Dnevnik 3.novembar 2012.

NOVI SAD *

SUBOTA 3. NOVEmBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23607 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SPOREWA OKO RAZVOJNE BANKE VOJVODINE SE NE STI[AVAJU

Vla da Voj vo di ne }e pod ne ti ostav ku ako Da ~i} do ka `e pro ne ve re

str. 4

SRPSKI VOTERGEJT

IN STI TUT ZA VI NO GRA DAR STVO U SREMSKIM KAR LOV CI MA OBE LE @IO 65 GO DI NA PO STO JA WA

Ko se ko me na ka ~io na te le fon

U pod rum vin ar i j e uliv en o des et mil io n a din ar a

str. 2

str. 6

U KIKINDI

str. 10

Prijatno toplo

Foto: www.vojvodina.gov.rs

Novembar mesec sova

Najvi{a temperatura 21 °S NASLOVI

U PORE\EWU S EVROPOm, NA[I GRA\ANI SU PRAVI VEGETARIJANCI

Dnev no pojedemo 11 gra ma ju ne ti ne, 42 gra ma svi we ti ne...

str. 4

KULTURA STAREWA I STARI U KULTURI

DANAS U KA]U

@i vo ta re we is pred TV ekra na

str. 12

SPORT

str. 14 – 18

Foto: N. Stojanovi}

n TENISERKE KRE]U U POhOD n U KUPU mEGDAN DELE SPARTAK I VOJVODINA NA TITULU

Gurm ans ki sam it na „^var ak fe s tu” str. 7

n mERIDIJANA n IGRA^I U BAZENU, PRED KO[ARKA[KI hIT NOVINARImA PREDSEDNIK

Politika 3 Pokazali kapacitet i za te{ke odluke

Poqoprivreda 6 PIK „Be~ej” izmi~e kontroli

Novi Sad 7 Vetar opet pravio darmar

Vojvodina 10 Osvojiti {to vi{e slobodnog tr`i{ta

Dru{tvo 12 Vi{estruka korist iz „Druge {anse”

Crna 13 Na~elnik nije potpisao ugovor

2

POLiTikA

subota3.novembar2012.

SRP SKI VO TER GEJT

VESTI

Ko se kome naka~io na telefon

Novi dr`avni sekretari Vla da Sr bi je je za dr `av ne se kre ta re u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va ime no va la Vla di mi ra Bo `o vi }a, Mi lo ra da Miq ko vi }a i Va wu Vu ki }a.

Bo `o vi }a je pred lo `io SNS, Miq ko vi }a URS, a Vu ki }a SPS. Na iz bor dr `av nih se kre ta ra ~e ka lo se sto da na, tj. ot ka ko je for mi ra na Vla da.

Bo `o vi} ve} ima is ku stva u MUP-u, gde je u vre me Vla de Vo ji sla va Ko {tu ni ce bio ge ne ral ni in spek tor. Miq ko vi} je u pro {loj Vla di bio dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za in fra struk tu ru za du `en za va zdu {ni sa o bra }aj. Vu ki} je mla |a gar ni tu ra SPS-a i ~o vek od ve li kog po ve re wa pred sed ni ka Vla de Ivi ce Da ~i }a. Vu ki} je tre nut no na po zi ci ji {e fa ka bi ne ta mi ni stra po li ci je, a na toj po zi ci ji bio je i u pro {lom sa zi vu Vla de Sr bi je.

Funkcija i Zoranu Stankovi}u Vla da Sr bi je ime no va la je na ju ~e ra {woj sed ni ci bi {eg mi ni stra Zo ra na Stan ko vi }a za pred sed ni ka Ko or di na ci o nog te la Vla de Sr bi je za op {ti ne Pre {e vo, Bu ja no vac i Me dve |a.

Za di rek to ra Kan ce la ri je za sa rad wu s di ja spo rom i Sr bi ma u re gi o nu Vla da je ime no va la Slav ku Dra {ko vi}.

Vla da je ime no va la Miq ka Ri sti }a za vr {i o ca du `no sti di rek to ra Kli ni~ kog cen tra Sr bi je.

Jovanovi}: Nijedna vlada nije lagala kao ova Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da je we gov glav ni uti sak po vo dom sto da na ra da Vla de no vo le gi ti mi zo va we la `i u po li ti~ kom `i vo tu Sr bi je, oce wu ju }i da ni jed na pret hod na vla da ni je la ga la u me ri u ko joj to ~i ni sa da {wa.

– La `u ka da za sve {to je lo {e u ovoj ze mqi op tu `u ju pret hod nu vla du, a se be iz u zi ma ju iz ~i we ni ce da su oni bi li u vla di ko ja je Sr bi ju stro va li la u pret hod ne ~e ti ri go di ne, la `u ka da go vo re o bu xe tu, o no voj po li ti ci pre ma Ko so vu i ka da go vo re o svo joj evrop skoj ori jen ta ci ji, jer tu Evro pu mi mo ra mo da stvo ri mo ov de iz me |u se be u me |u sob nim od no si ma – iz ja vio je Jo va no vi} agen ci ji Ta njug.

Je di no do bro {to se mo `e pri pi sa ti sa da {woj vla di je, po we go vim re ~i ma, to {to su qu di ko ji su uzrok svih pro ble ma gra |a na Sr bi je da nas pri nu |e ni na to da se su o ~a va ju s po sle di ca ma ono ga {to su ra di li de ve de se tih go di na pro {log ve ka.

dnevnik

Pred sed nik Vla de Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da pri slu {ki va we dr `av nog vr ha ne ma ni ka kve ve ze s wim kao mi ni strom po li ci je, te da je, po we go vim in for ma ci ja ma, Upra va kri mi na li sti~ ke po li ci je tra `i la li stin ge ne zna ju }i, ka ko oni ka `u, da je u pi ta wu te le fon Alek san dra Vu ~i }a.

– Ta kve stva ri ne sme ju da se de {a va ju i za to mi slim da su po treb ne pro me ne u MUP-u. Bi }e usko ro ras pi san kon kurs za di rek to ra po li ci je i svi oni ko ji u to me u~e stvu ju ne tre ba vi {e da bu du na svo jim funk ci ja ma – re kao je Da ~i} za TV „Pr va„.

Ni je is kqu ~e na mo gu} nost i da je sve in sce ni ra no da bi se re {i la ka drov ska pi ta wa u MUP-u ili da bi ne ka stran ka pri gra bi la vi {e mo }i i ovla {}e wa za se be (Bo `o Pre le vi}) – Si gur no je da to ne ma ni ka kve ve ze sa mnom kao mi ni strom unu tra {wih po slo va. Ima ve ze s po li ci jom, jer ne po sto ji ja san si stem nad zo ra i kon tro le ak ci ja – re kao je Da ~i}.

Mi ni star po li ci je ka `e da se ap so lut no pri dru `u je zah te vi ma Vu ~i }a i pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a da se is pi ta o ~e mu je re~.

– Bi lo je pri me ra da se ski da ju li stin zi i mo jih naj bli `ih sa rad ni ka – re kao je Da ~i}.

– Skup {tin ski Od bor za kon tro lu slu `bi bez bed no sti }e u na red nom pe ri o du raz ma tra ti re dov ne iz ve {ta je BIA-e, VOAe i VBA-e, nad ko ji ma ima nad le `no sti, a jed no od pi ta wa ko je to te lo mo `e po kre nu ti je ste za ko ni tost pri me ne po stu pa ka i me ra za taj no pri ku pqa we po da ta ka tih agen ci ja – iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu pred sed ni ca tog skup {tin skog te la Ja dran ka Jok si mo vi}. – Jav nost }e bi ti re dov no oba ve {ta va na o ak tiv no sti ma,

sa zna wi ma i za kqu~ ci ma Od bo ra za kon tro lu slu `bi bez bed no sti, a sve u ci qu da Sr bi ja po sta ne dru {tvo u ko jem ne }e mo }i da se de {a va si tu a ci ja ko ja je da nas ak tu el na – da ima mo ~i we ni cu da naj vi {e funk ci o ne re dr `a ve, pot pu no neo vla {}e no i ne za ko ni to, ne ko pri slu {ku je.

Li be ral no-de mo krat ska par ti ja za tra `i la je hit no odr `a va we van red ne sed ni ce Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za od bra nu i unu tra {we po slo ve, na ko joj bi se go vo ri lo o po sto je }im pro -

da su pod me ra ma ope ra tiv ne ob ra de pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} mo ra ju do bi ti od go vo re u in sti tu ci ja ma, a ne u me di ji ma. „Ovo ni je pr vi slu ~aj ko ji ja sno uka zu je na pro blem u bez bed no snom si ste mu ze mqe„, uka zao je Mi li}.

So ci jal de mo krat ska uni ja sa op {ti la je ju ~e da iz no {e we in for ma ci ja o pri slu {ki va wu naj vi {ih pred stav ni ka iz vr {ne vla sti, bez pret hod ne is tra ge, pred sta vqa zlo u po tre bu po lo -

Jan ko vi}: Pro ce su i ra ti od go vor ne i re for mi sa ti MUP Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} iz ja vio je da se na da da }e bi ti iden ti fi ko va ni i pro ce su i ra ni oni ko ji su u~e stvo va li u pre sre ta wu ko mu ni ka ci je pred sed ni ka Sr bi je i pot pred sed ni ka Vla de, i da }e taj slu ~aj „bi ti oki da~” da se spre ~e i osta li ta kvi slu ~a je vi.

– Na dam se da }e to bi ti oki da~ da se kre ne s pri me nom me ra ko je smo pred lo `i li po ve re nik Ro do qub [a bi} i ja, i da se spre ~i da, ne sa mo pred sed nik i pot pred sed nik Vla de ne go i bi lo ko ji dru gi gra |a nin ne za ko ni to bu de pred met pri slu {ki va wa, pre sre ta wa ko mu ni ka ci je, po tvr |i va wa lo ka ci je i pro ve re kon ta ka ta – re kao je Jan ko vi}.

On je do dao da je slu ~aj du bo ko uz ne mi ru ju }i i da se ra di o pro tiv za ko ni tim i pro tiv u stav nim ak tiv no sti ma ko ji ma tre ba sta ti na put. ble mi ma u bez bed no snom si ste mu ze mqe, ko ji su „po sle di ca bor be za po li ti~ ku pre vlast unu tar slu `bi”. Za me nik pred sed ni ka LDP-a i ~lan Od bo ra Ne nad Mi li} je u pi sa noj iz ja vi is ta kao da in for ma ci je ko je uka zu ju na to

`a ja za rad pri ba vqa wa po li ti~ kih po e na, i osu di la je zlo u po tre bu me dij skog pro sto ra ra di, ka ko je oce ni la, ob ra ~u na unu tar Vla de Sr bi je.

Advo kat Bo `o Pre le vi} ka `e da pri slu {ki va we pred sed -

@iv ko vi}: Su per mar ket bes plat nih in for ma ci ja Biv {i pre mi jer i ~lan De mo krat ske stran ke Zo ran @iv ko vi} iz ja vio za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne da ga slu ~aj pri slu {ki va wa ne iz ne na |u je.

On sma tra da je BIA, iako do ve de na u red to kom ak ci je „Sa bqa”, po no vo od 2004. go di ne po sta la, ka ko ka `e, su per mar ket bes plat nih in for ma ci ja.

– Ja sno je kao dan, ako do bro gle da te ve sti i ako zna te ne ke qu de bo qe ne go {to to zna ju

obi~ ni gra |a ni, da se tre nut no vo di ve li ki rat i tr go vi na in for ma ci ja ma. Sre }u se qu di iz raz li ~i tih po li ti~ kih op ci ja i on da ka `u „Haj de da se do go vo ri mo. Ti ima{ do kaz da sam se ja vi deo s Dar kom [a ri }em, ja znam da si se ti vi deo s Lu kom Bo jo vi }em. Haj de da to za bo ra vi mo, ra di na {e sre} ne bu du} no sti„ – ob ja snio je @iv ko vi} ka ko funk ci o ni {e ta raz me na in for ma ci ja.

ni ka Sr bi je i pr vog pot pred sed ni ka Vla de ni je ni {ta no vo u Sr bi ji, ali da se mo ra obe lo da ni ti ko je to ra dio, zbog ~e ga i ko me su do sta vqa ni po da ci i da se o to me oba ve sti jav nost. Pre le vi} je pod se tio na to da su svo je vre me no pri slu {ki va ni i Zo ran \in |i} i Vo ji slav Ko {tu ni ca, ali da ni ka da ni je ra sve tqe no ko je to ra dio i po ~i jem na lo gu.

Pre le vi} je re kao da ni je ba{ uve ren u to da pred sed nik To mi slav Ni ko li} i pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} ni su zna li da su pri slu {ki va ni, ali da osta je pi ta we gde se skri va ju ti po da ci.

– Ve} se po mi we da je kri mi na li sti~ ka po li ci je iz da la na log i vr lo la ko se mo `e de si ti da bu de ‘od stre qen’ ne ko ko va `i za po {te nog po li caj ca – na veo je Pre le vi}.

On je do dao da je vr lo mo gu }e da mi ni star i di rek tor po li ci je ni su zna li ni {ta o pri slu {ki va wu jer je ta oblast u Sr bi ji pot pu no ne u re |e na.

– Ure |a ji za pri slu {ki va we te le fo na su jef ti ni, po sto je pri vat ne agen ci je ko je ka ~e re pe ti to re, i to je jed no pot pu no ne u re |e no po qe u Sr bi ji – za kqu ~io je Pre le vi}.

Po we go vim re ~i ma, ni je is kqu ~e na mo gu} nost i da je sve in sce ni ra no da bi se re {i la ka drov ska pi ta wa u MUP-u ili da bi ne ka stran ka pri gra bi la vi {e mo }i i ovla {}e wa za se be.

Po li cij ski eks pert Mar ko Ni co vi} ob ja {wa va da za pri slu {ki va we po sto ji za kon ska pro ce du ra, ko ja pod ra zu me va da ni je do voq no da se mo bil nom ope ra te ru sa mo upu ti zah tev iz po li ci je za pri slu {ki va we ve} se mo ra do sta vi ti i do kaz o odo bre wu su da, Tu `i la {tva, kao i odo bre we iz ka bi ne ta re sor nog mi ni stra. Za to we mu, ka ko ka `e, in for ma ci je o pri slu {ki va wu dr `av nog vr ha naj vi {e li ~e na „pro du bqi va we su da ra Vu ~i }a i Da ~i }a”. U iz ja vi Ta nju gu on je ka zao i da ni je ne mo gu }e da se de si da ne ~i ji broj te le fo na „u|e u mre `u pri slu {ki va nih” to kom raz go vo ra s dru gom oso bom ko ja se pri slu {ku je, da se ne ~i ji dru gi te le fo ni po zi vi ma i raz go vo ri ma s pri slu {ki va nom oso bom „ukr ste”. Osim sum we na to da je ~i tav slu ~aj deo pri ~e po ko joj se, ka ko ka `e, pro du bqu je su kob Vu ~i }a i Da ~i }a, Ni co vi} po mi we da bi raz log

afe re mo gli bi ti i stra na~ ki su ko bi oko me sta di rek to ra po li ci je.

Biv {i {ef voj ne bez bed no sti Alek san dar Di mi tri je vi} iz ne na |en je ~i we ni com da se ne ko dr zne i pri slu {ku je {e fa dr `a ve i ko or di na to ra slu `bi bez bed no sti. To je, ka `e, do kaz da ni ova vla da ni je ra{ ~i sti la s pro ble mi ma za te ~e nim u slu `ba ma bez bed no sti.

RHMZ: 430 an te na Na kon ve sti o pri slu {ki va wu dr `av nog vr ha Sr bi je, u me di ji ma se po ja vi la i in for ma ci ja Re pu bli~ kog hi dro me te o ro lo {kog za vo da (RHMZ) da je u ra dar skom si ste mu za od bra nu od gra da na 16 kon tro li sa nih obje ka ta ot krio oko 430 an ten skih i dru gih ko mu ni ka ci o nih ure |a ja ne po zna tih vla sni ka i ne ja snog po re kla. Ovla {}e na ko mi si ja za kqu ~i la je, ka ko se na vo di u ana li zi RHMZ-a, da na ve }i ni obje ka ta ni su pro na |e ni pi sa ni tra go vi o da tu mi ma mon ti ra wa, ser vi si ra wa ni ti na me ne ve }i ne pro na |e nih ure |a ja.

– Ka ko je mo gu }e da ne ko za ka ~i te le fon {e fa dr `a ve? Ko ru ko vo di tim struk tu ra ma, ka kva je kon tro la kad je re~ o {e fu dr `a ve? – pi ta Di mi tri je vi}.

Pra }e we naj vi {ih dr `av nih fun cki o ne ra po ka za la je i ne mo} bez bed no snih slu `bi, ~i ji

je po sao upra vo da {ti te pred sed ni ka, ali i ~la no ve Vla de.

Za to bi, ka ko na vo di Di mi tri je vi}, naj go re bi lo da se ceo slu ~aj ne is tra `i do kra ja.

– Mo `e da bu de po je di nac.

Ako to ra di te, bi lo ko ji deo po li ci je, bi lo ko je slu `be, on da se po sta vqa pi ta we ka kva je ta slu `ba u ce li ni, ka ko je mo gu }e da taj po je di nac ra di, vaq da ima pret po sta vqe ne, da ne go vo ri mo {ta za kon ka `e da mo ra te da ima te do zvo lu od su da da bi ste pri me ni li tu me ru – ka `e Di mi tri je vi}.

TVIT CRTICA O~ekujte neo~ekivano Sto da na ra da Vla de ni je obe le `e no sa mo u Ne ma wi noj uli ci u Be o gra du ve} i na „Tvi te ru“.

Po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} ci ti ra Mla |a na Din ki }a: „’...pr vi put za 12 go di na po sto ji pra vi tim ski duh u Vla di’. Ne znam, ima ju sa mo dva mo gu }a sve do ka: on i Qa ji}„, upo zo ra va \u ri}.

No vi nar Sla vi {a Le ki}, pak, ci ti ra pr vog pot pred sed ni ka Vla de: „Vu ~i}: ’Vla da je ura di la i neo ~e ki va no!’ Je ste, po ~e la da pri slu {ku je sa mu se be!„, krat ko }e Le ki}.

Neko sasvim tre}i ^lan GO DS-a Mi lo{ \a ji} re a gu je na na pis na saj tu B-92 „Ta di} od lu ~io: \i las pred sed nik DS-a“ i na gla {a va da je „na slov skan da lo zan... Ig no ri sa we @Ba neK uzmano vi c je potpu no bz v“.

A do sa da jedin i z va ni~ni kandidat za predsedn ik a D S- a Bran imir Kuzmanovi} ka `e na to : „Sa d se dem ok ra tija svod i n a to da se dvoji ca najpoz-

natiji h do govore :-) Potreb an, ali ne i d ov oqan u sl ov , vide} emo …„ S druge stran e „Tviter Sloboda n M ilo{evi}“ zak qu ~uje: „’ Ta di} odlu~io: \ilas pred se dnik DS-a’.

Tako| e je o dlu~i o da } e d anas bi ti subota kao i da }e to kom no}i bit i pr il i~ no mr a~ no. ..„

tno... S edim n a po d ijumu, s vi m e vide…„ „T vi tera{i„ imaju razne `eqe pa neki ka`u: „Kad porastem, @j ere mic_vu k da bu dem„.

Jeremi} }e „skromno”: „O dli~na idej a! Spreman s am da po mo gnem s p ar save ta :)„

Kad porastem, bi}u Vuk

Mnogo su se osilili

Predsedavaj u}i Genera ln oj s kup{tini UN Vuk Jeremi} ba{ se zbli`io s „tvitera{ima„. Sva{ta g a pitaju, poput onog k oji se potpi suje da ‫@‏‬deej ayiwan: „J e l’ stvarno Ban K imunu t el efon zvo ni uz ’Gangn am sty le’ ?„ Jeremi} od go vara: „Dvaput je d o s ada primao poziv na bl ek beri dok s mo bili zajed no , b io mu je na vibraciji...„, k a`e Vuk, n e odgonet nuv{i da li j e Ki-mun fan korej sko g repera i hi ta s najgledanijeg klipa na „Jutjubu„. „Gospodine @jeremic_v uk , da li je isti na da nekad twitu jet e i sa s ed ni ca UN, is pod stol a, kad je ba{ dosad no ?„, in teresu je fanove, a Jeremi } }e: „Ka da s ednica po~ne, nije ba{ u pu -

Povodom „srpskog Vo tergejta “ oglasi o s e na lajni j o{ jedan V uk, li de r SPO-a Vuk Dra {kovi} . „Iz tragi~no g li~n og isk ustva zna m da prvo tajno uhode, a ond a tajno k re }u na glavu me te...

O ni su i d anas dr` av a u dr` av i, iznad dr`ave . Ko mplet veliki h pqa~ka{ a, p od zemqa i mn ogih filijal a Tajne s lu`be iz devedes etih... M no go su se o si lili. ^ uj te {ta k a`u: tajno su uho dili {efa dr`ave i ministra voj no g, jer nisu z nali da su t o on i! Sad a s u se osi lil i pa me i tu `e, tra` e milionske o d{tet e za du{ ev ne bolove koje im nanosim , a wiho ve su di je presu| uju z a w ih...

Odmah ot vorit i tajne do sijee pa }em o saznat i ko su ti koji ni{ta n e

znaj u, a sv e mo gu. A ond a – metla . I sve da bude javno„, poru ~uj e D ra {kovi } s lajne .

Tra`ili, al’ jok O pris lu {kivawu gov ori i repu bl i~ki omb udsm an Sa {a Jan kovi}. „Predsedniku Srbije i potpredsedniku Vlade ura|eno BA[ ono na {ta sam s @RodoljubSabic upozoravao pre tri meseca i uzalud predlagali 14 kontramera„.

Jankovi} i [abi} tra`ili i da se svuda ra{trkana oprema za prislu{kivawe pokupi i formira jedan centar, pod strogom kontrolom... jok.

Dvoja vrata na Andri}evom vencu Na „Tviter “ nalogu predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a citat wegove izjave koji govori o na{oj spoqnoj politici. „Srbija ima dvoja vrata, na Istok i na Zapad i spona je i kop~a izme|u EU i Rusije. Tako ja vidim Srbiju kada o woj razmi{qam”.

Ej, [eki, [eki Novinar Pe|a Vasiqevi} ju~e je podsetio: „Kad je nekome odgovarao porast radikala, najavqivao se izlazak [e{eqa iz Haga ’svakog trenutka’. Vi{e to niko ne spomiwe„.

(Samo)odbrana Poznata TV-novinarka @aklina Tatalovi} svojim fanovima otkrila je jo{ ju~e popodne detaqe sino}we emisije na „Prvoj„ TV: „[ta Ivica Da~i} nosi za samoodbranu, kada je plakao, o~i u o~i s Ta~ijem, 100 dana Vlade, ve~e s Ivanom Ivanovi}em…„

Da, ili ha, ha, ha „Tvitera{„ Darko Mili}, koji ~esto na lajni debatuje o de{avawima u DS-u, pitao je ekspremijera Zorana @ivkovi}a: „Zoki, ti ceni{ da DS sa \ilasom ulazi u koaliciju sa SNS-om, a Tadi} na mala vrata kao premijer???„ @ivkovi} odgovara: „Koalicija – da, premijer - hahahahahahaha...„ S. St.

politika

dnevnik

subota3 . novembar2012.

PRE MI JER DA ^I] NA SVE ^A NOJ SED NI CI VLA DE O PR VIH STO DA NA RA DA PO RU ^IO:

Po ka za li ka pa ci tet i za te {ke od lu ke Vla da Sr bi je je u pr vih sto da na ura di la je vi {e od ono ga {to se od we o~e ki va lo pri li kom for mi ra wa, ra di la je kao tim, a po sto ji {an sa da dr `a va ve} u de cem bru do bi je uslov ni da tum za ot po ~i wa we pre go vo ra za ~lan stvo u EU, po ru ~i li su pre mi jer i mi ni stri ju ~e na sve ~a noj sed ni ci.

Pr v i deo sed n i c e bio je otvo ren za jav nost, a obra }a ju }i se no v i n a r i m a, pre m i j er Ivi ca Da ~i} po ru ~io je da je Vla da po ka za la da ima ka pa ci tet da vo di ze mqu i do no si te {ke od lu ke ka da je to neo p hod no u in te re su gra |a na.

No vi na ri ma su se obra ti li i pr vi pot pred sed nik Vla de i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} i mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki}, ko ji su is ta kli da je Vla da u~i ni la vi {e od ono ga {to se od we o~e ki va lo, po seb no na eko nom skom opo rav ku ze mqe i u, ka ko su re kli, bes po {ted noj bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je.

– Na me |u na rod nom ni vou da nas ne iz gle da neo stva ri vo ono {to se pre tri me se ca ~i ni lo ne mo gu }e – is ta kao je Vu -

~i}, i na veo da, „iako smo da tum za po ~e tak pre go vo ra za ~lan stvo u EU o~e ki va li u ju nu na red ne go di ne, mo `da ga do bi je mo u mar tu, a po sto ji mo gu} nost da uslov ni da tum stig ne ve} u de cem bru”.

Pre mi jer je is ta kao da je Vla da za tri me se ca us pe la da osi gu ra vi tal ne

dr `av ne funk ci je i utvr di me ha ni zme za spro vo |e we eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke.

– Po sto ji stal na sa rad wa po li ti~ kih stra na ka i ne ma ni jed ne od lu ke ko ja ni je do ne ta je din stve no – re kao je Da ~i}, i po ru ~io da ni je na Vla di i

Ko {tu ni ca: Tri obe le` ja ra da Vla de

Gu ver ner ka: Od li~ na sa rad wa s NBS-om

Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je ju ~e da bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la ne sum wi vo pred sta vqa jed no od glav nih obe le` ja ra da Vla de Sr bi je za pro te klih sto da na.

– Me |u tim, afe ra s pri slu {ki va wem naj vi {ih dr `av nih funk ci o ne ra je do ve la tu bor bu pro tiv ko rup ci je do kri ti~ ne ta~ ke. Mo ra ju se utvr di ti okol no sti u ko ji ma je do {lo do tog pri slu {ki va wa i mo ra dr `a va da za {ti ti svoj prav ni po re dak – re kao je Ko {tu ni ca Ta nju gu.

Gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je ju ~e da od Vla de o~e ku je da ura di za po ~e te po slo ve i da re a li zu je vi so ko po sta vqe ne i vr lo am bi ci o zne ci qe ve „jer sa mo onaj ko ima vi sok ciq mo `e po sti }i i vi sok re zul tat”.

– Vla da Sr bi je i cen tral na ban ka tre ba da ra de sva ka svoj po sao, ali kon sul tu ju }i se o me ra ma ko je do no se i raz me wu ju }i po dat ke, {to je pred u slov da se odr `i do sa da {wa od li~ na sa rad wa.

we nim ~la no vi ma da sa mi se bi da ju oce ne ve} je to na gra |a ni ma Sr bi je.

Pre mi jer je i ovog pu ta pod vu kao da je Vla da od lu~ na da ko sov ski pro blem re {a va na mi ran na ~in i di ja lo gom, u skla du s Usta vom i za ko ni ma Sr bi je, pod se tio je na to da je us p o s ta v qen di j a l og s Pri {ti nom na vi so kom ni vou te da je od blo ki ra no u~e {}e Sr bi je na re gi o nal nim sku po vi ma.

Go vo re }i o bor bi pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la, pre mi jer je na gla sio da u toj bor bi ne ma za {ti }e nih.

– Vla da je po ka za la od go vor nost i pra vo vre me nu re ak ci ju i u kri znim si tu a ci ja ma kao {to je bi la su {a, a po `a ri ko ji su se do go di li po tvr di li su zna ~aj for mi ra wa Cen tra za van red ne si tu a ci je u Ni {u – na veo je Da ~i}.

Vu ~i} je, go vo re }i o bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, pod se tio na to da je pret hod na vla da u Tu `i la {tvu osta vi la sa mo tri pred me ta, uglav nom jed no stra no, po li ti~ ki ori jen ti sa na, a da se da nas raz ma tra vi {e od 30 pred me ta i da to ~i ni me {o vi ti ope ra tiv ni tim.

Mi ni star Din ki} sa gla san je s pre mi je rom i pr vim pot pred sed ni kom Vla de o po stig nu tim us pe si ma iz vr {ne vla sti, ali je po seb no is ta kao da se naj go ri sce na rio, a to je ban krot dr `a ve, si gur no ne }e do go di ti.

Na po ~et ku ra da ove vla de, do dao je mi ni star fi nan si ja, no vac za pla te i pen zi je obez be |i van je naj pre ne de qu za ne de qu, me sec za me sec, da bi se sa da, tri me se ca ka sni je, u{lo u fi nan sij sku sta bil nost.

3

PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE I[TVAN PA STOR

Si tu a ci ja u DS-u uti ca la na rad Po kra jin ske vla de Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne i li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor oce nio je da je si tu a ci ja u ko joj je De mo krat ska stran ka osta vi la po sle di ce na rad Po kra jin ske vla de u pro te klih sto ti nu da na we nog man da ta.

– Mi slim da je ta si tu a ci ja od vu kla po pri li~ no ener gi je sa mih ~la no va Po kra jin ske vla de iz te stran ke, {to je mo `da nor mal no, ali je si gur no osta vi lo po sle di ce na rad Po kra jin ske vla de – re kao je Pa stor Ta nju gu, i oce nio da je we na po zi ci ja bi la po sle di ca ono ga {to se ge ne ral no de {a va lo u dr `a vi.

On je re kao i da je pro te klih sto ti nu da na ra da voj vo |an ske vla de “do `i veo kao pe riod ga {e wa po `a ra” ko ji su na sta ja li me ra ma (dr `a ve), su o ~a va wi ma s re al no {}u i kao pe riod u ko jem se Po kra jin ska vla da su o ~a va la s od lu kom Ustav nog su da, iz ja va ma po je di nih mi ni sta ra, re ba lan som bu xe ta, iz me na ma Za ko na o bu xet skom si ste mu.

Po kra jin ska vla da je u do sa da {wem de lu svog man da ta mo ra la da se prav da “da ni je ar ~i la no vac iz Fon da za ka pi tal na ula ga wa” i da taj po kra jin ski fond “ni je rak-ra na srp skog dru {tva”, re kao je Pa stor.

To je pe riod u ko jem je “ve li ka bit ka vo |e na i da nas se vo di, ver bal no, oko do ka pi ta li za ci je Raz voj ne ban ke Voj vo di ne”, is ta kao je on, i za kqu ~io da je sve to op te re }i va lo od no se unu tar Po kra jin ske vla de i oko we.

– I po vrh to ga, ono {to si gur no ne mo `e da se ne spo me ne, mo `da na pr vi po gled ne ma ve ze s ra dom Po kra jin ske vla de, to je si tu a ci ja u ko joj je De mo krat ska stran ka – re kao je Pa stor.

4

ekonomija

subota3.novembar2012.

dnevnik

SPOREWA OKO RAZVOJNE BANKE VOJVODINE SE NE STI[AVAJU

Vla da Voj vo di ne }e pod ne ti ostav ku ako Da ~i} do ka `e pro ne ve re Sporewa oko Razvojne banke Vojvodine se ne sti{avaju, a ju~e se oglasila i Vlada Vojvodine, nude}i kolektivnu ostavku ako premijer Ivica Da~i} doka`e navode o proneverama. „Vlada AP Vojvodine, kao ve}inski vlasnik banke, povodom izjava premijera Ivice Da~i}a da su Razvojnoj banci Vojvodine ’proneverene desetine miliona evra’, poziva premijera i druge funkcionere da ili hitno doka`u svoje tvrdwe ili prestanu s naru{avawem stabilnosti banke i pravqewem velike {tete za dr`avni kapital„, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu Vlade Vojvodine. „Ukoliko premijer podnese dokaz da je Razvojna banka Vojvodine, pod upravom Vlade Vojvodine i s menaxmentom koji smo mi postavqali, proneverila ma i jedan, a ne desetine miliona evra, kako pre-

mijer navodi, ne samo da }e kompletno rukovodstvo banke biti smeweno ve} }e i svi ~lanovi Vlade Vojvodine dati ostavku. „Kao odgovorni politi~ari i funkcioneri ne}emo dozvoliti daqe bla}ewe ugleda na{ih institucija, izazivawe finansijske destabilizacije i naru{avawe ugleda i interesa cele zemqe. Politi~ki ratovi se ne vode u bankama i institucijama dra`ave, ve} na izborima. Mi smo svojim radom i rezultatima dobili poverewe gra|ana, ma koliko se to ne svi|alo onima koje su tu bitku u Vojvodini izgubili„, stoji u saop{tewu Pokrajinske vlade.

Premijer Ivica Da~i}, da podsetimo, prekju~e rekao je da je u Razvojnoj banci Vojvodine pronevereno na desetine miliona evra, kao i da }e insistirati na istrazi te pqa~ke.

Tabakovi}: Ne davati neodmerene izjave o bankama Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabakovi} zamolila je ju~e ~lanove Vlade da svojim izjavama o pojedinim bankama ne unose bilo koju vrstu uznemirewa me|u gra|ane, pogotovo imaju}i u vidu da je novembar – Mesec {tedwe.

Ona je dodala da treba imati u vidu da „bankarstvo po~iva na poverewu kao i religija” i da zato ne treba prejakim i neodmerenim re~ima stvarati lo{e uslove za nastavak te {tedwe, pogotovo u doma}im bankama.

Na pitawe da li su to pojedini ~lanovi Vlade unosili uznemirewe svojim izjavama o Razvojnoj banci Vojvodine, Jorgovanka Tabakovi} je rekla da se „boji da je ju~era{wi naslov u novinama – ne znam koliko je konstruisan, a koliko je to izvorna najava – prili~no uzdrmao tu banku, a to nikome od nas nije potrebno u Mesecu {tedwe”.

Ona je rekla da NBS ima plan za re{avawe problema u pojedinim bankama u dr`avnom vlasni{tvu, ali nije `elela da najavquje nikakve akcije.

– Insistiram na toj istrazi – izjavio je Da~i}, navode}i da se radi „o jednoj od najve}ih pqa~ki u Srbiji”.

– U RBV-u je pronevereno i pokradeno na desetine miliona evra.

O tome sam ve} govorio u javnosti, ali koliko vidim, ta istraga ide slabo, a na trenutke izgleda kao da neko poku{ava da za{titi neke politi~ke mo}nike – rekao je premijer, dodaju}i i da }e oni koji su proneverili taj novac morati da odgovaraju.

Tako|e, predsednik Izvr{nog odbora Razvojne banke Vojvodine Goran Kosti} optu`io je ju~e najvi{e dr`avne funkcionere u Srbiji da vode kampawu protiv te banke. Kosti} je na konferenciji za novinare u sedi{tu banke u Novom Sadu rekao da ne stoje argumenti koji se posledwih dana plasiraju u javnosti, niti je ta~an podataka o lo{im plasmanim RBV-a.

– Niko u javnosti nije naveo da je to deo nasle|a Metals banke, preduze}a u restukturirawu u kojima su poni{tene privatizacije i imovina oduzeta od izvr{ilaca krivi~nih dela. Sve se to, svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno, izostavqa – rekao je Kosti}.

Kosti} je pozvao predsednika Vlade Srbije Ivicu Da~i}a da ubrza okon~awe istrage o poslovawu Metals banke jer bi to mnogo pomoglo RBV-u i stavilo ta~ku na spekulacije o poslovawu banke.

– RBV nije povezan s poslovawem Metals banke, ali smo veoma zainteresovani za to da se sazna kona~na istina i proces okon~a jer }e nam to omogu}iti da naplatimo ogroman deo potra`ivawa – rekao je on.

Slu~aj za istoriju Predsednik Izvr{nog odbora RBV-a Goran Kosti} je rekao da je nezabele`en slu~aj u svetskoj istoriji bankarstva da ministar – kao sada u Skup{tini Srbije – ~ita listu klijenata i visinu wihovih depozita, {to je za posledicu imalo ogromne napore zaposlenih u RBV-u da te klijente zadr`e.

Tako|e je rekao da je bilo dirigovanog povla~ewa depozita velikih klijenata iz javnog sektora, i ocenio da je RBV „postao popri{te virtuelnog politi~kog rata na {tetu svih”.

– Svi dr`avni funkcioneri mogu mnogo pomo}i RBV-u, a ukoliko to ne `ele, molimo ih da ne nanose {tetu i ne uzbuwuju javnost jer se ne nanosi {teta samo banci ve}i dr`avi – rekao je Kosti}.

Po wegovim re~ima, u dokapitalizaciji RBV-a nema ni~eg spornog jer je i Narodna banka Srbije predlo`ila banci da to u~ini, zbog ~ega je Vlada Vojvodine, kao ve}inski vlasnik, donela odluku da emituje obveznice u vrednosti 15 milijardi dinara.

– NBS je definisao privremenu meru kojom nas je obavezala na to da pove}amo svoj kapital i nakon toga je usledila reakcija ve}inskog akcionara. To re{ewe je za nas mnogo boqe i mnogo jef-

tinije – ocenio je Kosti}, i dodao da niko nije saznao koliko je ko{talo osnivawe Nove Agrobanke, niti je komentarisana dokapitalizacija Komercijalne banke.

Kosti} je kazao i da ne}e sve obveznice koje Vlada Vojvodine bude emitovala za dokapitalizaciju RBV-a biti s rokom dospe}a od 30 godina.

– Deo toga }e biti potpuno likvidno i na raspolagawu banci, tako da mislim da je sve re~eno

U PORE\EWU S EVROPOM, NA[I GRA\ANI SU PRAVI VEGETARIJANCI

Dnev no pojedemo 11 gra ma ju ne ti ne, 42 gra ma svi we ti ne...

RA^UNICA NOPS-a

Us peo boj kot marketa

Hipermarketi su bili prinu|eni na to da za tri dana boj ko ta go to vo za po lo vi nu smawe broj otvorenih kasa u odnosu na uobi~ajenu praksu, saop{tila je ju~e Nacionalna organizacija potro{a~a Srbije (NOPS), organizator te akcije.

NOPS je ranije pozvao gra|ane da 30. i 31. oktobra i 1. novembra bojkotuju sve hipermarkete u Srbiji, optu`uju}i trgovce da su pove}awe poreza na dodatu vrednost „beskrupulozno” iskoristili za to da zna~ajno pove}aju cene artika la za naj {i ru po tro {wu.

Kako su istakli, u to su bile ukqu~ene i osnovne namirnice na ko je je sto pa PDV-a ostala nepromewena.

NOPS je istakao da je broj otvorenih kasa u hipermarketima bio prepolovqen ~ak i u popodnevnim ~asovima, u takozvanom „{picu”, u doba dana kada je pritisak na prodavnice ve}i. „Broj aktivnih u~esnika i onih koji su zdu{no podr`avali bojkot prelazi 5.000, a po na{im podacima, 15.000 gra|ana prvog, i vi{e od 25.000 potro{a~a u druga dva dana, bilo je odlu~no u uzdr`avawu od kupovine”, isti~u u NOPS-u.

Po potro{wi hleba smo u evropskom prvom timu, ali zato na trepezama imamo i nekoliko puta mawe mesa od stanovnika Evropske unije.

Odgovor na pitawe kako se hranimo i {ta sebi mo`emo da priu{timo mo`e se izvu}i iz podataka o potro{wi najva`nijih namirnica po kojima smo, ako izuzmemo hleb, na najtawim granama. Tako se, recimo, na trpezi stanovnika Srbije svakoga dana mo`e na}i – 11,7 grama june}eg mesa, {to je podatak za rubriku „Verovali ili ne”. On sebi mo`e da priu{ti i 42,7 grama sviwetine, ili pak 41,6 gram piletine. Potro{wa ribe u Srbiji tek je mizerna – po stanovniku dnevno se tro{i 10,9 grama.

Srbija po potro{wi sve`eg mesa dosta zaostaje za Evropskom unijom i uglavom se kupuju jeftinije kategorije mesa, a gotovo zanemarqivo biftek i ramstek. Tako, recimo, gove|eg mesa na trpezama imamo tri puta mawe nego Evropqani, a i druge vrste mesa za nas su paprene. Godi{we se u Srbiji, naime, tro{i 4,3 kilograma junetine, dok je prosek u EU 15 kilograma.

Sviwetine tro{imo 15,6 kilograma po glavi stanovnika godi{we, dok Evropqani u proseku pojedu 30 kilograma. Kad je `ivinsko meso u pitawu, tu smo u najmawem zaostatku – ono je jeftinije pa mo`emo da kupimo 15,2 kilograma za godinu dana, a u EU je prosek 20 kilograma.

Potro{wa ribe kod nas je na nani`im granama – srpam na{a ~etiri kilograma, u EU imaju 12.

– Za prvih osam meseci u ovoj godini uvezli smo 4.500 tone sve`eg sviwskog mesa. To zna~i da, ako bismo `eleli da pratimo potro{wu sviwskog mesa linerano u Evropskoj uniji, morali bismo da dupli-

Molim vas jednu {niclu U Srbiji je godi{wa potro{wa mleka i prera|evina po stanovniku 87 litara, a u Evropskoj uniji od 320 do 380.

Po podacima agencija za istra`ivawe tr`i{ta, svaki tre}i potro{a~ zna~ajno je smawio kupovinu sve`eg mesa, 13 odsto kupaca uzdr`ava se od kupovine jogurta i pavlake, dok 11 odsto wih mawe pazari vo}e, ne{to vi{e od petine sokove i slatki{e... Na pijacama, ali i u radwama, sve ~e{}a je ponuda vo}a i povr}a na komad, a u mesarama ka`u da se de{ava da gra|ani tra`e po sto grama mlevenog mesa ili jednu {niclu. ramo na{u proizvodwu sviwskog mesa, koja iznosi 287.000 tona – ka`e za „Dnevnik” stru~wak Privredne komore Srbije Vojislav Stankovi}. – Da je kupovna mo} kod nas ve}a, bila bi i proizvodwa u sto~arstvu jer to je kapitalna intenzivna delatnost u ciklusima.

Proizvo|a~i upravo zbog male kupovne mo}i i nere{enog pitawa finansirawa nemaju stabilnost privre|ivawa i zato su sveli proizvodwu na za wih odr`iv nivo.

Kako ka`e na{ sagovornik, proizvodwa sviwskog mesa jeste mala, ali je mo`emo duplirati. S druge strane, kod sviwskog mesa je problem i zabrana izvoza zbog vakci-

nacije na sviwsku kugu, {to bi, da nije tako, bio ventil da se pove}a proizvodwa.

– Kod june}eg mesa problem je mnogo ve}i. Potro{wa je izrazito mala, tek 4,3 kilograma godi{we.

Imamo izvoznu kvotu od 8.700 tona koju ve} du`e od deceniju ne mo`emo da realizujemo. Izvozimo tek oko deset procenata, pa smo pro{le godine van granica plasirali samo 780 tona. Tu nema ni uvoza jer bi uvoznici nai{li na problem male tra`we i slabe kupovne mo}i – ka`e Stankovi}.

Uz ocenu da na{a proizvodwa june}eg mesa nije konkurentna i da je re~ o dugim ciklusima, ovaj stru~-

wak ukazuje na to da bi dr`ava trebalo da iza|e sa zna~ajnim subvencijama i da napravi program proizvodwe june}eg mesa, odnosno bebibifa, za izvoz.

– Agrarni buxet ne mo`e re{iti taj problem. Dr`ava mora da se opredeli za politiku finansirawa poqoprivredne proizvodwe jer kapitalne intenzivne delatnosti ne mogu se finansirati samo iz agrarnog buxeta. Mora tu da zalegne i bankarstvo, da da prihvatqive kamatne stope za sto~arsku proizvodwu – nagla{ava Stankovi}, dodaju}i da ta proizvodwa ima velike {anse, a trenutno je na istorijskom minimumu. – Ukoliko `elimo da stabilizujemo poqoprivredu, moramo pokrenuti sto~arsku proizvodwu da bismo se jednog dana vratili na onih 30.000 tona june}eg mesa koje smo izvozili sredinom osamdesetih godina pro{log veka.

