Dnevnik 3.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 3. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22889 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SMENA DIREKTORA „ELEKTROVOJVODINE” I POSTAVQAWE NOVOG BEZ OBJA[WEWA

Dali struju za Maju

DAVID ALBAHARI

Stvarni svet re~i

str. 2 NASLOVI

PREMIJERI SLOVENIJE I SRBIJE OTVORILI NOVU FABRIKU U SREMU

str. 14

Politika 3 Vlada duguje 60 miliona za grejawe

Ekonomija 5 [panska serija sa srpskim penzijama

Poqoprivreda 6 „Salfordu” ponovo presu|eno, ali se bitka nastavqa 6 ^etiri milijarde za doma}eg lidera

Novi Sad

VRA]AWE NA STARO

^ekovi posledwa odbrana

7 Do ^eneja starom trasom 7 Pokloni za „najzdravije” de~je radove

str. 4

7 Bebama {tedni ulog na dar

Dinki} prepreka za regione

U In|iji najve}a cinkara na Balkanu str. 5

str. 3

11 Ruka pomirewa neurednim plati{ama Foto: N. Stojanovi}

^EDOMIR JOVANOVI]

Vojvodina Kultura 14 Reprezentacija svetske scene

Dru{tvo 15 Trka za krevet 15 Kinez {kolarcima darivao obu}u

JU^E NA TRI LOKACIJE U BEOGRADU I ARAN\ELOVCU POTRAGA ZA BIV[IM KOMANDANTOM VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE

NA TRGU SLOBODE U NOVOM SADU

„Bajka” bez Ratka Mladi}a

Bagremovi umesto jablanova

str. 12

str. 8 str. 16 – 22

SPORT

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Oblaci, pa sunce

FUDBALERI PARTIZANA SAWAJU EVROPSKO PROLE]E

NA[E ODBOJKA[KE DAME POBE\UJU U JAPANU

PO^ELA SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

Najvi{a temperatura 18 °S

2

POLITIKA

sreda3.novembar2010.

DNEVNIK

SMENA DIREKTORA „ELEKTROVOJVODINE” I POSTAVQAWE NOVOG BEZ OBJA[WEWA

POSLANI^KE TEME

URS `eli u centar Skup{tina Srbije zavr{ila je ju~e objediwewu na~elnu raspravu o izmenama zakona o turizmu, o zapo{qavawu i osigurawu za slu~aj nezaposlenosti, o Agenciji za osigurawe i finansirawe izvoza i o Fondu za razvoj. U popodnevnom delu sesije poslanici su raspravqali o predlogu Zakona o transportu opasnog tereta i potvr|ivawu Sporazuma o vazdu{nom saobra}aju Vlada Srbije i Egipta.

Izmene Zakona o Fondu za razvoj podrazumevaju da se sedi{ta Fonda i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe iz Beogra-

da izmeste u Ni{, odnosno Kragujevac. Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi} rekla je, obrazla`u}i zakone u Skup{tini, da je dekoncentracija institucija va`na zbog podsticawa ravnomernog regionalnog razvoja. Nasuprot woj,poslanik DSS-a Aleksandar Pej~i} pitao je zbog ~ega se ove slu`be preme{taju samo tamo gde stranka URS `eli da bude u centru.

– U`ice, Kragujevac – Verko, Zaje~ar – Bo{ko Ni~i}, Ni{… samo u tim centrima se deta{iraju organi – upozorava Pej~i}.

Ko voli etno Govore}i o izmenama Zakona o turizmu, potpredsednica Skup{tine iz SRS-a Nata{a Jovanovi} konstatovala je da “pojedini ministri u Vladi, poput ministra kulture Neboj{e Bradi}a, imaju izuzetnu averziju prema onome {to je kulturno i etno-nasle|e pa se tako niko od wih ne pojavquje na Saboru u Gu~i”.

– Mnogo je takvih manifestacija {irom Srbije: Dani vina, Kupusijada, Dani sira, promocija zlatiborske pr{ute, ali niko od tih qudi ne mo`e ozbiqno da ra~una na Vladu. Kada mi, srpski radikali, odemo jer smo patriote i volimo srpske obi~aje, qudi nam ka`u da to Vladu Srbije uop{te ne zanima – navela je Nata{a Jovanovi}.

Daleko je Slovenija Poslanik DS-a Janko Veselinovi} smatra da je i po va`e}em Zakonu o turizmu bilo pozitivnih pomaka, navode}i primer Zrewanina, gde je u proteklih godinu dana formirano tridesetak turisti~kih poqoprivrednih gazdinstava koja se uspe{no bave eko-turizmom.

– Sli~nih primera ima {irom Vojvodine, ali i na Zlatiboru i u drugim mestima u Srbi-

ji. Me|utim, daleko smo od onoga {to su neke, nama bli`e zemqe u~inile. Primer Slovenije – tamo se bukvalno i bakice na selu bave turizmom, qudi na selu se bave izradom doma}ih proizvoda, vezom, pletewem, prodajom suvenira, nude preno}i{ta… To jeste jedna od zna~ajnih perspektiva i mogu}nosti na{e privrede – isti~e Veselinovi}.

Cirkus Poslanici DSS-a su se oglasili, povodom povla~ewa izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu iz skup{tinske procedure: – Nastao je cirkus u ovoj skup{tini, zakon je povu~en iz ~ista mira, a da niko ne zna ko ga je povukao. Jedini je po{teni ministar Rasim Qaji} otvoreno rekao da se o tome ne mo`e

ni{ta govoriti javno dok se ne dogovori s MMF-om. Moram da pitam premijera Mirka Cvetkovi}a i potpredsednika Vlade Jovana Krkobabi}a ko je i na osnovu kojih parametara povukao zakon. I da pitam Krkobabi}a ko ga je ovlastio da la`e 1,7 milion penzionera – istakla je poslanica DSS-a Milica Voji}-Markovi}.

Zbuwena javnost Po utisku poslanice NS-a Zlate \eri}, gra|ani Srbije su zbuweni zbog informacije koju je “dala Vlada Srbije o tome da se za informaciju o mestu prebivali{ta Ratka Mladi}a pla}a deset miliona evra, a za Gorana Haxi}a milion.

– S obzirom na to da je Srbija u vrlo te{koj ekonomskoj situaciji, gra|ane Srbije interesuje gde se u buxetu nalazi tih 11 miliona evra. Mislim da i parlament Srbije to interesuje, gde se nalazi ta rezervna svota, da li je, mo`da, u Ministarstvu za NIP? Nikada u buxetu nismo primetili stavku za ucewene glave. Kada budemo

raspravqali o buxetu, mo`da bismo predlo`ili neki amandman i druga~ije preusmerili taj novac.

Po{to, kako je istakla, pojedini ~lanovi Vlade tvrde da u Srbiji nema lovaca na ucewene glave ve} }e posao odraditi Vojska i policija, Milica Voji}Markovi} je pitala i da li }e mo`da te slu`be podeliti novac raspisan za nagradu, ili je hap{ewe ha{kih optu`enika wihov redovan posao.

– Gde je taj novac, ko }e ga dobiti, ili je jo{ jedna la` Vlade Srbije na pomolu? – interesovalo je Milicu Voji}-Markovi}.

SRS o [e{equ Poslanik SRS-a Nemawa [arovi} ponovo je ju~e izrazio zabrinutost za zdrvastveno stawe lidera te stranke Vojislava [e{eqa, koji se nalazi u Ha{kom sudu, i upitao da li dr`avni organi ~ine bilo {ta da za{tite qudska prava gra|ana Srbije koji su u Hagu.

[arovi} tvrdi da je [e{eqevo zdravstveno stawe i nakon pro{lonedeqne operacije ugro`eno, da i daqe ose}a bol u grudima i aritmiju, da je od lekara zatra`io izve{taj o zdravstvenom stawu na srpskom jeziku, ali da ga ni posle pet dana nije dobio.

S. Stankovi}

Dali struju za Maju Gotovo preko no}i i bez ikaza gra|ane i koja oni, kona~no, i kvog obja{wewa nadle`nih stipla}aju. gla je vest da je “ElektrovojvoNenadi} podse}a na to da je dina” dobila novog direktora, TS jo{ pre dve godine, dok su Tihomira Simi}a, svojevremeno trajali pregovori o formirabliskog saradnika Bogoquba wu Vlade Srbije i kada se parKari}a i funkcionera Pokreta tije nisu mogle dogovoriti o “Snaga Srbije”. Potvrda da je podeli plena u JP-ima i na~iUO EPS-a, ~iji deo je “Eleknu na koji }e podeliti uticaj u trovojvodina”, to odlu~io, nowima, predlo`ili da tu na ruvinari su dobili iz partije – kovode}a mesta treba da do|u Lige socijaldemokrata Vojvodiqudi koji ne bi morali da imane, koja je Simi}a na to mesto ju partijsku zale|inu, ve} bi se predlo`ila pobirali na osnovu zivaju}i se na kvaliteta wihoOvo je samo zavr{ni vih programa, iswegovo iskustvo potez, po{to su u privredi, prokustva i kvalijektima obnonedavno i direktori fikacija.

Sada ve} bivvqivih izvora elektrodistribucija u {i direktor energije i funkciju u pro{lom Novom Sadu, Somboru “Elektrovojvoi Zrewaninu dine” Tomislav mandatu vojvoANGA@OVAN OKO OBNOVQIVIH IZVORA: Tiho|anske vlade. Na zameweni kadrovima Papi} ka`e za „Dnevnik“ da je mir Simi} (desno), predsednik Skup{tine Vojvodine [anpitawe kako i zaiz ^ankovog LSV-a smena podor Egere{i, dr`avni sekretar u Ministarstvu rudarstva i {to je do{lo do (Radoslav Strikovi}) wegova liti~ki dogovor energetike Nikola Rajakovi} i resorni pokrajinski sekretoga da Simi}ev i da }e ovo predtar Radoslav Strikovi} na Me|unarodnom forumu o obnoprethodnik Touze}e sada voditi kadrovi vqivim izvorima energije. Skup je odr`an 27. oktobra u vojmislav Papi}, ina~e kadar DeLSV-a. On napomiwe da nije vo|anskom parlamentu. mokratske stranke, dipl. in`ebio ranije upoznat s tim da }e wer elektrotehnike, tako|e s do}i ove promene, ali je UO iskustvom javnog pokrajinskog EPS-a tako odlu~io i da }e ga – Ovo je politi~ka odluka, – Preko no}i se ubrazao profunkcionera i dugogodi{wim naslediti Simi}. ali se, o~igledno, dogovor o ces vra}awa mandata, nakon odsta`om u elektroprivredi (“~oKako prenosi “Balkanmagapromeni u jednom tako va`nom laska na{a dva odbornika u Navek iz ku}e”) preko no}i postazin”, ovakva odluka izglasana je preduze}u odigrao “na vi{em rodnu partiju Maje Gojkovi}, odne nepodoban, logi~nog objana telefonskoj sednici UO tenivou” – ka`e za “Dnevnik” nosno u Ujediwene regione Sr{wewa nema. snom ve}inom jer je Simi} doStrikovi}. bije – ka`e Mirovi} za “DnevNeki u tome vide politi~ku bio samo glas vi{e od smeweKako isti~e, ovo je samo zavrnik”. – I suvi{e je veliki broj trgovinu, a u nevladinoj organinog Tomislava Papi}a. Wemu {ni potez, po{to su nedavno i koincidentnih situacija da bi zaciji “Transparentnost Srbi}e, pak, nezvani~no saznajemo, direktori elektrodistribucija se moglo tuma~iti da je to sluja” upozoravaju na to da se rukobiti ponu|eno neko rukovode}e u Novom Sadu, Somboru i Zre~ajno. Naravno, vezano i za izvodioci javnih preduze}a i daqe ili savetni~ko mesto u EPS-u. waninu zameweni kadrovima iz bor Simi}a za direktora “Elekpostavqaju bez konkursa i na Kakav je to politi~ki dogo^ankovog LSV-a. trovojvodine”. O~igledno je da osnovu partijskog dogovora. vor, o kojem svedo~i Papi}, ali I funkcioneru Srpske naje napravqena neka vrsta poli– Ne samo da su nastavili tu i resorni pokrajinski sekretar predne stranke Igoru Miroviti~kog dogovora. To zna~i da pri~u nego ni{ta nije promeweUjediweni regioni budu deo nono ni u pravnom smislu – ka`e vosadske vlasti, da Liga i SPO Nemawa Nenadi} iz “Transpato mirno prihvate, a da za uzvrat retnosti”. – Dakle, i daqe stoje Doktorat Vestern Pacifika dobiju odre|ene koncesije. odredbe zakona prema kojima Novi direktor “Elektrovojvodine” doktorirao je na Vestern Mirovi} ka`e da je prva reVlada postavqa direktore u rePacifik univerzitetu. Taj podatak stoji na wegovoj „Fejsbuk“ akcija LSV-a i SPO-a, wihovo publi~kim javnim preduze}ima. stranici. S druge strane, internet vrvi informacijama o afeprotivqewe za ulazak Maje GojPostoji problem i s upravnim i rama i prevarama ove institucije s ograncima u Kaliforniji i kovi} u novosadsku vlast, bio i nadzornim odborima JP-a, gde se na Havajima. Havajski ogranak je zatvoren 2006. nakon tu`be te “javni trgova~ki poziv”, ali i tako|e sve re{ava me|usobnim ameri~ke dr`ave. Univerzitet, naime, nije imao akreditaciju “javni blef”, budu}i da su kadogovorom koji podrazumeva da nijednog tela koje priznaje nacionalna akreditaciona organidrovi Gojkovi}eve jo{ od 2008. se prihvataju predlozi koji zacija u SAD. preko jednog JP-a i nekoliko stignu iz druge stranke i da neni`ih mesta u gradskoj adminima kriterujuma. straciji ukqu~eni u vlast NoDrugi su{tinski problem, Radoslav Strikovi}? On, nai}u iz Novog Sada o~igledno je vog Sada. sem partijskog dogovora, po Neme, ka`e da kao ~lan Vlade Vojda je napravqen politi~ki dogoU DS-u nemaju komentar, ali nadi}evim re~ima, je u tome {to vodine i sekretar za energetiku vor. Wemu je jedan od pokazateka`u da je wihov dosada{wi kanema dovoqno informacija o i mineralne sirovine, ali i kao qa za to “ubrazano vra}awe mandar na ~elu “Elektrovojvodine” tome za{to je neko izabran ili funkcioner SPS-a, nije bio data” napredwacima u novosad– smeweni Papi}, svojevremeno za{to je neko drugi razre{en. A upoznat s tim da }e do}i do proskoj skup{tini, u sudskom sporu ipak bio biran na konkursu. to su informacije koje jesu od mene direktora u “Elektrovojs radikalima na koji, ina~e, meS. Nikoli} javnog zna~aja, budu}i da se radi vodini”. secima ~ekaju.

A. Brzak o javnim preduze}ima, va`nim

Pala Ta~ijeva vlada Kosovski parlament izglasao nepoverewe vladi Ha{ima Ta~ija, ~iji je plan da politi~ku dominaciju potvrdi na vanrednim izborima sredinom decembra. Takav razvoj situacije }e najverovatnije odlo`iti po~etak dijaloga Beograda i Pri{tine.

Kosovska skup{tina re{ila je problem klimave vlade Ha{ima Ta~ija – ona od sino} vi{e ne postoji.

Vanredni izbori moraju biti odr`ani u roku od 45 dana, {to }e neminovno podi}i tenzije me|u ionako posva|anim politi~kim strankama. Protiv Ta~ijeve vlade glasalo je 66 poslanika, samo jedan je podr`ao kabinet, dok su dvojica bili uzdr`ani, ~ime je okon~ana vi{emese~na kriza vlade i otvoreno novo poglavqe u trci za vlast. Skup{tina Kosova sino} je raspu{tena, a vanredni izbori }e biti odr`ani 12. decembra.

Ta~ijeva vlada pala je najvi{e zbog `eqe nekada{weg lidera Oslobodila~ke vojske Kosova da na vanrednim izborima potvrdi dominaciju na kosovskoj politi~koj sceni, tim pre jer su sve rivalske stranke u ozbiqnoj krizi.

VESTI Za i protiv Ve}ina predstavnika vladaju}e koalicije ocenila je ju~e da o eventualnom izlasku Srba na kosovske izbore treba da se izjasni dr`ava, dok Liberalno-demokratska partija i jedini predstavnik Albanaca u Skup{tini Riza Halimi smatraju da Srbi treba da iza|u na izbore. Demokratska stranka Srbije i Srpska radikalna stranka smatraju da Srbi nikako ne bi trebalo da iza|u na kosovske izbore.

DS ~eka dr`avni vrh Portparol Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je da se DS ne}e izja{wavati o izlasku Srba na kosovske izbore dok dr`avni vrh ne donese jedinstven stav. „Treba izbe}i bilo kakvo stran~arewe i sa~ekati da dr`avni vrh donese jedinstven stav u nameri i `eqi da i Srbi sa Kosova nakon toga jedinstveno postupe“, rekla je Trivan novinarima u Skup{tini.

^eka i SPS I {ef poslani~ke grupe SPSJS Branko Ru`i} smatra da pitawe izlaska Srba na kosovske izbore ne mo`e biti partijsko, ve} dr`avno pitawe. „Socijalisti o~ekuju da vlada razmotri pristup tom pitawu i da jasan stav u vezi sa izlaskom na izbore“, rekao je Ru`i} novinarima u Skup{tini.

Funkcioner SPS-a je podsetio da

je posledwi put, kada su izbore organizovale kosovske institucije, predsednik Boris Tadi} kazao da se nisu stekli uslovi da Srbe pozove da iza|u na izbore, te da treba sagledati da li se sada ne{to promenilo po tom pitawu.

Palma ne ~eka Predsednik JS Dragan Markovi} tako|e je kazao da dr`ava treba da zauzme stav o izlasku Srba na kosovske izbore ali da, po wegovom mi{qewu, Srbi treba da u~estvuju na izborima jer to ne}e predstavqati priznavawe nezavisnosti Pokrajine. „Ako Srbi ne bi iza{li na izbore onda se postavqa pitawe postojawa srpskih politi~kih partija na Kosovu i Metohiji“, kazao je Markovi} novinarima u skup{tini.

PUPS: Da zbog EU I {ef poslani~ke grupe PUPS-a Momo ^olakovi} navodi da bi bilo dobro da politi~ke partije i gra|ani iza|u na kosovske izbore. „Moj li~ni stav je da bi u skladu sa me|unarodnim dogovorima i vezano sa na{u aplikaciju za pridru`ivawe EU i najavqene razgovore Beograda i Pri{tine bilo dobro da Srbi iza|u na izbore“, kazao je ^olakovi}.

Ivanovi}: Kratak rok Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je sino} da sma-

tra da je nerelano o~ekivati da Vlada Srbije pozove Srbe da iza|u na kosovske izbore, zakazane za 12. decembar. Ianovi} je u izjavi za agenciju Beta naveo da vlada, zbog kratkog oka, ne}e imati dovoqno vremena da donese odluku o izlasku Srba na zbore. pitan da prokomentari{e stav nekih politi~ara da Srbi ne bi trebalo a bojkotuju te izbore, on je rekao da dok vlada ne iznese svoj stav vako mo`e da iznosi li~no mi{qewe, pa da i on to ~ini. U fazi kada vlada nije donela zvani~an strav, svi pojedina~no smo lobodni da se izja{wavamo. Ako vlada donese stav, onda je taj stav bavezuju}i za sve nas“, kazao je Ivanovi}.

R. Trajkovi}: O~ekujemo poziv Predsednica kosovske nevladine organizacije „Evropski pokret Srba“ Rada Trajkovi} ocenila je ju~e da bi dr`ava trebalo da pozove kosovske Srbe da u~estvuju na izborima na Kosovu 12. decembra.

Rada Trajkovi} je za KiM radio iz ^aglavice kazala da Srbi izbore o~ekuju sa „prili~no suprostavqenim stavovima“. „Srbi ju`no od Ibra su spremni da podr`e odluku dr`ave, a o~ekujem da }e to biti poziv Srbima da iza|u na izbore. Prihvatawem zajedni~ke Rezolucije sa EU za na{u dr`avu bilo bi potpuno besmisleno i opasno da ne podr`i izbore, jer bi ispalo da poku{ava da destabilizuje Kosovo. Zato o~ekujem da }emo se kona~no ujediniti na poziv dr`ave“, rekla je Trajkovi}eva.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

sreda3.novembar2010.

3

LIDER LDP-a ^EDOMIR JOVANOVI] O PREDLOGU URS-a

Dinki} je prepreka za regionalizaciju Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} smatra da se o temi regionalizacije Srbije „ne mo`e razgovarati onako kako je to predlo`io Mla|an Dinki} na svojoj partijskoj konferenciji“.

– Mla|an Dinki} se nikada nije bavio politikom, osim onda kada je to bilo zaista nu`no.

Mislim da on poku{ava da na|e neki format za svoju neodr`ivu politi~ku poziciju, koja je posledica ideje da je mogu}e biti aktivan u politi~kom `ivotu bez ijednog politi~kog stava – smatra Jovanovi}, odgovaraju}i na pitawe „Dnevnika“ kako ocewuje predlog regionalizacije Srbije koji je izneo URS. – Ako govorimo o izmenama Ustava, svakako da postoje prioritetnije izmene od onih na kojima insistira Mla|an Dinki} – ukazuje Jovanovi}. – Kada je o konceptu regionalizacije re~, onda wega i wegovu politiku, iz pozicije koju zauzima wegova stranka u Vladi, vidim kao jednu od najve}ih prepreka za ozbiqnu regionalizaciju zemqe. [est godina Dinki} sedi u Vladi, a nije omogu}io vra}awe imovine lokalnim samoupravama, a to je ono {to je lokalnim

je on taj ko treba da odredi format zemqe. Za nas je to previ{e ozbiqno pitawe, a postavqeno je na neozbiqan na~in i ne bih previ{e da u~estvujem u komentarima – dodao je Jovanovi}.

Ujedno, on prime}uje da u ideji koju je izneo Dinki} „ima i onog {to je dobro: od Srbije

Dr`ava ne sme sebi da dozvoli da zbog potreba jedne stranke pravi od sebe foto-robot nekog partijskog programa

samoupravama potrebno. Ne mislim da dr`ava mo`e da se pravi po formatu jedne partije, ili da dr`ava sme sebi da dozvoli da zbog potreba jedne stranke pravi od sebe foto-robot nekog partijskog programa. Ako mewamo Ustav, a mi smo o tom Ustavu rekli sve jo{ pre ~etiri godine, onda treba da sednemo i o tim promenama otvoreno razgovaramo.

Jovanovi} upozorava na to da te promene ne mogu zaobi}i ni Vojvodinu, ni [umadiju, ni jug Srbije, ni Sanxak, ni Beograd, “u tome treba da u~estvuju svi, a ne samo partijski lideri koji, kad ne znaju {ta da ka`u, predlo`e neki svoj koncept srpske dr`ave“.

– Zbog toga mi danas i nismo dr`ava, zato {to je svako ko je bio sekund na vlasti pomislio da

treba praviti zemqu regiona, to je ne{to {to je samo po sebi nu`no i potrebno“.

– S druge strane, ne mo`e se zanemariti ~iwenica da je u ovom trenutku u Evropi u toku potpuno suprotan proces, da se umesto regionalizacije sprovodi centralizacija jer regionalna dr`ava vi{e ko{ta od centralizovane. Ali zato u regionalnoj dr`avi ima vi{e slobode – prime}uje lider LDP-a.

S. Stankovi}

Tadi}, s Josipovi}em, sutra u Vukovaru i Paulin Dvoru Predsednik Srbije Boris Tadi} poseti}e sutra zajedno sa svojim hrvatskim kolegom Ivom Josipovi}em, Vukovar i Paulin Dvor, gde }e se dva predsednika pokloniti `rtvama posledweg rata u Hrvatskoj, potvr|eno je Tanjugu u Pres-slu`bi predsed-

nika Srbije. Bi}e to prva poseta jednog visokog dr`avnog zvani~nika Srbije mestima na kojima su tokom posledweg rata u Hrvatskoj po~iweni zlo~ini nad pripadnicima dva naroda, a javnost i u Srbiji i u Hrvatskoj toj poseti daje istorijski zna~aj.

U Paulin Dvoru je u decembru 1991. ubijeno 19 srpskih civila, a mesec dana ranije na poqoprivrednom dobru „Ov~ara“ je, po ulasku snaga JNA u Vukovar, ubijeno vi{e od 200 hrvatskih hrvatskih civila i zarobqenika.

VLADA DUGUJE 60 MILIONA ZA GREJAWE: „Vlada Srbije jedan je od velikih du`nika Beogradskih elektrana i za grejawe duguje ukupno 60 miliona dinara. Elektrane najavquju iskqu~ewe velikih du`nika. Me|u najve}im du`nicima su zgrade Vlade Srbije u Nemawinoj 22–26 i SIV-a u Omladinskih brigada na Novom Beogradu, du`ni vi{e od 100 miliona dinara”, rekao je zamenik direktora Beogradskih elektrana Nenad \akovac, i dodao da rukovodstvo Elektrana „ne}e imati problem da iskqu~i najve}e du`nike, bez obzira na to ko su“.

REKLI SU

Trivan: Budimo realni Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je ju~e da treba reformisati penzioni sistem da bi se omogu}ile sigurne penzije za gra|ane. „ Boqe da shvatimo realnost i da reformi{emo sistem pa da imamo penzije koje su sigurne, nego da imamo spisak lepih `eqa koje ne mo`emo da ostvarimo – rekla je Jelena Trivan.

Nikoli}: ^eda kao primer Lider SNS Tomislav Nikoli} rekao je ju~e da pojedine politi~ke partije u Srbiji jasno ka`u da ne deluju u skladu s Ustavom i da Ustav treba promeniti Kao primer je naveo stav stranke ^edomira Jovanovi}a, koja je, kako ka`e Nikoli}, najavila da }e priznati nezavisnost Kosova iako to nije po Ustavu.

4

EKONOMIJA

sreda3.novembar2010.

GUVERNER DEJAN [O[KI] NAJAVQUJE OBUZDAVAWE CENA

Dogodine inflacija ne}e divqati?

Guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} izjavio je ju~e da }e u 2011. godini biti nastavqeni inflatorni pritisci, ali da }e na kraju godine infla-

Guverner je tako|e najavio da }e posle razgovora s misijom Me|unarodnog monetarnog fonda centralna banka i Vlada Srbije razmatrati mogu}nosti za

DNEVNIK

DIREKTOR EPS-a DRAGOMIR MARKOVI]

Struja mora poskupeti 60 posto za dve godine Da bi EPS bio konkurentan najve}im regionalnim elektroprivrednim kompanijama, cena struje u Srbiji morala bi do 2013. da poraste najmawe 60 posto – ka`e direktor EPS-a Dragomir Markovi}.

On smatra da EPS ne bi trebalo da bude instrument socijalne politike, jer pod takvim uslovima ovo preduze}e ne mo`e biti konkurentno.

I ove zime veliki broj gra|ana }e svoje stanove zagrevati elektri~nom energijom. U EPS

ka`u da je ve} sada primetan porast potro{we od gotovo devet posto u odnosu na isti period prethodne godine.

– Ta 2013. je vezana s otvarawem regionalnog tr`i{ta, i to je anticipacija cene elektri~ne energije na tr`i{tu, a taj tr`i{ni nivo bi}e 60 posto vi{i nego {to je sada – obja{wava Markovi}.

On smatra da, ukoliko se stawe u elektroprivredi ne promeni, postoji mogu}nost da strane kompanije postepeno preuzmu

ve}i deo u snabdevawu na srpskom tr`i{tu, ali po tr`i{nim i vi{m cenama, na koje Vlada Srbije ne}e imati uticaja. Da se to ne bi dogodilo, osim poskupqewa elektri~ne energije, neophodne su investicije, restrukturirawe kompanije i uspostavqawe kompetentnog menaxmenta na svim nivoima.

Potrebna je i efikasnija naplata jer deset odsto potro{a~a i

daqe ne pla}a struju, a me|u neplati{ama su uglavnom veliki potro{a~i.

GRA\ANI PRIMORANI DA SE VRATE NA OPROBANI NA^IN PLA]AWA

cija biti u planiranom okviru unapre|ewe poqoprivrede da bi od 4,5 posto, s odstupawem od se ubudu}e izbegla nestabilnost plus ili minus 1,5 odsto. cena hrane. [o{ki} je novinarima na – Cene poqoprivrednih proizEkonomskom samitu Srbije revoda su, po analizi NBS-a, u Srkao da }e na inflaciju u idu}oj biji imale ve}i rast nego u drugodini uticati odmrzavawe gim zmeqama regiona, zbog ~ega je plata u javnom i odlu~eno da sektoru i penzipo~ne dijalog s ja, cene hrane, Zbog pribli`avawa Vladom da se kao i to {to }e spre~i da se tako parlamentarnih zbog pribli`ane{to i ubudu}e izbora dogodine vawa parlamendoga|a – istakao }e biti pove}ana tarnih izbora je guverner. javna potro{wa biti pove}ana On je rekao da javna potro}e se mere za {wa. Po wegospre~avawe cevim re~ima, “slede}a godina }e novnih {okova odnositi na libebiti izazovna”, ali centralna ralizaciju tr`i{ta hrane, polibanka ne}e odustati od planitiku prelevmana i intervencije rane inflacije. [o{ki} je reiz Robnih rezervi. [o{ki} je rekao da }e NBS koristiti sve kao da bi inflacija u Srbiji na raspolo`ive mehanizme da bi kraju godine bila u predvi|enom postigao taj ciq, pre svega reokviru od maksimalno osam odsto ferentnu kamatnu stopu i obada su se cene hrane u Sribiji krevezne rezerve. tale kao i cene u regionu.

REJTING-KU]E VAGALE KREDITNE RIZIKE ZEMAQA U REGIONU

Srbija boqa samo od Bosne Me|unarodna agencija za utvr|ivawe rejtinga Dun&Bradstreet (D&B) ocenila je ju~e da je tempo oporavka srpske privrede ubrzan zahvaquju}i ekspanziji u sektorima transporta, finansijskog posredovawa, rudarstva i proizvodwe.

U novembarskom izve{taju D&B je zadr`ao Srbiji rejting DB-4d, {to je svrstava u grupu zemaqa s umerenim rizikom poslovawa, na-

vodi se u saop{tewu bonitetne ku}e “Rating”, zastupnika D&B-ija za Srbiju. D&B isti~e da su performanse Srbije u drugom kvartalu ove godine bile boqe od o~ekivanih, ali i ukazuje na to da }e s opadawem spoqne tra`we i rasta izvoza kqu~ni faktori ekonomskog oporavka oslabiti u drugoj polovini godine.

Zna~ajan podsticaj doma}e tra`we neizvestan je zbog niskih plata, pove}anih cena hrane i prevoza

i samo blagog oporavka u dostupnosti kredita. D&B kao pozitivno navodi to {to je Vlada, u okviru ekonomskog programa podr`anog od MMF-a, ve} sprovela ve}inu politi~ki osetqivih strukturnih reformi koje }e pomo}i ja~awu sredworo~nih razvojnih planova.

D&B je u izve{taju o Srbiji izdvojio i sporazume o pomo}i sa SAD koji }e doprineti ja~awu demokratskih institucija i poboq{awu konkurentnosti u zemqi, kao i ugovor o zajmu EBRD-a i “@eleznice Srbije” za obnovu pruge du` Koridora 10. EBRD finansira i izgradwu nove deonice autoputa u Srbiji du` strate{kog Koridora 10 i, kako je ocenio D&B, modernizacija saobra}ajne infrastrukture doprine}e olak{avawu trgovine i ja~awu regionalne integracije Zapadnog Balkana.

U regionu i daqe najve}i rejting ima Slovenija (DB-2c), a slede Hrvatska (DB-3d), Bugarska, Rumunija, Ma|arska i Albanija (DB4a), Makedonija i Gr~ka (DB-4b).

Ni`i rejting od Srbije ima samo Bosna i Hercegovina (DB-6a).

Rejting D&B ukazuje na rizik poslovnog okru`ewa u nekoj zemqi i daje informaciju o efikasnosti pla}awa ka inostranstvu, kao i isplativosti potencijalnih investicija.

^ekovi posledwa odbrana standarda Op{ta kriza i visoke kamate u bankama naterale su potro{a~e na to da se prisete ~eka na po~ek. Podaci govore da je za prvih osam meseci u Srbiji realizovano 185.000 ~ekova vi{e nego lane. Istovremeno, broj kupovina kreditnim karticama opao je za 145.000. Tako|e, 72.000 komitenata otkazalo je kori{}ewe kartica. Na to da se vrate korak nazad kada su upitawu moderni na~ini pla}awa, potro{a~e su naterale visoke kamate koje banke napla}uju na rivolving zajmove preko kreditnih kartica.

Kre}u se od 25 do 37 posto godi{we. Za{to platiti toliko, kada, izgleda, mo`e i za xabe.

Bankarima povratak ~eka na velika vrata ne odgovara. Kada nema kreditne kartice, nema ni kamata po tom osnovu. Zato pojedine banke uop{te ne izdaju klijentima ~ekove. Druge su broj ovih “papiri}a” ograni~ile sumom novca kojom klijent na ra~unu trenutno raspola`e. Bankarski lobi pokrenuo je i akciju za ukidawe ~eka na po~ek.

Odnosno, tra`e da se trgovcima onemogu}i da ~ekove unov~e pre roka dospe}a. Najavqeno je da }e se to i zakonom regulisati, ali se nije odmaklo daqe od ideje.

Problem bi se mogao re{iti i smawewem kamata na pozajmice preko kreditnih kartica. Me|utim, od toga za sada nema ni{ta. To spada u dinarske pozajmice i visinu diktira referentna kamatna

Zemqa EMU

Valuta evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

105,163

107,31

109,778

104,842

stopa, a ona je ove godine pove}ana jedan i po procenat i sada iznosi 9,5 posto. Visoke kamate bankari pravdaju i svetskim iskustvima: u svim zemqama se rivolving zajmovi svrstavaju u rizi~nija potra`ivawa pa su zbog toga skupi.

Kako se bankari pona{aju i ho}e li uskoro prestati da izdaju ~ekove klijenitma?

– Svojim komitentima dajemo ~ekove koji su pokrivreni sumom do koje dose`e i wihova kreditna sposobnost – ka`e Petar Gaji} iz glavne filijale Agrobanke za Vojvodinu. – Ako je klijent bio disciplinovan i nije ulazio u nedozvoqene minuse a na vreme je servisi-

Krav~enko je najavio {irewe NIS-a u 2011. na tr`i{ta Rumunije i Bugarske, dodaju}i da kompanija planira pokretawe proizvodwe uqa za automobile i otvarawe nove fabrike gasa u Novom Sadu.

On je rekao da je kratkoro~nom strategijom poslovawa kompanije predvi|eno pove}awe proizvodwe prozvoda od nafte za oko 50 odsto, kao i transformacija NIS-a u najve}u energetsku kompaniju u regionu. U naredne tri godine NIS planira pove}awe proizvodwe naf-

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Tera formata, Senta

20,19

250

31.000

Jubmes banka, Beograd

18,79

15.976

335.500

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

4,93

3.255

2.685.540

Progres, Beograd

3,64

114

101.880

2,42 Promena %

25.608 Cena

921.890 Promet

Jugoagent, Beograd

-12,00

1.320

13.200

Sloga, Perlez

-11,82

194

1.164

Meser Tehnogas, Beograd

-11,77

4.910

309.301

1

75,2996

76,8363

78,6035

75,0691

Kanada

dolar

1

74,5893

76,1115

77,8621

74,3609

Danska

kruna

1

14,0966

14,3843

14,7151

14,0535

Norve{ka

kruna

1

12,8688

13,1314

13,4334

12,8294

[vedska

kruna

1

11,2847

11,515

11,7798

11,2502

NIS, Novi Sad

0,00

481

18.333.524

[vajcarska

franak

1

76,1006

77,6537

79,4397

75,8677

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

4,93

3.255

2.685.540

1

121,156

123,629

126,472

120,785

SAD

dolar

1

75,4833

77,0238

78,7953

75,2523

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 11. 2010. godine

te za 60 odsto, pove}awe rezervi nafte za 20 odsto, pove}awe kapciteta rafinerijske prerade za 50 odsto, kao i modernizaciju ve}ine benzinskih pumpi, ukazao je Krav~enko.

Govore}i o otvarawu tr`i{ta naftnih derivata u 2011. godini, Krav~enko je rekao da to ne mora da zna~i i ni`e cene derivata za potro{a~e i dodao da NIS, povodom otvarawa tr`i{ta, mora da smawi potencijalne rizike i tro{kove, kao i da otvori zna~ajna ulagawa.

Lasta, Beograd AMS ssigurawe PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Soja protein, Be~ej

-8,80

456

6.840

-5,71 Promena %

990 Cena

107.910 Promet

0,00

766

BELEX 15 (631,35 0,15)

Promet

dolar

funta

1. 11. 2010.

1.295,36190

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Australija

V. Britanija

rao svoje obaveze, mo`e dobiti i koji ~ek vi{e. Naravno da svim bankama, pa i nama, vi{e odgovara da se kupuje preko kartica. Kada bi se sve banke dogovorile da ne izdaju ~ekove, i mi bismo tako postupili. Me|utim, dogod klijent zna da mo`e dobiti ~ek u bilo kojoj banci ako tamo otvori ra~un, ve}ina finansijskih ku}a }e izdavati ~ekove.

Jedna od banaka gde klijenti ne mogu da dobiju ~ek je Oportjuniti iz Novog Sada.

– Na{i klijenti su najve}im delom preduzetnici i vlasnici malih i sredwih preduze}a. Smatrali smo da toj klijenteli ~ek nije

Krav~enko: NIS bez gubitaka Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Krav~enko izrazio je danas o~ekivawe da }e NIS na kraju ove godine ostvariti profit i najavio da }e ta kompanija u 2011. ulo`iti oko 400 miliona evra u modernizaciju rafinerije i maloprodajne mre`e.

Oko 60 odsto tih investicija bi}e obezbe|eno iz kredita “Gaspromwefta”, a 40 odsto iz sredstava NIS-a, kazao je Krav~enko, u~estvuju}i u radu 10. Ekonomskog samita.

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Za prvih osam meseci u Srbiji je realizovano 185.000 ~ekova vi{e nego lane, istovremeno broj kupovina kreditnim karticama opao je za 145.000

potreban i da treba da idu ka svaremenijim na~inima pla}awa – obja{wava prvi ~ovek Oportjuniti banke Vladimir Vukoti}. – Ali iako ~ekove ne izdajemo, mo`emo da vidimo probleme s kojima se sre}u mali trgovci koji ih primaju. To im pove}ava promet, s jedne strane, a nagriza likvidnost, s druge. Svi koji dobiju ~ek na po~ek trude se da ga {to pre naplate, makar i uz diskont. [to se ti~e smawewa kamata na ove zajmove, nije lo{e pogledati kako sredstva plasiramo. Evo, u Nedeqi {tedwe kamate su prili~ne. Pa kako onda da smawimo stope? Kada se uslovi promene, u~ini}emo to vrlo rado.

Tre}a strana u ovoj pri~i su trgovci: ni wima ne odgovara da kupce kreditiraju beskamatno. Ali podaci govore da se 20 odsto dnevnog pazara kod nas radnim danom obavi na po~ek, a vikendom se to pewe gotovo na polovinu. Zato }e izum “~ek na po~ek” kod nas opstati bar dok ne pro|e kriza.

D. Vujo{evi}

1.547.880

Veterinarski zavod, Subotica

-2,91

534

224.200

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.200

128.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,47

3.045

10.754.335

Komercijalna banka, Beograd

2,42

25.608

921.890

Energoprojekt holding, Beograd

-0,11

931

1.583.106

Agrobanka, Beograd

-1,12

7.159

1.287.570

Imlek, Beograd

-0,77

1.929

135.000

Univerzal banka, Beograd

-2,24

4.497

679.037

Soja protein, Be~ej

0,00

766

1.547.880

Metalac, Gorwi Milanovac

1,53

1.930

386.000

Privredna banka, Beograd

0,00

670

0,00

Tigar, Pirot

-3,22

601

15.730

-11,77

4.910

309.301

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

4,93

3.255

2.685.540

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

160.000

Veterinarski zavod, Subotica

-2,91

534

224.200

Meser Tehnogas, Beograd

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

sreda3.novembar2010.

5

SINDIKAT ODUSTAO OD SMENE VLADE, A VLADA SE PRERA^UNAVA

[panska serija sa srpskim penzijama Foto: N. Stojanovi}

PREMIJERI SLOVENIJE I SRBIJE OTVORILI NOVU FABRIKU U SREMU

U In|iji najve}a cinkara na Balkanu Slovena~ka kompanija “Maksim” otvorila je ju~e u In|iji fabriku “Metal cinkara” u koju je ulo`ila 21 milion evra. “Metal cinkara”, u kojoj }e u prvoj fazi rada biti zaposleno 50 radnika a potom jo{ toliko, najsavremenije je postrojewe za toplo cinkovawe u Jugoisto~noj Evropi. Fabriku su otvorili premijeri Slovenije i Srbije Borut Pahor i Mirko

tre}inu, ali da sada stvari kre}u naboqe. Tokom prvih deset meseci ove godine trgovinska razmena pove}ana je 11 posto u odnosu na isti period lane, {to zna~i da Srbija i Slovenija izlaze iz recesije.

Cvetkovi} je rekao da se radi o jednoj od najzna~ajnijih slovena~kih grinfild investicija, i napomenuo da Slovenija ulazi u red najve}ih ulaga~a u privredu Srbije.

U stranim firmama 7.500 radnika Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti} naveo je da u Vojvodini posluje oko 220 stranih kompanija koje zapo{qavaju 7.500 radnika. Od slovena~kih investicija koje su u planu u Pokrajini, on je najavio otvarawe fabrike bojlera u Staroj Pazovi, ambala`e u Sremskoj Mitrovici, kao i ulagawa u turizam u Subotici. Pajti} je ukazao na to da je in|ijska cinkara otvorena uz pomo} Fonda za promociju investicija u Vojvodini.

Cvetkovi}, a direktor “Maksima” Simon Bastl je istakao da ova kompanija planira jo{ investicija u Srbiju do 2015. godine. Slovena~ki premijer je ocenio da se politi~ki i ekonomski odnosi dveju zemaqa sve vi{e unapre|uju, {to dokazuje i otvarawe ove fabrike.

– Slovenci i Srbi su ponajpre prijateqi i zato smo ovde. Zajedno s premijerom Cvetkovi}em re{avamo politi~ke probleme i radimo na podizawu ekonomske saradwe – istakao je Pahor, dodav{i da je globalna kriza smawila robnu razmenu izme|u dve zemqe za ~ak

– Ova investicija se uklapa u novu strategiju razvoja Srbije koja je zasniva na novim investicijama, izvozu i na otvarawu novih radnih mesta – istakao je Cvetkovi}.

– In|ija je me|u op{tinama s najve}im brojem stranih investicija, a stopa nezaposlenosti }e idu}e godine pasti na svega {est odsto, {to je mawe od proseka u Evropske unije – kazao je ministar ekonomije, dok je gradona~elnik In|ije Goran Je{i} istakao da na teritoriji te op{tine ima ukupno pet slovena~kih investicija.

V. ^vorkov

Agonija oko povratka u skup{tinsku proceduru predloga zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu se nastavqa jer vlast i sindikati nisu ni ju~e uspeli da se dogovore {ta im daqe vaqa ~initi da bi se razjasnilo ima li mogu}nosti da se predvi|ene odredbe malo “olabave” ili nema. Kako se sve odvija pred o~ima delegacije MMF-a, koja je, uzgred budi re~eno, odlu~ila da produ`i boravak u Srbiji sve dok se galimatijas koji su vlast i sindikati napravili ne razre{i, sasvim je sigurno da se mnogo vi{e ne}e niti znati niti posti}i ni u naredna dva dana, koliki su, navodno, sindikati dodatni rok dali Vladi Srbije.

Te{ko da bilo ko mo`e poverovati u pri~u da se Vlada Srbije “upla{ila” ju~e ranim jutrom zapo~ete, a ve} u podne prekinute, akcije prikupqawa sindikalnih potpisa za wenu smenu, a sve zbog odbijawa da popusti u stezawu penzionerskih prava. Isto tako te{ko je poverovati da bi se ova vlast, kao i bilo koja, da ima ekonomskih mogu}nosti uop{te latila kresawa penzionerskih prava kada se dobro zna da je 1,6 milion penzionera jako i najsavesnije bira~ko telo koje se ni~im ne sme qutiti i izazivati. Dakle, nu`da, pa makar se ona zvala i MMF i Svetska banka, naterala je ovu vladu da usvoji predlog izmena Zakona o PIO da bi u narednim godinama do{la do koliko-toliko odr`ivog penzionog sistema i smawila mese~na izdvajawa za isplatu penzija koja svakog meseca dotira s gotovo 50 odsto iz buxeta. O tome s koliko straha i sterpwe je Vlada pri{la re{avawu ovog problema najboqe svedo~i ~iwenica da je “dobra” re{ewa o uskla|ivawu penzija predvidela samo u naredne

[ta }e biti...

Ni sada{wim penzionerima u Srbiji nije lako, ali nije dobro ni zaposlenima. Da li }e sindikati uspeti da “izboksuju” ne{to vi{e od ve} prihva}ene odredbe da minimalna penzija ne bude mawa od 27 odsto prose~ne zarade u Srbije zna}e se za dva dana. No, dogodi li se na kraju ipak da zbog naredne godine, koja je predizborna, vlast popusti – a to ujedno zna~i i sindikat trijumfuje – pa se novac od prodaje Telekoma iskoristi za populizam i isplatu penzija koje ne mogu biti mawe od 60 odsto prose~ne zarade, sasvim je sigurno da }e penzioneri to godinama iskijavati, isto kao {to im je “preselo” vanredno pove}awe od deset posto koje su dobili 2008. godine. dve godine, koliko joj, gle ~uda, traje mandat, a da je nakon toga budu}oj vlasti ostavila vru} krompir da vidi kako }e objasniti penzionerima to {to }e im penzije biti sve mawe.

No, taman kada je “otac” ovog zakona o PIO, vicepremijer Srbije Jovan Krkobabi} pomislio da je dobro odradio posao – a pohvaqen je i od MMF-a i Svetske banke – iz debelog sna probudili su se sindikati, protestima u Boru, Kru{evcu i Novom Sadu, sa stavom da je

ponu|eno re{ewe pogubno. Nijedan sindikalni vo|a – a svaka wihova organizovana akcija je legalna i legitimna i niko im ne sme niti mo`e zameriti {to pozivaju gra|ane da se izjasne o ovako zna~ajnom pitawu kao {to je penziona reforma – sasvim sigurno ne mo`e garantovati da }e, ukoliko se sada ni{ta ne u~ini, penzija narednih godina biti. Da }e ih biti jo{ godinu-dve to i nije sporno, na toliko sigurno ra~una i ova vlada jer je obezbedila da penzije prate rast

zarada. A {ta posle toga? Mo`e li Qubisav Orbovi} ili Ranka Savi} ili, pak, Mirko Cvetkovi} i wegov vicepremijer Jovan Krkobabi} sada iza}i pred javnost i bez uvijawa re}i {ta }e biti sutra ako se ni{ta ne promeni, kao i {ta }e biti kada se ono {to se predla`e u~ini. Na kraju krajeva, nije li Nikola Sarkozi, i pored vi{ednevnih protesta, i to miliona nezadovoqnih Francuza, iza{ao pred wih i jasno stavio do znawa da se penzione reforme moraju obaviti jer za deceniju ne}e biti novca za penzije, i nakon toga potpisao novi penzioni zakon.

