Dnevnik 3.oktobar 2010.

NOVI SAD

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA, 3. OKTOBAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

c m y

N

GODINA LXVIII BROJ 22858 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

BOJAN PAJTI], PREDSEDNIK VLADE APV, GOVORI ZA „DNEVNIK” O POLO@AJU POKRAJINE DESET GODINA POSLE 5. OKTOBRA

Demokrate nisu promenile odnos prema Vojvodini

TEMA „DNEVNIKA”

Koliko ko{ta ~ovek?

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Branislav Kerac

str. 7

Teofil Pan~i} Slu~aj Orvelovog svedoka

str. 5

Vojvodina ni nakon 10 godina nije dobila ono {to joj je obe}avano uo~i demokratskih promena i ~emu se ve}ina gra|ana nadala nakon 8. oktobra 2000. kada je DOS na izborima za Skup{tinu APV osvojio 118 od 120 poslani~kih mesta. Po oceni predsednika Pokrajinske vlade i potpredsednika DS-a dr Bojana Pajti}a, promene koje su se dogodile mo`da nisu na o~ekivanom nivou, ali Vojvodina ipak nije razo~arana postignutim, jer je nesporna dramati~na razlika u odnosu na period Milo{evi}eve vladavine, ne samo kada su u pitawu nadle`nosti APV, nego i svi segmenti `ivota: standard, zdravstvo, obrazovawe...

– Ne treba zaboraviti ni to da, zapravo, i nismo imali na raspolagawu punu deceniju, jer nisu sve te godine ispuwene ni reformskim procesima, ni ozbiqnom `eqom da se promene u~ine. Vojislav Ko{tunica i wegov DSS odmah su posle 5. oktobra na{li zajedni~ki jezik sa ostacima obave{tajnih struktura u policiji, vojsci, sa ostacima korumpiranog pravosu|a, sa ratnim hu{ka~ima iz devedesetih... To je najpre u dobroj meri usporilo reforme, a nakon ubistva Zorana \in|i}a i potom sa formirawem republi~ke vlade, koju je vodio Ko{tunica, reforme su zaustavqene. Sada je, sre}om, sve ponovo o`ivelo i danas pokrajinska administracija mo`e da se pohvali pokretawem investicionog ciklusa kakav se prethodnih 30 godina ne pamti u APV – ka`e dr Bojan Pajti} za „Dnevnik”. str. 3

U PE]KOJ PATRIJAR[IJI DANAS INTRONIZACIJA POGLAVARA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: IMA LI INFEKCIJA U VOJVO\ANSKIM BOLNICAMA

Ustoli~ewe patrijarha Irineja

Prikrivawe pla{i vi{e od istine

Izraz ustoli~ewa ili intronizacije rezervisan je samo za monarhe i crkvene poglavare.

Ovaj akt ne zna~i hirotoniju, posve}ewe, jer je izabranik ve} episkop, nego wegovo dovo|ewe do „uzvi{enog mesta”, trona i primawa odre|enih insignija, znakova dostojanstva novoga zvawa. Intronizacija patrijarha zami{qena je, ina~e, kao verski ~in, akt ispru`ene ruke prema svima, a ne znak prkosa ili konfrontacije. Sveta liturgija u Pe}koj patrijar{iji po~e}e danas u 10 ~asova. str. 4

Bora Oti}

O bolni~kim infekcijama u razvijenim zemqama sveta mnogo se govori i poklawa im se posebna pa`wa, pogotovo kada se radi o na~inima kako ih prevenirati.

Kod nas se ova tema retko otvara, ne zato {to bolni~kih infekcija nema, ve} se jo{ uvek smatra da je boqe "prikriti ih od javnosti kako se pacijenti ne bi uznemirili". Prema zvani~nim podacima, u 2009. registrovana je 821 infekcija razli~ite anatomske lokalizacije. U~estalost i tipovi bolni~kih infekcija zavise od mnogih faktora... str. 6

EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK” IZ SRCA JU@NE AMERIKE

Gasno je da se jedimo

@eqko Markovi}

Jelka iz Mari}a ku}e

\or|e Randeq

Razlika u sli~nostima

Odbojka{i ipak idu na Ruse

Momci iz Brazila str. 16

Vi{e sunca

Najvi{a temperatura 19 °S

2

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

CITATI

„

Ako Albanci krenu silom da pripoje sever Kosova, takav napad zna~io bi jo{ jedan genocid nad na{im narodom. I to bi izazvalo veliku reakciju Srbije

”

Ivica Da~i}, ministar unutra{wih poslova

Protiv ideologije mr`we

Unija kao partner, a ne tutor

Premijer Mirko Cvetkovi} rekao je da je obaveza svih gra|ana Srbije prema `rtvama stradalim u Jajincima u Drugom svetskom ratu da se bore protiv fa{izma i ideologije mr`we, zla i nasiqa. "Civilizovana dru{tva ne smeju dopustiti da zlo~ini nestaju u zaboravu i ne sme se ponoviti da nasiqu budu izlo`eni oni koji su druga~iji ili druga~ije misle. Ne postoji nacionalni interes kojim se mo`e opravdati bilo koji zlo~in", istakao je premijer Cvetkovi} na komemoraciji u Spomen-parku Jajinci.

Predsednik LDP-a ^edomir Jovanovi} izjavio je da zemqe regiona ne mogu od Evrope o~ekivati da u ovom trenutku radi ono {to je radila u prethodnih 20 godina na Balkanu – da daje novac. "Ono {to Evropa mo`e danas da uradi jeste da otvori vi{e prostora za iskreno partnerstvo. Iz faze tutorstva, u kojoj smo se nalazili u prethodnom periodu, mislim da je va`no {to pre pre}i u fazu iskrenog partnerstva", rekao je ^edomir Jovanovi} posle sastanka lidera liberalnih partija regiona u Osijeku.

Norve{ka proterala izme|u 70 i 80 Srba Norve{ke vlasti ju~e su proterale "izme|u 70 i 80" ilegalnih srpskih emigranata kojima je odbijen zahtev za azil, javio je „Frans pres”, pozivaju}i se na informacije iz imigracione slu`be u norve{koj policiji. „Deportacija je izvr{ena u okviru sporazuma

izme|u Osla i Beograda koji je letos stupio na snagu”, rekao je francuskoj agenciji portparol slu`be za imigraciju Roar Hansen, dodaju}i da je re~ o tre}oj grupi osoba koje su proterane iz Norve{ke na osnovu tog sporazuma. "Prva grupa je proterana 3. jula a druga 11.

septembra", rekao je Hansen dodaju}i da je ukupno 230 Srba, uglavnom sa Kosova, avionom preba~eno iz Osla u Beograd.

Ve}ina proteranih osoba, me|u kojima su porodice sa decom, `ivela je godinama ilegalno u Norve{koj nakon {to im je odbijen zahtev za azil.

S V E T

Vuk i Dodik Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremi} pozvao je gra|ane Republike Srpske da na izborima glasaju za Milorada Dodika.

Pro{lo je vreme kada se iz Beograda upravqalo RS. Ona je danas samostalna, samouverena, stabilna, funkcionalna i razvijena. Ona je danas ponos celog na{eg naroda", kazao je Jeremi} na zavr{nom predizbornom mitingu Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Bawaluci. [ef srpske diplomatije je pozvao gra|ane da "dobro razmisle” za koga }e glasati na op{tim izborima, koji }e danas biti odr`ani u BiH, jer, kako je rekao, „ako `ele da opstane RS – imaju samo jedan izbor, a to je Milorad Dodik". Ina~e, na zavr{nom predizbornom skupu SNSDa u Bawaluci pevala je srpska folk zvezda Ceca Ra`natovi}.

U `elezni~koj nesre}i u Indoneziji 43 mrtvih U `elezni~koj nesre}i u centralnoj Indoneziji poginule su 43 osobe dok ih je vi{e desetina povre|eno, me|u kojima je veliki broj sa te{kim povredama, saop{tile su ju~e lokalne vlasti. Strahuje se da bi bilans `rtava mogao biti i ve}i jer se jedan broj tela jo{ nalazi u smrskanom vozu. Do nesre}e je do{lo rano ju~e na stanici u gradu Petarukan, u centralnoj provinciji Xava, u trenutku kada je ve}ina putnika spavala, rekli su o~evici za tv stanicu TV Jedan. Prema prvim informacijama policije, putni~ki voz koji je dolazio iz Xakarte sudario se sa vozom koji je ve} bio postavqen na stanici, a veruje se da je lo{a signalizacija uzrok nesre}e.

Poskupqewe posle jubileja Opek, organizacija dr`ava izvoznika nafte koja je pre nekoliko dana obele`ila pola veka postojawa, promptno je reagovala na pomerawa na svetskom tr`i{tu. Naime, cene nafte na berzama sko~ila je posle izve{taja o padu zaliha petroleja u SAD koji ukazuje da se potra`wa mo`da poboq{ava. Posle vesti da su se zalihe ame-

ri~kih rafinerija umawile za 2,4 miliona barela, dok su prethodne procene bile da }e se ~ak uve}ati za 2,2 miliona barela, laka nafta za novembarske isporuke je poskupela za 41 cent i dostigla je 76,59 dolara za barel. Opek je, kao odgovor, odmah podigao svoju cenu sa 75,74 dolara na 77,48 dolara za barel.

LIDER DS-a NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA NAJAVIO PRIBLI@AVAWE STRANKE SINDIKATIMA

Tadi}: Srbija u EU 2015. godine ider Demokratske stranke i predsednik Republike Boris Tadi} najavio je daqe pomerawe DS-a ka levici i sna`niji anga`man u socijalnom dijalogu, isti~u}i i to da }e Srbija u Evropsku uniju u}i 2015. ili 2016. „O~ekujem da }e Srbija 2011. dobiti status kandidata za ~lanstvo EU, da }e potom po~eti pregovore o ulasku i da }e 2015. ili 2016. postati ~lanica Unije”, rekao je Tadi} na sednici Glavnog odbora DS-a, odr`anoj ju~e u Svilajncu.

On je upozorio na to da su siroma{tvo i tehnolo{ko zaostajawe u ovom trenutku najve}i izazovi Srbije. "Predlo`i}u da DS sebe osna`i kada je u pitawu socijalni dijalog, da pomeri politi~ko te`i{te ka levici, da ostvari strukturnu organsku vezu sa sindikatima, da sindikati imaju mesto u DS-u, da odlu~uju o budu}nosti, da imaju i svoju glasa~ku

L

ga`man ~lanova DS-a. "Nisam siguran da svi u DS-u rade potrebnim intenzitetom. Ako je do sada bilo nekih popusta, od sada ih ne}e biti. Nemam nameru da nosim odgovornost za ne~iji nerad", poru~io je Tadi}, napomiwu}i da je

„DS jedini naslednik politike 5. oktobra” Boris Tadi} je ocenio da je DS „jedini naslednik politike koja je pre jedne decenije iznedrila petooktobarske demokratske promene”.

"To je bila mirna revolucija, koja je unela vrednosnu izmenu u Srbiju. Svi koji ka`u da je sada gore nego devedesetih ne govore istinu, jer bi samo jedan dan `ivota u tom vremenu danas bio nepodno{qiv", rekao je Tadi}. Po wegovim re~ima, stvari su se u Srbiji za deset godina fundamentalno promenile i u prilog tome naveo je borbu protiv kriminala, podse}aju}i da je organizovani kriminal u pro{loj deceniji bio sastavni deo srpskog dru{tva a da su danas "svi veliki mafija{i" u zatvoru ili su krivi~no goweni.

Ravnopravnost na delu Glavni odbor DS-a usvojio je ju~e plan delovawa koji treba da omogu}i ravnomernu zastupqenost `ena i mu{karaca. Plan delovawa predvi|a posebne mere za podsticawe i unapre|ewe ravnomerne zastupqnosti `ena i mu{karaca u organima stranke i prilikom predsedstavqawa kandidata za izbor poslanika i odbornika. DS je prva politi~ka stranka koja je donela takav plan, a koji treba do 1. decembra da usvoje sve stranke, udru`ewa i sindikati u skladu sa Zakonom. strukturu u stranci, jer bez organske povezanosti sa sindikatima ne mo`emo da re{imo problem zaostajawa", rekao je Tadi}.

Po wegovim re~ima, naredna godina je i predizborna, jer }e izbori biti odr`ani 2012. U tom kontekstu, zatra`io je i ve}i an-

naredna godina – godina u kojoj treba ispuniti obe}awa data gra|anima.

Na sednici Glavnog odbora Tadi} je predlo`io Vladi Srbije da vodi racionalnu politiku koja je usmerena ka odbrani legitiminih nacionalnih interesa, koji

ne dovode u pitawe ~lanstvo u EU. On je rekao da Srbija ne mo`e u EU ako donosi konflikte i poru~io da bez saradwe sa velikim silama i zemqama koje su priznale Kosovo ne mo`e da odbrani nacionalni interes, a to je odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Tadi} je upozorio da DS, kao regionalni politi~ki ~inilac, mora omogu}iti prevazila`ewe nacionalnih i unutra{wih dru{tvenih konflikata, i biti garant da Srbija ne}e biti "zemqa jednog pitawa - kosovskog pitawa", ve} zemqa koja u vi{e dimenzija nastupa na me|unarodnoj sceni. On se, ina~e, zalo`io da se razgovori Beograda i Pri{tine vode o svim otvorenim `ivotnim pitawima „na ekspertskom nivou”, kako bi kasnije dobili politi~ku potvrdu.

Pri tome je rekao da „ne mo`e da precizira koja su to `ivotna pitawa o kojima treba voditi pregovore” jer, kako je objasnio, treba uva`iti i drugu stranu. "Kompromis je najja~a snaga, jer se samo kompromisom mo`e posti}i dugoro~no re{ewe tog istorijskog problema", poru~io je Tadi}, obja{wavaju}i i da }e pregovori biti vo|eni na ekspertskom nivou, "jer to nisu pregovori dve dr`ave ve} pregovori dve strane". Predsednik Srbije i DS-a istovremeno je najavio i veliku me|unarodnu aktivnost koja }e biti usmerena na tra`ewe podr{ke za politiku koja ne prihvata nezavisnost Kosova.

ZAVR[EN 15. INTERNACIONALNI FESTIVAL REPORTA@E

Gran pri Ani Blagojevi}, zlato Mili}u Miqenovi}u Novinar „Dnevnika” Mili} Miqenovi} laureat je ju~e zavr{enog 15. po redu Internacionalnog festivala reporta`e u Somboru, u kategoriji novinske reporta`e. Miqenovi}eva re-

porta`a "Nebeska citra" nagra|ena je zlatnom poveqom INTERFER 2010. Najzna~ajnija nagrada ovog me|unarodnog festivala, Gran pri "Laza Kosti}", pripala je Sawi Blagojevi} za radijsku reporta`u "No} kada je Partizan igrao", svojevremeno emitovanu na Radiju 021.

U kategoriji novinske reporta`e, srebrnu medaqu je, po odluci stru~nog `irija, dobio Dragan Batini} za reporta`u "Glad stra{nija od vampira", dok je bronzana medaqa pripala novinarki „VeZlatna poveqa za Mili}a Miqenovi}a ~erwih novosti”

Kertes se tereti i za {verc cigareta Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je optu`nicu protiv vlasnice "Tref rentakar" Bojane Bajru{evi} (45) zbog sumwe da je organizovala kriminalnu grupu koja je {vercovala cigarete od 1996. do 2001. i tako zaradila vi{e od 51,8 miliona nema~kih maraka. Kao ~lanovi grupe u optu`nici su ozna~eni tada{wi direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes (63), vlasnik {pedicije "[op" Valentin Petrov (44) i dvojica i zaposlenih tom preduze}u Miodrag Prailovi}

Jovanki Simi}, za reporta`u "[umadija na trgu ru`a".

U kategoriji televizijske reporta`e laureat ovogodi{weg INTERFER-a je Dejan Radulovi} sa TV Avale za "Pobedu na planini", dok je korak od wega Branko Stankovi} sa reporta`om "^udna jada od Mostara grada". Bronzana poveqa za TV reporta`u pripala je Sandri Mandi} za "Ja, `ena sa sela",.

Zlatna poveqa za radijsku reporta`u je dodeqena Mandici Kne`evi} sa Radio Novog Sada za reporta`u "[eva zauvek", srebrna Qubici ]etkovi} "Fascikle", bronzana Nata{i Krsmanovi} "Virxina - `ivot u skladu sa obi~ajima". Nagrada ovogodi{weg INTERFER-a za `ivotno delo pripala je novinaru podgori~kog lista „Pobjeda” Vesku Radusinovi}u.

E. D.

CRNA HRONIKA

(57) i Predrag Jovan~i} (43). Kertes se tereti da je u dogovoru sa Bajru{evi}evom davao naloge radnicima carine na grani~nim prelazima Kelebija, Pre{evo i Batrovci da se kontingenti preduze}a "Tref rentakar" pu{taju bez provere dokumentacije i pregleda robe. Zauzvrat je, prema optu`nici, dobijao deset kartona cigareta, koji su iz suboti~kog magacina "Tref rentakar" dovo`eni u carinski magacin u tom gradu, a zatim prebacivani u zgradu Carine u Beogradu.

INTERVJU

BOJAN PAJTI], PREDSEDNIK VLADE APV I POTPREDSEDNIK DS-a

Demokrate nisu promenile odnos prema Vojvodini ojvodina ni nakon 10 godina nije dobila ono {to joj je obe}avano uo~i demokratskih promena i ~emu se ve}ina gra|ana nadala nakon 8. oktobra 2000. kada je DOS na izborima za Skup{tinu APV osvojio 118 od 120 poslani~kih mesta. Po oceni predsednika Pokrajinske vlade i potpredsednika Demokratske stranke dr Bojana Pajti}a, promene koje su se dogodile mo`da nisu na o~ekivanom nivou, ali Vojvodina ipak nije razo~arana postignutim, jer je nesporna dramati~na razlika u odnosu na period Milo{evi}eve vladavine, ne samo kada su u pitawu nadle`nosti APV, nego i svi segmenti `ivota: standard, zdravstvo, obrazovawe...

– Ne treba zaboraviti ni to da, zapravo, i nismo imali na raspolagawu punu deceniju, jer nisu sve te godine ispuwene ni reformskim procesima, ni

V

rala da se na|e me|u prioritetima. Me|utim, ne verujem u to da je u pozadini bila `eqa Beograda da se kroz taj propis nastavi sa, recimo, nekakvim ’dr`awem pod kontrolom’ pokrajinske admi-

Danas pokrajinska administracija mo`e da se pohvali investicionim ciklusom kakav se u APV ne pamti prethodnih 30 godina ozbiqnom `eqom da se promene u~ine. Vojislav Ko{tunica i wegov DSS odmah su posle 5. oktobra na{li zajedni~ki jezik sa ostacima obave{tajnih struktura u policiji, vojsci, sa ostacima korumpiranog pravosu|a, sa ratnim hu{ka~ima iz devedesetih... To je najpre u dobroj meri usporilo reforme, a nakon ubistva Zorana \in|i}a i potom sa formirawem republi~ke vlade, koju je vodio Ko{tunica, reforme su zaustavqene. Sada je, sre}om, sve ponovo o`ivelo i danas pokrajinska administracija mo`e da se pohvali pokretawem investicionog ciklusa kakav se prethodnih 30 godina ne pamti u APV – ka`e dr Bojan Pajti} za „Dnevnik”.

Predsednik Vlade Vojvodine podse}a i na to da je pre oktobra 2000. pokrajinska administracija bila „potpuno ispra`wena od nadle`nosti”, a sada ima presudan ili veliki uticaj u skoro svim oblastima koje ne podrazumevaju dr`avnost.

– Naravno, jo{ puno je posla pred nama. Nema sumwe da mo`e br`e, ba{ kao {to moramo priznati da i danas, kada su neke ingerencije Vojvodine u pitawu, ponekad ima odre|enog kolebawa i unutar onih stranaka koje ~ine parlamentarnu ve}inu u republi~kom parlamentu. Ali treba biti svestan toga da je regionalizacija dr`ave proces i da svakog dana ipak ~inimo korake napred – dodaje Pajti}. z Jedno od kqu~nih predoktobarskih obe}awa bila je izmena spornog zakona iz 1995. i vra}awe imovine Pokrajini i lokalnim samoupravama. Za proteklih 10 godina vlasti su se mewale, ali je Milo{evi}ev propis opstao. Radi li se ipak o potrebi centralnih vlasti, kakav god one imale prefiks, da zadr`e mehanizam disciplinovawa lokala i APV? – Zaista je veliki propust {to i u 2010. godini govorimo o tom zakonu i za{to on nije promewen. Svestan sam toga da su u me|uvremenu donete stotine i stotine reformskih zakona va`nih u procesu pribli`avawa EU, ali mislim da je sudbina imovine APV, gradova i op{tina naprosto mo-

nedeqa3.oktobar2010.

c m y

DNEVNIK

nistracije, jer taj akt u osnovi ne limitira samo Vojvodinu da u punoj meri razvije svoj potencijal, ve} celu Srbiju. Ako je za utehu, zakon o javnoj svojini }e se kona~no, barem prema mojim posledwim saznawima, na}i dnevnom redu jeseweg zasedawa Narodne skup{tine. z Priznali ste da i danas u delu republi~ke vlasti postoji odre|eni zazor prema autonomiji Vojvodine. Zbog ~ega ni toliko godina kasnije nije sa dnevnog reda skinuta ta floskula o navodnom ’vojvo|anskom separatizmu’?

– Uveren sam u to da nije problem u svesti politi~ara koji svaki zahtev za autonomi-

deo tih qudi je prijem~iv na tvrdwe, koliko god one bile bez osnova, da }e se ’sad otcepiti i Vojvodina’. Na `alost, namerno ili slu~ajno, tek gra|anima nije dovoqno obja{weno da uvek kada postoji te`wa neke regije da se otcepi od mati~ne dr`ave – bilo da se radi o [kotskoj, Baskiji, Ju`noj Osetiji... ti zahtevi su etni~ki motivisani. Otuda je i samo pomiwawe odvajawa Vojvodine, u kojoj je vi{e od dve tre}ine stanovni{tva srpsko, u istoj ravni kao i tvrdwa da u [umadiji ja~a separatizam – dakle, radi se o notornoj besmislici.

Niti je taj scenario realan, niti se za takav koncept zala`e bilo koja politi~ka grupacija u Vojvodini, ali u drugim u delovima Srbije se ta tema

ipak jo{ uvek koristi za proizvodwu straha. Uostalom, dovoqno je setiti se da su, tokom rasprave o Statutu APV, i Boris Tadi} i Demokratska stranka i Vlada Srbije optu`ivani za to da ’dozvoqavaju otcepqewe Vojvodine’. z Ako se zna upravo to da je usvajawe Statuta APV izazvalo ve}u i du`u polemiku u javnosti nego sam ~in jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova, preti li opasnost da Vojvodina bude kolateralna {teta i aktuelnih zbivawa u Sanyaku?

– Mislim da ne. Imamo Ustav Srbije, Statut Vojvodine, Zakon o nadle`nostima i vi{e se ne suo~avamo sa pita-

Ofis u Briselu 2012. godine Sada je ve} sasvim izvesno da }e Srbija dobiti status kandidata za ~lanstvo u EU tek krajem 2011. godine. Zna~i li to da }e Vojvodina sa~ekati jo{ jednu godinu sa otvarawem predstavni{tva u Briselu?

– Da. Ali to ne zna~i da Vojvodina gubi vreme. Mi smo i bez dvoje ili troje qudi koji bi sedeli u tom predstavni{tvu veoma aktivni. Recimo, sutra }u i ja biti u Briselu na „Otvorenim danima”, manifestaciji posve}enoj evropskim regionima i gradovima. Redovno smo prisutni i u evropskim institucijama, kao {to i nas ~esto pose}uju predstavnici EU. Ali ostajemo pri oceni da bi, sve dok Srbiji ne bude potvr|ena kandidatura, vojvo|ansko predstavni{tvo u Briselu mnogo vi{e ko{talo no {to bi proizvodilo neposrednu korist, te da stoga to nije isplativa rabota. U suprotnom bismo do{li u situaciju da bi svi na{i protivnici koristili taj ’briselski ofis’ kao potvrdu svojih teza da je autonomija ne{to {to je skupo i samo ko{ta Vojvo|ane. E, ta vrsta davawa ’municije’ protivnicima Vojvodine i evropskih integracija apsolutno nam nije potrebna. jom okarakteri{u kao separatizam. Jer sumwam da i oni sami u to iskreno veruju. Problem je u manipulisawu emocijama gra|ana, u zloupotrebi ~iwenice da su oni osetqivi na dezintegraciju dr`ave, po{to su posledwe dve decenije bili svedoci krvavog raspada SFRJ, odlaska Crne Gore, jednostrane secesije Kosova. I

wem politi~ke voqe da se Vojvodini da ono {to je propisano, ve} je to sada stvar tehnike. Mi smo do danas preuzeli vi{e od dve tre}ine nadle`nosti koje su definisane Zakonom, pri ~emu i one najzama{nije. Zapravo, nismo preuzeli one ingerencije gde novac za wihovo funkcionisawe nije obezbe|en, jer nadle`nosti

moraju da slede odgovaraju}i izvori. Ina~e, generalno, autonomiji Vojvodine, ali i sveukupnoj regionalizaciji Srbije, {teti histerija svake vrste. Naime, kao {to joj {tete podmetawa da se ’otcepquje’, isto joj tako {tete i tvrdwe da joj ’ni{ta nije dato’. Nije ta~no ni jedno ni drugo.

Istina je, zapravo, da ono {to je izglasano zakonima – funkcioni{e. Uostalom, poznat sam kao neko ko javno ka`e kada postoji problem. U ovom trenutku ga nema. Naravno, u vremenu koje predstoji kqu~no je da budu doneti pomenuti zakon o javnoj svojini, kao i zakon o finansirawu APV, s obzirom da bi to omogu}ilo da vi{e ne pregovaramo o svakom buxetu i svakom rebalansu. Jer, ti ’pregovori’ ne samo da predstavqaju gubqewe energije, nego i dovode do potpuno nepotrebnog podizawe politi~kih tenzija.

DS nikada ne}e odustati od zalagawa za evropske standarde, a oni podrazumevaju regionalizaciju i decentralizaciju z Da li se promenio odnos DS-a prema Vojvodini u ovih 10 godina?

– Demokratska stranka od 2000. ~ini okosnicu pokrajinske administracije i sve {to se do sada de{avalo kada je u pitawu prenos nadle`nosti, razvoj Pokrajine, smawewe nezaposlenosti, investicije... sve je to dominantno zasluga DS-a. Tako|e, ne postoji nesaglasnost Beograda i Novog Sada o tome da razvoj Vojvodine sa sobom nosi razvoj cele Srbije. Uostalom, DS ne samo da nikada nije bio prepreka razvoju Pokrajine, ve} je, naprotiv, bio zamajac tog razvoja.

Drugi je, me|utim, problem {to objektivno Demokratska stranka nikada nije bila sama ni u Vladi Srbije, ni u republi~kom parlamentu, pa su na politiku prema Vojvodini uticali i koalicioni partneri. Ali DS nije i nikada ne}e odustati od zalagawa za evropske standarde, a oni podrazumevaju regionalizaciju, decentralizaciju i modernizaciju dr`ave. z Da li je danas ’autonomija Vojvodine’ potro{en termin, u smislu pozivawa na vreme pre dolaska Slobodana Milo{evi}a na vlast?

– Svest o potrebi decentralizacije i regionalizacije vremenom evoluira. Naravno da se jo{ uvek se}amo onoga {to je bila autonomija do 1988. godine, ali moramo biti svesni i toga da je ta i takva autonomija postojala u sasvim druga~ijem dru{tevnom i politi~kom kontekstu; imali smo veliku dr`avu u kojoj su vladali jednopartizam, dru{tvena svojina, samoupravqawe... Danas mi Vojvodinu ho}emo da struktuiramo po ugledu na moderne evropske regije, a to prakti~no zna~i da autonomija ima smisla ukoliko gra|ane ~ini uspe{nijim, administraciju br`om, a dr`avu u celini jeftinijom. Dakle, postojawe autonomne pokrajine ili regije, kako god je zvali, ima smisla ako ona mo`e da investira u razvoj, pospe{uje zapo{qavawe, te brzo i efikasno re{ava probleme. I mi Vojvodinu upravo na taj na~in dimenzioniramo.

Miroslav Staji}

3

KARMA KOMA

Slu~aj Orvelovog svedoka

S

tisla se `enica na klupi u hodniku Institucije, sva se nekako sklup~ala u se, ~ini ti se – najradije bi se zatvorila kao {koqka, samo da ima oklop koji bi je zakatan~io sa svih strana. Dr`i u krilu torbicu, ste`e je rukom ~vrsto, kompulzivno, ba{ kao da okolo vrvi od onih koji pikiraju na ono {to se unutra nalazi. Na licu joj nelagoda, mo`da i strah, kao da se nalazi pred ~ekaonicom zubara, ili kakvog majstora za mnogo gore bole{tine. Mada se, sre}om, tamo ne nalazi, no tek pred jednom obi~nom sudnicom, u kojoj }e se suditi nekome, ali ne woj, niti ikome wojzi bliskom, nego tamo nekim qudima s kojima ona nema ni{ta niti oni s wom, osim {to je slu~ajno prisustvovala onome zarad ~ega im se sudi.

Kada su|ewe po~ne i do|e red na wu da ka`e ono zbog ~ega je ovog jutra ba{ tu, a ne tamo gde bi radije bila, a to se mesto zove Bilo Gde Drugde, gospo|a [. – jer, tako se, sazna}emo, na{a uznemirena gospa zove – izrazi}e odlu~an i sna`an protest zato {to je ovde, po{to bi ona radije bila negde drugde, gde god to bilo. I saop{tava gospo|a [. odmah, urbi et orbi, svima kojima se to ti~e, da ona ima bezbeli pre~a i pametnija posla no da se povla~i po sudovima, i da stvarno nije fer i nije u redu od dr`ave {to je maltretira ne~im ovakvim, do ~ega wojzi uop{te nije stalo i {to joj se nikako ne uklapa u planove za ovaj dan, a bogme ni za bilo koji drugi dan, bar u narednih dvestotinak godina, do tada su joj svi termini prebukirani.

Slu{a{ taj uvre|eni solilokvij pa pomisli{ u zbunilu, do|avola, kako se ova ~edna gra|anka uop{te na{la ovde gde se na{la, ako je ve} toliko nezadovoqna time {to se tu na{la, ali }e ti se koliko u slede}em trenutku i to razjasniti iz wezinih usta. Ne bi ona nikada ni bila ovde, veli gra|anka [, da ne bje{e proklete bezbednosne kamere koja ju je kanda ba{ lepo i herclih i razgovetno uslikala dok je tiho i elegantno napu{tala javno gradsko motorno vozilo, dakle Mesto Doga|aja, onog doga|aja koji po sebi predstavqa izvesno krivi~no delo, a kojem je ona nevoqko nazo~ila, ali je nekako bila odlu~ila da tu kasetu u glavi odmah izbri{e, {ta se to we ti~e, ona ni luk jela ni luk mirisala, od luka joj se ionako nadima stomak. I eto, sada je tu gde je, zbog te proklete orvelovske kamere po kojoj su je Tamo Gde Treba identifikovali i p(r)ozvali na gra|ansku du`nost, a da te kamere ne bi, ne bi ni we bilo tu gde jeste, pa makar ceo taj kriminalni slu~aj i ostao bez upotrebqivih svedoka, {ta se to we ti~e, ima ona svojih briga, jel’ tako, tako je.

Nakon {to je, s notom autenti~ne povre|enosti silnom nepravdom koja joj se ~ini, izrazila svoj protest i ogor~ewe, gospo|a [. ukratko – i mora se re}i, po{teno – posvedo~i o onome {to je jedne julske ve~eri videla i ~ula, pa se `urno udaqi iz sudnice u pravcu celog sveta, ne bi li svima nama koji smo je tako neuvi|avno ume{ali u Ovo i na taj na~in pokazala koliko je toga krucijalnog i epohalnog koje na wu ~eka Tamo Napoqu, u celom onom {irokom svetu izvan male sudnice, ove u kojoj se obrela zbog tamo neke proklete kamere, a ina~e vala nikad ne bi da je bilo od wene voqe; pa {ta ako je videla {to je videla i znala {to je znala, nisu to wena posla, a ~ija su, nema pojma niti je se to dotikavqe u `ivotu.

Odvi{e bi lako bilo zgra`avati se sada nad gospo|om [, pa u neku ruku i nepravedno, a nadasve jalovo, jer bi zavodilo na pogre{an trag, kao da ta gospa razmi{qa i ~ini druga~ije od mnogih drugih, pa je to weno batrgawe onda nekakva anomalija, specifi~an slu~aj stanovite li~ne be{}utnosti, moralne ravnodu{nosti i gra|anskoga ba{mebrigizma, izraslih iz dubokog uverewa da svet je ionako tek yungla u kojoj pro`dire{ ili biva{ pro`dran, a ako se ve} na|e{ negde po strani, izvan neposrednog zahvata tog lanca ishrane, onda }uti i gledaj svoja posla, to jest, gledaj da ne gleda{, vidi da ne vidi{.

A nije, nego je jedan nau~eni obrazac po kojem stvari ovde uglavnom funkcioni{u.

Osvrne{ li se samo desetak - dvadesetak godina unazad, vide}e{ da ve}ina nas komotno `ivi na na~elima gospo|e [, {tavi{e, ~ak bez toliko po{tewa i kura`i da na kraju ipak procedimo kroz zube {ta smo videli i ~uli, nego se i pod zakletvom pravimo blesavi. Cela je jedna decenija u na{im `ivotima bila jedno veliko Krivi~no Delo, i {ta smo mi uradili tim povodom? Bar jedna tre}ina sau~estvovala je ili je makar svedo~ila u korist vinovnika, druga je tvrdila da samo gleda svoja posla i da nema {ta da ka`e, a tek bi se u onoj tre}oj na{ao poneko da posvedo~i, pa bi se jo{ na wega sru~ila lavina prezira i gneva, kao da je istina kakva ku`na i nedostojna stvar. Samo, lako je nama, nas nije uhvatila bezbednosna kamera, ili bar volimo da mislimo da je tako.

Teofil Pan~i}

RETROVIZOR Fatmir Sejdiu, lider Demokratskog saveza Kosova, podneo je ostavku na mesto predsednika Kosova nakon {to je tamo{wi Ustavni sud ocenio da je prekr{io Ustav zadr`avaju}i i funkciju {efa stranke. Sejdiuova ostavka mogla bi da odlo`i najavqene pregovore Beograda i Pri{tine.

Predsednik Srbije Boris Tadi}, predsednik Vlade APV Bojan Pajti} i predsednik italijanske grupe “Kalcedonija” Sandro Veronezi otvorili su u Somboru fabriku konfekcije “Fiorano”. Nova fabrika }e upo{qavati 700 radnika.

Vlada Vojvodine prihvatila je ponudu Medijske grupacije VAC da pokloni svoj vlasni~ki udeo od 55 odsto zaposlenima u preduze}u „Dnevnik Vojvodina pres”, odnosno listu „Dnevnik”. Tako|e, Vlada APV je najavila da }e od 2011. do 2013. list mese~no pomagati sa pet miliona dinara.

Sa izlaga~kih {tandova 43. me|unarodnog sajma lova, ribolova i sporta ukradeno je oko 40 pi{toqa. Razbojni{tvo se dogodilo oko 5 ujutro, pripadnici obezbe|ewa nisu bili naoru`ani a u hali ne postoji video nadzor. Istraga je u toku.

Hrvatski desni~ar Branimir Glava{ uhap{en je u svojoj ku}i u Drinovcima u BiH. On je pritvoren nakon {to je Sud Bih potvrdio presudu izre~enu u Hrvatskoj kojom je za ratne zlo~ine nad civilima srpske nacionalnosti u Osijeku 1991. osu|en na osam godina zatvora.

4

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

Ustoli~ewe patrijarha zraz ustoli~ewa ili intronizacije rezervisan je samo za monarhe i crkvene poglavare. Predsednici preuzimaju du`nost, ili bivaju inagurisani. Negde se koristi i izraz ’instalacija’, i on se mo`e primeniti i na crkve.

Nakon izbora poglavara crkve, obi~no se odmah, dan-dva kasnije, obavi ustoli~ewe. U slu~aju ruskog patrijarha, po~etkom pro{le godine, to je obavqeno ve} sutradan. Za rimskog papu je tako|e predvi|ena sli~na sve~ana ceremonija preuzimawa katedre svetog apostola Petra. Papa, izme|u ostalog, prima i pontifikalnu krunu, tijaru, ali se to u posledwih nekoliko slu~ajeva izbeglo.

Kako na hri{}anskom Istoku, tako i na Zapadu, ovaj akt ne zna~i hirotoniju, posve}ewe, jer je izabranik ve} episkop, nego wegovo dovo|ewe do uzvi{enog mesta, trona i primawa odre|enih insignija, znakova dostojanstva novoga zvawa. U pravoslavnim crkvama novog prvojerarha dvojica najstarijih arhijereja dovode do trona, predaje mu se posebna kamilavka, panagije, `ezal ({tap). Kod Rusa jedan mitropolit ~ita molitvu na dverima oltara, da Bog sa~uva (novoga) arhipastira i wegovu pastvu i ogradi ih od nevoqa.

U ve}ini crkava je i kratko slovo kojim se obznawuje prisutnima sam akt, uz moli-

I

OD NOVE GODINE UKIDA SE OBAVEZNO SLU@EWE VOJNOG ROKA

Na braniku 10.600 profesionalaca e{to mawe od tri meseca deli Srbiju od istorijske odluke – ukidawa obaveznog slu`ewa vojnog roka. Vojska Srbije }e 31. decembra ove godine prestati da postoji u dosada{wem obliku i posta}e sasvim profesionalna, bez regruta koji su dosad pozivani da vrate ’dug otaxbini’.

Istina, u decembru }e posledwa klasa regruta obu}i vojni~ku uniformu, ali kada oni u junu 2011. odlu`e svoje, Vojska Srbije }e prvi put biti bez vojnika „na odre|eno” – u wenim redovima bi}e iskqu~ivo profesionalci.

Pristup vojni~koj uniformi, me|utim, ne}e biti zatvoren svima, jer }e u jedinicama biti mesta za one koji ba{ `ele da stavku o odslu`enom vojnom roku upi{u u svoju biografiju. Za wih je ostavqeno 2.000 mesta.

Dok u javnosti upravo traje kampawa za profesionalizaciju Vojske Srbije, s pozivom zainteresovanima da se jave, objavqeni su i podaci da }e vojni sastav u na{oj dr`avi od idu}e godine ~initi ukupno 36.000 qudi, od ~ega }e 10.600 biti profesionalni vojnici, a 2.000 pomenuti dobrovoqci.

U Ministarstvu obrane Srbije tvrde da te brojke, kao i smawewe zaposlenih u toj instituciji sa 11.500 na 8.500, jam~e ’idealnu oficirsku piramidu’.

N

I susedi profesionalizovani Sve zemqe u susedstvu Srbije ve} dugo imaju profesionalnu vojsku. Izuzetak su Gr~ka i Albanija, gde je op{ta vojna obaveza jo{ u primeni. Ipak, posledwi signali iz ovih zemaqa govore da su i one zbog ~lanstva u NATO, odnosno primene standarda ovog saveza i racionalizacije tro{kova, na pragu uvo|ewa pla}ene vojske. z BiH: vojni buyet 204 miliona dolara, vojnika 10.000 z Hrvatska: vojni buyet 1,02 milijarde dolara, vojnika 16.000 z Makedonija: vojni buyet 167 miliona dolara, vojnika 8.000 z Crna Gora: vojni buyet 40,8 milona dolara, vojnika 3.150 z Slovenija: vojni buyet jedna milijarda dolara, vojnika 7.700 Ve} pro{le godine, me|utim, rast broja zainteresovanih za slu`ewe vojnog roka u civilnim ustanovama smawen je u odnosu na one koji su to hteli da u~ine u vojnim jedinicama. Krajem juna pro{le godine, na sve~anosti polagawa zakletve u Centru za obuku u Somboru, ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio je da je odaziv na slu`ewe vojnog roka oko 98 posto, te da se prvi put dogodilo da Vojska ne mo`e da prihvatiti sve zainteresovane.

– Prvi put otkako je omogu}eno civilno slu`ewe imamo vi{e mladi}a koji `ele da slu`e vojsku i prvi put dobijamo pisma s molbom da nekoga uputimo u Vojsku Srbije – kazao je tada [utanovac.

Tako|e je pove}an i interes za vojne {kole, te se za jedno mesto u {kolskim klupama vojnih gimnazija prijavilo ~ak 12 kandidata, dok se za jedno mesto na Vojnoj aka-

demiji borilo wih ~etvoro. Na~elnik General{taba Vojske Srbije, general-potpukovnik Miloje Mileti}, isti~e da je zanimawe za profesionalnu vojsku nadma{ilo o~ekivawa.

To mo`da i ne treba da ~udi: Vojska nudi sigurnu platu i naknadu u skladu s konkretnim poslovima, kao i beneficirani radni sta`, s tim da je prose~na plata profesionalnog vojnika izme|u 25 i 28 hiqada dinara. Uz to, planira se da plata dostigne 1,5 prose~ne plate u privredi Srbije. Nije neva`no ni to {to se od profesionalnih vojnika zahteva kontinuirano usavr{avawe tokom karijere, kao i da najboqe o~ekuje unapre|ewe u podoficirske ~inove.

U ovom trenutku dug dr`avi u Vojsci Srbije odu`uje oko 5.000 vojnika na redovnom slu`ewu vojnog roka, kao i vi{e od 6.000 profesionalaca. Zajedno s oficirima i podoficirima anga`ovanim u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, to je oko 28.000 pripadnika.

Proces profesionalizacije oru`anih snaga, stidqivo zapo~et 2007. godine, obuhvatao je niz promena u organizaciji vojske. To se u prvom redu odnosi na sistem obuke, koji je potpuno prilago|en vojnicima po ugovoru.

Dilema da li }e gra|ani Srbije biti bezbedniji sa profesionalnom vojskom, za docenta Fakulteta za bezbednost Zorana Dragi{i}a – ne postoji. On, ipak, napomiwe da budu}nost na{ih oru`anih snaga u velikoj meri zavisi od opredeqewa dr`ave kad je u pitawu pribli`avawe NATO savezu.

– Profesionalna Vojska Srbije bi}e nesumwivo sna`nija i spremnija da odgovori rizicima koji prete na{oj dr`avi nego {to bi to bila s vojnicima koji podle`u vojnoj obavezi. Op{ta vojna obaveza stvar je pro{losti, jer jasno je da regruti nisu dorasli pretwama u 21. veku – obja{wava Dragi{i}.

Pla}eni vojnik, prema Dragi{i}u, ima neuporedivo ve}u motivaciju u odnosu na vojnika na redovnom slu`ewu vojnog roka, kome je to zakonska obaveza. Profesionalni vojnik prima platu za slu`bu, spremniji je i u neprekidnom trena`nom procesu, dok svaka generacija vojnika zahteva ponavqawe obuke. Iskustva iz stranih armija pokazuju i da su izdvajawa za profesionalnu vojsku ve}a samo na papiru, jer obla~ewe, sme{taj i ishrana vojnika ko{taju podjednako, a ulagawe u profesionalce vra}a se kroz boqu obu~enost.

Vojni vrh Srbije vi{e puta je ukazivao da je za uspe{an zavr{etak procesa profesionalizacije potrebno stabilno finansirawe sistema. Iako je memorandumom Vlade Srbije predvi|eno da se za odbranu izdvaja 2,4 odsto bruto nacionalnog dohotka, Ministarstvo odbrane redovno dobija „okrwene“ iznose. Vojni buxet za ovu godinu je 68 milijardi dinara, od ~ega se ~ak 80 odsto izdvaja za personalne tro{kove - plate i penzije.

U svakom slu~aju, da je ukidawe op{te vojne obaveze samo jedan segment stvarawa savremene profesionalne vojske, svedo~i i stawe u kojem se nalazi naoru`awe Vojske Srbije. Jer, ono decenijama nije obnavqano i na vrlo je niskom tehnolo{kom nivou, te }e stoga u najskorije vreme biti nu`na obnova PVO sistema, aviona, oklopnih vozila, uniformi...

Milan Bozokin

Po~etak liturgije u 10 ~asova Sveta liturgija u Pe}koj patrijar{iji po~e}e danas u 10 ~asova, a mitropolit zagreba~ko-qubqanski Jovan i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije uve{}e na kraju liturgije u tron 45. patrijarha srpskog Irineja.

Sinod SPC saop{tio je da }e Srbiju na ceremoniji ustoli~ewa predstavqati predsednik Boris Tadi}.

tvene re~i: intronizuje se na presto (ime) svetoga grada (ime) otac na{ patrijarh.

Izgovara se (gr~ki) Aksios!, dostojan, tri puta, a hor, klir, gosti i vernici istim re~ima to potvr|uju. Tada se prvojerarhu vi{ekratno otpeva Mnogoqestvije, `eqa da u zdravqu vodi brod crkve. U latinskom obredu dostojnost izabranog potvr|uje se sa ’Dignus est’.

De{avalo se u istoriji da se uzvikne ’nedostojan’, ’anaksios’, {to bi kanonski trebalo da zna~i da se postupak ima prekinuti, dok se ne ispitaju razlozi. I toga je bilo. Ako se odmah vidi da to poti~e od poreme}enih osoba, ili ekstremista, tome se ne pridaje pa`wa. Ovih dana na nekim zilotskim, fanati~nim sajtovima kod nas, unapred se tvrdi da je patrijarh Irinej, po wihovim merilima, jeretik, i zato zahtevaju: Ka`i patrijarhu bez straha – nedostojan.

Srpska pravoslavna crkva je tokom svog osamstogodi{weg postojawa imala vi{e sredi{ta. To se odra`ava i u tituli patrijarha i na wegovo ustoli~ewe.

On je arhiepiskop pe}ki kao i mitropolit beogradsko-karlova~ki. Nakon izbora svakako je prirodno da bude uveden na beogradsku katedru, prestoni~ku, gde je sredi{te zemqe, sa predsednikom ili monarhom, kao i vlastima i drugim nacionalnim ustanovama. Tu on stupa na du`nost prvojerarha. To je, podsetimo, obavqeno ve} sutradan po izboru, 24. januara, u Sabornom hramu arhangela Mihaila u Beogradu. Danas se ovaj ~in obavqa u drevnom manastiru Pe}ke patrijar{ije, sredwevekovnom sredi{tu SPC, u prisustvu svih srpskih arhijereja kao i predstavnika pomesnih pravoslavnih crkava i drugih konfesija. Uvek je va`no i prisustvo naroda, vernika crkve, kao i pred-

stavnika zemaqskih, dr`avnih i lokalnih vlasti.

Po logici, neka vrsta malog ustoli~ewa mogla bi biti i u Sremskim Karlovcima, po{to su Karlovci deo titule prvojerarha. Osim toga, tu je bilo od 1694. godine sedi{te Crkve. Od 1848. do ujediwewa SPC, tu je bilo i sedi{te {estorice patrijaraha, od prvoga Josifa Raja~i}a do stradalnika Lukijana Bogdanovi}a.

Ono {to se u ne samo u dana{we ve} u svako vreme ne mo`e izbe}i, jeste ono {to se obi~no naziva politizacijom, stavqawem nekog nepoliti~kog doga|aja u kontekst odre|enih interesa: {ta ne{to zna~i, ko koliko dobija ili gubi, kako se {ta

Neka vrsta „malog ustoli~ewa” mogla bi biti i u Sremskim Karlovcima, po{to su Karlovci deo titule prvojerarha odra`ava na aktualni razvitak. No, Crkva s pravom Kosovo defini{e kao kolevku duhovnosti, {to }e ono ostati bez obzira na administracije koje upravqaju tim prostorom.

Intronizacija patrijarha zami{qena je, ina~e, kao verski ~in, akt ispru`ene ruke prema svima, a ne znak prkosa ili konfrontacije. Otuda je predvi|eno da prisustvo zna~ajnih li~nosti iz politike bude svedeno na neophodni minimum. Za sve druge koji patrijarhu `ele da ~estitaju i da ga ohrabre, predvi|en je prijem u Patrijar{iji dan nakon intronizacije.

U svakom slu~aju, iako nije pro{lo ni godinu dana od wegovog izbora, patrijarh Irinej je ve} iskazao spremnost da oja~a unutarcrkveno jedinstvo, re{avawem problema koji su godinama optere}ivali duh sabornosti. Ne ~udi da u tome ima otpora.

Posetom Be~u, srpski arhipastir je iskazao po{tovawe drugim hri{}anima i spremnost za pribli`avawe, upoznavawe i sara|ivawe. Re~i koje je tamo izgovorio imaju u hri{}anskom svetu zapa`en pozitivan eho.

Otuda, kada se u Pe}i danas bude izgovorilo ’Aksios’, dostojan, to }e biti pravi izraz ose}awa gotovo svih vernika, kao i gra|ana Srbije. Patrijarh zaslu`uje podr{ku u svom rukovo|ewu Crkvom. @ivica Tuci}

SER@ BRAMERC U PETAK DOLAZI U SRBIJU KOJA JO[ UVEK TRAGA ZA RATKOM MLADI]EM

Beograd zabrinut zbog zabrinutosti Haga

ra`i se `iv ili mrtav“, natpis koji je svojevremno uglavnom asocirao na poternicu raspisanu za Bilijem Kidom u kultnom kaubojcu, moglo bi se re}i da gotovo bukvalno va`i u slu~aju odbeglog ha{kog optu`enika, ratnog vojnog lidera bosanskih Srba, generala Ratka Mladi}a. Dok wegova porodica tvrdi da se general u me|uvremenu upokojio na nekom nepoznatom mestu i sudski tra`i da on bude ogla{en mrtvim, istovremeno razne slu`be tragaju za wim, ba{ kao i za odbeglim ha{kim optu`enikom Goranom Haxi}em, prvim predsednikom sada nepostoje}e Republike Srpske Krajine. Sve ne bi li ovaj dvojac, za koji Hag „nema razloga da veruje da je izvan Srbije“, zavr{io u [eveningenu.

Iako je Mladi} nezaobilazna tema, pogotovo kada su akteri divana srpski zvani~nici, s jedne strane, te predstavnici Ha{kog suda ili Evropske unije, s druge, posledwe izjave glavnog tu`ioca Tribunala Ser` Bramerc da je nezadovoqan saradwom Srbije u pogledu potrage za dvojicom begunaca, te da Beograd mora „u~initi vi{e“, podigle su zama{nu pra{inu. Pogotovo nakon {to je ju~e Bramerc otvoreno pozvao Evropsku uniju da nastavi pritisak na vlasti u Beogradu da uhapse Ratka Mladi}a. „Va`no je EU nastavi sa principom uslovqavawa procesa evrointegracija punom saradwom Beograda sa Tribunalom“, izjavio je Bramerc za belgijske listove „Libr Bel`ik“ i „Standard“. Ovome treba dodati da je sli~an stav izneo i prvi ~ovek Evropske komisije u Srbiji Vensan De`er, koji je upozorio da „puna saradwa Srbije s Tribunalom ostaje kqu~ni uslov za evropske integracije”.

No, uprkos tim kriti~kim tonovima, zasad je u Beogradu prisutan optimizam da }e u Hagu ipak imati sluha i poverewa u izri~it odgovor iz Srbije da je „hap{ewe dvojice ha{kih begunaca dr`avni posao broj jedan na kojem se sve vreme radi i ~ini sve u kontinuitetu“. „Dok god Mladi} i Haxi} nisu u Hagu i ja sam zabrinut, jer smo kao dr`ava wihovi taoci. Ali sam i optimista, jer znam {ta se sve radi da bi oni bili uhap{eni. Optimista sam i jer mislim da smo na pravom tragu”, izjavio je srpski tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}, napomiwu}i da je Hag jedino

T

mesto gde dvojica begunaca mogu da doka`u svoju eventualnu nevinost.