Da ne {tedimo na hrani i da su nam trpeze kao evropske, pokazateqi koji govore o poqoprivredno-prehrambenoj proizvodwi i wihovoj razmeni sa svetom bili bi savim druga~iji jer bismo, da su nam xepovi debqi, morali ili da mnogo vi{e uvozimo ili da mnogo vi{e proizvodimo. Ovako, imamo trgovinski suficit u agraru, ali on je velikim delom rezultat slabe kupovne mo}i stanovni{tva i barijera na uvoz, a ne odraz na{e konkurentnosti. Da jedemo kvalitetnije i zdravije, da imamo para za ju`no i egzoti~no vo}e, uvozna strana u trgovinskoj razmeni sa svetom bila bi ja~a nego sada, ali bi boqa kupovna mo} uticala i na pove}awe proizvodwe sviwskog, june}eg i ostalih vrsta mesa i drugih namirnica.

S. Glu{~evi}

preuraweno jer je 30 godina maksimalni mogu}i rok koji je Skup{tina Vojvodine odredila, ali ne i kona~ni rok dospe}a obveznica – rekao je Kosti}.

Koliko je breme koje je Metals banka ostavila u nasle|e Razvojnoj banci Vojvodine te{ko, mo`e se pratiti po nenaplativim potra`ivawima i ceni akcija.

Akcije stare Metals banke bile su pre tri-~etiri godine veoma tra`ene na Beogradskoj berzi, a tako je bilo sve dok nije po~elo da se {u{ka o problemima. Dok su poslovali uz ime Metals, najni`a vrednost akcija zabele`ena je 2009. godine – 2.250 za akciju. U trenutku promene imena u RBV, cena je bila 6.188 dinara. Minimum je RBV zabele`io 23. oktobra ove godine, kada je cena akcije pala na 352 dinara. U petak je bila 530 dinara. Koliko su tome kumovali nasle|eni problemi i suma nenaplativih potra`ivawa – pitawe je kojim }e se baviti budu}i analiti~ari.

U samom RBV-u smatraju da su na pad cena akcija, ali i druge te{ko}e, najvi{e uticala ta stara nenaplativa potra`ivawa. Te{ko je ta~no re}i brojku jer su ti plasmani imali razli~it tretman. Pre svega, stara banka je nenaplative plasmane pokrivala novim, zatim, ta potra`ivawa su prebacivana u kapital kod klijenata gde naplata nije bila mogu}a. Najve}i deo problemati~nih plasmana u RBV-u je nasle|en. U RBV-u ka`u da bi wihov procenat problemati~nih kredita bio ispod proseka u bankarskom sektoru u Srbiji ako bi se oslobodili balasta nasle|enog od Metals banke.

D. Vujo{evi}

ANONIMNE PRIJAVE MU]KI

Soft ver za pri ja vu ko rup ci je Dnev ne in ter net-no vi ne “Ju`ne vesti” iz Ni{a razvile su softver “Perun” koji omogu}ava da prijava korupcije, odnosno „uzbuwiva~”, ostane anonimna.

Ured nik “Ju `nih ve sti” Predrag Blagojevi} predstavio je primenu softvera “Perun” na konferenciji “Petnaest godina razvoja nezavisnih me di ja u Sr bi ji”. Soft ver “Perun” koristi i softver TOR, koji se slobodno skida s adre se www.tor p ro j ects.com i

koji obezbe|uje da se svaki put mewa trasa komunicirawa i ta ko obez be |u je ano nim nost osobe koja dostavqa podatke o potencijalnoj korupciji. Nakon {to se startuje softer TOR, zainteresovani treba da idu na sajt www.pe run.ju zne ve sti.com i prate daqa uputstva na sajtu.

Nedostaci su {to je komunicirawe malo komplikovanije i malo sporije jer poruka iz bezbednosnih razloga ide preko vi{e ra~unara koji se nalaze negde u svetu. Zainteresovani mogu vi{e podataka o ovom softveru da vide na portalu www.pe run.rs.

dnevnik

subota3.novembar2012.

5

6

ekonomija / PoQoPRivReda

subota3.novembar2012.

Sin di ka ti pan ^e va^ ke ko ma pa ni je na ja vqu ju pro te Ste

„Pe tro he mi ja” pre du go na pri nud nom od mo ru Dva sin di ka ta „Pe tro he mi je„ u Pan ~e vu na ja vi la su pro test za 5. no vem bar. Sin di ka ti in `e we ra i teh ni ~a ra }e upu ti ti zah tev za pre ki da we pri nud nih od mo ra i po vra tak za po sle nih na po sao. Rok za po vra tak je pro bi jen, a sin di ka ti ni su sa gla sni da se on

pro du `i do kra ja go di ne, {to je jo{ po ~et kom sep tem bra bi lo i na gla {e no. Osim to ga, tra `e se i si stem ska re {e wa za fir mu da bi na kon re kon struk ci je po stro je wa sta la na no ge.

Po re ~ i m a pred s ed n i k a Sa mo stal nog sin di ka ta „Pe tro he mi je„ Mi{e Farage, ni Mi ni star stvo za rad i so ci jal n u po l i t i k u ni j e da l o svo ju sa gla snost na pred log

ti vra }e ni na po sao – iz ja vio je Mi {a Fa ra ga.

Pred stav ni ci Sin di ka ta pre go va ra li su, ka ko ka `u, dva me se ca s me nax men tom.

Wi ho ve pred lo ge, iako su bi li do bri po mi {qe wu Mi ni star stva, me nax ment ni je raz ma trao.

– In ve sti ci je te ku po pla nu i va `no je da se rad ni ci vra te na po sao po is te ku 45 da na, da se za po sle ni od mah po {a qu na go di {we od mo re, ako ni su ko ri sti li pr vi deo go di {weg, i da se no vac za za ra du ko ji ne do sta je pre ne se kao dug u sle de }u go di nu, kao i to da se is pla te u ono li kom bro ju ra ta ko ji ne bi ugro zio fi nan sij sku sta bil nost „Pe tro he mi je„ – ob ja snio je pred sed nik Sin -

Oko 1.400 radnika od 5. novembra ponovo dolazi na posao, a za isti dan najavqen je i protest zbog nezadovoqstva zahtevom menaymenta za produ`ewe prinudnih odmora da se pri nud ni od mo ri pro du `e. Oko 1.400 rad ni ka od 5. no vem bra po no vo do la zi u „Pe tro he mi ju„ na po sao. Za isti dan na ja vqen je i pro test u 12 sa ti, zbog ne za do voq stva zah te vom me nax men ta za pro du `e we pri nud nih od mo ra.

– Da bi smo se su prot sta vi li ta kvom mi {qe wu me nax men ta, za ka za li smo pro test.

Po {to po sto je na ja ve da se sa gla snost ne }e da ti, ipak osta je mo do sled ni da se pro test odr `i, bez ob zi ra na to {to }e rad ni ci od 5. no vem bra bi -

di ka ta in `e we ra i teh ni ~a ra Zoran Obradovi}.

Ka ko tvr di, Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke sma tra da me nax ment pro ble me pre ba cu je na le |a rad ni ka.

– Me nax ment }e bi ti u si tu a ci ji da mo ra da is pla ti pu ne za ra de, i to u ovoj go di ni, za sve za po sle ne. To je do dat nih 600.000-700.000 evra. Ti me }e bi ti ugro `e na sta bil nost fir me i ni smo si gur ni da li je po treb no da raz go va ra mo s me na men tom ko ji to ra di ili s ne kim dru gim – re kao je Zo ran Ob ra do vi}.

Z. dra go je vi}

Spo ra zum ne ma~ kih i srp skih kom pa ni ja Pred stav ni ci Uni je po slo da va ca Sr bi je i Ne ma~ ke aso ci ja ci je za spoq nu tr go vi nu i eko nom ski raz voj pot pi sa li su ju ~e Spo ra zum o sa rad wi, ko ji ima za ciq da pri vu ~e in ve sti to re iz Ne ma~ ke i omo gu }i pla sman srp ske ro be na ne ma~ ko i dru ga tr `i {ta.

Spo ra zum su pot pi sa li pred stav nik Ne ma~ ke aso ci ja ci je Dirk Borman i ge ne ral ni se kre tar UPS-a Bo{ko Savkovi}, a pot pi si va wu je pri su stvo vao i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si je i pri vre de Vlajko Seni}.

– Ugo vor pred sta vqa pr vi ko rak u in ten zi vi ra wu sa rad we iz me |u kom pa ni ja iz Sr bi je i Ne ma~ ke – re kao je Bor man, i iz ra zio za do voq stvo {to je Mi ni star stvo fi nan si ja po dr `a lo pro je kat.

Sav ko vi} je is ta kao da se na da da }e u to ku ove go di ne ne ke ozbiq ne ne ma~ ke kom pa ni je do }i u Sr bi ju za to {to ovoj dr `a vi tre ba ju no ve in ve sti ci je. On je re kao da o~e ku je da }e spo ra zum do ne ti kon kret ne re zul ta te i da }e ne ma~ ke kom pa ni je za po sli ti ve li ki broj qu di.

re pu BLi^ ka vLa da pod te piH Za vu kLa naj ve ]i voj vo \an Ski kom Bi nat

PIK „Be ~ej” iz mi ~e kon tro li Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Miroslav Vasin po zvao je ju ~e Vla du Re pu bli ke Sr bi je da {to pre za u zme stav o sud bi ni PIK-a „Be ~ej„, is ta kav {i da on li~ no, iako je na ~e lu stru~ ne gru pe za sa na ci ju tog po qo pri vred nog pred u ze }a, tre nut no ne kon tro li {e si tu a ci ju.

Na kon fe ren ci ji za no vi na re Va sin je re kao da je sve stan da u PIK-u i u ce lom Be ~e ju po sto ji zeb wa u ve zi sa sud bi nom tog pred u ze }a jer „qu di vi de da se ni {ta ne de {a va”.

Va sin je ka zao da je re vi ta li za ci ja PIK-a „Be ~ej„ je dan od naj zna ~aj ni jih pro je ka ta ko je su u pret hod nom pe ri o du za jed ni~ kom ak ci jom spro ve le Vla da Re pu bli ke Sr bi je i Vla da Voj vo di ne.

– Ste ~aj ko ji smo po kre nu li u PIK-u „Be ~ej„ bio je vr lo ja san i pre ci zan, s ci qem da opo ra vi mo pro iz vod wu i da kroz kva li te tan pro gram re or ga ni za ci je obez be di mo op sta nak tog ve li kog po qo pri vred nog kom plek sa – re kao je Va sin, do da ju }i da je

Sredwi prodajni kupovni kupovni za va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

valuta

emu

evro

1

111,9501

114,2348

116,8622

111,6074

australija

dolar

1

90,1080

91,9469

94,0617

89,8321

kanada

dolar

1

87,0056

88,7812

90,8232

86,7392

danska

kruna

1

15,0009

15,3070

15,6591

14,9549

norve{ka

kruna

1

15,2152

15,5257

15,8828

15,1686

[vedska

kruna

1

12,9722

13,2369

13,5413

12,9325

[vajcarska

franak

1

92,6969

94,5887

96,7642

92,4132

v. Britanija

funta

1

139,5887

142,4374

145,7135

139,1613

Sad

dolar

1

86,7494

88,5198

90,5558

86,4838

kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 11. 2012. godine

ste ~aj po kre nut u apri lu pro {le go di ne, ka da je shva }e no da se taj kom bi nat ne mo `e iz bo ri ti s ogrom nim po tra `i va wi ma i ve li kom fi nan sij skom du bi o zom.

Va sin je ka zao da je go di nu od po kre ta wa ste ~a ja PIK „Be ~ej„ do {ao do to ga da ima po zi ti van bi lans po slo va wa.

– Od far me ko joj je pre ti lo da na woj ugi ne oko 7.000 svi wa i 4.000 kra va, PIK je do {ao do to ga da je sta bi li zo va na pro iz vod wa i da je za se ja no ze mqi {te ko je je bi lo pot pu no za par lo `e no – re kao je Va sin, do da ju }i da su svi za po sle ni re dov no do bi ja li pla te, „isti na mi ni mal ne”. Va sin je na gla sio da je PIK „Be ~ej„ u ovom tre nut ku, {to se ti ~e po slo va wa, u pro ble mu zbog to ga {to je mo del sta bi li za ci je po slo va wa ugro `en zbog ve li ke su {e.

– [te ta ko ju je su {a na ne la PIK-u „Be ~ej„ je ogrom na i to li ka da je na ru {i la ~i tav kon cept sta bi li za ci je po slo va wa – ka zao je Va sin, pod se }a ju }i na to da je, osim sta bi li za ci je, u pro -

ce su ste ~a ja naj bit ni je bi lo re or ga ni zo va ti taj po qo pri vred ni kom pleks i obez be di ti mu bu du} nost. Po Va si no vim re ~i ma, kraj wi ciq re or ga ni za ci je PIK-a „Be ~ej„ je tre ba lo da bu de da dr -

{a Re pu bli~ ka vla da, na `a lost, ni je do ne la te dve od lu ke, iako je zah tev Vla de Voj vo di ne po sto jao.

Po Va si no vim re ~i ma, kon ver zi jom po tra `i va wa dr `av nih pred u ze }a od PIK-a „Be ~ej„ i

`a va po sta ne we gov ve }in ski vla snik.

– Ve }in sko vla sni {tvo dr `a ve u PIK-u „Be ~ej„ tre ba lo je da se obez be di kroz kon ver zi ju po tra `i va wa „Elek tro voj vo di ne„, Mi ni star stva po qo pri vre de i Po re ske upra ve i ot kup po tra `i va wa od po slov nih ba na ka – ob ja snio je Va sin, i na veo da biv -

ot ku pom po tra `i va wa od po slov nih ba na ka dr `a va bi po sta la vla snik 53 od sto ak ci ja PIKa. Va sin je na gla sio da je, po we go vom mi {qe wu, naj bo qa so lu ci ja za bu du} nost PIK-a „Be ~ej„ da bu de u dr `av nom vla sni {tvu jer, ka ko je re kao, ako bi lo ~e mu u ovoj ze mqi ra ste vred nost on da su to po qo pri vred ni re sur si.

in Sti tut Za vi no Gra dar Stvo u SremSkim kar Lov Ci ma oBe Le @io 65 Go di na po Sto ja Wa

U po drum vi na ri je uli ve no de set mi li o na di na ra In sti tut za vo }ar stvo i vi no gra dar stvo u Srem skim Kar lov ci ma, ko ji od 2006. go di ne de lu je kao De part man no vo sad skog Po qo pri vred nog fa kul te ta za vo }ar stvo, vi no gra dar stvo, hor ti kul tu ru i pej za `nu ar hi tek tu ru, obe le `io je ju ~e 65-go di {wi cu po sto ja wa i tom pri li kom je ot kri ve na spo men-plo ~a pr vom osni va ~u i di rek to ru te usta no ve prof. dr Dra go sla vu Mi li sa vqe vi }u i otvo ren re no vi ran po drum. U re kon struk ci ju po dru ma te na u~ ne in sti tu ci je, na ko joj je od na stan ka stvo re no 39 sor ti, od to ga 21 sor ta vi no ve lo ze i tri klo na ita li jan skog ri zlin ga, pet sor ti ora ha, ~e ti ri kaj si ja i {est sor ti stu ba stih ja bu ka, Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo ulo `io je 10,5 mi li o na di na ra.

Pot pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo Goran Je{i} is ta ko je ju ~e na ogled nom po qu tog de part ma na da su, na `a lost, go di na ma in sti tu ti na ka rad nim za ko nom bi li odvo je ni od fa kul te ta i da je to ozna ~i lo po ~e tak de va sta ci je tih na u~ nih usta no va, od no sno odva ja we na sle |a i zna wa od pri vre de.

– Na {a ide ja je da una pre di mo tu sa rad wu i vra ti mo taj pro ces u kon tra smer – re kao je Je {i}. – Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du je za po ~eo pro jek te u ko je smo ukqu ~i li Po qo pri vred ni fa kul -

tet i go to vo na svim po slo vi ma on u~e stvu je i `e li mo to da in ten zi vi ra mo i u~i ni mo da bu de {to bo qe.

Je {i} je is ta kao da pro jek ti ko je je Se kre ta ri jat za po qo pri vre du za po ~eo tre ba mno go da do ne su na po qu me li o ra ci je i na vod wa va wa i da }e wi ho vi efek ti u ra tar stvu bi ti ve li ki ve} za dve go di ne, a jo{ br `e se o~e ku ju re zul ta ti ra da na kon cep tu re jo ni za ci je pre sve ga vo }ar ske pro iz vod we na ter to ri ji Voj vo di ne.

Za ju ~e otvo re ni re no vi ra ni po drum de kan Po qo pri vred nog fa kul te ta prof. dr Milan Popovi} je re kao da }e omo gu }i ti da De part man za vo }ar stvo, vi no gra dar stvo, hor ti kul tu ru i pej za `nu ar hi tek tu ru bu de po znat ne sa mo po ogrom noj ko lek ci ji ge no ti po va vi no ve lo ze ve} i po kva li tet nom vi nu ko -

je }e po te }i iz we ga. To je {an sa, re kao je Po po vi}, da na ovom ogled nom po qu, ko je je pre sve ga edu ka tiv ni cen tar za stu den te ko ji su do sa da u~i li o teh no lo gi ji u vi no gra dar stvu, oni spo zna ju ne {to i o teh no lo gi ji pro iz vod we vi na.

Di rek tor De part ma na prof. dr Zoran Keserovi} na gla sio je ju ~e da su svi sa vre me ni za sa di po dig nu ti u Voj vo di ni i {i re de lo pro fe so ra ko ji su ne ka da ra di li ili sa da ra de na De part ma nu, na {ta su u toj na u~ noj ku }i ve o ma po no sni.

Na ju ~e ra {woj sve ~a no sti o li ku i de lu prof. dr Dra go sla va Mi li sa vqe vi }a go vo rio je aka de mik Vladimir Kova~, ko ji je na kra ju iz la ga wa re kao da }e Mi li sa vqe vi }e vu bi bli o te ku, ko ju je po sle pro fe so ro ve smr ti na sle dio, po klo ni ti tom In sti tu tu.

Z. ml.

Pa da cena `i ta ri ca i so je Pad ce ne p{e ni ce, ku ku ru za i so je obe le `io je tr go va we na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du ove ne de qe.

Ve} tre }u ne de qu za re dom ce na p{e ni ce pa da po 0,50 din/kg. Ta ko se ce le pro te kle ne de qe hleb nim `i tom tr go va lo po je din stve noj ce ni od 26,50 din/kg, bez PDV-a. Pre te `ni kup ci su mlin sko-pe kar ska pred u ze }a, ko ja na ba vqa ju p{e ni cu u re la tiv no ma lim po je di na~ nim lo to vi ma, ta man ko li ko tre ba za odr `a va we te ku }e pro iz vod we.

Pi ta we kla si fi ko va wa p{e ni ce po kva li tet nim kla sa ma i da qe je pro blem ko ji spre ~a va na {u p{e ni cu za ozbiq ni ji pro boj na me |u na rod no tr `i {te van CEF TA pod ru~ ja.

Pred vi |a wa da je do wa gra ni ca do ko je }e pa da ti ce na ku ku ru za 24,50 din/kg, bez PDV-a, po ka za la su se ta~ nim, s ob zi rom na to da ona fi gu ri ra u pro te klih pet na est da na kao pre te `na, a ujed no i mi ni mal na ce na tr go va wa.

Ce na u ne de qi za na ma na isto vet nom je ni vou kao i pret hod ne ne de qe. Pi ta we je da na ka da }e se ozbiq ni je po ja vi ti iz vo zna tra `wa.

Ce na so je je na sta vi la da pa da. Pro se~ na ce na tr go va wa iz no si la je 66,74 din/kg (61,80 bez PDV-a).

Obim pro me ta je u pro te kloj ne de qi iz no sio sve ga 723,36 to ne ro be, {to je 50,4 od sto ma we ne go u pret hod noj ne de qi. Fi nan sij ska vred nost pro me ta iz no si la je 25.658.563 di na ra.

dnevni iZve[taj BeoGradSke BerZe Pet akcija s najve}im rastom Zdravqe, Leskovac

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (450,87 0,35)

40,00

5.040

902.160

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

4,93

553

306.973

AIK banka, Ni{

0,00

1.415

43.865

Srpska banka, Beograd

4,16

9.010

207.230

NIS, Novi Sad

1,39

657

9.916.385

NIS, Novi Sad

1,39

657

9.916.385

Imlek, Beograd

0,60

3.018

980.640

0,60 Promena %

3.018 Cena

980.640 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.051

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

Marfin bank, Beograd

-28,57

200

50.200

0,18

570

171.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Hidrotehnika, Beograd

-18,75

650

650

0,00

427

396.777

Soja protein, Be~ej

Privredna banka, Beograd

-11,76

75

19.810

0,00

450

4.950

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.696

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Globos osigurawe, Beograd

-5,56

85

340

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Vojvo|anskih top-pet akcija

-0,84 Promena %

4.350 Cena

156.600 Promet

Promet

1.630

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,84

4.350

156.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

2.501.600

306.973

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

416

0,00

Tigar, Pirot

0,00

195

0,00

657

9.916.385

Stari Tami{, Pan~evo

0,00

1.300

1.082.900

553

Cena

0,00

1,39

4,93

Promena %

Galenika Fitofarmacija, Zemun

NIS, Novi Sad

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Naziv kompanije

Vojvodina{ped, Novi Sad

0,00

310

106.330

Mlekara, Subotica

0,00

1.300

91.000

Svi iznosi su dati u dinarima

Pe {a ~e we do Grgetega Pla ni nar ko-smu ~ar sko dru {tvo “@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we od Srem ski Kar lo va ca pre ko Ve li ke Re me te i Gr ge te ga do Pa ra go va. Po la zak je u 7.55 mi nu ta sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 61 za Srem ske Kar lov ce.

Sta za je du ga 20 ki lo me ta ra, a vo di~ }e bi ti Ivan Bo gi ~e vi}. Broj te le fo na na ko ji se mo `e do bi ti vi {e in for ma ci ja je 069-69-1079.

A. L.

IZ „INFORMATIKE” PORU^UJU

Pro du `en rok za pla }a we du ga No vo sa |a ni ma ko ji za ra ~u ne “In for ma ti ke” du gu ju od ok to bra pret hod ne do mar ta ove go di ne, pro du `en je rok za pla }a we du ga do 10. no vem bra. Du `ni ci, ko ji do tog da tu ma ne pla te za o sta le ra ~u ne bi }e tu `e ni, upo zo ra va ju iz tog pred u ze }a.

Ta ko |e, ape lu ju na su gra |a ne da iz mi re du go va wa, jer }e ta ko iz be }i do dat ne tro {ko ve, ko ji na sta ju po kre ta wem tu `be.

subota3.novembar2012.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Tre }i po re du „^va rak fest “ – 2012 odr `a va se da nas u Ka }u, na lo ka ci ji oko se o ske pi ja ce i va {a ri {ta. Tak mi ~a ri }e se nad me ta ti u pra vqe wu ~va ra ka, a to }e ujed no bi ti i do bra pri li ka za po se ti o ce da ku pe ovaj pro iz vod ili ne ke dru ge su ho me sna te i tra di ci o nal ne va {ar ske |a ko ni je. Pro gram po ~i we oku pqa wem tak mi ~a ra iz me |u 7 i 9 ~a so va dok je u 10.30 ~a so va pred vi |e no otva ra we ma ni fe sta ci je, na ko jem }e sve ~a no “pre se }i vrp cu” Sr |an Kru `e vi}, di rek tor d.o.o. „Elek tro voj vo di na“-No vi Sad. Ma ni fe sta ci ju }e pra ti ti bo gat kul tur no-umet ni~ ki pro gram ko ji }e svo jim ume }em obe le `i ti KUD „Sve ti Sa va“ i „Ste van Mo kra wac“ iz Ka }a, uz tam bu ra {ke an sam ble.

Tak mi ~e we je osno va ove ma ni fe sta ci je ko ja pri ka zu je po stu pak to pqe wa ~va ra ka od ru~ nog se ~e wa ma sno }e, lo `e wa va tre,

sa mog to pqe wa i ce |e wa do bi je nih ~va ra ka. Za vre me nqad me ta wa po se ti o ci }e bi ti u pri li ci

Ce lo dnev ni pro gram }e bi ti upot pu wen ni zom dru gih ak tiv no sti me |u ko ji ma je i li kov na ko lo ni ja u ogran ku grad ske bi bli o te ke u Ka }u. “^va rak fest” je i po vod za odr `a va we tur ni ra u ru ko me tu za ve te ra ne ko ji }e se od i gra ti u sport skoj dvo ra ni sa po ~et kom u 15 ~a so va.

Kraj tak mi ~ ar skog de la pred vi |en je za 16 ~a so va, ka da }e stru~ ni `i ri od lu ~i ti o po bed ni ku, na kon ~e ga sle di po de la me da qa i pe ha ra za naj bo qe tak Fo to: N. Sto ja no vi} mi ~ a r e.

Ujed n o da po se te {tan do ve ko ji }e se na - ovim do ga |a jem }e bi ti sta vqe la zi ti u ve} po me nu tom pro sto - na ta~ ka na ovo go di {wu ma ni ru za ma ni fe sta ci ju. fe sta ci ju.

Q. Na.

Tri na se qa bez vo de

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

hronika

Gur man ski sa mit na „^va rak fe stu”

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

Iz „Li sja” mo le gra |a ne da vo de ra ~u na o ~e sma ma i da ne osta vqa ju sme }e u sliv ni ci ma, kao i da po za vr {et ku po se te gro bo vi ma pro ve re da li su uga si li sve }u, da ne bi do {lo do po `a ra.

Grad ski pre vo znik }e da nas po ja ~a ti pre voz ka Grad skom gro bqu na li ni ji 14.

Z. D.

DANAS U KA]U

Bren di ra we i sa bi ra we

mqi va ra bo ta u ko joj Sr bi iz gle da po ma lo za o sta ju, ali na kra ju uvek do la zi mo do pa ra. Na ovu kri zu sva ki po sto tak je bi tan pa mo `da za ko ju go di nu ka} ki ku pus po sta ne mi li ji qu di ma od bren di ra nog fu to {kog.

A. Latas

Da nas su Mi trov ske za du {ni ce, ka da po obi ~a ju ver ni ci pra vo s lav ne ve ro i s po ve s ti obi la z e gro bo ve srod ni ka. Ulaz u Grad sko gro bqe bi }e za bra wen auto mo bi li ma, jer }e po se ti o ci ma bi ti na ras po la ga wu vo zi}. Za sta ri je i oso b e sa in v a l i d i t e t om bi } e obez be |en kom bi pre voz, od 7 do 14 ~a so va.

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

F

Sta ri ji ma kom bi pre voz

Iz “In for ma ti ke” ka `u da du `ni ke, ko ji ni su iz mi ri li sa mo je dan ra ~un, opo mi wu te le fo nom da pla te dug. Ak ci ja opo me ne te le fon skim po zi vom je, po wi ho vim re ~i ma, na i {la na do bar od ziv, a su gra |a ni, ko ji se na ovaj na ~in upo zo ra va ju na dug, su re dov ne pla ti {e, ko ji su iz raz li ~i tih raz lo ga za bo ra vi li da pla te je dan ra ~un.

N. R.

Novosadska u to {ki ku pus ko na~ no do bi ja ser ti fi kat o ge o graf skom po re klu, u na ro du po pu lar no re ~e no po sta je - brend. To }e we go vim kup ci ma do ne ti ga ran ci ju kva li te ta, ali i 20 po sto vi {u ce nu. Bren di ra we pro iz vo da po sta la je po seb no za ni -

DANAS NA GROBQU, ZA MITROVSKE ZADU[NICE

Vo dom iz ci ster ne da nas }e se pri vre me no snab de va ti Pe ji }e vi sa la {i i Ne ma nov ci. Ta ko |e, zbog ra do va Elek tro di stri bu ci je da nas }e od 8.30 do 13 ~a so va bez vo de bi ti ce la na se qa Po po vi ca, ^ar dak i Pa ra go vo.

G. ^.

VE^ERAS NA SPENSU

Ma sken bal u za pad nom ho lu Ma sov ni ma sken bal odr `a va se ve ~e ras u 22 ~a sa u za pad nom ho lu Spen sa. Za ne za bo ra van pro vod bi }e za du `e ni di-xe je vi Ju ni or Iks i Ste fan Da gas i wi ho vi go sti Pje tla i La zar @i vi}. „He lo vin” `ur ku upot pu ni }e i na grad no pu to va we za No vu go di nu, a ono }e pri pa sti naj o ri gi nal ni je ma ski ra nom po se ti o cu. Ce na kar te u pret pro da ji iz no si 300 di na ra.

I. D.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ve tar opet pra vio darmar Kli mat ska klac ka i ca: le po pre pod ne, a pred ve ~e udar ve tra, ko ji je kao i dan pre ~u pao sta bla. Na uda ru se, oko 18 ~a so va, na {ao i ovaj kom bi u Uli ci Vla di ke ]i ri }a iza cr kve na No vom na se qu. Dvo je va tro ga -

V remeploV

Srp ski zbor na Sa laj ci

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

U dvo ri {tu {ko le na Sa laj ci 3. no vem bra 1918. odr `an je zbor no vo sad skih Sr ba, ko ji je bio i pr vo jav no oku pqa we Sr ba od iz bi ja wa Pr vog svet skog ra ta.

Pred se da vao mu je advo kat Ig wat Pa vlas, a glav ni go vor nik je bio no vi nar Ja {a To mi} vo |a ra di ka la i pred sed nik po lu le gal nog Srp skog na rod nog od bo ra osno va nog ne ko li ko da na ra ni je.

Pod ko man du ovog od bo ra sta vio se pot po ru~ nik voj ske Kra qe vi ne Sr bi je, Bo {ko. V. Pa vlo vi}. pred vo de }i oko dve hi qa de voj ni ka, ko ji su iz za ro bqe ni~ kih lo go ra po Ma |ar skoj kre nu li pe {ke za Sr bi ju. Oni su se pret hod no do bro na o ru `a li uzi ma ju }i opre mu od de mo ra li sa ne ugar ske ar mi je i raz o ru `av {i ne ma~ ke je di ni ce.

N. C.

snih vo zi la ubr zo su se po ja vi la na li cu me sta, ali ni je se od mah mo glo na po sao, jer se ~e ka lo da pri pad ni ci MUP - a na pra ve za pi snik i uzmu iz ja vu od vla sni ka vo zi la. Na sre }u, ni je bi lo po vre |e nih.

G. ^.

crna hronika

dnevnik U SPE CI JAL NOM SU DU PO ^EO PRO CES ZVON KU VE SE LI NO VI ]U IZ ZVE ^A NA

Za slo bo du nu di jem stvo od 200.000 evra Pri prem nim ro ~i {tem u Spe ci jal nom su du u Be o gra du ju ~e je po ~e lo su |e we Zvon ku Ve se li no vi }u iz Zve ~a na i jo{ dvo ji ci op tu `e nih, Mi la nu Ra do ji ~i }u i Dra ga nu ]ur ~i }u, zbog op tu `bi da su pro tiv prav no pri svo ji li 32 ka mi o na u vla sni {tvu li zing kom pa ni je „Hi po Al pe-Adri ja li zing” i se bi pri ba vi li naj ma we 237 mi li o na di na ra (dva mi li o na evra) imo vin ske ko ri sti.

Op tu `e ni su se iz ja sni li da ne pri zna ju kri vi cu, a da }e de taq nu od bra nu iz ne ti na glav nom pre tre su, ko ji je za ka zan za 24. de cem bar. Ve se li no vi }e va od bra na pred lo `i la je su du da mu za jem stvo od 200.000 evra uki ne pri tvor i pu sti ga da se

li zin gu ko ji je we go va kom pa ni ja za kqu ~i la s „Hi po Al peAdri ja ban kom”, na vo di se u op tu `ni ci.

U no vem bru 2010. go di ne ugo vor o li zin gu je ras ki nut jer je ]ur ~i }e va fir ma pre sta la da pla }a ra te za li zing. Me |u tim, ume sto da ka mi o ne vra te toj kom pa ni ji, wih tro ji ca su ih u dru goj po lo vi ni 2010. pre ba ci li na Ko so vo i Me to hi ju i ta mo na sta vi li da ih ko ri ste, a za ra |e ni no vac su za dr `a li za se be.

Ka mi o ne su po ku {a li da pro da ju dru gim kup ci ma, a ka ko se na vo di u op tu `ni ci, iz me |u osta log su ko ri {}e ni i za iz grad wu auto pu ta Pri {ti na–Ti ra na. Sav pri hod ko ji je ostva ren od ko ri {}e wa tih vo zi la

Zvon ko Ve se li no vi}

za dr `a li su za se be i ta ko pri ba vi li pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od naj ma we 237 mi li o na di na ra. Deo vo zi la je pro na |en na Ko so vu i Me to hi ji.

Vi {i sud u Kra qe vu u de cem bru je po kre nuo is tra gu pro tiv Ve se li no vi }a zbog kri vi~ nog de la ne do zvo qe nog dr `a wa pi {to qa. On je 20. de cem bra 2011. uhap {en na Ko pa o ni ku, za jed no s bra tom @ar kom Ve se li no vi }em, pro tiv ko ga se vo di is tra ga u Spe ci jal nom su du u Be o gra du zbog sum we da je su di ju osnov nog su da u Ra {koj Sre} ka To pa lo vi }a pod stre ka vao na zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja.

Kfor je Zvon ka Ve se li no vi }a ozna ~io kao jed nog od or ga ni za to ra pro {lo go di {wih ne re da na Ko so vu i Me to hi ji. (Ta njug)

IN CI DENT U VRAW SKOJ BA WI

Za pa qen „mer ce des” bi zni sme na U Vraw skoj ba wi je to kom pret pro {le no }i za pa qe no put ni~ ko vo zi lo „mer ce des D”, vla sni {tvo bi zni sme na Mi te R., po tvr |e no je Ta nju gu u vraw skoj Po li cij skoj upra vi.

– Po jo{ ne pot pu nim in for ma ci ja ma, put ni~ ko vo zi lo „mer ce des D”, vla sni {tvo Mi te R. iz Vraw ske ba we, za pa qe no je is pred we go ve po ro di~ ne ku }e u Uli ci Ju `no mo rav skih bri ga da – iz ja vio je Ta nju gu port pa rol Po li cij ske upra ve u Vra wu Dra gan Sta men ko vi}.

On je ta ko |e re kao da is tra gu, ko ja je u to ku, vo di is tra `ni su d i j a Osnov n og su d a u Vra wu Vla dan Mi }o vi} s pri pad ni ci ma Po li cij ske upra ve u Vra wu.

Mi ta R. iz Vraw ske ba we je vla snik je pred u ze }a „Mi ta“ ko je se ba vi pro iz vod wom mlin sko-pe kar skih pro iz vo da, tr go vi nom na ma lo, pro me tom gra |e vin skog ma te ri ja la i tran spor tom. Zbog do vo |e wa u ve zu s ne pra vil no sti ma pri li kom uvi |a ja po sle jed ne sa o bra }aj ne ne zgo de u Vra wu u no }i iz me |u 3. i 4. sep tem bra ove go di ne, bio je pri tvo ren za jed no s ~e tvo ri com sa o bra }aj nih po li ca ja ca iz Vra wa. I we mu i po li caj ci ma je bio od re |en pri tvor u tra ja wu do 30 da na, ali su svi, po sle `al be i od lu ke Vi {eg su da u Va wu da se pred met vra ti na po nov no su |e we, u uto rak, 30. ok to bra, pu {te ni da se bra ne sa slo bo de.

(Ta njug)

Po gi nuo srp ski rad nik u Al `i ru Gra |e vin ski in `e wer Da ni jel Stan ko vi} (29) po gi nuo je u ne sre }i na gra di li {tu pred u ze }a „Pu te vi U`i ce” u Al `i ru, u sre du 31. ok to bra, sa op {ti lo je ju ~e to pred u ze }e.

Ka ko sto ji u sa op {te wu „Pu te va U`i ce” na gra di li {tu u al `ir skom gra du La gu a tuu ne ma po vre |e nih, a vi {e de ta qa o ne sre }i zna }e se na kon zva ni~ nog iz ve {ta ja.

RTS ne zva ni~ no sa zna je da je na stra da li Da ni jel po sled wih pet go di na ra dio u „Pu te vi ma”, a na gra di li {te u Al `ir oti {ao je na {est me se ci, 25. sep tem bra ove go di ne.

Iza Da ni je la, ~i je te lo }e, ka ko se o~e ku je, u U`i ce bi ti do pre mqe no u ne de qu, ostao je dvo go di {wi sin i su pru ga u sed mom me se cu trud no }e.

13

U NA STAV KU SU \E WA MI LE TU DRA GI ]U U ZRE WA NIN SKOM SU DU SVE DO ^IO PU KOV NIK MI LE BOG DA NO VI]

Na ~el nik ni je pot pi sao ugo vor Sa slu {a wem ~e tvo ri ce sve do ka ju ~e je pred ve }em Osnov nog su da u Zre wa ni nu, ko jim pred se da va su di ja Qi qa na A}i mo vi}, na sta vqe no su |e we srp skom bi zni sme nu Mi le tu Dra gi }u, vla sni ku zre wa nin ske kom pa ni je “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” ko ja se ba vi iz ra dom voj ne i po li cij ske opre me.

Sve dok, pu kov nik Mi le Bog da no vi}, ko ji je u ma ju 2005. po sta vqen za na ~el ni ka Upra ve za snab de va we pri Mi ni star stvu od bra ne, iz ja vio je ju ~e pred su dom da on uop {te i ni je za kqu ~io ugo vor s “Pro iz vod wom Mi le Dra gi}” jer je u to vre me bio na pla ni ra nom go di {wem od mo ru u Cr noj Go ri, ta ko da ni je ni mo gao bi ti do ve den u za blu du, ka ko se na vo di u op tu `ni ci.

Ume sto Bog da no vi }a, ugo vor je pot pi sao ta da {wi na ~el nik Ode qe wa za eko nom sko-prav ne po slo ve i u to vre me za me nik na ~el ni ka Upra ve za snab de va we

– Upra va u tom tre nut ku ni je od re |i va la ce nu pro iz vo da jer je to osta vqa la za pe riod ka da bu de re a li zo van ugo vor, u ovom slu ~a -

Mi le tu Dra gi }u se su di i zbog neo vla {}e nog dr `a wa va tre nog oru` ja, ukqu ~u ju }i i ono ~i je na ba vqa we i po se do va we gra |a ni ma uop {te i ni je do zvo qe no, i to dve pu {ke i jed nog pi {to qa.

Po toj ta~ ki op tu `ni ce ju ~e je sa slu {an sve dok Zo ran Cvi je ti no vi}, ko ji je od 1995. do 2003. go di ne ra dio kao oru `arma ga ci o ner u Je di ni ci za spe ci jal ne ope ra ci je. Cvi je ti no vi} je re kao da pu {ku mar ke “fa mas”, ko ja je na |e na u Dra gi }e voj fa bri ci, ni je mo gao na ba vi ti ni ko u biv {oj Ju go sla vi ji jer su je po se do va li sa mo pri pad ni ci ras for mi ra nog JSO. – Pri pad ni ci JSO su no si li oru` je u kom pa ni ju “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}”. Mno go vi {e oru` ja, ~ak i ubo ji ti jeg od ove pu {ke, no si li su i u dru ge fa bri ke, ali ni ko zbog to ga ni je od go va rao. Pu {ka o ko joj je ov de re~ si gur no ni je od ne ta bez re ver sa i ni je da ta li~ no Dra gi }u ve} we go vim sa rad ni ci ma – ka zao je Cvi je ti no vi}.

Mi lo van An dri}, ko ji je pri li kom ju ~e ra {weg sve do ~e wa to i po tvr dio.

– Ni sam mo gao pot pi sa ti spor ne ugo vo re o na bav ci ma skir nih mre `a jer sam sve vre me bio u Cr noj Go ri – re kao je Bog da no vi}, ko ji je na kon iz bi ja wa afe re ime no van za na ~el ni ka [ta ba u Ko man di lo gi sti ke.

Sve dok An dri} je, pri li kom svog iz la ga wa o ce na ma ma skir ne mre `e ko je je po nu dio Mi le Dra gi}, ka zao da Upra va za snab de va we ima dis kre ci o no pra vo da pro ve ra va ce ne ko je da je po nu |a~.

od bram be ne in du stri je, ina ~e bi u su prot nom Mi ni star stvo od bra ne od re |i va lo ce nu sva kog pro iz vo da.

je di ne ima le pra vo pro iz vod we i pro me ta i mo ra le su da se pri dr `a va ju kri te ri ju ma za for mi ra we ce na ko je na me }e or gan vla sti

Na pi ta we da li je ce na ma skir ne mre `e iz spor nog ugo vo ra od go va ra la tr `i {nim ce na ma, An dri} je od go vo rio da su we go vi sa rad ni ci to pro ve ra va li i kon sta to va li da je ona bi la i ni `a od ce na na svet skom tr `i {tu.

– Sve ce ne iz tih ugo vo ra bi le su uglav nom ni `e, iako do ma }i pro iz vo |a ~i mo gu po nu di ti i vi {e ce ne od ino stra nih, ~ak do 25 po sto, jer je za ta ko ne {to da ta mo gu} nost Za ko nom o jav nim na bav ka ma – re kao je An dri}, ko ji od ju na 2010. ra di u Sek to ru za qud ske re sur se pri Voj noj aka de mi ji.

Pro fe sor Dra go mir \or |e vi}, ko ji je 22 go di ne ra dio u Mi ni star stvu od bra ne, iz me |u osta log i kao na ~el nik Upra ve za snab de va we, to kom ju ~e ra {weg glav nog pre tre sa ob ja snio je pro pi se i pro ce du re u po stup ku na bav ke na o ru `a wa i voj ne opre me.

I \or |e vi} je is ta kao da je “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” mo gla for mi ra ti ce ne po svom na ho |e wu.

– Ta kom pa ni ja ni je bi la u kru gu kla si~ ne voj ne in du stri je, od no sno za kon skih mo no po li sta, kao {to su “Za sta va” iz Kra gu jev ca, “Kru {ik” iz Va qe va, “Slo bo da” iz ^a~ ka, “Mi lan Bla go je vi}” iz Lu ~a na i “Pr va iskra” iz Ba ri ~a. Te fa bri ke su

ko ji im je i dao pra vo za kon skog mo no po li ste. Po mo jim sa zna wi ma, “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” ni je bi la u gru pi tih pro iz vo |a ~a i bi la je slo bod na da for mi ra svo ju ce nu – na po me nuo je \or |e vi}, ina ~e autor mo de la za vred no va we ra da u voj noj in du stri ji.

Dra gi} se te re ti da je po ~i nio dva kri vi~ na de la – zlo u po tre bu ovla {}e wa u pri vre di u po ku {a ju i ne do zvo qe no dr `a we va tre nog oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. U afe ri po zna toj po na zi vu “pan cir”, Dra gi} je okri vqen da je 25. av gu sta 2005. go di ne u Be o gra du, u na me ri da pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist za svo je pred u ze }e, po ku {ao da pre va ri Mi ni star stvo od bra ne pri li kom za kqu ~e wa ku po pro daj nog ugo vo ra. Na vod no, do veo je u za blu du na ~el ni ka Upra ve za snab de va we pri Mi ni star stvu pu kov ni ka Mi le ta Bog da no vi }a. Bi zni smen se sum wi ~i da je pu kov ni ku pri krio ~i we ni ce da je ce na voj ne opre me, ko ja je bi la pred met ugo vo ra, bi la znat no ve }a od tr `i {ne. Na taj na ~in za svo ju fir mu pri ba vio bi imo vin sku ko rist od oko 6,7 mi li o na evra, ali do to ga ni je do {lo jer ugo vo ri ni su re a li zo va ni.