Ali on je li~no iza{ao i rekao istinu, koja se nekom mo`e dopasti a nekom ne, ali je ogoqena i surova.

Bez takvog scenarija, gra|ani Srbije }e i narednih dana biti nemi svedoci prepucavawa sindikalaca i predstavnika vlasti. Tako lider SSSS-a Qubisav Orbovi} ju~e poru~uje da su “dali Vladi jo{ dva dana da se politi~ki usaglasi i dogovori s MMF-om”, dok mu lider UGS “Nezavinost” odgovara da je peticija za smewivawe Vlade predstava za javnost, kao i da je sve to zajedno besplatan “cirkus”.

Ministar rada Rasim Qaji}, poku{ava da spusti loptu i poru~uje da }e razgovarati s MMF-om da bi se do{lo do zakona koji }e biti prihvatqiv i za sindikate.

Isto, ali bez velikog optimizma poru~uje i sam Krkobabi}. Jedino se ministar ekonomije Mla|an Dinki} ju~e usudio da ka`e da penzioni zakon nije pravi razlog protesta, i dodao da bi neke nerealne zahteve neko mogao prihvatiti iz politi~kog oportunizma, ali }e povratni rezultat biti pove}awe poreza svim gra|anima i smawewe broja zaposlenih. Q. Male{evi}

6

POQOPRIVREDA

sreda3.novembar2010.

DNEVNIK

JO[ JEDNA PARTIJA MONOPOLA U IGRI S MLEKOM

„Salfordu” ponovo presu|eno, ali se bitka nastavqa “Salfordu”, odnosno “Dunav hrana grupi” potvr|en je monopol, to jest zloupotreba u otkupu mleka.

Upravni sud, naime, odbio je tu`bu „Imleka” i „Mlekare” iz Subotice protiv re{ewa Saveta Komisije za za{titu konkurencije. Sud je utvrdio da je Komisija u zakonitom postupku pravilno utvrdila da tu`ioci u ovom sporu, dru{tva u ve}inskom vlasni{tvu “Dunav hrana grupe”, imaju dominantan polo`aj na relevantnom tr`i{tu otkupa sirovog mleka od mlekara na teritoriji Srbije. U obrazlo`ewu odluke se tako|e navodi da su oni zloupotrebili polo`aj tako {to su u tipskom ugovoru o proizvodwi, isporuci i otkupu mleka od mlekara na teritoriji Srbije, izme|u ostalog, predvideli da se utvr|ivawe kvaliteta sirovog mleka obavqa u laboratoriji mlekare i da se ti nalazi smatraju kona~nim.

Organska hrana sa 600.000 hektara – Na osnovu opse`ne studije, koju je izradilo Ministarstvo poqoprivrede, u Srbiji bi ~ak 600.000 hektara obradivog zemqi{ta moglo biti prevedeno u re`im organske proizvodwe, i to u roku od tri do pet godina – izjavio je za Radio televiziju Vojvodine ministar poqoprivrede Sa{a Dragin.

Stru~waci koji su izradili studiju smatraju da bi realno bilo kada bi za pet godina pet odsto oranica osvojili usevi u organskoj poqoprivredi, a za deset godina 10-11 odsto, koliko trenutno ima Austrija, {to je najvi{e u Evropi.

On je podsetio na to da, kroz mere podr{ke, Ministarstvo sufinansira uvo|ewe organskih sertifikata sa ~ak 400.000 dinara, {to je malo poznato na{oj javnosti, a posebno poqoprivrednicima koji imaju mali posed i za koje bi bavqewe organskom proizvodwom bilo najboqi na~in da do|u do profita u ratarstvu.

I dr`avne subvencije po hektaru, koje u standardnoj ratarskoj proizvodwi iznose 14.000 dinara, za vi{egodi{we zasade u proizvodwi bez hemije i “ve{taka”, trostruko su ve}e i iznose do 45.000 dinara po hektaru.

On, naime, podse}a na to da je jo{ 2006. godine ova kompanija bila pod lupom Komisije za za{titu konkurencije. Kasnije je ustanovqeno da zloupotrebqava svoju poziciju na tr`i{tu sirovog mleka. U~e{}e “Salforda” na ovom

Pravila va`e i za farmere

Prvi ~ovek “Imleka”, najve}e mlekare u sastavu “Salforda”, Slobodan Petrovi} ju~e je u razgovoru za “Dnevnik” negirao da je re~ o zloupotrebi pozicije na tr`i{tu jer je, kako ka`e, ceo postupak koji se protiv ove kompanije vodi apsurdan i besmislen.

– ^ak ni na{i advokati ne znaju o ~emu se tu radi, to upravo pro-

veravaju, ali jasno je da je cela situacija apsurdna – ka`e Petrovi}. – Ne mogu da verujem da neko mo`e doneti takvu odluku! Naime, ovde je kqu~no pitawe {ta je uzeto kao relevantno tr`i{te, na osnovu kojeg se odre|uje dominantna pozicija. Ako se ovako nastavi, “Salfordu” }e se pripisati da ima sto posto tr`i{ta.

Upravni sud je saop{tio i da odlukom utvr|eno da su proizvo|a~i obavezni na to da bez odlagawa obaveste mlekaru o kontaktima s drugim mlekarama i poslovnim ponudama dobijenim od drugih mlekara, otkupqiva~a mleka i drugih fizi~kih i pravnih lica.

Tako|e, “Mlekara” ima pravo da jednostrano raskine ugovor, da se otkupna cena sirovog mleka formira na osnovu cenovnika koji ~ini sastavni deo ugovora, pri ~emu ugovorom nije predvi|eno pod kojim uslovima mo`e do}i do promene cenovnika niti pravo proizvo|a~a na jednostrani raskid ugovora ako je nezadovoqan otkupnom cenom, saop{tio je taj sud. tr`i{tu, po nalazima Komisije, iznosilo je 47 odsto. Dr`ava je tada premirala 760.000 litara mleka, od 1,6 milion koliko je ukupno proizvedeno, a samo premirano

tr`i{ta u otkupu mleka jer je uzeto kao merodavno samo ono {to dr`ava premira. To nije jedino sirovo mleko na tr`i{tu, ima mnogo farmera koji nisu u

^etiri milijarde za doma}eg lidera Ste~ajni upravnik pan~eva~ke kompanije „Agro`iv“ oglasio je prodaju nekada{weg lidera u proizvodwi pile}eg mesa, a novi gazda, ako ga bude, bi}e poznat 2. decembra, za kada je zakazano javno otvarawe pismenih ponuda.

Procewena vrednost fabrike je blizu ~etiri milijarde dinara, ali ona nije i minimalna. Zainteresovani za kupovinu „Agro`iva“ trebalo bi prethodno da uplate depozit od 784 miliona dinara.

Osim postrojewa i opreme, budu}i vlasnik preduze}a dobi}e i 33.091 kvadratni metar zemqi{ta u op{tini @iti{e, zatim niz objekata u Pan~evu, @iti{tu, Me|i, Srpskom Itebeju, Torku i Tordi, ali i zalihe robe u vrednosti ve}oj od 478 miliona dinara i udele u nekoliko privrednih dru{tava.

Ste~ajni upravnik „Agro`iva“ Stevan Moldovan rekao je ju~e za „Dnevnik“ da do sada niko nije otkupio dokumentaciju zarad u~e{}a u prodajnom postupku, napomiwu}i da je jo{ rano, s obzirom na to da je javni oglas objavqen tek pre nekoliko dana.

Moldovan je objasnio da su u kompaniji, koja je svojevremeno bila u vlasni{tvu nekoliko osoba, s Miroslavom @ivanovim na ~elu, suspendovana vlasni~ka prava i da }e biv{e gazde nakon prodaje, ako pretekne, dobiti vi{ak deobne mase. Prethodno }e biti namireni poverioci „Agro`iva“, a

dvadesetak dana, kao i da o~ekuje da }e biti pozitivan, {to }e zna~iti i po~etak izvoza proizvoda od mesa i mleka na rusko tr`i{te.

– S Rusima smo ve} usaglasili izvoz ribe i proizvoda od ribe – napomenuo je Mi}ovi} nakon potpisivawa Sporazuma o veterinarskoj saradwi Srbije i Bosne i Hercegovine.

On je dodao da }e, nakon progla{ewa prestanka vakcinacije sviwa protiv sviwske kuge, Srbija dobiti mogu}nost i za izvoz sve`e sviwetine.

Ministarstvo poqoprivrede saop{tilo je ju~e da o~ekuje da se odobri izvoz mesa i proizvoda od mesa iz Srbije u Rusiju, na isti na~in kao {to je odobren izvoz ribe i proizvoda od ribe sredinom godine.

Biv{i suvlasnici na sudu Lo{i dani po “Agro`iv” po~eli su nakon hap{ewa suvlasnika kompanije Miroslava @ivanova, Branka Vrawe{a, Radeta \uri}a i Zorana Trifuqeskua, kojima se sudi pred zrewaninskim Vi{im sudom zbog sumwe da su po~inili niz krivi~nih dela. Bankari su se posle toga javili kao najve}i poverioci, u preduze}u je uveden ste~aj, a izabrana je i nova uprava, na ~elu s menaxerom iz Slovenije Igorom Lav{om. me|u wima su najve}i pojedine banke.

Zaposleni u `iti{tanskoj klanici ove kompanije sa zebwom i{~ekuju rezultate prodaje. Mnogi `iteqi ove nerazvijene sredwobanatske komune zavise upravo od tog preduze}a, u kojem su, u pojedinim slu~ajevima, zaposlene i ~itave porodice. Nakon uvo|ewa

ste~aja u „Agro`ivu”, i oni koji su ostali na radnim mestima osetili su posledice sunovrata doma}eg proizvo|a~a pile}eg mesa.

Iako su do tada imali ugovore na neodre|eno vreme, zaposleni danas rade dok postoji potreba za wihovim anga`ovawem.

Predsednik Samostalnog sindikata u `iti{tanskom pogonu

sistemu premija, a u Srbiji ima 250 mlekara. @elimo da uka`emo na taj apsurd jer se ne mogu uzeti kao relevantno tr`i{te samo premirane koli~ine. [ta ako se premije ukinu? – pita se Petrovi}.

Podsetimo, Komisija za za{titu konkurencije u dva navrata je donosila re{ewe kojim utvr|uje da ova kompanija ima monopolski polo`aj na tr`i{tu otkupa mleka i da ga zloupotrebqava, a prvo je doneto u januaru 2008. godine. Prvo re{ewe Vrhovni sud Srbije je posle `albe “Salforda” poni{tio, a ovo drugo, na koje su se oni tako|e `alili, a u kojem Komisija tvrdi da je “Salford” monoplista u otkupu mleka, je iz 2009.

Ako je ovim igra oko monopola u otkupu mleka kona~no zavr{ena, “Salford” bi, po Zakonu o za{titi konkurencije, mogao platiti kaznu “te{ku” i deset odsto godi{weg prihoda.

S. G.

Svetske cene hrane rastu

PRODAJE SE PAN^EVA^KA KOMPANIJA „AGRO@IV“

Meso i mleko mogu u Rusiju – O~ekuje se da }e Srbiji uskoro biti odobren izvoz mesa, mleka i prera|evina na tr`i{te Rusije, Belorusije i Kazahstana, a u prodaju bi se u po~etku moglo ukqu~iti 17 doma}ih fabrika. Te fabrike su, prilikom upravo okon~ane dvonedeqne posete inspekcijskog tima iz Rusije, dobile veoma pozitivan izve{taj – izjavio je direktor Uprave za veterinu Zoran Mi}ovi}, dodaju}i da se o~ekuje da }e one, najkasnije za oko tri nedeqe, dobiti dozvolu za izvoz na to “ogromno i veoma probirqivo tr`i{te”.

On je naveo da su me|u kompanijama koje su dobile dozvole “Juhor”, “Mlekara [abac”, “Selekt milk” iz In|ije, “Zlatiborac” iz Ma~kata, “Koteks” Sur~in...

Mi}ovi} je naglasio da }e kona~ni izve{taj biti dat za

mleko je predstavqalo relevantno tr`i{te.

– Sada dr`ava premira 400 miliona litara, a “Salford” uzima 320 miliona. Po toj metodologiji na koju se poziva Komisija, mi danas ve} imamo 80 odsto

“Agro`iva” Branko Nada`din ka`e za “Dnevnik” da zaposleni, {to su poru~ili i nadle`nim republi~kim i pokrajinskim organima, posle prodaje o~ekuju, pre svega, da bude o~uvano 1.000 radnih mesta, koliko ih je sada u kompaniji.

– Bili smo najve}i doma}i proizvo|a~ i zato se nadamo skoroj konsolidaciji firme. Imamo kapaciteta i jedino nam je potrebna pomo} dr`ave da bismo stali na noge – naveo je Nada`din.

On je napomenuo da se proizvodwa u `iti{tanskoj klanici odvija maksimalnim kapacitetima i da radnici ovih dana ostaju i du`e u pogonima da bi obavili sve poslove.

Podsetimo, u ovda{woj javnosti spekulisalo se o slovena~koj “Perutnini Ptuj” kao novom vlasniku “Agro`iva”. Me|utim, u sedi{tu kompanije u Sloveniji “Dnevniku” je re~eno da “Perutnina” nema u planu nova ulagawa ni u ovoj ni u narednoj godini.

– “Perutnina Ptuj” je u svojoj poslovnoj strategiji internacionalizacije na srpskom tr`i{tu materijalizovala svoje planove kada je preuzela ve}insko vlasni{tvo u `ivinarskom dru{tvu “Topiko” iz Ba~ke Topole. U daqem radu koncetrisani smo na odr`avawe standarda kvaliteta u postoje}oj proizvodwi – re~eno nam je u slovena~koj kompaniji. @. Balaban

– Svetske cene hrane su se pribli`ile nivoima iz perioda krize 2007/2008, ali su globalne isporuke sada pove}ane – izjavio je ju~e ekonomista Organizacije UN za hranu i poqoprivredu (FAO) Abdolreza Abasijan u intervjuu Rojtersu, nakon {to je indeks cena prehrambenih proizvoda te agencije dostigao u oktobru najvi{i nivo za 27 meseci. – [to se ti~e nivoa me|unarodnih cena,

smatram da se situacija svakako pribli`ava nivoima koje smo imali. Situacija s isporukama hrane je u mnogim zemqama proizvo|a~ima i uvoznicama, me|utim, poboq{ana od perioda krize iz 2007/2008, koja je u zemqama u razvoju dovela do pobuna i nemira vezanih za hranu.

Abasijan je, govore}i o izgledima za slede}i period, rekao da tr`i{ta o~ekuju smawewe svetskih isporuka p{enice u 2011/12, i upozorio na to da je pove}awe nestabilnosti cena prehrambenih proizvoda alarmantno i da mo`e ugroziti prehrambenu sigurnost u budu}nosti.

U BE^EJSKOM KOMBINATU OPET SE ZAKUVAVA

Zaposleni u PIK-u ponovo {trajkuju Situacija u PIK-u “Be~ej” je opet uzavrela i odbori reprezentativnih sindikata, “Samostalnog” i “Nezavisnosti”, na zajedni~koj sednici doneli su odluku o organizovawu {trajka i wegovom po~etku 15. novembra. [trajk }e se odvijati u krugu preduze}a prekidom rada u 11 sati i okupqawem zaposlenih u dru{tvenim prostorijama. Radi spre~avawe ugro`avawa bezbednosti lica, imovine i zdravqa qudi i nano{ewa {tete velikih razmera, tokom {trajka }e se po{tovati minimum procesa rada, koji }e me|usobno utvrditi poslodavac i [trajka~ki odbor u skladu sa Zakonom o {trajku.

– Na ovakav korak smo primorani zato {to poslodavac od proletos tre}i put ne po{tuje sporazum koji je sam potpisao. Prvi put je to bilo u vreme kada je generalni direktor bio Dragan Satari}, drugi put mr Milan Mi{i} i sada, evo, @ivan Gavrilovi} – kazali su nam predsednici reprezentativnih sindikata Aleksandar Pe{i} iz “Nezavisnosti” i Branislav [ekerovi} iz Samostalnog sin-

dikata. – Posle potpisanog posledweg sporazuma, 10. septembra ove godine, po~ela je realizacija prema dogovoru da dinamika izmirivawa duga na mese~nom nivou bude 1,3 plate da bi se do februara idu}e godine anulirao dosada{wi zaostatak u isplatama li~nih dohodaka i kasnije sve ispla}ivalo mesec za mesec. Tokom septembra je ispla}ena cela plata za juni i tre}ina julske, u okto-

bru je ispla}en samo preostali deo julske zarade, ali nije dve tre}ine avgustovske.

Da ne bismo do{li u jo{ te`u situaciju, odlu~ili smo da podnesemo {trajka~ke zahteve da se do 15. novembra isplati cela avgustovska zarada, a do kraja ovog meseca cela zarada za septembar da bi nadaqe sve i{lo po potpisanom sporazumu.

Shvataju}i ozbiqnost situacije i ~iwenicu da su se u re{avawe nagomilanih problema u PIK-u “Be~ej” ukqu~ili Ministarstvo poqoprivrede, Pokrajinska vlada i lokalna samouprava, [trajka~ki odbor je odluku o organizovawu {trajka i stupawu u wega, kao i {trajka~ke zahteve dostavio i ovim institucijama. Sve je upu}eno vlasniku i predsedniku Upravnog odbora mr \or|iju Nicovi}u i novom generalnom direktoru @ivanu Gavrilovi}u. Odbori reprezentativnih sindikata pozivaju poslodavca da otpo~ne pregovore za sporazumno re{avawe problema s deseto~lanim [trajka~kim odborom, na ~ijem ~elu je Neboj{a Agbaba.

V. Jankov

NA LINIJI 35 GRADSKOG PREVOZNIKA

Do ^eneja starom trasom Gradski prevoznik }e od danas saobra}ati redovnom trasom na liniji 35 Novi Sad - ^enej po{to je zavr{ena rekonstrukcija na Sentandrejskom nadvo`waku. Zato }e od danas biti ukinuti polasci od @elezni~ke stanice do „Mlinoservisa“ i „Transportkomerca“. Na Liniji 1, tako|e zbog zavr{etka ovih radova, autobusi }e i}i sa Limana u 6.23 ~a-

sova do „Transportkomerca“, u 7.25 do „Elnosa“ i „Mlinoservisa“, u 13.41 do „Transportkomerca“ i u 14.26 do „Agrovojvodine“ i „Mlinoservisa“. U povratku }e „jedinica“ i}i u 6.59 ~asova od „Transportkomerca“ i „Mlinoservisa“, u 14.11 od „Transportkomerca“, u 15.02 od „Agrovojvodine“ i u 16.06 od „Elnosa“ i „Mlinoservisa“.

Z. D.

USKORO MASOVNO BESPLATNO VEN^AWE

Pedeset parova staje na ludi kamen Parovi iz cele zemqe i ove godine ima}e mogu}nost da se besplatno ven~aju u Novom Sadu, u organizaciji „Inter festa“. Trijumfalno ven~awe za 50 parova bi}e odr`ano 12. decembra u Hotelu „Park“, a zainteresovani parovi bi {to pre trebalo da se prijave na brojeve telefona 063/1919-111

Novosadska sreda3.novembar2010.

Nevidqiva za{tita seje strah Koliko }e vremena pro}i dok sugra|ani ne uo~e ovu ~iwenicu? Upravo zbog toga je na prelazu kod Ulice Modene postavqen poseban displej, koji odbrojava vreme trajawa zelenog svetla, pa potom „za{titno vreme“, {to sve zajedno ~ini sasvim dovoqno vremena za prela`ewe raskrsnice. Novosa|anima preostaje poku{aj da se opuste pri prelasku ulice, jer se, naravno, mislilo na wihovu bezbednost. Ipak... [ta to vredi kad qudi „za{titno vreme“( izuzev na prelazu kod Ulice Modene) ne vide a strah je svima uro|en, mawe ili vi{e. Dakle, i daqe }e se sprintovati na pe{a~kim prelazima, mada za to, eto, nema razloga.

B. Markovi}

Suve slavine @iteqi Ulice Ilariona Ruvarca i okolnih ne}e imati danas vode od 8 do 10 ~asova. Razlog su radovi na vodovodnoj mre`i.

Z. D.

Predavawe o dijabetesu Akcija “Boqe spre~iti nego le~iti” nastavqa se ve~eras u 18 ~asova u Petrovaradinu u Mesnoj zajednici (^ajkovskog 1a), ovaj put na temu “Prevencija dijabetesa i fizi~ka ak-

Iako je ceo svet u ekonomskoj krizi Trijumfalno ven~awe }e biti otmeno, glamurozno i rasko{no, rekla je ju~e na konferenciji za novinare menaxerka za odnose s javno{}u „Inter festa“ Sne`ana Jovanovi}. Pokroviteq ven~awa je Grad Novi Sad, a direktno }e ga prenositi RTV Vojvodina.

A. V.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

POKLON RAZVOJNE BANKE VOJVODINE

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Rebus oko kratkog trajawa zelenog svetla na pojedinim pe{a~kim prelazima u gradu je re{en i on se zove „za{titno vreme“. Prema tome, sugra|ani vi{e ne moraju da se bave zahtevnom atletskom disciplinom, popularnim sprintom. Naime, ve} se ustalilo negodavawe Novosa|ana na ~iwenicu da se zeleno svetlo za pe{ake na nekim raskrsnicama posle nekoliko sekundi pretvara u crveno. I, tada nastaje kome{awe, u`urbano gledawe u pravcu automobila i ubrzavawe koraka.

Ono {to sugra|ani ne vide je pomenuto „za{titno vreme“, koje i nakon paqewa crvenog svetla automobile dr`i na „stend baju“, omogu}uju}i pe{acima bezbedan prelaz.

ili 065/505-5053. Mladencima su organizatori , izme|u ostalog, omogu}ili besplatno iznajmqivawe ven~anica i popust kod zlatara za burme. Tako|e, posle sudbonosnog „da“, svi }e nazdraviti, kako ka`u generalni sponzori iz Vinarije „Aleksandrovi}“, prvim penu{cem proizvedenim u Srbiji.

tivnost”. Akcija se odr`ava u organizaciji Doma zdravqa i Gradske uprave za zdravstvo, a predavawa se odr`avaju svake srede u isto vreme na drugoj lokaciji.

I. B.

Soul u Sinagogi Vojvo|anski me{oviti hor i Kantat „Novi Sad“ odr`a}e koncert „No} gospela i soula“ u Sinagogi 12. novembra. Koncret }e po~eti u 20 ~asova.

Z. D.

Bebama {tedni ulog na dar Sve bebe koje su se rodile u pokrajinskim porodili{tima 31. oktobra, na Dan {tedwe, dobile su na poklon ra~un sa oro~enom {tedwom u iznosu od 9.900 dinara od Razvojne banke Vojvodine. Ovaj simboli~ni gest obele`io je Nedequ {tedwe, a u realizaciji ideje pomogla je pokrajinska Vlada. [tednu kwi`icu oro~enu na godinu dana dobilo je 35 beba, od ~ega se 14 rodilo u novosadskom porodili{tu.

Predsednica Izvr{nog odbora Razvojne banke Vojvodine Biqana Jovanovi} rekla je da se nada da su ulep{ali `ivot porodicama novoro|en~adi ro|enim na Dan {tedwe, te da su podstakli i ostale gra|ane na ovakav vid ~uvawa novca. Uru~ewu poklona prisustvovala je i pokrajinska sekretarka za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji} i upravnica Klinike za ginekologiju i aku{erstvo KCV prof. dr Aleksandra Novakov Miki}.

I. B.

Foto: S. [u{wevi}

ZAVR[ENA KAMPAWA „OKTOBAR, MESEC PRAVILNE ISHRANE”

Pokloni za „najzdravije” de~je radove Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} uru~io je ju~e nagrade mali{anima ~iji su radovi bili najboqi me|u pristiglim na konkurse „Pravilna

vrti}a Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“, kao i deca osnovono{kolskog uzrasta iz {kola sa teritorije Ju`noba~kog okruga. Prisutne je po-

- Va`no je da se deca od malih nogu u~e zdravoj ishrani, kako bi mogli porasti u zdrave qude i dati doprinos zajednici. Bitno je da shvatimo da sve ono {to

bolesti - rekao je Pavli~i} obra}aju}i se mali{anima.

Zdravstveno-vaspitna kampawa “Oktobar, mesec pravilne ishrane“, koju organizuju Gradska

ishrana i zdravqe“ i „Ujediweni u borbi protiv gladi“, organizovanih u okviru projekta „Oktobar, mesec pravilne ishrane“. U sve~anoj sali Gradske ku}e okupili su se mali{ani iz

zdravila direktorka Instituta za javno zdravqe Vojvodine Marija Jevti}, a gradona~elnik je pobednicima uru~io diplome i priznawa uz prigodne poklon pakete.

unosimo u svoje telo daje tom telu energiju i zbog toga moramo voditi ra~una da jedemo raznovrsno i zdravo, naro~ito u ovom vremenu kada su gojaznost i nepravilna ishrana uzrok mnogih

uprava za zdravstvo i Institut za javno zdravqe Vojvodine, usmerena je na informisawe naj{ire populacije, a naro~ito dece i mladih, o pravilnim navikama u ishrani.

J. Z. i A. L.

V REMEPLOV

Narodna stra`a ~uvala grad Nekolicina istaknutijih Srba predvo|enih Ja{om Tomi}em, sastalo se 3. novembra 1918. u zgradi Matice srpske da bi se dogovorili o nastupu na narodnom zboru zakazanom za taj dan popodne u {koli na Salajki. Bio je to prvi javni politi~ki skup Srba od po~etka Svetskog rata 1914. Dve hiqade qudi, me|u kojima je bilo mnogo `ena, jednodu{no je prihvatilo predlog Tomi}a da se odmah osnuje Narodna stra`a za odr`avawe reda u gradu. Pod oru`jem, koje su pobacali austro-ugarski vojnici, na{lo se odmah vi{e od hiqadu gra|ana.

N. C.

Foto: N. Stojanovi}

U PETAK U MALOM LIKOVNOM SALONU

Crte`i Svetlane Jevti}

Akademska slikarka iz Beograda Svetlana Jevti} predstavi}e se Novosa|anima izlo`bom crte`a u petak, u Malom likovnom salonu na Bulevaru Mihajla Pupina 9.

Izlo`ba se otvara u 19 ~asova i publika }e mo}i da je vidi do 16. novembra.

Z. D.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda3.novembar2010.

DNEVNIK

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Psi lutalice grickaju buyet Karlova~ku op{tinu je pro{le godine hvatawe pasa lutalica ko{talo ne{to vi{e od 800.000 dinara, a do novembra ove godine za to je izdvojeno 288.736 dinara. I taman kad su pomislili da su uspeli da smawe tro{kove za sklawawe pasa s ulica, nadle`ni su se suo~ili s ~iwenicom da je vrlo mogu}e da za od{tetne zahteve, odnosno sudske sporove zbog ujeda napu{tenih pasa, plate oko milion i po dinara. Toliki bi otprilike bio maksimalni iznos od{tete u sedam procesa koji su o{te}eni gra|ani pokrenuli protiv op{tine, {to odgovara sumi koja je u ovogodi{wem buxetu predvi|ena za jednokratnu pomo} novoro|enoj deci.

- Hvatawe napu{tenih pasa ugovorom smo poverili “^isto}i”, koja uhva}ene `ivotiwe ~uva tri dana i, ukoliko se na jave vlasnici, a to je naj~e{}i slu~aj, eutanizira ka`e na~elnik Odeqewa za komunalno stambene poslove i za{tititu `ivotne sredine Milivoj Duvwak. – Anga`ovawe specijalizovanih ekipa “^isto}e” bez obzira na uspeh, ko{ta 5.894 dinara na sat. Vrlo ~esto se de{avalo da rezultati akcije budu ispod o~ekivanih, jer ne uhvate nijednog ili svega nekoliko pasa. Tome treba dodati i usluge ~uvawa i hrane, koji po danu iznose oko 700 dinara za jednog psa i na kraju eutanaziju koja, po psu ko{ta ne{to vi{e od 200 dinara.

Trenutno je zbog sanacije sto~ne deponije u Ka}u obustavqeno hvatawe pasa lutalica u Karlovcima, {to je zabrinulo odgovorne u op{tini, jer se pribojavaju da }e se oni nagomilati. U “^isto}i” tvrde da je zastoj privremen i da }e potrajati najdaqe do kraja godine, do kada treba da bude uop{te re{eno pitawe odlagawa animalnog otpada.

Ovakav na~in smawewa broja pasa lutalica u Karlovcima, nailazi na o{tru kritiku tamo{weg Dru{tva za za{titu `ivotiwa, koje u zamenu predla`e i propagira kastraciju i sterilizaciju.

Z. Ml.

U VRTI]IMA „RADOSNOG DETIWSTVA“ OKA^ENI SPISKOVI RODITEQA DU@NIKA PO^ELA SADWA NA TRGU SLOBODE

Bagremovi umesto javorova Umesto trulih stabala javora koja su se nalazila na Trgu slobode, radnici „Gradskog zelenila“ na istim mestima sade osam stabala ve} zrelih bagrema. Najpre je na mesta za sadwu nasuta sve`a zemqa, a ju~e je po~ela sadwa bagremova koji su mnogo otporniji na vremenske prilike.

B. M.

Kad bogati ne pla}aju...

Ra~uni za boravak u vrti}ima „Radosnog detiwstva“ distribuiraju se oko 15. u mesecu, a rok za uplatu je osam dana. Zato su mnogi roditeqi pro{log meseca ostali zate~eni, kada je na oglasnim tablama u vrti}ima osvanulo obave{tewe sa spi-

uglavnom o roditeqima dobre plate`ne mo}i.

- Ne vidim u ~emu je tu problem, em se cena vrti}a nije mewala godinama, em Novosa|ani pla}aju najni`u cenu za boravak u vrti}ima u odnosu na ostale gradove u Srbiji. Ako neko

Na videlu spiskovi du`nika za septembar.

Pojedini roditeqi biv{ih pred{kolaca duguju bezmalo 3,5 miliona dinara

Foto: A. Erski

Roman Vide Ogwenovi} Promocija novog romana Vide Ogwenovi} “Posmatra~ ptica” odr`a}e se danas u 19 ~asova u Ulici Radni~koj 20 (sala na spratu).

Govori}e Vida Ogwenovi} (kwi`evnica), Gojko Bo`ovi} (kwi`evni kriti~ar), Radmila Gigi}-Petrovi} i autorka.

B. S.

skom du`nika, odnosno s imenima i prezimenima roditeqa (i wihove dece), koji prema ovoj ustanovi nisu izmirili obaveze za septembar. Roditeqi smatraju da to nije u redu, jer im je zadwi rok za uplatu ra~una 23. u mesecu, a tvrde da su ve} 26. oka~eni spiskovi.

Direktor ove ustanove Borislav Samarxi} potvrdio je za na{ list da su istaknuti spiskovi i ka`e da je re~

ne plati telefon, odmah mu ga iskqu~e, a mi do sada nismo ispisali nijedno dete zbog dugovawa, mada zakonski imamo pravo na to - objasnio je Samarxi} i dodao da to rade i zbog roditeqa koji svakog meseca pla}aju da`bine na vreme.

Ka`e da ima i roditeqa koji su u stawu da pozajme novac kako bi na vreme platili ra~un za vrti}, a s druge strane ima i onih koji smatraju da je

pla}awe vrti}a zadwa rupa na svirali.

- Za ovo imam i argumente, jer nam pojedini roditeqi biv{ih pred{kolaca duguju na osnovu nepla}enih ra~una bezmalo 3,5 miliona dinara. Zakonski pred{kolce ne mo`emo da ispisujemo, tako da pojedinci nisu pla}ali ra~une, narav-

no decu su ispisali iz vrti}a, a nama ostavili dugovawa - `ali se Samarxi}.

Cene boravka u vrti}u koju pla}aju roditeqi kre}u se od 520 do 2.794 dinara. Cena zavisi od uzrasta deteta, du`ine boravka u vrti}u i da li roditeq pla}a deset ili 20 odsto od ekomonske cene.

Q. Na.

„^orba od kanarinca” Predstava “^orba od kanarinca” po tekstu Milo{a Radovi}a, a u re`iji Nenada Gvozdenovi}a, bi}e izvedena ve~eras u 20 ~asova na velikoj sceni Pozori{ta mladih, Ulica Igwata Pavlasa 8. Igra}e Radoje ^upi} i Jovana Stipi}, a drama je zajedni~ki projekat Pozori{ta mladih i Saveza dramskih umetnika Vojvodine. Ulaznica ko{ta 400 dinara.

I. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Bilo jednom na Dor}olu”

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana “Bilo jednom na Dor}olu” autora Sini{e @ivkovi}a.

Re~ izdava~a: @ivot glavnog junaka Fi}e, koji }e se posle pola veka setiti svoje jedine prave, a neostvarene qubavi, pegave devojke Biqane, uramqena je kola`na slika koju ~ine wegovi do`ivqaji i li~ne tragedije, udba{ke zavere, mra~ne i stra{ne pri~e o ubicama, o kradqivcima satova, o sudbonosnom pono}nom izletu predsednika Tita u jednu dor}olsku kafanu... U preplitawu svojih se}awa i do`ivqaja wegovih onda{wih idola, Fi}a nam, u sekvencama kao na filmu, prenosi jednu skrivenu istoriju „momaka iz kraja“, falsifikatora i muvatora, denuncijanata i lupe`a, genija i pesnika.

Beograd, a samim tim i Dor}ol, posle 1944. godine rastao je podjednako u guwevima i u gra|anskim odelima. Bila je na wegovim ulicama mrtva trka izme|u opanaka i cipela, izme|u zapre`nih kola koja su vukla jadna kqusad i automobila, izme|u medveda koje su na

lancima vodili Cigani i plemenitih pasa, izme|u {ajka~a, {ubara i {e{ira, izme|u ruralnog i urbanog poimawa sveta. Do{qaci su u po~etku bili i upla{eni, ali su se veoma brzo ohrabrili, uzeli stvar u svoje ruke i zauzeli mesta u ministarstvima, gradskoj upravi, javnim i komunalnim slu`bama i zaposeli stanove omra`ene i postreqane pre|a{we „varo{ke gospode“...

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Most preko Ribarca Gospodin 063/580... je dobro pro{ao u (ne)zgodi „plati kaznu-poka`i uplatnicu-ili zatvor!“ Pre 5 godina sam pro{ao kroz `uto na semaforu. Pre 4 godine sam zato kod sudije za prekr{aje ka`wen nov~ano i odmah sam platio! Pre tri godine dolaze dva policajca da me odvedu u zatvor na 9 dana zbog nepla}ene kazne. Pokazujem uplatnicu, oni se izviwavaju i odlaze.

Pre dve godine opet se ponavqa scenario! Pola godine kasnije po tre}i put... Tada dobijam savet u {ali: ^uvajte uplatnicu bar jo{ 20 godina, da ne odete u zatvor! E pa, tada }u biti stanovnik na Novom grobqu. Ba{ da vidim kako }e me odvesti u zatvor?! 063/523... *** Policija je dopustila gra|anima da sami re{e problem vlasni{tva. Izgleda da policija slu`i da trenira strogo}u samo na srpskom narodu? Gra|anin Raso, a ne gra|anka.

065/530... *** Napravite most preko Ribarskog ostrva, pa }emo tako rasteretiti Petrovaradin.

063/750... *** Iz Toplane svakodnevno neka novost. U Petrovaradinu }e se izgraditi kotao na {apurike, slamu, suvo li{}e i ostalu bio masu snage 9 megavata. Postoje}i kotao }e sigurno biti postavqen izme|u Futoga i Veternika jer je Starovi} iz stranke SPO obe}ao topklifikaciku ova dva naseqa. Bilo bi dobro da ve} sada Toplana gra|anima podeli alat za pri-

kupqawe bio otpada, odredi otkupnu cenu i mesto skladi{tewa u Petrovaradinu i tako blagovremeno obezbedi grejawe za drugu godinu.

066/518... *** Gra|anin („cinkaro{„) koji otkrije begunce do kraja godine, bez sumwe je znao za wihov identitet i pre poskupqewa ucewenih glava. Gra|anin 064/461... *** Ne{to mislim: @alosno je saznawe {to svi vole da se poigravaju sa malim. Ovi veliki (bar misle da jesu) zavla~e one male lo{im obe}awima, izla`u ih tro{ku izgubqenim vremenom, maltretirawem i praznim pri~ama i na kraju mali i daqe ostaju mali ali izigrani akcionari.

Kada }e ve} ti mali jednom da porastu?

064 108... *** Dana 27.10. linija 7, Liman-Bulevar, voza~ vozi i pu{i pored 3 kontrolora, koji su u{li na @elezni~koj stanici. Vuka{inovi}u alal Vam kontrola.

064/285... *** Sramotno grejawe. Radijatori ‘ladni, napoqu 3 stepena. U ku}i jedva 18 stepeni, a ceo dan radi grejalica. Ko se greje, a ja pla}am cele godine? Toplano,

sram te bilo. Ogor~eni, ola|eni, oja|eni, prehla|eni korisnik grejawa 064/422... *** Bravo za 063/7244... Ja primam platu u dinarima, a kredit mi je u evrima! Zamislite onda samo koliko mi koverti mese~no sti`e gde pi{e da se moja rata za kredit pove}ala za toliko i toliko... Bravo za Srbiju i wene „vo|e“... Alal im!!!

065/624...

*** Kako je gradska uprava organizovala parkirawe u gradu?

Nikako. Sve je isto ko pre, samo {to se to ni{ta pla}a!

064/2466... *** Dragi su meni moji novci. I vama su dragi moji novci. A di su sada moji novci {to dadoh Toplani, pa se sada smrzavam?

064/422... *** Tolerancija je jedno, a tolitarizmus je isto samo zapadwa~-

ki modus zvawa nepravilnosti vlasti u radu. Vlasti zarad vlasti ili opstanka na vlasti iste.

G17+ i na{a Maja su o~ito prototip mogu}nosti iste. EEE moj Ne{o, dok ti spava{ ode plen.

Sada }e autonomija pre}i na regionalizaciju, pla{im se i na{i novci. U~i se Ne{o od Krkobabi}a ako treba, vidi{ kako drma.

064/2491... *** Draga koleginice iz TABAK PRESA, svaka ~ast {to si imala petqu da iznese{ na{e blagostawe u javnost!

Ali nisi u pravu! 100 din. toplog obroka ti je dovoqno da gleda{ svakog dana, a mo`e{ i cele godine ako lepo sa~uva{ nov~anicu! Nemamo mi prekovremene sate, ni neiskori{}eni godi{wi odmor! To je sve za na{e dobro! [ta ako dr`ava odlu~i da pove}a minimalac za 450 dinara? Mora nam se to nekako platiti! I mogla bih ja ovako u nedogled al’ mora{ biti sre}na, j er...he,he... svi smo mi sitne ov~ice...! Ti, lepo budi strqiva, {to bi rekli }uti i trpi... nemaju oni gore vremena da ~itaju na{e hvale o wima! Oni moraju da smisle {ta }e nam slede}e ukinuti da bi nam uveli tre}u smenu...

065/6858...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda3.novembar2010.

9

POSLE IZBORA MILENKA PERI^INA ZA DIREKTORA JAVNOG PREDUZE]A

Kako }e grad izle~iti „Stan” Skup{tina grada proPrvo o ~emu bi grad{le sedmice imenovala je ski oci trebali da se izza direktora JKP „Stan“ jasne, ka`e jeste da li je Milenka Peri~ina, uprovo preduze}e potrebno kos tome {to je 310 radniNovom Sadu. ka od 430 zaposlenih pot- Grad je morao da zna pisalo peticiju tra`e}i da preuze}e ne pla}a pood odbornika u Skup{tini reze i doprinose jer gograda da ne prihvate predtovo svakodnevno osnilog Upravnog odbora firva~u {aqemo razne izveme o wegovom imenovawu. {taje. Prema dosada^iwenicu da ga u predu{wem pona{awu gradze}u ne `ele za direktora, skih vlasti ne mo`e se Peri~in ju~e nije komentazakqu~iti da su zainterisao, ali je zato govorio o resvane za firmu, iako nemarnosti osniva~a, Skupje preko potrebna Novo{tine grada prema ovom sa|anima - smatra Perigradskom preduze}u. Naveo ~in. Pita za{to preduje da od ove godine“Stan“ ne ze}e ne odr`ava lokale odr`ava sedam lifotva u u vlasni{tvu „PoslovSkup{tini grada i Gradnog prostora“, za{to skoj ku}i, mada je to deceni„Informatika“ radi i jama uspe{no ~inio. za privatne firme na- Ako je po ne~emu platu, kada je „Stan“ di„Stan“ poznat onda je to rektna konkurencija po odr`avawu liftova. privatnicima koji se baNa{e preduze}e brine o ve odr`avawem zgrada. ~ak 970 liftova u gradu - U tom poslu „Stan“ je Foto: R. Hayi} bez premca, jer ima preveli Peri~in. Navodi da Milenko Peri~in firma ne mo`e da u~estvuje na javni oglas. Prime}uje da je poko 95 odsto sklopqenih ugovotenderima, jer duguje dr`avi za grebno preduze}e „Lisje“ tatara sa skup{tinama stanara o nepla}ene poreze i doprinose, mata za poslove, koji bi po odr`avawu zgrada - isti~e Pedok istovremeno za mnogo ve}e osniva~kom aktu trebalo da ri~in dodaju}i da su u odnosu javne nabavke Grad ne objavquje pripadnu „Stanu“. na privatne firme u predno-

sti, po{to imaju de`urnu slu`bu na usluzi gra|anima 24 ~asa. Ka`e da je s predstavnicima Grada bilo razovora o otu{tawu radne- da 120 radnika bude progla{eno kao tehnolo{ki vi{ak.

- Do sada se javilo 59 radnika, ali treba videti iz kojih su sektora, jer ne mo`emo ostati bez potrebne radne snage u delovima preduze}a gde ima dosta posla - nagla{ava Peri~in. Kako ka`e odlazak 120 radnika smawio bi mese~ne tro{kove za {est miliona dinara.

Preduze}e duguje 228 miliona dinara za nepla}ene doprinose i poreze za 2006, 2007 i deo 2008. godine, dug prema dobavqa~ima od 179 miliona dinara, 229 miliona bankarskog kredita i pola miliona dinara kredita za lizing za 120 vozila kupqenih za majstore. „Stan“ sada ima 71. radnika u administraciji i 359 majstora. U preduze}u je do 1996. godine radilo 169 radnika, a od te godine do 2006. godine na platni spisak firme je stiglo jo{ 302 radnika.

Z. Deli}

PRIPREMA SE PROCES BIRAWA STRATE[KOG PARTNERA

„Vodovod” uskoro pod lupom konsultanta Polovinom novembra zna}e se koja je konsultantska ku}a izabrana na me|unarodnom tenderu za izbor konsultanta, koji bi trebalo da ponudi najboqi model za uvo|ewe strate{kog partnera u „Vodovod i kanalizaciju“, ka`e za „Dnev-

- Konsultant treba da utvrdi situaciju u preduze}u, popi{e imovinu i odabere jedan od desetak mogu}ih modela uvo|ewa strate{kog partnera. Ukoliko gradska vlast tako odlu~i, polovinom naredne godine mogao bi da bude raspi-

Polovinom novembra zna}e se koja je konsultantska ku}a izabrana na me|unarodnom tenderu.

Konsultant bi trebalo da ponudi najboqi model za uvo|ewe strate{kog partnera u „Vodovod i kanalizaciju” nik“ {ef odseka za odnose s javno{}u u tom preduze}u Davor Santra~. Na restriktivni tender vredan 60 miliona dinara u prvom krugu prijavilo se sedam konsultantskih firmi, da bi u drugi krug u{lo wih ~etiri izme|u kojih }e biti izabran najpovoqniji.

san tender za izbor strate{kog partnera – naveo je Santra~. On ka`e da }e prva obaveza strate{kog partnera biti da u preduze}e unese 60 miliona dinara upotrebqenih za izbor konsultanta.

Mogu}i scenario, kako se nezvani~no razmatralo ovih meseci, jeste da strate{ki

Mi{eluk ponovo u sistemu Rezervoar Mi{eluk od ju~e je ponovo prikqu~en na vodovodni sistem grada, nakon {to je bio iskqu~en tokom postavqawa antikorozivne za{tite na cevovod du` Mosta slobode. Kapaciteta od 15.000 kubika, ovaj rezervoar slu`io je za stabilizaciju pritiska u gradskom vodovodu i za rezerve pri velikoj potro{wi vode tokom prole}a i leta. U „Vodovodu“ ka`u da }e wegovim prikqu~ewem pritisak biti stabilizovan i da se povremena zamu}ewa vode izazavana promenama pritiska ne}e de{avati.

U slu~aju da se ipak pojave sporadi~no gra|ani treba da se obrate preduze}u, kako bi taj deo mre`e bio ispran.

Kwiga o Ru|eru Bo{kovi}u Predstavqawe kwige „Ru|er Bo{kovi}-utemeqiva~ savremene nauke“ bi}e odr`ano sutra u 12 ~asova, u plavoj sali Tehnolo{kog fakulteta, u organizaciji Nau~nog foruma Tehnolo{kog fakulteta. Autor kwige je redovni profesor ovog fakulteta dr Dragoslav Stoiqkovi}, a izdava~ je Istra`iva~ka stanica „Petnica“. A. V.

Iskqu~ewa struje Danas: Novi Sad - od 9.30 ~asova do 12.30 Slova~ka ulica od broja 26 do 38 i Dimirtija Avramovi}a 19, od 8 do 12 Kozara~ka ulica, Jano{ikova, Rakova~ka, od Kozara~ke do kraja, od 10 do 12 bra}e Miladinov od broja 7 do 13 i od 6 do 12, Jano{ikova od broja 13 do 29 i od 20 do 32, Kotorska 37b i 39 a, Kozara~ka od broja1 do 17 i od 2 do 16 i Rakova~ka od broja 1a do 59 i od 2 do 50; Sremska Kamenica: od 8.30 ~asova do 13 vikend naseqe Baxuk na Popovici i Artiqevo, od 8.30 do 10. 30 Rade Kon~ara od broja 1 do 41 i od 2 do 42,

Slavka Rodi}a od broja 1 do 37 i od 2 do 38, Svetozara Mileti}a, Vladimira Nazora od broja 1 do 27 i od 2 do 26, De~ji vrti} „Plavi ~uperak“, deo @elezni~ke ulice, ATC, ulice Frawe Kluza, Marka Ora{kovi}a od broja1 do 4, Matije Gupca od broja 1 do 5 i od 2 do 12, Gajeva od broja 1 do 19 i od 2 do 18, delovi ulica Mo{e Pijade i Slobodana Baji}a, 7 Vojvo|anskih brigada od broja 1 do 25 i od 2 do 34, [kola Milicije; ^ortanovci; od 9.30 ~asova do 11.30, deo vikend naseqa Krivac i vikend naseqe Lipova~ki potok.

partner dobije odre|eni procenat vlasni{ta „Vodovoda i kanalizacije“ na odre|eni period (spomiwalo se 20 godina), te da ulo`i u izgradwu pre~ista~a otpadnih voda za grad, za {ta Novi Sad nema novca, jer se radi o investiciji u {irokom rasponu od 30 do 100 miliona evra. U tom smislu se napomiwalo i da strani partner ne}e do}i ako ne bude u stawu da ubire profit, za {ta je neophodna ekonomska cena vode.

