Dnevnik 3.septembar 2009. by jovan radosavljevic

DU[AN ELEZOVI], PREDSEDNIK PO DEMOKRATSKE STRANKE

REKONSTRUISAN POGON ZREWANINSKE „JUGOREMEDIJE”

Novi Sad }e biti glavni grad Vojvodine

Milijarda tableta i nova radna mesta str. 4

str. 3

NOVI SAD *

SUBOTA 3. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22450 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

VOJVO\ANI IZUZETNO ZAINTERESOVANI ZA KUPOVINU NEKRETNINA

Po~eo juri{ na stambene kredite

str. 4

QUBI[A RAJI]

Politika 2 Srbija odobrila dolazak hrvatskih logora{a 2 Status kandidata i bez Prelaznog sporazuma

Ekonomija 5 Dr`avne firme dr`avi napravile {tetu 5 Gazde pla}aju za ~etiri godine

Poqoprivreda

U Srbiji nema nevinih

6 Samo soja paore spasava 6 Doma}e vino od tu|eg gro`|a

TRAGEDIJA U NAJVE]EM BANATSKOM SELU, MELENCIMA

str. 3

Novi Sad 7 Ki{a i radovi odsekli Novo naseqe

Vojvodina 11 Sindikalci pred zakqu~anom kapijom 11 Pozori{te posle 17 godina

Crna 12 Ekskluzivnom zabludom ojadio osam preduze}a 13 Maloletnik granom te{ko povredio vr{waka

SREMSKI KARLOVCI

Finansijska elita stigla Plavim vozom

str. 9

Dru{tvo 14 Kako bez skalpela spasti bebe slepila

Mesar zaklao devojku, pa se obesio

Jutro obla~no, popodne sun~ano

Najvi{a temperatura 20°S

str. 13

MALE ROME PROTERANE IZ EVROPE U SRBIJI ^ESTO [AQU U SPECIJALNE [KOLE

SIROMA[TVO

Beda najvi{e poga|a decu str. 5

Iz Berlina dospeo me|u mentalno zaostale

str. 14

SPORT

RIO DE @ANEIRU OLIMPIJADA 2016. GODINE

str. 16 – 19

SPORAZUMNI RAZLAZ VO[E I STEPANOVI]A

ANTI] SAOP[TIO SPISAK ZA RUMUNE

JELENA JANKOVI] OPET ONA STARA

VOJVODINA U KUPU EVROPE

c m y

POLITIKA

subota3.oktobar2009.

SAGLASNOST JEREMI]A I LAJ^AKA O EVROPSKOJ BUDU]NOSTI REGIONA

EU je kqu~ za sporove [ef srpske dipomatije Vuk Jeremi} i ministar spoqnih poslova Slova~ke Miroslav Laj~ak ju~e su, na zajedni~koj konferenciji za novinare, ocenili da je situacija u Bosni i Hercegovini sloèna i da je za prevazilaèwe sada{wih problema potrebno ve}e angaòvawe me|unarodne zajednice. Jeremi} je pri tome ukazao na to da se Srbija zalaè za stabilnu BiH, koja }e biti na putu evropskih integracija, ali da to ne zna~i da se moè dozvoliti da budu ugroèni interesi Republike Srpske. “Mi èlimo napredak koji ne}e zadi-

VESTI Ruska podr{ka Rusija podr`ava legitimne aktivnosti Beograda usmerene na za{titu teritorijalne celovitosti i suvereniteta Srbije, izjavio je zvani~ni predstavnik ruskog MIP-a Andrej Nesterenko, najavquju}i posetu Rusiji {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a. “Jedan od kqu~nih pravaca ruskosrpske saradwe u je promovisawe pristupa za re{avawe pitawa Kosova koji odgovaraju me|unarodnom pravu”, rekao je Nesterenko. Govore}i o predstoje}em susretu Jeremi}a i {efa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, Nesterenko je rekao da je “jedan od najva`nijih zadataka priprema posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu, 20. oktobra.

Merc u Beogradu Predsednik [vajcarske Konfederacije Hans Rudolf Merc i predsednik Srbije Boris Tadi} razgovarali su ju~e u Beogradu o odnosima dve zemqe, re{avawu ekonomske krize i evropskim integracijama Srbije. Predsednik Tadi} je, kako je saop{tila wegova pres slu`ba, naglasio da [vajcarska podr`ava Srbiju u evrointegracijama i da }e na{a zemqa u~initi sve da gra|ani od 2010. godine putuju bez viza.

rati u teritorijalni integritet BiH, ali ni u interese Republike Srpske”, naveo je Jeremi}. Govore}i o Kosovu, {ef slova~ke diplomatije je rekao da wegova zemqa ne priznaje nezavisnost i da se u vezi s tim stavom ni{ta ne}e promeniti, jer Bratislava, dodao je, „po{tuje principe me|unarodnog prava”. Laj~ak je, tako|e, potvrdio i da se Slova~ka sna`no zala`e za evropsku budu}nost Srbije i Zapadnog Balkana, ali je priznao i da u EU jo{ uvek ne postoji konsenzus o formalnom aktivirawu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa

Srbijom. On je, me|utim, naveo i da se Slova~ka zala`e za to da se pitawe primene Prelaznog sporazuma uvrsti u dnevni red oktobarskog zasedawa Saveta ministara EU. Miroslav Laj~ak se, ina~e, kasnije u Vladi Srbije sastao i s premijerom i vicepremijerom Mirkom Cvetkovi}em i Bo`idarom \eli}em, i tom prilikom je dogovorena i tehni~ka pomo} Slova~ke na ekspertskom nivou u pripremi Srbije za dobijawe novca iz strukturnih fondova EU, posebno u oblasti poqoprivrede, qudskih resursa i regionalnog razvoja.

„DNEVNIK” SAZNAJE: SAVET MINISTARA SPOQNIH POSLOVA EU NE]E RASPRAVQATI O SRBIJI U OKTOBRU, ALI...

Status kandidata i bez Prelaznog sporazuma (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Rasprave o Srbiji, sude}i po nacrtu agende {vedskog predsedni{tva EU za oktobarski Savet ministara spoqnih poslova u koji je „Dnevnik“ imao uvid, ne}e biti. Me|utim, kako saznajemo, Srbiji ne}e trebati tzv. trek rekord primene Prelaznog sporazuma o trgovini da bi Savet ministara EU dao mandat Evropskoj komisiji da uradi mi{qewe o aplikaciji Srbije za ~lanstvo u EU, {to je bio slu~aj s Crnom Gorom i Albanijom. – Rasprava o Srbiji na nièm nivou unutar EU, koja se vodila tokom septembra, pokazala je da u slede}em periodu, bez novih elemenata u saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom, odnosno hap{ewa Ratka Mladi}a ili ocene glavnog tuìoca Serà Bramerca da Srbija u potpunosti sara|uje s Hagom, nema smisla otvarati debatu ~iji se ishod unapred zna. Jer Holandija ne uskoro, nego u narednih nekoliko godina

ne}e popustiti – ka`e za „Dnevnik“ diplomatski izvor u Briselu. To prakti~no zna~i da }e, ako se ni{ta novo ne dogodi, Srbija biti na dnevnom redu tek u decembru, kada ministri budu usvajali zakqu~ke o godi{wem izve{taju o napretku zemaqa kandidata i potencijalnih kandidata za ~lanstvo u EU. Naravno, napomiwu iz-

Srpski zahtev ne}e stajati nekoliko meseci u fioci vori „Dnevnika“, nije iskqu~eno da neko od ministara spoqnih poslova EU samoinicijativno potegne pri~u o Srbija na oktobarskom Savetu, ali to ne}e imati nikakvog efekta. Ipak, dobra vest za Srbiju, koja se profilisala unutar institucija EU, jeste ta da ve} uspostavqeni trend po kojem je za otvarawe procedure za davawe statusa kandidata potrebna uverqiva prime-

na Prelaznog sporazuma o trgovini – ne}e vaìti za Srbiju! – Srpski zahtev ne}e stajati nekoliko meseci u fioci, kao {to je to bio slu~aj s crnogorskim i albanskim, naravno, pod uslovom da Srbija aplicira posle hap{ewa Ratka Mladi}a i odluke Saveta ministara EU da aktivira Prelazni sporazum i po~ne ratifikaciju SSP-a – preneo je „Dnevniku“ visokopozicinirani diplomata Evropske unije. Dakle, i pored toga {to kasni ve} tri godine, Srbija jo{ uvek moè da sustigne Crnu Goru koja je pokrenula proceduru za dobijawe statusa kandidata u aprilu. S obzirom na to da EK ne}e uraditi mi{qewe za Crnu Goru sve do slede}e jeseni, odnosno pre obajvqivawa godi{weg izve{taja o napretku u 2010. godini, Srbija, zahvaquju}i svojim institucionalnim kapacitetima, moè da stigne, pa i prestigne svog ju`nog suseda. @. Panteli}

c m y

DNEVNIK

„DNEVNIK“ SAZNAJE: HRVATSKA DELEGACIJA U STAJI]EVU I BEGEJCIMA 17. OKTOBRA

Srbija odobrila dolazak logora{a Dràva Srbija dozvolila je biv{im hrvatskim logora{ima da posete Staji}evo i Begejce, gde su bili zatvoreni pre osamnaest godina, potvrdio je ju~e za „Dnevnik“ predsednik Udruèwa pravnika „Vukovar 1991“ Zoran [angut. On je precizirao da je zatraèno odobrewe Ministarstva spoqnih poslova Srbije da grupa od oko 200 nekada{wih zarobqenika do|e u Staji}evo i Begejce i na mestima gde su bili logori za dràvqane Hrvatske postave spomen-obele`ja i zapale sve}e. Oni su dobili pozitivan odgovor, ali su zamoqeni da posetu odgode za dve nedeqe kako bi srpska policija uspela da obavi sve pripremne radwe da skup protekne bez incidenata. Zato }e, umesto Zoran [angut danas, za kada je prvobitno plani„veliki protestni skup za odbraran wihov dolazak, Hrvati put nu dràve“ u Staji}evu i BegejciBanata krenuti 17. oktobra. ma. Oni su pozvali gra|ane da ne Posledwih dana Udruèwe ratdozvole „penzionisanim hrvatnih vojnih invalida iz Zrewanina skim bojovnicima da nas proglase i predstavnici boraca pretili su ubicama“, tvrde}i da u okolini da }e fizi~ki spre~iti dolazak Zrewanina nisu postojali logori, hrvatskih logora{a, upozoravajuve} da su to bili sabirni centri, }i na to da }e se, ako bude trebalo, u kojima niko nije zlostavqan i sukobiti i sa srpskom policijom ubijen. Hrvatska strana, pak, tvrkoja }e obezbe|ivati skup. ^lanodi da je bilo torture i ubistava na vi ovih udruèwa posledwih dana ovim mestima. su deùrali u Staji}evu i BegejTek, ju~e se oglasila i Koalicima, jer su ~uli da }e hrvatska decija udruèwa izbeglica koja se legacija do}i pre 3. oktobra kako tako|e usprotivila dolasku logobi tajno postavila spomen-obera{a i postavqawu spomen-plo~a le`ja, {to je bila obi~na dezinu Staji}evu i Begejcima. formacija. Nekoliko ~lanova – Navedenu inicijativu smatraUdruèwa ratnih vojnih invalida mo jednostranim ~inom koji vreje stupilo i u {trajk gla|u, od ko|a, ne samo porodice ubijenih i jeg su posle odustali, a organizonestalih Srba i izbeglice nego i vali su i protestni skup u centru ve}inu gra|ana Srbije, zbog ~iweZrewanina kojem se odazvalo nenice da je u Hrvatskoj utvr|eno koliko stotina gra|ana iz cele oko 220 logora, a da ni u jednom niSrbije. je postavqeno spomen-obele`je – Ina~e, Udruèwe ratnih vojnaglasio je predsednik Koalicije nih invalida za danas je zakazalo Miodrag Linta. @. Balaban

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

DU[AN ELEZOVI], PREDSEDNIK PO DEMOKRATSKE STRANKE

Novi Sad }e biti glavni grad Vojvodine Predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Du{an Elezovi} izjavio je za „Dnevnik“ da nema nikakve potrebe da se vojvo|anske demokrate prebrojavaju oko toga ko je „za“ a ko „protiv“ su{tinskih izmena predloga statuta APV, po{to, kako sam tvrdi, takvih zahvata u tekstu koji je usvojio pokrajinski parlament pre godinu dana ne}e ni biti. On je, komentari{u}i navode strana~kog kolege i predsednika op{tine In|ija Gorana Je{i}a da je 90 odsto ~lanstva PO DS-a protiv su{tinskih izmena statuta, kazao i da wemu nije poznato kome je ta poruka upu}ena. – Kao predsednik vojvo|anske organizacije DS-a odgovorno tvrdim da ne}e biti nikakvih su{tinskih izmena predlo`enog statuta APV. Samim tim, nema nikakve potrebe za izja{wavwe o tome da li su ~lanovi Pokrajinskog odbora na{e stranke za su{tinske ili formalne promene tog akta. Statut }e biti samo pravno-tehni~ki uskla|en sa zakonom o nadle`nostima – istakao je Elezovi}. z [ta konkretno zna~e pravno-tehni~ko uskla|ivawe i da li se pod tim podrazumeva i promena odredaba o odlukama Skup{tine APV sa zna~ajem zakona, o statusu Novog Sada kao glavnog grada...? – Autonomna Pokrajina Vojvodina je imala, ima i ima}e glavni grad, i to }e biti Novi Sad. A Skup{tina APV }e svojim odlukama ure|ivati one oblasti koje su definisane Ustavom Srbije i koje }e biti definisane zakonom o nadle`nostima. Tako da ne}e biti nikakvih su{tinskih izmena statuta, {to }e videti i gra|ani Vojvodine, jer sam zakon o nadle`nostima ingerencije Pokrajine defini{e u skladu s Ustavom Srbije i statutom koji je usvojen u pokrajinskom parlamentu 14. oktobra pro{le godine. z Da li }e se ne{to desiti do 14. oktobra ove godine u procesu usvajawa statuta i novog “omnibusa”, i da li bi, ukoliko se to ne desi, to moglo negativno uticati na rejting Demokratske stranke u Vojvodini, kao nosioca ovog projekta? – Ne mislim da }e ta pitawa, kao ni bilo koja druga, bitno uticati na na{ rejting u Vojvodini, jer on ne zavisi od pojedinih slu~ajeva. Mi smo rejting gradili

godinama, u svakoj mesnoj zajednici, u svakoj op{tini i na teritoriji cele Pokrajine, kako onim {to smo radili kao deo lokalne, tako i onim {to smo radili kao deo pokrajinske i republi~ke

z Da li je mogu}e da republi~ki parlament usvoji samo zakon, a da se potvrda statuta pomeri do wegovog usagla{avawa s tim zakonom, kako je to nagovestila i predsednica Skup{tine Srbije? – Procedura je takva da se pokrajinski parlament, nakon usvajawa predloga zakona u Vladi Srbije, izjasni o uskla|ivawu statuta, nakon ~ega se oba teksta istovremeno upu}uju Republi~koj skup{tini na usvajawe, odnosno potvrdu. z Kako komentari{ete aktuelne optu`be za separatizam, uperene protiv ~elnika DS-a u pokrajinskoj vlasti? – Oni koji su izgubili sve izbore u Vojvodini - lokalne, pokrajinske, parlamentarne i predsedni~ke pitawe statuta vide kao posledwu politi~ku temu na kojoj eventualno mogu skupiti neki politi~ki poen. Pa, po {ablonu iz devedesetih godina pro{log veka, kad nemaju drugi argument, optu-

Pobedi}emo u Vrbasu

z U kojoj meri bi problematika statuta mogla uticati na ishod lokalnih izbora u Vrbasu sredinom oktobra? – Sigurno je da su gra|ani Vojvodine prvenstveno zainteresovani za ekonomska pitawa, za otvarawe novih radnih mesta i re{avawe komunalnih problema. A oko tih pitawa }e se voditi politi~ka borba i na vanrednim lokalnim izborima u Vrbasu 18. oktobra. Uveren sam u to da }e rezultati i tih izbora potvrditi koliko je DS ~vrsto utemeqen u bira~ko telo u Vojvodini i o~ekujem pobedu. z Da li je Vrbas specifi~an test, zbog toga {to je veliki broj qudi upravo u tom mestu ostao bez posla? – Taj problem jeste veoma izra`en u Vrbasu. Ali, prethodna lokalna vlast koji su vodili radikali, a koji su me|uvremenu pre{li u napredwake, najodgovornija je za to {to ni{ta nije u~iweno da se otvori neko novo radno mesto kroz privla~ewe doma}ih ili stranih investitora. Umesto toga, novac iz buxeta potro{en je na kupovinu zgrade op{tine i name{taja. A Demokratska stranka }e, kao i svuda gde je preuzela odgovornost u vo|ewu lokalnih samouprava, i gde su otvorena mnoga nova radna mesta, od gra|anki i gra|ana dobiti podr{ku da se, uz dobru komunikaciju sa Izvr{nim ve}em Vojvodine i Vladom Srbije, iskoristi odli~an geografski polo`aj Vrbasa i privuku investicije, te tako obezbede uslovi za zapo{qavawe. vlasti. I uveren sam u to da }e na{a pozicija i ubudu}e zavisiti od ukupnih rezultata rada stranke. A kad su statut i zakon o nadle`nostima u pitawu, zaista o~ekujem da }e u najkra}em roku, za nekoliko nedeqa, oba akta biti u proceduri Skup{tine Srbije.

ùju DS za separatizam. Naravno da gra|ani Vojvodine veoma dobro znaju da li se DS zalaè za boqi ìvot svih gra|ana ili za separatizam. A rezultati izbora, kako pokrajinskih, tako i ponovqenih lokalnih u Rumi i Kovinu, a verujem i oni koji slede u

Vrbasu, jasno pokazuju ko ima podr{ku bira~a. z Koliko takvim tezama naruku ide ~iwnica da se potvr|ivawe statuta odlaè godinu dana, kao i to da i va{i koalicioni partneri za to okrivquju upravo centralu DS-a u Beogradu? – Naravno da svako ima politi~ko pravo da proceni na koji na~in }e pridobiti deo bira~a na politi~kom trì{tu, pa, izme|u ostalog, i optuùju}i politi~ke protivnike ili, pak, koalicione partnere za odre|ene probleme. îwenica je da je pro{lo godinu dana a da statut i zakon o nadle`nostima jo{ nisu usvojeni. Ali, moramo shvatiti da postoje razli~iti prioriteti za nas koji smo u Vojvodini i za one koji su u republi~koj vlasti. Nama je trenutno najva`nije da se ta dva akta usvoje do kraja godine da bismo mogli planirati buxet za narednu. Do sad nismo imali nikakvih posledica zbog toga {to ti akti jo{ nisu usvojeni, ali ukoliko se taj posao ne zavr{i do kraja ove godine, sigurno je da bismo imali odre|ene posledice u Vojvodini kad je re~ o projektovawu buxeta. Ali, uveren sam u to da taj problem ipak ne}emo imati jer }e i statut i zakon uskoro biti usvojeni. z Da li bi ovaj problem mogao biti ozbiqniji na generalnom planu, po{to se pitawe vojvo|anskog statuta na{lo i u izve{taju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, i moè li se zbog toga o~ekivati svojevrsna interancionaliazicija sudbine najvi{eg vojvo|anskog akta? – Kad neko ho}e ne{to zlonamerno da tuma~i, onda razli~ita pitawa mogu biti povod za takva tuma~ewa. U tom izve{taju Evropske komisije na}i }e se, naime, i brojni drugi elementi osim statuta, ali niko ne pri~a o tome da }e i ta druga pitawa biti predmet internacionalizacije, ve} samo statut. Naravno da ni statut ni zakon o nadle`nostima ne mogu biti internacionalizovani, jer je to iskqu~ivo unutra{we pitawe Republike Srbije i tako }e i ostati. A po{to }e do tog izve{taja, uveren sam, oba akta biti usvojena, oni vi{e ne}e biti ni predmet interesovawa Evropske komisije. B. Dragovi}-Savi}

KOME JE PREDSEDNIK DR@AVE, UPOZORIV[I NA NEPREKINUTU NIT NASIQA, UPUTIO PORUKU

Raji}: Ovde nema nevinih

Predsednik Srbije Boris Tadi}, pola`u}i cvet i pale}i sve}u za Brisa Tatona, rekao je prekju~e da i u wegovom stradawu vidi neprekinutu nit izme|u nasiqa koje se de{avalo devedesetih godina pro{log veka, zverskih zlo~ina na prostoru biv{e Jugoslavije, podr{ke pobunama Jedinice za specijalne operacije, politi~kog jezika koji je proizvodio bes prema takozvanim izdajnicima i stalnog tragawa za neprijateqima u dru{tvu. Ta nit je vi{e nego o~igledna i o tome ne mo`e da se }uti, naveo je Tadi}. – Svaka ideologija nasiqa vodi nas u fa{izam. Vrhunski je nemoral da oni koji {tite nasilni~ke grupe i koji se bore protiv wihovih zabrana danas oplakuju `rtve koje su posledice nasiqa i ideje nasilni{tva – poru~io je predsednik Srbije, upozoravaju}i sve poslenike javne re~i na to da vode ra~una o tome {ta govore jer, kako je naveo, „svaka poruka nasiqa da

treba ve~no tragati za neprijateqima i izdajnicima dru{tva vodi ka uru{avawu osnovnih vrednosti i izolaciji dru{tva”. Profesor dr Qubi{a Raji} ocewuje za na{ list da se Tadi}evim re~ima ne bi imalo {ta niti dodati niti zameriti kada bi se one mogle smatrati iskrenim izrazom stvarne zabrinutosti. – Na`alost, na ovim prostorima se `ivne samo kada se dogodi ne{to tragi~no. [aqu se raznorazne pozitivne poruke da }emo ne{to da uradimo, da bi se ve} posle nekoliko dana zaboravilo jer je i pam}ewe naroda na ovim prostorima veoma kratko. Od 2000. godine do danas moglo se mnogo {to{ta uraditi samo da je postojala politi~ka voqa. Pri tom ne mislim na Ko{tuni~inu vladu, jer je on tesno vezan uz „Obraz“ – navodi profesor Raji}. On dodaje da u Tadi}evim re~ima jeste osetio osudu, ali ne i najavu politi~ke akcije.

Ruìca \in|i}: Odupreti se zlu Na ju~era{wem skupu u Pionirskom parku u Beogradu pod nazivom „Protest protiv neka`wivosti“ od vlasti u Srbiji je zatraèno da spre~i nasiqe, diskriminaciju i kr{ewe qudskih prava. Profesorka dr Slobodanka Turajli} je, u obra}awu u~esnicima skupa, kojih je bilo nekoliko stotina, ocenila da u Srbiji „neprekinuta nit nasiqa traje 20 godina“ i da je Francuz Bris Taton, koji je na smrt pretu~en u Beogradu, `rtva tog nasiqa. Na borbu protiv nasiqa na ulicama gradova u Srbiji pozvala je i Ruìca \in|i}, koja je istakla da je potrebno „odupreti se zlu koje nas vodi u mrak i izolaciju“.

subota3.oktobar2009.

^ANAK I KASA, DEVET GODINA POSLE

Gubitnici 5. oktobra danas su vlast U osvit devete godi{wice „pli{ane bager revolucije” po~asni predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Joèf Kasa priznao nam je da je veoma razo~aran time {to su danas na mnogim kqu~nim pozicijama u vlasti oni protiv kojih se borio devedesetih godina pro{log veka i zbog kojih se, uostalom, i dogodio 5. oktobar. – Danas se mnogi od wih, ili wima bliskih, nalaze u svim institucijama vlasti, i to nije samo moje veliko razo~arewe ve} problem celog dru{tva jer usporava proces wegove demokratizacije. Stoga se ne treba ~uditi {to se danas u najgorem obliku ispoqavaju kriminal i nasiqe na ulicama, jer to nije ne{to {to se pojavilo ju~e, ve} tiwa godinama i tako|e je nasle|e devedesetih, ali je dru{tvo dugo pred tim pojavama zatvaralo o~i. No, nadam se da }e kona~no sazreti svest o potrebi ubrzawa evropskog puta Srbije u svakom pogledu, koja je trenutno prisutnija kod gra|ana nego kod politi~ke elite – rekao nam je Kasa. Wegov politi~ki saborac i tako|e jedan od lidera DOS-a, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ânak, kaè da je Srbija, ako ni{ta drugo, protekle godine sastavila bez rata, {to je u vreme vladavine Slobodana Milo{evi}a bilo apsolutno

nemogu}e. U dobre strane on ubraja i to {to je Srbija uspela da iza|e na put evropskih integracija – „jo{ samo da wime i krenemo” – kao i da je demokratija „ipak uhvatila koren~i}e”. – Ono {to je lo{e je ~iwenica da sve ono {to nije ura|eno 6. oktobra 2000. ostalo do danas kao nezavr{en posao. A razlog za to je {to 5. oktobar nije trebalo da bude raskid s reìmom, nego s na~inom razmi{qawa, a pokazalo se da nije bilo tako. Centralizam, nacionalizam, izolacionizam, ksenofobija... sve je to nasle|e Milo{evi}evog vremena, s kojim nikako da se obra~unamo i koje svako malo uzima svoj krvavi danak na ulicama Srbije – rekao je ânak za „Dnevnik”. On dodaje da je i Vojvodina polagala ogromne nade u 5. oktobar, ali da te nade nisu ispuwene ni u jednom postotku. – Sve je to deo ukupne politi~ke nespremnosti da se napravi raskid s pretpetooktobarskom Srbijom. I to Vojvodinu sada drì po strani od wenog prirodnog okruèwa, a to je evropski kulturni i ekonomski prostor. No, pokojni Ivan Stamboli} je umeo da kaè: Politika nije sprint nego maraton. E, pa mi smo trenutno negde na devetom kilometru – kaè ânak. B. D. S.

MINISTAR MARKOVI] PRIZNAO DA DR@AVNU KASU IZJEDAJU RAZNE AGENCIJE

Posla sve mawe, bespotrebnih sve vi{e Ministar za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} izjavio je da }e dràvna uprava biti prva racionalizovana, ali je dodao da je ona „najmawi problem i najmawi teret od svega“. „Od svih zaposlenih u javnom sektoru samo je pet odsto u dràvnoj upravi i ako otpustimo deset odsto zaposlenih u{tedi}emo svega 0,1 odsto javne potro{we”, objasnio je Markovi}, dodaju}i da se, uprkos svemu, taj posao mora obaviti jer se u nekoj perspektivi otvara mogu}nost za normalnije, racionalnije poslovawe dràve gde }e pritisak na one koji rade biti daleko mawi nego sada. Me|utim, ministar je dodao i da posao ne}e biti potpun ako se smawi samo broj zaposlenih u dràvnoj upravi, a ne i u zdravstvu, prosveti, javnim sistemima, javnim preduze}ima i agencijama. U tom kontekstu, on je naveo da su neke javne agencije neopravdano osnovane i predstavqaju vi{ak. „Nesporna je ~iwenice da su neke od wih apsolutno vi{ak i bespotrebne, da se nadle`nosti preklapaju“, rekao je Markovi}, i kao ilustraciju naveo podatak da u Agenciji za privatizaciju radi ~etiri puta vi{e qudi nego 2005, iako je u protekle ~etiri godine obim privatizacije drasti~no smawen.

REKLI SU

Da~i}: O otkazima se jo{ nismo dogovorili Lider SPS-a Ivica Da~i} potvrdio je da socijalisti vode „intenzivne razgovore” u okviru vladaju}e koalicije o modalitetima u{tede u buxetu, o ~emu jo{ nisu prona|ena definitivna re{ewa, kao ni o otpu{tawu dela dr`avne administracije. „[to se nas ti~e, mi, kao stranka socijalne pravde, vodimo ra~una o pitawima kao {to su zapo{qavawe ili gubitak posla“, rekao je Da~i}, dodaju}i da nikada nije bilo ni re~i o tome da bilo ko tek tako ostane bez posla, ve} samo o tome da se do|e do neke preraspodele.

Mi}i}: Vlada nek prvo se~e u svojoj ku}i

Prof. dr Qubi{a Raji}

– Ne vidim zahtev da se ne{to mewa u nastavnom radu u {kolama, ne vidim da se na televiziji vodi neka intenzivna kampawa protiv takvih organizacija... Naprotiv, vidim samo „presvla~ewa“, pa tako i razni tabloidi i politi~ari, koji su ranije zdu{no podràvali i navija~e i razne pokrete kao „na{e qute patriote“, sad ih ne{to osu|uju. Zato nisam siguran da je ovo i{ta vi{e od privremene reakcije, mada bih voleo da nije tako i da me predsednik Tadi} demantuje – kaè na{ sagovornik. Profesor Raji} ukazuje na to da u srpskoj politici nema morala jer, napomiwe, da ga ima i da ga je bilo nakon svakog incidenta i nasiqa, neko bi odgovarao, a ne bi se zlo koje je ~iweno izvla~ilo kao kec iz rukava. – êmu sada podse}awe na zlo~ine na prostoru biv{e Jugosla-

vije kada se nikada o wima nismo izjasnili? Ili podse}awe na pobunu JSO-a kada onaj koji je ocenio da se radi o {trajku ne da nije za to odgovarao, nego je bio prvi ~ovek na{e politike? Ponavqam, u na{oj politici nema morala, to je politika u kojoj se prelamaju li~ni i grupni interesi i u kojoj gra|anin ni{ta ne zna~i. Da su na{i politi~ari hteli ure|eno „dvori{te“, koje zaista te`i i `eli da bude deo evropske porodice, mogli su odavno sve to ra{~istiti. Nisu hteli. Stoga bi iznad svega bilo dobro da me Boris Tadi} sada demantuje i da u Srbiji ovoga puta pobedi politi~ka voqa koja }e najpre urediti i umiti ovo dru{tvo, upristojiti ga, sve staviti na mesto koje im pripada i takve nas povesti ka Evropi – zakqu~uje profesor Raji}. Q. Male{evi}

Potpredsednica Liberalno-demokratske partije Nata{a Mi}i} poru~ila je da kabinet Mirka Cvetkovi}a, kao najglomaznija vlada u Evropi, mora smawiti svoj ~inovni~ki aparat i tako pokazati da je spreman da napravi rez u svojim redovima. „Stalno se vade na to da je koalicija{iroka. Pa neka naprave proporcionalno smawewe“, rekla je Nata{a Mi}i}, i predlo`ila da i stranke, srazmerno svom u~e{}u u Vladi, smawe broj zaposlenih.

Jerkov: Finansije LSV-a kontrolisao NBS Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jrkov demantovala je da LSV nije podneo finansijski izve{taj za 2008. godinu. „Liga je jo{ 2. marta ove godine predala finansijski izve{taj Narodnoj banci Srbije, a 1. jula smo dobili obave{tewe od NBS-a o zavr{etku obrade finansijskog izve{taja, o ~emu tako|e postoji potvrda”, izjavila je Aleksandra Jerkov, uz napomenu da finansijski izve{taj LSV-a nije objavqen u „Slu`benom glasniku“ samo zato {to ga jo{ uvek nije usvojio Glavni odbor stranke.

EKONOMIJA

subota3.oktobar2009.

DNEVNIK

DR@AVA NA VERESIJU PRODALA 1.300 PREDUZE]A, A DUGOVI KUPACA DOSTIGLI 30 MILIONA EVRA

Dogodine mnoge gazde ostaju bez firmi

Za razliku od prethodnika, koji su prodavali dru{tvena preduze}a, v. d. direktora Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi} u {ali ka`e da bi mogao vi{e ostati upam}en po broju raskinutih ugovora. – Ve}em broju poni{tenih privatizacija u Srbiji doprinela je i globalna kriza, ali i ~iwenica da su na po~etku privatizovana najboqa preduze}a, dok su za kraj ostali najte`i slu~ajevi – izjavio je Cvetkovi}. On je naveo da je do sada Agencija raskinula 435 kupoprodaj-

nih ugovora i da je na rate prodato 1.336 preduze}a u Srbiji. – Po tom osnovu bi u narednih nekoliko godina u buxet

trebalo da se slije 28 milijardi dinara, oko 300 miliona evra, a dug za dospele rate ve} je narastao na 30 miliona evra, i to

Nema la`ne nade Dràva }e, po Cvetkovi}evim re~ima, zbog ograni~ewa u buxetu morati da se usmeri samo na neke glavne ciqeve. – Ne}e biti podràvqewa preduze}a koja to ne zavre|uju jer ne treba ni davati la`nu nadu preduze}ima bez perspektive da bi im dràva mogla biti dobar vlasnik. Ona u normalnim uslovima i nije dobar vlasnik, a u kriznom periodu moè da sa~uva vrednost velikih sistema i pripremi ih za uspe{nu privatizaciju. To ne sme da bude masovna pojava – kaè Cvetkovi}.

mora da se plati. Neki o~ito ne}e imati novca i zato o~ekujem da }e jo{ neki ugovori, naàlost, biti raskinuti. Mi to ne èlimo, ali se bojim da }e trend raskida ugovora biti prisutan i 2010. – rekao je Cvetkovi} u intervjuu za novi broj “Ekonomist magazina”. Na pitawe {ta }e biti s dru{tvenim preduze}ima koja ne budu prodata do 31. decembra, kada isti~e zakonski rok za wihovu privatizaciju, Cvetkovi} je istakao da su rokovi produàvani nekoliko puta.

Juri{ na stambene kredite

Vi{e banaka i vi{e para Naredne sedmice ugovore treba da potpi{u i Erste i Vojvo|anska banka NBG. Krug banka koje se prikqu~uju ovom programu stalno se {iri. Izvesno je da }e naredne godine, osim vi{e banaka, biti i vi{e para. Vlada je za 2009. obezbedila za ovu namenu 450 miliona dinara, a naredne }e biti 2,5 milijarde. vinkuliranu polisu, a mi ve} godinama imamo dobru saradwu s kompanijama “Dunav” i DDOR “Novi Sad” pa smo i tu mogli da im pomognemo. ProKredit banka je po~ela da radi na programu u Beogradu od 1. oktobra, a od ponedeqka }e i u filijalama {irom Srbije. U Hipo Alpe-Adrija banci zahtevi }e zvani~no po~eti da se primaju od sredine naredne sedmice. To, me|utim, nije spre~ilo klijente da se ve} od ~etvrtka raspituju za uslove i dodatnu dokumentaciju koju treba da pripreme. Osim u Novom Sadu, veoma veliko interesovawe je i u Subotici.

Po~etno interesovawe je dobar potez jer pojedine formalnosti mogu oduzeti i nekoliko sedmica. Tako su bankari ve} primetili da kod stanova koji nisu ukwi`eni a na koje se stvaqa hipoteka za obezbe|ewe kredita, u katastarskoj slu`bi u Novom Sadu treba sa~ekati mesec dana. Zato treba po`uriti da se skupi dokumentacija i za hipoteku. Od drugih papira koji se moraju prikupiti tu su ugovor ili predugovor o kupovini stana, li~na karta, izjava o posedovawu, odnosno neposedovawu nekretnine za sebe i bra~nog druga, vena~ni list, administrativna zabrana za platu. Ukoliko

U UTORAK NA NOVOSADSKOM SAJMU

Smotra lova, ribolova, turizma... – Na Novosadskom sajmu u utorak }e biti otvoreni Me|unarodni sajmovi “Lorist”. U okviru ove manifestacije predstavi}e se oko 300 doma}ih i stranih izlaga~a na sajmovima lova, ribolova, sporta, hortikulture, ekologije, turizma, opreme za eneterijere i hrane i pi}a, najavila je direktorka “Lorista” Imelda Monarov-ûqak. – Na {tandovima izlaga~a bi}e izloèni proizvodi vrhunskih robnih marki iz celog sveta, niz premijera iz oblasti lova i ribolova, a novina ima i u gotovo svim segmentima ove manifestacije – rekla je Imelda Monarov-ûqak. – Tako }e se prvi put organizovano predstaviti vinski turizam, kao i predstavnici etno-turizma, a svoje turisti~ke potencijale

predstavi}e i gradovi i op{tine... Izlaga~i }e se prestaviti u hali “Master”, te halama 1, 3, 8, 9 i na otvorenom prostoru. Posetioci }e biti u prilici da vide i po povoqnim cenama – jer su izlaga~i najavili i popuste do 60 odsto – kupe ne{to iz bogatog asprtimana ponude, od opreme za lov i ribolov, do opreme za ugostiteqstvo i hotelijerstvo, a, zahvaquju}i Sajmu turizma, bi}e pru`en uvid u aran`mane za predstoje}u zimsku sezonu. Ova priredba mo`e se pogledati od 6. do 11. oktobra od 10 do 19 ~asova. Ulaznice ko{taju 250 dinara, kolektivne posete pla}aju 200, a |aci, studenti, penzioneri i deca od 7 do 12 godina 190 dinara. D. Mla|enovi}

dino re{ewe jer ako do sada nisu uspela da se privatizuju, ne}e nikad. Tu treba stvari isterati do kraja. Druga su pri~a preduze}a, kao RTB “Bor”, “Prva petoletka” ili IMT, jer imaju ne samo ve}i dru{tveni zna~aj ve} kasnije, kad pro|e kriza, mogu biti kandidati za uspe{nu privatizaciju. Wima bi dr`ava trebalo da pomogne da premoste narednu godinu-dve – nagla{ava Cvetkovi}.

REKONSTRUISAN POGON ZREWANINSKE „JUGOREMEDIJE”

VOJVO\ANI IZUZETNO ZAINTERESOVANI ZA KUPOVINU NEKRETNINA

@iteqi Vojvodine izuzetno su zainteresovani za kupovinu stanova putem subvencionisanih kredita i programa Vlade Srbije: ve} prvog dana kada su banke po~ele da primaju zahteve, sve ekspoziture i filijale banaka koje se bave ovim poslom napunile su se strankama koje su uzimale formulare i ùrile da {to pre srede dokumentaciju. Razlog je jasan – mawi stanovi se te{ko nalaze na trì{tu pa oni koji su uspeli ne{to da prona|u ùre da {to pre okon~aju formalnosti. – Mnogo gra|ana je bilo da se raspita, a dosta wih je uzelo i formulare i ve} skupqaju potrebnu dokumentaciju – kaè Tatjana Jovanovi} iz glavne filijale banke Inteza za Vojvodinu. – Rata kredita moè iznositi najvi{e 50 odsto plate, pa se interesuju, ukoliko imaju vi{e kreditnih obaveza, kako to da reguli{u. Da bi mogli makismalno iskoristiti platu za stambeni kredit, neophodno je da zakqu~e te stare obaveze i da imamo jasnu sliku o wihovom obavezama u preduze}ima i ustanovama gde su zaposleni. Poznato je da se kreditiraju stanovi koji su gotovi ili je izgradwa zvar{ena 80 odsto. Deo pitawa odnosio se i na to {ta spada u onih nezvar{enih 20 odsto. U Komercijalnoj banci u Novom Sadu ima gu`ve, a da bi se stiglo do slu`benika koji klijente upoznaje sa svim detaqima, potrebno je sa~ekati desetak minuta. – ûjem od kolega da je 1. oktobra interesovawe bilo veliko i u Ba~koj Palanci i Vrbasu – kaè Nata{a Mazi} iz ove banke. – Dosta klijenata se interesovalo za

– Najve}i problem je {to smo ih produàvali kada objektivno nismo morali. Sada, zbog krize, prvi put postoji objektivan razlog da se neke privatizacije odloè za boqa vremena. I odràvawe u ìvotu zahteva ulagawa i zato ne bi imalo velikog smisla produàvati rok za privatizaciju preduze}a za koje na nekoliko tendera ili aukcija nije bilo zainteresovanih kupaca. Za wih je ste~aj je-

se kupuje stan u izgradwi, potrebno je i pravosna`no odobrewe za izgradwu koji glasi na investitora nekretnine. Kada je predstavqen prvi model kredita, gra|anima je obja{weno da }e se deo kredita koji se uzima preko komercijalnih banaka odobravati uz kamatu od 4,9 do 5,9 posto te da }e se ba{ u okviru tog procenta voditi konkurentska bitka izme|u banaka. Konkurencija se ba{ ne razigrava mnogo na po~etku. Banke koje su do sada u{le u program Vlade listom su odlu~ile da idu s istom stopom od 4,5 posto plus {estomese~ni eurobor, a on je sada 1,1, {to daje godi{wu kamatu od 5,6 posto. To zna~i da posle 31. oktobra 2012, otkada klijenti po~iwu da otpla}uju zajam komercijalnoj banci, kamata moè biti vi{a, ali i nià: sve zavisi od kretawa euribora. To je presek kamatnih stopa najkvalitetnijih evropskih banaka, na osnovu kojeg druge banke formiraju svoje komercijalne stope. Euribor se mewao i lane je bio ~ak i pet posto, a ove godine konstantno beleì pad. Da li }e i kamate biti druga~ije kada vi{e banka potpi{e ugovor i po~ne da radi na ovom programu kredita, vide}e se. D. Vujo{evi}

Milijarda tableta i jo{ radnih mesta Fabrika lekova “Jugoremedija” u Zrewaninu ju~e je pustila u rad novi pogon za proizvodwu tableta u ~iju rekonstrukciju je ulo`eno deset miliona evra. Kako je saop{teno nakon otvarawa pogona, kapacitet proizvodwe tableta }e pu{tawem u rad nove linije biti udvostru~en i iznosi}e milijardu tableta godi{we, a planirani godi{wi bruto prihod je oko deset miliona evra. Rekonstrukcija pogona trajala je 14 meseci i u wemu je zaposleno 20 novih radnika direktno u proizvodwi i 30 radnika kroz razne vidove saradwe, re~eno je novinarima. Pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslav Petrovi} kazao je da }e pokrajinska vlada u~initi sve da pomogne “Jugoremediji” da oja~a u~e{}e u

proizvodwu u Srbiji i da plasira proizvode u inostranstvu. – Nova linija za proizvodwu ~vrstih formi lekova u “Jugoremediji” je 61. pogon novih tehno-

logija koji u Vojvodini otvaramo u posledwe dve godine i koji ukupno imaju kapacitet za otvarawe 17.260 novih radnih mesta – rekao je Petrovi}, i dodao da ti pogoni ispuwavaju evropske standarde i omogu}avaju izvoz robe. Izvr{no ve}e Vojvodine je u rekonstrukciju pogona “Jugoremedije” ulo`ilo 24,6 miliona dinara. @. B.

POPRAVKA PUTA VRBAS–SOMBOR

Za novi asfalt 127 miliona Gradona~elnik Sombora mr Du{an Jovi} je ju~e najavio po~etak sanacije dela regionalnog puta R-101 koji povezuje Vrbas i Sombor – Od ponedeqka }e i zvani~no po~eti radovi na deset kilometara puta R-101 izme|u Sombora i Kqaji}eva, vredni 127 miliona dinara. Radi se o presvla~ewu novim asfaltnim pokriva~em i utvr|ivawu bankina, {to je zavr{ni deo projekta zapo~etog jo{ pre pet{est godina – najavio je somborski gradona~elnik, uz opasku da je tzv. kol~ewe trase otpo~elo ove sedmice. – Zavr{etak svih radova, finansiranih novcem JP “Putevi Srbije”, dakle iz republi~kog buxeta, predvi|en je za sredinu ili posledwe dane novembra, a izvo|a~ radova je kompanija “Vojput” iz Subotice. M. M-}.

01. 10. 2009.

