Dnevnik 3.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 3. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23247 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NI NE DE QA [TED WE NI JE KAO [TO JE NE KA DA BI LA

Ban ke ni skim ka ma ta ma ras te ra le {te di {e?

str. 4

I N T E R V J U : SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI], PRED SED NI CA SKUP [TI NE SR BI JE

Ja bih opet sa de mo kra ta ma

VE@BA NA NOVOSADSKOJ GLAVNOJ PO[TI PLENILA PA@WU PROLAZNIKA

Ekonomija

Novi Sad

Ta di }u na gra da Sa ve ta Evro pe

Vat r o g a s ci vat il i Lopovi d o h sirotiwi s v e oduzeli topli obrok s p r a t ov e str. 2

ZBOG BAKRA SEKLI KABL NARODNE KUHIWE U KIKINDI

str. 10

RA [O MO NI JA DA SRP SKIH TU RI STA U EGIP TU

Ja va {luk u pa ket aran `ma nu

Foto: R. Hayi}

str. 6

Najvi{a temperatura 16° S

Politika 2 Pastor: Ne glasamo ako neko poku{a da mewa dogovor 3 Povratak Ivane Duli}-Markovi} 4 Radnici krive gazdaricu, a ona dr`avu 5 Ginu jer ih „~uvaju” zakoni iz SFRJ

str. 3

Prijatno

NASLOVI

str. 7

RA SVE TQEN NE STA NAK STA NE IVAN KO VI] IZ BAJ MO KA

Le{ `e ne u po dru mu u naj lon ke si str. 15

SPORT

n VO[A U KUPU ÊKA JAVOR, n DANAS POÎWE RUKOMETNI KUP ÊTIRI NACIJE, SPARTAK U Â^KU SRBIJA PRVO S MA\ARSKOM

str. 16 – 19

n ODBOJKA[ICE U JAPANU TRA@E VIZU ZA LONDON

9 Novi Sad magnet za turiste

Vojvodina 10 U Zrewaninu najboqi uslovi za razvoj privrede

Dru{tvo 13 Kriju pokojnike da bi primali penziju

Crna 15 U Staroj Pazovi oduzeta 43 poker-aparata

POLiTikA

~etvrtak3.novembar2011.

Ta di }u na gra da Sa ve ta Evro pe Sa vet Evro pe do de lio je pred sed ni ku Sr bi je Bo ri stu Ta di }u go di {wu na gra du Se ver–Jug u znak pri zna wa za we gov do pri nos po mi re wu na Bal ka nu i in te gra ci ji Sr bi je u EU. „Na gra da za Se ver pri pa la je Bo ri su Ta di }u, pred sed ni ku Sr bi je, u znak pri zna wa we go vom po li ti~ kom za la ga wu za po mi re we na Bal ka nu i in te gra ci ju we go ve ze mqe u pro ces iz grad we Evro pe”, sa op {tio je SE. U sa -

op {te wu se, ta ko |e, na gla {a va da je Ta di }ev do pri nos u po dr {ci me |u na rod noj prav di bio je od lu ~u ju }i fak tor u hap {e wu u iz ru ~e wu po sled we dvo ji ce ha {kih op tu `e ni ka, Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a. Po red pred sed ni ka Sr bi je, ovo go di {wa do b it n i c a je So u h a j r Bel h a s en, pred sed ni ca Me |u na rod ne fe de ra ci je za qud ska pra va iz Tu ni sa.

Ova na gra da se od 1995. go di ne do de qu je dve ma li~ no sti ma za una pre |e wu qud skih pra va, raz voj in ter kul tur nog di ja lo ga i ja ~a we so li dar no sti se ve ra i ju ga. Ta di }u i Bel ha se no voj }e na gra du uru ~i ti pred sed nik Por tu ga li je u Li sa bo nu na pro le }e 2012. go di ne u pri su stvu ge ne ral nog se kre ta ra Sa ve ta Evro pe i dru gih zva ni~ ni ka.

OD BOR ZA KiM UPU TIO ZAH TEV VLA DI SR BI JE

U par la ment s no vim pla nom za Ko smet Od bor Skup {ti ne Sr bi je za Ko so vo i Me to hi ju za tra `io je ju ~e da Vla da pred lo `i par la men tu no vi, oba ve zu ju }i akt s me ra ma i pla nom ak tiv no sti za sta bi li za ci ju si tu a ci je na se ve ru Ko so va, o ko jem bi po sla ni ci gla sa li na za sed wu po sve }e nom Po kra ji ni. To bi, ka ko se ~u lo ju ~e, mo gao bi ti osnov za no vu de kla ra ci ju Skup {ti ne. [ef be o grad skog ti ma u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} od ba cio je na vo de opo zi ci je da su raz go vo ri ko ji su vo |e ni s Pri {ti nom do ve li do pri zna va wa jed no stra no pro gla {e ne ne za vi sno sti Ko sme ta,

Po sto ji mno go op ci ja i re {e we za Ja ri we i Br wak je vr lo bli zu (Bo ri slav Ste fa no vi}) i re kao da Vla da Sr bi je i we ni dr `av ni or ga ni ni ka da ne }e pred u ze ti ni je dan ko rak ko ji bi zna ~io pri zna va we ne za vi sno sti. Ste fa no vi} je re kao da je re {e we pro ble ma u ve zi s ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Ja ri we i Br wak ve o ma bli zu i da ni je u to ku ni ka kvo „pu za ju }e” pri zna va we Po kra ji ne. – Po sto ji mno go op ci ja i re {e we za Ja ri we i Br wak je vr lo bli zu – re kao je Ste fa no vi}, na gla siv {i da re {e we ne }e bi ti ide al no i da ne }e od go va ra ti u pot pu no sti svi ma. Od ba cu ju }i op tu `be opo zi ci je, Ste fa no vi} je re kao da se 11 go di na po ku {a va spa sti bar ne {to od ono ga {to „su oni ura di li“, na {ta su ra di ka li iz klu pa do vi ki va li „va{ ko a li ci o ni part ner SPS“.

Ne ma po de la me |u Sr bi ma Po sla nik DS Dra gi {a \o ko vi} re kao je da Sr bi sa se ve ra Ko so va zna ju da ne ma ide al nih re {e wa ko ja }e u pot pu no sti i}i u ko rist srp skim in te re si ma, {to su Sr bi sa KiM „zna li od mah ka da su vi de li ko je iz EU na ~e lu ti ma“. - Od mah se kod Sr ba use li la zeb wa da }e opet ne {to iz gu bi ti, jer do sa da ni {ta ni su do bi li, re kao je \o ko vi} i za tra ìo konk tret na re {e wa ko je }e Vla da pred lo ì ti Skup {ti ni za za {ti tu srp skih in te re sa na KiM. On je is ta kao da me |u Sr bi ma na se ve ru ne ma po de la i za tra ìo od go vor ko je su to „tri raz li ~i te pri ~e pred sed ni ka ~e ti ri op {ti ne – za me di je, na sa stan ci ma i na ba ri ka da ma“. Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} re kao je da je Vla da Sr bi je u iz ve {ta ju o su ko bi ma Kfo ra i Sr ba na pre la zu Ja ri we 27. sep tem bra ko ri sti la po dat ke lo kal ne sa mo u pra ve, pre sve ga op {ti ne Le po sa vi}, u ko joj je pre laz. – Ja ni na Od bo ru ni bi lo gde ne è lim da li ci ti ram ti me ko je pr vi po ~eo, ali od go vor no tvr dim da u iz ve {ta ju sto ji ono

{to je na ma bi lo do stup no i {to smo ~u li od gra |a na – re kao je Bog da no vi}. Vla da Sr bi je je u iz ve {ta ju o sta wu na se ve ru Ko so va i Me to hi je, ko ji se na {ao pred Od bo rom, na ve la da je 27. sep tem bra Kfor za pu cao na Sr be ko ji su bi li na ba ri ka da ma na Ja ri wu. Po sla ni ci DSS-a Slo bo dan Sa mar xi} i SNS-a Bo ri slav Pe le vi} re kli su da se naj zad

iz no si isti na, s ko jom su bi li upo zna ti i u raz go vo ru s pred stav ni ci ma Un mi ka i da je zbog to ga ge ne ral ni se kre tar NA TO za tra ìo ob u sta vu is tra ge jer je evi dent no da je ame ri~ ki voj nik Kfo ra pu cao u le |a ne ma~ kim voj ni ci ma i ne na o ru à nim Sr bi ma. Po sla ni ci su uka za li da je Kfor kre nuo od su zav ca, pre ko gu me nih me ta ka do bo je vih na ne na o ru à ne Sr be. Ka ko je kon sta to va la opo zi ci ja, sa da se u Vla di nom iz ve {ta ju „ne na la ze evro a tlant ske in si nu a ci je“, ko je su na Od bor za bez bed nost pri sti gle u pret hod nom iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske, ko ji je pro gla {en taj nim i ni je do stu pan jav no sti. Po sla nik SNS-a Bo ri slav Pe le vi} re kao je da ta stran ka tra ì da Vla da Sr bi je u pot pu no sti po dr ì Sr be ko ji ne è le da ko ri ste re gi star ske ta bli ce Ko so va ko je ni su sta tu sno ne u tral ne, a ako je to ta ko, on d a ne k a ume s to KS, bu d u SRB. On je po dr ào ini ci ja ti vu DSS-a da se na Ja ri we i Br wak po s ta v e ~i n ov n i c i UN MIK-a, kao i da se iz bo ri na par la men tar nom, po kra jin skom i lo kal nom ni vou odr è na ce loj te ri to ri ji Ko so va. Pred lo ge DSS-a i SNS-a ve }i na, ko ju ~i ne vla da ju }e stran ke, je od bi la. In te re san tan je bio i kraj za se da wa, ka da je pred sed nik Od b o r a Qu b o m ir Kra g o v i} sta v io na gla s a w e iz v e { taj Vla de i kon sta to vao na kon to ga da ni je pri hva }en. U op {tem za me {a teq stvu vla da ju }a ve }i na je tvr di la da se iz ve {taj ne sta vqa na gla sa we i ta ko je sed ni ca okon ~a na. D. Mi li vo je vi}

AM BA SA DOR RU SKE FE DE RA CI JE ALEK SAN DAR KO NU ZIN:

Sr bi ja, Ru si ja i EU na za jed ni~ kim pro jek ti ma – Ru si ja pru à po dr {ku Sr bi ji pri re {a va wu ko sov skog pi ta wa, kao {to je do sa da ra di la, ali je na Sr bi ji da re {e we na |e – iz ja vio je ju ~e am ba sa dor Ru ske Fe de ra ci je Alek san dar Ko nu zin na pre da va wu „Po lo àj Ru si je u sa vre me nom sve tu” ko ji je odr ào u NIS-u. On je is ta kao da Ru si ja una pred po dr à va sva ko re {e we ko je Sr bi ja iza be re u ovom pro ce su. – Ima te Ustav, ima te in sti tu c i j e, po l i t i~ k e par t i j e. Unu t ar po l i t i~ k og pro c e s a Sr bi ja mo ra iz ne ti svoj stav o Ko so vu ko ji }e Ru si ja po dr à ti. Ide al no bi bi lo ka da bi tu od lu ku do ne li qu di na ko je se ona od no si. Mi ra ~u na mo na to da }e dr àv ne in sti tu ci je u Sr bi ji tu od lu ku do ne ti od ra à va ju }i in te re se gra |a na – re kao je Ko nu zin. Am ba sa dor Ru si je u Be o gra du po no vio je da je re {a va we ko sov skog pi ta wa mo gu }e sa mo u okvi ru UN i Re zo lu ci je1244. Na pi t a w e {ta mi s li o uslo vqi va wu ula ska Sr bi je u EU pret hod nim pri stu pa wem NA TO-u, Ko nu zin je re kao da jo{ ni je ~uo za ta kav uslov. – Sa svim dru ga stvar je to {to ze mqe ~la ni ce NA TO-a iz -

ja vqu ju da su Sr bi ji vra ta u ovu or ga ni za ci ju otvo re na. Za nas je Sr bi ja voj no ne u tral na dr à va, {to je po tvr dio i wen par la ment, a po la zim i od uve ra va wa ko je Sr bi ja da je Ru si ji da pri stu pa we NA TO-u ni je na dnev nom re du. Na rav no, osla wam se i na is tra ì va wa jav nog mwe wa ko ja po ka zu ju da se ve }i na qu di ov de pro ti vi ta kvoj ini ci ja ti vi – na gla sio je Ko nu zin. Ru ski am ba sa dor je pod vu kao da ne tre ba gle da ti od no se Sr bi je i EU kao al ter na ti vu ru sko-srp skim od no si ma. Po we go vim re ~i ma, EU je naj ve }i part ner Ru si je i Sr bi je i dve dr à ve su pod jed na ko za in te re so va ne za tu sa rad wu. – Mi slim da tre ba gra di ti od n o s e na re l a c i j i Sr b i ja–EU–Ru si ja, {to ni je po li -

dnevnik ZA KON O RE HA BI LI TA CI JI USKO RO PRED PO SLA NI CI MA

Pa stor: Ne gla sa mo ako ne ko po ku {a da me wa do go vor Za kon o re ha bi li ta ci ji, na li {te na te ri to ri ji Re pu bli osno vu ko jeg se mo gu crp sti i ke Sr bi je pre 6. apri la 1941. pra va na re sti tu ci ju, od no sno go di ne. To zna ~i da bi imo vi vra } a w e ili obe { te } e w e na mo gla bi ti vra }e na pri imo vi ne od u ze te na kon Dru gog pad n i c i m a ko l a b o r a c i o n i svet skog ra ta, tre ba lo bi da sti~ kih vla sti, Nem ci ma ko ji se na |e pred po sla ni ci ma Na su do bro voq no u~e stvo va li u rod ne skup {ti ne Sr bi je na SS-di v i z i j a m a, qu d i m a ko j i kon za vr {et ka sed ni ce ko ja je su bi li u voj sci NDH, Qo ti u to ku. To bi se, o~e ku ju po }u, Ne di }u i ~i ta voj toj kom sla ni ci Sa ve za voj vo |an skih pa n i j i, svim pri p ad n i c i m a Ma |a ra i Li ge so ci jal de mo oku pa ci o nih sna ga, bez ob zi ra kra ta Voj vo di ne, Ba lint Pa na na ci o nal nost ko joj su pri stor i Alek san dra Jer kov, mo pa da li – na ve la je Alek san dra glo de si ti za ne de qu-dve. Jer kov. – Ono {to je si gur no je ste Na k on to g a, do d a l a je, u da mi ne }e mo mo }i da po dr ì SVM-u su po ~e li da go vo re o mo tj. da gla sa mo oni m a ko j i su za za kon o re ha ~i ni li zlo ~i ne, bi l i t a c i j i ako o oni ma ko ji ni To {to je SVM na }e we go va re {e su ~i ni li zlo ~i po ~et ku tra ìo wa od stu pi ti od ne, ko ji su bi li ne ma ve ze s ovim onih o ko j i m a pri s il n o mo b i {to da nas tvr di smo po sti gli sa li sa ni, „{to je da je tra ìo gla snost s pred za pra vo ono {to s t a v n i c i m a (Alek san dra Jer kov) je Li ga od po ~et Vla de – ka è za ka go vo ri la”. „Dnev n ik” {ef – To {to je po sla ni~ ke gru pe ma wi na Ba SVM na po ~et ku tra ìo ne ma lint Pa stor. ve ze s ovim {to da nas tvr di Za sa da, do dao je on, ne ma ju da je tra ìo – is ti ~e po sla ni k a k vih in f or m a c i j a ili ni ca Li ge. na ja va o to me da bi bi lo ko ja Me | u t im, Ba l int Pa s tor stran ka vla da ju }e ko a li ci je ka è da u to me „ne ma ni trun „mo gla po ku {a ti da re la ti vi ke isti ne” i da su re {e wa ko zu je re {e wa ko ja su sa dr à na ja su po sla ni ci SVM-a do go u pred lo gu za ko na o re ha bi li vo ri li s pred stav ni kom Vla ta ci ji”. de Sr bi je, od no sno Mi ni star – Pre sve ga, tu mi slim na stva prav de Slo bo da nom Ho prin c ip in d i v i d u a l i z a c i j e me nom, „ni u naj ma woj me ri ne od go vor no sti. Na dam da }e to od stu pa ju od onog {to je SVM ta ko i osta ti – ka è Pa stor. è leo od sa mog po ~et ka”, ka da On o~e ku je da }e se pred log je na crt za ko na o re sti tu ci ji za ko na o re ha bi li ta ci ji na }i u av gu stu bio pu {ten na jav nu na no voj skup {tin skoj sed ni ras pra vu. – Ne ma ni trun ke isti ne u ci od mah po za vr {et ku sed ni to me da smo na {im amand ma ce ko ja je u to ku. nom na pred log za ko na o re Na r od n a po s la n i c a Alek sti tu ci ji è le li da am ne sti san dra Jer kov iz LSV-a is ti ra mo fa {i ste i rat ne zlo ~e da je pred log za ko na o re ha ~in ce. Ne znam za {to nam se bi li ta ci ji po boq {an u od no to pri pi su je. Ve ro vat no zbog su na pret hod nu ver zi ju, ali to g a {to tre b a na } i ne k o ka è da }e we na stran ka jo{ oprav da we zbog ~e ga }e od re od lu ~i ti o to me da li }e pod |e ne stran ke gla sa ti za ona no si ti ne ke amand ma ne. za kon ska re {e wa za ko ja su – Naj ve }e po boq {a we je to pre dve ne de qe tvr di le da da }e sva ko mo ra ti sud skim am n e s ti r a j u fa { i z am, da po stup kom da se re ha bi li tu je. zna ~e re la ti vi za ci ju an ti Pr vo bit na ver zi ja za ko na, ko fa {i sti~ ke bor be itd. – na ja je po vu ~e na, bi la je for mu vo di Pa stor. li sa na na ta kav na ~in da se Po we go vim re ~i ma, sa da je sve pre su de ko je su do ne te na osno vu po je di nih za ko na po - u pred lo gu za ko na o re ha bi li ni {ta va ju. To je ne {to {to je ta ci ji sa dr à na in di vi du a li bi lo ne pri hva tqi vo za to {to za ci ja kri vi ce i od go vor no je da va lo ne pri rod nu, {i ro ku sti. Oni ko ji su bi li fa {i op ci ju za re ha bi li ta ci ju – ka - sti, is ti ~e, ne }e mo }i bi ti re ha bi li to va ni, a to }e zna è Alek san dra Jer kov. Po we nim re ~i ma, SVM je ~i ti da ne }e mo }i da ra ~u na ju umno go me pro me nio svoj stav na po vra tak imo vi ne, dok }e od tre nut ka ka da se po ja vio svi osta li mo }i da bu du ko ri sni ci re sti tu ci je. A to je, ka Za kon o re sti ti ci ji do da nas. – U po ~et ku su zah te va li da ko ka ` e po s la n ik SVM-a, imo v i n a bu d e vra } e n a svim „ono na ~e mu smo mi od sa mog pri p ad n i c i m a oku p a c i o n ih po ~et ka in si sti ra li”. S. Ni ko li} sna ga ko je su ima li pre bi va -

PoSlAni~ke TeMe

Svi na po li graf

ti~ ka op ser va ci ja. To je kon kre tan rad usme ren na raz voj

Ba za u Ni {u otvo re na i za EU – Re gi o nal ni cen tar za van red ne si tu a ci je je je dan od do brih po ka za te qa sa rad we Sr bi je i Ru si je – sma tra Ko nu zin. On je is ta kao da }e to bi ti ba za iz ko je }e srp ski i ru ski stru~ wa ci i}i u po mo} u zo ne gde se do go de po `a ri i sli~ ne ka ta sro fe. – Po zi vam i ze mqe ~la ni ce Evrop ske uni je da nam se pri dru `e u ovom ve li kom pro jek tu – po ru ~io je Ko nu zin.

pro je ka ta ko ji su do bri za sve tri stra ne. Uve ra vam vas da se ~la ni ce EU obra }a ju Sr bi ji i Ru si ji po zi vi ma na sa rad wu. U to ku su pre go vo ri, o ko ji ma ne mo gu da pri ~am u de ta qi ma, ali do voq no je re }i pri mer da je u pla nu ve li ko pred u ze }e ko je bi za po {qa va lo na sto ti ne va {ih gra |a na. Sa rad wa ide ta ko da se ra di o in ve sti ci ji jed ne ze mqe Evrop ske uni je, srp skim re sur si ma i ru skoj ener gi ji – re kao je Ko nu zin. P. Kla i}

Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je raz ma tra li su ju ~e amand ma ne na pred log za ko na o pre bi va li {tu i bo ra vi {tu gra |a na. Po sla ni ci opo zi ci je ni ju ~e ni su bi li pri sut ni u skup {tin skoj sa li, osim ra di ka la, ko ji su i pret hod nih da na u pot pu no sti ko ri sti li pra vo na ras pra vu. Naj vi {e spo re wa u ras pra vi iza zva lo je pra vo nad le `nog or ga na da gra |a ni nu od -

bi je pre bi va li {te i bo ra vi {te uko li ko ne bu de mo gao da utvr di da li ima na me ru da stal no sta nu je na adre si ko ju pri ja vqu je. – Da li }e te za po sli ti ne ka kve ~i ta ~e mi sli, ili }e te gra |a ne ko ji do |u da pri ja ve pre bi va li {te ukqu ~i va ti na po li graf, na de tek tor la `i -upi tao je po sla nik SRS-a Ne ma wa [a ro vi}.

Da ~i} za kon tro lu Mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} ob ja snio je da je ta kvo re {e we “u na {em dr `av nom in te re su”. – Da bi smo i da qe ima li vi znu li be ra li za ci ju, mo ra da po sto ji ja sna kon tro la pre bi va li {ta i bo ra vi {ta. Dr `a va mo ra da ima me ha ni zam da pro ve ra va te zlo u po tre be – is ta kao je Da ~i}, uka zu ju }i na to da Al ban ci s KiM ima ju la `no pre bi va li {te na ju gu Sr bi je, ~ak i u Be o gra du. S. St.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI], PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE

Ja bih opet s de mo kra ta ma

– Li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} kan di dat je za naj vi {e dr àv ne i po li ti~ ke funk ci je na kon na red nih iz bo ra. Ako bi ra ~i u Sr bi ji to bu du pre po zna li, naj vi {e }u se ra do va ti ta kvoj oce ni gra |a na. Ali pro ce si u po li ti ci ne idu mu we vi to br zo, mo ra mo bi ti re al ni, na iz bo ri ma o~e ku jem si gur no tre }e me sto, ali è lim pr vo ili dru go – oce wu je za „Dnev nik“ pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} od go va ra ju }i na na {e pi ta we ka kva }e bi ti po zi ci ja SPS-a i ko a li ci je na vla sti na kon no ve iz bor ne utak mi ce.  Da li ste s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em razgovarali o izborima i mogu}im terminima za wihovo odràvawe? – Pred sed nik Ta di} i ja, uz mo je ogrom no uva à va we zbog ~i we ni ce da su ga gra |a ni Sr bi je dva pu ta bi ra li u vre me ni ma ko ja su vr lo te {ka, ima mo iz u zet no kva li tet nu sa rad wu pred sed ni ka Re pu bli ke i pred sed ni ka Skup {ti ne, a na tim funk ci ja ma nig de se ne do di ru je te ma do go vo ra o iz bo ri ma. U to su ukqu ~e ni po li ti~ ki li de ri iz ko a li ci je ko ja se oku pi la oko DS-a pa na tu te mu raz go va ra pre sve ga Ivi ca Da ~i}. Ni sam ima la pri li ke da raz go va ram o to me, ali je sam re kla da me ne bi iz ne na di lo da iz bo ri bu du i pre zva ni~ nog ro ka, a to je da do 11. mar ta bu du ras pi sa ni, a do 11. ma ja odr à ni. Uve re na sam da }e mo do bi ti kan di da tu ru za ~lan stvo u EU i sma tram da }e od tog tre nut ka po ~e ti ipak je dan nov pe riod za sve nas. Sa mim tim, po sto ji mo gu} nost da po li ti~ ke ostra {}e no sti u par -

startu ste pregovarali s Ko{tunicom, a zavr{ili u koaliciji s Tadi}em. Da li je opet mogu} neki takav obrt? – SPS je ti pi ~an pro fil stran ke ko ji po ka zu je {ta se sve ne koj par ti ji mo `e de si ti: da bu de na vla sti, za tim u opo zi ci ji, da

 Dugo ste u vrhu SPS-a, da li ste bili upoznati s predlogom kwi`evnika Dobrice ]osi}a za re{ewe problema KiM, da li ga je iznosio svojevremeno Slobodanu Milo{evi}u? – U to vre me sam krat ko bi la pot pred sed ni ca SPS-a, ali sam

po dr à va jed nu vla du, da ima {i rok ko a li ci o ni po ten ci jal i da mo è s raz li ~i tim po li ti~ kim op ci ja ma da bu de u vla sti. Mi slim da je ko a li ci ja s DS-om vi {e ne go oprav da la svo je po sto ja we i da je ova vla da, bez ob zi ra na to {to se te {ko ì vi, u ta kvom te {kom tre nut ku na pra vi la krup ne ko ra ke za bu du} nost gra |a na. Ne gde mi je pri rod na so ci jal de mo krat ska op ci ja i vo le la bih da gra |a ni da ju man dat na ma i de mo kra ta ma da mo è mo po no vo da pra vi mo vla du i u~e stvu je mo u vla sti. Na rav no, sve za vi si od gra |a na i sve je u po li ti ci mo gu }e. S ob zi rom na to

ta da bi la za du è na za re sor zdrav stva. Du bo ko po li ti~ ka pi ta wa ta da mi ni su bi la pre do ~a va na, ni ti sam u ta kvom ti pu od lu ka u~e stvo va la. Ali po znat mi je stav Do bri ce ]o si }a, ko ji s ove dis tan ce mo è bi ti in te re san tan, ali u to vre me o~i gled no je bio ne pri hva tqiv za naj ve }i broj onih ko ji su od lu ~i va li, a uve re na sam, i za naj ve }i broj gra |a na.  Kako ocewujete Vladin izve{taj o merama za razre{ewe situacije na KiM koji je stigao pred poslanike? – Vla din iz ve {taj je fak to graf ski. Taj do ku ment ima iz ve {taj ni ka rak ter, bez pre ten zi je da za kqu ~u je ili da pred la è. Pro sto, ima te na bro ja ne ~i we ni ce o do ga |a ji ma pret hod nih ne de qa.  Da li je to dovoqno za parlament? Videli smo da opozicija zbog toga negoduje, da li ste premijeru skrenuli pa`wu na to da treba da ga dopuni? – Onog tre nut ka ka da ne ki do ku ment do |e u Skup {ti nu, on ima sud bi nu kao i svi dru gi do ku met ni, u skla du s Po slov ni kom, pa pr vo ide pred re sor ni od bor. âk i ~la no vi Vla de mi sle da bi jo{ je dan do ku ment mo gao bi ti te ma ras pra ve i iz ja {wa va wa ov de u Skup {ti ni. Imam kon tak te i s mi ni stri ma i pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em. Oni raz mi {qa ju o to me da je u jed noj fa zi bi lo ve o ma va `no da upo zna ju po sla ni ke fak to graf ski sa ~i we ni ca ma. ^la no vi Vla de ne be è od svo je oba ve ze da mo `da ne kim na red nim ak tom pre do ~e {ta je vi |e we Vla de o re {a va wu pro ble ma ili {ta }e bi ti we ni na red ni po stup ci.  U izve{taju se u vi{e navrata navodi jedinstvo ruko-

Bila sam na nekim jubilejima LDP-a  Stranke iz vlasti sve ~e{}e koketiraju s opozicijom – videli smo i u va{oj koaliciji, predstavnik PUPS-a na slavi SNS-a... – I ja sam bi la na ne kim ju bi le ji ma LDP-a s naj ve }im za do voq stvom. Mi par la men tar ci tre ba me |u so bom da ko mu ni ci ra mo i da ne gu je mo za jed ni~ ke vred no sti. Na rav no da to ne mo ra ni {ta da zna ~i, a mo è zna ~i ti i da }e PUPS ima ti dru ga ~i je opre de qe we ne go do sa da. [to se nas so ci ja li sta ti ~e, mi na {e ko a li ci o ne part ne re JS i PUPS po zi va mo da u istom sa sta vu na stu pi mo na na red nim iz bo ri ma. Da li }e na {i „uì“ ko a li ci o ni part ne ri ta ko i od lu ~i ti, za vi si, na rav no, od wi ho vih stra na~ kih or ga na, od wi ho vih pro ce na {ta je za wih naj bo qe. Ali ka ko god da od lu ~e, ja im è lim uspe ha. la men tu one mo gu }e rad Skup {ti ne, te ni je ni {ta stra {no da iz bo ri bu du ne {to ra ni je. A ako me pi ta te {ta pro ce wu jem da je ve ro vat ni je, na osno vu is ku stva ko je imam u ovom man da tu, mi slim da }e mo sa ~e ka ti re dov ne iz bo re. Ali do da jem da me ne bi iz ne na di lo da bu du i me sec-dva ra ni je.  I iz SPS-a stiù disonantni tonovi: jednog dana ~ujemo da vam je DS strate{ki partner, sutradan da je sve mogu}e... u pro{lom mandatu u

ko li ko sam du go u po li ti ci, bi lo bi neo zbiq no da is kqu ~im bi lo ko ju va ri jan tu. Sve je te o ret ski mo gu }e, ali ono {to oce wu jem si gur nim je ste da nam je DS part ner ko ji je u te {kom pe ri o du oprav dao to part ner stvo zbog in te re sa gra |a na Sr bi je. Da li je mo glo ne {to bo qe, ne {to dru ga ~i je? Uvek ka `em da su po sle bo ja svi ge ne ra li mu dri, pa i ov de se ne ke stva ri mo gu ana li zi ra ti, ali mi slim da je DS, za pra vo, pri ro dan part ner SPS-a.

vodstva kao najja~e oru`je u rukama Srbije da za{titi srpski narod i ostvari dràvni interese. O~ekujete li to jedinstvo u parlamentu? – Su {tin sko je din stvo ve ro vat no po sto ji. Me |u tim, de mon stra ci ja ne je din stva zbog to ga {to se i ova te {ka si tu a ci ja na se ve ru KiM ko ri sti u po li ti~ ke svr he, na à lost, je ste na {a re al nost. I po de le unu tar dr à ve, ili jed ne po ro di ce, bi le su nam svoj stve ne i ra ni je, evo, i sa da se to po na vqa. Si gur no je da pred iz bor na at mos fe ra pod gre va tu po dvo je nost. Me |u tim, su {tin ski ne ve ru jem da ima ijed nog ~o ve ka ko ji ne è li da se ta si tu a ci ja raz re {i na naj bo qi mo gu }i na ~in, pre sve ga po qu de ko ji ì ve na Se ve ru KiM.  Kako ocewujete svoju nedavnu posetu SAD? – Bi la sam ta mo u okvi ru ak tiv no sti Mre è li de ra è na Sr bi je, ko ju je or ga ni zo vao Kon gres srp skog uje di we wa, a is ko ri sti la sam je i da se sret nem s kon gre sme ni ma SAD i da im pre zen ti ram si tu a ci ju u na {em re gi o nu i Sr bi ji. Oce ni li smo da sa rad wa kon gre sa SAD i Skup {ti ne mo è bi ti most pri ja teq stva iz me |u SAD i Sr bi je, tim pre {to

Po li ti~ ka ostra {}e nost mo è ubr za ti iz bo re 130 go di na po sto je di plo mat ski od no si iz me |u dve ze mqe i {to smo mno go du è ima li pri ja teq ske re la ci je ne go {to smo bi li na dru gim stra na ma. î we ni ca je da je Sr bi ji po treb no ne go va we pri ja teq stva s ve li kim dr à va ma, ukqu ~u ju }i i SAD. Us pe li smo da kon gre sme ne za in tri gi ra mo da nam do |u i usko ro }e bi ti go sti na {eg par la men ta i re gi o na.  Da li je neko zamerio na tome {to je ambasadroka Meri Vorlik bila nakratko „blokirana“ pesmom radikala u zdawu parlamenta? – To ni je bi lo te ma. Go spo |a Me ri Vor lik je è na u kur su de mo krat skih zbi va wa i mo ja oce na je da je sprem na da raz u me raz li ~i tost, da ov de ne mi sli mo svi isto. Ima onih ko ji for si ra ju pri ja teq stva s jed ni ma, a ne gi ra ju zna ~aj pri ja teq stva s dru gi ma, da kle, ima tih eks trem nih sta vo va. Go spo |a Vor lik sa svo jim sa rad ni ci ma do ~e ka na je u Skup {ti ni pe smom, ko ja je, po mo joj oce ni, bi la iz raz ne za do voq stva, ali ne u po re di vo bo qi ne go dru gi na ~i ni ko je smo na osno vu ra ni jeg is ku stva o~e ki va li od tih qu di. Da kle, i oni se me wa ju. Svetlana Stankovi}

REKLI SU

Mr ko wi}: Jo{ je dan man dat Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} ka è da ovoj vla di tre ba jo{ je dan man dat da za vr {i pro jek te i da ne ma raz lo ga da se wen sa stav me wa. On do da je da ne bi bi lo do bro za za po ~e te pro jek te da se pro me ni vlast. – Za to bi even tu al na po li ti~ ka pro me na i pre se ca we kon ti nu i te ta po sle iz bo ra mo gli bi ti po gub ni po za po ~e te pro jek te od na ci o nal nog zna ~a ja – ka è Mr ko wi}. – Ma la smo dr à va ko ja ne ma do voq no stru~ nih ka dro va – na vo di on, i do da je da je dan man dat ni je do vo qan da se za vr {e stra te {ki po slo vi. – Se ti mo se ka ko je pre ki nut kon ti nu i tet ob no ve ze mqe po sle pro me na 2000. go di ne, ka da je re van {i zam pre ma za po ~e tim pro jek ti ma upro pa stio sve. Vo leo bih da po sto ji op {ti po li ti~ ki kon sen zus o ve li kim in fra struk tur nim pro jek ti ma i da se iz bo ri ma ne za u sta vqa ju po slo vi. Ide mo u tom prav cu, ali mi slim da jo{ ni smo do voq no sa zre li da bi smo bi li i mu dri.

To do ro vi}: Bi}e dvo ci fren re zul tat SRS-a Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Dra gan To do ro vi} iz ja vio je ju ~e da ra di ka li ima ju iz me |u osam i de vet od sto po dr {ke bi ra~ kog te la i da }e na red ne iz bo re za vr {i ti s dvo ci fre nim re zul ta tom. To do ro vi} je, go stu ju }i na TV B-92, re kao i da bi po vra tak li de ra ra di ka la Vo ji sla va [e {e qa u Sr bi ju pre ili to kom iz bo ra po re me tio ra ~u ne SAD i EU zbog re zul ta ta ko ji bi na wi ma za be le `io SRS. On je ka zao da se u Ha gu ga ze [e {e qe va pra va jer je, ka ko je na gla sio, svet ski re kord da ne ko pro ve de de vet go di na u pri tvo ru, a da mu ne bu de iz re ~e na ni pr vo ste pe na pre su da. Go vo re }i o u~e {}u ru skog am ba sa do ra Alek san dra Ko nu zi na na sku pu SNS-a, To do ro vi} je na veo da Ru si ja vo di po li ti ku u skla du sa svo jim in te re si ma, da je Ru si ja po dr `a la [e {e qe ve zah te ve u Ha gu i da SRS ima po dr {ku Ko nu zi na ko ji do la zi i na sku po ve SRS-a.

Vu ~i}: Ima mo „Be lu kwi gu” Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek s an d ar Vu ~ i} iz ja vio je ju ~e da naj no vi ji ta las po sku pqe wa i uru {a va we stan dar da gra |a na po ka zu je ne spo sob nost Vla de Sr bi je, ko ja bi, „da ima ima lo mo ra la”, pod ne la ostav ku. Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da bi tre ba lo ras pi sa ti iz bo re da bi se kre nu lo u re {a va we pro ble ma gra |a na Sr bi je. Po we go vim re ~i ma, SNS je pred lo `io za kon o jav nim na bav ka ma, ko ji bi omo gu }io u{te de od 500 mi li o na do mi li jar du evra go di {we. – Taj no vac bi se mo gao ulo `i ti u po qo pri vre du i pre ra |i va~ ke de lat no sti – oce nio je Vu ~i}. On je od ba cio tvrd we da SNS ne ma pro gram, po ka zu ju }i no vi na ri ma ta ko zva nu Be lu kwi gu i na ja vqu ju }i da }e ona od po ne deq ka, po {to je usvo ji Pred sed ni {tvo stran ke, bi ti do stup na na we noj in ter net-pre zen ta ci ji.

~etvrtak3.novembar2011.

MLA\AN DINKI] DANAS U NOVOM SADU PREDSTAVQA PROGRAM ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE

Po vra tak Iva ne Du li}-Mar ko vi}

Biv {a pot pred sed ni ca G17 plus Iva na Du li}-Mar ko vi} vra }a se na po li ti~ ku sce nu kao jed na od auto ra pro gra ma Uje di we nih re gi o na Sr bi je za raz voj po qo pri vre de ko ji }e da nas u No vom Sa du pred sta vi ti za jed no s pred sed ni kom G17 plus i URS-a Mla |a nom Din ki }em. Na{ po ku {aj da do bi je mo iz ja vu Iva ne Du li}-Mar ko vi} za vr {io se ta ko {to je oso ba ko ja se ju ~e ja vi la na te le fon po znat re dak ci ji „Dnev ni ka” re kla je da ona ni je Iva na Du li}-Mar ko vi}. Na {em li stu je, me |u tim, u URS-u re ~e no da se ona ne vra }a u G17 plus. „Pro gram Uje di we nih re gi o na Sr bi je za raz voj po qo pri vre de ’Uje di we ni za p o q o p r i v r e d u ’ pred vi |a udvo stru ~e wa ula ga wa u po qo pri vre du i agrar ni bu xet od naj ma we pet od sto ukup nog dr àv nog bu xe ta, od ~e ga tre }i na tre ba da bu de utro {e na na in ve sti ci je”, sa op {ti la je Slu `ba za od no se s jav no {}u URS-a, i na ja vi la da }e taj pro gram da nas pred sta vi ti Mla |an Din ki} i jed na od auto ra, Iva na Du li}Mar ko vi}. Iva na Du li}-Mar ko vi} je biv {a vi ce pre mi jer ka i mi ni star ka po qo pri vre de u Vla di Vo ji sla va Ko {tu ni ce. U man da tu ak tu el ne Vla de Voj vo di ne Bo ja na Paj ti }a bi la je pot pred sed ni ca i se kre tar ka, ali je iz we iza {la zbog ne sla ga wa o ras po de li nov ca. Pro {le go di ne je od lu ~i la da na pu sti i G17 plus jer „ne bi ume la da za stu pa po li ti ku ko ja po di è krst iz nad Kra gu jev ca ili do ~e ku je Pal mi nu ì ra fu u Ja go di ni”, alu di ra ju }i na ve zu Din ki }a, ta da mi ni -

stra eko no mi je, s kra gu je va~ kim i ja go din skim gra do na ~el ni kom oko po di za wa kr sta i na bav ke ì vo ti we za zoo-vrt. U Po kra jin skom od bo ru Uje di we nih re gi o na ka ù da se Iva na Du li}-Mar ko vi} ni je vra ti la u ~lan stvo G17 plus, ni ti je ~la ni ca URS-a. – Iva na Du li}-Mar ko vi} je na pu sti la stran ku i ni je se vra }a la kao ~lan, a ka mo li ne {to vi {e. Ona je autor ka pro gra ma za po qo pri vre du ko ji je URS-u po nu |en, ko ji ga je du go raz ma trao i od lu ~io da ga po dr ì – iz ja vio je ju ~e za „Dnev nik” ko or di na tor URS-a za Voj vo di nu Sa {a Pa vlov. Po we go vim re ~i ma, auto ri pro gra ma za po qo pri vre du su i

Sa {a Vi to {e vi} i Go ran @iv kov, ko ji su, ka ko je ka zao, kao i ona oba vqa li od go vor ne fun cki je. – Va `no je ne sa mo da pri ~a mo o po qo pri vre di ne go da se po qo pri vre da za i sta {ti ti i raz vi ja. URS je za to od lu ~io da sta ne iza tog pro gra ma i stru~ nih li~ no sti, bez ob zi ra na wi ho vu stra na~ ku obo je nost, ako je ne ko ima – na veo je Pa vlov. Ko or di na tor po kra jin skog URS-a je ka zao da „ne ma raz lo ga da iko ga ube |u je” u to, a da po me nu ti pro gram sma tra pod sti caj nim za po qo pri vre du. S. N.

Jo va no vi}: Ta di} bli ì Ni ko li }u Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} oce nio je za NIN da je su {tin ski pro blem to {to je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, po svo jim sta vo vi ma, mno go bli ì To mi sla vu Ni ko li }u ne go we mu. – Ne mo è mo da sa ra |u je mo s DS-om ta ko {to }e mo odr à va ti u ì vo tu la `qi vu ko sov sko-evrop sku po li ti ku – re kao je Jo va no vi}. Ko men ta ri {u }i oce ne da bi even tu al na ko a li ci ja LDP-a i Srp skog po kre ta ob no ve od go va ra la De mo krat skoj stran ci jer bi po ku pi la gla so ve we nih ne za do voq nih bi ra ~a i mo gla bi u no voj Vla di za me ni ti Mla |a na Din ki }a, Jo va no vi} je re kao da su {ti na de lo va wa LDP-a ni je da va we gla so va DS-u.

Pal ma osu |en zbog dis kri mi na ci je Pr vi osnov ni sud u Be o gra du do neo pr vo ste pe nu pre su du pro tiv gra do na ~el ni ka Ja go di ne Dra ga na Mar ko vi }a Pal me zbog te {kog ob li ka dis kri mi na ci je LGBT-po pu la ci je. Ka ko je sa op {ti la Gej–strejt ali jan sa (GSA), sud je Mar ko vi }u za bra nio da po na vqa iz vr {e nu dis kri mi na ci ju i na lo ìo mu da Gej–strejt ali jan si na dok na di sud ske tro {ko ve. U pre su di se ka è da je Mar ko vi} iz vr {io te àk ob lik dis -

kri mi na ci je po osno vu sek su al ne ori jen ta ci je. Da pod se ti mo, GSA je pod ne la tu `bu pro tiv Mar ko vi }a zbog wegove izjave date medijima 15. avgusta 2011. godine u kojoj je rekao „stav Jedinstvene Srbije i moj li~ni stav je – mi smo protiv svakog skupa gde homoseksualci demonstriraju ulicama Beograda i `ele da prika`u ne{to {to je bolest da je normalno“. P. K.

Ponosan na presudu Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} izjavio je ju~e da nikada ne}e prihvatiti da je gej parada ne{to {to treba de se desi u Srbiji i da je ponosan na sudsku presudu da je kriv za diskriminaciju LGBT osoba, ukoliko je ona cena da se ne odràvaju takvi skupovi. „Ako sam ja stvarno doprineo tome da se ne odrì ‘parada srama’ u Beogradu ponosan sam i na kaznu i na sve ono {to je sud doneo kao presudu”, kazo je Markovi} agenciji Beta i dodao da kao predsednik jedne politi~ke partije „vaqda ima pravo da iznese svoj stav”. Markovi} je kazao da niko ne}e mo}i da mu zabrani da kaè da je protiv gej brakova i gej parade. „Mogu da me osu|uju svakoga dana, ali kad god bude Gej alijansa organizovala paradu ja }u da kaèm da nisam za nasiqe, ali da nisam ni za odràvawe takvog skupa”, kazao je Markovi} dodaju}i da nikada nije pozivao na nasiqe protiv gej populacije i krvoproli}e.

ekonomija

~etvrtak3.novembar2011.

GE NE RAL NI [TRAJK U „PU TE VI MA” AD IZ SREM SKE MI TRO VI CE

Rad ni ci kri ve ga zda ri cu, a ona dr `a vu Rad ni ci srem sko mi tro va~kog AD „Putevi”, wih 75 stalno zaposlenih, od ju ~e su u ge ne ral nom {traj ku i, ka ko na vo de, dok im se ne isplate tri za o sta le pla te i ~e ti ri putna tro{ka, {trajk ne}e prekinuti. Firmu su 2008. go di ne pri va ti zo va li „Sremski putevi” ~iji je vlasnik Na da Zmi ja nac, a koja je tada kupila 70 procenata preduze}a. – Na {a fir ma je bi la zdrava i likvidna, imala je

je pro tiv za ko ni to jer je firma jo{ uvek u procesu pri va ti za ci je. Na i me, mi smo prodati na {est rata, od kojih su tek dve do sada ispla}ene – ka`e Stojanovi}. ^lan Iz vr {nog od bo ra Sindikata „Puteva” Dra go rad Tan ko si} isti~e da je ju~e ceo slu~aj prijavqen inspektorima za privredni kriminal. – Nama su najbitnije plate, a dugovawa i pri~a s Agencijom za privatizaciju

Pla te }e bi ti is pla }e ne – Plate radnicima }e biti ispla}ene za tri do ~etiri dana – rekla je Nada Zmijanac. – Me|utim, problemi ostaju jer iznos zbog kojeg je preduze}e blokirano nama duguje samo grad Sremska Mitrovica. veoma dobar rejting – ka`e sekretar sindikalne organi za ci je „Pu te va” Mi l an Sto ja no vi}. – Sada smo, prvi put od osnivawa 1962. godine, ve} 72 dana u blokadi zbog duga od 45 miliona dinara. „Sremski putevi” je preduze}e registrovano samo ra di ku po vi ne na {eg preduze}a, a stvarni korisnik „Pu te va” je vla snik preduze}a „Borovica transport” i „Borovica put” Du {an Bo ro vi ca iz Rume, suprug Nade Zmijanac. Sto ja no vi} ka `e da je vlasnica o {trajku obave{tena jo{ pre dve sedmice, ali nije reagovala. Radnici su poku{ali s direktorom „Puteva” Pe trom Isa ko vi }em da se dogovore o eventualnom razre{ewu problema, ali bezuspe{no. – Direktor Isakovi} nam je kazao da stupimo u {trajk kada zavr{imo posao koji ve} imamo ugovoren, ali je to bilo neizvodnqivo jer bi nas tada potpuno zaboravili. Kupili su nas kao bogata{e, a od nas su napravili siro~i}e. Na ime na{e firme podignuta su dva kredita, i to jedan na blizu 90 miliona dinara, dok je drugi na 2,9 miliona evra, {to

neka idu kako treba da idu. U Agenciji su im dali rok od 30 dana da izmire sva dugovawa, ali je ovo ve} drugi put da se daje rok i da taj rok onda bude produèn iz ne po zna tog raz lo ga. Ov de nismo o{te}eni samo mi nego i dràva jer je ovo bilo dru{tveno preduze}e – kaè Tankosi}. Da te{ko}e u „Putevima” postoje vlasnica Nada Zmijanac ne spori, ali smatra da su velika dugovawa Fonda za ka pi tal na ula ga wa Vojvodine i lokalnih samouprava napravila probleme koji postoje. – „Pu te vi” su naj bo qe pri va ti zo va na pu tar ska firma u Srbiji, za koju je pla}eno ~etiri puta vi{e od stvarne vrednosti. Svi radnici su nam prodali svoje akcije, a pri~e o kreditima i insinuacije na temu pri va ti za ci je su to tal na ne i sti na – is ti ~e Na da Zmijanac. Poslovnu politiku firme nije èlela da kometari{e, s obrazloèwem da „rad ni ci ne bi tre ba lo mnogo da se me{aju” jer se „zna da direktor vodi firmu i donosi odluke”. J. An ti}

MMF da nas sti `e u kon tro lu Tehni~ki pregovori na nivou eksperata, o prvoj reviziji novog aran`mana Srbije i Me|unarodnog monetarnog fonda po~iwu danas, odmah nakon dolaska misije Fonda u Beograd, potvr|eno je u beogradskoj kancelariji MMF-a. Razgovori Vladnih zvani~nika i delegacije MMF-a, koju }e umesto dosada{weg {efa Al ber ta Je ge ra predvoditi zamenik direktora evropskog odeqewa MMF-a Ju ha Kah ko nen, predvi|eni su za po~etak idu}e sed-

mice i traja}e do sredine ovog meseca. Misija MMF }e, kako je najavqeno, analizirati teku}u ekonomsku situaciju i izglede za privredni rast Srbije do kraja ove godine i tokom idu}e, a razgovara}e se i o ranije dogovorenoj primeni mera monetarne i fiskalne politike i realizaciji strukturnih reformi. Kqu~ni uslov za prihvatawe prve revizije aran`mana „iz predostro`nosti„, vrednog oko milijardu evra, bi}e po{tovawe

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

98,9886

101,0088

103,3320

98,6856

Australija

dolar

74,7874

76,3137

78,0689

74,5585

Kanada

dolar

70,8074

72,2524

73,9142

70,5906

Danska

kruna

13,3015

13,5730

13,8852

13,2608

Norve{ka

kruna

12,7607

13,0211

13,3206

12,7216

[vedska

kruna

10,9108

11,1335

11,3896

10,8774

[vajcarska

franak

81,4386

83,1006

85,0119

81,1893

V. Britanija

funta

115,1834

117,5341

120,2374

114,8308

SAD

dolar

72,0809

73,5519

75,2436

71,8602

Kursevi iz ove liste primewuju se od 02. 11. 2011. godine

dogovorenog limita za buxetsku potro{wu i fiskalnih pravila u idu}oj godini. Buxetski deficit Srbije idu}e godine trebalo bi, po va`e}im fisklanim pravilima, da se smawi na 4,1 odsto vrednosti bruto doma}eg proizvoda, s ovogodi{wa 4,5 procenta. U izve{taju koji je predo~ila misija MMF-a prilikom prethodnog boravka u Beogradu, navodi da da novi program Fonda sa Srbijom ima tri glavna ciqa. Prvi je da se tim aran`ma-

nom Srbija obezbedi od lo{eg uticaja mogu}e nove globalne ekonomske krize, drugi da bude podr{ka realizaciji fiskalne politike i tre}i da uti~e na poboq{awe investicione klime u na{oj zemqi.

