Dnevnik 3.avgust 2012.

NOVI SAD *

PETAK 3. AVGUST 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23515 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

GU VER NER DE JAN [O [KI] POD NEO OSTAV KU ZBOG IZ ME NE ZA KO NA O NBS-u

Pre ti eko nom ska i fi nan sij ska ne sta bil nost str. 2

Politika 2 Skup{tina Srbije: opozicija zabrinuta, vlast ne brine

Ekonomija 4 Kreditne kartice su pozajmice koje treba izbegavati

Dru{tvo 6 Polovina vojvo|anskih u~enika opije se bar jednom mese~no

Novi Sad 8 Stovari{ta ogreva spremna za kupce, ali evro diktira cenu ugqa

Crna 13 Slu~aj Bogoquba Kari}a: bitka za odbranu sa slobode

PO^ELI RA DO VI NA TE ME RIN SKOM MO STU U NOVOM SADU

PREMIJER SR BI JE IVI CA DA ^I]

No va vla da ne ugro `a va auto no mi ju Voj vo di ne

Foto: F. Baki}

NASLOVI

str. 3

NO VI OBR TI U PO KU [A JU RU [E WA NO VO SAD SKE KO A LI CI JE

SPS: Ne ma ve }i ne za pro me nu vla sti u gra du str. 3

Sao b ra} aj krajw im Ras pro da ja „29. no vem bra” kol ov oz nim trak am a par ~e po par ~e PRO DA TA DVA OD TRI DE LA NE KA DA [WEG SU BO TI^ KOG I JU GO SLO VEN SKOG GI GAN TA

str. 5

str. 7

DIN KI] NA JA VIO DA RAD WE NE ]E BI TI ZA TVA RA NE ZBOG NE IZ DA VA WA FI SKAL NIH RA ^U NA

NA PO MO LU NO VI TREND U SRED WEM BA NA TU

Za na tli ja ma vi {e ne }e tre ba ti fi skal ne ka se

Ro ken rol se uvla ~i u se la

str. 6

str. 4

PO [TO „LI SJE” NE MA GRA \E VIN SKU DO ZVO LU ZA OTVA RA WE DE VE TOG GROB NOG PO QA

Od ju~e Novosa|ane sahrawuju u zelenom pojasu str. 9

Foto: F. Baki}

Veoma toplo

SPORT

str. 14 – 18

PROMOVISANA 6. KLASA POLAZNIKA CENTRA ZA OSNOVNU POLICIJSKU OBUKU U SREMSKOJ KAMENICI

Me|u ~uvarima reda 27 devojaka str. 6

Najvi{a temperatura 35 °S

n \OKOVI] U POLUFINALU

n REMI VATERPOLISTA, PORAZ ODBOJKA[A

2

POLiTikA

petak3.avgust2012.

dnevnik

GU VER NER DE JAN [O [KI] POD NEO OSTAV KU ZBOG IZ ME NE ZA KO NA O NBS-u

poslani^ke teme

Red ostav ki, red za kle tvi U Skup {ti ni Sr bi je jo{ ni je go vo to sa za kle tva ma naj vi {ih funk ci o ne ra. Na kon {to su se za kle li no vi ~la no vi Vla de, u sup {tin ske klu pe se li su i par la men tar ci ko ji su ju ~e, da bi stu pi li na du `nost, po lo `i li po sla ni~ ku za kle tvu.

Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja kon sta to va la je pre ~e ti ri da na pre sta nak man da ta 15 po sla ni ka zbog od la ska na dru ge funk ci je, a me |u wi ma su Bo jan Paj ti}, Ru `i ca Pa vlo vi}-\in |i} iz DS-a, li de ri SPS-a i SNS-a Ivi ca Da ~i} i Alek san dar Vu ~i}, a upra `we na me sta po pu ni la je na red nim po sla ni ci ma s iz bor nih li sta. Zbog pre u zi ma wa funk ci ja u iz vr {noj vla sti ne spo ji vih s po sla ni~ kom, RIK je kon sta to vao pre sta nak man da ta i li de ru NS-a Ve li mi ru Ili }u, {e fu PUPS-a Jo va nu Kr ko ba bi }u, so ci ja li sti ma @ar ku Ob ra do vi }u, Mi lu ti nu Mr ko wi }u, Sla vi ci \u ki}-De ja no vi}, pred sed ni ku i ~la no vi ma URS-a

Mla |a nu Din ki }u, Su za ni Gru bje {i} i Ve ri ci Ka la no vi}, kao i li de ru SDPS-a Ra si mu Qa ji }u.

Man dat je pre stao i funk ci o ne ri ma SNS-a Zo ra ni Mi la no vi} i Go ra nu Kne `e vi }u.

Upra `we na me sta, od lu kom RIK-a, po pu ni li su s li ste „Iz bor za bo qi `i vot” Bran ka Ka ra vi di}, Si ni {a La zi} i Ivan Ba u er, s li ste SPS–PUPS–JS-a Sne `a na Bo go sa vqe vi}-Bo {ko vi}, Sla vo qub Vlaj ko vi}, Zo ran Ra do va no vi}, Bo ri slav Ko va ~e vi} i Bo ja na Kr ki}.

S li ste URS-a po sla ni~ ki man dat su do bi li Ana Nov ko vi} i Vla di mir Ili}, dok su re do ve na pred wa ka po pu ni li Ne ve na Axe mo vi}, Pa vle Mar kov, Ja smi na Ob ra do vi} i Ni no slav Gi ri}.

Ju ~e je kon sta to van no vi pre sta nak man da ta s li ste URS-a Ve ro qu ba Ste va no vi }a i Mi ro sla va ^u~ ko vi }a, ko ji je pod neo ostav ku od mah na kon {to je pri hva tio man dat.

„Voj vo |an ski” za kon pro bio led Na po ~et ku ju ~e ra {we sed ni ce po sla ni ci su pr vi put u ovom man da tu is ko ri sti li pra vo da tra `e ob ja {we wa od pred stav ni ka Skup {ti ne i Vla de. A pr vo pi ta we ti ca lo se Voj vo di ne. Za me nik {e fa po sla ni~ kog klu ba DSS-a Jo van Pa la li} pod se tio je na to da je USS utvr dio da 22 od red be Za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne ni su u skla du s Usta vom, a da su za tim usle di la raz li ~i ta ra go va wa – od to ga da tre ba me wa ti Ustav, in ter na ci on a li zo va ti to pi ta we, do ig no ri sa wa od lu ka su da.

– Po sled we mi {qe we je da mo `da tre ba da se do ne se ustav ni za kon ko jim bi se utvr di le nad le `no sti Voj vo di ne. Ospo ra vao se Ustav ni sud, kom pe tent nost su di ja, is ti ca lo da su to po li ti~ ke od lu ke, an ti ci vi li za cij ski na sr ta ji, ali tre ba lo je da ova skup {ti na, ko ja je i do ne la Za kon o

nad le `no sti ma, do ne se no vi, u skla du s Usta vom – re kao je Pa la li}.

On je za to upi tao pred sed ni ka Skup {ti ne ka da se pla ni ra da se to va `no pi ta we na |e pred po sla ni ci ma, od no sno da se iz me ni po sto je }i za kon ili do ne se no vi.

– Iz u zet no je va `no da se utvr de nad le `no sti Voj vo di ne jer je to pro pi sa no Usta vom. Ne mo `e mo do pu sti ti da se sve is po li ti zu je i da ru {i mo na {e in sti tu ci je i na{ prav ni po re dak. U da nu ka da smo bi ra li pred sed ni ka Skup {ti ne, o~e ki va li smo da se prak sa do no {e wa ne u stav nih za ko na ne }e na sta vi ti i da }e no vi sa ziv bi ti upam }en po to me {to je po {to vao Ustav. Ovo je pri li ka da se to is pra vi i da se do ne se no vi za kon o utvr |i va wu nad le `no sti Voj vo di ne, u skla du s Usta vom – za kqu ~io je Pa la li}.

Gu `va u re sto ra nu Ma lu ras pra vu iza zva la je iz ja va Jor go van ke Ta ba ko vi} da no vi na re u Skup {ti ni po ne kad in te re su je da vi {e pi {u o re sto ra nu ne go o dru gim te ma ma.

– U skup {tin skom re sto ra nu ~e sto ne ma gde da se sed ne od go sti ju i no vi na ra – oce ni la je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Po sla nik Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Mi lan Kr ko ba bi} sma tra da po sla ni ci tre ba da da ju pred nost no vi na ri ma jer su bo qe pla }e ni.

– Ako ne ko tre ba da se `r tvu je i sa ~e ka na obrok u skup {tin skom re sto ra nu, to su po li ti ~a ri – po ru ~u je po sla nik LDP-a Bo jan \u ri}. – Da no vi na ri tre ba da ima ju „pred nost“ sla `e se i li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma.

Ram pa za 12 po sla ni ka Od bor za ad mi ni stra tiv no-man dat ska i bu xet ko-imu ni tet ska pi ta wa Skup {ti ne Sr bi je od bio je

ju ~e zah te ve 12 po sla ni ka da im se is pla }u ju pla te {est me se ci po pre stan ku po sla ni~ ke funk ci je.

Re~ je o ne ka da {wim po sla ni ci ma Fi li pu Sto ja no vi }u, Mi ro sla vu Mar ti }u, Mo mi ru Mar ko vi }u, Ve sni Ma ri}, Mi le ni Mi lo {e vi}, Sve tla ni Sto ja no vi}, Bo `i da ru

De li }u, \u ri Pe ri }u, Ni ko li Kr pi }u, Bra ni mi ru \o ki }u, Jo nu Mag di i Si ni {i Sta men ko vi }u.

Ka ko sa zna je mo, na spi sku onih ko ji }e pri ma ti po sla ni~ ku pla tu jo{ {est me se ci je oko 150 par la men ta ra ca.

Pred sed ni ca Od bo ra Jor go van ka Ta ba ko vi} je na ve la da par la ment ne mo `e pla }a na kna du po sla ni ci ma ko ji ima ju mo gu} nost za pri ma wa po dru gim za kon skim osno vi ma. ^la no vi Od bo ra su usvo ji li mol bu ne ka da {weg po sla ni ka Jo va na Da mja no vi }a za pro du `e we ko ri {}e wa pra va na na kna du pla te po pre stan ku po sla ni~ ke funk ci je jer mu je do sti ca wa uslo va za pen zi ju osta lo ma we od {est me se ci.

Na sed ni ci Od bo ra po sla ni ci ma Na ta {i Mi }i}, Ke na nu Haj da re vi }u i Qu bi ci Mi lo {e vi} odo bren je zah tev za is pla tu me se~ ne na kna de od 35.000 di na ra za za kup sta na u Be o gra du.

No vi klub U par la men tu Sr bi je for mi ran je jo{ je dan po sla ni~ ki klub. Na rod na par ti ja Ma je Goj ko vi}, „Bo ga ta Sr bi ja„ Za ha ri ja Tr nav ~e vi }a i SDA Su lej ma na Ugqa ni na oba ve sti tli su no vi na re da od ju ~e se de u jed noj po sla ni~ koj gru pi. [e fi ca po sla ni~ kog klu ba bi }e Ma ja Goj ko vi}, a wen za me nik Enis Ima mo vi} iz SDA. S. St.

Pre ti eko nom ska i fi nan sij ska ne sta bil nost Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} oba ve stio je pred sed ni ka Skup {ti ne Ne boj {u Ste fa no vi }a da pod no si neo po zi vu ostav ku na me sto gu ver ne ra. „Na osno vu od red be ~la na 27 Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je Na rod noj skup {ti ni RS pod no sim ostav ku na funk ci ju gu ver ne ra Na rod ne ban ke Sr bi je. Ostav ku pod no sim znat no pre is te ka {e sto go di {weg man da ta na ko ji sam, kao ne stra na~ ka li~ nost i pro fe sor Uni ver zi te ta u Be o gra du, iza bran 28. ju la 2010. go di ne. „Raz log za ostav ku su pred lo `e ne iz me ne i do pu ne Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je ko je, po mom mi {qe wu, bit no na ru {a va ju ne za vi snost Na rod ne ban ke Sr bi je i otva ra ju mo gu} nost stru~ ne de gra da ci je i do no {e wa od lu ka unu tar Na rod ne ban ke Sr bi je ko ji ma bi se mo gla pod sta }i eko nom ska i fi nan sij ska ne sta bil nost u ze mqi. „Usva ja we ta kvih iz me na i do pu na Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je mo glo bi uti ca ti na bit no po gor {a we po zi ci je na {e ze mqe na me |u na rod nim fi nan sij skim tr `i {ti ma i uspo ri ti

[o {ki }e va ostav ka sti gla u par la ment Dok je tra ja la ras pra va o za kon skim iz me na ma, pred sed nik Skup {ti ne Ne boj {a Ste fa no vi} oba ve stio je po sla ni ke da je gu ver ner De jan [o {ki} pod neo ostav ku na tu funk ci ju. Ostav ka je ve}, ka `e Ste fa no vi}, sti gla u par la ment. Me |u tim po ja vi la se ne do u mi ca, po {to, ka ko sa zna je mo, na ostav ci po sto ji [o {ki }ev pot pis, ali ni je ove re na u su du, {to je za kon ska oba ve za. pro ces evrop skih in te gra ci ja, {to se ve} sa da mo `e za kqu ~i ti iz re ak ci je me |u na rod nih fi -

nan sij skih in sti tu ci ja i osta lih me |u na rod nih ~i ni la ca od ko jih za vi si fi nan sij ska po dr -

{ka na {oj ze mqi u kri znim uslo vi ma. „Svo jom ostav kom `e lim da spre ~im da po li ti~ ko iz nu |i va we pro me ne na vr hu ne za vi sne in sti tu ci je ka kva je Na rod na ban ka Sr bi je bu de je di ni raz log za usva ja we lo {eg za ko na, s mo gu }im ozbiq nim po sle di ca ma na fi nan sij sku sta bil nost i kre di bi li tet dr `a ve. Na dam se da }e mo ja ostav ka omo gu }i ti pred la ga ~i ma za ko na da pa `qi vi je sa gle da ju i ana li zi ra ju we go ve po sle di ce, te da ga uskla de s prin ci pi ma ne za vi sno sti cen tral nih ba na ka ka kvi va `e u ze mqa ma s ure |e nim fi nan sij skim si ste mom. „Na po mi wem na kra ju da mi je tekst za ko na ko ji se pred la `e do sta vqen tek u to ku ju ~e ra {weg po po dne va i sa `a qe wem kon sta tu jem da je iz o sta la bi lo ka kva jav na ras pra va o ova ko va `nom si stem skom za ko nu za ko ji se pred la `e da se do ne se po hit nom po stup ku„, na veo je [o {ki}. [o {ki} je pod se tio i na to da je NBS jed na od sa mo dve dr `av ne in sti tu ci je na ~i ji rad u pro {loj go di ni dr `av ni re vi zor ni je imao ni ka kvih za mer ki.

MMF: Za kon no si ri zik Di rek tor Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da za Evro pu Re za Mo ga dam na ja vio je ju ~e, u pi smu gu ver ne ru Na rod ne ban ke Sr bi je De ja nu [o {ki }u, da }e MMF na red nih da na spro ve sti pu nu ana li zu pred lo `e nih iz me na i do pu na Za ko na o NBS-u, iako ve} sa da sma tra da po je di ne od red be na ru {a va ju sa mo stal nost cen tral ne ban ke. „Iz me ne i do pu ne ko ji ma se po zi va na raz re {e we funk ci je gu ver ne ra, vi ce gu ver ne ra i ~la no va Sa ve ta ko ji su tre nut no na du `no sti, ne vo de }i ra ~u na o pro ce du ra ma i osno va ma pro pi sa nim va `e }im Za ko nom o NBS-u, me wa ju po stup ke bi ra wa i nad le `no sti Sa ve ta i Iz vr {nog od bo ra i uki da ju pra vo na sud sku kon tro lu funk ci o ne ri ma NBS-a ko ji

su raz re {e ni s funk ci je, pred sta vqa ju ozbiq no na ru {a va we sa mo stal no sti cen tral ne ban ke”, na vo di se u Mo ga da mo vom pi smu, sa op {te no je iz NBS-a. Iz me na ko ja do zvo qa va NBS-u da na se kun dar nom tr `i {tu ku pu je har ti je od vred no sti ko je su iz da li dr `a va ili dru ga jav na te la, de fak to omo gu }a va in di rekt no mo ne tar no fi nan si ra we jav nog sek to ra, {to pred sta vqa ozbi qan ri zik po de vi zne re zer ve NBS-a i de vi zni kurs, oce wu je MMF. Mo ga dam je iz neo re zer ve u po gle du is hi tre nog do no {e wa iz me na ko je se ti ~u okvi ra fi nan sij skog nad zo ra, bez pa `qi vog raz ma tra wa od kqu~ nih u~e sni ka. „Usva ja we tih iz me na i do pu na stvo ri lo bi ne si gur nost, na -

ru {i lo kre di bi li tet po li ti ke i na met nu lo pi ta wa o is prav no sti vo |e wa ma kro e ko nom ske po li ti ke”, do da je se u pi smu. Mo ga dam je is ta kao da MMF pri da je ve li ku va `nost pi ta wi ma sa mo stal no sti cen tral ne ban ke i vo |e wa mo ne tar ne po li ti ke. „Ta kva pi ta wa su za i sta ima la zna ~aj no me sto u na {em sa ve to va wu dr `a va ~la ni ca, s jed ne stra ne u kon tek stu nad zo ra, a pre sve ga u okvi ru pro gra ma ko je MMF po dr `a va”, oce nio je on. Te iz me ne i do pu ne Za ko na o NBS-u zah te va ju pa `qi vo i de taq no raz ma tra we, s ob zi rom na po ten ci jal no zna ~aj ne im pli ka ci je na sve u kup nu ma kro e ko nom sku sta bil nost u Sr bi ji, kao i na pro gram MMF-a, uka zao je Mo ga dam u pi smu [o {ki }u.

SKUP [TI NA SR BI JE RAZ MA TRA LA IZ ME NE ZA KO NA O NBS-u

Opo zi ci ja za bri nu ta, vlast ne bri ne Ostav ka gu ver ne ra De ja na [o {ki }a sti gla je u Par la ment u je ku po sla ni~ ke ras pra ve o iz me na ma Za ko na o NBS-u, ko ji ma je pred vi |en iz bor no vog gu ver ne ra NBS-a i osta lih funk ci o ne ra cen tral ne ban ke u ro ku od 90 da na. Ne zva ni~ no se ju ~e mo glo ~u ti i da je vla da ju }a ko a li ci ja na me ri la da ~im za kon stu pi na sna gu, po kre ne pi ta we iz bo ra no vog gu ver ne ra, ta ko da ne ~u di {to je [o {ki} ju ~e pred u hi trio sme wi va we.

Funk ci o ner SNS-a Ver qub Arsi} je u ime pred la ga ~a obra zlo `io po sla ni ci ma da „pred lo `e ni za kon ni u jed nom de lu ne za di re u sa mo stal nost NBS-a, ni ti u na ~in do no {e wa od lu ka u cen tral noj ban ci, ali sa mo stal nost ne zna ~i da oni ko ji do no se po gre {ne od lu ke ne od go va ra ju ni ko me. Po we go vim re ~i ma, cen tral na ban ka naj vi {e je za ta ji la u de lu nad le `no sti ko ji se od no si na kon tro lu fi nan sij skih in sti tu ci ja i zbog lo {e kon tro le NBS-a dr `a va }e iz xe pa po re skih ob ve zni ka mo ra ti da iz dvo ji 350 do 400 mi li o na evra ra di sre |i va wa sta wa u po je di nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma.

Arsi} je ka te go ri ~an da sme na gu ver ne ra ni je ciq no vo pre dlo `e nih re {e wa. Isto vre me no, ne `e li da li ci ti ra ime ni ma za bu du }eg gu ver ne ra.

Pred sed nik po sla ni~ kog klu ba DS-a Dra go qub Mi }u no vi} oce wu je da je de ba ta o iz me na ma Za ko na o NBS-u „go to vo na ivi ci skan da la“.

– Ni ti zna mo stav Vla de, ni ti zna mo stav NBS-a – upo zo rio je Mi }u no vi}. – Me |u tim, jed na stvar je ja sna – to je po ku {aj Vla -

de, ko ja se sa da skri va, da uzur pi ra kon tro lu nad mo ne tar nim to ko vi ma.

Po sla nik DSS-a Ra de Ob ra do vi} je, na po mi wu }i da je to pr vi za kon ko ji je pred lo `i la ak tu el na vlast, pri me tio da se iz tog pred lo ga vi di „ka ko vla da ju }a ve }i na na me ra va da vla da i ko jim pu tem }e kre nu ti”. Ob ra do vi} ne go du je i {to u ce lom po stup ku NBS ni je do sta vio mi {qe we na pred lo `e ne iz me ne, a we go vi pred stav ni ci ni su do {li na nad le `ni skup {tin ski od bor ko ji je o to me ras pra vqao.

– Ne ma mo ni {ta pr o tiv gu ver ne ra, ali ima mo ozbiq ne pri med be na ono {to je ra dio, na re zul ta te we go vog ra da i na ~in na ko ji je vo dio NBS – re kao je Ob ra do vi}. [ef po sla ni~ ke gru pe SVM-a La slo Var ga na ja vio je da ta stran ka ne }e gla sa ti za iz me ne i do pu ne Za ko na o Na rod noj ban ci

re s MMF-om i na red ne ko ra ke na evrop skom pu tu.

Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} ka `e da }e ta stran ka gla sa ti pr o tiv iz me na i do pu na Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je jer na kon tih pr o me na Sr bi ja do la zi do ta~ ke u ko joj joj pre ti naj ve }a opa snost od po vrat ka u de ve de se te go di ne.

Cvet ko vi}: Za kon da je {an su za ma sov no {tam pa we pa ra Po sla nik DS-a i do sko ra {wi pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da je iz me na ma Za ko na o NBS-u pred vi |e na mo gu} nost da cen tral na ban ka ku pu je na se kun dar nom tr `i {tu dr `av ne har ti je o vred no sti, {to, ka ko je na veo, omo gu }a va ma sov no {tam pa we pa ra bez po kri }a.

– Ne ka `em da }e se to de si ti, ali je ~la nom 18 da ta eks pli cit na mo gu} nost za to – re kao je Cvet ko vi} u ras pra vi u Skup {ti ni Sr bi je.

Sr bi je jer su one u di rekt noj su prot no sti s prav nim te ko vi na ma Evrop ske uni je ko ji ma se re gu li {e po lo `aj gu ver ne ra i cen tral ne ban ke. Var ga je no vi na ri ma ob ja snio da SVM ne mo `e po dr `a ti iz me ne za ko na zbog po sle di ca ko je }e on ima ti na raz go vo -

[ef po sla ni~ kog klu ba SPO–DHSS-a Alek san dar Ju go vi} iz ja vio je da }e po sle usva ja wa iz me na Za ko na o NBS-u „sve pri ~e o de par ti za ci ji pa sti u vo du” jer }e na ~e lo „ne za vi sne in sti tu ci je bi ti do ve den par tij ski ~o vek”.

Po re ~i ma {e fa po sla ni~ ke gru pe PUPS-a Mi la na Kr ko ba bi }a, iz me ne Za ko na o NBS-u ne ma ju ve ze sa spo sob no sti ma i stru~ no {}u ak tu el nog gu ver ne ra De ja na [o {ki }a ve} da tre ba da da ju pri li ku vla da ju }oj ve }i ni da re a li zu je no vu po li ti ku pri vred nog raz vo ja. Po vo dom na ja va ne ga tiv nih re ak ci ja iz Bri se la, Kr ko ba bi} ka `e da „pra vi la EU ni su ta ko strikt na, na rav no da po sto je su ge sti je, ali ne tre ba to ba na li zo va ti na ne ka kvu haj ku.

Ne pla {im se pri med bi EU ako iz me ne bu du u ci qu is pu we we wa pr o gra ma Vla de, iz ri ~it je Kr ko ba bi}..

Li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma po dr `a va za kon, uz opa sku da su pr o pi se „go di na ma do no si li te o re ti ~a ri i da to mo ra da se pr o me ni“.

– Ne mo `e mo da pra ti mo evrop ske stan dar de ako Sr bi ja ne }e naj ma we za pet-{est go di na bi ti ~la ni ca EU, ka ko su mi po tvr di la dva od la ze }a am ba sa do ra dr `a va ko je se o to me pi ta ju – ob ja snio je Mar ko vi} no vi na ri ma u par la men tu.

S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

PREDSEDNIK VLADE SRBIJE IVICA DA^I]

Nova Vlada ne ugro`ava autonomiju Vojvodine Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da ne zna da li }e bi ti pro me we na lo kal na vlast u No vom Sa du, od no sno da li }e bi ti obez be |e na dru ga ~i ja ve }i na ko joj bi se pri klo nio SPS ko ji je u gra du tre nut no u ka o li ci ji s DS-om i LSV-om. Da ~i}, ko ji je i li der SPS-a, ju ~e je no vi na ri ma u Srem skoj Ka me ni ci ka zao da po sto ji na me ra i ko a li ci o ni do go vor da se lo kal ne vla sti pre kom po nu ju po re pu bli~ kom mo de lu gde to bu de mo gu }e. Pred sed nik Vla de po ru ~io je i da na kon od lu ke Ustav nog su da o uki da wu de la nad le `no sti APV tre ba na }i re {e we „ko je ne }e za o {tra va ti po li ti~ ku si ta u ci ju i ko je }e omo gu }i ti po {to va we Usta va i po {to va we auto no mi je, od no sno Sta tu ta APV u de lo vi ma ko ji ni su pro tiv u stav ni”.

– Do go vor je da vlast na lo kal nom ni vou tre ba upo do bi ti ve }i ni ko ja po sto ji na re pu bli~ kom ni vou do kra ja ove go di ne, uko li ko je to po li ti~ ki i ma te ma ti~ ki mo gu }e. Ne znam da li je to mo gu }e u No vom Sa du, ja ne `i vim u No vom Sa du. Ali, to ni je ni {ta no vo i to DS vr lo do bro zna jer, i kad smo s wi ma pra vi li ko a li ci ju, go to vo svu da smo na pra vi li ko a li ci ju i na lo kal nom ni vou – na veo je Da ~i}.

Ko men ta ri {u }i pre kju ~e ra {we pi smo ko je je li der LSV-a Ne nad ^a nak upu tio stra nim am ba sa do ri ma u Sr bi ji, u ko jem je is ta kao da se u Sr bi ji, za rad sme ne lo kal nih vla sti, spro vo di po li ti~ ki pro gon, Da ~i} je ka zao da „sva ko mo `e da vo di po li ti~ ku bor bu na svoj na ~in”.

– Mo ja ulo ga ni je da pot pa qu jem i za gre vam po li ti~ ku at mos fe ru, ne go da smi ru jem. Ne sme ni ko ni ko me da pre ti, po li ti~ ka bor ba mo ra da se od vi ja na po li ti~ kom ni vou – ka zao je on.

Da ~i} je ka zao i da se u ne kim sre di na ma stva ra at mos fe ra u ko joj su SPS, JS i PUPS na uda ru a zbog ko a li ci ja ko je ima ju u ne kim dru gim me sti ma.

pra ve ko a li ci ju sa SNS-om i nas iz ba cu ju. Pa, ma lo su pre te ra li u DS-u! – po ru ~io je on, i do dao da ni jed na lo kal na sa mo u pra va u ko joj vlast ~i ne ko a li ci je ko je su dru ga ~i je od one na re pu bli~ kom ni vou zbog to ga ne }e bi ti dis kri mi ni sa na.

Re pu bli~ ki pre mi jer je na ja vio da }e na red nih da na raz go va ra ti i sa ~el ni ci ma po kra jin ske ad mi ni stra ci je, uka zu ju }i na to da no va Vla da „ni je po vu kla ni je dan po tez ko ji bi i{ao u prav cu za o {tra va wa od no sa” a na kon od lu ke

Ako do|e u Srbiju, Kari} }e biti uhap{en Pred sed nik Vla de, ko ji vo di i re sor unu tra {wih po slo va, po ru ~io je da }e Bo go qub Ka ri}, uko li ko se vra ti u Sr bi ju, ka ko to ovih da na na ja vqu ju ~la no vi we go ve po ro di ce, bi ti uhap {en.

– To ni je pi ta we za po li ci ju ve} za pra vo sud ne or ga ne da to re {e.

Tu ne ma me sta po li ti za ci ji. Ko god se na la zi na po ter ni ci, bi }e uhap {en – po ru ~io je Da ~i}, do dav {i da se to od no si i na Mar ka Mi lo {e vi }a, uz opa sku da su u me di ji ma pret hod nih da na ob ja vqi va ne „glu po sti” da je on slo bod no do la zio u Be o grad.

Pre mi jer je po ru ~io i da dr `a va mo ra da se opre de li za to ko ji }e prav ni si stem da pri me wu je u ta kvim slu ~a je vi ma, od no sno da li }e omo gu }i ti da se ne ko po la ga wem ka u ci ja bra ni sa slo bo de ili }e se opre de li ti za pri tvor sko za dr `a va we, uz opa sku da se ta dru ga op ci ja re |e pri me wu je u za pad nim ze mqa ma i da tre ba vo di ti ra ~u na o to me da se pri tvor ne pre tvo ri u ka znu.

– Ko a li ci ja u No vom Sa du je na pra vqe na na osno vu pret hod nog do go vo ra ko ji smo ima li s DS-om, ali na kon to ga je usle di la od lu ka da so ci ja li sti ne u|u u po kra jin sku vlast. Uz to, ima mao su lu du si tu a ci ju jer smo u No vom Sa du na pra vi li vlast s de mo kra ta ma, a on da de mo kra te u dru gim me sti ma

Mawe novca za Jeremi}a Pred sed nik Vla de je iz ja vio i da je do ne ta od lu ka da se sma wi svo ta ko ja je u bu xe tu odvo je na za tro {ko ve pred se da va wa Ge ne ral nom skup {ti nom Uje di we nih na ci ja, ko je tre ba da pre u zme biv {i {ef di plo ma ti je i funk ci o ner DS-a Vuk Je re mi}. On je ka zao da }e za te na me ne bi ti iz dvo je no oko 1,5 mi lion do la ra za ceo jed no go di {wi man dat, ume sto 2,9 mi li o na do la ra, ko li ko je pret hod no bi lo opre dqe no, i to sa mo do kra ja ove go di ne.

– Mi smo u eko nom skoj kri zi i tro {ko vi mo ra ju bi ti ma wi, ali mo ra mo omo gu }i ti i da se ta va `na funk ci ja oba vqa na naj bo qi na ~in u in te re su ze mqe, a in te res Sr bi je je ste da ima pred se da va ju }eg u Ge ne ral noj skup {ti ni UN. To }e ko ri sti ti na {oj spoq noj po li ti ci, ali lo {e je to {to se su ko bi u DS-u uvek sla ma ju na dr `av nim in te re si ma – oce nio je Da ~i}.

Ustav nog su da da ospo ri deo in ger nci ja APV. – Kao pred sed nik Vla de, sma tra m da je auto no mi ja Voj vo di ne auto no mi ja u Sr bi ji, a ne pro tiv Sr bi je. I ne ma po tre be da se si tu a ci ja za o {tra va. Znam da je sad ne kim po li ti ~a ri ma va `no da ka `u da sad ne ko ugro `a va auto no mi ju pa se on da oni bo re za we no o~u va we. Ali, ova vla da ni je pred u ze la ni {ta {to bi ugro zi lo auto no mi ju Voj vo di ne. Pred u ze la je ona pro {la, oni ko ji su do ju ~e bi li na vla sti za jed no s na ma, a ko ji su pred la ga li i bi ra li ~la no ve Us tva nog su da. Pa Voj vo di na ima tri ~la na Ustav nog su da! Ja ih ni sam bi rao i ne `e lim ni da sum wam u to da li su do ne li do bre od lu ke ili ne – is ta kao je Da ~i}.

Ko men ta ri {u }i iz me ne Za ko na o NBS-u i na ja vu sme ne gu ve re ne ra De ja na [o {ki }a, pre mi jer je ka zao da je i u DS-u u pret hod nom pe ri o du bi lo ne za do voq stva sta wem u fi nan sij skom sek to ru

te da se raz go va ra lo i o pro me ni gu vre ne ra.

– Da kle, da je Ta di} na vla sti, [o {ki} bi pod neo ostav ku, po {to ga je on po sta vio. A po {to je sad Ni ko li} na vla sti, [o {ki} ne `e li da pod ne se ostav ku – na gla sio je Da ~i}.

On je ka zao da je pret hod ni gu ver ner Ra do van Je la {i} ostav ku pod neo on da ka da je to od we ga za tra `i la De mo krat ska stran ka, kao i da su svi pret hod ni gu ver ne ri na tu po zi ci ju do {li za hva qu ju }i po li ti~ koj po dr {ci.

Pa, ma lo su pre te ra li u DS-u!

– Ne mam ni {ta pro tiv to ga da to funk ci o ni {e na na ~in ko ji ga ran tu je ne za vi snost Na rod ne ban ke, ali ne mo `e se vo di ti eko nom ska po li ti ka i upra vqa ti ze mqom ako ima te raz li ~i te kon cep te – re kao je Da ~i}.

Pred sed nik Re pu bli~ ke vla de na ja vio je da }e se u Vla di na red nih da na raz go va ra ti o me ra ma za ubla `a va we po sle di ca su {e u po qo pri vred noj pro iz vod wi.

– Po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i ne }e bi ti osta vqe ni na ce di lu.

Po qo pri vre da je, uosta lom, je dan od glav nih pri o ri te ta ove vla de. [te te od su {e su ogrom ne i pro ce wu je se da su ve }e od mi li jar du evra. I sa da tre ba sa gle da ti ko ji su to po te zi ko ji mo gu po mo }i po qo pri vred ni ci ma da na dok na de {te tu, a ima ju }i u vi du da, na `a lost, naj ve }i broj na {ih po qo pri vred ni ka ni je osi gu ran – re kao je Da ~i}.

On je re kao i da u vla da ju }oj ko a li ci ji jo{ ni je po stig nut do go vor o to me ko }e bi ti glav ni pre go va ra~ Be o gra da u di ja lo gu s Pri {ti nom, od no sno da li }e to bi ti on kao pre mi jer, ili {ef dr `a ve To mi slav Ni ko li}. Na veo je da }e se o to me raz go va ra ti to kom ovog me se ca.

– Ako `e li mo da di ja log po dig ne mo na po li ti~ ki ni vo, mo ra mo da raz mi {qa mo o to me ko }e bi ti na ~e lu pre go va ra~ kog pro ce sa – sma tra on.

On je ka zao i da }e no vi {ef BIA-e bi ti ime no van kad stu pe na sna gu iz me ne Za ko na o osno va ma ure |e wa slu `bi bez bed no sti Re pu bli ke Sr bi je i po {to se is po {tu je pro ce du ra ko ja pod ra zu me va da Sa vet za na ci o nal nu bez bed nost da je mi {qe we o pred lo gu za di rek to ra.

No vi pre mi jer je po ru ~io i da za ~la no ve we go ve vla de ne }e bi ti go di {wih od mo ra, te da }e se sed ni ce Vla de odr `a va ti re dov no sva kog ~e tvrt ka.

B. D. Savi}

REKLI SU

Tabakovi}: Tkaj, tka~u vetra Od ka da se po mi we kao naj o zbiq ni ji kan di dat za me sto gu ver ne ra, pred sed ni ca Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Jor go van ka Ta ba ko vi} ret ko pri ~a s no vi na ri ma. Pri ja joj, ka ko ka `e, ver bal na ile ga la. Ipak, u ne for mal nom raz go vo ru za B-92 ka `e da bi tre ba lo uskla di ti pla te u dr `a vi, pa i sma wi ti pla tu gu ver ne ru.

Be `i od kon kret nog od go vo ra na pi ta we da li }e i ka da na sle di ti De ja na [o {ki }a na me stu gu ver ne ra.

– Ima jed na div na for mu la ci ja za tu vr stu pri ~e: Tkaj, tka ~u ve tra, ako, kad bi, da li, da smo, a ni smo mo gli – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Iz me ne Za ko na o Na rod noj ban ci plod su, ka ko ka `e, tim skog ra da vla da ju }e ko a li ci je. Ipak, pri zna je da je na za ko nu ra di la s Mla |a nom Din ki }em, mi ni strom pri vre de i fi nan si ja i li de rom URS-a.

– Je ste tim ski rad, za mi sli te me ne i Mla |u ka ko ra di mo tim ski. Da, ra di li smo za jed no, je l’ vam ~ud no? – upi ta la je ona i sle gla ra me ni ma.

Golubovi}: Nizbrdica demokratskog puta

Nemet: Strahovawa Ma|ara

Na `a lost, ni ko po sle Zo ra na \in |i }a ni je bio do sto jan da sle di de mo krat ski put Sr bi je, ko ji da nas vr to gla vo ide „niz br do”, oce ni la je u ator skom tek stu za „Blic„ an tro po log Za gor ka Go lu bo vi} po vo dom 60. go di {wi ce \in |i }e vog ro |e wa.

Na `a lost, sma tra ona, mno gi smo se pre va ri li u oce ni da }e, po sle gro znih me |u et ni~ kih ra to va i bu ja wa na ci o na li zma, te ras pa da Ju go sla vi je, ve }i na na ro da bi ti sprem na da sle di \in |i }e vu od lu~ nu de mo krat sku po li ti ku. „Vre me u ko je smo do {li po sled wih go di na, a na ro ~i to po sle iz bo ra 6. ma ja ove go di ne”, uka za la je Za gor ka Go lu bo vi}, „li ~i mi na Sr bi ju ko ja ne sta je, u ko ju se vra }a ju svi mra~ ni pro gra mi i do ga |a ji iz de ve de se tih go di na pro {log eka„. „Na ~e lu su wi ho vi tvor ci i ne smem ni da mi slim u ka kav }e nas po nor od ve sti”, na pi sa la je ona.

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu spoq nih po slo va Ma |ar ske @olt Ne met iz ja vio je da }e Ma |ar ska o no voj Vla di Sr bi je su di ti na osno vu we nih de la, a u pr vi plan je is ta kao po {to va we auto no mi je Voj vo di ne. On je jo{ re kao da su ra zu mqi va stra ho va wa voj vo |an skih Ma |a ra od pred stav ni ka no ve vla sti u Sr bi ji zbog isto rij skog is ku stva iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka.

– Srp ska na pred na stran ka – ne za bo ra vi mo – pro i za {la je iz Srp ske ra di kal ne stran ke, ~i ji je vo |a Vo ji slav [e {eq bio jed na od kqu~ nih fi gu ra bru tal nog et ni~ kog ~i {}e wa u pe ri o du ra to va.

Ako to me do da mo da je no vi pre mi jer bio port pa rol Slo bo da na Mi lo {e vi }a, sva ka ko je ra zu mqi va iz ve sna za bri nu tost – ka zao je Ne met za „Ma |ar so”.

petak3.avgust2012.

3

NOVI OBRTI U POKU[AJU RU[EWA NOVOSADSKE KOALICIJE

SPS: Nema ve}ine za promenu vlasti u gradu No vo sad ski od bor So ci ja li {est od bor ni ka Rom ske de mo krat sti~ ke par ti je Sr bi je sa op {tio je ske stran ke, te tri od bor ni ka ju ~e da tre nut no ne po sto ji ve }i na SPO-a ko ji su se u me |u vre me nu iz za pro me nu vla sti u No vom Sa du, dvo ji li s li ste LSV-a. ko ju je ini ci ra la Srp ska na pred na stran ka, te da od bor ni ci ko a li ci je oko SPS-a ne ma ju kqu~ nu ulo gu u opre de qi va wu skup {tin ske ve }i ne u gra du.

Sa op {te we so ci ja li sta usle di lo je na kon sa stan ka odr `a nog u po ne de qak s pred stav ni ci ma Grad skog od bo ra SNS-a, na ko jem se, ka ko se na vo di, raz go va ra lo o funk ci o ni sa wu no vo sad ske vla sti, raz vo ju gra da u na red nom pe ri o du i o ini ci ja ti vi za pre kom po no va we lo kal ne vla sti. „Na osno vu raz me we nih in for ma ci ja to kom raz go vo ra, u ovom tre nut ku ne po sto ji kva li fi ko va Ak tu el na ko a li ci ja kon sti tu i- na ve }i na neo p hod na za pro me nu sa na je uz po dr {ku 40 od 78 od bor vla sti u No vom Sa du”, tvr de so ci ni ka u grad skoj skup {ti ni, i to 18 ja li sti, i do da ju su sprem ni za raz iz DS-a, 15 iz LSV-a i se dam iz go vo re „sa svim re le vant nim po li SPS-a. ti~ kim ~i ni o ci ma u No vom Sa du Grad ski ~el ni ci iz DS-a i LSVza rad in te re sa na {ih su gra |a na”. a pret hod no su oce ni li da je ta ko Na sa op {et we SPS-a ju ~e je re a li ci ja sta bil na i da ve ru ju u do go a go va la pred sed ni ca od bor ni~ ke vor s part ne ri ma iz SPS-a i u lo gru pe „Svi za No vi Sad” Bran ka jal nost svo jih od bor ni ka. Po ru ~i Be `a nov iz SPO-a, ko ja je oce ni la li su ta ko |e da ne }e do zvo li ti da da su so ci ja li sti ti me po tvr di li se vlast u No vom Sa du pre kra ja da ni su sprem ni da iza |u iz grad ske „ku po vi nom od bor ni ka”. vla sti.

A po vo dom ten zi ja na no vo sad Ona je za Ta njug iz ja vi la i da skoj po li ti~ koj sce ni ju ~e se sop for mal nih sa sta na ka iz me |u od {te wem ogla sio i Grad ski od bor bor ni~ ke gru pe Li b e r al n o-de m o „Svi za No vi Sad” krat ske par ti je, i Srp ske na pred ne ko ji je upo zo rio na So ci ja li sti ni su stran ke jo{ ni je to da je u No vom sprem n i da iza | u iz bi lo, te da }e, uko Sa du „u to ku naj go no vo sad ske vla sti li ko po~ nu pre go ra ma ni pu la ci ja (Bran ka Be `a nov, vo ri sa SNS-om, gla so vi ma bi ra ~a jav nost o to me bi ti i kri mi nal na tr SPO) bla go vre me no oba go vi na od bor ni~ ve {te na. kim man da ti ma”.

So ci ja li sti su, ina ~e, deo tre LDP je SNS-u i SPS-u po ru ~io da nut ne ko a li ci je vla da ju }e u gra du pre ki nu s pri ti sci ma iz par tij ko ju ~i ne jo{ De mo krat ska stran skih cen tra la za na sil nu pro me nu ka i Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo vla sti. di ne. No, me sec da na na kon kon sti „LDP je spre man da se ukqu ~i u tu i sa wa grad ske vla sti, li der Uje {i rok po li ti~ ki front za o~u va di we nih re gi o na Sr bi je, ko ji, ina we No vog Sa da, kao i da pod ne se ~e, ne ma ju od bor ni ke u no vo sad skoj kri vi~ ne pri ja ve pro tiv onih ko ji skup {ti ni, na ja vio je da }e ta su pro da li iz bor nu vo qu gra |a na”, vlast bi ti obo re na i for mi ra na is ti ~e se u sa op {te wu te stran ke, no va po ugle du na re pu bli~ ku ko a- ko ja, ina ~e, ne ma pred stav ni ke u li ci ju. Tu na ja vu Mla |a na Din ki }a grad skoj skup {ti ni. po tvr di li su po tom i na pred wa ci, No vo sad ski LDP po zvao je i De ko ji ve} dve ne de qe pro zi va ju so mo krat sku stran ku „da se oslo bo di ci ja li ste da se opre de le iz me |u li~ nih su je ta i po gre {nog ka dro wih i de mo kra ta. Iz SNS-a, ko ji va wa”, SPO „da ne iz da svo je prin ima 15 od bor ni ka, tvr de i da bi u ci pe za rad ne ko li ko di rek tor skih sme ni no vo sad ske vla sti ima li po fo te qa”, a Rom sku de mo krat sku dr {ku DSS-a i „Dve ri„, ko ji u stran ku „da ob ja sni da li je is te grad skoj skup {ti ni ima ju po pet kao rok tra ja wa pa ke ti ma i ’sub od bor ni ka, ali i no ve od bor ni~ ke ven ci ja ma’ ko je su de li li u iz bor gru pe „Svi za No vi Sad”, ko ju ~i ni noj kam pa wi”.

B. D. S.

LIDER LSV-a NENAD ^ANAK PODNEO OSTAVKU NA ^ELNO MESTO U SAVETU ZA DECENTRALIZACIJU

Protest zbog progona i uni{tewa autonomije

Li der LSV-a Ne nad ^a nak iz ja vio je ju ~e da je u sre du pre mi je ru Ivi ci Da ~i }u po slao ostav ku na me sto pred sed ni ka Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju, kao ob lik pro te sta zbog po stu pa wa dr `av nih or ga na i uni {te wa po sled wih tra go va auto no mi je Voj vo di ne i sa me ide je de cen tra li za ci je u Sr bi ji. Taj ~in je i ob lik pro te sta zbog zlo u po tre be dr `av nih in sti tu ci ja pri li kom pro go na ne is to mi {qe ni ka, a kao naj no vi ji pri mer ^a nak je na veo to {to se funk ci o ner LSV-a Alek san dar Mar ton „pro ga wa po li ci jom po Zre wa ni nu zbog ne ka kve na vod ne zlo u po tre be po lo `a ja“. SNS je pod neo kri vi~ nu pri ja vu pre de se tak da na, dok se, s dru ge stra ne, ka ko pod se }a ^a nak, ju ~e na vra {i lo tri go di ne od ka da je na uli ci istom tom Mar to nu pre }e no smr }u dok je {e tao Zre wa ni nom s ma lo let nim de te tom, a do da na da na {weg ni je ot kri ve no ko je to bio.

Po vo dom ar gu men ta da lo kal ne vla sti tre ba upo do bi ti s re pu bli~ kom ko a li ci jom, ^a nak ka `e da je to pri ~a o to me „ka ko da se us po sta ve par tij ske ver ti -

ka le, ko je, na `a lost, ni su izum no vi jeg vre me na, ne go vu ku ko re ne jo{ iz dve de se tih go di na“.

– Ne tre ba za bo ra vi ti da je upra vo zbog to ga da ne bi do {lo do raz li ka iz me |u lo kal nog i dru gih ni voa i bi lo ve li ke kra |e iz bo ra, ko ju je or ga ni zo vao SPS 1996. go di ne – na veo je ^a nak. – Tek po sle ozbiq nog pri ti ska me |u na rod ne za jed ni ce pro me we ne su od lu ke iz bor nih ko mi si ja i „leks spe ci ja li som„ is po {to va na vo qa gra |a na. Ne vi dim za {to bi sa da bi lo dru ga ~i je i ovo je, u stva ri, ob lik an ti„leks spe ci ja li sa„, od no sno po ku {aj da se vo qa gra |a na pod re di par tij skim cen tra la ma.

Po we go vim re ~i ma, „~ak mo gu da raz u mem i ako po sto ji ve }i na, da po sto ji par tij ski in te res ne ko ga da se to ra di, ali ne mo gu da raz u mem da je o pro me ni ob li ka ko a li ci o ne ve }i ne u No vom Sa du i na ni vou APV naj gla sni ji u pro mo vi sa wu no vih re {e wa Mla |an Din ki} i we go va or ga ni za ci ja URS, ko ja ni je pre {la cen zus ni u No vom Sa du, ni ti u APV i ne ma ni po slan ke ni od bor ni ke“.

S. St.

4

ekonomija

petak3.avgust2012.

dnevnik

DinKi] naJavio Da raDWe ne]e BiTi zaTvarane zBog neizDavaWa FiSKaLniH ra^Una

Za na tli ja ma vi {e ne }e tre ba ti fi skal ne ka se Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla|an Dinki} na ja vio je ju ~e da }e ve} to kom ovog me se ca bi ti uki nu ta oba ve za za na tli ja da dr `e fi skal ne ka se i GPRsi ste me.

– Ako tu oba ve zu ne ma ju advo ka ti, ne ma osno va da je ima ju i za na tli je – re kao je Din ki}, na gla {a va ju }i „da to ne zna ~i da ne }e bi ti fi nan sij ske di sci pli ne”.

Po we go vim re ~i ma, kon tro lu ne re gi stro va nih pred u ze }a od Tr `i {ne in spek ci je pre u ze }e Po re ska upra va, a oni ko ji ima ju ne re gi stro va nu rad wu, ima }e od re |e ni pe riod pri la go |a va wa i ula ska u le gal ni si stem po slo va wa.