1.104,38714

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Sloga, Novi Pazar

20,00

480

4.800

Slavijakoop MM, Stara Pazova

16,67

2.520

Obezbe|ewe komerc, Beograd

14,70

1.615

40.375

Lasta, Beograd

11,41

576

367.258

4,23 Promena %

3.770 Cena

18.850 Promet

Privredna banka, Pan~evo

-12,00

7.134

Milan Blagojevi}, Smederevo

-11,99

Ibar, Ra{ka

-11,98

Informatika, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Morava, Po`arevac Ishrana, Smederevo Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (773,14 -5,49%)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-6,43

2.824

16.179.607

Komercijalna banka, Beograd

-4,90

36.003

1.440.123

Energoprojekt holding, Beograd

-7,31

976

7.426.367

Univerzal banka, Beograd

-8,72

8.216

5.570.655

Agrobanka, Beograd

-5,09

9.775

5.661.501

28.536

Soja protein, Be~ej

-6,86

1.113

6.632.530

705

13.395

Imlek, Beograd

-0,82

1.448

1.037.014

1.440

288.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-5,08

2.764

3.151.510

Metals banka, Novi Sad

-11,76

600

1.800

-0,49

8.690

1.599.000

-11,69 Promena %

2.720 Cena

27.200 Promet

Tigar, Pirot

-2,63

925

462.670

Privredna banka, Beograd

-0,55

896

1.486.966

-6,86

1.113

6.632.530

Bambi Banat, Po`arevac

-6,37

8.800

17.600

Getaldus, Novi Sad

0,11

930

1.767.000

Alfa plam, Vrawe

-4,45

9.564

726.880

Metals banka, Novi Sad

-0,49

8.690

1.599.000

Telefonija, Beograd

0,22

2.236

2.294.094

Veterinarski zavod, Subotica

-3,55

571

1.115.080

Veterinarski zavod, Subotica

-3,55

571

1.115.080

Pro - ing, Novi Sad

0,00

4.000

456.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK SIROMA[TVO PREPLAVILO SRBIJU

VICEPREMIJER BO@IDAR \ELI] PREDSTAVIO STUDIJU „EFEKTI INTEGRACIJE SRBIJE U EU“

Korist ve}a od tro{kova za briselsku kartu

Beda najvi{e poga|a decu

U prvoj polovini 2009. godine zabeleèn je porast siroma{tva, a najugroènija su deca do 14 godina, stariji od 65 godina i nezaposleni, istaknuto je ju~e na sednici Odbora Skup{tine Srbije za smawewe siroma{tva. Ivana ]irkovi} iz tima potpredsednika Vlade Srbije za implementaciju Strategije za smawewe siroma{tva navela je da je, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, 9,2 odsto qudi u Srbiji siroma{no. Po wenim re~ima, kao ugroène grupe su definisana deca

do 14 godina iz doma}instava koja mese~no tro{e 8.289 dinara, stariji od 65 godina, nezaposleni, romska populacija i `ene. Ona je kazala da je u Srbiji broj siroma{nih u 2003. godini iznosio 14 odsto stanovni{tva, dok je u 2007. godini taj broj u skladu sa Strategijom za smawewe siroma{tva, prepolovqen na 6,6 odsto. Po podacima koji su na sednici odbora izneli predstavnici nevladine organizacije „Banka hrane“, u Srbiji je siroma{no 20 odsto stanovni{tva. „Banka hrane“ postoji od 2006. godine i prikupqa prehrambene proizvode od donatora i distribuira ih u banku hrane odakle se preko posrednika (Crvenog krsta, ustanova socijalne za{tite, narodnih kuhiwa) namirnice dele krajwim korisnicima. Predstavnica ove nevladine organizacije Miroslava An|eli} navela je da u Srbiji postoji jedna „Banka hrane“ u kojoj rade iskqu~ivo volonteri, dok ih je u Francuskoj, na primer, 79.

– Dostizawe standarda EU ne}e biti jeftino, ali }e Srbija od punopravnog ~lanstva u EU ostvariti mnogo ve}i dobitak – izjavio je ju~e potpredsedik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}, ne preciziraju}i koliko }e to zapravo ko{tati. On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije na kojoj je predstavqena studija „Efekti integracije Srbije u EU“ rekao da je ona osnova u pripremama na{e pregovara~ke pozicije, i najavio da }e se napraviti

– Sve oblasti }e u neto iznosu biti na dobitku kada Srbija postane punopravna ~lanica EU – rekao je \eli}. – Srbija je nedavno od EU dobila bespovratnu pomo} od 100 miliona evra za re{avawe problema buxetskog deficita i najavqeno je jo{ 200 miliona evra pod povoqnim uslovima. Ukazao je na to da je pri tom u uslovima aktuelne krize Ma|arska dobila 6,5 milijardi evra, Letonija 5,3 milijarde evra, a Rumunija pet milijardi evra iz buxeta EU. D. Milivojevi}

Dràvne firme dràvi napravile {tetu Avioni “Jat ervejza” od ju~e ponovo lete, nakon {to su sindikalci”Jat tehnike” od predstavnika vlasti dobili uveravawe da }e im plate u najkra}em roku biti ispla}ene iz – odakle bi drugo – xepova poreskih obveznika. To je, u najkra}em, epilog vi{ednevnog poslovnog spora dveju dràvnih firmi u kojem su, kako sada stvari stoje, jedine `rtve gra|ani Srbije i “Jatovi” putnici. Preduze}e “Jat tehnika” po~elo je ju~e ponovo da servisira avione nacionalnog avio-prevoznika, {to je prestalo u utorak usled {trajka radnika zbog duga “Jat ervejza”. Sindikalci “Jat tehnike” na ovaj potez su se odlu~ili jer su dobili garancije predsednice Skup{tine Srbije Slavice \uki}-Dejanovi} i Ministarstva infrastrukture da }e deo duga “Jata” biti izmiren do ponedeqka. Radnici “Jat tehnike” stupili su u {trajk jer, zbog duga “Jat ervejza” od 110 miliona dinara, odnosno oko 1,2 milion evra, nisu primili platu. Posle servisirawa, “Jatovi” avioni su opet po~eli da lete. Tako su dve firme u stopostotnom dràvnom vlasni{tvu tri dana zbog svojih sporova kao taoce dràle nekoliko stotina putnika s kupqenim “Jatovim” kartama

Na tapetu i MMF Na sastanku zemaqa ~lanica “Konstituence [vajcarske” u Beogradu dogovoren je zajedni~ki nastup o pitawima u vezi sa svetskim ekonomskim kretawima, reformama i strategijama MMF-a i Svetske banke, koja }e se razmatrati na predstoje}oj Godi{woj skup{tini Odbora guvernera tih institucija u Istanbulu od 4. do 7. oktobra 2009. godine, saop{tila je Narodna banka Srbije. “Konstituencu [vajcarske” ~ine Azerbejxan, Kirgizija, Poqska, Srbija, [vajcarska, Taxikistan, Turkmenistan i Uzbekistan. To je grupacija zemaqa u okviru Me|unarodnog monetarnog fonda i Svetske banke preko koje ~lanice ostvaruju svoja prava i interese u radu tih institucija. Doma}ini ovogodi{weg skupa, koji se prvi put organizuje u Srbiji, bili su potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki},

stru~ne analize po sektorima o tome koliko }e Srbiju ko{tati da postigne standard evropske direktive. – Od Srbije se u narednom periodu o~ekuje dodatna otvorenost ekonomije i udvostru~ewe izvoza i pove}ewe uvoza za 40 posto – rekao je \eli}. Vicepremijer je ukazao na to da Srbija godi{we dobija 200 miliona evra iz buxeta EU, a da bi po ulasku u EU dobijala gotovo dve milijarde evra.

NALI^JE PONOVNOG POLETAWA AVIONA „JAT ERVEJZA”

EKONOMSKI SAMIT U BEOGRADU

koji predstavqa Srbiju u Svetskoj banci, i guverner NBS-a Radovan Jela{i}, kao predstavnik Srbije u MMF-u. Sastanku “Konstituence”, kojim je predsedavao predsednik [vajcarske Konfederacije i ministar finansija Hans-Rudolf Merc, prisustvovali su guverneri centralnih banaka i ministri finansija koji obavqaju funkcije guvernera i zamenika guvernera zemaqa ~lanica “Konstituence” u MMF-u i Svetskoj banci, izvr{ni direktori [vajcarske u MMF-u i Svetskoj banci, kao i wihovi zamenici i saradnici. Na sastanku je, kako se navodi u saop{tewu, razgovarano i o aktuelnim pitawima od interesa za sve ~lanice “Konstituence”, a odr`an je i seminar o efektima globalne finansijske krize i razmewena iskustva o posledicama krize na ekonomije ~lanica.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

subota3.oktobar2009.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,2896

93,1527

95,2952

91,0102

Australija

dolar

54,5339

55,6468

56,9267

54,3669

Kanada

dolar

57,8588

59,0396

60,3975

57,6817

Danska

kruna

12,2563

12,5064

12,794

12,2188

Norve{ka

kruna

10,7705

10,9903

11,2431

10,7375

[vedska

kruna

8,9212

9,1033

9,3127

8,8939

[vajcarska

franak

60,293

61,5235

62,9685

60,1085

V. Britanija

funta

99,8465

101,884

104,228

99,5409

SAD

dolar

62,8155

64,0974

65,5716

62,6232

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 10. 2009. godine

Ovce “Jat tehnika” je, ina~e, odvojena od mati~ne kompanije jer je zakqu~eno da sve sporedne delatnosti treba izdvojiti iz “Jata”. To, dodu{e, nije odra|eno do kraja pa je sam direktor Sr|an Radovanovi} nedavno priznao da “Jat ervejz” u vlasni{tvu ima i stado ovaca u Vr{cu, a u sistematizaciji radnih mesta – i ~obanina za te ovce. i onemogu}ile ih da za svoje pare putuju kada i gde ho}e. “Jat tehnika” je preduze}e nastalo 2005. godine, izdvajawem istoimene poslovne jedinice iz “Jata” prilikom restrukturirawa te kompanije. Sada, ~etiri godine kasnije,

direktor “Jata” Sr|an Radovanovi} ka`e da bi nacionalnom avioprevozniku Vlada trebalo da dozvoli da u svojim okvirima ponovo formira slu`bu za servisirawe flote. ^itava situacija je jasno pokazala da dve firme uop-

{te nisu u stawu da posluju na slobodnom trì{tu i preìve bez pomo}i dràve. “Jat ervejz” godinama pravi gubitke koji se posle pokrivaju iz buxeta, dok je “Jat tehnika” gotovo potpuno zavisna od svog poslovnog aran`mana s “Jat ervejzom”, s obzirom na to da druge kompanije, o~igledno, nisu zainteresovane za wene usluge. Nije mali broj ekonomista koji smatraju da je uzrok svim ovim problemima èqa dràve da se bavi stvarima koje joj ba{ i ne ulaze u opis posla, poput avio-biznisa. Da su dve kompanije privatizovane pre nekoliko godina, do ~itavog ovog cirkusa verovatno ne bi do{lo, a i ako bi do{lo, on bi bio problem samo wihovih vlasnika, a ne svih gra|ana Srbije. Ovako, svu {tetu od poslovnog spora dveju dràvnih firmi snosi}e upravo dràva, odnosno weni poreski obveznici. A {teta nije mala: pored pomenutog duga od 1,2 milion evra i naru{enog ugleda kod klijenata, tu je i ceh zbog otkazivawa letova tokom tri dana, koji, prema procenama, iznosi jo{ milion i po evra. “Jat ervejz” je prvo saop{tio da }e nadoknadu te {tete traìti od {trajka~a, ali se od toga u me|uvremenu odustalo. V. ^vorkov

VLADA POVEZALA STA@ RADNICIMA

Gazde pla}aju za ~etiri godine

Vlada Srbije usvojila je ju~e odluku o na~inu regulisawa nepla}enih doprinosa za penzijsko -invalidsko osigurawe, saop{teno je iz Vlade. U saop{tewu nakon telefonske sednice navodi se da je zakqu~kom predvi|eno da }e se od 1. januara 2004. do 30. juna 2009. godine “povezati sta`” za zaposlene kod privrednih subjekata koji su obuhva}eni odlukom. Ministar Rasim Qaji} ka`e da takvih radnika ima 80.000. Poslodavci se na taj na~in ne osloba|aju svoje zakonske obaveze uplate doprinosa ve} im se samo omogu}ava da svoju obavezu plate u roku od ~etiri godine, sa grejs periodom od godinu dana. Poslodavcima ostaje da plate i zakonsku kamatu. Ugovorom koji }e zakqu~iti Ministarstvo finansija sa svakim od poslodavaca predvi|eno je stavqawe hipoteke na nepokretnosti poslodavca kao vid obezbe|ewa.

Srbija dogodine bez recesije Stru~waci Me|unarodnog monetarnog fonda predvi|aju da }e privreda Srbije idu}e godine ostvariti rast od 1,5 posto.

Eksperti MMF-a istovremeno predvi|aju negativan rast srpske privrede u 2009. godini od minus ~etiri odsto, objavqeno je na sajtu Fonda. U ovoj godini MMF o~ekuje inflaciju u Srbiji od 9,8 posto, dok bi u 2010. godini inflatorna stopa u na{oj zemqi trebalo da se smawi na 7,3 procenata.

DR@AVI NIJE STALO DO MI[QEWA RADNI^KIH LIDERA O OTPU[TAWIMA

Sindikatima dali tri dana da lupaju glavu Koliko je vlasti va`no {ta reprezentativni sindikati misle o predstoje}oj racionalizaciji dr`avne administracije najboqe svedo~i to {to su im ostavqena “cela” tri dana da razmotre ve} izra|ene nacrte zakona i dostave svoje mi{qewe kako bi ve} naredne nedeqe bila doneta kona~na odluka o tome koliko }e ~inovnika u prvom “cugu” ostatiti bez posla, mada se ve} zna broj onih koji ve} od prvog dana naredne godine vi{e ne}e dolaziti na posao. Naime, lideri najve}ih sindikata u Srbiji su tek prekju~e dobili nacrte zakona o racionali-

kom Cvetkovi}em i ministrima ekonomije i rada Mla|anom Dinki}em i Rasimom Qaji}em i prihvatili da do ponedeqka, 5. oktobra, dostave svoje primedbe i sugestije na re{ewa predvi|ena zakonima. Kao retko kad do sada, sindikalci su se slo`ili da je neophodno kona~no reformisati glomazan birokratski aparat, ali su zatra`ili da qudi koji ostaju bez posla budu socijalno zbrinuti. – Premijer i ministri poru~ili su nam da }e u prvom talasu bez posla u Republici i na lokalu ostatiti oko deset odsto zaposle-

Forme radi Direktorka “Ekonomist medija grupe” Biqana Stepanovi} isti~e da je ina~e sastanak premijera i ministara s predstavnicima sindikata organizovan tek da bi se zadovoqila forma. Ona dodaje da sindikati nemaju nikakvu snagu ve} godinama, bez obzira na to {to se stalno najavquju veliki protesti – te “vru}a jesen”, “vru}e prole}e” i ostala godi{wa doba. – Mislim da je premijer Cvetkovi} s dvojicom ministra re{io da primi sindikate da bi zadovoqio formu. Ne verujem da su sindikati u stawu da izvr{e neki veliki pritisak da se zaposleni u administraciji ne otpu{taju – kazala je Biqana Stepanovi}. zaciji dr`avne administracije i detaqno su upoznati s planovima Vlade o reformi javnog sektora, a predstavqene su im i dosada{we aktivnosti u oblasti “giqotine propisa”, mada se na wima u resornim ministarstvima radi ve} dva meseca. Predsednici Samostalnog sindikata Srbije i UGS “Nezavinost” Qubisav Orbovi} i Branislav ^anak razgovarali su s premijerom Mir-

nih – rekao je lider samostalaca Qubisav Orbovi}. – Od Vlade smo tra`ili da se ovako delikatan posao sprovede uz jasne kriterijume i prethodne dogovore sa svim socijialnim partnerima. U suprotom, nisu iskqu~eni protesti na ulicama. Tako|e, za nas je neprihvatqivo da granski sindikati ne u~estvuju u tim razgovorima. Tra`imo da se odrede kritrijumi za odre|ivawe tehnolo{kog

vi{ka, to ne mo`e da bude ocena rukovodioca, a zahtevamo i da se sa sindikatima dogovori visina socijalnog programa kao pomo} onima koji izgube radno mesto. Prvi ~ovek UGS “Nezavisnost” Branislav ^anak nije propustio priliku da uputi zamerke na ra~un premijera i resornih ministara {to su se u pet do dvanaest setili sindikata, ali je i konstatovao da sada pred sobom imaju dve opcije: da pregovaraju ili da, ako otpu{tawe bude naglo, iza|u na ulicu. Oba sindikata }e, iako je tri dana zaista malo za bilo kakav ozbiqniji posao i analizu, insistirati na kriterijumima kojima bi se odre|ivao eventualni vi{ak radnika i koji je to broj. Naime, ~ak i ako Vlada Srbije naredne nedeqe usvoji izmene zako-

na, predstoji izrada nove sistematizacije, koja je zapravo kqu~na za pravqewe lista tehnolo{kog vi{ka i tu je izuzetno va`na uloga sindikata. Upravo zbog toga lideri oba sindikata tra`e da se u izradu sistematizacije ukqu~e granski sindikati koji najboqe znaju ko, {ta i koliko radi, ali i koga }e predstoje}a giqotina mnogih zakona zaka~iti i ostaviti bez posla. Ve} za dva dana zna}e se {ta su sindikalni lideri zakqu~ili i kako }e braniti ~inovnike kojima slede otkazi. No, sasvim je izvesno da}e, bez obzira na to kakvi wihovi stavovi budu i koliko god oni pretili protestima i bilo ~im drugim, Vlada Srbije u ~etvrtak usvojiti ono {to je ve} skrojila i pre nego {to ih je o bilo ~emu obavestila. Q. Male{evi}

POQOPRIVREDA

subota3.oktobar2009.

SLABA VAJDA OD NA[IH VINOGRADA

Doma}e vino od tu|eg gro`|a Vinogradari }e ubrati oko 350.000 tona gro`|a odli~nog kvaliteta, a i vinari najavquju da }e se vino pamtiti po ovogodi{woj berbi. Me|utim, iako je rod dobar, sve je vi{e zapu{tenih vinograda. Tako i ove godine iz Makedonije sti`e oko 16.000 tona gro`|a, uglavnom za vinarije koje nemaju sopstvenu proizvodwu. Nema ta~nih podataka o povr{inama pod vinogradima. Statistika tvrdi da je to oko 60.000 hektara, u Ministarstvu veruju da vinova loza zauzima tre}inu navedenih povr{ina, a u Udru`ewu vinogradara i vinara procewuju da nema vi{e od 12.000 hektara zasada koji se redovno beru. Prema prvim analizama, u

U posledwih devet godina, zahvaquju}i novcu iz agrarnog buxeta, podignuto je oko 3.000 hek-

Za dobar kalem 270 dinara

tara vinove loze izuzetnog kvaliteta. Ministarstvo je nov~ano pomoglo i opremawe podruma sredwih vinarija koje pove}avaju povr{inu pod savremenim vinogradima.

Poùriti s berbom kukuruza Berba kukuruza moè da po~ne, poru~uju stru~waci, napomiwu}i da je zbog izraène avgustovske su{e zrno zrelo, a vlaga kod ve}ine hibrida je ispod 20 odsto. \or|e Jockovi} iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu savetuje ratarima, koji beru kukuruz u klipu, da po~nu brawe jer }e, ukoliko ~ekaju, dvostruko izgubiti. – Prvo, ima}e ve}e gubitke usled kruwewa zrna i loma klipa

PAORI SA SEVERA BA^KE TRA@E VE]I AGRARNI BUYET

Seqa~ka kasa mora biti bogatija Udru`ewe poqoprivrednika Subotica zahteva od Vlade i predsednika Srbije, pokrajinskih i op{tinskih vlasti da u~ine sve kako bi agrarni buxet za slede}u godinu iznosio najmawe pet odsto nacionalnog, jer }e se “svaki dinar koji bude ulo`en u poqoprivredu vratiti dvostruko”. Ovih dana, kada Vlada razmatra novi buxet, neki weni ~lanovi smatraju da agrarnu kasu ne treba pove}avati jer poqoprivreda nije u krizi, {to nije ta~no. Ovih dana se govori o tome da izvozni rezultati u poqoprivredi ukazuju na pozitivan bilans, ali tako je zahvaquju}i ogromnim, iscrpqu-

ju}im naporima poqoprivrednika. Kako stvari zapravo stoje, vidi se u predstoje}oj setvi jer nema dovoqno para za kupovinu repromaterijala, {to }e dovesti do ma-

Svaki dinar koji bude uloèn u poqoprivredu vrati}e se dvostruko we proizvodwe u idu}oj ètvi, upozoravaju u Udruèwu. Ne o~ekujemo od dràve da kupuje poqoprivredene proizvode, ali zato nas ne moè ni pustiti na slobodno trì{te neosposobqene i nespremne. Potrebna je

`ewa, podse}aju}i na to da paori u okru`ewu dobijaju subvencije od 35.000 dinara po hektaru, a na{i 12.000, zbog ~ega nisu ravnopravni u poslovawu. Na{i poqoprivrednici imaju male usitwewe povr{ine i ne mogu koristiti

savremene ma{ine i tehnologije i stoga o~ekujemo subvencionisawe ve}ih povr{ina, poru~uju paori sa severa Ba~ke, dodaju}i da mnoge mere moraju biti prenete na buxet Ministarstva za rad i socijalno starawe, koje treba da planira projekte i novac za pomo} nekomercijalnim gazdinstvima jer ona ne}e mo}i da opstanu u tr`i{noj utakmici, kao {to je bilo omogu}eno zaposlenim u ostalim privrednim granama. Tako|e, mere za 2010. godinu moraju biti poznate do kraja ove, kako bi poqoprivrednici mogli planirati slede}u proizvodnu godinu. S. G.

i, drugo, mogu do}i ki{e i hladnije vreme, kada su uslovi za brawe znatno nepovoqniji – ka`e Jockovi}. – Isto tako, i oni koji kombajniraju zrno mogu to raditi jer je vlaga ispod 20 odsto. Procene su da je do sada obrano oko petina zasejanih povr{ina, {to je veoma malo s obzirom na stawe useva kukuruza.Kukuruz u Srbiji zasejan je na 1,2 milion hektara, a o~ekuje se da }e prose~an rod iznositi oko pet tona po hektaru.

Samo soja paore spasava Ove godine samo statistika ide naruku paorima. Sve nam je, izuzev suncokreta, rodilo vi{e nego lane, ukupna poqoprivredna proizvodwa bi}e ve}a za dva posto.. Me|utim, od svega toga paori ne}e imati mnogo koristi. Xepovi bi im ostali {upqi da rupe nije popunila soja, jedina kultura koja nije krahirala od pro{le do ove godine. Dodu{e, cenovno su dobro pro{li i oni koji su sejali {e}ernu repu, ali je prinos bio mawi pa, kada se sve to sabere i oduzme, opet su na istom. – Moèmo re}i da nas je soja izvukla, ali samo ako imamo u vidu druge cene, koje su katastrofalne. Soja je dobro ponela, zadovoqni smo pla}awem jer se ovih dana za wu kod nekih privatnih me{aona moè dobiti i 29 dinara. Na stranu razna me{etrewa, “dilovi” malih i velikih otkupqiva~a, moèmo re}i da smo samo sa sojom dobro pro{li – kaè za na{ list poqoprivrednik iz Kovina Jadran An|elkovi}, uz ogradu da su zapravo dobro pro{li oni koji nisu imali ugovore s velikim prera|iva~ima. Po re~ima direktorke Zajednice za industrijsko biqe Olge ûrovi}, do pro{le nedeqe otkupqno je oko 200.000 tona soje, ali je dosta ima kod onih koji se bave “malom preradom”, odnosno proizvode sto~nu hranu, prekrupu... – Otkupne cene soje su {arolike i kre}u se od 23 do 27 dinara. Procewuje se da je ne{to vi{e od

uti~u i na formirawe otkupne cene u Srbiji. Pro{logodi{wa otkupna cena za suncokret i za soju je bila 300 evra po toni, plus dodatni tro{kovi od 30 do 40 evra, podsetila je ona, nagla{avaju}i da je ta cena bila 120 evra vi{a od one u okru`ewu. Za razliku od soje, suncokret je potpuno krahirao. Cena mu je 16 dinara i oni koji su ga sejali sada se kaju jer su umesto pro{logodi{wih 25 do 28 dinara, sada dobili

I na berzi glavna U septembru se na Produktnoj berzi u Novom Sadu najboqe trgovalo sojom. Promet robe iz “sojinog kompleksa” iznosi gotovo 40 odsto ukupnog septembarskog prometa. Cena zrna ovododi{weg roda se kretala od 26,50 do 29 dinara kilogram. Sojina sa~ma je prometovana u koli~ini od 1.010 tona, uz cenu koja se kretala od 34,80 do 37 dinara kilogram uz jasan silazni cenovni trend. Vest koja }e svakakako, makar za trenutak, obradovati proizvo|a~e je blagi skok cene kukuruza krajem nedeqe. Po~etkom nedeqe je zakqu~ena cena iznosila 7,6 dinara kilogram, da bi se na samom kraju nedeqe sve ponu|ene koli~ine realizovale po 7,80 dinara kilogram. Cena kukuruza se kretala od 7,50 do 8,20 dinara kilogram, uz jasan silazni trend koji je bio prisutan do polovine meseca, da bi se nakon toga cena stabilizovala na nivou od 7,50 do 7,70 dinara kilogram. Ponderisana septembarska cena iznosi 7,74 dinara kilogram. Kukuruzom pro{logodi{weg roda je trgovano u koli~ini od 175 tona, i to u prvoj polovini meseca. Cena se kretala od 7,80 do 8,50 dinara kilogram, a ponderisana cena iznosi 8,40 dinara kilogram. 100.000 tona u maloj preradi, ali, iako otkup jo{ nije zavr{en, mo`e se baratati cifrom od 320.000

MINISTAR POQOPRIVREDE SA[A DRAGIN O SUBVENCIONISANIM AGROKREDITIMA

Na zajam 26 miliona evra – Dr`ava je ove godine plasirala oko 26 miliona evra subvencionisanih kredita poqoprivrednicima. To su krediti s pet posto kamate na godi{wem nivou i do sada ih je dobilo 4.600 poqoprivrednika u Srbiji. Ako imate u vidu da je kamata za obi~ne bankarske kredite godi{we 15 posto, onda je jasno da je ovo zaista velika pomo}, pogotovo ove godine kada je ekonomska kriza i kada je te{ko ulagati u bilo {ta – izjavio je ju~e ministar poqoprivrede Sa{a Dragin, prilikom posete doma}instvu Gradimira Popova iz Boto{a, koji je posle uzimawa dugoro~nog subvencionisanog agrokredita od „ProKredit banke“ izgradio su{aru za kukuruz.

ve}a pomo} dràve kroz buxetska davawa, a od dràve o~ekujemo i ve}u afirmaciju udruìvawa poqoprivrednih proizvo|a~a, dodaju poqoprivrednici iz ovog udru-

VARQIVA JESEN INDUSTRIJSKOG BIQA

Ovih dana kilogram kvalitetnog vinskog gro`|a kre}e se od 40 do 50 dinara. Na`alost, to gro`|e ~ini samo desetak procenata ukupno ubranog. Zato Ministarstvo poqoprivrede svakom vinogradaru i vinaru koji podi`e nov vinograd pla}a 270 dinara za posa|eni kvalitetan kalem. belim vinskim sortama gro`|a procenat {e}era kre}e se od 21 do 22 odsto. Vinogradari o~ekuju da }e u crvenim sortama, koje se beru kasnije, taj procenat biti ~ak 24 odsto.

DNEVNIK

Ova savremena su{ara „skida“ vlagu kukuruznom zrnu na nekih 14 odsto. Popov planira da ubrzo

Bi}e para kao lane – Zbog izuzetno malog ovogodi{weg buxeta, deo na{ih obaveza prebacili smo za slede}u godinu. Prioritet je bio da se u potpunosti i do agrotehni~kih rokova za jesewu setvu isplate regresi, odnosno 12.000 dinara po hektaru. To obe}awe smo i ispunili krajem avgusta. Za slede}u godinu smo tra`ili buxet koji bi bio na nivou 2008. zato {to mislimo da je va`no da se pro{iri i onaj deo koji se ti~e investicija. Veoma je va`no da poqoprivredni buxet bude kao u svim zemqama Evropske unije, a to je minimalno oko ~etiri odsto od ukupnog buxeta dr`ave – rekao je Sa{a Dragin.

osposobi i mlin, kako bi finalni proizvod, odnosno kukuruzni griz i bra{no, mogao izvoziti na zapadnoevropsko tr`i{te, ukoliko to bude mogu}e. Na ukupno 600 hektara zemqe, osim uzgajawem kukuruza, bavi se i proizvodwom p{enice i suncokreta. – Imali smo malu su{aru i trebala nam je ve}a. Tu investiciju bilo je te{ko finansirati bez ne~ije pomo}i. Zato smo se odlu~ili da podignemo subvencionisani kredit. Dobili smo ga u najkra}em roku, pod zaista povoqnim uslovima – objasnio je Popov

zbog ~ega se odlu~io za ovu investiciju, i dodao da je su{ara kapaciteta oko pet tona na 30 odsto vlage kukuruza. S obzirom na to da je ove godine vlaga mawa, boto{ki ratar o~ekuje da }e kapaciteti biti i sedam-osam tona. To je i vi{e nego {to im je potrebno, tako da }e mo}i pruàti usluge i drugim proizvo|a~ima. Izgradwa su{are trajala je oko godinu dana. Wena vrednost je 15 miliona dinara, od ~ega je osam miliona bankarski kredit. Popov }e kredit vra}ati u narednih pet godina, a rata }e na {estomese~nom nivou iznositi oko milion dinara. Prilikom posete Boto{u, ministar Dragin je prokomentarisao i ovogodi{wi rod kukuruza: – Ove godine proizvedeno je negde oko 6,6 miliona tona, a prose~an prinos je bio oko 5,5 tona po hektaru. Zabeleìli smo rekordan izvoz, ve}i od 1,5 milion tona. I pored veoma niske cene, koja danas na produktnoj berzi iznosi negde oko 7,7 dinara, ova godina je obeleèna time i da je izvoz rekordan i da je proizvodwa sasvim dobra – ocenio je Dragin. @. Balaban

tona – kaè Olga ûrovi}, dodaju}i da cene koje se formiraju na svetskom i evropskom trì{tu

Najboqe su pro{li oni koji nisu imali ugovore s velikim prera|iva~ima deset dinara mawe. Kako kaù na{i sagovornici, paori iz Banata, jedino dobro u celoj toj pri~i je {to uqare po{tuju ono {to je ugovoreno i potpisano. Sve u svemu, letina je 30 do 40 odsto jeftinija nego 2008. godine. Rod p{enice je oko 2,1 miliona tona, a cena se s lawskih petnaestak dinara kilogram u ètvi sunovratila na sada{wih devet. Sli~no je i s kukuruzom, kojega bi trebalo da bude vi{e od {est miliona tona, a cena te ìtarice je s 15 dinara kilogram pala na oko osam. Cena {e}erne repe je, u evrima, porasla tridesetak posto. [e}erane slatki koren pla}aju 2,8 do 3,2 dinara kilogram i tako|e ne odstupaju od ugovora. S. Glu{~evi}

EVROPA VERUJE U NA[E STO^ARSTVO

Srpsko sviwarstvo kao dansko Ambasadorka Danske Mete Kjuel Nilsen rekla je da Srbija ima boqe potencijale u tehnologiji uzgoja i prerade sviwskog mesa od Danske, ali da treba jo{ mnogo da radi kako bi ono meso dospelo na evropsko trì{te. – Danska podràva Srbiju, kako u wenim evrointegracijama, tako i u poboq{awu standarda sviwskog mesa da bi ono uspelo da se probije na evropskom trì{tu – kazala je Mete Kjuel Nilsen prilikom otvarawa seminara o tehnologiji klanica i poqoprivredno-industrijskoj tehnologiji u Danskoj. Ambasadorka Danske navela je da agrotehnologija u Srbiji ima dobru perspektivu u Evropi, ali da }e joj vrata evropskog trì{ta biti potpuno otvorena tek kada se poboq{aju standardi u proizvodwi i kada se trì{te otvori za proizvode iz evropskih zemaqa. Po wenim re~ima, veoma je va`no {to Srbija ve} ima neke proizvo|a~e sviwskog mesa koji su

lideri u regionu, i koji su sebi postavili najvi{e standarde. Profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomir Vidovi} kazao je da Srbija ima i tradiciju u proizvodwi sviwskog mesa i stru~ne qude iz te oblasti, ali da je problem u

tome {to ne postoje zakonski okviri koji bi regulisali tu oblast proizvodwe. – Evropa ne `eli da kupuje meso iz Srbije, ne zato {to je ono neispravno, nego zato {to sve evropske zemqe imaju problem s vi{kom sviwskog mesa, pa ga ~ak i uni{tavaju – dodao je Vidovi}. On je naveo da je veoma va`no da se stvore zakonski okviri, kako bi se uspostavio balans izme|u ponude i tra`we.

USKORO PO^IWE NADZI\IVAWE

ZAKUPCI NA [TRANDU DOBILI ROK

Kej raste krajem slede}e nedeqe?

Do 10. oktobra sve iz kabina Iz „Gradskog zelenila“ poru~uju zakupcima kabina da do 10. oktobra iz wih iznesu svoje stvari, kako bi radnici ovog preduze}a na vreme mogli da se pripreme za novu kupali{nu sezonu. Tako|e, mole se i zakupci poslovnih objekata da ih isele i razdu`e kori{}ene stvari koje pripadaju „Zelenilu“. Rok za iseqewe je, tako|e, 10. oktobar. I ove godine [trand }e biti otvoren i van sezone, ulaz se ne}e napla}ivati, a radno vreme je od 8 do 20 ~asova. B. M.

Grad se sprema za nadzi|ivawe keja, posle gradwe Somborskog i Suboti~kog bulevara drugu najva`niju investiciju ove godine. To bi trebalo da obezbedi da Novi Sad vi{e ne strepi od Dunava. Kako saznajemo, radovi na vodovodu bi na pomenutoj lokaciji trebalo bi da po~nu krajem slede}e nedeqe.

Novosadska subota3.oktobar2009.

Uspe{an roditeqski presing

za nadogradwu, rabota kre}e u ponedeqak. Danas, kada se cela stvar slegla, izvesna pitawa name}u nam se po ko zna koji put. Kako je mogu}e da se `ivot i zdravqe podre|uju ostalim, po definiciji mawim vrednostima ? Za{to se u ovom gradu i zemqi mora di}i i „kuka i motika“ da bi stvar do{la na svoje mesto ? Otkud pojedincima, grupama i institucijama pravo da razglabaju o problemu bele kuge, kada ni za ovo malo dece nema mesta u {kolama? Ig. Mihaqevi}

U SREMSKOJ KAMENICI

Bal gro`|a i vina Gro`|ebal, odnosno prodajna izlo`ba vina, rakije, meda i p~elarskih proizvoda, doma}e radinosti i starih zanata bi}e odr`ana danas u Sremskoj Kamenici. Manifestacija }e biti sve~ano otvorena u 11 sati na platou Lova~kog doma na Popovici. Nastupi}e KUD “Vinogradar” iz Ledinaca i |aci O[

od Dunavske ulice do Ulice Marka Miqanova dovodnik ~iste vode. Podse}amo, kej }e biti nadvi{en od Bulevara cara Lazara do uliva kanala DTD u Dunav. Na ovom potezu dugom 2.350 metara podiza}e se {etali{te, a u zoni Luke Novi Sad bi}e postavqena mobilna oprema. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

snovna {kola “Sowa Marinkovi}” popravi}e istovremeno problemati~ne elektri~ne instalacije i po~eti nadogradwu zahvaquju}i pritisku roditeqa i javnosti. Podse}amo, prvobitno je planirano da se {kola najpre pro{iri, jer su instalacije i stradale zbog prebukiranosti, dok je svako ko tamo ima dete smatrao da se {kola prvo mora u~initi bezbednom po `ivot. Instalacije }e se mewati vikednom, kako se ne bi ometala nastava, {kola je ve} pripremqena

Do tada treba da bude sre|ena papirologija, poput dozvola za raskopavawe, i nakon tih formalnosti posao }e po~eti. Na deonici od Univerzitetskog parka do Varadinskog mosta i od Varadinskog do Drumsko - `elezni~kog mosta rekonstruisa}e se dovodnik sirove vode, a na potesu

“Jovan Jovanovi} Zmaj” u Sremskoj Kamenici. Za posetioce }e biti organizavan prevoz turisti~kim autovozi}em Auto ku}e “Srem”, od okretnice Vojnovo do Popovice i nazad. Za sve informacije treba pozvati brojeve telefona: 062/320892 i 021/462-390. Z. Ml..

V REMEPLOV

ZAGU[ENA USKA GRLA PREMA ZAPADNOM DELU GRADA

Ki{a i radovi odsekli Novo naseqe Kako je pala ki{a, tako se broj vozila eksponencijalno pove}ao i u petak zagu{io uska grla u koja su se pretvorile sve ulice koje vode s Novog naseqa ka centru grada. Kolone su se formirale u jutarwem {picu u ulicama Radomira Ra{e Radujkova, Kornelija Stankovi}a, Futo{koj, ali i u alternativnim koridorima, kao {to je Ulica Laze Nan~i}a. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} o~ekuje da tri ulice, ~ija je propusna mo} smawena zbog izgradwe Suboti~kog bulevara, do 1. novembra ponovo budu prohodne u potpunosti, dok }e Futo{ka ulica zbog neplaniranih prepreka u poslu biti delimi~no zatvorena za saobra}aj du`e nego {to je planirano. - Haxi Ruvimova ulica bi}e pro{irena uskoro, u Ulici Kor-

Foto: N. Stojanovi}

nelija Stankovi}a saobra}aj se povremeno preusmerava, dok je najte`e u Futo{koj ulici. Glavni nadzorni organ jeste Zavod za izgradwu grada i smatram da bi

odvijawe saobra}aja trebalo boqe da funkcioni{e u datim uslovima, kao i da koordinacija radova bude boqa. De{avaju se improvizacije u odnosu na odo-

PO^IWE NADOGRADWA O[ „SOWA MARINKOVI]”

Odlaze i opasne instalacije Nadogradwa Osnovne {kole „Sowa Marinkovi}“ po~iwe u ponedeqak, a strujne instalacije u starom objektu {kole ipak }e biti mewane tokom nadogradwe, a ne posle, kako je u po~etku bilo planirano. Direktor {kole Jo`ef A~ rekao je da }e se promena instalacija raditi vikendima i za vreme jeseweg raspusta da nastava ne bi bila ometana. Odluka da se instalacije mewaju posle dogradwe izmewena je, jer se roditeqi, boje}i se za sigurnost dece,

nisu sa tim slo`ili. Pre po~etka dogradwe na {koli su otvoreni pomo}ni ulazi za u~enike i nastavnike, po{to je glavni ulaz blokiran. Na jedan ulaz }e ulaziti u~enici ni`ih razreda, a na drugi vi{ih. U dvori{te su doneti kontejneri, obezbe|eni su prikqu~ci za vodu i postavqena kutija za struju. [kola je uo~ila problem sa instalacijama jo{ pre godinu dana, kada se i obratila Upravi za obrazovawe. Tada je bila pro-

tivpo`arna inspekcija i utvrdila da su strujne instalacije u {koli opasne, {to je potvrdila i tokom nedavnog obilaska {kole. Uprava je ove godine izdvojila novac za dogradwu i adaptaciju starog objekta, navode}i da }e dogradwom {kole stari objekat biti rastere}en. Ba{ zbog prebukiranosti {kole gra|ene za oko 500 u~enika i novih nastavnih sredstava strujne instalacije postale su preoptere}ene. A. Vidanovi}

Besplatni pregledi u Bloku Kad su padali plafoni Op{tinska gra|evinska inspekcija je 3. oktobra 1964. zabranila rad u prostorijama ratarskog smera Poqoprivrednog fakulteta. Oko pedeset nastavnika, ne{to vi{e laboranata i sedam stotina studenata, moralo je da odlo`i svoje sveske, kwige i laboratorijske ure|aje, jer su po~eli da padaju plafoni! Pokazalo se da je prilikom gra|ewa zgrade napravqeno jo{ mnogo velikih gre{aka. Da bi se dobro popravilo sve {to nije vaqalo, trebalo je najmawe {est meseci

rada. Zna~i, izgubi}e se cela {kolska godina! Uprava Poqoprivrednog fakulteta, kao i celog Univerziteta, po~ele su grozni~avo da tra`e pomo} na sve strane i ona je na|ena. Prirodno, mnogi su se pitali da li je sve ovo moralo da se dogodi, tim pre {to je gra|evinska inspekcija jo{ pre nekoliko godina upozoravala nadle`ne da je takozvani ratarski paviqon pravi muzej gra|evinskih propusta. To, tada, nikoga nije ni zabrinulo, jo{ mawe uzbudilo. N. C.

brenu regulaciju saobra}aja i to nije dobro - rekao je Bubwevi}. Bubwevi} navodi da policija procewuje da li treba da reguli{e pristup uskim grlima na navedenim saobra}ajnicama, dok saobra}ajna inspekcija tako|e obavqa svoj posao. On tako|e napomiwe i da u slu~aju da se ume{a Gradska uprava za saobra}aj i inspekcija, to ne}e biti kako bi regulisali saobra}aj, ve} kako bi kaznili odstupawe od propisa. S druge strane, iz „Vodovoda i kanalizacije“ ka`u da }e po~etkom naredne nedeqe biti asfaltirana parna strana Futo{ke ulice, te onda ma{ine prelaze na neparnu stranu gde }e rekonstruisati kanalizaciju od raksrnice s Ulicom cara Du{ana do Bulevara Evrope. Ceo posao, kako navode u preduze}u, trebao bi da bude gotov do kraja oktobra. S. K.

Kampawa „Otvorena vrata Doma zdravqa“ nastavqa se danas, u Mesnoj zajednici «Omladinski pokret», u Ulici Omladinskog pokreta 11. Svi zainteresovani gra|ani mo}i }e da od

10 do 14 sati besplatno provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa timovima lekar. Svi posetioci ima}e

prilike da saznaju ne{to vi{e o potrebi redovnog pregleda mlade`a i donorstvu organa a zainteresovane `ene mo}i }e da se edukuju kako da urade samopregled dojke. B. M.

Danas ~i{}ewe Limana 1 Radnici „îsto}e“ }e danas zajedno sa Savetom Mesne zejednice „Liman 1“ i gra|anima ovog dela Novog Sada u~estvovati u akciji „O~istimo na{ Liman“ od 10 do 12 ~asova, a okupqawe }e biti ispred Mesne zajednice „Liman“, u Ulici Drage Spasi} 1. Ciq akcije je da animira gra|ane da daju svoj doprinos ~isto}i sredine u kojoj ìve. Radnici „îsto}e“ }e pomagati gra|anima u sakupqawu otpada, a podeli}e im i vre}e za sme}e, rukavice i bocke za otpad. Bi}e postavqen i veliki kontejner od pet kubika, za odlagawe sakupqenog sme}a. B. M.

VESTI Predavawe o jevrejskim praznicima Predavawe o jevrejskim praznicima u ponedeqak }e u Klubu jevrejske op{tine, Jevrejska 11, odr`ati Vrhovni rabin Srbije Isak Asiel. Po~etak je u 18 ~asova. Ig. M.

Prodaja ulaznica za Severinu Karte za koncert Severine Vu~kovi}, koji }e se odr`ati 7. novembra od 21 ~as u Velikoj dvorani “Spensa”, od ponedeqka se mogu kupiti na blagajni ovog preduze}a, u kwi`ari IPS i “Gigs tiksu”. Ulaznice se prodaju za 900. 1.100 i 1.500 dinara. S. T.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

subota3.oktobar2009.

c m y

DNEVNIK

TOKOM VIKENDA U KARLOVCIMA

Carstvo slatki{a na centralnom trgu U Sremskim Karlovcima danas i sutra bi}e odr`ana manifestacija “Slatki dani” na kojoj }e proizvo|a~i kola~a, ~okolada, bombona, marmelade, meda iz Sremskih Karlovaca i drugih vojvo|anskih mesta prikazati svoje proizvode. Paviqoni sa slatki{ima, ali i proizvodima starih zanata i ru~nim radovima bi}e na platou

ispred Saborne crkve. To je prva od dve manifestacije koje }e DOO “Karlovic” povodom zavr{etka ovogodi{we turisti~ke sezone organizovati u Karlovcima. Slede}a je na redu 10. i 11. oktobra i bi}e posve}ena vinima. Dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 021/881 -707, 021/884-239 i 065/55 28 747. Z. Ml.

OD DANAS ZA \AKE I STUDENTE

Regresirane markice Sredwo{kolci i studenti iz Sremskih Karlovaca mogu od danas na terminalu JGSP-a “Novi Sad” kod `elezni~ke stanice da kupe markice za oktobar po regresiranoj ceni. Za u~enike sredwih {kola oktobarske markice ko{taju 600 dinara mawe od redovne cene, a za studente }e one biti jeftinije za 500 dinara. Novac za regresirawe prevoza obezbedili su karlova~ka op{tina i Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe. Na~elnica Odeqewa za dru{tvene delatnosti i op{tu upra-

vu u op{tini Sawa Mandi} ka`e da na spisku ima svega 48 studenata koji su blagovremeno doneli dokaze da ispuwavaju uslove za regresirawe tro{kova prevoza do Novog Sada. Oni koji u oktobru upisuju narednu godinu {kolovawa do kraja meseca treba da donesu potvrdu da su na buxetu, fotokopiju li~ne karte i indeksa da bi mogli da ra~unaju na jeftiniji prevoz u novembru. To treba da predaju u kancelariji 22, gde }e potpisati i izjavu da ne primaju stipendiju niti kredit. Z. Ml.

