Dnevnik 3.oktobar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 3. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23216 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Evropsko zlato odbojka{icama Srbije

str. 16 NASLOVI

INTERVJU: VE RI CA KA LA NO VI], POT PRED SED NI CA URS I VLA DE

Politika 2 Kacin: Zabrana mo`e uticati na dr`ave ~lanice EU

Ekonomija 4 I ugaq poskupeo 10 posto 4 Naftu i rude svi vadili skoro zabadava

Novi Sad 9 Svakom tre}em Novosa|aninu preti sr~ani udar

Vojvodina

Velika koalicija ne bi bila sre}a za Srbiju

str. 3

OK TO BAR SKE PO VI [I CE NI KO ME NE ]E NA PU NI TI YE PO VE

NA PAD NA SR BE KOD ORA hOV CA

Plate i penzije Otac ubijen, sin rawen ska~u najvi{e 500 dinara Prijatno

str. 2

10 Padobranci s neba, ninye s vodotorwa

str. 5

Reporta`e 14 Yiboni „zapalio” Spens

SPORT

str. 16 – 20

„DNEVNIKOVA” TEMA: ZA [TO JE PO VE ]AN BRO J STRA DA WA PE [A KA U SA O BRA ]A JU

Neopreznost na kolovozu vodi u smrt ZBOG TRA GE DI JE PRILIKOM SA NA CI JE KLI ZI [TA U ZE MU NU

Pritvor za menayere „Grading SS” n JANKO OSVOJIO PRVI ATP TURNIR

str. 12 i 13

toplo

Najvi{a temperatura 26 ° S

UV zra~ewe 4

2

POLiTikA

ponedeqak3.oktobar2011.

dnevnik Pri sta li ce Pa ra de Po no sa o neo dr @a va wu sku Pa

na Pad na sr be kod ora hov ca

Otac ubi jen, sin ra wen Mi n i s tar s tvo za Ko so vo je sa op {ti lo da je ra no ju ~e oko 1 ~as i 30 mi nu ta, pe de s e t jed n o g o d i { weg Acu Put n i k a u re sto ra nu u „Bu ri mi„, kod Ora hov ca, ubio ne i d en t i f i k o v a n i Al b a n ac. Put n i k ov dva de set tro go di {wi sin Do bri ca, na ko ga je pu ca no iz lo va~ ke pu {ke i ra wen je u ru ku i ra me, us peo je da se uda qi sa me sta puc wa ve i pre ve zen je u Pri zren sku bol ni cu, na vo di se u sa op {te wu. Mi ni star stvo je za tra `i lo da is tra gu pre u zme po -

Ka cin: Za bra na mo `e uti ca ti na dr `a ve ~la ni ce EU Iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin iz ja vio je ju ~e da ne zna da li }e za bra na odr `a va wa Pa ra de po no sa uti ca ti na for mu li sa we pre po pu ke Evrop ske ko mi si je, ali da }e si gur no uti ca ti na dr `a ve ~la ni ce, ko je do no se od lu ku da li }e tu pre po ru ku o na pret ku Sr bi je ka EU usvo ji ti. Ka cin je, na kon fe ren ci ji Or ga ni za ci o nog od bo ra Pa ra de po no sa, oce nio da je za bra nom Pa ra de us kra }e no ustav no i za kon sko pra vo gra |a na na slo bod no iz ra `a va we i mir no oku pqa we.

Mi ni star stvo za KiM tra `i da is tra gu pre u zme Euleks po li ci ja zbog ne po ver wa srp ske za jed ni ce u ko sov sku po li ci ju li ci ja Eulek sa i da Do bri ca Put nik, zbog li~ ne si gur no sti i bez bed no sti, bu de pre ba ~en u bol ni cu u se ver nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce.

Mi n i s tar s tvo za KiM tra `i da is tra gu pre u zme Euleks po li ci ja, „po {to je

re~ o ubi stvu i ra wa va wu Sr ba od stra ne za sa da ne po zna tog Al ban ca ili vi {e wih i zbog ne po ver wa srp ske za jed ni ce u ko sov sku po li ci ju”.”Tra ge di ja oca i si na Put nik za bri nu la je sve Sr be u Me to hi ji, za to Mi ni star vo za Ko so vo i Me to -

hi ju zah te va da me |u na rod no pri s u s tvo obez b e d i si g ur nost Sr ba ju `no od Ibra”, do da je se u sa op {te wu.

Mi n i s tar t vo za KiM i mi ni star Go ran Bog da no vi} li~ no, do da je se, upo zra va li su vi {e pu ta od po ~et ka iz bi ja wa kri ze na se ve ru Ko sme ta i Euleks i Kfor, na in ci den te i na pa de na Sr be ju ` no od Ibra. Me | u t im, ni je dan od tih na pa da na Sr be ju `no od Ibra ni je ra sve tqen, ni t i su po ~ i n i o c i pro na |e ni i ka `we ni.

Od lu ka o za bra ni Pa ra de je po li ti~ ka, a po li ci ja, kao {to mo `e da obez be di utak mi cu, ta ko mo `e i Prajd Pre ma we go vim re ~i ma, od lu ka o za bra ni Pa ra de je po li ti~ ka, a po li ci ja, kao {to mo `e da obez be di utak mi cu, ta ko mo `e i Prajd. Ka cin je do dao da }e,kao iz ve sti lac za Sr bi ju upor no po dr `a va ti Sr bi ju, ne sa mo da do bi je sta tus kan di da ta, ve} i da tum pre go vo ra, pod se tiv {i da pre po ru ke EK mo ra ju po dr `a ti sve ~la ni ce.

Iz ve sti lac EP za Sr bi ju je ta ko |e iz ra zio iz ne na |e we {to

Evro pe ve} zbog se be sa me jer }e to ima ti po zi tiv ne po sle di ce i za we ne su se de, „za one ko ji ne ma ju sta tus kan di da ta za ~lan tvo u EU, za one ko ji Sr bi ja ne pri zna je, kao i za one ko ji su sko ro po sta le ~la ni ce EU”.

Go ran Mi le ti}, pred stav nik or ga ni za to ra Pa ra de, re kao je da je je di ni Prajd ko ji je ju ~e mo gao da bu de or ga ni zo van, ovaj iz me |u ~e ti ri zi da. Or ga ni za to ri Pa ra de po no sa, ume sto {et -

di mi tri je vi}: Pa ra da za u vek za bra we na Di rek tor Be o grad skog cen tra za qud ska pra va Vo jin Di mi tri je vi} re kao je da je vla da po ka za la da je od lu kom o za bra ni sku po va za vi kend, pa i Pa ra de, po ka za la da ne ma na ~i na da osi gu ra one ko ji ima ju usta vom za ga ran to va na pra va. Di mi tri je vi} je re kao da o~e ku je da, s ob zi rom da je po li ci ja na ve la da je ima la sa znaw na o na pa di ma pro tiv ni ka Pa ra de po no sa, sa da to tre ba da is tra `i. On je upi tao da li se na kon ove za bra ne mo `e do go di ti da i dru gi sku po vi, ~i ji bi ak te ri bi le dru ge gru pa ci je, bi li za bra we ni. Di mi tri je vi} je kon sta to vao da je Pa ra da po no sa za bra we na „za u vek”, jer }e se sva ki put ja vi ti oni ko ji su pro tiv te ma ni fe sta ci je i ~i ji su sku po vi sa mo od lo `e ni.

Za be to ni ra na ba ri ka da na Ibru Ba ri ka da na glav nom mo stu pre ko Ibra u Ko sov skoj Mi tro vi ci vi so ka ~e ti ri me tra, prek si no} je, po sle do dat nog oja ~a va wa, iz be to ni ra na. Po {to je oja ~a na to na ma {qun ka, na ba ri ka du je pro sut be ton. Ba ri ka da na po ~et ku mo sta vi so ka je ~e ti ri me tra, a pr vo bit no je po sta vqe na sre di nom pro {log me se ca.

U Ko sov skoj Mi tro vi ci ba ri ka de po sto je jo{ i na is to~ nom mo stu, i na ula zu u ovaj grad iz prav ca Zve ~a na, gde se sa o bra }aj oba vqa sa mo

jed nom tra kom. Dr `av ni se kre tar Oli ver Iva no vi} po zvao je ko man dan ta Kfo ra Er har da Drev sa da pri hva ti raz go vo re s pred stav ni ci ma Sr ba o re {e wu kri ze na se ve ru po kra ji ne uka zu ju }i da je tre nut na „pat po zi ci ja” neo dr `i va.

Iva no vi} je no vi na ri ma u Ko sov skoj Mi trovi ci re kao da ko man dant Kfo ra tre ba da „pro me ni pri stup” i da raz go va ra s pred sed nici ma op {ti na na se ve ru Ko so va ako ve} ne } e s pred s tav n i c i m a Mi -

nistar stva za Ko so vo i Me tohi ju. „Za tre n ut n u si t u a c i j u u po kra ji ni mo ra se na }i re {e we”, re kao je Iva no vi} i pod se tio da Sr bi je di no tra `e ga ran ci je da se vi {e ne }e po no vi ti de {a va wa od 25. ju la ka da je spe ci jal na je di ni ca ko sov ske po li ci je po ku {a la da pre u zme pre la ze. Iva no vi} je re kao da su to „skrom ni zah te vi”, ali da bez wi ho vog is pu we wa Sr bi na se ve ru Ko so va ne }e pri sta ti da uklo ne ba ri ka de.

sr bi tra@e ne za vi snu is tra gu

Ko je pu cao na Ja ri wu Pred stav ni ci lo kal nih vla sti se ver nog Ko so va i na ~el nik ko s ov s ko-mi t ro v i~ k og okru ga za tra `i li su da nas da se pod po kro vi teq stvom UN spro v e d e ne z a v i s na is t ra g a do g a | a j a na ad m i n i s tra t iv nom pre la zu Ja ri we 27. sep tem bra. „Sma tra mo da je si tu a ci ja na se ve ru vr lo kom plek sna i slo `e na i da su ta kvoj si tu a- ci ji do pri ne li do ga |a ji ko ji se de {i li pret hod nih da na na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Ja ri we. Tra `i mo da se for mi ra ne za vi sna ko mi si ja pod okri qem UN ~i ji }e za da tak bi ti da iz vr {i sve o bu hvat nu is tra gu o do ga |a ji ma na pre la zu“, re kao je na kon fe ren ci ji za {tam p u na ~ el n ik ko s ov s ko-

mi tro vi~ kog okru ga Ra den ko Ne deq ko vi}.

On je is ta kao da tre ba da se is tra `i pre sve ga ko je iz dao na log da se upo tre bi bo je va mu ni ci ja, ko je pu cao na ne na o ru `a ne gra |a ne i ka kva je bi la ulo ga i funk ci ja Eulek sa u tom tre nut ku, s ob zi rom da je port p a r ol te in s ti t u c i j e Iri na Gu de qe vi} re kla da je za j ed n o sa Kfo r om Euleks u~e stvo vao u toj ak ci ji.

Ne deq ko vi} je re kao da me |u n a r od n e sna g e po k u { a v a j u da „za tr pa ju isti nu”, a isti na je, ka ko je do dao, da su voj ni ci NA TO pu ca li na „goloruki na rod, ko ji je be `ao, u le |a”.

Ne deq ko vi} je do dao da Pri {ti n a na s ta v qa da zvec k a oru` j em po k re t a w em spe c i -

jal nih je di ni ca RO SU i na ja vom da }e si lom us po sta vi ti svoj su ve re ni tet na ovom de lu Ko so va. On je uka zao da je stav gra |a na da se na mi ran na ~in bo re pro tiv pri sil ne in te gra c i j e u ta k o z va n u dr ` a v u Ko so vo i we ne in sti tu ci je. „Na rod je spre man da na ba ri ka da ma na mi ran na ~in pre zi mi zi mu. Na {i ci qe vi su ja sni da ne }e mo gra ni cu sa Sr bi jom, ne }e mo ko sov ske ca ri ni ke i po li ci ju, da se sta we vra ti pre 25.ju la, da osta ne mo sa stav ni deo Sr bi je, i `e li mo in sti tu ci je Sr bi je i pri su stvo Sr bi je na ovim pro sto ri ma“, re kao je on. Ne deq ko vi} je re kao da rad i ak tiv no sti RO SU u ovom tre nut ku ne do pri no se sta bi li za cij i mi ru.

[e mjen: Za kon o re sti tu ci ji dis kri mi ni {e Ma |a re u Sr bi ji Pot pred sed nik ma |ar ske vla de @olt [e mjen iz ja vio je ju ~e u Su bo ti ci da no vi za kon o re sti tu ci ji ko ji je Sr bi ja usvo ji la pred sta vqa dis kri mi na ci ju Ma |a ra ko ji `i ve u Sr bi jii zbog ~e ga }e Ma |ar ska bi ti pri mo ra na da „po no vo raz mo tri sta tus kan di da ta” za ~lan stvo Sr bi je u Uni ji.

Iako Ma |ar ska u pot pu no sti po dr `a va evrop ske in te gra ci je Sr bi je, pri stup EU „ni je re al na op ci ja” ako dr `a va usva ja za ko -

ne ko ji ko lek tiv no us kra }u ju gru pa ma u dru {tvu od re |e na pra va, ka zao je Sse mjen na pro sla vi u or ga ni za ci ji et ni~ kog Ma |ar skog na ci o nal nog sa ve ta.

Usva ja we ta kvog za ko na ko ji ni je u skla du sa prin ci pi ma Evropskoj uniji, do dao je on, pri mo ra va Ma |ar sku da „po no vo raz mo tri sta tus kan di da ta” za ~lan stvo Sr bi je u EU, pre n e l a je ma | ar s ka no v in s ka agen c i j a MTI.

je zbog odr `a va wa Pa ra de za se dao Sa vet za na ci o nal nu bez bed nost i da ne mo `e da za mi sli ni jed nu ze mqu u EU u ko joj bi ta kav or gan za se dao zbog odr `a va wa Pa ra de.On je is ta kao da

Sr bi ji, i po red to ga {to ni je ne u tra li sa la de sni ~ar ske or ga ni za ci je, ne pre ti gra |an ski rat, ni ti bi lo ka kav dru gi.Ka cin je po ru ~io da Sr bi ja ne bi tre ba lo bi lo {ta da ra di zbog

we po uli ca ma Be o gra da, odr `a li dvo ~a sov nu kon fe ren ci ju za no vi na re pod na zi vom „Pa ra da u ~e ti ri zi da”.

Pro fe sor Elek tro teh ni~ kog fa kul te ta u Be o gra du Sr bi jan ka Tu raj li} re kla je da sma tra da su „praj do vi ci” svo jom upor no {}u po ka za li pot pu nu de zor jen ti sa nost ove dr `a ve. Ona je mi {qe wa da dr `a va ni je ne mo} na pred hu li ga ni ma, ve} da ne }e da im se za me ri jer su joj oni ve ro vat no po treb ni za jo{ ne ke ak tiv no sti.

Glu mi ca Mir ja na Ka ra no vi} iro ni~ no je re kla da je iz gle da ne ko li ko sto ti na do 1.000 qu di ko ji }e pro {e ta ti uli ca ma taj „ne pri ja teq ko ji mo `e da uni {ti i ugro zi srp sko pro spe ri tet no dru {tvo”.

Odr `a va we kon fe ren ci je u Me di ja cen tru, ko ju je is pred zgra de obez be |i va la po li ci ja, pro te klo je mir no.

LDP: Za stra {i va we jav no sti Pred sed nik Li be ral no de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} oce nio je ju ~e da je ne do pu sti vo da dr `av ni zva ni~ ni ci za stra {u ju jav nost ka ta kli zmi~ nim sce na ri jem ko ji je na vod no iz beg nut za bra nom Pa ra de po no sa, a da ne ka `u {ta su ta~ no pred u ze li i ko li ko su or ga ni za to ra na si qa uhap si li. Ume sto {to pri da je do dat ni zna ~aj na sil ni~ kim gru pa ma i uve }a va strah od wih sa op {ta va wem de ta qa o raz me ra ma pret wi, dr `a va tre ba da sa op {ti da li je i ko ga ka zni la za pla ni ra we i or ga ni zo va we ne mi ra i po ka `e da je spo sob na da se bo ri pro tiv ono ga {to opi su je kao te ro ri zam, na vo di se u Jo va no vi }e voj pi sa noj iz ja vi. Be o grad je da nas grad pod op sa dom, u

ko me su dra sti~ no uki nu ta qud ska pra va i slo bo de, zbog neo d go vor nog po na {a wa dr `a ve i we ne po gre {ne re ak ci je na ko re ne na si qa, vi {e go di {weg to le ri sa wa na sil ni~ kih gru pa, wi ho vih po li ti~ kih in spi ra to ra i uzur pa to ra slo bo de gra |a na, kon stan to vao je Jo va no vi}. Da nas se me ri ste pen ozbiq no sti dr `a ve i we ne spo sob no sti da obez be di mir, si gur nost i gra |an ska pra va, oce nio je Jo va no vi}, do dav {i da dr `a va gra |a ni ma tre ba da ka `e da li ima ju pra vo da `i ve kao slo bod ni qu di ili su pri nu |e ni da se pla {e i skla wa ju u sop stve nom gra du i ze mqi pred pret wa ma, po {to su in sti tu ci je pri zna le da se po vla ~e pred na si qem.

Po li ci ja spre ~i la ak ci ju SNP „Na {i” Po li ci ja je ju ~e spre ~i la oku p qa w e pri p ad n i k a Srp skog na rod nog po kre ta „Na {i” na iz le ti {tu Ava la, ko ji su hte li da za pa le za sta vu EU po vo dom ot ka za ne Pa ra de po no sa, re kao je Ta njug u po mo} nik di rek to ra po li ci je Sr |an Gre ku lo vi}. On je ne gi rao na vo de iz sa op {te wa tog po kre ta da je pri ve den ~lan Uprav nog od bo ra SNP Na {i Igor Ma rin ko vi}, uka zu ju }i da je

ta ak ci ja po li ci je spro ve de na u skla du sa za bra nom odr `a va wa sku po va ko ja je na sna zi to kom vi ken da.

SNP „Na {i” uka zu je da je po li ci ja to kom vi ken da „po ka za la dvo stru ke ar {i ne” jer ni je spre ~i la ni ka zni la oku pqa we LGBT ak ti vi sta i blo ka du sa o bra }a ja na Te ra zi ja ma upr kos za bra ni svih oku pqa wa.

Po li ci ja je ju ~e u Be o gra du pri ve la {est oso ba, me |u ko -

ji ma je i jed no li ce ko je je po ku {a lo da po zo ve na odr `a va we sku pa is pred Skup {ti ne Sr bi je, re kao je za B92 Gre ku lo vi}. Kod pre o sta lih pri ve de nih li ca pro na |e ne su fan tom ke i bej zbol ke, a svi oni su pro c e s u i r a n i i pre d a t i is tra `nim su di ja ma, pre ci zi rao je Gre ku lo vi}. On je is ta kao da je, i po red tih pri vo |e wa, si tu a ci ja na be o grad skim uli ca ma mir na.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

do bro za Sr bi ju. Sr bi ji je po treb na pro gre siv na ko a li ci ja.  URS je najavio samostalan nastup na birali{tima, ali se spekuli{e da bi ste voleli u istoj koloni da budete sa SDPS Rasima Qaji}a? [ta je sa ostalim strankama s kojima ste na sli~nom fonu oko pitawa decetralizacije, koje ste uveli u vrh svog programa, poput LSV? - URS }e pri hva ti ti sa ve ze sa oni ma ko ji se bo re za evrop sku i eko nom ski ja ku Sr bi ju. Ta kva Sr bi ja pod ra zu me va de cen tra li za ci ju i de po li ti za ci ju jav nog sek to ra. [to se Ra si ma Qa ji }a ti ~e, on je dan od part ne ra sa ko jim de li mo naj ve }i deo pro gram skih ci qe va uz uva `a va we svih spe ci fic no sti ko je no se i URS i SDPS.  Na politi~koj sceni bila su jedno vreme veoma aktuelna obe}awa lider URS Mla|ana Dinki}a, tada ispred G 17

Nema vi{e velikih obe}awa  Decentralizacija, regionalni razvoj i sve ono {to im nudite vi a verovatno }e im i ostale stranke nuditi tu svetlu budu}nost u momentu velike socijalne bede, kako to realizovati kada je ispra`wena dr`avna kasa i kad su stalne rupe u buxetu?

- Po sle ve li kih i iz ne ve re nih o~e ki va wa qu di, vi {e ni ko ne ma pra va da im nu di tre nut nu sve tlu bu du} nost. Zbog to ga URS ne pre kid no po na vqa da vo di stal nu bor bu za sva kog ~o ve ka, za sva ki po sao, za sva ki put, za sva kog in ve sti to ra, za sva ku op {ti nu u Sr bi ji . To i je ste na {a po li ti ka. To je obe }a we za na red ne iz bo re. Bu xet o ko me vi pri ~a te ko ji iz gle da kao {vaj car ski sir, ne mo `e u~i ni ti da ve} su tra bu de zna ~aj no druk ~i je. Sa mo ako bu de mo ima li vi {e pla ta, vi {e in ve sti to ra ne go da nas, ako bu de mo ume sto na po kri va we gu bi ta ka, ko ji su u do bro me ri neo sno va ni , ula ga li u in fra struk tu ru i pri vla ~e we in ve sti to ra, mo `e bi ti bo qe. Na dam se da je pro {lo vre me ve li kih te ma i ve li kih obe }a wa kao {to su sto ti ne mi li jar di za pro ko pa va wa ka na la od Ne ma~ ke do Egej skog mo ra. Mo ra mo da se okre ne mo bor bi za sva kog ~o ve ka i za we go vu po ro di cu. Sva ki dan we mu tre ba da bu de po ma lo bo qe. Ne re al no je i neo zbiq no obe }a we da da nas mo `e da za spi u be di, a su tra se pro bu di u bla go sta wu. i{li na iz bo re. Ova vla da ne bi tre ba la da pro |e taj put, jer is ku stva ni su do bra. Sma tram da }e bu xet bi ti usvo jen na vre me, {to je va `no i zbog Spo ra zu ma iz pred so stro `no sti ko ji ima mo sa MMF-om.  Ima li mogu}nosti da slede}i izbori izrode tu postizbornu veliku koaliciju DS – SNS, o kojoj se uz analiti~are spekuli{e i po politi~koj sceni?

- Gra |a ni }e na iz bo ri ma po ka za ti ko je su par ti je ve li ke. Po sle iz bo ra mo gu }e je na pra vi ti ma te ma ti~ ki zbir i tzv. ve li ku ko a li ci ju, ali mi slim da to ne bi bi lo

3

VERICA KALANOVI], POTPREDSEDNICA URS I VLADE

Ve li ka ko a li ci ja ne bi bi la sre }a za Sr bi ju - Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, u ovom mo men tu, ne vo de raz go vo re o ko a li ci ja ma unu tar vla da ju }eg blo ka. Me |u tim, i da qe sto jim na sta no vi {tu da je du go ro~ no na{ part ner DS, ali pod vla ~im re~ part ner, jer part ner ski od no si su neo p hod ni i sa jed ne i sa dru ge stra ne - iz ja vi la je u in ter vuu za „Dnev nik“ pot pred sed ni ca URS i Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi}, ko ja upr kos na ja va ma ana li ti ~a ra ne ve ru je da je pred Sr bi jom naj pr qa vi ja ikad vo |e na iz bor na kam pa wa.

- Ve ru jem da kam pa wa ne }e bi ti ta ko “ pr qa va“. Za URS i se be li~ no mo gu da ga ran tu jem da }e mo vo di ti sa mo po zi tiv nu kam pa wu.

Mi ima mo to li ko do brih ide ja i re {e wa za na red ni pe riod da ne ma mo raz lo ga, a ni vre me na da se ba vi mo pr qa vom kam pa wom. Ja sno, pod „pr qa vom“ kam pa wom ne pod ra zu me vam kri ti~ ke osvr te na ono {to u pret hod nom pe ri o du ni je da lo do bre re zul ta te- is ti ~e Ka la no vi}. Ta kvih kri ti ka }e si gur no bi ti, a wi hov ciq je je di no i sa mo da ana li ti~ ki po sma tra mo pro blem i po nu di mo re {e we.  Iako se najavquje raspisivawe izbora u decembru, to se mo`e desiti i nakon Nove godine, ako se buxet bude usvajao kao i pro{le u minut do 12?

- Iz bo ri }e bi ti na pro le }e sle de }e go di ne. Ka da po mi we te ve zu iz bo ra i bu xe ta mi smo ve} ima li sli ~an slu ~aj u 2007. go di ni, ka da smo i bez usvo je nog bu xe ta

ponedeqak3.oktobar2011.

plus, koja nisu ispuwena iako su na pro{lim izborima privukla bira~e. [ta }e biti glavna tema URS- ovog nastupa na predstoje}im izborima, jer iako niste ozvani~ili, o~ito je da ste uveliko u kampawi?

- URS je u kam pa wi od svog osni va wa od ma ja 2009. go di ne. Pot pu no smo sve sni ~i we ni ce da ja ku Sr bi ju mo `e mo da gra di mo sa mo ako na pra vi mo ja kim gra do ve i op {ti ne {i rom ze mqe i ja ke li de re u wi ma.Od star ta, kam pa wu vo di mo „pre vr }u }i sva ki ka men“ {i rom Sr bi je ka ko bi smo na {li naj bo qeg ~o ve ka, ko ji je spre man da se uhva ti u ko {tac s ve li kim pro -

ble mi ma ko je u svom okru `e wu ima. Kao je dan od ve li kih pro ble ma za br `i raz voj op {ti na i gra do va je i ve li ka cen tra li za ci ja jer sve od lu ke se do no se da le ko od pro blem. Pr vi put u isto ri ji mo der nog par la men ta ri zma 505.000 pot pi sa gra |a na do ve lo je do to ga da bu du usvo je ni za ko ni o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va i jav noj svo ji ni. To je ve li ki ko rak u su {tin skoj de cen tra li za ci ji uz ja ~a we svih de lo va ze mqe, ko ri ste }i i wi ho ve po ten ci ja le i mo gu} no sti, uz uva `a va we spe ci fi~ no sti. To je mo gu }e sa mo sa ja kim qu di ma ko ji tu `i ve i sprem ni su da tu i osta nu. Ka da su u pi ta wu pred iz bor na obe }a wa, naj zna ~aj ni ja }e bi ti is pu we na.

To ka `em za to {to da nas go to vo za vr {a va mo pred u slo ve za to. Pre ne ko li ko da na bi la sam u kra gu je va~ kom FAS-u, gde sam pri su stvo va la iz ra di de lo va za pr vi mo del ko ji }e bi ti pri ka zan u mar tu me se cu, a u ma ju kre }e prob na se ri ja.

To je bi lo jed no od pred iz bor nih obe }a wa ko a li ci je „Za evrop sku Sr bi ju„. Dru go ve li ko obe }a we je sti ca we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU. Uve ren sam da }e mo do kra ja go di ne i to obe }a we is pu ni ti.  Bila su tu i druga, koja su gra|ani boqe razumeli od decentralizacije i jakih qudi u lokalu, a to je 1000 evra svakome od akcija privatizovanih javnih giganata?

- Ako va {e pi ta we pro vo ci ra od go vor da ko {ta ju 20 evra, `e lim da vas pod se tim na dve stva ri. Naj pre pri va ti zo va no je sa mo jed no jav no pred u ze }e i to NIS. Svi do bro zna ju da mi ni smo u~e stvo a li u toj pri va ti za ci ji, ve} da smo se to me `e sto ko pro ti vi li jer to ni je ni bi la pri va ti za ci ja ve} di rekt na po god ba. I sa mo po sle par go di na smo vi de li da NIS vre di mno go vi {e. S dru ge stra ne 1000 evra ni je se ve zi va lo sa mo za pro da ju NIS-a, ne go za pro da ju vi {e ve li kih jav nih pred u ze }a po za ko nu o pro da ji bes plat nih ak ci ji.

Za to da nas ne mo `e mo da ka `e mo ko li ko ko {ta ju ak ci je, jer se stva ri dra sti~ no me wa ju. Pri mer za to je „Ga le ni ka„, da smo je ta da pro da li do bi li bi smo jed nu vred nost. Da nas je „Ga le ni ka” gu bi ta{. Za to se za la `e mo za pro fe si o nal ni me nax ment u jav nim pred u ze }i ma, ko ji }e stva ra ti vred nost, a ne pra vi ti gu bi ta {e od wih. Ako bu de mo vo di li jav na pred u ze }a ne u spe {no, bes plat ne ak ci je }e ima ti be zna ~aj nu vred nost.

Ali ne za to {to je Mla |an Din ki} po gre {no „iz ra ~u nao“ vred nost jav nih pred u ze }a, ne go za to {to smo u me |u vre me nu svi ne pro fe si o nal nim me nax men tom i po gre {nom po li ti kom vo |e wa pred u ze }a sma wi li vred nost naj vred ni jih jav nih pred u ze }a u Sr bi ji.  Da li se u su{tini naj`e{}a bitka na politi~koj sceni, u okviru vladaju}e koalicije vodi izme|u G17 plus i SPS, odnosno Mla|ana Dinki}a i Ivice Da~i}a, za mesto strate{kog partnera DS i predsednika Borisa Tadi}a?

- Mi ne mam mo su {tin skih pro ble ma u funk ci o ni sa wu Vla de i Skup {ti ne ni sa tre }im part ne rom, sa SPS-om. Iz me |u nas po sto je zna ~aj ne ide o lo {ke raz li ke.

Ka da ka `em ide o lo {ke, mi slim na pro gram ske raz li ke iz me |u nas i so ci ja li sta. Ono {to na pr vi po gled iz gle da kao naj `e {}a bit ka je su vr lo ~e sto kri ti ke ko je obo stra no iz no si mo na ra ~un jed nih ili dru gih. Me ne li~ no ni ka da ne bo le kri ti ke ko je su ar gu men to va ne, one me sa mo pod sti ~u da ne ke stva ri ura dim kva li tet ni je. Ve ru jem da je i kod SPS-a ta ko, evo i u ovom raz go vo ru sam re kla da sma tram da „Ga le ni ka“ lo {e ra di a na ~e lu sto ji ka dar SPS-a.

To ni je ni ka kva „~ar ka“ ne go pod sti caj da se stva ri po pra ve.

nisam primetila da smo u prethodne ~etiri godine imali zna~ajnije promene u takozvanoj politi~koj qubavi i mr`wi  Po{to pomiwete te tako velike ideolo{ke razlike, a u{li ste sa wima u Vladu, da li bi to u~inili i pri formirawu slede}e?

- For mi ra we ove Vla de je re zul tat za jed ni~ kih ve li kih ci qe va i dr `a ve i gra |a na, a to je ula zak u EU. Ako u na red nom pe ri o du po no vo bu de mo ima li ve li ke ci qe ve ko je za jed no mo ra mo da ostva ri mo, po no vo bih u{la u ta kvu Vla du uz sve raz li ~i to sti ko je ima mo.  [ta je sa odnosom URS sa demokratama predsednika Borisa Tadi}a i koliko su oni „ispeglani“ nakon poznatih doga|aja koji su bili po~etkom ove godine, i rekonstrukcije Vlade koja je usledila?

- Ni sam pri me ti la da smo u pret hod ne ~e ti ri go di ne ima li zna ~aj ni je pro me ne u ta ko zva noj po li ti~ koj qu ba vi i mr `wi. Ti od no si unu tra iz gle da ju bo qe ne go mo `da za ne kog spo qa. I da qe su part ner ski u re {a va wu osnov nih stra te {kih ci qe va ve za nih za ze mqu. Ne mo gu da za mi slim ne kog da po sta vqa pi ta we da li smo mi dva qu ta pro tiv ni ka, ako zna mo da smo se slo `i li i do ne li Za kon o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va i Za kon o jav noj svo ji ni. URS je bio ini ci ja tor i vo dio ak ci ju, a DS je dao po dr {ku, sve stan da su ti za ko ni iz u zet no va `ni za ze mqu. Ta ko je i sa dru ge stra ne. Uje di we ni Re gi o ni Sr bi je po dr `a va ju DS u pred lo zi ma ko ji su za op {te do bro. Mi za jed ni~ ki gla sa mo i ra di mo u Vla di. Zna ~i ni je se tu ni {ta po seb no po re me ti lo. Ne znam ka ko to iz gle da u pri vat nim od no si ma dru gih , ali ja i da qe pi jem ka fu sa ko le ga ma iz DS-a.  Ukoliko bi pitawe Kosova i Metohije i aktuelna situacija vezana za sever pokrajine ugro`ili dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU, da li bi oborili Vladu?

- Ova Vla da se na la zi na kra ju man da ta i te {ko da u ovom tre nut ku pi ta we we nog oba ra wa mo `e da bu de po sta vqe no. Me |u tim ne bi mi bi lo si gur no dra go da Sr bi ja pro pu sti tu isto rij sku {an su i ne do bi je sta tus kan di da ta.

Dragan Milivojevi}

REKLI SU

Da ~i}: Ni smo po kle kli

\u ri}: Krah u svim sfe ra ma

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da je od lu ka o za bra ni svih sku po va ovo ga vi ken da, pa i Pa ra de po no sa, do ne ta na osno vu bez bed no sne pro ce ne o kr va vom sce na ri ju u Be o gra du, da ona ne zna ~i da je dr `a va po kle kla i da ni je raz mi {qao o po li ti~ koj ko ri sti od ta kve od lu ke. Da ~i} je za „Pres”na veo da su raz li ~i te or ga ni za ci je, pro tiv ni ci Pa ra de pla ni ra le ozbiq ne in ci den te.„Osim bej zbol pa li ca, la na ca, pe tar di, ke sa i kon do ma sa far bom, eks plo zi va u pla sti~ nim ku ti ja ma od vi ta mi na, pla ni ra li su i ot mi cu auto bu sa Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a ko jim bi do {li prak ti~ no do u~e sni ka Pa ra de po no sa. Za tim, pla ni ra li su pod me ta we po `a ra na obo di ma Be o gra da, na pod ru~ ju Ava le i sli~ nim lo ka ci ja ma”, re kao je Da ~i} go vo re }i o pla no vi ma eks tre mi sta. @e le li su se ver no a fri~ ki sce na rio u Sr bi ji, te in ci den te ni su pla ni ra li sa mo u Be o gra du”, re kao je Da ~i}.

Srp ska na pred na stran ka za tra `i la je od Vla de Sr bi je da pod ne se ostav ku, jer je dr `av na po li ti ka „do `i ve la krah” u svim sfe ra ma.”Ne ma is prav ni jeg i ~a sni jeg ko ra ka ko ji vla da mo `e da pre du zme od pod no {e wa ostav ke. Po li ti~ ke pro me ne su u Sr bi ji je di ni na ~in za iz la zak iz kri ze”, re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re funk ci o ner te stran ke Mar ko \u ri}.On je do dao da je kraj we vre me da ne ko pre u zme po li ti~ ku i mo ral nu od go vor nost za ve o ma lo {e sta we u ze mqi u svim obla sti ma `i vo ta. Pre ma we go vim re ~i ma, Vla da Sr bi je je naj od go vor ni ja za „eko nom ski su no vrat” sa ko jim se Sr bi ja su o ~a va, a ko ji gra |a ne do vo di na ivi cu ban kro ta. Osvr }u }i se na de ba tu o odr `a va wu Pa ra de po no sa, \u ri} je na veo da je wen ciq bi lo skre ta we pa `we sa glav nih po li ti~ kih i eko nom skih pro ble ma u Sr bi ji i da SNS ni je `e le la da u~e stvu je u toj de ba ti.

poslani^ke teme

Da je sre }e…

Re pu bli~ ki pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} na sve na ~i ne se tru di da osta vi uti sak da vo li da do la zi u skup {ti nu i od go va ra na po sla ni~ ka pi ta wa. Ta ko je bi lo i pro {log pet ka, ka da je po zdra vio “po sla ni ke i po sla ni ce” : Ni smo se vi de li jed no ma lo du `e vre me i pro sto sam se za `e leo ovih raz go vo ra!, po ru ~io je pre mi jer. „U isto vre me ko ri stim pri li ku da vam ~e sti tam na za i sta ve li kim na po ri ma i ra du ko je ste ulo `i li, pa ~ak i pre ko let wih me se ci, ~i me smo us pe li da usvo ji mo ve o ma zna ~aj ne za ko ne i da prak ti~ no is pu ni mo sve ono, ili go to vo sve

ono {to smo pla ni ra li da ura di mo„, bio je vi {e ne go qu ba zan pre mi jer.

Me |u tim, we go ve re ~i ni su ni naj ma we “omek {a le” opo zi ci ju.

Ve li mir Ili} je re kao: “Ve o ma je iro ni~ no {to ste nam se obra ti li s osme hom u vre me kri zne si tu a ci je na KIM”, po {to ka ko tvr di li der NS, je o~e ki vao da im se pre mi jer obra ti “ sa za bri nu to {}u”.

- Vi ste ov de na sme ja ni, opu {te ni, ka `e te “do {li smo da se vi di mo, ni smo se odav no vi de li”. Da je sre }e da se vi di mo vi {e, ali to je va {a kri vi ca {to ne do la zi te u par la ment, od go va ra Ili}.

Stra zbur „oteo” kvo rum Da ove ne de qe ne }e bi ti gla sa wa u Skup {ti ni Sr bi je, iako se spe ku li {e da se o Za ko nu o `e le zni ci pre go va ra, sve do ~i ~i we ni ca da je da nas u Stra zbur ot pu to va la na {a de le ga ci ja pri PS Sa ve ta Evro pe. Ta mo }e bo ra vi ti sve do 7.ok to bra, a za iona ko “ta nak” kvo rum, ne do sta ja }e se dam par la men ta ra ca iz vla da ju }e ko a li ci je.

De le ga ci ju pred vo di pred sed nik Od bo ra za ino stra ne po slo ve Dra go qub Mi }u no vi} (DS), a par la metn Sr bi je pred sta vqa }e i Bran ko Ru `i} (SPS), @eq ko Iva wi (URS), Mi lo{ Ali gru di} (DSS), Dra gan To do ro vi} (SRS), Na ta {a Vu~ ko vi} (DS), Bo jan Ko stre{ (LSV), Na ta {a Jo va no vi} (SRS), Mla den Gru ji} (NS), Mi lo{ Jef ti} (DS), Vje ri ca Ra de ta (SRS) i El vi ra Ko va~ (SVM).

Svi na Tvi te ru Dru {tve ne mre `e atrak tiv ne su i za na rod ne pred stav ni ke. Sve vi {e par la men ta ra ca otva ra pro fi le na dru {tve noj mre `i Tvi ter, iz no se }i svo je sta vo ve na ra zno ra zne te me. Ta ko se po sla nik SPS De jan Ra den ko vi} za ~u dio {to su u pe tak na auto pu tu kod Alek sni ca upa qe na sve tla usred da na.

- Ne mo gu da ve ru jem, pa to je uza lud no tro {e we stru je, ko je od go vo ran za to-za pi tao se Ra den ko vi}.

Pot pred sed ni ca skup {ti ne iz re do va DS Gor da na ^o mi} sa op {ta va da }e 2012. go di ne iz bo ri bi ti pr vi re dov ni od 1997. go di ne, a iz me |u je ~e ti ri van red nih 2000., 20003, 2007. i 2008. go di ne.

Port pa rol ka LSV Alek san dra Jer kov tvr di da “iz Za ko na o re sti tu ci ji ni su iz u ze ti et ni~ ki Ma |a ri, ne go sa rad ni ci oku pa to ra svih na ci ja”, i do da je da je “sra -

mo ta je {to Ma |r ska i SVM to iz jed na ~u ju”.

- Apel Pa sto ra Ta di }u i apel da se oku pa to ri ma vra ti imo vi na.

No pa sa ran- iz ri ~i ta je funk ci o ner ka Li ge.

SNS na vo de obe }a we To mi sla va Ni ko li }a o dva pro jek ta od 100 mi li o na EU ako po be de na iz bo ri ma , na su prot to me op tu `be na ra ~un dr `a ve – no vo za du `e we je tro {e we na rod nih pa ra za iz bor nu kam pa wu.

Fud bal i we go va ku }a Mi ni star stvo omla di ne i spor ta ni je nad le `no da re {a va slu ~a je ve na me {ta wa sport skih utak mi ca. Nad le `ni or ga ni tre ba da is pi ta ju sve ta kve na vo de i po stu pe na osno vu ovla {}e wa, od go vo rio je na po sla ni~ ko pi ta we Mom ~i la Duv wa ka(SRS) pot pred sed nik Vla de i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}.Ovaj po sla nik je pro ce nio da se naj ve }a bru ka de si la ka da je pre ki nu ta kup utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na, uz tvdwu da su “ su di je i fud bal ski sa vez u to me u~e stvo va li” a da na kra ju “ni ko ni je kriv”.

Duv wa ka je in te re so va lo i ko je na pra vio i sa ko li ko nov ca

Ku }u fud ba la u Sta roj Pa zo vi. U od go vo ru se na vo di da su no vac obez be di li Mi ni star stvo omla di ne i spor ta, Fud bal ski sa vez Sr bi je, a tu su i do na ci je me |u na rod nih or ga ni za ci ja FI FA i UEFA. Iz re pu bli~ kog bu xe ta je obez be |e no 224 mi li o na za iz grad wu kon struk ci je sa po kri va wem objek ta, 49 mi li o na su bi li tro {ko vi fa sa de, dok je za na bav ku i po sta vqa we ve {ta~ ke tra ve po tro {e no 25 mi li o na di na ra. Po red to ga, ne {to vi {e od po la mi li o na di na ra da to je za pro ve ru teh ni~ ke is prav no sti i bez bed no sti iz ve de nih ra do va.

Pot pi sa li, a ni smo u NA TO Spo ra zum iz me |u dr `a va ~la ni ca NA TO i osta lih dr `a va u~e sni ca Part ner stva za mir o prav nom po lo `a ju wi ho vih sna ga od 19.ju na 1995. go di ne, sa do dat nim pro to ko li ma, jo{ ni je pot pi san od stra ne Sr bi je, tvr di Vla da u od go vo ru na po sla ni~ ko pi ta we Bo `i da ra De li }a.

U do sa da {woj sa rad wi sa Or ga ni za ci jom Se ver no a tlant skog pak ta, Vla da je za kqu ~i la dva spo ra zu ma pod okri qem pro gra ma Part ner stvo za mir. U od go vo ru se iz ri ~i to na vo di da se pot pi si va we na ve de nih spo ra zu ma ni ka ko ne mo `e po i sto ve ti ti sa for mal nim ~lan stvom Sr bi je u NA TO, po seb no ako se ima u vi du da su ih pot pi sa le Austri ja, [vaj car ska, Fin ska i [ved ska, ko je su tra di ci o nal no ne u tral ne dr `a ve.

Je dan je pot pi sao mi ni star Dra gan [u ta no vac 2008. go di ne i

to ve zan za bez bed nost in for ma ci ja i Ko deks po stu pa wa, a pot pi sni ci su osim ~la ni ca NA TO, 39 dr `a va part ne ra, i ve o ma uti caj ne dr `a ve na me |u na rod noj sce ni, ko ji ma ~lan stvo u NA TO ne }e bi ti spoq no po li ti~ ki ciq- Ru si ja, Ku vajt, Uje di we ni Arap ski Emi ra ti, Austra li ja, Ja pan i ~e ti ri me |u na rod ne or ga ni za ci je. Dru gi, Spo ra zum iz me |u Vla de Sr bi je i Gru pe na ci o nal nih di rek to ra NA TO za ko di fi ka ci ju o usva ja wu NA TO ko di fi ka ci o nog si ste ma, pot pi sao je dr `av ni se kre tar Du {an Spa so je vi} pro {le go di ne. Ovaj spo ra zum, po red dr `a va ~la ni ca NA TO, pot pi sa lo je i 28 dr `a va part ne ra me |u ko ji ma Ru si ja, Ukra ji na, Ma ke do ni ja, Bra zil, Austra li ja, sto ji u od go vo ru Vla de Sr bi je.

S. Stankovi}

4

ekonomija

ponedeqak3.oktobar2011.

ULA GA WE U NA[ AGRAR SE IS PLA TI

Nem ci spre mi li 800 mi li o na evra Ne ma~ ko dru {tvo za in ve sti ci je i raz voj (DEG) za in te re so va no je da ulo `i oko 800 mi li o na evra u po qo pri vre du i pre hram be nu in du stri ju Sr bi je i ju go i sto~ ne Evro pe, iz ja vio je Ta njug u di rek tor te raz voj ne ban ke Franc-Jozef Floshbah.

DEG ima vla sti ti ka pi tal od 1,7 mi li jar di evra, a i wen port fo lio iz no si oko pet mi li jar di evra, na veo je di rek tor Flos hbah i na ja vio da je ta ban ka sprem na da in ve sti ra oko15 od sto tog iz no sa ili oko 800 mi li o na evra u po me nu te pri vred ne obla sti u ju go i sto~ noj Evro pi.

U ju go i sto~ noj Evro pi DEG ve} ras po la `e sa oko 300 mi li o na evra in ve sti ci ja, od ko jih je oko 100 mi li o na ulo `e no u Sr bi ju, na -

veo je Flos hbah i do dao da ta fi nan sij ska in sti tu ci ja pla ni ra da po ve }a in ve sti ci je u agra ru, pre hram be noj i pre ra |i va~ koj in du stri ji ju go i sto~ ne Evro pe, jer ti sek to ri ov de ima ju zna ~aj nu bu du} nost.

DEG je, ka ko je is ta kao, spre man da fi nan si ra pro jek te iz po me nu tih obla sti, {to mo `e do pri ne ti ve }em za po {qa va wu, po ve }a wu obi ma in ve sti ci ja, ja ~a wu ru ral nog raz vo ja u Sr bi ji, po ve }a wu iz vo za iz we i br `em pri dru `i va wu ze mqe Evrop skoj uni ji.

Ju go i sto~ na Evro pa, a po seb no Sr bi ja, kao naj zna ~aj ni ji pro iz vo |a~ agrar nih pro iz vo da u re gi o nu, ima ju po seb ne {an se za po ve }a we za po sle no sti u tim sek to ri ma, a ve li ki je i po ten ci jal za pro iz vod wu pro iz vo da vi skog kva li te ta, oce nio je Flos hbah.

DEG ima za ciq da, kroz odo bre we du go ro~ nih kre di ta, po mog ne raz voj ze ma qa u raz vo ju, re kao je Flos hbah i do dao da ta ban ka po dr `a va pri vat na pred u ze }a, a osim {to pru `a du go ro~ ne po zaj mi ce, ve }im in ve sti to ri ma nu di i sa ve to dav ne uslu ge.

Di rek tor DEG je na veo da su ~e ti ri kri te ri ju ma na osno vu ko jih ban ka odo bra va no vac in ve sti to ri ma, a to su eko no mi~ nost po slo va wa, eko nom ski do pri nos pro jek ta raz vo ju pri vre de, a va `ni su im i eko lo {ki i so ci jal ni aspek ti tih in ve sti ci ja.

Flos hbah je oce nio da je Sr bi ja za ne ma~ ke in ve sti to re atrak tiv no me sto za ula ga we, zbog bu du }eg raz vo ja i in te gra ci ja ze mqe u EU, ali i zbog spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni sa Ru skom Fe de ra ci jom.

dnevnik

KO LU BA RA, KO VIN I OSTA LI PO DI @U CE NU ^VR STOM GO RI VU

I ugaq po sku peo 10 po sto Ko lu bar ski ugaq od da nas je sku pqi za pri bli `no 10 od sto i we go va ce na se kre }e od oko 6.500 di na ra do 10.500 di na ra po to ni , na ja vi lo je to pred u ze }e.

Sa da je to na ko lu bar skog ugqa sku pqa za 1.000 di na ra, po {to „si ro va” ko lu ba ra ko {ta oko 6.500 Cena di na ra, a su {e na oko 10.500 di na ra.

Ugaq iz Ko vi na ta ko |e je po sku peo za oko 10 od sto, a o~e ku je se ta ko |e po sku pqe we ogrev nog dr ve ta.

Ce na ugqa iz do ma }ih rud ni ka to kom ove go di ne po ra sla je od 25 do 30 od sto, a zbog ve li ke

tra `we u re gi o nu po sku pqu je i ovaj ener gent iz uvo za.

Ta ko to na ugqa iz Ba no vi }a ko {ta do 15.000 di na ra, a ru skog ka me nog oko 18.000 di na ra.

S ob zi rom na na ja ve da }e uz ugaq i ogrev no dr vo po sku pe ti

Ina ~e, naj ve }e tro {ko ve za gre ja we u pred sto je }oj zim skoj se zo ni, stav je Ace Vu~kovi}a iz Agen ci je za ere ge ti ku, ima }e do ma }in stva ko ja ko ri ste lo`uqe i elek tri~ nu ener gi ju di rekt no, bez aku mu la ci je, u grej nim te li ma i ko tlo vi ma ugqa iz doma}ih rudnika ove godine za eta `no porasla od 25 do 30 posto g r e j a w e .

Ova do ma i gas sva je pri li ka da }e ove }in stva }e za gre ja we sta na od zi me gre ja we na stru ju bi ti 60 kva dra ta to kom se zo ne mo ra naj i s pla t i v i j e. Ka k o }e to ti da iz dvo je oko 142.000 di na ra pod n e t i elek t ro e n er g et s ki za lo`-uqe ili 122.000 di na ra si stem ove dr `a ve osta je da se za elek tri~ nu ener gi ju. Naj ma we }e gre ja we pla }a ti oni ko ji vi di.

ko ri ste ter mo a ku mu la ci o ne pe }i – oko 41.000 di na ra, uko li ko se za aku mu la ci ju ko ri sti jef ti na stru ja. Ka da je uga qa u pi ta wu pro ra ~u ni su po ka zi va li

DR @A VA KO NA^ NO MA LO PO VE ]A VA RUD NU REN TU

Naf tu i ru de svi va di li sko ro za ba da va Vla da Sr bi je je usvo ji la Pred log za ko na o ru dar stvu, ko jim }e bi ti po ve }a na na kna da za ko ri {}e we mi ne ral nih si ro vi na, ta ko zva na rud na ren ta, i po boq {a ni uslo vi za in ve sti ci je.

Pre ma tom pred lo gu, na kna da za va |e we naf te i ga sa bi }e po ve }a na na se dam od sto pri ho da od pro da je, za ru de me ta la na pet od sto, a na kna da za ugaq bi }e po ve }a na sa je dan na tri od sto pri ho da od pro da je.

Ta ren ta je do sa da bi la od je dan do tri od sto pri ho da od pro da je si ro vi ne.

Ne tre ba na rav no ni pod se }a ti da je u Sr bi ji sa da {wi iz nos na kna de za eks plo a ta ci ju mi ne ral nih si ro vi na od tri od sto me |u naj ni `i ma u Evro pi.

Lo kal ne sa mo u pra ve }e pri hod od rud ne ren te mo }i da tro {e sa mo po po seb nim pro gra mi ma - za po boq {a we uslo va `i vo ta i una pre |e we in fra struk tu re ta mo gde se ko pa ru da, a Mi ni star stvo }e da va ti sa gla snost za te pro gra me.

Ove go di ne se o~e ku je da pri ho di od rud ne ren te bu du 2,5 mi li jar di di na ra, a da }e 2012. go di ne taj pri hod bi ti udvo stru ~en. Ovo ne zna ~i ni {ta dru go osim to da smo u do ba naj ve }e eko nom ske kri ze znog sme {no ni skih rud nih ren ti iz bu bi li 2,5 mi li jar de di na ra.

Di nar ma lo sla bi ji Di nar }e da nas osla bi ti za 17 pa ra ili 0,2 od sto pre ma evru i zva ni~ ni sred wi kurs }e bi ti 101,3487 di na ra za je dan evro, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je (NBS).

Di nar }e pre ma evru bi ti sla bi ji za 0,8 od sto ne go pre me sec da na, a za pet pro ce na ta ja ~i ne go pre go di nu da na. Do ma }a va lu ta je od po ~et ka go di ne bio naj ja ~i 23. ma ja, ka da je sred wi kurs bio 96,7007 di na ra za je dan evro, a naj sla bi ji 6. ja nu a ra ka da je evro vre deo 106,4947 di na ra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

99,1497

101,1732

103,5002

98,8462

Australija

dolar

1

71,5366

72,9965

74,6754

71,3176

Kanada

dolar

1

70,3889

71,8254

73,4774

70,1734

Danska

kruna

1

13,3187

13,5905

13,9031

13,2779

Norve{ka

kruna

1

12,5767

12,8334

13,1286

12,5382

[vedska

kruna

1

10,7105

10,9291

11,1805

10,6777

[vajcarska

franak

1

81,3236

82,9833

84,8919

81,0747

V. Britanija

funta

1

114,1752

116,5053

119,1849

113,8257

SAD

dolar

1

73,1840

74,6776

76,3952

72,9600

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 9. 2011. godine

NIS je u prvih {est meseci ove godine ispumpao oko 730.000 tona nafte u vrednosti od oko 456 miliona dolara, i za to }e platiti rudnu rentu od tri odsto O ~e mu se ov de ra di naj bo qe mo `da po ka zu je pri mer NISa. Naft na in du stri ja Sr bi je ostva ri la je fan ta sti~ nu za ra du od 200 mi li o na do la ra u pr voj po lo vi ni ove go di ne, a ve li ki deo ovog ko la ~a do ne la je ve r o v at n o i voj v o | an s ka naf ta.