Din ki} je re kao da rad we i ugo sti teq ski objek ti ne }e bi ti za tva ra ni uko li ko ne bu du iz da li fi skal ni ra ~un, ve} }e bi ti nov -

Deficit gotovo najve}i u istoriji – Bu xet ski de fi cit Sr bi je je sa da je dan od naj ve }ih u isto ri ji ze mqe i iz no si oko 2,2 mi li jar de evra – iz ja vio je mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}.

On je uka zao na to da je si tu a ci ja s bu xe tom mno go go ra ne go {to je o~e ki vao i da je de fi cit pre ma {io dve mi li jar de evra, ako se ukqu ~i i 170 mi li o na evra, ko ji su „upum pa ni„ u tri dr `av ne ban ke.

Mi ni star je ka zao da po pu wa va we po sto je }eg de fi ci ta u bu xe tu ne }e bi ti la ko i da se taj po sao ne mo `e oba vi ti pre ko no }i, ali je na ja vio da ima ja san plan ka ko da to u~i ni. Po Din ki }e vim re ~i ma, bi }e mu po treb no me sec da na da utvr di {ta je ta~ no ura |e no s bu xe tom i da li ima jo{ ne kog maw ka.

KoPiJa „PioniroviH” SLaTKi[a na Tr@i[TU

~a no ka `we ni. Mi ni star je na ja vio da }e naj ka sni je do kra ja av gu sta bi ti obez be |e na fi nan sij ska po dr {ka pred u zet ni ci ma za odr `a va we li kvid no sti. Ka ko je ob ja snio, re~ je o kre di ti ma ~i ja bi ka ma ta tre ba lo da iz no si je dan do dva po sto go di {we, a odo bra vao bi ih Fond za raz voj. On je do dao da bi do kra ja sep tem bra tre ba lo da bu du uki nu ti i po je di ni pa ra fi skal ni na me ti, na gla {a va ju }i da on sma tra da sva ka ko tre ba uki nu ti fir ma ri nu za za na tli je i ko mu nal nu na kna du za is ti ca we re kla me, i po zvao za na tli je da ka `u {ta jo{ od na me ta tre ba da se uki ne. To kom je se ni, na gla sio je on, bi }e pro me wen i Za kon o autor skim pra vi ma i bi }e uki nu ta oba ve za pla }a wa mu zi~ kog di na ra.

Din ki} je na ja vio i dru ge me re, ko je ne }e mo }i bi ti pri me we ne od mah zbog de fi ci ta u bu xe tu, ali bi ve} od po ~et ka na red ne go di ne mo gle za `i ve ti. Jed na od wih je i

bes po vrat na po dr {ka za in ve stci i je u za nat stvu, ko ja bi pred vi |a la da dr `a va po dr `i pred u zet ni ke ko ji obez be de naj ma we 50 od sto sop stve nih pa ra od ukup ne vred no sti in ve sti ci je, dok bi pre o sta li

MMF pozvan, stari aran`man mrtav Mi ni star pri vre de i fi nan si ja Mla |an Din ki} iz ja vio je da su pred stav ni ci Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) zva ni~ no po zva ni da do |u u Sr bi ju i do dao da }e mo ra ti da se raz go vo ra o pot pu no no vom aran `ma nu jer je po sto je }i pro gram mr tav. „Mi }e mo na pra vi ti u raz go vo ru sa mi si jom MMF, ko ju smo i zva ni~ no po zva li da do |u ka da oni `e le, no vi pro gram ko ji }e bi ti u in te re su Sr bi je, ali ko ji }e bi ti re a li za van. „Pre ma pr vim raz go vo ri ma sa pred stav ni ci ma MMF-a oni su mi od mah re kli da sma tra ju da je po sto je }i pro gram ‘mr tav’ i da tre ba pra vi ti no vi. „, pre ci zi rao je Din ki}. deo fi nan si ra la dr `a va. Din ki} je iz ra zio o~e ki va we da }e do kra ja sep tem bra bi ti usvo je ne iz me ne Za ko na o po re zu na do da tu vred nost ta ko da sva ma la i sred wa

pred u ze }a taj po rez pla }a ju po na pla ti ro be, ali }e to mo }i da se pri me wu je tek od ja nu a ra.

– Od mah }e stu pi ti na sna gu, ~im bu du usvo je ne iz me ne za ko na,

Poziv na[iM gra\evinariMa

KreDiTne KarTiCe SU PozaJMiCe za izBegavaTi

Za te zna ka ma ta nas ogu li i 60 po sto

Fal{ ka ra me le iz Tur ske

Fa bri ka „Pi o nir” iz Su bo ti ce upo zo ri la je ju ~e na to da se na tr `i {tu u Sr bi ji po ja vi la le {nik-ka ra me la s kri vo t vo r e n im `i g om, ko j a je pro iz ve de na u Tur skoj.

Re~ je o slat ki {u ko ji se vi {e od 80 go di na pro iz vo di u „Pi o ni ru” i spa da u pr vih pet naj pro da va ni jih pro iz vo da.

Pred u ze }e „Ang kor” iz No vog Be o gra da uve zlo je iz Tur ske ka ra me le ko je su u pa ko va wu sa zna ci ma ko ji su isto vet ni i ne raz li ku ju se su {tin ski od „Pi o ni ro vih” le {nik-ka ra me la. Pro se ~an po tro {a~ je ti me do ve den u za blu du o ro bi, we nom kva li te tu i po re klu. „Pi o nir” je bla go vre me no za {ti tio svoj brend do ma }im i me |u na rod nim `i gom s va `e wem do 2019. go di ne. Na taj na ~in, bio je u po zi ci ji da po hit nom po stup ku obez be di za {ti tu svog bren da.

Zaj mo vi ko je ban ke odo bra va ju pu tem kre dit nih kar ti ca spa da ju me |u sku pqe na na {em tr `i {tu.

Ali tu se si tu a ci ja ma lo po pra vqa pa po da ci Na rod ne ban ke Sr bi je po ka zu ju da te ka ma te po la ko idu na do le, ali u od no su na vi si ne s ko jih kre }u, ti kre di ti su jo{ uvek ve o ma sku pi.

Evo i po da ta ka na {e cen tral ne mo ne tar ne in sti tu ci je za pr vi kvar tal ove go di ne. Pro se~ na ka ma ta na kre dit nu kar ti cu a na di nar ska za du `e wa iz no si la je 24,90 po sto, a to je 0,15 pro cent nih po e- na ni `e ne go u po sled wa tri me se ca 2011. Pro se~ na go di {wa ka mat na sto pa ko ju su kli jen ti pla }a li na tu po zaj mi cu bi la je iz me |u 20 i 26 po sto na go di {wem ni vou. Naj ni `u sto pu je svo jim kli jen ti ma po nu di la Uni kre dit ban ka – 19 po sto, a taj tro {ak je bio ube dqi vo naj vi {i kod In te ze – 31,37 po sto go di {we. Kli jen ti ko ji ni su mo gli re dov no ser vi si ra ti te oba ve ze pla }a li su i za te znu ka ma tu.

Ona je u pro se ku iz no si la 41,93 po sto, ma da ima i ku }a gde je 60 pro ce na ta. Pro se~ na za te zna ma lo se sma wi la – 0,21 od sto – u od no su na po sled wi kvar tal pro {le go di ne.

Plat ne kar ti ce iz da te u Sr bi ji su obi~ no ti pa „ma ster„ i „vi za„ pa se mo gu ko ri sti ti i za pla }a wa u ino stran stvu, a i do ma }a „di na„ od ove go di ne da je tu mo gu} nost. Naj vi {e se ko ri ste za pla }a we u evri ma. Od 31 ban ke ko je kli jen ti ma

pru `a ju mo gu} nost ko ri {}e wa kre dit nih kar ti ca, ~e ti ri ima ju raz li ~i te ka ma te za di na re i evre: AIK ban ka, JUB MES, In te za i Po {tan ska {te di o ni ca. Pro se~ na re dov na ka ma ta na dug u evri ma iz no si la je na kra ju pro {log kvar ta la 18,76 po sto, ili 1,33 od sto ma we ne go kra jem pro {le go di ne. Ka ma te su bi le od 15,60 po sto u Po {tan skoj {te di o ni ci do 22,73 u Agro ban ci. Pro se~ na za te zna ka ma ta za po sma tra ni pe riod iz no si la je 19,77 po sto, ili 2,97 pro cen ta vi {e

Po vra tak u Mjan mar?

li jar di di na ra, a ko ri sti se 36,67, ili ma we od po lo vi ne. U doc wi je 73.809 kar ti ca – ne ke od wih ima ju jed nog vla sni ka, a ne gde kli jent ko ri sti vi {e kar ti ca.

Ka ko ko ri sti kre dit nu kar ti cu, ili, jo{ bo qe, ka ko je ne ko ri sti ti? Is tra `i va we na tu te mu ne dav no je ura dio por tal „Ka ma ti ca”, a oni sa ve tu ju ko ri sni ci ma oba zri vost. Kli jen ti ta kav na ~in pla }a wa ko ri ste po auto ma ti zmu i ve }i na ih se ni je po tru di la da pro u ~i ugo vor i vi di na ko ji na ~in tro {i svoj no vac. Za ku po vi nu ro be sred we vred no sti bo qe je {te de ti ne go je ku po va ti na tu vr stu kar ti ca.

Isto va `i i za sit ni je stva ri. Za ku po vi nu kwi ga ili par fe ma bo qe je sa ~e ka ti pla tu ne go se za du `i va ti. Sve vi {e ba na ka nu di kli jen ti ma in stol ment kar ti ce. Ume sto ot pla te od uobi ~a je nih pet po sto me se~ no, ~e ti ri ili vi {e ra ta. Rok ot pla te je kra }i a uku pan dug vra }en ban ci ni `i, isti na, i ra ta je vi {a, ali se to du go ro~ no is pla ti. [ta da ra de kli jen ti ko ji su pre te ra li s kre dit nim kar ti ca ma?

Sve vi {e ban ka nu di da se taj dug, kao i stan dard ni kre dit, re fi nan si ra. Ako je ka ma ta ma wa, a i broj ra ta, to bi za mno ge pre za du `e ne mo glo bi ti pra vo re {e we. Mno gi }e se za pi ta ti za {to se ti pro iz vo di nu de na na {em tr `i {tu. Od go vor je kra tak i ja san: za ban ke i kar ti ~ar ske kom pa ni je to je jo{ je dan vid za ra de.

D. vujo{evi}

Pro se~ na ka ma ta na kre dit nu kar ti cu na di nar ska za du `e wa iz no si la je 24,9 po sto, a to je 0,15 pro cent nih po e na mawe ne go u po sled wa tri me se ca 2011. ne go po sled weg kvar ta la 2011.

Ka ko se kli jen ti na na {em tr `i {tu po na {a ju ka da su kre dit ne kar ti ce u pi ta wu?

Ve }i na ih je na u ~i la lek ci ju o sku po }i. Ta ko po da ci Kre dit nog bi roa Udru `e wa ba na ka Sr bi je go vo re da se sva kog me se ca broj kre dit nih kar ti ca sma wu je: sa da ih je 1.050.762, dok je u ma ju bi lo 1.057.297, a to je 0,6 od sto ma we.

Vla sni ci su ve o ma oba zri vi i ka da su su me u pi ta wu. Ta ko su im ban ke na ras po la ga we sta vi le 79,16 mi -

po me ra we cen zu sa za ula zak pred u ze }a u si stem PDV-a sa ~e ti ri mi li o na di na ra na de set mi li o na di na ra – do dao je Din ki}.

On je na ja vio i uki da we Za ko na o de vi znom po slo va wu, po ve }a we po re za na do bit s de set na 15 pro ce na ta, kao i bor bu pro tiv mi ta i ko rup ci je u onoj me ri ko li ko je to u we go voj mo gu} no sti, a to je uki da we bi ro krat skih pro ce du ra da ni `i slu `be ni ci ne bi bi li pod lo `ni tim lo {im dru {tve nim po ja va ma.

Din ki} je na ja vio i pod sti caj ne pro gra me za one ko ji za po {qa va ju ma we od 50 rad ni ka, ali }e ti pro gra mi mo }i da se spro vo de tek od na red ne go di ne, zbog sa da {we „ru pe” u bu xe tu. e. Dn.

Am ba sa da Re pu bli ke Mjan mar ske Uni je po zva la je srp ske fir me da u~e stvu ju na ten de ru za iz grad wu su per mo der nog aero dro ma u ovoj tra di ci o nal no pri ja teq skoj ze mqi, sa op {ti lo je Mi ni star svo sa o bra }a ja.

Am ba sa da Mjan ma ra do sta vi la je osnov ne i neo p hod ne in for ma ci je o ras pi sa nom ten de ru za u~e -

{}e u pro jek tu iz grad we me |u na rod nog aero dro ma ‘’Han ta vai’’ u cen tral noj ad mi ni stra tiv noj obla sti Ba go, ko ji je ras pi sa lo Mi ni star stvo sa o bra }a ja ove ze mqe, a ko ji je otvo ren o 9. sep tem bra.

Am ba sa dor Mjan ma ra Zav Tunu je pred stav ni ci ma Mi ni star stva spoq nih po slo va Sr bi je, sa ko jom ova ze mqa tra di ci o nal no i du gi niz go di na ima ve o ma pri je teq ske od no se, pred lo `io da srp ske gra |e vin ske fir me u~e stvu je u re a li za ci ji ovog va `nog pro jek ta.

To je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, bez sum we pri li ka da se srp ska gra |e vin ska ope ra ti va po no vo vra ti na ve o ma in te re sant no tr `i {te, i da ta ko bit no po boq {a po zi ci ju ko ju je u ovoj obla sti iz gu bi la mi nu lih de ce ni ja.

Dnevni izve[TaJ BeograDSKe Berze Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE zemqa

eMU

valuta

evro

va`i za

1

Kupovni za devize

115,9217

Nikodije Stojanovi}, Prokupqe

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 118,2874

121,0080

115,5668

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (436,00 0,13)

16,67

350

23.100

Tigar, Pirot

3,20

290

870

AIK banka, Ni{

1,21

1.417

381.080

AIK banka, Ni{

1,21

1.417

381.080

NIS, Novi Sad

-0,96

618

2.596.186

Meser Tehnogas, Beograd

0,38

3.212

398.300

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.170

0,00

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

Imlek, Beograd

-0,37

2.411

867.800

Soja protein, Be~ej

0,00

500

7.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

430

1.287.470

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,17

424

706.063

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.499

52.495

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.697

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.015

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.001

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.996

0,00

Tigar, Pirot

3,20

290

870

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

337

0,00

australija

dolar

1

99,1716

101,1955

103,5230

98,8680

/ Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

1

94,1305

96,0515

98,2607

93,8423

Napred GP, Beograd

-8,33

550

8.250

Danska

kruna

1

15,5683

15,8860

16,2514

15,5206

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,17

424

706.063

NIS, Novi Sad

-0,96

618

2.596.186

norve{ka

kruna

1

15,6975

16,0179

16,3863

15,6495

[vedska

kruna

1

13,9675

14,2525

14,5803

13,9247

[vajcarska

franak

1

96,4406

98,4088

100,6722

96,1454

v. Britanija SaD

funta dolar

1 1

147,0901 94,6299

150,0919 96,5611

153,5440 98,7820

146,6398 94,3402

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 8. 2012. godine

Imlek, Beograd [ajka{ka {e}erana, @abaq Vojvo|anskih top-pet akcija

-0,37

2.411

867.800

-0,19 Promena %

4.100 Cena

16.400 Promet

NIS, Novi Sad

-0,96

618

2.596.186

TE - TO, Senta

0,00

5.725

669.825

[ajka{ka {e}erana, @abaq Soja protein, Be~ej /

-0,19

4.100

16.400

0,00

500

7.500

/

/

/

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak3.avgust2012.

5

ZBOG SO CI JAL NE DE MA GO GI JE DU GO VI ZA ENER GEN TE DO GU RA JU DO DVE MI LI JAR DE EVRA

Gas }e pla }a ti i oni {to su se gre ja li na ugaq i stru ju PRO DA TA DVA OD TRI DE LA NE KA DA [WEG SU BO TI^ KOG I JU GO SLO VEN SKOG GI GAN TA

Ras pro da ja „29. no vem bra” par ~e po par ~e Dve od tri celine nekada{weg „Carstva dobre hrane” – Industrije mesa i konzervi „29. novembar” iz Subotice prodate su iz ste~aja, saop{tila je Agencija za privatizaciju.

Najva`nija celina – fabrika u Tolminskoj ulici, s ma{inama i opremom nije prodata, zbog toga {to je ponu|a~, ~ije ime Agencija za privatizaciju nije saop{tila, ponudio mawe od polovine proce-

Tre}a ponu|ena celina fabrike – ma{ine, alati i oprema pogona „Limarnica” i „Novi program” prodata je suboti~kom preduze}u „Pro as” po gotovo 1,4 milion dinara.

Prodaja imovine usledila je nakon {to je ste~ajni upravnik Industrije mesa i konzervi „29. novembar” krajem juna po ~etvrti put oglasio prodaju imovine ovog nekada{weg giganta. Agencija za

Naj va `ni ja ce li na – fa bri ka u Tol min skoj uli ci s ma {i na ma i opre mom – ni je pro da ta, zbog to ga {to je po nu |a~ po nu dio ma we od po lo vi ne pro ce we ne vred no sti za tu ce li nu wene vrednosti za tu celinu, a ona iznosi vi{e od 750 miliona dinara. „Ponuda je dostavqena Odboru poverilaca radi dono{ewa kona~ne odluke o prihvatawu, odnosno neprihvatawu ponude”, navodi se u saop{tewu.

Maloprodajni objekat tog preduze}a s opremom na Trgu Jakaba i Komora u Subotici prodat je, kako je saop{teno, za vi{e od 5,2 miliona dinara Ma ri ji Usko ko vi} iz Pan~eva.

privatizaciju je do sada objavqivala tri tendera za prodaju kapitala preduze}a, a u aprilu 2008. tender je progla{en uspe{nim. Me|utim, kupac tada nije obezbedio bankarsku garanciju, tako da je ugovor raskinut u junu iste godine. Nakon toga, u maju 2009. godine, preduze}e je zbog stawa u kojem je – oti{lo u ste~aj. Prva prodaja iz ste~aja ogla{ena je u novembru 2010. godine, koja je, kao i dve pro{logodi{we, bila neuspe{na.

Tamo gde se ne vodi ekonomska politika ve} mere socijalne demagogije, dugove za gas moraju da otpla}uju i oni {to su se grejali na drva, ugaq i struju ili se uop{te nisu grejali. Na`alost, to se de{ava u Srbiji, i to godinama, a sada se samo bli`imo kulminaciji, s obzirom na to da su dugovi za gas i struju dogurali do astronomskih razmera.

O ~emu se radi i ko }e platiti ceh za to pokazuje i ju~era{wa izjava ministra Mla |a na Din ki }a, koji je naveo da je kompanija „Srbijagas” u velikom mawku zbog razlike u ceni gasa. Zbog toga je za ~etiri godine nakupqen minus od milijardu evra, koji }e postati javni dug dr`ave.

Iako se iz samog „Srbijagasa” ve} nekoliko godina insistira na pove}awu cena gasa, to jest na uskla|ivawu s cenama po kojima nama ovaj energent sti`e iz Rusije, Vlada nije uradila ni{ta opipqivo, a dugovi su rasli. I generalni direktor „Srbijagasa” Du {an Ba ja to vi} nekoliko puta je ponavqao da je gas trenutno 30 odsto jeftiniji nego {to bi trebalo da bude. Za{to gas, uprkos energetskom sporazumu s Rusijom, nije jeftiniji za potro{a~e u Srbiji – to je, opet, sasvim druga pri~a.

Sve u svemu, milijardu evra koje je neko potro{io a nije platio koliko je trebalo zbog politike socijalne demagogije, pre}i }e u javni dug i pla}a}e ga svi gra|ani ove dr`ave, pa i oni {to su se grejali na ugaq i drva. Da stvar bude jo{ gora, po{to mi sada{wi para nemamo, taj javni dug }e ostati na{oj deci – ni krivoj ni du`noj. Ukratko, vlade

Bu sa we u gru di Sve u svemu, kada vlasti, i biv{e i sada{we i budu}e, nisu sposobne da obezbede posao i nova radna mesta, kada nisu u stawu da pove}aju standard gra|ana, najlak{e je da se ministri busaju u grudi da ne}e dozvoliti da gas i struja poskupe. Ili da, tada kandidat a sada i premijer, preti smenama direktorima koji zucnu o poskupqewima.

Da li }e ova vlada voditi druga~iju politiku, ostaje da vidimo, ali ako bude onako kako su donedavno govorili sada{wi premijer Ivi ca Da ~i} i ministar Mi lu tin Mr ko wi}, ni{ta se bitnije ne}e promeniti, a struja ne bi trebalo da poskupi jo{ najmawe dve godine. Naravno, dok ne bude uni{ten i EPS, a kada se i ako se to i desi, dugovi }e opet ostati. odlaze, dugovi ostaju. Gas je najboqi pokazateq jer ga uvozimo pa nema vrdawa, dok je struja, i s wom ceo elektroenergetski sistem, za na{e politi~are ve} vi{e od dve decenije Alajbegova slama. Cene su u dinarima, struja je na{a pa mo`emo kako ho}emo.

Elem, potro{a~i struje u Srbiji duguju „Elektroprivredi Srbije”

oko 92 milijarde dinara, saop{teno je u EPS-u. A to je gotovo 900 miliona evra. Od toga gra|ani, zakqu~no s 1. julom, duguju 47 milijardi dinara, a privreda 45 milijardi.

Naplata ra~una za struju je, kako ka`u u EPS-u, u prvih {est meseci ove godine bila visoka i iznosila je oko 96 odsto, ali mora da bude jo{ ve}a da bi se ti dugovi smawili.

Najboqe plati{e su Vojvo|ani, Beogra|ani i potro{a~i „Elektro Srbije„ u Kraqevu, a najlo{ija naplata je u „Jugoistoku„ u Ni{u, navode u EPS-u.

Generalni direktor EPS-a Dra go mir Mar ko vi} izjavio je sredinom juna da struja u naredne dve do tri godine mora znatno da poskupi, i do 80 posto. On je objasnio da to mora da se dogodi da bi Srbija i daqe imala dovoqno najjeftinije elektri~ne energije u Evropi. Ra~unica pokazuje da bi poskupqewe struje od oko dva evrocenta, s pet na oko sedam po kilovat-satu, {to ne bi trebalo da bude veliki namet na buxet gra|ana, donelo EPS-u oko 600 do 700 miliona evra prihoda za nove blokove.

– Time bi se pove}ala sigurnost u snabdevawu elektri~nom energijom jer je prose~na starost proizvodnih kapaciteta EPS-a 39 godina – naveo je Markovi}.

On je dodao i da oni koji u Srbiji ne pla}aju struju naj~e{}e nisu sirotiwa, a da kra|a elektri~ne energije umawuje prihode EPS-a oko 65 miliona evra godi{we, {to je izme|u dva i tri odsto od ukupne proizvodwe struje.

Dug za struju verovatno ne}e postati javni jer se elektrika ne uvozi, a bi}e re{en ili otpisom, ili }e ga pojesti inflacija, ili...

Tu su, naravno, i toplane, koje su prve tra`ile poskupqewe grejawa.

Neke su ve} u junu podigle cene deset posto, ali to je malo. Po najnovijoj kalkulaciji, trebalo bi, ka`u, 30 do 40 posto. Dug toplana za gas, mazut i kredite prema{uje 32 milijarde dinara, a od potro{a~a potra`uju tre}inu mawe.

D. U.

6

dRU[TvO

petak3.avgust2012.

dnevnik

PO RO DI CE TRA @E ISTI NU O NE STA LI MA U „OLU JI” I „BQE SKU”

Bez re{ewa sudbine 1.950 kraji{kih Srba

Fo to: F. Ba ki}

Promovisana nova generacija policajaca Sto tro je po la zni ka 6. kla se od ko jih 27 de vo ja ka, ko ji su ob u ~a va we po ~e li u av gu stu pro {le go di ne u Cen tru za osnov nu po li cij sku obu ku u Srem skoj Kam ni ci, pro mo vi sa no je ju ~e u po li caj ce pri prav ni ke.

Na ~ el n i c a Cen t ra Bi q a n a Pu {kar, iz ja vi la je da }e se ova kla sa po za vr {et ku obu ke pam ti ti kao pr va ge ne ra ci ja Be o gra |a na, ko ja za po ~i we ka ri j e r u u svom rod n om gra du {to ih, ka ko je ka za la, do dat no oba ve zu je na za la ga we i od go vor nost.

- Zna ju }i s ko li ko se ozbiq no sti i pro fe si o na li zma pri stu pa u ovoj in sti tu ci ji stru~ -

nom ospo so bqa va wu bu du }ih pri pad ni ka Mi ni star stva unu tra {wih po slo va ne ma ni ka kve sum we da je i ova kla sa to kom obu ke ste kla do voq no zna wa i ve {ti na i pra vih `i vot nih i qud skih vred no sti, ka zao je pre mi jer i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}.

Kao naj bo qi po la zni ci u ran gu na gra |e ni su Iva na Mar ko vi} ko joj je Da ~i} uru ~io lap tpop, dok je Iva na Ni ko li} do bi la ka me ru, a Dra `en Aj du ko vi} fo to - apa rat.

Da ~i} je na ja vio i ime no va we na ~el ni ka Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, ko je je upra `we no pre ko dve i po go di ne.

M. V.

U RE GI STRU CR KAVA I VER SKIH ZA JED NI CA 17 NE TRA DI CI O NAL NIH

Iz Vlade jo{ nema odgovora Po {to u no vom sa zi vu Vla de Sr bi je ne ma mi ni star stva ve ra, a kan ce la ri ja ko ja }e ga za me ni ti jo{ ni je osno va na, ne ma zva ni~ nog od go vo ra na iz ve {taj ame ri~ kog Stejt de part men ta po ko jem se ver ske slo bo de u Sr bi ji ne po {tu ju. Na i me, Sr bi ji se za me ra na to me da Za kon o cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma ogra ni ~a va ver ske slo bo de, {to do pri no si to me da u Re gi star cr ka va i ver skih za jed ni ca ne mo gu da se upi {u ne ke ver ske za jed ni ce. Po Re gi stru ko ji je vo di lo biv {e Mi ni star stvo ve ra, a ko ji tre ba da pre u zme kan ce la ri ja za ve ru, osim tra di ci o nal nih cr ka va i ver skih za jed ni ca: Srp ske pra vo slav ne cr kve, Ri mo ka to li~ ke cr kve, Slo va~ ke evan ge li sti~ ke cr kve, Re for mi sti~ ke hri {}an ske cr kve, Evan ge li sti~ ke hri {}an ske cr kve, Je ve rej ske za jed ni ce, Islam ske za jed ni ce i Epar hi je ru mun ske pra vo slav ne cr kve Da ki ja Fe liks, upi sa no je i 17 ne tra di ci o nal nih cr ka va i ver skih za jed ni ca.

Da bi ne ka cr kva ili ver ska za jed ni ca ste kla pra vo da bu de upi sa na u re gi star, mo ra da ima 100 pot pi sa gra |a na – ~la no va cr kve ili ver ske za jed ni ce, sta tut ili dru gi do ku ment u ko jem je

opi sa na or ga ni za ci o na struk tu ra, na ~in upra vqa wa, pra va i oba ve ze ~la no va, spi sak or ga ni za ci o nih je di ni ca.

Po treb no je pre da ti i pri kaz osno va ver skog u~e wa kao i po dat ke o stal nim iz vo ri ma pri ho da ver ske za jed ni ce. Po da ci po ka zu ju da je u Re gi star upi sa na i Hri {}an ska du hov na cr kva, ko joj pri pa da i Pen ta kost na cr kva, zbog ko je je Sr bi ji Stejt di part ment i upu tio kri ti ke. Ta ko |e, u Re gi stru su upi sa ni i Je ho vi ni sve do ci – hri {}an ska ver ska za jed ni ca, Sa vez hri {}an skih bap ti sti~ kih cr ka va Sr bi je, Hri sto va je van |e lij ska cr kva, ko je se ta ko |e po mi wu u ame ri~ kom iz ve {ta ju kao one ko ji ma srp ska dr `a va ni je do zvo li la da se re gi stru ju. Je di no {to je ste ta~ no je da jo{ oko 40 cr ka va i ver skih za jed ni ca ni je re gi stro va no jer se ov de jo{ uvek sma tra ju sek ta ma.

Ne vla di ne or ga ni za ci je su i pri li kom usva ja wa Za ko na o cr kva ma i ver skim za jed ni ca tra `i le da se de fi ni {e i po jam ver ske sek te, ali to ta da ni je pri hva }e no ve} je osta vqe no Mi ni star stvu ve ra da pro ce wu je da li se ne ka ver ska za jed ni ca mo `e pod ve sti pod to ili ne.

Q. Ma le {e vi}

Sud podr`ao pomilovawe [a{a – Osnov ni sud u Su bo ti ci je dao po zitvno mi {qe we na mol bu za po mi lo va we La sla [a {a – re kao je za „Dnev nik„ port pa rol Osnov nog su da u Su bo ti ci Da ni jel Ko va~.

On ob ja {wa va da je mi {qe we pro sle |e no Mi ni star stvu prav de, ko je }e ga da qe pro sle di ti ka bi ne tu pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a.

Rok do ka da tre ba da se od lu ~i o po mi lo va wu ne po sto ji, ali nas uve ra va ju da }e se pred met re {i ti po hit nom po stup ku. No vi nar ska udru `e wa sma tra ju da ni ko ne bi tre ba lo da bu de osu |en za to {to je iz neo svo je mi {qe we ili kri ti ku na ra ~un jav ne li~ no sti. Ina ~e, La slo [a{ je bio ho no rar ni sa rad nik „Het na pa„ i po je di nih me di ja u Ma |ar skoj. Ina ~e, ka ko pre no si Ra dio 021, Ma |ar ski na ci o nal ni sa vet ni je `e leo da ko men ta ri {e slu ~aj, a ni su se ogla si la ni ma |ar ska udru `e wa no vi na ra.

S. I.

„Buzz monitor” za pretragu dru{tvenih mre`a Kom pa ni ja iz Be o gra da „Ni na me di ja” po nu di la je ju ~e ko ri sni ci ma „Buzz Monitor„, apli ka ci ju ko ja im omo gu }a va da la ko i br zo do |u do in for ma ci ja od zna ~a ja ko je se po ja vqu ju na glo bal nim dru {tve nim mre `a ma po put „Fej sbu ka„ i „Tvi te ra„. Ka ko je sa op {te no iz te fir me, taj pro iz vod nu di i pre tra gu svih in for ma ci ja na lo kal nim por ta li ma unu tar ve sti, ali i na ko men ta ri ma ko ji se od no se na od re |e nu vest. Pra }e we se od vi ja u re al nom vre me -

nu, gde ko ri snik do bi ja iz ve {taj po kqu~ noj re ~i, a ka da ga do bi je, mo `e auto mat ski oti }i i po gle da ti gde se ta in for ma ci ja na la zi, ko ju je na pi sao na dru {tve noj mre `i i ka da ta~ no, te mo `e pra ti ti i di sku si ju ko ja se od vi ja na kon to ga.

Zbog to ga je „Buzz Monitor” va `an oslo nac u pre ven ci ji kri znih si tu a ci ja, po di za wu efi ka sno sti kam pa wa i pre ci znom i po u zda nom pla ni ra wu ak tiv no sti na in ter ne tu, na po mi wu u „Ni na me di ji”.

Udru `e we po ro di ca ne sta lih i po gi nu lih li ca „Su za” upu ti lo je vla di Hr vat ske apel da ubr za pro ces eks hu ma ci je i iden ti fi ka ci je li ca ne sta lih to kom ak ci ja „Olu ja” i „Bqe sak” iz ve de nih u ma ju i av gu stu 1995. go di ne.

– Hr vat ska je na pra gu ula ska u Evrop sku uni ju, za jed ni cu de mo krat skih na ro da i dru {ta va. Sa da je vre me da po ka `e svo ju de mo kra ti~ nost is pu wa va wem tih hu ma nih za da ta ka – re kao je pred sed nik Udru `e wa „Su za” ^e do mir Ma ri} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Ma ri} je is ta kao da ni 17 go di na po sle ak ci ja hr vat ske voj ske i po li ci je „Bqe sak” i „Olu ja” ni su re {e ne sud bi ne 1.950 kra ji {kih Sr ba. Eks hu mi ra ni su zem ni osta ci 1.018 ne sta lih li ca, od ~e ga je 350 te la jo{ u nad le `nom in sti tu tu u Za gre bu i ~e ka se na wi ho vu iden ti fi ka ci ju.

Po ro di ce ne sta lih ne za do voq ne su di na mi kom pro ce sa re {a va wa ne sta lih Kra ji {ni ka i uka zu ju na to da po sto ji ve li ki broj re gi stro va nih grob ni ca iz ko jih eks ku ma ci ja jo{ ni je po ~e la.

Pred sed nik ko mi si je Vla de Sr bi je za ne sta la li ca Veq ko Oda lo vi} je re kao da je ta ko mi si ja po kre nu la ini ci ja ti vu da se or ga ni zu je skup na ni vou pred sed ni ka dr `a va re gi o na, na ko jem bi se za jed ni~ kom de kla ra ci jom de fi ni sa le oba ve ze nad le `nih or ga na u ve zi s ra sve tqa va wem sud bi ne ne sta lih. On je ka zao da Sr bi ja ne mo `e od lu ~i va ti o to me ka da }e i gde na te ri to ri ji dru ge ze mqe bi ti oba vqe na eks hu ma ci ja, ali da u~e stvu je u ko or di na ci ji tog po sla na osno vu spo ra zu ma i pro to ko la ko ji je pot pi san s Hr vat skom.

NA [I SRED WO [KOL CI SKLO NI JI ^A [I CI NE GO MA RI HU A NI

Polovina u~enika pijana bar jednom mese~no Is tra `i va we spro ve de no na oko 100.000 sred wo {ko la ca u 36 evrop s kih dr ` a v a, me |u ko ji ma je bi la i na {a, po ka za lo je da na {i u~e ni ci ma we od evrop skog pro se ka ko ri ste al ko hol, ci ga r e t e i ne l e g al n e dro ge.

U Sr bi ji su bi li ob u h va } e n i u~e n i c i svih re gi o na, kao i svih vr s ta sred w ih {ko l a: gim n a z i j a, stru~ n ih sred w ih i za nat skih {ko la.

Ono u ~e mu na {i sred w o { kol c i “po sti `u” ve} pro sek od evrop s kog je ko r i {}e we ta ble ta za smi re we, i to bez re ce pa ta. Is tra `i va we po ka zu je da je se dam od sto na {ih sred wo {ko la ca ro |e nih 1995. go di ne pro ba lo ta ble te za smi re we.

Kao za bri wa va ju }e ka da je re~ o sred wo {kol ci ma na ve de no je po vre me no opi ja we, ko je se de fi ni {e kao kon zu mi ra we pet ~a {a al ko ho la u jed noj pri li ci. Za be le `e no je da se uzi ma pro se~ no 2,5 li tra pi va i 7,5 de ci li ta ra vi na, {to je bli zu evrop skog pro se -

Uga{en signal TV ^a~ak Re gi o nal noj te le vi zi ji ^a ~ak, ko ja je pre de set da na oti {la u ste ~aj po sle 13 go di na ra da, prek si no} po sle po no }i uga {en je sig nal.

Pro gram Te le vi zi je je pre ki nut po na lo gu Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je, ko ja je od u ze la do zvo lu za emi to va we. Ako emi ter, i po red iz re ~e ne opo me ne u pi sa noj for mi, ne iz mi ri oba ve zu pla }a wa na kna de za emi to va we pro gra ma, do zvo la pre sta je da va `i i pre is te ka vre men skog ro ka za ko ji je iz da ta, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u RRA. Pri vred ni sud u ^a~ ku do neo je 24. ju la re {e we o otva ra wu ste ~aj nog po stup ka nad a. d. „TV ^a ~ak”, a re {e we je do ne to na pred log po ve ri o ca, fir me „Pro Vision„ iz Be o gra da, za ne iz mi ren dug od 871.781 di nar. TV ^a ~ak je po~e la da ra di 17. ja nu a ra 1999. go di ne kao op {tin sko jav no pred u ze }e, a 11. de cem bra 2009. na auk ci ji zva ni~ no je pro da ta Mi lo{u Bo jo vi }u, ta da u~e ni ku ~a ~an ske gim na zi je. Vla sni {tvo nad tom me dijskom ku }om je pre u zeo we gov otac, pri vred nik Zo ran Bo jo vi}, u ~i jem vla sni {tvu su i Ra dio ^a ~ak i ne deq nik „^a ~an ski glas”.

TV ^a ~ak je ima la 26 stal no za po sle nih i ~e ti ri ho norar na sa rad ni ka ko ji ma su pret hod na dva da na uru ~e ni ot ka zi.

ka. ^ak 36 od sto sred wo {ko la ca u Sr bi ji se opi lo ba rem jed nom to kom me se ca, a evrop ski pro sek je 39 od sto.

Po za kqu~ ku iz is tra `i va wa ESPAD-a (Evrop s ki {kol ski is tra `i va~ ki pro je kat o al ko ho lu i dru gim dro ga ma), op {ti uti sak je da su na {i sred wo {kol ci u od no su na evrop ske ume re ni u ko ri {}e w u psi h o a k t iv n ih sup stan ci, ma da broj onih ko ji to ~i ne ni je za ne mar qiv. Ina ~e, sva ki dru gi u~e nik u 36 evrop -

skih ze ma qa iz ja vio je da je naj ma we je dan put pro bao ci ga re te, dok je 28 od sto wih na ve lo da ih je ko ri sti lo u pret hod nih me sec da na, a dva od sto je pu {i lo naj ma we pa klu dnev no. U Sr bi ji 20 od sto u~e ni ka je pu {i lo naj ma we jed nom u me sec da na.

Is tra `i va we je po ka zlo da je 57 od sto sred wo {ko la ca u Evro p i ko r i s ti l o al k o h ol naj ma we je dan put to kom me se ca, dok je kod nas to na ve lo ~ak 52 od sto. Kon zu mi ra we al -

ko ho la jed nom me se~ no kod sred wo {ko la ca naj r a s pro s tra w e ni je je u ^e {koj , gde je to me sklo no ~ak 79 od sto te po pu la ci je, za tim u Dan skoj – 75 od sto, dok ih naj ma we al ko hol pi je u Al ba ni ji – 32 i na Islan du – 17 od sto.

U Evro pi je pro sek 17 od sto za sred wo {kol ce ko ji re dov no pu {e ma ri hu a nu, dok je kod nas to pri zna lo se dam od sto sred wo {ko la ca. No, u isto vre me, ve li ki pro ce nat sred w o { ko l a c a je pri znao da je pro bao ka na bis. Ta ko je taj pro ce nat kod nas ~ak 36 od sto is pi ta nih sred wo {ko la ca, u Cr noj Go ri 33, a u Re pu bli ci Srp skoj 26 od sto. Osta le dro ge pro ba lo je {est od sto evrop skih i tri od sto na {ih sred wo {ko la ca.

Naj ~e {}e su ko ri sti li am fe ta mi ne, ko kain, ta ko zva ni krek, od no sno ko kain za pu {ewe, ek sta zi, LSD... Naj vi {a sto pa ko ri {}e wa dro ga kod sred wo {ko la ca je u Mo naku – 11 od sto, dok je u Nor ve{koj i BiH sve ga dva od sto.

Q. M.

NA PO MO LU NO VI TREND U SRED WEM BA NA TU

Rokenrol se uvla~i u sela Po sta ju li sred wo ba nat ska se la svo je vr sne ro ken rol me ke, kad ve} u pre sto ni ci ovog de la Ba na ta – Zre wa ni nu, ne ma mno go me sta za rok svir ke? Je li na po mo lu no vi trend da an der gra und ben do vi, ali i iz vo |a ~i ko ji su afir mi sa ni, na stu pa ju po ma wim me sti ma pod okri qem ra zno r a z nih fe s ti v a l a?

Od go vor na ta pi ta wa mo gla bi da ti i ro ken rol ma ni fe sta ci ja pod na zi vom “Per l ez Pu e b lo – Po v ra t ak mu { te r i j e”, ko ja po ~i we 11. av gu sta, a ko ju or ga ni zu je me sna za jed ni ca Per lez, uz po dr {ku gra da Zre wa ni na i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za kul tu ru.

Ulaz na ~e tvo ro dnev ni do ga |aj, ko ji }e bi ti odr `an u dvo ri {tu {ko le u Per l e z u, bes p la t an je.

Iz me |u osta lih, ov de }e na stu pi ti “Blishard Baad”, „Pe ro De for me ro„, „Ba ne Glu va kov trio„ i Ne nad Boj ko vi}, Da do To pi}, “Time after time” i “Osmi dan”.

Pre ne pu na dva me se ca odr `an je i dru gi „To ma {e va~ ki let wi omla din ski fe sti val – TLO„, u or ga ni za ci ji Udru `e wa gra |a na “Fa bri ka kul tu re” iz No vog Sa da. U To ma {ev cu su tom pri l i k om na s tu p i l i “Ot ka za ni let”, “Hype”, “Pro le }e”, “Mar ~e lo i fil te ri/is -

ka zi”, “Eyesburn”, “Hlad no pi vo” i “Hazy Lazy”.

– Za do voq ni smo at mos fe rom ko ja je vla da la na dru gom TLO fe stu. Oku pi li smo ve li ki broj kva li tet nih ben do va, a

u Sr bi ji po sta li ma la me sta u ko ji ma se ni {ta ne de {a va.

– Ovo je od l i ~ an pri m er decen tra li za ci je i na dam se da }e on tra j a t i – is t i ~ e Mar~e lo.

bi lo je oko 1.500 po se ti la ca.

Ozvu ~e we je bi lo vr hun sko i mo gli su se ~u ti sa mo po zi tiv ni ko men ta ri pu bli ke – ka `e port pa rol ka fe sti va la Bo ja na Be go vi}, do da ju }i da je do bro {to je fe sti val ne ko mer ci jal ne mu zi ke po stao je dan od bren do va To ma {ev ca.

Re per Mar ko [e li}, po zna ti ji kao Mar ~e lo, ve li da fe sti v a l i u ma w im sre d i n a m a zna ~e mno go i pu bli ci i iz vo |a ~i ma, bu du }i da su i gra do vi

Front men ben da “Hlad no pi vo” Mi le Ke kin na po mi we da se ve li ~i na jed nog mu zi~ kog sa sta va ogle da upra vo u to me ka da pred ne ko li ko hi qa da qu di svi ra s istim `a rom kao pred ne ko li ko sto ti na hi qa da.

– Me ni je mno go za bav ni je svi ra ti u me stu gde sam pr vi put, a mi slim i da bi lo kal ne za jed ni ce tre ba lo da pre po zna ju ko ri snost i zna ~aj ova kvih ma n i f e s ta c i j a – za k qu ~ u j e Kekin. @. Ba la ban

U ~ast Bi li Ho li dej Mu zi~ ki por tret Bi li Ho li dej, ve ~e po sve }e no jed noj od naj ve }ih xez pe v a ~ i c a, bi } e odr ` a n o ve ~eras u 20 sa ti u Omla din s kom centru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13.

Pro gram }e po ~e ti na let woj sce ni cen tra, a u 21 sat bi }e pri ka zan do ku men tar ni film “Lej di dej: D me ni fej ses of Bi li Ho li dej, 1990”. Ulaz je bes pla tan.

N. R.

Zvu ci mo to ra i ro ken ro la, va tro met, go-go igra ~i ce, pa suq i ku pus osnov ni su ga ran ti od li~ ne za ba ve ko ji po se ti te qe o~e ku ju na de se tom In ter na ci o nal nom mo to {ou u Fu to gu.

Ma la pla `a [pic, pri mi }e da nas oko 2.000 mo to ra i 10.000 po se ti te qa, a ~i ta va fe {ta }e tra ja ti do ne de qe. Or ga ni za to ri mo to-klub „Kla sik vils” na ja vqu ju otva ra we kam pa u pod ne, ru ~ak oko 17 sa ti, dok }e „Bal kan Baj kers Band„ na stu pi ti u 19.30 sa ti. Po sle wih gi ta re }e ukr sti ti do ma }i „La lo {i”, zve zde pr ve ve ~e ri bi }e gru pa „Kra qev ski apart man”.

Bend „Hard Vork” za tvo ri }e pr vu no} mo to sku pa.

De fi le mo to ra po uli ca ma Fu to ga za ka zan je za su tra u 17 sa ti uz prat wu sa o bra }aj ne po li ci je. Gru pa „Pred i gra” iz [ap ca u 19 sa ti otvo ri }e dru go ve ~e za ba ve, za tim svi ra ju mom ci iz eki pe „Mun [ajn”, a kul mi na ci ja ve ~e ri de si }e se pri se }a wem na naj ve }e hi to ve gru pa „Smak„ i „Ker ber„ u iz vo |e wu biv {ih pe va ~a ovih ben do va Ga le ta i Naj de. U ne de qu, po sle za jed ni~ kog ru~ ka, mo to ra {i se ra zi la ze.

Da je ovo je dan od ve }ih sku po va go vo ri i ~i we ni ca da iz okru `e wa na {e ze mqe sti `e pre ko 250 mo to ra {a.

A. L.

Novosadska petak3.avgust2012.

U

Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e e zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a l ~ewe od Po po vi ce pre ko Kra qe ve sto li ce, Mo rin to va i opet do Po po vi ce.

Sta za je sa bla gim uspo ni ma du ga 18 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Zo ran Gr ~i}.

Po la zak je u 8 sa ti auto bu som sa li ni je broj 74 za Po po vi cu. Broj te le fo na na ko ji se mo gu do bi ti sve de taq ni je in for ma ci je je 063-543-681.

A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Hu ma no {}u da ru ju `i vot

letwem periodu uvek postoji pretwa od deficita krvi, te nadle`ne zdravstvene ustanove apeluju na gra|ane da budu humani i daruju ovu dragocenu te~nost kako bi nekome spasili `ivot. Me|utim, humanost i odgovornost ne nedostaje Novosa|anima, te nije trebao nikakav apel, ni podsetnik kako bi dobrovoqno poklonili krv, s razlogom nazvanu te~nost koja `ivot zna~i. U vremenu u kom preovla|uje samo trka za vlastitim ambicijama i `eqama, zatvaraju}i o~i pred nesre}om drugih, dobrovoqni davaoci krvi su zaista vredni sva-

Pe {a ~e we od Po po vi ce

Baj ker ski skup u Fu to gu

~ijeg po{tovawa. Pritom, oni to ne ~ine zarad bliceva fotoaparata, svetlosti kamera i uzdizawa na pijedastal, naprotiv, ostaju u svojoj anonimnosti, svakodnevno se bore}i sa vlastitim brigama, skoro bez ikakvih privilegija. Ali, ne zaboravqaju na va`nost ~ovekovog `ivota i na zna~aj humanosti. To potvr|uje i podatak Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine koji raspola`e sa dovoqnim koli~inama krvi i to da je u posledwih {est meseci udvostru~en broj novih davalaca u odnosu na isti period pro{le godine.

I. Dragi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12 ~a so va uli ce Mi len ka Gr ~i }a od 5 do 11, Na de `de Pe tro vi} od 1 do 7, od 2 do 26, Jan ka ^me li ka od 73 do 85, od 66 do 78. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 11.30 ~a so va deo vi kend na se qa Po po vi ca od Bu xa ka do TC; od 8 do 11 sa ti Gor ska i deo Uli ce ^aj ni~ ka na Pa ra go vu; od 9 do 13 ~a so va uli ce Iva na Fran ka od 1 do 23, od 2 do 22 i La di sla va Dem {a ra od 1 do 23 i od 4 do 14. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka oko ~ar de, vi kend na se qe kod rib wa ka i rib wak u Su se ku.

V remeploV

Pre ki nu ta ne sta {i ca kva sca Zbog neo ~e ki va nog du `eg re mon ta po stro je wa be o grad ske fa bri ke kva sca, do {lo je do ne sta {i ce ovog ar ti kla. U No vom Sa du pe ka ri su ima li iz ve sne za li he, a u okol nim se li ma mno ge su do ma }i ce za pam ti le ka ko se pra vi „ko mlov„ od uki se qe nog sta rog hle ba, ku ku ru znog bra {na i heq de, ko ji se ko ri stio ume sto kva sca.