Od nedeqe odno{ewe otpada Radnici „^isto}e“ }e u ponedeqak odnositi ba{tenski otpad sa Satelita, [angaja i Banati}a, iz Budisave, Kisa~a i Stepanovi}eva. U utorak je na redu Ka}, a u sredu, 7. oktobra, od ba{tenskog otpada }e se ~istiti Rumenka, Sajlovo, Avijacija, Adice i Veternik s leve strane od Novog Sada. Spakovani ba{tenski otpad do 6 ~asova treba izneti pred ku}u.

^ITAOCI PI[U SMS

Kontejneri za krupni otpad, nameweni za odlagawe |ubreta koje ne spada u kategoriju ku}nog sme}a, od 6. do 8. oktobra bi}e postavqeni u mesnoj zajednici „Adice“, na uglu Ulice Sime Milutinovi}a Sarajlije sa ulicama Desanke Maksimovi} i Slavujevom, i na uglovima Ulice Branka ^opi}a i Bawalu~ke i Marije Bursa} sa Cetiwskom. I. S.

U DOMU ZDRAVQA NAJAVILI BOQE FUNKCIONISAWE TELEFONSKOG ZAKAZIVAWA

Kol centar uzvra}a pozive „Dobar dan. Kraj telefona je operater kol centra Doma zdravqa, imali smo propu{ten poziv s Va{eg broja. Kako mo`emo da Vam pomognemo?“ – ovakve pozive }e Novosa|ani sve ~e{}e da primaju, jer su u Domu zdravqa odlu~ili da, po{to mnogi pacijenti ne mogu da dobiju vezu „iz prve“, operateri pozivaju sve brojeve telefona na koje, usled preoptere}enosti kol centra, nisu uspeli da se jave. Preko jedinstvenog broja telefona 4879-000 u proseku se dnevno zaka`e izme|u 4.500 i 5.000 pregleda, {to je oko 80 odsto dnevnog broja pacijenata u Domu zdravqa. Prema podacima ove ustanove, u septembru je obra|eno ne{to vi{e od 84.000 poziva. - Mi smo prva ustanova u zdravstvenom sistemu Srbije

Niko ne}e biti vra}en - Svi pacijenti koji nemaju telefon ili iz nekog drugog razloga ne mogu da pozovu kol-centar, mogu da do|u li~no u Dom zdravqa i pregled }e mu se zakazati na licu mesta. Garantujemo da nijedan pacijent ne}e biti vra}en – rekao je direktor Doma zdravqa dr @ivota Lazarevi}.

065/47-66-452 & 063/366-977

Ku~e}i geto Gradona~elni~e, dokle }e biciklisti~kim stazama da divqaju motora{i?! 062/8125... *** Na{i tv programi prepuni su filmovima punih nasiqa, vandalizma, pucwave, ubistva i eto uzora mladim huliganima. Selektori filmova da li ste svesni posledica? Nadle`ni za spre~avawe huliganstva okrenite se u tom smeru! Nisu dovoqne samo kazne, treba spre~iti! Zar ne? 064/3191... *** Jutros u 7.50 u Haxi Ruvimovoj, bradati i nepristojni voza~ na liniji br. 8 umalo da pikqe{ti devoj~icu zatvaraju}i sredwa vrata. Umesto izvinjewa, maltretirawe roditeqa devoj~ice. Sramota! 064/1150...

*** Gospodine Pavli~i}u, zbog nekoliko mrzovoqnih „baba“ uskratili ste slobodu kretawa i ìvqewa ku}nim qubimcima i wihovim vlasnicima. Tim aktom sigurno ste izgubili na{u podr{ku, a „babe“ (time ne mislim na starije qude), i daqe }e da glasaju za Tomu Nikoli}a ili SPS. 063/577... *** Kao prvo, ne podràvam nasiqe i ào mi je svakog ìvog bi}a koje nastrada zbog zbog ne~ijeg iìvqavawa. Ali koliko sve}a su upalili Francuzi za pokoj nedu`nim `rtvama NATO divqawa po Srbiji? Nijednu. Nisu se oglasili ni oni iz francuskog „kulturnog“ centra. Ovo u Beogradu je bila kolateralna {teta. Ne ponovilo se. 062/510...

Foto: N. Stojanovi}

*** 064/4150 koji povezuje lin~ovawe Francuza i bombardovawe Srbije je ispao glup u dru{tvu! Boqe da je }utao. 063/545... *** Ako ubice mladog Francuza dobiju 40 godina zatvora, bi}e pravi skandal da se Ilija Juri{i}, ubica 51 vojnika JNA, prakti~no nenaoru`anih, provu~e sa 12 godina. Koliko se sami cenimo, toliko nas i drugi cene. Ose}aj poni`enosti mi je sve ~e{}e nepodno{qiv. 064/2149... *** Sad }e po Keju, pored kipera i {lepera (Borovica itd.), tutwati ponovo bageri! Zar nije to moglo zajedno s rekonstrukcijom Keja (pre krize)? Ali -ne... nije! 064/2674...

koja je uvela na~in zakazivawa preko kol centra. Nismo imali nikog na koga mo`emo da se ugledamo i po ~ijem modelu da se vodimo, te je logi~no da do|e i do zastoja. Kol centar je po~eo da radi u junu, kada je po~ela i zamena elektronskog kartona, {to je dovelo do pre-

optere}enosti i usporewa sistema. Namerno smo tokom leta isprobavali kol centar, kada nisu velike gu`ve, kako bismo videli da li to funkcioni{e. Tek sada, kada je broj operatera pove}a na 30 i kada je kol centar dobio licencu, on slu`i svrsi – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare director Doma zdravqa dr @ivota Lazarevi}. Dobijawe licenece za softver zna~ajno je za pacijente iz vi{e razloga. Prvo, ako je preoptere}ewe kol centra veliko, {to je naj~e{}e slu~aj ponedeqkom i utorkom pre podne i kada su svi operateri zauzeti, gra|ani vi{e ne}e ~uti kako telefon zvoni, a niko se ne javqa. Oni sada dobijaju informaciju o optimalnom vremenu ~ekawa do javqawa operatera, te informaciju o tome koji je pacijent na redu za uspostavqawe veze. Osim ovoga, operateri na ekranu mogu da vide propu{tene pozive, koje su operateri du`ni da pozovu, u vreme maweg optera}ewa kol-centra. I. Brcan

DSS O ZDRAVSTVU

Telefon stvara zabunu Zakazivawe pregleda, na~in na koji trenutno funkcioni{e kol centar i najavqeno izme{tawe pojedinih specijalisti~kih slu`bi iz doma zdravqa na Novom nasequ u objekat u ulici Zmaja Ogwenog Vuka, umesto da re{i nagomilane probleme u gradskim slu`bama zdravstvene za{tite, prouzrokova}e ve}e gu`ve i dodatne probleme Novosa|anima. To smatra predsednica resornog Odbora za zdravstvo Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Mira Stojanovi}. Ona je na ju~era{woj konferenciji za medije ocenila da Dom zdravqa

„Jovan Jovanovi} Zmaj“ ne}e mo}i da podmiri potrebe pacijenata iz Futoga, Veternika i Bege~a, koji gravitiraju ka Domu zdravqa „Novo naseqe“, kao ni osiguranika iz ovog dela grada, kada se specijalisti~ke slu`be presele sa Novog naseqa. Narodni poslanik DSS Milan Dimitrijevi} je kazao da su na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici nakon potpisivawa ugovora o le~ewu inostranih osiguranika pacijenti iz Vojvodine diskriminisani, po{to devizni pacijenti imaju prednost. I. S.

PREDSEDNIK SKUP[TINE JOVANOVI] POSETIO „KLUB 08“

[ansa mladim delinkventima Ultrasi splitskog „Hajduka“ zloglasna „Torcida“ posle gotovo dve decenije ju~e je posetila Novi Sad i to u okviru radionice za maloletne delinkvente „Kluba 08“ Centra za socijalni rad koji je ju~e posetio predsednik Skup{tine Novog Sada Aleksandar Jovanovi}. Desetak mladi}a sa pedagozima razgovaralo je o nasiqu na stadionima i na~inima da se ono izbegne. Klub je otvoren 15. jula i kroz specijalni program dosad je pro{lo 47 tinejxera delikvenata, od ~ega ~etiri devoj~ice. - Ovde sam zbog razbojni{tva. Na~inio sam malo ozbiqnije delo i zaradio sam poja~an nadzor organa starateqstva - kazao je jedan od {ti}enika „Kluba 08“. - Mislim da mi program po kojem radimo mo`e pomo}i. Dolazimo ovde redovno, dru`imo se, igramo fudbal. Boqe nam je ovde nego na ulici.

Foto: A. Erski

Jovanovi} je izjavio da je tu kako bi skrenuo pa`wu na problem nasiqa i {ti}enicima Centra poru~io da stariji ra~unaju na wih.“Imate {ansu da ispravite svoje gre{ke. I ja sam

pose}ivao fudbalske utakmice, ali ovo {to se danas radi je stvarno stupidno i nadam se da me|u tim qudima ne}ete na}i idole“ kazao je Jovanovi}. D. Apro

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota3.oktobar2009.

„STILES” NASTAVIO BLOKADU DELA GRADILI[TA SOMBORSKOG BULEVARA

Drugi dan protesta preduze}a „Stiles name{taj“ nije doneo promene - kamion ove firme i daqe blokira deo gradili{ta Somborskog bulevara koji zalazi u Ulicu Melhiora Erdujheqija, jer, kako smatra osniva~ i predstavnik „Stilesa“ Dragoqub [e{i}, ovim radovima su o{te}eni po{to im je uskra}en kolski izlaz na Somborski bulevar a i uni{ten im je deo parkinga kojeg su sami napravili. S druge strane, urbanisti i predstavnici Zavoda za izgradwu grada, napomiwu da tu nema ni~eg spornog, da se sve radi u skladu s projektima i planovima te da [e{i}eva firma nije o{te}ena. Novost koju je doneo petak ipak je poseta „Stilesu“ {efa odseka za saobra}aj Zavoda za urbanizam Aleksandra Jev|eni}a, koji je najavio da }e slede}e nedeqe verovatno biti odlu~eno da li }e [e{i}u biti odobren stra`wi izlaz iz firme na budu}i bulevar. Jev|eni} je ponovio da se po planovima „Stiles“ nalazi na jednoj parceli koja ima izlaz na Ulicu Melhiora Erdujheqija,

Foto: F. Baki}

Ne mrdaju radovi na raskrsnici

I daqe traje problem na delu gradili{ta Somborskog bulevara koji zalazi u Ulicu Melhiora Erdujheqija. „Stiles” posetio Aleksandar Jev|eni} iz Zavoda za urbanizam i najavio da }e verovatno slede}e nedeqe biti odlu~eno da li }e firmi biti odobren stra`wi izlaz na budu}i bulevar te da nije ni mogla da ima izlaz na ledinu, koja sada postaje bulevar. [e{i} u isto vreme tvrdi i dokumentuje da po urbanisti~kim uslovima parcela, koju je wegovo preduze}e kupilo i zatim na woj izgradilo halu i

wu spojilo sa postoje}im pogonom ima izlaz na Somborski bulevar i da on ne vidi prepreku da se to i sprovede u delo. Jev|eni} na ovo odgovara da je [e{i}eva firma na pomenutoj parceli gradila mimo urbanisti~kih uslova i da su oni ti-

PROPALA ^ETVRTA AUKCIJA, U „JADRANU” TRI PROJEKCIJE DNEVNO

„Zvezdu” niko nije hteo Ni iz ~etvrtog poku{aja preduze}e “Zvezda film” nije prodato! Kako smo saznali od {efa informativne slu`be Agencije za privatizaciju Du{ana Belanovi}a, ju~era{wa aukcija nije uspela zato {to nije bilo nijednog potencijalnog kupca. Belanovi} ne zna kakva }e daqe biti sudbina “Zvezda filma”, jer im se vlada Srbije jo{ nije javila povodom zahteva Pokrajine i Grada da se bioskopi “Jadran” i “Letwi” izuzmu iz privatizacije propale firme. Podse}amo, od

pro{le nedeqe “Jadran” ima tri projekcije dnevno, zahvaquju}i radnicima “Zvezda filma” i Udru`ewu gra|ana za za{titu Petrovaradina, Petrovaradinske tvr|ave i Podgra|a, koji }e vremenom kanalisati 500.000 dinara dobijenih u tri tran{e od gradske Uprave za kulturu za projekat “Ponovo radi bioskop”. Narednu prodaju “Zvezda filma” odredi}e samostalno Agencija za privatizaciju. Na{ sagovornik ka`e da ne postoji ustaqena procedura po

SINDIKAT KOMUNALACA NAJAVQUJE

Pregovori, ili protesti Sindikat zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti Novog Sada zahteva da odmah po~ne socijalni dijalog pregovara~kih timova, Grada i sindikata, zbog jednostranog otkazivawa kolektivnog ugovora u delu finansijskih primawa radnika, izjavio je na konferenciji za novinare predsednik Zoran Radosavqevi}. Kazao je da se sindikat s predstavnicima grada moè dogovoriti za tri sata oko spornih delova kolektivniog ugovora, ukoliko postoji dobra voqa gradske vlasti. Ukoliko grad ne prihvati da pregovara, sindikat }e organizovati proteste, naglasio je Radosavqevi}, navode}i da se to moè o~ekivati posle 10. oktobra. - Grad treba sa sindikatom da potpi{e sporazum da se kolektivni ugovor produàva dok se druga~ije ne dogovorimo.Sporazum je potreban, jer 8. oktobra isti~e {est meseci od kada je Grad otkazao delove kolektivnog ugovora. - objasnio je Radosavqevi}. Z. Deli}

kojoj bi unapred znali kada }e i po kojim uslovima “Zvezda film” biti na aukciji. Ukoliko se zahtevi Pokrajine i Grada usvoje, peti poku{aj prodaje “Zvezda filma” kupcima }e ponuditi bioskop “Reks”, postupak kog spori naslednik Tanurxi}eve palate i samog bioskopa Nikola Tanurxi}, malu salu “Arene”, za koju novi zakupac bioskopa “Arena”, firma “Art vista”, nije zainteresovana “jer se ne bave nekretninama” i “Narodni” bioskop u Futogu. Ig. M.

NOVI ZAHTEVI TURIZMOLOGA TONS-a

[trajk se nastavqa

Diplomirani turizmolozi u Turisti~koj organizaciji Novog Sada, koji od ponedeqka {rajkuju, dopunili su ju~e zahteve da im se topli obrok i regres ispla}uju po Zakonu, ali u saop{tewu za medije, nisu naveli kako su to do sada dobijali. Turizmolizima je ove sedmice ispla}ena plata za juli i avgust, {to je bio jedan od zahteva. Me|utim, izostaje dijalog s predstavnicima Grada oko razvoja turizma, na ~emu insistiraju. U saop{tewu, turizmolozi podvla~e da u {trajku ne u~estvuje pomo}nik direktora za pravne poslove, ra~unovo|a, kwigovo|a, novoprimqeni turizmolog i naravno direktor. [trajk nastavqaju i u ponedeqak. Z. D.

me prestali da vaè, te da se sada sve vodi kao jedna parcela s jednim izlazom i da Grad moè, a ne mora, da omogu}i „Stilesu“ izlaz na bulevar. I dok se polako smiruju tenzije oko spornog izlaza, dotle [e{i} ne odustaje od blokade gradili{ta pred firmom, po{to mu je izgradwa prilaza novom bulevaru iz Ulice Melhiora Erdujheqija uni{tila nekoliko parking mesta. Kaè da ga je Jev|eni} obavestio da po vaè}em planu treba da budu izgra|eni novi parkinzi preko puta preduze}a, te da su postoje}i pred firmom uni{teni po{to je izmewena regulacija ulice i trase puta. Ipak, [e{i} sumwa da }e ti parkinzi biti izgra|eni u dogledno vreme, a u me|uvremenu preduze}e je ostalo bez mesta za parkirawe. I dok [e{i} kaè kako jo{ niko iz Zavoda za izgradwu grada nije do{ao da razgovara o ovom sporu, iz ZIG-a predo~avaju da su o doga|aju obavestili gra|evinsku inspekciju, te da se radovi na ostatku gradili{ta Somborskog bulevara odvijaju po planu. S. Krsti}

GUVERNERI I MINISTRI IZ SEDAM DR@AVA GOSTI KARLOVACA

Finansijska elita stigla Plavim vozom Plavim vozom sino} su u Sremske Karlovce stigli guverneri centralnih banaka i ministri finansija [vajcarske, Poqske, Kirgizije, Azerbejxana, Taxikistana, Turkmenistana, Srbije i Uzbekistana predvo|eni guvernerom Narodne banke Srbije Radovanom Jela{i}em i potpredsednikom Vlade i ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mla|anom Dinki}em. Me|u visokim zvanicama bio je i predsednik [vajcarske Konfederacije i ministar finansija te dr`ave Hans – Rudolf Merc , koji je ju~e pre podne u Beogradu predsedavao sastanku pomenutih zemaqa,

ina~e ~lanica [vajcarske Konstituence u odboru MMF-a. U Karlova~koj gimnaziji do~ekali su ih predsednik Izvr{nog ve}a AP Vojvodine Bojan Pajti} i predsednik karlova~ke op{tine Milenko Filipovi}. Pajti} je naglasio da je Vojvodina jedina regija u Evropi sa {est slu`benih jezika a wenu multietni~nost i multikulturalnost sino} su do~arali ~lanovi OKUD-a “Brankovo kolo” , obu~eni u narodne no{we nacionalnih mawina koje `ive u Pokrajini. Gosti su obi{li Sabornu crkvu i Kapelu mira. Tekst i foto: Z. Ml.

Slede}a nedeqa, „De~ja nedeqa” Uz moto stiha Qubivoja R{umovi}a “Bi}e pravde na svetu, i znawa i lepote. Deca }e spasiti planetu od mr`we i prostote”, od 5. do 11. oktobra na brojnim lokacijama u gradu odr`a}e se “De~ja nedeqa”. Raznim kulturno-umetni~kim i zabavnim sadr`ajima organizatori nastoje da skrenu pa`wu odraslih na probleme deteta i da uz puno igre i pesme razigraju ma{tu najmla|ih, re~eno je ju~e u Gradskoj ku}i. Najavi su prisustvova-

li ~lanica Gradskog ve}a za socijalnu i de~ju za{titu Sawa Stojanovi}, predsednica Odbora za obele`avawe “De~je nedeqe” Vera Grkavac, ispred Centra za kulturnu animaciju Ati} Ismet a iz Ekumenske humanitarne organizacije Daliborka Batrnek-Antoni}. Namera je da se promocijom sporta i zabave deca odvoje od delikvencije i nasiqa. U brojnim programima u~estvova}e preko 300 u~esnika a ulaz je besplatan. Pored gradona~elnika Igora Pa-

vli~i}a sve~ano otvarawe u ponedeqak u 11 ~asova u Maloj dvorani “Spensa” uveli~a}e i prisustvo gosta iznena|ewa. Radi se o poznatom sportisti koji }e pozvati mali{ane da se bave sportom. S. T.

subota3.oktobar2009.

DANAS U GRADU

BIOSKOPI Art bioskop “Vojvodina” na Spensu. Festival de~ijeg filma (od 11), “Hari Poter i polukrvni princ” (20.30). Bioskop “Jadran”, “Australija” (18.30), “Operacija Valkira” (21.15)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}” Festival “Balkan dens platform”, “1 siroma{an i jedna 0” (20), Scena “Pera Dobrinovi}” “Brod za lutke” (19.30), Kamerna scena, Aleksandar Georgijev “Hajdi”, koreografska minijatira.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Svetlana Ba~li}, Jovana Stojanovski, Silvija Ti{i}, Dafina Iki}, Tamara Hansman, Aleksandra Nastasi}, Qubica Vujani} i Anica Dugali}-Tadi} iz Novog Sada, Jelena ]osi} i Jovanka Pu{kar iz Ba~ke Palanke, Nadica Pobran iz Gospo|inaca, Miroslava Nadla~ki iz Kikinde i Branka Stoji} iz @abqa. DEÂKE: Tawa [ari}, Vesna Ga{i}, Nata{a Malobabi}-Vuki}, Milena Korda, Dragana Sremac i Vesna Stankovi} iz Novog Sada, Andrea Babewac iz Be~eja, Tatjana Franka iz êrevi}a, Ivana Mijatovi} iz Ba~kog Jarka, Tawa Nedeqkov iz Futoga, Sawa Sirixanski iz Novih Karlovaca, Isidora Pekez iz Sremske Kamenice i Suzana Vukadinov iz Be~eja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: \ura Milana Todorov (1921) u 11.45 ~asova (urna), Dra`enka Radivoja Savi} (1957) u 12.30, Spasa Du{ana Juri{i} (1935) u 13.15 i Nikola Andrije Nikoli} (1946) u 14 ~asova (urna). Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Vladimir Blagomira Muzikravi} (1954) u 12 ~asova (urna). Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Marija Mihaqa Salai (1953) u 11 sati (urna). Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Ru`ica Du{ana Srem~evi} (1932) u 15 ~asova. Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Kosa \oke Penov (1927) u 14 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” centrala 548-009 marketing i PR 473-9181 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 *„CUBI“ - 2,*„CUBI“ - trgovina, * „CUBI“servis, tel: 443-679, 443-347,6399-140 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524„FONTANA”, restoran, ku}na dostava i preno}i{te, Nikole Pa{i}a 27, tel: 6621-779, od 8 do 23.30. PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota3.oktobar2009.

U SUBOTICI JU^E OTVOREN RENOVIRANI VRTI] „PERA DETLI]”

ZAVR[AVA SE DOM KULTURE U VRBASU

Prave vrednosti Rudolfa Valtera

Pozori{te nakon 17 godina

SUBOTICA: Zahvaquju}i inicijativi Gradskog odbora Liberalno-demokratske partije i donaciji vlasnika suboti~ke firme „Phiwa” Rudolfa Valtera, ju~e je u Subotici sve~ano otvoren renovirani objekt Pred{kolske ustanove „Na{a radost” pod nazivom „Pera Detli}”. Ukupna vrednost investicije koju je Rudolf Valter ulo`io u objekt, koji u dve obdani{ne i dve zabavi{ne grupe poha|a 88 dece, iznosi ne{to preko milion dinara. Sve~anom otvarawu renovirane zgrade „Pere Detli}a” prisustvovala je i potpredsednica Skup{tine Srbije Judita Popovi} koja je, zahvaquju}i se Rudolfu Valteru na donaciji, istakla kako jo{ uvek ima „knedlu u grlu” zbog prekju~era{we {etwe u Beogradu pod nazivom „Stop nasiqu”. Judit Popovi} je rekla kako smo kao dru{tvo zaboravili prave vrednosti, poput filantropije, solidarnosti i saose}ajnosti sa drugima, te da je Rudolf Valter svojim primerom pokazao kako je lepo kad se novac ulo`i u decu, wihovu budu}nost i budu}nost Srbije. Sli~nim re~ima prisutnima se obratio i Rudolf Valter, isti~u}i kako je ova investicija zapravo

Rudolf Valter (tre}i sleva) u dru{tvu mali{ana i gostiju

investicija u male qude, koji }e nakon 30-40 godina zaraditi penziju za starije. - Velika je {teta {to preduzetnici koji zara|uju dosta novca ne prepoznaju u deci vrednost kakvu ona zaslu`uju - rekao je Rudolf Valter. Kako je za „Dnevnik” rekao predsednik Gradskog odbora LDPa Ivan Franci{kovi} inicijativa za renovirawe ovog objekta potekla je pre godinu i po, jer je „Pera Detli}” i spoqa, ali jo{ vi{e

PREKO 150 VOLONTERA „KOKA-KOLE” JU^E U NOVOM BE^EJU

Panevropska akcija za ~istiju Tisu NOVI BEÊJ: „Koka-Kola” sistem u Srbji je u saradwi s Direkcijom za vodu Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, Svetskim fondom za za{titu prirode (WWF), Op{tinom Novi Be~ej, Pokrajinskim sekretarijatom za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj, Sekopakom i nevladinom organizacijom „Zelena patrola”, ju~e okupio preko 150 „Koka-Kola” volontera u velikoj akciji ~i{}ewa obale reke Tise u

Ona je dodala da je u postizawu ovih ciqeva neophodna saradwa sa svim partnerima, vladinim sektorom, nevladinim organizacijama, potro{a~ima i drugim interesnim grupama, naro~ito se zahvaliv{i op{tini Novi Be~ej i Pokrajinskom sekretarijatu za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj, kao i partnerima sa kojima tradicionalno sara|uju, Direkciji za vode i Svetskom fondu za za{titu prirode, na ukazanoj podr{ci.

Puno posla za volontere

Novom Be~eju. î{}ewe Tise se sprovodi kao deo ekolo{kog projekta, koji se od 28. septembra do 2. oktobra realizivai {irom Evrope, u okviru panevropske inicijative zaposlenih u „Koka-Kola” sistemu. Osnovni ciq akcije jeste podsticawe na odgovornu upotrebu ambalaè i reciklirawe, uz ukazivawe na va`nost odrìvog razvoja u svim lokalnim zajednicama. -Cela panevropska akcija okupila je preko 10.000 zaposlenih „Koka-Kola” sistema s cilqem da li~nim primerom i konkretnim angaòvawem ukaù na va`nost postojawa principa odrìvosti u svim na{im aktivnostima, jer je osnovna ideja upravo podizawe svesti o neophodnosti li~nog doprinosa za dobrobit zajednice - istakla je market menaxer kompanije „Koka-Kola” Nata{a \ur|evi}.

Direktorka za komunikacije i odnose sa javno{}u kompanije Koca-Kola Hellenic Sanda Parezanovi} napomenula je da ve} pet godina unazad sara|uju sa ICPDR, Me|unarodnom komisijom za za{titu Dunava, te je inicirawe pronala`ewa re{ewa za zaga|ewe reke Tise logi~an sled, budu}i da je u pitawu jedna od najve}ih pritoka Dunava - Dana{wa akcija je samo u na{oj zemqi ukqu~ila preko 100 „Koka-Kolinih” volontera koji su dana{wim ~i{}ewem Tise pokazali da problem zaga|ewa reka poga|a gotovo sve zemqe u Evropi, istovremeno pokazav{i da ovaj problem mo`e biti re{en samo zajedni~kim akcijama, a sve u ciqu o~uvawa ovog vitalnog resursa za budu}nost narednih generacija rekla je Sanda Parezanovi}. N. K.

Tre}e doba proverilo zdravqe APATIN: Op{tinski Crveni krst u saradwi sa Domom zdravqa organizovao je 1. oktobra, povodom Dana starih, u centru grada akciju merewa krvnog pritiska i {e}era u krvi svim starijim Apatincima. -Akciji se odazvalo 80 starijih qudi, kojima smo izmerili pritisak i {e}er u krvi. ^etvrtina wih ima povi{en krvni pritisak,

a petina povi{en {e}er. Savetovali smo im da se obrate svom lekaru i zapo~nu le~ewe - ka`e medicinska sestra Vida Daskijevi}]opi}. Pritisak i {e}er izmerilo je i nekoliko rumunskih kugla{a, koji su, u pauzi takmi~ewa VIII NBC kupa u Bawi „Junakovi}”, {etali gradom i zainteresovano posmatrali akciju u centru. J. P.

iznutra, posebno sa svojom ruiniranom ogradom i potpuno neure|enim dvori{tem, bio najneuredniji i najopasniji pred{kolski objekt. On je tako|e naveo da GO LDP za slede}u godinu planira da predlo`i lokalnoj samoupravi renovirawe jo{ nekoliko pred{kolskih objekata, kao i izgradwu novih jaslica na Makovoj sedmici, delu grada koji zbog svog pro{irewa trenutno nema adekvatne uslove i dovoqno kapaciteta za svu decu. Z. Romi}

VRBAS: Dom kulture u Vrbasu, koji je vi{e od 15 godina u fazi izgradwe, uskoro }e kona~no biti zavr{en, jer je Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine izdvojio 30,9 miliona dinara za izvo|ewe zavr{nih radova i opremawe objekta. Ugovor o realizaciji projekta ju~e su potpisali direktor FKU APV Mom~ilo Milovi}, direktor Kulturnog centra Vrbas Radoslav Pejovi} i predstavnica firme „Dijagonala”, koja je izabrana za izvo|a~a radova, Aleksandra Vojinov. -Ovo je za Vrba{ane va`an trenutak. Od 1992. godine nemamo pozori{te, a ovaj objekat gradi se ve} 16 godina. Proteklih nekoliko godina nije ura|eno ni{ta i do{lo je vreme, uz pomo} Fonda za kapitalna ulagawa, da se objekat zavr{i a kultura u Vrbasu dobije pravo mesto, na zadovoqstvo svih gra|ana - rekao dr predsednik Privremenog organa @eqko Vidovi}. Suma od 30 miliona dinara ne}e biti dovoqna za zavr{etak svih radova, ali }e Fond za kapitalna ulagawa obezbediti i preostali novac za ovaj posao. Objekat }e biti povr{ine 3.534 kvadratna metra, sala }e raspolagati sa 520 me-

sta, a uz pozori{ni prostor obezbedi}e se i adekvatan poslovni prostor za funkcionisawe svih sekcija Kulturnog centra. Ju~e su u Vrbasu i zvani~no po~eli radovi na izgradwi parking prostora ispred Op{te bolnice za {ta je Fond za kapitalna ulagawa izdvojio 16,9 miliona dinara.

- Izgradwa parkinga je samo najava velikih doga|aja koji slede u Op{toj bolnici. Izdvojili smo 60 mliona dinara za izgradwu drugog dela bolnice, sa modernim Urgentnim centrom, a do sada smo u opremawe bolnice ulo`ili oko 120 miliona dinara, zajedno sa Po-

Sindikalci pred zakqu~anom kapijom

Mirko Le{nik

- Mi smo, po{tuju}i svu proceduru prikupili 64 potpisa radnika koji `ele da budu ~lanovi Samostalnog sindikata, izabrali rukovodstvo i posle registracije sindikalne organizacije, o tome slu`beno preko Op{tinskog ve}a sindikata, obavestili direktora fabrike Mirka Le{nika. Bilo je to 21. avgusta ove godine, a ve} 25. avgusta ceo odbor, nas sedmorica dobili smo otkaze i zabrawen

Sedmorici radnika zabrawen ulaz u fabriku

nam je svaki ulazak u fabriku. Nama je ina~e Mirko Le{nik poru~io, ~im smo po~eli pripreme za osnivawe sindikata, da sindikat u wegovoj fabrici ne}e postojati – ka`e, jo{ uvek izabrani, predsednik odbora sindikata u „Gorewu Tiki” Zlatko Vukovi}.

na osnovu ~ega da ih vratim u preduze}e. Inspektorica je dva puta dolazila, prvi put nije imala nikakvih primedbi, a onda je drugi put do{la i ja mislim da je to politi~ki pritisak i da se `ele maltretirati strani investitori. Zvao sam predsednika Op{tinskog ve}a

Kasa umesto sindikata U „Gorewe Tikiju” u Staroj Pazovi, od kada su sedmorica sindikalaca dobila otkaz, dogovoreno je, kako kaè direktor Mirko Le{nik, da se formira kasa uzajamne pomo}i, da ono {to bi radnici pla}ali kao sindikalnu ~lanarinu, ulaù u kasu u koju }e i „Gorewe Tiki”, kao firma uloìti nekoliko hiqada evra, pa }e omogu}iti pozajmice radnicima kada im zatreba i nabavwati zimnicu. - Boqe je da radnici tu sindikalnu ~lanarinu uloè u kasu, nego da daju za plate onima u Op{tinskom ve}u Samostalnog sindikata u Staroj Pazovi – kaè Le{nik. Posle otkaza radnici su se obratili republi~kom inspektoru rada za Sremski okrug Slavici Gojkovi}, ali i pokrenuli radni spor kod Op{tinskog suda u Staroj pazovi. Inspektor rada je u svom re{ewu od 21. septembra ove godine, naloìo poslodavcu da radnike vrati na posao i da odloì izvr{ewe re{ewa do pravosna`nosti sudske odluke, te da ih prijavi na obavezno socijalno osigurawe. Po ovom re{ewu „Gorewe Tiki” mora izvr{iti nalog inspektora rada, a ima pravo àlbe Ministarstvu rada i socijalne politike. Ju~e, kada su sedmorica radnika poku{ala da se vrate u preduze}e, nai{li su na zatvorenu kapiju, a Mirko Le{nik za na{ list kaè: - Inspektor prejudicira odluku suda. Za nas ta sedmorica nemaju ugovor o radu i ja nemam

krajinskim sekretarijatom za zdravstvo - rekao je Milovi}. Aktivnosti FKU u op{tini Vrbas prezentovane su i u Ba~kom Dobrom Poqu. Tamo je danas postavqen kamen temeqac za izgradwu fiskulturne sale u O[ „Vuk Karaxi}”. Za ovu namenu izdvojeno je 91 milion dinara, a nova sala

Dom kulture u Vrbasu

DIREKTOR STAROPAZOVA^KOG „GOREWA TIKI” NEUMOQIV

STARA PAZOVA: Sedam radnika „Gorewa Tiki” u Staroj Pazovi, koji sa~iwavaju kompletan odbor Samostalnog sindikata, ju~e su do{li samo do fabri~ke kapije sa re{ewem inspektora rada Slavice Gojkovi}, da se vrate na posao do okon~awa sudskog postupka. Na kapiji je Zlatka Vukovi}a, Zlatka Francuskog, Zdravka Tadi}a, Davora Kalika, Dejana \or|evi}a i Bo{ka Vu~eti}a portir obavestio da je direktor Mirko Le{nik naredio da ih ne pu{ta u krug, jer oni nisu vi{e radnici „Gorewa Tiki” doo u Staroj Pazovi. Sedmorica sindikalnih funkcionera dobili su otkaze posle formirawa sindikalne organizacije u fabrici 25. avgusta ove godine. Ustvari, direktor Mirko Le{nik im je uru~io sporazuman raskid ugovora, jer su radnici prilikom zapo{qavawa u ovom kolektivu potpisali i blanko dokument o sporazumnom raskidu radnog odnosa. Taj blanko dokument ova sedmorica radnika, ali i drugi, potpisali su 17. decembra 2007. godine, a 25 avgusta ove godine Le{nik ga je popunio i potpisao, pa ispada da su ova sedmorica radnika sporazumno napustili fabriku.

sindikata Radeta Ercega da do|e da se dogovorimo, me|utim, on nije hteo da do|e, a ja nemam ni{ta protiv sindikata, ali mi smo za sindikalne vo|e dobili neradnike, tako da sa ovim sindikatom op{tinskim ne}u da razgovaram. Ova sedmorica nisu radnicima objasnili kakve pristupnice potpisuju, pripremali su mi ustanak u fabrici, zbog toga sam postupio ovako i sporazumno s wima, na osnovu blanko izjave, iste onakve kakve su strankama potpisali poslanici u Skup{tini. Ako to mo`e tako sa poslanicima, za{to ne bi moglo i sa radnicima u fabrici. Direktor „Gorewa Tiki” Mirko Le{nik ne}e dozvoliti ulazak sedmorici radnika u fabriku, ne}e izvr{iti re{ewe republi~kog inspektora rada, ~eka}e, kako je rekao, okon~awe sudskog postupka, koji je u toku. S. Bojevi}

bi}e gotova naredne godine. Predstavnici FKU obi{li su i mesta na kojima se gradi kanalizaciona mre`a u ovom mestu i u susednom Zmajevu. Za izgradwu kanalizacione mre`e u op{tini Vrbas obezbe|eno je 481 milion dinara. N. Perkovi}

Prijem i polagawe venaca VR[AC: Povodom dana oslobo|ewa Vr{ca udruèwa bora~kih organizacija i ratnih i vojnih invalida obeleìle su ovaj doga|aj u druèwu i evocirawu uspomena na ulazak oslobodilaca grada. U sve~anoj sali Gradske ku}e predsednik op{tine êdomir @ivkovi} i ~lanovi op{tinskog Ve}a priredili su prijem za predstavnike Udruèwa ratnih i mirnodopskih invalida, Udruèwa ratnih vojnih invalida, Sekcije boraca oslobodalaca Vr{ca i Udruèwa vojnih penzionera. êstito im je praznik i odao priznawe za borbu u oslobo|ewu zemqe i ovog grada. @ivkovi}u je Nevludin Plan~i} uru~io zahvalnicu ratnih vojnih invalida kojom je odato priznawe za doprinos u negovawu tradicija i boqe uslove ìvota u~esnika minulog rata. - Iako danas nisu prisutni predstavnici Ambasada Rusije, Belorusije i Ukrajine da im se zahvalimo, na ulazu u grad 2. oktobra 1944. godine poginulo je 363 borca crvene armije kojima dugujemo veliko hvala. Wihova borba bila je pobeda i za sve nas i ve~na im slava i hvala - rekao je @ivkovi}. U~esnici ove sve~anosti,nakon prijema u Gradskoj ku}i, posetili su Gradsko grobqe i kraj spomen kosturnice poloìli vence i cve}e i odali po{tu ruskim oslobodiocima, gde je sahraweno i 58 boraca NOB-a. R. Jovanovi}

Jubilej „Luksola” ZREWANIN: Hemijska industrija „Luksol” iz Zrewanina ju~e je sve~ano obele`ila 125 godina postojawa. Osnovan 1884. godine, „Luksol” je danas jedna od najstarijih hemijskih ku}a na Balkanu. S po~etka je to bila mala radionica za ru~nu proizvodwu sapuna i sve}a, a qudi koji su je pokrenuli nisu ni sawali da }e danas „Luksol” i daqe postojati kao privredni subjekt. V. d. direktora fabrike Vladimir Zlatanovi} podseto je da je svoju ekspanziju industrija do`ivela sedamdesetih godina pro{log veka kada je uspostavila kvalitetnu saradwu sa najve}om ameri~kom kompanijiom „Helen Certis”. Zlatanovi} je rekao da se u firmi de{ava ono {to nije mimoi{lo ni druga preduze}a u Srbiji. - Fabrici predstoji ozbiqna borba za opstanak. Zato }emo morati da preduzimamo energi~ne ekonomske rezove i mere kako bi se radnicima koji ostanu obezbedila budu}nost – kazao je Zlatanovi} i dodao da bez toga „Luksol” nema ~emu da se nada. @. B.

CRNA HRONIKA

subota3.oktobar2009.

DNEVNIK

MINISTAR POLICIJE IVICA DA^I] NAJAVQUJE ZA SLEDE]U NEDEQU RAZGOVORE O PRISTALICAMA KLUBOVA

Razlikovati navija~e od huligana Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je ju~e da bi slede}e nedeqe trebalo da se razgovara s predstavnicima Tu`ila{tva i Ministarstva pravde o inicijativi za zabranu okupqawa navija~a „Rada“, „Crvene zvezde“ i „Partizana“. – To je oblast koju treba definisati – na {ta se ta~no odnosi – da li je u pitawu zabrana tih grupa ili zabrana wihovog okupqawa ili prisustva na utakmicama – kazao je Da~i} novinarima nakon sve~anosti povodom Dana Kriminalisti~ko-policijske akademije. On je istakao da bi trebalo praviti razliku izme|u navija~a i onih koji se bave huliganstvom i kriminalom.

– Policija nema ni{ta protiv navija~a i navija~kih grupa ukoliko se ne naru{ava javni red i mir. Sigurno je da niko nema nameru da isprazni sever i jug nego ima nameru da se obra~una s onima koji se bave nasiqem i kriminalom – kazao je Da~i}. On je rekao da policija moè efikasno raditi svoj posao samo ako o tome postoji konsezus dràve i dru{tva. Kako je naveo, postoje zakoni po kojima policija treba da postupa, ali, kada ispuwava zakone, policija nailazi na protivqewe nekih grupacija. – Ako }e neki policajac na jednom skupu da primeni sredstva prinude i za to bude osu|en, a na drugom neko od wega traì da primeni silu, onda dolazi

DIREKTOR BEOGRADSKE FIRME OSUMWI^EN ZA PREVARE NA SEVERU BANATA

Ekskluzivnom zabludom ojadio osam preduze}a Direktoru beogradskog DOO AT „Sale komerc“ Vladanu B. (1972) iz Smedereva kikindska policija je odredila zadr`avawe do 48 sati zbog osnovane sumwe da je po~inio vi{e krivi~nih dela prevare na {tetu osam privrednih subjekata i za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 18,5 miliona dinara. On je uz krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudija Op{tinskog suda u Novom Kne`evcu, koji mu je posle saslu{awa odredio pritvor u trajawu do 30 dana i doneo re{ewe o sprovo|ewu istrage. Iz Policijske uprave u Kikindi ju~e je saop{teno da se Vladan B. sumwi~i da je od po-

~etka juna do kraja jula ove godine doveo u zabludu direktore i odgovorna lica u osam privrednih subjekata da wegovo preduze}e DOO AT „Sale komerc“ ima zakqu~en ekskluzivni ugovor s „Univerzijadom 2009“ o snabdevawu suhomesnatim proizvodima, sokovima, sve`im mesom, konditorskim i pekarskim proizvodima. Od o{te}enih preduze}a firma „Sale komerc“ je preuzela robu za koju je kao garanciju pla}awa Vladan B. izdao menice koje nisu mogle biti napla}ene jer na ra~unu wegovog preduze}a nije bilo novca. Preuzeta roba je prodata, a dobavqa~ima do sada nije pla}ena. M. Mr.

OKRU@NI ZATVOR U SUBOTICI

Svetislav Raj{i} upravnik Ju~e je na du`nost upravnika Okru`nog zatvora u Subotici stupio dr Svetislav Raj{i}. On je od aprila ove godine radio kao upravnik novosadskog Okru`nog zatvora, a do tada je bio na~elnik Slu`be obezbe|ewa Okru`nog zatvora u Subotici. Raj{i} je od 2001. do 2004. radio kao na~elnik SUP-a, da bi nakon toga pre{ao na novu du`nost direktora JKP „Stadion“ u Subotici. Dr Raj{i} je napisao vi{e kwiga beletristike, ali i iz oblasti crkvene istorije i sportske pedagogije. Uz to je i ugledni sportski radnik i karate trener. A. A.

Svetislav Raj{i}

Su|ewe „bomba{u” Mari}u bez javnosti je Mari}evim postupkom bila ugroèna. Mari} je optuèn za krivi~na dela izazivawe op{te opasnosti i nedozvoqeno dràwe oru`ja i eksplozivnih materija, a pritvor mu je sredinom septembra produèn zbog opasnosti da }e ponoviti krivi~no delo. On je 21. maja oko 11.35 sati u{ao u zgradu Predsedni{tva, uz pretwu da }e aktivirati ru~nu bombu ukoliko mu Vlada Srbije ne garantuje sudsko poravnawe pred Trgovinskim sudom u Beogradu u sporu s JATom, koji je pravosna`no okon~an jo{ 1995. godine. Prilikom ulaska u zgradu Predsedni{tva, Mari} je kod sebe imao dve bombe, od kojih mu je jedna odmah oduzeta, dok je drugu dobrovoqno predao posle vi{e~asovnih pregovora s dràvnim sekretarom Ministarstva pravde Slobodanom Homenom i pripadnicima MUP-a, posle ~ega je uhap{en. (Tanjug)

... i „Grobari”

„Delije”...

ISTRAGA PROTIV MILADINA KOVA^EVI]A, OSUMWI^ENOG ZA PREBIJAWE AMERI^KOG STUDENTA

Odbrana o~ekuje uvid u dokumentaciju iz SAD Sekretar Drugog op{tinskog suda Nada \or|evi} izjavila je za “Dnevnik” da je jo{ uvek u toku prevo|ewe dokumentacije koju je ameri~ko pravosu|e u vezi s predmetom Miladina Kova~evi}a krajem pro{le nedeqe po zamolnici tog suda dostavilo diplomatskim putem, te da se o~ekuje da bi ono moglo biti relativno brzo okon~ano. Ona je dodala da }e dokumentacija, nakon {to bude prevedena, biti dostavqena strankama u postupku, Tuìla{tvu i odbrani. Sekretar suda je precizirala da je re~ o veoma obimnoj dokumentaciji, a da je mo`da mogu}e i da nedostaje ne{to od onog {to je sud zamolnicom traìo. Pred Drugim op{tinskim sudom u Beogradu protiv biv{eg studenta u Americi Miladina Kova~evi}a pokrenuta je istraga po zahtevu Tuìla{tva kojim mu

Miladin Kova~evi}

se, kao jednom od aktera tu~e 4. maja pro{le godine u studentskom baru u Bingamtonu, gde se obreo s dvojicom drugova, pripisuju sumwe za te{ko povre|ivawe ameri~kog studenta Brajana [tajnhauera. Advokat Borivoje Borovi} je u izjavi za na{ list naveo da jo{

uvek nije odbave{ten o tome koja je sve dokumentacija na{em sudu dostavqena iz SAD u vezi s postupkom koji je protiv wegovog brawenika Kova~evi}a bio pokrenut pred ameri~kim pravosu|em u „predmetu [tajnhauer“. Drugo op{tinsko tu`ila{tvo u Beogradu je u novembru pro{le godine podnelo zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Miladina Kova~evi}a kojim ga sumwi~i za krivi~no delo te{ke telesne povrede u vezi sa „slu~ajem [tajnhauer“. U istom predmetu pred Drugim op{tinskim sudom se vodi i istraga i o okolnostima pod kojima je Kova~evi}u u na{em konzulatu u Wujorku izdata privremena putna isprava pomo}u koje se vratio u Srbiju, nakon {to je uz kauciju i oduzimawe paso{a, pu{ten iz pritvora u Americi. U vezi s okolnostima izdavawa sporne

privremene putne isprave Tuìla{tvo biv{eg vicekonzula i konzula u Wujorku Igora Milo{evi}a i Slobodana Nenadovi}a sumwi~i za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja u vezi s falsifikovawem isprave, a Miladina Kova~evi}a za isto delo u podstrekavawu. Ina~e, protiv Kova~evi}a je zbog slu~aja “[tajnhauer” do polovine marta ove godine paralelno vo|ena istraga i u Americi i u Srbiji. Posle pregovora izme|u predstavnika Vlade Srbije i nadle`nih ameri~kih organa, te ispo{tovanog dogovora da Srbija porodici [tajnhauer uplati 900.000 dolara na ime tro{kova le~ewa wihovog sina, ameri~ki dràvni tuìlac je po~etkom aprila saop{tio da je “predmet Kova~evi}“ formalno ustupio srpskom pravosu|u. J. J.