Na i me, pre ma po da ci ma NIS-a ova kom pa ni je je u pr vih {est me se ci ove go di ne is pum pa la oko 730.000 to na naf te u vred no sti od oko 456 mi li o na do la ra, a za to je kroz rud nu ren tu NIS dr `a vi mo rao da upla ti sa mo tri od sto. sa da }e re ta bi ti se dam pro ce na ta {to je ve ro vat no opet ma lo.

Naf ta se, da pod se ti mo, i da qe va di s po zna tih po qa u Voj vo di ni -Ve le bit, Mo krin, Mor to no{, Ele mir, Tu ri ja, Ki kin da, a uto ku su da qa is tra `i va wa i u Ba na tu, ali i u sen tral noj Sr bi ji.

Ina ~e, rud na ren ta se na pla }u je u svim dr `a va ma pri ~e mu se na kna da za eks p lo a t a c i j u naf t e kre }e i do 30 od sto od ukup nog pri ho da ostva re nog eks plo a ta ci jom, a ne ret ko za vi si i od kre ta wa ce n e „cr n og zla t a“.

Ipak, ima i slu ~ a j e v a, kao {to je re ci mo [ved ska, gde na kna da za eks plo a t a c i j u iz n o s i sa m o dva od sto, od ~e ga 1,5 pro mi la pri pa da vla sni ci ma ze mqi {ta, a 0,5 pro mi la ide dr `a vi.

Ni j e na r av n o sa m o NIS pla } a ko l i k o je pla }a ve} to va `i i za sve dru ge kom pa ni je ko je su va di le rud no bla ga sko ro za ba da va.

Rud na ren ta ni je nar va no je di na oba ve za ko je su naf ta {i i ru da ri ima li pre ma dr `a vi ali rud na ren ta ko ja je pla }a na je dan ili tri po sto za i sta je za ne ma ri vo s ob zi rom na eko nom sko i str te {ko zna ~e qe ko je ener gen ti i po je di ne ru de ima ju za sva ku ze mqu na pla ne ti, a po go to vo to va `i u go di na ma kri za ka kve su nas za de si le.

D. U.

da je pre po sku pqe wa za gre ja wa sta na od 60 kva dra ta tre ba lo oko 49.000 di na ra, pa sa da na to tre ba do da ti jo{ 10 po sto no vog sko ka ce na ovog ener gen ta.

UNI VE R ZI TET U NO VOM SA DU

Bes pla tan tre ning za pred u zet ni ke „FP7 po me ri ma lih i sred wih pred u ze }a” na ziv je tre nin ga ko ji }e se, u or ga ni za ci ji Evrop s ke pred u z et n i~ k e mre ` e pri Uni v er z i t e t u u No vom Sa du, odr `a ti u pe tak, 7. ok to bra na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka. Tre ning je pre vas hod no na me wen pred u zet ni ci ma i pred stav ni ci ma pred u ze }a ko ji bi `e le li da sa zna ju ne {to vi {e o ak tu el nim po zi vi ma za pro jek te na me we ne ma lim i sred wim pred u ze }i ma u okvi ru Sed mog okvir nog pro gra ma za is tra `i va we i raz voj EU - FP7, ali i oni ma ko ji su s wi ma ve} upo zna ti ali bi vo le li da ~u ju dru gih MSP u pi sa wu pro je ka ta za po zi ve FP7.

Pri su stvo va we tre nin gu je bes plat no, ali ka ko je broj me sta ogra ni ~en, po treb no je pri ja vi ti u~e {}e, od no sno re zer vi sa ti broj me sta i to do 5. ok to bra, na i-mejl adre su: eensr bi ja @uns.ac.rs.

Tre ning }e se odr `a ti, 7. ok to bra, u zbor ni ci na pr vom spra tu FTN-a, s po ~et kom u 10.30.

Pod se }a mo da FP7 tra je od 2007. do 2013. go di ne i po kla pa se s bu xet skim pe ri o dom EU. FP ~i ne ~e ti ri spe ci jal na pro g ra m a: „Sa r ad w a”, „Ide je”, „Qu di” i „Ka pa ci te ti” (po ma `e raz vo ju ka pa ci te ta po treb nih Evro pi ka ko bi po sta la pri vre da ute me qe na na zna wu), dok je pe ti pro gram po sve }en is kqu ~i vo nu kle ar nim is tra `i va wi ma i edu ka ci ji.

V. ^.

AV GU STOV SKA ROB NA RAZ ME NA SA SVE TOM

P{e ni ca spa s la srp ski iz voz Pr vo me sto na iz vo znoj li sti Sr bi je u av gu stu za u zi ma p{e ni ca sa 24 mi li o na do la ra, dok su ga sna uqa sa vred no {}u od 34 mi li o na do la ra pr vi uvo zni pro iz vod, po da ci su Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS).

Na dru gom me stu iz vo zne li ste su to plo va qa ni pro iz vo di gvo `|e i ne le gi ra ni ~e lik u ko tu ro vi ma sa 19 mi li o na do la ra, a tre }e me sto pri pa da iz vo zu kon tej ne ra od alu mi ni ju ma sa 17 mi li o na do la ra.

Sle de no ve spoq ne gu me za put ni~ ke auto mo bi le sa 16 mi li o na do la ra, ko li ko ot pa da i na iz voz se to va pro vod ni ka za avi o ne, vo zi la i bro do ve, kao i na uqa za pod ma zi va we.

Plo ~e i li mo vi od ra fi ni sa nog ba kra iz ve ze ni su za 15 mi li o na do la ra, ko li ki je bio i iz voz va qa nih pro iz vo da, pre vu ~e nih ka la jem, kao i ce vi od ra fi ni sa nog ba kra, a po sled we me sto za u zi ma ku ku ruz sa 14 mi li o na do la ra.

Dru gi po zna ~a ju je uvoz ra fi ni sa nog ba kra sa 28 mi li o na do la ra,

Na drugom mestu izvozne liste su toplo vaqani proizvodi, a na tre}i je izvoz kontejnera od aluminijuma na tre }em me stu uvo zne li ste je pri rod ni gas sa 19 mi li o na, ko li ko je iz no sio i uvoz kok sa i po lu -

kok sa od ka me nog ugqa. Sle di uvoz le ko va za ma lo pro da ju sa 18 mi li o na do la ra, na uvoz te le fo na za mre -

`u sta ni ca po tro {e no je 17 mi li o- na do la ra, a uvoz osta lih la kih uqa i pro iz vo da bio je 16 mi li o na.

Uvoz di zel auto mo bi la pre ko 1.500, ali is pod 2.500 ku bi ka, iz no sio je 11 mi li o na do la ra. Ga so vi ti ugqo vo do ni ci su uve ze ni za 10 mi li o na do la ra, ko li ki je bio i uvoz si ro vog , ne le gi ra nog alu mi ni ju ma.

KORI UDOVI^KI

Srp ska eko no mi ja se „do bro dr `i” Di rek tor ka evrop skog bi roa Pro gra ma Uje di we nih na ci ja za raz voj Ko ri Udo vi~ ki oce ni la je u Be o gra du da se, ima ju }i u vi du me |u na rod na kre ta wa, pri vre da Sr bi je „ve o ma do bro dr `i”. „Na `a lost, srp ska pri vre da je du go ro~ no ve o ma usme re na na evrop ska i za pad na tr `i {ta, a ta mo je sa da vr lo te {ka si tu a- ci ja i nor mal no je on da da se to sna `no ose }a i kod nas”, iz ja vi la je di rek tor ka Udo vi~ ki no -

vi na ri ma u na ja vi Sa mi ta 100 bi znis li de ra ju go i sto~ ne Evro pe „Do go vor za no vo do ba” 6. i 7. ok to bra u Aran |e lov cu. „Ja se na dam da ovaj skup se usme ri na dva bit na pi ta wa - ka ko po ve }a ti pro duk tiv nost, bez ob zi ra na to {ta se de {a va u glo bal noj pri vre di, a pro sto ra za to ima pu no, a dru go je ka ko za jed no na stu pi ti i po ve za ti se vi {e sa pri vre da ma onih de lo va sve ta ko ji }e si gur no du go ro~ no bi ti mo to ri glo bal nog ra sta, a to je Azi ja gde smo mi iz u zet no ma lo ukqu ~e ni”, is ta kla je Udo vi~ ki ne ka da {wa mi ni star ka ener ge ti ke i ru dar stva u Vla di Sr bi je te gu ver ner Na rod ne Ban ke Sr bi je.

Udo vi~ ki je na ve la i da je in fla ci ja ve li ki pro blem srp ske pri vre de, kao i to „{to fi skal na po li ti ka na sto ji da iza |e u su sret ve }em bro ju po tre ba i po tro {a ~a ne go {to to pri vre da mo `e da pod ne se”.

ponedeqak3.oktobar2011.

5

OKTOBARSKE POVI[IcE NIKOME NE]E NAPUNITI YEPOVE

Pla te i pen zi je ska ~u naj vi {e 500 di na ra Ok to bar skog po ve }a wa pla ta i pen zi ja, ko je je Vla da na ja vi la ve} ne ko li ko pu ta , si gur no }e bi ti, ali }e pen zi o ne ri i za po sle ni u jav nom sek to ru , s ~e kom u no vem bru, iz gle da do bi ti ma we ne go {to su ra ~u na li. Po for mu li po ko joj se iz ra ~u na va po vi {i ca, ali i po pro ce ni stru~ wa ka, pla te i pen zi je }e naj ve ro vat ni je po ra sti 1,2 od sto , to jest do naj vi {e do 500 di na ra .

Za po sle ni u pri vat nom sek to ru, na rav no, na ovo ne mo gu ra ~u na ti .Wi ho ve pla te ne re gu li {e po me nu ti pro pis.

Za ko nom o bu xet skom si ste mu dr `a va je pred vi de la da se ove go di ne pen zi je i pla te u jav nom sek to ru po ve }a ju tri pu ta, u ja nu a ru, apri lu i ok to bru. Rast je u ja nu a- ru fik si ran na dva po sto, dok je u apri lu bio 5,5. Po me nu ti Za kon pred vi |a da pen zi je i pla te u jav nom sek to ru u ok to bru bu du po ve }a ne za in fla ci ju u pret hod nih {est me se ci i za po lo vi nu ra sta bru to dru {tve nog pro iz vo da iz 2010. go di ne. Po po da ci ma Na rod ne ban ke, za kqu~ no s ovim me se com, ostva ren je rast ce na ko ji }e slu `i ti kao osnov za in dek sa ci ju od 0,7 po sto. To me tre ba do da ti i po lo vi nu ostva re nog ra sta BDPa, a rast je pro {le go di ne bio je dan po sto pa u plat nu ra ~u ni cu po la pro cen ta. Ka da se to sve iz ra ~u na, is pa da da }e po ve }a we bi ti oko 1,2 po sto. In fla ci ja ko ja je na gra ni ci dvo ci fre ne, ne uzi ma se u ob zir pri li kom ob ra ~u na po vi {i ce,jer se to od no si na go di {wi ni vo. Uz to se Na rod na ban ka Sr bi je se la vov ski bo ri da in fla ci ju za u sta vi na {to ni `em ni vou. Pa je ta ko ovih da na gu ver ner De jan [o {ki} ob ja vio da }e ona si gur ni bi ti jed no ci fre na.

Ono {to bi mo glo ova pri ma wa da po gu ra to je ba{ in fla ci ja.

ZAVR[ENA PRVA JESEWA PRIREDBA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Uspeh „Lo ri sta”, „Hor svi la”...

Na No vo sad skom saj mu ju ~e su za tvo re ne ka pi je pr ve je se we ma ni fe sta ci je na ko joj su se pred sta vi li iz la ga ~i na 44. me |u na rod nom saj mu lo va, ri bo lo va i spor ta „Lo rist”, Pr vom saj mu {u mar stva, 44. me |u na rod nom saj mu tu ri zma, 17. me |u na rod nom saj mu opre me za ugo sti teq stvo, Iz lo `bi hra ne i pi }a

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ni ka iz Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne. na Saj mu tu ri zma je u~e stvo va lo oko 200 iz la ga ~a, me |u ko ji ma je bio i ve li ki broj tu ri sti~ kih or ga ni za ci ja gra do va i op {ti na iz na {e ze mqe, ali i ino stran stva. Svo ju tu ri sti~ ku po nu du pred sta vi le su i re gi je, a pred stav ni ci Is tre, ko ja je bi la i re gi ja

18. me |u na rod nom saj mu „Eko-svet”, part ner ovog saj ma, iz u zet no su za 20. me |u na rod nom saj mu hor ti kul do voq ni in te re so va wem po se ti la tu re i 2. me |u na rod nom saj mu ko ca, kao i bro jem us po sta vqe nih war stva „Hor svil”. Iz lo `e ne eks kon ta ka ta. Ve li ko in tre so va we iz po na te oko 400 do za va lo je i pred ma }ih i stra nih iz sta vqa we pon du de la ga ~a vi de lo je oko Iz lo `e ne eks po na te ba wa Sr bi je, a sve oko 400 do ma }ih i 45.000 po se ti la ca. vi {e je onih ko ji, - Pri red ba ma su zbog sve ve }eg stra nih iz la ga ~a za do voq ni i iz la ga vi de lo je oko 45.000 bro ja po ten ci jal ~i i po se ti o ci, po nih tu ri sta, ula po se ti la ca stig nu ti su i do bri `u u raz voj eko i po slov ni re zul ta ti, et no tu ri zma. a re li za ci ja oba vqe nih raz go vo ra Dru gi sa jam ko war stva „Hor o~e ku ju se u na red nom pe ri o du - re svil” ugo stio je vi {e od 100 od ga ji kla je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji va ~a ko wa iz ne ko li ko ze ma qa, za no vi na re di rek tor ka “Lo ri sta” odr `a no je tri me |u na rod na tak mi Imel da Mo na rov-^u qak. ~e wa i dao zna ~a jan do pri nos raz Po we nim re ~i ma, na „Lo ri stu” vo ju ko war stva i ko wi~ kog spor ta. je ovog pu ta ve }i na gla sak bio na Na red na pri red ba na No vo sad lo vu ne go ri bo lo vu, a ve li ku pa skom saj mu bi }e odr `a na od 12. do `wu po se ti la ca i stru~ ne pu bli ke 16. ok to bra, a pred sta vi }e se iz la iza zvao je Pr vi sa jam {u mar stva, ga ~i na Saj mu auto mo bi la “Auto ko ji bi ve} na red ne go di ne mo gao {ou No vi Sad”. bi ti bo ga ti ji za u~e {}e pred stav D. Mla|enovi}

Malo-po malo...

Dok za po sle ni u jav nom sek trou i pen zi o ne ri pa bir ~e pro cen te i pro mi le u su mi po ve }a wa za ra da do la zi mo do pri li no {o kant nih broj ki. Ta ko Mi ro slav Zdrav ko vi} ured nik saj ta eko no mi ja ka `e da je za osam go di na a u pe ri o di od 2002 do kra ja pro {le go di ne fond za ra da za jav ni sek tro kod nas uve }an 266 od sto.

U su sed noj Hr va ta skoj je u istom pe ri o du po ve }a we bi lo 30,9 od sto. To zna ~i da su ta pri ma wa po ve }a na re al no za 0,2. Tu vam je i od go vor na pi ta we o na {em po ve }a wu. Pro blem je {to smo mi na vi kli da raz mi {qa mo u ve li kim broj ka ma pa nam je jed na od sot ma lo. A pri mer iz Hrv ta ske go vo ri da se po tro {wa u ovim obla sti ma sve sti u re la ne okvi re, po treb na je sa mo pol ti~ ka vo qa.

Ra ~u ni ca Na rod ne ban ke o skrom nih je dan od sto ne sla `e se onim {to je iz me rio Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku, po wi ma po lu go di {wa in fla ci ja iz no si la je 1,8 od sto. Wi hov po da tak uzma se zva ni~ no. Me |u tim svi ko ji su se po ra do va li ve }im pri ma wi ma po `u ri li su .Ok to bar ske „jav ne” pla te„ i pen zi je sti }i }e za is pla tu no vem bra me se ca, a do ta da }e se zva ni~ ni po da ci po rav na ti,

ta ko da di le ma o mo gu }im gre {ka ma ne }e bi ti.

S dru ge stra ne, ka da se vi di ko li ke su pro se~ ne pen zi je i pla te u jav nom sek to ru, do la zi se do ra ~u ni ce ko li ko }e to bi ti u di na ri ma a to sva ko ni je ni da se na pu ni kor pa u sa mo u slu zi. Pro se~ na pen zi ja u Sr bi ji je ne {to iz nad 23.000 di na ra pa ka da se na to do da ve ro vat na po vi {i ca od oko 1,2 po sto, is pa da da }e pen zi o ne ri

do bi ti oko 300 di na ra ve }i ~ek.

Sli~ no je i s pla ta ma. Da uzme mo da je pro se~ na pla ta u jav nom sek to ru oko 40.000 di na ra i da se na to do da na ja vqe na ok to bar ska po vi {i ca – is pa da da }e za po sle ni do bi ti oko 500 di na ra vi {e.

Ova ra ~u ni ca po ka zu je i zbog ~e ga je Vla da bi la ta ko si gur na da su nov ci za po vi {i cu obez be |e ni upr kos ve li kom de fi ci tu bu d`e ta. Na i me, po pro ce na ma eko no mi sta, rast pen zi ja i pla ta u jav nom sek to ru od 1,2 po sto dr `a va za i sta mo `e obez be di ti i u{te da ma u sa moj dr `av noj ka si bez po tre be da se do dat no za du `u je i po ve }a va iona ko ve li ki jav ni dug.

Ako sve bu de po ra ~u ni ci i za ko nu – a svi su iz gle di da ho }e – ja sno je da se od po vi {i ce ni ko ne }e obo ga ti ti, ali }e sli~ na si tu a ci ja bi ti i 2012. Na red ne go di ne na ~in ob ra ~u na osta }e isti.

Da kle, rast ce na na ma lo, plus po lo vi na ra sta BDP-a. Dr `a va naj vqu je oba ra we in fla ci je i rast BDP-a od tri po sto. Ali, ako bi od 2013, ka ko za kon na la `e, pen zi je pra ti le sa mo rast po tro {a~ kih ce na i ko ri go va le se za rast BDP-a sa mo uko li ko on bu de ve }i od ~e ti ri od sto, pen zi o ne ri }e bi ti u si tu a ci ji jo{ ne po voq ni joj ne go da nas.

Od sa me po vi {i ce mno go ve }e ko ri sti za gra |a ne bi bi lo ob u zda va we in fla ci je. U slu ~a ju da dr `a va uspe da obo ri ce ne, i ova ko ma lo po ve }a we pla ta i pen zi ja ima lo bi smi sla. U su prot nom, pen zi je i pla te u jav nom sek to ru }e iz gu bi ti tr ku, pa }e i u iz po ve }a wa ko ja im sle du ju za po sle ni i pne zi o ne ri do bi ja ti me se~ no su me nov ca uz ko je }e wi ho va ku pov na mo} bi ti ma wa ne go sa da.

D. Vujo{evi}

DANAS SVE^ANO OTVARAWE MOSTA

No va „Be {ka” pre ko Du na va No vi most na Du na vu kod Be {ke, na se ver nom kra ku ko ri do ra 10 bi }e pu {ten u sa o bra }aj da nas , na ja vi lo je Jav no pred u ze }e Pu te vi Sr bi je.

Otva ra wu mo sta kod Be {ke pri su stvo va }e pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi}. Isto vre me no }e u sa o bra }aj bi ti pu {ten i most pre ko ka na la Ar kaw.

Most kod Be {ke na auto pu tu Be o g rad-Hor g o{, u bli z i n i No vog Sa da, du ga ~ak je 2,2 ki lo me tra i naj du `i je most pre ko Du na va u Evro pi, a po iz gle du se ne raz li ku je od su sed nog sta rog mo sta.

Grad wa mo sta „Be {ka” po ~e la je 2008. go di ne i pa ra lel no su gra |e ni i pri stup ni pu te vi u du `i ni od oko tri ki lo me tra. Ugo vo re na vred nost ra do va za iz grad wu mo sta na put nom prav cu E-75 bi la je 33,7 mi li o na evra, a fi nan si ran je iz kre di ta Evrop ske ban ka za ob no vu i raz voj. Ko na~ na vred nost in ve sti ci je, ka ko je ra ni je sa o p { te n o, zbog do d at n ih ra do va bi }e po zna ta na knad no.

Na k on pu { ta w a u sa o b ra } aj mo sta „Be {ka” tra sa auto pu ta od No v og Sa d a do Hor g o { a, ukup ne du `i ne 88 ki lo me ta ra, bi }e, pre ma na ja va ma, u pot pu no sti za vr {e na po lo vi nom ok to bra.

NAKON [TO JE SRBIJA UZELA JO[ MILIJARDU EVRA

Za du `u je mo se br zo, ka ja }emo se na te na ne Sr bi ja je ovih da na pro da jom ob ve zni ca na me |u na rod nom fi nan sij skom tr `i {tu od spoq nih kre di to ra po zaj mi la jo{ mi li jar du do la ra i ti me se na{ jav ni dug sa svim pri bli `io za kon ski pro pi sa noj gra ni ci o mak si mal nom zdu `e wu. Fi skal ni sa vet je sa op {tio da }e dug do kra ja go di ne ipak osta ti is pod pro pi sa ne gra ni ce od 45 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, ali su po je di ni eko no mi sti ipak upo zo ri li da je ovo za du `i va we ve o ma lo{ po tez Vla de pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, pa ~ak i da }e u u}i u isto ri ju kao ne sla van po tez ko ji je Sr bi ju uvu kao u du `ni~ ku kri zu.

Vla da se za du `i la mi li jar du do la ra emi to va wem evro ob ve zni ca, sa ro kom do spe }a od 10 go di na uz ka mat nu sto pu od 7,25 od sto. Pri tom je pre mi jer oce nio da je re~ o isto rij skom do ga |a ju, po {to se Sr bi ja do sa da ni je za du `i va la na ovaj na ~in i to, pre ma we go vom mi {qe wu, po pri li~ no po voq noj ce ni.

Pa re je Vla da mo ra la da uzaj mi za to {to ni je ima la na ~i na da po kri je na ra sta ju }u ru pu u bu d`e tu. Na kon po sled weg do go vo ra sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom, za kqu ~e no je da se mo ra na pra vi ti re ba lans bu d`e ta i mi nus jav ne ka se je po ve }an sa 4,1 na 4,5 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. Na i me, bu d`et ski de fi cit je za pr vih se dam me se ci ove go di ne na ra stao do sko ro 88 mi li jar di di na ra, a ukup no je za ce lu go di nu bio

pro jek to van na 120 mi li jar di.

Vla da ni je ima la mno go iz bo ra: po {to po ve }a we po re za ka ko bi se ova ru pa u bu d`e tu za kr pi la

sva ka ko ni je do la zi lo u ob zir, pre o sta lo joj je sa mo da se po no vo za du `i.

Po sto ja lo je, na rav no, i tre }e

Na opasnoj granici Sr bi ja, da kle, jo{ uvek ni je u{la u zo nu opa sno jav nog du ga, ali joj se opa sno pri bli `i la. Fi skal ni sa vet je oce nio da }e dr `av ni dug do kra ja go di ne osta ti is pod za kon skog ogra ni ~e wa od 45 od sto BDP-a, ali da se pri bli `io toj gra ni ci „{to do dat no na me }e do sled nu pri me nu fi skal nih pra vi la i po ste pe no sma wi va we fi skal nog de fi ci ta“.

Sa vet je, ta ko |e, oce nio da je pred lo `e ni re ba lans bu d`e ta u skla du je do go vo rom ko ji je Sr bi ja po sti gla sa MMF-om, ali i da „ne ve ru je“ da je mo gu }e ostva ri ti u{te du od de vet mi li jar di di na ra iz sop stve nih pri ho da bu d`et skih ko ri sni ka, ka ko je pred vi |e no re ba lan som. Zbog to ga je kao do bra me ra na ve de no to {to se u re ba lan su bu d`e ta pred vi |e no da se auto mat ski pri me ne do dat na ogra ni ~e wa po tro {we.

S dru ge stra ne, sa vet na vo di da uko li ko se na sta vi pad pri vred nih ak tiv no sti, po sto ji ri zik da se dr `av ni pri ho di do dat no sma we. Sa mo pad pri ho da od ak ci za mo `e uma wi ti pri ho de za ~e ti ri do osam mi li jar di di na ra do kra ja go di ne, sma tra Fi skal ni sa vet.

re {e we, o ko jem i Vla da i MMF i eko no mi sti pri ~a ju ve} ce lu de ce ni ju – da se sma wi jav na po tro {wa. Ka ko je to ovih da na pri me tio eko no mi sta prof. dr Bo ris Be o go vi}, “ni je taj de fi cit pao s ne ba, we ga je stvo ri la Vla da svo jim od lu ka ma”.

Ipak, iz gle da da je ve} odav no po sta lo ja sno da ova Vla da Sr bi je ne ma ni ka pa ci te ta ni `e qe da se upu sti u ta kav isto rij ski po du hvat ka kvo je sma we we pre ve li kih tro {ko va dr `a ve ko ji Sr bi ju mu ~e ve} de ce ni ja ma.

Eko no mi sta Mi lan Ko va ~e vi} ka `e da je po gre {na pro ce na Vla de da bu xet ski de fi cit tre ba fi nan si ra ti du go ro~ nim, a ne krat ko ro~ nim za du `i va wem, po {to je ono po voq ni je.

Na i me, uka zu je, to zna ~i da }e mo po tro {i ti vi {e da nas i osta vi ti da to pla ti bu du }a ge ne ra ci ja. Ta ko je je di no lak {e vla sti da na sta vqa sa za du `i va wem, a ta kva iner ci ja je do ve la i do sa da {weg sta wa u Gr~ koj, uka zu je Kova~evi}.

Be go vi}, pak, ve ru je da je ovo za du `i va we isto rij sko u smi slu da }e ga ve ro vat no isto ri ~a ri jed nog da na po sma tra ti kao kqu~ ni tre nu tak ko ji je Sr bi ju uveo u du `ni~ ku kri zu, a Vla du pre mi je ra Cvet ko vi }a kao jed nu od ret kih srp skih post ko mu ni sti~ kih vla da ko ja je iz gu ra la ceo man dat ali i ko ja je, {to se jav nih fi nan si ja ti ~e, bi la jed na od naj go rih i naj ne od go vor ni jih.

V. ^vorkov

6

berza

ponedeqak3.oktobar2011.

dnevnik

DO MA ]E TR @I [TE AK CI JA NA NIZ BR DI CI

Be leks pao na naj ni `e gra ne od ju la 2009.

NO VI PRO PI SI U KOM [I LU KU

Ma ke do ni ja uvo di mi ni ma lac Pr vi put za 20 go di na ne za vi sno sti Ma ke do ni je, sin di ka ti, po slo dav ci i vla da su se do go vo ri li da uve du mi ni mal mu pla tu za za po sle ne.

Na kon spo ra zu ma mi ni mal na pla ta ili po pu lar ni je mi ni ma lac u ovoj ze mqe iz no si }e 8.050 de na ra u ne to iz no su {to je ne {to ma we od ma we od 130 evra.

Ti me, ka ko is ti ~u me di ji u Sko pqu, Ma ke do ni ja vi {e ni je je di na ze mqa sve tu u kojj ni je utvr |e na mi ni mal na pla ta.Do do go vo ra ni je do {lo ni br zo ni la ko, a naj ve }u ko rist }e ima ti oni ko ji su i naj u gro `e ni ji.

Pre mi jer Ni ko la Gru e ski je na kon fe ren ci ji za {tam pu u Sko pqu iz ja vio da }e do go vor omo gu }i ti po ve }a we pla ta 65.000 za po sle nih ko ji sa da ima ju pri ma we ma we od za ga ran to va nog.

Udru `e wa po slo da va ca i sin di ka ti su od mah po zdra vi li do go vor.

Za kon o mi ni mal noj pla ti u Ma ke do ni ji }e bi ti do net do kra ja go di ne, a po ~e }e da se pri me wu je od 2012.

Do ma }e tr `i {te ak ci ja i pro te kle sed mi ce na sta vi lo je pad vred no sti {to je ~e tvr ta ne de qa u ni zu ka ko se in ve sti to ri ma hom su zdr `a va ju od ula ska u ri zi~ ni ju vr stu imo vi ne kao {to su ak ci je. Prem da je pro te kle ne de qe za be le `en opo ra vak glav nih svet skih tr `i {ta ka pi ta la, po vo dom no vih me ra za ubla `a va we kri ze u evro zo ni, ovaj ta las op ti mi zma se ni je ose tio na do ma }em tr `i {tu ka pi ta la. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je ne znat no pre ko 3 mi li o na evra, dok je re per ni po ka za teq, Be leks 15, osla bio do dat nih 3,2 od sto spu stiv {i se na naj ni `i ni vo u vi {e od 2 go di ne. Od po ~et ka go di ne, ovaj in deks be le `i pad vred no sti od 15,2 od sto.

– Naj pro met ni ja har ti ja bi la je ni {ka AIK ban ka ko ja je za be le `i la pro met od 83,8 mi li o na di na ra. Iako je na po ~et ku sed mi ce ob ja vqe no da }e usko ro bi ti odr `a na van red na skup {ti na ak ci o na ra na ko joj }e se iz me |u osta log ras pra vqa ti i o od lu ci o sti ca wu sop stve nih ak ci ja,

ve }im de lom sed mi ce je be le `en si la zni trend ove har ti je. AIK je to kom ne de qe iz gu bio na vred no sti 4 pro cen ta, okon ~av {i sed mi cu na ni vou od 1.920 di na ra.

Osta le ban kar ske ak ci je ni su be le `i le ve li ke pro me te. Ago ban ka se stro po {ta la do dat nih 11,7 pro ce na ta na 4.559 di na ra uz ne ve li ki pro met od 4 mi li o na di na ra, dok je Pri vred na ban ka ostva ri la re a li za ci ju od 5,4 mi li o na di na ra, osla biv {i 7,3 od sto. Ak ci je Ko mer ci jal ne ban ke Ak ci je ce na na za tva ra wu

Do bit ni ci Imlek a.d., Be o grad Raz voj na ban ka Voj vo di ne a.d.

BIP a.d., Be o grad Gu bit ni ci Na pred GP a.d., Be o grad Agro ban ka a.d., Be o grad Ener go pro jekt hol ding a.d.

2.277 2.122 35 ce na na za tva ra wu 1.670 4.559 459

„MK gru pa” na ber zi 2012. go di ne?

pri ku pqe nih sred sta va ulo `i mo u Ukra ji ni”, na veo je Ko sti}, do da ju }i da ta pro sta na is to~ no e vrop ska ze mqa za u zi ma bit no me sto u svim bi znis pla no vi ma “MK gru pe”.

Ko sti}, ko ji je kra jem ove sed mi ce u Ja go ti nu u Ki jev skoj obla sti otvo rio naj ve }i si los u toj ze mqi u ko ji je “MK gru pa” in v e s ti r a l a 20 mi l i o n a do la ra, na gla sio je da je Ukra -

pro me na ce ne (%) +6,15% +6,10% +2,94% pro me na ce ne (%) -13,92% -11,70% -8,75%

Ubr zan raz voj ^e {ke ^e {ka pri vre da je u 2010, pre ma re vi di ra nim po da ci ma ^e {kog za vo da za sta ti sti ku, po ra sla za 2,7 od sto, dok su po da ci pre re vi zi je uaka zi va li na rast od 2,3 pro cen ta. Go di ne 2009. pri vre da je opa la za 4,7 pro cen ta, dok se do sa da go vo ri lo o ta da {wem pa du od 4,1 od sto, na ve li su pred stav ni ci Za vo da za sta ti sti ku na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Za vod za sta ti sti ku je re vi di rao po dat ke o bru to do ma }em pro iz vo du (BDP) una zad, ~ak do 1995. i to je naj ve }a re vi zi ja u po sled wih 15 go di na, pre ne li su ~e {ki me di ji. Naj ve }i rast uop {te pri vre da je ostva ri la 2006. go di ne - se dam od sto, pre ma re vi di ra nim po da ci ma, u od no su na ra ni je ra ~u na tih 6,8 od sto.

Naj ve }e pro me ne od no si le su se na spoq nu tr go vi nu, ne u tvr |e nu (si vu) eko no mi ju, obla sti po re za, do zvo la za emi to va we ugqen di ok si da i iz najm qi va wa, na ve li su pred stav ni ci Za vo da i do da li da re vi zi je ima ju mi ni mal ni uti caj na vla din dug i vla din de fi cit.

Udeo ne u tvr |e ne, od no sno si ve eko no mi je u BDP je po ve }an svih go di na od 1995. Na pri mer, za pro {lu go di nu je po ve }an na 7,3 od sto, sa 5,8 pre re vi zi je.

Raz log za re vi zi ju je, po red osta log, pre la zak na no vu kla si fi ka ci ju pri vred nih de lat no sti, ko ju je do ne la Evrop ska ko mi si ja.

SPA SA VA WE EVRO ZO NE

MI O DRAG KO STI]

“MK gru pa” pla ni ra da 2012. pu tem emi to va wa ak c i j a pred u z e } a pri ku pi do dat ni ka pi tal od 250 mi li o na do 300 mi li o na evra, od ~e ga bi naj ve }i deo bio ulo `en u agrar u Ukra ji ni, na ja vio je pred sed nik te kom pa ni je Mi o- drag Ko sti}.

Za ta k o ne { to po treb no je da se ob ja vi ini ci jal na jav na po nu da (Ini t ial Pu b lic Of f e r ingIPO), ~i me pred u ze }e iz ne kog od za tvo re nih ob li ka pre la zi u jav n o, otvo r e n o ak c i o n ar s ko dru {tvo. Ka ko je Ko sti} ob ja snio, ta kom pa ni ja je ve} 2007. bi la sprem na za iz la zak na ber zu, ali je te pla no ve osu je ti la ve li ka glo bal na eko nom ska i fi nan sij ska kri za.

Ta da je bio plan da pri ku pi mo iz me |u 300 mi li o na i 400 mi li o na evra, a da oko 65 od sto

po sle du `eg vre me na spu sti le su se is pod ni voa od 2.000 di na ra uz pro met od 6,7 mi li o na di na ra ko ji je ostva ren uglav nom po ce ni od 1.950 di na ra.

Od har ti ja iz re al nog sek to ra naj pro met ni ja je bi la Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le `i la re a li za ci ju od 31,5 mi li o na di na ra uz pad na ne deq nom ni vou od 2,8 od sto. Kra jem sed mi ce tra `wa za NIS-ovim ak ci ja ma bi la je pri li~ no tan ka {to je uslo vi lo na gli pad ce ne

ak ci ja ove naj ve }e kom pa ni je na Be le xu. To kom sed mi ce po ja vi la se in for ma ci ja da bi NIS mo gao pre u ze ti ~e tvr ti nu pum pi u po se du ru mun skog Pe tro ma na ovom tr `i {tu, ali je iz do ma }e naft ne kom pa ni je ova in for ma ci ja de man to va na prem da „se Ru mu ni ja na la zi me |u pri o ri tet nim sme ro vi ma za raz voj bi zni sa NIS-a, ka ko za pro iz vod ne pro jek te, ta ko i za raz voj ma lo pro da je”. Od li ~an pro met od 21,1 mi lion di na ra za be le `io je Imlek (IMLK) ko ji se po sled weg da na u sed mi ci do mo gao ko te od 2.300 di na ra. Me |u pro met ni jim har ti ja ma sa re a li za ci jom od 18,5 mi li o na di na ra bio je i naj ve }i do ma }i kon di tor Bam bi-Ba nat (BMBI) ko jim se ma hom tr go va lo na ni vou od 20.000 di na ra. Obe ove kom pa ni je be le `e rast vred no sti od po ~et ka go di ne, upr kos sna `nom ne ga tiv nom tren du ber ze, za hva qu ju }i ak tiv nom na stu pu sa mih kom pa ni ja na tr `i {tu, ali i wi ho voj o~e ki va noj pro da ji.

Aero drom „Ni ko la Te sla“ (AERO) pro te kle sed mi ce je za be le `io pro met od 17,4 mi li o na di na ra i bio je jed na od ret kih har ti ja sa ra stom vred no sti.

Aero drom je za vr {io ne de qu na ko ti od 462 di na ra uz rast od 1,8 od sto. Naj ve }i do ma }i gra |e vi nar Ener go pro jekt na sta vio je da gu bi na vred no sti, spu stiv {i se pro te kle sed mi ce na ni vo od 459 di na ra {to od go va ra tr `i {noj vred no sti kom pa ni je od sve ga 43 mi li o na evra.

PRI VRE DA U USPO NU

ji n a po n o v o je d an od “wi ho vih glav nih tar ge ta”, te da je pla ni ra no da 70 od sto nov ca pri ku pqe n og na ber z i bu d e ulo `en u tu ze mqu.Kom pa n i j a „Agro In v est Ukra j i n a”, ~la n i c a „MK gru pe”, pre ma po da ci ma za 2011, ob ra |u je oko 40.000 hek t a r a u Ukra ji ni, a pla ni ra no je da ta po vr {i na bu de po ve }a na na 120.000 hek ta ra.

Ukra ji na je tr `i {te od 46 mi li o na sta nov ni ka i ima 42 mi li o na hek ta ra vr lo kva li tet ne ze mqe.

“Po no vo se spre ma mo za iz la zak na ber zu 2012, iz me |u mar ta i ma ja, ne o~e ku je mo to li k o ve l i k o in t e r e s o v a w e, opet zbog kri ze, ali plan je da pri ku pi mo iz me |u 250 mi li o na i 300 mi li o na evra”, ka zao je Ko sti} no vi na ri ma. do la ra.

Od Ne ma ca 211 mili jar di i ni cent vi {e Na kon {to je iz gla sa no po ve }a we fi nan sij skog {ti ta za spas evra ne ma~ ki mi ni star fi nan si ja Vol fgang [oj ble is kqu ~io je mo gu} nost no vog pro {i re wa po mo }i. „Gor wa gra ni ca evrop skog fi nan sij skog {ti ta je 440 mi li -

„Pra vo nad gle da wa i pre po ru ke ni su do voq ni. Dr `a ve ko je u bu du} no sti `e le da ra ~u na ju na „fi nan sij ski {tit’, mo ra ju u pot pu no sti da omo gu }e pri stup wi ho voj bu xet skoj po li ti ci“, pi {e Ve ster ve le za min hen ski list Zi doj ~e caj tung.

stu pi ma“. Je dan od pro ble ma je, ka `e on, to {to „re ci mo Gr ci ima ju dr `av nu imo vi nu, ali tre nut no ona ne mo `e po voq no da se pro da“.

Evrop ska agen ci ja za pri va ti za ci ju bi la bi u sta wu da u ro ku od 10 do 15 go di na pri va ti zu -

jar di evra – od to ga Ne ma~ ka iz dva ja 211 mi li jar di. I to bi bi lo to. Kraj”, re kao je [oj ble.

On na vo di da bi Evrop ski me ha ni zam za sta bil nost tre ba lo naj ka sni je do 2013. go di ne da za me ni Evrop ski fond za fi nan sij sku sta bil nost EFSF ka da }e iz nos bi ti ne {to ma wi. „Ta da pre o sta je ukup no jo{ 190 mi li jar di evra u~e {}a, ukqu ~u ju }i ka ma te“, ob ja snio je [oj ble. Ze le no sve tlo za pro {i re we fi nan sij skog {ti ta za spas evra dao je i gor wi dom ne ma~ kog par la men ta. Ti me je uklo we na i po sled wa par la men tar na pre pre ka. Sa do sa da {wih 250, fi nan sij ski {tit je po ve }an na 440 mi li jar di evra, a ne ma~ ke ga ran ci je po ra sle su sa 123 na 211 mi li jar di.

Ras pra ve o vi so ko za du `e nim ze mqa ma se na sta vqa ju. Mi ni star ino stra nih po slo va Gi do Ve ster ve le za la `e se za o{tri ju kon tro lu.

Kon kret no, na pri me ru Gr~ ke, {ef so ci jal de mo kra ta Frank Val ter [tajn ma jer za la -

je dr `av nu imo vi nu Gr~ ke. Sa dru ge stra ne, po sla nik Hri {}an sko so ci jal ne uni je u Bun -

PLA NO VI HR VAT SKE KOM PA NI JE

„Be qe” }e iz vo zi ti svi we ti nu u Sr bi ju Sr bi ja }e za hr vat sku kom pa ni ju „Be qe” bi ti u na red nom pe ri o du in te re sant no tr `i {te za iz voz svi we ti ne, iz ja vio je pred sed nik upra ve te kom pa ni je „Be qe” Go ran Paj ni}. „Kom pa ni ja u pla nu ima iz grad wu kla ni ce na pod ru~ ju Ba r a w e ka p a c i t e t a 600.000

svi wa, i si gu ran sam da }e Sr bi ja bi ti za ni mqi va {to se

ti ~e iz vo za svi we ti ne jer je ve li ko tr `i {te ko je kon zu mi ra tu ro bu”, ka zao je Paj ni} no vi na ri ma iz Sr bi je po sle obi la ska ove kom pa ni je.

Paj ni} je, ta ko |e, ka zao da se u obla sti mle~ ne in du stri je je d i n o pla n i r a po v e } a w e pla s ma n a si r a „abc” pre k o „Di ja man ta” ko ji po s lu j e u okvi r u hr v at skog kon c er n a „Agro kor”.

Po Paj n i } u, bi lo je po ku {a ja da se svi w e iz vo ze u Sr bi ju u vre me ka da je u su s ed n oj ze m qi bi lo pro ble ma sa ne sta {i com, „ali na`a l ost ve t e r i n ar s ke

slu `be obeju ze maqa ni su do ne le prav ni okvir da se to od ra di.” Pre ma Paj ni }u, kom pa ni ja sa ra |u je sa fir ma ma iz Sr bi je, po seb no iz do me na sto ~ar ske pro iz vod we, a vla da in te re so va we i za uza jam nu raz me n u zna w a iz ove obla s ti.

Paj ni} je na veo da „Agro kor”, u ~i jem sa sta vu ra di i „Be qe”, in ve sti ra u Sr bi ju u sve vi do ve pro iz vod we, pod se tiv {i da je pre go di nu i po da na otvo re na sa vre me na far ma to va ju na di po red No vog Sa da ka pa ci te ta 1.400 ko ma da. Paj ni} je ka zao da iz voz go to vih pro iz vo da ~i ni sve ga ne ko li ko pro ce na ta, i da se je di no ozbiq no iz vo zi sir „abc”, a da se u po sled we vre me po ku {a va i sa iz vo zom vi na.

Ra ste na da u Gr~ koj “Ne de qa pu na ten zi je i ne iz ve sno sti osta je za na ma, raz re {e we je na vi di ku”, po ru ~io je Gr ci ma wi hov pre mi jer Jor gos Pa pan dreu sa sa mi ta li de ra EU. Gr~ ki me di ji ja vqa ju da je pre mi jer Pa pan dreu, po sle uspe {ne po se te Ber li nu, to kom ne for mal nih su sre ta u Var {a vi us peo da ube di ve }i nu skep ti ka da }e Gr~ ka bez u slov no iz vr {i ti oba ve ze.

Uve re we da Gr~ ku tre ba spa si ti ban kro ta sve je oset ni je u na pi si ma evrop ske {tam pe, za raz li ku od pre de se tak da na, ka da su se svi opra {ta li od “ze mqe ko ja je ban kro ti ra la”. `e se za uvo |e we jed ne Evrop ske agen ci je za pri va ti za ci ju, ko ja bi mo gla gr~ ku dr `av nu imo vi nu da pri va ti zu je. [tajn ma jer je re kao da „ne }e bi ti do voq no da se fi nan sij ski {tit stal no pro {i ru je, mo ra mo da raz mi {qa mo i o dru gim pri -

de sta gu i ve li ki evro-skep tik, Pe tar Ga u vaj ler, mi sli da je neo p hod no is kqu ~e we Gr~ ke iz evro-zo ne. „Ako Gr ci ne `e le da pro da ju svo ju de mo kra ti ju, mo ra ju da se raz dvo je od evra, ba rem na ne ko vre me„, re kao je Ga u vaj ler.

Nad me ta we u spret no sti No se ba {ten ski i krup an ot pad Obe le `a va we “De~ je ne de qe” u Osnov noj {ko li “\or |e Na to {e vi}” po ~i we da nas u 17 ~a so va “Ve se lim po li go nom |a ka pr va ka”.

Ma li {a ni }e u de se to ~la nim eki pa ma (pet de voj ~i ca i pet de ~a ka) u prat wi u~i te qa po ka za ti svo ju spret nost na ovom me |u {kol skom po li go nu. U Li kov no – li te rar nim ra di o ni ca ma “Do vr -

{i za go net nu pri ~u” u 9, 10.30, 12, 14 i 15.30 sa ti u kwi `a ri „Ma la - ve li ka kwi ga”u~e stvo va }e po 10 u~e ni ka tre }ih raz re da.

“De~ ja ne de qa” }e tra ja ti do po ne deq ka 9. ok to bra, a ma li {a ni }e kroz tak mi ~e wa, dru `e wa, ra di o ni ce mo }i i da sa zna ju ne {to no vo, po ka `u kre a tiv nost i ma {to vi tost.

A. L.

Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti na Te le pu, a su tra u Ko vi qu, Kli si i Kli san skom bre gu.

Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog

Eko lo {ke ra di o ni ce na [tran du

ot pa da bi }e po sta vqe ni do sre de u MZ „Ju `ni Te lep”, na uglo vi ma uli ca Sta no ja Gla va {a i Fe je{ Kla re, He ro ja Pin ki ja i Mor nar ske, Ra ko va~ ke i Fe je{ Kla re i Sen te le ki Kor ne la i Sta no ja Gla va {a.

A. L.

Pro gram „Eko ku tak“ po vo dom „De~ je ne de qe“ po ~i we da nas na [tran du i tra ja }e do pet ka. Ovaj pro gram sa stav ni je deo „Da na eko lo gi je na [tran du”. Sva kog da na, u pre po dnev nim ~a so vi ma, na pla `i }e se odr `a va ti eko lo {ke ra di o ni ce na me we ne u~e ni ci ma tre }ih raz re da osnov nih {ko la. De ca }e ra di -

Kar lov ci bez vo de Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas }e bez vo de osta ti Srem ski Kar lov ci. Pre kid u snab de va wu vo dom }e tra ja ti od 8 do 16 ~a so va.

G. ^.

Novosadska ponedeqak3.oktobar2011.

ti u dve gru pe, pr va s dru `e wem i ra dom po ~i we u 10, a dru ga u 11.30 sa ti.

Sva ka {ko la ukra si }e svo je dvo ri {te dr ve nim `ar di we ra ma (vo zi} sa po sa |e nim cve }em), a u pe tak }e bi ti iza bra na {ko la ko ja }e do bi ti pri li ku da joj rad ni ci JKP „Ze le ni la“ ure de ze le ne po vr {i ne dvo ri {ta.

A. L.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

OB NO VA STRE QA NE E\ [EG U PU NOM JE KU

„Ku }a pra {i ne i sno va” Bren de Rid

Maj sto ri vra }a ju sjaj vre me {noj le po ti ci

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me rak kwi gu „Ku }a pra {i ne i sno va” Bren de Rid. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ku }a u ru {ev nom sta wu. Ostr vo u ra tu. A jed na qu bav tek po ~i we...Gr~ ka 1936. go di ne. Mla di bri tan ski di plo ma ta po sta vqen je u slu `bu u Ati nu i ta mo sti `e sa su pru gom. Hjuu se svi |a ta mo {wi `i vot, ali we go va `i vah na i ne kon ven ci o nal na `e na He ven li te {ko se ukla pa u bes ko na~ ni

vr tlog za ba va i dru {tve nih do ga |a ja. Kad Hjua po {a qu na Krit da re {i ne ki pro blem, od se da ju u sta roj, ru {ev noj ku }i ko ja pri pa da we go voj po ro di ci. He ven li se za qu bqu je u to me sto i we go ve sta nov ni ke i osta je po {to se Hju vra ti na zad na po sao. U na sto ja wi ma da re no vi ra sta ru ku }u, He ven li skla pa ~vr sto pri ja teq stvo sa An ti, mla dom `e nom iz se la i Hri stom, le pim i h a r i z m a t i ~ n i m mla dim zi da rom. Me |u tim, nad ostr vo se nad vi ja ju tam ni obla ci ra ta, do la ze da ni na si qa i kr vo pro li }a. Za He ven li, we ne pri ja te qe i po ro di cu, na stu pa ju naj ve }a is ku {e wa u `i vo tu.

Ovaj od li ~an, dir qiv ro man, pre pun `i vih isto rij skih de ta qa, sa ju na ci ma ko ji iz ra sta ju u he ro je si gur no }e za ple ni ti va {u pa `wu i une ti sve tlost i u najt mur ni ji dan.

A. Va.

V remeploV

„Tre }i ~o vek” o~a rao No vo sa |a ne Film „Tre }i ~o vek”, u re `i ji Ke ro la Ri da, sni mqen po ro ma nu en gle skog pi sca Gra ha ma Gri na, sa Or so nom Vel som i Xo ze fom Ko te nom, neo do qi vo je pri vla ~io qu bi te qe fil ma u ce lom sve tu. Ta ko je bi lo i u No vom Sa du 3. ok to bra 1952. U naj ve }em grad skom bi o sko pu

Ra do vi na sta roj stre qa ni E| {eg tra ju ve} dva de se tak da na i za sa da sve ide na ru ku maj sto ri ma, po ~ev od vre men skih pri li ka, jer od kad su po ~e li da ra de, sa mo je je dan dan pa da la ki {a. Unu tar i oko objek ta, po ~i {}e no je sve sme }e, {ut i ko rov. Po re ~i ma Bra ni sla va Tr kqe {a iz „Gra din ga„, pred u ze }a ko je je iz vo |a~ ra do va, iako je obje kat star, ru i ni ran i neo dr `a van, kon struk ci je su ja ke i ne ma bo ja zni od uru {a va wa.

- Unu tar objek ta smo ski nu li na sip ze mqe, sve

po ~i sti li i sa da na si pa mo {qu nak, a po tom }e mo sta vi ti be ton sku plo ~u. Ski nu li smo krov, sve ono {to mo `e da se is ko ri sti od gra |e vin skog ma te ri ja la osta vi li smo, a ono {to ne mo `e da se upo tre bi, ide na de po ni ju. U ve li koj le voj pro sto ri ji po sta vi li smo no ve gre de i kon struk ci ju, a sa da ski da mo crep - ka `e Tr kqe{.

Ka ko ob ja {wa va, ni je dan zid ni je imao hi dro i zo la ci ju, a ka ko je to oba ve zno, sva ki su se kli i uba ci va li izo la ci o ni ma te ri jal. Maj sto ri obi ja ju mal ter, ka ko unu tra Fo to: R. Ha yi} ta ko i spo qa, da bi ka sni je

„PRES-TRO FEJ” NA NO VO SAD SKOM SAJ MU

„Dnev ni ku” pr vo i tre }e me sto Ve} tra di ci o nal no, na me |u na rod nim saj mo vi ma Lorist, or ga ni zo va no je tak mi ~e we me di ja u ku va wu ri bqe ~or be i pa pri ka {a - „Pres-tro fej” No vo sad skog saj ma.

Naj bo qi ri bqi pa pri ka{, po oce ni me |u na rod nog `i ri ja, sku vao je glav ni i od go vo rni ured nik „Dnev ni ka” Alek san dar \i vuq skij. Dru go me sto pri pa lo je auto ru i vo di te qu emi si je „5ka za we”, ko ja se pet kom uve ~e emi tu je na RTV Bo ri Oti }u, dok je tre }a eki pa Ra dio No vog Sa da na ~e lu s Ra do va nom Ba la }em. Oni su do bi li pe ha re i di plo me.

Naj bo qu ri bqu ~or bu, po oce ni `i ri ja, sku va la je eki pa emi -

si je „Bra zde” Ra dio te le vi zi je Voj vo di ne na ~e lu s Ve snom Jo va no vi}. Dru go me sto pri pa lo je eki pi no vo sad skog do pi sni {tva li sta „Da nas”, a tre }e „Dnev ni ku onlajn” za ko ju je ku vao no vi nar Mi lan Bo zo kin. I oni su do bi li pe ha re i di plo me.

Na tak mi ~e wu me di ja u ku va wu rib we ~or be i pa pri ka {a u~e stvo va lo je ukup no 20 eki pa, sa sta vqe nih od pred stav ni ka me dij skih ku }a iz Voj vo di ne. Or ga ni za tor je obez be dio ri bu i ogrev, a tak mi ~a ri su do ne li luk, qu tu i slat ku mle ve nu pa pri ku, so i osta le za ~i ne ali i svo je taj ne i sve to sku va li u ko tli }u.