I dok se Beograd priprema da u petak, 8. oktobra, do~eka tu`ioca Bramerca, mo`da i sa nekim novim saznawima („Akcioni tim se sastaje jednom nedeqno”, potvrdio je tu`ilac Vuk~evi}), svetskim medijima nije promakao pro{lonedeqni, pomalo komi~an slu~aj hap{ewa u Belgiji „Mladi}evog dvojnika“ za koga se ispostavilo da je slikar iz Flandrije Fredi de Grefa. Policija je posle anonimne dojave da se „sumwivi“ De Grefa nalazi u autu nema~kih registracija u provinciji Limburg, danima pratila vreme{nog slikara i potom preduzela akciju. Sve se razjasnilo kada je nepobitno utvr|en De Frefeov identitet, s tim da je slikar usput policiji „priznao“ da `ivi sa Srpkiwom, te da je 1978. godine neko vreme proveo u Hrvatskoj s devojkom.

Glavni tu`ilac Tribunala ju~e je u intervjuu belgijskim novinama otvoreno pozvao Evropsku uniju da nastavi pritisak na vlasti u Srbiji da uhapse biv{eg komandanta VRS (Ne)zgoda sa slikarom, o kojoj su mediji `ivopisno izvestili, donekle je i slikovit odgovor na sporadi~nu upitanost javnosti, ne samo doma}e, da li se ikad igde pojavi i tra~ak sumwe da bi Mladi} eventualno mogao da se skriva i negde u belom svetu. U svakom slu~aju, dok su obi~ni smrtnici ipak bili pomalo zate~eni potvrdom da su i neki u Evropi na trenutak posumwali da bi se odbegli general, pri tome sebi ne nalik (uticaj doktora Dabi}a?), mogao vozikati i po wihovim gradovima, oni boqe upu}eni smatraju da je „sasvim logi~no da se proveravaju razne opcije, ne samo u Srbiji, nego gde god je to izvodqivo“.

Ipak, u celom ovom galimatijasu koji prati potragu za biv{im komandantom VRS, nesporno je najkontroverzniji bio zahtev wegove porodice Prvom osnovnom sudu u Beogradu da se general proglasi mrtvim. I taj zahtev je formalno jo{ uvek u opticaju. Advokat Mi-

lo{ [aqi} ka`e da je porodica Mladi}, koju zastupa, „u predlogu navela da uverewe da je general mrtav zasniva na ~iwenicama da je jo{ 1996. godine imao te`ak mo`dani udar, da je u vi{e navrata le~en na VMA od nekih stoma~nih i od kardiovaskularnih bolesti, kao i da od februara 2003. godine ne postoji trag da ga je iko video i ~uo“.

– Mladi}eva porodica smatra da }e nakon dono{ewa takvog sudskog re{ewa, ona kona~no biti ostavqena na miru. Mladi}eva porodica i poznanici stalno su pod pritiskom, kr{e se wihova prava. Obavqaju se pretresi i u firmama u kojima rade, a to je sve u ciqu da se tim qudima onemogu}i da mogu bilo gde da rade. To je jo{ jedan od pritisaka na sve {to je vezano za porodicu i za prijateqe Mladi}a – navodi [aqi}.

Po wegovim re~ima, podaci o mogu}em mestu gde je „nestalo lice“ moglo preminuti i gde su sahraweni wegovi ostaci, „nisu uslov da se to lice oglasi umrlim”. On navodi da postoji niz situacija, „kao u velikim prirodnim katastrofama – zemqotresima i poplavama”, kad se nestali qudi nikad ne na|u.

– U ovom slu~aju bi bilo dobro kad bi se to mesto moglo na}i. Me|utim, pitawe je da li je to uop{te mogu}e, jer onaj koji bi se eventualno javio s tim saznawem automatski bi se izlo`io i krivi~noj odgovornosti s optu`bom da je bio taj koji je skrivao generala. A u situaciji kad se takve osobe gone i za daleko bezazlenije slu~ajeve, ko }e da prizna da je sahranio Ratka Mladi}a ili video gde je general pokopan – smatra [aqi}.

Kako god, predstavnici nadle`nih dr`avnih organa poru~ili su da zahtev porodice „ne uti~e na daqe akcione aktivnosti i ciq pronala`ewa Mladi}a“. Uostalom, ministar policije Ivica Da~i} je javno pozvao i Mladi}a i Haxi}a da se dobrovoqno predaju Tribunalu, dok je predsednik Tadi} jasno ponovio da je „potraga za ha{kim optu`enicima jedna od temeqnih ta~aka rada Vlade Srbije i wega kao predsednika“. „Ja sam potpuno opredeqen da se proces saradawe sa Ha{kim tribunalom zavr{i i da se na prostoru jugoisto~ne Evrope izgradi ambijent koji nas li{ava istorijskih konflikata”, kazao je predsednik Tadi}.

Jaska Jakovqevi}

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

oliko ko{ta ~ovek u Srbiji i da li jedan bubreg ili pola litre krvi mogu da budu mera vrednosti? Ili su, pak, merilo premije koje daju osiguravaju}e ku}e kada neko naumi da osigura ono {to ima a {to u doglednoj budu}nosti mo`da vi{e imati ne}e?

Da bi se dao iole suvisao odgovor na ova pitawa, nadajmo se, ne moramo vi{e da se vra}amo u “vesele devedesete”, kada qudski `ivot ovde nije vredeo koliko crno ispod nokta. Ali da li smo se i koliko pribli`ili idealu normalne i “dosadne” Srbije u kojoj se svaki pojedinac podjednako ceni, ako su siroma{ni me{tani Doqevca, op{tine sa oko 19.000 stanovnika u kojoj zvani~no ima ~etiri hiqade nezaposlenih, odlu~ili su da osnuju agenciju za prodaju organa, koja bi ih, kako veruju, spasila od nema{tine?

K

Japanci najvi{e cene `ivot z Tajvan........................... 0,6 z Ju`na Koreja................ 0,8 z Indija.......................... 1,4 z Nema~ka....................... 3,5 z Velika Britanija........ 4,2 z Australija................... 4,2 z Kanada......................... 4,4 z Austrija....................... 5,2 z SAD.............................. 7,0 z [vajcarska.................. 7,6 z Japan............................ 9,7 Istra`ivawe „Cajta”, iznosi dati u milionima evra

Tako je glasila udarna ovonedeqna vest, uz dodatak da je vi{e od hiqadu Doqev~ana, navodno, spremno da na ovaj na~in potra`i izlaz iz bede. Organizatori ove akcije, iako svesni da zakon strogo zabrawuje trgovinu organima, ipak tvrde da }e uputiti formalan zahtev Agenciji za privredne registre. Jer, argumentuju, nema te

TEMA „DNEVNIKA”: KADA DOGORI DO NOKATA PRODAJE SE I GOLA KO@A

Koliko ko{ta ~ovek!? vlasti koja nekome mo`e da zabrani da se odlu~i na ovaj o~ajni~ki korak i proba da u inostranstvu proda organ ili krv ne bi li na taj na~in obezbedio novac za golo pre`ivqavawe.

Podsetimo, na{e klinike za nefrologiju, na kojima se ve} godinama transplantiraju bubrezi, mogu da koriste samo one organe koje zave{taju donori ili da ih dobiju od dobrovoqnih davalaca – trgovina tom “robom” je najstro`e zabrawena. I davawe krvi je, tako|e, kod nas ure|eno po evropskim standardima, {to zna~i da je anonimno, bezbedno i besplatno – eventualna trgovina krvqu, dakle, tako|e nije dozvoqena. Ipak, na internetu i daqe kru`e oglasi pojedinaca koji su u o~ajawu spremni da na crnom tr`i{tu ponude delove svog tela: “Imam 25 godina i zdrav sam celog `ivota...

Zbog lo{e finansijske situacije prodajem bubreg, nulta negativna krvna grupa. Javite se na {ifru...”

- pi{e u jednom oglasu.

Sude}i po svim tim alarmantnim vestima, ideja kratkoro~ne dobiti ali dugoro~ne i nepovratne {tete o~ito uzima maha, i bojimo se da je samo pitawe vremena kada }e policija na nekom grani~nom prelazu ili me|i uhapsiti {vercere s fri`iderom u kome se nalazi bubreg, nekoliko litara krvi, plazma ili deo jetre.

Jer, u situaciji kada imamo sve vi{e ponu|a~a organa, ne bi trebalo da se puno iznenadimo ako se uskoro pojave i beskrupulozni trgovci – kada su ve} tu negde oko nas dileri za `ene, decu, qude, onda ni{ta vi{e ne bi trebalo da nas iznenadi...

Verovatno i zbog toga Doqev~ani nisu dugo ~ekali da u wihov

{or za|e ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}. “Iako je zemqa siroma{na, nije toliko siroma{na da mora da bude gladnih i onih kojima dr`ava ne mo`e da pomogne”, rekao je on me{tanima. Odmah je reagovalo i wegovo Ministarstvo rada i socijalne politike: odlu~ili su da po~nu s podelom robe ugro`enim katego-

Crno tr`i{te organa: Svega nekih 3.000 evra je 14 Moldavaca dobilo za svoje bubrege, pi{e u jednom izve{taju Saveta EU iz 2003. godine. Dodu{e cena organa varira, ali jedno je sigurno: budu}e da je premalo legalnih donora organa, mnogi potra`ioci sa Zapada okre}u se nelegalnom tr`i{tu – i tako podgrevaju kriminalne rabote.

Trgovina qudima: Ujediwene nacije su 2006. godine registrovale 21.400 `rtava trgovine qudima. Od toga je 80 odsto wih bilo primorano na prostituciju, a ostatak su, uglavnom, prinudni radnici - robovi. Amnesti interne{enal, pak, ra~una sa crnom brojkom od nekih pola miliona takvih slu~ajeva. Tako se, na primer, u Pakistanu mo`e kupiti dete za oko 800 evra. rijama stanovni{tva iz magacina Direkcije za imovinu, koja je prethodnih godina zaplewivana u postupcima prinudne naplate.

Ono {to je upotrebqivo, Qaji} je obe}ao da }e biti raspodeqeno centrima za socijalni rad i lokalnim samoupravama a sa ciqem da sve do|e do krajwih korisnika – najugro`enijih stanovnika.

U svakom slu~aju, iako je resorni ministar mo`da uspeo da ugasi jedan potencijalno veliki po`ar, i daqe je ostao da lebdi nad na{im glavama veliki znak pitawa s po~etka teksta: koliko, zapravo, ko{ta goli `ivot u Srbiji? Naravno, niko normalan ne spori da qudski `ivot u osnovi nema cenu.

Ali je isto tako nesporno i to da

Neophodna provera ku}ne instalacije za taj posao, zatim treba servisirati gasne aparate, pe}i, a deo posla je i na distributerima koji imaju obavezu da periodi~no kontroli{u unutra{we gasne instalacije.

Treba znati, ka`e Duki}, da se prilikom sagorevawa gasa stvaraju ugqen dioskid, ugqen monoksid, koji je veoma opasan, te azot i vodena para. Ugqen monoksid je otrovan gas, bez boje i mirisa, nemogu}e ga je otkriti, i vezuje se za hemoglobin u krvi br`e od kiseonika, {to doveodi do trovawa.

– Takva situacija se jednostavno mo`e izbe}i redovnim ~i{}e-

Obaveza distributera Distributeri su obavezni da pregledaju ku}ne istalacije, i po re~ima Stevana Duki}a, JP “Srbijagas” to redovno ~ini. Za doma}instva, individulane potro{a~e, pregled je obavezan jednom u tri godine, a potro{a~i koji su na mre`i sredweg pritiska kontroli{u se jednom godi{we. „Nakon pregleda sa~iwava se zapisnik, u koji se unose eventualne primebde koje treba otkloniti. Na{e ekipe su stalno na terenu i za nedequ dana pregleda se vi{e od 1.100 doma}instava, od kojih je oko 700 u Vojvodini. Ina~e, JP ’Srbijagas’ ima oko 75.000 individualnih potro{a~a kojima distribuira gas, od toga oko 40.000 doma}instava na podru~ju Vojvodine”, navodi sagovornik „Dnevnika”. energent – ka`e nam Duki}. – Naj~e{}i nesre}ni slu~ajevi, do kojih dolazi prilikom kori{}ewa prirodnog gasa, vezani su za trovawe ugqen monoksidom. Zato pred po~etak svake grejne sezone treba dobro pregledati i o~istiti dimwake, {to bi, naravno, morala da urade preduze}a koja su ovla{}ena

wem dimwaka, jer u suprotnom, kada je on neispravan ili zapu{en, izduvni dimni gasovi, umesto da izlaze iz prostorije, odnosno odlaze kroz dimwak, vra}aju se u prostoriju. To se mo`e desiti i zbog prevelikog broja pe}i ili kotlova na jednom dimwaku ili zbog neispravnosti gasne pe}i

Austrije su tako, analiziraju}i oko 5.000 slu~ajeva u svojoj zemqi i Nema~koj, izra~unali „prose~ne cene“ organa stra-

Mra~na statistika

DO^EKAJTE SPREMNI PO^ETAK GREJNE SEZONE

Grejna sezona je na pragu i vaqa se spremiti za wu. Ono {to bi svaki doma}in, bez obzira koji energent koristi za grejawe, trebalo obavezno da uradi pre nego {to upali pe}i ili kotlove, jeste provera svih instalacija kako ne bi do{lo do nepredvi|enih situacija. Time ne samo {to se mogu preduprediti nevoqe, ve} i ukoliko se uo~i odre|eni problem, mo`e se na vreme otkloniti.

Tako bi i potro{a~i koji se samostalno greju na prirodni gas iz bezbednosnih razloga, pred svaku grejnu sezonu, trebalo dobro da provere gasnu ku}nu instalaciju. Po re~ima izvr{nog direktora za tehni~ke poslove u JP “Srbijagas” Stevana Duki}a, proverom gasnih instalacija, ventila, grejnih tela (pe}i, kotlova...), dimwaka, pred po~etak grejne sezone, izbegavaju se ne`eqene situacije i zato to ne sme da se zaboravi.

– Proverom ku}ne instalacije izbegavaju se neprijatnosti do kojih mo`e do}i kada se u doma}instvu koristi prirodni gas kao

vrednost tog `ivota ponekad ipak dobija svoj izraz u brojkama, recimo kada se radi o obe{te}ewu posle saobra}ajne nesre}e.

Iole ozbiqnije analize na ovu temu nisu kod nas ra|ene nikada, pa ~ak ni u Udru`ewu osigurava~a Srbije nema podataka o, na primer, najve}im ispla}enim od{tetama. Dobili smo samo informa-

{to mo`e dovesti do nepravilnog sagorevawa – ka`e Duki}.

On upozorava da bi izmene na gasnim ku}nim instalacijama trebalo da rade profesionalci, ovla{}eni za obavqawe tog posla, jer ukoliko se to uradi nestru~no, ili nedovoqno stru~no, mo`e se desiti da ostane otvorena slavina kroz koju curi gas. Va`no je znati, dodaje Duki}, da se prostorije moraju provetravati, jer mo`e do}i do nedostatka kiseonika i stvarawa potpritiska. Tada bi ~ak moglo biti opasno i kori{}ewe kuhiwskih aspiratora, jer se u prostoriju vra}a dimni gas.

– Do curewa gasa na mre`i dolazi naj~e{}e zbog neovla{}enih i neprijavqenih radova u blizini gasnih instalacija. Tada je mogu}e o{te}ewa cevi i isticawe gasa. To se u mre`i JP “Srbijagas” brzo detektuje i otklawa kvar, a na{a distributivna mre`a duga je 4.000 kilometara i redovno se kontroli{e – ka`e Duki}.

Sagovornik „Dnevnika” isti~e da je posledwih nekoliko godina mnogo ura|eno kako bi se poboq{ao kvalitet mre`e i smawio gubitak na woj. Tako je sada gubitak na mre`i “Srbijagasa” 2,5 odsto, dok je 2006. iznosio ~ak 8,5 odsto.

– Da bi se eventualno isticawe gasa osetilo, u wega se stavqa odre|eni miris – odorant - koji je potpuno ne{kodqiv za qude. Ukoliko neki potro{a~ oseti curewe gasa u svom domu ili mu se u~ini da ga ima, treba da preduzme nekoliko koraka. Pre svega potrebno je ugasiti sve elektri~ne aparate i otvoreni plamen, otvoriti vrata i prozore, a potom zaustaviti doticawe gasa zatvaraju}i ventile za gas i pozovati distributera da otkloni eventualni kvar. Nikako ne bi trebalo sami da poku{aju da otklone kvar ili utvrde odakle gas curi. Postupaju}i na ovaj na~in za{titi}e i svoje doma}instvo, sebe, ali i okru`ewe – upozorio je na kraju Stevan Duki}.

Dobrila Mla|enovi}

ciju da na{i gra|ani jo{ uvek nemaju naviku da osiguraju svoj `ivot, kao i da je, {to se ti~e teku}eg portfeqa, najve}e ugovoreno osigurawe za koje se pla}a premija u jednoj velikoj osiguravaju}oj ku}i na nivou 550.000 evra – {to posredno ipak daje odgovor na hipoteti~ko pitawe: koliko bi mogao da ko{ta `ivot u Srbiji.

U Nema~koj, s druge strane, od{teta za smrtno stradalu osobu u saobra}ajnoj nesre}i iznosi 1,2 milion evra. Ona odslikava pre svega gubitak doprinosa stradalog na poslu i u porodici. Ako, pak, u saobra}ajnoj nesre}i neko povredi deo tela, visina od{tete zavisi od procene lekara i sudskog vagawa. Istra`iva~i iz

dalih u saobra}ajnim nesre}ama. Kada se ti iznosi saberu, dobija se ukupna „cena ko{tawa ~oveka“: 1.709.683 evra.

U zemqama EU ne svodi se sve, razumqivo, samo na saobra}ajne nesre}e. Recimo, da bi se mogla kvanitatativno izmeriti {teta po zdravqe zbog prqawa i trovawa okoline, nema~ka Savezna uprava za prirodnu sredinu prera~unava „izgubqene godine `ivota“ usled takve aktivnosti. U slu~aju zaga|ewa vazduha otrovnom pra{inom koju je ~ovek delimi~no udisao i potom umro, uz uslov da je oboleo

5

od astme godinu dana ranije – zaga|iva~ mora da plati 50.000 evra.

Ako je, pak, `rtva stradavala od zaga|ewa celog `ivota, od{teta se kre}e oko milion evra. Koliko bi, po tom modelu, samo Pan~evci trebalo da dobiju novca, mo`emo samo da naga|amo.

U svakom slu~aju, nema~kom nedeqniku „Cajt” palo je na pamet i da se direktno obrati tzv. ’obi~nom ~oveku’ i upita ga koliko je wemu vredan `ivot. Ova ideja se, ina~e, bazirala na konstrukciji u ekonomskoj nauci o „vrednosti statisti~kog `ivota“. Budu}i da je, naravno, te{ko ceo `ivot izraziti u brojkama, u pomo} su pozvani nau~nici koji su se poslu`ili trikom: upitani je trebalo da se izjasni {ta misli koliko bi svako od 10.000 radnika na jednoj gra|evini bio spreman da plati da bi se osigurao od rizika povrede na radu sa smrtonosnim ishodom.

Ako su anketirani, recimo, bili spremni da daju u proseku 300 evra za tu ’simboli~nu’ desethiqaditinku `ivota, onda

bi ceo `ivot bio vredan 3 miliona evra. Taj trik je doveo do hipoteti~ke vrednosti koja se mogla upore|ivati na internacionalnom nivou, odnosno dobijeni su podaci prema kojima je zakqu~eno da ~ovek najvi{e vredi – u Japanu!

Srbija nija bila obuhva}ena ovim istra`ivawem, ali ako se prisetimo tragedije Doqev~ana s po~etka pri~e – mo`da i boqe.

Reqa Kne`evi}

KONA^NO U PRIPREMI REFORMA IZVR[EWA SUDSKIH ODLUKA

Naplata od du`nika za najvi{e 90 dana ovi zakon o izvr{ewu i obezbe|ewu koji je temeq reforme izvr{nog postupka, uskoro bi trebalo da ubrza i poboq{a izvr{ewe sudskih odluka u gra|anskim i privrednim postupcima. O~ekuje se da nova zakonska re{ewa skrate vreme izvr{ewa sa prose~nih 700 na 90 dana, {to }e, kako se veruje, privredu u~initi efikasnijom, osigurati strane investicije i omogu}iti radnicima da ostvare svoja prava.

Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen je najavio da bi predlog zakona mogao ovog meseca da se na|e u skup{tinskoj proceduri, te da }e u prvoj fazi primene zakona uz privatne izvr{iteqe postojati i dosada{wi sudski. Tako }e gra|ani imati mogu}nost da izaberu da li }e izvr{ewe poveriti sudskom ili privatnom profesionalnom izvr{itequ.

Profesor Fakulteta za poslovno pravo u Beogradu dr Neboj{a [arki} u razgovoru za „Dnevnik“ isti~e da se zala`e za uvo|ewe privatnih izvr{iteqa kao alternativnog re{ewa, ali ocewuje da ne bi ni postojao tako veliki problem s efikasno{}u izvr{ewa da je od 2005, kad je dono{en sada{wi zakon, ura|eno ne{to na poboqa{awu polo`aja sudskih izvr{iteqa. Dosada{wa „karma“ (ne)efikasnosti sudskog izvr{iteqa, po wegovim re~ima, ide uz wegov objektivni polo`aj.

– Sudski izv{iteq je ~inovnik koji radi za neku bednu platu, ima simboli~nu slu`benu legitimaciju, ali nema nikakvu fakti~ku za{titu, i na teren obi~no odlazi gradskim prevozom. Zamislite ~oveka koji, recimo, na temperaturi od minus

N

20 stepeni ili plus 40, ide s kraja na kraj grada autobusom, zvoni na vrata du`nika koji na wega pusti ku~e, psuje ga, a ovaj treba da mu zapleni televizor i odnese ga u rukama. To je prosto sme{no. Naravno da qudi znaju da je takvo izvr{ewe neefikasno i tako se i pona{aju. Za{to se niko ne {ali s policijom kad vas zaustavi - navodi dr [arki}.

Ina~e, gra|ani, po wegovim re~ima, ne bi trebalo da imaju rezervu prema uvo|ewu privatnih izvr{iteqa, jer je to pravosudna profesija, ba{ kao {to }e i javni bele`nici i sudski ve-

{taci pomagati gra|anima u ostvarivawu prava. U zemqama koje imaju privatne izvr{iteqe to se pokazalo efikasnim re{ewem, pre svega jer su oni motivisni da rade i da sprovede izvr{ewa: wihova zarada je povezana s procentom naplate.

– Ako se postave dobri mehanizmi za{tite i kontrolne funkcije suda, ako zakon ka`e da }e zbog svakog predmeta koji ne uradi kako treba izgubiti licencu i time veoma dobar posao, naravno da taj privatni izv{iteq ne}e biti nikakav uteriva~ i otima~, nego }e raditi po zakonu – uverava [arki}.

– Uostalom, ako nema dobrog mehanizma kontrole i za{tite, on-

da ba{ sve mo`e da se pretvori u svoju suprotnost.

Kad je re~ o samom predlogu novog zakona o izr{nom postupku, profesor [arki} ka`e da je, po wegovom mi{qewu, prva verzija koju je dala Radna grupa, „ispuwavala evropske standarde izvr{nog prava“. Me|utim, posle se pojavila nova verzija u kojoj su neki od tih koncepata naru{eni, a sa~inila ju je druga radna grupa pri Ministarstvu pravde.

– Ono {to je dato u toj novoj radnoj verziji naru{ava neke osnovne standarde izvr{ewa, jer je, recimo, ukinuto odlagawe, a ukinuti su i neki pravni lekovi kao {to je `alba. Znate, ~ovek izvr{i krivi~no delo, {to je mnogo te`a stvar, pa ima ~itav niz prava, te bi ih morao imati i du`nik – ukazuje dr [arki}.

Evropski standardi u epicentar prioriteta stavqaju, naravno, poverioca koji je sudskom presudom pokazao da je u pravu, ali, nagla{ava sagovornik „Dnevnika”, „izvr{ewe ne sme ni u kom slu~aju da naru{i neka elementarna prava du`nika, dostajanstva li~nosti wega i wegove porodice“.

– Uostalom, svako od nas je ili bio ili mo`e da bude du`nik, recimo, prema bankama – navodi dr [arki}. – Ostanete bez posla, pa niste platili nekoliko rata za kredit... Nisu to kriminalci. Stoga bi procedura izvr{ewa jednostavno morala da po{tuje nekakve uobi~ajene standarde. Naprosto, bilo bi od iznimne va`nosti kada bi se na{la neka uravnote`ena varijanta izme|u prava poverioca i elementarnih prava du`nika.

Jaska Jakovqevi}

6

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

IMA LI INFEKCIJA U VOJVO\ANSKIM BOLNICAMA

Pacijente vi{e brine prikrivawe od istine bolni~kim infekcijama u razvijenim zemqama sveta mnogo se govori i poklawa im se posebna pa`wa, pogotovo kada se radi o na~inima kako ih prevenirati. Kod nas se ova tema retko otvara, a i kada se navode podaci o wima, naj~e{}e se ka`e da ih imamo "ni mawe ni vi{e nego bolnice u svetu". U zdravstvenim ustanovama nerado govore o ovoj temi ne zato {to bolni~kih infekcija nema, ve} se jo{ uvek smatra da je boqe "prikriti ih od javnosti kako se pacijenti ne bi uznemirili".

Podsetimo, bolni~ke infekcije su povezane sa boravkom u bolnici i naj~e{}e se pojavquju kod invazivnih procedura. Javqaju se u svim bolnicama u svetu, i to sa razli~itom prevalencijom – od 1 odsto pa do preko 20 procenata, u zavisnosti od vrste odeqewa i populacije pacijenata. Najrizi~nija odeqewa za pojavu infekcija su jedinice intenzivne terapije, neonatolo{ka, hematolo{ka i hirur{ka odeqewa. Naj~e{}e su i kod nas i u svetu infekcije krvi povezane sa vaskularnim linijama, infekcije urinarnog trakta sa kateterima, pneumonije sa ve{ta~kom ventilacijom, a dijareje s prethodnom intenzivnom antibiotskom terapijom. Mogu se javiti i u nekim drugim specijalnim stacionarnim ustanovama, kao i u ambulantnoj praksi, ali su infekcije nastale u bolnicama od najve}eg epidemiolo{kog zna~aja.

– Pored moralne obaveze da se registruju bolni~ke infekcije na mestu wihovog nastanka, preventivni nadzor nad bolni~kim infekcijama je u na{oj zemqi regulisan i va`e}im zakonskim propisima – ka`e nam {ef Odeqewa za kontrolu i prevenciju bolni~kih infekcija Instituta za javno zdravqe Vojvodine docent dr Gorana ]osi}. – Uspe{nost ovakvog nadzora, me|utim, zavisi i od raspolo`ivog i za to edukovanog kadra. Drugim re~ima, kada danas prikazujemo broj registrovanih infekcija u Srbiji, on ne odra`ava uvek realnu epidemiolo{ku situaciju, nego se isti~u one bolnice koje imaju uspostavqeni sistem nadzora, dok one koje to nemaju ili su ih uspostavili sporadi~no, ni u kom slu~aju ne zna~i da nemaju i infekcija povezanih sa svojim uslugama.

Kako ka`e na{a sagovornica, u Vojvodini nadzor nad bolni~kim infekcijama koordini{u epidemiolo{ke slu`be Instituta i Zavoda za javno zdravqe na regionalnom nivou. Sama registracija bolni~kih infekcija se obavqa od strane medicinskog kadra bolnica, ali ona je jo{ uvek nedovoqno organizovana. Uz to, postoji i insuficijentnost u odre|enim podzakonskim aktima – kao {to je Pravilnik o bli`im uslovima za obavqawe zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama koji, na primer, u pogledu ka-

O

dra ne predvi|a osobqe za kontrolu bolni~kih infekcija.

– Na osnovu dugogodi{weg rada Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravqe Vojvodine, sa bolnicama na teritoriji svoje regionalne nadle`nosti za le~ewe akutnih poreme}aja zdravqa kao {to su Klini~ki centar Vojvodine, sva tri instituta u Sremskoj Kamenici, Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine, Op{ta bolnica Vrbas, svake godine

Infekcije u 2009.

U 2009. registrovana je 821 infekcija razli~ite anatomske lokalizacije

4,9 - 24,8% jedinice intenzivne terapije

0,8 - 4,6% hirur{ka odeqewa

1,6 - 4,1% internisti~ka odeqewa

0,9% porodili{te

1,6%

`avaju, i postaju otporniji na lekove.

Stoga uvo|ewe standarda i normativa za medicinske procedure, s posebnim akcentom na elemente prevencije infekcija, predstavqa savremeni koncept za re{avawe ovog, u svetu prioritetnog javno-zdravstvenog problema.

Prevenciji intrahospitalnih infekcija velika pa`wa se poklawa i kod nas.

U svim bolnicima trebalo bi da se obavqa aktivan nadzor, da se meri stopa infekcije koja se u ustanovi javqa, da se rade sve propisane mere sterilizacije i dezinfekcije koje spre~avaju da mikroorganizmi prodru u pacijenta, da se edukuju zdravstveni radnici kao i nemedicinski radnici koji odr`avaju higijenu... Me|utim, i u bolnicama u kojima je borba protiv bolni~kih infekcija stavqena na najvi{i stepen, one se dogode, {to govori o kompleksnosti problema i velikom broju ~inioca koji mogu da dovedu do infekcije mawih ili ve}ih razmera.

– Odr`avawe higijene u bolni~kim prostorijama i dovoqan broj nemedicinskog osobqa-higijeni~ara, bolesni~ke sobe sa {to mawe kreveta, najboqe dva do tri u sobi, posebno su va`ni za suzbijawe intrahospitalnih infekcija – ka`e za „Dnevnik” direktor Klini~kog cen-

dicinskog osobqa... – isti~e direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Naro~ita pa`wa se poklawa higijeni u {ok sobama. U bolesni~kim sobama nalazi se od dva do sedam kreveta. Svaka soba ima kupatilo, {to je prednost u odnosu na druge bolnice koje to nemaju, a zna~ajno je za odr`avawe li~ne higijene bolesnika. Svaka sitnica je va`na u borbi protiv bakterija. Tako su, recimo, u sva tri instituta u Sremskoj Kamenici zamewene podne obloge, a nove su postavqene tako da su izbegnuti te`e dostupni }o{kovi prilikom odr`avawa higijene, ve} su ivice prema zidu zaobqene.

Po re~ima direktora bolnice u Se~wu dr Jane Tari, kada se govori o intrahospitalnim infekcijama gotovo uvek je u pitawu qudski faktor, odnosno koliko se medicinsko osobqe pridr`ava protokola i zahteva koji se odnose na postupawe sa instrumentima, medicinskom opremom, odr`avawem higijene ruku...

– Na{a bolnica je u~esnik u nacionalnom programu pra}ewa bolni~kih infekcija i u po~etku je od strane klini~ara bilo propusta u registraciji i prijavqivawu bolni~kih infekcija jer

Proterane kravate i klompe U pojedinim zemqama higijenski standardi i protokoli daleko su stro`iji nego {to to na{i standardi nala`u. Tako, na primer, u Engleskoj lekari ne smeju da nose kravate na poslu, a umesto belih mantila nose kratke bluze, i to bez rukava, samo sa jednim xepom – sve u ciqu borbe s bakterijama. Standardi propisuju i obu}u, koja ne sme da ima rupice na povr{ini, {to zna~i da klompe s rupicama, koje su uobi~ajena obu}a lekara i sestara kod nas, u Engleskoj naprosto – nemaju {ta da tra`e.

pedijatrija U~estalost i tipovi bolni~kih infekcija zavise od mnogih faktora: imunskog stawa obolelih, bolni~ke higijene, obu~enosti personala, usvojene ili neusvojene doktrine primena antibiotika u preventivne i kurativne svrhe... se poboq{ava registracija bolni~kih infekcija. Samim tim je ve}a i mogu}nost preduzimawa preventivnih mera – ka`e dr ]osi}.

Ina~e, da ne bude zabune, bolni~ke infekcije postoje i u najsavremenijim zdravstvenim ustanovama u svetu, gde su higijenski standardi daleko precizniji i stro`iji od na{ih. U zemqama EU svake godine od posledica infekcije umre oko 50.000 qudi. Stru~waci, naime, upozoravaju da tek tre}ina bolni~kih infekcija mo`e da se spre~i, i da se mikroorganizmi sve br`e mewaju, razmno-

tra Vojvodine prof. dr Dragan Dra{kovi}. – U intenzivnim jedinicama infekcija gotovo nema, jer ovde va`i poseban re`im za ulazak medicinskog osobqa u odnosu na redovne bolesni~ke sobe. One se naj~e{}e javqaju u internisti~kim granama, kao {to su neurologija, ginekologija, interna klinika... gde pacijenti du`e le`e. Nije zgoreg napomenuti da zakon obavezuje sve zdravstvene ustanove da imaju komisiju za borbu protiv intrahospitalnih infekcija. U na{oj komisiji su lekari Klini~kog centra i epidemiolozi iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine, koji zaista ozbiqno, 24 ~asa dnevno, prate ovu problematiku.

I u Institutu za onkologiju Vojvodine tako|e se, ka`u, poklawa velika pa`wa borbi protiv nastanka intrahospitalnih infekcija.

– Nastojimo da higijena bude na visokom nivou, stalno bakteriolo{ki kontroli{emo podove, name{taj, ruke me-

su smatrali da je to sramota za wih i bolnicu. Ipak, kasnije se uvidelo da infekcije moraju da se prijavquju onako kako je uputstvima i protokolima predvi|eno – ka`e dr Tari. – Ina~e, u bolnici imamo mikrobiolo{ku laboratoriju i internu komisiju koje rade na kontroli uzoraka, vode brogu o sprovo|ewu svih mera sterilizacije, registraciji infekcija...I koliko god intrahospitalne infekcije nisu omiqena tema na koju bi u zdravtsvenim ustanovama razgovarali s novinarima, u nezvani~nom razgovoru lekari priznaju da je prikrivawe ovakvih informacija neopravdano i da samo pogor{ava stav javnosti o ovoj temi. Problem jeste kompleksan i mnogo je ~inilaca koji uti~u na pojavu infekcija u bolnicama, ali wihovo zata{kavawe pobu|uje jo{ ve}u sumwu javnosti i naga|awa o wihovim stvarnim razmerama.

Jasna Barbuzan

TEMA „DNEVNIKA”: POLAZAK U PRVI RAZRED NA PO^EK

Ja u {kolu ne idem i jo{ nisam |ak rostrana, svetla i u jarke boje okre~ena u~ionica I 4 odeqewa novosadske Osnovne {kole "Petefi [andor"od soba u vrti}ima, u kojima su se 25 doju~era{wih pred{kolaca za ~asove pripremali, najvi{e se, bar po wima samima, razlikuje po tome {to nema kreveti}a. Zbog toga im se, listom, {kola mnogo vi{e i svi|a od vrti}a, jer u woj se "ima doma}i, a ne spava se". A taj doma}i je pro{le srede bio na levoj strani u plavoj kwizi i svi su ga uradili, {to dokazuje 25 podignutih ruku i pre nego {to je u~iteqica Sne`ana Petrovi} zavr{ila pitawe. Za doma}i se ve`balo i ~itawe re~enica sa svih devet ve} nau~enih slova, a ve} slede}eg ~asa ta slova tvori}e re~i i re~enice koje u~iteqica bude diktirala.

– Za sada su zadovoqni i oni i ja i polako savladavamo zadato gradivo – ka`e nam Sne`ana Petrovi}. – Kod nekog to ide lak{e, kod nekog te`e, svi tra`e pa`wu, malo se mu~e s disciplinom, ali uz strpqewe, svi }e postati pravi |aci.

Me|u prvacima u ovom odeqewu, ba{ kao i u svim ostalim, ove godine, pored mali{ana ro|enih 2003. su i oni ro|eni u prva dva meseca 2004. godine, mada ne ba{ svi. Naime, mada je od ove godine Zakon propisao da odlagawa polaska u {kolu nema ni za koga, nego u prvi razred moraju sva deca ro|ena od marta do marta pripadaju}ih godi{ta, to jest oni koji 1. septembra imaju od {est i po do sedam i po godina, zbog masovnog negodovawa roditeqa Ministarstvo prosvete je odobrilo i izvesne izuzetke. Prema uputstvu prosle|enom pred sam po~etak {kolske godine, ukoliko to procene pedagog i psiholog {kole, te nadle`ni pedijatar, a roditeq se slo`i, oni najmla|i sa spiska ovogodi{wih prvaka mogu jo{ godinu dana i}i u pred{kolske grupe u vrti}ima, ukoliko u wima nisu bili ili ih, mada upisani, nisu redovno poha|ali iz zdravstvenih razloga.

– Do ove godine smo u svakoj generaciji, a na{a broji oko 150 |aka, imali po pet-{est slu~ajeva odla-

P

gawa polaska u {kolu, i to uglavnom dece ro|ene u posledwa dva meseca koja obuhvataju jednu generaciju – navodi psiholog u {koli "Petefi [andor"Tatjana Qubinkovi}. – Uvek je to bilo na zahtev roditeqa koji nisu `eleli da im dete ide u {kolu s generacijom dece ro|ene u prethodnoj kalendarskoj godini. Ti zahtevi obi~no su iza sebe imali roditeqske predrasude da ovakva deca nisu dovoqno zrela i da }e se to odraziti na wihovo napredovawe u {koli. Me|utim, po upravo usvojenom zakonu o inkluziji, {kola je du`na da svakom detetu pomogne ukoliko ono zaostaje i to prvo organizovawem individualne nastave, a ukoliko to nije dovoqno, pravqewem individualnog obrazovnog plana.

Da li zbog toga {to nisu obave{teni o promenama u {kolstvu ili zbog te{kog prihvatawa novina, tek i ove godine, samo u Novom Sadu, petnaestak roditeqa stiglo je sa zahtevima za odlagawe polaska svog podmlatka u prvi razred i do gradske prosvetne inspekcije.

– Do najnovijeg dopisa Ministarstva prosvete mi ovakvim roditeqima nismo mogi da iza|emo u susret jer je zakon potpuno jasan – obja{wava {ef novosadske prosvetne inspekcije Qubica Sr|anov. – Sva deca su morala biti upisana u {kolu, a u suprotnom je roditequ sledovala prekr{ajna prijava i kazna. Na `alost, sve do ove godine, do sudije za prekr{aje stizali su uglavnom roditeqi iz socijalno ugro`enih kategorija, jer je tu bilo najvi{e zanemarivawa dece, pa i obaveze wihovog upisivawa u {kolu. Za sve ostale bila je dika da im dete po|e u prvi razred, pa su mnogi `eleli da to bude i ranije nego {to zakon predvi|a. Ove nove generacije roditeqa svoju decu, me|utim, smatraju nezrelim za {kolu i pored obavezne pripreme u vrti}ima, mora informacija koja su im od ro|ewa na dohvatu, pa i rezultata nau~nih istra`ivawa koji pokazuju da generacije sazrevaju sve ranije, tako da sada ve} sa sedam godina po~iwu i hormonske adolescentske promene.

U svakom slu~aju, ovogodi{wi "leks specijalis" Ministarstva prosvete, iskam~en protestima roditeqa, omogu}io je da jedan broj mali{ana, iako prema Zakonu stasao, ipak ne sedne u prva~ke u~ionice. Za godinu dana u wima }e morati da budu svi de~aci i devoj~ice ro|eni od 1. marta 2004. do 1. marta 2005. godine. Onim ne ba{ dovoqno zrelim {kola }e, tako|e shodno slovu zakona, pomo}i, ne samo da bez problema na plavoj kwizi pro~itaju "Matematika" i znaju da re{e sve zadatke iz we, nego i da steknu prave drugare, sami postanu ne~iji najboqi drugovi i drugarice, po{tuju u~iteqicu, ne ustaju iz klupe bez pitawa, u toalet idu na odmoru... A roditeqima koji ne vide da wihove bebe postaju devoj~ice i de~aci `eqni novih znawa i velikih i malih odmora umesto kreveti}a u vrti}ima, Du{ko Radovi} bi, da je `iv, u skladu s Poveqom o pravima deteta, poru~io da upisuju svoju decu u {kole – pre nego {to po~nu da li~e na wih.

Danica Deve~erski

ZEMAQSKI DANI TEKU

Razlika u sli~nostima

P

onovo sam bio u Hrvatskoj, ovog puta sam u Osijek odveo ansambl Srpskog narodnog pozori{ta i tamo se dogovarao za daqu saradwu u oba pravca (o ~emu vam je ve} pisao moj kolega i direktni naslednik u „Dnevniku“ Igor Mihaqevi}), te na HRT-u odgledao nekoliko kom{ijskih „festivalskih“ filmova, crnih i ~emernih i sasvim misaonorefleksivne prirode, dakle duhovitih kao ~uru{ki parastos. I ponovo sam konstatovao da su drugovi Hrvati, barem po tim dosadnim filmskim „uratcima“, a i po mnogo ~emu drugom, na celom svetu, dakle u ovoj {arenoj Bo`joj ba{ti, najvi{e nalik na jedan drugi, zna}ete i koji, ako ka`em susedni narod, od kojeg ga nepremostivo i nepopravqivo, a slobodno mo`emo re}i i neizle~ivo, razdvaja samo jedan isti istacki, zajedni~ki jezik za koji ve} 92 godine imamo dva imena – ta~no od 1918. godine kad smo ostvarili vekovni san dva broj~ano najve}a ju`noslovenska naroda da `ivimo zajedno u slobodi, pa ako Bog da i u demokratiji.

Da nam niko na svetu nije sli~niji od ’na{ih najve}ih neprijateqa’, kako je to na kraju pro{log veka na obe strane – a naro~ito wihovoj – marqivo trovano i napujdavano, e to barem za mene nije nikakva novost, jer se Hrvatima pasionirano bavim svih ovih 20 godina otkako smo se „rastali uz sme{ak nas dvoje“. A naro~ito dosledno i intenzivno posledwih dvadesetak meseci, otkako sam postao dobrovoqni kompjuterski ovisnik i istovremeno zato~enik onog imaginarnog „sajberspejsa“, Gugla i uop{te Interneta.

I sad prakti~no svako ve~e le`em u Srbiji, a budim se u susednoj Hrvatskoj. Ta~nije, budim se u Zagrebu, jer od svih novina koje svakodnevno pro~itam u elektronskom izdawu najboqi, {to }e re}i najpregledniji, pa i grafi~ki najlep{i sajt ima tamo{wi „Jutarwi list”, u kojem pi{e novinarska i kwi`evni~ka reprezentacija kakvu ovde vaqda ne bismo sakupili ni u najstarijem kwi`evnom ~asopisu u Evropi – Letopisu Matice srpske. Dovoqno je ako ka`em Miqenko Jergovi}, Ante Tomi} i Boris De`ulovi}, a od starih novinarskih vukova spomenem Jelenu Lovri}, Inoslava Be{kera, pa i Denisa Kuqi{a. Spavaj mirno „lipi moj“ barba Smoje, im’o si se ra{ta i roditi.

I u svim tim sli~nim sli~nostima ima i jedna meni vrlo simpati~na, mada je u osnovi, tj. „korijenski“ ru`na, pa mo`da i bolesna razli~nost. U ~emu?

Oni se toliko opsesivno bave nama, da mi i da nam plate ne bismo uspevali da toliko mislimo, saznamo ili ~ak dodamo, dakle izmislimo o wima. Mi ovde danas uglavnom i ne znamo ko je ko u hrvatskoj „oporbi“, a ko na vlasti, ne znamo im vi{e ni sportiste, glumce il peva~e, znamo samo da im je predsednik onaj fini i dobro}udi kompozitor Josipovi}, ne znamo ni za{to je pao premijer Sanader i za{to je utekao iz zemqe, a oni, ~ini mi se, znaju i iz koje partije su predsednici op{tina u Novom Be~eju, @iti{tu i Svrqigu.

Su|ewe [e{equ prate pa`qivije od nas, a o Radovanu Karayi}u da i ne govorimo, wihov general Rukavina apsolutno je u senci srpskog generala Mladi}a, koji je i ina~e u senci ve} 15 godina, a na svaku vest iz Luke Beograd reaguju da to Srbi sve rade namerno, samo da bi umawili zna~aj Luke Zagreb na Savi, koja je jelda, ne samo velika duboka i plovna, nego sad odjedared i me|unarodna, takore}i `ila-kucavica Evrope. Bogata{i su i ina~e najve}e cicije, zato su se i obogatili, ali tolika pizma na nekog {to sre|uje Adu Ciganliju od nekog ko ima vi{e mora po glavi stanovnika nego bilo ko u Evropi i vi{e kelnera i sobarica nego svih drugih radnika i seqaka – e to je ve} u nadle`nosti psihijatrije.

Sve to bi zaista moglo, pa i trebalo da nas ~udi, jer su oni hteli razvod, mi nikako, ni po koju cenu. Pa i ~udilo bi nas, samo kad ne bismo znali razloge tog razvoda: mi smo wima toliko bili ne samo ekser u cipeli, nego i kost u grlu, da nisu mogli da prestanu da misle na nas. A zaratili smo jer su se wihove glupe vo|e (glupe kao i na{e) toliko usavr{ile u ube|ivawu svog naroda da su im Srbi krivi za sve, da su najvi{e u to ubedili sebe.

Pa i danas za po`are na Velebitu tra`e nekog srpskog turistu, nekog da je makar i opu{ak cigarete bacio kroz prozor kola, a Srba nigde, ni od korova. Kao u inat, nema ih sad kad su najpotrebniji. Letuju u Gr~koj, jednostavno im je mnogo jeftinije. I ne moraju pred kelnerima da se presli{avaju kako se naru~uje „kavica“. Jer ako u Dalmaciji ka`u onu ru`nu re~ sa slovom „f“ u sredini – ne}e je dobiti. Kafe nema, a kavice ima. To se zove osveta! \or|e Randeq

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

nedeqa3.oktobar2010.

7

BRANISLAV KERAC, STRIP AUTOR

Dajte mi gumicu da izbri{em ludilo oko nas eogradski Salon stripa je ove godine bio bitno razli~it od prethodnih, pre svega zbog velikog broja posetilaca na otvarawu. Prava pravcata gu`va, kao na rok koncertu, nije bila uobi~ajena slika za ovakve manifestacije kod nas. Ove godine, osim San~eza Abulije, izostale su one prave zvezde, ali je to nadokna|eno enormnim brojem radova koji su stigli na konkurs Salona i napravili od wega veliki internacionalni doga|aj.

Ove utiske preneo nam je strip autor Branislav Kerac, Novosa|an ~ije su ma{ta i ume}e generacijama bojili sumornu svakodnevnicu. Pri~aju}i o uspelim izlo`bama na Salonu, posebno onoj Darka Perovi}a, Kerac nas podse}a da “radovi mladih autora potvr|uju da su pri~e o na{oj slaba{noj strip sceni ipak samo pri~e”. Mi smo ga zamolili da nam prvo ka`e koje bi tehnike, boje i prelom upotrebio kada bi crtao dva Nova Sada, onaj iz wegove mladosti i ovaj sada?

– Novi Sad moje mladosti je bio Novi Sad. A ovo dana{we ru`no ~udo puno blata i {qama ne zaslu`uje da nosi to lepo ime.

Ne zaslu`uje ni da ga se crta. z Za{to `ivot u Srbiji sve mawe li~i na „vestern“ kli{e: dobri momci mahom odlaze, a lo{i uzimaju slavu, novac i devojku?

– Zato {to su lepo vaspitani qudi nau~eni na toleranciju pa toleri{u i ove primitivne i bezobrazne nasilnike.

Sre}om, po vestern kli{eu, na kraju filma grad ustaje protiv lo{ih momaka koji zavr{avaju na prvom drvetu. Neki momak s belim {e{irom }e se pojaviti kad tad.

B

z Na ovom mestu je va{ kolega Zoran Jawetov rekao da su aktuelni politi~ari „nali~je psihodelije“?

– Pogre{io je termin. Dana{wi politi~ari su nali~je homo sapiensa, nali~je morala, nali~je pravde, nali~je ure|ene dr`ave. z Ima li uop{te smisla pri~ati o kulturi u Novom Sadu dok stranke dr`e kqu~eve od kase?

– Nema. Kulturom se treba baviti zbog sebe i onih koje to zanima. Cece i Jece treba ostaviti tim likovima koji ~itaju samo brojke na ra~unu, a jedine slike koje su u `ivotu videli su one na nov~anicama.

U slu`bi talenta i zloupotrebe Prethodni gost “intervjua nedeqe” slikar Sava Stojkov pitao je “na nevi|eno” Branislava Kerca da li }e u umetnosti tehnologija uskoro da zaseni i nadvlada prirodni talenat ili }e ona biti u wegovoj slu`bi ?

– Kao {to su svojevremeno jaj~ane tempere bile nova tehnologija, i sve ove nove tehnologije, sada{we i budu}e, bi}e u slu`bi prirodnog talenta. Ali, na `alost, isto tako }e biti i zloupotrebqavane. z ^esto optu`ujemo Beograd za „ovo ili ono“, koliko su Novosa|ani sami krivi za kulturno mrtvilo koje ih okru`uje?

– Novosa|ani su kulturno vrlo `ivahni, ali su malobrojni. Jednostavno se ne vide. z Kako bi klince odgovorili od ideje da do priznawa i uspeha idu pre~icom, tipa „Big Brader“, „Farma“...?

– A za{to da ih odgovaram? Klinac koji sam od sebe ne vidi {ta je dno dna i ne zaslu`uje da se odlepi od toga. z Muzi~ar ste, {ta je uzrokovalo nepostojawe mladih, novih Ti{mi, Anti}a, Bala{evi}a...?

– Kao prvo, postoje mnogi talenti u svim oblastima umetnosti, ne samo u muzici. Na`alost, ne postoje pravi qudi na pravim mestima koji bi ih promovisali. Ne mogu urednici vaspitani na “Boney M” da se brinu o kulturnoj slici ovog grada.

Jo{ gore, ne mogu pravi urednici da rade prave stvari dok im uslove diktiraju ovi novokomponovani vlasnici medija. z Koji kompromis nikada ne biste prihvatili u stripu, a koji u `ivotu?

POLA VEKA PORODICE KREMENKO

Moderno kameno doba osledweg dana septembra jubilarni 50. ro|endan je proslavila jedna zapravo prili~no stara familija – ~ak iz kamenog doba.

Naime, pre pola veka emitovana je na ameri~koj televiziji prva epizoda crtane serije „Flinstoni“ smi{qene u glavama tandema Hana i Barbera i realizovane u wihovoj produkcijskoj ku}i koja je ve} bila poznata po crtanim filmovima za decu (Skubi Du, Magila gorila, Jogi i Bubu, Svemirski kadet...).

Osnovna postavka ove pri~e krajwe je infantilna – u ambijentu pogodbenog kamenog doba (sa nepripadaju}im dinosaurusima, sabqastim tigrovima, pterodaktilima ...) svakida{wi `ivot ’odra|uju’ dva drugara Fredi i Barni sa suprugama Vilmom i Beti, sitnom de~icom i ku}nim qubimcima, sve to usred Kamengrada. ’Caka’ je u tome {to je organizacija `ivota iz polovine 20. veka preba~ena u praistoriju, ali tako da su zadr`ani mnogi odnosi (bra~ni, drugarski, {efovskoradni~ki) i pripadaju}a tehnolo{ka ikonografija: od kola (koja su napravqena od balvana sa kamenim to~kovima i idu na no`ni pogon), te{kih gra|evinskih ma{ina (koje izigravaju dinosaurusi), xambo-xet aviona ({upqa debla no{ena jatom ukro}enih pterodaktila), pa sve do sitnih ku}nih aparata (mali mamut je usisiva~, pti~ica u ’foto aparatu’ kle{e sliku, kqunata pti~ica hleb nasu{ni zara|uje kao igla na gramofonu...).