Ipak, mno ga do ma }in stva sve ~e {}e su ku po va la hleb u gra du, ~ak i po hi qa du ki lo gra ma dnev no. Op {ta bri ga da se do |e do na su {nog hle ba pre se ~e na je 3. av gu sta 1963. go di ne jer je list „Dnev nik„ oba ve stio svo je ~i ta la {tvo da je fa bri ka kva sca ob no vi la i po ve }a la pro iz vod wu.

N. C.

RADOVI NA TEMERINSKOM MOSTU PO^ELI

Sa o bra }aj kraj wim ko lo vo znim tra ka ma Ra do vi na sre di {wem de lu Te me rin skog mo sta, ko ji ob u hva ta ju po prav ku be ton ske ko lo vo zne plo ~e, iz ra du hi dro i zo la ci je i pre svla ~e we ko lo vo za no vim slo jem as fal ta, po ~e li su ju ~e.

Sa o bra }aj }e se od vi ja ti dvo smer no, ali po kraj wim ko lo vo znim tra ka ma, uz pe {a~ ke sta ze.

Rok za za vr {e tak je 1. sep tem bar, sa op {ta va ju iz Za vo da za iz grad wu gra da. Ovo je tre }a fa za po ja ~a nog odr `a va wa Te me rin skog mo sta.

Po prav ka je za po ~e ta u sep tem bru pro {le go di ne i do sa da su za vr {e ne pr ve dve fa ze ko je su ob u hva ta le sre |i va we sa o bra }aj ni ca sa le ve i sa de sne stra ne. Ova po sled wa fa za tre ba lo bi da is pra vi de ni ve la ci ju iz me |u sta rog i no vog as fal ta, ko ja je na po je di nim me sti ma i do tri cen ti me tra.

A. L.

Fo to: F. Ba ki}

OBELE@AVAWE GODI[WICE BITKE KOD PETROVARADINA

Rat ni iz ve {ta ji Euge na Sa voj skog Mu zej gra da No vog Sa da i Isto rij ski ar hiv gra da or ga ni zu ju Obe le `a va we 296-go di {wi ce bit ke kod Pe tro va ra di na, ko ja se od i gra la 5. av gu sta 1716. go di ne.

Ma ni fe sta ci ja po ~i we da nas u 13 ~a so va u Mu ze ju gra da na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, a na otva ra wu }e go vo ri ti pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we, Sla vi {a Gru ji}.

U okvi ru obe le `a va wa bi }e otvo re na di gi tal na iz lo `ba por tre ta prin ca Euge na Sa voj skog ko ji j2e ko man do vao austrij skom

voj skom, kao i do ku men ti i pla no vi bit ke kod Pe tro va ra di na. Iz lo `e ne }e bi ti i fo togra fi je Spo men par ka Po `a re va~ kog mi ra iz 1718. go di ne, ko ji je pot pi san po sle po be da austrij ske voj ske nad Osman li ja ma u bit ka ma kod Pe tro va ra di na, Te mi {va ra i Be o gra da. To kom obe le `a va wa go di {wi ce, odr `a }e se pro mo ci ja kwi ge „Bit ka kod Pe tro va ra di na 1716 - Rat ni iz ve {ta ji prin ca Euge na Sa voj skog„, kao i pred sta vqa we {e stog bro ja Go di {wa ka Istorij skog ar hi va gra da No vog Sa da.

J. Z.

U VRTU SREDWO[KOLSKOG DOMA

Ve ~e sev da lin ki Kon c ert Ami r e Me d u w a nin, ko j i je or g a n i z o v an u okvi ru ci klu sa “No vo sad sko mu zi~ ko le to” bi }e odr `an ve ~e ras u 21 sat u vr tu Sred wo { kol s kog do m a, Ni k o l a jevska 1. Na pro gra mu je ve ~e sev da lin ki, a kao mu zi~ ka po dr {ka na gi ta ri svi ra }e Bo {ko Jo vi}.

Mi sa u cr kvi, ven ci na Ve zir cu

Kar te, ko je ko {ta ju 500 di na ra mo gu se ku pi ti od 8 do 14 sa ti u Mu zi~ koj omla di ni, ko ja se na la zi u Ka to li~ koj por ti 5. Ula zni ce }e mo }i da se na ba ve i na ula zu dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta.

U slu ~ a j u lo { eg vre m e n a kon cert }e se odr `a ti u Si na go gi, Je vrej ska 11.

N. R.

Go di {wi ca ve li ke bit ke kod Pe tro va ra di na bi }e obe le `e na u ne de qu 5. av gu sta u Me snoj za jed ni ci “Pe tro va ra din”, Uli ca ^aj kov skog 1a. Pro gram }e po ~e ti u 9.45 ~a so va sve ~a nim obe le `a va wem go di {wi ce, a u 10.30 pla ni ran je po la zak na Te kije.

Od 11 do 12 sa ti bi }e odr `a na ve li ka sve ~a na Mi sa u cr kvi Go spe Ma ri je Sne `ne u Te ki ja ma, a u 12.15 sa ti pola zi se na br do Ve zi rac. Po la ga we ve na ca na spo me nik iz gi nu lim rat ni ci ma na br du Ve zi rac pla ni ra no je za 12.30 sa ti.

Ve li ka bit ka kod Pe tro va ra di na od i gra la se 5. av gu sta 1716. go di ne, a su ko bi le su se voj ske Austri je i Oto man ske im pe ri je.

U bi ci su u~e stvo va li i mno gi na ro di iz na {ih kra je va, a ovaj ve li ki isto rij ski do ga |aj imao je pre su dan uti caj na da qi tok isto ri je u Evro pi.

N. R.

UPOZOREWE P^ELARIMA

Za pra {i va we ko ma ra ca Za pra {i va we od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe i iz va zdu ha po ~e }e u po ne de qak 6. av gu sta i tra ja ti do utor ka 21. av gu sta. Tret ma ni ma }e bi ti ob u hva }en grad, kao i pri grad ska na se qa, a ta~ no me sto i vre me tre ti ra wa ko ma ra ca za vi si }e od vre men skih uslo va.

Iz “Ci klo ni za ci je” upo zo ra va ju p~e la re da ko {ni ce za tvo re ili uda qe naj ma we pet ki lo me ta ra od me sta za pra {i va wa, jer je pre pa rat “icon”, ko ji }e se ko ri sti ti, tok si ~an za p~e le, a we go vo dej stvo tra je tri da na.

N. R.

Fo to: R. Ha yi}

Hla do vi na si gur no uto ~i {te Hla do vi na je ve} ne ko li ko ne de qa naj sku pqa re~. Wen pro na la zak je pri o ri tet, pa ~ak i je di na mo gu} nost pre `i vqa va wa. Ta ko i pti ca ma, pra te }i set nim po gle dom wi hov slo bo dan let u vi si ne, ne mo `e vi {e da se za vi di ka ko su naj slo bod ni ja bi }a na pla ne ti. Jer i one, skri -

ve ne od u`a re nog sun ca, mo ra ju da se spu ste, ~ak i ni `e od qu di, is pod klu pa u spa so no snu hla do vi nu.

S dru ge stra ne, gra |a ni su za po se li te iste klu pe is pod sta ba la na ko ji ma su ne ka da bi le pti ce. Pa kle na zve zda sve je po br ka la. Vre li na is pod ze le nih kro {wi

lak {e se pre bro di uz dru {tvo ili uz drem ku. Pro blem vi {e za pti ce mo `e bi ti si tu a ci ja da zbog ne sta {i ce par ko va u ovom gra du ko ji ima sve vi {e sta nov ni ka, qu di tra `e }i me sto za od mor i hlad, ne po~ nu da le `u na ni ho va me sta, is pod klupa.

A. L.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

petak3.avgust2012.

STOVARI[TA OGREVA SPREMNA ZA KUPCE

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Sur fing Ser bia”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬w i s “Dnev¬n i¬ k om” u na¬r ed¬n om pe¬r i¬o ¬ du da¬r u j e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Sur fing Ser bia„ Ane Vu~ ko vi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Po sle sur fo va wa na mo ru i po in ter ne tu, ovaj ro man uvo di

no vu ka te go ri ju - sur fo va we na kop nu u avan tu ra ma jed ne eks cen tri~ ne Be o gra |an ke. Di na mi~ no pu to va we jed ne ne ka da {we no vi nar ke i ro ker ke na re la ci ji Be o g rad-unu t ra { w o s t - B e o g r a d ot kri va dru ga ~i ju i taj no vi ti ju Sr bi ju ne go {to bi iko mo gao da za mi sli. Na stra ni ca ma ovog ro ma na su sre }u se Ho li vud i Kremq, bor{~ i ha lu ci no ge ne ko ba si ce, qu ti na rod wa ci i de ka dent na ru ska gru pa, ko ja je iz u me la no vi mu zi~ ki pra vac, „po mo rav ski surf“.

N. R.

POVODOM DANA PRIJATEQSTVA

Bes pla tan fit nes Fit nes cen tar „Vorld Klas” po kla wa 10 da na fit ne sa za de set za po sle nih iz sva ke kom pa ni je, ko ja se pri ja vi po vo dom Me |u na rod nog da na pri ja teq stva. Po treb no je se be i svo je ko le ge s po sla pri ja vi ti na broj te le fo na 062/37 - 00 22 ili do }i li~ no, a ak ci ja „Pri ja teq stvo za 10” bi }e re a li zo va na u fit nes cen tri ma „Vorld Kla sa” u Ba za ru i na Li ma nu u Park Si ti ju.

Pri ja ve tra ju do kra ja av gu sta, a mo gu se oba vi ti sva kog rad nog da na od 6.30 do 22.30 ili vi ken dom od 9 do 20 sa ti.

- Ide ja je da se ko le ge sa po sla kroz za je di~ ke ak tiv no sti me |u sob no zbli `e, opu ste, dru `e, ali i da stres ume sto jed ni na dru ge, iz ba ce kroz fi zi~ ke ak tiv no sti. Na ras po la ga wu }e im bi ti te re ta na, grup ni tre nin zi, sa u ne, tu {e vi i |a ku zi - re kla je ope ra tiv na me na xer ka „Vorld Kla sa” Ma ja Po pov.

Do da je da su pri ja teq stva ste ~e na na po slu iz u zet no zna ~aj na, jer uma wu ju stres, rad nu at mos fe ru ~i ne pri jat ni jom i stva ra ju ~vr stu emo tiv nu po dr {ku.

I. D.

Evro dik ti ra ce nu ka me nog ugqa Po ~e tak av gu sta je vre me ka da su gra |a ni, ko ji u hlad nim zim skim da ni ma do mo ve gre ju na dr vo i ugaq, po ~i wu da raz mi {qa ju o na bav ci ogre va za pred sto je }u grej nu se zo nu. Oni a`ur ni ji ve} su na ba vi li do voq ne ko li ~i ne za svo je do ma }in stvo, a u za vi sno sti od vr ste pe }i ko ju lo `e, u pri grad skim na se qi ma ve} se mo gu vi de ti pri li~ ne go mi le dr va i ugqa. Wi hov pri mer tre ba li bi da sle de i osta li su gra |a ni, jer }e su de }i po na ja va ma za po sle nih u sto va ri {ti ma ogre va, ce ne ovog ma te ri ja la ra sti.

Raz go vor o po ja wu

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22).

Kulturni centar Novog Sada: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Ta tja na Ve le mi rov iz Me le na ca (de voj ~i ca i de ~ak), DE VOJ ^I CE:Da ni je la Si mi}, Iva na Alek si}, Mil ka Stoj kov i Me ri ja Grek iz No vog Sa da i Zo ri ca Zeq ko vi} iz Pe tro va ra di na, DE ^A KE: Va wa Sto ja no vi}, Qi qa na Kec man, Bo ja na Mi tro vi}, Na da Ma re{, Da ni je la Vu ko sav, Dra ga na Ba wa{, @eq ka Kr sti}, Bor ja na Ra do ni} i Je le na Gi gov iz No vog Sa da, Ire na Ra do va no vi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Ta ma ra Zlo va ri} iz Si ri ga, Dra ga na Ma le {ev i Oli ve ra Ko sti} iz Go spo |i na ca, Mi la na Nin kov iz De ro wa, Di ja na Ze ~e vi} iz Pe tro va ra di na, Dra ga na Pa ri po vi} iz Bu kov ca, Ve sna Go vor ~in iz Ba~ kog Pe trov ca i Ani ca Bran kov iz Te me ri na.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Rajko Milisava Cvijeti} (1954) u 10.30 ~asova, Stojanka Vojislava Kuzman~ev (1929) u 11.15, Julka Stojana Stankovi} (1930) u 12, Stana Radovana Koprivica (1944) u 12.45, Jela Tanasija Borovi}anin (1930) u 13.30, Qubica Petra No`ini} (1923) u 14.15 i Pavao Petra Vargi} (1942) u 15 ~asova.

Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Radovan Ileta Markez (1949) u 13 ~asova.

nim ko li ~i na ma grej nog ma te ri ja la. U po nu di se mo `e na }i ugaq, ~i ja ce na za vi si od grej ne mo }i. Za to nu dr ve nog lig ni ta, ko ji je tre nut no naj tra `e ni ji, tr gov ci uzi ma ju 7.000 di na ra, a pre voz za ku pqe ne dve to ne i vi {e je bes pla tan na te ri to ri ji No vog Sa da. Osim lig ni ta, sto va ri {ta su se snab de la i su {e nim vre o ci ma, ko ji se mo gu ku pi ti za 13.000 di na ra po to ni, kao i ka me nim ugqem, ~i ja je tre nut na ce na 13.500 di na ra. Po re ~i ma Spa so je vi} kup ci su naj vi {e za in te re so va ni za ugaq.

Za tonu drvenog lignita, koji je trenutno najtra`eniji, trgovci uzimaju 7.000 dinara, a prevoz za kupqene dve tone i vi{e je besplatan na teritoriji grada Pre ma re ~i ma ko mer ci ja li ste sto va ri {ta “Maj-gor” Ve sne Spa so je vi} uvo zni ugaq }e naj ve ro vat ni je me wa ti ce nu.

- Evro dik ti ra ce nu uvo znog ka me nog ugqa. Po {to evro stal no ska ~e, naj ve ro vat ni je }e usko ro sko ~i ti i ce na ka me nog ugqa, ko ji je tre nut no 13.500 di na ra po to ni ka `e Spa so je vi}.

Po {to je se zo na na bav ke po ~e la, sto va ri {ta su opre mqe na do voq -

-U na {em sto va ri {tu tre nut no je naj tra `e ni ji ugaq, a kup ci se naj vi {e od lu ~u ju za lig nit. In te re so va we se po ve }a lo, ali za ne kih me sec da na o~e ku je mo da }e bi ti vi {e po sla. Ko li ~i ne ko je ima mo za do vo qa va ju po tre be ku pa ca- is ti ~e Spa so je vi}. [to se ti ~e dr ve ta, mo gu se na }i bu kva i hrast, ~i ja je ce na 4.800 di na ra po ku bi ku. Ova ce na ne ukqu ~u je re za we dr va, ko je se do -

dat no mo ra pla ti ti 300 di na ra.

Pre voz je bes pla tan za kup ce na te ri to ri ji gra da, a uslov je da se ku pi mi ni mum tri me tra dr va.

Iz sto va ri {ta smo sa zna li da je in te re so va we za ku po vi nu dr ve ta je sla bo. Ova ko ma lu po tra `wu u “Maj go ru” ob ja {wa va ju de lo va wem uli~ nih pre pro da va ca dr ve ta.

- Kup ci mo gu na }i dr vo i kod uli~ nih pro da va ca, iz ka mi o na, kod ko jih je ova si ro vi na jef ti ni ja. Oni mo gu da spu ste ce ne, jer ne pla }a ju po rez. Kod nas je sve po za ko nu, za to su i ce ne ma lo vi {e - ka `e Spa so je vi}.

U sto va ri {tu “Vi o la Ko d.o.o.” is ti ~u da je ku po vi na ogre va ove

Tak mi ~e we u je de wu sla do le da

VE^ERAS U KARLOVA^KOJ BOGOSLOVIJI

Po sled we pre da va we u okvi ru 20. Let we {ko le cr kve nog po ja wa „Kor ne li ju u spo men” bi }e odr `a no ve ~e ras u 20 sa ti u sve ~a noj sa li Bo go slo vi je u Srem skim Kar lov ci ma. Te ma su is ku stva u ra du po ja~ kih ra di o ni ca. Na pre da va wu, ko je je za mi {qe no kao di ja log di ri ge na ta i po la zni ka, u~e stvo va }e mr Pre drag \o ko vi}, dr Ne nad Ri sto vi}, Ra di slav Nu ni}, mr Mi li ca An dre je vi}, De jan Po pov, je rej mr Vla di mir Vra ni}.

Z. Ml.

DNEVNIK

Naj mla |i po se ti o ci ba ze na u Sport skom cen tru „Saj mi {te” tak mi ~i }e se su tra od 15 ~a so va u igri po tak to vi ma lim bo ple sa. Mu zi~ ko - scen sko tak mi ~e we or ga ni zu je se u sklo pu ma ni fe sta ci je „Le to na ba ze nu”.

Bi }e or ga ni zo va no i tak mi ~e we u br zom je de wu “Ne stle” sla do le da, ko ji je obez be dio i na gra de u~e sni ci ma pro gra ma. Na ma ni fe -

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Po treb no je da ovo sme }e bu de upa ko va no u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti.

A. L.

U PORASTU PRIMEDBE NA RAD ZDRAVSTVENIH RADNIKA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

sta ci ji „Le to na ba ze nu” pred sta vi }e se i ~la no vi Klu ba ma ne ke na No vog Sa da. Oni }e or ga ni zo va ti audi ci ju za no ve ple sa ~e, ma ne ke ne i vo di te qe. Vo di teq i ani ma tor pro gra ma je Ti bor La to. Pri ja vqi va we tak mi ~a ra bi }e na bi ni po red ma log ba ze na od 15 ~a so va.

Z. D.

go di ne to li ko ma la, da je sko ro i ne ma. Ka ko smo sa zna li od vla sni ka tog sto va ri {ta Ni ko le Ka la wo {a kup ci se ras pi tu ju za ce ne, a tr go vi na se uglav nom za vr {i sa mo na ras pi ti va wu.

- U od no su na pe riod od pre dve, tri go di ne si tu a ci ja je ve o ma lo {a. Zvo ne nam te le fo ni sa mo da bi se qu di ras pi ta li o ce ni, a pra ve ku po vi ne ne ma. [to se ti ~e za li ha ogre va tre nut no ih ne ma mo, ali za me sec da na na ba vi }e mo do voq ne ko li ~i ne i ugqa i dr ve ta, jer o~e ku je mo da }e za me sec da na bar ma lo po ra sti tra `wa- ka `e Ka la wo{.

N. R.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Naj vi {e `al bi na ne qu ba znost

Za {tit ni ku pa ci jen to vih pra va u no vo sad skom Do mu zdra vqa pro {le go di ne se pi sme no obra ti lo 105 pa ci je na ta, a od to ga naj vi {e pri go vo ra, ~ak 72, od no si la su se na ne pro fe si o na lan od nos, od no sno ne qu ba znost me di cin skog oso bqa. Broj pri med bi i `al bi na rad le ka ra i kva li tet pru `a wa zdrav stve nih uslu ga po ve }a va se iz go di ne u go di nu, pri me }u je za {tit ni ca pa ci jen to vih pra va Dra gi ca Ti {ma.

- Ve li ki broj pri go vo ra, ko ji se od no si na ne qu ba znost, ~e sto je neo sno van, mo ram to da kon sta tu jem. Do to ga uglav nom do la zi, jer pa ci jent ne po zna je pro pi se, pa se po sle su o ~a va wa sta vo va is po sta vi da je le kar sa mo ra dio po pra vi li ma stru ke - ka za la je za {tit ni ca pa ci jen to vih pra va do da ju }i da se pro ble mi i pri med be ja vqa ju pri pro me ni pro pi sa i tra ju dok se pa ci jen ti ne pri vik nu na no vo na sta lu si tu a ci ju. -Ka da je uve de no da se an ti de pre si vi mo ra ju pre pi si va ti sa mo u skla du s pre po ru ka ma ne u- rop si hi ja tra, na sa ta le su ogrom ne gu `ve u toj slu `bi, pa su pa ci jen ti te {ko do la zi li do ter mi na za pre gled i on da su se `al be od no si le na to.

Po sto je i oprav da ne pri med be, kao {to je slu ~aj pa ci jen ta, ko ji je

upu }en u dru gu am bu lan tu, jer me di cin ska se stra ni je zna la da po sto je za li he pe ni ci li na, pa je on mo rao ne po treb no da pu tu je da bi ostva rio pra vo na zdrav stve nu uslu gu. U tom slu ~a ju, me di cin ska se stra je

usme no opo me nu ta. Zbog u~e sta lih pri med bi na ne ko rek tan i aro gan tan od nos jed ne dok tor ke pre ma pa ci jen ti ma, po kre nut je di sci plin ski po stu pak i ve ro vat no }e taj le kar do bi ti upo zo re we pred ot kaz.

- Ne ka da se pro blem pa ci jen ta mo `e re {i ti i isti dan. Pre iz ve snog vre me na me na zva la pa ci -

jent ki wa da se po `a li ka ko se ni ko ne ja vqa na te le fon za gi ne ko lo {ku slu `bu u am bu lan ti na No vom na se qu, te sam skre nu la pa `wu se stra ma na upu }e nu `al bu na vo di sa go vor ni ca.

Po red `al bi na ne qu ba znost zdrav stve nih rad ni ka, pri go vo ri se od no se i na pre du go ~e ka we na pre gled, kao i na pre pi si va we le ko va na re cept, ko ji se ne na la ze na li sti oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa, pa ih gra |a ni mo ra ju do dat no pla }a ti, ne ret ko ni ma lo jef ti no. ^e sto pa ci jen ti tra `e sa mo sa ve te i in for ma ci je.

Po red obra }a wa u pi sa noj for mi, pa ci jent mo `e to da ura di i pre ko te le fo na ili li~ no. Na od go vor pa ci jent ~e ka naj vi {e se dam da na, a u za vi sno sti od to ga da li je pri go vor na rad le ka ra oprav dan, iz ri ~u se ka zne ne me re po put opo me ne, su spen zi je, ot ka za ili nov ~a ne ka zne Osim oba ve ze da pri ku pqa pri med be pa ci je na ta i pro sle |u je ih nad le `ni ma ka ko bi se od re |e ne me re pred u ze le za rad is pu we wa pa ci jen to vih pra va, ulo ga za {tit ni ka je da po mo }u ob je di we nih pri med bi sa gle da ce lo kup nu si tu a ci ju i uka `e na po sto je }e pro ble me.

I. Dragi}

PROGRAM „NOVOSADSKOG DE^JEG LETA”

Bi ser {tran da ri je i ra di o ni ce Pro gram “No vo sad skog de~ jeg le ta” na sta vqa se i da nas u Spo men-zbir ci Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, gde }e se od 10 do 13 sa ti odr `a ti ra di o ni ca “Po zo ri {tan ce dvo ri {tan ce Ro mea i Ju li je - ka da se za ve sa spu sti”. Na me we na je de ci uz ra sta od {est do 12 go di na, ko ja }e od za da tih ob li ka i kroz li kov ne ak tiv no sti sa mo stal no kre i ra ti ele men te po zo ri {ne sce no gra fi je.

U~e sni ci se mo ra ju pri ja vi ti na broj te le fo na 021/ 52 81 85, a pro gram je bes pla tan. Na [pi cu ku pa li {ta [trand da nas od 17 do 20 sa ti odr `a }e se Bi ser {tran da ri je, kom bi na ci ja kre a tiv nih, edu ka tiv nih, re kre a tiv nih i za bav nih ak tiv no sti. Broj de ce je neo gra ni ~en i ne ma par ti ci pa ci je. U NU “Bo `i dar Axi ja”, Bu le var

Mi haj la Pu pi na 6, od 10 do 13 sa ti or ga ni zo va na je ra di o ni ca “Mo zga li ce - igre za pod sti ca we in te lek tu al nog raz vo ja de ce”, a u woj mo gu u~e stvo va ti ma li {a ni od {est do 12 go di na. Pri ja va de ce je oba ve zna na broj te le fo na 021/ 66 15 937, a ra di o ni ca se pla }a 150 di na ra.

U “Tra~ ku”, u Je vrej skoj 15, od 10 do 13 sa ti odr `a }e se ”Svet cr ta nih baj ki” . Pro gram je bes pla tan, a de ca se pri ja vqu ju na broj te le fo na 063/ 85 91 982. Tre ning me {o vi tih bo ri la~ kih ve {ti na, ko ji je na me wen de ci uz ra sta od 10 do 14 go di na, odr `a }e se od 18 do 19 sa ti u “Boks eli tu”, Uli ca fu to {ka 16, pr vi sprat. Pri ja ve su oba ve zne na te le fon 062/ 96 36 956.

N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

U „^ISTO]I” U PONEDEQAK GENERALNI [TRAJK

Ne }e da hva ta ju pse i ma~ ke lu ta li ce Sa mo stal ni sin di kat u JKP „^i sto }i” ne }e ot ka zi va ti ge ne ral ni {trajk, us pr kos to me {to je is pla }e na za o sta le pla ta i po, iz ja vio je ~lan [traj ka~ kog od bo ra Bo ban Pet ko vi}. [trajk je, pod se tio je, na ja vqen za po ne de qak 6. av gu sta i to ga da na, ka zao je, fir ma ne }e ra di ti od 6 ~a so va.

- Tra `i mo obe }a we od grad ske vla sti da }e na na red nom skup {tin skom za se da wu u

dnev ni red sta vi ti od lu ku da se iz de lat no sti „^i sto }e” iz bri {e hva ta we pas i ma ~a ka lu ta li ca - na veo je Pet ko vi}.

O je do dao da za po sle ni o~e ku ju da im se u po ne de qak u „^i sto }i” obra ti ne ko od pred stav ni ka grad ske vla sti.

- O ob u sta vi ra da smo oba ve sti li sve ko ji tre ba da zna ju da smo u ge ne ral nom {traj ku.

Ne ka od grad skih vla sti ne ko do |e u pred u ze }e, sprem ni smo da ga sa slu {a mo, i ako

obe }a da }e nam iz de lat no sti fir me bi ti iz bri sa no hva ta we pa sa i ma ~a ka, ge ne ral ni {trajk od mah ob u sta vqa mo - pre do ~io je Pet ko vi}.

Zah tev da se iz de lat no sti „^i sto }e” iz u zme hva ta we pa sa i ma ~a ka lu ta li ca, Pet ko vi} je obra zlo `io da u Be o gra du po sto ji po seb na Slu `ba zo o hi gi je ne i da „^i sto }a” ne ma uslo ve za hva ta we `i vo ti wa lu ta li ca.

Z. Deli}

petak3.avgust2012.

9

ANKETA SVAKODNEVNA POSKUPQEWA BRINU SUGRA\ANE

^ak i hra na po sta je luk suz

Sko ra {we po sku pqe we ci ga re ta i ben zi na, kao i dru ga po ve }a wa ce na ko ja nas tek o~e ku ju, kod su gra |a na iza zi va ju re volt, raz o ~a re we i po ko zna ko ji put ose }a we bez na de `no sti. Po tro {a~ ka kor pa je sve sku pqa, a `i vot ni stan dard sve ni `i. Ci ga re te su luk suz i u bo ga ti jim ze mqa ma ta ko da se ovom po sku qe wu po sve }u je ma we pa `we od onog ko je se sru ~i lo na hra nu, he mi ju … Oni ko ji se ~e {}e na la ze u bli zi ni no vo sad skih pi ja ca tvr de da se sva kim da nom po tvr |u je da smo sve glad ni ji i si ro ma {ni ji i da luk suz po sta je ku po va ti i naj o snov ni je `i vot ne na mir ni ce.

PO[TO „LISJE” NEMA GRA\EVINSKU DOZVOLU ZA OTVARAWE DEVETOG GROBNOG POQA Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du od ju ~e se ukop oba vqa na za {ti }e nom ze le nom po ja su na osmom grob nom po qu, jer na tom po qu ne ma vi {e slo bod nih me sta za sa hra wi va we.

Sva ko grob no po qe ima za {tit ni ze le ni po jas gde ni je pred vi |e no sa hra wi va we. Me |u tim, „Li sje” ne ma gra |e vin sku do zvo lu za otva ra we de ve tog grob nog po qa, pa je pri mo ra no da ze le nu po vr {i nu ko ri sti za ra ke, sa op {te no je ju ~e iz Slu `be za in for mi sa we po greb nog pred u ze }a.

Za {tit ni ze le ni po jas na osmom grob nom po qu se pro sti re na po vr {i ni od hek tar, pa na we mu mo `e da se oba vi

Ra ke ko pa ju na ze le nom po ja su iz me |u se dam i osam sto ti na sa hra na, {to je do voq no me sta za 12 me se ci. U “Li sju” ka `u da za sa hra ne na ze le noj po vr {i ni ima ju do zvo lu od Nad zor nog or ga na, a to je Za vod za iz grad wu gra da.

- Ni je nam u in te re su da po vr {i ne pod ze le ni lom uni {ta va mo, ali smo na to pri mo -

ra ni - ka `u u po greb nom pred u ze }u.

Ra ni je smo pi sa li da „Li sje” ne mo `e da do bi je do zvo lu za otva ra we de ve tog grob nog po qa jer se pred Mi ni star stvom gra |e vi ne vo di uprav ni po stu pak u ve zi imo vin skih od no sa sa vla sni kom ko ji tra `i da mu se ukwi `i obje kat u

Foto: N. Stojanovi}

Blo ku osam u Pe tro va ra di nu ne do sta je tri de se tak po klo pa ca za {ah to ve. Re klo bi se ni {ta no vo, da ni je ko mu nal ni in spek tor ko ji je iza {ao na te ren ka ko bi utvr dio sta we, sta nov ni ci ma zgra de u Uli ci Fru {ko gor skog od re da od bro ja 1 do 9, sa op {tio da po klop ce ko ji su se ne ka da na la zi li uz wi ho vu zgra du mo ra ju sa mi da na ba ve.

Na te ula zne {ah to ve is pod ko jih se na la ze vo do me ri, gra |a ni sa da iz gle da mo ra ju po seb no da mo tre s ob zi rom na to da ne sta ja we wi ho vih po klo pa ca di rekt no op te re }u je ku} ni bu xet.

- Go di nu da na ume sto za tvo re nih {ah to va ima mo ru pe na pu te vi ma i par kin zi ma. Zi mi ka da pad ne sneg re dov no u wih upa da mo auto mo bi li ma, a jed no je de te ne dav no pro pa lo kroz taj otvor. No, dok se lo po vi ko ji su ih ukra li i da nas bez pro ble ma {e ta ju is pred na {e zgra de, mi mo ra mo da pla }a mo. Te {ko je i za mi sli ti ka ko bi gra |a ni mo gli na pla ti ti {te tu na ko li ma ko ju su pro u zro ko va le ove ru pe. Je di no {to nam osta je je ste da se sa mi or ga ni zu je mo i ~u va mo {ah to ve - ka `e gra |a nin zgra de na po me nu toj adre si, ~i je je ime po zna to re dak ci ji.

^ITAOCI PI[U SMS

U Ko mu nal noj in spek ci ji ka `u da je po od lu ka ma o uslo vi ma i na ~i nu or ga ni zo va wa po slo va u iz vo |e wu ko mu nal nih de lat no sti is po ru ke vo de i ukla wa wa vo da, pro pi sa no da je {aht na ku} nom pri kqu~ ku deo ku} ne in sta la ci je i da se o we mu sta ra ko ri snik uslu ge.

- Iz tog raz lo ga je ko mu nal ni in spek tor po stu pio ta ko, jer ne mo `e da na lo `i JKP „Vo do vo du i ka na li za ci ji„ da o svom tro {ku za me ne {aht, ve} je to sad oba ve za skup {ti ne sta na ra tih zgra da, a oni bi tre ba lo da pri ja ve slu ~aj pod ru~ noj po li cij skoj sta ni ci za kri vi~ no de lo kra |e - ka `e glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev.

Port pa rol „Vo do vo da” Da vor San tra~ re kao je sa mo da }e rad ni ci ovog pred u ze }a po stu pa ti po re {e wi ma ko mu nal nog in spek to ra. Ina ~e, „Vo do vod” je na ru ~io oko 1.500 re {et ki i po klo pa ca ko ji }e se upo tre bi ti za za me nu ukra de nih. Ne ki }e bi ti sta vqe ni od mah, a osta tak }e ~u va ti za slu ~aj da se ova kav trend kra |e na sta vi. U „Vo do vo du” ka `u da ima pri ja vqe nih oko 500 otvo ra bez po klop ca, a za sa da je za me we no wih oko 300.

A. Latas

Pe ro Sta ni}: U`a sno je te {ka si tu a ci ja. Sad se bo re oko sme ne vla sti u gra du, a na rod bu kval no ne ma {ta da je de. Ova po sku pqe wa te {ko pod no sim, go ri vo je sku po, sve je sku po. Ja sam po qo pri vred ni pro iz vo |a~, imam re gi stro va no ga zdin stvo, ali tro {ko vi ula ga wa vi {i su za naj ma we 40 od sto. Pla ti ovo, pla ti ono, svi tra `e po re ze, te {ko je, a mu {te ri ja sve ma we.

Ali, ra di ti se mo ra jer sta ti se ne mo `e. Po qo pri vre da sta ti ne sme, jer je to ~ak ko ji mo ra stal no da se vr ti. Ako sta ne, sve je pro pa lo. [te ta je za ova kvu dr `a vu.

Rad ni ci “Elek tro di stri bu ci je No vi Sad” po ~e li su da o~i ta va ju po tro {e nu stru ju. Iz ovog pred u ze }a ape lu ju na gra |a ne da omo gu }e pri stup bro ji li ma, ka ko bi po tro {e na stru ja bi la ob ra ~u na ta, a ra ~u ni do sta vqe ni na vre me. Po tro {a ~i, ko ji ne bu du kod ku }e, mo gu sta we bro ji la pri ja vi ti na broj te le fo na Kon takt cen tra “Elek tro voj vo di ne” 0800/220- 021.

N. R. U ^AST DANA RE^NE FLOTILE

Re ga ta ~am ci ma na ve sla Re~ na flo ti la Voj ske Sr bi je da nas }e u 17 ~a so va, re ga tom ~am ci ma na ve sla, sve ~a no obe le `i ti Dan ro da re~ nih je di ni ca. Re ga ta ~am ci ma bi }e or ga ni zo va na u dve ka te go ri je, tr ka ~am ci ma ti pa „{qup ka” i de sant nih alu mi ni jum skih ~a ma ca, sa po tri po sa de u sva koj ka te go ri ji. Ovo je dru gi put da se or ga ni zu je re ga ta u No vom Sa du po vo dom pro sla ve pra zni ka pri pad ni ka re~ ne flo ti le. Pro gla {e we po bed ni ka bi }e u 18 ~a so va is pod Va ra din skog mo sta na spla vu.

I. D.

065/47-66-452

Osta vqe ni sun cu i ki {i na ne mi lost [ta je sa nad stre {i com na auto bu skom sta ja li {tu u Na rod nog fron ta 2? De mon ti ra na i od ne ta, a sun ce pr `i i ki {e do la ze.

064/2850... * * * NIS je ostva rio do bit, a na ma ra stu ma ga re }e u{i!!

063/5878... * * * E, moj ro |e ni ovi sa de vet su na {i, a oni sa osam dr ma ju se va ju i obla ~e.

063/7611... * * * Zna te, u Hr vat skoj je pro {la Sa na de ri za ci ja. On da je HDZ uveo pla vi te le fon. E, to bih pre po ru ~io DS-u, sve po re du ka ko tre ba i bog na la `e, pa on da kon kurs. Za {to?

Za to da ne bi kon ku ra li ti ku..ti i najk....iji ve} naj de mo kra ti ji i naj de mo krat ski ji. Na rav no i `u ti te le fon. 065/9137...

Qu bin ka Jo si po vi}: Gro zno je sve ovo {to dr `a va ra di. Ku pov na mo} je ja ko ma la i dr `a va bi mo ra la da ura di ne {to dru ga ~i je. Iz kri ze mo `e mo da iza |e mo je di no ako se okre ne mo po qo pri vre di i pro iz vod wi. To je osno va sve ga, a mi smo se po qo pri vre de od re kli. To je kao kad bi se Ku vajt od re kao naf te.

O~i ta va we stru jo me ra

ZA KRA\U POKLOPACA NA [AHTOVIMA U KOJIMA SU VODOMERI

Gra |a ni pla }a ju ceh

bli zi ni de ve tog grob nog po qa. Zbog ovog pro ble ma „Li sje” se obra }a lo na vi {e adre sa, iz me |u osta lag i Grad skoj upra vi za ko mu nal ne po slo ve, ko ja, ~i ni nam se, ni je bi la do v oq n o efi k a s na. Na i m e, Upra va za ko mu nal ne po slo ve obra ti la se sa mo jed nom sa zah te vom da Mi ni star stvo po stu pak ubr za i tu sta la. ^im Mi ni star stvo re {i spor, a u „Li sju” se na da ju da }e od lu ka bi ti do ne ta u ko rist pred u ze }a, po ~e }e ra do vi na iz grad wi ko mu nal ne in fra struk tu re na de ve tom grob nom po qu. Za te po slo ve, ka `u u po greb nom pred u ze }u, po treb no je me sec da na.

Pre m a pro j ek t u Grad s kog gro b qa pred v i | e n a je mo g u} nost ras p ro s ti r a w a na 12 po q a. Ovo gro b qe je otvo r e no 1974. go d i n e i do sa d a je na we n u sa h ra w e n o 56.605 po k oj n i k a. Za go d i n u da n a pro s e~ n o se oba v i 2.700 sa hra n a.

Z. Deli}

Mi ni stru M. Din ki }u bih pre po ru ~io stra t e g i j u fran c u s kog pred s ed n i k a Olan da. I za po ~e tak da se bi i ko le ga ma sma wi pri ma wa za 30 od sto, a na rod nim po sla ni ci ma uve de rad po u~in ku tj. ne is pla ti 210.000 di na ra za av gust, kao i eks p o s la n i c i m a ra d i rav n o p rav n o s ti svih {est me se ci.

065/9137... * * * Ne nad ^a nak se obra tio am ba sa da ma vi {e ze ma qa u sti lu: „Po mo zi te, za u sta vi te po li ti~ ki pro gon” u Voj vo di ni. Za {to to ra di? Ko ji pro gon?

063/5230... * * * Dra gan \u ri} je ve }in ski vla snik ,,No vi te ta,, a ne vla snik.

063/7611...

Ran ka Ra pa ji}: Ne mam ko me tar. To je stra {no, a mi slim da }e bi ti go re. Ume sto po sku pqe wa, dr `a va bi mo gla da se po za ba vi bor bom pro tiv ko rup ci je i mi ta. Ve li ki je broj ne za po sle nih, mla di ne ma ju ni ka kvu per spek ti vu, za vr {e fa kul te te i ne ma ju po sao ili ra de po slo ve ko ji ne tre ba da ra de. Po tro {a~ ka kor pa sve vi {e ko {ta, sku pqe su osnov ne `i vot ne na mir ni ce, vo }e i po vr }e. Pa ra dajz je ne kad bio 50 di na ra, sad je osam de set, a po jef ti we wa ni na vi di ku.

Jan Ja vor nik: Te {ko se no si mo s ovim po sku pqe wi ma, sna la zi mo se ka ko zna mo i ume mo. Mo ra mo da ra di mo dan i no} da bi smo ne {to ima li. Go ri vo je i bi lo sku po, a sad je jo{ go re.

Ne ka da na taj iz da tak ni smo ni ra ~u na li, go ri vo je bi lo jef ti no, a sad je luk suz.

J. Z.

10

vOJvOdinA

petak3.avgust2012.

dnevnik

МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ПЕЋИНАЧКЕ ОПШТИНЕ ПОДНЕЛЕ ИЗВЕШТАЈЕ

Највећа дуговања за струју

Сви чекају уклањање заштитне ограде око градилишта

УСКОРО СЕ ЗАВРШАВА ИЗГРАДЊА РЕПЛИКЕ РОДНЕ КУЋЕ БРАЋЕ ТАН

ПЕЋИНЦИ: Један од првих састанака које је организовао новоизабрани први човек пећиначке општине Сава Чојчић био је са председницима месних заједница са територије пећиначке општине. Циљ састанка био је да се кроз анализу писмених извештаја које су биле у обавези да доставе, направи пресек стања дуговања Месних заједница.

- Наших 15 месних заједница има највећа дуговања према Електродистрибуцији. Према подацима који су ми достављени месне заједнице имају укупна дуговања од 28,145 милиона динара, од чега је дуг за струју 11,469 ми-

Архитектонски бисер у центру Бечеја

БЕЧЕЈ: После ко зна колико времена, у центру Бечеја ће ускоро осванути нови архитектонски објекат – Спомен кућа браће Тан. У питању је реплика родне куће знамените браће Тан, Кароља хемичара и Мора сликара, за чију изградњу је обезбеђено 30 милиона динара из Фонда за капитална улагања Војводине. Истина је да се помало отегло с реализацијом овог пројекта, али вредело је чекати. Јер, објекат ће бити прави архитектонски „бисер“ у Улици браће Тан и показаће лепоту панонског стила грађевинарства с почетка 19. века. А до пре само неколико месеци више од две деценије било је то једно од ругла у центру.

-У току су завршни радови на фасади и ентеријеру. Једва чека-

мо да уклонимо заштитну ограду око градилишта, како би заблистао објекат идентичан првобитном из двадесетих година 19. века - рекао је директор Дирекције за изградњу бечејске општине Звонимир Станков. Иако је дуго чекано на почетак радова, а онда и сам ток градње, још увек није јасно дефинисано ко ће и у које сврхе користити објекат.

- Програм теба осмислити да би се дао прави допринос очувању културно-научне заоставштине нашег града. Коначну реч даће локална самоуправа у консултацији с овдашњим Друштвом интелектуалаца „Браћа Тан“, које је и дало концепцију коришћења Спомен куће браће Тан, додао је В. Ј. Звонимир Станков.

Избор „Мис Штранда”

КАЊИЖА: Избор „Мис Штранда„ осми, приређује се сутра, на Штранду на обали Тисе у Кањижи, у организацији дневног листа на мађарском језику „Мађас со„ и локалне самоуправе општине Кањижа. На финалној вечери за избор „Мис Штранда„ учествује 21 девојка изабрана на квалификационим вечерима у Ади и Бачкој Тополи. Програм М. Мр. почиње од 20 сати, а улазница стаје 300 динара.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Септичке јаме одлазе у прошлост КИКИНДА: У улици Милоша Остојина и Радничкој јуче је започета изградња фекалне канализације. Иванка Мановски 50 година живи у овом делу града и задовољна је што ће добити канализациону мрежу: -До сада смо имали септичке јаме, тако да нам није било лако. Живим сама и канализација ми није толико потребна, али задовољна сам због комшија који имају породице јер ће лакше живети. Верица Миладинов каже да јој неће сметати бука и радови, јер ће донети доробит читавој улици: -Чим се заврши изградња канализације одмах ћемо се прикључити на мрежу.Срећни смо због ових радова. Није редак случај да су се септичке јаме изливале и да улица буде поплављена услед велике количине падавина. Председник Општине Саво Добранић обишао је градилиште и том приликом истакао је: -Пре неколико месеци грађани овог дела града истакли су да им

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

ца Брестач са свега 70.000 динара текућег дуговања.

- Ми смо се трудили да рационално трошимо своја средства и да наплаћујемо дуговања на време, стога и немамо нека већа задужења – истакао је председник Месне заједнице Брестач Душан Срећков. Председник Чојчић је подсетио све председнике месних заједница на тешку економску ситуацију, те апеловао да се уложи већи труд како би сопстевене приходе увећали и тиме смањили оптерећење општинског буџеЈ. Антић та, те смањили расходе.

ПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА ФЕКАЛНЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ У ДВЕ УЛИЦЕ

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

лиона динара. Ми као локална самоуправа успели смо да преузмемо на себе и репрограмирамо овај дуг, тако да ће рачуни свих месних заједница који су били у блокади по основу дуговања према Електродистрибуцији бити одблокирани, а искључена бројила у надлежности месних заједница поново укључена – казао је председник Чојчић. Највећа дуговања, по осталим задужењима, има шимановачка месна заједница и то 5,239 милиона динара. Затим следи Месна зајендица Деч са дугом од 4,845 милиона динара, док је најмање задужена Месна зејдни-

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

је најнеопходнија канализациона мрежа тако да смо урадили све да им помогнемо. Изградња је почела и очекујем да радови буду завршени у уговореном року. В.д.директорица Јавног предузећа “Дирекција за изградњу” Оливера Канатар додаје да је извођач радова новосадска фирма “Градитељ НС”: -Према потписаном уговору, радови би требало да буду завршени за 50 радних дана.

У изградњу фекалне канализације у овом делу града биће уложена 32 милиона динара. Извођачу радова уплаћен је аванс у износу од 6,5 милиона динара. Ове године изграђена је и фекална канализација у ИВ рејону и то у сливу Цара Душана који обухвата улице: Мали бедем, Чанадску између улица Шабачке и Цара Душана, Шабачку од Стевана Сремца до Чанадске, као и делове улица Стевана Сремца и Рускоселски пут у којима није било фекалне канализације. Вредност овог посла била је 27 милиона динара, а 120 домаћинстава прикључиће се на фекалну канализацију. А. Ђ.

Дух завичаја БЕЧЕЈ: Изложбом у галерији „Круг“ под кровом Градског позоришта, бечејски Круг интелектуалаца „Браћа Тан“ представиће данас од 18 сати пројекат ИПА прекограничног програма Мађарска – Србија по имену Дух завичаја, из серијала Дијалог са дијаспором.

- У питању је пројекат који суфинансира Европска унија, а укључени су градови Ада, Бечеј и Темерин из Србије, осносно Лајошмиже из Мађарске - рекао нам је секретар Круга интелектуалаца „Браћа Тан“ Бела Фаркаш. На данашњем скупу ће се, поред поменутог Беле Фаркаша, присутнима обратити саветник за питања високошколског образовања Нациналног савета мађарске националне мањине др Ласло Ленђел, а о самом пројекту говориће представник Научног удружења за развој малих региона из мађарског града Солнок Јанош Швертнер. В. Ј.

У Гибарцу прослављен Свети Илија

ГИБАРАЦ: Село на четвртом километру источно од Шида и хиљаду становника, Гибарац, јуче је обележило сеоску славу Светог Илију. У цркви, смештеној у самом центру села, јуче је служена свечана литургија, а после ње, у присуству кума Младена Сладића, сеоског свештеника и председника Месне заједнице Тихомира Шушњара, пререзан је славски колач. Наставак прославе био је у просторијама Месне заједнице, где је приређена закуска, не само за чланове Савета Месне заједнице и здравствено особље које ради у овом селу, већ и за све остале намернике. На фудбалском игралишту одржан је пријатељски сусрет између фудбалског клуба „Хајдук“ из Мирковаца из Републике Хрватске и домаћег фудбалског клуба „Синђелић“. Увече, испред постављених ша-

Сеоска црква јуче била посећена

тора, одржан је званични програм, у коме су учествовали „Црни бисери“. Предвиђено је да ме-

штани и гости, уз музику, песму и игру, коју обезбеђују власници Д. С. шатора, дочекају зору.

Отворен базен у Српској Црњи

СРПСКА ЦРЊА: Са закашњењењем више од годину дана у Српској Црњи је отворен базен. У склопу базена је велики паркинг, кафић-ресторан, гардероба и санитарни чвор. Налази се уз фудбалски стадион и спортску халу. Изградњу је финансирао Фонд за капитална улагања Војводине који је пројектом предвидео да се овде сагради комплекс од два базена, једног олимпијског, површине 693 квадрата и дубине од 1,2 до 2,5 метра, са засебно одвојеним зонама за непливаче, полупливаче и пливаче и једног дечјег, површине 35 м2 и дубине од 0,4 до 0,6 м који је конципиран у два засебна дела: за малу децу са родитељима и за децу чији су родитељи у близини, а уз базен је пројектом била пред-

виђена и фонтана. Међутим, од тога нема ништа, све је урађено скромније и у знатно мањим ди-

мензијама, што није разочарало Црњане.