Sud bez informacija o svedo~ewu Sanela Softi}a – Drugi op{tinski sud u Beogradu nije zvani~no obave{ten o tome da je Sanel Softi} u SAD priznao da je zajedno s Miladinom Kova~evi}em u Bostonu tukao Brajana [tajnhauera – izjavila je ju~e za „Dnevnik“ sekretar tog suda Nada \or|evi}. Advokat Borivoje Borovi} je odbio da bilo {ta izjavi povodom informacije koju su ju~e iz ameri~ke {tampe preneli doma}i mediji, po kojoj je Sanel Softi}, koji je u Americi okrivqen da je zajedno s Edinom Xoburom i Miladinom Kova~evi}em 4. maja 2008. u studentskom klubu u Bingamtonu naneo te{ke po-

PRVI OP[TINSKI SUD U BEOGRADU

U Prvom op{tinskom sudu u Beogradu ju~e je iza zatvorenih vrata po~elo su|ewe Draganu Mari}u iz Vaqeva, koji je krajem maja u zgradi Predsedni{tva Srbije pretio da }e aktivirati ru~nu bombu ukoliko mu dràva ne obezbedi sudsko poravnawe. Sudija Neboj{a Kneèvi} je, bez obrazloèwa, na predlog Tuìla{tva, iskqu~io javnost sa su|ewa odmah na po~etku pretresa. Prema zakonu, su|ewe je javno, a javnost se moè iskqu~iti samo u zakonom propisanim slu~ajevima, uz obrazloèwe razloga za tu odluku. Osim novinara, èqu da prisustvuju Mari}evom su|ewu imali su i ~lanovi wegove porodice i prijateqi, koji su tako|e ostali uskra}eni za obrazloèwe sudijinog postupka. Pretpostavka za iskqu~ewe javnosti u ovom slu~aju je ~uvawe slu`bene tajne o obezbe|ewu i bezbednosti Predsedni{tva, koja

do konfuzije u obavqawu policijske delatnosti – naveo je Da~i}. Kako je istakao, policajac mora da zna da za ono {to radi ima podr{ku gra|ana i dr`ave. – Govorimo o borbi protiv kriminala i nasiqa, a neki politi~ari i politi~ke grupacije govore da ovde nije re~ o obra~unu protiv huligana nego o politi~kim obra~unima. Zato je potrebno da se izjasnimo i postignemo konsenzus o policijskim ciqevima – kazao je Da~i}. Po wegovim re~ima, potrebno je uskladiti zakonska re{ewa i stvoriti zakonske preduslove za efikasnu policiju i pravosu|e. (Beta)

vrede studentu [tajnhaueru, pre tri dana priznao krivicu u sudu u SAD. – Zakonom o izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika advokatima je zabraweno komentarisawe sudskih postupka. Upravo sam podneo inicijativu da se to zabrani i portparolima sudova i Tu`ila{tva – kazao je ju~e Borovi} za „Dnevnik“. Pojedini dnevni listovi ju~e su preneli da se o~ekuje da }e okrivqeni Sanel Softi} u januaru, za kada je zakazano slede}e ro~i{te, biti osu|en na dvogodi{wu kaznu zatvora. Mediji prenose da }e se drugi osumwi~eni Edin Xubur pojaviti pred ameri~kim sudom 30. novembra.

SPECIJALNI SUD PRESUDIO TROJICI OKRIVQENIH U „STE^AJNOJ AFERI”

SUD U PRI[TINI SMAWIO KAZNE VISOKIM OFICIRIMA BIV[E OVK

Ve{taci oslobo|eni optu`be

Lapskoj grupi 13 godina zatvora, umesto 40

Specijalni sud u Beogradu izrekao je osloba|aju}u presudu sudskim ve{tacima Mariji Ortinski, Zoranu Bo{kovi}u i Radomiru Bubawi, koje je optu`nica Specijalnog tu`ila{tva u razdvojenom postupku u predmetu „ste~ajna afera“, pod razli~itim okolnostima teretila za krivi~no delo pomagawa u zloupotrebi slu`benog polo`aja. Prema izre~enoj prvostepenoj presudi, u postupku nisu izvedeni dokazi za krivi~nu odgovornost koju im je optu`ba pripisivala. Ve{taci Marija Ortinski i Radomir Bubawa su oslobo|eni optu`be koja ih je teretila da su u nalazu o ve{ta~ewu kwigovodstvene vrednosti imovine preduze}a BIM „Slavija“ u ste~aju neopravdano iskqu~ili zemqi{te i objekte. Po navodima optu`be, takvim nalazom je, navodno, omogu}eno da se ste~ajni postupak i prodaja ste~ajnog du`nika BIM „Slavija“ vodi po starom zakonu i

da na funkciji ste~ajnog upravnika ostane sada optuèni Zvonimir Jankovi}. Odbrana je, opovrgavaju}i optu`be, u dokaznom postupku isticala da je u nalazu ve{taka ta imovina navedena i da nije skrivena, ali da je izuzeta jer je po zemqi{nim kwigama vlasnik nepokretnosti dràva Srbija, a ne BIM “Slavija“. Odbrana je tako|e iznela argumente da je upravo posle tog nalaza Zvonimir Jankovi} smewen, a za ste~ajnog upravnika BIM-a “Slavija“ postavqen advokat Nemawa Jolovi}. Ve{tak Zoran Bo{kovi} oslobo|en je optu`be koja mu je pripisivala da je, navodno, namerno odugovla~io s ve{ta~ewem koje mu je povereno za potrebe spora vo|enog pred Trgovinskim sudom u Beogradu povodom nepokretne imovine BIM-a „Slavija“, po tu`bi tog preduze}a protiv dràve Srbije, te da je tako, navodno, omogu}io da ta parnica traje dugo. J. J.

Okru`ni sud u Pri{tini osudio je ju~e trojicu visokih oficira biv{e OVK na ukupno 13 godina zatvora zbog nehumanog tretmana, fizi~kog zlostavqawa i mu~ewa civila. U sudskom ve}u bili su dvojica sudija Euleksa i jedan kosovski sudija. Komandant Vojne policije OVK za region Laba Qatfi Beri{a je osu|en na {est godina zatvora zbog ratnih zlo~ina, odnosno nehumanog tretmana civilnih pritvorenika, kao i fizi~kog zlostavqawa i mu~ewa civila. Komandant OVK za region Laba Rustem Mustafa, zvani Komandant Remi, za iste zlo~ine osu|en je na ~etiri godine. Tre}i optu`eni Nazif Mehmeti kriv je za nehuman tretman civilnih pritvorenika i mu~ewe civila i osu|en na tri godine zatvora. Oni su osu|eni jer su, kako se navodi u presudi, od oktobra

1998. godine pa do kraja aprila 1999. godine, sa ostalim neidentifikovanim pojedincima, naredili i u~estvovali u uspostavqawu i sprovo|ewu nehumanog tretmana nad kosovskim Albancima pritvorenim u selu Lapa{tica. Osu|eni su zatvorene prisiqavali da priznaju da su nelojalni OVK. Prvo su|ewe odr`ano je tokom 2003. godine, kada su donete presude kojom su ~lanovima grupe izre~ene zatvorske kazne u trajawu od 40 godina, ali je presudom Vrhovnog Suda Kosova iz 2005. godine zatra`eno novo su|ewe i novo izricawe kazni. Pripadnici „Lapske grupe“, Rustem Mustafa - Remi prvobinto je osu|en na 17 godina zatvora, Nazif Mehmeti Drini na 13. godina Latif Ga{i - Lata na 10 godina i Naim Kadriu - Lumi, pripadnik vojne policije na pet godina zatvora. (Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK NAKON SVA\E DVOJICE OSNOVACA U NOVOJ PAZOVI

gentni centar u Beogradu, gde su lekari konstatovali da ove povrede glave, sre}om, nisu opasne po `ivot maloletnika. Naime, posle sva|e dvojice maloletnika, prekju~e oko devet ~asova, jedan od wih je dohvatio granu drveta i wome vr{waku naneo te{ke po-

NESRE]A NA RADU U ZREWANINU

Maloletnik granom te{ko povredio vr{waka Sva|a dvojice osnovacapetnaestogodi{waka na sportskom terenu iza Sportske hale u Novoj Pazovi zavr{ila se te{kim telesnim povredama po glavi jednog od aktera sukoba. On je posle ukazane hitne lekarske pomo}i u Domu zdravqa u Novoj Pazovi odmah prevezen u Ur-

subota3.oktobar2009.

Monter pao sa stuba i poginuo

vrede glave. Policija je o ovom nemilom doga|aju na sportskom igrali{tu obavestila istra`nog sudiju Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici i okru`nog javnog tu`ioca, koji }e daqe preduzimati odgovaraju}e zakonske mere. S. B.

Radnik zrewaninske „Elektrodistribucije“ Karlo Tiring (33), koji je u ~etvrtak oko 16.45 ~asova pao s elektri~nog stuba, preminuo je ju~e od posledica ove nesre}e. Tragedija se dogodila na uglu Mileti}eve i Principove ulice u Zrewaninu. Prilikom pewawa na gvozdeni re{etkasti elektri~ni stub, kvalifikovani monter je pao na tlo, i, kako je konstatovano u zrewaninskoj bolnici, zadobio te{ke povrede opasne po `ivot, zbog ~ega je prevezen na

le~ewe u Beograd, gde je od posledica povre|ivawa preminuo. Inspekcija rada je saop{tila da je obavila nadzor na mestu nesre}nog doga|aja, a policijski slu`benici izvr{ili su uvi|aj. Izve{taj o okolnostima pod kojima je do{lo do tragi~nog doga|aja bi}e sa~iwen nakon prikupqawa svih relevantnih podataka, o ~emu }e javnost biti obave{tena. Tragi~no nastradali radnik ostavio je za sobom suprugu i dvogodi{weg sina. @. B.

NOVOSADSKI OKRU@NI SUD

U novembru o bodewu trudnice Usled oma{ke zbog koje u pritvorsku jedinicu nije stigao nalog za privo|ewe okrivqenog, u novosadskom Okru`nom sudu ju~e nije otvoren proces protiv Zlata Nikoli}a (28) iz Gloàna, koji je poku{ao da ubije svoju trudnu neven~anu suprugu Sawu Subotin. Tuìla{tvo je, kako zakon predvi|a, ovo delo okarakterisalo kao te{ko ubistvo u poku{aju. Incident se dogodio 20. aprila ove godine, oko pola sata pre pono}i u Nikoli}evoj ku}i u Gloànu. Nakon kra}e sva|e sa Sawom, Zlato je potegao no` ~ije je se~ivo dugo 11 centimetara, te je vi{e puta ubo svoju neven~anu ènu koja je tada bi-

la u tre}em mesecu trudno}e. Naneo joj je te{ke telesne povrede opasne po `ivot: ranio je u levu podlakticu, pazuh, grudni ko{, levu lopaticu, u desnu stranu le|a, te u levu preponu i natkolenicu. Sawa Subotin je pre`ivela divqa~ki napad, ali sada, nezvani~no se moglo ~uti, nije poznato gde je, pa je i to jedan od problema koji treba re{iti da bi mogla da svedo~i na sudu. Su|ewe se nastavqa 9. novembra. Zlato Nikoli} je, ina~e, otac jednog deteta, zavr{io je sedam razreda osnovne {kole. Pre podacima iz Krivi~ne evidencije, ranije je osu|ivan. D. Kn.

TRAGEDIJA U NAJVE]EM BANATSKOM SELU, MELENCIMA

Mesar zaklao devojku, pa se obesio Mesar Stojan Kuru~ev (31) iz Melenaca, u ~etvrtak je, u kasnim ve~erwim satima, no`em prerezao vrat svojoj prijateqici Jeleni Rati} (29) iz istog sela, a zatim je po~inio samoubistvo ve{awem!

bili u emotivnoj vezi. Ona se razvela od mu`a Gorana R. iz Zrewanina. Prethodno je s wim `ivela u ku}i pred kojom se zbila krvava drama, a koja pripada Jeleninoj baki Mirjani. Posle raspada bra-

ciji i socijalnim radnicima iz Zrewanina. Koliko mi je poznato, jednom je bio priveden na informativni razgovor u policiju. Ali, na tome se sve i zavr{ilo – ispri~ao je Jelenin otac Dragi{a Mojsin.

– Mo`da je i moj unuk mogao da nastrada, ali je sre}a {to je u tom trenutku nai{ao jedan auto, pa se Stojan vaqda upla{io, seo u svoje vozilo i pobegao – pri~a Dragi{a.

SPECIJALNO TU@ILA[TVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

Optu`nica protiv deveto~lane grupe Specijalno tuìla{tvo za organizovani kriminal Srbije podiglo je optu`nicu protiv devet osoba zbog zlo~ina~kog udruìvawa, vi{e iznuda, falsifikovawa isprave, a trojica se terete i za saizvr{ila{tvo u te{kom ubistvu vaqevskog biznismena @eqka \edovi}a. Kako je saop{tilo Tuìla{tvo, optuèni su Milan Lazarevi} kao organizator grupe, zatim Zoran Jeli~i}, Milan Milijanovi}, Neboj{a Goloskokovi}, Aleksandar Pavlovi}, Dejan Velimirovi}, Mirko Lazarevi}, Marko Mili~kovi} i Aleksandar Bo{kovi}. Svima se na teret stavqa zlo~ina~ko udruìvawe, vi{e iznuda i falsifikovawe isprave, dok se trojici prvooptuènih – Milanu Lazarevi}u, Zoranu Jeli~i}u i Milanu Milijanovi}u, na teret stavqa i te{ko ubistvo u saizvr{ila{tvu. Trojici prvookrivqenih na teret je stavqeno da su 3. aprila ove godine godine u Vaqevu iz “bezobzirne osvete i na podmukao na~in” ubili @eqka \edovi}a. Nezadovoqan odlukom Vrhovnog suda Srbije, kojom je \edovi}u ukinut pritvor u kojem je bio zbog sumwe da je podstrekavao na wegovo ubistvo, Lazarevi} je na-

pravio plan ubistva \edovi}a, daju}i okrivqenim Jeli~i}u i Milijanovi}u uputstva kako da ga izvr{e. Kako se navodi u saop{tewu Tuìla{tva, okrivqeni Lazarevi} je od druge polovine 2006. godine do aprila ove godine na podru~ju Vaqeva organizovao kriminalnu grupu koja je duè vr{ila iznude, ubistva i druga krivi~na dela. Prvooptuèni je odre|ivao sastav i broj ~lanova grupe koji }e to krivi~no delo da izvr{e, daju}i im uputstva o na~inu izvr{ewa, sredstva za izvr{ewe kao i podatke o li~nim i porodi~nim prilikama o{te}enih. Ostali optuèni su kao ~lanovi te kriminalne grupe nakon kontinuiranih pretwi upotrebqavali silu, nanosili telesne povrede, materijalnu {tetu, poku{avali da ubiju i ubijali osobe koja su odbijale da izvr{e zahteve grupe, navodi Tuìla{tvo. Zahtevi su se ~esto odnosili na to da uz odgovaraju}u naknadu pripadnici grupe “pruàju za{titu” u lokalima o{te}enih ili osoba koje su se na bilo koji na~in suprotstavqale delovawu grupe. Tuìla{tvo je tako|e predloìlo da se okrivqenima produì pritvor. (Beta)

Jelena Rati}

Ku}a u Melencima ispred koje je po~iweno ubistvo

Tragedija se dogodila u Lewinovoj ulici, ispred ku}e s rednim brojem 15, kada je Kuru~ev s vi{e uboda noèm ubio Jelenu Rati}. Ona je u toj ku}i ìvela sa sedmogodi{wim sinom. Weno beìvotno telo Stojan je ostavio na ulici, a onda se automobilom odvezao do parka u blizini melena~ke bawe Rusanda. Potom se obesio o drvo. No` kojim je Kuru~ev zaklao nesre}nu devojku nije prona|en na mestu

U Centru za reciklaù u @elezniku danas }e biti uni{teno 17.000 komada oru`ja, a uni{tewu }e prisustvovati zamenik predsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. Re~ je o uni{tewu 17.000 pi{toqa, revolvera, karabina, lova~kih pu{aka, vazdu{nog oru`ja i ostalog lakog naoruàwa, saop{tio je MUP. To je deo zajedni~kog projekta MUP-a i Centra za kontrolu malokalibarskog naoruàwa u jugoisto~noj Evropi (SEESAC). (Tanjug)

Kom{ije dodaju da su Stojana vi|ali kako stoji ispod drveta u blizini Jelenine ku}e. ^esto ju je ~ekao dok se vra}ala s posla iz trafike u selu, ali ni{ta nije ukazivalo na to da bi se mogla dogoditi ovakva tragedija. Tako je bilo i tog kobnog ~etvrt-

Jedan od kom{ija veli da je uplakano dete istr~alo na ulicu za majkom, jer nije mogao da probudi baku Mirjanu, koja je bila u drugom delu ku}e. Navodno, dete je zaradilo i masnicu kada ga je Stojan u jednom trenutku odgurnuo.

Selo u {oku O ovoj tragediji ju~e su se u selu raspredale mnoge pri~e. Melena~ni isti~u da se ovako ne{to dugo nije desilo u najve}em banatskom selu. Posledwe ubistvo, kako smo ~uli, dogodilo se pre petaneastak godina, kada je jedan me{tanin svoju ènu ubio pi{toqem. Ali on nije digao ruku na sebe. Povremeno se u selu de{avaju samoubistva, no ovakvu tragediju ne pamte ni najstariji ìteqi. zlo~ina, pa se pretpostavqa da ga je ubica negde sklonio. Deùrni istra`ni sudija zrewaninskog Okru`nog suda Zoran Paripovi} obavio je uvi|aj i izdao nalog da se tela dvoje pokojnika po{aqu na obdukciju u novosadski Zavod za sudsku medicinu. Ovim je, prakti~no, slu~aj okon~an. Naime, kako saznajemo, sudske istrage ne}e ni biti, zato {to je jedini osumwi~eni za ovaj svirepi zlo~in Stojan Kuru~ev, koji je podigao ruku na sebe. Selom se ve} neko vreme pri~alo da su Stojan i Jelena

Danas uni{tewe 17.000 komada oru`ja

ka, Goran se vratio kod svojih roditeqa u Zrewanin. Jelena je ostala u Melencima, gde joj `ive i roditeqi i brat. – ^uo sam da su Stojan i Jelena bili zajedno oko tri godine. Upoznali su se u jednoj prodavnici u Melencima, u kojoj je on radio kao mesar, a ona kao trgovkiwa. Stojan zaista nije odavao utisak osobe koja je spremna da na nekog podigne ruku. Svi smo

{okirani ovim {to se desilo – rekao je ju~e novinarima jedan od ìteqa Lewinove ulice koji je èleo da ostane anoniman. Kako smo ~uli u selu, Jelena i wen biv{i mu` Goran u posledwe vreme ponovo su po~eli da se vi|aju. To je iznerviralo Stojana, naro~ito kada je ~uo da dvoje biv{ih supru`nika planiraju da obnove zajedni~ki ìvot. Zato je i pretio Jeleni, ne kriju}i qubomoru i srxbu. – Pisao joj je prete}a pisma. Nisam ni ja bio po{te|en toga, pa smo sve prijavili poli-

Okrivqeni se obesio u {umici bawe Rusanda

ka. Sakriven ispod oraha, Stojan je ~ekao Jelenu. Kad se pojavila, ubica je provalio ulazna vrata ku}e i u{ao u sobu u kojoj je bila. Udario ju je pesnicom u glavu, a zatim uhvatio i izvukao na ulicu. Tamo ju je isekao no`em, ostavqaju}i za sobom stravi~an prizor. Da tragedija bude ve}a, ovaj zlo~in posmatrao je Jelenin maloletni sin.

Za Stojana kaù da u posledwe vreme nije radio kao mesar, ve} da je bio zaposlen u jednoj zrewaninskoj fabrici. Spomiwe se i da je imao i nekih zdravstvenih problema. Za sobom je ostavio mnogobrojnu familiju, koja ìvi u Melencima, ali niko od wenih ~lanova ju~e nije èleo da pri~a s novinarima. @. Balaban

Od po~etka godine ubijeno 26 èna – U Srbiji je od po~etka godine do 31. avgusta ubijeno 26 èna, od kojih je wih 14 tragi~no nastradalo od ruku onih koji su im bili bliski – izjavila je ju~e glavna policijska inspektorka Uprave kriminalisti~ke policije Jelena Tomkovi}. Ona je na okruglom stolu u Centru “Sava” pod nazivom “Za{to ih nema me|u nama”, posve}enom ènama koje su ubili supru`nici i partneri, kazala da je tim è-

nama oduzeto osnovno qudsko pravo – pravo na `ivot. Od ukupnog broja `ena stradalih u 2009. godini, 14 su bile `rtve ubistva, dok je za 12, koje su ubijene na svirep, nehuman na~in, pokrenut postupak za te{ko ubistvo, precizirala je inspektorka. Po wenim re~ima, motivi ovih ubistava naj~e{}e su osveta, qubomora, socijalni uslovi, ali se deo razloga

moè tuma~iti i kao posledica ratnih sukoba. Podaci ukazuju na to da su ène pre ubistva duè bile `rtve nasiqa, ali da to nisu prijavqivale iz straha, zbog toga {to su u velikoj meri ili apsolutno ekonomski zavisne od supruga, ugleda koji partner ima u dru{tvu, straha da ne izgube decu, ali i ~iwenice da nemaju “gde da odu” ako se odlu~e da napuste supruga. (Tanjug)

DRU[TVO

subota3.oktobar2009.

Nau~nici pale svoje diplome Zaposleni u Nau~no-istraìva~kom institutu Centar za strna ìta u Kragujevcu spalili su ju~e svoje diplome, nau~ne radove, disertacije i priznawa zbog „neodgovornog odnosa Vlade koja je osnovala institut“. – Ovo je za na{ tuàn ~in jer sve ono {to smo sticali uni{tavamo – rekao je predsednik Samostalnog sindikata Centra Branislav Kova~evi}, dodaju}i da zahtevaju isplatu deset zaostalih zarada, jer su zaposleni posledwu primili za novembar 2008, zatim deblokadu ra~una i izradu strate{kog plana izlaska instituta iz krize. – Neka Vlada kaè da li joj je potreban institut za poqoprivredu u centralnoj Srbiji – rekao je on, i naveo da proizvodwa kukuruza i p{enice u [umadiji ~ini 60 odsto ukupne proizvodwe u zemqi. Ina~e, u Centru je od 56 zaposlenih pet doktora biotehni~kih nauka, po dva magistra i doktoranta, te osam fakultetlija.

DNEVNIK

MALE ROME PROTERANE IZ EVROPE U SRBIJI ^ESTO [AQU U SPECIJALNE [KOLE

Iz Berlina dospeo me|u mentalno zaostale Problem romske dece koja su se sa svojim porodicama, u procesu readmisije iz evropskih zemaqa vratila u Srbiju, o~itovao se i na Z. P. (14) iz Zrewanina. On je, re{ewem gradskog Odeqewa za poslove dru{tvenih delatnosti, preme{ten iz redovne O[ „@arko Zrewanin“ u specijalnu {kolu jer je ustanovqeno da je lako mentalno zaostao. Psiholog Jelka Kova~ev je u svom nalazu primetila da ovaj |ak petog razreda, koji je pre koju godinu do{ao iz Nema~ke, „u skromnijoj formi poznaje elementarni srpski jezik“, kao i da nije potpuno savladao elementarno ~itawe i pisawe“. Navedeno je jo{ nekoliko razloga zbog kojih se Z. P. kategori{e kao lako mentalno zaostao. Ovaj de~ak je ro|en u Berlinu, gde je do svoje devete godine i `iveo. Wegova porodica je iznenada deportovana u Srbiju. S dve godine ka{wewa upisan je u prvi razred osnovne {kole. Nedovoqno je poznavao srpski

– Problem je u tome {to on od po~etka nije znao srpski jezik. U Nema~koj je i{ao u redovnu {kolu i 2005. trebalo da krene u tre}i razred. U Srbiji smo ga ponovo upisali u prvi

[prehen zi romalen? Koordinator Zrewaninskog reintegracionog centra Ogwen Mihi} veli da je ~ak 99,2 odsto povratnika u Sredwobanatskom okrugu romske nacionalnosti, a tako je u celom Banatu. Sli~an je procenat i u ostatku Srbije. Ve}ina vra}enih porodica je do{la iz Nema~ke, Austrije i [vajcarske. Stoga i romski mali{ani naj~e{}e govore nema~ki jezik kao materwi. To im sada zadaje probleme pri upisu u {kole i ~ini wihovu socijalnu integraciju te{kom.

Romski mali{ani sa zrewaninskih ulica

jer je u familiji govorio iskqu~ivo romski. Po zahtevu O[ „@arko Zrewanin“, podvrgnut je testirawu radi utvr|ivawa stepena ometenosti u razvoju, a psiholog Jelka Kova~ev je utvrdila da je uglavnom orijentisan na ~lanove porodi-

ce, igra se uglavnom s bratom i sestrama, pomaè ocu i radi na pijaci. No, majka J. P. (nije èlela da fotografi{emo ni wu ni potomka) se poàlila na odluku da joj sin poha|a {kolu za |ake s posebnim potrebama.

razred, iz kojeg razloga – ne znamo, verovatno jer nije znao srpski. Od samog po~etka u~iteqica mu nije pru`ila podr{ku. Sme{ten je da sedi sam u klupi i nije imao ni od koga {ta da nau~i – ispri~ala je nezadovoqna majka. Ni drugostepena komisija za razvrstavawe dece ometene u razvoju posle ove `albe nije

TROJICA PROFESORA SOMBORSKOG PEDAGO[KOG FAKULTETA OPTU@UJU SVOG DEKANA ZA PLAGIJAT

Traè i za{titu od prevaranata Trojica redovnih profesora Pedago{kog fakulteta u Somboru, dr Mile Nenadi}, dr Tihomor Petrovi} i dr Dragan Savi} i (nezaposleni) dr Velibor Ili} ju~e su u beogradskom “Medija centru” odràli konferenciju za novinare na kojoj su izneli tvrdwe o, kako kaù, nepobitnim dokazima o plagijatima objavqenim u ~etiri kwige prof. dr Dragana Sole{e, dekana Pedago{kog fakulteta u Somboru. Te dokaze prikupili su i objavili, s jo{ toje o{te}enih autora, u dve „bele kwige“ (oko 600 strana), od kojih je prva „zbirka plagijata“, a druga „zbirka dokaza o plagijatima“. – Imamo nepobitne dokaze o tome da je Sole{a od 2001. do 2009. u svoje ~etiri kwige: „Ra~unarski praktikum za informatiku i obrazovnu tehnologiju“, „Informati~ke tehnologije“, objavqenoj u koautorstvu s prof. dr \or|em

Nadrqanskim, „Informacione tehnologije“ i „Obrazovna tehnologija“ ({tampana u dva izdawa), na ukupno 255 stranica plagirao 11 autora i veb-sajtova, a vi{e od

200 od toga je u celini plagijat – rekao je dr Nenadi}, i objasnio da su u potragu krenuli u junu, kada su primetili da je Sole{a povukao drugo izdawe „Obrazovne tehno-

Dr Nenadi} proziva...

logije“, objavqeno u aprilu 2009, iz fakultetske biblioteke (a, ispostavilo se, i sa svih drugih mesta gde je kwiga, objavqena kao univerzitetski uxbenik, distri-

... dr Sole{u

Ako su u~iteqi vi{ak, za{to {kolovati nove? Na sednici Saveta novosadskog Univerziteta doc. dr Josip Lepe{ s U~iteqskog fakulteta na ma|arskom jeziku u Subotici postavio je pitawe da li je Univerzitet partner dràvi u pripremi programa racionalizacije broja {kolskih odeqewa kao i broja zaposlenih u prosveti. S obzirom na preporuku Svetske banke da se u Srbiji odeqewa spajaju i formiraju s po 30 |aka, te da Ministarstvo prosvete priprema saìmawe svog sektora, logi~no je da partneri dràvi budu weni fakulteti koji proizvode u~iteqe, nastavnike, profesore...

Ako se u Vojvodini broj odeqewa, primenom preporu~enog modela, smawi za 3.270, Lepe{ je pitao {ta to zna~i za fakultete koji obrazuju prosvetare. Jer, {kolska mre`a mawa za 30 odsto zna~i veliki broj nezaposlenih, ali otvara i mnoga druga pitawa. Jedno od najva`nijih su upisne kvote na fakultetima koji {koluju predava~e, jer kako upisivati nove generacije studenata ako nema posla ni za one koji u {kolama postanu tehnolo{ki vi{ak? Zato je, umesto lomqewa preko kolena, normalno da univerziteti i, naravno, Nacionalni prosvetni savet, budu ukqu~eni u re{avawe problema. V. ^.

buirana). Po Nenadi}u, Sole{a je obja{wavao da je razlog za povla~ewe kwige taj {to ne{to nije bilo u redu s CIP brojem, ali su neki studenti tvrdili da je to uradio zato {to je kwiga velikim delom plagijat. – E onda smo po~eli da tragamo. Nazvali smo se Nezavisna komisija, a moète smatrati da smo i grupa gra|ana koja je sebi dala pravo da ukaè na ovu anomaliju, na kra|u intelektualne svojine, koja, naàlost, uzima sve vi{e maha u Srbiji. Studenti, recimo, kopiraju seminarske i diplomske radove: dovoqno je elementarno znawe za kori{}ewe ra~unara i Interneta, odaberu se tu|i tek-

stovi, klikne na copy/paste… Bilo ko tako moè da „napi{e“ rad, kwigu! Kod nas nijedna institucija ne sprovodi istragu o tome i zato }emo se obratiti i Specijalnom tuìla{tvu za sajberkriminal u Beogradu – naglasio je Nenadi}. Trojica profesora kaù da su podneli i krivi~nu prijavu protiv Sole{e Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Somboru zbog osnovane sumwe da je, suprotno Zakonu o autorskim pravima, pod svojim imenom u pomenutim kwigama objavio tu|a autorska dela. Osim Tuìla{tvu, „bele kwige“ podelili su ~lanovima organa i tela na svom fakultetu, Univerzitetu u Novom Sadu, pokrajinskom sekretaru za obrazovawe, ministrima prosvete, policije i pravosu|a, predsedniku Srbije... Dr Ili} potvr|uje da ga je Sole{a direktno o{tetio preuzimawem dva wegova programa za „prepoznavawe }irili~nih slova“, ~ije se autorstvo moè proveriti na “Guglu” i Ili}evom sajtu. ^lanovi Nezavisne komisije nude i dokaz da je Sole{a plagirao seminarski rad Igora Hoblaja i Roberta Vuru{i}a, odbrawen 1997. na Fakultetu organizacije i informatike u Zagrebu, a da je rad „Blog osvaja svet“ Ksenije Dimitijevi} „obrstio od prvog do posledweg slova“. Nenadi}, Petrovi} i Savi} su odlu~ni da istraju u borbi za za{titu intelektualne svojine, zakona i, naro~ito, kaù, ugleda akademskih institucija od prevaranata. V. êki}

I RUSKI STRU^WACI IZ KALUGE NA KONGRESU DOMA]IH OFTALMOLOGA

Kako bez skalpela spasti bebe slepila U novosadskom “Master centru” ju~e je po~eo dvodevni, 10. kongres oftalmologa Srbije, na kojem }e stru~waci iz na{e zemqe i gosti iz inostranstva razmeniti iskustva u le~ewu o~nih bolesti. – Obuhva}ena je gotovo sva problematika, a posebnu pa`wu privukla su predavawa o hirur{kom poboq{awu funkcije i izgleda oka, o~ne dupqe i kapaka, {to je relativno nova oblast za na{e oftalmologe – kaè predsednik Udruèwa oftalmologa dr Qubi{a Nikoli}. – Bi}e i seminara o hirurgiji katarakte, {to je centralna tema i u svetu, jer weno zapu{tawe moè dovesti do „preventabilnog slepila“. Ove godine smo prvi put na srpskom objavili kwigu o hirurgiji katarakte koja treba da pruì po~etni standard o tome kako i kojim u uslovima se te operacije rade.

Kongres }e se baviti i glaukomom, razroko{}u, senilnom degeneracijom makule, bolestima ro`wa~e.., a kao gosti sti`u i lekari Klinike za mikrohirurgiju oka „Fjodorov“ u Kalugi. Ona je na{oj javnosti dobro poznata jer su se posredstvom novosadske Specijalne oftalmolo{ke bolnice „Eliksir“ tamo le~ili brojni na{i gra|ani. Ruski stru~waci svakog meseca dolaze u „Eliksir“ radi pregleda na{ih pacijenata i hirur{kih intervencija. Za 20 godina saradwe pregledano je 150.000 pacijenata, a u Kalugu ovim „mostom“ oti{le su 324 grupe. Za veliki broj wih to je bila jedina nada. Stru~waci, predvo|eni direktorom Klinike za mikrohirurgiju oka akademikom Aleksandrom Vladimirovi~em Tere{~enkom, govorili su na kongresu o retinopatiji i energetskoj metodi le~ewa.

opovrgla mi{qewe da de~ak mora u specijalnu {kolu. Romska deca prislino vra}ena u Srbiju uglavnom imaju problema s privikavawem na novo dru{tvo. Nedavno je na to ukazao i na~el-

I o~na dupqa se mo`e ulep{ati

– Retinopatija je veoma te{ko oboqewe koje, ako se ne le~i pravovremeno, u ve}ini slu~ajeva dovodi do potpunog gubitka vida – ka`e za „Dne-

nik“ prof. dr Tere{~enko. – Pre nekoliko godina radila se operacija vitrektomije kod uznapredovalog oboqewa, ali je davala neznatno poboq{awe u

vidu pove}anog dotoka svetlosti u oko. Vremenom smo do{li do saznawa da le~ewe retinopatije prevremeno ro|ene dece mora po~eti u najranijim danima wihovog ìvota i tad se moè izbe}i hirurgija uz pomo} laserskih metoda. Razradili smo sistem dijagnostike i le~ewa, {to omogu}ava da spre~imo slepilo. Neophodno je da se bolest otkrije {to pre, ona se javqa u prvih tri do pet nedeqa ìvota. Naàlost, ~esto nam deca dolaze s uznapredovalim oboqewem i tad je neophodan hirur{ki zahvat. Wihovi funkcionalni rezultati su znatno niì nego nakon laserske intervencije, koja se obavqa kod dece do mesec i po dana. Na veliku àlost, mnogo mali{ana iz Srbije do|e sa ~etvrtim i petim stepenom retinopatije. J. Barbuzan

nik [kolske uprave u Zrewaninu Stani{a Bawanin, napomiwu}i da se prosvetari u Banatu u posledwe vreme suo~avaju s problemom wihovog {kolovawa. U pojedinim {kolama iznenada se pojavi veliki broj malih Roma koji ~esto ne znaju ni srpski ni ma|arski, pa zato budu kategorizovani da poha|aju specijalizovanu {kolu, iako nisu za to. @. Balaban

VESTI U~iteqi zreli za {kolovawe Svetski Dan u~iteqa se ove godine 5. oktobar obeleàva pod sloganom „Gradimo budu}nost ulaù}i u u~iteqe sada“, te u~iteqske organizacije {irom planete traè podr{ku za programe stru~nog usavr{avawa svojih ~lanova. Prema podacima Uneskoa, vi{e od 18 miliona u~iteqa {irom sveta treba hitno dodatno edukovati da bi se do 2015. ostvario svetski obrazovni plan kvalitetnog obrazovawa za sve. Udruèwe vojvo|anskih u~iteqa planira niz stru~nih aktivnosti, od sastanka s predstavnicima {kolskih uprava Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, pa do sve~anih programa i izlo`bi u Kovinu, Be~eju i Novom Sadu. Ovaj me|unarodni dan Unesko je ustanovio 1994. kako bi istakao zna~ajnu ulogu u~iteqa za razvoj budu}ih generacija i on se obleàva u vi{e od 100 zemaqa. D. D.

Pola Srbije jo{ nema svog lekara [ta da uradite ako se ne ose}ate dobro? – uvodna je re~enica „Vodi~a kroz sistem zdravstvene za{tite Srbije“, koji se moè dobiti u svim domovima zdravqa. Nedavno ga je {tampalo resorno ministarstvo uz pomo} EU, koja je od 2000. godine uloìla u na{e zdravstvo vi{e od 120 miliona evra. Za svog izabranog lekara se od jula 2007. izjasnilo oko 57 odsto gra|ana, ali ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi} smatra da to i nije tako „lo{ rezultat“, jer je i drugim zemqama, poput „disciplinovane“ Slovenije, trebalo nekoliko godina da se dostigne visok procenat gra|ana s izabranim lekarom. Najvi{e je hroni~nih bolesnika i onih starije dobi, jer su upu}eni na to da vi{e puta godi{we idu u dom zdravqa. Ne{to ve}i broj roditeqa odabrao je pedijatre koji }e im le~iti decu, dok se i daqe veoma malo èna odlu~ilo za svog ginekologa. Qudi kojima nekoliko godina nije bio potreban lekar nisu se ni izjasnili jer nisu ni i{li u dom zdravqa. A u svakom se moè dobiti formular ~ijim se popuwavawem, najmawe na godinu dana, bira doktor op{te medicine, pedijatar, ginekolog i stomatolog. Izabrani lekar ne samo da vodi ra~una o svim segmentima zdravqa pacijenta ve} i izdaje recepte za lekove, ~ak i one koje je propisao specijalista, a ispisuje i upute za preglede u bolnicama. „Vodi~“ donosi i kalendar preventivnih pregleda za bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa, karcinoma, kao i prevenciju gojaznosti. J. B.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

subota3.oktobar2009.

NOBELOVA NAGRADA ZA KWI@EVNOST 8. OKTOBRA

Spekulacije u literarnim krugovima Ime dobitnika Nobelove nagrade za literaturu bi}e objavqeno u ~etvrtak 8. oktobra u 13 sati po centralnoevropskom vremenu, saop{tila je u ju~e [vedska akademija za kwièvnost.Nagrada za kwièvnost se po tradiciji objavquje nekog ~etvrtka u oktobru, a obi~aji nalaù da se datum saop{tava u posledwi ~as, dok su datumi dodele u drugim oblastima poznati nekoliko sedmica ranije. Po{to akademija nikada ne saop{tava ko su kwièvnici koji su kandidati za Nobelovu nagradu, imena koja se pomiwu su samo spekulacije u li-

terarnim krugovima, a jedna od wih je da je, mo`da, do{ao red na poeziju. Poqakiwa Vislava [imborska posledwi je pesnik koji je nagra|en tim presti`nim priznawem, 1996. Pro{logodi{wi laureat Nobelove nagrade za kwi`evnost bio je Francuz @an-Mari Gistav Le Klezio.Nagradu, vrednu 10 miliona kruna (1,42 miliona dolara), dodequje [vedska akademija na sve~anoj ceremoniji koja se tradicionalno odr`ava 10. decembra u Stokholmu, na godi{wici smrti Alfreda Nobela, utemeqiva~a nagrada.

„BALKAN DENS PLATFORM” U NOVOM SADU

Je`, vrana, magarac i ovca Festival savremenog plesa posve}en regionu Balkana, propitivawu i pozicionirawu umetnika koji se naj~e{}e percipiraju kao marginalni, preksino} je dokazao da je i te kako va`an segment umetni~ke ponu-

formansa/ performera, suo~enog sa prazninom scene. Dramatur{ki jasno vo|en, “Rascep” po~iwe i{~ekivawem. Izvo|a~i izlaze na scenu i pored muzi~ke pratwe nezainteresovani su za komunikaciju i izvo|ewe.

Iz predstave „Rascep”

de, mnogo sve`iji i promi{qeniji nego brojne klasi~ne forme. Prvog dana trodnevnog festivala u Srpskokm narodnom pozori{tu u Novom Sadu, u okviru kojeg }e biti izvedeno {est predstava i jedna koreografska minijatura, publika je videla “Rascep” Madaline Dan iz Rumunije, nepretencioznu, suptilnu, a britku studiju per-

Posle toga, jedan po jedan, wih ~etvoro, maskirani u je`a, vranu, magarca i ovcu, izvode autenti~nu solo partituru koja pored plesnog i fizi~kog elementa pokreta, sadr`i i mawe ili vi{e nagla{enu teorijsku dozu, odnosno govor koji uspostavqa odnos sa percepcijom mimo ~isto intuitivnog. Predmet govora tela i razuma, postaju scenski prostor,

plesni pokreti, konceptualne naznake, univerzalne poruke, sve dok se izvo|a~i ne iscrpe u metafori~koj pozi kraja, koji je i po~etak. Autorefleksivnost, zapitanost autora i izvo|a~a nad onim {ta je poqe u kojem se kre}u savremeni plesa~i, kako da se wime kre}u i za{to bi publika mogla da ima neke koristi od toga, osnovne su upori{ne ta~ke rada Rumunke Madaline Dan. Ono {to je ishodi{te, u velikoj meri moè se nazvati predvidivim re{ewem, karakteristi~nim za poqe novog koje se ra|a iz istraìvawa unutar nejasno odre|enih kontura starog, poznatog. Ipak, duhovitost, ironija i emotivnost koja na svakom koraku izbijaju, i pored zavodqivih maski, dovoqan su identifikator za saose}awe i odobravawe gledalaca. Pred novosadskom publikom ve~eras je na programu koreografska minijatura “Hajdi” Aleksandra Georgijeva iz Makedonije i predstave “Parznina” Kinestetik projekta iz Bugarske i “1 poor and one 0” trupe BADco iz Hrvatske. Sve predstave igraju se u Srpskom narodnom pozori{tu ~iji je Forum za novi ples uz producenta, asocijaciju “Per.Art”, zaduèn za organizaciju “Balkan dens platform”, bijenalnog festivala savremenog plesa. I. Buri}

DANAS U POZORI[TU „VESELA KORWA^A”

Premijera predstave „Ma{tojed” U novosadskom pozori{tu za decu “Vesela korwa~a” danas se otvara sezona premijerom predstave “Ma{tojed” Marije Ardeqan u re`iji Bogdana Jankovi}a. U predstavi igraju Sowa Mladenov i Jovana Jelovac. Kompozitor je Marjan Babi}, a scenograf i kostimograf je Bogdanka Sopka. Ova predstava je namewena publici uzrasta od tri do devet godina, a traje 35 minuta. Kako navode u pozori{tu, “razdragane pri~alice Le i La znaju bezbroj pou~nih i zanimqivih pri~a. Ovoga puta nam donose pri~u o opasnostima koje mo`e izazvati gubitak ma{te. Zli Ma{tojed, hrani se de~ijom ma{tom i vreba sva-

ki trenutak da se we do~epa. Svojom nesmotreno{}u de~ak po imenu Toma pada u isku{ewe da prestane da ma{ta. Nakon niza peripetija i isku{ewa Toma uspeva da povrati izgubqenu ma{tu. Predstava je edukativnog karaktera i obiluje interaktivno{}u sa publikom”. Pod motom ovogodi{we pozori{ne sezone “Pokreni ma{tu”, predstave }e se u ovom pozori{tu igrati svake subote na sceni za decu, kao i na “Sceni 34” za odrasle. Na sceni za decu ovog meseca, uz ve} pomenutu, bi}e igrane predstave “Golicavi car” , “Pipi” i “Pal~ica”, a na “Sceni 34” “Fiks ideja”, “Lilika” i “ O {tetnosti duvana”. N. P-j.