Zapleti se ponekad baziraju upravo na sudaru tehnologije 20. veka sa kamenim dobom, ali ve}ina tema je iz bezvremene svakodnevice, drugarskih i rivalskih odnosa dveju porodica,

P

– Imam principe koji su isti i za strip i za `ivot.

Ne `elim da podilazim niskom ukusu i da se povinujem “trendovima”. z Za{to se tako britko i ~esto poigravate sa mu{kim {ovinizmom i ekstremnim feminizmom?

– Zato {to su to negativne pojave koje je potrebno ismevati na svakom koraku. Kao i ekstremizam u bilo kojoj drugoj oblasti, jer takvo pona{awe uvek tra`i `rtve. z DC Comics vs. Marvel, va{ izbor i za{to?

– Ni Marvel ni DC. Odavno su se pretvorili u fabrike |ubreta. Retki odblesci stare slave im nisu dovoqni da se prikrije ~iwenica da im je 90 posto produkcije apsolutno bezvredno. Sa ovim {qa{te}im digitalnim kolorom, pretvorili su se u stripski turbofolk. z Vi ste lik “Terminatora” prakti~no kreirali pre Holivuda (Cyborg), kako ste reagovali kada je iza{ao film?

– Sajborzi su pojam poznat, uslovno re~eno, jo{ od vremena Meri [eli. Ne ose}am se kao neko ko je otkrio rupu na saksiji, a verujem da ni Xejms Kameron ne misli na taj na~in. Prosto, on je imao okru`ewe i podr{ku da wegov projekt za`ivi. Ne vidim tu neki razlog da se ja lo{e ose}am. z Dobri stripovi kao po pravilu postaju lo{i filmovi, da li je serijal Krisa Nolana o “Betmenu” odsko~io od konkurencije zbog “olabavqenih veza” sa samim stripom, ili je u pitawu ne{to drugo?

– Iskren da budem, nisam ube|en da je Nolan ne{to naro~ito odsko~io. Sindrom filmaxije koji ne ~ita strip po kome pravi film ose}a se i kod wega. Nije napravio pomak od stripa nego pomak od ranijih filmova o Betmenu. z Za{to ste vi i va{i prijateqi prerasli u likove u va{im stripovima?

– Zato {to nije potrebno neke stvari izmi{qati ako ve} postoje oko vas. z Strip „Cat Claw“ ~itaocu ogoquje va{a interesovawa i „bubice“, ~emu takva ekstrovertnost?

– Strip je sam po sebi dvosmerna komunikacija.

Moja otvorenost se vra}a u vidu broja ~italaca i permanentnoj popularnosti. z U kakvom rapolo`ewu, s kakvim nadama i kritikama je Bane Kerac do~ekao 10 godina demokratije u Srbiji?

– Dvadeset. Apsolutno sam razo~aran i u`asnut veli~inom qudske gluposti. Ajn{tajn je bio sasvim u pravu. z Da vam bog podari magi~an kist, {ta biste prvo stvorili crte`om ?

– Prvo bi morao da mi podari gumicu da izbri{em ovo ludilo koje nas okru`uje. z Va{a „Ultimativna kolekcija albuma” je dogurala ve} do osme kwige, kada da o~ekujemo devetu?

– Deveti album, u stvari peti po hronoligiji, pod nazivom “Play ‘’MEOW’’ For Me” je upravo u {tampi, i pojavi}e se na beogradskom Sajmu kwiga. z Odgovorite nam na ve~itu dilemu: da li bi dr Menhetn (The Watchmen) pobedio Supermena, da li je najjmo}niji superheroj ?

– Mo`e da pobedi ali samo uz pomo} ^aka Norisa.

Igor Mihaqevi}

te onih iz mu{ko-`enskih ili `ensko-`enskih odnosa – od qubomore do sitnih ku}nih ~arki – uz neminovne probleme sa vaspitavawem dece. Ne mawka ni pri~a o problemima na poslu (u kamenolomu – gde drugde?), ali ni onih o modi ili o popularnim javnim li~nostima, te o strancima i wihovim neobi~nim pon{awima i navikama.

ste postavqena tako da je mo`e gledati cela porodica, {to je tandemu Hana&Barbera pro{irilo tzv. ciqnu grupu i obezbedilo „Flinstonima” veoma visoku gledanost; stoga i ne ~udi da je serija, u polusatnim epizodama, emitovana od 1960. do 1966. godine, {to je za sredinu pro{log veka bio poduhvat bez presedana.

Popularnost serije se ra{irila i po ostatku Zapadnog sveta pa stigla i do tada{we socijalisti~ke Jugoslavije; stariji gledaoci se}aju se da je serija (na jedinom TV programu) prikazivana u udarnom terminu – subotom posle Drugog TV Dnevnika, pod naslovima „Porodica Kremenko“. Kasnije su se, po raznim ~asopisima, mogli ~itati i stripovi o Flinstonima, a mnogo kasnije je (1994) snimqen i igrani film, koji se ba{ i nije proslavio po ubedqivosti, ali je ukupno zaradio ~ak 340 miliona dolara – {to naj-

Teme su, dakle, bile ’obi~ne’ i mogli su ih razumeti obi~ni gledaoci; u stvari, serija i je-

boqe svedo~i o popularnosti Flinstona diqem sveta. Fred i Vilma Kremenko, te Barni i Beti Kamenko, imali su i svoje naslednike iz budu}nosti – Porodicu Xetsons, koja je nastala 1962. a `ivela je u 2062. i mu~ila obi~ne muke u 21. veku.

Osnovni ton pri~a iz Kamegrada je humoran, mada su se, tokom zapleta, strasti, zloba i netrpeqivosti i te kako umeli ume{ati. Konstantna tenzija izme|u prgavog Freda i popustqivog Barnija nadogra|uje se komedijama zapleta ili sukoba razli~itih vremenskih linija. U ovoj seriji, ma kako to danas izgledalo bezazleno, prvi put su na ameri~koj televiziji prikazani supru`nici u zajedni~kom krevetu, {to je do tada bilo zabraweno kodeksom ’pristojnosti i lepog pona{awa’. Sve`ina i zabavnost serije opstali su uprkos godinama i druga~ijim obi~ajima; o~ito da u Flinstonima ima trajnijeg ’{tofa’ - a tako i mora da bude da bi se opstalo u kamenom dobu. Stoga i ne ~udi {to je „Porodica Kremenko“ uspe{no opstala pola veka u praistoriji, a zapravo na{oj nekada sada{wosti a sada pro{losti – koje se veoma rado se}amo.

Ilija Baki}

nedeqa3.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

8

[ O R O M

S

B O R O M

Gasno je da se jedimo Pre petnaestak dana, posle ~etvrt veka, ukinu{e gas u \ur|evu.

Nije tehni~ki nego je administrativni kolaps, mewaju se papirologije i distributeri gasa o ~emu }e \ur|ev~ani pamtiti neke godine? Za neke }e ih vezivati lepe uspomene a neke }e upamtiti ko i ovu, parnu godinu. Bilo je u selu kadgod i parnih godina i parnih ma{ina, bilo je i parova po kojima \ur|ev~ani pamte neko lep{e, pro{lo doba.

Kad je bila parna Narodna milicija, par milicajaca su dr`ali red u celoj (`abaqskoj) op{tini, znalo se i ko krade i ko la`e i ko nije ~estit i ko je kavgaxija. Znalo se i {ta se ne sme i dokle se sme, ko je za buvaru a koga treba hvaliti i s kim se treba dru`iti.

Navek su stariji u~ili mla|e da gledaju s kim se dru`e i divane na {oru, po tom }e ih svet ceniti kakvi su.

U to doba o selu je brinuo samo par qudi, {ef mesne kancelarije i mati~ar. Taman kolko treba, uz popu i lekara. U selu je navek bilo par popova i par lekara. Jedan sve{tenik za bogoslu`ewa u Srpskoj a jedan u Rusinskoj crkvi, jedan lekar i jedan zubar. E, jedino je bilo nepar babica, da ne bude po onoj: puno babica - kilava deca.

P

Tetka Milena Kurucin je bila babica u |ur|eva~kom porodili{tu, u doba kad je bilo puno de~ije graje. Imala je par ve{tih i zlatnih ruku, niko joj vi{e nije ni trebao, stigla je sama da okupa, prepovije i brine i o bebama i o porodiqama. O deci u zabavi{tu brinule su dve vaspita~ice, jedna je govorila na rusinskom a druga na srpskohrvatskom. Jo{ pre zabavi{ta su sva deca govorila bar par jezika, uz obavezan indijanski, kaubojski, partizanski i nema~ki jezik.

U~iteqa i nastavnika je bilo puno, ali po jednom paru pamte \ur|ev~ani nekoliko decenija, u~iteqica Mila i Mitu{ko izveli su na put mnoge generacije.

Mitu{ko, tako su od miqa zvali Dimitrija Mi{ickog, direktora osnovne {kole, be{e strog i po{tovan. U to doba qudi su imali i voqe i vremena da pro{etaju, da odu na igranku posle korzoa i da se gledaju u o~i, iskreno, po{teno i netremice. Tih {ezdesetih i sedamdesetih, za |ake osnovne {kole va`ilo je pravilo da na {oru smeju da budu samo do osam sati uve~e. Malo wih je nosilo sat al su svi znali kad je vreme da se bega ku}i. Nije bilo lepo da deca tako kasno budu na {oru a nije bilo lepo ni da zakasne da ne odgledaju dva televizijska para, Mendu i Slavicu i Mi}u i A}ima. Laku no} deco i oko osam u krevet, da narastete i budete veliki i pametni.

U bioskopu je bilo par projekcija, ranija za mla|e i ona kasna, od osam uve~e, za starije. I o bioskopu je brinuo samo par qudi, ba~ika Vlada i Braca Jova. Wih dvojica su i filmove birali, karte prodavali, salu luftirali, donosili i odnosili rolne filmova u drvenim kutijama s oja~anim

okovanim }o{kovima. Imali su dva mopeda, jedan plavi i jedan zeleni, da na vreme stignu filmovi i da ~askom stignu da s rasnedlama priheftaju plakate.

U mesnom odboru, kako su dugo zvali |ur|ev~ani mesnu kancelariju, par decenija, do penzije, radilo je par qudi. Mati~ar i sekretar bila je tetka Jaga, Jagica Mati}eva a {ef mesne kancelarije bio je Bo{ko Bobjanski.

par qudi za jednu trafiku bilo je dosta, ~ika Cvetko posle ru~ka i deda Apambor zajutra. [ef mesne kancelarije je bio ugla|en, fini gospodin, uvek doteran i po{tovan. ^ika Bo{ko je imao iza svoje ajnfort kapije dvori{te sre|eno za primer ostalima u selu, vinograd pod konac doteran, vo}ke ko za sajam i ~esmu. Sedamdeset meteri cevi je majstor ^orba bunarxija potro{io dok nije do{o do le-

Tetka Jaga je ve~ito nosila neke debele cvikere i ~udila se kad je kogod sa strane dolazio da tra`i izvode iz mati~nih kwiga, pa joj po~ne deklemovati sve podatke a ona iz cuga otvori stanu te debele kwi`urine taman di treba.

Znala je ko je na kojoj strani upisan, ~iji je, gde stanuje i kakav je ~ovek. Imala je tetka Jaga lep rukopis pa kad krasnopisom ispi{e izvod iz mati~nih kwiga, prosto je bilo greota savijati papir da se to ne vidi.

Taksene marke su i u to doba \ur|ev~ani kupovali u trafici,

pe vode, ba{ ko {to je i hteo kad je kreno bunar da bu{i. Na toj ~esmi se ~ika Bo{ko umivao svako jutro, do pojasa go. Nema veze dal je leto il je zima, nije mario, godilo mu je.

Za Bo`i} je celom selu prire|ivao neobi~an doga|aj i kao da je izazivao na megdan sve mu{ke, al mu niko ravan nije bio. Kadgod, kad je ~erpi} bio osnovni gra|evinski materijal, \ur|ev~ani su na kraju sela kopali glinu i tamo ga pravili, posle se cela povr{ina napunila vodom, zovu je Ko}, kao i kraj sela oko te tri ba-

ALEVA PAPRIKA KAO PRETE^A VIJAGRE

Erotski naboj qute zapr{ke obre zapr{ke i ukusnog jela nema bez sitno mlevene qute crvene aleve paprike, a dok hemi~ari nisu smu}kali vijagru, kori{}ena je i kao mo}an afrodizijak! Kod nas se za~inska paprika najvi{e proizvodi na severu Vojvodine – u Novom Kne`evcu, Martono{u i Horgo{u, gde je upravo ovih dana u jeku kampawa da se obezbedi dovoqno aleve paprike, da se zapr`e gurmanluci u doma}im {erpama, ali i na inostranim trpezama.

Da je za~inska paprika dragocena biqka, znalo se jo{ pre vi{e hiqada godina, pa weno seme na palubi broda “Santa Marija” nije slu~ajno u Evropu preneo lekar ~uvenog {panskog moreplovca Kolumba, na povratku iz Amerike, pokloniv{i je kraqici Elizabeti. Kraqi~ini vrtlari su je zasadili kao egzoti~nu biqku, a kasnije su se wome za~iwavale razne |akonije. Na jugu Meksika, na poluostrvu Jukatan, gde su qute papri~ice bile deo ishrane sedam i po hiqada godina pre Hrista, verovalo se u wihovu ~udotvornu mo}, a bile su cewene i u vreme velikih ameri~kih civilizacija Maja i Asteka. Zna se da su Asteci kao mo}an pili napitak “~ihahuatl”, spravqen od ~okolade i paprike.

Crvenih papri~ica, sitnih, duguqastig ili okruglih, pa qutih da poga|aju kao grom, ima u Meksiko Sitiju, Kalabriji, na Barbadosu, Trinidadu, Kubi... a Italijani ne bi bili to {to jesu, da dobro vino i qutinu papri~ica nisu spakovali u boce i ovom te~nom eliksiru dali ime „vinagra”!

Na zapa`enom mestu u prestonici aleve paprike Novom Kne`evcu, pre pet godina u jeku berbe, otkriven je spomenik alevoj paprici! Skulptura u bronzi impozantna i potentna, delo je umetnika Save Halugina, rodom Novokne`ev~anina, koji dobro zna {ta zna~i jesti ’leba, masti i aleve paprike!

D

S druge strane granice, u Segedinu, koji tako|e slovi za poznati paprikarski kraj, ma|arski nau~nik Albert Sent-\er|i je jo{ pre osam decenija nau~no potvrdio ono {to su narodni vidari

Jedne ve~eri supruga je Albertu pripremala jelo sa paprikom, jer Ma|arska je ve} bila poznata kao centar paprikarstva u Evropi. Nau~nik ba{ i nije mnogo mario za papriku u kuhiwskoj {erpi, ali je ipak poneo jelo u laboratoriju, da bi mu usput palo na pamet kako nikada nije istra`io sastav paprike! Rezultat ga je prijatno iznenadio, pa je slede}ih nekoliko nedeqa ku}u pretvorio u radionicu za mlevewe paprike, anga`uju}i sve asistente i ~itavu familiju. U toku samo jedne nedeqe 1932. godine, iz paprike je akstrahovao pola kilograma ~istog vitamina C, koli~inu koja je u to vreme bila nezamisliva!

Ustanovqeno je tada da paprika sadr`i pet-{est puta vi{e vitamina C nego limun ili naranxa, a ovo otkri}e Alberta Sent\er|ija u~inilo je nacionalnim herojem i slavodobitnikom presti`ne Nobelove nagrade!

Iako nema puno veze sa uticajem vitamina C na ne~astivog, u pro{losti je ipak zabele`en srpski recept za isterivawe |avola Potentni spomenik za~inskoj paprici i terawe vampira, uz pomo} u Novom Kne`evcu qute i slatke za~inske paznali vekovima: da paprika sadrprike. Jedan od takvih napitaka `i vrednu supstancu: askorbinsku poznat je kao “Alevina |avolija”, kiselinu, poznatu kao vitamin C! po receptu koji je primewivan ka^itavu godinu proveo je Sen-\erko bi se, ako je u `enu u{ao |avo, |i u Americi na jednoj klinici u od wega oslobodila. “@eni oko Minesoti izdvajaju}i heksuronsku vrata stavi se ven~i} od nanizane kiselinu iz nadbubre`nih `lezda qute paprike, a zatim joj se daje `ivotiwa i bilans tog rada bio je napitak pripremqen od jedne li20 grama izdvojene kisleine. Ustre rakije komovice i jedne ka{ipeo je iz tako male koli~ine da iske qute paprike. Napitak treba pitivawima istra`i i potvrdi da popije na eks”, navode autori strukturu supstance za koju se isrecepta, uz napomenu da je uspeh postavilo da je vitamin C, odnozagarantovan u 99 odsto slu~ajeva sno askorbinska kiselina, koja je jer |avo ne podnosi qutu papriku, le~ila skorbut. U to vreme bilo a bi}e da mu pripadne i muka od je mogu}e izolovati sasvim male litre brqe.

Milorad Mitrovi} koli~ine vitamina C iz limuna.

re. Znalo se onda i kad je koje godi{we doba, kad udara omorina a kad ste`e mraz. Oko Bo`i}a je Ko} uvek bio zale|en, led je bio tako debeo da se moglo po wemu tociqati i terati sli~uge, ve{tijima `a`aw nije ni trebao.

E, onda, kad do|e Bo`i}, ~ika Bo{ko uzme sekiru i kupa}e ga}e, pa ajd na Ko}. Otvori odu{ku u ledu, skine se u kupa}e i bu}ne u vodu, ko {to je celo selo radilo, ali kad je bila omorina. Navek je tu bilo i kibicera i onih {to su jahali kowe za Bo`i}, ~isto da vide ho}e li i te godine biti isto ko i lane. Svi su bili naje`eni i trnuli su im zubi od ladno}e kad predsednik sela bu}ne u odu{ku na ledu. Radio je to ~ika Bo{ko i u svojim poznim godinama, ali nikoga nije ni terao ni nagovarao da ~ini isto.

Ima ve} petnaestak dana kako je u \ur|evu za`iveo novi program i projekat da, ako se ne desi ~udo, celo selo uve`ba do Bo`i}a ono {to je umeo ~ika Bo{ko. Bogu fala, sad selom upravqa desetak koalicionih partnera, ako koji i ne ispliva iz odu{ke na slede}im izborima ne}e biti velika {teta, kad je ~ika Bo{ko mogao sve sam, mo}i }e selo i bez onih koji ne isplivaju. Najve}i problem u ovom projektu je {to u Ko}u ve} odavno nema vode. Do Bo`i}a }e je verovatno biti dovoqno i bi}e obezbe|ena odgovaraju}a temperatura, neophodna za smrzavawe iste, kao i celog sela.

Pre petnaestak dana, elem, posle ~etvrt veka, ukinu{e gas u selu. Nije tehni~ki nego je administrativni kolaps, mewaju se papirologije i distributeri gasa. Kad je umro drug Tito, umrle su i naftarice. Kad je umrla tetka @ivka, crko je i smederevac. Kad se raspala Jugoslavija, stigo je i gas u

selo. Finansirali ga i radovali mu se svi koji su verovali u boqe sutra, svetlu budu}nost i Slobin kraj. Posle sila mraka i bezumqa, pre|o{e \ur|ev~ani na gas. Ru`ne navike, parne ma{ine i kotlove, paorske pe}ke, smederevce i ve{ lonce, {porete i bojlere na struju zameni{e ure|aji na gas.

Milina jedna i komfor, sve na dugme i nema pepela. Da ima pepela videlo bi se i ko je kriv {to gasa nema du`e od dve nedeqe. Ti {to se pospaju pepelom uvek su ose}ali krivicu i gri`u savesti.

E sad, {ta je tu je, ladne vode ima u izobiqu, ~eli~e se \ur|ev~ani i umivaju se ko ~ika Bo{ko kadgod. Ka`u da je ladna voda dobra za cirkulaciju. Boqe cirkuli{e krv i br`e cirkuli{e vlast. Ako potraje, kad navikne selo na ladno, ne moraju ni pu{tati gas, da ne kvare navike. Bo`e zdravqa, eto oko Bo`i}a prilike da i \ur|evo ima neku turisti~ku atrakciju, da se na Ko}u okupi narod koji je `eqan akcije i koji vole da im trnu zubi i da ima se ko`a naje`i, neka gledaju \ur|ev~ane u odu{kama na Memorijalu Bo{ka Bobjanskog, nekada{weg {efa mesne kancelarije.

U~esnike }ete razlikovati od posmatra~a po zvuku, gostima cvoko}u zubi a u~esnici wima {krgu}u.

Ako omane vlast pa ne obezbede dovoqno ladno}e i vode u Ko}u, postoji i alternativno re{ewe.

Kad spomenuh ~ika Bo{ka, setih se i Du{ka. To {to Du{ko ume, trebalo bi da nau~e i ostali, da spremno do~ekaju iznena|ewa i poskupqewa. Ne verujem da ste zaboravili Du{kove vratolomije sa TV ekrana. Ume Du{ko sa vrha skakaonice da bu}ne u ~a{u (ladne) vode, ko ~ika Bo{ko u odu{ku.

Hvala Du{ku Dugou{ku za ideju.

Bora Oti}

BE^EJSKI PRONALAZA^I I INOVATORI OBELE@ILI PRVI MALI JUBILEJ IZLO@BE „IDEJA“

Le~ewe tumora prirodnim zra~ewem M

i nismo bra}a po oru`ju, ve} bra}a po pameti. Za nas ne postoje jezi~ke barijere, a i dr`avne granice lako premostimo – poru~io je potpredsednik Srpske akademije izumiteqa i nau~nika (SAIN) Bogdan Todorov, otvaraju}i 5. me|unarodnu izlo`ba pronalaza~a i inovatora. Bez obzira na sku~en prostor u be~ejskoj galeriji „Krug“ pod krovom Gradskog pozori{ta, organizator, be~ejski Klub stvaralaca i inovatora koji deluje pri Dru{tvu intelektualaca „Bra}a Tan“, navodi da je vi{e nego vaqan razlog Bognar Vince u svom automobilu Tibor [ipo{ kraj {to je ba{ tu trodnevna do~ekuje goste „spomenika mehanici“ izlo`ba postavqena. ~etiri lamele, koja za isto vreme zatim aparata koji ima novi pri– Doma}in prve izlo`be „Ideja spremi tr`i{tu 35 kilograma lestup kori{}ewa vetra, sve tvrdwe – 2005“ bila je upravo galerija {nika – ve} na ulazu u izlo`beni da je „hidrofonija“ poqoprivreda „Krug“, pa smo smatrali da je doprostor „raportira“ nam Be~ejac dana{wice, a pogotovo budu}nobro da i prvi mali jubilej obeleI{tvan Radek. sti. Jedan patent je privukao po`imo u istom prostoru – objaDoma}in Tibor [ipo{ je izlosebnu pa`wu: radi se o tzv. Sklo{wava predsednik be~ejskih izu`io nekoliko prakti~nih petenapu kalotasto-kupastih konstrukmiteqa Tibor [ipo{. – Izlo`eta vezanih za bicikl, zatim modicija za isu{ivawe tumora usmerano je oko pedeset eksponata, od tofikovanu iglu za tapiseriju, kovawem prirodnog zra~ewa. Pronaga preko trideset iz Srbije, a dejom se i sam bavi kao umetnik, pa laza~i su Bogdan i Smiqka Todosetak je stiglo iz Ma|arske, koji oru|e za ~i{}ewe snega. Ipak, svi rov. su delo tamo{we Asocijacije proposetioci obavezno zastaju kod – Tvrdim da se odre|eni tumor nalaza~a „Ideja 13“ iz Hodmezevaneobi~ne drvene rukotvorine. mo`e izle~iti bez operacije, bez {arheqa sa Zoltanom Na|om na – Ovo je vi{e umetni~ko delo, hemoterapije i bez radioaktivnog ~elu. bez konkretne namene, ali nije zra~ewa. Ove dve kalote fokusiVe} sam prilaz galeriji nagove„zalutalo“ ovde. Nazvao sam ga raju prirodnu energiju, pove}avaju {tava da se unutra de{ava ne{to „~as iz mehanike“. @eleo sam da weno zra~ewe za 100 do 1.000 puta nesvakida{we, po{to je pred sauka`em na to da mehanika u poi za 15 do 30 minuta tumor reaguje, mim ulazom parkiran neobi~an sledwe vreme neopravdano gubi a pacijent to oseti u vidu bolova automobil, delo ugostiteqa po zna~aj u odnosu na elektroniku, ili svraba. Posle {est do osam struci Bognara Vincea iz Be~eja. hidrauliku... Vizuelno je interemeseci, nema tumora dojke, prostaA u samoj galeriji mno{tvo izusantan ovaj moj „spomenik“, jer se te... Bolesnik je sam svoj doktor. I miteqa koji rado govore o svojim vidi kako funkcioni{e princip ne ko{ta ni{ta – pri~a Bogdan pronalascima. mehanike. Ovo je pravi do`ivqaj, Todorov iz Beograda.

– Ova drobilica za le{nike i kojeg nema kod elektronskih ureIzlo`ba je otvorena jo{ danas orahe spa{ava one koji imaju znat|aja – iznosi svoju pri~u Tibor od 9 do 12 sati, pa ko ima vremena ne koli~ine ovog tvrdog quska[ipo{. ili potrebe da vidi i sazna ne{to stog vo}a. Izlo`eni primerak s Be~ejcima i winim gostima je novo, vrata be~ejske galerije jednom lamelom za sat vremena da predstavqen i niz prakti~nih pa„Krug“ su mu {irom otvorena.

9 kilograma o~i{}enog le{nika, Vlastimir Jankov tenata, poput male parne ma{ine, a konstruisao sam drobilicu i s

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

9

UPOTREBA @IVOTA

Jelka iz Mari}a ku}e tarija gospo|a suvqe gra|e s tragovima nekada{we `ilavosti u nadlakticama, razvedrena u letwoj pamu~noj haqini bez rukava obrasloj aplikacijama sitnog septembarskog cve}a, ispijene i, oko o~iju i na obroncima nosa, blago `ili~asto prokrvqene teksture obraza, lepezasto sme`urane i zarezane oko usta, s dve vertikalne, duboke i izra`ajne bore izme|u obrva (kakve imaju jake li~nosti), sedi sama za plasti~nim stolom u prostranom i urednom dvori{tu, zaogrnuta senkom starinske ku}e, s bri`qivo negovanim cvetwakom pored zida, okopanom ba{ticom oboga}enom stabqikama egzoti~ne flore, i posmatra kako betonskim tepihom, stazom razvu~enom ivicom travwaka iz pravca kapije, dva tipa ulaze u okvire wenih velikih, tamnobraonskih sun~anih |ozluka zabodenih u pobelelu kosu skupqenu {nalama povi{e slepoo~nih kostiju. Na travi se vaqaju keri}i Mina i [vr}a. Ma~ija porodica prede na suncu. Daleko tamo u dubine ba{te, vije se dim...

Jelka \ur|evi}: “Ja sam dupla Sremica!”

“Pravo ime mi je Jelka \ur|evi}, a pitajte u celim {oru – ovo je Prkako lepu crkvu imamo – pre{la sam ode hova~ka ulica, Prhovo je na onu stranu – na kraj sela u \ur|evi}a ku}u...” pitajte di je Jelkina ku}a, i niko ne}e “Ova ku}a je, rekao bih, stara oko sto znati ko je ta Jelka! Prvog kom{iju da pedeset godina?” pitate ne}e znati. A ro|ena sam dvade“A, ne! Ma, di ste vi oti{li... Bo`e, set osme u ovom {oru, ode sam i{la u kad smo je zidali? ^ekajte, polako, Ivan{kolu – pet razreda sam zavr{ila, kad ku sam rodila pedeset sedme. A ovu ku}u `ensko nije i{lo u {kolu! – ode se udasazidali smo Mirko i ja pedeset... pedela, ode rodila decu. Celi `ivot provela set... pedeset {este! Da, pedeset {este, sam u ovom {oru. U [imanovci, otkako aprila meseca. Na wenom mestu, na istim znam za sebe, svi me poznaju ko Jelicu... ovim temeqima, bila je wihova stara kuJelice, treba da mi i{parta{ wivu. Je}a, pitaj boga kad je sazidana. Imala je otvorenu kujnu, gonak sa drvenim stubovima, se}am se, i sve je to zavatila crvoto~ina. Taka je stara bila i propala da smo je morali poru{iti, nije bila za `ivot. Ova je od ~erpi}a, imamo predwu sobu, pa kuhiwu, pa jo{ jednu sobu, podrum, ostavu, pa ovu ovde, u woj kuvamo, pa jo{ jednu sobu, a tamo je bila {tala... U|ite, pogledajte!... A posle otidite dole do raskr{}a, Prhova~ka 31, i vidite moju rodnu ku}u. Moji Mari}i bili su onomad najja~a familija u [imanovci. Bili su bogati, ba{-ba{ bogati!... Do pre pet godina – sad }u vas slagati – ku}a je bila onaka kaku ja pamtim kad sam bila devoj~ica.

Stara je preko dvesto godina, najstarija ku}a u selu, sprat je i sada osto skoro kakav je bio, gore su sobe, a zidana je u ono vreme od austrijske cigqe!

Prva ku}a od cigqe u [imanovci! Onda se gradilo od ~erpi}a, naboja. A na{a ku}a na raskr{}u bila je od cigqe i pokrivena crepom! Za{titila je dr`ava, na{u i jo{ jednu kuPorodica \ur|evi} Foto: S. [u{wevi} }u. Sad je, da izvinite, kupio jedan... I izmenio lice, treba da mi doveze{ kukuruz. Jelifront, pokvario je mnogo, mnogo, skoro da ce, do|i sutra sa Drinom. Jelice ovo, Jevi{e ne mogu ni da je prepoznam. Ba{, pre lice ono... Jelica iz Mari}a ku}e!” neku no} – matoro, pa ne mo`e{ da spava{ “Mari} je va{e devoja~ko prezime? A – brojim ku}e od ~erpi}a u Prhova~kom gde vam je rodna ku}a?” {oru, svega nekolko ih je ostalo, a celi “Devoja~ko, da-da... Mari}! Po ocovoj [imanovci bili su od ~erpi}a! Sad se to liniji, da-da, otac mi je odavde iz [imaizgradilo, pa ove fabrike kod autoputa, novaca, Bo`idar mu je ime, a mati Dani{to su ovi stranci podigli...”

“Sami `ivite u ovoj ku}i? Pomenuli ste ca je iz Jakova na Savi... Ja sam dupla }erku Ivanku... Recite mi ne{to sebi? KoSremica! Ha-ha-ha... Kad sam se udala za liko dece imate? Od ~ega `ivite?”

Mirka \ur|evi}a, umro je osamdeset “Tamo u ba{ti, ne znam da l odavde vi{este godine, pre{la sam sa raskr{}a – dite, tamo su mi }erka Zorica \ur|evi} tamo je ocova ku}a, kod crkve, vidili ste

S

i wen sin Dragan Pop Isajilovi}, ocovo prezime nosi, skupqaju i pale korov... Vidi li se dim?”

“Da.” “Vidi se dim. Dobro. Wih dvoje `ive samnom u ovoj ku}i, a rade tu u jednoj firmi u Mihaqeva~koj ulici. ]erka se razvela, vratila se... I tako! A Ivanka, starija }erka, udata je za Milana Je{i}a i `ive u Dowi Petrovci. Pre wih dve imala sam jo{ dvoje dece, }erka mi je umrla sa tri meseca, a sin sa dvadeset dva meseca. [ta da vam ka`em, deco, jako smo mnogo radili, jaaaako... Ovde u [imanovci starosedela~ki svet je vredan. Dok je moj mu` bio `iv dr`ali smo krave, bikove, kowe...E, kad je umro, ostavila sam samo kobilu i kravu. Sa kobilom sam...”

“Kako se zvala kobila?”

“Drina! Sa Drinom sam posle smrti mu`a radila jo{ devet godina, {partala qudima wive, odvozila, dovozila... Onaj zove za ono, onaj zove za ovo. Sve za pare!

U celim {oru pitajte – pitajte u [imanovci, od ovih starijih koji me znaju – kako je ta `ena radila i kolko je radila... Ko se uve~e vra}a ku}i {orom? Vra}a se Jelica sa Drinom! Radila sam ko ~ovek!

Nikad ku}i nisam bila, do|em sa posla u devet-deset sati uve~e, da l kuvam, da l ne kuvam, deca bila mala. I kad sam prodala Drinu... jaooooj, bilo mi je `ao Drine... kad sam kobilu prodala, prodala i kravu.

Jedno bez drugog ne mo`e. I sad nemam ni poqoprivrednu penziju. Ja sam dvadeset osmo godi{te, nije me ka~ilo... A i jaka bi to penzija bila, uo~in. Nije mi ni `ao! I u ovim godinama jo{ radim. Imali smo nekada jedanaest jutara zemqe, lepe zemqe, a sada imamo pet ipo jutara...”

“Gde? – Pored autoputa?”

“Nije nas tela sre}a da to prodamo!...

Ko je prodo zemqu pored autoputa, a prodali su mnogi u [imanovci, taj danas `ivi u novoj ku}i, sredio ~ovek `ivot, vozi dobar auto... Na{a zemqa ne spada u industrijsku zonu. Ar zemqe pored autoputa prodavo se i za dve iqade evra!... Tamo, na onoj strani, lo{a je zemqa, jako lo{a, i kad padne ki{a – mo~vara, a kad zape~e sunce – beton... I taka se zemqa prodavala za velike pare. Samo da je pored autoputa. Jebo ih autoput!”

“Ko su qudi koji su prodali zemqu?”

“Ko su? Pa, na{i, starosedeoci... Prhova~ka, Golubina~ka, De~ka ulica, sve je to mawe-vi{e starosedela~ki svet.

Srbi. \ur|evi}i, Vojki}i, ^avi}i, Mandi}i, Dimitrijevi}i, Radivojevi}i, ]irkovi}i, moji Mari}i... Mi smo ~isti Srbi... ne-ne... slaga}u vas... Imamo tri familije Slovaka! Greksa, dve familije, i Gombar... Maxara nemamo. I {ta mi se desi, pre neki dan, do{o ~ovek na kapiju, ide ovom stazom prema meni... Ko je? [ta o}e? Slovak Janko Gombar, moj {kolski drug odavde iz [imanovaca!

Nismo se dugo vidili. Ka`e: ’Jelice, je s’ ti mene se}a{?’ – Gombar, reko, kako da te se ne se}am! – ’Pa, kako si?’ – Pa, reko, dobro sam, malo o}oravila... – ’Ja te no}as sawo, Jelice’, ka`e, ’pa, evo, do{o da te vidim!’ – O, idi begaj, Gombar, reko, mene sawo, matoru `enu... Boqe da si sawo ne{to mla|e! – ’Pa, mla|e sam i sawo’, ka`e Gombar. ’Sawo sam te kad si bila mlada!’ I tu smo sedili, za ovim stolom, pri~ali, smejali se... Znate {ta mi je problem, vidim samo na jedno oko!

I to sve slabije. Na desnom oku operisala sam katarku. Pre toga skoro ni{ta vidila nisam. I, posle operacije, pre ~etri godine, vidila sam iz ba{te beli krst na torwu crkve! Trebala sam onda da operi{em i katarku na levom oku, nije bilo so~iva, a i ja, ra~unam, imam mnogo godina, vaqda }u se do kraja `ivota provu}i sa jednim okom... Dobro, deco, recite vi meni, ko ste vi? Odakle ste? I {ta vama treba?” @eqko Markovi}

OSAM DECENIJA BERBANSKE SVETKOVINE U KARLOVCIMA

Cela je varo{ na „yibru” mirisala

erbe gro`|a u Sremskim KarPi{e Teodora Petrovi}, a navode i lovcima, u kojima je krajem 19. istori~ari, da su bebre kod imu}nijih veka bilo blizu 3.000 jutara karlova~kih vinogradara izgledale mapod vinogradima, koliko sad otprililo druga~ije. Kod wih su gro`|e brali ke u celoj Srbiji ima, bile su osobene nadni~ari, i to uglavnom Slovaci iz po mnogo ~emu i ne{to {to bi se danaStare Pazove. {wim re~nikom moglo nazvati, brend “Kod nas je sve to bilo skromno i skoovog mesta. Sada{wa proslava berbanro bezna~ajno prema berbama karlova~skih dana u Karlovcima, poznata kao kih bogata{a. Najvi{e mi se, ipak, u “Karlova~ka berba gro`|a” ili Gropam}ewu zadr`ala berba vinograda Fe`|ebal, upravo je proistekla iz tradidora Avakumovi}a, jednog od ~etiri sicionalnih obi~ajno-narodnih svetkona poznatog zemunskog advokata i polivina koje su bile sastavni deo tog veti~ara dr Gige Avakumovi}a, rodom likog posla, a Sajam i izlo`ba vina i Karlov~anina. Avakumovi}i su bili vo}a 1930. godine smatra se prvom tapoznati po sortnim vrstama gro`|a i kvom manifestacijom. Berbe su bile dobrom vinu i Fedor se du`e utrkivao poseban doga|aj u `ivotu qudi ovog mesa drugim poznatim vinogradarima u sta, pra}ene pesmom, igrom i sveopKarlovcima, a wegove berbe bile su na{tim veseqem, koga se, na`alost, dadaleko ~uvene, ne samo u Karlovcima, nas retki se}aju. ve} i u wihovoj okolini. Na izlo`bi – Berbe su bile jako vesele, naro~ito kada vinogradi dobro rode – se}a se Karlov~anin Luka Rajkovi} poznat i po {picnametu Cenderi}, koji je zakora~io u desetu deceniju `ivota. – U moje vreme bilo je mnogo vinograda u Karlovcima i puno radnog sveta. Pevalo se i igralo, svirci su svirali. Dobro pamtim kako su izgledale berbe u dvorskim, odnosno patrijar{ijskim vinogradima. Dvor je imao vinograde u ]u{ilovu i Bockama. Gro`|e su brale `ene, po koje su u vinograd odlazili svirci i pratili ih sve do dvora. Vladalo je op{te veseqe i dobro raspolo`ewe. Svet nije bio kao danas, mnogo se promenio. Bio je tada ba{ veseo, iako je bio siroma{an. Danas je, nekako, postao previ{e nervozan.

Na sli~an na~in opisuje karlov~ke berbe i ~uvena profesorka Karlova~ke gimnazije Teodora Petrovi} u svojim “Se}awima”, naro~ito se osvr}u}i u tom {tivu na „pesme i podvikivawe bera~ica, i povremeno praska„Kad zapeva cura karlova~ka, we ’`abica’, bez kojih se taodjekuje Srem, Banat i Ba~ka” da{wa berba nije mogla ni zamisliti”.

– Poku{avala sam vi{e puta da se sevina i vo}a, odr`anoj 1930, izlagao je tim teksta i arije pesama bera~ica, ali rizling, traminer i burgund. Od svih u tome nisam uspela, no jo{ uvek se doberbi koje sam u Karlovcima ikad videbro se}am kako se po Karlovcima govola od ranog detiwstva do zrelog doba, rilo da “stara ^oki}ka” (o~eva strina) nijedna nije bila tako pompezna, bu~na ne izbiva iz brazdi za sve vreme berbe i i {arolika, kao berba vinogradara Festalno tera bera~e da pevaju, jer to ubrdora Avakumovi}a. Naimao je vi{e od zava ritam rada i dok se ori pesma, ne stotinu bera~a i bera~ica i ovi su ga mo`e da se jede gro`|e. Sad ponekad ~ukroz Pijacu, Gorwi i Dowi kraj nosili jem preko radija pesmu, za koju ranije nina rukama, pevaju}i, pucaju}i i uzvikujusam znala, a koja verovatno spada u krug }i: @iveo gospodar Fedor Avakumovi}. berbanskih. Tekst joj je kratak i jednoSve je to davno i{~ezlo. Berbi kao da stavan: “Kad zapeva cura karlova~ka,odvi{e i nema, a vino naj~e{}e kupujemo u jekuje Srem, Banat i Ba~ka”. Ve} odavno trgovinama”, zabele`ila je Teodora. takva pesma vi{e ne odjekuje KarlovciA taj prvi Vinski sajam koji je odrma, a ne ~uje se svirka gajdi, harmonike `an od 28. septembra do 1. oktobra 1930. ili tambura, bez kojih se nekadawa bergodine u organizaciji Dru{tva vinoba nije mogla ni zamisliti – pi{e Teogradara i vo}ara u Sremskim Karlovcidora Petrovi}. ma, zami{qen je kao doga|aj koji je trePrema wenom pripovedawu, u ku}i balo svake godine da se odvija i da od vaSimeonovi} ^oki}, iz koje je ona potero{i na~ini centar vinske trgovine u kla, obi~aj je bio da se za berbu pripreFru{koj gori. Jer, zapisano je, „Karmi dobra u`ina i pozove bli`a i daqa lovci za takav centar imaju najvi{e rodbina, kao i {kolske drugarice, s prava i pogodaba, i po veli~ini i vrtim {to bi strina wenog oca nastojala sno}i svojih vinograda i po svetskome da bera~e {to du`e zadr`i da bi skraglasu svoga vina. Sve to ovla{}uje ovaj tila trajawe berbe. Obi~no bi se cela stari grad da i u budu}nosti odr`i prpovorka vra}ala u grad tek u predve~ervo mesto i predwa~i primerom”. Na je. Napred bi i{le bera~ice sa evenkaSajmu je tada u~estvovalo 308 izlaga~a ma i kotaricama gro`|a na obranicaiz 26 mesta Srema, a 101 iz Karlovaca. ma. Belilom se povorka kretala u poluVina, gro`|e, vo}e i oprema za proizmraku, odjekivala bi pesma i posko~ivodwu vina bili su izlo`eni u centru, ce, gajde ili harmonika, praskale i svedok se banket odr`avao na Stra`ilovu, tlele ’`abice’. Kroz varo{ bi se poo ~emu nam svedo~i pozivnica i fotovorka pro{irivala radoznalim prolagrafija izlo`enih eksponata iz bogate znicima, |acima, {egrtima i raznovrkolekcije starih fotografija Karlosnom de~urlijom, a pred wihovom ku}om vaca istori~ara @arka Dimi}a. Grona Pijaci igralo bi se kolo, pevalo i `|ebal, kao svetkovina i svojevrsna izpodvikivalo do samog mraka. Ulicama lo`ba vina i gro`|a u Sremskim Karsu prolazila brojna kola s praporcima lovcima, u izdawu sli~nom dana{wem oko vrata kowa i cela je varo{ mirisase ponovo javqa po~etkom {ezdesetih la na “xibru”, osobito pored ku}a s pogodina. I sa odre|enim prekidima tradrumima okrenutim na ulicu. A pijaje do danas. nih... na sve strane.

Zorica Milosavqevi}

B

Ilija Markovi} z Ko 5. oktobar pi{e masnim slovima ne posti. z Ako je 5. oktobra bila revolucija, mi smo prvoborci.

Ako je evolucija – majmuni.

z 5+10+2000=0 z A {ta ako petog nije ni bilo? z Obele`ili su 5. oktobar precrtali ga.

NAOPA^KE

10

SPORT

nedeqa3.oktobar2010.

DNEVNIK

TURNIR U PEKINGU

Jelena pobedila, Bojana u glavnom `rebu Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} uspe{no je startovala na turniru u Pekingu po{to je u prvom kolu pobedila ^ehiwu Klaru Zakopalovu rezultatom 2:0, po setovima 7:5, 7:5. Jankovi}eva, koja je postavqena za tre}u kostura{icu, u narednoj rundi takmi~ewa trebalo bi da ima la{ki posao, jer }e igrati protiv pobednice teniserki iz kvalifikacija. Kasnije, u tre}oj rundi mogao bi da usledi duel sa Izraelkom [ahar Per. Bojana Jovanovski uspela je da se plasira u glavni `reb turnira u Pekingu, po{to je u posledwem drugom kolu kvalifikacija pobedila [pankiwu Aran~u Para Santowu rezultatom 2:0, po setovima 6:2, 6:2. Jovanovska je za

Jelena Jankovi}

plasman u glavni `reb uspela da sakupi 30 poena za VTA listu. A Ana Ivanovi} u prvom kolu igra

Troicki i Kas u finalu Erliha i Austrijanca Jirgena Melcera, koji su na turniru postavqeni za ~etvrte nosioce.

Pobednici turnira u Bangkoku osvoji}e nov~anu nagradu od 29.900 dolara i 250 poena za ATP listu, dok }e pora`enima da pripadne 15.700 dolara i 150 bodova za svetsku rang listu.

ATP turnir u Bangkoku igra se za nagradni fond od 551.000 dolara.

Nadal zaustavqen [panac Giqermo Garsija-Lopes plasirao se u finale ATP turnira u Bangkoku po{to je savladao najboqeg tenisera sveta i zemqaka Rafaela Nadala sa 2:6, 7:6 (7:3), 6:3.

Protivnik Garsiji-Lopesu u zavr{nom me~u turnira bi}e Finac Jarko Nieminen koji je prethodno pobedio Benxamina Bekera iz Nema~ke sa 6:3, 6:2.

TURNIR U TOKIJU

Titula za Vozniacki Dankiwa Karolina Vozniacki pobednica je VTA turnira u Tokiju, koji je igran za nagradni fond od dva miliona dolara, po{to je u finalnom me~u savladala rusku teniserku Jelenu Dementijevu sa 1:6, 6:2, 6:3.

Pobedom u Tokiju Vozniacki je osvojila 900 VTA poena i ~ek na 350.000 dolara, dok je pora`ena Dementijeva „bodovni ra~un“ na VTA listi uve}ala za 620 poena, a bankovni za 175.000 dolara.

danas s francuskiwom Bartoli.Nagradni fond turnira u Pekingu je 4.500.000 dolara.

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA JAPANA

Doviciozo iznenadio favorite

Italijanski motociklista i voza~ Honde Andrea Doviciozo osvojio je pol poziciju na stazi Motegi za Veliku nagradu Japana u okviru Svetskog Moto GP {ampionata. Doviciozo je do najboqe pozicije na startu do{ao veoma dobrom vo-

Andrea Doviciozo

`wom u kvalifikacijama, a sa samo 0.054 sekunde ispred Italijana Valentina Rosija u Jamahi. Na tre}em mestu je Kejsi Stoner, dok }e sa ~etvrte pozicije startovati Horhe Lorenco.

Trka za Veliku nagradu Japana na programu je danas od osam sati ujutru po sredweevropskom vremenu.

Rezultati kvalifikacija za VN Japana: 1. Doviciozo (Italija, Honda) 1:47.001, 2. Rosi (Italija, Jamaha) +0.054, 3. Stoner (Australija, Dukati) +0.104, 4. Lorenco ([panija, Jamaha) +0.205, 5. Edvards (V. Britanija, Jamaha Tek 3) +0.463 itd.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga, istok DEBEQA^A: Spartak - Vojvodina (NM).

Utakmica po~iwe u 15.30 ~asova.

Vojvo|anska liga, zapad NOVI SAD: Indeks - Omladinac (10 ~asova), Borac - Budu}nost (M), TURIJA: Mladost Radni~ki (SM), STARI BANOVCI: Dunav - Radni~ki (I) Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Tvr|ava (10 ~asova), BA^KI PETROVAC: Mladost - Stari Grad, PETROVARADIN: Petrovaradin - @elezni~ar, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Borac, GAJDOBRA: Hercegovac - [ajka{.

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Gradska liga Novog Sada ^ENEJ: ^enej - Ajaks, LEDINCI: Vinogradar - Tatra, TEMERIN: TSK - Sremac, BANO[TOR: Proleter Stra`ilovo Milan, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Mladost, SUSEK: Partizan - Sirig.

Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Ko{arka Prva B mu{ka liga - JAGODINA: Jagodina - Radni~ki

Ubiparip za novu trojku Spartak Zlatibor voda – Hajduk 1:0 (1:0)

TURNIR U BANGKOKU

Srpski teniser Viktor Troicki i Nemac Kristofer Kas plasirali su se u finale ATP turnira u Bangkoku u konkurenciji dublova. Srpsko-nema~ka kombinacija plasirala se u finale, po{to su im wihovi rivali [vajcarac Mark Kjudineli i [panac Giqermo Garsija Lopez predali me~ bez borbe.

Troicki i Kas igra}e u finalu protiv Izraelca Xonatana

JELEN SUPERLIGA – 7. KOLO

(B) (17.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki KG 06 - KG Student UK (17).

Prva B `enska liga - BEO^IN: Beo~in - Sivac (16), U@ICE: Plej of - Stara Pazova (12).

Druga srpska mu{ka liga Sever - PAN^EVO: Dinamo Crvenka (17).

Rukomet Prva mu{ka liga - JAGODINA: Jagodina - Bask Soko (20).

Prva `enska liga - BEOGRAD: ORK Beograd - Halas Jo`ef (17.30).

Druga mu{ka liga - SOMBOR: Sombor - Hajduk (19), RUMA: Ruma - Apatin (19.30).

Druga `enska liga - KIKINDA: Mladost - Temerin (17), JABUKA: Jabuka 95 - Vojvodina (19).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - PUTINCI: Putinci - hajduk (19), KIKINDA: Kikinda - Kqaji}evo (19), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Grafi~ar (16).

Prva vojvo|anska `enska liga - BAJMOK: Topola - Radni~ki (16).

Kuglawe Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - Kraqevo (11),

KQAJI]EVO: E|{eg - Kawi`a (14.30).

Superliga (`) - ZREWANIN: Kristal - @elezni~ar (14.30), Prva liga, grupa Vojvodina (m) - KULA: Hajduk - Jedinstvo (16), KIKINDA: Toza Markovi} - Polet (13), PADINA: Dolina - Kristal (13), ZREWANIN: Banat - Vojvodina (10), RUMA: @elezni~ar - Vihor (10).

Prva liga, grupa Vojvodina (m) - NOVI SAD: Novi Sad Vrbas Dana (13), NOVI SAD: Radni~ki - Banat (14), Petrovaradin - Spartak (14).

Prva vojvo|anska liga (m) DEBEQA^A: Spartak - Srem (10), KQAJI]EVO: Kordun Petrovaradin (11), BE^EJ: Be~ej - Ada Kompjuters (16), BA^KO GRADI[TE: TSK Rotografika (15).

Druga vojvo|anska liga (m) KRIVAJA: Sloboda - Dunav (16), NOVI SAD: Radni~ki Jadran (F), RUMA: Jadran (G) Novi Sad (14).

Stoni tenis Superliga mu{karci – BEOGRAD: Partizan – Kikinda (19), ZREWANIN: Stenes – Vojvodina (17).

Superliga `ene – BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - ^elarevo (11).

SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: oko 1.000. Sudija: Stankovi} (Beograd),strelac: Ubiparip u 44. minutu (Spartak Zlatibor voda). @uti kartoni: Stevanovi} (Spartak Zlatibor voda), Pawkovi}, Fejsa (Hajduk). Crveni karton: Fejsa u 86. minutu (Hajduk).

SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi} 7, Stevanovi} 7, Brati} 7, Antoni} 7, [arac 7, Pu{kari} 6 (64. Noskovi}), Simovi} 7, Torbica 7, Nikoli} 7 (75. Mezei), Adamovi} 6 (46. Avri}), Ubiparip 7.

HAJDUK: Manolov 5, Marjanovi} 6, Fejsa 6, Radanovi} 6, Pauqevi} 6, Mr|anin 6, Jovanovi} 6, Bogi} 6 (73. Petrovi}), Maksimovi} 6, Pawkovi} 6, Komazec 5 (64. @ivanovi}).