превише Д. П.

vojvodina

dnevnik АМБАСАДОР РУСИЈЕ ПОСЕТИО ЗРЕЊАНИН

Сарадња уз братимљење ЗРЕЊАНИН: Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин присуствовао је отварању изложбе у салону Историјског архива Зрењанин, под називом “Први светски рат кроз документа и фотографије”. Изложба која обухвата збирку докумената организована је поводом годишњице уласка Царске Русије у Први светски рат на страни савезника, с циљем да заштити Србију у борби против Аустроугарске монархије. Конузин је, на пријему који је за њега приредио заменик градоначелника Чедомир Јањић, казао да се овом приликом није разговарало само о историји, већ и о актуелним проблемима, као и о могућностима привредне сарадње.

- Важно је да одредимо приоритете, а они свакако постоје у области пољопривреде. За производима из ове средине постоји потражња на руском тржишту и од нас зависи како ће се тај потенцијал развијати – истакао је Конузин и најавио могућност братимљења Зрењанина и руског града Ногинска. Након пријема у Градској кући, руски амбасадор је на Граднуличком гробљу положио венац на спомен - костурницу у којој почивају руски и српски војници, учесници Првог светског рата. Потом је посетио Народни музеј, обишао део сталне поставке и разговарао са члановима зрењанинског Друштва српско - руског пријатељства. Ж. Б.

РЕАГОВАЊЕ ИЗ НОВОСАДСКЕ ФИРМЕ „ВОЈВОДИНАПУТ – БАЧКАПУТ”

Реконструкција готова 31. октобра

БЕЧЕЈ: У жељи да се барата потпуном истином и правим терминима, Новосадска фирма „Војводинпут – Бачкапут“ реаговала је на текст у нашем листу „Наставља се реконструкција пута“ објављен последњег јулског дана, који смо објавили на основу изјаве председника општине Бечеј мр Вука Радојевића изречене на седници локалног парламента.

- Некадашњи регионални пут Р122 сада се зове Државни пут другог реда, наглашава се у писменом допису АД „Војводинапут – Бачкапут“ које је у име Службе за информисање и маркетинг потписао дипл. инж. Драган Ивановић. На основу Посебног налога за периодично одржавање поменутог пута, радови на деоници Бачко

Петрово Село – Бечеј у дужини 300 метара започети су 18. јула и били смо у обавези да их завршимо до 31. јула, што смо и урадили. Инвеститор ЈП „Путеви Србије“ је дао своју сагласност да ће одобрена средства бити проширена за реконструкцију додатних два километра пута. Предметна деоница ће по динамици радова бити завршена закључно са 31. октобром ове године, а не за 45 дана, како је објављено у поменутом тексту. Преосталих 1,8 километра поменуте деонице Државног пута другог реда ће се, највероватније, радити наредне 2013. године. Наравно, ако инвеститор ЈП „Путеви Србије“ одобри средства и да Посебан налог за реконструкцију. В. Јанков

ДАНАС СЕДНИЦА СО ПАНЧЕВА

Кадровске промене у јавним предузећима ПАНЧЕВО: Седница Скупштине града Панчева заказана је за данас, у 10 сати. Пред одборницима ће бити одлуке о постављењу и разрешењу готово свих директора јавних и јавно комуналних предузећа, као и о новим саставима управних и надзорних одбора. Како је најавио председник Скупштине града Предраг Живковић, ако би владајуча већина изгласала предлоге, Панчево би добило нове директоре у свим градским предузећима, осим у ЈКП „Грејање“, где је директор Миодраг Лазић, Туристичкој организацији Панчево - Зорана Владу и РТВ Панчево - Светлана Ђедовић. На старим позицијама остаће директори и у Народном музеју Јован Ока, Центру за социјални рад Солидарност Зоран Албијанић, Градској библиотеци Дејан Боснић и у предузећима која су у покрајинској надлежности Заводу за заштиту споменика културе Душанка Антонијев Стајић и Архиву Милан Јакшић. Предлози владајуће већине за вршиоце ду-

жности директора у градским предузећима су: дипломирани менаџер Андреј Димитријевић из Београда за ЈП-а Дирекција за изградњу и уређење Панчева, дипломирани фармацеут Бранка Милојевић из Београда - Апотеке Панчево, а дипломирани економиста Милан Станишић из Банатског Брестовца - ЈКП „Младост“. Остали кандидати за функције вд директора су из Панчева и то: за ЈП Градска стамбена агенција је дипломирани грађевински инжењер Милан Зарубица, ЈКП АТП дипломирани инжењер електротехнике Милош Мијић, ЈКП „Хигијена“ дипломирани економиста Јован Биочанин, ЈКП „Водовод и канализација“ дипломирани инжењер Обрад Шијаковић, ЈКП Зеленило дипломирани економиста Драган Катуца, Дома здравља др Слободан Овука. За установе културе предложени су: дипломирани филолог Немања Ротар, као вд директор Културног центра, а за Дом омладине дипломирани филолог Данамарија Сердар. З. Дг.

11

ЈП „ВРБАС-ГАС” ДУГУЈЕ 85 МИЛИОНА ДИНАРА „СРБИЈАГАСУ“

Дижу кредит због дужника

ВРБАС: На последњој седници Скупштине општине Врбас, одборници локалног парламента усвојили су одлуку према којој је Јавно предузеће „Врбас-гас“ добило могућност да се кредитно задужи до 97 милиона динара „због потреба решавања проблема текуће ликвидности и плаћања обавеза према добављачу ЈП Србијагас“. Одборници опозиционе Српске радикалне странке јавно су запитали „ко ће враћати ове кредите и да ли руководство општине Врбас има конкретне идеје како изаћи из низа проблема, осим подизањем кредита“. Директор ЈП „Врбас-гас“ Радислав Бјелица, појаснио је да се дуг према „Србијагасу“ у прошлој години кретао између 110 и 115 милиона динара.

- Сада је та сума смањена на око 85 милиона динара и имали смо намеру да тај дуг измирујемо у наредном периоду. Међутим, „Србијагас“

инсистира на измирењу обавеза, јер и они имају проблем са ликвидношћу, и наше предузеће мора да подигне кредит како би измирило обавезе по репрограму договореним са „Србијагасом“, до почетка грејне сезоне. Измирење обавеза путем кредита ослобађа нас плаћања врло високе законске затезне камате, коју нам обрачунава „Србијагас“, а која је већа него камата на кредитна средства код пословних банка - рекао је Бјелица. С друге стране, ЈП „Врбас гас“ се труди да наплати своја потраживања, која такође прелазе 80 милиона динара. Највећи број дужника су директни и индиректни буџетски корисници, као и део домаћинстава. Што се тиче привредних субјеката, као што су „Карнекс“, „Витал“, „Медела“ и други , који чине 85 одсто потрошње, они измирују своје обавезе уредно, додао је Бјелица.

- С обзиром на то каква је економска криза, очекивано је да има проблема са наплатом код грађанаства. Трудимо се да потраживања наплатимо до почетка грејне сезоне, није нам циљ да икога тужимо и још нисмо кренули утужењима, већ се трудимо да направимо договор са дужницима како би им олакшали да измире дуговања. Међутим, ми морамо да наплатимо своја потраживања и уколико дужници не измире своја дуговања по опоменама бићемо принуђени да поред искључивања са мреже кренемо и са утужењем и принудном наплатом дуговања – казао је Бјелица. Тренутна цена гаса за домаћинства је 40,18 динара по кубику, а за привреду 36,96 плус варијабилни део цене, који зависи од количине потрошње. Бјелица напомиње да је цена гаса у врбаској општини међу најповољнијим у окружењу, као и да је трговачка маржа „Врбас-гаса“ свеМ. Кековић га два одсто.

МАНИФЕСТАЦИЈА „ДАНИ ПИВА” ОДЛОЖЕНА ЗА КРАЈ СЕПТЕМБРА

Политика победила традицију

ЗРЕЊАНИН: Уместо традиционалне зрењанинске манифестације “Дани пива”, 27. по реду, последње недеље августа биће одржана друга по реду седница Скупштине града Зрењанина у новом сазиву. На том заседању, како је најавио председник локалног парламента Радован Булајић (СПС), биће смењени чланови управних одбора јавних предузећа и установа које је именовала бивша градска власт. Јер, на примеру Туристичког центра показало се да опозиција и власт не могу да сарађују “у интересу грађана”, како то и једни и други воле да кажу. Троје чланова Управног одбора те установе из редова ДС и ЛСВ, наиме, упорно одбија да одржи седницу и прихвати одлуке неопходне за организовање “Дана пива”, пошто сматрају да је в.д. директора Туристичког центра Марица Косановић на ту функцију изабрана на нелегалној седници локалног парламента. Због тога је пиварска фешта, која је требало да буде одржана од 29. августа до 2. септембра, одложена за крај деветог месеца. Једном речју – политика се испречила испред традиције, будући да је пиваријада годинама уназад организована последње недеље августа.

- Седница Скупштине града највероватније ће бити одржана 28. или 29. августа – најавио је

Одборници поново у клупама крајем августа

Михаљевић: УО се не пита много Док Булајић тврди да нема законског основа по коме би Туристички центар и локална самоуправа могли да донесу одлуке о одржавању “Дана пива” мимо Управног одбора, чланица УО Драгана Михаљевић (ЛСВ), која одбија да се појави на седници, одговара да о пиваријади није много одлучивао Управни одбор, већ Организациони одбор манифестације, који је бирао градоначелник.

- Ми се нисмо много питали око тога, чак нисмо усвајали ни извештај са манифестације. Због тога не стоји оцена да због Управног одбора касне припреме за манифестацију, јер је активности требало започети много раније – тврди Михаљевићева. спикер зрењанинског парламента Радован Булајић и прецизирао да ће на њој бити смењени чланови

УО. - Наша идеја је била да Управни одбори остану у саставу у ком су били и раније, без обзи-

Завршено конституисање власти

ТЕМЕРИН: Трећом седницом општинског парламента у Темерину завршен је процес конституисања општинских органа власти. Одборници су донели решење о измени решења о образовању Општинског штаба за ванредне ситуације и именовали 15 чланова. Одборници су донели решења о избору председника, заменика председника и чланова сталних радних тела СО Темери и комисије за планове из реда које имењује Скупштина општине, управних и надзорних одбора јавних предузећа, агенције, социјалне установе и туристичке организације.

СВЕЧАНА СЕДНИЦА СО БЕЧЕЈ ПОВОДОМ ПРАЗНИКА ОПШТИНЕ

Шест годишњих награда

БЕЧЕЈ: Свечана седница Скупштине општине Бечеј поводом 1. августа, Дана равноправности, одржаће се данас тачно у подне. Председник општине мр Вук Радојевић и председник парламента Петер Кнези дочекаће бројне госте у холу Градске куће од 11.30 сати, за 11.45 сати заказано је свечано подизање заставе општине Бечеј на Градском тргу, а у подне ће се одржати свечана седница Скупштине општине Бечеј. Поред одборника новог сазива локалног парламента, свечаном скупу присуствоваће и бројни гости, а у центру пажње биће додела традиционалних годишњих Првоавгустовских награда, којима се одаје признање за значајна остварења у привреди, науци, уметности, култури, спорту и другим областима. На основу предлога седмочлане Комисије за доделу годишњих награда и одлуке одборника Скупштине општине Бечеј, данас ће мр Вук Радојевић уручити шест плакета. Лауреати су Ана Антић, која је стицањем титуле доктора наука из области историје на Колумбија универзитету у САД допринела да се о Бечеју чује и у Њујорку. Вршилац функције председника Прекршајног суда у Бе-

petak3.avgust2012.

чеју Снежана Башић дала је пуни допринос што је поменути правосудни орган проглашен за најбољи у Србији током 2011. године. Игор Браћ из Радићевића је, без обзира на здравствени хендикеп везан за кретање, током фебруарске снежне непогоде активно учествовао својим четвороточкашем на ублажавању последица невремена, а истиче се друштвеним радом у организацијама из области културе и спорта свога места. Захваљујући великом ангажовању вршиоца дужности директора Народне библиотеке Бечеј Ержебет Кинка, зграде ове установе из области културе у Бачком Петровом Селу, Бачком Градишту, Бечеју и Радичевићу су обновљене и у функцији су корисника. Наставник музичке културе, инструктор и кореограф народног плеса Ана Кишимре-Серда је један од ментора народне уметности бројних културно-уметничких друштава у северној Бачкој, а њени ученици у Бечеју постижу изузетне резултате на такмичењима у Војводини и иностранству. Међу лауреатима је и Друштво за борбу против шећерне болести општине Бечеј, које четврт века даје огроман допринос у примени научних достигнућа, превентиви, откривању и лечењу дијабетеса. В. Јанков

Председник СО Темерин Андраш Густоњ најавио је четврту седницу општинског парламента за 10. август, када треба да се разматра извештај о извршењу буџета, донесе одлука о ребалансу општинске касе, и разматра предлог решења о издавању у закуп државне земље на подручју општине Темерин. О активностима Општинског већа за умањење последица суше говорио је члан већа задужен за пољопривреду и екологију Мирослав Монар. На основу првих процена комисије, која је обилазила атар, на 14.600 хектара обрадивих површина, најМ. М. више штете претрпеће соја и кукуруз.

Опоравак параплегичара СТАРА ПАЗОВА: Удружење параплегичара „Фрушка гора“, које пружа подршку оболелима од ове немиле болести из општина Стара Пазова и Инђија, обезбеђује континуирано опоравак својих чланова, па је прошле године на Сребрном језеру десет дана боравило 25 чланова удружења, а план је да се исто обезбеди и ове године, каже председник удружења Горан Рајковић. Он је најавио да је и ове године Удружење „Фрушка Гора“ добило део средстава од Покрајинског секретаријата за рад, здравље и социјалну политику за рекретаивни

опоравак својих чланова, али пошто то није довољно, обратили су се и свим јавним предузећима старопазовачке општине и добили подршку, па ће поново 25 параплегичара на Сребрно језеро. Нажалост, неће моћи да проведу 10 него само шест дана..

- Удружење параплегичара има значајнију подршку локалне самоуправе и јавних предузећа „Водовод“, „Чистоћа“, „Урбанизам“, Дирекције за изградњу много више потврђује да средина брине о овим људима, мисли на њих и помаже им - истакао је Горан А. М. Рајковић.

ра што чланови потичу из странака које су некада биле власт, а сада су опозиција. На неки начин они би контролисали рад нове власти. Неки УО су прихватили реалност и потписали уговоре са в.д. директорима, али неки одбијају сарадњу. Највећи проблем је Туристички центар чији Управни одбор није имао кворум за потписивање уговора са в.д. директора, мада је УО практично надлежан за одржавање “Дана пива”. Не постоји ни један законски основ по коме бисмо ми могли одржати манифестацију мимо одлука УО а да не починимо неки прекршај. После заседања Скупштине, казао је Булајић, уследиће припреме за одржавање манифестације која би требало да буде уприличена крајем септембра.

- Идеја Градске управе је била да је организујемо по другачијем принципу него што је било до сада. За “Дане пива” су раније трошена огромна средства из буџета. Само прошле године тај износ је био 22 милиона динара. Претходна владајућа структура је за ову годину резервисала 9,5 милиона динара, али је нова власт одобрила око пет милиона. Међутим, наша је идеја била да ни тих пет милиона не повучемо из буџета, него да средства обезбедимо преко спонзора, што смо на неки начин и успели - појаснио је Булајић. Ж. Балабан

Панчевачке летње вечери ПАНЧЕВО: У Панчеву се и током августа настављају летње вечери које организује Туристичка организација Панчева. У том периоду Панчевци ће моћи да науче да играју салсу у школи салсе „Salsa cubana“. Сви они који воле овај плес и који имају жељу да га науче моћи ће то да чине понедељком, средом и недељом од 20 часова у Народној башти, а инструктор ће им бити Раша Мијатовић. Променадни програм Панчевачких летњих вечери у августу одржаваће се данас и сутра, са почетком од 20.30 часова. Данас ће наступити Градски ансамбл пензионера „Златна јесен“, а у суботу ће бити вече музике „Gipsy Kingsа“. Концерт ће одржати бенд „Ritmo de la noche“. З. Дг.

12

crna hronika

petak3.avgust2012.

dnevnik

KOD GOR WEG MI LA NOV CA SU DAR AUTO BU SA IZ BA WA LU KE I TE RET WA KA

Tro je te `e i 15 lak {e po vre |e no U saobra}ajnoj nesre}i koja se pro{le no}i dogodila na ma gi stral nom pu tu u me stu Br|ani, u op{tini Gorwi Milanovac, tri osobe zadobile su te{ke povrede, dok je 15 osoba lak{e povre|eno.

Nesre}a se dogodila pet minu ta po sle po no }i, ka da je autobus bawalu~kog autoprevoznika, kojim je iz pravca Pre qi ne pre ma Qi gu upra vqao D. R. (42) iz Bawaluke, pre{ao na levu stranu kolovoza i sudario se s teretnim vozilom kojim je upravqao B.

ba~en je u kragujeva~ki Klini~ki centar i po re~ima PiAra te zdravstvene ustanove Va we \or |e vi} wegovo stawe je tre nut no sta bil no. Svi osta li po vre |e ni put ni ci, me|u kojima je jedno desetogodi{we dete i jedan maloletnik, hospitalizovani su u gorwomilanova~koj bolnici.

Po re~ima de`urog hirurga bolnice u Gorwem Milanovcu dr Mi ra La za re vi }a, 20 putnika je posle ukazane pomo}i otpu{teno, a u bolnici je zadr`ano osam.

Bra ni slav Mla di} i ku }a u La za re vu u ko joj je bio ko man dant VRS-a

TU @I LA [TVO ZA RAT NE ZLO ^I NE SKLO PI LO SPO RA ZUM S BRA NI SLA VOM MLA DI ]EM IZ LA ZA RE VA

Mla di }ev ro |ak pri znao da je bio ja tak Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije sklopilo je sporazum o priznawu krivice s Bra ni sla vom Mla di }em, po kojem je on, u zamenu za uslovnu kaznu zatvora, priznao da je skrivao ha{kog optu`enika Rat ka Mla di }a do hap{ewa u svojoj ku}i u selu Lazarevo, potvrdio je ju~e zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bru no Ve ka ri}.

Vekari} je u izjavi Tanjugu precizirao da je Branislav Mladi} priznao krivi~no delo za kaznu zatvora u trajawu od jedne godi-

M. (51) iz [ida, saop{tila je Policijska uprava u ^a~ku.

Voza~ autobusa je zadobio te{ke telesne povrede opasne po `ivot, a te`e su povre|eni i voza~ teretnog vozila s kojim se autobus direktno sudario i putnik u autobusu K. C. (71) iz Bawaluke, dodaje se u saop{tewu.

Voza~ autobusa, koji ima te`e povrede glave i lica, pre-

– Svi putnici koji su povre|eni u toj nesre}i su van `ivotne opasnosti – rekao je Tanjugu Lazarevi}, dodaju}i da je ju~e, u toku dana, wih petoro pu{teno na ku}no le~ewe, a troje }e ostati na daqoj opservaciji.

Saobra}aj na tom delu magistral nog pu ta je de li mi~ no bio u prekidu, a normalizovan je ju~e od ~etiri sata.

EULEK SO VI IS TRA @I TE QI UTVR DI LI

Ne ma qud skih osta ta ka u @i li vo da ma Euleksovi istra`iteqi iz Odeqewa za sudsku medicinu nisu prona{li nikakve qudske ostatke na lokaciji u @ilivodama i posle dve godine zavr{ili su procenu lokacije.

– Predmetna povr{ina navedena u prvobitnom sudskom nalogu obuhvatala je 7.500 kvadratnih metara i 12 rudnika ugqa povezanih tunelima. Oni su iskopavani tokom radova koji su trajali 24 nedeqe u toku 2011. i 2012. Svojstva lokacije zahtevala su da se ispita cela povr{ina. Qudski ostaci

ne uslovno na tri . O sporazumu s Branislavom Mladi}em sud bi trebalo da odlu~uje 8. avgusta.

Vekari} je dodao da Tu`ila{tvo o priznawu krivice pregovara s jo{ jednom osobom koja je u~estvovala u skrivawu Ratka Mladi}a u Maloj Mo{tanici tokom 2006. godine, ~iji identitet za sada nije hteo da otkrije.

Tu`ila{tvo, po Vekari}evi} re~ima, vodi istragu protiv {est osumwi~enih za skrivawe Ratka Mladi}a, kao i za, tako|e,

NA KON NE SRE ]E NA KO PA O NI KU U KO JOJ SU PO GI NU LA DVO JI CA POD O FI CI RA VOJ SKE SR BI JE

Oba vqen uvi |aj, ko mi si ja spro vo di is tra gu – Istra`ni sudija Vi{eg suda u Kru{evcu izvr{io je uvi|aj na Kopaoniku nakon pogibije dva pripadnika Vojske Srbije koji su stradali od kasetne bombe zaostale nakon NATO-ovog bombardovawa – rekao je Tanjugu na~elnik kru{eva~ke policije Mi qan Pe tro vi}.

na Kopaoniku. Poginuli su stariji vodnik prve klase Neboj{a Mili} (37) iz 98. vazduhoplovne brigade i stariji vodnik Slavi{a Markovi} (36) iz 204. vazduhoplovne brigade.

Pripadnici VS-a bili su anga`ovani na ra{~i{}avawu terena od minsko-eksplozivnih

bije general-potpukovnik Qu bi {a Di ko vi} preuzeo je odgovornost za pogibiju dvojice podoficira VS-a.

Vu~i} i Dikovi} su prekju~e posetili i porodice poginulih podoficira.

Povom pogibije dvojice podoficira VS-a u Domu Vojske u

ran Pa vlo vi} rekao je da ne postoje re~i kojima bi se opisala tuga zbog gubitka Neboj{e, iskrenog, po{tovanog i odgovornog, kako prema porodici, tako i prema kolegama.

Po re~ima zamenika komandanta 24. bataqona 204. vazduhoplovne brigade majora ^e do mi -

nastavi}e da tra`i ostatke 25 lica za koje su neki mislili da se nalaze na lokaciji @ilivode.

Nakon saop{tewa Euleksa, Udru`ewe porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji ocenilo je da im se time ubija i posledwa nada da }e saznati istinu o svojim ro|acima.

Pred stav ni ca Udru `e wa Gor da na \i ka no vi} rekla je da se na taj na~in porodicama {aqe poruka da nema na~ina da do|u do istine.

Upo zo re we na min sko po qe na Ko pa o ni ku

Uvi|aj je izvr{en preksino}, a Vojska Srbije formirala je komisiju koja }e sprovesti daqu istragu, dok }e obdukcija tela biti obavqena u Ni{u.

Dvojica podoficira Vojske Srbije poginula su prekju~e u eksploziji kasetne bombe prilikom ra{~i{}avawa terena od zaostalih minsko-eksplozivnih sredstava na Pan~i}evom vrhu

sredstava na osnovu ugovora Komande ViPVO s Kontrolom letewa SCG (SMATSA) radi izgradwe za{titne ograde oko objekta na Kopaoniku.

Ministar odbrane Alek san dar Vu ~i} naredio je odmah hitne mere radi rasvetqavawa okolnosti tragi~nog doga|aja i utvr|ivawa odgovornosti, a na~elnik Genera{taba Vojske Sr-

Ko me mo ra ci ja stra da lim pri pad ni ci ma VS-a

Ni{u ju~e je odr`an komemorativni skup. Komemoraciji su prisustvovale porodice nastradalih podoficira, komandant vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Ran ko @i vak, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kolege i prijateqi. Tom prilikom, komandant 161. vazduhoplovne baze potpukovnik Zo -

ra Ko sti }a, Slavi{a je bio predan kolega, ~astan, pouzdan i nenametqiv stare{ina, koji je tokom karijere vi{e puta nagra|ivan.

Sahrana Slavi{e Markovi}a obavi}e se danas u selu Gorwi Kordinici kod Prokupqa u 15 ~asova. Istog dana, na ni{kom Novom grobqu u 13 ~asova bi}e sahrawen Neboj{a Mili}.

Ka set ne bom be jo{ na 13 mi li o na kva dra ta

Pre tra ga te re na

nisu prona|eni – istakao je v. d. zamenika na~elnika Odeqewa za sudsku medicinu Kra si mir Ni ko lov.

Euleks u saop{tewu dodaje da nedavni po`ar na lokaciji @ilivode nije mogao uni{titi mogu}e dokaze po{to je bio samo povr{inski.

Kako se dodaje, Odeqewe za sudsku medicinu Euleksa ostaje posve}eno otkrivawu sudbine nestalih lica na Kosovu i

ha{kog optu`enika Sto ja na @u pqa ni na, dok je protiv sedam osoba u toku pretkrivi~ni postupak.

Ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} uhap{en je posle vi{egodi{weg skrivawa 26. maja 2011. godine u selu Lazarevo, u ku}i svog ro|aka Branislava Mladi}a. Nakon pet dana izru~en je Ha{kom tribunalu, gde mu se sudi za ratne zlo~ine po~iwene u BiH tokom devedesetih godina pro{log veka.

– To je stra{na poruka porodicama da nemaju ~emu da se nadaju i da nemaju kome da se obrate za pomo} jer ta lokacija nije bila plod ma{te ve} informacija dobijenih pomo}u satelita – rekla je Gordana \ikanovi}.

Vest je izazvala nemir, bezna|e i nepoverewe i zato {to nema vi{e adresa na koju porodice mogu da se jave da bi se insistiralo na daqem tra`ewu.

PRI JA VA PRO TIV ^O KAN KE

Sla ga la si lo va we?

Policijski slu`benici u ^oki podneli su krivi~nu prijavu protiv E. K. iz okoline ^oke, zbog osnova sumwe da je po~inila krivi~no delo la`nog prijavqivawa.

Ona je dvojicu sugra|ana la`no prijavila zbog silovawa, saop{teno je ju~e iz PU Kikinda.

M. Mr.

– Samo pod kasetnim bombama u Srbiji je jo{ uvek 13 miliona kvadratnih metara. Primera radi, to je povr{ina skoro tri Pali}ka jezera – ka`e direktor Centra za razminirawe Pe tar Mi haj lo vi}.

Najvi{e kasetnih bombi ima na jugu Srbije, kod administrativne linije s Kosovom. Me|utim, ta podru~ja nisu jedina opasna po `ivot – tu je jo{ oko {est miliona kvadratnih metara pod minama i drugim eksplozivnim napravama. Po Mihajlovi}evim re~ima, u pitawu je izuzetno ^i {}e we te re na od ka set ne mu ni ci je opasan posao, koji zahteva i vreme i velike koli~ine novca. to neposredno uz vojni objekat u kojem se – Trenutno se u Srbiji radi na osam proje- prekju~e desila tragedija i na jednoj lokacikata Centra, i to pet u Kur{umliji, u selu ji u Luci „Prahovo„ – ka`e on.

Merdare u op{tini Kur{umlija, gde se Kada }e Srbija biti potpuno razminirana uklawa kasetna municija, jednom u Para}i- zavisi iskqu~ivo od novca, ka`e Mihajlonu, gde se uklawaju razna neeksplodirana vi}. Do sada je iz me|unarodnih donacija u tu ubojita sredstva, na jednom na Kopaoniku, i svrhu potro{eno oko 25 miliona dolara.

– Do sada je u Srbiji razminirano oko 14 miliona kvadratnih metara prostora na kojem su bili kasetna municija, mine i druga neeksplodirana ubojita sredstva. O~ekujemo da }emo u ovoj godini razminirati oko tri miliona kvadratnih metara s kasetnom municijom. Kada }e biti zavr{ena cela Srbija zavisi od novca, bilo donacija ili da se obezbedi na neki drugi na~in – obja{wava Mihajlovi}.

Tokom bombardovawa 1999. godine NATO je naj~e{}e koristio ameri~ke kasetne bombe tipa CBU-87 ili britanske BL-755.

– Razminirawe jednog kvadratnog metra pod kasetnim bombama ko{ta od 0,8 do 2,5 evra – ka`e Mihajlovi}.

Srbija, iako najve}a `rtva kasetnih bombi u Evropi, jedina je zemqa u regionu koja nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije.

crna hronika

dnevnik NAKON [TO JE OSU\EN NA DVE GODINE ZATVORA ZBOG NEPO[TOVAWA HA[KOG SUDA

[e {e qe va `al ba na pre su du Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke (SRS) De jan Mi ro vi} iz ja vio je ju ~e da je li der ra di ka la Vo ji slav [e {eq pod neo `al bu na pre su du Ha {kog

tri bu na la ko jom je osu |en na dve go di ne za tvo ra zbog ne po {to va wa su da. Mi ro vi} je na veo da [e {e qe va `al ba ima sa mo jed nu ta~ ku ko ja se od no si na ne mo gu} nost od bra ne.

– [e {eq je ulo `io `al bu jer je to kom pro ce sa po ga `e no we -

go vo ele men tar no pra vo na od bra nu. Ha {ki tri bu nal ni je omo gu }io da pro ce su pri su stvu ju we gov prav ni za stup nik i kejs me na xer, ~i me mu je one mo gu }e no pra vo na od bra nu – ka zao je Mi ro vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu stran ke u Ze mu nu. [e {eq je osu |en na dve go di ne za tvor ske ka zne zbog ne po {to va wa su da jer je na svom saj tu ob ja vqi vao ime na za {ti }e nih sve do ka.

– Ap surd je da je [e {eq osu |en na dve go di ne za tvo ra zbog ob ja vqi va wa ime na sve do ka, dok je Na ser Ori} pu {ten na slo bo du iako je, po sop stve nim re ~i ma, u~e stvo vao u ubi ja wu srp skih ci vi la – ka zao je Mi ro vi}.

Pro tiv [e {e qa u Ha {kom tri bu na lu vo di se po stu pak u ko jem se li de ru ra di ka la su di za rat ne zlo ~i ne, a vo |a SRS-a je u tri na vra ta op tu `en i osu |en zbog ne po {ta va wa su da. (Tanjug)

SLU^AJ BOGOQUBA KARI]A

Bit ka za od bra nu sa slo bo de Advo ka ti od bra ne srp skog bi zni sme na Bo go qu ba Ka ri }a, osum wi ~e nog za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja od 1998. do 2005. go di ne, u slu ~a ju u jav no sti po zna tom kao „afe ra Mob tel“, za ko jim je Sr bi ja pre ne ko li ko go di na ras pi sa la po ter ni cu, sma tra ju da po sto je za kon ski osno vi da mu bu de „ski nu ta“ po ter ni ca, od no sno uki nu ta me ra pri tvo ra, {to bi mu omo gu }i lo da se u sud skom po stup ku bra ni sa slo bo de.

Bo go qub Ka ri}

Ina ~e, op tu `ni ca u ovom slu ~a ju jo{ ni je stu pi la na prav nu sna gu i sa da je u fa zi raz ma tra wa pri go vo ra od bra ne u Vi {em su du u Be o gra du. Pre to ga je du `e vre me tra ja la pro ce du ra do sta vqa wa op tu `ni ce di plo mat skim pu tem jed nom od okri vqe nih ko ji je dr `a vqa nin Ve li ke Bri ta ni je.

Advo kat Slo bo dan [o {ki}, je dan od bra ni la ca, iz ja vio je za “Dnev nik” da Bo go qub Ka ri} “ni kad u ~i ta vom pe ri o du, ni ti u ne kom prav nom su bjek tu re le vant nom za po stu pak, ni je imao ni ka kav slu `be ni ni od go vor ni po lo `aj, ni u pred u ze }u ’Mob tel’”.

– Go vo re }i na ~el no o svim mo gu} no sti ma pred vi |e nim za ko nom, da kle mo `e, na pri mer, Tu `i la {tvo pre po ~et ka su |e wa, a i to kom po stup ka, od u sta ti od kri vi~ nog go we wa – ka `e [o {ki}. – Mo `e od bra na pod ne ti su du pred log za pri hva ta we jem stva, {to je ta ko |e sred stvo obez be |e wa pri su stva

u po stup ku. Po sto ji i za kon ska mo gu} nost da od bra na sta vi pred log za uki da we pri tvo ra, ali mi slim da je to u ovom slu ~a ju mo `da ma lo na teg nu to, bu du }i da je re {e we o pri tvo ru do ne to po osno vu opa sno sti bek stva.

Advo kat [o {ki} ni je mo gao da ka `e da li bi se od bra na Bo go qu ba Ka ri }a za ne ku od tih za kon skih mo gu} no sti mo gla opre de li ti, ali to bi se mo glo po ka za ti ve} u na red nim ne de qa ma.

Op tu `ni cu u slu ~a ju “Mob tel” Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du po di glo je u sep tem bru 2010. go di ne, po sle ~e ti ri go di ne is tra ge. Op tu `ni com su, osim Bo go qu ba Ka ri }a, ob u hva }e ni i we gov brat Sre ten Ka ri} i jo{ ~e tr na est oso ba. „Op tu `ni com se okri vqe ni ma sta vqa na te ret da su od 1998. go di ne, pa sve do 2005, kao od go vor na li ca u tom pred u ze }u i dru gim pred u ze }i ma iz ta ko zva ne ’BK-gru pa ci je’, ko ju su ~i ni la pred u ze }a u pri vat nom vla sni {tvu po ro di ce Ka ri}, zlo u po tre bom svog slu `be nog po lo `a ja za kqu ~i va li ugo vo re, prav ne po slo ve, go to vo is kqu ~i vo s pred u ze }i ma iz ’BK-gru pa ci je’, ko ji su bi li {tet ni po ’Mob tel’, a sa mim tim i po dr `a vu kao jed nog od su vla sni ka ’Mob te la’”, obe lo da ni lo je Tu `i la {tvo.

Bra }a Ka ri} i tri ne sto ro biv {ih za po sle nih u wi ho vim fir ma ma u ko ji ma to kom pro te klih go di na otvo ren ste ~aj ili li kvi da ci ja, te re te se za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s ve }im bro jem, po op tu `bi, spor nih ugo vo ra o raz li ~i tim po slov nim aran `a ni ma u raz li ~i tim nov ~a nim iz no si ma iz me |u fir mi „Astra si mit“, „Evro pa osi gu ra wa”, „RTV BK-te le kom” „Je fi mi ja pres” kao i Astra ban ke s „Mob te lom“.

S ne po zna tih lo ka ci ja, od po ~et ka 2006. go di ne, kad je pod net zah tev za spro vo |e we is tra ge, do ovih da na, po vre me no su do srp ske jav no sti od Bo go qu ba Ka ri }a sti za le po ru ke u ko ji ma je od ba cio sve op tu `be, tvr de }i da je „kao li der opo zi ci o ne par ti je Po kret ’Sna ga Sr bi je’, `r tva po li ti~ kog pro go na“ ta da {we vla sti.

J. J.

U PROKUPQU

Ot kri ve na plan ta `a ko no pqe Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Pro ku pqu od re di li su me ru za dr `a va wa M. R. (24) iz Pro ku pqa zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~e pro ku pa~ ka po li ci ja.

Po li ci ja sum wa da je M. R. u bli zi ni svo je ku }e za sa dio ko no pqu. Li ce me sta je do ku men to va no, a si ro va biq na ma te ri ja na lik na ma ri hu a nu, bru to te `i ne oko 1.300 gra ma, pro sle |e na je na ve {ta ~e we u Kri mi na li sti~ ko-teh ni~ ki cen tar u Ni {u.Osum wi ~e ni }e, u za kon skom ro ku, bi ti spro ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Pro ku pqu na da qe po stu pa we, na vo di se u sa op {te wu.

(Tanjug)

petak3.avgust2012.

13

SUDSKA MRE@A, NAKON DVE I PO GODINE, MOGLA BI USKORO PRETRPETI IZMENE

Su do vi se vra }a ju ku }i?

Pri Mi ni star stvu prav de u pred sto je }em pe ri o du mo gle bi bi ti for mi ra ne stru~ ne ko mi si je ~i ji bi za da tak mo gao ob u hva ti it pri pre me iz me na i do pu na se ta pra vo sud nih za ko na, me |u ko ji ma i Za ko na o mre `i i nad le `no sti su do va, sa zna je „Dnev nik“ iz po u zda nih iz vo ra.

Iz me ne po me nu tih za ko na bi za kraj wi efe kat mo gle ima ti vra }a we, od no sno po nov no us po sta vqa we pr vo ste pe nih su do va u od re |e nom bro ju me sta u ko ji ma su uga {e ni 1. ja nu a ra 2010. go di ne, ka da je po ~e la da funk ci o ni {e no va, ak tu el na sud ska mre `a, o ko joj se ni na kon dve i po go di ne u {i roj jav no sti ni je ~u lo mno go re ~i hva le, na pro tiv.

Do bro upu }e ni iz vor „Dnev ni ka“ na vo di da bi, kad je re~ o even tu al nom bu du }em „za hva tu“ na mre `i su do va, kao ne ka „po la zna rad na osno va“ mo `da mo gao po slu `i ti pr vo bit ni na crt za ko na iz 2008. go di ne, ko ji je u to vre me vol {eb no pre ko no }i ne stao sa saj ta Mi ni star stva prav de. Taj na crt je pred vi |ao ga {e we tri de se tak od ta da ukup no 138 po sto je }ih pr vo ste pe nih-op {tin skih su do va, ali se od jed nom ume sto we ga po ja vio no vi kon cept ~i jim usva ja wem je u isto ri ju oti {lo oko sto ti nu do ta da {wih su do va, od ko jih su ne ki po sto ja li znat no du `e od po la ve ka.

Po na {em iz vo ru, za no vu pro ce nu o even tu al noj po tre bi po nov nog us po sta vqa wa osnov nog su da u ne kom me stu, osim uobi ~a je nih pa ra me ta ra ko ji se od no se na ve li ~i nu me sta u smi slu na se qe no sti, te sta ti sti~ ke po ka za te qe o broj no sti sud skih pred me ta, va `ne su i ~i we ni ce o uda qe no sti od dru gog me sta u ko jem ve} po sto ji sud, ali i dru ge, po put one ako je uga {e ni sud imao du gu tra di ci ju…

Na{ iz vor pod se }a na to da je pre ~e ti ri go di ne, ka da je u re for mi pra vo su |a na ja vqe no ga {e we ve li kog bro ja ta da {wih op {tin skih-osnov nih su do va, iz

ki lo me ta ra bu de „bri sa ni pro stor“.

Broj ni stru~ wa ci u obla sti pra vo su |a i Dru {tvo su di ja Sr bi je uka zi va li su i na to da bi

sa mog pra vo su |a sti za lo upo zo re we na to da je va `no da osta nu su do vi u ne kim ma wim me sti ma u bli zi ni dr `av ne gra ni ce i ad mi ni stra tiv ne li ni je s Ko so vom, s obra zlo `e wem da ni je do bro da prak ti~ no u po ja su od 80

ga {e we su do va u ne kim ma lim me sti ma u bli zi ni gra ni ce i ad mi ni stra tiv ne li ni je s Ko so vom mo glo u per spek ti vi ~ak do ve sti do pra `we wa tih me sta jer bi osta la bez in te lek tu al ne eli te, ko ju svu da u sve tu ne iz o -

stav no ~i ne su di je, tu `i o ci, advo ka ti…

Ipak, tek osta je da se vi di {ta bi kon kret no, kad je re~ o sud skoj mre `i, mo gla ob u hva ti ti na go ve {te na re for ma re for me pra vo su |a, te da li }e se ne ki od uga {e nih su do va mo `da ipak „vra ti ti ku }i“.

Kra jem de cem bra 2010, u ana li zi o pr voj go di ni funk ci o ni sa wa no ve sud ske mre `e, pro fe sor ka Prav nog fa kul te ta „Union“ u Be o gra du dr Ve sna Ra ki}-Vo di ne li} je uka za la na ne ba{ ohra bru ju }e ten den ci je.

– Svu da naj ve }i deo te re ta su |e wa no se pr vo ste pe ni su do vi op {te nad le `no sti. U Sr bi ji su to ra ni je bi li op {tin ski, a da nas su osnov ni su do vi. Ni ko od ak te ra re for me pra vo su |a ni je ob ja snio ka ko je do {lo do to ga da se broj od 138 op {tin skih su do va sma wi na 34 da nas po sto je }a osnov na su da. Na ko ji na ~in je pro ra ~un o po treb nom bro ju su do va iz ve den, da li su uzi ma ni u ob zir ina ~e uobi ~a je ni pa ra me tri: broj sta nov ni ka, gu sti na na se qe no sti, ten den ci ja po ve }a wa ili sma we wa bro ja sud skih po stu pa ka, struk tu ra sud skih prav nih stva ri – par ni~ nih, kri vi~ nih, osta lih?

Ka ko i za {to se do {lo do za kqu~ ka da se ukup ni tro {ko vi sud skih pro ce du ra sma wu ju ako se van se di {ta su da or ga ni zu ju sud ske je di ni ce, po ve za ne s pu to va wem gra |a na-stra na ka u sud skim po stup ci ma, su di ja, jav nih tu `i la ca, pre vo za pred me ta i dru gih tro {ko va? Da li je iko od ak te ra re for me se bi po sta vio pi ta we ka kav }e uti caj ima ti sma we we bro ja pr vo ste pe nih su do va na jed no od osnov nih pra va gra |a ni na – pra va na pri stup su du? – is ti ca la je jo{ ta da dr Ve sna Ra ki}-Vo di ne li}.

J. J.

DIREKTOR „JUGOREMEDIJE” I WEGOVI SARADNICI DANAS PRED ISTRA@NIM SUDIJOM VI[EG SUDA U ZREWANINU

Kri vi~ nu pri ja vu podnela policija, a najavquju je i ma li ak ci o na ri Di rek tor zre wa nin ske Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” Zdrav ko De u ri} (49), fi nan sij ska di rek tor ka te far ma ce ut ske ku }e An ki ca M. (48), di rek to ri ca pred u ze }a “Luk sol far ma ci ja” i “Pen farm” Mi la na Z. (28) i ovla {}e ni sud ski ve {tak Ste van G. (47), svi iz Zre wa ni na, da nas }e bi ti sa slu {a ni pred is tra `nim su di jom Vi {eg su da u Zre wa ni nu zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i o{te ti li “Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra. Wi ma je, po sle hap {e wa ko je su iz ve li pri pad ni ci MUP-a Sr bi je, Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve Zre wa nin, od re |e no po li cij sko za dr `a va we od 48 sa ti.

{a wa, bi ti od re |en pri tvor do 30 da na, Da ri je vi} je od go vo rio da je to za sa da te {ko re }i.

– Ali, zna ju }i ka ko po stu pa na {a po li ci ja, ni {ta me ne bi iz ne na di lo. Po li ci ja je, na i me, do ne la re {e we o za dr `a va wu i pre ne go {to su osum wi ~e ni sa slu {a ni i pre ne go {to im je pro ~i ta na kri vi~ na pri ja va {to je, u prin ci pu, pro tiv za ko ni to. Vaq da je nor mal no da ti ne ko pre do ~i do ka ze ko je ima pro tiv te be pa tek on da da do ne se re {e we o za dr `a va wu. Do go di lo se i to da je po li ci ja pr vo za dr `a la osum wi ~e ne, a po sle to ga oti {la u fa bri ku da tra `i do ka ze, {to je skan dal – pro ko men ta ri sao je advo kat Da ri je vi}.

Po gon „Pen far ma” u Zre wa ni nu

Bra ni lac Zdrav ka De u ri }a i An ki ce M., zre wa nin ski advo kat Vi }en ti je Da ri je vi}, iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” da osum wi ~e ni pred is tra `nog su di ju mo ra ju bi ti iz ve de ni do de vet ~a so va, ka da is ti ~e me ra za dr `a va wa.

– Oni su iz ne li svo je od bra ne u pro sto ri ja ma Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu i pot pu no su ne gi ra li na vo de iz kri vi~ ne pri ja ve. U pe tak }e po no vi ti svo ju od bra nu pred is tra `nim su di jom i od go va ra ti na even tu al na pi ta wa – ka zao je Da ri je vi} za na{ list.

Na pi ta we da li o~e ku je da }e we go vim kli jen ti ma, po sle sa slu -

Po vo dom hap {e wa De u ri }a i we go vih sa rad ni ka ogla si li su se i prav ni za stup ni ci Udru `e wa ak ci o na ra “Ju go re me di ja 3”, zre wa nin ski advo ka ti Jo van Stan kov i Qu bo mir \u li nac. To udru `e we po sled wih me se ci `e sto ko je kri ti ko va lo me nax ment fa bri ke le ko va, op tu `u ju }i ga za raz ne ma hi na ci je i po zi va ju }i dr `av ne or ga ne da pre i spi ta ju sva de {a va wa u far ma ce ut skoj ku }i ko ju ve} du `e po tre sa ju ozbiq ni po slov ni pro ble mi.

Stan kov i \u li nac su na gla si li da, kao pu no mo} ni ci ma lih ak ci o- na ra oku pqe nih oko udru `e wa “Ju -

Advo ka ti Jo van Stan kov i Qu bo mir \u li nac

go re me di ja 3”, po dr `a va ju “sve rad we ko je su pred u ze te i ko je }e u bu du} no sti bi ti spro ve de ne u okvi ru po stup ka ko ji }e si gur no po mo }i u ci qu utvr |i va wa isti ne o sud bi ni fa bri ke, te tre nut noj si tu a ci ji ko ja pre ti da od ve de to pri vred no dru {tvo u ste ~aj”.

– Ima mo po ve re we u nad le `ne dr `av ne or ga ne ko ji }e spro vo di ti da qi deo po stup ka pro tiv osum wi ~e nih. Po {tu ju }i pre zump ci ju ne vi no sti, ne }e mo iz no si ti ni {ta {to ima ve ze s ovim po stup kom, ali }e mo sva ka ko po no vi ti da smo u pret hod nom pe ri o du, a po seb no u po sled wih ne ko li ko me se ci, uka zi va li jav no sti na po stu pa wa ~el ni ka “Ju go re me di je”, a ko ja su bi la spor na i pro tiv za ko ni ta – po ru ~i li su Stan kov i \u li nac, do da ju }i da osta vqa ju mo gu} nost da }e i ma li ak ci o na ri iz udru `e wa “Ju go re me di ja 3” pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv li ca ko ja su ne za ko ni to po stu pa la u pret hod nom pe ri o du i o{te ti la wi ho va pra va, kao i sa mu “Ju go re me di ju”.

MUP Sr bi je je na veo da su osum wi ~e ni De u ri}, Mi la na Z. i An ki ca M. u sa u ~e sni {tvu sa Ste va nom

G., to kom 2011. go di ne, pri li kom osni va wa pri vred nog dru {tva “Pen farm” od “Ju go re me di je” i “Luk sol far ma ci je”, pri ka za li vred nost ze mqi {ta od 186.000 evra, iako je we go va tr `i {na vred nost bi la 83.000 evra. La `i ra li su, ka ko se po do zre va, i vred nost ak ci ja “Ju go re me di je” u vla sni {tvu “Luk sol far ma ci je”, na vo de }i da vre de 300.000 evra, iako im je tr `i {na ce na bi la tri pu ta ma wa. “Luk sol far ma ci ju” je, ina ~e, osno va la gru pa ak ci o na ra “Ju go re me di je” bli ska De u ri }u. „Osum wi ~e ni De u ri}, Mi la na Z. i An ki ca M. su, ta ko |e, na osno vu fal si fi ko va nog ne pot pi sa nog iz ve {ta ja o pro ce ni vred no sti, iz vr {i li pre nos kom plet nog pra va ob no ve i re gi stra ci je le ko va ’kli a- cil’ i ’to li kar’ s ’Ju go re me di je’ na ’Pen farm’ po 63.740 evra, iako je stvar na vred nost bi la 651.240 evra.

Na taj na ~in su pri vred nom dru {tvu ’Luk sol far ma ci ja’ pri ba vi li ko rist od 55.396.100 di na ra, za ko li ko su o{te ti li ’Ju go re me di ju’”, na vo di se u sa op {te wu MUP-a Sr bi je. @. Balaban

14

sport

petak3.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST)

Od sja ja do o~a ja Sr bi ja - Ne ma~ ka 2:3 (25:22, 27:29, 18:25, 20:25, 18:20) LON D ON: Ha l a „Earls kort”, gle da la c a: 14.000, su d i j e: Ho b or (Ma | ar s ka), ^o la ki jan (Ar gen ti na).

SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 13, Pet ko vi} 1, Stan ko vi} 8, Ni ki} 16, Sta ro vi} 7, Pod ra {~a nin 12, Ro si} (l), U. Ko va ~e vi} 1, Ja ni} 1, Mi ti} 3, Ra {i} 2, Ata na si je vi} 22.