Me|utim, krajem pro{le godine „Vodovod“ je predlo`io

i sistem po kojem ne bi bio potreban strate{ki partner, u slu~aju da cena vode dosegne ekonomski nivo, te bi preduze}e razvijalo sistem i poslovalo bez dotacija iz gradskog buxeta. Ovom predlogu usprotivio se tada{wi zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}, ali on je smewen na pro{loj sednici gradskog parlamenta.

Ukoliko bi wegova smena zna~ila da sada nema prepreka ovakvom scenariju, iapk, ostaje pitawe te{ko 60 miliona dinara - ~emu izbor konsultanta?

S. Krsti}

GRADSKI ODBOR DSS ZABRINUT ZA VISOKO [KOLSTVO

Dr`avni fakulteti nestaju?

Predstavnici Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije ju~e su se bavili stawem u visoko{kolskom obrazovawu koje je daleko od idealnog, {to se ose}a i na Univerzitetu u Novom Sadu.

Predsednica Sindikata visokog obrazovawa Srbije Gordana Bojkovi} je na konferenciji za medije DSS-a ukazala na nepovoqan materijalni polo`aj zaposlenih na doma}im dr`avnim univerzitetima. Uz ~estitke Novosadskom univerzitetu koji je ovogodi{wi dobitnik Novembarske poveqe Skup{tine grada, predsednik Stru~ne komisije Miodrag Dimitrijevi} i predsednik Stru~nog odbora za nauku i obrazovawe GO DSS Veselin Perovi} ukazali su na nesrazmeru izme|u visokih evropskih standarda, koji se o~e-

kuju od nastavnika i istra`iva~a na Univerzitetu, i ulagawa u nauku koja su daleko ispod onih u zemqama EU. Uz podse}awe da se u Uniji za finansirawe visokog {kolstva prose~no izdvaja 1,2 odsto bruto dru{tvenog proizvoda, dok je evropski minimum 0,8 odsto, naglasili su da je kod nas taj procenat tek 0,67 odsto i da je od 2008. svake godine sve ni`i.

Predstavnici GO DSS-a ocenili su da se, ukoliko se takvi trendovi nastave, za desetak godina mo`e o~ekivati da nestane dr`avno visoko{kolsko obrazovawe.

Kako bi doma}i univerziteti odr`ali korak s evropskom akademskom zajednicom, u DSS smatraju da dr`avna ulagawa u visoko {kolstvo moraju iznositi bar jedan odsto BDP-a.

I. Sabado{

Foto: R. Hayi}

SINO] U ^AST BOGDANU ^IPLI]U

Bana}anin li~nost za pam}ewe Kwi`evno ve~e „Stihovi Bogdana ^ipli}a – Nikad dosta Banata“ uprili~eno je sino} u ^itaonici Gradske biblioteke, a povodom zna~ajnog jubileja pesnika, pripoveda~a, dramskog pisca, prevodioca...

Bogdana ^ipli}a, koji je na ju~era{wi dan pre jedan vek ro|en u Novom Be~eju.

O ^ipli}u kao zna~ajnoj li~nosti u kulturnoj istoriji

ovog podnebqa govorio je prof. dr Dra{ko Re|ep, autor „Antologije ^ipli}“. Stihove ^ipli}eve poezije ~itao je dramski umetnik Dragan Stojmenovi}.

U programu su u~estovali i Milutin @. Pavlov, Miroslav Radowi}, Frawa Petrinovi}, Nenad [apowa i Dragana Beleslijin.

Z. D.

NOVI DIREKTOR TONS-a BRANKO RONDOVI]

Da strani turisti du`e ostanu

Novoizabrani direktor Turisti~ke organizacije Novog Sada Branko Rondovi} zvani~no je po~eo da radi 1. novembra, a kako ka`e prvi radni zadatak je priprema plana i programa za narednu godinu.

- Bi}e nam to smernica za delovawe tokom ~itave godine, a neophodno je i da unapredimo komunikaciju s Gradskom upravom za privredu kako bi nas podr`ali pri realizaciji na{ih projekata – rekao je Rondovi} i

Branko Rondovi}

dodao da je jedna od zajedni~kih misija, Grada i TONS – a, da Novi Sad postane “siti brejk” destinacija.

- Koncept Novog Sada kao “siti brejk” destinacije treba da u~ini grad zanimqivim stranim turistima kako bi se du`e zadr`ali i proveli nekoliko dana u`ivaju}i u svemu {to na{ grad ima da ponudi – objasnio je direktor TONS – a.

Do sada je veliki broj stranaca pristigao Dunavom u Novi

Sad, a to su bili uglavnom stariji turisti koji su obilazili grad samo po nekoliko ~asova, a potom bi nastavqali daqe svoje putovawe.

- U saradwi s turisti~kim agencijama, vodi~ima, kao i gradskim ustanovama kulture, ciq nam je da privolimo i ve}i broj mladih, koje }e zadr`ati brojni interesantni sadr`aji – rekao je novi direktor TONS–a, izabran na pro{lonedeqnoj sednici gradske Skup{tine.

Foto: A. Erski

Ideje prethodne uprave, koje nisu do kraja realizovane, nastavi}e da sprovodi, ka`e Rondovi}, tako da Novosa|ani treba da dobiju jo{ jedan informativni centar kod @elezni~ke stanice. Pored interaktivnog izloga na uglu Ulice Modene i Zmaj Jovine, turisti }e i u Petrovaradinu, uz pomo} ta~ skrina, mo}i da dobiju sve informacije o sme{taju, restoranima i aktuelnim de{avawima u gradu.

I. D.

VESTI Kwiga Marka Baj~eti}a Promocija kwige “Sistem vrednosti vodoprivrede” autora Marka Baj~eti}a }e se odr`ati danas u 18 ~asova u galeriji Prometej, Trg Marije Trandafil 11. Govori}e profesori doktori Nenad D. Penezi} i Sr|an Kolakovi} (recezenti), Zoran Kolunxija (izdava~) i dr Marko Baj~eti} (autor). B. S.

Predavawe o virusnim infekcijama Ve~eras u 18 sati u Novosadskom klubu po~iwe predavawe o sezonskim virusnim infekcija-

ma koje }e odr`ati profesor dr Vera Jerant–Pati}, na~elnica Centra za virusologiju Instituta za javno zdravqe Vojvodine.

Novosadski klub nalazi se u Zmaj Jovinoj ulici 3/1.

I. S.

Ve~e yeza u „Tremi” U susret „Novosadskom xez festivalu“, sutra uve~e u 21.30 ~asova odr`a}e se ciklus „Xez metronom“ u Klubu „Trema“. Nastupa „Novosadski big bend“, koji ~ine najboqi xez i pop muzi~ari iz na{eg grada. Vokalni solisti benda su Svetlana Palada i Jelena Bu~a. Organizator je Kulturni centar Novog Sada, a ulaz je slobodan.

Z. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda3.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

10

OPLEMEWEN JO[ JEDAN KUTAK U VOJVODINI

Umesto divqe deponije zablistalo jezero Laguna U~enici prvog razreda O[ „Sremski front” u [idu

OVE [KOLSKE GODINE UPISANO MALO PRVAKA

Mogu} vi{ak nastavnika

[ID: Ova {kolska godina je u {idskoj op{tini po~ela je sa ukupno 293 prvaka, raspore|enih u 19 mesta. Formirano je pet mati~nih osnovnih {kola koje imaju odeqewa u selima i jedna u [idu za decu sa posebnim potrebama.

Osnovna {kola „Sremski front” u [idu sa podru~nim odeqewima u Gibarcu, Ba~incima i Kukujevcima, upisala je u prvi ukupno 85 dece, dok {idska O [ „Branko Radi~evi}”, sa podru~nim odeqewima u Berkasovu, Sotu i Biki} Dolu ove godine ima 109 u~enika prvog razreda. O[ „Vuk Karaxi}” u Ada{evcima, sa podru~nim odeqewima u Va{ici, Ilincima i Batrovcima upisala je ukupno 30 prvaka. Erdevi~ka osnovna {kola „Sava [umanovi}”, sa podru~nim odeqewima u Binguli i Qubi, upisala je ukupno 34 dece u prvi razred. Osnovna {kola „Filip Vi{wi}” u Morovi}u, sa podru~-

nim {kolama u Vi{wi}evu i Jameni, upisala je ukupno 34 dece.

Osnovna {kola sa posebnim potrebama „Jovan Jovanovi} Zmaj”{kolske godine upisala je samo dvoje dece - ka`e inspektor Osnovnih {kola [id Slavko Cuper.

Samo sedam godina ranije, {kolske godine 2002/2003, na podru~ju op{tine [id upisano je ukupno 506 u~enika prvog razreda.

Ovaj podatak je zabriwavaju}i, jer broj prvaka iz godine u godinu opada za po tridesetoro u~enika.

- Postoji opasnost da ovo kontinuirano opadawe broja upisanih |aka uslovi vi{ak nastanika u Osnovnim {kolama, {to }e usloviti otkaz, ili preme{taj na drugo radno mesto, ako ga bude bilo - ka`e izvr{ilac izrade projekata odeqewa za privredu @eqka Jari}.

D. Savi~in

Paklena pomoranya SENTA: Kamerna scena „Miroslav Anti}” bi}e doma}in glumcima „Teatra 5” iz Beograda koji u Senti gostuju u subotu 6. novembra s predstavom „Paklena pomoranxa”, koju je po romanu Entoni Barxisa dramatizovao i re`irao Zoran Raki}. Beogra|ani }e „Paklenu pomoranxu” izvesti na sceni Doma kulture sa po~etkom od 20 ~asova, a ulaznice staju 150 dinara.

M. Mr.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Legenda o ~uvarima“ (11), „Rezervni igra~i“ (19.45), „Po~etak“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Sinemanija – „Katanac za bol“ (16), „Vol strit - novac nikada na spava“ (19), „\avo“ (21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: Festival savremenog plesa „Mejd in Kina“ (21), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Tri sestre“ (19.30) Pozori{te mladih, velika sala: „^orba od kanarinca“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Sowa Matuh Ivani} (de~ake) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: Aleksandra Kuzmanovi}, Zorica Lazi}, Ivana Muni{i}- Jovanovi}, Olivera Grahovac iz Novog Sada, Jasna Ranisavqev iz Tovari{eva, Maja Bo`i} iz Futoga, Tawa Dinga iz Pivnica, Jelena Raki} iz \ur|eva, Danijela Strugar iz @abqa, Mirjana Ben{a iz Selen~e, Melinda Karanovi} iz Ba~kog Jarka i Biqana Plav{i} iz [ajka{a, DE^AKE: Marija Brkanli},Marija Salati} i Ivana An|i} iz Novog Sada, Sla|ana Kon~ar iz Mladenova, Aleksandra ]ulibrk iz Apatina i Nikolija Kaldara{ iz ^uruga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Milica Borislava Jerini} (1934) u 10.30 ~asova (ispra}aj), Branko Rajka [paravalo ( 1935) u 11.15, Katica Frawe [ajti (1934) u 12.45, Laslo Aleksandar Petrik (1949) u 13.30, Olga Pavla Vidakovi} (1920) u 14.15 i Mihoqka Nade Dabi} (1942) u 15. Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu u 13 sati bi}e sahrawena Zorica Mirka Juri{i} (1967).

BANATSKO VELIKO SELO: Umesto divqe deponije u blizini centra Banatskog Velikog Sela, sada se nalazi jezero Laguna, ure|eno zahvaquju}i saradwi JVP „Vode Vojvodine”, op{tine Kikinda i Udru`ewa gra|ana „Laguna”. Po{to je pre nekoliko dana ure|ewe privedeno kraju, jezero je ju~e predstavqeno gra|anima.

Bilo je potrebno dosta toga da se uradi da bi se jezero oslobodilo deponije koja je ru`ila izgled ovog sela. Najpre, je izme{ten kanal Veliki glavni, a potom su ure|eni jezero i obala.

Inicijativa za izme{tawe kanala pokrenuta je pre {est godina. Od tada je u ure|ewe ovog podru~ja ulo`eno oko 23 miliona dinara, za izgradwu propusta ispod pruge, izme{tawe kanala

iz jednog dela lagune, ~i{}ewe i regulisawe vode. Novac su izdvojili JVP „Vode Vojvodine”, Op{tina Kikinda i Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine. Na inicijativu Udru`ewa gra|ana „Laguna” sre|eno je i priobaqe jezera. JVP „Vode Vojvodine” postavilo je stolove, klupe i nadstre{nice od trske, kao i drvenu saletlu i informativnu tablu, u {ta je ulo`eno 500.000 dinara.

Obala je sada primamqivo mesto za qubiteqe prirode, ribolovce, i mlade koji su dobili novi prostor za ekolo{ke radionice i javne ~asove.

JVP „Vode Vojvodine” su pre nekoliko godina pokrenuli projekat „Voda za `ivot” kojim se kroz partnerstvo sa lokal-

Miran kutak za odmor

nom samoupravom i udru`ewima gra|ana poboq{ava upotreba i razvoj vodnih resursa u Vojvodini. Samo u toku pro{le godine

ovaj projekat je Vojvodini doneo investicije vredne 330 miliona dinara.

L. Nikovi}

KARATISTI NA PRIJEMU U OP[TINI

Medaqe potvrda uspeha APATIN: Karatisti Petar Baji} i Veqko Supi} u kimonu sa dr`avnim grbom vratili su se sa Svetkog kupa u Italiji svaki sa medaqom. Petar Baji} osvojio je srebrnu, a Veqko Supi} bronzanu medaqu. Petoplasirane na ovom takmi~ewu bile su Monika Mati} u kategoriji do zelenog pojasa i Tamara Serdar u kategoriji crnog pojasa. Ovo svetsko prvnestvo i svetski kup za juniore organizovala je VKC federacija, a na takmi~ewu je u~estvovalo oko 1.800 takmi~ara iz 40 zemaqa. To je bio povod da se za wih kao i za 15 ~lanova Karate kluba „Partizan” u Apatinu organizuje prijem u Skup{tini op{tine, a sve wih je ugostio predsednik op-

Dr @ivorad Smiqani} s mladim apatinskim karatistima

{tine dr @ivorad Smiqani}, sa svojim saradnicima.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

- U mojoj kategoriji bilo je 36 takmi~ara i malo je nedostajalo

da osvojim zlatnu medaqu. U posledwem me~u izgubio sam od mog prijateqa karatiste iz Srbije, pa mi poraz nije te{ko pao - rekao je Petar Baji}.

KK „Partizan” ima 80 ~lanova, od kojih je wih 15 u takmi~arskoj kategoriji, a ima i [kolu karatea, koju poha|a 20 polaznika. ^lanovi su, osim iz Apatina, najvi{e iz Sonte i Prigrevice.

Karatistima je na uspehu ~estitao predsednik Op{tine, koji je obe}ao da }e se iz op{tinskog buxeta i narednih godina izdvajati sredstva za sportske klubove, kao i na stvarawu {to boqih uslova za treninge.

J. P.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda3.novembar2010.

11

DVOGODI[WICA KIKINDSKE LOKALNE VLASTI

Ulagawa bez kredita

Delegacija lokalne samouprave na komemorativnom skupu

Molitva za stradale

BE^EJ: Lokalna samouprava Be~eja je, tradicionalno na veliki rimokatoli~ki praznik Svi sveti, organizovala komemorativni skup posve}en nevino stradalim `rtvama 1944. i 1945. godine.

Kraj Spomen obele`ja na Velikom katoli~kom grobqu okupio se znatan broj ~lanova porodica nastradalih i onih koji osu|uju bilo kakvo i prema bilo kome nasiqe.

Posle izre~ene molitve za mir du{a nevino nastradalih sve{tenika Rimokatoli~ke crkve u centru Be~eja Lasla Fuderera, pri-

godnom besedom oglasio se predsednik op{tine Peter Knezi. Komemoracija je zavr{ena polagawem venaca na Spomen obele`je.

Peter Knezi sa saradnicima polo`io je venac lokalne samouprave, u ime Pokrajinske Vlade venac su polo`ili zamenik direktora Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine Imre Kern i jedini poslanik be~ejske op{tine u vojvo|anskom parlamentu Laslo Feher, a vence su polo`ile i delegacije op{tinskih odbora SVM, DZVM i LSV. V. Jankov

LOKALNA SAMOUPRAVA OTPISUJE KAMATE DU@NICIMA

Ruka pomirewa neurednim plati{ama ZREWANIN: Lokalna samouprava jo{ jednom je pru`ila „ruku pomirewa” neurednim plati{ama u gradu na Begeju. Prvo su gradski ve}nici, a nekoliko dana kasnije i odbornici, usvojili predlog odluke o otpisu kamata na obaveze koje su, po osnovu lokalnih javnih prihoda, dospele za pla}awe do 31. decembra 2009. godine. Ova olak{ica va`i jedino ukoliko du`nici izmire osnovni dug.

Kako se moglo ~uti prilikom razmatrawa predloga, po osnovu takozvanih lokalnih javnih prihoda, koje ubiru ovda{wi pore-

skoj upravi su se odlu~ili za otpis kamata.

Prema strukturi nagomilanih dugovawa, najve}i iznos, od 160 miliona dinara, odnosi se na imovinu pravnih lica, od ~ega su kamate 63 miliona. Po ovom osnovu gra|ani duguju 100 miliona dinara, a 52 miliona su kamate. Velik je i dug za komunalnu taksu za isticawe firmi – 150 miliona, od ~ega kamate iznose 57, dok su ostala potra`ivawa mawa.

Uz ocenu da jedan deo duga ne}e biti napla}en, jer su preduze}a u blokadi ili u postupku likvida-

Sti`u tu`be za SON Direkcija za izgradwu i ure|ewe grada, koja preko sistema objediwene naplate (SON) ubire naknadu za komunalne usluge od Zrewaninaca, ne}e biti tako blagonaklona prema du`nicima. Ovo javno preduze}e, naime, pripremilo je nekoliko hiqada tu`bi protiv neurednih plati{a. znici za gradski buxet, pravna i fizi~ka lica u Zrewaninu duguju oko 492 miliona dinara. Od ovog iznosa ~ak 195 miliona odnosi se na kamate! U pitawu su dugovawa po osnovu poreza na imovinu, lokalnih komunalnih taksi, naknada za kori{}ewe i ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, odnosno za za{titu `ivotne sredine, kao i neupla}eni samodoprinos. Da bi podstakli izmirewe vi{egodi{wih dugova, uveli reda u poreskom kwigovodstvu i prona{li zajedni~ki jezik sa du`nicima, u grad-

cije, gradska uprava o~ekuje da }e otpisom kamata do}i do ve}eg buxetskog priliva, jer u pojedinim slu~ajevima kamate prema{uju 50 odsto osnovnog duga. Kako je nazna~eno u obrazlo`ewu za dono{ewe odluke, ova mera je jednokratna i primewiva}e se samo do 31. marta 2011. godine. Potrebno je prilo`iti dokumentaciju koja potvr|uje da je upla}en glavni dug.

Zahtev se podnosi posebno za svaku vrstu obaveza, a obrazac se mo`e preuzeti sa sajta Grada, zajedno sa tekstom odluke. @. Balaban

^uru{ke no}i mladog vina ^URUG: Udru`ewe vinara i vinogradara „Borow” iz ^uruga organizuje tradicionalnu manifestaciju „^uru{ke no}i mladog vina” u svojim prostorijama u centru sela, 20. novembra. Uzorci mladih vina se primaju tog dana od 15 do 17 ~asova, posle ~ega }e `iri enologa ocewivati uzorke. Program po~iwe u 18 ~asova, a bi}e dodeqene nagrade za najboqe ocewena vina, a na osnovu glasova posetilaca bi}e progla{eno najboqe vino.

L. K.

Vida Ogwenovi} odu{evqena Zrewaninom ZREWANIN: U organizaciji pokreta „Novi optimizam” i Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}”, preksino} je u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” odr`ano ve~e „Kwi`evni portret Vide Ogwenovi}”. Tom prilikom, o svom kwi`evnom opusu, ali i posledwem autorskom delu „Posmatra~ ptica”, govorila je jedna od najve}ih srpskih kwi`evnica, dramaturg, esejista, rediteqka, ambasadorka - Vida Ogwenovi}, koja je pred prepunim Pozori{nim klubom ~itala odlomke iz svog posledweg romana. Govorili su i izdava~ i urednik izdava~ke ku}e „Arhipelag” Gojko Bo`ovi} i

vrsni poznavalac kwi`evnih dela Ogwenovi}eve Vladislava Gordi} Petkovi}.

Ve~e pod nazivom „Kwi`evni portret Vide Ogwenovi}” jedan je od zajedni~kih projekata pozori{ta i „Novog optimizma” koji se realizuje zarad promovisawa ideje „Zrewanin – Evropska prestonica kulture 2020. godine”.

Kako je istakla Vida Ogwenovi}, grad Zrewanin ima velikih mogu}nosti da takav projekat i sprovede u delo, naro~ito se osvr}u}i na ~iwenicu i utiske sa ove ve~eri. Ona je, naime, primetila da je Zrewanin jedno od retkih mesta ~iji gra|ani na „ovakav na~in `ive kulturu”. @. B.

KIKINDA: U Kikindi se navr{ila dvogodi{wica vlasti koju, pored Demokartske stranke, sa~iwavaju Socijalisti~ka partija Srbije, G 17 plus, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvo|anskih Ma|ara. Tim povodom su predsednik Op{tine Ilija Vojinovi}, zamenik predsednika Op{tine Milo{ Latinovi} (SPS), pomo}nik predsednika Op{tine Stanislav Maqugi} (G17 plus), ~lan Op{tinskog ve}a Imre Kabok (SVM) i odbornik Milo{ [ibul (LSV) odr`ali konferenciju za novinare. Istaknuto je da je lokalana samouprava u protekle dve godine obezbedila znatna sredstva iz doma}ih i stranih fondova, a da pri tom za op{tinski buxet nisu podizani krediti.

- U ove dve godine za nepovoqne kredite koje je podigla pro{la vlast pla}ane su rate od 50 hiqada evra mese~no – rekao je Ilija Vojinovi}. - Odeqewe za projekte Op{tine Kikinda ukupno je ostvarilo blizu 130 miliona dinara u prethodnih godinu dana od doma}ih i stranih donatora za projekte koji su va`ni za lokalnu zajednicu. To je po{umqavawe pograni~nog pojasa povr{ine od 45 hektara, opremawe Zoohigijenske slu`be i uspostavqawe sistema br`e i efikasnije komunikacije gra|ana sa lokalnom samoupravom, te olak{avawe procedure izdavawa svih vrsta dozvola.

Nagla{eno je da se u protekle tri godine, od osnivawa Fonda za kapitalna ulagawa, u kikindsku op{tinu stiglo 2,15 milijardi di-

nara bespovratno. Pri kraju je izradwa sportske hale u Mokrinu, za koju je Fond izdvojio 118 miliona dinara. Zavr{ena je adaptacija ateqea „Tera”, u vrednosti od 34 miliona dinara. Znatna pomo} zdravstvu je kupovina mobilnog digitalnog rentgena sa C lukom, vrednog oko 6,5 miliona dinara.

Posledwom odlukom Fonda izdvojeno je 16, 7 miliona dinara za kupovinu 12 aparata i pomagala za kikindsku Bolnicu i Dom zdravqa. Sredstvima Fonda rekonstruisano je 14 ulica i delova ulica u Ba{aidu, I|o{u, Mokrinu, Novim Kozarcima, Ruskom Selu i Kikindi, u sklopu projekta vrednog 139 miliona dinara.

-U toku je rekonstrukcija zgrade Op{tine, koju smo zatekli u katastrofalnom stawu. Sada se prvi

NE SMIRUJE SE POLITI^KA BURA U SO KULA

ZAJEDNI^KI PROJEKAT RTV VOJVODINA I STARE PAZOVE

Cirkus zbog mandata KULA: Nekoliko posledwih zasedawa SO Kula pro{lo je u znaku mawih i ve}ih incidenata, a posledwu sednicu obele`ila je opstrukcija Velibora Miloji~i}a, koji je jo{ jednom poku{ao da uka`e lokalnom parlamentu na odluku Upravnog suda po kojoj moraju biti vra}eni mandati odbornicima kojima su oduzeti jo{ u martu i aprilu ove godine. Prema re~ima Velibora Miloji~i}a, biv{eg predsednika SO Kula koji je proletos smewen i izba~en iz Demokratske stranke zbog sukoba sa predsednikom op{tine Svetozarom Bukvi}em (DS), SO Kula mora po{tovati odluku Upravnog suda i svakim daqim odlagawem vra}awa mandata broj nelegitimnih odluka SO Kula sve vi{e raste.

- Zaista ne znam {ta treba jo{ da u~inimo da bi SO Kula sprovela odluku Upravnog suda i vratila nam te mandate i koliko }e jo{ trajati ova farsa koju sprovodi predsednik op-

~etku sednice iza{ao za govornicu i nije `eleo da se skloni, ve} je nekoliko puta pro~itao odluku Upravnog suda o vra}awu spornih mandata. Predsednik SO Kula, @eqko Kova~ je u jednom trenutku prekinuo sednicu, a kako ni po povratku odbornika Miloji~i} nije `eleo da se skloni, Kova~ je upo-

Predsednik op{tine krije dopis Nakon nekoliko meseci takozvane mandatske krize u SO Kula, nadle`no Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu je izgleda kona~no re{ilo da prekine tu agoniju u Kuli, ali dopis koji je upu}en lokalnoj samoupravi u kojem se tra`i od SO Kula da ispo{tuje odluku Upravnog suda i vrati sporne mandate je nestao u kancelariji predsednika op{tine Svetozara Bukvi}a. Naime, nekoliko qudi iz lokalne vlasti u Kuli je potvrdilo da je dopis iz Beograda stigao, ali da ga je umesto predsednika SO Kula @eqka Kova~a preuzeo predsednik op{tine Svetozar Bukvi}.

- Odmah po zavr{etku sednice sam obave{ten da je, navodno, stigao dopis Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu u kojem se SO Kula nala`e da po{tuje odluke suda i da odbornike kojima je Upravni sud vratio mandate moraju pozivati na sednice. Najpre mi je to rekao jedan od odbornika vladaju}e ve}ine, a tokom dana mi je informacija potvr|ena i od Damjana Miqani}a, zamenika predsednika op{tine i @eqka Kova~a, predsednika SO Kula koji mi je rekao da se dopis nalazi kod Svetozara Bukvi}a, predsednika op{tine - ka`e Velibor Miloji~i}. {tine Svetozar Bukvi} i wegovi saradnici. Sve je jasno kao dan, mandati nam moraju biti vra}eni, ali SO Kula ve} nekoliko meseci odbija to da uradi i pri tome se donose odluke za koje glasaju odbornici koji nemaju pravo za to - rekao je Miloji~i}. On se ve} na po-

redo vodio sednicu, dok su odbornici koji su se javqali za re~ koristili mikrofon predsednika Skup{tine.

Iako je na prethodnoj sednici kada je Miloji~i} tako|e stajao za govornicom, a @eqko Kova~ pozvao obezbe|ewe i policiju, ovoga puta se to nije dogodilo.

put posle nekoliko decenija rekonstrukcija radi temeqno i do sada ko{ta oko 15 miliona dinara. Pri kraju su radovi na izgradwi puta od I|o{a do mosta na Tisi kod Ade, obezbe|en je novac za rekonstrukciju mosta Devet grla kod Mokrina, opremqene su trim sale u Ekonomskoj {koli i Sportskom centru „Jezero”.Op{tina Kikinda odlu~ila je da drugu godinu zaredom obezbedi besplatan prevoz do mesta {kolovawa za decu koja `ive u selima gde je u{teda od 5.000 do 6.000 dinara po mese~noj karti.Socijalno odgovorno pona{awe Op{tine prema svojim gra|anima je svakako jedan od prioriteta. Na ime toga, u 2010. godini izdvojeno je gotovo 70 miliona dinara – rekao je Vojinovi}.

A. \.

Serijal „Mi i oni”

- Nisam `eleo da opet zovem obezbe|ewe i policiju kako da ne bi do{lo do nekih ekcesa i da ne pravimo cirkus od skup{tine. Mislim da smo na taj na~in za{titili ugled ove institucije bez obzira na to kako je tekao tok sednice - rekao je Kova~. Sa druge strane Miloji~i} tvrdi da niko nema pravo da ga skloni sa govornice i da zato ovoga puta nije bilo intervencije obezbe|ewa i policije.

- Ukoliko smatraju da sam kao gra|anin prisustvovao sednici za{to su mi dozvolili da iza|em za govornicu i ~ak spre~im druge odbornike da govore. Nisu regaovali jer su ipak svesni da nemaju pravo da me sklone jer je zakon na mojoj strani - rekao je Miloji~i}.

Vra}awem pet mandata koalicija DS-DSS bi izgubila ve}inu u SO osim ukoliko se ne ozvani~i koalicija demokrata i radikala koja se povremeno javqala u Kuli. Me|utim obzirom na vremenski rok koji je protekao i na odluke koje su donete uz glasove odbornika koji to prakti~no nisu, kao re{ewe vi{emese~ne krize u Kuli opet se name}u privremene mere i novi lokalni izbori {to za Kuqane ne bi bilo ni{ta novo jer su u prethodnih nekoliko godina ve} dva puta imali Privremene mere u op{tini, a na birali{ta su izlazili barem pet puta vi{e od ostalih gra|ana Srbije.

N. Perkovi}

STARA PAZOVA: Srbi i Slovaci u Vojvodini `ive zajedno u dobrim odnosima skoro 2,5 veka, i ovaj dokumentarni serijal }e to pokazati, a bi}e i drugih projekata vezanih za mawinske zajednice, - rekao je Bla`o Popovi}, direktor RTV Vojvodina posle potpisivawa ugovora sa Goranom Jovi}em, predsednikom op{tine Stara Pazova o programskoj saradwi na projektu dokumentarne serije „Mi i oni“ . Ovaj projekat koji }e biti realizovan u pet celina od po 27 minuta ima}e za temu istorijsku, privrednu i kulturnu povezanost Srba i Slovaka tokom dva ipo veka, kako u Srbiji tako i u Republici Slova~koj. Bi}e to izuzetan primer promocije pozitivnih vrednosti na kojima ova vi{evekovna saradwa po~iva, re~eno je prilikom potpisivawa ugovora u Novom Sadu, a ovaj dokument defini{e da }e deo projekta finansirati i Op{tina Stara Pazova, jer }e jedna od ukupno pet emisija biti posve}ena `ivotu i odnosima Slovaka i Srba u toj lokalnoj zajednici. Prema ugovoru, Op{tina Stara Pazova }e imati pravo emitovawa snimqenog materijala za protokolarne potrebe, kao i za predstavqawe na sajamskim manifestacijama. Kako je najavio direktor RTV Vojvodina, projekat }e voditi jedan od najiskusnijih novinara ove ku}e, Zdenko Pop, koji je posle potpisivawa ugovora istakao da }e seriju realizovati ekipa najiskusnijih novinara, snimateqa i producenata ove televizije, a za sada je sigurno da }e rediteq biti Qubi{a Srem~evi}. Ina~e, re~eno je i da bi dokumentarna serija „Mi i oni“ trebalo bi da bude zavr{ena do juna 2011.godine.

U Novom Sadu, posle potpisivawa ugovora o dokumentarnom serijalu „Mi i oni“, Goran Jovi}, predsednik staropazova~ke op{tine je jo{ jednom naglasio tradicionalno dobre susedske, prijateqske i sve druge odnose Srba i Slovaka u Staroj Pazovi, {to je potvr|eno i u septembru ove godine, prilikom obele`avawa 240 godina dolaska Slovaka u ovaj deo Srema.

A.N.

Humani kikindski sredwo{kolci KIKINDA: U~enici sve ~etiri sredwe {kole u kikindskoj op{tini dobrovoqno su darovali krv u kikindskom Crvenom krstu.

Organizator je „Klub 25”, u kome su mladi volonteri ove ustanove i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine iz Novog Sada. Prijavilo se 150 sredwo{kolaca, a dr Vasa Kulixan iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine is-

ti~e da je dovoqno i da bude oko 110 davalaca.

-Krvne jedinice bi}e podeqene tako da grupa B i AB ostane u Kikindi, a krv nulte i grupe A bude prosle|ena Zavodu u Novom Sadu. Pre samog va|ewa krvi, pregledam u~enike i porazgovaram sa svakim davaocom pojedina~no. Uobi~ajeno je da prilikom

ovakvih akcija uvek bude oko 20 odsto wih koji u datom trenutnu ne mogu biti davaoci.

Svi su morali da popune detaqan upitnik o svom zdravstvenom stawu i navikama - isti~e dr Kulixan.

Svakom sredwo{kolcu koji dobrovoqno daruje krv sledi po{teda od {kole dva dana.

A. \.

CRNA HRONIKA

sreda3.novembar2010.

JU^E NA TRI LOKACIJE U BEOGRADU I ARAN\ELOVCU POTRAGA ZA BIV[IM KOMANDANTOM VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE

„Bajka” bez Ratka Mladi}a

Vlasnik dva ugostiteqska objekta u Beogradu i Aran|elovcu Goran Radivojevi}, priveden je na informativni razgovor u policiju kao osoba bliska Ratku Mladi}u i wegovoj porodici, izjavio je ju~e zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}.

Vekari} je kazao da je policija ju~e pre podne pretresla Radivojevi}ev restoran "Bajka" u beogradskom izleti{tu Ko{tutwak, ku}u u Ulici Vladimira ]opi}a u nasequ Bele Vode, i etno-selo "Bajka" na Bukuqi kod Aran|elovca.

"Sve pretrage koje se vr{e sprovode se u ciqu hap{ewa najtra`enijeg ha{kog begunca Ratka Mladi}a, a ju~e je konkretno tragano za odre|enim materijalima i predmetima koji bi potragu pribli`ili ciqu", rekao je Vekari} gostuju}i na televiziji B92. On je naglasio da je Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine zadovoqno ju~era{wom akcijom i napomenuo da }e se konkretni rezultati znati nakon {to policija podnese izve{taj.

Vekari} je naglasio da nema konkretnih informacija da se u Aran|elovcu ili wegovoj okolini, gde su vr{eni dana{wi pretresi, nalaze qudi koji skrivaju ili finansiraju Mladi}a.

Vekari} je istakao da je Akcioni tim, na ~elu sa tu`iocem za ratne zlo~ine Vladimirom Vuk~evi}em, gotovo u stalnom zasedawu i da proverava sve informacije koje bi dovele do locirawa i hap{ewa Mladi}a. Poseta glavnog tu`ioca Ha{kog tribu-

Restoran „Bajka” u Ko{utwaku

nala Ser`a Bramerca Srbiji, koja je zakazana za 15. novembar, nema veze sa aktivnostima u potrazi za Mladi}em, ukazao je on.

Pripadnici policije su ju~e oko 11 sati zavr{ili pretres u okviru etno-sela Divqakovac na Bukuqi kod Aran|elovca i u restoranu "Bajka" u Beogradu gde su tragali za informacijama koje bi mogle dovesti do pronala`ewa odbeglog ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a.

Pretres u etno-selu Divqakovac na Bukuqi trajao je ne{to

du`e od tri sata. Selo, u koje tokom pretresa nije bilo mogu}e u}i, napustilo je ~etiri automobila i jedno terensko vozilo, a putnici u automobilima su imali kapuqa~e na glavi. Dve `ene zaposlene u tom objektu su Tanjugovoj dopisnici rekle da u akciji pretresa niko nije odveden i da ni{ta nije odneto, ali i da im je zabraweno da daju bilo kakve izjave.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je ju~e da je Srbija du`na da ispuwava svoje obaveze, ukqu~uju}i i sprovo|ewe Zako-

tu`enike, obavqena na vi{e lokacija na podru~ju Beograda i Aran|elovca, nije u vezi s nedavno pove}anim nagradama za informacije o Ratku Mladi}u i Goranu Haxi}u.

– Ova akcija nema veze s tim, izvedena je na osnovu prethodnih bezbednosnih podataka – rekao je on, podsetiv{i na to da je Vlada Srbije opredeqena da zavr{i saradwu s Ha{kim tribunalom.

Ministar policije je potvrdio da je tokom akcije potrage za informacijama vezanim za ha{ke optu`enike jedna osoba

Vlasnik dva ugostiteqska objekta u Beogradu i Aran|elovcu Goran Radivojevi} priveden je na informativni razgovor u policiju kao osoba bliska Ratku Mladi}u i wegovoj porodici na o saradwi s Ha{im tribunalom, nezavisno od dolaska ha{kog tu`iteqa Ser`a Bramerca u Beograd.

– Obaveza Srbije – nezavisno od Bramercovog dolaska i izve{taja koji uvek s du`nom pa`wom propratimo jer smo za wega `ivotno zaintersovani – je da ispuwava sve obaveze, ukqu~uju}i i sprovo|ewe Zakona o saradwi s Ha{kim tribunalom – rekla je Slavica \uki}-Dejanovi} Tanjugu, i dodala da svako radi svoj posao u skladu sa Zakonom i da tome ne treba pridavati poseban zna~aj, iako je izuzetno zna~ajno sve ovo {to se doga|a.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je da ju~era{wa akcija potrage za informacijama vezanim za ha{ke op-

Ku}a Gorana Radivojevi}a

privedena na informativni razgovor.

Da~i} je, posle obilaska Policijske uprave u Pirotu, novinarima rekao da ova akcija spada u uobi~ajene na tom poslu, koje sprovode policija, Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine i srpske bezbednosne slu`be, u okviru Akcionog tima za saradwu s Ha{kim tribunalom. On je podsetio na to da su i do sada proveravane sve informacije i lokacije vezane za ha{ke optu`enike, ali i qude za koje je postojala sumwa da su u kontaktu s wima. Da~i} je dodao i da se na broj telefona, koji je dr`ava obezbedila za informacije o ha{kim optu`enicima, javqaju osobe koje daju odre|ene informacije, dodaju}i da se sve one proveravaju.

DNEVNIK

c m y

12

Potraga duga 14 godina Pretraga lokacija u Beogradu i Aran|elovcu, koju su ju~e sproveli pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova, najnoviji je poku{aj da se "do|e" do informacija koje bi dovele do odbeglog ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a.

Biv{i komandant Vojske Republike Srpske Mladi} u bekstvu je od kraja 1996. godine. Od tada do danas bilo je vi{e poku{aja wegovog locirawa i hap{ewa, ali svi su zavr{eni bez uspeha. Vojna policija je u maju 2007. godine pretresla vojni objekat u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali je utvrdila da se tamo ne krije nijedno od lica optu`enih pred Ha{kim tribunalom.

Iste godine u oktobru je pretresana i kasarna u Beloj Crkvi, ali Vojska Srbije ni tada nije nikoga uhapsila.

U potrazi za Mladi}em pripadnici policije su u novembru 2008. godine nekoliko sati pretresali porodi~nu ku}u i pogone fabrike "Vuji}-Vaqevo" u vlasni{tvu bra}e Vuji}. @andarmerija je bila zainteresovana za finansijsko poslovawe kompanije, ali i za li~ne predmete i dokumenta koja bi mogla uputiti na povezanost porodice Vidoja Vuji}a, jednog od vlasnika kompanije "Vuji}-Vaqevo" s Mladi}em. Pretres se dovodio u vezu s poslovnom saradwom firme "Vuji}" s firmom "Impakt", ~iji je vlasnik Darko Mladi}, sin ha{kog begunca.

Porodi~na ku}a Darka Mladi}a u Ulici Blagoja Parovi}a 119 pretresana je i po~etkom decembra 2008. godine, a ciq je bila potraga za "tragovima, dokazima, materijalima, dokumentima i bilo ~ime {to mo`e predstavqati trag koji vodi do Ratka Mladi}a".

U decembru iste godine akcija potrage za ha{kim beguncima izvedena je i u aran|elova~kom nasequ Kolonija.

Za Mladi}em se tragalo i u Republici Srpskoj, gde su u februaru 2009. godine pripadnici me|unarodnih snaga u Bosni i Hercegovini, Eufor i NATO u Isto~nom Sarajevu pretresli ku}e u kojima `ive Mladi}eva sestra i snaha Milica Avram i Radinka Mladi}, u naseqima Vojkovi}i i Kasindol. Wima su tom prilikom oduzeti odre|eni predmeti koji su ustupqeni istra`iteqima Ha{kog tribunala. Bio je to {esti put da vojnici me|una-

rodnih snaga organizuju pretres ku}a rodbine najtra`enijeg ha{kog optu`enika.

U aprilu pro{le godine snage Eufora su na podru~ju op{tine Han Pijesak, gde je tokom rata bio sme{ten Glavni {tab VRS, sprovele akciju u potrazi za podacima koji bi mogli dovesti do pronalaska generala Mladi}a.

Vojnici Eufora su i u maju 2009. godine u Bjeqini pretresli stan biv{eg vojnog saradnika Ratka Mladi}a Rajka Banduke, a u mestu Dijelovi, {est kilometara severozapadno od Bijeqine, i ku}u Rajkovog ro|aka Radoslava Banduke.

Za Mladi}em se, sude}i po navodima pojedinih medija, tragalo i na podru~ju Vojvodine u septembru pro{le godine, kada ga je na {irem podru~ju Novog Sada

tra`ilo vi{e od 50 policijskih specijalaca.

Dva meseca kasnije policija je pretresala stanove bliskih saradnika dvojice ha{kih begunaca Mladi}a i Gorana Haxi}a. Tada je privremeno oduzet zna~ajan deo dokumentacije, kaseta, CD-ova i drugog materijala koji su bili predmet daqih operativnih provera, a koji je kori{}en i u daqim akcijama na locirawu i hap{ewu ha{kih optu`enika.

Posledwa potraga za Mladi}em, odnosno informacijama i dokazima koje bi policiju dovele do tog ha{kog optu`enika, obavqena je krajem februara, kada su pripadnici MUP-a pretresali wegovu porodi~nu ku}u na Banovom brdu u Beogradu. Tokom tog pretresa istra`ni organi privremeno su oduzeli vi{e video-kaseta, CD-ova i rokovnika starih vi{e od 15 godina, kao i odre|enu sumu novca.

HELSIN[KI ODBOR OCEWUJE DA JE STAWE U KAZNENO-POPRAVNIM ZAVODIMA NEZADOVOQAVAJU]E

Zatvori prenatrpani, najkriti~nije u Po`arevcu Izvr{ni direktor Helsin{kog odbora za qudska prava u Srbiji Ivan Kuzminovi} ukazao je ju~e da su zatvori u Srbiji prenatrpani, a da je najkriti~nija situacija u Kaznenopopravnom zavodu za `ene u Po`arevcu.

Kuzminovi} je na konferenciji za novinare, odr`anoj povodom monitoringa zatvora u Srbiji, napomenuo da su zatvori u Srbiji prenatrpani i da je, od oko 11.000 zatvorenika, vi{e od polovine osu|eno na kaznu zatvora od {est meseci.

Po wegovoj proceni, tre}ina zatvorenika bi mogla i}i ku}i, ali se ne primewuju alternativne sankcije, iako bi mogle doprineti smawewu broja zatvorenika. Kuzminovi} je istakao da je mera elektronskog nadzora zatvorenika pomo}u narukvica do sada izre~ena samo jednoj osobi, ali ni ta odlu-

ka nije primewena jer jo{ nije pravosna`na.

– U Srbiji institucija uslovnog otpusta zatvorenika gotovo ne postoji, iako bi mogla doprineti smawewu broja zatvorenika – naveo je izvr{ni direktor Helsin{kog odbora za qudska prava.

Govore}i o situaciji u KPZ u Po`arevcu, on je dodao da je upravnica te ustanove postavqena na tu funkciju bez dana iskustva, napomiwuju}i da pripadni{tvo odre|enoj koaliciji nikoga ne ~ini kompetentim da bude upravnik bilo kojeg zatvora u Srbiji.

– U KPZ-u Po`arevac je najbrutalnija, najrigoroznija i najkonzervativnija primena zakona o izvr{ewu sankcija, kada su u pitawu osu|enice – rekao je Kuzminovi}.

Specijalistkiwa patolog Gordana Samarxija naglasila je

da je u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu zaposleno nedovoqno lekara jer, kako je istakla, na odeqewu narkomanije s 220 narkomana rade samo

@enski zatvor „Zabela”

dva psihijatra. Osim toga, u zatvorskim bolnicama ne postoji princip poverqivosti, {to ometa i mogu}nost da se otkriju eventualne `rtve torture.

Na|en le{ zatvorenika odbeglog iz Zabele Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija saop{tila je ju~e da je na oko 500 metara udaqenosti od po`areva~kog zatvora "Zabela" prona|en le{ mu{karca, za koga se sumwa da osu|enik M. M. koji je pobegao pre tri sedmice.

Pripadnici slu`be obezbe|ewa zatvora utvrdili su da se M. M. 12. oktobra u poslepodnevnim ~asovima nedozvoqeno udaqio iz otvorenog odeqewa tog Kazneno-popravnog zavoda u Po`arevcu. Upravnik zatvora je, kako se navodi u saop{tewu, odmah o tome obavestio lokalnu policiju, da bi ju~e dobio nezvani~no obave{tewe da le{ pripada odbeglom osu|eniku.

M. M. imao je jo{ nekoliko meseci do isteka kazne zatvora zbog ~ega se i nalazio u otvorenom delu zavoda. Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija i Uprava Kazneno-popravnog zavoda u Po`arevcu - Zabela nastavqaju da sara|uju s Ministarstvom unutra{wih poslova u ciqu rasvetqavawa ovog slu~aja.

– Uslovi sme{taja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici su neprihvatqivi, zgrada je u toliko lo{em stawu da preostaje

jedino mogu}nost izgradwe nove ustanove – naglasila je Gordana Samarxija.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda3.novembar2010.

13

ZATRA@ENA PRVA IZRU^EWA DR@AVQANA CRNE GORE

Srbija o~ekuje Labana i Musi}a Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izrazila je o~ekivawe da }e dvojica crnogorskih dr`avaqana – Boris Laban i Samir Musi} – vrlo brzo biti izru~eni Srbiji, po{to je ju~e nadle`nim organima Crne Gore upu}ena molba za wihovo izru~ewe.

– Ministarstvo pravde }e danas uputiti molbu za ektradiciju jo{ trojice crnogorskih dr`avqana – Bogdana Markovi}a, Marija Stani}a i Alena Sijari}a, protiv kojih se u Srbiji vode krivi~ni postupci – izjavila je ministarka Malovi} Tanjugu.

Ona je podsetila na to da se protiv Labana i Musi}a u Srbiji vodi krivi~ni postupak pred Posebnim odeqewem Vi{eg suda u Beogradu. Oni su uhap{eni u Bjelom Poqu po poternici koju je za wima raspisala Srbija, a wihovo izru~ewe se tra`i na osnovu Sporazuma o izru~ewu izme|u

Srbije i Crne Gore, koji je u Beogradu potpisan 29. oktobra, napomenula je Sne`ana Malovi}. Ministarka pravde o~ekuje da }e do wihovog izru~ewa Srbiji do}i vrlo brzo, odnosno nakon sprovedenog postupka.

Nadle`ni organi Crne Gore ju~e su zvani~no obavestili srpsko Ministarstvo pravde da je Markovi}u, Stani}u i Sijari}u odre|en ekstradicioni pritvor, tako da }e molba za wihvo izru~ewe biti upu}ena danas, ~im se prikupi sva nu`na dokumentacija, dodala je ministarka. Ona je istakala da }e svi koji ve} du`e izbegavaju hap{ewa i su|ewa zaklawaju}i se iza dr`avqanstva biti procesuirani.