E. D.

KO LOR PRES GRU PA OR GA NI ZO VA LA HU MA NI TAR NU AK CI JU „DO MA ]I CA ME SE CA”

Dru `e we u De~ jem se lu

„Na rod ni”, za se dam da na pri ka zi va wa ovaj film o ne ve se lom `i vo tu u Be ~u po sle Dru gog svet skog ra ta, vi de lo je oko 15 hi qa da No vo sa |a na. Kroz ceo film je pro vu ~e na jed no stav na, le pa me lo di ja la ga nog val ce ra ko ja se i da nas sa za do voq stvom slu {a na kon cer ti ma.

N. C.

Pred sta va „Sa mo za tvo je u{i” Po zo ri {na pred sta va „Sa mo za tvo je u{i” odr `a }e se 27. ok to bra u 20 ~a so va u Ma loj dvo r a n i Spen s a. Glav n e ulo ge tu ma ~e An dri ja Mi lo {e vi} i Si mo Tre bje {a nin, a

re `i ser je Mi lan Ka ra xi}.

Ula zni ce za pred sta vu se mo gu ku pi ti na bla gaj ni Spen sa od da nas po ce ni od 800 di na ra za tri bi nu i 1.000 di na ra za par ter.

T. N.

mo gao da se sta vi no vi. Iako je dvo rac u Uli ci An to na ^e ho va 4 sa gra |en dav ne 1890. go di ne, zi do vi su sta bil ni, a krov na kon struk ci ja je za do vo qa va ju }a.

Pla ni ra ni rok za za vr {e tak re kon struk ci je je pet me se ci, no mo gu }e je da }e po tra ja ti i ne {to du `e jer br zina iz vo |e wa ra do va za vi si od mno gih fak to ra - od vre men skih uslo va, pre ko mo gu }ih ko mli ka ci ja ko je se mo gu po ja vi ti ka da se ra di na sta rim objek ti ma, do to ga da se po seb no vo di ra ~u na o o~u va wu svih estet skih i arhi tek ton skih spe ci fi~ no sti ko je ovaj obje kat ~i ne spo me ni kom kul tu re.

J. Zdje la re vi}

Fo to: B. Lu~i}

^i ta teq ke ma ga zi na „Po {a qi re cept”, ko ji iz da je „Ko lor pres gru pa”, spre mi le su ra zno vr sne sla ne pi te, ko je su ju ~e u re sto ra nu „Ja stog” oce wi va li ru ko me ta{ Vla da Man di} i vo di teq „Gran da” Ti ho mir Te pi}, a ka sni je su se uz uku sne pi te dru `i li sa de com iz De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci. „Ko lor pres gru pa” ve} osam go di na, pr ve ne de qe sva kog me se ca, or ga ni zu je hu ma ni tar nu ak ci ju „Do ma }i ca me se ca”, ka ko bi skre nu la pa `wu na de cu bez ro di teq skog sta ra wa i de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju iz Do ma u Ve ter ni ku i ujed no pod sta kla i dru ge kom pa ni je da bri nu o svo joj dru {tve noj za jed ni ci.

- Pr vi put sam u~e stvo vao u ovoj ak ci ji pre {est go di na, a oda zvao

sam se iz hu ma ni tar nih raz lo ga. Na ro ~i to u po sled wih ~e ti ri go di ne ka ko sam po stao otac ose }am po seb nu emo ci ju ka da su de ca u pi ta wu i uvek }u se ra do oda zva ti za ova kve ak ci je - re kao je po zna ti ru ko me ta{ Man di} ko ji je igra~ ke od svo je sta ri je }er ke od neo ma li {a ni ma u De~ je se lo.

Ni vo di te qu „Gran da” ovo ni je pr vi put da u~e stvu je u hu ma ni tar noj ak ci ji”Do ma }i ca me se ca” i sma tra da je to gest ko ji bi tre ba lo da ura di sva ka jav na li~ nost, ka ko bi ba rem na krat ko usre }i li de cu.

Vred ne do ma }i ce, ~i je su pi te oce wi va ne, do bi le su broj ne na gra de, po put po klon pa ke ta, luk su znog ku va ra, a glav na na gra da je pu to va we na Ko pa o nik.

I. Dra gi}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 sa ti Lu tri ja Voj vo di ne, Bu le var oslo bo |e wa 24 - 30A; od 10 do 11.30 sa ti Bu le var oslo bo |e wa 32 - 46, 46A 56, de~ ja usta no va “Pal ~i ca”, Raj faj zen ban ka, Tur ge we va 7-15. ^or ta nov ci: od 8 do 13 sa ti vi kend na se qe Ka ra{. Bu ko vac: od 8 do 11 sa ti deo na se qa od Me sne za jed ni ce pre ma Fru {koj go ri; od 8 do 13.30 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa.

Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 18 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa; od 8.30 do 11 sa ti deo vi kend na se qa Po po vi ca.Rim ski [an ~e vi: od 8 do 13.30 sa ti pred u ze }e “Ko tek spro dukt”, Ra do je vi}, ZZ No vi Sad, Agro kop, In ter grap, Ba~ ka put, Za vod za ku ku ruz i Za vod za p{e ni cu. Ne ma nov ci: od 8 do 13.30 sa ti ce lo na se qe. Pe ji }e vi sa la {i: od 8 do 13.30 sa ti ce lo na se qe.

c m y

8

ponedeqak3.oktobar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Troj ke ob ra do va le tri po ro di ce Trojke An drej, Ma tej i Ni ko li ja - Biqane i Milorada Laketi}a, Alek sa, Ni ko la i He le na - Milene i Predraga Petkovi}a, Veq ko, La zar i Ne nad - Tamare i Branka Teodosi}a.

Blizanci @e qa na i Qi qa na - Dragice Rapovi} i Andrije Gaji}a, Alek sa i Vik tor - Jelene i Vlatka Lazi}a.

Devoj~ice Ri na - Aleksandre Antunovi} i Zorana Klinovskija, Ana - Aleksandre Jano{i i Atile Buraji, Na |a - Alenke i Milo{a Laki}a, Iva Anamarije i Du{ka Kapura, Ni na - Biqane @uni} i Gorana Anti}a, Ne da - Biqane i Milana Radukina, Na da - Bojane Geli} i Mi}e Mijajlovi}a, Te o do ra - Bojane i Milana Ili}a, Ni ko li na - Bojane Mrmo{ i Bojana Kosanovi}a, Ana - Branislave Miqkovi} Viderman i Sa{e Vidermana, An |e la - Branke Ga~i} i Ivana Kalinova, Awa - Branke Samarxi} i Gordana Neranxi}a, Ma ri na - Vere i Slavi{e Igwi}a, Mir na - Vere Stojadinovi}-Fekete i Zoltana Feketea, Ele na - Gordane i Danijela Holoka, Ta ma ra - Dajane i Dragana Latinovi}a, Ni ka - Daniele i Stevana Sonti}a, Mi la na - Danijele i Uro{a Juri{ina, Je le na - Danke i Vladimira Tepi}a, Mi haj la - Dragane i Sa{e Male{evi}a, Mi o na - Dragane Smederevac i @eqka Vukmirovi}a, Ele na - Dra`enke i Dalibora Crnomarkovi}a, An |e la - Duwe i Slobodana Proli}a, Ka ta ri na - Eve i Jovice Savi}a, Du wa - Emilije i Dejana Stefanovi}a, Sa ra - Ivane Dini} Mari} i \or|a Mari}a, Ti ja na - Jagode i Dragana Torovi}a, Ana sta sia - Jasmine i Miroslava Nikola{evi}a, Ka ta ri na - Jelene Gagi} i Marka Burmuxije, Mi la na - Jelene i Sa{e Siv~evi}a, Una - Jovane i Dalibora Rokvi}a, Ma {a - Jovane i Marka Milanovi}a, Ana sta si ja - Jovane i Mir-

ka Gruji}a, Alek san dra - Jovanke Gajin i Mileta Popadi}a, Jo va na - Lidije Kevre{an-Kokot i Du{ana Kokota, So fi ja - Qiqane PivarskiKn`evi} i Milo{a Kne`evi}a, Ni ko li na Qubice Tomi} i Slavi{e Janoura, Go spa na Marije i Bogoquba Pani}a, Dra ga na - Marije i Mirka Glamo~anina, La na - Marije i Nikole Kqaji}a, So fi ja - Marije Kusi} i Slobodana Jovi~ina, Du wa - Marijane i Dimitrija Kne`evi}a, Mia - Marijane i Dragana Vrawe{a, Una Marijane i Du{ana Galovi}a, Te o do ra - Marte i Zorana Te{i}a, Da ni ca - Milane i Aleksandra Komarova, Ka ta ri na - Milice ^olevi} i \ure Imbri{i}a, Te o do ra - Mirjane i Borisa Bojata, Mi li ca - Mirjane i Lazara Bursa}a, Aliz - Monike i Antala Kelera, Le o no ra - Monike i Kristijana ^in~uraka, Ema - Monike ^apande i Jarka Stojanova, Ma {a - Nade i Bratislava Ivanovi}a, Adri ja na - Nata{e Balaban i Adrijana Ana|a, Ne ve na - Oqe i Miroslava Kqaji}a, Ni ko li na - Radmile i Jove Beni}a, Mi la na - Ru`e Jovanovi}a, Sa ra - Sabine i Miqana Jovanovi}a, Sla |a na - Sanele Andri}a, Alek san dra - Svetlane i Dragi{e Vujnovi}a, Ele na - Slobodanke Radin, Jo va na - Sne`ane i Igora Bande, Ta ra - Tamare Simi} i Dragan Sto{i}a, Ne ve na - Tawe i Du{ana Bugarskija, Una - Tawe i Uro{a Ani~i}a, Sta {a - Hajnalke Pekovi} i Bojana Perkovi}a.

Ven~ani Bran ka Ra do va no vi} i De jan Lu ki}, Iva na Ivo {e vi} i Mir ko Man dra{, Li di ja Mi li ~e vi} i Uro{ Mak si mo vi}, Alek san dra Vi doj ko vi} i \or |e Pa ni}, So wa Ko yo i Slo bo dan @e ga rac, Ma ri ja na \o ko vi} i Du {ko To ma{, Ani ta Ra do va no vi} i Mi lan Ru `i}, Ma ri ja ^er i Pa vle Isa kov, Sne `a na Pje vac i Mi ro slav Le ~i}, @i va na Vu ke li} i Ve dran Jo vi ~i}, Je le na Ma ya rev i Ra do slav [kr bi}, Bi qa na \or |e vi} i Ne ma wa Naj virt, Na da Ko sa ni} i Dra gan Hor vat, Sla |a na Vu ji no vi} i Ni ko la Traj ko vi}, So fi ja Sto ji} i Mi lan Pe tri no vi}, Mir ja na Si mi} i Mar ko Lom par, Je le na Ni ko li} i De jan La zi}, Sta {a Su bo tin i Alek san dar [i po ski, Ele o no ra Ur ban i Aron [i ket, Iva na Ole ar i Mi ro slav Ke ve `di, Dra ga na Vu ko vi} i De jan Be tos, @eq ka Bla go je vi} i Bo jan Kr sti}, Ma ri na Va si li} i Ra de Mi ja no vi}, So wa Mi li vo je vi} i De jan Pu po vac, Bra ni sla va Lu ki} i Mar ko Or lo vi}, Ta ma ra Mla de no vi} i Pe tar Ve se li no vi}, Sve tla na Ni ko li} i Vla di mir Ma tu lin, Mi la na Ra ki} i Dal mir Fe ra ti, Mi la na Ya ku lin i Pre drag Ar tu kov, Ma ri na Ba lan i Ivan Jo va no vi}, Mir ja na Vu ke li} i Slo bo dan No va ko vi}, Ne ve na Dra {ko vi} i Bo jan Mi haj lo vi}, Ta wa Mi {ko vi} i De jan Bo go sa vqe vi}, Ma ri ja na Bo bi} i @eq ko [a rac.

Bu di slav Pe tro vi} i An |e li na Vu ja no vi} - Pe tro vi} s ma lim Jo va nom

De~aci Alek sej - Aleksandre i Dragan Vasi}a, Ma tej - Ane i Qubomira Duda{a, Mar ko - Ane i Slavoquba Hromi{a, Da ni lo - Biqane i Ogwena Bo`i}a, Ni ko la - Biqane i Savice Vukov, Ni ko la - Bojane i Branka Stameni}a, Mi lo{ Branislave i Du{ka Glavatovi}a, Pe tar - Branke Novkov i Jovice Jovanovi}a, Vuk - Brankice Vrani} i Du{ka Ne{kovi}a, La zar - Brankice i Dragana Milo{evi}a, Mi lo{ - Vawe i Radenka A{owe, Og wen - Verice i Sla|ana Gli{i}a, Mar ko - Vesne i Spomenka Kova~evi}a, La zar Vesne Karan Vidovi} i Sini{e Vidovi}a, Da ni lo - Violete i Bojana Maksimovi}a, Ste fan Daliborke i Sini{e Milkova, En di - Damira i Elvisa Mehmedovi}a, Jo van - Danijele i Dra{ka Popovi}a, Og wen - Danijele i Mije Lali}a, Jo van - Danice i Qubi{e Baj~ete, Va si li je - Danice i Milorada Vuli}a, Ko sta - Danice Rancinger Radi} i Nemawe Radi}a, Mi haj lo Darinke Kolak Vu~kovi} i Ivana Vu~kovi}a, Alek sej - Dijane Hajder-Medi} i Aleksandra Medi}a, No vak - Dragane i Aleksandra [ipovca, Ma te ja - Dragane i Dragana Gavri}a, Ma te ja - Dragane i Radoslava \ermanova, Alek sa - Dragiwe i Gorana Jandri}a, Ni ko la - Dragice i Borisa Ribi}a, Fi lip - Duwe i Gorana Hadna|a, An drej - Eleonore i Arpada Kertesa, Mi haj lo @eqke Bubwevi} @ivkovi} i Sr|ana @ivkovi}a, Vuk - @eqke i Milorada A{}eri}a, Ste fan - Zorice i Sne`ana Todi}a, Lu ka - Ivane i Aleksandra Leki}a, An dri ja - Ivane i Branislava Juri{ina, Ivan - Ivane i Zorana Andra{eva, Ivan - Ivane i Igora Farka{a, \or |e Ivane Lon~ar, Og wen - Jasmine i Dejana Pa{i}a, Mar ko - Jasmine i Neboj{e Peto{evi}a, Pe tar - Jelene i Viktora Kova~a, Alek sej - Jelene i Gorana Vu~aka, Mak sim - Jelene i Igora Grkovi}a, Ni ko la - Jelene i Nenada Marjanovi}a, Go ran - Jelene Kova~vi} i Dragana Tankosi}a, Vu ka {in - Jelene Radovanovi} i Bojana ]iri}a,

Pe tar - Karoline i Dalibora Stajkovi}a, Ko sta - Katice i Dalibora Jovanovi}a, La zar - Katice i Mileta Kova~evi}a, Da vid - Qubice i Nikole Oreqa, Da mjan - Maje i Danijela Pilipovi}a, Mla den - Maje i Dejana ]ulibrka, Vu ka {in - Maje i Dobrice A}imovi}a, Ne ma wa - Maje i Dragana Grli}a, Lav Fi lip - Marije Proti} i Filipa Filipovi}a, Isi dor - Marijane Veliki i Branislava Majstorovi}a, Ja na - Marijane i Milo{a Nikoli}a, Da ni lo - Marine i Andrije Gruji}, Lu ka - Marine i Arsena ]uri}a, Lav - Marine i Bo{ka Lu~ara, Ste fan - Marine i Branka Jovanovi}a, @ar ko - Marine i Du{ana Jovanovi}a, Re qa - Milene i Zarije Lazovi}a, Ser gej - Milane i Jovana ^iv~i}a, Mi li sav - Milene i Jovana Radovi}a, La zar - Milice i Velibora Vukosavovi}a, Ni ko la - Milice Miqu{ i Dalibora Lalo{a, Mi haj lo - Mirjane i Du{ana Mandi}a, Ste fan - Mirjane i Ninoslava Bukvi}a, To mi slav - Mirjane Mi{kovi} Augustinov i Tomislava Augustinova, Vuk Nata{e i Sr|ana Ratkovi}a, Du {an - Petru{e i Zorana Medi}a, To ma - Radoslave i \or|a Atanackova, Mak sim - Rosane i Gorana Iveti}a, Jo van - Ru`ice @ivojnovi} i Vladimira Stojkova, Vu ka {in - Sanele i \or|a Ruwanina, Ra do van - Sanele i Miroslava Krsti}a, La zar Sawe i Branislava Jovi}a, Mi lan - Sawe Mari} i Radeta Rube`i}a, Loren - Silvie i Zoltana Urija, Vu ka {in - Slavice i Dragana Kova~evi}a, La zar - Slavice i Milivoja Petrovi}a, Sto jan - Sla|ane i Milo{a Te{i}a, Da vid Sne`ane i Davora Per{i}a, Da rio - Swe`ane i Darka Vukovi}a, Mi lo{ - Sowe i Ra{ka Radovi}a, Vuk - Stane i Ivana Matavuqe, Ste van Tamare Bohme Vukoti} i Maria Qubeza, Sr |an - Tawe Petrovi} i Jano{a Kosti}a, Ta dej - Tijane i Dalibora Damjanca, Bo tond - Timee i Atile \emreija, Me din - Feride Ga{i, El mir [eherezade Asani i Ramadana Hasanija.

Umrli

Mi la na Da mja no vi} i Zo ran Ivo {e vi}

Dragan Vanovi} (1938), Du{an Jankovi} (1929), Ankica Jeli~in ro|. Hernek (1932), Ivanka Jovanovi} ro|. Nikoli} (1936), Milan Jovin (1933), Mihaq Bako{ (1929), Jovan Batan~ev (1940), Borislav Bo`i} (1942), Danica Vrki} ro|. Bun~i} (1926), Milostiva Vezmar ro|.

Stefanovi} (1938), Julka Vozar ro|. O`vat (1942), Marija Vukasovi} (1942), Milan Gaxi} (1937), Mirjana Gerdijan ro|. Mini} (1954), Zagorka Gmizi} ro|. Vukin (1928), Marija Gumpot (1934), Miodrag Dra`i} (1922), Aleksa Kavraja (1954), Fevronija Ken|el ro|. [ovaw (1927), Borislav Kleverni} (1936), Radojko Kova~evi} (1955), Pavle Kolarov (1932), Slobodan Krneta (1975), Zoran Kuzminac (1959), Katica Mari~evi} (1931), Milica Miladinov ro|. Mani} (1921), An|elko Milovanovi} (1936), Olga Milosavqev ro|. Mi{kov (1932), Elizabeta Muri} ro|. Tacer (1921), Branko Mutavxi} (1967), Milivoj Nikolin (1927), Stoja Ostoji} ro|. Pili} (1928), Vitomir Pavkov (1940), Mirjana Palan~anin ro|. Senderak (1922), Hilda Panti} ro|.

Folk (1940), Vince Petrik (1954), Er`ebet Pe-

trov ro|. Hubert (1938), Qubica Popovi} (1922), Ana Prikidanovi} ro|. Vr{ka (1941), Aleksandar Radi} (1944), \or|e Radulovi} (1933), Aj{a Rat ro|. Beganovi} (1951), Andra{ Repa{i (1940), Mita Sekuli} (1944), Dara Stanojev ro|.

Po`arev (1942), Pavle Stoj{i} (1947), Milivoje Tadi} (1941), Radisav Takovac (1928), Radomir Todorovi} (1935), Radojica Trbanos (1952), Sava Farka{ ro|. Fr`ovi} (1933), Jovan Hajnc (1938), Katarina Cvetkovi} ro|. Radivojev (1938), Radivoj ^u~in (1941), Petar [arac (1929), Steva Jankov (1947), Branko Jelisavac (1930), Jovo Jovanovi} (1955), Mirjana Adamovi} ro|. Mihajlovi} (1949), Dragomir Anti} (1956), Qiqana Beli} ro|. @ivi} (1955), Smiqa Bo`i} ro|. Zagorac (1944), Aleksandar Gaber (1947), Rosanda Kuzmanov ro|. ]ipovi} (1951), Cvijetin Marjanovi} (1937), Branko Pani} (1961), \uro Radovi} (1949), Ana Rado{evi} ro|.

Horvat (1930), Ivan Stojkov (1925), Vladimir ^amprag (1942), Zorka [apowa ro|. Batnoga (1933), Marija [tefanides ro|. Keki (1926), Obrad [abanovi} (1930).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

PRO ME NI TI NA VI KE ZA ZDRA VO SR CE

- Vo di mo va `nu bit ku ka ko bi se ovaj po ra `a va ju }i broj obo le lih sma wio, a to ~i ni mo de lu ju }i na fak to re ri zi ka i pra vil nim na ~i nom `i vqe wa - ka za la je Ju ki} Ne at ni ca.

Naj pri sut ni ji fak to ri ri zi ka po zdra vqe sr ca i kar di o va ku lar nog si ste ma su pu {e we, vi sok krv ni pri ti sak, po vi {en ho le ste rol, pre ko mer na te le sna te `i na i di ja be tes.

Pr vo pra vi lo gla si ne je sti pre o bil no, iz be ga va ti ma snu, pre vi {e sla nu i slat ku hra nu, uno si ti {to vi {e te~ no sti i {e ta ti sva ko dnev no ba rem sat vre me na.

Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we, naj vi {e le ko va ko ji

se iz da ju na re cept su le ko vi za le ~e we kar di o va sku lar nih bo le sti. Ka ko ka `e na ~el ni ca spe ci ja li sti~ kog ode qe wa Do ma zdra vqa na do zu le ko va i na spre ~a va we in fark ta i {lo ga mo `e se uti ca ti pra vil nom is hra nom, fi zi~ kom ak ti vo {}u i ukla wa wem ve} po me nu tih fak to ra ri zi ka.

- Po red to ga {to su gra |a ni mo ra ju da po ve du ra ~u na o svo jim na vi ka ma, pre ven tiv nim pre gle di ma i bla go vre me nim kon tro la ma ra da sr ca, ta ko |e mo gu da do pri ne su sma we wu ri zi ka od sr ~a nog uda ra - na po me nu la je Ju ki} Ne at ni ca.

I. D.

ANA KO TU[ BEZ PRED RA SU DA MO TO ROM JE ZDI ULI CA MA

Da ma ukro ti la ja ku ma {i nu Na `e ne vo za ~e na Bal ka nu gle da se sa ne po ve re wem i pod sme hom ko ji god vo lan uz le u ru ke.

Naj vi {e se ospo ra va ju mo to rist ki we, za ko je ve }i na mi sli da im je me sto na zad wem se di {tu i da ni su do ra sle ve li kim ma {i na ma.

To je ve ro vat no je dan od raz lo ga {to ne ma mno go da ma na dvo to~ ka {i ma, ne ra ~u na ju }i one ko je vo ze sku te re. Ipak, jed na No vo sa |an ka od lu ~i la je da se upu sti u

ove vo de i, po pu lar no re ~e no, za ja {e ma gu.

- Mo tor ne vo zim du go, tek dve go di ne, ta ko da sam u sve mu to me sa mo po ~et ni ca - ka `e Ana Ko tu{ ~i ja se `e qa da vo zi dvo to~ ka {a ro di la jo{ dok je bi la de te, ali ro di te qi su joj bra ni li sma tra ju }i mo tor opa snim pre vo znim sred stvom.

- Pr vo to be {e qu bav, po sle hir zbog ne go do va wa ro di te qa, a sa da

Se stre Van Bu ren pr ve mo to ra {i ce Pi o nir ke u vo `wi mo to ra bi le su se stre Augu sta i Ade lajn van Bu ren iz Wu jor ka ko je su se vo zi le po ame ri~ koj oba li na „In di jan po ver” mo to ci klu 1916. go di ne. Ta ko su po sta le pr ve `e ne mo to ci kli sti ko je su ob i {le vrh Pajks Pi ka. Deo wi ho ve mi si je je bio da ube de voj sku da su `e ne spo sob ne da joj slu `e kao vo za ~i. Iako ni su po sti gle taj ciq, po ka za le su da su `e ne u sta wu da ura de mno go vi {e ne go {to im je ta da {we dru {tvo do zvo qa va lo. Ne zna se da li su na sta vi le da se ba ve ovim ho bi jem na kon uda je. Pri mqe ne su u Dvo ra nu slav nih Ame ri~ ke mo to aso ci ja ci je 2002. go di ne.

je je to ve} na vi ka i po tre ba. Sma tram ga sa vr {e nim pre vo znim sred stvom pre ko le ta ka da su ve li ke vru }i ne, jer mo `e{ da se ras hla di{. Prak ti ~an je za iz be ga va we gu `ve u sa o bra }a ju- ob ja {wa va Ko tu{.

Ova No vo sa |an ka ni je ~la ni ca ni jed nog mo to - klu ba, jer se be ne po sma tra kao mo to ra {i cu ~i ji je smi sao `i vo ta sa mo vo `wa, iako za i sta vo zi kad ho }e i gde ho }e. Ne ospo ra va `e qu da ne ko bu de okru `en isto mi {qe ni ci ma, ali zbog oba ve za tre nut no se be ne vi di na tom po qu. Ka da se od lu ~i la na ovaj ko rak, sla bo se oba zi ra la na re ak ci je i ko men ta re oko li ne. Ka `e da joj je mu` dao pu nu po dr {ku, jer i sam vo zi mo tor du go, pri ja te qi to

vi de kao nor mal nu po ja vu, a osta je joj sa mo jo{ maj ku da pri do bi je.

Ka ko sa zna je mo iz Mi ni star stva unu tra {wih po slo va, na pod ru~ ju No vog Sa da do 1. ja nu a- ra 2011. go di ne evi den ti ra ne su 623 `e ne sa vo za~ kom do zvo lom A ka te go ri je. U pro te klih osam me se ci, na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, od no sno, Ju `no ba~ kog okru ga, re gi stro va ne su ukup no 274 sa o bra }aj ne ne zgo de u ko ji ma su u~e stvo va li vo za ~i mo to ci ka la ili mo pe da. U tim ne zgo da ma, po gi nu le su ~e ti ri oso be, a po vre |e no je ukup no 255, od ko jih 63 te `e, a 192 lak {e. Sve sna da sta ti sti ke sa o bra }aj nih ne zgo da ne go vo re u pri log baj ke ri ma, sma tra da to ni je te sno u ve zi sa tim da li vo zi te dva ili ~e ti ri to~ ka, ve} je u pi ta wu ne mar nost.

- Ima tu i ne mar no sti, ali mo ra se uze ti u ob zir i vr sta mo to ra ko ja se vo zi. Mi slim na ku bi ka `u i br zi nu ko ja mo `e da se raz vi je. Na rav no, kao i kod svih vo za ~a ve li ki fak tor pred sta vqa i is ku stvo - re kla je Ko tu{ ko ja sma tra da se od re |e ni sta ti sti~ ki po da ci u ve zi sa `e na ma ko je vo ze mo to re da ju pro me ni ti, jer mo tor ni je pre vo zno sred stvo re zer vi sa no isqu ~i vo za ta ko zva ni „ja ~i pol”.

A. Je ri ni}

MLA DE BEZ PO SLA MU ^E I DRU GI PRO BLE MI

Bes po slen um |a vo qe igra li {te Ne za po sle nost kod mla dih oso ba vi {e ni ko ga ne iz ne na |u je, po go to vo {to su se ovom te mom ba vi la mno ga is tra `i va wa, ali i me di ji.

Aspekt ko ji u jav no sti ni je to li ko is tra `en je ste {ta ti mla di }i i de voj ke ra de u slo bod no vre me, u wi ho vom slu ~a ju od ju tra do mra ka.

Pro ce nat mla dih bez po sla u Sr bi ji tre nut no ide i do 50 od sto, na rav no onih ko ji ni su na pu sti li ze mqu, ta ko da se ra di o ve li kom bro ju onih ko ji mo ra ju na dru ga ~i ji na ~in da „ubi ju” dan. Iako gra dom kru `e pri ~e ka ko je da na {wa omla di na le wa i po ceo dan se di u ka fi }i ma, to ni je u pot pu no sti ta~ no.

Ve }i na wih je na uli ca ma i ka fi }i ma ba{ iz tog raz lo ga {to ne ma ju mo gu} nost da ra dom do |u do svo je

ko ri ce hle ba. Pri me ra onih ko ji su jed no stav no od u sta li od po tra ge za za po sle wem ima mno go, jer se po slo vi uglav nom do bi ja ju pre ko ve ze, a oni ko ji su se za po sli li bez po mo }i, ima ju pla te ko je ni su do voq ne ni za osnov ne po tre be. Je dan od wih je i Mar ko Kr kqu{ ko ji je go to vo pet go di na po ku {a vao da na |e po sao.

- Mi slim da sam sve pro bao, bio rad nik na gra di li {tu, kel ner u ka fi }u, ku rir, i na sva kom po slu ili je bi la mi zer na pla ta ili sam do bio ot kaz za to {to ni su vi {e ima li nov ca da me pla }a ju - ka `e Kr kqu{. -Pri zna jem da sam od u stao od po tra ge, jer vi {e ne mam ide ja {ta da ura dim, sa da gle dam da is pu nim sva ki dan ne kim ak tiv no sti ma,

ali je i to te {ko. Pro ~i tam ne ku kwi gu ili igram ne ku vi deo igru, me |u tim, sve je to krat kog da ha.

Uglav nom se dim is pred svo je zgra de kao i ve }i na mo jih pri ja te qa, pi je mo pi vo i po ne kad igra mo fud bal.

Do sta mla dih se okre }e dro gi, bu kval no iz do sa de i za to {to im je sva ki dan pot pu no isti. Mo no to ni ja mo `e ja ko lo {e da uti ~e na ~o ve ka, jer se on da okre }e bi lo ~e mu {to }e ga tre nut no za ba vi ti ili mu bar na krat ko pro me ni ti dan.

Pro ble mi oko za po sle wa i pre vi {e slo bod nog vre me na ne za o bi la ze ni lep {i pol, ~i je pri pad ni ce ta ko |e pro vo de svo ju mla dost ra de }i sla bo pla }e ne po slo ve ili jed no stav no ~e ka ju }i ne ko bo qe vre me.

- Po sle za vr {e nog fa kul te ta, tra `i la sam du go ne ki po sao u stru ci, ali sve {to sam mo gla da do bi jem je bio ko no bar ski, po sao ko ji sam ra di la ne ko vre me. Sad ve} du `e ne ra dim i za vi sim od ro di te qa ko ji se tru de da mi obez be de ko li ko - to li ko nor ma lan `i vot. Te {ko mi pa da to {to se sva ki dan bu dim zna ju }i da }e taj dan bi ti pop tpu no isti kao i pret hod ni.

Ja ko je ve lik broj onih ko ji pro vo de svo je da ne is pi ja ju }i ka fe sa dru ga ri ca ma i u iz la sci ma i ta ko u krug. Na dam se da }u usko ro na }i ne ki po sao gde }u mo }i da za ra dim bar za one naj o snov ni je stva ri, ali ni sam ba{ op ti mi sti~ na - ka `e J. T. ko ja ve} tri go di ne bez u spe {no ta `i za po sle we.

G. ^et nik

PLA NI NAR SKI DOM NA STRA @I LO VU DVA DE SE TAK DA NA NA KON PO @A RA

^e ka se re~ sta ti ~a ra

Naj ve }i deo spra ta i krov Pla ni nar skog do ma na Stra `i lo vu iz go re li su u po `a ru 12. sep tem bra, a u Pla ni nar sko - smu ~ar skom dru {tvu (PSD) „Stra `i lo vo”, ko ji upra vqa wi me, ka `u da o~e ku ju mi {qe we stru~ wa ka gra |e vin ske stru ke o sta bil no sti ostat ka objek ta, ka ko bi zna li {ta tre ba da pre du zmu ka da je u pi ta wu ob no -

va. Po re ~i ma pred sed ni ka ovog pla ni nar skog dru {tva Ni ko le Ma le {e vi }a, naj bit ni je je sta vi ti krov, ka ko bi se pri ze mqe, ko je je u od no su na krov i sprat pre tr pe lo ma wa o{te }e wa, za {ti ti lo od pro ki {wa va wa.

- Ima mo pu no obe }e wa za po mo}, ali su nam ru ke ve za ne dok sta ti ~a ri ne ka `u {ta nam va qa ~i ni ti -

ka `e Ma le {e vi} uz na po me nu da je pred met wi ho ve pro ce ne u pr vom re du me |u sprat na kon struk ci ja.

Zga ri {te je ra{ ~i {}e no po sle ne sre }e, a u ak ci ji ~i {}e wa u~e stvo va li su i vo lon te ri Po kre ta go ra na Voj vo di ne i za po sle ni Er ste ban ke pret pro {log vi ken da.

Po kret go ra na je ~e ti ri da na na kon po `a ra u skla du sa svo jim mo -

9

KA KO PRO TIV NA SI QA U [KO LA MA

Sva kom tre }em No vo sa |a ni nu pre ti sr ~a ni udar Sva ki tre }i No vo sa |a nin pa ti od bo le sti sr ca i krv nih su do va, a ova obo qe wa ~i ne 50 od sto svih bo le sti. Prog no ze stru~ wa ka uka zu ju da }e do 2020. go di ne kar di o va ku lar ne bo le sti po sta ti vo de }i uzrok obo qe va wa i umi ra wa. Po me ri la se sta ro sna gra ni ca ka da je u pi ta wu obo qe va we od ove bo le sti, pa sve mla |e oso be stra da ju od sr ~a nog uda ra.

Je dan od raz lo ga ove po ra `a va ju }e ~i we ni ce le `i u sve ve }em bro ju de ce i omla di ne ko ji pa te od go ja zno sti, uka za la je na ~el ni ca spe ci ja li sti~ ko - kon sul ta tiv ne de lat no sti Do ma zdra vqa „No vi Sad” Ol gi ca Ju ki}-Ne at ni ca.

ponedeqak3.oktobar2011.

gu} no sti ma po nu dio po mo} od 50.000 di na ra.

Pla ni nar ski dom na Stra `i lo vu po sled wih go di na do `i vqa va re ne san su u sva kom po gle du, za hva qu ju }i en tu zi ja zmu ~la no va PSD „Stra `i lo vo”i po mo }i ko ju su uspe va li da pri ba ve. Osim {to je ob no vqen, dom je bio u po sled we vre me i iz u zet no po se }en. Z. Ml.

Edu ka ci ja naj bo qi put do re {e wa Is tra `i va we UNI CEF - a po ka zu je da je sva ko de se to de te u na {im {ko la ma bi lo iz lo `e no na si qu u pe ri o du od de cem bra do mar ta ove go di ne. Pre ma istom is tra `i va wu, dva od sto u~e ni ka bi lo je agre siv no. Na to da je sta we u {ko la ma ve o ma za bri wa va ju }e uka zu ju tvrd we u~e ni ka pre ma ko ji ma je ~e tvr ti na wih do `i ve la na si qe od stra ne na stav ni ka, te da je vi {e od 40 od sto |a ka bi lo sve dok agre siv no sti u~e ni ka pre ma na stav ni ci ma. U~e ni ci jed ne no vo sad ske osnov ne {ko le s ko ji ma smo raz go va ra li, ta ko |e po tvr |u ju da je na si qe ve o ma ras pro stra we no, a kao naj ve }i pro blem na vo de da ih mal tre ti ra ju u~e ni ci sta ri jih raz re da.

Pro je kat „[ko la bez na si qa” ko ji je ini ci rao Unicef, a ~i je je spro vo |e we po ~e lo u je sen 2005. go di ne mo `e bi ti je dan od od go vo ra na ova kva is ku stva de ce. „[ko la bez na si qa” po ~i we ana li zom si tu a ci je, a na sta vqa se edu ka ci jom u~e ni ka, ro di te qa i na stav ni ka, te obra zo va wem vr {wa~ kog ti ma za bor bu pro tiv na si qa. U grad skoj vla sti ka `u da je si tu a ci ja u no vo sad skim {ko la ma znat no bo qa u od no su na pred hod ne go di ne po ovom pi ta wu, ali is ti ~u da jo{ uvek ima pu no da se ra di, ka ko bi se ta po ja va is ko re ni la.

- Od ka da je uve den vi deo nad zor u {ko le si tu a ci ja je mno go bo qa ka da je re~ o fi zi~ kom na si qu.

Ka me re su do bre i pre ven tiv no, ali i te ka ko mo gu da po slu `e uko li ko do |e do in ci den ta, gde na osno vu snim ka |a ci po ~i ni o ci mo -

gu da bu du pre kr {aj no ili kri vi~ no ka `we ni - is ti ~u nad le `ni.

Da bi se ovaj pro blem re {io na {to bo qi na ~in po treb na je sa rad wa iz me |u {ko le, ro di te qa i na stav ni ka, kao i edu ka ci ja svih, pa ~ak i |a ka {ta je to na si qe.

- Na `a lost dru {tvo je pu no na si wa, a {ko le su sa stav ni deo tog dru {tva. Zbog to ga je po treb no pu no ra di ti. Ka da se ka `e na si qe, od mah se po mi sli na fi zi~ ko, me |u tim po sto je i dru gi vi do vi na si qa ko ji ta ko |e mo gu da bu du opa sni - na vo de u grad skoj vla sti do da ju }i da je „[ko la bez na si qa” ve o ma do bar pro je kat, te se na da ju da }e se on pro {i ri ti i po ostal nim grad skim {ko la ma.

Ovaj pro je kat spro vo di se u tek ne ko li ko {ko la u No vom Sa du, a u okvi ru we ga se edu ku ju na stav ni ci, u~e ni ci i ro di te qi i re {a va se pre ven tiv no pro blem, da ne bi do {lo do ozbiq nih po sle di ca.

Psi hi ja tar Ne boj {a Ba ra~ kov sma tra da je naj ve }i pro blem {to se u na {em dru {tvu ne gu je kul tu ra na si qa. Sma tra da je to na u ~e no po na {a we.

- U~e sa te le vi zi je, u~e u {ko li, u~e iz no vi na, u~e od dru ga ra. Mi ih u~i mo to me -ka `e Ba ra~ kov.

Ka ko ne bi is pa lo da smo za na si qe svi, a da isto vre me no i ni ko ni je kriv, tre ba po me nu ti da je Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja pre go to vo de vet go di na pri pre mi la pro gra me bor be pro tiv na si qa, ali da se za wih iz vla sti kod nas ni ko ni je za in te re so vao.

Q. Na to {e vi}

BI RA WE UY BE NI KA NI JE NI MA LO LAK PO SAO

Va `an je sa dr `aj, a ne le pa ko ri ca

Ne ka da su vr {wa ci iz raz li ~i tih {ko la u No vom Sa du u~i li i pre pri ~a va li iste lek ci je, na isti na ~in re {a va li za dat ke iz ma te ma ti ke, fi zi ke, he mi je i ko men ta ri sa li sli ke u ux be ni ci ma. Vre me na su se pro me ni la, pa je ta kvih pri me ra da nas ma lo, jer na tr `i {tu sa da, po odo bre wu Mi ni star stva pro sve te, ima go to vo 70 iz da va ~a {kol skih kwi ga i u~i la. Pri wi ho vom iz bo ru vo di se ra ~u na o kva li te tu pa pi ra i {tam pe, pri -

ali i is ku stva od lu ~e se od kog iz da va ~a da se na ba ve kwi ge - ob ja {wa va za na{ list di rek tor osnov ne {ko le „Sve to zar Mar ko vi} To za” Pe tar Na ran xi}.

Kao pri mer na vo di da se za ux be nik iz ge o gra fi je naj vi {e gle da ka ko je on gra fi~ ki ura |en, od no sno da li ima do voq no kar ti u we mu, dok se u kwi ga ma iz isto ri je gle da da li su do voq no po kri ve ne s isto rij skim sli ka ma i fo to gra fi ja ma.

Na stav ni ci naj vi {e gle da ju da uy be nik pra ti plan i pro gram na sta ve. Pre oda bi ra kwi ga, pri ~i ta ju sa dr `aj i na osno vu to ga, ali i is ku stva od lu ~e od kog iz da va ~a }e na ba vi ti kwi ge la go dqi vo sti po nu |e nog sa dr `a ja de ci, ali i naj bo qoj po nu di, ka `u u no vo sad skim {ko la ma.

Ku po vi na no vih ux be ni ka, pred po ~e tak {kol ske go di ne za ro di te qe je uvek do dat ni tro {ak. Prak sa po ka zu je da {ko le ~e sto me wa ju iz da va ~e, pa je po sled wih go di na ne mo gu }e ko ri sti ti iste ux be ni ke za vi {e ge ne ra ci ja.

Po odo bre wu Na stav ni~ kog ve }a, pro svet nim rad ni ci ma je da ta mo gu} nost da sa mi bi ra ju ux be ni ke.

- Pr va stvar po ko joj se ru ko vo de na stav ni ci je kva li tet ono ga {to je unu tra. Xa ba le pih ko ri ca, ako ona ni je kva li tet no na pi sa na i pri la go |e na za od re |en uz rast.

Na stav ni ci naj vi {e gle da ju da ux be nik pra ti plan i pro gram na sta ve. Svi oni pre oda bi ra kwi ga, pri ~i ta ju sa dr `aj i na osno vu to ga,

- Ma we - vi {e sa dr `aj kod svih iz da va ~a je isti, ali ipak ima ni jan si, te na stav ni ci s pa `wom bi ra ju kwi ge. Bez ob zi ra na iz da va ~a, de ca u raz li ~i tim {ko la ma ima ju sli~ ne lek ci je i isti na stav ni pro gram - ka `e sa go vor nik.

Ka ko bi se iz bo ri li s kon ku ren ci jom, iz da va ~i sva ke go di ne uvo de no vi ne, pa je ta ko naj sta ri ji iz da va~ u Sr bi ji, Za vod za ux be ni ke, ove go di ne ko ri stio vo lu mi no zni pa pir ko ji je olak {ao |a~ ku tor bu za ki lo gram. Iz da va ~i ne kri ju da ~e sto or ga ni zu ju pro mo ci ju ux be ni ka, in for mi {u pro fe so re, or ga ni zu ju dru `e wa sa u~i te qi ma...

I dok ro di te qi iz vo de ra ~u ni cu ka ko da u{te de, {ko le i iz da va ~i sla `u se u jed nom, a to je da ux be ni ci i ni su ta ko sku pi.

Q. Na to {e vi}

IN KLU ZIV NOJ HOR SKOJ RA DI O NI CI

Po treb ni sta ri in stru men ti In klu ziv noj hor skoj ra di o ni ci za oso be sa in va li di te tom i bez in va li di te ta ko ju or ga ni zu je udru `e we „Ve ra, qu bav, na da„ po treb ni su sta ri mu zi~ ki in stru men ti, ka ko bi se pro je kat mo gao da qe raz vi ja ti. Spe ci fi~ nost ovih ra di o ni ca pred sta vqa ju de li mi~ no auto ma ti zo va ni mu zi ~a ri - ro bo ti ko je je u mu zi ~oj la bo ra to ri ji u Ame ri ci raz vio vi o li ni sta i kom po zi tor Kurt Ko ble. On je na pra vio ro bo te ko ji ma uz po mo} sve tlo -

snih i op ti~ kih sen zo ra mo gu da upra vqa ju oso be sa te `im ob li ci ma in va li di te ta i na taj na ~in u~e stvu ju u ra du ho ra. Za po tre be pro jek ta di zaj ni ra no je de set ta kvih ro bo ta, ali da bi pro je kat na pre do vao po treb ni su sta ri mu zi~ ki in stru men ti. Oni ko ji `e le da po klo ne in stru ment ko ji }e bi ti re kon stru i san i pri la go |en za upo tre bu u ra di o ni ca ma, mo gu da se ja ve na te le fon 064-1148-148.

J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak3.oktobar2011.

DNEVNIK

c m y

10

СУБОТЊИ СПЕКТАКЛ УСРЕД ЦЕНТРА ЗРЕЊАНИНА

Падобранци с неба, нинџе с водоторња

Свако дете добило пакет „Банинија”

ТРЧАЛИ ЗА СРЕЋНИЈЕ ДЕТИЊСТВО

Најбржој мами породични викенд КИКИНДА: Укикинди је одржана 22. Трка за срећније детињство, коју опрганизује Црвени крст Кикинда, под покровитељством Скупштине општине и уз спонзорство фабрике „Банини“. За срећније детињство трчало је пет хиљада учесника, а међу најзанимљивијим тркама је она у којој се маме такмиче трчећи с бебама у колицима. Прво место освојила је 22-годишња Адријана Бубало која је трчала са једногодишњом Јованом.

- Као награду за освојено прво место добили смо породични викенда на Вршачком брегу, у одмаралишту Црвеног крста Војводине – истакла је најбржа мама. Овогодишњи мото трке био је „Крени, потрчи, стигни, срећа је увек уз Банини”, а укупно их је било 23. Сваки учесник имао је стартни број, који је купован по цени од 50 динара.

- Продајом стартних бројева проикупљено је 900 хиљада динара, а новац ће послужити да школе купе оно што им је најнеопходније. Ове године гости су нам били и волонтери из других градова Србије и суседних земаља – објаснила је секретарка Црвеног крста Аанка Фелбаб. Свако дете које је прошло кроз циљ добило је слатке и слане производе „Банинија“. За најбоље су биле обезбеђене вредне награде попут: седам дана на Златибору за једног дечака и једну девојчицу, у категорији шестих разреда, чији су се стартни бројеви извлачили из бубња. По истом принципу одабрани су најсрећнији средњошколци првих и других разреда, за које је фирма „Ангропромет” спремила по бицикл. Два пута по десет дана летовања у Баошићу награда је за трећи и четврти разред средњих школа. А. Ђ.

ЗРЕЊАНИН: Несвакидашњи, надасве атрактиван хепенинг, спектакл, у правом смислу те речи, приредили су минуле суботе, на Тргу Слободе у Зрењанину, Независна иницијатива љубитеља ваздухопловних спортова и “екстремни пријатељи екстремних спортова”, уз подршку Аеро клуба “Зрењанин”. Сви који су се прекјуче затекли у центру града, у периоду од 10 до 18 часова, имали су прилике, као никада до сада, да прате скокове најбољих падобранаца из наше државе и окружења, спуштање нинџи, односно чланова Нинђуцу клуба “Бујинкан”, са зграде водоторња, са висине од 35 метара, “наоружаних” искључиво ужадима и храброшћу, затим де-

монстрације разноразних борилачких вештина, ломљење црепова руком... Играчке способности, такође, приказале су чланице Балетско–плесног студија “Стејџ”. Све ово уприличено је у оквиру манифестације назване “Ur ban Drop Zo ne”, прве по реду која би, по жељи организатора, требало да постане традиционална и да се одржава сваке године. Истовремено, професионални и аматерски фотографи могли су фото објективима да овековече крајње занимљив програм и учествују у такмичењу за најбољу фотографију дана “Ur ban Drop Zo ne Pho to”.

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.25), „[trumpfovi” (11.30, 11.45, 13.50, 16, 18.10), „Kako se re{iti {efa?” (22.10), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.45), „Leri Kraun” (20.10), „Posledwa ekskurzija 5” (20.25, 22.30), „Lo{a u~iteqica” (20, 22), „Automobili 2” (13, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (17.50, 20.10), „Ta luda qubav” (18, 20.20, 22.40), „Samo drugarski” (20, 22.15).

Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21)

POZORI[TA No vo sad sko po zo ri {te: gostovawe pozori{ta iz Subotice „Breht - hard kor ma{in” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

TELEfONI

Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Ivan Milorada Bugarski (1950) u 10.30 sati, Hargita I{tvana Spremo (1949) u 11.15 – ispra}aj, Nade`da Branka Nimrihter (1937) u 12, Qubo Milana Resanovi} (1930) u 12.45, Milan Bogdana Jawatovi} (1948) u 13.30, Evica Marka Dai} (1931) u 14.15, Dragica Mirka Krstin (1950) u 15 – urna i Radmila Petra Korovqev (1949) u 15.45 sati.

професионалцима, није било опасности због тога што се скакало у урбаној средини, на месту које окружују зграде – нагласио је Михајлов. Такмичари који су учествовали на „Ur ban Drop Zo ne“ појединачно су имали по четири скока које је бодовао судијски тим у саставу: Ана Сегедин-

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

Представљени борилачки клубови Целокупан суботњи програм праћен је преко таласа регионалног радија „Зрењанин“, а у специјалној емисији, посвећеној овом хепенингу, представљени су „екстремни пријатељи екстремних спортова“ међу којима су Аеро клуб „Зрењанин“, Нинђуцу клуб „Бујинкан“, Џудо клуб „Пролетер“, Кик бокс клуб „Фајтер“, Савате клуб „Банат“, Карате клуб „Банатски цвет“ и многи други. Проглашење победника за најбољи скок на циљ падобраном и најбољу фотографију уприличено је у Позоришном клубу “Зелено звоно”, после чега је у једном у најпознатијих војвођанских клубова уследила и вечерња журка. ски, Златко Нећак и Ненад Кузмановић. Приземљење у сам центар платформе, постављене на Тргу Слободе, носило је са собом нула бодова, а како би падобранац више одступао од средишта, тако би добијао већи број поена. Дакле, циљ је био имати што мање бодова. Прво место освојио је Ненад Мартиновић из Босне и Херцеговине са 22 поена, друга позиција припала је Љубиши Младеновском из Македоније (27 бодова), а трећепласирани је био Горан Раткајец из Хрватске (35). Остатак листе, са

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Денковски, Македонија (55), Александар Цветковић, Србија (64), и Ина Гител, Бугарска (64). Када је реч о такмичењу „Ur ban Drop Zo ne Pho to“, на њему је наступило 27 фотографа који су направили укупно око 9.500 фотографија. Од тог броја, 145 је достављено жирију и изабрано је десет које су награђене и похваљене. Фотку за прво место урадио је Игор Бајић, друго место заслужио је Игор Рипак, док је трећу позицију заузео Тибор Арва, сви из Зрењанина. Ж. Балабан

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

укупно тринаест имена падобранаца, изгледао је овако - Бобан Иветић, БиХ (39 поена), Саша Драгојевић, Црна Гора (40), Зоран Лакић, Црна Гора (42), Слободан Терзић, Србија (46), Жељко Ђурђев, Србија (47), Жељко Зрвнар, Хрватска (50), Петар Петровић, Македонија (53), Горан

VODI^

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI

saHRanE

- Манифестацију су осмислили Павле Миленовић, Слободан Марковић и Снежана Бауранов, а део везан за фото такмичење моја маленкост. Због чега надметање у најбољој фотографији? Зато што су сва дешавања која су укључена у ову манифестацију, пре свега падобрански скокови, нинџицу вештине и борилачки сусрети, лепи на око и фотогенични. Овакав догађај може оставити трага, у смислу визуелног идентитета града, поготово што су се сви падобрански скокови одржавали у самом центру, што заиста нигде није пракса. Јер, јако је тешко добити дозволу за тако нешто – рекао је за “Дневник” организатор такмичења “Ur ban Drop Zo ne Pho to” Горан Михајлов, који је нашој редакцији и проследио неке од најзанимљивијих фотографија са суботњег хепенинга. По речима Михајлова, центар Зрењанина је веома леп и кад се ништа не дешава у њему, па они са вештим оком могу да начине фантастичне фотографије. А, кад имају једно овакво дешавање, онда заиста имају шта да овековече и оставе трајну успомену.

- Посетиоци су могли да гледају и фотографишу падобранске скокове такмичара из Србије, Хрватске, Бугарске, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, који су били најуспешнији у овој сезони и који су учествовали на падобранском првенству Европе. С обзиром на то да се ради о

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ДРУГИ САСТАНАК БЕЧЕЈСКЕ САМОУПРАВЕ С ПРИВРЕДНИЦИМА

Спасавање гиганта специфичним програмом БЕЧЕЈ: У циљу приближавања ставова и ради изналажења заједничког интереса за развој, бечејска локална самоуправа организовала је Друге сусрете с привредницима у општини. Као и на првом сусрету крајем маја, у име Владе Војводине присуствовао је покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин, овога пута у пратњи заменика директора Регионалне пореске управе Нови Сад Александра Вуковића и представника Развојне банке Војводине. По завршетку сусрета, у хотелу „Фан-

рада. Али, тога није било у Бечеју. Истина, било је, по завршетку састанка, у холу разговора с неколико привредника, али боље би било да се то изнело на састанку и да су сви то сви чули. Задовољена је и знатижеља новинара да сазнају нешто конкретније о радном стечају у ПИК-у „Бечеј“.

- У питању је спасавање гиганта у аграру специфичним програмом, с намером да се стабилизује. Имали смо два циља при увођењу радног стечаја. Први је био да ПИК „Бечеј“ настави да ради, колико толико не-

ponedeqak3.oktobar2011.

