~ava i progla{ava se za re{ewe onih tajni u {ahu na koje se vekovima ~ekalo. Nije vi{e izgradwa pozicije ono pomo}u ~ega se te`i ka pobedi, ve} je, naprotiv, poziciono u{an~avawe ono {to se tra`i, to je parola tog stila.

Sru{eni su i demaskirani navodni idoli stare {kole, najomiqenija otvarawa su progla{ena oborenima, a posle prvog poteza 1.e4 (kako je to Brajer u jednom svom ~lanku izlo`io) beli nema ~emu da se nada u partiji!”.

Bra jer – Eser Da min gam bit (31) Bu dim pe {ta, 1917.

1.d4 d5 2.c4 c6 3.e3 U zatvorenim pozicijama Brajer obi~no postavqa lovce iz svog pe{a~kog lanca, izbegavaju}i na taj na~in izmene, uz neometano pripremawe napada. Iznena|uju}e je, kako u wegovim partijama figure koje se prividno nalaze u izvan igre u kriti~nim trenucima, obi~no pomo}u nekog prodora pe{aka postaju aktivne.

3…Sf6 4.Sc3 e6 5.Ld3 Ld6 6.f4 Ovo je, naravno, boqe nego 6.Sf3, me|utim, jedan {ablonski igra~ nikada ne bi do{ao na ovu ideju.

6…0–0 7.Sf3 d:c4

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

Hi per mo der ni stil (4) Tako je poznati velemajstor i pisac dr Tartakover nazvao stil mladih velemajstora Aqehina, Bogoqubova i Brajera. Ovakav naziv najverovatnije nije zami{qen da bi bio pohvala, a jo{ mawe kao ironija ili prekor, budu}i da i sam Tartakover svojom igrom sve vi{e nagiwe ovom stilu.

Kada smo mi mladi usvojili Kapablankin princip, tj. da se svaki potez smatra za elemenat odre|enog plana, princip koji ~esto dolazi u kontradikciju sa Morfijevim principima o razvoju, po kojem svaki potez treba da slu`i razvoju figura, ~esto smo bili prinu|eni da odbacujemo neke same po sebi razumqive poteze, koje bi ve}ina dobrih igra~a odigrala skoro automatski.

Ishodi{na ta~ka na{ih razmi{qawa bila je konstatacija, da postoji principijelna razlika izme|u zakona nauke i takozvanih {ahovskih zakona. Prirodni zakoni, bez obzira na okolnosti, va`e uvek, dok {ahovski, strate{ki principi predstavqaju samo uputstvo za praksu, koja se u ve}ini partija i primewuju, a koje je ponekad boqe sasvim zanemariti.

Pravilo koje govori o tome, da ne treba preduzimati akcije pre nego {to se figure uvedu u igru, veoma je dobro pravilo za po~etnika jer on mora dobro da pripazi kako ne bi zbog zaostalosti u razvoju bio matiran.

Ali savremeni majstori ve} dobro

znaju, da dragoceno vrme utro{eno za razvoj onih figura koje nisu neophodne za realizaciju odre|enog plana, dozvoqava protivniku da do|e do predaha toliko neophodnog da bi osujetio plan, koji bi bez ovog nepotrebnog gubitka vremena, bio okon~an sa uspehom. Sasvim je lako dokazati da su sva “{ahovska pravila” ustvari samo odre|ene maksime, koje u praksi veoma ~esto nisu u stawu da obezbede o~ekivanu prednost.

U svakoj, pa i u najboqim partijama starih majstora, nailazimo na tzv. “prirodne” poteze, takve poteze koje su rutinirani majstori igrali bez ikakvog razmi{qawa. I upravo tu se ra|a kritika modernih majstora. Izvor svih gre{aka le`i u potezima koje diktiraju pravila i maksime, koji su, zna~i, odigrani bez samostalnog razmi{qawa. Vidqive karakteristike mladih igra~a, koje su kriti~ari nazvali baroknim, jesu: oni igraju brzo u pozicijama u kojima drugi dugo razmi{qaju i obrnuto, oni dugo razmi{qaju tamo, gde ostali igraju brzo, izbegavaju}i pritom da igraju prirodne poteze.Ovim se, naravno, ne `eli re}i da su principi u {ahu suvi{ni.

Kako je ve} re~eno, bez tih pravila se uop{te ne bi moglo igrati, ali treba imati na umu, da svako {ahovsko pravilo, u savkom pojedina~nom slu~aju wegove primene, mora biti podvrgnuto razlo`noj i objektivnoj kritici.

13…Sd5 Beli je `rtvovao figuru za napad, a sada se postavqa pitawe kako nastaviti sa napadom, jer bi crni na 14.Dg4, na primer, raspolagao dobrom odbranom igraju}i 15…Kg7 uz Th8.

14.Kf1!! Problemski potez koji, kako }e se to uskoro pokazati, onemogu}uje odbrambeni manevar crnog sa Kg7.

14...S:c3 Na 14…Lb4 (da bi se oslobodilo poqe za damu) beli bi dobio vremena za nastavak napada sa 15.S:d5 e:d5 16.Le3 i ako sada crni igra Kg7, sledilo bi 17.Th7+ K:h7 18.Dh5+ Kg7 19.Dh6+ Kg8 20.L:g6 f:g6 21.D:g6+ Kh8 22.Ke2 sa dobitkom.

15.b:c3 Lb7 16.Dg4 Kg7

17.Th7+! K:h7 18.Dh5+ Kg7 19.Dh6+ Kg8 20.L:g6 f:g6 21.D:g6+ Kh8 22.Dh6+ Kg8 23.g6 Da je beli kraq sada na e1, crni bi igrao 23…Lh4+ uz De7 sa dobitkom.

23…Tf7 24.g:f7+ K:f7 25.Dh5+ Kg7 26.f5 Sada stupaju u akciju i figure daminog krila koje su dugo bile izvan igre.

26…e:f5 27.Lh6+ Crni predaje.

Na 27…Kh7! odlu~uje 28.Lf4+ Kg7 29.Dh6+ Kg8 30.Dg6+ Kh8 31.Ke2 Lh4 32.Th1 uz Lg5. itd.

No ve ide je u {a hu: R. Re ti

Par ti tu ra za mi ni ja tu ru Na upravo zavr{enom me|unarodnom prvenstvu Vojvodine videli smo sijaset lepih partija ali i iznena|uju}ih rezultata koje su prire|ivali, naro~ito, mla|i igra~i. Da pomenemo samo neke od wih: In|i}, Lukovi}, ^abarkapa, Matovi}, Danijela Petrovi}… Fide majstor Miroqub Stojkovi} iz Bano{tora, biv{i seniorski prvak Vojvodine, ne spada u najmla|u gardu, ali je u posledwem kolu postigao jednu od najlep{ih pobeda na turniru. Kad je ve} u {estom potezu preuzeo inicijativu sledila je prvo `rtva lovca, zatim topa, a kao finale sledio je i protivnika neodbrawivim matom u sred table. U`ivajte…

Pe ~u ri ca – Stoj ko vi} Crni planira da na 8.L:c4 nastavi sa b5 uz b4 i sa 11…La6 uvede u igru svog belopoqnog lovca.

8.Lb1! Iznena|uju}e za crnog, jer posle ovog odgovora Lc8 ostaje i nadaqe van igre, dok beli planira napad na rokadni polo`aj protivnika. Taj plan dalekose`no predvi|a delovawe lovca sa poqa b1, zato i nije povu~en naizgled logi~an potez 8.Lc2.

8…b5 9.e4 Le7 10.Sg5 h6 Na 10…g6 sledio bi pe{a~ki juri{ sa h4-h5.

11.h4 Pretwa je 12.e5 Sd5 13.Dc2 g6 sa razbijawem rokadnog polo`aja sa 14.h5. Sada se vidi smisao 8. poteza belog.

11…g6 Ovo je jedini potez koji parira pomenutu pretwu, a crni istovremeno preti uzimawem skaka~a.

12.e5!! h:g5 13.h:g5 Posle 13.e:f6 L:f6 14.h:g6 L:d4 crni bi bio u prednosti.

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.Sc3 d:c4 5.a4 Lf5 6.Se5? (e3!=) e6 7.f3 Lb4 8.e4 L:e4 9.f:e4 S:e4 10.Ld2 D:d4 11.S:e4 D:e4+ 12.De2 L:d2+ 13.K:d2 Dd5+ 14.Kc2 0–0 15.S:c4 Td8 16.a5 Df5+ 17.Kc3 Sa6 18.De5 Df2 19.De3 Df6+ 20.De5 De7 21.Le2 Td5 22.De3 Df6+ 23.Kc2 Sb4+ 24.Kb3 Tb5 25.Df3 Dd4 26.Sa3

26...Sd3+ 27.S:b5 D:b2+ 28.Kc4 c:b5+ 29.K:d3 Td8+ 30.Ke3 31.Dd4 mat.

Pri pre mio: B. Dan ko vi}

SveT POZnATiH

c m y

dnevnik

sreda3.avgust2011.

21

PAPARACO

Ч е р и л и Е ш л и К ол : Сада је заиста крај

Ч

е рил је “љу бав ни бол из ле чи ла” лук су зним апарт ма ном у Хо ли ву ду ко ји ко шта “са мо” пет ми ли о на и 50.000 до ла ра, а фуд ба ле ру Чел си ја по ру чи ла - обри ши мој број! Од по ми ре ња фуд ба ле ра Ешли ја Ко ла са бив шом су пру гом не ће би ти ни шта јер, та ман ка да је она “по пу сти ла” у ме ди ји ма су се по ја ви ле ин фор ма ци је о но вој пре ва ри са стју ар де сом.

Деј вид Бе кам са си ном на утак ми ци

Ме ђу тим, по зна та пе ва чи ца и џет се тер ка зна ка ко да “љу бав ни бол из ле чи” па је од лу чи ла да се по ча сти апарт ма ном ко ји има по глед на нај лук су зни ју ули цу Хо ли ву да - Бу ле вар зве зда. “Ја сам за вр ши ла, обри ши мој број”, по ру чи ла је Че рил Ешли ју са ко јим је до ју че пла ни ра ла “по ро дич но гне здо” баш у Хо ли ву ду.

М од н и д и к т а т с е з о н е

Ш

е ши ри су мод ни де таљ ко ји су при ву кли нај ве ћу па жњу на вен ча њу сто ле ћа Кејт Мидлтон и Прин ца Ви ли ја ма. Оно што је нај ви ше упа да ло у очи, не по де ље на су ми шље ња мод них зна лаа, је су ше ши ри ко је су да ме но си ле за ову при го ду. Вик то ри ја Бе кам, су пру га по зна тог фуд ба ле ра Деј ви да Бе ка ма, но си ла је ше шир ко ји је ње на лич на кре а ци ја, док су нај ве ћи ути сак оста ви ле Прин це зе Бе а три са и Еуге ни ја (ро ђа ке Прин ца Ви ли ја ма и Ха ри ја). При ча се, пак, да је кра љи ца Ели за бе та у ша ли из ја ви ла да ни ко не сме има ти леп ши ше шир од ње! Екс тра ва гант ни мо де ли пле ни ли су па жњу, не пре ста ју да си ла зе са стра ни ца мод них ча со пи са и по ста ли су мод ни дик тат се зо не.

Фреида Пинто

OUT

IN

Мила

В

Шокирана

ест о смрти британске певачице Ејми Вајнхаус многи су дочекали с неверицом, једна од њих била је и Лејди Гага. Иако никада нису имале прилику да блиско сарађују, Гага је једна од оних коју је вест о Ејминој смрти толико погодила да је у тренутку занемела и ништа није проговорила наредна два дана.

- Била сам скрхана, то је било трагично. Када сам сазнала да је умрла, нисам могла да причам пуних 48 сати, била сам у шоку. Не мислим да је Ејми требала да научи икакву лекцију. Мислим да је цео свет требало да научи лекцију, свет би требало да буде нежнији према суперзвездама. Сви су према Ејми били зли, а она је била дивна и љубазна особа - рекла је Лејди Гага. Иако узрок смрти 27-годишње певачице још службено није познат, многи и даље сумњају на предозирање, с обзиром на њену дугачку историју злоупотребе опојних дрога и претераног конзумирања алкохола. Гага, која је неколико пута већ признала да је експериментисала с готово свим дрогама, осврнула се и на ову тематику, признајући да се стиди сопствене наркоманске прошлости.

- Узимала сам тешке дроге и стидим се због тога. Више не конзумирам тешке дроге, али сам понекад члан зеленог клуба казала је Гага, алудирајући на то да повремено попуши понеки џоинт.

22

kultura

sreda3.avgust2011.

dnevnik НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА КОНКУРСА ЗА РУКОВОДЕЋЕ МЕСТО У СПОМЕН – ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Нови мандат за управницу Јасну Јованов

ИЗЛОЖБА У СУСРЕТ 300 ГОДИНА ОД БИТКЕ КОД ПЕТРОВАРАДИНА

Из бечких архива Историјски архив и Музеј града Новог Сада ујединили су снаге како би реализовали изложбу „Битка код Петроварадина 1716. године на плановима из фондва бечких архива“. Кустос Синиша Јокић, архивисти Сара Самарџић и Душко Пантелић, аутори су из-

ложбе која ће бити отворена у петак у 14 часова, у згради Музеја града на Петроварадинској тврђави. Изложба „Битка код Петроварадина...“ припремљена је поводом скорог обележавања 300 година од догађаја који има страте-

шки значај за наш регион у процесу културног легитимисања унутар европских интеграција, наводи се у званичној најави. Поставку чини десет планова битке код Петроварадина из 1716. године, прикупљених у фондовима И. Б. Ратног архива Беча.

„СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК“ ОБЈАВИО ДРУГИ ТОМ САБРАНИХ ПИСАМА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА

На основу резултата конкурса, Владa Војводине потврдила је избор др Јасне Јованов за управницу Спомен-збирке Павла Бељанског. Овај поновни избор Јасне Јованов на руководеће место у значајној институцији каква је Спомен-збирка Павла Бељанског, „представља потврду о препознавању досадашњег успешног рада и подршку ангажовању на позиционирању и унапређењу овог реномираног музејског и медијски све присутнијег уметничког и истраживачког центра, како у земљи тако и у иностранству“. Јасна Јованов, историчарка уметности и музејски саветник, магистрирала је на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју уметности, а докторирала у Центру за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије Универзитета у Новом Саду. Истраживачким радом, новинарским и сценаристичким пословима, превођењем стручних текстова и белетристике, организацијом изложби и маркетингом у уметности, бавила се самостално (1992-1999), уз повреЗА ПРЕСТИЖНУ БРИТАНСКУ ЛИТЕРАРНУ НАГРАДУ

Тринаест кандидата за Букера

Кореспонденција као живот „Службени гласник“ објавио је други том књиге „Кореспонденција као живот„ , сабрана писма Борислава Пекића супрузи Љиљани и ћерки Александри, настала према речима приређивача, у једном од најтежих периода у његовом животу (1970 -1971).Књигу је приредила пишчева супруга Љиљана а јавности је представио млади писац Владимир Кецмановић, део Гласниковог тима као и прошлог лета када је представљао нова издања. Према Кецмановићевој оцени, Пекићеви записи, осим што представљају вредно сведочанство о животу великог писца, о фази у „развоју„ тоталитарног друштва, коју данас многи проглашавају златним добом либерализма, као и о разноликим људским карактерима, настали под оком оправдано будне аутоцензуре, откривају нову жицу ауторовог дара: најгори догађа-

ји, присутни само у наговештају и из нужде прећутани, управо својим одсуством наглашавају тескобну слику те „епохе”. Како истиче ауторова супруга Љиљана „писма представљају

неку врсту Пекићевог дневника, који он није могао нити желео да води у то време. Никада није било сигурно хоће ли га и ухапсити (па би уследио и претрес стана) или је одузимање пасоша било једино што су власти желеле са Пекићем да предузму”. Један од најтежних периода у Пекићевом животу, 1970 1971.године, када је супруга нашла запослење у Лондону, дуго планирана селидба породице Пекић у иностранство осујећена је на ужасавајући начин, комунистичка Брозова полиција одузела му је пасош. Супруга Љиљана, која је дала отказ на послу у Београду, морала је да се одсели без мужа и да из туђине прати његову мучну борбу за враћање једног од основних, и тадашњим уставом, гарантованих човекових права - да слободно путује где год жели.