Fudbaleri Spartak Zlatibor vode nastavili su niz bez poraza.

Prvo poluvreme sigurno ne mo`e dobiti prelaznu ocenu. Prvih tridesetak minuta nije donelo ni jednu pravu priliku, tek jednu polu{ansu imali su gosti, dok je Spartak ipak bio ne{to agliniji, ali se o~igledno igra~i nisu najboqe sna{li u totalnoj defanzivi ekipe iz Kule.

Kona~no, malo `ivosti stiglo je u 21. i 26. minutu kada su Nikoli} i Simovi} oprobali svoje dalekometne udarce, ali na `alost, ni jedan od wih nije bio dovoqno precizan da ugrozi gol Manolova.

Naredne dve akcije koje su mogle da budu opasne stigle su posle slobodnih udaraca, prvo je u 34. probao [arac, ali je Manolov dobro reagovao, a u 36. minutu niko od igra~a Spartak Zlatibor vode ni-

Vojo Ubiparip

je ispratio dobro ubacivawe kapitena Torbice.

Kona~no, igra je dobila na zanimqivosti u posledwa dva-tri minuta poluvremena. Za `ivost je zaslu`an bio agilini Sini{a Stevanovi}. Prvo je na wegov centar-{ut Spartak napravio dobru priliku, sara|ivali su Ubiparip i Simovi}, ali bez prave prilike za {ut. U nastavku akcije jo{ jednom loptu sa desne strane nabacio Stevanovi}, sada mnogo bli`e Manolovu koji se nije najboqe sna{ao. Loptu je samo odbio, pravo u noge Voji Ubiparipu kome nije bilo te{ko da sa samo jednog metra po{aqe loptu u mre`u.

Na `alost doma}ih navija~a ni drugo poluvreme nije donelo lepu igru. Gosti su bili ne{to otvoreniji nego u prvom poluvremenu.

Imali su dve prilike i tri kornera vi{e od Spartak Zlatibor vode, ali nisu uspeli da to materijalizuju.

U najboqim prilikama bili su Mr|anov u 58. minutu i Pawkovi} u 64. minutu kome je dobar {ut jo{ boqe odbranio Aleksi}. Otvoreniju igru protvinika nije uspeo da iskoristi Spartak, mada su imali nekoliko prilika za to. Najboqe prilike imali su doma}e posle {uteva iz daleka, pre svih Pu{kari} i Stevanovi},a u 81. minutu slobodan udarac izveo je [arac, probao je iz prve Torbica, a potom je samo malo sre}e nedostajalo Noskovi}u da postigne gol.

Sli~nu priliku imali su i gosti samo ~etiri minuta kasnije.

Maksimovi} je izveo slobodan udarac, wegovu asistenciju presekao je Torbica, povukao kontru, sa le|a je na wega nesportski startovao Fejsa koji je u 86. minutu morao ranije van igre.Veliku {ansu u fini{u me~a imao je i Pauqevi}, ali je golman Spartaka, Branimir Aleksi}, bio na mestu.

N. Stanti}

Kazna stigla na kraju Borac - OFK Beograd 1:1 (1:0) ^A^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca 1.500, sudija Santra~ (Pavli{), strelci: Va{ington u 28. za Borac, Trivunovi} u 90. minutu (iz penala) za OFK Beograd. @uti kartoni: Mari}, Mitrovi}, Duwi},Prtewak (Borac), Pani}, Mijatovi}, Rodi}, Trivunovi} (OFK Bograd).

BORAC: Milojevi} 7, Anti} 7 (Duwi} 5), Mri} 6, Masla} 7, Mitrovi} 6, Igwatovi} 7, Kosti} 7, Spirovski 6 (Stoj~ev 7), Kne`evi} 7, Stojanovi} 6 (Prtewak 5)? Va{intgon 7

Smederevo - Sloboda Point Sevojno 0:0 SMEDEREVO: Stadion Smedereva, gledalaca 1.000, sudije Filipovi} (Beograd). @uti kartoni: Luki}, Bekovi}, ]eran (Smederevo), Arsenijevi}, Bulatovi} (Sloboda Point Sevojno).

SMEDEREVO: D. Rankovi} 7, Luki} 6, Atanackovi} 7, Ogqanovi} 7, Grkovi} 6, Jeremi} 6, @ivkovi} 6 (Milosavqevi} -), Todorov 6, S. Rankovi} 6 (Bojavotivi} -), Marinkovi} 6 (Radosavqevi} -), ]eran 7.

SLOBODA POINT SEVOJNO: Nikoli} -, Bulatovi} 7, Radosavqevi} 7, [uvaweri} 6, Pavi~evi} 6 (Ademovi} -), Stanisavqevi} 7, Stevan~evi} 7, Lazi} 6, Arsenijevi} 7 (Godo~evac -), Vujovi} 6 (Mihajlovi} -), Maksimovi} 7.

Sa najnepopularnijim rezultatom u igri bez mnogo prilika podela plena je najrealniji odnos na terenu. Istini za voqu gosti su poja~anom odbranom uspeli da sa~uvaju svoje prilaze golu a s druge strane iz kontra napada u tri navrata su i ozbiqno pripretili. Tek u fini{u me~a nakon slobodnog udarca iz solo prodora ]eran je pripretio nezaposlenom Nikoli}u.

T. Gli{i}

OFK BEOGRAD: [aranov 7, Rodi} 6, Pani} 6, Kecojevi} 6, Mijatovi} 6 (Popovi} 6), Markovi} 7 (Filipovi} -), Sin|i} 7, Trivunovi} 7, @eravica 7, Radivojevi} 7 (Aleksi} 7), Mili} 6.

Tako to obi~no biva, kada se propuste brojne prilike, onda kazna sti`e. Borac je imao vi{e od igre, bio boqi partner i zaslu`uje da zabele`i pobedu.

Ve} na samom po~etku susreta Borac je najavio, a to je potvrdio i najboqi igra~ mladi Kne`evi}, koji je najavio u 3. minu-

tu kada je sa desetak metara dobro {utira a [aranov jo{ boqe odbranio. Visoki Va{ington se oslobodio svog {protivnika u{ao u kazeni prostor i dobrim udarcem pogodio mre`u [aranova.

U 90. minutu, jedna lopta je uba~ena u kazneni prostor, nesmotren je bio Dujni} pogodila ga lopta u ruku i Santra~ je bio neumoqiv. Egzekutor sa bele ta~ku Trivunovi} poslao je loptu na jednu stranu a Milojevi}a u drugu.

A. Stefanovi}

SUBOTICA: Spartak ZV - Hajduk SMEDEREVO: Smederevo - Slobodan PS ^A^AK: Borac - OFK Beograd JAGODINA: Jagodina - ^ukari~ki Stankom BEOGRAD: BSK - Habitfarm Javor Danas BEOGRAD: Rad - In|ija NOVI SAD: Vojvodina - Partizan BEOGRAD: Crvena zvezda - Metalac 1. Partizan

6

5

1

1:0 (1:0) 0:0 1:1 (1:0) 1:1 (1:1) 1:0 (1:0) (14.30) (15.30, RTS 2) (18) 0

11:1

16

2. Crvena zvezda

6

5

1

0

8:2

16

3. Spartak ZV

7

3

4

0

7:3

13

4. Vojvodina 5. Rad 6. Sloboda PS 7. Smederevo 8. Borac 9. OFK Beograd 10. Jagodina 11. In|ija 12. BSK Bor~a 13. Javor 14. Metalac 15. Hajduk 16. ^ukari~ki

6

3

3

0

7:1

12

6 7 7 7 7 7 6 7 7 6 7 7

3 2 2 2 3 2 2 1 0 0 0 0

2 5 4 4 1 2 1 3 4 2 1 1

1 0 1 1 3 3 3 3 3 4 6 6

6:3 5:3 6:2 5:5 6:7 4:6 7:6 4:9 1:5 1:7 4:12 1:13

11 11 10 10 10 8 7 6 4 2 1 1

U slede}em kolu (9/10. oktobra) sastaju se: IN\IJA: In|ija - Habitfarm Javor, KULA: Hajduk - Vojvodina, BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom - BSK, KRAGUJEVAC: Metalac - Jagodina, U@ICE: Sloboda Point Sevojno - Crvena zvezda, BEOGRAD: Partizan - Smederevo, OFK Beograd - Spartak ZV, Rad - Borac.

c m y

SPORT

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

11

VOJVODINA DANAS DOMA]IN PARTIZANU U DERBIJU 7. KOLA JELEN SUPERLIGE

Mudro do pobede Vaqak ima recept Tim pravim od utakmice do utak~ina kluba nala`e da idemo na mice, pa }u tako u~initi i danas. pobedu, pa }emo tako postaviti i Bi}e mesta u startnoj postavi igru. Koji }e rezultat biti na kraju, vide}emo.

Ne}emo mnogo nade polagati u Partizanov umor. Imaju crno-beli duga~ku klupu – ka`e Milinkovi}.

Trener Novosa|ana je u dosada{wem delu prvenstva, bar kada je sastav sredweg reda u pitawu, i{ao iz krajwosti u krajwost. Nekada je u postavi imao i \urovskog i Mereba{vilija, a nekada se oslawao iskqu~ivo na igra~e sklonije defanzivnim zadacima.

Za koju }e se varijantu opredeliti danas? Ho}e li se upustiti u nadigravawe ili }e opstrukcijom Partizanove veze poku{ati da ostvari prednost?

- Odavno su pro{la vremena kada Martovski duel Klea i Medojevi}a je trener imao samo bar za jednog kreativca koje ste standardnih jedanaest igra~a. pomenuli. A {to se ti~e duela s Partizanom, neko }e to nazvati nadigravawem, a neko namdudrivawem. Vojvodina }e danas pokuNOVI SAD: Stadion Kara|or|e, szudija : Glo|ovi} (Vrbas). {ati da nadmudri Partizan, a viVOJVODINA: Brki}, Vuli}evi}, Mojsov, Trajkovi}, Pavlode}emo ho}emo li u na{im zamivi}, Medojevi}, \urovski, Tumbasevi}, Lazeti}, Mereba{vili, slima uspeti – rekao je MilinkoAbubakar. vi}.

PARTIZAN: Stojkovi}, Stevanovi}, Lazevski, Jovanovi}, Uzev{i u obzir sve {to je reStankovi}, Smiqani}, Tomi}, Kamara, Ili}, Kleo, Iliev. kao strateg Vojvodine, ali i preMe~ po~iwe u 15.30 sati (RTS), cene ulaznica:500 dinara za zama onome {to se moglo videti na pad, 400 za istok (namewen pristalicama gostuju}eg tima) i 100 posledwim treninzima crvenodinara za sever (gde se nalaze najvatreniji navija~i doma}eg tibelih, doma}in }e hrabro u}i u ma). dana{wi duel s Partizanom.

Karte se prodaju od 9 sati na blagajni stadiona “Kara|or|e”.

S. Savi}

Ukoliko fudbaleri Vojvodina u derbiju 7. kola Jelen superlige savladaju Partizan prvenstvo }e postati ba{ uzbudqivo. U slu~aju remija, “stvari” }e krenuti uobi~ajenim tokom, a ako slave crno-beli, onda }e se Vojvodina, s obzirom na ve} neplanirano ~etiri izgubqena boda kod ku}e (od Jagodine i Metalca) suo~iti sa poznatom situacijom – nezadovoqstva unutar sopstvenih redova u prvoj tre}ini [ampionata.

Posle dva kiksa na svom terenu, i “samo” osvojenog boda u Lu~anima sa Slobodom Point Sevojno, Novosa|ane o~ekuje te`ak, ali i izazovan me~. [ef stru~nog {taba Vojvodine Zoran Milinkovi}, o dana{woj utakmici ka`e: - Sti`e nam u goste osvaja~ duple krune i u~esnik Lige {ampiona, suparnik za respekt. Imamo i voqu i `equ da {to vi{e uradimo i predstavimo se u {to boqem izdawu. Nismo bez aduta u ovoj utakmici. Poku{a}emo da budemo i hrabri, ali i pametni i da uz pomo} na{ih navija~a, koji su nam uvek 12. igra~, budemo boqi od velikog rivala.

Na pitawe da li bi unapred potpisao bod, Milinkovi} dodaje: - Nikada tako ne projektujem utakmicu. Nama istorija i veli-

Glo|ovi} na centru

ZVEZDA DO^EKUJE METALAC

Golovi, pa na koncert Zvezda se mu~i, tra`i pravu igru, ali i pobe|uje. Uo~i prvenstvene pauze ugosti}e ekipu Metalca, a ciq je naravno novi trijumf, {esto „vezani“ u {ampionatu.

- Pred nama je novi izazov.

Metalac je ove sezone osvojio tek dva boda, a primili su na {est utakmica po jedan gol. U svojim redovima imaju par mladih igra~a iz Partizana koji }e imati poseban motiv za igru. Tu je i Mizdongard koji je bio na{ fudbaler. Ne ide im ba{ najboqe, me|utim sigurno }e u~initi sve da nam ote`aju posao na Marakani. Jo{ mi je u mislima posledwa utakmica u Kragujevcu proletos kada smo izgubili. Tada je po~ela da se komplikuje situacija na tabeli, pa smo na kraju izgubili titulu. Znamo {ta nas ~eka, u~ini}emo sve da pobedimo i zabele`imo nova tri boda, nastavimo seriju i do~ekamo pauzu u dobrom raspolo`ewu – ka`e trener Beogra|ana Aleksandar Kristi}.

Sve zapa`eniji reprezentativac Gane, Li Adi doprineo je puno da se stabilizuje odbrambeni bedem crvenobelih.

- Predstoji nam te{ka utakmica ali nas zanima samo pobeda. Trener je uradio

veliki posao u smislu predstavqawa rivala, i znamo {ta nam je ~initi da bismo pobedili u nedequ – ka`e fudbaler koji je brzo zadobio poverewe navija~a.

Kadrovski problemi, posebno u odbarni, donekle su ubla`eni povratkom u tim oporavqenog kapitena \or|evi}a.

- Nadam se da }e igra~i koji budu mewali povre|ene, ako ovi ne budu mogli da igraju, opravdati o~ekivawa.

Ninkov je bolestan, nije trenirao dva dana, Mihajlovi}a i Viloti}a ~eka du`a pauza.

Nisam zadovoqan zbog toga, ali {ta je tu je. Krenu}emo sa sastavom koji je najja~i u ovom trenutku i `eqom da savladamo rivala- zakqu~io je Kristi}.

Nakon utakmice „Delije“ organizuju humanitarni koncert (21 ~as, cena ulaznica 500 dinara) a kompletan prihod namewen je za Srbe na Kosovu. .- Nadamo se podr{ci navija~a na koje smo posebno ponosni jer ~itavu deceniju organizuju ovakve akcije da bi pomogli ugro`enom narodu na Kosovu i Metohiji. Mi }emo im se pridru`iti na koncertu, dati svoj doprinos- zakqu~io je Kristi}.

Z. Rangelov

Kamere motiv za In|ijce Superliga{ In|ija je minulog vikenda, utakmicu 6. kola protiv BSK-a, odigranu na stadionu kod `elezni~ke stanice, uspela samo da remizira iako je, s obzirom na start va`ila za favorita. Na`alost, neugodna tradicija joj je pokvarila ra~unicu. Bor~ani su i u tre}em me|usobnom susretu stigli do podele plena u gostima. Zeleno-belom sastavu, sada, preostaje jedino da protiv Rada na wegovoj Bawici koliko-toliko nadoknadi izgubqeno. Ali, to nimalo ne}e biti lako.

- Pobeda Rada protiv OFK Beograda na Karaburmi i trenutan plasman „gra|evinara“ potvrda su da gostujemo jakom rivalu, klubu koji ponovo pri`eqkuju izlazak na evropsku scenu pa nam ne}e biti nimalo lako. Ipak, odlazimo u Beograd da se nadme}emo s dobrim protivnikom. A, koliko }emo u tome uspeti ostaje tek da vidimo.

Utakmica se igra pred TV kamerama uz direktan prenos {to }e, svakako, biti motiv vi{e da se brojnim gledaocima predstavimo u {to boqem izdawu, - istakao je generalni sekretar In|ije, Dragan Pilipovi}.

Trener In|ije, Mom~ilo Rai~evi} najzad nema personalnih briga, jedino je povre|en Vejnovi}, ostali konkuri{u za mesto u timu pa }e za zeleno-belle najverovatnije igrati: Poleksi}, Novakovi}, Qubinkovi}, ^ovilo, Jak{i}, Dubqevi}, Kosti}, Davidov (Jankovi}), Bubalo, IsidoroDa. Vi}enti} vi}, Batioja.

Kleo ne mo`e da igra za Srbiju?

Fudbaler Partizana, Brazilac Kleo, ne mo`e da igra za nacionalni tim Srbije i pored ~iwenice da je dobio paso{ na{e zemqe.

U Statutu Svetske fudbalske federacije prema ~lanu 17, Kleo ne ispuwava nijednu od stavki da bi mogao da obu~e dres reprezentacije Srbije, i pored ~iwenice da ima paso{. Kao prvo, nije ro|en u Srbiji, niti je

poreklom sa ovih prostora, kao recimo Kamoranezi i Amauri u italijanskoj reprezentaciji.

Najva`nija stavka je da Kleo nije, od kada je postao punoletan, `iveo pet godina u kontinuitetu u Srbiji. Prema tome, Kleo bi za Srbiju mogao da zaigra tek 2013. godine.

Ipak, statut FIFA ima jo{ jedan va`an ~lan, koji bi

mogao da bude povoqan za Brazilca u dresu Partizana.

Igra~ mora da `ivi barem dve godine u zemqi za koju bi igrao, kao i da nastupa za neki klub iz we.

U svakom slu~aju, ukoliko selektor Srbije Vladimir Petrovi} Pi`on bude `eleo da pozove Klea mora}e ipak da sa~eka kona~nu re~ FIFA.

Fudbaleri Partizana danas igraju prvu utakmicu u novom prvenstvu ,,koje `ivot zna~e’’. Cr-

Zamene su spremne ?

- Naravno, ali ne bi da otvaram karte, neka to bude iznena|ewe.

no – beli gostuju Vojvodini. Ne}e biti lako, ali ciq je jasan. Trener Stanojevi} suo~ava se sa problemima, povre|en je kapiten Krstaji}.

- O~ekuje nas te`ak zadatak, ne mo`emo da ra~unamo na Boju, Krstaji}a i Miqkovi}a – otkrio je Stanojevi}. - Svi smo, naravno, skoncentrisani, ova je jedna od najva`nijih utakmica u jesewem delu sezone. O~ekujemo nas `estok duel, igramo protiv ekipe koja retko prima golove, koja igra ~vrsto koja jne dozvoqava da se razvije igra. Prima malo golova.

Ne}u ni igra~ima re}i ko }e da igra, mada oni predpostavqaju, kao i vi.

A, na primedbu novinara ,,kao i Vojvodina’’ Stanojevi} se nasmejao i rekao.

- E, onda }u vam re}i. Stankovi} }e zameniti Krstaji}a, a, za Boju kojeg sam stvarno hteo da po{aqem na teren, jer je bio dobar protiv Arsenala neka to, ipak ostane tajna.

Partizan nije postigao gol iz igre vi{e od 180 minuta ?

- Tako je, ali smo stvorili dosta {ansi. Zabrinulo bi me da ni-

je bilo ni jednog ni drugog, ovako sve je u redu. Neefikasnost protiv Vojvodine bi ve} bio signal za uzbunu. [ta je sa Moreirom ?

- Postavio sam Moreiri istorijsko pitawe i dobio pozitivan odgovor da je zdravstveno spreman.

Pred Arsenal rekli ste da je ,,Partizan u doma}em prvenstvu ono {to je Arsenal za wega’’. Va`i li to i za Vojvodinu?.

- Partizan u doma}em prvenstvu uvek vodi sa 1:0 i stojim iza toga i sada. Ali to vam je kao {to je Arsenal u odnosu na Vest Bromvi~ Albion pa je opet izgubio.

Naravno da nije isto igrati u Novom Sadu i sa nekom ekipom slabijeg rejtinga. Ali, opet ponavqam, Partizan je u srpskom {ampionatu uvek favorit.

Ka`ete da ste dugo pripremali ekipu za me~ protiv Vojvodine, pa koji su to pojedinci, po vama, koji su najopasniji kod protivnika ?

- Imaju brze napada~e, zna~i i dobru transformaciju, vrlo su disciplinovani, igraju takmi~arski. Primaju malo golova, ali ih te{ko i daju. Po imenima ne `elim da ih nabrajam jer stalno mewaju tim, ali otprilike znam ko }e istr~ati na teren.

Da li je prednost Partizana imperativ Vojvodine posle tri remije u ovako malo odigranih kola ?

- Nije jer smo i mi kiksnuli protiv Spartaka. Imamo tabelu koja je za sada izjedna~ena, tako|e, od nas se i o~ekuje da budemo {ampioni, a Vojvodina to tek poku{ava.

Da li vam je ovo, mo`da najte`a utakmica otkako ste trener ekipe?

- Nije, naravno da je to bila ona sa Zvezdom jer je odlu~ivala o tituli. U ovom trenutku, sla`em se da jeste.

I. Lazarevi}

12

SPORT

nedeqa3.oktobar2010.

DNEVNIK

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Milovac torpedovao Vrawance

\eri} sru{io Veterni~ane

Novi Sad - Dinamo 6:0 (3:0) NOVI SAD: Stadiona na Detelinari, gledalaca: 400, sudija: ]eramilac (Beograd).

Strelci: Milovac u 2, 35. i 61, Josimov u 41, Bogunovi} u 68. i Vu~i} u 77. minutu. @uti kartoni: Nikola D. Tasi} (Dinamo).

NOVI SAD: Vesi} 7, \uki} 7 (od 52. Ogwenovi} 7), Josimov 8, Simeunovi} 7, Jakovqevi} 7, Kav~i} 8 (od 61. Popin 7), \orovi} 8, Bogunovi} 8, Bajat 7 (od 46. Vu~i} 7), Milovac 8, Baji} 8.

DINAMO: Dragojevi} 6, Niko-

je platila oslabqewa ekipa Dinama iz Vrawa, koju su izabranici trenera Govedarice ispratili na put s {est golova u mre`i.

Cela pri~a u Novom Sadu prakti~no je bila gotova ve} posle prvih 45 minuta:. U 2. minutu, hitronogi Baji} pro{ao je po desnoj strani, centrirao prema usamqenom Milovcu za 1:0. Apsolutna terenska inicijativa doma}ih fudbalera isplatila se u 35. minutu kada je Milovac posle dobro izvedenog kornera Josimova, na asistenciju loptu Bajata povisio re-

Novi Sad - Dinamo 6:0 Zemun - Napredak 0:1 BASK - Sin|eli} 4:0 Be`anija - Proleter 1:2 Radn. (S) - Big bul Radn. 2:1 N. Pazar - Mladi radnik 1:0 Danas Mlad. (L) - Kolubara (15.30) Srem - Banat (15.30) Radn. 1923 - Teleopt. (15.30) 1. BASK 9 2. Prol. (NS) 9 3. Novi Sad 9 4. Banat 8 5. Radn. 1923 8 6. N. Pazar 9 7. Radn. (S) 9 8. Ml. radnik 9 9.Sin|eli} 9 10. Mladost (L)8 11. Big bul Rad.8 12. Be`anija 9 13. Teleoptik 8 14. Zemun 9 17. Napredak 9 15. Srem 8 16. Dinamo 9 18. Kolubara 8

6 5 5 5 4 4 4 4 4 3 3 3 2 1 2 0 1 0

2 3 2 2 3 3 3 1 1 2 1 1 3 4 1 6 2 4

1 1 2 1 1 2 2 4 4 3 4 5 3 4 6 2 6 4

15:4 15:7 16:9 9:5 13:9 11:9 9:7 10:11 8:9 10:8 9:9 7:8 10:12 6:9 9:16 6:8 3:19 5:11

20 18 17 17 15 15 15 13 13 11 10 10 9 7 7 6 5 1

U slede}em kolu (9/10. oktobra) sastaju se: Proleter BASK, Sin|eli} - Novi Sad, Bigu bul Radni~ki - Radni~ki 1923, Napredak - Srem, Teleoptik - Be`anija, Mladi radnik - Radni~ki (S), Kolubara Banat, Dinamo - Zemun, Mladost (L) - Novi Pazar.

Zoran Milovac trostruki strelac u skoku

la S. Tasi} 6, Jovanovi} 6, I. Trajkovi} 6, N. Trajkovi} 6 (od 46. Nikola D. Tasi} 6), D. Trajkovi} 6, Dobri} 7, Dimi} 6 (od 30. Filipovi} 6), Vasi} 6, Crkvewakov 6 (od 67. Marjanovi} 6), Milo{ J. Tasi} 6.

Fudbaleri Novog Sada predvo|eni trostrukim strelcem Zoranom Milovcem i kapitenom Sa{om Bogunovi}em, do{li su do najubedqivije pobede od kada se takmi~e u Prvoj ligi Srbije. Ceh

Foto: B. Lu~i}

zultat. Gosti su prvi udarac ka golu Vesi}a uputili tek u 26. minutu. ^etiri minuta pre isteka prvog poluvremena, novi pogodak u mre`i Dinama. Bila je to prava majstorija Josimova, koji je sa ivice kaznenog prostora {utirao silovito iz prve.

U drugom poluvremenu , ista slika na terenu. Dominacija `uto - plavih i tre}i gol sjajnog Milovca. Igrao se 61. minut, kada je dodavawe gostiju, odigrao dupli

pas s Bogunovi}em i lopta se na{la iza le|a Dragojevi}a. U nastavku, trener Govedarica {ansu je dao mladim igra~ima, Popinu, Ogwenovi}u i Vu~i}u, a ovaj posledwi mu se odu`io golom u 77. minutu. Devet minuta ranije, dobru igru na ju~era{woj utakmici kruniso je kapiten Bogunovi}, posle sjajnog proigravawa Popina.

Fudbaleri Dinama imali su priliku da postignu po~asni pogodak u 86. minutu, ali je udarac glavom Dobri}a, zavr{io tik pored stative Novosa|ana.

I. Grubor

Slanobarci boqi

Radni~ki (S) - Big bul 2:1 (1:1)

Be`anija - Proleter 1:2 (0:2)

SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija Labus (Novi Sad), strelci: Resanovi} u 34. Tomanovi} u 62. za Radni~ki, a ^izik u 33. minutu za Big bul. @uti kartoni: Dabi}, @akula (Radni~ki), Veselinovi}, Mla|enovi} (Big bul).

RADNI^KI: @akula 9, Medi} 7, Dabi} 8, \okovi} 8, Vidovi} 7, Tomanovi} 8, Zeli} 8, Petrovi} 6 (\uri} -), Rikanovi} 6 (Ivanov -), Resanovi} 8, Dubaji} 6 (Pe{i} -).

BIG BUL: Davidovi} 7, Savinovi} 7, ^izik 8, Babi} 8, Vukobrat 8, Mla|enovi} 7, \ukanovi} 7 (Petkovi} -), Veselinovi} 8, ]iri} 8, Trbovac 7 (Pejovi} -), Mari~i} 8.

U zanimqivoj i dinami~noj utakmici Radni~ki je slavio zaslu`enu pobedu. Mora se me|utim ista}i da su i gosti imali idealne prilike, ali golman @akula je bio izvanredan. Na po~etku susreta Rikanovi} je {utirao, ali je ^izik uspeo da izbije loptu sa gol linije. Druga veoma povoqna {ansa se ukazala pred Dubaji}em, ali se on obrukao, poslao loptu daleko pored gola. U 33. minutu sudija Labus ~astio je goste slobodnim udarcem. ^izik je s 23 metra odli~nim udarcem pogodio levi gorwi ugao. Radost gostiju me|utim kratko je trajala, iz prvog napada Radni~ki je izjedna~io. Rikanovi} je centrirao, golman je nespreto intervenisao, ispustio je loptu ispred Resanovi}a koji je smestio u mre`u.

U nastavku Dubaji} je bio neprecizan. U 63. minutu Mla|enovi} je solo prodorom se izborio za {ut, ali je zamalo poslao loptu pored gola. Samo nekoliko minuta kasnije Resanovi} je izveo korner, u kaznenom prostoru gostiju najvi{e je bio Tomanovi} i glavom poslao loptu iza le|a Davidovi}a. U kontra akciju gostiju Petkovi} je {utirao jako, ali je @akula sigurno branio.

Do kraja susreta doma}i su se orijentisali na odbranu gola, pa su gosti imali nekoliko dobrih prilika da izjedna~e.

J. Dukat

BEOGRAD: Stadion Be`anije,gledalaca: 400, sudija: An|elkovi} (Kru{evac). Strelci: Mili} u 58. (iz jedanaesterca) za Be`aniju, a \ori} u 4. i Ra{iovan u 35. minutu za Proleter. @uti kartoni: \ori}, Glogovac (Proleter). Crveni karton: \ori} (Proleter) u 48. minutu.

BE@ANIJA: Ostoji} 6, Markovi} 6, Radulovi} 6, Ivanovi} 6 (od 53. Vukojevi} 6), Mili} 7, Tufegxi} 7, Matovi} 6 (od 53. Pe{i} 6), Nedeqkovi} 6, Mrkaji} 6, Skokna 6, Bo`i~i} 6 (od 82. Kosti} –).

PROLETER: Jeli} 7, Rodi} 7, Jablan 7, Paripovi} 6, @igi} 7, Glogovac 7, Ra{iovan 7, Vislavsi 6 (od 84. ^i~ak –), Damjanovi} 6 (od 90. Stamenkovi} –), Sekuli} 7 (od 76. Kova~evi} –), \ori} 7.

Novosa|ani su odli~nu partiju prezentovanu u prvom poluvremenu materijalizovali sa dva pogotka. Od 48. minuta igrali su sa desetoricom i uprkos tome zaslu`eno stigli do trijumfa.

Gosti su otvorenom igrom ve} u 3. minutu pripretili, Sekuli}ev silovit {ut Ostoji} je dobrom intervencijom skrenuo u korner. Minut kasnije \ori} je prihvatio loptu na 20 metara od gola, niko od igra~a doma}ina nije poku{ao da ga blokira, a posle wegovog silovitog {uta Ostoji} je bio nemo}an – 0:1. [ok za simpatizere doma}ina u 35. minutu, Ra{iovan je izveo slobodan udarac sa leve strane sa 25 metara, lopta je u visokom luku zavr{ila u suprotnom uglu gola – 0:2.

Mrkaji} je u 40. minutu imao dobar poku{aj koji je izblokirao @igi}, tri minuta kasnije Mili} je odli~no izveo slobodan udarac, loptu koja je i{la pod pre~ku Jeli} je izbacio u korner. Posle drugog `utog kartona \ori}a, igralo se prakti~no na polovini gostiju.

Markovi} je u 58. minutu nedozvoqenim startom zaustavqen, Mili} je bio siguran izvo|a~ najstro`e kazne – 1:2.

M. M.

BUNDES LIGA

Rekord Majnca Strahovlada Majnca u Bundesligi se nastavqa. I ne samo to Majnc je u{ao u istoriju nema~kog prvenstva, kao ekipa koja je prva zabele`ila svih sedam startnih trijumfa. Rezultati: Frajburg Keln 3:2 (2:1) (Rozental 4, 11, Sise 70 - Mohamad 22, Mati{~uk 50), Hamburg - Kajzerslautern 2:1 (0:1) (Ka~ar 69, ^upo-Moting 84 - Laki} 3), Majnc - Hofenhajm 4:2 (1:1) (Alagui 2, Salai 47, Luiz 59 ag, [urle 74 p - Demba Ba 41, Sigurdson 64), Borusija Menhengladbah Volfsburg 1:1 (0:1) (Marks 65 - Kahlenberg 27), Nirnberg - [alke 2:1 (0:0), (Franc 62, Volf 84 - Huntelar 74).

PREMIJER LIGA

Novi remi Junajteda Rezultati: Vigan - Vulverhempton 2:0 (0:0) (Gomez 65, Rodalega 85), Birmingem - Everton 0:2 (0:0) (Xonson 54 ag, Kejhil 90), Stouk Blekburn 1:0 (0:0) (Volters 48), Totenhem - Aston Vila 2:1 (1:1)

(Van der Vart 45, 75 - Albrajton 16), Vest Bromvi~ Albion - Bolton 1:1 (0:0) (Morison 78 - Elmander 64), Vest Hem - Fulam 1:1 (0:1) (Pikjone 51 - Dempsi 33), Sanderelend - Man~ester junajted 0:0.

Radni~ki (NP) - Veternik 2:0 (0:0) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca preko 700, sudija Bo{kovi} (Sombor), strelci: \eri} u 65. i 85. minutu. @uti kartoni: Isailovi}, ^eprwa (Radni~ki), Vukanac i Mijajilovi} (Veternik).

RADNI^KI: Dizdarevi} 7, Petrovi} 6 (Livaja 7), Javorac 7, Puni{i} 7, Isailovi} 7, Rni} 7, Bo{kovi} 6 (Maksimovi} 6), \eri} 8, Miji} 7, ^eprwa 7, Bale{evi} 6 (Romi} 7).

VETERNIK: Drini} 7, [arac 7, Ba~eli} 6 (Kalinov 6), Vasi} 6, [vowa 7, Vukasovi} 6, Vukov 6, Markovi} 6 (Mijajilovi} 6), Mili~evi} 7 (Josimovi} -), Babi} 6, Vukanac 6.

Tek od 60. minuta Radni~ki po~iwe organizovanije i opasnije da opseda gol borbene i ~vrste ekipe Veternika. Ulaskom Radomira Romi}a napad doma}ina postaje opasniji.

Romi} je nabacio loptu pred gol, na pravom mestu je bio \eri} koji je glavom {aqe u mre`u. Posledwih 15 minuta Radni~ki je `estoko napadala, a ekipa Veternika se branila.

Romi} je poslao jo{ jednu upotrebqivu loptu pred gol Drini}a, na pravom mestu je bio \eri} koji je skre}e u mre`u..

J. Vukovi}

Vr{ac - Cement 0:0 VR[AC: Gradski stadion, gledalaca oko 300, sudija Majstorovi} (Stari Banovci). @uti kartoni: Rankov, Milivojev, Popov, Stija~i} (Vr{ac), Gostovi}, Xari} (Cement).

VR[AC: Donovi} 7, Beqin 6, Rajda 6, Babi} 7, Rankov 7, Milivojev 6 (Stija~i} 7), Baji} 6, Popov 6 (Mihajlovi} 8), Kele~evi} 6, Aleksi} 6 (Klabec 6), Ranimirov 6.

CEMENT: Risti} 6, Tom~i} 7, Trbovi} 6, \uki} 6, Milovi} 6, Gostovi} 6, Xari} 6, Tanasin 6 (Ga{parevi} 6), Stoj~i} 6 (Bursa} 6), Markovi} 6 (Stan~eti} 8), Grkovi} 6.

Po prohladnom vremenu odigrana je tvrda utakmica. U prvom poluvremenu vredno pa`we bio je samo akcija Ranimirova,a gosti su pripretili u 23. minutu ali Donovi} brani {ut Grkovi}a. Trener Lon~ar u drugom poluvremenu uveo je Mihajlovi}a ali ni|{ta se bitnije nije promenulo. U 82. minutu gostuju}a ekipa je mogla da do|e do tri boda, ali Grkovi} se nije sna{ao.

D. \ur|ev

Sloga - Senta 1:1 (0:1) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija Lompar (Sremska Mitrovica), strelci: Baji} u 87. za Slogu, a Cvetkovi} u 30. minutu za Sentu. @uti kartoni: Zamaklar, Sviti} (rezervni igra~), Kozomora (Sloga), Radin, \eri (Senta).

SLOGA: Peji} 7, Baji} 8, Kresojevi} 7, Miqanovi} 7, Stanojev 7, Kova~evi} 7, Beri} 6 (Mare{}uk 6), Zamaklar 7, Tomi} 6 (Kozomora -), Milovi} 6 (^epi} 6), Gali} 7.

SENTA: Vukobrat 7, Farka{ 6 (\eri 6), Kaka{ 6, Radin 7, Cvetkovi} 8, Gruji} 7, Jovi} 7 (Stojanov -), Popov 7, Na| 6, Nikolin 7, Milivojev 6.

Neizvesnu i borbenu predstavu obele`ili su golovi odbrambenih igra~a Baji}a i Cvetkovi}a i realna podela plena posle uzbudqivog raspleta. Po~etna inicijativa fudbalera Sloge splasnula je sredinom prvog poluvremena i u 25. minutu gosti su opasno zapretili preko iskusnog Popova. Pet minuta kasnije {toper Marijan Cvetkovi} se najboqe

sna{ao u kaznenom prostoru i pogodio dowi levi ugao. Ulaskom Mare{}uka i ^epi}a formacija doma}ina postala je jo{ ofanzivnija, ali golman Vukobbrat je skrenuo pa`wu sigurnim intervencijama. Kapiten Sente osujetio je poku{aje Gali}a, Stanojeva i Mare{}uka pa su Temerinci u fini{u zaigrali s tri napada~a, po{to je vremena za izjedna~ewe bilo sve mawe. Tri minuta pre kraja lopta se odbila do Borislava Baji}a, defanzivac Temerinaca je nadmudrio ~uvare i lob udarcem nani{ao suprotan ugao.

M. Meni~anin

Sloboda - Tekstilac 1:2 (1:2) NOVI KOZARCI: Igrali{te Slobode, gledalaca 600, sudija Pantovi} (Ruma), strelci: Misi} u 42. za Slobodu, a Kuveqi} u 25. Stevanovi} u 43. minutu za Tekstilac. @uti kartoni: Geci}, [ibul (Sloboda), Suboti}, Kuveqi}, Kne`evi} (Tekstilac).

SLOBODA: @ivkov 6, Kewalo 5, Lani{tanin 5, Jankovi} 5 (Petrovi} -), Ba{tovanov 6, Ostoji} 6, Misi} 7, ^onka 6, Geci} 6, Lukin 6 ([ibul 6), Malinovi} 6 (Gavrilovi} 6).

TEKSTILAC: Igwatovi} 7, Kne`evi} 7, Kr{i} 7, Jovi~evi} 8, Levajac 7, Vukovi} 8, Suboti} 7, Kuveqi} 7 (Bocka -), Smiqani} 7 (Ra|enovi} -), ^orda{i} 8, Stevanovi} 8 (Arsi} ).

Oxa~ani su dopadqivom igre stigle do prve ovogodi{we pobede u gostima. Sve je bilo re{eno nakon prvih 45. minuta.

Gosti su u 25. minutu preko Kuveqi}a udarcem po srdini gola do{li do prednosti. Pred kraj poluvremena doma}i fudbaler Misi} se dobro sna{ao u protivni~kom {esnaestercu i o{trim udarcem matirao golman Igwatovi}a. Minut kasnije Davor Stojanovi} doneo prednost svom timu. U nastavku igre bilo je dosta povoqnih prilika na obe strane. Sloboda je diktirala tempo, ali su prave {anse izostale na ovom susretu U jednom trenutku sru{en je ^onki}, ali je sudija odmahznuo rukom, doma}ini su negodovali, ali je utakmica nastavqena. Gosti su odabrali da sa~uvaju svoju ste~enu prednost a u tome su i uspli.

S. Jovin

^SK - Solunac 1:2 (1:2) ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 350, sudija: Maksimovi} (In|ija). Strelci: Jankov u 7, Momi} u 45, Jovani} u 79. Ivkovi} u 84. i 90. za ^SK Pivaru, a Stankovi} u 12 minuti za Solunac. @uti kartoni: Jovani} (^SK Pivara), Kowovi} (Solunac), ^SK PIVARA: Tankosi} 7, ^alija 7, Jovani} 8, Pavlovi} 8, Mandi} 8, Moji} 8, Bo{wakovi} 7, Jankov 7 (od 63. Zec 7), Momi} 7 (od 46. Ivkovi} 8), Sladojevi} 8, Kne`evi} 7 (od 46. Jakovqevi} 7).

SOLUNAC: [ari} 6, Ismaili 6, Cime{a 7, Kowovi} 7, Mandi} 7, Koji} 7, Grumi} 6, Vukovi} 7 (od 86. Grahovac -), Terzija 6 (od 46. ^uqak 6), Muni`aba 6, (od 73. Hoscieslavski -), Stankovi} 7.

Sve do ne{to vi{e od deset minuta pre kraja bilo je samo

Sloboda (NK) - Tekst. Ites 1:2 Vr{ac - Cement 0:0 Mladost (A) - Dolina 0:1 Sloga (T) - Senta 1:1 ^SK Pivara - Solunac 5:1 Radn. (NP) - Veter. Viskol 2:0 Danas Pali} - Kikinda (15.30) D. Srem - Mladost (BJ) (15.30) 1. Dolina 8 2. ^SK Pivara8 3. Senta 8 4. Radn. (NP) 8 5. Veternik 8 6. Dowi Srem 7 7. Solunac 8 8. Tekstilac 8 9. Vr{ac 8 10. Cement 8 11. Mladost (BJ)7 12. Sloga (T) 8 13. Kikinda 7 14. Sloboda 8 15. Pali} 7 16. Mladost (A) 8

6 5 5 5 4 3 3 3 2 2 3 1 1 1 0 0

0 2 2 2 3 3 3 2 4 3 0 4 3 1 3 1

2 1 1 1 1 1 2 3 2 3 4 3 3 6 4 7

12:11 24:10 20:6 15:2 12:8 11:7 15:13 7:8 8:9 9:8 7:14 8:8 4:11 12:20 7:16 7:27

18 17 17 17 15 12 12 11 10 9 9 7 6 4 3 0

U slede}em kolu (9/10. oktobra) sastaju se: Veternik Viskol - Sloboda (NK), Solunac - Radni~ki (NP), Mladost (BJ) - ^SK Pivara, Kikinda Dowi Srem, Senta - Pali}, Dolina - Sloga (T), Cement Mladost (A), Tekstilac Ites Vr{ac.

2:1 za doma}ina pa je izgledalo da }e pobeda sa golom razlike biti te{ko izvojevana ali po igri ipak zaslu`ena. Ali, pobrinuli su se mladi igra~i najpre odli~ni Jovani}, pa potom ponovo rezervista Ivkovi}.

Rano su doma}ini poveli Jankov je odigrao dupli pas sa Sladojevi}em posle prekida igre u visini {esn aesterca, utr~ao u prazan prostor i doveo doma}ine u vo|stvo. Gosti su izjedna~ili preko lucidnog Stankovi}a. I kada je izgledalo da }e se prvi deo zavr{iti u nadoknadi vremena Momi} je postigao svoj drugi prvenstveni pogodak.

Ipak mora se priznati da je golman gostiju ovde pogre{io i gotovo sigurno uhva}enu loptu ispustio.

Sve do 79. minuta igralo se na sredini terena, a onda se mladi Jovani} upisao u listu strelaca, a kraj je zasladio Ivkovi} s dva gola.

V. Vujanovi}

Mladost - Dolina 0:1 (0:1) APATIN: Sportski centar „Rade Svilar“, gledalaca 100, sudija Stasi} (Novi Sad), strelac Nedu~i} u 10. minutu. @uti kartoni: Bursa}, Rahi}, Dokni}, ^oni} (Mladost), Staji} (Dolina).

MLADOST: Grbi} 7, Gaxi} 6, Bjedov - (^oni} 7), Ili} 6 (Bobanac 5), Bajak 7, Veselinovi} 7, Bursa} 6 (\umi} 6), Rahi} 7, Peruni~i} 7, Dokni} 6, Rapaji} 5.

DOLINA: Trbojevi} 6, To{kov 7, Staji} 7, Nedu~i} 7, O`egovi} 6 (Ostoji} -), [alipurovi} 6, Staj~i} 6 (Kova~evi} -), \akovi} 6 (Tomin -), \okovi} 6, Tripkovi} 6, Kra~unov 7.

Apatinci su nastavili rasprodaju bodova. Primili su gol ve} na samom po~etku utakmice, kada su gosti preko Nedu}ina iz slobodwaka savladali Grbi}a.

Imali su Apatinci nekoliko prilika za izjedna~we, pre svega {anse Peruni~i}a, Dokni}a i Rahi}a, me|utim nisu ih iskoristili. U drugom poluvremenu udarac Veselinovi}a, zavr{io je pored stative. Gosti su iz kontre dva puta ugrozili gol Apatinaca. Zbog grube igre Bjedov i ^oni} su zavr{ili u Somborskoj bolnici.

M. Jovi~evi}

Vojvo|anska liga - istok U 8.kolu postignuti su slede}i rezultati: Dinamo - Proleter 0:2, Ba~ka Topola - AFK 1:0, Radni~ki (Z) - Radni~ki (B) 1:2, Budu}nost (SC) - Zadrugar 1:1, Kozara - Ba~ka (P) 5:2, Jedinstvo Ba~ka 1901 5:1, Obili} - Borac (S) 1:1.

Vojvo|anska liga - zapad

U 8.kolu postignuti su slede}i rezultati: Ba~ka - Obili} 1:0, Polet (S) - Crvena zvezda 2:0, Metalac AV - 1. maj 0:1, Jugovi} Sloga (E) 1:2.

SPORT

DNEVNIK

13

nedeqa3.oktobar2010.

17. SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[E U ITALIJI (25. SEPTEMBAR - 10. OKTOBAR)

Rutinski do tre}e faze Srbija - Meksiko 3:0 (25:23, 25:18, 25:19) MILANO: Hala „Mediolanum forum“, gledalaca: 2.500, sudije: Hobor (Ma|arska), Kespedes (Dominikanska Republika).

SRBIJA: Kova~evi} 12, Jani} 6, Petkovi}, Terzi}, Stankovi} 6, Grbi} 4, Niki}, Miqkovi} 19, Starovi} 2, Petrovi}, Podra{~anin 8, Rosi} (l).

G grupa

Nema~ka - Portoriko 3:0 (25:22, 25:22, 25:18) Nema~ka - Italija 1:3 (25:21, 18:25, 21:25, 18:25) Portoriko - Italija (sino}) 1. Nema~ka 2 2. Italija 1 3. Portoriko 1

^ETVRTFINALE

1. Srbija 2. Kuba 3. Meksiko

Grupa R (Rim) ^e{ka Brazil/Bugarska Italija/Nema~ka

OTVORENI JESEWI TURNIR U GA\AWU PI[TOQEM

Bo`i} najboqi

Otvoreni jesewi turnir u ga|awu iz pi{toqa odr`an je u organizaciji Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 na streli{tu na Ka}kom putu. Nadmetalo se 27 takmi~ara u 78 nastupa. Najboqih 16 se plasiralo u finale, a na kraju je pobedio Radoslav Bo`i}.

Drugo mesto pripalo je Vladi Novovi}u, a tre}e Dejanu Nadovezi.

Pored medaqa najboqima su pripale i nov~ane nagrade. Prvu nagradu darovala je Ekonomatika (Novi Sad) u vidu vau~era na 30.000 dinara, druga nagrada iznosila je 20.000 dinara, a vau~er je darovala Tehnogradwa (Novi Sad), dok je tre}u nagradu od 10.000 obezbedila D.O.O. Goca (Obrovac).

G. M.

Vujo{evi} pobedio Partizan Moskovski CSKA, koji sada sa klupe vodi Du{ko Vujo{evi}, savladao je 75:63 (17:15, 27:15, 15:24, 16:9) na „Kupu Aleksandar Gomeqski“. U prvom me~u turnira @algiris je pobedio Panatinaikos 76:70.

SUPERLIGA ZA @ENE

Novosa|anke preplivale Tisu Obili} - Novi Sad 1:3 NOVI KNE@EVAC: Klupska sala Obili}a, gledalaca 20, sudija K. Taka~ (Senta).

Rezultati: Mendergi{ - Cicmil 3:1 (8:11, 11:9, 11:2, 11:9), Jak{i - Teke 0:3 (1:11, 6:11, 6:11), D. Vigwevi} - Pavlovi} 1:3 (7:11, 11:9, 1:11, 5:11), Mendergi{ - Teke 0:3 (6:11, 5:11, 13:15).

Na gostovawu u Novom Kne`evcu Novosa|anke su uspe{no preplivale Tisu.

M. M.

4:3 3 3:1 2 0:3 1

Srbija - Kuba 3:1 (16:25, 25:19, 25:22, 25:19) Meksiko - Kuba 0:3 (17:25, 25:27, 15:27) Srbija - Meksiko 3:0 (25:23, 25:18, 25:19)

Grupa P (Firenca) Srbija Rusija Argentina/Francuska

MEKSIKO: Bekera (l), Mejer 9, H. Rangel 2, Kordova 3, Kontreras 9, Ramirez, Guera 13, P. Rangel 1, Martel 3, Agilera 2, Manzo 1, Kinones.

Odbojka{i Srbije pobedom nad Meskikom zavr{ili su drugu fazu takmi~ewa na Svetskom prvenstvu u Italiji na prvom mestu u H grupi. O~igledna razlika u kvalitetu bila je vidqiva tokom ~itavog me~a orlova i sombrerosa, a pokazali su na{i momci da su prona{li prepoznatqivi stil igre i da }e sigurno u tre}oj fazi biti glavni pretendenti na prvo mesto i polufinale.

1 0 1

H grupa

Grupa O (Rim) SAD Italija/Nema~ka Argentina/Francuska

Grupa Q (Firenca) [panija Kuba Brazil/Bugarska

1 1 0

2 2 2

2 1 0

0 1 2

6:1 4 4:3 3 0:6 2

I grupa

Nikola Kova~evi} nadmudri je trojni blok Meksikanaca

Ve} po~etkom me~a bilo je jasno da orlovi `ele maksimalnu pobedu i da ne `ele da se bave bilo kakvim kalkulacijama i da se s prvog mesta pro|u u tre}u rundu nadmetawa. Ranih 5:1 pokazalo je ko {ta `eli u na{em duelu, ali je Meksiko re{en da skupo proda ko`u zaigrao dobro u odbrani i uspeo da se vrati na svega poen zaostatka, a ne{to kasnije i da izjedna~e (19:19).

Ipak, stekao se utisak da na{i odbojka{i igraju taman toliko koliko je potrebno da se savlada protivnik. Kod 20:20, najpre je pro{ao Jani}, a potom je Grbi} blokom doneo odlu~uju}a dva poena vi{ka. U prvom periodu

[teta {to nije trajalo du`e Odbojka{ki reprezentativci Srbije nisu imali mnogo toga da ka`u nakon pobede nad Meksikom, kojom su overili plasman me|u 12 najboqih timova na Svetskom prvenstvu u Italiji. Utakmica je trajala 72 minuta, a selektor Igor Kolakovi} je za`alio {to nije potrajala du`e.

- [teta, utakmica nije toliko duga~ka da svi momci dobiju priliku u meri u kojoj zaslu`uju, ali je va`nost utakmice bila ispred svega da odgovorno i na pravi na~in zavr{imo. @ao mi je, naravno, {to nije bilo prilike, ali nadam se da je vreme pred wima - izjavio je Kolakovi}.- Te{ko je igrati utakmice za koje se unapred zna pobednik. Mo`da smo mogli prvi set da dobijemo uverqivije, ali Meksiko na startu igra agresivno i borbeno. To su iskoristili da igraju egal u zavr{nici prvog seta. Slede}a dva seta igrali smo dosta siguno, mada je bilo mawih gre{aka. Mogu re}i da je ta utakmica ve} za nama i okre}emo se slede}em protivniku Argentini.

MU[KA SUPERLIGA

Ka}ani razo~arali Jugovi} Unimet - PKB 22:24 (10:12) KA]: Dvorana „Hram“, gledalaca 300, sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo).

Sedmerci: Jugovi} Unimet 6 (4), PKB 4 (4), iskqu~ewa: Jugovi} Unimet 8, PKB 16 minuta.