NE MA^ KA: Pop 5, Ti {er 2, Ka li ber da 11, Bo me 7, Gro zer 39, Gin ter 20, [to jer vald

si je (po ne de qak). Me~ je imao dva po lu vre me na. Sr bi su od li~ no od i gra li pr va dva se ta, a za tim je usle dio stra ho vit pad. Evrop ski {am pi o ni su u taj bre ku zbi li re do ve, sti za li pred nost ri va la, spa si li ~ak ~e ti ri me~ lop te i sa mi bi li u pri li ci da sla ve (me~ lop ta za 17:16), ali ni su ima li sna ge za za vr {ni uda rac.

U pr vom se tu je vi |e na iz jed na ~e na bor ba, a ka ko je vre me pro la zi lo igra je po sta ja la

Alek san dar Ata na si je vi}

(l), An drae, [ops, Kam pa 5, Di nes, [varc.

Od sja ja do o~a ja! Od boj ka {i Sr bi je ni su us pe li da sa vla da ju Ne ma~ ku u utak mi ci tre }eg ko la B gru pe iako su vo di li 2:0 u se to vi ma i ima li me~ lop tu u taj brej ku. Ni su evrop ski pr va ci is ko ri sti li pr vu pri li ku za pla sman u ~e tvrt f i n a l e, osta j u jo{ dve {an se, ali }e po sao bi ti mno go te `i jer sle de utak mi ce pro tiv Bra zi la (su bo ta) i Ru -

sve in ten ziv ni ja. Ak ci je su br z o za v r { a v a n e, ni j e bi l o mno go od bra na, ali bi lo je i fan ta sti~ nih po te za. Ri va li su bi li vr lo mo ti vi sa ni. Sr bi ji je po be da do no si la pla sman u ~e tvrt fi na le, Nem ce su tra ` i l i slam k u spas za osta ja we u tr ci za me sto me |u osam naj bo qih.

Pan ce ri su bo qe otvo ri li me~ i ima li mi ni mal nu pred nost u pr voj po lo vi ni se ta, dok na ser vis ni je do {ao Mi -

lo{ Ni ki}. We go ve bom be sa osnov ne li ni je po kre nu le su na{ tim (12:10), po tom su Or lo vi, u jo{ tri na vra ta ima li vi { ak od dva po e n a (14:12, 19:17, 22:20). Na plus tri Sr bi su oti {li po e nom Stan ko vi }a (23:20), sjaj ni Ata na si je vi} je obez be dio tri set lop te, isti igra~ je pro bio blok ri va la za 25:22 u pr vom se tu.

Dra ma je obe le `i la fi ni{ dru g og se t a i fan t a s ti~ n i Alek san dar Ata na si je vi}. Do mi ni ra li su Nem ci u ve }em de lu ovog pe ri o da, ima li 14:11 i 20:17, a on da je usle di la se ri ja od pet ve za nih po e na Sr bi je.

U glav noj ulo zi je bio mla di ko rek tor na {eg ti ma! Spa si li su Or lo vi ~e ti ri set lop te, a na ser vis Ni ki }a na pra vi l i pre o k ret i sti g li do vo| stva od 2:0 u se to vi ma.

Ne ma~ ka je u tre }em se tu na pa la iz svih oru` ja i okre nu la tok me ~ a, (14:18, 16:21, 17:23, 18:24) pa je se lek tor Ko la ko vi} po ~eo da me {a kar te.

Uveo je prak ti~ no no vu po sta vu, ali pred nost ri va la je bi lo te {ko pre sti }i – 18:25.

Na {i od boj ka {i su u na stav ku te {ko sti za li do po e- na. U ~e tvr tom se tu je {kri pa lo na pri je mu, za ka za la je od bra na, re |a le su se gre {ke na ser vi su. Ko la ko vi} je po no vo me wao i tra `io do bit nu kom bi na ci ju. Mi ti }u je po ve rio or g a n i z a c i j u igre, ro t i r ao pri ma ~e i blo ke re. Ali, na {i naj bo qi od boj ka {i us pe li su sa m o da ubla ` e za o s ta t ak.

Nem ci su bez mu ke sti gli do osam set lop ti, tre }u su is ko ri sti li za 2:2 u se to vi ma.

Umor je bio evi den tan kod ri va la u taj bre ku. Ali, is po sta vi lo se da su Nem ci ipak sa ~u va li vi {e sna ge za fi ni{. Ima li su [ops i dru go vi plus dva na pro me ni stra na, Sr bi su us pe li da po rav na ju na 11:11. Ri val je po no vo po veo 13:11, ali Sr bi ja se br zo vra ti la - 13:13.

Usle d i l a je na p e t a za v r {ni ca. Nem ci su ima li dve me~ lop te, ali na {i mom ci su ih spa {a va li, na ser vis Ata na si je vi }a sti gla je i me~ lop ta za Sr bi ju, ali od bi li su taj na pad [ops i dru go vi. Usle di la je no va mi ni ja tu ra li de ra Pan ce ra Gjor ga Gro ze ra, pe tu me~ lop tu Nem ci su is ko ri sti li na kon gre {ke Mi lo {a Ni ki }a. Pr va {an sa za ove ru ~e tvrt fi na la je oti {la u ne po v rat, no v a sle d i pro t iv Bra zi la.

Ko la ko vi} ne bri ne Igo ra Ko la ko vi }a, pr vog tre ne ra od boj ka {a Sr bi je, ne bri ne mo go po raz od Ne ma~ ke.

- Ni je nam bi lo pr vi put da smo na do mak po be de, kao {to smo bi li i na do mak po ra za, pa pre o kre ta li. Sport je ta kav. Su {ti na je da smo igra li te `ak i ja ko va `an me~ sa Nem ci ma. Na `a lost, ni smo us pe li i tra `i }e mo svo ju {an su u sle de }a dva me ~a kon sta to vao je Ko la ko vi}.

Sr bi ja i Ne ma~ ka }e do kra ja grup ne fa ze tak mi ~e wa vo di ti bor bu za pla sman u ~e tvr fi na le, Ru si su ta ko |e u igri. Upra -

vo je „zbor na ja” je dan od ri va la na {ih mo ma ka u grup noj fa zi tak mi ~e wa, pre me ~a sa Ru si jom, Sr bi }e igra ti pro tiv Bra zi la. Evrop skom pr va ku tre ba po be da u ne kom od ovih du e la.

- Si gur no }e mno gi prog no zi ra ti da ne }e mo mo }i da to ostva ri mo, ali mi mo ra mo da ve ru je mo da je ste mo gu }e. Po be |i va li smo Ru si ju ove go di ne, Bra zil pro {le...Ovo je ja ko va `no tak mi ~e we. Iskre no se na dam da ima mo sna ge da se upu sti mo u bor bu pro tiv wi ih - re kao je Ko la ko vi}.

Se lek tor je za do vo qan na stu pom svo jih iza bra ni ka, upr kos po ra zu.

- Mno go je tu okol no sti ko je su uti ca le na igru. Pet ko vi} je prak ti~ no tri ne de qe bez tre nin ga, Ko va ~e vi} ima pro ble me sa ra me nom i od ra |i vao je tre nin ge u svom rit mu, a osta li igra ~i su ja ko mla di...

Vra }a li smo se u ri tam i na rav no da je ovo igra ko ja bu di na du. Ali, nas in te re su je po be da ko ja nam tre ba u jed nom ova dva du e la - ob ja snio je Ko la ko vi}.

Ki na uz vra }a uda rac Ki ne ski me di ji `e sto ko su uz vra ti li na sum we i op tu `be na ra ~un re zul ta ta ki ne skih tak mi ~a ra na Olim pij skim igra ma. Oni su te na vo de i za pad ne no vi na re opi sa li kao aro gant ne i pu ne pred ra su da.

Ve} ne ko li ko da na osva ja ~i zlat nih me da qa iz Ki ne su u `i `i jav no sti i pod sum wom da ko ri ste ne do zvo qe na sred stva, iz ve sti li su dr `av na agen ci ja Sin hua i pe kin {ki dnev nik Pe o ple’s Daily i op tu `i li za pad ne me di je da iz mi {qa ju pri ~e.

Me di ji i jav nost u Ki ni su na ro ~i to uvre |e ni na vo di ma da je 16-go di {wa pli va ~i ca [i ven Je olim pij ska {am pi on ka na 400 i 200 me ta ra me {o vi tim sti lom – ko ri sti la do ping.

- Upr kos mno go broj nim te sto vi ma po je di ni za pad ni me di ji ig no ri {u re zul ta te te sto va i na sta vqa ju da po ka zu ju svo ju tvr do gla vost i aro gan ci ju”, na vo di se u ko men ta ru agen ci ja Sin hua.

Na pa di na Je, pre ma mi {qe wu pe kin {kog dnev ni ka, deo su kam pa we da se dis kre di tu ju us pe si ki ne skih spor ti sta.Sin hua da qe ob ja {wa va da je „neo d go vor no da za pad ni me di ji ba ca ju qa gu na ki ne ske spor ti ste ko ji po be |u ju za hva qu ju }i na por nim tre nin zi ma i du go go di {wim mu ko trp nim pri pre ma ma”.

Agen ci ja za kqu ~u je da za pad ni me di ji mo ra ju da se pri vik nu na ~i we ni cu da je Ki na ve li ka eko nom ska i sport ska si la.

Pr la i no vi} pro ma {io po be du Cr na Go ra - Sr bi ja 11:11 (1:3, 2:1, 5:4, 3:3) LON DON: Va ter po lo are na, gle da la ca: 5.000. Su di je: Sta vri dis (Gr~ ka), Ka pu ti (Ita li ja). Igra~ vi {e: Cr na Go ra 17 (9), Sr bi ja 18 (7). Dva igra ~a vi {e: Sr bi ja 1 (0).

CR NA GO RA: [e fik, Br gu qan 1, Pa sko vi}, Pe tro vi}, Dra {ko vi}, Ra do vi} 1, M. Ja no vi} 2, N. Ja no vi} 1, Ivo vi} 3, Zlo ko vi} 1, Goj ko vi} 1, Jo ki} 1, [}e pa no vi} (11 od bra na).

SR BI JA: So ro (13 od bra na), [a po wi}, Go ci}, Udo vi ~i} 2, Man di}, D. Pi je tlo vi} 1, Ni ki} 1, Alek si}, Ra |en,Fi li po vi} 2, Pr la i no vi} 5, Mi tro vi}, G. Pi je tlo vi}.

Va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je i Cr ne Go re od i gra le su ne re {e no 11:11 u utak mi ci tre }eg ko la

B gru pe olim pij skog tur ni ra. Ovo je pr vi re mi iza bra ni ka De ja na Udo vi ~i }a u Lon do nu, a pret hod no su za be le `i li dve ube dqi ve po be de nad Ma |ar skom i Ve li kom Bri ta ni jom. U du e lu Sr ba i Cr no go ra ca vi |en je vr hun ski va ter po lo, sa do sta uz bu |e wa, le pih go lo va i kva li tet nih od bra na. Na {i mom ci su to kom ce log me ~a vo di li, ali je duel bio iz jed na ~en, a Cr no gor ci su sve vre me dr `a li pri kqu ~ak i u po sled wem mi nu tu iz bo ri li bod.

Na pr vi gol ~e ka lo se sto ti nak se kun di, a on da je kre nu la se ri ja – Pr la i no vi}, pa Fi li po vi}, da bi sma wio Ivo vi}, sve u 55 se kun di. U pr ve dve ~e tvr ti ne na {a se lek ci ja je uspe va la da od li~ no okon ~a pe ri o de, Pr la i no vi }e vi go lo vi sa igra ~em vi {e u sa mom fi ni {u oba de la odr `a va li su pred nost na na -

Udo vi ~i} za do vo qan re mi jem Se lek tor va ter po li sta Sr bi je De jan Udo vi ~i} na kon re mi ja sa Cr nom Go rom re kao je da je we gov tim bio bli `i po be di i na veo da je va `no da eki pa is pra vi gre {ke u na red nim me ~e vi ma.

- Ne mo gu da se ot mem uti sku da smo bi li bli `i po be di, ali to sa da ni {ta ne zna ~i i ni je ni bit no. Naj va `ni ji je osvo jen bod i sa wim smo i da qe pr vi na ta be li. Da qe }e mo se tru di ti da od i gra mo naj bo qe {to mo `e mo da osta ne mo na pr vom me stu, ka ko bi smo even tu al no do bi li, na pa pi ru, naj sla bi jeg pro tiv ni ka. Mi slim da smo ovaj pr vi deo, dve ~e tvr ti ne, po go to vo u od bra ni od i gra li ba{ ona ko ka ko smo se do go vo ri li. Po sle su nam da li pet go lo va za re dom sa igra ~em vi {e i to nas je de sta bi li zo va lo. Si gu ran sam da se gre {ke ko je su nam se po ja vi le u po sled wem mi nu tu ne }e po ja vi ti na sle de }oj utak mi ci.

Za to sam ja od go vo ran - ka zao je Udo vi ~i} no vi na ri ma u Lon do nu.

Re pre zen ta ti vac Sr bi je @iv ko Go ci} re kao je da je naj va `ni je {to eki pa ni je po ra `e na u tre }oj utak mi ci za re dom na olim pij skom tur ni ru.

- Mo gli smo da po be di mo si gur no, u vi {e na vra ta je bi lo pri li ke da me~ pri ve de mo kra ju, po go to vo ka da smo vo di li dva raz li ke dva i po mi nu ta pre kra ja. To je sport, na kra ju smo vi de li da je Cr na Go ra ima la na pad za po be du, ta ko da mo ra mo da bu de mo za do voq ni re zul ta tom - is ta kao je on.

Pu tin bo drio yudi ste Pred sed nik Ru si je Vla di mir Pu tin i Pre mi jer Ve li ke Bri ta ni je Dej vid Ka me ron pri su stvo va li su tak mi ~e wu u xu dou na Olim pij skim igra ma u Lon do nu.

Po sle raz go vo ra u Da u ning stri tu, Pu tin i Ka me run su se odvo je nim ko li ma upu ti li u Eks el cen tar u is to~ nom Lon do nu.

- Odu {e vqen sam {to vo dim pred sed ni ka Pu ti na na xu do bor be, ali da zna te da }e mo bi ti gle da o ci, ne tak mi ~a ri - na {a lio se

Ka me ron po iz la sku sa sa stan ka.

Dok su pro la zi li kroz {pa lir obez be |e wa u dvo ra ni za xu do, fo to gra fi su na tre nu tak ze ne ma ri li sport ska de {a va wa i okre nu li se da ka me rom za be le `e do la zak va `nih go sti ju.

Pu tin je Po ~a sni pred sed nik Me |u na rod ne xu do fe de ra ci je i naj po zna ti ji qu bi teq ovog spor ta u sve tu. Tak mi ~io se jo{ od de tiw stva i no si lac je cr nog po ja sa.

FI FA ne ka `wa va Iako je pri znao da je su ge ri sao svo jim fud ba ler ka ma da iz beg nu po be du pro tiv Ju `ne Afri ke, No ri Sa sa ki, se lek tor Ja pa na, ne }e bi ti sank ci o ni san!

Ne ma ve ze {to je na kon fe ren ci ji za no vi na re iz ja vio da je igra ~i ca ma re kao da ne mo ra ju da po be de, {to je prak ti~ no od li ~i vao o is ho du me ~a, se lek tor `en ske fud bal ske re pre zen ta ci je Ja pa na, No ri Sa sa ki, jer ne }e sno si ti ni ka kve po sle di ce.Sa sa ki je, po sle re mi ja sa Ju `nom Afri kom,

pred stav ni ci ma me di ja re kao da ni je `e leo da we go va eki pa po be di, {to bi zna ~i lo put u [kot sku za me~ ~e tvrt fi na la u pe tak. FI FA je upu }e na u ovaj slu ~aj, ali iz se di {ta Svet ske fud bal ske fe de ra ci je je sti glo ob ja {we we da ne ma do voq no ele me na ta za po kre ta we di sci plin skog po stup ka zbog ko rup ci je ili ne za ko ni tog uti ca wa na re zul ta te me ~e va.Po sle ne re {e nog re zul ta ta bez go lo va, Ja pan osta je u Kar di fu u Vel su, gde }e igra ti pro tiv Bra zi la.

{oj stra ni. Cr no gor ci su ve} u dru goj ~e tvr ti ni na ja vi li da se ne }e la ko pre da ti i us pe li da stig nu do pr vog iz jed na ~e wa na 3:3 dva mi nu ta pred po lu vre me. Po sle 4:3 na od mo ru za Sr bi ju, usle di la je go le a da u tre }em pe ri o du, ka da je vi |e no ~ak de vet go lo va. Cr no gor ci su u tim tre nu ci ma bri qi ra li sa igra ~em vi {e, is ko ri stiv {i {est uza stop nih pri li ka (Zlo ko vi }ev gol u dru goj i svih pet u tre }oj ~e tvr ti ni), dok se na{ tim do sta mu ~io. U tim tre nu ci ma So ro je imao ne kol ko od li~ nih od bra na, ukqu ~u ju }i i onu gla vom pro tiv Dra {ko vi }a u kon tri. Ipak, sa pu nim po sta va ma Sr bi ja je stvo ri la do voq no pri li ka i sve vre me dr `a la pred nost, ali ni kad pre ko dva go la. U po sled wem mi nu tu tre }e ~e tvr ti ne Br gu qan i M. Ja no vi} po sti gli su go lo ve ko ji ma su do ve li svoj tim do iz jed na ~e wa – 8:8.

Na sre di ni po sled weg pe ri o da Sr bi ja pra vi kqu~ nu raz li ku, go lo vi ma Pi je tlo vi }a i Pr la i no vi }a, ko na~ no is ko ri stiv {i igra ~a vi {e u dru gom po lu vre me nu. Jo ki} je za tim sma wio, ali je pe tim go lom Pr la i no vi} opet do neo Sr bi ji dva go la pred no sti. Na ula sku u pret po sled wi mi nut, od mah po is kqu ~e wu Pr la i no vi }a, sma wio je Ivo vi}, svo jim tre }im go lom. Sr bi ja je za tim pro pu sti la broj ~a nu pred nost, a Cr no gor ci ve} u sle de }em na pa du ni su, po no vo je Mla |an Ja no vi} dao gol i jo{ jed nom iz jed na ~io, ~e tvr ti put na me ~u – 11:11. Ni u po sled wem po ku {a ju srp ski tim ni je is ko ri stio igra ~a vi {e, {ut Pr la i no vi }a od bra nio je [}e pa no vi}, pa su Cr no gor ci ima li po sled wu {an su po sle tajm-auta, od tih 13 se kun di pet i sa igra ~em vi {e, ali go lo va ni je bi lo.

Ro di te qi la ga li {am pi on ku Olim pij ska {am pi on ka u sko ko vi ma u vo du sa tro me tar ske ska ka o ni ce - sin hro no Ki ne ski wa Mik si ja Vu sa zna la je tu `ne in for ma ci je po sle osva ja wa zlat ne me da qe. Po ro di ca olim pij ske {am pi on ke je pret hod nih go di na od we kri la in for ma ci ja ka ko bi se Vu {to bo qe pri pre mi la za Olim pij ske igre. U pret hod ne dve go di ne pre mi nu li su joj ba ka i de da, a maj ka je obo le la od ra ka doj ke, ali je Vu sve te bol ne in for ma ci je sa zna la po {to je osvo ji la zlat nu me da qu.

Ki ne ska po ro di ca Vu je pri zna la da je pret hod nih go di na pri hva ti la da skri va in for ma ci je od svo je }er ke ka ko bi se ona mak si mal no kon cen tri sa la na tre nin ge. - Ja sam pre mno go go di na pri hva tio da ona vi {e ne pri pa da na ma. Za bo ra vio sam ka ko iz gle da po ro di~ na sre }a - re kao je Ju ming Vu, otac olim pij ske {am pi on ke.

SPORT

dnevnik

petak3.avgust2012.

15

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

\o ko vi} s Ma re jom za me da qu Najboqi srpski teniser Novak \okovi} plasirao se u polufinale olimpijskog turnira u Londonu, po{to je savladao Francuza @oa Vilfreda Congu sa 6:1, 7:5. \okovi}u je to drugi uzastopni plasman u polufinale Igara, a pre ~etiri godine u toj fazi takmi~ewa u Pekingu eliminisao ga je [panac Rafael Nadal. Protivnik \okovi}u u polufinalu bi}e najboqi britanski teniser Endi Marej, koji je bio boqi od [panca Nikolasa Almagra 6:4, 6:1. Do sada su se \{kovi} i Marej sastajali 13 puta, a vodi na{ teniser 8:5.

Srpski teniser nije briqirao igrom, ali je pred oko 14.000 gledalaca jo{ jednom pokazao da je boqi igra~ od Conge. \okovi} je u prvom setu „po~istio” francuskog tenisera sa terena. Me|utim, {esti reket sveta se u nastavku me~a pribrao, preuzeo inicijativu i poveo 3:0. No, Nole je ve} u petom gemu iskoristio tre}u brejk loptu, smawio na 2:3, a zatim i izjedna~io. Conga je odmah do{ao do 15:40, mogao da vrati kapitalnu prednost, ali \okovi} ga je osujetio u toj nameri. Igralo se „gem za gem” do 5:5, kada je Francuz dvema neiznu|enim gre{kama samog sebe uvalio u problem. Novak je imao dve vezane {anse za kqu~ni brejk, prvu je Conga spasio asom, da bi Srbin efektnim volejom nakon izlaska na mre`u prvi put poveo u drugom setu - 6:5. Posledwi gem bio je samo formalnost.

- Igrao sam sjajno danas i iskreno se nadam da mogu da nastavim u tom ritmu i protiv Mareja. Svestan sam ~iwenice da }u morati da odigram najboqe {to znam da bih iza{ao kao pobednik iz tog duela, jer on ovde pru`a impresivne partije, a pre par nedeqa igrao je finale Vimbldona - rekao je \okovi} u Londonu.

No vak \o ko vi}

On je dodao da ga me~evi protiv najve}ih rivala dodatno motivi{u i teraju da se maksimalno skoncentri{e i od prvog momenta pru`a maksimum na terenu.

- Mo`da mi je i{lo na ruku {to smo igrali na otvorenom jer Conga ima odli~an servis, ali opet, vetar je obojici pravio dosta problema. Bilo je te{ko predvideti gde }e lopta da odsko~i, oko osnovne linije vi{se nema trave, ovo vi{e nije turnir na travi, realno, samo pesak, tvrda zemqa, ima dosta rupa. U takvoj situaciji treba ostati miran i skoncentrisan kad se „lomi” rezultat. danas sam u presudnim trenucima uspevao da prona|em pravu taktiku, odigram pravi udarac, agresivno zavr{a-

do tri vezane brejk a ovoga puta i set lopte i ve} prvu su pretvorili u 1:0 u setovima (6:4). U drugom setu vladao je egal. Na{ dubl propustio je brejk {ansu ve} u prvom gemu, ali je dobro ~uvao svoj servis pa je odlu~ivao taj-brejk. Me|utim, ve} na drugom servisu Francuzi su napravili minibrejk, a potom jo{ jedan za 5:2.

Na{ tandem je poku{ao da se vra-

Jan ko Tip sa re vi} i Ne nad Zi mo wi}

Srpski dubl odli~no je po~eo duel, ve} u prvom gemu stigao je do dve vezane brejk {anse i prvu pretvorio u vo|stvo od 1:0. Me|utim, ve} u narednom Francuzi su uzvratili istom merom za 1:1. Beneto i Gaske imali su u {estom gemu ponovo na Zimowi}ev servis tri vezane brejk {anse, ali na{ dubl se izvukao i izjedna~io je. Zimowi}ev servis je o~igledno bio najve}a slabost na{eg dubla, u desetom gemu Francuzi su ponovo do{li

Da nas Stre qa {tvo 10.00 - Kvalifikacije MK pu{ka 60 metara le`e}i (Nemawa Mirosavqev) Atle ti ka 11.00 -21.30 - Bacawe kugle (Asmir Kola{inac) 11.25 - Troskok (Biqana Topi}) 12.15 - 400 metara prepone (Emir Beki}) 12.15 - Bacawe diska (Dragana Toma{evi}) Pli va we 11.00-50 metara slobodno (Miroslava Najdanovski 20.30- 100 leptir (Milorad ^avi}) Ve sla we 11.30- Dvojac bez kormilara - B finale( Stopji}, Be|ik) 12.15 - ^etverac bez kormilara - B finale (Vasi}, \eri}, Vukovi}, Jagar) Te nis 16.00 Polufinale: \okovi} - Marej Od boj ka 21.00 Srbija - SAD

I ~e tve rac u B fi na lu vam na voleju i to `elim i sutra da primenim - naglasio je \okovi} i dodao da su wegovi sjajni servisi verovatno u vezi sa praznikom - Svetim Ilijom gromovnikom.

Kada je u pitawu ~iwenica da }e publika sutra u ogromnoj ve}ini biti uz Mareja \okovi} je rekao.

- Podr{ka je uvek dobrodo{la, ali sa jedne strane on podnosi dosta pritiska i o~ekivawa ovde, jer je doma}i favorit za finale i da osvoji medaqu za Britaniju. Nije mu to prvi put, svake godine na Vimbldonu od wega se o~ekuje mnogo, a sa druge strane ja sam imao dosta tih me~eva protiuv igra~a koji su dobijali ve}i deo

Tip sa re vi} i Zi mo wi} za vr {i li tak mi ~e we I drugi srpski dubl eliminisan je sa Olimpijskih igara po{to su, Janko Tipsarevi} i Nenad Zimowi} stali u ~etvrtfinalu. Boqi od wih u dva seta bili su Francuzi @ilijen Beneto i Ri{ar Gaske sa 6:4, 7:6(3), posle ne{to mawe od 90 minuta igre. Francuzi su prvi set dobili brejkom u desetom gemu, dok su u drugom slavili posle mnogo boqe igre u taj-brejku.

PRO GRAM

ti u me~, uzvratio jednim minibrejkom za 6:3, da bi u odlu~uju}em poenu Zimowi} poslao bekend u aut.

Tipsarevi} je posle poraza izjavio je da napu{ta London razo~aran, ne samo {to nije osvojio medaqu, nego i katastrofalnom organizacijom Olimpijskog turnira.

- Ocenio bih svoj nastup ovde dvojkom ili trojkom. Sve je to lepo, dobio sam nekoliko me~eva,

ali odlazim bez medaqe i bez nekih zna~ajnih poena koji }e me pomeriti na rang - listi - po~eo je Tipsarevi}. - Ose}aj je razo~aravaju}i, ne samo zbog igre, nego i zbog uslova. Ne `elim da zvu~im razma`eno, ali lo{a je organizacija, po~ev{i od toga da nemamo sapun u svla~ionici, pa recimo primer kad bez obja{wewa presele Ferera sa terena broj 18 na centralni. Organizatore boli uvo za igra~e i sve je mnogo slabije u pore|ewu sa Pekingom.

On je dodao da }e ostati u Londonu do subote. Analiza me~a protiv Benetoa i Gaskea bila je veoma kratka.

- Trebalo je da dobijemo, nismo uspeli da potvrdimo brejk u prvom setu i onda smo odigrali lo{e slede}i gem, ja nisam presekao neke lopte, nije nam i{ao servis. U drugom setu moglo je sva{ta da bude, ali oni su odigrali boqe u tajbrejku i to je odlu~ilo pobednika - zakqu~io je Tipsarevi}.

Razo~aran je bio i Zimowi}, izme|u ostalog i {to verovatno ne}e igrati na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine.

- Odli~no smo po~eli, napravili brejk, ali nismo uspeli da ga ralizujemo. Uslovi za igru bili su te{ki, puno ramova, ~udnih lopti, oni su se boqe sna{li u tome, a iskreno, ni ja nisam servirao kako sam `eleo. U drugom setu smo bili boqi, ali opet su usledile neke ~udne sudijske odluke. Dali smo sve od sebe - rekao je Zimowi}.

podr{ke publike. Nije mi prvi put, znam da se postavim, iskreno, to me dodatno motivi{e da se poka`em u pravom izdawu - priznao je srpski teniser.

Za kraj, on je rekao da je Mareja upoznao kada su imali po 11 godina, ali da se prijateqstvo zaboravqa ~im se iza|e na teren.

- Upoznali smo se u Francuskoj na turniru do 12 godina, mi smo imali po 11. Poznanstvo i prijateqstvvo datira dugo, igrali smo u juniorskoj konkurenciji, potom mnogo bitnih me~eva na gren slemovima, dobro se poznajemo, dobro se sla`emo van terena, ali i on i ja smo profesionalci i cim iza|emo na teren `ele}emo da pobedimo - zavr{io je \okovi}.

4:6, Tipsarevi}/Zimowi} (Srbija) - Beneto/Gaske (Francuska) 4:6, 6:7. Brajan/Brajan (SAD) - Erlih/Ram (Izrael) 7:6, 7:6, Melo/Soares (Brazil) - Qodra/Conga (Francuska) 4:6, 2:6. @e ne, singl, ~e tvrt fi na le: Kvitova (^e{ka) - Kirilenko (Rusija) 6:7, 3:6, S. Vilijams

smatra da je ~etvercu bez kormilara nedostajala sre}a za plasman u „A” finale. - N Ni `reb nam nije bio naklowen.

Selektor srpskog ~etverca Ne boj {a Ili} ~e sti tao je svojim izabranicima i poru~io da im ni{ta ne zamera.

- ^estitam momcima na hrabroj i borbenoj trci. Znali su da }e biti u najte`oj stazi (prvoj), ali su u{li u polufinale bez straha i borili su se

va u Itonu, naro~ito je uticao na posade koje su u toj stazi.Najbr`i u prvoj polufinalnoj trci bila je posada Velike Britanije (5:58,26), drugi su bi li Austra li jan ci (5:59,23), dok su tre}i kroz ciq pro {li Ho lan |a ni (6:03,71).Ta tri ~amca vesla}e u A finalu.

Momci selektora Neboj{e Ili}a dr`ali su se dobro do 500 metara pre kraja trke, ~ak bi li bli zu ~e tvr tog me sta, ali u fini{u nisu uspeli da odgovore posadama Italije i Belorusije, koje su poja~ale i stigle pre srpskog ~amca.

Neboj{a Ili}, selektor vesla~ke reprezentacije Srbije,

koliko su mogli. @reb nam nije bio naklowen, s obzirom da u Itonu od po~etka vesla~kog takmi~ewa nisu bili adekvatni uslovi - rekao je Ili} i dodao: - Ne `elim da se `alim. Nekada imate vi{e sre}e, nekada ne.

Selektor je kazao da dvojac bez kormilara Nikola Stoji} - Nenad Be|ik ima odre|ene probleme pred B finale koje je danas.

- Na `alost i u B finalu }e veslati u prvoj stazi. Pored toga, imamo problem sa Stoji}em, koji je u polufinalu povredio le|ni mi{i}. ^inimo sve da se oporavi za trku - rekao je Ili}.

Ana i Ne nad iz gu bi li od In di ja ca Srpski teniseri Ana Ivanovi} i Nenad Zimowi} izgubili su sa 6:2, 6:4 u me~u prve runde miks dubla od Sawe Mirze i Leandera Paesa iz Indije. Mirza i Bupati }e u ~etvrtini finala igrati protiv prvih nosilaca beloruske kombinacije Viktorija Azarenka - Maks Mirwi. Ivanovi}eva i Zimowi} su ovim porazom zavr{ili u~e{}e na Olimpijskim igrama.

Indijci su u tre}em gemu napravili brejk i poveli sa 2:1, ali su Ana i Nenad u narednom gemu vratili brejk i izjedna~ili na 2:2. Ipak ve} u narednom gemu Indijci ponovo dolaze do brejk lopte za vo|stvo - 3:2. Do kraja seta Indijci su bili boqi i osvojili su naredna tri gema, napraviv{i jo{ jedan brejk. Posle 26 minuta igre Mirza i Bupati su dobili prvi set sa 6:2. Ivanovi}eva i Zimowi} su odmah na po~etku drugog seta izgubili gem na svoj servis.

Mirza i Paes su zatim bili siguri na svoj servis i poveli sa 2:0. I u narednom gemu su Indijci posle 40:0 stigli do |usa, ali su Ana i Nenad uspeli da prekinu seriju Indijaca koji su prethodno osvojili {est gemova u nizu, ~etiri u prvom i dva u drugom setu. U naredna dva gema nije bilo brekova pa su Indijci poveli sa 3:2, a zatim i sa 4:3, mada su Mirza i Paes bili blizu da naprave i drugi brejk u sedmom gemu drugog seta.

Ana i Nenad do kraja me~a nisu uspeli da nadoknade brejk zaostatka pa su Mirza i Bupati dobili drugi set sa 6:3.

Re zul ta ti Mu {kar ci, singl, ~e tvrt fi na le: Federer ([vajcarska) - Izner (SAD) 6:4, 7:6, Ni{ikori (Japan) - Del Potro (Argentina) 4:6, 6:7, Conga (Francuska) - \okovi} (Srbija) 1:6, 5:7, Almagro ([panija) - Marej (Velika Britanija) 4:6, 1:6.

Mu {kar ci, dubl, ~e tvrt fi na le: ^ili}/Dodig (Hrvatska) - Ferer/Lopez ([panija) 4:6,

Srp ski ~e tve rac osvojio je posledwe, {esto mesto u prvom po lu fi na lu na Olimpijskim igrama u Londonu, i u subotu }e veslati u ute{nom B finalu.Srpski ~amac u sastavu Milo{ Vasi}, Radoje \eri}, Miqan Vukovi}, Goran Jagar ostvario je vreme 6:07,41 minut. Oni su veslali u prvoj stazi, na koju su se mnogi po`alili prethodnih dana, jer kontravetar koji du-

(SAD) - Voznijcki (Danska) 6:0, 6:3, Azarenka (Belorusija) - Kerber (nema~ka) 6:4, 7:5. Klajsters (Belgija) - [arapova (Rusija) 2:6, 5:7. @e ne, dubl, ~e tvrt fi na le: Hlavackova/Hrad (^e{ka) - ^ang/Hsie (Tajpeh) 6:3, 6:4, Peng/@eng (Kina) - Kirilenko/Petrova (Rusija) 5:7, 7:6, 6:4, Vilijams/Vilijams (SAD) Erani/Vin~i (Italija) 6:1, 6:1.

Po gi nuo bi ci kli sta Jedan biciklista poginuo je u sudaru sa olimpijskim {atl autobusom u blizini Olimpijskog parka u Londonu, saop{tila je policija. Do nesre}e je do{lo oko 20 sati po lokalnom vremenu.

- Biciklista star 28 godina progla{en je mrtvim na licu mesta u 20.14 sati - saop{tila je policija i dodala da je rodbina obave{tena i da }e formalna identifikacija biti zavr{ena uskoro. - Mu{karac, star oko 60 godina, uhap{en je na mestu nesre}e u 21.28 sati pod sumwom da je izazvao smrt opasnom vo`wom i trenutno se nalazi u pritvoru u isto~nom Londonu.

Incident se, kako prenose agencije, dogodio nekoliko metara ispred Olimpijskog parka

gde se u tom trenutku odr`avao hokeja{ki me~ izme|u Pakistana i Argentine. [atl autobusi, mahom londonski dabldekeri, prevoze hiqade novinara koji pokrivaju OI od Olimpijskog parka do wihovih hotela u centru grada.

Posle incidenta, Britanca Bredlija Viginsa, koji je osvojio zlato u biciklizmu, novinari su pitali koliko su bezbedne londonske ulice za bicikliste.

- Opasno je jer je London pun gu`vi i saobra}aja”, rekao je on. „Nisam `iveo ovde 10-15 godina i sve je mnogo u`urbanije nego kada sam kao klinac vozio bicikl, ali mi se ~ini da se situacija donekle popravqa a organizatori poku{avaju da u~ine puteve bezbednim.

16

sport

petak3.avgust2012.

dnevnik

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST)

^a vi} u po lu fi na lu, Felps br `i N a j b o q i srp ski pli va~ Mi lo rad ^a vi} iz bo rio pla sman u po lu fi na le tr ke 100 me ta ra del fin sti lom na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Ivan Len |er ni je us peo. ^a vi} je u svo joj, {e stoj kva li fi ka ci o noj gru pi za u zeo dru go me sto sa vre me nom 51.90 se kun di iza Maj kla Felp sa (51.72), i iz bo rio pla sman me |u 16 naj bo qih.On je u k v a l i f i k a c i j a m a imao ukup no pe to vre me od 43 tak mi ~a ra.

Ivan Len |er bio je pe ti u pe toj gru pi kva li fi ka ci ja sa vre me - Mi lo rad ^a vi} nom 52.40 se kun di, {to ni je bi lo do voq no da se na |e u ~ar ko ji je u{ao u po lu fi na le po lu fi na lu. Po sled wi tak mi - ostva rio je vre me 52.36 se kun di,

pa je Len |er za vr {io u~e {}e na ukup no 18. me stu.

Naj bo qi srp ski pli va~ za do v o q an ostva r e n im vre menom u kva li fi ka ci ja ma na 100 me ta ra del fin, ali je is ta kao da mo ra jo{ br `e da pli va u po lu fi na lu Olim pij skih iga ra.

- Za d o v o q an sam. Mi s lim da je ve l i k a stvar {to sam bio u pri l i c i da pli v am u {e s toj gru p i i to po r ed Maj kla Felp s a. Sma t ram da je ovo sve do b ro is p a l o, jer sam mo g ao da vi d im {ta su ovi dru g i ura d i l i i mo g ao sam da pli v am po r ed Felp s a. Ne kako je bi l o naj v a ` ni j e da {to ma w e po t ro { im ener gije u kva l i f i k a c i j a m a ka k o bih pro { ao u po l u f i n a l e ka z ao je ^a v i} u Lon d o n u.

- Do { li smo ov d e za fi n al n u tr k u, a ne za kva l i f i k a c i j e i po l u f i n a l e. Da k le, pr v ih 50 me t a r a mo r a da bu d e ma l o br ` e, a dru g ih is p od 28 se kun d i.

Len |er `a li {to ni je bi la ve ~er wa tr ka Re pre zen ta ti vac Sr bi je u pli va wu iz ja vio da je za do vo qan tr kom u kva li fi ka ci ja ma na 100 me ta ra del fin, bez ob zi ra {to se ni je pla si rao u po lu fi na le Olim pij skih iga ra. Ivan Len |er ni je se na {ao me |u 16 naj bo qih u tr ci na 100 me ta ra del fin sti lom na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ali je re kao da je za be le `io do bro vre me 52 .40 sekund i.

- Ovo mi je bil a najboqa juta rwa trk a u sezoni . Zadov oqa n sam, a d a je bila u ve~e rwem termi nu verova tn o bi h pli va o jo{ br`e . Rez ultat je boqi nego u f in alu

Evropsk og pr ve nstva - reka o je Len| er kojem je plasm an u poluf inale izmak ao za jedno mes to.

- Ka o {to s am na ja vqivao , konkurenci ja je bi la izuzetn o jaka. Svi smo tu negde.. .

Id em o daq e, ne}u sta ti na ov ome. Nared ne ~etiri godine imama {t a da radim - do dao je srpski pliva~.

Len|eru je polufina le izmaklo za ~etir i s tota dela se kunde.

- Da je bila ve ~erwa tr ka garantujem da bih p li va o 52.00, a li dobro. Ove godine me n e}e te sto tinke. Na prven-

stvu Evrope mi je izmak la medaqa z a 14, a ov de z a polu finale z a ~ et iri... [t a sad, idemo daqe. Na pr o{ lim Igram a sam bio na 40. m es tu , a sada sam osvojio 18. poziciju, tako da napredujem istakao je Len|er.

Za razliku od Len|era, plasman u polufinale izborio je Milorad ^avi}, koji je kvalifikacije zavr{io kao peti.

- Samo da se ne ispuca u polufinalu, ve} da mu ostane energije za finale u petak.

Mislim da je ^avi} konkurent za medaqu kazao je Len|er.

Ko rej ka ne }e ute {nu me da qu Ju `no ko rej ska re pre zen ta tiv ka u ma ~e va wu A-Lam [in od bi la je da pri hva ti ta ko zva nu „ute {nu” me da qu za sport sko po na {a we na Olim pij skim igra ma. Ta me da qa po nu |e na joj je kao kom pen za ci ju za to {to je od lu kom su di ja o{te }e na u me ~u sa ne ma~ kom tak mi ~ar kom.

Me |u na rod na ma ~e va la~ ka fe de ra ci ja sa op {ti la je da `e li da ju `no ko rej skoj tak mi ~ar ku do de li „spe ci jal nu me da qu” zbog `e qe za po be dom i po {to va wa pra vi la” u me ~u pro tiv Ne mi ce Bri te Haj de man, ali ona to ni je pri hva ti la.

- Ne ose }am se ni {ta bo qe, jer to ni je olim pij ska me da qa. Ne `e lim da pri hva tim re zul tat tog me ~a jer ve ru jem da su su di je po gre {i le - re kla je Lam bri tan skim me di ji ma.

Po lu fi nal ni me~ ju `no ko rej ske i ne ma~ ke tak mi ~ar ke bio je po pri {te do sa da naj ve }e kon tro ver ze na Olim pij skim igra ma i, pre ma pro ce na ma stru~ ne jav no sti, naj ve }e su dij ske gre {ke.

Pri re zul ta tu 5:5, ko ji je ju `no ko rej sku tak mi ~ar ku vo dio u fi na le, sat je vra }en na jed nu se kun -

Upla ka na Ko rej ka

du do kra ja od lu kom su di je iz Austri je Bar ba re Car. Usle di la su tri po ku {a ja obe tak mi ~ar ke da za be le `e poen, {to je Haj de man i us pe la iz tre }eg po ku {a ja. Me |u tim, sat u toj si tu a ci ji ni je kre nuo na vre me, ~i me joj je osta vio vi {e od se kun de, a na knad no je utvr |e no da je gre {ku na pra i la 15-go di {wa vo lon ter ka, ko ja je

bi la za du `e na za me re we vre me na. Ka ko se do go di lo da ti nej xer ka-vo lon ter ka me ri vre me u po lu fi na lu olim pij skog tak mi ~e wa ni ko ni je umeo da ob ja sni.

Usle di la je jed no ~a sov na ras pra va na te re nu u ko joj su u~e stvo va le su di je, za pi sni ~a ri i pred stav ni ci dve eki pe. Lam je u su za ma se de la sa stra ne i ni je `e le la da se po vu ~e sa te re na.

Po {to je, ko na~ no, pre su |e no u ko rist ne ma~ ke tak mi ~ar ke, Lam je bi la pot pu no de kon cen tri sa na i br zo iz gu bi la.

Pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Ju `ne Ko re je Park Jung-Sung po tvr dio je da je Me |u na rod na ma ~e va la~ ka fe de ra ci ja po nu di la ute {nu na gra du da bi pri zna la da je qud ski fak tor kri vac za gre {ku.

- Sve sni su da je do {lo do gre {ke, ve o ma im je `ao zbog to ga i `e le da oda ju pri zna we we nom sport skom du hu. Po {to su su di je od bi le na {u `al bu, ne ma na ~i na da se pro me ni is hod tog me ~a - na veo je Sung.

Olim pij ska ti tu la za ro |en dan Ita li jan ski ka ja ka{ na di vqim vo da ma Da ni e le Mol men ti osvo jio je zlat nu olim pij sku me da qu u di sci pli ni ka jak K – 1 na svoj 28. ro |en dan.

Mol men ti je sla vio sa 93,43 bo da, sre bro je pri pa lo Va vri nec Hla di re ku iz ^e {ke sa 94,78, a bron za Ha ne su Ajg ne ru iz Ne ma~ ke sa 94,92 po e na.

Mol men ti je tro stru ki evrop ski {am pion, a na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu je do {ao do po lu fi na la.

U di sci pli ni ka nu C – 1 po be dio je je dan od na t ro f ej n i j ih ka n u i s ta na di v qim vo d a m a svih vre me na To ni Estran `e iz Fran cu ske ko ji je imao 97,06 po e na. Si der Ta si a dis iz Ne ma~ ke za u zeo je dru go me sto sa 98,09 po e na, a Slo vak Mi hal Mar ti kan tre }i sa 98,83 bo da.

Estran `e ima dva olim pij ska zla ta sa Iga ra 2000. i 2004. pet {am pi on skih svet skih ti tu la -

la, pet svet skih vi ce {am pi on skih ti tu la i jed nu svet sku bron zu.

Mar ti kan je olim pij ski {am pion iz Pe kin ga i Atlan te, vi ce {am pion iz Sid ne ja i Ati ne, ima osam svet skih ti tu la, tri sre bra i ~e ti ri bron ze.

Od li ~an po sao Fran cu za Tri ko lo ri po sle Ar gen ti ne po be di li i Li tva ni ju (82:74), pa im je otvo ren put do dru gog me sta u gru pi, iza SAD. Sjaj na par ti ja tri ja Par ker, Ba tum, Di ao. Re pre zen ta ci ja Fran cu ske po ~e la je olim pij ski tur nir ube dqi vim po ra zom od Ame ri ka na ca, ali se To ni Par ker i dru go vi ni su mno go po tre sli zbog to ga. Zna li su ko je su utak mi ce stvar no va `ne i wih su re {i li u svo ju ko rist!

To ni Par ker i sa i gra ~i

Fran cu zi su sa vla da li oba di rekt na kon ku ren ta za dru go me sto i to bi, uz ma lo sre }e, mo glo da im do ne se ~ak i me sto u po lu fi na lu!Do kra ja pr ve fa ze ima ju jo{ me ~e ve sa Tu ni som i Ni ge ri jom, da kle, dru ga po zi ci ja im je go to vo za ga ran to va na, a on da bi se u ~e tvrt fi na lu sa sta li sa tre }e pla si ra nim iz B gru pe - ve ro vat no sa Bra zi lom.

To su u ovom tre nut ku spe ku la ci je, a re al nost je vr lo so lid na igra tri ko lo ra, sa ja snom po de lom za du `e wa, ~vr stom od bra nom ka da god za tre ba i u na pa du li der stvom To ni ja Par ke ra, ko jeg fe no me nal no do pu wa va ju Bo -

Ir ci ju re naj bo qu fo to gra fi ju Ir s ki bok s e r i, Xon i Pe di, osim me da q a na Igra m a u Lon do nu po ku {a va ju da do |u i do {to vi {e fo to gra fi ja sa svo jim sport skim ido li ma.

Bok ser u mu va ka te go ri ji Pe d i Barns iza z vao je me dijsku pa ` wu na otva r a w u OI u Lon do nu pro {le sed mi ce ka d a je {e t ao una o k o l o nose }i kar ton ski nat pis sa we go vom Twit ter adre som i iz ja vom da je otvo ren za spon zo re.

Do bit nik bron ze na Igra ma 2008. go d i n e, na sa m om otva ra wu Iga ra u Lon do nu us peo je da uhva ti No va ka \o ko vi }a, Asa fu Pa u e la i Taj so na Ge ja, a ni je us peo ni da mu pobeg n e ~o v ek mu w a, Usein Bolt.

Mo mak iz Bel fa sta ni je ~e kao ni tre nu tak pa je fot ke od m ah po s to v ao na svoj Tvitter na log, ~im se uka za la prili ka za to.Bok ser ban tam ka te go ri je Xon Xo Ne vin, pr vi od pet ir skih bok se ra ko ji je do { ao do ~e t vrt f i n a l a,

ukqu ~io se u ce lu pri ~u re kav {i no vi na ri ma sa ki me se sve sa stao to kom OI i ot krio da pa da na naj po zna ti je se stre se stre u sve tu te ni sa.

- Upo znao sam se sa Ra ja nom Gig som i Kre gom Be la mi jem, a oni su sa da na rav no vi de li Xo na Xoa Ne vi na - re kao je Ne vin i do dao da se u Pe kin gu na pro {lim Igra ma upo znao sa jo{ jed nim svo jim he ro j em - Ra f a e l om Na d a l om, ko ji na ovim OI ne u~e stvu je zbog po vre de.

- Sa da se na dam da }u vi de ti se stre Vi li jams i fo to gra fi sa ti se sa wi ma - re kao je Ne vin.

Na pi ta we {ta mu se to li ko do pa da kod Ve nus i Se re ne Vi li jams, Ne vin se na pra vio na i van.

- To ne }u da ka `em no vi na ri ma - za go ne tan je bio Xon Xo Ne vin. Mom ci iz Ir ske }e, ~i n e se, uz Gi n is pr v o pro sla vi ti do bre fot ke na pra vqe ne na OI, a tek on da i even tu al ne me da qe s ob zi rom da ima j u do b re {an s e i za osva ja we ne kog od li~ ja.