Na sta vak glav nog pre tre sa za ka zan je za 17. de cem bar. @. Ba la ban

Zrewaninska palata pravde

Oru` je do ne li pri pad ni ci JSO

bra ni sa slo bo de. Ve se li no vi }e vi bra ni o ci su re kli da se jem stvo nu di u ne po kret no sti ma, ko je bi za lo `i li we go vi pri ja te qi i ro |a ci. Sud i Tu `i la {tvo }e se o tom pred lo gu iz ja sni ti na knad no.

Ve se li no vi} i ]ur ~i} su u pri tvo ru, dok je Ra do ji ~i} u pri tvo ru po re {e wu is tra `nog su di je Vi {eg su da u Pi ro tu.

Op tu `ni ca te re ti Ve se li no vi }a, ]ur ~i }a i Ra doj ~i }a da su pro tiv prav no pri svo ji li 32 mo tor na vo zi la raz li ~i tih mar ki u vla sni {tvu li zing kom pa ni je „Hi po Al pe-Adri ja li zing”. Vo zi la je ko ri sti la ]ur ~i }e va pri vat na kom pa ni ja „Evro kop” sa se di {tem u Ra {koj, u to ku apri la i ju na 2008. go di ne, na osno vu ugo vo ra o fi nan sij skom

subota3.novembar2012.

ju u 2006. i 2007. go di ni. U 2005. su pred u ze te sa mo pred ug o vor ne i ugo vor ne rad we. Pri hva }e na je ce na tog pro iz vo |a ~a, ko ja je ~i ni la sa stav ni deo ugo vo ra, ali sa mo kao ori jen ta ci o na, uz oba ve zu Mi ni star stva od bra ne da utvr di ko na~ ne ce ne u pe ri o du re a li za ci je po sla – ob ja snio je An dri}, i do dao da “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” ni ~im ni je bi la ogra ni ~e na pri for mi ra wu ce na i da je ta fa bri ka bi la slo bod na u od lu ~i va wu.

An dri} je po ja snio da ta kom pa ni ja ni je pri pa da la gru pa ci ji

Mi le Dra gi}

HA [KI TRI BU NAL U PRO CE SU PRO TIV HR VAT SKIH GE NE RA LA

Pre su da Go to vi ni i Mar ka ~u 16. no vem bra Pra vo sna `na pre su da hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, ko ji su la ne 15. apri la ne pra vo sna `no osu |e ni na 24, od no sno 18 go di na za -

tvo ra zbog rat nih zlo ~i na nad Sr bi ma za vre me i na kon „Olu je”, bi }e iz re ~e na 16. no vem bra, sa op {tio je ju ~e Ha {ki sud. Ra ni je se po mi wao de cem bar ove

An te Go to vi na Mla den Mar ka~

go di ne, ali je `al be no ve }e od lu ~i lo da pre su du iz rek ne ra ni je.

U `al be nom po stup ku `al be no ve }e Ha {kog su da ni je do zvo li lo uvo |e we no vih do ka za jer je pro ce ni lo da tri de se tak no vih do ka za ko je su Go to vi ni ni i Mar ka ~e vi advo ka ti pred la ga li ne bi uti ca lo na pr vo ste pe nu pre su du.

Me |u ma te ri ja li ma ko je su bra ni o ci Go to vi ne i Mar ka ~a `e le li da pred sta ve su du u `al be nom po stup ku su de pe {e ko je je ob ja vio „Vi ki liks”, za pi sni ci sed ni ca Vr hov nog sa ve ta od bra ne u Be o gra du, kao i stru~ na eks per ti za o „Olu ji” ko ju su ra di li ame ri~ ki ofi ci ri. @al be no ve }e oce ni lo je da su na su |e wu iz ve de ni sli~ ni do ka zi, kao i da su

po je di ni do ka zni ma te ri ja li, ko je su u `al be nom po stup ku pred la ga li, advo ka ti ma bi li do stup ni i ra ni je. @al be no ve }e le tos je tra `i lo od go vor od Tu `i la {tva ka kav je we gov stav o pre su di u slu ~a ju da se hr vat ski ge ne ra li ne te re te i za zlo ~i na~ ki udru `e ni po du hvat i pre ko mer no ne se lek tiv no ar ti qe rij sko ga |a we gra do va Kra ji ne. Tu `i la {tvo je od go vo ri lo da i na osno vu ko mand ne od go vor no sti ima do voq no ele me na ta za po tvr du pr vo ste pe ne pre su de, dok je stav od bra ne bio da ge ne ra le tre ba oslo bo di ti.

S Go to vi nom i Mar ka ~em su di lo se i ge ne ra lu Iva nu ^er ma ku, ali je on la ne oslo bo |en, a Tu `i la {tvo se ni je `a li lo na pre su du.

(Ta njug)

U SME DE RE VU UHAP [E NA DVO JI CA

Ot kri ve ne fan tom ske fir me Po li cij ski slu `be ni ci PU u Sme de re vu ot kri li su i pre se kli ne le gal no po slo va we vi {e fan tom skih pred u ze }a, osno va nih u ne ko li ko gra do va Sr bi je, sa op {ti la je ta po li cij ska upra va.

Uhap {e ni su Zo ran M. (52) iz Va qe va i Jo vo \. (49) iz Lo zni ce zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la zlo u po -

tre be slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve.

Zo ran M. je osum wi ~en da je or ga ni zo vao ne le gal no po slo va we fan tom skih pred u ze }a u ci qu ne za ko ni tog po di za wa go to vog nov ca s po slov nih ra ~u na. Jo vo \. je u tom lan cu bio za du `en da, kao stvar ni vla snik i od go vor no li ce tri pred u ze }a iz Ve li ke Pla ne, Obre nov -

ca i Be o gra da, po sta vi for mal ne vla sni ke i od go vor na li ca, dok je u stva ri ce lo kup no po slo va we vo dio sam.

Po sta vqe na li ca su sa mo svo jim pot pi som ove ra va la od we ga ve} sa ~i we nu i pe ~a tom ove re nu fik tiv nu po slov nu do ku men ta ci ju. Na osno vu ta kve do ku men ta ci je po di zao je go tov no vac s ra ~u na tih pre-

d u ze }a u po slov nim ban ka ma i da vao ga na ru ke Zo ra nu M., a za se be za dr `a vao pret hod no do go vo re nu pro vi zi ju u iz no su od je dan i po do tri od sto. Ta ko je, za ne pu ne dve go di ne, Zo ra nu M. pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 52 mi li o na di na ra, a se bi od 1.608.465 di na ra.

(Ta njug)

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota3.novembar2012.

9

SEDNICA SKUP[TINE GRADA BI]E SREDINOM MESECA

Jo{ se kr~ ka re ba lans - Naredna sednica Gradske skup{tine odr`a}e se sredinom meseca i glavna ta~ka dnevnog reda bi}e rebalans gradskog buxeta - izjavio je ju~e za „Dnevnik“ predsednik gradskog parlamenta dr Si ni {a Se vi}. Za sada se ne zna {ta novi rebalans nosi, a Sevi} se nada da }e predlog rebalansa biti gotov tokom naredne sedmice.

- U skladu s tim, usledi}e i izmene programa poslovawa javnih i javno komunalnih preduze}a, kao institucija i ustanova ~iji je osniva~ Grad, {to }e se tako|e na}i na narednoj sednici – rekao je Sevi}.

Tako|e, kako navodi Sevi}, nakon dogovora sa Nacionalnim savetom ma|arske nacionalne mawine oko uva`avawa wihovih zahteva za kadrove u

- U delovima {kolskih odbora gde lokalna samouprava imenuje ~lanove sve preporuke za kadrove koje su saveti nacionalnih mawina dostavili Skup{tini

Usle di }e i iz me ne pro gra ma po slo va wa jav nih i jav no-ko mu nal nih pred u ze }a, kao in sti tu ci ja i usta no va ~i ji je osni va~ Grad, na ja vqu je pred sed nik Skup {ti ne Si ni {a Se vi} {kolskim odborima u {kolama sa dvojezi~nom nastavom, i te ta~ke }e se na}i na novembarskoj sednici.

grada na}i }e se na dnevnom redu.

Tako|e, uva`i}emo preporuke ma|arskog nacionalnog saveta da Novosadsko pozori{te, Muzej i

Arhiv grada budu progla{eni od zna~aja za tu nacionalnu mawinu, kako bi po tom kqu~u nacionalni savet Ma|ara postavqao deo ~lanova upravnih odbora – istakao je Sevi}. [to se ti~e situacije u Pozori{tu mladih, nakon {to je prethodni direktor Zo ran \e ri} podneo ostavku, a wegov naslednik Dra gan Ma rin ko vi} Ma ca povukao kandidaturu, Sevi} navodi da za sada u Skup{tinu grada nije stigao predlog o novom kandidatu za vr{ioca du`nosti direktora ovog pozori{ta.

S. K.

JEDNO KULTURNO UMETNI^KO DRU[TVO „SVETOZAR MARKOVI]”, DVA UPRAVNA ODBORA

Sva |a u KUD sa ple la igra ~e U Kulturno-umetni~kom dru{tvu “Svetozar Markovi}” trenutno je obustavqen rad svih sekcija zbog spora izme|u dva upravna odbora, koreograf izvo|a~kog sastava ne mo`e da u|e u KUD, ~ime su dovedene u pitawe prave pripreme sastava za takmi~ewe na festivalu muzi~kih dru{tava Vojvodine u Rumi, koji se odr`ava 4. novembra. Zabrinuti plesa~i obratili su se na{oj redakciji, rezignirani {to u trenutku kada treba najaktivnije da se bave pripremama za smotru folklora u Rumi moraju da tra`e alternativne prostore za probe, jer u mati~ni KUD ne mogu da u|u.

- ^lanovi suo~avaju sa tim da im wihova ku}a i stari ~lanovi KUD-a, qudi koji su ime stekli u ovom kulturno umetni~kom dru{tvu, a neki od wih davno nisu aktivni ni u jednoj sekciji, onemogu}avaju rad oduzev{i im prostorije u kojima su do sada ve`bali kao redovni i aktivni ~lanovi svojih sekcija. Mimo opstruirawa rada aktivnih ~lanova, doveli su u pitawe i wihovo pojavqivawe na ovogodi{wem takmi~ewu na festivalu u Rumi, kome je prethodilo vi{e

niti imenovawa novih fun ci o ne ra.

Drugi je, navodi, izglasan na redovnoj i regularnoj skup{tini 29. oktobra. Sagovornica ka`e da je re{ewe samo u tome da nadle`ni organi spre~e daqe propada we usta no ve ko ja postoji od 1945. godine. ^lanovi kojima je onemogu}en rad i ne priznaju septembar ski uprav ni od bor an ga `o va li su advokate i tu`ila{tvo.

S druge strane, v.d. direktor Dra go mir Tri pu no vi} navodi da je Upravni odbor izabran 13. septembra na skup{tini Fo to: N. Sto ja no vi} dru{tva, zatekao nadmetawa. Prostorije KUD-a Ona navodi i da KUD „Svetoblokadu ra~una, dugove, nedostasu zakqu~ane pod izgovorom da zar Markovi}” trenutno ima tak evidencije o gotovinskom je u zgradi iskqu~ena struja i dva upravna odbora. Jedan koji toku novca, stawe bez inventarvoda, te da se probe ne}e odr`a- je, ka`e, samoinicijativno seskog popisa i jo{ mnogo toga.

- Zbog iskqu~ewa grejawa i niza drugih organizacionih Igra ~i u vre me ka da tre ba da se pri pre ma ju problema koji remete normalan za smo tru fol klo ra u Ru mi mo ra ju da tra `e rad dru{tva, moramo prekinuti rad na kratko vreme. O~ekujemo al ter na tiv ne pro sto re za pro be, jer u ma ti~ ni da se rad normalizuje 5. novemKUD ne mo gu da u|u bra. Tragi~no je da se u dru{tvu u proteklih mesec dana maksivati do ponedeqka, 5. novembra, be postavio za izvr{ni organ malno manipuli{e ~lanstvom, a odnosno do dana nakon festivanakon zakqu~ewa redovne skup- najtragi~nije je {to od toga nila u Rumi – ka`e biv{a direk{tine 13. septembra, kada je su po{te|ene ni maloletni – torka ove ustanove Ga bri e la Ra utvr|eno da nema kvoruma za ka`e Tripunovi}. de ti}. dono{ewe bilo kakvih odluka, I. Dragi}

JEDANAESTI RO\ENDAN UDRU@EWA OTDG

Sre do ve~ ni dr `e `i vot ni ri tam

Velika `urka povodom 11. ro|endana udru`ewa „Old tajm disko geng” odr`a}e se ve~eras u Klubu „Rut 66” od 21 ~as. Di xej tim je za ovu priliku pripremio repertoar najve}ih hitova sa OTDG de{avawa u proteklih 11 godina, a deo vizuelnog programa ~ini}e i „Fri tim pokret” koji }e biti zadu`en za scenski performans. Plesna {kola „Kvin” }e izvesti „Fle{ mobing” sa publikom na neke vrlo popularne pesme, a u celu pri~u bi}e ukqu~eni i animatori koji }e poraditi na masovnim koreografijama. U muzi~kom performansu

u~estvova}e i gosti muzi~ari koji }e se preklapati ili nadovezivati na di xejeve. Karte su u prodaji po 100 dinara, dok }e danas, na ulazu u klub, karta stajati 200 dinara.

B. M.

No se krupa n i ba {ten ski ot pad Kontejneri za odlagawe krupnog otpada bi}e postavqeni od danas do ponedeqka u Mesnoj zajednici „Salajka” i to na uglu Ulica \.

Zli~i}a i S. [umanovi}a, na uglu J. Marinkovi}a i P. Drezgi}a, K. [okice i Kara|or|eve, kao i na uglu D. Rackovi}a i S. Paunovi}a.

Od ponedeqka do srede 7. novembra kontejneri }e stojati u Mesnoj zajednici „Podbara” i to u Ulici Filipa Vi{wi}a, kod okretnice autobusa 6, na uglu \or|a Rajkovi-

}a i Jug Bogdana, Sterijine i Petra Ko~i}a, kod trafo stanice, u Ulici Zemqane }uprije 1 i u Kosovskoj 41 i \or|a Rajkovi}a 8a (izme|u zgrada).

Ba{tenski otpad odnosi}e se u ponedeqak na Telepu, u utorak u Koviqu, Klisi, Slanoj bari, Vidovdanskom nasequ i Klisanskom bregu, a u sredu u Futogu. Gra|ani treba sme}e upokaovano u kese, kutije ili xakove da ostave ispred svojih ku}a i to do 6 ~asova. G. ^.

Sta ri vre lo vo di, ~e ste ha va ri je U prethodnim danima u Novom Sadu dogodilo se nekoliko havarija na vrelovodu, pa su u dosta ulica sugra|ani bili bez grejawa. U „Novosadskoj toplani” ka`u da je vrelovodna mre`a stara u proseku 25 godina, a u pojedinim delovima starija i od 40 godina, i upravo zbog starosti mre`e i dolazi do havarija. Havarije koje su se desile posledwih dana desile su se zbog tih razloga i bile su sanirane u najkra}em mogu}em roku, dodaju u „Toplani” Svake godine tokom letweg perioda radi se rekonstrukci-

ja najkriti~nijih mesta vrelovodne mre`e, odnosno mesta gde je u prethodnoj sezoni detektovano najvi{e havarija.

Me|utim, „Novosadska toplana”, kao i druge toplane u Srbiji nije u finansijskoj mogu}nosti da rekonstrui{e sva najkriti~nija mesta vrelovodne mre`e duge oko 210 kilometara, tako da se zbog starosti mre`e odre|eni broj havarija mora de{avati. Ipak, u odnosu na vi{edecenijsku starost mre`e, iz „Toplane” ka`u da se broj havarija svake godine smawuje.

B. M.

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

„Za gre va we pred iz la zak” Kwi`evno ve~e “Zagrevawe pred izlazak”, koje je organizovano u okviru projekta “Biblioteka - mesto za mene”, bi}e odr`ano ve~eras u 20 sati u Gradskoj biblioteci, Dunavska 1. Taj jedinstveni koncept kwi`evne ve~eri priredili su sredwo{kolci, a prilago|en je interesovawima mladih. Go{}a }e biti mlada i popularna beogradska kwi`evnica Ana Vu~ ko vi},

koja }e, povodom svog novog romana “Last N Dast”, razgovarati sa u~esnicima o muzici, qubavi i mu{ko - `enskim prijateqstvima.

Projekat “Biblioteka - mesto za mene” osmi{qen je kako bi se kod mladih podstaklo ~itawe kwiga, a finansira ga Republi~ko ministarstvo za kulturu, informisawe i informaciono dru{tvo.

N. R.

U BUKOVCU, KOD FUDBALSKOG TERENA

De ca na pu ni la no vo igra li {te

Novo de~je igrali{te izgra|eno u Bukovcu kod fudbalskog terena u Kara|or|evoj ulici, ju~e su otvorili specijalni savetnik gradona~elnika Mi ro slav Pa ro vi} i direktor „Lisja” Sto jan Iva ni {e vi}. U izgradwu igrali{ta preduze}e je ulo`ilo oko pola miliona dinara.

- Ovo je investicija, ne toliko velika u novcu, koliko je nemerqiva u svim onim drugim vrednostima koje nosi - rekao je Parovi} - Posebno mi je drago {to je novo igrali{te za decu izgra|eno ba{ u Bukovcu, prigradskom nase-

qu u kojem je natalitet me|u najve}im u gradu.

Direktor „Lisja” Stojan Ivani{evi} naveo je da }e nastaviti da grade tamo gde se uka`e potreba za novim prostorima za igru.

- Mno{tvo dece pokazuje koliko je bilo neophodno da se izgradi novo igrali{te za decu u Bukovcu. Trudili smo se da ima {to vi{e rekvizita i da ga upotpunimo razli~itim sadr`ajima, kako bi mali{ani mogli da u`ivaju i vi{e vremena provode napoqu u igri - rekao je Ivani{evi}.

G. ^.

Pod mla dak FK „In deks”

NEC ORGANIZOVAO UTAKMICE MALI[ANA

Lop tom pro tiv ne tr pe qi vo sti

U organizaciji Novosadskog edukativnog centra (NEC) i „Radova u toku“ u Osnovnoj {koli „Mihajlo Pupin“ u Veterniku odr`ana je akcija FER (F. A. R. E. – Football Against Racism in Europe), u okviru koje su mladi u~esnici upoznati sa Poveqom o pravima dece u sportu, a posle je odigran i fudbalski me~.

Akcija FER Novosadskog humanitarnog centra i organizacije „Radovi u toku“ prethodnih dana je odr`ana na stadionu Fudbalskog

kluba „Indeks“, u Novom Sadu, a sledi i utakmica u Velikom Ritu.

Ciq je da se popularnim sportom razvijaju trpeqivost i poznanstva me|u mladima koji imaju sve vi{e lo{ih navika i ~esto postaju nasilni.

FER je deo {ire mre`e organizacija koje ve} deset godina vode kampawu „Fudbalom protiv rasizma u Evropi“. Pored lokalnih udru`ewa, u akcije je ukqu~ena i UEFA, a Srbija je bila jedna od 41 zastupqene zemqe.

I. B.

ZA RASEQENE S KOSOVA I METOHIJE

Po mo} u gra |e vin skom ma te ri ja lu Grad Novi Sad otvori}e u ponedeqk 5. novembra Javni poziv interno raseqenim licima sa Kosova i Metohije, koja borave na podru~ju Novog Sada i neophodno im je poboq{awe uslova stanovawa.

Minimalna vrednost paketa gra|evinskog materijala, namewena interno raseqenim licima je 150.000 dinara, a maksimalna.

Svi zaintreresovani mogu do 4. decembra da se obrate i preuzmu neophodnu konkursnu dokumentaciju, radnim danima od 7.30 do 15.30 ~asova, u prostorijama Odseka za izbegla, prognana i raseqena lica Gradske uprave za socijalnu i de~iju za{titu, Ulica Kraqa Aleksandra 14.

Sredstva su obezbedili Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i Grad Novi Sad. G. ^.

10

subota3.novembar2012.

vOJvOdinA

dnevnik

ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА КУЛТУРУ И ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ У СЕНТИ

Предстоји сеоба Историјског архива

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА МАЂАРА У БЕЧЕЈУ

Молитва против било каквог насиља БЕЧЕЈ: Поред бројних посета гробовима предака и пријатеља на Горњеградском католичком гробљу поводом празника Сви свети, бројни Бечејци су се, без обзира на олујни ветар, одазвали позиву локалне самоуправе највеће потиске општине и присуствовали традиционалном обележавању годишњице невиног страдања Мађара 1944. и 1945. године. Комеморативни скуп је почео пригодним колаж програмом МКД „Петефи Шандор“, потом су евоцирана сећања на немиле догађаје крајем Другог светског рата у којима је невино страдало шездесетак Мађара и онда је свештеник Римокатоличке цркве Узнесење Маријино у

центру Бечеја Ласло Фудерер одржао молитву за мир њихових душа. На крају комеморације се приступило полагању венаца крај дрвеног Спомен крста. Први венац су у име организатора комеморативног скупа положили и одали почаст невиним жртвама председник општине мр Вук Радојевић и председник СО Бечеј Петер Кнези, затим је то учинио главни конзул Мађарске у Србији Миклош Ритас, а онда су венце полагале делегације политичких странака војвођанских Мађара и цивилних организација. Све је завршено паљењем свећа и полагањем цвећа потомака настрадалих и оних који осуђују било какво насиље. В. Јанков

ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ У СУБОТИЦИ

Сећање на невине жртве из 1944. године

СУБОТИЦА: Јуче је одржана свечана комеморација жртвама из 1944. године. Положени су венци код споменика “Птица сломљених крила” на Сенћанском гробљу у Суботици. Поводом 68-годишњице од стрељања 233 становника Бајмока и околних места, у овом насељу, у спомен комплексу код „багрема“ потмци убијених и локална самоуправа организовали су свечаност на којој су положени венци и паљене свеће. Осим тога, откривена је и нова скулптура у комплексу, рад аутора окупљених

у ликовној колонији “Буцка гањо”. Венце у част убијених положили су представници њихових потомака, локалне самоуправе, месне заједнице, мађарских националних, политичких, цивилних и других организација, као и представници организација из Мађарске. Манифестација је организована у знак сећања на 02. новембар 1944. године, када су партизајнске јединице под управом ОЗНЕ стрељали 150 Мађара, 76 Немаца и седам Хрвата и Буњеваца. С. И.

СЕНТА: Потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић посетио је јуче Сенту где је обишао Завод за војвођанску културу Мађара, Историјски архив Сента и Културно образовни центар „Турзо Лајош„ и са директорима тих културних установа Јене Хајналом, Иштваном Фодором и Нандором Ковачом, а потом се и Градској кући у разговору са председником сенћанске општине Рудолфом Цегледијем упознао са делатношћу и стањем културним институцијама у овом потиском граду, од којих поједине имају регионални и шири значај. Између осталог разговарано је о предложеном пресељењу Историјског архива Сента, који је регионалног значаја и тренутно се у Сенти налази на три локације а четврта је у Бечеју. Према речима Ру-

долфа Цегледија предвиђено је да се Историјски архив смести у објекат бивше војне касарне која је недвано враћена сенћанској општини. Славиша Грујић је рекао да ће пружити подршку за пресељење, али и програме Историјског архива Сента, а такође и да се финансира опремање сенћанског позоришта.

- Као резултат разговора у Заводу за културу војвођанских Мађара издвојили смо неколико есенцијалних тема, од којих је на првом месту будуће финансирање, што ће се додатно разматрати у наредним сусретима-рекао је Грујић.- Наредне недеље имам намеру да се састанем са представницима свих националних савета мањинских заједница тако да ћемо иницирати како ће се ова проблематика решавати. Друго је питање проблем сарадње са Заводом за културу Војводине, јер је по мом мишљењу недовољан степен

сарадње, што може да се унапреди врло брзо. Грујић је рекао да се разговарало и о Стратегији у култури, најавивши да ће Покрајина снажно инсистирати пред републичким органима да војвођански представници учествују у изради Стратегије, поготово што и национални савети имају шта да кажу у овој области. Уочена је потреба да се приступи изради српско-мађарског, односно мађарског-српског речника, пошто је прошло дуго времена како је сачињен српскохрватско-мађарски речник.

- У спровођењу културне политике у Војводини не доживљавам Нови Сад као „центар света„, него желим да се што је могуће више делатност изместимо и у друге средине по целој Војводини, да би дижући ниво културе на микро плану подизали ниво културе на ширем плану - рекао је Грујић. М. Митровић

ОТВОРЕН 6. РЕГИОНАЛНИ САЈАМ ПРИВРЕДЕ

Освојити што више слободног тржишта

НОВА ПАЗОВА: У Новој Пазови је отворен 6.регионални сајам привреде који организују Општина Стара Пазова и Регионална привредна комора Срема, уз подршку Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова, на којем је своје производне програме представило скоро стотину излагача из Србије, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Мађарске. Сајамску приредбу која први пут има међународни карактер отворио је државни секретар у министарству енергетике, развоја и заштите животне средине Србије Владан Здравковић који је том приликом истакао да се ова сајамска приредба одржава на идеалном месту, у општини и насељу где су мала привреда, мала и средња предузећа почели да се развијају још у некадашњој Југославији и сада успешно настављају развој и у новој Србији.

- Важно је што је општина омогућила солидан развој предузетништва у овом крају и што постоје сви услови, близина Београда и Новог Сада, да се тај развој одвија несметано, а наша жеља је да се, поред традиционалних облика индустријске производње, успостави и мали центар за еколошки одрживи развој, јер то је будућност - рекао је Здравковић отварајући сајам привреде у Новој Пазови.

Председник Покрајинске привредне коморе Војводине Ратко Филиповић је, пак, нагласио да све привредне коморе у Србији имају заједнички задатак да промовишу привреду на слободном тржишту у земљи и шире, а нарочито у слободном делу светског тржишта где није лако наступити.

- Нама требају стране инвестиције, кредити и много тога, али без снаге наших предузетника не можемо очекивати озбиљан развој привреде - поручио је Филиповић. Излагаче, госте и посетиоце на отварању 6. сајма привреде у Новој Пазови поздравили су и председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић и председник привредне коморе Срема Милан Божић. Ова са-

јамска приредба траје два дана, а поред представљања производних програма из области металске и металопластичарске гране, пластичара, грађевинара, представника хемијске и дрвнопрерађивачке индустрије и других грана, ту су и штандови банака, осигуравајућих кућа, агенција и асоцијација у области привреде. Одмах после отварања сајма потписан је уговор о сарадњи између Индустријско-трговинске коморе Дунајварош из Мађарске и Сремске привредне коморе, а потом и разговори о сету најновијих пореских закона, актуелним конкурсима за предузетнике у АПВ, облицима финансијске подршке и представљен Метал кластер Војводина. А. Мали

ПРИЛИКА ДА СЕ УЧЕНИЦИ КРЕАТИВНО ИЗРАЗЕ

Зграда Комитета

РАДНА ГРУПА ИСПИТУЈЕ ДОСАДАШЊЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

Шта ће бити с Комитетом

ЗРЕЊАНИН: Локална самоуправа у Зрењанину одлучила је да формира Радну групу за праћење реализације пројеката од значаја за развој града. На последњој седници Градског већа за координатора ове Радне групе именован је помоћник градоначелника Иван Девић, а за чланове Дарко Каран, Ана Ковачки, Еуђенија Бесу, Павле Карлечик, Персида Живанов и Винко Сименуновић. Како је наведено у решењу, њихов задатак биће да прате спровођење већ започетих пројеката у којима као партнери учествују град Зрењанин или јавна предузећа и установе чији је он оснивач. Такође, чланови Радне групе, који ће рачуне полагати градоначелнику, требало би да анализирају како доћи до новца за завршетак послова и како радове ефикасније привести крају.

Члан ове групе и помоћник градоначелника Дарко Каран истакао је да је у протеклом периоду било много инвестиција које су започете, а које нису завршене.

- Желимо да утврдимо пресек инвестиција, односно да видимо на који начин су оне рађене. Не желим да кажем да имамо проблем са њима, али свакако морамо испитати шта се дешава са вртићем у насељу Граднулица, амбулантом на Зеленом пољу, зградом Комитета, спотрским халама у Арадцу и Михајлову и другим објектима – истакао је Каран. Он очекује да ће крајем године бити сагледана целокупна ситуација и да ће Радна група за децембарску Скупштину града изаћи са тачним информацијама по свакој инвестицији понаособ. Ж. Б.

Новембар–месец сова у Кикинди

КИКИНДА: „Новембар – месец сова у Кикинди”, назив је манифестације која ће се у овом граду одржавати током месеца. Концепт је замишљен тако да свака школа аутономно осмишљава начин на који ће презентовати сове утине, а Туристичка организација општине Кикинда и Центар за стручно усавршавање ће медијски промовисати све активности.

-Циљ програма је едукација и промоција Кикинде, као највећег станишта сова на планети. Туристичка организација општине Кикинда посвећује посебну пажњу овом феномену и тим поводом у Центру за стручно усавршавање биће организовано низ активности. Главна идеја је промоција нашег града у којој ће главни учесници бити деца и омладина - истакао је директор Центра Добривој Мартоноши.- Желимо да ова манифестација буде практично и осмишљена онако како то деца желе, јер ће они имати пуну слободу да ураде оно што желе

месеца у Центру за стручно усавршавање биће отворен мали сајам на којем ће бити изложени сви радови. Поред овога Туристичка организација планира и друге активности.

- Предвидели смо још неке програме, па ће већ 6. новембра предавање одржати Центар за заштиту сова, а дан касније биће одржана још два предавања на тему сова. Надамо се да ће ова предавања Фото: сајт zvrk.rs бити изузетно занимљива за све наше суграђане, а на тему сова. Претпостављамо да ће почетак предавања је заказан за 19 ту бити ликовних и литерарних ра- часова - рекла је директорица Туридова, сувенира, фотографија и томе стичке организације Кикинде Маслично. Имамо идеју да ученицима ријана Иличин. основних и средњих школа пружиИзмеђу осталог, сваке среде биће мо могућност да се креативно изра- емитован филм о совама који је уразе. дио Јован Мемедовић. Пројекције Рок за достављање радова је 25. ће бити 7,14, 21 и 28. новембра, а новембар, а последњег дана овог улаз је бесплатан. А.Ђуран

„ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА”

За безбедну и подстицајну средину БЕЧЕЈ: Идеја да све школе Бечеја буду укључене у програм „Школа без насиља“ заживела је ових дана, чиме је највећи потиски град јединствен пример у Србији. Сада се укупан број школа укључених у програм „Школа без насиља“ повећао на 226 из 75 насеља, од којих је 217 основних и девет средњих школа, што чини око 15 процената свих школа у Србији.„Главни циљ програма „Школа без насиља“ јесте стварање безбедне и подстицајне средине за учење, рад и развој. Програм је, пре свега, намењен деци, наставницима и запосленима у школама, али и родитељима и читавој локалној заједници. Припрема програма и његова трајна уградња у школски програм рада трају две школске године и процес кроз који школе пролазе има седам корака, наглашава се у програму „Школа без насиља“. У највећем потиском граду „лед је пробила“ ОШ „Петефи Шандор“, потом су се 2009. године у пилот програм укључиле све четири средње школе, СОШО „Братство“, Гимназија, Економско-трговинска школа и Техничка школа, а 30. октобра ове године потписивањем Меморандума са ресорним Министарством и њиховим партнером Канцеларијом УНИЦЕФ у Београду „великој породици“ приступиле су основне школе „Здравко Гложански“, „Север Ђуркић“ и „Шаму Михаљ“. В. Јанков

Дан чистог ваздуха у Панчеву

ПАНЧЕВО: Поводом Светског дана чистог ваздуха, који се обележава сутра, Град Панчево је одлучио да у сарадњи са ЈКП „Зе ле ни ло”, у деч јем врти ћу „Пупољак” одржи радионицу за децу предшколског узраста на тему чистог ваздуха. Циљ ове радионице је едуковање малишана о значају чистог ваздуха као и подизање све сти о животној средини. ЈКП „Зеленило” је обезбедило за ову акцију је сењи расад који ће деца у вртићу засадити, у понедељак, у 10.00 часова у вртићу „Пупољак” у насељу Скробара. Осим садница за „Пупољак” ЈКП „Зеленило” је обезбедило и саднице за школска дворишта на територији града, а тамо ће се садити 20. новембра на Дан детета. У том периоду ће у панчевачким школама ученици сликати радове на тему чистог ваздуха, а најлепши ће бити изложени у Народној башти. З. Дг.

Обука за почетнике у бизнису

КУЛА: У општини Кула почела је обука 82 кандидата за повећање конкурентности предузетника, предузетничких радњи, малих и средњих предузећа. Програм обуке спроводи Регионална развојна агеницја „Бачка“ и трајаће до 15. новембра ове године. Обука за кандидате је бесплатна, а сви полазници ће након завршеног програма обуке добити сертификат који је признат од стране Националне службе за запошљавање, Фонда за развој Републике Србије и других републичким органа. М. Кк.

kultura

dnevnik УОЧИ КЊИЖЕВНИХ СУСРЕТА „МИЛИЦИ У ПОХОДЕ”

Емсури Хамзић награда „Милица Стојадиновић Српкиња” Књижевна награда „Милица Стојадиновић Српкиња“ за 2012. годину додељена је Емсури Хамзић, за изабране и нове песме „Златна грана“, у издању новосадског „Орфеуса“. Тако је одлучио жири Одбора 36. књижевних сусрета „Милици у походе“ у саставу Зоран Ђерић (председник), Драгана Белеслијин, Фрања Петриновић, Александра ЂурићБоснић и Владимир Рис. Признање се састоји од рељефа у бронзи са ликом Милице Стојадиновић Српкиње, романтичарске песникиње са Фрушке горе (рад вајара Младена Маркова) и новчаног износа. Хамзићевој ће награда бити уручена 16. новембра, на свечаном отварању 36. књижевних сусрета „Милици у походе“ у Заводу за културу Војводине, који организује ову манифестацију. Емсура Хамзић (1958) живи у Новом Саду. Објавила је десетак

књига, углавном песама, а пише и приповетке, драме, има један роман и једну књигу прозе и поезије за децу. Добила је неколико књижевних признања, а њена поезија је превођена и објављивана у антологијама. Р. Л.

НАГРАДА ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „ПРОМЕТЕЈ”

Радивоју Стоканову „Дејан Медаковић” Књижевни историчар из Сомбора Радивоје Стоканов (63) овогодишњи је добитник награде „Дејан Медаковић„, коју од 2008. додељује издавачка кућа „Прометеј„ за „дуго памћење, књизи или спису објављеном на српском језику”.

Жири у саставу: Драшко Ређеп, Јован Ћирилов и Радован Поповић, доделио је Стоканову ТОКОМ ВИКЕНДА У НОВОМ САДУ И СУБОТИЦИ

Међународне књижевне вечери

ово признање за књигу „Траговима Лазе Костића„, у издању београдске „Алтере„ (2012). Стоканов се истраживачки занимао за случај Лазе Костића деценијама и његова књига је заснована на конкретном новом читању и промишљању великог песника српског романтизма, оценио је жири. „Као у мозаику заштићеног простора поузданог сећања, Стоканов ређа и упоређује, обнавља и наново открива многобројне кључне, али и рубне референце у вези са песником„, наведено је у образложењу. Издавачка кућа „Прометеј„ основала је награду „Дејан Медаковић„ у знак трајног поштовања према знаменитом аутору, историчару уметности, беседнику, мемоаристи, приповедачу и песник (1922-2008). Досадашњи лауреати ове награде, која се састоји од златника, дипломе и велелепно опремљене једне од монографија Дејана Медаковића, били су: Момо Капор, Миодраг Б. Протић, Мирко Демић и Василије Крестић.

Признање Марији Радисавчевић за рад о Крижанићу Награда Спомен-збирке Павла Бељанског јуче је свечано уручена 45. пут младој историчарки уметности Марији Радисавчевић из Чачка, за рад под називом „Политичка карикатура Пјера Крижанића између два рата“. Ова награда додељује се за најбољи дипломски рад из националне историје уметности, одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду. Марија Радисавчевић је овај рад одбранила код ментора проф. др Предрага Драгојевића. Поздравне речи упутила је директорка Спомен-збирке Павла Бељанског Јасна Јованов, која је рекла да се музеји баве прошлошћу, а ова институција будућношћу, јер додељује награде младима који долазе и тек су на почетку својих каријера. У кораку с овим временом су и две новости које је Јасна Јованов поменула, а то су сарадња са Гуглом која омогућује дигитални преглед колекције Спомен збирке, као и могућност да оне буду видљиве и у програму Мајкрософта 8. У име оцењивачке комисије која додељује признање Спомен

– збиркe председница Тијана Палковљевић је указала да је дипломски рад Марије Радисавчевић посвећен теми која је до-

сад била недовољно истражена, и зато је већ одабрана тема вредност овог рада. Марија Радисавчевић даје пресек политичке карикатуре Пјера Крижа-

нића између два светска рата, објављене у “Политици“ и „Ошишаном јежу“, навела је Тијана Палковљевић, као и ана-

разматраној теми, чиме је значајно допринела бољем познавању уметниковог међуратног стваралаштва, али и бољем познавању карикатуре као ликовне дисциплине у српској средини. Рад Марије Радисавчевић заснован је на изворима и зато представља прави истраживачки рад, истакао је њен ментор Предраг Драгојевић, наводећи још и да је његова вредност у томе што покушава да кроз тумачење карикатуре као вида ликовне комуникације каже нешто не само о томе, већ и о околностима и контексту у којем је настајала. Признање, које је установио Павле Бељански 1965.добитници je уручио је члан Фото: Б. Лучић Управног одбора Сполизу Крижанићевих карикатура. мен збирке Павла Бељанског Ауторка је сагледала и значајне Милан Исаковић. Уручењу сваелементе стваралаштва и рада ке године присуствују и претПјера Крижанића, али је и пону- ходни добитници, па је тако бидила свеобухватну синтезу о ло и овог пута. Н. Пejчић

СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОЧИЊЕ ЗАГРЕВАЊЕ ЗА НОВОСАДСКИ ЏЕЗ ФЕСТИВАЛ

Радосни сусрет Као и претходних година, Новосадски џез фестивал, 14. по реду, биће одржан овог месеца, а главном програму претходиће низ пратећих. Организатор манифестације, Културни центар Новог Сада (КЦНС), јуче је најавио да ће пратећи програми – названи „У сусрет Новосадском џез фестива-

лу“ - почети 8. а главни ће трајати од 15. до 17. новембра. Садржаји ће опет бити разноврсни: дефиле, радионица, концерти и изложба, а простори у којима ће се одвијати су Српско народно позориште, Студио „М“ и Културни центар Новог Сада. Перкусионистички састав „Батериа самбаНСа“ ће од четвртка, 8. новембра, почети са анимацијом Новосађана да дођу на Новосадски џез фестивал. У вечерњем делу програма за загревање, у КЦНС, свираће трио „Мајамисти“, док ће „Батериа самбаНСа“ подсећање на једну од омиљених музичких смотри наставити и 9. новембра. У суботу, 10. новембра, у клубу „Трибина младих“ КЦНС најављено је отварање изложбе фотографија „Сербијан џез, бре!“ Ивана Грлића, у оквиру које ће бити одржана промоција истоимене књиге, као и концерт истоименог бенда, којем ће гостовати Урош Шећеров (удараљке) и Габор Бунфорд (саксофон). Концерти најаве наставиће се у недељу, 11. новембра, када у КЦНС наступа „Сетхстат“, а од понедељка почиње са радом мастерклас за глас и Плакат фестивала, дизајн Ксенија Чобановић

Тријумф зрењанинске представе „Зла жена”

Из представе “Зла жена”

11

УРУЧЕНА 45. НАГРАДА СПОМЕН-ЗБИРКЕ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ КЛАСИКЕ „ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН”

Српски ПЕН центар бијенално је домаћин регионалних конференција ове међународне књижевне организације. Овогодишњи сусрети почели су у Београду пре два дана, а главна тема је „Одбрана поезије или поетика новог искуства“. Учествују песници из Грчке, Мађарске, Словеније, Македоније, Бугарске, Турске, Хрватске, Албаније и Србије-они ће се вечерас представити Новосађанима, а сутра увече Суботичанима. Књижевно вече у Новом Саду одржаће се у Српском народном позоришту, са почетком у 18 часова. Учествују Ласло Блашковић (модератор), Вјера Чејковска, Елизабет Чичери-Ронај, Силвиа Чолева, Владимир Копицл, Велимир Костов, Џеват Љоши, Звонко Маковић, Тонко Мароевић, Братислав Милановић, Живорад Недељковић, Душко Новаковић, Гонца Озмен, Титос Патрикиос, Ана Ристовић, Горан Станковић, Иво Светина, Слободан Зубановић и Томаж Шаламун. Суботичко књижевно вече заказано је за сутра у 19 часова у књижари „Плато“, наступиће исти аутори, а модератор ће бити Гојко Божовић. Р. Л.

subota3.novembar2012.

Представа „Зла жена“ Јована Стерије Поповића Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина проглашена је за најбољу на 20. фестивалу класике ‘’Вршачка позоришна јесен’’ – Стерија некад и сад, а редитељ те представе Егон Савин добио је награду за режију. Награда за најбољу женску улогу додељена је Сањи Ристић Крајнов за улогу Султане, а за најбољу мушку улогу Јовану Торачком за улогу Срете такође у представи „Зла жена“. Специјална награда за глумачко остварење припала је Ивану Ђорђевићу за улогу Алексе у представи „Лажа и паралажа“ Јована Стерије Поповића, у режији Јована Грујића у извођењу Народног позоришта „Стерија” из Вршца, а награда „Томислав Пејчић“ за младог глумца додељена је Бојану Белићу за улогу Мите у истој представи. Специјална награда додељена је Предрагу Ејдусу за улогу Кир Јање у представи „Кир Јања“ Јована Стерије Поповића, у режији Егона Савина у извођењу Народног позоришта из Београда, за безмерну посвећеност тумачења лика Кир Јање која карактерише све улоге Стеријиних ликова у интерпретацији Предрага Ејдуса што јубиларном фестивалу Вршачка позоришна јесен у знаку Стерије даје посебан печат- наведено је у образложењу жирија. Жири фестивала радио је у саставу: Стефан Саблић, редитељ из Београда, Зоран Максимовић, театролог из Новог Сада и Миливоје Млађеновић, доктор књижевних наука из Новог Сада након одгледаних представа, по избору селектора Тибора Вајде, у извођењу глумачких ансамбала из Вршца, Зрењанина, Пирота, Бања Луке и Београда и све одлуке су донете једногласно.

тело који ће водити Ана Ловерњак и Јелена Јововић Ревишин, уз корепетиторску помоћ Филипа Булатовића. КЦНС ће 12. новембра угостити и џез одсек Факултета музичке уметности у Београду, који ће имати своје концертно представљање, а у уторак, 13. новембра, ту прилику имаће Биг бенд џез омладине Војводине. Диригент и аранжер Андреј Махњев ће почети са својом радионицом дан пре главног програма, а у само предвечерје Новосадског џез фестивала, 14. новембра, у Студију „М“ биће одржани концерти састава „Џезва“, гитаристе Дарка Јурковића Чарлија и састава „Микили бенд“. Након тога, у клубу Српског народног позоришта уследиће први од серије џем сешн свирки, на којима ће „хаус бенд“ бити: Душан Вукмановић (саксофон), Душан Ковачевић (клавир), Роберт Понго (бубњеви), Игор Молнар (бас). Културни центар Новог Сада следеће недеље опширно ће најавити и главни програм популарне манифестације „Новосадски џез фестивал“. И. Бурић

ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА БОРИСЛАВА ШУПУТА У ЗРЕЊАНИНУ

Уметност од зихерица Изложба скулптура Борислава Шупута из Новог Сада, под називом “Спајам, боцкам, штипам”, биће отворена у понедељак, 5. новембра, у 19 часова, у Салону Савремене галерије Зрењанин, и трајаће до 23. новембра, најављено је у овој установи културе. Шупут, који је излагао на преко 150 колективних изложби у земљи и иностранству и на пет самосталних изложби у Новом Саду и Београду, у Зрењанину ће представити радове где баналне предмете као што су зихерице, спајалице, штипаљке и прибадаче предимензионира и преводи у волуминозне скулптуре поигравајући се на тај начин са нашим опажањем творећи код посматрача осећај који Лазар Симоновић, аутор текста у каталогу изложбе, сликовито назива као “осећај у Алиси у земљи чуда”.