JUGOVI] NIMET: Kukobat (8 odbrana), Lali} 1, Vasi} 2, [ipka 3, Kankara{ 3, Vu~i}evi}, Vugdragovi} 3 (1), Travar, Vukovqak 3 (2), Krsman~i}, Jo{i} 4, Crnoglavac, Pap 3, Perovi} (9 odbrana).

PKB: Radosavqevi} 5 (3), @ivkovi} 1, Ogwanovi}, Todorovi} 6, Al~akovi} 5, Ostoji} 1, Radisavqevi} 1, Buji{i} 1 (1), Radovanovi}, Stojkovi}, [qivan~anin, Nikoli} 3, Simi} (10 odbrana, sedmerac), Be}irovi} 1.

Rukometa{i Jugovi}a su jo{ jednom, igrom i rezultatom, razo~arali svoje navija~e. Pora`eni su od PKB-a, koji je u ve}em delu utakmice imao terensku i rezultatsku nadmo}. Posle po~etnog vo|stva igra~i Jugovi}a su u{li u seriju lo{ih {uteva, slabih dodavawa i tehni~kih gre{aka.

U timu doma}ih sve do 37. minuta nije bilo igra~a koji bi nadigrao protivni~ku zonu i savladao izvanrednog golmana Simi}a. Jo{i}, koji je dugo odsustvovao, nije imao {utersko ve~e, Lali} je statirao na poziciji levog beka, a krilni igra~i su do besvesti gre{ili. Za to vreme porad golmana Simi}a u redovima mlekaxija briqirali su Radosavqevi}, Todorovi}, Al~akovi} i Nikoli}. Pokretqiva bekovska linija gostiju poigravala se sa indisponiranom i nepovezanom

Priboj - Naisus 33:31 Dinamo - Radni~ki 22:28 Jugovi} - PKB 22:24 Crvenka - Po`arevac 30:28 Planinka - Vojvodina 27:27 Vrawe - C. zvezda (20. 10.)

Kolubara - Partizan (20. 10.)

Metalop. - Smederevo (20. 10.)

1. PKB 3 3 0 0 94:76 6 2. Radni~ki 3 3 0 0 85:72 6 3. Partizan 2 2 0 0 72:44 4 4. C. zvezda 2 2 0 0 69:47 4 5. Kolubara 2 2 0 0 62:56 4 6. Crvenka 3 2 0 1 79:90 4 7. Vojvodina 3 1 1 1 89:86 3 8. Po`arevac 3 1 0 2 78:78 2 9. Naisus 3 1 0 2 86:87 2 10. Metalop.

2 1 0 1 56:60 2 11. Jugovi} 3 1 0 2 68:80 2 12. Priboj 3 1 0 2 85:96 2 13. Planinka 3 0 1 2 77:92 1 14. Smederevo 2 1 0 2 51:56 0 15. Vrawe 2 0 0 2 44:54 0 16. Dinamo 3 0 0 3 74:95 0 U slede}em kolu (9/10. oktobra) sastaju se: Naisus - Dinamo, Vrawe Priboj, Radni~ki - Jugovi} Unimet, PKB - Crvenka, Po`arevac - Kolubara, Partizan - Metaloplastika, Smederevo - Planinka Prolom voda, Crvena zvezda - Vojvodina @elezni~ar.

odbranom Jugovi}a, ~ak i sa igra~em mawe u poqu.

Pri vo|stvu gostiju 15:10, mlekaxije su poku{ale da zadaju zavr{ni udarac doma}inu. Me|utim, u toj nameri gostuju}i igra~i su u{li u seriju proma{aja, pa su Ka}ani uspeli, najpre, da izjedna~e, a golom Kankara{a i da povedu 19:18. U tom period brilijantan je bio golman doma}ih Jovan Kukobat, koji je ~inio vragolije izme|u stativa. Me|utim, u posledwih {est - sedam minuta umesto da se odlepe rukometa{i

KUP EHF

Metaloplastika savladala Fivers Rukometa{i Metaloplastike pobedili su u [apcu austrijski Fivers rezultatom 31:25 u prvom me~u drugog kola Kupa EHF. Revan{ me~ bi}e odigran 9. oktobra u Be~u.

Jugovi}a su po~eli da ~ine po~etni~ke gre{ke, pri prijemu lopte i dodavawu. Kao da im je ruka zadrhtala, {to je bio plus za goste koji su preko Radosavqevi}a, Todorovi~a i Al~akovi}a na kraju izvojevali vrednu i zaslu`enu pobedu.

J. Gali}

Crvenka - Po`arevac 30:28 (11:10) CRVENKA: Dvorana „Slobdan ^ile Mi{kovi}“, gledalaca 500, sudije: Alimpi} i Crwanksi (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Crvenka 6 (5), Po`arevac 4 (2), iskqu~ewa: Crvenka 6, Po`arevac 10 minuta.

CRVENKA: Mjerima~ka (9 odbrana), Bulatovi}, @egarac, Radowi}, Slavuqica, V. Ra~i} 2, Holpert 9, Nikoli} 5, Miri}, Zejak, \urovi} 8, V. Stankovi} 3, N. Ra~i}, S. Stankovi} 3.

PO@AREVAC: \or|evi} (2 odbrane), Zuji} 1, Mari}, Bo{kovi} 2, Bo`i} 3, Jeli} 3, Jovanovi} 5, ^avaquga 1, Petrovi} 2, Vuk~evi} 3, Ja}imovi} 1, Ristivojevi} 4, Dimitrijevi} 3, @ivkovi} (6 odbrana, 2 sedmerca).

Gosti iz Po`arevca su u prvih 30 minuta uspevali da osujete namere doma}ina, vi{e borbeno{}u i velikim zalagawem nego kvalitetom, pa je rezultat uglavnom bio simetri~an da bi u 28. minutu Crven~ani poveli 11:8, ali su na odmor oti{li ipak, samo sa golom prednosti.

Mnogo obqom igrom u drugom poluvremenu rukometa{i Crvenke su zaslu`eno do{li do novih bodova, upravo onako kao {to su to obe}ali. U 40. minutu ostvarili su osetqiviju razliku (19:14) i ovaj odnos odr`avali do pred sam kraj kada su zaigrali ne{to komotnije i Po`arevqani to koriste da poraz svedu na podno{qiviju meru.

T. Jovovi}

L grupa

^e{ka - SAD 3:0 (25:19,25:22,25:22) SAD - Kamerun 3:2 (23:25, 14:25, 27:25, 25:20, 15:7) ^e{ka - Kamerun 3:0 (25:17, 25:18, 25:17) 1. ^e{ka 2. SAD 3. Kamerun

2 2 2

2 1 0

0 1 2

6:0 4 3:5 3 2:6 2

M grupa

Argentina - Francuska 3:1 (16:25, 25:17, 25:23, 25:21) Francuska - Japan 3:0 (25:19, 25:22, 25:23) Argentina - Japan (sino}) 1. Francuska 2 2. Argentina 1 3. Japan 1

1 1 0

1 0 1

4:3 3 3:1 2 0:3 1

Rusija - Egipat 3:0 (25:21, 25:17, 25:18) [panija - Rusija 2:3 (17:25; 22:25, 25:21, 25:20, 15:13) [panija - Egipat 3:1 (25:20, 28:30, 25:16, 25:19)

Brazil - Poqska 3:0 (25:16, 25:20, 25:20) Poqska - Bugarska 0:3 (22:25, 18:25, 17:25) Bugarska - Brazil (sino})

1. [panija 2. Rusija 3. Egipat

1. Brazil 2. Bugarska 3. Poqska

2 2 2

2 1 0

0 1 2

6:3 4 5:3 3 1:6 2

igre nije bilo gre{aka na{ih momaka, a Miqkovi} je bio na vrhunskom nivou.

U drugom setu malo su orlovi dodali gas, reklo bi se, da {to pre zavr{e posao i stignu do prvog mesta u H grupi. Aktivirao se Kova~evi}, prijem nam je bio veoma dobar i posle par blokova i gre{aka protivnika do{li smo do osam poena vi{ka koje smo lagano zadr`ali do dvosetovnog vo|stva. Imao je ~ak na{

N grupa

1 1 2

1 1 0

0 0 2

3:0 2 3:0 2 0:6 2

selektor mogu}nost da razigra i rezerviste.

U tre}em periodu igrali su u egalu Meskikanci s na{om selekcijom do 9:9, a onda smo se na brzinu odlepili posle nekoliko uzastopnih poena Miqkovi}a i kod 16:10 bilo je jasno da je me~ zavr{en. Do karaj je Kolakovi} uveo sve igra~e s klupe da zavr{e posao.

Odbojka{i Srbije sada se sele u Firencu..

M. R.

Srbija doma}in SP za rukometa{ice Srbija je dobila doma}insvo Svetskog prvenstva za rukometa{ice 2013. godine. Ovo je u nema~kom gradu Hercogenravnu (sedi{te kompanije Adidas), saop{tio predsednik Me|unarodne rukometne federacije, dr Hasan Mustafa. Na sastanku Izvrsnog komiteta IHF, Srbija je pobedila Ju`nu Koreju, koja je bila tako|e kandidat za svetski {ampionat. Predsednik Rukometnog saveza Srbije, Velimir Marjanovi} koji je prisustvovao sastanku u Nema~koj, rekao je: - Ovo je fantasti~an uspeh.

Na{ protiv kandidat, Ju`na

Koreja u~inila je veliki napor da dobije doma}instvo. Ipak, }e na{a zemqa 2013. godine ugostiti najboqe rukometa{ice sveta.

Ovo je velika dobit za na{ sport, za `enski sport i naravno za `enski rukomet. Verujem da }emo biti dobri doma}ini i opravdati poverewe koje nam je IHF dao samim ~inom dodele organizacije svetskog {ampionata.

Doma}in Svetskog prvenstva za rukometa{e 2013. godine bi}e [panija, koja je pobedila u konkurenciji Danske i Norve{ke.

SAHRAWEN NEMAWA DANILOVI]: U amfiteatru SPC „Vojvodina” u Novom Sadu ju~e je odr`ana komemoracija povodom prerane smrti biv{eg ko{arka{a i trenera Nemawe Danilovi}a, koji se gotovo sedam punih meseci borio za `ivot posle te{ke saobra}ajne nesre}e na autoputu Ni{ – Beograd, kod Lapova, 7. marta. U prisustvu porodice Danilovi} i velikog broja prijateqa, sportista, sportskih funkcionera i po{tovalaca Nemawinog rada i traga koji je ostavio u srpskoj ko{arci, od sjajnog oca, mu`a, sina, druga, prijateqa i ~oveka, oprostili se direktor KK Novi Sad Aleksandar Grmu{a, prijateq i biv{i saigra~ Sava Rajkovi}, a u ime igra~a koje je Nemawa trenirao u KK Novi Sad, u~inio je to Goran Pobri}, pro{logodi{wi kapiten ekipe. Dr Lazar Panteli} oprostio se u ime Ko{arka{kog saveza Vojvodine i Ko{arka{kog saveza Srbije.

U popodnevnim satima Nemawa Danilovi} je, uz prisustvo velikog broja qudi, ispra}en na ve~ni po~inak, na novosadskom Novom grobqu.

A. P.

Novosadska nedeqa3.oktobar2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

De`ura „Dr Danilovi}”

DANAS U GRADU )

BIOSKOPI

De`urna apoteka danas }e biti "Dr Danilovi}" u Ulici narodnog fronta 72. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je u apoteci "Bulevar", Bulevar Mihajla Pupina 7.

B. M.

Jadran: "[rek sre}an zauvek" (11 i 18), „Matorani“ (19.45), "Po~etak" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Divqe travke" (20)

POZORI[TA Pozori{te mladih mala sala "Baba Jaga" (11),

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

Pravoslavne crkve

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka; izlo`ba Ratomira Kuli}a "^etiri muzejska predmeta" (do 9. oktobra) Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

MZ „Radni~ki” prikupqa pomo} Mesna zajednica „Radni~ki“ organizova}e humanitarnu akciju prikupqawa garderobe za Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku. Akcija po~iwe sutra i traje do petka 8. oktobra, a gra|ani }e mo}i da donesu garderobu u MZ koja se nalazi u Ulici Bra}e Mogin, ponedeqkom, sredom i petkom od 8 do 15 ~asova kao i utorkom i ~etvrtkom od 8 od 12 i od 16 do 20 sati.

Q. Na.

V REMEPLOV

Foto: B. Lu~i}

ODR@ANA MANIFESTACIJA ZA PRVAKE „PRVO [KOLSKO ZVONO”

Mali{ani }e zavoleti svoj grad

Pred velikim brojem |aka prvaka, ju~e je na Trgu slobode ta~no u podne po~ela manifestacija pod nazivom “Prvo {kolsko zvono". Otvorili su je ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}, koji je pozdravio mali{ane i poru~io im da ne treba da se boje {kole i na~elnik odeqewa Ministarstva prosvete za Ju`noba~ki okrug Petar Vi|ikant.

Program je vodio popularni Miwa Subota, a u~estvovali su i ~uveni dirigent orkestra RTV "Novi Sad" Joca Adamov, kao i frontmen grupe "Ribqa ^orba" Bora \or|evi}.

- Nekad davno i ja sam bio upla{eni |ak prvak sa Limana i dobro znam kako vam je. @elim vam uspe{an po~etak {kolske

godine, kao i da kroz {kolovawe {to boqe upoznate svoj grad.

Na taj na~in }ete ga vi{e voleti, jer Novi Sad je centar sveta.

Kada sam bio mali `eleo sam da upoznam Miwu Subotu i da u~estvujem u Muzi~kom toboganu.

Napokon mi se ta `eqa ispunila – istakao je \uki}.

Ovom manifestacijom zapo~ela je ovogodi{wa realizacija projekta „Ja upoznajem Novi Sad“, koji se realizuje u saradwi Fonda za razvoj kulture i stvarala{tva dece i omladine "Novi Sad" i Udru`ewa turisti~kih vodi~a Novog Sada (UTVNS), a pod pokroviteqstvom TONS-a. Udru`ewe turisti~kih vodi~a Novog Sada u saradwi sa Turisti~kom organizacijom grada, nakon pauze od 15

godina, lane je ponovo pokrenulo ovu akciju koja je tada bila namewena pred{kolcima, s ciqem da se najmla|i sugra|ani upoznaju sa istorijom grada iz prve ruke. Iz Udru`ewa turisti~kih vodi~a Novog Sada su najavili sli~ne akcije u budu}nosti, u okviru kojih }e se najmla|ima dr`ati predavawa o ekologiji, ~isto}i, zelenilu…

Ina~e, "Prvo {kolsko zvono" je zabavno-edukativni program kola`nog tipa koji sve~ano obele`ava po~etak {kolske godine. Sve to je protkano obiqem muzike, plesa, humora... Posebna pa`wa se posve}uje |acima prvacima kojima prvi {kolski dani treba da ostanu u ve~itom se}awu.

Q. Na.

JU^E U FUTOGU

„De~ji va{ar” razgalio najmla|e Paroh Petrovi} {iroke ruke Novosadski paroh Petar Petrovi}, u{av{i u duboku starost i ostav{i bez dece i `ene 3. oktobra 1804. potpisao je testament kojim je svojim naslednicima podelio lepo bogatstvo. Me|u wima su bili li~no mitropolit karlova~ki Stevan Stratimirovi} i vladika ba~ki Jovan Jovanovi}. Znatne sume novca zave{tao je i nekim osobama bez visokih zvawa i

pojedinim crkvama i manastirima u Ba~koj i na Fru{koj gori, a nov~anim prilogom olak{ao je i `ivot zato~enicima u novosadskom zatvoru. Paroh Petrovi} nije propustio priliku da bude dobrotvor budu}e srpske gimnazije u Novom Sadu, i "hospitala na{eg blago~estivog", ta~nije pravoslavne bolnice.

N. C.

Tradicionalni "De~ji va{ar" odr`an je ju~e na platou ispred Kulturno-informativnog centra „Mladost“ u centru Futoga. Na wemu su u~estvovali u~enici od prvog do ~etvrtog razreda osnovne {kole, koji su izlagali, prodavali i mewali kwige, igra~ke i stripove, kao i ono {to su sami napravili – ~estitke, ramove za fotografije, slike, kola~e... Za svoje radove sami su odre|ivali cenu, a „zakup" prodajnog mesta pla}ali su kutijom keksa, kesicama bombona ili grickalicama.

Q. Na.

U NOVOSADSKOM HUMANITARNOM CENTRU

Informatika i engleski upola cene Novosadski humanitarni centar oganizuje kurseve engleskog jezika i informatike, namewene izbeglim i raseqenim licima kao i nezaposlenim `enama starijim od 30 godina. Za kurseve koji se pla}aju po sni`enim cenama mogu se prijaviti i lica koja su imala izbegli~ki status a sad su dr`avqani Srbije. Cena kursa engleskog jezika je 1.000 dinara mese~no, dok se ~asovi informatike napla}uju po modulu a svaki modul ko{ta 1.000 dinara. Kurs engleskog jezika traje ~etiri meseca, dok }e ~asove informatike polaznici imati tokom dva meseca. U~esnici pokrivaju 50 odsto tro{kova a ostatak pla}a Novosadski humanitarni centar. Za dodatne informacije treba se javiti na brojeve telefona NSHC-a: 423021, 423-024 i 422-969.

J. Z.

Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve

Foto: B. Lu~i}

Hrana za raseqene Odsek za izbegla, prognana i raseqena lica pri Gradskoj upravi za socijalnu i de~ju za{titu deli}e pakete hrane sutra od 8 do 14 ~asova, u magacinu Crvenog krsta Novog Sada, u Ulici Filipa Vi{wi}a 2/a.

Pakete hrane dobi}e izbegla i raseqena lica koja su podnela zahtev i potrebna dokumenta, a sa sobom treba da ponesu li~ni indetifikacioni dokumet. Humanitarnu pomo} je obezbedio Komesarijat za izbeglice Republike Srbije.

Z. D.

Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Dobrovoqci daju krv U Mesnoj zajednici "Detelinara"u Ulici Bra}e Popovi} 4 sutra se od 8 do 10 ~asova organizuje dobrovoqno davawe krvi.

Akcija je uprili~ena povodom Dana Mesne zajednice, a u saradwi sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine.

Z. D.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

15

TRE]I DAN „KARLOVA^KE BERBE GRO@\A”

KUPOVNA MO] NOVOSA\ANA SVE SE VI[E TAWI

Dobro vino, kuglof i poneki piton

Cena bitnija od kvaliteta namirnica

Uprkos burnoj no}i izme|u petka i subote, u kojoj je Vlado Georgiev posle nastupa “Frajli” dobro zabavio posetioce “Karlova~ke berbe gro`|a” koji su u potpunosti ispunili centralni gradski trg, ju~era{we pre podne u Sremskim Karlovcima bilo je neuobi~ajeno puno `ivosti. Pored dece i roditeqa koji su pratili programe namewene najmla|ima, veliki broj qudi zadr`avao se kraj tezgi i {tandova sa bo`anskim pi}em, zbog kojeg ova manifestacija u Sremskim Karlovcima i postoji.

Karlova~ki izlaga~i zadovoqno trqaju ruke. Prvog dana "Gro`|ebala" dobro su zaradili. Ka`u da prodaja ide odli~no, otprilike na nivou pro{logodi{we. Zadovoqni su i oni koji su prvi put na berbi, poput Jasenke Dragojlovi}, koja prodaje vina iz porodi~nog

gde nije bilo predaha nijednog trenutka, {to potvr|uje i Mirna Kosovi}.

A u ponudi ovogodi{weg "Gro`|ebala" ima svega. Osim uobi~ajenih vrsta vina, poput kaberne soviwona, merloa, rozea, rizlinga, `upqanke, neoplante, portugizera i belog i crvenog bermata, na{lo se tu i mawe zastupqenih sorti u karlova~kom sortimentu kao {to su sila, ausbruh. Cene su mahom ujedna~ene. Bermet se prodaje za 700 do 800 dinara, ali ga neki daju i za 500, dodu{e, polulitarsko pakovawe. Rizling se mo`e na}i za 250, odnosno 350 dinara, kaberne za 300–400 dinara, {ira za 150 za litar…

Gro`|a po tradiciji nema puno u ponudi na karlova~kom "Gro`|ebalu". Ovog puta, ~ini se, ima ga ne{to vi{e no ina~e, a i dobro se prodavalo, a za kilogram su vinogradari tra`ili

Foto: B. Lu~i} i Zorica Milosavqevi}

„Galija” zatvara berbu Posledweg dana “Karlova~ke berbe gro`|a” u 11 sati u Ekolo{kom centru je koncert de~jeg hora “Karlova~ki vrap~i}i”, a u 11.45 sati nastup polaznika Muzi~ke {kole “Melodijum”. Pozori{na predstava “Crvenkapa” je u 12.30 sati, a “Zec i korwa~a” u 13.15. Velika igraonica na centralnom karlova~kom trgu po~iwe u 14 ~asova. Od 16 sati na velikoj pozornici ispred Bogoslovije najavqen je koncert kulturno-umetni~kih dru{tava, a tri sata kasnije "Real Tribute bend" peva}e pesme “Bijelog dugmeta”, dok grupa “Galija” nastupa u 20.20 ~asova.

podruma. Po wenim re~ima, tolika je bila tra`wa u petak, preve ve~eri "Gro`|ebala", da su ona i petoro prijateqa jedva uspevali da iza|u u susret svim zahtevima. Sli~na je situacija i na {tandu Vinarije “Kurjak”,

od 100 do 120 dinara. Koliko su se tiskali ispred tezgi sa vinima, toliko bi se moglo re}i da su posetioci opsedali i one na kojima su bili izlo`eni kuglofi. Na {tandu “Gea” ka`u da najboqe idu oni sa tri vrste

~okolade, pr`enim bademima i le{nicima, a i ostalih devet vrsta se dobro prodaje. Karlova~ka op{tina je uo~i "Gro`|ebala" isticala da vlada ve-

liko interesovawe proizvo|a~a suvenira, doma}e radinosti i drugih predmeta za u~e{}e na berbi, {to se pokazalo kao ta~no. ^ak se sti~e utisak da takvih izlaga~a ima vi{e nego vinara. Me|u wih je zalutalo i nekoliko pravih pitona, ~iji su vlasnici ponosno nudili svoje “qubimce” za fotografisawe, ali uz nadoknadu od 300 dinara.

Z. Milosavqevi}

EKIPA „DNEVNIKA” NA 98. SAJMU ANTIKVITETA

Kriza isterala na videlo porodi~no srebro U Hotelu "Vojvodina" u sali za ru~avawe, na stolovima, umesto posu|a i pribora za jelo, uredno su bili polo`eni i poslagani raznovrsni predmeti iz razli~itih epoha i vremena, na 98. po redu Sajmu antikviteta odr`anom protekle sedmice.

Hodaju}i kroz kru`ni tok stolova saznajemo nekoliko detaqa o antikvarskom poslu u nestabilnim godinama, skriveni ne{to o predmetima sa tavana starih porodi~nih ku}a ...

Me|u izlaga~ima spontano smo u{li u razgovor sa Bosiqkom Paun vlasnicom jedne antikvarnice iz Beograda, koja je sa nama podelila da je ekonomska kriza na tr`i{te antikviteta uglavnom “isterala” porodi~nu srebrninu i zlatan nakit {to, po wenim re~ima, jako podse}a na izgleda ne tako davne devedesete.

- Posledwe dve godine, kako je krenula pri~a s ekonomskom krizom i velikom nezaposleno{}u, imamo dosta qudi koji

procewuju vrednost razli~itih artikala koji verovatno spadaju u porodi~no nasle|e. Naj~e}e su to elementi od srebra, a najre|e su to vredne slike. O vrednovawu tih predmeta uvek je te{ko razgovarati jer qudi to vi{e cene kroz emocije nego {to je generalna vrednost- ka`e za na{ list Paun, dok nam sagovornicu preotimaju zainteresovani za bogat srebrni nakit izlo`en na stolu.

Nastavaquju}i svojim putem {etamo kraj razli~itih primera ~ovekovog delovawa kroz vekove, od kojih neki obuhvataju praistoriju, egipatsku kulturu. Zalutalo je tu sva{ta iz drevne Kine i dalekog i bliskog istoka, keltske kulture, anti~kog Rima i Gr~ke, name{taja raznih silskih epoha, lampi ~udnovatih aba`ura, ikona i tako daqe. Za oko su nam zapali i {afhauzeni “na{ih dedova”, otmeno prstewe, upaqa~i za lule i tabakere me|u kojima se isticala po lepo-

Nacionalna organizacija potro{a~a izra~unala je da je od 2008. godine kupovna mo} opala za ~ak 50 odsto, te da ~etvoro~lanoj porodici treba dva do tri puta vi{e novca od onoga {to mese~no prime, i to za osnovne tro{kove, dakle ne ra~unaju}i kupovinu garderobe i izlaske.

Ne ra~unaju}i cenu prose~ne potro{a~ke korpe koja je u julu prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku ko{tala oko 37.800 dinara ~etvoro~lana porodica ima i druge izdatke.

Ra~un objediwene naplate za stan od 50 kvadrata treba mese~no platiti oko 10.000 dinara, ra~un za struju u proseku ko{ta od tri do ~etiri hiqade dinara, a telefonski ra~un oko hiqadu dinara. Ukoliko porodica otpla}uje i kredit ~ija rata zavisi od rasta kursta evra, ne ~udi {to se trgovci, mesari i pija~ari `ale na lo{ promet u radwama.

Prosek neto plata u Novom Sadu ka`e statistika iznosio je u avgustu 38.240 dinara. Ali retki su oni koji primaju toliku platu.

Plate se redovno ispla}uju buxetskim korisnicima, dok u privredi to nije ba{ slu~aj. U proteklom periodu bilo je dosta {trajkova, ~ak su protestvovali i radnici u komunalnom sektoru grada ( ~ija je plata zbog visine trn u oku mnogima) gde su zarade u protekle dve, tri godine opale za 30 odsto. Malo ko od zaposlenih u privredi primi vi{e od 20.000 dinara. Mnogi poslodavci minimalnu cenu rada izjedna~avaju s osnovnom zaradom.

Prema podacima sindikata broj zaposlenih u proteklih godinu dana opao je u preduze}ima,

ustanovama, zadrugama i organizacijama za 3,9 odsto dok je kod privrednika upupan broj zaposlenih smawen za 21,5 odsto. Zato je pravo pitawe kako pre`iveti.

Najvi{e novca odlazi za hranu. Nekada je kvalitet bio ispred cene, ali sada zbog slabije kupovne mo}i u odabiru namirnica prednost ima cena, a izbor namirnice zavisi od akcijskih pogodnosti.

Riba retko na jelovniku Ovda{wi `ivaq nije preterano naviknut na ribu.

Ukoliko se pak odlu~i na kupovinu, bira osli}a i {arana ~iji je kilogram 250 dinara. Smu| i som, vi{e nego duplo skupqi, retko se tra`i.

Mesari oko Futo{ke pijace ka`u da se iznutrice, jeftinije salame i kobasice do 300 dinara najboqe prodaju. Ali retko ko kupi kilogram, ve} dva, tri para. I sviwski but se ~esto kupuje, ali mleveni, a paket nije te`i od pola kilograma. Prose~an ra~un u kasapnicima iznosi do tri stotine dinara. Tra`e se i suve kosti, vratovi i nogice ali za to treba poraniti, jer zbog ograni~enih koli~ina odmah se proda.

Pija~ari ka`u da je promet opao i 80 odsto u odnosu na lane.

Tra`i se se jedno, tri ili pet jaja, pa ~ak i jedna {argarepa i to ne iz hira ve} zbog nema{tine.

Pija~ari ne}e ni da razgovaraju s takvim kupcima, jer uz robu ide i najlon vre}a, pa ne}e da budu na gubitku.

Z. Deli}

IZ POVERENI[TVA ZA IZBEGLICE U KARLOVCIMA

Hrana i ogrev za najugro`enije

Izbegli~ke i porodice interno raseqenih s Kosova i Metohije koje `ive u Sremskim Karlovcima mogu da se prijave za jednokratnu pomo} za kupovinu ogreva ili lekova. Pomo} obezbe|uje Komesarijat za izbeglice, a oni obrasce za prijavu mogu da preuzmu u portirnici ili u kancelariji poverenika za izbeglice u Magistratu u Sremskim Karlovcima, na Trgu Branka Radi~evi}a 1. Popuwene formulare sa dokumentacijom treba da predaju do 8. oktobra povereniku za izbeglice Nadi Ostoji} – Agbabi.

Po wenim re~ima, izbeglice i raseqeni s Kosova i Metohije mogu da konkuri{u samo za jednu od ponu|enih vrsta pomo}i, a ne za obe istovremeno. Pravo na pomo} imaju oni kojima ukupni mese~ni prihodi doma}instva ne prelaze 34.591 dinar, kolika je visina prose~nog neto primawa za juli 2010. godine. Dodatne informacije mogu da dobiju na broj telefona 685 - 3075.

Z. Ml.

SUPERMARKETI GUTAJU SLABIJE

Mali trgovci na rubu opstanka

ti i izradi jedan u filigrantskoj tehnici koju je sredinom pro{log veka jedan Dragan dobio od Radmile, bar tako tvrdi gravura na tabakeri koja sada ko{ta vi{e od stotinu evra.

Na sajmu antikviteta bilo je najvi{e predmeta koji obele`avaju gra|ansku porodicu. Na jednom stolu starija Novosa|anka donela je min|u{e od

srebra s dragim kamewem na besplatnu procenu, {to je ina~e obi~aj na sajmu antikviteta, kao i mogu}nost trampe. Od ordewa carske Rusije, svetskih ratova, do art deko staklarije, sve se moglo kupiti uz odgovaraju}u pri~u i obavezan poku{aj pogodbe oko cene.

N. Vukovi} foto: S. [u{wevi}

[ta bi trebalo u~initi da bi mali trgovci opstali - tema je sakupa koji organizuje Regionalna privredna komora Novi Sad. U Komori ka`u da o tome vredi razgovarati pogovoto {to je ove godine usvojen Zakon o trgovini, ali da jo{ nisu utana~ili formu sastanka i datum odr`avawa.

Predsednik vojvo|anskog Udru`ewa malih trgovaca Mom~ilo Krstanovi} ka`e da je u na{em gradu pre godinu dana bilo oko 6.500 malih radwi, ali da sada ne zna koliko je ovaj podatak realan jer se u vreme ekonomske krize ~e{}e zatvaraju nego ranije. Sem {to nemaju nikakvih povlastica, on ka`e da Udru`ewe malih trgovaca nema ni svoje prostorije mada su od Grada dva puta tra`ili da im se obezbedi poslovni protor.

- Mali trgovci robu nabavqaju u velikim supermarketima po istoj ceni koja va`i i za ostale potro{a~e - veli Krstanovi} i dodaje da je potrebno zato napraviti strategiju da bi male radwe mogle uspe{no da posluju.

Navodi da su, prema godi{wem izve{taju nema~kog ministrastva trgovine, male radwe tamo napravile promet od 250 milijardi evra, dok kod nas mo`e da poslu`i primer kako to rade Kinezi.

- Ne samo {to imaju ovde male radwe ve} maloprodaju {ire i u

drugim zemqama u svetu i zna~ajno pune buxet u sredinama gde privre|uju, a istovremeno i oni ostvaruju profit - ka`e Krstanovi}.

Prema wegovim re~ima mali trgovci mogu da uti~u na razvoj malih poqoprivrednih proizvo|a~a kupuju}i od wih namirnice.

- Veliki supermarketi kupuju vo}e i povr}e na desetine tona, dok se u malim radwama te koli~ine ne mogu prodati, ali bi zato na primer stotine kilograma pasuqa, krompira ili neke druge namirnice na{le put do kupaca u malim radwama {to bi dobro do{lo malim poqoprivrednim proizvo|a~ima - nagla{ava Krstanovi}.

Z. Deli}

nedeqa3.oktobar2010.

isoko nad Atlantikom, negde izme|u Senegala i ekvatorske linije, erbas „Al Italije“ po~eo je opasno da podrhtava. Na istom onom mestu na kojem je 1. juna 2009. pao „Er Fransov“ avion na relaciji Rio – Pariz i odneo u hladne vode okeana 216 putnika i 12 ~lanova posade. Me|u nastradalim putnicima bio je i 26-godi{wi princ Pedro Luís de Orléans-Braganza, tre}i po redu za nasle|ivawe brazilske krune koja je svrgnuta sa vlasti davne 1889. godine. Ina~e, pomenuti princ je iz iste porodice Orleans-Braganza kao i prva supruga Aleksandra Drugog Kara|or|evi}a s kojom srpski prestolonaslednik ima tri sina. Razmi{qao sam o ovim „trivijalnostima“ dok je tubulencija u avionu 10.000 metara nad okeanom postajala sve neugodnija. Onda je odjednom, bez ikakve najave prestala. Par sati ka-

V

Sao Paolo - Wujork tropa

snije sleteli smo na aerodrom u Sao Paolu.

Prvo iznena|ewe, prijatno: savr{eno organizovan aerodrom – po izlasku slu`beniku ka`ete adresu na koju idete, on je ukuca u GPRS ure|aj i pru`a vam karticu s ta~nom cenom i adresom koju dajete prvom slobodnom taksisti.

Dakle, sve je unapred poznato, opasnost od toga da vas taksista vozi okolnim putevima da bi „nabildovao cenu“ – svedena na nulu.

Prvo neprijatno iznena|ewe: taksi od aerodroma do hotela u centru grada vozi sat vremena u 4 ujutro kada nema mnogo saobra}aja. U 4 popodne – vo`wa traje puna dva sata.

World Magazine Marketplace, sajam magazinskih licenci koji se svake godine odr`ava u drugoj dr`avi (London, Singapur, Moskva, Dubai...) u godini postepenog izlaska iz recesije koja je te{ko pogodila izdava~ku industriju – odr`an je u Sao Paolu. Izdava~i iz celog sveta okupili su se da razmene iskustva i izjadaju se me|usobno o tome {ta im se sve de{avalo u proteklih godinu dana. Sve vi{e je novih poslova iskqu~ivo u onlajn sferi, sve mawe se pri~a o klasi~nim „hard kopi“ magazinima, oglasa je sve mawe, tira`i padaju a navike se te{ko mewaju.

Sama ~iwenica da smo kolega Vajda i ja bili jedini iz cele Isto~ne Evrope, govori o tome koliko je kriza sna`no uticala na izdava{tvo u regionu. Ali, i o jo{ jednoj ~iwenici: u celoj Isto~noj Evropi ogromna ve}ina izdava~a magazina u vlasni{tvu su nema~kih, {vajcarskih, austrijskih ili holandskih kompanija a neokolonijalni odnos podrazumeva da odluke o tome {ta }e se u Isto~noj Evro-

DNEVNIK

c m y

16

EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK” IZ SRCA JU@NE AMERIKE

Momci iz Brazila Pi{e: Robert ^oban pi izdavati i koje }e se licence pokretati – donose u Hamburgu, Cirihu, Amsterdamu ili Be~u a ne u Budimpe{ti, Bratislavi, Talinu ili Beogradu.

Dan uo~i WMM-a iskoristili smo za obilazak Sao Paola. „Rio is a beauty, but Sao Paulo, Sao Paulo is a city!“, rekla je svojevremeno Marlen Ditrih. Prvi utisak je bio da ga ne zovu bez razloga „Wujorkom u tropima“: arhitektura, 70 muzeja, 120 pozori{ta, 50 parkova, 30 bioskopa, 15.000 barova i milioni

kon koktela u hotelu organizatori su nas poveli na fudbalsku utakmicu Sao Paolo - Internacional.

Sme{teni u udobnoj VIP lo`i u`ivali smo u brojnim kulinarskim poslasticama, ali alkohola nije bilo (takav je brazilski zakon), {to je naro~ito te{ko palo nekima od nas, dobro „pripremqenim“ na koktelu pre toga. Ovde ni

Ulazak u katedralu u Sao Paolu

emigranata sa svih strana sveta: od poqskih Jevreja, preko Ukrajinaca, Portugalaca i Italijana do potomaka crnih robova – Sao Paolo je fascinantna me{avina rasa i nacija, najsli~nija „Velikoj jabuci“.

Na Aveniji Paulista nalazi se Museu de Arte Sao Paolo, popularni MASP, najve}i je muzej u gradu, remek delo savremene arhitekture koje na svojim zidovima ponosno izla`e platna najzna~ajnijih evropskih slikara, od italijanske {kole: Boti~elija, Ticijana, Rafaela i Tintoreta, preko [panca El Greka i Holan|ana Van Goga, do Francuza Monea, Tuluz Lotreka, Renoara... Tu su, naravno, i brazilski slikari i ostali latinoameri~ki umetnici poput slavnog Dijega Rivere.

Upozorewa o tome kako treba izbegavati no{ewe skupih satova, nao~ara, mobilnih telefona i fotoaparata – jer }e ih „narkomani i o~ajnici iz favela“ oteti iz (sa) va{e ruke ne libe}i se da vam oduzmu i `ivot – na osnovu onoga {to smo videli (a pro{li smo pe{ice dobar deo grada, dawu dodu{e) ~ine mi se preteranim. Ipak, odre|ena doza opreza nije na odmet.

Kada ogladnite i o`ednite od {etwe ovim ogromnim gradom, popijte prvo nekoliko „kaipiriwa“ (brazilski koktel od belog ruma, limete, {e}era i leda) pa napunite stomak u nekom od izvrsnih gradskih restorana. Prvo ve~e sa kolegama iz italijanske kompanije „Motadori“ bili smo u ~uvenom restoranu D.O.M. u kojem se servira „savremena brazilska kuhiwa“.

Najpopularniji je tzv. „tejsting meni“ gde u mikro-porcijama dobijate 8 razli~itih jela u razmacima od po 15 minuta... Druge ve~eri na-

na{ predsednik ne bi mogao da do|e u situaciju da ga sudija za prekr{aje kazni zbog ispijawa {ampawca: alkohol je zabrawen i za huligane na „severu“ i za „vipovce“ u lo`ama. „Vento Harango“ je restoran tradicionalne brazilske kuhiwe

u kojem konobari prilaze stolu svakih par minuta i nude vam odli~no meso (uglavnom govedinu) pe~eno na „ma~evima“ sa kojih vam seku komadi}e. Dobijate okrugli karton~i} koje je s jedne strane crven a s druge zelen. Crvena strana okrenuta na gore zna~i „Ne, hvala!“, zelena „Da, ja bih jo{!“. Internacionalna ekipa izdava~a za stolom kao da je bila pravqena po nekom od romana Agate Kristi: Patrik, stariji Francuz ugla|enih manira, Fran~eska, sitna sredove~na Italijanka, Kristijan, visoki }elavi Nemac iz Berlina, Noel, {armantna mlada Francuskiwa al`irskog porekla, Mar~elo, ~etrdesetogodi{wi Italijan koji je pustio bradu kao da se od nekog krije, i nas dvojica „razuzdanih“ predstavnika Srbije.

Posledweg dana u Sao Paolu pred let za Rio, predstavnici kompanije Abril koja je najve}i izdava~ novina i magazina u Brazilu (osnovana 1950. od strane, poga|ate, jevrejskih emigranta) pozvali su nas u Jockey Club na „Feijoadu“ (fe`oada). Re~ je o brazilskom jelu od crnog pasuqa koje se slu`i uz pe~enu prasetinu, govedinu, ~orbu sa kobasicama i druge specijalitete i to – tradicionalno subotom. „Jockey Club“ je kao {to mu ime ka`e, klub u okviru hipodroma i okupqa elitu Sao Paola koja tu dolazi vikendom da tu iz lo`a posmatra trke kowa i kladi se na svoje favorite. Starija dama, belkiwa, reklo bi se nema~kog porekla, koja je morala imati preko 90 godina, uz pomo} svog crnog sluge do{la je obu~ena u besprekorni „[anel“ kostim i na sebi imala par desetina (mo`da i stotina) hiqada dolara vredan nakit.

Let za Rio traje mawe od sata i to vreme proveo sam ~itaju}i „The Rough Guide to Brazil“, vodi~ koji sam jo{ prvog dana kupio u jednoj

kwi`ari u Sao Paolu ali ga zbog „prebukiranih termina“ nisam uspeo prou~iti. Brazil je sa svojih 180 miliona stanovnika i ogromnim prirodnim bogatstvima (nedavno su u moru pored brazilske obale prona|ene najve}e zalihe nafte na zapadnoj hemisferi), ekonomija koja kro~i krupnim koracima napred ~ak i u uslovima ekonomske krize. Vladavina levi~arskog predsednika Lule (od 2002. godine) koja se okon~ava na izborima ove jeseni kada on zavr{ava svoj drugi mandat, preporodila je zemqu, i bez obzira na par korupciona{kih afera, podigla rejting Brazila u me|unarodnim relacijama. Brazil je 2014. doma}in Mundijala a grad Rio dve godine kasnije Olimpijskih igara!

Novosa|anin Nikola Milovan~ev je 28-godi{wi plasti~ni hirurg, koji je od januara ove godine

Vreme stare slave U mjuziklu „Producenti” jedan od „producenata“ (Metju Broderik) izdaje drugog (Nejtan Lejn) i be`i sa sekretaricom [ve|ankom Ulom u Rio. Kada je snimana prva filmska verzija mjuzikla 1968. godine, Rio je bio na vrhuncu svoje turisti~ke slave. „Going down to Rio“ postao je kli{e u brojnim ameri~kim filmovima, serijama i romanima. O tim vremenima „stare slave“ svedo~i i najluksuzniji hotel u gradu, neoklasicisti~ki „Copacabana Palace“ sme{ten na istoimenoj pla`i. Sagra|en 1923. bio je dom brojnim slavnim li~nostima iz celog sveta tokom gotovo celog 20. veka. Kada je {ezdesetih prestonica iz Rija preseqena u novosagra|eni grad Braziliju, „Copacabana Palace“ je po~ela da se „zapu{ta“ da bi 1985. do{lo i do toga da umalo bude sru{ena ali je, na sre}u, 1989. preuzeo lanac „Orient Express“ i vratio joj stari sjaj. u Riju gde se nalazi na praksi na jednoj od naj~uvenijih klinika iz ove oblasti na svetu - Clínica Ivo Pitanguy. Wen osniva~, 86-godi{wi Ivo Pitangui, koji i danas izvodi komplikovane estetske i rekonstruktivne intervencije, postao je slavan kada je 1961. godine u brazilskom gradu Niteroi zapaqena cirkuska {atra pala na 2.500 pose-

Favela tura s dozvolom „gazda” Statua Hrista Redendora na brdu Korkovado koje dominira gradom, pla`e Kopakabana i Ipanema, fascinantni centar grada, xinovska betonska katedrala u koju staje 20.000 qudi, boemske ~etvrti Lapa i Santa Tereza, `i~ara za Glavu {e}era... sve su to stvari koje ve}ina turista poseti tokom boravka u Riju (za vreme karnevala ili ne). Retki se, me|utim, odlu~e za „favela turu“ – posetu favelama u organizaciji Mar~ela Armstronga, jedinog u Riju koji ima dobre odnose sa svim „gazdama“ favela (vidi www.favela-

tilaca. Ivo je tada nedeqama danono}no sanirao te{ke opekotine na stotinama `rtava te tragedije.

Nikola je, iako je portuglaski u~io tek nekoliko nedeqa pred put, uspeo da polo`i prijemni ispit na tom jeziku (o~ekivao je prijemni na engleskom) i u|e me|u 12 odabranih studenata iz celog sveta koji svake godine budu primqeni na praksu na Clínica Ivo Pitanguy.

Rio je, ina~e, poznat kao svetska prestonica estetske hirurgije.

Visok, plav i re~it, nalik doktorima iz serije „Nip/Tuck“ Nikola je brzo u{ao u brazilske “high society“ krugove, u {ta smo se uverili ve} po sletawu u Rio kada nas je prakti~no sa aerodroma poveo na ro|endansku `urku svog kolege s klinike.

Ogroman zakupqeni kondominijum u novoj zgradi u elitnom predgra|u Rija bio je mesto odr`avawa ro|endanske `urke na koju je ulaz bio mogu} samo sa maskom. Za tu priliku bio sam Phantom of the Opera, Vajda - Zoro, a Nikola – makro. Ve} u liftu naleteli smo na jednu puniju Merlin Monro (vi{e je li~ila na Moniku Luinski) i gau~osa... Kasnije su

tour.com.br). Re~ je o siroma{nim delovima grada u kojima u nehigijenskim uslovima i bedi `ivi i po 200.000 qudi i kojima vladaju narko-bosovi bez ~ije dozvole je nemogu}e organizovawe obilaska. Mar~elo nagla{ava da ove ture, za razliku od toga kako ih do`ivqavaju neki ameri~ki turisti koji u favale upadaju u blindiranim xipovima – nisu safari po nekom afri~kom rezervatu, ve} obilazak siroma{nih zajednica koje imaju svoje brojne probleme ali i veoma koloritan dru{tveni i kulturni `ivot.

nam se pridru`ili Supermen, Ludi {e{irxija, policajka, {eik, Sne`ana, |avo, rimski vojnik, Kleopatra, Pe}inko i ostali...

Sve vrsni plasti~ni hirurzi, studenti, profesori, deca iz najbogatijih porodica Rija. Svi, i devojke i momci, nekako su bili ~udno sli~ni, visoki, sme|i ili plavi, kao oni klonovi iz legendarnog filma „Momci iz Brazila“ sa Lorensom Olivijeom i Gregori Pekom.

Nimalo nalik wima je Dejan Petkovi} Rambo, legendarni srpski fudbaler u vi{egodi{woj pe~albi u Brazilu koji je svojoj u 38. godini i daqe aktivan igra~ kluba „Flamengo“. Popili smo kafu s wim u karantinu u hotelu „Windsor Barra“ u predgra|u Rija. Te ve~eri „Flamengo“ je pobedio a mi smo ve~erali u ba{ti jednog restorana u kvartu u kojem su navija~i Rambovog kluba slavili pobedu i atmosfera je bila potpuno evropska, kao u Barseloni, recimo.

Jutro pred let za Pariz (~uvenom „Er Fransovom“ linijom s po~etka pri~e) provodimo na pla`i Kopakabana. Kult tela kome u prilog ide pomenuta ~iwenica da je Rio prestonica plasti~ne hirurgije, ogleda se i u stotinama pa i hiqadama qudi koji na pla`i xogiraju, surfuju na talasima, {etaju, igraju fudbal, odbojku na pesku, ili pak ve`baju i iste`u se na spravama za zgibove postavqenim na svakih 100 metara pla`e. Devojke, momci, starice, starci, deca – svi su u nekom pokretu. Opu{teno izle`avawe na pe{kiru ili le`aqci je ovde gotovo nepristojno.

Zato i pored kalori~ne „kaipiriwe“ i te{ke „fe`oade“ Brazilke i Brazilci izgledaju onako kako to vidimo na prenosima karnevala na FTV-u. Dakako, uz malu pomo} Iva Pitanguija i wegovih kolega!

СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ОД РОЂЕЊА ЏОНА ЛЕНОНА

С

С

Кад је музика постала политика

А ЕЋ

mestilo na ulicu pre diplomirawa, uprkos intervencijama roditeqa. Otac mu je tada ve} bio mrtav, a biolo{ka majka gine u saobra}ajnoj nesre}i 1958.

Od prvog benda The Qu a rrymen, do Bitlsa, pro{lo je malo vremena. Prvo je upoznao Pola, zatim Xorxa Harisona (svi bili “Momci iz kamenoloma”), a posle i Stjuarta Satklifa na basu. Kada je Brajan Epstin postao menaxer 1962, insistirao je na profesionalnom izgledu benda, a Lenon je rekao da }e nositi i “prokleti balon, ako }e neko da ga plati”. Satklif umire, Pol s gitare prelazi na bas, a bubwara Pita Besta mewa Ringo Star.

Legenda ka`e da je Best u jednom momentu rekao da “bend nema perspektivu” i oti{ao, {to ako je ta~no, ostaje najglupqa procena u qudskoj istoriji. Xon je prirodno bio lider, “svi smo se ugledali na wega, bio je stariji, najbr`eg uma i najpametniji” rekao je Mekartni kasnije. Posle `enidbe sa Sintijom, bend 1962. izdaje prvi singl “Lo ve me do”. Dogodine ve} sti`e “Ple a se, ple a se me” i te 1963. Planeta mewa tok i puls.

Xon i Bitlsi drogu su po~eli uzimati vrlo rano. Prvo amfetamine, da bi ostali sve`i i budni tokom prvih turneja u nekompletnom sastavu, a kasnije ih je u svet LSD-a uveo wegov zubar na privatnoj zabavi, ubaciv{i im ga u kafu.

To je bendu otvorilo prvu Pandorinu kutiju. Druga se otvorila kada je Lenon neoprezno novinaru rekao da su Bitlsi ve}i od Isusa i da je pitawe {ta }e prvo propasti – hri{}anstrvo ili rok. Ova izjava je u Britaniji pro{la gotovo neopa`eno, ali je u Americi izazvala nezapam}en skandal. Spaqivawe plo~a, protesti ektremnih religijskih grupa (i Kju Kluks Klana) otkazali su vrlo lukrativnu ameri~ku turneju. Na vrhuncu slave, 1966. Lenon sve ~e{}e uzima LSD, vi{e nego iko u bendu, “lu-

taju}i i istra`uju}i po hodnicima uma”, kako su bibliografi zabele`ili. Tada prvi put razmi{qa da napusti bend. Itlsi upoznaju Mahari{i Mahe{ Jogija, idu u Indiju, preispituju svet spoqa i iznutra, i pi{u materijal za “Ab bey Road”.

mirao Bitlse. Ja ih i rasformiram. Prosto tako.” Navodno su i neprijateqski odnosi ostatka benda prema Joko uticali na raspad, te tra~ da su se on, Xorx i Ringo sve vi{e ose}ali kao Polovi pomo}nici.

Sa Joko i samostalno, bez Bitlsa, izdao je 14 albuma, od

avnost se nedavno do~epala transkripta Marka ^epmena, Lenonovog ubice, i komisije koja je odlu~ivala mo`e li Ј se ovaj ranije pustiti iz zatvora. U momentu kada je wegova {esta molba stigla do komisije, Joko Ono je zavapila da se boji za `ivot svoga sina i sebe, tako da je wegova kazna zatvora od 20 godina do do`ivotne i daqe na snazi. Sud je ocenio da, iako se ^epmen iskreno pokajao, ne postoje garancije da i daqe nije opasan po dru{tvo.

Ovaj nesre}nik jedan je u nizu “Herostratovih sledbenika”. Potowi jer bio anonimus koji je 356. p.n.e. spalio Artemidin hram u Efesu, jedno od sedam svetskih ~uda, samo da bi postao poznat. Zanimqivo je da ^epmen isprva nije planirao da ubije Lenona, ve} Elizabet Tejlor, tok-{ou legendu Xonija Karsona ili Xeki Onazis. Bitls se prosto pokazao kao daleko lak{a, a opet slavna meta.

- Ose}ao sam se kao da }u, ako ubijem Lenona, postati “neko”, ali umesto toga, postao sam ubica, a ubice nisu “neko”, rekao je ^epmen komisiji za prevremeno pu{tawe iz zatvora. Po sopstvenom priznawu, jednom je ve} odustao da ubije Lenona ili drugu slavnu li~nost. “Stalno je u meni rasla ta praznina, `udwa da postanem neko” rekao je ubica, zakqu~iv{i da su “neko” osobe koje su mukotrpno radile da postanu slavne.

- Svako je mogao u~initi {ta sam ja u~inio. Ne smatram se slavnim, izjavio je ^epmen i – ostao u zatvoru do daqweg.

kada je Lenon napustio Bitlse namerio je da to u~ini bez previ{e pompe. Pretekao ga je Makartni, koji je javno rekao da napu{ta bend i lansira solo album, {to je Xona duboko pogodilo.

“Ja sam for-

ОКТОБАР У „ЦК 13”

77. oktobar: Kil led by 9v Bat te ri es, Hip na go ga Sli ke (Beograd) – po~etak u 21.