БИБЛИОТЕКА ДОБИЛА ЕЛЕКТРОНСКУ ЧИТАОНИЦУ

До књига помоћу мреже СТАРА ПАЗОВА: Обележавајући свој дан и два века како је велики српски просветитељ Доситеј Обрадовић именован за “првог српског попечитеља”, Народна библиотека “Доситеј Обрадовић” у Старој Пазови је отворила електронску читаоницу са седам корисничких места у којој ће, како је то истакао поздрављајући госте, запослене и читаоце директор Ратко Чолаковић, чланови библиотеке моћи да користе не само књижно благо ове библиотеке него и све што поседују библиотеке Србије које су до сада умрежене. Реализацију ове невелике, али за библиотеку и културу веома значајне инвестиције, помогао је Покрајински секретаријат за културу и информисање, посебно залагањем помоћника

покрајинског секретара Милана Мићића, који је, због велике подршке, имао част да заједно са председником општине Стара Пазова Гораном Јовићем, симболично, кликом, пусти у рад електронску читаоницу старопазовачке библиотеке. Свечаност Народне библиотеке “Доситеј Обрадовић” у Старој Пазови је обогаћена уметничким програмом под насловом “Доситеј наш савременик” у којем је песму “Востани Сербие“ говорио глумац Милан Дудић, а у музичком програму учествовали мецосопран Бојана Ставров, тенор Миливој Ковачевић и Дејан Тодоровић ( тамбура) из Старе Пазове, ученица музичке школе Ивана Букурецки (гитара) и Александар Живковић ( бас прим) из Војке. А. Мали

Симболично отварање библиотеке

ДА ЛИ ЈЕ ЗАИСТА РЕШЕН ПРОБЛЕМ У ЗЗ „РУМА”

Задругари се селе, борба се наставља

Саговорници на бечејској конференцији за новинаре

таст“ крај Бечеја, одржана је прес конференција на којој су своје утиске изнели Мирослав Васин, заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић, гост члан Општиснког већа Кикинде Ненад Грбић и у име бечејских привредника власник БАГ из Бачког Градишта и бечејске Пекаре Драган Шћепановић.

- Упознао сам бечејске привреднике с виђењем Владе Војводине на ситуацију привреде у њиховој општине. Било је речи о томе у којој фази је стечај ПИК „Бечеј“, што је доминантно питање у највећој потиској општини и знатно шире. Истакао сам допринос војвођанске привреде, „Викторија групе“ и „Сојапротеина“ посебно, у стабилизацији стања ПИК „Бечеј“. Предложио сам повезивање привредних субјеката у општини на квалитетнији начин од онога који је до сада био. Изнео сам импресије о томе шта би изградња бање у Бечеју, уколико буде реализован пројекат, могла да донесе читавом региону. Говорио сам о мерама које Влада Војводине намерава да спроведе у области запошљавања - рекао је Мирослав Васин. - Једина „сенка“ на овај сусрет било је то што после нашег излагања нико није поставио било какво питање, нити је на било који начин оценио наш рад позитивним или негативним. Ми смо свакодневно на терену и знамо, без оваквих и сличних скупова, да је стање у привреди тешко, али не, као што то неки желе да представе, безизлазно. Ови сусрети нам више служе да чујемо шта људи мисле о нашем раду и да нам дају сугестије и предлоге у циљу још бољег

сметано и у томе смо успели. Њиве су посејане и пожњевене, фарма ради, Рибњак и „Флора“ такође, зараде се радовно исплаћују. Други циљ је био да урадимо план реорганизације и опоравка компаније, да санирамо тешку ситуацију у којој се компанија нашла. Датум израде плана изазива већу пажњу него што је потребно. Тачно је да је рок за доношење плана реорганизације прошао и да смо у име државе тражили продужење за два месеца, зато што нисмо обезбедили валидне податке, а без њих не желимо да завршимо посао - јасан је Васин. Влада Војводине је финансирала бушење бунара с геотермалном водом, што је био предуслов за изградњу бање у Бечеју.

- Процес је још увек у фази јавне набавке, пошто је поновљен тендер. То је врло вредан и сложен пројекат. Не сме бити било какве импровизације. Јер, у ту причу су, поред локалне самоправе у Бечеју, укључене значајне банке из Србије и Мађарске и Влада Војводине. Тендер је поновљен да би се створила потпуно чиста ситуација, да би се добила одређена појашњења по неким битним ставкама. Ваља истаћи да не постоје политички неспоразуми око изградње бање. Једини циљ је да стратешки партнер, који буде дошао да гради бању, врло прецизно испуни све критеријуме и услове који се од њега траже. Изградња бање је толико значајна за Бечеј и читав регион, да не сме бити било какве „табу теме“ у читавом процесу - закључио је Мирослав Васин, на прес конференцији у Бечеју. В. Јанков

Сећање на ослободиоце Беле Цркве БЕЛА ЦРКВА: У знак сећања на оне који су живот дали за ослобођење Беле Цркве од фашистичког терора, на спомен костурнице ослободиоцима, војницима Совјетске Црвене армије и борцима Народноослободилачке војске, положени су венци и цвеће.У име општине Бела Црква, венац су положили председник општине Жељко Црногорац и његов заменик Станко Петровић, а у име Амбасаде Руске Републике, први секретар амбасаде Валентин Кољасев.

Венцима, цвећем и сећањем на жртве, прикључили су се и општинска борачка организација и чланови Друштва Српско-Руског пријатељства. Обраћајући се присутнима на комеморацији, први секретар руске амбасаде у Београду Валентин Кољасев захвалио се белоцркванима у име Руске Републике и руског народа, што се сећају Совјетских војника који су живот дали за њихову слободу и што ту жртву поштују. М. В.

11

РУМА: Проблем око имовинско – правних односа, који постоји са Земљорадничком задругом „Рума“ у Руми од 2002. године, добио је судски епилог ових дана. Наиме, одлуком новосадског Апелациониг суда одбијена је пресуда румског Општинског суда и власништво над спорним простором у Главној улици број 254 у Руми додељено Живку Матијевићу, коме је овај објекат продала Пореска управа још 2005. године, а који га никада није користио, јер му задругари то нису дозволили. По овој одлуци Задруга „Рума“ мора да плати трошкове поступка у износу од 75 хиљада динара. Проблем је, након вишегодишњег затишја „плануо“ почетком маја ове године, када је закупац спорног простора МП „Security“ из Шапца, желео да уђе у просторије и отпочне са радом. Тада су се земљорадници томе успротивили, утерали своје тракторе, њих 16, у двориште фирме и време су проводили у једној од канцеларија.

-Ми смо, на предлог тадашњих представника Општине, 17. марта 1993. године, сва средства, права и обавезе пренели на Општину Рума, која је истог дана задругу припојила

„Агроруми“. Од пропасти „Агроруме“, ми стално тражимо своју имовину и коначно смо је сада изгубили. Ова спорна зграда има 400 квадрата, али нигде није катастарски уведена, тако да је судским решењем Матијевићу продата зграда од 76 квадрата која још од 1987. године не постоји – каже председник Управног одбора румске земљорадничке задруге Никола Миладиновић. – Уколико не будемо имали других могућности, ми ћемо зграду мирно напустити, али то неће бити крај наше борбе. На основу дуга који је направила некадашња „Агрорума МБ“ и њен тадашњи власник Вељко Мандић, румска Пореска управа је овај објекат продала 2005. године Матијевићу. Наша задруга, коНикола Миладиновић ја никада није имала никаквих дуговања нити кредита, продата је за суду у којој се то и потврђује, Живко намирење приватних дугова Вељка Матијевић, не жели да коментарише Мандића и зато ћемо се свим расподогађања у Земљорадничкој задруложивим правним средствима боризи, док су задругари шокирани и вети на све начине. ома револтирани због оваквог епиЈедини власник који поред доказа лога. о власништву, сада има и судску преЈ. Антић

САДРЖАЈАН ПРОГРАМ ТОКОМ ДЕЧЈЕ НЕДЕЉЕ У БЕЧЕЈУ

Цртањем по бетону отварају манифестацију БЕЧЕЈ: „Деце има разне, ал свако дете је личност, разлике нису казне, у разликама је наша сличност!“. Ово је мото Дечије недеље у 2011. години, а аутор је омиљени дечији песник Љубивоје Ршумовић. У традицији дугој више од пола века, ове године акценат је ставиљен на промоцији права деце са сметњама у развоју, па ће се, сходно томе, деца ШОСО Братство“ наћи у више активности садржајног програма током Дечије недеље у Бечеју. Као и сваке године, „лед пробијају“ предшколци и најмлађи основци цртањем на бетону централног градског трга, који ће ове недеље бити својеврсна галерија под небеским сводом. Биће данас од 10 сати на бечејској „погачи“ права икебана дечије маште и радости, а старији суграђани ће током читаве ове недеље имати прилику да шетајући разгледају бројне цртеже.

Данас је и почетак хуманитарне акције по имену „Деца – деци“, у оквиру које ће се у дечијим вртићима и по школама, основним и средњим, прикупљати играчке, књиге, одевни предмети и школски прибор. Сав прикупљени контигент ће у петак бити пребачен у Центар за децу и младе, како би се поклони предали деци чије су породице слабијег материјалног стања. Данас креће и турнир у фудбалу на голиће „три на три“, где су циљна група ученици 6. разреда основних школа, а финална утакмица одиграће се у петак на градском тргу. У акцији по имену „Градоначелник на правом месту“, председник општине Бечеј Петер Кнези посетиће данас дечији вртић у Бачком Градишту.

- Тако ће бити из дана у дан до петка, када ће садржајан програм доживети кулминацију, пошто ће се од јутарњих до вечерњих сати

смењивати активности у којима ће, наравно, деца бити у центру пажње - рекла је координатор традиционлне манифестације Марица Кресоја. Сутра се, између осталог, у Библиотеци играчака, која је лоцирана у Улици Хове Фриђеша 82, од 16 сати организује Дружење деце из великих породица. У среду ће градоначелник примити делегације предшколаца, основаца и средњошколаца, који ће му постављати питања, а он ће давати одговоре. За четвртак је планирано да „првачићи“ саде дрвеће у Горанском парку. Поред целодневног забавног програма на централном градском тргу у петак, у ШОСО „Братство“ ће се одржати инклузивне активности ученика ове школе и њихових вршњака из ОШ „Здравко Гложански“. В. Јанков

Пла ка ти ма про тив на си ља над же на ма

РУ МА: У холу румског Културног центра, председник румске општине Го ран Ву ко вић отворио изложбу плаката „Борба против насиља над женама“. Директорка покрајинског Завода за равноправност полова Ве сна Ши јач ки изнела је податак да је у претходној години у Србији регистровано преко 1.600 случајева насиља над женама, а да је за првих шест

месеци ове године чак 36 жена у Србији убио партнер, док је свака друга жена у Србији злостављена. Изложба обухвата 19 плаката на тему борбе против насиља над женама 16 ауторки и два аутора. Изложбу прате и радијски пакети, које су креирали студенти са Одсека за медијске студије и резултат је сарадње покрајинског Завода за равноправност по-

лова и Академије уметности у Новом Саду, као и новосадског Одсека за медијске студије. Повод за реализацију овог пројекта је обележавање двадесетогодишњице међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“. Румљани изложбу могу да погледају до 5. октобра, а улаз је бесплатан. Ј. Ан тић

„Октобарски сусрети” у Бечеју БЕЧЕЈ: Традиционални, 18. по реду, Извиђачки вишебој „Октобарски сусрети“ у Бечеју стекао је пунолетство. Тродневна манифестација у организацији бечејског Одреда извиђача „Иво Лола Рибар“ окупила је у Извиђачком центру крај Радарске станице укупно 163 скаута из Бачке Тополе, Новог Бечеја, Темерина и, наравно, Бечеја. Уз дружење скаута из четири комшијска одреда, овакви сусрети служа и за проверавање извиђачких вештина.

- Укупно је формирано 20 екипа у три узрасне кетегорије, полетарској, млађих и старијих извиђача, које су се такмичиле у сналажљивости, области топографије, првој помоћи, шаторизацији, чворологији... Нисмо заборавили ни забавни програм уз логорску ватру - рекао је члан Програмске комисије 18. „Октобарских сусрета“ крај Тисе Роберт Бабо. У полетарској конкуренцији било је 11 екипа из Бечеја и Темерина, а прве три екипе су бечејске и то овим редом: „Бед бојси“, ФК „Барселона“, „Торнадо“. У конкуренцији млађих извиђача такмичило се осам екипа из редова свих одреда учесника. Први су били „Фламингоси“ из Новог Бечеја, друга је „Бачка“ из Темерина, а трећа „Светска петорка“ из Бечеја. Најзад, у категорији старијих извиђача снагу су одмериле само две екипе, где је „Турбо“ из Бачке Тополе победио екипу „Стари парк“ из Темерина. У забавном програму крај логорске ватре своје представнике имала су сва четири одреда, а најсадржајнији је био програм Бачкотополчана. В. Ј.

Прво породица

ЗРЕЊАНИН: Градски одбор Српског покрета обнове у Зрењанину у суботу је, у центру града, одржао акцију под називом “Прво породица“. У акцији је учествовао велик број чланова ове партије, као и руководство Градског одбора, који су деци делили балоне и слаткише, а грађанима флајере са акцентом на важност породице као основне ћелије здравог друштва. Ж. Б.

ponedeqak3.oktobar2011.

POZIV SNE@ANI MALOVI] IZ VELIKE BRITANIJE

Mi ni star ka prav de u Lon do nu Ministarka pravde Sne `a na Ma lo vi} razgovara}e danas u Londonu s britanskim kolegama o bilateralnoj saradwi dve dr`ave kao i podr{ci Velike Britanije reformi srpkog pra vo su |a i evrop skim intergracijama Srbije.

Na sa stan ku sa zva ni~ ni kom Mi ni star stva prav de Britanije Lordom Mek mej li jem te me raz go vo ra bi }e i predstoje}e mi{qewe Evropske unije o kandidaturi, da-

qim evropskim integracijama kao i o borbi protiv korup ci je, ka za la je Ma lo vi} Tanjugu.

Ministarka pravde }e bora vi ti u dvo dnev noj po se ti Londonu na poziv ministra pravde Velike Britanije Ke ne ta Klar ka da prisustvuje tra di ci o nal noj ce re mo ni ji otva ra wa Prav ne go di ne u Engleskoj i Velsu. Ceremonije }e se odr`ati u katedrali Vestminster ebi.

NAPAD ALBANSKIH HAKERA

Obo ren sajt No vog sin di ka ta pra vo su |a No vi sin di kat pra vo su |a Srbije saop{tio je da su sajt tog sindikata oborili albanski hakeri Uni ted Al ba nia Hac kers - Cyber War ri ors i tom prilikom ostavili poruku „Kosovo je albansko”.

- Hakovawe na{eg sajta namerno je smi{qen ~in zastra{ivawa, iskqu~ivo politi~ke prirode, povezan s trenutnim aktuelnim doga|awima u

severnom delu srpske ju`ne pokrajine Kosova - navodi se u saop{tewu NSPS. U tom sindikatu ocewuju da je hakovawe sajta, pored onemogu}avawa prava na informi sa we za po sle nih i ~lan stva, atak i na dr`avu Srbiju, wene pravosudne institucije na Kosovu, a pre svega poku{aj zastra{ivawa preostalog srpskog `ivqa.

INCIDENT U SUBOTICI

Raz bi jen pro zor na pro sto ri ja ma HNV Za sada nepoznata osoba je kasno preksino} bacila grumen asfalta na prozor prostorija Hrvatskog nacionalnog ve}a u Subotici i razbila ga. Kako je Tanjugu re~eno u MUP-u, na~iwena materijalna {teta je 4.000 dinara.

Pred stav ni ci Hr vat skog na ci o nal nog ve }a, naj vi {eg tela hrvatske nacionalne mawine u Srbiji, kao ni gradske uprave jo{ se nisu oglasili ovim povodom.

Vlada Republike Hrvatske ju ~e je naj o {tri je osu di la razbijawe prozora na zgradi sedi{ta Hrvatskog narodnog ve}a (HNV) u Subotici, navode}i da taj vandalski ~in ima ciq zastra{ivawe Hrvata u toku popisa stanovni{tva u Srbiji. „Razbijawe prozora zgrade HNV-a o~ito ima za ciq zastra{ivawe Hrvata u trenutku kada je zapo~elo popisiva-

we stanovni{tva u Republici Srbiji”, navodi se u saop{tewu hrvatske vlade.

U saop{tewu hrvatske vlade se isti~e da je to posledwi u nizu napada na institucije hr vat ske ma wi ne u Sr bi ji, prenela je hrvatska novinska agencija Hina.

Tom ~inu je, pi{e u saop{tewu, prethodilo ispisivawe grafita „Srbija” na zgradi Demokratskoga saveza Hrvata u Vojvodini i Hrvatske buweva~ko-{oka~ke stranke, kao i uni{tavawe reklamnih panoa HNV-a kojima se Hrvati po zi va ju da iz ra ze svo ju pripadnost na popisu stanovni{tva. „Republika Hrvatska }e i diplomatskim putem zatra`iti od vlasti u Republici Srbiji za{titu hrvatske mawine u skladu s potpisanim bilateralnim ugovorima”, saop{teno je iz Zagreba.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

12

ZBOG TRAGEDIJE PRILIKOM SANACIJE KLIZI[TA U ZEMUNU

Pri tvor za me na ye re „Gra ding SS” Istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu odredio je preksino}, posle saslu{awa, pritvor do 30 dana dvojici menaxera u firmi „Grading SS„ koja je izvodila radove na klizi{tu u Zemunu gde su poginula ~etiri radnika. Pritvor je odre|en Mi le tu Sve to za re vi }u i Ne deq ku Ili }u i pokrenuta istraga protiv wih.

Vlasnik firme Ste van Ste va no vi}, koji je uhap{en zajedno s wima, nije priveden u sud, izjavila je Tanjugu portparol suda Du {i ca Ri sti}.

Pritvor im je odre|en zbog opasnosti da bi mogli da uti~u na svedoke, rekla je Risti} i dodala da

se terete za krivi~no delo te{ko delo protiv op{te sigurnosti za koje je zapre}ena kazna do 12 godina zatvora. Re~ je o najte`em obliku tog krivi~nog dela jer je ishod smrtna posledica, odnosno stradawe ~etiri radnika koja su radila na sanaciji klizi{ta u zemunskom nasequ Kalvarija.

Do nesre}e je do{lo u ~etvrtak kada su radnici „Grading SS” poku{avali da postave potporni zid na klizi{tu i na wih se obru{ilo brdo. Jo{ dvojica radnika su povre|ena, od kojih jedan te`e, a drugi lak{e. Stradali su Du{an Kadrijevi}, Vladimir Vasi}, Milan Brajenovi} i Nikola Kne`evi}.

ZA[TO DRAGANA BOQEVI] TRA@I IZUZE]E SUDIJE IZVESTIOCA U WENOM PREDMETU

De kan ne mo `e da oce wu je rad su di je Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dra ga na Bo qe vi}, jedna od ne(re)izabranih sudija na op{tem izboru u decembru 2009, o ~ijim prigovorima od letos odlu~uju dve komisije novog saziva Visokog saveta sudstva (VSS), podnela je u petak zahtev za izuze}e sudije izvestioca u wenom predmetu, ~lana VSS-a profesora dr Pre dra ga Di mi tri je vi }a, dekana Pravnog fakultata u Ni{u.

Dragana Boqevi} je ju~e za „Dnevnik“ izjavila da je „zahtev za izuze}e podnela iskqu~ivo iz principijelnih razloga“, nagla{avaju}i da li~no ne poznaje profesora Dimitrijevi}a, te da je tek prekju~e, sa sajta VSS-a, saznala da je odre|en za izvestioca u wenom predmetu na ro~i{tu koje je zakazano za danas.

- Prvi razlog je {to rad sudije, prema svim evropskim standardima, mo`e da ocewuje samo sudija. Drugi, posebno va`an razlog, je u tome {to je profesor Dimitrijevi} istovremeno i dekan Pravnog fakulteta u Ni{u, koje funkcije nije `eleo da se odrekne nakon {to je stupio na funkciju ~lana Visokog saveta sudstva. Povodom toga je bilo informacija da je „postojawe sukoba interesa“ u slu~aju profesora Dimitrijevi}a 9. marta ove godine utvrdila Agencija za borbu protiv korupcije. Ako je to tako, onda za daqe postupawe profesora Dimitrijevi}a kao ~lana Visokog saveta sudstva nema zakonskog osnova i legaliteta - ka`e Boqevi}.

Po wenim re~ima, u dosada{wem postupku preispitivawa odluka prvog sastava VSS-a iz decembra 2009, kojima nije reizabrano ukupno 837 dotada{wih sudija, re{eno je 175 predmeta, a od tog broja je usvojeno oko trideset posto prigovora neizabra-

gama pravnu podr{ku i u postupcima pred Ustavnim sudom Srbije i pred Evropskim sudom za qudska prava u Strazburu“.

- Budu}i da je zakonom iz decembra 2010, predvi|eno da bi po okon~awu preispitivawa odluka o neizabranim, trebalo da po~ne i preispitivawe odluka iz decembra 2009. godine o prvom izboru sudija na sudijsku funkciju na tri godine i odluka o reizabranim sudijama, udru`ewe }e i tada nastaviti s pru`awem pravne podr{ke. ^uli smo najave da se preispitivawe odluka o

Dra ga na Bo qe vi}

nih sudija. Boqevi}eva dodaje da je VSS dosad razmatrao ukupno 249 prigovora, ali da o 74 jo{ nije odlu~eno, te da je Dru{tvo sudija s tim u vezi nadle`nima postavilo su{tinsko pitawe.

- Kvaka je u tome {to je Evropskoj uniji obe}ano da }e u postupku revizije, odluke donositi samo novi ~lanovi VSS-a koji nisu odlu~ivali u postupku reizbora, a to su {est sudija izabranih u martu ove godine. Kako VSS ima ukupno jedanaest ~lanova, a odlu~uje ve}inom glasova, potrebno je {est glasova za dono{ewe odluke, ali kvorum nedostaje posle hap{ewa sudije Bla go ja Jak {i }a, koji je bio ~lan Prve komisije VSS-a. Dru{tvo sudija zahteva od Visokog saveta sudstva da bez odlagawa odgovori kako }e nastaviti s daqim radom u reviziji reizbora.

Naime, Evropi je obe}ano da u reviziji ne}e u~estvovati ~etiri „stara“ ~lana VSS , koji su u decembru 2009, u~estvovali u dono{ewu odluka - nagla{ava Boqevi}.

Dru{tvo sudija }e, ka`e wegova predsednica, „pru`ati kole-

vra}eni u sudove, ali Boqevi}eva isti~e da je „pro{le godine na dodatnom konkursu za sudije izabrano jo{ 32 nereizabranih, kao i da jedan pro{le godine izabran za zamenika republi~kog pravobranioca, jedan za gradskog pravobranioca Ni{a, jedan za direktora Antimonopolske komisije, a jedan za pomo}nika ministra pravde“.

Predsednica Dru{tva sudija napomiwe da joj je „zanimqiv podatak iz ovogodi{weg izve{taja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji za 142 dr`ave

Ve} dva puta ostajala bez izvestioca Dragana Boqevi} isti~e da je prvi put ro~i{te u wenom predmetu bilo zakazano za 1. septembar, ali je odlo`eno. Prvobitno je predmet bio u radu Druge komisija VSS-a, a za izvestica je bila odre|ena sudija So wa Vi da no vi}, ali je potom izuzeta na li~ni zahtev, koji je obrazla`ila prijateqstvom s Boqevi}evom.

Kada se wen predmet na{ao kod Prve komisije VSS-a, Boqevi}eva je podnela zahtev za izuze}e predsednice komisije sudije Mir ja ne Ivi}. No, taj zahtev Boqevi}eve je odbijen kao neosnovan i predmet je ostao u nadle`nosti Prve komisije u kojoj je za izvestioca bio odre|en sudija Blagoje Jak{i}, sada ve} biv{i ~lan VSS-a.

Podsetimo, pre deset dana je protiv sudije Jak{i}a pokrenuta istraga i odre|en mu je pritvor, kako su zvani~no saop{tili nadle`ni dr`avni organi, zbog sumwe da je 1998. godine kad je bio predsednik Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, „zloupotrebio slu`beni polo`aj“ te naredio slu`benicima u tom sudu da overe sporan ugovor izme|u predstavnika kosovskomitrova~kog preduze}a „Luks” i jednog preduzetnika o kupoprodaji nekog lokala te firme u tom gradu. izabranim sudijama mo`e o~ekivati u malom broju slu~ajeva, ali to iz zakona ne proizlazi, ve} zakon otvara mogu}nost, da tako ka`em, da se svi revidiraju – navodi Boqevi}.

Dosad su u postupku preispitivawa odluka prvog sastava VSS-a usvojeni prigovori 55 nereizabranih sudija koji su ve}

u svetu obuhvata rangirawe o stawu u raznim oblastima dru{tvenog `ivota, da je Srbija plasirana na 128 mestu po nezavisnosti pravosu|a“.

- Jo{ je zanimqivije je da smo u 2009. godine, po wihovom izve{taju, po istom pitawu, bili na znatno vi{em 106 mestu - isti~e Boqevi}.

J. Jakovqevi}

^LAN DR@AVNOG VE]A TU@ILACA MILAN [KULI] OCEWUJE:

KOD BATROVACA SPRE^EN POKU[AJ ILEGALNOG PRELASKA GRANICE

U {a si ji ka mi o na ~e ti ri Av ga ni stan ca

Na grani~nom prelazu Batrovci carinici su, u saradwi s policijom, zahvaquju}i skenerima najnovije generacije, spre~ili ~etiri osobe da ilegalno iza|u iz Srbije, saop{tila je Uprava carina. ^etiri osobe su bile skrivene u specijalno napravqenom bunkeru u {asiji kamiona nema~kih registarskih oznaka iznad prostora za rezervne gume. Otkrivene osobe kod sebe nisu imale dokumenta, ali su izjavili da su dr`avqani Avganistana, dodaje se u saop{tewu.

Zahvaquju}i mobilnim skenerima pre mesec dana na grani~nom prelazu Ba~ki Breg u autobusu austrijskih registarskih oznaka prona|eno 3.190 paklica cigareta, podse}a Uprava carina.

(Tanjug)

Ma lo vra }e nih tu `i la ca ^lan Dr`avnog ve}a tu`ilaca (DVT) Mi lan [ku li} izrazio je nezadovoqstvo postupkom preispitivawa odluka o izboru javnih tu`ilaca iz 2009. godine, jer je tokom wega jako mali broj neizabranih tu`ilaca vra}en na posao, iako im se nije ni{ta ozbiqno moglo zameriti u radu.

Samim tim {to se u{lo u postupak preispitivawa odluka prvog sastava DVT-a, priznato je da su mogu}e gre{ke, rekao je [kuli} Tanjugu. Prema wegovim re~ima, sada je bilo va`no da se gre{ke koliko je mogu}e isprave, a ne da se birawem nekog veoma malog broja javnih tu`ilaca, stvori utisak o minimalnom broju gre{aka.

- Smatrao sam da sada u ovom postupku preispitivawa treba vratiti sve one kod kojih nema nekih posebnih smetwi i za koje se oceni

da ispuwavaju odre|ene uslove, ali je, na `alost, relativno mali broj qudi do sada vra}en na javnotu`ila~ku funkciju - kazao je [kuli}.

Navode}i da DVT privodi kraju postupak odlu~ivawa o progovorima neizabranih tu`ilaca, on je napomenuo da je posle izbora 2009. godine smatrao da veliki broj nosilaca javnotu`ila~ke funkcije tokom tog ciklusa nije pro{ao zato {to nije bilo dovoqno mesta u javnim tu`ila{tvima za koja su konkurisali.

- Konkretnim qudima prilikom odlu~ivawa prvog sastava DVT-a, ni{ta ozbiqno nije zamerano - naveo je [kuli} i napomenuo da za wih tada jednostavno nije bilo slobodnih mesta, {to je bila posledica tada va`e}e sistematizacije.

- Sada se za neke od tih qudi u postupku preispitivawa nalaze

Mi lan [ku li}

nekakvi novi razlozi da se oni ne biraju, {to ne smatram adekvatnim, jer sada vi{e nema nikakvog limita koji se ti~e broja mesta za koje se tu`ioci, odnosno zamenici mogu birati u tu`ila{tvima- ukazao je [kuli}, koji je i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.

S druge strane, naveo je on, po tek usvojenom Zakoniku o krivi~nom postupku uvodi se „tu`ila~ka istraga” i tu`ilac dobija ~itav niz novih ovlas}ewa, du`nosti i odgovornosti igra centralnu ulogu u tom delu postupka umesto istra`nog su|e kako {to je to sad slu~aj, naglasio je [kuli}.

- Sve to jasno ukazuje da }e biti potreban zna~ajno ve}i broj nosilaca javno tu`ila~ke funkcije - napomenuo je [kuli}, koji s ostalim ~lanovima DVT u~estvuje u postupku preispitivawa odluka.

Potrebno je, prema wegovim re~ima, biti vrlo obrazriv u tom postupku i pa`qivo vrednovati sve zakonske razloge i one koji su propisani po zakonskim aktima, kao i voditi ra~una, da se ne neprave neke nove gre{ke.

CRNA HRONIKA

dNevNIK PE TI PO KU [AJ SU \E WA VLA SNI KU PI RA MI DAL NE [TE DI O NI CE „JU GO SKAN DIK”

Je zda po no vo na op tu `e ni~ koj klu pi

U Vi{em sudu u Beogradu danas bi iz petog poku{aja trebalo da po~ne su|ewe vlasniku piramidalne {tedionice „Jugoskandik” Je zdi mi ru Va si qe vi }u i wegovim saradnicima zbog optu`bi za prevaru i o{te}ewe vi{e hiqada gra|ana Srbije po~etkom devedesetih.

Su|ewe je krajem maja odlo`eno po ~etvrti put kada je sud odobrio da Vasiqevi}a pregledaju radiolog, neurolog i psihijatar, kao i da bude pregledan na magnetnoj rezonanci, kako bi se utvrdilo da li je sposoban da iz-

s piramidalnom {tedwom u „Jugoskandiku” po~etkom 1990-ih, pored Vasiqevi}a i Vukoti}a, optu`eni su i Qu bi vo je [un di}, Dra gan An to ni je vi} i advokat Ste van Pro ti}. To su|ewe je prekinuto 2006. zbog Vasiqevi}evog bekstva iz zemqe.

Prema tvrdwama wegovog ranijeg branioca Dra go qu ba \or |e vi }a na odlazak iz zemqe se odlu~io zbog zdravstvenih razloga, jer mu tada{we sudsko ve}e biv{eg sudije Bo ja na Mi {i }a nije dozvolilo adekvatno le-

Jezdimir Vasiqevi}

nese odbranu i prati su|ewe.

Vasiqevi} boravi u pritvoru od 26. marta 2010. godine, a pre toga godinu dana u ekstradicinom pritvoru u Holandiji u kom je zavr{io posle bekstva iz Srbije 2006. godine.

Pred sudom se u maju prvi put pojavio direktor Banke privatne privrede Crne Gore Mi lo rad Vu ko ti}, dr`avqanin Crne Gore, koji je prvooptu`eni u tom procesu iako je slu~aj „Jugoskandik” poznat po Vasiqevi}u. Vukoti} zbog ~ijih je izostanaka po~etak su|ewa odlo`en u prethodna tri navrata, tra`io da se postupak protiv wega razdvoji i ustupi pravosudnim organima Crne Gore, jer „nijednu radwu nije u~inio u Srbiji”, a u tu`ilac je u Crnoj Gori odbio da ga goni. Sudija Sla |a na Mar ko vi} poru~ila mu je da ustupawe Crnoj Gori „ne dolazi u obzir”.

Zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, prevare i utaje u vezi

~ewe. Zbog toga mu je propalo i jemstvo od oko milion evra na ku}i u nasequ Dediwe, koju je za wega zalo`io prijateq, preminuli Nikola Kubatlija.

Vasiqevi} je uhap{en u Holandiji u aprilu 2009. po srpskoj poternici, a izru~en je 26. marta pro{le godine i upu}en u pritvor Okru`nog zatvora u Beogradu.

Vasiqevi} je nedavno raskinuo 20-godi{wu saradwu s advokatom \or|evi}em, koji je dugogodi{wi predsednik Advokatske komore Srbije (AKS). Vasiqevi} je punomo}je ponudio predsedniku Advokatske komore Beograd Slo bo da nu [o {ki }u, koji je na toj funkciju godinu i po dana. [o{ki}, me|utim, zbog drugih brojnih obaveza nije mogao da prihvati taj slu~aj.

U predmetu je kao wegov branilac ostala advokat Bran ka Sla ni-Ta bo ro {i.

(Ta njug)

ZBOG OBE LO DA WI VA WA IDEN TI TE TA ZA [TI ]E NOG SVE DO KA

[e {eq pod neo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv tu `i o ca Lider radikala Vo ji slav [e {eq podneo je krivi~nu prijavu protiv tu`ioca Ha{kog suda Da ri la Man di sa zbog obelodawivawa identiteta za{ti}enog

Vojislav [e{eq

svedoka, koje je na osnovu diplomatskih depe{a objavio „Vikiliks”, rekao je ju~e {ef pravnog tima za wegovu odbranu Zo ran Kra si}.

Krasi} je, na konferenciji za novinare, kazao da je [e{eq podneo prijavu i protiv zamenika {efa pretpresnog odeqewa tu`ila{tva Bo ba Ri da zbog istih razlaga, a pretresnom ve}u je podneo obave{tewe o ugro`avawu procesa koje vode protiv wega pojedine zapadne vlade.

- Oba ta [e{eqeva podneska, podneta na osnovu depe{e koje je preneo „Vikiliks”, pokazuju

da „Ha{ki tribunal nije sud i da tu`ila{tvo sudije i sekretarijat Ha{kog tribunala rade po nalozima SAD, Velike Britanije, EU i NATO pakta - rekao je Krasi}.

Krasi} je kazao da depe{e ko je je ob javio „Vi ki liks” predstavqaju dokaz da lideru radikala nije omogu}eno pravi~no su|ewe u Ha{kom tribunalu. On je rekao da postoji 1.235 depe{a iz ameri~kih ambasada i wihove vlade koje se odnose na Ha{ki tribunal i na to da slu`benici SAD odaju po ver qi ve in for ma ci je iz predmeta koji se vode pred Ha{kim tribunalom.

- Jedna od depe{a otkriva da se sastanku visokih predstavnika SAD i Francuske, 1. decembra 2006. godine, na kome je razmatrana situacija na Bliskom istoku, re~eno da na sve na~ine treba spre~iti [e{eqa da postane predsednik Srbije - naveo je Krasi}.

Tokom oktobra u Ha{kom tribunalu o~ekuje se statusna konferencija posve}ena [e{eqevoj su|ewu. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti, povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj i Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine.

(Ta njug)

ponedeqak3.oktobar2011.

13

„DNEVNIKOVA” TEMA ZA [TO JE PO VE ]AN BRO J STRA DA WA PE [A KA U SA O BRA ]A JU

Neo pre znost na ko lo vo zu vo di u smrt U ju`noj Ba~koj je zabriwavaju}e pove}en broj saobra}ajki u kojima ginu pe{aci u odnosu na lane. Kroz prosek posmatraju}i, u ovoj godini do septembra, pe{ak mese~no je poginuo, {to je skoro tri puta vi{e nego prethodne godine, mada je i tada va`io novi, mnogo rigorozniji Zakon o bezbednosti u saobra}aju. Od osam smrtno stradalih, dvoje je `ivot izgubilo van Novog Sada, odnosno u jednoj od preostalih 11 op{tina koje pokriva no vo sad ska Po li cij ska uprava.

Tako|e, u ovo okrugu za prvih osam meseci ove godine je skoro jedan pe{ak dnevno povre|en. Velik broj nezgoda u kojima stradaju pe{aci doga|aju se usled nepa`we ili neprilago|ene brzine.

- Analiziraju}i statistiku, saobra}ajna policija je u julu i avgustu poja~ali kontrolu prej kr {a ja pe {a ka, pa smo primenula novu metodologiju i wihove prekra{je po~eli su da otkrivaju i snimaju policijski slu`benici, uglavnom saobra}ajci, koji rade u civilu - ka`e za „Dnevnik” De jan Mi lo je vi} iz novosadske Policijske uprave. - Do sada su policajci u civilu samo ponekad bili ukqu~ivani na saobra}ajnim zadacima ali retko, na primer na otkrivawu prekr{aja prekora~ewa brzine.

U septembru nismo sproveli nijednu ovavkvu akciju s policajcima u civilu jer smo skoro svi bili anga`ovani oko obezbe|ivawa u~enika kod {kola, ali }emo to nastaviti. Najave}i deo kazni su kolege u civilu pisali zbog prelaska kolovoza, na udaqenostima mawim od 100 me ta ra od pe {a~ kog prelaza i na prelazu sa semforom dok je na wemu bilo ukqu~eno crveno svetlo, kao i u ma wem bro ju za pre la zak preko kolovoza dok se pri~a mo bil nim te le fo nom. Uni formisani saobra}ajci su tako|e imali dosta zabele`enih prekr{aja voza~a zbog nepropu{tawa pe{aka na pe{a~kom

prelazu. O~igledno, ose}a se efekat ovih ka`wavawa pa u posledwe vreme sve vi{e voza~a propu{ta pe{ake na prelazima.

Pe{aci ~ine najve}i broj prekra{aja prelaskom kolovo za van pe {a~ kog pre la za.

Uglavnom civili su otkrili u julu i avgustu 821 ovakvih prekra{aja, koji se po zakonu ka-

Ju tar wi sa ti naj ri zi~ ni ji ^ak 89 pe{aka poginulo je u saobra}ajnim nesre}ama u Srbiji od po~etka godine. To je za 44 odsto vi{e nego u istom periodu pro{le godine.

Prema analizama Agencije za bezbednost saobra}aja, najvi{e nesre}a u kojima stradaju pe{aci de{ava se u beogradskim op{tinama Savski venac, Stari grad i Vra~ar, kao i u Novom Pazaru, Novom Sadu i Kraqevu.

Najrizi~nije vreme za pe{ake su rani jutarwi sati kada se de{ava najvi{e ovakvih udesa. `wavaju s pet hiqada dinara.

Milojevi} napomiwe da po novom Zakonu obaveza pe{aka da kolovoz prelazi mimo pe{a~kog prelaza najkra}em putem i pri tome su du`ni da se se uvere da to mogu da u~ine na bezbedan na~in, tako da je taj akt sada wih obavezao na odgovornost i nalo`io im kako da se pona{aju u saobra}aju.

On navodi da „svega ima” kada se prekr{ioci vade da ne

MI STE RI O ZNA SMRT DVO JI CE MU [KA RA CA NA PA LA MA

Osum wi~e ni za ubi stvo Be o gra |a ni na iz 2005. pro na |en mr tav U mestu Mio{i}i u op{tini Pale ju~e su prona|ena be`ivotna tela dvojice mu{karaca, u ku}i koju je privremeno koristio jedan od wih, a policija pretpostavqa da su ubijeni.

Portparolka Centra javne bezbednosti Isto~no Sarajevo Dan ka Te {i} je kazala da postoje odre|ene indicije i saznawa o mogu}em izvr{iocu, ali da do sada niko nije uhap{en.

„U ovom trenutku mo`emo samo da ka`emo da postoje odre|ene indicije i saznawa o mogu}em izvr{iocu. Do sada zvani~no nije niko li{en slobode, a policija vr{i pretrese na vi{e lokacija u op{tini Pale i obavqa razgovore sa me{tanima”, rekla je Te{i}eva.

Navode}i da policija od ranih jutarwih ~asova obavqa uvi-

plate kaznu. Neretko o~ekuju sa`aqewe jer isti~u da nose teret i da im je daleko pe{a~ki prelaz, da su bolesni, da ih boli noga... Vade se na sve mogu}e na~ine.

- Gastarbajteri tvrde ponekad da smo se namerili samo na wih, ali tako|e se de{av da neko iznosi tvrdwe da se on ka `wa va zbog na ci o nal ne

|aj, ona je rekla da je jedan od ubijenih od ranije poznat policiji po izvr{ewu te{kih krivi~nih dela.

Mediji navode da su ubijeni Dalibor Furtula i Vladislav Pa{ali}, najverovatnije u ~etvrtak, i to hicima iz takozvanog „krate`a”, skra}ene pu{ke kalibra 7,9 milimetra.

Dalibor Furtula (27) iz Sarajeva uhap{en je zbog ubistva Miroslava Arsenovi}a (40) 2005. godine u Beogradu. Arsenovi} je bio zaposlen u tada{wem Ministarstvu inostranih poslova SCG, a on i Furtula, kako je saop{tila policija, bili su u homoseksualnoj vezi.

Furtula je optu`en za ubistvo Arsenovi}a, ali ga je beogradski Okru`ni sud oslobodio zbog nedostatka dokaza. On je, kako su tada pisali beogradski mdiji, u policiji priznao da je naneo smrtonosne povrede Arsenovi}u, nakon sukoba tokom seksualnog odnosa.

Furtula je nakon zlo~ina bio u Sarajevu sa devojkom.

E. D.

pripadnosti, pa se tako slu~ajno dogodi da kaznu pi{e na{ kolega koji pripada istoj na ci o nal noj ma wi ni kao i prestupnik, dok ga ovaj ga prozova za netoleranciju. Neki, opet tvrde da ne ka`wavamo ove koji jure a wih da - obja{wava na{ sagovornik i dodaje: - Sre}om, nije bilo napada na saobra}ajce, ali je bilo slu~ajeva da pe{aci ne}e da pri~aju sa slu`benim licem, i

potpuno ih ignori{u ba{ kao da ovaj ne postoji, iako su na~inili prekr{aj . Wih smo priveli u slu`bene prostorije. Ako gra|ani nemaju dokumenta, dovodimo ih zbog utvr|ivawa identiteta. Nekad se qudi `ale dok policajac pi{e prijavu da i drugi ~ine isti prekr{aj u to vreme.

Ipak, slu`benik mora da zavr{i jednu intevenciju da bi pre{ao na drugu. Ne mo`e wih deset da ~eka da bi im se napisala prijava dok traje popuwavawe zapisnika koje mora da potraje odre|eno vreme.

Tako|e, ponekad” ulovqeni” gra|ani ponekad ka`u da policija ne hvata one u skupim automobilima nego sirotiwu. Isto tako pojednini voza~i xipova zameraju pripadnicima MUP-a da u prekr{ajima registruju samo wih jer navodno znaju da imaju para.

- Svako ima svoje opravdawe i prebacuju lopticu na druge a ne obaziru se na to da su u~inili prekr{aj. Mi registrujemo sve po|ednako. Radimo po planu u kojem je nazna~eno koga }emo prioretno da kontroli{eno. Neki dan, na primer, mahom kontroli{emo pe{ake iako se pri tome ne zapostavqa kontrola brzine - veli Milojevi}.

- U jednoj saobra}ajnoj nezgodi, gde je voza~ udario pe{aka no}u na obele`enom pe{a~kom prelazu, bacio ga je u vazduh i on se okretao vi{e puta, a ipak je pro{ao samo s lakim povredama, a kada smo gledali snimak sve je ukazivalo da su minimalne {anse da pre`ivi ili da pro|e bez veoma te{kih povreda. Ina~e, kame re nam zna ~aj no po ma `u, po na ro ~i to kod sa o bra} jki gde je neko pro{ao kroz crveno svetlo. Obi~no posle sudara svi tvrde da su pro{li na zeleno, ponaro~ito ako nema ne za vi snih sve do ka. Ka me ra jasno poka`e i razre{ava ove situacije, nakon {to su akteri tvrdili da su bili u pravu isti~e Milojevi}.

M. Vu ja ~i}

ZBOG TR GO VI NE DRO GOM I IZ NU DE

Dar ku Ele zu pra vo sna `no de vet go di na za tvo ra Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom je Dar ko Elez iz Sarajeva osu|en na devet godina zatvora, kao organizator kriminalne grupe koja je 2009. godine na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine

wena je na 13 meseci po{to je osu|en za bla`i oblik krivi~nog dela.

Elez je osu|en jer je tokom 2009. u Beogradu i na teritoriji BiH organizovao kriminalnu grupu ~iji su ~lanovi bili

Privo|ewe Darka Eleza

trgovala drogom, vr{ila iznude i ~inila druga krivi~na dela.

Kazne su potvr|ene i pripadnicma wegove grupe Vla di mi ru Pan du re vi }u, koji je pravosna`no osu|en na {est godina zatvora, Alek san dru Lu ~i }u ~etiri godine, Bran ku \u ri }u 18 meseci, a Slo bo da nu Pjev cu godinu dana zatvora, navedeno je na sajtu tog suda.

Va si Qu bi bra ti }u kazna od pet godina i jednog meseca sma-

peto ri ca ko ji ma je iz re~ena presuda, kao i vi{e osoba za koje se postupak vodi pred organima BiH. Grupa je u du`em vremenskom periodu imala za ciq vr{ewe te{kih krivi~nih dela - {verc i prodaju droge i iznude.

Elez i ~lanovi wegove grupe uhap{eni su po~etkom septembra pro{le godine na teritoriji Srbije.

(Ta njug)

RePORTA@e

ponedeqak3.oktobar2011.

c m y

14

dnevnik

^UVENI HRVATSKI MUZI^AR ZLATAN STIPI[I] - YIBONI U SUBOTU „ZAPALIO“ SPENS

Gu{tawe do posledweg daha be } ao je od l i ~ an kon cert, a pu b li k a ko j a se u su b o t u uve ~ e iz No vog Sa d a, Be o g ra da, Su b o t i c e, Kra q e v a i dru g ih gra do v a sli la u no v o s ad s ki Spens, do b i l a i vi {e od o~e k i va n og. Zla tan Sti p i {i} Xi b o n i odr ` ao je

O

ubli z i n i odr ` a v a l a fud b al ska utak mi c a, {to ni ma l o ni je ome l o ras p o l o ` e w e pu b li ke. Ta~ n o u 21 ~as na bi n u je iza {ao \i b o n i i we g ov bend i uz tak t o v e jed n og od hi t o v a „^i n im pra v u stvar“ obe } ao no v o s ad s koj pu b li c i da }e pe -

nog gla s a - Ma j a Azu c e n a sa ko j om je Xi b o n i sa r a | i v ao i na ra n i j im al b u m i m a. Pu b li ka i pe v a~ za p o ~ e l i su kao je dan „Mi r a k ul“ a upot p u n i l a ga je Ma j a svo j im vo k a l om, dok je {lag na mu z i~ k u po s la s ti c u do d ao „The Lon d on Com m u n ity Go s pel Cho i r“. Kao {to se i Xi b o n i pri p re m io, ni pu b li ka ni j e bi l a ni { ta ma w e sprem n a za od l i ~ an kon c ert, {to se vi d e l o i po jed n o g la snom pe v a w u i sta r ih i no v ih pe s a m a. Usi j a n a po z i t iv n a at mos f e r a ni j e se ni tre n ut k a hla d i l a, a na ja ~ i n i je do b i j a la sa pr v im tak t o v i m a ve l i kih Xi b o n i j e v ih hi t o v a kao ka d a je kre n u l a pe s ma „Tem p e ra„. Za t im se na bi n u po p eo ma e s tro Vlat k o Ste f a n ov s ki, te su za j ed n o svi r a l i, a pu b li ka ih pra t i l a uz „Ju d i, zvi r i i be { ti m qe“, na r av n o „Li b ar“ ko j i je te ve ~ e r i ~ak tri pu t a pe v an, i na r av n o „Di v qi cvit“. Usle d i l a je „Taj n a ve -

Ivana je na rukama svome dragom otplovila

Uvek uz najboqe od najboqih

Maestro Yiboni razgalio publiku

du g o o~e k i v a n i kon c ert, a su de } i pre ma ova c i j a ma ko j a su pra t i l e sva k u pe s mu, pu b li k a kao i sam iz v o | a~ bi l i su pre za d o v oq n i.

Kon c ert ko j im Xi b o n i pro mo v i {e svoj po s led w i al b um „To l e r an c a„ po ~ eo je sa sa t om za k a {we w a, ka k o je re ~ e n o iz bez b ed n o s nih raz l o g a, jer se

va t i „do k le god ima gla s a“.

Ta k o je i bi l o. Tri sa t a eufo ri~ n og ras p o l o ` e w a no s i l o je ~u v e n og mu z i ~ a r a i pu b li k u kroz mo r e do b ro po z na t ih hi to v a kao i no v ih stva r i sa al bu ma „To l e r an c a“.

Kao {to je i bi l o na j a v qe no na sce n u je kao gost ve ~ e r i pr v a iza { a l a `e n a fa s ci n at -

Ako ni po ~e mu dru gom, Zla tan Sti pi {i} ali jas Xi bo ni osta }e upam }en da je od svih biv {ih Ju go slo ve na pr vi oku pio me gabend na sce ni. Po ~e lo je 2003. u Za gre bu, ka da je bi nu po de lio sa Vlat kom Ste fa nov skim (gi ta ra), Xe fri jem Ori je mom (vo kal i mul ti in stru men ta li sta), To ni jem Le vi nom (bas) i Ma nom Ka ~e om (bub we vi).

Pod pret po stav kom da do me te Ste fa nov skog ~i ta lac ve} po zna je, po za ba vi }e mo se pre o sta lim troj cem, kog je Xi bo ni „ukrao” od Pi te ra Gej bri je la, ~o ve ka ta ko |e sla bog na vir tu o ze. Ori je ma je po re klom iz Ugan de, oda kle je po be gao od re pre si je Idi Ami no vog re `i ma 1977. Pre ne go su ga pro zva li afri~ kim Le o nar dom Ko e nom, jed na we go va de mo-ka se ta za vr {i la je na sto lu Pi te ra Gej bri je la, na kon ~e ga na tu ra li zo va ni Fran cuz do bi ja po ziv da go stu je na Pi te ro vim kon cer ti ma. Ma nu Ka ~e ta ko |e je afri~ ki Fran cuz, a ko re ne vu ~e iz Oba le Slo no va ~e.

Za raz li ku od Ori je me, ko ji je ti ho gra dio kra i je ru, Ka ~e o va je bu kval no lan si ra na u sve mir na kon sni ma wa Gej bri je lo vog al bu ma „So„ 1986. go di ne, da bi {lag na tor tu bi la „Sec ret world„ tur ne ja 1991. Svi rao je bub we ve za Stin ga, Ma nu ^a ua, Da jr Strej tse, Xe fa Be ka, Ala di Me o lu...A tu je i To ni Le vin, kult ni ba si sta iz Bo sto na. Jed na ko ubi ta ~an na ba su, kon tra ba su i ~ep men sti ku (me {a vi na gi ta re i ba sa), Ame ri ka nac je ka ri je ru str pqi vo gra dio u ben du King Krim zon, ali se ne sti di i da za pe va. Te {ko je re }i ko je ve }i maj stor: Vlat ko, Xe fri, To ni ili Ma nu, ka ko li se Xi bo ose }ao - sa mo on zna.

Ig. Mihaqevi}

PORODI^NA MANUFAKTURA [KRBI]A U NE[TINU POSTALA VESELO OKUPQALI[TE

[pricer i pivo dok se luda rakija ne opameti o pla je sen ide al no je vre me da se is pe ~e ra ki ja od vo }a, a u ne {tin skoj Pe ca ri „[kr bi}“ u ko joj ra de otac Slav ko Bu ca i sin Jo van [kr bi}, va tra is pod ka za na za pre mi ne 500 li ta ra ko mi ne sko ro da se i ne ga si. Svo je kaj si je i {qi ve pre tvo ri li su u ra ki ju, a sa da je na re du kru {ka „vi li ja mov ka“, pa gro `|e i du we. Sa mo stal nu za nat sku rad wu „[kr bi }i“ su re gi stro va li 2003. go di ne, sin i otac pla ni ra ju da u su do ve sme ste pet-{est hi qa da li ta ra ra znih vr sta pr vo kla sne ra ki je ko ja se pro da je {i rom Sr bi je.