VE^ERAS PO^IWE BEMUS

Ansambl „Baltazar Nojman” na otvarawu Beogradske muzi~ke sve~anosti (Bemus), koje se ove godine odr`avaju pod sloganom “Krosing oktobar”, otvori}e ve~eras nema~ki ansambl “Baltazar Nojman” u Velikoj sali Kolar~eve zadu`bine u Beogradu. Direktorka “Jugokoncerta” Biqana Zdravkovi} rekla je da }e na otvarawu nema~ki ansambl pod vo|stvom dirigenta Tomasa Hengelbroka, izvesti dela Hajdna, Betovena, Hoba i Mocarta. Gradska sekretarka za kulturu Ivana Av`ner rekla je na konferenciji za novinare da }e ovogodi{wi Bemus biti zatvoren nastupom grupe “Stomp” 17. oktobra, a ne koncertom Simfonijskog orkestra i hora RTS-a, 19. oktobra, kako je ranije najavqeno.

Prema wenim re~ima, koncert Simfonijskog orkestra RTS-a nije otkazan, ve} odloèn zbog posete predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva, koji }e 20. oktobra prisustvovati Sve~anoj akademiji u Sava centru, povodom obeleàvawa Dana oslobo|ewa Beograda. Ona je istakla da svi koji su kupili karte za ovaj koncert, a ne èle da ~ekaju drugi termin, mogu da ih vrate na blagajnama Sava centra i Kolar~eve zadu`bine. Na ovogodi{wem Bemusu }e nastupiti i Rojal Koncertgebouv orkestar iz Amesterdama sa dirigentom Danijelom Hardingom, i ansambl “Solisti Sankt Peterburga”. U okviru 41. Bamusa bi}e odràn i program posve}en

obeleàvawu 100 godina od ro|ewa kompozitorke Qubice Mari}, u okviru kojeg }e Simfonijski orkestar i hor RTS-a pod vo|stvom dirigenta Premila Petrovi}a izvesti dela velike srpske kompozitorke. U Kolar~evoj zadu`bini }e nastupiti i ansambl “Renesans”, koji ove godine obeleàva 40 godina postojawa, kao i “Kantus ansambl”. Ulaznice za 41. Bemus se prodaju na blagajnama dvorana gde se koncerti odràvaju kao i u Bilet servisu i Tiket servisu. Pojedina~ne ulaznice ko{taju od 300 do 2.500 dinara u zavisnosti od koncerta, a kompleti ulaznica se mogu samostalno kreirati, od ulaznica za dva ili tri programa do kompleta karta za sve koncerte.

Foto: B. Lu~i}

PREDSTAVQEN ^ETVRTI TOM SRPSKOG BIOGRAFSKOG RE^NIKA

Personalna istorija dr`ave i naroda

U Galeriji Matice srpske ju~e je predstavqen ~etvrti tom Srpskog biografskog re~nika, kapitalnog projekta na kome Matica radi preko tri decenije. Re~nik je zasnovan kao vi{etomna “personalna istorija” naroda i dràve, u kojoj }e se na}i biografije svih Srba i pripadnika drugih nacija koji su ostavili zna~ajan trag( i stvarala~ki i ru{ila~ki), od utemeqewa srpske dràvnosti u 18. veku, do kraja Drugog svetskog rata. Pozdravqaju}i goste, sekretar MS, prof. dr Du{an Nikoli} naglasio je da je vreme da srpski narod dobije svoj Panteon i to pod okriqem najstarije kwièvne, kulturne i nau~ne institucije. Prosto je neverovatno koliko smo zaboravili svoju istoriju i tradiciju, a postali smo i jedan od najstarijih naroda na svetu. Za protekla dva veka Matica je sakupila ~itavu galeriju portreta znamenitih li~nosti; te “slike bez re-

~i”kroz Srpski biografski re~nik dobi}e pravo tuma~ewe, a idejni krug od Save Tekelije do nosioca ovog projekta êdomira Popova, bi}e zatvoren, zakqu~io je Nikoli}. Prvi tom SBR pojavio se kada i kriza kolektivnog se}awa, a uskoro }e i prva kwiga dugo o~ekivane Srpske enciklopedije, podsetila je prof. dr Mira Radojevi}. Osnovna zamisao ove serije dragocenih kwiga jeste da se od zaborava spase pojedinac. Jer u istoriji je najteè na}i ~oveka, jedinku. Samo u ~etvrtom tomu SBR, na blizu hiqadu stranica, objavqeno je preko 580 fotografija i biografija. Prethodna ~etiri i svaki naredni tom, bi}e neiscrpan rudnik za mlade istraìva~e. SBR je kwiga koja zahvata oba pola ~ovekovog istorijskog saznawa- i epohu i egzistenciju, rekao je prof. dr Milo Lompar. Stoga piscima starog vremena a i savremenicima, vaqa odati priznawe,

jer se brinu o o~uvawu ~iwenica o svom narodu. Jo{ 1782. godine, Dositej Obradovi} je, potpisuju}i se kao gost Univerziteta u Haleu, naglasio da je iz Srbije, iako Srbi tada nisu imali ni dr`ave, ni vladara, a ni normiranog jezika. Prise}aju}i se po~etaka Srpskog biografskog re~nika, wegov idejni tvorac i glavni urednik, akademik ^edomir Popov je rekao da nema istorije bez qudi. To stanovi{te nije bilo u modi pre vi{e od tri decenije, ali je personalna istorija srpskog naroda ipak po~ela da izlazi. Me|u preko 900 saradnika koji su sa~inili prva ~etiri toma SBR, sigurno }e se na}i oni koji }e ceo posao i zavr{iti. Uprkos vremenu velikih neizvesnosti, i planetarnih i ekumenskih i na{ih narodnih. Ideja vodiqa svih u~esnika ove velike zamisli, jeste re~enica Dejana Medakovi}a “Srbi nemaju pravo na pesimizam”, zakqu~io je predsednik Matice. R. Lotina

SPORT

subota3.oktobar2009.

c m y

DNEVNIK

26. EVROPSKO PRVENSTVO ODBOJKA[ICA U POQSKOJ

Od visokog leta do bolnog treska Pre dve godine je sa izuzetnim ose}awem ponosa srpska sportska javnost posmatrala dizawe na{e trobojke po{to su odbojka{ice Srbije osvojile srebrno odli~je i zauzele punopravno mesto u eliti odbojka{ke Evrope. To se moglo naslutiti po uspehu na Svetskom prvenstvu iz Japana, godinu ranije, gde su se na{e devojke okitile bronzom. Ova dva istinski velika dostignu}a ekspresno su qubiteqe igre preko mre`e u Srbiji navikli na odli~ja, pa su plave gracije ispra}ene na Evropsko prvenstvo u Poqsku s potajnom nadom da imaju snage i ume}a da se vrate s odli~jem sa jo{ jednog velikog takmi~ewa. Ipak, surova realnost javila se u svom najgorem obliku i Srbiju spustila sa drugog na sedmi stepenik evropske `enske odbojke, mora se priznati s punim pravom. Te{ko je u ovom trenutku komentarisati rezultate ekipe koja je dva meseca na okupu sve podredila Evropskom {ampionatu i novom dokazivawu i ne}emo isticati ka-

smeni selektora Zorana Terzi}a. Zato }emo ovom prilikom za kraj ovog osvrta iskoristiti wegove re~i posle utakmice s Italijankama. - U odbojka{kom sportu se ne podnose ostavke u hodnicima ili pred novinarima. Kad se vratimo u Beograd porazgovara}u s ~elni-

Awa nema zamenu U odnosu na Evropsko prvenstvo u Belgiji i Luksemburgu na{ sastav je minimalno promewen. Nedostajale su samo nekada{wa kapitenka Vesna îtakovi}-\uri{i} i Awa Spasojevi}. Zamenu za kapitena brzo smo na{li u vidu dva bisera Stefane Veqkovi} i Milene Ra{i}, ali je generalno mi{qewe da za Spasojevi}evu nismo na{li adekvatnu zamenu. To je naàlost ta~no, posebno {to je ona neretko bila ìla kucavica na{e reprezentacije, a i zbog vidnog u~inka na svakom me~u. Mnogo se vi{e o~ekivalo od na{ih uvek raspoloènih puca~a Jelene Nikoli} i Briìtke Molnar, posebno od Ivane \erisilo, kao i ostalih iskusnih igra~ica Maje Ogwenovi}, Nata{e Krsmanovi} i Suzane ]ebi}. ko su prevelika èqa, neiskustvo ili ne{to tre}e krivi za fijasko koji su Srpkiwe doìvele u Katovicama, jer to ne bi bilo na mestu. Samo }emo kroz prizmu statistike i ranijih saznawa rezimirati u~iweno. Pre po~etka prvenstva, kada smo saznali protivnike u osnovnoj D grupi, mnogi nisu bili zadovoqni. Za „zagrevawe“ smo dobili selekcije iz druge, pa i tre}e

DANAS SE IGRAJU POLUFINALA

Nema~ka na Italiju Danas se na Evropskom prvenstvu u Poqskoj u Lo|u igraju polufinalni me~evi, a sastaju se Italija - Nema~ka i Holandija Poqska. Jo{ pre prvenstva su Italijankama, kao aktuelnim {ampionkama, predvi|ane najve}e {anse za odbranu zlatne medaqe, a azurine su opravdale sva o~ekivawa. U dosada{wem toku prvanstva izgubile su svega jedan set i re{ene su da do|u do nove titule najboqih na Starom kontinentu, pa je te{ko o~ekivati da Nemice mogu ozbiqnije da im se suprotstave. Drugog putnika u finale odlu~i}e duel iznena|uju}e dobrih Holan|anki i iskusnih Poqakiwa. Devojke iz zemqe lala i vetrewa~a sve su prijatno iznenadile igrama na ovoj evropskoj smotri, a one su i glavni krivci za ispadawe kvalitetne selekcije Rusije. U prvom duelu u grupi Holan|anke su sa maksimalnih 3:0 potukle doma}ina prvenstva i uz Italiju ve} su vi|ene u borbi za zlato. Dana{wi program – Polufinala: Holandija – Poqska (17), Italija - Nema~ka (20). Finale je na programu sutra od 20, a me~ za tre}e mesto od 17 ~asova.

evropske kategorije (Azerbejxan, ê{ku i Slova~ku) koje smo suvi{e lagano dobili, bez izgubqenog seta, ali jo{ va`nije, nismo doìveli dostojan otpor i situaciju da zastrepimo za kona~an ishod. îwenica je da nam se to osvetilo u nastavku takmi~ewa. Posle laganog prolaza u drugu fazu dobili smo ne{to ozbiqnije protivnike Tursku i Nema~ku i aktuelnog prvaka Starog kontinenta, selekciju Italije. Svi su pomislili, odli~no! Igra}emo s Italijankama i tada }emo odlu~iti o podeli prvog i drugog mesta pred ulazak u polufinale. Malo ko je mogao da predvidi da }emo izgubiti sva tri duela. Hladan tu{ usledio je protiv Turkiwa, ali nije jo{ sve bilo izgubqeno, ~ekao se me~ s Nemicama, tada nam glavnim konkurentom za polufinale. Kada smo i taj me~ izgubili, na scenu je stupila veoma komplikovana matemati~ka formula koja bi nas samo ~udom odvela do borbi za medaqu, ali je bilo iluzorno o~ekivati najpre da mi svaladamo Italiju, a da Azerbejxan dobije Nemice. Kako se to nije desilo, morali smo da se zadovoqimo sedmim mestom u Evropi. Mnogi odbojka{ki stru~waci, koji su pratili tok priprema, ni-

Najmla|e najboqe Ne mo`emo da se otmemo utisku da su najupe~atqivije igre prikazale dve 19-godi{wakiwe Stefana Veqkovi} i Milena Ra{i}, na{ zlatni par sredwih blokera. Wih dve su odigrale pet od {est me~eva na EP i imale zajedni~ki u~inak od 72 poena (od toga 26 blokova). Lo{a izdawa na{e prima~ke dijagonale Nikoli}-Molnar najboqe se vidi kroz prizmu statistike. Nikoli}eva je na {est me~eva sakupila svega 58 poena uz prose~nih 37 odsto uspe{nosti, a Molanrova u je pet me~eva sakupila 52 poena uz prosek od 36 odsto uspe{nosti. \ersilo je na poziciji korektora imala i najte`i posao, ali je osvojila svega 34 poena i imala uspe{nost u napadu od svega 34 odsto.

Nije bilo puno radosti u drugoj fazi takmi~ewa

su predvi|ali novi uspeh na{ih odbojka{ica i ispostavilo se da su bili u pravu, ali je te{ko objasniti {ta nam se desilo u drugoj fazi takmi~ewa. Nismo li~ili na reprezentaciju koja je nastupila u prva tri me~a. Zakazali smo u gotovo svim odbojka{im segmentima, prijemu, organizaciji, napa-

du, odbrani, posebno u servisu zato i ne ~ude porazi, ali je realno re}i da je sedmo mesto veliki neuspeh. Samo }emo pukom sre}om izbe}i dodatne kvalifikacije za slede}u evropsku smotru, jer smo, u saradwi sa Italijom, doma}ini. Ve} se pri~a o zasi}ewu nacionalnog sastava i spekuli{e se o

cima Saveza, pre svega sa predsednikom Bori~i}em i tada }e svi biti obave{teni o na{im budu}im koracima. Po{to se do sada mnogo puta pokazalo da je OSS ozbiqna organizacija, sigurno }e qudi koji ga vode izna}i najboqe re{ewe za brz zaborav poqske epizode i povratak na pobedni~ki kolosek. Marko Risti}

SPORT

DNEVNIK

Subota 15.30 15.30 15.30 15.30 15.30 18.30

Nedeqa BEOGRAD: Rad - Hajduk SUBOTICA: Spartak Zlatibor Voda - Partizan

O^EKIVAN EPILOG U NOVOSADSKOM SUPERLIGA[U

JELEN SUPERLIGA – 7. KOLO BOR^A: BSK - Vojvodina JAGODINA: Jagodina - ^ukari~ki Stankom KRU[EVAC: Napredak - Habitfarm Javor KRAGUJEVAC: Metalac - Borac SMEDEREVO: Smederevo - Mladi radnik BEOGRAD: Crvena zvezda - OFK Beograd

subota3.oktobar2009.

15.30 15.30, TV

1. Crvena zvezda 6 5 1 0 12:1 16 2. Partizan 6 4 2 0 11:3 14 3. OFK Beograd 6 4 1 1 7:3 13 4. Vojvodina 6 3 1 2 8:4 10 5. Napredak 6 2 3 1 5:3 9 6. Mladi radnik 6 2 3 1 5:5 9 7. Spartak Z.V. 6 2 2 2 6:4 8 8. Javor Hafit. 6 2 2 2 5:6 8 9. Jagodina 6 2 1 3 6:7 7 10. BSK Bor~a 6 2 1 3 6:7 7 11. Smederevo 6 2 1 3 6:8 7 12. Borac 6 2 1 3 4:8 7 13. Rad 6 1 3 2 5:7 6 14. Hajduk 6 1 3 2 4:7 6 15. Metalac 6 1 0 5 2:10 3 16. ûkari~ki 6 0 1 5 3:12 1 U slede}em kolu (17/18. oktobra) sastaju se – NOVI SAD: Vojvodina – OFK Beograd, KULA: Hajduk – Napredak,BEOGRAD: BSK - Spartak Zlatibor voda, Partizan – Jagodina, ûkari~ki – Rad, PO@AREVAC: Mladi radnik – Crvena zvezda, ÂÂK: Borac – Smederevo, IVAWICA: Javor – Metalac.

Sporazumni razlaz Vojvodine i Stepanovi}a Iako je dan ranije mnogo toga navodilo na druga~iji rasplet, petak je doneo sporazumni raskid ugovora Fudbalskog kluba Vojvodina sa {efom stru~nog {taba Dragoslavom Stepanovi}em. - Karakter trenera Stepanovi}a pokazao je da je on potpuno svestan situacije u kojoj se klub

jem s ovim ~ovekom i verujem da sam dobio pravog prijateqa – istakao je predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi}. Ju~era{we Stepanovi}eve izjave nagove{tavale su da on ni ne razmi{qa o ponu|enom raskidu ugovora. Ipak, preko no}i se, o~igledno, mnogo toga promenilo. - Nisam `eleo o ovako krupnom pitawu da “razmi{qam” pre-

U potragu za trenerom Dana{wu utakmicu s BSK vodi}e pomo}ni trener Zlatomir Zagor~i}, a na pitawe ho}e li predstoje}u prvenstvenu pauzu zbog obaveza reprezentacije u Vojvodini iskoristiti da anga`uju novog {efa struke, predsednik Ratko Butorovi} je rekao: - To je na{a obaveza. U~ini}emo to svakako, uz obe}awe da ni sa jednim trenerom, iz zemqe ili inostranstva, nisam razgovarao dok nismo zavr{ili saradwu sa Stepanovi}em.

CRVENA ZVEZDA DO^EKUJE OFK BEOGRAD

Gu`va u {picu Fudbalere Crvene zvezde pred pauzu od dve nedeqe, zbog obaveza reprezentacije, o~ekuje jo{ jedan derbi me~. U 7. kolu Jelen superlige Srbije Zvezda igra sa tre}eplasiranom ekipom na tabeli, OFK Beo-

Igwatijevi} i Petrovi}

gradom. Crveno-beli pod vo|stvom Vladimira Petrovi}a na 13 takmi~arskih me~eva ove sezone postigli su 30 golova, od ~ega su napada~i Dejan Leki}, Slavko Perovi} i Aleksandar Jevti} postigli dve tre}ine. Od remija u Kru{evcu u 3. kolu, ra~unaju}i i Kup, Crvena zvezda je vezala ~etiri pobede, postigla 13 golova, a primila samo jedan.

[ef stru~nog {taba Vladimir Petrovi} Piòn moè da ra~una na sve igra~e, ukqu~uju}i i Dejana Leki}a, koji je odradio jedan me~ suspenzije zbog ùtih kartona. Posle odli~ne saradwe Jevti}a i Perovi}a u Novom Sadu, sigurno da je Piòn na slatkim mukama. - One su uvek dobrodo{le – rekao je Piòn. Vladimir Petrovi} Piòn je rekao da Crvena zvezda po{tuje romanti~are kao {to je po{tovala i sve dosada{we rivale i da se raduje dobrom me~u s OFK Beogradom. - Slaèm se sa igra~ima OFK Beograda, koji o~ekuju odli~nu utakmicu. Mislim da }e od ovog duela publika najvi{e profitirati. OFK Beograd od po~etka prvenstva prikazuje dobru igru, {to svedo~i i wegovih 13 bodova i tre}e mesto na tabeli – rekao je Piòn. Aleksandar Jevti} je u pro{loj sezoni nosio dres OFK Beograda i nada se da }e u ovom odmeravawu snaga Zvezde i romanti~ara biti uspe{an. - Dobro poznajem igra~e OFK Beograda. Subotwoj utakmici prilazimo sa puno koncentracije, jer smo svesni da nas o~ekuje teàk me~. Kao i u svaku utakmicu ulazimo maksimalno motivisani i naravno, idemo na tri boda – istakao je Jevti}.

PRIPREME LITVANACA

Kuseiro odabrao za Austriju i Srbiju Selektor litvanske fudbalske reprezentacije, Portugalac @oze Kuseiro, saop{tio je spisak sa imanima igra~a na koje ra~una za me~eve kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Austrije i Srbije. Litvanija sa devet bodova zauzima ~etvrto mesto na tabeli grupe 7 kvalifikacija za sp i nema {anse da se plasira na zavr{ni turnir u Ju`noj Africi. Na spisku se nalaze imena 25 igra~a, a to su golmani: Kar~emarskas (Dinamo Moskva), Gribauskas (Nef~i) i Klevinskas (Suduva). Odbrana: Stankevi~i-

jus (Sampdorija), Dedura (Spartak Moskva), Skerla (Jagjelonija), Klimavi~ijus (Ural), Alunderis (LASK), Paulauskas (Vetra), Slavickas (Suduva) i Kijanskas (Vetra). Vezni red: [emberas (CSKA Moskva), Panka (Vi|ev), Pilibaitis (\er), Iva{kevi~ijus (Krivbas), Kalonas, Micejka (Metalurg), Savenas (Sibir) i Luk{a (MTZ-RIPO). Napad: D. ^esnauskis (Ergotelis), E. ^esnauskis (Moskva), Mikolijunas (Arsenal Kijev), Danilev~ijus (Livorno), [ernas (Vi|ev) i Trakis (Ekranas).

Dragoslav Stepanovi}

Ratko Butorovi}

na{ao i zato se odlu~io na ovakav korak. Wegovo znawe nikada nije bilo sporno, ali on, jednostavno, nije imao sre}e. Serija slabih rezultata, porazi od Partizana i Crvene zvezde u~inili su da na{a saradwa traje kra}e od o~ekivanog. Ono {to mogu da ka`em je to da mi je bilo izuzetno zadovoqstvo da sara|u-

ko novinskih stubaca. Nisam hteo ni igra~e da optere}ujem svojim razmi{qawima pred utakmicu s BSK. Kada sam odlu~io, pozvao sam predsednika Butorovi}a i saop{tio mu ono {to sam naumio. Dogovorili smo se brzo. ^iwenica je da mi je zadovoqstvo {to sam bio trener Vojvodine makar i u relativno krat-

kom periodu. @ao mi je {to na{a saradwa nije trajala du`e, ali odlazim u nadi da sam ostavio pozitivan trag i makar malo unapredio igru. Verujem u ovaj tim, koji ve} u utakmici s Bor~anima treba da poka`e koliko vredi i da je u pitawu samo prolazna kriza – rekao je Stepanovi}, apostrofiraju}i odlu~nost i ener-

giju predsednika Butorovi}a s kojim }e, kako ka`e, ostati zauvek prijateq, uz napomenu da bi za Vojvodinu najboqe bilo da joj ovakav ~ovek predsedava bar jo{ 20 godina. Razlaz Butorovi}a i Stepanovi}a protekao je uz ~vrst stisak ruke i zagrqaj, uz uzjamno dobre `eqe. S. Savi}

VOJVODINA DANAS IGRA S EKIPOM BSK U BEOGRADU

Zagor~i} na klupi Novosa|ana Fudbalere Vojvodine u dana{wem prvenstvenom me~u Jelen superlige s ekipom BSK u Beogradu, predvodi}e Zlatomir Zagor~i}. Doskora{wem pomo}niku Dragoslava Stepanovi}a ova odluka saop{tena je ju~e u jutarwim ~asovima, a on pred me~ s Bor~anima kaè: - Jedan dan je premalo da se bilo {ta bitno uradi, da se ne{to promeni. Ono {to èlim je to da svaki igra~ koji danas dobije {ansu, pruì maksimum. Ukoliko to na{i fudbaleri u~ine, problema ne}e biti – smatra Zagor~i}, koji je omladinsku {kolu pro{ao u Vojvodini, dugo godina bio kapiten Novog Sada, a potom igrao u bugar@eqko Brki} (desno) vra}a se na klupu Vojvodine skom Liteksu, da bi sa Paìnom i Jankovi}em nosio gi~no je pitawe ho}e li se profizi~kom stawu i onda se opredres A reprezentacije Bugarmenom trenera bilo {ta promedeliti za tim koji }e istr~ati ske. niti u statusu mladog reprezenna megdan ekipi BSK – rekao je S obzirom na to da se u prettativca? Zagor~i}. hodnom periodu javnost najvi{e - U ovom ~asu to je za mene teVojvodina pred dana{wi me~ bavila time “zbog ~ega Danijel {ko pitawe. Tek posle treninga ne moè da ra~una samo na jo{ Aleksi}” ne igra standardno i razgovora sa svim igra~ima nedovoqno oporavqenog A|ukod trenera Stepanovi}a, loproceni}u ko je u kakvom psihorua, dok se, prema Zagor~i}evim

\urovski u reprezentaciji Makedonije Mario \urovski dobio je poziv za A reprezentaciju Makedonije. On }e za Makedon-

ce debitovati u prijateqskoj utakmici sa Katarom.

re~ima, na gol vra}a reprezentativac @eqko Brki}. Darko Lovri} danas }e predstavqati va`nu kariku u odbrambenom lancu Novosa|ana. - Svesni smo da smo u nekoliko prethodnih utakmica razo~arali i navija~e i stru~ni {tab, a najvi{e same sebe. Zato nam preostaje da danas pokaèmo da je slaba serija iza nas, da je kriza pro{lost i da je vreme da Vojvodina krene pobedni~kim putem – istakao je Lovri}. Sli~no rezonuje i vezista Janko Tumbasevi}, koji je uprkos slabim rezultatima ekipe, pruào zapaène partije. - Od devet bodova osvojili smo samo jedan. To sve govori o preskromnom u~inku. Nema nam druge nego da pobedom poku{amo da se iskupimo, iako nas ~eka neugodan rival koji je u me~u s Partizanom bio na domak iznena|ewa – podse}a Tumbasevi}. Fudbaleri Vojvodine su me~ u Beogradu do~ekali u karantinu, a o~ekuje se da Zagor~i} danas na teren izvede ovaj tim: Brki}, Vuli}evi}, Ple~, Lovri}, Kizito, Tumbasevi}, Medojevi}, Stjepanovi}, Tadi}, Aleksi}, Mr|a. S. S.

SPORT

subota3.oktobar2009.

DNEVNIK

SELEKTOR ANTI] SA PROVERENIM SNAGAMA DO^EKUJE ME^EVE S RUMUNIJOM I LITVANIJOM

Pe~at na vizu za Ju`nu Afriku Reprezentacija Srbije u samu zavr{nicu kvalifikacija za plasman na SP ulazi kao lider Sedme grupe. Na programu su dva posledwa duela, protiv Rumuna na Marakani (10. oktobar u 20.30) odnosno Litvanije u Marijempoqu (14. oktobra u 20). Za pe~at na vizu koja vodi u Ju`nu Afriku na zavr{nu smotru svetskog fudbala dovoqna su tri boda. - Svesni smo ~iwenice da kontroli{emo situaciju, sve zavisi od nas samih. Posledwa stvar koja bi mogla da se pojavi je sumwa, odnosno da ne}emo biti na nivou trenutka u kojem se nalazimo. U~ini}emo sve {to je u na{oj mo}i da spremni do~ekamo Rumune, pobedimo ih i overimo plasman na Mondijal. Ali, za nas }e biti va`an i okr{aj s Litvanijom - istakao je na konferenciji u prostorijama kompanije “Ford” jednog od sponzora FSS, selektor Radomir Anti}. Usledio je i osvrt na istorijski megdan u sa Francuskom, u kojem smo izborili vredan bod. - Zadovoqan sam, a statistika nakon me~a pokazala je na{u su-

[ansa da poraz pretvorimo u pobedu Smrt francuskog navija~a Brisa Tatona na ulicama Beograda bila je tema kojoj je selektor Anti} posvetio puno pa`we. - Moram da prenesem svoje ose}aje, kao ~ovek fudbala, nakon velike tragdije. Do`iveli smo poraz u vleikoj utakmici, ali ba{ sada moramo da budemo jaki, da na|emo snagu koja proisti~e iz moralne obaveze i prepoznamo priliku da na me~u protiv Rumuna po{aqemo pravu sliku u svet. Svako sa svoje strane treba da na~ini dodatni napor, da iz poraza iza|emo opet kao pobednici - poslao je jasnu poruku selektor.

Milo{ ubi Murata Raduju dobre partije na{ih reprezentativaca u svojim klubovima. - Prijaju uvek lepe vesti. Evo, pre par dana zove me prijateq i ka`e da gleda me~ Lige {ampiona CSKA - Be{ikta{. Poru~uje mi da onaj moj Krasi} “ne igra ni{ta naro~ito”. Nekoliko minuta kasnije posle majstorskog pogotka sti`e nova poruka: “Milo{ ubi Murata” - kroz osmeh veli Anti} i dodaje: - I kada nisu nastupali u klubovima probleme nismo re{avali suzama.

Radomir Anti} vratio veru u reprezentaciju

periornost u odnosu na kvalitetnog rivala. Parirali smo adekvat-

Ninkov pod lupom Zvezdin desni bek Pavle Ninkov pru`a zapa`ene partije u doma}em prvenstvu. - Igra zaista kvalitetno, pratimo ga, ali u zavr{nici kvalifikacija nema prostora za eksperimente ili improvizaciju istakao je selektor.

Petrovi} perspektiva Bez obzira na blede partije u crno-belom dresu Radosav Petrovi} zadrào je status reprezentativca. - Prepoznao sam u wemu igra~a sa perspektivom. Prija}e mu boravak u reprezentaciji. Nikada odluke ne donosim preko kolena, gledam daqe, a ovom prilikom uloìo sam poverewe u mladog fudbalera i moj stru~ni autoritet. Ube|en sam da }e to Petrovi} vratiti na pravi na~in - glasi Anti}evo obrazloèwe.

no u svim elementima, ~ak i u posedu lopte gde su “trikolori” iskazali maksimalnu superiornost u proteklom periodu. Uostalom, {utnuli su nam samo jednom na gol. Raduje me i na~in na koji su momci ispunili dogovore, posebno u prekidu - konstatovao je Anti}. Za susrete odluke selektor se opredelio na proverene snage, a jedina izmena je povratak Marka Panteli}a umesto ka`wenog Danka Lazovi}a koji je zbog crvenog kartona protiv Francuske zaradio suspenziju od dve utakmice, plus uslovnu na {est meseci jo{ dva me~a pauze. - U zavr{nici takmi~ewa nije vreme za bilo kakvu kadrovsku improvizaciju. Svi igra~i su me uverili da zaslu`uju da verujem u

wih. Lazovi} }e biti na{ gost u Kovilovu, sve vreme uz nas, a i to je dokaz familijarnog ambijenta koji smo stvorili. Naravno, jasno

Povratak Panteli}a Za duele protiv Rumunije i Litvanije selektor Anti} ra~una na 23 fudbalera. Na spisku su proverene snage, a jedina novina je povratak Marka Panteli}a, dok u ekipi ne}e biti suspendovani Danko Lazovi}. Golmani: Stojkovi}, Di{qenkovi} i Isailovi}. Odbrana: Ivanovi}, Rukavina, Vidi}, Suboti}, Lukovi}, Dragutinovi}, Obradovi} i Kolarov. Sredina terena: Stankovi}, Ka~ar, Milija{, Kuzmanovi}, Petrovi}, Krasi}, To{i}, Ninkovi} i Jovanovi}. Napada~i: @igi}, Panteli} i Milinkovi}. - Jo{ ~etiri ili pet igra~a iz manevra moèmo da prekomandujemo slobodno u napada~e, a to donosi ravnoteù na spisku raspoloìvog kadra - prokomentarisao je Anti}.

Evropa nije Srbija ~inom. Uspostavqene su neke nove moralne vrednosti, {to za posledicu, izme|u ostalog, ima i tragi~nu smrt Brisa Tatona, kao i niz agresivnih istupa odre|enih grupacija u dru{tvu. Za sve ovo dobrim delom kriva je i dr`ava. Nedostatak strategije za razvoj srpskog sporta kao

Crni flor Fudbalski klub Partizan ogradio se od divqa~kog ~ina grupice svojih navija~a, kada je 17 septembra pretu~en navija~ Tuluza Bris Taton koji je nedavno preminuo. Fudbaleri crno–belih na me~u sa [ahtjorom oko ruke su nosili crni flor u znak `alosti. i `murewe prema o~iglednim problemima, doveli su do ovoga {to se sada de{ava. Niko nije reagovao kada je krajem pro{log prvenstva, posle velikog sukoba navija~a Crvene zvezde i Rada u centru Beograda jedan od pristalica gra|evinara jedva ostao `iv! Srbija vi{e voli da dobije packe iz Evrope da bi po~ela da sre|uje sopstveno dvori{te.

paktnost, unapredio agresiju u igri koju sam video u me~u protiv Francuza. Tu su i sjajni individualci Kivu i Mutu, pa novi golman - istakao je Anti}. Marakana }e jo{ jednom biti ispuwena do posledweg mesta (prodato 48.604 ulaznica). - Ne}u sebi da ka~im bilo kakvu medaqu, ali nije fraza ako kaèm da ose}am silnu, qudsku, satisfakciju zbog svega lepog {to nas prati. Prija ambijent koji je stvoren, ali i rezultati koje beleìmo. Ne beìm od odgovornosti, jer mnogi sve mere samo kroz kona~an rezultat. Meni je vaàn i sadràj, napredak u igri i pona{awu fudbalera. Sve to dobija dimenziju “vi{e od igre” - konstatovao je strateg orlova. Pripreme srpske reprezentacije po~e}e u ponedeqak u Kovilovu, a nakon susreta protiv Rumuna, ekipa 12. oktobra putuje u Litvaniju. Z. Rangelov

Rasprodate ulaznice

PARTIZAN NEJAK PROTIV [AHTJORA

Fudbaleri Partizana pretrpeli su i osmi uzastopni poraz u Ligi Evrope. Ovoga puta, crno–beli izgubili su od [ahtjora sa 4:1 (2:0). Iako se malo ko nadao ~udu u Dowecku, ipak je gorak ukus ostao kod pristalica Beogra|ana posle me~a. Podatak da su maltene sami sebi davali golove, najvi{e je doprineo tome. [ta se to desi na{im timovima (ne samo Partizanu) kada pre|u granicu, pitawe je kojem se, ~ini se, naslu}uje odgovor. Prvi utisak je taj da su uquqkani dobrim rezultatima u na{oj ligi izgubili kompas o realnom kvalitetu evropskog fudbala. Uz shvatawe igre klaj – klaj, ulazi se u paniku ~im protivnik malo ja~e pritisne. Gre{ka gre{ku sti`e, a potom i ubedqivi porazi, kao {amar srpskom fudbalu uop{te. Na{i timovi pokazuju palana~ki mentalitet, odnosno da su dovoqni sami sebi, {to se u Evropi te{ko ka`wava. Rezultatski debakli na{ih ekipa najvi{e su posledica mra~nih devedesetih godina pro{log veka. Tada se Srbija hermeti~ki zatvorila prema ostalima, a dovoqno je bilo teto{iti se izme|u sebe da se oseti{ juna-

je da niko nema tapiju za mesto u nacionalnom timu - objasnio je selektor. Re~ - dve i o Rumunima koji su ostali bez nade da bilo {ta u takmi~arskom pogledu mogu da profitiraju na kraju kvalifikacionog ciklusa. - Dolazak novog mladog selektora, Lu~eskua, vratio im je kom-

Ve}ina fudbalera na{ih najve}ih timova zadovoqava se time {to su uop{te wihovi ~lanovi, ne razmi{qaju}i da postoje i jedan Real Madrid, Barselona itd. U na{em dru{tvu oni imaju status velikih zvezda i ne `ele da ga se odreknu (ili se pla{e). Samim tim dolazi do nedostatka motiva, osnovnog preduslova za dobre igre. U Partizanu, Vojvodini i Crvenoj zvezdi moraju da edukuju svoje (mlade) igra~e u tom smislu i objasne im da je karijera tek pred wima. Goran Gavran~i} je posle me~a istakao: - Primili smo jeftine golove, opet zbog neiskustva, a mogli smo i gore da pro|emo. [ahtjor je imao jo{ nekoliko prilika. Trener Goran Stevanovi} nije bio re~it posle me~a u Dowecku. - Kada izgubi{ na ovakav na~in suvi{no je bilo kakvo filozofirawe. Od ~etiri gola tri smo dali sami sebi, {to je nedopustivo. Posebno me boli jer smo takve situacije ve`bali – rekao je Stevanovi}. I. Lazarevi}

Portparol Fudbalskog saveza Srbije Aleksandar Bo{kovi} izjavio je da je ju~e ujutru prodat i posledwi kontigent ulaznica za predstoje}u utakmicu sa Rumunijom. FSS je za me~ sa Rumunijom {tampao 48.604 ulaznice, 3.000 mawe od punog kapaciteta i svi kol centri i sva prodajna mesta su od danas zatvorena, jer ne postoji na~in da se vi{e kupe ulaznice.

Srbija }e 10. oktobra do~ekati Rumuniju, a ~etiri dana kasnije na{a selekcija gostova}e u Litvaniji. Utakmica izme|u Srbije i Rumunije zakazana je za 10. oktobar u 20.30 sati na stadionu Crvene zvezde. Me~ izme|u Srbije i Rumunije vodi}e Kostas Kapitanas iz Kipra, a utakmicu sa Litvanijom, koja }e biti odigrana 14. oktobra, vodi}e bugarski internacionalac Anton Genof.

ETT KUP ZA @ENE

Evrome~evi u Spensu Prvi turniri Kupa Evropske stonoteniske unije (ETTU) za ène na programu su danas. Ekipe podeqene u osam grupa vojeva}e dva dana, a samo najboqi nastavi}e nadmetawe s osam nosilaca koji ~ekaju pobednike grupnih takmi~ewa. Ti me~evi na programu su od 13. do 16. novembra. Doma}in Prve grupe je srpski {ampion, novosadska Vojvodina. - Imamo teàk zadatak jer nas ve} prvog dana u premijernom susretu o~ekuju slova~ki Topol~ani – kaè {ef stru~nog {taba Vojvodine Branko \uki}. – Slovakiwe pored Kineskiwe imaju i mladu Balaòvu koja je na prethodnom EP u{la me|u 16 najboqih stonoteniserki Starog kontinenta. I italijanska ekipa ima Kineskiwu i jasno je da je protiv takvih ekipa te{ko igrati. Nas su u posled-

Trener Vojvodine Branko \uki} i kapiten Gordana Plav{i}

we vreme mu~ili i zdravstveni problemi, ali su se Gordana Plav{i}, Andrea Todorovi} i Blanka Barna oporavile i poku{a}e da odigraju najboqe {to mogu. Svaka pobeda na evropskoj sceni vredna je za na{ tim.

U STK Vojvodina zahvalni su banci “Inteza” koja je nov~ano pomogla organizaciju turnira, a raspored za dana{wi i sutra{wi program izgleda ovako – Subota, prvo kolo: Vojvodina – Topol~ani (Slova~ka), Zevs (Italija) – Vedrinamur (Belgija) 14 sati. Drugo kolo: Vojvodina – Vedrinamur, Topol~ani – Zevs (19). Nedeqa, tre}e kolo: Vojvodina – Zevs, Topol~ani – Vedrinamur (10). Samo prvak grupe nastavqa takmi~ewe u {esnaestini finala kada }e se igrati po kup sistemu na ispadawe. Ulaznice za dvodnevni turnir u SPC “Vojvodina” ne}e se napla}ivati. S. S.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - ^ELAREVO: ^SK Pivara - Mladost (A), IN\IJA: In|ija - Radni~ki (N), SOMBOR: Sombor - Banat, BEOGRAD: Be`anija - Sevojno Point, ZEMUN: Zemun - Kolubara, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Sloga (K). Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Srpska liga Vojvodina - [ID: Radni~ki - Veternik Viskol, OXACI: Tekstilac Ites - Dowi Srem, BA^KA PALANKA: Ba~ka - Pali}, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Vr{ac, KIKINDA: Kikinda - Metalac AV, TEMERIN: Sloga Big bul. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Vojvo|anska liga, istok - BELA CRKVA: BAK - Radnik, NOVI KOZAR-

CI: Sloboda - Ba~ka 1901, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Borac, PAN^EVO: Dinamo - Budu}nost (A), ZREWANIN: Radni~ki - Kozara, N. KNE@EVAC: Obili} - Vojvodina, BAJMOK: Radni~ki - Polet (N). Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Vojvo|anska liga, zapad - KOVIQ: [ajka{ - Polet (K), BEO^IN: Cement Hajduk, RUMA: 1.maj Agroruma - Solunac, NOVI SAD: Crvena zvezda - Borac, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki Qukovo. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada - BA^: Tvr|ava - Fru{kogorac, VRBAS: OFK Vrbas - Slavija, ZMAJEVO: Obili} Mladost. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Ko{arka Prva B liga (m) - JAGODINA: Jagodina - Vrbas Karneks (19), VRAWE: Jug - @elezni~ar (I) (19), BEOGRAD: Vizura Smederevo - Radni~ki (O) (16), LESKOVAC: Zdravqe - Supefund (16.30). Prva srpska liga , sever (m) - TEMERIN: Mladost Tehnika - Srem (15.30), SUBOTICA: Spartak - Duga (19), OXACI: Oxaci - Sveti \or|e (19), STARI BANOVCI: DUnav - Kikinda (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Novi Sad (17.30), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Topola (19.30), NOVI SAD: Sport Ki - Veternik (17.30). Prva srpska liga, sever (`) - BA^KA TOPOLA: Topol~anka - Spartak (19).

Druga srpska liga, sever (`) - KOVIN: Radni~ki - Hajduk (K9 (20), STARA PAZOVA: Stara Pazova - Apatin (18), ^ELAREVO: Ba~ka Palanka - Krajina Grme~ (16), TURIJA: Akademik Crvenka (19).

Rukomet

Superliga (m) - NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - Crvenka (18), KA]: Jugovi} Unimet - Dinamo (19), ZREWANIN: Proleter Naftagas - Priboj (18), SMEDEREVO: Smederevo - Planinka (19.30), BEOGRAD: Partizan - PKB (18), NI[: Naisus - Metalopastika (18.30). Superliga (`) - ÂÂK: â~ak - RTB Bor (18), VRWA^KA BAWA: Vrwa~ka Bawa - Crvena zvezda (18), ARAN\ELO-

VAC: Kwaz Milo{ - Jugopetrol Radni~ki (19), PANÊVO: Dinamo - Naisa (18.30). Prva liga (m) - LESKOVAC: Leskovac - Vrawe (19), KIKINDA: Crvena zvezda - Mladost TSK (20), BEOGRAD: BASK - Nova Pazova (17.30), ZAJEÂR: Zaje~ar - Napredak (18), PRIBOJ: Zlatar - Vrbas Vital (19), KOSTOLAC: Rudar - Novi Pazar (19). Prva liga (`) - G. MILANOVAC: Metalac - Spartak (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Nopal (18.30), ALEKSANDROVAC: @upa - @elezni~ar Gas Teks (18), PIROT: Pirot - Proleter (18). Druga srpska liga, sever (`) - FUTOG: Vojvodina - Jabuka 95 (12.30), TEMERIN: Temerin - Spartak (19), ADA: Halas Joèf - Apatin (19).

SPORT

DNEVNIK

MOK U KOPENHAGENU ODLU^IO

Rio de @aneiro doma}in Olimpijade 2016. Brazilski Rio de @aneiro izabran je za doma}ina Zimskih olimpijskih igara 2016. godine na zasedawu Me|unarodnog olimpijskog komiteta u Kopenhagenu. Rio je tako postao prvi ju`noameri~ki grad organizator Olimpijskih igara, a u finalnom glasawu dobio je ve}inu od 95 glasova delegata pobediv{i {panski Madrid. Ameri~ki ^ikago i japanski Tokio eliminisani su posle prva dva kruga glasawa. Najve}i adut Madrida bio je biv{i predsednika MOK-a Huan Antonio Samaran koji je apelovao da se organizacija Igara poveri upravo glavnom gradu [panije. Samaran je delegate MOK-a pridobio podsetiv{i ih da mu je ve} 89 godina. Moj kraj je vrlo blizu - rekao je Samaran.

Medison ~eka pobedu Rukometa{i Proleter Naftagasa danas do~ekuju ekipu iz Priboja sa èqom da ostvare prvu pobedu u prvenstvu i tako nagoveste izlazak iz rezultatske krize. Da bi uspeli u svojim zamislima Nafta{ima je potrebna podr{ka publike na premijeri u Medisonu, jer mladi tim trenera Bjelice za sada nema potrebno samopouzdawe, a pretrpeo je i dva visoka poraza. - Mi nemamo vi{e {ta da kalkuli{emo jer samo pobedama kod ku}e moèmo da ostvarimo opstanak - re~i su Vladana Kneèvi}a, desnog krila crveno-belih. - Na{ protivnik ne}e do}i u Zrewanin s belom zastavom, a ova utakmica za nas je presudna. Mi stariji ne ose}amo preveliki pritisak i èlimo samo hladnih glava, strpqivo, da do|emo do izuzetno va`nih bodova. Pozivam na{e verne navija~e da do|u i da nas bodre i èlim da na{ Medison ponovo bude Bastion i neprelazna prepreka za na{e protivnike. Utakmica Proleter Naftagas - Priboj igra se danas u hali sportova Medison od 18 ~asova. N. Jowev

Poznati doma}ini Poznati su doma}ini kvalifikaconih turnira u Kupu Srbije. U A grupi gde igraju Partizan Rajfajzen, Ni{, @AK i TENT doma}ini su @AK od 16. do 18. oktobra i Partizan dve nedeqe kasnije. U B grupi gde su Beograd, Vojvodina, Student i Zemun doma}ini su Student od 16. do 18. oktobra i Vojvodina od 30. oktobra do 1. decembra. SPORT INVALIDA

Novosa|ani u Italiji U pro{loj sezoni NLB ko{arka{ke lige za invalide u kolicima, novosadska Vojvodina osvojila je drugo mesto i time ostvarila izuzetan uspeh. Danas po~iwe nova sezona u regionalnoj ligi i ponovo }e Vojvodina biti wen u~esnik, jedini iz Srbije. Za start je prijavqeno sedam timova iz pet zemaqa i to su, pored novosadskog tima, Slovenija I, Kastelvekio (Italija), Torcida i Stela (Hrvatska), Sana i Zmaj (BiH), a igra}e se po Bergerovom sistemu. Sve ekipe bi}e u jednom kolu doma}ini, a finalni turnir igra}e na istom mestu, u isto vreme i u istoj dvorani gde bude na programu i zavr{nica NLB lige za „prave“ ko{arka{e. Vojvodina }e biti doma}in 3. kola, koje je na programu 12. decembra u Novom Sadu. Prvo runda na programu je danas u italijanskoj Gradi{ki, a protivnici crveno-belima bi}e igra~i Stele iz Zagreba. A. P.