– Efikasna primena sporazuma potvrda je na{eg opredeqewa da oja~amo saradwu u borbi protiv organizovanog kriminala. Potpisani sporazum upravo nam omogu}ava da

ODLO@ENO PONOVQENO SU\EWE ZA KOBNI OBRA^UN NAVIJA^A U FUTOGU 14. APRILA 2008.

Dvojica od 22 optu`ena nisu sela na klupu Ju~era{wi ponovqeni glavni pretres u novosadskom Vi{em sudu protiv optu`enih za u~estvovawe u dogovorenoj tu~i navija~a fudbalskih klubova „Vojvodina“ i „Partizan“ u Futogu pretpro{le godine, u kojoj je jedna osoba poginula, odlo`en je zbog nedola-

isplanirana kao „ferka“, jedan na jedan, izme|u dvojice navija~a suprotstavqenih grupa, ali kad je jedan od wih u razra~unavawu ujeden u obraz i po~eo da vri{ti, situacija je izmakla kontroli, do{lo je do pucawave, a potom i be`anije. Stankovi} se tereti i da je neo-

Stevan Stankovi} po privo|ewu u policiju

ska dvojice od 22 okrivqena.

Predsednik peto~lanog ve}a sudija Darko Tadi} naredio je da se policija pobrine za urednu dostavu poziva okrivqenima koji se nisu pojavili, i upozorio prisutne na klupi da ne}e tolerisati opstrukciju postupka i po cenu odre|ivawa pritvora.

Po navodima optu`nice, 14. aprila 2008. godine, oko 22 sata, kod @elezni~ke stanice u Futogu, prvopotu`eni Stevan Stankovi} (1988), koji je u pritvoru od 19. aprila 2008., usmrtio je Dejana Dimitrijevi}a tako {to ga je je pogodio hicem iz pi{toqa u grudni ko{ i poku{ao da li{i `ivota tada maloletnog Stevana B. koga je ranio u vrat i tako mu naneo povredu opasnu po `ivot. Tu~a je

vla{}eno nosio pi{toq i ispalio kobne hice. Iste no}i u Domu zdravqa u Futogu Dejan Dimitijevi} je podlegao povredama usled unutra{weg krvarewa, ka`e se u optu`nici.

Ju~era{we su|ewe nije odr`ano zbog nepostojawa procesnih pretpostavki, odnosno nedolaska optu`enih Futo`ana Nevena Zeqkovi}a (1985), koji nije zvani~no obave{ten o pretresu, i uredno pozvanog Borisa Nadarevi}a (1981). Wih dvojica se, uz sve otale optu`ene, izuzev Stankovi}a, brane sa slobode.

Glavni pretres, koji je bio pra}en poja~anim merama obezbe|ewa ali i pro{ao bez ijednog incidenta, bi}e nastavqen 23. i 24. decembra.

E. D.

Laban se tra`i radi predaje Posebnom odeqewu Vi{eg suda u Beogradu u ciqu dovr{ewa krivi~nog postupka koji se protiv wega vodi zbog krivi~-

Razmeweni optu`eni Srbija i Crna Gora ju~e su razmenile prve optu`ene ili osu|ene za odre|ena krivi~na dela, obuhva}ene Sporazumom o razmeni sopstvenih dr`avqana koji je u petak potpisanu Beogradu.

Podgori~ki Interpol izru~io je Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije Wegoslava Marjanovi}a (55) iz Beograda, dok je srpska policija crnogorskoj izru~ila Nik{i}anina Dragana Radosavqevi}a (56), 27.godi{weg Aleksandra Spi~anovi}a iz Podgorice i Darka Mitrovi}a (51), saop{teno je iz Uprave crnogorske policije.

Privo|ewe Borisa Labana

svi oni koji su po~inili krivi~na dela odgovaraju pred sudom i da ne izbegnu pravdu

skrivaju}i se iza dr`avqanstva – rekla je ministarka Malovi}.

nog postupka koji se protiv wega vodi pred Posebnim odeqewem Vi{eg suda u Beogradu zbog krivi~nog dela zlo~ina~kog udru`ivawa i neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stvaqawa u promet narkotika.

Automobilom u kamion pa u drugi auto Za dva dana na sredwobanatskim drumovima poginule su ~etiri osobe. Maltene se nisu ni osu{ili tragovi krvi od saobra}ajne nesre}e u Melencima, gde je poginulo dvoje na motoru, a zrewaninska policija je saop{tila da se tragedija dogodila i preksino}, oko 19.55 ~asova, na regionalnom putu izme|u Neuzine i Jarkovca. U toj saobra}ajki na licu mesta su poginuli A. N. (41) iz Se~wa, kao i jedna `enska osoba ~iji se identitet jo{ utvr|uje. Povrede su zadobili Z. N. (40) iz Crepaje, @.

N. (52) i G. N. (25), oboje iz Pan~eva.

U policijskom saop{tewu navedeno je da se nesre}a dogodila kada je na zaustavqeni kamion u`i~kih registarskih oznaka, kojim je upravqao V. S. (30) iz U`ica, naleteo automobil beogradskih tablica, za ~ijim volanom je sedeo Pan~evac @. N. Od siline udarca putni~ko vozilo je pre{lo u suprotnu kolovoznu traku i tada se direktno sudarilo s autom kojim je upravqao M. L. (46) iz Padine.

Uvi|aj su obavili istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu, zamenik osnovnog javnog tu`ioca i policijski slu`benici, a daqa istraga }e utvrditi detaqe ovog kobnog sudara.

Podsetimo, dve osobe nastradale su i u nedequ, oko 12.20 ~asova, u melena~koj Ulici srpskih vladara. @i-

vot su izgubili Ratomir B. (59) i Slavica B. (51), oboje iz Melenaca. Wih dvoje su se tog dana kretali motoci-

Uklawa se crna ta~ka Na opasnoj i o{troj krivini koja iz pravca Novog Milo{eva vodi do mosta preko Kanala Dunav–Tisa–Dunav i daqe ka Kikindi, posledwih godina izgubqena su ~etiri qudska `ivota. Me|utim, ova deonica }e uskoro biti znatno sigurnija za voza~e. Sanaciju o{tre krivine koja vodi do samog mosta obavqaju radnici zrewaninskog „Vojvodinaputa“, u sklopu uklawawa crnih ta~aka na vojvo|anskim drumovima. Krivina }e biti znatno bla`a i nekih stotinak metara udaqena od }uprije.

Putari }e je obele`iti saobra}ajnim znacima, a bi}e postavqeni i odbojnici.

klom. Do nezgode je do{lo kada je Milivoj \. (57) iz Melenaca, najverovatnije u nameri da svojim putni~kim vozilom skrene na kolski ulaz, pre{ao na suprotnu stranu kolovoza. U tom trenutku na wega je naleteo motocikl kojim je upravqao Ratimir.

Kako je ju~e “Dnevniku” re~eno u Policijskoj upravi Zrewanin, u oktobru se na podru~ju sredweg Banata dogodila 71 saobra}ajna nezgoda. Dve saobra}ajke imale su najgori ishod i u wima su smrtno stradala ~etiri lica.

U istom mesecu prethodne godine bilo je 148 nesre}a na putevima, u kojima je poginula jedna osoba.

Nedavno je na konferenciji za novinare, odr`anoj u mesnoj policijskoj upravi, re~eno da su zahvaquju}i novom Zakonu o bezbednosti saobra}aja, u ovoj oblasti rezultati povoqniji nego ranije, kako u celoj Srbiji, tako i u centralnom delu Banata.

Broj saobra}ajnih nezgoda u prvo pola godine smawen je s 560, koliko ih je bilo u 2009, na 301. U wima je nastradalo 186 osoba (lane 279), dok je {est lica poginulo, {to je jedno mawe u odnosu na pro{lu godinu. @. Balaban

PRITVOREN TANDEM IZ \UR\EVA

Hteli da otvore tu|u radwu?

Policija je odredila zadra`avawe do saslu{awa kod istra`nog sudije dvojici \ur|ev~ana koji su prekju~e ujutro oko sedam sati zate~eni dok su poku{avali da provale u magacin prodavnice „BBtrejd“ u @iti{tu. Osumwi~eni za poku{aj te{ke kra|e su Slobodan N. (1986) i wegov vr{wak Goran J., saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

U NASTAVKU AKCIJE „TOPLICA“

Uzeo pazar pa vezao prodava~icu Okrivqeni napada~ je od radnice, koja je bila sama u prodavnici, uz pretwu no`em, oduzeo dnevni pazar u iznosu od 8.000 dinara. Potom je prodava~icu vezao selotejpom, polo`io je na pod i pobegao.

Protiv osumwi~enog Kristijana V. podneta je krivi~na prijava zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo razbojni{tva i bi}e priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici.

M. Mr.

nog dela udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela, neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet narkotika i falsifikovawa isprave. On je osumwi~en da je, kao ~lan narkogrupe Darka [ari}a, jedan od or-

DVOJE POGINULO U NESRE]I NA PUTU IZME\U NEUZINE I JARKOVCA, U BANATU

UHAP[EN KRISTIJAN V. IZ HORGO[A, TERETI SE ZA RAZBOJNI[TVO

Brzom i efikasnom akcijom kawi{ke policije rasvetqeno je razbojni{tvo koje se dogodilo u ataru Horgo{a pa je zadr`avawe odre|eno osumwi~enom Kristijanu V. (1987) iz Horgo{a.

Policija je saop{tila da je osumwi~eni Kristijan V. u subotu, 30. oktobra po podne, upao u prodavnicu STR „Mi{i“, u nekada{woj „[eferovoj radwi“ na Suboti~kom putu izme|u Horgo{a i Malih Pijaca.

ganizatora {verca vi{e od dve tone kokaina iz Ju`ne Amerike.

Musi}evo izru~ewe se tra`i u ciqu dovr{ewa krivi~-

Uhap{en jo{ jedan osumwi~eni POLICIJA O UDESU KOD GLO@ANA

Smrt u „lan~i” zbog brzine Sini{a Mi{i} (1966) poginuo je prekju~e na putu izme|u Glo`ana i Bege~a, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava o saobra}ajnoj nesre}i o kojoj je „Dnevnik“ pisao. Voza~ „lan~e“ je, ka`e se u saop{tewu, usled neprilago|ene brzine izgubio kontrolu nad automobilom i sleteo s puta u odvodni kanal.

Vozilo je po nalogu istra`nog sudije upu}eno na vanredni tehni~ki pregled, dodaje se u saop{tewu policije.

M. V.

U akciji „Toplica“ uhap{en je Rade A., za koga se sumwa da je ~lan organizovane kriminalne grupe koja je protivpravno prisvojila vi{e od 50 miliona dinara. Pre wega, uhap{eno je ve} 13 lica za koje se sumwa da su deo te organizovane kriminalne grupe.

Svi se sumwi~e da su kao organizovana kriminalna grupa od februara do oktobra 2010, na osnovu falsifikovanih li~nih karti i putnih isprava, regi-

strovali ve}i broj preduze}a u Novom Sadu, Beogradu i Sremskoj Mitrovici. Predstavqaju}i se la`no, dovodili su u zabludu ve}i broj preduze}a s teritorije Srbije da im na odlo`eno pla}awe isporu~e robu koju nisu imali nameru da plate. Potom su, bez evidencije u poslovnim kwigama preduze}a, tu robu prodavali za gotov novac, izbegavaju}i daqi kontakt s isporu~iocima robe.

(FoNet)

sreda3.novembar2010.

KULTURA

c m y

14

DNEVNIK

VE^E S DAVIDOM ALBAHARIJEM U NOVOSADSKOJ JEVREJSKOJ OP[TINI

Stvarni svet re~i Pre nego {to je postao pisac, David Albahari je `eleo da stvori svet re~i koji }e biti jednako stvaran kao i svet oko nas. I uspeo je u tome. Wegove pri~e i romane ~itaju na mnogim jezicima i na svim kontinentima. A slu{ati Albaharija kako pri~a o svojim kwigama i drugim, vi{e ili mawe kwi`evnim temama, zaista je

i kreativnoj {tampi, me|u koricama su objediwene fotomonografija, svedo~anstvo o li~nom `ivotu i savremenicima, biografija i bibliografija autora. U prvoj kwizi je Qubomir Simovi}, a u drugoj Albahari. I kako to ponekad biva, pri~a je izmakla kontroli, {to zna~i da je kwi`evno ve~e bilo izuzetno uspe{no.

Moja radna soba - U na{oj ku}i u Kanadi moja radna soba je u takozvanom bejsmentu, u polusuterenu gde se pere i su{i ve{ - obja{wava Albahari.- Okrenut sam jednom malom prozoru, kroz koji vidim samo noge inkasanata {to dolaze da zabele`e potro{wu struje ili gasa. I dok pi{em, slu{am rege muziku. Zapravo proteklih dvadeset godina najvi{e slu{am rege. Kad ustajem, poma`e mi taj ritam, a zatim popijem sok od naranxe i spreman sam da sedim za kompjuterom {est sati. Ni{ta glamurozno, sve sam to lepo objasnio u romanu “Sne`ni ~ovek”, prvom koji sam objavio nakon dolaska u Kanadu. A nedavno me je jedna ~itateqka ba{ nasmejala kada mi je rekla da zami{qa kako ja sedim i pi{em u ogromnoj sobi sa staklenim zidom i u`ivam u pogledu na kanadske prirodne lepote. privilegija, koju su ovih dana imali posetioci u novosadskoj Jevrejskoj op{tini.

Povod je bio predstavqawe edicije “Pamtivek” beogradskog izdava~a “Stubova kulture”. Tehnikom izrade starih albuma, u originalnom dizajnu

- Kada po~em da radim na nekom tekstu, obi~no napi{em jednu ili nekoliko re~enica i nemam pojma kako }u nastaviti - otkrio je deo svog stvarala~kog postupka David Albahari.Ne znam u tom trenutku ni kako }e se to ne{to zavr{iti. U

kwi`evnosti ne istra`ujem, sve se, takore}i, samo napi{e.

A kada pi{em, ja moram da budem svaki svoj lik. Ja sam ve~eras drugi ~ovek, ne onaj {to je pisao moje kwige. Sebe smatram piscem kratkih pri~a, imam ih ~ak od jedne re~enice, pa do jedne stranice teksta.

Zato su i moji romani kratki, a takvo gledi{te zahteva posebnu vrstu spisateqske usredsre|enosti. Po mom dubokom uverewu- sve mo`e da bude pri~a, a za svakog pisca je dobro da ve`ba sa`etost. Ima previ{e rasplinutih kwiga:u wima, na primer, junaci piju kafu na dvadeset strana, a moji je popiju odmah. Tako se i pi{u bestseleri- u wih se ubacuje ono {to se ina~e izbacuje iz dobrih kwiga.

Qudi mu ~esto govore da je postmodernizam mrtav, a kad ih pita {ta je sada, niko ne zna odgovor. Albahari im odgovara da je postmoderna u kwi`evnosti danas toliko me|u nama, da se ~ini da je nema.

Mnogi misle da je dosadno kada se pisci bave sami sobom i sopstvenim umetni~kim postupkom. Zato vaqa bar prelistati monografiju “Albahari”, kao primer postmoderne, mozai~ke strukture, sa preko

„NOV.PLES” – NOVI SAD: PO^IWE FESTIVAL SAVREMENOG PLESA

Reprezentacija svetske scene Gotovo na granici ekscesa, Novi Sad }e naredna tri dana, ponovo zahvaquju}i asocijaciji „Per.Art“ (kao i pro{le godine), biti doma}in festivala savremenog plesa. Za razliku od ranije razvijane „balkanske platforme“, sad su pred publi-

voditi razgovor o predstavqenim projektima („Scene u~ewa: 6m1L/ Ra{kolovano znawe/ Everybodys/ PAF/ NDA“). Posle ovoga, kao podjednako zanimqivo zatvarawe Festivala savremenog plesa „Nov.ples“, najavqen je program „Running com-

Iz predstave „Self Unfinished” Gzavijea Le Roe

kom dvoje najuzbudqivijih stvaralaca posledwe dekade uop{te – Gzavije Le Roa i Mete Ingvartsen. „Nov.ples“, kako je doga|aj dobio ime, predstavi}e i mlade autore, i to prvim izvo|ewem nakon premijere u Berlinu, predstavom „Made in China“ Dragane Bulut (Srbija) i Milke \or|evi} (SAD). Wihov nastup ozna~i}e i po~etak scenskog programa festivala „Nov.ples“, ve~eras u 21 ~as, u Srpskom narodnom pozori{tu (SNP). Pre toga, od 19 ~asova, u formi instalacije bi}e predstavqen rad „Tigrov skok u istoriju“ Ane Vujanovi} i Sa{e Asenti}a, koji se bavi istorijom i strukturom scene savremenog plesa u Srbiji (Jugoslaviji). Ovaj, kao i drugi prate}i programi, odvija}e se u Galeriji Matice srpske (GMS).

Poseban segment prate}eg dela programa predstavi}e vode}e projekte koji razvijaju modele samoobrazovawa u izvo|a~kim umetnostima. Studentima i nezavisnim umetnicima, iz asocijacije „Per.Art“, toplo preporu~uju seansu u petak (GMS, 19.30), na kojoj }e Ana Vujanovi}

Foto: Katrin Schoof

mentary – novi format za razgovore o predstavama“. Po konceptu Bojane Cveji} (Srbija/ Belgija), u programu }e u~estvovati Milena Bogavac, Gzavije Le Roa i Sa{a Asenti}.

U ostvarewu “50/ 50” (2004), Mete Ingvartsen se bavi krajnostima spektakularnog scenskog izraza zasnovanog na fizi~koj radwi u kojoj se pokret pojavquje kao preuzet iz jasno utvr|enih situacija rok koncerta, opere ili cirkuske ta~ke. Ono {to je zanimqivo u ovom performansu je to da pokret do te mere biva procesuiran da dobija novi, deformisani oblik, koji vi{e li~i na afekte nego na izra`ena ose}awa, s tim {to, kako ka`e autorka, niko ne zna kako afekti izgledaju.

Gzavije Le Roa je sa predstavom „Self Unfinished“ (1998) stekao istorijski zna~aj, kao jedan od autora koji su krajem 20. veka imali najve}i uticaj na razvoj „konceptualnog plesa” (think-dance) na me|unarodnoj sceni. „Self Unfinished“ je rad okarakterisan kao „otvoreno poqe prikazivawa tela, tela koje izmi~e racionalnom logocentri~nom pogledu gledaoca, tela koje se nudi kao objekt, kao ma{ina, kao telo bez organa i kao subjekt koji se samokonceptualizuje i odla`e produkt u procesu izvo|ewa.“ O predstavi Le Roe su napisani brojni teorijski tekstovi, snimqen je dokumentarni film, a od premijere je izvedena preko 100 puta {irom sveta. I daqe

Istorija plesa i tehnologija Za ve~era{wi prezentaciju i instalaciju projekta „Tigrov skok u istoriju“, „Per.Art“ je pozvao publiku da ponese ure|aj s kojim je mogu}e pratiti sadr`aj sa interneta. Akcija predstavqa kona~nu fazu rada na jedinstvenom projektu kojim su se autori (Vujanovi}/ Asenti}) i pridru`eni sagovornici/ saradnici bavili pitawem razvoja plesa u Srbiji tokom 20.veka, onim kakav je ples bio pedesetih, {ta je bilo progresivno osamdesetih, ili kako je sve po~elo dvadesetih, ko je tridesetih vodio fiskulturu preko Radio Beograda...

Naravno, ono {to publiku prirodno interesuje najvi{e, „skriveno“ je u sredini. Drugog dana festivala, sutra (SNP, 20.30), na programu su predstave „50/ 50“ Mete Ingvartsen (Danska/ Belgija) i „Self Unfinished“ Gzavijea Le Roe (Francuska/ Nema~ka). Uz napomenu da nisu za publiku mla|u od 16 godina, predstave su najavqene kao kultno {tivo razvoja scene savremenog plesa Evrope.

va`i za jednu od najtra`enijih predstava na vode}im festivalima savremenog plesa i centrima savremene umetnosti.

Ulaz je besplatan na sve programe Festivala savremenog plesa „Nov.ples“, ali pre dolaska na predstave u SNP potrebno je rezervisati mesto na telefon 548- 511 ili 064 2475825. Dodatne informacije mogu se prona}i putem internet prezentacije www.perart.org.

I. Buri}

stotinu privatnih Albaharijevih crno-belih slika, za koje misli da su prava slika sveta, zaustavqena stvarnost. (“Na nekima sam stra{no sme{an, neke svedo~e o mojoj hipi-fazi sa puno kose, o ~emu sada mogu samo da sawam”.)

- Za mene je fascinantno kada vidim da dete ~ita kwigu o Hariju Poteru od nekoliko stotina strana, kraj svih kompjuterskih ~uda - ispri~ao je Albahari. - Onda pomislim kako je prvi mu` Xoane Rouling, dok niko nije znao za wu, sigurno do`iveo tragediju {ekspirovskih razmera kada se ona planetarno proslavila i obogatila (uz drugog mu`a).

Takozvana `enska kwi`evnost dominira i u svetu, ne samo u Srbiji. ^ini mi se da veliki broj spisateqica, koje dominiraju top-listama naj~itanijih, odra`ava drugu stvarnost-da je i ve}ina ~italaca `enskog pola. Dobro je da qudi ~itaju, makar i lake kwige, sve dok ne ugro`avaju druge. Verujem da ve}ina pisaca pi{e sa idejom dobrote, ~ak i Stiven King, sa svim tim hororima.

Nisam neko ko voli da pridikuje i deli savete, ali verujem da iz kwi`evnosti, iz umetnosti uop{te, mo`emo

mnogo da nau~imo. Pouku mora svako da otkrije sam.

Od Davida Albaharija smo ~uli i jednu staru jevrejsku pri~u. Stari hasidski rabin je stalno govorio:budite dobri sve do svoje smrti. Kada su ga pitali, kako da znaju dokle da

budu dobri, odgovorio je:`ivite tako kao da vam je svaki dan posledwi.

I kao {to re~e veliki pripoveda~ `ivota i sveta re~ijedino je sada{wi trenutak onaj u kome stvarno `ivimo.

Radmila Lotina

DANAS NA NOVOSADSKOJ „SINEMANIJI”

„Katanac za bol”, „Vol strit” i „\avo” Ko nije pogledao, presti`nim Oskarima oven~anu ratnu akcionu dramu „Katanac za bol“ (Hurt Locker) rediteqke Ketrin Bigelou, to mo`e da u~ini danas na novosadskoj „L’Oreal Pariz Sinemaniji“ u Art bioskopu „Vojvodina“ na Spensu. Projekcija

za demontirawe mina i drugih, svakovrsnih improvizovanih eksplozivinh naprava. Film gotovo dokumentaristi~ki predo~ava mnoge opasnosti i slo`enost tog posla i rata u Iraku, nude}i niz napetih scena. „Katanac za bol“je pri~a o navu~eno-

Scena iz filma „Vol strit: Novac nikada ne spava”

filma je od 16 sati, a cena karte j e 250 dinara kao i za sve ostale reprizne filmove koji se na „Sinemaniji“ prikazuju u ovom terminu.

Pri~a filma je zasnovana na reporterskim zapisima jednog ratnog izve{ta~a tokom ameri~ke intervencije u Iraku.

Wegove zabele{ke su preto~ene u scenario pa i igrano ostvarewe koje govori o maloj jedinici ameri~kih vojnika specijalista KONKURS DKV ZA HUMOR I SATIRU

Nagrada „\or|e Fi{er” Sekcija humorista i satiri~ara DKV (Dru{tva kwi`evnika Vojvodine) po deveti put raspisuje konkurs za dodelu nagrade „\or|e Fi{er“. Nagrada se dodequje za doprinos humoru i satiri, kako spisateqskim radom, tako i ostalim aktivnostima koje doprinose popularizaciji humora i satire.

Predloge i prijave slati na adresu: DKV, Sekcija humorista i satiricara, Bra}e Ribnikar 5, Novi Sad. Rok za prijave je 30. novembar.

sti na rat, adrenalinskoj ovisnisti o opasnosti ali i wegovim strahotama. Rediteqka ga je posvetila svim ameri~kim vojnicima na rati{tima {irom sveta.

Premijerno, od 19 ~asova, na istom mestu (po ceni od 300 dinara) gledaoce o~ekuje drama Olivera Stouna „Vol strit: Novac nikad ne spava“ (Wall Street:.

Money Never Sleeps). Re~ je o produ`etku pri~e Stounovog „Vol

strita“ iz 1987. godine, odnosno wegovog junaka Gordona Geka.

Sada je Gek, posle odslu`ene zatvorske kazne i promena u globalnoj ekonomiji, autsajder, gubitnik u svetu u kojem se nekada kraqevski snalazio. Me|utim, ovo vreme je prilika za wegov drugi poku{aj...Ameri~ka kritika nije preterano hvalila ovaj Stounov film, od kojeg ~ini se ovda{wa publika puno o~ekuje. Ostaje nam da vidimo kako se sada{wa globalna ekonomska kriza prelomila kroz Stounov film, koji mnogi ocewuje najpre kao solidnu dramu kojoj nedostaje prava kriti~ka o{trica. U filmu pored Majkla Daglasa u glavnoj ulozi, igra i [aja Labuf.

U kasnove~erwem terminu, od 21.30 ~asova, na programu je filmu „\avo“ (Devil) - drama sa elementima fantastike i strave, koju je re`irao Erik Daudl, dok gluma~ku ekipu ~ine Kris Mesina, Bojana Novakovi}, Logan Mar{al Grin i drugi. Ukratko: u jednom liftu se zati~e petoro neznanaca. Umesto da se posle par trenutaka slu~ajnog susreta svi razi|u, kada se lift zaglavi, stranci }e se dobro upoznati. Jednom po jednom po~iwu da se de{avaju u`asne stvari, a krivac je me|u wima...

V. C.

DRU[TVO

DNEVNIK

^LANSTVO U „EVROTRANSPLANTU” MOGU]E 2012. GODINE

Donorstvo organa jo{ uvek nedovoqno U Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu ovih dana je ura|ena jo{ jedna kadaveri~na transplantacija jetre. Ovakvi zahvati i kod nas su sve ~e{}i, ali smo jo{ uvek daleko od potrebnog broja presa|ivawa organa koji bi znatno smawili liste ~ekawa bolesnika na nove, zdrave organe. Na listi ~ekawa na transplantaciju bubrega je oko 900 qudi u Srbiji, a za jetru 60. Za sve wih presa|ivawe organa zna~i produ`etak `ivota.

Po donorstvu organa Srbija je pri samom dnu rang-liste. Na milion stanovnika imamo dva do tri slu~aja donorstva, a zadovoqavaju}i broj je izme|u dvadeset i trideset. Primera radi, SAD imaju 26 donorstva na milion stanovnika. [panija je zemqa s najve}im brojem donorstva u Evropi – ima ih vi{e od 30 na milion stanovnika.

Na{i gra|ani jo{ uvek nemaju dovoqnu svest o zna~aju transplantacije. Za sada se gra|ani mogu izjasniti o zave{tawu organa u Klini~kom centru Vojvodine, koji vodi kampawu „[ansa za novi `ivot“ u okviru donorske mre`e Voj-

vodine, i u VMA. Iako se do sada prili~an broj gra|ana izjasnio za zave{tawe organa, jo{ uvek je broj potpisanih donorskih kartica nedovoqan.

splant“ uspe{no deluje vi{e od 40 godina na podru~ju s oko 130 miliona stanovnika, ~ime je pacijentima iz dr`ava ~lanica osigurana br`a i ve}a dostupnost organa za

Pove}ava se baza davalaca „Evrotransplant“ je koristan pre svega za mawe zemqe jer se baza potencijalnih davalaca organa pove}ava od 7,5 miliona, koliko nas ima u Srbiji, na 150 miliona, pa se verovatno}a da se za pacijenta dobije organ pove}ava. U okviru „Evrotransplanta“ pomo} za transplantaciju godi{we zatra`i vi{e od 6.500 qudi. U dosada{wem radu ove organizacije preko 130.000 qudi je dobilo priliku da im bude transplantiran neki organ. Ukoliko u narednim mesecima Srbija ispuni odre|ene uslove, mo}i }e da s „Evrotransplantom“ potpi{e preliminarni sporazum o saradwi. U tom slu~aju bili bismo u situaciji da neki od pacijenata koji su hitni, na primer deca, bubre`ni bolesnici koji imaju imunolo{ke komplikacije na dijalizi, hitna stawa u vezi s bolestima jetre... mogu dobiti organ u roku od 48 sati iz neke evropske zemaqe, ~lanice „Evrotransplanta“.

Za razvoj programa transplantacije va`na je i saradwa s „Evrotransplantom“, neprofitnom fondacijom koja na jednom mestu, u holandskom gradu Lajdenu, vodi listu ~ekawa i primalaca i davalaca za sedam zemqa. „Evrotran-

transplantaciju. Saradwa se zasniva na principu solidarnosti i poverewa i ima legitimitet i podr{ku zakonodavstva u zemqama ~lanicama.

– Mi balansiramo izme|u velikih i{~ekivawa obolelih i wi-

hovih porodica i posla na izja{wavawu gra|ana za donore organa koje se ne mo`e desiti po automatizmu, ne mo`e se narediti – ka`e ministar zdravqa prof. dr Tomica Milosavqevi}. – ^lanstvo u „Evrotransplantu“ zna~ilo bi br`e dola`ewe do organa za presa|ivawe, ali do tada moramo jo{ mnogo toga da uradimo. Liste ~ekawa moraju da budu uskla|ene s vrlo strogim evropskim kriterijumima i za narednih {est meseci to moramo da „izbrusimo“. To zna~i i da moramo da budemo spremni na to da u svakom trenutku svaki pacijent koji ~eka na nov organ mo`e za nekoliko sati biti na operacionom stolu i da organ bude presa|en. Potrebno je da imamo osam do deset donora na milion stanovnika da bismo postali ~lan „Evrotransplanta“. Mislim da smo sada kao sistem ve} dovoqno zreli i odgovorni i da imamo {anse da 2011. godina bude godina preliminarnog ~lanstva u „Evrotransplantu“, a da 2012. postanemo punopravan ~lan te fondacije.

J. Barbuzan

POMO] SPECIJALNOJ [KOLI „9. MAJ“

Kinez {kolarcima darivao ode}u Kad ne}e Srbi – ho}e Kinezi! Vlasnik kineskog tr`nog centra HK u Zrewaninu Su Haike ponovo je darivao u~enike Specijalne osnovne i sredwe {kole „9. maj“, koju poha|aju deca sa smetwama u razvoju, ali i omladinci romske nacionalnosti. Kineski dr`avqanin ovog puta |acima je poklonio jakne, skafandere i obu}u, da bi ih opremio za predstoje}e hladne zimske dane. Prethodna dva puta Haike je donirao {kolski pribor, kape, {alove, ~arape, xempere i jo{ mnogo toga.

– U mogu}nosti sam da uputim ovakvu vrstu pomo}i i zato sam to i u~inio. U razgovoru s direktorkom {kole saznao sam da su u~enicima trenutno najpotrebniji zimska garderoba i obu}a – kazao je Haike, i napomenuo da je do sada ode}u donirao i Crvenom krstu. Dodao je da }e na taj na~in i daqe pomagati socijalno ugro`ene sugra|ane.

Direktorka [kole „9. maj“ Sne`ana Olu{ki istakla je da u~enici ove obrazovne ustanove retko dobijaju nove stvari.

– Nikada jo{ nismo do`iveli da nam se qudi sami obra}aju i nude pomo} a da mi pre toga ne pokucamo na ne~ija vrata. To se, me|utim, desilo s porodicom Su. Zahvalnost prema toj familiji pokaza}emo u decembru, kada planiramo da organizujemo Dan srpskokineskog prijateqstva. Ovome }e prethoditi pismo kineskom ambasadoru u kojem }emo ukazati na velikodu{nost wihovog dr`avqanina – napomenula je Sne`ana Olu{ki. @. B.

VELIKO INTERESOVAWE ZA SME[TAJ U STUDENTSKIM DOMOVIMA U NOVOM SADU, ZREWANINU I SOMBORU

Trka za krevet Odluka Studentskog centra „Novi Sad“ da za jedan dan, zakqu~no s 1. novembrom (prijavqivawe je po~elo jo{ 15. septembra), produ`i rok za konkurisawe studenata vi{ih godina osnovnih studija, kao i onih na diplomskim-master i doktorskim studijama, zbog toga {to se odu`io upis na fakultetima i kasnila odluka o buxetskim kvotama za drugi i tre}i stepen studija, pokazala se ispravnom.

Slu`ba sme{taja, naime, prekju~e je primala prijave sve do 17 ~asova, dok je bilo studenata u ~ekaonici, a ve} u 21 sat objavqena je i privremena rang-lista na internet sajtu Studentskog centra, kao i na oglasnim tablama fakulteta i visokih strukovnih {kola.

Za sme{taj u deset domova (u Novom Sadu osam, Zrewaninu i Somboru po jedan) u {kolskoj 2010/11. godini konkurisalo je ukupno 4.545 studenata svih kate-

ninu i 15 u Somboru (uselili su se do 11. oktobra), dok je 666 studenata prve godine ostalo bez sme{taja. Po re~ima Gorana Milovca, saradnika SC za odnose s javno{}u,

di se da }e 1.481 student ostati bez sme{taja u studentskom domu iako imaju potrebu za wim - ka`e Milovac.- Rok za eventualne molbe i `albe studenata na privremenu

Za sme{taj u deset domova (u Novom Sadu osam, Zrewaninu i Somboru po jedan) u {kolskoj 2010/11. godini konkurisalo je 4.545 studenata svih kategorija, a mesta ima za 3.064

gorija, a mesta ima za 3.064 i to: 2.713 u Novom Sadu, 208 u Zrewaninu i 143 u Somboru. U trci za krevet prvi su startovali bruco{i, koji su se prijavqivali od 1. do 15. septembra, a od 1.032 prijavqena mesto u domu dobilo je 320 i to 282 u Novom Sadu, 23 u Zrewa-

za studente vi{ih godina prvog stepena, te one na drugom i tre}em stepenu studija preostalo je ukupno 2.387 mesta, kao i 260 mesta za studente pripadnike osetqivih dru{tvenih grupa. Za ovu kategoriju izdvojeno je ukupno 10 odsto kapaciteta, odnosno 306 mesta, a 46 su dobili bruco{i.

- Kada se uporedi broj raspolo`ivih mesta u domovima i broj studenata koji su konkurisali vi-

rang-listu objavqenu 1. novembra je osam dana i nakon toga }emo ista}i kona~nu listu. Studenti koji ne ostvare pravo na sme{taj na kona~noj rang-listi, a pripadnici su neke od osetqivih grupa, ima}e rok od osam dana da podnesu zahtev da budu rangirani po tom osnovu.

U odnosu na pro{lu, ove {kolske godine bilo je malo mawe (74) kandidata za stanovawe u studewacima.

V. ^.

sreda3.novembar2010.

15

SAJAM VODA 2010.

^iste kapi prava retkost – Mi svi pripadamo generacijama koje su odrastale u~e}i da je na{a zemqa bogata prirodnim resursima, i to jeste ta~no, pogotovo za vode, ali, na`alost, to va`i samo u pogledu kvantiteta, ali ne i kvaliteta – rekao je ju~e u Beogradu, na otvarawu Sajma voda 2010, koji se odr`ava u „Ekspo-centru“ od 2. do 4. novembra, ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}. – Primeri veoma ~iste povr{inske vode su retki, nalaze se u planinskim podru~jima, a najve}i deo tih voda je zaga|eniji nego {to bi trebalo da bude. Procewuje se da samo iz deponija nastane oko 890.000 kubnih metara procednih voda koje sadr`e oko 42.000 tona organskog i neorganskog zaga|ewa, ukqu~uju}i i te{ke metale kao {to su cink, nikal, bakar i hrom.

laze iz fabri~kih pre~i{}iva~a.

U narednih nekoliko godina, dodao je Duli}, treba da bude izgra|eno najmawe 2.000 kilometara kanalizacije i oko 20 ve}ih postrojewa za pre~i{}avawe voda, kao i hiqade kilometara vodovoda.

^i{}ewe Velikog ba~kog kanala – Ministarstvo }e, osim anga`ovawa na modernizaciji pravnog okvira, u~initi sve {to mo`e da olak{a finansirawe projekta u oblasti voda, a prva dva kandidata za finasirawe iz ovog programa su postrojewe za tretman otpadnih voda „Loznica“ i postrojewe za preradu vode i cevovod „Selova“. Od aktuelnih projekata naveo bih pro{irewe kanalizacione mre`e i izgradwu centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda u Leskovcu i projekat u Vrbasu, koji treba da donese kona~no re{ewe zaga|ewa Velikog ba~kog kanala – naveo je ministar Duli}.

Duli} je rekao da je lo{e stawe voda posledica nedovoqnih investicija i mawe brige o tom resursu, kao i neshvatawa wegovog zna~aja. On je najavio da }e slede}e godine akcija „O~istimo Srbiju“ biti posve}ena ~i{}ewu voda, kao i da bi uskoro trebalo da bude doneta uredba koja }e definisati maksimalnu emisiju {tetnih zaga|uju}ih materija u vodama koje iz-

Me|unarodni sajam voda ove godine se organizuje drugi put, i to uz u~e{}e oko 40 izlaga~a, me|u kojima su i finansijski investitori koji ula`u u vodoprivredu.

Organizatori su Privredna komora Srbije, Udru`ewe za tehnologiju vode i sanitarno in`ewerstvo, Poslovno udru`ewe vodovoda i kanalizacije Srbije i kompanija „Belekspo”.

A. Brzak

DR ATILA ^ENGERI OTVORIO ME\UNARODNE KONFERENCIJE U OBLASTI JAVNOG ZDRAVQA

Uloga Slu`be hitne pomo}i U Novom Sadu su ju~e po~ele dve me|unarodne konferencije u oblasti javnog zdravqa: „Javnozdravstvena uloga Slu`be hitne medicinske pomo}i“ i „Perspektive javnog zdravqa u Centralnoj i Jugoisto~noj Evropi u 21. veku“. Konferencije je otvorio pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila ^engeri, odr`avaju se pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, a organizovao ih je Centar za edukaciju, toleranciju i multikulturalizam (CETIM) u saradwi s Univerzitetom u Ajovi (SAD) i Fakultetom za zdravstvo i socijalni rad iz Trnave (Slova~ka).

Osim fundamentalne uloge koju hitna medicinska pomo} ima u

zbriwavawu povre|enih i bolesnih pacijenata, ova slu`ba ima va`nu ulogu u oblasti javnog zdravqa u godinama koje dolaze, u masovnim traumama i katastrofama, kao i u zbriwavawu rawivih i osetqivih grupa. Ukqu~ivawe javnog zdravqa u reformu Slu`be hitne pomo}i i ja~awe saradwe izme|u ta dva sektora jedan je od prioriteta.

Konferencija je okupila vode}e eksperte u oblasti hitne medicinske pomo}i i javnog zdravqa, koji }e razmeniti iskustva koja imaju u svojim dr`avama. Predava~i su ugledni stru~waci iz oblasti javnog zdravqa i hitne medicinske pomo}i iz SAD, Slova~ke, Poqske, Rumunije, Austrije, Hrvatske i Srbije.

VESTI Unapre|ivawe obrazovawa na lokalnom nivou Predstavnici Ministarstva prosvete i Stalne konferencije gradova i op{tina (SKGO) potpisali su ju~e sporazum koji }e omogu}iti razvijawe me|usobne saradwe u oblastima za koje zajedni~ki utvrde da su u interesu unapre|ivawa sistema obrazovawa na lokalnom nivou. Sporazum su potpisali ministar prosvete @arko Obradovi} i predsednik SKGO-a Sa{a Paunovi} i taj dokument }e omogu}iti saradwu na pripremi propisa u oblasti obrazovawa, kao i osposobqavawe jedinica lokalne samouprave za ostvarivawe nadle`nosti u pred{kolskom, osnovnom i sredwem stru~nom obrazovawu.

Ugovor }e omogu}iti ~e{}e konsultovawe i informisawe jedinica lokalne samouprave u vezi s pitawima obrazovawa, re~eno je nakon potpisivawa dokumenta, i nagla{eno da je jedan od ciqeva uspostavqawe trajne i kvalitetne saradwe centralnog i lokalnog nivoa vlasti.

– Nakon potpisivawa sporazuma, SKGO o~ekuje da bude ukqu~en u izradu propisa

vezanih za obrazovawe, kao i boqu saradwu u interesu dece i |aka u pred{kolskim i {kolskim ustanovama – rekao je predsednik SKGO-a Paunovi}.

Sindikati policije najavili {trajk Predstavnici sindikata policije odr`ali su ju~e u Novom Sadu konferenciju za novinare na kojoj su ukazali na lo{ socijalni polo`aj policijskih slu`benika i na dotrajalu i neodgovaraju}u opremu, i najavili generalni {trajk policije, uz minimum procesa rada, koji }e se odr`ati 12. novembra, ukoliko se do tada ne ispune wihovi zahtevi.

Aktivista sindikata Radovan ]indi} ka`e da se policija u Srbiji, radi ostvarivawa svojih elementarnih prava, okupila oko sedam sindikata i da }e, ako bude trebalo, upotrebiti najja~e oru`je sindikalne borbe, {trajk. Wihovi zahtevi su pove}awe plata od 40 procenata, nastavak pregovora o potpisivawu kolektivnog ugovora i inicijativa za izmene i dopune Zakona o policiji. On je dodao da policija tra`i po{tovawe svojih osnovnih prava, podse}aju}i na to da wihovi sindikal-

ni predstavnici ne smeju biti ni na koji na~in diskriminisani jer se bave sindikalnim radom.

B. M.

Savet za borbu protiv homofobije?

Gej-lezbejski infocentar predlo`io je ju~e Ministarstvu za qudska i mawinska prava Srbije osnivawe saveta za borbu protiv homofobije, koji bi ~inili aktivisti LGBT nevladinih organizacija, stru~waci za qudska prava i predstavnici dr`avnih organa. Wihov zadatak bi bio da zajedno rade na dono{ewu strategije za unapre|ivawe polo`aja LGBT osoba i borbu protiv homofobije, a u pismu upu}enom Ministarstvu predla`e se i osnivawe kancelarije koja bi tu strategiju sprovodila. „Smatramo da je u odnosu na nacionalne i verske mawina, LGBT mawina, kao najbrojnija, zapostavqena od dr`ave, Ministarstva za qudska i mawinska prava, ali i dru{tva uop{te. Tako|e, LGBT mawina je trenutno jedna od najugro`enijih u srpskom dru{tvu i poboq{awe wenog polo`aja zahteva hitne korake“, isti~e se u saop{tewu.

SARADWA UNIVERZITETA EDUKONS I REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE: Prepoznaju}i zajedni~ki interes, prvi privatni univerzitet u Vojvodini, EDUKONS, i Regionalna privredna komora Novi Sad, koja obuhvata podru~je dvanaest op{tina ju`ne Ba~ke s 10.000 preduze}a, ozvani~ile su ju~e saradwu u neformalnom obrazovawu kadrova u privredi. Sporazum o poslovno-tehni~koj saradwi, koji predvi|a organizovawe kurseva i seminara u skladu s potrebama privrede, potpisali su rektor Univerziteta EDUKONS prof. dr Ogwen Baki} i predsednik RPK-a Novi Sad mr Dragan Luka~. Isti~u}i zna~aj povezivawa privrede i nauke, potpisnici su najavili i saradwu u istra`iva~kim projektima vezanim za privredu, te potrebu da se privreda, u skladu s ciqevima permanentnog obrazovawa, uvede u ono {to je ~eka u Evropi. Insistira}e se, kako je re~eno, na seminarima menaymenta, odr`ivog razvoja, ekonomskim znawima i ve{tinama, razvijawu dru{tvene odgovornosti.

B. L.

SPORT

sreda3.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Na{e devojke ~etiri od ~etiri

Dana{wi program A grupa

Srbija - Al`ir 3:0 (25:15, 25:12, 25:21) TOKIO: Hala „Jojogi“, gledalaca 700, sudije: Zahorcova (^e{ka), Vargas (Venecuela).

SRBIJA: Nikoli} 8, Brako~evi} 9, Malagurski 10, Majstorovi} 1, Molnar 7, Antonijevi} 3, Vesovi} 1, Ogwenovi} 2, Veqkovi} 1, Ra{i} 8, Popovi} (l), Marinkovi} 10.

AL@IR: Hamu{i, \uad, Mawana, Bansalem 8, Madani, Oukazi 1, Abderahim, Buhima 4, Mansuri (l), Cabet 8, Oulmu 6, Aisu 4. @enska odbojka{ka reprezentacija Srbije ostvarila je i ~etvrtu pobedu na 16. Svetskom prvenstvu u Japanu, po{to je u Tokiju, u ~etvrtom kolu A grupe, sa-

Rivali u drugoj fazi Srbija }e igrati u E ~etvrtfinalnoj grupi, u Tokiju, sa Rusijom, Turskom, Korejom i Kinom, ekipama iz D grupe. Pored Srbije, plasman u E grupu izborili su Japan i Poqska, dok }e ~etvrta selekcija biti Peru ili Kostarika, odnosno pobednik wihovog sutra{weg me|usobnog duela. U posledwim utakmicama 4. kola, najve}e iznena|ewe priredila je ^e{ka, koja je savladala Italiju sa 3:2, po setovima 27:25, 29:27, 25:23, 25:22 i 17:15. Japan je u A grupi deklasirao Kostariku sa 3:0, po setovima 25:9, 25:13 i 25:8. U D grupi Kina je pobedila Dominikansku Republiku sa 3:0, po setovima 25:12, 25:21 i 25:14, dok su SAD u C grupi pobedile Kazahstan sa 3:0, po setovima 25:17, 25:19 i 25:19.

Mo`e se re}i da je poznat sastav i F ~etvrtfinalne grupe. U Nagoji }e igrati Brazil, Italija, Holandija, ^e{ka, SAD, Nema~ka, Tajland i najverovatnije Kuba. Naime, teoretski je mogu}e da Hrvatska stigne Kubu po broju bodova, ali je veoma te{ko da je prestigne na osnovu poen koli~nika, koji je odlu~uju}i u slu~aju istog broja bodova. Naime, potrebno je da SAD sutra pobede Kubu sa velikom razlikom u poenima, a da istu takvu pobedu Hrvatska ostvari protiv Kazahstana.

vladala Al`ir sa 3:0 (25:15, 25:12, 25:21).

Kao {to se i o~ekivalo, utakmica Srbije i Al`ira bila je li{ena svake rezultatske neizvesnosti. Razlika u kvalitetu bila je evidentna ~ak i u tre}em setu u kojem su Al`irke u ve}em delu imale prednost. Videlo se, me|utim, i tada da je samo pitawe trenutka kada }e izabranice Zorana Terzi}a „spustiti ru~nu“ i me~ privesti kraju. U~inile su to prvi put tek pri vo|stvu Al`ira 12:6, a onda i u samoj zavr{nici i posle 67 minuta stigle do ~etvrte uzastopne pobede.

Najefikasnije u na{em timu bile su Dragana Marinkovi} i Sawa Malagurski sa po deset poena. Pored Dragane Marinkovi}, na prvenstvu je debitovala i Silvija Popovi} koja je odmenila prvog libera reprezentacije Suzanu ]ebi}.