- Ra di mo i uslu `no pe ~e we ra ki je, a ob zi rom na do bar rod vo }a i gro `|a u I dru`ba i za rakiju slu`ba, ali opu{teno ovom kra ju Sre ma, o~e ku je mo da }e usko ro po sao kre nu ti u eks pan zi je vo }ar stva, pa da nas Bu co. – Ima u vo} wa ci ma i vi tri sme ne i to u na red na dva-tri na in di vi du al bom sek to ru, osim no gra di ma {te te od su {e, ali je me se ca – pri ~a otac Slav ko ko ji za dru `nih pla na ta `a ko je su ve slast iz u zet na. [qi va je ima la je oti {ao u pen zi ju, a fir mu }e, ima oko 80 hek ta ra kru {a ka 14 od sto sla sti {to je pra va pre pu stio si nu. – Za osam sa ti u i 20-tak hek ta ra ja bu ka. Ov da ret kost, a kaj si ja i kru {ka iz ka za ni ma se is pe ~e i u ra ki ju {wi vo }a ri ka `u da pr va kla sa me |u 16 i 17 od sto. Vin ska be la pre tvo ri 2.000 li ta ra ko ma, a u kru {a ka ide za Ru si ju, ali kon sor ta „ri zling“ ve} sa da ima 17 tri sme ne ~ak 6.000 li ta ra. Ovo tro la je ri go ro zna, pa se de {a va od sto sla sti, a ber ba je tek po je bi la do bra go di na za kaj si ju, da se po ne ki ka mion i vra ti. Ta ~e la. Sa obli `weg br da „Ku lu do bra je i kru {ka gde ni je tu kao ko |e, do sta wih `a li se na re la {tra“, a tu je zbog ce lo dnev nog led, a mi ume sto 35 ima }e mo 25 tiv no sla bi ju oplod wu, pa pla sun ca gro d`e naj sla |e, iz me ri to na vi qa mov ke, jer je ne bo u~i ni ra ju da na ba ve di vqe p~e le li smo slast od 21,5 od sto. Pri ni lo svo je, ali ra ki je }e bi ti. ili bum ba re. me ra ra di, ove go di ne od 7-8 ki In du strij ska kru {ka pro da je se - In te re sant no je da kru {ka lo gra ma kaj si ja do bi ja la se li po ce ni od 35 do 40 di na ra, a ja ove go di ne u ra ki ji ima ne {to tra ra ki je od 18 gra di, a za li tar prak ti ku jem da kup ci ma pro dam sla bi ji mi ris (za {to - to ne mo kru {ko va ~e tre ba 8-9 ki lo gra vo }e, obez be dim su do ve i pa zim gu da ob ja sne ni vr hun ski stru~ ma „vi li ja mov ke“. Ove go di ne na ko mi nu, is pe ~em im ra ki ju i wa ci) ma da }e bi ti bo qe ka da ra ki je }e bi ti kao vo de, a kva li obez be dim dr va. Ku pac sa mo do no va ra ki ja od sto ji, a ja jo{ uvek tet je iz u ze tan! |e po ra ki ju. pro da jem pro {lo go di {wu vi li Uz ne {tin ski po tok ko ji se U Ne {tin skom ata ru u po ja mov ku ko ja za mi ri {e ce lu so ma lo ni `e uli va u Du na vac, a sled woj de ce ni ji do {lo je do bu ka da otvo ri{ fla {u – pri ~a ovaj u Du nav, u dvo ri {tu Pe ca re

T

„[kr bi}“ ra di se dan i no}. Jed ni do la ze dru go od la ze, tre }i do |u da za ka `u ter min za pe ~e we ra ki je, ne ko do |u „eto ’na ko„ da vi de {ta ima, da pro ba ju ra ki ju, a ka da ni ko ga ne ma ga zda sam zo ve, jer ne vo li sam da ra di.

Ne ko pri sta vi pa suq u ko tli }u, a is pad ne di mqe no me so sa ma lo pa su qa, ne ko is pe ~e ro {tiq na bo ga toj `a ri is pod ka za na, a naj vi {e se tro {e pi vo i {pri ce ri, jer ka `u da je fri {ka ra ki ja „lu da„ i da tre ba da od sto ji da se ma lo opa me ti.

Sret nu se ov de i oni ko ji se du go ni su vi de li, pri ~a se o vo }u i ra ki ji, ali i o sta rim da ni ma u ovom de lu srem skog po du na vqa.

Ne ko se pri se ti ri ba ra ko ji su dav no u obli `wem du nav cu uhva ti li so ma od pre ko 120 ki la. Ga zda Bu co po ka zu je ogrom nu udi cu ko ju je do bio na po klon od ne ka da {weg ala sa, a pri ~a se da su so ma na to va ri li na vo lov ska ko la i vo zi li kroz se lo. Na vod no, a sta ri ji ka `u da je isti na, rep mu je dva me tra vi sio pre ko {a ra ga i vuk’o se po kal dr mi i pra {i ni.

U Ne {ti nu sa da sve mi ri {e na ko mi nu, a jo{ ka da do spe mla de vi no, od no sno rap ma{ ona ko mu tan kao bo za, bi }e mno go be la ja, pe sme i stra {nih la ga ri ja ko je mo `e da is pri ~a sa mo mla do vi no, {e ret sko dru {tvo i zdra va at mos fe ra za ~i we na do brom ho le ste rol skom za ku skom.

M. Suyum

{ti n a“ na ko j u se na d o v e z ao i tre } i gost Da m ir Ur b an i to iz pu b li k e sa tri b i n a uz tak to v e do b ro po z na t og hi t a „Bu di mo j a vo d a“, na op { te odu {e v qe w e pu b li k e. I sam Xi bo n i po i g rao se sa pu b li k om pre t r ~ a v a j u } i sa kra j a na kraj do v ra n e. U jed n om tre n ut k u slu { a l i ste ga sa bi n e, a udru gom mo m en t u je ve} sta j ao na sve t i o n i k u ko j i je bio deo sce n o g ra f i j e, na dru g om kra j u dvo r a n e i za j ed n o sa pu b li k om pe v ao. At m os f e r a odu { e v qe wa je, ka k o se bli ` io kraj kon c er t a, i{la ka pra v oj eufo r i j i uz pe s me „Vri m e da se po m i r im sa svi t om“ i po nov n im iz l a s kom na bi n u Ste fa n ov s kog, Ma j e, ho r a i Ur b a na, da bi ze n it kon c er t a bio Xi b o n i j ev ula z ak u pu b li k u.

In t er a k c i j a se na s ta v i l a iz vo | e w em dvo j e mla d ih iz pu bli k e na bi n u. Ba n e i Iva n a po m o g li su Xi b o n i j u da po k a `e ko l i k o je do b ro vo l e t i se, pa je ta k o Ba n e t a obez b e | e w e

is p ra t i l o na sve t i o n ik, dok je Iva n a u gu m e n om ~am c u na ru k u m am pu b li k e „plo v i l a Pa n on s kim mo r em“ do svog dra g og. Qu d i su odu { e v qe n o re a g o v a l i i jed n o s tav n o ni s u da l i da se kon c ert za v r { i.

Sve je re z ur t il r a l o Xi b o n i je v im iz l a s kom na bis i to u dva na v ra t a, i za i s ta se vi d e lo da je dao sve od se b e kao i we g ov bend te da je odr ` ao obe } a w e i pe v ao do po s led w eg da h a.

U pa u za ma iz me |u pe sa ma, po seb no pred kraj kon cer ta, po zdra vqao je do bre qu de i slao po ru ke mi ra, qu ba vi i to le ran ci je...Ono ga {ta svi ma u po sled we vre me ne do sta je. Pod se tio da `i vot tre ba „gu {ta ti“, a mi bi do da li, ba{ kao i we go vu mu zi ku. Sve u sve mu ma gi ja mu zi ke ko ja ide iz du {e opet je us pe la i sti gla pra vo u sr ca pu bli ke, ko ja Xi bo ni ja i we go ve mu zi ~a re usko ro po no vo o~e ku je.

Tekst i foto: Vesna Vukojev

APATINKA DANICA TRBULIN BRADAVICE LE^I

Od bake dobrotvora praunuka zanat u~i pa tin ka Da ni ca Tr bu lin po zna ta je mno gi ma, na ro ~i to re ko va le scen ti ma ko ji ma je ova 87- go di {wa ba ka po mo gla da im bra da vi ce vi {e ne pred sta vqa ju pro blem.

- Bra da vi ce le ~im od ma lih no gu, ~e sto i oni ma ko ji ni su mo gli do }i do me ne. Do voq no je da pre bro je bra da vi ce, na pi {u svo je ime i to osta ve kod me ne go vo ri Da ni ca dok nam po ka zu je sve sku is pi sa nu re ~i ma za hval nih pa ci je na ta.

A

zbog to ga i bog ~u va - ka `e ba ka Da ni ca. - Ne moj te me pi ta ti ka ko sam to na u ~i la. Sve }u jed nog da na re }i svo joj ma loj na sled ni ci, pra u ni ci An dre ji, jer ose }am da ona mo `e da shva ti do bro tu ovog ume }a. Mo gu sa mo re }i da sam kao de te go di na ma ~u va la ov ce i ni ka da ni sam od bi la da po slu {am sta ri je, ma da mi je ~e sto te {ko pa da lo da pe {a ~im pre ko li~ kih pla ni na da bih ih po slu {a la. Da sam hte la da uzi mam qu di ma no vac, da nas bih ga

Danica Trbulin

Za uslu ge ni ka da ni je uzi ma la no vac. Bo gat stvo su joj tri si na i }er ka, unu ~ad i pra u nu ~ad, i svi je re dov no po se }u ju. Ima, ka ko ka `e, i bo ra~ ku pen zi ju i vi {e joj ne tre ba.

- Bi lo je qu di ko ji su do no si li po klo ne, da va li pa re, ali sve sam od bi la. Me ni je naj ve }e za do voq stvo ka da uspem da iz le ~im ~o ve ka, a pa re, pa to je ne {to ne bit no u `i vo tu. Vaq da me

ima la na pre tek, ali mo `da ta da vi {e ne bih mo gla po ma ga ti dru gi ma. Ima mno go qu di ko ji su i po red pa ra ne sre} ni- ka `e Da ni ca i do da je da ima jed nu `e qu, a to je da po zdra vi sve svo je ne ka da {we pa ci jen te. Evo, u ovih ne ko li ko sve sa ka su ime na svih onih ko ji su bi li kod me ne i svi su, hva la bo gu, iz le ~e ni - po no sno ve li ba ka Da ni ca.

J. Prel~ec

dru[tvo

dnevnik

KARDIOVASKULARNE BOLESTI I DAQE NAJ^E[]I UZROK OBOQEVAWA I UMIRAWA NA[IH GRA\ANA

Maw ka nam bri ga za zdra vqe U Sr bi ji sva kih 15 mi nu ta jed na oso ba umre od po sle di ca bo le sti sr ca ili krv nih su do va po ~e mu za u zi ma mo tre }e me sto u Evro pi sa ~ak 65 od sto svih smrt nih slu ~a je va uzro ko va nih upra vo kar di o va sku lar nim obo qe wi ma. Po ra `a va ju }i je po da tak da je ve li ki brj obo qe va wa i umi ra wa qu di od tih bo le sti mo gao da bu de spre ~en ili od lo `en za ka sni je `i vot no do ba ve }om bri gom qu di za svo je zdra vqe i pre ven tiv nim me ra ma ko je su da nas do bro po zna te i do ka za ne.

Pre po ru ka Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je za pre ven ci ju bo le sti kar di o va sku lar nog si ste ma pred sta vqe na je u {i fri 0-3-5-140-5-3-0, {to prak ti~ no ozna ~a va uki da we pu {e wa, sva ko dnev nu {et wu od 3 ki lo me tra, 5 obro ka u to ku da na, krv ni pri ti sak 140, uku pan ho le ste rol ne vi {i od 5, lo{ ho le ste rol ne vi {i od 3, i bez vi {ka ki lo gra ma. Ono {to se sva ka ko sa ve tu je u okvi ru pre ven ci je kar di o va sku lar nih obo qe wa je da se re dov no me ri krv ni pri ti sak, ni vo {e }e ra, kao i ni vo ma sno }a u kr vi.

In sti tut za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne ula `e stal ne na po re kroz pro gra me

edu ka ci je i kam pa we kao bi po di gla svest gra |a na o va `no sti pre ven ci je.

- Re dov na i pra vil na is hra na, u~e sta la fi zi~ ka ak tiv nost, iz be ga va we al ko ho la i ci ga re ta, kao i eli mi na ci ja stre sa, ne ke su od me ra ko je po ma `u u pre ven ci ji kar di o va sku lar nih obo qe wa i tre ba da po sta nu im pe ra tiv sa vre me nog ~o ve ka - ka `e di rek tor ka In sti tu ta za kar di o-

Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine ula`e stalne napore kroz programe edukacije i kampawe kao bi se podigla svest gra|ana o va`nosti prevencije va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne prof. dr Na da ^e mer li} Axi}.

- Stal no ra di mo na po di za wu sve sti o va `no sti pre ven ci je bo le sti, o pri ro di kar di o va sku lar nih obo qe wa, kao i o mo gu} no sti re ha bi li ta ci je ve} ho spi ta li zo va nih pa ci je na ta.

In sti tut kon stant no ra di i na po ve }a wu bro ja di jag no sti~ kih i in ter vent nih pro ce du ra kao i ho spi ta li zo va nih bo le sni ka, po ve }a wu bro ja spe ci ja li sti~ kih pre gle da i uspe {no le ~e nih naj kom pli ko va ni jih kar di o va sku lar nih bo le sni ka, na

raz vo ju sa rad we sa dru gim zdrav stve nim cen tri ma, da qem uvo |e wu naj sa vre me ni jih kar di o va sku lar nih pro ce du ra i po ve }a wu pro stor nih ka pa ci te ta bol ni ce zbog ~e ga se rad In sti tu ta za KVB Voj vo di ne mo `e me ri ti sa ra dom elit nih evrop skih kar di o va sku lar nih cen ta ra.

In sti tut spro vo di raz li ~i te ak ci je ko je ima ju za ciq in for mi sa we jav no sti o ri zi ci ma obo qe va wa od kar di ov a sku lar nih bo le sti, ri zi~ nom po na {a wu i zdra vim `i vot nim na vi ka ma, kao i pod sti ca we gra |a na da po sve te ve }u pa `wu svom zdra vqu i pro me ne na vi ke ko je do pri no se obo qe va wu sr ca i kr vo to ka. Po ugle du na do bru evrop sku prak su, u In sti tu tu se po red osnov ne me di cin ske bri ge o pa ci jen ti ma, kroz pro je kat „Hu ma ni za ci ja In sti tu ta“, or ga ni zu ju raz li ~i te ak tiv no sti za {to pri jat ni ji bo ra vak pa ci je na ta i wi ho vo br `e ozdra vqe we, za {to ma wi stres pri pre la sku iz ku} nih u bol ni~ ke uslo ve. U okvi ru ovog pro jek ta u In sti tu tu je osno va na po kret na bi bli o te ka sa vi {e od pet hi qa da kwi ga, odr `a no je niz kon ce ra ta, iz lo `bi, pred sta va i film skih pro jek ci ja.

J. Barbuzan

ponedeqak3.oktobar2011.

15

AFERA RASTANI, ILI: POROCI PRIVATNI - VRLINE JAVNE

Da li }e do bi ti po nu du ko ju ne mo `e da od bi je?

Ko je za i sta Ale sio Ra sta ni, pi ta ju se da nas mno gi. Pre va rant, bes kru pu lo zni sa mo re kla mer ili ne ko ko zna i sme da ka `e stra {ne isti ne. Do pre sa mo par da na sa svim ne po zna ti mla di ~o vek zgra bio je svo jih pet mi nu ta sla ve i vo qan je da ona po tra je. Za ~i ta vo za me {a teq stvo bi lo je po treb no da Ra sta ni, pred sta vqen kao slo bod ni tr go vac na ber zi, u in ter vjuu za Bi-Bi-Si iz rek ne ne ko li ko ne pri jat nih re ~e ni ca, za ko je je, pun sa mo po u zda wa, us tvr dio da su ~i sta isti na, pa da se uz vi tla bu ra ne go do va wa, eti ke ti ra wa i oma lo va `a va wa. Ra sta ni je, sa svim mir no, re kao da ne po sto ji lek za re ce si ju, da je on naj bo qe za ra dio na pr vom ta la su re ce si je i da se mo li za dru gi, da je evro na

|en si stem ve} pot pu ni ha os u ko me ve li ki igra ~i i {pe ku lan ti sku pqa ju kaj mak dok obi~ ni qu di crn ~e ~i ta vog `i vo ta ne zna ju }i ka ko sav wi hov trud ne mo ra da spre ~i si ro ma {tvo ili bed nu sta rost. Vi ki liks ba ra ta taj nim do ku men ti ma ko je ni ko ne ospo ra va, a Ra sta ni iz no si sta vo ve pro tiv ko jih, opet, ne ma do ku me na ta ili re le vant nih ar gu me na ta. Ap so lut no ni ko, ni ka kav auto ri tet ne mo `e is tu pi ti pred me di je i po bi ti Ra sta ni je ve tvrd we upra vo za to {to one i ni su ~i ste la ga ri je. Svi zna ju da se na ber za ma sti ~u i gu be bo gat stva pre ko no }i a da je te meq ber ze – {pe ku la ci ja ko ja je po zna je ka te go ri je hu ma no sti, po {te wa ili to le ran ci je. Na da qe, kon cep ti sta bil no sti va lu ta ta -

pu tu si gur ne pro pa sti, da tr gov ci na ber zi ne bri nu {to pri vre de pro pa da ju jer wih in te re su je sa mo za ra da, da }e se svi ko ji ~e ka ju da dr `a va re {i pro ble me eko no mi je de be lo na ~e ka ti dok im se, u me |u vre me nu, u{te |e vi ne to pe i, ko na~ no, da sve tom ne vla da ni ko dru gi do in ve sti ci o na ban ka „Gold man Sachs“. No vi na ri u stu di ju ni su mo gli da sa kri ju svoj {ok kao ni TV gle da o ci u svo jim sta no vi ma.

ko |e su var qi vi ot ka ko je uki nu ta wi ho va tzv. zlat na pod lo ga. Ban ke, kao vla da ri mo ne tar nih to ko va ru ko vo de se pre vas hod no svo jim in te re si ma ko ji ne mo ra ju da se po klo pe sa in te re si ma obi~ nog sve ta. Ko na~ no, op {te je po zna to da te meq kri ze Evrop ske uni je le `i u pre za du `e no sti dr `a va. U ta kvom klup ku ve li kih po tre ba a ne do voq nih mo gu} no sti, sva ka pro ce na mo `e bi ti i ta~ na i po gre {na, bi lo da ju je iz re kao eks -

KAMPAWA ZA POPIS HRVATSKOG NACIONALNOG VIJE]A IZAZVALA BURNE REAKCIJE

Sla we pi sa ma i ga |a we bil bor da Sta nov ni ci Sr bi je se uve li ko po pi su ju, no jed na od kam pa wa za iz ja {wa va we, pre sve ga na ci o- nal nog i ver skog iden ti te ta to kom pro te kle ne de qe, uo~i po ~et ka po pi sa, do ve la je do po ja ~a nih ten zi ja. Na i me, Hr vat sko na ci o nal no vi je }e je pro {le ne de qe na pre ko 40.000 adre sa u ce loj Sr bi ji po sla lo pi sma sa let kom ko jim hra bre qu de da se iz ja sne kao Hr va ti ka to li ci, {to je ra `e sti lo pred sed ni ka Sa ve za ba~ kih Bu we va ca Mir ka Ba ji }a. On je op tu `io HNV da je sla lo pi sma ne sa mo Hr va ti ma, ve} i Bu wev ci ma i Sr bi ma uz na po me nu da je ko ri sti lo po se ban bi ra~ ki spi sak, {to je su prot no za ko nu.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka HNV Sla ve na Ba ~i }a, ova in sti -

tu ci ja ne po se du je bi ra~ ki spi sak, ve} je kao ba zu po da ta kao is ko ri sti la te le fon ski ime nik, rav na ju }i se pre ma pre zi me ni ma za ko ja zna ju da su hr vat ska ili bu we va~ ka.

- Po sla li smo oko 40 000 pi sa ma i pri zna jem da je u tom pro ce su do la zi lo do spo ra di~ nih gre {a ka.

No, od to li kog bro ja le ta ka oda sla tih po Sr bi ji, do bi li smo tek sto ti wak pri tu `bi - ka `e Ba ~i} za „Dnev nik”.

Na{ sa go vor nik ka `e ka ko je HNV oba vio obim nu kam pa wu usme re nu ka svom na ci o nal nom kor pu su ka ko bi po ta kli qu de da se bez stra ha iz ja sne. Po pu ni li su do sta bil bor da u Su bo ti ci, Som bo ru i Srem skoj Mi tro vi ci, de li li i sla li let ke, a Ba ~i} ka `e da su pri be gli iden -

ti~ noj kam pa wi ka kvu je srp ska za jed ni ca ima la na po pi su u Hr vat skoj.

- U toj kam pa wi smo ima li do sta pro ble ma. Na {e bil bor de su ce pa li, ga |a li far bom i bla tom, a ima li smo i ozbi qan pro blem sa ogla {a va wem. Do go vo ri li smo da se u ne ko li ko no vi na po ja vi le tak sa na {im po zi vom, do go vo ri li ~ak i pla }a we, ali je, na pri e mer, vla snik „Su bi ti~ kih” i „Som bor skih no vi na” na kra ju re kao da ne do zvo qa va te let ke u svo jim no vi na ma. Ta ko |e, i ta mo gde je to bi lo mo gu }e re kla ma nam je na pla }e na du plo vi {e, kao da je re~ o po li ti~ kom pam fle tu, a ni je - ka `e Ba ~i}. [to se op tu `bi za po seb ne bi ra~ ke spi sko ve ti ~e, Ba ~i} ka `e da je o~i gled no ka ko je HNV svo ju

kam pa wu spro veo ozbiq no i kva li tet no, {to je za sme ta lo qu di ma po put Mir ka Ba ji }a ko ji su, ka ko ka `e, zbog to ga sprem ni i da iz mi {qa ju stva ri.

Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} za „Dnev nik” je iz ja vio da po vo dom ovog slu ~a ja ni je do bio ni jed nu zva ni~ nu pri tu `bu.

- Zlo u po tre ba po seb nog bi ra~ kog spi ska bi lo je i ra ni je u bo {wa~ kom i ma |ar skom na ci o nal nom sa ve tu, a bi lo je i dru gih slu ~a je va zbog ko jih sam pod no sio kri vi~ ne pri ja ve. U ovom kon kret nom slu ~a ju ne mo gu da tvr dim da je bi lo ne ka kvih zlo u po tre ba, ali mo ram na gla si ti da su ta kve stva ri za ko nom za bra we ne i ka `wi ve - re kao je [a bi}.

P. Klai}

PODSE}AWE NA ANTIFA[ISTI^KU PRO[LOST

O ustan ku u Ba na tu Iz lo `ba „Usta nak u se ver nom Ba na tu 1941”, ~i ji je autor isto ri ~ar Mi o drag Cve ti}, a ko ja }e da nas bi ti otvo re na u Ma lom sa lo nu Na rod nog mu ze ja Zre wa nin, bi }e pri li ka da se gra |a ni jo{ jed nom pri se te an ti fa {i sti~ ke pro {lo sti. Deo sred sta va za ovu iz lo `bu, ko ja ob u hva ta tro di men zi o nal ne pred me te, po naj vi {e oru` je, za tim fo to gra fi je, do ku men te i osta lu ar hiv sku gra |u o pri pre mi i to ku ustan ka za po ~e tog pre se dam de ce ni ja, zre wa nin ski mu zej do bio je od Mi ni star stva kul tu re Re pu bli ke Sr bi je.

- Kao od go vor na oku pa ci ju i ras par ~a va we Voj vo di ne, kao i u dru gim de lo vi ma Ju go sla vi je i Sr bi je, u woj naj pre do la zi do po -

ji je ra dio na tim pri pre ma ma, a to je bio Po kra jin ski ko mi tet KPJ za Voj vo di nu – ob ja {wa va isto ri ~ar Mi o drag Cve ti}, ina ~e mu zej ski sa vet nik.

Do kra ja ju na te pri pre me su po do sta od ma kle. U ne po sred noj bli zi ni Pe trov gra da 23. ju na 1941. odr `a na je isto rij ska sed ni ca PK KPJ za Voj vo di nu. Na woj je do ne ta od lu ka o di za wu ustan ka u Voj vo di ni. Voj vo |an ski slo bo da ri, an ti na ci sti i ko mu ni sti sle di li su od lu ku Cen tral nog ko mi te ta KPJ o di za wu ustan ka pro tiv na ci sti~ kog i fa {i sti~ kog oku pa to ra u ce loj Ju go sla vi ji.

- Ovaj or gan svo ju od lu ku o ustan ku do neo je 22. ju na 1941. Ne po sred ni po vod bio je na pad Hi -

U neposrednoj blizini Petrovgrada 23. juna 1941. odr`ana je istorijska sednica PK KPJ za Vojvodinu. Na woj je doneta odluka o dizawu ustanka u Vojvodini li ti~ kih i voj nih pri pre ma za usta nak pro tiv oku pa to ra. To kom ma ja i u pr voj po lo vi ni ju na 1941. one su ve o ma in ten zi vi ra ne. U tom ci qu odr `an je niz sa sta na ka je zgra glav nog or ga na ko -

tle ro ve Ne ma~ ke na So vjet ski Sa vez. Su tra dan, 23. ju na, PK KPJ za Voj vo di nu od lu ~io je da se pri ve du kra ju pri pre me za usta nak u Ba na tu, Sre mu, Ba~ koj i Ba ra wi – is ti ~e Cve ti}.

Cen tar Zre wa ni na

U se ver nom Ba na tu voj ne i po li ti~ ke pri pre me za usta nak or ga ni zo vao je i vo dio Okru `ni ko mi tet KPJ i we gov Voj ni ko mi tet. To kom apri la i sve do po ~et ka ustan ka u se ver nom Ba na tu sa ku pqa lo se oru` je i dru gi voj ni i sa ni tet ski ma te ri jal. Stva ra le su se voj ne i udar ne de se ti ne za oru `a nu bor bu, di ver zi je i sa bo ta `e. Voj no su ob u ~a va ni svi mu {kar ci i `e ne, me |u ko ji ma je naj vi {e bi lo omla di ne. Or ga ni zo va ni su kur se vi pr ve po mo }i, bi ra ni po u zda ni ku ri ri, us po -

sta vqa ne ku rir ske ve ze i ba ze za ~la no ve PK KPJ za Voj vo di nu, [ta ba par ti zan skih od re da Voj vo di ne i dru ga okru `na, sre ska, me sna ru ko vod stva i ru ko vo di o ce NOP-a u se ver nom Ba na tu, ile gal ce, ra we ni ke i sve pri pad ni ke NOP-a ~i ji su `i vo ti bi li ugro `e ni.

- Po sle svih tih pri pre ma to kom po ~et ka dru ge de ka de ju la 1941. u se ver nom Ba na tu je po ~eo usta nak pro tiv oku pa to ra – do da je Cve ti}. @. Balaban

Vikiliks barata tajnim dokumentima koje niko ne osporava, a Rastani iznosi stavove protiv kojih, opet, nema dokumenata ili relevantnih argumenata Po prin ci pu ak ci ja-re ak ci ja, TV sta ni ce i no vi ne su od go vo ri le na glad za in for ma ci ja ma o Ra sta nu. Br zo je ot kri ve no {ta je i gde je do sa da tr go vac ra dio, gde `i vi, ko mu je de voj ka. Op tu `ba ma da je u pi ta wu pre va rant ko ji ni je pro fe si o nal ni tr go vac, da ni ka da ni je ra dio ni za jed nu ban ku ili fond, da je obi~ na „mu ti vo da“, da su mu pri ho di mi ni mal ni, da je ~lan ozlo gla {e nih uz bu wi va ~a jav no sti ko ji se kri ju iz ime na (na vod nog du e ta) „Jes qu di“, pri dru `i le su se pret we da bi Ra sta ni mo gao bi ti op tu `en za uz ne mi ra va we jav no sti. Bi-bi-si je mo rao da iz da sa op {te we da je pro ve rio svog sa go vor ni ka i da on je ste ono za {ta se pred sta vqa, ali da Bi-bi-si ne od go va ra za sta vo ve ko ji su iz ne ti. Isti na, ni je ob ja {we no za {to je, od svih tr go va ca sa ber ze, za in ter vju iza bran ba{ Ra sta ni ({to ite ka ko bu di sum we u ne ku skri ve nu igru). Sam Ra sta ni je, u br zin ski da tim in ter vju i ma, za mo lio da ga obi~ ni qu di ne sma tra ju ne pri ja te qem i da je on u svom in ter vjuu, u kraj wem, prak ti ko vao slo bo du go vo ra.

Me dij ska ha la bu ka oko Ra sta ni ja simp to ma ti~ no je sli~ na onoj ko ja se pre par me se ci di gla oko Vi ki lik sa. I je dan i dru gi „slu ~aj“ iz no se na sve tlo da na po dat ke ko ji su u pot pu no sti dru ga ~i ji od op {te pro kla mo va nih (da kle po dob nih). Vi ki liks je ot krio ka ko di plo ma ti ja ni je ni ma lo sup til na i pre fi we na ({to bi sva ko ko iole tre zve ni je raz mi {qa i sam mo gao da za kqu ~i), a Ra sta ni tvr di da svet ska eko no mi ja ni je ure -

pert MMF-a ili (sa mo zva ni) ber zan ski tr go vac. Jav nost, me |u tim, bur no re a gu je na sve {to ru {i kon cept si gur no sti `i vo ta u ka pi ta li zmu („ko ji je naj bo qi od svih eko nom skih si ste ma“) a u ko je su ih ube di li po li ti ~a ri. Otu da za {tit ni ci tog si ste ma mo ra ju da bra ne svo je prin ci pe i op se ne.

Po {to ne ma ju va qa ne ar gu men te ko ji ma bi opo vr gli Ra sta ni ja i ras krin ka li ga kao la `o va i pre va ran ta, de `ur ni za {tit ni ci ba ve se we go vim `i vo tom do ka zu ju }i ka ko Ra sta ni ni je us peo, da kle ni je bo gat. Ta ko je krun ski do kaz da Ra sta ni la `e (da bi po stao sla van) ne be smi sle nost we go vih tvrd wi, ve} we go va ta nu {na eko nom ska tj. pla te `na mo}. Ta ko je jav na hi po kri zi ja su prot sta vqe na pri vat nim po ro ci ma (u ovom slu ~a ju je po rok to {to Ra sta ni ni je bo gat), ba{ kao {to bi to re kao na slov ma |ar skog fil ma (u re `i ji Mi klo {a Jan ~oa) „Pri vat ni po ro ci – jav ne vr li ne“.

Ko li ko }e du go Ra sta ni pla {i ti {i ro ke ma se en gle ske sred we kla se – osta je da vi di mo. Ja sno je da oni ma ko ji ni su za do voq ni we go vim jav nim istu pa wem, a ko ji su ite ka ko mo} ni, ne }e bi ti te {ko da ga u}ut ka ju (na rav no ta ko {to }e mu da ti po nu du ko ju ne mo `e da od bi je). No ve ve sti i sen za ci je pre kri }e ovaj in ci dent pa }e {a re na la `a op {teg pro spe ri te ta Za pad nosg sve ta po no vo za bli sta ti. Bez ob zi ra na op tu `be i skri va wa, fa kat je da }e mo svi mi, pre ili ka sni je, na svo joj ko `i ose ti ti da li je Ra sta ni bio u pra vu ili ni je.

Ilija Baki}

SPORT

ponedeqak3.oktobar2011.

dnevnik

c m y

16

ZA VR [E NO EVROP SKO PR VEN STVO ZA OD BOJ KA [I CE

Sr bi ja {am pion Sr bi ja - Ne ma~ ka 3:2 (16:25, 25:20, 19:25, 25:20, 15:9) BE O GRAD: Hala Pionir, gledalaca 9.000, sudije: Rodrigez ([panija), Verek (Francuska).

SR BI JA: Brako~evi} 10, Malagurski 7, Krsmanovi} 8, Male{evi}, Molnar 17, Antonijevi} 2, Vesovi}, Ogwenovi} 5, Nikoli} 15, Ninkovi}, Ra{i} 8, ]ebi} (l).

istoriji ovog sporta koja je objedinila mu{ku i `ensku seniorsku evropsku titulu. Iako su zaostajale 1:0 i 2:1 u setovima, izabranice selektora Zorana Terzi}a smogle su snage da se vrate u me~ i da trijumfuju. Prema o~ekivawu, Nemice su jo{ jednom odigrale sjajno i

Jo va na naj bo qa Najboqa odbojka{ica Evropskog {ampionata je na{ korektor Jovana Brako~evi}.Da podsetimo, na mu{kom EP najboqi igra~ je bio na{ korektor Ivan Miqkovi}.

Za najboqeg tehni~ara izabrana je na{a Maja Ogwenovi}, najboqi prima~ je Angelina Grun (Nema~ka), poenter Neslihan Darkel (Turska), libero Suzana ]ebi} (Srbija), napada~ Margareta Ko`uh (Nema~ka), bloker Kristine Furst (Nema~ka), server Dahar Topsoj (Turska).

NE MA^ KA: Vajs 3, ^erlih (l), Grun 13, Kaufeld, [u{ke 6, Mates, Furst 12, Hipe, Ko`uh 20, Brinker 20, Tomsen 1, Apic.

I odbojka{ice Srbije su {ampionke Evrope. Samo 10 dana nakon {to su na{i odbojka{i osvojili zlatnu evropsku medaqu, ju~e su isto u~inile i odbojka{ice, pa je tako na{a zemqa postala tre}a u

Ko na ~an pla sman 1. Srbija 2. Nema~ka 3. Turska 4. Italija 5. Poqska 6. Rusija 7. Holandija 8. ^e{ka 9. Azerbejxan 10. Francuska 11. [panija 12. Rumunija 13. Hrvatska 14. Bugarska 15. Ukrajina 16. Izrael

malo je falilo da po drugi put savladaju na{u reprezentaciju na 27.

Evropskom prvenstvu.

Na po~etku susreta Srpkiwe su imale problema sa prijemom servisa, kao i na pro{lim susretima, pa je zato Nema~ka od po~etka kontrolisala igru. Preko raspolo`enih Grun i Ko`uh stigle su do ozbiqnije prednosti (12:7), pa je na{ selektor bio prinu|en da kapitena Jelenu Nikoli} zameni Sawom Malagurski. Odr`avale su Nemice tu prednost, a na{e devojke nikako nisu uspevale da prona|u `eqeni ritam, nisu koristile kontranapade i Nema~ka je dobila prvi set (25:16).

Hrabrije i odlu~nije su zapo~ele drugi set na{e lavice, prijem se stabilizovao, a Ogwenovi}eva je razigravala napada~e, {to je bilo dovoqno za po~etnu prednost. Aktivirao se blok, Vesovi} je ulazila da popravi prijem, a Ra{i} i Molnar bile su zaslu`ne za odr`avawe prednosti do pred kraja seta. Poku{ale su Nemice da uzvrate ali je Srbija odigrala ozbiqno i disciplinovano pa je uspela da izjedna~i.

UTAK MI CA ZA TRE ]E ME STO

Bron za za Tur ki we Tur ska – Ita li ja 3:2 (25:21, 15:25, 25:27, 25:19, 15:10) BE O GRAD: Hala Pionir, gledalaca: 1.500, sudije: Bjeli} (Srbija), Zahorcova (^e{ka).

TUR SKA: Toksoj 6, ^ember~i 6, Gumu{ 2, Ozsoj 17, Erdem 18, Darnel Neslihan 31, Kuzuba{ijoglu (libero 1), Gure{en (libero 2), Uslupehlivan, Sonsirma 8, Karakojun, Kansu.

ITA LI JA: Kostagrande 22, Pi}inini 12, Arigeti 11, Lo Bjanko 3, Del Kore 11, \oli 11, Leonardi (libero), Gui|i, Boseti, Ortolani, Fereti, Ancanelo.

Turkiwe su osvojile bronzanu medaqu na EP , po{to su u me~u za tre}e mesto savladale selekciju Italije - 3:2.

Do svoje druge medaqe u istoriji prvenstava Starog kontinenta (prvu osvojile 2003 – srebrnu) Turska je stigla zahvaquju}i velikom preokretu, jer su Italijanke vodile 2:1.I kad su mnogi pomislili da }e biv{e evropske {ampionke osvojiti bronzu, uporne Turkiwe su digle glavu i odva`nom igrom uzvratile udarac, izjedna~ile su u setovima na 2:2.I onda je usledio peti set.Rurkiwe su povele 7:3, pa 11:5, {to je bilo dovoqno za mirnu zavr{nicu i brnonzanu medaqu.

Na{ korektor Jovana Brako~evi} bila je preoptere}ena u napadu, zbog ne{to slabijeg prijema nema~ki blok ju je lako ~itao i nemice su povele 8:4 u tre}em setu. Aktivirao se sredwi bloker Furst, ali su posle servisa Brako~evi}eve, dve iskori{}ene kontre Nikoli}eve i dva poena Molnarove na{e izjedna~ile (9:9). Kod rezultata (19:19), koncentracija je pala na{im devojkama i Nema~ka je serijom 6:0 ponovo povela. Nisu pomogle ni izmene Terzi}a, koji je zbog protesta dobio i `uti karton.

Zamenio je selektor umornu Brako~evi}evu Sawom Malagurski ali ni to nije dalo rezultata na po~etku ~etvrtog seta. Nemice su preko Grun i Brinker do{le do 6:0 i naterale na{eg selektora da u ranoj fazi potro{i oba tajm-auta.

Videle su na{e devojke da nema {ale i da je bilo neophodno da proigraju, {to se i desilo, posle ogromne podr{ke prepunog Pionira.

Igrale su na{e devojke sjajno no{ene atmosferom, Nemice su ~inile gre{ke i Srbija je uhvatila prikqu~ak. Od rezultata 18:15 za Nema~ku napravile su na{e devojke seriju 9:0, razigrala se Malagurski, proradio je blok i rezultat je izjedna~en - 2:2.

Jedino pravedno bilo je da se o zlatnoj medaqi odlu~i u taj - breku. Mnogo boqe su otvorile me~ Srpkiwe, poen Malagurske i blok Nikoli}eve donele su nam vo|stvo od 4:2. Uspele su Nemice na kratko da izjedna~e, ali je tada naprosto eksplodirala Bri`itka Molnar sa vezana ~etiri poena, a prikqu~ila joj se svojim prvim asem i blokom Milena Ra{i} i Srbija je do{la do nedosti`nih 12:6. Odr`avale su na{e devojke tu prednost sve do, ispalo je komi~ne me~ lopte, Nemica Mates proma{ila je loptu na servisu i tada je krenulo neopisivo slavqe, Srbija je postala prvak Evrope. Mar ko Ri sti}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak3.oktobar2011.

17

S DEJANOM VUKI]EVI]EM DAN POSLE PRVOG OVOSEZONSKOPG PORAZA VOJVODINE

Ni smo za slu `i li da iz gu bi mo Lazar Markovi}, biser srpskog fudbala

PARTIZANU ZASLU@ENO DERBI U NOVOM SADU

[am pion po tvr dio kva li tet Da ove se zo ne igra ju naj bo qe ka da je naj te `e fud ba le ri Par ti za na po ka za li su i u der bi ju u No vom Sa du. Cr no-be li su ve} u pr vih 20 mi nu ta obez be di li ube dqi vo vo| stvo za no vu, {e stu uza stop nu po be du u pr ven stvu. Na kon kik sa Cr ve ne zve zde pro tiv Rad ni~ kog, {am pion je „ubio dve mu ve jed nim udar cem” i ~vr sto za seo na vrh ta be le.

Tre ner Sta no je vi} je, ~i ni se, do tan ~i na pro u ~io igru Voj vo di ne i spre mio pra vu tak ti ku.

- Go to vo 60 mi nu ta igra li smo ba{ ona ko ka ko sam `e leo, ~vr sto na sre di ni i u od bra ni i agre siv no u na pa du. Tan dem Mar ko vi}-[}e po vi} do neo je {to smo i `e le li i za slu `e no smo tri jum fo va li. Ostva ri li smo ve li ki uspeh, jer po be di ti Voj vo di nu na we nom te re nu je po tvr da na {eg kva li te ta. Fer i sport ska at mos fe ra na te re nu i tri bi na ma ra du je i na dam se da }e ta ko i ubu du }e bi ti. Hva la na {im na vi ja ~i ma {to su po sle ru ko met ne utak mi ce u Vr {cu (Par ti zan - Ko pen ha gen) sti gli na sta dion i za jed no sa na ma pro sla vi li po be du - vid no za do vo qan re kao je Sta no je vi}.

Srp ski fud bal po la ko do bi ja jo{ je dan igra~ ki bi ser. La zar Mar ko vi}, 17-go di {wi na pa da~ Par ti za na odu {e vqa va par ti ja ma u pr vom ti mu. Hi tr ho no gi ju no {a do 60. mi nu ta, ka da je za me wen, bio je naj bo qi na te re nu, sjaj no oba viv {i za dat ke u na pa du i u po qu. Sve to za ~i nio je go lom ko ji je na ja vio tri jumf we go ve eki pe.

- Po be di la je tak ti ka. [to smo hte li to smo i ura di li, sa dva br za go la ove ri li smo tri jumf. Svi smo bi li do bri, ne bih ni kog iz dva jao - re kao je da ro vi ti ju no {a.

Mar ko vi} apo stro fi ra pr vi sat igre: - Tad smo bi li do mi nant ni, dik ti ra li smo tem po. Po sle smo se po vu kli i ~u va li re zul tat.

Us pe li smo u na me ri, sa ~u va li smo po be du, ko ja nam je do ne la i bo dov nu pred nost nad Cr ve nom zve zdom.

Der bi je oprav dao o~e ki va wa.

- Vo {a je po ka za la za {to je u vr hu na {eg fud ba la, ni je nam ni jed nog tre nut ka da la da se opu sti mo. Na kra ju je i gol man Stoj ko vi} mo rao da spa sa va po be du - is ta kao je Mar ko vi}.

I. Lazarevi}

Fud ba le ri Voj vo di ne na ja vqi va li su ka ko `e le da te ren na sta di o nu “Ka ra |or |e” osta ne neo svo ji va tvr |a va za sve ri va le, sa mim tim i za ak tu el nog {am pi o na, eki pu Par ti za na. Me |u tim, u na me ri ni su us pe li, cr no-be li su sla vi li sa 2:1 i pa u zu su do ~e ka li usa mqe ni na ~e lu ta be le. No vo sa |a ni su, opet, do `i ve li pr vi po raz u no voj se zo ni i, ma ka ko da je on ne pri ja tan i bo lan za wih, sa da pod hit no mo ra ju da usta nu na no ge i pri pre me se za na sta vak pr ven stve ne tr ke u ko joj ima ju ve li ke am bi ci je. Li ga je du ga~ ka, bi }e, go to vo je si gur no, jo{ pu no za ni mqi vih i neo ~e ki va nih re zul ta ta, pa se mo `e kon sta to va ti ka ko je iz gu bqen je dan, do du {e va `an ko rak i ka ko tr ku tre ba na sta vi ti hra bro i bez osvr ta wa na ono {to je po pri ka za noj igri mo glo da bu de, a ni je se do go di lo.

Dan po sle der bi ja s Par ti za nom i po sle pre spa va ne no }i, na pi ta we ka ko sa da vi di utak mi cu i da li bi ne {to pro me nio u po stav ci igre ili sa sta vu ti ma, tre ner No vo sa |a na De jan Vu ki }e vi} ova ko je od go vo rio: - Iskre no, te {ko mi ja pao po raz, jer mi slim da ga ni smo za slu `i li. Lak {e bih ovaj ne u- speh pri hva tio da nas je Par ti zan nad i grao, ali mi je to znat no te `e u si tu a ci ji ka da smo igra li do bro i bi li nad mo} ni u ve }em de lu su sre ta. Ni po sle vo| s tva ri va l a ni s mo sta l i, eki pa je od re a go va la hra bro i `e le la je da se vra ti, ali, na -

Od li~ na or ga ni za ci ja

UZ KATASTROFU SUBOTI^ANA U ME^U S JAGODINOM

Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na bi la je pro gla {e na su sre tom vi so kog ri zi ka. Sa da, ka da je ~i tav do ga |aj pro {ao, mo `e mo da kon sta tu je mo ka ko je or ga ni za ci ja su sre ta bi la od li~ na i ka ko, osim pri kra ju pr vog po lu vre me na, ni je bi lo kri ti~ ni jih bez bed no snih si tu a ci ja.

I ta da, ka da je gru pa na vi ja ~a Par ti za na s is to~ ne tri bu ne po ku {a la da pre |e na za pad, od no sno ka da su na vi ja ~i Voj vo di ne u{li u ver bal ni duel sa sim pa ti ze ri ma cr no-be lih na za pa du, pra vo vre me no je re a go va la po li ci ja i spre ~i la ozbiq ni ji kon flikt.

I pred sed nik klu ba Rat ko Bu to ro vi} si {ao je iz VIP lo `e me |u na vi ja ~e, u~e stvu ju }i u smi ri va wu ten zi ja. Sve osta lo pro te klo je u zna ku sport ske at mos fe re, pa su gle da o ci ima li pri li ku da u`i va ju u do brom fud ba lu i le pom sport skom am bi jen tu.

We gu{ se iz vi nio na vi ja ~i ma

Po sle ka ta stro fal nog po ra za od Ja go di ne na svom te re nu(o:4) u ta bo ru Su bo ti ~a na at mos fe ra je bi la ba{ lo {a.Tre ne ra Zo ra na We gu {a je sport ski ~e sti tao go sti ma na ap so lut no za slu `e nom po ra zu i do dao: – Je di no mi pre o sta je da se du bo ku iz vi nim pu bli ci zbog ovog te {kog po ra za. Je ste da nas je pr vi gol pre se kao, ali opet ni smo sme li da od i gra mo to li ko ner vo zno. Ovaj po raz je ozbiq na opo me na za me ne i fud ba le re. Sle di pa u za, po sle we te {ke utak mi ce, a u me |u vre me nu mo ra mo mir no da sa gle da mo ko li ko kao eki pa vre di mo – is ta kao je i We gu{.

Ni je bi lo mno go ras po lo `e nih za pri ~u me |u igra ~i ma. Mar ko Mi ri} je ova ko pro ko me ta ri sao ne u speh: – Pr vi gol nas je pot pu no po re me tio, pao je vr lo ra no, po sle na {e gre {ke i is pa lo je da se do ka ra ja me ~a ni smo opo ra vi li. Ume sto da se smi ri mo, igra li smo ner vo zno i ne po ve za no, {to je ka `we no i dru gim go lom go sti ju. Do go vo ri li smo se u po lu vre me nu da kre ne mo ~vr {}e, da pro ba mo da do |e mo bar do bo da. No, ni {ta nam ni je i{lo od no ge, ume sto da sma wi mo od mah smo pri mi li tre }i gol {to nas je sa svim do tu klo. Do bro je {to sle di pa u za, da se ma lo smi ri mo, ana li zi ra mo pro ble me i spre mi no se za te {ku se ri ju s Par ti za nom, Ra dom i Voj vo di nom – ka zao je Mi ri}.

N. S.

`a lost, us pe li smo je di no da do bi je mo dru go po lu vre me, {to ni je bi lo do voq no. Ni je bi lo raz lo ga da bi lo {ta me wam u eki pi, ali, ba{ ka da nam je to naj ma we bi lo po treb no, do go di le su se gre {ke po je di na ca ko je su ri va lu omo gu }i le da, prak ti~ no bez svo je za slu ge, stig ne do ve li ke pred no sti od 2:0. @a lim zbog po ra za, jer at mos fe ra na sta di o nu je bi la fe no me nal na i osta li smo du `ni na {im

UZ PORAZ HAJDUKA NA BAWICI

Pa u za do bro do {la Va tre no kr {te we no vog {e fa stru~ nog {ta ba Haj du ka Pe tra Kur }u bi }a ni je bi lo uspe {no, na go sto va wu Ra du Ku qa ni su iz gu bi li 0:3.

- Eki pa je po ka za la dva raz li ~i ta li ca, u pr vih 50-60 mi nu ta je bi la od go vor na i di sci pli no va na, po go to vo u de fan zi vi, ka da Rad ni je us peo da upu ti ni je dan uda rac ka na {em go lu - ka `e Kur }u bi}. [ta se to de si lo u pre o sta lih po la sa ta?

- Utak mi cu je pre lo mio iz van re dan po tez mla dog re pre zen ta tiv ca Mi li vo je vi }a, sa 25 me ta ra je sjaj no {u ti rao i objek tiv no ni smo mo gli mno go da ura d i m o ka k o bi to spre ~i li. Po tom je usle dio pe riod igre ko jim ja li~ no ni sam za do vo qan, gde nam je

pot p u n o po p u s ti l a kon c en tra ci ja. U{li smo u se ri ju gre {a ka, gde ni smo do kra ja odr `a li ni si stem igre ni di s ci p li n u. Ne z a d o v o q an sam de lom ka da smo po ku {a li da na pad ne mo Rad za to {to smo pra vi li do sta pro pu sta u de f an z i v i. Dru g i gol smo pri mi li na kon dve na {e ve li ke gre {ke i su ro vo smo ka `we ni. Ume sto da iz jed na ~i mo po go di li smo pre~ ku, a da je lop ta za vr {i la u Ra do voj mre `i ve ro vat no bi utak mi ca oti {la u sa svim dru gom prav c u.Po s led w ih pet n a e stak mi nu ta eki pa uop {te ni je li ~i la na se be, pot pu no je psi hi~ ki pa la, igra ~i vi {e ni su vo di li ra ~u na o svo jim za da ci ma, kre nu li su sti hij ski da da ju gol i ta ko otvo ri li sve pri la ze na {em go lu i

Abubakar i Rni} vodili su `estoke duele

sjaj nim na vi ja ~i ma. l Da li vas je iznenadio kolega Stanojevi} time {to je u {pic napada poslao Lazara Markovi}a i Marka [}epovi}a, koji su postigli golove, ali i pritiskali posledwu liniju va{eg tima?

taj deo utak mi ce je za sva ku kri ti ku.

U pr ven stvu sle di pa u za, {to je pri li ka da se haj duk sta bi li zu je na kon tri ve za na po ra za.

- Pa u za }e nam do bro do }i po {to }e mo ima ti vre me na da se upo zna mo i {to }e mo na s to j a t i da or g a n i z u j e m o mi n i m um dve pri j a t eq s ke utak mi ce, mo `da i tri i u tom slu ~a ju bih na de lu vi deo igra ~e ko je uop {te ni sam vi deo. Ima }e mo vre me na da tre ni ra mo, da even tu al no uko li ko ho }e mo ne {to i pro me ni mo u na {oj igri, da vi di mo {ta je to {to je do bro a {ta je lo {e. Na dam se da }e mo va qa no is ko ri sti ti ove dve ne de qe i sprem ni do }e ka ti na stva ka tak mi ~e wa - is ta ko je Kur }u bi}. \. Bojani}

- Ap so lut no to ni je bi lo iz ne na |e we, jer smo dva da na pre utak mi ce zna li s ko jim }e ti mom Par ti zan na stu pi ti u No vom Sa du – ka te go ri ~an je bio Vu ki }e vi}. – Spre mi li smo tak ti ku u skla du s tim, ali, po na vqam, gre {ke po je di na ca su pred su di le i prak ti~ no smo po klo ni li go lo ve cr no-be li ma.

Ni smo se pre da va li, re ak ci ja eki pe bi la je pra va, pa smo na pa da li, one mo gu }i li Par ti zan da

ima du `i po sed lop te i tru di li smo se svim si la ma da stig ne mo ba rem do re mi ja. Ipak, gre {ke Moj so va u kri ti~ nim tre nu ci ma bi le su kqu~ ne i si gur no je da }e bi ti od re |e nih pro me na za na red ni pr ven stve ni me~ s Ra dom na Ba wi ci. Ipak, do we ga ima do sta vre me na, dve ne de qe }e mo tre ni ra ti u Ve ter ni ku, ali ve} sa da mo gu da na ja vim ne ke ko rek ci je u ti mu. l [ta se, po vama, dogodilo s igrom i sigurno{}u Mojsova?

- Te {ko mi je to da pro ce nim i gre {ke ko je je na ~i nio je di no mo gu da po sma tram kroz pri zmu psi ho lo {ke ne sta bil no sti – po ku {ao je da ob ja sni {ef stru ke No vo sa |a na. - Ni je Moj sov igrao na svom ni vou, to je evi dent no, a ovo je bi la utak mi ca gde gre {ke ni ka ko ni sam o~e ki vao i gde ni ka ko ne sme ju da pod ba ce naj i sku sni ji igra ~i. l Milan Bojovi} je, od tre nut ka ka da je u{ao u igru, bio konstantna opasnost po gol golmana Vladimira Stojkovi}a. Postigao je jedini gol za Vojvodinu, a bravura Partizanog ~uvara mre`e u 75. minutu spre~ila ga je da izjedna~i rezultat. Ho}e li, u skoplu promena koje najavqujete, on protiv Rada biti u prvoj postavi?

Fo to: B.Lu ~i} i F. Ba ki}

- Si gur no je da }e Bo jo vi} do bi ti {an su u start nih je da na est– ja san je bio Vuk }e vi}. – On je igra~ ko jem je u opi su rad nog me sta po sti za we go lo va i sve stan je svo jih kva li te ta. Sve stan sam ih i ja i, uz od li ~an rad ko ji po ka zu je na tre nin zi ma, do bi }e {an su. Moj pro blem je u to me {to mi je iz bor na pa da ~a su `en, jer ima mo do sta stra na ca, pa za utak mi cu s Par ti za nom ni sam mo gao da ra ~u nam na [ku le ti }a i Ja oa. Za to mi je na klu pi bi lo po treb no da imam igra ~a kva li te ta Bo jo vi }a, da bih mo gao da od re a gu jem ka ko sam to u~i nio u der bi ju. l Pred vama je dvonedeqna pauza, kako }ete je iskoristiti?

- Pe to ri ca igra ~a ne }e bi ti s na ma, a pred osta li ma su tre nin zi u Ve ter ni ku i pri ja teq ski me~ ko ji igra mo u sre du u Obre nov cu – od go vo rio je Vu ki }e vi}.