10. oktobar: Zmajev rep (Makedonija) – po~etak u 21.

15. oktobar: Mo no zoid, The Bad Days will end – po~etak u 22 sata.

Херостратов синдром

Epstin uskoro umire i bend je prisiqen da preuzme deo menaxerskih obaveze na sebe. Pol se la}a obaveze, formira se “Epl Korps” izdava~ka ku}a, koja stagnira zbog Lenonve opsednuto{}u drogom i novom qubavqu s Joko Ono, te Makartnijevim prvim brakom. Alen Klajn, biv{i menaxer Rolingstonsa preuzima kormilo “Epla”, uprkos Polovom protivqewu. Onda je krenula da se odmotava istorija - konci su se lagano ra{ivali, Xon i Pol sve vi{e rade i snimaju odvojeno, a

17

Стиже Змајев реп

ЊЕ

lede}e subote navr{i}e se 70 godina od ro|ewa jednog od najplodnijih muzi~ara ikada, ~oveka koji je u tandemu sa Polom Makartnijem svetu podario neprevazi|ene i najobra|ivanije klasike, a u Novom Sadu prvo dobio (DOS vlast), a zatim ekspresno izgubio (SRS/DSS vlast) ulicu - Xon Lenon. Ro|en pod vatrama nema~kog “Blica”, koje su osvetqavale ulice zamra~ene zbog vazdu{ne opasnosti, od malih nogu pobuwenik, ro|en je i odrastao u Liverpulu. Od samog starta `ivot mu je bio “nenormalan”, prvo rat, a zatim bizaran odgoj tetke Meri, koja je sa sestrom, Xonovom majkom Xulijom, sporazumno zakqu~ila da mu je ona prava majka i da ga je Xulija samo rodila. I otac Alfred, trgova~ki mornar, stilom `ivota doprineo je tome da Xon odraste sa tetkom i te~om.

Upravo je tetka Mimi kupila xonu prvu gitaru, ne rekav{i wegovoj mami, koja je ionako govorila da je “muzika u redu, ali da od toga nikada ne}e mo}i da `ivi”. Svejedno je upisao liverpulski Kolex za umetnost, gde ga je skandalozno pona{awe i ismevawe profesora pre-

nedeqa3.oktobar2010.

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

kojih su tri objavqeni posthumno. Sve mawe kao muzi~ku legendu, svet je Lenona do`ivqavao kao pacifistu i borca za qudskih prava. To ga umalo nije ko{talo ameri~ke vize, budu}i da je Niksonova administracija aktivno radila na wegovoj deportaciji. Kao odgovor, on i Joko su osnovali zemqu “Wutopiju” i zatra`ili politi~ki azil u SAD, iako Joko nije imala zakonskih problema. Sre}om po par, imali su dobar “Pi-Ar”, ubrzo je usledila Votergejt afera, Nikson je pao, a novu amdinistriaciju Lenon nije previ{e zanimao. ^ovek koji je promenio svet naboqe ubijen je 8. decembra 1980, ispred wujor{ke zgrade Dakota u kojoj je `iveo sa suprugom. Prepametan, gladan znawa i iskustva, naivan na plemenit na~in, na stalnim kontrapuntkovima ideala i karakternih ograni~ewa, Lenon je relativno tiho oti{ao u legendu. Za jedne, ovaj mislilac, pesnik i aktivista je najve}i ~ovekoqub i tekstopisac u istoriji. Za druge je bio politi~ka pretwa, za tre}e le~eni narkoman, ~etvrte psiholo{ki nestabilan, za pete perverzan.

Svakako ekscentrik i umetnik najve}eg kalibra, koji zaslu`uje da ga se i Novi Sad se}a. Ako ne zbog lepote koju nam je podario, a ono jer su Bitlsi u biv{oj nam zemqi prvi put zasvirali upravo na novosadskom radiju. Игор Михаљевић

НОВИ АЛБУМ ЏИНКСА: Zagreba~ki bend Yinks (Jinx) objavi}e po~etkom oktobra novi singl pod nazivom „Na zub su me uzeli mama.”

Nakon singla, u oktobru je planiran i izlazak novog albuma. Bend, ~ija muzika podse}a na brazilsku i koja sa laganim notama brzo osvaja nove fanove, za novi album najavquje vi{e gitarski zvuk. Novosadska publika imala je priliku da ~uje Yinkse na festivalu „Exit” i u klubu „Trema.” Д. В.

СВИРКЕ

Evacuate у Београду ank ve~e organizuje se П 6. oktobra u beogradskom klubu „Ciklon”, gde }e nastupiti ~etiri internacionalna benda.

Svirke po~iwu u 21.30, a nastupaju ameri~ki Evacuate u okviru svetske turneje „Endless War„, po istoimenom novom albumu.

Drugi bend dolazi iz ^e{ke, Mad Pigs, a nakon wih najavqeni su i doma}i bendovi Vox populi i Prqavi dripci. Cena ulaznice je 400 dinara, a povratna vozna karta iz Novog Sada do Beograda iznosi oko 500 dinara. Д. В.

ТОП 10 - ОКТОБАР 2010.

11. Lady Gaga – Ale jan dro 12. Emi nem fe at. Ri han na – Lo ve The Way You Lie 13. Katy Perry – Teenage Dream 14. Yolanda Be Cool & Dcup – We No Spe ak Ame ri ca no 15. Katy Perry feat. Snoop Dogg – Ca li for nia Gurls 16. Flo Ri da fe at Da vid Gu et ta – Club Cant Han dle Me 17. Ta jo Cruz - Dyna mi te 18. Shakira feat. Freshground – Wa ka Wa ka 19. B.o.b. feat H. Williams of Paramore – Air pla nes 10. Travie Mccoy feat. bruno Mars – Bil li o na i re

ВРЕМЕПЛОВ

Машина која говори

mil Berliner, 26. septembra 1887. Е godine, tra`io je dozvolu da patentira svoj izum. Nema~ki emigrant koji je `iveo u dr`avi Va{ingtonu, SAD, na osnovu ideje Tomasa Edisona, izradio je spravu za reprodukovawe zvuka – gramofon.

Wegov patent odobren je narednog meseca. Tako je Berliner napravio ma{inu koja }e naredni vek biti simbol zabave. Razlika izme|u Edisonove i Berlinerove „ma{ine koja govori“ bila je u upotrebi cilindara od voska i diskova. Berlinerovi diskovi, prete~a tradicionalnih plo~a, iako mawe kvalitetni, boqe su se prodavali, jer su bili jeftiniji i boqe reklamirani.

Kasnije su postojale tri vrste plo~a, 78, 45 i 33, koje su dobile ime po broju obrtaja po sekundi i obele`ile muzi~ku industriju 20. veka. Danas, Berlinerov izum predstavqa jedan od retkih i najomiqenijih ure|aja za slu{anje muzike, uz prepoznatqiv zvuk pucketawa. Д. Влашки SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}

18

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

GRADI] PIRAN BI IDU]EG VIKENDA MOGAO DOBITI PRVOG CRNOG GRADONA^ELNIKA NA BALKANU

Slovena~ki Obama epredvidqivo podnebqe Balkana ne prestaje da iznena|uje, sre}om, s vremena na vreme i ponekim pozitivnim primerom. Jer, ukoliko bira~i na izborima 10. oktobra budu glasali u skladu sa posledwim anketama, Piranski zaliv uskoro ne}e biti poznat samo po, na momente infantilnim, me|udr`avnim intrigama izme|u Slovenije i Hrvatske oko nekoliko kilometara mora; koje po{tene ribare sa obe strane onemogu}avaju da rade ono {to najboqe znaju. Umesto toga, gradi} Piran u}i }e u istoriju kao prvi na Balkanu koji je dobio tamnoputog gradona~elnika.

Piter Bosman ro|en je u Gani ali ve} 30 godina `ivi u Sloveniji, tako da nije nimalo neobi~no {to me{tani Pirana svog po{tovanog lokalnog lekara odavno zovu Petar i {to na wega ne gledaju ni kao stranca, niti crnca.

Jednostavno, on je wihov doktor Petar, ~ovek ~ije lekarske savete rado slu{aju, zbog ~ega se sada pomalo pla{e da bi ih uskoro mogli izgubiti jer Bosman, uz aktuelnog gradona~elnika Pirana Toma`a Gantara, ima najve}e {anse da kroz nekoliko dana pobedi na lokalnim izborima. Iako se ne deklari{e kao aktivni politi~ar, ovaj doktor, kako napola u {ali i sam ka`e, politiku ima u genima. Otac mu je bio bliski saradnik Kvamea Nkrumaha, prvog predsednika Gane, a zbog politike je i napustio svoju domovinu, be`e}i od hap{ewa zbog svog aktivizma u demokratskom studentskom pokretu nakon vojnog udara. @eleo je upi{te studije u Engleskoj, ali je odbijen i tada mu je

N

kolega koji se upravo vratio sa studirawa u Novom Sadu predlo`io Jugoslaviju. U prvi mah nije mu padalo na pamet da ode u komunisti~ku dr`avu ali mu je prijateq brzo objasnio da Titovo samo-

upravqa~ko ~edo nema veze s komunizmom i tako se 1979. obreo u Beogradu. Kada su mu rekli da je raspore|en u Qubqanu, bio je razo~aran i uveren da je to samo privremeno i da }e se brzo prebaciti u prestonicu ili makar u Zagreb, ali mu ve} nakon par dana to vi{e nije padalo na pamet. Na kraju se nije vratio ni u Ganu. Zaqubio se u koleginicu Karmen Lakovi}, sku}io se, dobio dve }erke i ostvario uspe{nu lekarsku karijeru, posebno na poqu le~ewa zavisnika od opojnih droga...

Ina~e, Bosman za sebe ka`e da je jugonostalgi~ar, da mu je Jugoslavija puno zna~ila i da mu je to vreme kada je kao student putovao

Bratimqewe Pirana i Novog Sada?

Zanimqivo je da je u predizbornom {tabu Petra Bosmana i jedna Novosa|anka – diplomirana novinarka Milica Popovi}, koja svoj trenutni anga`man smatra dragocenim profesionalnim iskustvom i odgovorna je za terensku kampawu, {to je u Sloveniji prakti~no pionirski projekat. Me|utim, nije sve ostalo samo na tome, te je svog {efa zainteresovala za ideju da, ako pobedi, pobratimi Piran i Novi Sad, {to je Bosman s odu{evqewem prihvatio. Ostaje nam da vidimo ho}e li ostati pri tome i ho}e li zanimqivu zamisao jednako odu{evqeno prihvatiti i novosadske gradske vlasti.

{irom SFRJ najlep{i period u `ivotu. Logi~no, zbog ambasade je naj~e{}e odlazio u Beograd, gde i danas ima puno prijateqa iako pomalo tu`no konstatuje da, spletom okolnosti, u glavnom

gradu Srbije nije bio ve} 10 godina; ali pri`eqkuje da to {to pre nadoknadi. Za to vreme Tita i daqe smatra velikim ~ovekom i to ne samo za dr`avu koju je do

pravima i prioritetima svog gradona~elni~kog mandata. A ima velike {anse da dobije priliku da sve to sprovede i u delu, jer su ju~e objavqene ankete pokazale da ga podr`ava 30,7 odsto bira~a, spram 19,3 procenta gra|ana koji nameravaju da glasaju za wegovog najbli`eg pratoca Gantara. Me|utim, da predizborne kampawe ~ak i u zasad jedinoj postjugoslovenskoj ~lanici Evropske unije mogu biti itekako prqave, dokazuju glasine iz protivni~kih tabora da Bosman ima problema sa kockawem i vanbra~nu decu. Najobi~nija podvala, odgovara on, jer su kockarnice sastavni deo turisti~ke ponude slovena~ke obale i ulazak u kazino ne zna~i automatski da je neko notorni kockar u dugovima. S druge strane, ka`e da bi svoje navodno vanbra~no dete rado upoznao, jer gawanska kultura ne poznaje vanbra~nu decu, nego se o ~itavom potomstvu brine jednako.

Nije sve od starta bilo tako lako i Bosman tokom prvih godina u Sloveniji jeste do`iveo nekoliko neprijatnosti zbog svoje boje

Piter i daqe smatra Tita velikim ~ovekom, te s ponosom ~uva fotografije na kojima su wegov otac i majka s Josipom i Jovankom Broz smrti vodio, zbog ~ega s ponosom ~uva fotografije na kojima su wegovi otac i majka sa Brozom i Jovankom.

Kandidovao se ispred Socijalnih demokrata i planira da, ako pobedi, unese pravu malu socijalnu i tehnolo{ku revoluciju u svoj primorski gradi} sa 17.000 du{a i ~itavu op{tinu. Najavquje dijalog sa obi~nim ~ovekom, poboq{awe efikasnosti javne uprave, ure|ewe problemati~nog parkirawa i prevoza, kao i morskog saobra}aja, gde planira uvo|ewe morskog taksija. Pritom Bosman narodnu kuhiwu i besplatan internet smatra osnovnim qudskim

ko`e. Me|utim, sugra|ani su ga vremenom prihvatili, vi{e niko ne potencira to {to je crnac i sada ga tamo{wi mediji s ponosom porede sa ameri~kim predsednikom Obamom, sa sli~nom dozom nade koju su Amerikanci polagali i u svog aktuelnog lidera... Imaju}i u vidu afri~ko poreklo, wegova kandidatura je apsolutni presedan na na{im prostorima, a eventualna pobeda svakako bi predstavqala nagove{taj realnog bu|ewa tolerancije kojoj ovda{wi narodi na papiru toliko te`e i dokaz da, s vremena na vreme, mogu da je i ostvare...

Aleksa Grube{a

PUT OKO SVETA

VANZEMAQCI: Islandski parlament izglasao je da biv{i premijer ove zemqe Geir Horte treba da bude izveden pred specijalni sud zbog toga {to, kako se smatra, nije spre~io finansijski krah zemqe 2008. godine.

Horte je, tako, postao prvi svetski lider koji je upu}en pred specijalni sud zbog mogu}eg pokretawa procesa na osnovu optu`bi da je postupao nesmotreno uo~i finansijske krize u zemqi.

NALIK: Ameri~ki astronomi na Univerzitetu dr`ave Kalifornije saop{tili su da su otkrili jednu planetu sli~nu zemqi, sa uslovima koji bi mogli da podr`e pojavu `ivih bi}a.

Nova planeta nalazi se u sredi{tu takozvane Zone opstanka i razlikuje se od svih oko 500 drugih do sada otkrivenih planeta van sun~evog sistema. Udaqena je tri~avih 195 biliona kilometara od zemqe, {to u kosmi~kim razmerama zna~i da nam je blizak sused.

TRE]I KIM: Kim Yong Un zvani~no je postao prestolonaslednik severnokorejskog “trona”, ba{ kao {to se i o~ekivalo od kongresa vladaju}e Radni~ke partije. Un je u jednom danu zaradio ~etiri generalske zvezdice a slede}e dana najmla|i sin Kim Yong Ila imenovan je za potpredsednika uticajne Centralne vojne komisije pri vladaju}oj partiji. Na isti na~in Kim Yong Ila je pre 30 godina imenovao wegov otac, “Ve~iti vo|a” Kim Il Sung.

KRAJ RATA: Ta~no 92 godine nakon kapitulacije, Nema~ka }e danas uplatiti posledwu ratu ratne od{tete, ~ime }e i formalno biti zavr{en Prvi svetski rat. Posledwa tran{a duga za {tetu po~iwenu izme|u 1914. i 1918. godine iznosi 69,9 miliona evra i time }e se kona~no (barem finansijski) u Nema~koj okon~ati ovo istorijsko poglavqe.

BESPOTREBNO: Me|u laureatima Ig Nobela – nagrade koje se dodequju neverovatnim i nepotrebnim otkri}ima – su bilozi koji su dokazali da slepi mi{evi upra`wavaju felacio, tim englesko-meksi~kih nau~nika koji pomo}u helikoptera na daqinsko upravqawe prikupqa pquva~ku kitova, te Novozelan|ani koji su “otkrili” da je no{ewe ~arapa preko cipela odli~an na~in za spre~avawe klizawa na poledici.

LICE I NALI^JE HRVATSKE ANTIKORUPCIJSKE METLE

Jadrankina 1001 bajka H

rvatskom posledwih dana rektorica marketinga u Fimi kru`i vic: premijerka JaMedia, Nevenka Jurak ’pala’ je dranka Kosor i ministar jo{ letos, a slede}i na lestvici finansija Ivan [uker obilaze uz wu je Bari{i}. Da ne bi sapunijavne ustanove; do|u u stara~ki ca bila dosadna, uveliko se pri~a dom, Jaca se isprsi s 50.000 kuna. U i o wihovoj dugogodi{woj qubavdomu za napu{tenu decu, Jaca opet noj vezi. Upravo su wih troje rudaje 50.000. Sti`u u Remetinec, Jakovodili sastankom 4. april 2007. dranka vadi – 500.000 kuna. [uker na kojem je Bari{i} dao uputstva je gleda u ~udu, a ona samo odmahudirektorima 18 dr`avnih firmi je: neka, treba }e... kako moraju koristiti usluge FiU sad ve} slavni pritvor u zami Medije; upravo se od Bari{i}a greba~kom Remetincu stigla je o~ekuje da propeva o detaqima munova akvizicija: {ef carine i qa`e kojom su iz Hrvatske pobiv{i glavni blagajnik HDZ-a {tanske banke, Hrvatskih autoceMladen Bari{i}. Uz sva VIP lista, Hrvatskih [uma, HEPca koja su posledwih godinu dana a...isisani milioni. Direktori proveli (ne)pla}eni godi{wi u tih preduze}a ve} su isprobali zatvoru na rubu Zagreba, i vreme blagodeti wellnesa iza re{etaka: je da se u~ini ne{to na komociji. da li se kome i koliko raspleo jeNaime, u tom kratkom vremenu zik, zasad jo{ ne curi u javnost. kroz Remetinec je pro{lo 15 Ono {to je sigurno je to da }e Jaozbiqnih hrvatskih menaxera, dranka Kosor, koja se sve vi{e popredsednika uprava i privrednikazuje dostojnom u~enicom svoga ka. Nije lako naviknuti se na ga{ewe svetala u 22, jednu polusatnu {etwu na dan ili siroma{an meni. Oni koji su ve} iza{li, neprepoznatqivi su, prepolovili se, a neki, poput eks vicepremijera Damira Polan~eca, do`iveli su i duhovni preporod. Kroz par godina, hit literatura s kioska umesto zapisa striptizeta verovatno }e postati robija{ki zapisi hrvatskih velikana, poput silnih stranica memoara onih koji su pro- Novi stanovnik VIP dela Remetinca: Mladen Bari{i} veli crne godine u Titovim rupama - Golom otoku i Lebiv{ega {efa, i taj spin odradipoglavi. Mo`da koji zaslu`i i ti vrhunski. Jer, novoobra}enim kakvu nagradu, poput Sol`ewiciHDZ-ovcima s usana ne slilazi na, za se}awa na horore Jadrankimantra o “nositeqici borbe pronih Gulaga. No, zasad najve}a riba tiv lo{ih tendencija i korupcikoja se i{~ekuje u antikorupcijje”, hap{ewa svih novootkrivenih skim mre`ama hrvatskih vlasti, kriminalaca re{avaju se elegantbiv{i premijer Ivo Sanader, veno, brzo i efikasno, tako da }e za{to izmi~e tu`ila{tvu. A upraista na kraju ta stranka biti - ~ivo je Sanader, navodno, bio zapresta. pa{ten ~uv{i da su mu prijateqa Ipak, nije tu u pitawu moraliBari{i}a pritvorili. „Zar smo u sti~ki zanos, ve} prepreka nazvaHDZ-u ostali samo Mladen i ja?”, na - EU. Kosor samo poku{ava zanavodno je upitao biv{i premivr{iti Sanaderov glavni spin: jer, ali to wegovo pitawe, irouvesti Hrvatsku u Evropsku uniju, ni~no, sumira celu tragikomi~nu ili barem doterati je {to bli`e situaciju oko novootkrivene predo slede}ih izbora. A birokratadanosti te stranke borbi protiv ma iz EU ne da se zezati sa plemenkorupcije. skim zaostacima jo{ jedne minor^iwenica jeste da su upravo done kolonije. No, Hrvatima je polaskom Jadranke Kosor na premistalo svejedno. Radnici se pewu na jersko mesto po~ele velike istratorweve da bi naterali Vladu ge oko milionskih afera u dr`aviste te Jadranke Kosor da ispuni nim preduze}ima. No, isto je tako obe}awa, radnice s 40 godina sta~iwenica da je ve}ina pohvatanih `a {trajkuju gla|u jer ne mogu isu tom razdobqu na ovaj ili onaj kam~iti crkavicu od 350 eura. Vrna~in vezana uz HDZ, odnosno drla premijerka nije se wih setila `avu koju ve} osam godina vodi – dok je zamuckivala pred GeneralHDZ. I jo{ je poznatija ~iwenica nom skup{tinom UN-a. I {ta onkako je, {to je lepo primetio Poda svima wima zna~e nekakvi milan~ec, sve to vreme Jadranka selioni? Ili Remetine~ke zvezde? dela s desne Sanaderu. Dani u ReIli kukavna opozicija koja u svemetincu i ina~e su delovali inmu ovome vidi iskqu~ivo nove paspirativno na Polan~eca: otad se role u predstoje}oj izbornoj kamuporno uspore|uje s nesre}nim bipawi. Kad smo ve} kod toga, {ef blijskim likovima, a u verskom opozicijie Zoran Milanovi}, po zanosu je dobro upla{io biv{e svom dobrom obi~aju, sklonio se u kolege najavom kako }e sru{iti senku, uokolo pu{ta svoje pse koji mnoge u vladi. No, antikorupciolaju da je HDZ zlo~ina~ka organina{ki Jacin `rvaw usmeren na zacija, da }e oni otvoriti hiqade Sanadera bacio je u senu wegove radnih mesta i za{tititi `ene... pretwe. Na povr{inu je, nakon Ali, vi{e ne poma`e ni jednim Hipo Alpe Adria Banke, isplivani drugima. Naime, prema posledla zasad najve}a hrvatska afera: wim anketama, Jadranku Kosor ceFimi Media. Prema podacima koni 9 posto Hrvata, a istovremeno je USKOK u pravilnim i dobro popularnu tursku sapunicu redovodmerenim razmacima pu{ta kao no ih prati 12 posto. Jer, Jadranka udice u medije, upravo je preko te Kosor je odavno ispri~ala mnogo firme, a prema direktnom nalogu vi{e od 1001 bajke da zavara birabiv{eg premijera, oprano najma~e. Ne mo`e time vi{e uspavati we 66 miliona kuna iz buxeta (mani robija{e u Remetincu.

Ana Dasovi} lo mawe od 10 miliona evra). Di-

DNEVNIK

OGLASI

nedeqa3.oktobar2010.

19

20

OGLASI

nedeqa3.oktobar2010.

SLOBODAN mu{karac 50 godina `eli poznanstvo `enske osobe do 40 godina, bez obaveza, radi dru`ewa-braka, avanture iskqu~ene. Telefon 064/38-230-68, Zoran.

11226

BAWA „VRUJCI“ plac 6, 5 ari, vrlo povoqno. Telefon: 014/80155, 064/1945-678.

11468

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088.

10759 ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe.

Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062.

11191 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

11269 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

11270 DAJEM ~asove na gitari i bubwevima. Telefon: 064/431-5374.

11271 NE DOZVOLITE da va{e dete po~ne sa slabim ocenama iz matematike i fizike. Telefon: 062/235-923, 062/194-5568.

11471

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo.

Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062.

11190 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

11271 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, raume, povrede ko{tano-zglobnog sistema.

Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/216-54-24.

11323 NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu.

Telefon 063/527-459, www.solisnekretnine.com.

379146

NA TELEPU izdajem name{tenu sobu, kuhiwu, kupatilo i predsobqe. Ima tri le`aja, grejawe na gas, poseban ulaz. Telefon: 021/503-224.

11488 IZDAJEM mawu komfornu dvosobnu ku}u, Telep, sa dvori{tem, ba{tom, struja, gas, voda, telefon. Cena povoqna!!! Tel. 064/885-0950 od 18 - 22h.

11572 IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narodnog fronta br. 62. Telefon 061/1165465.

11188 IZDAJEM jednokrevetnu i dvokrevetnu sobu za studente nepu{a~e na Limanu 4. Telefon: 021/6361-749.

11218 STUDENTU iz okoline izdajem sobu blizu fakulteta, Liman 1.

Telefon: 454-140.

11277 IZDAJEM name{tenu sobu za jednog zaposlenog mu{karca, studenta u zgradi sa centralnim grejawem na Novom nasequ. Telefoni: 021/469-176 i 504-629.

11310 IZDAJEM jednokrevetnu komfornu sobu sa centralnim grejawem za jednog u~enika - studenta, mu{karca. Telefon 021/445-350, 062/8359-133.

11319 PRIMAM na stan jednu cimerku.

Telefoni: 6362912, 060/1402250.

11395

IZDAJEM name{tenu sobu kuhiwu, kupatilo sa posebnim ulazom za dve osobe. H. Pinkija 82/a N.Sad. Telefon 505-330 Telep.

11401

MEWAM ili prodajem stan od 135m2 u Lipovom gaju - za mawi.

Telefon: 064/147-3956.

11481 PRODAJEM ili mewam stan 60m2 u centru be~eja za mawi u Novom Sadu.

Telefon 063/7113762.

11492 LIMAN II - ukwi`en, dvosoban stan 62m2, mogu}nost adaptacije u dvoiposoban. Zamena za mawi.

Telefoni: 021/6615-124; 063/502526.

379054

IZDAJEM name{tenu garsoweru za sva studenta, 500 m od Sajma.

Telefon: 0600/590-642 OG-1 IZDAVAWE NEKRETNINA uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Telefoni: 021/522-533, 021/523-380. www.stanovi.rs 11610 IZDAJEM studentima vrlo povoqno dvosoban komforan stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/282-6441.

10662 IZDAJEM u Petrovaradinu, blizu Tvr|ave dva nova apartmana kompletno name{tena, CG, klima, VM, za studente, parove.Telefon: 063/87404-05, 431-033 posle 16 ~asova.

11095 IZDAJEM dvosoban stan, 52m2, nename{ten, u ^ika Stevinoj 4, u Novom Sadu. Telefoni: 022/555746, 063/78-74-966.

11179 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 26m2, u ^ika Stevinoj 4, u Novom Sadu. Telefoni: 063/890-2691, 022/552-140.

11181 IZDAJEM name{tenu garsoweru, 27m2, u Ulici Slobodana Baji}a u Novom Sadu. Telefoni: 063/890-26-91, 022/552-140.

11183 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, VP, 2 telefona, cena 200E, Ul. Pariske komune. Telefoni: 021/633-4104, 064/12-49-791.

11192 IZDAJEM name{tenu garsoweru 28m2, Papa Pavla 41, u blizini „Dnevnika“, slobodna od 1. oktobra. Telefon 063/828-0667.

11196 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, 40m2, kod Limanske pijace, III sprat, dve telefonske linije, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

11225 IZDAJEM super komfornu i name{tenu garsoweru na Limanu II. Telefon 064/220-9520 i 890-121.

11272 NOVO NASEQE, u Mileve Mari} izdajem na du`i period prazan dvoiposoban stan, CG, KTV, mese~no pla}awe.

Telefon 064/130-5271.

11317 IZDAJEM neuseqavan dvoiposoban prazan stan na uglu Bulevara oslobo|ewa i Novosadskog sajma, povr{ine 65m2, na du`i period. Telefon 063/560-087.

11334 IZDAJEM poluname{ten nov trosoban stan, povr{ine 72m2 u Ulici Toplice Milana 5. Telefon 063/560-087.

11336

IZDAJEM stan od 37m2 preko puta glavnog ulaza u Sajam, Ulica Mi~urinova br. 72/5. Telefon 300-008.

11340 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, Liman 4, CG, proto~na topla voda, kablovska, telefon.

Cena i pla}awe po dogovoru. Telefon 065/512-8388.

11347 IZDAJEM jednosoban, name{ten stan u Sremskoj Kamenici.

Telefon 021/461-815.

11387 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, terasa, telefon, 1. sprat, Turgeweva ul. Telefon 063/54-27-27.

11390 IZDAJEM prazan stan, 28m2 na Detelinari, Starine Novaka 15, 3. sprat, kablovska, telefon. Telefon 6618-219.

11404 IZDAJEM dvoiposoban 54m2 name{ten stan, ugao novog bulevara i Dalmatinske ulice. Telefoni: 069/3078161, 021/464-386.

11409 IZDAJEM odmah useqivu komfornu name{tenu garsoweru na Novom nasequ. Telefon: 402-491, 064/241-92-05.

11423 IZDAJEM komforan dvosoban, nename{ten stan u strogom centru, na prvom spratu. Telefon 021/552-802 u jutarwim i ve~erwim ~asovima.

11433 IZDAJEM name{ten trosoban stan u centru Novog Sada. Telefoni: 021/6431-917, 063/808-5454.

11434 IZDAJEM prazan dvosoban stan, Detelinara, CG, proto~na topla voda, klima, kablovska i telefon, useqiv od 1. oktobra. Kontakt telefon: 069/78-75-85.

11470 IZDAJEM dvoiposoban, opremqen stan u Rumena~koj ulici pored sajma. Informacije na telefon: 064/147-3956.

11479 IZDAJEM kompletno name{ten dvoiposoban stan, (kablovska, klima, bela tehnika) na du`i period, pogodan za porodicu. Telefon 064/6476-775.

11487

IZDAJEM novu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa zgrada Dalton, kompletno opremqena za stanovawe, kablovska TV, internet. Telefon 063/700-9978.

11507 IZDAJEM dvosoban stan, name{ten za dve osobe, Turgeweva. Telefon 633-4737.

11514 IZDAJEM jednosoban stan, centar, terasa, name{ten, 40m2, cg, ~etvrti sprat, lift, kablovska, klima, sigurnosna vrata. Telefon 064/36-44-977.

11518

IZDAJE se simpati~an stan, Novo naseqe, potkrovqe, dva nivoa, 32+17m2, 120+50E. Telefoni: 021/540-397, 063/528-002.

11519 IZDAJEM garsoweru na Grbavici, IV sprat, lift, 22m2. Zvati posle 17 sati.

Telefon 061/1456157.

11528 GARSOWERA na Keju, vrlo kvalitetna 23+10m2 terasa, CG, telefon, klima, KTV, fri`ider.

Izdajemo samo jednoj osobi, nepu{a~u. Telefon 021/457-951.

11533 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska.

Pla}awe mese~no unapred. Telefon 062/801-49-45.

11535

IZDAJEM garsoweru u zgradi, drugi sprat, Sremska Kamenica, kod instituta, 130E ura~unati voda, struja, grejawe. Telefoni: 547-375, 064/2273349.

11537 IZDAJEM trosoban komforan name{ten stan, 1. sprat kod [tranda, odli~an za studente ili vi{e~lanu porodicu. Telefon 063/526-234 posle 11 sati.

11548 IZDAJEM jednoiposobni stan 45m2, Gagarinova, sre|en, kompletno name{ten i opremqen.

Telefon 021/6338839, 063/8610418.

11558 STUDENTIMA izdajem suterenski stan u blizini fakulteta.

Telefon 063/460-317.

11560 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Jevrejskoj ulici pasa` (Papilon). Telefoni: 063/87-888-63, 063/543-710.

11566 IZDAJEM name{tenu garsoweru (nova), Ul. Cara Du{ana. Telefon 063/543-710.

11567 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 11579 IZDAJEM jednoiposoban kompletno name{ten stan u centru, 48m2, ul. Vuka Karaxi}a, terasa, telefon, kablovska, cena 180E. Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

11580

DNEVNIK

IZDAJEM nov kompletno name{ten stan na Novoj Detelinari, 76m2, ul. Svetislava Kasapinovi}a, nov name{ten, cena 250E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

11581 IZDAJEM kompletno name{ten jednoiposoban stan 40m2 kod fakulteta, Ul. dr Ivana Ribara, nov name{taj, cena: 200E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

11583 IZDAJEM dvosoban prazna stan 55m2 na Podbari, Jug Bogdana, ~etvrti sprat, lift, terasa, telefon, kablovska, cena 160E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

11585 SAJAM, Pariske komune, renoviran klasi~an dvosoban, odvojena kuhiwa, terasa, name{ten. Telefon 063/7035924.

11589 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u blizini autobuske stanice u mirnoj ulici. Informacije na telefon: 302-359.

11595 IZDAJEM luksuzno name{ten jednosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefon: 064/16909-48.

11600

IZDAJEM garsoweru komfornu name{tenu N. Sad Mileti}eva 51. Telefon 063/512-968.

11604 IZDAJEM jednoiposoban stan, tri le`aja, name{ten, Futo{ka ulica, povoqno od 1. oktobra. Telefon:064/219-11-36 i 064/8450444.

11607 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2 u Ul. Kraqevi}a Marka. Telefoni: 021/6330-891 i 063/1966890.

11628 IZDAJEM dvosoban komforan stan (ve{ ma{ina, kablovska).

Telefon: 063/749-55-86.

11629 IZDAJEM name{ten stan kod @elezni~ke stanice. Telefon: 021/6432-750 i 064/481-2175.

11630 IZDAJEM name{ten dvosoban stan kod Instituta u Sremskoj Kamenici. Telefoni: 021/465815, 064/20-44-331.

11631 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan 27m2, Grbavica - Gogoqeva, ugra|ena kuhiwa, CG, telefon, kablovska, lift, nema terasu, 130E + depozit. Telefon: 062/611-532.

11633 IZDAJEM dvosoban prazan stan 55m2 Ul. Stevana Mokrawca, ~etvrti sprat, lift, terasa, cena 170E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

11638 KOD FAKULTETA primam jednu studentkiwu u trosobnom stanu. Telefoni: 459-928 ili 060/459-9280.

11652 IZDAJEM komforan stan za dva do tri studenta, Ulica Pariske komune, tre}i sprat, 62m2. Kontakt telefon 063/589-634.

11653 GARSOWERA 25m2 sa dva le`aja, posteqinom, kafe-kuhiwa odvojena sa opremom za radnike i studente Temerisnka 39, 100E. Telefon 063/524-090.

11615 IZDAJEM jednosoban stan, grejawe, kablovska, telefon, name{ten kod Medicinske {kole.

Pajevi}eva br.

2.

120 evra. Telefon: 064/26-86-866.

11616 IZDAJEM Radni~ka nov ~etvorosoban stan 126m2 prazan mo`e za stanovawe ili poslovni prostor. Telefon 528-137.

379370 SAJAM, name{tena garsowera 25m2, prvi sprat, odmah useqiva 140 evra, 100m od Sajma. Telefoni: 444-107, 633-7853.

379335 IZDAJEMO odli~an name{ten dvosoban stan na Bulevaru na odli~noj poziciji blizu centra odmah useqiv. Telefon 063/86-80335.

379405 IZDAJEM Radni~ka nov ~etvorosoban stan 126m2 prazan mo`e za stanovawe ili poslovni prostor. Telefon 528-137.

379421 IZDAJEM ~etvorosoban stan, 122m2, II sprat, luks, name{ten, sa gara`om u Mi{e Dimitrijevi}a i luks stan u A Cesarca - 45m2.

Telefoni: 526-622, 522-177.

379281

IZDAJEMO odli~an name{ten dvosoban stan na Bulevaru na odli~noj poziciji blizu centra odmah useqiv. Telefon 063/86-80335.

379350 IZDAVAWE - Maksima Gorkog 55m2 u funkciji dvoiposobnog odli~an i za poslovni prostor.

Mese~no pla}awe. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

379059 IZDAJEM garsoweru u blizini Socijalnog, u novoj zgradi. Nename{tena i odmah useqiva. Telefon 064/157-1297, www.solis-nekretnine.com.

379066 IZDAJEM garsoweru i dvosoban stan na Limanu II i na Novom nasequ, vrlo povoqno! Telefoni: 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

379067 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Bul. Evrope, ~etvrti sprat, 130 evra mese~no! Hitno! Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 379068 IZDAJEM jednosoban stan na Bul. oslobo|ewa, tre}i sprat, dva le`aja, TV, ve{ ma{ina, plakari, sve novo, 210 evra mese~no!

Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

379069 KOD FUTO[KE PIJACE izdajemo name{tenu garsoweru 23m2, slobodna od 1. oktobra. Telefon 6624-218.

379444 IZDAJEM trosoban kompletno name{ten stan od 76m2,na prvom spratu, na Novoj Detelinari. Telefoni: 062/9613-212 021/6622677.

379463 IZDAJEM odli~an dvosoban name{ten stan od 42m2, Ul. Petra Drap{ina.Cena 230E. Telefoni: 062/9613-212, 021/6618-222. 379464 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru od 26m2, Ul. Kara|or|eva.

Cena 150E. Telefoni: 063/7293607, 021/6618-222.

379455

IZADJEM noviju name{tenu garsoweru od 26m2, Ul. [afarikova. Cena 180E. Telefoni: 063/729-3607, 021/6618-222.

379457 IZDAVAWE ku}e za stanovawe ili poslovni prostor, sa dvori{tem, pogodno i za obdani{ta, {kolu i sl. Na najboqim lokacijama u gradu! Telefon 065/2019004, www.solis-nekretnine.com.

379065 CANKAREVA, jednosoban, za izdavawe, komplet name{ten, na du`e vreme. Telefon 062/543-816.

11696

POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 - 120m2 za poznatog klijenta.

Telefon 063519533.

11608 POTREBNI u zakup jednoiposobni i dvosobni stanovi po povoqnijim cenama - za poznate klijente. Telefon 021/523-380.

11609 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/86-80335.

379351

BEZ AGENCIJA za gotovinu kupujem ukwi`en dvosoban stan.

Liman, centar, kej. Mo`e i za renovirawe. Telefon 021/422-116.

11527 KUPUJEMO bez posrednika ukwi`enu garsoweru do 20.000 E za gotovinu. Telefon: 064/072-6166.

11627

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

379422

OGLASI

DNEVNIK

KUPUJEM klasi~an dvosoban stan oko 50m2, ukwi`en, starije gradwe, okolina Betanije, @elezni~ke stanice, do 50.000 evra.

Isplata u ke{u! Telefon 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com.

379071 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite 063/500-213, 063/86-80335.

379406 KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

379371

PRODAJEM stan dupleks 110, 68m2 na Novom bulevaru. Telefon 063/219-763.

11013

PRODAJEM dupleks 67m2 na Telepu. Telefon:064/56-15-035.

11592

PRODAJEM novu garsoweru 26m2, strogi centar, prvi sprat, orjentisana dvori{no, francuski balkon, ~isti papiri, direktno vlasnik. Telefon 066/91642-30.

11090 GRBAVICA, ukwi`en 18m2 u zgradi, cena 23.000 E. Telefon 6546-976, 065/3333-177.

11540 PRODAJEM garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari, blizu Master centra. Telefon 63-41-521.

11553 PRODAJEM garsoweru od 21m2, sa izdvojenom kuhiwom u centru kod pozori{ta, za 17.000E. Telefon 021/6447-622.

11619 PRODAJEM odmah useqivu garsoweru 23m2 u centru sa kompletnim name{tajem ul. Vuka Karaxi}a za 26.000E. Telefon: 063/8088-147.

11644 PRODAJEM ukwi`en, name{ten, jednosoban stan, Futo{ka 69, u blizini bolnice i Medicinskog fakulteta, telefon, klima, cg. Telefon 063/560-087.

11503 HITNO prodajem jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 41m2, XII sprat, kuhiwa posebno, terasa, odr`avan, 38000E. Telefon 064/2190-918.

11577 JEDNOSOBAN 38m2, [onsi, 4 sprat, lift, ukwi`en, odr`avan - 38.000E. Telefon 064/24-66-206.

11614 PRODAJEM noviji jednosoban stan na Grbavici - Gogoqeva 27m2 bez terase, CG, kablovska, telefon, lift, nije agencija, cena 1350E/m2. Telefon: 065/545-4101.

11634

JEDNOSOBNI, 28m2 i 32m2, centar, useqivi, prizemqe, ukwi`en, 28.850 i 33.000. Telefon: 064/418-32-23.

11642 NOVOSADSKOG SAJMA li~no prodajem, u izgradwi, brzo useqiva, garsowera 27m2, prvi sprat, lift, terasa. Telefon 063/538-166.

379373

CENTAR - ukwi`ena mawa garsowera, pogodna za izdavawe! [afarikova ulica, cena 28.000 evra! Telefoni: 065/465-8834, 021/427-277, ({ifra: 11675), www.solis-nekretnine.com.

379091 GARSOWERA u Ul. Kosan~i} Ivana, 18m2, potkrovqe, ukwi`ena, samo 23.000 evra. Mo`e kredit! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 13856), www.solis-nekretnine.com.

379092 NOVA garsowera, 23m2, cena 19.500 evra! Hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra: 13792), www.solis-nekretnine.com.

379093 NOVA odmah useqiva garsowera 27m2 sa stvarima. Preko puta Futo{ke pijace. Cena 34.500 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/451570, ({ifra: 13807), www.solis-nekretnine.com.

379094 GARSOWERA sa terasom, tre}i sprat, na Rumena~kom putu, kod pruge, ostaju kuhiwski elementi, odmah useqiva, cena 24.500 evra.

Telefon 064/2003-103, www.solisnekretnine.com.

379095 NOVA DETELINARA - Branka Baji}a, ukwi`ena, novija garsowera na drugom spratu, 27m2, lift, terasa, dvori{no orjentisana... Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 13865), www.solis-nekretnine.com. 379096 ODLI^NA, ukwi`ena garsowera u Ul. Kraqevi}a Marka, 27m2 na drugom spratu, cena 34.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra: 13900), www.solis-nekretnine.com.

379099 MASTER CENTAR! Ukwi`ena garsowera od 25m2 sa terasom, kuhiwa odvojena. Odmah useqivo!

Cena 32.300 evra - nije fiksno.

Telefoni: 021/542-779, 064/8236607.

379207 SOCIJALNO! Nova, odmah useqiva garsowera od 24m2. Lift, terasa, upotrebna dozvola... Cena 33.900 evra. Telefoni: 021/542779, 064/823-6604.

379190 LIMAN 2, garsowera, 23m2, ukwi`en, cena 24.830. Telefon 421-185.

379147 KOD SAJMA, garsowera, 22m2, 6. sprat, cg, name{tena, cena 21.120. Telefon 472-1661.

379148 KOD RIBQE PIJACE, garsowera, 18m2, prizemqe, dvori{na strana, ukwi`ena, cena 20.600.

Telefon 422-149.

379149 BULEVAR OSLOBO\EWA, garsowera, 29m2, cg, lift, dvori{na strana, ukwi`en, cena 33.990. Telefon 472-1660.

379150

NOVOSADSKOG SAJMA li~no prodajem, u izgradwi, brzo useqiva, garsowera 27m2, prvi sprat, lift, terasa. Telefon 063/538-166.

379424 BLIZU FUTO[KE pijace, garsowera, 26m2, 1. sprat, kuhiwa ima prozor, cena 37.490 sa PDVom. Telefon 472-1661.

379151 RUMENA^KA novija garsowera 21m2 na tre}em spratu, odvojena kuhiwa, ima terasu. Telefon 063/811-7331.

379377 FUTO[KI PUT ukwi`ena, {est godina, 24m2 garsowera, prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

379374 NOVA DETELINARA nova ukwi`ena garsowera 27m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 661-2262.

379375 PETROVARADIN, mirna ulica 24m2, nova neuseqavana. Odli~na gradwa - 26.000E. Telefoni: 526622, 063/11-24-911.

379282

NA BULEVARU EVROPA investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasomuredni papiri. Cena 28.000 evra.

Tel. 451-318, 523-193.

379286 PRODAJEM u blizini Sub. bulevara, novu, useqivu garsoweru 27m2, terasa. Kvalitetna gradwa.

Cena 24000 evra. Pozovite 021/451-318, 523-193, [ifra43549.

379287 HITNA PRODAJA! Odmah useqiva GA 22m2, Jevrejska, I sprat, terasa, nova, dvori{na strana, cg, ukwi`ba 1/1, cena 28.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

379271 HITNA PRODAJA!!! Odli~na GA 27m2, centar, Z. ]uprije, IV sprat, brzo useqiva, upotrebna dozvola, ukwi`ba1/1, cg, cena samo 28.900! Telefoni: 021/6616324, 425-653.

379264 GARSOWERA, kod Stanice, hitna prodaja, investitor 18.000,00 evra. Telefon 064/820-58-28.

379256 GARSOWERA, Novo naseqe, useqiva X/2010, investitor 25m2.

Telefon 064/820-58-28.

379257 GARSOWERA, Nova Detelinara, investitor, 18m2. Telefoni: 064/820-58-28, 064/82-05-835.

379258 SOCIJALNO, nova, odli~na garsowera na III spratu, odmah useqiva po ceni od 33.900 sa povratom PDV-a. Telefon 636-6952.

379228 HITNO - garsowera u blizini Bulevara oslobo|ewa, redovan sprat, terasa, lift, 22m2, cena sa PDV-om 27.200 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

379245 NOVA, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a, I sprat, terasa. Telefon 063/777-6233.

379217 LIMAN III, Balzakova ulica, ukwi`ena garsowera od 23m2, III sprat, lift, odmah useqivo. Cena 29.600E. Telefon 063/101-0661.

379218

NOVA DETELINARA, novija, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera za 23.900 i na Novom bulevaru, useqivu odli~nu garsoweru od 25m2 za 31.000. Telefon 6368429.

379224 NOVO NASEQE, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv stan od 28m2 za 31.500. Telefon 636-6952. 379225 GRBAVICA, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera od 27m2, odli~na za izdavawe. Telefon 063/82-88-377.

379226 PRODAJEM novu, pred useqewem garsoweru od 24m2, Ul. Danila Ki{a, cena sa PDV-om. Telefoni: 063/759-7133, 021/6618222.

379451 HITNO prodajem novu useqivu garsoweru od 26m2 kod Sajma. Cena 30.900E. Telefoni: 066/5021984, 021/6618-222.

379452 FUTO[KI PUT ukwi`ena, {est godina, 24m2 garsowera, prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

379425 NOVA DETELINARA nova ukwi`ena garsowera 27m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 661-2262.

379426 RUMENA^KA novija garsowera 21m2 na tre}em spratu, odvojena kuhiwa, ima terasu. Telefon 063/811-7331.

379428 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528-137, 6612262.

379429 LIMAN klasi~an jednosoban stan 34m2 u dobroj zgradi, ukwi`en, ~etvrti sprat, lift, za 37.200. Telefoni: 528-137, 6612262.

379430 SATELIT li~no prodajem jednosoban stan 29m2 odmah useqiv sa name{tajem, u dobrom stawu povoqno. Telefon 062/661-226.

379427 JEDNOSOBAN stan kod Ribqe pijace 27m2. Telefon 6624-218.

379449 JEDNOSOBAN ukwi`en stan 30m2 odmah useqiv 28000 evra.

Telefoni:4 23-208, 063/111-41-42.

379471 NOV - useqiv za 30 dana, jednosoban stan, 28m2, terasa, tre}i sprat, cena sa PDV-om 31.950. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

379246 KOD SPENSA!!! U starijoj zgradi stan od 30m2 izuzetno pogodan za advokatsku kancelariju, ukwi`en, useqiv. Telefon 063/86-80-335.

379353 LIMAN II!!! Jednosoban stan od 34m2 u odli~nom stawu sa terasom useqiv po dogovoru u zgradi sa liftom. Telefoni: 063/500213, 063/86-80-335.

379354 JEDNOSOBAN stan 29m2, III sprat, useqiv IX/2010, 31.000,00 evra. Nova Detelinara. Telefon 061/1139-879.

379261 SAJAM, 31m2, III sprat, odli~an, brzo useqivo, 30.000E i garsowera, II sprat - 28m2 - 30.000E. Odli~an investitor, brzo useqivo.

Telefoni: 526-622, 522-177.

379278 NOVO NASEQE 36m2, jednosoban 31.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

379337 [ONSI, 38m2 jednosoban, lift, ukwi`en 39.100. Telefoni: 444107, 633-7853.

379338 SATELIT li~no prodajem jednosoban stan 29m2 odmah useqiv sa name{tajem, u dobrom stawu povoqno. Telefon 062/661-226.

379376

nedeqa3.oktobar2010.

NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528-137, 6612262.

379378 LIMAN klasi~an jednosoban stan 34m2 u dobroj zgradi, ukwi`en, ~etvrti sprat, lift, za 37.200. Telefoni: 528-137, 6612262.

379379 KOD SPENSA!!! U starijoj zgradi stan od 30m2 izuzetno pogodan za advokatsku kancelariju, ukwi`en, useqiv. Telefon 063/86-80-335.

379407 LIMAN II!!! Jednosoban stan od 34m2 u odli~nom stawu sa terasom useqiv po dogovoru u zgradi sa liftom. Telefoni: 063/500213, 063/86-80-335.

379408 SAJAM, jednosoban, 34m2, cg, ukwi`en, cena 36.050. Telefon 421-185.

379152 KOD SATELITSKE pijace, jednosoban, 32 m2, cg, prizemqe, dvori{na strana, ukwi`en, cena 25.750. Telefon 472-1661.

379153 JEDNOSOBAN, N. naseqe, 34m2, zgrada na mirnoj lokaciji, okru`ena zelenilom, II sprat, ukwi`en, vredi pogledati. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

379170

ODLI^AN jednosoban stan 30m2 u Ulici Narodnog fronta, sre|en, renoviran, lift, terasa, CG, PTV... Cena 35.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606.

379195 @ELEZNI^KA STANICA. Klasi~an jednosoban od 34m2, 2. sprat. Ukwi`en, delimi~no renoviran, odmah useqiv. Cena 36.000 evra. Telefoni: 021/424963, 064/823-6606.

379208 RADNI^KA ULICA - 29m2, 3. sprat, odmah useqiv jednosoban stan, odvojena kuhiwa... Cena 38.100 evra (nije fiksno). Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

379216 GOGOQEVA. Jednosoban, 27m2, 3. sprat. Ukwi`en, useqiv. Odli~an! Cena 37.600. Telefoni: 021/547-779, 064/823-66021.

379198 JEDNOSOBAN - jednoiposoban stan od 47m2, visoko prizemqe, na Novom nasequ. Ukwi`en. Odmah useqiv. Cena 44.500 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606.

379201 PETRA DRAP[INA, useqiv, ukwi`en jednosoban stan, dvori{na strana, terasa, lift, CG, zgrada stara 5 god. Cena 46.200 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601.

379205 HITNA PRODAJA! Jednosoban stan od 36m2 na Telepu. Mirna ulica, cena 29.000 evra, nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra: 13809), www.solis-nekretnine.com.

379100 JEDNOSOBAN stan na Grbavici, Bra}e Ribnikara, drugi sprat, lift, terasa, 32m2, cena 36.000 evra. Telefoni: 064/4491270, 021/451-570, ({ifra: 13881), www.solis-nekretnine.com.

379101

21

JEDNOSOBAN dvori{ni stan od 24m2, plac 100m2, Telep, ukwi`en, cena 16.000 evra! Telefoni: 063/761-63-64, 021/451-570, ({ifra: 50297), www.solis-nekretnine.com.

379102 NOVA Detelinara, garsowera, ukwi`ena, 1. sprat, 25m2. Telefon 062/543-816.

11701

JEDNOIPOSOBAN stan 38m2 na Novom Nasequ, prvi sprat, Ul. Mom~ila Tapavice, mogu}a prodaja bez posrednika, cena 36.000E. Telefon: 062/235-923, 062/194-5568.