Zla to 11. no si o cu Songu iz Ju`ne Koreje Ju ` no k o r ej ski xu di sta Song Dae-Nam osvo jio je zlat nu me da qu u ka te go ri ji do 90 ki lo gra ma. On je bio po sta vqen za 11. no si o ca na tur ni ru, a do zla ta je do {ao po be dom nad Ku ban cem Asle jem Gon za le som.

Svet ski {am pion i pr vi no si lac Grk Ili as Ili ja dis, ko ji je po be dio u ka te go ri ji do 81 ki lo gra ma na OI u Ati ni, osvo jio je bron za nu me da qu po be dom u me ~u sa Bra zil cem Ti ja gom Ka mi lom.

ris Di ao, Ni ko la Ba tum, Nan do De Ko lo.

Li tvan ci su na po lu vre me oti {li sa pred no {}u od 39:43, ali su u tre }oj de o ni ci sve de ni na sa mo de vet po stig nu tih po e na i Fran cu zi su troj kom Par ke ra po ve li 59:52 uo~i po sled wih 10 mi nu ta.Ka da je Ba tum sko ~io po put ken gu ra i blo ki rao Po ci u sa, a Di ao po vi sio na 65:54, bi lo je ja sno da se Li tva ni ji lo {e pi {e.Od bra na gal skih pe tlo va i da qe je bi la na vi so kom ni vou,

Dru gu bron za nu me da qu osvo jio je dru gi no si lac Ma sa {i Ni {i ja ma iz Ja pa na, po {to je sa vla dao Ki ri la De ni so va iz Ru si je.

De Ko lo je ve zao pet po e na i to je u 34. mi nu tu bi lo ne do sti `nih 70:54.

Je ste Li tva ni ja 51 se kund pre kra ja sma wi la na 78:71 troj kom Ja sa i ti sa, ali na to je Par ker od go vo rio du gim na pa dom i la ga nim ko {em sa po lu di stan ce...

Ta~ ka!

Dok se Par ker na ovoj utak mi ci vi {e po sve tio re a li za ci ji, kril ni cen tar Bo ris Dio ko jeg u NBA li gi bi je glas da ne vo di ra ~u na {ta i ko li ko je de pro veo je na par ke tu sko ro 39 mi nu ta i uz 10 po e na i {est sko ko va za be le `io ~ak osam asi sten ci ja.

Ri zni ca me da qa Ze mqa Ki na SAD J. Ko re ja Fran cu ska S. Ko re ja Ne ma~ ka Ita li ja Ka zah stan Ja pan Ru si ja V. Bri ta ni ja Ma |ar ska Ukra ji na J. Afri ka Austra li ja Ru mu ni ja Bra zil Ho lan di ja Gru zi ja Li tva ni ja Slo ve ni ja Ve ne cu e la Ko lum bi ja Ku ba Ka na da Mek si ko In do ne zi ja Nor ve {ka ^e {ka Da na ska Egi pat Poq ska [ved ska Taj land Taj peh Slo va~ ka No vi Ze land Be lo ru si ja Sr bi ja Azer bej yan Bel gi ja Nor ve {ka Uz be ki stan Mol da vi ja In di ja Mon go li ja Ka tar Gr~ ka Mon go li ja Sin ga pur

Z 17 12 6 5 4 3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

S

B UK

9 4 8 9 2 4 3 5 0 1 8 2 4 2 0 0 4 11 4 5 3 4 1 1 0 4 0 0 6 2 3 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 2 1 2 1 1 5 2 0 1 1 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 0 2 0 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1

30 29 12 13 5 13 9 3 17 11 9 4 6 2 9 6 3 3 1 1 1 1 3 3 6 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik BO^ARCI VREDNO RADE

Bri ne iz o sta nak lo gi sti~ ke po dr {ke Bo~arci su s opravdanim odu{evqewem do~ekali kraj minule sezone u kojoj su izborili plasman u Podru~nu fudbalsku ligu Zrewanin, ali ih sada brine izostajawe obe}ane logisti~ke podr{ke lokalne

ru~noj ligi Zrewanin. Dodam li jo{ da nas ni `reb nije pomazio, jer nam je u prva dva kola dodelio gostovawe u Melencima Rusandi i Vojvode Stepi Crvenoj zvezdi, to zna~i da }emo tek 2. septembra zaigrati pred svojim navija~ima protiv Naftagasa

Tre ner No vi ca Gla va {ki i fud ba le ri Je din stva

samouprave i entuzijazam polako opada.

- Bilo je obe}awa da }e nam se omogu}iti da na{e fudbalsko zdawe u centru sela oplemenimo tribinama, jer smo jedino naseqe u novobe~ejskoj op{tini kraj ~ijeg terena nema tribina, ali... Ulaskom u vi{i stepen takmi~ewa potrebna su nam i ne{to ve}a sredstva za normalan rad, ali izgleda da i tu ne}e biti nekog vidnijeg pomaka, bez obzira {to smo zvani~no progla{eni za najboqi sportski kolektiv u op{tini. Sve nas to pomalo brine pred debi u Pod-

iz Elemira - rekao je predsednik Jedinstva iz Bo~ara Milorad Karan.

Bez ob zi ra na ne za vid nu fi nan sij sku si tu a ci ju, Bo ~ar ci ni su se de li skr {te nih ru ku to kom pr ven stve ne pa u ze. Kao pr vo, ni ko iz sa sta va ko ji je ube dqi vo osvo jio pr vo me sto u Me |u op {tin skoj li gi Ki kin da – No vi Be ~ej ni je na pu stio klub, po tom je an ga `o van is ku sni i re no mi ra ni tre ner No vi ca Gla va {ki iz No vog Be ~e ja, a on da su do {la i ~e tvo ri ca igra ~a: gol man Ro li Ka na la{ (Ki kin |a nin ko ji je

bra nio bo je Bor ca iz I|o {a), Mi lo {ev ~a nin ko ji je mi nu le se zo ne bra nio bo je Ko za re iz Ba nat skog Ve li kog Se la \u ri ca Be {lin, Alek san dar Raki} iz ba {a id ske Voj vo di ne i Zo ran Spa hi} iz na ko va~ kog Po le ta.

- Imamo sasvim solidan igra~ki kadar, ali neiskusan za ovaj rang takmi~ewa. Polako sla`emo novi mozaik sa kojim }emo se predstaviti fudbalskoj javnosti i verujem da }emo ostvariti jedini ciq u debitantskoj sezoni, a to je opstanak u podru~noj ligi - ne krije optimizam novi trener Novica Glava{ki.

Do sada su Bo~arci imali ~etiri provere. Izgubili su u p od Vojvodine u Ba{aidu1:3, ali su im se revan{irali u Bo~aru s 1:0. Pobedili su Ba~ku iz Mola pred svojim navija~ima 5:1, ali su izgubili na gostovawu u Ba~kom Gradi{tu od, tako|e novog podru~nog liga{a, Vojvodine rezultatom 4:0. Do starta prvensta ugosti}e jo{ 5. avgusta Be~ej, a 11. avgusta }e skoknuti do Mola.

- Imamo problem kada su pripremne utakmice u pitawu, po{to sredom ne mo`emo da okupimo sve igra~e zbog wihovih obaveza na poslu. Poku{ali smo nekompletni da otputujemo, ali to nije ono {to `elimo, pa smo odlu~ili da do starta prvenstvene trke odigramo samo jo{ dve utakmice - poja{wava predsednik Milorad Karan za{to im ne odgovara ritam sreda – nedeqa.

V. Janko

In |ij ci jo{ tra `e for mu In|ija - Metalac (F) 1:0 (1:0) IN \I JA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca 100, sudija: \. Maksimovi} (In|ija), strelac Pavkovi} u 30. minutu. .

IN \I JA: Milinovi}, Livaja, Kolarov, @ivanovi}, Adamovi}, Tomanovi}, Zeli}, Stevan~evi}, Dimitrov, Dubaji}, Pavkovi}.

Igrali su jo{: Jawu{, Tom~i}, Kordolup, Dukanac, Krsti}, Budimirovi}.

ME TA LAC: Mile Jeli~i}, Bubuq, Bo{kovi}, Lati no vi}, Ka ra no vi}, Ko si}, Hobel, Lazendi}, Mihajlo Berowa, Mandi}, Stanojkovi}. Igrali su jo|: Jela~a, Gli{i}, [trbac, [ekuqica, Sofranin, Milo{ Jeli~i}, Miroslav Berowa, Vrankovi}.

Fudbaleri In|ije posle priprema u Sloveniji nisu uverili simpatizere da su dostigli `eqenu formu iako prvenstvo

U SUBOTU I NEDEQU U PETROVARADINU

Me |u na rod ni `en ski tur nir

U subotu i nedequ u Petrovaradinu }e se odr`ati me|unarodni turnir u `enskom fudbalu. Organizator je @FK Fru{kogorac, a sem ove ekipwe u~estvova}e SAK Segedin, Bawa Luka i nekada jedan od na{ih

najboqih klubova Sloga iz Zemuna.

Prva utakmica je u16, a druga u 18 sati. U nedequ, u 10 ~asova, igra}e se utakmica za tre}e mesto, a finale je u 12 .

M. P.

OVOG VIKENDA U BANATSKOM KARLOVCU

Me mo ri jal ni tur nir Tradicionalno Proleter iz Banatskog Karlovca po~etkom avgusta organizuje Memorijalni turnir „Bata – Preda – Jole“ u znak se}awa i negovawa uspomene na svoje fudbalske velikane Arona Bok{ana - Batu, Branka Stefanovi}a –Predu i Dragoquba Jovanovi}a – Joleta. Popularni Bata bio je pokreta~ i organizator osnivawa Proletera u tek naseqenom Banatskom Karlovcu kolonistima iz zapadne Srbije i ceo svoj `ivot posvetio je klubu. Preda je kao trener prvo radio sa najmla|im selekcijama, a potom s prvoim timom i zaslu`an je za ulazak Proletera u Vojvo|ansku ligu. Dragoqub Jovanovi} Jole je godinama bio jedan od istaknutijih igra~a, da bi kasnije kao rukovodilac dao nemerqiv doprinos oko renovirawa stadiona, klupskih prostorija, rasvete...

U subotu od 16 sati sasta}e se kovinska Kolonija i Vr{ac junajted, a u 18 sati igra}e Proleter i Bile}anin iz Se~wa. U nedequ u 16 ~asova je utakmica za tre}e mesto, a od 18 je finale.

R. Jovanovi}

startuje ve} za deset dana.

Savladali su ,istina, prvotimce Metalca sa minimalnih 1:0 iz najlep{e akcije na utakmici. Stevan~evi} je, tada, pro{ao desnom stranom, stigao do blizu korner linije, prona{ao Pavkovi}a kod suprotne stative pa ovome nije bilo te{ko da sa nekoliko metara smesti loptu u nebraweni deo gola. Vredan pa`we je svakako i dobar udarac Dubaji}a, desetak minuta kasnije, ali je protivni~ki golman sjajnom intervencijom sa~uvao mre`u. Gosti su u nastavku me~a, ta~nije u 78. minutu mogli da izjedna~e rezultat ali je lopte, upu}ena sa desne strane, oti{la tik pokraj suprotine stative.

D. Vi}enti}

petak3.avgust2012.

17

KVALIFIKACIJE ZA LIGU [AMPIONA

Sre} ni Di na mo, La ne po go dio Prvak Hrvatske slavio u Tiraspoqu pogotkom Fatosa Be}iraja, mada je [erif pru`io daleko boqu partiju. Ubedqivi Anderleht, Maribor, Helsingborg...

Kako je konstatovao hrvatski portal Indeks, sre}a nastavqa da „mazi” trenera Dinama Antu ^a~i}a! Po{to je wegov tim u oba me~a sa bugarskim Ludogorecom davao golove u sudijskoj nadoknadi vremena, novi korak ka Ligi {ampiona napravio je pobedom nad moldavskim [erifom - 0:1 (0:1).

Rezultat je odli~an pred revan{ na Maksimiru i sve bi bilo sjajno da Dinamo ponovo nije u potpunosti Bate Borisov - Debrecen Ironi Kirjat - Nef~i [erif - Dinamo (Z) Molde - Bazel AEL - Partizan Anderleht - Ekrenas Kopenhagen - Bri` Maribor - Dudelan` Seltik - Helsinki Klu` - Liberec Fenerbah~e - Vaslui Slask - Helsingborg Dinamo (K) - Fejenord Madervel - Panatianikos

Fatos Be~iraj

1:1 4:0 0:1 0:1 1:0 5:0 0:0 4:1 2:1 1:0 1:1 0:3 2:1 0:2

nadigran. [erif je propustio sedam-osam odli~nih prilika, dok su gosti jednu od svoje dve uspeli da pretvore u pogodak. U~inio je to Fatos Be}iraj u 14. minutu.

Indeks pi{e da se Zagrep~ani vra}aju ku}i sa „predno{}u koja najavquje plej-of za Ligu prvaka, no, za ovakvu Dinamovu mom~ad je boqe ne izlagati se reflektorima cewenog takmi~ewa”. Podsetimo da je [erif pre dve godine eliminisao Dinamo penalima u istoj fazi ovog takmi~ewa.

Plasman u posledwu rundu kvalifikacija prakti~no su osigurali Anderleht (gol Milana Jovanovi}a), Hapoel Kirjat [mona i Maribor, a naro~ito je prijatno iznenadio {vedski Helsingborg, pobediv{i poqski Slask u gostima rezultatom 3:0.

Fenerbah~e je na svom stadionu izbegao poraz od rumunskog Vasluija u posledwim trenucima utakmice, dok je Seltik gubio, pa preokrenuo rezultat protiv Helsinkija.

PRIJATEQSKE UTAKMICE

Oya~a ni do bro kre nu li Tekstilac – TSK 2:0 (2:0) OYACI: Stadion Tekstilca, gledalaca oko 100, sudija Marku{ (Oxaci); strelci Radusin u 26. i Josovi} u 38. minutu.

TEK S TI L AC: Mar ko vi}, Kr{i}, Aleksi}, Ili}, Dokni}, Josovi}, Kaurin, Peci}, Peruni~i}, Radusin, Crwanski, igrali su jo{: Andrija{e vi}, Spa si}, Do ro slo vac, Radoji~i}, Danojevi}, Perovi}, Risti}, Iri}, Nedeqkovi}.

TSK: Pet ko vi}, Ma le {e vi}, Man di}, Da ki}, Var ga, Ga ji ca, [e grt, Sto ja no vi}, Si me u no vi}, Ro si}, [e re{, igrali su jo{: Vu~kovi}, Kova~evi}, Kara}, Rabqenovi}, Kozomora.

Oxa~kim plavo- belima je ovo bila prva provera, nakon sve ga de se tak da na tre nin ga.Gostuju}i tim iz Temerina se predstavio kao veoma solidna ekipa, ali su Oxa~ani ipak pokazali da su boqi tim

i zaslu`eno zabele`ili pobedu. U prvom poluvremenu su doma}i postigli oba pogotka, nakon vrlo dobrih akcija Kaurina. O~igledno je bilo da igra~i Tekstilca jo{ uvek nisu fizi~ki spremni.

S. Miler

Vojvodina (BG) – Jedinstvo 4:0 (1:0) BA^ KO GRA DI [TE: Igrali{te u SRC „\or|e Tapavica Xoja“. Gledalaca: 100. Sudija: Loli} (Ba~ki Jarak).

Strelci: Mraki} u 43, Sekuli} u 59, Kova~evi} u 62. i Lavrwa u 67. minutu za Vojvodinu.

VOJ V O D I N A: Man di}, Mom ~i }e vi}, Vu ka di nov, Ili}, Bu ba wa, Bje lo gr li}, Mar kov, Kra sni}, [e gu qev, Mra ki}, Pe trov. Igra li su jo{: Vla{kalin, Biro, Stani}, Makai, Rajevi}, Sekuli}, Ko va ~e vi}, Jak {i}, Jo vi}, Bjelobaba, Lavrwa.

JE DIN STVO: Kanala{, Raki}, Minakovi}, Pilipovi}, Ko{ni~ar, Ro}kov, Be{lin, Mun}an, Mirkov, Luki}, Vuji}. Igrali su jo{: ]orkovi}, Jeremi}, @igi}, Spahi}, Do{en, Jovanovi}.

Rezultat nije pravi odnos odmeravawa snaga na terenu podru~nih novajlija. Bo~arci su, pogotovo u prvom poluvremenu, stvorili nekoliko izglednih prilika, ali je izostala materijalizacija. Ba~kogradi{tanci su u samom fini{u prvog dela preko Mraki }a na ~e li, a u na stav ku utak mi ce su do mi ni ra li u svim elementima igre. Iako su ostale jo{ dve nedeqe do debija obe ekipe u vi{em stepenu takmi~ewa, ve} se mo`e konstatovati da }e trener najstarije Vojvodine na na{im prostorima Tibor Kova~ imati „slatkih briga“ oko sastava tima.

V. Jankov

IN\IJSKI @RK @ELEZNI^AR PO^EO PRIPREME

Bar bu lo vi} no vi tre ner Predsednica @enskog rukometnog kluba @elezni~ar Sun~ica Bo`i}, na prvom okupqawu, predstavila je javnosti novog trenera Zorana Barbulovi}a, wegovog pomo}nika Petra Rakara, ostale ~lanove stru~nog {taba i medicinsko osobqe i igra~ice koje }e se drugu sezonu za redom nadmetati u Superligi. Posebno je biranim re~ima predstavnike medija upoznala sa poja~awima, Zlatom Paplacko, Jovanom Kosti}, Aleksandrom \or|evi}, Jo- Ru ko me ta {i ce in |ij skog @e le zni ~a ra vanom Petrovi}, Manuelom Miodigrati brojne utakmice. Nati} i Jelenom \urovi}. Potom stupa}emo na turnirima u Prije istakla saradwu sa @RK Hajlepu, Cequ i Samoboru, a negde duk iz Be{ke na obostranu kopred start prvenstva bi}emo dorist i zadovoqstvo. ma}ini jakim rivalima.Smatram - Odlazak na pripreme nismo da }emo kroz te utakmice uveriplanirali, ve`ba}emo u gradu i ti navija~e da }emo u slede}em

{ampionatu igrati zna~ajnu ulogu - rekao je {ef stru~nog {taba Zoran Barbulovi}.

Boje in|ijskih zelno-crnih, pored pomenutih poja~awa, brani}e: Tijana Predojevi}, Dragana Stani} Marina Rupi}, Ivana

Jezdimirovi}, Sandra Popovi}, Milica Jezdi}, Jovana Jankovi}, Dragana Drami}anin, Branislava Jaki{i}, Duwa Orlovi}, Svetislava Mili}, Vasilija Cveti} i Anita ^ampa.

D. Vi}enti}

18

sPORt

petak3.avgust2012.

dnevnik

TRENER PARTIZANA VERMEZOVI] POSLE PORAZA U LARNAKI

Mo`emo u naredno kolo Fud ba le ri Par ti za na ni su us pe li da u pr voj utak mi ci tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na, u Lar na ki, pro tiv AEL-a ostva re bo qi re zul tat od 0:1. Na rav no, cr no – be li su jo{ u igri, ali bi im mno go

tri go di ne ka da su Be o gra |a ni iz gu bi li sa 2:0. I ta da su pri ma li go lo ve po sle svo jih gre {a ka, a na te re nu de lo va li do sta re zer vi sa no. Mo `da su i do ma }i me di ji sta vom da je AEL ne pre mo sti va pre pre ka uti ca li na cr no - be le da ne od i gra ju bo qu

ver nih na vi ja ~a ostva ri ti re zul tat ko ji im je po tre ban.

Kri vac za je di ni gol na utak mi ci bio je Ni ko la Ak sen ti je vi}, ko ji je u svom {e sna e ster cu smu {e no do dao Vou lop tu za la ku eg ze ku ci ju. Tre ner Vla di mir Ver me zo vi} ne kri ti ku je mla -

Detaq iz susreta AEL–Partizan na Kipru

zna ~i lo da su po sti gli gol u go sti ma. Ova ko, kroz ne de qu da na mo ra }e do bro da se po mu ~e da bi anu li ra li i pre sti gli mi nus.

Utak mi ca iz me |u AEL-a i Par ti za na umno go ~e mu je pod se ti la na onu sa APOEL-om pre KINESKI KUP

Kleo presudio Stanojevi}u Fud ba le ri Gvang `u Far me pla si ra li su se u po lu fi na le ki ne skog ku pa mi ni mal nom po be dom nad Da li jen Er bi nom. Eki pa Alek san dra Sta no je vi }a eli mi ni sa na je po got kom we go vog biv {eg igra ~a iz Par ti za na, Bra zil ca Klea ve} u 11. mi nu tu. Mi ni mal nim po be da ma da qe su pro {li jo{ Li a o ning i [en gond Lu neng. Da qe je pro {ao i Gvi `u Ren ko ji je u pra voj go le a di sa vla dao Pe king Guan sa 4:3.

Pa ro vi po lu fi na la su: Li a o ning – Gu ang `u, [en dong – Gvi `u Ren.

utak mi cu. Ali, Par ti zan ima {an se da pro |u da qe, jer je i u Lar na ki imao {an su za bo qi re zul tat. Pre sve ga, po treb na im je ve ra u to, jer po ka za lo se da pro tiv nik ima ma na, pa osta je ve ro va we da }e uz po mo} svo jih

dog be ka, ve} po zi va na vi ja ~e da u Be o gra du pru `e po dr {ku ta len to va nom mla di }u.

- Ni sam qut na we ga. Shod no go di na ma i is ku stvu od i grao je ovaj me~. Mi {qe we o we mu ni sam pro me nio, na dam se da ne }e

Barkos re{eta u Brazilu U Sr bi ji je pro gla {en jed nim od naj ve }ih pro ma {a ja, ali ka ko se vra tio na tlo Ju `ne Ame ri ke na sta vio je da ra di po sao zbog ko jeg je i sti gao u Cr ve ne zve zdu. Bra zil ski okr {aj u Ko pa Su da me ri ka ni sa dva go la re {io je Er nan Bar kos.

Pa le mi ras je do ~e kao Bo ta fo go u dru goj run di Ko pa Su da -

Tri mi nu ta ka sni je do bro je re a go vao Bru no na go lu Pal me i ra sa po sle po ku {a ja Vi to ra @u ni o ra. Do ma }i na vi ja ~i u ne ve ri ci su pra ti li zbi va wa na te re nu i bi li su za do voq ni re zul ta tom na po lu vre me nu.

Ras po lo `e we se na glo po pra vi lo na po ~et ku na stav ka. Ar tu rov cen tar {ut je sjaj no is ko ri -

Roberto Karlos penzioner Jo{ jed na ve li ka ka ri je ra je za vr {e na. Bra zil ski ma |i o ni ~ar re {io je da oka ~i ko pa~ ke o klin, po tvr dio je to na kon fe ren ci ji za no vi na re i ot krio da }e osta ti u Ru si ji, u An `i ju, kao po mo} ni tre ner. Bra zi lac in ten ziv no ra di na pro mo ci ji bo ga tog klu ba iz Ma ha~ ka le, u tom prav cu ide i we gov opro {taj ni me~ od na vi ja ~a An `i ja.

Na i me, Kar los }e is ko ri sti ti do bar od nos sa Flo ren ti nom Pe re zom, pred sed ni kom Real Ma dri da i po ku {a ti da do ve de kra -

qev ski klub u Ma ha~ ka lu, da od i gra pri ja teq ki me~ sa An `i jem u ko jem }e se Bra zi lac opro sti ti od ak tiv nog ba vqe wa fud ba lom.

Ro ber to Kar los (39) je po ~eo ka ri je ru u Pal me i ra su oda kle je oti {ao u In ter (1995). U Mi la nu se za dr `ao sa mo jed nu se zo nu, pre se lio se u Ma drid, gde je dres Re a la no sio 11 go di na (do 2007).

Iz [pa ni je je oti {ao u Tur sku, u Fe ner bah ~e (2007-2009), na red nu se zo nu je pro veo u do mo vi ni, u Ko rin ti ja su. Pro {le go di ne po ja ~ao je An `i iz Ma ha~ ka le.

Dres re pre zen ta ci je Bra zi la no sio je 125 pu ta (11 go lo va).

Kinezi vlasnici Intera Gru pa ki ne skih in ve sti to ra ku pi la de o ni ce ita li jan skog klu ba, ~i me je po sta la dru gi naj ve }i vla snik u Se ri ji A. Pred s ed n ik In t er a Ma s i m o Mo ra ti iz ja vio je da je „eks trem no za do vo qan tim po slom” jer }e omo gu }i ti we go voj po ro di c i da o~u v a kon t ro l u nad pla vo-cr ni ma iz Mi la na”.

Fud bal ski klub In ter na veo je u sa op {te wu da deo ugo vo ra pred vi |a da Gra |e vin ska kor po r a c i j a ki n e s ke `e l e z ni c e iz gra di no vi sta dion do 2017. go di ne. In ter je do sa da „de lio” sta dion San Si ro sa grad skim ri va lom Mi la nom jo{ od 1947. go di ne.

- Ra di se o ve o ma re al nom pla nu. Mi mo ra mo da pro na |e mo lo k a c i j u i ura d i m o sve osta lo {to je po treb no i za ne ko li ko go di na na {i na vi ja ~i ima }e svoj dom. Sa mo za wih re kao je Mo ra ti.

@igi} na Balearima?

Ernan Barkos

me ri ka ne. Pal me i ras, ko ji pred vo di Lu is Fe li pe Sko la ri ne dav no je osvo jio Kup Bra zi la, ali u do ma }em {am pi o na tu je za be le `io tek jed nu po be du na pr vih {est me ce va.

Ni {ta bo qe Pal me i ras ni je de lo vao u pr vom po lu vre me nu ko je je Bo ta fo go mo gao da do bi je sa tri raz li ke. Naj bo qu pri li ku go sti su ima li u 18. mi nu tu po sle ak ci je @ad so na i An dre `i wa ko ji po ga |a okvir go la.

ni na {i na vi ja ~i – re kao je Ver me zo vi}.

Par ti zan je do sta smu {e no od i grao pr vi me~, {to se , na da se Ver me zo vi}, ne }e po no vi ti i u Be o gra du.

- AEL je pro se~ na evrop ska eki pa, sli~ na na {oj. Ra wi vi su i to mo ra mo is ko ri sti ti. Da je [}e po vi} ko jim slu ~a jem po sti gao gol to bi nas po ne lo i od i gra li bi smo bo qu utak mi cu.

Me |u tim, broj {an si ko je smo ima li uve ra va da mo `e mo do ~u da u re van {u.

Tre ner zna re cept za pod vig.

- Ne sum wi vo ima mo kva li tet kao i AEL. Mi slim da smo u ne kim seg men ti ma bo qi. Ve ra u se be mo `e nam do ne ti is pu we we ci q a. U pr voj utak mi c i igra li smo do sta re zer vi sa no, pre sve ga zbog va `no sti me ~a i za to smo iz gu bi li. Na tre nin zi ma }u ube di ti mom ke da su do bra eki pa, {to }e, na dam se, do ne ti re zul tat.

Iz o sta la je o~e ki va na agre siv nost.

- Ono {to nam je pre vas hod ni kva li tet iz o sta lo je u Lar na ki.

Na {a igra pod ra zu me va pre sing na ce lom te re nu,~e ga ni je bi lo. Na dam se da }e mo uz ve tar u le |a us pe ti da ostva ri mo po vo qan re zul tat. Pre sve ga mo ra mo bi ti mu dri, agre siv ni i tak ti~ ki od go vor ni ji. Ve ru jem u pro laz, a u to me ve li ku ulo gu mo gu da ima ju na {i na vi ja ~i.

Ide mo na po be du – is ta kao je Ver me zo vi}.

I. Lazarevi}

stio Bar kos za vo| stvo Pal me i ra sa u 47. mi nu tu.

Isti igra~ je du pli rao pred nost do ma }i na po sle ne {to vi {e od ~a sa fud ba la. @oa Vik tor je po ~eo na pad, Bar kos ga za vr {io 2:0.

Bo ta fo go do kra ja ni je pre tio ni ti ugro zio vo| stvo do ma }i na. Pal me i ras na re van{ za tri ne de qe ta ko od la zi sa so lid nom red no {}u ko ju }e po ku {a ti da sa ~u va na Olim pij skom sta di o nu u Rio de @a ne i ru.

Na pa da~ Bir min ge ma Ni ko la @i gi} mo gao bi da se vra ti u [pa ni ju u pred sto je }oj se zo ni, a spe ku li {e se o ne ko li ko klu bo va. Pre ne ko li ko ne de -

Van Persi potpisao za Juventus Na pa da~ Ar se na la, Ho lan |a nin Ro bin van Per si pot pi sao je ugo vor sa ita li jan skim Ju ven tu som, tvr di me na xer FI FA Fa bio Pa ri si. On je za te le vi zi ju Spor tI ta lia po tvr dio da je Van Per si do go vo rio sa rad wu sa ti mom iz To ri na od sle de }e se zo ne.

- Mi slim da Ju ven tus ve} ima we gov pot pis na ugo vo ru i to ve} du `e vre me. Ve ru jem da je sa kri ven i za kqu ~an u kan ce la ri ji pred sed ni ka. To je mo je mi -

{qe we, ali u to sam go to vo uve ren. Na ta be li od 1 do 10 we gov tran sfer u Ju ven tus je osam re kao je Pa ri si.

Me na xer FI FA je ujed no is ta kao da Edin Xe ko ni je na pa da~ za Ju ven tus, i da je to svi ma ja sno. Ot ka ko je na ja vio da ne }e pro du `i ti sa Ar se na lom, Van Per si je sve vi {e su bje kat spe ku la ci ja o to me gde }e na sta vi ti ka ri je ru. Glav ni fa vo ri ti bi li su man ~e ster ski ri va li Ju naj ted i Si ti, kao i PS@.

Nikola @igi}

qa @i gi} je na vod no pre go va rao sa Espa wo lom, a sa da se po mi we Ma jor ka.

Tim sa Ba le a ra `e li da po ja ~a na pad za sle de }u se zo nu, a kao ide al no re {e we vi di biv {eg cen tar fo ra Ra sin ga i Va len si je.

Darko Mili~i}

Mili~i} ostaje u NBA Dar ko Mi li ~i} je po ~et kom 2010. go di ne bro jao da ne do kra ja se zo ne i ma {tao o da nu ka da }e po no vo za i gra ti na evrop skim par ke ti ma. On da je „trejd” iz Wu jor ka u Mi ne so tu iz ko re na pro me nio we go vo raz mi {qa we, po {to je sa ve }om mi nu ta `om po ka zao da, ka da ho }e, ima kva li tet za naj ja ~u li gu sve ta. Iako je tre nut no slo bo dan agent i ne ma po nu da ko je bi mu od go va ra le, Mi li ~i} str pqi vo ~e ka po ziv svog me na xe ra Mar ka Korn {taj na.

- „Ne, Dar ko ne raz mi {qa o po vrat ku u Evro pu. Si gur no }e

osta ti u NBA li gi. Ima mo do sta op ci ja ko je i da qe raz ma tra mo.

Ni smo po sta vi li ni ka kve ro ko ve za iz bor no ve sre di ne - re kao je Korn {tajn.

Dar ko je pro {log me se ca ostao bez klu ba, ka da je Mi ne so ta is ko ri sti la pra vo da ga „am ne sti ra”. To zna ~i da su Tim ber vul vsi oba ve zni da mu is pla te sav pre o sta li no vac iz ras ki nu tog ugo vo ra, a to zna ~i se dam mi li o na do la ra u na red ne dve se zo ne. Za wih je po voq no to {to im se taj no vac vi {e ne ra ~u na u „se le ri kep”.

Vajt u Kragujevcu, Tomas u Samari Te ri ko Vajt (22 go di ne, 196 cm) no vo je po ja ~a we Rad ni~ kog.Po sle do vo |e wa Austra li jan ca Mar ka Vor ting to na, a u me |u vre me nu i pro du `et ka sa rad we sa Sti ve nom Mar ko vi }em, Kra gu jev ~a ni su po tvr di li ve li ke am bi ci je pot pi som ugo vo ra sa 36. „pi kom” draf ta 2010. go di ne.

Vajt je sa ju ni or skom re pre zen ta ci jom SAD bio pr vak sve ta 2009. go di ne, sa uni ver zi te ta Mi si si pi oti {ao je u De tro it Pi ston se, ali zbog pre lo ma sto pa la ni je us peo ni da de bi tu je u NBA li gi. Pret hod nu se zo nu

pro veo je u NBDL eki pi Aj da ho Stam ped.

Isto vre me no je iz Ru si je sti gla vest o pot pi su Oma ra To ma sa (30 go di na, 196 cm) za Kra swe Kri la iz Sa ma re, ko ja }e na red ne se zo ne igra ti re gi o nal nu VTB li gu. To mas je po mo gao Cr ve noj zve zdi da se pla si ra u fi na la Ku pa Ra di vo ja Ko ra }a i plej-ofa srp ske Su per li ge.

Cr ve no-be li su bi li voq ni da ga za dr `e, ali je Ame ri ka nac pra vo slav ne ve re od lu ~io da pri hva ti iz da {nu po nu du iz dru ge pra vo slav ne ze mqe.

Deo tima koji dobija: Jova Bavar~i} i \ura| Trbojevi}

@SK I TRENER \URA\ TRBOJEVI] PRODU@ILI SARADWU

@abaqci pred novim izazovom Po sled wih da na ju la, po sle za slu `e nog od mo ra i naj ve }eg uspe ha u isto ri ji spor ta `a baq ske op {ti ne, po no vo se na {ao na oku pu ru ko met ni tim ko ji do bi ja - osve `e no ru ko vod stvo @SK-a s agil nim pred sed ni kom Jo vom Ba var ~i }em na ~e lu i no vim-sta rim {e fom stru~ nog {ta ba \u ra |om Tr bo je vi }em.

Kao i na po ~et ku pret hod ne se zo ne sve je do go vo re no za 15 mi nu ta, uz kon sta ta ci ju da tim ko ji do bi ja ne tre ba me wa ti. @a baq ci ne bi bi li to {to je su da ni su pre po zna li ha ri zmu po pu lar nog Tr be ko ji je i u ne dav no za vr {e noj se zo ni opet upi sao zlat nim slo vi ma svo je ime u stra ni ce klup ske isto ri je. Pod se }a wa ra di se zo nu pre to ga na sli ~an na ~in Tr bo je vi} je to isto ura dio u su per li ga {u iz No vog Sa da Voj vo di ni osva ja wem pe ha ra na ci o nal nog ku pa.

Ni je Tr bo je vi} za bo ra vio na po te {ko }e s ko ji ma se su sre tao to kom naj u spe {ni je se zo ne u isto ri ji @SK-a, ali, ka ko is ti ~e, pre po znao je ne ve ro va tan en tu zi ja zam i strast kod svih ak te ra u klu bu i u we go vom okru `e wu. On na da qe uka zu je da o~e ku je jo{ vi {e ener gi je ka ko kod igra ~a, ta ko i od sre di ne u ko joj klub `i vi i ra di, jer se ne sme za bo ra vi ti da }e u pred sto je }oj

se zo ni za ri va le ima ti vi {e eki pa sa su per li ga {kim sta `om. Pre po zna ju }i sre di nu Tr bo je vi} je uve ren da }e za sve `i te qe op {ti ne @a baq, a po seb no po {to va o ce spor ta, kao i naj od go vor ni je qu de u lo kal noj sa mo u pra vi, po se ban iza zov bi ti ~i we ni ca da }e im ri va li bi ti iz mno go ve }ih, bo ga ti jih i raz vi je ni jih sre di na kao {to su Su bo ti ca, Som bor, Zre wa nin, Pan ~e vo, Ki kin da, kao i op {ti ne In |i ja i No va Pa zo va ko je su li de ri ka da je u pi ta wu pre u zet ni {tvo i in ve sti ci je, a na ro ~i to ma te ri jal na iz dva ja wa za sport.

Na kon do go vo ra o pro du `et ku sa rad we s tre ne rom Tr bo je vi }em, pred sed nik @SK-a Jo va Ba var ~i} ni je krio za do voqsdtvo po sle jo{ jed nog u ni zu uspe {no oba vqe nih po slo va, ali pri ~e mu je vr lo sve stan {ta we ga i klub o~e ku je u na red nom pe ri o du.

Bi }e tu jo{ ka drov skih osve `e wa, ka ko igra~ kog, ta ko i u stru~ nom ra du na ro ~i to ka da su mla |e ka te go ri je u pi ta wu. Na taj na ~in bi si gur no jo{ vi {e po ra sla po pu lar nost ru ko me ta i u osta lim me sti ma u op {ti ni @a baq {to bi, pre ma Ba var ~i }e vim re ~i ma, obez be di lo da sport ska dvo ra na bu de po pu we na na vi ja ~i ma.

J. Gali}

RePORTA@e

dnevnik

petak3.avgust2012.

19

BA NAT SKO ARAN \E LO VO U DA NE SLA VE I IZ ME \U DVA PRA ZNI KA

@e ne iza bra le Dra ga no vo dvo ri {te a bor sve tog ar han ge la Ga vri la je hra mov na sla va, a ujed no i Dan Me sne za jed ni ce Ba nat sko Aran |e lo vo, pa vi {e ne gi do bar po vod za pra zno va we. Dra gan Ne deq kov, pr vi ~o vek MZ ko ja ob u hva ta i obli `wa na se qa Si get i Pod lo kaw, oce wu je da se ru ko vod stvo tru di lo da ostva ri za cr ta ne pla no ve da obez be di ugod ni ji `i vot za sve `i te qe, za u sta vi pro pa da we se la i po kre ne no ve raz voj ne pro jek te.

- Po tre be se la re {a va ju se sred stvi ma me snog sa mo do pri no sa ali i uz po mo} lo kal ne sa mo u pra ve op {ti ne No vi Kne `e vac.

Ta ko |e, pom no se pra te i po kra jin ski kon kur si na ko ji ma su ostva re na sred stva za vi {e pro je ka ta ~i ja je re a li za ci ja za po ~e ta ili se i{ ~e ku je u na red nom pe ri o du - na po mi we Ne deq kov, uka zu ju }i da su ne ki od wih za i sta ka pi tal ni.

Ostva re nom sa rad wom sa Fa kul te tom teh ni~ kih na u ka iz No vog Sa da i iz ra dom „Ur ba ni sti~ ke stu di je ob no ve na se qa Ba nat sko Aran |e lo vo”, ide je aka de ma ca po slu `i }e kao pu to kaz za bu du }i raz voj me sta, u ko me je po sled wih de ce ni ja sve ma we sta nov ni ka, a sve vi {e sta ra~ kih do ma }in sta va i pra znih ku }a. Iz me |u dve sla ve ure |i va li su se atar ski pu te vi, ne ke uli ce do bi le no vi ko lo voz, as fal ti ran je i sport ski te ren u dvo ri {tu {ko le, a uo~i sla ve za vr {e ne tri bi na. Za po ~e to je i ure |e we i ogra da dvo ri {ta Do ma kul tu re, jer bi tu tre ba lo da se iz me sti me sna

S

pi ja ca. Ure |e na su dva de ~i ja igra li {ta, a za vr {e na i pr va fa za na ure |e wu sport sko-re kre a tiv nog cen tra „Ba wa”.

U ka su MZ Ba nat sko Aran |e lo vo go di {we se od sa mo do pri -

Dra gan Ne deq kov

no sa pri ku pi oko 1,2 mi li o na di na ra, pa je i ra zu mqi vo da se pa re za ula ga wa naj vi {e obez be |u ju sa stra ne, na po kra jin skim kon ku ri si ma, od ra znih re sor nih se kre ta ri ja ta. Ove go di ne ura |e ni su ra do vi na ob no vi kro va zgra de MZ, ta ko da vi {e ne pro ki {wa va. Ka ne po ne kad i ne ka cr ka vi ca iz Be o gra da. Za sla vu je bio od la ze }i po mo} nik min stra pro sve te @e li mir Po pov, jer su obez be |e na sred stva da se u tri u~i o ni ce ku pi no vi na me {taj. Bra~ ni par uni ver zi tet skih pro fe so ra, ro dom iz Ba nat skog Aran |e lo va, obe }ao je da }e fi nan si ra ti na bav ku na me {ta ja za jo{ jed nu u~i -

o ni cu. Zda we {ko le po gi nu to je ta~ no pre jed nog ve ka, pa su po treb na znat na sred stva da se do te ra. U obli `wem Si ge tu je adap ti ra na zgra da biv {e {ko le, dok je u Pod lo ka wu u sa rad wi sa Mi li vo jem Ba tom Kle pi }em po ~e la ob no va Do ma kul tu re, ko ji }e bi ti pre tvo ren u Mu zej na iv nih iko na.

Od pro {log le ta, za hva qu ju }i an ga `o va wu An ge li ne Di mi tri je vi} i Udru `e wa gra |a na „Se }a we na ne kog” Ba nat sko Aran |e lo vo je do bi lo bi bli o te ku.

Kwi ge sti `u na dar od me {ta na i wi ho vih pri ja te qa, pa je ta ko di rek tor Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Voj vo di ne Zo ran Va pa uru ~io naj re pre zen ta tiv ni ja iz da wa ove po kra jin ske usta no ve. An ge li na Di mi tri je vi} i we ni sa rad ni ci po tru di li su se da kwi ge bu du do stup ne ~i ta o ci ma, a sva kog po sled weg pet ka u me se cu su kwi `ev ni su sre ti. Pre me sec da na pri re |en je i kwi `ev ni ma ra ton u ko me su u~e stvo va li pe sni ci

Qu bo mir Te o fa nov, Jel ka Bo ta, Go ran No va kov, Mir ja na Ko va ~e vi}, Ra do van La zi} i dru gu ko ji su od pro {le je se ni go sto va li na kswi `ev nim su sre ti ma.

- Za hva ni smo svi ma ko ji pri lo `e kwi ge, oni ma ko ji po dr `a va ju na{ rad ili do |u da upri li ~i mo kwi `ev ni su sret - ka `e An ge li na Di mi tri je vi}.

U do mu An ge li ne i Bra ti sla va Di mi tri je vi }a ~e tvr tu go di nu odr `a na je li ko va ko lo ni ja „Se }a we na ne kog”, u znak se }a wa na wi ho vog pre ra no pre mi nu log si na Alek se ja. Ovog le ta ~e ti ri ne de qe u ju lu na oku pu su bi li 32 de ~a ka i de voj ~i ce po sve tiv {i dru `e wa pra vqe nu stra {i la, bo je wu plat na teh ni kom ba ti ka i pe ~a ti ma od krom pi ra.

U Ba nat skom Aran |e lo vu po vo dom lo kal nog pra zni ka pro gla {a va ju se naj lep {e ure |e na dvo ri {ta i pro sto ri is pred ku }e. @i ri ra we je pre pu {te no ~la ni ca ma Ak ti va `e na, ko je su ovog pu ta od lu ~i le da za naj lep {e ure |e no dvo ri {te pr va na gra da pri pad ne Dra ga nu Tor bi ci, dru ga Jo `e fu Ki {u i tre }a Ka ti ci \a ko vi}. Za naj lep {i pro stor is pred ku }e pr vo na gra |e na je Iva na Ja bla nov, dru ga Ani ca Ma luc kov i tre }a Sa wa Ja bla nov. Na gra de su sad ni ce ko ji ma

Ju bi lej Pe ka ro vi }a Ba nat sko Aran |e lo vo obe le `a va i dva ve ka od ro |e wa dr Ga vri la Pe ka ro vi }a (1812-1851). Pe ka ro vi} je ro |en u ne gda {wem Oro sla mo {u, sa da {wem Ba nat skom Aran |e lo vu, autor je kwi ge „^a do qub”, pr vog pe di ja trij skog {ti va na na {im pro sto ri ma, o ne go va wu de ce u pr vim go di na ma `i vo ta, ob ja vqe nog 1836. u Pe {ti. Spo men bi ste Pe ka ro vi }a na la ze se u Vr {cu, No vom Sa du i rod nom se lu. Za ni mqi vo je da je spo men bi sta Pe ka ro vi }a ura |e na sa li kom slav nog srp skog ko me di o gra fa Jo va na Ste ri je Po po vi }a, sa ko jim je pri ja te qe vao za vre me slu `bo va wa i `i vo ta u Vr {cu, po sle bez u spe {nog tra ga wa za por tre tom Pe ka ro vi }a.

Pe ka ro vi }a se Ste ri ji nim „Ro do qup ci ma” po ja vqu je kao go spo din Ga vri lo vi}. KUD u Aran |e lo vu no si ime Pe ka ro vi }a, a za an ga `o va we na obe le `a va wu ju bi le ja i 15 go di na uspe {nog ra da po ne lo je ove go di ne naj vi {e pri zna we op {ti ne No vi Kne `e vac.

An ge li na Di mi tri je vi}

do dat no mo gu da ople me ne svo ja dvo ri {ta i oku} ni ce.

- Ciq ak ci je je da nam se la bu du ure |e ni ja i lep {a, a pro blem je {to u ve li kom bro ju ku }a ni ko ne sta nu je i o wi ma ne vo di ra ~u na - ka `e vas pi ta ~i ca u me snom

- Ne dav no sam na raz me ni stu de na ta upo znao Kri sti nu, pa je do {la da is pu ni obe }a we i vi di Sr bi ju, a Ali je do {ao u okvi ru me |u na rod nog pro jek ta u ve zi stu dent skog `i vo ta. Ra di mo na pro jek tu „@i vot bez gra ni ca” i

Har mo ni ka {ka po dr {ka ku li na ri ma

vr ti }u i ~lan Sa ve ta MZ Mi ra po ku {a va mo da is pu ni mo slo bod Acin. no vre me omla di ni - ka `e Mar Ak tiv `e na je sla vqe obo ga ko. tio iz lo `bom ru ko tvo ri na. Na Pred sed ni ci `i ri ja Ma ri ji gra |u ju se naj bo qe ru ko tvo ri ne, Ivo {e vi} iz Pod lo ka wa i we na osno vu gla so va po se ti la ca. nim sa rad ni ci ma ni je bi lo ni Pr va na gra da pri pa la je Sta ni ma lo la ko da oda be ru naj u ku sni sla vi Ko va ~e vi}, je, po go to vo {to dru ga Ani He |e{ su sa dr `a ji ko i tre }a Du {i ci tli }a bi li pi U mnogim ku}ama Ba wac. kant no za pa pre niko ne stanuje i o Pra zno va we se ni. Ipak, `i ri se pro te glo ~i ta ve wima ne vodi ra~una mo rao opre de li ne de qe. U hla do ti za naj bo qe. Pr vi ni par ka u cen va na gra da pri pa tru me sta u su bo tu je upri li ~e no la je eki pi Er vi na No vi }a iz Ra tra di ci o nal no tak mi ~e we u ku bea. Dru go pla si ra nu eki pu va wu ri bqe ~or be. Ve }i na od ~e „Pri ja teq skih su sre ta” pred vo tr de se tak eki pa ape ti te ni je za dio je Du {an Mi zdrak iz Si ge ta, do vo qi la smao kr~ ka wem ~or be, a tre }e me sto pri pa lo je eki pi ne go se pri de ro {ti qa lo, pa i Ra do va na [o klo va~ kog iz No vog okre ta lo na ra `wu. Sve je do dat Kne `ev ca. Sla vqe je na sta vqe no za ~i we no i mu zi~ kom po dr no u ne de qu uve ~e kon cer tom ko {kom har mo ni ka {a iz Mo kri na, ji je pri re di lo ~la no vi me snog Cr ne Ba re i dru gih me sta. Go sti KUD „Dr Ga vri lo Pe ka ro vi}„ ju bi lo sa svih stra na pa i iz be ko me su u go ste do {li ~la no vi log sve ta. Mar ku Ja no {ev, ko ji KUD „Vuk Ka ra xi}„ iz Sa na da, a za vr {a va stu di je tu ri zma na tur nir u ma lom fud ba lu ko ji je PMF u No vom Sa du, u go ste su pri re |en 35. put po tra ja }e jo{ do {li ko le ge Kri sti na iz Gr~ ke dva de se tak da na. i Ali iz Egip ta.

Mi lo rad Mi tro vi}

BE ^E JAC EN DRE TOT ^E TI RI DE CE NI JE NA MO TA VA [E ]ER NU VU NU

„Slat ki{” pra vi slat ki{ e zde se to go di {wi Be ~e jac En dre Tot je pre ta~ no 42 go di ne za vr {io po sla sti ~ar ski za nat, ali se pri pre ma wem slat kih |a ko ni ja ba vio sa mo pr ve ~e ti ri go di ne od do bi ja wa di plo me.