NI NE DE QA [TED WE NI JE KAO [TO JE NE KA DA BI LA

Ban ke ni skim ka ma ta ma ras te ra le {te di {e? Ovogodi{wa Nedeqa {tedwe proti~e bez redova pred bankama i `urbe {tedi{a da na|u onu koja nudi najpovoqnije uslove. Ve}ini onih koji su stekli naviku da ostvaqaju novac na stranu i da iz godine u godinu reoro~avaju svoj ulog ne nudi se bogata ponuda kao ranijih godina a kamate za oro~ene uloge mawe su u za procenat-dva nego lane. Banke su ujedna~ile kamate pa se za uloge u evrima one sada kre}u od 5 do 5,50 posto na godi{wem nivou – u 2010. su bile izme|u 6 i 6,5 posto. Banke su bile ne{to velikodu{nije kada se radi o dinarskim ulaga~ima pa se tu stope kre}u oko deset posto, mada ima banka koje nude i vi{e od toga. Ove godine banke klijente pozivaju da pre|u kod wih tako {to im nude druge pogodnosti. Recimo, mogu}nost da im deo uloga po potrebi razro~e a da im ostane kamata do tog trenutka, zatim nude mogu}nost da koriste minus a da im to ne bude vezano za teku}i ra~un i ne optere}uje platu. Tu su, ve} po tradiciji, i razni pokloni. Pojedine ku}e nude klijentima mogu}nost da svakog meseca pove}avaju ulog i tako stalno pove}avaju i sumu pripadaju}e kamate. [ta da uradi klijent koji je u dilemi da li da promeni banku ili prihvati poklon? Treba da obrati pa`wu na zamke, a time kakve sve one mogu biti bavio se nedavno portal „Rast”. Za {tedwu va`i isto {to i za kredite: ugovor koji banka nudi treba pro~itati, a posebnu pa-

Gde nu de naj vi {e? Gde se najboqe moè zaraditi na kamatama? Po istraìvawu portala „Rast„, rekorderi za dinare su Sosijete èneral banka – 15 posto pa Srpska 14 i Marfin 12 procenata za godinu. Kod evra na isti rok vodi Srpska banka – nudi {est posto, Moskovska i AIK po 5,50, Pireus 5,25. Ostali su se odlu~ili za ~istu peticu. `wu obratiti na sitna slova. Ukoliko banka klijentu nudi poklone, poput kartica, treba proveriti da li su oni skop~ani s dodatnim tr{kovima, recimo ~lanarinom za besplatnu karticu i sli~no. Ukoliko klijentu to ne odgovara, treba da proveri moè li dobiti uslugu koja mu odgovara bez poklona. Ukoliko je nekome kamata presudna i èli da makar zbog

jednog jedinog procenta preseli ulog iz banke u banku, mora da zna da je to skop~ano s dodatnim tro{kovima. Ve}ina ku}a napla}uje ga{ewe {tednog ra~una, podizawe ve}ih suma – a kod nas je to i hiqadu evra – mora se unapred najaviti. Ukoliko ulog u drugu banku nosi u torbi, klijent ne}e imati dodatnih tro{kova, samo strepwu, koja se ne pla}a.Ali, a ako to ide od banke

do banke, uslugu za platni promet plati}e 0,40 odsto. Taj tro{ak treba ura~unati u kamatu koja se dobija pa videti je li selidba isplativa. [to se ti~e otvarawa {tednih ra~una, ve}ina banka to svojim klijentima koji kod wih imaju teku}i ra~un ne napla}uje. Ostali }e platiti i otvarwe i zatvarawe, a to je novi tro{ak od bar nekoliko stotina dinara. Dobro je poznato da klijenti vi{e veruju evru nego dinaru. Ho}e li i nakon ove {tedne nedeqe ukupna suma uloga u doma}oj valuti ostati na nivou statisti~ke gre{ke? Kamate na dinare su bile i daqe su oslobo|ene poreza od deset odsto koji optere}uje kamate na uloge deviznih {tedi{a. Kako sve to izgleda kada se prevede na brojke? [tedi{a koji je lane u banci oro~io 1.000 evra s kamatom od sedam posto, dobio je 70 evra, a posle pla}enog poreza ku}i odneo 63. Ove godine }e na istu sumu ostvariti dobit od 50 evra a u nov~anik staviti 45. Osamnaest evra ko{ta}e ga umerenost banaka ove {tedne nedeqe. Dinarske kamate su duplo ve}e, samim tim i prinos bez odbijawa poreza. Ali, kolika }e biti inflacija, koliko }e dinara vredeti evro? To su za ve}inu {tedi{a nepoznanice, zato radije biraju devizni ulog. Ho}e li se to bar malo pomeriti u korist dinara, zna}emo za desetak dana. D. Vu jo {e vi}

MR KO WI] OBE ]AO PO MO] „NI BENS GRU PI”

Pu ta ri }e ~i sti ti sneg Ministar za infrastrukturu i energetiku Mi lu tin Mr ko wi} izjavio je da }e dràva pomo}i prezaduènim putarskim preduze}ima „NIBENS grupe„, tako {to }e im omogu}iti da u~estvuju u odràvawu puteva u zimskom periodu.

Mrkowi} je rekao da banke koje su davale kredite putarima „Nibensa” nemaju dovoqno razumevawa za ta preduze}a i da su nekorektne. Ministar je ocenio da banke imaju dovoqno prihoda od gra|ana Srbije i da bi treba-

lo da pomognu putarima. On je rekao da je dr`ava sa svoje strane u~inila {to je mogla, ali da banke „vode svoju politiku”, i da jo{ uvek nije izabran novi menaxment tih preduze}a, ~ija je ve}ina biv{ih rukovodilaca u zatvoru.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Ba~ka, @abaq

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

20,00

960

96.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

6,25

172

Neoplanta, Novi Sad

4,35

240

424.320

Morava, Po`arevac

1,33

304

30.400

0,83 Promena %

121 Cena

363.000 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-11,94

1.880

56.400

FPM Agromehanika, Boqevac

-11,68

121

8.954

Kredi banka, Kragujevac

-10,55

1.950

68.250

Bones Nacional, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Arhitektura i urbanizam, Zemun

BELEX 15 (539,05 -0,31)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,73

1.800

19.650.159

NIS, Novi Sad

-0,47

634

15.333.654

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.890

0,00

Imlek, Beograd

0,46

2.400

3.081.800

Soja protein, Be~ej

0,18

561

406.376

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

442

1.335.168

Agrobanka, Beograd

-1,20

4.041

1.151.550

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,57

520

353.322

Jubmes banka, Beograd

-3,36

13.500

17.118.000

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.815

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,33

1.741

17.414

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.201

104.016

Alfa plam, Vrawe

-9,09

1.000

170.000

-7,62 Promena %

1.201 Cena

48.040 Promet

NIS, Novi Sad

-0,47

634

15.333.654

Hotel Narvik, Kikinda

0,00

1.500

6.000.000

0,00

7.500

0,00

Neoplanta, Novi Sad

4,35

240

424.320

Tigar, Pirot

-2,48

551

110.122

Soja protein, Be~ej

0,18

561

406.376

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

361

0,00

20,00

960

96.000

Filip Moris Operej{ns, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija

Ba~ka, @abaq

Svi iznosi su dati u dinarima

TRAGEDIJA U BANATSKOM KARLOVCU JO[ JEDNA U NIZU

Rad ni ci gi nu jer ih „~u va ju” za ko ni iz SFRJ

Prekju~era{wa pogibija ma{iniste Industrije gra|evinskog materijala „Jugobanat“ u Banatskom Karlovcu Qubi{e ^an~arevi}a, kao i nedavna pogibija ~etri radnika u Zemunu, ponovo je pokrenula pitawe za{tite na radu na{ih radnika. Da je i u toj oblasti situacija lo{a jasno je samim tim {to qudi stradaju, a na pitawe zbog ~ega je to tako odgovora ima mnogo: od rada na crno pa do lo{ih zakona i blagih kazni za poslodavce. Da se ovde ne{to mora mewati pokazuje i izve{taj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU. Srbija nema jedinstven sistem za registrovawe povreda na radu, a radnici nemaju zakonsku obavezu da se osiguraju na radnom mestu, navodi se u Analiti~kom izve{taju Evropske komisije o napretku Srbije.

sto godi{we. Dodaje se da Srbija tek treba da se uskladi s evropskom praksom u oblasti obaveznog osigurawa radnika protiv povreda na radu i profesionalnih bolesti.

Potreban poseban fond U Izve{taju Evropske komisije je istaknuto da u Srbiji nema posebnog fonda koji bi pokrivao tro{kove u slu~aju povrede radnika. Mana doma}eg zakonodavstva je i to {to naknada tro{kova u slu~aju povrede ide kroz redovnu sudsku proceduru, koja suvi{e dugo traje. Kako je preneo portal „Euraktiv”, u izve{taju uz mi{qewe Evropske komisije o spremnosti Srbije za status kandidata navodi se da je broj povreda na radu proteklih godina padao 10 do 15 od-

U nekim privrednim granama i daqe su na snazi pravilnici o bezbednosti usvojeni jo{ u vreme biv{e SFRJ, ~ime se dovo di u pi ta we usa gla {e nost odre|enih odredbi Zako na o

bezbednosti i zdravqu na radu iz 2005. s evropskim pravnim tekovinama. Komisija je preporu~ila da bi Inspekcija rada trebalo vi{e da izlazi na teren i obilazi kompanije umesto {to pregleda izve{taje. U delu posve}enom socijalnom dijalogu navodi se da je on u Srbiji slab. Po oceni Komisije, dijalog socijalnih partnera prethodnih godina naru{en je zahtevima o reprezentativnosti sindikata koji su prisutni u Socijalno-ekonomskom savetu. Zakon o {trajku jo{ treba usaglasiti s konvencijama Me|unarodne organizacije rada i standardima EU, oceweno je u Izve{taju. Visoka stopa nezaposlenosti, niska stopa aktivnosti i nedovoqno razvijene ve{tine nezaposlenih su kqu~ni izazovi za tr`i{te rada. Komisija je pozitivno ocenila ~iwenicu da se izdvajawa za programe osposobqavawa nezaposlenih iz republi~kog buxeta nisu smawivala u prethodne tri godine, ali je podvukla da su „poga|ala” samo malu grupu korisnika. Treba podsetiti i na to da je ministar rada i socijalne politike Ra sim Qa ji} izjavio da u Srbiji godi{we na radnom mestu strada 40 qudi, a da je u pro{loj godini stradalo wih 35. Po wegovim re~ima, najvi{e nesre}a doga|a se u gra|evinarstvu i industriji. E. Dn.

MINISTAR EKONOMIJE TRA@I SMAWEWE PORESKOG OPTERE]EWA NA ZARADE

Oba ra we po re za (ne) otva ra no va rad na me sta

Ministar ekonomije Ne boj {a ]i ri} najavio je mogu}nost da od slede}e godine porezi i doprinosi na zarade budu smaweni za tre}inu. To nije prvi put da se u Srbiji najavquje smawewe poreskog optere}ewa na zarade kao mera za stimulisawe privrednog rasta i zapo{qavawa, ali je veliko pita-

we kako bi se nadomestila ogromna rupa koja bi time nastala u buxetu. ]iri} je ocenio da je stopa poreza i doprinosa na zarade u Srbiji visoka i da bismo wenim smawewem dobili ve}i broj novozaposlenih radnika. – Smawewe optere}ewa na zarade sa 62 na 40 odsto pove}alo bi broj zaposlenih za 300.000, odnosno doprinelo bi da ukupan broj zaposlenih u Srbiji naraste na dva miliona qudi – procenio je ]iri}. Zato stopa poreza na zarade treba da bude atraktivna, a zbog visokog optere}ewa radnici se u Srbiji danas pla}aju na crno, a poslodavci ne}e da ih zapo{qavaju. Ipak, on ka`e da to i daqe stoji na nivou predloga koji je „iznet” premijeru Mir ku Cvet ko vi }u, te da je koncipira-

we buxeta za idu}u godinu tek zapo~eto. To nije prvi put da ministri u Vladi Mirka Cvetkovi}a tra`e smawewe poreza i doprinosa na plate. Pre dve godine to je u~inila tada{wa ministarka finansija Di a na Dra gu ti no vi}, koja je nedugo posle toga smewena. Ona je

ovom dru{tvu. Weni predlozi su tada odba~eni, a veoma je zanimqivo da je wihov najglasniji kriti~ar bio tada{wi ministar ekonomije Mla |an Din ki}, koji je ]iri}ev partijski {ef. Dinki} je tada kategori~no tvrdio da do takve poreske reforme sigurno ne}e do}i u mandatu ove vlade, da bi kasnije dodao da se slaè s tim da bi trebalo rasteretiti zrade, ali da se to nikako ne sme nadomestiti pove}awem PDV-a. Zahtev tada{we ministarke finansija svodio se na to da porezi i doprinosi na plate budu smaweni za tre}inu, koliko i ]iri} sada predlaè, a da PDV bude pove}an za tri procentna poena, na 21 odsto. ]iri} sada, me|utim, kaè da bi se puwewe buxeta moglo obezbediti i bez pove}avawa drugih poreza, po{to bi se porezi i doprinosi upla}ivali i za 300.000 novoza-

Bez koristi za ku}ne buyete S obzirom na to da radnici u Srbiji ne dobijaju svoju bruto platu „na ruke” ve} porez i doprinose za penziono i zdravstveno osigurawe za wih upla}uje poslodavac, vrlo je verovatno da ova mera Vlade ne bi doprinela pove}awu ku}nih buxeta zaposlenih gra|ana Srbije. S druge strane, time bi svakako bilo olak{ano poslovawe privredi i sigurno je da bi to doprinelo pove}awu zaposlenosti ili makar zapo{qavawu dela onih radnika koji danas rade na crno. tada zatraìla, kako je rekla, „revolucionarno” re{ewe, po kojem bi se rupa u buxetu nastala smawewem poreza i doprinosa popunila pove}awem porezana dodatu vrednost (PDV). Weno obrazloèwe je glasilo da bi se tako ne samo pove}ao broj zaposlenih ve} bi dràva time {to bi mawe oporezivala rad a vi{e potro{wu poslala i poruku o tome koje vrednosti treba da budu cewene u

poslenih radnika. Ipak, veliko je pitawe koliko bi brzo do tog novog zapo{qavawa moglo do}i i da li bi buxet Srbije, koji je i ina~e konstantno pred pucawem, to mogao izdràti. Pogotovo kada znamo da nas je Vlada Srbije nedavno zaduìla za jo{ milijardu dolara i otvoreno priznala da je to uradila da bi popunila rupe u dràvnoj kasi. V. ^vorkov

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak3.novembar2011.

~etvrtak3.oktobar2011.

SIN DI KA TI PRO TE STU JU PRO TIV SKO KA CE NA GA SA, HRA NE...

Sr bi ja sve te è pre ì vqa va po sku pqe wa Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je naj o {tri je je ju ~e osu dio naj no vi ja po sku pqe wa ì vot nih na mir ni ca i ener ge na ta, ~i me je jo{ vi {e uru {en iona ko te àk po lo àj za po sle nih i svih gra |a na Sr bi je. Upr kos za kqu ~e nom So ci jal no-eko nom skom spo ra zu mu za 2011. go di nu, ko jim je Vla da

je na dru {tve no neo d go vor no po na {a we Vla de, ~i je su me re po gub ne za za po sle ne i sve gra |a ne Sr bi je. Bu du }i da se pot pi sa ni So ci jal no-eko nom ski spo ra zum ne po {tu je ni u dru gim od red ba ma, SSSS je spre man da is tu pi iz tog spo ra zu ma uko li ko Vla da ne po~ ne hit no da is pu wa va svo je oba ve ze.

nOv^Anik

dnevnik

[TA DO NO SI NO VI ZA KON O JAV NO-PRI VAT NOM PART NER STVU

Ko mu na li je ne }e po sku pe ti? – No vi za kon o jav no-pri vat nom part ner stvu i kon ce si ja ma, ko ji tre ba da bu de usvo jen kra jem ove ili po ~et kom sle de }e ne de qe, ne }e pro u zro ko va ti rast ce na ko mu nal nih uslu ga – iz ja vi li su mi ni stri eko no mi je i za {ti te `i vot ne sre di ne Ne boj {a ]i ri} i Oli ver Du li}. – U ovom tre nut ku ne ma raz lo ga da ce ne ko mu nal nih uslu ga bu du pro me we ne ni ti da qu di u obla sti ko mu nal nih de lat no sti

osta nu bez po sla – re kao je Du li}, i do dao da }e o ce na ma ko mu nal nih uslu ga od lu ~i va ti ru ko vod stvo lo kal nih sa mo u pra va. – Ovim za ko nom se ne de fi ni {e neo p hod nost po ve }a wa tih ce na ve} kri te ri ju mi na osno vu ko jih }e se one for mi ra ti – re kao je Du li} no vi na ri ma na kon fe ren ci ji o jav no-pri vat nom part ner stvu u Sr bi ji, i do dao da }e pri me nom tog za ko na gra |a ni za istu ce nu ima ti bo qi kva li -

tet ko mu nal nih uslu ga. Mi ni star ]i ri} je na po me nuo da }e, po tom za ko nu, lo kal ne sa mo u pra ve mo }i sa mo stal no, u sa rad wi s pri vat nim in ve sti to ri ma, da re a li zu ju ko mu nal ne in fra struk tur ne pro jek te i da ne }e mo ra ti da ~e ka ju, kao do sa da, da im no vac bu de obez be |en iz re pu bli~ kog bu xe ta. ]i ri} je na ja vio ve li ki pri liv in ve sti ci ja na re a li za ci ji ko mu nal nih in fra struk tur nih

pro je ka ta, s ob zi rom na to da }e tim za ko nom i pri vat ni ka pi tal mo }i da u~e stvu je u re a li za ci ji tih pro je ka ta, bi lo da je re~ o {ko la ma, ob da ni {ti ma, iz grad wi vo do vod ne i ka na li za ci o ne in fra struk tu re, de po ni ja.

RA [O MO NI JA DA SRP SKIH TU RI STA U EGIP TU

Ja va {luk u pa ket aran `ma nu Rast cena, posebno osnovnih ìvotnih namirnica, komunalnih usluga i energenata, za svoj krajwi rezultat imaju daqi pad ìvotnog standarda i osiroma{ewe ve}ine stanovni{tva Sr bi je pre u ze la i oba ve zu da obez be di snab de va we tr ì {ta naj zna ~aj ni jim ì vot nim na mir ni ca ma i ener gen ti ma po sta bil nim ce na ma, sva ko dnev no smo su o ~e ni s no vim po sku pqe wi ma. Rast ce na, po seb no osnov nih ì vot nih na mir ni ca, sred sta va za hi gi je nu, ko mu nal nih uslu ga i ener ge na ta, za svoj kraj wi re zul tat ima ju da qi pad ì vot nog stan dar da i osi ro ma {e we ve }i ne sta nov ni {tva. Jer, po tro {a~ ke ce ne u sep tem bru 2011. go di ne, u od no su na isti me sec la ne, po ve }a ne su oko de set po sto, dok su ce ne osnov nih pre hram be nih pro iz vo da po ve }a ne i vi {e od 30 po sto. Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je jo{ jed nom uka zu -

S dru ge stra ne, mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je po vo dom najnovijeg talasa poskupqewa roba i usluga da je situacija zaista te{ka posmatraju}i poro di~ne buxete i visoku stopu nezaposlenosti, ocewuju}i da je donekle ohrabruju}e to {to nema veliki broj tih po skupqewa i {to }e, generalno gledano, inflacija u ovoj godini ostati jednocifrena. – Moramo biti zaista realni jer kriza u zemqama mnogo razvijenijim od Srbije poka zuje da je ovo vanredna situ acija, a Vlada Srbije poku{a va svojim merama da smawi visoku stopu nezaposlenosti, koja je jedan od su{tinskih problema privrede, a drugi je wena nelikvidnost – rekao je ]iri}.

Jo{ jed nom su tu ri sti iz Sr bi je ume sto atrak tiv nog aran `ma na upla ti li i sku po pla ti li – no} nu mo ru. Dra mu ka kvu zbog mal ver za ci ja tu ri sti~ kih agen ci ja ovih da na pre ì vqa va ju pre va re ni gra |a ni Sr bi je u egi pat skom le to va li {tu, na à lost, do ì ve li su mno gi. Ovog pu ta, 240 tu ri sta u Sr bi ji iz ba ~e no je pa na kon sil nih pe ri pe ti ja vra }e no u ho tel ske so be u Hur ga di, zbog spo ra egi pat ske agen ci je „Brajt skaj” i be o grad skog part ne ra, agen ci je „Ju naj ted tra vel”. Stvar je sa da u ru ka ma Tu ri sti~ ke in spek ci je, re sor nih mi ni star sta va, am ba sa da, a iz MUP-a po tvr |u ju da ima ele ma na ta kri vi~ nog de la. Be o grad ska agen ci ja, na i me, ni je upla ti la no vac svo jim po slov nim part ne ri ma, a egi pat ske ko le ge su u pet na e stak ho te la po sla le po ru ku da se iz so ba iz ba ce srp ski tu ri sti ko ji su pla ti li svo je aran `ma ne jo{ u Be o gra du. Ne ki ho te li su od bi li da to u~i ne, dru gi su na ve li da }e Sr be pu sti ti da pre spa va ju jo{ jed nu no}, dok su tre }i od mah za kqu ~a li so be, a qu de ko ji su se vra ti li s pla è ni su pu sti li ni da uzmu li~ ne stva ri. Po vra tak tu ri sta u Sr bi ju, pla ni ran za 3. i 10. no vem bar, i da qe je ne iz ve stan, po {to ni su upla }e ne avi on ske kar te, ali iz am ba sa da uve ra va ju da s tim ne }e bi ti pro ble ma. Elem, oja |e ni put ni ci sva ka ko }e pam ti ti ovaj od mor, ali ne po do brom. U po tro {a~ kim or ga ni za cij ma, uz kri ti ke na ra ~un agen ci ja, in spek ci ja, dr à ve, ka ù da je ipak tre ba lo da bu du opre zni ji i da pre pu ta do bro pro ve re s kim ima ju po sla. U JU TA-i, re ci mo, PO JEF TI WE WE NA PI JA CA MA

To vqe ni ci ma ma lo lak {a ce na TE LE KO MU NI KA CI O NA KOM PA NI JA OTVO RI LA RE GI O NAL NI CEN TAR U NO VOM SA DU

„Te le no ro va” Pa met na mre à u Voj vo di ni Kom pa ni ja „Te le nor„ na sta vqa da in ve sti ra u Voj vo di nu – u uto rak uve ~e otvo ri la je re gi o nal ni cen tar u No vom Sa du s kom plet no ob no vqe nom mre òm. Sek to ri za teh ni~ ku po dr {ku i pro da ju bi }e ov de ob je di we ni. Na sve ~a nom otva ra wu pr vi ~o vek „Te le no ra„ Kjel-Mor ten Jon sen re kao je da su ula ga wa u raz voj re gi o na deo wi ho ve po slov ne stra te gi je. Ko ri sni ci u Voj vo di ni su pr vi ose ti li pred no sti „Te le no ro ve„ Pa met ne mre è. Kom pa ni ja }e ubu du }e na sta vi ti {i re we ma lo pro daj ne mre è da bi ko ri sni ci ma pru ì la vr hun sku uslu gu. „Te le nor„ voj vo |an skim pred u zet ni ci ma nu di part ner stvo u pro da ji, {to tre ba da do pri ne se otva ra wu no vih rad nih me sta. Kom pa ni ja je sve pro dav ni ce re no vi ra la ta ko da ima ju iden ti ~an i

pre po zna tqiv „Te le no rov„ di zajn. Sem No vog Sa da, „Te le nor„ ima i re gi o nal ni cen tar za ju `nu Sr bi ju u Ni {u. We go va adap ta ci ja pred vi |e na je za na red nu go di nu, ta ko da }e ce la Sr bi ja do bi ti no vi mo der nu mre ù i re di zaj ni ra na pro daj na me sta. Osim in ve sti ci ja, „Te le nor„ se mo è po hva li ti i do brim po slov nim re zul ta ti ma kod nas. U tre }em kvar ta lu ove go di ne ostva ri li su pri hod od 10,24 mi li jar di di na ra, a to je 11 po sto vi {e ne go za isti pe riod la ne. Isto vre me no, broj pret plat ni ka „Te le no ra„ u Sr bi ji po ras tao je za 77.000 i sa da ima 3.138.000 kli je na ta. Tr ì {ni udeo im je 40 od sto. „Te le nor„ je {e sti po ve li ~i ni mo bil ni ope ra ter u sve tu a we go ve uslu ge ko ri sti ukup no 255 mi li o na po tro {a ~a. D. V.

Do mi nant na ce na pra sa di na sto~ nim pi ja ca ma u Sr bi ji pro {le sed mi ce je uglav nom osta la ne pro me we na u od no su na pret hod ni pe riod, a u ne kim

gra do vi ma, kao {to su No vi Sad i â ~ak, za be le è no je po jef ti we we tov nih svi wa i pra sa di. Naj ~e {}a ce na pra sa di te le sne ma se od 16 do 25 ki lo gra ma iz no si la je 150 di na ra ki lo gram, a one te {ke do 15 ki lo gra ma 160 di na ra ki lo gram, ob ja vqe no je u bil te nu Si ste ma tr ì {nih in for ma ci ja po qo pri vre de Sr bi je (STIPS). Pro da ja tov nih svi wa od vi ja la se po ce ni od 140 do 160, ali je do mi ni rao iz nos od 150 di na ra ki lo gram.

Dva avi o na idu po tu ri ste Dva avi o na na ci o nal nog pre vo zni ka JAT bi }e da nas po sla ta u Egi pat ka ko bi pre ve zli dr à vqa ne Sr bi je, ko ji su zbog spo ra iz me |u srp ske i egi pat ske tu ri sti~ ke agen ci je iz ba ~e ni iz ho te la u Hur ga di. Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} odo brio je da dva avi o na JAT-a bu du upu }e na u Egi pat, po tvr |e no je Ta njug u u ka bi ne tu pre mi je ra. U Mi ni star stvu spoq nih po slo va Ta njug u je re ~e no da }e avi o ni bi ti po sla ti da nas . ka ù da su vi {e pu ta upo zo ra va li na mo gu }e pro ble me u po slo va wu agen ci je „Ju naj ted tra vel”, o ~e mu su in for ma ci je do bi ja li na osno vu sa zna wa iz srp ske am ba sa de u Egip tu. Ina ~e, tu ri sti~ ka agen ci ja „Ju naj ted tra vel in ter ne {e nel”, ~i ji su osni va ~i i ru ko vo di o ci stra ni dr à vqa ni, ni je ~la ni ca JU TA-e, sa op {ti la je na ci o nal na aso ci ja ci ja tu ri sti~ kih agen ci ja, is ta kav {i da je ta agen ci ja svo jim pro stup ci ma i ne pro fe si o nal nim od no som pre ma svo jim put ni ci ma na ru {i la i ugled onih agen ci ja ko je su ~la ni ce te aso ci ja ci je. Uprav -

ni od bor JU TA-e kon sta to vao je da nad le `ni dr `av ni or ga ni tre ba da pre du zmu sve me re u du hu evrop skih stan dar da, s ci qem da se spre ~e dra sti~ ne po sle di ce po na {e gra |a ne. – O to me ka kav ha os kod nas vla da naj bo qe go vo ri po da tak da ima mo 250 tu ri sti~ kih agen ci ja, dok, re ci mo Ne ma~ ka, ima sve ga tri – na vo di za „Dnev nik” pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Go ran Pa po vi}, i na gla {a va da je u Sr bi ji za pra vo od svih tih sil nih agen ci ja tek ne ko li ci na pra vih tu ro pe ra to ra, a svi dru gi sa mo pre pro da ju tu |e aran `ma ne.

– Ru ku na sr ce, ima na na {em tr ì {tu kva li tet nih i po u zda nih agen ci ja, ali mno go je i „pro da va ca ma gle” – ka è Pa po vi}, uz po ru ku o{te }e nim tu ri sti ma da se uvek naj pre obra te NOPS-u, a on da i Tu ri sti~ koj in spek ci ji. Zbog lo {eg sme {ta ja, ne na ja vqe ne pro me ne ho te la, maw ka hra ne, po kva re nih auto bu sa bez kli ma-ure |a ja i ra znih obe }a wa iz bro {u ra ko je se ni su po kla pa la sa stvar no {}u, do ma }e tu ri sti~ ke agen ci je od po ~et ka go di ne mo ra le da vra te put ni ci ma ~ak – 9,9 mi li o na di na ra. Zbog pe ho va u or ga ni za ci ji zi mo va wa, le to va wa i sku po va, za sa mo de vet me se ci, do ma }e agen ci je is pla ti le su su mu go to vo istu kao ukup no za pret hod ne tri go di ne. Tu ri sti~ ka in spek ci ja je od ja nu a ra do sep tem bra pri mi la 370 àl bi put ni ka, {to je za 13,1 po sto vi {e ne go u istom pe ri o du la ne. A ~ak 268 pri ja va bi lo je to kom let wih me se ci. Me |u naj dra sti~ ni jim pri me ri ma ovog le ta bi lo je oko 2.500 me di ci na ra, ko ji su to kom bo rav ka na sku pu u Gr~ koj spa va li u lo {em sme {ta ju, a obro ke do bi ja li na po qu. Ni jed na li cen ca za rad ove go di ne ni je od u ze ta jer su dve agen ci je, ko ji ma je In spek ci ja hte la da uki ne do zvo lu, sa me tra ì le bri sa we iz Re gi stra tu ri zma, dok je tre }a is pra vi la ne do sta tak, na vo de u Tu ri sti~ koj in spek ci ji. Zbog te èg pre kr {a ja, {est tu ri sti~ kih agen ci ja iz gu bi lo je li cen cu la ne, de vet u 2009. go di ni i se dam u 2008. go di ni, a put ni ci su u svim tim slu ~a je vi ma bi li obe {te }e ni. S. Glu {~e vi}

GRA DO NA ^EL NIK QU BQA NE ZO RAN JAN KO VI]:

„Mer ka tor” ve} pro dat To do ri }u Biv {i di rek tor slo ve na~ kog tr go va~ kog dru {tva „Mer ka tor„ i sa da {wi gra do na ~el nik Qu bqa ne Zo ran Jan ko vi} sma tra da je od lu ka o pro da ji „Mer ka to ra„ hr vat skom „Agro ko ru„ ve} do ne ta, pi {u me di ji u Hr vat skoj i Slo ve ni ji. – „Agro kor„ je di ni mo è po nu di ti pra vu ce nu i pre mi ju za „Mer ka tor„. Na i me, sa mo on mo è pro na }i si ner gi ju. „Mer ka tor„ je, ta ko re }i, ve} pro dat, pre o sta ju jo{ sa mo teh ni~ ki de ta qi – uve ren je Jan ko vi}, ko ji bi, ka ko ka è, ra di je da vi di da „Mer ka tor„ pre u zme „Kon zum„. Jan ko vi} ve ru je obe }a wu vla sni ka „Agro ko ra” Ivi ce To do ri }a da }e ugo vo ri „Mer ka to ro vih„ do ba vqa ~a jo{ ba rem tri go di ne osta ti isti i da ne }e po ve }a va ti udeo svo jih pro iz vo da na po li ca ma udru è nog tr go va~ kog dru {tva. Ina ~e, ovo je ~e tvr ti To do ri }ev po ku {aj da ku pi naj ve }i slo ve na~ ki tr go va~ ki la nac i ovog pu ta je za taj po du hvat spre man da iz dvo ji 832 mi li o na evra, a ukup no oko dve mi li jar de, u {ta je ukqu ~e no i sa ni ra we „Mer ka to ro vih” du go va. A ako do |e do spa ja wa „Mer ka to ra„ i „Kon zu ma„, ili, ka ko su ga

Ako do|e do spajawa „Merkatora” i „Konzuma”, „Konzumator”, kako su ga Slovenci ve} prozvali, posta}e najja~i maloprodajni lanac u Jugoisto~noj Evropi Slo ven ci ve} pro zva li „Kon zu ma tor”, po sta }e naj ja ~i ma lo pro daj ni la nac u Ju go i sto~ noj Evro pi s 3.642 tr go vi ne u de vet dr `a va i kon so li do va nim pri ho dom od 5,6 mi li jar di evra. „Kon zum„ do mi nant nu po zi ci ju ima u Hr vat skoj (700 tr go vi na) i Bo sni i Her ce go vi ni (146 tr go vi na), a „Mer ka tor„ vo di igru u Slo ve ni ji (1.000 tr go vi na) i Cr noj Go ri

(88 tr go vi na). Me di ji u re gi o nu na vo de da pod jed na ku sna gu bu du }i part ne ri ima ju u Sr bi ji, gde „Mer ka tor„ dr `i 140 tr go vi na, a „Kon zum„, ko ji u na {oj ze mqi po slu je pod ime nom „Idea”, ima 158 pro daj nih me sta. „Mer ka tor„ se ve} pro {i rio na Al ba ni ju i Bu gar sku, a u 2012. pla ni ra da otvo ri pr ve du }a ne na Ko so vu i u Ma ke do ni ji. S. G.

Pre zen ta ci ja pla na o Ko viq skom ri tu

NA LINIJAMA 6, 11a I 11b

Bu se vi na sta roj tra si Auto bu si na grad skim li ni ja ma 6, 11 a i 11 b da nas se vra }a ju na sta ru tra su. Na ovim li ni ja ma auto bu si su i{li iz me we nom tra som na Pod ba ri, zbog ra do va na sa o bra }aj ni ci u de lu Ko sov ske uli ce, od uli ca Mar ka Mi qa no va do Ja {e Ig wa to vi }a. Z. D.

Na crt Pro stor nog pla na pod ru~ ja po seb ne na me ne Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de „Ko viq sko - pe tro va ra din ski rit” bi }e pred sta vqen da nas od 10 sa ti u sa li Ma gi stra ta u Srem skim Kar lov ci ma. Isto vre me no }e bi ti pre zen to van i iz ve {taj o stra te {koj pro ce ni uti ca ja ovog pla na na `i vot nu sre di nu. Ovaj do ku ment na jav nom uvi du

TOPLANA O PLIVAWU I KLIZAWU SVOJIH MU[TERIJA NA SPENSU

je do 17. no vem bra u gra do vi ma i op {ti na ma, ko je se na la ze u ob u hva ta pla na, pa ta ko i u Srem skim Kar lov ci ma. Gra |a ni ga mo gu po gle da ti sva kog rad nog da na do na zna ~e nog da tu ma od 9 do 14 sa ti u ho lu, u pot kro vqu Ma gi stra ta. Even tu al ne pri med be i su ge sti je tre ba u pi sa noj for mi pre da ti Ode qe wu za ur ba ni zam i gra |e visnko ze mqi {te. Z. Ml.

Bes plat no do ma ja

Pred u ze }e „No vo sad ska to pla na” po ~e lo je sa po de lom bes plat nih ka ra ta za ba zen i kli za li {te Spen sa, a pr vog da na 250 do ma }in sta va do bi lo je 1300 ula zni ca, od ko jih su 700 za ba zen, a 600 za kli za li {te. Svi ko ri sni ci uslu ga ovog pred u ze }a za jed no sa po ro di ca ma mo gu bes plat no ko ri sti ti ba zen i kli za li {te jed nom ne deq no, a No vo sa |a ni ko ji na ra ~u ni -

Novosadska ~etvrtak3.novembar2011.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

]u ti, pla ti, kli zaj, pli vaj Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, ka`e narodna poslovica. Tako je najzad svanulo i redovnim plati{ama komunalija, odnosno grejawa. Svi Novosa|ani koji su sumanuto jurili na {alter “Informatike” da do 20. u mesecu plate ra~un sada }e mo}i besplatno da se br~kaju i klizaju. Nije to “Novosadska toplana” pretvorila kotlove u bazen i vrelovode u klizali{te ve} prebijaju dug sa Spensom. Korist navodno imaju revnosni sugra|ani. Samo da bi do{li do besplatnih karata mora}e opet da stoje u redo-

ma „In for ma ti ke” ima ju zlat nu ku gli cu ima ju pra vo da ko ri ste ove objek te sva ki dan. Ula zni ce za ba zen i kli za li {te mo gu se pre u ze ti sva kog rad nog da na od 8 do 19.30 sa ti i su bo tom od 9 do 13 sa ti u Ko ri sni~ kom cen tru To pla ne na pr vom spra tu Spen sa. Ak ci ja na gra |i va wa ko ri sni ka uslu ga No vo sad ske to pla ne tra ja }e do ma ja. N. R.

vima, ali ovoga puta ne}e biti mrzovoqni, jer ni{ta ne pla}aju. Srbija se izgleda stvarno prostire do Tokija, kad se uzmu u obzir du`ine redova u kojima narod ve~no ~eka. Kao da ne postoji Internet, pa se kulturno prijavi{ za kartu i ode{ na klizawe kad ti du{a i{te. Ostaje i pitawe da li je sve to besplatno. I Spens i “Toplana” su gradska preduze}a. Ne mo`e se re}i da se ne hrane iz gradskog buxeta. Neki mawe, neki vi{e, a buxet se puni novcem poreskih obveznika. Zna~i, }uti, plati, pa plivaj ili klizaj… D. Igwi}

POKAZNA VE@BA NA GLAVNOJ PO[TI PLENILA PA@WU PROLAZNIKA

Va tro ga sci do hva ti li sve spra to ve Pri pad ni ci Sek to ra Mi ni star stva unu tra {wih po slo va za van red ne si tu a ci je iz ve li su ju ~e ve `bu ga {e wa po à ra i eva ku a ci je iz vi so kih zgra da. Ona je ve o ma uver qi vo iz ve de na u zgra di Po {te u cen tru gra da, a pri vu kla je i ve li ku pa `wu pro la zni ka, ko ji su ~ak u jed nom mo men tu po zva li po li ci ju ka ko bi pri ja vi li po àr. Va tro ga sci su de mon stri ra li svo je ume }e uz si mu li ra no ga {e we po à ra, eva ku a ci ju i spa sa va we ugro è nih. U ve `bi spa sa va wa qu di u~e stvo va lo je 17 va tro ga sa ca s pet vo zi la, a ciq im je

bio da sa spra to va eva ku i {u za po sle ne ko ji ni su mo gli da si |u zbog di ma i va tre. Sem pri pad ni ka Va tro ga sno - spa si la~ ke bri ga de No vi Sad u ve `bi je u~e stvo va la i eki pa po li ci je op {te nad le `no sti. [ef sme ne u Va tro ga snoj bri ga di Dra gan Go ci} re kao je da je ovo bi la jav no po ka zna ve `ba ko jom je tre ba lo pro ve ri ti va tro ga snu opre mu i sprem nost va tro ga sa ca, ali i za po sle nih u po {ti. Ko ma dant Va tro ga sne bri ga de Dra go slav Kli su ra ka zao je da je ovo jed na od ~e ti ri ovo go di {we ve `be i da je na `a lost, to je di na

U BUKOVCU

Ko je la bra do ru i{ ~u pao nok te? Fo to: R. Ha yi}

na ku} nom pra gu bio je iz mr cva ren. U Udru è wu za za {ti tu ì vo ti wa ka ù da je pas ostao bez nok ti ju vo qom ~o ve ka, jer ne mo è sam se bi da iz gri ze nok te. O sud bi ni psa Udru è we SPANS je oba ve stio vla snik la bra do ra. Z. D.

pri li ka gde mo `e da se pro ve ri pri prav nost va tro ga sne slu `be. - Ape lo vao bih na grad sku vlast da na sta vi da po ma `e va -

V remeploV

Iz lo `ba fo to gra fi ja o srp skoj dr `a vi No vo sa |a ni jo{ da nas mo gu da po gle da ju iz lo `bu fo to gra fi ja „Dva vek od ob no ve sa mo stal ne srp ske dr `a ve”, od 8 do 16 ~a sa va, na Tr gu Ma ri je Tran da fil 11. Iz lo `ba je otvo re na 1. no vem bra, a pri re di li su je Fond za po mo} Sr bi ma „To ma Mak si mo vi}”, „Pro me tej” i „ Mul ti di zajn”. Z. D.

Kwi ga o auto no mi ji

Ma gi strat re {io }ur ~ij ski re bus Po sle po nov nog pa da Be o gra da pod Tur ke 1739. iz we ga su iz be gle mno ge za na tli je u No vi Sad i dru ga me sta Austrij ske ca re vi ne. Ta da su se su ko bi le }ur ~i je do |o {i i sta ro se de o ci. Pr vi ni su mo gli da se od rek nu tur skog dr à vqan stva, jer su im ni è Sa ve i Du na va osta le po ro di ce, a za nat su mo ra li da ra de da bi ì ve li. O to me su se zva ni~ no iz ja -

sni li 3. no vem bra 1762. A dru gi su tra `i li da „bu de po za ko ni”, ta~ ni je da se za na tom ba ve sa mo ~la no vi esna fa, {to mo gu da bu du sa mo austrij ski po da ni ci. Ma gi strat je po dr `ao do {qa ke i iz na {ao re {e we: oni mo gu slo bod no da ra de za nat, ali ro bu ne sme ju da pro da ju u No vom Sa du, ve} sa mo na se o skim va {a ri ma! N. C.

Pro mo ci ja kwi ge „Ste van Do row ski- od bra na auto no mi je Voj vo di ne”, auto ra Ran ka Kon ~a ra i Di mi tri ja Bo a ro va odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35. Go vo ri }e isto ri ~a ri Alek san dar Ka sa{ i Slo bo dan Bje li ca, ge ne ral Du {an Ma ti}, Du {an Bog da nov Sen ko i auto ri. A. J.

Pre gled lif to va Go di {wi pre gled lif to va da nas }e se ra di ti na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 18, 18 a, 20 i 22 , u Uli ci Po li ta De san ~i }a 1, So we Ma rin ko vi} 17, na Be o grad skom ke ju od bro ja 27 do bro ja 37, 41, u uli ci Ko za ~in skog 1, 3 i Du {a na Va si qe va 11, 14, 13 i 15. Lif to ve pre gle da In sti tut za za {ti tu na ra du, po na lo gu JKP „Stan”. Z. D.

tro ga snoj bri ga di, jer opre ma za sta re va i tre ba lo bi je osa vre me ni ti - ka `e Kli su ra. G. ^.

U VRTI]U „RAZLI^AK”

Ma li ku va ri spre ma li zdra vu hra nu Ma li {a ni iz vr ti }a „Raz li ~ak” ju ~e su u~i li o zdra voj is hra ni kroz igru i pri pre mu zdra vih obro ka, a u to me su im po mo gli le ka ri sa In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne i ~lan Grad skog ve }a za du `en za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq. Ob u ~e ni kao pra vi ma li ku va ri, sa ke ce qom i ka pom, sla ga li su u svoj ta wir na mir ni ce neo p hod ne za zdra vqe. - Ciq je da se pre ne su zna wa o na mir ni ca ma i is hra ni ko ja ima uti ca ja na po `eq nu te le snu ma su i spre ~a va we go ja zno sti - re kla je dok tor ka sa In sti tu ta Je le na Bje la no vi}. Pre ma po da ci ma In sti tu ta, u pred {kol skom uz ra stu 22 od sto de ~a ka i 18 od sto de voj ~i ca ima pro blem sa go ja zno {}u, dok u {kol skom uz ra stu 20 od sto de ~a ka, a 15 od sto de voj ~i ca ima pre ko mer nu te le snu ma su.

Fo to: F. Ba ki}

Pas la bra dor me {a nac ostao je bez nok ti ju na obe {a pe, ka da je pre dva da na oti {ao od vla sni ka iz Bu kov ca, sa op {ti lo je Udru `e we za za {ti tu `i vo ti wa SPANS. Pas je ve te ri nar ski zbri nut i sa da je do bro, ali ka da se po ja vio pre kju ~e uju tro

- Neo p hod no je da de ca stek nu na vi ku da uno se {to ra zno vr sni ju hra nu :po vr }e, `i ta ri ce, pro te i ne i vo }e, a oba ve zna je i jed na ~a {a mle ka dnev no. Ve o ma je zna ~aj na fi zi~ ka ak tiv nost, a {tet no se de we pred te le vi zo rom i kom pju te rom- is ta kla je dr Bje la no vi}. Ki raq je na po me nuo da {e sti na qu di u sve tu gla du je, dok je pe ti na sta nov ni ka Sr bi je go ja zna, jer se ne pra vil no hra ni mo. I. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9.30 do 13.00 ~a so va Uli ca Ko san ~i} Iva na 22, 24 i par na stra na ]ir pa no ve od bro ja 12 do bro ja 20. Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 16 ~a so va po vre me no i po po tre bi u na se qu ^ar dak. Rim ski [an ~e vi: od 8 do 14 ~a so va fir me „Ze mqo rad ni~ ka za dru ga”, „In ter graf”, „Agro kop”, „Ba~ ka put”, „Za vod za p{e ni cu” i „Za vod za ku ku ruz”. Ra ko vac: od 8.30 do 11.30 ~a so va vi kend na se qe Be le gir. Fu tog i Be ge~: od 8.30 do 13.00 ~a so va ~ar da i rib wak i Fu to gu i ce lo na se qe Be ge~.

~etvrtak3.novembar2011.

U go sti ma |a ci iz Mo skve U~enici O[ „Du{an Radovi}” i wihovi gosti iz 13. Moskovske {kole iz Rusije posetili su ju~e Gradsku ku}u gde ih je do~ekao ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Ne ma wa Sta ro vi}. Kako je navela direktorka ove

novosadske {kole Ma ri ja ^e ki} saradwa dveju {kola je zapo~eta u aprilu, kada su Novosa|ani posetili Moskvu, a upravo je to ono {to poma`e da se jezik izu~ava i iz drugog ugla.

- Ruski jezik se izu~ava u na{oj {koli od wenog nastanka. Do`ivqavao je turbulencije, bilo je momenata kada je {kola mogla ostati bez wega, ali opstao je i izu~ava se danas kao izborni jezik, pored engleskog i francuskog- kazala je ^eki}. Zamenik direktora moskovske {kole Da vor Tu ba odu{evqeno je govorio o posetama Pali}u, Kulpinu, Subotici, Beogradu, Sremskim Karlovcima, Fru{koj gori i manastirima, posebno se osvrnuv{i na otvorenost gra|ana. Tuba je rekao da je saradwa po~ela na privatnim osnovama, a popela se na gradski i regionalni nivo. Ovo je pozdravio i Starovi} navode}i da }e Grad u budu}nosti podsticati ovakve projekte. A. J.

[KO LAR CE SA ^E NE JA ^E KA JU LEP [I DA NI

Usko ro grad wa fi skul tur ne sa le Osnovna {kola “Ivan Gunduli}” raspisala je tender za prvu fazu izgradwe fiskulturne sale za zgradu na êneju. Direktorka O[ “Ivan Gunduli}” Li di ja Ra ki ta kaè za “Dnevnik” da o~ekuje po~etak gradwe do Nove godine. - Prva faza podrazumeva grube radove, pripremawe terena, iskopavawe temeqa i sli~no. Za ove poslove obezbe|eno je 15 miliona dinara. Pribavqena je sva dokumentacija, dobili smo gra|evinsku dozvolu i sad ~ekamo da istekne rok za dostavqawe ponuda. Opremawe objekta i zavr{etak izgradwe te}i}e postepeno kako bude pristizao novac od grada. Fiskulturna sala bi}e 600 metara kvadratnih bez tribina, {to }e zadovoqiti potrebe 130 |aka, koji poha|aju ~enejsku {kolu – rekla je Rakita. Na êneju ima po jedno odeqewe svakog razreda, a u~enici kada je hladno, ve-

`baju u starom objektu “Radosnog detiwstva”, {to je potpuno neadekvatan prostor za fizi~ko. Direktorka Rakita nagla{ava da je broj u~enika svake godine u porastu a da se u perspektivi planira i izgradwa dva sportska terena. Ina~e, ova {kola od 800 metara kvadratnih izgra|ena je 2002. godine. ^lan Gradskog ve}a za obrazovawe Ne ma wa Sta ro vi} tvrdi da }e gradwa sale trajati {est meseci. - Gradu je prioritet, kad je re~ o obrazovawu, da sala bude gotova do po~etka slede}e {kolske godine. Tako|e, za narednu godinu planiramo izgradwu novog objekta za {kolu “Du{ko Radovi}” na Klisi i novac je ve} obezbe|en. Ako uspemo, pro{iri}e se O[ “Nikola Tesla” i izgraditi fiskultarna sala za O[ “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Sremskoj Kamenici – zakqu~io je Starovi}. D. Ig wi}

[TA S ELEK TRON SKIM OT PA DOM ?