– Ne }e mo i}i ni kud iz No vog Sa da, jer u Ve ter ni ku ima mo sve {to nam tre ba, vr hun ske uslo ve za rad. Ima }e mo do sta po sla, Traj ko vi} je do bio par ni `u ti kar ton, ali je do bro to {to ima mo do sta kva li tet nih igra ~a i mo }i }e mo da od re a gu je mo. Na na ma je da pa u zu is ko ri sti mo naj bo qe {to mo `e mo i da ve} na Ba wi ci po no vo po ka `e mo da am bi ci je ko je ima mo ni su bez po kri }a.

A. Predojevi}

ZVEZDI U FINI[U ME^A S RADNI^KIM IZMAKLA POBEDA

Re mi ba{ bo lan

Epi log 7. pr ven stve nog ko la ni je bio po me ri Zve zda {a. Ga ji li su po taj nu na du da bi Par ti zan u der bi ju u No vom Sa du mo gao da osta ne bez ple na, pa bi im tri jumf pro tiv Rad ni~ kog bio do vo qan da po sle jed no go di {we pa u ze ose te ~a ri ko je do no si po zi ci ja li de ra na ta be li. Kra gu jev ~a ni su na Ma ra ka ni iz ne na di li fa vo ri ta, otre si tom i hra brom par ti jom, a uz do zu sport ske sre }e u su dij skog na dok na di vre me na, obez be di li su ve ro vat no za wih isto rij ski re mi.

- Te {ko nam je na kon ovog ne po voq nog re zul ta ta. Ipak, ne ma mo vre me na za ja di ko va we, mo ra mo da po dig ne mo gla vu. Ne sre} no smo pri mi li gol u fi ni {u su sre ta, a ta kve stva ri se de {a va ju u fud ba lu. Na dam se da }e nam se ovo to kom se zo ne vra ti ti na pra vi na ~in, a mo `da je bo qe {to se kiks do go dio sa da - sma tra mla di ve zi sta cr ve no- be lih Sr |an Mi ja i lo vi}.

Mu ~i li su se Be o gra |a ni, dom ni ra li na te re nu, ali pre vi {e

Robert Prosine~ki

opa sno sti po mre `u Rad ni~ kog ni je bi lo. Mo `da je tre ner Pro si ne~ ki za do vo qan kon cep tom igre, ali lop ta u ve znom re du ide spo ro, ne ma do voq no ide ja, na pa da ~i su pri li~ no inert ni i ne e fi ka sni...

- Bio sam za do vo qan pr vim po lu vre me nom. Ima li smo tri iz gled ne {an se. Evan dro je gla vom po go dio pre~ ku, imao jo{ je dan do bar {ut... Sve vre me smo kon tro li sa li utak mi cu, ma da u dru gom de lu ni smo igra li ona ko ka ko smo hte li. Ipak, i u na stav ku su -

sre ta smo ima li ini ci ja ti vu, da li smo i gol... Ali, on da u po sled wem mi nu tu pri mi mo gol iz pre ki da.

Sve se de si lo u po sled wem mi nu tu i za to mno go vi {e bo li ne go da je bi lo ra ni je. Pro tiv ni ku, ko ji je bio su per bor ben, ~e sti tam na ostva re nom re zul ta tu, s ko jim je i da qe ne po ra `en u {am pi o na tu – re kao je Ro bert Pro si ne~ ki.

Ne ve ri ca zbog neo ~e ki va nog pro ma {a ja me |u fud ba le ri ma Zve zde je evi dent na - Ni smo sme li da do zvo li mo Rad ni~ kom da nas pri ti sne u za vr {ni ci me ~a. Ipak smo mi Zve zda i mo ra li smo me~ mir no da pri ve de mo kra ju. Ka ko me ni, ta ko je i ce loj eki pi te {ko je pao ovaj re zul tat, ali mo ra mo da se opo ra vi mo u na red ne dve ne de qe i vra ti mo se na po bed ni~ ki ko lo sek - is ta kao je Uro{ ]o si}.

Dvo ne deq ne pa u za sva ka ko }e pri ja ti cr ve no- be li ma da kroz rad na tre nin zi ma po pra ve for mu.

Z. Rangelov

18

sport

ponedeqak3.oktobar2011.

ORLOVI DANAS PO^IWU PRIPREME ZA ME^EVE SA ITALIJOM I SLOVENIJOM

Mi li ja{ me wa Ku zma no vi }a

Selektor Vladimir Petrovi} verovatno spada u najmaleroznije stru~wake koji su predvodili na{u nacionalnu fudbalsku selekciju. Od kada je preuzeo kormilo orlova nikada nije mogao da ra~una na sve rasplo`ive snage. Otkazi zbog povreda stizali su u serijama. Slika se nije promenila ni uo~i dvome~a od vitalne va`nosti

- Boga molim da nas zaobi|u neprijatne vesti, da se okupimo i krenemo sa radom, kako bi {to spremniji do~ekali utakmicu. Svesni smo zna~aja me~a, delikatnog zadataka koji imamo protiv kvalitetnog rivala, koji se probudio tokom kvalifikacija i pru`a zavidne partije - istakao je selektor.

Bri ga bri gu sti `e: Vla di mir Pe tro vi}

na kraju kvalifikacionog ciklusa za plasman na EP. Protiv mo}nih Italijana i kasnije i neugodnih Slovenaca bi}emo li{eni pomo}i Vidi}a, Bi{evca i Kuzmanovi}a (povredio se pre dva dana), roviti su Jovanovi} i Stankovi}...

- Ne vaqa, te{ko je, stalno nas prate problemi. Kuzmanovi} je bio bitan za igru, ustalio se u timu. Ne tako davno u sli~noj poziciji bio je Mr|a koji je pauzirao gotovo {est meseci. Iz ove se ko`e ne mo`e. Pozvao sam Milija{a, jer je deo ove ekipe i ne}e biti nikakvih prepreka za brzo uklapawe u sistem - konstatovao je Vladimir Petrovi}.

Ostaje nada da }e svi ostali igra~i sa spiska danas doputovati u Staru Pazovu zdravi.

Petrovi} je protiv Severnih Iraca povukao mudar potez dodeliv{i ulogu favorita rivalu. Uo~i megdana sa azurima ta rola nam i ne pripada, ali opet svi potajno `ele trijumf nad selekcijom sa ogromnim rejtingom, kojim bi definitvno overili plasman u bara`.

- Treba nam strpqewe i mudrost na terenu. Logi~no je da se Italijanima ne preti, posebno u momentu kada su rastere}eni takmi~arskih briga jer su odavno osvojili poziciju broj jedan. Va`no je da ostanemo nepora`eni, a za ne{to vi{e preko toga }emo se potruditi - istakao je selektor Petrovi}.

Z. Rangelov

KVALIFIKACIJE ZA EP FUDBALERKI DO 17 GODINA

Tre }e ko lo u uto rak Na stadionima u Zrewaninu i Banatskom Dvoru igraju se kvalifikacione utakmice za Evropsko prvenstvo za fudbalerke do 17 godina. Uz reprezentaciju Srbije, u~estvuju Danska, Turska i Gr~ka.

U prvom kolu Srbija je savladala Tursku 4:3, a Danska Gr~ku 6:0.

U drugom kolu Turska je bila boqa od Gr~ke (2:0), dok su Srbija i Danska me~ zavr{ile rezultatom 2:2.

Tre}e kolo na programu je u utorak, kada se u Zrewaninu sastaju Srbija i Gr~ka, a u Banatskom Dvoru Turska i Danska. Prvoplasirana ekipa sti~e pravo da u~estvuje na finalnom turniru, dok drugoplasirana opet ide u kvalifikacije. @. B.

JELEN SUPERLIGA NO VI SAD: Voj vo di na - Par ti zan (0:2) SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - Ja go di na 0:4 (0:2) BE O GRAD: Rad - Haj duk 3:0 (0:0) SME DE RE VO: Sme de re vo - Slo bo da PS 1:2 (0:2) ^A ^AK: Bo rac - Me ta lac 0:0 BE O GRAD: BSK - No vi Pa zar 2:2 (0:1) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki 1923 1:1 (0:0) IVA WI CA: Ja vor - OFK Be o grad 0:0 1. Par ti zan

7

6

0

1

13:2

18

2. Cr ve na zve zda

7

5

1

1

10:3

16

3. Slo bo da

7

4

3

0

10:6

15

4. Rad ni~ ki 1923

7

3

4

0

12:5

13

5. Voj vo di na

7

3

3

1

12:4

12

6. Spar tak ZV

7

3

3

1

8:7

12

7. Haj duk

7

4

0

3

9:9

12

8. Rad

7

3

0

4

12:7

9

9. Sme de re vo

7

3

0

4

5:8

9

10. Ja go di na

7

2

2

3

8:7

8

11. OFK Be og rad

7

2

1

4

8:12

7

12. Ja vor

7

2

1

4

5:10

7

13. BSK Bor ~a

7

1

3

3

5:10

6

14. Bo rac

7

1

2

4

3:8

5

15. No vi Pa zar

7

1

1

5

3:16

4

16. Me ta lac 7 0 2 5 2:11 2 U sle de }em ko lu (15/16. ok to bra) sa sta ju se: KU LA: Haj duk Rad ni~ ki 1923, BE O GRAD: Rad - Voj vo di na, LU ^A NI: Me ta lac - Cr ve na zve zda, BE OG RAD: Par ti zan - Spar tak ZV, JA GO DI NA: Ja go di na - Ja vor, U@I CE: Slo bo da PS - BSK Bor ~a, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Bo rac, BE O GRAD: OFK Be o grad - Sme de re vo.

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

Se ku li} za ra dost Proleter - Sin|eli} 1:0 (0:0) NO VI SAD: Stadion Slana bara, gleda la ca 400, su di ja: Mi li }e vi} (Iva wi ca). Strelac: Sekuli} u 49. minutu. @uti kartoni: Tanasin, Ja blan, Asa ni, Ra {i o van (Pro le ter), D. Ste fa no vi} (Sin|eli}).

PRO L E T ER: Bo gu no vi} 7, Tanasin 7, \or|evi} 7 (Ra{iovan 7), Radakovi} 7, @igi} 7, Jablan 7, Asani 7, S. Bogunovi} 7 (^i~ak), Damwanovi} 6 (Vukasovi} 7), Sekuli} 8, Zec 6.

SIN \E LI]: Jovi} 6, Stojkovi} 6, Markovi} 7, Markov 6, D. Stefanovi} 7, Risti} 6 (Vasili}), \or|evi} 6, Kolarevi} 6, Aleksi} 6, S. Stefanovi} 7, Jovanovi} 7.

Fud ba le ri Pro le te ra su pro {li kroz go le me mu ke dok ni su ot kqu ~a li bra vu or ga ni zo va ne od bra ne go sti ju. Dik ti ra li su tem po, ali pra vo uz bu |e we do go di lo se tek u na dok na di pr vog de la. Da ni lo Se ku li} neo ~e ki va no se na {ao u pri li ci da pro me ni re zul tat ali je {u ti rao kraj sta ti ve. Na po ~et ku dru gog de la sti gla je ra dost za do ma }i na, na ne kih dva de se tak me ta ra od go la Da ni lo Se ku li} pri hva tio je lop tu i pre ci znim udar cem po slao je pod

De tqa sa utak mi ce Pro le ter - Sin |e li}

pre~ ku. Iz go to vo jed ne je di ne pri li ke go sti su mo gli da stig nu do re mi ja, ali je Ste -

Fo to: D. Iva ni}

van Ste fa no vi} bio ne pre ci zan.

M. Popovi}

Ba nat - Slo ga (K) 0:1 In |i ja - Te le op tik 1:1 Na pre dak - No vi Sad 0:0 Rad ni~ ki (N) - Do wi Srem 1:0 Ml. rad nik - Mla dost (L) 0:0 ^u ka ri~ ki - Ko lu ba ra 0:3 Rad ni~ ki (S) - Be `a ni ja 0:0 Srem - Mla de no vac 2:2 Pro le ter - Sin |e li} 1:0

Mi ro qu bi vo kraj Sa ve Srem - Mladenovac 2:2 (0:0) SREM S KA MI T RO V I CA: Stadion Srema, gledalaca 250, sudija: Filopovi} (Beograd). Strelci: Nenadovi} u 58. i Vuka{inovi} u 71. za Srem, a Pavkovi} u 62. i Tucakovi} u 87. minutu za Mladenovac. @uti kartoni: Vasiqevi}, Ni ko li}, Ne na do vi} (Srem), @ivanovi} (Mladenovac). Crveni karton: Nikoli} (Srem).

SREM: Baji} 7, Mili} 7, Vasiqevi} 6, Milo{evi} 7, Ta to mi ro vi} 7, Ni ko li} 6, Jankovi} 6, Obradovi} 6 (Milosavqevi}), Vuka{inovi} 7, Sin|i} 6, Nenadovi} 7 (Vu~kovi}).

MLA DE NO VAC: Radojevi} 7, Petru{i} 7, @ivanovi} 7, Ka{i} 6, Tucakovi} 8, Mateji} 7, ^oki} 6, Paunovi} 7, Pavkovi} 7, Nikoli} 8 (Bakovi}), An|elkovi}, Vukmirovi} 6.

Mitrov~ani su krenuli boja`qivo i dozvolili su raspolo`enim Mladenova~nima da ima ju u pr vom po lu vre me nu stalnu terensku inicijativu.

Gosti su preko agilnog Paunovi}a u dva navrata primorali golmana doma}ih Vladimira Baji}a da se istakne.

U nastavku beli sa Save zaigrali su agresivnije i ve} u 58. minutu Nenadovi} je iz br-

1. Rad ni~ ki (N) 8 6 2 0 14:7 20 2. Ko lu ba ra 8 6 0 2 14:6 18 3. Slo ga (K) 8 4 2 2 9:6 14 4. Ba nat 8 3 3 2 8:5 12 5. Pro le ter 8 4 0 4 6:7 12 6. Te le op tik 8 3 2 3 11:7 11 7. Mla dost (L) 8 2 5 1 6:5 11 8. Be `a ni ja 8 2 5 1 5:4 11 9. Mla de no vac 8 3 2 3 12:13 11 10. No vi Sad 8 3 2 3 9:10 11 11. In |i ja 8 3 1 4 8:10 10 12. Do wi Srem 8 2 3 3 5:5 9 13. Rad ni~ ki (S) 8 2 3 3 7:9 9 14. Srem 8 1 4 3 10:12 7 15. Na pre dak 8 1 4 3 4:8 7 16. Sin |e li} 8 2 1 5 10:15 7 17. ^u ka ri~ ki 8 1 4 3 7:12 7 18. M. rad nik 8 1 3 4 6:10 6 U sle de }em ko lu (5. ok to bra) sa sta ju se: No vi Sad - Rad ni~ ki (N), Do wi Srem - Mla di rad nik, Mla de no vac - Ba nat, Slo ga (K) - Na pre dak, Be `a ni ja - Srem, Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (S), Sin |e li} - ^u ka ri~ ki, Te le op tik - Pro le ter, Mla dost (L) - In |i ja.

zog kontranapada doneo veliku radost doma}inu. Na poravnawe rezultata nije se dugo ~ekalo i u 62. minutu Danko Pavkovi} je sa desetak metara iz gu`ve bio snala`qiv - 1:1.

U 71. minutu, na pas Obradovi}a, Vuka{inovi} je doneo novu radost doma}inu 2:1. U samom fini{u utakmice, kada su Mitrov~ani pomislili da je pobeda osigurana, kapiten gostiju Tucakovi} je dobro reagovao i udarcem glavom poravnao rezultat. Mitrov~ani su od 75. minuta igrali sa igra~em mawe jer je Borko Nikoli} zaradio crveni karton.

R. Artukov

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Go le a da u Pa di ni Dolina - Senta 3:2 (1:0) PA DI NA: Stadion Doline, gledalaca 400, sudija: Spasi} (Novi Sad). Strelci: \akovi} u 13. (iz penala) i 90, Josimovi} u 62. za Dolinu, a Kaka{ u 85. Cvetkovi} u 90+4 minutu za Sentu. @uti kartoni: To{kov (Dolina), a Kaka{, Gruji} (Senta).

DO LI NA: Jevti} 7, P. ^i`ik 7, To{kov 7 (Tripkovi} 7), Memovi} 7, O`egovi} 7, Ivani{evi} 6 (D. ^i`ik 6), Mila{inovi} 6, Nedu~i} 6 (Vladul), Josimovi} 8, \akovi} 7, Staji} 7.

SEN TA: N. Vukobrat 7, \eri 6 (Kurtu{i} 6), Besla} 6 (Vojvodi} 6), Kaka{ 6, Cvetkovi} 7, Gruji} 6, Jovi} 7, Popov 7, Pankari}an 7, \uki} 7, D. Vukobrat 6 (Raji~evi} 6).

Doma}i fudbaleri boqom i organizovanijom igrom zaslu`eno su osvojili tri boda.

Fudbaleri Doline u 13. minutu do{li su u vo|stvo posle opravdano dosu|enog penala nad Josimovi}em, a siguran realizator je bio \akovi}.

Do kraja me~a vodila se ravnopravna igra, a gosti iz Sente uspeli su da smawe rezultat u posledwem minutu, a strelac je bio Cvetkovi}.

B. Stojkovski

Dunav - Sloga 1:0 (1:0) STA RI BA NOV CI: Igrali{te Dunava, gledalaca 400,

su di ja: Cve ti }a nin (Vr {ac).

Strelac: A{}eri} u 43. minutu. @uti kartoni: Zogovi} (Dunav), a Bubwevi}, Klisura i Simi} (Sloga).

DU NAV: Kne`evi} 7, Jaguzovi} 8, Kalaba 8, Javorac 8, Ka~ar 7 (Vidakovi} 7), Ilisi} 7 ([u{a), A{}eri} 8, Zogovi} 7, Furtula 8, Haska 7 (Gavrilovi} 7), Jerkovi} 7.

SLO GA: Jorgi} 7, Bubwevi} 7, Kli su ra 7, Mi qa no vi} 6, Stanojev 7, Kosi} 6 (Simi} 6), Diki} 6 (Tintor 7), Sankovi} 6, Desnica 6, Mijin 7, Uzelac 7.

U tvrdoj i za oko ne tako lepoj fudbalskoj predstavi, doma}i sastav je zaslu`eno do{ao da zlata vredne pobede i pokazao da trijumf iz pro{log kola nije slu~ajan. Gol odluke je postignut pred kraj prvog poluvremena, kada je nakon odli~ nog cen tar {u ta Ili si }a A{}e ri} gla vom pro sle dio loptu iza le|a nemo}nog Jorgi}a.

U drugom poluvremenu doma}i sastav propu{ta jo{ dve povoqne prilike, kada su A{}eri} i Furtula proma{ili iz povoqnih pozicija. Na kraju, ipak, radost doma}ih navija~a, a puleni trenera Bo{waka sa nestrpqewem o~ekuju derbi sa Novom Pazovom.

G. Kova~i}

Rad n. (NP) - Ve ter nik Pa li} - Ce ment Rad ni~ ki ([) - Tek sti lac Vr {ac - Ba~ ka To po la ^SK Pi va ra - Ki kin da Mla dost (BJ) - Za dru gar Du nav - Slo ga (T) Do li na - Sen ta

2:0 3:1 1:0 1:0 3:1 4:1 1:0 3:2

1. ^SK Pi va ra

7

7

0

0

15:4

21

2. Rad n. (NP)

7

5

2

0

13:4

17

3. Pa li}

7

3

2

2

12:8

11

4. Mla dost (BJ)

7

3

1

3

9:7

10

5. Tek sti lac

7

2

4

1

6:5

10

6. Sen ta

7

3

1

3

10:10

10

7. Rad n. ([)

7

3

1

3

9:9

10

8. Du nav

7

3

1

3

9:10

10

9. Ki kin da

10

7

3

1

3

10:12

10. Vr {ac

7

3

0

4

7:7

9

11. Do li na

7

3

0

4

8:13

9

12. Ce ment

7

2

2

3

8:10

8

13. Slo ga (T)

7

2

1

4

5:7

7

14. Za dru gar

7

2

0

5

9:14

6

15. B. To po la

7

1

2

4

4:9

5

16. Ve ter nik

7

1

2

4

5:11

5

U sle de }em ko lu (8/9. ok to bra) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol Za dru gar, Ki kin da - Mla dost (BJ), Sen ta - ^SK Pi va ra, Ba~ ka To po la - Do li na, Tek sti lac - Vr {ac, Ce ment - Rad ni~ ki ([), Slo ga (T) - Pa li}, Rad ni~ ki (NP) - Du nav.

SPORT

c m y

dnevnik

VOJVODINA SRBIJAGAS PRED PO^ETAK NOVOG PRVENSTVA

19

TRIJUMFOM SRPSKOG TENISERA ZAVR[EN TURNIR U MALEZIJI

Janko, napokon, osvojio pehar

Mladost adut crveno-belih

Neobi~no aktivni bili su ko{arka{i Vojvodine Srbijagas i wihov trener Sini{a Mati} u pripremnom periodu. Odigrali su puno prijateqskih utakmica, radili na uigravawu linija, a u posledwih osam dana nastupili su na dva jaka tunira, u Rumi i u Novom Sadu. U Sremu su Novosa|ani bili najboqi, dok su na „Memorijalu Nenada i Nemawe” osvojili drugo mesto, iza regionalnog liga{a Radni~kog iz Kragujevca.

ponedeqak3.oktobar2011.

kamerama, igramo utakmicu 1. kola novog prvenstva, a rival nam je u Zrewaninu ekipa Proletera.

Osetio se i umor kod igra~a, jer smo za osam dana, uz treninge, odigrali pet utakmica, ali sve }e do}i na svoje mesto kada to bude najbitnije.

Imate na okupu veoma mladu ekipu?

- U utakmici s Radni~kim iz Kragujevca, u postavi smo imali ~ak petoricu igra~a s nepunih 20 godina - odgovorio je Mati}. - I

Znalo se da je Janko Tipsarevi} odli~an teniser, ali da bi se svrstao u kategoriju vrhunskih igra~a dana{wice potrebna mu je bila potvrda u vidu osvo je nog ATP tur ni ra.

Iako je ve} devet godina profesionalac, iako je za wim izuzetna juniorska karijera, a onda i ~etiri izgubqena ATP fi na la, Jan ko ni ka da ni je osvojio neki turnir, a sada je, kona~no, pre{ao preko barijere izme|u odli~nog i vrhunskog igra~a. Tipsarevi} je pobedio na Malezija openu u Kuala Lumpuru, savladav{i u finalu Kipranina Markosa Bagdatisa sa 6:4, 7:5, posle dva sa-

Karijera Kratkim uvidom u dosada{we uspehe Janka Tipsarevi}a, do{li smo do podatka da je osvojio dva fju~ersa i ~ak devet ATP ~elinxer tunrira.

Ina~e, ro|en je 22. juna 1984. godine u Beogradu, visok je 180 cm i u dosada{woj karijeri, ra~unaju}i i Kuala Lumpur, zaradio je 3.780.233 dolara.

Slo bo dan Dun |er ski, pr vo ti mac Voj vo di ne

U finalnoj utakmici nosili su se Mati}evi u~enici veoma uspe{no s favorizovanim Kragujev~anima do samog fini{a, kada su iskustvo i kvalitet Miqana Pavkovi}a i Amerikanca Sajmona presudili u korist Kragujev~ana.

- Zadovoqan sam dosada{wim tokom priprema - rekao je trener novosadskog prvoliga{a. - U Rumi smo bili najboqi, a u Novom Sadu nastupili smo bez povre|enih Zekovi}a i Stefana Stoja~i}a, igra~a koji su za nas veoma va`ni.

Obojica su imali probleme s povredama, ali o~ekujem da }e biti spremni do subote, kada, pred TV

ne samo to: sva petorica su imala ozbiqnu minuta`u i priliku da poka`u {ta znaju, Bi}emo me|u najmla|im ~lanovima A lige, ali verujem u sposobnost ove mladosti da ispuni osnovni sportski ciq i plasira se u Superligu Srbije. Uz odre|ena poja~awa, mislim da }emo i tada igrati zapa`enu ulogu i, ukoliko nam se uka`e prilika, poku{ati da se plasiramo u regionalno takmi~ewe. U svakom slu~aju, idemo u dobrom pravcu i igramo ko{arku koja i treba da bude u skladu s mlado{}u kojom raspola`emo, a to su visok ritam i puno tr~awa.

A. P.

ta i pet minuta zanimqivog i uzbudqivog i me~a koji je doneo vrhunski tenis.

Pre ju ~e ra {weg fi na la Tipsarevi} je igrao u zavr{nim su sre ti ma u Mo skvi 2009. godine, Den Bo{u godinu dana kasnije, a tokom 2011. godine samo jedna pobeda delila ga je od pobedni~kog pehara u Delrej Bi~u i u Istbornu. Ispostavilo se da mu je 149. turnir u karijeri bio sre}an, da je igrao najboqi tenis i zato }e Kuala Lumpur, sigurni smo, ostati u najslep{em se}awu na{eg Dejvis kup reprezentativca.

- U dosada{wim finalima sam igrao ili isuvi{e agresivno, ili sam bio previ{e defanzivan - poku{ao je Janko da objasni tajnu uspeha u Kuala Lumpuru. – Nikada nisam kom-

binovao te dve taktike, a sada sam prvi put to isprobao i, evo, donelo je rezultat. Pre finalnog susreta sam razgovarao s Viktorom Troickim koji je u polufinalu pora`en od Bagdatisa i wegovi saveti bili su mi zlata vredni. Rekao mi je da moram da ostanem fokusiran i miran, da ne dozvolim sebi da se iznerviram i mislim da sam to dosta dobro odradio. Markos je poznat kao igra~ koji sjajno reternira, ali i po tome da pru`a {ansu rivalu da ga napadne i trudio sam se da is ko ri stim sva ku priliku koja mi se ukazala.

S obzirom da mu je ovo prvi trofej u karijeri, 27-godi{wi Beogra|anin je rekao da vremena za neko slavqe sada nema, jer ve} sutra nastupa na turniru u Tokiju, a da }e slavqe uslediti kada bude imao slobodnog vremena.

Janko je do prvog trofeja u karijeri stigao posle potpunog preokreta u prvom setu.

Uvek neugodni Kipranin boqe

je startovao, odmah napravio brejk i poveo s 3:0. I kada se ~inilo da je sve izgubqeno, Tipsarevi} je zaigrao bez gre{ke, ~etiri gema zaredom re{io u svoju korist i potpuno se vratio u me~. Uspe{na serija znatno je podigla wegov nivo samopouzdawe, pa je dobio i prvi set sa 6:4, posle 52 minuta igre.

U sli~nom tonu nastavio je i u drugom setu, napravio je dva brejka i stigao do velikih 4:1 i svog servisa. Mo`da se tada nekom u~inilo da je pri~a zavr{ena, ali Markos Bagdatis je veliki igra~ i jo{ ve}i borac, {to je dokazao povratkom iz velikog minusa i izjedna~ewem na 5:5, posle svog drugog brejka. Me|utim, tada je i Tipsarevi} pokazao da je satkan od posebnih niti i da ume da igra pod pritiskom. Uzvratio je ribrejkom i onda imao svoj servis za kona~nu pobedu.

U zavr{nim gemovima gledali smo fan ta sti ~an te nis, Ki praninu ni na kraj pameti nije

bilo da bez velike borbe potpi{e kapitulaciju, ali je i Srbin bio re{en da kona~no osvoji prvi pehar u karijeri.

Tek tre}u me~ loptu uspeo je da realizuje, kona~no dokazuju}i da je vrhunski igra~ i napraviv{i novi veliki korak ka ulasku me|u 10 najboqih tenisera sveta.

- Sezona koju igram je zaista sjajna, ali sam svestan da mi ne }e bi ti ni ma lo la ko da u|em me|u 10 najboqih igra~a dana{wice – skromno je rekao Janko. – Mora}u da odigram jako dobro u Ssangaju i Pekingu, pre toga i u Tokiju, a ako u tome budem imao uspeha, mo`da se na|em i me|u u~esnicima zavr{nog Mastersa u Londonu.

Za pobedu u Kuala Lumpuru Janko Tipsarevi} nagra|en je ~ekom od 155.000 dolara i s 250 ATP po e na, ko ji }e mu omogu}iti da se vrati na 13. mesto na svetskoj listi, {to mu je i najboqi plasman u karijeri.

A. Predojevi}

DRUGI ME\UNARODNI MEMORIJAL „@ARKO PETROVI]”

Slovenci odbranili trofej Odbojka{i ACH Voleja iz Qubqane (biv{i Bled) odbranili su naslov pobednika na drugom me|unarodnom memorijalu „@arko Petrovi}”, koji je odr`an u novosadskom Spensu u znak se}awa na jednog od najboqih odbojka{a na{e zemqe i sveta, kako je to prilikom zatvarawa rekao biv{i reprezentativac Jugoslavije i dugogodi{wi @aretov saigra~ i drug @eqko Tanaskovi}.

Pobedni~ki pehar slovena~kom prvaku i tre}eplasiranoj ekipi u pro{logodi{wem Kupu {ampiona, ekipi ACH Voleja, kao i wihovom ~lanu Alenu [ketu najboqem igra~u na memorijalu, uru~ila je @arkova }erka Sowa Petrovi}.

Qubqan~ani su na turniru ostvarili maksimalan u~inak, bez ijednog izgubqenog seta, {to dovoqno govori o koliko kvalitetnoj ekipi se radi. Predvodi ih pet slovena~kih reprezentativaca, dva srpska, jedan kanadski, dok su preostali igra~i sja-

Tabela Re zul ta ti - 1. ko lo: Aris Bu dvan ska ri vi je ra 0:3, Voj vo di na NS se me - ACH Vo lej 0:3, 2. ko lo: Bu dvan ska ri vi je ra - ACH Vo lej 0:3, Voj vo di na NS se me - Aris 3:1, 3. ko lo: ACH Vo lej - Aris 3:0, Voj vo di na NS se me - Bu dvan ska ri vi je ra 3:1.

1. ACH Vo lej 2. Voj vo di na 3. B. ri vi je ra 4. Aris

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 2 3

9:0 6:5 4:6 1:9

9 6 3 0

Za jed ni~ ki sni mak u~e sni ka @a re to vog me mo ri ja la

jan sklop mladih i perspektivnih momaka, dok ih sa klupe vodi na{ selektor Igor Kolakovi}.

U posledwoj utakmici protiv Arisa, Kolakovi} je dao {ansu mla|im igra~ima. Ovu mladu postavu je sjajno predvodio kapiten

Flajs, koji je bio izvanredan u napadu, od 20 lopti ~ak 17 mu je pro{lo. Grci su koliko- toliko odolevali u sva tri seta do drugog tehni~kog tajm-auta, ali je zavr{nica po pravilu pripadala Slovencima, koji su odigrali sjajno u

Vojv. NS seme - Bud. rivijera 3:1 (15:25, 25:23, 25:21, 29:27) NOVI SAD: Mala dvorana SPC „Vojvodina„, gledalaca: 100, sudije: Bognar i Bala} (Novi Sad).

VOJVODINA NS SEME: N. ^ubriklo, Kolari} (l), Martinovi}, Stankovi}, Strugar, Mirosavqevi} 4, Veselinovi} 10, Ivovi} 20, Vrban, Kati} 3, Geri} 11, @ivanovi}, L. ^ubrilo, Mrdak 22, Luburi}, Stankovi}, Kapur (l), Me{ter, Eremi}.

BUDVANSKA RIVIJERA: ^a}i}, Popovi} (l), ]uk, Dijaz, Raji}, Ra{ovi} (l), Stevanovi}, Savovi}, ]uk, Cuki}, Cveti}, Musabegovi}, Stefanovi}, Markovi}.

Fo to: F. Ba ki}

odbrani i napadu (60 posto uspe{nosti). @estoka borba vodila se izme|u Vojvodine i Budvanske rivijere za drugo mesto, slavili su Novosa|ani 3:1. Prvi set je pripao Budvanima kao plod perfektne igre, sa preci-

znim servisima, odli~nim napadom i blokom. U tom delu igre Vojvodina jednostavno nije mogla da parira. U drugom setu Novosa|ani su boqe servirali opteretiv{i ]a}i}a, koji vi{e nije idealno poslu`ivao saigra~e, pa je u igri ostalo vi{e lop-

ACH Volej - Aris 3:0 (25:21, 25:19, 25:17) NOVI SAD: Mala dvorana SPC „Vojvodina, gledalaca: 100, sudije: Lon~ar i vele~kovi} (Novi Sad).

ACH VOLEJ: Flajs 17, Levis (l), Komel, [ket, Kamnik, Vin~i}, Klobu~ar 5, Vin~i}, Kova~evi}, ^ebuq 17, Ropret, Fabjan (l), Ra{i} 4, Vidi~ 5.

ARIS 2011: Stefanidis (l), Kiriakidis, Terzis 2, Palecas, Samarxi} (l), Barutov 16, Kontogjanis 4, Kapsabelis, Takouridis 3, Kjosis 1, Sarikejsoglou 8, Kiprjanos 1, Rizopolos 4.

ti. U zavr{nici seta Geri} je odservirao as udarac, Vojvodina se odbranila blokom, odlepila se i set privela kraju u svoju korist.

U tre}em setu Vojvodina je bila ponovo u elementu, igrala je vrhunski, do{ao je i blok, Mrdak i Veselinovi} prolazili su s krajeva, blistao je i Ivovi}, a sredwi blokeri su s nekoliko blokova uspeli da ostvare prednost koju je Vojvodina sa~uvala do kraja seta. Posle 2. i 3. seta, gde je Vojvodina igrala odli~no, u ~etvrtom je kontrolisala kompletnu igru do 18:15, da bi do{lo do pada, {to su Budvani iskoristili da se pribli`e, da izjedna~e. U fini{u doma}in je pokazao da mo`e da dr`i visok ritam igre i da pobedi odli~nu ekipu koja igra Ligu {ampiona.

J. Gali}

20

ponedeqak3.oktobar2011.

sport PR VA LI GA SR BI JE

PR VA MU [KA LI GA

In |ij ci za se li na ~e lo @e le zni ~ar – Vr bas Kar neks 37:26 (15:12) IN \I JA: Sportskahala,ledalaca 150.

Sudije: Sekuli} i Jovandi} (obojica Pan~evo). Iskqu~ewa: @elezni~ar 12, Vrbas 18 minuta. Sedmerci: @elezni~ar 4 (3), Vrbas 2 (1). @E LE ZNI ^AR: Savi} 8 (1), Pavi} 2, Slijep~evi}, Duki}, Kova~evi} 8, [jakini}, Bali} 1, Andeseli}, Kri`anovski, Pavlovi} 3, Plav{i} 7 (1), Jezdimirovi}, Mihajlovi}, Pili} 3, Pernar 5 (1).

VR BAS KAR NEKS: Vlaisavqevi}, Stojanovi}, P. Komneni} 5, Orbovi} 2, Klasan, Samarxi}, Vojvodi} 5 (1), Bosan~i}, N. Perovi} 3, \. Vrane{, Goveda-

rica 2, J. Komneni} 1, V. Perovi} 4, \uki}, Kilibarda, M. Vrane{ 4.

Debitant je zabele`io drugu vezanu pobedu i zaposeo vode}u poziciju na tabeli Prve rukometne lige, {to je svakako veliki uspeh. Istina, bodove u Vrawu dobili su slu`benim rezultatom, ali su protiv Vrba{ana ve} posle 7:7 pre{li u vo}stvo, pove}avali ga iz minuta u minut pa wihova pobeda vi{e nije dolazila u pitawe. Istakli su se Plav{i}, Kova~evi}, Pernar, Savi} i golman [jakini} u doma}em, a J. Vojvodi} i P. Komneni} u gostuju}em timu. Su|ewe je bilo veoma dobro.

Da. Vi.

Spar tak Voj put – Ba ne 29:22 (13:10) SU BO TI CA: Sportska hala Dudova {uma, gledalaca 200, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova). Sedmerci: Spartak 1 (1), Bane 5 (3), iskqu~ewa: Spartak 10, Bane 6 minuta.

SPAR TAK VOJ PUT: Kuki} (13 odbrana), Vukosavlavovi} (10 odbrana i 2 sedmerca), \ukanovi}, Rojevi} 3, Pavlovi} 2, Poto~kai 2, Ratkovi} 3, Todorovi} 6, Distol 1, Veselinovi} 4, Papi} 4, Ristovski 1 (1), Abazovi}, Vru}ini} 3, Kosovi} i ^ovi}.

BA NE: Maksimovi}, Pavlovi} 5 (1), Ze~evi} 2, Savi}, Mili}evi}, Radovi}, Petkovi} 1, Trbojevac 2, ^abri}, Me. Stanoj~i} 2, N. Stanoj~i} 5, Jovanovi} (16 odbrana), @u{awac 4 (2), Tkali} 1.

Doma}i rukometa{i su prikazali dobru partiju, a za borbenost i fer igru i gosti iz Ra{ke zaslu`uju pohvale.Ako je u prvom poluvremenu bilo rezultatske neizvesnosti u nastvaku Suboti~ani su bili u stalnoj prednosti i bez problema osvojili bodove.

St. S.

SU PER LI GA ZA DA ME

Kra gu jev ~an ke za slu `e no

@e le zni ~ar MC – Rad ni~ ki (L) 20:28 (11:13) IN \I JA: Sportska hala, gledalaca 250. Sudije: Ostoji} i Rajkovi} (obojica Novi Sad), iskqu~ewa: @elezni~ar MC 8, Radni~ki Lepenica 4 minuta.

Sedmerci: @elezni~ar MC 4 (0), Radni~ki Lepenica 5 (5). @E LE ZNI ^AR MC: Cveti}, Popovi} 4, Jak{i}, Predojevi} 2, Vasi}, Jezdimirovi} 1, Rupi} 1, Jankovi}, Pajki} 6, Jezdi} (7 odbrana), Orlovi}, Mili}, Stani}, Suqanovi} (4 odbrane), Veraja 6.

RAD NI^ KI LE PE NI CA: ]osi}, Pokrajac 8 (3), @iga 6 (2), Tani} 2, Radosavqevi} 3, Kne`evi}, \or|evi}, Mili} 1, Filipovi}, Bala} 2, Jovanovi}, Georgijev (12 odbrana, 3 sedmerca), Obu}ina, Jovanovi}, Stoiqkovi} 6.

Rukometa{ice @elezni~ara MC (debitant u elitnom dru{tvu), hendikepirane neigrawem Stani}eve i Mili}eve, pretrpele su drugi uzastopni poraz na svom parketu, {to verni navija~i svakako nisu o~ekivali. Ekipa Radni~kog Lepenica potpuno zaslu`eno je slavila. Igrale su Kragujev~anske veoma dobro, Georgijeva je odbranila ~ak tri udarca sa sedam metara, skinula nekoliko zicera i omogu}ila saigra~icama da u fini{u susreta stignu do visoke prednosti razlike. Doma}e rukometa{ice uglavnom su imale minus dva do ~etiri gola, {to je ulivalo nadu da mogu makar do podele bodova, no Kragujev~anke to nisu dozvolile.

Da. Vi }en ti}

IN MEMORIAM

De jan \a li nac Iznenada je prestalo da kuca veliko srce reli asa Dejana \alinca (63) iz Novog Sada. Dejana \alinca qubiteqi automobilizma se se}aju kao izuzetnog reli voza~a u biv{oj Jugoslavi-

ji, ~lana Auto-moto kluba iz Novog Sada, a potom i ~lana Auto-moto kluba „Donit Olimpija” iz Qubqane. Bio je i reprezentativac Jugoslavije.

Brojne reli vice{ampionske titule ostvario je sa suvoza~i-

ma Markom Stepanovim, Miroslavom Vujkovim i Pavlom Kralikom. [ampionsku titulu Prvog evropskog kupa AlpeAdria osvojio u kategoriji do 1.300 kubika. Znali smo ga kao mirnog ~oveka koji lagano i sporo govori, ali je zato izuzetno brzo i sigurno vozio.

Dru`io se sa mnogim evropskim i svetskim asovima, a svoje izuzetno znawe je delio sa automobilistima i obi~nim voza~ima radi bezbedne vo`we i popularizacije auto sporta. Bio je i predsednik udru`ewa „Jegri~ka” za o~uvawe ekolo{ki ~iste sredine, a neostvaren san mu je ostao da u Vojvodini organizuje projekat bezbedne vo`we za sve voza~e.

Dejan \alinac je ostavio za sobom suprugu Bebu i }erku Nata{u.

Sahrana Dejana \alinca je u utorak, 4. oktobra, u 12 ~asova na Novosadskom gradskom grobqu.

dnevnik

[am pi on ski start Su bo ti ~a na Po ti sje - Spar tak 1:5 KA WI @A: Sportska hala Bawe Kawi`a, gledalaca 100. Sudije: Bor{o{ (Senta) i Dawi (Subotica). Deletat: Dedi} (Sombor).

RE ZUL TA TI - 55 kg: Obe ekipe nisu imale takmi~are, 60 kg: Gazdag - M. [tefanek 0:1 (bodovi 0:3, runde 0:2), 66 kg: Ki{ - M. Neme{ 0:1 (tehn. tu{ u 2. minutu), 74 kg: Zeldi - Bala` 0:1 (0:3, 0:2), 84 kg: Molnar - Lipai} 1:0 (predaja u 1.minutu), 96 kg: [uqok - Bosni} 0:1 (0:7, 0:2), 120 kg: Farago - Frankovi} 0:1 (0:4, 0:2).

U prvom kolu prvenstva Prve rva~ke lige Srbije aktuelni prvak Spartak iz Subotice startovao je {amionski i ubedqivo savladao doma}ine iz Kawi`e.

Sve je zavr{eno za svega pola sata. Zbog povreda takmi~ara obe ekipe nisu imale predstavnike u najlak{oj kategoriji, a u 84 kg

Okr{aj superte{ka{a Dejana Frawkovi}a i Kristijana Faragoa

Aleksandar Lipai} je me~ predao doma}em takmi~aru Endre Molnaru, tako da je vi|eno samo

pet borbi. Kvalitet rva~a je bio ujedna~en, tako da su odlu~ivale nijanse. Me|utim, na kraju uver-

qivu pobedu ostvarili su izabranici trenera Sretena Damjanovi}a.

M. Mi tro vi}

RE GI O NAL NA LI GA

Re vi ja za pam }e we i hva lu U Crvenki, na izleti{tu Potok, u sjajnoj organizaciji Vojvo|anskog bokserkog saveza i Profi federacije boksa Vojvodine, a pod pokroviteqstvom MZ Crvenka i Turisti~ke organizacije Crvenke, odr`ano je 7. kolo Regionalne lige sever - Vojvodine u amatreskom boksu i dve profi borbe. Na takmi~ewu je u~estvovalo 14 klubova: [ajka{i (@abaq), ^arnok (Vrbas), Spartak (Subotica), Ma~va ([abac), F-89 (Novi Sad), BK Novi Sad, Cement (Beo~in), Loznica, Car Lazar (Novi Sad), Apatin, Lupus (Novi Sad), Be~ej, Banat (Zrewanin) i Srbijafajter (Beograd).

Za najboqeg seniora progla{en je Aleksandar Mira`i} (Ma~va), najboqi mladi je Sekiz Aleksandar (Car Lazar), ju-

nior Sabo Florijan (Spartak), {kolarac Pavlov Radoslav ([ajka{i), dok je najboqi pionir Milijan An|elkovi} (Ma~va).

- Veliko priznawe odajemo Keki Radowi}u, predsedniku MZ Crvenka glavnom pokrovitequ i najzaslu`nijem {to je kvalittan bokserski sport prvi put vi|en u Crvenki. On i wegovi saradnici zaslu`uju sve pohvale i priznawa od VBS i Profi federacije Vojvodine - rekao je, izme|u ostalog, predsednik BSV Jovan Pani}.

U profi programu vi|ena su dva me~a. U kategoriji do 91 kg Du{an Pa{i} (Sombor SRB) pobedio je Hrvata Nemawu Roga~evi}a prekidom u 4. rundi, a u preko 91 kg Nenad Stankovi} (Beograd, SRB) pobedio je Hrvata Nenada Kova~a prekidom u 1. rundi. Du{an Pa{i} je ovom po-

bedom osvojio titulu Interkontinetalnog prvaka Vojvodine u profi boksu nagradu i pojas mu je uru~io Tadija Ka~ar. Nenad Stankovi} je va`e}i {ampion u GBU svetskoj verziji i ovo mu je samo rutinska pobeda pred me~ koji je planiran za novembar, kada }e braniti pojas protiv izaziva~a, naturalizovanog Nemca poreklom Albanca sa Kosova Foqorina, koji }e se odr`ati u beogradskoj hali Pionir.

Rezultati finale, pioniri 35,5 kg: Dalibor Kikak{ (Cement) - Jovan Mitovi} (F 89 NS) 1:1, Milijan An|elkovi} (Ma~va) - Jankovi} Danijel ([ajka{i) 9:7, {kolorci - 50 kg: Marko Petkovi} (Vrbas) - Radoslav Pavlov ([ajka{i) RSC1 5:11, juniori - 46 kg: Nemawa Petrovi} (Loznica) - Sebastijan [a}iri (Lupus) 1:13, 57 kg: Mi-

lan Osadkovski ([ajka{i) - Sabo Florijan (Spartak) 9:16, 63 kg: Vitomir Beqevi} (^arnok) Aleksandar Vu~kovi} (Loznica) 1:5, 66 kg: Stevan Raki} (Novi Sad) - ^ongor Bende (Be~ej)10:8, 81 kg: Du{an Krstin (Lupus) - Bojan Zavi{i} (F 89) 0:5+, mladi - 60 kg: Branislav Kova~evi} (Apatin) - Vladan Lop~evi} (Loznica) 8: 6 RSC 1, 81 kg: Aleksandar Sekiz (Car Lazar) - Mladen Habu{ (Cement) 8:3 RSC 1, seniori 69kg: Aleksandar Mira`i} (Ma~va) - Dragan ^olovi} (Srbijanfajter) 15:1, 64 kg: Strahiwa Kuki} ([ajka{i) - David Mijailovi} (Ma~va)12:13, 81 kg: Dejan Dizdar (Car Lazar) - David Radaqac (Loznica) 7:15, 81 kg: Nemawa Kuki} ([ajka{i) - Aleksandar Jovi} (Loznica) 7:4.

J. G.

PROF. DR @IV KO STA KI] TRA @I NA ^IN KA KO DA PO MOG NE NA [EM FUD BA LU

Don Ki hot sa Ti se

Fudbal je odavno stogodi{wak, o wemu se sve zna i najpopularniji je od svih sportova. Ne trener, ve} selektor bi mogao biti svaki drugi od nas, jer sti~e se utisak da toliko dobro poznajemo fudbalsku igru. A da li je, ba{, tako? Naravno da nije i ne mo`e da bude.

Veliko je pitawe koliko su stru~ni, ~ak, i oni koji imaju potvrde za to. Imaju}i u vidu gde nam je superliga{ki fudbal u odnosu na ostale evropske elite... ^ast izuzecima. Ali, malo je onih koji to javno smeju da ka`u, a kamoli da se bore za iskorak u fudbalskoj struci. Jedan od retkih, za sada kao Don Kihot, jeste doktor fudbala @ivko Staki} iz Be~eja.

Za svoje Be~ejce je znan kao Piqa. U ranoj mladosti talentovan fudbaler, koji se, u drugoj polovini {ezdesetih godina pro{log veka, odlaskom u Beograd na studije izgubio u taboru velikog Partizana. Malo ko zna da su povrede bile razlog toga. I prekida igra~ke karijere. Me|utim, ostao je u fudbalu kao trener. Pune dve decenije se profesionalno, kako ima obi~aj da ka`e, bavio fudbalskom empirijom. Uporedo i teorijom. Postao je kolekcionar diploma, po~ev od vi{eg fudbalskog trenera, preko akademskog zvawa ste~enog na Fakultetu fizi~ke kulture u Beogradu, a onda u ciqu sticawa nau~no-sportskog i op{te-kulturnog usavr{avawa na istom fakultetu je magistrirao, da bi 2002. godine na novosadskom Fakultetu fizi~ke kulture doktorirao. @eqan znawa, malo je nedostajalo da bude „doktor na kvadrat“.

Prof. dr @ivko Staki}

- Jo{ 1999. godine sam prijavio celovitu doktorsku tezu na 371 stranici s temom: „Primena udaraca po lopti u fudbalu u odnosu na situaciju u procesu igre“ na Filozofskom fakultetu u Ni{u, ali neke meni strane okolnosti su sve stopirale. Nije bitna izgubqena doktorska titula, ali bih bio zadovoqan kada bih na{ao izdava~a da to publikuje i da drugi imaju korist od mog rada - iskren je prof. dr @ivko Staki}.

Teorijski rad na planu fudbalske igre nijednog momenta niste zapostavili?

- Vi{e puta sam izlagao stru~ne teme na trenerskim seminarima u organizaciji fudbalskih saveza Vojvodine, Srbije, Makedonije, Slovenije, Hrvatske... S re~i sam prelazio na dela, pa sam do sada napisao dvadeset stru~nih i nau~nih radova. Po meni, neki bi bili od velike koristi na{em

fudbalu. Tu mislim, pre svega, na fudbalske eseje, koji u nas nisu poznato {tivo. Evo i wihovih naslova: O modelu li~nosti tehnologa savremenog sportskog treninga, O pripremi trenera za fudbalsku utakmicu i ume{nosti wenog vo|ewa, O fenomenu nadmorske visine, O fudbalu budu}nosti, O neophodnosti radikalnih promena u fudbalskoj struci, O fudbalu u magli, O kursevima koji ne poma`u, O primenqivim latinskim izrekama i zaboravqenim lu~ono{ama pedago{kih reformi na prostorima Stare dame, O 19. svetskom prvenstvu u fudbalu odr`anom u Ju`noj Africi 2010. godine... Mislim da bi bila zanimqiva i studija po imenu Fenomen zvani trener i fenomen trenerskog poziva - dodaje na{ sagovornik.

Znaju}i da ste, paralelno s profesorovawem u be~ejskoj Tehni~koj {koli, bili {ef katedre za fudbal na beogradskoj Akademiji fudbala, imali ste priliku da se u kontinuitetu bavite nau~no-istra`iva~kim radom?

- Imao, ali vi{e ne. Od 2003. do 2008. godine sam u zvawu profesora studentima predavao teorijski i prakti~ni deo furbala, ali sam morao da prekinem taj rad.

Morao?

- Da, morao. Jer, s jedne strane nisam mogao da izdr`im pritisak, a s druge mi to dostojanstvo nije dozvoqavalo da nekim renomiranim fudbalerima, nisu sada bitna imena, upi{em „desetku“ u indeksu videv{i ih dva ili tri puta na predavawima. Bez obzira na izazovan posao, morao sam da preki-

nem odlazak u Beograd i dru`ewe sa studentima. Kad- tad bi wihovo neznawe isplivalo na povr{inu i onda bi se svi pitali ko ih je u~io i ko im je davao ocene. Time bi devalvirao sav moj vi{edecenijski rad i stru~nost koju sam te{kom mukom sticao.

Tako ste izgubili mogu}nost da kroz predavawa ste~eno znawe prezentirate studentima, ali niste izgubili voqu da pomognete srpskom fudbalu?

- Upravo tako. Jo{ uvek se nadam da }e do toga do}i. Kako? E, tu je sada trilema. Jedan od na~ina je da organizujem stru~ne razgovore na tribinama, okruglim stolovima, predavawima... Drugi je putem {tampe, gde bi u vidu feqtona mogao da plasiram fudbalske eseje. Tre}i, mo`da i najboqi vid, je da se sve preto~i u kwige, koje bi bile dostupne i od koristi fudbalskim trenerima. Me|utim, od moje profesorske plate u sredwoj {koli nisam u mogu}nosti da isfinansiram takve projekte. Ako bi se neko prihvatio donatorstva da od{tampa kwigu, dve ili vi{e, spreman sam da rukopise odmah dam u {tampu - zavr{ava svoju ispovest ~ovek koji nudi neke opipqive promene u stru~nom radu srpskom fudbalu.

Imaju}i u vidu da FSS raspola`e sa zna~ajnim buxetom i to kolika su sredstva potrebna za {tampawe par stru~nih kwiga, iz ku}e na{eg fudbala je ve} odavno trebao da stigne poziv za saradwu s jednim od retkih doktora fudbala u Srbiji. Verujemo u interesu boqitka fudbala u nas.

Vla sti mir Jan kov

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ko ju }e iz vo di ti pro fe so ri i asi sten ti FTN-a.

Na sta va u In |i ji }e se od vi ja ti u Obra zov nom cen tru FTN-a. Bru co {i ma ko ji u In |i ju bu du pu to va li iz dru gih me sta bi }e omo gu }en bes pla tan pre voz u jav nom auto bu skom sa o bra }a ju, a za sve stu den te bi }e obez be |e na is hra na u kan ti ni. Stu den ti }e prak su iz vo di ti u fir ma ma ko je bi tre ba lo da im obez be de i po sao po za vr {et ku stu di ja. A. Va.

Da ni li der stva U okvi r u pro j ek t a „No v i li de ri Stu dent ske or ga ni za ci je AIESEC„, Da ni li der stva odr `a }e se 7. i 8. ok to bra, na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, a tra di ci o nal na Kon fe ren ci ja no vih li de ra u ta dva da na odr `a va }e se u Na rod noj ban ci Sr bi je.