Me |u tim, ni je re kao zbo gom „slat koj pro fe si ji“. A i ka ko bi, ka da we go vo ime En dre aso -

[

na ko li ko je pro {lo od sti ca wa zva wa po sla sti ~ar. Taj po sao vo lim iz vi {e raz lo ga. Kao pr vo, ne ra di se sva ko dnev no i mu ko trp no, ve} sa mo na va {a ri ma ili ne kim svet ko vi na ma.

Dru go, mo `da i naj va `ni je, ni ko ne mo `e da mi pri re di to li ko za do voq stvo ko li ko iz raz i{ ~e ki va wa de ce dok im na mo -

Be ~ej ski „{e }er ko“ En dre Tot sa svo jim kup ci ma

ci ra na ede{ (ma |ar ski slat ki{).

- Mo ta wem {e }er ne vu ne ba vim se, upra vo, ono li ko vre me -

ta vam {e }er nu vu nu na {tap i on da wi ho vu ra dost {to su do bi li `e qe nu po sla sti cu, po ja {wa va nam En dre Tot za {to je,

ba{, mo ta we {e }er ne vu ne iza brao za ve zu sa pro fe si jom ko ju je u mla do sti iza brao da iz u ~a va.

Ra ni je je obi la zio Voj vo di nu uz du` i po pre ko. Na sva kom va {a ru je bio, znao je gde se odr `a va ju sve ve }e ma ni fe sta ci je za bav nog, tu ri sti~ kog ili ne kog dru gog pro fi la, sta vqao je svo ju ma {i nu u ko la i na put.

- Bi la su to mno go bo qa vre me na. Sa da je ben zin skup i mo je kre ta we se sve lo na znat no u`i re gion. To je, uglav nom, te ren od Ade do Te me ri na, pre |em po ne kad Ti su i ima me u No vom Be ~e ju i Sr bo bra nu, a ni jed na ma ni fe sta ci ja u na se qi ma be ~ej ske op {ti ne ne pro |e bez me ne. Gde god da na |em me sto, de ca me pro na |u i ~u jem ka ko go vo re ma ma ma: Ide mo kod ~i ke „slat ki {a“, „{e }er ka“ i ko zna ka kvim na dim ci ma me ne na zi va ju, s osme hom pri ~a En dre Tot i ne pre sta je da na mo ta va {e }er nu vu nu du gi nih bo ja.

Sve se od vi ja pred o~i ma kup ca, ali ma lo ko i raz mi {qa ka ko se ta ko bar {u na sta po sla sti ca do bi ja.

- Iz u zet no jed no sta van po sao, gde je ru ti na bit na. Po treb nan je {e }er u kri sta lu, od re |e na bo ja, va tra ko ju do bi jam iz bu -

Dva za do voq stva isto vre me no

tan bo ce, cen tri fu ga i do bra vo qa. [e }er se to pi na va tri, cen tri fu ga ga iz ba cu je i ma li ven ti la tor sme su od mah hla di, a ja tu sme su na mo ta vam na {ta pi}. Ma, po sla sti ca pr ste da po li `e{, hva li svoj pro iz vod ~i ka „{e }er ko“.

Ja sno je da se od pra vqe wa {e }er ne vu ne ne mo `e `i ve ti, pa je En dre na u ~io jo{ par po slo va da ra di. Ali, ka da do |e vre me ne ke svet ko vi ne, uzi ma svo ju cen tri fu gu, {e }er i kre ne u no vu avan tu ru pra vqe wa

{e }er ne vu ne i dru `e wa s de com.

- Ba vim se ja vul ka ni zer skim i sto lar skim po slo vi ma. Ali, pra vqe we {e }er ne vu ne je i za me ne sa mog za do voq stvo. Vo lim taj po sao vi {e od bi lo ~e ga.

U`i vam to da ra dim. U`i vam da ra dim i sa dr ve tom. Ma kar i da ga sa mo se ~em. Ako tre ba 50 ku bi ka dnev no da se ~em, ise }i }u svih 50 ku bi ka. Po sled wih {est go di na sam po ~eo da pra vim ku }i ce za pse. Iz ra |u jem ku }i ce po sop stve nom na cr tu u

pet raz li ~i tih di men zi ja, a mo gu i po rud` bi ne da pri mam.

Naj ve }a je za zlat ne re tri ve re u osno vi 85x65 i vi si ne 100 san ti me ta ra, a osta le se sra zmer no sma wu ju. I ku }i ce no sim sa so bom na va {a ri ma. Ni je to, ba{, pro fi ta bi lan po sao, ali ga vo lim i za to ra dim. De {a va lo mi se da ku }i cu no sim i po go di nu da na sam nom, jer se ne pro da, ali me ne mr zi da je sva ki put sta vqam u ko la i po sle vra }am ku }i. Ku }i ce za pse su svo je vr sni de kor oko mo je cen tri fu ge.

I tu se de ca za dr `a va ju i gle da ju, vaq da za mi {qa ju }i svo je qu bim ce u wi ma, do da je En dre Tot i pre da je go tov slat ki{ svo jim mla dim kup ci ma.

Sle de }a de sti na ci ja bi }e mu ma ni fe sta ci ja Dan rav no prav no sti u Be ~e ju, ko ja }e tra ja ti ne ko li ko pr vih av gu stov skih da na, a on da sle di ve li ki po sao na Ve li ko go spo jin skim da ni ma u No vom Be ~e ju. Ima po sla.

- Na ta ko ve li kim ma ni fe sta ci ja ma ima i za ra de, iskren je En dre Tot. D`e po vi su pu ni, isti na sit ni ne, ali su pu ni. I kod ku }e me ta da ce ne. Dok ne is pra znim d`e po ve. A on da oba ve zno sle di: ski daj tu uma za nu ode }u i idi da se ku pa{!

V. Jan kov

20

kWiGA

petak3.avgust2012.

dnevnik

МЕ ЂУ НА РОД НИ НО ВО САД СКИ КЊИ ЖЕВ НИ ФЕ СТИ ВАЛ ОД 27. ДО 30. АВ ГУ СТА

М

По е зи ја на тр го ви ма и бал ко ни ма

е ђу на род ни но во сад ски књи жев ни фе сти вал би ће сед ми пут одр жан од 27. до 30. ав гу ста и оку пи ти око сто уче сни ка из де се так зе ма ља, на ја вље но је ју че на кон фе рен ци ји за но ви на ре у Дру штву књи жев ни ка Вој во ди не, на ко јој је са оп штен и до бит ник ово го ди шње 52. Бран ко ве на гра де. Tо је пе сник Го ран Жив ко вић из Ни ша, ко ме ће то при зна ње би ти уру че но у Срем ским Кар лов ци ма то ком ове ма ни фе ста ци је. На Фе сти ва лу ће, по ред се дам де сет пи са ца, пе сни ка, про зних пи са ца, књи жев них кри ти ча ра и фи ло зо фа, би ти и пре ко пет на е стак пре во ди ла ца. Овај фе сти вал је еми нент но пе снич ки, ма да се по ме ра пре ма про зи, на по ме нуо је ди рек тор Фе сти ва ла Јо ван Зи влак и до дао да ће на ње му уче ство ва ти два де сет пе сни ка из ино стран ства, од но сно Ен гле ске, Фран цу ске, Не мач ке, Дан ске, Ма ђар ске, Ру му ни је, Ру си је, Ита ли је, Пољ ске... Дру ги пут се на фе сти ва лу те мат ски пред ста вља Гост су сре та, од но сно јед на од зе ма ља, а ове го ди не би ће то Пољ ска, из ко је ће до ћи се дам пе сни ка: Кши штоф Ка ра сек, Ана Јан ко, Ма ћи јеј Чи сло, Адри ја на Ши мањ ска, Пјо тр Ма ти вјец ки, Гже гож Ла ту шињ ски, Еуге ни јуш Ка сја но вич и кри ти чар Вој ћех Ка ли шев ски. По во дом њи хо вог го сто ва ња, ДКВ је об ја вио ан то ло ги ју са вре ме не пољ ске по е зи је „Жи ви мо на ре чи ма“, ко ју је са чи нио и пре вео на срп ски Гже гож Ла ту шињ ски. На Фе сти ва лу ће уче ство ва ти, из ме ђу оста лих, по ме ну ти пољ ски пе сни ци, за тим Лин да Ма ри ја Ба рош, Жан Пор тан /Фран цу ска/, Ени Фројд, Тим Ка минг /Ен гле ска/, Вла ди мир Сер ге је вич Ши ма ков, Ју риј Ле бе дев /Ру си ја/, Бир ги те Ко со виц /Дан ска/, Улф Штол тер фохт, Ми ха ел Ханс

Шпа јер /Не мач ка/, Ели са Бја ђи ни /Ита ли ја/, Ва си ле Дан, Сла во мир Гво зде но вић /Ру му ни ја/, За лан Ти бор /Ма ђар ска/, Угље ша Шај ти нац, Са ва Да мја нов, Адам Пу сло јић, Ма ри ја Ши мо ко вић, Ни ко ла Вуј чић, Зо ран Ко стић, Зо ран Пе тро вић, Ср ђан Те шин, Иштван Бе се деш, и Па вел Га та јан цу /Ср би ја/. Ме ђу њи ма, Зи влак је из дво јио пе сни ка Ул фа Штол тер фох та из Бер ли на, ука зу ју ћи да је до бит ник мно гих при зна ња, за тим Кши што фа Ка ра с е ка, пољ ског пе с ни ка, ро ман си је ра, књи жев ног кри т и ч а р а и есе ји сту, као и Лин ду Ма р и ј у Ба р ос, ру мун ску пе сни ки њу ко ја ства ра и жи ви у Фран цу ској чи је пе сме су пре ве де не и об ја вље не у 25 зе м а њ а. Та ко ђ е је из дво јио и Бир ги те Ко со виц из Дан ске, про з а и ст к и њ у ко ј а се у сво јим ро ма ни ма ба ви ра то ви ма с ових про сто ра ода кле је и њен отац, и ен гле с ку пе с ни к и њу Ени Фројд, пра у н у ку Сиг м ун д а Фрој да. У окви ру Фе сти ва ла до де љу ју се три на гра де, а по ред по ме ну те Бран ко ве на гра де за мла де пе сни ке, ту су и ме ђу на род на на гра да за књи жев ност „Но ви Сад“, као и на гра да за нај бо љег сле ме ра Ср би је, ко је се про гла ша ва ју то ком фе сти ва ла. Ме ђу на род на на гра да „Но ви Сад“ за 2012. го ди ну при па шће јед ном од пољ ских пе сни ка, уче сни ку Фе сти ва ла, што је прин цип ко ји ће се убу ду ће за сту па ти.

Уз по е зи ју, Зи влак је ис та као и да овај фе сти вал афир ми ше и књи жев ну на у ку и есе ји сти ку, кроз сим по зи јум ко ји ће ове го ди не би ти одр жан на те му „Ро ман ти зам, са вре ме на књи жев ност и кул ту ра – ми то ви, по ли ти ка, спек такл, сла ва, иро ни ја“, уз уче шће 15 ис так ну тих до ма ћих кри ти ча ра, фи ло зо фа и пи са ца. Сим по зи јум ће би ти одр жан 29. ав гу ста у про сто ри ја ма

ДКВ, Бра ће Риб ни ка ра 5, а уче ство ва ће: др Ја нош Ба њаи, др Ду шан Па јин, др Вла ди мир Гво зден, др Ал пар Ло шонц, др Дра ган Про ле, др Ни ко ла Страј нић, др Са ва Да мја нов, др Ни ко ла Гр ди нић, др Кор не ли ја Фа ра го, др Го ра на Ра и че вић, др Да мир Сми ља нић, др Зо ран Ђе рић, др Бо јан Јо ва но вић, др Сло бо дан Вла ду шић, др Бо шко То ма ше вић, Злат -

Нajтраженији на сло ви у Делфи књижари, Нови Сад

ко Је ли са вац, Не над Да ко вић и дру ги. Фе сти вал ће тра ди ци о нал но би ти отво рен на Тр гу мла де на ца јав ним чи та њем гру пе еми нент них књи жев ни ка. Ту ће 30. ав гу ста би ти уру че на Ме ђу на род на на гра да за књи жев ност „Но ви Сад“. Оста ли про гра ми та ко ђе се при ре ђу ју и на отво ре ном и у не ко ли ко про сто ра у цен тру гра да. Так ми че ње сле ме ра се одр жа ва у ка феу „Би стро“ у Ули ци Мо де не. Ове го ди не ће и Ка фе књи жа ра у ис тој ули ци би ти ме сто оку пља ња, а но ви про грам јав ног чи та ња по е зи је би ће ор га ни зо ван с бал ко на ка феа „Ап со лут“ у Змај Јо ви ној ули ци. Ода тле ће две ве че ри по е зи ју го во ри ти до ма ћи и стра ни пе сни ци. Сва ки про грам ће отва ра ти му зич ки на ступ мла дих но во сад ских умет ни ка. На отва ра њу ће на сту пи ти Ми ро слав Штат кић, ис так ну ти ком по зи тор из Но вог Са да и про фе сор Ака де ми је умет но сти у Но вом Са ду, с по себ ним му зич ким про јек том ко ји ће из ве сти са став но во сад ских му зи ча ра. Пи сци ће го сто ва ти у Сом бо ру, Ки кин ди и Срем ској Ми тро ви ци, а за њих ће би ти ор га ни зо ван из лет на Фру шку го ру, по се та ма на сти ри ма, и оби ла зак Пе тро ва ра дин ске твр ђа ве. Но во сад ски књи жев ни фе сти вал већ има ши ро ку по др шку но во сад ске пу бли ке и озбиљ ну ме ђу на род ну ре пу та ци ју, на по ме нуо је Зи влак и под се тио да у ње го вом про гра му на сту па ју, или су на сту па ли, до бит ни ци нај у глед ни јих пе снич ких европ ских на гра да: од Апо ли не ро ве, Ма лар ме о ве, Фор вар до ве, Бу ке ро ве, Тра кло ве, Хел дер ли но ве, Ши ле ро ве, гра да Бре ме на, Скан ди нав ског са ве та, Ла за Ко стић, По пи не, Ди со ве, Ду шан Ва си љев, Ви та ло ве, Ни но ве, Ме ша Се ли мо вић итд. На та ша Пеј чић

Бран ко ва на гра да Го ра ну Жив ко ви ћу Д

ру штво књи жев ни ка Вој во ди не већ 52. пут до де љу је Бран ко ву на гра ду мла дом пе сни ку (ауто ру до 29 го ди на), за нај бо љу пр ву књи гу пе са ма на срп ском је зи ку, ко ја је об ја вље на из ме ђу два уру чи ва ња на гра де (ав густ 2009 – ав густ 2010). Ова на гра да би ће по тра ди ци ји уру че на у згра ди Ма ги стра та у Срем ским Кар лов ци ма пр вог да на фе сти ва ла.

Жи ри Бран ко ве на гра де Дру штва књи жев ни ка Вој во ди не ра дио je у са ста ву: Зо ран Ђе рић (пред сед ник), Вла ди мир Гво зден и Бра ни слав Жи ва но вић (чла но ви). Ка ко је на вео Зо ран Ђе рић на кон фе рен ци ји за но ви на ре, на кон курс је при сти гло ви ше од де сет пе снич ких књи га, што ни је им пре си ван број. У ужем из бо ру су се на шли: Урош Па јић, „Бе ле шке“ (Сту дент ски кул тур ни цен тар, Кра гу је вац 2011), Не ма ња Ар со вић, „Гу ше ње све тло сти“ (Фу ту ра, Пе тро ва ра дин 2012) и Го ран Жив ко вић, „Спа ли па чи тај“ (Ни шки кул тур ни цен тар, Ниш 2012), ко ји је на гра ђен. Жив ко вић је на сту пао на пр вом Yugoslamie у Бе о гра ду и дру гом Пе сни лу у Ско пљу, а про шле го ди не је на Ше стом ме ђу на род ном но во с ад ском књи жев ном фе сти ва лу про гла шен за нај бо љег слем пе сни ка Ср би је (осво јив ши обе на гра де – од пу бли ке и од струч ног жи ри ја).

- Из во ђач ко ис ку ство не сум њи во је ути ца ло на стил пи са ња, из ве сна је ла ко ћа, бр зи на, по вре ме но сленг, про во ка тив ност и отво ре ност за све те ме, од ин тим них до дру штве но-по ли тич ких, али Жив ко ви ће ве пе сме не мо гу се про сто озна чи ти као слем по е зи ја, ни ти као не што што је су прот но са вре ме ној

KWI@EVNA BA[TINA

Лист за на пре до ва ње на ро да „Не дељ ни лист: за ду шев но и ствар но на пре до ва ње на ро да, из ла зио је у Но вом Са ду од 1867. до 1868. го ди не, сва ке не де ље. Уред ник је Јо ван Бе о гра дац, а из да вач Иг њат Фукс. Нај ви ше па жње по све ћи вао је при вред ним пи та њи ма, до но сио ра зна упут ства за по љо при вред не по сло ве, оба ве шта вао о бер зан ским но во сти ма, а об ја вљи вао је и кра ће књи жев не тек сто ве за за ба ву, као и вер ске при ло ге. У Би бли о те ци Ма ти це срп ске лист по сто ји и об ра ђен је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке.

TOP-LISTA

по е зи ји. У њи ма има и ан ти-по ет ских еле ме на та, али и суп тил них пе снич ких ци та та или са мо алу зи ја. У њи ма не ма ри ме, ни ти вул гар но сти, не ма ди гре си ја, као ни дру гих пра те ћих по ја ва, ка рак те ри стич них за слем по е зи ју. При мет на ре то рич ност, ве шта из ме на рит мо ва, го вор них са књи жев ним фра за ма, на сту па ње са мар ги не, по вре ме но за во де у по ме ну ту гра нич ну област из ме ђу по е зи је и не-по е зи је, хип-хо па и сле ма, пер фор ме ске ве шти не и ка фан ског над ме та ња– на во ди се у обра зло же њу жи ри ја. - Али и мла дом пе сни ку је ја сно да пре зен то ва ње по е зи је, ни је исто што и пи са ње по е зи је и штам па ње пе снич ке књи ге, да тек у овом дру гом, књи жев но сти при мар ни јем об ли ку, мо же да из ра зи сво ја уну тра шња ста ња, да ства ра соп стве ну пе снич ку есте ти ку. За то ње го ве пе сме ни су оста ле на по вр ши ни, ни ти их је би ло по треб но спа ли ти, ни ти спа ша ва ти га ше њем, на про тив – у њи хо вој гор љи во сти, ме та фо рич кој на рав но, ко ју би смо мо гли пре по зна ти и као пе снич ку страст и тем пе ра мент мла дог пе сни ка, са чу ва на је по тре ба за над ме та њем са дру гим пе сни ци ма (па и са са мим со бом), за соп стве ни глас, за пре по зна тљи вост, за чи та о це (слу ша о це, гле да о це, при ма о це) и при зна ња.

1. Пе де сет ни јан си си ва - Е Л Џејмс, Ла гу на 2. Пи смо го спо ђе Вил ме - Је ле на Ба чић-Алим пић, Ла гу на 3.Ти си ме ни све Ве сна Де дић-Ми ло је вић, Ла гу на 4. У име љу ба ви - Ива на Ку зма но вић, Ла гу на 5. Зов ан ђе ла – Ги јом Му со, Ал на ри 6. Имам твој број - Со фи Кин се ла, Ла гу на 7. Рин ги шпил - Је ле на Ба чић-Алим пић, Ла гу на 8. За у век у ср цу - Ве сна Де дић- Ми ло је вић, Ла гу на 9. Су леј ман и Рок се ла на - Ра до ван Са мар џић, Ла гу на 10. Сјај у оку зве зде – Љи ља на Ха бја но вић -Ђу ро вић, Гло бо си но

НО ВИ РО МАН МИР КА ДЕ МИ ЋА

Суд бин ска при ча на шег вре ме на

O

вих да на у из да њу “Аго ре“ по ја ви ла се књи га „По(в)рат нич ки ре кви јем“ нај но ви ји ро ман Мир ка Де ми ћа ко ји спа да у нај зна чај ни је са вре ме не пи сце сред ње ге не ра ци је. Ње го ве прет ход не књи ге, збир ка при ча „Мол ски акор ди” (2008) и ро ман „Тре зве ња ци на пи ја ној ла ђи” (2010), на гра ђе ни су „Ан дри ће вом на гра дом” и на гра дом „Де јан Ме да ко вић”, а обе књи ге су де жи ве ле и дру га из да ња у Аго ри. Но ви Де ми ћев ро ман отва ра но ву те му у на шој про зи, ба ви се суд би на ма по врат ни ка, на кон бал кан ских ра то ва де ве де се тих. Пре ци зан и увер љив, на мо мен те иро ни чан, пре пун ли те рар них алу зи ја, овај ро ман пред ста вља уз бу дљи во све до чан ство о овим, од сва ко ја ких на ци о нал них по ли ти ка из ма ни пу ли са ним, а да нас са свим за бо ра вље ним љу ди ма. „Лак ше је не ста ти не го све до чи ти о свом не стан ку, лак ше је не би ти не го – би ти, лак ше за спа ти не го оста ти бу дан. Лак ше је са ња ти ову не ствар ност не го је жи ве ти. Лак ше је уби ти не го би ти ору ђе уби ца, а нај лак ше би ти – уби је ни», све до чи о су шти ни свог но вог жи во та по врат ник у Ба ба ни ју,Си ме он Ма ло ба бић - ка же о овој књи зи уред ник Не над Ша по ња.- На кон ужа са ра та, из бе глич ке ко ло не и са мог ви ше го ди шњег из бе гли штва, а усред све оп ште рав но ду шно сти ко јом је окру жем, овај бив ши се о ски учи тељ, по чи ње по нов ни жи вот у за ви ча ју из ко га је из бе гао, у ме сту ко је је у ме ђу вре ме ну по ста ло ме сто уми ра ња, у Свра чи јем За кут ку у Ба ба ни ји. Из мак нут из ха о са исто ри је Ком ши ли ја на ца и Су сед ста на ца, на ро да ко ји на кон ра та жи ве јед ни ми мо дру гих, Си ме он се при чом пу ку ша ва про би ти кроз жи вот из ко га је са свим за ње га из ма као сми сао. По Ша по њи ним ре чи ма, у за ви ча ју је не ка да био на бе ђе ни

Ку па ћи пре ма ко ри ца ма К

а кво би то ле то ва ње би ло без из ле жа ва ња на пла жи и чи та ња оми ље не књи ге? Још ако вам не ко при том са ве ту је да на ба ви те ку па ћи ко стим ко ји ће ди зај ном под се ћа ти на ко ри це те исте књи ге - жи вот не мо же би ти са вр ше ни ји. И ис пра зни ји,

али то је не ка дру га при ча. Упра во на ову иде ју до шла је Кејт Им бах, Аме ри кан ка им пре сив не по слов не би о гра фи је, ко ја је очи глед но ре ши ла да се по и гра ди зај ном и спо ји до са да не спо ји во. Кејт се, ина че, ба ви мар ке тин гом у ИТ ин ду стри ји, а тре нут но је са вет ни ца у ком па ни ји „Еј трак”, ко ја ну ди про гра ме за кре и ра ње плеј ли ста за пре слу ша ва ње му зи ке на бр зи ну. На сај ту www.matchbook.nu мо же те на ћи са ве те ка ко да из гле да те за но сно у ку па ћем ко сти му чи је се бо је и узор ци са вр ше но сла жу с ко ри ца ма по пу лар них де ла. Та ко књи гу Фјо до ра До сто јев ског „Зло чин и ка зна”, за чи је је аме рич ко из да ње ди зајн ко ри ца ра дио Пи тер Мен дел сунд, мо же те про чи та ти ако сте об у че ни у Три ни ти ку па ћи ко стим мод не ку ће „Кро мат”. Ку па ћи је, на рав но, де се так пу та ску пљи од књи ге и

чет ник, у из бе гли штву уста ша, та ко ђе на бе ђен, у но вим жи вот ним окол но сти ма, он се бо ри са осе ћа њи ма без на де жно сти и су ви шно сти. Ње го ва Ба ба ни ја сад је «са бла сна ди вљи на, ру ше ви на пре за си ће на че мер ним успо ме на ма», а је ди ни, ма да не увек де ло тво ран, лек, је сте иро ни ја. Но се ћи са со бом те ре те и при пад но сти и не при пад но сти, от кри ва ју ћи га ле ри ју жи во пи сних ли ко ва, са да су ви шних љу ди, Си ме он у овом свом при ви ду по врат нич ког пу то пи са от кри ва ду бо ко лич ну дра му са не мо гу ћим раз ре ше њем, а оби ље књи жев них алу зи ја, чи та ва њи хо ва мре жа, уокви ру је овај ро ман Мир ка Де ми ћа

као јед ну од суд бин ских при ча на ше га вре ме на„. Мир ко Де мић (1964) је об ја вио књи ге про зе: Ја бу ке Хе спе ри да (1990), Слам ка у но су (1996), Ћи ли бар, мед, оско ру ша(2001, 2005, 2011), Апо кри фи о Фур ту ли (2003), Слу ге хи ро ви тог лу чо но ше (2006), Мол ски акор ди (2008, 2009), Тре зве ња ци на пи ја ној ла ђи (2010). Књи ге есе ја: Под отров ним пла штом (2010) и Сла ђе ње гор чи ном (2008).

O[E ] T NE

ко шта 235 до ла ра, али сва ко за до вољ ство се пла ћа. Ова иде ја на и шла је на по зи ти ван од зив чи та ла ца ко ји се сад так ми че у про на ла же њу ку па ћих ко сти ма ко ји ими ти ра ју на слов не стра не оми ље них им књи га. За са да се све од ви ја на ин тер не ту, још увек ни су по че ле да сти жу фо то гра фи је обо жа ва ла ца ко ји су оти шли ко рак да ље и ствар но ку пи ли ку па ћи ко стим ко ји им се сла же уз књи гу, али ве ру јем да ће тај тре ну так уско ро до ћи. А он да мо же мо да пре ђе мо на пе шки ре, ма ји це и ха љи не за пла жу, па по том на јак не, пан та ло не и ка пе - јер сти же зи ма и тре ба се при пре ми ти на вре ме. И. Ву ја нов

kultura

dnevnik

petak3.avgust2012.

21

МУЗИЧКА ПЛАНЕТА

ДЕБИТАНТСКОМ ОСТВАРЕЊУ МАЈЕ МИЛОШ ПРИПАЛА НАГРАДА БАУЕР НА МОТОВУНСКОМ ФЕСТИВАЛУ

„Пинк” флојд затвара Олимпијаду

Филм „Клип” најбољи у региону

Популарни млади музичар Ед Ширан, певач хита „+“, потврдио је да ће са бендом Пинк флојд извести нумеру „Wish You Were Here“ на церемонији затварања летњих Олимпијских игара у Лондону, 12. августа. Према спекулацијама у британским медијима, овај певач је

требало да се удружи са члановима бенда „The Who“ на свечаној церемоји затварања, али је једном аустралијском радију рекао да ће заправо наступити са „Флојдима“. Ширан је такође открио да на затварању ОИ неће наступити сви преостали чланови култног

бенда, али да ће свакако наступити бубњар Ник Менсон. Музичка постава за церемонију затварања Олимпијаде иначе се чува у дубокој тајности, а „The Who“, „Take That“ и Џорџ Мајкл само су неки од оних који се спомињу као потенцијални извођачи.

Битлси вредни 15.000 долара Ретко издање албума групе „The Beatles“ из 1964. године продато је на познатом аукцијском сервису „eBay“ за 14.999 долара (9.580 фунти) приватном колекционару, пише британски магазин NME. Албум „Introducing...The Beatles“, на коме се налазе песме „Love Me Do“ и „PS, I Love You“, прво је издање популарних „буба“ објављено у Америци. Требало је да буде издат у лето 1963, али је из правних разлога објављен почетком 1964. године, свега десет дана пре новог албума – „Meet The Beatles!“. Непосредно уочи објављивања „Introducing...The Beatles“ у САД, издавачка кућа „VeeJay Records“ открила је да има 6.000 одштампаних насловних страна албума, али не и задњих страна, па су употребили постојеће корице са штампаним рекламама за својих 25 актуелних издања. Управо ова верзија албума је веома ретка и због тога је успела да постигне овакву цену на „eBay“ аукцији.

„The Who” части за 1979. Фанови групе „The Who“ који још увек чувају карте за наступ који је 1979. легендарни бенд био приморан да откаже у Провиденсу, моћи ће са њима да уђу на концерт који ће британски рокери одржати почетком идуће године у том америчком граду. Како преноси BBC, концерт у Провиденсу, на Роуд Ајланду, отказан је пре 33 године након

што је 11 особа погинуло у стампеду који се догодио на претходном наступу групе у Синсинатију, у Охају. Фанови са улазницама отказаног концерта моћи ће да са њима уђу на концерт који ће „The Who“ одржати идућег фебруара.

- Неко, негде, на неком месту има затурену улазницу - казао је

Лоренс Лепор, менаџер дворане „Dankin Donats Center“ у Провиденсу. - Питање је само да ли ће пожелети да се одвоји од ње. Уколико пристане, ми ћемо је радо узети. У Провиденсу ће „The Who“ завршити своју наредну америчку турнеју, током које ће изводити нумере са албума „Quadrophenia“ из 1973. годне.

Филм „Кашњење„ уругвајског режисера Родрига Пла добитник је главне награде Пропелер Мотовуна овогодишњег Мотовунског филмског фестивала, док је награда Бауер за најбољи филм у региону припала филму „Клип„, младе српске режисерке Маје Милош. Последње вечери овог традиционалног филмског фестивала, који се одвија у овој малој истарској варошици, објављено је и да је награду филмских критичара ФИПРЕСЦИ добио филм „Игра„ (Play), шведског режисера Рубена Остлунда, а за најбољи кратки филм награду је добио холандски филм „Слоновске ноге“ (Elephant Feet) режисера Дана Гисина (Geesin). „Клип„, дебитантски филм Маје Милош, награду Бауер названом по режисеру Бранку Бауеру, добио је за изузетну аутентичност и ауторску бескомпромисност у третирању болних психолошких траума актуалне транзиционе стварности, наводи се у саопштењу жирија. Редитељка Маја Милош направила је причу о генерацији средњошколаца у Србији, која одраста на турбо-фолку, алкохолу и јефтиним дрогама, Фејсбуку, мобилним телефонима, живи у досади и беди. Ни једног тренутка Маја Милош не даје вредносни суд – не осуђује, не критикује, не оправдава, не брани – показује стање баш такво какво јесте. У основи филма о младима је ипак „љубавна прича“, ма колико се на први поглед чинило да је филм о свему осим о љубави. Светска премија „Клипа“ одржана је на фестивалу А категорије у Ротердаму, где је почетком фебруара, награђен једним од три признања „Тигар“ за најбољи филм, а затим на фестивалу у Виљнусу, за главну женску улогу награђена је сјајна Исидора Симијоновић. Филм је затим са ве-

Редитељка филма „Клип“ Маја Милош

ликим успехом приказан и на другим фестивалаима, као што су сарајевски и „Синема сити“ у Новом Саду где је проглашен најбољим у селекцији „Национална класа“. У финалу с „Клипом„ били су хрватски филм „Људождер„ вегетаријанац Бранка Шмита и словеначки „Излет„ у режији Нејца Газводе. Филм „Кашњење„ је награђен због своје хуманости и нежности и експресивне и емотивне приче о породичној љубави која је снимљена с изванредним режисерским вештинама. У образложењу награде ФИПРЕСЦИ филму „Игра„, истиче се да

је тај филм упечатљив и сложен приказ савремене Европе, преломљен кроз призму односа моћи најмлађих генерација у најразвијенијој од демократија. Победници осталих награда проглашени раније, па је награда Мејверик ове године припала култном британском режисеру Теренсу Дејвису, док су награду за 50 година рада у филму добили режисери Вељко Булајић и Лордан Зафрановић. Награда Бауер за најбољи филм у региону прошле године је припала такође српском филму “Тилва рош“ Николе Лежаића. К. Р.

Елтон Џон поново први Британска поп икона Елтон Џон прошле недеље је доживео да његов албум буде први на листи најпродаванијих у Британији, после 20 година паузе, преноси АФП. Албум који је снимио у сарадњи са аустралијским дуом „Pnau“ под називом „Good Morning To The Night“ стигао је на прво место британске листе најпродаванијих. Ово је иначе седми албум овог музичара који се нашао на врху листе најпродаванијих. Последњи албум Елтона Џона који је био први на листи најпродаванијих је компилација „Very Best of Elton John“ из 1990. годне. Аустралијски пар прерадио је Џонове денс хитове из седамдесетих. Живописни 65-годишњи музичар недавно је објавио књигу у којој је говорио о својој личној повезаности са борбом против сиде.

Трансформисане „Sugababes” Три оригиналне чланице британске поп групе „Sugababes“ - Кеиша Букенен, Матја Буена и Шиобан Донехи, одлучиле су да поново наступају заједно, али сада под именом „Mutya Keisha Siobhan“, пише магазин Билборд. Група, основана 1998. године, више пута је мењала састав, али њихови албуми су увек завршавали у првих десет британске листе најслушанијих албума. Шиобан Донехи је напустила групу 2000, а заменила ју је Хајди Рејнџ. Матја Буена је

отишла из групе 2005, а на њено место је дошла Арнел Бераба. Последња оригинална чланица Кеиша Букенен напустила је групу 2008, после албума „Catfights and Sportlights“, када је у групу дошла Џејд Ивен. Тренутна постава у којој су Рејнџ, Бераба и Ивен, објавила је 2010. албум „Sweet 7“. „Mutya Keisha Siobhan“ снимају нове песме, а датум изласка албума још увек није познат.

Нови албум Пинк Поп певачица Пинк објавиће свој шести студијски албум „The Truth About Love“ 18. септембра, после четири године паузе, преноси Ројтерс. Певачицина дискографска кућа „RCA Records“ описује нови албум добитнице Гремија као „јединствен осврт певачице на различите нијансе љубави мрачну, срећну, тужну, веселу“. Пинк (32) на албуму ради са продуцентом Грегом Крастином који је сарађивао са групама „Foster The People“ и „The Shins“. Музичарка је последњи албум „Funhouse“ објавила 2008. године после растанка од супруга Керија Харта. Пинк и Харт су се потом помирили и прво дете добили 2011. године. Сингл са новог албума „Blow Me (One Last Kiss)“ појавио се на радију прошле седмице. Пинк је славу стекла деби албумом „Can‘’t Take Me Home“ из 2000. Продала је више од 30 милиона албума широм света и 11 њених синглова било је на „топ тен“ Билбордовој листи. Приредио: И. Бурић

Амбасадор Јапана Тошио Цунозаки на отварању изложбе

ГЕЈШЕ ДОЧЕКИВАЛЕ ПОСЕТИОЦЕ ИЗЛОЖБЕ У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Јапанске укијо графике крај Тисе У Народној библиотеци „Бранислав Нушић„ у Новом Кнежевцу изложбу јапанске укијо графике из 18. и 19.века прексиноћ је отворио амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки. На отварању изложбе у севернобанатској варошици на обали Тисе, право освежење биле су гејше у традиционалној јапанској ношњи, које су дочекивале посетиоце у изложбеној сали библиотеке, смештеној у племићком дворцу Малдегем у зеленилу парка који је заштићени споменик пејзажне архитектуре. Изложбу су приредили уметници Милија Белић и Мира Одаловић, из колекције Нинка Радосављевића. Ова изложба је до сада приређивана у тридесетак градова Србије са жељом да се Јапан и један део његове богате културне баштине приближи публици у Србији. Изложба јапанске укијо графике у Новом Кнежевцу отворена је до 18.августа, а како је најавила директорка новокнежевачке библиотеке Душанка Томић 7, 9, 14. и 16.августа од 21 сат биће и пројекције четири

филма познатог јапанског редитеља Акире Куросаве „Рашомон„, „Јојимбо„, „Сањуко„ и „Кагемуша„. Јапански израз „укијо„ потиче из 17.века и значи „плутајући, пролазни, ефемерни свет„, а графике које су представљале такав свет промовисале су уживање, хедонистички концепт живљења и бекство од патње. Укијо остварења су израђивана у техници дрвореза и репродуковане у стотинама примерака. настале су у 17.веку као вид градске поп културе Едо периода (1603-1867), а биле су намењене пре свега тадашњој новој буржоазији и трговцима. У том периоду биле су предмет масовне продукције, слично данашњим постерима и плакатима, а свој врхунац доживеле су у првој половини 19.века, када су стварали најзначајнији укијо мајстори Утамаро, Хокусаи и Хирошиге. Амбасадор Цунозаки на отварању изложбе изразио је задовољство што ће грађани Новог Кнежевца имати прилике да уживају у остварењима јапанске укијо графике, која предста-

вља једну од најпознатијих врста традиционалне уметности Јапана која је остварила снажан утицај на велики број сликара западног света попут Ван Гога, Гогена, Климта, Монеа и друге, у чијим делима је упадљиво присуство ликовних карактеристика јапанских укијо графика.

- Захваљујући залагању великог броја појединаца, институција и удружења, ова колекција је у претходне две године обишла тридесетак градова широм Србије. На тај начин је део уметности Јапана постао за корак ближи грађанима Србије. Имајући у виду да се ове године навршава 130 година од прве размене званичних нота између Јапана и Србије, односно између јапанског цара Мејџија и краља Милана Обреновића, искрено се надам да ће ова промоција јапанске културе допринети како обогаћењу културног живота грађана Новог Кнежевца, тако и јачању пријатељских односа између Јапана и Србије - рекао је амбасадор Тошио Цунозаки.

Teкст и фото: М. Митровић

22

svet

petak3.avgust2012.

UKRATKO

SU RO VI OB RA ^UN USTA NI KA SA ASA DO VIM PRI STA LI CA MA

Li bij ski sin drom u Si ri ji

Sna `an ze mqo tres LI MA: Sna`an zemqotres, ja~ine 6,1 stepen po Rihteru, potresao je rano ju~}e ujutro centralne delove Perua i za sada nema izve{taja o `rtvama.

Potres je izazvao paniku kod stanovnika centralnih oblasti, koji su iza{li na ulice.

Ameri~ki Geolo{ki institut saop{tio je da se potres dogodio u ranim jutarwim ~asovima, sa epicentrom na dubini od 143 kilometra pod zemqom, oko 34 kilometra isto~no od grada Pukalpe.

Zemqotres se osetio do grada Truhiqa, na severozapadnom delu peruanske obale, 877 kilometara od prestonice Lime, ali je potres u tim delovima zemqe bio mnogo slabiji.

Potresi su ~esti u Peruu i od po~etka godine je registrovano vi{e od sto zemqotresa, preneo je AFP. Ta ju`noameri~ka dr`ava je u takozvanom pacifi~kom vatrenom pojasu, poznatom po intenzivnoj seizmi~koj aktivnosti, u kojem se registruje 85 odsto svih potresa u svetu.

Zato Institut za civilnu odbranu 15. avgusta organizuje nacionalnu ve`bu u kojoj }e vlasti uve`bavati odgovor na po ten ci jal ni sna `an po tres koji bi mogao da izazove cunami.

Uhap {e ni ~la no vi Al Ka i de

DA MASK, ALEP: Sirijski pobuwenici surovo se obra~unavaju u Alepu sa re`imskim pristalicama i pripadnicima provladinih milicija.

Najnoviji snimak koji se pojavio pokazuje kako ustanici vode ~etvoricu pripadnika milicije [abiha, provladine grupe, postrojavaju ih i nakon nekoliko trenutaka surovo ubijaju. Koliko se na snimku vidi, pripadnici [abihe deluju nenaoru`ani.

Provladina milicija [abiha veoma je omra`ena u ustani~kim krugovima, po{to su weni pripadnici, prema tvrdwama pobuwenika, odgovorni za surove obra~une s civilima i opozicionim aktivistima.

Pobuwenici tvrde da to omogu}ava re`imu da izbegne odgovornost za, kako isti~e opozicija, masovna ubistva, poput masakra u Huli kada je ubijeno 108 qudi, od ~ega 49 dece. Ta grupacija sastavqena je ve}inom od pripadnika alavitske sekte, kojoj pripada i Ba{ar el Asad.

Jake eksplozije ~ule su se ju~e ujutro du` granice Sirije s Turskom. U borbama kod Alepa, gde sirijske snage bezbednosti suzbijaju oru`anu pobunu, poginulo je najmawe sedmoro qudi.

Eksplozije oko granice ~uju se iz pravca sirijskog grada Azaza, preko granice, u blizini turskog grada Kilisa.

Sirijsko stanovni{tvo obi~no tuda be`i u Tursku, a pobuwe-

No ve sank ci je Ira nu VA [ING TON: Ameri~ki Kongres odobrio je uvo|ewe novih sankcija Iranu za sektore energenata i brodogradwe, dan nakon {to je predsednik Barak Obama najavio nove mere kako bi se suzbile nuklearne ambicije Teherana. Predstavni~ki dom glasao je velikom ve}inom za nove sankcije, koje su, kako ka`e predsednica spoqnopoliti~kog odbora Ileana Ros-Lehtinen, najte`e sankcije koje su do sada uvedene Iranu. Na meti novih pravila su sva lica i kompanije koje posluju sa iranskim sektorom nafte i prirodnog gasa, obezbe|uju osigurawe za Nacionalnu iransku

naftnu kompaniju, posluju sa Iranom u va|ewu rude uranijuma ili prodaju naftne tankere ovoj zemqi.

Predlog zakona za uvo|ewe sankcija Senat je jednoglasno usvojio u maju, a sada treba da ga potpi{e predsednik SAD, javila je agencija Frans pres. Obama je ranije saop{tio da se uvode sankcije za jednu kinesku i jednu ira~ku banku koje su, kako Bela ku}a tvrdi, pomogle Iranu da izbegne me|unarodne sankcije. SAD su ve} uvele brojne sankcije Iranu, jer se strahuje da u okviru svog nuklearnog programa `eli da se domogne atomske bombe.

Do go vor o me ra ma {ted we

Po bu we ni ci na o ru `a ni do zu ba

nici tim putem dovode poja~awa za Alepo, koji je udaqen 50 kilometara Opoziciona Opservatorija za qudska prava, ~ije je sedi{te u inostranstvu, tvrdi da su sirijske snage bezbednosti rano jutros bombardovale jedno selo kod Alepa i ubile sedmoro qudi,

DA MASK: Specijalni izaslanik UN i Arapske lige Kofi Anan zadu`en za re{avawe situacije u Siriji napusti}e tu funkciju, saop{tio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Kako je objavqeno, wegov mandat prestaje 31. avgusta, a on je odlu~io da ne pristane na wegovo produ`ewe.

Anan je u martu sa~inio plan u {est ta~aka za re{avawe krize u Siriji, ali sukobqene strane ga nisu prihvatile i nasiqe se nastavilo. Wegov plan podrazumeva politi~ki proces, prekid vatre, humanitarnu pomo}, osloba|awe proizvoqno uhap{enih, slobodu kretawa za novinare i dozvoqavawe mirnih demonstracija. „ Sada razgovaramo sa predstavnicima Arapske lige kako bismo prona{li naslednika koji }e nastaviti ovaj krucijalni mirotvorni proces”, rekao je Ban Ki Mun.

Ujediwene nacije saop{tavaju da sirijska opozicija u opsednutom gradu Alepu ima tenkove i te{ko naoru`awe, pa apeluju da se izvr{i pritisak na opoziciju, ali i na sirijskog predsednika da bi se zaustavile borbe.

Vlada nesta{ica hrane i gasa, a povremeno nestaje struje. Mnogo qudi bezuspe{no poku{avaju da pobegnu iz grada u bezbednije kvartove.

Ameri~ki predsednik Barak Obama potpisao je tajni nalog, kojim se Centralnoj obave{tajnoj agenciji i drugim obave{tajnim slu`bama SAD dozvoqava da pru`aju pomo} pobuwenicima u Siriji, kako bi sru{ili re`im predsednika Ba{ara el Asada, prenose ameri~ki mediji. Ameri~ka televizija tvrdi da je Obama taj nalog potpisao pre izvesnog vremena i da trenutno nije jasno o kojoj vrsti pomo}i pobuwenicima je re~.

Umro od kra vqeg lu di la VA R A @ DIN: Paci jent koji je sredinom juna umro u vara`dinskoj bolnici bolovao je od bolesti ludih krava, potvrdili su nalazi laboratorije u Be~u. Iz vara`dinske bolnice saop{teno je da nema mesta za pani ku, jer uzro~nik Krojcfeld-Jakobove bolesti ne mora nu`no biti zarazan, a pacijent je bio pod kontolom.

Zamenik direktora Op{te bolnice Denis Grgurevi} potvrdio je da je pre nekoliko dana stigao nalaz analize tkiva iz laboratorije u Be~u, kojim

SAD

GR^KA

Ko fi Anan od u sta je od Si ri je

MA DRID: [panska policija je uhapsila tri osobe osumwi~ene da su pripadnici teroristi~ke organizacije Al Kaida, kod kojih je prona|en eksploziv.

Veruje se da su oni planirali napad u [paniji ili na nekom drugom mestu u Evropi, saop{tila je {panska vlada. „Ovo je jedna od najve}ih istraga koja je do sada sprovedena protiv teroristi~ke mre`e Al Kaida na me|unarodnom nivou”, izjavio je {panski ministar unutra{wih po slo va Hor he Fernandes Dijas na konferenciji za novinare. „Postoji jasan pokazateq da su uhap{eni mo`da planirali napad u [paniji ili negde drugde u Evropi”, dodao je on.

Po wegovim re~ima, policija je prona{la koli~inu eksploziva koja je dovoqna da se u vazduh digne autobus, u stanu koji su uhap{eni iznajmqivali u mestu La Linea de Konsepsijon u Andaluziji na jugu [panije, gde je ju~e uhap{en jedan od osumwi~enih.

Ostali osumwi~eni uhap{eni su ju~e u mestu Sijudad Real u centralnoj [paniji dok su bili na putu za Francusku, navodi AFP.

uglavnom `ena i dece. Opservatorija za qudska prava izve{tava da su pobuwenici u borbama kod Alepa po~eli da koriste tenkove i drugo te{ko oru`je oteto od regularne vojske.

dnevnik

je potvr|eno da je pacijent bolovao od bolesti ludih krava.

Ina~e, bolest je otkrivena slu~ajno, a pacijent je le~en u bolnici zbog ne~eg drugog. „Tokom pretraga slu~ajno je otkrivena mogu}nost da boluje od te bolesti, {to je sada i potvr|eno analizom tkiva koja je napravqena nakon pacijentove smrti u Be~u”, rekao je Grgurevi} i dodao da mesta za paniku nema. Umrli je bio mu{karac sredwih godina, a u bolnici je bio u karantinu tako da nije moglo do}i do eventualnog {irewa zaraze.

Uzrok bolesti ne mora nu`no biti zaraza, a ako i jeste zaraza, sama inkubacija mo`e trajati i do 50 godina. Uzrok me|utim mo`e biti i genetski uslovqen. Kravqe ludilo je retka degenerativna bolest mozga koja se mo`e preneti sa `ivotiwe na `ivotiwu, sa `ivotiwe na ~oveka ili s ~oveka na ~oveka. Bolest se kod ~oveka pojavquje tek ako osoba ima odgovaraju}i gen za aktivirawe. Odlikuje se dugom, vi{egodi{wom inkubacijom, sporim i dugim klini~kim tokom i smrtnim ishodom.

ATI NA: Zvani~nici u Atini saop{tili su da su gr~ki politi~ki lideri postigli dogovor o novim merama {tedwe, vrednim 11,5 milijardi evra, koje u zamenu za nove tran{e pomo}i zahtevaju me|unarodni kreditori. Politi~ki lideri su prihvatili predlog premijera”, rekao je novinarima gr~ki ministar finansija Janis Sturnaras, posle tro~asovnog sastanka dr`avnih zvani~nika, prenela je novinska agencija Rojters.

Lider gr~kih socijalista iz stranke PASOK Evangelos Venizelos je rekao da zvani~na Atina mora zatra`iti vi{e vremena za ispuwewe ciqeva dogovorenih u okviru paketa pomo}i, ali da }e za sada, u interesu zemqe, taj zahtev ostaviti po strani. Lideri gr~kih partija su nedeqama nastojali da postignu dogovor o novim merama {tedwe, uz poziv Venizelosa da sprovo|ewe rezova bude produ`eno na ~etiri godine, umesto na samo 2013. i 2014, kako je dogovoreno u okviru spasila~kog paketa sa Evropskom unijom i Me|unarodnim monetarnim fondom.