Spas u Re ci kla `nom dvo ri {tu Elektronski otpad spada u kategoriju opasnog otpada i prema zakonu, koji reguli{e tu oblast, ne moè se me{ati sa drugim vrstama sme}a. [efica marketing slu`be u „îsto}i” Mi li ca Vla i sa vqe vi} kaè za na{ list da upravo zbog zakona ovo preduze}e niti sme, niti moè da odlaè ili prikupqa taj otpad. Kako kaè, time se bave pojedine privatne firme, koje su dobile dozvolu za rad. Zato je u okviru akcije „Veliko prole}no spremawe Novog Sada 2011“ u [OSO „Milan Petrovi}“ otovren Recikla`ni centar u organizaciji Radnog centra {kole i kompanije „Boì} i sinovi”. Naime, uz podr{ku Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za urbani-

zam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine zvani~nim otvarawem „Recikla`nog centra”, nastavqena je saradwa sa kompanijom „Boì} i sinovi“ iz Pan~eva. Projekat recikla`nog dvori{ta za elektronski otpad je veoma koristan za Novosa|ane koji od sada imaju mogu}nost da stare kompjutere i druge aparate donose u objekat ove {kole. Taj otpad ne bi trebalo bacati u megakontejnere koje postavqa „îsto}a”, jer oni nisu nameweni za stare televozore, monitore, pegle... Ukoliko gra|ani ovaj otpad bace pored kontejnera, a pri tome nai|e komunalna policija, plati}e paprenu kaznu. Q. Na.

VE ^E RAS U STU DI JU M TU RI STI^ KA PRE ZEN TA CI JA

Voj vo |an ski fol klor i |a ko ni je U okviru manifestacije „Vojvo|anska bajka” studenti geografije, turizma i hotelijerstva Prirodno matemati~kog fakulteta u Novom Sadu predstavi}e Novosa|anima kulturu, folklorne karakteristike, gastronomske vrednosti i `ivot stanovnika Vojvodine. Deo doga|aja bi}e i izlo`ba fotografija prof. dr La za ra La zi }a, a potom sledi predstvaqawe turisti~kih potencijala i lepota Vojvodine. Program po~iwe ve~eras u 18.30 sati u Studiju M zgrade Radio Novog Sada u Ulici Igwata Pavlasa broj 3. Ulaz na ovu manifestaciju ko{ta}e 500 dinara, a sredstva prikupqena od ove ve~eri bi}e donirana za kupovinu inkubatora za De~iju bolnicu u Novom Sadu u okviru akcije „Bitka za bebe”. I. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

KO MU NAL NO PRED U ZE ]E OVE GO DI NE DO BI JA UKUP NO 51 MI LION DI NA RA

Grad stao iza „Sta na” Za kapitalne subvencije iz gradske kase „Stan” }e dobiti 26 miliona dinara, pa }e tako ove godine ovo komunalno gradsko preduze}e ukupno izbrojati 51 milion dinara. Lane je pak za kapitalne subvencije „Stan” primio 21 milion dinara. Direktor „Stana” Raj ko Boj ~i} pozdravio je potez gradske vlade kojeg je podr`ala i Skup{tina grada. - Zadovoqan sam {to je Grad prepoznao napore firme u poku{ajima da se konsoliduje istakao je Boj~i}. Ka`e da }e novac biti utro{en za kupovinu novih alata i

opreme za primenu novih tehnologija. Direktor isti~e da }e bi ti ku pqe na sa vre me na dizalica visine 26 metara, zatim {est ma lih te ren skih otvo re nih vo zi la, ter mo vi zorska kamera s opremom za ocenu energetske efikasnosti u zgradama. Kao posebno va`ne Boj~i} isti~e specijalni ure|aj za ~i{}ewe behaton plo~a bez pritiska, kao i za skidawe grafita te niz bravarskih, stolarskih i limarskih alata, koji treba da pove}aju efikasnost u radionicama „Stana”. Z. De li}

TAK SE RAZ JE DA JU MA LE TR GOV CE

Ki o sci sve re |i Mali trgovci koji posluju u kioscima su na izdisaju i pitawe je vremena kada }e i ono malo preostalih preduzetnika prestati da radi, ka`e ~lan predsedni{tva vojvo|anskog Udru`ewa malih trgovaca Sla vi ca Br ki}. Prema wenim re~ima, u gradu je jo{ otvoreno oko 150 objekata, a kada je Brki} po~iwala da se bavi preduzetni{tvom 1987. godine, u Novom Sadu je bilo 1.000 objekata na javnoj povr{ini. - U na{em esnafu nema pomaka, ne razjeda nas samo slaba plate`na mo} potro{a~a ve} i propisi, pa i neukost onih koji bi trebalo da nam budu od pomo}i u kriznom vremenu. Malih preduzetnika nema ni u jednom gradskom telu da {apnu onima koji donose gradske odluke, kakva je praksa i kako da se ona preta~e u odluke - isti~e Brki}, nagla{a-

vaju}i da je sve kontra i da ni{ta ne ide na ruku preuzetnicima. Veli da je vojvo|ansko Udru`ewe malih trgovaca ravnopravan ~lan Asocijacije malih i sredwih preduze}a. Da bi danas preduzetnik otvorio kiosk, ka`e Brki}, treba mu dnevno 30 evra u dinarskoj protivvrednosti da bi pokrio mese~ne da`bine.U wih spadaju takse za muziku, tende, perde, stolovi ispred lokala, industrijska struja, odvoz sme}a bez obzira na koli~inu otpada 1.500 dinara, ~ita~ kase 550 dinara... - Moramo da imamo papire da bismo krenuli da uvodimo HASAP standard, da bismo obavili godi{wi servis fiskalne kase, jer inspekcija odmah ka`wava, ne deluje vi{e preventivno daju}i nam rok do kada treba da ispravimo nepravilnost - isti~e Brki}.

Po po {iq ke u se dam po {ta

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Vik to ri ja”, sli ka pro pa lih na da Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Viktorija” Mar ka Kr sti }a u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwiàri “Vulkan” u tr`nom centru “Merkator”. U svom prvom romanu Marko Krsti} ho}e da pokaè raspad dru{tva i qudskih odnosa usred krize u kojoj su izbili sukobi, qudi beàli od sebe i zemqe, i napokon sa nadom prigrlili demokratske promene da bi ih u wima sa~ekalo ba{ ono ~ega su mislili da su se oslobodili. Roman pokazuje kako se moè pisati lako i brzo, biti interesantan ~itaocima oba pola, uzrasta i opredeqewa. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

Kao primer koliko je te{ko raditi, navodi wen primer, kako je pro{la posle istekao petogodi{weg ugovora o zakupu s JP „Poslovni prostor”. - Zakup lokala od 18 kvadrata pla}ala sam 3.400 dinara, a sada traè mese~nu kiriju od 24.000 dinara. Naravno da sam se àlila „Poslovnom prostoru” - kaè Brki} i pita se kolika je inflacija bila u protelih pet godina i kakva ekonomska kretawa”Poslovni”predvi|a u narednom periodu kada traì pove}awe mese~ne kirije za ~ak sedam i po puta. Ujedno spomiwe i iznos od 16.500 dinara koji treba da plati Gradu van sezone, za dva stola ispred kioska, koja zauzimaju dva kvadrata javne povr{ine. Z. De li}

Broj po{ta u kojima gra|ani mogu da preuzmu pismonosne po{iqke pove}an je sa tri na sedam. @iteqi centra grada, Podbare, Salajke, Adica, dela Grbavice i dela Telepa po{iqke mogu da uzimaju u po{ti u ulici Narodnih heroja 2. Stanovnici Limana i dela Grbavice te po{iqke mo}i }e da preuzimaju u Vojvo|anskoj ulici 5. Za okolinu Sajma radi}e po{ta u Ulici hajduk Veqka 11, a za Detelinarce objekat u Ulici bra}e Mogin 2. Telep~ani po{iqke podiù u Ulici Feje{ Klare 42, dok }e stanovnici Novog naseqa i Satelita to ~initi u Ulici Stojana Novakovi}a 4. Klisa, Vidovdansko naseqe i Slana bara ima}e organizovanu isporuku na Sentandrejskom putu bb. Na izve{taju o prispe}u po{iqke bi}e navedena po{ta gde se ona moè preuzeti. Pakete sugra|ani mogu samo da podiù u po{ti u ulici Vojvo|anskih brigada 5. A. J.

065/47-66-452

Vo `wa bu som opa sna po yep GSP redovno napla}uje karte i kazne gra|anima, a {ta rade sa lopovima koji haraju u autobusu? Neprijatna situacija u autobusu 76 za Ledince. Kako }e GSP re{iti to da nam lopovi ne prete kad ih uhvatimo u poslu? 069/2823... * * * Toplana nagra|uje svoje potro{a~e koji redovno izmiruju obaveze prema „Informatici„ sa besplatnim kori{}ewem bazena i klizali{ta. A {ta sa nama koji redovno pla}amo, a `i-

vimo u okolnim mestima i nemamo centralno grejawe? 064/2460... * * * Policajac je opet poginuo, kao i pre nedequ dana, i pre mesec dana i pre... Pa, da li se zna, dokle tako?! Ministar Da~i} opet u svom stilu ka`e: „mora uslediti ’`estok odgovor na napade na policiju!” Kakav odgovor?! U celoj Evropi, za isto vreme nema nastradalih policajaca koliko ih je u Srbiji. [ta nam to govori? Na{i policajci

nemaju potrebno znawe, iskustvo, opremu i za{titu, a {aqu se na zadatke „u nepovrat!” I tako }e biti dok je takvih na ~elu policije! 063/5230.. * * * Rukovodstvo „Toplana” slu`i se pokvarenim trikovima i ovaj narod smatra maloumnim.U ponedeqak uve~e preko SMS poruka poklawa im bazen i klizawe, a u utorak im poskupquje grejawe. Ba{ se „igraju” sa narodom. Korektnije bi bilo da „Topla-

na” boqe greje taj narod i wihove stanove i da ne diù cene u nebo. 064/5838... * * * Da li GSP napla}uje kartu i lopovima koji haraju po autobusu, nose}i prazne kese i tanke duksi}e preko ruke? 069/2823... * * * Molim ovla{}ewa za policiju. Policiju ne vole robija{i, kriminalci, narkomani i svi oni koji su iz problemati~nih porodica. Sutra i va{a deca mogu biti napadnuta, silovana, ubijena. Dajte ve}a prava policiji, bi}e mawe ubistava, silovawa, nereda. 065/5503... * * * I opet pretwe vlasti u novinama: Ako nema{ „izabranog lekara” - nema{ ni{ta! Nema recepta, nema bolovawa, nema pruàwa pomo}i bolesnom... Pa ~emu onda lekar? Da li je ovo izvod iz Hipokritove zakletve koja vredi samo u Srbiji? Pitao sam neke stare qude koji su ìveli u SRJ, SFRJ, u FNRJ, u Kraqevini Jugoslaviji, ali se ne se}aju ovako ne~ega! Pa ko im je kriv {to nisu onda imali ovu vlast. Jo{ kako bi se se}ali! S po{tovawem! 063/5230.. * * * Ne~uveno! U delu ulice Sowe Marinkovi}, pose~eno drve}e zbog parkinga. 064/8962...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak3.novembar2011.

9 Fo to: S. [u {we vi}

RODITEQI ZALUD U VRTI]IMA SKUPQAJU POTPISE

Pe ti ci je ne po ma ù, {ko li ce sa mo po sle 16.30 Ro di te qi ~i ja de ca idu u „Ra do sno de tiw stvo”, a pri tom im ma li {a ni po ha |a ju i ne ke al ter na tiv ne pro gra me ko ji se pla }a ju, re vol ti ra ni su od lu kom da se oni mo gu re a li zo va ti sa mo od 16.30. U mno gim vr ti }i ma ro di te qi su po kre nu li pot pi si va we pe ti ci je da se al ter na tiv ni pro gra mi i da qe odr à va ju od 14 sa ti i da se za vr {a va ju do 16 sa ti. I ro di te qi iz vr ti }a „Ve ve ri ca” pot pi sa li su pe ti ci ju, ko ju su po sla li pro svet noj in spek ci ji, „Ra do snom de tiw stvu”, gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u i ~la nu Grad skog ve }a za du è nom za obra zo va we Ne ma wi Sta ro vi }u. Bo ja na Ko va ~e vi} Pe tro vi}, maj ka ~i je de te ide u vr ti} „Ve ve ri ca” ka è za „Dnev nik” da su ro di te qi i wi ho va de ca u ve li kom pro ble mu, jer ne mo gu po pod ne da vo de de cu u ra di o ni ce zbog dru gih oba ve za ko je ima ju.

- U na {em vr ti }u je oko 100 ro di te qa pot pi sa lo pe ti ci ju, jer sma tra mo da su se zbog ovog Za ko na pre lo mi la ko pqa pre ko le |a na {e de ce. Dok je {ko li ca spor ta bi la od 14.30 , do la zi lo je 30 ma li {a na,

list da su do bi li pe ti ci ju od ro di te qa, ali ka ko ka è, oni ne }e me wa ti od lu ku, jer im za kon to ne do zvo qa va. -Ni jed na pe ti ci ja ne mo è da pro me ni ovu od lu ku. Ov de ne mo è

Nijed na pe ti ci ja ne mo è da pro me ni od lu ku, jer za kon na la è da se pla }e ne ra di o ni ce, {ko li ce spor ta, ple sa…mo gu odr à va ti sa mo po sle rad nog vre me na a od ka da je uve de na u po po dnev nim sa ti ma ne ide ni ko- pri ~a ova maj ka. Ni {ta bo qa si tu a ci ja ni je ni su osta lim vr ti }i ma, pa je ta ko u za ba vi {tu „No vo sa |an ~e” u {ko li ci spor ta bi lo sve ga jed no de te, a ra ni je ih je pre ko 30 do la zi lo na re kre a ci ju. Di rek tor ove usta no ve Bo ri slav Sa mar xi} ka è za na{

da po mog ne ni grad ska upra va, jer je re~ o re pu bli~ kom za ko nu. Na ma je bi la in spek tor ka ko ja je za bra ni la rad za vre me ra da vr ti }a. Ne `e lim da pla }a mo ka zne zbog to ga - za kqu ~io je Sa mar xi}. Vas pi ta ~i ko ji u vr ti }i ma „Ra do snog de tiw stva” dr `e raz li ~i te ra di o ni ce, {ko li ce spor ta ili stra nog je zi ka, i to na pla }u ju, od

pre kju ~e to mo gu da ~i ne is kqu ~i vo po sle rad nog vre me na, od no sno od 16.30 sa ti. Upra va „Ra do snog de tiw stva” do ne la je tu od lu ku, ka ko zbog Za ko na o pred {kol skom obra zo va wu, ta ko i zbog pri tu `bi ro di te qa ~i ja de ca ne po ha |a ju ove van {kol ske ak tiv no sti. Ro di te qi su se à li li {to se ove ra di o ni ce odr à va ju od 14 do 15 ~a so va, pa vas pi ta ~i uzi ma ju de cu ko ja pla }a ju, a osta lu {a qu u dru ge gru pe, ili ih dr è u is toj u~i o ni ci ali mo ra ju da }u te dok se igra ju. Ina ~e, u „Ra do snom de tiw stvu” je prak sa da vas pi ta ~i dr è ~a so ve stra nih je zi ka, ba le ta, fol klo ra, a de ca idu i na hor, li kov nu ra di o ni cu i dram sku sek ci ju. Ce na za vi si od du ì ne ~a sa, a kre }e se od 1.000 do 1.200 di na ra. Q. Nato{evi}

No vi Sad mag net za stra ne tu ri ste Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, u pe ri o du ja nu ar – sep tem bar u No vom Sa du je bo ra vi lo 78.817 tu ri sta, {to je bli zu pet od sto od ukup nog bro ja qu di ko ji su po se ti li Sr bi ju i ujed no po ve }a we za 22 od sto u od no su na isti pe riod pro {le go di ne. Na{ grad je vi {e po ho di lo ino stra nih go sti ju, wih 50.476 od ukup nog bro ja tu ri sta. Ta ko |e i ov de uje za be le `en rast i to od 32 od sto. Kad je re~ o bro ju po se ta stra nih tu ri sta, u No vom Sa du je bo ra vi lo znat no vi {e qu di ne go u baw skim i pla nin skim me sti ma, ukup no. Za de vet me se ci ove go di ne u No vom Sa du je za be le `e no 167.000 no }e wa. U od no su na la -

Fo to: F. Ba ki}

ne, ci fra je ve }a za ne ve ro vat nih 39 od sto. Du plo je vi {e no }e wa stra na ca ne go do ma} i æ h tu ri sta. Pod no Pe tro va ra din ske

tvr |a ve u po me nu to vre me bi lo je 119.000 no }e wa. No vi Sad je sve za ni mqi vi ji stran ci ma, {to go vo ri po ve }a we no }e wa od 56

od sto u od no su na isti pe riod la ne. Gra da ne ma me |u pr vih 10 srp skih tu ri sti~ kih me sta po bro ju no} eæ wa do maæ }ih tu ri sta, ali je ube dqi vo dru gi po bro ju noæ }e wa ino stra nih go sti ju, od mah iza Be o gra da. Stran ci ra |e no} eæ ov de ne go na Zla ti bo ru, Ko pa o ni ku, u Vr wa~ koj Ba wi, Ni {u, Su bo ti ci, Ba wi Ko vi qa ~i i ta ko re dom. Fa sci nant na stvar je i da No vi Sad ima vi {e no} eæ wa ne go do la za ka tu ri sta, a ta raz li ka iz go di ne u go di nu ra ste. Ko li ko je No vi Sad ube dqiv go vo ri po da tak da je na Zla ti bo ru ko ji je na treæ }em me stu za be le `e no 56.254 no} eæ wa stra na ca, a kod nas 119.000. D. Ig.

RADNICI „MOTINSA„ JU^E U CENTRU I[^EKIVALI ISHOD SASTANKA

De cem bar re {a va sud bi nu fa bri ke Rad ni ci „Mo tin sa”ko ji ne ra de od po ~et ka ju na oku pi li su ju ~e u cen tru, i{ ~e ku ju }i is hod sa stan ka sa ban ka ri ma. Ka kvu }e sud bi nu do -

`i ve ti fa bri ka zna }e se iz me |u 5. i 10.de cem bra, ka da tre ba da se od lu ~i da li }e se pro iz vod wa naj ve }eg no vo sad skog iz vo zni ka u me tal -

Fo to: R. Ha yi}

skom kom plek su u No vom Sa du i oko li ni na sta vi ti, ili }e bi ti po kre nut rad ni ste ~aj. To je ju ~e pred oko sto ti nu rad ni ka na Tr gu slo bo de re kao po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin. Za po sle ni su u cen tru hte li od mah da do bi ju in for ma ci ju o is ho du sa stan ka s ban ka ri ma, jer su Va sin i pred stav ni ci sin di ka ta i fa bri ke raz go va ra li u Raz voj noj ban ci Voj vo di ne o mo gu} no sti ma po ~et ka ra da . Da nas }e do bi ti pa ke te s na mir ni ca ma a kra jem me se ca tre ba lo bi da pri me isti pa ket. Ras po de la po mo }i bi }e u kru gu fa bri ke, ka zao je pred sed nik sin di ka ta Dra gan Va si}. Za po sle ni }e do bi ti i nov ~a nu po mo} od 20.000 - 25.000 di na ra, ~im no vac bu de upla }en na sin di kal ni ra ~un, {to se o~e ku je za

dan dva. Svu po mo} obez be di la je Vla da Voj vo di ne u na me ri da po mog ne za po sle ni ma, ko ji tr pe po sle di ce lo {e pri va ti zi ci je. Pred sed nik Grad skog od bo ra sin di ka ta me ta la ca No vak Va si} ka zao je da }e sin di kat bi ti za do vo qan je di no ako u rad nom ste ~a ju bu de upo sle no od sto ti nu do 150 rad ni ka, od sa da {wih 380 za po sle nih. “Mo tins” je, pod se }a mo ku pi lo no vo sad sko pred u ze }e NS Don u ste ~a ju, a pre de se tak da na po dig nu ta je op tu `ni ca pro tiv de vet po je di na ca.Te {ko }e u po slo va wu „Mo tin sa„ na sta le su upra vo ka da je u „Do nu” po kre nut ste ~aj, a zbog du ga za stru ju od oko 50 mi li o na fa bri ci je is kqu ~en ovaj ener gent i fa bri ka za kqu ~a na. Z. Deli}

INTERAKTIVNI MONITOR U MUZEJU GRADA

Iz lo `be do stup ne svi ma Oso be sa fi zi~ kim in va li di te tom od sa da }e mo }i da se upo zna ju sa po stav ka ma Mu ze ja gra da No vog Sa da, ko je im do sa da ni su bi le do stup ne. Na i me, u objek tu ove usta no ve kul tu re na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi ju ~e je pred sta vqen mo ni tor ko ji ra di na do dir, a na ko me se mo `e vi de ti audio-vi zu el na pre zen ta ci ja mu ze ja na spr skom je zi ku i sa ti tlo vi ma ko ji su na en gle skom. Mu zej gra da je u pro te kle dve go di ne u~e stvo vao u re a li za ci ji pro -

jek ta „Oso be sa smet wa ma u fi zi~ kom i men tal nom raz vo ju i mu ze ji Za pad nog Bal ka na”, ko ji je or ga ni zo va la {ved ska ne vla di na or ga ni za ci ja „Kul tur no na sled stvo bez gra ni ca”. Re zul tat pro jek ta je na bav ka opre me ko ja omo gu }a va oso ba ma sa fi zi~ kim in va li di te tom da u~e stvu ju u dru {tve no-kul tur nom `u vo tu gra da. Na bav ku opre me po mo gao je Ro ta ri klub „Du nav„ iz No vog Sa da. J. Zdjelarevi}

U ULICI SOWE MARINKOVI] POSE^ENA ^ETIRI JAVORA

Sta na ri ma dr ve }e zdra vo, „Ze le ni lu” tru lo Su gra |a ni ko ji ì ve u Uli ci So we Ma rin ko vi} po à li li su se na {oj re dak ci ji da su u sklo pu ra do va “Grad skog ze le ni la” po se ~e na i ne ka, ka ko ka ù, sa svim zdra va sta bla. Me |u tim, u “Ze le ni lu” ka ù da su mo ra la da bu du obo re na ~e ti ri sta ra sta bla ja vo ra, jer su bi la tru la i pred sta vqa la opa snost po bez bed nost gra |a na. Ume sto ja vo ra bi }e po sa |e na ~e ti ri sta bla pi ra mi dal nog gra ba. Rad ni ci “Grad skog ze le ni la” ovih da na ra de u po me nu toj uli ci, na po te su od Uli ce Voj vo de Mi {i }a do Bu le va ra Mi haj la Pu pi na. Pla ni ra no je po di za we trav wa ka ko ji }e od auto mo bi la i pe {a ka bi ti za {ti }en tzv. ra ste rom, sli~ no kao is pred zgra de RTV Voj vo di ne, u bli zi ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta, ili oko me sta za iz da va we bi ci ka la “Par king ser -

vi sa”. Ra do vi u uli ci So we Ma rin ko vi} fi nan si ra ju se od nov ca ko je “Par king ser vis” pre ba cu je “Grad skom ze le ni lu” od na pla te ka zni za par ki ra we vo zi la na ze le nim po vr {i na ma. Q. Na. B. M.

Pro mo ci ja kwi ge Din ka Gru ho wi }a Kwi ga „Dis kurs agen cij skog no vi nar stva„ Din ka Gru ho wi }a bi }e pred sta vqe na da nas u 13.30 sa ti na Fi lo zof skom fa kul te tu u u~i o ni ci broj 49. Na pro mo ci ji }e go vo ri ti pro fe sor ke Sven ka Sa vi}, Ve ra Va si} i Du brav ka Va li} Ne deq ko vi}. I. J. Fo to: S. [u {we vi}

VESTI SNS: Vlast po li caj cu ni je oda la po ~ast Ko me mo ra ci ji po vo dom tra gi~ ne po gi bi je po li caj ca Si ni {e Hr we za, ko ji je u ne de qu smrt no na stra dao pri li kom in ter ven ci je u Le din ci ma, ni ko od pred stav ni ka grad ske i po kra jin ske vla sti ni je na {ao za shod no da pri su stvu je i na taj na ~in oda po ~ast hra brom po li caj cu, ka `e se u sa op {te wu GO Srp ske na pred ne stran ke.Ovim ~i nom vla sto dr {ci su po ko zna ko ji put po ka za li u ko jem sme ru ide wi hov od nos pre ma dru {tvu ali i po li ci ji, na sta vqa se u sa op {te wu. A. L.

Tri bi ne SRS o Voj vo di ni Tri bi na pod na zi vom „Ku da ide Voj vo di na?” u or ga ni za ci ji Srp ske ra di kal ne stran ke odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma Do ma pen zi o ne ra u Ru men ki Uli ca Ca ra La za ra bb. Iden ti~ na tri bi na odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u pro sto ri ja ma SRS-a u Fu to gu, Uli ca Ca ra La za ra 141. Na tri bi na ma }e go vo ri ti pot pred sed nik stran ke Mi lo rad Mir ~i}, na rod ni po sla nik Dra gan @iv kov, pred sed nik op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka Dra gan Bo za lo i pred sed nik Grad skog od bo ra SRS \u ra| Jak {i}. A. L.

Fla je ri o tro {ku gra |a na Kan di dat Uje di we nih re gi o na Sr bi je za gra do na ~el ni ka No vog Sa da, Ma ja Goj ko vi}, zah te va od ak tu el nog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a da vi {e ne op te re }u je No vo sa |a ne svo jim sva ko dnev nim ak tiv no sti ma i sno vi ma za bu du} nost, na vo di se u sa op {te wu URS-a. Pre ne ko li ko da na gra |a ni Li ma na u po {tan skim san du ~i }i ma su na {li fla je re po mo }u ko jih gra do na ~el nik `e li da im o wi ho vom tro {ku „otvo ri o~i“ i to ta ko {to }e im tak sa tiv no na ve sti ko li ko je tra ka u ko joj uli ci pre far ba no i pre svu ~e no, na vo de iz URS-a. A. L.

U RIBWAKU KU]A PRE@IVELA, IZOSTALA POLICIJSKA ASISTENCIJA

Od lo `e no ru {e we ne le gal no gra |e nog Ru {e we ne le gal no sa gra |e ne ku }e od 1.200 kva dra ta, in ve sti to ra Va we So viq, na Do wem pu tu u na se qu Rib wak bi lo je za ka za no ju ~e, ali je od lo `e no zbog to ga {to je je iz o sta la asi sten ci ja po li ci je.

Od glav ne gra |e vin ske in spek tor ke Sla vi ce La zov sa zna li smo da je, uko li ko in ve sti tor sam ne po~ ne da ru {i ku }u, no vo ukla wa we objek ta za ka za no za po ne de qak, na rav no, uz pri su stvo po li ci je. Ju ~e je na

li cu me sta bi la in spek ci ja, s wi ma i ko mu nal na po li ci ja, kao i rad ni ci „Sta na” sa ba ge rom, ali od na ja vqe nog po sla ni je bi lo ni {ta. B. M.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak3.novembar2011.

c m y

ЗРЕЊАНИНУ СТИГЛА ПРИЗНАЊА ИЗ ЗЕМЉЕ И ИНОСТРАНСТВА

Најбољи услови за развој привреде

Председник општине Бечеј Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић

СЕЋАЊЕ НА МАЂАРЕ СТРАДАЛЕ 1944/45. У БЕЧЕЈУ

Молитва против сваког насиља

БЕЧЕЈ: За празник Сви свети, локална самоуправа Бечеја организовала је крај Спомен обележја на Великом католичком гробљу комеморацију посвећену невино страдалим Мађарима 1944. и 1945. године у Бечеју. Скупу је, уз неколико стотина Бечејаца, углавном чланова породица настрадалих и оних који осуђују свако насиље, присуствовао и амбасадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц. Скуп је започео пригодним наступом овдашњег хора „Sho la Can to rum“ а чланови МКД „Петефи Шандор” прочитали су имена 63 жртве. Успомене на догађаје с краја Другог светског рата евоцирали су Имре Керн у име СВМ, Јулија Телеки као представник породица настрадалих, Илона Варњу у име ДСВМ, а присутнима су се обратили председник општине Бечеј Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић. Свештеник Ласло Фудерер одржао је молитву за мир душа невино страдалих, а онда су на Спомен обележје положени венци. По завршетку комеморације, потомци настрадилих су крај Спомен обележја палили свеће и одали пошту својим прецима. В. Ј.

ЗРЕЊАНИН: За разлику од опозиције, предвођене бившим зрењанинским градоначелником Гораном Кнежевићем, која тврди да је после његовог хапшења због сумње да је предводио такозвану „грађевинску мафију” и смене са функције градоначелника, инвестициони циклус у граду на Бегеју замро, локална самоуправа тврди супротно. А сада је подршку овдашњој управи, коју после Кнежевића предводи

процедура и инфраструктура, а споро и компликовано је издавање дозвола. Признање је стигло и из Светске банке чији су стручњаци, у годишњем извештају о условима пословања у југоисточној Европи, проценили да је најлакше почети посао и регистровати власништво у македонском граду Битољу, добити грађевинску дозволу у Приштини, а реализовати уговор у Зрењанину.

Индустријска зона - Багљаш, на излазу ка Новом Саду

Милета Михајлов, упутила и Стална конференција градова и општина Србије (СКГО) која је саопштила да према документу о економским потенцијалима локалних самоуправа у нашој држави - поред Пећинаца, Инђије и Ниша - Зрењанин има најбоље услове за развој. Анализом је било обухваћено 27 општина, а поменути градови одскачу у односу на друге, где још увек заостају административна

Град на Бегеју најбоље је пласирани из Србије, када је реч и о другим елементима бизниса. - Нема тајне, добро смо се организовали, отворили канцеларију за локално економски развој, створили бројне предуслове за привлачење инвеститора. Администрација нам је ефикасна, неопходне дозволе издају се брзо, а у свим елементима доследно поштујемо уговорене обавезе - каже за „Дневник” градона-

челник Зрењанина Милета Михајлов. После инудстријске зоне „Багљаш”, на излазу из града према Новом Саду, у којој су страни инвеститори, попут немачког „Дрекслмајера” и италијанске „Помпее”, пре рецесије отворили производне погоне и запослили пар хиљада људи, уз помоћ Владе Србије, Фонда за капитална улагања Војводине и финансијску подршку Европске комисије, успешно је реализована и зона „Ечка - Југоисток”, покрај пута Зрењанин - Београд. Овде своју будућност тренутно гради неколико домаћих и страних компанија, а долазак најављују и други инвеститори. - Наше предности су индустријски паркови са инфраструктуром, приступ главним транспортним мрежама, дуга индустријска традиција и квалификована радна снага, ефикасна администрација... Имамо и Слободну зону, једну од четири у Србији, која омогућава изузетно повољне услове пословања. Организовану помоћ инвеститорима пружамо и преко бизнис инкубатора - истиче Михајлов, уз напомену да локална самоуправа верује да ће уређењем и стављањем у функцију аеродрома „Ечка”, Зрењанин учинити још приЖ. Балабан влачнијим.

DNEVNIK КОРИСНИЦИ НАРОДНЕ КУХИЊЕ ОСТАЛИ БЕЗ КУВАНИХ ОБРОКА

Ланч пакети због крађе кабла КИКИНДА: Прекјуче, у вечерњим сатима, за сада непознати починиоци, засекли су високонапонски струјни кабл код трафо станице број 14 у Кикинди. С обзиром на то да се ова трафо станица налази у близини некадашњег мотела „Шумица“, у којем се кувају оброци за кориснике Народне кухиње, јуче није било могућности да им се припреми храна. Стога је 900 корисника, уместо куваних оброка, јуче до-

Украден кабл под напоном

било ланч пакете, сазнали смо од секретарке Црвеног крста Аранке Фелбаб. У последњих годину и по дана просторије у којима се припрема храна за најугроженије два пута су опљачкане, те у локалној самоуправи разматрају могућност да се изместе на другу локацију. Како је рекла портпаролка Полицијске управе у Кикинди Радојка Радановић, штета која је причињена сечом кабла је велика. Увиђај је у току, а плен лопова био је бакар, који се А. Ђ. налази у струјном каблу.

Скуп љубитеља „oпела” ЗРЕЊАНИН: Клуб љубитеља „Опелових” возила уприличио је на паркингу зрењанинског излетишта „Мотел Шумице” скуп на коме је, осим Зрењанинаца, који су се показали као одлични домаћини, било и поносних власника ове марке аутомобила из Београда, Новог Сада, Кикинде и Новог Бечеја. На једном месту нашло се четрдесетак аутомобила, а учесници овог скупа размењивали су искуства за воланом. Након тога, дружење је, уз добру закуску, настављено до вечерњих сати у оближњем ресторану „Камел”.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}” opera „Mileva” (19). Po zo ri {te mla dih mala sala „Ma~ak u ~izmama” (17)

BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (13,16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20.15), „^eli~na borba” (22.20), „Tri musketara” (16.10, 19, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.30, 22.35), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.30), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45 16.30), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20, 22.40), „Zaraza” (20.05, 22.40), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (22.25), „Parada” (20, 22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Da ni ca Dri ni}, Ni na Ra do va no vi}, Sa wa @i va no vi} i Re na ta Sto ku }a iz Novog Sada, Ma ri en ka Ba ko iz Luga, Mi la na Ka na zir iz @abqa, Da ja na Stre har ski iz Selen~e, Da ni je la [mit iz Silba{a, Alek san dra Sa bo iz Ka}a, Ran ka Mi qu{ iz Futoga i Ka ta ri na Je li} iz Magli}a, DEÂKE: Dra ga na Gvo i}, Ma ja So ki}, Sne à na Ili {e vi} i Mil ka Br dar-Jo ka no vi} iz Novog Sada, San dra Zeq ko vi} i Ma ri ja na Sto ja nov iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Gospava Mirka Nikoli} (1938) u 10.30 ~asova, Mitar Save Radulovi} (1927) u 11.15, Stevan Stjepana Laki} (1942) u 12, Dragutin Save Radosavqev (1945) u 12.45, Nikola Nikole Mari~i} (1940) u 13.30 i Jovan Irine Genevajn (1920) u 14.15. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Dimitrije Branka Pejanovi} (1931) u 13 ~asova, a na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici Drenka Stojana Lazi} (1930) u 13.

- Презадовољан сам одзивом људи и бројем аутомобила. Надам се да ће Зрењанин и убудуће бити домаћин оваквих скупова јер се показао као добар организатор. Позивамо и остале љубитеље „опела” да нам се придруже на неком од наредних окупљања - изјавио је председник „Опел клуба Србија” Миленко Алексић и нагласио да је овим још једном доказано да је потребно доста труда и, што је најважније, пуно добре воље, да би се уприличило једно дружење хвале вредно. Ж. Б.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik У ПЕТ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА КАЊИШКЕ ОПШТИНЕ

~etvrtak3.novembar2011.

ИСТРАЖИВАЊЕ ЦЕСИД-а О ЕНЕРГЕТСКОЈ ЕФИКАСНОСТИ

Референдуми Пет милиона евра оде на грејање за самодопринос КАЊИЖА: Изјашњавање грађана за увођење новог самодоприноса спровешће се од 18. новембра до 11. децембра на референдуму грађана на подручју пет месних заједница кањишке општине. Одлуке о расписивању референдума за самодопринос усвојили су на последњој седници већином гласова одборници Скупштине општине Кањижа.

динара, којим је предвиђена изградња прва фаза фекалне канализације и друга улагања у комуналну инфраструктуру. У Тотовом Селу за пет година од самодоприноса очекују 10,865 и Трешњевцу 26, 385 милиона динара, док је у Адорјану за десет година планирано 96 милиона динара. И у овим местима улагања у комуналије су на првом месту.

ВРБАС: Према истраживању, које је током септембра и октобра спровео Центар за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД), Врбашани годишње на грејање потроше преко пет милиона евра. Анкета је спроведена у оквиру пројекта „Укључивање организације цивилног друштва у доношење енергетских и климатских политика на локалном нивоу” и у њој је учествовало 400 домаћинстава са територије општина Врбас и Кула. Поводом израде енергетске стратегије и локалног акционог плана, јуче је у Врбасу одржана прва Партнерска скупштина на којој је закључено да би се укупна цена грејне сезоне могла смањити за милион евра. Према речима члана Општинског већа задуженог за енергетику Горана

Пејовића, велики проблем представља то што грађани немају план како да побољшају постојећи начин грејања, али и да уштеде. - Циљ стратегије и акционог плана је да локална самоуправа усмери грађане ка принципима енергетске ефикасности, препозна потребе и осмисли пројекат са којим бисмо могли да конкуришемо код постојећих фондова Европске уније. Примера ради, због недостатка изолације и дотрајале столарије на прозорима трошимо више огрева него што нам је потребно. Грађани нису спремни на кредите да би евентуално решили ове недостатке, иако би дугорочно гледано трошкове смањили за чак 50 одсто. Циљ нам је да домаћинствима предочимо ове могућности и помогнемо у реализацији – рекао је Пејовић.

Истраживање ЦЕСИД – а је показалао и да Врбашани и Куљани за припремање хране највише користе електричну енергију, њих 69 одсто, док укупно 28 одсто испитаника зна колико је струје у киловатима потрошило током протеклог месеца. Програмски директор ЦЕСИД –а Ђорђе Вуковић истиче да најдрастичнији податак истраживања је тај што 80 одсто испитаника не зна колико месечно издваја новца за рачун за струју. Реализација овог пројекта требала би да буде готова до јуна следеће године када ће Врбас и Кула добити енергетске стратегије за штедњу. Председник општине Врбас др Жељко Видовић нагласио је предност стратегије енергетске ефикасности која ће у наредном периоду бити веома значајна за грађане општине Врбас. М. Кековић

СМЕЊЕНА ДИРЕКТОРКА „АПОТЕКЕ ЗРЕЊАНИН” ОПТУЖУЈЕ ЛСВ

Лигаши лобирали за новосадску фирму? За Хоргош, Мартонош, Тотово Село и Трешњевац предвиђено је увођење новог петогодишњег самодоприноса од 1. јануара 2012. до краја 2016. године, а у Адорјану на период од десет година, до краја 2021. године. За пет година у Хоргошу од самодоприноса се планира нешто више од 96 милиона динара, а председник МЗ Јожеф Такач каже да је 56 одсто средстава намењено одржавању и изградњи комуналних објеката, а део ће се усмерити за заштиту животне средине, финанасирње друштвених делатности, као и за израду пројекта за спортску халу коју није могуће изградити сопственим динаром. У Мартоношу где је почетком године неуспео референдум, према речима председника Акоша Макре подржан је исти програм у вредности 49 милиона

Предложена су издвајања на име самодоприноса од три одсто на нето примања радника, а за земљораднике се разликују у зависности од квалитета земљишта и обрачунаваће се у односу на утврђену количину и цену пшенице годишње. Тако је у Трешњевцу предложена обавеза 60 килограма пшенице по хектару обрадиве и 30 кг за необрадиве површине, у Хоргошу је то 50, Мартоношу 40 килограма пшенице по хектару, у Тотовом Селу и Адорјану је та обавеза 60 килограма пшенице по хектару, с тим што је у Адорјану предложено и уврђивање годишње обавезе плаћања самодоприноса за припаднике ромске националне заједнице од 150 килограма пшенице по домаћинству. М. Митровић

ЗРЕЊАНИН: Смењена директорка “Апотеке Зрењанин” Едит Ходи Фукс оптужила је јуче Лигу социјалдемократа Војводине, која ју је својевремено и поставила на челно место те јавне установе, да је вршила притисак на њу да склопи посао са једном новосадском фирмом, по условима који су неповољни по овдашњу Апотеку. Ходи Фукс је, да подсетимо, смењена на прошлонедељној седници Скупштине града Зрењанина, пре истека мандата, уз образложење које се позива на Закон о здравственој заштити. Један од чланова тог закона наводи

Смењена Едит Ходи Фукс напушта скупштинску говорницу

Лига најваљује кривичну пријаву Како нам је речено у Лиги социјалдемократа Војводине, ова партија ће поднети кривичну пријаву против Едит Ходи Фукс због изношења клевета на рачун странке. У Лиги се питају зашто смењена директорка, ако је истина да је дуже време била изложена пристисцима, о томе раније није обавестила јавност и надлежне органе и да ли то значи да би и даље ћутала да је остала на челу “Апотеке Зрењанин”.

УГОВОР „СРБИЈАГАСА“ И ГРАДА СОМБОРА

Почиње гасификација сомборских села

да се директор може сменити пре истека мандата ако нестручним, неправилним и несавесним радом проузрокује већу штету здравственој установи. -Оваква констатација је неистинита, клеветничка, крајње немо-

рална, а има за циљ јавну осуду и наметање јавног презира. Због тога сам ангажовала адвокате који припремају низ кривичних тужби против лица која су организовала и спровела моју незакониту смену. Прва тужба ће бити поднета

Туристичка сигнализација

СОМБОР: Након „зеленог светла“ које ј пре неколико седмица „упалила“ Скупштина Града за овакву одлуку, јуче је сомборски градоначелник Немања Делић потписао званични уговор са првим човеком „Србијагаса“ Душаном Бајатовићем и директором предузећа „Бобар – Бешка“ Владом Бобаром. Овај тројни Уговор о пословно техничкој сарадњи односи се на гасификацију насеља у сомборском градском подручју, а након његовог заавршетка, гас би требало да добију села Кљајићево, Телечка,

бијагас“ да спроведе, са околином у потпуности бити „покривен“ гасном мрежом, чиме ће и сомборска села добити све услове које већ има град Сомбор, што је предуслов за останак и опстанак младих у овим срединама. - Реч је о 550 километара гасне мреже, од чега је 100 километра на средњем притиску, а предрачунска вредност уговорених послова гасификације износи 29 милиона евра у динарској противвредности. Рок за завршетак гасификације је 31. децембар 2013. Године. Појаснио је цео

СУБОТИЦА: Суботица добија нову туристичку сигнализацију до краја месеца. Министарство економије и регионалног развоја одобрило је 4,5 милиона динара за израду пројеката и постављање туристичке сигнализације за означавање винског пута и водјење туристичког саобраћаја.Поступак јавне набавке је завршен и чека се да прође жалбени рок. Информативне табле обухватају пројекат за постављање туристичке сигнализације за означавање винског пута и вођење туристичког саобраћаја на подручју Суботице и постављање туристичке сигнализације за означавање винског пута и пешачке зоне у Суботици. Почетком године смо кренули у овај пројекат и у плану је да се на четири места поставе винске табле, а око 15 у пешачким зонама. Биће модерне на четири језика са пиктограмима - рекла је Бранка Бањанин из Туристичке организације града Суботице.Табле ће бити исписани на српском, мађарском, хрватском и енглеском језику. С. И.

Gas i daqe jeftin - Cena gasa u Srbije je i posle poskupqewa za 20 odsto nià od realne trì{ne cene - izjavio Du{an Bajatovi}. On je kazao da Srbija uvozi vi{e od 90 odsto gasa, a da je cena na svetskom trì{tu pove}ana na 525 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Bajatovi} je kazao da }e novi kredit od 190 miliona evra omogu}iti da se nadoknadi nedostatak sredstava za isporuku gasa i dodao da je to tre}e zaduèwe Srbijagas sa garancijom Vlade Srbije.

Чонопља, Алекса Шантић, Светозар Милетић, Станишић и Риђица. - Ова инвестиција је највећа у последњих неколико година у нашем граду, а вредност је око три милиона евра, па је самим тим од изузетног значаја - казао је сомборски градоначелник Делић, након потписивања овог тројног уговора и додао да ће Сомбор, овом инвестицијом, коју ће „Ср-

аранжман први човек „Србијагаса“ Бајатовић, који је указао и на чињеницу да ће реализацијом овог пројекта око 18.000 домаћинстава добити шансу да се прикључи на гасну мрежу, а немале користи имаће и мала и средња предузећа, која ће знатно релаксираније моћи да аплицирају на прорагмимима који подстичу ново запошљавање. М. Миљеновић

Полицијској станици уручен ауто

СТАРА ПАЗОВА: Председник општине Стара Пазова Горан Јовић уручио је у понедељак нови аутомобил „фиат пунто“ Полицијској станици Стара Пазова што је, како рече новинарима, још један доказ добре сарадње општине и полиције, јер су циљеви исти, а то је што већа безбедност грађана. Документ о донацији је са председником општине потписао командир Полицијске станице Стара Пазова Зоран Обреновић, захваливши на подршци и разумевању локалне самоуправе, док је командир полицијске

испоставе Стара Пазова Горан Костић акцентирао да ће нови аутомобил омогућити припадницима службе квалитетније и брже обављање задатака. Урућујући кључеве новог аутомобила представницима Полицијске станице Стара Пазова, председник старопазовачке општине је истакао да је аутомобил набављен по систему старо за ново и да је Општина издвојила средства у ту сврху, као што ће и убудуће видети шта може да учини у циљу што веће безбедности грађана. А. Мали

против председника персоналне комисије Скупштине града Бошка Којчића који ће на тај начин добити прилику да на суду објасни каква сазнања има о мом раду и на основу чега је комисија утврдила предлог решења за моју смену са наведеним образложењем – навела је Ходи Фукс у јучерашњем саопштењу које је проследила медијима. Напомињући да као фармацеут у “Апотеци Зрењанин” за собом има 30 година стажа, без мрље у радној биографији, она је нагласила да је свесна чињенице да ће актуелна власт покушати на све начине да негира њене наводе. Али,

како би поткрепила своје тврдње она је јуче, уз саопштење, приложила и документ који јој је, како тврди, лично уручио председник Скупштине града и потпредседник ЛСВ Александар Мартон у свом кабинету, средином априла ове године. У том документу, односно наруџбеници, наведени су лекови које би “Апотека Зрењанин” требало да набавља од једне компаније за велепродају. -Приликом уручења тог документа била сам изложена притиску да сарађујем са предузећем из Новог Сада, по условима који су неповољни по “Апотеку Зрењанин”. На мој коментар да се ради о криминалу, Мартон ми је одговорио да му је документ прослеђен из врха странке – тврди смењена директорка и подвлачи да то није једини документ овакве садржине који јој је ЛСВ проследила преко Мартона. Александар Мартон је, у изјави за “Дневник”, одговорио да је излишно да било шта коментарише и да као озбиљан политичар не жели на овакав начин да се бави тим оптужбама. -Ако постоје било какве сумње, Едит Ходи Фукс је требало да их пријави полицији – додао је Мартон. Ж. Балабан

ЗАВРШЕН РЕГИОНАЛНИ САЈАМ ПРЕИВРЕДЕ СРЕМА

Сајамски контакти обећавају

НОВА ПАЗОВА: После три сајамска приредба смести у неку дана, завршен је регионални са- од великих хала у индустријској јам привреде Срема у Новој Па- зони у Новој Пазови. зови, на којем је учествовало преко 80 излагача из свих општина региона, Привредна комора Срема и коморе многих градова и региона Србије. Током сајма, поред штандова је прошло више стотина заинтересованих међу којима и представници привредника из суседних земаља, па ге- Прва награда штанду из Ваљева нерални секретар Привредне коморе Срема Ђорђе За најлепши штанд проглашен Божић, који је затворио сајамску је штанд Регионалне привредне приредбу у Новој Пазови, каже коморе Ваљева, другу награду да су привредници имали много добила је фирма “Балон Поп” из контаката, нарочито домаћи при- Старе Пазове док је трећу награвредници са представницима ду добила фирма “Принт лајн” из привреде из Мађарске и Немачке. Нове Пазове, сви излагхачи су -Организација сајма је била добили захвалнице, а посебно добра као и комплетна логистика, признање је добио Фризерски штандови су били добро опре- студио “Елит” из Нове Пазове за мљени, али оно што бих поручио богате и садржајне пратеће проје да овај сајам не треба да буде граме током сајма. А. Мали само новопазовачки, већ да буде што више излагача из целог региона па и шире. Биле су и ове године регионалне коморе Ваљева, Параћина, Зрењанина и друге, привредници из свих општина Срема, што је резултат сарадње Сремске привредне коморе са осталим коморама, али и локалним самоуправама, али треба да их буде више - рекао је Божић. Председник организационог одбора Зоран Зубац, посебно је задовољан што је манифестација обновљена после извесне паузе, а за наредну годину најавио је да се мора размишљати о томе да се

ekOLOGiJA

~etvrtak3.novembar2011.

dnevnik

c m y

NA RED NIH NE KO LI KO DA NA U KI KIN DI

Me |u na rod na kon fe ren ci ja o so va ma u{a ra ma U Kikindi, najve}em zimovali{tu sova u{ara ili utina na planeti, po~ela je prva Me|unarodna konferencija o istra`ivawu, monitoringu i za{titi ove vrste ptica, koja }e trajati pet dana. Organizatori su Centar za za{titu sova Srbije, The Global Owl Project ,

Op{tina Kikinda, Turisti~ka organizacija i Narodni muzej Kikinde. Na ovoj konferenciji, ukazao je Di mi tri je Ra di {i} iz Centra za za{titu sova Srbije, Kikinda je ugostila pedesetak stru~waka iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Kanade, Rusije, Slovenije, Rumunije i Izraela. - U centru Kikinde nekad je okupqeno i preko 700 sova u{ara, {to nije zabele`eno nigde na svetu - rekao je Radi{i}. - To smo objavili pre nekoliko godi-

na svetskoj nau~noj javnosti, koja je bila odu{evqena, i tada se rodila ideja da se u Kikindi organizuje istraìva~ka me|unarodna konferencija. Nadamo se da je ovo po~etak formirawa svetske radne grupe koja }e se baviti ovom vrstom. Podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeqstvo i za{titu ìvotne sredine dr Slo bo dan Pu zo vi} istakao je da ovakva bogatstva treba ~uvati i tako se pribliàvati Evropskoj uniji. - Konferencija je izuzetno zna~ajna za promociju prirodne ba{tine na{e zemqe, jer je weno o~uvawe jedan od prioriteta Srbije u procesu pridruìvawa Evropskoj uniji - rekao je Puzovi}. - O~uvawe biolo{ke raznovrsnosti i predela je preduslov za humaniji ìvot stanovni{tva jer je biolo{ki na~in borbe protiv {teto~ina u poqoprivredi, kakav pruàju sove u{are, mnogo boqi od upotrebe hemijskih sredstava. Na{ Sekretarijat je odre|enim sredstvima pomogao Centru za za{titu sova Srbije, kako bi se odràla ova konferencija, ali i da bi se, zajedno sa lokalnom samoupravom Kikinde, razvijali programi koji doprinose o~uvawu prirodne ba{tine ovog podru~ja i wena promocija ^lan Op{tinskog ve}a Kikinde zaduèn za ekologiju i privredu Ne nad Gr bi} ukazao je da je jako va`no da {to vi{e qudi bude upoznato sa zna~ajem za{tite sove u{are, te da je ova konferencija zna~ajan korak u tom pravcu. A. \.