11472 PRODAJEM noviji jednoiposoban stan na Grbavici, 38m2, na drugom spratu, za 38.000E, odmah useqiv, ima terasu. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

11620 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 39m2, kod Sajma za 38.000E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

11621 PRODAJEM jednoiposoban stan 43m2, u Mi{e Dimitrijevi}a za 53.500E. Gradio Aleksandar. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

11624 JEDNOIPOSOBAN, 43m2, drugi sprat, Pariske komune, ukwi`en, bez ulagawa, povoqno. Telefon: 064/11-43-730.

11641 HITNO - preko puta @.stanice dvosoban 55m2, vlasnik, ukwi`eno bez posrednika, cena dogovor.

Telefon 063/518-781.

11273 PRODAJEM dvosoban stan, u Kosan~i} Ivana, ukwi`en, 50m2 u zgradi „Grad-inga“. Telefon 063/560-087.

11506 CENTAR 2-soban duplks, 43m2, 1150E/m2, 2. sprat, predato na ukwi`bu, potrebna ulagawa. Telefon 061/677-70-49.

11551 PRODAJEM dvosoban stan, 58m2, kod Izvr{nog ve}a. Centralno grejawe, telefon, kablovska. Telefoni: 021/6432-507, 064/472-04-92.

11569 DVOSOBAN dupleks, 48m2, Gogoqeva, 5. sprat, ukwi`en. Odvojena kuhiwa, dvori{na strana.

Hitna prodaja. Tel. 064/24-66-206.

11613 PRODAJEM dvosoban stan kod Robne ku}e na Novom nasequ za 49.000E. Telefon 021/6447-622.

11622 PRODAJEM ukwi`en klasi~an dvosoban stan od 55m2, kod `. stanice za 50.500E. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

11623 PRODAJEM nov dvosoban stan od 45m2, kod Sajma za 48.500E sa PDV. Telefoni: 021/6447-622, 063/540-165.

11625 ODLI^AN, ukwi`en i renoviran stan na Limanu IV, 49m2 na tre}em spratu! Fotografije i skicu stana pogledajte na na{em sajtu... Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra: 13844), www.solis-nekretnine.com.

379120 NOV, jednoiposoban stan na Podbari, visoki parter. 40m2, cena 43.000 evra. Telefoni: 063/527459, 021/451-570, ({ifra: 13409), www.solis-nekretnine.com. 379103 CARA DU[ANA - 47m2, cena 46.500 evra sa novim name{tajem, totalno renoviran, ukwi`en!

Telefoni: 063/7726-845, 021/520231, ({ifra: 13689), www.solis-nekretnine.com.

379104 HITNA PRODAJA! Jednoiposoban stan od 35m2, sve odvojeno.

Odli~an! Cena 42.300 evra! Telefoni: 064/157-1297, 021/427-277, ({ifra: 13852), www.solis-nekretnine.com.

379105

OGLASI

nedeqa3.oktobar2010.

NOV, ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2, Pu{kinova ulica!

Telefoni: 065/465-8834, 021/451570, ({ifra: 11985), www.solis-nekretnine.com.

379106 PRODAJEM jednoiposoban stan u Kraqa Petra, ukwi`en, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra: 10850), www.solis-nekretnine.com. 379107 JEDNOIPOSOBAN stan od 36m2, Gunduli}eva ulica, prvi sprat, ukwi`en, bez ulagawa, cena 46.400 evra! Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra: 13932), www.solis-nekretnine.com.

379108 JEDNOIPOSOBAN stan od 35m2, Salajka, nov, useqiv, uredni papiri, cena 39.700 evra sa PDV-om! Telefoni: 064/449-1270, 021/427-277, ({ifra: 13922), www.solis-nekretnine.com.

379109 PRODAJEM jednoiposoban stan od 37m2+15m2 terasa, prizemqenovogradwa, Telep, cena 25.000 evra! Telefoni: 063/761-63-64, 021/451-570, ({ifra: 14007), www.solis-nekretnine.com.

379110 BULEVAR Jovana Du~}a - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en, odli~an renoviran jednoiposoban stan 55m2. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Telefoni: 021/528399; 063/502-526.

379056 BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2.

Telefon 063/1020-731.

379052 KOD SOCIJALNOG - noviji ukwi`en jednoiposoban stan 43m2 sa odvojenom kuhiwom. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826.

379063 NOV jednoiposoban stan u Rumena~koj ulici, 42m2, 2. sprat, dvori{na strana, lift, terasa, odvojena kuhiwa... Cena dogovor.

Telefoni: 021/542-779, 064/8236602.

379203 JEDNOIPOSOBAN, centar, Laze Kosti}a, 41m2, II sprat, lift, odmah useqiv. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

379188

JEDNOIPOSOBAN, blizina centra, B. wive, I sprat, brzo useqiv,cena 41.400E sa PDV-om. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887.

379182 DETELINARA, jednoiposoban, 33m2, 5. sprat, odli~an, name{ten, cena 28.840. Telefoni: 421185, 066/910-8280.

379154 TELEP, jednoiposoban, 40m2, 2. sprat, lift, cg, odli~an, brzo useqiv, cena 47.640 sa PDV-om.

Telefon 422-149.

379155 TELEP, nov, jednoiposoban, 40m2, 2. sprat, terasa, sig. vrata, ukwi`ba u toku, cena 38.200. Telefon 472-1661.

379156

LIMAN DVA jednoiposoban stan 40m2, kompletno renoviran, odmah useqiv na drugom spratu.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

379386 \UR\A BRANKOVI]A - kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

379382 GRBAVICA, jednoiposoban name{ten stan u potkrovqu, nova zgrada 200 evra, mo`e i prazan sa kuhiwom. Telefoni: 444-107, 6337853.

379334 NOVO NASEQE 45m2, u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa, sa name{tajem 48.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

379339 LIMAN II 40m2, jednoiposoban stan na drugom spratu, kompletno renovirn, odmah useqiv 51.500.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

379340 GRBAVICA 42m2, ukwi`en, lift, terasa, odli~an za rentirawe i 24m2, III sprat - 30.000E, N. Detelinara, ukwi`en, lift, terasa. Telefoni: 526-622, 522177.

379280

HITNO - nov pred useqewem, jednoiposoban stan u mansardi, lift, 40m2, cena sa PDV-om 28.850 evra. Telefoni: 064/8236600; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs.

379244 LIMAN, ukwi`en, useqiv 1.5 stan po ceni od 38.100. Telefon 636-8429.

379229 NOVA DETELINARA, ukwi`en, nov 1.5 stan od 41m2 za 45.300. Telefon 636-6952.

379231 JEDNOIPOSOBAN Nova Detelinara, investitor, 35.400.00 evra. Telefoni: 064/820-58-28, 064/820-58-35.

379259 HITNO - nov - odmah useqiv stan kod Socijalnog, III sprat, lift, 42 m2, cena 51.900. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

379251 HITNO prodajem 47m2 u Ul. B.Popovi} kod Sajma, II sprat, lift, terasa, odmah useqiv. Cena 49.000. Telefon 063/10-10-661.

379219

HITNA PRODAJA!!! Nov, odmah useqiv JIS 31m2, H. Pinkija, dvostrano orijentisan, {panska keramika, tu{ kabina, pvc stolarija, parking, cena samo 25.500 za ke{ - dogovor!!! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212.

379265 BISTRICA, ukwi`en jednoiposoban stan 46.500 i dvosoban odli~an stan - hitna prodaja 53m2 52.500E. Telefoni: 522-177, 066/505-40-82.

379275 NOV, ukwi`en jednoiposoban stan, odli~an, 34m2 - 39.000E. Garsowera 27m2, ukwi`ena, II sprat - Socijalno. Telefoni: 526-622, 066/505-4082.

379276 HITNO! Odmah useqiv JIS 29m2, V. \or|evi}a, III sprat, nov, ekstra kvalitet, ukwi`ba 1/1, cena 22.500!!! Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

379272 UKWI@EN jednoiposoban stan na Grbavici, 35m2, IV sprat, terasa, centralno grejawe, cena 41.200. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

379248 NOV - jednoiposoban stan na Grbavici, redovan sprat, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, cena 45.300 evra. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

379249 HITNA PRODAJA! Nov JIS 30m2, Detelinara, II sprat, terasa, dvori{na strana, PVC stolarija, kl. parket, izuzetan raspored, cena sa PDV-om samo28.000!

Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

379267 PRODAJEM dobar jednoiposoban stan, 47m2, na Rumena~kom putu, III sprat, sa liftom po ekstra ceni 41500 evra. Pozovite 021/523-193, 451-318, [ifra43467.

379288 PRODAJEM u {irem centru, mawi jednoiposoban stan, 33m2, terasa. Lift. Mo`e i na subvenciju. Pozovite 021/451-318, 523-193, [ifra-41313.

379289 PRODAJEM nov brzo useqiv jednoiposoban stan od 38m2, Ul. Stevana Hristi}a. Cena 37.100E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6622-677.

379453

c m y

22

USEQIV, noviji jednoiposoban, 45m2, Socijalno, 26.300E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618-222 .

379454 CENTAR iza Izvr{nog Ve}a jednoiposoban 37m2, II-sprat, ima terasu, cena 42,500 evra. Telefoni: 021/528-599, 063/111-41-42.

379465 PRODAJEM nov, neuseqavan jednoiposoban stan na tre}em spratu, Ul. Danila Ki{a. Cena 54.500E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6622-677.

379461 PRODAJEM nov brzo useqiv jednoiposoban stan od 40m2 na Podbari. Cena 35.000E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618-222.

379462 \UR\A BRANKOVI]A - kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

379434 LIMAN DVA jednoiposoban stan 40m2, kompletno renoviran, odmah useqiv na drugom spratu.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

379436 HITNO!!! Ka}e Dejanovi} dvosoban stan 60m2 na drugom spratu sa liftom, ima terasu. Pozovite cena povoqna. Telefoni: 528137, 063/538-166.

379435 KRAQEVI]A MARKA dvosoban klasi~an stan 51m2, u zgradi sa liftom, povoqno - pozovite.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

379432 STARA DETELINARA dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en 47.400, i dvosoban 47m2 na VP za 39.100. Telefoni: 528137, 661-2262.

379433 LIMAN IV, odli~an dvosoban, novija gradwa, ukwi`en, 50m2, bez ulagawa. Telefon 6624-218.

379445 HITNO prodajem dvosoban stan 58m2 Ulica Pariske komune, ima dve terase, sprat IV sa liftom, gara`a 15m2 po `eqi,sve ukwi`eno1/1. Telefoni: 021/528-599, 423-208.

379468 BRA]E RIBNIKARA dvosoban 52m2 ukwi`en, II sprat dvori{no okrenut, odmah useqiv. Telefoni: 021/423-208, 528-599.

379469

DNEVNIK

CENTAR name{ten noviji dvosoban stan odmah useqiv. Telefoni: 021/423-208 , 065/5727-527.

379474 U ULICI Laze Kosti}a investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu. Ekstra gradwa. Useqiv u novembru 2010. god. Tel. 021/451-318, 523193.

379290 PRODAJEM mawi dvosoban stan 43m2, blizina centra. Useqiv, uredni papiri. Cena 44300 evra, I sprat. Tel. 021/451-318, 065/44434-55, [ifra-43926.

379291 PRODAJEM dvosoban stan u Ul. Gogoqevoj, 51m2, dupleks, useqiv.

Cena 55000 evra. Ukwi`en. Pozovite na 021/523-193, 065/4443455.

379292 PRODAJEM hitno - useqiv dvosoban stan na Limanu, 49m2, V sprat, terasa, lift. Ukwi`en.

Cena 56000 evra. Tel. 021/451-318, 523-193, [ifra-43848.

379293

PRODAJEM blizu centra, u Ul. Gunduli}evoj, dvosoban-dvoiposoban stan, 60m2, na I spratu, terasa. Ukwi`en. Useqiv i prazan.

Cena 64000 evra. Tel. 021/523-193, 451-318, [ifra-43955.

379294 PRED USEQEWEM dva dvosobna stana, 44m2 i 49m2 - kooperant.

Ima povrat PDV-a. Tel. 021/523193, 451-318.

379295 PRODAJEM klasi~an dvosoban stan, 58m2, III sprat, dve terase.

Ukwi`en. Blizina vrti}a i {kole. Cena 63000 evra. Tel. 065/444-34-55, 021/451-318, [ifra-44031.

379296 HITNA PRODAJA! Nov DS 50m2, Novi bulevar, IV sprat, lift, terasa, ekstra kvalitet, odli~an raspored, „Zoned“, ukwi`en1/1, cena 56.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

379268 HITNO!!! Odmah useqiv DS 58m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat, lift, terasa, zgrada uvu~ena od bulevara, sre|en, ukwi`en, mo`e biti i TS, cena samo 58.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

379269 HITNO!!! Nov DS 32m2, S. Sarajlije, brzo useqiv, pvc stolarija, kl. parket, grejawe, upotrebna dozvola, cena 25.300. Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

379270 SOMBORSKI BULEVAR 40m2 29.000E (kompezacija) i dvosoban 43m2 - 51.500E. Mo`e subvencija.

Telefoni: 526-622, 063/712-71-42.

379277 HITNA PRODAJA!!! Ukwi`en, odmah useqiv DS 50m2+terasa 30m2, Radni~ka, XII, lift, pogled na Dunav i fakultete, klima, odr`avan, cena 41.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

379266 GRBAVICA, u odli~noj zgradi prodajem nov 2.0 stan sa odvojenom kuhiwom po ceni od 56.500.

Telefon 636-6952.

379227

OGLASI

DNEVNIK

N. DETELINARA, nov, neuseqavan 2.0 stan od 53m2 po ceni od 56.500. Telefon 063/516-478.

379233 UKWI@EN dvosoban stan na Detelinari, prvi sprat, 47m2, cena 36550. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

379247 SALONSKI dvosoban 53m2, Sremska, kod Spensa, I sprat, ukwi`en, idealan za kancelarije, 65.500. Tel. 063/517-846.

379326 NOVO NASEQE, Partizanskih baza 60m2, dvosoban, odvojena trpezarija, odmah useqiv, ukwi`en, velika terasa. Telefoni: 444-107, 633-7853.

379342 NOVOSADSKOG SAJMA 55m2, dvosoban, noviji, odmah useqiv, klima, plakar, dve telefonske linije 58.700 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853.

379343 LIMAN IV!!! Klasi~an dvosoban stan od 58m2 na tre}em spratu, lift, lepa terasa, ukwi`en, useqiv za 60.000E. Telefon 063/86-80-335.

379355 GRBAVICA!!! Odli~an dvosoban noviji stan u lepoj ulici, useqiv, ukwi`en od 52m2. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

379356 KLASI^AN dvosoban stan od 58m2 sa pogledom na Tvr|avu kod {kole „\or|e Nato{evi}“, ukwi`en, useqiv. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

379357 STARA DETELINARA, ukwi`en dvosoban stan, 46.400E. Renoviran. Telefoni: 522-177, 526622.

379284 HITNO!!! Ka}e Dejanovi} dvosoban stan 60m2 na drugom spratu sa liftom, ima terasu. Pozovite cena povoqna. Telefoni: 528137, 063/538-166.

379384 KRAQEVI]A MARKA dvosoban klasi~an stan 51m2, u zgradi sa liftom, povoqno - pozovite.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

379380 STARA DETELINARA dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en 47.400, i dvosoban 47m2 na VP za 39.100. Telefoni: 528137, 661-2262.

379381 LIMAN IV!!! Klasi~an dvosoban stan od 58m2 na tre}em spratu, lift, lepa terasa, ukwi`en, useqiv za 60.000E. Telefon 063/86-80-335.

379409 GRBAVICA!!! Odli~an dvosoban noviji stan u lepoj ulici, useqiv, ukwi`en od 52m2. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

379410 KLASI^AN dvosoban stan od 58m2 sa pogledom na Tvr|avu kod {kole „\or|e Nato{evi}“, ukwi`en, useqiv. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

379411 BULEVAR, dvosoban, 47m2, 1. sprat, vrhunska gradwa, odli~an, dvori{na strana, cena 55.620. Telefon 422-149.

379157 KOD FAKULTETA, dvosoban, 47m2, lift, terasa, cena 53.250.

Telefon 472-1660.

379158 GRBAVICA, dvosoban, 49m2, 1. sprat, cg, terasa, ukwi`en, cena 54.600. Telefon 472-1661.

379159 CENTAR, dvosoban, 57m2, 1. sprat, ukwi`en, cena 58.710. Telefon 421-185.

379160 DETELINARA, 47m2, dvosoban, 2. sprat, ukwi`en, cena 39.150.

Telefon 422-149.

379161 N. NASEQE, dvosoban, 75m2, prizemqe, terasa, 35m2, dvori{na strana, cena 72.300. Telefon 472-1660.

379162 DVOSOBAN, Liman III, Bul. despota Stefana, 56m2, ukwi`en, IV sprat, lift, stan fantasti~nog rasporeda, nova stolarija, sigurnosna vrata, prelepo novo kupatilo, italijanske plo~ice, kuhiwa, terasa prazan, odmah useqiv. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

379176 NOV! Ukwi`en! Dvosoban 50m2, 3. sprat, blizu Satelitske pijace. Cena 41.200 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607.

379196 ODMAH USEQIV, ukwi`en dvosoban stan u Novosadskog sajma, 55m2 - 58.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

379192

]IRPANOVA. Dvosoban, noviji, ukwi`en stan od 60m2. Bez ulagawa. Cena 51.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608.

379193 DETELINARA. Dvosoban, 40m2, prvi sprat, ukwi`en, mo`e kredit. Cena: 36.600 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610. 379194 NOV! Legalan! Odmah useqiv dvosoban stan na Salajci - 57m2 za 47.400 evra - mo`e kredit. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236602.

379199 GAGARINOVA. Dvosoban, ukwi`en, lift, terasa, odr`avan... 55m2 za 50.500 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606.

379200 DVOSOBAN stan, Grbavica, 54m2, II sprat, bez ulagawa, 54.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

379181 WEGO[EVA - ukwi`en klasi~an dvosoban stan 53m2 na drugom spratu dvori{no orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526 .

379064 DVOSOBAN 51m2 Rumena~kapreko puta RK „Merkur“ odli~an stan na 6. spratu, lift, terasa, ostava, ukwi`en, odmah useqiv, hitna prodaja-povoqno!!! Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58.

379050

SUBOTI^KI BULEVAR - investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan.

Telefon 063/1020-733.

379051 DVOSOBAN 94m2 centar-R. pijaca, izuzetan-noviji stan na 2. spratu, 2 terase, klima, tenda, mogu}a zamena za mawi stan do 50m2, bez posrednika. Telefon 063/7-333-621.

379044 DVOSOBAN 58m2 Liman 3-preko puta Limanskog parka stan u blizini Spensa, Merkatora, fakulteta, 2 terase, lift, odmah useqiv, ukwi`en, hitna prodajapovoqno!!! Telefoni: 021/55-7758, 065/555-38-23.

379047 LIMAN III - odli~an, kompletno renoviran ukwi`en dvosoban stan 56m2. Mo`e zamena za ve}i.

Telefoni: 021/6615-124; 063/502526.

379057 ABC CENTAR - nov, odli~an dvosoban stan 44m2. Cena sa PDV-om 49.500 evra. Telefoni: 021/528-399; 061/167-2826.

379060 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan 65m2 adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan.

Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 379061 RUMENA^KA - ukwi`en, odmah useqiv, klasi~an dvosoban stan 51m2, dvostrano orjentisan. Cena 48.500 evra. Telefoni: 021/528399; 063/502-526.

379062 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna!

Telefoni: 065/2019-009, 021/451-570, ({ifra: 10531), www.solis-nekretnine.com.

379111 PRODAJEM odli~an luksuzan stan na Limanu III, sa dvori{tem, cena dogovor!

Telefoni: 065/2019-009, 021/451-570, ({ifra: 12704), www.solis-nekretnine.com.

379112 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Telefon 063/7726-845, ({ifra: 19490), www.solis-nekretnine.com.

379113

LIMAN IV - renoviran dvosoban stan od 53m2, mo`e kredit, cena dogovor! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13590), www.solis-nekretnine.com. 379114 UKWI@EN, klasi~an dvosoban stan na Detelinari, za renovirawe, 53m2, cena 42.000 evra! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 11352), www.solis-nekretnine.com.

379115 DVOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, 1.000 evra/m2, hitno! Telefoni: 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra: 13779), www.solis-nekretnine.com.

379116 KOMFORAN dvosoban stan od 54m2, u blizini Betanije, sa mogu}no{}u preure|ewa u trosoban, idealan za miran porodi~ni `ivot, cena 52.600 evra! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra: 13294), www.solis-nekretnine.com.

379117 PRODAJEM odli~an, komforan dvosoban stan kod Futo{ke pijace, 59m2, cena 51.500 evra. Telefon 063/855-7109, ({ifra: 14050), www.solis-nekretnine.com.

379118 PRODAJEM odli~an dvosoban stan na prvom spratu kod „C-market“-a na Novom nasequ, Bul. J. Du~i}a, 60m2, cena 56.500 evra. vredi videti! Telefoni: 063/7315-135, 021/520-231, ({ifra: 10887), www.solis-nekretnine.com.

379119 AVIJATI^ARSKO naseqe, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

11699

DVOIPOSOBAN 70m2, nov, 3. sprat, terasa, 53.000E. Mo`e kredit. Telefon 6546-976, 065/3333177.

11542 DVOIPOSOBAN 72m2, ukwi`en, Maksima Gorkog, 3 sprat, lift, odmah useqiv, kod SPENS-a, 1250E/m2 - dogovor.

Telefon 064/24-66-206.

11611 DVOIPOSOBAN 55m2, Bul. Cara Lazara, kod hotela „Aleksandar“, novije, dvori{na strana, terasa, cena 64.750E. Telefon 064/24-66-206.

11612 PRODAJEM stan u ul. Lov}enskoj 3 na prvom spratu od 70m2 (novogradwa). Telefon 063/219763.

11014 TROSOBAN STAN 85m2, Drage Spasi}, 1. sprat, kompletno renoviran, 105.000E, nije fiksno, vlasnik. Telefon 064/199-3027.

11498 PRODAJEM trosoban stan, centar, 75m2, prvi sprat, cg, ukwi`en, dva podruma, sigurnosna vrata. Bez agencija. Telefon 064/36-44-977.

11516 TROSOBAN komforan name{ten stan 81m2, 1. sprat, Liman I kod [tranda. Telefon 063/526234 posle 11 sati.

11549 PRODAJEM trosoban stan od 77m2, u Bo{ka Buhe, za 82.000E. Sre|en i odmah useqiv. Telefon 021/6447-622.

11616 PRODAJEM trosoban stan na Novom nasequ, [onsi, 74m2, za 76.000E. Telefon 021/6447-622.

11617 LIMAN III - Balzakova, dobar odr`avan dvoiposoban stan, klasi~nog rasporeda, sve iz hodnika, 72m2, cena 74.200 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 16629), www.solis-nekretnine.com.

379121 DVOIPOSOBAN stan, Salajka, 62m2, nov, useqiv, sa gara`om, cena 64.100 evra sa PDV-om! Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra: 13925), www.solis-nekretnine.com.

379122 HITNO prodajem dvoiposoban stan na Novoj Detelinari, ukwi`en, potkrovqe, cena 54.500 evra.

Telefoni: 064/134-0459, 021/427277, ({ifra: 13919), www.solis-nekretnine.com.

379123

STEVANA MOKRAWCA odli~an ukwi`en, dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti. Cena 74.000 evra. Telefoni: 063/502526; 021/528-399.

379058 KORNELIJA STANKOVI]A, dvoiposoban, noviji, ukwi`en, dvostrano orijentisan stan od 64m2. Lift, terasa, CG, PTV...

Odmah useqiv. Cena 69.000 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/8236618.

379197 NIKOLE TESLE - dvoiposoban stan od 60m2, noviji! Cena 66.000 evra. Telefoni: 063/7726-845, 021/451-570,, ({ifra: 19247), www.solis-nekretnine.com.

379127 CENTAR, dvoiposoban, 60m2, 1. sprat, odli~an raspored, dvori{na strana, cena 65.630 sa PDVom. Telefon 421-185.

379163

CARA LAZARA!!! U zgradi od fasadne cigle 72m2 dvoiposoban stan na tre}em spratu u izvornom stawu, ukwi`en jugo-istok. Telefoni: 063/86-80-335, 063/500-213.

379413 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. Telefoni: 444-107, 633-7853.

379345 CARA LAZARA!!! U zgradi od fasadne cigle 72m2 dvoiposoban stan na tre}em spratu u izvornom stawu, ukwi`en jugo-istok. Telefoni: 063/86-80-335, 063/500-213.

379359 DVOIPOSOBAN 69m2, Radni~ka ulica, wc, kuhiwa, trpezarija odvojena, dve terase, pogled na Tvr|avu, ukwi`en, 79.000. Tel. 063/517-846.

379327 MAWI dvoiposoban 53m2, Naseqe, \.N. Johana, I sprat, lift, ukwi`en, useqiv, 55.000. Tel. 063/517-846.

379328

nedeqa3.oktobar2010.

NOVA DETELINARA, prazan, nov, useqiv 2.5 stan po ceni od 70.000. Telefon 636-8429.

379232 UKWI@EN dvoiposoban stan, u zgradi staroj 7 godina, 55m2, redovan sprat, terasa, cena 56.000 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

379252 LIMAN, kod Doma zdravqa, ukwi`en 2.5 stan od 68m2 za 62.000. Telefon 064/220-95-65.

379234 HITNO - useqiv nov dvoiposoban stan u centru grada, terasa, lift, 49m2, cena sa PDV-om 51.050. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

379250 OKOLINA BETANIJE lep dvoiposoban stan 73m2, renoviran,dve terase, sprat IV sa liftom, ukwi`en 1/1, brzo useqiv.

Telefon 528-599.

379470 KOD [TRANDA, originalno dvoiposoban stan 63m2, ukwi`en, odli~an raspored. Telefon 6624218.

379446 LEP, sre|en stan 53m2, ukwi`en, klasi~nog rasporeda, blizina @elezni~ke stanice, povoqno.

Telefon 6624-218.

379448 PU[KINOVA 70m2 trosoban renoviran, ukwi`en, cena 72000 evra. Telefoni: 021/528-599, 423208.

379467

PRODAJEM nov, neuseqavan trosoban stan od 72m2 na Bul. oslobo|ewa. Cena 77.850. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222.

379459 PRODAJEM nov, ukwi`en trosoban stan od 60m2, Ul. Gunduli}eva. Cena 55.650E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222.

379460

23

LIMAN TRI, u blizini NIS-a, odli~nog rasporeda, trosoban stan 78m2 dvostrano orjentisan na prvom spratu. Telefoni: 528137, 661-2262.

379439 BEOGRADSKI KEJ trosoban stan 72m2 ukwi`en cena 67.000.

Telefoni: 528-599 , 063/11141-42.

379472 INVESTITOR prodaje trosoban stan 70m2 u L. Kosti}a - centar, IV sprat. Useqiv do novembra 2010. Projektno finansirawe. mo`e i subvencija. Tel. 021/451-318, 523-193.

379297

U LOV]ENSKOJ ulici pored Spensa u ekstra zgradi prodajemo klasi~an trosoban stan 74m2 na II spratu. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 060/0753-782.

379298 PRODAJEM na N. nasequ, izuzetno lep i o~uvan stan, 69m2 gr. povr{ine + 15m2 terase. Ukwi`en. Hitno - cena 62000 evra.

Tel. 021/451-318, 523-193, [ifra43756.

379299 PRODAJEM dobar trosoban stan na Limanu II, 78m2, II sprat.

Renoviran. Terasa i lift. Ukwi`en. Povoqno. Pozovite 060/07305-77, 021/523-193.

379300 KEJ, ukwi`en 3.0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda po ceni od 67.000. Telefon 636-6952.

379235 LIMAN, odli~an, ukwi`en stan od 60m2 za 61.800. Telefon 6368429.

379236 SOCIJALNO, nov, odmah useqiv 3.0 stan od 73m2 po ceni od 75.000. Telefon 636-6952.

379237 @. STANICA, Pariske komune, odmah useqiv, ukwi`en stan od 62m2 za 52.000. Telefon 064/22095-65.

379238

24

OGLASI

nedeqa3.oktobar2010.

PRODAJEM 70m2 na Limanu IV na VII spratu, kompletno sre|en, odmah useqiv, ukwi`en. Cena 74.000. Telefon 063/7776-233.

379220 BRANIMIRA ]OSI]A, lep trosoban stan povr{ine 67m2, III sprat, ima terasu. Uredni papiri, novija gradwa. Telefon 060/621-1685.

379221 HITNO trosoban stan u {irem centru, ukwi`ena zgrada, redovan sprat, lift, 75m2, cena 61.800 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

379253 HITNO!! N. naseqe, u zgradi od fasadne cigle, odli~an, ukwi`en, ekstra renoviran stan, od 85m2 po ceni od 61.800. Telefon 063/82-88-377.

379243 NOV trosoban 61m2, Nova Detelinara, Veselina Masle{e, III sprat, lift, posebno wc, sre|en, prvoklasan, 67.000. Tel. 063/517846.

379329 TROSOBAN 81m2, Liman I, Fru{kogorska, I sprat, dvori{no, velika terasa, ukwi`en, 87.500.

Tel. 063/517-846.

379330 TROSOBAN 79m2, Radni~ka, I sprat sa direktnim ulazom sa ulice, idealan za kancelarije, ukwi`en, 77.500. Tel. 063/517-846.

379331 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 103.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

379344 NOVO NASEQE ukwi`en trosoban stan 72m2 - 74.500E. Telefoni: 522-177, 526-622.

379283 LIMAN TRI, u blizini NIS-a, odli~nog rasporeda, trosban stan 78m2 dvostrano orjentisan na prvom spratu. Telefoni: 528137, 661-2262.

379389 CENTAR, trosoban, 57m2, visoko prizemqe, sve iz hodnika, odli~na gradwa, cena 48.450 sa PDV-om. Telefon 472-1660.

379164 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, trosoban, 82m2, gleda na Tvr|avu, cena 93.730. Telefon 472-1661.

379166

PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra: 14664), www.solis-nekretnine.com.

379129 CENTAR - Ribqa pijaca, Ul. @arka Vasiqevi}a br. 5, zgrada od crvene fasadne cigle. Izuzetno retka ponuda, treba pogledati!!! 86m2 na drugom spratu, 120.500 evra! Postoji dogovor!

Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra: 13860), www.solis-nekretnine.com.

379130 TROSOBAN stan na ekskluzivnoj lokaciji, Ul. Vase Staji}a, drugi sprat, ukwi`en, mo`e kredit, odli~an i za poslovnu delatnost, cena 103.000 evra. Pogledajte skicu na sajtu Solis-a...Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 19940), www.solis-nekretnine.com.

379131 SREM. KAMENICA - trosoban stan od 76m2+14m2 terasa, nov dvori{ni, cena 42.000 evra! Potkrovqe! Telefoni: 063/761-63-64, 021/520-231, ({ifra: 13126), www.solis-nekretnine.com.

379132 ODLI^AN trosoban stan, Ul. Marka Miqanova, 67m2, tre}i sprat sa liftom i terasom, ukwi`en! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra: 11559), www.solis-nekretnine.com.

379134

DNEVNIK CENTAR, ceo sprat, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2.

Telefon 063/82-88-377.

379230 INVESTITOR „Moj dom“ u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv brzo. Mo`e kredit. Projektno finansirawe „Erste bank“. Tel 451-318, 060/0532-154.

379301 EKSLUZIVAN PS 130m2, Liman IV, N. fronta, III sprat, lift, dve terasa, ukwi`en, sig. vrata, klima, retko dobar raspored, rasveta, cena 145.000. Telefoni: 021/425-653, 063/536212.

379273 SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

379363

TROSOBAN, Liman I, Sun~ani kej, 83m2 bez ulagawa, ukwi`en.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97.

379189 ODLI^AN trosoban stan od 76m2+2 terase, u Save Kova~evi}a. Renoviran, ukwi`en, odmah useqiv. Cena 66.950E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

379191 BULEVAR! Trosoban, ukwi`en, dvostrano orijentisan stan na Bulevaru oslobo|ewa - 73m2.

Lift, terasa, CG... Cena 75.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601.

379213

LUKS SRE\EN trosoban stan na Novom nasequ, 85m2, 3. sprat.

Cena 68.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

379202 LIMAN II. Trosoban stan od 75m2, 2 sanitarna ~vora, lift, 3 terase, sre|en, ukwi`en... Cena 67.000 evra. Telefoni: 021/424963, 064/823-6610.

379204 BULEVAR Mihajla Pupina ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

379055 TROSOBAN 85m2 Liman 1 stan na presti`noj lokaciji u zgradi od crvene fasadne cigle, 1. sprat, blizina Dunava, fakulteta, Spensa, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-7758.

379048

TROSOBAN 70m2 Kej-Radni~ka, stan klasi~nog rasporeda, malo stanara u zgradi (5), okrenut na dve strane, idealan za advokatske kancelarije, ordinacije…vredi kupiti, cena 80.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333-621.

379049 TROSOBAN 72m2 N. sajma-Bul. oslobo|ewa, nov odmah useqiv stan, 6. sprat, lift, terasa, okrenut na dvori{nu ju`nu stranu, povra}aj PDV-a, cena 1100E/m2.

Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333621.

379045

VEOMA povoqna prodaja! Bulevar - kod Agricole banke, trosoban salonac od 89m2 za samo 93.000 evra. Ukwi`en i useqiv! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 13591), www.solis-nekretnine.com.

379124 TROSOBAN stan od 80m2 na Bul. oslobo|ewa, odli~nog rasporeda, povoqno-hitno!

Telefoni: 063/855-7109, 021/451-570, ({ifra: 10122), www.solis-nekretnine.com.

379125 SUN^ANI KEJ - klasi~an trosoban stan, 83m2, dobar raspored, odli~na zgrada, cena 108.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ({ifra: 16540), www.solis-nekretnine.com.

379126 HITNO - nov trosoban dupleks stan, terasa, lift, 83m2, cena sa PDV-om 64.900 evra. Telefoni: 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

379254 QERMONTOVA, trosoban dupleks od 80m2, lep dvostrano orjentisan i ukwi`en stan, cena 65.000 evra. Telefoni: 063/76163-64, 021/427-277, ({ifra: 13126), www.solis-nekretnine.com.

379133

UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30.

11103 HITNO i povoqno prodajem! Telep: 90m2-630E, 54m2-650E. Tatarsko brdo: 50m2-850E, 117-800E. Lokal, Kosan~i} Ivana: 17m21400E. Telefon 063/33-23-46.

11526 NOV ukwi`en luks 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, ekstra, oprema 200.000 E. Telefon 6546-976, 065/3333-177.

11543 ^ETVOROSOBAN dupleks, 83m2, Nova Detelinara, terasa, upotrebna dozvola, cena sa PDVom, jako povoqno, useqiv. Telefon: 064/11-43-730.

11640 LIMAN II, klasi~an porodi~ni troiposoban stan, 94m2, odli~an raspored, cena 105.000 evra. U cenu mo`e i mawi stan. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra: 13461), www.solis-nekretnine.com.

379135 LIMAN I - 102m2, potpuno renoviran, funkcionalan stan, ukwi`en! Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra: 10046), www.solis-nekretnine.com.

379128 LIMAN DVA odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, u dobroj zgradi, ukwi`en za 103.000.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

379392 DRAGE SPASI]!!! Originalan troiposoban stan. Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

379414

ODLI^AN stan od 100m2 ni`e spratnosti u blizini {kole „\or|e Nato{evi}“!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

379415 LIMAN II, 94m2 troiposoban stan, dva sanitarna ~vora, terasa 103.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

379346 MAKSIMA GORKOG 90m2, troiposoban stan na visokom parteru, dvostran, pogodan za oridinacije ili kancelarije 108.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

379347 DRAGE SPASI]!!! Originalan troiposoban stan. Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

379360 ODLI^AN stan od 100m2 ni`e spratnosti u blizini {kole „\or|e Nato{evi}“!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

379362 GRBAVICA, kod Bulevara, noviji, ukwi`en stan od 93m2 na I spratu. Telefon 060/750-55-70.

379239 LIMAN DVA odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, u dobroj zgradi, ukwi`en za 103.000.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

379442 LIPOV GAJ odmah useqiv petosoban stan 132m2, ukwi`en, dva kupatila, terasa... Telefon 063/811-7331.

379440 SEQA^KIH BUNA kod {kole, ~etvoroiposoban stan 100m2, dvostrano orjentisan, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

379441 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 379438 CENTAR, nov, useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 064/220-95-65.

379240 KOD HOTELA „PARK“, na prodaju odli~an, noviji 4.0 stan na 3. spratu. Telefon 636-8429.

379241 DETELINARA, nov, useqiv 4.0 stan, dobar raspored od 90m2 po ceni od 85.000 sa povratom PDVa. Telefon 636-8429.

379242

EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Pred useqewem. Telefon 063/101-0661.

379222

KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, gara`a. Cena sa gara`om 115.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

379348 NOV petosoban 90m2, Janka ^melika, III sprat, odvojena kuhiwa, terasa, useqiv, hitno, 83.000.

Tel. 063/517-846.

379333

SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/500-213, 063/86-80-335.

379416 NOV dupleks stan kod Socijalnog,~etvorosoban od 103m2, odmah useqiv. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

379417 LUKS ~etvorosoban stan sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

379418 LIPOV GAJ odmah useqiv petosoban stan 132m2, ukwi`en, dva kupatila, terasa... Telefon 063/811-7331.

379390 SEQA^KIH BUNA kod {kole, ~etvoroiposoban stan 100m2, dvostrano orjentisan, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

379391 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

379388 LUKS ~etvorosoban stan sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

379365 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Telefoni: 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com.

379136 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori!

Telefon 063/520-296, ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com.

379137

PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, ({ifra: 12712), www.solis-nekretnine.com.

379138

VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com.

379139 PRODAJEM ~etvorosoban stan na prvom spratu na Grbavici! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 13510), www.solis-nekretnine.com.

379140 HITNO prodajem nov, neuseqavan stan od 71m2 u Tolstojevoj ulici, tri spava}e sobe, ~etvrti sprat. Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 13926), www.solis-nekretnine.com.

379141 IZVANREDAN, kompletno renoviran, funkcionalan ~etvorosoban stan od 104m2 na Novom nasequ... Telefoni: 065/2019-013, 021/451-570, ({ifra: 14042), www.solis-nekretnine.com. 379142 PRODAJEM odli~an ukwi`en dupleks od 103m2 u Rumena~koj ulici, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019-009, 021/520-231, ({ifra: 13022), www.solis-nekretnine.com.

379143 HITNO I POVOQNO prodajem

petosoban dupleks od 90m2 na Grbavici, cena 78.300 evra. Telefoni: 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra: 18685), www.solis-nekretnine.com.

379144 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com.

379145 SAJAM, ~etvorosoban, 83m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 68.392. Telefon 422-149.

379167 ^ETVOROSOBAN dupleks! Haxi Ruvimova - 83m2. Izuzetan raspored, sre|en. Ukwi`en - mo`e kredit. Cena 68.300 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6602.

379206

BORE PRODANOVI]A - odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om.

Telefoni: 021/4722-061; 063/1070731; 063/1020-733.

379053 NOV dupleks stan kod Socijalnog,~etvorosoban od 103m2, odmah useqiv. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

379364 NOV ~etvorosoban 90m2, kod Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dupleks, name{ten, predato na ukwi`bu, hitno! 72.000. Tel. 063/517-846.

379332

OGLASI

DNEVNIK

PRODAJEM ku}u bez posrednika, Ul. ru`in gaj br. 26, Novi Sad. Telefon: 6392-021.

10709 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu @elezni~ke.

Telefon 064/3394-548.

11211 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545613.

11408 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215.

11425 PETROVARADIN - ku}e za ru{ewe: 100/500-70.000E, 50/1000 70.000E, 50/700 - 45.000E. Lepe lokacije. Telefon 063/152-052-1.

11504

SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2, hitno. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546976, 065/3333-177.

11544 B. RADI^EVI]A uli~ni deo ku}e na placu 400m2 (2 vlasnika).

Telefon 6546-976, 065/3333-177, 064/2182-491.

11545 KU]A, 48m2, 160m2, Klisa, telefon, kolski ulaz, povoqno. Telefon: 064/418-32-23.

11643 RUMENKA, ukwi`ena ku}a 120m2, cena dogovor. Telefon: 6546-976 i 065/3333-177.

11546 HITNO prodajem ku}u u Ka}u cena po dogovoru. Telefon 064/4248-696.

11554

HITNO prodajem ku}u apartmanskog tipa u Buqaricama kod Petrovca na moru, cena po dogovoru.

Telefoni: 064/42-48-696, 0647/887-073.

11555 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 063/500-833 posle 16.

10904 KU]A u Ka}u (stambeno-poslovni objekat sa pomo}nim magacinskim prostorom), mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem, na odli~noj lokaciji.

Deo vrednosti mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te, stan, auto, kombi itd. Investicija koja se mo`e otplatiti za nekoliko godina. Vredi pogledati. Telefon 063/507-509.

11552 PETROVARADIN, useqivi stanovi: 30m2 - 32.000E, prvi sprat, 48m2 - 42.000E, nov, 62m2 54.000E, Blok 8. Telefon 063/585076.

11500 ZLATIBOR, ku}a P+PK, 140m2, plac 450m2, prazna, ukwi`ena.

Mo`e zamena za nekretninu u Novom Sadu i okolini, 80.000E. Telefon 063/152-052-1.

11501 VETERNIK, Novi Sad, prodajem ku}u 300m2 sa dva stana po 150m2 sa name{tajem i pomo}ni objekat 120m2 - 160.000E. Telefon: 064/9366858.

11344 PRODAJEM ku}u u Ka}u na placu od 19 ari ulica Narodne vojske 25. Telefoni: 6212-700 6211234.

11392 PRODAJEM mawu, novu ku}u u Sremskim Karlovcima, na dobrom mestu. Telefon 063/582-686.

11435 VRDNIK na prodaju komforna petosobna vila sa vo}wakom, teniskim terenom i izvorskom vodom. Telefon 063/50-20-33.

11646 PRODAJEM plac u Futogu, 675m2, nova stambena zona, ~isto vlasni{tvo. Telefon 066/91-64230.

11089

PRODAJEM plac na Sajlovu bez posrednika. Telefon 6518-001.

11410 VI[E PLACEVA po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 10.000E, i plac na Mi{eluku 600m2.

Telefon: 6546-976, 065/3333-177.

11547 VLASNIK prodaje gra|evinski plac u Sremskim Karlovcima, veli~ine 685m2 u ul. Jakova Orfelina, ukwi`en, dozvoqena gradwa P+1+PK. Telefon 063/590-105.

11562 PRODAJEM 1870m2 zemqe kod Rumenke, pored Kanala, pogodno za gajewe cve}a, vo}a, povr}a i dr. Telefon 063/1062397. 17 - 20 sati.

11563 PRODAJEM vikendicu na Banstolu 50/800 ukwi`enu 12, 500E i dva hektara zemqe oranice blizu asvalta, vikend plac, 3500m2, 3E/m2. Telefon: 065/5436731.

11584 PARCELA 3399 K.O. Sremska Kamenica, Staro Selo, 9017m2, opciono 15.000m2, 6 km od Merkatora, put, neposredna blizina vode, struje, gasa, telefona, 9E/m2.

Telefon: 063/588-852.

11454 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 14.300m2, centar, lep pogled, 1/1, vlasnik. Hitno. Povoqno. Telefon 064/314-37-14.

11596 VRDNIK, povoqno prodajem wivu 1, 83 hektara. Pogodan za ran~, sala{, planta`ni vo}wak, farmu i placeve od 15 ari. Telefon 063/50-20-33.

11647 PLAC 522m2, iza „Belih dvora“ pored glavnog puta Novi Sad Veternik, pri kraju Leptirove ulice, Nova 92. Telefon 504-194.

10224 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15h385 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekta u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, gas. Telefoni: 021/66-17-415, 063/811-43-40.

11402 PETROVARADIN - placevi 500m2/13.500E, 1400m2/15500E, 3300m2/73000E - glavni put, 1000m2/ 20000E...

Telefon 063/585-076.

11505 PRODAJEM pola jutra zemqe iza Neoplante na Klisi. Cena 4.500 evra. Telefon 064/314-4344.

11520 PRODAJEM na Klisi jutro zemqe iza Neoplante, 5.500m2. Cena 10E/m2. Telefon 064/314-43-44.

11522 PRODAJEM u Ledincima, jutro ipo 8.400m2 zemqe, blizu voda i struja, mirno mesto. Cena 20.000 evra, 2.50E/m2. Telefon 064/31443-44.

11521

PRODAJEM 4,5 jutara zemqe pored asfaltnog puta, blizu centra ^eneja, blizu telefon i struja, pogodno za hale, magacine. Telefon 064/122-08-86.

11525 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962, Cena izuzetno povoqna.

10561 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem.

Telefon 021/504-629.

11477 SATELIT Svetozara ]orovi}a, pogodno za investitora. Hitna prodaja, plac 714m2. Telefon 069/766076.

11588 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

379070

ADICE - odli~na odr`avana, ukwi`ena ku}a sa dve stambene jedinice, 150m2 na placu od 500m2, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor za zamenu! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 30660), www.solis-nekretnine.com.

379089 ODLI^NA, lepo odr`avana, porodi~na ku}a na Avijaciji, 170m2 na placu od 370m2, gradsko centralno grejawe. Cena 180.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 30893), www.solis-nekretnine.com.

379090 POVOQNO I HITNO! Mawa ku}a na Telepu u lepoj i mirnoj ulici. Telefoni: 064/157-1297, 021/520-231, ({ifra: 30845), www.solis-nekretnine.com.

379084 PRODAJEM ku}u na Telepu od 110m2, dve stambene jedinice, plac 600m2, gas, ukwi`ena, potrebno renovirawe! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 30837), www.solis-nekretnine.com.

379086 KU]A u blizini Cara Du{ana, ukwi`en, front 15m2, plac 600m2, objekat 150m2, mo`e zamena za stan, plus razlika. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

379179 KU]A sa 2 stana kod bazena na Klisi - 180m2, plac 430m2. Ukwi`ena. Potrebna mawa ulagawa.

Cena 82.400 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618.

379212 PRODAJEM ve}u ku}u u centru grada za poslovawe. Telefon 064/82-05-828.

379262 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

379336 NOVA luks-ku}a u gradu na lepo ure|enom placu i na Telepu bluzu Suboti~kog bulevara samostalna ku}a za ru{ewe, plac 542m2, cena po dogovoru. Telefoni: 528-599, 423-208.

379473 KOMPLETNO SRE\ENA, ukwi`ena, petosobna spratna ku}a u Zdravka ^elara - Futog. Ku}a 154m4, plac 5 ari. Cena dogovor. Mo`e zamena za stan. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

379211 SREMSKA KAMENICA, deo kod okretnice, porodi~na ku}a na placu od 400m2, ukwi`ena, kompletna infrastruktura. Telefoni: 064/2003-103, 021/451-570, ({ifra: 30802), www.solis-nekretnine.com.

379083 KU]A, ^ardak, 120m2, na prelepom placu od 1000m2, ukwi`ena, sva infrastruktura, vredi pogledati, 75.000E. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87.

379177 SREM. KAMENICA - odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 120.000 evra ili zamena za stan u N. Sadu.

Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com.

379087 KU]A u centru Veternika, dva stana - 100m2, plac 459m2. Odli~na lokacija. Ukwi`eno! Cena 72.100 evra - mo`e dogovor. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607.

379214

UKWI@ENA ku}a u Lipovom Gaju, u odli~nom stawu, 140m2 cena 136.000E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

379255 PRODAJEM noviju ku}u u Ka}u, sa lokalom, 600m2 placa. Ukwi`ena.U dobrom stawu. Pozovite 060/0753-782.

379285

KU]A - Rumenka, ukwi`ena 140m2, plac1050m2, ekstra sre|ena - 125.000E i ku}a na Klisi 80m2 - 47.000E. Telefoni: 522177, 526-622.

379279 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166.

379372 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 80.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 30334), www.solis-nekretnine.com.

379088 POPOVICA - prelepa ku}a, 120m2, kompletno sre|ena, komforna, plac 2.300m2, pogled na grad! Mogu}nost zamene za skupqu ku}u u Kamenici. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 30821), www.solis-nekretnine.com.

379082 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 063/538-166.

379423 PRODAJEM useqivu troiposobanu ku}u od 74m2, plac 350m2, Bocke. Cena 35.000E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677.

379458 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

379073 PRODAJEM odli~an plac od 920m2 sa ukwi`enom ku}om (sru{enom) na Tatarskom brdu, {irok, ravan i lep! Telefon 064/134-0459, ({ifra: 70167), www.solis-nekretnine.com.

379074 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Telefon 064/2003-103, ({ifra: 70147), www.solis-nekretnine.com.

379076 GRA\EVINSKI plac izme|u Veternika i Futoga (desna strana), 5 ari (20 h 26 metara), struja u ulici, voda pored placa... Cena 16.000 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604.

379210 PLAC, Sr. Kamenica, blizina centra, 627m2, front 26m2, mo`e kupovina pola placa. Telefon 063/128-97-97.

379185 GRA\EVINSKI placevi Mi{eluk III, kolektivna gradwa, mo`e deo kompezacija. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

379187 PETROVARADIN gra|evinski plac od 500m2, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, 3, 5km od centra NS, ravan, ukwi`en 1/1, cena 12.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

379274 PLAC na Paragovu, 3.5km od mosta Slobode, 800m2, pogled na Novi Sad, asfalt na 20m, uvedena voda i struja, odli~an. Hitna prodaja! Cena 24.000 evra. Telefon 065/2019-011, ({ifra: 70295), www.solis-nekretnine.com.

379075 PRODAJE se autenti~an vojvo|anski sala{ u ataru ^eneja sa pet jutara zemqe. Cena 90.000 evra. Telefon 063/527-459, ({ifra: 70237), www.solis-nekretnine.com.

379081 IZUZETNA PONUDA - Bawa Vrdnik, plac u zoni vila, 750m2 sa svim prikqu~cima i na asfaltu. Cena 18.500 evra. Telefon 065/2019-010, ({ifra: 70279), www.solis-nekretnine.com.

379077 PLAC na Popovici, 3.200m2 sa malim ukwi`enim objektom, cena 45.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 70245), www.solis-nekretnine.com.

379078 POPOVICA, blizina M. vile, gra|evinski plac, 25x40m, mogu biti dve gra|evinske parcele, cena 30E/m2. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87.

379183

nedeqa3.oktobar2010.

PLAC, Novi Rakovac - Arsin do, 22.700m2 , ravan plato sa pogledom na Novi Sad, dozvoqena gradwa, mogu}a kupovina dela parcele, 5E/m2.

Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

379184 PLACEVI, Bocke - Sr. Kamenica, gra|evinsko - rezidencijalna zona, 985m2, 1550m2 i 2700m2, odli~na lokacija, lep pogled, lepo okru`ewe. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

379180 BOCKE, lepa vikendica na placu od 2.500m2, objekat ima struju i bunarsku vodu. Na placu ~etinari, travwak... idealno za odmor u ambijentu netaknute prirode.

Telefon 064/2003-103, ({ifra: 30344), www.solis-nekretnine.com.

379085 KU]A u Suboti~koj ulici sa nus prostorijama 120m2, plac od 600m2. Telefon: 062/543-816.

11693 TIPSKA ku}a na Avijati~arskom nasequ sa nusprostorijom i gradsko centlno grejawe na prodaju. Telefon:062/543-816.

11702 PRODAJEM plac ispod Barutane, 1.050m2. Telefon 062/543-816.

11697 ALIBEGOVAC, plac 2000m2, zapo~eta ku}a od oko 150 m2, sve na placu. Telefon: 062/543-816.

11703 PRODAJEM plac, kod Neoplante, jedno jutro, mala privreda.

Telefon 062/543-816.

11694 PRODAJEM plac, Tranxament, 4.000m2, individualna gradwa.

Telefon 062/543-816.