TURSKA

Na pad na kurd ske po bu we ni ke AN KA RA: Turska je napala kurdske pobuwenike na jugoistoku zemqe, u vreme sve ve}eg strahovawa Ankare da pobuwenici uspostavqaju upori{ta i u zara}enoj Siriji. Ju~era{we borbe vo|ene su izme|u vojske Turske i kurdskih pobuwenika za koje se sumwa da su nameravali da zauzmu grad Semdinli. Grad se nalazi na visoravni udaqenoj 14 kilometara od granice sa Irakom. U toj oblasti je trome|a Turske, Irana i Iraka.

Borbe su po~ele 23. jula, kada su pobuwenici blokirali sao-

bra}aj u blizini Semdinlija, saop{tile su vlasti. Borbe koje su usledile naterale su brojne stanovnike regiona u bekstvo. Najmawe dva vojnika su ubijena i 14 je raweno, saop{tila je kancelarija guvernera. Turska dr`avna televizija TRT objavila je, ne navode}i izvore, da je najmawe 37 pobuwenika ubijeno u borbama, {to vlasti nisu potvrdile.

Kurdski pobuwenici bore se za autonomiju na jugoistoku Turske posledwih 28 godina. Kurdi ~ine zna~ajan deo stanovni{tva i u susednim zemqama.

KINA

Ti nej yer ubio osam qu di PE KING: Jedan tinejxer ubio je no`em osam osoba, a najmawe pet qudi te{ko ranio na severoistoku Kine, javili su dr`avni mediji.

Policija ga je potom uhapsil.Agencija Sinhua je javila da se napad desio u provinciji Lijaoning.Tinejxer, kome je objavqeno samo prezime Li, upao je u sredu ve~e naoru`an no`em u ku}u svoje devojke posle sva|e i ubio dvoje ro|aka devojke, objavio je list „Pravni dnev-

nik”, a preneo AFP. Nakon {to je napustio ku}u u okrugu Sinbin u provinciji Liaoning, na severoistoku Kine, on je na smrt no`em izbo jo{ {est qudi i ranio wih petoro, navodi list. Policija je napada~a uhapsila na mestu zlo~ina kasno u sredu uve~e i privela ga u stanicu, objavila je Sinhua. Agencija nije objavila druge detaqe ubistva, niti ko su i kojih godina su bili ubijeni.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HORST KELER Biv{i nema~ki predsednik Horst Keler (69),, koji je prvi u istoriji zemqe podneo ostavku uz obrazlo`ewe „da postoji nedostatak po{tovawa za predsedni~ku funkciju” , posle dvogodi{we pauze po~iwe da radi kao savetnik u UN. Anga`ovan je u jednoj radnoj grupi, ~iji je zadatak da se po nalogu generalnog sekretara UN bavi smawewem jaza izme|u bogatih i siroma{nih.

DEJVID KAMERON Ruski predsednik Vladimir Putin stigao je u nezvani~nu posetu Britaniji, prvu za proteklih devet godina. Britanski premijer Dejvid Kameron je posle sastanka sa Putinom gde je glavna tema wihovih razgovora bila Sirija, primetio da je „dobro {to Putin, kao nosilac crnog pojasa u xudou, dolazi samo da gleda, a ne i da u~estvuje na OI”.

VITALIJ KLI^KO [ampion sveta u boksu Vitalij Kli~ko predvodi}e opozicionu stranku „Udar” na predstoje}im parlamentarnim izborima, zakazanim za 28.oktobar u Ukrajini. Kli~ko }e biti glavni kandidat „Udara”, izglasano je na skup{tini stranke na kojoj je 620 ~lanova glasalo za wega, i jedan protiv, prenose agencije.Sportista je najavio „o{tru, ali fer predizbornu kampawu”.

Mek si~ ka „tor ta” od 53 me tra zrela za Gi ni sa MEK S I K O SI T I: Mek si ko slavi doma}u kuhiwu. U prestoni~ koj op {ti ni Venusti jano Karazanda otvoren je tradicionalni Sajam torte, ali ne onakve na kakvu smo mi navikli, ve} popularnog lokalnog sendvi~a koji nosi isti naziv. Naime, torta je u ovoj latinoameri~koj zemqi vrsta sendvi~a koji se filuje jajima, kobasicom, {unkom ili biftekom, i sirom.

U ime borbe protiv sve popularnije brze hrane, na otvarawu se 55 kuvara udru`ilo i napravilo tortu od 53 metra, za koju tvrde da je najdu`a na svetu, zrela za Ginisa. Te{ka 700 kilograma, ova torta je bila napuwena raznim sastoj ci ma, poput bifteka, piletine, plodova mora, ribe i {unke.

Bor ba za zdra vqe na ci je – par ~e mek si~ ke tor te

Zanimqivo je da im je trebalo samo ~etiri minuta da naprave sendvi~ rekordne du`ine. „Gradska vlada podr`ava negovawe tradicionalnih zanata, a ovoga puta je to pripremawe

doma}e hrane. U posledwih 10 godina prodaja torte opala je za 60 odsto, zbog brze hrane koja je sve popularnija, a nije tako zdrava kao na{ specijalitet– torta”, objasnila je Elena Se-

gura, op {tin ski zvani~ nik. „Pred nama je sad izazov da pojedemo tortu od 53 metra”, dodala je Segura. To, me|utim, za prisutne nije bio nikakav problem. „Vredelo je dugo ~ekati, torta je izvrsna. Boqa je od hamburgera!”, istakla je jedna gospo|a.

Povodom alarmantnih podataka o posledicama lo{e ishrane na zdravqe nacije, meksi~ka vlada mno go broj nim mani fe stacijama propagira program zdrave ishrane. Sajam torte, na kojem gostuju i izlaga~i iz 55 zemaqa – Bolivije, ^ilea, Kolumbije, Argentine i Venecuele, izme|u ostalog – samo je jedna od wih. O~ekuje se da na ovom doga|aju bude prodato ~ak 600.000 torti.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj kumi

petak3.avgust2012.

Posledwi pozdrav dragom tati

Kajki Popov

23

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Jovan Milosavqevi}

Uvek }e{ biti u na{im srcima i ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoji kumovi: Todor @ivanov sa porodicom, Sini{a @ivanov sa porodicom.

1940 - 2012.

Jovanu Milosavqevi}u

Sahrana }e se obaviti u subotu, 4. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu O`alo{}eni: sin i }erka sa porodicama.

57928

57938

3

od: }erke Gordane, zeta Branka i unuke Jelene.

POMEN

3. 8. 1996 - 3. 8. 2012.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

57931

Posledwi pozdrav dragom tati

Radomiru Galovi}u Braci

Ka}i

Milo{ Truji} doktor veterine 3. 2. 2012 - 3. 8. 2012.

od Du{ka i Dobrice.

od porodice Bogi}.

BAWA KOVIQA^A, centar - novi, ukwi`eni, useqivi stanovi i garsowere od 26 - 50m2. Telefon: 57275 015/815-635.

57950

57939

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Vera Truji} profesor

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu.

Telefon 064/3531-161. Smiqka.57902

LIMAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor. Telefon 57272 063/239-411.

Vreme nije umawilo tugu i bol za vama. Ve~no `ivite u na{im srcima i se}awu.

Uspomenu na vas ~uvaju va{i najmiliji.

„Ako ti jave umro sam ne veruj...”

Ti nikad ne}e{ zauvek oti}i, tvoj smeh i nezaboravne {ale osta}e me|u nama.

Na{oj

od: sina Gorana, snaje Slavice, unuka Ivane i Tamare.

posledwi pozdrav sa izuzetnim po{tovawem.

ro|. Ugqe{

od: brata Bra{e, snaje Danke, brati}a Miroslava i Dragoslava sa porodicama.

Bohu{i i Kuzman~evi.

57925

57947

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Umro je na{ voqeni

Kajki Kajki Popov „matora” smena druge subote: Kabi}, Caji}ka i Filipovi}ka.

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Po~ivaj u miru voqena i po{tovana.

Tvoji kumovi: Pavle @ivanov sa porodicom i Vitomir @ivanov sa porodicom.

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Mariji Majeti} Mari{ki

3

Stanari zgrade Radni~ka 37. od porodice Pauni}.

57924

Sahrana je u subotu, 4. 8. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u 13.30 ~asova.

Sin Milan, snaja Zoja, unuka Jelka, zet Goran.

57942

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 89. godini preminula na{a draga majka, svekrva i baka

Ka}i Popov Kajki Popov

Radomir Galovi} Braca

57936

Posledwi pozdrav

57933

Radomiru Galovi}u

Katici Popov

57930

57937

Posledwi pozdrav

Dragom ~ika Braci,

Jovanu Milosavqevi}u

57905

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

57664

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

57282 KUPUJEM stare automobile neregistrovane za otpad. Staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, odnosim {ut, ~istim podrume, tavane, povoqno.

Telefon 064/95-33-943, 063/84-85-495, 021/6618-846.

57283 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

57719

dragoj

Tvoj plemeniti lik i dobrota osta}e nam u se}awu.

Tvoje drugarice: Anica, Negica, Cica, Seka, gospo|a Mila, Vesna, Cana, Milana, Mirjana, Goca i Qiqana.

57934

Mara [imi} Sahrana je u subotu, 4. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Nenad, snaja Slavica i unuke Aleksandra i Marina.

57951

24

^iTUQe l POMeni

petak3.avgust2012.

Dragom ujaku i dedi

Godi{wica smrti

dnevnik

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN obele`i}emo na Gradskom grobqu 4. 8. 2012. godine, u 10 ~asova

Mili Glumcu posledwi pozdrav od sestri}a Biga Branka, unuka Haxi Borislava i Vojislava sa porodicama.

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog kolege i saradnika

Uja~e, Veliko hvala za sve!

57898

Zore Frani}

Opra{tamo se sa tugom od

Rajka Cvijeti}a

Rajku Cvijeti}u

3. 8. 2011 - 3. 8. 2012.

Milunki Petrovi} Da{ki

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od vremena i zaborava.

od porodice ^egar.

Tvoj Du{an.

Postoji{ i traje{ u najlep{im uspomenama tvojih najmilijih.

Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti JP „Zavod za izgradwu grada� u Novom Sadu.

Porodica Petrovi}.

57781 57895

Posledwi pozdrav majci i baki

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav nepre`aqenoj supruzi, majci, baki i svekrvi

59840/P

57899

Posledwi pozdrav

Julke Stankovi}

Do{ao je kraj na{em dru`ewu, ali ne i se}awu.

Julki Stankovi}

Molnar Jolanki

Nikoli Stevi}u

u~iteqici u penziji 1930 - 2012.

Hvala ti na trenucima provedenim sa tobom. Hvala ti na qubavi koju si bezgrani~no poklawala.

Ispra}aj na{e drage Lule, je u petak, 3. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Suprug Miomir, sin Sini{a, unuka Senka i snaja Qubica.

Jelica, Bata i Bane sa porodicom.

57870

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 89. godini preminula na{a majka, baka i prababa

Luli Hvala za svaki tvoj mudri savet i iskreno prijateqstvo.

O`alo{}eni: sin Milorad i k}erke Dragica i Marija.

Rade i Cica.

57871

57889

Posledwi kom{inici

Qubici No`ini}

od: k}erke Dragice i unuka Nata{e i Brane.

57874

57875

dragoj

Posledwi kom{inici

pozdrav

od kom{ija Radi{i} i Cveti~anin.

57878

57886

57873

i

Posledwi pozdrav Nata{inoj mami

Stani Koprivica

od: devera Milana, jetrve Verice, Lazara i Nata{e.

Kolektiv Departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

59841/P

57926

Julki dragoj drugarici i koleginici posledwe zbogom. Veoma }e{ nam nedostajati.

Sa tugom ostaju, Verica i Zdravka.

Rajko Cvijeti}

Katici Popov

Posledwi pozdrav dragom prijatequ. od devera Miroslava sa porodicom.

57894

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad. 59842/P

57927

dragoj

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada u 72. godini napustio na{ najmiliji

Stani

Stani

od porodice Mili}.

Preminuo je na{ ceweni kolega

od wenih unuka: Branislave, Nata{e i Biqane.

pozdrav

snaji

Sahrana je 3. avgusta 2012. godine, u 16 ~asova, na katoli~kom grobqu u Budisavi.

Posledwi pozdrav snaji

U~iteqici

Posledwi pozdrav baki

pozdrav

Katici Popov

Sahrana }e se obaviti 3. 8. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu.

Qubici No`ini}

57891

Posledwi strini

Posledwi pozdrav

Qubici No`ini}

od porodice Lacmanovi}.

57882

Qubica No`ini}

Posledwi pozdrav majci i baki

od: }erke Er`ike, unuka Jo`efa sa porodicom i Roberta.

od kom{ija iz Vinogradarske ulice u Petrovaradinu: Daki}, Vlatkovi}, Mileusni}, Grkovi}, Pu{kovi}, Mudrini}, Kirilov, Kova~, [timac, Jankulovi}, Babi} i Tufegxi}.

57879

Nikola Stevi}

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od na{e koleginice koja je ceo radni vek bila privr`ena svojoj profesiji.

Katica Popov

geometar Ispra}aj i kremirawe }e se obaviti u subotu, 4. 8. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj nam u miru i spokoju.

Ve~no o`alo{}ene tvoje supruga Zlatica i }erka Danijela.

57890

iz Koviqa Kolektiv Gradske biblioteke u Novom Sadu.

59843/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

JEDNOGODI[WI POMEN 3. 8. 2011 - 3. 8. 2012.

Navr{ila se godina dana od kada sa nama nije

petak3.avgust2012.

Dragi ro|aci i prijateqi, dana 1. 8. 2012. godine, preminula je na{a mama i supruga, osmeh i stub na{e ku}e

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. 8. 2012. godine, preminuo na{ dragi otac i deda

^edomir Mi{kovi}

25

Posledwi pozdrav na{oj mami i baki

Sila|i Ani 1928 - 2012.

1935 - 2012.

Milan [obot

Po{tuju}i `equ preminulog, sahrana je obavqena 2. 8. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, uz prisustvo najmilijih.

5. 1. 1945 - 3. 8. 2011.

Dragi tata, zauvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Tvoje }erke Renata i Adrijana

]erka Qiqana sa porodicom.

57920

57844

Hvala ti {to si bila deo nas.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Tvoji: Pi{ti, Viktorija, Valika, Imre i Miklo{ i praunuk Robert.

57846

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. jula u 84. godini preminula na{a draga, voqena i nikad zaboravqena majka, baka i prabaka

Katica - Ka}a Popov Tuga je odjeknula do neba.

Sahrana }e se obaviti danas, 3. 8. 2012. godine, u 16 sati, na Gorwokoviqskom grobqu.

Stojanka - Seka Kuzman~ev 1929 - 2012.

Sila|i Ana Weni najmiliji: Branislav, Branislava, Dragana i Andreja.

Posledwi pozdrav voqenoj mami.

Voqeni nikad ne umiru.

Tvoja Lole.

Sahrana je u subotu, 4. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na ma|arskom grobqu u Rumenki.

O`alo{}ena porodica: }erka Ana, sin I{tvan i sin \urika sa porodicama.

57908

57836

57917

Neizmerno smo tu`ni {to se opra{tamo od na{e drage, predobre i plemenite

Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi i nani

Jeli Borovi}anin

Ka}e

Dragici Santovac

1930 - 2012.

Hvala ti za sve trenutke provedene sa nama. Nosi}emo te u srcima i mislima.

Neka te an|eli ~uvaju.

Porodice: Dimovi}, Popov i Mi{ki}.

od: sina Miroslava, snaje Dare i unuke Biqane.

obele`i}emo 4. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je 3. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sa qubavqu i po{tovawem weni najmiliji.

57901

57909

Posledwi pozdrav

POLUGODI[WI POMEN

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{oj plemenitoj majci, ta{ti, nani i prabaki

57783

Pro{lo je dvadeset{est godina

POMEN na{em dragom

Suzana Risti} Rajku Cvijeti}u

od porodice Prodanovi} iz Ka}a.

Rajku Cvijeti}u

od kolega iz odr`avawa.

57914

S neizmernom tugom opra{tamo se od na{e drage

Jeli Borovi}anin O`alo{}eni: k}i Dobrila, zet Vuka{in, unuk Aleksandar sa suprugom Draganom, unuka Jelena sa suprugom Du{anom i praunuci Uro{ i Vuk. 57903

57915

Posledwi pozdrav

Mirku [erbexiji

Dala si nam osmeh i radost ovoga sveta. Bilo je za nas i kolege sa fakulteta.

Na{u sre}u i radost odnela si sa sobom i oti{la da ti an|eli poka`u nebeski put.

Po~ivaj u miru.

S ve~nom tugom u srcima.

Mama i brat sa porodicom.

Po~ivaj u miru mili na{.

Mislimo na tebe, u srcu te nosimo.

57824

57850

4. 6. 1941 - 3. 8. 2008.

Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. avgusta u 74. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Stana Koprivica Katici Popov

Stane

Petar Milo{ev

S qubavqu i po{tovawem, porodica Surla.

Kolege i koleginice iz veterinarske stanice Popov - veterina.

57913

57910

Sahrana }e se obaviti 3. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele u @abqu.

O`alo{}eni: supruga Nada, sinovi Sava i Radoslav i unuk Milan.

57906

Hvala ti na lepom dru`ewu, velikom razumevawu, toplim re~ima. Po~ivaj u miru moja draga Stano.

Mara Gurovi} sa sinovima: Milanom i Veqkom i wihovim porodicama.

57866

Julki Stankovi}

od porodice Waradi.

57863

26

06.30 09.00 09.30 10.10 11.05 11.30 11.55 12.10 13.05 13.30 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.40 23.00 00.10 01.00

tv program

petak3.avgust2012.

Добро јутро, Војводино Чарде на Дунаву Фолдер култура Кад шпијуни закажу Све о животињама Кухињица Име мог сокака Треће доба Српски екран-емисија МТВ-а на српском Чији је то салаш: Бабин салаш, (мађ), титл на српском Франк Рива - Звездасти крст 2 Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом Биографије Временска прогноза Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Серија недеље: Франк РиваПоследњи од тројице Варошарије Војвођански дневник Олимпијска хроника Петказање Франк Рива Концерт „Хари Мата Хари“

Чи ји је то са лаш Ба бин са лаш се на ла зи на до мак Жа бља, на по ла пу та из ме ђу Но вог Са да и Зре ња ни на. Окру жен воћ ња к ом, ово зда ње из про шлог ве ка иде ал но је ме сто за јед но днев ни по ро дич ни из лет или за про ду же ни ви кенд у ру стич ној сре ди ни. Уред ник и сце на ри ста: Хајналка Буда (РТВ 1, 13.30)

СЕРИЈА

Лола Улоге: Дана Гарсија, Сегундо Сернадас, Марија Хелена Деринг (Панонија, 18.00)

Бу ме ранг

Дана Гарсија 06.00 07.30 08.00 09.00 12.00 12.30 13.00 13.45 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америка Лола Панонско јутро Здравље је лек Портрет привредника Др Мартин Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Не мач ки филм из три де ла. Тај но ул тра со нич но оруж је укра де но је из ла бо ра то ри је. Нај бо љи де тек тив ан га жо ван је и на овом слу ча ју. На рас по ла га њу су му све мо гу ће ме то де, ка ко би ра све лио ми сте ри о зну пљач ку иза ко је сто ји озло гла ше на ор га ни за ци ја, ко јој до са да ни ко ни је стао на пут. Уло ге: Клаус Барнер, Данијел Вол, Тревор Кент, Шантал Контури Ре жи ја: Волф Дитрих и Џорџ Милер (РТС 1, 01.06) 08.00 09.05 10.07 10.38 11.12 12.15 12.31 13.20 13.44 15.10 15.50 17.00 17.25 18.25 18.59 19.30 19.55 20.55 22.30 23.12 00.00 01.06

Јутарњи дневник Камионџије Разгледница На скривено те водим место Запамти ме Спорт плус Касл Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Нинџа корњаче Ово је Србија Иван Дневник РТВ Београдска хроника Путопис Слагалица Дневник Срећни људи Одбојка: ЛОИ 2012 (ж): Србија - САД, пренос Шести круг Касл Дневник Бумеранг

dnevnik

05.45 Ватерполо-ЛОИ 2012: Србија - Црна Гора (р) 06.50 Тенис: Типсаревић/ЗимоњићБенето/Гаске, четвртфинале (р) 08.15 Рукомет - ЛОИ 2012: Србија Данска (р) 10.00 Стрељаштво: пиштољ и ваздушни пиштољ, пренос 10.55 Летње олимпијске игре 2012 најава програма 11.00 Пливање, пренос 12.30 Тенис, полуфинала, пренос 12.50 Веслање, двојац без кормилара или финале, укључење у пренос 13.46 Атлетика, укључење у пренос 14.39 Веслање, финале, снимак 15.30 Рукомет (ж): Хрватска - Црна Гора, пренос 17.00 Џудо (ж и м), финала, пренос 17.20 Стрељаштво (м), финала, снимак 18.00 Фудбал (ж), четвртфинале, пренос 19.50 Коњички спорт, дресура, екипно, снимак 20.00 Атлетика, пренос

Немања Миросављев

ЛОИ 2012.

Стре ља штво

(РТС 2, 10.00)

Ве сла ње, дво јац без кор ми ла ра (РТС 2, 12.50)

ОД БОЈ КА: ЛОИ 2012 (Ж)

06.30 07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 10.55

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Олимпијска хроника Концерт Тање Бањанин „Игра“ 11.50 Кад зазвони 12.15 Народна мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Учитељица Брандуса Цикала 13.10 Биографије 14.00 Из нашег сокака 14.45 Алтајски призори 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.35 Цртани филм 19.45 Дечији музички фестивал (слов) 20.00 Добро вече, Војводино: Словачке народне свечаности пренос из Бачког Петровца (слов) 21.30 Векови Македоније, специјална емисија 22.20 Биографије 23.05 Сеоске цркве у ВојводиниТВ баштине 23.35 Алтајски призори 00.00 ТВ Продаја

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.10 Украдена срца 11.32 Река наде 12.30 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Витраж 14.30 Дивља планета 15.05 Зове море 15.35 Лична грешка 16.00 Рецепти Лауре Равајоли 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Ленија 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море

10.15 Квалификације Лиге Европе: Арсенал Кијев - Мура 12.00 Мобил 1 12.30 Фудбал Мондијал Магазин 13.00 ТВС 14.00 Премијер лига Магазин 14.30 АТП Вашингтон 1/8 Финале 18.00 Кошарка Деко куп: Хрватска Србија 20.00 Олимпијске вести 20.30 ЦХТВ вести 20.45 Кошарка Деко куп: Босна и Херцеговина - Словенија 22.30 АТП Вашингтон 1/4 финале

(РТС 1, 20.55) Никола Стојић и Ненад Беђик 20.30 Пливање, финала, пренос 22.55 Бадминтон, микс, финале, снимак 23.15 Кошарка (ж): САД - , пренос 01.05 Олимпијски ритам 01.35 Одбојка (Ж) - ЛОИ 2012: Србија - САД (р)

Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Бомбаш Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Господин Добрица Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

Бли ски су сре ти тре ће вр сте За вре ме оби ла ска те ре на, ин же њер Рој Ни ри до жи вља ва нео би чан су срет са све мир ским бро дом. На кон су сре та Ни ри ја оп се да ју ви зи је не по зна те пла ни не и сва ког сло бод ног тре нут ка из ра ђу је скулп т у ре ко је га до дат но емо ци о нал но оп те ре ћу ју. Уло ге: Ричард Драјфус, Франсоа Трифо, Тери Гар, Мелинда Дилон Ре жи ја: Стивен Спилберг (Б92, 21.10) 06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 11.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.10 21.10 23.00 23.35 23.55 00.50

Ср би ја – САД

07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.30 23.30 00.25 00.30 01.00 01.30

Тери Гар

06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Кућа поред пруге 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Мућке 15.40 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Пејзажи у магли 20.00 Мућке 20.30 Ало, ало 21.00 Филм: Моћно срце 23.00 Удовице 00.00 Еротска серија 01.00 Мућке 01.30 Ало, ало 02.00 Филм: Пет пута два 03.30 Домаћа музика 04.30 Филм: Моћно срце

04.00 Филм ски про грам, 07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Го ди не про ла зе, 10.00 Шоу - Па ро ви, 14.00 Ве тар у ле ђа, 16.00 Љу бав на про да ју, 17.00 У ме ђу вре ме ну, 18.00 Го ди не про ла зе, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Скар ле ти на ви дов чи ца, 21.00 Топ 10, 22.00 Објек тив, 22.30 Жи ва ва тра, 00.00 Објек тив, 01.00 Оде ље ње за уби ства

: 08.45 Тан дем, 08.55 Ски Ја хо ри на, 09.25 Фо кус, 12.50 Ту ри стич ке раз глед ни це, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фо кус, 17.00 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.50 Ин фо Пулс, 21.10 Ту ри стич ке раз глед ни це, 21.30 Ин фо клуб, 22.15 НС Ин декс, 22.30 Ба ње Ср би је, 23.00 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.35 Фо кус, 01.00 Ски Ја хо ри на

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на дла ну: Пе ћин ци, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Док. про грам, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хо би, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

04.00 04.25 05.20

07.00 10.15 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.15 18.00 18.30 19.00 20.20 22.30 23.30 00.30 01.00 02.30 03.30

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Блиски сусрети треће врсте Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Суђење у Нирнбергу, 1. и 2. део Саут Парк Увод у анатомију Амерички топ-модел

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.05 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 20.20 23.10 00.00 01.00 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Закуми Квизић Телешоп Вести Јелена, серија Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Све што је икада желела, филм Луда кућа Изнајми звезду Играни филм Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Ђина Гершон

Све што је ика да же ле ла

Пет је сен зу ал на и са мо у ве ре на же на. Уда је се за То ма ко ји због ње на пу шта же ну и дво је де це. Мно ги из њи хо вог окру же ња су про тив овог бра ка, пре свих То мо ви бо га ти ро ди те љи, ко ји од лу чу ју да му уки ну фи нан сиј ска сред ства. Уло ге: Ђина Гершон, Рејчел Бланчард, Рајан Мекпартлин Ре жи ја: Питер Сватек (Хепи, 20.20)

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Тренутак истине 48 сати свадба Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Сецаљи Академија дебелих - уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица Академија дебелих- преглед дана Шопингхоличарке Топ спид Филм: Мрак филм 3 Књига о Данијелу Велики дан

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Обра зов ни про грам, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Про лог, 10.00 Пре глед штам пе, 10.25 Док. филм, 12.00 Ак цен ти, 12.15 Филм, 14.00 Ак цен ти, 14.15 За бав ни про грам, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Пи смо гла ва, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Се риј ски филм, 20.00 Обра зов ни про грам, 21.00 Здра вље, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Пр слук аге ин 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Пут ви на, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Ве зер, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

petak3.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

8

27

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Стручњак за торте Суочавање Супруге мафијаша Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Ургентни центар Л.А. Инк Суочавање Супруге мафијаша

08.00 Један дан у борби 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Хероји, култ и кухиња 11.00 Разбијачи шифара 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Ко си заправо ти?

14.00 Уметнички живот: Футуристичка револуција 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 На трагу плавом дијаманту 20.00 Героуов закон 22.00 Један дан у борби 23.00 Инуитска одисеја: Освајање Новог света 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Паре кваре Заклон Наполеон и ја Врана Ледени потрес Неустрашиви Еротски филм Еротски филм

Ле де ни по трес Ис под по вр ши не Аља ске, мраз ко ји се то пи пре ти да дра стич но про ме ни иди лич ни пеј заж. Ка ко се мраз то пи, ства ра ју се под зем не ре ке теч ног ме та на ко је иза зи ва ју зе мљо тре се ра зор них мо ћи. Уло ге: Брендан Фер, Холи Елиса Ламаро, Џодел Ферланд Режија: Пол Зилер (Синеманија, 20.00)

Холи Елиса Ламаро

06.00 07.40 09.35 11.00 13.05 14.05 15.25 16.45 18.05 18.30 20.05 21.00 22.00 23.00 00.30 02.05 03.55 05.30

Артур 3: Рат два света Друштвена мрежа Водоноша Кокова Редакција Дечко моје девојке Наопак дан Као пас и мачка: Освета Кити Галор Филмови и звезде Девојка из планинске колибе Чаробни град Борџије II Редакција Такер и Дејл против зла Лоша учитељица Страшило Губитници Филмови и звезде

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Краљевски болесници Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Позајмљивачи Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Хаваји 5-0 00.20 Браћа и сестре 01.20 Медијум

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 22.20

Ме ги Че унг

Пе сак вре ме на Оу-џанг Фенг жи ви усред пу сти ње где ра ди као по сред ник ра зним ки не ским ма че ва о ци ма. Је дан од њих је и Ху анг Јао-ши ко ји је про на шао чу до твор но ви но по мо ћу ког се мо же за бо ра ви ти про шлост. У јед ном дру гом вре ме ну, Ху анг сре ће Муронг Јин и под ути ца јем пи ћа обе ћа ва да ће оже ни ти ње ну се стру. Уло ге: Бри жит Лин, Ле сли Че унг, Ме ги Че унг, То ни Ле унг Чиу Ваи, Џе ки Че унг Ре жи ја: Кар Ваи Вонг (ХРТ 1, 23.46) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.08 Доме слатки доме 10.10 Заволите свој дом 1, док. серија 11.03 Тајни живот примата, док. серија 12.00 Дневник 12.29 Моћ судбине 13.14 Последња велика вожња, филм 15.11 Понос Раткајевих 15.56 Горски лекар 17.24 Хрватска уживо 17.56 Луди римски цареви, док. серија 18.26 Духовни великани 19.05 Наврх језика 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.09 Одабрао Ђело Х.

21.09 Циклус хрватског филма: Понедељак или уторак 22.31 Дневник 3 23.15 Секс и град 23.46 Филмски маратон: Песак времена, филм 01.16 Филмски маратон - циклус хрватског филма: Понедељак или уторак

07.54 На крају улице 08.20 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо: Хрватска - Италија, снимак 09.35 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак, емисија 11.40 ОИ Лондон 2012.: Атлетика квалификације, пренос 12.25 ОИ Лондон 2012.: Веслање финала, пренос 13.45 ОИ Лондон 2012.: Одбојка (Ж): Бразил - Кина, снимак 15.20 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж): Хрватска - Црна Гора, пренос 17.05 ОИ Лондон 2012.: Време за чај, емисија 17.30 ОИ Лондон 2012.: Веслање финале, снимак 17.50 ОИ Лондон 2012.: Тенис полуфинале, пренос или снимак 20.30 ОИ Лондон 2012.: Пливање финала, снимак 21.15 ОИ Лондон 2012.: Атлетика финала, пренос 23.00 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан, емисија 23.50 Битанге и принцезе

07.30 Татини анђели 09.00 Биографија - Оливија ЊутонЏон 10.00 Окрутна жеља 11.30 Татини анђели 13.00 Биографија - Одри Хепберн 14.00 Вук 16.00 Готика 17.30 Биографија - Оливија ЊутонЏон 18.30 Татини анђели 20.00 Биографија - Одри Хепберн 21.00 Крсташ 23.00 Неколико добрих људи 00.30 Прерано рођен

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Поноћни каубој Пљачка Ф/X – Убиство триком Ф/X – Убиство триком 2. Заборављени злочин Сенке и магла Нел Журба Мизери Поноћни каубој Еротски филм

07.50 Езел 09.55 Кисмет - окови судбине 11.00 Штиклама до врха 12.00 Ексклузив таблоид 12.40 Вечера за 5 13.30 Бибин свет 14.15 Пороци Мајамија 16.10 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Господар и ратник: Друга страна света, филм 22.20 Челични орао 3, филм 00.15 Волети и умрети, филм 01.45 Астро шоу 02.45 РТЛ Данас

Го спо дар и рат ник: Дру га стра на све та Евро па је 1805. го ди не сво јим ве ли ким де лом би ла под На по ле о но вом вла шћу, а је ди на пре пре ка на пу ту пре ма ком плет ној до ми на ци ји би ла је бри тан ска кра љев ска рат на мор на ри ца. Ка пе тан Џек Об ри је на че лу рат ног бро да... Уло ге: Ра сел Кроу, Пол Бе та ни, Џејмс Д’Ар си, Едвард Ву дал, Крис Лар кин Ре жи ја: Пи тер Вир (РТЛ, 20.00)

Пол Бе та ни

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Најдубље зарањање Дрвосече из мочваре Оружје које је променило свет 22.50 Уклета кућа 00.40 Најдубље зарањање 01.40 Дрвосече из мочваре

06.00 08.30 09.30 11.00 14.40 14.45 17.00 18.15 19.40 19.45 20.30 21.30 23.00 23.30 00.30 01.30

Олимпијске игре Пливање Мултиспортови Атлетика Олимпијске игре Мултиспортови Дизање тегова Бициклизам Олимпијске игре Мултиспортови Пливање Атлетика Олимпијске игре Одбојка Дизање тегова Атлетика

Л

Лу та ње због не по ве за но сти

а ло ше вић је упо зо ра вао на фун да мен тал ну по - га гра ђан ској, ко ја је би ла скло на по мо дар ству и при тре бу кул тур но-обра зов ног уз ди за ња на ро да. хва та њу, без ика квог од брам бе но-про пу сног ста ва, но ‘’Да нас се по сте пе ну кул тур ног на прет ка и по во та ри ја. ‘’Жа ло сно је и по гле да ти наш ин те ли ген ти оп штој обра зо ва но сти ме ри жи вот на сна га по је ди ног жен ски под мла дак! Не ма ту ви ше ни трун ка чи стог, на ро да. Ко ји је на род кул тур но на пред ни ји и су вре ме - пра вог срп ског ро до љу бља; не ма ту раз у ме ва ња на ших но про све ћен, том је и оп ста нак оси гу ран, а ко ји је још иде а ла; не ма ту искре ног оду ше вље ња и љу ба ви пре увек ту ђи од про све те, те се ма срп ској ре чи, срп ској са па три јар хал ном не мар но књи зи, срп ској пе сми и шћу ла ко ми сле но при др жа срп ској ми сли. Све то да ва ста рог, тро мог, а на кул нас ни је ви ше мо дер но, ни тур ном по љу од већ ја ло вог је ’шик’‘’. на чи на жи во та, тог ће џи Сре ди ном 1908. го ди не нов ске си ле до ба па ре и Ла ло ше вић се, на кон број елек три ке са не из бе жном них су сре та и раз го во ра, си гур но шћу смла ви ти и из ак тив но укљу чио у рад на бри са ти из ре да оних на ро да осни ва њу но ве стран ке, ко ји ме ђу но вим и про ме ње тзв. Срп ске де мо крат ске ним при ли ка ма мо гу и тре стран ке. С Ти хо ми ром ба да оста ну и на пре ду ју’’. Осто ји ћем, Јо цом Бог да но Кул тур ном аспек ту раз во вим, Ду ша ном Бо шко ви ја срп ског на ро да, као нај ћем и Ми лу ти ном Јак ши зна чај ни јем за мај цу на ци о- ћем он је при пре мио про нал не иде је и нео спор ном грам стран ке. Ла ло ше вић ауто ри те ту у дру штве ној је обра зла гао да је осни ва бор би про тив ма ђа ри за ци је, ње Срп ске де мо крат ске Ла ло ше вић се из но ва вра стран ке у скла ду са свим ћао, ука зу ју ћи на ње гов зна ње го вим на че ли ма, за ко ја чај и оста вља ју ћи иза се бе се за ла гао и пи шу ћи у Сло кон ти ну и тет пи са не ре чи у зи. ‘’На ши су се ста ри ма ве зи с том про бле ма ти ком. чем у ру ци бо ри ли, про ле Кул тур но ства ра ла штво, уз Јед на од ни јан си де мо кра ти зма: Tихомир Осто јић ва ли су крв сво ју за сло бо при вред ни на пре дак би ли ду и оп ста нак Срп ства. Да су за Ла ло ше ви ћа кри те ри ју ми ко ји су омо гу ћа ва ли нас су вре ме на друк чи ја. Ме сто ма ча за ко ном у ру ци, стра нач ку кон со ли да ци ју у по ли тич ком жи во ту Ср ба у ме сто кр ви прав дом, ве чи том, нео бо ри вом, све том мо нар хи ји и де ло то вор но и праг ма тич но од у пи ра ње прав дом ва ља нам од би ја ти сва ки не пра вед ни на па дај ма ђа ри за ци ји. На су прот тре нут ној де ма го ги ји и по пу - на на род но сни нам жи вот; и мо же мо би ти уве ре ни: ако ли зму ко ји је не го ван и ко ји је по стао сам по се би циљ, се бу де мо слу жи ли тим мо дер ним оруж јем сло жно, па Ла ло ше вић је зах те вао ства ра ње при вред них и кул тур - мет ни и не у стра ши во, бор ба на ша мо ра уро ди ти ко ри них уста но ва (осно вао сом бор ски Срп ски пе вач ки сним пло дом: сло бо да, оп ста нак и на пре дак Ср ба у дом) ко је је по ли ти ку по ди ла же ња тре ба ло да по диг ну овој, кр вљу на ших пре да ка осве шта ној зе мљи би ће и на пи је де стал од го вор но сти ко ја шти ти на ци о нал ни мо ра би ти оси гу ра на’’. ин те рес, мо дер ни зу је га и при ла го ђа ва га сло же ним Би ла је то ак тив ност уса гла ше на с гру пом тзв. Ки зах те ви ма исто риј ске епо хе. ‘’Као што се пре бо ри ла кинд ских де мо кра та ко ји су се оку пи ли око ча со пи са да до ђе до по пу лар но сти, Срп ски глас, чи ји је уред та ко исто са да стран ка тре ник био Ва са Јак шић. Њи ба да се бо ри да одр жи ту Ла ло ше вић је био кри ти чан и пре ма ма су се при дру жи ли и де по пу лар ност. По чи ње да кле мо кра те из Пан че ва, с Ду мла дој гра ђан ској жен ској ма не вар из но ва. Под ва љи ша ном Бо шко ви ћем на че по пу ла ци ји, ко ја је би ла скло на ва ње ма си, слат ко ре чи во лу. Иде ја о но вој стран ци је по мо дар ству и при хва та њу ла га ње, ма же ње и об ма њи оку пи ла зна ча јан број ин но во та ри ја без ика квог ва ње на ро да оста је и да ље те лек ту а ла ца с бо га тим по на днев ном ре ду... Ова ко ва тен ци ја лом гра ђан ске ми од брам бе но-про пу сног ста ва би стран ка он да – по што је сли, али и не ви ше од то га, на кул тур ном и при вред ном с об зи ром на то у ко јој ме по љу до ка за ла сво је пре га ла штво и ро до љу бље, по што ри је ам би ци о зан план њи хо вих иде ја био оствар љив је сте кла по треб но ис ку ство у јав ном ра ду и по што је и ко ли ко је оства рен. ‘’Њи хо ва (при ста ли це Срп ске ра дом сво јим, а не по ди ла же њем и слат ко ре чи вим обе - де мо крат ске стран ке) не по ве за ност са ма са ма мај сто ћа њи ма за до би ла оп ште по ве ре ње – не са мо до стој на ра, се ља ка-сред ња ка и аграр не си ро ти ње би ла је, по не го и у сва ком по гле ду спо соб на и до ра сла би ла да свој при ли ци, пре суд на да оста ну на сте пе ну по ле ми по ве де у име це лог срп ског на ро да и по треб ну по ли - ке о иде о ло шко-те о рет ско-про грам ском опре де ље њу. тич ку бор бу и да ста не у од бра ну угро же ног нам на - За то су леб де ли, као не па тво ре ни ин те лек ту ал ци, не род ног оп стан ка’’. пре ста но у сфе ри идеј них ста во ва, са сла бим осла ња Ла ло ше ви ће ва упо зо ре ња на кул тур ну за по ста вље - њем на про из вод њу и еко но ми ку, уоп ште на ма сов ну ност на ро да укљу чи ва ла су и не та ко че сте те мат ске ба зу... Од ал ма жа на и ам фи биј ства Ла ло ше ви ћа пре ко про бле ме у та да шњој срп ској ин те ли ген ци ји – жен ско Ми лу ти на Јак ши ћа – до Ми ле те Јак ши ћа, Вељ ка Пе пи та ње, ко јим се Сло га ду го ба ви ла. У окви ру сво је тро ви ћа и Ва се Ста ји ћа би ло је ме ђу де мо кра та ма за бор бе за оп ште пра во гла са, као и по др шке ра ду де во - сту пље но не ко ли ко ра зних ни јан са де мо кра ти зма, те јач ке шко ле у Сом бо ру, Ла ло ше вић је еман ци па ци ју су се они та ко те шко про би ја ли до је дин стве них гле же на у по ли тич ком и кул тур но-обра зов ном, али и при - ди шта и за јед нич ког про гра ма. Сма тра мо да је њи хо вред ном жи во ту сма трао не из бе жном и на тај на чин ва со ци јал на струк ту ра и не по ве за ност са од го ва ра ју по твр дио при вр же ност де мо крат ском иде а ли зму и ли - ћом ма сов ном ба зом – глав ни раз лог њи хо вог лу та ња, бе рал ним иде ја ма оног вре ме на. Раз ма тра ју ћи уче шће а не њи хо ва ’не ре ал ност’ и њи хов ’уто пи зам’, ка ко су же на у дру штве ном и на ци о нал ном жи во ту Ср ба у то твр ди ли ли бе ра ли. Ма да не не ги ра мо ни ову њи хо Угар ској, Ла ло ше вић је јед ним сво јим члан ком био ву ’не ре ал ност’, ипак је сма тра мо по сле ди цом, а не кри ти чан и пре ма мла дој жен ској по пу ла ци ји, пре све - узро ком’’.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

petak3.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так ће би ти врео и по ма ло ха о ти чан дан. Има вас и ту и та мо, дру же љу би ви сте и не мир ни, тру де ћи се да за до во љи те ту ђе же ље и по тре бе. Пру жи те де ци ви ше про сто ра и сло бо де.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми ље ни дан, Ве не рин дан, дан за љу бав и ужи ва ње, про ве шће те ви ше ка ко дру ги хо ће не го ка ко са ми же ли те. При лив нов ца ће вам до бро до ћи. Жељ ни сте шо пин га.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. avgust 2012.

Има те до бре од но се с не ким при ја те љи ма ко ји су да ле ко, или по вољ не окол но сти за пу то ва ње у ино с тран с тво. Ис к о р и с ти те шан се са да и од мах, јер већ су тра је ка сно.

Ужур ба на и по ма ло ха о тич на ат мос фе ра вас оп те ре ћу је. Без кру тих иде ја, до пу сти те ра зно ра зна ре ше ња и кон так ти рај те са ши рим бро јем осо ба. До бро је чу ти и ту ђа ис ку ства.

Про ду же ни ви кенд је пра во ре ше ње. До ла зи вам дру штво у го сте или вас ани ми ра на про вод и ужи ва ње, све јед но. Окру же ни сте љуп ко шћу и шар мом лет ње ра до сти и љу ба ви.

Не ке ства ри и по сло ве је те шко де ф и н и с а т и и ре а л и зо ва т и у овом пе ри о ду, ма ко ли ко се тру ди ли. Оно што је до бро је по че так ви кен да, ка да мо же те да се опу сти те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Сво је же ље и ци ље ве ре а ли зу је те на ти хи и по ма л о ми сте ри о зан на чин. Парт не ру уђи те под ко ж у, ка к о се то ка же, и на сту пи те с мно го не жно сти. По кло ни.

По слов на си т у а ци ја ни је нај бо ља, на про тив. Али, то не зна чи да не по сто ји на чин за по бољ ша ње. Раз ми сли те о то ме. Зва нич ни на сту пи и са стан ци су ОК.

Уко ли ко се се ли те или пре у ре ђу је те свој дом, учи ни ће те то у пра во вре ме. Уко ли ко пу ту је те не где из свог до ма, и то је ОК. Не др жи вас ме сто, по треб на вам је про ме на.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ак тив ни сте на лич ном пла ну. Же л и те да до ве д е те до кра ја пла но ве и про јек те на ко ји ма ра ди те већ ду же. Би ће, без бри ге, са м о је пи та њ е нај п о вољ н и јег на чи на.

Кроз ваш знак про л а з и Ме с ец и до п ри н о с и про м е н а м а ам п ли ту д а рас п о л о ж е њ а. Не бу д и те нер во з ни већ се су о ч и те са си ту а ц и јом ко ја вам је ис п ред но са.

Не бу ди те нер во зни ни не стр пљи ви. Ви кедн је до бар за све сем по сла и раз ми шља ња. Од ло жи те пу то ва њ е и не слу ш ај те парт не ра и су ви ше озбиљ но. Уре ђу је те свој дом.

TRI^-TRA^

Геј афера V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

34

Subotica

33

Sombor

34

Kikinda

34

Vrbas

34

B. Palanka

34

Zreњanin

34

S. Mitrovica 34 Ruma

35

Panчevo

35

Vrшac

34

Srbija Beograd

35

Kragujevac

35

K. Mitrovica 34 Niш

Иако славни пар певачица и глумица Џе ни фер Ло пез и Ка спер Смарт увелико прете тужбама, амерички таблоиди не одустају од приче да је млади плесач упетљан у геј скандал. Након што је у јавност процурила информација да је Каспер ухваћен у геј пип шоуу, моћни адвокати његове девојке Џенифер Лопез, упозорили су „Стар магазин” да су ти наводи нетачни и да ће проузроковати велику штету по каријеру и репутацију познатом пару. Ипак, таблоиди не одустају и тврде да поседују фотографије на којима се види Каспер који учествује у геј пип шоуу у Њујорку. Стар пише да је реч о шоу у којем геј муштерије бирају партнера на једну ноћ. Други часописи наводе да је Каспер ухваћен у егзотичној геј масажи. Иако адвокати славног пара упорно покушавају да оповргну те наводе, чини се да је на помолу једна велика селебрити афера.

36

VIC DANA

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и ве о ма то пло. Ве тар слаб про мен љи вог прав ца. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 19 до 34 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је. Ве тар слаб про мен љи вог прав ца. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на 35 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и још то пли је. По под не је на пла ни на ма на ју го за па ду Ср би је мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва. Ве тар слаб про мен љи вог прав ца. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 36 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: За ви кенд и по чет ком иду ће сед ми це сун ча но уз ве ли ке вру ћи не и тем пе ра ту ре пре ко 35 сте пе ни у су бо ту и не де љу, а у по не де љак и уто рак пре ко 40 сте пе ни у цен трал ној и ју жној Ср би ји. У уто рак по сле под не на се ве ру Ср би је ло кал ни пљу ско ви и осве же ње, а у сре ду и на ју гу ма ња вру ћи на, али тем пе ра ту ра не ће би ти ис под 30 сте пе ни Цел зи ју са. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По раст мак си мал не днев не тем пе ра ту ре ва зду ха мо же усло ви ти те го бе код хро нич них бо ле сни ка. По се бан опрез се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним про бле ми ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти не са ни ца и ма лак са лост. Због оче ки ва не ви со ке вред но сти UV ин дек са нео п ход но је пред у зе ти аде кват не ме ре за шти те.

Madrid

38

Rim

33

London

22

Cirih

25

Berlin

27

Beч

30

Varшava

29

Kijev

32

Moskva

27

Oslo

21

St. Peterburg 26 Atina

35

Pariz

24

Minhen

26

Budimpeшta

33

Stokholm

23

Мо ли се ма ли Пе ри ца бо гу пре спа ва ња: - Дра ги бо же, мо лим те да је Бер лин глав ни град Фин ске. Го во ри му ма ма: - Пе ри це, си не, ка ква је то мо ли тва? На то ће Пе ри ца: - Ћу ти, ма ма, био је кон трол ни из ге о гра фи је.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

216 (-10)

Slankamen

271 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

308 (-12)

Zemun

294 (-5)

Bogojevo

298 (-12)

Panчevo

306 (-4)

Smederevo

474 (-2)

Baч. Palanka 298 (-8) Novi Sad

268 (-8)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

195 (-3)

S. Mitrovica

54 (5)

Tendencija stagnacije

Senta

267 (-1)

Beograd

238 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

254 (-6)

NERA

Hetin

86 (-4)

TISA

-52 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

46 (4)

Reшeњe iz proшlog broja