Eliminacija îkaga, koji je pre glasawa bio glavni favorit za organizaciju Igara 2016. godine, predstavqa jedno od najve}ih iznena|ewa u istoriji izbora doma}ina Igara. îkago je imao i podr{ku predsednika Sijediwenih Ameri~kih Dràva Baraka Obame koji je sa svojom ènom Mi{el doputovao u Kopenhagen na glasawe, ali delegati MOKa su ipak odlu~ili da elimini{u vetroviti grad ve} u prvom krugu. Na ovu odluku su mo`da uticala i doga|awa sa prethodnih Igara na teritoriji SAD-a. Zimske olimpijske igre u Solt Lejk Sitiju 2002. godine obeleìo je skandal sa mitom, a na Letwim igrama 1996. u Atlanti dogodio se teroristi~i bomba{ki napad. Olimpijske igre 2012. godine bi}e odràne u Londonu.

VOJVODINA @ELEZNI^AR DO^EKUJE CRVENKU

Doma}in favorit Rukometa{i novosadske Vojvodine @elezni~ar u tre}em kolu Superlige do~ekuju ekipu Crvenke. Novosa|ani su u prethodna dva kola zabele`ili pobedu i poraz, savladali su Metaloplastiku sa 24:17, a izgubili od Crvene zvezde 27:32. Za razliku od wih Crven~ani su oba susreta izgubili. Izabranici Darka Jevti}a favoriti su u duelu sa Crven~anima, posebno zato {to igraju pred svojim navija~ima. - Posle poraza u Beogradu od Crvene zvezde, o~ekujemo pobedu na svom terenu, bez obzira {to Crven~ani tradicionalno

dobro igraju u Novom Sadu. Mi ih respektujemo, ali }emo u~initi sve kako bismo osvojili bodove. Ukoliko budemo odigrali maksimalno koncentrisano onda ne bi trebalo da brinemo za krajwi ishod me~a - ka`e trener Jevti}. Kao i u prethodnim duelima, u timu Vojvodine @elezni~ara ne}e biti golmana Nikole Kne`evi}a i igra~a Stevana Popova. - Svi ostali igra~i su zdravi i spremni za utakmicu sa Crvenkom - napomenuo je Jevti}. Susret izme|u Vojvodine @elezni~ara i Crvenke igra se ve~eras u 18 ~asova u maloj sali Spensa. G. M.

CRVEN^ANI REALNI PRED DUEL U SPENSU

Bez optere}ewa Od pet vojvo|anskih superliga{a, nakon dva odigrana kola, ekipe Tarketa, Proletera i Crvenke su bez bodova, ali je ova posledwa i sa naslabijom gol razlikom (-19) pa je ~vrsto prikovana za dno tabele. Nakon dana{weg gostovawa u Novom Sadu, najverovatnije }e tu i ostati. - Nema sumwe da je Vojvodina apsolutni favorit, ne samo zato {to igra pred svojim navija~ima, nego je realno trenutno i kvalitetnija a pogotovo spremnija, {to je nedavno i pokazala na memorijalnom turniru u Crvenki - sasvim otvoreno konstatuje trener Crven~ana Radosav Kova~evi}. Nije naravno re~ o predaji unapred, ali jeste o wegovoj `eqi da ekipa u ovaj me~ u|e potpuno rastere}ena, bez ve}eg psiholo{kog naboja, i da pre svega, poka`e napredak u igri i fizi~koj spremi, {to bi po wegovoj proceni rezultatski trebalo da se odrazi od 4. kola pa na daqe. - I ove nedeqe smo radili tri puta dnevno, od ~ega po jedan trening na poja~anoj fizi~koj spremi, pa testirawa pokazuju zna~ajan napredak i to budi optimizam. Ali, na drugoj strani su kadrovski problemi. Majki} je i daqe van stroja, Nikoli} poja-

vio nakon 15 dana (navodno je bio povre|en), Perovi}u je na ju~era{wem treningu stradao zglob pa je neizvestan wegov dana{wi nastup. A reprezentativac Savo Me{ter dva dana se nije pojavqivao zbog obaveza na fakultetu rezignirano ka`e Kova~evi}. Ali, tu nije kraj wegovim i klupskim brigama. Jedan od najstandardnijih igra~a u pro{loj sezoni Vladimir Zejak pripremni period je proveo u [apcu sa `eqom da pre|e u Metaloplastiku. Do po~etka prvenstva klubovi se nisu dogovorili oko obe{te}ewa i on se vratio neposredno pred utakmicu s Partizanom, ali je neo~ekivano izostao zbog bolova u ki~mi i trenutno je u bolnici. Jolovi} i Gruji~i} sude u vojvo|anskoj ligi pa su, recimo, pro{le nedeqe izostali sa treninga. U normalnim uslovima, ovo im se ne bi tolerisalo, ali kada se zna da igra~i ve} nekoliko meseci ne dobijaju ni jedan dinar, te{ko im je zabraniti da bar ovako zarade po par hiqada dinara. O~ekuje se da U Spensu bude i ve}i broj navija~a Crvenke, koji kao da ose}aju da je wihovim miqenicima upravo sada potrebna pomo}. T. Jovovi}

JUGOVI] UNIMET DOMA]IN PAN^EVCIMA

Ka}ani bi ceo plen Rukometa{i Jugovi} Unimeta su na startu prvenstva sjajno odigrali tri poluvremena, a onda su, u drugom delu susreta sa PKB-om, poklonili ‘’kravicama’’ mleko koje su mnogi ve} videli u Ka}u. Slaba realizacija u zavr{nici napada i katastrofalan {ut sa linije sedam metara uslovili su visok poraz na Bawici i nametnuli pitawe predsedniku kluba Branku ]ur~i}u: Ho}e li momci u nebeskoplavim dresovima podesiti ni{anske sprave u duelu sa novajlijom u ligi, Dinamom iz Pan~eva ? - Jugovi} ima mladu ekipu, koja je jo{ uvek u fazi formirawa, te su i oscilacije mogu}e. Ipak, nadam se da }emo ponoviti izdawe iz utakmice sa Crvenkom, jer na{i igra~i deluju veoma poletno pred svojom publi-

kom – rekao je iskusni rukometni vuk iz Ka}a. Posle dugo godina Jugovi} i Dinamo igraju prvenstvenu utakmicu. Kakva je atmosfera u Ka}u? - Pa, moja generacija je uvek stajala mirno pri pomenu kluba iz Pan~eva. Dinamo ima bogatu tradiciju, raspola`e solidnim igra~kim kadrom, momci se dugo me|usobno poznaju, iskusni su i sposobni da svakog iznenade. Na{i prvotimci su u najve}em mogu}em stepenu pripravnosti, pogotovo kada je izvo|ewe sedmeraca u pitawu – na sebi svojstven na~in, {eretski, zakqu~uje Branko ]ur~i}, jedan od najomiqenijih rukometa{a u istoriji Jugovi}a. Utakmica u Ka}u po~iwe u 19 ~asova. V. R.

subota3.oktobar2009.

TURNIR U TOKIJU (2.000.000 DOLARA)

Jelena Jankovi} u finalu Srpska teniserka Jelena Jankovi} plasirala se u finale turnira u Tokiju pobedom nad Kineskiwom Na Li sa 2:0, po setovima 6:4, 6:3. Najboqa srpska teniserka bila je postavqena za sedmu nositeqku na turniru, a u dosada{wim susretima s Kineskiwom imala je dve pobede i ~etiri poraza. Protivnica na{e teniserke u finalu bi}e Ruskiwa Marija [arapova koja je u drugom polufinalu savladala 11. nositeqku Agwe{ku Radvansku iz Poqske sa 6:3, 2:6, 6:4. Nakon {to je dobila prvi set, Jankovi}eva je u tre}em gemu drugog seta, posle jednog forhenda, morala da zatra`i medicinsku pomo}. Ipak, posledice povrede nisu se videle, po{to je srpska teniserka vezala dva vinera s osnovne linije i iskoristila gre{ku Kineskiwe za izjedna~ewe na 2:2 Jelena Jankovi} je bila zadovoqna svojom igrom u polufinalu turnira u Tokiju, posebno kada se uzme u obzir da je igrala povre|ena. Ona je pre me~a ose}ala bolove u ruci, ali to je nije spre~ilo da pru`i dobru igru. - Po~ela da ose}am bolove u ruci. Pri svakom udarcu sam imala utisak da su loptice te{ke i zato mi nije bilo lako da me~ privedem kraju. Imala sam medicinski tretman i uzela Jelena Jankovi} lekove, pa sam se trudila da ne mislim na bol ve} da svaki poena odigram {to boqe - rekla je Jankovi}eva i [arapova koje su svojevremeno Jankovi}eva i nastavila: - Generalno sam zadobile prve na VTA rang listi do sada su se sastajavoqna igrom. Do sada sam ~esto gubila od Na Li, le pet puta i Ruskiwa vodi sa 4:1 u pobedama. Poali, evo, dobijam je drugi put zaredom. Kineskiwa sledwi duel su imale na Australijan openu 2008. ima potencijal da bude me|u 10 najboqih, ali je godine, kada je [arapova slavila sa 6:3 i 6:1 po sepovrede u tome spre~avaju. tovima.

BANGKOK

Troicki na Congu Srpski teniser Viktor Troicki pobedio je Amerikanca Xona Iznera rezultatom 7:6 (73), 6:2 u ~etvrtfinalu turnira u Bangkoku. Me~ je trajao 1 ~as i 19 minuta. U prvom setu Troicki je spasao dve brejk lopte, a u taj brejku je dobrim servisom i riternom do{ao do vo|stva.

Viktor Troicki

Viktor je dominirao u drugom setu, u skoro svim gemovima stvarao brejk lopte, a kqu~ni brejk napravio je u {estom gemu za 4-2. Rival Viktoru u borbi za @o-Vilfrid Conga koji je u ~etvrtfinalu savladao Marija Kjudinelija 6:7, 6:3, 6:4. U jedinom prethodnom okr{aju Conga je predao me~ Troickom zbog povrede iako je vodio 7:5, 1:2.

âmci za vesla~e Ministarka omladine i sporta Sneàna Markovi} Samarxi} uru~ila je tri nova skupocena ~amca Vesla~kom savezu Srbije. Ministarstvo omladine i sporta Srbije se odlu~ilo da pomogne trofejnim vesla~ima jer im je oluja nedavno uni{tila nekoliko ~amaca na Pali}u. Veliki broj vesla~a iz svih beogradskih klubova pozdravilo je ministarku. Sa vesla~ima su bili pomo}nik ministra sporta Vojislav Taba~ki, predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar i generalni direktor Ade Ciganlije Zoran Gaji}. Visoku delegaciju ispred Vesla~kog saveza primili su selektor Neboj{a Ili}, generalni sekretar Neboj{a Jevremovi} i portparol Slobodan \uri}. - Zahvalni smo Ministarstvu omladine i sporta na ovoj pomo}i. Nama su ~amci i vesla osnovna sredstva za rad. Ministarka Sneàna Markovi} Samarxi} ima svu podr{ku od na{eg sporta, jer prepoznaje prave vrednosti i ceni uspehe - istakao je selektor vesla~a Neboj{a Ili}.

SUTRA RANO UJUTRU VOZI SE VELIKA NAGRADA JAPANA

Batonova prva „me~ lopta”

Stara, dobra, staza Suzuka vratila se u kalendar Formule jedan. Posle 2006. na ovoj pisti nisu vo`ene trke za {ampionat Formule jedan, ali sutra rano ujutru (sedam ~asova po na{em vremenu) majstori volana }e ponovo oprobati wene vrline i mane. U Japan, tri trke pre kraja ovogodi{weg {ampionata, kao lider sti`e Britanac Xenson Baton iz Born GP tima sa 84 boda ispred klupskog kolege Rubensa Barikela, koji je sakupio 69 i voza~a Red Bula Sebastijana Fetela i Marka Vebera sa 59, odnosno 51, 5 osvojenih poena. Baton }e sutra imati prvu „me~ loptu“ i priliku da re{i {ampionat.

To zna~i da bi razliku u odnosu na Barikela morao da pove}a za pet, a da pri tom ne dozvoli da Fetel padne ispod dvadeset bodova. Ukoliko se to ne desi ostaju mu jo{ dve prilike u Brazilu i Abu Dabiju. Staza Suzuka tehni~ki je veoma zahtevna, napravqena je u obliku broja osam i kombinacija je brzih i sporih zavoja. Iako je obila`ewe te{ko na ovoj pisti, ve}ina voza~a iz karavana Formule jedan voli da vozi na Suzuki. Staza je duga 5,807 kilometara, vozi se 53 kruga ili 307,573 kilometara, a ima 21 krivinu, deset levih i 11 desnih. Posledwi put u Suzuki je slavio Alonso u Renou. G. Malenovi}

KUP EVROPE

Presudila tri ~uwa Mu{ka ekipa Ni{ puta, vice{ampion Srbije osvojila je tre}e mesto u kvalifikacijama Kupa Evrope u Skopqu i plasirala se u polufinale gde je ~eka osije~ka Konika. Ni{lije su, tako|e, izborile i u~e{}e u Ligi {ampiona. U `enskoj konkurenciji u Kupu Evrope na kuglani Musandra, srpski predstavnik „Junakovi}“ iz

Bawe Junakovi} nije uspeo da se plasira me|u ~etiri najboqe ekipe i to za tri ~uwa! U debiju na evropskim stazama, „Junakovi}“ je zavr{io na petom mestu, ali je i on izborio plasman u Ligu {ampiona! Posle pet igra~ica „Junakovi}“ je dr`ao ~etvrto mesto sa 30 ~uweva vi{e od rije~ke Mlake, ali je izgubio polufinale bukvalno u posledwim hicima posledwe igra~ice...

KUP NBC U APATINU

Polufinale bez Srba Ni jedan od ~etiri srpska kluba nije uspeo da se plasira u polufinale Kupa NBC federacije u Bawi Junakovi} kod Apatina. U `enskoj konkurenciji Vojvodina iz Novog Sada je osma, a najboqi plasman u mu{kom delu Kupa NBC federacije ostvarila je Kawi`a na 14. mestu.

Vojvodina–Beovuk u sredu U prvom kolu Prve B ko{arka{ke lige Srbije, ekipa novosadske Vojvodine za protivnika ima tim Beovuka. Me|utim, iako je bilo planirano da se ovaj susret odigra danas, tri beogradske ekipe (Partizan II, FMP II i Beovuk) tra`ile su pomerawe termina zbog me|una-

rodnog juniorskog turnira u glavnom gradu, pa su wihovi me~evi odlo`eni. Vojvodina i Beovuk sasta}e se u maloj sali SPC „Vojvodina“ u sredu, 7. oktobra, u 12.30 ~asova, dok je utakmica Partizan II Mladost na programu 14. oktobra, a duel FMP II - Crnokosa igra se u ponedeqak, 5. oktobra. A. P.

Trka u Subotici U organizaciji Biciklisti~kog kluba Spartak u Subotici danas }e se odr`ati {kolska biciklisti~ka trka na Trgu `rtava fa{izma i na delu kru`nog toga u Ulici Petefi [andora. Po~etak trke je u 9 sati, a predvi|eno je da takmi~ewe bude zavr{eno do11.30 ~asova. N. S.

SVET

subota3.oktobar2009.

UKRATKO

DNEVNIK

POJAS GAZE

Stradalo 50 qudi KIN[ASA: Oko 50 qudi je poginulo kada je preotere}en brod potonuo u reku u Demokratskoj Republici Kongo, izjavio je ju~e jedan lokalni zvani~nik.Potapawe ovog broda, koje se dogodilo u utorak, tre}i je takav incident u Kongu za mawe od mesec dana, a usledio je posle nesre}e u Sijera Leoneu kada je prilikom potapawa preoptere}enog broda poginulo 90 qudi. “Izgleda da je bio (brod) preoptere}en i da je prevozio ve}i broj putnika”, izjavio je {ef pokrajinskih organa, zadu`en za reku, Patrik Musitungu, preneo je Rojters. Na brodu je bilo oko 100 qudi, kazao je Musitungu i dodao da je u planu da se po{aqu tim na mesto nesre}e. Incident se dogodio u Benu, 70 kilometara od Banduduvile, odakle je brod isplovio za glavni grad Kin{asu koji se nalazi 250 kilometara zapadno. (Tanjug)

Oslobo|ene palestinske zatvorenice RAMALA: Izraelci su ju~e oslobodili 19 palestinskih zatvorenica u okviru postignutog dogovora da u zamenu za wihovo pu{tawe dobiju sve` video snimak zarobqenog izraelskog vojnika Gilada [alita, zato~enog u pojasu Gaze od 2006. godine. One su pu{tene po{to su izraelske vlasti proverile autenti~nost dostavqenog video zapisa mladog vojnika. Ovo je prvi put od kada je [alit otet da su Izrael i palestinski pokret Hamas, koji kontroli{e pojas Gaze, uspeli da postignu opiqiv dogovor u ovom slu~aju, zahvaquju}i posredovawu Nema~ke i Egipta. Ju~era{we osloba|awe je prva etapa u dugom procesu koji bi trebalo da na kraju dovede do

Bez odgovornosti za smrt LONDON: Istraga koju je sprovela nezavisna komisija britanske policije zakqu~ila je da nijedan policajac ne}e odgovarati zbog smrti Brazilca @ana [arla de Menezesa koga su policajci 2005. godine ubili verujuju}i da je on islamski ekstremista.Nezavisna policijska komisija za àlbe saop{tila je ju~e da podràva prvobitnu presudu prema kojoj ne}e biti pokretani disciplinski postupci prema policajcima koji su ubili De Menezesa u junu 2005. godine, prenela je agencija Rojters. Na De Menezesa, elektri~ara koji je ìveo i radio u Londonu, dvojica policajaca su pucali sedam puta dok je ulazio u voz na stanici Stokvel, veruju}i da je on Husein Osman, jedan od ~etvorice islamskih ekstremista koji su dan ranije bez uspeha poku{ali da napadnu bombama transportnu mreù u Londonu. (Tanjug)

Nezaposlenih dvostruko vi{e VA[INGTON: Ameri~ki poslodavci su u septembru ukinuli vi{e radnih mesta nego {to se o~ekivalo, a stopa nezaposlenosti je pove}ana na 9,8 odsto, na najvi{i nivo od 1983. godine, saop{tilo je ju~e ameri~ko ministarstvo rada.Novi rekord stope nezaposlenosti, posle avgustovskih 9,7 procenata, predstavqa jo{ jedan znak da je malo verovatan brz oporavak ameri~kog tr`i{ta rada, objavio je “Vol strit xornal”. Od po~etka recesije u decembru 2007. broj nezaposlenih u SAD je pove}an za 7,6 miliona, a stopa nezaposlenosti udvostru~ena na 9,8 odsto. [ef ameri~ke Uprave federalnih rezervi Ben Bernanki smatra da }e, u slu~aju da rast ameri~ke privrede ne bude jak, potrajati dok se i tr`i{te rada ne oporavi. (Tanjug)

ITALIJA U nevremenu 14 mrtvih

osloba|awa [alita u zamenu za osloba|awe stotina palestniskih zatvorenika. Zatvorenice su pu{tene iz zatvora Ofer, blizu Ramalaha na Zapadnoj obali, a do~ekali su ih ~lanovi porodica i pripadnici raznih palestinskih pokreta koji su mahali zastavama svojih grupacija. Zatvorenica Kifa Afana rekla je da je sre}na {to je na slobodi ali i tu`na {to je ostavila drugove u zatvoru, i izrazila nadu da }e na kraju i oni biti oslobo|eni. [alita (23) ve} skoro tri godine drè zato~enog oruàne palestinske grupe u Gazi. Svaka vest o wemu se pomno medijski prati u Izraelu gde on uìva veliku podr{ku stanovnika.

Susret s rodbinom posle izlaska iz zatvora

U IRSKOJ JU^E PONOVQEN REFERENDUM O LISABONSKOM SPORAZUMU

Rezultati glasawa u subotu DABLIN, BRISEL: Gra|ani Irske drugi put su se ju~e izja{wavali na referendumu o Lisabonskom sporazumu. Ankete nagove{tavaju da }e ve}ina gra|ana te najzapadnije zemqe Evropske unije ovoga puta podr`ati taj sporazum o reformi institucija evropskog bloka. Glasa~ka mesta bila su otvorena od 7 ~asova po lokalnom vremenu, a zatvaraju se u 22 sata. Rezultati glasawa se o~ekuju u subotu. U Republici Irskoj, od ukupno ~etiri miliona i trista hiqada stanovnika, dva miliona i osamsto hiqada ima pravo glasa. Ispitivawa javnosti pokazuju da je broj neopredeqenih bira~a oko jedne ~etvrtine ukupnog bira~kog tela. Besomu~na kampawa koja se vodi jo{ od neuspeha prethodnog referenduma dobila je epilog posledwih dana, kada su se pristalice i protivnici Lisabonskog sporazuma me|u-

sobno optuìvali za pla{ewe gra|ana. Irci su kao sporne ta~ke Lisabonskog sporazuma videli garantovawe abortusa, {to je u toj izri~ito katoli~koj dràvi tako|e odbijeno na referendumu. Drugo je mogu}nost da zemqa ostane bez dugogodi{we vojne neutralnosti, a tre}a stavka je ~isto ekonomske prirode - poreska politika. Ima i politike, Lisabon bi garantovao komesara u Evropskoj komisiji iz svake zemqe. Samo}a zvu~i lo{e u u{ima Iraca koji su iz o~ajne ekonomske situacije iza{li tek obilnim fondovima Evropske unije. Stanovnici ”Keltskog tigra” se sada nerado odri~u delova nacionalnog suvereniteta. Ipak, zemqa trpi ogroman pritisak jer su sve ostale dràve ~lanice, osim ê{ke i Poqske, ratifikovale Sporazum. Juna 2008. godine gra|ani Irske od-

TURSKA Vi{e vojnika u Avganistanu

Reklame na autobusu u Dablinu pozivaju na referendum

lu~no su odbacili Lisabonski sporazum. Ovoga puta, qudi mogu da vlasti kazne zbog ekonomske krize odbacivawem na referendumu ideje koju zastupa vladaju}a

MESINA: Broj poginulih u nevremenu koje je pre dve no}i pogodilo jug Italije porastao je ju~e na 14, dok se 10 qudi vode kao nestali, saop{tile su lokalne vlasti. Najteè je pogo|en grad na Siciliji Mesina, prenela je italijanska agencija Ansa. Napore spasilaca posebno oteàvaju odroni zemqe i blata u mnogim delovima grada, koji su izazvani obilnim ki{ama. Strahuje se da je najmawe desetak osoba zatrpano u vi{e ku}a. Gradona~elnik Mesine \uzepe Buzanka izjavio je da je wegov grad odse~en zbog ki{a i bujica koje su odnele mnoge puteve i o{tetile èlezni~ke pruge. On je apelovao na dobrovoqce da pomognu u ugroènim zonama. Predsednik provincije Mesina Nani Ri~evuto rekao je novinarima da je situacija u toj oblasti dramati~na. (Tanjug)

politi~ka elita. I to je problem - protivnici tvrde da je jedino zaposlewe koje Lisabonski sporazum garantuje posao premijera Brajana Kauana.

ANKARA: Slawe dodatnih turskih snaga u misiju u Avganistanu koje je po~elo u septembru, odvija se bez promene mandata turskih vojnika i oni }e delovati samo na podru~ju Kabula, rekao je danas portparol turske vojske Metin Girak. Broj turskih vojnika pove}a}e se sa oko 900 na 1.700 do 1. novembra kada }e Turska drugi put preuzeti komandu za Kabul u Me|unarodnim snagama za pomo} bezbednosti u Avganistanu (ISAF), rekao je novinarima general Girak.On je naveo da }e turski vojnici sti}i u Kabul u narednih desetak dana. “Na{a misija }e ostati ista: odr`avawe bezbednosti u Kabulu i okolini”, rekao je Girak i dodao da turski vojnici ne}e u~estvovati u operacijama protiv Al Kaide i talibana u Avganistanu.Turski vojnici }e i obu~avati pripadnike avganistanske vojske.Turske snage se nalaze u Avganistanu od 2002. godine. (Beta-AFP)

Poqska }e slediti primer Irske, ^e{ka jo{ odugovla~i VAR[AVA, PRAG: Ukoliko se irski gra|ani na referendumu izjasne za usvajawe Lisabonskog sporazuma, poqski predsednik Leh Ka~iwski mogao bi ratifikovati Sporazum ve} po~etkom idu}e nedqe, prenose mediji.To je poqskom dnevniku “\enik”rekao jedan bliski saradnik Ka~iwskog, navela je ita-

lijanska novinska agencija Ansa. Istovremeno, sud u ê{koj je naloìo predsedniku Vaclavu Klausu da se uzdrì od ratifikacije Lisabonskog sporazuma dok sud ne donese odluku po àlbi koji je na evropski dokument uloìla grupa konzervativnih poslanika, preneo je Rojters.

Irska, Poqska i ^e{ka su jedine ~lanice EU koje jo{ nisu ratifikovale sporazum o reformi evropskih institucija, za ~iju je primenu potrebna sglasnost svih 27 ~lanica EU. ^e{ki predsednik, poznat po svom evroskepticizmu i protivqewu daqoj integraciji EU, proteklih meseci je od-

lagao ratifikaciju premda su sporazum usvojila oba doma ~e{kog parlamenta. On je jasno nagovestio da }e sa~ekati `albu grupe konzervativnih poslanika. @alba je podneta ove nedeqe i sud je na osnovu toga nalo`io Klausu da ne ratifikuje dokument do odluke suda. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YON KJUZAK Glumac Xon Kjuzak i ekipa holivudskog filma o propasti sveta “2012” izrazili su ju~e u Tajpeju sau~e{}e porodicama `rtava poplava i zemqotresa koji su ove sedmice pogodili azijsko-pacifi~ki region. Film, koji }e u bioskope sti}i u novembru, zasnovan je na majanskom proro~anstvu po kojem }e planetu 2012. zadesiti velika katastrofa.

OZI OZBORN Britanski roker Ozi Ozborn izjavio je da je rijaliti {ou Em-Ti-Vija u kojem je u~estovao sa ~lanovima porodice bio “eksperiment koji se oteo kontroli”.Serija “Ozbornovi” pokazala je gledaocima katkad haoti~ni porodi~ni `ivot frontmena grupe “Blek Sabat”, wegove `ene [eron i dece Xeka i Keli.” Rijaliti {ou bio je zaista grozno iskustvo”, rekao je Ozborn.

YERMEJN YEKSON Xermejn Xekson bi}e u `iriju novog Bi-BiSijevog televizijskog takmi~ewa u kojem }e se nadmetati plesa~i koji igraju kao wegov pokojni brat Majkl. Xermejn Xekson je kazao da je wegov pokojni brat “inspirisao qude {irom sveta da ovladaju wegovim pokretima i stvore sopstvenu koreografiju. Zaista sam uzbu|en i odu{evqen {to sam deo ovog {oua.”

DODEQENE [AQIVE IGNOBELOVE NAGRADE

Grudwak koji se pretvara u gas-masku VA[INGTON: In`eweri koji su izmislili grudwak koji se brzo pretvara u gas-masku u slu~aju opasnosti, patolozi koji su dokazali da pivska boca, ~ak i prazna, mo`e da vam polomi lobawu i irski policajci koji su napisali vi{e od 50 kazni Voza~koj Dozvoli, dobitnici su {aqive IgNobelove nagrade koja je ove godine dodeqena po 19. put. Ovo priznawe oti{lo je i u ruke vladi Zimbabvea koja je emitovala nov~anice u rasponu od jednog centa do 100 triliona u lokalnoj valuti, meksi~kim nau~nicima koji su proizveli dijamante od tekile kao i ~elnicima ~etiri islandske banke koje su bankrotirale na spektakularan

na~in. IgNobelove nagrade, svojevrsna parodija na prave Nobelove nagrade, od 1991. dodequje zabavno-nau~ni ~asopis “Anali neverovatnih istra`ivawa”. Nagrade, u 10 kategorija, za nau~ne radove koji su na prvi pogled sme{ni, ali teraju na razmi{qawe, na Harvardu ~esto

uru~uju upravo dobitnici prave Nobelove nagrade. Sam naziv je igra re~i, po{to na engleskom jeziku “ignoble” zna~i “sramotan”. Dobitnici nagrade za javno zdravqe je grupa ameri~kih stru~waka koji su dizajnirali i patentirali grudwak koji se brzo mo`e pretvori-

ti u par gas-maski, jednu za vlasnicu grudwaka i drugu za nekog u wenoj okolini. Laureati IgNobela za kwi`evnost su irski policajci koji su napisali vi{e od 50 kazni istom izgredniku po imenu Pravo Jazdi, {to na poqskom zna~i “voza~ka dozvola”. Patolog Stefan Boliger i wegove kolege sa univerziteta u Bernu nagra|eni su za studiju u kojoj dokazuju da i prazna, kao i puna pivska boca mo`e da o{teti qudsku lobawu u kafanskoj tu~i. Amerikanac Donald Anger nagra|en je za dugogodi{wi eksperiment u kome je tokom 60 godina “lomio” prste samo na levoj ruci da bi dokazao da ta navika ne dovodi do artritisa. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

GRCI U NEDEQU IZLAZE NA IZBORE

PASOK ispred Nove demokratije? ATINA: Na parlamentarnim izborima u nedequ u Gr~koj 4.000 kandidata iz 23 partije bori}e se za 300 mesta u Parlamentu. Potrebno je da jedna partija ili koalicija osvoji 151 mesto da bi mogla da samostalno oformi vladu, na ~ijem ~elu je premijer koji u rukama dr`i glavnu izvr{nu vlast. Predsednik republike ima uglavnom ceremonijalni zna~aj, a bira ga Parlament u odvojenom procesu, na svakih pet godina. Prema izbornom zakonu, 260 mesta se dobija na osnovu glasova bira~a, dok preostalih 40 mesta direktno pripadaju partiji koja osvoji najvi{e glasova.Neka partija mora da osvoji najmawe tri odsto glasova da bi mogla da ima predstavnika u Parlamentu. Poslani~ki mandat traje ~etiri godine, ali vladaju}a partija ili partije mogu da raspri{u prevremene izbore.

Atina

Jorgos Papandreu vodi ispred konzervativne Nove demokratije dosada{weg premijera Kostasa Karamanlisa, Gr~ke komunisti~-

Karamanlisov predizborni miting Gr~ki premijer Kostas Karamanlis sino} je u Atini odrào glavni miting svoje stranke Nove demokratije uo~i parlamentrnih izbora. Raspisivawe izbora na polovini drugog ~etvorogodi{weg mandata najverovatnije mu se, ocewuje agencija AP, ne}e isplatiti, jer se o~ekuje da }e se bira~i, quti zbog niza skandala i posrnule privrede, okrenuti socijalisti~kom PASOK-u. Posledwa anketa objavqena uo~i predizborne zabrane pokazala je da su Jorgos Papandreu i PASOK u prednosti od {est odsto, ali ostalo je nejasno da li }e sodijalisti mo}i da osvoje dovoqno mandata i da samostalno formiraju vladu, bez novih izbora. Neki politi~ki analitti~ari u Gr~koj smatraju da }e bira~i biti voqni da izbegnu jo{ jedno glasawe koje bi dovelo do produène politi~ke nestabilnosti, {to zemqa te{ko moè sebi da dozvoli. Ukoliko bi se izbori ponovili, primewiva}e se novi izborni zakon koji pobedni~koj partiji daje dodatna mesta u skup{tini kako bi se lak{e formirala vlada. Vode}e stranke ima}e priliku da formiraju koalicionu vladu ukoliko nijedna ne dobije dovoqnu ve}inu. Prema istraìvawima javnog mwewa, opozicioni socijalisti~ki lider Svegr~kog socijalisti~kog pokreta (PASOK),

ke partije, ultra desni~arskog LAOS-a i levi~arske koalicije SIRIZA. Goru}e pitawe u izbornoj kampawi bilo je sve lo-

{ije stawe privrede, a Vlada je obe}avala da }e, ako dobije jo{ jedan mandat, izvu}i zemqu iz krize sprovo|ewem „neophodnih, iako nepopularnih reformi“. Nova demokratija je najavila da }e zamrznuti plate u dràvnom sektoru i penzije, smawiti dràvne tro{kove i preduzeti o{tre mere protiv sve zastupqenijih poreskih utaja. PASOK, s druge strane smatra da treba „ubrizgati“ tri milijarde evra za stimulisawe ekonomije, pove}ati investicije u infrastrukturu i pove}ati plate zaposlenima u javnom sektoru. Obe partije se zalaù za bliskost sa EU i malo se razlikuju po pitawu spoqne politike. Nova demokratija je najavila i ubrzani nastavak privatizacije, po{to, uspe{no okon~a prodaju velikog dràvnog gubita{a, avio-kompanije Olimpik erlajns. PASOK navodi da }e se boriti protiv korupcije, a pove}a}e i porez bogatima. Gr~ki premijer Karamanlis je kormilo Nove demokratije preuzeo u martu 1997, a 2004. je postao najmla|i premijer u novijoj gr~koj istoriji, po{to je osvojio vi{e od 45 odsto glasova i 165 mesta u Parlamentu. Ponovo je sa tesnom ve}inom izabran za premijera 2007. Wegov glavni rival, lider PASOK-a Papandreu za {efa te stranke izabran je u januaru 2004. Uspeo je da ostane na ~elu PASOK-a i posle izbora 2007. godine, na kojima je ta stranka ostvarila najgori rezultat u posledwih 30 godina. Papandreu je i predsednik Socijalisti~ke internacionale, svetske organizacije socijalisti~kih i socijal-demokratskih partija. Pravo glasa ima 9.834.970 bira~a koji }e glasati na 20.828 izbornih mesta u 56 izbornih okruga u Gr~koj.

Pripreme za prijem u NATO BAWALUKA: Predsedavaju}i Predsedni{tva Bosne i Hercegovine @eqko Kom{i} predao je ju~e u Briselu generalnom sekretaru NATO Andersu Fogu Rasmusenu zahtev za dobijawe Akcionog plana za prijem BiH u NATO. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen ocenio je, posle razgovora s delegacijom BiH, da je „podno{ewe zahteva najboqi put ka trajnoj stabilnosti na evroatlantskom podru~ju“. „Voleo bih da sve zemqe zapadnog Balkana budu integrisane u NATO“, rekao je Rasmusen. On je, me|utim, istakao da je potrebno da BiH nastavi i ubrza sprovo|ewe reformi, naro~ito kad je

re~ o ja~awu demokratskih institucija, izmenama Ustava i odbrambenim pitawima, objavqeno je na sajtu NATO. Kom{i} je pre dolaska u Brisel ocenio da je ovo veoma va`no za BiH i da je ova odluka doneta jednoglasno u predsedni{tvu BiH. Akcioni plan za ~lanstvo treba da pripremi zemqe kandidate za punopravno ~lanstvo u Severnoatlantskoj alijansi. Generalni sekretar NATO razgovarao je sa zvani~nicima BiH i o doprinosu te zemqe misiji ISAF u Avganistanu i napretku koji je BiH u~inila u Partnerstvu za mir. (Tanjug)

REKLI SU

Pahor: EU ne sme zaboraviti zapadni Balkan QUBQANA: Slovenija }e nastaviti da upozorava Evropsku uniju da ne sme zaboraviti na dr`ave zapadnog Balkana koje `ele da joj se prikqu~e, izjavio je ju~e premijer Borut Pahor.Govore}i na slovena~ko-crnogorskoj poslovnoj konferenciji u Podgorici, Pahor je izrazio uverewe da je politi~ka stabilizacija na Balka-

nu va`an uslov za pove}awe investicija na tom podru~ju. Navode}i da }e Slovenija biti stabilna zona za poslovawe, on je ukazao da je u wu „vredno investirati“, prenela je agencija STA. Pahor je rekao da Slovenija ra~una na porast privredne aktivnosti od po~etka idu}e godine. (Tanjug)

Tirk: Nismo bili spremni za krizu QUBQANA: U Sloveniji se globalna kriza osetila u ja~em obimu „zbog toga {to se za wu nismo na vreme pripremili“, izjavio je predsednik Danilo Tirk. Svako ko je ~itao „Fajnen{el tajms“ mogao je da o~ekuje probleme, istakao je on u intervjuu „Mladini“, dodav{i da je bio iznena|en kad mu je u prole}e pro{le godine tada{wi ministar finansija Andrej Bajuk rekao da nema razloga za brigu.“Postao sam jo{ vi{e zabrinut kad mi je kazao da

on nije zabrinut“, rekao je Tirk. Predsednik je naveo da je Slovence iznenadilo brzo opadawe naruxbina sa stranih trì{ta, jer je trajna izvozna orijentisanost bila temeq ukupnog ekonomskog razvoja i socijalnog blagostawa. Na to nismo bili spremni, naglasio je Tirk i dodao da }e posledice toga biti verovatno ne{to nià stopa rasta, obaveza da se brzo prona|u nova trì{ta i donekle koregije razvojna strategija. (Tanjug)

subota3.oktobar2009.

BOSNA I HERCEGOVINA

Bin Laden na bosanskom sajtu BR^KO: Nova poruka Osame bin Ladena, sa prevodom na bo{wa~ki jezik, postavqena na sajt „Put vjernika“. Taj sajt ranije otvoreno pozivao na xihad. Iza sajta stoji Nusret Imamovi} vo|a vehabijske zajednice iz Gorwe Mao~e pored Br~kog. Policija BiH vodila istrage o toj zajednici, ali bez rezultata..Posle serije poziva na xihad i raznog propagandnog materijala taklibana iz Avganistana, ~e~enskih radikalnih islamista i akcija „Bagdadskog snajperiste“, sajt „Put vjernika“ objavio i novi audio poruku lidera Al Kaide Osame bin Ladena, sa prevodom na bo{wa~ki jezik“Uskoro }e se sle}i pra{ina rata u Afganistanu, nakon ~ega ne}ete na}i trag ni jednog Amerikanca, jer }e oni oti}i daleko preko Atlantika, ako Bog da, i osta}emo samo mi i vi, da se potla~eni osvetimo tla~itequ“, navodi se u poruci najtra`enijeg svetskog teroriste. „Da ste vidjeli {ta su va{i ameri~ki saveznici i wihovi pomaga~i uradili u sjevernom Afganistanu, kako su spakovali hiqade Talibana u kontejnere kao sardine, zakqu~ali ih dok nisu pomrli ili bili ba~eni u rijeku, razumjeli biste razloge

krvavih doga|aja u Madridu i Londonu“, rekao je Bin Laden. Snimak nosi potpis „Al Sahaba“, ili oblaka, propagandnog krila Al Kaide. Sajt, koji navodno odr`avaju vehabije iz Gorwe Mao~e, je prethodno prenosio poruke vo|e te grupe radikalnih islamista Nusreta Imamovi}a, poput one u kojoj obja{wava vernicima kako samoubila~ki napadi nisu zabraweni, te da ih treba koristiti „u izuzetnim prilikama i situacijama“. „Ovakav vid borbe ne smatramo zabrawenim, ali isto tako ne mislimo da ga treba koristiti kao {to se koristi klasi~no uobi~ajeno oru`je,

nego samo u izuzetnim prilikama i situacijama“, napisao je Imamovi}, govore}i o samoubila~kim teroristi~kim napadima. Imamovi} i vlasti iz Tuzle se ve} du`e vreme spore oko {kole u Gorwoj Mao~i, koju su wegovi sledbenici okupirali {kolu u tom selu i u~e decu prema {kolskom programu Saudijske Arabije. Ranije, zvani~nici u BiH nisu `eleli da se izja{wavaju da li postavqawe poruka poput Bin Ladenove ili obja{wewa o okolnostima pod kojima su samoubila~ki napadi ispravni predstavqa podstrekavawe na terorizam

PREDSTAVNICI BiH, HRVATSKE I SRBIJE

Re{ena 22 slu~aja nestalih osoba SARAJEVO: Predstavnici nadle`nih tela za tra`ewe nestalih osoba iz BiH, Hrvatske, Srbije saop{tili su ju~e u Sarajevu da su re{ena 22 slu~aja nestalih osoba. Predstavnici te tri institucije i Me|unarodne komisije za nestale osobe (ICMP) i Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) sastali su se ju~e u Sarajevu. ICMP je saop{tio da su „nakon razmene i zajedni~ke analize informacija koje su obezbedile ove tri institucije i ICMP, re{ena 22 slu~aja nestalih osoba, a stekli su se bitni predu-

slovi za re{avawe jo{ 21 slu~aja“. Dodaje se da se regionalna radna grupa redovno sastaje kako bi razmenila informacije i izve{taje o napretku u pojedina~nim slu~ajevima koji su te{ki za identifikaciju. ^lanica Komisije za nestale osobe Srbije Zorica Avramovi} kazala je da je ohrabrena rezultatima ju~era{weg sastanka i re{avawem konkretnih slu~ajeva. [ef Uprave za zato~ene i nestale Republike Hrvatske Ivan Gruji} je ocenio da „individualan i ciqan pristup re{avawu slu~ajeva

nestalih osoba donosi konkretne rezultate“. „Re{eni slu~ajevi pokazuju da je problem nestalih osoba o~igledno regionalan problem i zahteva intenzivnu saradwu izme|u sve tri vlade u regionu“, izjavio je Milan Bogdani}, predsedavaju}i Kolegijuma direktora Instituta za nestale osobe BiH. ICMP je saop{tio da se oko 40 hiqada osoba smatralo nestalim nakon zavr{etka sukoba na Balkanu 1990-ih godina, ali da je ta institucija, pomo}u DNK analize pomogla identifikaciji vi{e od 15.000 osoba. (Beta)

HRVATSKO-SLOVENA^KI SPOR

P~ele uzrok novih nesporazuma QUBQANA: Slovenija bi mogla da zadr`i blokadu hrvatskih pregovora sa EU zbog naziva vrste p~ela koju Slovenci smatraju svojom autohtonom, pi{e danas slovena~ka {tampa. „Hrvatska nigde ne krije da ‘krawsku p~elu’ imenuje ‘hrvatska siva p~ela’, kako pi{e u wihovom programu uzgoja i nema nikakve sumwe da taj izraz koristi i u pristupnim dokumentima EU“, pi{e ju~e qubqanski list „Dnevnik“. Biolog i stru~wak za p~ele Janko Bo`i} i Janez Gregori izjavili su da je to nedozvoqivo, jer „hrvatsko ime ne odgovara nau~nom imenu Apis mellifiera carnica, koje je krawskoj p~eli jo{ 1879. godine dao August Polman“. „Hrvati su krawsku p~elu prekrstili kako bi bila vi{e wihova, a mawe na{a“, rekao je Gregori.

Krawska p~ela je, ina~e, „autohtona na celom Balkanu“, navode dvojica stru~waka i „nema biolo{kih problema ako Hrvatska napi{e da je krawska p~e-

la autohtona na teritoriji Hrvatske, ali smeta ako za wu upotrebqavaju ime ‘hrvatska siva p~ela’ i na engleski prevedu kao Carnolian bee, jer to nije isto“.

ODMOR

subota3.oktobar2009.

DNEVNIK ZA[TO SU SVI KOFERI CRNI?