11695

IZDAJEM uli~ni lokal od 20m2v na Bulevaru oslobo|awa, preko puta Lutrije Vojvodine.

Telfeon: 064/175-1775.

11295 IZDAJEM sre|en lokal 20m2, Dunavska 23, pasa`, odli~an poslovni prostor, cena 100E. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lok.266.

11406 PRODAJEM lokal u Ka}u, 60m2, na placu 200m2, lako pretvoriti u stan. Telefon 064/249-39-22.

11511 IZDAJEM sre|en lokal 80m2, Bulevar oslobo|ewa br. 67, mo`e za sve namene. Telefon: 063/505257.

11594 PRODAJEM ili izdajem lokal 110m2 u ul. Novosadskog sajma 23.

Telefon 063/219-763.

11012 PRODAJEM lokal od 117m2, 74m2 i 42m2 na Novom bulevaru.

Telefon 063/219-763.

11015 PRODAJEM lokal od 40m2 preko puta gara`a od Spensa (kod Sud-a). Telefon 063/219-763.

11016 LOKAL 50m2, B. Ribnikar, dva nivoa, odli~no opremqen. Hitno! 32000E. Telefon 061/512-6888.

11449 PRODAJEM ili izdajem ekskluzivan lokal, strogi centar, 150m2, dva uli~na, sprat, cg, kamere, alarm, klime. Ukwi`eno, novogradwa. Telefon 064/36-44977.

11515 HITNO! Lokal ukwi`en 38m2 + ba{ta, Novo naseqe, 750E/m2. Telefon: 064/146-5474.

11587 PRODAJEM lokal 55m2 ugao Kisa~ke ulice i Bulevara Kraqa Petra I, izlog na obe ulice, cena 70.000E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

11635

IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele.

Kompletna infrastruktura. Telefon 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

379079

25

IZDAJEM lokal na Bul. oslobo|ewa, 50m2, uli~ni, cena mese~nog zakupa 650 evra + depozit. Telefoni: 063/7-315-135, 021/6624325, www.solis-nekretnine.com.

379072

HITNA prodaja, lokal kod @elezni~ke stanice. Telefon 064/820-58-35.

379263 POSLOVNI apartmani u izgradwi kod tr`nog centra „Rodi}“, 15.000 evra. Telefoni: 064/820-58-28, 064/820-58-35.

379260 PRODAJEM ukwi`en, uli~ni lokal, Bul. c. Lazara, 30m2. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

379456 IZDAJEM lokal, u Janka Veselinovi}a, pogodan za trafiku ili mewa~nicu. Telefon 062/543816.

11698

POSLOVNI prostor na Keju od 60m2 i 84m2 sre|en! Mo`e i izdavawe... Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 80298), www.solis-nekretnine.com.

379080

IZDAJEM gara`u od 13m2, u Ulici Vase Staji}a. Telefon 064/282-6441.

10663

IZDAJEM gara`u na Novom nasequ, Toze Jovanovi}a, 15m2. Cena 50 evra. Telefon 064/874-9846.

11493 PRODAJEM ili izdajem gara`u 21m2 u Ulici Kraqevi}a Marka.

Telefon 064/157-0304.

11441 VASE STAJI]A prodajem gara`u od 12m2, ukwi`ena. Telefon 063/538-166.

379420 VASE STAJI]A prodajem gara`u od 12m2, ukwi`ena. Telefon 063/538-166.

379366 IZDAJEM gara`u u Radni~koj ulici, struja, voda. Telefon: 063/397-409.

11692

OTKUPQUJEM automobile ispravne, mogu i havarisani. Dolazak, procene i isplata odmah. telefoni: 064/150-1200 i 021/824885.

10579 JUGO 1, 1, 2006 godi{te, atestiran plin, vlasnik, bez ulagawa, 2050E. Telefoni: 021/506-127, 060/694-82-11.

11372 PRODAJEM Ford sijeru sa atestiranim plinom. Telefon 063495082.

11429 PRODAJEM ili mewam za mawi automobil ladu 110, 2003. godina, 75.000 kilometara, vlasnik.

Elektri~ni podiza~i, muzika, alarm. Telefon 021/6393-593.

11217 PRODAJEM automobil Opel korsa ’89. godi{te, registrovana.Telefon 064/888-28-07. 11327 PRODAJEM pe`o 206, 1, 4 HDI, decembar 2002. godine ili mewam za mla|i auto. Telefon 518-306.

11283 PRODAJEM varburg karavan u odli~nom stawu. Pavkov Jovan.

P. Bla`i}a 8. Titel. Telefon 860-780.

11491 POLO 1.6, ’97, 5 v, prvi vlasnik, servo, centralna, el. podiza~i, 2 airbega, metalik, lavqa kanxa...

2200E. Telefon 062/772227.

10502

26

OGLASI z ^ITUQE

nedeqa3.oktobar2010.

Posledwi pozdrav dragom ocu PRODAJEM traktor IMT 577 i fap {leper 1620. Telefon 021/834-581.

10477 PRODAJEM traktor IMT 560 u odli~nom stawu. Pavkov Jovan.

P. Bla`i}a 8. Titel. Telefon 860-780.

11490 TRAKTOR Torpedo 45, 1983. godi{te, prvi vlasnik, original gume, kabina, kompresor sve ispravno + {pediter, cena 3.850E. Telefon 062/779-880.

11565 PRODAJEM italijansku opremu za proizvodwu suvih testenina, povoqno. Telefon 063/512-968.

11603

KUPUJEM o~uvan, polovan name{taj. Isplata odmah, Mirjana.

Telefon: 451-032 i 063/8626-542.

11375 KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

11478

SAMO za prosvetare i penzionere, povoqno molersko farbarski radovi.

Telefon: 6435-231, 064/230-68-98.

10528 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica.

Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63.

10669

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

11060 VODOINSTALATERSKE usluge rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mre`e, ma{insko odgu{ewe, snimawe IC kamerom, garancija. Telefoni: 021/6393737, 064/160-47-25.

11350 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487.

11382 RADIM manikir 300, pedikir 700, nadogradwu noktiju 700, depilacije hladnim voskom. Dolazim po dogovoru. Telefon 061/676-0092.

11407 OTAC I SIN - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni. 021/791615, 064/076-5195.

11418 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram.

Telefoni: 021/6500-736, 064/12099-46.

11556 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.

Najpovoqnije u gradu Temerinska 8 (dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

11564 PARKETAR, sve parketarske usluge, postavqawe parketa, hoblovawe i lakirawe, klasi~an parket, laminat, tarket, bambus, brodski pod. Telefoni: 021/526514, 063/84-47-504.

11586 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i i otkupqujem kori{}ene, imam nove pe}i sve boje. (Moj materijal)!

Telefon 064/155-40-29, 021/6301524.

11645 NAJPOVOQNIJE u gradu adaptacija stanova u najkra}em roku.

Pozovite 063/475-116.

10275

Posledwi kom{iji

pozdrav

DNEVNIK

dragom

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

3792

KA[A od {ipka za kuvawe xema, 5 litara - 600 dinara. Dostava na ku}nu adresu. Telefon: 022/462345, 061/68-55-3333.

11475

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola.

Telefon 021/504-629.

11476

Nemawi Danilovi}u

^edu Vre}o

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefon: 6618- 846, 063/84-85495.

11143 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano, Ta~na mera. Telefon:064/143-3409 i 6419-439.

11246 PRODAJEM goblen „Tajna ve~era“, original. Telefon 6211104.

11489 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99.

11636 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/940-2003, 062/967-3886.

11637

od: sinova i }erke sa porodicama.

Stanari zgrade Bul. cara Lazara 15.

pozdrav

voqenoj

Ostaju da tuguju: sinovi Sa{a i @arko, snaha Sne`ana i unuk David.

OGD-1

11748

11750

Posledwi pozdrav dragom

Oti{la je na ve~ni po~inak na{a najdra`a

^edo Vre}o biti sahrawen dana, 4. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

Nemawi Danilovi}u

O`alo{}eni: supruga Jovanka, sinovi Veqko i Velimir i }erka Velinka sa porodicama.

Porodica Toma{evi}.

i 41. godina od prerane smrti na{e oca i dede

Tuguju za wom: uja i ujna Milo{ i Mira Mati}.

11753

Pro{la je tu`na godina od rastanka sa na{om mamom i majkom

Marom Nikoli}

Slavica

OGD-2

11751

Draga

Slavice

Nemawa Danilovi}

bila si posebna i u~inila da i mi budemo deo tebe. @ive}e{ u na{im srcima.

Posledwi pozdrav od Krke i du{tva iz „Ideksa”.

Vole te tvoje kom{ije: Bekvalac, Mindi}, Randeq, Jelovac, Milutinov i Mar~eta.

OGD-3

11755

Ugasio se i posledwi tra~ak nade. Znaj da tvoja kuma ne}e dati da padne{ u zaborav jer mnogo sam te volela

S qubavqu

Lazara Nikoli}a iz Bege~a Sa ponosom vas pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo, dobrotu i plemenitost koju ste na nam podarili za vreme va{eg `ivota.

Parastos za pokoj wihovih du{a u Carstvu nebeskom odr`a}e se danas. 3. 10. 2010. godine, u 11.30 ~asova na Mesnom grobqu. ]erka Zora, zet @ivko, unu~ad Qubica i Du{ko i praunuk Aleksa.

Nemawa Danilovi}

IN MEMORIAM

Slavki

Slavice

Neka te an|eli ~uvaju.

Bata i Anita [obot.

11749

11758

Posledwi sestri

Slavica Bugarski Na ve~ni po~inak isprati}emo je danas, u 15 ~asova, iz kapele na grobqu u Ka}u.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e na{ najdra`i POTREBNE vaspita~ice za rad u privatnom vrti}u. Do}i li~no u nedequ 3. 10 u 19 sati, Futo{ka br. 119.

11208 POTREBNI animatori za rad u ro|endaonici.

Telefon: 060/654321-3.

11209 AUSTRALIJSKI Srbin penzioner tra`i ku}nu pomo}nicu, slobodnu i urednu, da vozi auto, 45 - 50 godina starosti. Telefon: 064/9366-858.

11343 POTREBAN pekarski radnik.

Plata po dogovoru. Telefoni: 505-813, 062/1074325.

11396 POTREBNA medicinska sestra vaspita~ za rad u privatnom vrti}u. Do}i li~no, u nedequ 3. 10. u 19 ~asova, Fut{ka 119.

11436 STOLARSKOJ radionici potrebni stolari za izradu i monta`u name{taja.

Telefon: 064/147-39-56.

11480 POTREBAN trgovac sa iskustvom u prodaji name{taja.

Uslovi: voza~ka dozvola „B“ kategorije, rad na ra~unaru. Biografije na meil- ppmnovisad@gmail.com 11541 POTREBNA devojka fitnes instruktor, za stalni radni odnos, u `enskoj teretani. Telefon 060/582-0004.

11591 POTREBNI voza~i iskusni. C, E kategorije za vo`wu {lepera i kamiona sa prikolicom, iz Novog Sada. Zvati radnim danom 063/509-222.

10821

S dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustila na{a voqena

Branka, Vlada, Zdravko i Milan.

Dragana i Bane.

OGD-4

OGD-6

TU@NO SE]AWE

Dobroj koleginici i velikom drugu

Dragan Pe{i}

Slavici Bugarski

Pro{la je tu`na godina od smrti na{eg

Slavici od sestre Qubice i zeta Dobromira sa porodicama Slavuq i Grubi{a.

OG-1

Milorada Be{lina Bate

4. 10. 1988 - 4. 10. 2010.

Uspomenu ~uvamo u na{im srcima.

11754

Svi smo ostali nemi iako smo znali te`inu tvoje borbe.

Mama Radinka i brat Qube.

Tvoje kolege iz Hematolo{ke laboratorije Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici.

11735

OGD-5

1961 - 2009.

Wegovi najmiliji.

Vladimir Nikoli}

Posledwi pozdrav od Krke i dru{tva sa „Indeksa”.

11756

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

27

Posledwi pozdrav na{em velikom navija~u

Posledwi pozdrav

Vladi Nikoli}u [meteru

Nemawi Danilovi}u

Draga na{a

Fudbalski klub „Vojvodina”.

Fudbalski klub „Vojvodina”.

OGV-1

OGV-2

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminula na{a draga

Tata moj

Bosiqka Bla`i} Angelina nikada ne}emo zaboraviti tvoju plemenitost i dobrotu koju si svima nesebi~no davala.

Tvoje koleginice sa Kupaca.

Bosiqka Bla`i}

Sa qubavqu ~uva}emo u na{im srcima i mislima uspomenu na tebe.

Sahrana je u Beo~in Selu, 3. 10. 2010. godine, u 13 sati.

^edomir Vrane{ Tvoji najmiliji: }erka Mirjana, unuka Ivana i zet Vladimir.

O`alo{}eni: sin @ivko, unuk Marko i snaja Beba.

25. 3. 1940 - 1. 10. 2010.

Sve u `ivotu radio si sa srcem i od srca. @iveo si za mene i mamu, pamti}e te mnogi, samo }e nama bol ostati. Nisam uspela da te sa~uvam i zauvek }u pamtiti tvoje re~i "Ja to ne bih tako uradio"... i vi{e te nema...

Tvoje Pile.

11747

11765

11763

U neizmernom bolu i s nevericom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poslovne saradnike da je na{ voqeni i jedini suprug, otac i tast

^edomir Vrane{ ro|. 25. 3. 1940. preminuo 1. 10. 2010. godine.

Sahrana je u ponedeqak, 4. 10. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Veronika, }erka Ida i zet Dimitrije.

11764

Dragi moj

Dragi moj

^edo

^edo

Uzaludno te o~ekujem svakog dana da se vrati{ u svoj dom, a surova istina je da ti vi{e nikad ne}e{ do}i.

Ne znam kako }u daqe bez tebe.

znam da zna{ da }e{ mi zauvek ostati u srcu i mislima.

11742

Posledwe zbogom na{em voqenom bratu

11744

Posledwi pozdrav na{oj zvezdi vodiqi

^edomiru Vrane{u

Tvoj Dimitrije.

Tvoja Veronika.

11746

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

^edomiru Vrane{u

^edomiru Vrane{u

od: bra}e Jovice i Mi{e i sestre Julike sa porodicama.

od wegovog "^IV-GRASIOKOMERC"-a: Ida, Dimitrije, Kuki, Quba, Dragan, Ferika, Mi{a i [awika.

od porodice Kikanovi} iz Loznice.

11741

11743

11745

28

^ITUQE z POMENI

nedeqa3.oktobar2010.

DNEVNIK

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav vojvodina{u

Pro{la je tu`na godina od kada je preminuo na{ dragi

\or|e Jovanovi} 2009 - 2010.

Vladi Nikoli}u

najve}em

Vladi Nikoli}u

Uvek }e{ biti sa nama.

Restoran „Plava frajla�.

Ximi, [aki, Kreja.

Porodica Karawac.

11446

GODI[WI POMEN

11728

11732

Posledwi pozdrav dragom bratu

POMEN ^etiri godine su od kada nas je napustio na{ dragi

Kalemba Josipu

Pero Arar

\or|e Jovanovi} Pomen }emo obele`iti danas, 3. oktobra 2010. godine, u 12 sati, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Mari Nikoli} Supruga An|elka, sin Dragan i snaja Ivana.

11445

POMEN

POMEN

Danas, 3. 10. 2010. godine, navr{ava se pet godina od smrti moje voqene supruge

Danas, 3. 10. 2010. godine, navr{ava se pet godina od smrti moje voqene sestre

1946 - 2010.

ro|. Stefanovi} Neka te u ti{ni ve~nog mira prati na{a qubav i po{tovawe za svu pa`wu, qubav i sigurnost koju si nam podarila za vreme svog `ivota.

I posle godinu dana uvek si u na{im mislima, kao snaga koja nas podsti~e da idemo daqe.

Posledwi pozdrav na{em

od: sestre Vere i zeta Gabike sa decom.

Vreme neumitno te~e i donosi `ivotne trenutke ali ni{ta nije kao pre.

Mnogo nam nedostaje{.

Sahrana je u ponedeqak, 4. 10. 2010. godine, u Feursu, u Francuskoj.

Supruga Marija, }erka Sawa i sin Goran sa porodicama i baka Jela.

11674

11705

GODI[WI POMEN

POMEN

Tvoj Du{ko.

Jelena [ovqanski

11759

Posle 50 godina dru`ewa prestalo je da kuca srce moje drugarice i kume

Milinke Jankovi} Mice

Milinke Jankovi} Mice

1950 - 2005. ro|. Broci}

1950 - 2005. ro|. Broci}

Nikada ne}u zaboraviti tvoju dobrotu i qubav koju si mi dala. A vreme prolazi i ne poznaje tugu i bol. Ono prolazi, a tuga i bol ostaju.

Hvala ti za sve {to si u~inila za mene.

Tvoj plemeniti lik `ive}e ve~no u meni, hvala ti za sve i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoj suprug Petar.

Tvoj brat Bora.

11450

11452

Ne|i

Milo{ Parabucki Teofanov 7. 10. 2009 - 7. 10. 2010. stolar Brate i uja~e, dok smo `ivi `ive}e{ i ti u srcima sestre Katice i sestri}a Stevice.

Bila je velika sre}a imati te za prijateqa.

ro|ena Vrba{ki 1932 - 2010.

Pro{lo je nedequ dana od rastanka sa na{om dragom mamom, suprugom, sestrom i bakom.

Na{a tuga i bol neka ti bude ve~na molitva za miran san.

Tuguju za tobom tvoji najmiliji: suprug Radovan, sin Milo{ i }erka Danka sa porodicom.

11420

GODI[WI POMEN dragom tati, dedi i pradedi

11508

Posledwi pozdrav

Porodica Mavrenski: Ivica, Maja, Vawa i Ogi.

Angeline Koprivice

POMEN

Posledwi pozdrav

Hvala joj za sve ove godine na{eg zajedni~kog dru`ewa.

11762

Milanu Reqi}u

Posledwi pozdrav

Danas, 3. 10. 2010. godine, navr{ava se pet godina od smrti moje voqene mame

Olga Vlaov - @arkov sa porodicom.

obele`i}emo danas, 3. 10. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Na{a qubav, se}awe na tebe ve~no }e trajati.

Nemawi

Quba Rudi} iz Praga.

K}erke Mira i Jelena sa porodicama.

11739

11738

Pro{le su tri godine od kako nas je napustio

POMEN Dvadesetpet godina nije sa nama na{

11771

Na{a draga drugarica

Milinke Jankovi} Mice

Vladimiru Nikoli}u

Jeleni Vukoje

Tu`ni smo zbog wegovog naglog odlaska.

Osta}e nam u se}awu kao mio i dobar ~ovek.

1950 - 2005. ro|. Broci} Smrt je ja~a od `ivota ali ne od qubavi koju nosim u du{i prema tebi. Ti si moj an|eo u srcu i daqe te volim, hvala ti za sve.

od Gukijevih drugara.

Mi}ko, Stoja, Tucko, Bora, Zoka, Sima, Gocki, Sare, Sava, Solej, Rista i Geki.

Neka mu je ve~na slava!

Angelina Koprivica

Dragica i Radomir Krsti} i Mi{a Kurja~ki sa porodicom.

napustila nas je prerano.

Pamti}emo je po ogromnoj energiji i `eqi da poma`e drugima.

Tvoj sin Miroslav.

11451

11769

11757

Sa{a Kati} 1968 - 2007.

Nisi ni do{ao, a ve} nam odlazi{, polako... Vidim te kao kroz san, za ugao zami~e{ sa nebom i zvezdama u o~ima, tako lako odlazi{...

Lazar Vrap~ev 1947 - 1985.

Se}amo ga se s qubavqu i ~uvamo od zaborava.

Mara i Zorana.

Supruga Ivana, sin Luka i k}i Miwa.

Porodica Vrap~ev.

11767

11444

11227

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Dana 1. oktobra 2010. godine preminuo je na{

GODINA TUGE

SE]AWE

Vladimir Du{ana Nikoli} ro|. 1957. god.

Sahrana je u ponedeqak, 4. oktobra, 2010. godine u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milo{ Savi} Dekice na{ najdra`i, bol ne jewava, tuga se uvukla tako te{ka, kao kamen koji vu~emo u na{im krhkim telima, tvoja ja~ina duha, toplina srca, {iroki osmeh za nas, greju nas se}awima na tvoj lik kojim smo bile ponosne i koji je uvek negde stajao iza nas kao an|eo ~uvar.

29

nedeqa3.oktobar2010.

\or|e Krga

Milo{ Krga

1970 - 2007.

1941 - 2008.

Dragi na{i, sa puno qubavi ~uvamo uspomenu na vas.

O`alo{}eni wegovi: @arko, Bogdan, Jelena, Dragica, Sa{a, Du{ka, Dejan i Lena.

Milica, Qubomir, Qubica, Duwa i Mika.

11716

11266

Posledwi pozdrav srcem i du{om

voqenoj,

Posledwi pozdrav mome

POMEN

Tvoje unu~ice Deana i Sawa.

11690

POMEN

Aleksandar Mitovi} Angelini

Pro{lo je tu`nih godinu dana od kako nisi sa nama.

Vladi

3. 10. 2004 - 3. 10. 2010.

Sa puno po{tovawa i tuge se}amo te se.

Tvoj Niki.

Wegova Milka.

11761

Tvoja Aleksandra i Divna.

11661

11717

3 Pre pet godina preminuli su moji otac i ujak

Milo{ Savi} Postoje lepi tragovi koji se ne bri{u, qubav i se}awa koja ne blede, bol koji ne prolazi.

Tvoji najmiliji: supruga Qubica, k}erke Olivera i Tatjana, unuke Deana i Sawa.

Vladimir Nikoli} Mile N. Cvjeti}anin

Posledwi pozdrav na{em dragom Vladi.

Ve~an ti spomen i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja sestrica Branta, [odor Loti, Duwica, \ota i Sawa.

Zahvalan im je sin i sestri} Nikola Cvjeti}anin sa porodicom.

11718

11664

11691

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage sestre

Angelina Koprivica Posledwi pozdrav dragoj homeopatije, prijateqici.

koleginici,

Godinu dana bez iskrenog prijateqa i kolege, ~uvamo uspomenu na Tebe.

Sestre Qiqana i Vesna.

ISTORIJSKI ARHIV GRADA NOVOG SADA.

11760

1081-P

11768

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. oktobra preminula na{a draga mama i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u nedequ, 3. 10. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, davati 40-dnevni pomen na{oj dragoj

\or|e Stamenkovi}

ro|. Paro{ki 1942 - 2010.

2007 - 2010.

Sahrana je u ponedeqak, 4. 10. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Bojan i Goran, snaja Milica i unuk Du{an.

11766

3. 10. 2009 - 3. 10. 2010.

i obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana odr`ati dana 3. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Vrbasu.

Udru`ewe za klasi~nu homeopatiju „Hahnemann".

Jelena Vukoje

GODI[WI POMEN

Milorad - Bata Be{lin

Angeline Koprivice pioniru

Simo M. Loli}

Vlada Stamenkovi}

Sne`ani ]evap

2009 - 2010.

S qubavqu i po{tovawem nosimo vas u srcu i mislima.

Neka vas an|eli ~uvaju.

Va{i najmiliji.

11338

Ako je tvoj `ivot morao stati na{a velika qubav i se}awe na tebe ve~no }e trajati, jer voqeni nikada ne umiru.

Porodice: ]evap, Luki} i Ga}e{a.

11687

07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 17.00 17.30 19.02 19.30 20.10 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45

TV PROGRAM

nedeqa3.oktobar2010.

TV Ba{tina Vesti Ping, film TV Fonija – kviz Ma{taonica Kad zazvoni: Lako}a u~ewa Brazde Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Kviz: Koliko se poznajemo Vesti Tabloid [tikla papu~a TV Dnevnik Silikonske grudi, film Present TV Dnevnik Karlova~ka berba gro`|a, prenos koncerta grupe Galija Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika No}na smena Klasik rok Iz studija „M“ Fudbal - Jelen Super liga: Vojvodina - Partizan, snimak

Hronika op{tine @abaq (Panonija, 19.05) 06.00 07.30 08.30 09.00 10.30 11.00 12.00 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Maks Kju Zdravo vegeterijanski Travel Bila jednom jedna nedeqa Filmski program Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine @abaq Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Azija ekspres Vojvo|anske vesti Filmski program Glas Amerike

Kad zazvoni „Kad zazvoni” je edukativno-populisti~ki serijal namewen {kolskom uzrastu. Kako da modernim modelima u~ewa do|emo do saznawa koja }e trajati du`e od jednog polugodi{ta? Kako da logi~ki povezujemo pojmove i ~iwenice tako da oni ostaju neka vrsta pohrawenih asocijacija koje }emo i kasnije u `ivotu koristiti?

Urednice: Tamara Burevi}, Vesna Kowa i Jelena Bugarski Voditeqka: Dolores Kotur Milo{ev (RTV 1, 10.30)

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.15

Kuhiwica Agro mozaik Zeleni sat Izlog strasti Crtani film (slov) Duhovka (slov) Nedovr{eni portret (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) Izvorna ma|arska narodna muzika Trio-evroregionalni magazin Dok. film (rum) titl na srpskom Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce 110 godina evangelisti~ke crkve u Subotici TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) TV Magazin (rus) Teleklub (rum) TV Sport (ma|) Vrata do vrata, film TV Prodaja

06.05 08.00 09.06 11.05 12.30 13.00 13.15 13.30 14.10 14.45 15.13 16.03 17.00 17.30 18.27 19.00 19.30 20.05 21.05 22.50 23.30 23.45 00.40 02.35 03.15 04.03 04.40 05.11 05.47

06.00 07.00 10.00 11.50 16.10 17.40 18.00 19.45 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 04.00 05.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli plejsa Dnevnik Sport plus Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Gastronomad Sat Selo gori a baba se ~e{qa Rokovnik Lud, zbuwen, normala Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Qubav u Barseloni, film Uvi|aj Dnevnik Hotel Vavilon Egzit Vreme je za bebe Sat Balkanskom ulicom Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

Doma}in Do|i na ve~eru-Omnibus Film: Visoki napon Seks i grad Gumu{ Vesti Fudbal: Crvena zvezda - Metalac Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Film: @ena ma~ka Fajront republika Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Cirkus Take{i Ameri~ko rvawe-Do koske

06.30 08.05 08.30 11.00 11.30 13.30 14.00 15.00 16.00 16.30 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05 01.00 02.25 02.25

Radio-televizija Srbije prenosi}e iz Pe}ke patrijar{ije ustoli~ewe Wegove svetosti patrijarha srpskog g.

Irineja. Patrijarh Irinej, 45. poglavar Srpske pravoslavne crkve, izabran 23. januara ove godine, a sutradan, 24. januara, ustoli~en je u Sabornoj crkvi u Beogradu.

(RTS 2, 09.50) 06.02 07.19 07.35 08.35 09.00 09.25 09.50

02.40 04.26 05.11 05.36

Muzika za dobro jutro Vreme odluke Dozvolite...

Ben ten Pepe prase Bleja Ustoli~ewe Patrijarha Srpskog Irineja, prenos iz Pe}ke patrijar{ije UNHCR-povratak: Kosovo Interfejs Kulturako aresipe Brazde Fudbal - Jelen super liga: Vojvodina - Partizan, prenos Magazin Liga {ampiona Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Moj qubimac Ko{arka (`) - SP: finale, prenos Jelen top deset Nedeqom uve~e U svemiru Igra granica Vikend evronet Fudbal - Jelen super liga: Vojvodina - Partizan Ko{arka (`) - SP: finale Jelen top deset U svemiru Iza granica

07.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 15.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.10 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.00 05.00

Crtane serije Crtani film Film: Agent Kodi Benks Vesti Simpsonovi Monk Vesti u 14 Pop vremeplov Gledajte sad ovo Wu{kala Pop vremeplov Balkanika Vesti u 18 Pop mjuzik Simpsonovi Ve~e sa Yulsom Holandom Film: Top gan Wu{kala Pop mjuzik Balkanika Pop vremeplov Dok. program Gor{tak Dok. program Film: Agent Kodi Benks

17.20 18.15 18.40 19.05 19.55

Put za Ejvonli Crtani film Drum Ubistva u Midsameru Radionica Koncert Neon siti Dok. program Hrana i vino Neon siti Sedam NS dana Koncert Objektiv Pres klub Evo nas kod vas Sedam NS dana Bo`i}ni koncert Gimnazije Kraw 4. deo 22.00 Objektiv 22.30 Ubistva u Midsameru

10.00 ATP Bangkok, finale 12.30 Holandska liga: Ajaks–Utreht 14.30 Premijer liga: Man~ester Siti – Wukastl 17.00 Premijer liga: ^elsi–Arsenal 19.00 NBA Evrope: AJ Milano – Wujork Niks 21.15 Portugalska liga: Benfika–Braga 23.00 Moto GP Japan – Trka Moto GP 03.00 Premijer liga: Liverpul–Blekpul

22.00 23.45 23.45 00.10 00.35 01.00

Fajront republika Novu sezonu “Fajront republike” otvori}e pliva~ica Na|a Higl.

Kafana kod Kesi}a ponovo radi i svi su na okupu: Zlatan Kurjak, Mamlaz Stamenkovi}, Milorad , @ivorad, Matori i Bratori.

Autor i voditeq: Zoran Kesi} (Prva, 23.00)

Film: Blago obojene {ume Beograd za po~etnike Znawe na poklon Potraga Film: Mrak film 3 Ludi svet, dok. serija Izme|u redova Ta divna hrana, dok. serija Vesti B92 Film: Ubistvo s predumi{qajem Vesti B92 Na{a mala klinika Ta divna hrana, dok. serija Utisak nedeqe Vesti B92 Patrola Top gir Dok. film: Jednom u `ivotu Ta divna hrana Ukqu~ewe u B92 Info

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Lajv {ot, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika

07.00 Auto sprint, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda , 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 22.30 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00

Ustoli~ewe patrijarha srpskog Irineja

13.00 13.30 14.00 14.25 15.25

09.00 10.30 12.00 12.30 14.15 14.35 15.20 15.30 16.30 17.20 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30

DNEVNIK

c m y

30

Jutarwi program Nodi u zemqi igra~aka Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Oliver Tvist Vinks Kilari ^eli~ni alhemi~ar Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U stvarnom `ivotu Zadr`i dah Neo~ekivani `ivot Tele{op Uspon velikih sila Plej...

Telemaster VIP taksi Neo~ekivani `ivot Vikend film: Bonano - 2. deo Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Iz keca u dvojku Riko{et Vikend film Dokumentarac Plej ...

Neo~ekivani `ivot

Jednom u `ivotu Dokumentarni film o usponu i padu fudbalskog kluba Wujork Kosmos.

U periodu svog vrhunca, za Kosmos su igrali Pele, Bekenbauer, Karlos Alberto i mnogi drugi. O „projektu Kosmos” u filmu govore wegovi u~esnici, a narator je poznati glumac Met Dilon.

Re`ija: Pol Krauder, Yon Dover (B92, 01.00)

Milan Lane Gutovi} 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 17.45 18.30 19.30 20.00 00.00 02.15 02.30 04.15

Dobro jutro Farma Siti Grand hitovi Farma Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Telefon Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Film: Nekoliko dobrih qudi Siti Film: Vreme za osvetu Film: Nekoliko dobrih qudi

Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Bez tajni, a uz dobro vino u opu{tenom razgovoru sa Milanom Lanetom Gutovi}em, ima}ete priliku da saznaju tajne mnogih qudi iz javnog `ivota. Onaj ko se ne bude pojavio na ve~eri, verovatno i nema {ta da ka`e i poka`e...

(Hepi, 22.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa3.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

FUSNOTE UZ JU-ROK PESME ZA SVA VREMENA

Pi{e: Kornelije–Bata Kova~ 08.05 09.00 09.40 10.08 11.38 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.50 17.45 18.45 19.30 20.10 21.10 Gvinet Paltrou

Zaqubqeni [ekspir

Prijateqi Nora Fora TV kalendar A. Kristi: Poaro Mawinski mozaik Dnevnik Plodovi zemqe Rijeka: More Nedeqom u dva Mir i dobro Koko [anel Lepom na{om Globalno selo Dnevnik 1 protiv 100, kviz Pevajte ne{to qubavno, film 23.00 Paralele 00.05 Diler 2, film

Mladi Vilijam [ekspir pati od mawka ideja i novca.

Wegova obo`avateqka je bogata Viola, koja je prisiqena da se uda se za bogata{a kog ne voli, a najradije bi bila glumica. Viola se preru{i u mu{karca i prjavi za audiciju...

Uloge: Yefri Ra{, Yudi Den~, Gvinet Paltrou, Ben Aflek, Yozef Fajns Re`ija: Yon Mejden (Nova TV, 01.30) 07.05 07.35 08.00 08.15 08.40 08.55 09.25 09.35 10.05 10.35 11.05 13.05 14.45 17.00 17.10 17.30 19.15 20.05 21.05 23.20 01.30

Brza blagajna Dora istra`uje Timi Tajm Vinks ^agington Ben 10 Kinder surprajz memori kviz Automotiv, auto moto magazin Magazin Lige prvaka Novac Heroji Koje je boje qubav, film Dnevnik lude crnkiwe, film Vesti Nove TV Dnevnik lude crnkiwe, film - nastavak Supertalent, talent {ou Dnevnik Nove TV Periferija siti Indijana Xons i posledwi krsta{ki rat, film Red karpet Zaqubqeni [ekspir, film

08.30 Qubavni problemi 09.00 Ajn{tajnova velika ideja 11.00 Kada su Mavari vladali Evropom 12.00 Egipat 13.00 Kolonija 14.00 Azijski mu{karci na platnu i ekranu 15.00 Rat veka 16.00 @ena u qubavi i ratu – Vera Britan 17.00 Putovawa i otkri}a 18.00 Pet ameri~kih giganata 19.00 Abrahomova deca 20.00 Odbrana morala – pri~a o Meri Vajthaus 21.30 Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji 22.00 Snimawe rata 23.00 Nebeski put ~aja 00.00 @ena u qubavi i ratu – Vera Britan 01.00 Putovawa i otkri}a

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza @ikina `enidba Pasija po Xo{ui Crna ma~ka beli ma~or Pad Nitro Napoleon i ja Nole {ou Dvorana greha

07.20 09.15 09.40 11.15 12.45 15.00 16.20 17.45 19.35 20.05 22.10 00.05 02.00

Bo`i} Batica Filmovi i zvezde Rambov sin Alvin i veverice Spid Rejser Pratwa Autoput 30 Uhvati Smarta Holivud na snimawu Krug la`i Tjudorovi Terminator: Spasewe Deseti krug

06.00 07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.00

Divqi `ivot Tele-{oping Sudska nepromi{qenost Dijagnoza ubistvo Apsolutna nula Preusmereni Ku}a Bez traga Mentalist CSI: Wujork Zakon i red Nigde za sakriti Divqi `ivot Apsolutna nula

08.15 08.40 09.05 10.25 11.20 12.20 14.10 15.50 17.30

Bakugan Crvene kapice Jesen sti`e, Duwo moja Malkolm u sredini Jezikova juha Kolumbo: Sivi leptir Taksi 2, film [rek, film Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Ju`na Dakota, dok. film

Tajna

Mads Mikelsen

Davne 1844. godine tajnovito prokletstvo je proteralo sve stanovnike malenog britanskog ostrva Samson.

Sedam godina kasnije na susednom ostrvcetu Brjeru, dok se igraju na pla`i, dvoje dece, Danijel i Grejs, }e ste}i novog i neobi~nog prijateqa - enigmati~nog starca Birdmana, koga svi izbegavaju...

Uloge: Pol Sofild, Helen Pirs, Maks Renije, Helen Miren, Dejvid Trelfal Re`ija: Klajv Ris (RTL, 02.15)

Diler 2: Krv na mojim rukama

Toni je upravo pu{ten iz zatvora i sada poku{ava da vrati samopo{tovawe i ukqu~i se u normalan `ivot.

Kolegi iz zatvora duguje novac, na {ta ga je ovaj upozorio daju}i mu ipak dovoqno vremena...

Uloge: Mads Mikelsen, Lif Silvester, An Sorensen, Kurt Nilsen, Zlatko Buri}, Marija Ervolter, Karsten [roder Re`ija: Nikolas Vinding Refn (HRT 1, 00.05)

Helen Miren

08.20 Zlatna kinoteka: Ra{omon, film 09.50 Biblija 10.00 Zagreb: Me|unarodna misa, prenos iz Katedrale 12.45 Obi~na ~uda, film 14.10 Festival klapa Omi{ 2010, finale `enskih klapa 15.50 Karate, reporta`a 16.20 Magazin LP 16.50 Olimp - sportska emisija 17.25 HNL: Karlovac - Hajduk, prenos 19.30 Gara`a 20.05 Staza slonova, film 21.45 Posebni dodaci 22.20 Filmski butik: Mefisto, film

06.00 Akapulko H.E.A.T. 13.10 Aurora: Prekinuta operacija 15.00 Odred Orla 17.00 Direktan prenos 19.00 Ameri~ke lutalice 21.00 Saborci 23.00 Drveni bar 01.00 Dolazi Valdez 02.45 Posledwa miqa

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Bili Batgejt Osveta iz mrtvih Smrt joj lepo stoji U odbranu `ivota svog D.O.A. (Uveliko mrtav) Gospo|a Sofel Dueti Muqatori Prdowa Bili Batgejt Jedna divqa i luda no} Heteroseksualac 1 – ne ba{ tako nevin

18.30 Vesti 19.05 Ekskluziv, magazin 20.00 Hrvatski top model baj Vawa Rupena 21.45 CSI: Majami 23.35 Karlitov na~in: Uspon do mo}i, film 01.15 Astro {ou 02.15 Tajna, film

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

22.50 23.45 00.40 01.40

Ameri~ke drvose~e Pre`ivqavawe Put tornada Opasan lov Razotkrivawe mitova Novi svet Usporen snimak Usporen snimak To mogu i ja Limarska radionica Peta brzina Auta po meri Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Iza re{etaka u tu|oj zemqi Pobe}i od smrti Pravo mesto zlo~ina U potrazi za zabavom Razotkrivawe mitova

11.45 12.00 13.00 14.15 15.30 16.30 18.00 18.45 19.00 22.15 23.30 00.30 01.15

Superbajk Superbajk Supersport Biciklizam Superbajk Skija{ki skokovi Biciklizam Motosportovi Kowi~ki sport Skija{ki skokovi Biciklizam Superbajk Motosportovi

21.55

Udru`eni konzervativci Kaira i Subotice ro~lana porodica Kova~ mora da se seli iz disawa i pevawa. Lisjen je producent na Radio Ni{a. Koliko god ta vest izgledala nepriEvropi I i slede}i singl, "Bambina", posle velijatna za ta{tu i wenu }erku, ipak je kod mog ke propagandne akcije prodaje se u 300.000 primeoca razbudila ma{tu o `ivotu na severu Vojvodiraka. Slede nastupi u pariskoj “Olimpiji”, mesec ne u velikoj porodi~noj ku}i horovo|e i dirigendana unapred karte su rasprodane, zatim turneja ta, mog dede, Kornela Kova~a. I nije se qutio ~ak po Egiptu, Francuskoj i Italiji. Jolanda od izrani u sebi na Milana Nedi}a, ~ijom je uredbom zabrawen rad strancima u Srbiji. Put Srpkiwe, Ma|ara i wihovog deteta kroz okupiranu Srbiju nije ostavio traga ni u jednom od o~evih dokumenata, niti je to pute{estvije sa~uvano u pam}ewu moje majke jer je pred kraj `ivota, kad sam poku{ao da doznam {to vi{e pojedinosti, obolela od Alchajmerove bolesti.

Zavr{io sam s 18 Sredwu muzi~ku u Subotici i polo`io prijemni na Sarajevskoj akademiji. Le`em i ustajem kad ho}u, ali mi se bistri u glavi put kojim ho}u da idem. Muzika, ne ozbiqna ve} ona koju zovu neozbiqnom – zabavnom, tj. pop. Roditeqi ~esto ne razumeju mladala~ku ludost i energiju sposobnu da na~ini ~uda, ali i velika dela u `ivotu. Odjednom se sve u maloj glavi razbistri, sve se ~ini mogu}im, ~ak i stvari koje izgledaju zastra{uju}i neizvodqive. I generacijski su podr`ane, samo su roditeqi protiv, uz hiqadu komentara, argumentovanih iskustvima onih koji su probali i propali. Roditeqska qubav `eli da sa~uva dete od razo~arawa, opasnosti i bolesti. *** Modni kreatori vide u Jolandi Kristini \iqoti lepu i uspe{nu `enu. Ali ne u Egiptu – Pariz je centar sveta, tamo su sposobni menaxeri, tamo se snimaju veliki filmovi. Bez dozvole roditeqa, seli se u Pariz i nada se da }e je otkriti neko iz filmskih krugova. Ali stvari idu drugim Budu}em profesoru tata branio „neozbiqnu”, smerom. Upoznaje se s dva uspe{na ~oveka iz sveta pop muziku muzike. Lisjenom Morisom i Edijem Barklijem. *** zito crne i puna~ke devojke postaje crvenokosa Nerazumevawe roditeqa i u Subotici. Na trenimfa i snima plo~u za plo~om. Popularnost joj }oj godini akademije, s iskustvom muzi~ara i raste u Francuskoj i {iri se Evropom. Ali wen aran`era, razmi{qam o sklapawu ekipe svira~a privatni `ivot... za Nema~ku. Pali nas svojim pri~ama Igor ^a*** pqinski, gitarista. Tamo je ve} godinama, a otiU sarajevskom "Svijetu" pojavquje se ~lanak pod {ao je iz Sarajeva, kao i Dejan Zagorac, saksofonazivom "Najzad krenulo". Zabavnomuzi~ki `ivot nista, a i "[vaba", truba~ koji se nikad ne}e vranajzad krenuo u gradu na Miqacki. Barem sude}i titi. Za{to? Jer mu sjajno ide! Pri~amo satima i po tekstu iz “Svijeta”, bio sam apostrofiran kao slu{amo Radio Luksemburg – ma i}i }e to, samo da glavni pokreta~ muzi~kih zbivawa u gradu. Posle se dobije prvi anga`man, pomo}i }e nam ovi na{i prve sedmice u Sarajevu oti{ao sam na najpoznatiu Nema~koj. Bela odela smo sa{ili kod jednog poju igranku u gradu, FIS. Velika fiskulturna sala znanika, a cipele – posledwi krik mode. [imike prima i vi{e od hiqadu qudi, a na sceni je plesni koje idu u {pic tanak kao xez orkestar i digirent vrh igle za pletewe. SmiSr|an Matijevi}. ^etiri Nikad moj otac Ma|ar, ~inovnik {qamo repertoar i pravitrube, pet saksofona, jedan mo spisak laganih, sredtrombon i svi ostali inOsiguravaju}eg zavoda u Ni{u, wih i brzih pesama. Mora- nije zamerio generalu Nedi}u {to strumenti koji idu uz takvu ju da budu strane i s englekombinaciju. Na orkestarskim tekstovima – ko }e ga je, zabraniv{i strancima rad u skim stalcima note iz konas razumeti na srpsko- Srbiji, zapravo proterao u rodnu jih muzi~ari sviraju s ukuhvratskom?

Suboticu, sa suprugom Srpkiwom som napisane aran`mane.

Moram da skoknem do roTo je Sarajevo ’61! i tek ro|enim sinom diteqskog doma – Sarajevo, Na igranci u “Slozi” Vrpoqe, Vinkovci, Subosvirao je xez kvintet najtica – i ubedim majku i oca da prekidam studije na boqe xez standarde. I na tu muziku parovi su godinu dana, a onda se vra}am i zavr{avam Akadeigrali onako starinski, mu{karac dr`i devojku miju. Ni{ta nije propalo, imam jo{ samo jednu goiza le|a desnom rukom, a levom wenu desnu u visidinu i dobijam titulu profesora muzike, diplomu ni ramena. Dok nije stigao ~a-~a-~a. Za tu su igru koju }u uramiti i zaka~iti na zid u Subotici. Nesvi nau~ili nekoliko jednostavnih figura. A za ma govora, ka`e otac. Prvo diplomiraj pa idi kud `ensko birawe svirana je "Mese~ina u Vermongod ho}e{. Ja tvrdoglav, ali i on. Majka ga podr`atu". Vrlo brzo sam primqen u taj bend. va. Branim se svim oru`jem, ali na kraju vra}am u *** Sarajevo pokuwen i nudim belo odelo i {imi-ciJolanda posle prvih uspeha u Francuskoj, poslupele na prodaju onom ko }e me zameniti u Nema~koj. {av{i savete Morisa i Barklija, mewa ime u Da*** lila, a ubrzo se definitivno opredequje za – DaDebi-singl s pesmom "Madona" posti`e pololida. Pesmu "Bambino" snimila je tokom karijere vi~an uspeh. Ali to nije pokolebalo Lisjena Mou mnogo verzija, od starinskih aran`mana u stilu risa. On i daqe podr`ava tamnokosu Jolandu, kopedesetih s kratkom crnom kosom, do modernijih ja posle mnogobrojnih ~asova unapre|uje tehniku verzija i s divnom dugom kosom svetlije boje.

T

Kwigu Kornelija–Bate Kova~a „Fusnota”, u izdawu beogradske „Lagune”, mo`ete za 690 dinara kupiti u Klubu ~italaca kwi`are „Delfi” (Kraqa Aleksandra 3, Novi Sad, 021/420–108).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa3.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mo`ete zablistati u svom punom sjaju ako se pojavite negde u javnosti i nastupute samouvereno, kako to znate i umete. S decom re{avate wihove brige.

BIK 20.4-20.5.

Nedeqa je dan odmora, kada su opu{tawe i le{karewe sasvim preporu~qivi. ^lanovi porodice }e zahtevati svoj deo kola~a, to jest va{e anga`ovawe oko wih.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

3. oktobar 2010.

Dru`equbivi ste, gde god da se zadesite. Vesti iz nesvesti, neko odnekud, une}e dodatni udeo u zabavi. Mo`ete ~itati i pisati, putovati.

Mesec plovi kroz znak Raka, pa ste statusno obojeni i opredeqeni.

To u prevodu zna~i da dr`ite do sebe, samosvesno, i planirate poteze u karijeri.

Jedna `enska osoba }e se potruditi oko vas. To }e uticati na promene raspolo`ewa i situacije. Mada, vas ni{ta ne mo`e pokolebati.

Emotivni nemiri.

Radite sve po redu, planu i programu, ~ak i kada je neradan dan, ~ak i nedeqom. Savet je da se odmarate i ne radite ni{ta. Uostalom, predahnite.

VAGA 23.9- 23.10.

Imate dobru koncentraciju za intelektualan rad, prou~avawe i studirawe onoga {to vas zanima ili {to vam je potrebno, makar to bili i recepti za ru~ak.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Vodite svoju pozitivnu politiku, od koje samo imate dobrobiti, i pored prolaznih pote{ko}a. Usmereni na budu}nost, mo`ete biti optimista. Qubav?

Vikend proti~e sam po sebi, i isti~e poput peska kroz prste. Ali, vi mo`ete sagledati stvari izvan toga, u prostoru koji stoji i koji se zove va{ `ivot.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ne mo`ete da mirujete, i to je sasvim OK. Budite fizi~ki aktivni jer i partner od vas to ~ekuje. Divan dan za vas dvoje, ako ste sami negde, bilo gde.

Partner bi jedno, a vi biste drugo. Na}i }ete se na pola puta, ako to po`elite. Ali, vi ho}ete mnogo vi{e i lep{e. U~inite korak u tom smeru. Zavo|ewe.

Smirite vrtloge doga|aja, {etajte se po keju, di{ite sve` vazduh i smirite misli od kojih nemate ni{ta pouzdano. U`ivajte u svojoj slobodi i qubavi.

TRI^-TRA^

Yesika Alba ne sme da se skine V REMENSKA

PROGNOZA

VI{E

Vojvodina Novi Sad

18

Subotica

17

Sombor

18

Kikinda

18

Vrbas

17

B. Palanka

18

Zrewanin

19

S. Mitrovica 19 Ruma

18

Pan~evo

18

Vr{ac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

21

K. Mitrovica 22 Ni{

Po{to su fanovi Xesike Albe do`iveli pravu histeriju kada su saznali da je wihova omiqena glumica snimila svoju prvu goli{avu scenu u filmu Ma~eta, otkriveno je da je kultna scena jedna obi~na la`. U trejleru navednog filma Alba stoji potpuno gola ispred ogledala {to je izazvalo pometwu u redovima wenih fanova koji su odmah pohrlili da to vide i na velikom platnu. Sa~ekalo ih je razo~arewe kada je otkriveno da je cela scena jedna obi~na name{taqka, te da se glumica zapravo i nije skinula. Internetom su po~ele da kru`e originalne fotografije sa seta na kojima Alba u spornoj sceni nosi dowe rubqe, koje je posle digitalno ukloweno. Izgleda da Xesika ima velikih problema sa skidawem, pa nije sposobna da to u~ini na filmu.

22

VIC DANA

Evropa

SUNCA

NOVI SAD: Delimi~no obla~no vreme sa du`im sun~anim periodima. Vetar slab isto~ni, popodne jugoisto~ni. Temperatura od 7 do 18 stepeni.

VOJVODINA: Malo vi{e temperature uz delimi~no obla~no vreme sa du`im sun~anim periodima. Vetar slab isto~ni, popodne u ju`nom Banatu umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 5, a maksimalna 19 stepeni.

SRBIJA: Jutro sve`e i ponegde maglovito. U toku dana prete`no sun~ano uz malo oblaka i neznatno ve}e temperature u odnosu na subotu. Vetar slab isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 5, a maksimalna 22 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak sun~ani periodi uz malo vi{e dnevne temperature. Od ponedeqka do srede u pomoravqu i podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar.

Od srede postepeno hladnije sa povremenom slabom ki{om.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Posle jutarwih i prepodnevnih sati kada se savetuje oprez kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima kao i astmati~arima, ve}ina hroni~nih bolesnika }e se ose}ati boqe. Mogu}i su glavoboqa, promenqivo raspolo`ewe i bolovi u kostima i zglobovima. Preporu~uje se adekvatno odevawe. U saobra}aju je potrebno pove}awe pa`we.

Madrid

25

Rim

25

London

18

Cirih

19

Berlin

18

Be~

15

Var{ava

14

Kijev

12

Moskva

8

Oslo

9

Nestao plavu{i ki{obran te oti{la u kancelariju za izgubqene stvari da ga tra`i. Slu`benik je pita: - Kada ste primetili da nemate ki{obran?

- Pa kad je prestala ki{a i htela da ga zatvorim!

SUDOKU

St. Peterburg 12 Atina

26

Pariz

24

Minhen

19

Budimpe{ta

17

Stokholm

13

8 7

4

1

6

4

1

9 2

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

298 (4)

Slankamen

360 (12)

Ja{a Tomi}

Apatin

377 (5)

Zemun

398 (12)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

396 (12)

Smederevo

520 (12)

Ba~. Palanka 333 (11) Novi Sad

327 (14)

Tendencija stagnacije

1 8 4 5 2 9 3 6 7 TISA

3

SAVA

N. Kne`evac

250 (0)

S. Mitrovica

380 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

288 (2)

Beograd

349 (14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

360 (12)

NERA

Hetin

72 (-6)

-30 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8 1

4 4

Kusi}

2

6

6 3 7 1 8 4 9 2 5

3

9 5 2 7 6 3 4 8 1 2 6 9 3 4 7 5 1 8

2

Tendencija stagnacije

2

8

7

4

5

4 7 3 8 1 5 2 9 6

3

8 1 5 6 9 2 7 4 3 5 2 8 4 3 6 1 7 9

40 (0)

3 7

9 6

2

7 9 1 2 5 8 6 3 4 3 4 6 9 7 1 8 5 2 Re{ewe iz pro{log broja