- Идући за трагом разложно постављених циљева и методологија, из којих су проистекли застрашујући токови енергија и хипо раст предмета и облика, намећу се скоро метафизичке недоумице да ли је човек уопште мерило ствари, или смо овде једноставно усисани у Шу-

путову “статистику великих бројева” и обману дозвољену у корист уметности. Поигравајући се предметима од рубног значаја, који егзистирају у баналној стварности Шупут је бесмислену галантерију штипаљки, спајалица, зихернадли и сличног из стања неважности и деминутива на-

дувао и пренео у волуминозне скулптуре које се намећу снагом, густином и савршеним производно - занатским стиском - примећује Симоновић. Ж. Балабан

12

dRU[TvO

subota3.novembar2012.

PRI ME NA ME DIJ SKE STRA TE GI JE [TO PRE

Dr `a va ne sme da kon tro li {e me di je Dr `a va bi {to pre tre ba lo da po~ ne pri me nu Me dij ske stra te gi je usvo je ne pre go di nu da na, ko ja pred vi |a we no po vla ~e we iz vla sni {tva u me di ji ma, na gla si li su u~e sni ci me |u na rod ne kon fe ren ci je „Pet na est go di na ne za vi snih me di ja u Sr bi ji”.

– Vla da Sr bi je je pre go di nu da na usvo ji la Me dij sku stra te gi ju i vo leo bih da vi dim we nu pri me nu {to je pre mo gu }e – iz ja vio je za me nik {e fa De le ga ci je Evrop ske uni je Adriano Martins.

On je na gla sio da ne po sto ji po tre ba za ne ~im no vim, ve} da je do voq na pri me na po sto je }e Stra te gi je, za {ta }e EU obez be di ti no vac.

On je upo zo rio na to da se pa re po re skih ob ve zni ka ne sme ju ko ri sti ti za kon tro lu ure |i va~ ke po li ti ke ili uti caj na me dij skom tr`i {tu. Di rek tor ka Fon da ci je za otvo re no dru {tvo Jadranka Jelin~i~ je re kla da bi tre ba lo efi ka sno pri me ni ti Stra te gi ju i pre to ~i ti je u od go va ra ju }e za ko ne:

– Me di ji su o~i gled no ve o ma va `na stvar ka da po li ti ~a ri to li ko `e le da ih kon tro li {u – na ve la je ona.

– Va `no je da Vla da ne ma udeo u vla sni {tvu me di ja – re kla je i v. d. {e fa Mi si je OEBS Po la Ti di, na p o miwu }i da su me di ji ma po -

treb n i tran s pa r ent n i iz vori fi n an s i r a w a da bi osta li ne za vi sni i is pu ni li svo ju ulo gu u kon tro li sa wu vla sti.

Di rek tor ka Mi si je USAID-a Suzan Fric je uka za la na to da se u Sr bi ji na sta vqa trend maw ka po {to va wa ne za vi sno sti me di ja, ne do stat ka po dr {ke ra du no vi na ra, kao i upli ta wa po li ti ke u me di je.

dnevnik

KUL TU RA STA RE WA I STA RI U KUL TU RI

@i vo ta re we is pred TV ekra na Sr bi ja sa 17 od sto sta rog sta nov ni {tva spa da u jed nu od pet naj sta ri jih po pu la ci ja u Evro pi. Is tra `i va we Za vo da za pro u ~a va we kul tur nog raz vit ka po ka za lo je da vi {e od 60 od s to sta r ih uop { te ne tro {i no vac na kul tur na de {a va wa, a go to vo ~e tvr ti na wih mo `e da iz dvo ji vi {e od 1.000 di na ra za tu na me nu. Sa mo 3,1 od sto sta rih mo `e da iz dvo ji me se~ no vi {e od 3.000 di na ra.

Mno gi ne pam te ka da su po sled wi put bi li u bi o sko pu, po zo ri {tu, na kon cer tu, kwi `ev n oj ve ~ e r i, fol k lor n oj pri red bi ili tri bi ni i pre da va wu, a naj ~e {}e svo je slo bod no vre me pro vo de gle da ju }i te le vi zi ju i ~i ta ju }i no vi ne, dok `e ne {tri ka ju, he kla ju i ve zu. @e ne, ina ~e, u ve }em pro cen tu vo le da po se }u ju kul tur ne do ga |a je, da vre me pro vo de s po ro di com i pri ja te qi ma, dok mu {kar ci svo je slo bod no vre me, osim uz te le vi zor, vo le da pro vo de u ka fa ni.

Naj a k t iv n i j i su is p i t a n i c i tre }eg do ba u Voj vo di ni, ko ji

{e za in for mi sa we a naj ma we za za ba vu i dru `e we. Sa mo 2,4 od sto ima otvo ren pro fil na „Fej sbu ku„. Po seb no za bri wa va po da tak da ve }i na sta rih ni je sprem na da se in for ma ti~ ki opi sme ni. Ve }i na ih ne `e li da sa vla da tu ve {ti nu jer se te {ko pri vi ka va ju na no vu teh no lo gi ju, dok go to vo pe ti na ne ma nov ca za opre mu ili pla }a we kur sa. U ze mqa ma EU ra ~u nar i in ter net ko ri sti vi {e od po lo vi ne sta rih, a u Sr bi ji je taj broj go to vo ~e ti ri pu ta ma wi.

Edu ka ci ja je, po ka za lo je is tra `i va we Za vo da za pro u ~a va we kul tur nog raz vit ka, ve o ma ne po pu lar na me |u sta ri jim tak dru {tva. ^ak vi {e od dve tre }i ne is pi ta ni ka sma tra da sta ri ne tre ba da se me {a ju i sme ta ju mla di ma. Sta ri u Sr bi ji naj ra di je slu {a ju na rod nu mu zi ku, {to po ka zu je da su okre nu ti tra di ci o nal nim mu zi~ kim prav ci ma. Sve ga oko 15 od sto wih je za in te re so va no za mo der nu mu zi ku kao {to je rok, pop ili xez. Po sle gle -

Ne ma pro gra ma na me we nih sta ri ma ^ak 80 od sto kul tur nih cen ta ra u Sr bi ji ne ma pro gra me na me we ne sta rim oso ba ma. U onim ma lo broj nim ko ji ih ima ju, naj vi {e su za stu pqe ni kon cer ti na rod ne (iz vor ne) mu zi ke, fol klor ni na stu pi KUD-ova, tri bi ne, kwi `ev ne ve ~e ri, iz lo `be ru~ nih ra do va i po zo ri {ne pred sta ve.

U OSNOV NOJ [KO LI „NO VAK RA DO NI]” U MO LU

Vi {e stru ka ko rist iz „Dru ge {an se” U Osnov noj {ko li „No vak Ra do ni}„ u Mo lu ove {kol ske go di ne ima 470 u~e ni ka, ne {to ma we ne go pret hod ne, ali se teh no lo {ki vi {ak me |u pro sve ta ri ma upo {qa va na sta vqa wem u~e {}a u pro jek tu Mi ni star stva pro sve te „Dru ga {an sa” na funk ci o nal nom osnov nom obra zo va wu od ra slih, gde su u dva ci klu sa upi sa na po 32 po la zni ka. U obra zo va wu od ra slih mol ska {ko la je do sa da po tvr di la da je me |u naj u spe {ni ji ma u Sr bi ji, da ju }i do pri nos sma we wu bro ja ne pi sme nih ili funk ci o nal no ne pi sme nih u toj sre di ni, a ko rist je vi {e stru ka i za po la zni ke.

– Ve o ma nam je va `no da bar po 25 od ra slih po la zni ka za vr {e obra zo va we i obu ku za ne ka od za ni ma wa ko ja se spro vo de u sred woj {ko li – ka `e di rek tor ka Osnov ne {ko le „No vak Ra do ni}” Sne`ana

u sa rad wi s ki kind skom fi li ja lom Na ci o nal ne slu `be za po {qa va wa ko ja fi nan si ra tro {ko ve obu ke i sno si put ne tro {ko ve po la zni ci ma, ko ji ma je obez be |e no i de set od sto pro se~ ne za ra de u Sr bi ji za da ne ko je pro ve du na obu ka ma.

Do dat ni pod sti caj za ve }e in te re so va we za obra zo va we od ra slih u ovoj {kol skoj go di ni bi la je ~i we ni ca da su ne ki po la zni ci iz pret hod nog ci klu sa ko ji su se u Eko nom sko-tr go vin skoj {ko li u Be ~e ju ospo so bi li za po mo} ni ke u tr go vi ni od mah do bi li rad na me sta u pro dav ni ca ma u ko ji ma su oba vqa li prak su. Po re ~i ma Sne `a ne Do {i}, to je i kraj wi ciq: da od ra sli sa za vr {et kom osnov nog obra zo va wa i ospo so bqa va wa za ne ko za ni ma we na |u po sao i obez be de kva li tet ni ji `i vot se bi i svo joj po ro di ci, ne ~e ka ju }i so ci jal nu po mo}.

Bi }e uy be ni ka i na ma |ar skom – Pro {le go di ne smo ux be ni ke i pri ru~ ni ke ima li sa mo na srp skom je zi ku, a ove go di ne o~e ku je mo ih i na ma |ar skom, bar za tri pred me ta, {to }e olak {a ti po sao. Pe da go {ki za vod Voj vo di ne je po mo gao da se ne ki pri ru~ ni ci pre ve du. Na{ tim za obra zo va we od ra slih je po sao shva tio iz u zet no od go vor no, svi ~la no vi su pro {li do dat nu obu ku jer ni je la ko pre pod ne ra di ti s de com, a po sle pod ne s od ra sli ma po {to je u pi ta wu sa svim dru gi pri stup po slu. Dra go mi je {to se ~la no vi ti ma s uva `a va wem od no se pre ma po la zni ci ma jer od wih mno go za vi si ko li ko }e pro je kat „Dru ga {an sa” us pe ti, da li }e po la zni ci osta ti u na sta vi ili }e se osu ti – uka zu je Sne `a na Do {i}.

Do{i}. – Pr va is ku stva s obra zo va wem od ra slih ima li smo od 2006. go di ne, ka da su po la zni ci bi li sa mo Ro mi. Pro {le {kol ske go di ne upi sa ni su po la zni ci u sva tri ci klu sa, od pr vog do ~e tvr tog raz re da, pe ti i {e sti raz red, ta ko |e i tre }i ci klus za sed mi i osmi raz red. Osmi raz red za vr {i la su 22 po la zni ka, a 16 wih je isto vre me no za vr {i lo obu ku u Teh ni~ koj {ko li u Adi i Eko nom sko-tr go vin skoj {ko li u Be ~e ju, dok su osta li upi sa li sred wu {ko lu kao re dov ni u~e ni ci ili su ve} u rad nom od no su pa ni su i{li na obu ke.

U sred wo {kol skim cen tri ma u Adi i Be ~e ju te obu ke se re a li zu ju

U mol skoj {ko li na sta va se od vi ja na srp skom i ma |ar skom je zi ku, a tim za obra zo va we od ra slih for mi ran je od pro sve ta ra ko ji su teh no lo {ki vi {ak, {to je i zah tev Mi ni star stva pro sve te. U ode qe wi ma za obra zo va we od ra slih pro sve ta ri su se pri la go di li wi ho vom na ci o nal nom sa sta vu jer me |u wi ma ima Sr ba, Ma |a ra i Ro ma, pa se na sta va od vi ja na dva je zi ka. I vre me od vi ja wa na sta ve ~e ti ri da na ne deq no uskla |e no je s mo gu} no sti ma po la zni ka – u ve ~er wim sa ti ma – da bi ~a so ve mo gli po ha |a ti oni ko ji ve} ima ju po sao ili su an ga `o va ni u se zon skim po slo vi ma. M. Mi tro vi}

naj ~ e { }e po s e } u j u kul t ur n e do ga |a je, a naj ma we ak tiv ni su sta ri u [u ma di ji i za pad noj Sr bi ji.

Na pi ta we za {to vi {e ne od la ze na kul tur na de {a va wa, naj ve }i broj sta rih od go vo ra da ih spre ~a va bo lest, za tim go di ne `i vo ta, ali i ne do sta -

da wa te le vi zi je, sta ri u Sr bi ji naj vi {e ~i ta ju te su is tra `i va ~i za kqu ~i li da ~i ta we spa da u osnov ne kul tur ne na vi ke sta rih. Oni naj vi {e pe va ju i pi {u, a naj ma we u`i va ju u fo to gra fi sa wu. Sa mo pe ti na sta rih u Sr bi ji vo li da fo to gra fi {e, dok je taj pro ce -

Voj vo |a ni ba{ vo le po zo ri {te Kul tu ri naj vi {e pa `we po sve }u ju Voj vo |a ni. U bi o skop u Voj vo di ni ide 19,6 od sto sta rih, a u po zo ri {te ~ak 40,2 od sto. Na kon cer te ko je sma tra ju da pri li ~e wi ho vim go di na ma i in te re so va wi ma ide 46,9 od sto Voj vo |a na, na kwi `ev ne ve ~e ri 29, na fol klor ne pri red be 41,4 i na iz lo `be 40,5 od sto. nat u ze mqa ma EU ~ak tri pu ta ve }i. Po re |a wa ra di, pen zi o ne ri u ze mqa ma EU su stra stve ni fo to gra fi, a na {i sta ri uop {te ni su za in te re so va ni za taj vid umet no sti.

Kod nas se u tre }em do bu vi {e gle da te le vi zi ja ne go u ze mqa ma EU, gde sta ri is pred ekra na pro vo de 2,5 do tri sa ta dnev no. Kod nas je to iz me |u tri i pet sa ti dnev no. Naj vi {e gle da ju in for ma tiv ne pro gra me i se ri je, a naj ma we kvi zo ve, igre na sre }u... ^ak 82,5 od sto sta rih ne ko ri sti ra ~u nar i in ter net, dok ih sva ko dnev no ko ri sti sve ga 5,2 od sto. In ter net im slu `i naj vi -

gra |a ni ma. ^ak 82,2 od sto ne `e li da u~i “u ovim go di na ma”, dok sa mo 2,6 po ha |a ili je po h a | a l o ne k i edu k a t iv n i kurs, i to naj ~e {}e kurs ra ~u na r a i stra n ih je z i k a. Ono {to ih spre ~a va da na u ~e ne {to no vo je pre sve ga ne do sta tak in te re so va wa, za tim ne do sta tak nov ca, ali i stav da su sta ri qu di pre sta ri za edu kaci ju. Go to vo jed na ko ne po `eq na ak tiv nost me |u sta ri ma je i vo lon ti ra we. S oko osam od sto sta ri jih ko ji vo lon ti ra ju Sr bi ja je na sa mom dnu li ste evrop skih ze ma qa po tom pi ta wu.

Q. Ma le {e vi}

PSI HO LO [KA PO DR [KA PA RO VI MA KO JI ^E KA JU NA VAN TE LE SNU OPLOD WU

Stru~ na po mo} na pu tu do be be Po ~eo je s ra dom sajt i in ter net psi ho lo {ko sa ve to va li {te „Ho }u be bu” (www.hocubebu.rs), nameweno parovima koji se pripremaju ili su u postupku vantelesne oplodwe. Projekat je osmislila i pokrenula agencija za odnose s javno{}u Misita PR & Communication pod pokroviteqstvom ~etiri nevladine organizacije: udru `ewa Roda, Ko levka, Roditeqi, Aso cija cije za seksualno i reproduktivno zdravqe.

Prema re~ima ginekologa dr Zorana Stankovi}a, predsednika Republi~ke stru~ne komisije za vantelesnu oplodwu, kada neki par do|e u bolnicu potrebno je da pro|e ~itavu proceduru koja podrazumeva da moraju da se urade brojne analize.

- Sve to ne podrazumeva samo fizi~ki, ve} i psihi~ki napor.

U svim naprednim zemqama, psiholog ~ini deo tima koji se bavi

le~ewem steriliteta. Projekat „Ho}u bebu” je jedan od napora da se pribli`imo tim razvijenim zemqama u smislu pru`awa stru~ne, psiholo{ke podr{ke parovima na wihovom putu do `eqene bebe - ka`e dr Stan kovi}.

Predsednica Udru`ewa Roda, Vesna Milenkovi}, ka`e da je

gu}nost da se parovi jave, izlo`e svoj problem i dobiju stru~ne odgovore i pomo} na sva brojna pitawa, strahove i zebwe koje ih mu~e, od velikog je zna~aja – nagla{ava Milen kovi}.

Na sajtu se pored informacija o sterilitetu i vantelesnoj oplodwi mo`e dobiti podr{ka

Na sajtu se pored informacija o sterilitetu i vantelesnoj oplodwi mo`e dobiti podr{ka psihologa mejlom ili telefonom jedna od stvari za koje se Udru`ewe zala`e boqa infor mi sanost i edukacija svih parova koji se ukqu~uju u postupak vantelesne oplodwe.

- Kako je psiholo{ka po dr{ka od kqu~ne va`nosti za uspe{nost, Udru`ewe podr `a va projekat „Ho}u bebu”. Mo -

psihologa mejlom ili telefonom. Savetovali{te je prvenstveno nameweno parovima koji ne mogu da imaju decu, a `ele, pa se bore sa jakim ose}awima kao {to su krivica ili tuga, {to se pogor{ava fizi~kim i psiholo{kim stresom koji donose medicinske procedure. Tako|e,

i wihova veza mo`e biti na testu.

- Zala`emo se da parovi sa problemom steriliteta dobijaju ve}u pa`wu i podr{ku okoline, kao i za ostvarivawe wihovog polo`aja i prava u dru{tvu - ka`e predsednica Udru`ewa Kolevka Danijela Repac \or|evi}. - Parovi koji se bore sa neplodno{}u do`ivqaju razo~arawe, frustraciju i mnoge psihi~ke traume. Ne samo da im je brak ugro`en, ve} je ugro`eno i wihovo mentalno zdravqe. U na{im bolnicama ne postoji tim stru~waka psihologa koji }e pratiti wihovo stawe, a projekat „Ho}u bebu„ omogu}ava upravo to, parovima pru`a stru~nu pomo} koja poma`e da se prevazi|e trauma zvana „sterilitet” i u~i ih kako {to bezbolnije da do|u do ciqa.

J. Barbuzan

VESTI Pro blem la `nih azi la na ta Ko a li ci ja rom skih ne vla di nih or ga ni za ci ja i udru `e wa „An glu ni pe - Na pre dak” i pred stav ni ci dr `av nih in sti tu ci ja slo `i li su se da je re {e we pro ble ma la `nih azi la na ta slo `en pro ces ko ji zah te va si stem ski pri stup i od ogrom ne je va `no sti za Sr bi ju, rom sku za jed ni cu i od no se dr `a ve sa Evrop skom uni jom. U~e sni ci sku pa „Pro blem la `nih azi la na ta - mo gu }a re {e wa” pod se ti li su da se u bi la te ral nim od no si ma sa dr `a va ma op te re }e nim mi gran ti ma iz Sr bi je po ku {a va ju pro na }i na ~i ni za spre ~a va we zlo u po tre ba bez vi znog re `i ma i uka za li da se za pra vo ra di o tra `e wu azi la iz eko nom skih, a ne po li ti~ kih raz lo ga.

Re {e we, sla `u se pred stav ni ci rom skih ne vla di nih or ga ni za ci ja, le `i u sma we wu si ro ma {tva u Sr bi ji, a jed na od bit nih in for ma ci ja je da se u ve }i ni evrop skih ze mqa u pr voj po lo vi ni 2012. vid no sma wio

broj tra `i la ca azi la u od no su na po dat ke za 201/11. Iz u ze tak je [vaj car ska gde je taj broj u ovoj go di ni po ras tao u od no su na 2011.

„Ak ta vis” pri po jen „Vot so nu” Ame ri~ ka kom pa ni ja “Vot son” pri po ji la je se bi far ma ce ut sku kom pa ni ju „Ak ta vis gru pa„, u ~i jem sa sta vu je i „Zdra vqe” iz Le skov ca, ~i me se stva ra tre }a po ve li ~i ni ge ne ri~ ka kom pa ni ja na glo bal nom ni vou, pri sut na na vi {e od 60 tr `i {ta. go di ne.

Kom pa ni ju „Ak ta vis gru pa” ku pi la je apri la ove go di ne za 4,25 mi li jar di evra, a sa da je za vr {e no we no pre u zi ma we. “Vot son” je ob ja vio da }e usvo ji ti no vo ime – „Ak ta vis” – za po slo va we na glo bal nom ni vou, ko je }e pri me wi va ti od 2013.

– U Sr bi ji }e se na{ am bi ci o zan tim, kao i do sa da, po sve ti ti raz vo ju naj sa vre me ni jih pro iz vo da vr hun skog kva li te ta, uz kon ti nu i ra no uvo |e we no vih mo le ku la ko ji }e nam

omo gu }i ti da na sta vi mo re a li za ci ju na {e stra te gi je i ti me za na {e kraj we ko ri sni ke obez be di mo {to {i ru do stup nost sa vre me nih te ra pi ja po pri stu pa~ nim ce na ma – iz ja vio je di rek tor „Ak ta vi sa” za Sr bi ju i Cr nu Go ru dr Pavle Marjanovi}.

J. B.

Dan pri mir ja dr`avni praznik Gra |a ni Sr bi je }e ove go di ne pr vi put kao dr `av ni pra znik obe le `i ti Dan pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu – 11. no vem bar. Re~ je o no vo u sta no vqe nom dr `av nom pra zni ku ko ji je uve den u ne rad ne da ne u Sr bi ju na kon iz me na i do pu na Za ko na o dr `av nim pra zni ci ma. Ina ~e, Dan pri mir ja se obe le `a va {i rom sve ta, a kre a to ri Za ko na o dr `av nim pra zni ci ma od pre ne ko li ko go di na taj da tum ni su uvr sti li u dr `av ne pra zni ke. Ove go di ne 11. no vem bar, Dan pri mir ja, pa da u ne de qu pa }e za sve za po sle ne, ali i {ko le, ne rad ni dan bi ti po ne de qak 12. no vem bar.

Q. M.

crna hronika

dnevnik U SPE CI JAL NOM SU DU PO ^EO PRO CES ZVON KU VE SE LI NO VI ]U IZ ZVE ^A NA

Za slo bo du nu di jem stvo od 200.000 evra Pri prem nim ro ~i {tem u Spe ci jal nom su du u Be o gra du ju ~e je po ~e lo su |e we Zvon ku Ve se li no vi }u iz Zve ~a na i jo{ dvo ji ci op tu `e nih, Mi la nu Ra do ji ~i }u i Dra ga nu ]ur ~i }u, zbog op tu `bi da su pro tiv prav no pri svo ji li 32 ka mi o na u vla sni {tvu li zing kom pa ni je „Hi po Al pe-Adri ja li zing” i se bi pri ba vi li naj ma we 237 mi li o na di na ra (dva mi li o na evra) imo vin ske ko ri sti.

Op tu `e ni su se iz ja sni li da ne pri zna ju kri vi cu, a da }e de taq nu od bra nu iz ne ti na glav nom pre tre su, ko ji je za ka zan za 24. de cem bar. Ve se li no vi }e va od bra na pred lo `i la je su du da mu za jem stvo od 200.000 evra uki ne pri tvor i pu sti ga da se

li zin gu ko ji je we go va kom pa ni ja za kqu ~i la s „Hi po Al peAdri ja ban kom”, na vo di se u op tu `ni ci.

U no vem bru 2010. go di ne ugo vor o li zin gu je ras ki nut jer je ]ur ~i }e va fir ma pre sta la da pla }a ra te za li zing. Me |u tim, ume sto da ka mi o ne vra te toj kom pa ni ji, wih tro ji ca su ih u dru goj po lo vi ni 2010. pre ba ci li na Ko so vo i Me to hi ju i ta mo na sta vi li da ih ko ri ste, a za ra |e ni no vac su za dr `a li za se be.

Ka mi o ne su po ku {a li da pro da ju dru gim kup ci ma, a ka ko se na vo di u op tu `ni ci, iz me |u osta log su ko ri {}e ni i za iz grad wu auto pu ta Pri {ti na–Ti ra na. Sav pri hod ko ji je ostva ren od ko ri {}e wa tih vo zi la

Zvon ko Ve se li no vi}

za dr `a li su za se be i ta ko pri ba vi li pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od naj ma we 237 mi li o na di na ra. Deo vo zi la je pro na |en na Ko so vu i Me to hi ji.

Vi {i sud u Kra qe vu u de cem bru je po kre nuo is tra gu pro tiv Ve se li no vi }a zbog kri vi~ nog de la ne do zvo qe nog dr `a wa pi {to qa. On je 20. de cem bra 2011. uhap {en na Ko pa o ni ku, za jed no s bra tom @ar kom Ve se li no vi }em, pro tiv ko ga se vo di is tra ga u Spe ci jal nom su du u Be o gra du zbog sum we da je su di ju osnov nog su da u Ra {koj Sre} ka To pa lo vi }a pod stre ka vao na zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja.

Kfor je Zvon ka Ve se li no vi }a ozna ~io kao jed nog od or ga ni za to ra pro {lo go di {wih ne re da na Ko so vu i Me to hi ji. (Ta njug)

IN CI DENT U VRAW SKOJ BA WI

Za pa qen „mer ce des” bi zni sme na U Vraw skoj ba wi je to kom pret pro {le no }i za pa qe no put ni~ ko vo zi lo „mer ce des D”, vla sni {tvo bi zni sme na Mi te R., po tvr |e no je Ta nju gu u vraw skoj Po li cij skoj upra vi.

– Po jo{ ne pot pu nim in for ma ci ja ma, put ni~ ko vo zi lo „mer ce des D”, vla sni {tvo Mi te R. iz Vraw ske ba we, za pa qe no je is pred we go ve po ro di~ ne ku }e u Uli ci Ju `no mo rav skih bri ga da – iz ja vio je Ta nju gu port pa rol Po li cij ske upra ve u Vra wu Dra gan Sta men ko vi}.

On je ta ko |e re kao da is tra gu, ko ja je u to ku, vo di is tra `ni su d i j a Osnov n og su d a u Vra wu Vla dan Mi }o vi} s pri pad ni ci ma Po li cij ske upra ve u Vra wu.

Mi ta R. iz Vraw ske ba we je vla snik je pred u ze }a „Mi ta“ ko je se ba vi pro iz vod wom mlin sko-pe kar skih pro iz vo da, tr go vi nom na ma lo, pro me tom gra |e vin skog ma te ri ja la i tran spor tom. Zbog do vo |e wa u ve zu s ne pra vil no sti ma pri li kom uvi |a ja po sle jed ne sa o bra }aj ne ne zgo de u Vra wu u no }i iz me |u 3. i 4. sep tem bra ove go di ne, bio je pri tvo ren za jed no s ~e tvo ri com sa o bra }aj nih po li ca ja ca iz Vra wa. I we mu i po li caj ci ma je bio od re |en pri tvor u tra ja wu do 30 da na, ali su svi, po sle `al be i od lu ke Vi {eg su da u Va wu da se pred met vra ti na po nov no su |e we, u uto rak, 30. ok to bra, pu {te ni da se bra ne sa slo bo de.

(Ta njug)

Po gi nuo srp ski rad nik u Al `i ru Gra |e vin ski in `e wer Da ni jel Stan ko vi} (29) po gi nuo je u ne sre }i na gra di li {tu pred u ze }a „Pu te vi U`i ce” u Al `i ru, u sre du 31. ok to bra, sa op {ti lo je ju ~e to pred u ze }e.

Ka ko sto ji u sa op {te wu „Pu te va U`i ce” na gra di li {tu u al `ir skom gra du La gu a tuu ne ma po vre |e nih, a vi {e de ta qa o ne sre }i zna }e se na kon zva ni~ nog iz ve {ta ja.

RTS ne zva ni~ no sa zna je da je na stra da li Da ni jel po sled wih pet go di na ra dio u „Pu te vi ma”, a na gra di li {te u Al `ir oti {ao je na {est me se ci, 25. sep tem bra ove go di ne.

Iza Da ni je la, ~i je te lo }e, ka ko se o~e ku je, u U`i ce bi ti do pre mqe no u ne de qu, ostao je dvo go di {wi sin i su pru ga u sed mom me se cu trud no }e.

13

U NA STAV KU SU \E WA MI LE TU DRA GI ]U U ZRE WA NIN SKOM SU DU SVE DO ^IO PU KOV NIK MI LE BOG DA NO VI]

Na ~el nik ni je pot pi sao ugo vor Sa slu {a wem ~e tvo ri ce sve do ka ju ~e je pred ve }em Osnov nog su da u Zre wa ni nu, ko jim pred se da va su di ja Qi qa na A}i mo vi}, na sta vqe no su |e we srp skom bi zni sme nu Mi le tu Dra gi }u, vla sni ku zre wa nin ske kom pa ni je “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” ko ja se ba vi iz ra dom voj ne i po li cij ske opre me.

Sve dok, pu kov nik Mi le Bog da no vi}, ko ji je u ma ju 2005. po sta vqen za na ~el ni ka Upra ve za snab de va we pri Mi ni star stvu od bra ne, iz ja vio je ju ~e pred su dom da on uop {te i ni je za kqu ~io ugo vor s “Pro iz vod wom Mi le Dra gi}” jer je u to vre me bio na pla ni ra nom go di {wem od mo ru u Cr noj Go ri, ta ko da ni je ni mo gao bi ti do ve den u za blu du, ka ko se na vo di u op tu `ni ci.

Ume sto Bog da no vi }a, ugo vor je pot pi sao ta da {wi na ~el nik Ode qe wa za eko nom sko-prav ne po slo ve i u to vre me za me nik na ~el ni ka Upra ve za snab de va we

– Upra va u tom tre nut ku ni je od re |i va la ce nu pro iz vo da jer je to osta vqa la za pe riod ka da bu de re a li zo van ugo vor, u ovom slu ~a -

Mi le tu Dra gi }u se su di i zbog neo vla {}e nog dr `a wa va tre nog oru` ja, ukqu ~u ju }i i ono ~i je na ba vqa we i po se do va we gra |a ni ma uop {te i ni je do zvo qe no, i to dve pu {ke i jed nog pi {to qa.

Po toj ta~ ki op tu `ni ce ju ~e je sa slu {an sve dok Zo ran Cvi je ti no vi}, ko ji je od 1995. do 2003. go di ne ra dio kao oru `arma ga ci o ner u Je di ni ci za spe ci jal ne ope ra ci je. Cvi je ti no vi} je re kao da pu {ku mar ke “fa mas”, ko ja je na |e na u Dra gi }e voj fa bri ci, ni je mo gao na ba vi ti ni ko u biv {oj Ju go sla vi ji jer su je po se do va li sa mo pri pad ni ci ras for mi ra nog JSO. – Pri pad ni ci JSO su no si li oru` je u kom pa ni ju “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}”. Mno go vi {e oru` ja, ~ak i ubo ji ti jeg od ove pu {ke, no si li su i u dru ge fa bri ke, ali ni ko zbog to ga ni je od go va rao. Pu {ka o ko joj je ov de re~ si gur no ni je od ne ta bez re ver sa i ni je da ta li~ no Dra gi }u ve} we go vim sa rad ni ci ma – ka zao je Cvi je ti no vi}.

Mi lo van An dri}, ko ji je pri li kom ju ~e ra {weg sve do ~e wa to i po tvr dio.

– Ni sam mo gao pot pi sa ti spor ne ugo vo re o na bav ci ma skir nih mre `a jer sam sve vre me bio u Cr noj Go ri – re kao je Bog da no vi}, ko ji je na kon iz bi ja wa afe re ime no van za na ~el ni ka [ta ba u Ko man di lo gi sti ke.

Sve dok An dri} je, pri li kom svog iz la ga wa o ce na ma ma skir ne mre `e ko je je po nu dio Mi le Dra gi}, ka zao da Upra va za snab de va we ima dis kre ci o no pra vo da pro ve ra va ce ne ko je da je po nu |a~.

od bram be ne in du stri je, ina ~e bi u su prot nom Mi ni star stvo od bra ne od re |i va lo ce nu sva kog pro iz vo da.

je di ne ima le pra vo pro iz vod we i pro me ta i mo ra le su da se pri dr `a va ju kri te ri ju ma za for mi ra we ce na ko je na me }e or gan vla sti

Na pi ta we da li je ce na ma skir ne mre `e iz spor nog ugo vo ra od go va ra la tr `i {nim ce na ma, An dri} je od go vo rio da su we go vi sa rad ni ci to pro ve ra va li i kon sta to va li da je ona bi la i ni `a od ce na na svet skom tr `i {tu.

– Sve ce ne iz tih ugo vo ra bi le su uglav nom ni `e, iako do ma }i pro iz vo |a ~i mo gu po nu di ti i vi {e ce ne od ino stra nih, ~ak do 25 po sto, jer je za ta ko ne {to da ta mo gu} nost Za ko nom o jav nim na bav ka ma – re kao je An dri}, ko ji od ju na 2010. ra di u Sek to ru za qud ske re sur se pri Voj noj aka de mi ji.

Pro fe sor Dra go mir \or |e vi}, ko ji je 22 go di ne ra dio u Mi ni star stvu od bra ne, iz me |u osta log i kao na ~el nik Upra ve za snab de va we, to kom ju ~e ra {weg glav nog pre tre sa ob ja snio je pro pi se i pro ce du re u po stup ku na bav ke na o ru `a wa i voj ne opre me.

I \or |e vi} je is ta kao da je “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” mo gla for mi ra ti ce ne po svom na ho |e wu.

– Ta kom pa ni ja ni je bi la u kru gu kla si~ ne voj ne in du stri je, od no sno za kon skih mo no po li sta, kao {to su “Za sta va” iz Kra gu jev ca, “Kru {ik” iz Va qe va, “Slo bo da” iz ^a~ ka, “Mi lan Bla go je vi}” iz Lu ~a na i “Pr va iskra” iz Ba ri ~a. Te fa bri ke su

ko ji im je i dao pra vo za kon skog mo no po li ste. Po mo jim sa zna wi ma, “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” ni je bi la u gru pi tih pro iz vo |a ~a i bi la je slo bod na da for mi ra svo ju ce nu – na po me nuo je \or |e vi}, ina ~e autor mo de la za vred no va we ra da u voj noj in du stri ji.

Dra gi} se te re ti da je po ~i nio dva kri vi~ na de la – zlo u po tre bu ovla {}e wa u pri vre di u po ku {a ju i ne do zvo qe no dr `a we va tre nog oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. U afe ri po zna toj po na zi vu “pan cir”, Dra gi} je okri vqen da je 25. av gu sta 2005. go di ne u Be o gra du, u na me ri da pri ba vi pro tiv prav nu imo vin sku ko rist za svo je pred u ze }e, po ku {ao da pre va ri Mi ni star stvo od bra ne pri li kom za kqu ~e wa ku po pro daj nog ugo vo ra. Na vod no, do veo je u za blu du na ~el ni ka Upra ve za snab de va we pri Mi ni star stvu pu kov ni ka Mi le ta Bog da no vi }a. Bi zni smen se sum wi ~i da je pu kov ni ku pri krio ~i we ni ce da je ce na voj ne opre me, ko ja je bi la pred met ugo vo ra, bi la znat no ve }a od tr `i {ne. Na taj na ~in za svo ju fir mu pri ba vio bi imo vin sku ko rist od oko 6,7 mi li o na evra, ali do to ga ni je do {lo jer ugo vo ri ni su re a li zo va ni.

Na sta vak glav nog pre tre sa za ka zan je za 17. de cem bar. @. Ba la ban

Zrewaninska palata pravde

Oru` je do ne li pri pad ni ci JSO

bra ni sa slo bo de. Ve se li no vi }e vi bra ni o ci su re kli da se jem stvo nu di u ne po kret no sti ma, ko je bi za lo `i li we go vi pri ja te qi i ro |a ci. Sud i Tu `i la {tvo }e se o tom pred lo gu iz ja sni ti na knad no.

Ve se li no vi} i ]ur ~i} su u pri tvo ru, dok je Ra do ji ~i} u pri tvo ru po re {e wu is tra `nog su di je Vi {eg su da u Pi ro tu.

Op tu `ni ca te re ti Ve se li no vi }a, ]ur ~i }a i Ra doj ~i }a da su pro tiv prav no pri svo ji li 32 mo tor na vo zi la raz li ~i tih mar ki u vla sni {tvu li zing kom pa ni je „Hi po Al pe-Adri ja li zing”. Vo zi la je ko ri sti la ]ur ~i }e va pri vat na kom pa ni ja „Evro kop” sa se di {tem u Ra {koj, u to ku apri la i ju na 2008. go di ne, na osno vu ugo vo ra o fi nan sij skom

subota3.novembar2012.

ju u 2006. i 2007. go di ni. U 2005. su pred u ze te sa mo pred ug o vor ne i ugo vor ne rad we. Pri hva }e na je ce na tog pro iz vo |a ~a, ko ja je ~i ni la sa stav ni deo ugo vo ra, ali sa mo kao ori jen ta ci o na, uz oba ve zu Mi ni star stva od bra ne da utvr di ko na~ ne ce ne u pe ri o du re a li za ci je po sla – ob ja snio je An dri}, i do dao da “Pro iz vod wa Mi le Dra gi}” ni ~im ni je bi la ogra ni ~e na pri for mi ra wu ce na i da je ta fa bri ka bi la slo bod na u od lu ~i va wu.

An dri} je po ja snio da ta kom pa ni ja ni je pri pa da la gru pa ci ji

Mi le Dra gi}

HA [KI TRI BU NAL U PRO CE SU PRO TIV HR VAT SKIH GE NE RA LA

Pre su da Go to vi ni i Mar ka ~u 16. no vem bra Pra vo sna `na pre su da hr vat skim ge ne ra li ma An ti Go to vi ni i Mla de nu Mar ka ~u, ko ji su la ne 15. apri la ne pra vo sna `no osu |e ni na 24, od no sno 18 go di na za -

tvo ra zbog rat nih zlo ~i na nad Sr bi ma za vre me i na kon „Olu je”, bi }e iz re ~e na 16. no vem bra, sa op {tio je ju ~e Ha {ki sud. Ra ni je se po mi wao de cem bar ove

An te Go to vi na Mla den Mar ka~

go di ne, ali je `al be no ve }e od lu ~i lo da pre su du iz rek ne ra ni je.

U `al be nom po stup ku `al be no ve }e Ha {kog su da ni je do zvo li lo uvo |e we no vih do ka za jer je pro ce ni lo da tri de se tak no vih do ka za ko je su Go to vi ni ni i Mar ka ~e vi advo ka ti pred la ga li ne bi uti ca lo na pr vo ste pe nu pre su du.

Me |u ma te ri ja li ma ko je su bra ni o ci Go to vi ne i Mar ka ~a `e le li da pred sta ve su du u `al be nom po stup ku su de pe {e ko je je ob ja vio „Vi ki liks”, za pi sni ci sed ni ca Vr hov nog sa ve ta od bra ne u Be o gra du, kao i stru~ na eks per ti za o „Olu ji” ko ju su ra di li ame ri~ ki ofi ci ri. @al be no ve }e oce ni lo je da su na su |e wu iz ve de ni sli~ ni do ka zi, kao i da su

po je di ni do ka zni ma te ri ja li, ko je su u `al be nom po stup ku pred la ga li, advo ka ti ma bi li do stup ni i ra ni je. @al be no ve }e le tos je tra `i lo od go vor od Tu `i la {tva ka kav je we gov stav o pre su di u slu ~a ju da se hr vat ski ge ne ra li ne te re te i za zlo ~i na~ ki udru `e ni po du hvat i pre ko mer no ne se lek tiv no ar ti qe rij sko ga |a we gra do va Kra ji ne. Tu `i la {tvo je od go vo ri lo da i na osno vu ko mand ne od go vor no sti ima do voq no ele me na ta za po tvr du pr vo ste pe ne pre su de, dok je stav od bra ne bio da ge ne ra le tre ba oslo bo di ti.

S Go to vi nom i Mar ka ~em su di lo se i ge ne ra lu Iva nu ^er ma ku, ali je on la ne oslo bo |en, a Tu `i la {tvo se ni je `a li lo na pre su du.

(Ta njug)

U SME DE RE VU UHAP [E NA DVO JI CA

Ot kri ve ne fan tom ske fir me Po li cij ski slu `be ni ci PU u Sme de re vu ot kri li su i pre se kli ne le gal no po slo va we vi {e fan tom skih pred u ze }a, osno va nih u ne ko li ko gra do va Sr bi je, sa op {ti la je ta po li cij ska upra va.

Uhap {e ni su Zo ran M. (52) iz Va qe va i Jo vo \. (49) iz Lo zni ce zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la zlo u po -

tre be slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve.

Zo ran M. je osum wi ~en da je or ga ni zo vao ne le gal no po slo va we fan tom skih pred u ze }a u ci qu ne za ko ni tog po di za wa go to vog nov ca s po slov nih ra ~u na. Jo vo \. je u tom lan cu bio za du `en da, kao stvar ni vla snik i od go vor no li ce tri pred u ze }a iz Ve li ke Pla ne, Obre nov -

ca i Be o gra da, po sta vi for mal ne vla sni ke i od go vor na li ca, dok je u stva ri ce lo kup no po slo va we vo dio sam.

Po sta vqe na li ca su sa mo svo jim pot pi som ove ra va la od we ga ve} sa ~i we nu i pe ~a tom ove re nu fik tiv nu po slov nu do ku men ta ci ju. Na osno vu ta kve do ku men ta ci je po di zao je go tov no vac s ra ~u na tih pre-

d u ze }a u po slov nim ban ka ma i da vao ga na ru ke Zo ra nu M., a za se be za dr `a vao pret hod no do go vo re nu pro vi zi ju u iz no su od je dan i po do tri od sto. Ta ko je, za ne pu ne dve go di ne, Zo ra nu M. pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 52 mi li o na di na ra, a se bi od 1.608.465 di na ra.

(Ta njug)

14

SPORT

subota3.novembar2012.

dnevnik

DA NAS ^E [KA I SR BI JA PO ^I WU FI NA LE FED KU PA

Ana oba da na igra pr va TUR NIR U PA RI ZU

Tip sa re vi} pre dao Ja no vi ~u Jan ko Tip sa re vi} ni je us peo da se pla si ra u po lu fi na le Ma ster sa u Pa ri zu, po {to je pre dao me~ Po qa ku Jir `i ju Ja no vi ~u kod re zul ta ta 3:6, 6:1, 4:1.

Jan ko je od li~ no otvo rio me~, ra no je na pra vio brejk, i si gur nom igrom sti gao do pr vog se ta. U dru gom se tu do la zi do ve li kog pa da u Tip sa re vi }e voj igri, {to Ja no vi~ ko ri sti i, uz du pli brejk, sti `e do iz jed na ~e wa. U od lu ~u ju }em se tu Jan ko po ka zu je pr ve zna ke da se ne ose }a do bro, da bi po sle pre tr pqe nog du plog brej ka, na sre di ni pe tog ge ma pre dao me~. Kod vo| stva Ja no vi ~a od 4:1, Tip sa re vi} je za tra -

`io me di cin ski tajm-aut, u ko jem ot kri va da se jo{ od pret hod nog da na uve ~e ne ose }a do bro. Od i grao je Sr bin po la na red nog ge ma, u kom je Ja no vi~ la ga no sti gao do 30:0, do du {e Jan ko je vi {e sta ti rao, ne go {to je igrao. Na kon za vr {et ka dru gog po e na, na{ te ni ser je od lu ~io da pre da me~ Po qa ku.

Ja no vi~ na ovom tur ni ru igra spek ta ku lar no, po be dio je Kol {raj be ra, ^i li }a, En di ja Ma ri ja, a sa da i na {eg Jan ka Tip sa re vi }a i u po lu fi na lu }e da nas igra ti sa Fran cu zem @i lom Si mo nom. Si mon je u dva se ta 6:4, 6:4 po be dio To ma {a Ber di ha.

VA RA DIN KE DO ^E KU JU OBRE NOV ^AN KE (17)

Vre me za bo do ve Tri uvod na po ra za na star tu pr ven stva do ve la su od boj ka {i ce Va ra di na u ne za vid nu si tu a ci ju pred jo{ jed na te `ak me~, da na {wi pro tiv nik bi }e im obre no va~ ki

Jo va na Mi haj lo vi}

TENT. De voj ke iz pred gra |a No vog Sa da vred no ra de i tre ni ra ju tra `e }i bo qu igru i pr vu po be du u se zo ni, a jed na od ~i we ni ca ko je im idu na vo de ni cu je ta {to je TENT igrao re van{ me~ Ku pa CEV i ne }e naj sve `i ji do }i na Sla nu ba ru.

Pro {le se zo ne su Va ra din ke bi le hit pr ven stva i u ~e tvrt fi na lu plej-ofa iz ba ci le su fa vo ri zo va ne Obre nov ~an ke, pa je ve o ma mo gu }e da ima ju re cept za osva ja we bo do va u me ~e vi ma sa ener ge ti ~ar ka ma.

- Sma tra mo TENT ozbiq nim pro tiv ni kom po {to ima do bar sa stav, s tim {to smo na mer ne da pru `i mo mak si mum. Do bro smo tre ni ra li ove ne de qe i sprem ne smo za utak mi cu. Obren v~an ke ima ju pro ble ma s po vre da ma, a igra li su i Evro pu, {to ne mo ra ni {ta da zna ~i. Op ti mi sti smo, igra mo na na {em te re nu, o~e ku je mo po dr {ku pu bli ke i na da mo se naj bo qem - re kla je igra ~i ca Va ra di na Jo va na Mi haj lo vi}.

M. Ri sti}

Ana Iva no vi} }e igra ti pro tiv Lu si Sa fa ro ve na star tu fi na la Fed ku pa iz me |u Sr bi je i ^e {ke. Da nas u dru gom me ~u sa sta ju se Je le na Jan ko vi} i Pe tra Kvi to va.

Dru ga dva singl su sre ta su na pro gra mu su tra, s tim {to }e Iva no vi }e va ukr sti ti re ket sa Kvi to vom, a Jan ko vi} sa Sa fa ro vom. U du blu Lu si Hra dec ka/An drea Hla vac ko va igra ju pro tiv Bo ja ne Jo va nov ski i Alek san dre Kru ni}.

Se lek tor De jan Vra ne{ re kao je da je we go voj eki pi is pu we na `e qa, jer je `re bom od lu ~e no da u pr vom du e lu fi na la Fed ku pa pro tiv ^e {ke na stu pi Ana Iva no vi}.

- O~e ki va li smo ova kav sa stav ^e hi wa, ni smo iz ne na |e ni. Ras po red ni je pre te ra no bi tan, ali nam je is pu we na `e qa da Ana Iva no vi} igra pr va, i to oba da na.

Sprem ni smo, pri pre me smo do bro is ko ri sti li i vi de }e mo {ta }e bi ti. Da }e mo sve od se be, jer nam je po be da kraj wi ciq - re kao je Vra ne{ po sle `re ba.

Vra ne{ je is ta kao da je pri li~ no si gu ran da }e Pe tra Kvi to va, ko ja ima bron hi tis, na stu pi ti da nas.

- Kvi to va je sprem na i si gur no }e se po ja vi ti na te re nu. Ka ko }e se ose }a ti to kom me ~a ne znam, ali sam pri li~ no si gu ran da }e na stu pi ti u su bo tu.

Ana Iva no vi}, ko ja }e se u pr vom me ~u sa sta ti sa Lu si Sa fa ro vom, re kla je da ne o~e ku je la gan me~, ali da se na da naj bo qem.

- Sre} na sam i ra du jem se ovom du e lu. Na dam se da }u od i gra ti na ni vou i ko li ko bu de do voq no da se do ne se bod. Za do voq na sam `re -

Ve ru ju da mo gu da po be de ^e {ku u Pra gu

bom, na dam se naj bo qem. Si gur no ne }e bi ti la gan me~, ima le smo te `ak duel u Sid ne ju ove go di ne ta ko da se na dam re van {u - re kla je Ana. U dru gom du e lu Je le na Jan ko vi} igra }e pro tiv osme te ni ser ke sve ta Pe tre Kvi to ve.

- Iskre na da bu dem, sve jed no mi je bi lo da li }u igra ti pr va ili dru ga. O~e ku je me te `ak me~ pro tiv Kvi to ve ako bu de igra la. Na me ni je da dam sve od se be i do ne sem bod. Sve smo tu da se bo ri mo do kra ja i osvo ji mo ti tu lu. Obo -

Je le ni jo{ jed no Sr ce Je le na Jan ko vi} do bit ni ca je na gra de Sr ce, ko ju do de qu je Me |u na rod na te ni ska fe de ra ci ja (ITF). Ovo je dru gi put po sle 2010. da biv {a pr va te ni ser ka sve ta do bi je ovo pri zna we. Dru gi re ket Sr bi je je isto vre me no do bi la i ~ek na 10.000 do la ra, ko ji je na me ni la De ~i jem ode qe wu on ko lo gi je Kli ni~ kog cen tra Sr bi je.

Na gra da je srp skoj te ni ser ki sve ~a no uru ~e na to kom `re ba za fi nal ni me~ iz me |u Sr bi je i ^e {ke. Je le na dr `i re kord po bro ju singl me ~e va od i gra nih za Fed kup re pre zen ta ci ju.

„Jan ko vi}, ko ja je ne po be |e na u po sled we dve go di ne u Fed ku pu - i u sin glu i u du blu, od i gra la je kqu~ nu ulo gu u pla sma nu Sr bi je u fi na le Fed ku pa”, sa op {ti la je ITF. Srp ska te ni ser ka je iz ja vi la da je po ~a stvo va na {to je po dru gi put do bit ni ca ovog pri zna wa.

- Vo lim da igram za svo ju ze mqu i ta da da jem sve od se be.@e le la bih da po sve tim ovo pri zna we srp skom na ro du ko ji me je bo drio to kom ~i ta vog Fed kup tak mi ~e wa ove go di ne - re kla je Jan ko vi}.

`a vam da igram za svo ju ze mqu, tu sam ve} 12 go di na. Ovo je spe ci ja lan mo me nat za sve nas - ka za la je Jan ko vi }e va.

U du blu Lu si Hra dec ka/An drea Hla vac ko va igra ju pro tiv Bo ja ne Jo va nov ski i Alek san dre Kru ni}.

- Tru di }u se da bu dem naj ve }a po dr {ka sa i gra ~i ca ma. De voj ka ma `e lim pu no uspe ha, mo `e mo da do bi je mo je di no ako smo slo `ne - po ru ~i la je Kru ni }e va.

Op ti mi zmom je zra ~i la i Bo ja na Jo va nov ski.

- Iz vu kli smo ono {to smo hte li, Ana igra pr va, a Je le na dru ga.

Me ni ni je to li ko va `no, tru di }e mo se da bu de mo naj ve }a po dr {ka, da bu de mo pra vi tim i da po~ ne mo duel sa 2:0 - is ta kla je Jo va nov ski.

Fi na le Fed ku pa po ~i we da nas u 13.30 ~a so va u O2 are ni u Pra gu.

UDRU @E WE NO SI LA CA NA CI O NAL NIH SPORT SKIH PRI ZNA WA U NO VOM SA DU

Ran ko @e ra vi ca i Mi li ca Man di} me |u le gen da ma Pr vi put od osni va wa Udru `e wa no si la ca na ci nal nih sport skih pri zna wa we go vi ~la no vi oku pi li su se van Be o gra da, ovo ga pu ta u no vo sad skom ho te lu No vi Sad, pod ge slom „Da se ne za bo ra vi – no si o ci na ci o nal nih sport skih pri zna wa – me da qe po nos Sr bi je„. Me |u ovo go di {we do bit ni ke tra di ci o nal nih pla ke ta „Naj no si lac pri zna wa“ u{e ta li su se le gen dra ni ko {ar ka {ki tre ner Ran ko @e ra vi ca i Mi li ca Man di}, osva ja~ olim pij skog zla ta u te kvon du. Wi ma su na sve ~a no sti na gra de uru ~i li di rek tor Udru `e wa Qi qa na Sta no je vi}-Mar ko vi} i Jo -

Ve li kan do ve li ka na Me |u pri sut nim spor ti sti ma na sve ~a no sti u No vom Sa du, iz me |u osta lih, bi li su: Bra ni slav Lon ~ar, De san ka Pe ro vi}-Pe {ut, Go ran Mak si mo vi}, Aran ka Bin der, Mir ja na Jo vo vi}, Ivi ca Br zi}, Ili ja Pan te li}, Jo sip Pir ma jer, Do bri vo je Tri vi}, Vla di ca Po po vi}, Slav ko Oba dov, Dra gan Vuj ko vi}, Pa vle Baj ~e ti}, Bra ni slav Si mi}, Pa ja Ivo {e vi}, Ma ri ja Ve ger, Ne nad Ste ki}, Je li ca Ka le ni}, Du {an Osma na gi}, Jo van A}i mo vi}, Mo mir Kec man, Vo ji slav Ta ba~ ki, Du {an Ma ra vi}, Pre drag Ma noj lo vi}, Ta di ja Ka ~ar, Dra go mir Be }a no vi}, Mo mir Lu ~i}, Du {an Epi fa ni}, Da no Pan ti}, Zo ran Sre te no vi}, Zo ran Ka li ni}...

No si o ci sport skih pri zna wa i wi ho vi go sti dru `i li se u No vom Sa du

van Pej ~i}, ne ka da {wi xu do re pre zen ta ti vac i or ga ni za tor ma ni fe sta ci je.

Na gra |en je i tre ner Mi li ce Man di} Dra gan Jo vi}, a sku pu su se obra ti li sto no te ni ska le gen da i pred sed nik Udru `e wa sport skih ve te ra na Hr vat ske Dra gu tin [ur bek, ko ji je uru ~io pri god ne po klo ne na {em Udru `e wu, do ma }i nu, kao i

ne ka da {wem part ne ru Zo ra nu Ka li ni }u.

Go vo ri li su i Mi ro slav Ce rar, Ne nad Ste ki}, Dra gan Vuj ko vi} i pred sed ni ca Udru `e wa Sve tla na Ki ti}. Po seb no pri zna we oti {lo je u ru ke Qi qa ne Sta no je vi}-Mar ko vi}, po re ~i ma Sve tla ne Ki ti} „kre a to ra Ured be o na ci o nal nim pri zna wi ma, ko jih je tre nut no 660„. Div -

Fo to: F. Ba ki}

ne sti ho ve, po sve }e ne, ka ko je re kao, qu di ma ko ji ma se di vio i ~i jim se us pe si ma ra do vao, go vo rio je glu mac Mi ma Ka ra xi}.

Qi qa na Sta no je vi}-Mar ko vi} je na dah nu to go vo ri la o pr vom do bit ni ku pla ke te za „Naj ~la na“ ne dav no pre mi nu lom Sve to za ru Gli go ri }u, da bi po tom mi nu -

tom }u ta wa oda ta po ~ast {a hov skom ve li ka nu.

Po se be na pri zna wa uru ~e na su ho te lu No vi Sad i kom pa ni ji La sta ko ja je obez be di la auto bus za pre voz ~la no va Udru `e wa iz Be o gra da. Na red no dru `e wa bi }e 14. fe bru a ra u Va qe vu.

J. Ga li}

SPORT

dnevnik

subota3.novembar2012.

@REB ^E T VRT FI NA LA KU PA SR BI JE

JE LEN SU PER LI GA – 11. KO LO ZVE ZDA DO MA ]IN ZA HUK TA LOJ JA GO DI NI

Nad i gra va wem do bo do va Na kon sil nih go sto va wa, cr ve no–be li }e u fi ni {u je se weg de la se zo ne bi ti uglav nom lo ci ra ni u Be o gra du. Ve ~e ras (19) na Ma ra ka nu sti `e naj pri -

tim ko ji se na ta be li na la zi od mah iza nas, ko ji do la zi da igra ras te re }e no, jer ne ma {ta da iz gu bi. Mo ti vi sa ni su, po ku {a }e da se nad i gra va ju, {to je uslov za pra vi fud bal. Vr lo sam za do -

Fi lip Mla de no vi} ve ru je u uspeh pro tiv Ja go di na ca

jat ni je iz ne na |e we {am pi o na ta, za huk ta la eki pa Ja go di ne.

- Ni smo mno go igra li na Ma ra ka ni od po ~et ka pr ven stva, pa nam sva ka utak mi ca pred na {om pu bli kom mno go zna ~i. Ri val je

vo qan do sa da {wim ra dom mo je eki pe, a ciq je na rav no no vi tri jumf - is ta kao je tre ner Be o- gra |a na Alek san dar Jan ko vi}.

Po u zda ni i ne u mor ni le vi bek Zve zde Fi lip Mla de no vi}

U Ku pu Srbije sve mo gu }e Zve zdi je put ka od bra ni tro fej u Ku pu Srbije ol ak {an po {to je Par ti zan eli mi ni san.

- Ne gle da mo mno go u tu |e dvo ri {te. Taj po raz mo `e da bu de op te re }e we sa mo wi ma, ne i na ma - pro ko men ta ri sao je Jan ko vi}.

To kom pres-kon fe ren ci ja sti gla je i vest da }e ri val cr ve nobe lih u ~e tvrt fi na lu Ku pa na Ma ra ka ni bi ti OFK Be o grad.

- Ni smo se pre vi {e op te re }i va li ime nom ri va la, jer su klu bo vi iz oba {e {i ra pri bli `no istog kva li te ta. Ne }e bi ti la ko je dan tim dva pu ta u raz ma ku od de set da na sa vla da ti, po {to ve} 10. no vem bra go stu je mo u pr ven stvu na Ka ra bur mi. Iz ne na |e wa u Ku pu su uvek mo gu }a, a mi }e mo se po tru di ti da obez be di mo pla sman u po lu fi na le i ka sni je to kom pro le }a od bra ni mo tro fej - is ta kao je Jan ko vi}.

SU BO TI CA: Spar tak ZV - BSK Bor ~a (13.30) IVA WI CA: Ja vor - Haj duk (13.30) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Slo bo da Po int (13.30) NI[: Rad ni~ ki - Par ti zan (Are na sport 1, 13.30) KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - OFK Be o grad (13.30) SME DE RE VO: Sme de re vo - Do wi Srem (13.30) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ja go di na (Pr va TV, 19.00) NE DE QA BE O GRAD: Rad - Voj vo di na (Are na sport 1, 13.00) 1. Par ti zan 10 9 0 1 31:7 27 2. Cr ve na zve zda 10 8 1 1 25:13 25 3. Ja go di na 10 6 2 2 10:5 20 4. Rad 10 5 2 3 13:8 17 5. Voj vo di na 10 4 5 1 7:6 17 6. Slo bo da Po int 10 4 3 3 13:16 15 7. Spar tak ZV 10 4 2 4 14:11 14 8. No vi Pa zar 10 3 4 3 13:11 13 9. Rad ni~ ki (N) 10 3 2 4 13:19 12 10. Do wi Srem 10 3 2 5 9:13 11 11. Ja vor 10 3 1 6 13:10 10 12. BSK 10 3 1 6 10:26 10 13. OFK Be o grad 10 2 3 5 11:13 9 14. Rad ni~ ki 1923 10 1 5 4 8:14 8 15. Haj duk 10 1 3 6 6:13 6 16. Sme de re vo 10 0 5 5 5:16 5 U sle de }em ko lu (10/11. no vem bra) sa sta ju se: NO VI SAD: Voj vo di na - No vi Pa zar, KU LA: Haj duk - BSK Bor ~a, NO VI SAD: Do wi Srem - Spar tak ZV, JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo, BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda, U@I CE: Slo bo da Po int - Rad ni~ ki (N), BE O GRAD: Par ti zan - Rad ni~ ki 1923, IVA WI CA: Ja vor - Rad. sma tra da je sve do kra ja pr vog de la se zo ne sva ki duel i bod od ogrom nog zna ~a ja.

- O~e ku je nas te `ak me~ pro tiv vr lo do bre Ja go di ne. Da }e mo sve od se be da ostva ri mo po be du, kao i u pre o sta lim su sre ti ma, ka ko bi na kra ju obez be di li pr vu po zi ci ju na ta be li - re kao je Mla de no vi}.

Stru~ ni {tab de taq no je pro u ~uo vred no sti po pu lar nih }u ra na.

- Oni su od li~ na eki pa, ali su osta li bez kqu~ nog na pa da ~a (Mu drin ski). Ne ke utak mi ce su re {a va li pre ko bo ko va i na to tre ba obra ti ti pa `wu. Ne tre ba za bo ra vi ti ni ~i we ni cu da su igra li u Evro pi, kao i da ima ju od li ~an u~i nak kod ku }e u pr -

15

ven stvu, a ne {to sla bi ji na stra ni. Po {tu je mo pro tiv ni ka, ali na na ma je da uzme mo bo do ve i ob ra du je mo pu bli ku - kon sta to vao je Jan ko vi}.

To kom ne de qe vred no se ra di lo na ot kla wa wu uo~e nih gre {a ka.

- Na dam se da }e mo to po ka za ti na te re nu. Ni je la ko ju ri ti re zul tat, ne kad nas je to ko {ta lo sna ge i bo do va, ne kad po su sta je mo fi zi~ ki, ali lo ci ran je pro blem i do sta je ra |e no da se ot klo ni - po ja snio je Jan ko vi}.

Mi ki} je van kon ku ren ci je za sa stav ti ma jer ga je tem pe ra tu re is cr pla, a pod upit ni kom su ro vi ti La zo vi} i Mu drin ski.

Z. Ran ge lov

Voj vo di na u Su bo ti ci

Biv {i aso vi Cr ve ne zve zde, Par ti za na i re pre zen ta ci je Ju go sla vi je Dar ko Ko va ~e vi} i Ma te ja Ke `man od re di li su da se u ~e tvrt fi na lu Ku pa Sr bi je sa sta nu:Rad - Ja go di na, Spar tak Zla ti bor vo da - Voj vo di na, Bo rac - Ja vor, Cr ve na zve zda - OFK Be o grad.

To je epi log `re ba odr `a nog u Ku } i fud b a l a u Sta r oj Pa z o vi, pred ko j i su ti mo vi bi li po de qe ni u dva {e {i ra, pr vi su ~i ni li Cr ve na zve zda, Bo rac, Voj vo di na i Ja go di na, a u dru gom su bi li Spar t ak Zla t i b or vo d a, OFK Be o g rad, Ja v or i Rad.Utak m i c e ~e t vrt f i n a l a bi } e od i g ra n e 21. no v em b ra, pred kraj je se weg de la pr ven stva, a ta da }e mo po sle 90 mi nu ta i mo gu }ih pe na la zna ti u~e -

NE BOJ [A VIG WE VI] O @RE BU KU PA

Ciq osta je isti Fud ba le ri Voj vo di ne u ~e tvrt fi na lu Ku pa Sr bi je go sto va }e u Su bo ti ci. Duel voj vo |an skih su per li ga {a pri vla ~i po -

KU QA NI U IVA WI CI

Po be da, za {to da ne Fud ba le ri Haj du ka, na kon bol nog po ra za od Spar ta ka ZV na svom te re nu, go stu ju u Iva wi ci gde }e po ku {a ti da po ka `u da su se opo ra vi li od {o ka.

- U Iva wi cu ide mo sa am bi ci jom da od i gra mo ona ko ka ko smo igra li pre me ~a sa Spar ta kom, pa ako bu de ta ko sma tram da }e to da bu de do voq no za po zi ti van re zul tat - na da se tre ner Mi lan Mi la no vi}.

Ima li sna ge u eki pi Haj du ka za po vra tak na onaj ni vo igre od pre utak mi ce sa Spar ta kom?

- Ube |en sam da ima sna ge i ve ru jem da da }e mo va qa no od i gra ti. ^ak i utak mi ce ko je smo do bro od i gra li, kao sa Voj vo di nom i Slo bo dom u U`i ca ma, ni smo pru `i li svoj mak si mum, s tim {to igra ~i mo ra ju da ve ru ju da je to ta ko.

Pod ra zu me va se da i do ma }in `e li bo do ve.

- Ta ko je, s tim {to je pri rod no da se i mi na da mo uspe hu. U bor bi smo za op sta nak, pa je ra zu mqi vo {to ve ru je mo u na {u po be du, a mi slim da ima mo i sna ge i kva li tet za to.

Ka kvo je zdrav stve no sta we u eki pi?

- Svi su zdra vi, opo ra vio se i Mi lu ti no vi} i za u ze }e svo je me sto u ti mu. Zbog kar to na }e iz o sta ti Cvet ko vi} i ]u lum, a kar to ne je od ra dio ka pi ten La zar Ve se li no vi} pa }e se on vra ti ti u eki pu - sa op {tio je Mi la no vi}.

Haj duk bi u Iva wi ci mo gao da po ~e ne utak mi cu u ovom sa sta vu: Bra}, Mi lu ti no vi}, La li}, Bu la to vi}, Var ga, Ob ro vac, Ada mo vi}, Se ku li}, Ve se li no vi}, Stoj ko vi} i Zo ri ca. \. Bo ja ni}

sni ke po lu fi na la, je di ne run de u ko joj }e bi ti od i gra na dva su sre ta.

No si o ci pred `reb za ~e tvrt fi na le bi li su u~e sni ci po lu fi na la iz se zo ne 2011/12, ali s ob zi rom na to da je Par ti zan is pao u osmi ni fi na la, we go vo me sto u pr vom {e {i ru za u ze la je Ja go di na na osno vu tre nut nog pla sma na u Su per li gi.

Pre ma pro p o z i c i j a m a , do ma }in ~e tvrt fi na la je klub ko ji je u pret hod ne dve run de ~e {}e bio gost, a ako bi se is po sta vi lo da su ri va li go sto va li jed nak broj pu ta u {e sna e sti ni i osmi ni fi na la, ku gli ce s wi ho vim ime ni ma sta vqa le bi se u tre }u va zu i do ma }in od re |i vao po no vo - `re bom. Ak tu el ni osva ja~ Ku pa je Cr ve na zve zda.

Ne boj {a Vig we vi}

seb nu pa `wu, a tre ner No vo sa |a na Ne boj {a Vig we vi} ova ko je pro ko men ta ri sao is hod `re ba:

- Ko ju god od eki pa da smo iz vu kli u ~e tvrt fi na lu ne bi nam bi lo la ko. Spar tak je tim ko ja u po sled we vre me igra ve o ma do bro, at mos fe ra unu tar eki pe se u ve li koj me ri po pra vi la i sve stan sam da nas ~e ka te `ak po sao. Me |u tim, zna se ka kav ciq Voj vo di na ima u Ku pu i on se ni za dla ku ne }e pro me ni ti, zna ~i ide mo na pla sman u po lu fi na le - ja san je Vig we vi}.

No vo sa |a ni su ne dav no u pr ven stve nom me ~u sla vi li u Su bo ti ci- 1:0.

- ^i we ni ca je da smo do bi li Su bo ti ~a ne u pr ven stve nom su sre tu, ali ta da su na de lu bi le dru ge okol no sti, a slo bod no mo gu da ka `em i dru ge eki pe. Sa da }e do ma }in igra ti na kri li ma do brih re zul ta ta u po sled we vre me, s tim {to }e mo i mi ima ti adu te za is pu we we ci qa - na gla sio je Vig we vi}.

A. Pre do je vi}

PAR TI ZAN GO STU JE NI [KOM RAD NI^ KOM

Naj ja ~i sa stav za po prav ni

Fud ba le ri Par ti za na go stu ju ni {kom Rad ni~ kom, u Ni {u i na mer ni su da na sta ve niz od osam uza stop nih po be da u pr ven stvu i ta ko osta nu pr vi na ta be li. Ipak, Par ti zan ne od la zi na ^a ir u do brom ras po lo `e wu zbog po raz u Ku pu od Bor ca.

- Bi }e 10 pro me na u od no su na tim ko ji je igrao sa ^a ~a ni ma.

Pri stup je ta da bio lo{ pa se okre }e mo dru gim re {e wi ma. Iz ve {}e mo naj ja ~i tim – na gla sio je tre ner cr no – be lih Vla di mir Ver me zo vi}. [ef stru ke o~e ku je do bru re ak ci ju onih ko ji }e po ~e ti me~.

- Ima mo dve po sta ve, ta ko da ima raz lo ga za op ti mi zam. Iz ve {}e mo naj bo qih 11 i vi de ti {ta }e bi ti. Mno go nam je va `no da do bi je mo ovaj me~ i da ti me po pr va i mo uti sak sa utak mi ce u Ku pu.

Ver me zo vi} se ra du je go sto va wu na ^a i ru.

- Do bro je {to je Ni{ po no vo po stao fud bal ski cen tar. Ra du je me od la zak ta mo jer znam da }e at mos fe ra bi ti fan ta sti~ na. Je dva ~e kam da me~ po~ ne.

Po raz od Bor ca je ve} za bo ra vqen.

- Do bro je {to utak mi ce igra mo u rit mu sre da – su bo ta jer ta ko na naj br `i na ~in mo `e mo da se

Vla di mir Ver me zo vi}

trg ne mo po sle lo {eg re zul ta ta.

Na dam se da i igra ~i ta ko raz mi {qa ju i da }e ovo ga pu ta pru `i ti do bru par ti ju.

Igra ~i raz mi {qa ju i o In ter u.

- Raz mi {qa mo svi, {to je nor mal no. @e li mo da bu de mo na ni vou u sva koj utak mi ci. Rad ni~ ki }e nam bi ti do bra pro ba pred su sret sa Mi la ne zi ma- is ta kao je Ver me zo vi}.

I. La za re vi}

16

SPORT

subota3.novembar2012.

KVALIFIKACIJE ZA EP

EVROPSKO PRVENSTVO U KIK BOKSU

Sr bi ji 12 me da qa Na Evropskom prvenstvu u kik boksu u Ankari, na{i reprezentativci osvojili su dvanaest medaqa,~etiri zlatne, ~etiri srebrne i isto toliko bronzanih. Prvaci Evrope postali su: Eva Hala{i, Miqan Vidovi}, Nenad Pagonis i Dragan Gagi Jovanovi}. Srebrnim medaqama okitili su se: Sawa Su~evi}, Boban Marinkovi}, Stevan @ivkovi} i Uro{ Bogojevi}. Do bronzi su stigli: Mirjana Vuji}, Milo{ Ani}, Aleksandar Topi} i Vladimir Leki}.

Rezultati finala, K1 do 52 kg: Sawa Su~evi} – Ksenija Kokorina (Rusija) 1:2. K1 do 65 kg: Eva Hala{i – Kamila Balanda (Poqska) 3:0. Lou kik do 57 kg: Boban Marinkovi} – Sergek Or`ak (Rusija) 0:3. Lou kik do 75 kg: Stevan @ivkovi} – Hasan Haliev (Rusija) 0:3. Lou kik do 91 kg: Nenad Pagonis – Agron Preteni (Hrvatska) 3:0.

Lou kik +91 kg: Dragan Jovanovi} – Ragim Alijev (Rusija) 3:0. K1 do 75 kg: Miqan Vidovi} – Ferhat Arslan (Turska) 3:0. K1 do 86 kg: Uro{ Bogojevi} – Sulejman Magomedov (Rusija) 0:3.

SAOP[TEWE MAN^ESTER JUNAJTEDA

Vi di} van te re na do kra ja go di ne Nemawa Vidi} ne}e igrati do samog kraja godine, saop{tio je Man~ester junajted na zvani~nom sajtu. Najboqi srpski fudbaler bio je ove nedeqe u Beogradu, na sve~anoj premijeri filma „Artiqero“, ~iji je jedan od junaka.

Vidi} }e morati na jo{ jednu operaciju da bi trajno otklonio probleme sa ligamentima kolena, zara|ene u Ligi {ampiona protiv Bazela pro{log decembra. Posle te povrede Vidi} je van terena bio devet meseci.

- Kada je Vidi} u pitawu, mislim da je realno da ga vidimo na terenu tek na kraju decembra, mo`da oko Bo`i}a - rekao je ser Aleks Fergusonna.

Povreda kapitena produbquje probleme Junajteda sa defanzivcima, s obzirom da reprezentativci Kris Smoling i Fil Xons jo{ nisu igrali ove sezone.

SANDRO ROSEL, PREDSEDNIK BARSELONE

SPORTSKA KOMISIJA OKS

Svi pr va ci u Li gi {am pi o na Predsednik Barselone Sandro Rosel izneo je svoju ideju kako bi trebalo da izgleda fudbalska Liga {ampiona, prema kojoj bi direktnog u~esnika imale sve evropske zemqe.Naime, prvi ~ovek katalonskog giganta smatra da bi L[ trebalo da ima ~ak 64 u~esnika, dvostruko vi{e nego sad, i da bi time takmi~ewe bilo boqe.

- Tako bi Liga {ampiona postala jo{ atraktivnija, jer bi sistem popularisao takmi~ewe u celoj Evropi - rekao je Rosel.

Prema Roselovoj ideji, L[ bi imala 16 grupa sa po ~etiri ekipe, a po dve najboqe bi se plasirale u {esnaestinu finala, koja bi bila po~etak nokaut faze. Kao i uvek, do finala bi se igrale po dve utakmice. Roselov plan bi dodatno olak{ao ulazak u Ligu {ampiona ekipama iz fudbalski slabije razvijenih zemaqa, a {to je prvo u~inio predsednik UEFA Mi{el Platini odvajaju}i u kvalifikacijama {ampione zemaqa timova koji su iz ja~ih liga kvalifikacije izborile na osnovu plasmana u {ampionatu.

Predsednik Barselone smatra da svaka evropska dr`ava mora da ima predstavnika u Ligi {ampiona, kao {to je to bilo pre kreirawa iste, dakle u Kupu evropskih {ampiona.

Tako bi bila popuwena 53 mesta u Ligi {ampiona, dok bi preostalih 11 mesta popunili delom najboqe plasirani timovi iz najja~ih liga, a delom najboqi kvalifikanti.

Rosel ima i ideju za promenu sistema u {panskoj Primeri, smatra da bi liga bila ja~a ukoliko bi je ~inilo 16, a ne 20 klubova, dok bi Segundu (sada 22 kluba) podeli na dve grupe od po 16 timova.

dnevnik

Man di }e va na ~e lu

Olimpijska {ampionka u tekvondou Milica Mandi} predsedava}e Sportskom komisijom Olimpijskog komiteta Srbije u olimpijskom ciklusu Rio 2016. Komisija je konstituisana u novom sazivu, a OKS je saop{tio da }e je uz Mandi}evu ~initi jo{ osam ~lanova, dok }e u funkciji ~lanova Izvr{nog odbora Komisije biti {est ~lanova. U funkciji predsednika Sportske komisije Milica Mandi} }e po Statutu OKS biti i ~lan budu}eg Izvr{nog odbora nacionalnog Olimpijskog komiteta.

Uloga Sportske komisije, koja je formirana po ugledu na Sportsku komisiju Me|unarodnog olimpijskog komiteta, je da zastupa i da se bori za interese sportista. Na predlog mati~nih saveza, pored {ampionke iz Londona, u novom sazivu Sportske komisije OKS su: Dejan Jovkovi} (atletika), Aleksandar Milenkovi} (biatlon), Radi{a ^ubri} (biciklizam), Tadija Ka~ar (boks), Milena Reqin Tati} (gimnastika), Veselin Vukovi} (rukomet), Goran Kasum (rvawe) i Marija Trm~i} (skijawe).

U funkciji ~lanova Izvr{nog odbora Komisije su: Goran Maksimovi} (streqa{tvo), Nikola Stoji} (veslawe), Vladimir Grbi} (odbojka), Tamara Savi} [otra (ma~evawe), Mitar Mrkela (fudbal) i Slobodan Soro (vaterpolo) kao sekretar Izvr{nog odbora Sportske komisije.

Sr bi ju ~e ka pa kao u Sken de ri ji Rukometa{i Srbije zaigrali su upravo onako kako i dolikuje vice{ampionu Starog kontinenta na po~etku kvalifikacija za Evropsko prvenstvo i ostvarili pobedu protiv neugodnog sastava Rusije (30:29). Jedan od junaka ove pobede bio je bek @arko [e{um, koga je posebno obradovalo startno slavqe.

- Najbitnije je iz cele ove pri~e da smo ostvarili pobedu, jer smo zbog povreda igrali u kombinovanom sastavu. Izostali su neki va`ni igra~i, pre svega iz odbrane, pa smo to nadoknadili borbeno{}u, `eqom... Mnogo toga se desilo lepog na ovoj utakmici.

Upravo kako smo i o~ekivali utakmica je bila te{ka, me|utim, i{li smo na pobedu od po~etka, bez obzira {to nismo bili kompletni. Imali smo neverovatnu podr{ku fantasti~ne ni{ke publike i `elim da se zahvalim {to su navija~i do{li u velikom broju i {to su stvarno pomogli, izvr{ili pritisak i digli nas u nekim te{kim trenucima. ^estitam i debitantima {to su stvarno odradili dobar posao, ostvarili smo va`nu pobedu na po~etku kvalifikacija - rekao je [e{um.

Posle Ni{a reprezentativci su se preselili u Bawu Koviqa~u, gde su trenirali dva dana, ju~e su bili i u Tr{i}u, a danas putuju u Sarajevo, gde ih sutra (17, RTV)

@ar ko [e {um bli stao u Ni {u u du e lu s Ru si ma

o~ekuje drugi me~ kvalifikacija sa doma}om selekcijom BiH. Bosanci su u prvom me~u pora`eni od Austrije 35:24.

- To je bilo i za o~ekivati jer su obe selekcije doma}inske, tj. mnogo boqe igraju na svom terenu nego u gostima. Ako se setimo prethodnih kvalifikacija, Bosna je u gostima gubila 10 razlike, a u revan{u na svom terenu pobe|ivala s isto tolikom razlikom. Nema sumwe da }e prepuna Skenderija biti veliki zamajac za wihovu igru, a nama dodatni pritisak.Nema sumwe da nas ~eka paklena atmosfera u Skederiji, ali za nas je jako bitno to {to smo ostvarili prvu pobedu i to }e nam biti veliki podstrek da damo sve od sebe.

[e{um je nagovestio na koji na~in bi mogli da se raduju i u Sarajevu.

- Mislim da bi fanati~na odbrana, velika borbenost sa dosta tr~awa mogli da budu kqu~ na{eg uspeha. Bosanci imaju kvalitet, ali ga imamo i mi, tako da odbranom mo`emo do}i do ciqa. Potrebno je da ispravimo ono {to nam je nedostajalo u Ni{u. Protiv Rusa imali smo konfuzan napad, {to bi trebalo malo da kanali{emo, da smawimo gre{ke i lo{e {utirawe, kao i da nam koncentracija u zavr{nici napada bude boqa. Najva`nije je da damo sve od sebe, a onda rezultat ne}e izostati - uverava @arko [e{um.

J. Gali}

DANAS PO^IWE PRVENSTVO EVROPE ZA MLADE BOKSERKE

Na {e da me sprem ne za me da qe

Re pre zen ta tiv ke Srbije s tre ne ri ma

Od danas do 10. novembra u poqskom gradu Vladislavovu odr`ava se Prvenstvo Evrope za bokserske. Na ring }e iza}i oko 200 takmi~arki iz vi{e od dvadeset zemaqa, a bori}e se u konkurenciji mladih devojaka i juniorki. Boje Srbije kod mladih brane Milanka Tadi} (54), Marija Pavlov (57), Jelena Jeli} (60) i Sla|ana Topalov (69), a me|u juniorkama Tamara Miloradovi} (60), Semra Bogu-

}anin (63) i Milena Matovi} (75). Uz wih su trener Marko Tubi}, wegov pomo}nik Stevan ^izmi}, kao i predsednik VBS Jovan Pani}.

Najvi{e se o~ekuje od Marije Pavlov, aktuelne {ampionke Evrope i Milene Matovi}, koja je osvojila bronzana odli~ja na svetskom i evropskom prvenstvu.

- @elim da ponovim uspeh i uzmem zlato. Verujem da to mogu da u~inim, jer sam se dobro pri-

premila - kazala je uo~i puta Marija Pavlov iz `abaqskih [ajka{a.

Iskusni stru~wak Stevan ^izmi} naglasio je da devojke imaju me|unarodnog iskustva, {to je veoma va`no na ovakvim takmi~ewima.

- U~estvovali smo na raznim turnirima u Ma|arskoj, Rumuniji i Italiji. Devojke zaslu`uju samo hvalu i ube|en sam da }emo se vratiti s odli~jima - dodao je ^izmi}.

M. Pavlovi}

DANA[WI SPORTSKI PROGRAM Fudbal Pr va li ga Sr bi je - LU^ANI: Mladost - Teleoptik, MLADENOVAC: Mladenovac In|ija, BEOGRAD: Be`anija Vo`dovac, ZAJE^AR: Timok Kolubara, U@ICE: Jedinstvo Putevi - Banat, KRU[EVAC: Napredak - Proleter, BEOGRAD: ^ukari~ki - Radni~ki (NP), GORWI MILANOVAC: Metalac - Sloga.

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok BAJMOK: Radni~ki - Kolonija, VR[AC: Vr{ac - Jedinstvo (BK), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Jedinstvo (NB), ADA: AFK - Sloboda, SRPSKA CRWA: Budu}nost Proleter (BK), KIKINDA: Kikinda - Zadrugar, KOVIN: Radni~ki - Bile}anin.

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - SIVAC: Polet - Indeks, RUMA: Prvi maj - Budu}nost (M), SRBOBRAN: Srbobran - Borac, ERDEVIK: Sloga - Omladinac, KA]: Jugovi} - Mladost (BP), BA^KA PALANKA: Ba~ka Mladost (T), NOVI SAD: Crvena zvezda - Stani{i}, CRVENKA: Crvenka - Hajduk (B).

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da BA^: Tvr|ava - Borac ([), VETERNIK: Veternik - TSK. Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da NOVI SAD: @elezni~ar - Dinamo.

Utakmica po~iwe u 14 ~asova.

Ko{arka ABA li ga - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Krka (17), [IROKI BRIJEG: [iroki - Zadar (19), BEOGRAD: Crvena zvezda Diva - Solnok (19), PODGORICA: Budu}nost - Cibona (21).

Pr va mu {ka li ga Sr bi je NI[: Konstantin - Borac Mocart sport (20), SMEDEREVO: Smederevo - Vr{ac (17), JAGODINA: Jagodina - Mega Vizura (16.30), BEOGRAD: BKK Radni~ki - Vojvodina Srbijagas (15), KRAQEVO: Sloga - Tami{ (19.30), VAQEVO: Metalac - OKK Beograd (19.30).

Dru ga mu {ka li ga Sr bi je SUBOTICA: Spartak - Morava (19.30), ALEKSINAC: Napredak - Radni~ki (19), ZEMUN: Mladost - Mladost (^) (20), ZREWANIN: Proleter Naftagas - Beovuk (20), KRU-

[EVAC: Napredak - Partizan MTS (20), KOSJERI]: Crnokosa - Plana (19).

Pr va mu {ka li ga - se ver OXACI: Oxaci - Sveti \or|e (19), TEMERIN: Mladost - Vojvodina Srbijagas (17.30), SREMSKA MITROVICA: Srem - Topola (20), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Vrbas (19).

Dru ga mu {ka li ga - se ver KIKINDA: Velika Kikinda Futog Tehnomer (20), CRVENKA: Crvenka - Mladost Veternik (19), APATIN: Apatin Sport Ki plus (20), SOMBOR: SO Ko{ - Kadet (16.15).

Dru ga mu {ka li ga - se ver/jug RUMA: Ruma - Petrovgrad (18).

M@RK li ga - BEOGRAD: Vo`dovac - Subrina Ilirija (20.30), NOVI SAD: Vojvodina - Vr{ac (18), CEQE: Atlete ^elik (16.30), PE^UJ: Pe~uj Partizan Galenika (18).

Dru ga `en ska li ga - se ver SIVAC: Sivac - Topol~anka (17), SENTA: Basket Star Gimnazija (19), VR[AC: Vr{ac - Kovin (13).

Heba JLS - Beograd: Crvena zvezda Diva - @itko basket (16).

ABS Elek tro KLS - Zaje~ar: Mladost - Zemun (14.30), ^A^AK: Borac Mocart sport -

Crvena zvezda Diva (12), FUTOG: Vojvodina Srbijagas - [umadija (13.30), VR[AC: Vr{ac - Sloga (14), ZEMUN: Mega Vizura - Fla{ (13).

Odbojka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - NOVI SAD: Varadin - TENT (17), STARA PAZOVA: Jedinstvo - Vizura (18), PAN^EVO: Dinamo - @elezni~ar (L), U@ICE: Jedinstvo - Kolubara (19).

Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - QIG: Spartak - Crvena zvezda (19).

Pr va `en ska li ga - FUTOG: Futog - Radni~ki (B) (16), LAZAREVAC: Lazarevac - MD Zrewanin (19.30), GORWI MILANOVAC: Takovo - Po{tar (20), KRAGUJEVAC: Kraguj Radni~ki (K) (19).

Pr va mu {ka li ga - NOVI SAD: Dunav volej - Sloven (20), PAN^EVO: Borac - Smederevo (17), MLADENOVAC: Mladenovac - Topli~anin (19), KLEK: Klek - Jedinstvo (SP) (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar junior - Kosovska Mitrovica (18).

Dru ga `en ska li ga - se ver NOVI BANOVCI: Omladi-

nac - Vr{ac (16), KIKINDA: Ki 0230 - Dunav (14.30), NOVI SAD: NS volej tim - Iton Srem-tempo (18), VRBAS: Vrbas - Klek (16.30).

Dru ga mu {ka li ga - se ver NOVI SAD: Novi Sad - Proleter (17), FUTOG: Futog - FOK (20).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - NOVI SAD: ^emp 07 - Grbi} (20.30), NS tim Partizan (12), @ABAQ: @abaq - NS volej tim 2 (12).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - BA^KA PALANKA: Merkur - Apatin (15.30), BA^: Partizan - Turija (15.30), SOMBOR: Volejstars - Be~ej (17).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Srem - SREMSKA MITROVICA: Iton Srem-tempo - Prvi tempo (17), Sloga - Mladost (14).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Ba nat - RAVNI TOPOLOVAC: @iti{te - Kikinda (17), ZREWANIN: MD Zrewanin 2 Klek 2 (18.30), KRAJI[NIK: Kraji{nik - Koral (18).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - Vo{a (18), [ID: [id - Dunav volej 2 (19), Vest - Kulpin (16).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - TURIJA: Mladost Kikinda (19), BA^: Partizan Mladost (BP) (18).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - jug - VR[AC: Banat - Radni~ki (14).

Rukomet Su per li ga za da me – ZAJE^AR: Zaje~ar - Kwaz Milo{ (19), JAGODINA: jagodina Nopal (19).

Pr va mu {ka li ga, sever – @ABAQ: @SK - Lavovi (19), ZREWANIN: Proleter Agro`iv - Mladost TSK (17.30), SUBOTICA: Vojput - Dinamo (17.30).

Pr va `en ska li ga, sever – ZREWANIN: Mladost - Kikinda (17), DEBEQA^A: Spartak - Halas Jo`ef (19).

Dru ga mu {ka li ga, sever – APATIN: Apatin - Banatski Karlovac (18), @ABAQ: Hajduk - Hercegovina (17), CRVENKA: Crvenka 2 - Jedinstvo (K) (16).

Dru g a `en s ka li g a, se ver – MO [O RIN: Mi le ti} - Apa tin (14.30), FE KE TI]: Ja dran - @e qa (18), BA WA KA WI @A: Obi li} - La ki (18).

SPORT

dnevnik

VE LI BOR SO VRO VI], PRED SED NIK VSS

Se lek tor do ja nu a ra

Ni po sle kon fe ren ci je za no vi na re pred sed ni ka Va ter po lo sa ve za Sr bi je (VSS) Ve li bo ra So vro vi }a ni je ba{ naj ja sni je za {to se do go dio raz laz sa se lek to rom De ja nom Udo vi ~i }em i {ta su ta~ no igra ~i za me ri li.

Ono {to je So vro vi} re kao no vi na ri ma je ste da su re pre zen ta tiv ci sa sta vi li pi smo od se dam ta ~a ka, da su i oni, kao i Udo vi ~i}, bi li ne za do voq ni osvo je nom bron za nom me da qom na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. To je, ma we-vi {e, po zna to, ali pra vi uzrok ras ki da sa rad we jo{ ni je ot kri ven. Ja sno je je di no da da qe vi {e ni je mo glo. Od se dam ta ~a ka pet i po je, ka ko je re kao So vro vi}, bi lo be nig no. Pre o sta lo je mo glo da se re {i ra dom u Sa ve zu, is ta kao je pr vi ~o vek va ter po lo spor ta u Sr bi ji.

- Igra ~i su za me ri li Sa ve zu {to ni je bio kva li tet no pred sta vqen u te li ma FI NA i LEN ko ji su uti ca li na su |e we. Oni su is ta kli da ni su hte li ti me da tra `e da se su di u wi ho vu ko rist, ve} bar da ima ju jed nak tret man.

Ni smo mo gli da u~e stvu je mo u de le gi ra wu. Mi slim da smo u pro {lo sti ne ko li ko pu ta dra sti~ no o{te }e ni, da nam je u [an ga ju (u fi na lu SP) Ita li ja ote la zla to, a u Ma la gi (EP) Cr na Go ra.

Od ta da se u sva kom na {em du e lu sa Cr nom Go rom su di za wih - re kao je So vro vi}.

Me |u tim, na me }e se pi ta we ka kve to ima ve ze sa se lek to rom De ja nom Udo vi ~i }em. So vro vi} je re kao da se sve do go di lo po sle Olim pij skih iga ra u Lon do nu, od no sno da je ti wa lo ne za do voq stvo i igra ~a i se lek to ra osvo je nom bron za nom me da qom.

- Oni su bi li ne za do voq ni, za raz li ku od me ne. To ne za do voq stvo je ti wa lo od po vrat ka iz Lon do na. Re pre zen ta tiv ci su sro ~i li pi smo od se dam ta ~a ka i wi me hte li da uti ~u na pro me ne na bo qe u ra du Sa ve za. Mo `da je jed na od gre {a ka Sa ve za, ali i eki pe, bi lo to {to su za Olim pij ske igre u Lon do nu po sta vi li ta ko vi sok ciq - osva ja we zlat ne me da qe. Igra ~i i Udo vi ~i} su sa do sta sre }e do `i ve li osva ja we bron ze, ali u du bi ni du {e ni su bi li za do voq ni i tra `i li su vi {e, mo `da je to bi la gre {ka.

igra ~a u pr va dva ko la Svet ske li ge.

O to me So vro vi} ka `e: - Da jem ob ja {we we - taj sa sta nak je po ~eo, ali je De jan re kao da sa ta kvim na ~i nom op ho |e wa ne `e li da qe da ide i do dao da vi {e ni je tre ner. Ja sam bio taj ko ji je re kao da je pod neo ostav ku za to {to sam we gov po zdrav sa igra ~i ma i sa mnom i we gov od la zak sa sa stan ka ta ko pro tu ma ~io.

To kom sa stan ka je re kao je da ne `e li vi {e ta ko da raz go va ra i ja sam re kao ta da da je dao ostav ku.

Mo gu }e je da ni je hteo da da ostav ku, ali ja sam to ta ko pro tu ma ~io i raz u meo.

So vro vi} je ne gi rao da u ce loj ovoj pri ~i ima klu ba {tva, od no sno da su klu bo vi ku mo va li ova kvom is ho du.

- Klu bo vi mi sle sa mo o se bi, or ga ni za ci ji li ge i evrop skih utak mi ca. Ja ko do bro ih tre ti ra mo i ne ma wi ho vog upli ta wa u ovaj slu ~aj. Ta ko |e, ne ma uti ca ja ni po li ti~ kih stra na ka. I hva la im na to me.

Kon fe ren ci ji za me di je ni su pri su stvo va li re pre zen ta tiv ci, ko ji su svoj iz o sta nak obra zlo `i li sport skim mo ti vi ma, kao i `e qom da ~i ta vu pri ~u oko od la ska se lek to ra osta ve za so bom. Na VSS je da sa ~u va eki pu, at mos fe ru i da na |e no vog se lek to ra.

Kan di da ta ima, po mi wu se Igor Mi o la no vi}, De jan Sa vi}, Vla di mir Vu ja si no vi}, De jan Sta no je vi}, Mi lo rad Kri vo ka pi}...

O wi ma So vro vi} ima naj bo qe mi {qe we.

- Ima mo mno go ve te ra na, biv {ih re pre zen ta ti va ca, ko ji su osta vi li du bok trag. I Igor Mi la no vi} i De jan Sa vi} i Vla da Vu ja si no vi}. Sve su to do voq no do bri i qu di i tre ne ri spo sob ni da pre u zmu re pre zen ta ci ju.

Rio de @a ne i ro Pred sed nik VSS je re kao i da ni je `e leo ova kav epi log. On i Udo vi ~i} su, re kao je, od li~ no sa ra |i va li od pr vog da na, a na dao se da }e Udo vi ~i} vo di ti re pre zen ta ci ju Sr bi je i na na red nim Olim pij skim igra ma u Rio de @a ne i ru.

- Ra ~u nao sam na we ga za Rio. Do go vo ri li smo se za tri mi nu ta i u ugo vor uba ci li kla u zu lu o ot ka zu, iako smo sma tra li da do to ga ne }e do }i. Na `a lost, do to ga je do {lo, ni smo na sta vi li sa rad wu i sve je po sle sa stan ka u Sa ve zu pro te klo vr lo ko rekt nim to nom u skla du sa re no me om na {eg Sa ve za i we go vim kao tre ne ra i ~o ve ka. Ni sam ovo `e leo, po go to vo za to {to smo za jed no ra di li od mog pr vog da na u Sa ve zu i ima li smo do bru sa rad wu. Sa mo sam 2007. go di ne, ka da smo u Mel bur nu bi li ~e tvr ti, sta vio pri med bu na re zul tat, ali i po sle to ga smo ra di li kon se zu som. Tru dio sam se da na pra vim do bre uslo ve, bio za do vo qan sva kom osvo je nom me da qom i tre ti rao je kao naj sjaj ni ju.

Ni su svi re pre zen ta tiv ci pot pi sa li spo me nu to pi smo, a me |u wi ma su i ka pi ten Va wa Udo vi ~i} i Fi lip Fi li po vi}.

- Oni igra ~i ko ji ni su pot pi sa li pi smo ni su bi li za do voq ni {to je ono do {lo u Sa vez. De jan ta ko |e. Pot pi sni ci pi sma su sma tra li da su bi li do voq no hra bri da ga po {a qu i da za slu `u ju od go vo re. Ne ke stva ri su mo `da mo gle da bu du re {e ne na dru gi na ~in, ali de si lo se ova ko.

Uo~i od la ska u Ne ma~ ku na pr vu utak mi cu u Svet skoj li gi, u Ku }i va ter po la su raz go va ra li re pre zen ta tiv ci, So vro vi} i Udo vi ~i}. Po sle tog sa stan ka je iz VSS sa op {te no da je Udo vi ~i} pod neo ostav ku. Udo vi ~i} je po tom de man to vao sa op {te we VSS da je ostav ku pod neo pre sa stan ka sa igra ~i ma i na ja vio kon fe ren ci ju za me di je za po ne de qak, 5. no vem bar, ka da se za vr {e re pre zen ta tiv ne oba ve ze

So vro vi} je na gla sio i da }e Udo vi ~i }a si gur no na sle di ti srp ski stru~ wak sa pre bi va li {tem u Sr bi ji, a rok je u na red na dva me se ca.

Otvo ren je i pro blem Stru~ nog sa ve ta, ko ji je sa pet spao na tri ~la na, po sle istu pa wa Alek san dra [o {ta ra i De ja na Pe ri {i }a. So vro vi} sma tra da sa zi va we van red ne Skup {ti ne VSS ne bi zna ~aj no do pri ne lo pro na la sku bo qeg re {e wa.

- Po sle 2008. go di ne i osvo je ne bron za ne me da qe na Igra ma u Pe kin gu sa sta li smo se u Sa ve zu i na Sa ve tu klu bo va do ne li kva li tet ni je od lu ke ne go na sa stan ku osta lih or ga na Sa ve za u na red nim go di na ma. Ciq je da do go vorm na |e mo {to bo qe kan di da te. Pri o ri tet u na red nom pe ri o- du bi }e o~u va we sta bil no sti, a po tom na pad na me da qe na svim pred sto je }im tak mi ~e wi ma - re kao je So vro vi}.

subota3.novembar2012.

17

DRU GO KO LO SVET SKE LI GE: SR BI JA–[PA NI JA (18)

Del fi ni sprem ni za dru gu po be du Pr vo ko lo u ovo go di {wem iz da wu Svet ske li ge za ve tar po li ste od i gra no je u sre du, a ve} da nas na pro gra mu je dru go ko lo.

Del fi ni su i po red ve li kih pro ble ma u ko je je za pao na{ tro fej ni sport sta ro va li po be dom u Ham bur gu pro tiv re pre zen ta ci je Ne ma~ ke, a ve ~e ras }e do ~e ka ti se lek ci ju [pa ni je, od 18 ~a so va na be o grad skom Ta {maj da nu (RTS2), ko ja je u na {oj gru pi na star tu bi la slo bod na.

Vr {i lac du `no sti se lek to ra De jan Sa vi} re kao je da je upo znat sa si tu a ci jom u ta bo ru ri va la, ne i sa sa sta vom ko ji }e do pu to va ti u Be o grad.

- Ne zna mo sa stav [pa na ca, zna mo da se i oni ko le ba ju oko pro me ne se lek to ra i vi de }e mo u ka kva eki pa }e do }i. Ipak, ~i we ni ca je da Sr bi ja uvek ide na po be du i igra ~i }e i ovo ga pu ta da ti sve od se be - re kao je on.

Uka zao je na to da va ter po li sti od oku pqa wa i sa stan ka sa biv {im se lek to rom zbog pu ta ni su ima li ja ~e tre nin ge i jo{ jed nom se osvr nuo na utak mi cu u Ham bur gu.

- Vla da la je sjaj na at mos fe ra u ti mu, od i gra li su utak mi cu na vi so kom ni vou i {to se ti ~e or ga ni za ci je i pri stu pa i sve ga osta log.

Ima li smo i bla gi pad u tre }oj ~e tvr ti ni, ali smo dru ga ~i jim pri stu pom u ~e tvr toj to na dok na di li i za vr {i li utak mi cu na naj lep {i na ~in za nas - do dao je Sa vi}.

On je is ta kao da }e u kon ku ren ci ji za tim bi ti isti igra ~i

Ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je Va wa Udo vi ~i}

kao pro tiv Ne ma~ ke, ko ju su po be di li 12:10. Re pre zen ta tiv ci

Da nas A gru pa: Turska - Hrvatska (18), Crna Gora - Gr~ka (18) B gru pa: Srbija - [panija (18), slobodna je Nema~ka C gru pa: Rusija - Rumunija (13), Ma|arska - Italija (12)

NO VAK \O KO VI] O SE ZO NI NA IZ MA KU

Po no san na ostva re no

No vak \o ko vi} iz ja vio je u in ter vju fran cu skom „L Eki pu„ da je po no san na sve {to je po sti gao ove se zo ne, ko ju }e za vr {i ti na me stu broj je dan.Dru gi re ket sve ta je ove go di ne osvo jio sa mo je dan gren slem tro fej, u od no su na tri pret hod ne go di ne.

- Ni je bi lo mo gu }e po no vi ti ne ve ro vat ne re zul ta te iz 2011. go di ne. Ipak, po no san sam na sve {to sam ove se zo ne po sti gao re kao je \o ko vi}.

ve }ih uspe ha u isto ri ji te ni sa uop {te, upr kos ~i we ni ci da je od ra stao u po ro di ci i u ze mqi u ko joj te nis ni je bio po lu la ran.

- Upo ran i kon stat nat rad je pr vi ele met for mu le uspe ha, ko ju do pu wa va po bed ni~ ki men ta li tet i ve ra u se be - ot krio je \o ko vi} iz vo re uspe ha. On je na gla sio da mu je je dan od pri o ri te ta za na red nu se zo nu osva ja we Ro lan Ga ro sa.

- San mi je da osvo jim tu tu lu na Ro lan Ga ro su. To mi je je dan od glav nih ci qe va u 2013. Do

No vak \o ko vi}

Pe to stru ki osva ja~ gren slem ti tu la na gla sio je da }e we gov duel sa Bri tan cem En di jem Ma re jom nad ma {i ti i do sa da naj ve }i ri va li tet u isto ri ji te ni sa iz me |u [vaj car ca Ro xe ra Fe de re ra i [pan ca Ra fe la Na da la.

No vi nar „Le ki pa„ je `e leo da sa zna sa stoj ke re cep ta ko jim je \o ko vi} ostva rio je dan od naj -

kra ja ka ri je re }u, ako tre ba, po ku {av ti da is pu nim taj san - re kao je \o ko vi}.

Srp ski te ni ser sle de }e sed mi ce u~e stvu je na za vr {nom Ma ster su u Lon do nu, ko jim bi, ka ko je re kao, `e leo da kru ni {e ovu se zo nu i po tvr di me sto broj je dan na ATP li sti, ko je }e pre u ze ti u po ne de qak.

su se iz Ham bur ga vra ti li u ~e tvr tak uve ~e, a ka pi ten Va wa Udo vi ~i} je po po vrat ku is ta kao da je ve o ma bit no {to je eiki pa po be di la.

- Bo do vi su naj va `ni ji u ovom tre nut ku. Je su se Nem ci pri bli `i li na kra ju utak mi ce, ali je sve bi lo u na {im ru ka ma. Dva

pu ta smo ima li pred nost od ~e ti ri go la. Sa da se okre }e mo du e lu sa [pa ni jom - re kao je Udo vi ~i}.

Ulaz na utak mi cu Sr bi je i [pa ni je je slo bo dan, a kar te se po di `u na bi le tar ni ci ba ze na Ta {maj dan.

G. M.

SVET SKO PR VEN STVO U FUT SA LU

Or lo vi ot pi sa li Egip }a ne Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas po ~i we nad me ta we u Bang ko ku na 7. svet skom pr ven stvu, {to je za ni mqi vo pr vo u svo joj isto ri ji. Na sta ru or lo vi ma }e se su prot sta vi ti se lek ci ja Egip ta.

Ne ma sum we da sam pla sman na SP za na {e mom ke pred sta vqa ogro man iza zov, {to po tvr |u ju i re ~i Vla di mi ra Mi lo sav ca.

- Ko na~ no smo i mi sti gli me |u naj bo qe svet ske re pre zen ta ci je. Po me ni smo ima li sre }e u `re bu i o~e ku jem da bu de mo pr vi u gru pi. Na rav no, to tre ba da po tvr di mo na de lu.

Egip }a ni su za nas ve li ka ne po zna ni ca. I po red to ga ne tre ba da stre pi mo Vla di mir Mi lo sa vac od wih. O~e ku jem po be du u pr vom me ~u, kao i pro - smer ni ca za dve pre o sta le utak tiv Ku vaj ta. Sa ^e {kom }e mo da mi ce. Po sle Egip ta mno ge stva se bo ri mo za pr vo me sto i oni su ri bi }e ja sni je i vi de }e mo ~i me ri val po me ri. Ali, tu ne sta ju ras po la `e mo. Ali, u sva kom na {e am bi ci je, ide mo u ~e tvrt - slu ~a ju sam op ti mi sta. fi na le, pa do kle stig ne mo.

Ve ru je mo u vas da mo `e te pro Glav ni kan di da ti su Bra zil ci, }i u da qi tok tak mi ~e wa, a mo [pan ci i Ru si - re kao je Mi lo - gu }i ri va li su Ar gen ti na i sa vac.

Ita li ja?

Ima te li ne ke kon kret ni je - Ra di se o dve sjaj ne re pre zen po dat ke o pr vom ri va lu? ta ci je i za i sta je ne za hval no ba - Pre ~e ti ri go di ne igra li vi ti se prog no za ma. Ono {to je smo s wi ma, ali je do {lo do pro - naj va `ni je je to da od i gra mo me ne sa sta va. Ta da smo sla vi li mak si mal no od go vor no, hra bro, 6:1. Stru~ ni {tab je po ku {ao da bor be no, a ta kve i sre }a pra ti do |e do ne kih va lid nih in for - sma tra Mi lo sa vac. ma ci ja. De fi ni tiv no, duel s Me~ Sr bi ja - Egi pat igra se Egip }a ni ma bi }e u ne ku ru ku da nas u 15 ~a so va.

J. G.

18

SPORT

subota3.novembar2012.

dnevnik

ADRIJATIK LIGA: VOJVODINA DO^EKUJE VR[AC

UZ ^ETIRI PORAZA PARTIZANA U EVROLIGI

Do ma }in bla gi fa vo rit

Ni {ta ni je iz gu bqe no

Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne ve ~e ras do ~e ku ju eki pu Vr {ca u voj vo |an skom der bi ju 7.ko la Adri a tik li ge. Ne ka da je ovo bio iza zov ni der bi, sa da je to dru ga ~i je, No vo sa |an ke su u do sa da {wih {est utak mi ca ostva ri le dve po be de, a Vr {~an ke jed nu, pa ako se gle da ju do sa da {wi re zul ta ti i ~i we ni ca da se utak mi ca igra u No vom Sa du on da je do ma }a eki pa bla gi fa vo rit.

- U Ze ni ci smo pri ka za li do bru igru, ali se po ko zna ko ji put ni smo sna {li u ne iz ve snoj i dra ma ti~ noj za vr {ni ci. Fa li lo nam je sre }e, is ku stva i zre lo sti u ta kvim mo men ti ma. Ipak, ne ma vre me na za `a qe we, sa zre va mo u ho du. O~e ku je nas iza zov na utak mi ca sa Vr {cem, od ko je o~e ku je mo mno go - re kao je tre ner Mi lo rad Se li mo vi}.

Vr {~an ke pred vo di tre ner Mi lan Po pov, a igra se vr ti oko Jak {i }e ve, Jan ko vi }e ve, Mar ja no vi }e ve i Mr {i }e ve.

Je di na is ku sni ja igra ~i ca Iri {ki }e va je zbog po vre de pro pu sti la duel sa Slo bo dom, ali bi tre ba la da bu de u sa sta vu pro tiv No vo sa |an ki. Po vrat kom Na ta {e Ivan ~e vi} i Awe Stu par su per li ga{ iz No vog Sa da do bio je na is ku stvu i ve ~e ra {wi me~ do ~e ku je s ore o lom fa vo Jo va na Po po vi} u ak ci ji (le vo) Fo to: B. Lu ~i} ri ta.

- Mo ra mo da po be di mo ka ko bi smo se za ko rak pri met no je da nam je for ma u uspo nu. Mla dost bli `i ci qu, pla sma nu u gor wi deo ta be le. i `e qa za do ka zi va wem bi }e na {i glav ni adu O~e ku jem te {ku utak mi cu pro tiv ri va la ko ji je ti. O~e ku jem da de voj ke osta ve sr ce na par ke tu u me |u vre me nu kom ple ti rao re do ve i u No vi i da po bed ni ka re {i mo {to ra ni je ka ko bi smo Sad do la zi sa `e qom da pro ba da ostva ri pr vu iz be gli jo{ jed nu ne iz ve snu za vr {ni cu - ka zao po be du na go sto va wi ma. Mi jo{ uvek ni smo pro je Se li mo vi}. na {li re {e we na po zi ci ji or ga ni za to ra igre.

Utak mi ca Voj vo di na - Vr {ac igra se ve ~e ras u Upr kos to me, iz ko la u ko lo igra mo sve bo qe i 18 ~a so va u ma loj sa li Spen sa.

I. Grubor

VOJVODINA SRBIJAGAS DANAS GOSTUJE BKK RADNI^KOM

Naj te `e go sto va we dosad

Ni ko la Pe {a ko vi}

Fo to: R. Ha yi}

Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa ~vr sto dr `e vrh ta be le Pr ve li ge Sr bi je sa mak si mal nim u~in kom. Da nas idu u go ste be o grad skom BKK Rad ni~ kom, eki pi s dve po be de i isto to li ko po ra za. No vo sa |a ni `e le da za dr `e ~el nu po zi ci ju, ali i u ovoj utak mi ci bi }e bez Osmo kro vi }a, ^o ma gi }a i Ive qe. Na svom te re nu, u pro {lom ko lu, sla vi li su u ude lu s Ja go di nom 101:70, a ta utak mi ca ve} je za bo ra vqe na.

- Rad ni~ ki ima mla du eki pu, ko ja igra agre siv no u oba prav ca i van re zo na ko {ar ka {kih. Mo ra mo bi ti skon cen tri sa ni sve vre me. U utak mi cu }e mo u}i mak si mal no pri pre mqe ni i ve ru jem da }e mo us po sta vi ti na{ ri tam igre, na ro ~i to u na pa du. U sva ku utak mi cu ula zi mo da po be di mo i na dam se da }e mo i ovo ga pu ta osvo ji ti ceo plen - is ta kao je Ni ko la Pe {a ko vi}.

Tre ner cr ve no-be lih Si ni {a Ma ti} upu tio je ne ko li ko kom pli me na ta ri va lu.

- Be o gra |a ni ima ju pri li~ no mlad sa stav i pro me ni li su do sta igra ~a u od no su na pro {lu se zo nu. Igra ju za i sta agre siv no, ali ne ma ju kla si~ nog cen tra. To mo `e da bu de na{ adut. Me |u tim, igra ju do sta ati pi~ no i mo ra mo da ih za u sta vi mo. Po no vo }e mo bi ti osla bqe ni, jer ne }e igra ti Osmo kro vi} i ^o ma gi} (su spen do va la ih FI BA), ka oi ni po vre |e ni Ive qa. Zbog to ga nam je ro ta ci ja do sta sla bi ja, {to ni je do bro. Ni ka ko re zul tat utak mi ce s Ja go di nom ne sme da bu de re per, jer smo taj tim nad i gra li tek u ~e tvr toj de o ni ci. Rad ni~ ki je pri li~ no `i lav sa stav, pun ener gi je, ko ji igra pri li~ no br zo. Mo ra }e mo sve vre me da na {e ri va le dr `i mo pod kon tro lom. Kon cen tra ci ja ne sme da nam po pu sti ni mi nut. Ne ka `em to bez raz lo ga, po {to }e nam ovo bi ti jed na od naj te `ih pro ve ra do sa da - na gla sio je Si ni {a Ma ti}.

M. Pavlovi}

mo `e na ne ki na ~in da nam se - Ima mno go isti ne u to me da Ko {ar ka{ Par ti za na Dra gan vra ti... Na ma je naj te `e jer smo smo bi li ras te re }e ni. Pri ~a li Mi lo sa vqe vi} ka zao je da je vi de li da mo `e mo da igra mo i smo i u na ja vi da su ovo naj lak {e eki pa ohra bre na {to je do bro pro tiv CSKA i pro tiv Bar se - utak mi ce za igra we, jer ne ma od i gra la u go sti ma pro tiv Bar lo ne na jed nu lop tu. Mo ra mo da {ta da se iz gu bi, sa mo da se do se lo ne, ali je uka zao na to da su raz m i { qa m o po z i t iv n o, da bi je. To smo vi de li i na star tu cr no-be li, ipak, iz gu bi li.

- Mo ra mo da bu de mo za do voq ni {to smo od i gra li rav no prav no u go sti ma sa Bar se lo nom, ali opet , po raz je po raz - re kao je Mi lo sa vqe vi} no vi na ri ma u po vrat ku iz [pa ni je, gde je Par ti zan iz gu bio 85:82, a imao je i pri li ku da po be di, ili iz bo ri pro du `e tak.

Cr no-be li sa da ima ju sva ~e ti ri po ra za iz pr va ~e ti ri ko la.

- Ima li smo te `ak ras po red. Kod ku }e smo igra li sa mo sa CSKA. Pra vi kon ku ren ti nam tek do la ze i ni {ta ni je iz Ko {ar ka {i Par ti za na od i gra li sjaj nu par ti ju u Ba rselo ni gu bqe no, po go to vo zna mo da smo bi li rav no prav ni utak mi ce, {to nam je mo `da naj {to sa da zna mo da mo `e mo da sa naj bo qi ma - re kao je An |u - bo qi po ~e tak ove se zo ne. Us pe igra mo i pro tiv naj bo qih. Do {i}. li smo da se vra ti mo ka da su se bro smo po ~e li, pa smo ima li Mla di bek je po sti gao se dam oni od le pi li, ali to ima ve ze i pad u pr vom po lu vre me nu, a u po e na i imao asi sten ci ju, a na sa ti me {to su oni uve li mlad dru gom se raz i grao Na va ro. Po no vi nar sku kon sta ta ci ju da mu tim ka da su po ve li sa 12-13 raz ka za li smo, ipak, ka rak ter i bor be nost i sti gli ih, ali ni - ne fa li sa mo po u zda wa, sa mo je li ke, vaq da da od go vo re na na {u mla dost. No, po sle su mo ra li da smo ima li sre }e na kra ju - re - od go vo rio: - Kao i uvek. Tru dim se da vra }a ju naj bo qe. Mi slim da je kao je Mi lo sa vqe vi}.

Bek Da ni lo An |u {i} ta ko |e mak si mal no is ko ri stim sva ku to bi lo kqu~ no {to smo us pe li {an su ko ju do bi jem. da se vra ti mo - re kao je Lu ~i}. je oce nio da ~e ti ri po ra za na Ka pi ten Vla di mir Lu ~i} ka Par ti zan }e na red nu utak mi po ~et ku ni su pre sud na.

- I da qe ima mo {an su da zao je da je to {to je eki pa bi la cu u Evro li gi igra ti 9. no vem pro |e mo. Opet ni smo ima li ras te re }e na do pri ne lo bo qoj bra u Be o gra du pro tiv ne ma~ kog sre }e, ali sam uve ren da ona igri.

Bam ber ga.

NBA: POSLE DVA STARTNA PORAZA LEJKERSA

Ko bi po be sneo

Los An |e les Lej ker si su kre i ra li pe tor ku ko ja bi tre ba lo da do mi ni ra ove se zo ne, ali su je otvo ri li sa dva po ra za, od Da la sa i Por tlan da.

Do la zak Dvaj ta Ha u ar da i Sti va Ne {a za sa da ni je do neo o~e ki va ne re zul ta te, zbog ~e ga su ve} po ~e le kri ti ke na vi ja ~a i jav no sti. To je raz qu -

Ko bi Bra jant

ti lo pr vu zve zdu Lej ker sa Ko bi ja Bra jan ta ko ji je kri ti ~a re na zvao idi o ti ma, zah te va ju }i da osta ve tim na mi ru.Naj bo qi igra~ Lej ker sa se su zdr `a vao na kon kri ti ka zbog osam po ra za u pred se zo ni, ali je pu kao na kon no vih na star tu re gu lar ne se zo ne.

- Ne mo guda shva tim ovaj grad. Gri zem je zik ka ko ne bih sve ove ko ji nam zvi `de i kri ti ku ju nas na zvao idi o ti ma, ali ~i ni mi se da upra vo je sam. Gle da li su nas ka ko osva j a m o ti t u l e pr v a k a i zna ju ko li ko je te {ko uklo pi ti no ve igra ~e u si stem, pa mi zbog to ga ni je ja sno za {to su sa da po sta li to li ko glu pi da nas kri ti ku ju i vre |a ju. - De ru se sa tri bi na: Daj lop tu Ne {u da dri bla i stva r a pri l i k e svi m a na par ke tu. Daj lop tu Ha u ar du da za ku ca. Daj lop tu Ko bi ju da pro |e je dan na je dan. Ne `e lim da bu dem o{tar, ali to je idi ot ski. Pu sti te nas da na mi ru ra di mo - re kao je be sni Ko bi Bra jant.

UZ SJAJAN START MERIDIJANE ME\U DRUGOLIGA[IMA

Elit no tak mi ~e we ni je ne do sti `no U dve elit ne ko {ar ka {ke li ge Sr bi je tre nut ni li de ri su no vo sad ske eki pe, Voj vo di na Sr bi ja gas i Me ri di ja na u Dru goj. Ako su qu bi te qi ba ske ta u No vom Sa du o~e ki va li ova kav start Vo {e,za sve po zna va o ce ove ~a rob ne igre pri jat no iz ne na |e we je tre nut ni pla sman de bi tan ta u dru go li ga {kom ka ra va nu Me ri di ja ne.Ovaj klub se po ja vio na ko {ar ka {koj sce ni tek pre ~e ti ri go di ne is kqu ~i vo za hva qu ju }i en tu zi ja zmu i vo qi dvo ji ce za qu bqe ni ka u kra qi cu iga ra, Dar ka ^o vi }a i Vlat ka Dr ~e. Uz stu di o zan rad, fi na si ju skju si gur nost i ve li ku vo qu klub je iz be ton li ge sti gao do Dru ge li ge,

vre me is po {tu je, ta ko da igra ~i ma i stru ci je di no pre o sta je da ra di mo i po sti `e mo {to bo qe re zul ta te.

No vo sad ski ste klub a tre ni ra te i utak mi ce igra te u Fu to gu.

- U po ~et ku nam je pu to va we pred sta vqa lo ma li pro blem, ali

uz `e qu, {to je ~i ni se i re al ni ost, da idu }e se zo ne za i gra u elit nom ran gu.

Po ve re we da sa klu pe vo di Me ri di ja nu uka za no je mla dom i na da re nom, dve de se te ve to go di {em tre ne ru Fi li pu So ce ku. Iza ovog ta len to va nog stru~ wa ka je fi na igra~ ka ka ri je ra (sve se lek ci je Voj vo di ne, Mor gen, Ul ciw, Mla dost, B. Ja rak) i {ko lo va we na Vi so koj ko {ar ka {koj {ko li na ko joj bi us ko ru tre ba lo da za ra di di plo mu.

- Pri kra ju igra~ ke ka ri je re po ~eo sam da ra dim kao po mo} nik Mi le tu Me da ko vi }u u Mla do sti, a po sle i u Me ri di ja ni, da bih pet ko la pre kra ja pro {le se zo ne

Su tra der bi Jed nu od naj va `ni jih utak mi ca Me ri di ja na igra su tra u Fu to gu (15.30) sa in |ij skim @e le zni ~a rom, tre nut no dru go pla si ra nim ti mom na ta be li.

- Sle di nam der bi sa ve o ma kva li tet nim ri va lom. @e le zni ~ar igra sli~ no na ma, po ten ci ra na ja koj od bra ni i ja kom tem pu. Uz mak si mal no uva `a va we In |i ja ca ve ru jem u na{ tri jumf - op ti mi sta je So cek.

Sa stav Bo je Me ri di ja ne bra ne: Vla di mir Ron ne vi}, Vla di mir Ma ti}, Mar ko Sa vi}, Ivan \u ro vi}, Mi lan Sta no je vi}, Mar ko Sko ko, Ivan Za ri}, Ne boj {a Jo vi ~i}, Bo jan Da vi do va}, Ni ko la Dra ga{, Ve li bor Bu ha, Mi lo{ Tu ra wa nin, Dra gan Ma ri}, Mi lan Mi qe vic i Ni ko la Me di}.

Tre ner je Fi lip So cek, po mo} nik je \u ro Maj ki} i sport ski di rek tor Dra gan Gu to vi

se da }e na na {im utak mi ca ma bi ti sve vi {e gle da la ca.

Bez ob zi ra {to je {pr ven stvi tek ne dav no kre nu lu ko {ar ka {ki stru~ wa ci vas vi de kao ozbiq nog kan di da ta za pla sman u Pr vu liu.

- Ako je su di ti po do sa da {wim par ti ja ma i re zul ta ti ma

Tre ner Me ri di ja ne Fi lip So cek

ime no van za pr vog tre ne ra. Na star tu ak tu el ne se zo ne pla ni ra li smo {to bo qi pla sman u B ka ra va nu, a po taj no se na da li i bor bi za sam vrh ta be le - ka `e So cek.

Me ri di ja nu bi je glas da je fi na sisjki sta bi lan klub.

- Za hva qu ju ci ^o vi }u i Dr ~i ne ma mo ni ka kvih fi nan sij skih pro ble ma, sve do go vo re no se na

ve o ma br zo smo se na vi kli na sa lu u Fu to gu, gde ima mo iz u zet ne uslo ve za rad, ka ko se ni or ski po gon ta ko i na {e mla |e ka te go ri je. Do brim igra ma pri vu kli smo i po klo ni ke ko {ar ke iz No vog Sa da, {to nas za i sta ra du je.Sma tram da eki pa za slu `u je pa `wu ko {a ra ka {ke jav no sti i na da mo

je smo je dan od kan di da ta za naj vi {i pla sman, ali nam ula zak u vi {i rang ni je im pe ra tiv. Pod ra zu me va se da }e mo na sto ja ti da u sva koj utak mi cu pru `i mo mak si mum i da te `i mo ostva re wu `e qa - pla sman u Pr vu li gu - is ta kao je Fi lip So cek.

M. Savi}evi}

LekAR

dnevnik

subota3.novembar2012.

19

I di sa we va qa u~i ti a li zna te pra vil no da di {e te? To pi ta we mo `da iz gle da sme {no pa i glu po, ali do ka za no je da naj ve }i broj qu di ni ka da ne na u ~i pra vil nu teh ni ku di sa wa. Ta ko |e, ma li broj qu di ne zna da na ~in di sa wa uti ~e na zdra vqe, pa se u ce lom sve tu sve ve }a pa `wa po kla wa teh ni ci udi sa ja i iz di sa ja.

Po sto je i {ko le pra vil nog di sa wa u ko ji ma se qu di pod u ~a va ju ka ko {to bo qe da or ga ni zam snab de ju ki so e ni kom. Di sa we ~i sti te lo i obo ga }u je ga ener gi jom, ~i me se stva ra rav no te `a iz me |u te la, mi sli i ose }a wa. Ta rav no te `a se na ru {a va pri li kom stre sa, a pra vil nim iz di sa jem i udi sa jem on se mo `e eli mi ni sa ti.

Le ka ri ka `u da pre sve ga tre ba zna ti pra vil no iz ba ci ti va zduh iz plu }a, jer je to uslov za pra vi lan udi saj. Ka ko bi se ovo

D

po sti glo, naj bo qe je ma lo se sa vi ti na pred i uz iz di saj uvla ~i ti sto mak. Va zduh pr vo iz ba ci ti iz sto ma ka, a po tom i iz plu }a.

Kod udi sa ja va zdu hom se pu ni sto mak, a za tim se pu ne i grud ni

ko{ i plu }a. Di sa we sto ma kom je pra vil no, a ne gor wim de lom te la ka da se po di `u ra me na i gru di. Ka ko bi se lak {e „na u ~i lo” pra vil no di sa we, mo `e se ve `ba ti le `e }i na le |i ma, sta vqa wem dla na na sto mak, ka ko bi se bo qe kon tro li sa lo we go vo di za we pri li kom udi sa ja i spu {ta qe pri li kom iz di sa ja.

Na rav no, du bo ko di sa we naj bo qe je u pri ro di, u par ku, {u mi ili na oba li re ka, je ze ra i mo ra.

Di ja wem se ~i sti i ob na vqa ceo or ga ni zam. Ono je po ve za no ne sa mo s te lom, ve} i s mi sli ma i ose }a wi ma, a po zna to je da mi sli i ose }a wa uti ~u na ner vni si stem i na imu ni tet. ]e li je imu nog si ste ma sa dr `e re cep to re ko ji od go va ra ju na iste ne u ro pep ti de ko ji se ko ri ste u ner vnom si ste mu. Sre} ni qu di, na pri mer, pro iz vo de ne u ro pep ti de u ner vnom si ste mu ko ji po zi tiv no uti ~u na imu ni tet, a re zul tat je ma we bo le sti i ve }a ot por nost or ga ni zma. Obr nu to, de pre siv ni qu di pro iz vo de he mij ske sup stan ce ko je ugro `a va ju imu ni tet, {to uti ~e na ma wu ot por nost na bak te ri je i vi ru se.

J. B.

Pu {a ~i ima ju ve }e pro ble me sa snom u{a ~i mo `da ma we spa va ju i ma we se od mo re to kom sna ne go ne pu {a ~i, uka zu je ne ma~ ka stu di ja oba vqe na u me di cin skoj {ko li [a ri te u Ber li nu.Tim ko jim je ru ko vo dio Ste fan Kors, je utvr dio da 17 od sto od go to vo 1.100 ana li zi ra nih pu {a ~a no }u spa va ma we od {est sa ti, a 28 od sto ih pri ja vqu je lo{ kva li tet sna. Me |u ne pu {a ~i ma ma we od {est sa ti spa va sa mo se dam od sto oso ba, a 19 od sto ima pri tu `be na kva li tet sna.Ovi na la zi ne do ka zu ju sa svim da pu {e we di rekt no ne ga tiv no uti ~e na san jer je mo gu }e da pu {a ~i u ve }em

P

pro cen tu ima ju ne ke dru ge {tet ne na vi ke, kao {to su du go osta ja we pred TV ekra nom uve ~e ili ne do voq na fi zi~ ka ak tiv nost. Ne ma~ ki stru~ wa ci ipak sma tra ju da bi kod pu {a ~a uzrok pro ble ma sa snom mo gao da bu de sti mu la tiv ni efe kat ni ko ti na. Zbog to ga is tra `i va ~i po ru ~u ju pu {a ~i ma ko ji ima ju pro blem sa spa va wem da pro ba ju da osta ve ci ga re te.

Upor no pre kra tak ili lo{ san ne sa mo da ome ta rad nu spo sob nost i kon cen tra ci ju ne go, pre ma ne kim stu di ja ma, pred sta vqa ri zi ~an fak tor za go ja znost, di ja be tes i sr ~a ne bo le sti.

@e ne ose tqi vi je na de pre si ju o to vo da ne ma ~o ve ka ko ji se u svom `i vo tu ni je sreo s de pre si jom. Ona se vr lo ~e sto ja vqa u pre la sku le ta u je sen, sa pr vim hlan di jim i ki {nim da ni ma. Kod `e na je ovaj zdrav stve ni pro blem na dru gom me stu, a u sve tu je ~e tvr ta bo lest po u~e sta lo sti. Ja vqa se od naj mla |eg do naj sta ri jeg `i vot nog do ba, a kod oso ba u tre }em `i vot nom do bu vr lo je ~e sta. Ako mi nus fa zu, raz do bqe kad nam ni je ni do ~e ga, ka da tu gu je mo zbog gu bit ka dra ge oso be ili ne kog dru gog raz lo ga ~e sto na zi va mo de pre si jom, pod ovim poj mom se u stva ri pod ra zu me va du bo ka pat wa i sma tra se da je to naj bol ni je is ku stvo ko je ~o vek mo `e da do `i vi. De pre si ja mo `e bi ti i hro ni~ na i tra `i le ~e we kao {to je ono po treb no za ne ku dru gu bo lest.

Simp to mi su rav no du {nost, bez i dej nost, apa ti ja, gu bi tak `i vot ne ra do sti, po ja ~a na na pe tost, ne mir, raz dra `qi vost, mo `e da iza zo ve ne sa ni cu, sma wen ili po ja ~an ape tit, tro most, ne mir, sla bost, is cr pqe nost, gu bi tak kon cen tra ci je i za bo rav nost. Me |u sta ri ji ma od 60 go -

G

Vi ta min C pro tiv Al chaj me rove bolesti

ISHRANA U TRUDNO]I

Fol na ki se li na za zdra vqe be be ak tri ~e tvr ti ne an ke ti ra nih Be o gra |an ki zna da ne do voq no uno {e we vi ta mi na i mi ne ra la to kom trud no }e mo `e da {te ti bu du }em zdra vqu de te ta, pre ko 60 od sto `e na ko je su u~e stvo va le u an ke ti sma tra da je na pre dak me di ci ne i far ma ci je u po sled wih dva de set go di na do pri neo da se spre ~e kom pli ka ci je trud no }e, ali tek sva ka tre }a zna da na ve de ne ki od pre pa ra ta ko ji u se bi sa dr `e fol nu ki se li nu i ko ri ste se u to ku trud no }e. Ovo su re zul ta ti „Fe mi bion” is tra `i va wa spro ve de nog kra jem av gu sta u Be o gra du, ali re zul ta ti bi naj ver vat ni je mo gli da od no sei na `e ne u ce loj Sr bi ji.

To spi ti va we je po ka za lo je da, prem da dve tre }i ne an ke ti ra nih Be o gra |an ki zna da je fol na ki se li na naj va `ni ji vi ta min za zdra vu trud no }u, 58 od sto wih ni je zna lo da je po treb no da se fol na ki se li na pre ve de u or ga ni zmu u ak tiv ni ob lik, fo lat, iz ja vi la je bi znis me na xer „Merk” Sr bi ja Ne ve na Vi da ko vi}. Or ga ni zam po lo vi ne po pu la ci je `e na, usled en zim skog po li mor fi zma ne mo `e u pot pu no sti da pre tvo ri fol nu ki se li nu iz hra ne u svoj ak tiv ni ob lik, {to je za trud ni ce ve o ma bit no, i te `e ne, ~ak i uz do vo qan unos fol ne ki se li ne, ne mo gu po sti }i op ti ma lan unos fo la ta.

^

im fran cu skih stru~ wa ka iz Na ci o nal nog cen tra za na u~ na is tra `i va wa utvr dio je da sa sto jak izo lo van iz otro va ve o ma opa sne zmi je, cr ne mam be, mo `da mo `e da pred sta vqa efi ka sno sred stvo pro tiv bo lo va, bez tok si~ nog dej stva. Eks pe ri men ti na la bo ra to rij skim mi {e vi ma su po ka za li da pep ti di, mam bal gi ni, u ve li koj me ri su zbi ja ju bo lo ve, pri ~e mu „za o bi la ze” re cep to re mor fi na i osta lih opi ja ta u mo zgu i ta ko ne do vo de do pro ble ma sa di sa wem ili do mu~ ni ne, ko je ova sred stva

T

Vi {e od po lo vi ne an ke ti ra nih po zna je ne kog ko se su sreo sa kom pli ka ci ja ma u to ku trud no }e, a isto to li ko wih ve ru je da bi trud ni ca tre ba lo da pro me ni re `im is hra ne i da bi u dru gom stra wu tre ba lo je sti ume re no, vo de }i ra ~u na o uno {e wu vi ta mi na i mi ne ra la. Is tra `i va we je po ka za lo i da vi {e od 60 od sto is pi ta nih `e na sma tra ju da je u dru gom sta wu ko ri sno uzi ma we vi ta mi na i do da ta ka is hra ni, sva ka ~e tvr ta is pi ta ni ca ih je ko ri sti la, a sva ka tre }a zna ne kog ko je ko ri stio ne ki od pre pa ra ta ko ji sa dr `i fol nu ki se li nu. Sva ka dru ga is pi ta ni ca mi sli da po sto ji raz li ka me |u vi ta min skim pre pa ra ti ma za trud ni ce, a sva ka ~e tvr ta je ~u la da na tr `i {tu po sto ji pre pa rat ko ji sa dr `i fo lat.