Narednu utakmicu, koja odlu~uje o prvom mestu u grupi, najboqe srpske odbojka{ice koje su ve} obezbedile plasman u ~etvrtfinalnu fazu takmi~ewa, igraju danas protiv doma}ina {ampiona Japana. Taj me~ po~iwe u 10 sati po na{em vremenu.

Peru - Kostarika Al`ir - Poqska Japan - Srbija B grupa

Portoriko - Holandija (5) Kenija - ^e{ka (7.30) Italija - Brazil (10) C grupa Kazahstan - Hrvatska Nema~ka - Tajland Kuba - SAD

Kanada - D. Republika (5) Koreja - Turska (7.30) Kanada - Rusija (10)

Grupa A Lagano s Al`irkama: Dragana Marinkovi}

Terzi}: Pla{im se laganih pobeda rao na{e odbojka{ice na gorwe granice svojih mogu}nosti, a na treninzima nemogu}e je posti}i takmi~arski naboj koji donosi Mundijal. Zato je na neki na~in selektor zadovoqan {to je Al`ir pru`io koliko-toliko dostojan otpor u me~u koji je trajao 67 minuta i tokom kojeg je Terzi} u igru poslao sve igra~ice.

- Boqe {to je tako - ka`e Terzi} o ne{to ja~em otporu Al`irki.- U nekim situacijama utakmica je bila te`a nego {to smo o~ekivali, jer mi definitivno nismo igrali onako kako je potrebno. Tako|e, u nekim situacijama su Al`irke odigrale pristojno, naro~ito u odbrani. Imali smo boqi trening nego {to smo mo`da o~ekivali - istakao je

(5) (7.30) (10)

D grupa

IZJAVE POSLE UTAKMICE

- Pla{im se da nam se ove lake pobede ne obiju o glavu - rekao je selektor Zoran Terzi}. - Potrebne su nam jake utakmice, da sko~i adrenalin. Jedva ~ekamo me~ sa Japanom.

Odbojka{ice Srbije motivisale su sebe koliko su mogle da utakmicu protiv autsajdera Al`ira odigraju, {to sportisti vole da ka`u, maksimalno anga`ovano. Uprkos svim naporima, prema proceni selektora Terzi}a, uspele su da stignu samo do 50 odsto. Ne potcewiva~ki, ali pomalo opu{teno na{e devojke su pobedile Al`irke i sada, nepora`ene posle ~etiri duela, o~ekuju sredu i najva`niji me~ do sada, protiv Stefana Veqkovi} (11) u akciji doma}ina, Japana.

Upravo ta lako}a pobeda prose ugurao i slobodan dan, plativ Perua i Al`ira u posled{e Terzi}a. Otpor koje su mowe dve utakmice, izme|u kojih gle da pru`e te ekipe nije te-

(4.30) (7) (10)

Terzi} i dodao da je zadovoqan igrom svih devojaka.

- One su pru`ile recimo 50 odsto svojih mogu}nosti, a sigurno je da ne mo`e da se igra maksimalno anga`ovano protiv ovakvog rivala. Ali, s druge strane, pla{im se da nam se ovo malo ne olupa u glavu. Ipak, od utakmice sa Peruom evo ve} drugi dan prolazi bez pravih isku{ewa. Imali smo trening, ali potrebno nam je vi{e jakih utakmica, vi{e adrenalina u terenu - svestan je Terzi} da na{a ekipa mo`da i suvi{e lako dobija rivale Duel sa, tako|e, nepora`enim Japanom ne}e li~iti ni na jedan do sada. Protivnik je zaista kvalitetan i bodri}e ga skoro 15.000 navija~a.

- Jedva ~ekamo taj Japan da bi i to do{lo. Nadam se da }e i to biti u redu - podvukao je selektor, koji je priu{tio Dragani Marinkovi} debi na Svetskom prvenstvu.

- S obzirom da mi je bio debi, bila sam uzbu|ena, ali realno Al`ir je najslabija ekipa u grupi i nisam imala preveliku tremu. Nema vi{e utakmica u kojima mo`emo da priu{timo sebi da malo predahnemo, jer dolazi

SUTRA ODBOJKA[I NIS VOJVODINE DO^EKUJU CRVENU ZVEZDU: Posle va`ne pobede u derbiju pro{log kola nad Partizanom u Beogradu, odbojka{i NIS Vojvodine sutra od 18 ~asova do~ekuju Crvenu zvezdu u jo{ jednom prvenstvenom derbiju. Bi}e to prilika da qubiteqi odbojke u na{oj zemqi, pored doga|awa sa `enskog Svetskog prvenstva u Japanu, bace oko na trenutno stawe u doma}oj mu{koj superligi.

- Voqom `reba igramo drugi derbi u tri kola i sigurno je da nas o~ekuje neizvestan i zanimqiv duel, jer su uvek takvi susreti Vojvodine i Crvene zvezde. O~ekujemo taj me~ u dobroj atmosferi, posle

Japan, a potom drugi deo. Sada stvarno moramo da stegnemo istakla je Marinkovi}eva.

Jovana Brako~evi} je rekla: - Mislima smo ve} okrenuti ka me~u sa Japanom, to nam je prioritet i nadamo se da }emo na pravi na~in krunisati prvu fazu Svetskog prvenstva. Nismo protiv Al`ira u{li potcewiva~ki, mo`da samo opu{teno, pa smo previ{e razvukle taj me~...

Jovana Vesovi} tako|e je utakmicu sa Al`irom do`ivela kao zagrevawe za susret sa doma}inom.

- Ovo je bio kao neki trening u sklopu onoga {to nas o~ekuje u sredu popodne protiv Japananaglasila je Jovana.

Posle tri duela u kojima je bila rezerva, Silvija Popovi} kona~no je istr~ala na tarafleks. I odmah pokazala da na wu mo`e da se ra~una u bilo kom trenutku. Uloga rezerve nije ohladila na{u odbojka{icu.

- To mi je u krvi. Toliko dobro igram, tako da, bez obzira koliko dugo nisam na terenu, lopta me povu~e i sve do|e na svoje. Tri dana nisam bila na terenu, ali ni{ta stra{no - rekla je Popovi}eva uz osmeh.

Srbija - Al`ir Poqska - Peru Japan - Kostarika 1. Srbija 2. Japan 3. Poqska 4. Peru 5. Kostarika 6. Al`ir

4 4 4 4 4 4

4 4 2 1 1 0

3:0 3:0 3:0 0 0 2 3 3 4

12:2 12:3 9:6 5:9 3:9 0:12

8 8 6 5 5 4

Grupa B Brazil - Portoriko Holandija - Kenija ^e{ka - Italija 1. Brazil 2. Italija 3. Holandija 4. ^e{ka 5. Portoriko 6. Kenija

4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 1 0

0 1 2 2 3 4

3:0 3:0 3:2 12:2 11:5 8:6 8:8 3:9 0:12

8 7 6 6 5 4

Grupa C Hrvatska - Nema~ka Tajland - Kuba SAD - Kazahstan 1. SAD 2. Nema~ka 3. Tajland 4. Kuba 5. Hrvatska 6. Kazahstan

4 4 4 4 4 4

4 3 2 2 1 0

0 1 2 2 3 4

0:3 0:3 3:0 12:1 9:3 7:7 6:8 3:9 3:12

8 7 6 6 5 4

Grupa D Turska - Kanada Rusija - Koreja D. Republika - Kina 1. Rusija 2. Koreja 3. Turska 4. Kina 5. D. Republika 6. Kanada

4 4 4 4 4 4

4 3 3 2 0 0

0 1 1 2 4 4

3:2 3:1 0:3 12:3 10:3 10:8 7:6 3:12 2:12

8 7 7 6 4 4

pobede nad Partizanom. Oba tima su dosta promenila sastave, ali su ponovo me|u najja~ima u zemqi, s tim {to smatram da je Vojvodina favorit za trijumf na doma}em terenu.Ne `elimo time da stavimo pritisak na igra~e, oni znaju koliko vrede. Zvezda je promenila sastav, posebno na poziciji prijema servisa, do{li su mla|i igra~i, juniorski reprezentativci i sigurno }e sutra{wi duel biti praznik odbojke - istakao je sportski direktor NIS Vojvodine Nikola Mari}.

Novosadski klub }e kao praksu na doma}em terenu zapo~eti nagradnu igru za publiku s kupqenim utakmicama, a nagrada }e biti planinski bicikl.

M. R.

SPORT

c m y

DNEVNIK

17

sreda3.novembar2010.

LIGA [AMPIONA: PARTIZAN DOMA]IN PORTUGALSKOJ BRAGI (20.45, TV)

Pobeda za evropsko prole}e Fudbaleri Partizana, u okviru ~etvrtog kola H grupe Lige {ampiona, ve~eras igraju sa portugalskom Bragom. Crno – beli tra`e pobedu koja bi ih mogla i na prole}e ostaviti u Evropi. Svi u taboru Beogra|ana veruju da do trijumfa mogu do}i, a posebno posle prvog susreta u Portugaliji, u kojem nisu bili ni{ta lo{iji od doma}ina.

Re~ koja dominira me|u crno –belima je - ofanziva. Igraju

[ef struke je posle prvog me~a najavio da }e ovaj beogradski biti jo{ te`i. Zbog sjajnih kontri i brzih napada~a protivnika.

- I sada stojim iza toga.

Ali, nemamo puno izbora, kalkulacija ne}e biti, ve} }emo od po~etka zaigrati napada~ki. Nije bitno samo pobediti ve} i biti hrabar. Sa malom, ali ba{ malom dozom opreza u}i }emo u me~.

Bekovi Brage u Portugalu nisu blistali. Ho}e li zbog

Struje }e biti Gorak ukus na Partizanovom prvom doma}instvu protiv Arsenala ostavili su problemi sa strujom. Naime, zbog nestanka elektri~ne energije Englezi su se pred me~ presvla~ile uz pomo} mobilnih telefona, a nekoliko puta gasili su se reflektori i semafor. Me~ je ipak odigran, a direktor stadiona crno – belih Aleksandar Stepanovi} uverava da ve~eras ne}e biti problema.

- Obavili smo remont trafo stanice, odnosno promenili okida~ u reduktoru. Izvr{ili smo potom i neke probe i sve ja radilo kako treba – ka`e Stepanovi}.

Hanson na centru BEOGRAD: Stadion Partizana, sudija: Martin Hanson ([vedska). Po~etak: 20.45 (RTS 1).

PARTIZAN: Stojkovi}, Miqkovi}, Lazevski, Jovanovi}, Krstaji}, Smiqani}, Iliev, Moreira, Ili}, Kleo, Boja.

BRAGA: Felipe, Paulao, Elderson, Silvijo, Madrid, Vandiwo, Mojize{, Alan, Lima, Sezar, Mateus.

Gre{ni sudija Glavni sudija ve~era{we utakmice [ve|anin Martin Hanson u `i`u javnosti dospeo je posle gola kojim su Francuzi u revan{ me~u bara`a za plasman na Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi pobedili Republiku Irsku. Tada je asistent bio Anri, a ~itav svet {okiralo je o~igledno igrawe rukom slavnog Francuza, koje samo Hanson nije video. [vedskom sudiji ovo nije prvi put da arbitrira na{im timovima. Partizanu je 2005. sudio prvi me~ {esnaestine finala Lige UEFA protiv Dwepra, a Crvenoj zvezdi duel sa Romom u Beogradu, u grupnoj fazi istog takmi~ewa, a potom i me~ u Glazgovu, koji su crveno – beli igrali u kvalifikacijama za Ligu {ampiona protiv Rend`ersa. crno-beli pred svojom publikom, utisak je veoma va`an, opet i Evropi `ele da predstave hrabar Partizan, kakav je vi|en i protiv Arsenala.

- Do{ao je i me~ koji smo svi ~ekali – ka`e trener Sa{a Stanojevi}. - Spremni smo i orni za veliku borbu. Imamo priliku da se potvrdimo u Evropi. Nemamo pritisak od kluba, zadovoqstvo ve} postoji, ali pun stadion i atmosfera nas obavezuju da pobedimo.

Nadam se da }emo uz riskantnu igru i ofanzivu do trijumfa i sti}i.

toga od po~etka zaigrati Ivica Iliev?

- Mnogo ofanzivno }emo igrati, a vi zakqu~ite sa kojim fudbalerima. Mo`da i sa najvi{e ofanzivnih igra~a otkako sam ja trener.

Vaqak ne}e juriti pobedu sa dva ili tri gola razlike.

- Bio bih zadovoqan i sa minimalcem – rekao je Stanojevi}.

O~ekivawa trenera u odnosu na prvi duel sa Bragom: - O~ekujem i sli~nu i razli~itu utakmicu u odnosu na onu u Portugalu. Tamo smo imali

PRAZNIK U BAJMOKU

Vo{a za 105. ro|endan Fudbalski klub Radni~ki iz Bajmoka danas slavi 105. ro|endan. Tim povodom u Bajmoku }e danas biti odigrana prijateqska fudbalska utakmica. Slavqenik Radni~ki ugosti}e novosadsku Vojvodinu. Me~ po~iwe u 14 sati.

S. S.

Od Klea navija~i Partizana o~ekuju golove

ve}i posed lopte, {to bih i sada voleo, ali }emo sada imati svoju publiku i mnogo vi{e ofanzivnih fudbalera.

Javnost dosta o~ekuje od ve~era{weg duela. Stanojevi} je objasnio i razliku izme|u Partizana sa po~etka takmi~ewa i ovog dana{weg.

- Drago mi je da postoji imperativ jer to zna~i da qudi veruju u nas. Ali, verujte za nas je bio i u me~u sa Arsenalom. [to se klupskih ~elnika ti~e, oni nas ne pritiskaju, ali mi `elimo da budemo pod

Stojkovi}: Spreman sam Golman Vladimir Stojkovi} uverava da je spreman za ve~era{wi duel. Momak koji je posledwih meseci pro{ao sva{ta mirno ~eka me~, u kojem je potrebna pobeda.

- Ne dam se. Sve ru`no {to mi se desilo sada je iza mene i spreman sam da obavqam svoj posao. Posvetio sam se Partizanu i tome kako da mu {to vi{e pomognem na terenu. Obe}avam da ne}u primiti gol iz slobodwaka, a nadam se ni iz igre. Mada, ako bih mogao da biram da primim gol i da Partizan pobedi odmah bih to prihvatio – rekao je Stojkovi}.

Stojkovi} zna od koga preti najve}a opasnost.

- Napada~i su im odli~ni. Brzi i dosta lukavi. Ipak, prostudirao sam ih i verujem da me ne}e nadmudriti.

presijom jer tako mo`emo do}i do rezultata. Partizan je sada druga~iji u odnosu na Doweck, ofanzivniji, u usponu forme, ali i sa dosta igra~a koji nisu pro{li celokupne pripreme.

Trener se osvr}e na sudiju Hansona.

- Bespredmetno je pri~ati o wemu. Iskreno tek jutros (ju~e) sam saznao ko je on.

Kapiten Mladen Krstaji} veruje u trijumf svog tima.

- O~ekuje nas te{ka utakmica, protiv dobrog protivnika.

Ipak, u usponu smo forme, dobro smo odigrali i prvi me~ i optimista sam. Mo`da nismo bili strpqivi u napadu, ali takti~ki smo bili odli~ni i zbog toga sada verujem u uspeh.

Uz pun stadion i sjajnu atmosferu idemo na pobedu – ka`e Krstaji}.

Kapiten prenosi raspolo`ewe saigra~a.

- Svesni su da se mnogo o~ekuje od wih. Maksimum rizika tra`i i odgovornu igru. Va`ni su takti~ka disciplina i koncentracija i da svi igraju u svrhu ekipe.

Kapiten zna kvalitete Brage.

- Brzi napada~i i ubita~na kontra. Va`no je da mi u defanzivi budemo oprezni kad se na sredini izgubi loptanapomenuo je Krstaji}.

I. Lazarevi}

DANAS PREOSTALE UTAKMICE ^ETVRTOG KOLA LIGE [AMPIONA

Sudar divova, drugi deo Prvo poluvreme u sudaru divova, Reala i Milana, pre dve nedeqe dobili su Madri|ani, za samo 12 minuta su sru{ili veliki Milan (2:0) i napravili odlu~an korak ka osmini finala Lige {ampiona.

Za miran san Muriwu je potreban ve~eras bod u me~u s roso –nerima.

- Ne}emo kalkulisati – u svom stilu ka`e trener Reala @oze Muriwo. – Napa{}emo i na San Siru, ve} sam rekao da je wihov boqi deo tima napad, dakle treba da ih {to vi{e stisnemo. Mi druga~ije i ne znamo da igramo, a nadam se da }emo opet rano posti}i gol.

U taboru Milana su oprezni u prognozama, isti~u da su igrali sasvim dobro u Madridu i da su nesre}no primili golove.

- Bili smo potpuno ravnopravni, mo`da Ronaldov prvi gol za Real u Madridu smo u nastavku bili ne{to i rens Sedorf. – Mnogo toga ne boqi, ali nismo imali sre}e mo`emo promeniti u odnosu - tvrdi jedan od najiskusnina prvi me~. Naravno, bi}ejih fudbalera Milana Klemo ne{to oprezniji, znamo da

Dana{wi program Grupa E Klu` - Bajern (M) Bazel - Roma 1. Bajern (M) 2. Bazel 3. Klu` 4. Roma

3 3 3 3

3 1 1 1

0 0 0 0

0 2 2 2

Grupa F ^elzi - Spartak (M) @ilina - Olimpik (M) 1. ^elzi 2. Spartak (M) 3. Olimpik (M) 4. @ilina

ne smemo ostaviti Ronaldu prazan prostor. No, teorija je jedno, ali sve to treba odraditi na terenu.

Bajern putuje u Klu` znatno oslabqen. Posle Oli}a koji }e najverovatnije pauzirati pola godine, na spisku povre-

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 0

0 1 2 3

(20.45) (20.45)

7:3 5:5 5:6 3:6

9 3 3 3

(20.45) (20.45)

8:1 4:2 1:3 1:8

9 6 3 0

|enih na{ao se i Bad{tuber, pa Luj van Gal na raspolagawu ima svega 15 igra~a. Raduje ga jedino to {to se golman But oporavio od povrede le|a.

- Iz ove ko`e ne mo`emo – jasan je Luj van Gal. – Vaqda }e sre}e i nas jednom pogledati.

Imamo dobar tim , ali su nas povrede potpuno izbacile iz ritma. Nadam se da ne}e biti problema u Klu`u.

Interesantan okr{aj se o~ekuje u Dowecku gde [ahtjor do~ekuje ekipu Arsenala. Pre dve nedeqe tobxije su prosto po~istili Ukrajince.

- Nama je potreban jo{ bod da se ose}amo sigurno – veli trener [ahtjora Mir~ea Lu~esku. – Znam da nas o~ekuje

Grupa G Milan - Real (M) Okser - Ajaks

1. Real (M) 2. Milan 3. Ajaks 4. Okser

3 3 3 3

3 1 1 0

0 1 1 0

Grupa H Partizan - Braga [ahtjor - Arsenal 1. Arsenal 2. [ahtjor 3. Braga 4. Partizan

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 0

0 1 1 3

(20.45) (20.45)

5:0 3:3 3:4 1:5

9 4 4 0

(20.45) (20.45)

0 14:2 1 5:5 2 2:9 3 1:6

9 6 3 0

te`ak zadatak, ali pred svojom publikom se nadam da mo`emo parirati Arsenalu i wohovoj pas igri.

Arsenal je pokazao mo`da i najboqu formu od svih ekipa u Ligi {ampiona, nanizao je tri pobede i postigao 14 golova.

- Igra}emo kao i na ranijim me~evima – tvrdi trener Arsenala Arsen Venger. – Bi}e malih promena u tima, ali to ne}e uticati na igru. Odmori}emo nekoliko fudbalera koji su u proteklih dve nedeqe nosili najve}i teret, zemene su mo`da i kvalitetniji igra~i ali su saticajem okolnosti grejali klupu.

G. Kova~

18

SPORT

sreda3.novembar2010.

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

OP[TINSKA LIGA [ID

Davili sudiju

Simi} odbranio penal

Sremac (De~) – Popinci 1:1 (1:1) (prekinuto u 80. minutu) DE^: Stadion Sremca, gledalaca 100, sudija Stepanovi} (Dowi Tovarnik). Strelci: B. Kresojevi} u 40. za Sremac, Tica u 13. minutu za Popince. @uti kartoni: M. @ivanovi}, B. Kresojevi}, N. @ivanovi} (Sremac), Pejovi}, Miji} (Popinci). Crveni karton: Pe{i} (Sremac).

SREMAC: Vuka{inovi}, N. @ivanovi}, Vuleti}, M. @ivanovi}, D. Mijatovi}, T. Mijatovi}, Juri{i}, Pe{i}, B. Kresojevi}, Bezbradica, Jovanovi}.

POPINCI: Jovanovi}, [arec, Mu{kiwa, Ninkovi}, Miji} (Erceg), ^vorkov, Sirixanski, Baki}, Pejovi} (Krasni}i), Tica, Jovi~i}. [to se utakmica bli`ila svom kraju na terenu je bilo sve vi{e tenzije, jer obe ekipe predentuju za sam vrh tabele. Kulminacija svega nesportskog do{la je u 80. minutu kada je Pe{i} pquno pomo}nog sudiju Jagleti}a. Glavni sudija je potom iskqu~io Pe{i}a.

Nastala je gu`va, a Milan @ivanovi} je Stepanovi}a uhvatio za vrat rukama i utakmica je prekinuta.

Z. Vasi}

Srem – [umar 1:2 (0:1) SREMSKI MIHAQEVCI: Stadion Srema, gledalaca 100, sudija Jovanovi} (Dowi Tovarnik).

Strelci: Gruji~i} za Srem, Ne{kovi} i Lazi} (iz penala) za [umar. @uti kartoni: Nenad Vesi} (Srem), Obradovi}, Dupor, Ne{kovi} ([umar).Crveni kartoni: Nemawa Vesi} (Srem), Kova~evi} ([umar).

SREM: Ko{uti}, Vukomanovi}, Gaji}, Dragosavac, Bo{kovi}, Nenad Vesi}, Nemawa Vesi}, Turudi}, Gruji~i}, Bajlovi}, Mili} (G. Rogi}).

[UMAR: Jela~a, Z.Mili~evi}, Dupor, Ranisavqevi}, Kova~evi}, M. Mitrovi}, N. Mitrovi}, Obradovi}, Ne{kovi} (Jovi~i}), Mati}, D. Lazi}.

Igralo se dobro na obe strane.

Susret je bio neizvestan do samog kraja, ali ovoga puta lider iz Ogara imao je malo vi{e sre}e pobedio je, ali i doma}in da je slavio nebi bilo nezaslu`eno.

S. Veselinovi}

Lovac – Mladost (P) 1:0 (1:0) KARLOV^I]: Stadion Lovca, gledalaca 150, sudija

KARLOV^I]: Lovac – Mladost (P) 1:0, A[AWA: Kameni – Vitez 5:1, SREMSKI MIHAQEVCI: Srem – [umar 1:2, POPINCI: Napredak – Sloven 1:4, BRESTA^: OFK Bresta~ – Grani~ar 6:2, DE^: Sremac – Popinci 1:1 (prekid u 80.). Sloboda iz Doweg Tovarnika je bila slobodna.

OFK Bresta~ – Grani~ar 6:2 (3:1)

Skorupan 7 (Draga{ ), [mit 6 (Milovanovi}, Miqu{).

VITEZ: Damjanovi} 5, Kne`evi} 6, Cuci} 6, Mudrini} 6, Ne{kovi} 7 (Crvani}), Blagojevi} 6, Obradovi} 6, Pale`evi} 6 (Gotovac), Ristivojevi} 7, Staki} 6, Vra~evi} 6.

U fer igri boqi rival je slavio ubedqivo. Imali su doma}ini jo{ ~etiri stopostotne prilike, ali neshvatqivo je kako su ih strelci mogli proma{iti.

V. Tri{i}

BRESTA^: Stadion OFK Bresta~a, gledalaca 100, sudija Grozdani} (Ogar). Strelci:Savi} u 11, Strahiwa Mladenovi} u 32, 53. i 58, Nikolov u 65. i Lon~ar u 66. za OFK Bresta~, Dra`i} u 22. i 69. minutu (iz penala) za Grani~ar. @uti karton: G. Jovanovi} (Grani~ar).

OFK BRESTA^: Paliku}a 6 (Jovi~i} ), ^ejovi} 6, Petkovi} 6, S. Krwulac 7 (G. Krwulac 6), Nikolov 7, Sretkovi} 7, N. Savi} 7, Stefan Mladenovi} 7, Strahiwa Mladenovi} 8, Srzi} 7(Ili}), Lon~ar 7.

GRANI^AR: Z. Orlovi} 6, I. Nikoli} 6, Raki} 6, S. Jovanovi} 6, Dra`i} 7, ^avi} 6, Velimir 6, Lisulov 6, Milo{ Nikoli} 6, Miroslav Nikoli} 6, G. Jovanovi} 6.

Da su doma}ini, cela ekipa, bili vi{e spretniji, kona~an rezultat bi bio sigurno duplo ve}i.

M. Subotin

Kameni – Vitez 5:1 (2:0) A[AWA: Stadion Kamenog, gledalaca 100, sudija Pavlovi} (Ogar). Strelci: Uro{evi} tri, Skorupan i [mit za Kameni, Ristivojevi} za Vitez.

KAMENI: Tri{i} -, Danilovi} 7, Lazi} 6, S.Balaban 6, M. Balaban 6, Vu~evac 6, Radan 6, U.Vasi} 6, Uro{evi} 8,

Iznena|ewe u Radincima

PRVA LIGA @ENE KUMANE: Novi Be~ej Spartak (Subotica) 0:11, MI[AR: Ma~va ([abac) - Napredak (Kru{evac) 0:7, PO@AREVAC: Po`arevac - Sloga (Zemun) 5:0, LESKOVAC: Lemin lavice - Su{ica (Kragujevac) 0:0, KRAGUJEVAC: Uno fortuna - [abac 3:2, NI[: Ma{inac PZP - Lask (Lazarevac) 3:1.

7 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7

6 6 5 4 3 3 2 1 1 1 0 0

1 0 1 2 2 2 1 2 1 1 3 2

0 0 0 1 2 2 4 4 5 5 4 5

36:3 41:0 31:2 22:9 17:13 14:15 13:34 6:22 7:25 5:26 5:25 5:28

19 18 16 14 11 11 7 5 4 4 3 2

1. Borac (M) 2. Budu}nost 3. Zmaj 4. Sloga (^) 5. Mitros 6. Fru{kog.

7. Grani~ar (K) 8. Sloboda 9. Sremac (J) 10. Borac (VR)

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 6 5 4 4 4 3 2 2 1

1 1 0 2 2 0 2 4 1 1

1 2 4 3 3 5 4 3 6 7

1. [umar 10 2. Sloven 10 3. Popinci 10 4. OFK Bres. 10 5. Sremac (D) 9 6. Sloboda 10 7. Mladost (P)10 8. Napredak 10 9. Srem 10 10. Kameni 10 11. Lovac 11 12. Grani~ar 10 13. Vitez 10

9 8 7 6 6 5 4 4 3 3 3 1 1

0 0 0 3 1 0 1 1 1 1 0 1 1

1 2 3 1 2 5 5 5 6 6 8 8 8

35:9 20:8 25:11 21:13 22:11 18:20 19:16 25:23 13:18 23:34 19:32 11:29 6:34

27 24 21 21 19 15 13 13 10 10 9 4 4

Napredak – Sloven 1:4 (0:1) POPINCI: Stadion seoski, gledalaca 100, sudija Mili~evi} (Ruma). Strelci: M. Marjanovi} u 55. za Napredak, Bosan~i} u 38, 51. i 56. i D. Vidakov u 86. minutu za Sloven. @uti kartoni: Blanu{a (Napredak), M. Gmizi}, D. Vidakov (Sloven).

NAPREDAK: S. Marjanovi} 6, Kokanovi} 6, Blanu{{a 6, Dobrikovi} 6, Banova~ki 6, Ugarkovi} 6, M. Jovanovi} 6, Dragan Be`anovi} 6, M. Marjanovi} 6, B.Jovanovi} 6, Madacki 6 (Maksimovi}).

SLOVEN: Vol~evski 7, B. \. ^iki} 7, S. B. ^iki} 7, Markovi} 7, Bosan~i} 8, Kari} 7, Z. Vidakov 8, Stepanovi} 7, M. Gmizi} 7, Mitrovi} 7, Mihi} 7 (D. Vidakov 7).

Najslabija igra Napretka u ovoj sezoni. Gosti zaslu`eno odneli bodove.

Q. Opa~i}

OFL SR. MITROVICA (II RAZRED)

Petica za vrh Borac (R) - Grgurevci 5:1 (1:0)

Borac (VR) – Budu}nost 2:3 (0:1) VELIKI RADINCI: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelci: Mitrovi} u 53. i 69. za Borac, Bugarski u 11, Pani} u 49. i Luki} u 65. minutu za Budu}nost. @uti

Borac (I) – Jedinstvo (Q) 0:3 (0:2)

Orlovi} (Obre`). Strelac: Popovi} u 16. minutu. @uti kartoni: Masal (Lovac), Stoj{i} (Mladost).

LOVAC: Samarxi} 7, P.]ali} 7, \or|evi} 7, Z. Devrwa 7, Masal 7, Kosani} 7 (Milosavqevi} 7), Pavi} 7 (Arsi} 7), A. ]ali} 7, Popovi} 7, Maksimovi} 7, Opa~i} 7.

MLADOST: Nini} 7, Popovi} 7, Stoj{i} 7, Rakoni} 7, D. Toma{evi} 7, D. Savi} 7, V.Toma{evi} 7, Poznanovi} 7, M. Babi} 7, Matanovi} 7, Pe{terac 7 (Plav{i} 7).

Igra~i Lovca bili boqi rival i zaslu`eno su osvojili sva tri boda. [to rezultat nije ubedqiviji krivi su doma}i strelci, koji su u nekoliko navrata proma{ili idealne prilike.

M. Klin~arevi}

OFL SREMSKA MITROVICA (I RAZRED)

1. Ma{inac 2. Spartak 3. Napredak 4. Po`arevac 5. Lask 6. [abac 7. Ma~va 8. Sloga 9. Uno for.

10. Lemind l.

11. Su{ica 12. Novi Be~ej

DNEVNIK

26: 8 22 20: 12 19 19: 15 15 18: 15 14 17: 14 14 17: 23 12 11: 19 11 20: 27 10 16: 18 7 15: 29 4

kartoni: Kozomara, Kova~evi}, Milanovi}, J. Peri} (Borac), Luki} (Budu}nost).

BORAC: Bo{wak 5, Dejanovi} 6, J. Peri} 6, Kozomara 6, B. Peri} 7, Mitrovi} 8, Cerovac 7, Milanovi} 6, Kova~evi} 7, Eri} 6, Jeli} 6.

BUDU]NOST: D. ^upi} 7, V. Petrovi} 7, Bo`jakovi} 7, V. Simeunovi} 7, Rogo 7, S. ^upi} 7, Mihajlovi} 7, \uki} 7, Luki} 7, Bugarski 7, Pani} 8.

Na zavr{etku jesewe sezone Borac, bez svog najboqeg igra~a Dragana Jovanovi}a, nije uspeo da iznenadi favorozovane Ma~vane. Ina~e, utakmica }e se pamtiti po lepim golovima Mitrovi}a i Bugarskog. Su|ewe odli~no.

B. La}arac

RADENKOVI]: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: M. Rudi} u 19, M. Jankovi} u 52, 66. i 68. i Jovanovi} u 72. za Borac, Damjanovi} u 78. za Grgurevce. @uti kartoni: J. Vladisavqevi} (Borac), Melenti} (Grgurevci).

1. Borac (R) 2. Srem 3. Hajduk 4. Bosut 5. Napredak 6. BSK 7. Sloga (Z) 8. Planinac 9. Grgurevci

8 8 8 8 8 8 8 8 8

5 5 4 3 3 3 2 2 2

2 2 1 3 2 1 2 1 0

1 1 3 2 3 4 4 5 6

17: 7 17 16: 6 17 14: 7 13 15: 10 12 10: 17 11 10: 14 10 9: 11 8 6: 12 7 12: 25 6

BORAC: I. Vi}enti} 8 (Li~ani} ), M. Vi}enti} 8 (A. Jankovi}), Vukojevi} 8, M. Rudi} 9, Sam~evi} 8, S. Rudi} 8, M. Jankovi} 9, J. Vladisavqevi} 8, @.

Rudi} 8, Jovanovi} 8, Jezdi} 8 (Marko Vladisavqevi} ).

GRGUREVCI: G. Radosavqevi} 8, Paunovi} 6, S. Radosavqevi} 6, G. Nagradi} 6, Neboj{a Simi} 6, Niki} 6, Krsti} 6 (Stefanovi}), Damjanovi} 7, Jovanovi} 6, Nikola Simi} 6, Melenti} 6.

Pobedom protiv Grgurevaca od 5: 1 Borac je zaposeo lidersku poziciju do prole}a.

M. Rudi}

ILINCI: Stadion Borca, gledalaca 70, sudija: Radivojevi} (Ba~inci). Strelac: D. Ruman u 8, 45. i 89. minutu@uti kartoni: Bo{wakovi} (Borac), Katani} (Jedinstvo).

BORAC: D. Simi}, D. Filipovi}, Peji}, Bo{wakovi}, M. Savi}, Stoj{i}, Prodanovi}, Binder, R. Savi}, Stankovi}, I. Filipovi}.

JEDINSTVO: Mrkowi}, Mr|anovi}, Danijel [ili, Toman, \uri} (Cerovski), ]ali}, D. Ruman, Rami}, Katani} ([afarik), Bajlov, Gani} (A. Ruman).

Sjajna igra jeseweg lidera.

Golman doma}ih Simi} odbranio je penal Rami}u.

D. Polimac

OFK Bingula – OFK Biki} 1:3 (1:0) BINGULA: Stadion OFK Bingule, gledalaca 50, sudija Durakovi} ([id). Strelci: ]osi} u 5. za OFK Bingulu, Mrvaqevi} u 60. i 68. i Bogdanovi} u 72. minutu za OFK Biki}. @uti kartoni: Svir~evi} (OFK Bingula), Romawak, Bugarski (OFK Biki}).

OFK BINGULA: Dubovski 6, Ruman 6, Rai} 6, Svir~evi} 6, Pali} 6, Farka{ 6, B. Kramar 6, Halilovi} 6, ]osi} 7, Krsti} 6, Milovanovi} 6 (Babeqa 6).

OFK BIKI]: Bugarski 7, Solakovi} 8, [arac 8, Siv~ 8, Mrvaqevi} 9, Jovanovi} 8, @ivkovi} 7, Bogdanovi} 8, Vranov 8, Ceti} 7, Romawak 7 (Vu~kovi}, Hr~ek).

Tek u nastavku gosti su pokazali da su boqi rival. Mogli su slaviti i ubedqivije.

S. [arac

Omladinac (M) – Sin|eli} 0:5 (0:3) MOLOVIN: Stadion Omladinca, gledalaca 50, sudija Teo Softi} (Ba~inci).

Strelci: Vudak u 2. i 72, [arac u 16, Mileti} u 22. i Damjanovi} u 70. minutu. @uti karton: Milankovi} (Omladinac).

OMLADINAC: Preradovi} 6, Andri} 6, Gruji} 6, Budimir 6, Ak{i} 6 (Fajfri} 6), [inka 6, Nikoli} 6 (Simanovi} 6), Santra~ 6, Vukovi} 6, Jovi{i} 6, Milankovi} 6.

BINGULA: OFK Bingula – OFK Biki} 1: 3, MOLOVIN: Omladinac – Sin|eli} 0: 5, BERKASOVO: Sremac – Grani~ar 0: 3, ILINCI: Borac –Jedinstvo (Q) 0: 3, BATROVCI: Omladinac – Bratstvo 2: 2, [ID: Jednota – Napredak 3: 5, BA^INCI: Ba~inci Sloga – Jedinstvo (M) 9: 0.

SIN\ELI]: Jak{i} 8, Geordini 8, Damjanovi} 9, S. Kova~evi} 8, Basrak 9, Vudrak 9, Drenovac 8 (Mijuci} ), \eki} 8 (Milo{ Savi}), [arac 8, Mladen Savi} 8 (^oli} ), Mileti} 8.

Kod rezultata 0: 0, doma}ini su imali tri stopostotne {anse, sve su proma{ili, i to je bio prelomni trenutak utakmice. U nastavku doma}i su bili ubedqivo ka`weni za svoje proma{aje.

N. Subi}

1. Jedins. (Q) 11 10 2. Bratstvo 11 7 3. Napredak 11 7 4. Omlad. (B) 11 7 5. Sin|eli} 11 7 6. Jednota 11 6 7. Ba~inci 11 6 8. OFK Biki} 11 6 9. Grani~ar 11 6 10. Borac (I) 11 4 11. OFK Bing. 11 4 12. Omlad. (M) 11 1 13. Sremac 11 1 14. Jedins. (M) 11 0

Jednota – Napredak 3:5 (0:2) [ID: Stadion 12. april, gledalaca 100, sudija Grbatini} (Ada{evci). Strelci: Manojlovi} u 70, Stepanovi} u 78. i Boda u 80. za Jednotu, Novakovi} u 20. i 27, Sremac u 50, Gali} u 65. i Krtini} u 74. za Napredak. @uti karton: M. Dobrojevi} (Jednota).

JEDNOTA: M. Dobrojevi} 6, Opojevli} 6, Rukavina 6, R. Kotarli} 6, Carevi} 6, Danilovi} 6, Dujakovi} 6, Farka{ 6 (Manojlovi} 6), Boda 6, Dupal 6 (Stepano vi}6), Dobri} 6.

NAPREDAK: M. Dobrojevi} 7, Jastrebi} 7, P. Petrovi} 7, Sremac 7 (Tuti} 7), Luji} 7, Gali} 7 (Hrbok 7), V. Petrovi} 7, Krtini} 7, Grumi} 7, Novakovi} 8, Stanoj~i} 7.

O. Stepanovi}

Sremac – Grani~ar 0:3 (0:1) BERKASOVO: Stadion Sremca, gledalaca 40, sudija Jovi} ([id). Strelci: D. Juro{evi} u 26. i 68. i Nenadovi} u 84. @uti kartoni: Si~ (Sremac), Star~evi} (Grani~ar).

SREMAC: Vranov 7, Novak 7, Ore{~anin 7, Runti} 7, Bala{}ak 7 (D. Parenta 7), Ranki} 7, J. Parenta 7, Si~ 7, Balo{ 7, Kurbalija 7, Jan~i} 7.

GRANI^AR: Bogdan Cvijano vi} 8, Stanivuko vi} 8, D. Jo vi} 8, Z. Jovi} 8, Boban Cvijanovi} 8, Maru{i} 8, Riki} 8 (Ili} 8), Stevi} 8, Kova~e vi} 8, D. Juro{evi} 8 (Nenadovi} 8), D. Joki} 8 (Star~evi} 8).

M. \urkin

Omladinac (B) – Bratstvo 2:2 (0:1) BATROVCI: Stadion Omladinca, gledalaca 50, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: Trifu-

0 1 1 3 1 3 1 3 0 4 1 4 1 4 1 4 1 4 1 6 0 7 1 9 0 10 1 10

42: 12 30 35: 18 22 35: 18 22 23: 16 22 22: 9 21 36: 17 19 30: 14 19 25: 22 19 22: 21 19 18: 20 13 25: 33 12 12: 51 4 8: 40 3 8: 52 1

novi} u 65. i Dejan Pani} u 70. za Omladinac, ^ipkar u 34. (iz penala) i Varga u 86. za Bratstvo. @uti kartoni: Bogdanovi}, Ga~i}, Trifunovi} (Omladinac), Aramba{i}, Naranxi}, Rajkovi} (Bratstvo).

OMLADINAC: Pavlovi} 7, Radosavqevi} 8, Bogdanovi} 7, Trifunovi} 8 (Bo`i} 7), Dejan Pani} 7 ([ipka 7), Bukarica 7, Ga~i} 7 (Darko Pani} 7), Sari} 7, P. Male{evi} 7, Mio~inovi} 7, A. Manojlovi} 7.

BRATSTVO: Vitman 7, Aramba{i} 6, ^alina 6, \a~anin 6, Rajkovi} 6, Majher 6, Naranxi} 6, ^ipkar 7 (Pova`an), V. Koh 6 (Arsenovi}), Bun~i} 6, Varga 8.

Utakmica borbena, ali bez mnogo {ansi. Gosti iz dva {uta postigli dva gola i odneli bod.

P. Male{evi}

Ba~inci Sloga – Jedinstvo (M) 9:0 (4:0) BA^INCI: Stadion “]irin rit“, gledalaca 70, sudija Durakovi} ([id). Strelci: Ga~i} u 19, Maro{i~evi} u 22, 26. i 56, S. Ili} u 28. i 75. i Meni~anin u 50, 68. i 83. @uti kartoni: Jovanovi}, Maqkovi} (Jedinstvo).

BA^INCI SLOGA: ^avi}-, Junuzovi} 8, Lazarov 9, Maro{i~evi} 9, Kalini} 8, S. Ili}8, S. ^avi} 8, Bla`anovi} 8 (Meni~anin 9), Milinkovi} 8 (Jankovi} 7), Ga~i} 8, Cuper 8.

JEDINSTVO: \uri} 6, Jovanovi} 5, Ivanovi} 6, D. Seni} 6, Spasojevi} 5, Doli} 5, Maqkovi} 5, Bekerek 5, Jawatovi} 7, Dmitrovi} 5.

Z. Lazarov

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED)

Pokloweni golovi Planinac – Sloga (V) 0:2 (0:0) RIVICA: Stadion Planinca, gledalaca 100, sudija \etvaj (Ruma).Strelci: Dragi~evi} i [a{a. @uti kartoni:Maleti}, Bi}ani} (Sloga).

PLANINAC: Avramovi} 6, Vu~kovi} 6, S.]iri} 7, Smiqani} 7, ]osi} 8, Ili} 7, B. Peji} 6, Stevanovi} 7, D. ]iri} 6, V. Paji} 6, Putica 7.

SLOGA: Ma~ak 9, Maleti} 7, Kuzmanovi} 7, Vu~kovi} 7, Spasojevi} 8, Bi}ani} 6, Ili} 6 ([a{a), Tep{i} 7 (Bosan~i}), Stojkovi} 6 (Mar~i} ), Radivojevi} 6, Dragi}evi} 7.

Ono {to gosti nisu mogli da ostvare sami na terenu, za wih je u~inio sudija \etvaj, na dar im je poklonio oba gola.

S. Antonijevi}

Mladost – Mladost (B) 3:1 (1:0) PAVLOVCI: Stadion Mladosti, gledalaca 50, sudija Maja Nedi} (Ruma).Strelci: N. Panteli} u 30, D. Panteli} u 60. i Orlovi} u 80. za doma}e, B. Bo`i~kovi} u 65. minutu za goste.

MLADOST (P): D.Bognar 7, Anxi} 7, M. Bognar 7, Suboti} 7, Baki} 7, Cvijetinovi} 7, N. Panteli} 7, Milin 7, D. Panteli} 7, Orlovi} 7, Raj~evi} 7.

MLADOST (B): Veselinovi} 6, Simi} 6, M.Bo`i~kovi} 6, D. Ko{uti} 6, Kukoq 6, S. Bo`i~kovi}

6, B.Krivo{i} 6, Obradov 6 (Bo`i}), B.Bo`i~kovi} 6 (Petrovi}), Aleksi} 6, Qubinkovi} 6.

U zanimqivoj igri doma}in je mogao slaviti i ubedqivije.

S. Jovanovi}

Borac (K) – Car Uro{ 4:2 (1:0) KLENAK: Stadion Borca, gledalaca 300, sudija Riba} (Hrtkovci). Strelci: Kula~in u 15. i 80. (oba iz penala), Sto{evski u 85. i Stojkovi} u 90. za Borac, M. Jovanovi} u 68. i Stojanovi} u 75. za Car Uro{. @uti kartoni: Damjanovi}, Golubovi} (Borac), Markovi}, Pavlovi} (Car Uro{). Crveni karton: Pavlovi} (Car Uro{).

BORAC: Vasi} 6, Damjanovi} 6, Tomi} 7, @ivkovi} 7, S.Ili} 7, Kula~in 8, Jovi} 6 (Sto{evski 7), Golubovi} 8, Stojkovi} 7, Mati} 7 (Ranki}), B.Milenkovi} 6.

CAR URO[: [arkovi} 8, Markovi} 6 (Utvi}), Pavlovi} 6, G.Nedi} 6 (M.Jovanovi} ), Ne{kovi} 7, J. Joci} 6 (Radowa), Basara 7, Popovi} 6, L. Jovanovi} 7, Stojanovi} 6, N. Joci} 8.

Z. Tomi}

Borac (ST) – 27. oktobar 5:4 (2:2) S T E J A N O V C I : Stadion Borca, gledalaca 50, sudija

RIVICA:Planinac – Sloga(V) 0:2, KLENAK:Borac – Car Uro{ 4:2, STEJANOVCI:Borac – 27.oktobar 5:4, PAVLOVCI:Mladost – Mladost(B) 3:1.Vojvodina iz Neradina je bila slobodna.

1. Borac (K) 2. Sloga (V) (-1) 3. Mladost (B) 4. Car Uro{ 5. Mladost (P) 6. Borac (ST) 7. Vojvodina 8. Planinac 9. 27.oktobar

8 8 8 8 8 8 8 7 7

7 6 5 4 4 2 1 1 1

1 1 0 2 1 0 2 1 0

0 1 3 2 3 6 5 5 6

27:5 31:9 21:14 23:11 21:13 13:37 8:23 9:23 15:31

22 18 15 14 13 6 5 4 3

Vrani} (Ruma).

Strelci: M.Jefti} u 15, Maksimovi} u 44, 50. i 67. i Kre~kovi} u 71. za Borac, [irak u 24. i 33. i Fekete u 51. i 77. minutu za 27.oktobar. @uti kartoni: [krbi}, Horo{kovi} (Borac), [irak, Trivunovi} (27. oktobar).

BORAC: M. Jankovi} 7, M. Luki} 7, I. Utvi} 7, I. Buli} 7, P. Utvi} 7 ([krbi}), B.Utvi} 7 (M. Buli}), M. Jefti} 7, D. Jefti} 7, Maksimovi} 8, Horo{kovi} 7 (Kre~kovi} 7), Stepanovi} 7.

27. OKTOBAR: Pavin 6, D.Segedi 6, Jarka 6, [irak 7, K.Segedi 6 (Trivunovi} 7), Gre~ 6, Fekete 7, R. Biriwi 6 (Sekrere{), Mago{ 7, Xaji} 7, Hajnal 6.

M. Jankovi}

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda3.novembar2010.

19

SVETSKO PRVENSTVO ZA OSOBE S INVALIDITETOM

Na{im damama srebrna medaqa @enska reprezentacija Srbije u stonom tenisu u ekipnoj konkurenciji osvojila je srebrnu medaqu na Svetskom prvenstvu koje se igra u ju`nokorejskom gradu Gvan`. Posle dve osvojene bronzane medaqe u pojedina~noj konkurenciji (Borislava Peri} Rankovi} i Zlatko Kesler), devojke iz Srbije srebrom su zaokru`ile sjajan u~inak na {ampionatu sveta na kom je u~estvovalo 46 reprezentacija sa svih kontinenata.