Писци Алан Холингхерст и Џулијан Барнс су са још 11 књижевника номиновани за најпрестижнију британску литерарну награду Букер..Холингерст који је већ био награђен Букером, ове године се надмеће романом „The Stranger‘s Child”. Барнс, три пута у ужем избору за награду, кандидат је са романом „The Sense of Ending”. Међу претендентима на награду су и Себастијан Бери („On Canaan‘s Side„), Стивен Келман („Pigeon English„), Петрик Девит („The Sisters Brothers„), Еси Едугијан („Half Blood Blues„) и Алисон Пик („Far To Go”). Имена писаца који су ушли у ужи избор биће објављена 6. септембра, а лауреат награде вредне 50.000 фунти биће изабран 18. октобра. Букерова награда додељује се писцима из Велике Британије, Ирске и земаља Комонвелта.

мена ангажовања у Музеју савремене уметности и приватној галерији “Печат” у Новом Саду. Од јула 1999. запослена је у Спомен-збирци Павла Бељанског. Од 2005. Јасна Јованов се бави едукативним активностима, као предавач историје уметности на Департману за географију, туризам и хотелијерсво Природно-математичког факултета у Новом Саду, као и

на Академији класичног сликарства Универзитета „Едуконс“. Бави се истраживањем историје и теорије српске уметности новог доба. Пише ликовну критику и есеје с тематиком из ликовних уметности, дизајна, фотографије и културног туризма. Објавила је монографије о Даници Јовановић, Стевану Алексићу, Тодору Манојловићу, Феђи Соретићу итд. За свој рад Јасна Јованов је добила признање „Искра културе” (2003), награду Националног комитета ICOM- а за кустоса године (2008), као и за изложбу и монографију о сликарки Даници Јовановић. Институција на чијем је челу, у протеклом периоду такође је добила значајна признања: награду „Михајло Валтровић“ Музејског друштва Србије за успешан рад у 2004, години, Туристички цвет за допринос рецептивном туризму (2006), „Искру културе“ за свеукупни допринос култури АП Војводине (2007), као и награду Националног комитета ICOM-а за издавачки подухват године – Монографију Спомен-збирке Павла Бељанског (2009).

БОГАТ ЛЕТЊИ ПРОГРАМ НАШЕГ ИСТАКНУТОГ ВИОЛИНИСТЕ

Колунџија на Љубљанском фестивалу Угледни српски виолиниста Јован Колунџија одржаће сутра концерт на Љубљанском фестивалу у сали Крижанке, најавио је Центар лепих уметности Гварнериус.Један од најзначајнијих и најпрестижнијих фестивала у Европи који сваког лета окупља најпознатија имена из области музике, плеса и театра, отворен је 3. јула

нериус, за наступ Колунџије влада изузетно интересовање. Поред концерта нашег виолинисте, публика у Љубљани до краја фестивала имаће прилику да слуша познати оркестар Orchestra Filarmonica della Scala, извођење чувеног џез гитаристе Ал ди Меоле, да ужива у плесним поставкама престижне трупе Бежар Балета из Лозане

највећим концертом који је икада одржан у Словенији, спектакуларним извођењем „Симфоније хиљаде„ Густава Малера, са више од 3000 музичара предвођених познатим диригентом Валеријем Георгијевим. Гост угледног фестивала, прослављени виолиниста светског реномеа, Колунџија, на концерту у Љубљани извешће дела Јохана Себастијана Баха, композиције чија су извођења увек представљала прави показатељ врхунске виртуозности уметника. Како је саопштио Гвар-

и извођењу новог комада славног словеначког позоришног редитеља Томажа Пандура. Колунџију очекују гостовања на фестивалу „Бохињско лето“, где ће 11. августа наступити са хрватским гитаристом Младеном Буцићем, и у Еуфразијевој базилици у Поречу, 19. августа.“Гварнериус“ је обавестио да је Колунџија позван да својим реситалом увелича прославу 50. јубиларне концертне сезоне у велелепном здању Еуфразијеве базилике, споменика који је под заштитом УНЕСКО-а.

„ПЛАНЕТА МАЈМУНА - ПОЧЕТАК“ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Борба за превласт на Земљи У новосадском биоскопу „Арена Синеплекс“ премијерно почиње да се приказује филм „Планета мајмуна - почетак„ (Rise of the Planet of the Apes) у режији Руперта Вајата. Данас првог дана пројекције су од 15,45, 18, 20,15 и 22,25 сати, а у истим терминима филм ће наставити да се приказује и наредних дана. „Планета мајмуна почетак„ открива почетак приче о „Планети мајмуна„ и настанак интелигентне врсте која је са људима започела борбу за превласт на Земљи. Предани научник (Џејмс Франко) истражује лек за Алцхајмерову болест, експериментишући на мајмунима у лабораторији. Један од њих, Цезар, нагло почиње да мутира. Како би га спасио од колега који сматрају да га треба елиминисати, научник мора да изведе Цезара из лабораторије и води га кући.Када одрасте, принуђен је да га одведе у прихватилиште. Цезар одједном више није део породице – он је само мајмун према коме се лоше понашају. Али, да ли је само то? Или је спреман да покрене револуцију? Ово остварење представља заправо почетак приче о „Планети мајмуна”, чији је први део сни-

мљен 1968, а наредна четири наставка настала су до 1973, и открива како је дошло до тога да мајмуни постану толико интелигентни да покоре људе и завладају планетом. Главну улогу у

првобитним наставцима играо је Чарлтон Хестон. Римејк првог дела „Планете мајмуна“ снимљен је 2001, а режирао га је Тим Бартон. Док су претходни филмови из серијала „Планета мајмуна„ пробијали границе када су у пи-

тању филмске маске и шминка, нови филм из култне франшизе, „Планета мајмуна: Почетак„, донео је значајан напредак у компјутерски генерисаним визуелним ефектима.Новозеландски

студио Weta workschop, познат по раду на „Аватару„, „Кинг Конгу„ и трилогији „Господар прстенова„, за потребе снимања нове „Планете мајмуна„ унапредио је технику снимања покрета (motion capture). Ова техника заснива се на снимању покрета

глумаца, који се касније преносе на ликове дизајниране уз помоћ рачунара. Први пут овај студио и филмска екипа „Планете мајмуна„ снимали су покрете на филмском сету, уместо у посебној ситуацији, испред зеленог платна. Главну улогу у овом процесу имао је глумац Енди Серкис, захваљујући којем је креиран лик Цезара, интелигентне шимпанзе која започиње револуцију примата. Енди Серкис има значајно искуство у овој врсти глуме - захваљујући њему креирани су Голум из „Господара прстенова„ и Кинг Конг.

- Камере за снимање покрета прате маркере, који су као координате за зглобове.- каже Серкис описујући процес снимања покрета.

- Тако практично управљамо електронским скелетом као марионетом, и то све у реалном времену. На екрану можете видети компјутерски генерисаног мајмуна који се креће у савршеном складу са покретима нас глумаца. Маркери на нашим лицима прате се камерама које стоје на глави. Те камере опремљене су мајушним ЛЕД светлима и врло су детаљне. К. Р.

У ИЗДАЊУ „ПРОМЕТЕЈА”

Правописни речник ромског jeзика Правописни речник ромског језика са граматиком и правописним саветником, аутора Бајрама Халитија, са око 50.000 речи и израза, објављен је у издању новосадске издавачке куће „Прометеј”. Српско-ромски речник са граматиком и правописним саветником намењен је пре свега онима који су по својој професији дужни да пишу правилно (новинарима, спикерима, преводиоцима, васпитачима, наставницима, лекторима, службеницима у администрацији), саопштено је из издавачке куће „Прометеј”. Речник је потребан свима који пишу а који при писању наилазе на недоумице које не могу да реше само уз помоћ Граматике ромског језика или Правописа ромског језика. Уз сваку реч и израз у Речнику, налази се објашњење и

решење разних недоумица, с ознакама које упућују на објашњења зашто је тако правилно. Циљ првог Српско-ромског речника са граматиком и правописним саветником је да пружи заједнички основ за развијање наставних планова и смерница за образовне програме (курикулуме), уџбенике и друге наставне материјале, као и испите у школским системима широм Србије. Објављивање Речника помогли су директорка Фонда за отворено друштво у Београду Јадранка Јелинчић, координатора ромског програма Јадранка Стојановић и Џорџ Сорош. Министарство културе, информисања и информационог друштва Србије и министарство за Косово и Метохију финансијски су подржали објављивање овог речника.

reporta@e

c m y

dnevnik

sreda3.avgust2011.

23

NA SVE TOG ]I RI TA U KA RI NU DO WEM, A U QU TOJ BU KO VI CI ZA DAR SKOG ZA LE \A

Krh kim du {a ma ver ni ka pre ja ke re ~i ni su slu `e ne na lo se re da u ne ka sta ra, ka `u i do bra vre me na. Kad je se o ska fe {ta, dan po sve }en ra no hri {}an skim stra dal ni ci ma za ve ru, Sve tom Ki ri ku i Ju li ti u Ka ri nu, raz u |e no se lo qu te Bu ko vi ce u za dar skom za le |u, sja te se Sr bi iz go to vo ce log kra ja, ne bi li do ma }i ni ma uve li ~a li sla vqe. Sa jam, ka ko se ta kva fe {ta na zi va u tom kra ju, oku pi i po ne ko li ko hi qa da du {a, pa se po sle li tur gi je u sta ro drev nom hra mu po sve }e nom ovim sve ci ma u Do wem Ka ri nu, za re |a po ku }a ma do brih do ma }i na ka rin skih ko ji ma ni ka da ni je ne do sta ja lo do brog vi na, pr {u ta od ma kar dve go di ne i mla de i vru }e jag we ti ne. Ne kad bi lo, sad se spo mi wa lo. Da nas, 16 go di na na kon iz go na go to vo sve ga {to je srp sko sa oba le Ka rin skog mo ra, na se o sku fe {tu pri sti `e se sa ra znih kra je va sve ta. Ka ri wa ni i wi ho va rod bi na pla ni ra ju svo je let we fe ri je u da le koj Austra li ji, Ame ri ci, Ka na di, Bel gi ji... ne {to bli `oj Sr bi ji i Re pu bli ci Srp skoj, ne bi li ku} ne pra go ve, po pa qe ne u „voj no-re dar stve noj” ak ci ji Olu ja, ma kar su za ma za li li.

Ta mo, do pred onaj po sled wi rat, dva se la, Do wi i Gor wi Ka rin sla vi li su za jed no ]i ri to vu, ka ko na zi va ju dan po sve }en Sve tom Ki ri ku i Ju li ti, u hra mu ko ji po di go {e wi ho vi pre ci da le ke 1537. go di ne, sve do ~e }i o srp skim ve ko vi ma u Dal ma ci ji. U osvit ostva re wa Star ~e vi }e vog sna, Gor wi Ka ri wa ni po di go {e i svo ju, cr kvu po sve }e nu Sve toj Ne de qi ko ju de ce ni ju ka sni je, ce lu go di nu da na na kon Olu je u va zduh di go {e NN li ca u pri su stvu vla sti, od no sno „re dar stve ni~ ke” pa tro le ko ja je obez be |i va la ma gi stral ni drum, e da ne bi ko ji od tih NN li ca i broj nog oku pqe nog „ti su} sto qet -

Z

no euro pej skog” audi to ri ju ma po stra dao. Sa da, ]i ri to va po slu `i i Do wem i Gor wem Ka ri nu da se pre bro ji, vi di po sle ce le go di ne, pri u pi ta za zdra vqe i `i vot u tu |i ni ili mu ku onih ma lo broj nih ko ji se ipak vra ti {e u po stoj bi nu.

`e ko sti wi ho vih askur |e la, ko ji su ve ko vi ma una zad pri kla wa li va zda pro go we ne gla ve svo joj je di noj stal noj i pra voj za {tit ni ci, pra vo slav noj cr kvi. Za hva qu ju }i svo me uspe {nom ze mqa ku, vla sni ku ve ter ni~ kog „Ka rin Ko mer ca”

Episkop dalmatinski Fotije i vernici na liturgiji

Dok zvo no sa sta ro drev nog vi zan tij sko-ro ma ni~ kog tor wa po zi va na sve tu ar hi je rej sku li tur gi ju, pe wu se Ka ri wa ni i wi ho vi go sti uz br do, kroz gro bqe gde le -

Mir ku Du bro ji i we go voj po ro di ci, ali i agil nom mla dom pa ro hu ka rin skom Mi le tu Sa vi ~i }u, Ka ri wa ni ima ju hram ko ji se si gur no mo `e uvr sti ti u naj lep {e iko no -

U RU MI OP STAO SA MO JE DAN MAJ STOR SLA DO LE DA I KO LA ^A

PRE^ANSKA LEKSIKA

V

ver ni ka u smer noj ti {i ni po ve }a va, sva kim tre nom pro stor no sve ma wa, a du hov no ve }a. Do pred kraj li tur gi je i vla di ~an skog slo va, ma la cr kvi ca na bre gu u~i ni la se svim pri sut nim kao da je ka te dral nih raz me ra. O~in ski za bri nut za svoj na rod, ali i na dah nut we go vim isto rij skim mu ~e ni {tvom, vla di ka be se di o sve snom sa mo `r tvo va wu sve t a c a-za { tit n i k a ovog hra ma u od bra nu hri {}an stva, ali i o usu du srp skom da uvek bu de ras pet na kr stu, pro go wen i sa ti ran. O po tre bi op sto ja va wa na ovom ka me nu, o qu ba vi hri {}an skoj pre ma dru gom i raz li ~i tom, ali i Na fe{tu iz svih krajeva sveta sa mi ma se bi, o je din stvu kra ci ju sa zda nu, iz me |u osta log, i na rod nom, neo p hod nom kao va zduh, u cr kvu, ve} ih je ne ko li ko sto ti na iz go nu svih i sve ga {to no si hleb i vo da, za pre `i vqa va we na, pa ceo do ga |aj po pri ma po ma lo srp sko ime. Ka pe la je ure |e na, sa zlih vre me na, o stra dal ni {tvu ne stvar ne di men zi je. U kra ju u ko me sti ma za sve }e, ali po mer mer - wi ho vom, ali i ak tu el nom, ko sov - me je go to vo sva ki sa o bra }aj ni nom po du ipak ka pqe. Ka pqu su ze skom. I sve to bez ne u me re ne, ja ke znak obe le `en gra fi tom usta {kog slo va „U”, u ko onih ko ji se vra }a ju na me se za pr ven stvo u me sto u ko jem su po te Dok se o~ekuje dolazak vladike u~e sta lo sti bil bor di kli.