Stu d ent s ka or g a n i z a c i j a AIESEC ve} {e stu go di nu za re dom po ku {a va kroz ovaj pro je kat da raz vi je svest kod mla dih da su oni no si o ci pro me na, a pri li ku da una pre de svo je li der ske ve {ti ne i ~u ju po -

zna te svet ske i do ma }e li de re ima }e svi mla di qu di Sr bi je od 17 do 27 go di na.

Pred stav ni ci or ga ni za ci ja ko ji su pre u ze li ini ci ja ti vu i na pra vi li pro me ne „Dan ce4li fe”, „Straw be rry tim” i „Res po lis” u su b o t u }e stu d en t i m a odr `a ti ti bi nu, a ulaz je slo bo dan. Po red ra znih in ter ak tiv nih ra di o ni ca i pre da va wa, je dan od pre da va ~a }e bi ti i po zna ti bri tan ski go vor nik iz sve ta bi zni sa i obra zo va wa Mar kus Or lov ski.

A. L.

Bru co {i pu ne am fi te a tre Sve vi {e ogla sa o iz da va wu sta na u bli zi ni uni ver zi tet skog kam pu sa i mla |a nih put ni ka sa {a r e n im ran ~ e v i m a i ko fe ri ma ko ji su pret hod nih da na sti za li na no vo sad sku `e le zni~ ku i auto bu sku sta ni cu po u- zda no su na ja vi li da se bli `i no va {kol ska go di n a i za stu d en t e. A aka d em s ku „se z o n u” 2011/12. otva ra ju stu den ti „pr v a c i”, bru c o { i.

Na ve } i n i fa k ul t e t a Uni ver zi te ta u No vom Sa du, Pri rod no-ma te ma ti~ k om, Teh n o l o { kom, Eko n om s kom, Me d i c in skom da nas su sve ~a no sti po v o d om po ~ et k a no v e {kol ske go di ne i pr vog oku pqa wa bru co {a, ko ji ma }e de ka ni, pro fe so ri i sta ri je ko le ge stu den ti po `e le ti do bro do {li cu i ob ja sni ti {ta ih o~e ku je, ali i {ta se od wih o~e ku je na stu di ja ma. Ne gde }e da n as bi t i sa m o sve ~ ar s kog dru `e wa, a po ne gde }e se od mah

pre }i na rad po ras po re du ~a so va za po ne de qak!

Na UNS-u, me |u tim ve} ima i „is ku snih” bru co {a, jer je na FTN-u za wih na sta va po ~e la jo{ pro {log po ne deq ka.

Ove go di ne in deks No vo sad skog uni ver zi te ta do bi lo je

~ak 7.529 bru co {a, od to ga naj vi {e na FTN-u, PMF-u i Fi lo zof skom fa kul te tu. Re dov no po ha |a we pre da va wa i ve `bi, do la zak na kon sul ta ci je kod pro fe so ra i par ci jal no po la ga we is pi ta pra vi je put do sti ca wa 60 ESPB bo do va,

Bu du }i in `e we ri na no vom iz vo ru zna wa

Ne ma wa, De jan i Da vid is pred Teh ni~ kog uni ver zi te ta u Klu `u

Budu}nost u Srbiji i Americi Ova tro ji ca mo ma ka ima ju raz li ~i te pla no ve za bu du} nost.

- Po po vrat ku iz Ru mu ni je pla ni ram da od bra nim be ~e lor rad i upi {em ma ster na Po {tan skom sa o bra }a ju i te le ko muni ka ci ja ma i Me nax men tu pa ra lel no. U ino stran stvo }u od la zi ti na raz me ne i stru~ na usa vr {a va wa ali }u se uvek vra }a ti u Sr bi ju ka kva god da je si tu a ci ja. Plan mi je da na |em po sao u stru ci i da u`i vam u po slu ko ji vo lim. Ta ko |e na me ra vam, da kao i do sa da, vo dim pro jek te iz obla sti sa o bra }a ja- is ti ~e De jan.

Da vid je ipak od lu ~io da }e svo ju sre }u da po tra `i u Sjedi we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma.

- Klu` je stu dent ski grad s oko 200.000 stu de na ta, ja ko je do bra sa o bra }aj na mre `a, grad ima pu no zna me ni to sti, do bro i stru~ no oso bqe na fa k ul t e t u i pre d a v a w a na engle skom ko ja }e mi po mo }i da usa vr {im je zik, no va po znan stva s dru gim stu den tima iz Evro pe i Ru mu ni ma ko ji su nam do sta sli~ ni kao na ci ja.

We gov ro |e ni brat Ne ma wa, s gra f i~ k og in ` e w er -

stva, ta ko |e je iza brao Ru mu ni ju zbog bli zine.

- Bli zi na ku }e mi olak {a va po se te po ro di ci. Ta ko |e Ru mu ni ja je ve li ka, le pa i in t e r e s ant n a ze mqa i si gur ni smo da }e mo {to {ta vi de ti i na u ~i ti- ka `e Ne ma wa.

Da v id s tre } e godi n e in d u s trij skog in ` e w er s tva se ipak opre d e l io za ovu raz me nu zbog raz v i j e n i j e in d u stri je zbog ko je do bi j a i vi { e prak ti~ n og ra d a na fakul te tu. Ka ko ka `u na {i stu den ti, u Ru mu ni ji se od li~ no sna l a z e, na r o ~ i t o zbog dobrog po zna va wa en gle skog je zi ka.

- Ima do sta hi per mar ke ta i ta mo ku pu je mo sve {to nam je po treb no a je de mo u men za ma i kan ti na ma, gde je kom ple tan ru ~ak oko 250 - 300 di na ra.

Svu d a po s to j e auto b u s ke i tram vaj ske li ni je a mi kao stu d en t i ima m o dve li n i j e gra tis. Ta ko |e nam ko le ge iz stu dent skog do ma po ma `u da se sna |e mo.

A. Varga

ko li ko je po treb no da „~i stu go di nu”.

Upo re do s upo zna va wem fa kul te ta upo zna je se i no vo dru {tvo, pa }e bru co {i po sle pre da va wa na sta vqa ti da se dru `e na stu dent skom tr gu, obli `wim ka fi }i ma kao i to li ke ge ne ra ci je pre wih. Iako }e ve} pr ve ne de qe od svo jih pro fe so ra do bi ti sve in for ma ci je u ve zi s pred me tom, li te ra tu rom, kao i o na ~i nu po la ga wa is pi ta, tre ba }e ma lo vi {e vre me na da se na vik nu na no vi si stem, na sta vu, ve `be, ko lo kvi ju me, se mi nar ske ...

I u stu dent skim do mo vi ma Stu dent skog cen tra No vi Sad bru co {i su pr vi sta na ri ko ji su to pra vo ostva ri li u 2011/12. Wi ho vo use qa va we }e tra ja ti do 15. ok to bra, dok }e stu den ti vi {ih go di na osnov nih, kao i ma ster i dok tor skih stu di ja za me sto u do mu mo }i da kon ku ri {u do 31. ok to bra.

A. Va.

Po ~e la [ko la ro mo lo gi je 8

TROJICA STUDENATA FTN-a PREKO PROGRAMA MOBILNOSTI EM2-STEM OTI[LI U RUMUNIJU

Tro ji ca stu de na ta Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u okvi ru pro gra ma mo bil no sti EM 2 STEM oti {li su na Teh ni~ ki uni ver zi tet Klu` - Na po ka u Ru mu ni ji, da usa vr {e svo ja zna wa. Bra }a Ne ma wa i De jan Sre} ko vi} i Da vid Sr bu tre nut no `i ve u do mu „Op ser va to ri jum„, ko ji pla }a ju po 60 evra me se~ no.

- Ima mo i in ter net i svo je ku pa ti lo. [to se ti ~e pla }a wa ima mo dve bes plat ne li ni je, stu di je i kur se ve po kri va sti p en d i j a, a pla } a m o sa m o dom i hra nu - ka `e De jan ko ji je na za v r { noj go d i n i Po {tan skog sa o bra }a ja i te le ko mu ni ka ci je.

On je od la zak u ovu dr `a vu oda b rao pr v en s tve n o zbog blizi ne, ali i zbog ve li kih mo gu} no sti.

21

DANAS OTVARAWE NOVE AKADEMSKE GODINE

Pr va ge ne ra ci ja stu de na ta FTN-a u In |i ji Ode qe we no vo sad skog Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u In |i ji za in `e we re soft ver s kih i in f or m a c i o n ih teh no lo gi ja sve ~a no }e bi ti otvo re no 10. ok to bra. U pr vu go di nu osnov nih stru kov nih stu d i j a (tro g o d i { wih) u 2011/12. upi sa no je 34 stu den ta. Ni vo i uslo vi obra zo va wa u In |i ji bi }e isti kao u No vom Sa du, jer }e svim stu den t i m a bi t i obez b e | e n a kva li tet na na sta va i prak sa,

ponedeqak3.oktobar2011.

[ko la ro mo lo gi je, osma po re du, po ~e la je 1. ok to bra na Fi lo zof skom fa kul te tu, a na sta va, ko ja se od vi ja su bo tom, tra ja }e do 31. de cem bra. Or ga ni za to ri [ko le su Uni ver zi tet u No vom Sa du i Udru `e we gra |a na „@en ske stu di je i is tra `i va wa”, a fi nan sij sku po dr {ku da li su Fon da za otvo re no dru {tvo i Se kre ta ri jat za kul tu ru i in for mi sa we Voj vo di ne.

Ciq [ko le je da se ofor mi ho mo ge na gru pa po la zni ka iz rom ske i ne rom ske za jed ni ce ko ji }e ste }i zna wa iz in ter di sci pli nar ne na u~ ne obla sti, ovla da ti teh ni ka ma tim skog ra da, bi ti ospo so bqe ni za in ter ak tiv nu na sta vu i na da qe sen zi bi li sa ti {i ru jav nost za po tre be rom ske za jed ni ce u De ka di Ro ma.

Po la zni ci mo gu bi ti svi ko ji

ima ju naj ma we di plo mu sred we {ko le, ali i ma gi stri i dok to ri na u ka, ko ji `e le da sa zna ju ne {to o na ve de nim te ma ma. Mo ra ju da za do vo qe tri uslo va, ka ko bi do bi li uve re we o po lo `e noj [ko li: da pri su stvu ju bar po lo vi ni ukup nog bro ja ~a so va, u~e stvu ju u tim skom is tra `i va~ kom ra du i na pi {u za vr {ni rad, sa mo stal no ili grup no, uz men tor sko ru ko vo |e we i jav no pred sta vqa we ra da.

A. Va.

Ro |en dan „FTN no vi na” No vi ne stu de na ta Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du ovih da na sla ve pr vu go di {wi cu ra da, a ka ko na vo de ured ni ci i no vi na ri ovog gla si la, za ovo krat ko vre me po sta li su pre po zna tqi vi ne sa mo na svom fa kul te tu ne go i na ce lom uni ver zi te tu. Kao i na sva kom po ~et ku no ve aka dem ske go di ne i ovaj ju bi lar ni broj po sve }en je bru co {i ma. Iz me |u osta log, u no vom bro ju mo gu se pro na }i iz ve {ta ji s na u~ nih kon fe ren ci ja i pro mo ci ja stu de na ta, sa zna ti sve o iz grad wi no ve zgra de za gra |e vin ce, re no vi ra wu Stu dent ske slu `be i am fi te a tra.

A. L.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

22

filmska planeta

ponedeqak3.oktobar2011.

У ДОМУ КУЛТУРЕ „СТУДЕНТСКИ ГРАД” У БЕОГРАДУ ОД 4. ДО 8. ОКТОБРА

dnevnik

ФЕСТИВАЛ СРПСКОГ ФИЛМА ФАНТАСТИКЕ СРЕДИНОМ ОКТОБРА

Фестивал „Балканима” Први пут такмичарска селекција

Осми европски фестивал анимираног филма „Балканима” биће одржан од 4. до 8. октобра у Дому културе „Студентски град”, а у главном такмичарском програму биће приказано 50 филмова из 25 земаља. На адресу „Балканиме“ стигло је, према речима уметничког директора фестивала Николе Мајдака, 400 остварења из 30 земаља, међу којима је било и филмова из Америке и Сингапура. Селекциона комисија у саставу: редитељ Мирослав Николић, аутор документарних филмова Милан Милосављевић и аниматорка Јелена Бешир, одабрала је 50 анимираних остварења која ће бити приказана у оквиру пет такмичарских програма. Најбољи филм изабраће међународни жири који ће радити у саставу: професор на Руском државном институту за кинематографију (ВГИК), на одељењу за анимацију, Наталија Дабижа (Русија), аниматор Алексеј Алексејев (Мађарска) и професор на Факултету примењених уметности у Београду Растко Ћирић (Србија).

Студентски такмичарски програм обухватиће још 28 филмова у индивидуалној конкуренцији,

као и филмове 10 европских школа анимације. О најбољима одлучиваће потпредседница Фестивала анимираног филма у Жилини (Словачка) Јана Ондикова, филмски теоретичар и критичар Дејан Дабић и сниматељ Никола Ђурић. На фестивалу, који је првенствено окренут младима, пред-

ставиће се школе анимације из Велике Британије, Италије, Израела, Белгије, Чешке, Словачке, Француске, као и две домаће из Врања и Јагодине и Факултет примењених уметности из Београда. Панорама европског филма представиће 28 филмова. Биће приказано и шест остварења номинованих за европску награду за анимацију „Cartoon d‘Or 2011”.У фокусу овогодишњег фестивала биће македонска анимација. Најављена је изложба карикатура Дарка Марковића из Македоније, представљање књиге Наташе Теофиловић „Уметност покрета у простору празнине (технологија и пракса виртуелних карактера)”, а организатор фестивала „Анифест” (Праг) Павел Хорачек представиће остварења савремене чешке анимације, од 2000. године до данас. Руска аниматорка и чланица жирија Дабижа одржаће Радионицу лутка анимације, а предвиђен је и програм анимираних филмова за децу. „Балканима” ће ове године угостити 25 аутора, махом студената. (Танјуг)

ПОСЛЕ ЗАГРЕБАЧКЕ ПРE МИЈЕРЕ

„Синема комунисто” у хрватским биоскопима Документарни филм „Синема комунисто” Миле Турајлић започeo je у четвртак редовну биоскопску дистрибуцију у Хрватској, а почетком октобра моћи ће да га погледа публика у Босни и Херцеговини, а биће приказан и на неколико иностраних фестивала, саопштили су продуценти. Редитељски деби Турајлићеве један је од ретких целовечерњих документараца из Србије који ће се у организацији загребачке дистрибутерске куће „Рестарт” наћи на редовном биоскопском репертоару широм Хрватске, после премијере у загребачком биоскопу „Еуропа”. Почетком наредног месеца „Синема комунисто” имаће премијеру у сарајевском биоскопу „Meeting Point”, након чега следи дистрибуција. „Синема комунисто” је уврштен у такмичарски програм Интернационалног филмског фестивала у Чикагу, заједно са остварењима Вима Вендерса,

Клода Лелуша и Фредерика Вајзмана, те ће Турајлићева почетком октобра отпутовати у САД како би представила свој филм. Стигли су позиви и са престижних фестивала, попут Интернационалног филмског фестивала у Ванкуверу, „DocLisboa”, француског фестивал „Cinemed Montpellier”, Интернационалног филмског фестивала у Бергену. За „Синема комунисто” се интересује и велики број страних телевизија, те ће телевизијска верзија филма бити представљена на предстојећим маркетима фестивала „DokLeipzig” у Немачкој и „East Silver Market” у Јихлави (Чешка). ТВ верзија до сада је продата телевизијама у Грчкој, Шведској и Израелу. Турајлићева је добила позив да одржи предавања у филмским школама „Archidoc” у Паризу, LSE у Лондону и на америчким универзитетима.

Фестивал српског филма фантастике (ФСФФ) одложен је за две седмице и биће одржан од 13. до 16. октобра у Дому омладине Београда и Музеју Југословенске кинотеке, саопштила је управа манифестације. Фестивал, основан 2006. године, први пут ће имати такмичарску селекцију за српске филмове до 60 минута, а новоуведена награда „коскар” додељиваће се у категоријама: најбољи филм, најбоља прича, најбољи специјални ефекти, специјална награда жирија и награда публике. У ревијалном програму, који ће као и такмичарска селекција ићи у Дому омладине, ексклузивно ће бити емитована епизода из једне од најновијих серија у продукцији америчке ТВ мреже Сај-Фај (SciFi). На отварању манифестације, 13. октобра премијеру ће имати кратки филм Мирослава Лакобрње „The Last Drop” (2011) у којем се сукобљавају вампири и средњевековни витезови. Посетиоци ће моћи да виде и минијатуре, макете, костиме и друге реквизите који су коришћени у продукцији овог филма, сниманог у амбијенту Петроварадинске тврђаве и напуштеног дворца породице Шпицер у Беочину. У Кинотеци, у специјалном програму „Поглед на регион” биће приказана ретроспектива дугометражних хрватских филмова фан-

тастике са 10 остварења насталих од времена СФРЈ до данас. Од новијих хрватских остварења, публика ће моћи да види филмове „Живи и мртви” Кристијана Милића (2007), „Прекажњавање” Хижака Јурице (2009), „Шума summarum” Ивана Горана Витеза (2010) и „The Show Must Go On” Невиа Марасовића (2010). Од старијих класика ту су: „Седми континент” Душана Вукотића (1966), „Избавитељ” Крсте Папића (1976), „Гости из галаксије” Душана Вукотића (1981), „Ритам злочина” Зорана Тадића (1981), „Трећи кључ” Зорана Тадића (1983) и „Крвопијци” Дејана Шорака (1989). На фестивалу ће бити приказани и филмови који су стигли на конкурс за „видео сведочанство о посети НЛО-а Србији”, а најзанимљивији рад ће бити награђен пригодном статуом. Рок за слање је био до 1. октобра. У пратећем програму у Дому омладине предвиђена је трибина о ванземаљској интелигенцији као и трибина „Фантастичне тајне Бео-

града” на којо ће Зоран Љ. Николић, познат по књизи „Београд испод Београда”, говорити о мало познатим чињеницама из историје главног града Србије, али и о свом истраживачком раду, а такође ће

представити свој роман са елементима фантастике „Град тајни” (2011).Пошто је Фестивал српског филма фантастике прошлу годину паузирао, овогодишње издање биће истовремено пето и шесто, то јест „двоброј 5/6”. Првобитни термин за одржавање био је од 1. до 3. октобра, а до одлагања је дошло из техничких разлога.

ФИЛМСКО ПИСМО ИЗ ПАРИЗА

Моја мала принцеза У серији француских филмова који су се ове сезоне појавили у локалним биоскопима а који тумаче различите аспекте детињства и адолесцентских превирања издваја се својом дубином и сложеном проблематиком „Моја мала принцеза“, списатељице и фотографа, Еве Јонеско.

малолетну ћерку као модел за своје слике сумњивог и порнографског жанра, да би убрзо затим, већ у улози праве своднице, до максимума разгранала тржишну мрежу болесне фотографије. Девојчица Ева или филмска Виолета, коју величанствено игра млада Анамариjа Вартоломеj, у потрази je за

љој француској глумици, Изабел Ипер, која се већ много пута опробала (сећамо је се као једне друге Виолете, Нозије) у интерпретацији изузетно тешких и сложених улога. Можемо једино да жалимо што је ова изузетна филмска прича која третира друштвену патологију на прави,

НА ФЕСТИВАЛУ У ЦИРИХУ

Полански добио награду за животно дело Оскаровцу Роману Поланском прошлог уторка је уручена награда за животно дело филмског фестивала у Цириху, коју није могао да прими пре две године због хапшења под оптужбом да је сексуално напаствовао малолетни-

цу.Редитељ се појавио на церемонији доделе награда у црном оделу и белој кошуљи, обожаваоци су му дуго аплаудирали, а неки од њих су чак и заплакали. Полански је дао и неколико аутограма, пре него што је позирао пред стотинама фоторепортера, пренео је АФП. Славни редитељ се по доласку није обратио медијима, али је, по

подизању награде, публици рекао да је ово за њега „чудна годишњица”, мислећи на датум хапшења 2009. године. ”То није био само ударац за мене, већ и за моју породицу и фестивал сам”, рекао је он и додао

да је „боље икад него никад” подићи достигнуће за животно дело.”Хвала свим људима који су ме подржали током ових тешких месеци. Волим да долазим у Швајцарску и срећан сам што сам овде”, рекао је Полански. Полански је 27. септембра 2009. године ухапшен по слетању на аеродром у Цириху, док је путовао на филмски фестивал. Бо-

рио се против захтева Сједињених Америчких Држава за изручење и напослетку успео да убеди Берн да буде пуштен на слободу 10 месеци после хапшења. Француско - пољски режисер омамио је тада малолетну Саманту Гајмер шампањцем и лековима током фото сешна 1977. године у кући холивудског глумца Џека Николсона и после тога имао секс са њом упркос протестима девојке. Редитељ је најпре оптужен по шест тачка, укључујући силовање и содомију. Оптужница је раније ублажена на незаконито ступање у сексуални однос. Полански је након тога провео 42 дана у високообезбеђеном затвору у САД, где је био под психијатријским надзором, а потом је напустио земљу. Полански је побегао из САД после низа врло успешних филмова попут „Розмарине бебе” и „Чајнатауна”. Он је 2002. године добио Оскара за филм „Пијаниста”, али није подигао награду због статуса избеглице. (Танјуг)

Анамарија Вартоломеj и Изабел Ипер у филму „Моја мала принцеза“

Ова млада редитељка, у трагању за вечитом истином која тврди да је велики део уметничког стваралаштва терапеутског и ауто-терапеутског карактера, одлучила је да се у једном тренутку позабави историјом своје породице, тачније енигматичном улогом сопствене мајке. У реалном животу, мајка Еве Јонеско, такозвани уметнички фотограф, почиње да користи своју

родитељском љубави и пристаје на монструозну манипулацију током свога болног одрастања све до тренутка када постане свесна мајчине дијаболичне улоге и уз помоћ одређених друштвених институција (школа, социјални радници) покуша да изађе из ружне педофилске мреже. У овом изузетно тешком филму, најзахтевнија улога Хане, Виолетине мајке поверена је најбо-

уметнички начин лишен патетике и испразне сентименталности, остала без великог публицитета и видљивости у француским медијима- можда француско друштво, које се ослања на стубове моде и публицитета и које често своје најфлагрантније проблеме „ставља под тепих“, није било спремно да направи аналитички рез, понуђен од стране редитељке Јонеско? Нина Живанчевић

ОСТВАРЕЊА ВИЉАРОНГЕ И КРИЈАЛЕЗЕА У ТРЦИ ЗА ОСКАРА

Шпански и италијански избор Филм „Pa Negre” (Црни хлеб) редитеља Аугустија Виљаронге шпански је кандидат за Оскара за најбољи страни филм, док је за претендента Италије изабран филм „Terraferma” Емануелеа Кријалезеа, пренео је дневник Варајети. Виљаронгин филм, чија се прича одвија 1944, добио је у фебруару девет шпанских филмских награда Гоја, укључујући за најбољи филм, редитеља и глумицу (Нора Навас). „Pa Negre” ће бити први филм на каталонском језику који ће се надметати за Оскара за страни филм.

Поред Виљаронгиног филма, на ужој листи овогодишњих шпанских кандидата за Оскара били су „Кожа у којој живим” Педра Алмодовара и „La voz dormida” Бенита Самбрана. Италијански претендент на Оскара, Кријалезеов филм о имигрантима „Terraferma”, добио је ове године специјалну награду жирија у Венецији. Прича тог остварења прати рибаре који код оабала Сицилије спасавају афричке имигранте и тиме се супротстављају локалној обалској стражи. Додела Оскара заказана је за 26. фебруар у Кодак театру у Лос Анђелесу.

24

svet

ponedeqak3.oktobar2011.

dnevnik

U WU JOR KU DE MON STRA CI JE PRO TIV SI RO MA [TVA

UKRATKO

Na Vol stri tu uhap {e no vi {e od 400 ak ti vi sta

Je se we za se da we PS Saveta Evrope STRA ZBUR: Jesewe zasedawe Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope (PS SE) po~iwe danas u Strazburu, a me|u glavnim temama bi}e palestinsko pitawe i saradwa Saveta Evrope sa novim demokratijama u arapskom svetu.

Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope obrati}e se palestinski predsednik Mahmud Abas, a parlamentarci }e razma tra ti i zah tev Pa le stin skog nacionalnog saveta za dobijawe statusa „Partner za demokratiju”.

WU JORK: Policija u Wujorku uhapsila je vi{e od 400 aktivista pokreta „Okupirajte Vol strit”, koji su protestovali zbog pohlepe multinacionalnih kompanija, globalnog zagrevawa, socijalne nejednakosti i visoke nezaposlenosti. Policija je reagovala kada je nekoliko hiqada demonstranata sa dela Bruklinskog mosta predvi|enog za pe{ake pre{lo na put kojim se odvija saobra}aj.

“Trebalo je da demonstranti ostanu na delu mosta koji je za pe{ake, ali neki od wih su krenuli kolovoznom trakom, pa je policija na Bruklinskom mostu po~ela da hapsi”, izjavio je portparol policije. Prekid saobra}aja preko Bruklinskog mosta trajao je nekoliko sati.Aktivisti pokreta „Okupirate Vol strit” zapo~eli su demonstracije u finan-

sijskom distriktu jo{ pre dve nedeqe. U vi{e navrata sukobili su se sa policijom, koju optu`uju da preterano reagovawe.

Wihovu nameru da na Vol stritu razapnu {atore, policija je zabranila, posle ~ega su organizovali protestne {etwe pod dowem Menhetnu. Dosad su uspevali da privuku do 1.500 u~esnika. U subotu je taj broj pove}an, jer se pro{irila vest da ih podr`ati bend Radiohed.

Aktivisti pokreta „Okupirajmo Vol Strit”, inspirisanog prodemokratskim pokretima u arapskom svetu, rekli su da sede u parku u ju`nom delu Menhetna da bi pokazali svoje nezadovoqstvo sada{wom politi~kom i ekonomskom klimom. „Mi smo svih rasa, svih polova, svih vera. Mi smo ve}ina. Nas je

99 odsto, i ne `elimo da }utimo”, pi{e na wihovom internet sajtu.

Demonstracije u istom tonu odr`ane su u Bostonu, kod zgrade

ARAPSKO PROLE]E

Mahmud Abas

Na zasedawu PS SE koje traje do petka 7. oktobra, u~estvuje i parlamentarna delegacija Srbije koju predvodi Dragoqub Mi}unovi}. PS SE }e na zasedawu raspravqati izme|u ostalog o izboru pola deteta pre ro|ewa, saradwi SE i novonastaju}ih demokratija u arapskom svetu, uticaju Lisabonskog ugovora na SE, nacionalnoj suverenosti i dr`avnosti u savremenom me|unarodnom pravu, kao i o zloupotrebi dr`avne tajne i nacionalne bezbednosti u slu~ajevima potrebe parlamentarne i sudske kontrole kr{ewa qudskih prava.

(Ta njug)

U Li bi ji ko lo ne ci vi la na pu {ta ju Sirt TRI PO LI: Kolone civila be`e iz Sirta, rodnog grada svgrnutog libijskog lidera Moamera Gadafija, koji se od polovine

septembra nalazi pod opsadom boraca Nacionalnog prelaznog saveta. Me|unarodni Crveni krst upozorava na vanrednu situ-

Olu je usmr ti le 600 qu di MA NI LA: U posledwa ~etiri meseca poginulo je ili nestalo vi{e od 600 qudi u poplavama, monsunskim ki{ama, tajfunima i olujama koje su zahvatile jugoisto~nu Aziju, Kinu, Japan i ju`noj Aziju.

U tajfunima koji su jedan za drugim pogodili severne Filipine poginulo je 55 qudi, a spasila~ki timovi u`urbano poku{avaju da donesu hranu i vodu me{tanima ve} ~etiri dana zarobqenim na krovovima zgrada zbog poplava.

Taj fun Na la ge uda rio je Filipine pre dva dana kod severoisto~ne porovincije Izabela i onda protutwao kroz planinski sever i poqoprivred ne po vr {i ne glav nog ostrva Luzon, koje je mokro od ki{a koje je doneo tajfun samo nekoliko dana ranije. U tajfunu Nalage prekju~e je poginulo najmawe troje qudi, dok je tajfun Nesat ubio 52 u istoj oblasti pre nego {to je pro{ao u petak.

(Ta njug)

aciju i na hitnu potrebu za lekovima.

Vi{e stotina stanovnika Sirta be`i iz grada u automobilima i kombijima a mnogi sede na vrhu na brzinu zapakovanih stvari, javio je reporter AFP-a koji se nalazi na licu mesta. „Ima toliko mnogo raketa. Ju~e je bilo puno napada. Naprosto nismo mogli ostati du`e”, ka`e jedan od stanovnika Sirta.

Me|unarodnom Crvenom krstu je re~eno da qudi umiru u bolnici Ibn Sina zbog nedostatka kiseonika i goriva za generator a mnogi raweni ili bolesni ne mogu ni sti}i do bolnice zbog borbi boraca Nacionalnog prelaznog saveta i snaga lojalnih Gadafiju (Ta njug)

Voj na mi si ja za vr {e na VA [ING TON: Vojna misija u Libiji je uglavnom zavr{ena i NATO bi svoje u~e{}e mogao da okon~a ve} naredne sedmice po{to se lideri Alijanse sastanu u Briselu, saop{tio je na~elnik ameri~ke komande za Afriku general Karter Hem. On je u intervjuu agenciji AP rekao da Nacionalni prelazni savet i wegove snage treba da imaju „razumnu kontrolu” nad gradskim centrima pre okon~awa misije NATO i dodao da su one sada blizu tog ciqa.

Ameri~ka sredstva za obave{tavawe i nadzor poput bespilotnih letilica, najverovatnije }e ostati u regionu kako bi se pratile zalihe oru`ja i spre-

~io ulazak oru`ja u Libiju iz susednih dr`ava, rekao je Hem. Ameri~ki general je, me|utim, naveo da }e vazdu{ni napadi najverovatnije biti okon~ani, jedino ako suprotno ne zatra`i libijska prelazna vlada.

Hem je kazao da NATO ne treba da ~eka da svrgnuti libijski vo|a Moamer Gadafi, koji se nalazi u bekstvu, bude prona|en i proteran iz zemqe, pre nego {to okon~a svoju misiju.

Hem smatra da je sada najva`nije da SAD uspostave normalne odnose da Libijom. Ameri~ki general, me|utim, ne vidi ulogu SAD u obu~avawu ili vojnoj pomo}i, jer postoje arapske zemqe koje su za to pogodni-

Bank of Amerika. Tu je uhap{eno 24 osobe. Organizatori navode da je u demonstracijama u~estvovalo 3.000 qudi.

Da ni Sr ba u Ma |ar skoj BU DIM PE [TA: Tradicionalna manifestacija Mesec srpske kulture u Budimp{ti proti~e u znaku umetni~kih programa organizovanih u glavnom gradu Ma|arske. Publici su se predstavili Mali hor Srpske osnovne {kole i gimnazije Nikola Tesla iz Budimpe{te, bliznakiwe Lana i Tara Vujanovi} i Branka Ba{i}, koje su pevale srpske izvorne pesme iz Ma|arske, dok je dramski umetnik Joso Matori} recitovao stihove autora Petra Milo{evi}a na srpskom i ma|arskom jeziku.

Otvorene su izlo`be akademskih slikarki Sne`ane Davidovi} iz Kule i Agne{ S. Varge iz Budimpe{te, a nastupio je i gitarista Bojan Aleksi}. Do kraja manifestacije, koja se zavr{ava 16. oktobra, organizatori najavquju jo{ nekoliko kulturno umetni~kih programa u Tekelijanumu, Srpskom klubu, Srpskoj osnovnoj {koli i gimnaziji Nikola Tesla, i drugim lokacijama u Budimpe{ti.

(Fo Net)

Si rij ske sna ge po ko ri le Ra stang BEJ RUT: Sirijske snage ponovo su ju~e preuzele kontrolu nad Rastanom, gradom u centralnim delovima zemqe, gde su od utorka trajali `estoki sukobi. „Mir i bezbednost ponovo su se vratili u Rastan nakon {to su policijske snage, potpomognute vojskom, u{le u grad i suprotstavile se teroristi~kim grupama koje su zastra{ivale stanovnike”, javila je sirijska novinska agencija.

Sirijska vojska, uz pomo} tenkova i helikoptera, upala je u utorak u Rastan, koji se nalazi na oko 180 kilometara od Damaska, u nastojawu da

ugu{i prodemokratske proteste, podsetio je Rojters.Oblast oko Rastana, zajedno sa provincijom Idlib na granici sa Turskom na severozapadu, postala je centar oru`anog otpora re`imu predsednika Ba{ara al-Asada, nakon {estomese~nih uli~nih protesta. Demonstranti tra`e da se okon~a vi{e od 40 godina duga vladavina porodice Asad.Prema podacima Ujediwenih nacija, u nasilnom gu{ewu demonstarcija koje u Siriji traju od sredine marta, ubijeno je 2.700 qudi.

(Ta njug)

For mi ran Na ci o nal ni sa vet opo zi ci je Predstavnici sirijskih opozicionih pokreta okupili su se u Turskoj i formirali Nacionalni savet koji ujediwuje sve grupe suprostavqene re`umu predsednika Ba{ara al-Asada, saop{teno je posle dogovora. Sirijski Savet je otvoren za sve Sirijce. To je nezavisna grupa koja predstavqa suverenitet sirijskog naroda u wihovj borbi za slobodu”, izjavio je Buran Galiun, akademik koji je izabran za lidera Saveta.

„Savet odbacuje svako spoqno me{awe koje ugro`ava suverenitet sirijskog naroda”, rekao je Galiun, koji `ivi u Francuskoj, prenela je Agencija Frans pres. Nova opoziciona grupa okupqa sve pokrete koje se protive sirijskom re`imu, a me|u wima su Lokalni komiteti koordinacije, u koje su ukqu~eni aktivisti na terenu, liberali, Muslimanska bra}a, Kurdi i Asirci.

(Ta njug)

Je men ski avion ubio 30 voj ni ka General Karter Hem

je. Hem navodi da bi SAD mogle da pomognu u ponovnom uspostavqawu libijske Obalske stra`e.

(Ta njug)

SA NA: Jemenski vojni avioni gre{kom su na jugu zemqe bombardovali vlastite vojne polo`aje, a u toj akciji poginulo je oko 30 vojnika, izjavili su ju~e neimenovani izvori iz jemenske vojske. Ti izvori su precizirali da je vojska

sino} bombardovala polo`aje u provinciji Abijan, u blizini glavnog grada te oblasti Zanxibara, koji kontroli{u ekstremisti povezani sa Al Kaidom. Vojnici su bili stacionirani u napu{stenoj {koli u blizini tog grada.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LU DVIG ER HARD Nema~ka }e danas u Bonu, nekada{woj prestonici Zapadne Nema~ke, obele`iti 21. godi{wicu od ujediwewa i `ivota u zajedni{tvu.

Par dana pre sve~anosti nema~ki mediji su objavili da je Ludvig Erhard, „otac’’ nema~kog privrednog ~uda, imao plan da od biv{eg Sovjetskog Saveza „otkupi” to jedinstvo za 100 milijardi tada{wih nema~kih maraka.

RO BERT FORD Ameri~ki ambasador Robert Ford treba da prestane da se me{a u sirijska pitawa ukoliko `eli da izbegne u budu}nosti nove napade „pokvarenim jajima”, upozorio je ju~e dr`avni sirijski list „Al Baath”. List sirijskog re`ima, optu`io je Forda da podr`ava naoru`ane antivladine grupe u Siriji i upozorio da wegovo me{awe ne}e biti tolerisano.

SA DI GA DA FI Nove libijske vlasti mogu da saslu{aju sina Moamera Gadafija Sadija u Nigeru gde je on potra`io uto~i{te. Malo je verovatno da }e uskoro biti izru~en, saop{tila je vlada Nigera. Ministar pravde Nigera Maru Amadu rekao je da na osnovu postoje}eg sporazuma izme|u Tripolija i Nijameja, Sadi mo`e biti saslu{an.U ovoj fazi nema mogu}nosti za ekstradiciju.

OD NO SI VA [ING TO NA I MO SKVE PRE MA GEJ PO PU LA CI JI

Ru ska po li ci ja pri ve la pro tiv ni ke pa ra de MO SKVA, VA[INGTON: Ruska policija saop{tila je da je privela 40 qudi tokom odr`avawa gej parade u centru Moskve.Tokom subotwe parade, nekoliko mu{karaca je vi|eno kako poku{avaju da ga|aju u~esnike paradajzom, nose}i postere sa pe`orativnim izrazima o homoseksualnosti.

Subotwi skup jedan je od retkih doga|aja za prava homoseksualaca koji su ruske vlasti odobrile, navela je ameri~ka agencija AP. Proteklih godina, nekoliko poku{aja za odr`avawe gej parada u Moskvi i drugim ruskim gradovima blokirali su policija, aktivisti ruske pravoslavne crkve i fudbalski navija~i.

Predsednik SAD Barak Obama poru~io je svojim republikanskim rivalima da svako ko `eli da postane vrhovni komandant, mora da po{tuje ameri~ku vojsku, ukqu~uju}i i homoseksualce u wenim redovima.On je kritikovao republikanske predsedni~ke kandidate, jer nisu reagovali kada je tokom wihove strana~ke debate 22. septembra, pitawe jednog vojnika homoseksualca na slu`bi u Iraku

izazvalo nekoliko uzvika negodovawa iz publike. „Ho}e{ da bude{ vrhovni komandant?

Po~ni tako {to }e{ da se zauzme{ za mu{karce i `ene koji nose uniformu, ~ak i kada to politi~ki ne odgovara”, rekao je Obama u govoru na skupu Kampawe za qudska prava, najve}e gej organizacije u SAD.

Sva ki Ame ri ka nac – gej, bi sek su a lac, tran srod ni – za slu `u je da bu de tr eti ran rav no prav no pred za ko nom (Ba rak Oba ma) Predsednik SAD bio je pozdravqen ovacijama preko 3.000 prisutnih, a aplauzima je prekidan kada bi podsetio na zasluge svoje administracije na ukidawu zakona koji je zabrawivao slu`ewe vojske homoseksualcima koji ne prikrivaju svoje seksualno opredeqewe. Ukidawe tog zakona Obama je potpisao u decembru, a stupilo je

na snagu 20. septembra. Kao {to se i o~ekivalo, Obama na tom skupu gej aktivista nije izrazio podr{ku gej brakovima.

Svaki Amerikanac - gej, biseksualac, transrodni - zaslu`uje da bude tertiran ravnopravno pred zakonom, bilo je najbli`e {to je predsednik mogao da ka`e o toj temi.Iako je zbog toga bio kritikovan od nekih gej aktivista, ve}ina wih ipak, veruje da on iz politi~kih obzira ne}e javno podr`ati gej brakove dok ne pro|u izbori u novembru idu}e godine.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

MI NI-SA BOR HDZ U VU KO VA RU

IVO JO SI PO VI] PRO TIV PO NI [TA VA WA OP TU @NI CA

Zlo ~in ne }e iz be }i prav di ZA GREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je ju~e da je predlog zakona o nepriznavawu optu`nica iz Srbije lo{ i da ne}e mo}i da se sprovede.

„Takav zakon nema svrhu.

Bilo bi u redu poslati Srbiju poruku da je slala optu`nice koje nisu u skladu sa dogovorenom procedurom, ali na ovaj na~in problem ne mo`e da se

MA KE DO NI JA

Pr vi put mi ni mal na pla ta

SKO PQE: Prvi put za 20 godina nezavisnosti Makedonije, sindikati, poslodavci i vlada su se dogovorili da minimalna plata u zemqe iznosi 8.050 denara u neto iznosu ili mawe od 130 evra.

Time, kako isti~u mediji u Skopqu, Makedonija vi{e nije jedina zemqa u svetu u kojoj nije utvr|ena minimalna pla-

re{i”, rekao je Josipovi}.

Prema re~ima hrvatskog predsednika, zakon ne}e poni{titi ~iwenicu da optu`nice postoje i samo bi mogao u iniostranstvu da stvori probleme qudima koji se na wima nalaze, a to ne znaju. Josipovi} ka`e da je jedini na~in da se problem re{i dogovor sa Srbijom. „Jedini pravi put je da se sedne za sto i dugoro~no dogovori sistem po kojem niko ko je po~inio zlo~in ne}e izbe}i pravdi.

To je vrlo va`no i od toga ne treba odstupiti, jer }e se na taj na~in spre~iti i da se progon ratnih zlo~inaca politizuje”, rekao je Josipovi}.

(Fo Net)

Ko so ro va ra ~u na na po dr {ku ve te ra na ZA GREB: Hrvatska premijerka i {efica HDZ-a Jadranka Kosor na mini-saboru svoje stranke preksino} u Vukovaru izrazila je uverewe u pobedu na decembarskim izborima, ponoviv{i da napada~ima te stranke smeta {to su zavr{eni pregovori u EU i {to Hrvatska vi{e ne}e biti deo Jugoslavije i „i}i u Beograd po svoje Jadranka Kosor kuma male Ivane Purda mi{qewe”. „Mogu ve} sad najaviti da }e- snaga je u na{em ~lanstvu. Napamo raditi jo{ vi{e, a sigurno je daju nas danas zbog svega i sva~ei da se HDZ ne boji nikakvih crga, pa ~ak zato i {to smo zavrvenih britvi i metli, jer na{a {ili pregovore sa EU. To im

Per for mans udru `e wa Gra |an ske ak ci je Kosorova je u Vukovaru bila meta jo{ jednog performansa udru`ewa Gra|anska akcija koje je putokaze za zagreba~ki zatvor Remetinec, uz logo HDZ-a, postavilo na raskrsnici u Borovom nasequ, vukovarskom kvartu gde se odr`avao mini sabor, uz napomenu da su postavqeni da ona ne bi slu~ajno zalutala.

Za bra we na ko me mo ra ci ja ZA GREB: Ministar unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Ka ra mar ko za bra nio je odr`avawe za danas najavqenog ko me mo ra tiv nog sku pa u Golubi}u, kod Knina, i otkrivawe spomenika srpskim `rtvama poginulim od 1991. do 1995. godine.

Karamarko je procenio da bi odr`avawe skupa moglo dovesti do zna~ajnijeg uznemiravawa gra|ana i reme}ewa javnog reda i mira, pi{e “Jutarwi list” .

Navodi se i da je Dr`avna inspekcija Ministarstva za{tite `ivotne sredine, prostornog ure|ewa i gra|evine ustanovila da je spomenik sagra|en najve}im delom na dr`avnom zemqi{tu, odnosno da nema dozvole i potrebne saglasnosti za podizawe.

Na spomen-plo~i su 34 imena, uglavnom Srba stradalih 1995. godine u hrvatskoj vojnoj akciji „Oluja”, ali i nekoliko poginulih 1991. i 1992. godine.

I pre otkrivawa spomen-plo~e se pojavilo pitawe da li se radi o stradalim civilima ili me|u wima ima i pripadnika nekada{we Srpske vojske Krajine, koji su se borili protiv Hrvatske.

(Fo Net)

Po gi nu lo {est ~la no va iste po ro di ce BA WA LU KA: U te{koj saobra}ajnoj nesre}i na putu Tuzla-Zvor nik po gi nulo {est ~lanova porodice ]ati}, nastawene u Siminom Hanu kod Tuzle, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Tuzlanskog kantona.

U nesre}i, koja se dogodila sino}, smrtno su stradali voza~

„forda orion” Mersudin ]ati}, wegov otac Mustafa, majka Selma, supruga Alma i wihovo dvoje dece, {estogodi{wi de~ak i {estomese~na beba, svi iz Simin Hana, op{tina Tuzla.

Te{ke telesne povrede zadobili su saputnici u ovom vozilu F.M., ro|ena 1981. godine i wen sin V.M., ro|en 2005. godine,

ta. Premijer Nikola Grueski je na konferenciji za {tampu u Skopqu izjavio da }e dogovor omogu}iti pove}awe plata 65.000 za po sle nih ko ji sa da imaju primawe mawe od zagarantovanog.

Udru `e wa po slo da va ca i sindikati su odmah pozdravili dogovor. Zakon o minimalnoj plati u Makedoniji }e biti donet do kraja godine, a po~e}e da se primewuje od idu}e godine.

(Ta njug)

Prvi te st bes pi lot nih le te li ca u BiH i na Ko so vu

vi|awe, konstruisane su po~etkom devedesetih godina pro{log veka, dok je prvi napad jedne bespilotne letelice sa smrtnim ishodom bio u Jemenu pre gotovo deceniju.

Iz bespilotne letilice opremqene raketama „helfajer” ga|an je terorista Kamal Dervi{, osu|en u SAD za pru`awe podr{ke Al Kaidi, koji se sklonio u Jemen. Bespilotne letilice

smeta, jer vi{e nikad Hrvatska ne}e biti deo Jugoslavije i {to nikad vi{e ne}emo i}i u Beograd kle~e}i, pognuto i po svoje mi{qewe”, rekla je u subotu Kosorova.

Ona je najavila da }e nakon pobede na izborima 4. decembra HDZ ponovno u zakonsku proceduru predlo`iti da se usvoji ustavni zakon o pravima hrvatskih branilaca, a opoziciju napala i zbog, kako je rekla, rezawa prava veterana, `rtava rata 90ih i porodiqa.

Kosorova je prilikom boravka u Vukovaru, kao {to je proletos obe}ala, bila kuma ~etvrtom detetu vukovarskog veterana Tihomira Purde koji je na osnovu optu`nice iz Srbije i me|unarodne poternice nekoliko meseci bio zatvoren u BiH zbog navodnog kr{ewa ratnog prava u Vukovaru. Dete se zove Ivana Jadranka Purda.

(Ta njug)

25

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A KOD TU ZLE

Za ga ran to va no pri ma we 130 evra

VA [ING TON: Bespilotne letilice, prvi izbor SAD u borbi protiv terorizma od Pakistana do Avganistana, preko Jemena i Somalije, kori{}ene su u po~etku za izvi|a~ke misije u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, javio je AP. Kako navodi ameri~ka agencija, prve bespilotne letilice koje su kori{}ene za iz-

ponedeqak3.oktobar2011.

„predator” i „riper” kori{}ene su pre dva dana u napadu u Jemenu kada su ubijeni jedan od lidera jemenskog ogranka Al Kaide Anvar al-Avlaki i Pakistanac Samir Kan, urednik onlajn ~asopisa Al Kaide „Inspajer”, obojica ro|eni u SAD. Za napade u Jemenu, u kojima u~estvuju Centralna obave{tajna agencija (CIA) i Zdru`ena komanda za specijalne operacije vojske SAD, bespilotne letilice se lansiraju iz baza u susednom Xibutiju ili tajne ameri~ke baze u Persijskom zalivu, koju ameri~ka agencija nije htela da navede na zahtev zvani~nika.

Druge bespilotne letilice se lansiraju iz Etiopije i privremene baze na Sej{elima.Bespilotne letilice se navode i u rukopisima vo|e Al Kaide Osame bin Ladena, koji je ubijen u maju u akciji ameri~kih specijalaca u Pakistanu, kao najubojitije oru`je upotrebqeno protiv wegove organizacije.

(Ta njug)

oboje iz Simin Hana, koji su zadr`ani u bolni~kom centru u Tuzli na daqem le~ewu.

Nesre}a se dogodila u subotu oko 21.45 na delu magistralnog puta Tuzla-Zvornik, u mestu Babaji}i. Vozilo „ford orion”, koje se kretalo iz pravca Kalesije prema Tuzli, prilikom izlaska iz blage krivine udesno pre{lo je iz desne u levu kolovoznu traku, nakon ~ega je do{lo do ~eonog kontakta s autobusom „ISUZU”, koji se kretao iz suprotnog smera.

Kantonalni tu`ilac je izvr{io uvi|aj zajedno sa slu`benicima Policijske uprave Kalesija i Sektora kriminalisti~ke policije MUP Tuzlanskog kantona, koji rade na dokumentovawu navedene nesre}e.

(Ta njug)

Bu gar ska op {ti na Vi din pred ban krot stvom SO FI JA: Bugarska op{tina Vidin nalazi se u dramati~noj finansijskoj situaciji, nakon {to su joj ra~uni blokirani zbog dugova, a nijedna telefonska veza ve} nekoliko sedmica ne radi zbog nepla}enih ra~una, upozorili su danas bugarski mediji. Na podru~ju op{tine od 15. septembra ne rade i semafori, a iskqu~eno je i uli~no osvetqewe.

Obaveze op{tine Vidin iznose 22 miliona leva, odnosno 11 miliona evra. Finansijska drama ove op{tine, koja se nalazi na severozapadu Bugarske uz granicu sa Srbijom, zapo~ela je nakon {to su dve firme dobile sudske

procese zbog {teta koje su pretrpele zbog izgradwe mosta na Dunavu. Sud je jednoj kompaniji za obojene metale dosudio milion leva (500.000 evra) na ime pri~iwene {tete, jer je izgradwa mosta blokirala wen pristup do svojih skladi{ta.

Vidin }e se suo~iti i sa problemom izno{ewa sme}a. Koncesioner koji je preuzeo taj posao jo{ radi, ali nije dobio novac i svakog dana se mo`e o~ekivati da obustavi ~ishewe grada.Predsednik op{tine Rumen Vidov trenutno je na odmoru, a upravqawe gradom prepustio je svom zameniku.

(Ta njug)

RAD NI CI MA IZ BiH PRA VO NA NA DOK NA DU

Da nas is ti ~e rok za zah te ve

QU BQA NA: Nezaposleni radnici iz BiH, koji u Sloveniji imaju regulisan privremeni boravak, do danas treba da predaju zahtev za neiskori{}ena prava na nov~anu nadoknadu, u suprotnom }e to pravo izgubiti. To va`i za one kojima je Zavod za zapo{qavawe Slovenije ve} izdao odluku o mirovawu prava na nov~anu nadoknadu. Zahtev je potrebno da predaju na slovena~kom jeziku, a Zavod je kao pomo} objavio i prevedenu varijantu.

Prema izmeni sporazuma o socijalnom osigurawu izme|u Slovenije i BiH, omogu}ena je isplata nadoknada za nezaposlenost i radnicima iz BiH koji u Sloveniji imaju prijavqen privremeni boravak. Prema ranijoj uredbi, nadok-

nadu su primali samo radnici sa stalnim boravkom. Nezaposlena lica iz BiH, koja do 2. septembra, stupawa na snagu promene sporazuma, nisu imala va`e}u boravi{nu dozvolu u Sloveniji, moraju da zahtev za preostali deo prava na nov~anu nadoknadu ulo`e u roku od 30 dana od dana uru~ewa dozvole za privremeni boravak.

Zahtev mogu da podnesu nezaposlena lica koja su sposobna za rad, aktivno tra`e zaposlewe i spremna su da ga prihvate. Ona pored ostalog ne smeju biti u radnom odnosu, biti samozaposlena, penziono i invalidski osigurana kao poqoprivrednici, penzioneri ili imati status u~enika, {egrta ili studenta, saop{tio je Zavod za zapo{qavawe.

NO VI TEN DER ZA „MON TE NE GRO ER LAJNZ”

Di rek tor pro tiv pri va ti za ci je

POD GO RI CA: Direktor crnogorskog avio prevoznika „Montenegro erlajnz” Zoran \uri{i} protiv je vladine namere da privatizuje tu kompaniju i ocewuje da bi prodaja „imala negativne posledice” na turizam i poslovni sektor. \uri{i} je u razgovoru sa novinarima crnogorskih medija u Rimu kazao da vlada „treba da pomogne „nacionalnom avio prevozniku u prevazilazewu velikih tro{kova na crnogorskom aerodromima i da uti~e na kotorski „Jugopetrol” da smawi cene kerozina”, prenose dnevnik „Vijesti”. „Zbog puwewa buxeta od 25 ili 30 miliona evra da se prodaje ovakav sistem, to li~i na onu narodnu: „Koqi vola za kilo mesa”. To je jako opasna igra”, kazao je \uri{i} i ocenio da od kompanije, koja je u dr`avnom vlasni{tvu, mnogi u Cr-

noj Gori imaju koristi – posebno turizam i biznis sektor.

Crnogorska vlada priprema novu ponudu za privatizaciju crnogorskog avio prevoznika. Prethodni teneder za prodaju 30 odsto akcija je propao jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Crnogorska vlada nedavno je otpisala dug Montenegro erlajnzu u iznosu od 3,2 miliona evra.

Direktor Montenegro erlajnza je optu`io preduze}e „Aerodromi Crne Gore” i kotorsku naftnu hompaniju „Jugopetrol” da „reketiraju” nacionlanog avio prevoznika i saop{tio da tim stru~waka Ekonomskog fakulteta u Podgorici priprema elaborat koji }e biti dostavqen vladi a kojim }e se predlo`iti mere za odr`ivo poslovawe kompanije u narednih pet godina.

O

ponedeqak3.oktobar2011.

de^Ji dnevnik

c m y

26

dnevnik

Ju tro po red re ke

vog le ga sam i{la u obi la zak Evro pe sa svo jom po ro di com. Po {to smo pu to va li ko li ma, ja sam stal no kroz pro zor po sma tra la ne po zna tu oko li nu.