Srebro je izvojevano u finalnom duelu s doma}inom Ju`nom Korejom. Tek posle velike borbe na{e reprezentativke su pora`ene - 2:3.

Me~ je po~eo tako {to je prvi reket sveta Mun dobila Nadu Mati} 3:0, da bi najboqa stonoteniserka Evrope Borislava Peri} Rankovi} izjedna~ila u duelu s Jung, pobediv{i je 3:0.

Potom je dubl Korejki slavio 3:1, a izjedna~ewe je donela Borislava Peri} Rankovi} u me~u s Mun – 3:2. Zlato je Korejkama obezbedila Jung pobediv{i Nadu Mati} – 3:0.

Medaqe su tako u ekipnom delu kod `ena u klasi T4 osvojili:

1. Ju`na Koreja, 2. Srbija i 3.

Slovenija. Kod mu{karaca u ekipnom delu u klasi T5 poredak je slede}i: 1. Ju`na Koreja, 2. Nema~ka, 3. Egipat.

Po zavr{etku finala i sve~ane ceremonije dodele medaqa, telefonom su na{u redakciju pozvali Zlatko Kesler i Borislava Peri}-Rankovi}, koja je uzbu|eno izjavila: - Ovo je `enskoj reprezentaciji Srbije bilo prvo u~e{}e na Svetskom prvenstvu, pa stoga moramo da budemo zadovoqne u~inkom. Osvojile smo dve medaqe, srebrnu u ekipnoj i bronzanu u pojedina~noj konkurenciji, {to uz Keslerovu bronzu predstavqa uspeh koji je malo ko o~ekivao. Ciq nam je bila jedna medaqa, a vra}amo se sa tri – rekla je Borislava Peri}-Rankovi}.

Generalni sponzor na{e reprezentacije pred odlazaka u Gvan`u bio je Lukoil, a Srbiju su na SP predstavqali: Zlatko Kesler, Ilija \ura{inovi}, Borislava Peri}-Rankovi}, Nada Mati}, Zorica Popadi} i treneri Frawa Kesler i Goran Koci}.

S. Savi}

Reprezentativci Srbije osvojili tri medaqe na Svetskom prvenstvu u stonom tenisu

KA]ANIN QUBOMIR JO[I] O VE^ERA[WEM ME^U S PRIBOJEM

NOVOSA\ANI DO^EKUJU PO@AREVQANE

Sve izuzev pobede Produ`etak – neuspeh pobedni~ke niske U prethodnoj sezoni Qubomir Jo{i} je pokucao na vrata najboqe rukometne selekcije Srbije. Sa dva gola i nekoliko zapa`enih asistencija stasiti, levoruki bombarder iz Ka}a proteklog vikenda, na revijalnoj utakmici u Zrewaninu, potvrdio je da sazreva u vanserijskog igra~a.

Ove sezone mnogo mu nedostaje Marko Krsman~i}, sa kojim je stasavao u mla|im reprezentativnim selekcijama i ekipi Jugovi}a. Ipak, dolaskom iskusnog pleja Nikole Radakovi}a i Qubomir Jo{i} bi mo-

gao sa vi{e slobode da u|e u svaki me~. [ta bi sa Qubetom u Vrawu?

- Ne znam, jednostavno nije i{lo, nije me htelo da dam gol, ali sre}om cela ekipa je odigrala na visokom nivou i pobedili smo - ka`e Jo{i}.

Ve~eras Pribojci dolaze u goste, koji su pro{le sezone osvojili bod u Ka}u?

- Te{ko je praviti pore|ewe, obe ekipe su promenile sastave, ovo }e biti sasvim druga~ija utakmica. Svesni smo da su nezgodna ekipa, sigurno u Ka} ne}e do}i na izlet, zato

moramo da budemo oprezni i maksimalno koncentrisani.

Gosti se, prema nekim saznawima, poja~avaju. U Ka}u bi za tim iz grada na Limu mogli zaigrati iskusni superliga{ki igra~i Krivokapi} i Brwas?

- ^uli smo to, a da li }e igrati ve~eras to ne znam.

Ako se na|u u sastavu ne}e nas poremetiti. Spremili smo taktiku, tako da ne bi trebalo ba{ to da bude od presudnog zna~aja. Bitna je na{a igra.

Na sredewem beku imamo dva

Dana{wi program Superliga za mu{karce KA]: Jugovi} Unimet - Priboj (19), NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - Po`arevac (18), LAZAREVAC: Kolubara - Naiusus (19.30), VRAWE: Dinamo - Crvena zvezda (20.30), [ABAC: Metaloplastika - Radni~ki (19), KUR[UMLIJA: Planinka PV - PKB (19), SMEDEREVO: Smederevo DU Integral - Partizan (19).

Superliga za `ene - ZAJE^AR: Zaje~ar - Kwaz Milo{ (19).

Qubomir Jo{i}, levoruki bombarder Ka}ana

iskusna igra~a, Vugdragovi}a i Radakovi}a, koji mogu da dr`e visok tempo svih 60 minuta. Spremnija smo ekipa i o~ekujem da ih u posledwih petnaest minuta natr~imo i zabele`imo pobedu.

Lepo bi bilo kada biste ostvarili tre}i uzastopnu pobedu?

- Da}emo sve od sebe da nastavimo niz, posebno nam je va`no da to uradimo na doma}em terenu i da se u~vrstimo u gorwem delu tabele.

Pod budnim ste okom selektora Veselina Vukovi}a. I to vas obavezuje da pru`ite maksimum u svakoj utakmici?

- Imponuje mi {to se nalazim na {irem selektorovom spisku sa klupskim kolegom Vukovqakom. Pokazali smo se dobro, a poziv bi trebalo da opravdamo i u doma}em takmi~ewu. Naravno da sam svestan da se u svakoj utakmici moram dokazivati - nagla{ava levoruki bombarder Qubomir Jo{i}.

Utakmica Jugovi} - Priboj igra se ve~eras u 19 ~asova u Hramu.

J. Gali}

Milo{ Bari{i} (s loptom), uzdanica Novosa|ana

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar iskoristili su prvenstvenu pauzu kako bi sanirali povrede nekolicice igra~a i tempirali formu za nastavak takmi~ewa. Koliko su u tome uspeli ima}e priliku da poka`u u ve~era{wem duelu s novajlijom u ligi, ekipom Po`arevca. Po`arevqani su kao ciq zacrtali opstanak u eliti, a pobedom protiv Planinke najavili da u Srpsku Atinu dolaze bez bele zastave, spremni da se nadigravaju.

Novosa|ani, posle poraza u derbiju od Partizana, `ele da osvajawem bodova nastave seriju dobrih partija na doma}em tere-

nu i najave kona~ni proboj u gorwi dom superliga{kog karavana, gde im je po kvalitetu i mesto.

- Ne bih se slo`io sa ocenama da smo lo{e po~eli prvenstvenu trku. Kada se uzmu u obzir brojne povrede kqu~nih igra~a i te`ak raspored rezultati su na mestu. Utakmice sa Partizanom i Zvezdom odigrali smo slabo, takav je bio i rezultat. Za nas prvenstvo tek po~iwe i sugurno je da }emo pravo lice pokazati u narednim me~evima- najavquje iskusni Milo{ Bari{i}.

Novosa|ani }e u ve~era{wem duelu biti li{eni usluga po-

vre|enog Stevana Popova, dok su ostali igra~i spremni da dobro zapnu i osvoje planirane bodove.

- Respektujemo ekipu Po`arevca koja u svojim redovima ima nekoliko nezgodnih levorukih igra~a, na koje }emo morati da obratimo posebnu pa`wu.

U~ini}emo sve kako bi pobedili pred na{im navija~ima.Svaki drugi rezultat izuzev na{eg trijumfa bio bi neuspeh - smatra Bari{i}.

Utakmica Vojvodina @elezni~ar - Po`arevac igra se u maloj dvorani Spensa u 18 ~asova.

I. Grubor

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO 2012. U SRBIJI

Remi Bosanaca i Makedonaca Mnogo zanimqivih me~eva vi|eno je proteklog vikenda u drugom kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine u na{oj zemqi. ^ini se da je najve}e iznena|ewe napravila selekcija Portugalije, koja je do{la do boda u me~u sa zvani~no tre}om selekcijom planete Poqskom, 27:27. Derbi drugog kola izme|u Bosne i Hercegovine i Makedonije, zavr{en je podelom bodova, 28:28 (15:13). Tako su, posle uvodnog poraza u Ma|arskoj, igra~i selektora Vojislava Ra|e, jo{ daqe od EP, dok su Lazarov i drugovi osvojili zlata vredan bod.

Rezultati 1. i 2. kola kvalifikacija - Grupa 1: Ma|arska - BiH 26:17, Makedonija - Estonija 30:25, Estonija - Ma|arska 19:31, BiH - Makedonija 28:28. Tabela: 1. Ma|arska 4, 2. Makedonija 3, 3. BiH 1, 4. Estonija 0.

Grupa 2: Hrvatska - Rumunija 34:22, [panija Litvanija 33:17, Litvanija -Hrvatska 19:21, Rumunija - [panija 20:35. Tabela: 1. Hrvatska 4, 2. [panija 4, 3. Rumunija 0, 4. Litvanija 0.

Grupa 3: Poqska - Ukrajina 23:15, Slovenija Portugal 34:31, Portugalija -Poqska 27:27, Ukra-

jina - Slovenija 25:31. Tabela: 1. Slovenija 4, 2.

Poqska 3, 3. Portugal 1, 4. Ukrajina 0.

Grupa 4: [vedska - Crna Gora 30:27, Slova~ka Izrael 38:24, Crna Gora - Slova~ka 25:35, Izrael - [vedska 28:32. Tabela: 1. Slova~ka 4, 2. [vedska 4, 3. Crna Gora 0, 4. Izrael 0.

Grupa 5: Nema~ka - Austrija 26:26, Island - Letonija 28:26, Austrija - Island 28:23, Letonija Nema~ka 18:36. Tabela: 1. Nema~ka 3, 2. Austria 3, 3. Island 2, 4. Letonija 0.

Grupa 6: Norve{ka - Holandija 35:30, ^e{ka Gr~ka 32:20, Holandija - ^e{ka Republika 25:33, Gr~ka - Norve{ka 25:32. Tabela: 1. ^e{ka 4, 2.

Norve{ka 4, 3. Gr~ka 0, 4. Holandija 0.

Grupa 7: Rusija - [vajcarska 36:34, Danska - Belorusija 41:33, [vajcarska - Danska 25:36, Belorusija -Rusija 32:39. Tabela: 1. Rusija 4, 2. Danska 4, 3. [vajcarska 0, 4. Belorusija 0.

Tre}e kolo kvalifikacija za EURO 2012 u Srbiji igra se 9/10. marta, a ~etvrto 12/13. marta.

J. Gali}

20

sreda3.novembar2010.

PRVA SRPSKA LIGA – SEVER

Topola - Mladost Teletehnika 64:101 (10:30, 23:11, 12:31, 19:29) TOPOLA: Vigwevi} 2, Prqa 4, Vejinovi} 15, Radovi} 3, \ur|evi}, Topalov 9, Martinovi} 5, Prqa 18, Ka}anski 1, Ra{uo, Bo{kovi} 2, [egrt.

MLADOST : Jovi{i} 22, Sladojevi} 3, Lackovi}, Macura 15, Danilovi} 4, Skoko 14, Macan 7, Draga{ 10, rako~evi} 11, Kokanovi} 15.

Nova Pazova - Stara Pazova 72:74 (19:23, 19:21, 18:16, 16:14) NOVA PAZOVA: Babi}, Velemir, Me|o, Brki} 15, Jankovi} 3, Markovi} 11, Zor~i} 14, Krneta 1, Mileti}, Kne`evi} 11, Medi}, Medve| 17.

STARA PAZOVA: ^obanovi} 14, Bojovi} 4, \uri~i} 12, Petrovi} 16, Kne`evi}, Gruji} 4, Mari{ 5, Mirkovi} 15, Puleti}, Ma`ibrada 4.

Dunav - Vrbas 96:93 (16:19, 26:22, 16:25, 11:8) DUNAV: Luki} 2, Aleksi} 8, Glumac 12, Gojak, Majstorovi} 22, Nikoli} 4, Perovi}, Markovi} 26, Vasi} 13, Raja~i} 6, Mileti} 3.

VRBAS: Jovi~i} 2, Dokni}, \urovi} 30, Koprivica 10, Rac 6, Krsti} 10, Kerkez 11, Vuja~i} 22, Marinkovi}, Stojnovi}, Glu{ac 2.

Oyaci - Novi Sad MT 106:89 (20:21, 35:16, 21:22, 30:30) OXACI: ]ur~ija 5, Gaxi} 1, Zari} 6, Virovac 21, Japunxi} 9, \uri~i}, Golubovi} 7, Stojanovi} 6, Ostrogonac 20, Zeqkovi} 20, Genal 11.

NOVI SAD MT: Jovanovi}, Turawanin 2, Petrovi}, ^ampara 20, Jerini} 6, Vasi} 27, Zekovi} 6, Jankovi} 2, Vuji~i} 21, Mari} 6, Kostre{evi}.

Veternik - Meridiana 72:80 (17:22, 10:21, 24:23, 21:14) VETERNIK: Srebro 2, Lopi~i} , Vlaji} 19, Saji} 12, Vukovi}, Petrovski 2, Isakov - Kova~evi} 12, Beqanski 20, Ninkovi} 3, Spasi} 2, Bo`ovi}, Stojanovi}.

MERIDIANA: Pisarov 6, Ajdukovi}, Dr~a, Zari} 7, Mitrovi} 2, Mati} 17, [i{ovi} 2, Davidovac 22, Ron~evi} 13, Stani} 11.

DRUGA SRPSKA LIGA – SEVER Ruma - Top 90:78 (19:14, 27:27, 24:21, 20:16) RUMA: Bawac, Milekovi}, Jeli} 31, [andorov 7, Mati} 4, Bo`i} 2, Kraj~inovi} 4, Ze~evi} 2, Rama~ 10, Isakovi} 25, Odak, Mirkajlovi}.

TOP: Joksimovi}, Batos 3, Markovi} 2, Joci} 13, Torbica 5, Jevti} 22, Milovi} 7, Kne`evi} 5, Mudrinski 18, Stojanovi} 3.

Dinamo (P) - Kikinda 86:85 (23:23, 17:12, 23:28, 23:22) DINAMO (PAN^EVO): Cakovi} 6, Bo{kovi} 20, Jev|eni} 6, Sekuli} 2, Uzon 3, [timac 2, Stankovi} 13, Babi} 12, Veskovi} 20, Radenkovi}.

KIKINDA: Mi}unovi} 10, Crnomarkovi} 2, ]azi}, Ra{i}, Krajnovi} 20, Bogdanovi} 23, Santra~, Bunghart 9, M. Bucalo 3, Mihajlovi}, D. Bucalo 13, Bla`i} 5.

Mladost (U) - Sveti \or|e 63:87 (22:20, 18:25, 8:21, 15:21) MLADOST (UQMA): Tuvi}, Lukovi}, Prusa~ 5, Momi} 19, Keri 2, Petrovi} 2, Vuletin 9, ]irovi} 20, Milin, Jovulov, Vit 6.

SVETI \OR\E (@ITI[TE): Ple}a{ 4, Coli} 21, \urin 2, Aramba{i} 4, Lazarevi}, Bosni} 9, Buqac 13, Martinovi} 23, Marinkovi} 5, Vigwevi} 4, Samarxija 2.

Hajduk (K) - Partizan ([) 61:45 (11:6, 15:12, 15:15, 20:12) HAJDUK (KULA): [qivan~anin, Nogavica 5, Vladeti} 12, Lau{evi} 1, Borovi} 5, Omerevi} 9, Raketi} 5, [krbi} 7, Juri{in 13, Pjeva~, Tomi}, Qubani} 4.

PARTIZAN ([ID): Tomas 4, Jandri} 17, Mi}i} 5, Smiqi} 7, Radoj~i}, Zec 8, Smiqani}, Ple~ko, Opojevi}, Kreko 4.

Ba~ka Palanka - Srem (SM) 54:106 (11:23, 14:16, 16:37, 13:30) BA^KA PALANKA: Isakov, Rokvi} 5, Latinovi}, Prole, Kodi} 2, Paukovi}, @ivanovi}, Kova~evi} 17, Brki} 10, Wego{evi} 8, Tomi} 13.

SREM (SREMSKA MITROVICA): Tomi} 6, Popovi}, Stracenski 2, Pejakovi} 6, Joki} 16, \urak 2, Ili} 11, Dragovi} 2, \or|i} 26, Zagorac 4, Mir~eta 10, Axi} 21.

Krajina Grme~ - Apatin 63:67 (21:7, 16:20, 10:20, 16:20) KRAJINA GRME^: Ka{kov 2, Liwa~ki, Vukowanski 3, Blanu{a 2, N. Ugr~i} 2, Radulovi} 5, [krbi} 2, \uki}, Po~u~a 7, [evi} 19, M Ugr~i} 21.

APATIN: Matijevi}, Marijanovi} 6, Mirkovi}, Rai~evi} 14, Laketa 1, Maqkovi} 22, @akula 2, Pavkovi} 21, ]opi}, Jovanovi}.

Crvenka - Akademik 74:98 (18:27, 15:22, 19:20, 22:29) CRVENKA: Semir, Ra{i} 25, Maravi}, Grn~arski 6, Suboti}, D. Mikuli}, N. Mikuli} 12, Vuki} 10, Golubovi} 14, Popovi} 6.

AKADEMIK: Beri}, [eguqev 5, Jani}ijevi}, Fantorini 19, Dun|erski, Andri} 10, Stani} 32, Puqak 11, Tutorov, @dero 5, Vuji}, Vu~i} 16.

PRVA SRPSKA @ENSKA LIGA – SEVER Topol~anka - Hemofarm 53:60 (16:15, 16:10, 7:7, 12:19, 2:9) TOPOL^ANKA (BA^KA TOPOLA): Akik, Ludai}, Radovanovi}, Pajak 6, \or|evi} 17, Dozet 11, Kova~ev, Niki}, Popov 4, Klinkarov 8, Vukovi} 7, Jawu{ka.

HEMOFARM: ]orda, Milin, Purkovi}, Sele{i 1, Radi} 13, Mr{i} 14, Kerkez 3, Pavi} 1, Dobri~inac 7, S. Kuharik. M. Kuharik, Andri} 18.

Gimnazija - Vojvodina NIS 49:77 (20:24, 6:12, 14:22, 9:19) GIMNAZIJA: Butulija 7, Pavkov 15, Cvetkovi} 7, Lerinc 2, Savuqevski 2, @eqkovi}, Wegri}, Somborski 8, Petkovi} 6, Miraswi.

VOJVODINA NIS: A. Vukovi} 4, Ugarak 6, Vu~kovi} 15, Gvero 28, Olajo{ 4, ^orto 16, N. Vukovi}, [olak, \ur|evi} 2.

SPORT

DNEVNIK

TRIBINA VIBA I KK „SPORT KI” O RADU S MLADIM GENERACIJAMA

Legende ukazale na pravi put va Evrope za mla|i uzrast i nastada se vratimo principu selekcije, ramo basketom, a ne, kao u HrvatUdru`ewe za unaprevio: jer je on zamro i to nam se, evo, skoj naprimer, da 80 procenata |ewe ko{arke VIBA i - Evidentno je da ima puno stvavra}a slabijim rezultatima. Na mladih odlazi u rukomet. TeretaKK Sport Ki iz Novog ri koje moraju da zabrinu svakoga kvalitetnoj selekciji igra~a zana i rad u woj su tre}a gre{ka, jer Sada organizovali su izko u ko{arci radi. Pre svega tresnovani su svi uspesi koje je na{a s wenim uvo|ewem kao jednog od uzetno zanimqivu i pose}enu triba da se prona|e odgovor na pitako{arka imala i zato {to pre moosnova rada ko{arka gubi na fibinu koja je za temu imala rad s we zbog ~ega je na{a igra, kada su ramo opet da je koristimo kako ligranskoj igri i tehnici. Teremla|im kategorijama. Posebna mla|e selekcije u pitawu, spora, bismo prepoznavali i obu~avali tana i dizawe tegova jesu dodatak vrednost ovog skupa bila je prisubez rizika, ali i preteranog stranajtalentovanije pojedince. trena`nom procesu, ali nisu kostvo legendarnih stru~waka Ranha od gubqewa lopti. Moj odgovor {arka. Treninzi moraju da budu ka @eravice, Bo`idara Maqkoje da nemamo igra~ku perspektivu intenzivniji i hajde da mladim vi}a i Vladislava Laleta Lu~i}a, Maqkovi}: Hajde i da treneri koriste neprihvatrenerima zabranimo da nose piqudi koji su u nekada{awoj jugoda radimo tqivu rotaciju, bez izrazitih, xame i da ih nateramo da spavaju u slovenskoj, a potom i srpskoj kokvalitetnih individualaca. TvrIza Bo`idara Maqkovi}a stotrenerkama. Hajde da radimo, jer {arci ostavili izuzetan trag. dim da moramo da se ostavimo te je veliki rezultati koji mu daju za po~eli su da nestaju mali klubovi ^iwenica je da sada ve} godinarotacije kao alibija, kako bismo pravo da ka`e: koji su nekada ra|ali igra~e. Moma unazad ko{arka{ka baza ne izizgra|ivali individualne vred- Obaveza svih qudi iz ko{arke ramo da tra`imo i prona|emo odbacuje talentovane i, {to je jo{ nosti igra~a, jer iskustvo je pokaje da se dru`e s mladima i otkriju govaraju}i modus, jer na{i klubova`nije, tehni~ko-takti~ki obuvi nemaju novca da kupuju ~ene igra~e, {to je po~elo strance. Ko{arka jeste cii te kako da se odra`ava na kli~ni sport, ali pauza rezultate mla|ih kategokod nas jako dugo traje. rija na evropskim prvenstvima, ali i sve slabijom reprodukcijom igra~a za Lu~i}: Igra~i su doma}e klubove. To za poneobu~eni sledicu ima, kako je lepo Vladislav Lale Lu~i} primetio Bo`idar Maqje u ko{arci kao trener kovi}, ~iwenicu da srpski proveo punih 37 godina i, klubovi sve ~e{}e moraju kako je sam rekao - u`ida kupuju skupe strance, jer vao. O radu s mladima je nedovoqnu pa`wu posve}uistakao: ju radu s mladima i ne crpe - Razvoj trenera i wiigra~e iz svojih vlastitih hov entuzijazam pokre}u izvora, odnosno selekcija. sve. Ovakvih skupova i Zbog ~ega je tako i {ta treozbiqnih tema treba da ba da se uradi kako bismo Lukovski, Lu~i}, Maqkovi}, @eravica i mr Pavlovi} Foto: B. Lu~i} bude {to vi{e kako bismo se vratili proizvodwi zalo da pobe|uju na velikim takim svoje tajne. Moj apel mladim prona{li put izlaska iz krize. igra~a - tema je kojom su se bavile mi~ewima ekipe koje imaju jednog kolegama je da ne prave iste greMoj zakqu~ak je da su nam igra~i na{e trenerske veli~ine. ili vi{e sjajnih pojedinaca. Da{ke koje sam ja pravio kada sam neobu~eni i da je danas sve neka Posle uvodne re~i koju je dao kle, to mora da nam bude prioripo~iwao trenersku karijeru. To hemija i filozofija. Jedino je profesor mr Milutin Luta Patetni zadatak, jer ne postoji prava se, pre svega, odnosi na obavezu Dule Vujo{evi} trener koji je vlovi}, predstaviv{i svakog od i trofejna ko{arka bez jakih i stvarawa igra~a, a ne tima i timmladima uspevao da pomogne da gostiju ponaosob, usledile su opobu~enih individualaca, a to i jeske igre. Morate da se potrudite igra~ki rastu. Kao da smo zaboraservacije koje je veliki broj priste posao qudi koji rade s mladida svim de~acima i mladi}ima vili po~etke na{e {kole ko{arsutnih trenera i gostiju odslu{ao ma. pru`ite obuku da mogu da igraju i ke, postulate koje su postavili u dahu.

Iskusni stru~wak je svoje izlaspoqa i iznutra, a oni }e, vremeprofesor Aca Nikoli}, Ranko gawe zakqu~io re~ima: nom, pokazati {ta im najvi{e od@eravica i Bora Ceni}. Osnov@eravica: Stvari Mora da postoji vizija razvoja govara.

Ne smemo da dozvolimo da no je da decu prvo treba inficikoje zabriwavaju ko{arke. Sport se mewa u na~inu gubimo talentovanu decu samo rati ko{arkom i qubavqu prema - Iako se odavno ve} ne bavim igrawa i vrednostima igra~a i zazbog lo{e trenerove procene o woj. Tek tada treba po~eti s protrenerskim pozivom, o ko{arci to na{ interes mora da bude razpoziciji na kojoj treba da igraju. cesom uobli~avawa te qubavi u razmi{qam i uo~avam probleme u vijawe individualizma kod mlaDevoj~icama i de~acima treba daigru i omogu}avawu mladima da pravilno koriste svoja saznawa.

Lu~i} je zatim rekao i ne{to Zakqu~ci za budu}e tribine {to je prisutne slu{aoce impreDoma}in skupa, tako|e proslavqeni trener 2. Rad na {utu je imperativno va`an, jer {ut sioniralo: Janko Lukovski, uobli~io je zakqu~ke posle ove je ko{arka i bez wega svi zajedno ima}emo veli- Trener uvek mora da bude dutribine u ~etiri ta~ke, uzev{i na sebe obavezu ki problem u daqem sazrevawu igra~a. plo obu~eniji od svih igra~a koje da u narednim nedeqama i mesecima za svaku od 3. Intenzitet rada mora da bude veliki, jer se trenira! I da u metodologiji rada wih ponovo organizuje tribinu na kojoj }e one tako br`e napreduje. Vremena nema puno i ono koristi osnovne elemente ko{arbiti pa`qivo analizirane. curi kada su mladi u pitawu. ke, jer bez wihovog pravilnog sa1.Obaveza je trenera da mlade igra~e tehni~4. Individualni rad je od najve}e va`nosti i vladavawa nema ni napretka. Proko-takti~ki obu~e. na wemu treba da se insistira. blem je {to mladi treneri nemaju idole kakve smo nekada mi imali. woj vi{e nego ikada - na po~etku dih. Publika voli igra~e poput ti slobodu u igri i oni }e sami da ^ovek je u svemu najva`niji i uvek izlagawa rekao je Ranko @eraviKi}anovi}a, Dalipagi}a, \or|ese na|u na mestu koje im je prirodima potrebu da se ugleda na nekoca, legendarni stru~wak i, uz provi}a, Bodiroge, Divca... Uz to, deno. ga. Rad na individualnoj tehnici fesora Aleksandra Nikoli}a, jeca moraju da se vaspitavaju da budu Maqkovi} je zatim izneo i jedjeste pravi put i pozivam mla|e dan od najve}ih trenera koje je Srsportisti, jer je porazno, kao {to no veoma zaniqmivo zapa`awe: kolege da to nikada ne zaborave. bija iznedrila. - Ovo {to `elim sam primetio, da na treninge do- Ko{arka je te{ki dril i poNa{ i va{ zadatak je da stvarate da vam ka`em nikako nije recept laze kao slu`benici, a da posle sao. Treneri kvantitom ve`bi `eigra~e, a stvarawe ekipe i wene da se iz krize iza|e, ve} mlade wih o sportu uop{te ne razmile da se dodvore igra~ima i to je igre dolazi tek kasnije. trenere treba da natera na razmi{qaju. Mlade treba upu}ivati na stra{na gre{ka. U na{em sportu Na kraju, pokazni trening s ve{qawe {ta donosi budu}nost. dodatne, individualne treninge i polo`aj tela je u`asno nepriro`bama odr`ao je s juniorskom ekiPotom je @eravica izneo niz podsticati ih da igraju basket "2 dan i neudoban i ba{ zato moramo pom Sport Kija Bo`idar Maqkostatisti~kih podataka s prvenstana 2" i "3 na 3". Kona~no, vreme je da se potrudimo da decu inficivi}.

Aleksandar Predojevi}

NOVI SAD DO^EKUJE SLOBODU

Agresivno{}u do bodova Ko{arka{i Novog Sada u ~etiri uvodna kola Prve lige Srbije imaju svega jednu pobedu, pa }e svaki naredni duel, bez obzira ko je protivnik, igrati pod imperativom pobede. Gost Novosa|ana, koje prate maler za malerom i sve vi{e li~e na bolni~ko odeqewe, je Sloboda iz U`ica, koja je dopadqivim partijama u{la u o~i ko{arka{ke javnosti u na{oj zemqi.

Sloboda je za sada ostvarila u~inak od dve pobede i dva poraza i nalazai se u grupi timova koji `ele visok plasman.

- Igraju veoma dobro i ispoqavaju veliku energiju na terenu, pa tako moramo da se postavimo.

Imaju veoma odbru startnu petorku, gde su Qubojevi}, Fekete, An|i} i drugi, a poja~ali su se Markovi}em i sada imaju veoma

Dana{wi program Danas se igra {est preostalih me~eva 5. kola Prve A mu{ke ko{arka{ke lige Srbije.

NOVI SAD: Novi Sad - Sloboda (20), ZREWANIN: Proleter Naftagas - OKK Beograd (19), KOSIJERI]: Crnokosa - Tami{ Petrohemija (19), ^A^AK: Borac - Napredak Rubin (19), KRAQEVO: Sloga - Metalac (19), BEOGRAD: Mega Vizura - Superfund BP (18).

- Imamo velikih problema.

Pro{le nedeqe nam se povredio [e{lija, pa [epa dan pre, a Suboti} na utakmici sa OKK Beogradom, ali se nadam da }emo na dana{wem me~u biti kompletniji. Radili smo tokom nedeqe i mislim da smo spremni, a raduje me to {to }e iskusni \ogo kona~no debitovati ove sezone posle povrede - rekao je trener Novosa|ana Sini{a Mati}.

respektabilan sastav za ovaj rang takmi~ewa. Na{i adut, kao i do sada, je brza igra, sa akcentom na jakoj odbrani i kontranapadima i od toga ne}emo odstupati. Uprkos svim malerima idemo na pobedu i da se {to pre uhvatimo dobar ritam - istakao je Mati}.

Utakmica Novi Sad - Sloboda igra se u maloj sali Spensa od 20 ~asova.

M. R.

SPORT

c m y

DNEVNIK

Startovala Spensova liga malih {ampiona Pro{le nedeqe u velikoj dvorani JP “SPC Vojvodina“ startovala je Spensova fudbalska liga malih {ampiona. Namera organizatora, JP „SPC Vojvodina“, je da se u periodu od oktobra do marta idu}e godine nadme}u mali{ani (godi{te od 1997. do 2001.) iz cele Pokrajine u malom fudbalu, na terenu dimenzija 50 h 30 metara (golovi 5 metara).Utakmice se igraju nedeqom od 9 do 20 ~asova.

Predvi|eno je da se tokom zimskog raspusta odr`i

jo{ jedan turnir, na kojem }e, pored u~esnika lige malih {ampiona, u~estvovati ekipe posebno pozvane za tu priliku, a gostova}e ve} afirmisani i popularni sportisti, uglavnom fudbaleri.

Ovo takmi~ewe pro{le nedeqe u ime pokroviteqa Grada Novog Sada otvorio je Aleksandar Kravi}, ~lan gradskog ve}a zadu`en za sport.

S obzirom na to da je re~ o najpopularnijem sportu, a pre svega zbog u~e{}a dece, na{ list }e pratiti ovo takmi~ewe.

Foto:N. Brankov

Prvi takmi~arski dan 1997. godi{te

2000. godi{te

OFK Slavija - OFK Futog 1:2

OFK Slavija - [F Junior 0:1

STRELCI: V. Vukadinov za OFK Slaviju, a I. Andri} i M. Po{ti} za OFK Futog.

OFK SLAVIJA: Maksi}, Eski}, J. Jak{i}, D. Jak{i}, Ciku{a, V. Vukadinov, [orowa, Kurti{i, N. Gruji}, M. Tewi, Vujakovi}.

Trener: Goran ]urko

STRELAC: P. Grgurovi}.

OFK SLAVIJA: Markovi}, Eski}, Milo{evi}, Marlo{evi}, Gvozdenovi}, Tomov, Aleksi}, Bobinac, Panti}, MMurseli, Kra~ak, Prodanov, Draga{.

Trener: Dragutin Lasica.

[F JUNIOR: Car, Brki}, Kova~evi}, Babi}, Erceg, Grgurovi}, Reqi}, I. Vlaisavqevi}, Perduv, M. Vlaisavqevi}, Qiqak, Maksimovi}.

Trener: Marko Grgurovi}.

2001/2002. godi{te [F Lavovi 1 - [F S. Mihajlovi} 1 8:2 STRELCI: Prokopi}, Bosanac, Radoc, Svilarkovi}, \eki}, Jovi~i}, L. Marseni}, N. Marseni} za [F Lavovi 1, a Doro{ki - oba gola za [F S. Mihajlovi} 1.

[F LAVOVI 1: Prokopi}, Bosanac, Radoc, Svilarkovi}, \eki}, Jovi~i}, L. Marseni}, N. Marseni}.

Trener: Bogdan Tomi}.

[F S. MIHAJLOVI] 1: D. Markovi}, M. Markovi}, Radosavqevi}, Ili{evi}, ]ur~i}, Joki}, Jovanovi}, Ili}, Filipovi}, Suba{i}, Svira~, Doro{ki, Kolari}.

Trener: Nikola Kova~evi}.

OFK FUTOG: Mandi}, Dragutinovi}, Andri}, ^ali}, Krsti}, Novakovi}, Milenkovi}, Radovanovi}, Po{ti}, Mi}i}, Vlaovi}, Tasi}, Kne`evi}, Goganovi}.

Trener: Slobodan Jovanovi}

Mali fudbal 2001/2002. godi{te

1998. godi{te

STRELCI: \ur|ev, Akin, Klisuri}, Mati} za [F Lavovi, a Z. Vlaisavqevi}, V. Radvawi, A. Erceg za [F Junior.

[V LAVOVI: Prokupi}, Pilipovi}, Popovi}, Klisuri}, Mati}, Bjelica, \ur|ev, Popovi}, Zeki}, Akin.

Trener: Nikola Brkovi}

OFK Slavija - [F Junior 1:0 STRELAC: L. Raleti} za OFK Slaviju.

OFK SLAVIJA: O`vat, Ubovi}, Maksimovi}, Stojanov, [u{akov, Buri}, Ilijazovi}, Mar~ok, Barjaktarovi}, Raleti}, Miqanovi}, Latinki}, Grlica, Lazovi}, Leti}.

Trener: Dragutin Lasica.

[F JUNIOR: Pu{karevi}, Ivanovi}, @ili}, Gavri{i}, Radakovi}, Koki}, Mileti}, Lazi}, Antoni}, Krupqanin, Lemaji}, Galovi}, Jefti}, Rankov, Jokanovi}.

Trener: @eqko Despotovi}.

[F Lavovi - [F Junior 4:3

1999. godi{te OFK Slavija - [F Lavovi 3:0 STRELCI: \ur|ev, Akin, Klisuri} za OFK Slaviju.

OFK SLAVIJA: Grahovac, Slavuq, Asani, Kara}, ]o{kov, Radi}, Lazovi}, Radak, Kne`evi}, Bojani}, A. Radulovi}, L. Radulovi}, Je{i}, Barat, Dimitrov.

Trener: Dragutin Lasica.

[F LAVOVI: Despotovi}, Labus, Jovi~i}, Davidovi}, Zeki}, Simin, Qubojevi}, Hajvaz, Golubovi}, [tikovac, Male{evi}, Stoj{i}, Svilarkovi}, Keser.

Trener: Bogdan Tomi}.

[F JUNIOR: Erceg, [avija, M. Batini}, Radvawi, N. Popovi}, Lovre, Lotina, Car, Z. Vojisavqevi}, M. Vojisavqevi}, Maksimovi}, Cvijeti~anin, Grgorovi}, B. Popovi}, S. Batini}.

Trener: Sini{a Tadi}.

sreda3.novembar2010.

21

[AJKA[ POSTAJE REGIONALNI TENISKI CENTAR

Morezmo i Srebotnik gostovale u [ajka{u Teniska {kola u [ajka{u postoji oko dve godine i poseduje dva teniska terena – otvoreni na {qaci sa reflektorima za no}no trenirawe i drugi u hali na grin setu u centru [ajka{a. Teniska {kola otvorena je zbog dece koja su ve} trenirala tenis i takmi~ila se putuju}i svakodnevno u Novi Sad. Wima se kasnije prikqu~ila mla|a grupa dece uzrasta od 5 do 8 godina. Sve wih treniraju profesionalni treneri iz Novog Sada.

Talentovana deca, dobri treneri i odli~ni uslovi, uz veliki rad i odricawe, stvorili su od mladih {ajka{kih tenisera izuzetne takmi~are koji su osvojili i prve ozbiqnije nagrade i priznawa. Tako je najstarija me|u wima i sa najdu`im takmi~arskim sta`om An|ela Drini} svojevremeno bila druga u Srbiji u svojoj kategoriji. An|ela se takmi~i ve} {est godina i pro{la je sve takmi~arske uzraste od 10 do 16 godina. Za An|elom pristi`e grupa mla|ih takmi~ara koja svojim rezultatima tako|e mnogo obe}ava. U kategoriji od 14 do 16 godina uspe{no se takmi~i Dejan Antoni}, u uzrastu do 14 godina Milan Drini} i do 10 godina Danijel Antoni}.

Oni su do sada osvojili na desetine pehara. Milan Drini} je od posledwa tri turnira dva osvojio, a u tre}em igrao u finalu.

Od wih se o~ekuju jo{ boqi rezultati, jer se po~elo raditi mnogo ozbiqnije i profesio-

[ajka{ki teniseri s Ameli Morezmo

nalnije sa kondicionim trenerima i trenerima za takmi~ewa. [ajka{ ima odli~ne uslove za treninge i vrhunskih tenisera, posebno u zimskom periodu. I najpoznatije svetske teniske zvezde ovde mogu da treniraju u miru, daleko od o~iju javnosti.

Zahvaquju}i Biqani Veselinovi} u [ajka{u su boravile i takve teniske zvezde kao {to su Francuskiwa Ameli Morezmo i najboqa slovenska teniserka Katarina Srebotnik. Od na{ih mla|ih tenisera ovde su boravili Dejan Kati} i Tamara ]urovi}. Suvi{no je isticati koliko mladim {ajka{kim teniskim nadama zna~i upoznavawe sa ovakvim teniskim veli~inama.

U planu je da se u narednom periodu broj dece u {koli tenisa u

[ajka{u pove}a, ali je za to potreban jo{ jedan otvoreni teren, koji }e uskoro biti izgra|en. [ajka{ka oblast ima solidan sportski potencijal, pa tako i teniski. I ovo je jedan od na~ina da se najmla|i pravilno usmeravaju. Broj mesta je ograni~en, mogu da se upi{u svega pet - {est po~etnika, a upis }e po~eti od Nove 2011. godine.

- Kad se govori o tenisu mnogi misle samo o wegovim financijskim efektima, ali do toga je jako te{ko do}i. Deca koja treniraju tenis su odvojena od ulice i razvijaju se u pravom, sportskom i takmi~arskom duhu. Ja sam ve} deset godina sa svojom decom u tenisu i ne bih ga mewao niza{to na svetu – rekao je Mirko Drini}.

N. D. Turajli}

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE ZA NADE I JUNIORE U SAMBU

Zrewaninci najuspe{niji U organizaciji Sambo saveza Vojvodine, u domu borila~kih sportova u Zrewaninu odr`ano je prvo otvoreno prvenstvo Vojvodine za nade i juniore. Pored doma}ina, zrewaninskog Proletera, u~estvovali su takmi~ari Kraqeva, Partizana i Vojvodine (Novi Sad), Ba~ke (Sombor), Radni~kog(Obrenovac), Timoka (Zaje~ar) i Bambija (Po`arevac), ukupno 97 takmi~ara.

Rezultati, nade (`) -do 40 kg: Milica Jandri} (Partizan), do 44 kg: Bojana Roki} (Radni~ki), do 52 kg: Jelena Bawevi} (Bambi), do 56: Ana Opa~i} (Vojvodina), do 60 kg: Stefana Vojnovi} (Partizan), do 65 kg: Marija Opa~i} (Vojvodina), do 70 kg: Ivana Jandri} (Partizan), do 75 kg: Jelena @abi} (Partizan), +75 kg: Milica @abi} (Partizan), nade (m) - do 48 kg: Nikola Pavlovi} (Radni~ki), do 56 kg: Nikola Milenkovi} (Radni~ki), do 65 kg: Norbert Maro{ (Ba~ka), do 70 kg: Andrej Sakal (Proleter), do 75 kg: Jovan Ni{kanovi} (Proleter), do 81 kg: Milo{ Milanov (Prole-

ter), +87 kg: \or|e @ivkovi} (Bambi), juniorke do 44 kg: Jelena Milovi} (Radni~ki), do 48 kg: Anita Sakal (Proleter), do 52 kg: Jelena Bawevi} (Bambi), do 56 kg: Ma{a Smiqkovi} (Partizan), do 60 kg: Stefana Vojnovi} (Partizan), do 64 kg: Marija Opa~i} (Vojvodina), do 68 kg: Ivana Jandri} (Partizan), do 72 kg: Bojana Joli} (Partizan), do 80 kg: Jelena @ibi} (Partizan), +80 kg: Milia @abi} (Partizan), juniori - do 48 kg: Nikola Pavlovi} (Radni~ki), do 57 kg: Nikola Zeremski (Proleter), do 62 kg: Norbert Maro{ (Ba~ka), do 68 kg: Dejan Tomac (Ba~ka), do 74 kg: Jovan Ni{kanovi} (Proleter), do 82 kg: Milo{ Milanov (Proleter), do 90 kg: Milo{ Jankovi} (Timok), +100 kg: Gavrilo Pilipovi} (Proleter).

Kona~an plasman ekipno: 1. Proleter (Zrewanin) 65 bodova, 2. Partizan (Novi Sad) 50, 3. Radni~ki (Obrenovac) 30, 4. Ba~ka (Sombor) 23, 5. Vojvodina (Novi Sad) 18, 6. Bambi (Po`arevac) 14, 7.

Kraqevo 5, 8. Timok (Zaje~ar) 3 boda.

I. G.

U ANKETI LEN MAGAZINA

Udovi~i} najboqi na svetu Vawa Udovi~i} je u presti`noj anketi LEN magazina izabran za najboqeg igra~a Evrope, a samim tim i sveta. Dobio je 59 posto glasova, Damir Buri} iz Hrvatske je daleko zaostao na 29, a tre}i je golman Pro Reka Stefano Tempesti sa preostalih 12 posto. Pro{le godine je najboqi bio Filip Filipovi}. Udovi~i} je pro{le godine s Pro Rekom postao prvak Evrope, progla{en je za MVP fajnal-fora Evrolige, kao i za najboqeg igra~a Svetskog kupa, a na Evropskom prvenstvu u Zagrebu poneo je titulu najboqeg strelca.

U intervjuu za LEN magazin Vawa je ponovio ve} dobro poznate re~enice oko prelska u Zagreb. O srpskoj selekciji je rekao: - Imamo odli~nu atmosferu.

U svakoj uspe{noj firmi se zna ko je direktor, ko predsednik, ko slu`benik. Mo`da je mana one stare srpske ekipe bila {to su mnogi hteli da budu direktori. To je bio razlog poraza od Amerikanaca u Pekingu.

Udovi~i} se dotakao i rivalstva sa Ma|arima: - Nismo izgubili od olimpijskog finala 2004. do susreta u Zagrebu. Punih {est godina.

Atinski poraz mi je najte`i u karijeri.

Vawa Udovi~i}

U karijeri je osvojio sve {to je moglo da se osvoji. Ta~nije sve osim…

- Olimpijskog zlata. Dva puta sam u~estvovao, skoro ga dodirnuo. Ipak, snovi nisu sve u sportu. Mi smo moderni gladijatori koji ho}e da pobe|uju. Jeste, moj ciq je olimpijsko zlato. Selektor Dejan Udovi~i} i igra~i pri~aju o Londonu 2012. Ali tvrdim da je na{a {ansa Rio de @aneiro 2016. Tim se usavr{a-

va svake godine i bi}e spreman u pravoj formi na tim Igrama.

Vawa je pomenuo i igra~e koji su obele`ili epohu.

- Te{ko je porediti, zaista je veliki broj velikih igra~a.

Manuel Estiarte je bio najboqi u svoje vreme ali te{ko da bi danas bio takav igra~.

Igor Milanovi} je bio najboqi centar sveta, ali danas sidra{i igraju druga~ije. Eraldo Pico je bio 18 puta prvak Italije…

Pri~aju}i o vaterpolu kazao je: - To je bio moj prvi izbor. Uvek sam bio lud za vodom, to je moja druga ku}a. Izviwavam se svima ali za mene je plivawe dosadan sport. Vaterpolo mo`e da bude interesantniji. Za{to gol sa osam metara ne bi vredeo dva, sa devet tri. Za{to golman ne mo`e u napad u posledwem minutu.

Navija~i i marketing su najva`niji. Trebalo bi da se igra vi{e preko leta, da se o`ivi vaterpolo u Rusiji, SAD i Kini istakao je Udovi~i}.

22

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda3.novembar2010.

SUPER-TURNIR U NANYINGU

Ponovo Magnus

Magnus Karlsen je ponovio pro{logodi{wi uspeh i pobedio na turniru u Nanxingu (Kina). Drugo mesto, sa poenom mawe, osvojio je svetski {ampion Vi{vanatan Anand koji je u posledwem kolu pobedio konkurenta, francuskog velemajstora, Etjena Bakroa. Bakro je osvojio tre}e mesto i predstavqa glavno pozitivno iznena|ewe turnira. Veselin Topalov je u derbiju za~eqa, u posledwem kolu, pobedio doma}eg predstavnika Ju Vanga koji je sa 3 osvojena poena zauzeo posledwe mesto.

Kona~no stawe: 1. Karlsen 7, 2.

Anand 6, 3. Bakro 5, 4. Ga{imov 4,5, 5.. Topalov 4,5, 6. Vang 3 poena.

SUBOTI^KA [AHOVSKA JESEN

Bez bala za igra~e

U okviru {ahovskog festivala “Suboti~ka {ahovska jesen” u Subotici su zavr{ena prva dva (od {est) turnira. Zanimqivo je da niko od kandidata za balove (velemajstorski i inter) nije osvojio normu {to govori u prilog po{tenoj borbi takmi~ara.

Plasman na velemajstorskom turniru: 1. Zlatko Ilin~i} 6, 2. \ula Saks 5,5, 3-4. Nikola Nestorovi}, Rudolf Serti} 5, 5-6. Dragan Kosi}, Mi{ Pap 4,5, 7-8. Marko Krivokapi}, Dra{ko Bo{kovi} 4, 9. Balind Na| He|e{i 3,5, 10. Nenad Mrkowi} 3 poena.

Plasman na internacionalnom turniru: 1-3. Lazar Nestorovi}, Kristijan Tan~ik, Atif Dumpor 5,5, 4-6. Vladica Andreji}, Vitomir Arapovi}, Alin Ardeleanu 5, 7. ^aba Te{ik 4,5, 8. Tibor Farka{ 4, 9. Vladimir Joti} 3,5, 10.

Novak ^abarkapa 3 poena.