Sa ma po ja va vla di dalmatinskog Fotija Kariwani pale sve}e sa fo to mon ta `om ge ke dal ma tin skog Fo - za du{e svojih predaka i zdravqe onih koji ne ra la-zlo ~in ca An te Go to vi ne i pa pe ti ja iza zi va us hi }e we sa da ve} dve sto ti nak su pretekli novoveku hrvatsku demokraciju Iva na Pa vla Dru gog sazdanu, izme|u ostalog, i na izgonu svih tak mi ~e sa re kla ma ma oku pqe nih u cr kve noj cen ta ra „Ke rum”, vla por ti, ko ji pri la ze i svega {to nosi srpsko ime sni {tva split skog svo me pa sti ru po bla gra do na ~el ni ka ko ji go slov. Mla di srp ski vla di ka, ne gda wi mo nah ko viq - ili pre ke re ~i, ne ras pa qu ju }i se jav no za hva qu je bo gu {to mu zet ski, kao da oli ~a va wi ho vo ve~ no ali du hov no uz di `u }i i osna `u ju - slu ~aj no ni je Sr bin, u ko me i da tra ja we na ovom ka me nu i po red }i iona ko krh ke, iz mu ~e ne i lom - nas ni je ret kost da za ku ku ri ~e va tre ni pe tao nad srp skom ku }om i ~i we ni ce da ih se tek ma li deo za ne du {e svo jih ver ni ka.

U op ho du oko hra ma vla di ki i cr kvom, srp ski vla di ka de li na stal no i, na da ju se, za u vek vra tio na svo ja og wi {ta. Li tur gi ja po ~i - sve {ten stvu i ve ru ju }em na ro du fo ru srp skom ver nom na ro du. Na we uz sa slu `e we sve {ten stva i pri dru `u ju se sa da i oni ko ji jed - mno ga ja qe ta....

Mi li} Mi qe no vi} mo na {tva, a cr kva je, ka ko se broj no stav no fi zi~ ki ni su mo gli u}i pi sa ne i ob no vqe ne pra vo slav ne cr kve u Hr vat skoj. Dok se o~e ku je do la zak vla di ke dal ma tin skog, pre o sve {te nog Fo ti ja, de se ti ne Ka ri wa na pa li sve }e za du {e svo jih pre da ka i zdra vqe onih ko ji su pre te kli no vo ve ku hr vat sku de mo -

^e sti to

ladati se ~asno i po{teno kra}e se ka`e – biti ~estit. Obi~no se to odnosi na qude. ^esto se ~uje: cela im je familija ~estita. Ili: ~estit je to deran, slu{a starije, ne govori dok ga ne pitaju, radan je i vredan. Kad se ~estitost malo ra{~lani, ispada da su ~estiti oni {to ne la`u, ne kradu, vladaju se kao {to dolikuje i kako se vlada sav po{ten svet.

No, ima nekih zanimawa i polo`aja u kojima nije lako biti ~estit, zapravo je i veoma te{ko. [ta ako si trgovac, nakupac, preprodavac (~ak i obi~ne robe a ne droge), onda menayer velike konsalting i lizing korporacije, vlasnik desetak firmi kupqenih u tradiciji tranzi-

tost se odnosi na sasvim druge osobine nego kod ja~eg pola. I dame mogu da budu uspe{ne menayerke, vlasnice butika i banaka, re|e vojskovo|e, ali da bi bile ~estite, moraju da budu do`ivotno verne svom izabraniku. Kod wih se ~estitost, dakle, samo tu merila, ostalo je bio tek dodatak tom osnovnom obele`ju pona{awa, dok su mu{karci imali ne{to druga~iji `ivotni zadatak, kao i sada, uostalom.

cije, onda politi~ar opozicione ili (jo{ gore) vladaju}e partije, komandant nekoliko biv{ih armija i oslobodila~kih odreda, ili ~ak sitan piqar koji ne mo`e da pre`ivi ako ne po{tuje devizu “kupi {to jeftinije (stvar ili ideju), a prodaj {to skupqe”. E, kod takvih dovoqno je biti korektan da te smatraju ~estitim. Dosta je da ne dere{ ko`u mu{terijama (`rtvama), bukvalno ili finansijski.

Kod `enskog pola, frajlica, frajli, sve`e ili davno udatih matrona, ~ak i udovica – ~esti-

Kad sam u svom dugom `ivotu u jednom periodu morao brzo da u~im engleski i gwuram po moru re~nika, na{ao sam u jednom da se pojas nevinosti ka`e cha stity belt te obja{wewe sve sa slikom. Dakle, gotovo isto kao kod nas, {to nije ~udo jer je osnova re~i „~estit” latinski ca stus, moralno ~ist. Posle, u drugoj kwi`ici, na|em lepu pri~u o ~estitosti na dvoru kraqa Artura. Onog ~uvenog po Kamelotu, ma~u Eskaliburu, okruglom stolu i – ~estitosti. Lako je bilo razumeti storiju jer sam imena likova ve} znao. Elem, jednom je

ili po {te no, pa ko ko me za vu ~e King A morao hitno da napusti dvorac i izvede jedno svoje dobro delo, putem svetlog oru`ja.

Na dvoru je ostavio vernu qubu Gviniver, nekoliko vernih slugu i najmilijeg svog viteza Lanselota. Ovaj se oporavqao od povrede zadobijene dve nedeqe ranije u borbi s nekom a`dajom i dr`ao je levu ruku obe{enu o maramu oko vrata. Pre odlaska, King A re~e Lanselotu: „Slu{aj me, dru`e moj. Ti zna{ da ja ne pripadam ovom vremenu i da }e se o meni tek pri~ati prave pri~e pa ti zato dajem ovaj kqu~i} od ~estitog belta moje drage i verne Gvinivere. Ja znam da }e mi ona biti verna do kraja `ivota, ali sam je ipak turio pod kqu~ jer je to obi~aj u ovom na{em veku, jo{ neprosve}enom. No, ako se ne vratim dok mesec ne bude pun sedam puta, otkqu~aj je i oslobodi”. To re~e i odjaha, a ~esititi Lanselot gurnu onaj kqu~ u maramu. Tek {to je King A s malom ~etom za{ao za prvu ve}u krivinu, susti`e ga Lanselot, na najbr`em kowu koji je ostao u prostranim {talama Kamelota. Namesti kowa paralelno s Arturovim pa mu tiho re~e: „^uj, Arture, kraqu moj. Mora da si ne{to pobrkao. Ovo je kqu~ od blagajne”. ^estito se mo`e ne{to i raditi. Govorilo se: ako ~estito uzore{, pa ~estito podrqa{ i povaqa{, kupi{ seme od ~estite firme, pa ~estito okopa{ kukuruze, bi}e klipova kao drva.

Ili, ako neki mlad majstor ~estito uradi svoj prvi naru~eni posao, bi}e mu radwa puna novih poruybina. Gotovo da se pomisli da se biti ~estit – isplati.

Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

Go rak po sla sti ~ar ski za nat e kad je u Ru mi bi lo 12 p o s l a s t i ~ar ni ca, sve jed na bo qa od dru ge, i pra vi kunst, ali i mu ka bi la, od lu ~i ti se za jed nu. Da nas di le me vi {e ne ma - op sta la je sa mo jed na.

- Moj otac, Sa va, je sa 14 go di na iz Be {e no va~ kog Pr wa vo ra 1953. oti {ao za Be o grad, kod ~u ve nog ~i ka Qu be da u~i za nat i bio kod we ga do voj ske. Po sle se za po slio u be - Sla|ana, gazdarica od slatki{a vre me na za se de we ni je bi lo, a o grad skoj Grad skoj po sla sti ta da nas je ra di lo pe to ro. Da nas ~ar ni ci ‘’Ati na’’, ta mo se u imam vre me na i za ka fu i za }a mo ju maj ku za qu bio i o`e nio ska we, na pre tek, a ra di mo sa mo ’62. Na kon mog ro |e wa idu }e go `e na i ja – se }a se Zo ran. di ne su do {li u Ru mu i po ~e li Kao glav ni raz log za ga {e we da ra de za jed no sa o~e vim stri po sla sti ~ar skog za na ta Zo ran cem u po sla sti ~ar ni ci, osno va na vo di mno {tvo ka fi }a, ne lo noj od mah po sle Dru gog svet skog jal nu kon ku ren ci ju ka fe – po ra ta u Glav noj uli ci – pri ~a o sla sti ~ar ni ca, ali i ne do sta svom i za nat skom ko re nu je di ni tak po zna va wa po sla sti ~ar stva Zo ran Mar ko vi}. i do stra ne ku pa ca, ali i dr `a Ro di te qi su 1965. kod Ve li ve. kog par ka, otvo ri li po sla sti - Ja sla do led pra vim po sta ~ar ni cu ko ja i da nas, iako je od rom re cep tu mo ga oca, bez adi 1972. na Grad skom tr gu, zo ve ti va i he mij skih do da ta ka. Da ‘’Park’’. Iz ku }e Mar ko vi }a nas svi ku pu ju go to vu ba zu i ta su tih go di na po te kla ~e ti ri ko je la ko bi ti pa me tan. Ne ka da po sla sti ~a ra, sve bra }a od su sva de ca zna la i {ta je krem stri ~e va i za sve je bi lo mno go pi ta i {ta je {am pi ta, mi wo ni, po sla. Sa da, ipak sa mo ga zda Zo ba kla va i ekle ri. La ne je do {la ran ra di. je maj ka sa pet na e sto go di {wim - Moj otac je ne kad imao i po de te tom ko je je za ba kla vu pi ta ~e ti ri u~e ni ka. Ja sam svo ju pr lo je l’ to ma li bu rek. Ko la ~i vu ba kla vu za vio sa ne pu nih de su se ne ka da pra vi li pre ko ce le set. Od ra stao sam uz ro di te qe u go di ne i ni je bi lo raz li ke u rad wi i na u ~io sve da pra vim pro da ji le ti i zi mi. Mi ve} pu ru~ no i po re cep ti ma ko je je moj ne ~e ti ri go di ne vi {e ne pra otac kao {e grt na u ~io od svog vi mo ko la ~e le ti jer ih ni ko ni maj sto ra. Iako sam se o`e nio ne tra `i. Od sta rih stva ri se ‘88. i mo ja su pru ga od mah po ~e vi {e ni {ta ni ne pra vi, a uvo la da ra di sa na ma, ja do de ve de |e wem Ha sa pa mi slim da }e po se tih go di na ni sam imao svo ju sla sti ~ar stvu bi ti stvar no sto li cu u po sla sti ~ar ni ci jer

N

kraj – raz o ~a ra no pri ~a Zo ran.

Zo ran ima ~e tvo ro de ce i ne `e li ni jed nom da pre ne se svo je zna we, iako oni po ka zu ju in te re so va we.

- Ne `e lim da se mo ja de ca ovim po slom ba ve. Ne ka da se od ovog po sla ja ko le po `i ve lo, a da nas ni ka ko. Na me ti ko je nam dr `a va pro pi su je su ja ko ve li ki i za ra de vi {e uop {te ne ma. Ja se ve} ~e ti ri go di ne ba vim do dat nim po slom i sav za ra |en no vac ula `em u rad wu, a pre par go di na su mi ~ak u Po re skoj tra `i li da de lat nost pre re gi stru jem sa po sla ti ~ar ni ce, na ka fe po sla sti ~ar ni cu. To ni je do la zi lo u ob zir jer ja ovaj po sao znam i wi me se ba vim, pa do kle do gu ram, a ne }u da le ko. Sa mnom }e se ova po sla sti ~ar ni ca uga si ti, znam – pe si mi sta je Zo ran.

Ne ka da je ku gla sla do le da bi la 20 gra ma te {ka i svi smo se mno go ra do va li ka da nam ro di te qi do zvo le da iza be re mo tri ku gle. Da na {wa de ca je dva po je du i jed nu.

Ku gle su da nas 50, pa ~ak i 60 gra ma te {ke i va de se ta ko zva nim lo pa ti ca ma. Ka {i ke za sla do led su iza {le iz mo de.

- Mo je mu {te ri je su uglav nom sta ri ja eli ta ko ja zna {ta je do bar i pra vi sla do led. Da na {woj omla di ni je sve jed no {ta je du.

Sa mo da je to {to je du bu de {to ve }e i {a re ni je. Moj otac, ko ji je iz ove po sla sti ~ar ni ce oti {ao u pen zi ju 1997. je ne po pra vqi vi op sti mi sta i ve ru je da }e sve ovo pro }i. Ja ne, jer gle dam sva ki dan {ta se de {a va i ko li ko sve ovo vi {e ne ma smi sla – vaj ka se ga zda od slat ki {a.

Je le na An ti}

24

svet

sreda3.avgust2011.

dnevnik

UKRATKO

Smrtonosna radijacija TOKIO:U japanskoj nuklearnoj elektrani Fuku{ima zabele`en je najvi{i nivo radijacije u posledwih pet meseci, kada su je pogodili razorni zemqotres i cunami, saop{tili su ju~e predstavnici Tokijske kompanije za elektri~nu energiju (TEPCO).

Izuzetno visoki nivo radijacije izmeren je u ponedeqak popodne u podru~ju postrojewa izme|u reaktora 1 i 2, izjavio je portparol TEPCO, u ~ijoj je nad le `no sti nu kle ar na cen trala Fuku{ima-Dai}i.

Ka ko pre no si Si-En-En, smrtonosna radijacija zabele`ena je na dnu torwa za ventilaciju. Trenutno se ispituje {ta je prouzrokovalo pove}ani nivo radijacije.

(Tanjug)

Eksplozija ispred crkve

Tajfun usmrtio 70 Filipinaca MANILA: Tropska oluja Nok-ten i tajfun Muifa odneli su 70 `ivota na Filipinima, saop{tila je ju~e filipinska vlada. Tajfun Muifa, nazvan po jednom kineskom cvetu, zaustavio se u Filipinskom moru, isto~no od glavnog ostrva Luson, ali je izazvao obilne ki{e. Samo pre nekoliko dana, ovaj tajfun je prevrnuo jedan brod i tada su se dva ribara udavila, prenosi AFP.

Tropska oluja Nok-ten je nekoliko dana ranije pogodila ostrvo Luson i usmrtila 66 osoba a 17 se jo{ uvek vode kao nestale. Ve}ina {kola u Manili ju~e je zatvoreno jer nova oluja preti zapadnoj obali Filipina donose}i obilne ki{e i mogu}e poplave. Svake godine u proseku 20 oluja i tajfuna, od kojih mnoge razorne, pogode Filipine.

(Tanjug)

KINA I RUSIJA O FINANSIJSKIM PROBLEMIMA AMERIKE

KIRKUK: Najmawe 15 osoba povre|eno je ju~e u Kirkuku, na severu Iraka, kada je ispred hri{}anske crkve eksplodirao automobil.

U eksploziji znatno je o{te}ena sirijska katoli~ka crkva i 30 okolnih ku}a, prenele su agencije. [ef lokalne policije Xamal Tahir izjavio je da su me|u povre|enima sve{tenik i troje dece.

Kirkuk se nalazi na 290 kilometara severno od Bagdada.

Broj hri{}ana u Iraku smawen je na oko 400.000 u odnosu na period pre 2003. godine, kada ih je bilo izme|u 800.000 i 1,2 miliona.

(Tanjug)

Dug SAD i daqe ugro`ava globalnu ekonomiju PEKING: Du`ni~ki problemi Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i daqe ugro`avaju svetsku privredu uprkos dogovoru u posledwi ~as o podizawu gorwe granice zadu`ivawa, koji su pe dva ana postigli Bela ku}a i lideri Republikanske i

Putin: SAD paraziti sveta Premijer Rusije Vladimir Putin optu`io je SAD da `ive preko svojih mogu}nosti „kao paraziti” globalne ekonomije i kazao da dominacija dolara predstavqa pretwu finansijskim tr`i{tima. Putin je kazao da se u Rusiji nalazi velika koli~ina ameri~kih akcija i obveznica, tako da ukoliko u Americi prestane da funkcioni{e sistem, to }e pogoditi ceo svet. „Zemqe kao {to su Rusija i Kina dr`e zna~ajan deo svojih rezervi u ameri~kim vrednosnim hartijama i mislim da bi trebale postojati druge, rezervne valute”, kazao je Putin.

Brejvik tra`i smenu vlade OSLO: Advo kat An der sa Beringa Brejvika, koji je priznao da je odgovoran za smrt 77 osoba u Norve{koj, Geir Lipestad izjavio je ju~e da mu je wegov klijent predstavio duga~ku listu zahteva, koje je on ocenio nerealnim.