SREM DO BIO I TRE ]I RE ZER VAT PRI RO DE

O`ivqa va se ba ra Tr sko va ~a Pored Zasavice i Obedske bare Srem je, nakon odluke odbornika Skup{tine op{tine Ruma, dobio i tre}i prirodni rezervat - baru Trskova~u, koja je sme{tena na 168 hektara zemqi{ta u selu Plati~evo kod Rume. O povratku ove bare u pre|a{we stawe stara}e se Turisti~ka organizacija Ruma. Zavod za za{titu prirode iz Novog Sada svrstao je baru Trskova~u u drugu i tre}u kategoriju za{ti}enih prirodnih dobara. Drugi stepen za{tite odre|en je za 42,8 hektara „vodenog ogledala”stani{te za vodene `ivotiwe a tre}i ima ostatak bare - ritovi, {evari, trstici, {a{evi, barski vrbaci. Oko bare Trskova~e nekada je postojalo plodno i obradivo zemqi{te ali je, posle melioracije, nestalo jutarwe rose {to

je dovelo da smawene plodnosti zemqa jer joj nedistaje vlaga. Zbog toga je op{t ina Ruma tra`ila od dr`ave da joj se bara Trskova~a vrati o ponovo bude prirodni rezervat, a da vodu iz we mogu koristiti poqoprivrednici za navodwavawe. Zavod za za{titu prirode iz Novog Sada utvrdio je da je ovakav predlog ispravan i to je bilo dovoqno da odbornici Skup

{tine op{tine donesu odluku o o`ivqavawu bare Trskova~a. Kako je na ovom podru~ju poreme}en eko sistem treba}e najmawe dve godine da se obnovi flora i fauna. Jedino {to je dobro jeste da ima dovoqno vode za zalivawe povrtwaka u selu. Uz ulagawa u baru }e se vratiti ptice , a po~e}e da bujaju i neke od retkih biqaka i `ivotiwa koje tu imaju stani{te. Q. M.

ZA VR [E NO ME RE WE ZA GA \E NO STI VA ZDU HA U ZRE WA NI NU I ELE MI RU

Re zul ta ti ni su za bri wa va ju }i ali ni pot pu ni Rezultati merewa kvaliteta vazduha u Zrewaninu i Elemiru nisu zabriwavaju}i, mada se radi o uslovnoj oceni jer su za kona~nu potrebna vremenski du`a pra}ewa, na vi{e lokacija i sa preciznijim ciqevima. Ovo je saop{tio rukovodilac projekta merewa profesor dr Mi lan Pa vlo vi}, ina~e dekan Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin” u Zrewaninu. Merewe je obavqeno u okviru IPA projekta prekograni~ne saradwe izme|u Srbije i Rumunije, ~iji je ciq podizawe nivoa menadxmenta u upravqawu kvalitetom vazduha, a koji su sprovele dve visokoobrazovne ustanove u banatskom regionu – zrewaninski Tehni~ki fakultet i Univerzitet “Politehnika” u Temi{varu, uz u~e{}e Tehni~kog fakulteta u Boru. - Na podru~ju grada Zrewanina merewa su ura|ena od 5. do 10. avgusta i to u krugu Gerontolo{kog centra u gradu, i u Elemiru - rekao je dr Pavlovi}. Gradsku lokaciju odredio je Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine, a Elemir je odabran na inicijativu Ekolo{kog dru{tva “Okaw” iz tog sela, zbog

VIN ^A PO STO JE NAJ VE ]E SKLA DI [TE NU KLE AR NOG OT PA DA U EVRO PI

Me sto za od la ga we opa snog ma te ri ja la Za nekoliko nedeqa u Vin~i }e biti otvoreno najve}e skladi{te nuklearnog otpada u Evropi, gra|eno po standardima Evropske unije. Prema re~ima direktora JP „ Nuklearni objekti Srbije” Ra do ji ce Pe {i }a, skladi{te }e uskoro dobiti upotrebnu dozvolu i zadovoqi}e potrebe skladi{tewa radioaktivnog otpada se teritorije Srbije u narednih nekoliko decenija. Novo skladi{te sluì}e samo za odlagawe radioaktivnog otpada koji nastaje u na{oj zemqi, a ne i za eventualno skladi{tewe otpada iz drugih dràva. Kapacitet objekta je 8.500 buradi od 200 litara i 100 transportnih kontejnera u okviru bezbednog skladi{tewa radioaktivnog izvora. To je, ina~e, prvi objekat u okviru Vin~e koji je zavr{en striktno po zakonskoj proceduri i to od gra|evinske dozvole zakqu~no sa upotrebnom, koja je dobijena pre mesec dana. U izgradwu ovog objekta, koji se gradi od 2007. godine, uloèno je 2,5 miliona evra. Novo skladi{te }e doprineti uspostavqawu me|unarodnih standarda koje je propisala Me|unarodna agencija za atomsku energiju, a po~etak demontirawa dotrajalog skladi{ta otpada i wegovo prebacivawe u novo skladi{te o~ekuje se naredne godine. Naime, u starom skladi{tu se nalazi oko 3.000 kubika radioaktivnog otpada i ~itav prostor je popuwen, a poseban problem je starost skladi{ta

2,5 tone istro{enog goriva sa niskooboga}enim uranijumom. Ovaj transport je bio najve}i takve vrste ikad obavqen i predstavqa najve}i projekat tehni~ke saradwe u istoriji Me|unarodne agencije za atomsku energiju.

Sva ke go di ne nov ra di o ak tiv ni ot pad

koje moè da predstavqa potencijalnu opasnost po ìvotnu sredinu. Zato je va`no da se otpad prebaci u adekvatan prostor koji je sada zavr{en i uskoro }e biti otvoren. Prebacivawe otpada iz starog u novi hangar traja}e od 12 do 18 meseci. U dosada{wem hangaru bi}e obavqena remedijacija uz najmodernije bezbedonosne i sigurnosne mere kako bi sav otpad bio uskladi{ten na propisan na~in. Ina~e, Srbija je na Me|unarodnoj konferenciji o upotrebi nuklearnog goriva u îleu dobila priznawe zbog uspe{nog uklawawa visokooboga}enog uranijuma sa javne teritorije. JP „ Nuklearni objekti Srbije” je u decembra pro{le godine u Rusiju otpremilo 13 kilograma istro{enog nuklearnog goriva sa visokooboga}enim uranijumom i oko

U Srbiji se svake godine generi{e nekoliko desetina do nekoliko stotina kubnih metara radioaktivnog otpada koji dolazi iz medicinskih institucija, nau~no-istraìva~kih organizacija i industrije, a sve to ~uva se u Vin~i. Sve do raspada SFRJ u Vin~i je skladi{ten radioaktivni otpad istog porekla sa cele teritorije onda{we dràva tako da se u postoje}im skladi{tima , i pored transporta u Rusiju, jo{ uvek nalazi oko 3.000 kubnih metara tog otpada. Ukqu~uju}i i otpremawe 48 kilograma sveèg nuklearnog goriva sa visokooboga}enim uranijom koje je obavqeno 2002. godine Srbija je postala jedna od retkih dràva u svetu, jer takvih je svega 19 na planeti, koja na svojoj teritoriji vi{e nema ovaj materijal, potencijalnu metu nuklearnog terorizma. Q. M.

sumwi na zaga|ewa iz industrijske zone. Najsavremenija oprema na{eg fakulteta, kori{}ena u Elemiru, i rumunska koja je bila u Gerontolo{kom centru, u sedam dana pra}ewa nije pokazala ve}e zaga|ewe. Oba mesta su, ina~e, interesantna, Elemir zbog postrojewa Fabrike sinteti~kog kau~uka, a Gerontolo{ki centar zbog frekventnog saobra}aja i uqare u blizini. Ipak, dekan zrewaninskog fakulteta ukazuje da je period od svega sedam dana previ{e kratak rok za validniju ocenu. Trebalo bi, po wegovom mi{qewu, raditi du`e merewe, recimo, sada kada je po~ela sezona grejawa. - Osim toga, u Elemiru smo utvrdili da je koncentracija organskih isparqivih materija u blizini Fabrike kau~uka u granicama dozvoqenog - od 0,3 do 0,5 po kubnom metru, ali nismo mogli da vidimo {ta je unutar tih 0,5 mikrograma. Na primer benzen, veoma kancerogena i otrovna supstanca, ne sme da pre|e nivo od 0,005 mikrograma - istakao je Pavlovi}. On je rekao i da je u Elemiru 8. avgusta izmerena pove}ana

koncentracija sumpor dioksida. U Zrewaninu je, me|utim, zabeleèno uve}ano prisustvo azotovih oksida i ugqen monoksida, {to je posledica frekventnog saobra}aja kod Gerontolo{kog centra. U tom delu grada rumunski ure|aj otkrio je i prisustvo pra{ine na gorwoj granici dozvoqenog, {to, po Pavlovi}u, moè biti uzrokovano i saobra}ajem i industrijom u okruèwu. - Ovo istraìvawe je zna~ajno jer znamo {ta treba ~initi u budu}nsoti. U Elemiru, recimo, treba i}i ciqano na benzen i neke druge organske isparqive materije. Da bi to moglo da se uradi na{im novim ure|ajem, potreban je dodatak - adapter, ali to nije prevelik izdatak. Osim toga, treba pove}ati broj lokacija gde }e se meriti - istako je Pavlovi} i dodao da }e nova oprema biti i sastavni deo u~ila za obuku i ve`be studenata. On je najavio i mogu}nost formirawa mobilnog studentsko- profesorskog tima koji bi na podru~ju Banata radio istraìvawa, po preporuci institucija ili nevladinih organizacija. @. Ba la ban

U FA BRI CI „@I BEL” U BA^ KOJ TO PO LI

Teh ni~ ka mast kao ener gent Fabrika za preradu ìvotiwskog otpada „ @ibel” u Ba~koj Topoli koristi}e tehni~ku mast kao energetnt, jer se time ostvaruje u{teda u proizvodwi za oko 20 procenata. Naime, izgradwom kotlarnice, u koju je uloèno 580.000 evra, a ~iji je kapacitet 20 tona pare na sat, obezbe|ena je energetska sigurnost i nezavisnost procesa proizvodwe. Tehni~ka mast je jedan od produkata klani~nog otpada koji se proizvodi u toj kafileriji i izvozi na trì{te Evropske unije. Procene su da }e se ova investicija isplatiti za tri do ~etiri godine. Ina~e, kafilerija „ @ibel” u Ba~koj Topoli sa 70 punktova u Srbiji prikupqa klani~ni otpad i dnevno preradi 80 tona konfiskata od kojih se, uz tehni~ku mast proizvode i masno ko{tano bra{no i bra{no od perja. Od izvoza tih produkta ova fabrika mese~no ostvari 150.000 evra. Q. M.

OD JE CI KON FE REN CI JE O @I VOT NOJ SRE DI NI

Ob no vqi vi iz vo ri {te de Obnovqivih izvora energije u Srbiji ima, ali se ne koriste dovoqno, a uz to, energija se ne koristi racionalno. Budu}i da je na{a zemqa visoko energetski zavisna, pove}awe energetske efikasnosti je neophodno, a tome }e doprineti i ukqu~ivawe u evropske i svetske akcije za u{tedu energije. Na nedavno odr`anoj Konferenciji o `ivotnoj sredini i energetskoj efikasnosti u regionu Jugoisto~ne Evrope u Beogradu, dogovoreno je da je neophodno {to pre usvojiti i primewivati

Zakon o racionalnoj upotrebi energije. Dono{ewe ovog zakona otvara pristup evropskim fondovima koje je Evropska unija ve} namenila za pomo} Srbiji u sektoru energetike i za{tite `ivotne sredine. Srbija bi pak, usvajawem i implementacijom ovog zakona, u{tedela znatna sredstva koja bi bila upotrebqena za nove investicije u energetskom sektoru, doprinela razvoju privrede i infrastrukture, ali i sprovo|ewu mera za o~uvawe `ivotne sredine. Q. M.

dru[tvo

dnevnik PROSVETARIMA STI@U ZAOSTALE NAKNADE

Prvo ispla}eni ovogodi{wi jubilarci Predstavnici Ministarstva posvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice kona~no su se dogovorili o dinamici isplate novca za zaostale otpremnine vojvo|anskih prosvetara.

– Idu}e nedeqe bi}e ispla}ene otpremnine za 2010. godinu, zatim }e do kraja ovog meseca biti ispla}ene i za ovu godinu, s tim da }e novac prvo dobiti oni koji su u penziju oti{li do 1. septembra, a posle wih na red }e do}i i najnoviji penizoneri – ka`e pomo}nik za finansije pokrajinskog sekretara za upravu propise i nacionalne zajednice Jo `ef Ka bok. – Iz vojvo|anskih {kola pro{le godine u penziju je oti{lo 748 zaposlenih kojima treba da se na ime otpremnina isplati 137 miliona dinara, a u ovoj godini do sada je u

nedeqe isplati}emo ih i onima u osnovnim {kolama – ka`e ~lan Gradskog ve}a Novog Sada zadu`en za obrazovawe Ne ma wa Sta ro vi}. – Novac za ove namene obezbe|en je prvim ovogodi{wim rebalansom buxeta letos, dok je za isplatu zao-

stalih jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu obezbe|en rebalansom buxeta pro{log meseca jer je tek tada stvoren zakonski okvir za to, tako da }emo te nagrade isplatiti krajem ovog, a nakasnije po~etkom slede}eg meseca. Po re~ima Nemawe Starovi}a, u novosadskim {kolama godi{we pravo na jubilarne nagrade stekne oko 500 zaposlenih pa je za wih potrebno izdvojiti oko 20 miliona dinara. – Zaposleni u {kolama za deset godina rada dobijaju polovinu prose~nog bruto li~nog dohotka u

U novosadskim {kolama godi{we pravo na jubilarne nagrade stekne oko 500 zaposlenih, pa je za wih potrebno izdvojiti oko 20 miliona dinara penziju oti{lo 400 qudi i za wihove otpremnine treba jo{ oko 100 miliona dinara. Po Kabokovim re~ima, u Beogradu je dogovoreno i da se krajem ovog meseca deblokiraju ra~uni svih pet {kola u Vojvodini koji su blokirani zbog pravosna`nih presuda u sporovima. Tri {kole u Sremu blokirane su zbog svota mawih od 100.000 dinara, dok je Osnovna {kola “Aleksa [anti}” u Stepanovi}evu blokirana zbog 1,6 miliona, a Tehni~ka {kola u Somboru zbog oko tri miliona dinara. Vojvo|anski prosvetari po~eli su od svojih lokalnih samouprava da dobijaju i novac za zaostale jubilarne nagrade, ali dinamika te isplate razli~ita je od op{tine do op{tine. – Jubilarne nagrade za ovu godinu ispla}ene su pre neki dan zaposlenim u sredwim {kolama, a ove

Republici ili, ako im je to povoqnije, u {koli, za 20 godina sleduje im ceo bruto prosek, a za tri decenije rada jedan i po prose~an li~ni dohodak – ka`e Nemawa Starovi}. – U osnovnim {kolama je uglavnom povoqniji republi~ki prosek, a to je, po posledwim statisti~kim podacima, 53.838 dinara, dok se u sredwim {kolama zaposleni opredequju i za {kolski prosek, jer je u nekima on ve}i od republi~kog. Ina~e, i za zaostale jubilarne nagrade prosvetnim radnicima za 2009. i 2010. godinu, mada im ih ispla}uju lokalne samouprave, novac sti`e iz republi~kog buxeta. To je omogu}eno dono{ewem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o buxetu Republike Srbije za 2011. godinu, to jest rebalansom buxeta, dok za ovu godinu taj novac obezbe|uju lokalne samouprave iz svojih para. D. Deve~erski

VESTI Samit medija Samo petnaestak dana je ostalo do 2. Press Media Samita regionalnih lidera novinsko-izdava~ke industrije, koji se odr`ava 16. novembra u beogradskom hotelu „Kontinental„. Ciq okupqawa je razmena mi{qewa, stavova i iskustava o najbitnijim aspektima aktuelne situacije u {tampanim medijima, potrebe za unapre|ewem saradwe i me|usobnog informisawa, unapre|ewe efikasnosti poslovawa i sagledavawe neposredne budu}nosti unutar industrije. Do danas je ve} prijavqeno vi{e od 120 gostiju iz celog regiona. Doma}in skupa je predsednik Asocijacije medija Srbije Ve se lin Si mo no vi}, moderator diskusija je direktor Communisa Ivan Stan ko vi}, dok }e drugi panel otvoriti {ef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan De `er.

UNESKO-ov priru~nik za nastavnike na srpskom Uz predlog da se koristi za obrazovawe nastavnika u Srbi-

ji, a povodom 65. godi{wice Ujediwenih nacija, nedavno je u Beogradu promovisano srpsko iz da we UNE SKO-ovog obra zovnog paketa “Svetsko nasle|e u rukama mladih”. Ministar prosvete i nauke profesor dr @ar ko Ob ra do vi} naglasio je da je Srbija prva u regionu i jedna od retkih ~lanica UNESKO-a ko ja je pre ve la ovaj obrazovni komplet na nacionalni jezik. Po ministrovim re~ima, ministarstvo na ~ijem je ~elu pokrenulo je nekoliko inicijativa koje je Komisija za saradwu s UNESKO-om prihvatila kao veoma korisne za pre po zna tqi vost obra zov nog sistema u na{oj zemqi. Jedan od takvih predloga je i da se {kole koje se du`e od jednog veka bez prekida bave obrazovawem stave na listu za{ti}enih kulturnih dobara. Stalni predstavnik Ujediwenih nacija u Srbiji Vi li jam In fan te naglasio je na promociji UNESKO-ovog priru~nika da je priznavawe i vrednovawe raznorodnosti i osobenosti izazov na{eg doba i da se sve zemqe u svetu suo~avaju danas sa sli~nim izazovima kao i Srbija. D. D.

~etvrtak3.novembar2011.

KRIJU POKOJNIKE DA BI PRIMALI PENZIJU

Smrt je neproverena glasina U proteklih deset godina gr~ki penzioni fondovi isplatili su goovo osam milijardi evra na ime la`nih penzija, saop{tio je wihov naiconalni Institut za socijalnu za{titu. Po re~ima direktora Instituta Ro ver to sa Spi ro pu lo sa, izme|u sedam i osam milijardi je ispla}eno penzionerima koji vi{e nisu ìvi, a novac je upla}ivan na ra~une koje su u me|uvremenu bili uga{eni. Pro{log meseca saop{teno je da su utvr|ena 1.473 slu~aja u kojim su penzije ispla}ivane pokojnicima, ali }e wihov broj sigurno biti dosta ve}i kada se obrade svi podaci. Penzije su ispla}ivane hiqadama mrtvih qudi iako bi ve}ina od wih, da su kojim slu~ajem ìvi, bili uglavnom stogodi{waci. Problem “mrtvih du{a” nije specifi~an samo za Gr~ku jer se s time, ali u znatno mawem broju, susre}u i mnoge druge dràve koje ve} nekoliko godina praktikuju da od penzionera traè da im dostave potvrde da su “ìvi”, a onima koji to u zakonom utvr|enom roku ne u~ine penzija se obustavqa. Ni Srbija po tome nije izuzetak jer je i Republi~ki fond za

penzijsko i invalidsko osigurawe potvrdio da nije retkost da ~lanovi porodice kriju smrt najbli`ih da bi nastavili da raspola`u wihovim primawima, pogotovo ako je preminuli penzioner bio jedini u doma}instvu koji je imao prima-

evidencija, tako se ne zna ta~no o kojem broju qudi je re~, kao ni o kojoj svoti novca se radi. Da sve slu`be u dr`avi funkcioni{u kako treba, ne bi se moglo dogoditi da Fond PIO godinama ne zna da je neki penzioner

Fond istinu isteruje sudom U Fondu PIO obja{wavaju da lak{e slu~ajeve, odnosno kada se brzo otkrije da je penzioner preminuo, re{avaju sami dok se u teìm obra}aju sudu. Sudu se naj~e{}e obra}a zato {to srodnici penzionera pre}utkuju isplate u slu~ajevima kada je penzioner preminuo u stara~kom domu ili zatvoru, a imao je ovla{}eno lice da raspolaè parama na teku}em ra~unu. Iako Fond PIO ima potpisane ugovore o poslovnoj saradwi s gotovo svim bankama koje rade u Srbiji, ipak i wima promakne da se penzioner mesecima ne pojavquje da podigne svoju penziju, i to upravo zbog toga {to je neko drugi ranije ovla{}en da raspolaè novcem. Tek kada istekne ovla{}ewe pa se niko mesecima ne pojavquje da ga produì, banke posumwaju da ne{to nije uredu i obave{tavaju Fond. wa. No, i pored toga {to se zna da postoje oni koji zloupotrebqavaju smrt penzionera – jo{ uvek se prepri~ava storija o sinu koji je dve godine u centru Beograda skrivao beìvotno telo majke da bi podizao wenu penziju – u na{em fondu PIO ne vodi se zvani~na

umro, pa samim tim ro|aci ne bi ni dobili priliku da uzimaju ono {to im ne pripada. Naime, zakonska obaveza nadle`nih mati~ara u op{tima jeste da obaveste Fond PIO o smrti penzionera da bi se sprovela obustava isplate penzije. Ako mati~ar zataji, Fond PIO

i ne zna da je penzioner umro pa nastavqa redovnu isplatu sve dok jednom, slu~ajnom ili namernom kontrolom, ne bude otkriveno, a to se moè desiti mnogo meseci, pa i godina, kasnije. Bez obzira na to da li mati~ari slu~ajno ili iz neznawa, pa i zbog zloupotreba, ne obave{tavaju Fond PIO o tome da je penzioner preminuo, i sami naslednici mogu dostaviti izvod iz mati~ne kwige umrlih koji automatski obustavqa isplatu penzija. Fond PIO ~esto o smrti penzionera saznaje preko zahteva za naplatu tro{kova pogrebnog preduze}a koja sada sahrawuju najstarije samo na osnovu penzionog ~eka. Naime, oni u iznosu koji propisuje Fond PIO na ime naknade za pogrebne tro{kove, omogu}e porodici ili onome ko sahrawuje pokojnika da kupi opremu za sahranu pa zatim od Fond PIO traè da im to na wihov ra~un uplati. êsto je upravo taj zahtev signal Fondu da je penioner umro pa onda po slu`benoj du`nosti i ne ~ekaju}i umrlicu od mati~ara, obustavqa isplatu penzija. Q. Male{evi}

PLENUM STUDENATA (NI)JE RASPU[TEN

Provizorijum ili „direktna demokratija” Studentski parlamenti su saop{tili da je “odlukom ve}ine studenata” u Novom Sadu raspu{ten Plenum kao na~in studentskog organizovawa. S druge strane, pristalice takvog na~ina studentskog organizovawa demantovali su saop{tewe studentskih parlamenata da je Plenum na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu raspu{ten, i dodali da to telo “ne moè biti raspu{teno”. „Plenum je provizorijum, koji nema upori{te u zakonodavstvu Srbije. To je skup koji nije prijavqen i nema podr{ku, kako samih studenata Univerziteta u Novom Sadu, tako i legitimnih studentskih tela„, navodi se u saop{tewu. Dodaje se da }e svi problemi s kojima se studenti suo~avaju biti re{eni “zajedni~kim naporima svih relevantnih ~inilaca, u okviru akademske zajednice, po zakonom propisanim procedurama”. Ocewuje se da se ti problemi ne mogu re{iti “ugroàvawem procesa nastave, rada slu`bi, ugroàva-

wem imovine, vre|awem i psovawem neistomi{qenika”. Saop{tewe su potpisali Studentska konferencija univerziteta Srbije, Studentski parlament Univerziteta u Novom Sadu, studentski parlamenti fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

KVALITETNIJA USLUGA ZA PACIJENTE U ZREWANINU

Rekonstrukcija ambulante u Perlezu

Ambulanta u Perlezu jo{ je jedna seoska zdravstvena ustanova na teritoriji grada Zrewanina koja se ure|uje. Jednospratna zgrada kompletno se rekonstrui{e, od krova do enterijera, a u pitawu je ne samo objekat u kojem je sme{tena ambulanta ve} i zna~ajna graditeqska ba{tina. Jer, gra|evina je podignuta pre oko 140 godina. Na spratu se nalazi i nekoliko stanova, koji su u vlasni{tvu zrewaninskog Doma zdravqa “Dr Bo{ko Vrebalov” i koje koriste radnici zaposleni u ovoj ustanovi. – Pristupilo se obimnoj i temeqnoj reparaciji, i u ovaj projekat je uloèno pribli`no 18 miliona dinara iz gradskog buxeta. O~ekujem da radovi budu zavr{eni u naredna dva meseca i da }emo dobiti izuzetno lepu ambulantu koja }e i ubudu}e sluìti gra|anima Perleza – istakao je prilikom posete ovom selu gradona~elnik Zrewanina dr Mi le ta Mi haj lov. Direktor Doma zdravqa “Dr Bo{ko Vrebalov” dr Bo ri slav \or |e vi} rekao je da odavno postoji potreba za rekonstrukcijom ovog objekta, koji }e, po zavr{etku radova, biti jedan od najlep{ih u okviru zdravstvene ustanove na ~ijem je ~elu. – Perlez je veliko mesto i ovda{wi pacijenti zasluùju da se le~e u kvalitetnim uslovima i ure|enom objektu. Vreme koje je,

iskreno se nadam, iza nas, nije dozvoqavalo velika ulagawa, a ovo je sada neko “svetlo u tunelu” koje nagove{tava da }emo nastaviti ovim tempom i da }e grad i naseqena mesta imati objekte zdravstvene za{tite kakve zasluùju – poru~io je \or|evi}. Sekretar MZ Perlez i odbornik u Skup{tini grada Zrewanina Mi lo{ Mi ni} dodao je da je zgrada ambulante, iako datira jo{ od 1873. godine, u dobrom gra|evinskom stawu, ali da je dugogodi{wim nemarom dovedena u situaciju da je bila neophodna obimna rekonstrukcija. Prethodno je gradona~elnik Mihajlov, ina~e nekada{wi direktor Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}”, u pratwi pokrajinskog sekretara za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju dr Ati le ên ge ri ja, obi{ao renoviranu Osmu zdravstvenu ambulantu u zrewaninskom prigradskom nasequ Mu`qa. Tom prilikom on je izjavio da se u najve}em banatskom gradu oduvek brinulo o kvalitetu zdravstvene za{tite, dok je êngeri naglasio da je Vlada Vojvodine u proteklih pet godina za potrebe zrewaninskog zdravstva izdvojila 176 miliona dinara, iako Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju nije osniva~ domova zdravqa i ambulanti. @. Balaban

Pristalice Plenuma su istakle da na Plenumu svako zastupa sebe i da wegovu legitimnost ~ine svi oni koji su na wega do{li, te da je Plenum jedan od na~ina borbe za studentska prava koji je okarakterisan i Ustavom i zakonima. Oni kaù da su “neke pristalice Plenuma zastra{ene i da se boje da iznesu svoje stavove i ime i prezime, zbog odre|enih represija s Filozofskog fakulteta”. Plenum u Novom Sadu, koji je odràn preksino} na Filozofskom fakultetu, zahteva prelazak svih studenata koji su ostvarili 48 bodova na buxet i ukidawe rangirawa. Oni traè i ograni~ewe {kolarine na tri minimalne mese~ne plate. Plenum zahteva i vra}awe apsolventskih rokova i apsolventskog staà, kao i ukidawe naplate prenetih ispita. Pristalice Plenuma tvrde, istovremeno, da ne mogu biti raspu{teni, “jer je to na~in slobodnog studentskog organizovawa i direktne demokratije”.

NAPADI NA ZA[TITNIKE QUDSKIH PRAVA

Slu~ajevi u Strazburu su dokaz sporosti sudova Braniteqke i branioci qudskih prava u Srbiji izloèni su nasiqu, medijskim napadima i dràva mora da istraì sve pretwe i akte nasiqa protiv wih. Akcije dràve trebalo bi da budu javne, brze i efikasne, re~eno je na skupu o braniocima qudskih prava. – Za{tita braniteqa qudskih prava je preduslov za po{tovawe i za{titu qudskih prava – rekao je zamenik {efa Misije OEBS u Srbiji To mas Mur na konferenciji “Prema nacionalnoj politici o braniteqima i braniteqkama qudskih prava”, odrànoj u Palati „Srbija„ u Beogradu. Stalni koordinator UN u Srbiji Vi li jam In fan te rekao je da bi sudovi u Srbiji trebalo brè i efikasnije da re{avaju slu~ajeve napada na braniteqe qudskih prava. – Potrebno je izmeniti sliku o braniocima qudskih prava. Wima se preti, a napadaju se dràvne institucije koje se bave za{titom qudskih prava – izjavio je Infante, i dodao da je pohvalno to {to su usvojeni zakoni iz oblasti qudskih prava, ali i konstatovao da jo{ mnogo toga mora da se uradi. – Srbija ima duga~ak spisak slu~ajeva

pred Sudom za qudska prava u Strazburu, ali to nije dokaz neuspeha nego dokaz sporosti sudova. Direktor Beogradskog centra za qudska prava Vo jin Di mi tri je vi} rekao je da su za kulturu u Srbiji, ali i neke druge kulture, specifi~ni medijski napadi na braniteqe qudskih prava. – Oni su predstavqeni kao zamlate i ~udaci koji brane tu|a prava jer nemaju {ta drugo da rade. Pa kada to ne upali, onda ih napadaju zbog finansijske pomo}i iz inostranstva, ~iji se iznosi preuveli~avaju – rekao je Dimitrijevi}, i dodao da, pored tu`bi i fizi~kog {ikanirawa braniteqa qudskih prava, postoji i poku{aj dru{tvene izolacije i predstavqawe za{tite qudskih prava kao ne~eg nenormalnog. Direktor Uprave za qudska i mawinska prava Ne nad \ur |e vi} rekao je da je buxet za projekte za{tite qudskih prava mali, i izrazio nadu da }e slede}e godine biti pove}an. On je izjavio i da je s Ministarstvom pravde, u sklopu preporuka poverenice za ravnopravnost Ne ve ne Pe tru {i}, inicirano formirawe radne grupe za izradu Strategije za borbu protiv diskriminacije.

~etvrtak3.novembar2011.

crna hronika

dnevnik

c m y

MI NI STAR IVI CA DA ^I] NA JA VQU JE:

MUP i FBI za jed no pro tiv te ro ri zma ve ha bi ja Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e MUP, za jed no s ope ra tiv ci ma ame ri~ kog Ef-BiAja (FBI), ra di ti na ne u tra li sa wu te ro ri sti~ kog aspek ta po kre ta ve ha bi ja ko ji u Sr bi ji „ima pri me se te ro ri zma”. Da ~i} je no vi na ri ma u re pu bli~ kom par la men tu, na kon sed ni ce Skup {ti ne ko joj je pri su stvo vao, re kao da su pri pad ni ci Ef-Bi-Aja sti gli ju ~e u Be o- grad i da su im u se di {tu Mi ni star stva sta vqe ne na uvid sve in for ma ci je ko ji ma re sor no mi ni star stvo ras po la `e. – Pri pad ni ci Ef-Bi-Aja su za do voq ni pr vim in for ma ci ja ma ko je su do bi li – re kao je Da ~i}. On je na pi ta we ko li ko Sr bi ji pre ti opa snost od ve ha bij skog po kre ta od go vo rio da je re~ o „la tent noj opa sno sti” i da su wi ho ve ak ci je uglav nom usme re ne na ame ri~ ke in te re se u Evro pi. Da ~i} je, me |u tim, uka zao na to da je vi dqi va pro me na wi ho ve ide o lo gi je i da je, ka ko je re kao, u pro te klom pe ri o du bi lo na pa da i u dr `a va ma biv {e Ju go sla vi je, uglav nom u BiH. – Vo di mo ra ~u na i pra ti mo si tu a ci ju – na gla sio je mi ni star, pod se tiv {i na to da je, po sle na pa da na am ba sa du SAD u

Sa ra je vu, pro {log pet ka u San xa ku 15 oso ba pri ve de no na in for ma tiv ni raz go vor. – Wi ma je tom pri li kom od u ze ta ko mu ni ka ci o na opre ma – pod se tio je Da ~i}, i do dao da }e ona sa da bi ti ana li zi ra na da bi se utvr di lo ima ju li oni ve ze s te ro ri sti~ kim ak tiv no sti ma. Da ~i} je ob ja snio i da je ve ha bi zam zva ni~ na re li gi ja ko ja, me |u tim, u Sr bi ji „ima pri me se te ro ri zma”. Ope ra tiv ci FBI-ja bi tre ba lo da iz Be o gra da ot pu tu ju u No vi Pa zar, oda kle je ve ha bi ja Me vlid Ja {a re vi}, da bi po ku {a li da pri ku pe {to vi {e sa zna wa o po za di ni pro {lo ne deq nog na pa da. Pod se ti mo, Ja {a re vi} je pu cao na ame ri~ ku am ba sa du u Sa ra je vu u pe tak, a u tom na pa du bi lo je i po vre |e nih. I sam na pa da~ je ra wen ka da je po li ci ja po ku {a va la da ga sa vla da. Ta da je pre ba ~en u bol ni cu, gde je saslu{an, a nakon toga mu je odre|en pritvor od 30 dana. U me|uvremenu po~ela je istraga o vehabijama, kojima pripada Ja{arevi}, kao i pretres wihovih ku}a u BiH. U istragu su se, po pisawima regionalnih medija, ukqu~ili i istra`ioci Ef-Bi-Aja, ali i drugih stranih slu`bi. E. D.

NA KON HAP [E WA ZBOG SUM WE DA JE ZLO U PO TRE BIO SLU @BE NI PO LO @AJ

Pro du èn pri tvor su di ji Jak {i }u Spe ci jal ni sud u Be o gra du pro du ìo je pri tvor su di ji Bla go ju Jak {i }u, u is tra zi o slu ~a ju iz 1998. go di ne, u ko jem se sum wi ~i da je kao pred sed nik Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj u ve zi s okol no sti ma pod ko ji ma je u tom su du ove ren, po sta vu op tu `be, spo ran ugo vor tre }ih li ca o pro me tu jed ne ne po kret no sti ta mo {weg dru {tve nog pred u ze }a „Luks„. Ka ko sa zna je “Dnev nik”, pri tvor su di ji Jak {i }u, ina ~e sa da biv {em ~la nu Vi skog sa ve ta sud stva, pro du èn je po osno vu dva za ko nom pro pi sa na raz lo ga: te ì ne de la i opa sno sti od bek stva U is tra zi ko ja je u Spe ci jal nom su du u Be o gra du po kre nu ta pro tiv su di je Jak {i }a na kon {to je uhap {e ne 22. sep tem bra ove go di ne, do sad je sa slu {a no vi {e od de set sve do ka, a na lo è no je da se oba vi i gra fo lo {ko ve {ta ~e we. U to ku je, ka ù do bro oba ve {te ni iz vo ri „Dnev ni ka“, pri ba vqa we i iz vo |e we osta lih pred vi |e nih do ka za. Po me dij skim in for ma ci ja ma iz po u zda nih iz vo ra, su di ja Jak {i} je u od bra ni u is tra zi ne gi rao op tu `be ko je ga te re te da je pre 13 go di na na lo ìo slu `be ni ci ma ko sov sko mi tro va~ kog su da da ove re ku po pro daj ni ugo vor ko ji su sa ~i ni li ta da {wi di rek tor dru {tve nog pred u ze }a „Luks„ iz Ko sov ske Mi tro vi ce

Mi o drag La ke ti} i pri vat ni pred u zet nik Qu bo mir Bi {e vac o ku po pro da ji jed nog „Luk so vog“ po slov nog objek ta. Pod se ti mo, Tu ì la {tvo je iz ne lo sum wu da je spor ni ku po pro daj ni ugo vor fal si fi kat te da je Bi {e vac, uz La ke ti }e vu po mo}, pro tiv prav no pri ba vio „Luk sov“ lo kal po vr {i ne 320 kva drat nih me ta ra u Ko sov skoj Mi tro vi ci. Tu ì la {tvo je na ve lo da je Bi {e vac ka sni je pro dao lo kal za 20,4 mi li o na di na ra i ta ko pri ba vio ko rist. Is tra gom pro tiv su di je Jak {i }a su ob u hva }e ni i biv {i sud ski slu `be ni ci Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci Dra gan Ga vri lo vi}, Bla go je û ro vi} i Mi ro slav Bo ò vi}. Is tra ga se vo di i pro tiv biv {eg di rek to ra ko sov sko mi tro va~ ke fir me „Luks“ Mi o dra ga La ke ti }a i pri vat nog pred u zet ni ka Qu bo mi ra Bi {ev ca. Ina ~e, iz Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal je ra ni je sa op {te no da je taj pred met pre u ze lo od Vi {eg tu ì la {tva u Kra qe vu po {to se u is tra zi ko ju je ono vo di lo o ove ri spor nog ugo vo ra pro tiv tro je biv {ih slu `be ni ka su da u Ko sov skoj Mi ro vi ci i dvo ji ce pri vred ni ka do {lo do sum wi o ume {a no sti su di je Jak {i }a. Na i me, Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je po za ko nu nad le `no i za pro ce su i ra we slu ~a je va ta ko zva ne vi so ke ko rup ci je. E. D.

ZBOG ZA STA RE LO STI PRED ME TA U AFE RI „DI POS“

Ob u sta vqen po stu pak pro tiv Pe tra Ze ko vi }a Vi {i sud u Be o gra du ob u sta vio je, usled za sta re, pro ces pro tiv Pe tra Ze ko vi }a, svo je vre me no po mo} ni ka biv {eg mi ni stra unu tra {wih po slo va sa da po koj nog Vlaj ka Sto jiq ko vi }a, u ko jem ga je, po vo dom slu ~a ja iz 1998. go di ne, op tu `ba sum wi ~i la za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u ve zi s po stup kom re {a va wa stam be nog pi ta wa Sto jiq ko vi }e vog si na Vla di mi ra, ko ji je, ina ~e, pre mi nuo pre ne ko li ko go di na. Od sle de }eg ter mi na glav nog pre tre sa, za ka za nog za 17. no vem bar, su |e we }e se na sta vi ti okri vqe ni ma: @iv ki Kne `e vi} Ci ci,

biv {em funk ci o ne ru Bra ni sla vu Iv ko vi }u, biv {im di rek to ri ma DI POS-a Da ni lu Pan to vi }u i Mi lo {u Lon ~a ru, ne ka da {wim slu `be ni ci ma u op {ti ni No vi Be o grad Mi lo {u Ba ti ni i Zo ra nu Pe ri }u, Mi lu ti nu Mi lo {e vi }u, te ne kad {wem di rek to ru SUC-a Mi ha qu Ker te su. U istom pro ce su je u od su stvu op tu `e na i udo vi ca biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Slo bo da na Mi lo {e vi }a Mir ja na Mar ko vi}, ko joj op tu `ni ca na te ret sta vqa zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s do de lom gar so we re da di qi wi ho vog unu ka. J. J.

Oskrnavqeni krstovi na Pravoslavnom grobqu u Novom Kne`evcu

Fo to: PU Ki kin da i www.noviknezevac.info

VAN DA LI ZAM NA NO VOK NE @E VA^ KOM GRO BQU

Ma lo let ni ci osum wi ~e ni za ~u pa we i lo mqe we kr sto va Po li cij ski slu `be ni ci u No vom Kne `ev cu li {i li su slo bo de i s kri vi~ nom pri ja vom pri ve li is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Zre wa ni nu dvo ji cu ma lo let ni ka K. L. (1996) Ade i D. L. (1996) iz Sen te, zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo po vre de gro ba. Dvo ji ca uhap {e nih ma lo let ni ka su za jed no s jo{ jed nim de se to go di {wa kom iz Sen te 30. i 31. ok -

to bra ove go di ne na Pra vo slav nom gro bqu u No vom Kne èv cu s vi {e gro bo va po ~u pa li i po lo mi li dr ve ne kr sto ve. U van dal skom na le tu za dva da na tro ji ca ma lo let ni ka su na no vok ne è va~ kom gro bqu s 15 gro bo va po ~u pa li kr sto ve, od ko jih su ne ke po lo mi li, a ne ke raz ba ca li. No vok ne èv ~a ni su ogor ~e ni skr na vqe wem gro bo va na me snom gro bqu. Van da li su us pe li da i{ -

~u pa ju i po lo me kr sto ve, a ne ke su od ne li i ba ci li na go mi lu sme }a kraj dr ve ta. Ka ko se na vo di na por ta lu www.no vik ne ze vac.in fo, na jed nom oskr na vqe nom gro bu je osva nuo ku hiw ski no` za bo den na hum ku, a po kraj no à po lo èn cr ve ni cvet, {to mo `da uka zu je i na sa ta ni sti~ ki ri tual. Ova kav van dal ski ~in ì te qi No vog Kne èv ca ne pam te, za pre pa {}e ni su skr na vqe wem ko je je

po ~i we no. Gro bar Cr kve ne op {ti ne No vi Kne è vac Ni ko la Kqa ji} pri me tio je po ~u pa ne kr sto ve ~im je u ju tar wim sa ti ma sti gao na gro bqe. Kqa ji} ka è da se ta ko ne {to na no vok ne è va~ kom gro bqu ni ka da ni je de {a va lo. No vok ne è va~ ka po li ci ja je od mah po pri ja vi iz vr {i la uvi |aj, a vr lo br zo je us pe la da pro na |e i po ~i ni o ce ovog van dal skog ~i na. M. Mi tro vi}

OB DUK CI JA UTVR DI LA UZROK SMR TI LU KE VUK [E U VR [A^ KOM IN TER NA TU

Ugqen-mo nok sid usmr tio u~e ni ka Me sec da na na kon iz ne nad ne smr ti Lu ke Vuk {e (15) u u~e ni~ kom do mu u Vr {cu, ob duk ci o ni na laz je po ka zao da je de ~ak umro od tro va wa ugqen-mo nok si dom iz ne is prav nih ga snih in sta la ci ja u ku pa ti lu svo je so be. Po re ~i me we go ve maj ke Ve re, dr àv ni or ga ni ra de na ra sve tqa va wu svih okol no sti ko je su do ve le do smr ti de ~a ka i utvr |i va wu even tu al ne od go vor no sti. – Vi de li smo te na la ze i ve ru je mo da su isti ni ti jer zna mo da nam je de te bi lo zdra vo. Do sa da su sve efi ka sno ura di li i o~e ku jem da se usko ro sa op {te i svi de ta qi is tra ge ko ja je vo |e na. Ima mo po ve re wa u po li ci ju, Tu ì la {tvo i le ka re ko ji su u~e stvo va li u is tra zi i mi slim da }e bi ti ura |e no sve da se utvr di {ta je do ve lo do smr ti na {eg de te ta jer to je svi ma u in te re su da bi se spre ~i lo da se ta kva ne ka tra ge di ja po no vi – ka è za „Dnev nik” Ve ra Vuk {a. Lu ka je bio u~e nik dru gog raz re da sred we {ko le far ma ce ut skog sme ra, a tra gi~ na smrt ga je od ne la me sec da na pre 16. ro |en da na. – Ne mo è mo da pri hva ti mo da ga vi {e ne ma, stal no ga o~e ku je mo

Do da je da se Lu ka ni je à lio na uslo ve u u~e ni~ kom do mu jer su sve pro sto ri je do bro ure |e ne. – Ta mo im je stvar no ve o ma le po i sre |e no da im bu de kom for no, ali eto, tog vi ken da se de si lo ne {to u tom ku pa ti lu i na{ Lu ka je na stra dao – ka è Ve ra Vuk {a. Kob nog da na, Lu ka je oko 14 ~a so va kre nuo da se is tu {i ra da bi po ku {ao da se oslo bo di po vi {e ne tem pe ra tu re, na ko ju se po à lio i ro di te qi ma. Me |u tim, zbog kva ra na ga snom boj le ru do {lo je do cu re wa ugqen-mo nok si da, ko ji je bez mi ri sa i iz u zet no otro van, zbog ~e ga se na zi va „ti him ubi com”. De ~a ka je tek oko 17 ~a so va u ku pa ti Dom u~enika u Vr{cu lu pro na {ao drug, ko ji je za te kao na vra ti ma. On je u pra vom smi slu ì s de voj ka ma, naj va `ni ja mu je Lu ku mr tvog dok je vo da jo{ uvek jo{ bio de te, ni ka da ni je iza {ao u bi la {ko la i u~e we – ka è maj ka te kla iz sla vi ne. ka fi}, jo{ ni je ni po ~eo da se dru - Ve ra. Iako su pr vih da na ko la le raz ne pri ~e o uzro ci ma Lu ki ne smr ti, ro di te qi ka ù da su svi ko ji Ro |en dan ski po zdrav su po zna va li Lu ku zna li da ni je Da nas se na vr {a va 40 da na od smr ti Lu ke Vuk {e, a je dan od naj te ìh mo gla bi ti ni ka kva mi ste ri ja ve} tre nu ta ka za po ro di cu od ka da su osta li bez si na i bra ta, de sio se 24. ne ka tra gi~ na ne sre }a i kob na ok to bra u po no}, ka da je Lu kin mo bil ni te le fon od jed nom po ~eo da sud bi na ko ja ga je za de si la, nad ko zvo ni. Na dis ple ju se po ja vi la po ru ka de ~a ko vog te le fon skog pod set jom à le svi we go vi dru ga ri i ni ka s re ~i ma „Moj ro |en dan”. Tog da na Lu ki ni ro di te qi su po se ti li pri ja te qi, a naj vi {e maj ka, otac i we go ve dru go ve iz raz re da i u we go vo ime ih po ~a sti li i po zdra vi li. dva ro |e na bra ta. N. Per ko vi}

MI RO SLAV @I VA NOV OP TU @IO MUP I EKS PER TE ZA DE [A VA WA U “AGRO @I VU”:

Za afe ru glav ni kriv ci po li ci ja i ve {ta ci

Ne ka da pr vi ~o vek “Agro ì va” Mi ro slav @i va nov (60), ko ji je pred zre wa nin skim Vi {im su dom okri vqen za pri vred ne ma hi na ci je, u ju ~e ra {wem na stav ku glav nog pre tre sa po tvr dio je da je s biv {im su vla sni ci ma ove kom pa ni je Ra de tom \u ri }em, Bran kom Vra we {om i Zo ra nom Tri fu qe skom, od 2005. do 2008. go di ne na pla tio di vi den du od ukup no 1.545.399.638 di na ra. Ali, po re ~i ma @i va no va, to je sa mo 47 od sto ostva re ne do bi ti u istom pe ri o du. – Jo{ u 2004. go di ni ne ras po re |e na do bit iz no si la je 2.031.612.000 di na ra i mo gla se ras po de li ti osni va ~i ma. Ostva re na je uspe {nim po slo va wem, a ne tr go vi nom ude li ma – iz ja vio je @i va nov ko ji, uz jo{ de vet na e sto ri cu sa rad ni ka – di rek to ra iz po slov nog si ste ma “Agro ì va”, od go va ra za zlo u po te bu slu `be nog po lo à ja. Op tu `ni com zre wa nin skog Vi {eg jav nog tu ì la {tva okri vqe ni ma se sta vqa na te ret da su tr go vi nom ude li ma pred u ze }a u si ste -

mu “Agro `iv”, uno {e wem ne re al nih vred no sti u ku po pro daj ne ugo vo re ili fik tiv nim kom pen za ci ja ma, la `ne pri ho de od pro da je is ka zi va li u po slov nim bi lan si ma. U ta ko “na du va nim” za vr {nim ra ~u ni ma po ja vqi va la se ka pi tal na do bit i na osno vu we su vla sni ci su na pla ti li di vi den du, a kom pa ni ja od po slov nih ba na ka po vu kla vi {e od 100 mi li o na evra kre di ta. Na sta vqa ju }i svo ju do pun sku od bra nu pred Ve }em Vi {eg su da u Zre wa ni nu, ko jim pred se da va su di ja Ile{ Ba ko{, @i va nov je ka zao da ni re vi zo ri “Di loj ta”, kao ni Na rod na ban ka Sr bi je i broj ne po slov ne ban ke, ni ka da ni su ima le pri med bu na ve ro do stoj nost do ku men ta ci je u po slov nim bi lan si ma. – Ce la afe ra je pro is te kla iz pri ti ska po li ci je. Ve {ta ci su ten den ci o zno oba vi li po sao i zlo na mer no pri ka za li po slo va we kom pa ni je. Zbog to ga sam pro veo vi {e od 600 da na u pri tvo ru, a sud ni ka ko da pri hva ti oce nu eki pe vr snih eks pe ra ta ko ji tvr de da je u

po slo va wu “Agro `i va” bi lo sve u re du – po ru ~io je @i va nov, i do dao da ni on ni ti qu di ko ji se de na op tu `e ni~ koj klu pi, a ko ji su stvo ri li kom pa ni ju, da nas ne ma ju ni ka -

mi li jar de, ne tra ì da ot pi {u po tra ì va wa. – Tr go vin ski lan ci po go di nu da na od la ù pla }a we, dr à va du gu je advo ka ti ma za slu `be ne od -

[ta }e bi ti s kri vi~ nim de lom Na sta vak sud skog pro ce sa pro tiv Mi ro sla va @i va no va i osta lih okri vqe nih, ko ji je za {ao u ~e tvr tu go di nu, bi }e na sta vqen 16. ja nu a ra 2012. go di ne. Do ta da, osta je di le ma o to me u ko jem prav cu }e i}i su |e we ak te ri ma “afe re Agro ìv”. Jer, na ja vqu je se iz me na na {eg kri vi~ nog za ko no dav stva, ko je po smer ni ca ma Evrop ske uni je mo è bri sa ti iz za ko na zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja – kri vi~ no de lo za ko je od go va ra ju @i va nov i biv {i di rek to ri. kav uti caj na rad “Agro ì va”, ~i je je se di {te, na kon {to ga je ku pi lo jav no pred u ze }e “Sr bi ja gas”, pre me {te no iz Pan ~e va u @i ti {te. Po vo dom jed ne od 18 ta ~a ka op tu `ni ce, gde mu se na te ret sta vqa {to kom pa ni ja ra ~u no vod stve no ni je ot pi sa la po tra ì va wa od ude la, pr vo o kri vqe ni je za pi tao za {to tu ì lac od jav nih pred u ze }a u Sr bi ji, ko ja du gu ju

bra ne, Mi ni star stvo prav de du gu je su do vi ma, pred u ze }a pla te rad ni ci ma pa ni ko sud ski ne od go va ra, ni ti ne ko tra ì ot pis du go va, {to op tu `ni ca pri me wu je na “Agro ìv” – na veo je @i va nov, ko ji se ju ~e, ipak, ni je iz ja snio o tran skrip ti ma pri slu {ki va nih raz go vo ra ko je je Tu ì la {tvo po nu di lo kao do ka zni ma te ri jal. @. Ba la ban

crna hronika

dnevnik POLICIJSKA KONTROLA KLADIONICA U SREMU

U Sta roj Pa zo vi od u ze ta 43 po ker-apa ra ta Po li ci ja je to kom kon tro le kla di o ni ca na pod ru~ ju Sta re Pa zo ve iz de vet obje ka ta ko ji ni su ima li odo bre we za pri re |i va we iga ra na sre }u pri vre me no od u ze la 43 po ker-apa ra ta, tri ru le ta, 27 te le vi zo ra, pet ra ~u na ra i ~e ti ri {tam pa ~a, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve Srem ska Mi tro vi ca.