Na`alost, organizator sa `aqewem obave{tava javnost da je zbog slabog interesovawa na{ih igra~a, i pored povoqnih uslova koje je obezbedio potencijalnim u~esnicima, morao otkazati drugi i tre}i velemajstorski turnir.

Ipak, u okviru festivala odr`a}e se i tre}i IM turnir koji startuje 8. novembra pa se ujedno mole svi zainteresovani da se za wega prijave direktoru Festivala Ivanu Sedlaku na telefon 064 6156 010 ili sekretaru kluba Spartak, Miloradu Maravi}u, na telefon 063 597 232.

M. Maravi} SOMBORSKI MASTERS

Soki} iznenadio

U somborskom sportskom centru “Soko” odigran je oktobarski cuger turnir za novogodi{wi masters. Posle 11 odigranih kola u “mrtvoj trci” trojice igra~a pobedio je, zahvaquju}i boqem Buholcu, mk Dragomir Soki} ispred dvojice majstora Novaka Pezeqa i Vladimira Joti}a.

Plasman: 1-3. Soki}, N. Pezeq, V. Joti} 9, 4. Miqan Ostoji} 8,5, 5-6. Z. Joti}, Mrle 6,5, 711. Simana Matkovi}, Opa~i}, Vladisavqevi}, Ivani}, Ilic 6, 12-17. ]opi}, Milo{ Ostoji}, Zdjelar, Pe{i}, ^i~a, ]uk 5,5, 18-20. I. Stankovi}, ^ubrilo, I|u{ki 5, 21. Svilokos 4,5, 22. Milovanovi} 4, 23-24. R. Stankovi}, ^evizovi} 3, itd.

PROBLEM BR. 309

Beli daje mat u dva poteza N. Hoeg „Aftonbladet” 1926.

Re{ewe problema br. 308 (L. Kubbel, Norodni listy, 1909.) sa pozicijom: beli – Ke4, Dg8, Sa8, pe{aci: c7, d7; crni – Kb7, Sa7; je 1.Da2! Na 1…K:a8 (1…Sc6; 1…Sb5) sledi 2.c8D mat. Na 1…Kc6 sledi 2.Dd5 mat. Na 1…Sc8 sledi 2.d8S mat.

SPOMEN-TURNIR „BORA KOSTI]” U VR[CU

Ambasador {aha U Vr{cu se 2-12. novembra obele`ava 47 godina od smrti Bore Kosti}a (3. novembar).

Memorijalni turnir Bore Kosti}a je do sada odr`avan petnaest puta, zakqu~no sa posledwim turnirom koji je odigran 2008. godine - najvi{e kategorije od svih koji su do sada odr`ani. Na ovim turnirima svetskog renomea su igrali velemajstori ekstra-klase kao {to su: Tigran Petrosjan, Efim Geler, Svetozar Gligori}, Evgenij Vasjukov, David Bron{tajn, Qubomir Qubojevi}, Jan Elvest i drugi. Turnir je bio izazov i takvim igra~ima kao {to su nekada{wi prvaci sveta, u~esnici me~eva kandidata za prvaka sveta i vi{estruki prvaci svojih zemaqa ukqu~uju}i i na{u.

Ovaj turnir je svojim zna~ajem daleko prerastao okvire Vr{ca, a mnogi u~esnici nastupali su i po nekoliko puta. Turnir je od velikog zna~aja za razvoj i popularizaciju {aha na ovim prostorima. Istovremeno je i znak pa`we i pomen na jednog od tri najpoznatija Vr{~anina, velemajstora Boru Kosti-

Bora Kosti}

}a, koji je bio i ostao sinonim svetskog putnika i promotera kako predivne {ahovske igre tako i imena na{e zemqe. Ambasador {aha i prvi srpski velemajstor, bio je poznat {irom sveta i gotovo da ne postoji kontinent ili kraj sveta gde nije kro~io i nastupao kao pravi

{ahovski znalac, ~ovek prefiwenog pona{awa i neospornog {arma. Igrao je {ah da bi putovao, a putovao je da bi igrao {ah. Odigrao je bezbroj turnira, me~eva, {ahovskih simultanki, kao i produkcija na slepo u svim krajevima sveta. Predstavqao je Jugoslaviju na ~etri olimpijade: London 1927, Prag 1931, Var{ava 1935. [tokholm 1937, kao i na neslu`benoj olimpjadi 1936. u Minhenu. Posledwi turnir bio mu je u Cirihu na turniru veterana 1962. na kojem je - pobedio!

Memorijalni turnir se igra, kao {to je to u svetu, u posledwe vreme uobi~ajeno, sa {est u~esnika koji igraju dvokru`no.

U~estvuju Vasil Spasov (Bugarska), Vladislav Nevedni~i (Rumunija) i igra~i iz Srbije Ivan Ivani{evi}, Aleksandar Kova~evi}, Nikola Sedlak i Boban Bogosavqevi}. Turnir je 14. kategorije FIDE (prosek 2583 poena). ^ast da sudi ovaj spomen turnir, po drugi put uzastopno, pripalo je potpisniku ovih redova.

B. D.

NAZIVI [AHOVSKIH OTVARAWA (1)

Igra dvaju kowa Podstaknuti sugestijom u jubilarnom izdawu Dnevnikovog {aha sredom da pi{emo o istorijatu i nazivima {ahovskih otvarawa od danas mo`ete pratiti novi serijal: “Nazivi {ahovskih otvarawa”. [ahovska otvarawa se klasifikuju prema po~etnim potezima. Oni zavise od po~etnog poteza belog ili odbrambenog poteza, kao odgovor, crnog. Ima na desetine naziva razli~itih otvarawa i na stotine naziva varijanti. Oksfordsko {ahovsko dru{tvo je ustanovilo da ima 1327 naziva, koje otvarawa, koje varijanti.

Ona su vrlo raznolika po karakteru igre: od pozicionih do takti~kih; od otvorenih, poluotvorenih, poluzatvorenih pa do zatvorenih.

Za otvorene igre karakteristi~ni su simetri~ni potezi kraqevim pe{akom: 1.e4 e5.

U poluotvorenim igrama beli igra kraqevim pe{akom 1.e4 a crni bilo {ta drugo osim 1…e5.

Za zatvorene igre su karakteristi~ni simetri~ni potezi daminim pe{akom: 1.d4 d5.

U poluzatvorenim igrama beli igra kraqi~inim pe{akom 1.d4 a crni bilo {ta drugo osim 1…d5.

Postoje i otvarawa koja nisu obuhva}ena gorwom klasifikacijom (bo~na otvarawa): 1.c4 1.Sf3 1.f4, i druga.

Pored wih postoje i tzv. nepravilna otvarawa: 1.b3, 1.b4, 1.c4, 1.Nf3, 1.f4, ili 1.g3 itd.

Kada se po~elo sa davawem naziva otvarawima?

Bitne promene {ahovskih pravila u periodu krajem XV i po~etkom XVI veka rezultirale su da se mnogo vi{e posve}ivala pa`wa {ahovskim otvarawima. Tekstovi Luisa Ramireza de Lucene iz 1497, zatim Pedra Damiana (1512.) i Rui Lopeza de Segure (1561.) predstavqaju analize {ahovskih otvarawa, pa je tako otvarawe sa po~etnim potezima: 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3. Lb5 nazvano po Rui Lopezu, odnosno, [pansko otvarawe. Danas sre}emo oba ta naziva u {ahovskim enciklopedijama. Od 1840. mnoga otvarawa su ve} definisana i uglavnom su nazivi otvarawa iz tog perioda ali ima i novih naziva, naro~ito naziva varijanti, koji su nastali kasnije.

B. Dankovi}

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Na jedan gol Na istoku ni{ta novo! U Nanxingu ubedqiva (jo{ jedna) pobeda Karlsena. Kada su svi o~ekivali da }e posle prekida saradwe sa Kasparovim i slabijih rezultata u Kanti Mansijsku i Bilbaou Karlsen po~eti da “pada” i prepustiti mesto broj 1 na svetskoj rejting listi vratio se trijumfalno kroz kapije hotela Perl Spring (Prole}ni biser) u svoju Norve{ku da s novom, dodatnom, {ahovskom euforijom pripreme Olimpijadu 2014. Kolika je wegova {ahovska snaga na ovom turniru iskusio je Topalov kojeg je Magnus potukao 2:0, a u drugoj partiji, u izjedna~enoj poziciji, Topalov je grubo pogre{io i upao strmoglavce u zamku mladog Norve`anina.

Karlsen–Topalov [panska partija Jedna lepa partija u Magnusovom stilu! Svetski igra~ broj 1 ne te`i dubokim teoretskim iznena|ewima. Radije bira pozicije u kojima se nadigrava s protivnikom, ~ak i kada ima mawe iskustva od protivnika.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Ovog puta nema [kotske! Posle lepe i impresivne igre protiv Bakroa o~ekivalo se da vidimo jo{ jednu [kotlan|anku, me|utim, verujem da je Karlsenu mnogo zanimqivije da se kloni posebnih priprema `ele}I da prevede igru {to je pre mogu}e u fazu “borbu za stolom”.

3...a6 Berlinska varijanta je ono {to se i o~ekivalo od Topalova.

4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.d3!?

Po mom mi{qewu ispravna odluka. Karlsen poku{ava da odlo`i potez d4 s namerom da svoj plan pripremi prema igri protivnika. Ima mnogo teorijskih puteva u ovoj poziciji, mada statistika ka`e da crni ovde mora da bude veoma oprezan.

6...b5 7.Lb3 d6 8.a4 Tb8 9.a:b5 a:b5

Ni{ta bez metroa Na potezu je beli, koji tu ima, za topa, samo dva vezana, dodu{e, daleko uznapredovana pe{aka. Reklo bi se, me|utim, da su ti hrabri grenadiri stigli do mrtve ta~ke: dpe{ak ne mo`e napred, jer crni uzima onog na c7 sa {ahom, pa onda i wegovog drugara na d7. Sa druge strane, crni preti da `rtvuje svoga lovca za d-pe{aka, kako bi zatim uzeo i onog na c7, te ostao sa ~istim kvalitetom vi{e – sa svim problemima mawe.

Ali, ako teorijski zna takti~ki manevar – zvani prekrivawe, beli }e do}i na pravu ideju, ne samo spasonosnu nego i pobedonosnu! Jednim jedinim potezom }e prese}i dve bitne protivnikove saobra}ajnice: 1.Sc5! [ta se desilo? Beli }e ostati i bez posledwe figure. Ali, odsekao je, makar za jedan (ali presudan!) trenutak crnog lovca od svog pe{aka na d6, i zapretio 2.d7! Crni }e, naravno, br`eboqe uzeti tog skaka~a: 1…L:c5 Ali, po drugi put, {ta se desilo? Tek sad se vidi da je beli svojom “kowskom” `rtvom istovremeno presekao i pomenutu lov~evu dijagonalu – i “rentgensko” dejstvo crnog topa u pravcu belog kraqa, pa posle…

2.d7 …crni na c7 ne uzima sa {ahom – wegov sopstveni lovac ometa mu topovsku paqbu na komandni polo`aj belog kraqa, koji je tako prekriven, i koji }e, zahvaquju}i tome jo{ sti}i da se na d8 ponovo “o`eni”…

Na jednom `enskom prvenstvu Engleske do{lo je do ove pozicije:

Crna je tu igrala 1…a4?, da bi se posle 2.D:h2 ubrzo predala. A mogla je i ona, partiju ne samo da spase nego ~ak i da odmah dobije – prekrivawem linije dejstva bele kraqice ka nadobudnom, ali naizgled tako bespomo}nom crnom pe{aku na h2.

Ali - ~ime, i kako da se prese~e ta kratka staza od h4 do h2, pod stra{nom paqbom svemo}ne, bahate bele dame? Samo slo`nom, po`rtvovanom, i, {to u na{im prilikama vaqa posebno naglasiti, brzom akcijom crnih figura: 1…Th8!!! 2.D:h8 Lg5+!! 3.f4 Lh6! … i bela dama, prekrivena lovcem, odnosno odse~ena od kqu~nog popri{ta, dama kojoj bi tu, vaqda, pomogao samo metro ispod h-linije – mo`e samo da nemo}no besni, dok joj crni pe{a~i} prkosi…

Po{to se prekrivawe ponekad naziva i presecawem ili odsecawem, beloj dami je tu mo`da navrh usta onaj distih Laze Kosti}a: “[ta me seca – sa meseca?”, ali joj, za utehu, mo`emo re}i da je i ona, eto, ispala `rtva poznate dru{tvene podele rada, gde jedan se~e luk – a drugi pla~e… – saose}a Dragoslav Andri} sa belom damom u dana{wem prilogu “[kole za male i velike pacere”.

32.d:e6! Sledilo bi 32…S:d3 33.e:f7+ Kf8 34.L:h6+ Ke7 35.f:e8D+ K:e8 36.L:d3 i ne samo da pada g6-pion, ve} i kow na h7 je izgubqen. Na primer: 36...Dc7 37.L:g6+ Kd8 38.Tf7 1:0

Topalov–Karlsen Katalonsko otvarawe

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

Pod {ahovskom teorijom obi~no se podrazumeva poznavawe igre u otvarawu – poteza, odnosno varijanata ve} vi|enih na raznim takmi~ewima. U su{tini teorija otvarawa je samo – sistematizovana praksa, u~iwena preglednom.

Ali, postoji i teorija sredi{wice, kao i teorija zavr{nice, pa i teorija prelaska iz jedne od tih faza u drugu. Sva je razlika u tome {to ono {to zna{ iz teorije otvarawa – mo`e{, ili se bar nada{ da }e{ mo}i, neposrednije, br`e, ~e{}e da primeni{, ili ~ak da nametne{ protivniku. A da bi se primenilo ono {to se zna iz teorije sredi{wice – obi~no mora du`e da se ~eka zgodna prilika.

Uostalom, da postoji, recimo, teorija sredi{wice – dokazuje postojawe odgovaraju}ih terminologija. A gde ima terminologije – tu, zna~i, ima i metodologije, aksiologije… Neke od tih termina doticali smo tu i tamo.

Za danas vam predla`emo prekrivawe. To je takti~ki manevar kojim se presecaju protivnikove linije (odnosno – i redovi i dijagonale) komunikacija – obi~no sa presudnim efektom.

Prekrivawe u naj~istijem teorijskom smislu predstavqa presecawe veze izme|u jedne i druge protivni~ke figure. Ali – bilo bi ve} vreme da pre|emo (bar mi) sa re~i na delo:

21.f4! Naravno, Magnus ne okleva da krene u napad na kraqa. S jakim lova~kim parom i solidnim centrom ko bi odoleo isku{ewu?

21...Lg4 22.Dd3 e:f4? Pa {ta ko{ta nek ko{ta! Nerazumqivo je da, u te{koj poziciji, Topalov tra`i aktivnost, po mom mi{qewu, na najgori mogu}i na~in. Boqe je bilo 22...Db8 mada je pozicija i daqe lo{a.

23.L:f4 Sc4 24.Lc1! Povla~ewe u bezbednost.

24...c5 Odlu~uju}a gre{ka i pozicija crnog je beznade`na.

25.Tf1 c:d4 26.c:d4 Dd8 27.h3 Le6 28.b3 Da5 29.Kh2 Nema potrebe da Magnus komplikuje stvari. Posledwim potezom priprema zavr{ni udarac.

29...Sh7 30.e5 g6 31.d5 S:e5

10.Sbd2 Iako ~udan, ali i uspe{an izbor kojeg je prvi igrao Daniel King.

10...0–0 11.Te1 Ld7N Na 11...Le6 12.L:e6 f:e6 13.c3 Dd7 14.d4 e:d4 15.c:d4 Ta8 16.T:a8 T:a8 17.Sb3 Sd8 1–0 King – Krasenkov ([ampionat Nema~ke 1999.)

12.c3 Ta8 13.T:a8 D:a8 14.d4 h6 15.Sf1 Te8 16.Sg3 Dc8 17.Sh4 Karlsen po~iwe borbu za inicijativu.

17...Lf8?! Neprecizno. Lovac na b3 dobro stoji a posledwi potez crnog prepu{ta belom prednost lova~kog para bez mogu}nosti za kontra igru crnog. Na 17...Sa5 18.Lc2 (18.La2 Sc4!? 19.b3 (19.L:c4 b:c4 20.d:e5 (20.De2 e:d4 21.c:d4?

S:e4! i crni bi dobio) 20...d:e5 21.Shf5 Lf8 22.Df3 Da6) 19...Da8 20.De2 Sb6 (20...Sd5?

21.Shf5 S:c3 22.Dg4 L:f5 23.S:f5 Lg5 24.L:g5 h:g5 25.D:g5 g6 26.Sh6+ Kg7 27.Sg4 bi dalo belom odlu~uju}i dobitni~ki napad) 21.Shf5 Lf8 22.Lb1 Pozicija u kojoj crni nije ni{ta lo{iji.) 18...g6!?

18.Sg6! Sa5 19.S:f8 T:f8 20.Lc2 Te8

1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.g3 Lb4+ 4.Ld2 L:d2+ 5.D:d2 d5 6.Lg2 c6 7.Sf3 Sbd7 8.0–0 b6 9.Tc1 0–0 10.b4 Lb7 11.Db2 Tb8 12.Sbd2 De7 13.e3 Tfc8 14.Tc2 c5 15.b:c5 b:c5 16.Da3 Tc6 17.Tac1 Ta6 18.Dd3 h6 19.De2 d:c4 20.D:c4 c:d4 21.S:d4 Tb6 22.L:b7 T8:b7 23.Kg2 Se5 24.Dc5 D:c5 25.T:c5 Tb2 26.T1c2 Sd3 27.Tc8+ Kh7 28.S4f3 a5 29.h3 a4 30.a3 g5 Ovaj posledwi potez je opasna zamka i Magnus je o~ekivao da bi Topalov mogao u wu da upadne, {to se i desilo.

31.T:b2 T:b2 32.Tc3??

32…S:f2!

33.Tc7 33.K:f2 Se4+) S2e4 0–1

(Na

[ah-mat lista Prevod: B. Dankovi}

REJTING TURNIR NOVOSADSKE LIGE

Vodi Veqkovi}

U prostorijama N[K-a u Novom Sadu se u organizaciji [K Bubamare u toku je pojedin~no prvenstvo Novosadske lige. U~estvuje 27 igra~a a posle {est odigranih kola u vo|stvu se nalazi mk Vojislav Veqkovi} sa 5,5 osvojenih poena.

Plasman: 1. Veqkovi} 5,5,? 2-3. Z. Milenkovi}, M. Dra`i}, 5, 4.

Karli~i} 4,5,? 5-7. Terzi}, Lukaji}, \uri} 4, 8-11. M. Milosavac, R. Peri{i}, Drowi}, Mutlak 3,5,? 12-17. Vrane{, Vu~eti}, Blanu{a, Popr`en, Radanovi}, M. Ilin~i} 3, 18-19. M. Popovi}, ?Kostadinovski 2,5, 20-22. Leskovac, Joci}, Pjetlovi} 2, 23-27. Zlatkovi}, M. Stojanovi}-Medar, D. Ilij}, Jakovqevi}, Borba{ 1,5? poen.

c m y

DNEVNIK

REPORTA@E

sreda3.novembar2010.

23

DOSKORA PRVI ^OVEK BA^KE PALANKE RADOVAN STAKI] OD POLITIKE BE@I U SVOJE VINOGRADE

Biv{i gradona~elnik vratio se u podrum ad je Ne{tinac Radovan Staki} 1966. na obroncima Fru{ke gore zasadio prvi privatni planta`ni vinograd, sin Kosta bio je de~ki} i verovatno nije ni slutio da }e gro`|e, vino i vo}e biti

K

sadio sam prva dva jutra jabuka, od pre deset svakog prole}a po nekoliko jutara vinove loze, kru{aka ili jabuka, tako da sam letos nabrao i 10.000 kilograma bresaka. Danas imam pod rodom 22.000 ~okota loze, 18.000

Lako se odrekao dr`avne foteqe

wegova budu}nost. Diplomirani ekonomista i kao kadar DSa do aprila gradona~elnik Ba~ke Palanke, za sebe veli da je naturalizovani Ba~vanin, dok mu je sve drugo u Sremu i Ne{tinu, selu s one strane velike reke i od Palanke preko mosta i dva kilometra kroz Hrvatsku udaqeno tek osam-devet kilometara.

– Paorlukom sam po~eo da se bavim negde 1994/5. i zamislite mene, iz vinogradarske porodice, po~nem s povr}em – pri~a Staki} junior. – Prvo lukom, ali je to bila lo{a godina pa sam se okrenuo onome {to su i pokojni deda Kosta, a `iveo je skoro sto godina, i moj tata najboqe radili. Pre 15 godina za-

stabala kru{aka i nekoliko hiqada jabuka. Sve u svemu, jesenas vi{e od 100 tona vo}a i gro`|a.

Opredelio se uglavnom za kru{ke „vilijamovke“, lageruje ih u nedavno izgra|enu hladwa-

kao malo rakije za sebe. Ipak, najvi{e voli kad ga tretiraju kao vinogradara i vinara.

– Pose}ivao sam svetske sajmove, poput onoga u Milanu, koji je me|u vinarima najceweniji – se}a se Staki}. – U ku}i u Palanci sam izgradio podrum kapaciteta 20.000 litara, kupio najboqe prohromske inoks sudove, muqa~u, oce|iva~, filtere, a po ugledu na proizvo|a~e u Ma|arskoj, i one u susednom Iloku u Hrvatskoj i na{im Sremskim Karlovcima, napravio degustacionu salu za pedesetak gostiju. U Palanci i okolini trenutno je u modi kotli} turizam, kuvawe papaka, {kembi}a, junetine, ribe... Treba i to, ali ja ho}u ne{to drugo. Da gostima poka`em svoju vinoteku i ponudim svoja vina i rakiju, uz meze pride. A kad probaju, te{ko bi ko odoleo da ne ponese nekoliko buteqki ili suvenira. Putevi vina mogu da za`ive i ovde, pa da gosti posete Kara|or|evo ili u ^elarevu nekropolu, muzej stilskog name{taja i dvorac Dun|erskih.

Lokalpatriotski nastrojeni Staki} nagla{ava da mu je sva imovina u Ne{tinu, pa od sil-

„Nikad u `ivotu nisam bio pijan, najvi{e mi se na nekoj davnoj zabavi zalomilo pet-{est ~a{a.

Za mog dedu va`i sentenca da nema Sremca koji nije pio vino, a i otac je umeren. Jednom su Ne{tinci hteli u svatovima da ga opiju, nisu uspeli, ali su kolovo|u odneli ku}i u traga~ama” ~u gde mo`e da stane 80 tona, ove godine 95 odsto plodova bilo je prve klase za konzum i mesne prodavnice, pa je jedva ispe-

ne ba~ke zemqe nema ni pedqa sopstvene ni zakupqene. Prvu ku}u je zaradio argatovawem wegova tri kombajna jer su Sta-

ki}i dobro procenili da nakon propasti zadruga ne}e imati ko da obra|uje wive paora koji nemaju poqoprivredne ma{ine.

Sada rade samo za sebe. Dodaje da im je drugu ku}u kupilo vo}e, a sada ra~unaju na vino.

– Vi{e ne kupujem tu|e gro`|e jer mi je na rod stiglo svih 22.000 ~okota – ponosno isti~e Staki}. – Proizvodim kaberne soviwon, italijanski rizling, vranac i muskat hamburg. Vlasnik sam radwe “Ne{tinsko vino“, koju zvani~no u selu vodi otac Radovan, dok je u Palanci pogon i prodavnica sve`eg vo-

Pouzdan doma}in na vinskom putu

ma gro`|a, dok je zvu~na kulisa muzika decenijama traju}eg tambura{kog orkestra „Momci iz Palanke“. A oni su kao staro vino – {to stariji to boqi.

Vino prilagodio masnoj pre~anskoj hrani

}a, vina i rakije. Na kajsijeva~u do daqeg ne ra~unam ozbiqno, za wu imam tek oko 300 stabala, {to je malo i samo slu`i za prijateqe – divani o svom gruntu i planovima gazda u zvani~no jo{ neotvorenoj degustacionoj sali oslikanoj motivi-

Srema~ki stru~no, Staki} obja{wava za{to i daqe proizvodi italijanski rizling, uprkos hiperprodukcije ove sorte u susednom ilo~kom vinogorju u Hrvatskoj.

– To gro`|e i vino nama najvi{e organolepti~ki odgovara

zbog odnosa kiselosti i slasti rizlinga jer mi ovde jedemo te{ku hranu, masno i dimqeno.

Crna vina uz to ne idu. Dobro vino cedim, ali ga malo i retko pijem. Nikad u `ivotu nisam bio pijan, a najvi{e sam davno popio pet-{est ~a{a vina na nekoj zabavi. Za dedu va`i sentenca po kojoj nema Sremca a da nije pio vino. Umeren je i otac, ali su pre mnogo godina Ne{tinci hteli u svatovima da ga opiju. Nisu uspeli, a kolovo|u su odneli ku}i u traga~ama.

Nije biv{i lordmer Palanke odustao od politi~kog anga`mana.

– @eleo sam i `elim da pomognem da se u ovom ataru egzistira lep{e i lak{e, a moja familija `ivi sasvim solidno za ova te{ka vremena. Re{io sam da ovde ostanem, a vaqda i moja deca to planiraju. Od vo}arstva, vinogradarstva i vinarstva se mo`e `iveti, ali ne od pola jutra kru{aka ili vinograda. Mora se mnogo raditi, ali na ve}im povr{inama. Nego ’ajde `iveli, odoh ja u Ne{tin da „riqam“. Moram da kombajniram kukuruz koji je u Sremu rodio k’o lud – gotovo deset tona po jutru.

M. Suyum

24

SVET

sreda3.novembar2010.

DNEVNIK

Po~ela eksploatacija naftovoda „Rusija–Kina” PEKING: Najve}a ruska naftna kompanija "Rosweft" je saop{tila ju~e da je otpo~ela probne isporuke sirove nafte u severoisto~ne oblasti Kine naftovodom "Rusija-Kina". Prema podacima kineske carinske slu`be, u novembru }e tim naftovodom biti transportovano 250.000 tona tehnolo{ke nafte, a u decembru 300.000 tona. Komercijalne isporuke u obimu od 15 miliona tona godi{we otpo~e}e 1. januara, prenela je agencija Prajm-Tas. Nafta se Kini isporu~uje ogrankom naftovoda "Isto~ni Sibir - Tihi okean" (VSTO), koji je izgra|en u okviru me|uval-

dinog sporazuma Rusije i Kine o saradwi u naftnom sektoru, potpisanog u februaru 2009. godine.

Prema tom dokumentu, ruske kompanije "Rosweft" i "Transweft" }e od Kine dobiti kredite u visini od 15, odnosno 10 milijardi dolara, u zamenu za garancije isporuka nafte tokom 20 godina - od 2011. do 2030. - u obimu od 15 miliona tona godi{we, mada je kapacitet naftovoda "Rusija-Kina" dva puta ve}i. Taj naftovod vodi od ruskog grada Skovorodino do kineske baze za preradu nafte u Da-

SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE

UKRATKO

Po~elo glasawe za nove kongresmene

Serija eksplozija u Bagdadu BAGDAD: Najmawe 42 osobe su poginule, a preko 100 je povre|eno ju~e u seriji eksplozija u {iitskim kvartovima Bagdada, saopstili su policijski i bolni~ki zvani~nici. Neimenovani zvani~nici su saop{tili da se 10 eksplozija dogodilo u najmawe osam delova grada, javio je AP. Napadi su izvedeni aktivirawem eksploziva postavqenih u automobile i pored puteva, a dogodili su se samo dva dana po{to je prilikom akcije osloba|awa talaca, koje su u jednoj katoli~koj crkvi u ira~koj prestonici dr`ali ekstremisti Al Kaide, poginulo 58 osoba.

(Tanjug)

Novi zakon protiv terorizma BERLIN: Ministar unutra{wih poslova nema~ke pokrajine Dowe Saksonije Uve [inerman zatra`io je ju~e od vlade u Berlinu novu zakonsku regulativu, koja bi omogu}ila anga`man Bundesvera (vojska) u zemqi u odbrani od terorizma. ''Nema~ka je izlo`ena akutnoj teroristi~koj pretwi'', rekao je ju~e [ineman i, kako prenose mediji, zatra`io od vlade novi zakon koji bi omogu}io anga`man Bundsvera u zemqi, {to bi zna~ilo i mogu}nost otvarawa vatre na teretne avione, ukoliko su ih zaposeli teroristi.

Zahtevi za stvarawem uslova za anga`man Bundesvera ''kod ku}e'' nisu novijeg datuma i oni dolaze, pre svega, iz redova demohri{}ana, kancelara Angele Merkel. Nema~ke vazduhoplovne vlasti su ju~e, zbog najnovije teroristi~ke opasnosti, pored zabrane letova teretnih aviona iz Jemena, uvele zabranu letova za putni~ke avione.

Jedna od bombi koja je po{tom poslata iz Jemena, a koju su vlasti prona{le, bila je upu}ena u London preko sedi{ta ameri~ke kompanije "Junajted parsel servis" (UPS) u Kelnu, podse}aju mediji.

(Tanjug)

VA[INGTON: U SAD su otvorena prva birali{ta na kojima }e Amerikanci odlu~ivati o novom sastavu Kongresa. Birali{ta su shodno vremenskim zonama prvo otvorena na Isto~noj obali, u Virxiniji, Vermontu, Konetiketu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Wujorku i Tenesiju, javile su agencije.

Amerikanci biraju 435 ~lanova Predstavni~kog doma i tre}inu ~lanova Senata - gorweg doma Kontresa, koji ukupno ima 100 poslanika. Ti izbori }e pokazati novi odnos politi~kih snaga u Va{ingtonu i verovatno uticati na predsedni~ku kampawu 2012. godine.

Re~ je o takozvanim izborima "na pola (predsedni~kog) mandata" na kojima su bira~i tradicionalno skloni da mawe ili vi{e "kazne" predsednikovu stranku zbog neispuwenih predizbornih obe}awa. Ovoga puta republikanci se nadaju da }e iskoristiti nezadovoqstvo gra|ana lo{om ekonomskom situacijom i ste}i prevlast nad Obaminim demokratama u bar jednom ako ne i oba doma.

Izbori u Americi se uvek odr`avaju po~etkom novembra, ta~nije, u utorak posle prvog ponedeqka u mesecu. To zna~i, zavisno od godine do godine, izme|u 2. i 8. novembra. Senatorima je mandat {est godina, ali svake dve godine otprilike tre}ini wih isti~e mandat, a ove godine to je 37. Isti je broj i guvernera dr`ava koji se biraju 2. novembra. [to se ti~e odnosa snaga u Kongresu, u Senatu je trenutno 58 demokrata, prema 40 republikanaca i dva nezavisna senatora.U Predstavni~kom domu je 256 demokrata i 178 republikanaca, dok je jedno mesto kongresmena upra`weno. Ve}ina analiti~ara isti~e kao realnu mogu}nost da ove godine u Predstavni~kom domu republikanci zadr`e najve}i broj svojih mandata i da osvoje jo{ 40 koliko im je potrebno da bi preuzeli kontrolu nad dowim domom. U Senatu je ra~unica malo komplikovanija, zato {to je ve}i broj republikanaca kojima isti~e mandat.

(Tanjug)

Odnosi Kine i Japana nisu stvar Amerike KUALA LUMPUR, PEKING: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton ponovila je ju~e ponudu da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave budu doma}in i posrednik u razgovorima izme|u Japana i Kine koji ne bi bili samo o wihovom teritorijalnom sporu.

Klinton je u Maleziji razgovarala sa najvi{im zvani~nicima te zemqe u kojoj dominira muslimansko stanovni{tvo i sa kojom SAD imaju ekonomske odnose i sara|uju i u Avganistanu. U razgovorima je posebno istakla zna~aj ja~awa bezbednosnih veza i zajedni~ke borbe protiv terorizma. Promovi{u}i religijsku i politi~ku toleranciju, Klinton je malezijskim zvani~nicima poru~ila da nastave

tradicionalno umerenu politiku i da odbacuju ekstremizam, a da "politi~ku arenu otvore za sve", prenela je agencija AP. Kina je ju~e odbacila nastojawa SAD da pomognu i posreduju u unapre|ivawu odnosa Pekinga i Tokija koji su optere}eni sporom oko teritorijalnih prava na vi{e ostrva. Portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova Ma Xaosju rekao je ju~e da se radi o "ameri~koj ideji" i da je "totalno pogre{no" da se sporna ostrva unose u bilo koji od ameri~ko-japanskih sporazuma iz domena odbrane. Re~ je o ostrvima iz arhipelaga u Isto~nom kineskom moru koje Japanci zovu Senkaku, a Kinezi Diaoju.

(Tanjug)

Mogu}e zbli`avawe Belorusije i EU

}ingu. Rusija je najve}i svetski proizvo|a~ energenata, a Kina najve}i svetski potro{a~, po{to je pro{le godine pretekla SAD. Rusija je je tokom pro{logodi{we posete premijera Vladimira Putina Kini potpisala desetine trgovinskih sporazuma u vrednosti od 3,5 milijardi dolara i postigla vi{e milijardi dolara vredan okvirni sporazum o izgradwi dva gasovoda do Kine od gasnih poqa na ruskom dalekom istoku kojima }e se transportovati pribli`no ista koli~ina gasa koliko iznosi sada{wa kineska potro{wa.

(Tanjug)

VIQNUS: Nema~ki vicekancelar i ministar spoqnih poslova Gvido Vestervele izjavio je ju~e, uo~i kratke posete Belorusiji, da je zbli`avawe te zemqe sa Evropskom unijom mogu}e "samo u slu~aju da u zemqi budu po{tovani standardi slobodne pravne dr`ave".

"Predstoje}i predsedni~ki izbori u Belorusiji predstavqaju dobru mogu}nost da se to poka`e", rekao je {ef nema~ke diplomatije u glavnom gradu Litvanije, Viqnusu, gde je doputovao iz Moskve. Vestervele se, kako je prenela

agencija Itar-Tas s, zala`e za odr`avawe slobodnih predsedni~kih izbora 19. decembra.

Vestervele }e biti prvi ministar spoqnih poslova Nema~ke koji }e posetiti Minsk za posledwih 15 godina, podsetila je ruska dr`avna agencija.

Programom posete predvi|en je razgovor sa rukovodstvom Belorusije, ukqu~uju}i {efa dr`ave Aleksandra Luka{enka i drugim kandidatima za budu}eg predsednika iz opozicionih partija.

(Tanjug)

NOVI IMPULSI VOJNE SARADWE BRITANIJE I FRANCUSKE

Obnova ideje o trilateralizmu LONDON: Velika Britanija i Francuska potpisale su ju~e dva sporazuma - jedan o vojnoj saradwi, a drugi o saradwi o nuklearnoj bezbednosti, izjavio je britanski premijer Dejvid Kameron.

"Potpisali smo dva sporazuma, a na osnovu jednog }e na{e najboqe opremqene i najboqe obu~ene vojne snage sara|ivati bli`e nego ikada", rekao je Kameron na konferenciji za novinare, posle potpisivawa sporazuma kome je prisustvovao i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, koji je u poseti Londonu.

"Drugi sporazum se odnosi na saradwu radi postizawa nuklerane bezbednosti", dodao je Kameron.

Ju~era{wi susret britanskog premijera Dejvida Kamerona sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem zaokru`i}e Kameronove diplomatske napore ~iji je ciq da u~vrsti odnose Londona sa Parizom i Berlinom, pi{e britanska {tampa. Radi se o vrlo intenzivnoj diplomatskoj aktivnosti britanskog premijera, pi{e "Fajnen{el tajms", isti~u}i da

Nikola Sarkozi i Dejvid Kameron

neki analiti~ari u Londonu smatraju da je britansko-francuski samit deo {ire evropske politi~ke inicijative. Britanski premijer, naime, `eli da unapredi saradwu kako sa Francuskom tako i sa Nema~kom, nagla{ava list i podse}a da se je on tokom vikenda ugostio nema~ku kancelarku Angelu Merkel.

Kameron se nada da }e na taj na~in formirati neku verziju takozvanog trilateralizma, koja

je bila centralna, mada prili~no neuspe{na ideja, biv{eg britanskog premijera Tonija Blera na po~etku wegove vladavine.

Britanski zvani~nici ocewuju da su li~ni odnosi izme|u lidera tri zemqe sada mnogo boqi pa zato London ima ve}e {anse da ostvari svoje stare nade, a mo`da i fantazije, da razbije ~vrste nema~ko-francuske veze i tu obezbedi mesto i za sebe, smatra "Fajnen{el tajms".

(Tanjug)

PRIPREME ZA SAMIT NATO–RUSIJA

Rasmusen danas u Moskvi MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev sasta}e se danas u Moskvi sa generalnim sekretarom Severnoatlantskog saveza (NATO) Andersom Fogom Rasmusenom a glavna tema razgovora bi}e odnosi Rusije i Alijanse uo~i predstoje}eg samita zemaqa NATO i u~e{}a Medvedeva na samitu Saveta Rusija-NATO, najavqeno je danas iz Kremqa.

Tokom razgovora, kako je navedeno, Medvedev i Rasmusen razmeni}e mi{qewa o evroatlantskoj bezbednosti, uz uzimawe u obzir

ruske inicijative za zakqu~ivawe Sporazuma o evropskoj bezbednosti. Planira se i razmatrawe pitawa bilateralne saradwe u kontekstu predloga Rasmusena o formirawu evropskog sistema protivraketne odbrane. Naro~ita pa`wa, isti~e predsedni~ka administracija, bi}e posve}ena saradwi u Avganistanu, a bi}e razmotrene mogu}nosti {irewa saradwe u reagovawu na bezbednosne izazove, kao {to su borba protiv terorizma, {irewe oru`ja za masovno uni{tavawe, gusa-

rewe, otklawawe posledica prirodnih i tehnogenih katastrofa.

Kremq navodi da se o~ekuje da }e na samitu NATO-a u Lisabonu 19. i 20. novembra ove godine biti usvojena nova Strate{ka koncepcija koja }e odrediti pravac daqe evolucije alijanse. „Dokument mo`e da ima su{tinski uticaj i na ~itav spektar odnosa NATO-a sa partnerima, ukqu~uju}i Rusiju“, navodi administracija ruskog predsednika.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VALDIS DOMBROVSKIS Predsednik Letonije Valdis Zatlers imenovao je ju~e na prvom zasedawu novog saziva Sejma (skup{tine) za budu}eg premijera Valdisa Dombrovskisa, aktuelnog {efa vlade ~iji je politi~ki savez Jedinstvo osvojio 33 od ukupno 100 mesta u parlamentu.„Ukoliko sve bude po planu, 3. novembra }e biti mogu}e formirati vladu“, rekao je Dombrovskis (39) posle susreta sa {efom dr`ave.

JULIJA TIMO[ENKO Opozicioni blok biv{e ukrajinske premijerke Julije Timo{enko "BJT-Otaxbina" predao je skup{tini zahtev o ponavqanu izbora za Kijevsku i Qvovsku oblasnu skup{tinu, saop{tio je ju~e zamenik predsednika te poslani~ke grupe Andrej Ko`emjakin. U Ukraijinu su nedequ odr`ani lokalni izbori za koje opozicija tvrdi da su bili masovno falsifikovani.

^ARLI [IN Poznati ameri~ki glumac ^arli [in (45) podeo je papire za razvod braka od Bruk Miler, {to }e mu biti tre}i razvod do sada. Glumac je kao razlog naveo nepomirqive razlike, i dodao da je, za razliku od Milerove, tra`io zajedni~ko starateqstvo nad decom. Milerova je kazala da su problemi u braku nastali nakon te{ke sva|e u Aspenu tokom koje je ona "strahovala za svoj `ivot".

Britanski princ Vilijam pred `enidbom?

LONDON: Roditeqi Kejt Midlton, devojke princa Vilijama, drugog u naslednom nizu za britanski presto, proveli su vikend u kraqevskoj rezidenciji Balmoral u [kotskoj, ~ime su, po mnogima, na indirektan na~in potvr|ene glasine o skoroj najavi ven~awa mladog para.

Vilijam i Kejt, oboje 28-godi{waci, upoznali su se 2001. na Univerzitetu Sent Endruz i od tada su nerazdovojni, osim jednog kratkog perioda 2007. kada su raskinuli vezu. Kako pi{e tabloid „Dejlimejl“, Majkl i Kerol Midlton proveli su vikend u dru{tvu svoje k}erke i princa u Birkholu, privatnoj rezidenciji princa ^arlsa u Balmoralu.

Na fotografijama koje je list objavio, vidi se gospo|a Midlton tokom obuke u pucawu iz pu{ke, pre nego {to }e krenuti u lov po {umovitim bre`uqcima oko Balmorala. Izvo-

Princ Vilijam i Kejt Midlton

ri bliski kraqevskoj porodici isti~u da je prisustvo Midltonovih u kraqevskoj rezidenciji svojevrsna potvrda da }e se princ Vilijam o`eniti wihovom k}erkom.

Kejt sa roditeqima

"Vilijam i Kejt ~esto borave u Balmoral, ali dolazak wenih roditeqa predstavqa krupan korak i potvrdu da }e oni biti Vilijamovi tast i ta{ta", navode isti izvori. “Dejli miror“ je

~ak nedavno objavio da }e ven~awe Vilijama i Kejt biti najavqeno po~etkom 2011, a da }e svadba biti zakazana za idu}e leto.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

Kinezi mawinski vlasnici slovena~ke Luke Kopar QUBQANA: Kinezi su zainteresovani da jedan od wihovih dr`avnih fondova postane mawinski vlasnik Luke Kopar posle wene planirane dokapitalizacije, objavilo je ju~e qubqansko „Delo“ pozivaju}i na svoje izvore.

Luka Kopar je ve} u pregovorima o saradwi s kineskom lukom Tjan|in, podse}a list, navode}i da bi kineskim ulaga~ima verovatno bio ponu|en udeo mawi od 20 odsto.

U slovena~kom ministarstvu finansija nisu ni potvrdili, ali ni demantovali mogu}nost da Kinezi postanu mawinski vlasnici Luke Kopar, naglasiv{i da }e prodaju komentarisati „kada budu prihva}eni odgovaraju}i strate{ki dokumenti i smernice za sektor logistike i transporta“.

Slovena~ka dr`ava je, sa 51-odstotnim udelom, najve}i vlasnik Luke Kopar, a posredno kontroli{e jo{ 16,2 odsto deonica koparskog poduze}a.

Kineske ulaga~e, kako navodi „Delo“, ne zanima samo Luka Koper, nego i slovena~ke `eleznice i telekomunikacije, od kojih se spomiwu Telekom Slovenije i T-2. Luka Kopar i Telekom se smatraju strate{kim ulagawima dr`ave, navodi „Delo“ i

sreda3.novembar2010.

Paketi bombe i razmena vatre na ulicama Atine ATINA: U Atini je ju~e do{lo do razmene vatre izme|u policijske patrole na motociklima i dva neidentifikovana lica u privatnom automobilu, posle

Po{iqka za Sarkozija

~ega je uhap{en jedan od wih, za koga je navedeno da je Albanac.

Agencija ANA prenosi da je do incidenta do{lo prilikom rutinske kontrole saobra}aja u atinskoj ~etvri Paleo Faliro, kada je voza~ automobila odbio da

PREDSEDNIK SKUP[TINE CRNE GORE RANKO KRIVOKAPI] MISLI DA NE DUGUJE NIKOME IZVIWEWE

Polemika o pravdi i govoru mr`we PODGORICA: Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} odbio je ju~e da se izvini gra|anima Crne Gore i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, {to su od wega tra`ila dvojica opozicionih poslanika zbog {irewa govora mr`we.

Izviwewe od Krivokapi}a zatra`ili su poslanici Neven Go{ovi} i Slaven Radunovi} zbog govora koji je odr`ao pre dva dana na Cetiwu, povodom 180 godina se}awa na Svetog Petra Cetiwskog.

Predsednik parlamenta je odbio da se izvini sa obja{wewem da to nije bio govor mr`we ve}

Skrnavqewe verskog objekta u Tivtu PODGORICA: Skrnavqewe objekta Islamske verske zajednice u Tivtu pro{log vikenda pojedina~ni je slu~aj koji nema oslonca u crnogorskom multikulturalnom dru{tvu, wenom bogatstvu etni~kih, verskih i ostalih razli~itosti, ocijenili su ju~e direktor Uprave policije Veselin Veqovi} i reis Islamske zajednice Crne Gore Rifat Fejzi}.

Rifat Fejzi}

Saop{teno da je policija privela @anu Miti} i Zorana Rai~evi}a zbog sumwe da su 29. oktobra u Tivtu kamenicama polomili staklo na objektu Islamskog verskog objekta, a potom u molitveni deo ubacili sviwski izmet.Taj slu~aj je sada u nadle`nosti Vi{eg dr`avnog tu`ila{tva u Podgorici koje }e rukovoditi predkrivi~nim postupkom protiv Miti}eve i Rai}evi}a koji su uhap{eni zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we.

Bo{wa~ka stranka, koja participira u vlasti, pozdravila je, kako se navodi, brzu i efikasnu akciju policije u hap{ewu osumwi~enih. Veqovi} i Fejzi} razgovarali su, o rasvetqavawu tog doga|aja i procesuirawu po~inilaca.

(Tanjug)

se zaustavi na znak policajaca, a wegov saputnik po~eo da puca na wih. Policajci su uzvratili na vatru, a ubrzo zatim Albanac je uhap{en, dok je drugi mu{karac

Policija je ju~e u Atini uhapsila dve osobe, pod sumwom da su poku{ale da po{aqu male eksplozivne naprave po{tom, nakon {to je jedna od wih eksplodirala prilikom razno{ewa. Gr~ka policija je saop{tila da su po{iqke sa eksplozivom bile upu}ene francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju i ambasadama Meksika, Holandije i Belgije. podse}a da je Kina interes za koparsku luku pokazala ve} prilikom junske posete slovena~kog premijera Boruta Pahora Kini, dok bi Sloveniju uskoro trebao da poseti potpredsjednik kineske vlade.

U novembru bi u Pekingu trebao da bude odr`an sastanak slovena~ko-kineske ekonomske komisije.

(Tanjug)

pravde i vladavine prava, preneli su podgori~ki mediji. „Ono {to sam saop{tio na Cetiwu nije bio govor mr`we,

novio da je na sve~anoj akademiji rekao da su, „nasuprot Petru Prvom Petrovi}u Wego{u, neki ovda{wi sve{tenici veru upregli u kola mr`we i razarawa“. „Kazao sam i slede}e - zato je Petar Prvi svetac, a oni, bruka na{a, jer mu ni zemni ostaci jo{ nisu slobodni kao wegova

25

`e, on nije pomenuo nijednu crkvu posebno, ve} je govorio o nekim sve{tenicima.

Krivokapi} smatra da bi mo`da govor mr`we mogao da se tra`i u re~ima srpskog patrijarha Irineja, koji je u borave}i u Crnoj Gori izjavio da „politi~ari stvaraju svoje granice, ali }e narod biti jedan, imati jednu

uspeo da pobegne i za wim se traga. Za uhap{enog Albanca je utvr|eno da je bio na dopustu iz zatvora, koji mu je isticao ju~e.

Sumwa se da su dvojica iz automobila ranije opqa~kala jedan supermarket. U Atini su

poja~ane mere bezbednosti, zbog slawa nekoliko paket-bombi. U {vajcarskoj ambasadi u Atini ju~e je eksplodirala mawa bomba, a u bugarskoj ambasadi je prona|en neeksplodirani paket-bomba, posle ~ega je policija izvr{ila kontrolisanu detonaciju, saop{tila je gr~ka policija. Niko nije povre|en, javile su agencije. Gr~ka vlada je ju~e o{tro osudila odgovorne za napade paketima-bombama u Atini, opisuju}i ih kao „kriminalce koji uzaludno poku{avaju da poremete dru{tveni mir“.

Portparol vlade Jorgos Petalotis je istakao spremnost gr~ke policije da odgovori na izazov, ~emu je dokaz ju~era{we hap{ewe dva lica povezana sa slawem paket-bombi, prenela je agencija ANA. (Tanjug)

Turski premijer danas u Pri{tini ANKARA: Predsednik turske vlade Tajip Erdogan poseti}e sutra Kosovo gde }e sa doma}inim razgovarati u daqem unapre|ewu saradwe Pri{tine i Ankare.U Ankari se tim povodom isti~e da }e dana{wa

Pri{tini 17. februara 2008. godine. Premijer Erdogan }e, kako isti~e agencija Anadolija, imati susrete sa vr{iocem du`nosti predsednika Jakupom Krasni}ijem i premijerom Ha{imom Ta~ijem.

Crna Gora 90 godina o~ekuje izviwewe od Srbije zbog okupacije nakon Prvog svetskog rata (Ranko Krivokapi})

ve} upravo suprotno - govor pravde i vladavine prava“, kazao je Krivokapi}. Predsednik crnogorskog parlamenta je po-

Crna Gora. I kako je on stao pred Univerzitet sa kwigom, mi moramo stati pred Cetiwski manastir sa zakonom i pravdom“, ponovio je Krivokapi}.

On je rekao da mu je nejasno gde su opozicioni poslanici prepoznali u wegovim re~ima Srpsku pravoslavnu crkvu jer, kako ka-

crkvu i ostati u duhovnoj zajednici preko crkve“. Istakav{i da svako ko do|e u Crnu Goru mora po{tovati wen ustavni poredak, Krivokapi} je naveo da Crna Gora 90 godina o~ekuje izviwewe od Srbije zbog, kako je rekao, okupacije nakon Prvog svetskog rata.

(Tanjug)

Milo{oski i Silajyi} o presudi Evropskog suda SARAJEVO: Predsedavaju}i Komiteta ministara Saveta Evrope i {ef makedonske diplomatije Antonio Milo{oski i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} razgovarali su ju~e u Sarajevu o reformi Ustava i primeni presude Evropskog suda za qudska prava u Strazburu.

Kako je saop{tilo Predsedni{tvo BiH, Milo{oski se interesovao za pitawe reforme Ustava BiH i implementaciju presude Evropskog suda za qudska prava u slu~aju Sejdi}-Finci, kao i za pitawe popisa stanovni{tva u Bosni i Hercegovini.

Sud u Strazburu je krajem decembra 2009. osudio BiH zbog zabrane Romima i Jevrejima da se kandiduju za Predsedni{tvo BiH i Dom naroda dr`avnog parlamenta. Koordinator Ve}a Roma BiH Dervo Sejdi} i predsednik Jevrejske zajednice

BiH Jakob Finci tu`ili su BiH zbog diskriminatornih odredbi Ustava BiH i izbornog zakona kojima se Romima i Jevrejima onemogu}ava da se kandiduju u Predsedni{tvo BiH i Dom naroda dr`avnog parlamenta.

Silajxi} je istakao da je neophodna su{tinska reforma Ustava BiH, na na~in da se prvenstveno uklone ili revidiraju mehanizmi blokada, poput entitetskog glasawa, kako bi se omogu}io nesmetan napredak BiH na putu evroatlantskih integracija. „Implementacija presude Evropskog suda za qudska prava upravo treba da sadr`i elemente koji bi doprineli su{tinskom poboq{awu funkcionisawa sistema u BiH, a ne samo formalno brisawe diskriminatorskih odredbi iz Ustava BiH“, rekao je Silajxi}.

Tajip Erdogan i Ha{im Ta~i (arhivski snimak)

poseta predsednika vlade Erdogana Pri{tini biti prva na nivou premijera otkako je Kosovo 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost.

Ankara je od po~etka podr`avala albanske te`we ka otcepqewu od Srbije i bila je, posle Avganistana, druga zemqa u svetu koja je priznala samoprogla{enu dr`avu u

Tokom dvodnevne posete on }e prisustvovati i otvarawu nekoliko razvojnih projekata koja vodi turska Agencija za saradwu i razvoj. Prema najavama Anadolije, premijer Erdogan }e obi}i nekoliko turskih spomenika, a ima}e i susret sa Turcima koji `ive na Kosovu i Metohiji u jednom selu kod Prizrena.

(Tanjug)

Iz Nema~ke na Kosovo deportovano 450 qudi BERLIN: Iz Nema~ke na Kosovo je od po~etka ove godine do kraja septembra vra}ena 451 osoba, od kojih je 113 Roma, odgovorila je Vlada u Berlinu na pitawe poslanika opozicione partije Levica o povratku

pa je pisala da se mediju tim izbeglicama, koji imaju obavezu povratka, nalazi oko 10.000 Roma.

Prema navodima Ministarstva unutra{wih poslova Nema~ke, vlada u Berlinu je obe-

Roma na Kosovo. Lane je, prema istim podacima, na Kosovo deportovana 541 osoba, od kojih je 76 bilo Roma.

Pitawe povratka romskih izbeglica sa Kosova je aktuelna tema naro~ito organiizacija za qudska prava, koje ukazuju na to da na Kosovu ne postoje preduslovi za siguran prijem i integraciju izbeglica. Nema~ka vlada je pre dve godine najavila povratak oko 14.000 qudi sa Kosova, a {tam-

}ala da }e godi{we postavqati maksimalno 2.500 zahteva za povratak i da }e voditi ra~una o odnosu razli~itih entiteta, odnosno, paziti da se ne izru~uju samo Romi. Ovi planovi vlade u Berlinu o deportaciji izbeglica, izazvali su kritike opozicione partije Levica. Savezna vlada, prema pisawu {tampe, smatra, me|utim, da je na Kosovu etni~ki motivisano nasiqe znatno opalo.

(Tanjug)

Rumunska vlada gubi podr{ku gra|ana BUKURE[T: Rigorozne mere {tedwe, koje preduzima rumunska vlada, dovele su do porasta popularnosti opozicije, koja bi glatko pobedila ukoliko bi se sada odr`ali parlamentarni izbori. Prema najnovijoj anketi, za opozicionu Socijaldemokratsku partiju izja{wava se 30,3 odsto gra|ana, odnosno 4,5 odsto vi{e nego u avgustu. Podr{ka vladaju}oj Demokratsko-liberalnoj partiji premijera Emila Boka sada je pala na svega 13,8 odsto gra|ana. „Vladaju}a partija je izgubila naklonost mnogih gra|ana zbog smawewa plata“, obja{wavaju analiti~ari pad popular-

nosti vlade, prenose agencije.

Vlada premijera Boka je u julu u javnom sektoru smawila plate za 25 procenata i pove}ala PDV sa 19 na 24 odsto, {to je izazvalo veliko nezadovoqstvo gra|ana.

U vladi, me|utim, obja{wavaju da su prisiqeni da „zavr}u slavine“ kako bi smanijili dr`avni deficit ispod sedam procenata i dobili kredite od MMF i evropskih finansijskih institucija.

Koaliciona vlada premijera Boka, koju podr`avaju nezavisni poslanici i poslanici stranke rumunskih Ma|ara pro{le nedeqe u parlamentu je jedva pre`ivela predlog opozicije da joj se izglasa nepoverwe. U opoziciji najavquju da }e nastaviti da se bore protiv sada{we vlade i ne iskqu~uje se ponovno pokretawe postupka o izglasavawu nepoverewu premijeru Boku.

(Tanjug)

26

sreda3.novembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

sreda3.novembar2010.

27

Posledwi pozdrav PRODAJEM placeve u Veterniku. Agencija. Telefon 011/2440 - 656 Beograd.

14125

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

14120

Zorici Juri{i} Mesna zajednica „Sava Kova~evi}�.

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren.

Le~ewe 7 dana, deda Rado{.

Telefon: 037/490-797 i 064/24055-49.

13910

BUKVA hrast i bagrem cer povoqna cena sa prevozom.

Telefoni: 064/144-25-33, 061/6740173.

13659 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

11835 DRVA - bukva, cer, hrast, jasen, izrezano, 3500 sa prevozom i ugaq. Telefon: 064/9582-103, 061/2124-195.

14046 UGAQ, najpovoqnije cene, Kostolac, komad, kocka sa prevozom 5.200, Dunavac za CG, kalori~nije pe}i 5.600 dinara.

Telefoni: 064/138-77-58, 064/138-77-36, 6/416-020.

14116 DRVA, bukva - meterice 3.900, izrezano i iscepano 4.000, sa prevozom, sve vrste ostalog drveta, najpovoqnije cene.

Telefoni: 062/8-999-321, 061/1960-888, 064/138-7736.

14118 PRODAJEM ogrevno drvo bukva sa prevozom i vr{imo uslugu rezawa.

Telefoni: 069/691-722, 064/28-54-782.

14160 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni: 064/143-34-09 i 6419-439.

14185 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 062/9767-004, 066/950-50-74.

14199 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 066/950-84-65, 063/7-222-859, 066/941-68-61.

14200

Posledwi majci

pozdrav

14265

Posledwi pozdrav

Sini{i od: [awike, @eqka i Igora.

14252

Posledwi pozdrav voqenom ocu

Petrik Laslu

Sin Sr|an i snaja Brankica.

14255

Posledwi pozdrav

Tominoj

Bori Bodro`i ZGODAN i privla~an mu{karac upoznao bi lepu i zgodnu `ensku osobu oko 45 godina.

Telefon 064/23-93-396.

14150

Dominki Rai~ od porodice Ze~evi}. od kolega sa posla.

14205

Posledwi pozdrav

14257

Posledwi sinu

pozdrav

Bebinom

DAJEM ~asove iz matematike.

Dolazim ku}i. Telefon 063/490136.

13860

IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa kupatilom i posebnim ulazom, za radnika ili studenta, svi tro{kovi 9000 dinara.

Telefon 021/527-993.

14128

Slavki Ogwenovi} - Stankovi} ro|enoj 1921.

Sahrana je u Ka}u.

IZDAJEM garsoweru u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-36-32.

14168

Porodica Stankovi}: \or|e i Nata{a.

14266

Danijelu Bukincu od koleginica iz laboratorije.

14259

28

^ITUQE z POMENI

sreda3.novembar2010.

Posledwi pozdrav kom{iji

S qubavqu i po{tovawem 3. 11. 2010. godine, u 10.30 sati, oprosti}emo se od

Bori

ro|. Kova~evi} 1934 - 2010.

od porodice Luka~.

Posledwi pozdrav kumu

Daniel Bukinac

Milice Jerini}

Bori Bodro`i

DNEVNIK

Andrea, Petar, \or|e, Marko, Bojan, Edit, Biqana, Qubomir, Borislav i Slavko.

od kumova: Mileta i Milke.

Te{ko je da poverujemo da si oti{ao ali smo ponosni {to smo te imali. Qubav prema tebi prene}emo na one koje si ostavio.

Mir Bo`iji i posledwe zbogom od: sestara Sandre i Nade, oca Dragana i \uje.

14240

14253

14235

14236

Posledwi pozdrav kom{iji

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 11. 2010. godine preminula na{a draga supruga i majka

Posledwi pozdrav bratu

POMEN

Sa tugom i bolom se rastajem od brata

Sne`ana Valan 14. 12. 1981 - 3. 11. 2005.

Mihaqka Dabi}

Bori

1942 - 2010.

od porodice Jovani}.

Sahrana }e se obaviti 3. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu Hvala ti za sve. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Neute{ni: suprug Borko i sin Stevan.

Na{a draga koleginica

Zorica Juri{i}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je moj dragi suprug

Bore

od brata Mile sa porodicom.

Brat Du{an sa o`alo{}enom porodicom.

14232

14234

veliki borac, osvaja~ mnogih ciqeva, saradnik i ~ovek kakav se retko sre}e, izgubila je samo jednu bitku - sa te{kom bole{}u. Tu`ni smo zbog wenog preranog odlaska.

Sau~estvujemo u bolu porodice.

Profesori, studenti i zaposleni Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

1090/P

Grujici Mitrovi}u 1. 3. 1988 - 25. 9. 2010.

preminula u 77. godini.

Sahrana je na Gradskom grobqu, danas, 3. 11. 2010. godine, u 12.45 ~asova.

O`alo{}eni: }erka Olgica, zet [andor, unuci Kristian i Silvia.

Neka joj je ve~na slava i hvala.

Posledwi pozdrav brati}u Danielu od: tetke Dragice, Nevene i Miqane, te~e Qubeta i sestre Sla|ane.

Na{em unuku, na{em lepotanu.

Na srcu ostado{e rane, suze su nam kao reka, ~ekamo te sre}o izdaleka. Da budemo svi zajedno mili, da smo sre}ni kao {to smo bili.

Porodica Vuruni}.

14227

14242

14226

Opra{tamo se sa po{tovawem od na{e drage prije

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Daniel Bukinac

ro|. Vekow

Neka ti je ve~na slava i hvala.

Brate Boro, zauvek si nam u srcu i du{i.

14206

Katica [ajti

1967 - 2010.

14233

Bori

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{a majka, ta{ta i baka

Posledwi pozdrav kom{iji

od porodice @ivkovi}.

Tvoji: mama, tata i Ti}a.

14250

14231

Bori Bodro`i

An|ele na{, pro{lo je pet godina od kako si nas napustila. Posle tebe su ostale suze u o~ima, bol i praznina u du{i.

A ti, ti si zauvek u na{im mislima i srcima.

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Jovan Vidakov Joca 1933 - 2010.

Zorici Juri{i}

zaspao u Hristu.

Sahrana je danas, 3. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, u Novom Kne`evcu.

O`alo{}ena supruga Stanka.

Olge Vidakovi}

Koleginice i kolege sa Zavoda za farmakologiju i toksikologiju.

1091/P

14251

Dragom te~i

Sa tugom i bolom u srcu javqamo rodbini i prijateqima da nas je napustio otac, deda i svekar

Jovanu Vidakovu posledwi pozdrav od Du{ka i Stanke sa decom.

14249

Bora Bodro`a

O`alo{}ena porodica Bodro`a.

14230

Laciki

Slavica i Bora Radusinovi} sa decom i unucima.

od brata Zolike i bratanca Adama.

od: Sa{e, Mire, Mikija i sestre Ro`ike.

14241

14248

14246

Posledwi pozdrav na{oj dragoj nani

Olgi Vidakovi}

Posledwi pozdrav i sahrana odr`a}e se danas, 3. 11. 2010. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Laciki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. 11. 2010. godine preminula na{a draga nana

Olga Vidakovi} ro|. Krompi} 1920 - 2010.

Unuk Vladimir i unuka Dragana sa porodicama.

Sahrana je 3. 11. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sa tugom je ispra}aju weni: Sowa, Mile, Biser, Biqa, unuci i praunuci.

14239

14237

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi sinu

pozdrav

voqenom

Sini{i Mi{i}u

Posledwi pozdrav ujni

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Zorici Juri{i}

od oca Mom~ila i mame Marije.

od porodice Nikoli}.

14219

14244

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula u 43. godini

Zorica Juri{i} ro|. Mati}

Sahrana je danas, 3. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na Novom Majuru u Petrovaradinu (na okretnici autobusa 9 i 3).

Petrik Laslu - Lazi

sreda3.novembar2010.

Na{em dragom Lakiju, posledwi pozdrav.

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

dragom

Petrik Laslo

Petrik Laslu

Uvek }e{ biti u na{im srcima, pamti}emo te po dobroti, a posebno tvoji unu~i}i.

Dragi Laki, s nevericom smo primili vest da si nas napustio, `ive}e{ u na{im srcima.

Porodice: Maleti}, Premi} i Beli}.

Tvoji: Sandra, Marija, Zlatko, Goran, unu~i}i Marko, Jovana i Darko.

14191

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

[ajti Katici

Tuguju porodice: Miki} i Milanovi} iz Veternika.

ro|. Vekow od: brata E~ike i snaje Qubice sa porodicom Vekow.

14179

14178

29

14204

Tu`nim srcem obave{tavam rodbinu i prijateqe da je prestalo da kuca plemenito srce moga supruga

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e drage mame, ta{te, bake i prabake

Petrik Lasla

Marije - Mare Trifunovi}

1949 - 2010.

1927 - 2010.

Tvoja plemenitost i dobrota osta}e mi u se}awu dok sam `iva. Neka te an|eli ~uvaju.

Sahrana je danas, 3. 11. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Zora.

Sahrana je u sredu, 3. 11. 2010. u 13 sati, u Kru{edolskom Prwavoru.

O`alo{}eni: }erka Mica, zet \or|e, unuka Vesna i unuk Mikica sa porodicama.

Po~ivaj u miru.

14201

14177

Posledwi pozdrav zetu

Sa nevericom se opra{tamo od na{eg kolege

TU@NO SE]AWE

O`alo{}ena porodica, suprug, deca i roditeqi.

14243

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac tragi~no preminuo u 44. godini.

Katarina Novoselac

Tome Sabatu{a Sini{i od tasta Janka i ta{te Marije.

koji nas je sve duboko ganuo i kojem umesto dru`ewa idemo na posledwi opro{taj u wegov Petrovaradin.

3. 11. 2000 - 3. 11. 2010.

Mileva Miji} 3. 11. 1991 - 3. 11. 2010.

Wegove kolege iz auto - {kole i sve kolege koje su sa wim radile i poznavale ga.

Sin sa porodicom.

14223

13915

14216

U na{im srcima i mislima ~uvamo te od zaborava.

Porodica Novoselac.

14136

POMEN

Posledwi pozdrav

Danas, 3. 11. navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od kako nisi sa nama.

Sini{a Mi{i} Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se 3. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, u Bege~u.

O`alo{}ena supruga Sowa, }erke Sabina, Sandra i sin Mom~ilo.

Neka mu je ve~na slava i neka ga an|eli ~uvaju.

14217

Grujici Mitrovi}u SE]AWE

Grujica Mitrovi}

Sini{i od Sowinih sestara: Nata{e, Qiqe i Biqe sa porodicom.

Drago dete, uvek }e{ biti u na{im srcima.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: deda Gruja, Beba, Mila i Darko.

Brzak - Brka Stankela.

14215

Sava Mali - Giga

14202

14092

Posledwi pozdrav komandantu

Posledwi pozdrav dragom bratu, stricu i deveru

Posledwi pozdrav dragom

3. 11. 2000 - 3. 11. 2010.

Porodica Mali.

Sini{i

od Ganeta.

14129

Sini{i

uja Laciki

14221

od: Bobe, Save i sestre Ike.

14247

od: brata Mladena, snaje Mace, sinovca @ivojina i sinovice @eqke.

14220

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 01.05

TV PROGRAM

sreda3.novembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Crtani film Bajko kviz Vesti Ples no stres Plej gejms Dokument Kuhiwica Vesti Signali Preokret Vesti Zajedno Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Soja Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Akademskih pet minuta Plavi krug Matica (vesti iz Matice) ^ari ribolova Sumrak vremena, film Zajedno

06.05 08.00 08.15 09.00 09.55

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 07.25 08.00 08.30 09.00 09.20 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 14.55 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Glas Amerike U susret suncu Vesti U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Tin in Bila jednom jedna nedeqa Situacije Oko sveta Sajam infonet Beli luk i papri~ica Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Travel Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike

06.35 07.00 07.55 08.20 08.45 09.15 09.40 10.25 10.30 11.05 11.25 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.10

Kuhiwica (ma|) Bez uputa Zvrk Pitam se, pitam Kad zazvoni Present Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Most u Bruklinu Igra 2 Jermolovi Vesti (ma|) Makedonsko sonce Svedok istorije Razgovor sa koncerta Ri{ara Galijana Bajko kviz Ra~unica Dobro ve~e Vojvodino (rom) Eva magazin (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Na Zlatnom jezeru, film Misterije katedrala

15.05 15.15 16.00 16.03

ODBOJKA (@): SP

Srbija–Japan (RTS 1, 09.55) 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.05 20.40 22.37 22.45 23.45 00.00 01.00 01.10 01.57

Plavi krug Ovogodi{wi 55. me|unarodni beogradski sajam kwiga tema je najnovije emisije iz serijala „Plavi krug”. Koliko su izdava~i Vojvodine bili zastupqeni na sajmu, kako su izdava~i reagovali na akciju Ministarstva kulture “Godina kwige i jezika”, {ta se de{avalo u okviru brojnih prate}ih programa i ko su bile glavne zvezde...

Urednik: Nada Zori} (RTV 1, 22.35)

11.29 12.00 12.15 12.30 12.37 13.30

03.22

09.00 09.30 10.30 11.10 12.00 12.59 13.10 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Put za Ejvonli NS klinci Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Ubistva u Midsameru Put za Ejvonli Kvadrat varo{i Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti NS popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Hrana i vino Drum Vitra` Nemi svedok Objektiv Ubistva u Midsameru

10.00 11.00 13.00 14.45 15.00 15.30 16.00 22.00 22.15 23.00 23.59 02.45

Ful Tilt poker ATP Bazel Barsa TV: Barselona–Seviqa NBA u`ivo Najava FA kup Ajaks TV ATP Bazel NBA u`ivo Pregled NHL Ful Tilt poker NHL: Va{ington–Toronto NBA u`ivo

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Odbojka (`) - SP: Srbija–Japan, prenos Trag Dnevnik Sport plus Evronet Porodica Soprano Tango je tu`na misao koja se ple{e, film Vesti Vi i Mira Adawa Polak Vesti Selo gori a baba se ~e{qa

Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Fudbal: Liga {ampiona Fudbal: Liga {ampiona: Partizan - Braga Fudbal: Liga {ampiona Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik Porodica Soprano Evronet ^ista~ No}ni bioskop: Saslu{awe, film Tango je tu`na misao koja se ple{e, film

FUDBAL: LIGA [AMPIONA

Partizan–Braga

(RTS 1, 20.40)

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.25 18.55 19.40 20.10 21.00 22.00 23.30

Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Seks i grad Film: Rat i mir 2 Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Paklena kuhiwa Survajver Dobar pajkan, savr{en pqa~ka{ 01.30 Eksploziv 02.00 Ekskluziv 02.15 Survajver-bez cenzure

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 06.02 Koncert za dobro jutro 06.50 U zdravom telu 07.04 Kuvati srcem: Pera Pavlovi} 07.19 Datum 07.25 Verski kalendar 07.36 [umska {kola 07.43 Brodi} Elijas 07.55 Ruske bajke 08.08 Spajdermen 08.29 Telmo i Tula, mali kuvari 08.36 Klinika Vet 09.07 Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka 09.37 Prizori iz Kine 10.06 Enciklopedija 10.13 Interfejs 10.43 TV mre`a 11.08 Evropa i srbi 11.38 @ivot sa muzikom 12.05 Koncert pobednika me|unarodnih pijanisti~kih takmi~ewa 12.37 ^itawe pozori{ta 13.04 Trezor 14.04 Klinika Vet 14.35 Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka 15.05 Prizori iz Kine 15.34 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Datum 16.41 Verski kalendar 16.54 Pogled 17.06 Priru~nik za neupu}ene 17.23 Vode Srbije 17.53 Enciklopedija 18.02 Odbojka (`): SP, Srbija–Japan 19.21 [umska {kola 19.28 Brodi} Elijas 18.41 Ruske bajke 19.55 Telmo i Tula, mali kuvari 20.03 U svetu 20.34 Beokult 21.00 Preokret sudbine, film 22.58 Fudbal: Liga {ampiona 23.05 Fudbal - Liga {ampiona, pregled 00.25 Kapri 01.23 Tehnologija danas 01.47 Trezor 02.45 Fudbal: Liga {ampiona, Partizan - Braga 04.40 Fudbal: Liga {ampiona

06.15 06.45 07.00 07.30 07.45 08.30 09.00 09.40 10.00 10.10 10.35 11.10 11.30 12.00 12.15 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 16.55 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.20 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

Denis napast Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Top {op Otvoreni studio Top {op Vesti Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Otvoreni studio Vesti u 12 Otvoreni studio Top {op Vesti u 14 Milica na kvadrat Otvoreni studio Aviwonsko proro~anstvo Doktor Haus Otvoreni studio NCIS Otvoreni studio Vesti u 18 Otvoreni studio Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Mentalista Otvoreni studio Film: Nemogu}a misija 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Suprotni pol Aviwonsko proro~anstvo NCIS Film: Suprotni pol

DNEVNIK

c m y

30

07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 12.00 Film: Ose}aj gospo|ice Smile za sneg 14.00 Na{a mala klinika 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ju`ni Pacifik - Stradalnici 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ju`ni Pacifik - Beskrajno plavetnilo 17.45 Zloglasni atentati 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 19.35 Pingvini s Madagaskara 20.00 Vukovar, posledwi rez, dok. serija 20.55 Paulin dvor, dok. film 21.08 Film: Neplanirano ven~awe 23.05 Vesti B92 23.40 Film: Puca~i 01.25 Zloglasni atentati, dok. program

Neplanirano ven~awe Meri Fiore je planer ven~awa. Ona je ambiciozna, vredna, krajwe organizovana i ta~no zna {ta da uradi i ka`e, da od bilo kog ven~awa napravi spektakularni doga|aj. Kad se Meri zaqubi u zgodnog doktora, wen prepuwen, ali nekomplikovan `ivot okrenut je naglava~ke...

Uloge: Yenifer Lopez, Metju Mekonahi, Briyit Vilson Re`ija: Adam [ankman (B92, 21.08)

06.30 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00

Farma Dobro jutro Farma Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand parada Trenutak istine Farma Film: Mamci iz svemira 2: Zavo|ewe

05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30 03.00 04.00 02.00 02.30 04.30

Jutarwi program Nodi Sa Boom u avanturu Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Vinks Kilari Bakugan Yem Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Ratovi u nama Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal: 1. svetski rat Jelena Vesti Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Karaoke Stefan Braun Put ka vatrenom ringu Zvezdana kapija SG-1 Riko{et I to je `ivot Zvezdana kapija SG-1 Put ka vatrenom ringu Karaoke Stefan Braun Film Jelena

Bakugan Japanska akciona avantura, bazirana na pri~i o `ivotu bi}a koja nazivaju Bakugan i bitkama koje oni vode... Zasnovana je na strate{koj igri koju su proizvele „Sega Tojs“ i „Spin Master, pod rukovodstvom Micua Hasimotoa.

(Hepi, 12.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Kontranapad, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.00 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus

08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 12.30 Mini koncert, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

sreda3.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

22

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi} 07.00 09.12 10.15 11.10 12.00 12.16 12.34 13.20 14.18 15.00 15.40 16.15 17.30 18.10 18.25 19.30

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica Na vodenom putu 4, dok. serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Re~ i `ivot Luda ku}a Indeks Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Zakon i red Sudija Ejmi Ne{ Briyis Doma}ice iz okruga Oriny Fojlov rat Zakon i red Ne{ Briyis Panduri novajlije Doma}ice iz okruga Oriny Misterija Hejvena Film: Slepo verovawe Film: No} dama Film: Tra`i se g|a Mraz

08.40 10.00 11.10 11.40 13.05 14.55 15.50 16.35 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 21.30 22.20 23.15 00.10 00.25 02.00 03.00

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Klon An|eo i |avo Doma}ice Heroji iz strasti Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Kosti Put osvete Zaboravqeni slu~aj RTL Vesti Zeus i Roksan, film Astro {ou Najgori neprijateq

SERIJA

Hitna slu`ba

Kristana Loken

Panika u vazduhu Nekoliko nedeqa pre ameri~kog Dana nezavisnosti dogodila se velika avionska nesre}a, a zatim se sru{io jo{ jedan avion. Uskoro pada jo{ jedan avion i svi postaju svesni da te nesre}e nisu bile slu~ajne...

Uloge: Rodni Rouland, Kristana Loken, Aleksander Enberg, Ted [akelford, Barbara Karera Re`ija: Bob Misiorovski (Nova TV, 23.45) 08.05 08.20 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 22.30 23.30 23.45 01.20 01.50 02.15

Pepa, crtani Mini kviz Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Vesti Slomqeno srce IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Periferija siti Ve~erwe vesti Panika u vazduhu, film Seks i grad Bra~ne vode Metro u`asa, film

08.00 Veliki nau~nici 08.30 Qubavni problemi 09.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 10.00 Prerafaelitsko bratstvo: Viktorijanski revolucionari 10.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 11.00 Robovlasni~ka industrija 12.00 Impresionisti 13.00 Drugi svetski rat u boji 14.00 Gospodar Sipana 15.00 Carstvo mora 16.00 Ovo je civilizacija 17.00 Eksperimenti na sopstvenoj ko`i 18.00 Nelson Mendela – ^ovek mira 19.00 Tijenamen 20.00 Heroji, kult i kuhiwa 21.00 Jedan dan u borbi 22.00 Tajni gradovi Amazona 23.00 Carstvo mora 00.00 Ovo je civilizacija 01.00 Eksperimenti na sopstvenoj ko`i

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Pesak i jad On, ona i klonirana Dame u lavandi Panika u vazduhu Grad nasiqa O{trica kopqa Nole {ou Pustiwski Mesec Odpozadi

06.00 Dan nezavisnosti 08.25 Svici u ba{ti 10.05 Pol Blart: Policajac iz tr`nog centra 11.35 Ne ka~i se sa zohanom 13.30 Ze~ica na koled`u 15.05 Ispovest kupoholi~arke 16.50 Kutija 18.45 Ledeno doba 20.05 sumrak saga. mlad mesec 22.10 Opsednuta 23.55 Erotska nacija 1. deo 00.40 Erotska nacija 2. deo 01.15 Gitara 02.45 Zaqubqeni profesor 04.15 Volim te, ~ove~e

Nili se pri~iwava ne{to ~udno nakon napornog celono}nog de`urstva. Usto, donosi naglu odluku u vezi s pacijentkiwom s povre|enom aortom. Sarinog dedu dovoze u hitnu po{to se sru{io tokom igre hokeja...

Uloge: Maura Tirni, Meki Pfajfer, Parminder Nagra, Linda Kardelini, Skot Grajms, Yon Stamos Re`ija: Tavnia Mekirnan (HRT 1, 00.45)

Zevs i Roksan

Linda Kardelini

20.10 Hrvatska kinoteka: @iveti od qubavi, film 21.50 Paralele 22.30 Dnevnik 3 23.10 Drugi format 00.00 Zvezdana vrata: Svemir 00.45 Hitna slu`ba 01.30 Fringe - Na ivici 02.50 Nove avanture stare Kristine

07.05 07.30 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.10 11.40 12.15 12.45 13.35 14.20 15.05 16.50

01.10 01.30

Yoni Bravo Betmen i hrabri superjunaci Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Beverli Hils Proces Eko zona Ritam nedeqe Paralele Lica nacije Zvezdana vrata: Svemir [kolski program Kojak Odbojka SP Japan (`): Hrvatska - Kazahstan, snimak @upanijska panorama Na vodenom putu 4, dok. serija Hit dana Putne bele`nice: [kotska, dok. serija Fudbal, LP - emisija Fudbal, LP: Milan - Real Madrid, prenos Fudbal, LP - emisija Dnevnik plavu{e Fringe - Na ivici Nove avanture stare Kristine Tu|inci u Americi Vrhunski prevaranti

06.40 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Pako @ene fudbalera S vetrom u le|a Saborci @ene fudbalera S vetrom u le|a Trava Pre mnogo godina Majstori horora Seksualni `ivot Prsten Nibelunga Korumpirani

06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.00 02.00

Pobuna u sredwoj {koli Kviz Enyi Flert Ameri~ki leta~i Svako na svoj plac Nezavisni Hofa Bogata{eva `ena Prqava Intimni trenuci

18.30 19.00 19.45 19.55 20.25 20.35 22.35 23.20 23.30 00.50

Meri Bet Danhil je morski biolog koji zajedno sa svojim partnerima vr{i studiju o prekrasnom `enskom delfinu Roksan, koju poku{ava da spase. Ali jedan od ~lanova tima `eli da proda delfina...

Uloge: Stiv Gutenberg, Ketlin Kvinlan, Arnold Voslo, Daun Mekmilan, Miko Hjuys Re`ija: Yory Miler (RTL, 00.25)

Ketlin Kvinlan

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`ja budu}nosti Auta po meri Generalka Prqavi poslovi X-ma{ine Oru`ja budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Pre`ivqavawe Borba sa silama prirode Drvose~e iz mo~vare Oru`ja budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.30 10.00 12.15 12.30 14.00 15.15 16.45 17.45 19.00 19.15 19.50 19.55 21.00 22.30 22.35 23.10 23.30 00.30 01.00

Tenis Veslawe Svi sportovi Tenis Veslawe Bilijar Najja~i ~ovek Veslawe Fudbal Olimpijske igre Svi sportovi Kowi~ki sport Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Veslawe Fudbal Automobilizam

Nastavak serijske proizvodwe parazita a{ meki socijalizam proizvodio je parama, pasivna, hipnotisana strahom od smrti i `ezite na svim nivoima dru{tva, osobito qom za smr}u, nesvesna sebe i svojih stvarnih pome|u polusvetom koji se smatra intelitreba. Ide na klanicu jer je vode na klanicu. Ubigencijom. Besplatno ih je {kolovao, snabdevao ja druge jer joj tako nare|uju: ti drugi su prestali nepotrebnim znawima, nije ih navikao na moralbiti qudi, postali su drugi. Povu~e li se neka jeni napor, niti tra`io da misle. Davao im je nedinica s golog brda koje postoji samo na oficir{to para i privilegija. Za uzvrat, nije tra`io skim kartama, to je poraz. Osvoji li nekoliko glurad ve} }utawe ili brbqawe ni o ~emu. Pri~ajte vih sela ili razori poneki uspavan gradi}, to je o Makluanu ili Denikenu, raspravqajte o stratifikaciji dru{tva, pomiwite ^e Gevaru i Malkolma Iks, branite Mandelu, citirajte Maoa, ali ne osporavajte na{u vlast. I nisu je osporavali. Sada{wi re`im nema para da ih sve izdr`ava, ne samo {to je parazita previ{e: Slobodanova nova kasta zna~i automatsko smawewe one \ilasove nove klase, isti ili mawi novac treba rasporediti na nove generacije krokodila s ve}im apetitima, na redukovane grupe nezaja`qivih, na sve u`e grupe antropofaga. Ve}ina jugoslovenskih parazita prona}i }e novog nosoroga na kojem }e parazitirati. Na Zapadu ovog puta: uze}e ono {to pripada pravim `rtvama, ote}e ono {to je drugima nameweno, laga}e, varati i otimati.

Novosadski mirotvorac Miroslav Mandi} Ja to nisam umeo tamo, ne}u umeti ni ovde. Kasno je da u~im ve{tine parazita, na stravelika pobeda. Sopstvenu niskost lako pravda tunu {to su za to potrebne izvesne sposobnosti – |om nisko{}u, izaziva je i priziva. Ube|eni su u ili nedostaci – koje ja jednostavno nemam. Nisam to da nisu prvi po~eli i ne mogu biti krivi ni za se navikao biti sluga, gospodar nisam postao, niono za {ta su krivi, nacija je sli~na Bogu jer sve sam ni za tamo ni za ovde. pra{ta. Svi se smatraju `rtvama, veruju u to, la`u se i jo{ vi{e veruju. Jedino profesionalne *** Okre}em broj telefona Dobrice ]osi}a na ubice i manijaci znaju ko su, gde i {ta rade i `ukoji sam se godinama javqao, neke potrebe radi re na sve~anost razarawa da se do kraja nau`ivaju ili prosto zbog }askawa. Telefon zvoni, niko i nazara|uju. ne odgovara. @enski glas na obave{tewima u Be*** ogradu saop{tava mi da je broj „gospodina ]osiUvode se sankcije Srbiji. Moja zemqa je svrsta}a“ promewen, novi se ne daje. Neko je ponovo na u isti red s Irakom i Kubom. Da mi je to neko stavio mog biv{eg kolegu rekao samo pre nekoliko pod za{titu dr`ave. Pogodina, savetovao bih mu da Ube|ujem Seleni}a u to da treba obavezno ode kod psihijalulud od besa, okre}em broj telefona Bobe Sele- osuditi divqa~ko bombardovawe tra. Sada to treba da saveni}a, koji se, verovatno, Sarajeva, a on mi veli: „Nemoj mi tujem sebi. Zato {to sam vi|a s Dobricom kao ja neslep i kasno proglese vi{e nikad javiti telefonom bio kad: u ~etiri oka mu se didao. Zato {to to mo`da ni pismom, nadam se da nikad vi, iza le|a ogovara. Neka zna~i da ni sada ne vidim ne}emo `iveti u istom gradu“. prenese glavnom ideologu dobro i ta~no. {ta mislim. Ose}am da *** Veza se prekida. nije sre}an {to me ~uje, Pesnik koji hodawem hoNisam stigao re}i da je to pita {ta je novo u Gr~koj }e da napravi „ru`u poezii moja do`ivotna `eqa i {ta tamo tra`im, koji je” (Miroslav Mandi}, pr. mi je |avo falio u Beograur.) i tako se zalo`i za du. Zadihano obja{wavam da treba osuditi dimir, po{ao je iz Novog Sada. Neko mu pla}a tu bevqa~ko bombardovawe Sarajeva, mahnito ponazazlenu ludost. Stigao je u Atinu, spava u hotelu, {awe karaxi}evaca, u~e{}e Milo{evi}a u radawu hoda prema planu, sutra }e tr~ati na stadiotovima na tu|oj teritoriji, bar delimi~no spranu ispod Pankratija. Telefonira mi, ho}e da se ti sramotu s lica na{eg naroda... Iznosim arguvidimo. Zna li s kim razgovara? Da, nije me pomemente s kojima bi se on pre tri godine rado slo{ao s nekim drugim, zna dobro ko sam. Prihvatam, `io. Boba me slu{a bez re~i. „Jesi li zavr{io?“ mada ne razumem za{to. Sve mawe volim pesnike, „Jesam“. „Onda saslu{aj mene. Nemoj mi se vi{e sve te`e ih podnosim: gotovo svi su postali slonikada javiti ni telefonom ni pismom, nadam se bisti i nacionalisti. Ali taj sredove~ni ~ovek – da nikada ne}emo ni `iveti u istom gradu“. Veza prilikom susreta ga ne prepoznajem, verujem da ga se naglo prekida. Nisam stigao izre}i da }e to nikad nisam video – ka`e da ho}e da mi se zahvali. biti i moja do`ivotna `eqa.

Pre desetak godina bio je u zatvoru, posle izlaska poslao je stotine pisama tra`e}i pomo} dok se ne *** Rat izaziva i vodi militantna mawina koja zna sna|e. Ka`e da sam mu jedino ja poslao ne{to nov{ta ho}e: krv, pqa~ku i svaku vrstu niskosti. To ca. Uop{te se toga ne se}am i dva puta proveravam se obrazla`e vi{im ciqevima i principima, sveda li sam to bio upravo ja. Da. [ta bi Midrag Bujedno kojim. Radi prava Srba da `ive u jednoj drlatovi} uradio na mom mestu? Rekao bi: „Sad ti `avi, za po~etak je napravqeno nekoliko dr`avimeni daj pomo} iz ruke u ruku. Se}a}u te se celog ca, potom sledi ujediwewe svih srpskih zemaqa, `ivota, jer si bio glup”. Umesto toga, izvedoh besve li~i na pijanu kafansku pri~u. Ve}ina je nezazlenog ~oveka na ve~eru.

N

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda3.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop

3. novembar 2010.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

OVAN 21.3-19.4.

Sreda je ve}, a vi radite, radite i ne prime}ujete koliko zapravo napredujete i posti`ete, u nizu i toku bez prekida. Motivi{u vas dalekose`ni ciqevi, imate dobre odnose s inostranstvom i pod povoqnim ste okolnostima. Sre}ne vesti i re{ewa zaslu`uju pa`wu.

VAGA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Partnerski odnos je veoma nagla{en. Neko vam prija, a neko ba{ i ne.

Oni koji vr{e pritisak, pod morati, sada i odmah, prili~no vam smetaju.

Elimini{ite ih po kratkom postupku.

Ni s onima koje `elite vam nije lako.

Tvrdoglavost, posesivnost, sujeta, qubomora, strasti.

[KORPION Sada ste glavni lik u svom filmu, pod 24.10- 23.11. pozorno{}u javnosti, a i draga osoba vas respektuje na pravi na~in. Bi}e kako vi ka`ete, ali morate uzeti u obzir i odre|eni mu{ki autoritet, pogotovo na poslu. Okru`uje vas mnogo osoba pa vam mawka vremena za sve.

BLIZANCI Bilo {ta da radite, povedite ra~una 21.5- 21.6. o tome da kontroli{ete situaciju, ~uvate svoje tajne, {to u prevodu zna~i da vi{e slu{ate a mawe pri~ate, da }utite i gledate. Pogotovo u privatnom poslu ne mo`ete nikome verovati. Ipak, ~inite po svom naho|ewu, uz saradwu s autoritetima.

STRELAC Samo ooptimisti~kim stavom i nastu24.11- 21.12. pom idete napred. Ne{to vas nema kod ku}e u posledwe vreme pa bi uku}ani mogli prigovoriti. Planovi u tajnosti ne zavise samo od vas, imajte to stalno na umu da ne biste preterali u o~ekivawima ili ulagawima. Aktivni ste.

RAK 22.6-22.7.

Danas i sutra }ete biti spremni na saradwu i kompromise, raspolo`eni za sastanke i {armantni u nastupu. Dakle, niko vam ne mo`e odoleti. Odelo ~ini ~oveka, bar na spoqa{wem nivou, bar na prvi pogled, i vi to znate. Doterajte se pa u akciju! Ozbiqnost.

LAV 23.7-22.8.

Poprimili ste obrise opreza i blage napetosti, {to samo partner mo`e da primeti. Delujete pod maskom koju je te{ko razotkriti jer se tako ~uvate od tu|ih lo{ih uticaja. Aktivnosti u ku}i iziskuju va{e prisustvo i anga`ovawe.

Dominirate situacijom i uku}anima.

Rizik?

DEVICA 23.8- 22.9.

Dugoro~no postavqate situacije i planove, tako da morate biti strpqivi u pogledu rokova i preuzetih obaveza. Na radnom mestru vam nije lako, ali ako.

Sve }e to narod pozlatiti, jednog dana. [tedite i investirate u kapitalne stvari. Sre|ujete nekretnine?

JARAC 22.12-20.1.

Vra}ate se sebi samima, simboli~no re~eno. Konkretno, va{a Venera se vra}a u va{ znak. Umorni ste od ustajalih i uobi~ajnih navika i poslova pa vam je potrebna duhovna sfera kao nadogradwa za svakodnevicu. Na|ite smisao u qubavi i umetnosti `ivqewa.

Ozbiqnost u karijeri i pravovremeni dogovor ku}u, tj. karijeru gradi. Zbog toga nemojte odugovla~iti sa sastancima ve} prikupite svu potrebnu dokumentaciju ili delove koji se uklapaju da biste dogovorili dugoro~nu saradwu, makar iz vi{e koraka i poteza. Ravnopravno partnerstvo.

VODOLIJA Imate povoqan upliv Meseca iz va21.1-19.2. zdu{nog znaka Vage pa i dobru koaliciju s odre|enom `enskom osobom. Naprosto se prirodno dopuwavate, kao da neko tamo negde vu~e poteze. Uspe{an dan za vas pa dajte sve od sebe da to i opravdate.

Doslednost.

RIBE 20.2-20.3.

Radujte se pribli`avawu vikenda kada }ete mo}i da se odmarate i iskqu~ite iz tenzije. Ali do tada ipak dajte sve od sebe da {to kvalitetnije iskoristite vreme, za rad na sebi i za sebe. Vremena su veoma zahtevna pa neprestano plivajte, bez zastoja, poput ajkula.

TRI^-TRA^

Odbila milion~e V REMENSKA

PRE

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

14

Sombor

15

Kikinda

17

Vrbas

16

B. Palanka

17

Zrewanin

18

S. Mitrovica 17 Ruma

17

Pan~evo

18

Vr{ac

18

Srbija Beograd

18

Kragujevac

19

K. Mitrovica 18 Ni{

20

PROGNOZA

PODNE OBLA ~ NO , PO PODNE SUN ~ ANO

NOVI SAD: Pre podne obla~no, a po podne sa sun~anim periodima.

Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 8, a maksimalna 17 stepeni.

VOJVODINA: Pre podne i sredinom dana ve}inom obla~no, a po podne sa sun~anim intervalima jer obla~nost odlazi na severoistok. Bi}e i daqe toplo za ovo doba godine. Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalna 18 stepeni.

SRBIJA: U sredu pre podne ve}inom obla~no, a samo na jugozapadu i zapadu Srbije sa mogu}om slabom ki{om. U ostalim predelima suvo, a po podne sa sun~anim intervalima jer obla~nost odlazi na severoistok.

Bi}e toplo za ovo doba godine. Vetar slab ju`ni i isto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 3, a maksimalna 20 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do kraja sedmice toplo i prete`no sun~ano verme uz temperature znatno iznad proseka za novembar, a maksimalne vrednosti dostiza}e i prelaziti 20 stepeni Celzijusa.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu imati uticaja na hroni~ne bolesnike, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije i smawe fizi~ke napore. Mogu}i su glavoboqa, nervoza i zamarawe. Savetuje se i adekvatno odevawe u skladu sa o~ekivanim dnevnim temperaturama i pove}an oprez u saobra}aju.

Evropa Madrid

22

Rim

20

London

16

Cirih

14

Berlin

12

Be~

17

Var{ava

15

Kijev

11

Moskva

8

Oslo

8

St. Peterburg 8 Atina

20

Pariz

16

Minhen

15

Budimpe{ta

16

Stokholm

9

Deniz Ri~ards, biv{a supruga glumca ^arlija [ina, koji je opet zavr{io na naslovnicama zbog problemati~nog pona{awa, odbila je ponu|enih milion dolara za odavawe wegovih malih prqavih tajni.

Naime, [in je pro{le nedeqe go i mrtav pijan porazbijao hotelsku sobu zbog porno-zvezde koja ga je nakon pijanke i seksa pokrala. ^arli je potom zavr{io u bolnici „zbog alergijske reakcije na neki lek�, koja verovatno ima veze s tim {to ga je policija prona{la sa kokainom na licu.

Deniz je u vreme incidenta spavala u drugoj sobi istog hotela, a pru`ala mu je podr{ku i kada ga je policija odvela u bolnicu. Da zbiqa stoji na wegovoj strani dokazala je i kada je odbila milion dolara koje joj je jedan ameri~ki tabloid ponudio za otkrivawe glum~evih prqavih tajni iz privatnog `ivota. Ona je dobila ponude raznih medija, ukqu~uju}i i Opru Vinfri, koja je htela da Deniz u wenom {ou ispri~a sve pikanterije.

VIC DANA Ka`e sin ocu Piro}ancu: - Tata, tata, daj mi 300 dinara.

A otac }e na to: - 200 dinara? A {ta }e ti 100 dinara?

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

139 (-9)

Slankamen

282 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

207 (-10)

Zemun

338 (-4)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

34 (-6)

Smederevo

500 (-4)

Ba~. Palanka 204 (-4) Novi Sad

226 (-2)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

203 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa

Titel

281 (1)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-12 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 296 (-14) Beograd

Kusi}

293 (-3)

38 (0)

Re{ewe iz pro{log broja