Kako je Lipestad izjavio za AP, u zamenu da istra`nim organima pru`i informacije o dve navodne teroristi~ke }elije koje je pomenuo tokom saslu{awa, Brejvik tra`i ostavku vlade i da wegovo mentalno stawe ispitaju japanski specijalisti. Advokat Lipestad ka`e da je Brejvik tra`io da ga pregledaju japanski specijalisti jer „Japanci razumeju ideju i vrednost ~asti”.

(Tanjug)

komentaru objavqenom u glasniku kineske Komunisti~ke stranke, a preneo je Rojters. „To ugro`ava oporavak ameri~ke privrede, a tako|e prestavqa rizik po svetsku privredu”, stoji u ~lanku. Analiti~ari navode da ti

Demokratske stranke, objavio je ju~e zvani~ni kineski dnevni list „Pipls dejli”. „Iako su SAD prakti~no izbegle bankrot, du`ni~ki problemi te dr`ave i daqe nisu re{eni. Oni su jednostavno odlo`eni, pa }e imati tendenciju rasta”, navodi se u

komentari ne odra`avaju nu`no stavove zvani~nog Pekinga, ali podse}aju da je Kina zabrinuta zbog velikog broja ameri~kih obveznica koje poseduje.

U Predstavni~kom domu Kongresa jepreksino} izglasan predlog podizawa gorwe granice dr`avnog

zadu`ivawa, {to je bio kqu~ni korak za izbegavawe potencijalnog tehni~kog bankrota najve}e svetske privrede. Ju~e su se o tome dogovorili i u Senatu.

Kao najve}i kreditor SAD-a, Kina je vi{e puta apelovala na zvani~ni Va{ington da za{titi kineske investicije u dolarima, odnosno ameri~ke dr`avne obveznice koje poseduje, a koje ~ine ~ak 70 odsto ukupnih deviznih rezervi Kine od 3,2 biliona dolara. Kineski zvani~nici nisu dosad javno komentarisali postizawe dogovora o pove}awu limita ameri~kog duga.

Aktivnost u prera|iva~kom sektoru u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama je u julu jedva zabele`ila rast, dostigav{i najni`i nivo od okon~awa recesije, saop{tio je Institut za upravqawe nabavkama (ISM). Rast najve}e nacionalne privrede u svetu je u prvoj polovini 2011. znatno usporen. U periodu april-jun je ostvaren sumoran rast od 1,3 odsto na godi{wem nivou, posle jo{ slabijeg ja~awa od svega 0,4 odsto u prva tri meseca ove godine (Tanjug)

Netanijahu pristao na pregovore JERUSALIM: U dramati~nom politi~kom preokretu, izraelski premijer Bewamin Netanijahu pristao je da pregovara o granicama palestinske dr`ave zasnovanim na liniji prekida vatre od pre 1967. godine, javila je TV stanica „Kanal 2”. Netanijahu je do sada odbijao da govori o svojim planovima za pregovorawe o granicama, isti~e agencija AP. Je-

dan visoki izraelski zvani~nik, koji je govorio pod uslovom da ne bude imenovan, nije hteo da potvrdi da li premijer sada ho}e da prihvati liniju prekida vatre kao po~etnu ta~ku pregovora, ali je rekao da Izrael `eli da proba nove formule u ciqu obnavqawa pregovora zasnovanim na predlogu ameri~kog predsednika Baraka Obame.

(Tanjug)

Glad opasno preti Somaliji @ENEVA: Ujediwene nacije su saop{tile ju~e da }e se glad najverovatnije pro{iriti na ceo ju`ni deo Somalije u roku od mesec dana i naterati jo{ na desetine hiqada qudi da izbegnu u prestonicu Mogadi{. Potrparol UNHCR Fatoumata Lexeune-Kaba izjavila je novinarima u @enevi da je 100.000 qudi

ve} stiglo u Mogadi{ zbog gladi, od ~ega samo 27.100 u julu. Lexeune-Kaba je navela da je Mogadi{ ranije primio 370.000 qudi zbog naisqa i nestabilnosti u zemqi. Prema podacima UNHCR, ~etvrtina somalijske populacije, koja iznosi 7,5 miliona qudi, interno je raseqena.

(Tanjug)

U SIRIJI PRVOG DANA RAMAZANA POGINULE 24 OSOBE

EU pro{irila sankcije Siriji DAMASK: U Siriji su u posledwa 24 sata poginula 24 civila, me|u kojima wih deset su ubili pripadnici snaga reda nakon ve~erwe molitve prvog dana ramazana, izjavio je {ef sirijske Organizacije za za{titu qudskih prava Abdel Rahman. Sirijske snage bezbednosti ubile su 10, a ranile nekoliko osoba tokom protesta odr`anih u nekoliko sirijskih gradova posle ve~erwih molitvi prvog dana Ramaza a prekju~e su poginule ukupno 24 osobe.

Evropska unija stavila je ju~e sirijskog ministra odbrane Alija Habibija i jo{ nekoliko bezbednosnih zvani~nika na listu sirijskih funkcionera kojima se zamrzava imovina i zabrawuje ulazak u EU. Na listu, koju je objavio zvani~ni `urnal EU, dodata su imena pet zvani~nika, me|u kojima su i sirijski {ef unutra{we bezbednosti i {ef obeve{tajne slu`be u gradu Hama, u kome je, kako je navela EU, do{lo do maskara civila tokom vikenda, preneo je Rojters. EU je ranije uvela sankcije za sirijskog predsednika Ba{ara al Asada i jo{ 29 osoba.

Italija je pozvala svog ambasadora u Siriji na konsultacije zbog „stra{ne represije protiv civilnog stanovni{tva”, saop{tilo je ju~e italijansko ministarstvo inostranih poslova. „Ministar spoqnih poslova Franko Fratini dao je instrukcije na{em ambasadoru u Damasku, Akilu Ameriju, da se vrati u

Italiju na konsultacije”, navodi se daqe u saop{tewu ministarstva.U saop{tewu se jo{ ka`e da je „Italija predlo`ila da svi ambasadori zemaqa Evropske unije budu opozvani iz Damaska”, prenosi AFP. Italija je tra`ila hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN kako bi se osudio napad sirijske vojske na demonstrante.Savet bezbednosti Ujediwenih nacija odr`ao je prekju~e zatvorene konsultacije o krizi u Sirji, ali je sednica zavr{ena bez konkretnih rezultata.

Kako navode diplomate koje su prisustvovale sastanku, visoki zvani~nik UN izneo je tokom razgovora podatke o 3.000 nestalih i 12.000 uhap{enih od po~etka protesta u martu na kojima opozicija tra`i odlazak sa vlasti predsednika Ba{ara al-Asada. Velika Britanija, Francuska, Nema~ka i Portugal su uz podr{ku SAD zalagale su se za usvajawe nacrta rezolucije kojom bi se osudila brutalna represija koju sprovodi re`im u Siriji.

Rusija, Kina i druge zemqe koje se protive nacrtu rezolucije, nezadovoqne su {to je NATO iskoristio rezolucije o Libiji kako bi opravdao vazdu{ne napade na tu zemqu.Te zemqe strahuju da bi usvajawe rezolucije o Siriji moglo da otvori put vojnoj intervenciji protiv Al-Asadovog re`ima, {to su predstavnici evropskih zemaqa i zemaqa ~lanica NATO o{tro ju~e odbacili.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HO SNI MU BA RAK U Kairu danas treba da po~ne su|ewe biv{em egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku i wegovim najbli`im saradnicima. To je jedan od glavnih zahteva demonstranata koji tra`ze br`e ostvarivawa ciqeva revolucije. Ako se doka`e wegova krivica za ubistva demonstranata, Mubarak bi mogao biti osu|en na smrtnu kaznu”, ka`u u ministarstvu pravde.

YENI FER LO PEZ Peva~ica i glumica Xenifer Lopez izjavila je kako i daqe veruje u qubav, uprkos tome {to se rastala od Marka Entonija sa kojim je bila u braku sedam godina, prenele su ju~e agencije. Ova ameri~ka glumica i peva~ica dala je magazinu „Vaniti fer” svoj prvi intervju od kada je objavila da se razvodi, u kome je istakla kako je ve~iti optimista i opisala sebe kao najve}eg sawara.

SER GEJ MAG NIT SKI Ruski istra`iteqi ponovo su otvorili istragu o smrti advokata Sergeja Magnitskog koji je preminuo u pritvoru 2009. zbog problema sa pankreasom, ali i zbog navodno lo{eg tretmana u pritvoru. Portparol Kancelarije glavnog tu`ioca, Marina Grindeva potvrdila je da je slu~aj ponovo otvoren i da }e biti istrage protiv doktora i zamenika {efa zatvora.

Ku }a Pe tra Pa na po sta je de~ ji kwi `ev ni cen tar EDIN BURG: Ku}a Mout Bre u gradi}u Damfrisu, koja je kwi`evniku Xejmsu Beriju poslu`ila kao inspiracija za pri~u o Petru Panu, bi}e pretvorena u de~ji kwi`evni centar. Re~ je o ku}i u ~ijem se “magi~nom” vrtu kao mali ~esto igrao ovaj {kotski kwi`evnik, zajedno sa sinovima advokatske porodice Gordon koja je tu jedno vreme `ivela, preneli su britanski mediji.

Imawe je bilo u privatnom vlasni{tvu izme|u 1823. i 1914. godine, nakon ~ega je ku}a pretvorena u stara~ki dom. Godine 1997. definitivno je napu{tena. Godine 2008. je kupuje {kotska grupacija za kupovinu i prodaju nekretnina “Lorbrn hausing asosiej{n”. Grupacija je planirala da je pretvori u stambenu zgradu, ali je, zbog iz-

uzetno lo{eg stawa, odlu~ila da je sru{i. Odluka je nai{la na veliko protivqewe stanovnika Damfrisa, koji su smatra-

li da je treba sa~uvati kao istorijski spomenik.

Re{ewe je bilo da se celokupno imawe stavi pod za{titu

dru{tva za o~uvawe zgrada od arhitektonskog i istorijskog zna~aja “Bilding prezervej{n”.

Osnovana je organizacija “Petar Pan Mout Bre”, koja }e iskqu~ivo brinuti o ku}i i “magi~nom” vrtu. Dogovorili smo se da od “Orbrn hausing asosiej{n” kupimo ku}u i vrt. Moramo da sakupimo 750.000 funti kako bi je kupili i po~eli sa restauracijom. @elimo da to bude prvi de~ji kwi`evni centar u [kotskoj. Nadamo se da }emo to uspeti do kraja 2015. godine”, rekla je vo|a projekta Keti Egnu.

Ona je dodala da }e to biti mesto gde }e deca mo}i da u`ivaju u pri~ama. Mislim da je mesto vrlo podesno za tako ne{to, jer je i sam Xejms Beri govorio da je ovo “za~arana zemqa’”, istakla je Egnu.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

Mi li on ske {te te zbog od lu ke Pri {ti ne BA WA LU KA: BiH trpi veristila preduze}a iz Crne Gosi} i naveo da je u istom ovom like {tete zbog odluke kosovre, Hrvatske i Makedonije, koji periodu s Kosova u BiH uvezeno skih vlasti da uvedu carine na su plasirala na kosovsko tr`ine{to vi{e od tri miliona proizvode iz BiH, koje dolaze {te svoju robu. Prema wegovim KM. On podse}a da su Spoqnona kosovsko tr`i{te, rekao je re~ima, BiH je u prvih {est metrgovinska komora BiH i Pridanas ekonomski analivredna komora ti~ar SpoqnotrgovinSrbije zajedni~ki Slobodan protok robe na kosovsko ske komore BiH Duqko reagovale na jedHasi}. On isti~e da je nostranu odluku tr`i{te je u potpunosti prekinut od 20. jula, kada je prikosovskih vlasti (Duqko Hasi}) {tinska vlada uvela o uvo|ewu embarcarine u iznosu od 10 ga na robu iz Srodsto na robe iz BiH, u potpuseci ove godine na kosovsko trbije i uvo|ewu carine u visini nosti prekinut slobodan pro`i{te izvezla robe u vrednosti od 10 procenata na robu iz BiH. tok robe na kosovsko tr`i{te. oko 159 miliona konvertibilDo sada od me|unaordnih insti„U ovom trenutku skoro sve nih maraka (KM). tucija, kako navodi Hasi}, jo{ isporuke iz BiH su obustavqe„Re~ je o jednom od malobrojnema odgovora na o~igledno krne”, rekao je Tanjug u Hasi} i nih tr`i{ta sa kojima BiH ima {ewe Sporazuma o slobodnom dodao da su ovu situaciju iskoizra`en suficit”, rekao je Haprotoku roba.

(Ta njug)

sreda3 . avgust2011.

Po {iq ka s bom bom za pred sed ni cu Su da BiH BA W A L U K A: Paket sa ru~nom bombom „ka{ikara”, koji je ju~e donet u zgradu Suda BiH bio je adresiran na predsednicu Suda Medxidu Kreso, kazala je portparol Suda Bih Manuela Hoxi}. Ona je u izjavi Tanjug u rekla da je u paketu pored bombe bilo i pismo, o ~ijoj sadr`ini nijem mogla da govori. „Paket je stigao redovnim putem, po{tom iz @ep~a”, kazala je Hoxi}eva, navode}i da je poznat i po{iqalac, ali radi istrage ne mo`e otkriti wegov identitet. Hoxi}eva je kazala da je sudski kurir preuzeo po{iqku u po{ti i da ju je doneo u Sud, gde je tokom kontrole usta-

OD VOJ NO-PO LI CIJ SKE AK CI JE “OLU JA” PRO [LO 16 GO DI NA

Zlo ~i ni ko ji se ni su sme li do go di ti ZA GREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} je povodom obele`avawa Dana pobede, Dana domovinske zahvalnosti, Dana hrvatskih braniteqa i godi{wice “Oluje” ju~e primio u~esnike te operacije koja je po~ela 4. avgusta 1995. godine i dovela do egzodusa vi{e od 200.000 Srba iz Hrvatske. On je javio je ju~e da su „to bili dani ponosa i slave koje niko vi{e ne mo`e osporiti niti dovesti u pitawe”, prenela je agencija Hina. „Zbog jednog malog dela doga|aja koji se nisu ni morali ni smeli dogoditi ~esto se neopravdano dovodi u pitawe smisao cele operacije, {to je neta~no s vojnog, moralnog, politi~kog i svakog drugog stajali{ta”, rekao je on.

“S ponosom se se}amo va{eg ogromnog doprinosa oslobadawu domovine, vi predstavqate gotovo 200 hiqada u~esnika bitke koja }e zauvek ostati zlatnim slovima upisana u istoriju na{eg naroda”, rekao je Josipovi} okupqenim generalima i oficirima. Hrvatski predsednik je ocenio i da je Oluja bila legalna, legitimna, brza, efikasna i brilijantna vojna akcija u najve}oj meri u skladu s ratnim pravom. „Svi mi u Hrvatskoj duboko i iskreno `alimo za svakom nevinom `rtvom, svakim nepotrebnim zlo~inom i svakim nepotrebnim razarawem”, rekao je on i dodao da je Hrvatska ponosna ne samo na pobedu, ve} i na svoju snagu da se suo~i i „s tim

nezaobilaznim delom pri~e” i da kazni odgovorne.

U Hrvatskoj se 5. avgust slavi kao dr`avni praznik Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju Oluja kojom su pod hrvatsku upravu vra}eni posledwi delovi teritorije koje su dr`ali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. godine taj

Ivo Josipovi}

dan se obele`ava i kao Dan oru`anih snaga Hrvatske.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veqko Odalovi} podsetio je ju~e da u na{em regionu i daqe nije re{ena sudbina oko 14.000 nestalih i naglasio da poseban problem predstavqaju spore identifikacije na koje ~eka blizu 5.000 tela `rtava. Od ukupnog broja ekshumiranih, 3.000 ~eka na identifikaciju u Tuzli i Visokom (BiH), 600 u Bawaluci (Republika Srpska), vi{e od 900 u Zagrebu (Hrvatska) i 400 u Pri{tini, precizirao je Odalovi} na konferenciji za novinare

Sve {te ni ci osu |e ni zbog zlo sta vqa wa

osam godina.Kazna im je izre~ena u prepunoj sudnici, a wihovi advokati su rekli da }e ulo`iti `albe, prenosi AFP. Jedna od `rtava, Lorens Gre~, koji je ~esto govorio u ime dru-

akcenat bio na podru~ju zapadne Slavonije gde je ekshumirano 113 tela na lokacijama Oku~ani, Medari, Vrbovqani i Kukuqevce. Ove ekshumacije, kako je kazao Odalovi}, pomogle su mnogo procesima koji se protiv odgovornih za zlo~ine vode u Ha{kom tribunalu i pred hrvatskim sudovima.

Medyida Kreso

novqeno da se u paketu nalazi ru~na bomba „ka{ikara”. „Na lice mesta stigli su pripadnici policije sarajevskog

kantona, MUP Federacije i Agencije za istrage i za{titu, koji su uradili uvi|aj. Ura|ena je forenzi~ka analiza i uzeti otisci prstiju”, kazala je Hoxi}eva.

Hoxi}eva je rekla da se predsednica suda Kreso nalazi na godi{wem odmoru, ali je odmah po saznawu o po{iqci do{la na radno mesto. Manuela Hoxi}e je precizirala da vi{e detaqa o ovom incidentu ne mo`e dati, navode}i da policijski organi iz svog domena preduzimaju odgovaraju}e radwe. Ona tako|e nije mogla da ka`e, da li je nakon ovog predsednica Suda dobila poja~ane mere obezbe|ewa.

(Ta njug)

CRNA GORA

Bez iz bor nog za ko na ne ma pre go vo ra POD GO RI CA: ^lan Spoqnopoliti~kog odbora Evropskog parlamenta i izvestilac za Crnu Goru ^arls Tanok izjavio je da neusvajawe izbornog zakona mo`e usporiti Crnu Goru na evropskom putu. „Od usvajawa izbornog zakona zavisi}e izve{taj Evropske komisije (EK) o sprovo|ewu preporuka za po~iwawe pregovora i ukoliko se zakon vrlo brzo ne usvoji to mo`e usporiti evropski put Crne Gore. Tu je stvar vrlo jasna. Nemate vremena za gu-

bqewe”, kazao je Tanok. On je ponovio da je usvajawe izbornog zakona prvi od uslova Evropske komisije, kako bi Crna Gora u oktobru dobila datum za po~etak pristupnih pregovora. Skup{tina Crne Gore nije 31. jula usvojila izborni zakon, a novi rok je 31. decembar.Rok za uskla|ivawe produ`avan je ~ak sedam puta.

Usvajawe izbornog zakona je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pretpristupnih pregovora za prikquewe EU. (Ta njug)

Sr bi ja i Hr vat ska kao pri mer

PE DO FI LI JA NA MAL TI

LA VA LE TA: Dvojici malte{kih sve{tenika ju~e je izre~ena kazna od ukupno jedanaest godina zatvora zbog seksualnog zlostavqawa de~aka u jednom siroti{tu tokom osamdesetih godina. ^arls Pulis je osu|en na {est godina, Godvin Skeri na pet, a su|ewe je trajalo ~itavih

koja je bila posve}ena stradawu Srba u vojnoj operaciji hrvatskih oru`anih snaga „Oluja”.

Na skupu, koji je organizovalo Udru`ewe porodica nestalih i poginulih lica „Suza”, Odalovi} je naglasio da srpska Komisija nije zadovoqna dinamikom identifikacija, jer se one moraju mnogo br`e re{ava-

25

gih zlostavqanih od strane ova dva sve{tenika, obratio se novinarima ispred sudnice, nekoliko minuta nakon {to im je izre~ena kazna. Gre~ je rekao da su veoma zadovoqni kaznama i dodao da su sve{tenici naneli puno {tete.

Uticali su na na{e `ivote i na `ivote na{ih porodica.Neke od `rtava su postale narkomani i neki su umrli. [teta koju su po~inili nikada ne}e nestati”, zakqu~io je Gre~ sa suzama u o~ima.

Afera oko pedofilije po~ela je 2003. godine kada je Gre~ sa deset ostalih `rtava odlu~io javno da govori o sve{teni~kom zlostavqawu koje se dogodilo u siroti{tu Sveti Josif blizu glavnog grada La Valete u vreme kada su de~aci imali izme|u 13 i 16 godina.

Tre}i sve{tenik koji je bio ume{an u zlostavqawe Xo Bone umro je po~etkom ove godine.

Spomenik „Oluji” u Kninu

ti. Kao razloge {to postoji veliki broj neidentifikovanih, on je naveo nepoklapawe ostataka s uzorcima DNK, „{to govori da je u prethodnom periodu bilo pogre{nih identifikacija”.

U tom slu~aju postoje samo uzorci krvi, ali nema ostataka srodnika jer su sahraweni, a s druge strane jedan deo srodnika nije dao krv po{to je identifikacija ra|ena klasi~nom metodom, objasnio je Odalovi}. Prema wegovim re~ima, u proteklih godinu dana poja~ane su aktivnosti na ekshumacijama ve}ih lokacija, a u Hrvatskoj je

On je naglasio i da je Hrvatska u zaostatku s ekshumacijama i identifikacijama, a sada izlazi i sa novim brojevima nestalih. „Mi to ne prihvatamo, jer se pokazalo da su dosad na{i podaci bili merodavni u 90 odsto slu~ajeva, tako da }emo na na{im zahtevima istrajati”, rekao je Odalovi}. On je podsetio da je Srbija ispunila dva glavna hrvatska zahteva i preda la do ku men ta ci ju za 2.896 osoba, koje su pro{le kroz sabirne centre Staji}evo i Begejci, kao i za 1.276 iz vukovarske bolnice.

Bu gar ska i Ru si ja na su du zbog nu kle ar ke SO FI JA: Ruska kompanija „Atomstrojeksport” odlu~i}e do novembra da li }e u~estvovati u izgradwi druge bugarske nuklearne centrale „Belene”, ali je odluka o tome neizvesna zbog spornih pitawa izme|u ruske i bugarske energetske kompanije. Mediji u Rusiji su preneli da }e se „Atomstrojeksport” sigurno povu}i iz projekta ukoliko ne bude napretka u pregovorima sa Bugarskom.

Moskva i Sofija trenutno razgovaraju jezikom sudskih zahteva i

izgradwa elektrane. Bugarski ministar ekonomije Traj~o Trajkov je saop{tio da je postavio ultimatum Rusiji da povu~e zahtev predat Me|unarodnoj trgova~koj komori u Parizu. Prema procenama ruskih pravnika, dogovor Atomstrojeksporta” i NEK-a mo`e biti stavqen van snage u svakom trenutku, dobrovoqnom odlukom kompanija ili sudskim putem.

U slu~aju propadawa projekta „Belene”, ruska kompanija ne}e imati velike {tete, osim eventu-

Zbog nedostatka novca, Bugarska je predlo`ila i drugim zemqama u regionu da u~estvuju u finansirawu projekta, a Srbija je ve} izrazila zainteresovanost za u~e{}e u tom poslu ultimatuma, jer je „Atomstrojeksport” podneo arbitra`nom sudu Me|unarodne trgova~ke komore zahtev protiv bugarske Nacionalne elektri~ne kompanije (NEK) za ispla}ivawe 58 miliona evra, ulo`enih u radove neophodne za izgradwu te nuklearke.NEK je tako|e najavio da }e podneti sudski zahtev protiv „Atomstrojeksporta” za isplatu 61 miliona evra, na ra~un stare opreme koja se nalazila na teritoriji gde je predvi|ena

alnog nedobijawa od{tete za projekat. Bugarska je posle zatvarawa ~etiri od {est reaktora nuklearke „Kozloduj” odlu~ila da pokrene pitawe izgradwe druge elektrane tog tipa. Elektrana „Belene” }e se sastojati od dve reaktora ja~ine od po 1.000 megavata i bi}e gra|ena na Dunavu. Izgradwa nuklearke je usporena zbog jo{ nedogovorene kona~ne cene projekta izme|u Rusije i Bugarske, koja varira izme|u pet i devet milijardi evra.

POD GO RI CA: Zemqe koje su ozbiqne u nameri da uspostave vladavinu prava rade na tome kao Hrvatska, isto kao i Srbija, koje su napravile pozitivne promene, a mi `elimo da vidimo Crnu Goru da ~ini isto, izjavila je ameri~ka ambasadorka u Podgorici Su Kej Braun i istakla da Crna Gora mo`e nau~iti dosta od svojih suseda. „Akcije moraju da uslede i da poka`u da ste zaista ozbiqni i da imate politi~ki voqu kada je u pitawu vladavina prava”, poru~ila je Braun u intervjuu za podgori~ke “Vijesti”. Braun je naglasila da je vladavina prava osnovni izazov za Crnu Goru kako bi i{la napred, napomiwu}i da veruje da postoji posve}enost tome. „Unapre|ewe vladavine prava }e biti stalan izazov koji }e zahtevati politi~ku voqu, ne samo lidera, nego i celog dru{tva, da bude spremno da se `rtvuje kako bi dr`ava i{la napred”, rekla je Su Braun. Upitana na kakvo `rtvovawe misli, ona je ukazala na problem korupcije, jer to „zahtEva promene odre|enih navika i spremnost na po{tovawe zakona, nasuprot poku{ajima da se na|e neki brzi

Su Kej Braun

izlaz, {to nije demokratija kakva bismo mi `eleli da bude”.

Ona je ocenila i da postoje uslovi za ulazak Crne Gore u EU i NATO. „SAD su i te kako anga`ovane u oblasti vladavine prava, radimo sa tu`iocima i sudijama kako bismo pove}ali wihove kapacitete, imamo i savetnika koji radi sa va{om policijom. Poma`emo im i u shvatawu da u demokratiji postoje odre|ena pravila koja moraju biti po{tovana”, istakla je ameri~ka ambasadorka u Podgorici Su Kej Braun.

(Fo net)

Kla no vi pro tiv Igo ra Luk {i }a POD GO RI CA: Lideri crnogorske opozicije, Andrija Mandi} i Neboj{a Medojevi}, okrivili su Demokratsku partiju socijalista (DPS) za neusvajawa izbornog zakona i ocenili da neki centri mo}i u toj stranci poku{avaju da iskompromituju Igora Luk{i}a, kako bi se na jesen postavilo pitawe smene na premijerskoj funkciji.

Mandi}, koji je predsednik Nove srpske demokratije, smatra da je neusvajawe izbornog zakona rezultat unutarpartijskih stvari u DPS-u. „Jedna od unutarpartijskih stvari jeste da se iskompromitije premijer Luk{i} i da se, najverovatnije na jesen kada se ne dobije datum pregovora, od odre|enih struktura iz DPS-a tra`i novo re{ewe na toj pozi-

ciji”, kazao je Mandi} listu „Dan”. Lider Pokreta za promjene Neboj{a Medojevi} smatra da unutar vladaju}e partije postoje klanovi i da ostaje da se vidi da li }e se klan okupqen oko aktuelnog premijera distancirati od predsednika DPSa Mila \ukanovi}a.

On je ocenio da postoji sve ve}a nervoza unutar DPS-a i da su mnogi finkcioneri te stranke svesni da Crna Gora treba da napravi otklon od mafija{kih kartela i {verca. „Do kraja godine ne{to }e se tu iskomplikovati i zato je mogu}e da do|e do zna~ajnih turbulencija. Bojim se da je, u ovom trenutku, realna opcija da ne dobijemo datum pregovora sa Evropskom unijom”, kazao je Medojevi}.

(Ta njug)

LekAR

sreda3.avgust2011.

c m y

26

dnevnik

Su z e i ka { aq za g or ~ a v a ju le t o a qude alergi~ne na polen ambrozije po~iwe period ka{qa, suzewa i svraba o~iju, kijawa kojem nema kraja... U drugoj polovini leta u vazduhu je posebno mnogo polena te korovske biqke pa ne ~udi {to se gra|ani sve ~e{}e obra}aju lekaru za pomo}.

- Alergijska kijavica je naj~e{}a alergijska bolest u svetu, a procewuje se da }e u narednih deset godina broj qudi koji pate od polenskih alergija biti duplo ve}i - ka`e dr Ta wa [o {ki}. - Trenutno sve ve}i problem qudima zadaje alergija na ambroziju i druge korove. Alergija napada sve

Z

one koji su preosetqivi na polen, i decu i starije. Iako mnogi qudi ne obra}aju pa`wu na prve simptome alergije, vaqa re}i da je to bolest koja ne}e sama od sebe da pro|e, a svake godine pojavqiva}e se u sve `e{}em obliku.

Pacijenti koji ve} godinama pate od alergije znaju da s terapijom vaqa po~eti desetak dana pre pojave prvih simptoma. To je najboqa i najjeftinija prevencija bolesti. Oni kod kojih se simptomi sada prvi put jave obavezno treba da zatra`e savet le ka ra. Osnov ni pra vi lo za prevenciju alergije je skloniti se od onoga {to je izaziva. Kako to uglavnom nije mogu}e jer polena ima svuda oko nas, pogotovo u vetrovitim i toplim danima, postoje i neka osnovna pravila kako da se olak {a `i vot: sta no ve, po seb no spava}e sobe alergi}ne osobe ne treba da provetravaju dawu nego no}u, i to od 22 sata do zore kada je koncentracija polena u vazduhu najmawa. Posle {etwe kosu i ode}u treba dobro is~etkati i istrestu, a prozore od automobila prilikom vo`we dr`ati zatvorene.

Osim lekova protiv alergije, kojih u na{im apotekama ima , a pojedini od wih se mogu dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa, terapi ja pod ra zu me va i in ha la ci ju, sprejeve za nos, pumpice, masti...

-Terapiju, naravno, niko ne bi trebalo da uzima na svoju ruku ve} iskqu~ivo u dogovoru s lekarom.

Naime, radi se o pravoj bolest koju je i Svetska zdravstvena organizacija priznala kao glavni faktor rizika za nastanak bronhijalne astmeka`e na{a sagovornica.

J. Barbuzan

Lu be ni ca osve `a va i le ~i ubenica je omiqena poslastica na na{oj trpezi. Vole je i stari i mladi, ali osim osve`ewa i slasti, ovo povr}e iz reda bundeve ima i velikog uticaja na

L

telu pretvara u aminokiselinu arginin, koja slo`enim procesima metabolizma uti~e na sni`ewe pritiska i opu{tawe krvnih sudova. Lubenica ima i vitamina C i betaka-

o~uvawe zdravqa. Ono po ~emu je lubenica posebno popularna je visok sadr`aj vode koji pogoduje radu bubrega. Za lubenicu se ~esto ka`e kako je dobra za „~i{}ewe organizma”. Poznato je da je ona bogata aminokiselinom citrulin koja se u

rotena koji su poznati antioksidanti, delotvorni u spre~avawu {tetnog delovawa slobodnih radikala. Jedna od uloga j vitamina C je i vezivawe gvo`|a, ~iji se nedostatak vrlo ~esto konstatuje kod osoba tre}e `ivotne dobi.