Zbog osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e nog or ga ni zo va wa iga ra na sre }u, pro tiv se dam oso ba – vla sni ka tih obje ka ta }e, ka ko je sa op {te no, bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Srem skoj Mi tro vi ci, u re dov nom po stup ku. (Tanjug)

SU\EWE ZA UBISTVO JASNE KURTE[ U NOVOM SADU

Pre tres od lo `en za 22. no vem bar

Glav ni pre te res po vo dom ubi stva Ja sne Kur te{ (45), po ~i we nog u ja nu a ru ove go di ne u we nom sta nu na no vo sad skom No vom na se qu, za ko je je okri vqen wen biv {i su prug Sa {a Ja }i mo vi} (39), ju ~e je u Vi {em su du od lo `en za 22. no vem bar zbog bo le sti su di je. Ka ko je na{ list pi sao, op tu `ni com se Ja }i mo vi} te re ti da je ovaj zlo ~in po ~i nio na kon

qi va wa kob nih hi ta ca, po svoj pri li ci, bi la po red maj ke u kre ve tu. Ja }i mo vi }u, okri vqe nom za te {ko ubi stvo i ne do zvo qe no no {e we oru` ja, pri pi su je se da je po sle ovog zlo de la oti {ao u Ma |ar sku, gde se ka sni je pre dao ta mo {woj po li ci ji. Op tu `e ni se na pret hod nim ro ~i {ti ma pri se }ao do ga |a ja u de lo vi ma „kroz ma glu” i to ob ja {wa vao pi jan stvom, a osta lo je

~etvrtak3.novembar2011.

RASVETQEN NESTANAK STANE IVANKOVI] IZ BAJMOKA

Le{ è ne na |en u po dru mu umo tan u naj lon ke su U po dru mu po ro di~ ne ku }e u Trum bi }e voj 54 u Baj mo ku ju ~e je, umo tan u naj lon sku ke su, pro na |en le{ Sta ne Ivan ko vi} (57) iz tog se la na do mak Su bo ti ce. Wen ne sta nak je pri ja vio brat \u ro Uze lac jo{ 20. ok to bra, ka da je do {ao da je po se ti i na i {ao je na za kqu ~a na vra ta. Od ta da do ju ~e tra ga lo se za Sta nom: pre tra è na je ku }a i dvo ri {te i ni ko ni je ni slu tio da se tu od i grao stra vi ~an zlo ~in. U {tu rom sa op {te wu po li ci ja je po tvr di la da je Za Sta nom Ivan ko vi} se tra ga lo pro na |e no be ì vot no od 20. ok to bra èn sko te lo sta ri je oso be. Od ju ~e uju tro po li ci ja je ma~ ke: na ro |en dan i go di {wi obez be di la pro stor oko ku }e u cu smr ti svo je }er ke. Znam da je Trum bi }e voj 54 ta ko da ni ko ne u Ne ma~ koj ~u va la sta ri je oso be mo è da pri |e 100 me ta ra u i od mah ~im je do {la – ne sta la pre~ ni ku. Ni su è le li da go vo - je. Stra {no– Se }am se da je brat re i da ju iz ja ve. do {ao pa su pro va li li vra ta, Kom {i je ka ù da su po sum wa - ali ni ko ga ni su na {li od ta da je li da ne {to ni je ure du. i tra è – ob ja {wa va kom {i ni – Bi la je fi na è na. @a li la ca ko ja je upla {e na za svoj ì se da joj ne ko pro va qu je u ku }u i vot. è le la je da je ne ko ~u va. Do la Sta na je bi la uda ta u Baj zi la je dva pu ta go di {we iz Ne mo ku, a ro dom je iz Alek se

Ku }a u Baj mo ku u ko joj je na |e na ubi je na `e na

[an ti }a. Oko 30 go di na `i ve la je ku }i gde je pro na |en wen le{. Uvi |aj su oba vi li pri pad ni ci Kri mi na li sti~ ke po li ci je iz Be o gra da, kao i is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Su bo ti ci. Sta nov ni ci Baj mo ka su uz ne mi re ni jer je ovo je dan u ni zu ne re {e nih ubi sta va u na se qu. Po ~et kom ju na u svo joj po ro di~ noj ku }i ubi je na je Pi ro {ka

[e va rac, ne ko li ko go di na ra ni je p~e lar Alek san dar Ka por, za tim kr znar Imre Osvald. Svi oni su ubi je ni u svo jim ku }a ma na svi rep na ~in, a ubi ce ni su pro na |e ne. Baj mo ~a ni, a na ro ~i to sta ri ji, pla {e se da no }u osta ju sa mi. Svi se jo{ uvek se }a ju Jo si pa Vu ji }a, zva nog Jo sa Si ki ri ca, ko ji je iz vr {io do sa da naj svi re pi je zlo ~i ne u Baj mo ku. S. Ir{evi}

UDRU@EWE „SOLIDARNOST” INICIRA]E HITNE IZMENE KRIVI^NOG ZAKONIKA

Do `i vot ni za tvor za ubi stvo po li caj ca Pa la ta prav de u No vom Sa du

{to je iza {ao pi jan no }u s po sla rad ni ka obez be |e wa u ma ga ci nu jed ne no vo sad ske fir me po red Ka na la DTD i po sle pe {a ~e wa do Ja sni nog sta na na dru gom kra ju gra da u Uli ci Ste va na Hri sti }a 37. ^e tvo ro go di {wa }er ki ca ovog raz ve de nog bra~ nog pa ra je u tre nut ku is pa -

na to me da sud sko ve }e o~e ku je da stig nu iz ve {ta ji o na vod nom le ~e wu okri vqe nog u Do mu zdra vqa u Ki kin di, gde je sta no vao po sle do la ska iz Trav ni ka u BiH 1992. go di ne. Ina ~e, op tu `e ni ta mo ima si na i biv {u su pru gu. M. V.

U STARIM LEDINCIMA NAPADNUT FOTOREPORTER „PRESA”

Za bra ni li mu sni ma we sa hra ne Fo to re por ter li sta „Pres” Bran ko Sto ja no vi} na pad nut je ju ~e pri li kom po ku {a ja da fo to gra fi {e sa hra nu Jo va na Mar ti }a u Sta rim Le din ci ma, ko ji je stra dao od bom be za ko ju je okri vqen da je na we ga ba cio

„Tom pri li kom uhva tio ga je za ru ku i dr `ao dok ni je obri sao sve fo to gra fi je sni mqe ne oko ku }e Jo va na M. Vr lo br zo oko we ga se oku pi lo jo{ qu di pa je pi ta we da li bi se za vr {i lo sa mo na pret wi da na{ ko le -

sin Sre} ko, ka da je po gi nuo i po li ca jac Si ni {a Hr wez, sa op {ti la je Re dak ci ja za Voj vo di nu li sta „Pre sa”. Ka ko se na vo di, fo to re por ter je pri li kom po ku {a ja da sni mi sa hra nu osu je }en od ~o ve ka ko ji se pred sta vio kao ro |ak po ro di ce Jo va na Mar ti }a i za tra `io od we ga da obri {e sve fo to gra fi je ko je je do ta da na pra vio.

ga fo to gra fi je ni je iz bri sao”, pi {e u sa op {te wu „Pre sa”. Re dak ci ja „Pre sa” naj o {tri je je osu di la in ci dent i skre nu la pa `wu na to da je ovo jo{ je dan do kaz ka ko se no vi nar ska pro fe si ja da nas tre ti ra. „Ovim ~i nom na {em ko le gi us kra }e no je pra vo na rad, a jav no sti pra vo na in for ma ci ju”, na vo di se u sa op {te wu. E. D.

– Udru è we po li ci je “So li za kon ske iz me ne, ko ja bi po tom ma, Udru è we „So li dar nost“ `ne in sti tu ci je, ko je re {a va ju dar nost” mo glo bi se na red nih mo gla bi ti upu }e na Mi ni star - na sto ji da se i iz me na ma Za ko na o ta kvim slu ~a je vi ma. da na obra ti ti za ko no dav cu zva stvu unu tra {wih po slo va i Vla - o po li ci ji po dig ne bez bed no - Na{ ciq je, da kle, sa mo da ni~ nom ini ci ja ti vom za hit ne di Sr bi je. Ina ~e, ka ko na gla {a - sni ni vo kroz nor me o slu `be - sta vi mo pro fe si ju gde tre ba i iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka u va Pe tro vi}, ciq ini ci ja ti ve je nim ovla {}e wi ma u si tu a ci ja - da na {e in sti tu ci je ì ve kao po gle du po o {tra va wa ka zne ne usme ren i na pre ven ci ju. ma po ve }a nog ri zi ka, {to ne in sti tu ci je do sled ne dr à vi. po li ti ke za kri vi~ na de la na – Mo ra mo da ide mo u sme ru da zna ~i bi lo ka kvo am ne sti ra we Pro fe si ja zdrav stva, pro sve te, pa da na po li caj ce, kao i dru ga iz sa me za kon ske re gu la ti ve u od od go vor no sti po li ca ja ca za no vi nar stva i sva ka dru ga mo ra slu ` be n a li c a jav n ih da bu de do sled na ì slu `bi i pro fe si ja – vo tu ove dr à ve. Zna na j a vqu j e u iz j a vi za ~i, mo ra ~o vek da ide „Dnev nik“ Sre} ko Pe na po sao nor mal no i tro vi} iz Udru è wa po ras te re }e no, a ne da li ci je „So li da ra nost„. raz mi {qa o to me da Osim to ga, ini ci ja ti li uop {te mo è sti }i va bi mo gla ob u hva ti ti do po sla i vra ti ti se i pred log za iz me ne Za ku }i – is ti ~e li der ko na o po li ci ji u po gle „So li dar no sti”. du ne kih ovla {}e wa po U ovom udru è wu za li ca ja ca pri li kom in svo ju ini ci ja ti vu o~e ter ven ci ja, pre sve ga u ku ju po dr {ku in sti tu slu ~a je vi ma po vi {e nog ci ja i jav no sti, svih si gur no snog ri zi ka. aso ci ja ci ja ko ji ma je Kad je re~ o iz me na ma ima nent na bor ba pro Kri vi~ n og za k o n i k a, tiv na si qa. ka ko na vo di Sre} ko Pe – Ov de svi go vo re o tro vi}, ini ci ja ti va bi de mo krat skim ze mqa mo g la ob u hva ti ti i ma, a zna se ka ko za ko pred log da se pro pi {e no dav stvo u tim ze mqa do ì vot na ka zna za tvo ma re gu li {e ovu pro ra za ubi stvo po li ca ja ble ma ti ku i sank ci o ca, ali i de lat ni ka dru ni {e na pad na po li caj gih jav nih slu `bi i pro ca, po go to vo ubi stvo – Po sled wi is pra }aj ubi je nog Si ni {e Hr we za Fo to: B. Lu ~i} fe si ja. pod se }a Pe tro vi}. – Sma tra mo da je ka zna do ì po gle du ka zne ne po li ti ke, te ono {to ne ura de do bro i po za Udru ` e w e „So l i dar n ost“ vot nog za tvo ra je di na pri me re oso be ko je no se u svo jim gla va ma ko nu. uka zu je na to da je, osim za kon na za onog ko hlad no krv no, bez umi {qaj nu na me ru da ugro ze ne – Me |u tim, kad po li ca jac do - skih iz me na, po treb no da se, ob zir no, ubi je po li caj ca i de ko ga za to {to ra di svoj po sao, |e ne gde da oba vi svoj za da tak i kad je re~ o in ter ven ci ji po li lat ni ka bi lo ko je dru ge jav ne mo ra ju da shva te gde su u ovom sa op {ti ne ko me da se sklo ni ca ja ca u si tu a ci ja ma mo gu }eg slu `be ili pro fe si je sa mo za si ste mu dru {tva. Ne mo è ne ko - ili ne {to dru go, ka da iz da ne - po ve }a nog bez bed no snog ri zi to {to ra di svoj po sao, sa mo za me da bu de ne pri ja teq ne ko ko upo zo re we, ne mo è taj da mu ka, pret hod no oba ve od go va ra ju to {to se za te kao ne gde zbog to ovla {}e no li ce ne kog dr àv nog uz vra }a po prin ci pu – {to ja?, }e pro ce ne. ga {to mu je to po sao, {to ima or ga na, jav ne slu `be ili de lat - ko si ti? Ne ma tu di sku si je! – Mi ima mo in ter vent ne je ne ku oba ve zu. Mo ra mo, jed no - nik jav ne pro fe si je – ko mu na - Ni ko ne in si sti ra na to me da di ni ce ko je se mo ra ju vi {e pri stav no, i}i u tom sme ru da to lac ili po li ca jac ili bi lo ko po li ca jac mo è bi ti al fa i ve sti na me ni. Po treb ne su od mo ra da bu de za {ti ta sva ko ga u dru gi – zbog to ga {to je do {ao ome ga. Ni je re~ o è qi da se lu ke o to me da re dov na po li ci tom po gle du, jer u na {oj dr à vi ne gde da oba vi svoj po sao. Na{ {ti ti po li ca jac u smi slu da ja, ko ja ra di po zor ni~ ku, pa po sto ji ve li ka ugro è nost tih ciq je da za kon ske iz me ne kao mo è bi ti ba hat, da mo è bi ti trol nu de lat nost, bu de vi {e jav nih slu `bi i pro fe si ja, po - kraj wi efe kat po stig nu da se iz iz van za ko na. Po li ca jac je iz - ori j en ti s a n a na pri b a vqa w e put le ka ra Hit ne po mo }i, no vi - sve sti qu di is ko re ni na me ra da vr {i lac svog po sla ko ji mo è in for ma ci ja, a da ne po sred nu na ra, po {ta ra, vo za ~a – ka è li {e ì vo ta po li caj ca ili qu - bi ti sank ci o ni san ako ne ra di in ter ven ci ju ra de in ter vent ne Pe tro vi}. de ko ji ra de u dru gim jav nim slu - do bro - ka è Pe tro vi}. eki pe, ko je su ade kvat ni je opre Do da je da bi Glav ni od bor `ba ma ili pro fe si ja ma – na vo On is ti ~e da po li caj ca tre - mqe ne i vi {e utre ni ra ne za ta udru è wa „So li dar nost“ ve} do di Pe tro vi}. ba pu sti ti da ra di svoj po sao, a kve slu ~a je ve – sma tra Sre} ko kra ja ove ne de qe mo gao od lu ~i Po we go vim re ~i ma, kad je on da o onom {ta ne va qa u po na - Pe tro vi}. ti o do no {e wu ini ci ja ti ve za re~ o po li cij skim slu `be ni ci - {a wu i ra du oba ve sti ti nad le J. Jakovqevi}

UDES U BANATSKOM ARAN\ELOVU, KOD NOVOG KNE@EVCA

Pe to ri ca po vre |e na u sle ta wu s pu ta U sa o bra }aj noj ne zgo di ko ja se do go di la u Ba nat skom Aran |e lo vu, op {ti na No vi Kne `e vac, u uto rak oko 15 sa ti po vre |e no je pet li ca. Do ne zgo de je do {lo ka da je put ni~ ko vo zi lo „opel vek tra” ko jim je upra vqao Igor N. (1992) iz Ba nat skog Aran |e lo va usled br zi ne ne pri la go |e ne uslo vi ma pu ta

sle te lo s ko lo vo za, uda ri lo u ze mqa ni na sip i vi {e pu ta se pre vr nu lo. U ne zgo di, ko ja se de si la na ula zu u Ba nat sko Aran |e lo vo iz prav ca Maj da na, te `e su po vre |e ni vo za~ Igor N. i Dra go slav L. (1993) iz Ba nat skog Aran |e lo va i Sr |an M. (1992) iz Si ge ta, dok su lak {e te le sne po -

vre de za do bi li La zar N. (1993) i se dam na e sto go di {wi M. K. iz Ba nat skog Aran |e lo va. Svi su po sle ne zgo de zbri nu ti u Op {toj bol ni ci u Sen ti. Pro tiv vo za ~a Igo ra N. bi }e pod ne ta od go va ra ju }a kri vi~ na pri ja va, sa op {te no je iz Po li cij ske upra ve u Ki kin di. M. Mr.

SPORT

~etvrtak3.novembar2011.

EVRO LI GA: PAR TI ZAN MTS VE ^E RAS DO ^E KU JE BEL GA KOM SPI RU

DA NAS UTAK MI CE ^E TVR TOG KO LA LI GE EVRO PE

Cr no-be li ma op ti mi zam ne maw ka Ko {ar ka {i Par ti za na MTS je di ni u pr va dva ko la u gru pi C Evro li ge ni su ose ti li slast po be de. Pod se }a wa ra di, pr vo je Ana do lu Efes od neo bo do ve iz Pi o ni ra, da bi po tom i Ma ka bi u svo joj No ki ja are ni sa vla dao Be o gra |a ne. Ve ~e ras na{ {am pion ima pri li ku da pred svo jim na vi ja ~i ma upi {e ovo se zon ski pr ve nac u utak mi ci s pr va kom Bel gi je, eki pom Bel ga kom Spi rua iz gra da [ar lroa. Po sle po be de bel gij skog ti ma u Is tan bu lu nad Ana do lu Efe som, kri stal no je ja sno da je re~ o

mi la ne gre {ke u igri. U pr ve dve utak mi ce Pe ko vi}, Ra du qi ca, Lo i dru {tvo ima li su ih ~ak 38 (19 u pro se ku), {to je neo do pu sti vo ka da se igra ju utak mi ce na ovom ni vou. Me |u tim, uz igra~ ki po ten ci jal i kva li tet, cr no-be le mo è da ohra bri i ~i we ni ca da Bel gi jan ci jo{ ni ka da u Evro li gi ni su ve za li dva po be de na go sto va wi ma, pa se na da mo da }e ta ko osta ti i po sle ve ~e ra {we utak mi ce. - Im pe ra tiv si gur no ima mo. Re kao sam igra ~i ma da sam, iako je ovo va àn me~, si gu ran da je pred ve }i nom wih du ga ko {ar ka {ka ka ri je ra. Sa si gur no {}u ka èm

Nov ~i }i i te le fo ni za tva ra ju Pi o nir Srp ski {am pion Par ti zan mt:s ka `wen je sa 6.500 evra zbog uba ci va wa nov ~i }a i te le fo na na par ket to kom me ~a sa Efe som, a pre ti mu i su spen zi ja dvo ra ne. Upra va cr no-be lih ape lu je na na vi ja ~e da se na me ~u Evro li ge sa [ar lroa da nas, ali i sva kom na red nom, ne po no vi sli~ na si tu a ci ja. „Ako se ta kvi pre kr {a ji na sta ve u na red nim utak mi ca ma, klub }e bi ti do ve den u jo{ te ì po lo àj jer su nam za pre ti li ka znom od 10 do 100 hi qa da evra. Po red to ga, po sto ji i mo gi} nost da nam su spen du ju dvo ra nu, pa bi utak mi ce mo ra li da igra mo 300 ki lo me ta ra od Be o gra da. Ape lu je mo na na vi ja ~e da na vi ja ju sport ski, fer i ko rekt no, jer na taj na ~in po ma ù klu bu i ti mu”, na vo de iz upra ve klu ba.

do la zim na tre nin ge i vi dim da ovi mom ci od li~ no pri hva ta ju oba ve ze. Mi slim da }e se u jed nom tre nut ku to sve vi de ti i na te re nu. Daj Bo è da se to do go di ve ~e ras u me ~u s Bel gi jan ci ma - na gla sio je Jo va no vi}. Oko sni cu ti ma iz gra da [ar lroa ~i ne ame ri~ ki ko {ar ka {i. Pr va zve zda je oma le ni, 186 cm vi so ki plej mej ker Dej mond Ma let s ko jim }e ve li ku bit ku mo ra ti da vo de Ej si Lo i Pe tar Bo ì}. Bek Xa stin Ha mil ton je bio me~-vi ner u Is tan bu lu i si gur no je da na {em re pre zen ta tiv cu Dra ga nu Mi lo sa vqe vi }u ne }e bi ti la ko da za u sta vi vr snog {u te ra. Tu su i bek Kris Hil, kri lo Kej leb Grin (Dvejn Brojls je po vre |en), kao i cen tar An dre Ri dik, ko ji je sa svo jih 208 cm naj vi {i igra~ bel gij skog ti ma. Uz Ame ri kan ce, [ar lroa u svo jim re do vi ma ima i is ku snog evro li ga {kog igra ~a, ê ha Jir ì ja Vel {a, kao i ta len to va nog Gru zi na Tor ni ke [en ge li ju, {to za o kru ù je sli ku o ni ma lo na iv nom ri va lu ko ji sti è iz, ipak, ko {ar ka {ki ne raz vi je ne ze mqe. Osnov ni za da tak Be o gra |a na bi }e da na met ne igru is pod obru ~a, gde bi, po sve mu, tre bao da ima pot pu no do mi na ci ju. Pe ko vi} i Ra du qi ca su mno go kva li tet ni ji

To ten hem je pre dve ne de qe go lom Pa vli ~en ka sa vla dao Ru bin (1:0)

To ten hem bez Red na pa u Ka za wu

U jed nom od der bi ja ~e tvr tog ko la Li ge Evro pe sa sta ju se u Ka za wu fud ba le ri Ru bi na i To ten he ma. U Ru si ju po pu lar ni pev ci su ot pu to va li bez is ku snog stru~ wa ka Ha ri ja Red na pa, ko ji je ostao u Lon do nu zbog me di cin ske in ter ven ci je. Lon don ski klub je iz dao krat ko oba ve {te we po vo dom ove si tu a ci je. „Upra va klu ba oba ve {ta va jav nost da Ha ri Red nap ima za ka za nu me di cin sku in ter ven ci ju zbog ko je ne }e pu to va ti u Ru si ju na me~ Li ge Evro pe pro tiv Ru bi na. Ke vin Bond i Xo Xor dan }e pre u ze ti oba ve ze vo |e wa pr vog ti ma u Ru si ji„, sto ji u sa op {te wu. To ten hem je na ~e lu gru pe A, svi ma je po zna to {ta Ha ri Red -

nap mi sli o dru go ra zred nom evrop skom tak mi ~e wu, a ~i ta vu sport sku jav nost za ni ma ka kva je to mi ste ri o zna me di cin ska in ter ven ci ja ko joj }e bi ti pod vrg nut. - Ma po be di }e mo i bez Red na pa u Ka za wu - uve ra va sve Lu ka Mo dri}, je dan od kqu~ nih igra ~a To ten he ma. - Mno go smo bo qi od Ru bi na i to }e mo po ka za ti. Za ni qiv okr {aj se o~e ku je u Ma dri du, gde Atle ti ko do ~e ku je eki pu Udi ne zea. Pre dve ne de qe u Udi na ma sla vi li su Ita li ja ni (2:1). - Ciq nam je pla sman u {e sne a sti nu fi na la,a da bi to ostva ri li mo ra mo da po be di mo Udi ne ze - ka `e tre ner Atle ti ka Gre go rio Man za no ko jem se opa sno dr ma klu pa. - Iz bo ra ne ma mo, sa mo nas po be de vra }a ju u `i vot.

Gru pa A

1. To ten hem 2. PA OK 3. Ru bin 4. [a mrok

3 3 3 3

2 1 1 0

(18) (19) 1 2 1 0

0 0 1 3

4:1 4:3 5:3 2:8

7 5 4 0

3 3 3 3

1 1 1 0

2 2 1 1

1. Sto uk 2. Di na mo (K) 3. Be {ik ta{ 4. Ma ka bi (TA)

ozbiq noj i ja koj eki pi, ko ja u naj ja ~oj evrop skoj kon ku ren ci ji ni ka ko ne ma sa mo tu ri sti~ ku vi zu. Po be di ti {am pi on ski mo ti vi sa ne Tur ke, i to pred wi ho vim na vi ja ~i ma, rav no je sport skom pod vi gu i za to }e, mo `da kao ni ka da ra ni je, cr no-be li ma bi ti po treb no da od i gra ju sja jajn me~ i da, uz to, ima ju fan ta sti~ nu po dr {ku s tri bi na. I na zva ni~ nom saj tu Evro li ge is ti ~e se da je ovo kqu~ na bit ka za Be o gra |a ne, jer u slu ~a ju jo{ jed nog po ra za kod ku }e, sko ro pot pu no sklo pi }e se ko ri ce kwi ge ko ju pi {u me |u naj bo qim eki pa ma Evro pe za se zo nu 2011./2012. Ono {to igra ~i Par ti zna MTS i wi hov tre ner Vla de Jo va no vi} si gur no `e le da iz beg nu je su na go -

da }e ima ti mno go va `ni jih utak mi ca i da ne ma po tre be s tim op te re }e wem da u|u u ve ~e ra {wi su sret. On je ste bi tan, ali Ma ~van, Ra du qi ca, ^a ka re vi}, Mi lo sa vqe vi} i oni jo{ mla |i ima }e u re pre zen ta ci ji, bu du }im klu bo vi ma, kao i Par ti za nu mno go va `ni jih is pi ta. A mi smo se spre ma li kao da je duel sa [ar lroa naj va `ni ji. Op ti mi sta sam za to {to ve ru jem u eki pu ko ja do bro ra di. Ne mo ra to ni {ta da zna ~i, do bar rad se ~e sto ne po kla pa s do brim re zul ta ti ma. Mi bi smo vo le li da to po kla pa we stig ne od mah. Ba rem se na da mo da }e se do go ti ti {to pre. Stvar no ova eki pa do bro ra di i ja za to, bez ob zi ra na po sled we dve utak mi ce, s ra do {}u

od cen ta ra ri va la, a ka da im se pri kqu ~e Ma ~van i ^a ka re vi}, ja sno je da bi unu tra {wa igra mo ra la da bu de osnov na ori jen ta ci ja na {eg {am pi o na. To, na rav no, ne zna ~i da pu no to ga ne }e za vi si ti i od Loa, Mi lo sa vqe vi }a, Kec ma na i Lu ~i }a, ko ji bi mo gli da bu du kqu~ ni qu di u us po sta vqa wu sti la igre ko ji od go va ra Par ti za nu MTS. Po klo pe li se koc ki ce, ima na{ {am pion pra vo da se na da pr voj ovo se zon skoj po be di i tri jum fu ko ji bi na go ve stio po ~e tak lo va na pla sman u Top 16 fa zu Evro li ge. Duel Par ti zan - Bel ga kom Spi ru po ~i we u 20.45 ~a so va, uz TV pre nos na dru gom pro gra mu RTS-a. A. Pre do je vi}

TUR NIR U BA ZE LU

Tip sa re vi} pre dao me~ Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} pre dao je me~ pr vog ko la tur ni ra u Ba ze lu Flo ri ja nu Ma je ru iz Ne ma~ ke. U tre nut ku pre da je Ma jer je vo dio sa 5:1 u pr vom se tu, a igra lo se ta~ no po la sa ta. Tip sa re vi} je ta ko znat no uma wio {an se za pla sman na Ma sters u Lon do nu. Fi{, ko ji je zbog po vre de ta ko |e pre dao me~ pr vog ko la u Ba ze lu, tre nut no je osmi u tr ci za pla sman na Ma sters sa 2875 bo do va, a srp ski te ni ser je de se ti sa 2305 bo do va.

Jan ko Tip sa re vi}

De ve ti je Al ma gro sa 2370 bo do va, a [pa nac je u po ne de qak is pao na star tu u Va len si ji. Tip sa re vi} je ve o ma lo {e po ~eo me~ – u pr va tri ge ma osvo jio je sa mo tri po e na, a Ma jer je po veo sa 3:0, uz dva brej ka pred no sti. Od i gra na su jo{ tri ge ma od ko jih je Jan ko osvo jio je dan, a po tom je srp ski te ni ser pre dao me~. U po sled we vre me Tip sa re vi} je osvo jio dve ti tu le (Ku a la Lum pur i Mo skva), a posl po ra za u fi na lu Sankt Pe ter bru ga re kao je da ga je su sti gao umor.

3 2 1 0

0 0 1 2

3:0 4:2 3:5 1:3

5 5 4 1

0 1 2 3

5:1 4:3 2:4 2:5

1. Atle tik (B) 2. Salc burg 3. PS@ 4. Slo van

3 3 3 3

0 0 2 2

6:2 3:2 6:4 2:9

7 5 3 1

1. Udi ne ze 2. Atle ti ko (M) 3. Ren 4. Sel tik

3 3 3 3

2 1 1 0

1 0 1 1

9 6 3 0

1. Me ta list 2. AZ Alk mar 3. Austri ja 4. Mal me

2 1 1 0

1 2 1 0

6:1 4:6 4:6 3:5

9 2 2 2

2 1 0 0

1 1 2 2

0 1 1 1

5:2 3:3 3:4 2:4

0 2 1 2

6:3 6:5 3:3 1:5

7 4 4 1

[al ke - AEK Lar na ka Ste a ua - Ma ka bi (H) 1. [al ke 2. Ma ka bi (H) 3. Ste a ua 4. AEK

3 3 3 3

2 2 0 0

1 0 2 1

(21.05) (21.05) 0 1 1 2

8:1 7:3 1:6 1:6

0 0 1 3

Tven te - Oden ze Fu lam - Vi sla

7:3 7:4 5:5 3:10

1. Tven te 2. Fu lam 3. Oden ze 4. Vi sla

7 5 4 0

4 3 3 3

2 1 1 1

1 1 0 0

0 1 2 2

9:3 3:2 4:7 3:7

AEK (A) - Lo ko mo ti va (21.05) An der leht - [turm (21.05)

1. Klub Bri` 2. Bir min gem 3. Bra ga 4. Ma ri bor

5:3 5:5 5:4 2:5

1. An der leht 2. Lo ko mo ti va 3. [turm 4. AEK (A)

0 0 1 1

1 1 1 2

6 6 4 1

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 0

0 1 2 3

8:1 5:4 3:5 3:9

Man }i ni je va lu la mi ra Te ve zu Me na xer Man ~e ster si ti ja Ro ber to Man }i ni po nu dio je ne ka da {wem ka pi te nu Kar lo su Te ve zu da se vra ti u tim, ali pod uslo vom da se jav no iz vi ni zbog ne di sci pli ne. Man }i ni je re kao da Kar los Te vez, po sle sve ga, ipak ima bu du} nost u Man ~e ster si ti ju. - Re~ „iz vi ni„ je ma la i la ka za iz go va ra we. Sve za vi si od Kar lo sa... Ako se iz vi ni, sve }e bi ti kao pre in ci den ta. Ako ne, pro da }e mo ga u ja nu a ru. Re kao sam mu da sva ko mo `e da po gre {i, ali da je va `no iz vi ni ti se. Man }i ni je uo~i me ~a Li ge {am pi o na sa Vi qa re a lom ot krio da je ugo stio Te ve za u svo joj ku }i jo{ pre 20 da na i da je Ar gen ti nac ta da od bio da se iz vi ni. - Ne po zna jem we go vog me na xe ra, ali imam uti sak da je Kar los

7 4 3 3

Gru pa L (21.05) (21.05)

2 2 1 0

7 6 2 1

(21.05) (21.05)

Bra ga - Ma ri bor Bir min gem - Klub Bri` 3 3 3 3

7 4 2 2

Gru pa K (21.05) (21.05)

Gru pa H (19) (19)

0 0 0 2 1 0 2 1 0 2 1

3 3 3 3

(21.05) (21.05)

Gru pa J (19) (19)

Me ta list - Mal me Austri ja - AZ Alk mar

Gru pa D Va slui - Spor ting La cio - Ci rih 1. Spor ting 2. Va slui 3. La cio 4. Ci rih

1 2 0 1

Sel tik - Ren Atle ti ko (M)- Udi ne ze

Gru pa G (19) (19)

0 0 0 0

2 1 1 0

Salc burg - Atle tik (B) PS@ - Slo van

Gru pa C

3 3 3 3

(19) (19)

Gru pa F (19) (19)

PSV - Ha poel (TA) Le gi ja - Ra pid (B) 1. PSV 2. Le gi ja 3. Ra pid 4. Ha poel

Gru pa I

Ma ka bi (TA)- Sto uk si ti Be {i ka ta{ - Di na mo (K)

Gru pa B Vor skla - Stan dard Ko pen ha gen - Ha no ver 1. Stan dard 2. Ha no ver 3. Ko pen ha gen 4. Vor skla

Udi ne ze igra sja no u ita li jan skom pr ven stvu,a po sle du èg vre me na bli sta i Du {an Ba sta. - Iz dr ào sam dve te {ke go di ne, sa da je i po vre da pro {lost. za do vo qan je Ba sta. - Sva ki me~ za me ne je no va ra dost, uve ren sam da i u Ma dri du mo è mo do po be de. Na {a pa `wa bi }e usme re na i pre ma Bir min ge mu, gde en gle ski dru go li ga{ do ~e ku je Klub Bri`. Ni ko la @i gi} se po sle po vre de po la ko vra }a u for mu, ali jo{ uvek ni je iz bo rio me sto u ti mu. - Za do vo qan sam igra ma @i gi }a- ka è tre ner Bir min ge ma Kris Ha ton. - @i ga igra sve bo qe, mo `da je me~ s Bri òm i pri li ka da ko na~ no ose ti si gur nost. Ra du je me da se do bro sla è s Mar lo nom Kin gom. G. K.

Gru pa E

Ru bin - To ten hem [a mrok - PA OK

Ni ko la Pe ko vi}, udar na igla Par ti za na MTS

dnevnik

c m y

Po mi re we na po mo lu: Te vez i Man }i ni

okru `en qu di ma ko ji mu da ju lo {e sa ve te - re kao je Man }i ni. Te vez je ne dav no ka `wen od u zi ma wem me se~ ne pla te, me |u tim, ka zna mu je pre po lo vqe na na

in ter ven ci ju en gle skog Udru `e wa pro fe si o nal nih fud ba le ra. On je 27. sep tem bra u Min he nu od bio da se pri pre mi za ula zak u igru u su sre tu sa Ba jer nom.

9 6 3 0

SPORT

c m y

dnevnik

NO VO SA \A NI SE PRI PRE MA JU ZA SU BOT WI DUEL S JA VO ROM

Mi to {e vi} me wa Me re ba {vi li ja Ne pla ni ra no su fud ba le ri Voj vo di ne osta li bez dva bo da u pr ven stve nom du e lu sa Spar ta kom. Su bo ti ~a ni su se pred sta vi li kao do bro or ga ni zo van i ~vrst ri val, ko ji po se du je kva li tet da se nad i gra va i s na {im naj bo qim eki pa ma. Do du {e, ima la je Voj vo di na vo| stvo, ali ni je us pe la da ga sa ~u va, pa su cr ve no-be li mo ra li da se za do vo qe po de lom bo do va. -Spar tak nam je pra vio pro ble me udar ci ma s dis tan ce – re kao je tre ner De jan Vu ki }e vi}. – Ipak, do {li smo do pred no sti na vre me, ali ni smo us pe li da je sa ~u va mo. Bo jo vi} i Bil bi ja, ko ji su u{li u

ci u In |i ji i ap so lut no je za slu ìo da igra. Uz to, Ili} je igra~ ko ji je po svo jim ka rak te ri sti ka ma ma we od go va rao kor pu let nom Bra ti }u i za to sam od lu ~io da on za i gra. U su bo tu igra te s Ja vo rom u Iva wi ci, a u toj utak mi ci bi }e te li {e ni po mo }i Gru zi na Me re ba {vi li ja ko ji }e mo ra ti da pa u zi ra zbog ù tih kar to na. Na ju ~e ra {wem tre nin gu ume sto we ga u po sta vi ko ju ste uigra va li bio je Vuk Mi to {e vi}. Da li je to start ni tim i za utak mi cu u Iva wi ci? -Je ste, ot pri li ke je to po sta va ko ja je naj bli à da po~ ne me~ s Ja vo rom – od go vo rio je Vu ki }e vi}. – Na rav no, is pro ba }e mo jo{ ne ke va ri jan te na pred sto je }im tre nin zi ma, ali su ovi igra ~i za sa da u pred no sti, s tim da su pr voj je da na e sto ri ci ve o ma bli zu i A|u ru i [ku le ti}. S Ja vo rom je ja ko te {ko igra ti u Iva wi ci, to je ~i we ni ca. Voj vo di na, ali i svi osta li ti mo vi ko ji ta mo go stu ju ima ju mno go pro ble ma s do ma }i nom, ko ji ima do bru eki pu, dva ve o ma do bra cen tral na be ka, Ren du li }a i Mi lo vi }a, na pa da ~e Odi tu i Ve qo vi }a. To su igra ~i za sva ki re spekt, a tu je i isk su ni Lu ko vi}… Ja ko do bro smo upo zna ti s kva li te ti ma eki pe Ja vo ra i te {ko je ra ~u na ti na si gur ne bo do ve u me ~u s wi ma, ali }e mo po ku {a ti da do |e mo do po be de. U pre o sta lih pet ko Bi }e me |u star te ri ma: Vuk Mi to {e vi} la mo ra mo da se po dru gom po lu vre me nu, ura di li su tru di mo da do |e mo do tre }e po zi svoj deo po sla i mi smo po sti gli ci je na ta be li, gde objek tiv no tre gol, ali sam znao da je ja ko te {ko ba da pro ve de mo zi mu. ra ~u na ti da mo è mo jo{ jed nom da Vo qom `re ba, s Ja vo rom }e te po go di mo ciq. Raz mi {qao sam o igra ti i u ~e trv tfi na lu Ku pa u to me ka ko da sa ~u va mo pred nost i No vom Sa du. je di ni igra~ ko jeg sam mo gao da -I to }e bi ti do sta te àk duel, even tu al no za me nim bio je Me re pr vi po sle pa u ze ko ja }e usle di ti ba {vi li ko ji je bio naj bo qi na te zbog oba ve za re pre zen ta ci je Sr -

Voj vo di na do ~e ku je Ja vor, Spar tak u â~ ku ê trv tfi nal ni okr {a ju u na ci o nal nom Ku pu, ko ji su na pro gra mu 23. no vem bra, do ne }e za ni mqi ve i ve rov ta no re zul tat ski ne iz ve sne okr {a je. î ni se da je Voj vo di na do bro pro {la, ugo sti }e eki pu Ja vo ra, dok Spar tak Zla ti bor vo da od la zi na no ge Bor cu (â ~ak). Ve ~i ti ri va li ni su ima li pod jed na ku do zu sport ske sre }e, jer Par ti zan }e do za vr {ni ce mo ra ti pre ko ro man ti ~a ra i Sta re Ka ru bur me, {to ni je jed no sta van za da tak, dok }e Zve zda do ~e ka ti Sme de re vo. To je epi log ce re mo ni je `re ba za tre }u ru nu du naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa, a ~ast da spo ji pa ro ve u ~e tvrt fi na lu pri pa la je slek to ru omla di na ca, ko ji se pri pre ma ju za kva li fi ka ci o ni tur nir za pla sman na Ep, Zo ra nu Ma ri }u. - Za do voq ni smo is ho dom `re ba, iako je Ja vor da le ko kva li tet ni ji tim od tre nut nog pla sma na ko ji za u zi ma na ta be li. Voj vo di na je, ipak, bo qa, uz to smo do ma }i ni, pa je na{ ciq

CSKA è li Iva no vi }a Ru s ki fud b al s ki klub CSKA je na v od n o za i n t e r e so v an za re p re z en t a t iv c a Sr bi j e i de f an z iv c a êl s i j a Bra n i s la v a Iva n o v i } a. Iva no v i} je ve} igrao u Ru s i j i, u Lo k o m o t i v i, u ~i j em dre s u je pru ` ao sjaj n e par t i j e i ta k o za r a d io po z iv êl s i j a. Sa d a CSKA è l i da ga vi d i u svo jim re d o v i m a, a ne k e in f or ma c i j e go v o r e da ne } e à l i ti no v ac da ku p e srp s kog {to p e r a. Pre ma na vo di ma ru skih me di ja, po ~et na su ma ko jom bi Ar mej ci otvo ri li pre go vo re

Pa ro vi Voj vo di na- Ja vor, Bo rac (^a ~ak) - Spar tak Zla ti bor vo da, Ofk Be o gradPar ti zan i Cr ve na zve zdaSme de re vo.

pla sman u po lu fi na le- is ta kao je sport ski di rek to er No vo sa |a na Mi o drag Pan te li}. ^lan ru ko vod stva Spar ta ka ZV Dra gan Oxa kli}, ta ko |e, ve ru je da go lu bo vi mo gu da qe. - Ri va li iz dru gog {e {i ra su pod jed na kog kva li te ta, a go sto va we u ^a~ ku je ste te {ko, ma da u ovoj se zo ni bo qe igra mo u go -

sti ma. Ve ru jem da mo `e mo iz bo ri ti pla sman u za vr {ni cu Ku pa - re kao je Oxa kli}. Kor di na tor za sport ska pi ta wa u ta bo ru Par ti za na Al bert Na| krat ko je pro ko men ta ri sao: - Do bi li smo naj te `eg mo gu }eg ri va la u ovoj fa zi tak mi ~e wa, ali am bi ci je Par ti za na su uvek iste, tro fej ne.

Gol man No vo sa |a na Ne ma wa Su pi} upra vo je iz re do va Ja vo ra pro {log le ta sti gao u No vi Sad. Do bro po zna je kva li tet Iva wi ~a na, a o pred sto je }em pr ven stve nom du e lu je re kao: -O~e ku je nas te àk su sret ko ji nam na i la zi po sle gu bit ka dva pla ni ra na du e la u me ~u sa Spar ta kom. Ja vor je po znat kao ne go sto qu biv do ma }in, ali smo mi sve sni kva li te ta ko ji ima mo i, uz mak si ma lan pri stup sva kog igra ~a ovoj utak mi ci, tre ba lo bi da za be le ì mo po be du i ko na~ no se do ~e pa mo tog tre }eg me sta na pr ven stve noj ta be li. A ka kva je va {a prog no za za Kup su sret? -Bi }e to dru ga ~i ja utak mi ca u ko joj ne ma mo pra vo na kiks – od go vo rio je Su pi}. – Igra }e mo pred na {im na vi ja ~i ma, po zna te su am bi ci je ko je ima mo u oba tak mi ~e wa i ni ka ko ne bi smo sme li da do ve de mo u pi ta we pla sman u po lu fi na le Ku pa Sr bi je. Kva li tet ni ja smo eki pa i na dam se da }e mo u obe utak mi ce s Ja vo rom za be le ì ti po be de.

Na vi ja ~i se iz vi ni li Mi haj lo vi }u Na vi ja ~i Fi o ren ti ne iz vi ni li su se tre ne ru klu ba za ko ji na vi ja ju Si ni {i Mi haj lo i vi }u ta ko {to su na tri bi na ma sta di o na oka ~i li tran spa rent iz vi we wa. „Kao tre ne ra te do vo di mo u pi ta we, kao ~o ve ka te po {tu je mo. Iz vi ni”, pi sa lo je u ovoj po ru ci srp skom tre ne ru ko ji je na me ti naj va tre ni jih na vi ja ~a. Wi hov zah tev da pod ne se ostav ku je pre ra stao u vre |a we na na ci o nal noj osno vi i li~ ne uvre de. Fi o ren ti na je sta la iza Mi haj lo vi }a, a on }e otvo ri ti ka pi je u pri ja teq skom me ~u pro tiv jed ne od mla |ih se lek ci ja klu ba. O~e ku ju se na vi ja ~i, ta da }e mo vi de ti ka kav }e bi ti wi hov od go vor na pru `e nu ru ku. Fi o ren ti na za vi kend igra pro tiv Kje va u Ve ro ni.

Pred sed nik u`i~ ke Slo bo de Dra gan Su bo ti} za do vo qan je re mi jem sa Cr ve nom zve zdom u po sled wem ko lu Je len su per li ge i na ja vqu je pro da ju svog naj bo qeg igra ~a Fi li pa Ka sa li ce, za ko ga in te re so va we po ka zu ju po je di ni evrop ski klu bo vi. Fi lip Ka sa li ca je obe le `io do sa da {wi deo se zo ne u Su per li gi ~i ji je naj bo qi stre lac sa {est go lo va, a po sled wim je Slo bo da osvo ji la bod pro tiv Zve zde. - Mno go me na xe ra je zbog we ga, Mak si mo vi }a i Ti ja ga bi lo na tri bi na ma. Uko li ko ni ko u

el ni se lek to ri Ga ne Mi lo van Ra je vac i Go ran Ste va no vi}, te le gen dar ni fud ba le ri Mi lan Aran |e lo vi} i Mar ko Va lok. - Pra }en je pr vi stre lac li ge Fi lip Ka sa li ca. I kad smo ve} kod we ga, ni je mi ja sno za {to ga se lek to ri re dov no iz be ga va ju. Sma tram, ap so lut no ne za slu `e no - sma tra Su bo ti}. Na utak mi ci sa Zve zdom su bi li i me na xe ri ho land skog Utreh ta. - Od gle da li smo za jed no uta mi cu, a po sle we su pa li i kon kret ni pred lo zi. Utreht `e li Lu bo slav Pe nev

Pe nev se lek tor Bu gar ske

Bra ni slav Iva no vi}

je oko 20 mi l i o n a evra. Sprem ni su da idu i da qe, ali je pi ta we ho }e li po ko le ba ti ^el s i u ~i j im re d o v i m a je Iva no vi} star ter i ne dav no je pro du `io ugo vor.