Iako ne ke od vi ta mi na trud ni ce ima ju u re zer va ma, pa mo gu da ih „po zaj me” be bi, dru ge vi ta mi ne i mi ne ra le, ~i je se po tre be po ve }a va ju to kom trud no }e, ne mo gu obez be di ti ~ak ni op ti mal nom is hra nom. Ti pi ~an pri mer za to je fo lat, ak tiv ni ob lik fol ne ki se li ne, ~i ji de fi cit mo `e do ve sti do ne pra vil no sti u for mi ra wu cen tral nog ner vog si ste ma de -

di na, de pre si ja se ja vqa u de set od sto po pu la ci je. Do du {e, u tim go di na ma te {ko }u pri us po sta vqa wu di jag no ze pred sta vqa i ~e sta po ja va de men ci je, ta ko da je te {ko utvr di ti ko li ko qu di u tre }em do bu pa ti od de pre si je.

Uko li ko ste ~e sto ne ras po lo `e ni iako za to ne ma te raz lo ga, uko li ko vam se ~i ni da `i vot sve ~e {}e ne ma smi sla, po mo zi te se bi da ovu „cr nu” fa zu pre va zi |e te. Ume sto da tu gu je te, naj bo qi „lek” je dru `e we. Po zo vi te pri ja te qe u {et wu, na ka fu ili par ti ju {a ha. Ne moj te bo ra vi ti u tam nim i mra~ nim pro sto ri ja ma, omo gu }i te sun cu da u|e u va{ stan ili upa li te {to vi {e sve tla u sta nu. Upa li te te le vi zor ili pu sti te mu zi ku na ra di ju. Oso ba ma u tre }em do bu le ka ri ~e sto pre po ru ~u ju da se ak ti vi ra ju u ne kom vr {wa~ kom udru `e wu ili klu bu. ^o ko la da je do bar bo rac pro tiv de pre si je, pa jo{ ako je po de li te s dra gom oso bom, efe kat je da le ko bo qi. Ne tre ba iz be ga va ti ni pro fe si o nal nu po mo}, ve} bez sti da tre ba oti }i kod le ka ra.

J. B.

reni zak ni vo od re |e nih an ti ok si da na sa (vi ta min C i be ta-ka ro ten) mo `e da uti ~e na po ja vu ne u ro de ge ne ra tiv nog obo qe wa - Al chaj me ra, po ka za li su re zul ta ti no vog is tra `i va wa ob ja vqe nog u me di cin skom ~a so pi su JAD. Na u~ ni ci su do {li do tog za kqu~ ka me re wem ko li ~i ne vi ta mi na C i E, kao i be ta-ka ro te na, li ko pe na i ko en zi ma Q10 kod 74 pa ci jen ta

P

sa bla `im ob li kom Al chaj me ro ve bo le sti i 158 zdra vih pa ci je na ta. Pri me }e na je raz li ka ve za na za vi ta min C i be ta-ka ro ten ~i je su ko li ~i ne bi le mno go ma we kod obo le lih pa ci je na ta ne go kod zdra vih. Za to je kon sta to va no da unos ta dva sa stoj ka po ma `e spre ~a va wu po ja ve i raz vo ja Al chaj me ra. Re zul ta ti sa da tre ba da bu du po tvr |e ni de taq ni jim is tra `i va wi ma.

Ot kri ve no pet ge na za ob lik li ca o land ski na u~ ni ci su ot kri li pet glav nih ge na ko ji od re |u ju ob lik qud skog li ca, {to pred sta vqa pr vi ozbi qan ko rak na pu tu ka re kon struk ci ji li ca po ge net skom ko du ~o ve ka.Na u~ ni ci ve} i sa da mo gu sa od re |e nim ste pe nom ve ro vat no }e da od re de bo ju ko se i o~i ju ~o ve ka na osno vu we go vog DNK. Glav ni ciq is tra `i va ~a je, me |u tim, pot pu na re kon struk ci ja spo qa {weg iz gle da ~o ve ka po we go vom ge net skom ma te ri ja lu. Li ce je ve o ma slo `e na struk tu ra u ~i jem for mi ra wu u~e stvu je ve li ki broj ge na.Jo{ pre osam go di na je ge ne ti ~ar Man fred Kaj zer iz me di cin skog cen tra Uni ver zi te ta Era smus u Ro ter da mu po ~eo da se ba vi pi ta wem da li bi na osno vu ana li ze ge na ko ji su od go var ni za ob lik no sa ili {i ri nu ~e la bi lo mo gu }e sa sta vi ti por tret no si o ca DNK.Taj pro ces bi mo gao bi ti sli ~an onom ko jim kri mi na li sti ~a ri sa sta vqa ju fo to ro bot osum wi ~e nog iz po je di nih de lo va li ca.

Kaj zer i we go ve ko le ge su ot kri li pet osnov nih ge na ko ji u ve li kom ste pe nu uti ~u na pro por ci je li ca.Je dan od wih, RAHZ, ve} je ra ni je po ve zi van sa ob li kom li ca de ce, dok su na dru ga dva uka za li ra do vi ko ji su ot kri li da od wi ho ve mu ta ci je za vi si raz voj ano ma li ja, kao sto je ze~ ja usna.Pre o sta la dva ele man ta ge net skog ko da sa mo stal no je ot krio Kaj ze rov tim. Na u~ ni ci za sa da ni su u sta wu da pre |u obrat ni put, od no sno da pre ma ot kri ve nim ge ni ma re kon stru i {u spoq ni iz gled ~o ve ka.Auto ri is tra `i va wa uka zu ju da je sa mo pi ta we vre me na ka da }e se to de si ti.

H

te ta.Do vo qan unos fol ne ki se li ne mo `e da do pri ne se sma we wu bro ja spon ta nih po ba ~a ja ko ji se ja vqa ju na ro ~i to kod `e na sa sni `e nom ak tiv no {}u en zi ma za pre tva ra we fol ne ki se li ne u bi o lo {ki ak ti van ob lik.

J. Barbuzan

Otro v cr ne mam be anal ge tik? ~e sto iza zi va ju. Osim to ga, is po sta vi lo se da ti pep ti di, ba rem kod mi {e va, ne iza zi va ju za vi snost do ko je mo `e da do ve de ko ri {}e we mor fi ju ma. Ko a u tor is tra `i va wa An Ba ron sma tra da je vr lo iz ve sno da }e „mam bal gi ni” ima ti isto anal ge ti~ ko dej stvo na qu de kao i na mi {e ve. Jed na fran cu ska far ma ce ut ska ku }a tre nut no is tra `u je mo gu} no sti pri me ne mam bal gi na kod qu di.

20

svet

subota3.novembar2012.

KInA sE pRIpREMA zA 18. KOnGREs pARTIJE

pOsLEdIcE supEROLuJE

„Sen di” od neo 229 qud skih `i vo ta

WU JORK: Razorna oluja „Sendi”, koje je pogodila isto~noameri~ku obalu i odnela 95 qudskih `ivota u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Kanadi, pri~inila je {tetu koja je

procewena na vi{e od 50 milijardi dolara. @ivot u Wujorku, gde je broj `rtava porastao na 39, po~iwe da se normalizuje.

Po{to je posle dvodnevne pauze proradila berza, delimi~no je

pokrenut i metro. Jo{ osam `rtava je zabele`eno {irom dr`ave Wujork, dok je u dr`avi Wu Xerzi registrovano 13 `rtava, u Merilendu 11, u Pensilvaniji devet, Zapadnoj Virxiniji {est i jo{ osam {irom SAD i jedna u Torontu, u Kanadi.

Najmawe 69 osoba je izgubilo `ivot na Karibima, ukqu~uju}i 54 na Haitiju i 11 na Kubi, pre nego {to je „Sendi” udario o ameri~ku obalu, saop{tile su ameri~ke vlasti. Ameri~ki vlasti navode da broj `rtava nije kona~an, kao i da je podlo`an promenama i da eventualni pad mo`e da bude rezultat potowih podataka da smrt nije bila direktna posledica oluje.

Hap{ewa BEL FAST:Policija Severne Irske uhapsila je dva pripadnika ekstremisti~ke Irske Republikanske Armije zbog sumwe da su ubili jednog zatvorskog oficira kada je bio van du`nosti.Policija navodi da su wih dvojica uhap{ena u svojim domovima u Larganu, gradu jugozapadno od Belfasta, upori{tu ekstremista IRA koji se protive mirovnom procesu u Severnoj Irskoj. Zatvorski stra`ar Dejvid Blek ubijen je sa vi{e hitaca u ~etvrtak dok se vozio na posao. To je prvi zatvorski oficir ubijen na britanskoj teritoriji od 1993. godine.Frakcije Irske Republikanske Armije vi{e puta su pretile da }e ubiti zatvorske slu`benike u okviru svoje kampawe izvo|ewa sporadi~nog nasiqa u Severnoj Irskoj.

PE KING: Dok se u Kini, pod sna`nim merama obezbe|ewa, odvijaju pripreme za 18. kongres Komunisti~ke partije, na kojem }e biti predstavqena nova generacija lidera, javnost ne prestaje da {pekulise oko toga ko }e biti izabran i na koji }e na~in to uticati na budu}nost zemqe.

Ameri~ka televizijska mre`a Si-En-En , u izve{taju o predstoje}em Kongresu u Kini, ukazuje na masovno razme{tawe snaga bezbednosti i otkazivawe, iz sigurnosnih razloga, svih konferencija, izlo`bi, nastupa, pa ~ak i ve}ih privatnih okupqawa. Poja~ane mere bezbednosti tokom Kongresa ukazuju, kako tuma~i ameri~ka televizija, na to da je partijsko rukovodstvo svesno da je autoritarni sistem najrawiviji u periodu prenosa vlasti na nove lidere.

Problem je u tome {to niko, ~ak ni ~lanovi partije, nisu glasali za novu generaciju strana~kih lidera jer ne postoje ni zakon ni jasna pravila koja bi od-

Te ro ri sti~ ka }e li ja

RA BAT: U Maroku je otkrivena teroristi~ka }elija koja je planirala da osnuje kamp za obuku u Rif planinama i uhap{eno je devet osumwi ~enih.

Marokansko ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je da je pet od devet uhap{enih ostalo u pritvoru, dok su ~etvoro pod „daqom istragom” policije i da je prilikom hap{ena zaplewen materi jal, ukqu~uju}i i crne zastave koje simbo li zuje pri padnost AlKaidi.

Si ri ja

oko grada Sarakeb, na glavnom autoputu koji spaja sever i jug zemqe, saop{tili su ranije sirij ski opo zi ci o ni ak ti vi sti.Snimak koji je postavqen na internet pokazuje kako pobuwenici vi~u na vojnike, nazivaju}i ih „Asadovim psima”, jer se bore

TO K IO: [est dr `av nih kineskih brodova krstarili su u teritorijalnim vodama oko ostrva pod japanskom kontrolom, oko kojih se Kina i Japan spore, saop{tila je japanska obalska stra`a. ^e ti ri bro da ki ne ske pomorske patrole u{la su u zonu oko ostrva u isto~nom Kineskom moru, gde su plovili u blizini Lotsurijime, istakle su japanske vlasti, prenose agencije uz napomenu da je to glavno u nizu ostrva koje Japanci nazivaju Senkaku, a Kinezi \aoju.Ovi brodovi su u{li i iza{li iz voda koje Japan smatra svojom teritorijom u roku od dva sata.

Nakon toga, dva ribarska patrolna broda krstarila su oko pola sata u blizini ostrva Kubajima, koje tako|e pripada spornim ostrvima.

Pe king

re|ivala izbor rukovodilaca, te se on u potpunosti svodi na nestalnu i promenqivu unutra{wu logiku partije, prenosi CNN. Ameri~ka mre`a podse}a da je, ~ak i za istori~are i analiti~are, misteriozno to kako je kineski predsednik Hu \intao pre 10 godina postao imenovani naslednik \ijanga Cemina. Izborni

Mo `da jo{ je dan rat ni zlo ~in u Si ri ji @E NE VA: Treba proveriti verodostojnost video-snimka na kojem se vidi kako sirijski pobuwenici ubijaju vojnike koji su se predali, ali se sti~e utisak da on predstavqa ratni zlo~in, saop{tila je Kancelarija UN za qudska prava.

-Kao {to je slu~aj i sa drugim snimcima ove vrste, te{ko je odmah ustanoviti lokaciju na kojoj je snimqen, ko je u~estvovao, moramo to pa`qivo da istra`imo izjavio je portparol UN za qudska prava Rupert Kolvil na konferenciji za novinare. -Ubijeni su navodno vojnici koji vi{e nisu bili borci. Zato izgleda vrlo verovatno da je to ratni zlo~in, jo{ jedan ratni zlo~in.

An ti re `im ski po bu we ni ci ubili su ju~e 28 vojnika u napadu na tri vojna kontrolna punkta

Spor Kine i Japana

Taj no vi tost oko iz bo ra vo |a

KAncELARIJA un zA qudsKA pRAvA

UKRATKO

dnevnik

na starni re`ima predsednika Ba{ara al-Asada, i pucaju na wih po{to su se predali.

Sporni snimak osudila je i or ga ni za ci ja za za {ti tu qud skih prava „Amnesti interne{e nel”, is ti ~u }i, ta ko |e, da ubistva koja su na wemu prikazana predstavqaju ratni zlo~in.

Za sad niko nije preuzeo odgovornost za ova ubistva, a BBC pi{e da se krivcem smatraju ekstremisti grupe Front al-Nusra, o kojoj se ne zna mnogo, mada obave{tajni zvani~nici iz zapadnih zemaqa ka`u da bi to mogao da bude ogranak al-Kaide koji deluje u Iraku.

Ka ko su ra ni je sa op {ti li opozicioni sirijski aktivisti, u sukobima u Siriji ju~e je ubijeno vi{e od 70 vojnika, 43 civila i 38 pobuwenika.

proces u Kini bio je i osta}e u domenu najvi{e dr`avne tajne, ~ak i za ve}inu ~lanova partije, a glavni razlog za to je, prema navodima CNN, to {to bi svaki obelodaweni detaq mogao biti iskori{}en u unutra{wih partijskim trvewima i na taj na~in bi izlo`io slabe ta~ke rukovodstva.

O AMERI^KOJ MIsIJI u LIbIJI

Ope ra ci ja CIA? WU JORK: Ameri~ka misija u Bengaziju, ~iji su konzulat napali ekstremisti 11. septembra, bila je prevashodno tajna operacija Centralne obave{tajne slu`be (CIA), pi{e „Vol strit `urnal”. Ciq operacije CIA u Libiji, koja je po~ela ubrzo po{to je u februaru 2011. izbio ustanak protiv Moamera Gadafija, bio je da se suzbije terorizam i obezbedi te{ko naoru`awe koje je posedovao re`im.Ameri~ki list navodi da je nakon napada u kojem su ubijena ~etiri Amerikanca, ukqu~uju}i ambasadora Krisa Stivensa, iz Bengazija evakuisano 30 ameri~kih zvani~nika, od kojih je samo wih sedam radilo

za Stejt department.Pored toga, list isti~e da su dvojica ubijenih radnika obezbe|ewa radili za slu`bu CIA, a ne za Stejt department.U izve{taju se navodi da je skoro 20 agenata CIA tajno

radilo iz zgrade koja je odvojena od konzulata, a poznata kao „aneks”, u koju su se zvani~nici iz konzulata povukli nakon prvog napada, pre druge akcije ekstremista.

IZRAEL

KUBA

Zlo sta vqa we pa ci je na ta na psihijatriji TEL AVIV: Izraelsko Ministarstvo zdravqa odlu~ilo je da zatvori privatnu psihijatrijsku bolnicu, dan nakon {to je pritvoreno 75 zaposlenih, pod sumwom da su fizi~ki, mentalno i seksualno zlostavqali pacijente. -U svetlu nalaza istrage ministarstvo je spremno da primeni plan zatvarawa ustanove i

na|e alternativni sme{taj za pacijente- navedeno je u saop{tewu ministarstva. Portparol policije Miki Rozenfeld je precizirao da su zaposleni u bolnici Neve Jakov u Petah Tikvi, me|u wima sestre, doktori i administrativno osobqe, pozvani na ispitivawe pod sumwom na nemar, zlostavqawe i seksualno

zlostavqawe pacijenata. Vi{e od 200 policajaca i istra`iteqa upalo u tu bolnicu, posle ~ega je 14 osumwi~enih optu`eno za fizi~ko i seksualno zlostavqewe, a petoro je u ku}nom pritvoru, dodao je Rozenfeld.

Istraga je po~ela nakon {to je ministarstvo obave{teno da su neki

pacijenti primqeni u op{tu bolnicu sa povredama, objavio je izraelski list „Haarec”. Uz to su na zlostavqawe upozorili sami pacijenti i biv{i zaposleni u bolnici. Zbog toga je ministarstvo jo{ pre pola godine razmatralo da li da zatvori bolnicu ali je odlu~ilo da ostane otvorena pod poja~anim nadzorom.

Op tu `be HA VA NA: Kuba je optu`ila ameri~ku diplomatsku misiju u Havani za subverzivne aktivnosti ~iji je ciq podrivawe vlade Raula Kastra. Kubansko ministarstvo spoqnih poslova saop{tilo je da su Amerikanci ilegalno davali ~asove unutar ameri~ke interesne sekcije u Havani i pru`ali internet usluge bez dozvole.

pETA sTRAnA svETA

LI^NOSTI An gE lA MER kEl Nema~ka kancelarka Angela Merkel predstavi}e slede}e nedeqe Evropskom parlamentu svoje vi|ewe situacije u prezadu`enoj Evropi, uo~i sastanka sa premijerom Britanije Dejvidom Kameronom. Ona }e u sredu otputovati u Brisel, gde }e poslanicima predo~iti „svoja razmi{qawa o daqwem razvoju situacije u ekonomskoj i monetarnoj uniji.

DMI TRIJ ME DVE DEV Premijer Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je da ~lanice pank grupe Pusi rajot ne treba da budu u zatvoru.Mededev je naveo da su mu ~lanice te grupe toliko neprijatne da mu je ~ak neprijatno da pri~a o wima, ali i dodao da ih on ne bi slao u zatvor. Te devojke su ionako ve} odsedele u zatvoru, rekao je ruski premijer

AMOS gI lAD Male su {anse da }e Izrael odr`ati diplomatske veze na visokom nivou s poja~ano radikalizovanim Egiptom, izjavio je politi~ki direktor Ministarstva odbrane Izraela Amos Gilad. On je ocenio da je izbor Muhameda Mursija iz Muslimanske bra}e za predsednika Egipta doveo skoro do zamrzvawa odnosa dve susedne zemqe.

Tur ski mod ni ^a so pis „ala” pro da va ni ji od „vo ga”

kon zer va tiv ni {ik kao mod ni hit an ka ra: Turski modni ~aospis „Ala” propagira takozvani konzervativni {ik i u prvoj godini od osnivawa prema{io je prodaju „Voga” i drugih etabliranih zapadnih modnih ~asopisa, prenosi Bi-Bi-Si. Osnovne smernice konzervativnog {ika su da bi muslimanke trebalo da pokriju telo i glavu, sve izuzev ruku, stopala i lica, obja{wava urednica ~asopisa, Ebru Jajindag.

Na pitawe da li bi ode}a trebalo da u~ini `enu privla~nom, ona odgovara odri~no. „Ne. Mi ne `elimo da izgledamo privla~no.”

Ipak, fotografije u ~asopisu prikazuju pri-

vla~ne, doterane `ene u lepoj ode}i. Glavna razlika u odnosu na druge ~asopise je {to {to su pokrivene od glave do pete i nose marame na glavi Ebru ka`e da je prose~na ~itateqka Ale obrazovana i pametna.

- ^asopis se ne bavi samo modom, imamo i tekstove o kulturi - dodaje ona u intervjuu za BBC. @ene u Turskoj su uvek bile emancipovane i zauzimale su va`ne pozicije u politici i poslovnom svetu, a Ebru ka`e da upravo kombinacija toga i konzervativnog {ika danas privla~i `ene sa Bliskog istoka da do|u u Tursku.

BALkAn

dnevnik SUD U ATI NI PRE SU DIO

Oslo bo |en op tu `bi gr~ ki „Asan`” ATI NA: U sudu u Atini brzopotezno zapo~eto su|ewe gr~kom novinaru Kostasu Vaksevanisu, poznatom kao „gr~ki Asan`”, koji je optu`en za povredu privatnosti po{to je u svom magazinu „Fot Dok” objavio imena vi{e od 2.000 Grka koji navodno imaju ra~une u

qivu bogatu elitu. On je rekao da je su|ewe politi~ki motivisano i osvetni~ko.

Grci ~ija je imena Vaksevanisov ~asopis objavio u subotu osumwi~eni su da su koristili bankovne ra~une u {vajcarskom ogranku banke HSBC, gde su deponovali

Ko stas Vak se va nis

{vajcarskoj banci radi utaje poreza, zavr{eno je osloba|aju}om presudom.

Hap{ewe novinara i ekspresni po~etak su|ewa izazvali su zabrinutost me|unarodne javnosti, ali i nezadovoqstvo Grka qutih zbog privilegija koje u`iva elita. Vaksevanis je u svojoj odbrani optu`io politi~are da skrivaju istinu i {tite nedodir-

sredstva od ukupno 1,5 do dve milijarde evra, u svrhe utaje poreza, dok se gr~ka vlada optu`uje da nije sprovela adekvatnu istragu o tome, prenele su agencije.Vaksevanis (46), mo`da najpoznatiji me|u malobrojnim istra`iva~kim novinarima u Gr~koj, bio je optu`en za kr{ewe zakona o privatnosti zbog toga {to je objavio osetqive li~ne podatke, mada je ot-

BOSNA I HERCEGOVINA

Fe de ral na vla da, {to pre SA RA JE VO: Federalni premijer Nermin Nik{i} smatra da bi nakon formirawa nove „{estorke”, od najuticajnijih stranaka u BiH koje }e ~initi dr`avnu vlast, trebalo odmah pristupiti i rekonstrukciji Federalne vlade, koju }e ~initi SDP, dva HDZ-a i Savez za boqu budu}nost (SBB) BiH. - Pozicije {est stranaka koje ~ine dr`avnu vlast vrlo su jasne, isto kao i pozicije ~etiri stranke koje ~ine parlamentarnu ve}inu u FBiH. Me|utim, imamo problem da taj fakat, tu stvarnost ne priznaje predsednik FBiH @ivko Budimir, za kojeg nova parlamentarna ve}ina ne postoji- rekao je Nik{i} za sarajevski „Dnevni avaz”.

On je naglasio kako u FBiH postoji apsurd da je te`e nekoga smeniti nego izabrati, {to je u

drugim zemqama u svetu potpuno obrnuto.

Nik{i} isti~e da ovu ~iwenicu Budimir vrlo ve{to koristi.Prema wegovim re~ima, ne treba kriti da Federalna vlada trenutno ne mo`e sprovoditi zna~ajnije odluke, s obzirom i na odnos snaga u samoj Vladi, odnosno na ~iwenicu da polovinu wenog sastava ne podr`ava nova parlamentarna ve}ina.

“Atmosfera u Vladi FBiH nije onakva kakva je bila kada ju je podr`avala ranija parlamentarna ve}ina. Sada je u pitawu nova politi~ka realnost.

Federalna vlada trenuno radi samo na tehni~kim pitawima, kako se ne bi zaustavio `ivot.

Na dnevnom redu zbog razli~itih politi~kih stavova nisu odluke koje bi dovele do promena”, rekao je Nik{i}.

krio samo imena 2.059 osumwi~enih Grka, a ne i iznos koji je deponovan na wihovim ra~unima.Ovaj iskusni televizijski novinar, koji sada ure|uje ~asopis, uporno je tvrdio da je samo radio svoj posao, dok ministri koji su odgovorni za sastavqawe liste osumwi~enih za mogu}u utaju poreza ni{ta nisu radili tokom dve godine. On je optu`io gr~ku dr`avu za hipokriziju i tvrdi da je pravosudni sistem naklowen korumpiranom politi~kom sistemu.

Vaksevanisovi pravni zastupnici su, otpo~ev{i wegovu odbranu, naveli da ga je tu`ila{tvo optu`ilo, a da niko me|u qudima sa liste nije podneo protiv wega tu`bu zbog povrede privatnosti, {to je redak slu~aj u Gr~koj. Lista koju je objavio wegov ~asopis prvobitno je „procurela” zahvaquju}i jednom slu`beniku banke HSBC, a 2010. godine je tada{wa francuska ministara finansija Kristin Lagard prosledila tu listu gr~kim vlastima.

Podaci sa liste, koje su gr~ke vlasti smatrale ukradenim i neupotrebqivim protiv potencijalnih utajiva~a poreza, predmet su `ustre rasprave, po{to se vlada suo~ava sa pozivima da ih upotrebi i obru{i se na utaju poreza, u trenutku kada zemqa grca u du`ni~koj krizi.

Ceh za ne pla }a we po re za

skog duga je 241 milion kuna (32 miliona evra). To zna~i da u 327 slu~ajeva za koje je donela ili re{ewe ili zapisnik poreska uprava namerava naplatiti 489 miliona kuna (oko 65 miliona evra) iz imovine direktora i vlasnika preduze}a.

Mada nije izvesno da }e naplatiti ceo iznos duga, za sada su kod 124 poreska du`nika na{li imovinu koju mogu teretiti i iz koje mogu naplatiti barem deo duga.[to se ti~e ve} napla}enih sedam miliona kuna poreza, najve}i deo otpada na Split gde je napla}eno 4,3 miliona kuna (571.000 evra) i Osijek gde je iz

POD GO RI CA: Predsedni{tvo Demokratske partije socijalista (DPS) ocenilo je da je prihvatqiva platforma stranaka mawinskih naroda za razgovore o formirawe nove Vlade Crne Gore, dodaju}i da se ubrzo mo`e o~ekivati konstituisawe skup{tinske ve}ine i formirawe izvr{ne vlasti. Predsedni{tvo DPS-a je, kako je saop{teno, izra`ilo o~ekivawe u pozitivan tok pregovora o formirawu parlamentarne ve}ine sa partijama mawinskih naroda.

U narednim danima bi}e formalizovani dogovori izme|u koalicionih partnera i budu}a parlamentarna ve}ina, o ~emu }e biti in formisan predsednik Crne Gore , navela je DPS.Time }e, kako se isti~e, biti stvoreni uslovi za formirawe nove crnogorske Vlade koju }e ponovo predvoditi i dominantno ~initi DPS. Prioritetni ciqevi nove izvr{ne vlasti bi}e poboq{awe kvaliteta `ivota svih gra|ana, nastavak evropskih i NATO integracija, te ukupni ekonomski i dru{tveni napredak Crne Gore , navela je DPS.Partije mawinskih naroda dogovorile su se ranije da sa zajedni~kom platformom nastupaju u pregovorima sa DPS o formirawu parlamentarne ve}ine.

Dokument su potpisale Bo{wa~ka stranka (BS), Forca i

Po de qe no re a go va we So fi je

PO RE SKA UPRA VA NA PLA TI LA PR VIH 930.000 EVRA OD DI REK TO RA

ZA G REB: Hr vatska poreska uprava naplatila je prvih sedam miliona kuna (930.000 evra) iz li~ne imovine direktora i vlasnika preduze}a koja nisu pla}ala svoje poreske obaveze. Da bi izbegli pla}awe, mada su imali novac za porez, oni su ga prebacivali s ra~una jedne na ra~un druge kompanije ili na svo je pri vatne ra~une.Ka ko pi {e No vi list, iako za sada nema slu`benih informacija Za greb o kojim qudima i preduze}ima se radi, to je prvi puta da odgovorna lica svojom imovinom pla}aju obaveze dr`avi jer su preduze}a namerno doveli u situaciju da ne mogu da plate porez.

Do sada je poreska uprava pokrenula 362 postupka u kojima vrednost nenapla}enih poreza dosti`e milijardu kuna (1,328 milijarde evra), a doneto je 165 re{ewa u kojima se du`nike tereti za 248 miliona kuna (oko 33 miliona evra) poreskog duga. Za 162 slu~aja poreska uprava je do{la do faze zapisnika, {to je korak pre dono{ewa re{ewa i u tim zapisnicima vrednost pore-

Na ko rak do no ve vla de

NAKON UPO ZO RE WA EVROP SKE KO MI SIJE

HRVATSKA

imovine direktora napla}eno 2,46 miliona kuna (327.000 evra).

U Osijeku je i najve}i ukupan iznos duga koji je obuhva}en re{ewima koja su doneta za pla}awe poreza iz li~ne imovine zbog zloupotrebe ovla{}ewa, pa je u 16 re{ewa ukupan iznos poreskih obaveza oko 70 miliona kuna (9,3 miliona evra).

Sledi rije~ka poreska uprava s 11 re{ewa koja obuhvataju ukupan dug od 57 miliona kuna (7,56 miliona evra), a do faze sastavqawa zapisnika stiglo je 14 slu~ajeva s ukupnim dugom od 60 miliona kuna (7,97 miliona evra).

Rije~ki poreznici na{li su i nekretnine iz kojih se dug mo`e naplatiti od deset lica koja smatraju odgovornima za namerno izbegavawe pla}awa obaveza dr`avi.

Objavqivawe liste du`nika koje je po~elo zadweg dana jula poreskim je vlastima do sada donelo skoro 148 miliona kuna (19,65 miliona evra), od ~ega 81,5 milion kuna (10,82 miliona evra) otpada na 769 preduzetnika koji su u potpunosti otplatili svoj dug i skinuti su sa spiska.

21

CRNA GORA

BUGARSKA

SO FI JA: Evropska komisija je upozorila da bi mogla da podnese dodatni izve{taj o napretku Bugarske u oblasti reforme pravosu|a, posle spornog postavqewa dvoje sudija Ustavnog suda, na {ta su iz Sofije stigla podeqena reagovawa.Komisija bi krajem 2013. godine trebalo da podnese izve{taj o napretku Bugarske u oblasti pravosu|a, ali portparol EK Olivije Baji izjavio je u sredu da bi izve{taj mogao biti podnesen i pre roka, u zavisnosti od situacije.

Bugarska skup{tina je, naime, postavila tog dana za sudije Ustavnog suda potpredsednika parlamenta Anastasa Anastasova, iz vladaju}e partije GERB, i potpredsednicu Vrhovnog upravnog suda Venetu Markovu, a da prethodno nije ispunila zahtev Brise-

subota3.novembar2012.

la da proveri navode o zloupotrebi uticaja i korupciji koji se vezuju za ime Markove.

Bugarski mediji su pre nekoliko nedeqa izvestili da je nekolicina qudi iz bliskog kruga Markovske, navodno, stekla atraktivnu imovinu zahvaquju}i wenom uticaju, dok su kandidaturu Anastasova doveli u pitawe zbog wegovog ograni~enog iskustva, po{to je bio predsednik suda u jednom malom gradu.

- Komisija je u vi{e navrata ponovila da sudije Ustavnog suda Bugarske moraju da ispuwavaju najvi{e standarde profesionalizma i integriteta”, rekao je Baji na konferenciji za novinare u Briselu, dodaju}i da je doveden u pitawe ugled ne samo Ustavnog suda, ve} i drugih kqu~nih bugarskih institucija.

Pod go ri ca

Hrvatska gra|anska inicijativa (HGI).U platformi su obuhva}eni najva`niji principi poboq{awa statusa mawina u Crnoj Gori, unapre|ewa kvaliteta `ivota u nerazvijenim op{tinama i ubrzawa evropskih i euroatlantskih integracija.

Iz BS je poru~eno da }e ta stranka tra`iti mesto potpredsednika Skup{tine Crne Gore i jedno ministarstvo u novoj Vladi, dok je Forca saop{tila da je zainteresovana za resor mawinskih naroda. Na izborima u Crnoj Gori 14. oktobra, koalicija koju predvodi DPS dobila je najvi{e glasova, ali nedovoqno za ponovno

osvajawe apsolutne vlasti, zbog ~ega je kqu~ za formirawe budu}e vlade u rukama stranaka mawinskih naroda.

Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je 39 poslani~nih mandata, a za formirawe vlade potrebno je 41, zbog ~ega je podr{ku tra`ila kod BS-a koja ima tri mandata, odnosno HGI i dve albanske nacionalne partije sa po jednim mandatom. To je prvi put nakon izbora 2001. godine da koalicija, koju predvodi DPS, nije osvojila apsolutnu vlast u Crnoj Gori Konstitutivna sednica novog saziva Skup{tine Crne Gore zakazana je za 6. novembar.

Cr no gor ci usko ro u usta vu Ko so va POD GO RI CA: Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila je da }e crnogorska zajednica, za najkasnije tri meseca, biti priznata u kosovskom ustavu, ~ime }e se, kako je navela, otkloniti prepreke za ostvarivawe punih diplomataskih odnosa Crne Gore i Kosova. Crna Gora je priznala kosovsku nezavisnost i izme|u dve dr`ave su uspostavqeni diplomatski odnosi, ali jo{ uvek nije do{lo do razmene ambasadora, {to je Podgorica uslovila priznawem crnogorska zajednica u kosovskom ustavu.

- Postoji dogovor kosovskog rukovodstva da crnogorsku zajednicu priznamo kao ustavnu kategoriju. To }e biti ura|eno novim amandmanima na ustav Kosova, koji }e biti usvojeni najkasnije za tri meseca - kazala je Jahjaga Televiziji Crne Gore.

Prema wenim re~ima, tim ~inom stvorili bi se uslovi za uspostavqewe punih diplomatskih odnosa izme|u Crne Gore i Kosova.

Time }e se stvoriti uslovi za otvarawe ambasada u dve zemqe i to }e poboq{ati me|udr`avnu saradwu, ocenila je Jahjaga.

Bik ubio svog ga zdu CA ZIN: U slatinskom zaseoku Semani}, kod Cazina u severozapadnoj BiH, razjareni bik je ubio svog gazdu Huseina Semani}a. @ivotiwa je nakon tragedije odvezena sa poseda unesre}enog ~oveka, koga je isti bik, prema kazivawu o~evidaca, napadao i pre tri godine. Nestanak Huseina Semani}a je prime}en dan ranije, pa su me{tani u sredu krenuli u potragu. Semani}evo be`ivotno telo je prona|eno u ~etvrtak ujutru u obli`wem potoku, 50 metara udaqenom od wegove ku}e, preneli su bawalu~ki mediji.

22

subota3.novembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

P O M E N

G O D I [ W I P O M E N na {em vo qe nom

Pe tru Ma ti }u

Ta wi Mo skaq

obe le `i }e mo da nas, 3. 11. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Pe co na{, po sle te be ostao je po nos i sre }a {to smo te ima le, a tu ga i bol {to smo te iz gu bi le.

S qu ba vqu te ~u va mo u na {im sr ci ma.

Tvo je }er ke \ur |i ca i Zo ri ca i su pru ga Ma ri ja.

S pu no qu ba vi ~u va mo uspo me nu i se }a we na te be.

Tvo ji: ujak Ci ca i brat Ne ma wa.

63679

63668

P O M E N

Da nas, 3. no vem bra 2012. go di ne na vr {a va se {est me se ci od ka ko ni je sa na ma na {a vo qe na su pru ga, maj ka i ba ka

Je le na Ma glov ski

Ta wi Mo skaq

ro|. 1945.

Ve~ no }e{ bi ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Hva la ti za svu qu bav i po `r tvo va we.

Pam ti }e mo te po do bro ti.

Mno go nam ne do sta je{.

Tvoj: su prug Jo sip, sin Mar ko, }er ka Ma ri ja sa po ro di ca ma.

Vo qe na na {a, ko li ko god da je vre me na pro {lo, se }a we na te be ve~ no }e nas gre ja ti u sr ci ma i da va ti nam sna gu.

Tvo ji: ujak Ga ga i ba ba Qu bi ca.

63680 63669

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu i uja ku

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 61. go di nipre mi nuo na{ dra gi sin, su prug, ta ta i de da

P O M E N

Ta wi Mo skaq Pe gi ci La slo Ban ~i

Obre nu Mi lo va no vi }u od se stre Dra gi ce sa po ro di com.

IZ DA JEM na me {te nu gar so we ru, 1. sprat, ugao Ca ra Du {a na i Bu le va ra ca ra La za ra. Te le fon 064/14-63-126.

63542

KOD SO CI JAL NOG, dvo i po so ban, 71m2, to plo, ti ho, po voq no!!! Bez po sred ni ka. Vla snik.

Te le fon 061/269-20-66.

63174

PRO DA JEM ku }u 180m2, Ba~ ki Pe tro vac, 7 ari, dvo ri {na, ve li ka ha la za iz ra du me tli. Ora ni ca iza ku }e, 43a. Te le fon 021/781-242.

63448 PRO DA JEM 3 ba {te u Fu to gu, po tez Ru me na~ ki drum 12, 10 i 6 kva dra ta. Te le fo ni: 021/6213189 i 064/44-37-898.

63402

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451-409.

58595

PRO DA JEM dr va: hrast, ba grem i ja sen, 3500 din, me tar.

Pre voz gra tis. Te le fo ni: 061/617-22-19, 063/77-19-142.

63366 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

63428

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj dra goj

O`a lo {}e na po ro di ca.

63677

63678

63670

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

Po sled wi po zdrav na {em dra gom te ~i

Po sled wi po zdrav Bi qi nom ta ti

Dra go mi ru Le |an cu Dra gi

Dra go mi ru Le |an cu Dra gi

[o ro wa Du {a nu

od we go vih Mi la no vih: Mi ke, Rad mi le, La ze i Zo ri ce.

od ko le ga iz na pla te.

Po ro di ca Pa ~a riz.

63674

63675

63671

G O D I [ W I P O M E N Pro {la je go di na ot ka ko je iz ne na da oti {ao na{ vo qe ni otac i su prug

Oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je

Dra go mir Le |a nac

Qi qa ni ^ovs VO D O I N S TA L A T ER pru ` a sve uslu g e u de l at n o s ti: od g u {e w a od m ah, vr { i m o emaj l i ra w e ka d a, lajs n e oko ka de. I van gra d a.

Te l e f o n i: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

63395

Sa hra na na {eg dra gog po koj ni ka je 3. 11. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Re for mat skom gro bqu, u Ru men ki.

Ne do sta je nam tvo ja qu bav, pa `wa i do bro ta, tvoj {i ro ki osmeh i ve dar duh. Za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji: tet ka Qu bi ca, te ~a Mi len ko, brat Bran ko, sna ja Mi la na, bra ta nac Uro{, se stra Je le na i tvo ja se stri ~i na Ma ri ja.

ro|. Er de qan 1949 - 2012. obe le `i }e mo da nas, 3. 11. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na gro bqu, u Ru men ki.

O`a lo {}e na po ro di ca.

63676

1954 - 2012.

Mir ko Bo {wak

pre mi nuo po sle krat ke i te {ke bo le sti.

Sa hra na }e se oba vi ti u ne de qu, 4. 11. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu, u Su se ku.

2011 - 2012.

O`a lo {}e ni: sin Mi lan i su pru ga Zo ra.

63673

Osta je nam se }a we na te be i na{ za jed ni~ ki `i vot.

Mno go nam ne do sta je{, }er ka Sve tla na i su pru ga Ne ve na.

63672

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom kom {i ji

P O M E N

P O M E N

[est me se ci je od smr ti mo je ba ba Bi se.

[est me se ci od ka ko je oti {la u ne za bo rav na {a ma ma i ba ba

subota3.novembar2012.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Dra ga na {a

Ka ta ri na Pri mo vi} Osta }e{ nam u naj lep {oj uspo me ni dra ga na {a pri ja te qi ce.

23

P O M E N Da nas se na vr {a va ~e tr de set da na od ka da nas je pre ra no i iz ne na da na pu sti la na {a maj ka, se stra i tet ka

Tvo ji Stan ko vi: Be ki ca, Sr |an i Ne {a i Kri `na ro vi: Bran ka, To ma, Sen ka i Bo ca.

63621

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Kaj ka Ra ji}

Ni ko li Gra ov cu

Sta na ri Bal za ko ve br. 23.

Mo ja tu ga i pra zni na zbog tvog od la ska je ve li ka, kao Du nav du ga~ ka. Osta je mi se }a we ko je ne }e iz ble de ti, qu bav ko ja za mo ju ba bu ne }e pro }i i ^e re vi} ko ji ni je vi {e isti bez te be.

Tvoj Ni ko la.

Ta wa Mo skaq

Dra ga na {a, ni jed no vre me ne }e iz bri sa ti se }a we na te be.

zna la si ko li ko smo te vo le li, a ni kad ne }e{ sa zna ti ko li ko nam ne do sta je{.

Tvo je }er ke Bog da na i Sla vi ca i unu ~ad Stan ko - Ba ja, Ka ta ri na, Ni ko la i ze to vi.

Po men }e se odr `a ti da nas, 3. 11. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Tvo ja tet ka Qi qa, te ~a Sa le, brat Va si li je sa po ro di com Jer ko vi}.

Ne do sta je{ nam.

Tvo ji naj mi li ji.

63634

63618

63651

Pro {lo je tu `nih po la go di ne od ka ko ni je sa na ma na {a

Dra gi na{ pri ja te qu

Sto jan ka Ru `in

1992 - 2012.

63650

63659

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Kaj ka Ra ji}

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Dra ga na {a

3

Dra ga nu

S E ] A W E

2002 - 2012. od Lu ke sa po ro di com.

63638

Mi len ko Jan Mu ha Sa hra na je 3. 11. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na gro bqu u Ki sa ~u.

pro {lo je 40 da na od ka ko ni si me |u na ma. Uvek }e{ nam osta ti u se }a wu kao do bar pri ja teq i po {ten ~o vek.

Po ~i vaj u mi ru.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Tvo ji pri ja te qi iz bi fea iz Fu to {ke.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{

Ta wa Mo skaq

Tvoj lik i osmeh `i ve }e u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Ta wa na {a, gde god smo mi, ti si sa na ma. Po ~i vaj u mi ru an |e le na{.

Tvo ja tet ka Ra do sa va, te ~a Mla den, bra }a Sla |an i Sr |an.

1992 - 2012.

Tvo ja tet ka Sla |a na, se stre Iva na i Vi da.

63640

63657

63660

Po sled wi po zdrav mom dra gom ku mu

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Dra ga na Ste fa no vi}

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

63642

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Dra ga na {a

Sve to zar Mi qan ski Cve }e

Mi li voj Ra ki} Vo qe ni na{, ne ma su za ko je te mo gu opla ka ti, ne ma re ~i ko je te mo gu o`a li ti, ne ma vre me na ko je te mo `e za bo ra vi ti, jer bes kraj no nam ne do sta je{.

Stal no si u na {im mi sli ma.

Tvo ji naj mi li ji:su pru ga @iv ka, k}er ke Qi qa na i Mir ja na, zet Bran ko, unu ci Og wen i Ele na.

Rad mi la, Bu ba i \or |e sa po ro di com.

63635

Ob ren Mi lo va no vi} Sa hra na je 3. 11. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na su pru ga Ka ta ri na.

od kum ~e ta Mir ja ne Osto ji}.

Za u vek }e{ osta ti u mom sr cu.

na {em

Sve je pro la zno u ovom `i vo tu, pa i su za utih ne, ali tu ga i bol su ve~ ni za na {om Dra ga nom.

Tvo ji: ba ba Mi ra, tet ke Da ni e la i Da li bor ka sa po ro di ca ma.

63664

63661

Po sled wi po zdrav dra gom ku mu

Dra ga na Ste fa no vi}

Obre nu Mi lo va no vi }u

Ta wa Mo skaq Ta wa, ve~ no }e{ bi ti sa na ma jer vo qe ni ne umi ru. Po ~i vaj u mi ru, ne ka te an |e li ~u va ju.

Umr la je mo ja maj ka u 79. go di ni.

Tvo ja tet ka Je li ca, te ~a ]i ra, se stre Mi ra i Raj ka i brat Mi ka.

63641

63646

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

P O M E N

Ta wa Mo skaq

Dra ga na Ste fa no vi}

Ta wa Mo skaq

Ima li smo de voj ~i cu, na {u ma lu Dra ga ni cu, ali Bog je se bi uze, osta do {e na ma su ze. Pa ti ma ma, pa ti ta ta, pa ti ba ba, pa te we ne se stre mi le: „Za {to smo je iz gu bi le?�

Ku mo vi: Ra di vo je, Na da i Mir ja na Osto ji}.

Po sto ji ne {to {to ni ka da ne }e umre ti, a to je qu bav i se }a we na Te be!

U mi sli ma i sr ci ma si za u vek osta la sa na ma.

Tvo ji: ba ba Me la ni ja, tet ka Le la i Ca ne, se stra Je le na i brat Mi {a.

63662

63667

^u va }e mo uspo me ne na tvoj bla gi osmeh i tre nut ke pro ve de ne sa to bom.

Da na, 1. 11. 2012. go di ne uga si le su se naj to pli je o~i na sve tu.

1992 - 2012.

Na vr {i lo se {est tu `nih me se ci od ka da ni si sa na ma.

Obre nu Mi lo va no vi }u

63649

1995 - 2012.

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo pri ja te qe i rod bi nu da je pre mi nu la vo qe na i dra ga

Tvo ji: ta ta Qu bi {a, ma ma Du da, Na na, Aga i ba ba La ta.

Tvo ja do bro ta i qu bav ne do sta ju po ro di ci i mi te ~u va mo u sr ci ma.

Qu bin ka Mi len ko vi} Tvo je se stre So wa i Mi li ca, ujak Mi na i uj na Sne `a.

63643

63644

Na vr {a va se go di nu da na pu nih tu ge i bo la otkad nas je na pu stio na{ vo qe ni ta ta

P O M E N

Sa va Po pov ^a po Ile{ Ba ta

Am bo Ma ri ca 1936 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti 3. 11. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Ve ter ni~ kom gro bqu.

O`a lo {}e na po ro di ca.

63653

Da nas, 3. 11. 2012. u 10 ~a so va, u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa po se ti }e mo we go vu ve~ nu ku }u.

Ta ko nam ne do sta je{ ta ta.

Ne u te {ni si no vi: Alek san dar i Mi ro slav.

63633

3. 11. 2002 - 3. 11. 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 5. 11. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Za u vek ne u te {ni i o`a lo {}e ni: tvoj sin Zo ran i tvo ja Mil ki ca.

Pro {lo je de set go di na od ka ko si oti {ao ne po zna tim pu tem.

Ute he ne ma, za bo rav ne po sto ji.

Ko li ko je bol no `i ve ti bez te be zna ju oni ko ji te vo le.

Tvo ji: Rad mi la, An ki ca, Ti ja na, Mi le na i Bran ko.

63630

63658

24

^iTUQe l POMeni

subota3.novembar2012.

[ESTOMESE^NI POMEN Danas se navr{ava pola godine od kad nas je napustio na{

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

SE]AWE

SE]AWE

1986 - 2012.

Luka Asurxi} Mariji [ijakov

Zoran Rajakovac Bol }e zauvek biti prisutna, ali nam uspomenu i se}awe niko ne mo`e otrgnuti od zaborava.

Danas, u 11 ~asova, }emo posetiti tvoju ve~nu ku}u.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

ro|. Stankov Tuga se ne meri suzama, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

Tvoji: Radoslav, Ana, Laza i Biqa.

Tvoje k}erke Ivana i Dejana sa porodicama.

63648

POMEN

Mariji [ijakov ro|. Stankov Ostavila si tragove koji se ne bri{u i dobrotu koja se ne zaboravqa.

Tvoji: sestra Nada, zet Steva i sestri~ina Du{ica sa porodicom.

Uvek }e{ nam ostati u lepom se}awu i nikada te ne}emo prepustiti zaboravu.

Tvoja porodica Asurxi}.

63614

63613

\oka Stankovi} Nakrajku}a Nosimo te u srcu i ~uvamo od zaborava.

S qubavqu i po{tovawem tvoji: Du{ko, \or|e i snaja Qubica.

63453

63279

DVOGODI[WI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj i voqenoj majci

7. 11. 2011 - 7. 11. 2012.

4. 11. 2003 - 4. 11. 2012.

Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{a

Slavomir Buila

Mariji [ijakov Marija Zlokolica

iz \ur|eva 1941 - 2010.

ro|. Stankov

Dugi i bolno prazni su nam dani bez tebe. Tuga i bol za tobom ne prestaje.

Tvoji: }erke Katica i Radoslava, zetovi Vlada i Rade, unuci Vladimir, Milan, Jovan i Nikola.

Pomen obele`avam danas, 3. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vreme prolazi, tuga za tobom draga majko, je sve ve}a, a bol sve dubqa. Vreme }e i daqe neumitno te}i, a tuga i bol zauvek ostati.

Dejan.

Dana 7. novembra 2012. godine navr{avaju se tu`ne dve godine od kako nije sa nama na{ dragi suprug, tata, svekar i deda.

Rado ga se se}aju i ~uvaju od zaborava: o`alo{}ena supruga Jelica, sinovi Miroslav i Vladimir sa porodicama.

63645

63612

63377

ro|. ]ulibrk

7. 11. 2011 - 7. 11. 2012.

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Marija Zlokolica

Slobodanka Mi}i} - [krbi}

Uvek si tu u na{im mislima i srcu.

Tvoji unuci: Vladimir, Milan, Jovan i Nikola.

POMEN Danas, 3. 11. 2012. godine, u 11 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Temerinu, odr`a}emo godi{wi pomen na{oj voqenoj

Draga k}eri i sestro, voqena, prevelika je tuga i bol za tobom.

Puno nam nedostaje{.

Mama Gospa, sinovi Branko i Slobodan, brat Slobodan, sestre Danka i Slavica sa decom i unucima.

Bejo, uvek si za nas bila i ostala veseqak i dobrica u srcima na{im...

63647

POMEN

POMEN

2001 - 2012.

Sne`ana Valan 14. 12. 1981 - 3. 11. 2005.

\or|e Drqa~a

Dragi Zelenovi}

Godine prolaze, ali bol i tuga nikada...

ro|enoj Govedarica S qubavqu i po{tovawem zauvek je od zaborava ~uva wena porodica.

Wegove supruga Nada i }erka Sa{ka.

63609

63622

An|ele plavi, pro{la je jo{ jedna godina bez tebe i tvog osmeha. Bol i tuga {to se tvoj mladi `ivot prerano ugasio ne napu{ta nas i nikad ne}e. Na{e suze ne prestaju da teku za tobom.

Tvoji: mama, tata i sestra Tijana.

63376

Prerano nas je napustio na{ tata

Prolazi godina od kako nije sa nama na{ dragi

Dana, 2. 11. 2012. godine, posle duge i te{ke bolesti preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

63244

3 Dana 7. 11. 2012. godine navr{ava se {est meseci od smrti na{e majke

Du{an [orowa

Du{an [orowa Po~ivaj u miru, uvek }e te voleti tvoje }erke: Biqa, Miqa i Duca.

Sahrana }e se obaviti danas, 3. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu u ^ortanovcima.

Du{an Vu~urevi}

ro|. Prodanovi}

O`alo{}eni: supruga Bosiqka, }erke Biqana, Miqana i Du{anka sa porodicama.

Sinovi \or|e i Bora Moqac.

63627

63213

63628

PETOGODI[WI POMEN voqenom bratu

Nade Moqac

Posledwi pozdrav

1928 - 2011.

Dana, 4. 11. 2012. godine, u 11 sati, okupi}emo se na grobqu.

Sa velikim po{tovawem i qubavqu ~uva}emo uspomenu na tebe.

Milutinu Pe{i}u Unuka Du{ka, }erka Gordana i supruga Stana.

63607

dipl. in`.

Malo je re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te spomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i sa tugom u srcima `ivimo bez tebe.

Tvoji: sestre Verica i Mika i zet Bata.

63617

Miroslavu Budimiru dragom kolegi, koji nas je iznenada napustio.

Kolektiv kompanije Uni ve rex port.

726-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

VREME NEUMITNO PROLAZI

25

subota3.novembar2012.

Dana 27. oktobra 2012. godine preminuo je u 90. godini na{ dragi

SE]AWE

POMEN

Prof. Dejan Srem~evi}

Zagorka Trajbar

5. 11. 2008 - 5. 11. 2012.

Pro{la je godina tuge, bola i gor~ine bez tebe. Se}awe na tvoj nasmejan i vedar lik, na tvoju razdraganost, ~ove~nost i hrabrost ostaje ve~no u nama.

OSMOGODI[WI POMEN

Stanoje Gajdobranski Cane dipl. in`.

Vojislav \uri}

S tugom i po{tovawem, supruga Milosava, }erka Sla|ana i sin Lazar sa porodicama.

4. novembar 2004 - 4. novembar 2012.

63394

A, nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

Tvoji: Ne{a, Miru{ka i Milica.

POMEN Dana 5. novembra navr{i}e se tri godine od smrti na{eg supruga i oca

Navr{ava se godina od kako nije vi{e sa nama

Neka ti du{a po~iva u miru.

Tvoji najmiliji.

Tvoja majka, sestra i bra}a sa porodicama.

63571

63569

GODI[WI POMEN

Na{em voqenom dedi

63201

SE]AWE

Traje{ kroz lepe uspomene, koje bolno podse}aju na sve {to smo izgubili tvojim odlaskom.

Mita Isakov 6. 11. 1982.

Stanoju Gajdobranskom Canetu

Gene Babi}a iz Mo{orina

Zagorka Trajbar 5. 11. 2011 - 5. 11. 2012.

Po~ivaj u miru.

Milica Beri}

S tugom i ve~nom zahvalno{}u tvoji: supruga Slavica, deca Radoslav i Milica sa porodicama.

Unuke Stanislava i Sofija.

63538

63396

TROGODI[WI POMEN na{em dragom

ro|. Bataji}

Navr{ava se godinu dana od kada na{a najdra`a nije sa nama. Pomen }e biti odr`an na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, danas, subota, 3. 11. 2012. godine, u 11 ~asova.

Dragica Zori} ro|. Isakov 4. 11. 1991.

Uvek }e{ biti u na{im du{ama. Na{a zvezdo na nebu i svetlosti u mraku. Za sve {to jesmo dugujemo tebi, hvala, hvala, hvala.

Vera [ili} 1929 - 2011.

Tvoji: Tomislav i Bojana.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Jovan Mihajlovi} 1919 - 2002.

Pet godina je pro{lo kako nisu sa nama na{i tetica i te~a.

Sin Mirko i }erka Mirjana - Beba sa porodicama.

Dragana, Miloje, \or|e i Zoran.

63522

17. 10. 2005.

iz Mo{orina

Neka vas u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav, tuga i se}awe.

Ve~no o`alo{}eni: mama Milica i brat Rada sa porodicom.

63531

63482

TU@NO SE]AWE

Ru`ica Isakov

Geni Babi}u

Milovan Beri}

63570

POMEN

Sestra Marica i }erka i bratanica Mira.

63270

Gospava Mihajlovi}

GODI[WI POMEN

1923 - 1982.

Pro{le su tri godine od smrti moga supruga 2007 - 2012.

Zagorka Trajbar Ni ova godina {to je pro{la ne mo`e izbrisati tvoj lik iz na{eg se}awa, tvoju plemenitost iz na{eg srca.

Po~ivaj tobom.

u

miru,

an|eli

s

Tvoj brat Mi{ko, snaha Mira i bratanac Stefan.

Sava Mihajlovi}

Nikole Api}a Brace

Anderluh Vesna

Poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Alma{kom grobqu.

Na tebe misli tvoja supruga Vera.

Sa qubavqu i po{tovawem i se}awem na tebe, tvoji najmiliji.

63524

GODI[WI POMEN svom voqenom bratu

Dane M. [ijan

Mi}i Jovi{i}u

12. 12. 1927 - 3. 11. 2006.

TU@NO SE]AWE

Po~ivaj u miru.

Tvoji najmiliji.

63476

Iako je pro{lo mnogo vremena na{i dragi roditeqi ostali su sa nama, u mislima na{im.

i osam godina te~i

Joci Zauvek u srcu, ~uvam vas od zaborava.

Mara A}imovi} sa porodicom.

63454

^ETRDESETODNEVNI POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama

Josip Bot 1914 - 1944.

Mileva Miji} 3. 11. 1991 - 3. 11. 2012.

Slavka [ijak

Marija Bot - Necin

iz Koviqa 1936 - 2012.

Godine prolaze, tuga ostaje. od: sestre Slavice, zeta Stevana Popjovanov, i porodica Vuji} i Jovanov.

SE]AWE

{est godina mojoj tetki

63559

iz Ka}a

Pro|e i {est godina kako nas je napustio na{ voqeni i nikad pre`aqeni suprug, otac i deda.

63572

Smiqi

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u ve~no }emo ~uvati uspomene na drage i plemenite roditeqe i brata.

Porodice: Mihajlovi}, Topi} i Jovi~i}.

63246

POMEN

1948 - 1971.

Bori Bekvalcu

1915 - 1997.

Osta}e{ nam ve~no u srcima.

Sin sa porodicom.

Wihove }erke sa porodicama.

Tvoji najmiliji.

63463

63489

63457

63035

26

tv program

subota3.novembar2012.

Франка Потенте

Елементарне честице

07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30

Глас Америке Е ТВ Буди родитељ Филм Еконњуз Перископ Без цензуре Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.15 19.30 20.10 21.40 21.50 22.00 22.35 00.25 01.10 02.40

09.05 10.00 11.30 12.30 12.40 13.05 13.50 14.35 15.35 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

Кухињица Вести Зелено, волим те, зелено Лицидерско срце Наука кроз игру Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Здравље пре свега Премијерка Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Удолина Прсте да полижеш Лулу ТВ Дневник Узвратити ударац Државни посао Двоугао Војвођански дневник Филмска премијера: Елементарне честице, филм Поаро: Удолина Узвратити ударац Политбиро

Кухињица Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Емисија на мађар. са титл. на српском Концерт Мирослава Илића на СПЕНС-у Биографије Зелено, волим те зелено-квиз Лицидерско срце Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Треће доба ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Емисија (мађ) Ој пауне, пауне (мађ) НОМУС 2012.-Хор руске државне капеле

17.27 17.30 18.30 19.00 19.30 20.05 21.04 23.22 23.27 01.19

Ово је прича о Мајклу и Бруну. Они су полубраћа, али су потпуно различити. Једино заједничко је њихова мајка, која их је занемарила да би водила безбрижан џет-сет живот, остављајући да се о њима брину њихове потпуно раздвојене баке и деке. Улоге: Мориц Блајбтрој, Кристијан Улмен, Франка Потенте, Нина Хос, Мартина Гедек Режија: Оскар Релер (РТВ 1, 22.35) 07.05 08.00 08.05 09.00 09.25 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.59 12.32 13.00 13.15

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Тенис: Фед Куп: Чешка република-Србија, пренос Вести Непобедиво срце Квадратура круга Слагалица Дневник Непобедиво срце Пола века Бонда: Поглед на убиство, филм Вести Булевар Лондон, филм Тенис: Фед Куп: Чешка република-Србија

dnevnik

06.18 Бразде 07.14 ТВ лица: Нела Михајловић...као сав нормалан свет 08.02 Велики је свет 08.30 Бернард 08.33 Вејбалу 08.52 Руске бајке 09.06 Зујалица 09.27 Верски календар 09.38 Верски мозаик Србије

Булевар Лондон

06.30 Док. програм 07.00 Цртани филм 07.30 Серијски програм 10.20 Како се каже 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Филм: Проклетсво краља Тута 2. део 15.30 Сибир 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Сигуран квадрат 17.30 Бели мантил 17.45 Конак 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Сајам инфонет 19.45 Неон сити 20.00 Све што желим 20.30 Седам НС дана 21.00 Серијски програм 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Филм: Не враћај се, 1. део

Бивши осуђеник Мичел покушава да започне живот испочетка везом са повученом глумицом Шарлот. Међутим, Мичел се изненада упознаје са шефом подземља по имену Гант, који инсистира да Мич ради за њега, због контроверзне прошлости... Улоге: Колин Фарел, Кира Најтли, Ана Фриел, Бен Чаплин Режија: Вилијам Монахан (РТС 1, 23.27)

Египат–Србија (РТС 2, 14.58) ВАТЕРПОЛО: СВЕТСКА ЛИГА

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.00

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Довиђења у чикагу Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда У рингу Филм: Без повратка Филм: Бизнис

Србија–Шпанија (РТС 2, 17.55) КОШАРКА: АБА ЛИГА

Црвена звезда – Солнок олај 10.27 11.00 11.30 12.09 12.38 13.15 13.43 14.13 14.58 16.33 17.04 17.34 17.55

Кира Најтли

19.00 08.15 09.45 10.15 12.15 13.00 14.00

Домаћин Евро пулс Филм: Мис тајни агент Сулејман Величанствени Радна акција Домаћине, ожени се

Цр ве на зве зда - Ја го ди на (Пр ва, 19.00) Жене Филм: Невоље са Поли Галилео Вести Фудбал: Црвена звезда-Јагодина 21.00 Први глас Србије 22.10 Филм: Од колевке до гроба 00.15 Филм: Црвени шкорпион

15.00 15.45 17.40 18.40 19.00

Зрно по зрно У наредном издању сазнаћете актуелности из Пољопривредне стручне службе Зрењанин. Видећете и извештај посете каравана Републичког завода за статистику околини нашег града, са којим се промовише попис пољопривреде. (КТВ, 12.00)

20.45 21.14 21.37 22.04 22.36 23.30 00.26 00.56 02.00 03.00

Клиника Вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Београд-вечити град Футсал: ФИФА светски куп, Египат-Србија, пренос Концерт Ане Беукте Вреле гуме Медаље заувек Ватерполо: Светска лига, Србија-Шпанија, пренос Кошарка: АБА лига, Црвена звезда - Солнок олај, пренос Магазин Лиге шампиона Потрошачки саветник Свет спорта На прву лопту Балкански ратови Концерт гупе „Вампири” Вреле гуме Футсал: ФИФА светски куп, Египат-Србија Ватерполо: Светска лига, Србија-Шпанија Кошарка: АБА лига, Црвена звезда - Солнок олај

06.30 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Амбасадор је убијен у Стокхолму 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Кад чујеш звона 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Улови трофеј 14.30 Биљана за вас 15.30 Слике живота 16.00 Обични људи 18.00 Слике живота 18.30 Улови трофеј 19.00 Мајсторски 19.30 Мирослав Лазански 20.00 Еурека 21.00 Филм: Бели шум 23.00 Филм: Медени месец 01.00 Еротска серија 02.00 Филм: Амбасадор је убијен у Стокхолму 04.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Бели шум

Миломир Марић

Голи живот У филму „Инсајдер“ Ал Паћино глуми животну драму нашег Волта Богданића, кад се нашао на удару најмоћније националне компаније за производњу цигарета и фармакомафије. Међутим, за своју храброст и одважност Богданић је добио три престижне Пулицерове награде, често губио посао и умало остао без главе... Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 21.05) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 10.00 11.20 12.05 12.30 12.50 13.15

(РТС 2, 19.00)

ФУД БАЛ

09.30 Евролига: Олимпијакос – Цедевита 13.45 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Арсенал 16.00 Преглед Евролиге 17.00 АТП Мастерс Париз 1/2 финала 18.20 Чемпионшип: Болтон – Кардиф 20.20 Премијер лига Голови 20.45 Холандска лига: ПСВ – Хераклес 22.45 АТП Мастерс Париз 1/2 финала 00.30 Шпанска лига: Барселона – Селта

Бојан Павићевић

ФУТСАЛ: ФИФА СВЕТСКИ КУП

07.45 Цртани филм 08.10 Добра земља 09.10 Топшоп 09.40 Цртани филмови 10.50 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.15 АТП Мастерс 1000 Париз, полуфинале, пренос 16.00 Вести 16.35 АТП Мастерс 1000 Париз, полуфинале, пренос 18.30 Вести 19.15 Филм: Роки 21.30 Филм: Зак и Мири снимају порнић 23.30 Вести Б92 00.05 Спортски преглед 00.25 Филм: Али Џи

Кели Ху

Без повратка Искусни агент ФБИ-а, Зак Грант, нашао се у безизлазној ситуацији. Његова млада колегиница је погинула у акцији хапшења вође расистичке групе. У операцији хапшења, агентица је усмртила сина познатог мафијаша Серлана... Улоге: Расел Кроу, Хелен Слејтер, Мајкл Лернер, Кели Ху Режија: Френк Капело (Пинк, 00.30)

13.40 14.00 15.30 15.45 15.55 17.55 18.55 19.30 21.05 22.30 23.30 00.00 01.30 02.50 03.45

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Сабрина – Заувек пријатељице, анимирани филм Винкс Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Долина вукова Љубавни сигнали Телемастер Спаситељ, филм Голи живот Позајми ми ауто Гламур Луда кућа Голи живот Позајми ми ауто Спаситељ, филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00 У нашем атару, 19.00 АБС шоу, 19.30 Бибер, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota3.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

27

ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ

Пи ше: ака де мик Ду шан Кец ма но вић 07.40 Богата млада, сиромашна млада 08.35 Венчаница из снова 09.00 Мајами инк 09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Проблематичне будуће мајке 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Четири венчања - Америка 15.25 Велике ромске свадбе 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Уштедети купујући - обрачун најбољих 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 20.00 Стручњак за торте 20.55 Моја тајна 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Дневници девица 23.40 Мајами инк 00.40 Стручњак за торте

08.07 Кинотека. циклус класичног вестерна 10.15 Кућни љубимци 10.48 Ноћ вештица 11.17 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.35 Ветерани мира 13.20 Духовни изазови 13.54 Призма 14.44 Меркатска династија 1, док. серија 15.16 Репортери 16.11 Еко зона 17.11 Скица за портрет 17.25 Одмори се, заслужио си 18.06 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Плес са звездама 22.05 Дневник 3 22.47 Инспекторка Ирена Хус 00.22 Филмски маратон: Едисон, филм 01.57 Филмски маратон: Божићни градић, филм 03.16 Филмски маратон: Лепота порока, филм

08.00 Средњи век 11.00 Викторијанска апотека 15.00 Афера Каравађо 16.00 Уметност Русије 17.00 Русија кроз векове 18.00 Проблем са Толстојем 20.30 Распућин, ђаво у људском облику 21.30 Преживети напредак 23.00 Упознајте Римљане 00.00 Средњи век 01.00 Хероји, култ и кухиња

08.00 Вилењаци 09.30 Палчица 10.30 Крцко Орашчић 12.00 Филм: Бади, светски првак 14.00 Филм: Поноћна врелина 16.00 Филм: Механизам 18.00 Филм: Црна Вода 20.00 Филм: Пусх 22.00 Филм: Срећан Божић 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Ме ха ни зам Јед ног зим ског да на у за ба че ној про вин ци ји, мла да учи те љи ца иде у уда ље но се ло где је до би ла пр ви по сао по сле шест го ди на че к а ња. Срећ на и пу на на де же ли да њен жи вот ко нач но поч не. Так си ста се вра ћа из ра та у ко јем, у ства ри ни је ни уче ства вао. Су ро ва вре ме на пре те да уни ште сно ве учи те љи ци и так си сти... Уло ге: Ива на Ми хић, Ни ко ла Ко јо, Гор дан Ки чић Ре жи ја: Ђор ђе Ми ло са вље вић (Си не ма ни ја, 16.00)

Ми ра Фур лан

Ле по та по ро ка Не где ви со ко у цр но гор ским бр ди ма још увек вла да за кон ча сти и кр ви ко ји на ла же да уко ли ко же на пре ва ри му жа, муж тре ба да је уби је ма љем. Мла ди брач ни пар Ја гли ка и Лу ка, ви дев ши да њи хов кум Жорж од лич но за ра ђу је до ле у при мор ју, од лу че да оку ша ју сре ћу... Уло ге: Ми ра Фур лан, Ми лу тин Ка ра џић, Пе тар Бо жо вић, Инес Кот ман, Алан Ну ри, Ми ра Ба њац, Ева Рас Ре жи ја: Жив ко Ни ко лић (ХРТ 2, 21.45) 07.15 07.30 07.45 08.10 08.20 08.35 09.00 09.45 10.15 10.40 12.05 13.05 13.35 14.10 14.11 14.51 14.55 16.25 17.00

19.40 20.00 21.45 23.25 00.25 01.20 01.45 02.30 03.20

06.00 Џек 07.55 Џастин Бибер: Никад не реци никад 09.40 Штрајк на Божић 11.10 Драга, смањио сам децу 12.45 Редакција 13.40 Артур 3: Рат два света 15.20 Опасне девојке 2 16.55 Виктор 18.30 Осам минута 20.05 Пингвини мога тате 21.40 Мамурлук у Бангкоку 23.20 13 00.55 Дивни дечак 02.30 Кућа из снова 04.00 Последњи воз 05.30 Холивуд на снимању

07.25 07.55 08.45 09.55 11.35 13.45 16.00 17.10 18.30 19.05 19.10 20.00 22.10 23.55 01.40

Бен 10 Училица, квиз за децу Галилео Бибин свет Велика намјештаљка, филм Лажна игра, филм Будва на пјени од мора Смртоносних 60, док. серија РТЛ Данас РТЛ Време Галилео Невероватни Хулк, филм Изравни напад, филм Били Медисон, филм РТЛ Данас

23.00 00.00

Ди рект ни на пад

18.00

Гор дан Ки чић

02.00 04.00 05.10

Филм: Уклети темплари Филм: Мегапиране Филм 2010: Моби Дик Пандури новајлије Дијагноза убиство Филм: Све најбоље Филм: Велика лига 3 Краљевски болесници Хаваји 5-0 Филм премијера: Хладна планина Плаве крви Филм: Мегапитон против Гатороида Филм: Продаја невиности Краљевски болесници Ерика

06.00 08.00 10.00 12.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00

Поштар Пат Аладинове пустоловине Пипи Дуга Чарапа Мала принцеза Ружица Шаренић Гладијаторска академија Мерлин Мала ТВ Телетабис Божићни градић, филм Чувари здравља КС аутомагазин 4 зида Наврх језика Бриљантин Наврх језика То је мој живот, филм Позитивно Пливање: Митинг младости, пренос Рукомет, квалификације за ЕП (М): Литванија - Хрватска, пренос Цртани филм Док. филм Лепота порока, филм Пети дан Репортери Музички специјал 24 Којак Дарма и Грег

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 21.45 23.45

Град без божића Срце пуно кише Песма из срца Билокси блуз Скоро жена Ненајављени гост из таме Јутарњи клуб Биографија - Сузан Сарандон Момци с Мадисона Вук Скоро жена

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00

Плава лагуна Апартман Бени и Џун Издани Бог је велики, ја сам тако мала Тачка 45 Изгубљена веза Секс на слепо Секси тела Анархија

20.00 22.00 00.00 01.40 02.55

Мајк Ри гинс је бив ши аме рич ки спе ци ја лац ко ји тру не у за тво ру не где у ис точ ној Евро пи. Из не на да му бу де по ну ђе но да од ше та као сло бо дан чо век, али под усло вом да спа си оте ту Аме ри кан ку Ану из ру ку без об зир ног рат ног ху шка ча... Уло ге: Долф Лунд грен, Ђи на Меј, Мајкл Па ре, Ба шар Ра хал Ре жи ја: Де ни Лер нер (РТЛ, 22.10)

Ђи на Меј

07.15 08.10 09.05 09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.15 09.00 09.30 11.15 12.30

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Дајнамо, чудесни мађионичар Врхунско градитељство Људских руку дело Мегаградитељи Како се прави? Екстремне експлозије X-машине Како се прави? Трагом аукција Краљеви аукција Трговци Дајнамо, чудесни мађионичар Преживљавање

Аутомобилизам Уметничко клизање Уметничко клизање Билијар Билијар

Билијар (Еуроспорт, 11.15 и 18.45) 15.30 16.30 17.30 18.45 21.30 00.30 01.00

Футсал Футсал Сви спортови Билијар Амерички фудбал Рели Билијар

Па то ло ги ја нор мал но сти

А

но ми ја се не мо же по ве за ти с по ја вом ду Ка ко се не зна узрок зна чај не ве ћи не ду шев них шев ног по ре ме ћа ја. Да кле, ако се ду шев ни по ре ме ћа ја, огра ни че ног је до ме та би ло ко ја вр ста по ре ме ћај узме као до каз па то ге ног ефек та ма сов не со ци јал не ак тив но сти ко ја би спре чи ла по дру штва на ње го ве чла но ве, „по ре ме ћен“ ко лек тив ја ву ве ћи не. Ко лек тив не ак ци је има ју од ре ђе ни ефе не иза зи ва па то ло шке про ме не код оних ко ји у ње - кат у збри ња ва њу ду шев но по ре ме ће них осо ба. му жи ве. Не знам ко ја би дру га вр ста „по ре ме ћа ја“ Знат но им је ма њи ефе кат у трет ма ну симп то ма, по ко лек ти ва мо гла ре ал но или по тен ци јал но има ти та - го то во тзв. акут них. Али са мо ма сов не ак ци је мо гу кав па то ге ни ефе кат на чла но ве ко лек ти ва да би код „бо ле стан“ ко лек тив учи ни ти „ма ње бо ле сним“ или њих усло ви ла по ја ву ду шев ног по ре ме ћа ја. По на - чак „здра вим“. вљам: ми слим на ду шев не по ре ме ћа је ко је су у пси Со ци јал не ак тив но сти мо гу има ти и „ефе кат из хи ја триј ској за јед ни ци при хва ће ни као ду шев ни по - ле че ња“ на оне ко ји има ју пси хич ке смет ње иза зва ре ме ћа ји, а не „со ци јал но кон стру и са не де фек те“, не „бо ле шћу“ ко лек ти ва ко јем при па да ју. Ка ко? од но сно „па то ло ги ју нор мал но сти“ о ко ји ма го во ри Иде о ло ги за ци јом пси хич ке пат ње љу ди. По мо ћу Ерих Фром. про па ганд них тврд њи оних ко ји су на вла сти у том Мо же се го во ри ти, нпр., о ве ћој или ма њој функ ци о нал но сти ко лек ти ва, ње го вим ци ље ви ма, сте пе ну ње го ве ор га ни зо ва но сти и уза јам не по ве за но сти по је ди них ње говх де ло ва, хо мо ге но сти ко лек ти ва, ње го вој за тво ре но сти или отво ре но сти пре ма спо ља шњим ути ца ји ма, али се у свим тим слу ча је ви ма ко лек тив не мо же оце њи ва ти као „здрав“ или „бо ле стан“, „нор ма лан“ или „луд“. И би о ло шки и пси хич ки и со ци јал ни чи ни о ци игра ју уло гу у на стан ку свих ду шев них по ре ме ћа ја, али у на стан ку ма хом пси хо тич них би о ло Са мо ма сов но ле че ње бо ле стан ко лек тив спа са ва шки има ју ва жни ју уло гу, док је у на стан ку и уоб ли ча ва њу неп си хо тич них ко лек ти ву да пат ња љу ди не ма ве зе са ста њем ко зна чај ни ја уло га пси хич ких и со ци јал них. Би о ло - лек ти ва. Ако не ко пси хич ки па ти у тој со ци јал ној шки и пси хич ки не ма ју ни ка кву уло гу у на стан ку сре ди ни, твр ди се да је то ме узрок ње го ва „би о ло ги ано мич ног ста ња или иза зи ва њу дру штве не дез ор - ја“, а не пси хо со ци јал ни ефек ти ко лек ти ва у ко ји ма га ни за ци је. жи ви, по себ но нај ве ћег – це лог дру штва. По ре ме ћај Ду шев ни по ре ме ћа ји об у хва та ју нај ра зли чи ти је је, ка же се, би о ло шки усло вљен или га не ма. Та ко се пси хо па то ло шке про ме не – од бла ге де пре си је до би о ме ди цин ски мо дел ко ји је у две ста го ди на ду гој схи зо фре не пси хо зе, од за ви сно сти од бен зо ди ја зе - исто ри ји пси хи ја три је био нај ду же до ми нан тан, а пи на до ме лан хо лич не, ен до ге не де пре си је и би по - прак тич ки је не при ко сно вен у по след њих три де се лар ног по ре ме ћа ја. Ду шев не смет ње ко је мо гу би ти так го ди на, по ка зу је као до бро до шао ин стру мент иза зва не „не здра вим“ ко лек ти вом огле да ју се у сра - иде о ло ги за ци је пси хич ке пат ње љу ди иза зва не „па змер но огра ни че ном бро ју „симп то ма“: осе ћа ње не - то ло ги јом“ ко лек ти ва. Иде о ло ги за ци ја пат ње за до вољ ства, бес пер спек љу ди иза зва не „па то ло ги тив но сти, мр зо во ље; да ље, Вла сто др шци ин си сти ра ју на то ме јом“ ко лек ти ва у ко јем жи по ве ћа на раз дра жљи вост, ве има још је дан об лик. Ин сма ње на кон тро ла им пул са да је дру штво на чи јем су че лу – си сти ра се на то ме да је с по вре ме ним агре сив ним здра во да не мо же би ти здра ви је. дру штво „здра во да не мо ис па ди ма, сма ње но са мо по што ва ње, пад рас по ло же - Ако не ки по је дин ци не мо гу да бу ду же би ти здра ви је“. Та ко се срећ ни у та квом ко лек ти ву, он да у са мом за чет ку гу ши по ња, не са ни ца, на пе тост. Ти „симп то ми“ го то во по пра не што ни је у ре ду с лич но шћу тих ми сао да би дру штво мо гло има ти не га тив не ефек те на ви лу не ма ју пси хо тич не ди и та квих љу ди оне ко ји у ње му жи ве. Ако мен зи је. Да нас има не ко ли су не ки љу ди не при ла го ђе ко сто ти на вр ста ду шев них по ре ме ћа ја. Те пси хич ке смет ње ко је се ја вља ју као ни и не мо гу да бу ду срећ ни у ко лек ти ву у ко јем жи ре ак ци ја на „не здрав“ ко лек тив, као и њи хов ток и ве, он да не што ни је у ре ду с „лич но шћу тих и та квих“ ис ход не од го ва ра ју ни јед ном син дро му ду шев ног љу ди, а то је, пак, њи хов лич ни, а не ко лек тив ни про по ре ме ћа ја. Ве ћи на пси хо тич них бо ле сни ка у акут - блем. Пре ма то ме, они ко ји се не осе ћа ју до бро у од ној фа зи ни је све сна да с њи ма „не што ни је у ре ду“. ре ђе ном ко лек ти ву и сво ју „не до бро бит“ по ве зу ју с С дру ге стра не, ве ли ка ве ћи на оних ко ји пси хич ки „бо ле шћу“ ко лек ти ва, тре ба ло би да се осе ћа ју кри па те због „не здра вог“ ко лек ти ва у ко јем жи ви све - вим за то што крив ца тра же та мо где се не на ла зи. Они ко ји сто је на че лу вр ло ве ли ког ко лек ти ва као сна је „пси хич ких про бле ма“ и жа ли се на њих. Да нас пре о вла да ва ми шље ње да у трет ма ну свих вр ста што је на ци о нал на др жа ва, и ко ји би тре ба ло да се ду шев них по ре ме ћа ја нај бо ље ре зул та те да је ком - осе ћа ју нај од го вор ни јим за ста ње у дру штву, зна ју да би на ци ја би о ло шке, пси хо ло шке и со ци јал не те ра - твр де да са ма чи ње ни ца да ве ћи на жи те ља од ре ђе ног пи је. У трет ма ну пси хо тич них по ре ме ћа ја ви ше се ко лек ти ва ис по ља ва „симп то ме“ не за до вољ ства, не про сто ра да је би о ло шком трет ма ну, а код неп си хо - рас по ло же ња, по ви ше не на пе то сти, не са ни це, за бри тич них по ре ме ћа ја пред ност има ју пси хо со ци јал ни ну то сти за бу дућ ност, по ве ћа не раз дра жљи во сти, по ступ ци. Би о ло шка те ра пи ја има ма ло ефек та у ука зу је на то да је реч о не чем пот пу но нор мал ном, а трет ма ну оних ко ји пси хич ки па те због „не здра вог“ не па то ло шком, јер оно што је нор мал но то је уоби ча је но, ста ти стич ки про сеч но, „оп ште ме сто“. ко лек ти ва у ко јем жи ве. Књигу Ду ша на Кец ма но ви ћа „ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈА ПРО ТИВ СЕ БЕ”, ко ја ко шта 1.296 ди на ра, чла но ви Фо ру ма чи та ла ца, уз по пуст од 30 од сто, мо гу на ру чи ти за 907 ди на ра од из да вач ке ку ће „Клио” пу тем те ле фо на 011/3035–696, 063/220–870, и-меј ла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

subota3.novembar2012.

dnevnik

3. novembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Мо гућ је по слов ни успех да нас, по себ но ако ка ри је ра укљу чу је пи са ње, пре да ва ње или не ке дру ге ко му ни ка ци о не ве шти не. Мо жда ни сте све сни то га да вас то оче ку је та ко да ће те би ти збу ње ни у по чет ку.

BIK 20.4-20.5.

Да ли већ ду же по ку ша ва те да са зна те што ви ше о од ре ђе ној те ми? Књи ге, пре да ва ња и до ку мен тар ни фил мо ви су вам би ли при мар ни вид за ба ве? Да нас би ва ши на по ри ко нач но мо гли по ка за ти ре зул та те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Мо гу ће је да ће те има ти не ке ин те ре сант не сно ве ве че рас. Не мој те да вас за ва ра збу њу ју ћа сим бо ли ка. Ти сно ви мо гли би ба ци ти но во све тло на по слов ну за бри ну тост ко ју по ку ша ва те да раз ре ши те.

Дру штве ни до га ђа ји, ве ро ват но по ве за ни с по слом, до ве шће вас у кон такт с по зна том осо бом ко ју ду го ни сте ви де ли. Има ће те мно го те ма за раз го вор, чак и мно го ви ше не го ра ни је. Мо гу ће је да да нас има те да оба ви те мно го по слов них или лич них по зи ва. По шта би мо гла пре пла ви ти ва ше сан ду че. Ве ро ват но се мно го љу ди над ме ће за ва шу па жњу. Ва ше са мо по у зда ње знат но ће се уве ћа ти. Не дав но про у ча ва ње у фи ло зоф ским и ду хов ним обла сти ма мо же вас ин спи ри са ти да кре а тив но из ра зи те сво је уви де. Би ло да се од лу чи те за пи са ње, ства ра ње му зи ке или сли ка ње при ме ти ће те раз ли ку у свом сти лу.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Дру штве ни до га ђај мо гао би вас до ве сти у дру штво пи са ца, умет ни ка и на став ни ка. Мо жда не по зна је те ни ко га од њих, али не па ни чи те. По тру ди те се да их са слу ша те. Но во при ја тељ ство ни је ис кљу че но.

Ако сте не дав но чи та ли о здра вој ис хра ни и фит не су, по ку шај те да ис ко ри сти те но ва са зна ња. Да нас ће те осе ти ти ре зул та те сво јих на по ра. Фи зич ки и мен тал но осе ти ће те се сна жно, здра во и енер гич но. Да нас из гле да те по себ но атрак тив но. Ва ше ко му ни ка циј ске ве шти не су по себ но из ра же не. Чи ни се да ро ман ти ци не по све ћу је те мно го па жње, али љу бав на ве за и да ље цве та, што ће вас учи ни ти срећ ном осо бом.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Је дан члан ва шег до ма ћин ства је од су тан? Мо гу ће је да ће те се осе ћа ти уса мље но не ко вре ме. Си гур но да ће вам та осо ба не до ста ја ти, али се по тру ди те да то ис ко ри сти те да на док на ди те из гу бље но.

По слов ни са рад ник мо гао би вас по се ти ти да нас. Мо гу ће је да ће оста ти ду же не го што сте оче ки ва ли, али то је по зи тив но. Има ће те до ста ин те ре сант них ди ску си ја ко је отва ра ју вра та за ви ше обе ћа ва ју ћих про је ка та. Груп не ак тив но сти и дру ги дру штве ни до га ђа ји учи ни ће да на шњи дан при лич но за у зе тим. Тре ба ло би да кон так ти ра те с мно го љу ди, оба ви те не ке раз го во ре и по кре не те по сло ве. Оче куј те на по ран дан.

TRI^-TRA^

Исти на је та мо не где...

V REMENSKA

PROGNOZA

ПрИјатно

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

19

Vrbas

20

B. Palanka

20

Zreњanin

20

S. Mitrovica 20 Ruma

20

Panчevo

21

Vrшac

20

Srbija Beograd

21

Kragujevac

21

K. Mitrovica 21 Niш

22

Глу ми ца Џи ли јан Ан дер сон је пре око два ме се ца рас ки ну ла ше сто го ди шњу ве зу, на вод но, због ко ле ге Деј ви да Ду хов ни ја. Ме ђу тим, „Ска ли” је ко нач но про го во ри ла и твр ди да из ме ђу ње и „Мол де ра” не ма ни шта. Она ка же и да је јед но вре ме ужи ва ла у тра че ви ма о ве зи „Мол де ра и Ска ли”, али ка да је Деј вид у ме ди ји ма по чео све да де ман ту је схва ти ла је да и она мо ра не што да ка же.

- Ме ди ји су сва шта пи са ли, али је исти на са свим дру га чи ја - ре кла је Џу ли јан. Деј вид је не дав но на ја вио мо гућ ност сни ма ња још јед ног фил ма „До си је икс”, али о то ме још увек не ма зва нич них ин фор ма ци ја.

Evropa

тоПло

Madrid

Но ви Сад: При јат но то пло и сун ча но. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра Rim ту ра 6, а мак си мал на 20 сте пе ни.

London воЈ во ди На: То пло и сун ча но, по сле под не уз про ла зну Cirih облач ност. Ве тар уме рен ју го и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ре 5, а мак си мал на 21 сте пен Berlin на ју гу Вој во ди не.

Beч СР Би Ја: То пло и пре те жно сун ча но са ма ло обла ка по сле Varшava под не на се ве ру. По не где на за па ду ују тру са су ма гли цом и ма глом. Ве тар слаб ју жни и ју го и сточ ни. При ти сак ма ло из над Kijev нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 4 до 22 сте пе на.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу то пло Oslo и пре те жно сун ча но уз днев ну тем пе ра ту ру око 20 сте пе ни, што је знат но из над про се ка за по че так но вем бра. У по не де - St. Peterburg љак још то пли је, уз умерeн до по ја чан ју жни и ју го и сточ ни ве Atina тар и ки шу по сле под не. У уто рак и сре ду за хла ђе ње. Би о ме те о Ро ло шка пРог Но за за СР Би Ју: За др жа ва се ре ла тив но по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка на ве ћи ну хро нич но обо ле лих. Из ве стан опрез се и да ље са ве ту је ср ча ним бо ле сни ци ма.

16 20 11 13 10 10 10

VIC DANA Пи та учи те љи ца ма лог Пи ро ћан ца: - Имаш се дам ја бу ка, ја ти тра жим две, ко ли ко ће ти оста ти?

- Се дам - ре че Пи ро ћа нац.

14 3 5 6 26

Pariz

10

Minhen

12

Budimpeшta

13

Stokholm

7

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

105 (8)

Slankamen

125 (37)

Jaшa Tomiћ

Apatin

191 (13)

Zemun

287 (25)

Bogojevo

186 (18)

Panчevo

298 (19)

Smederevo

462 (2)

Baч. Palanka 192 (34) Novi Sad

177 (32)

Tendencija stagnacije i porasta

SAVA

N. Kneжevac

172 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

236 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

218 (35)

NERA

Hetin

62 (4)

TISA

-46 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 301 (53) Beograd

Kusiћ

234 (21)

54 (20)

Reшeњe:

DUNAV