Gqi va sni `a va hol ste rol z tradicionalne kineske medicine do Evrope i Amerike stigli su brojni „recepti” za ~uvawe zdravqa i le~ewe brojnih bolesti. Neke od tehnika starih Kineza prihva}ene su kao paralelno le~ewe uz konvencionalnu medicinu, neke se vode kao alternativni lekovi, a deo medicine Kine ugra|en je i u recepte za pravqewe lekova u farmaceutskoj industriji. Osim tehnika le~ewa, na na{e podru~je

I

stigle su i brojne biqke za koje Kinezi tvrde da su lekovite, da produ`avaju `ivot i da efikasno le~e mnoge bolesti. Jedna od wih je i gqiva {itake. Ekstrakt ove gqive je gotovo nezaobilazni tradicionalni lek, a i danas ona ima va`no mesto u tradicionalnoj kineskoj medicini u terapiji razli~itih trovawa, virusnih infekcija, povi{enog krvnog pritiska ili poreme}aja metabolizma masti.

Na osnovu mnogobrojnih laboratorijskih ista`ivawa da-

nas se pouzdano zna da ona sadr`i zna~ajne koli~ine va`nih vitamina i minerala. Bogatstvo vitaminima B grupe i vitaminom D ~ine je va`nim nutritivnim izvorom ovih supstancija.

Ako se tome doda i visok procenata va`nih minerala: kalcijuma, magnezijuma, fosora i gvo`|a, postaje jasno odakle toliko ineresovawe za upotrebu ove gqive u svakodnevnoj ishrani.

Pojedini istra`iva~i tvrde da je {itake bogata i koenzimom Q-10, supstancijom s dokazanim antioksidantnim i imunoprotektivnim svojstvima. Weno osnovno blagotvorno dejstvo u normalnom funkcionisawu digestivnog trakta pripisuje se bogatstvu biqnih vlakana koje pospe{uju tonus i rad creva. [itaka sadr`i, u visokoj koncentraciji, supstanciju neophodnu za sintezu vitamina D, ergosterol, pa je po nekim analizama dokazano da svega nekoliko grama su{ene gqive potpuno zadovoqava dnevne potrebe za ovim vitaminom.

Glavni razlog pove}anog interesovawa za {itake su, osim izvanrednog ukusa, i dobri rezultati u sni`avawu holesterola. Dokazano je da redovno kori{}ewe ove gqive u ishrani smawuje nivo holesterola u krvi.

Naime, kori{}ewe deset grama suvih gqiva dnevno, nakon samo jedne sedmice smawuje nivo holesterola u krvi oko 15 procenata.

Likopen je tako|e jedan od vrlo delotvornih antioksidanta koji daje crvenu boju lubenici.

Mnogobrojne studije su utvrdile za{titnu ulogu likopena kod nekoliko vrsta raka (rak plu}a, dojke, prostate i drugih vrsta).

Likopen {titi }elije od oksidativnog o{te}ewa i na taj na~in u~estvuju u procesima za{tite sr~anog sistema i sistema krvnih sudova.

Lubenica je slatko povr}e koje jedemo kao vo}e. Nema mnogo kalorija, ali ima visok glikemijski indeks, tako da {e}er jako brzo sti`e u krv i veoma brzo ose}amo kako nas okrepquje. Iz istog razloga lubenicu mo`emo da pojedemo u neverovatno velikim koli~inama i {to je vi{e jedemo vi{e nam se jede. Kada je toplo, to je izvanredan ru~ak ili lagana ve~era.

Me|utim, zbog velike koli~ine {e}era lubenica se ne preporu~uje dijabeti~arima. Samo jedna kri{ka libenice mo`e veoma da „podigne” nivo {e}era u krvi, pa ovaj podatak oboleli od {e}erne bolesti moraju da imaju u vidu ukoliko ne mogu da odole lubenici.

Stro ` e bez b ed n o s ne me r e za igra~ k e

VESTI Ge net ska te ra pi ja za sle pi lo Na Univerzitetu u Pensilvaniji na~nici su uspeli da pomo}u „ciqanog virusa” uti~u na jednu vrstu fotoreceptora u retini koja otkazuje pod uticajem jednog naslednog oboqewa. Time je na~iwen prvi korak u razvijawu genetske terapije za tu vrstu naslednog slepila. Teoretski, virus mo`e da se upotrebi kao „projektil” za ubacivawe ispravnog genetskom materijala u }elije.

Ovog puta virusi koji su uba~eni u {tapi~aste fotoreceptore nisu nosili genetski materijal, ve} samo fluoroscentni protein, da bi se videlo mo`e li da isporu~i svoj „tovar”. Slede}i korak je sla we u „po kva re ne” }e li je o~nog dna ispravnih gena.

Oprez zbog }e la ve ta~ ke

vropska unija uvela je stro`e bezbednosne mere za igra~ke. Na udaru novih propisa su se pre svega na{le igra~ke koje sadr`e ftalate, hemikalije koje omek{avaju plastiku, a dovode se u vezu s hormonskim poreme}ajem kod dece. Posebna pa`wa posve}ena je i retardantima plamena, materijama koje ote`avaju da se igra~ka zapali. Ove hemikalije mogu da ometu rast dece i da trajno o{tete wihov endokrini sistem. Nadzor na granicama EU i u sa-

E

mim dr`avama ~lanicama }e biti poja~an, dok }e se proizvo|a~i, uvoznici i distributeri smatrati odgovornim za otkrivawe rizika i potencijalne izlo`enosti dece {tetnim materijama. Poo{treni su i propisi koji imaju za ciq da onemogu}e da se dete ugu{i igra~kom ili wenim delom gutawem ili udisawem. Igra~ke koje se prodaju sa hranom ili koje su u hrani (kao kod „kinder jaja”) }e morati da budu posebno upakovane.

(Tanjug)

]elavo mesto na vrhu glave mo`e biti mnogo vi{e od udarca na ta{titu - mo`e biti znak upozorewa za budu}e zdravstvene probleme.

Isra`ivawe sprovdeno u SAD odredilo je gubitak kose na temenu kao marker za povi{en rizik od sr~anih bolesti i raka prostate koji se kod }elavih qudi javqa dva puta ~e{}e ukoliko se }elavost pojavi pre 30. godine `ivota.

Vi{i nivo mu{kih hormona mo`e uzrokovati „skupqawe” folikula kose, pa mogu pove}ati nivo holsterola u krvi i pritisak, {to je povezano s bolestima srca.

GLOBUS

dnevnik

sreda3.avgust2011.

27

Ово је хотел, казино...? Не, затвор! Н

Музика деведесетих никада није звучала боље

С

ећамо се Dr. Albana, Ace of Base и осталих музичара који су обележили једну деценију...како звуче када их обради један акапела састав? Чланови групе Local Vocal из Данске препевали су песме које су обележиле једну деценију и којима бисмо се, да их чујемо, слатко смејали.

У њиховој акапела верзији ти хитови звуче феноменално.Како би нас подсетили на неке од њих, чланови групе су урадили мали микс „најбољих ствари” - „Scatman”, „All that she wants”, „I like to move it”, „What is love”...

овоименована управница затвора Учиардоне у Палерму Рита Барбера забранила је затвореним мафијашима „модирање” Мафијашким босовима који служе затворску казну у овој установи строго је забрање да надаље по затвору парадирају у фирмираним оделима. „Армани”, „Гучи” и „Том Форд” мораће да их „сачекају” са оне стране решетака, јер је тако наложила нова управница! Барбера је нагласила да се у затвору мора престати са праксом ношења фирмираних одела и накита и других скупоцених ствари јер је то затвор, „а не неки скупоцени хотел у Лас Вегасу”. Због „лабавих правила” затвор Учиардоне, где је један „мафијашки шеф” прославио свој рођендан „онако како доликује”, уз шампањац, јастога и остале посластице, добио је надимак „Гранд хотел”. „Овакве ствари се више неће

толерисати у мом затвору”, одлучно је изјавила нова управница. Међутим, нова правила већ су изазвала осуде затвореника који су навикли да се осећају као код куће - а можда и боље, као и њихових породица.

Продајем децу, цена повољна

М

ајка из Аустралије под истрагом је зато што је на Интернет поставила оглас у ком нуди своју децу. Неименована жена поставила је на сајт Ибеј оглас у ком нуди на продају своју децу, дечака и девојчицу млађе од десет година. Уз оглас су биле и слике деце, па су корисници сајта алармирали полицију. Жена из Гилонга на југу Аустралије је одмах пронађена и испитана, и полицајци су утврдили да је била реч о шали. „Она неће бити оптужена за било шта пошто оглас није био озбиљан, али апелујемо на грађане да не праве овакве неслане шале”, саопштила је полиција.

Затворите очи и притисните „плej” а би придобиле купце компаније прибегаД вају најразличитијим начинима рекламирања, а словеначка минерална вода „Раденска”

је унајмила светски познати хор. Ту ништа не би било необично да хор пева, рецитује... али овај хор имитира шум отварања боце, сипања воде у чашу и испијања. „Perpetuum Jazzile” је светски познати хор који имитира не само инструменте већ звукове из природе, шумове... Светску славу су стекли, наравно, на Јутјуб порталу где је њихово „имитирање” кише и олује у песми „Африка” погледало око 12 милиона људи.

Доме, танки доме П

ољаци граде најтању кућу на свету, широку „читава” 72 центиметра, у којој ће моћи „нормално да се живи”. Израелски писац Етгер Керет зида веома необичну кућу у граду

у „најширем” 122. Ово ремек-дело архитектуре, које се води као „уметничка инсталација” јер не испуњава грађевинске прописе овог града, дизајнирала је компанија „Централ” из Пољске.

Волу у Пољској - он неће као „остали смртници” имати проблема са унајмљивањем радника који ће уместо њега уносити ормаре, брачни кревет, веш машину...јер их највероватније неће ни имати! Његова кућа је у најужем делу широка свега 72 центиметра (!), а

Писац ће, веома, веома скучено, живети у овој кући, а имаће све што имају и куће конвенционалних, нормалних димензија ходник, тоалет и спаваћу собу. Најтања кућа на свету попуњава празан простор између две зграде.

Хоћу ту лоптицу, и тачка! Ш та још може да пожели један малишан на утакмици

свог омиљеног клуба осим победе - па, да ухвати лоптицу као сувенир. Али када му то за длаку измакне, ситуација постаје „чупава”! Један дечак се толико дурио на свог тату што није на бејзбол утакмици ухватио лоптицу која је одлетела у публику, да су организатори меча на крају одлучили да га награде. Лоптица на коју се „намерачио” завршила је код девојке у реду испред њега, а она није била вољна да му је уступи. Наравно, за све је био „крив” тата... Камерману који је снимао утакмицу цела ситуација се веома допала, па је сво време пратио дечака како се дури и негодује због лоптице, што је на видео биму могао да гледа и цео стадион.

„Зашто би власти диктирале какву гардеробу ће носити мој супруг”, рекла је жена једног од затвореника листу „Ла стампа”. Друга је рекла да ће њен супруг онда ходати го, јер он једино поседује одећу познатих креатора!

Кад се мајка природа разбесни

У

последње време сви смо сведоци шта може да се догоди када природа реши да „узврати ударац”. Ови снимци су само упозорење! Колико гадно може бити када се мајка природа наљути могли смо да видимо углавном у апокалиптичним филмовима, али нажалост, они такви призори више нису тако далеко од реалности. Земљотреси, поплаве, торнада који за собом остављају пустош...све су чешћа слика. Ово је једна необична и несвакидашња појава забележена на југу Аустралије, проузрокована временским (не)приликама које су задесиле ову земљу последњих дана.

Не перите кола, сликам

О

н је један од ретких људи који се обрадује када угледа прљава и запуштена кола јер она су његово „сликарско платно” Возач аутобуса Роберт Барден нашао је много креативнији начин да улепша прљава кола од оног познатог „опери ме” - он их осликава! Роберт (38) црта ликове глумаца, певача и рок легенди на хаубама, вратима и гепецима неопраних аутомобила, и то му одлично иде.

Роберт је на различитим хаубама већ „овековечио”, бар до првог прања, ликове Боба Дилана, Клинта Иствуда, Џејмса Дина, Керија Грента, бенда Лед Зеппелин, и многих других. Он каже да људи обично одлично реагују на његову уметност када је виде. „Ово су оригинални уметнички радови и мој су изум. Ја од нечега што се обично сматра непожељним и од чега људи зазиру - прљавштине, правим уметност”, изјавио је Роберт.

28

sreda3.avgust2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda3.avgust2011.

31

S E ] A W E na mo je pre do bre i ple me ni te ro di te qe.

1905 - 1991. 1911 - 2001. iz Ade S qu ba vqu, po {to va wem i za hval no {}u, Qi qa na.

34270

Da na 29. 7. 2011. go di ne na vr {i le su se tri ipo go di ne, a da nas 3. 8. 2011. go di ne na vr {a va se pet go di na od ka ko ni su sa na ma na {i naj mi li ji

IZ DA JEM na me {ten stan 40m2, vi so ko pri ze mqe u Uli ci Pa vla Pa pa 7. Te le fo ni: 064/3333119, 021/6624-059.

34203

U NO VOM SA DU pro da jem tro so ban stan 78m2, CG, sa lon ski u Ul. @ar ka Zre wa ni na. Te le fon: 011/27-66092.

34269

PRO DA JEM ma wu, no vu ku }u, na me {te nu, u No vom Sa du ili me wam za stan u Ri je ci. Te le fo ni: 063/519-715, 064/2510-929.

34124

POD BU [I VA WE is pod ko lo vo za, dvo ri {ta, iz ra da vo do vo da, ka na li za ci je sa pri kqu~ ci ma, hi drant ske mre `e, se ~e we as fal ta se ka ~i com, ma {in ski is kop, pre voz. Te le fon 063/521546, 021/6212780.

32372 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34235

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad.

Te le fo ni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495.

33754 BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3700, ko sto lac 4300 i su {e ni 900. Te le fo ni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25 34239 DR VO bu ko vo mo `e re za no i ce pa no, pre voz gra tis 3600 din.

Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di na ra. Te le fo ni: 061/17437-26, 063/817-57-22, 064/26-11741 34240

Sa ve li kom tu gom se opra {ta mo i oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je na {a naj bo qa, naj mi li ja, ple me ni ta i po {to va na ma ma, ba ka, ta {ta

34251

Mi lan Uze lac Mi }a sli kar 2008 - 2011.

Pro {le su tri go di ne, a u sr cu tu ga ne pre sta je, naj dra `i na{.

Tvo ji: maj ka Ne deq ka, brat Sr |an Uze lac sa po ro di com i osta la rod bi na.

Pap iz No vog Sa da Osta je te za u vek u sr ci ma i mi sli ma Va {ih naj mi li jih: Ma ri je, Na ta {e, Mir ka, Ma ri ne i Ni ko le.

34275

34247

Tu `ni smo jer smo osta li bez na {e po {to va ne i pre do bre tet ka Qu bi ce.

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu

IN MEMORIAM

3. 8. 2002 - 3. 8. 2011.

Ju ro Be ki} pre mi nuo u 74-oj go di ni, po sle du ge i te {ke bo le sti.

Sa hra na je u Te me ri nu, na Za pad nom gro bqu, da nas, 3. 8. 2011. go di ne, u 16 ~a so va.

Ka len bah Mi haj lu 1948 - 2011.

Qu bi ca Jo va no vi} U mi sli ma i u ve~ nom po mi wa wu.

od: se stre Ve re, {o go ra Ga bi ke, de ce Mi la na, Vla di mi ra, sna je Sla vi ce, Mar ti ne sa de com @i rum i Mi kael.

Ne na i Sa {a Sa vi} sa de com.

Sa hra na je da nas, 3. 8. 2011, u 11.45, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

34279

34273

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

1934 - 2011.

1935 - 2011.

Sa hra na je da nas, 3. 8. 2011. go di ne, u 12 sa ti, na Grad skom gro bqu.

Sa hra na je 3. 8. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, iz ka pe le, u @a bqu.

O`a lo {}e ni: po ro di ce ^on ki}, To mi} i Pa vlov.

34268

Pre dva de set pet go di na je oti {la i od ne la svu na {u ra dost

3

dr Mi ron La zor Sa ve li kim bo lom u sr cu i du {i, sa qu ba vqu ko ju smrt ne pre ki da i tu gom ko ju vre me ne le ~i, ~u va mo te od za bo ra va.

Tvo ji naj mi li ji.

34265

P O M E N Na {em dra gom

34225

P O M E N Tre }eg av gu sta na vr {a va se pet na est go di na od smr ti na {eg dra gog su pru ga, oca i de de

3. 8. 2008 - 3. 8. 2011.

O`a lo {}e ni: sin Ne nad, unu ke Ma ri ja i Da ni je la sa po ro di ca ma.

34282

O`a lo {}e ni: sin Ju re, }er ka Ve ra, unu ci Ma ri ja, Vla di sla va i Te o dor, se stra Dra gi ca i zet Du {an.

Mir ku [er be xi ji

Du {an ka ^on ki}

34278

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Pr o {le su tri go di ne, tu ga u sr cu ne pre sta je, naj mi li ji moj o~e.

Tvo ji o`a lo {}e ni: }er ka Gor da na, su pru ga Go spa va, sin Ni ko la, zet Sr ba, unu ci Goj ko i Gor da na sa po ro di ca ma.

Tvo ji naj mi li ji.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ otac, de da, brat i tast

Ta ma ra Mi haj lo

Goj ko Ze len

T R O G O D I [ W I P O M E N

1979 - 2008. 1949 - 2006.

Qu bi ca Jo va no vi} pre mi nu la 30. 7. 2011. go di ne, u 85. go di ni.

Ve sna - Be ka, Dra ga na, Le na, Ja ro mir i Ker sten.

Tvo jih ~e tr na est ipo me se ci `i vo ta je pro {lo trep ta jem oka i uga si lo na {u ra dost i sre }u.

Na kon tvog od la ska osta vi la si za so bom tri de set i jed nu go di nu tu ge.

U ta ti nom sr cu i du {i si An |eo sa sme juq ci ma.

34263

Ka ti ca Or tak ro|. He rak

T R O G O D I [ W I P O M E N

Dra ga na Mi {ki}

Di mi tri je So fi ja Ko wo vi} Ko wo vi} Mi tu {a Coj ka

29

Po ~i vaj u mi ru mi li na{ bra te i o~e.

Uvek si u na {im sr ci ma dok je nas.

Mi lo {a Tru ji }a dok to ra ve te ri nar skih na u ka Go di ne pro la ze, a tu ga osta je.

Tvo ja se stra, brat i }er ka.

Uvek ga se se }a ju we go vi naj mi li ji.

34259

34230

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Po sled wi po zdrav dra goj se stri

Su za na Ri sti} Jo van Je len ko vi} 1925 - 2011.

Du {an ki ^on ki}

Sa hra na }e se oba vi ti 3. 8. 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

1935 - 2011. od se stre Se ke i ze ta Mi {e.

O`a lo {}e na po ro di ca.

34280

34281

To dor Lo li}

Kao da si na ovu ze mqu svra ti la da osta vi{ le pr {a vi trag i osta ne{ u na ma ve dra, na sme ja na ~u de sno dra ga. Tu ga za to bom je ne iz bri si va i ne mo `e mo te pre `a li ti ni ka da.

S ve~ no tu gom u sr ci ma, ma ma i brat sa po ro di com.

34264

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e se da nas, 3. 8. 2011. go di ne, u 10 ~a so va, na gro bqu, Tran xa ment, u Pe tro va ra di nu odr `a ti ~e tr de se to dnev ni po men.

Po ro di ca Lo li}.

34255

Ђорђе Рандељ

Пла ви круг У сво јој ре дов ној еми сли ји „Од шкри ну та вра та умет нич ке ра ди он и це” у окви ру еми си је Ђорђе Рандељ нам пред ста вља Александра Гајина и Гордану Јошић-Гајин, још је дан брач ни пар но во сад ских умет ни ка, а исто вре ме но и глу мач ки пар ко ји је (обе ле жио) и но сио драм ски ре пер то ар Срп ског на род ног по зо ри шта... (РТВ 1, 22.50) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.23 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 22.50 23.20 23.25 01.05

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.30

tv program

sreda3.avgust2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Стање на путевима Чари риболова Гимназијалци Кухињица Десило се Вести 1989-та година великог лома Изблиза Вести Заједно На трагу природе Вести Преокрет Гимназијалци Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Парадајз Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Анталија Доколица Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Вести (Универзитет) Академских пет минута Плави круг Матица (вести из Матице) Незавршена композиција за механички клавир, филм ЕГЗИТ

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Како препознати лаж Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Крв и ружа Бајко квиз Рачуница Добро вече, Војводино (ром) Емисија (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Свој међу туђима, туђ међу својима, филм Крв и ружа ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Јутарњи програм Освета Тојотин свет природе Била једном једна недеља Ћаскање Бели лук и папричица Здравље је лек Информативни преглед Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

ФУД БАЛ: КВА ЛИ ФИ КА ЦИ ЈЕ ЗА ЛИ ГУ ШАМ ПИ О НА

Пар ти зан - Генк (РТС 1, 20.10) 06.05 08.00 09.05 10.00 10.32 11.10 12.00 12.15 12.36 13.22

11.00 11.05 11.35 11.45 12.00 12.05 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.20

10.00 11.00 12.45 13.00 15.00 15.30 17.45 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 00.30

Вести Храна и вино Агро дан Неон сити Вести Агро дан Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Спринт Добродошли у Европу Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Новосадско поподне Агро дан Објектив Храна и вино Путовање сербез задовољства... Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

Фул Тилт покер ЦХ ТВ: Малезија – Челси Ајакс ТВ Топ 10 Барса ТВ: Историја Барцелоне Фудбал мондијал магазин ЦХ ТВ: Тајланд – Челси Премијер лига класик: Фулам – Манчестер јунајтед Шампионат Руска лига Премијер лига, Голови сезоне Премијер лига класик: Манчестер Сити – Манчестер јунајтед Светска Лига - Бокс: Појединачна финала Фул Тилт покер Премијер лига Преглед сезоне

14.46 15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.00 19.30 20.10 20.40 22.48 23.18 00.05 00.29 00.50 02.27 03.15 04.03 04.33 05.06 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Траг Шта ја имам од тога Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп: Суперкуче, филм Гастрономад Ово је Србија Отписани Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Фудбал: Квалификације за лигу шампиона, Партизан Генк, спортски програм Фудбал: Квалификације за лигу шампиона, Партизан Генк, пренос Око Злочиначки умови Дневник Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Тешко је бити фин, филм Оно као љубав Шта ја имам од тога Око, инфо Траг Позориште у кући.домаћица Верски календар

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 15.50 16.50 17.50 18.45 19.00 19.20 19.45 21.00 22.00

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Неко те посматра Трачара Галилео Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Филм: Мостови округа Медисон 00.30 Експлозив 01.00 Ексклузив 01.15 Трачара

Пи пи шоу Бу ди те са на ма и ове не де ље и при дру жи те се Пи пи и Би би ју у от кри ва њу тај ни тр го вач ког за на та и ве сла ња, спор та ко ји зах те ва фи зич ку спрем ност и ди сци пли ну. Пред ста ви ће мо Вам по сао јед ног на став ни ка. Пе смом и сти хо ви ма ову еми си ју улеп ша ће де ца из хо ра вр ти ћа „Ви ла“ и „Цр вен ка па“ и пе сник за де цу Саша Божовић. Чу ће те звук гај ди, а у свет ма ги је по ве шће вас ма ђи о ни чар Хари Магнус. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.48 07.23 07.29 07.34 07.47 08.11 08.21 09.06 09.51 10.21 10.51 11.23 12.01 12.30 13.00 14.00 14.34 15.53 16.36 17.07 18.05 18.37 18.58 19.04 19.09 19.23 19.47 20.07 20.34 21.00 21.58 00.13 01.16 02.14

Слагалица, квиз Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Невен Приче о речима Е-ТВ Тв мрежа Метрополис у Сенти Научни кафе Музички програм Читање позоришта Трезор Невен Између игре и математике Ексклузивно Линк Капри Снови Бициклизам Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 У свету ТВ фељтон Капри Операција „Шекспир”, филм Мадредеуш Трезор Фудбал: Квалификације за лигу шампиона, Партизан - Генк (р)

Стејси Даш

Опе ра ци ја „Шек спир” Ре клам ни агент Би ли до би ја от каз и при си љен је да при хва ти по сао на став ни ка у Вој ној шко ли, иако ни к а да ра ни је ни је под у ча вао де цу, ни ти има би ло ка квог вој ног ис ку ства. До би ја ве о ма не за хва лан за да так: да осмо ри цу ре гру та на у чи да раз ми шља ју сво јом гла вом и до ка же да, ипак, ни су без на де жни слу ча је ви. Уло ге: Дени де Вито, Грегори Хајнс, Стејси Даш, Џејмс Ремар Ре жи ја: Пени Маршал (РТС 2, 21.58)

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

ВОА Друга страна Србије Маратон Милица² Топ шоп Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Мрачне воде Вести Милица² Коферче Топ шоп Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Чак Милица² Без трага Филм НЦИС Вести Милица² Филм: Привлачност

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Доналд Сатерленд

Гра ђа нин Икс Ру ски по ли циј ски ин спек тор су о ча ва се са не пре мо сти вим пре пре ка ма у сво јој по тра зи за нај су ро ви јим се риј ским уби цом мо дер ног до ба у овом на пе том три ле ру, за сно ва ном на исти ни тој при чи. Осам те ла је на ђе но у шу ми, бру тал но уби је но, си ло ва но и уна ка же но. Жр тве су мла де, че сто уса мље не. Уло ге: Стивен Риа, Доналд Сатерленд, Макс фон Сидоу, Имелда Стентон Ре жи ја: Крис Џеролмо (Б92, 23.55) 05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 11.50 12.15 13.00

23.40 23.55

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Филм: Српски ожиљци Вести Б92 Спортски преглед Доме, слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Саборци Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм: Грађанин Икс

06.00 07.00 09.45 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 15.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.30 05.00

Поље лала Добро јутро У сосу Филм: Госпођа министарка Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Мењам жену Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Наслеђе једне даме 48 сати свадба Гранд парада Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм: Волим те до смрти Филм: Птице смрти Филм: Лопов и стриптизета

13.50 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.06 20.00 20.30 21.00 23.00 23.35

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Прессовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Изнајми звезду Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре… Луде године

Гла со ви у вре ме ну То ком 20. ве ка, ха ри зма тич ни свет ски ли де ри су ко ри сти ли моћ го во ра да би мо ти ви са ли ма се и по кре ну ли за оства ри ва ње сво јих ви зи ја. Јед ни су ко ри сти ли моћ го во ра по пут Чер чи ла и Ме де ле да би се осло бо ди ли роп ства или од у пре ли не при ја те љу, док су дру ги зло у по тре би ли моћ го во ра, по пут Хи тле ра, да би осво ји ли и по ро би ли дру ге на ро де. (Хепи, 18.25)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda3.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Ни ко лас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А. Инк Мајами инк Шта не треба обући Кејт и осморо деце Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима, мачкама, љубимцима Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Четири венчања Девојчице и дијадеме Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Четири венчања Девојчице и дијадеме

07.00 09.09 10.12 11.02 11.15 12.11 12.31 13.15 14.21 14.54 15.47 16.05 17.00 17.57 18.43 19.30 20.10 21.05 22.00 23.00 23.32 01.01

08.00 Најгори послови у историји (3) 09.00 Рим није изграђен за један дан (5) 10.00 Менделсон, нацисти и ја 11.00 Ми Европљани (4) 12.00 Героуов закон (7) 13.00 Путовање које је потресло свет 14.00 Тајм тим година X (13) 15.00 Хероји, култ и кухиња (2) 16.00 Ово је цивилизација (4) 17.00 Рим није изграђен за један дан (6) 18.00 Пет америчких гиганата (1) 19.00 Робовласничка индустрија (2) 20.00 Велико бекство. неиспричана прича 21.00 Да ли је Стаљин могао да заустави Хитлера?

22.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 23.00 Хероји, култ и кухиња (3) 00.00 Ово је цивилизација (4) 01.00 Рим није изграђен за један дан (6)

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 23.45 00.00

Брат и сестрица Дигсвил Ози Бу Гвоздена пећ Дигсвил Све што желим Џорџ и змај Стјуардесе у акцији У име правде Дилер 1. Прича из Бронкса Синеманија К Еротски филм

У име прав де Лео Хен длер је же сто ки мо мак са ули це, ко ји је хтео да се по ву че и сми ри. Оти шао је та мо где је ми слио да ће би ти без бе дан: ку ћи. Али њу јор шки ме тро је по след ње ме сто на све ту где се чо век мо же осе ћа ти без бед ним... Уло ге: Марк Вал берг, Шар лиз Те рон, Џејмс Кан Ре жи ја: Џејмс Греј (Си не ма ни ја, 18.00)

Mир ка Ва си ље вић

СЕ РИ ЈА

Ми рис ки ше на Бал ка ну Мар ко до ла зи у Бе ог рад са сво јим при ја те љем но ви на ром Мир ха дом ко ји же ли да на пра ви ве ли ки ин тер вју с Ри ки. Она из бег не пи та ње о емо тив ном жи во ту, јер је у љу бав ној ве зи с Ми ло шем, ко ји је оже њен. Уочи тур не је по Шпа ни ји Ри ки и Блан ки од ла зе у Са ра је во... Уло ге: Љи ља на Бла го је вић, Пре драг Еј дус, Мир ка Ва си ље вић, Алек с ан дра Би бић, Та ма ра Дра ги че вић, Ма ри ја Виц ко вић, Ка ли на Ко ва че вић Ре жи ја: Љу би ша Са мар џић (ХРТ 1, 21.05)

22.40 23.49 00.33 01.00 01.24

Жутокљунац Конор на тајном задатку Платно, боје, кист Изазови, док. филм Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Вероника Марс Шаолински пажеви Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера: Детектив XXL: Покретна мета Ружна Бети Дени на мору 1, док. серија Добро је знати Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Гаража Браћа и сестре Фудбал, ЛП - 3. претколо: Динамо - Хелсинки, пренос Фудбал, ЛП - 3. претколо: Динамо - Хелсинки, пренос Лажи ми Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачерица

08.00 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Фаџ Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Сфинга Интермецо 2 Невероватне приче Дама гангстер Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Интермецо 3 Цинкарош Трава Откупнина Комплекс Луцифер Метрополис

08.35 08.56 09.18 09.26 09.41 10.05 10.49 11.34 12.16 12.41 13.02 13.24 13.50 15.21 16.04 16.27 16.57 17.42 18.35 19.09 19.22 19.55 20.40 21.39

Шар лиз Те рон

06.00 07.35 09.25 10.50 12.30 14.25 15.55 16.20 18.10 20.05 22.10 00.10 02.00 03.00

Све о Стиву Мајкл Џексон: То је то Срећковић Анђели д.о.о. Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње Астро Бој Филмови и звезде Ловац на уцене Џоова палата Дан заљубљених Игра престола Спој Велика љубав Девојка која је шутнула осиње гнездо

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Јужни Пацифик, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Назови 112, док. серија У потрази за светим, док. серија Културна баштина Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Капри Мирис кише на Балкану Други светски рат изгубљени снимци, док. серија Дневник 3 Циклус европског филма: Број 13, филм Филм: Покретна мета

04.00 Он Едге 06.00 Новине 08.00 Пирати из Пензанса 10.00 Сјај 12.00 Господин бејзбол 14.00 Флерт 16.00 Улице Малибуа 18.00 Убиство првог степена 20.00 Пројекат X 22.00 Он Едге 00.00 Рим 1.

06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 03.50

Дигајнога: Убиство Судија Ејми Отета усред бела дана Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Преварена Убиства у Мидсамеру Дигајнога: Убиство ви Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Пандури новајлије Велика лига Закон и ред Опијена љубављу Убиства у Мидсамеру

06.35 Драгон бол З 06.55 Кобра 11 08.40 Наследници 09.50 Врата раја 10.55 Стаклен дом 11.50 Ексклузив таблоид 13.05 1001 ноћ 14.35 Кобра 11 16.20 Не дај се, Нина!

18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Закон и ред 20.50 Менталист 21.40 Кости 23.15 ЦСИ Њујорк 00.10 РТЛ Вести 00.25 Менталист 01.10 Астро шоу 02.10 Заборављени случај 02.55 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

Мен та лист Тим је по зван у обра зов ну за јед ни цу за про бле ма тич не ти неј џе ре, ка ко би ис тра жио смрт јед ног од сту де на та. Ко ри сте ћи сво је мен тал не спо соб но сти, Џејн от кри ва да је мла дић био жив за ко пан. Са зна је и да је био део „З„ еки пе, тај не гру пе... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти (РТЛ, 21.50)

Сај мон Беј кер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

22.50 23.45 00.40 01.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Велике селидбе Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Водич из безизлазних ситуација Шокантни снимци преживљавања Како преживети катастрофу Амерички чопери Генералка Човек, жена, дивљина

08.30 08.40 08.45 16.30 19.00 19.35 19.40 20.40 20.45 22.45 22.50 23.20 00.00

Сви спортови 26-та Универзијада, Кина Фудбал Бициклизам Олимпијске игре Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Једрење Фудбал

22.25

Фал си фи ко ва ни Христ на ве ли кој це ни

Х

о ланд ски ди ле ри, ма да су мно ги има ли ра до ва не у јед на че ног ква ли те та, уз дру ге ко ји су се слич не про бле ме као и из бе гли це, ни су би ли с го спо ђом Ланц вра ти ли у Ба зел. По се је пред ло га дљи ви на уче ство ва ње у тро ше њу ми ли о - жио фи ре ру да за др жи крем збир ке, а оста так, ко ји на, а Ге рин го ве по се те че ка ли су по ме ша них осе ћа - би си гур но до нео ве ли ке су ме, про да на аук ци ји. ња. Осим Ми дла, нај ве ћи про да вац Нем ци ма био је Го спо ђа Ланц је од би ја ла да по слу је би ло с ким сем Пе тер де Бур, шеф Хо ланд ске асо ци ја ци је тр го ва ца с Ка цом и тра жи ла је два ми ли о на швај цар ских умет нич ким де ли ма. И же на му је би ла Је вреј ка, а фра на ка. Ге ринг ни је мо гао да на ба ви то ли ко де ви он и ње гов брат, ко ји су има ли двој но швај цар ско за, па је По се, за хва љу ју ћи ди рект ној ве зи с Хи тле др жа вљан ство, при ја ви ли ром, по бе дио. И швај су се за ула зну ви зу. При цар ска ви за за Ка ца је пр вој по с е ти ав гу ста би ла део до го во ра јер ју 1940, Ге ринг је нај уч ти ви је би ло мно го те же на је по љу био ру ку го спо ђе ба ви ти не го но вац. По Де Бур и вр ло па жљи во се је зах тев за ви зу по пре гле дао њи хо во скла ди слао Бор ма ну, уз пред ште, али ни је ку пио ни лог да он раз го ва ра с шта. Чим је оти шао, Де озло гла ше ним ге не ралБу ро ви су по сла ли ве ли ки пу ков ни ком СС-а Хај број сли ка у тај на скро ви дри хом јер је Кац Је шта. Не ко ли ко да на ка вреј. По се о ва моћ је би сни је ре зер ви са ли су ра ни ла то ли ка да је Кац оти не мач ки ол тар за Келн ски шао у Ба зел кра јем му зеј. Кад је Ге ринг из не 1941, где је остао то ком на да до шао у сеп тем бру, це лог ра та. од мах је при ме тио да не Афе ри ни је био крај. ма не ких сли ка и ре као да Као уздар је за Рем бран же ли ол тар. Упла ше ни Де тов „Пор трет му шкар Бу ро ви ре кли су да су сли ца„, 26 дру гих Ка цо вих ке про да те, а ол тар ре зер ро ђа ка до би ло је на вод ви сан за Келн. Ге ринг се но ви зу за Шпа ни ју, на сме јао и ре као да у дик ода кле су мо гли да на та тор ској др жа ви то ни је ста ве за Аме ри ку. По се ни ка кав про блем и ку пио је оти шао у Ба зел и та га за јед но с 15 дру гих сли мо на шпан ској гра ни ци ка. Од тад је Де Бу ро ви ма лич но раз го ва рао с не је ишло ве о ма до бро – ак мач ким зва нич ни ци ма тив но су услу жи ва ли да би био си гу ран да су Ра жа ло ва ни пи лот Ге ринг раз бу цао га ле ри је глав не не мач ке кли јен те. пу ште ни; и тек тад је Обич ни хо ланд ски гра ђа ни, пра ве ћи се да не зна ју Рем брант пре дат. Ипак, Ка цо ва мај ка је пу ште на из ко су Де Бу ро ви кли јен ти, до но си ли су сво је ства ри конц-ло го ра у Вест бру ку у за ме ну за сли ку ко ју је за про да ју. До кра ја ра та, ку ћа је сво јим не при ја те - ви со ки СС зва нич ник же лео да по кло ни Хи тле ру за љи ма про да ла умет ни не (ви ше од три ста сли ка) ро ђен дан. вред не го то во два ми ли о на фло ри на, а су на род ни Ге ринг у сво јим по сло ва њи ма ни кад ни је био не ци ма за 2,3 ми ли о на. Кад је по че ла де пор та ци ја Је - при ја тан. Сти зао би сво јим рас ко шним во зом, за вре ја 1943, Де Бу ро ви ма је одо јед но с огром ном ка дом и фа бре но швај цар ско др жа вљан лан га ма еле гант но уни фор ми Ге р инг је да по с лу ј е сти з ао ство. Тр го ви на је кре ну ла ло ше, са них ађу та на та, и до бро рас сво јим рас ко шним во зом, али су оста ли не ки не до вр ше ни по ло жен ишао од га ле ри је до за јед но с огром ном ка дом, га ле ри је. Чак и нај у гро же ни ји по сло ви. Че ти ри па не ла Ја на Број ге ла, узе та из њи хо ве скри су се сла га ли да је имао од ре и по том до бро рас по ло жен ве не збир ке, да та су у за ме ну за ђе ни шарм. А тек су ме нов ца ишао од га ле ри је до сло бо ду њи хо вог је вреј ског ко је је тро шио! По сло ви ко ји га ле ри је. Да има шарм рад ни ка Ота Бу ша и ве ре ни це су укљу чи ва ли ма ње при јат не му. Сли ке је тре ба ло да пре да ју сма тра ли су и нај у гро же ни ји људ ске и фи нан сиј ске си ту а ци му зе ју из Лин ца чим до би ју пи је оста вља ни су они ма по пут ди ле ри. А тек су ме нов ца сме ни до каз да су Бу шо ви „пре Хо фе ра и Ми дла. Не је вреј ска ко је је тро шио шли гра ни цу не у трал не те ри то Хо ген дај ко ва ку ћа би ла је Ге ри је“. Број ге ло ви ра до ви су рин го во по себ но оми ље но ме оти шли у Дре зден, док их ни је про гу тао пла мен кад сто. За хва љу ју ћи Хо фе ро вим до го во ри ма, увек су је град бом бар до ван. га че ка ли ра до ви ви со ког ква ли те та, али ко ји су би Фир ма ко јој је не ко вре ме ишло до бро при па да ла ли не чу ве но ску пи. Ге ринг, ко га је из гле да за ба је На та ну Ка цу из Ди ре на, крај Ар не ма. Пред став - вљао овај твр ди орах од тр гов ца, то ком ра та је одав ни штво у Ха гу отво рио је 1. ма ја 1940, баш на вре - де от ку пио 42 сли ке. ме да уче ству је у на до ла зе ћем успо ну. Та ма ла ку Хо ген дајк је по стао по себ но по знат као тр го вац ћа, по мог ну та отва ра њем огран ка у Швај цар ској, од умет ни на ма из ван ред ном се ри јом Вер ме ра ко ји су скром них по че та ка до ве ли ких по сло ва до шла је бр - иза шли на све тло то ком оку па ци је и за ве ли ке нов зо. Из у зет но до бре Ка цо ве сли ке, за ко је су сви зна - це про дао их је хо ланд ским ко лек ци о на ри ма и му ли да су та мо, ни кад ни су ста вље не на тр жи ште. зе ји ма. Ка сни је се ис по ста ви ло да су то за пра во би Нем ци су то до зво ли ли јер је Кац до шао до глав них ли бри љант ни фал си фи ка ти ко је је ра дио нео ства де ла не ких ва жних збир ки. За Ге рин га је 1941. на ба - ре ни умет ник Ханс ван Ме ге рен. Хо ген дајк ни је вио Рем бран то ву сли ку „Пор трет Са ски је„ из 1630. био је ди ни ко ји се пре ва рио. Де Бур је 1943. про бао и Ван Дај ков „Пор трет по ро ди це„. Но, пра ви раз лог да про да и „Хри ста у ку ћи Мар те и Ма ри је„, ко ју је да Кац пре жи ви је ње го ва ве зи с удо ви цом Ота Лан - Ге рин гу про це њен као ори ги нал. Хо фер је од био да ца, бив шег швај цар ског кон зу ла у Хо лан ди ји, ко јој га ку пи због це не и ста ња у ко јем је био. Фос, ди је при па ла збир ка „Шмит-Де ге нер„. рек тор Лин ца, сма трао је да је фал си фи кат. Хо Лич ни ди ле ри Хи тле ра и Ге рин га, По се и Хо фер ланд ски му зе ји, пре стра вље ни да ће из гу би ти на жу де ли су за овом гру пом углав ном ита ли јан ских ци о нал но бла го, од мах су је згра би ли. Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda3.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Данас не можете да поднесете никог и ништа. Имате потребу за променом, за узбуђењима, пролазним искуствима. Довољно сте храбри, али и нестрпљиви, па бисте могли неког отерати од себе.

BIK 20.4-20.5.

Август сте лепо испланирали па када вам је и време наклоњено, проведите га добро и корисно. Стало вам је до материјалних вредности. Немојте претеривати са сладоледима ни храном, да се не бисте угојили.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. avgust 2011.

Имате повољан уплив Месеца из ваздушног знака Ваге па и добру сарадњу, менталну конекцију и разумевање с онима који су вам блиски. Чак и с драгом особом, љубавним партнером.

Данас сте отворени за комуникацију, пословну сарадњу, договоре у којима треба сви да буду задовољни, компромисима. Дакле, други имају утицаја на вас и ваше одлуке. Проналажење истих интереса.

Ви уживате. Љубав и лепота су свуда око вас. И сами зрачите позитивном енергијом. Ово је дефинитивно ваше време, у којем доминирате. Свако претеривање доноси проблеме, имајте то у виду. Шопинг. Склони сте томе да трошите новац, поготово ако то представља улагање или инвестирање у посао, дугу везу, будуће планове. На личном плану сте преоптерећени ментално. Као да стојите у месту, што је ОК.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Променљивог сте расположења, сами себи недовољни, па вас партнерово понашање посебно иритира. Тешко ћете се сложити на дуже време. Тренутни сусрети ништа не обећавају. Дишите пуним плућима.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Неко од пријатеља ће привући вашу пажњу. Колико ће је задржати, то је већ питање. Рачунајте на пролазне околности и утицаје, контакте у ходу. На послу ништа ново, нити ће бити у догледно време. Емотивно и интуитивно сте осетљиви. Једно женско биће има одређеног утицаја на вас, око поднева. Озбиљно схватите ту особу. Тајне се неће открити, али ни тешкоће неће проћи тако лако, саме од себе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Опустите се данас и одмарајте. Ваш Марс је у такозваном празном ходу, што не доноси никакве успесшне резултате. Напротив. Радије медитирајте, бацајте карте, читајте књигу, спавајте.

Дружељубиви сте, спремни да се жртвујете и заложите за друге, за идеју, за заједничку ствар. Добро расположење изискује више простора и могућности деловања. Контати и састанци су успешни.

Наилазе одређени неспоразуми у сталној вези, било да ваша половина путује негде без вас, или немате довољно времена једно за друго. Путовања у машти или на јави су више него лепа и пожељна.

TRI^-TRA^

Ме шај Ри ја на!

V REMENSKA

Славна певачица Ри ја на уловила је слободан дан и отишла у родни Барбадос на традиционални карневал поводом завршетка жетве шећерне трске. Наравно да је била у центру пажње, а како и не би када је на себи имала само оскудни карневалски костим. Певачица на Барбадос не иде баш често, али када оде направи прави хаос. Оскудно одевена у црвено-златни брус и гаћице и мрежасте чарапе са перјем на глави, плесала је и певала са учесницима параде не обраћајаћи пажњу на севање блицева. За разлику од холивудских излазака када обезбеђење фотографе држи на одстојању, у родном крају је папарацима махала и слала пољупце, а учеснике параде је поливала пивом... Није јој сметала ни киша, уживала је у пљуску док се вода сливала низ њено полуголо тело, а ко год је пожелео да се са њом фотографише - жеља му је и била испуњена. „Kadooment Day” парада одржава се сваке године још од 1780. године, односно од периода када је Барбадос био водећи светски произвођач шећера.

PROGNOZA

ПРетежно

Vojvodina

Evropa

Сунчано

Novi Sad

29

Subotica

28 облака. Ветар слаб северни. Притисак изнад нормале. Температу-

НО ВИ САД: Топло и претежно сунчано уз слаб дневни развој

Madrid

33

Rim

30

Sombor

29 ра од 17 до 29 степени.

London

28

Kikinda

28 развој облака током дана. Ветар слаб северни и северозападни.

Cirih

27

Vrbas

28 Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 15, а

Berlin

26

ВОЈ ВО ДИ НА: Топлије и претежно сунчано уз слаб локални

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

максимална 29 степени.

Be~ СР БИ ЈА: Топлије и претежно сунчано уз локални развој облака током дана на југозападу и југу Србије. Мала је шанса да на том Var{ava подручју буде ређих локалних пљускова по подне. Ветар слаб сеKijev верни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура Moskva 14, а максимална до 30 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У другој половини Oslo седмице сунчано и све топлије. У поподневним сатима је могућа ређа појава локалних пљускова у четвртак и петак. За викенд вр- St. Peterburg ло топло уз максималне температуре изнад 30 степени. Почетком Atina идуће седмице такође врло топло, до 35 степени.

K. Mitrovica 29 Ni{

30

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошке прилике биће повољније, па ће се већина хроничних болесника осећати боље. Препоручује се придржавање савета лекара и ограничење физичких активности.

29 25

VIC DANA Ушао каубој Џо у бар и за шанком угледа барску даму, а око ње четворицу каубоја. Гледа он, гледа, па одједном тргне пиштољ и убије ову четворицу каубоја и затим приђе барској дами и каже „Зашто дама стоји сама?”.

23 21 24 21 34

Pariz

27

Minhen

30

Budimpe{ta

28

Stokholm

23

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

Bezdan

229 (-19)

Slankamen

318 (-6)

Apatin

310 (-15)

Zemun

331 (0)

Tendencija opadawa

Bogojevo

281 (-23)

Pan~evo

348 (2)

STARI BEGEJ

Smederevo

504 (6)

Ba~. Palanka 285 (-20) Novi Sad

274 (-17)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

TISA

176 (-40) N. Kne`evac

-2 (-2)

Tendencija stagnacije

SAVA

276 (15) S. Mitrovica

116 (4)

Senta

316 (10)

284 (1)

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

318 (-2)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

68 (-14)

Re{ewe iz pro{log broja