LI STA IFFHS

Par ti zan 125. Na naj no vi joj li sti ne ma~ kog In sti tu ta za isto ri ju i sta ti sti ku fud ba la (IFFHS) {am pion Sr bi je Par ti zan de li 125. me sto, a Cr ve na zve zda je 223. na sve tu. Cr no-be li 125. po zi ci ju de le sa pa ra gvaj skim Na si o na lom, Osa kom iz Ja pa na, Gen kom i Pal me i ra som. Zve zda je usa mqe na na 223. po zi ci ji, {to je za 15 me sta bo qi pla sman ne go na pret hod noj li sti. Voj vo di na je 287. i tu po zi ci ju de li sa

Zve zda {i su za do voq ni `re bom. - Pre o sta je nam da oprav da mo ulo gu fa vo ri ta na Ma ra ka ni pro tiv Sme de re va i na sta vi mo ju ri{ na pe har u Ku pu- kon sta to vao je je dan od po mo} ni ka sport skog di rek troa cr ve no- be lih Bla `o Ra o sa vqe vi}. I u ~e tvrt fi na lu Ku pa Sr bi je (23. no vem bra,13 ~a so va) igra se jed na utak mi ca, a u slu ~a ju ne re {e nog is ho da od mah se pri stu pa iz vo |e wu pe na la. Tak mi ~e we se na sta vqa to kom pro le }a, po lu fi nal nim okr {a ji ma (21. mart i 11. april), dok je fi na le za ka za no za 16. maj. Z. Ran ge lov

Slo bo da pro da je Ka sa li cu

Ide mo na dve po be de

bi je. Bi }e to pot pu no dra gu ~i ji me~, igra }e mo u No vom Sa du i tu bi lo ka kvih gre {a ka ne sme da bu de. Na {a am bi ci ja u Ku pu osta je ista, ho }e mo da stig ne mo do po lu fi na la i on da da vi di mo ko ga }e mo iz vu }i. Ipak, po sle lo {i jeg star ta, Ja vor se kon so li do vao, po be dio Rad na Ba wi ci, ta ko da je si gur no da }e mo mo ra ti da se po tru di mo ako `e li mo da ostva ri mo na {e `e qe - is ta kao je Vu ki }e vi}. A. Pre do je vi}

OD RE \E NI PA RO VI ZA ME ^E VE ^E TVRT FI NA LA KU PA SR BI JE

NE MA WA SU PI]:

re nu. U tre nu ci ma ka da je iz me na bi la sprem na, pri mi li smo gol. Znao sam da je Spar tak ja ko ~vrst ri val i na go ve stio sam te {ku utak mi cu, u ko joj smo ima li na me ru da igra mo na pa da~ ki ko li ko je to mo gu }e, ali i s pred zna wem ko li ko nam Su bo ti ~a ni mo gu na pra vi ti pro ble ma. Tim ko ji je po be dio ube dqi vo eki pu Haj du ka pre tr peo je sa mo jed nu iz me nu i Bo jo vi }a je za me nio Bra na Ili}, ko ji nam je do neo po be du u Kup utak mi -

~etvrtak3.novembar2011.

Al-[a ba bom iz Sa u dij ske Ara bi je, tur skim Is tan bu lom i Va ra `di nom Li sta 10 naj bo qih klu bo va na sve tu: 1. Bar se lo na ([pa ni ja) 335, odo va 2. Real Ma drid ([pa ni ja) 309, 3. Man ~e ster ju naj ted (En gle ska) 280, 4. Ve lez (Ar gen ti na) 263, 5. Por to (Por tu gal) 251, 6. [al ke (Ne ma~ ka) 250, 7. Man ~e ster si ti (En gle ska) 235, 8. Ba jern Min hen (Ne ma~ ka) 233, 9.Uni ver si dad (^i le) 228, 10. San tos (Bra zil) 228.

Fi lip Ka sa li ca

Sr bi ji ne pre po zna wi hov ta le nat u ja nu a ru idu pre ko gra ni ce - na ja vio je Su bo ti}. U lo `i no vog sta di o na u U`i cu bi li su me na xe ri iz Bel gi je, Ho lan di je, Fran cu ske, Ne ma~ ke...Bi li su tu jo{ biv {i i ak tu -

da sa Slo bo dom na pra vi ugo vor o po slov no-teh ni~ koj sa rad wi, ko ja pod ra zu me va raz me nu igra ~a, stru ke, ali i iz grad wu sport skog cen tra na Zla ti bo ru gde bi smo za jed no ra di li - ot kri va Su bo ti}.

Biv {i bu gar ski re pre zen ta ti vac Lu bo slav Pe nev ime no van je za se lek to ra na ci o nal nog ti ma te ze mqe. - Pe nev do bro po zna je igra ~e i mi slim da je naj bo qe re {e we me |u tre ne ri ma ko ji su bi li u u`em kru gu kan di da ta - re kao je predsd nik Sa ve za Bo ri slav Mi haj lov. Pe nev je na me sto se lek to ra Bu gar ske do {ao na o kon {to je Ne mac Lo tar Ma te us do bio ot kaz, zbog ne u spe ha u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo. Pe nev se sma tra jed nim od naj bo qih tre ne ra u Bu gar skoj, a kao igra~ no sio je dres so fij skog CSKA, Va len si je, ma drid skog Atle ti k a, Kom p o s te l e, Sel te i Lo ko mo ti ve iz Plov di va.

sport

~etvrtak3.novembar2011.

dnevnik

POSLE @ALBE SUBOTI^KE BA^KE 1901

PREVIRAWE U CRVENKI

Ko va ~e vi} dao ostav ku

Kar lov ~a ni ne pri jat no iz ne na |e ni Utak mi ca voj vo |an skih fud bal skih li ga {a iz me |u Pro le te ra iz Ban ta skog Kar lov ca i su bo ti~ ke Ba~ ke, od i gra ne pro {le su bo te, bi la je pri li~ no `e sto ka, sa do sta pre ki da, `u tih i dva cr ve na kar to na. Su sret se za vr {io po be dom do ma }i na, go lom pet mi nu ta pre kra -

mi ce. Kar lov ~a ni ma se na du {u sta vqa to da je pot pred sed nik klu ba Sa {a Cvet ko vi} u dru gom po lu vre me nu bio na aut li ni ji i vr {io pri ti sak na su di je, za tim se spo mi we Ba~ kin po ni {ten gol, kao i to da su su di je bi le na klo we ni je do ma }oj eki pi. U od go vo ru Pro le ter is ti ~e da ta kve op tu `be ne ma ju po kri -

bi do {lo do ne kog in ci den ta, {to su go sti pri `eq ki va li. Do ma }i ni su, ra di do brih od no sa, do zvo li li go sti ma da sni me utak mi cu. U sa op {te wu Uprav nog od bo ra Pro le te ra, iz me |u osta log, se ka `e: â&#x20AC;&#x17E;Tu `no je, jad no i bed no od stra ne klu ba sa ta ko sve tlom Da vid Tre ze ge

DAVID TREZEGE

Ju ven tus mo `e do ti tu le Da vid Tre ze ge iz ja vio je da ga ne bi iz ne na di lo da we gov biv {i klub Ju ven tus osvo ji ti tu lu u Se ri ji A. - Pra tim re zul ta te Ju ven tu sa ove go di ne i mo gu re }i da mo gu da osvo je sku de to, jer tre ner An to nio Kon te ra di do bro. An drea Pir lo pra vi raz li ku na sre di ni te re na, ali mo ra se pri zna ti da su Ju ven tu so vi ri va li star to va li pri li~ no bla -

go - re kao je Tre ze ge, ~lan Ba ni ja sa iz Uje di we nih Arap skih Emi ra ta. Ju ven tus se tre nut no na la zi na vr hu ta be le sa bo dom pred no sti u od no su na Udi ne ze i La cio, dok ak tu el ni pr vak Mi lan za o sta je dva bo da za li de rom. Tre ze ge je 2000. iz Mo na ka pre {ao u Ju ven tus i za de set go di na za tim iz To ri na od i grao je 245 utak mi ca i po sti gao 171 gol.

Eki pa Pro le te ra iz Ba nat skog Kar lov ca

ja me ~a. U za pi sni ku ni ko, su di je, de le gat i pred stav ni ci obe eki pe, ni su ima li pri med be, ni ti je ne ko ne ko od wih na knad no upu tio pri med be di sci plin skim or ga ni ma Sa ve za. Zbog to ga je u Pro le te ru sa ve li kim iz ne na |e wem pri mqe na `al ba Ba~ ke 1901 upu }e na FS Voj vo di ne, u ko joj su Su bo ti ~a ni osu li dr vqe i ka me we na po na {a we do ma }i na i or ga ni za ci ju utak -

}e. Ugo sti li su ri va la ka ko pri li ~i do brom do ma }i nu, a u su dij sku svla ~i o ni cu ni ko iz upra ve Pro le te ra ni je ni pri vi rio, a ka da se pr vio za pi snik pri su tan je bio de le gat @eq ko Stan kov iz Zre wa ni na, ko ji ni je imao ni ka kav pri go vor. Za Sa {u Cvet ko vi }a ka `e se da je pri za vr {et ku su sre ta u{ao u ogra |e ni pro stor iza go la do ma }i na da bi smi rio igra ~e da ne

^ETVRTO KOLO LIGE [AMPIONA Grupa E Genk - ^elzi Valensija - Bajer (L)

1. ^elzi 2. Bajer (L) 3. Valensija 4. Genk

4 4 4 4

2 2 1 0

2 0 2 2

0 2 1 2

1:1 (0:1) 3:1 (1:1) 9:2 4:4 5:4 1:8

8 6 5 2

Grupa F Arsenal - Marsej 0:0 Borusija (D) - Olimpijakos 1:0 (1:0)

1. Arsenal 2. Marsej 3. Borusija (D) 4. Olimpijakos

4 4 4 4

2 2 1 1

2 1 1 0

0 1 2 3

4:2 4:1 3:7 4:5

8 7 4 3

LIGA SRBIJE U SEDE]OJ ODBOJCI

Ki kind ski Fe niks na ~e lu U su b o t u se na s ta v qa tak mi ~e we u Li gi Sr bi je u se de }oj od boj ci u ko joj u~e s tvu j u pet eki p a. Do sa da su od i gra na dva tur ni ra, tre nut no su naj bo qi od b oj k a { i Fe n ik s a iz Ki kin de sa sve ~e ti ri po be de. Tre }i tur nir od i- gra } e se u su bo tu u Be o gra du, a do ma } in je eki pa Sme~. Pla ni ra no je da po dve utak mi ce od i gra ju Sme~, Ser va iz Ba~ ke Pa lan ke i Su bo ti ca, a po je dan Kra gu jev ~a ni i Fe niks iz Ki kin de. Po sle dva tur ni ra, na ta be li vo di Fe niks sa ~e ti r i po b e d e, dru g i su Kra gu jev ~a ni sa 2 po be de i 2 po ra za, Sme~ iz Be o- gra da je tre }i sa jed nom po be dom i dva po ra za, ko li ko ima i Ser va iz Ba~ ke Pa lan ke, dok je pe ta Su bo ti ca ko ja je od i gra la sa mo dve utak mi ce i obe iz gu bi la. V. Vu.

Grupa G Zenit - [ahtjor APOEL - Porto

1. APOEL 2. Zenit 3. Porto 4. [ahtjor

4 4 4 4

2 2 1 0

2 1 1 2

Grupa H BATE - Milan Plzen - Barselona

1. Barselona 2. Milan 3. BATE 4. Plzen

4 4 4 4

3 2 0 0

1 2 2 1

0 1 1 2

1:0 (1:0) 2:1 (1:0) 6:4 7:5 5:7 4:6

8 7 4 2

1:1 (0:1) 0:4 (0:2)

0 13:2 0 7:3 2 2:9 2 1:5

10 8 2 1

tra di ci jom kao {to je FK Ba~ ka 1901 da na ova kav na ~in ni po do {ta va ju na {u kao su za ~i stu i za slu `e nu po be du. FK Pro le ter }e i da qe, kao i do sa da, bi ti do bar do ma }in, da }e sve od se be da na te re nu ostva ri {to vi {e po be da i ne }e se oba zi ra ti na ova kve i sli~ ne in si nu a ci je. Na sta vi }e i da qe da se sport ski bo ri za svo je ci qe veâ&#x20AC;&#x17E;. R. Jovanovi}

Te ri pod is tra gom Po li ci ja u Lon do nu po kre nu la je zva ni~ nu is tra gu pro tiv ka pi te na êl si ja Xo na Te ri ja zbog vre |a wa pro tiv ni~ kog fud ba le ra na ra snoj osno vi. Te ri je op tu èn da je vre |ao An to na Fer di nan da u po ra zu êl si ja od Kvins Park Ren xer sa 23. ok to bra. Ka p i t en êl s i j a je ra n i j e od ba cio op tu `be i re kao da su we go ve iz ja ve iz va |e ne iz kon tek sta.

JAV NI ÂS RE KRE A CI JE ZA SOM BOR KE: Sportski savez grada Sombora nastavqa s rekreativnim akcijama za sve uzraste. Posledwa u nizu bila je Javni ~as rekreacije za Somborke, odràn u sali Partizana. U~estvovale su dame do i preko 40 godina u okviru besplatne rekreacije koju je pokrenuo pre dva meseca ovda{wi sportski savez. Ove akcije sprovode se uz pomo} i podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu i Saveza sport za sve Vojvodine. Na javnom ~asu rekreacije ve`balo je preko stotinu èna iz grada zelenila, a imale su i go{}e iz Stare Moravice i Pa~ira.

PRVA A MU[KA LIGA

Do ma }i ni la ko i ube dqi vo Vojvodina Srbijagas - @elezni~ar 101:74 (34:14, 25:15, 24:23, 18:22) NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca 300, su di je: Ju ras i Nin ko vi} (Be o grad) i Ma noj lo vi} (Uì ce) VOJ V O D I N A SR B I J A GAS: V. Pet ko vi} 2, Ku è ta 7, Mar ko vi} 19, S. Pet ko vi}, Sto ja ~i} 12, [e {li ja 2, Ka li ni} 2, Bu ni} 19 (6 sk), \u mi} 9, Dun |er ski 9, Ze ko vi} 14 (5 sk), Vu jo {e vi} 6. @E L E Z NI ^ AR: Smi q a ni} 13, Jer ko vi}, Stu par, Ka sa ba {i} 3, Sta no je vi} 8, Gu gle ta 4, Mar ko vi}, Jo ji} 11, Jef ti} 15, \or |i} 2, @iv ko vi} 2, Ba ji} 16 (9 sk). I ~e tvr tu utak mi cu u no vom pr ven stvu Sr bi je za ko {ar ka {e eki pa Voj vo di ne la ko i ube dqi vo re {i la je u svo ju ko rist i jo{ jed nom po tvr d i l a da je naj o z biq n i j i pre ten dent za ula zak u Su per li gu. Od sa mog po ~et ka vi de lo se ko je ko na te re nu, a ri tam igre dik ti ra li su do ma }i ko {ar ka {i. Ve} u 6. mi nu tu na sem fa ro ru je sta ja lo (21:5) i mo glo se na slu ti ti ka ko }e se utak mi ca za vr {i ti. Pred ve |e nim ras po lo è nim Du {kom

Za ku ca va we Du {a na Bu ni }a

Foto: B. Lu~i}

Bu n i } em igra ~ i Voj v o d i n e Sr bi ja gas pu ni li su ko{ In |i ja ca u ~i jim re do vi ma je je di no biv {i igra~ no vo sad ske eki pe Go ran Ba ji} po ka zi vao kva l i t et u pr v o l i g a { kom dru {tvu. I u dru goj ~e tvr ti ni ni je bi lo ni ka kvih pro me na, ras pu cao se ka pi ten Ra do van Mar ko vi}, pa smo u 16. mi nu tu za be le ì li ve li kih i ne do sti `nih 50:18 za cr ve nobe le. Na sta vak me ~a bio je sa mo for mal nost. Tre ner No vo sa |a na Si ni {a Ma ti} uveo je na par ket sve igra ~e ko je je imao na ras po la ga wu, a go sti su to is ko ri sti li da upri sto je po raz. Ba ji }u su se pri dru ì li Jef ti}, Jo ji} i is ku sni Alek san dar Smi qa ni}, ali su raz li k u vi s o k om odr ` a v a l i Mar ko vi}, Sto ja ~i} i Ze ko vi}, pa go to vo ni ka kvih uz bu |e wa ni je ni bi lo. Vla da la je je di no ne iz ve snost da li }e do ma }in us pe ti da uba ci 100 po e na, a u po sled wim tre nu ci ma utak mi ce to se i do go di lo, pa smo za be le ì li ru tin sku, ube dqi vu i la ku po be du Voj vo di ne Sr bi ja ga sa. A. Predojevi}

Na kon se ri je re zul tat skih ne u spe ha i su o ~en sa ve o ma te {kom si tu a ci jom u klu bu iz ko je se ne na zi re lak iz laz, do sa da {wi tre ner ru ko me ta {a Cr ven ke pro fe sor Ra do sav Ko va ~e vi} pod neo je ostav ku. - O~i gled no je da su po re me }e ni od no si na mno gim re la ci ja ma, da se sve ozbiq ni je is po qa va ne u va à va we i ne po {to va we ka ko me |u igra ~i ma ta ko i u od no su pre ma me ni. Sto ga sam pro ce nio da je mo je po vla ~e we mo `da pr vi i pra vi ko rak da se bar do ne kle pre va zi |u ove su mor ne okol no sti, {to za i sta iskre no è lim mom klu bu i bu du }em na sled ni ku - ka è Ko va ~e vi} ko ji je o svo joj od lu ci si no} oba ve stio igra ~e i pred sed ni ka klu ba. Za sa da se je di no zna da }e tri nin ge u na red nih ne ko li ko da na vo di ti Nenad Wa ra di iz Vr ba sa, spe ci ja li sta za kon di ci o ni deo ra da, ko ji je an ga ò van pre de se tak da na u na me ri da na tom pla nu po mog ne do sa da {wem tre ne ru Ko va ~e vi }u. T. Jovovi} PRVA MU[KA LIGA

Mo kri n ~a ni za slu è no Crvena zvezda - Novi Beograd 28:27 (18:17) KI KIN DA: SC Je ze ro, gle da la ca oko 200, su di je: Me da re vi} (Zre w a n in) i Voj v o d i} (Som b or). Sed m er c i: Cr v e n a zve zda 5 (4), No vi Be o grad 3 (2), is kqu ~e wa: Cr ve na zve zda 6, No vi Be o grad 10 mi nu ta. CR V E N A ZVE Z DA: Mi {kov (12 od b ra n a i sed m e rac), Kr s po g a ~ in, La z i} 2, Te rek 1, Ko ma rek, Du ka ta rov 2, Ve ki} 7, To ki}, Ke wa lo 1, Ste pa nov 3, Pa {i} 6 (4), Ba bi} 2, Go li} 4. NO VI BE O GRAD: Zdrav ko vi} (15 od bra na i sed me rac), û~ ko vi} (3 od bra ne), Di mi tri je vi}, Ni ko li} 1, Ma ti ~i} 3 (1), Po po vi}, Bu bqe vi} 1, Bje li}, Bo ji ~i}, Ra den ko vi} 2 (1), Ni ni} 3, Ra do ni ~i} 4, Ste va no vi} 3, La o vi} 9. Ru ko me ta {i Cr ve ne zve zde iz Mo kri na za slu è no su u od lo è nom me ~u 6. ko la sa vla da li bor be nu eki pu No vog Be o gra da- 28:27. Utak mi ca je bi la le pa i di na mi~ na, sa mno go iz jed na ~e wa i do brih od bra na ma go stu ju }eg gol ma na. U fi ni {u me ~a do ma }in je ste kao pred nost od tri go la i uz ve li ku bor bu us peo da tri jum fu je. U po bed ni~ koj eki pi, ko ja je na stu pi la u do sta osla bqe na zbog bo le sti ne ko li ko igra ~a, is ta kli su se ka pi ten Mi haj lo Ve ki} i gol man Slav ko Mi {kov, a u po ra è noj La o vi} i gol man Zdrav ko vi}. M. S. ATLETIKA

Be o grad ho }e Evropsko prvenstvo u kro su De le ga ci ja Atlet skog sa ve za Sr bi je bi }e pri sut na na sa stan k u Sa v e t a Evrop s ke atlet ske fe de ra ci je (EAA) u pe tak u Hel sin ki ju. Tom pri li kom bi }e od re |en do ma }in Evrop skog pr ven stva u kro su 2013. go di ne, a kan di da ti su po zna to tur sko le to va li {te An ta li ja, Du din ci u Slo va~ koj i Be o grad. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, glav ni grad Sr bi je je fa vo rit da do bi je or ga ni za ci ju ovog tak mi ~e wa. - Ako uspe mo, to }e bi ti naj ve } e atlet s ko tak m i ~ e w e u Sr bi ji po sle 1962, ka da smo or ga ni zo va li pr ven stvo Evro pe na otvo re nom. Da nas jo{ ne ma mo uslo ve za ta ko ne {to, ali uko li ko bu de mo do ma }i ni EP u kro su stva ri }e se pro me ni ti na bo qe - iz ja vio je ge ne ral ni se kre tar ASS Slo bo dan Bran ko vi}. - Na dam se da }e mo uz po dr {ku gra da i dr `a ve do ne ti do bre ve sti iz Hel sin ki ja - do dao je Bran ko vi}.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak3.novembar2011.

UO^I STARTA SVETSKOG KUPA ZA ODBOJKA[ICE

Evrop ske {am pi on ke `e le iz Ja pa na u Lon don U no}i izme|u ~etvrtka i petka u Japanu po~iwe 11. svetski Kup za odbojka{ice, tri naj bo qe re pre zen ta ci je na}i }e mesto na Olimpijskim igrama u Londonu. U~estvuje 12 selekcija i igra}e svako sa svakim (sistem takmi~ewa je sli~an kao na Gran priju izuzev toga {to nema finalnog turnira) u ~etiri runde. Na ovoj veoma kvalitetnoj smotri na{li su se prvaci i vi ce pr va ci kon ti ne na ta, uz doma}ina Japan i dve pozivnice organizatora. U prvoj rundi reprezentacije }e biti podeqene u dve grupe po {est, a igra}e se samo tri me~a. Svetski Kup je prvi filter reprezentacija za Olimpijske igre, a svaka }e odigrati 11 utakmica za14 dana. Na ovoj priredbi nema aktuelnog prvaka sveta Rusije, kao ni tre}e reperezentacije iz Evrope Turske, a ne ma ni Po qa ki wa, jer su vajld karte dobili Italija i Argentina. Aktuelne prvakiwe Evrope, odbojka{ice Srbije, u prvoj rundi imaju te`ak posao, iako na prvi pogled Koreja i Kenija ne zvu~e kao atraktivni protivnici (SAD je tre}i takmac

Ras po red pr ve run de A grupa (Hiro{ima) 1. kolo (petak) Ki na - Al ìr (3.10) Do mi ni k. R. - Ar gen ti na (6.40) Ita li ja - Ja pan (10.30) 2. kolo (subota) Do mi ni k. R. - Al ìr (3.10) Ita li ja - Ki na (7.10) Ja pan - Ar gen ti na (10.30) 3. kolo (nedeqa) Ita li ja - Do mi ni k. R. (3.10) Ar gen ti na - Al ìr (7.10) Ki na - Ja pan (10.30)

B grupa (Nagano) 1. kolo (petak) Sr bi ja - Ko re ja (3.10) Ne ma~ ka - Ke ni ja (6.40) SAD - Bra zil (10.30) 2. kolo (subota) Ne ma~ ka - Ko re ja (3.10) Sr bi ja - SAD (7.10) Bra zil - Ke ni ja (10.30) 3. kolo (nedeqa) Sr bi ja - Ke ni ja (3.10) Ne ma~ ka - Bra zil (7.10) SAD - Ko re ja (10.30)

Mi le na {i ri op ti mi zam

Jo va na Bra ko ~e vi} bi }e ka pi ten pla vih la vi ca u Ja pa nu

Sastav na{e reprezentacije ime i prezime godine visina klub pozicija 2. Jo va na Bra ko ~e vi} 23 196 Mar ve lo us (Jap.) k 3. Sa wa Ma la gur ski 21 193 Asi stel p/k 4. Bo ja na @iv ko vi} 23 185 Vo le ro Ci rih t 5. Na ta {a Kr sma no vi} 26 188 Ra bi ta Ba ku sb 6. Ti ja na Ma le {e vi} 20 184 Vo le ro Ci rih p 7. Bri `it ka Mol nar 26 182 NEC (Jap.) p 8. Ana An to ni je vi} 24 185 Kan t 9. Jo va na Ve so vi} 24 182 Kon stan ca p 13. Ana Bje li ca 19 190 C. zve zda p/k 14. Na |a Nin ko vi} 20 193 Vo le ro Ci rih sb 16. Mi le na Ra {i} 21 193 Kan sb 17. Ste fa na Veq ko vi} 21 190 Asi stel sb 18. Su za na ]e bi} 27 167 Zul l 19. Su za na Po po vi} 25 175 Ra bi ta Ba ku l Tim menayer: Je le na Re qin. Selektor: Zo ran Ter zi}. Pomo}ni trener: Bran ko Ko va ~e vi}. Statisti~ar: Ne boj {a Pro ti}. Kondicioni trener: Vla di mir Ban ko vi}. Fizioterapeut: Si ni {a Mla de no vi}. Doktor: Mi o drag Mi ti}.

u uvodnoj rundi). Dugo takmi;arsko leto jo{ traje za na{e devojke koje su, posle osvajawa zlata u Evropskoj ligi, pa bronze na debiju u Gran priju i zlata na Evropskom prvenstvu, do sada zabeleìle sjajne rezultate. Kao prvaku Starog kontinenta i na osnovu prikazanih igara sleduje im zvawe jednog od favorita za plasman na Olimpijadu, ali selektor Zoran Terzi} isti~e da takva vrsta pritiska ne postoji. - Svetski Kup je najteì put ka Olimpijadi jer samo prve tri reprezentacije prolaze. Iako smo prvaci Evrope, nismo u krugu najuìh favorita, ali imamo prava da se nadamo najboqem. Leto za nama }emo

svi pamtiti kao jedno od najlep{ih i bilo bi veoma lepo da se odmah plasiramo u London, ali je konkurencija u Japanu izuzetno jaka. U prvih pet me~eva igramo s troje favorita, Brazilom, SAD-om i Nema~kom, ali je dobro da u zavr{nici imamo ne{to lak{i raspores kad nas sve stigne umor - rekao je Terzi}. Ka pi ten re pre zen ta ci je u Japanu bi}e Jovana Brako~evi}, koja se oporavila od povrede, a kapitensku traku dobila je zbog neigrawa Jelene Nikoli} i Maje Ogwenovi}. - Rezultat nam nije toliko bi tan, jer }e mo na stu pi ti oslabqene. Ako se sada plasiramo na OI - tim boqe, a ako

Sredwi bloker Milena Ra{i} igrama u nacionalnom dresu ovog leta isko~ila je u prvi plan i sada je jedna od najboqih blokera na svetu. Iako ima svega 21 godinu, do sada je 83 puta nastupila za dràvni tim, a pred po~etak Svetskog Kupa je optimista. - Posle igara tokom leta, trebalo bi i ovaj turnir da odigramo dobro, iako nismo kompletne. Znamo da nas ~eka veoma te{ko takmi~ewe, mo`da i najteè do sada i protivnici su najboqe ekipe na svetu. Iskreno, nadam se da moèmo ve} da iskoristimo prvu {ansu i da se plasiramo na OI - rekal je Ra{i}eva. ne, bi}e jo{ prilika. Najva`nije je da smo sigurni da }emo se na}i u Londonu, a put do odredi{ta nam nije u prvom planu / istakla je Jovana. M. Risti}

OD DANAS DO NEDEQE KUP ^ETIRI NACIJE

Sr bi ja i Ma |ar ska na otva ra wu Ma ri ja Sa vi} Sre} ko vi}, Sa ra Ili} i Zo ra na Sla dek

EVROPSKO PRVENSTVO U FITKIDU

Na {i ma sre bro i bron za Na Prvenstvu Evrope u fitkidu, u italijanskom gradu Rimini, Srbija je prvi put imala predstavnice u svim uzrastnim kategorijama. U~estvovalo je 250 takmi~ara iz 11 zemaqa(Ma|arska, [panija, Francuska, Nema~ka, Danska, Island, Finska, Norve{ka, Litvanija, Srbija i Italija). U veoma jakoj konkurenciji, na{e mlade takmi~arke su zablistale i osvojile dve medaqe.U uzrastu do devet godina Sara Ki{(Sokolsko dru{tvo 2, Sremska Mitrovica) osvojila je drugo mesto, a u uzrastu do 11 godina Zorana Sladek(Sremska Mitrovica) bila je tre}a.U konkurenciji do 13 godina Sari Hornai(Figura, Sombor) pripalo je {esto, a Andrei Kostandinovi}(15) iz beogradske Dive peto mesto.U kategoriji takmi~arki do 18 godina Stefana Ivkovi}(Diva, Beograd) osvojila je ~etvrto mesto, dok je {esta bila Ana Radovanovi}(Sokolsko dru{tvo 2, Sremska Mitrovica). Selektor reprezentacije Marija Savi} Sre}kovi}, predsednica Fitnes saveza Srbije, prezadovoqna je uspehom na{ih takmi~arki. J. Stevi}

Od danas do nedeqe tri srp ska grada, Ni{, Beograd i Vr{ac, bi }e do ma}i ni rukometnog turnira Kup ~etiri nacije, koji }e biti sjajna uvertira za Evropsko prvenstvo 2012. godine u na{oj zemqi (od 15. do 29. januara). Na turniru }e, osim reprezentacije Srbije, u~estvovati selekcije Ma|arske, ê{ke i Hrvatske, a zanimqivo je to da }e se sve ~etiri reprezentacije nalaziti u razli~itim grupama na EURO 2012. Ju~era{wi dan na{i reprezentativci proveli su na glavnom trgu u Ni{u druè}i se sa mno go broj nim pro lazni ci ma, dele}i autograme, fotografi{u}i se, dok su s novinarima pri~ali o predstoje}em turniru. – Radujem se {to sam ponovo u Ni{u, gde smo pro{le godine u ju nu igra li ba ra` za Svetsko prvenstvo u [vedskoj s reprezentaciojom ê{ke – istakao je desni bek Marko Vujin. – Iznena|en sam komforom renoviranog âira. To }e za nas biti veliki podstrek da u, ipak, va`noj utakmici protiv Ma|ara pruìmo maksimum. @ao mi je {to i me~eve u grupi na Evropskom prvenstvu ne igramo ovde, ali verujem da }e na{a reprezentacija i u Beogradu imati podr{ku qubiteqa rukometa. Rastko Stojkovi} je obe}ao da }e reprezen ta tivci uvek stremiti vrhunskim rezultatima.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je u Ni {u uvek ima sjaj nu po dr {ku

– Dobra smo reprezentacija, skup kvalitetnih pojedinaca, {to je osnov za boqe rezultate nego do sada. Nadam se da }emo na radost svih u Srbiji uspeti da do|emo do zavr{nice {ampionata Starog kontinenta i boriti se za medaqu. U Ni{u se uvek ose}amo izvanredno, ovaj grad `ivi za rukomet, nadamo se velikoj podr{ci i u me~u sa Ma|arima.

Momir Ili} ima problema sa povredom zgloba, ali je kao i uvek nasmejan i raspolo`en. – Ne treba da ponavqam da smo na krilima publike u ^airu igrali boqe, poletnije i postizali dobre rezultate. Dvorana je super, o~ekujem podr{ku i u prvom me~u Kupa nacija, kao i mnogih godina u pro{losti napomenuo je Ili}.

Selektor Veselin Vukovi}, kao igra~ vlasnik olimpijskog i svetskog zlata je istakao: – Ovo je po~etak veoma ozbiqnih priprema za Evropsko prvenstvo. Smatram da je to istorijska {ansa za srpski rukomet i ne smemo je olako shvatiti i propustiti. Srbija prvi me~ igra danas protiv Ma|arske u 18 ~asova u

âiru. U drugoj utakmici se sastaju Hrvatska i ê{ka u 20 ~asova. U subotu (5. novembar) u beogradskom Pioniru sastaju se Srbija – Hrvatska (18) i Ma|arska – ê{ka (20), a dan kasnije u vr{a~kom Milenijumu Srbija – ê{ka (18) i Ma|arska – Hrvatska (20). J. G.

SveT POZnATiH

~etvrtak3.novembar2011.

dnevnik

Све спремно за краљичину смрт?! Т

елевизија Би-Би-Си увелико вежба за објављивање тужне вести, пише британска штампа. Иако је краљица Елизабета II и у 86. години живахна и активна, британска телевизија не жели да ризикује никакве гафове, па вежба за њену смрт. Када је 2002. умрла краљица мајка, Би-Би-Си је од увређених грађана добио гомилу притужби, између осталог и на чињеницу да водитељ програма није носио црнину, већ сиво одело и плаву кошуљу. Телевизија је била на мети критике и када је принц Чарлс најавио свадбу са Камилом Паркер-Боулс, а новинар га питао како ће млади принчеви реаговати на то, што је оцењено као веома непристојно питање. Би-Би-Си ће, када краљица умре, бити на висини задатка, и између осталог око две недеље неће емитовати никакве забавне нити хумористичке садржаје.

PAPARACO

Џенифер Лопез

Шаде блистала у Арени В

ише од 10.000 људи стрпљиво је сачекало концерт који је каснио читав сат, а због велике гужве на београдским улицама, многи су у салу ушли тек након почетка. „Хвала Србијо! Вечерас ћемо покушати да надокнадимо све године које су нас раздвојиле”, рекла је Хелен Фолашаде Аду (52), и концерт почела актуелним хитом „Солдир оф лав”. Егзотична дама британског соул-џез звука једноставно је блистала у Београду, и показала пуну моћ свог савршено баршунастог гласа. Шаде је почела строго провокативно, али црну провидну ролку и вртоглаве штикле током вечери је заменила „пословним” аутфитом, а затим и вилинском белом хаљином и босим стопалима. Цео концерт је осмишљен и изведен перфектно. Глас ове диве чувен је годинама, и није изгу-

био на снази, бенд је уигран и вешт, пратећи видео материјали маштовити и сликовити, па чак и костим савршено „лежи” сваком тренутку - у једном дочарава снагу и ратоборност, а већ у следећем рањивост и невиност.

пробраним старим хитовима, па су мушкарци неуморно сликали своје даме које су се у заносу љуљушкале уз „Smooth operator”, „Your love is king”, „Jezebel”, „Bring me home”, „Is it a crime” ili „Sweetest taboo”. Савршена, безвремена музика за све генерације, романтика без патетике, топле ноте за хладну ноћ... Вече са Шаде је путовање кроз емотивне пределе којима од Лос Анђелеса до Чикага шета „Смоотх оператор” са очима од злата и леденим срцем, у којима Џезебел изгледа као принцеза у ноФото: Петар Стојановић вој хаљини, и можда Публика је сваку реч сваке је злочин да вам неко и даље песме певала из дубине душе, недостаје али љубав је јача од а број продатих карата сигурно поноса... И пред сам крај, „Тхис је био паран, јер је ово био праис но ординарy лове”. Е па, ни ви концерт за заљубљене на ово није био „само обичан” који се не води неко да „држи конце. свећу”. Сет листа обиловала је Бојана Зимоњић

Рис Видерспун има „кућни видео”

ис Видерспун играће у комедији заједно са Џејсоном Сигелом. Они ће глумити жену и мужа који желе да „зачине” свој живот тако што ће се снимити док воде љубав, али наредног јутра снимак нестаје и почињу паничну потрагу за њим. Видерспунова, добитница Оскара за споредну улогу у филму „Ход по ивици”, снимиће ускоро и акциони комедију „This means war”.

„Народњак” Џастин Тимберлејк

Мелиса Џорџ

OUT

Џесика Бил

евач ће играти у филму о америчкој фолк сцени шездесетих година, пише филмска штампа. Џастин Тимберлејк добио је улогу у новом филму браће Итана и Џоела Коена, чији ће централни лик бити фолк певач Луин Дејвис. Главна улога поверена је Клајву Овену, а улоге су добили и Џастин Тимберлејк и Кери Малиган, који ће обоје играти фолк музичаре. Браћа Коен удружили су се са продуцентом Скотом Рудином, са којим су радили филм „Нема земље за старце”. Снимање филма „Унутар Луина Дејвиса” почиње у јануару.

Фото: Петар Стојановић

Оженио се Илија Бозољац И

лија Бозољац и Адријана (32) судбоносно „да” су изговорили у тајности, у кафићу „Бордел” у Београду. Венчање је уприличено на годишњицу њиховог упознавања. Пар се забавља неколико месеци, а ускоро ће имати још један разлог за славље пошто је манекенка у другом стању.

Џон Траволта игра српског војника

филму „Killing season”, Траволта ће играти Србина који тражи освету. Сценарио за филм написао је Еван Доерти, који потписује сценарио за нову верзију бајке о Снежани и патуљцима. У филму, Роберт де Ниро игра бившег војног ветерана који живи повучено у брвнари у планинама, и започиње неочекивано пријатељство са туристом из Европе који је ту залутао (Траволта). Међутим, туриста је заправо српски војник који жели да се освети ветерану за неправду из доба рата. Филм још увек нема режисера, а снимање почиње 16. јануара. Ово је први пут да су Де Ниро и Траволта заједно на филму.

c m y

dnevnik

kultura

~etvrtak 3.novembar2011.

НА 40. НОВОСАДСКОМ САЛОНУ ОД 10. НОВЕМБРА ДО 5. ДЕЦЕМБРА У МСУВ

ИЗЛОЖБА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У КИКИНДИ

Од слика, филма и стрипа, до уметничких акција

Плакатима против насиља над женама

Јубиларна 40. изложба Новосадског салона, коју организује Новосадски отворени универзитет, биће приређена од 10. новембра до 5. децембра у Музеју савремене уметности Војводине. На изложби 40. Новосадског салона учествују: Силард Антал, Александар Димитријевић, Андреа Ивановић Јакшић, Бојана

зин Цегер“ и „Фијук мрежа“ извешће акцију сито штампе стрип мотива на одевне предмете гостију. У пратећем програму, током трајања изложбе, 14. новембра биће уприличена дечја графичка радионица “Предграфичке и графичке технике” коју ће водити графичар Драган Јајић. За 18. новембар заказана је

Иновативни приступ Бошка Петровића Указивањем на свог покретача, неправедно запостављеног Бошка Петровића (1922-1982), који је ову манифестацију иницирао 1971. године, Савет 40. Новосадског салона желео је да подсети јавност на његов креативни четрдесетогодишњи рад у коме је учествовао у различитим друштвеним, уметничким и организационим иницијативама. По мишљењу Сање Којић Младенов, иновативни приступ Бошка Петровића, примена експеримента у разнородним материјалима и медијима, смештени су овом изложбом у контекст данашњих уметничких и друштвено-политичких прилика. Уз тврдњу да су његови принципи деловања и данас актуелни, Сања Којић Младенов, кураторка-селекторка 40. Новосадског салона, направила је избор који одговара разуђеном карактеру савремене уметничке сцене. Кнежевић, Андреа Палашти, Зоран Тодоровић, Милош Вујановић, „Tur bo Co mix – Krek ha us“, Игор Хофбауер и група „Фанзин Цегер“. Гости у пратећим програмима биће „Hi brid me dia kamp“, Мирослав Јовић, „Mul ti flex“ и Графичка радионица за децу Драгана Јајића. Новосадски салон ће свечано бити отворен 10. новембра у 19 часова у Музеју савремене уметности Војводине, и током отварања „Фан-

пројекција филмова Силарда Антала, групе „Mul ti flex“ (Драган Живанчевић, Драган Матић и Жељко Пишкорић) и Мирослава Јовића. На 40. Новосадском салону представљају се уметнички радови уметница и уметника реализовани у различитим медијима, међу којима су: слика, цртеж, инсталација, видео-инсталација, филм, фотографија, стрип и дигитални медији, као и друштвено-уметничке акције

и пројекти уметничких група и асоцијација. Пратећи програми у знаку су различитих појава које истражују релације савремене уметничке праксе, науке, технологије и друштвене стварности. Савет Новосадског салона (Иван Карлаварис, Драгослав Вишекруна, Мирјана Благојев, Лидија Среботњак Пришић, Никола Мацура, Горан Деспотовски и председник Савета Данило Вуксановић) позвао је историчарку уметности Сању Којић Младенов, да начини адекватан избор (без локалних сужавања) у мноштву појављивања савремене уметничке сцене. Сања Којић Младенов, кураторка-селекторка овогодишњег 40. Новосадског салона, одржаће два стручна вођења кроз изложбу 22. и 29. новембра, када ће уприличити разговор са уметницима - учесницима. Исидора Тодоровић и Лука Ранисављевић ће 25. новембра водити “Радионицу локативног гејминга”. Промоција каталога и додела велике награде 40. Новосадског салона планирана је 2. децембра у 19 сати, када ће бити организована и панел дискусија“Уметничка продукција у контексту савремене праксе”. У њој ће учествовати Центар за графику, УА из Зрењанина и чланови Савета Новосадског салона. Модератор ће бити председник Савета 40. Новосадског салона Данило Вуксановић. Н. Пејчић

У ИЗДАЊУ „ПЛАВОГ ЈАХАЧА“

Зборник о Марини Абрамовић Издавачка кућа „Плави јахач” објавила је је зборник интервјуа и текстова о уметници Марини Абрамовић под називом „Марина Абрамовић - Хероина нарцистичке културе„ који је уприличила уредница Наташа Марковић. Марковићева је рекла да је ово прва књига о чувеној уметници у Србији после 35 година и додала да „Плави јахач„ заједно са установом културе „Пароброд„ ради на томе да уметницу доведу у Београд на промоцију монографије о њој која би требало да се појави крајем године. Марковићева је казала да је од Абрамовићеве добила мејл у коме јој је навела да се ра“Парада”, шести играни филм редитеља и сценаристе Срђана Драгојевића, уверили смо се на његовој новосадској премијери, гледаоцима пружа много повода и за смех и за сузе. А то је баш оно што се све ређе виђа у биоскопу, било да је реч о домаћем или светском филму. Публика у новосадском биоскопу “Аренa синеплекс”, као и она премијерна дан раније у београдском Сава центру, прилично је уживала у овој озбиљној комедији на, многима се само чини, маргиналну тему – питање мањинских права, у овом случају ЛГБТ популације. “Парада” говори о томе шта се дешава када се сусретну два, на први поглед неспојива света – ратни ветерани са криминалним бекграундом и организатори београдске Параде поноса.

Са новосадске премијере филма

дује монографији и да жели да дође на промоцију. У уметности се мора ићи до краја... Ја сам војник у служби уметности... Сваки уметник користи своја средства да се изрази, моје оружије је моје тело... Уметност мора да је комплексна и узнемирујућа. Она мора бити кисеоник друштва. Мора да је у дослуху са оним што ће тек доћи...”, каже највећа звезда модерне уметности и „богиња” перформанса, рођена у Београду Марина Абрамовић. „У овој књизи се отварају и најекстравагантнија лица Марине Абрамовић али и засенчена места њене биографије„, рекла је Марко-

вићева.„После Новака Ђоковића она је најуспешнија личност са ових простора„.

Изложба „Плакатима против насиља над женама“отворена je прексиноћ у Кикинди у Културном центру, а организовао је Покрајински завод за равноправност полова у сарадњи са за Саветовалиштем правну и психосоцијалну помоћ женама које су претрпеле насиље (Центра за подршку женама ЦПЖ). Изложбу је отворила директорка Завода за равноправност полова Весна Шијачки, а говориле су и помоћница председника општине Кикинда Гордана Булатовић и директорка ЦПЖ Марија Срдић. Изложба плаката је резултат конкурса Завода за равноправност полова АП Војводине у коме су позвани студенти и студенткиње Академије уметности у Новом Саду са Одсека са ликовне уметности и Филозофског факултета са Одсека за медијске студије да се укључе у кампању борбе против насиља над женама и да у форми плаката односно медијског производа изразе своје идеје и поруке о овом друштвеном проблему. Изложба обухвата 19 плаката на тему борбе против насиља над женама 16 ауторки и 2 аутора, а

Фото: Н. Стојановић

прате је радијски пакети на исту тему које су креирали и снимили студенти и студенткиње са Одсека за медијске студије. Укупно 6 радијских пакета биће емитовано на локалним радио- станицама током трајања изложбе. Конкурс је расписан поводом обележавања двадесетогодишњице међународне кампање “16 дана активизма против насиља над женама“ 2010. са намером да млади ликовни ствараоци и дизајнери и дизајнерке, односно будући новинари и новинарке својим идејама и друштвеним ангажовањем, постану кључни актери и допринесу

У ДЕЦЕМБРУ НАЈАВЉЕНО 13 КОНЦЕРАТА НА ТУРНЕЈИ

Београдска филхармонија гостује у Италији Диригент Младен Тарбук и пијаниста Павел Кашпар наступили са Београдском филхармонијом у Коларчевој задужбини, а концерт из серије „Популарног циклуса” премијерно је Београђанима представљен трећи програм италијанске турнеје тог оркестра. Турнеја Београдске филхармоније у Италији трајаће од 9. до 22. децембра, а обухвата укупно 13 концерата. На програму у Коларцу су била „Рапсодија у плавом„ Дорџа Гершвина, дела Мориса Равела „Албораде дел грасиозо„, „Болеро„ и свита „Моја мајка гуска„ и композиција Марка Тајчевића „Седам балканских игара„.

„Са Београдском филхармонијом имам предивна искуства, што ме је и подстакло да их пре две године препоручим италијанском агенту. Цео програм италијанске турнеје на којој ћу дириговати на три од 13 концерата активан је и ефектан, о чему се посебно водило рачуна, јер ће цела Италија бити у предновогодишњем расположењу„, рекао је Тарбук. Тарбук је дириговао многим европским оркестрима и оперским ансамблима. Неколико година је био гостујући диригент Опере у Диселдорфу, главни диригент Симфонијског оркестра Хрватске радио-телевизије и интендант Хрватског народног казалишта.

С НОВОСАДСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ ФИЛМА „ПАРАДА”

Ово уопште није бајка Након новосадске пројекције филма, забележили смо утиске дела ауторске екипе. - Овај филм је рађен са неким повишеним осећањем заједништва и одговорности јер се бави веома пипавом и остељивом темом. Нисмо имали пуно новаца за његову реализацију, јер многи потенцијални спонзори нису хтели да нам помогну, како због назива филма, тако због сопственог погрешног тумачења целе приче. Дакле, било је веома рискантно ући у целу ту ствар – каже глумац Горан Јевтић, који игра једну од

главних улога. - У датим условима „Парада“ је настала као породични филм и било је уживање у томе учествовати. Мислим да се то види из сваког кадра. На сценарију смо сви заједно радили месецима и снимили смо „тринаесту руку“. Када би Драгојевић завршио неки сцену, сви бисмо се окупили и то читали, о њој се договарали, преправљали је. Мислим да је ова верзија коју смо снимили најбоља. Лик Мирка који играм за мене је био и инспиративан и изазован, јер до сада на филму нисам играо таквог, чак у извесном сли-

Фото: Срђан Ђурић

видљивости родно заснованог насиља у друштву. Кикинда је пета општина, након Панчева, Руме, Зрењанина и Бечеја, у којој изложба гостује, а након ње биће отворена у Суботици и на крају у Новом Саду где ће своје путовање заокружити поставком у центру града у време међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“ која траје од 25. новембра (Међународни дан борбе против насиља над женама) до 10. децембра (Међународни дан људских права). Изложба у Кикинди траје до 8. новембра.