Najlu|e `albe turista

Seks u avionu uz dubok yep Australijska avio-kompanija „Erotik ervejz” specijalizovana je ba{ za ovu vrstu usluga. Oni nude specijalno iskustvo - ultimativnu zabavu za odrasle na visini od jedne miqe. A da biste mogli da iskusite ~ari ove vrste zabave, potrebno je da izdvojite izme|u 675 i 875 dolara za dve osobe. Ukoliko po`elite da iskusite „trojku”, dodatni putnik ili putnica mogu da vam se pridru`e za dodatnih 75 dolara, koliko pla}ate i za svakog slede}eg putnika. Dakle, kolektivna zabava posle glavnog dela cene uop{te ne ispada skupa. Naravno, pod uslovom da imate dovoqno za osnovnu varijantu. Ovaj ekskluzivni vid zabave odavno je poznat me|u svetskim xetseterima i onima koji imaju dovoqno duboke xepove da je priu{te. Australijanci su se dosetili da na tome zarade nude}i putnicima let avionom „Beech H-18S“, dvomotorac poznat po bezbednosti i

pouzdanosti. Mogu}e je iznajmiti avion i za internacionalne letove, {to se dodatno pla}a. Diskrecija je, naravno, garantovana. Pa ko voli - nek izvoli! Cenovnik: - „Stayers“ sekspedicija (jedan sat leta) - 875 dolara - „Players“ sekspedicija (40 minuta leta) - 675 dolara - Ekstraputnik („trojka” i sli~ne varijante) - 75 dolara po putniku Za ovaj novac dobija se dupli krevet sa satenskom posteqinom, prostor koji je kompletno odvojen od pilotskog kokpita, {ampawac, ~okolada, kao i dodatne usluge po sistemu „samo recite {ta treba”! „Erotik ervejz” korisnima svojih usluga nudi i specijalne pakete, kao {to su oni za medene mesece i godi{wice braka. Gratis se dobijaju paketi za siguran seks, kao i sertifikat „Majl haj sekspiriens”, formalna potvrda da ste avanturista koji je okusio apsolutnu slobodu seksa.

Vaqda zbog vi{ka praznog hoda u vreme recesije, britanska onlajn putni~ka agencija potrudila se da pripremi kompilaciju najsmje{nijih pritu`bi gostiju zaprimqenih ove godine. A bunilo se u vezi svega i sva~ega - od letweg sunca i sladoleda koji se topi do previ{e oblaka koji zaklawaju pogled za vreme leta. Onlajn putni~ka agencija Sunshine.co.uk sastavila je zbirku neverovatnih pritu`bi ovogodi{wih klijenata. Tako se britanska porodica po dolasku u Portugal poàlila na prejako sunce zbog kojeg su bili vru}i i oznojani, dok se putnik na aerodromu izjadao kako su svi koferi crni - ba{ kao i wegov - te da ne prepoznaje svoj na traci za prtqag. Druga je pak èna, po{to joj se {ampon razlio po torbi, pa je dobila toaletu od hotela, ~itav slu~aj zakqu~ila jadikovkom da je ~itav incident mogao biti spre~en. A {ta re}i na àlbu putnice ~ija deca nisu mogla da uìvaju u pogledu kroz prozor za vreme leta, jer je nebo bilo obla~no? Ili neverovatne situacije na koju se obru{ila druga – u vozi}u zabavnog parka pokvasile su joj se noge, a sunce je bilo toliko jako da joj se otopio sladoled.

Jedan roditeqski par po`alio se da je tretman dece u odmarali{tu bio toliko dobar da ovi vi{e nisu hteli da provode vreme s wima. Drugima su desertni kokteli bili prejaki, pa su im uni{tili poslepodneva. “Koliko god se trudili da se obra~unamo sa svakim problemom svojih klijenata i spre~imo wegovo ponavqawe, vremenske prilike, prejaki alkohol, previ{e hladni sladoled ili avioni koji previsoko lete, na`alost, izvan su na{e kontrole”, izjavio je portparol agencije.

Najboqi hotelski barovi vo nije pri~a o va{oj omiqenoj kafanici iz kom{iluka, niti o restoranu u koji ste voleli da zalazite kad ste bili na letovawu u zavi~aju. Ovo je pri~a o najboqim i najpopularnijim hotelskim barovima na svetu. U`ivajte.

Blu horizon bar u Sidneju Sme{ten je na 36. spratu hotela [angri-La, odakle se pru`a odli~an pogled na poznatu operu, most i celu luku. Obi~no je prepun poslovnih qudi i glavno je mesto za opu{tawe posle napornog

radnog dana u kancelariji. Visoki plafoni, enterijer u stilu najboqih barova u Wujorku, kao i veliki izbor koktela doneli su ovome baru presti`nu nagradu Bar of the Year 2007. godine.

Grand bar & Launy, Wujork Za The Grand Bar&Lounge hotela Soho Grand mo`e se slobodno re}i da predstavqa sve ono {to Wujork ~ini Wujorkom. Pa`qivo isplanirana rasveta, bakarni stolovi i ogledala. Ovo je najve}e okupqali{te stalno zaposlenih

PR-ova, urednika raznih ~asopisa, poslovnih qudi, direktora i sli~ne klijentele. Pravi je dokaz da Velika Jabuka nikada ne spava uz svu silu najboqih koktela, prave launx muzike, najnovijih tra~eva – to je pravi multitasking.

Hemingvej bar - Pariz

MESTO U AUTOBUSU OTKRIVA KAKVA STE OSOBA

[arage za buntovnike Putnici koji biraju mesta u sredini nezavisno razmi{qaju i to su obi~no mla|i qudi ili sredwih godina. Mo`da mislite da je to samo deo va{e dnevne rutine, ali mesto na kojem sedite u autobusu mo`e otkriti kakva ste osoba, tvrde psiholozi. Dr Tom Foset sa Univerziteta Salford prou~avao je putnike na jednosatnoj autobuskoj liniji autobusa na sprat koja povezuje Bolton i Man~ester i primetio je da mesta u busu koja putnici biraju otkriva kako reaguju u odre|enim situacijama, kakav im je temperament, ali i kakvi su im interesi. “Po~eli smo to kao opservacijsko istra`ivawe i promatrali smo govor tela putnika, interakciju sa drugim putnicima, jesu li povu~eni ili dru{tveni ili ~ak antidru{tveni”, objasnio je dr Foset, podeliv{i putnike u

autobusima u sedam razli~itih grupa. Zakqu~io je da oni koji biraju gorwi sprat i sede napred “napredno razmi{qaju”, dok oni koji biraju mesta u sredini nezavisno razmi{qaju. To su obi~no qudi koji za vreme putovawa naj~e{}e ~itaju novine ili slu{aju muziku. Na zadwim sedi{tima obi~no sede buntovnici koji ne `ele da im li~ni prostor okupiraju drugi qudi. Putnici na dowim predwim sedi{tima su obi~no veseqaci, a oni koji biraju dowi deo autobusa na sprat su qudi skloni riskirawu koji vole da sede na izdignutim sedi{tima jer se tako ose}aju va`nim. Putnici u sredini doweg dela autobusa su po wegovom mi{qewu “sna`ni komunikatori”. Kameleoni su putnici kojima nije va`no gde }e sesti jer se mogu uklopiti bilo gde.

Evo kako to rade Francuzi. Udobno i sa stilom. Odli~na kombinacija izvrsno ure|enog prostora, prijatnog i qubaznog osobqa, kao i vrhunskih pi}a pokazuje kako bi trebalo da izgleda bar u renomiranom hotelu sa bogatom istorijom, poput Rica. Ovo je bilo omi-

qeno svrati{te Ernesta Hemingveja gde se redovno odavao jednom od svojih poroka, alkoholu. Hotel je obnovqen u originalnom stilu, sa masivnim drvenim povr{inama, ko`nim sedi{tima i 25 originalnih fotografija koje potpisuje sam Hemingvej.

^ajna mun {ampaw bar u Dubaiju Otmen i prijatan bar smestio se na najvi{em nivou staklene piramide koja ~ini posledwa tri sprata glamuroznog Raffles Dubai hotela. Sa ove visine pru`a se odli~an pogled, a ulazak je dopu{ten samo „creme de la creme“ dru-

{tvu Emirata. Za one koji su do{li i da ne{to popiju, a samo da poka`u novu qubavnicu dostupne su 53 vrste najfinijeg {ampawca, desetine najcewenijih vrsta kowaka, kao i kavijar, kako ne bi pili na prazan `eludac.

[angajski Klaud najn U gradu gde sve ide prema gore ne ~udi {to se jedan od najboqih barova nalazi na 87. spratu hotela Grand Hajat. Cloud Nine progla{en je jednim od najatraktivnijih mesta za okupqawe i barom sa pogledom od 360 stepeni. Futuristi~ki

oblikovana konstrukcija oko koje je sagra|en toraw sadr`i udoban bar ure|en u stilu art dekoa. Ponuda se zasniva na vrhunskim {ampawcima i mnogobrojnim koktelima u kojima u`iva poslovna elita i wihove lepu{kaste pratiteqice.

GLOBUS

DNEVNIK

subota3.oktobar2009.

Skup parfem le~i sidu azahstanski nau~nici tvrde da su u stawu da izle~e qude inficirane smrtonosnim virusom HIV tako {to }e im ubrizgavati u krv parfem. „Jedini uslov je da to bude veoma skupocen parfem”, rekla je nau~nica Beine Karzaubajeva iz Tolebinska. Lekari koji se svakodnevno bore protiv side ogor~eni su {arlatanskim pona{awem neodgovornih kolega i osudili su wihove izjave. „Ne samo da je ubrizgavawe parfema u krv protivzakonito, ve} mo`e ozbiqno da ugrozi zdravqe ne samo bolesnim, ve} i zdravim qudima”, rekao je Kozahmet Mahirov, koji se nalazi na ~elu Centra za borbu protiv side.

Zavr{ena najduà serija na svetu meri~ka sapunica „Guiding Light“, najduà drama u istoriji televizije, prestala je da se prikazuje posle 72 godine! Posledwa 15.700-a epizoda emitovana je u petak, nakon ~ega je serija uvr{tena u Ginisovu kwigu svetskih rekorda. Serija se prvi put emitovala na radiju 1937. godine, da bi 1952. godine po~ela sa televizijskim prikazivawem. Mreà Si-Bi-Es je zbog drasti~nog

pada gledanosti u aprilu ove godine najavila ukidawe serije, ali je istovremeno naglasila da je drama zaradila po~asno mesto u istoriji televizije kojem niko ne}e mo}i da parira. U zavr{noj epizodi svi likovi se okupqaju na zabavi u parku u kojem se glavni qubavni par Xo{ i Riva zakliwu jedno drugom na ve~nu qubav. Glumci Kim Cimer i Robert Wumen, koji su igrali Xo{a i Rivu u seriji su glumili preko 25 godina.

Paliku}a ka`wen zabranom pu{ewa ud na Havajima kaznio je Makaja Ba~mena Maxamaja (19) jednogodi{wom zabranom pu{ewa jer je odba~enim pikavcem izazvao po`ar u restoranu, javile su danas agencije. Mladi} je prvobitno ka`wen za kriminalno delo paqevinom zbog toga {to je, jula 2008. godine, zapalio krov restorana u Pukalaniju. Jedan od gostiju lokala uspeo je ubrzo da ugasi vatru sa nekoliko kofa vode.

Po{to {to je mladi}ev advokat dokazao da nije postojala namera izazivawa poàra, sudija je preina~io kaznu u dru{tveno koristan rad, globu od 1.025 dolara kao nadoknadu {tete za krov i jednogodi{wu zabranu pu{ewa. „To zna~i da nema vi{e cigareta”, precizirao je sudija, poru~uju}i mladi}u da definitivno prestane da pu{i i tako „produì ìvot za 10 do 15 godina”.

Star za zatvor prava jednog tajvanskog zatvora odbila je da primi osu|enika starog 96 godina, uz obrazlo`ewe da nema sredstava za brigu o toliko staroj osobi, pi{e lokalna {tampa. Sun Hsin-ming, penzionisani administrativni slu`benik tajvanske `eleznice, osu|en je na tri meseca zatvora zbog toga {to je ilegalno boravio u prostoriji koja pripada wegovoj biv{oj firmi, ~ime je postao najstariji osu|enik na Tajvanu, pi{e dnevnik “Epl dejli”.

Tajvanac je mogao da pro|e sa nov~anom kaznom, ali je odlu~io da sluì zatvorsku kaznu u znak protesta zbog nepravde koja mu je, kako smatra, po~iwena. Me|utim, uprava zatvora u Tajpeju, gde je trebalo da bude zatvoren, vratila je osu|enika tuìla{tvu uz tvrdwu da nema novca ni sredstava za brigu o ~oveku wegovih godina. Sun }e umesto toga kaznu sluìti u zatvorskoj bolnici.

Preminula De~ak se s raspusta vratio kao devoj~ica superbaka I D

vanaestogodi{wi de~ak iz Engleske mogao bi da postane najmla|a osoba na svetu koja je promenila pol. Neimenovani u~enik iz grada na jugu Engleske na letwi raspust oti{ao je kao de~ak, a vratio se kao devoj~ica, pi{e britanski tabloid “San”. Roditeqi u~enika za vreme raspusta promenili su mu ime, a na nastavi se pojavio obu~en u haqinu, sa kosom vezanom u kikice. Kako saznaje list, u pripremi je i operacija promene pola. Posle dolaska sa raspusta de~ak je po~eo da odlazi u toalet za devoj~ice i dozvoqeno mu je da promeni svla~ionicu. Predstavqawe kolege iz razreda kao devoj~ice izazvalo

je {ok i suze kod ostale dece, a wihovim roditeqima re~eno je da sa wima moraju da po~nu da razgovaraju o problemima polova. Roditeqi su gnevni zbog ovakvog stava {kole, a jedna od majki smatra da se {kola ponela u`asno jer je napravila pravu pometwu, a roditeqima ostavila brojna neodgovorena pitawa svoje dece. S druge strane, majka dvanaestogodi{waka koji se priprema za hormonsku terapiju ka`e da je wena porodica posve}ena tome da obezbedi ono {to misli da je najboqe za svoje dete. Ipak, stru~waci tvrde da ovom de~aku u Velikoj Britaniji ne}e biti dozvoqen hormonski tretman sve dok ne u|e u pubertet.

zraelka Rakela Kri{evski, poznata i kao super baka, preminula je u subotu u Jerusalimu u 99. godini, ostaviv{i za sobom 1.400 dece, unuka, ~ukununuka i ~ukun-~ukununuka. Dostojna biblijske tradicije, baba Rakela kako su je zvali svi koji su je poznavali, udala se sa nepunih 19 godina za jednog svog ro|aka s kojim je imala 11 dece: sedam de~aka i ~etiri devoj~ice. Kakva majka, takva i deca: U tre}oj generaciji dobila je ~ak 150 unu~adi koji su i sami imali vi{e od 1.000 dece. Iako je wena porodica izuzetno brojna, baba Rakela ne dr`i apsolutni rekord. Naime, me|u religioznim Jevrejima jo{ najmawe dve porodice mogu se pohvaliti pribli`nim brojem ~lanova.

Nasledstvo gradskom prevozniku samdesetogodi{wa Francuskiwa, koja nije imala naslednika, ostavila je sav svoj imetak radnicima gradskog prevoznog preduze}a u Dijepu, lu~kom gradu na severu zemqe. Pored 50 radnika tog preduze}a, deo wenog nasledstva od

300.000 evra dobi}e i jedan broj apotekara, lekara, medicinskih sestara, zaposlenih u ministarstvu finansija kao i jedan vodoinstalater. Advokat zadu`en za deobu nasledstva objasnio je da je ovim gestom ona `elela da se zahvali svima koji su joj poma-

gali u posledwim godinama `ivota. „Nasledstvo }e podeliti 200 osoba”, rekao je advokat. Dare`qiva starica, koja se te{ko kretala uz pomo} {taka, posebno se zahvalila {oferima gradskog prevoznika ~ije je usluge svakodnevno koristila.

Alarm za filmofile koji moraju u toalet ubiteqima filma {irom sveta uskoro }e biti dostupan sajt koji ih obave{tava kad mogu da na kratko napuste bioskopsku salu zbog hitne potrebe da odu u toalet, a da ne propuste neki kqu~ni doga|aj. Sajt runpee.com zasad obave{tava samo ameri~ke gledaoce u kom trenutku i na koliko vre-

mena mogu da odsustvuju, a Den Florio koji ga je lansirao, planira da ga prilagodi i drugim tr`i{tima, sa prevodima na {panski, kineski, francuski, nema~ki i druge jezike. Florio je sajt uradio po{to je 2005. proveo puna tri sata i sedam minuta „prikovan” za sedi{te, kako ne bi propustio ni trenutak „King Konga”.

„Kad prilagodim sajt da bude kompatibilan sa svim tim pismima, {to bi moglo biti po~etkom novembra, poku{a}u da osvojim planetu”, izjavio je Florio Frans presu. Na sajtu koji dopuwavaju korisnici, mo`e se otkriti da kod ve}ine filmova prva pauza za odlazak u toalet nastupa oko 40 minuta posle {pice.

Nemci opet najgori qubavnici N

ajgori qubavnici na svetu su i ove godine Nemci, a najboqi [panci, rezultat je istraìvawa koje je obuhvatilo vi{e od 15.000 èna. Oko 15.000 èna iz dvadeset zemaqa odgovaralo je na pitawa o seksualnim ve{tinama svojih sunarodnika, a anketa je pokazala da su Nemci tre}u godinu za redom najgori qubavnici „jer se ne kupaju redovno”. Odmah iza wih na{li su se Englezi koji su, kako tvrde dame, „previ{e lewi”. Tre}e mesto na crnoj listi qubavnika zauzeli su [ve|ani koji su oceweni kao „prebrzi”. Kao najboqi qubavnici ove godine progla{eni su [panci koje u stopu prate Brazilci i Italijani.

Nemcima se zamera da se ose}aju na znoj, Englezima da `enama prepu{taju sav posao, a [ve|anima da su prebrzi. Nisu mnogo boqe pro{li ni Holan|ani (4) koji su, po mi{qewu lep{eg pola, „previ{e grubi”, ali ni Amerikanci (5) koji su „previ{e dominantni u krevetu”. Grci (6) su pak oceweni kao preterano sentimentalni, Vel{ani (7) sebi~ni, [koti (8) previ{e bu~ni, Turci (9) previ{e znojavi, a Rusi (10) previ{e dlakavi. Na listi najboqih qubavnika pored [panaca, Brazilaca i Italijana, na{li su se Francuzi (4), Irci (5), Ju`noafrikanci (6), Australijanci (7), Novozelan|ani (8), Danci (9) i Kana|ani (10).

Ku}a od lego kockica koju niko ne}e u}a od snova za svaku devoj~icu ili de~aka, ura|ena od 3,3 miliona lego kockica! Uradio ju je Xejms Mej, jedan od voditeqa popularne emicije BBC-a (Bi-Bi-Si) „Top Gear”, i jo{ 1.000 volontera. Dvospratna ku}a ima toalet, tu{, ~ak i macu, kao ku}nog qubimca (tako|e, ura|enu od kockica), papu~e, ali i vrlo neudoban krevet. Najve}e pitawe koje se postavqa je - {ta sada sa wom? Problem je u tome {to }e „ku}a iz snova” biti sru{ena, ako je niko ne preuzme do utorka u 8 ~asova ujutru. Prvobitna ideja je

bila da bude preba~ena u Legoland u Vindzoru (Berk{ir), ali se od toga odustalo jer bi to bilo preskupo. U me|uvremenu, predstavnici Legolenda kritikovali su Meja {to je uradio ku}u a da ih nije konsultovao. „Nesre}an sam zbog svega. Ose}am se kao da mi je neko uvrnuo ruku i govori mi: Sru{i je. Pa, to je potpuno pogre{an pristup! Ku}a je ura|ena iz qubavi i slomi}e srca svih 1.000 qudi koji su u~estvovali u wenom pravqewu i koji su radili kao kowi ne bi li je izgradili”, rekao je Mej. On se nada da bi ku}u mogle da preu-

zmu neke umetni~ke galerije, neki bogati kolekcionar ili neka ustanova koja se brine o napu{tenoj deci. Ali, svako ko bi èleo da preuzme ovu ku}icu, suo~ava se sa zakonskim problemima, jer Legolend ima ekskluzivna prava na svaku upotrebu kockica sa tim logom u Velikoj Britaniji. „Mogli bismo da je poklonimo u dobrotvorne svrhe”, ne predaje se Mej. On je u ku}i prespavao u no}i izme|u petka i subote. Kaè da je spavao na „najneudobnijem krevetu” u svom ìvotu, a otkrio je i da ku}ica proki{wava.

LEKAR

subota3.oktobar2009.

Prostata ~esto mu~i mu{karce Upala prostate ~esta je bolest koja bar jednom u ìvotu poga|a ~ak i ~etvrtinu mu{ke populacije. Simptomi su u najblaèm obliku neugodni, a obi~no se javqa jaka bol. Prostata je `lezda koja je deo mu{kog polnog sistema. Sme{tena je ispod mokra}ne be{ike, a ispred rektuma. Te{ka je 15 do 25 grama i ima oblik i veli~inu kestena. Prostata okruùje mokra}nu cev koja vodi mokra}u od be{ike do vrha penisa. Gra|ena je uglavnom od mi{i}nog i `lezdanog tkiva, a glavna joj je funkcija proizvodnja te~nosti koja je sastavni deo sperme. Vi{e je potencijalnih uzroka upale prostate, a nekad je vi{e faktora odgovornih za nastanak upale. Naj~e{}i uzroci su bak-

terijska infekcija, autoimuna bolest, neuromi{i}ne ili mehani~ke povrede. Re|i uzroci mogu biti poreme}aj metaboli-

zma mokra}ne kiseline (giht), kamenci u prostati, su`ewa mokra}ne cevi, tumori, alergija na hranu infekcija gqivicama i virusima.

Po~etak {kole i astma

Kod akutne upale prostate simptomi nastaju naglo. Mogu se javiti bolovi u predelu ispod i iza polnog organa, bolovi u dowem delu trbuha i le|a, ote`ano mokrewe, u~estalo mokrewe mawih koli~ina mokra}e, u~estalo mokrewe no}u, gnojan ili krvav iscedak iz mokra}ne cevi, umor, povi{ena temperatura. Le~ewe akutnog oblika podrazumeva mirovawe u posteqi, suzbijawe temperature i uno{ewe dovoqno te~nosti. Pored simptomatske terapije primewuje se i antibiotska terapija prema utvr|enom uzro~niku. Le~ewe mora da se izvodi dovoqno dugo, po preporuci lekara, jer ukoliko se ne le~i pravilno, mo`e do}i do horni~nog prostatitisa. J. B.

-U Beogradu od 400.000 dece starosti do 19 godina, 7 odsto wih, ima astmu - ka`e lekarka Zorica @ivkovi} iz De~ije bolnice za plu}ne bolesti „Dr Dragi{a Mi{ovi}.- Statistika tako|e pokazuje da se svako ~etvrto dete le~i u bolnici zbog te{kog napada astme od jednog do tri puta puta godi{we. Svakog septembra bele`e se pogor{awa i hospitalizacije zbog napada astme kod dece {kolskog uzrasta. Ona je objasnila da se ovo de{ava uglavnom jer se deci sa astmom u toku leta ~esto ukida terapija zbog smawewa tegoba i da u {koli nepripremqeni dolaze u kontakt sa „okida~ima“ bolesti kao {to su pra{ina, griwe i drugo. (Beta)

Tokom osmo~asovnog rada za ra~unarom, ponavqaju se mali pokreti hiqadama puta, {to kod jednoh broja qudi dovodi do bolova u {aci i zglobovima ruku i ramena. Kada se bol javi, naj~e{}e se ne dovodi u vezu sa radom za ra~unarom. Me|utim u medicinskim krugovima ne postoji op{teprihva}en stav o tome da li upotreba ra~unara moè dovesti do povreda, ali od osamdesetih godina, ovi dokazi su isuvi{e uverqivi da bi mogli da se zanemare. Tako na primer standardne tastature traè od korisnika da izvr}u ruke i ru~ne zglobove u potpuno nefiziolo{ke poloàje, kako bi dohvatili odre|ene tastere. Raspored tastera kod ovih tastatura je vr-

lo sli~an mehani~koj ili elektri~noj pisa}oj ma{ini i prouzrokuje takozvanu lakatnu devijaciju {ake, napre`e ru~ni zglob i izaziva bol. Ako je predwi deo tastature blago izdignut, dove{}e do izvijawa zglobova pod

o{trim i nefiziolo{kim uglovima, {to vremenom dovodi do pojave bola. Podignute tastature sa zadwe strane jo{

Sveè vo}e i povr}e efikasnije od pilula Osobe koje èle da spre~e sr~anu bolest ili dijabetes boqe bi u~inile da konzumiraju hranu bogatu antioksidantima nego da ih uzimaju u vidu sinteti~kih prehrambenih dodataka, prenosi Tanjug rezultat istraìvawa s francuskog Instituta za nau~na istraìvawa. Uzimaju}i kao uzorak 5.200 sredove~nih osoba, oni su utvrdili da sinteti~ki antioksidanti ne umawuju rizik od pojave metaboli~kog sindroma koji predstavqaju skup rizi~nih faktora za dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti, tokom vi{e od sedam godina. Posledwih godina sve vi{e se govori o zna~aju unosa antioksidanata u organizam, koji spre~avaju ili ublaàvaju negativan efekat slobodnih radikala. U mo}ne antioksidante spadaju vitamin C, E, selen, cink, beta karoten... Moda ili stvarna potreba, ali preparati antioksidanata u pilulama, kapsulama ili sirupima sve su traèniji. Smatra se da je dovoqno uzeti ovakav preparat svaki dan i za{tita zdravqa je obezebe|ena. Me|utim brojna istraìvawa pokazuju da efekat i iskori{}avawe antioksidanata iz preparata nije isto {to i wihovo uzimawe iz namirnica. Naime, tvrdi se da sinte-

ti~ki antioksidanti ne smawuju rizik od sticawa metaboli~kog sindroma, dok prirodni antioksidanti iz hrane to mo`da ~ine. Insistirawe na unosu dovoqnih koli~ina vo}a i povr}a i to svakodnevno izgleda da su opravdana. Me|u dobre izvore C vitamina spadaju citrusno vo}e, jabuka, crvene paprike, brokoli, paradajz, per{un, kupus...

Kina odobrila vakcinu protiv H1N1 Kina je zvani~no odobrila proizvodwu vakcine za borbu protiv gripa H1N1, za koju proizvo|a~ „Sinovak” isti~e da je efikasna posle samo jedne doze. Virus se pro{irio na sve kontinente i od aprila ubio vi{e od 3.000 qudi Dr`ave s potvr|enim Dr`ave s umrlima me|u Umrli u slu~ajevima virusa A(H1N1) potvr|enim slu~ajevima regionima

Umrli u svetu od virusa: 3.097 (do 2. IX) Evropa

Severna Amerika 821

105 Azija 95

1.441

Mi{ kriv za bolove u ruci

ANTIOKSIDANTI ^UVARI ZDRAVQA

U Beogradu od astme boluje 28.000 dece starosti do 19 godina, a svako ~etvrto dete se zbog te{kog napada u bolnici le~i do tri puta godi{we, re~eno je na edukativnom seminaru o ovoj bolesti.

Ju`na Amerika

DNEVNIK

360

Centralna Amerika

35 Afrika

Izvori: European Centre for Disease Prevention and Control

Australija i Pacifik 63 Mediteran i Bliski istok

177

Razno vo}e, naro~ito bobi~asto, puno je antioksidanata, koji su esencijalni za dobro zdravqe. Ovo vo}e mo`e se na}i tokom ~itave godine, a najvi{e sve`ih plodova ima tokom leta. Ovo vo}e ~ini ukusnijim razne poslastice - sladolede, parfeee, kola~e i torte, a najzna~ajnije je zbog obiqa antioksidanata. Jedna studija je pokazala da svega jedna {o-

qa ovog vo}a sadrì dovoqno antioksidanata da biste zadovoqili dnevnu potrebu organizma. Naravno, nutricionisti poru~uju: nemojte se zadovoqiti samo bobi~astim vo}em, iako je toliko hranqivo, jer zdrava ishrana zahteva raznovrsnost. Beta karoten, koji se u organizmu pretvara u A vitamin, moè se na}i u {argarepi, slatkom krompiru i lisnatom povr}u kao {to su spana}, kupus i keq. Ima ga i u „obojenom“ vo}u kao {to je breskva, naran|a ili u diwi. I za~insko biqe moè da sadrì jake antioksidante, naro~ito per{un, miro|ija, ruzmarin, timijan, bosiqak, àlfija i nana koja se kod nas uglavnom konzumira kao ~aj, dok se kao za~in gotovo uop{te ne koristi. Vaqa napomenuti i to da biolo{ki odgajeno vo}e, povr}e i za~insko biqe sadrì trideset puta vi{e antioksidanata od onog prskanog pesticidima. Pesticidi spre~avaju stvarawe antioksidanata u tkivu biqaka. Antioksidanata ima vi{e u plodovima gorkog ukusa, i to najvi{e u kori, mesu (pulpi) i semenkama. Zato u vo}nim sokovima u kojima ima niz hranqivih sastojaka, antioksidanata nema. J. Barbuzan

vi{e pove}avaju ugao nagiba {ake. Postoje jednostavni postupci kojima se otklawaju ovi problemi. Nemojte koristiti no`ice za nagiwawe tastature, pustite da prsti lebde iznad tastera, blago savijeni. Koristite obe ruke za pritiskawe kombinacija tastera na tastaturi i odmarajte ruke na krilu kad god je to mogu}e. Nemojte suvi{e jako pritiskati tastere. I mi{ mo`e da dovede do bolova u {aci i jo{ ~e{}e u ramenu. Savetuje se da se prona|e prava veli~ina mi{a u odnosu na {aku. Nije dobro ukoliko moramo da {irimo ili krivimo prste da bi pritisli tastere mi{a. [to ~e{}i odmor ruke, koju treba opustuiti u krilu, svakako }e pomo}i, ali i svakodnevno ve`bawe koje }e oja~ati i relaksirati mi{i}e ruku. J. B.

Povi{eni pritisak i pam}ewe Povi{en krvni pritisak moè da oteà sredove~nim osobama da jasno misle i pamte, upozorili su autori nove studije obavqene na Univerzitetu Alabame. Tim ameri~kih stru~waka je utvrdio da su osobe sredwih ~etrdesetih godina sa visokim dijastolnim (dowim) pritiskom pod ve}im rizikom od „kognitivnih o{te}ewa“ i problema sa pam}ewem i razmi{qewem od onih koji imaju normalan dijastolni pritisak. Studijom je bilo obuhva}eno 19.836 qudi od 45 ili vi{e godina, koji nikad nisu doìveli {log ili mawi mo`dani udar. Od toga je wih 49,6 odsto (9.844) uzimalo lekove za snièwe pritiska, a 7,6 odsto (1.505) je imalo kognitivne probleme. Za svakih dodatnih deset jedinica dijastolnog pritiska, verovatno}a da osoba ima kognitivne probleme uve}ava se za sedam odsto, ustanovio je ameri~ki tim, po{to je uzeo u obzir sve druge faktore koji bi mogli da uti~u na funkcionisawe mozga, kao {to su godine, pu{a~ki status, nivo fizi~ke aktivnosti, obrazovawe, dijabetes, povi{en holesterol... - Mogu}e je da, preveniraju}i ili le~e}i visok krvni pritisak, moèmo da spre~imo kognitivno o{te}ewe koje nekad prethodi demenciji - izjavio je dr Georgios Civgulis, jedan od u~esnika u ovoj studiji. Doktor Civgulis i wegove kolege napomiwu da je ve} ranije ustanovqeno da povi{en dijastolni pritisak vodi slabqewu malih arterija u mozgu, {to moè da rezultira stvarawem pojedina~nih regija o{te}ewa mo`danog tkiva. (Tanjug)

Znate li pravilno da merite temperaturu? Telesna temperatura predstavqa ravnoteù izme|u unutra{we temperature, stvorene u }elijama tkiva i organa, i povr{inske temperature, koja se odaje na povr{ini tela isparavawem, znojewem i izlu~evinama. Promene telesne temperature ukazuju na zdravstveno stawe organizma. Normalna telesna temperatura zdravog ~oveka, izmerena na povr{ini koè, kre}e se izme|u 36 i 37 stepeni. Temperatura izmerena na sluzokoì vi{a je za 0,1 do 1,0 stepen. Tokom dana normalna telesna temperatura nià je ujutro, a vi{a posle podne. Tako|e, vi{a je kod male dece nego kod starijih qudi, pri telesnom naporu i ja~im emocijama, kod èna nakon ovulacije i u prvim mesecima trudno}e. Telesna temperatura se meri toplomerom sa

`ivom, obojenim alkoholom ili elektronskim toplomerom. Pre merewa toplomer treba stresti tako da se `iva ili alkohol skupe u rezervoaru, a ne u cev~ici.

Osoba kojoj se meri temperatura treba da miruje i opusti se. Temperatura se mo`e meriti izme|u dva nabora ko`e - u pazuhu ili preponi, na sluznicama - u ustima ispod jezika, u debelom

crevu. U pazuhu se temperatura meri tako da se toplomer stavi u potpazu{nu jamu koja treba da bude suva, ruka se savije u laktu i dlan stavi na suprotno rame. Toplomer ne sme dodirivati ode}u. Merewe traje 8-10 minuta. U ustima se toplomer stavi pod jezik, na jednu stranu i lagano pridr`ava usnama. Pre merewa ne smeju se uzimati hrana i pi}e. Merewe traje pet minuta, a vrednosti su za 0,3 stepena vi{e u odnosu na temperaturu u pazuhu. Za merewe temperature u debelom crevu, {to se naj~e{}e primewuje kod male dece, radni deo toplomera treba namazati vazelinom, pa`qivo staviti u rektum i pridr`avati ga. Merewe traje dve do tri minute, a vrednosti su za 0,5 stepena vi{e od temperature merene u pazuhu. J. B.

DNEVNIK

OGLASI

subota3.oktobar2009.

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 85005

IZDAJEM dvokrevetnu name{tenu sobu kod @elezni~ke stanice Upoteba kupatila po potrebi, kuhiwa i centralno grejawe. Telefon 6336-374. 85374

IZDAJEM ku}u 75 m2, prazna ili name{tena, grejawe na gas. ul. \or|a Magara{evi}a, cena 200E. Telefon 062/96-50-482. 85212 IZDAJEM prazan stan, 73m2, dva ulaza, telefon, CG, dvori{te, gara`a. Ul. Mileve Simi} br. 8. Telefoni: 4780380 i 064/1360012. 83150 IZDAJEM stan, 45m2 u Petrovaradinu (Sadovi), cena: 100e. Telefon 021/6500407. 84097 IZDAJEM jednoiposoban, poluname{ten stan, 38 m2 na Limanu 2. III sprat, lift, CG, telefon, kablovska, klima, terasa. Slobodan za zaposlene i studente zavr{nih godina, nepu{a~e. Telefon 062/54-74-54. 85190

IZDAJEM dvoiposoban, name{ten stan (ku}a, poseban ulaz), 170E. Telefon 061/212-42-23. 85033 IZDAJE SE garsowera, name{tena, poseban ulaz, sa telefonom, kod hotela â&#x20AC;&#x17E;Gimnasâ&#x20AC;&#x153;, Ulica Teodora Pavlovi}a. Po`eqni samci ili samice. Telefon 063/89-100-68. 85055 IZDAJEM jednosoban stan, komforan, opremqen odvojena kuhiwa, centralno grejawe, telefon, blizu @. stanice. Telefoni: 021/878-186, 064/120-27-63. 85028 IZDAJEM poluname{ten stan, 35m2, cg, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 47-80-380, 064/13-60012. 83861 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 85109 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod @. stanice. Telefon 064/3192979. 85158 IZDAJE se trosoban 83m2 name{ten stan na Novom Nasequ ul. Vladike ]iri}a, prvi sprat sa centralnim grejawem, cena: 280E. Telefon 065/3311790. 85167 IZDAJE se name{tena garsowera kod sajma ul. Janka ^melika. Telefoni: 063/587-917, 021/ 6394519. 85317 IZDAJEM jednosoban prazan stan na Limanu II, 34m2, 150e + depozit. Telefoni: 063/582667, 442-996. 84711

OGLASI z ^ITUQE

subota3.oktobar2009.

IZDAJEM garsoweru ul. Ivana Kosan~i}a, 24m2. Telefon 064/268-66-95. 85307

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 85003

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 85004

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85168 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 85318

SE]AWE na na{e drage

DNEVNIK

POMEN

4. 10. 2004 - 3. 10. 2009.

Danas, 3. oktobra leta Gospodweg dajemo polugodi{wi pomen upokojenom

@ivko Kokanovi}

Veru Dikli} 2004 - 2009.

iz Suseka

Uz po{tovawe i zahvalnost {to si nam za `ivota podario. Pet dugih godina uspomenu na tebe ~uvamo u na{im srcima plemeniti na{ dejko.

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 76186

Dra`enka Savi} Hvala ti za svu blagost, plemenitost i dobrotu. Neka bude ve~ni mir tvojoj du{i napa}enoj. Zauvek }e{ `iveti u nama. Mira i Qubica.

Tvoji najmiliji. 85454

STAN na prodaju, super name{ten 54 + 4m2, u centru [ajka{a. Telefoni: 021/865-155, 066/501-4426. 84213

DVOGODI[WI POMEN

PRODAJEM sadni materijal za vi{egodi{wi zasad mente i melise, tehnika gajewa gratis. Telefoni: 021/530-040, 756-316, 063/1100-872. 85378

85536

Zauvek si u na{im srcima, stalno u na{im mislima i uspomenama.

GODI[WI POMEN

Du{ana Dikli}a 2002 - 2009.

Majka, supruga i }erke sa porodicama.

Uvek u na{im mislima i srcima voqeni i po{tovani. RODAJEM dvori{ni stan na Salajci, 25m2, Ul. Dositejeva. Telefoni: 062/9686384 i 021/503290. 85162

HITNO prodajem trosoban stan 82m2, povoqno za lekarsku ordinaciju. Telefon 062/202112. 84594

PRODAJEM vikendicu, 36m2, na placu 8 ari, Alibegovac (6km od Novog Sada). Telefon 064/152-6594. 85124 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 2, 5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14. 84977 PRODAJEM - mewam ku}u u Temerinu 100m2 za dvosoban stan u Novom Sadu povoqno. Telefon 540-785, 064/38-59-974. 85193 PRODAJEM ku}u u Padini kod Kova~ice 129 m2 na 7, 57 ari placa - odmah useqiva. Telefon 064/145-44-30. 84696

IZDAJEM lokal 37m2, Temerinska 67, parking, dva ulaza. Telefon 422-409. 85097

IZDAJE SE poslovni prostor, Liman, namewen za magacinskoskladi{ni prostor ili veletrgovinu. Prostor poseduje mernu grupu sa 35 KW instalisanom snagom. Veli~ina 430m2. Cena 4e/m2+PDV. Telefon 063/534-083. 85061

PRODAJEM peglicu proizvodwe 1989 g, registrovana do 15. 7. 2010., 450E, videti Vrbas Save Kova~evi}a 26a. Telefoni: 021/703-179, 636-7984. 84920 OTKUPQUJEM sva vozila na na{im tablicama, mogu i havarisana, realna procena. Dolazak i isplata odmah. Telefon 064/846-88-70. 84289 LADA SAMARA 1300. godi{te 1989. u dobrom stawu, registrovana do kraja marta 2010. godine, cena 550 E. Hitno i povoqno. Informacije na 063/1044-390 predve~e i uve~e. 85538

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade osamnaestonedeqne koke nosiqe sa veterinarskim uverewem i cepane polutke, povoqno, dostava. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539051. 85192 PRODAJEMO ure|ene tovne pili}e i dovozimo na ku}nu adresu, cena 200din/kg, farma iz Ba~kog Gradi{ta. Telefoni: 021/807-032, 063/107-44-38. 85412

Va{i Lana i Dragica. 85534

Ti ode an|ele

POTREBAN mesar sa iskustvom za rad u mesari. Telefon 822-872. 84938 ^ISTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618646, 6614-274 84835

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351-531, 021/661-0916. 80112 SVI koji su o{te}eni od strane stambene zadruge „Gradal“ javite se na Telefon 064/1372-108 84234 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 84460 PRODAJEM trafo 160 kilovata atestiran. Telefon 063/512-465. 85373 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 85446 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378261, 063/73-76-768. 85445 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655194, 062/8110041. 85444

Miloradu Todorovi}u

Milka Diwa{ki

Sa{a Kati}

85543

8. 3. 1953 - 8. 10. 2008.

SE]AWE

Dan za danom leti i svaki tren odnosi ~esticu na{eg bi}a. Ni pogleda, ni re~i tvoje nema vi{e. Ali osmeh znani tu je, za nas sija on...

Pro{la je godina od kad nisi sa nama. ^ini nam se kao ~itav vek. Svaki dan nam po~iwe i zavr{ava se mislima o tebi. Draga mama, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Proslavqaju}i pedesetosmu godi{wicu mature, sa po{tovawem i tugom se}amo se preminulih

Supruga Ivana, sin Luka i }erka Miwa.

Tvoji najmiliji: suprug, }erke, unuci i zet.

85468

85545

1968 - 2007.

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Zorica Pisari}

na{em dragom

1955 - 2009. radnica „AD HLEB“

profesora i {kolskih drugarica i drugova @ive}e uvek se}awima.

Oti{la si tako brzo, nismo ni znali... i mi smo te voleli.

Jelica, Vladanka, Zoka, Sa{ka, Qiqa i svi ostali.

85549

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{im

Draènki Savi} od ~lanova kolektiva: Prùq Bosiqke, Krni} Nevenke, Vajagi} Tawe, Kneèvi} Milana, Zoranovi} Gorana, Hordo{i Nata{e, Zgowanin Dragana, Popovi} Petra, Radovanovi} Darie, Stojanovi} Mirte, Lukovi} Nata{e, Zoranovi} Gordane i Mazalice Gorana.

Mir~eti Arsi}u Kume, ve~no }emo te pamtiti i nositi u na{im srcima. Zauvek sa tobom tvoji: Vlada, Maja, Reqa i Koqa Oti}. 85544

85505

DESETOGODI[WI POMEN

Maturanti Prve vi{e me{ovite gimnazije u Novom Sadu, generacija 1951. godine.

85502

Posledwi pozdrav

dajemo na{em

Vladimir Radovi} Qi{ka Srbislavu Bala}u Srbi u subotu, 3. oktobra 2009. godine, u 16 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, parcela XII. Porodica i rodbina. 85546

Vreme ne bledi uspomene, ve} jo{ vi{e u~vr{}uje qubav i se}awe na tebe. Voqeni ne umiru. Pomen je danas, 3. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji: brat Aleksandar, mama Sofija, brat Mi{a, snaja Mira, ujak Slavko, ujna An|elka, brat Laza i snaja Anet.

„Semenarstvo” doo Novi Sad.

2699-P

85493

S tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage

Dra`enki Savi}

ZAHVALNICA Povodom smrti na{eg dragog i voqenog supruga, sina, brata i ujaka

FRI@IDER, zamrziva~, sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063-574-162, 065-4439310. 85238

MOLER fasader, iskusan majstor, nepije alkohol, najpovoqnije kre~ewe, gletovawe, demit fasade, adaptacija. Telefoni: 063/518-346, 021/882-133. 85163 VODOINSTALATER - izvo|ewe instalacija, popravka starih, popravka bojlera, slavina, kotli}a, odgu{ewe kanalizacija /ma{inski. Telefon 021/6317587, 065/31-50-198 85068

Ru`ice Srem~evi}

Milica Jankovi} Ko nikada nije imao tetku, nije imao sre}e da poseduje neizmerno bogatstvo saèto u jednoj osobi. Tetka je uvek izvanredna èna, osoba bez premca, ekstravagantna po mi{qewu i odnosu prema nama. Jedinstveno bi}e, koje odigra zna~ajnu ulogu u na{im ìvotima. Mima moja, voli te Goga. 85551

Sahrana drage nam pokojnice je 3. 10. 2009. godine, na grobqu, u Petrovaradinu, u 15 ~asova. ]erka Vida, zet Dragan, unuka Aleksandra i unuk Aleksandar. 85531

Bore Milojevi}a ovim putem èlimo da izrazimo iskrenu zahvalnost rodbini, prijateqima, kumovima koji su bili uz nas u najteìm trenucima i poku{ali da ublaè na{u preveliku bol. Posebnu zahvalnost upu}ujemo Kolektivu „Elektrovojvodine“, „Energotehnike“ Ju`na Ba~ka, R.J. „Mreè i dalekovodi“, wegovim veretanima F.K. „Fru{kogorski partizan“. Porodica. 85501

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Umrla je moja kuma

Posledwi pozdrav priji

Dra`a

Posledwi pozdrav babi

Jelki

Pamti}u Tvoje re~i, dobrotu i qubav.

Jelki

Katarina, Zora i Milan.