Fran cu ska, Pa riz, re ka Se na i sve oko we za u vek }e mi osta ti u se }a wu. Sva ki deo Pa ri za ima svo ju pri ~u, kao i re ka Se na, ali we na pri ~a je po seb na i naj lep {a kao i ona sa ma. Pro sti re se kroz ceo Pa riz, na ne kim de lo vi ma kri vu da, ne gde se de li i op ko qa va ostr va, na ko ji ma se na la ze zgra de, oko ko jih je ob ra slo dr ve }e i pre le po cve }e. Sva ka zgra da ima svo ju pri ~u, sva ka je dru ga ~i ja , ne -

ka je vi {a, a ne ka ni `a i sva ka je po seb na. Ali ju tro na oba li re ke Se ne je ne {to po seb no. Ka da sun ce po ~i we da iz la zi, da oba sja va svo jim zra ci ma ,ta da se ona pre si ja va i po la ko bu di. Po la ko se di `e ju tar wa iz ma gli ca, pti ce se bu de i na ja vqu ju no vi dan, bro do vi se kre }u, pra ve }i bla ge ta la se. Mir re ke po la ko re me te qu di, ko ji se u`ur ba no kre }u we nom oba lom.

Pa ri `a ni vo le Se nu i tru de se da sva ki slo bo dan tre nu tak pro ve du na we nim oba la ma. Dok sam se de la na klu pi, po sma tra la sam ku }e oko Se ne, ko je su bi le kao ma li dvor ci, s pre div nim bal ko ni ma, ukra {e nim fa sa da ma i pre le -

Do `i vqa ji s ras pu sta O

ve go di ne smo po no vo le to va li na ostr vu Vi su.Svi da ni su bi li po zna ti i isti: ku pa we, ska ka we, sun ~a we i pli va we. Ali je dan se ipak raz li ko vao. Taj dan smo i{li na iz let. Pr vo smo po se ti li en gle sku tvr |a vu „Sve ti Yory„ iz 18. ve ka. Oko tvr |a ve je {i rok ka nal, ko ji je ne ka da bio pun vo de, a s tvr |a ve se pru `a pre lep po gled na otvo re no mo re. Po sle to ga, oti {li smo da obi |e mo pod mor ni~ ku ba zu, u ko ju su ne ka da ula zi le pod mor ni ce. U du bo kom, mra~ nom tu ne lu po ma lo me je hva ta la je za i stal no sam o~e ki vao da iz vo de iz ro ni pod mor ni ca.

To se ni je de si lo, ali to ni je po kva ri lo mo je ras po lo `e we i sre }u tog da na.

Ste fan Ni ko lov ski, III-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

pim ogra da ma, ko je su na ju tar wem sun cu bi va le osve tqe ne ~ud nim bo ja ma, sen ke na wi ma su po seb no is ti ca le sva ki de taq. A tek mo sto vi, ko ji se ni `u je dan za dru gim i sva ki, na svoj na ~in, pri ~a svo ju pri ~u i ~i ni Se nu i ceo Pa riz jo{ lep {im. Za oba le Se ne je ve za na i qu bav mno gih pa ro va ko ji su se pr vi put tu po qu bi li i za kle li se na ve~ nu qu bav.

Ka `u da je Se na naj ro man ti~ ni ja re ka na sve tu i to mi se naj vi {e svi de lo kod we. Cr ve no ju tro, mo sto vi i umi ru ju }i {um vo de.

Alek san dra Sto ji lo vi}, VI-g O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

PO ZIV NA STAV NI CI MA

I na po ~et ku ove {kol ske go di ne po zi va mo osnov no {kol ske na stav ni ke na sa rad wu. Po {a qi te nam li kov ne i lite rar ne ra do ve svo jih u~e ni ka za ko je sma tra te da za slu `u ju da bu du ob ja vqe ni i mi }e mo to ra do u~i ni ti na stra na ma De~ jeg Dnev ni ka. U pot pi su sva kog ra da po treb no je na ve sti ime i pre zi me u~e ni ka, ra red, {ko lu i me sto u ko jem se {ko la na la zi.

Ra do ve mo `e te po sla ti na mejl adre su da ni ca.de ve cer ski@d nev nik.rs, po {tom na adre su Dnev nik Voj vo di na pres, za De~ ji Dnev nik, 21.000 No vi Sad, Bu le var oslo bo |e wa 81, ili ih do ne ti na por tir ni cu „Dnev ni ka”.

Dragana Cinkocki, II-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

E

p ske na rod ne pe sme po ti ~u iz dav nih vre me na i ~u va ju isto ri ju od za bo ra va. Na {i pre ci su sli ko vi to ope va li boj na Ko so vu. Po e zi ja je za wih bi la na da, isto ri ja, umet nost i ve ra.

Srp ski na rod je u pe smi stvo rio broj ne ju na ke ko ji su pred sta vqa li wih sa me. Bi li su po sto ja ni ji od stvar nih ju na ka. Ne bi ti stra {qiv, iz daj nik, ne osra mo ti ti se pred otaybi nom, bi la je je di na mi sao. S tim ose }a wem i Ju go vi }i su sti gli na Ko so vo, sprem ni da slo `no po gi nu. Ove pe sme ima ju je din stve nu te mu, is ka zu ju od nos na {eg na ro da pre ma po ro bqi va ~i ma. Na rod na eki pa je je dan re vo lu ci o -

D David [neberger, III razred, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

siwe more, visoka kao najvi{e gore, du{a ose}a i dobro i zlo, po du{i se vidi ko je ko.

Kad oslabi du{a, to je kao su{a, su{a se le~i vodom, a du{a ~ezne za slobodom.

Du{a je, zaista, kao siwe more, velika kao visoke gore...

Tamara Golub, VII razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

roj sku sli ku srp skog na ro da.

Tu ga kroz ne da }e ju je u~i ni la hra brom, na iz gled tvr dog sr ca „I tu maj ka tvr da sr ca bi la, da od sr ca su ze ne pu sti la”. Od u pi ra we bo lu ne tra je za u vek.

Na kra ju sr ce ipak pu ca i po ka zu je qu bav maj ke, me ku du {u na {eg na ro da.

Na pre dak teh no lo gi je i te le ko mu ni ka ci ja iz bri sao je pe va we i stva ra we usme ne na rod ne po e zi je. Hva la Vu ku Ka rayi}u {to ih je za pi sao i omo gu }io da i da nas ~i ta mo i ta ko pre no si mo ne pro ce wi vo bo gat stvo na {eg na ro da.

Pa vle Su ta ra, VI raz red O[ „Mi lo{ Cr wan ski” Hrt kov ci

Kr sta ri li smo Du na vom i Ti som de i dru {tva” }u do bro upam ti ti. Odu {e vqe we za kraj je bi lo, na rav no, po be da ko jom je u igri pre su di la u~i te qi ca i osvo ji la od la zak u ka bi nu kod ka pe ta na.

Sve u sve mu, di van dan za pam }e we.

Zo ra na Kr sti}, III-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Moj stric

Du{a je duboka, kao najdubqe

Kad oslabi du{a, tad telo samo slu{a ho}e li se oporaviti i u telu sre}na boraviti.

nar ni po ziv na bor bu pro tiv na si qa, rop stva i ne ~o ve {tva.

U woj od je ku je bor be ni zov na `r tve i po gi bi ju ra di bo qeg, pra ved ni jeg i do stoj ni jeg `i vo ta. ^o vek ima uti sak da to ni su re ~i, ne go va tre ne pti ce ko je le te kroz ge ne ra ci je na ra {ta ja, oba sja va ju }i pu te ve kroz ta mu ve ko va.

Ci klus pe sa ma o ju na {tvu na Ko so vu za vr {a va ju maj ka Ju go vi }a i Ko sov ka de voj ka. Sud bi na na {eg na ro da je da maj ke, se stre i `e ne opla ku ju gu bi tak mu {kih gla va. Kroz ve ko ve, ob u ~e ne u cr no, na u ~i le su da bu du stub po ro di ce, ko ji po sto ji zbog dru gih, a ne ra di se be.

Maj ka Ju go vi }a pred sta vqa he -

o `i vqaj ka kav }u pam ti ti ~i tav `i vot, je do `i vqaj na vo di. Pre di van, ve li ki i ve seo brod.

Kre nu li smo u avan tu ru Du na vom i Ti som. Ni sa wa li ni smo da je na{ Du nav to li ko lep i {i rok. I dok smo se vo zi li re~ nim ko ri tom, pri sta li smo na de snu oba lu, i vi de li u{}e dve re ke. U kwi zi je to ~e sto spo mi wa no, ali vi de ti to i kroz pu sto lo vi nu je div no. Ovu lek ci ju iz „pri ro -

Du{a je velika kao siwe more

U du{i se prepoznaje i tuga i bajka, du{a je telu kao najne`nija majka.

Maj ka Ju go vi }a

Stefan Stamenkovi}, IV-3, O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

Neo stva re na `e qa

Moj stric uvek bio i bi}e Moj stric uvek kad dan svi}e Moj stric uvek prema meni fin Moj stric za mene uvek bo`iji sin Moj stric uvek pazi na mene Moj stric delom wegova krv al’ moje vene Moj stric uz wega uvek je nada Moj stric setim ga se kad ki{a pada Moj stri~e kad se tebe setim kao da letim sa ovoga sveta kao da si pored mene i mazi{ me ti kao da su na trenutak samo nestali svi al’ to je na trenutak samo i sve to ode kud i kamo.

Nikola Dragomirovi}, III-2 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

eo stva re na `e qa je kao kov ~eg s bla gom ko jem se iz gu bio NMo kqu~, a ti upor no `e li{ da ga pro na |e{. ja neo stva re na `e qa je da se vo zim trak to rom. Iz gle da

sme {no, ali se ni kad ni sam vo zi la tim ve li kim, odu {e vqa va ju }im trak to rom. Trak tor sam sa mo vi de la i za di vio me je.

Mo ja do bra dru ga ri ca Na ta li ja Ra i} mi je re kla da }e me wen ta ta vo zi ti na le to. Je dva ~e kam! Trak to ri su ve li ki i cr ve ni. S wi ho vom pri ko li com su jo{ lep {i. U pro {lim, sta rim, vre me ni ma vi {e su se ko ri sti li, a sa da ih ma we ima. Taj le pi trak tor. @e le la bih, ne sa mo da se vo zim u trak to ru, ve} i da ga imam. To bi bi lo div no! Ro di te qi ma to ni je po treb no pa ga ne ma mo. Na dam se, da }e mi se i ta `e qa ostva ri ti.

Pre le pi su.

Za me ne su trak to ri pra vo za do voq stvo. ^i ne me sre} nom.

Ka da bu dem se la u tu ma {i nu, ni ko od me ne ne }e bi ti sre} ni ji. Ko na~ no }u pro na }i kqu~ za kov ~eg.

Jo va na Ma ri}, IV-2 O[ „Isi do ra Se ku li}” [aj ka{

Aca Stamenkovi}, IV-4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

GLOBUS

dnevnik

О

ва беба горила, упркос причама да мајмуни не воле воду, дефинитивно нема проблем са брчкањем. Власници „регуларних” кућних љубимаца обично немају муке када дође време за купање, међутим, нема их ни поносна власница ове две бебе мајмуна. Ова беба горила, и њен другар шимпанза показали су да су приче о томе да животиње не воле воду - чиста глупост. Они уживају у чарима купатила „за све паре”. Провод је био луд и незабораван!

А

рачни пар из Италије тужио сина који неће да напусти породично гнездо иако има 41 годину. Неименовани брачни пар из Венеције ангажовао је адвоката како би истерао њиховог маторог сина из куће и обезбедио им „да мало дану душом” под старе дане. Родитељи у тужби против сина наводе да су се уморили од свакодневног кувања, прања и пеглања свог сина.

Иако има добро плаћен посао, незахвални син живи код родитеља и „апсолутно нема намеру да оде од куће”. „Напоран је, а уме и да се понаша агресивно”, рекао је адвокат родитеља. Адвокат додаје и да је сину својих клијената написао писмо у којем му саветује да се исели у року од шест дана уколико не жели да против њега буде покренут судски поступак.

Ко сме на ово предавање

ко сте икада желели да студирате освету или „загонетку челика”, пријавите се на ирски колеџ на којем предаје Конан Варварин! Непозната особа упала је на сајт колеџа Тринити у Даблину и међу биографије професора поставила „новог запосленог” профил Конана Варварина, са све сликом Арнолда Шварценегера.

27

Марш из куће, љуби те мајка

Б

Мајмуне, не прскај

ponedeqak3.oktobar2011.

ди енглески језик, а свог претходника на колеџу је „обезглавио без милости у боју који ће се дуго препричавати”. Предмети који се могу слушати код „професора Конана” су освета за почетнике и дешифровање загонетке челика. „Ко буде преписивао или показивао друге знаке слабости, биће разапет”.

Забави се, гурни главу у ВЦ шољу

И

нтернет заједница пронашла нову занимацију - време „даскарења” је прошло, на реду је гурање главе у WC шољу. Прво су измислили „пленкинг” (даскарење), а сада су показали да не само да су спретни, већ да нису гадљиви. Уколико желите да се придружите „армији фејсбуковаца” у новом спорту, знајте да то подразумева заузимање невероватних поза, али у удобности вашег тоалета. Нови „спорт” се зове „плумбкинг” и правила су веома једноставна и помало гадна. Све што је потребно да урадите, јесте да урадите стој на рукама, а онда гурнете главу у шољу. У неким случајевима је дозвољено и да „лежите” хоризонтално, али опет са главом у санитаријама...Нека ваш пријатељ овековачи тренутак и постави фотку на Фејсбук, баш као што су то урадили и ови „јунаци”.

Бакица се само провозала

О

на није намерно, само је притисла погрешну папучицу и….ууупс! Муштерије продавнице бицикала у Калифорнији доживеле су шок када је једна бакица својим аутомобилом улетела међу рафове. Снимак сигурносне камере приказује муштерије у продавници „Rock N’ Road” које су се пуком срећом успеле да се склоне и

„Академски живот сам започео чим сам ишчупан из мајчине утробе, а докторирао сам на тему ‘Слушање нарицања жена’”, пише у биографији, а тема је алузија на једну од најчешће исмеваних реченица Варварина, који на питање шта је најбоља ствар у животу одговара „мрвљење непријатеља и слушање нарицања њихових жена”. Професор Конан Т. Варварин као своју академску област наво-

Портпарол колеџа Тринити Кејома Локлан рекла је за ирску штампу да та установа никада није имала овакав сусрет са хакерима. „Слажемо се да је биографија непостојећег професора духовита, али ипак истражујемо случај пошто смо сигурни да се нашалио неко од наших студената. Када будемо знали све чињенице, одредићемо му казну”, обећала је она.

Засвирај на веш- машини М

узичар Дијего Стоко доказао да не постоји „инструмент” на којем он не може да засвира. Композитор Дијего Стоко познат је по томе што изнова доказује да је могуће створити музику и без правих инструмената. Успео је да створи умирујући музику на песку, засвирао је на бонсаију, а сада је отишао у радњу за хемијско чишћење. Машине на пару, бубањ од веш

машине, покоја канта са хемикалијама које скидају флеке и хит је ту.

избегну судбину под кочковима аутомобила. До несрећног улетања кроз излог је дошло када је старица уместо кочнице притиснула папучицу за гас. Њен Кадилак је пробио излог, ушао у продавницу и зауставио се ударивши у зид. На срећу, нико од присутних у том моменту, као ни старица, није повређен.

„Био сам шокиран. Све се догодило јако брзо. Зачуо сам буку и ломљење стакла. Аутомобил је улетио у продавницу као да је испаљен из катапулта.”, рекао је продавач Џон Бејн. Полиција је изјавила да је срећа што се инцидент није догодио у току викенда када у овој продавници буде много више купаца, објавио је „Телеграф”.

И мачке беже у Њујорк

Ј

едан од најпожељнијих градова света не само да мами младе људе који желе да остваре своје снове... Једна мачка је из Колорада пре тачно пет година „побегла” на Менхетн. Мачка, која је пре пет година нестала у Колораду, пронађена је како лута по Менхетну и ускоро ће авионом бити послата власницима. „Животињу је пронашао један Њујорчанин и и донео је у прихватилишту за животиње. Захваљујући микрочипу у њеном врату, утврдили су да је реч о Врби, кућном љубимцу

једне породице у Колораду”,саопштено је из прихватилишта. За сада није познато где је Врби живела протеклих пет година као ни како је доспела у „Велику јабуку”, али у Њујорку јој није било лоше. „Мачка је у веома добром стању, чиста је и помало дебељушкаста. Очигледно се неко бринуо о њој”, наведено је у саопштењу. Мачка је власницима побегла 2006. док су реновирали кућу и најмање што је ико очекивао је да ће бити нађена после пет година у Њујорку.

В

Нећеш да једеш – плати!

ласник ресторана у Саудијској Арабији је одлучио да казни своје муштерије уколико наруче више хране него што могу да поједу. Па, доста се бацало... Власник ресторана „Мармар” који се налази у граду Дамам, Фахад Ал Анези, одлучио је да ‘дисциплинује’ и казни оне госте који не поједу храну коју су наручили. Његов циљ је да спречи прекомерно и бахато бацање хране. Ал Анези жели да подстакне своје муштерије и научити их да се не разбацују новцем и храном јер је то у најмању руку непримерено.

„Велики број мојих муштерија наручује више хране неко што је то потребно и него што може да поједе. Они тиме желе да импресионирају људе око себе, а све ради друштвеног престижа”, изјавио је власник ресторана. Уколико гости не поједу храну коју су наручили, конобари им јело наплаћују скупље у односу на количину хране која им је остала на тањиру - то је ‘тарифа’! Што више хране остане на тањиру, цена је већа. Па, ви сад видите, или поједите... или ће вас коштати, ко зна колико!

28

ponedeqak3.oktobar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

dragom

Lazaru Vuji}u od porodica: Deni}, Muti}, Joki} i Luki}.

38684

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Lazaru Vuji}u 1938 - 2011. od stanara zgrade Bul. Oslobo|ewa 36.

38674

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Lazaru Vuji}u od porodice Nedeqkovi}.

38675

Posledwi pozdrav dragom

~ika Mi}i od Maje Mrnu{tik sa porodicom.

38698

Posledwi pozdrav na{oj kumi

IZDAJEM stan kod Med. fakulteta. Telefon 063/82570-37.

38646 IZDAJEM lepo name{ten, jednosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-36-32.

38346

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz.

Telefoni: 063/521-546, 021/6212780. 32373 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

38308

VODOINSTALATERSKE usluge, zamena cevi, vodovod, kanalizacija, snimawe, odgu{ewa, sve popravke, ra~un, garancija. Telefoni: 6393-737, 064/160-47-25.

38590

PRODAJEM gro`|e „@upqanku�. Telefoni: 881-449, 061/6141-483.

38607 FARMA ovaca iz Sremske Kamenice prodaje o~i{}ene jagawce i ovce. Povoqno, dostava na ku}nu adresu. Telefoni: 062/312081, 062/312-082.

38629

ZA RAD u trgovini potrebna ~etiri izvr{ioca, mogu i studenti. Telefoni: 062-75-71-52 i 021/654-6704.

38438

KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume.

Telefoni: 064/95-33-943, 063/8485-495.

38518 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

38519

Oliveri Milo{evi}

od porodice Toki}.

38694

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav kom{inici

Najtu`nijim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ najboqi otac, svekar i deda preminuo u 62. godini.

ponedeqak3.oktobar2011.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umrla na{a najro|enija

29

POMEN

Vladislava Radunovi} Vladici

Martin Molnar Ma}ika 1950 - 2011.

od porodice Krivoku}a.

Posledwi prijatequ

pozdrav

Sahrana je danas, 3. 10. 2011. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu, a polazak iz ku}e `alosti Slavka Rodi}a 37.

O`alo{}ena porodica Molnar.

OG-2

38686

dragom

Ma}i, pamti}u na{e godine braka. Pozdravi na{eg sina Laciku.

Martin Molnar

Lazaru Vuji}u

1950 - 2011. iz Futoga

od porodice Paro{ki.

Tvoja supruga Miki.

iz Futoga 1950 - 2011.

Porodica Krga.

38682

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u utorak, 4. 10. 2011. godine, u 13.30 ~asova.

O`alo{}eni: sin Miodrag, snaja Jelena, unuci Vladimir, Nemawa, snaje Isidora i Nada i praunuka Na|a.

Sahrana je u utorak, 4. 10. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

38656

38680

Posledwi pozdrav deki

O`alo{}eni: }erka Mica, sin Novica, snaja Nada.

Posledwi pozdrav Novicinoj i Micinoj mami

Dragoj baki

Martin Molnar

Jeleni Kati}

iz Futoga Deda, vole}emo te i pamtiti dok smo `ivi.

Veqku Bo{kovi}u

Jelici Kati}

Veqku Bo{kovi}u

38690

38688

38677

Posledwi pozdrav svom dragom zetu

Posledwi pozdrav najboqem tati, dedi i tastu na svetu.

Zauvek }e{ biti u mom tu`nom srcu.

Posledwi pozdrav mojoj dragoj zaovi

Wegov Vladica.

od: porodica Beri}, Bulaji}, Le|anac i Vujatov.

posledwi pozdrav od: unuka Vase, snaje Jadranke i praunuka Nikole Vlaovi}.

38657

38681

38679

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Mileninoj mami

Olivera Milo{evi}

Martinu Molnaru Ma}iki

Martin Molnar

iz Futoga 1950 - 2011.

1950 - 2011. iz Futoga

Miroslavi Krsti}

od Qubice.

Slavna, Boban i Radojica Jekni}.

Tvoji najmiliji: }erka Seka, unuke Jelena i Bojana i zet Dragan Nestorovi}.

38691

38687

38696

iz Futoga 1950 - 2011.

^uvamo Vas u na{im srcima.

Jelena Kati}

1929 - 2011.

Porodica Stankovi}.

Martinu Molnaru

1941 - 2008.

Veqko Bo{kovi}

od wegovih najmilijih: Dragane, Seke, Milkice i Dragana.

Posledwi pozdrav dragom kumu

1970 - 2007.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama

Najboqem dedi na svetu posledwi pozdrav od wegovih unuka: Makija, Bate, Jelene, Awe i Bojane.

Ma}i, ~uva}emo te od zaborava.

Milo{ Krga

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni otac, svekar, deda i pradeda.

Iskreno sau~e{}e porodici Bo{kovi} i posledwi pozdrav PRIJATEQU

Posledwi pozdrav svekru, tati, suprugu i tastu

\or|e Krga

OG-1

38689

38676

Martinu - Ma}iki Molnaru

1957 - 2011.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima i se}awu. Sahrana je u utorak, 4. 10. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Hvala ti {to si postojala, ~ast nam je bilo deliti `ivot sa tobom.

O`alo{}eni: suprug Jevrem, sin Aleksandar, }erka Biqana, unuka Jovana, tetka Radica i zet Nikola.

Posledwi ^iletu

pozdrav

Miroslavi Krsti}

Porodice Ra{i} i [apowski.

Na{a tuga je velika, ve}a je od tvoje qubavi i dobrote, koju si nam pru`ila.

Oliveri Milo{evi}

Zauvek }e{ biti deo nas, deo onoga {to `ivi u nama...

Porodica Alavuk.

Tvoje }erke Milena i Marija sa porodicom.

38697

38685

38683

dragom

Sa dubokom tugom javqamo da je umrla na{a mama, ta{ta, baka i prabaka

Martinu Molnaru

Miroslava Krsti}

iz Futoga 1950 - 2011.

ro|. 7. 7. 1921.

od: kumova Mare, Petra, Sandre, Nevenke, Jovanke i Milorada Crepuqe.

od porodica [avelin i Keli}.

38692

38693

Sa tugom se rastajemo od na{e drage i voqene

Olivere Milo{evi} 1952 - 2011.

Sahrana je u utorak, 4. 10. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene }erke: Olivera Kozlina i Olga Krsti} - [e{eqa sa porodicama.

38695

Sahrana je dana, 4. 10. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji: }erke Marija i Milena, otac Dragi{a, brat Mo{a sa porodicama.

38673

Свечано отварање моста код Бешке (РТВ 1, 13.00) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.00 13.30 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 22.00 22.30 23.00 00.25 00.55 02.40

tv program

ponedeqak3.oktobar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Еко: Регенерација Стање на путевима Чари риболова Гимназијалци Кухињица Вести Додати живот годинама Свечано отварање Моста код Бешке, пренос Бразде Хроника Славоније, Барање и западног Срема Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Треће доба Гимназијалци ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Шеф над шефовима Војвођански дневник Дунав, заувек Ван домета, филм Један на један Шеф над шефовима Војвођански симфоничари солиста Јасмина Станчул

07.30 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30

Глас Америке Панонско јутро Серијски програм Била једном једна недеља Улови трофеј 7. дан Војвођанске вести

Панонско јутро (Панонија, 08.00) 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00

У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Серијски програм Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

Жељко Тот

Дунав, заувек У мирним временима на дунавским обалама и у крајевима везаним за њих цвета живот и стваралаштво. Ратови доносе страдања, разарања и несигурност. Како се на Дунаву у давним временима ратовало, путовало и трговало. Како су Османлије у Сремској Каменици просуле у Дунав седам хиљада буради вина... Сценарио: Михал Рамач Режија: Нада Белегишанин Сниматељ: Жељко Тот (РТВ 1, 22.30)

06.55 Најлепше бајке света: Три мускетара 07.45 Најлепше бајке света: Херкулес 08.35 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Баразда (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Певана поезија (мађ) 11.30 Ева магазин (мађ) 12.00 Из наше архиве (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Трио-Евроегионални магазин, емисија МТВ-а 13.10 Десило се 13.15 Живопис: На врховима точкова 13.45 Широки план (рус) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Моја добра вила, филм 23.05 ТВ Баштина

08.30 Храна и вино 09.05 Интерна истрага 10.00 Вести 10.05 Радионица 11.05 Пороци 11.45 Агро дан 12.00 Вести 12.05 Године пролазе 12.40 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Интерна истрага 14.00 Вести 14.05 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Пороци 15.45 Агро дан 16.00 Објектив (слов) 16.10 Вести 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Витраж 17.05 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Спринт 20.30 Истрага 21.00 Интерна истрага 21.45 Неон сити 22.00 Објектив 22.30 Пороци 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига: Свансеа - Стоук 13.00 Руска лига: Спартак – Зенит 14.45 АТП Малезија, финале 16.30 АТП Тајланд, финале 19.00 Руска лига 19.30 Преглед Премијер лиге 21.00 Профи бокс 23.00 Холандска лига 00.45 Преглед Премијер лиге

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.40 10.00 10.05 10.35 11.05 11.10 12.00 12.15 12.25 12.40 12.45 13.30 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 23.00 23.05 23.55 00.10 00.15 01.00 03.00 03.15 03.44 04.17 04.47 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Гастрономад Вести Лов и риболов Еко караван Вести Седам смртних грехова Дневник Спорт плус Одбојка спаја Евронет Злочиначки умови Банана Џо, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТВ Шта радите, бре, инфо Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо РТС караван Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Женски клан Банана Џо, филм Вести Еко караван Око Лов и риболов Породично благо Верски календар

06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 19.20 20.00 21.00 23.10 00.10 00.35 01.00

Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Филм: На опасној територији Кобра Експлозив Ексклузив Трачара

Џоан Чен

На опасној територији Нафтна компанија Аегис 1 има неколико бушотина и платформи на Аљасци. Компанија је права на коришћење земље добила од локалних мештана, али уговор се поништава уколико не поштују договорене норме. Улоге: Стивен Сигал, Мајкл Кејн, Џоан Чен, Били Боб Торнтон Режија: Стивен Сигал (Прва, 21.00)

Џесика Шварц

Буденброкови Филм снимљен према истоименом делу чувеног немачког филозова Томаса Мана о немачкој буржоазији у 19. веку. Кроз четири генерације, филм приказује успон и пад угледне трговачке породице. Улоге: Армин МилерСтал, Марк Вашке, Аугуст Дил, Џесика Шварц Режија: Хајнрих Брелор (РТС 2, 21.50) 06.02 06.54 07.09 07.43 07.46 07.52 07.55 08.00 08.24 08.27 08.37 09.09 09.27 09.49 10.00 10.30 10.55 11.25 11.55 12.30 13.00 14.00 14.32 14.50 15.12 15.32 16.00 16.45 17.45 18.10 18.35 19.05 20.00 21.00 21.50 23.25 23.50 00.30 01.30 02.15 02.45

Концерт за добро јутро УНХЦ-повратак Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари Лицидерско срце Романсирана ботаника Књижевна школица Једна слика једна прича Вреле гуме Магазин ин Клиника вет Формула успеха Војислав Вучковић и његово доба Животна средина и здравље Трезор Лицидерско срце Романсирана ботаника Књижевна школица Једна слика једна прича Емисија из културе Сат Све боје живота Породица Сопрано Играле се делије Ад либитум Верски мозаик Србије Песма и бинго Породица Сопрано Буденброкови, филм Хроника салона стрипа Рок Вилиџ Трезор Сат Све боје живота Војислав Вучковић и његово доба

06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Труманов шоу 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Шарено 16.30 Ред и закон: Злочиначке намере 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Филм: Сувишни извештај 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Опседнути

dnevnik

c m y

30

07.10 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Трнавчевићи у дивљини 08.00 Вести Б92 08.25 Све по списку 09.00 Вести Б92 09.35 Хоћу да знам 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 10.45 Пингвини с Мадагаскара 11.05 Трнавчевићи у дивљини 12.00 Вести 12.15 Наша мала клиника 14.05 Истражитељи из Мајамија 15.00 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 19.40 Два и по мушкарца 20.10 Истражитељи из Мајамија 21.00 СФРЈ за почетнике, док. серија 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.00 Доушници 01.05 Саут Парк

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Три пута да 11.30 Наслеђе једне даме 13.00 Краљица југа 14.00 Сестре 15.00 Квиз, породични обрачун 15.30 Гојковићи 16.00 Ноћ у јуну 16.45 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.00 Гранд народ пита 22.00 Амиџи шоу 23.00 Наслеђе једне даме 00.00 Ноћ у јуну 01.00 Филм: Човек који је премало знао 03.00 Филм: Животињски инстинкт 04.30 Филм: Човек који је премало знао

Миломир Марић

Ћирилица Професор Стивен Мејер, екслузивно открива ко је Србе пре неколико деценија прогласио најгорима на Балкану. Годинама је у централи ЦИА у Вашингтону био задужен за балканска питања и он најбоље зна како је истина која је стизала с терена фабрикована у врховима америчке администрације... Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 20.00) 05.30 07.55 08.00 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.25 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 16.00 16.50 17.55 18.30 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.50 04.35

Јутарњи програм Вести Телешоп Направите места за Нодија Мала принцеза Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездна капија СГ1 Црвени орао Сузе Босфора Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Сузе Босфора Вести Ћирилица Вести Звездана капија СГ1 Црвени орао Вести Малдиви – Више од игре… Црвени орао Звездана капија СГ1 7 живота

Маринко Маџгаљ

Витезови из блата Емисија, забавно-хумористичког карактера с такмичарима, ВИП личностима који су спремни да се суоче с необичним препрекама и да доживе велика изненађења и несвакидашње изазове, као и с такмичарима из Србије који су спремни да се боре за велику награду, стан у Београду Водитељи: Маринко Маџгаљ, Жарко Лазић и Бојана Лазић (Пинк, 20.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak3.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 Ко шиша тог пса 09.30 Спасавање оронулих грађевина 10.25 Џон, Кејт и осморо деце 11.20 Мали људи, велики свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Спасавање оронулих грађевина 19.05 Мајами инк 20.00 Лепота по сваку цену 20.55 Екстремни преображај 21.50 Моје 40-годишње дете 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Лепота по сваку цену 01.40 Екстремни преображај

07.00 09.07 10.06 10.57 11.08 11.38 12.00 12.34 13.21 14.18 14.50 15.32 16.02 16.25 17.41 18.31 19.30 20.35 21.15 22.29 23.10 23.43 00.32 01.21

08.00 Стопама Чајковског 09.00 Стварање новог човека. тајни експерименти у совјетским лабораторијама 10.00 Све Кенедијеве жене 11.00 Александрова највећа битка 12.00 Заљубљен у Барбару 13.30 Деца Стаљинграда 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Свете животиње фараона 16.00 Варвари Терија Џонса 17.00 Експерименти на сопственој кожи 18.00 Лујза од Пруске – краљица срца 19.00 Када су Мавари владали Европом 20.00 Краљичина сестра 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Ратници 00.00 Варвари Терија Џонса 01.00 Експерименти на сопственој кожи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Октоберфест Човек са четири ноге Интервју са убицом Дневник Јанга Тровача Танго Велики транспорт Планета Икс Мирис пожуде

Чо век са че ти ри но ге Јо ван Јо ва но вић, при вред ни и дру штве но-по ли тич ки рад ник, ту жио је се бе су ду. Ње го ва при ча је на лик на ко ме ди ју: мла да су сет ка, због не стан ка стру је и па тент бра ве, ула зи го ла у ње гов стан, а из не на да се по ја ви ње гов по моћ ник... Уло ге: Мија Алексић, Милена Дравић, Тања Бошковић, Драган Зарић Ре жи ја: Радивоје Лола Ђукић (Синеманија, 13.15)

Тај ни жи вот умет нич ких де ла: Ус кр сну ће Ол дос Хак сли на звао ју је нај леп шом сли ком на све ту, и то је, сла жу се сви, јед но од нај ве ћих де ла вер ске те ма ти ке. Христ на ње му ни је, ка ко је то уоби ча је но, иде а ли зо ван. По сто ји и за па њу ју ћи до каз о то ме ка ко је сли ка спа с ла град Сан се пол кро од са ве знич ког на па да у Дру гом свет ском ра ту. Про ду цент: Џереми Баглер (ХРТ 1, 23.43)

07.48 08.19 08.50 09.35 09.58 10.40 12.09 12.35 12.57 14.36 15.01 15.23 15.53 16.08 16.21 16.51 17.08 18.00 18.20 18.31 19.10 19.31 20.00 20.45 21.16 22.05 22.47 23.07 00.04 00.46 01.15

Тања Бошковић

06.00 Ловац на уцене 07.50 Филмови и звезде 08.15 Хари Потер и полукрвни принц 10.45 Ко је Кларк Рокфелер?

12.10 63. додела Еми награда (скраћена верзија 2011) 14.15 Мртав угао (2009) 16.20 Последња песма 18.05 Сумрак сага: Помрачење 20.05 Камелот 21.00 Царство порока 22.15 Девојка која је шутнула осиње гнездо 00.40 Доријан Греј 02.30 22 метка

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Свет за себе, док. серија Код Ане Благо светских пијаца, док. серија Културна баштина Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Треће доба Алиса, слушај своје срце Глас домовине Културна баштина Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Капри Дневник Проводи и спроводи Пулс Хрватске Свет профита Дневник 3 Тајни живот уметничких дела 5, док. серија Шаптач псима Др Хаус

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.20 19.00 19.30 20.00 21.00 23.10

Мала ТВ Руди, прасе-тркач Школски сат Олујни свет Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Јеловници изгубљеног времена У гроб ништа не носиш, филм Х2О Уз мало воде Еџмонт Школски сат Тон и тон Метеор и велики точкови Мала ТВ Поштар Пет Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Црна кутија Силвестрове и Чичијеве тајне Музички специјал Живот иде даље Трауматологија Др Хаус Без трага Путем европских фондова Жица Закон и ред: Злочиначке намере Моја породица 24

Повратак у будућност Фаџ Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Парк из доба Јуре Хари и Хендерсонови Фаџ Невероватне приче Земља 2 Отац Сиквест

08.00 Стани или ће моја мама пуцати 10.00 Авантуре Рокија и Булвинкла 11.30 Аполо 13 14.00 Чаура 16.00 Чаура. повратак 18.00 Срећни бројеви 20.00 Балада о малом Џоу 22.00 На ивици 00.00 Фаме 02.00 Топла чоколада

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.00 02.50 04.40

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Хаваји 5-0 Филм: Битка за Лос Анђелес Филм: Паника на острву рока Филм: Љубав заувек Дијагноза: Убиство

05.55 06.35 07.00 07.20 08.20 10.40 11.35 12.20 13.15 14.10 16.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.35 23.50 01.30

РТЛ Данас Драгон Бол З Поп Пикси Врата раја Кобра 11 Врата раја Ексклузив Викенд Вечера за 5 Крв није вода Кобра 11 Ружа ветрова РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Менталист Хаваји фајв-0 РТЛ Вести 11. сат Астро шоу

СЕ РИ ЈА

Ха ва ји фајв-0 За вре ме бо жић них пра зни ка на Ха ва ји ма, уме сто да сла ве, спе ци јал ни од ред Фајв од ла зи да ре ши но ви та лач ки слу чај. Вик тор Хес, ко ји је убио Мек га ре то вог оца, по но во се по ја вљу је и пре ти да ће де то ни ра ти бом бу ко ју је при чвр стио на те ло Чај на Хоа... Уло ге: Алекс О’ Лаглин, Скот Кан, Данијел Дае Ким, Грејс Парк (РТЛ, 21.50)

Грејс Парк

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање Опасан лов Чудо да сам жив Америчке дрвосече Разоткривање митова Преживљавање

08.45 09.00 15.30 17.15 17.30 19.00 20.00 20.45 21.00 21.30 21.35 22.30 23.30

Сви спортови Тенис Скијашки скокови Сви спортови Фудбал Билијар Скијашки скокови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Борилачки спорт Фудбал

Bu~ ni `e no mr sci pa pu ~i }i kod ku }e u {ka rac sa ~e ti ri vr li ne (ume re nost, ma te ri ja li zam. No va mu {kost te o rij ski je raz pra vi~ nost, mu drost i hra brost) ili dvo ji la mu {ki svet od `en skog i u prak si po ja ~a „No vi Adam“, ka ko ga po ka zu je skulp tu ra la mu {ku so ci ja li za ci ju dru `e wem mu {ka ra ca s iz Ka pe le de vi ce Ma ri je ili Vi te {ke ka pe le u mu {kar ci ma.

Has fur tu, re pre zen ta ti van je pri kaz ide al ne Afir ma ci ja no ve mu {ko sti pred sta vqa se de pred sta ve, raz vi je ne to kom po znog sred weg ve ka. li mi~ no i kroz pro ces ot po ra pre ma `e na ma iz Ova je cr kva bi la i me sto gde se oku pqa lo broj - ra `en u broj nim `e no mr za~ kim spi si ma. Lea no fra na~ ko, {vap sko i osta lo plem stvo na pro - Otis-Kur na gla {a va da u po zno sred wo ve kov nim ce si ja ma i da ni ma vi te zo va, pa oda tle i na ziv mi zo gi nim spi si ma ni je bi la kon kret no re~ o Vi te {ka. Skulp tu ra je, da kle, bi la sme {te na na `e no mr stvu, ve} so ci jal nom pro ble mu s gle di naj bo qem me stu: ho do ~a sni ci/ce i vi te zo vi su, {ta mu {kar ca: „Te ma je hi per gam ni brak u ko jem pro la ze }i is pod we, ula zi li u brod cr kve. Ona pri pa da kon tek stu ide a li za ci je mu {kar ca. We no naj o~ e vid ni je obe le` je je asek su al na sim bo li ka te la i kre post ko ja ozna ~a va pre vla da va we pu te ne gre {no sti na sta le iz pra ro di teq skog gre ha.

Ne ki umet ni ci su, po put Di re ra, pr vi qud ski par pri ka zi va li kao qu bav ni. Vr hu nac u ba vqe wu te mom pr vo rod nog gre ha do stig nut je u pr voj po lo vi ni 16. sto le }a, ne sa mo me re no ko li ~i nom umet ni~ kih ob ra da te te me ve} i po to me {to pre te `an broj tih pri ka za ni je bio na me wen za cr kve ve} pri vat ne pro sto ri je. Ada mom i Evom mo gli su se ~ak sla di ti sa mo da su ima li od go va ra ju }i pe ka~ za ba ki ne ko la ~e! „No vi Adam“ na sta je i iz sa mo u sa vr {a va wa mu {kar ca kroz re~. Ka sti qo ne ov Adam lep kao Apolon, Eva ravna Veneri „Dvo ra nin“ pro sla vio se u ~i ta voj Evro pi, sem je do mi ni ra la so ci jal no nad mo} ni ja `e na. Mi zo Ru si je. pro ce wu je se da je imao ~i ta la~ ku pu bli - gi ni ja ko ju je wen mu {ka rac pre ma woj is po qa ku u 16. i 17. ve ku od naj ma we 300.000 oso ba, a vao usme re na je da le ko ma we pro tiv we ne te le „dvo ra nin“ je i da qe de lo vao u ti pu ki co {a 19. sno sti ili sek su al no sti, a da le ko vi {e pro tiv sto le }a. pi sci oslo ba |a ju mu {kar ca stva ra ju }i we nog pri sva ja wa vla sti“. Otis-Ku ro va go vo ri o no vu sli ku istin ske mu {ko sti. Oni je pro na la ze „na da le ko ra {i re noj prak si da su mno gi mu {kar u pe sni ku (pe trar ka), o~in skoj fi gu ri (Al ber - ci za su pru ge uzi ma li `e ne ko je su pri pa da le vi ti) i dvo ra ni nu (Ka sti qo ne). Ni Al ber ti ni Ka - {em dru {tve nom slo ju, tj. vi {em sta le `u. pod sti qo ne ne po ri ~u mu {ko te lo; ono mo ra bi ti poj mom sta le` ne mi sli se sa mo na tri ve li ka, uve `ba no, utre ni ra no, ta ko re }i ci vi li zo va no. sve {te ni~ ki, ple mi} ki i tre }i sta le`, ~i ji su Ovi pi sci od go va ra ju zah te vu no si ci is kqu ~i vo bi li mu za vr li nom ~ed no sti. Kroz {kar ci, ili dr `av ne sta le `e men tal no oslo bo |e we od na Sve tog rim skog car stva, ve} Pri kaz pr vo rod nog gre ha sle |e nog gre ha, ka kvo do tad po stao je to li ko po pu la ran stvar no po sto je }e, ko jih je u ni j e for mu l i s a n o ta k o di po z nom sred w em ve k u bi l o da su ga sve vi {e iz cr ka va mo `da ~ak i sto ti nu. Ali i u rekt no, ~o ve ko va bo go li kost umet ni ci se li li u pri vat ne bra ko vi ma, gde su oba su pru se uzi ma u pra vom smi slu re ~i i pri da je se vi {e mu {kar cu `ni ka pri pa da la istom, prak oda je imu} nih. Ada mom i ne go `e ni. Ne obi ~an, mu {ka ti~ na po zi ci ja `e ne je, pre ma Evom su se, ~ak, mo gli rac iz na ro da, ve} ple mi} ili Otis-Ku ro voj (i osta li ma), sla di ti, sa mo da su ima li bi pu tem re ~i ople me wen u~e la ~e sto po zi ci ja part ner od go va ra ju }i pe ka~ wak bi va do ve den u bo` ju bli ke, a ne dru {tve no i eko nom za ba ki ne ko la ~e zi nu i sta vqen u ulo gu po ski pot ~i we ne oso be. pred sred ni ka iz me |u Bo ga i qu di, met mno g ih `e n o mr z a~ k ih iz ~e ga je ra ni je – za raz li ku tek sto va iz 15. sto le }a ni je od vla da ra – bio is kqu ~en. Bog de lu je u mu {kar - vi {e, kao u ra ni joj kle ri kal noj mi zo gi ni ji, bi la cu. Smrt, pri tom, pred sta vqa sa mo re la tiv nu sek su al nost `e ne (~i taj: raz vrat) ve} to bo `wa gra ni cu; mu {ka rac sa zdan od re ~i i vr li ne, ne od ugro `e nost mu {kar ca od su vi {e sna `nog `en me sa, na sta vqa da `i vi i po sle smr ti, jer kao skog uti ca ja. otac na svo ga si na pre no si bo `an sku sr` mu {ko Ka to li~ ka cr kva je od 12/13. ve ka si ste ma ti zo sti, kroz we go vo vas pi ta we. va la cr kve no bra~ no za ko no dav stvo; brak je shva po jam no vog Ada ma ni je mo gao bi ti for mu li - ta la kao sve tu taj nu i pro gla si la ga ne ras ki di san bez osla wa wa na an ti ku; sam Di rer je na jed - vim. ^e ka lo se do 16. sto le }a dok brak (uz ve li ku nom ba kro re zu iz 1504. stvo rio Ada ma po uzo ru po mo} pro te stan ti zma) i – s dru ge stra ne – ce li na Apo lo na Bel ve der skog, a za Evu mu je – mo `da bat svih du hov ni ka ni su bi li dru {tve no pri hva – uzor bi la Ve ne ra. Ipak ovaj tip mu {ko sti }e ni. Me |u tim, ovaj pro ces je pa ro vi ma pru `io uklo pio se u hri {}an sku an tro po lo gi ju. Ta bo go - slo bo du, jer je cr kva pri zna va la i taj ne, tj. pro li kost, ko ja po ~i we od mo ral nih kva li te ta i tiv vo qe po ro di ce skla pa ne bra ko ve (iz qu ba vi) ima dru ga ~i je zna ~e we od sli~ no sti mu {kar ~e - ako su skla pa ni pred sve {te ni kom. Ni je to bi la vog te la s ko smo som ka kva je u ka snom sred wem te o rij ska, ve} kon kret na ko ri {}e na slo bo da. ve ku bi la zna na. Kad re ne san sa ma sov no pro iz vo - Ona je sve do 16. ve ka bi la opet ogra ni ~a va na, jer di le pa mu {ka te la, ona su pre me ta fo re mo ral - je i cr kva sa svo je stra ne mo ra la da po pu {ta pod nih i du hov nih kva li te ta. Hans Bal dung Grin dru {tve nim pri ti skom, u tom slu ~a ju pri ti sku pri ka zu je 1519. Ada ma ko jim vla da sek su al na po - mu {ka ra ca, gla va po ro di ca, ko ji ni su pri zna va ho ta, ali ni we go vo ni Evi no te lo ni je le po. No, li bra ko ve svo je de ce u ko je su ova ula zi la bez u isto vre me ve} po sta je pri me tan por no graf ski wi ho vog bla go slo va.

M

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450 – 2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak3.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

уозбиљ ли сте се, има те до бру кон цен тра ци ју за уче ње и рад, ду го роч не по слов не пла но ве, на ко ји ма тре ба да ис тра је те. Ни во аспи ра ци је тре ба да бу де што ви ши јер ће те та ко мно го по сти ћи. Од ме ре ност.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

3. oktobar 2011.

По не де љак је увек но ви по че так, пре све га у по слу. Има те ста бил ну по зи ци ју у ка ри је ри, иако вам те шко па да ју огра ни че ња и до ми на ци ја прет по ста вље них. До но си те зна чај не од лу ке. Мо гу ћи су ко би.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Из гле да да сте мно го ан га жо ва ни ји и при сут ни ји у љу бав ном кон так ту и ра зним из ла сци ма не го у ра ду. И то је са свим ОК, по го то во с аспек та игре, стал но при сут не и све про жи ма ју ће. Љу бав. Ме сец је да нас упло вио у зе мља ни знак Јар ца и бо ра ви ће ту још на ред них не ко ли ко да на, што је по вољ на окол ност да са гле да те су шти ну са да шње и бу ду ће си ту а ци је и сво је при о ри те те. Озбиљ ни сте.

На про сто мо ра те би ти ак тив ни, због при су ства бор бе ног Мар са у ва шем зна ку, ко ји нам, ина че, до но си ове сун ча не и то пле да не усред је се ни. И то ће та ко по тра ја ти це лог ок то бра. ужи вај те!

Мо же те се осло ни ти на во ље ну осо бу ко ја вам пру жа уто чи ште и си гур ност, ка ко на спо ља шњем та ко и на емо тив ном пла ну. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу и не мој те пре те ри ва ти ни у че му.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

С то ли ко мно го бо жан ста ва у ва шем зна ку мо ра би ти ле по и ва ма и они ма ко ји су уз вас. То на гла ша ва зна чај овог пе ри о да. Ис ко ри сти те сво је шан се, док још мо же те. Ду го роч на са рад ња и по ве ре ње.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Обра ти те па жњу на ко ле ге, са рад ни ке и кли јен те, ко ји ни су то ли ко ста бил ни и при сут ни ко ли ко обич но је су. Има те не ке тро шко ве, ко је би сте ра ди је из бе гли. Тре ба вра ти ти ду го ве, у би ло ко јем сми слу. Иде те на све или ни шта? Из у зет но сте ин ту и тив ни, по го то у дру гом де лу да на. Су срет са жен ском осо бом тре ба до вољ но озбиљ но схва ти ти. Не што се кри је, не ви ди на по вр ши ни. Ослу шни те ин ту и ци ју.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Не мој те би ти не про ми шље ни и бр зи у осу да ма, од лу ка ма и по те зи ма. Не ко ме би то мо гло за сме та ти. у осно ви, раз ре ша ва те оно што вас је бла го му чи ло и мо ри ло у по след ње вре ме. А то је до бро.

По вла чи те се у се бе да би сте на пра ви ли по слов ни план за бу ду ће да не, да би сте се ста би ли зо ва ли мен тал но и емо тив но, и би ли у кон так ту са сво јом пра вом при ро дом. Има те јак по тен ци јал за успех. Дру штве ни сте, ше та ли би сте по сун ча ном да ну, али има те по сао ко ји мо ра те да ура ди те, све и кад не ће те. По сма трај те оба ве зе као про ла зну и кам пањ ску си ту а ци ју па че сто ме њај те са др жа је.

TRI^-TRA^

Отво ри ла ду шу V REMENSKA

ПријатнО

Vojvodina Novi Sad

25

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

25

Vrbas

26

B. Palanka

25

Zrewanin

25

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Pan~evo

25

Vr{ac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

26

K. Mitrovica 25 Ni{

По што су у ме ди је про цу ри ле ње не го ли ша ве фо то гра фи је с мо бил ног, Скар лет Јо хан сон се жа ли ла да је глум ци ма та ко те шко да са чу ва ју при ват ност и да то ни је у ре ду. Ле па глу ми ца се у ин тер вјуу за СиЕн-Ен жа ли ла на оно што је бо ли по сле скан да ла с го ли ша вим фот ка ма.

- Ко не же ли да за шти ти сво ју при ват ност? Са мо за то што је не ко глу мац или ра ди на фил му не зна чи да не за слу жу је да има пра во на при ват ност. До ста љу ди ме пи та ка ко се но сим са за ди ра њем у при ват ност, а ни са ма не знам од го вор на то пи та ње - ре кла је Скар лет. По што су ње не соч не фо то гра фи је об и шле ин тер нет, глу ми ца је при зна ла ка ко је то она и да се са ма сли ка ла мо бил ним те ле фо ном.

PROGNOZA

26

Evropa

тОПлО

Madrid

NOVI SAD: Nakon sve`eg jutra, tokom dana sun~ano i toplo.

Rim Duva}e slab severni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 10, a maksimalna do 25 stepeni.

London VOJVODINA: Nakon sve`eg jutra, tokom dana sun~ano i toplo Cirih za ovo doba godine. Duva}e slab vetar severnih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 7 do 11, a maksimalne Berlin od 24 do 26 stepeni.

Be~ SRBIJA: Nakon sve`eg i ponegde maglovitog jutra, tokom dana sun~ano i toplo vreme za ovo doba godine. Duva}e slab vetar seVar{ava vernih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature Kijev od 5 do 13, a maksimalne od 24 do 26 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do petka sun~ano i toplo za ovo doba godine. Jutra }e biti sve`a i re|e maglovita.

Oslo Zahla|ewe sa ki{om je mogu}e u petak krajem dana, pa }e za vikend St. Peterburg biti znatno hladnije sa ki{om povremeno.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za ve}inu hroni~nih bolesnika, kojima se preporu~uje umerena aktivnost i adekvatno odevawe u jutarwim satima. Izvestan oprez se savetuje astmati~arima i sr~anim bolesnicima. Potrebno je pove}awe pa`we u saobra}aju.

29 27 26 25 25 25 23

VIC DANA До ђе ма ли Иви ца ку ћи из шко ле с тор бом пу ном ја бу ка. упи та га отац: - Ода кле ти те ја бу ке?

- Од ком ши је Љу бе.

- Да ли он зна за то - пи та отац.

- Да. Тр чао је за мном све до ку ће.

16 10 17 12

Atina

28

Pariz

29

Minhen

25

Budimpe{ta

25

Stokholm

15

SUDOKU

Upi {i te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po qa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po qa (3h3) mo ra da sa dr `i sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vqa ti.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

37 (-17)

Slankamen

156 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

99 (-21)

Zemun

213 (-12)

Bogojevo

97 (-18)

Pan~evo

242 (-14)

Smederevo

436 (-6)

Ba~. Palanka 134 (-12) Novi Sad

110 (-13)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

148 (-1)

S. Mitrovica

6 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

216 (0)

Beograd

166 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

142 (-10)

NERA

Hetin

62 (0)

TISA

-22 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

34 (0)

Re{ewe iz pro{log broja