слу, мада можда чудно звучи, хероја. Ко погледа филм схватиће. Глумац из Хрватске Горан Навојец, игра једног од ратних ветерана, од колеге из Београда и ратног (не)пријатеља сада ангажованог да обезбеђује Параду поноса, о свом искуству рада на филму каже: - На прву сам, као глумац, био одушевљен сценаријем али када сам га читао као човјек наишао сам на страшно пуно проблема. Када у једној реченици споменеш ријечи: усташа, четник, балија и педер, у етру можеш ослушкивати како ће се поједине групације људи трзнути на све то изречено у само једној реченици. Сва таква политичка или сексуална одређења стрпана у исти кош, код људи већ сами по себи, у најмању руку, вуку на кавгу. Међутим, занимљиво је да када смо се сви ми скупа као такви нашли и када смо почели скидати те етикете једни с других, онда схватите да се налазите пред човјеком који носи јако пуно сличних ствари као и ви. Рецимо, он не спава са својом женом него спава са својим мужем, дечком, Овај се крсти с љева на десно, други с десна на љево, трећи клања... Свако ради своје... Тада видиш да је највећи непријатељ ових простора предрасуда као таква и то што на неки начин волимо комуницирати преко тих транспарената. Једни их носе, други по њима бацају камење, или то радимо преко оружја уместо да седнемо за сто

погледамо једни другима у очи и видимо ко смо. У том смислу мислим да је филм јако љековит – каже Навојец. На нашу констатацију да се „Парада“ може гледати и као стварносна, друштвена бајка, редитељ Срђан Драгојевић каже:

у том корпусу које чине личност човека. Кога уопште брига с киме идеш у кревет, којем се богу молиш и које си нације. Зар није важно то што читав свет протестује против капитализма и тајкуна. Једино се код нас на том протесту, недавно организованом у Београду, окупило педесетак људи. Јер ти исти тајкуни, који поседују све медије, успели су да оправдани гнев већине људи због неподношљивог живота усмере ка неким маргиналим групама, ка неким темама које се за-

Врло југословенски филм Филм „Парада„, чији је буџет 1.300.000 евра, како наводе продуценти, сниман је девет и по недеља у Македонији (Битољ и околина), Хрватској (Паг, Раб, Обровац) и Београду. У њему играју глумци из Србије, Хрватске, Македоније, Босне и Црне Горе. Филм је рађен у копродукцији готово свих земаља бивше Југославије, на њему су сарађивали продуценти, министарства културе и филмски центри из Србије, Хрватске, Македоније, Словеније и Црне Горе. Постпродукција је рађена у Словенији и Мађарској. - Ово је врло, врло југословенски филм и ја се уопште не стидим то да кажем, него истичем то са поносом. Као што овде очекујем лепу реакцију новосадске и војвођанске публике, морам са жаљењем да кажем да једина два фонда за културу у целом региону који нас нису подржали јеси они Војводине и Косова. Од косовског нисмо ни тражили, а Војводина нас је одбила. Грађане Војводине сматрам изузетно толерантним, људима широких схватања и могу само да приметим, да можда људи у култури Војводине не деле схватања већине – каже Драгојевић. - Овај филм уопште није бајка. То је ако си мизантроп и мислиш да људи нису добри. За мене је овај филм чист реализам, зато што верујем у људе, и верујем у могућност промене. Верујем да људи могу да постану бољи и да могу да нађу начин да међусобно комуницирају без обзира на сексуалну оријентацију, нацију и религију. То су само минорне ствари

право не тичу наше егзистенције. Бавити се барикадама на северу Косова је заправо димна завеса која је подигнута да људи не би отишли и разлупали Делта холдинг – каже Драгојевић и додаје да после премијере филма има утисак да „Парада“ на публику оставља много позитивнији утисак него што је очекивао. В. Црњански

svet

~etvrtak3.novembar2011.

dnevnik

PO ^I WE DVO DNEV NI SA MIT VO DE ]IH PRI VRE DA SVE TA

UKRATKO

Uvo |ewe po re za na fi nan sij ske tran sak ci je

Ban Ki-mun u Li bi ji TRI PO LI: Generalni sekretar UN Ban Ki-mun doputovao je ju~e u nenajavqenu posetu Libiji. Ovo je prva poseta Bana nakon po~etka sukoba u kojima je svrgnut i ubijen biv{i libijski lider, pukovnik Moamer Gadafi. Tokom jednodnevne posete Tripoliju Ban je razgovarao sa zvani~nicima Nacionalnog prelaznog saveta i sa predstavnicima grupa gra|ana. Poseta nije ranije najavqena zbog bezbednosnih razloga. Iz Libije ban je otputovao u Kan u Francuskoj gde se odr`ava samit G-20 na kome je jedna od tema Libija. (Ta njug)

Iz rael te sti rao ra ke tu TEL AVIV: Izrael je ju~e testirao balisti~ku raketu u vojnoj bazi Palmahim u centralnom delu zemqe, u okviru provere nove rakete koja se trenutno razvija. Raketa je ostavila vatreni trag koji se mogao videti u ~itavom centralnom Izraelu. Izraelsko Ministarstvo odbrane je saop{tilo da je proba bila unapred planirana i da nema veze sa nedavnim doga|ajima i izve{tajima u medijima o mogu}em napadu na Iran. Zvani~nik Ministarstva odbrane odbio je da ka`e koji tip rakete je testiran. Izrael je prethodno 2008. godine uspe{no testirao dugometne balisti~ke rakete. Veruje se da ta zemqa, sude}i po stranim novinskim izve{tajima, ima rakete tipa „Jerihon” sposobne da nose nuklearne bojeve glave i rakete „[avit” za lansirawe satelita, kao i presreta~ rakata „Erou”, podse}aju izraelski mediji. (Ta njug)

Za ga |e we Bu dim pe {te BU DIM PE [TA: Gradona~elnik Budimpe{te I{tvan Tarlo{ izdao je ju~e upozorewe zbog visoke koncentracije smoga koja je registrovana na vi{e mesta u ma|arskoj prestonici, javila je ma|arska novinska agencija MTI. Gradona~elnik je izdao upozorewe stanovnicima Budimpe{te po{to je koncentracija opasnih vazdu{nih ~estica pre{la 75 miligrama u posledwa dva dana za redom na tri ili vi{e mernih stanica, mada je gorwa granica za uzbunu kada koncentarcija smoga pre|e 100 miligrama. Tarlo{ je zatra`io od stanovnika prestonice da preduzmu mere za spre~avawe zaga|ewa poput izbegavawe upotrebe vozila koja jako zaga|uju vazduh i da uop{te ograni~e kori{}ewa automobila i uzdr`e se od paqewe sakupqenog li{}a iz ba{ta. (Ta njug)

PA RIZ: Ideja o uvo|ewu poreza na finansijske transakcije radi smawewa trì{ne nestabilnosti bi mogla da dobije mnogo vi{e podr{ke na samitu Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa sveta, koji se danas i u petak odràva u francuskom gradu Kanu, uprkos protivqewu SAD i Britanije. Tu ideju zagovaraju najve}e privrede evrozone. Francuski predsednik Nikola Sarkozi }e uloìti veliki napor da se obezbedi postizawe napretka na samitu u Kanu, kojim }e biti krunisano jednogodi{we predsedavawe Francuske grupom G20, prenela je agencija AFP. „To je va`na tema, kako za sprovo|ewe finansijskih reformi, tako i za pronalaèwe

sredstava za borbu protiv siroma{tva”, izjavio je Sarkozijev

savetnik, Anri Gajno. Prvobitna ideja o uvo|ewu poreza na finansijske transakcije je pote-

kla od ameri~kog ekonomiste i Nobelovca, Xejmsa Tobina, koji

je sedamdesetih godina pro{log veka predlo`io uvo|ewe poreza na transakcije u stranim valu-

ZA O [TRA VA WE OD NO SA TE HE RA NA I TEL AVI VA

Ne ta ni ja hu tra ì po dr {ku za na pad na Iran dila iza zatvorenih vrata stigla na{e misli. Me|utim, postoje teTEL AVIV: Izraelski premina prve stranice izraelskih novi- me o kojima ne}emo diskutovati jer Bewamin Netanijahu i minina. Barnea je napisao da Netanija- javno. Moramo delovati na svaki star odbrane Ehud Barak poku{ahu i Barak vode kampawu ube|iva- mogu}i na~in i ni od jedne opcije vaju da zadobiju ve}inu u vladi za wa ministara o neophodnosti na- se ne sme odustati. Verujem da divojnu akciju protiv Irana, izjapada na iranska nuklerna postro- plomatski pritisak i sankcije vio je jedan izraelski zvani~nik jewa. Netanijahu nije iskqu~io moraju imati efekta protiv Irana koga se poziva list „Harec”. Za mogu}nost potrebe za vojnom akci- na”. I ministar za strate{ke posada postoji mala prednost proslove Mo{e Jaalon istakao tivnika takvog poteza, naje da vojni potez posledwa veo je isti izvor, ali su Iran ci ve} ima ju vi {e od ~e ti ri opcija i da se vi{e zalaè Netanijahu i Barak nedavto ne tro pro cen tnog i 70 ki lo gra ma za ameri~ki, nego izraelno ubedili {efa diplomaski napad. tije Avigodora Libermana, dva de se to pro cent nog obo ga }e nog Ministar za atomsku koji se tako|e protivio, da ura ni ju ma (Dan Me ri dor) energiju Dan Meridor, taga podrì. ko|e, podràva ameri~ki Liberman je ju~e izjavio jom protiv Irana u obra}awu potez protiv Irana. „Jasno je svida Iran predstavqa najve}u, najoKnesetu (parlamentu) u ponede- ma da je nuklearni Iran ozbiqna pasnuju pretwu po trenutni svetqak . opasnost i ceo svet predvo|en, ski poredak, naglasiv{i da Iz„Jedna od tih regionalnih sila Sjediwenim Dràvama, mora ularael o~ekuje da me|unarodna zajedje Iran koji nastavqa napore da gati konstatne napore da spre~i nica poja~a napore protiv toga. zadobije nuklearno oru`je. Nu- Iran da razvije nuklearno oru`Vode}i izraelski ministri otvoklearni Iran }e predstavqati je”, rekao je on, istakav{i da reno nagove{tavaju da bi jevrejska ozbiqnu pretwu Bliskom istoku Iranci ve} imaju vi{e od ~etiri dràva mogla da napadne Iran, i celom svetu i naravno da je di- tone troprocentog oboga}enog mada o tome nema odluke uèg starektna i ozbiqna pretwa nama”, uranijuma i 70 kilograma dvadeseva vlade zaduènog za bezbednost, rekao je izraelski premijer. toprocentnog uranijuma. Meridor pi{e daqe isti list. Ministar Ehud Barak je ista- smatra da nastavak razvoja iranBuku u odnosu na Iran podstakao da Izrael ne treba da bude za- skog nuklearnog programa nije sakao je izraelski novinar Nahum stra{en. mo pretwa za Izrael ve} i za neBarnea u petak, kada je objavio „Protivim se zastra{ivawu i koliko drugih zapadnih zemaqa i ~lanak pod naslovom „Atomski izjavama da Izrael moè biti da se me|unarodni interesi morapritisak” u najtira`nijem izrauni{ten od strane Irana”, kazao ju u tome ujediniti. elskom listu „Jediot ahronotu”, (Ta njug) pa je debata o toj zemqi koja se vo- je Barak, naglasiv{i: „Ne krijemo

Li bij ski bo r ci sa da ra tu ju me |u sob no TRI PO LI: Jedna osoba je poginula, a pet je raweno u dvodnevnom sukobu u Tripoliju, koji je zbog li~nih razmirica izbio izme|u grupa libijskih boraca, izjavio je {ef obezbe|ewa u bolnici. Sukob je po~eo u nedequ izme|u boraca iz Zintana i Misrate. Jedan pripadnik grupe iz Zintana je ubijen, a jedan iz Misrate je rawen i odveden u bolnicu u libijskoj prestonici, rekao je Abdel Naser al-Mohandes.

Borci iz Zintana su pratili grupu iz Misrate do bolnice, a jedan od wih se u{uwao u operacionu salu i otvorio vatru, ali je ubrzo bio razoru`an. Drugi oru`ani sukob izbio je u ponedeqak ispred bolnice, gde je ~etvoro qudi raweno, preneo je AP. Al-Mohandes je rekao da su tri borca iz Zintana uhap{ena, dodaju}i da su bili pijani. (Ta njug)

tama, kako bi se na taj na~in ublaìle spekulacije na trì{tu. Posle globalne finansijske krize iz 2007. godine, taj porez se smatrao dobrim na~inom da se ograni~i virtuelno trgovawe, za koje su ekonomisti isticali da doprinosi nestabilnosti na trì{tu. S obzirom na to da du`ni~ka kriza predstavqa sve ozbiqniji problem za ~lanice zone evra, porez na finansijske transakcije se tako|e smatra dobrim na~inom za prikupqawe sredstava za snièwe deficita, bez istovremenog dodatnog optere}ewa poreskih obveznika. Sarkozi je istakao da je uvo|ewe pomenutog poreza „moralna obaveza” i pozvao je finansijska trì{ta „koja nisu po{tovala ni-

Pa pa se na da uspe hu Papa Benedikt 16 izrazio je nadu da }e ovonedeqni samit najrazvijenijih zemaqa. Vatikan je pro{le nedeqe pozvao na radikalne reforme svetskog finansijskog sistema, ukqu~uju}i i planove svetskih lidera za upravqawe ekonomijom. Samit u Kanu najavqen je kao {ansa Evrope da objasni svetu da je donela te{ke odluke neophodne za stavqawe du`ni~ke krize pod kontrolu. kakva pravila za vreme krize” da to isprave i „preuzmu odgovornost”. (Ta njug)

Ki na èli ob no vu po ve re wa u nu kle ar nu ener gi ju [AN GAJ: Kina je zatraìla od Me|unarodne agencije za atomsku energiju da poja~a napore na ja~awu nuklearne bezbednosti i iskoristi lekcije iz japanske krize kako bi unapredila postupawe u uslovima vanrednih situacija. IAEA treba da radi na obnovi poverewa u atomsku energiju uzdrmanu topqewem jezgra u nuklearnoj centrali Fuku{ima Dai}i nakon zemqotresa i cunamija u martu mesecu, rekao je zamenik kineskog predstavnika u toj agenciji Vang Min, na sednici posve}enoj raspravi o godi{wem izve{taju agencije. On je rekao da Agencija ima veliku odgovornost u promovisawu miroqubive upotrebe nuklearne energije i spre~avawa {irewa nuklearnog naoruàwa.

„Suo~eni sa novom situacijom posle nuklearnog akcidenta u Fuku{imi, IAEA treba da dodatno poja~a vode}u ulogu u poboq{awu globalne nuklearne bezbednosti i promovisawu odgovaraju}e me|unarodne saradwe”, rekao je Vang a preneo AP. On je naveo kao prioritete rada Agencije sve ve}u tehni~ku pomo} zemqama u razvoju i poboq{awe infrastrukture zemaqa koje su nove u upotrebi nuklearne energije. Kina je izvr{ila inspekciju vlastitih nuklearnih centrala i obustavila izgradwu novih posle katastrofe u Japanu. Peking je rekao da je privr`en {irewu upotrebe nuklearne energije ali da }e naglasak staviti na wenu bezbednost a ne na brzi razvoj. (Ta njug)

Za pa qe na re dak ci ja fran cu skog li sta PA RIZ: Nepoznati po~inioci ju~e su „molotovqevim koktelom” uni{tili redakciju francuskog satiri~nog lista „[arli Ebdo” u Pa ri zu, ~i je je ju ~e ra {we izdawe posve}eno „arapskom prole}u”. „U po`aru koji je izbio oko jedan ujutro nije bilo povre|enih”, saop{tila je policija. Naime, u ju~era{wem specijalnom izdawu koje je namernom igrom re~i nazvano „[aria Ebdo”, prorok Muhamed je ime no van iz vr {nim ured ni kom, a na na slov noj strani je objavqena wegova karikatura na kojoj on govo-

ri: „Stotinu udaraca bi~em ako ne umre{ od smeha”.U ju~era{wem izdawu bilo je jo{ niz karikatura Muhameda iako islam striktno zabrawuje svaku vrstu skrnavqewa imena proroka Muhameda. Ured ni ci li sta od ba cu ju optu`be da su hteli nekoga da provociraju. Oni su naglasili da wihove opaske nisu bile zlonamerne i da je specijalno izdawe posve}eno pobedi isla mi sti~ ke stran ke Enahda na izborima u Tunisu i naznakama da bi {erijatski zakon mogao postati osnova novog libijskog ustava. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI GI QER MO FA RI NAS Vode}i kubanski disident i dobitnik najvi{eg priznawa za qudska prava Evropskog parlamenta Giqermo Farinas uhap{en je i pretu~en u pritvoru, saop{tili su kubanski aktivisti i wegova majka. Novinar disident Farinas (49) se anga`uje za slobodu medija i protiv cenzure interneta na Kubi.U posledwih 15 godina Farinas je pokretao nekoliko puta {trajk gra|u.

YULI JAN ASAN@ Sud u Londonu odbio je ju~e molbu Xulijana Asanà, osniva~a sajta „Vikiliks” koji objavquje poverqiva dokumenta, da ne bude isporu~en [vedskoj gde je optuèn za seksulano zlostavqawe dve ène.Iako je negirao optu`be, sudije smatraju da treba da bude poslat u [vedsku da bi odgovarao na optu`be za navodno silovawe jedne i seksulano uznemiravawe druge ène.

HJU GRANT Britanski glumac Hju Grant postao je, prvi put, otac, ali se identitet bebine majke ne zna, prenose mediji. Grantova portparolka rekla je da je glumac „odu{evqeni otac jedne devoj~ice”. Prema wenim re~ima, Grant (51) i bebina majka su imali kratku aferu, ali je glumac odu{evqen {to je otac. Portparolka je navela i da je par ostao u „veoma prijateqskim odnosima”.

Za kon o kla wu ì vo ti wa ko ji pod se }a na na ci zam „Jedan od simptoma je i zakon u holandVAR [A VA: Evropski rabini koji su se U vreme nacizma ti potezi „imali su viskom parlamentu koji brani ritualno ubiokupili danas na sastanku u Poqskoj pozva- {e veze sa antisemitizmom, a mawe sa dojawe ìvotiwa i koji se odnosi i na muli su holandske poslanike da odbace zabra- brobiti ìvotiwa”, rekao je on i dodao da slimansku i na jevrejsku zajednicu”, navonu ko{er klawa ìvotiwa koju je usvojio se strahuje da bi i drugi jevrejski rituali di se u predsedni~kom saop{tewu. Druge dowi dom parlamenta. Kako prenosi Frans mogli biti stavqeni mimo zakona. jevrejske organizacije ukazale su da su vepres, Holandija je u junu, pozivaju}i se na „Holandsko udruèwe lekara izlazi sa like farme, lov, borbe bikova i trke kohumanost, usvojila zakon kojim se nalaè da predlogom da se zabrani obrezivawe - newa tako|e eti~ki sumwive.Oko 200 rabina ìvotiwe budu omamqene pre ritualnog je- {to {to mi Jevreji praktikujemo najmawe iz cele Evrope okupilo se na dvodnevnoj vrejskog, ali i muslimanskog klawa, osim 3.500 godina”, rekao je on. „Oni dolaze i opkonvenciji u Var{avi. Iako se ako se ne dokaè da ìvotiwe maovaj dvogodi{wi skup svake gowe pate ako nisu omamqene. Po ku {a ji da se za bra ni 4.000 godina sta ra prak sa dine odràva u drugom evropI jevrejski i muslimanski sve{tenici insistiraju da omamqizvo ne na uz bu nu, jer su sli~ ni ko ra ci pred u zi ma ni skom gradu, izbor Var{ave ocewen je kao istorijski. vawe nije u skladu sa ritualnim i u na ci sti~ koj Ne ma~ koj (Pin ~as Gol d{mit) Pre holokausta, Poqska je biklawem ìvotiwa. la dom najve}e jevrejske popula„Nadamo se da gorwi dom ne}e racije. Vi{evekovna zajednica brojala je oko tifikovati ovaj zakon i da ga Holan|ani ne}e tuùju nas da nismo samo nehumani prema 3,2 miliona Jevreja, gotovo 10 procenata prihvatiti”, rekao je predsedavaju}i Konfe- ìvotiwama ve} i prema sopstvenoj deci. populacije Poqske.Od {est miliona Porencije evropskih rabina, Pin~as Gold{mit. Time nam gaze na{e versko i qudsko dostoqaka koji su umrli tokom Drugog svetskog Govore}i na najve}em okupqawu evropskih ra- janstvo”, objasnio je rabin i pohvalio poqrata, polovina su bili Jevreji. Jevrejska bina u Poqskoj od holokausta, God{mit je re- skog predsednika na podr{ci. populacija u Poqskoj danas se procewuje kao i da poku{aji da se zabrani 4.000 stara Poqski predsednik Bronislav Komorovna izme|u 40 i 50.000. praksa zvone na uzbunu, jer su sli~ni koraci ski ukazao je na „krizu tolerancije” u Hopreduzimani i u nacisti~koj Nema~koj. (Ta njug) landiji.

c m y

dnevnik

BALkAn

~etvrtak3.novembar2011.

EVRO PA STRE PI OD GR^ KOG PLE BI SCI TA O KRI ZI

Ume sto ostav ke od lu ka o re fe ren du mu ATI NA: Gr~ ka vla da po dr à la je ju ~e pred log pre mi je ra Jor go sa Pa pan dre ua o odr à va wu re fe ren du ma o spo ra zu mu o po mo }i sa Evrop skom uni jom, sa op {tio je port pa rol vla de Eilas Mo si a los. „Ka bi net je iz ra zio po dr {ku. Re fe ren dum }e bi ti odr àn {to je pre mo gu }e, od mah na kon {to bu du for mu li sa ne osno ve tog spo ra zu ma”, re kao je Mo si a los, po sle sed mo ~a sov nog sa stan ka ~la no va ka bi ne ta. Ne ki mi ni stri su, iz la ze }i sa sa stan ka, re kli da su kri ti ko va li ta kvu od lu ku, ali da su od -

Jor gos Pa pan dreu i An ge la Mer kel

Ba ro zo po zvao Gr ke da po dr è spo ra zum BRI SEL: Pred sed nik evrop ske Ko mi si je @o ze Ma nuel Ba ro zo po zvao je ju ~e gr~ ko ru ko vod stvo da po ka è je din stvo i po dr ì spo ra zum Gr~ ke i Evrop ske uni je o sma wi va wu dr àv nog du ga i me ra ma {ted we.

lu ~i li da po dr è vla du uo~i gla sa wa par la men ta o po ve re wu ko je tre ba da bu de odr à no u pe tak, pre neo je Roj ters. Pa pan dreu je u po ne de qak uve ~e sa op {tio da }e ras pi sa ti re fe ren dum o spo ra zu mu sa EU, kao i da }e tra ì ti da po sla n i c i gla s a j u o po v e r e w u vla di. Gru pa po sla ni ka vla da ju }e par ti je PA SOK za tra ì la je u uto rak ostav ku pre mi je ra Pa pan dre ua, tvr de }i da je neo ~e ki va nom na ja vom re fe ren d u m a ugro z io naj n o v i j i spo ra zum o po mo }i sa EU. (Ta njug)

„Gr~ ki na rod, a po seb no we go vi naj u gro `e ni ji de lo vi, na }i }e se u jo{ bol ni joj si tu a ci ji” ako se spo ra zum ne spro ve de, oce nio je Ba ro zo. Iz ja va pred sed ni ka Ko mi si je da ta je dva da na na kon {to su gr~ ke vla sti sa op {ti le da }e se o spo ra zu mu sa EU i MMF-om o ot pi si va -

ATI NA, BER LIN: Pre mi jer Gr~ ke Jor gos Pa pan dreu po ku {a }e da pri do bi je raz u me va we i po dr {ku raz gne vqe nih li de ra evro zo ne, na kon {to je we gov ka bi net po dr `ao kon tro verz ni re fe ren dum o pa ke tu Evrop ske uni je za spa sa va we Ati ne. Pa pan dre u o va na me ra da se o te {ko do go vo re nom pla nu za spa sa va we Gr~ ke od 130 mi li jar di evra (177 mi li jar di do -

Vol fgang [oj ble i dru gi zva ni~ ni ci su ju ~e po zva li Gr~ ku da osta ne pri pla nu ko ji su do go vo ri li evro zo na i Me |u na rod ni mo ne tar ni fond i da iz beg ne opa snu ne sta bil nost, do ko je bi mo gao do ve sti re fe ren dum o spo ra zu mu za spa sa va we te ze mqe. „Bi lo bi od ko ri sti ako bi {to je pre mo gu }e bi lo raz ja {we no ko jim pu tem Gr~ ka `e li da ide”, re -

Spo ra zum od 27. ok to bra zah te va od ba na ka da pri hva te 50 od sto gu bi ta ka po gr~ kim ob ve zni ca ma ko je ima ju u svom vla sni {tvu i pred vi |a uka zi va we po mo }i za spa sa va we od evro zo ne i MMF. Pr vi za jam za spa sa va we Gr~ ka je do bi la u ma ju 2010. ka ko bi iz be gla ban krot.

“Iz sveg sr ca upu }u jem hi tan apel za na ci o nal no i po li ti~ ko je din stvo u Gr~ koj”, na veo je Ba ro zo u sa op {te wu do sta vqe nom me di ji ma. On je upo zo rio da }e se Gr~ ka, uko li ko od ba ci spo ra zum ko ji je kra jem pro {log me se ca po stig nut s Evrop skom uni jom i Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom, su o ~i ti s „ne sa gle di vim po sle di ca ma”.

wu po lo vi ne gr~ kog dr `av nog du ga od lu ~i va ti na re fe ren du mu. Spo ra zum pod ra zu me va i uvo |e we do dat nih o{trih me ra {ted we u Gr~ koj. An ke te po ka zu ju da se ve }i na gra |a na Gr~ ke pro ti vi spo ra zu mu. Ana li ti ~a ri oce wu ju da bi Gr~ ka, uko li ko gra |a ni od bi ju spo ra zum, mo ra la da se po vu ~e iz evro zo ne i po no vo uve de drah mu . (Ta njug)

ZA SE DA WE SKUP [TI NE CR NE GO RE

Od bi jen amand man o no vim op {ti na ma POD GO RI CA: Cr no gor ski par la ment usvo jio je ju ~e Za kon o te ri to ri jal noj or ga ni za ci ji, ali bez amand ma na opo zi ci je i stra na ka ma win skih na ro da ko ji su pred vi |a li for mi ra we no vih op {ti na u Cr noj Go ri. Pred lo zi opo zi ci je i na ci o- nal nih par ti ja Bo {wa ka i Al ba na ca da Go lu bov ci, Tu zi, Pet wi ca, Gu si we, Su to mo re, Pe tro vac i Gr baq do bi ju sta tus op {ti na ni su ima li po treb nu ve }i nu u cr no gor skom par la men tu. Iz vla da ju }e ko a li ci je oce we no je da su ini ci ja ti ve za osni va we no vih op {ti na neo prav da ne i ne svr sis hod ne. So ci ja li sti~ ka na rod na par tri ja, No va srp ska de mo kra ti ja kao i na ci o nal ne par ti je Bo {wa ka i Al ba na ca me |u tim sma tra ju da Go lu bov ci, Tu zi, Pet wi ca, Gu -

si we, Su to mo re, Pe tro vac i Gr baq ne mo gu da po sta nu po seb ne op {ti ne is kqu ~i vo zbog po li ti~ ke kom bi na to ri ke vla da ju }e ko a li ci je. Oni su oce ni li Za kon o te ri to ri jal noj or ga ni za ci ji ni je do neo ni ka kve olak {i ce za for mi ra we no vih op {ti na, ve} su za dr `a ni ri go ro zni uslo vi. Za ko nom o te ri to ri jal noj or ga ni za ci ji pred vi |e no je da Vla da Cr ne Go re ima zad wu re~ pri li kom for mi ra wa no vih op {ti na. Kao jed nu od glav nih pre pre ka za osa mo sta qi va we ne kih op {ti na cr no gor ska Vla da po ten ci ra wi ho ve eko nom ske ka pa ci te te. Vla da Cr ne Go re sma tra da te ri to ri jal ne pro me ne ne sme ju ugro zi ti eko nom ski raz voj ne kog pod ru~ ja, ni ti ka pa ci tet po sto je }ih op {ti ne da uspe {no oba vqa ju svo ju funk ci ju. (Ta njug)

Plev ne li jev no vi pred sed nik Bu gar ske SO FI JA: Ro sen Plev ne li jev je i zva ni~ ni po bed nik pred sed ni~ kih iz bo ra u Bu gar skoj, na ko ji ma je osvo jio 52,58 od sto gla so va, sa op {ti la je Cen tral na iz bor na ko mi si ja (CIK). Pre ma sa op {te wu CIK-a, za kan di da ta vla da ju }e ko a li ci je GERB (Gra |a ni za evrop ski raz voj Bu gar ske) Plev ne li je va je gla sa lo 1.698.136 gra |a na, dok je za kan di da ta so ci ja li sta Ivaj la Kal fi na u dru gom kru gu iz bo ra gla sa lo 47,42 od sto od no sno 1.531.193 Bu ga ra.

Plev ne li jev je u So fi ji do bio naj ve }i broj gla so va 277.210, dok je za Kal fi na gla sa lo 177.540 gra |a na bu gar ske pre sto ni ce. No vi pred sed nik Bu gar ske je bio bo qi od kon ku ren ta i u dru gim ve }im gra do vi ma - Var ni, Plov di vu, Ru seu i Bur ga su. Gla sa we je oba vqe no i iz van te ri to ri je Bu gar ske, a in te re sant no je to da je sko ro 28.000 bu gar skih dr `a vqa na gla sa lo u Tur skoj, gde je Kal fin do bio po ve re we ~ak 96,6 od sto gla sa ~a.

PRED SED NIK EVROP SKOG PAR LA MEN TA JU ^E U ZA GRE BU

Hr vat ska da po boq {a od no se sa Sr bi jom ZA GREB: Hr vat ska je pri mer za ceo re gion, ali tre ba da po boq {a od no se sa Sr bi jom, iz ja vio je ju ~e u Za gre bu pred sed nik Evrop skog par la men ta Je `i Bu zek na kon su sre ta s hr vat skom pre mi jer kom Ja dran kom Ko sor. On je po hva lio re {e we gra ni~ nog spo ra sa Slo ve ni jom ko je je oce nio kao mo del re {a va wa spo ro va na za pad nom Bal ka nu.

skog par la men ta za pot pi si va we pri stup nog ugo vo ra sa EU, na kon ~e ga }e isto rij ski po sao bi ti za vr {en. „Na kon to ga }e mo sve sna ge usme ri ti u or ga ni zo va we re fe ren du ma ka ko bi bio us pe {an”, ka za la je Ko so ro va. Pred sed nik Evrop skog par la men ta Je `i Bu zek po se ti }e da nas Sr bi ju u sklo pu bal kan ske tur ne -

Pa pan dreu u po tra zi za po dr {kom

Ot pis po lo vi nu du ga

Jor gos Pa pan dreu, Van Rom pej i Ma nuel Ba ro zo

la ra) iz ja sne gr~ ki bi ra ~i, ve} umor ni i is cr pqe ni od stro gih me ra {ted we, iza zva la je u uto rak pre vi ra we na tr `i {ti ma jer in ve sti to ri stra hu ju od mo gu }eg ne kon tro li sa nog ban kro ta Ati ne i iz la ska Gr~ ke iz evro zo ne. Sa op {te we Pa pan dre ua o re fe ren du mu ta ko |e je iza zva lo ne go do va wa ~la no va par la men ta iz we go ve vla da ju }e so ci ja li sti~ ke par ti je. Kqu~ ni test par tij ske lo jal no sti pred sta vqa }e gla sa we o po ve re wu ko je }e bi ti odr `a no u pe tak u par la men tu, u ko jem so ci ja li sti ima ju ve }i nu. Ne ma~ ki mi ni star fi nan si ja

kao je [oj ble za ne ma~ ki list „Ham bur ger abend blat”. Na kon {to su li de ri EU pro {le sed mi ce je dva po sti gli spo ra zum o me ra ma za po mo} Gr~ koj i sta bi li za ci ju 17-~la ne mo ne tar ne uni je, Pa pan dreu je zgra nuo svo je part ne re u evro zo ni i {o ki rao fi nan sij ska tr `i {ta po zi vom na re fe ren dum o pla ni ra nom pa ke tu po mo }i od 130 mi li jar di evra. „Ve ru jem da dru gi pa ket po mo }i za Gr~ ku nu di naj bo qe ga ran ci je Gr~ koj za opo ra vak i po nov no sta ja we na no ge”, re kao je [oj ble u in ter vjuu za list „Faj nen {el tajms Doj ~land”. (Ta njug)

Ja dran ka Ko sor i Je `i Bu zek (ar hiv ski sni mak)

„Hr vat ska je u~i ni la tri naj va `ni ja ko ra ka: spro ve la je vr lo te {ke re for me, iz gra di la od li~ ne od no se s Evrop skom uni jom i pro {i ri la sa rad wu sa ze mqa ma re gi o na”, re kao je Bu zek i na gla sio da Hr vat ska tre ba da tre ti ra ozbiq no sve {to je po ~e la - re for me po ~ev {i od eko nom skih, bor bu pro tiv ko rup ci je, pra va na ci o nal nih ma wi na i pro ce su i ra we rat nih zlo ~i na. Ma kro e ko nom ski po ka za te qi za Hr vat sku su mno go bo qi ne go pre dve go di ne, re kao je Bu zek iz ra ziv {i ve ro va we da Hr vat ska mo `e da o~e ku je uspeh za dve ili tri go di ne na eko nom skom po qu. „Sa da {wa eko nom ska si tu a ci ja ni je do bra, ali ni je ni u Uni ji, pa je rast BDP-a od je dan od sto na ni vou pro se ka EU”, re kao je Bu zek. „Re for me su ne po vrat ne, a u EU ula zi mo sa mo stal no kao pr va ze mqa na kon Gr~ ke”, re kla je Ko so ro va i na gla si la da }e Hr vat ska po mo }i su se di ma na wi ho vom pu tu pre ma ~lan stvu jer je to ga ran ci ja mi ra i sta bil no sti u ovom de lu Evro pe. Ona je iz ja vi la i da 1. de cem bra o~e ku je pri sta nak Evrop -

je, do no se }i re gi o nu po ru ku da su vra ta za ~lan stvo u EU otvo re na, ali da se re for me mo ra ju na sta vi ti. „Vra ta za ~lan stvo u EU su otvo re na, ali `e qa da se u|e mo ra bi ti pot kre pqe na kon kret nim ~i we ni ca ma. Re for me tre ba na sta vi ti, ne sa mo ra di na pret ka na evrop skom pu tu, ve} pre sve ga za do bro bit na ro da. One bi tre ba lo da bu du usme re ne na ja ~a we vla da vi ne pra va, re gi o nal nu sa rad wu i ja ~a we kon ku ren ci je. Ko rup ci ja se mo ra na pa da ti na svim ni vo i ma”, sto ji u Bu ze ko voj po ru ci uo~i po se te. Na po mi wu }i da su bal kan ske ze mqe raz li ~i tim tem pom na pre do va le na pu tu ka evrop skoj po ro di ci, Bu zek je po zvao da taj na pre dak na sta vi i ubr za u 2012. Ka ko je na ja vqe no na saj tu pred sed ni ka EP, pla ni ra no je da Bu zek u Be o gra du raz go va ra sa pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em, pred sed ni com Na rod ne skup {ti ne Sla vi com \u ki} De ja no vi} i pot pred sed ni kom Vla de Bo `i da rom \e li }em. (Ta njug)

BOQ KO VAC UHAP [EN ZBOG SUM WE ZA RAT NE ZLO ^I NE

Na pra gu de ve te de ce ni je in tri gant nog `i vo ta

BE O GRAD, ZA GREB: Jo sip Boq ko vac, ko ji je uhap {en zbog sum we za rat ne zlo ~i ne 1945. go di ne, bio je mi ni star unu tra {wih po slo va Hr vat ske po sle pr vih vi {e stra na~ kih iz bo ra 1990. go di ne. Je dan je od pr vo bo ra ca Hr vat ske de mo krat ske za jed ni ce (HDZ), ali je ostav ku na po lo àj mi ni stra dao ve} sre di nom 1991. go di ne, ka ko je ka sni je iz ja vio, po {to se ni je sla gao s eks tre mi sti~ kom po li ti kom re ì ma Fra we Tu| ma na. Boq ko vac je ro |en 1922. u Vu ko voj Go ri ci, Kar lo vac. Na po ~et ku Dru gog svet skog ra ta, ka ko se na vo di u we go voj slu `be noj bi o gra fi ji, bio je sko je vac. Se }a ju }i se tog vre me na ~e sto je go vo rio o svom su sre tu sa si nom Vin sto na êr ~i la Ran dol fom u par ti za ni ma. I po sle ra ta se je dan put Lon do nu sa stao s Ran do fom êr ~i lom. U obra zlo è wu is tra ge ko ja se vo di pro tiv we ga na ve de no je da je na kon za vr {et ka Dru gog svet skog ra ta bio {ef kar lo va~ ke OZNA-e. Is tra ga pro tiv we ga vo di se po vo dom eg ze ku ci ja ko je su se na vod no spro vo di le 1945. i 1946. go di ne u lo go ru Du bo vac, ~i ji je, ka ko je na ve de no, bio ko man dant. Upam }en je kao vr lo us pe {an gra do na ~el nik Kar lov ca. U we go vo vre me, iz me |u osta log, iz gra |en je bol ni~ ki kom pleks, kao i no vi ho tel.U ne ko li ko in ter vjua Boq ko vac je, po sled wih go di na, iz ja vqi vao da je ~i nio sve da do ra ta

u Hr vat skoj, de ve de e se tih go di na pro {log ve ka, ne do |e. Po we go vim re ~i ma, ni je se oba zi rao na na ci o na li sti~ ke po vi ke s po ~et ka de ve de se tih da

po li ci ji, do ne li spi sak vi |e ni jih kar lo va~ kih Sr ba ko je bi tre ba lo li kvi di ra ti”, za pre tio je da }e pla ti ti gla vom ako se ijed nom Sr bi nu bi lo {ta de si.

Josip Boqkovac i Stipe Mesi}

^o vek ko ji je pri ja vio Ran ko vi }a Po sle Kar lov ca na po li cij skim po slo vi ma ra dio je u Re pu bli~ kom se kre ta ri ja tu unu tra {wih po slo va u Za gre bu, na iz da va wu do zvo la za pa so {e, {to je u to vre me bio po seb no po ver qiv po sao. Na vod no je, svo jim ka na li ma, do {ao do po da tka da Alek san dar Ran ko vi} pri slu {ku je Jo si pa Bro za Ti ta, o ~e mu je oba ve stio Iva na Kra ja ~i }a, a Kra ja ~i} to pre neo Ti tu, po sle ~e ga je Ran ko vi} sme wen. srp ske mi li ci o ne re tre ba ote ra ti iz slu `be. „Ne tre ba te ra ti Sr be, ve} za po {qa va ti Hr va te i ta ko is pra vqa ti ta da {wi ne pro por ci o nal ni od nos u po li ci ji”, tvr dio je on. Ka da su mu, ka ko je go vo rio, „ne ki qu di pri do da ni hr vat skoj

Pre ne ko li ko go di na uz bur kao je jav nost iz ja vom da Sr bi ma u Hr vat skoj tre ba vra ti ti sta tus kon sti tu tiv nog na ro da.Iako je go di na ma u po li ti~ koj pen zi ji (sa da {wi mu je na di mak De da), bio je sen za ci ja iz bo ra 2005. go di ne, jer se kao Hr vat od lu ~io da

bu de kan di dat Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke za kar lo va~ kog `u pa na. Ne dav no ga je u vi ken di ci u rod nom se lu, iako je bi lo po zna to da je Boq ko vac pod pri smo trom, po se tio biv {i pred sed nik Hr vat ske Sti pe Me si}, ~i joj je po li ti~ koj op ci ji Boq ko vac bli zak. Pu {ta we @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na apri la 1991. iz hr vat skog pri tvo ra ko je je du go bi lo te ma raz li ~i tih po le mi ka do go di lo se u vre me dok je Boq ko vac bio mi ni star, a Jo sip Ma no li}, pred sed nik vla de. Po Boq ko vi }e vim re ~i ma, pu {ta we je do go vo re no iz me |u Ma no li }a i Rad mi la Bog da no vi }a, ta da {weg mi ni stra unu tra {wih po slo va Sr bi je. Boq ko vac je uhap {en ju ~e u Kar lov cu zbog sum we da je u ma ju 1945. po ~i nio rat ni zlo ~in pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva u Du goj Re si. Na „slu ~a ju lo go ra Du bo vac” i is tra `i va wu grob ni ca kraj Bje lo va ra i @um ber ka po li ci ja ra di go di na ma, a uz Boq kov ca, is tra ga se spro vo di i pro tiv biv {eg pri pad ni ka OZNA Jo si pa Ma no li }a, ta ko |e ne ka da {weg pr va ka HDZ-a, i Ra de ta Bu la ta, ko ji je ta ko |e bio par ti zan ski ko man dant i du go go di {wi funk ci o ner. Bu lat je i na rod ni he roj. Wih tro ji ca se te re te da su u~e stvo va li u li kvi da ci ja ma za ro bqe ni ka i ci vi la, mu ~e wi ma i mal tre ti ra wi ma. (Ta njug)

lekar

~etvrtak3.novembar2011.

dnevnik

PRED SE ZO NU GRI PA

K a k o o j a ~ a t i imun it et a ~a we imu nig si ste ma na bo qa je pre ven tiv na me ra za o~u va we zdra vqa. Da bi se on oja ~ao, po red zdra vog sti la `i vo ta, ko ji pod ra zu me va pra vil nu is hra nu, re dov nu fi zi~ ku ak tiv nost, do bar san, iz be ga va we stre sa, osta vqa we du va na... ~e sto je po treb no uze ti i ne ki od vi ta min sko-mi ne ral nih do da ta ka is hra ni. - Is hra na sa vre me nog ~o ve ka naj ~e {}e je pre o bil na, obi lu je ka lo ri ja ma , a za pra vo ne za do vo qa va po tre be or ga ni zma za

Po ~e la is pi ti va wa vak ci ne pro tiv si de ran cu ska bi o far ma ce ut ska kom pa ni ja „Ina Vir Vaks” je ob ja vi la po ~e tak is pi ti va wa ve za nih za te ra pij sku vak ci nu pro tiv vi ru sa HIV (si de), pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji. Ona bi tre ba lo da le ~i bo lest, ali ne i da spre ~a va za ra zu, ta ko da ne bi is kqu ~i va la upo tre bu pre zer va ti va, ali bi mo `da mo gla da po mog ne da se spre ~i smrt iza zva na si dom. Do kra ja go di ne bi tu vak ci nu tre ba lo da is pro ba ju 24 za ra è na pa ci jen ta.Uko li ko bi is pi ti va wa po ka za la da vak ci na ni je {tet na po qu de, a po ka ù se i we ni po zi tiv ni efek ti, lan si ra we na {i re tr ì {te mo glo bi da se de si za {est go di na. (Tanjug)

Tre nut na de tek ci ja sr ~a nih pro ble ma vaj car ski Teh no lo {ki uni ver zi tet EPFL ob ja vio je ka ko je raz vio elek tron ski si stem za tre nut no ot kri va we sr ~a nih pro ble ma i pre no {e we tih po da ta ka pre ko mo bil nog te le fo na do me di cink skog oso bqa. Deo ovog

[

si ste ma ~i ne mi ni ja tur ni de tek to ri za pra }e we sr ~a nog rit ma u re al nom vre me nu, ko je bi pa ci jent tre ba lo da no si na se bi. U slu ~a ju bi lo ka kvih ano ma li ja, raz li ~i te in for ma ci je bi pri sti gle na mol bil ni te le -

fon pa ci jen ta, a on da kao sms po ru ke ili i-mej lo vi bi le pro sle |e ne me di cin skom ti mu, ko ji bi pred u zeo ade kvat ne me re. Po re ~i ma Da vi da Ati en ce, s po me nu tog uni ver zi te ta, si stem obez be |u je vr lo pre ci zne i po u zda ne po dat ke i opre mqen je ve o ma efi ka snim zvu~ nim fil te rom i ba te ri ja ma ko je mo gu da tra ju tri do ~e ti ri ne de qe. Ovaj si stem ta ko |e obez be |u je auto mat sku ana li zu po da ta ka i wi ho vo pre no {e we le ka ru. Kar di o va sku lar ne bo le sti su naj ve }i ubi ca na sve tu. Pre ma po da ci ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je oko tre }i ne smrt nih slu ~a je va u sve tu se mo `e pri pi si ti tim obo qe wi ma, ukqu ~u ju }i i 70.000 do 100.000 slu ~a je va iz ne nad ne smr ti go di {we. (Tanjug)

No va pret wa za vrat drav stve ni stru~ wa ci, me |u tim, upo zo ra va ju i na po ja vu no ve „epi de mi je” ko ja po ga |a oso be sklo ne ~e stom sla wu po ru ka i ko ri {}e wu apli ka ci ja pre ko „pa met nih” mo bil nih te le fo na (smart fo na) i tak til nih (ose tqi vih na do dir) „ta blet” ure |a ja, {to do vo di vrat u opa snost i do po ja ve ta ko zva nog „tekst vra ta”. Ra di se o to me da mi {i }i vra ta ni su pri la go |e ni da iz dr `e po zi ci ju ko ja se ima to kom vi {e sat nog sla wa i ~i ta wa tek stu al nih po ru ka ili gle da wa fil mo va na mo bil nim ure |a ji ma, na ve la je k i r o p r a k t i ~ a r Rej ~el Lan ka ster. Simp to mi su mno go broj ni: bo lo vi u vra tu, ra me ni ma i gla vi, kao i ne la god nost u ru ka ma. (Ta njug)

Auti zam ~e {}i kod pre vre me no ro |e nih pa snost od po ja ve auti zma je pet pu ta ve }a kod pre vre me no ro |e ne de ce ko ja su ro |e na sa ma lom te le snom te ì nom, po ka za li su re zul ta ti is tra ì va wa ob ja vqe nog u ame ri~ kom zdrav stve nom ~a so pi su „Pe di ja triks”. Is tra ì va we je spro ve la gru pa na u~ ni ka sa Uni ver zi te ta „Pen sil va ni ja” na 862 de te ta ro |e na u pe ri o du od sep tem bra 1984. go di ne do ju la 1987. go di ne u Wu Xer si ju, te ì ne od 500 gra ma do dva ki lo gra ma po ro |e wu. Oko pet od sto te de ce, ~i je je zdrav stve no sta we pra }e no do 21. go di ne ì vo ta, obo le lo je od auti zma, dok je u ce lo kup nom sta nov ni {tvu taj pro ce nat iz no sio je dan od sto. Ame ri~ ki na u~ ni ci usko ro tre ba is pi ta ju na osno vu ul tra zvu ka i even tu al nu po ve za nost iz me |u kr va re wa u mo zgu, ~e ste kom pli ka ci je kod pre vre me no ro |e ne de ce i po ja ve auti zma. (Tanjug)

mi kro nu tri jen ti ma neo p hod nim za op ti mal no funk ci o ni sa we or ga ni zma- re kla je spe ci ja li sta is hra ne i pro fe sor na Me di cin skom fa kul te tu u Be o gra du prof. dr Ja go da Jor ga na ne da no odr à nom sku pu „Imu ni tet te meq od bra ne or ga ni zma” u or ga ni za ci ji ne ma~ ke kom pa ni je Merk. -Za to i ka è mo da go to vo ne po sto ji oso ba ko joj ni je po vre me no neo p ho dan ne ki di je tet ski do da tak. Tu sva ka ko spa da ju i pre pa ra ti ko ji po red vi ta mi na i mi ne ra la sa dr è i pro bi o ti ke po seb no u vre me epi de mi ja i vi ro za ka da su po tre be na {eg or ga ni zma zna ~aj no po ve }a ne, te je neo p hod no pot po mo }i crev nim bak te ri ja ma da is pu ne svo ju funk ci ju u smi slu sta bil nog i do brog od bram be nog od go vo ra uz obez be |i va we do voq nog uno sa vi ta mi na i mi ne ra la. Stu di ja pod na zi vom „Obi~ na pre hla da” spro ve de na 2005. go di ne, po ka za la je bla go tvor no udru è no de lo va we vi ta mi na, mi ne ra la i pro bi o ti ka na or ga ni zam ~o ve ka, od no sno zna ~aj no sma we we in ten zi te ta simp to ma, tra ja we pre hla de i bro ja da na sa po vi {e nom tem pe ra tu rom.

Op ti ma lan unos vi ta mi na, i mi ne ra la obez be |u je pra vil no funk ci o ni sa we ~o ve ko vog me ta bo li zma, dok pro bi ot ske kul tu re spre ~a va ju na se qa va we pa to ge nih bak te ri ja i po ve }a va ju sin te zu an ti te la, ~i me spre ~a va ju po ja vu in fek ci ja i ja ~a ju imu no lo {ki si stem. Pro bi o ti ci ta ko |e ob na vqa ju crev nu flo ru, do pri no se }i pra vil nom va re wu, spre ~a va ju crev ne in fek ci je i ne u tra li -

Vi ta min ski do da ci mo gu da bu du opa sni i ta min ski do da ci is hra ni su se po ka za li bes ko ri snim za ve }i nu oso ba, a ne ki od wih mo gu ~ak da po ve }a ju opa snost od smr ti kod sta ri jih è na, po ka za li su re zul ta ti ame ri~ ko-fin skog is tra ì va wa. -Ot kri li smo da vi {e ~e sto ko ri {}e nih vi ta min skih ili mi ne ral nih do da ta ka - kao {to su m u l t i v i t a m i n s k i pro iz vo di, vi ta min B6, fol na ki se li na, gvo `|e, mag ne zi jum, cink i ba kar po ve }a va ju opa snost od smr ti - na ve la je gru pa na u~ ni ka iz dve dr à ve. Is tra ì va we je oba vqe no na osno vu po da ta ka iz an ke te spro ve de ne u ame ri~ koj sa ve znoj dr à vi Ajo vi na 38.772 è ne pro se~ ne sta ro sti od 62 go di ne. Po pu wa va ni upit ni ci su bi li ve za ni za kon zu mi ra we vi ta min skih do da ta ka to kom 1986, 1997. i 2004. An ke ta je na pri mer po ka -

za la da je gvo `|e ve o ma po ve za no sa po ve }a wem smrt no sti, dok je kal ci jum ve zan za sma we we smrt no sti. Is tra `i va ~i su, me |u tim, kon sta to va li da je sa da

{u {tet ne pro iz vo de me ta bo li zma, uma wu ju }i mo gu} nost raz li ~i tih obo qe wa de be log cre va. Po vo dom pred sto je }e se zo ne gri pa i u Sr bi ji je pred sta vqen no vi pre pa rat po sled we ge ne ra ci je „Bion”, je di na tro sloj na ta ble ta ko ja se raz li ku je od do sa da {wih pre pa ra ta po do dat ku pro bi ot skih kul tu ra u kom bi na ci ju mi ne ra la i vi ta mi na. J. Barbuzan

VESTI

ko da ta vak ci na bu de bez bed ni ja, od no sno da iza zi va {to ma we ne `e qe nih efe ka ta. Is tra `i va ~i su ot kri li ge net ske fak to re ko ji kon tro li {u od re |e ne

Lek pro tiv su per bak te ri ja ar ma ce ut ske kom pa ni je „Astra-Ze ne ka” i „Fo rest la bo ra tris” }e pri stu pi ti fi nal noj Fa zi tri pro gra ma pro ve re no vog za jed ni~ kog le ka pro tiv in fek ci je su per bak te ri ja ma. Uko li ko sve bu de po pla nu, do zvo lu za pu {ta we na tr `i {te no vog an ti bi o ti ka part ne ri }e za tra `i ti 2014. go di ne. Lek kom bi nu je {i ro ki spek tar an ti bi o ti ka ce fa lo spo ri na i no vi in hi bi tor be ta-lak ta ma ze. Ovim an ti bi o ti kom bi se le ~i le sve u~e sta li je in fek ci je bak te ri ja ma ot por nim na po sto je }e te ra pi je. No vi lek }e se te sti ra ti na ho spi ta li zo va nim oso ba ma s ozbiq nim in fek ci ja ma ab do me na i uri nar nog trak ta gram-ne ga tiv nim bak te ri ja ma. (Tanjug)

po treb no oba vi ti de taq ni ja is tra `i va wa. Vi {e de se ti na is tra `i va ~a, isto vre me no, ra di u sve tu na raz vo ju vak ci ne pro tiv Al chaj me ra, naj ~e {}eg ob li ka de men ci je, ali su fran cu ski na u~ ni ci us pe li da pro na |u na ~in ka -

imu no lo {ke }e li je s uti ca jem na re ak ci ju or ga ni zma na vak ci na ci ju. Na taj na ~in bi mo gle da bu du spre ~e ne ne u ro-in fla ma tor ne re ak ci je ko je pred sta vqa ju glav nu pre pre ku ko ri {}e wu vak ci ne kod qu di. (Tanjug)

ô ko la da sma wu je opa snost od {lo ga e ne ko je kon zu mi ra ju ~o ko la du iz lo è ne su ma woj opa sno sti da do ì ve mo `da ni udar, po ka za li su re zul ta ti {ved skog is tra ì va wa ob ja vqe nog u „â so pi su ame ri~ kog kar di o lo {kog ko le xa” ko je je spro ve de no na vi {e od 33.000 è na. Na u~ ni ci su, me |u tim, is ta kli da je cr na ~o ko la da zdra vi ja od mle~ ne, jer sa dr ì vi {e an ti ok si da na sa „fla vo no i da” ko ji sni à va ju po vi {en krv ni pri ti sak, kao i da ~o ko la du ipak tre ba ume re no kon zu mi ra ti jer ona sa dr ì mno go ka lo ri ja, ma sno }a i {e }e ra. (Tanjug)

Opao broj obo le lih od tu ber ku lo ze roj obo le lih od tu ber ku lo ze je pr vi put opao u sve tu, ob ja vi la je Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja (SZO). Pre ma go di {wem iz ve {ta ju SZO o tu ber ku lo zi, 8,8 mi li o na qu di se 2010. go di ne za ra zi lo ba ci lom tu ber ku lo ze, dok je taj broj pret hod ne go di ne bio 9,4 mi li o na. Ipak SZO je po zva la dr `a ve da vi {e ula `u u bor bu pro tiv tu ber ku lo ze za ko ju je, ka ko se pro ce wu je, po treb no u 2012. go di ni do dat nih mi li jar du do la ra.Apel je po seb no upu }en za ula ga we u bor bu pro tiv ob li ka te bo le sti ko ji su ot por ni na le ko ve. (Tanjug)

mre@a

dnevnik

~etvrtak3.novembar2011.