Milenko sa porodicom.

subota3.oktobar2009.

Danas, 3. 10. 2009. godine, navr{ava se godinu dana od smrti na{eg dragog

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milovana Backovi}a

Srbislavu Bala}u Srbi

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nas je napustio voqeni sin i otac

Nenad Lon~ar

Toga dana u 11 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u, kao i svakog dana setiti se wegove dobrote i plemenitosti.

S qubavqu i ponosom ~uva}emo te u na{im srcima.

Wegovi najmiliji.

Prijateqi iz â&#x20AC;&#x17E;Jadranaâ&#x20AC;?.

Tvoja De{a.

Danas, 3. 10. 2009. godine, obele`i}emo ~etrdesetodnevni pomen na grobqu u Ba~kom Jarku. Neute{ni roditeqi i }erka.

85523

85490

Upokojila se na{a velika majka i supruga

85522

85525

85512

85513

Posledwi pozdrav mojoj baba

[ESTOMESE^NI POMEN

Draènka Savi} ro|. Jari} 21. 2. 1957 - 1. 10. 2009. Wena dobrota, plemenitost, qubav kojom nas je nesebi~no okruìvala, snaga i hrabrost osta}e zauvek u na{im srcima. Sahrana je danas, 3. 10. 2009. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Oàlo{}eni: sin Slaven i suprug Dragan.

Milica Jankovi}

Jelki

ro|. \akov od wenog Jovana.

85520

85487

Na{a plemenita i mila sestra, na{a Keka

Nedostaje{ nam neizmerno sve vreme. Se}amo te se sa puno sete i qubavi. Pomen }emo obele`iti danas, 3. oktobra 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Tvoji Sa{a i Dragoslav. 85511

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN na{im milim, dragim i po{tovanim roditeqima.

7. 10. 2008.

14. 7. 1979.

Dra`enka Savi} zauvek je napustila ovozemaqski svet. Na{e je `ivote obogatila svojom qubavqu, strpqewem i bezgrani~nom dobrotom. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Ranka ro|. Duji}

Jelki

Lajo{

[vob

Weni: Drago, Gordan i Qiqa.

]erka Emilija i zet Du{an Obradovi} sa decom i unucima.

85488

85515

Na{oj kumi posledwi pozdrav. Porodica Jankovi}.

POMEN Navr{ava se godinu dana od kada nas je napustio na{ voqeni i nepre`aqeni suprug, otac, tast, svekar i deka

85518

Dra`enka Savi}

Borislav Sabatu{ Bora

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

5. 10. 2008 - 4. 10. 2009.

Weni: Biqana, Dejana, Nemawa i Zoran Savi}.

Pomen }emo obele`iti u nedequ, 4. 10. 2009. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

85489

85527

Posledwi pozdrav mojoj baba

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od iznenadne smrti na{e drage i voqene

Heleni Jankovi} Jelki

od sina Save sa porodicom.

Jelki

Mnogo nam nedostaje.

od wene Jelene.

85521

Milanke Koci} S qubavqu i po{tovawem, porodica.

85519

85528

^ITUQE z POMENI

subota3.oktobar2009.

Pro{lo je {est tu`nih meseci od kako nije sa nama na{a draga mama, svekrva i baba

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom kumu

Miodrag Kova~evi} Kristina Stojkov Sinovi Dragomir i Vojislav, snaje Nada i Dada i unu~ad Voja, @arko i Kristina.

ro|. 1955. Uvek }e te voleti i s qubavqu te ~uvati od zaborava tvoji: jedina sestra Mi{a, et Radenko, sestri}i Dejan i Miodrag.

JEDNOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom zetu

Miloradu Blagojevi}u

1934 - 2009.

Puno je bola i puno tuge, srcima vladaju haos i beda od kad te nema voqeni deda.

Vera i Bora Milidragovi}.

[ESTOMESE^NI POMEN

Mi}o Rodi}

ro|. 1955. Iako nisi sa nama, ipak si tu u na{im mislima i srcima i bi}e{ do kraja `ivota. S tugom, ponosni {to smo te imali, tvoja bra}a: Dragan i Zoran i mala Zorana.

Draganu Mati}u

Vreme prolazi, tuga ne odlazi. Neute{ni: mama Nada i brat Vojko sa porodicom. 85301

[ESTOMESE^NI POMEN

Miloradu Blagojevi}u Milorad Blagojevi}

Uvek si sa nama. Zauvek u na{em srcu.

Kum Joxa i brat Dragan Vuki}evi}.

[etka Tomislav i Radojka.

85354

85506

GODI[WI POMEN

O`alo{}ene: }erke Maja i Dubravka i supruga Vera.

85328

[ESTOMESE^NI POMEN

Mnogo nam nedostaje{.

Nikada te ne}emo zaboraviti. Vole te sestra Dragica i zet Milan.

85303

85300

POMEN

IN MEMORIAM

Danas, 3. 10. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine od smrti moje voqene mame

Dragan Savovi}

ro|. Telarov

Danas, 3. 10. 2009. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ voqeni.

Miloradu Blagojevi}u

85302

[ESTOMESE^NI POMEN

Dragan Savovi}

Vera Parli} \ura| Kne`evi}

voqenom sinu i bratu

Miodrag Kova~evi}

85497

Sa bolom u srcu i du{i koju vreme ne le~i ~uvamo te od zaborava

[ESTOMESE^NI POMEN

Pre pola godine zauvek nas je napustio na{ voqeni tata i suprug

na{em kumu

Godinu dana je od kako nisi sa nama. Ose}amo da si tu negde, do}i }e{ sa vedrinom koju si {irio oko sebe. Mnogo nam nedostaje{. Po~ivaj u miru. Tvoji: supruga Mileva, }erke Mirjana, Dragana i Marijana sa porodicama.

O`alo{}eni: unuk Perilo, unuka Verica, }erka Maja i zet @ika.

85364

85408

[ESTOMESE^NI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom dedi

Slavoqubu B. Jovanovi}u Po~ivaj u miru u svom Vasiqu.

od kumova Radovi}a: Dragi{e, Dragana i Tomislava.

85504

85486

JEDNOGODI[WI POMEN

Slavoqubu Jovanovi}u

DNEVNIK

Pro{la je najtu`nija godina od kako nema moje sestre. Koliko mi nedostaje{ to znam samo ja. Tuga je neizle~iva. Zauvek neute{na tvoja sestra Nada Telarov sa porodicom Qubinkovi}.

Draganu Mati}u S qubavqu zaborava.

~uvamo

Tvoji: baba, Sne`a i @ivko sa decom.

Supruga Borka, }erka Brankica, sin Petar, snaja Vera, unuci Igor, Slobodan i Mirjana i praunuka Mia.

Uvek }e te voleti, Tvoji: Vuki}evi}i i \urasinovi}i.

85352

85371

GODI[WI POMEN

Dragi Savo, {est tu`nih meseci je pro{lo i daqe si svaki dan sa nama, zaboraviti te nikad ne}emo.

[ESTOMESE^NI POMEN

85316

Pro{lo je sedam godina od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

Zoran Arsi} profesor

Milinke Jankovi} Mice

U subotu, tre}eg oktobra 2009. godine, obele`i}emo tu`nu godi{wicu u 11 sati, na Gradskom grobqu

1950 - 2005. ro|. Broci} Smrt je ja~a od `ivota ali ne od qubavi koju nosim u du{i prema tebi. Ti si moj an|eo u srcu i daqe te volim, hvala ti za sve.

Porodica. Tvoj sin Miroslav.

85503

Vera Parli} Dragan Mati}

Najdra`a na{a, milion pitawa, stalna is~ekivana i bolna istina da povratka nema. I tako danima, a sada je ve} godina. U na{im srcima ve~na praznina... Zauvek o`alo{}eni: suprug Gavra, sin @iva, snaja Tawa i unuka Verica. 85372

[ESTOMESE^NI POMEN

Dragan Drapi}

85207

85226

iz Bege~a

Tuga se ne meri re~ima, suzama ni vremenom, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Du{an [kori} 5. 10. 2002 - 5. 10. 2009.

Sestra Svetlana, zet Radi{a, sestri}i Dalibor i Milan.

Rado ga se se}aju i za wim tuguju: supruga Nada i }erka Qiqa sa porodicom.

85350

85319

POMEN

Danas, 3. 10. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine od smrti moje voqene supruge

Danas, 3. 10. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine od smrti moje voqene sestre

Milinke Jankovi} Mice

1950 - 2005. ro|. Broci}

Nikad ne}u zaboraviti tvoju dobrotu i qubav koju si mi dala. A vreme prolazi i ne poznaje tugu i bol. Ono prolazi, a tuga i bol ostaju.

Hvala ti za sve {to si u~inila za mene. Tvoj plemeniti lik `ive}e ve~no u meni, hvala ti za sve i nek te an|eli ~uvaju.

GODI[WI POMEN

na{em jedinom suprugu i ocu

Dragi sestri}u, oti{ao si bez pozdrava, nisi rekao nikom ni{ta i ako ti je bila `eqa da kupi{ ku}u gde ti se majka rodila ali ti se nije ispunila.

Tu`no i ve~no se}awe od: tetka Dobrile i Mikina sa porodicom, brata Bate i sestre Bebe sa porodicama, tvoje najmilije dece i ujne Stanike s porodicom.

Draganu Mati}u obele`i}emo danas, 3. 10. 2009. godine, u 10.30 sati, na ^enejskom grobqu. Volimo te najvi{e na svetu.

Ruà i Boò Mihaqica S qubavqu i po{tovawem: }erka Stana sa porodicom, snaja Mirjana i unuci Boò i Nikola.

Tvoj suprug Petar.

Tvoj brat Bora.

Mirko i Rada. 85491

85358

84354

85203

85205

POMENI

DNEVNIK

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom unuku

Nenadu Lon~aru Mili na{ Nenade, nikada te ne}emo preboleti. Oti{ao si i ostavio nas da ve~no za tobom tugujemo. O`alo{}eni: deda Krstan i baba Sava iz Ba~kog Jarka.

TU@NO SE]AWE Dvadeset godina Trideset ~etiri godine

Jovanka

ro|. ]ur~in kroja~ica

subota3.oktobar2009.

TU@NO SE]AWE Dana 5. oktobra bi}e godinu dana od kako nas je zauvek napustila na{a }erka, supruga, majka i baka

JEDNOGODI[WI POMEN

Svetlana Gavrovi}

Lazar

1941 - 2008.

kova~

U nedequ, 4. 10. 2009. godine, navr{ava se godina otkako nije sa nama na{a majka, baka i sestra.

Subotin iz Gospo|inaca Sa puno qubavi ~uvamo Vas od zaborava. Va{a }erka Dragica i unuka Ivana.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji: }erka Goca, sin Goran, unuke Sowa i Jela, unuk Quba i sestra Qiqa sa porodicom. 85244

85043

Ana Jambrih ro|. Sabado{ 25. 7. 1950 - 5. 10. 2008. iz Kisa~a

85249

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

dragom

POMEN Se}awe na wenu dobrotu i qubav ve~no }e nositi weni: roditeqi, suprug Ondrej, }erka Ana Srnka sa svojom porodicom i }erka Milu{a Jambrih sa svojim sinom.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom i nepre`aqenom mu`u, ocu, svekru i dedi.

Dejan Vuli}

85341

Ostoja Mati}

SE]AWE

1932 - 2004. Nema te ve} 11 godina. Ostale su mi samo lepe uspomene i ni{ta vi{e. U subotu, 3. oktobra, u 11 sati poseti}emo tvoju ve~nu ku}u. Mama.

2006 - 2009.

Jovici Radovi}u

Vojislav - Voja Brankov precizni mehani~ar iz Futoga Supruga Jelica, sin Miodrag, snaha Ivana i unuk Oleg.

od: Senke i Sime sa porodicom.

Pro{lo je pet godina od kako nisi sa nama, ve~no }emo te se se}ati.

na na{eg

Supruga i }erke sa porodicama.

85297 85242

POMEN

84471

85315

GODI[WI POMEN

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

Pro{lo je ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{ sin

Miroslava Panteli}a dipl. in`. elektrotehnike Beogradskog univerziteta iz Novog Sada ro|. 1940.

Miodrag Kova~evi} Miroslav @ivkovi}

4. 10. 1955 - 15. 10. 2008.

Sa{a Mila~i} Za wim }e ve~no `aliti wegova deca i roditeqi.

Pomen }emo obeleìti danas, 3. 10. 2009. godine, u 10 sati, na Tranxamentu. I pro|e godina, najteà, najduà i najbolnija. S qubavqu te ~uvamo od zaborava: supruga Rada i }erke Tina i Qiqa. 85294

85247

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN Navr{ava se {est tu`nih meseci od kada nas je prerano napustila supruga, majka, baka, snaja i svekrva

Tomislav Vuli} Bra{a Danas }emo ti dati {estomese~ni pomen, u svetlosti kandila i sve}a. Tvoje o~i, tvoje ruke, tvoja dobrota dragi tata nikad nestati ne}e. Uvek }u te nositi u srcu svom.

1934 - 2008.

Ve~ito o`alo{}eni: sestra Nada, sestri} Miroslav i zet Milan Gaji}.

^uva}emo te od zaborava. Supruga Desanka i sin Goran.

85241

85149

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom ocu, suprugu, tastu, svekru i dedi

POMEN Dana, 4. 10. 2009. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od kako nije sa nama na{ dragi brat

S qubavqu, tvoja }erka Jelena.

85078

Bla`enka Komad 1937 - 2009. Se}awe na tebe nam stvara tugu i bol, ali uvek }e{ biti u na{im srcima. Sin Miroslav i }erka Miroslava sa porodicama.

POMEN

@arku Savi}u

Biqana Oprijan

iz ^uruga 5. 8. 1930 - 4. 10. 2009.

ro|. Dra`i}

iz ^uruga

S po{tovawem }emo ~uvati uspomenu na tebe. Supruga Milica, }erka Ranka, zet Todor, sin Milan, snaja Joka, unu~ad i praunu~ad.

Pomen }emo obele`iti danas, 3. 10. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 85258

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo te od zaborava. Sestre Radmila i Beba i ostala rodbina.

85308

85396

@arko Savi} @are

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Tomislav Vuli} Bra{a

^ETRDESETODNEVNI POMEN

84935

Dana, 3. oktobra 2009. godine na Centralnom grobqu u Beogradu polo`i}emo cve}e na{em dragom i milom bratu, stricu i ujaku

na{oj dragoj i voqenoj Dani prolaze, velika praznina, tuga i bol ostaju u srcima na{im. Ostavio si prelepe uspomene, a na{u tugu u~inio ve~nom.

Veqku ^uturilovu obele`avamo u nedequ, 4. 10. 2009. godine, u 11 sati, na Mo{orinskom grobqu. Vreme prolazi, bol i tuga ostaju. Ve~no }emo te nositi u na{im srcima.

Qiqani Anti} O`alo{}ene porodice Anti} i Jeli}. 85407

S qubavqu i tugom tvoji najmiliji: supruga Du{anka, sin Jovan, }erka Jelena, unuk Goran, unuka Jelena i u ve~noj tuzi wegova draga Mila.

Tvoja mama i najmiliji. 85224

85076

Tomislavu ]erani}u 2008 - 2009. koji po~iva sa voqenim bratom Vojislavom. Sa qubavqu i tugom od zaborava ~uva}e vas: Tijana, Mirjana, Branislav, Zorka, Radivoje, Vukmir, Desanka i porodice ]erani}, ^urovi} i Malovi}. 85369

07.05 08.00 08.05 08.50 09.00 09.25 09.50 10.05 11.00 11.05 12.00 13.10 14.40 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 19.20 19.30 20.05 21.40 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.45 02.10

06.20 07.20 08.45 09.30 12.00 12.10 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.30 00.00

TV PROGRAM

subota3.oktobar2009.

Kuhiwica Vojvo|anske vesti Majstor i Margarita Crtani film Zvrk Pustolovine Marka i Maje Hajde sa mnom u obdani{te Kauboju nikad udovoqiti Vesti Bez uputa 5kazawe Dug put do ku}e, film Rej~el Rej Vojvo|anske vesti Zeleni sat Rej~el Rej Tajne hrane TV Dnevnik Potraga, film Crtani film TV Dnevnik Brod svetionik, film Frej`er Vojvo|anski dnevnik Prva harmonika Vojvodine - Stapar 2009. Rokovnik Pri~a srca mog, muzi~ki program Rej~el Rej Dug put do ku}e, film (r) Potraga, film

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Frej`er Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Vesti (ma|) Muzi~ke biografije Iz na{eg sokaka Meksi~ke ke~erke, strani dok. film Kalina na ukrajinskom Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Transplantacije, dok. prog. TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Zaqubqena georgerifja (ma|) Qubav do smrti, film Muzi~ki program

Fani Ardan

Qubav do smrti U jednom tajanstvenom gradu dva para ìve jednostavnim i lepim ìvotom. Yudit i @erome deset godina ìve u me|usobnom razumevawu. Oboje su sve{tenici i imaju vlastite poglede na veru... Uloge: Sabin Azema, Fani Ardan, Andre Dusolije Reìja: Alan Resne (RTV 2, 22.30)

06.05 09.05 11.05 12.42 13.00 13.13 13.15 13.33 14.05 14.58 15.00

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.30) 08.00 11.30 12.30 15.30 17.00 17.35 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.50 22.00 22.40 23.15

10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.20 16.30 17.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.00

Jutarwi program Sve {to mi pripada Bez cenzure Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Beli luk i papri~ica Vojvo|anske vesti Pop korn Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Modni magazin Beli luk i papri~ica

Katapultura Vitra` NS klinci Denis napast Lenija Evo nas kod vas Crta Denis napast U potrazi za poslom Neon siti Guliver Uhode}i Loru, film Torwevi banatske ravnice Objektiv Najboqi lek Katapultura U potrazi za poslom Istraga Razgoli}eni

08.00 ATP Tajland 1/2 finale 12.00 Liga {ampiona: Man~ester junajted – Volfsburg 14.00 Moto GP Portugal – Kvalifikacije 125 cc 17.15 Francuska liga – Najava 18.00 Superkopa: [panska ko{arka 20.00 ATP Tajland 1/2 finale 22.15 Portugalska liga: Braga - Setubal 00.00 ATP Tajland 1/2 finale 02.00 Moto GP Portugal – Kvalifikacije GP

15.53 16.45 16.48 18.32 19.01 19.02 19.30 20.06 20.13 21.05 22.05 00.00 01.45

Jutarwi program @ikina {arenica Dizni na RTS Zec iz {e{ira: EBU drama za decu Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Volim i ja neranye, no trpim Na{ auto na{im gledaocima Profesionalac, film Kvadratura kruga Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Volim i ja neranye, no trpim TV bingo Konan uni{titeq, film Kultne tinejyerske komedije: Porkis, film Volim i ja neranye, no trpim

06.30 07.00 08.05 09.00 09.30 10.30 13.00 14.00 15.00 16.00 18.30 19.00 21.00 00.30 01.00 02.00

Emisija o Formuli 1 Formula 1 - trening Doma}in Puka Fajront republika Film: D3 mali {ampion Smrtonosni ulov Top spid Film: Spartak Formula 1 - trening Kviz: Ke{ taksi Film: Zmajevo srce Film: Diplomata Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Pogled sa Ajfelovog torwa 04.00 Ameri~ko rvawe - bez milosti

Dagrej Skot

Diplomata Ova pri~a o terorizmu, {pijuna`i i zaverama odvijia se u Sidneju, Tayikistanu i Londonu. Britanskog diplomatu Jana Portera hapse na aerodromu Hitrou zbog posedovawa velike ko~ine heroina... Uloge: Dagrej Skot, Rej~el Blejk, Yeremi Lindzi Tejlor, Kler Forlani Re`ija: Peter Andrikidis (Foks, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kad porastem bi}u..., 20.00 Sajam info net, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program. 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program.

DNEVNIK

07.00 08.15 08.40 09.05

KOMEMORATIVNA MANIFESTACIJA

11.00 11.30 12.00 13.30 14.00 14.55 15.20 16.00 16.35 17.20 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 21.30 23.30 00.30 01.05

Dora istraùje Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Barbi i Krcko Ora{~i} Veliki brat, uìvo Film: Sveti Petar Vesti za osobe o{te}enog sluha TV Travel magazin Veliki brat Top {op Veliki brat, uìvo Vesti B92 Bu|elar Dvougao Potraga Patrola Vesti B92 Jelen top 10 Veliki brat - Veliki mozak Film: Ku}a lete}ih bodeà Qudi sa Menhetna Nadrealiti {ou Jelen Top 10

(Hepi, 07.40)

Neka se ~uje ti{ina

U spomen-parku Jajinci, kod Beograda, odr`a}e se komemorativna sve~anost pod nazivom „Neka se ~uje ti{ina“. Strati{te u Jajincima, kod Beograda, mesto je najve}eg stradawa u toku Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. (RTS 2, 11.00) 08.15 09.45 10.29 11.00

Divqi de~aci 3, film za decu Verski mozaik Srbije Klinika Vet Centralna komemorativna manifestacija povodom 65. godina od oslobo|ewa logora Jajinci, prenos iz spomen-parka 12.15 Profil i profit 12.45 Svet zdravqa 13.15 7 RTS dana 13.40 Gra|anin 14.15 Leti, leti, pesmo moja mila 14.45 Kwiga utisaka 15.25 Agroinfo 15.55 Vrele gume 16.24 Total tenis 16.55 Odbojka (@): EP, polufinale 1, prenos 18.25 Fudbal - Premijer liga: Man~ester J. - Sanderlend, prenos 20.24 Odbojka (@): EP, polufinale 2, prenos 21.30 Svet sporta 21.55 Fudbal: Jelen superliga 22.45 Bemus: Baltazar Nojman ansambl, snimak otvarawa 00.15Ko{arka - Humanitarni turnir „Veliki za male“, finale, snimak 01.47 Vrele gume 02.15 Fudbal - Premijer liga: Man~ester J. - Sanderlend (r) 04.00 Odbojka (`)-EP, polufinale (r) 05.00 Odbojka (`)-EP, polufinale (r)

06.00 07.00 08.00 10.00 13.00 14.00 14.15

Glas Amerike Qubav za sva vremena Svi vole Rejmonda - omnibus Za dobar dan Dok. serija nedeqe Vesti Film: Bi}e skoro propast sveta 16.00 Slike `ivota 17.00 Qubav za sva vremena 18.00 Vesti 18.35 Present 19.00 Genius domus 19.30 Beli svet 20.00 Ju`ni Bruklin 21.00 Film: Ku}a pored pruge 23.00 Zaustavno vreme 23.30 Film: Trougao 2 01.00 No}ni program erotski film: No} ve{tica 3 03.00 Glas Amerike 03.30 Doma}a muzika 04.30 Film: Trougao 2

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije. 07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Film, 01.00 Tok {ou.

Meda Rupert

Zang Ziji

Ku}a lete}ih bodeà Kada tokom 9. veka, kinesku dinastiju Tang uzdrmaju velike narodne bune, dvojica specijalnih vojnika Leo i Yin dobijaju zadatak da prona|u i likvidiraju vo|u najozlogla{enije pobuweni~ke grupe poznate kao „Lete}i bodeì”... Uloge: Take{i Kane{iro, Endi Lau, Zang Ziji Reìja: @ang Jimou (B92, 21.30)

07.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 01.45 02.00 03.40

Jutro sa Ne{om Risti}em Farma (`ivo) Vikend vizija Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Siti Film: Supruge iz Stepforda Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Farma Film: Zona pada Siti Film: Bermudski trougao Film: Dan kada je svet prestao da postoji 05.00 Film: Supruge iz Stepforda (r)

06.30 Henrijeve zanimqive ìvotiwe 06.55 Pokojo 07.15 Rori 07.40 Meda Rupert 08.05 Kliford 08.30 Mala princeza 08.50 Henrijeve zanimqive ìvotiwe 09.15 Top {op 09.35 Lizi Mekgvajer 10.00 Idemo uìvo 10.25 Viva piwata 10.55 Spajder rajderi 11.45 Konan 12.40 Film 14.05 Kalamiti Yejn 14.30 Duh u ku}i 15.00 Idemo uìvo 15.45 Top {op 16.00 Lizi Mekgvajer 16.55 Akvantura 17.20 Film

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55 00.05 01.25 01.50 02.20 04.35 05.05 05.30

Seoska idila Telemaster Rekord [opingmanija Akvantura Gavran Fritajm Film Telemaster Vremenska prognoza Seoska idila Fritajm Film Luda ku}a [opingmanija Gavran

12.00 Paor, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Dokumentarni program, 15.00 Film, 16.30 Rusinski magazin, 17.00 Yuboks, 17.30 Druga strana medaqe, 18.00 Ko te {i{a, 19.00 Veze, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Film, 21.30 Fle{, 22.00 Put vina, 22.30 Ko te {i{a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota3.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

NOVOSADSKA BELA BANOVINA

Donka Stan~i} i Mi{ko Lazovi}

Meg Rajan

U klin~u Posle trideset godina braka Yeki Kalen iz Detroita je napustila svog supruga. Kako bi daqe krenula u ìvot Yeki postaje zastupnica Me|unarodne ènske bokserske organizacije i menadyerka boksera Lutera [ava. Uskoro Yeki i Luter po~iwu da shvataju kako su upravo jedno drugom glavni oslonac... Uloge: Meg Rajan, Omar Eps, ârls S. Duton, Toni [alhub Reìja: ârls S. Duton (Nova TV, 00.05) 08.05 08.15 08.50 09.15 09.20 09.45 10.10 10.55 11.50 12.45 14.35 16.55 17.05 17.50 18.20 19.15 20.00 21.55 00.05 02.05

08.00 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00

Bumba Mo}ni renyeri Superheroj Spajdermen Majstor Bob Vinks Dora istra`uje Lude 70 –e Na sedmom nebu Smolvil Merlin: Potraga za Svetim gralom 1, film Stelt: Nevidqivi ratnik, film Vesti Kod Ane, kulinarski {ou Bra~ne vode Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Smrtonosna zona, film Helboj, film U klin~u, film Ubistvo s namerom, film

01.00

Raj na zemqi Tajne Renesanse Normani Misterije mumija Qubavni problemi Sigmund Frojd Trenuci u posleratnoj istoriji: 60 godina u slikama Ku}a iz edvardijanskog doba Net King Kol: Kona~na pri~a Kwiga koja je {okirala svet ôvek koji je prona{ao Titanik Ko je napisao Bibliju? Misterije mumija Qubavni problemi Alfons Muha, vizionar Nove umetnosti Trenuci u posleratnoj istoriji: 60 godina u slikama Klondajk: Potraga za zlatom Prislijevi o Elvisu Crkva i dràva u moderno vreme ôvek koji je prona{ao Titanik Ko je napisao Bibliju?

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ek{en men Tali~ni Tom Ek{en men Tali~ni Tom Ek{en men Pepequga RRRrrr!!! Jedra na horizontu Oktoberfest Pravilo 100 miqa Dole u dolini Tri boje - belo Lepotice i tiranin Planeta Iks 3

13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00

06.00 08.00 09.20 11.20 13.25 14.50 16.35 18.05 20.05

Sre}kovi} Gubitnik Prazan grad Mulen Ru` Stariji sin Zauvek jak Zabava g|e Vortington Sre}kovi} Madona: Lepqivo i slatko: U`ivo u Buenos Ajresu 22.05 Neustra{iva 00.05 Praznik qubavi 01.45 Daleka strana Jerihona

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Beg iz tvr|ave Bravo, film 09.40 TV izlo`ba 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Jelovnici izgubqenog vremena 14.55 Reporteri 16.05 Evromagazin 16.55 Kulturna ba{tina 17.10 Dobro do{li u Dubrovnik, dok. film 17.40 Svirci moji 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Dnevnik Briyit Yons, film 21.50 Iks men, film 00.05 Gradska faca, film 01.40 Carstvo vukova, film 03.45 Svirci moji 04.30 U istom loncu

06.00 07.00 09.00 09.45 11.00 14.00 16.00 17.00 18.00 19.00 21.00 23.00

Dodir an|ela Pomorska patrola Advokatova kazna Yordan Sudija Ejmi Ratna nevesta Klara [eler Biti Erika Advokatova kazna Gardijan Zakon i red @ivi jedanput, umri dvaput 01.00 Zakon i red 03.00 Nestala 17-godi{wakiwa 05.00 Dodir an|ela

08.25 09.10 10.00 10.25 11.05 12.05 12.30 14.00 15.45 17.30 18.30 19.05 20.00 22.20 00.10 02.05

Astro Boj, crtani Ulica Sezam Keni, morski pas, crtani Ben 10, crtani Tajna ~okolade Talasi Havaja, rijaliti drama Nezgodna ~arolija, film Nepodno{qivi gwavator, film @ena ma~ka, film Zvezde ekstra: Po{ i Beks Vesti Diskaveri: Krstarewe, dok. serija Gospodar i ratnik: Druga strana sveta, film Greh, film Ja, ja i Irena, film Sahara, film

Greh

Rebeka Romijn

Gradska faca Yekk \amoro je uspe{ni holivudski agent za pronalaèwe talenata, specijalizovan za televizijske scenariste. Naoko bez problema, Yek uìva u svojoj velikoj ku}i s bazenom, vozi Mercedes, a ve} je nekoliko godina u sretnom braku s prekrasnom Ninom. Ali to je samo privid, jer Yek sumwa da ga Nina vara... Uloge: Ben Aflek, Rebeka Romijn, Samuel Bal, Majk Binder, Yon Kliz, \ina Ger{on Reìja: Majk Binder (HRT 1, 00.05)

08.15 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 08.40 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 09.05 Na kraju ulice 09.35 Ninin kutak 09.40 Danica i }uk 09.45 Kokice 10.15 Parlaonica 11.10 Briqantin 12.00 Vip muzi~ki klub LP 14.00 KS automagazin 14.30 4 zida 15.05 Put oko sveta kroz 80 vrtova 16.10 Rukomet, LP, prenos 17.45 Odbojka, EP (`), ukqu~ewe u prenos finala 19.25 Gara`a 23.05 Sportske vesti 00.15 No} u pozori{tu

04.00 05.40 08.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.30 02.00

Psiho Moja Afrika Doktor Detroit Bufalo Bil i Indijanci Pqa~ka{ banaka Detroit, grad roka Divqa stvorewa Problem s psom Svi su ludi za Meri Moja Afrika Kandelabra Izme|u Marsa i Venere

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

@ene fudbalera Posledwi ~ovek na zemqi Tri mu{karca i kolevka Gospodarica za~ina La`ov Karlitov put Gvozdeni lavirint Pako

Penzionisani policajac Edi Brns odeqewu za ubistva policijske stanice u Renou dao je najboqih petnaest godina ìvota, zbog ~ega nikada nije zaàlio. Kada wegova nepromi{qena sestra Kesi nestane, Edi je spreman da joj pomogne po svaku cenu pa se na|e usred osvetni~kog plana tajanstvenog ârlija Stroma... Uloge: Ving Rejms, Keri Va{ington, Geri Oldman Reìja: Majkl Stivens (RTL, 22.20)

Keri Va{ington

10.00 Srce ma{ine 10.55 Diskaveri projekat Zemqa 11.50 ^uda Azije koja je ~ovek napravio 12.45 Napravi prototip 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 Pametwakovi} 15.30 Vremenska kriva 16.25 Kako to radi 16.55 Kako se pravi? 17.20 Diskaveri projekat Zemqa 18.15 Srce ma{ine 19.10 Ameri~ki hotrod automobili 20.05 Ameri~ki ~operi 21.00 Limarska radionica 21.55 Trgovci automobilima na putu 22.50 Crno zlato 23.45 Otmica - El Al let 426 00.40 Najzlobniji 01.40 Uni{tavawe!

08.30 09.05 09.15 10.45 12.30 14.00 15.00 16.45 18.30 20.45 21.30 23.30 23.45 00.15 01.15 01.30

Reli Fudbal Fudbal Fudbal Tenis Bilijar Skija{ki skokovi Bilijar Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Reli Borila~ki sport Fudbal Reli

Po re~nom principu ustrojena dràva rakti~no niko nije bio zadovoqan Visni{tva, u toku jedne godine i po tri li~nosti dovdanskim ustavom iz 1921: ni tzv. konsu nosile bansku titulu. stitutivni narodi Kraqevine SHS, ali Prvi ban, ugledni novosadski graditeq Daka ni oni koji nisu (kao i oblasti), uvr{}eni u naPopovi}, podneo je ostavku nakon samo tri meseziv dràve. Jer, rigidno centralisti~ko ustrojca, dok je posledwi, dr Milorad Vla{kalin, stvo onemogu}avalo je lokalnim vlastima da bez biv{i zamenik ministra unutra{wih dela, na saglasnosti ministara (postavqanih, uglavnom, toj funkciji ostao tek 17 dana – od pu~a 27. marpo partijskom kqu~u) zaposle ~ak i domara ta do kapitulacije dràve nakon aprilskog razgrade iz koje stoluju. Politi~ka elita je smata. Svetislav Raji} je stolovao preko tri goditrala i da „plemenskom i istorijskom karaktene, ali je i jedva preìveo atentat op{tinskog ru ujediwenih pokrajina“ ne odgovara unitarno bele`nika Pavla Pavlovi}a iz barawskog Peure|ewe iz 1927, kad je dràva podeqena na 33 trovog Sela. oblasti. Ina~e, prvoBanovinsko ve}e, sabitno je planirano da stavqeno od uglednika, ih bude 12 do 15, s po trebalo je da bude svoje800.000 stanovnika, ~ivrsna samoupravna izvrme bi se stvorila mo{na istanca, no funkcigu}nost za wihovu onalno i s izuzetno skufunkcionalnu autonom~enim kompetencijama, nost, umesto da iskquovo telo nikad nije uspe~ivo zavise od prestolo da zaìvi u jednom tanice. ko rigidnom politi~Nezadovoqsto zbog kom okruèwu. Recimo, ukidawa parlamentariplanirani buxet banovizma 1929. uvo|ewem [ene morao je prethodno da stojanuarske diktature, verifikuje ministar kao i davawa mandata za finansija. Izbori za sastavqawe vlade kobanske skup{tine nisu mandantu kraqeve Garde postojali, ve} su banovi generalu Petru @ivko(zapravo, ministar unuvi}u, Aleksandar I Ujetra{wih dela) imenovadiniteq je poku{ao da li ve}nike. Oni, narodumiri nedugo potom, 3. ni poslanici i predsedoktobra, kad je dràvu nici op{tina, bili su ukazom preimenovao u polovina Senata, dok je Kraqevinu Jugoslaviju. drugu imenovala kruna. Proklamovao je i novi, Banska uprava kao glavbanovinski sistem s deni operativni organ je vet samoupravnih jedipodeqena, s na~elnicinica: Savsku, Primorma kao rukovodiocima, sku, Drinsku, Dravska, na osam odeqewa: op{te, Zetsku, Moravsku, Varupravno, finansijsko, darsku, Vrbasku i Du- Kraq Aleksandar Ujediniteq alergi~an odeqewe za trgovinu, zana etni~ke podele navsku banovinu. Monatstvo i industriju, narh je re~nom reorganizacijom poku{ao da zaoprosvetno, poqoprivredno, tehni~ko i odeqewe bi|e nacionalnu osnovu i, navodno, èleo da za socijalnu politiku i narodno zdravqe. stvori ekonomski i geografski dovoqno mo}ne Sporazumom Cvetkovi}–Ma~ek od 26. avgusta celine, kako bi na jugoslovenskom prostoru 1939. iz sastava Dunavske banovine izdvojeni su spre~io koncentraciju po etni~kom principu. {idski i ilo~ki srez, za novoformiranu BanoI izborni zakon je iskqu~ivao formirawa plevinu Hrvatsku, mada je u oba sreza srpski ìvaq menskih, verskih i regionalnih stranaka. bio u ve}ini. Nakon sloma Jugoslavije 1941. Ba~Po popisu iz 1931, u Dunavskoj banovini je ìka i Barawa su prikqu~ene Ma|arskoj, Srem velo 2,3 miliona stanovnika na 28.160 kvadratu{ao u sastav NDH, ali je suèna Dunavska banonih kilometara. Po povr{ini od we je ve}a samo vina „ostala“ (istina, samo formalno) na teriSavska, a ekonomski toriji Banata i [umamo}nije Dravska i Savdije, koje su bile u neRigidno centralisti~ki ustrojena ska, ali je bio dominanma~koj okupacionoj zotan potencijal wenog kraqevina onemogu}avala je lokalnim ni, dok joj je sedi{te iz agrokompleksa. ObuhvaNovog Sada preseqeno vlastima da bez saglasnosti tala je Barawu, Banat, ministara (postavqanih, uglavnom, po u Smederevo. Ba~ku, Srem, [umadiju Nakon okupacije, partijskom kqu~u) zaposle ~ak i i Stig, a kako je Beograd hortijevska ekspozitudomara svojih upravnih zgrada sa Zemunom i Pan~evom ra je uvela arhai~ni izdvojen u posebnu ùpanijski sistem, koji upravnu celinu, za sedi{te banske kraqevske je vaìo u Vojvodini do sloma Habzbrzur{ke uprave ove oblasti je 11. novembra 1929. odre|en monarhije. U palatu Banovine su se uselili „veNovi Sad. liki ùpan slobodnog kraqevskog grada Novog Za banove, koji je trebalo da na poverenoj im Sada“ dr Peter Apatini Fernbah, Vojna uprava teritoriji u ime kraqa obavqaju najvi{u poliza Ba~ku generala Bele Novakovi~a i pukovnik ti~ku i upravnu vlast, monarh (kasnije namesniJoèf Halmi, komandant @andarmerijske grupe {tvo) je ukazom birao iskqu~ivo „qude od poveJu`ne armije, te brojan administrativni aparat. rewa“, pre svega iz redova „integralnih JugosloPride je ovde fiktivno bilo i sedi{te Velikovena“. Samo posledwa tri od 11 banova Dunavske be~kere~kog i Pan~eva~kog àndarmerijskog banovine, uìvali su u komoditetu kompleksa, garnizona, no, stotine prostorija kompleksa su stvaranog gotovo punu deceniju. Intenzivnu tokom tri okupacijske godine ostale prazne. Za fluktuaciju ~elnika banovine tokom 12 godina Novosa|ane je u prizemqu otvorena nepopularna wenog postojawa, istori~ari porede jedino s slu`ba „aprovizacije“ koja je desetkovanom gra„neverovatnom lako}om smewivosti“ poslerat|anstvu raspore|ivala bonove za snadbevawe ranih italijanskih vlada. S obzirom na to da su znim deficitarnim namirnicama. fakti~ki zavisili iskqu~ivo od (ne)milosti KRAJ kraqa Aleksandra, a potom kneza Pavla i name-

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota3.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Subota je dinami~na, kao i obi~no. Nervoza i neplanirane stresne okolnosti lako su mogu}e, pa se nemojte ba{ sasvim osloniti na dnevni raspored ili neke rokove. Ipak, Mesec prolazi ba{ kroz va{ znak!

BIK 20.4-20.5.

Sve biste hteli, ako moè, ali prvo pogledajte {ta je na meniju, {ta se nudi, pa tek onda u|ite u konkretno angaòvawe i posao. Najmiliji vam prijaju kao melem na ranu. Mnogo radite i sluìte druge!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

3. oktobar 2009.

Emotivno i mentalno ste prenapregnuti, pa ovo ba{ i nije neki skladan dan. Strasti su nagla{ene, ali vi ipak ostanite po strani, da biste sa~uvali ono {to imate. Budite racionalni i realni, strpqivi. Mesec je uplovio u znak energi~nog i vatrenog Ovna, pa ste od inicijative, borbeni i aktivni. Hrabro nastupate i re{avate situacije u hodu, direktno i odlu~no. Ostra{}eni ste i prema dragoj osobi. Pa`qivo! Imate povoqan upliv Meseca iz vatrenog znaka Ovna, pa i podr{ku jedne energi~ne `enske osobe. Kraqevski, samo po`elite i zapovedite, a vojnici }e krenuti u borbu, realizovati sve {to ho}ete! Budite zadovoqni sobom pre svega, i onim {to ste postigli, ~ak i u ovakvim danima kada nisu sve kockice na svojim mestima. Samokontrola vam omogu}ava da sa~uvate dominaciju i situaciju.

VAGA 23.9- 23.10.

Radno ste anga`ovani, poput Pepequge, pa vas nije lako izvesti iz te situacije na svetlo dana. Ipak, ovog vikenda iskoristite mihoqsku jesen, {etajte se, u`ivajte u toplim zracima Sunca koje vas greje.

[KORPION 24.10- 23.11.

Akcija, uvek i svuda, stalno i bez pauze! Anga`ovani ste i daqe oko dece, oko uku}ana, sre|ujete ku}u, nekretnine, pripremate se za zimu. Mislite o svemu na vreme. Dobar odnos s partnerom.

STRELAC 24.11- 21.12.

Te{ko ste shvatqivi svom okru`ewu, dru{tvu, dragoj osobi, jer ste stalno na nekom putu, fakti~kom ili mentalnom. To }e potrajati jo{ izvesno vreme, mada trenutno rezultati nisu vidqivi.

JARAC 22.12-20.1.

U partnerskom odnosu ipak radite sve po svome jer samo tako se stvarno ne{to i de{ava. Ako biste prepustili situaciju drugima, te{ko da biste bili zadovoqni wome. Zbog toga ostanite svoji, po svome.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Rastrzani ste na sve strane, pa se mo`ete i zaneti povodom nekih stvari i odnosa. Na sre}u, pa vas ni radost ni tuga ne dr`e preterano dugo, tako da je svaki dan potpuno nov i sve`, neizvestan!

RIBE 20.2-20.3.

Imate mogu}nosti i slobode izbora, pa vam ponekad nije lako da se opredelite {ta biste danas radili. Mo`da ba{ ni{ta? Potreban vam je odmor, i to aktivan. Sport, s doziranim dru{tvom, istra`ivawe...

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Policija uklonila golu Bruk

JUTRO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Ni{

OBLA ~ NO , PO PODNE SUN ~ ANO

NOVI SAD: Jutro obla~no, sledi postepeno razvedravawe, pa }e od sredine dana biti sun~anih intervala. Vetar umeren severni. Pritisak oko normale. Temperatura od 10 ujutru do 19 stepeni Celzijusa po podne. VOJVODINA: Na severu postepeno razvedravawe koje }e se {iriti ka jugu. Po podne svugde sun~ani intervali. Vetar umeren severni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 8, a maksimalna 20 stepeni. SRBIJA: Hladnije sa ki{om u centralnim i ju`nim predelima, a na severu suvo. Na Kopaoniku je mogu}a susneìca i sneg. Obla~nost se preme{ta ka jugu, pa }e po podne ki{a prestati i u centralnim predelima. Vetar slab do umeren severni. Pritisak oko normale na jugu, a iznad normale na severu. Minimalna temperatura 8, a maksimalna 20 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ se obla~nost zadràva na jugu i istoku Srbije, dok }e u ostalim predelima biti sun~ano. Od ponedeqka u svim krajevima prete`no sun~ano i postepeno toplije tokom dana, uz vrlo hladna jutra. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Izvesno je smirivawe tegoba kod hroni~nih bolesnika. Na jugu i jugoistoku se ipak zadràva relativno nepovoqna biometeorolo{ka situacija, pa se qudima na tom podru~ju savetuje opreznost. Mogu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije.

Evropa Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

Galerija „Tejt modern” u Londonu morala je, na zahtev policije, da ukloni fotografije gole Bruk [ilds, koje su snimqene kad je glumica imala samo 10 godina. Fotografije maloletne Bruk, koje je snimio Gari Gros pre gotovo 30 godina, pokrenule su javnu polemiku oko de~je pornografije. Umetnik Ri~ard Prins upotrebio je sporne fotografije u svojoj izlo`bi „Pop lajf: Umetnost u materijalnom svetu” u londonskoj galeriji Tejt, a nakon intervencije policije soba u kojoj se nalaze gole slike glumice Bruk [ilds je zatvorena.

VIC DANA Pitaju Lalu da li veruje u qubav na prvi pogled. - Naravno da verujem, zar bih ven~o Sosu da sam je pogledao jo{ jedared?

SUDOKU

St. Peterburg 8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

9 4

6 9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

26 (-10)

Slankamen

144 (-2)

Ja{a Tomi}

Apatin

99 (-14)

Zemun

208 (4)

Bogojevo

99 (-14)

Pan~evo

242 (2)

Smederevo

438 (4)

Ba~. Palanka 121 (-7) Novi Sad

107 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

167 (1)

S. Mitrovica

8 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

237 (-1)

Beograd

164 (3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

134 (-1)

NERA

Hetin

74 (4)

TISA

-74 (0)

Tendencija stagnacije

Kusi}

24 (0)

6 4

1 3

5 4

1 5

2 3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 3

Re{ewe iz pro{log broja