Проглашени најбољи српски блогови Н

а овогодишњем петом Блог опену, одржаном почетком октобра у Новом Саду, први пут су додељене награде за најбоље блогове у осам категорија. За најбољи корпоративни проглашен је www.donesi.com, за најбољи фото блог Hiishii, док је за најбољи стручни убедљиву победу однео кулинарски blog www.moje-grne.com. Награда за блог портал године сасвим очекивано отишла је у руке уредника сајта www.njuz.net, док је најбољи блог настао у 2011. години www.tetka.rs. У две најатрактивније категорије, www.is tokpavlo vic.com/blog проглашен је за најутицајнији блог у Србији док је награда за најбољи лични блог додељена сајту www.mahlatblog.com. Специјалну награду за посебан допринос промоцији блога, добила је Вера Млађан. Гласање за најбоље блогове изазвало је велико интересовање па је тако укупан број у свим категоријама прешао чак 11.000 јединствених гласова, а

Победници петог Блог опена

победници су добили и вредне награде: Вип мобиле им је поклонио по 3Г модем с годину дана бесплатног саобраћаја, Авалон је победницима обезбедио доживотни хостинг, а Синги инжењеринг годишњу лиценцу за Касперски интернет

секјурити 2012 пакет за заштиту рачунара. Блог опен окупља блогере из читавог региона и сваке године привлачи све више чланова. Организује разне догађаје између осталог и предавања о блогосфери, интернету, вебу, ин-

форматици уопште, па и друштву на чији развој ИТ генерално утиче, округле столове на теме битне за саму блогосферу, као и заједничке акције од ширег друштвеног значаја. Извор: b92.net/teh no po lis

Вертуов нови луксуз одећи произвођач на тржишту луксузних мобилних телефона, Верту је промовисао свој најновији сматрфон

Констелејшн (Con stel la tion) са екраном осетљивим на додир. Нови модел Вертуа је комбинација врхунске уметничке израде и

где можете пронаћи опен-сорс алате за писање Дарт програма, примере кода, спецификације самог језика као и форуме и дискусијске групе на којима програмери могу да расправљају. На Гугловом блогу, Бак је издвојио најважније циљеве Дарта. Међу циљевима се истиче да Гугле жели да креира структурни и још флексибилнији језик за веб програмирање. Осим тога, желе дс учини Дарт бли-

малих и неструктурисаних до великих и сложених, као што су Гмаил и Гоогле Доцс. - Ако желимо да се усредсредимо на то да током времена стварамо бољи веб, морамо иновирати, а у то спадају и нови програмски језици - рекао је Бак у интервјуу. Гугл је такође, представио и веб страницу посвећену Дарту,

скијим и природнијим програмерима и тиме лакшим за учење. Према речима овог Гугловца, Гугл ће осигурати да Дарт понуди високе перформансе на свим модерним прегледницима и околину за извршавање почевши од малих ручних уређаја као што су мобилни до извршавања на серверској страни.

аман када су неки помислили да чврстим дисковима убрзо долази крај, научници из Сингапура су открили изненађујућу нову примену кухињске соли за коју тврде да може помоћи у повећању капацитета простора за складиштење података. Њихов нови производни процес у коме се користи обични натријум хлорид (кухињска со) може повећати капацитет чврстих дискова за рачунаре чак до шест пута. Откриће је начињено у Агенцији за технологију и истраживање, сингапурској националној истраживачкој институцији, у сарадњи са Националним универзитетом Сингапура и Институтом за складиштење података. Ове институције су „развиле процес који може повећати густину којом се уписују подаци на чврстом диску на 3,3 терабита по квадратном инчу, што је шест пута већа густина уписа од тренутних модела,“ изјавили су њихови представници.

Додавање натријум-хлорида у производном процесу смањило је записе битова на површини сваког диска, што је омогућило повећање капацитета. Со је побољшала резолуцију зрака електрона који се користи за уписивање ових битова. - Значајно је повећан контраст. Сада можемо да видимо правилне фине линије које су до сада биле нејасне - рекао је др Џоел Јанг, научник који је предводио пројекат. „У противном, можете пробати било шта да уредите уписане битове али они ће на крају постати огромне замућене скупине.“ Према речима др Јанга, нови процес би могао да пређе у комерцијалну употребу до 2016. године, „када се актуелне технике израде ’истроше’ и када произвођачи треба да нађу алтернативне методе повећања величине простора за складиштење“. Извор: www.mi kro.rs

Биткоин - виртуална конкуренција евру и долару

Гугл представио Дарт

угл је недавно представио рану верзију програмерског језика по имену Дарт. Компанија се нада да ће уз помоћ овог језика помоћи програмерима веб апликација да савладају недостатке популарног Јаваскрипта. Програмер и водитељ пројекта Ларс Бак говорио је о Дарту на Гото конференцији, која је одржна у Данској. Дарт је намењен за све пројекте, од

савремене технологије, „једнако леп и функционалан“, каже председник компаније Пери Устинг. Телефон има 3,5“ nHD AMOLED дисплеј и уобичајене карактеристике, али оно што га разликује од осталих паметних телефона (осим цене) јесу најфинији материјали од којих је сачињен. У сржи дизајна је елегантна једноставност. Сваки примерак је ручно израђен од углачаног нерђајућег челика са сатеном, екраном од сафир кристала, камером чија је бленда украшена рубинима и најфинијом кожом на полеђини. Сваки корисник Верту телефона постаје и члан ексклузивног клуба Vertu Concierge (lifestyle assistance), апликације која нуди базу са најфинијим ресторанима, клубовима, спа центрима, пословним понудама и сл. Цена телефона креће се од 4.400 до 10.900 евра у зависности да ли је израђен од сатена, алигаторове коже, дијамантских украса или црвеног злата. Извор: b92.net/teh no po lis

Кухињска со за већи капацитет

риптолог са псеудонимом Сатоши Накамота завршио је 3. јануара 2009. програмирање кода од 31.000 редова и створио дигиталну валуту биткоин. Процењује се да га данас у свом пословању користи више од 100.000 људи. Колективна мрежна валута је децентрализована, она је псеудоним, контролишу је само Накамотови алгоритми и омогућује директно плаћање у целом свету без платежних посредника попут пејпала или кредитних картица. У овом тренутку постоји већ седам милиона биткоина. Њима се могу преко интернета наручити чарапе или компјутерски хардвер или у бираним ресторанима платити рачуни. Они су на једној од 50 трговинских платформи потпуно конвертибилни и могу се заменити за друге влауте попут евра и долара. Тренутно се за један биткоин може добити два евра. Новац начелно није предмет него особина, изјавио је стручњак за валуте Герхард Реслер немачком државном радију „Дојче веле„. Професор из Регенсбурга сматра да биткоин задовољава три кључне функције новца: он је математичка (рачунска) јединица и тиме омогућава упоређивање цена, он је средство плаћања, чиме се могу исплатити обвезе према трећој страни и као треће - он је средство чувања вредности што значи да се њиме може куповати и сутра. С обзиром на све то биткоин је, бар у теорији, права валута. Биткоин има, наравно, већ и своје критичаре, оне којима се идеја средства плаћања независног од централних бана-

ка и државних институција не свиђа. Немачко савезно удружење дигиталног пословања затражило је у јуну да се овај пројекат забрани оцењујући га опасним. Њихов аргумент је да се употребом биткоина као платежног средства онемогућује државна контрола у случају утаје пореза или прања новца. Пре њиховог захтева, стручњаци из ЦИА

су се информисали о виртуалној валути код Гевина Андресена, шефа развојног тима за биткоин, који је на неки начин наследио Накамота, коме се потпуно изгубио траг. Супротно од увреженог мишљења, оснивач веб странице Вијузкоинс.ком (WeuseCoins.com) Стефан Томас изјавио је за немачки радио да су трансакције у биткоинима начелно транспарентне. Сваки пренос од једног на другог власника је део кода. Тиме би требало да се спречи да један власник два пута „потроши„ један те исти биткоин. Тако се увек може рећи с ког рачуна је извршен трансфер биткоина. Али, то је само теоретски нека сигурност - у пракси сваки корисник може да отвори неограничено много рачуна под неограничено много имена и тако завара свој траг. Стефан Томас сматра да биткоин још није „новац„ за масе. - Њихова употреба је врло компликована, а сигурна употреба још компликованија„, каже он. Томас истиче да је биткоин пре свега атрактиван због ниских трошкова трансфера новца јер трошкови за једну трансакцију износе тренутно четвртину цента. Накамото је осмислио биткоин неколико месеци после колапса светских финансијских трззишта као одговор на штапмање новца које изазива инфлацију. Број биткоина је математички ограничен што, међутим, крије опасност од дефлације. Герхард Ресел сматра да би могао настати проблем ако се једнога дана биткоини снажно рашире, јер људи нису навикнути да се носе са ценама које падају.

~etvrtak3.novembar2011.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

~etvrtak3.novembar2011.

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 40635 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 40636

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 40637

IZDAJEM prazan jednosoban stan u Kornelija Stankovi}a. Telefon 525-327. 40568 IZDAJEM prazan jednosoban stan na Limanu, Balzakova. Telefoni: 021/6330803, 064/836-27-67. 40638 TELEP, izdajem od novembra dvosoban kompletno name{ten stan 100m2, terasa 21m2 na mansardi, CG na gas, 150E. Telefoni: 021/504-118, 062/8337-987. 40668 IZDAJEM u Pasterovoj jednosoban stan 45m2, prazan, 130e. Telefon 6311-150, 064/819-5048. 40696

NOVA DETELINARA, zgrada „Budu}nosti” ukwi`en noviji stan na II spratu, cena 48.500. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 15001 LIMAN, ukwi`en, stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15002

KOD „MINAKVE”, prodajem noviju ukwi`enu garsoweru, cena 20.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15003 BULEVAR EVROPE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 32.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15004 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru, 18 kvadrata, 18.000 eura, sa terasom, dvori{no okrenutom, telefonom. Odvojena kuhiwa sa velikim prozorom. Telefoni: 063507-097, 021/2977-565. 40673

SAJAM, odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 37m2 po ceni 37.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15005

NOVO NASEQE, [onsi, prodajem odli~an ukwi`en i odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15006 PRODAJEM dvosoban stan od 64 m2, sa gara`om, kod Sajma u Rumena~koj ulici. Telefon 064/11-50-778 OG/1

„ABC” CENTAR, ukwièn 53m2, originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15007 RADNI^KA ULICA, ukwi èn, od mah use qiv 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 77.250. Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 15008 GRBAVICA, prodajem noviji ukwièn 2.5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi „MG gradwa”, nije dupleks. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 15009 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15010 LIMAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwièn, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ulagawa. Telefon 063/82883-77, www.bo mil.rs. 15011 @. STANICA, ukwièn 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15012 VLASNIK prodaje dvoiposoban nov, neuseqavan stan, 77 m2, pred ukwièwem, Cara Du{ana, peti sprat, nije posledwi. Telefon 064/4671049. 40624 PRODAJEM trosoban stan u Petrovaradinu, blok 8, 75m2, IV sprat, lift, sigurnosna vrata, kablovska, internet... Telefon 069/11-27115. 40599

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 15013 PRODAJEM nov, neuseqavan troiposoban dupleks stan. Bulevar Cara Du{ana 75, Novi Sad. Telefon 063/537-446. 40693

PRODAJEM dve ku}e sa ulice, pomo}ne zgrade, plac 20 ari, voda, struja, telefon, kupatilo u Farka`dinu kod Zrewanina. Telefon: 013/342-585 40652

IZDAJEM prazan prostor od 50m2 za stan, kancelariju u strogom centru. Visoki parter, cg, klima, telefon, interfon, parking. Telefon 062/29-18-29. 40671

IZDAJEM gara`u od 18m2 pored Limanske pijace. Ulaz iz Vojvo|anske ulice, ima trofaznu struju. Telefon 063/224-574. 40658

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav kom{iji

MOLER- FARBAR - radi mo leraj, far bawe dr venari je i ra di ja to ra, le pqe we ta pe ta. Te le fon 6435095. 39444 VODOINSTALATER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 40278

PRODAJEM novije kolor te le vi zo re E37, E55, E72 cm, vr lo po voq no! Do sta vqam na adresu! Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 421516 i 064/157-25-14. 40691 KUPUJEM ispravne i neis prav ne ko lor te le vi zo re! Do la zak, is pla ta od mah! Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 421-516 i 064/157-25-14. 40692

POTREBAN jedan mesar i je dan po mo} ni rad nik za rad u kla ni ci u Be o ~i nu. Te le fo ni: 063/500-418, 021/6275-241, 021/870-604. 39661 POTREBAN voza~ B, C, E kategorije za rad u firmi. ^enej. Telefon 064/067-8010. 40659 POTREBAN komercijalista za pro mo ci ju uslu ga spe ci ja li sti~ ke or di na ci je (in ter na me di ci na, estetska hirurgija). Zvati po sle 14 ~a so va. Te le fon 063/536-088. 40729

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad. Te lefoni: 064/9533943, 6618846, 063/848-5495. 40158 KU PU JEM raz ne sit ne stva ri iz do ma }in stva: ala te, kwi ge, por ce lan, kristal, igra~ke. Telfon: 064/99-45002. 40571 PRO DA JEM mo to kul ti vator sa frezom i plugom, kazan za rakiju, le|nu prskalicu, name{taj i ma{inu za mlevewe mesa. Telefon 063/545-041. 40684

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi prijatequ

pozdrav

Nikoli Mari~i}u od vikenda{a sa Iri{kog venca - Krsta{ice. 40752

Draganu Radosavqevu

Posledwi pozdrav

Draganu Radosavqevu

od porodice ]uri}: @arka, Vladana i Du{ana sa porodicom.

od: Mi{e i Jovanke Jankovi} sa porodicom.

40743

40740

Drugog novembra preminuo je

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Mariji ^evari

od porodica Simi~i} i Popari}.

Jovan Genevajn 1920 - 2011. Ispra}aj je u ~etvrtak, 3. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Draganu Radosavqevu

Sahrana je 3. 11. 2011. godine, u 14.30 sati, na Gradskom grobqu.

od: Mikice i Radmile Mili} sa porodicom.

O`alo{}ena Marijanski Ana i wena porodica. 40753

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Stevi Laki}u

Drenka Lazi}

Posledwi pozdrav kom{iji

Nikoli Mari~i}u

1930 - 2011. Sahrana }e se obaviti 3. 11. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

40744

40748

od porodica: Nemet, Milin, Bogunovi}, Radakovi} i Kuzmanovi}.

Porodica Savkovi}.

40749

40747

O`alo{}ena porodica. 40750

Posledwi pozdrav snajki i jetrvi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Stevan Laki}

Drenki Lazi}

ro|. 1942. u Ba~u od: devera Milana i jetrve Radmile sa porodicom.

u 69. godini. Sahrana je 3. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Po~ivaj u miru, uvek si sa nama. Supruga Dana, sinovi @eqko i Bojan, snaha Sa{ka, unuci Ivana, An|ela i Vuk. 40723

40751

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom bratu

Kme}ko [tefanu 1938 - 2011. Sahrana je u petak, 4. 11. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Radmila, sin Ivan, }erka Jasmina, snaja Tawa, zet Ne{a, unuci Marko, Predrag i Stefan. 40757

Dragutinu Radosavqevu

Draganu

divnom ~oveku i saradniku od porodice Jankovi}.

40758

O`alo{}eni: brat @ivan, snaja Miroslava, sinovci Miroslav i Milan i snaha Tatjana. 40746

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom ocu, mu`u, sinu i bratu

~etvrtak3.novembar2011.

Posle sedam tu`nih dana sa bolom u srcu se}amo se na{e drage majke, supruge, ta{te i bake

U spomen na oca i majku

POMEN

Sne`ana Valan

Milenu

Savu

Mariji Bala}

Lozanov

Aleksandru @ivanovu

Ilinke Jovanovi}

koji su umrli 3. novembra 1986/2010. godine.

Porodica Kne`evi}.

40736

14. 12. 1981 - 3. 11. 2005.

Sin Branko i }erka Zagorka sa porodicama.

Tvoji: mama, tata, Ti}a i Doda.

40648

Sahrana je danas, 3. 11. 2011. godine, u 14 ~asova, u Lali}u.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

O`alo{}ene porodice.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda

An|ele plavi, od kada si nas napustila tugu i bol za tobom potiskuju se}awa na tvoj osmeh, vedrinu i sve one lepe trenutke koje smo proveli zajedno. Koliko nam nedostaje{ znamo samo mi.

40642

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

40650

dragom

POMEN

O`alo{}ena porodica.

40720

Marija Bala}

Posledwi kom{iji

pozdrav

Dane M. [ijan

dragom

Punih pet godina s qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu i ponosni smo na tebe.

Sahrana je danas, 3. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

Posledwi pozdrav od: }erke Desanke i zeta \ure sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga Marija, sinovi Branko i \or|e, snahe i unuci.

od porodice Coli}.

40703

40735

Aleksandru @ivanovu Sa{i

Posledwi pozdrav

Dimitriju Pejanovi}u

Dimitrije Pejanovi}

Sahrana je 3. 11. 2011. godine, u 14 sati, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

12. 12. 1927 - 3. 11. 2006.

40706

40705

Posledwi pozdrav na{oj majki

Tvoji najmiliji.

Posledwi pozdrav kom{inici

Dana, 31. 10. 2011. godine, preminula je u 86. godini na{a draga i voqena mama, koja je kremirana u krugu porodice.

od stanara zgrade Gagarinova 10/5. 40733

Dragutinu Radosavqevu

Milena Beqanski Crna

SE]AWE

3. 11. 2010 - 3. 11. 2011. od Da~e i Kristine.

Vidi Zagor~i}

Mileni Beqanski ro|. Vele~kovi} Draga na{a mama, osta}e{ svaki dan svima nama u mislima i lepom se}awu. Ve~no }emo te voleti i nikad zaboraviti. Tvoji o`alo{}eni: sin i }erka sa porodicom.

na moju dragu majku.

od: Vesne, Jovane, Jelene, An|ele i Divne.

40661

40732

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav najmilijoj baki

Nema vi{e na{e mame, supruge i bake. Dana 1. 11. 2011.

Kom{ije iz zgrade Wego{eva 14.

40664

40721

mojoj

Sa tugom {aqemo posledwi pozdrav na{em dedi

Mara Stoji} Gordani

Gordana Vulkani

Dragutinu Radosavqevu od: Malene, Miroslava, Qube, Mirka, Popa, Skale i Stani}a.

Tvoja }erka sa porodicom.

40731

Posledwi pozdrav

40730

Posledwi pozdrav na{em bratu i ujaku

Veqku Arseni}u

1924 - 2011.

od Ane i Rajka.

40719

od: bra}e @ivka, Cvjetka i sestri}a Rajka i ^ede.

40717

ro|. ^olovi} 1933. sklopila je svoje prelepe o~i i ostavila nam beskrajnu qubav, tugu i ve~iti bol. Zauvek s wom u srcima, wena porodica: suprug Petri, }erka Marijana, unuk Filip i zet Peter. Ispra}aj na{e voqene mame je 4. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

40716

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Hvala Ti za svu qubav, negu i pa`wu koju si mi u `ivotu pru`ila. Bila je velika ~ast biti Tvoj unuk! Nikada Te ne}u zaboraviti, zauvek }e{ biti u mom srcu.

Stevanu Laki}u Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji unuci: Ivana, An|ela i Vuk.

Tvoj unuk Filip. 40718

40724

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Nikola Mari~i}

Dragutin Radosavqev

ro|. 1940.

Sahrana je danas, 3. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sahrana je 3. 11. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Jovanka, }erka Dragana i sin Sava.

O`alo{}eni: supruga Smiqa i sin Dragan.

40714

40713

tv program

~etvrtak3.novembar2011.

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 12.20 13.00 14.00 15.00

Милан Кркобабић

Један на један Гост емисије „1 на 1” биће Милан Кркобабић, потпредседник Партије уједињених пензионера Србије. Ауторка и водитељка: Даница Вученић (РТВ 1, 17.20) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 17.00 17.20 18.00 19.30 20.05 20.35 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.00 01.25 02.25

07.00 07.30 07.40 07.55 08.50 09.45 10.40 11.00 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.15 14.45 15.00 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05

Добро јутро, Војводино Један на један Све(т) око нас Вести Стање на путевима Здраво живо Вече са звездама Кухињица Вести Из нашег сокака Ток шок Вести Српски екран-емисија МТВ-а на српском Чији је то салаш (мађ) са титлом на српском Вести за особе са оштећеним слухом Документарна серија Вече са звездама ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Изблиза Биоскоп Документ Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Плави круг Он,она и клонирана, филм Један на један Концерт године Српски екран-емисија МТВ-а на српском

Знање Знамените жене Новог Сада Косидбени дани у Војловици Концерт године Грување Студио „М” Свети вид Здравље за 21. век Све(т) око нас Емисија (мађ) Вести (мађ) Ансамбл песама и игара из Украјине ТВ Баштина Знање Знамените жене Новог Сада Косидбени дани у Војловици Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рус) Незавршена композиција за механички клавир, филм ТВ Баштина

15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Глас Америке Панонско јутро Аналија Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Тема недеље Бели лук и папричица Зелена патрола на делудок.ем. Војвођанске вести У огледалу Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Серија Дискавери

06.05 08.00 09.05 09.55 10.25 11.00 12.00 12.15 12.25 12.38 13.23 15.05 15.50 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 22.10 22.15 00.40 01.35 02.26 03.54 04.52 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Отворена врата Сасвим природно Моја лепа Србија Атлас света Дневник Спорт плус Злочиначки умови Мекбрајд, филм Мекбрајд: Убиство у поноћ, филм Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Породично благо Велики изазов, квиз Вести Лавиринт, филм Злочиначки умови Јединица Мекбрајд: Убиство у поноћ, филм Отворена врата Породично благо Верски календар

КВИЗ

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.27 07.30 07.36 07.39 07.45 08.09 08.12

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Интерна истрага 10.05 Спринт 10.30 Славни парови 11.00 Вести 11.05 Др Мартин 12.00 Вести 12.07 Године пролазе 12.30 Цртани филм 12.40 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Интерна истрага 14.05 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Др Мартин 16.00 Објектив (слов) 16.10 Вести 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Дунавска салетла 17.05 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Интерна истрага 22.00 Објектив 22.30 Др Мартин 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

06.30 08.45 10.30 15.00 16.00 22.00 22.30

АТП Мастерс Базел КХЛ: Ст Петерсбург – Омск ВТА Бали 1/4 Фианле Тенис Базел АТП Мастерс Базел 1/8 Финала Тенис Базел Евролига: Макаби – Реал Мадрид 00.45 Премијер лига, магазин 01.15 Евролига: Амани Милан – Ефес

Фолк шоу У вечерашњој емисији угостили смо популарног певача Шаку Полументу. Уживајте уз хитове овог певача и уз емисију „Фолк шоу”. (КТВ, 20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Нови квиз је задржао едукативни карактер, али су му придодати и елементи забаве. У квизу се такмиче два такмичара који захваљујући свом знању, тактици али и срећи, покушавају један другог да надмудре. Победник носи све, а пораженом остаје нада да ће победник одустати од даљег такмичења. Водитељ квиза је Дејан Пантелић (РТС 1, 21.02)

Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари

Мађарска - Србија

(РТС 1, 17.55) 08.22 10.00 10.30 11.05 11.30 11.57 12.24 12.59 13.58 15.24 15.55 16.33 16.54 17.55 19.30 20.10 20.40 22.35 23.34 00.00 00.35 01.16 02.13

Школски програм Играј фудбал Линк У свету Траг у простору Стефан Миленковић и загребачки солисти Беокулт Трезор Змајева библиотека Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Социјалне вештине Породица Сопрано Рукомет: Турнир нација, Мађарска-Србија, пренос Место за нас Андрићеве хронике Кошарка: Евролига, Партизан -Спиру Баскет, пренос Породица Сопрано Метрополис Контекст Публика на психотерапији: др Неле Карајлић Трезор Рукомет: Турнир нација, Мађарска-Србија (р)

КОШАРКА: ЕВРОЛИГА

Партизан - Спиру Баскет (РТС 2, 20.00)

Дејан Пантелић

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00 02.00

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Вести Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Радна акција Досије Кобра Експлозив Ексклузив Трачара Радна акција

06.10 Долина сунца 07.00 Вести Б92 07.05 Сунђер Боб Коцкалоне 07.30 Пингвини с Мадагаскара 08.00 Вести Б92 08.10 Топшоп 08.30 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.40 Топшоп 11.05 Сунђер Боб Коцкалоне 11.30 Пингвини с Мадагаскара 12.15 Филм: Обрачун у Малом Токију 13.50 Истражитељи из Мајамија 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Између две ватре 17.30 Све по списку 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 19.05 Лига Европе, Бешикташ - Динамо Кијев, пренос 21.00 Лига Европе, Селтик - Рен, пренос 23.00 Вести Б92 23.35 Између две ватре 00.05 Шта да обучем; 00.10 Доушници 01.15 Саут Парк

РУКОМЕТ: ТУРНИР НАЦИЈА

Велики изазов

06.00 06.30 07.00 08.05 08.10 08.15 08.45 09.00 09.30 11.00 11.30 11.45 14.00 14.30 15.00 16.30 17.30 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 20.30 20.45 23.00 00.00 00.15 00.45 01.00

dnevnik

c m y

ВОА Чист рачун Маратон Кефалица Двоугао Иза вести Милица² Улови трофеј Отворени студио Топ шоп Милица² Филм: Запитај прашину Вести Иза вести Породица Серано Злочиначке намере Чист рачун Вести Двоугао Коров Без трага Иза вести Милица² Филм: Сподоба НЦИС Вести Иза вести Милица² Филм: Кад ђаво дође по своје

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Граница Тема вечерашње емисије је доброчинство. Водитељка Јелена Хелц угостиће Зорана Илића, Ференца Банчов, Цвеће Миљковића, Драгана Марковица Палму, Верицу Ракочевић и Петра Срнића. (Хепи, 20.00)

05.30 Јутарњи програм 07.55 Вести 08.00 Мали меда Чарли 08.10 Повратак Малог Тигра 08.35 Боба и Биба 08.50 Бајка о Тибету 09.00 Метеори – моћни камиони Соња Сон 09.15 Анђелина балерина СЕРИЈА 09.25 Срећна звезда - представљање 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Бакуган Са једне стране је група 10.25 Хорселанд дилера дроге која води мили10.45 Сабрина онски бизнис, с друге стране 11.10 Југио су полицајци који покушавају 11.35 Авантуре малог Пере да их раскринкају и ухапсе. 12.00 Метеори - моћни камиони Пратимо битку која се деша12.10 Ноди 12.20 Мали меда Чарли ва на улицама Балтимора, 12.30 Торк судбине мушкараца и жена 12.40 Срећна звезда - представљање са обе линије фронта. 12.50 Квизић Улоге: Доминик Вест, Џон 13.20 Пресовање Доман, Вендел Пирс, Ленс 13.40 Телешоп 13.55 Вести Редник, Соња Сон, Сит Ги14.00 Звездана капија СГ1 лијам (Б92, 00.10) 15.00 Црвени орао 15.55 Телешоп 16.10 Једна жеља једна песма 17.55 Телемастер 18.25 Насловна страна, квиз 19.00 Црвени орао 19.55 Вести 07.00 Добро јутро 20.00 Граница 10.00 Пут око света бај 21.30 Мувиленд, емисија о филму Дуле и Радојка 21.55 Вести 10.30 Брачни судија 22.00 Сузе Босфора 11.30 Наслеђе једне даме 23.00 Звездана капија СГ1 12.30 Крањица југа 23.55 Вести 13.30 Сестре 00.00 Црвени орао 14.30 Квиз, породични обрачун 00.55 Сузе Босфора 15.00 Гојковићи 01.50 Звездана капија СГ1 15.30 Ноћ у јуну 02.30 7 живота 16.30 Мала невеста 03.15 Граница 17.40 Национални дневник 04.45 Мувиленд, емисија о филму 18.00 Тајна љубав 05.15 Насловна страна, квиз 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Тито и Дража 21.00 48 сати свадба 22.00 Све за љубав 23.30 Наслеђе једне даме 01.30 Ноћ у јуну 02.30 Филм: Убити свештеника 04.30 Филм: Моја велика мрсна православна свадба

Доушници

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak3.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пи ше: Милан Живановић 08.35 Све о псима, мачкама, љубимцима 09.30 Грађевинске интервенције 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Најбољи амерички кувар 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све о псима, мачкама, љубимцима 18.10 Грађевинске интервенције 19.05 Мајами инк 20.00 Посластичарски ас 20.55 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Посластичарски ас 01.40 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

08.00 09.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Шекспирови портрети Тајне Партенона Вајат Ерп Једна ноћ у Торину Велике британске војсковође Лежаки 1942. Велики научници Заборављена убиства Духовна музика Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори Проблем са Толстојем Робовласничка индустрија Германска племена Други светски рат у боји Шкотски кључ Заборављена убиства Духовна музика Прича о пољопривреди. Блато, зној и трактори

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Краљ винограда 10.11 Поглед у будућност, док. серија 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.17 Тренутак спознаје 14.55 Алиса, слушај своје срце 15.39 Садио Павле виноград, док. филм 16.09 Фотографија у Хрватској 16.25 Хрватска уживо 17.45 8. спрат, ток шоу 18.29 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.13 Све у 7!, квиз 21.09 Битка за Вуковар, док. серија 22.01 Отворено 22.50 Дневник 3 23.10 Спорт 23.27 Земља знања, док. филм 00.30 У уреду 01.32 Опра шоу 02.13 Жица 03.08 Скица за портрет

Чо ко ла да Мир и учма лост ма лог ме сто у Фран цу ској ре ме ти до ла зак ми сте ри о зне мла де же не. Она отва ра про дав ни цу чо ко ла де, а спо соб но шћу да от кри је и за до во љи скри ве не же ље сво јих му ште ри ја уне ће про ме не у жи вот про вин циј ског гра да... Уло ге: Жи ли јет Би нош, Џо ни Деп, Ал фред Мо ли на, Ле сли Ке рон Ре жи ја: Ле сли Хол стром (Си не ма ни ја, 22.00)

До ми ник Вест

По ли ци ја и да ље не мо же да по хва та кон це све ве ћег улич ног зло чи на. Ома ров на пад на Барк сдеј ло ва скла ди шта дро ге по шао је по злу и Џо по зи ва Стрин ге ра на са ста нак... Уло ге: До ми ник Вест, Ленс Ре дик, Со ња Сон, Вен дел Пирс, Кларк Пи терс, Сет Ги ли јам (ХРТ 2, 23.10) 07.50 08.20 08.45 09.30 10.00 10.45 12.05 13.15 13.40 14.10 14.40 15.05 15.30 16.15 16.25 16.55 17.10 17.45 18.00 20.00 21.35 22.50 23.10 00.05 00.50 01.20 02.05

07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 12.00 13.00 14.45 15.20 16.00

Жи ли јет Би нош

06.00 07.40 08.55 10.40 12.10 13.45 16.00 17.40 18.15 20.05 22.15 22.45 00.30 01.00 02.40 04.25

Адам Спашавање Едwардса Борба Титана Делго Шпијун из комшилука Командант и војсковођа: Далека страна света Зубић вила Обдарен У ваздуху Дволичност Исправљање погрбљених Предатори Досадно на смрт Ти и ја, ми смо света два Версо Принц Пенсилваније

07.50 Кобра 11 10.00 Ексклузив таблоид 10.30 Вечера за 5 11.25 Емпретриз 13.15 Крв није вода 14.10 Кобра 11 16.00 Ружа ветрова 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кости 21.50 Домаћице 23.40 РТЛ Вести 23.55 ЦСИ Њујорк 01.35 Астро шоу 02.35 Кости

СЕ РИ ЈА

Жи ца Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Паника у ваздуху Торањ смрти Неуморни Хаос Прозак нација Чоколада Еротски филмови

Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Закон и ред Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Дијагноза: Убиство Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Седам Синбадових авантура Мегапитон против Гатороида

Ко сти

СЕ РИ ЈА

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.10

18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.15

Мала ТВ Плесне ноте Школски сат Четворо против З Алиса, слушај своје срце Крхотине, филм Индекс Еуромагазин Око глобуса КС аутомагазин Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Руперт Мала ТВ Цртани филм Коки Евролига, емисија уочи Евролига: Рубин - Тотенхем, пренос Рукометни Куп четири нације: Хрватска - Чешка, пренос Евролига, укључење у пренос Евролига, емисија након Жица Закон и ред Моја породица Монк Ноћни музички програм

Повратак у будућност Фаџ Интермецо 1 Невероватне приче Земља Интермецо 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Породица Кременко 2 Пустоловина у Рок Вегасу Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Фаџ Невероватне приче Земља Рт страха Сиквест

04.00 Прича о сексу 06.00 Бели песак 08.00 Ејс Вентура, шашави детектив 10.00 Ејс Вентура, зов природе 11.30 Једина права ствар 14.00 Чаура: Повратак 16.00 Фриџек 17.50 Снег пада на кедрове 20.00 Последњи Мохиканац 22.00 Прича о сексу 00.00 Раце 2 Раце 02.00 Милф о Маниацс

Због опе ра ци је гла ве, Бут по нов но по ла же ис пит у стре ља ни на ко јем по ка же да ви ше ни је пре ци зан стре лац ка кав је не кад био. Тим ис тра жу је уби ство осо бе ни ског ра ста ко ја се рва ла под на дим ком Гво зде ни Ви ле њак... Уло ге: Еми ли Де ша нел, Деј вид Бо ре а наз, Ми ха е ла Кон лин, Ерик Ми ле ган, Џо на тан Адамс (РТЛ, 21.00)

Еми ли Де ша нел

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Ништа лично Изгубљени рај Отмица и спасавање Разоткривање митова У делићу секунде Ништа лично

08.30 09.00 10.00 11.30 11.40 13.15 15.00 16.50 17.00 19.00 20.00 23.00 00.00

Аутомобилизам Фудбал Билијар Фудбал Фудбал Фудбал Билијар Фудбал Фудбал Борилачки спорт Борилачки спорт Покер Фудбал

Вој во ђа ни у Ср би ји ви де Пи је монт

о сле док то ра та од бра ње ног у Пе шти, Ла - ду ћих стран ка – кле ри кал них и де мо крат ско-ли за је по чет ком сеп тем бра 1866. иза бран за бе рал них„, пи сао је Жи ван Ми ли са вац. про фо со ра Но во сад ске гим на зи је, где је Но ва по ли тич ка стру ја ња иза зва ла су да оно пре да вао ла тин ски, не мач ки и бо та ни ку, ма да су што су не кад би ли Беч, Пе шта, па и Срем ски му не ки пред ме ти би ли са мо хо би. Ипак, бар на Кар лов ци, са да по ста не Но ви Сад. На че лу на ци по чет ку ни је имао ни ка квих не да ћа. Чак се у пе - о нал ног и кул тур ног по ле та су гра до на чел ник сми хва лио да је био оми љен ме ђу уче ни ци ма – Све то зар Ми ле тић, глав ни бе ле жник Ја ков Иг ња „пра ви ђач ки иде ал„. Ме ђу ти, по дру гим гла со ви - то вић и под бе ле жник Ј. Ј. Змај. Око сни ца све га ма, „био је до бар пре да вач, али не и та чан. Ула - би ла је Ује ди ње на омла ди на срп ска, осно ва на зио је у раз ред доц кан, по не ки пут тек у 3/4 уме - 1866. Њој је свом ду шом и ср цем при па дао и Ко сто у 1/4. Ла тин ски је пре да вао ’по у зда ни је’. Био стић, као ис так ну ти члан, а ка сни је и ли дер. је при лич но не ма ран, као сву где и у све му. Као У Ср би ју су по ла га не ве ли ке на де, за Омла ди на став ник ни је био до вољ но сре ђен. Ка ко је од ну је она тре ба ло да бу де но ви Пи је монт. Али уче н и ка тра ж ио ви ш е не го 1868, по с ле уби с тва кне з а што је про пи са но, они су при Ми а хи ла, упра во та ор га ни за бе га ва ли су фли ра њу, а за ми ци ја је осум њи че на као под шље ни Ко стић не би то опа стре кач и три го ди не ка сни је, зио.” рас тр за на уну тра шњим бор На на го вор при ја те ља већ је ба ма и ра зним при ти сци ма, упли вао у књи жев ни во де, об уга ше на. Ме ђу тим, по ли ти ка ја в ио мла д а л ач ку тра ге д и ј у се не по врат но усе ли ла у Ла „Мак сим Цр но је вић„ и рас зин свет до те ме ре да је по пра ву „Ро мео и Ју ли ја – јед на стао не са мо њен роб не го и гла ва из Шек спи ро ве би бли су жањ. Нај пре, оп чи њен Ми је„, па већ 1867, ка ко пи ше ле т и ћ ем, „си в им ти ћ ем„ и Ста ни слав Ви на вер, ви ше ни Омла ди ном, ко ју ће, пак, под је про фе сор не го се „одао са ста рост на зи ва ти и „Омла ти свим дру гом, бур ном по зи ву ном„. Про жи вео је ис ку ства по л и т ич ког ра д е н и ка, па т е број них по ли тич ких по ра за и тич н ог но в и н а р а, омла д ин за ку ли сних ига ра, у ко ји ма је ског аги та то ра, оста ју ћи, на био тек жр тве ни ја рац или рав но пр вен стве но, пе сник„. спо р ед н а фи г у р а. По во д ом Али, би ло је то до ба ве ли ких до но ше ња за ко на о на род но по лич ких пре ви ра ња, пре ста сти ма у Уга р а с ком са б о ру нак „глу вог до ба„, ко је је тра 1868, по ко јем су Ма ђа ри при ја ло од ре во лу ци о нар не 1848. зна ти као по ли тич ки на род, По што их је беч ки двор у ви ис пе вао је по зна ту ро до љу би ше на вра та из и грао, Ср би се ву пе сму „Раз го вор с уву че си лом при ли ка окре ћу Пе шти Све то зар Ми ле тић, ном срп ском за ста вом у ма ђи вр ло то ле ран тан по сло да вац и Ма ђа ри ма. Од лу ком ца ра стра ту но во с ад ском„. Иду ће Фра ње Јо си па од 27. де цем бра 1860. уки ну то је го ди не, на кон ла жне до ја ве по во дом уби ства кне Вој вод ство Ср би ја и Та ми шки Ба нат и при са је ди - за Ми ха и ла, не ко вре ме про вео је у пе штан ском ње но Угар ској. Истог да на бу ду ћи ли дер Све то - за тво ру. зар Ми ле тић об ја ви ће свој чу ве ни „Ту цин дан ски Ина че, Ко стић је 1867. иза бран у, та да уста вом чла нак„. ре ста у ри ра ни, Но во сад ски ма ги страт за ве ли ког „Вој вод ство је срав ње но, бе ле жни ка и слу жио у ње али ми му ни смо очи за кло му, под Ми ле ти ће вим пред пи ли, и зло сре тан Ср бин Ма да се и у пе сми хва лио да је сед ни штвом, пу них пет го „ђач ки иде ал”, упра ва био, ко ји би не вер ном но го ди на. По след ње три је био и ков че гу Вој вод ства при сту се на тор, до де љен град ском Но во сад ске гим на зи је ни је пио, ма и са мо да га це ли ва би ла оду ше вље на про фе со ром су ду. а ка мо ли да ли ку је. Вој вод Као пред став ник Омла ди Ко сти ћем. „Од ђа ка је тра жио ство ће, ипак, у пре о бра же не, 1871. на Це ти њу уче ви ше но што је про пи са но, они ству је у из ра ди уста ва тај не ном ви ду, ма и без име на то г а, за ц е л о вас к р с ну т и. на ц и о н ал н о-ре в о л у ц и о н ал су при бе га ва ли су фли ра њу, а Шта смо ми од Аустри је за ми шље ни Ла за то не опа жа” не ор га ни за ци је „Дру жи на зах т е ва л и? Ни ш та дру го за осло бо ђе ње и ује ди ње ње не го да нам са мо нам са мо срп ско„. Ина че, текст Уста ва на чин да се с Угар ском кра ље ви ном и на ро дом се за вр ша вао за ве том: „Ко од чла но ва из да дру пу тем на ших кон гре са или скуп шти не о усло ви - штве ну тај ну, Дру жи на ће би ти ду жна му су ди ти ма на шег на род ног би ћа по га ђа ти мо же мо. Ме сто и не ус те за ти се од крај њих ме ра. Исту па ње из то га, пре да ни смо Угар ском са бо ру на ми лост и Дру жи не би ва са мо смр ћу„. Ла за је на том ску пу не ми лост!”, гр мео је Ми ле тић у тек сту ко ји је ру - иза бран за „тај ног из ве шта ча„ за Вој во ди ну. ком пре пи си ван и де љен. Рас тр зан и сво јим ства ра ла штвом, Ко стић је Чла нак је био за о крет не са мо пре ма др жа ви и че сто од су ство вао од сво јих про фе си о нал них дво ру већ и цр кви: оба ве за. То је при ме тио и ње гов при ја тељ Ми лан „Док је 1848. ду хов но и по ли тич ко вођ ство би - Са вић: „Не мо же се твр ди ти да је Ла за као чи нов ло у ру ка ма па три јар ха, сад ће се пут мла дог срп - ник сво је слу жбе не ча со ве узи мао вр ло озбиљ но. ског гра ђан ства пот пу но раз и ћи с пу тем кле ра. Ни је мо гао, ни је до спео.” Из ме ђу 1871. и 1879. Срп ско гра ђан ство се ви ше ни је хте ло под вр га ва - чак је де вет мол би за од су ство с по сла обра зла ти ру ко вод ству цр кве и већ на Бла го ве штен ском гао, по ње го вом ми шље њу „ви шим ин те ре си ма„. са бо ру 1861. се уоча ва ју две стру је: цр кве ни по - До не кле му је гле да но кроз пр сте док је гра до на гла ва ри и ви со ки чи нов ни ци ће се др жа ти дво ра, чел ник био Ми ле тић, али од мах по до ла ску Сте док ће гра ђа ни и мла ђа ин те ли ген ци ја пре ки ну ти фа на Бра но вач ког, пе сник се гор ко жа лио што му сва ки до дир с дво ром. Ту су би ла и жа ри шта бу - је због од су ство ва ња сма ње на пла та.

Књи гу Ми ла на Жи ва но ви ћа “ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС 1841–1910” у из да њу “Про ме те ја” и „Ти ског цве та„ мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 640 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 529–899) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak3.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Данас ваша Венера мења знак, што доводи до промене на личном плану. Улази у ватрени и жовијални лепи знак Стрелца. Добијате потребу за путовањима, слободом, учењем и перспективним пословима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. novembar 2011.

Четвртак вам доноси блажи хаос. Друштвени сте па ћете бити склони толерисању утицаје са стране. Имате стабилну позицију у каријери, иако вам тешко падају ограничења и доминација претпостављених.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Изгледа да сте много више ангажовани и присутни у љубавном контакту и разним изласцима него у раду. И то је сасвим ОК, поготово с аспекта игре, стално присутне и свепрожимајуће. Љубав.

Избегавајте нервозу. Нећете трпети туђу тортуру и ауторитет већ ћете чинити по своме. Данас и сутра сте растрзани на хиљаду страна. Смањите темпо и немојте бити туђи поштар. Изненађења.

И даље морате бити активни, због присуства борбеног Марса у вашем знаку, који нам, иначе, доноси ове сунчане и топле дане усред јесени. Уживајте у шетњи и шопингу, свему што волите и цените.

Можете се ослонити на драгу особу, уколико имате исти интерес, пут и правац. Ипак, могући су проблеми, нестрпљење и свађе. Поведите рачунао свом здрављу и немојте претеривати ни у чему.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Склони сте уживању, али вас неко или нешто омета и квари вам планове. Радо бисте разрешавали оно што вам смета и у љубави, али поведите рачуна о начину на који делујете. Будите дипломата.

Диван дан за вас! У ваш знак су управо ушли несташни Меркур и предивна Венера, и донели вам поклоне у виду ентузијазма, оптимизма, пријатних особа и љубави. Путујте где год можете!

Обратите пажњу на колеге, сараднике и клијенте, који имају много жеља и маште, а недовољно могућности. Идете на све или ништа, у свему и без изузетка. То вам даје снагу, али и искључивост.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пословна ситуација је наглашена и релативно повољна. Искористите своје шансе, док још можете. Дугорочна сарадња и поверење су нарушени, тренутно. Немојте се трудити да било шта објасните.

Изузетно сте интуитивни у овом периоду. Данас сте емотивно и ментално напети. Немојте отворено показивати оно што осећате јер би то неко могао искористити против вас. Само без панике!

Повлачите се у себе да бисте уживали или направили пословни план и били у контакту са својом правом природом. Имате јак потенцијал за успех, искористите га. Ништа није немогуће ако се довољно жели и ради.

TRI^-TRA^

Ра ши ри но ге V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 15 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Niш

Вест да ће кон тро верз на Линд зи Лохан за серијал нагих фотографија у „Плејбоју” добити чак милион долара, изазвала је љубомору зечице Џејд Никол. Након подужег преговарања, про бле матич на зве зда Линд зи пристала је да се слика за Плејбој. Пр во су јој по нуди ли 750.000 долара, али она је тражила милион и добила је тек мало мање од тога. Чувши то, Плејбојева зечица Џејд Никол показала је своју љубоморну страну и изјавила да би за толики износ Ли Ло требала „добро да рашири ноге”. - Она се већ фотографисала гола, а за ово ће добити толико новца да желим да то буде је...! Желим да видим ствари које пре нисам видела - рекла је Џејд.

VIC DANA

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Сунчано и релативно топло време током дана. ДуRim ваће слаб до умерен југоисточни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 2, а максимална око 16 степени Целзијуса. London ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и релативно топло током дана. Јутро Cirih хладно и на западу Срема и Бачке понегде са маглом. Дуваће слаб југоисточни ветар, у јужном Банату умерен. Притисак изнад нормаBerlin ле. Температура од -1 до 17 степени. Beч СР БИ ЈА: Ујутру слаб мраз и понегде магла на западу и северу Србије. Током дана сунчано и релативно топло. Дуваће слаб до умеVarшava рен југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу, а у осталим краKijev јевима слаб источни и североисточни. Притисак изнад нормале. МиMoskva нимална температура -3, а максимална 18 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Наредних дана суво и Oslo стабилно време уз температуре изнад просека за ово доба године. Јутра ће бити магловита само на западу, а у Поморављу и Подуна- St. Peterburg вљу ће дувати умерен југоисточни ветар. Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Задржава се релативно повољан утицај временских прилика на већину хроничних болесника. Известан опрез се и даље саветује астматичарима и срчаним болесницима. Метеоропатске реакције се могу јавити у блажем облику. Опрезно у саобраћају!

16 22 17 11 12 12 11

Отац стигао кући пре ручка, а син му се игра у дворишту лоптом. Придружи се он сину па крену заједно да се добацују лоптом. У једном моменту пита син оца: - Тата, а колико су теби дали пара чика Миле и мама да се играш док су они горе?

9 7 11 10 19

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

43 (-8)

Slankamen

174 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

108 (-13)

Zemun

242 (5)

Bogojevo

105 (-13)

Panчevo

268 (4)

Smederevo

450 (4)

Baч. Palanka 134 (-12) Novi Sad

122 (-5)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

220 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija porasta

Titel

162 (0)

NERA

Hetin

66 (2)

TISA

14 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 175 (14) Beograd

Kusiћ

199 (6)

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja