Dnevnik 3.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 3. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23277 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ANGELA MERKEL

Sr bi ja ne is pu wa va uslo ve

LASLO VARGA

No vi rok po okon ~a wu iz bo ra str. 2

POLICIJSKA AKCIJA U NOVOM SADU I BEOGRADU

Iza brave 25 ~lanova narkobandi zbog droge i vi{e pi{toqa str. 15

NASLOVI

OD JU^E NA [TR ANDU

Politika 3 Tadi}: Ne}u izgubiti izbore

Novi Sad 7 U Veterniku otvorena okrugla raskrsnica

Ekonomija 4 Treba li tajkuni da strahuju od po{te

9 Gradom {parta 15 novih autobusa GSP-a

Vojvodina 4 Nova radna mesta u auto-industriji

str. 7

str. 4

DVE I PO GO DI NE PRI ME NE ZA KO NA O OD U ZI MA WU IMO VI NE STE ^E NE KRI VI^ NIM DE LI MA

Ra sna ko bi la i sre }a na dar str. 7

Od kri mi na la ca za ple we no 350 mi li o na evra Foto: B. Lu~i}

Najvi{a temperatura 10 °S

MAJKI]EV KUPUS NA EVROPSKIM TRPEZAMA: U srp skim mar ke ti ma je ku pus „maj ki}” ili „ko ra”. U Ne ma~ koj je „keq men di”, u sve tu ga zo vu i „frst klas”. Ima ga u Ve li koj Bri ta ni ji, Ho lan di ji... Gde god i ka ko god – od li ~an je, a na na {e i svet ske tr pe ze sti `e iz naj sa vre me ni jeg po go na u Sr bi ji, iz ra di o ni ce po vr ta ra Mi lo ra da Maj ki }a iz Fu to ga. Ju ~e su ovo po qo pri vred no ga zdin stvo ob i {li pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti} i di rek tor ka Fon da za raz voj Sne `a na Re pac. Na i me, Maj ki }i, ko ji na 144 hek ta ra uz ga ja ju ku pus, {ar ga re pu, cve klu, uspeh su posti gli de lom i za hva qu ju }i ovoj po kra jin skoj in sti tu ci ji, jer je ona povoq nim kre di tom po mo gla in ve sti ci je u po gon i sa vre me nu opre mu, od no sno naj ve }i re zer vo ar za ki se qe we ku pu sa.

SPORT

n VO[A ^EKA TRIJUMF ZA JESEWI RASTANAK

13 Ekonomska kriza uzrok batinama

Otvo ren ste ~aj u „Luk so lu”

PO KLON DO MU U VE TER NI KU DO NO SI VI [E TE RA PIJ SKOG JA HA WA

Posle magle sunce

Dru{tvo

OD LU KA PRI VRED NOG SU DA U ZRE WA NI NU

Kliz aw e pod neb om

Foto: S. [u{wevi}

Foto: R. Hayi}

Poqoprivreda 6 Iz vojvo|anske kase paorima na zajam 830 miliona

11 Italijanska „Kalcedonija” ne odustaje od Sombora

str. 6

str. 16 – 20

n NOVOSA\ANI IGRAJU REVAN[ S BELGIJANCIMA

n DANAS FINALNI TURNIR KUPA VATERPOLISTA

str. 14

subota3.decembar2011.

Ste fa no vi}: Na sta vi ti raz go vo re [ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je ju ~e, uo~i na stav ka di ja lo ga s Pri {ti nom, da je do bro {to je pri hva }e no da se na sta ve raz go vo ri o pred sta vqa wu Pri {ti ne na re gi o nal nim sku po vi ma i o ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma. – Da li smo kon kret ne pred lo ge, raz li ~i te mo da li te te

ka ko bi se mo gli re {i ti ti pro ble mi. O~e ku je mo da Pri {ti na po ka è do dat nu konk struk tiv nost i na pu sti svo je mak si ma li sti~ ke po zi ci je i da, uz uti caj me |u na rod ne za jed ni ce, po ku {a da vi {e ne in si sti ra na po tvr |i va wu svo je ta ko zva ne dr àv no sti jer na to ne mo è mo pri sta ti” - is ta kao je Ste fa no vi}.

Ta hi ri: Be o grad od bio pred log [e fi ca pre go va ra~ kog ti ma Pri {ti ne Edi ta Ta hi ri re kla je ju ~e da je Pri {ti na pro te klog da na pri hva ti la na crt pred lo ga po sre di ni ka Evrop ske uni je Ro ber ta Ku pe ra o „in te gri sa nom upra vqa wu gra ni ca ma”, ali ga je Sr bi ja od bi la, zbog ~e ga ni je po stig nut spo ra zum.

– Ko so vo, kao {to sam ve} ra ni je go vo ri la, po dr `a va evrop ski mo del o in te gri sa nom upra vqa wu gra ni ca ma, jer je to va `no za sa rad wu dve ze mqe da bi una pre di le kon tro lu gra ni ca i bez bed nost – re kla je Edi ta Ta hi ri uo~i po ~et ka ju ~e ra {we run de pre go vo ra u Bri se lu.

POT PRED SED NIK SZSO KiM MAR KO JAK [I]

Mer ke lo va tra `i Ko so vo za kan di da tu ru Pot pred sed nik Skup {ti ne za jed ni ca srp skih op {ti na i na se qa KiM Mar ko Jak {i}, ko men ta ri {u }i za „Dnev nik“ stav ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel o kan di da tu ri Sr bi je,

is ti ~e da je u svom obra }a wu Bun de sta gu ja sno apo stro fi ra la {ta je uslov za Be o grad za sti ca we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvio u EU.

– Ona je re kla da ni {ta od ono ga {to je tra ì la u av gu stu Be o grad ni je is pu nio, a to je uki da we pa ra lel nih struk tu ra, i to je glav ni uslov Mer ke lo ve Sr bi ji za sta tus kan di da ta. Zna ~ i, ne ba r i k a d e, ve} uki da we pa ra lel nih struk tu ra, i to je ono glav no {to je apo stro fi ra la u Bun de sta gu, i to je ja sna po ru ka Bo ri su Ta di }u da je pri ~a „i Ko so vo i EU„ do ì ve la fi ja sko. To zna ~i da Na ma~ ka ja sno, gla sno i de ci di ra no tra ì da sve {to mi ri {e na dr à vu Sr bi ju mo ra odav de da ode i da bez da va wa Ko so va ne ma sta tu sa kan di da ta za EU – sma tra Jak {i}. Ka da je u pi ta wu zah tev da se pred sed ni ci op {ti na i od bor ni ci hit no sa sta nu i do ne su od lu ku o ba ri ka da ma, Jak {i} ka è da je to pi ta we za wih, da je do sta qu di na vi ken du i da je ak tu el na na rod na: Ako je pre vre lo, ni je pre ki pe lo. D. M.

Ri sti}: Ni smo mi kri vi – Ko sov ski Sr bi ni su kri vi ako Sr bi ja ne do bi je sta tus kan di da ta jer se sa mo bo re da i da qe ì ve u dr à vi Sr bi ji – iz ja vio je ju ~e pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti}. – Sr bi ne mo gu bi ti kri vi za to {to se bo re za osta nak u svo joj dr à vi Sr bi ji. Ni ko me |u Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji ne ma ni {ta pro tiv ula ska Sr bi je u EU, ali ako za to ce na tre ba da bu de na{ ne sta nak s ovih pro sto ra, ako mo ra mo da iz gu bi mo po ro di ce, ze mqu, ku }e, to ne mo è mo pri hva ti ti. Po we go vim re ~i ma, isto bi bi lo i ka da bi u pi ta wu bio ne ki dru gi deo Sr bi je. – Bi li bi smo pro tiv i da zbog ula ska u EU pro pad ne [u ma di ja ili ne ki dru gi deo Sr bi je i za to sma tra mo da Sr bi ja svo ju sre -

}u ne sme da tra ì a da Sr bi na Ko so vu do ì ve ne sre }u – re kao je Ri sti} po vo dom iz ja ve ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel da ne ma pret po stav ki da Be o grad do bi je kan di da tu ru za EU – da put Sr bi je u EU vo di pre ko nor ma li za ci je si tu a ci je na se ve ru Ko so va. Ri sti} je na ja vio da }e se ~el ni ci op {ti na usko ro sa sta ti po vo dom po zi va pred sed ni ka Sr bi je da uklo ne ba ri ka de i do go vo ri ti {ta svi ma va qa ~i ni ti. On je do dao da se na ju ~e ra {wem sa stan ku s pred stav ni ci ma Kfo ra slo ìo da se re {e we za si tu a ci ju u Jag we ni ci mo ra na }i mir nim pu tem i da se mo ra ju iz be }i su ko bi na ro da i voj ni ka. Do bio je, ka ko ka è, obe }a we Kfo ra da ne }e bi ti na sil nih ak ci ja.

Si nod SPC: Pro te sti da ne od ba ce di ja log Si nod Srp ske pra vo slav ne cr kve sa op {tio je ju ~e da Sr bi ko ji ì ve se ver no od re ke Ibra ne tre ba da do no se od lu ke bez uva à va wa le gal ne i de mo krat ski iza bra ne cen tral ne vla sti u Be o gra du, kao da ni ta vlast ne bi sme la da od lu ~u je, ili da „u ho du” me wa svo ju po li ti~ ku tak ti ku, bez uva à va wa vi tal nih po tre ba Sr ba s Ko so va i Me to hi je. „Na {im ver ni ci ma, Sr bi ma na se ve -

ru Ko so va, po ru ~u je mo da bu du is traj ni kao {to su i do sa da bi li, ali i da bu du mu dri, na dah nu ti hri {}an skim na ~e li ma i za ve {ta wi ma svo jih ~a snih pre da ka”, po ru ~u je Si nod, i is ti ~e da se pro te sti ne sme ju iz ro di ti u od ba ci va we pre go vo ra, di ja lo ga i na po ra da se mir nim pu tem vas po sta vi pre |a {we sta we, na ru {e no jed no stra nom ak ci jom Al ba na ca i de lo va wem Kfo ra.

POLiTikA

dnevnik

Mer kel: Sr bi ja ne is pu wa va uslo ve Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel oce ni la je ju ~e da Sr bi ja u ovom tre nut ku ne is pu wa va uslo ve za sta tus kan di da ta za EU, i po zva la Vla du Sr bi je na pro me nu kur sa, na vo di se u sa op {te wu ne ma~ ke vla de

la na to da do bra sa rad wa sa su se di ma, ta ko |e, spa da u kri te ri ju me za pro {i re we EU. An ge la Mer kel ju ~e je u Bun de sta gu re kla da su ko bi iz me |u voj ni ka NA TO-a i Sr ba kod ad mi ni stra tiv ne li ni je s Ko so vom po ka -

Ka cin: Ni kad ne re ci ni kad Spe ci jal ni iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin oce nio je da je iz u zet no va `no da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta da bi u sle de }oj fa zi po ~e la pre go vo re. – Ni kad ne re ci ni kad – to je osnov no pra vi lo u po li ti ci i ja se na dam da go spo |a Mer kel mo `e pro me ni ti svoj stav, ali ga mo `e pro me ni ti sa mo na osno vu pro bo ja i pra vih ve sti ko je do la ze u po sled wem tre nut ku – re kao je Ka cin za „Doj ~e ve le”. pred pred s to j e } i Sa m it Evrop ske uni je u pe tak, 9. de cem bra. Ka ko pre no si „Doj ~e ve le„, ne ma~ ka kan ce lar ka je ne dav ne su ko be na se ve ru Ko so va na zva la ne pri hva tqi vim i pod se ti -

zu ju da Sr bi ja jo{ ni je sprem na da po sta ne kan di dat za ~la ni cu EU. – Put Sr bi je u EU mo `e vo di ti je di no kroz nor ma li za ci ju od no sa s Ko so vom – re kla je Mer ke lo va u obra }a wu ne ma~ kom par la men tu.

– Ve o ma mi je `ao {to Sr bi ja do sa da ni je is pu ni la o~e ki va wa – na ve la je Mer ke lo va, i

do da la da zbog to ga ne po sto je uslo vi da joj se do de li sta tus kan di da ta.

PRED SED NIK OD BO RA ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE LA SLO VAR GA ZA „DNEVNIK”

No vi rok po okon ~a wu iz bo ra u Sr bi ji – U ovom tre nut ku kan di da tu ra Sr bi je je te {ko ugro `e na i mno go su ma we {an se da 9. de cem bra na sed ni ci Sa ve tu Evro pe Sr bi ja po sta ne kan di dat za ~lan stvo u Uni ji. Ako se to sa da ne de si, sle de }i rok mo `e mo o~e ki va ti po za vr {et ku iz bo ra u Sr bi ji – iz ja vio je za „Dnev nik“ pred sed nik Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga. On sma tra da su tvrd we ne kih di plo mat skih iz vo ra da bi se mo glo de si ti da Sr bi ja, u pa ke tu s Cr nom Go rom, bu de pre me {te na za mar tov ski sa mit ne re al ne. – U ta kvom sce na ri ju ne za mi sli vo je da EU do ne se od lu ku o na {oj kan di da tu ri ne ko li ko ne de qa pred iz bo re, od no sno da se za dva me se ca is pu ni

ma mno go smi sla ko men ta ri sa ti po ru ke ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel iz re ~e ne u Bun de sta gu“, ve} da tre ba ana li zi ra ti gde smo u ovom evro in te gra ci o nom pro ce su. – Ne za mi -

Pe si mi sta sam Var ga uka zu je na to da, i ako is hod sa da {we run de pre go vo ra bu de po zi ti van, „sve to ne }e bi ti do voq no ako Sr bi ja ne sa mo u iz ja va ma ve} i u me ra ma Vla de ne po ka è da je po li ti~ ka od lu ka pri me we na u ru {e wu ba ri ka da“. – Zbog svih ovih raz lo ga sam iz u zet ni pe si mi sta u ovom tre nut ku – kon sta tu je pred sed nik Od bo ra. sve {to se tra ì, jer te {ko da bi ne ko usred iz bor ne tr ke po vu kao naj te è po te ze – na gla {a va Var ga, ko ji sma tra da „ne -

sli vo je u ovom tre nut ku da se o~e ku je po zi tiv na od lu ka na sa mi tu mi ni sta ra u po ne de qak, a po tom Sa ve ta EU 9. de cem bra, a

da se u pre go vo ri ma Be o gra da i nim tre nu ci ma evrop skih in te Pri {ti ne ko ji se vo de u Bri se gra ci ja, za po ~e tak pre go vo ra, lu ne na |u re {e wa za oba pro to pi ta we bi ti pred Sr bi jom. ble ma ko ja su na dnev nom re du. ûd no je {to se stvar uti sak u Ne mi slim da bi bi lo do voq no jav no sti kao da je Mer ke lo va re {i ti sa mo jed no, a po {to su ovo pi ta we pr vi put po kre nu la oba pi ta wa iz u zet no te {ka, ni u av gu stu. Pro {lo go di {wi Iz je mo gu }e na }i sli~ na re {e wa ve {taj EK-a o na pret ku Sr bi je kao kod ma ti~ nih kwi ga. Ka da to apo stro fi ra kao je dan od je u pi ta wu re gi o nal no pred pro ble ma, i pro blem je svi ma sta vqa we Pri {ti ne, ono mo è bio po znat. Dok se ne re {i, bi ti ili si me tri~ no ili asi „pa ra lel ne in sti tu ci je“ osta ju me tri~ no. Ako pro blem za Sr bi se do kra ja bu de ju – ka è Var ga, Dok se ne re{i, mo za la ga li za ko ji se sla è s asi me tri ju, Pri tim da je ja san „paralelne {ti na ne }e pri stav Ne ma~ ke da institucije“ ostaju hva ti ti, a ako Sr bi ja mo ra da problem za Srbiju p r e g o v a r a ~ k i us po sta vi „do tim od to ga od u bro su sed ske“, od sta ne, to bi zna ~i lo za o kret u no sno me |u dr àv ne od no se s do sad vo |e noj dr àv noj po li ti - Ko so vom. ci Sr bi je. Ista si tu a ci ja je i s – To je stav i dru gih dr à va pre la zi ma, i ova run da je mno go ko je su pri zna le jed no stra no te à jer su pi ta wa ta kva da je pro gla {e nu ne za vi snost. Te ne mo gu }e pro na }i sred wa re - {ko mo gu za mi sli ti si tu a ci ju {e wa. da mo è mo po sta ti pu no prav ni ~lan EU, a da to pi ta we ne Ko men ta ri {u }i onaj deo iz bu de re {e no i Sr bi ji omo gu la ga wa An ge le Mer kel u Bun de }e na si tu a ci ja da blo ki ra ka sta gu, za ko ji ne ki sma tra ju da je sni ju in te gra ci ju Pri {ti ne, kqu ~an za Ne ma~ ku - a re~ je o od no sno dr à ve Ko so vo. Ta kva uki da wu „pa ra lel nih in si tu ci si tu a ci ja je na za mi sli va za EU ja“ Sr bi je na KiM – Var ga ka è zbog is ku sta va iz pro {lo sti s da ne zna da li je to de ci di ran bi la te ral nim pro ble mi ma ko zah tev ko ji bi tre ba lo da bu de ji se uno se u wu, a ne tre ba re a li zo van u na red nih ne ko li ko smet nu ti s uma ni fi nan sij sku da na. – To je za kra tak rok ne mo gu - i eko nom sku kri zu u Uni ji ko }e spro ve sti, ~ak i ka da bi ja pro ces pro {i re wa skre }e u vlast do ne la po li ti~ ku od lu - ne ga tiv nom prav cu – za kqu ~u je ku. No, si gur no je da }e u na red - Var ga. D. Mi li vo je vi}

Jo va no vi}: Sr bi ja u ì vom bla tu Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ê do mir Jo va no vi} oce nio je ju ~e da je Sr bi ja, na kra ju man da ta Vla de, osu |e na na „ì vo bla to” pro pa le ko sov s ke po l i t i k e i za k a s ne l e iz j a v e pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a i mi ni sta ra, ko je vi {e li ~e na spa sa va we sa ve sti ne go na ozbi qan pre o kret. Jo va no vi} je po ru ~io da je LDP u ne pre kid nom kon tak tu s mi ni star stvi ma spoq nih po slo va i po li ti ~a ri ma u ze mqa ma Evrop ske uni je, ukqu ~u ju }i i Ne ma~ ku, ali je te -

{ko na }i ar gu men ta ci ju ko ja bi mo gla ube di ti Evro pu da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta. „Go d i n a m a smo ne s e b i~ n o ~u v a l i evrop sku per spek ti vu Sr bi je, tra `e }i od po li ti ~a ra na vla sti da se okre nu pra vim re for ma ma i do no {e wu evrop skih vred no sti u Sr bi ju i da pre sta nu da od ze mqe pra ve sle pog put ni ka pred bri sel skim {al te ri ma”, na vo di se u Jo va no vi }e voj pi sa noj iz ja vi. „Sa da vi {e ni je u pi ta wu sa mo kan di da tu ra, jer na sta vak

ma ni pu li sa wa ko sov skom po li ti kom mo è ze mqu uve sti u mno go ve }e unu tra {we pro ble me„, upo zo rio je Jo va no vi}. „Sta ra po li ti ka ko je nas je do ve la do gu bit ka kan di da tu re mo ra pot pu no da se na pu sti, a ne da se pre svla ~i u no ve fra ze i tra è we ali bi ja”. Jo va no vi} je re kao da LDP tra ì par la men tar nu ras pra vu i do go vor o kon kret nim re {e wi ma i for mu li sa wa no ve po li ti ke ko ja bi omo gu }i la iz vla ~e we ze mqe iz sle pe uli ce.

Dra {ko vi}: Pri hva ti ti ono {to se od Sr bi je tra ì Li der Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko vi} ape lo vao je ju ~e na pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da pre u zme dr àv ni~ ku od go vor nost i od mah pri hva ti ono {to se od Sr bi je tra ì da bi ste kla sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Dra {ko vi} je u pi sa noj iz ja vi na veo da ni ko u EU ne tra ì da Sr bi ja pri zna ne za vi snost Ko so va, ne go da pri hva ti stvar nost

da 22 ~la ni ce EU pri zna ju Ko so vo za dr `a vu, in te gri sa no upra vqa we na svim ca rin skim pre la zi ma iz me |u Sr bi je i Ko so va, ga ran tu je slo bo du kre ta wa i tr go vi ne pre ko tih pre la za, pri hva ti u~e {}e Ko so va na me |u na rod nim sku po vi ma. Sr bi ja tre ba i „da us kra ti sva ku, i po li ti~ ku i fi nan sij sku po dr {ku eks tre mi sti ma na se ve ru Ko so va ko ji po di `u ba ri -

ka de na pu te vi ma i pod sti ~u opa sne su ko be sa me |u na rod nim mi rov nim sna ga ma”, na veo je Dra {ko vi}. On je oce nio da je is pu we we svih tih zah te va u in te re su i dr `a ve Sr bi je i op stan ka i za {ti te srp skog na ro da na Ko so vo i Me to hi ji i da „ne po sto ji ni je dan raz log da Sr bi ja sve ovo ne pri hva ti i, ma kar i u po sled wem ~a su, stek ne sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU”.

c m y

politika

dnevnik

subota3.decembar2011.

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]:

Ne }u iz gu bi ti iz bo re Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je da veruje da politi~ka struktura koju on predvodi ne}e izgubiti na narednim izborima, a ukoliko bi se to, ipak, dogodilo, do{lo bi do promene geostrate{ke orijentacije i Srbija bi prekinula veze sa svetom koje danas ima. Predsednik je uveren u to da izbore ne}e izgubiti jer bi, kako je rekao za bawalu~ke „Nezavisne novine”, Srbija u tom slu~aju bila u vrlo nesigurnim rukama. On je u intervjuu bawalu~kom listu kazao da Demokratska stranka ne mo`e formirati vladu sa Srpskom naprednom strankom jer prosto ne veruje da, kako je rekao, oni imaju sposobnost da preuzmu odgovornost za delove politi~kog sistema u veoma kompleksnom vremenu u kojem smo. – Duboko verujem da bi sve one {anse koje gradimo i kreiramo godinama pale u vodu. Prekinule bi se veze sa svetom koje Srbija danas ima. Mi smo zemqa s veoma intenzivnom me|unarodnom komunikacijom – naveo je Tadi}.

Predsednik je kazao da misli da politi~ka orijentacija opozicije u Srbiji nije realna. – Niko ne promeni glavu ukoliko promeni re~i u nekoliko godina. Kao psiholog znam da niko nije promenio na~in mi{qewa ukoliko je samo promenio re~i. Da bi neko promenio mi{qewe, potrebno je pokazati druga~ija dela, a toga nema – naveo je on. Tadi} je primetio da u Srbiji ima mnogo populizma, sakrivawa iza te{kih i dvosmislenih re~i, a ne jasnog govorewa onog {to treba ~initi, preuzimawa rizika i spremnosti na suo~avawe s problemima. – Imaju mnogo, mnogo, mnogo dobrih namera, ali nema dela. Sad imate priliku da vidite kako reaguje SNS s danom zadr{ke na moj poziv da se Srbi povuku s barikada. SNS kalkuli{e, `eli da vidi da ne izgubi previ{e – ukazao je Tadi}. – Oni mene nazivaju diktatorom i predstavnikom re`ima, a takvom verbalizacijom samo svedo~e da nisu promenili na~in mi{qewa iz svog radikalskog porekla.

LIDER JS-a DRAGAN MARKOVI] PALMA ZA „DNEVNIK“ O KANDIDATURI ZA EU I KOSOVU

O~e ku je mo Ta di }e vu prag ma ti~ nu i ustav nu od lu ku – Dajemo podr{ku predsedniku Bo ri su Ta di }u i molimo ga da u ovom trenutku donese pragmati~nu odluku, a da ona bude u okviru Ustava Republike Srbije. Srbima s Koso-

va poru~ujemo da nemaju prava ~etiri dana da ~ekaju da se sastanu jer su hitan slu~aj i moraju non-stop da budu u zasedawu, i ve} sutra da donesu odluku da se povuku s barikada da bi pomogli sebi i Srbiji u dobijawu statusa kandidata – izjavio je za „Dnevnik“ lider JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma. Ko men ta ri {u }i stav ne ma~ ke kan ce lar ke An g e l e Mer kel o kandidaturi zemqe za ~lanstvo u EU, lider JS-a ka`e da „nije iznena|en“. Ona je, kako obja{wava Markovi}, te zahteve iznela tokom avgustov ske po se te Be o gra du, a Srbija je, kako isti~e, „ispo{tovala sve svoje me|unarodne obaveze“.

– Srbi nisu izaziva~i de{avawa na sveru KiM, ve} je pokreta~ svega toga Ha {im Ta ~i. Wegov interes je da Srbija ne dobije status kandidata za ulazak u EU. O tome svedo~i i

~iwenica da je Pri{tina sve ovo po~ela da radi ne u maju, ve} dva i po meseca pre nego

oru`anim vojnicima Kfora, a to i nije wihov ciq – isti~e Markovi}, uz opasku da dolazak albanskih carinika na administrativne prelaze ne mo`e biti nametnut jer to ne stoji ni u Rezoluciji 1244 SB UN, ni u Kumanovskom sporazumu, ni u potpisnaom planu u {est ta~aka. – Moramo stoga da razumemo sve te Srbe koji su na barikadama, ali isto tako da ih uverimo u to da wihova budu}nost, kao i budu}nost Srbije, nije nastavak ovakve borbe na severu Kosova i Metohije. Siguran sam u to da }e oni to razumeti – konstatuje sagovornik. Lider JS-a pri tom ukazuje na to da su predsednici ~etiri op{tine sa severa iz nekoliko partija, opzicije i vlasti, i, kako tvrdi, „oni dobijaju uputstva iz Beograda“. – Nije dobro da sada nismo jedinstveni i da ne postoji konsenzus o re{avawu tog go-

Mo ra mo da kon sta tu je mo da su ne ma~ ki i austrij ski voj ni ci na se ve ru, da je ko man dant Kfo ra Ne mac, da je Ne ma~ ka naj ja ~a eko nom ska si la u EU, a ka da to ura di mo, on da mo ra mo da po vu ~e mo prag ma ti ~an po tez {to Srbija treba da dobije status kandidata. Srbima sa severa su barikade bile jedini na~in borbe, ali su dobili upustva od predsednika dr`ave, i mi ga podr`avamo, da se povuku s barikada. Goloruki se ne mogu boriti s do zuba na-

ru}eg problema – isti~e Markovi}, podse}aju}i na to da severno od Ibra `ivi 40.000 stanovnika srpske nacionalnosti a ju`no 70.000 i da se o wima mora voditi briga. – Dakle, JS podr`ava predsednika Tadi}a u zahtevu da se Srbi povuku s

ba ri ka da, a isto ta ko i da Kfor ne primewuje silu na goloruke Srbe. Komentari{u}i stav nema~ke kancelarke, Markovi} kaè da i u Berlinu moraju „da znaju da je Rezolucija 1244 SB UN primewivana samo kada su Albanci imali korist od toga“. – Kada iz te rezolucije treba da se primeni ono {to je u interesu Srba, sledi primena sile, bilo od Albanaca ili Kfora i tako daqe. [to se ti~e Nema~ke, znamo weno kqu~no mesto u EU, i poznat nam je stav Merkelove i {ta je traèno od nas. Moramo da konsta tu je mo da su ne ma~ ki i austrijski vojnici na severu, da je komandant Kfora Nemac, da je Nema~ka najja~a ekonomska sila u EU, a kada to uradimo, onda moramo da povu~emo pragmati~an potez. Pou~eni istorijom s ovih prostora, svi koji imamo poslanike u parlamentu treba da sednemo i da se dogovorimo o tome kako da pomognemo Srbima na Kosovu i Metohiji, ali isto tako oni mo ra ju da slu {a ju Be o grad. Niko, pri tom, u ovom trenutku ne sme da zbog ~iwenice da se pribliàvaju izbori zloupotrebqava stawe na KiM, kako je ~iweno u ranijim predizbornim kampawama – zakqu~uje lider JS-a. On kaè da je Skup{tina Srbije donela mnogo deklaracija i rezolucija, ali da one ne zna~e ni{ta jer, „ako nisu u skladu s me|unarodnom zajednicom, onda smo xabe kre~ili“. D. Milivojevi}

REKLI SU

Ja wi}: Sta tus na od lo `e no Analiti~ar Du {an Ja wi} ocenio je ju~e da }e Savet Evropske unije 9. decembra doneti odluku o davawu statusa kandidata Srbiji s nekom vrstom odlo`ene primene. Jawi} u izjavi Tanjugu obja{wava da }e formulacija Saveta EU biti da je Srbija postigla zadovoqavaju}i napredak, {to je osnov za sticawe statusa, ali uz zahtev da osigura smirivawe bezbednosne situacije na severu Kosova, ~ime bi se iza{lo u susret zahtevima Nema~ke. Jawi}, ina~e, smatra da je Srbija ispunila sve uslove iz agende tehni~kih pregovora, a situaciju su u me|uvremenu iskomplikovale barikade. – One nisu deo tehni~kih pregovora. To je deo nekih drugih pregovora, politi~ko-bezbednosnih, koje mora da vodi neko drugi, verovatno predsednik Tadi} ili ministar [utanovac – izjavio je Jawi}.

To do ri}: Do dat ni pri ti sak na Be o grad Stru~wak za evropska pitawa Vla di mir To do ri} ocenio je ju~e da je izjava nema~ke kancelarke An ge le Mer kel da Srbija nije uspunila uslove za kandidaturu za ~lanstvo u EU u funkciji dodatnog pritiska na Beograd uo~i odluke Evropskog saveta 9. decembra. – To je pametan politi~ki manevar Nema~ke i jo{ nekih zemaqa koje èle da dobiju maksimum onoga {to Srbija moè da da do 9. decembra jer 10. decembra se na neki na~in obesmi{qavaju i daqi pritisci, a verovatno }e to biti i datum obesmi{qavawa daqih barikada – rekao je Todori} agenciji Beta. – Tu postoji jedan veliki paradoks. S jedne strane nam se poru~uje da Srbi na Kosovu nisu deo dràve Srbije i da Beograd ne treba da polaè prava na wih, a s druge strane se insistira na tome da Beograd nekako na wih uti~e.

Da ~i}: Je di no po li ti~ ko re {e we Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e, posle razgovora s dràvnim sekretarom u nema~kom ministarstvu unutra{wih poslova Ole om [re de rom, da treba spre~iti eskalaciju nasiqa na Kosovu i nastaviti dijalog jer je politi~ko re{ewe jedino mogu}e. – Zajedni~ki stav je da po svaku cenu treba spre~iti eskalaciju nasiqa – rekao je Da~i}, i dodao da jedino politi~ko re{ewe moè doneti kompromis Srba i Albanaca na Kosovu i omogu}iti nastavak evropskih integracija.Da~i} je kazao da je izrazio àqewe zbog rawavawa dva nema~ka vojnika u sukoba na severu. „To ostavqa negativan utisak, naro~ito u javnosti koja ne razume su{tinu problema i smatra da je to odnos prema nema~kim vojnicima”, objasnio je on.

poslaNi^KE tEME

Odav de ili odan de Vlada Srbije nije prihvatila amandman SVM-a da u ~lanstvu Saveta za bezbednost proizvoda jedan ~lan bude iz AP Vojvodine. Re~ je o telu koje treba da doprinese boqoj koordinaciji u oblasti trì{nog nadzora. Kako je istakla poslanica El vi ra Ko va~, izme|u ostalog, zakonom o trì{nom nadzoru, o kojem Skup{tina treba da se izjasni u ponedeqak, predloèno je da dva predstavnika ima Privredna komora Srbije. – SVM, kao konstruktivna stranka, ne èli da sru{i ceo koncept, samo predlaèmo da jednog predstavnika daje PKS, a dru-

gog Privredna komora Vojvodine. Po vama, PKV uop{te nije bitna, mo`emo i da je zatvorimo – konstatovala je Elvira Kova~. Ministar poqoprivrede Du {an Pe tro vi} objasnio je da je PKS asocijasija komora i da ne bi bilo dobro „da zakonom uru{avamo strukturu institucije koja nije dr`avna“. – Nemamo ni{ta protiv toga da PKS donese svoju internu odluku u kojoj bi rekao da od dva ~lana jedan bude odavde ili odande. Siguran sam u to da kompanije iz Vojvodine imaju vi{e nego dovoqno uticaja u PKS-u da se na taj na~in izbore – ocewuje Petrovi}.

Har mo ni za ci ja Radikali su protiv toga da se odredbe iz predloènog zakona o trì{nom nadzoru uskla|uju s evropskim standardima, po{to, kako kaù, mi nismo ~lanica EU, ve} Ujedwenih nacija. – Za{to ovaj zakon stupa na snagu relativno brzo, kada }e se primewivati kada budemo ~lanica EU – kad na vrbi rodi gro`|e? Ne ~uva se EU ni u Briselu, ni u Budimpe{ti, wu samo u Beogradu ~uvaju proevropske stranke. Kakvo „Sveto pismo“, za vas su va`niji harmonizovani evropski standardi. Jo{ malo pa i u liturgije ima da ih stavite, pa umesto da popovi pevaju „neka ì-

vi patrijarh“, sad }ete da ka`ete neka „`ivi predsednik Evropskog saveta Her man van Rom poj – o~ekuje Zo ran Kra si}.

On je dodao i da radikali imaju „stru~waka za harmonizaciju“, poslanika, estradnog umetnika harmonika{a Bra ni mi ra \o ki }a.

„Taj na” ve za Radikali imaju i druga~iju viziju praznovawa. ûli su se predlozi da se kao dràvni praznik izbri{e Praznik rada, 1. maj, ve} da se obeleàvaju proboj Solunskog fronta, neradno proslavqaju Sveti Sava i Vidovdan. Tako su istakli da je proslava 1. i 2. januara uvedena kao uspomena na rimskog papu iz ranog sredweg veka, Silvestera Prvog, i da “Katoli~ka crkva slavi tog dana svog sveca”. S Katoli~kom crkvom povezan je, po tvrdwama radikala, i 1. maj: „ako uzmete rimokatoli~ki kalendar, vide}ete da je to dan svetog Josipa radnika”. – Kakve veze to ima sa srpskim narodom i wegovom tradicijom? – zapitao se Aleksandar Martinovi}.

Te sna ko {u qa Poslanici LSV-a tra`ili su od Vlade da vi{e ne dostavqa parlamentu propise u kojima }e pisati, kao {to je slu~aj s nekim odredbama zakona o praznicima, Srbija, bez odrednice Republika. Poslanik LSV-a Ra do van Ra do va no vi} prozvao je tim povodom i javni servis – RTS. – Neki to ~ine slu~ajno, a neki namerno. Svaki dan slu{amo: predsednik Srbije, predsednik Vlade Srbije, a ova dr`ava se zove Repu-

blika Srbija. U Ustavu stoji da je Srbija dràva srpskog naroda i svih gra|ana koji u woj ìve. Okoreli narodwa~ki blok èli to da izbri{e, forsiraju}i naziv dràve bez onog Republika. Ko nije Srbin, odmah mu je “ko{uqa tesna” jer je on dràvqanin Republike Srbije – pojasnio je Radovanovi} za “Dnevnik”, podvla~e}i da tako ne{to moè da dozvoli sebi neka partija ili komercijalna televizija, ali ne i Vlada i javni servis.

Mo bil ni par la ment u Voj vo di ni Mobilni parlament – projekat Skup{tine Srbije i OEBS-a – ve} tre}i dan je u Vojvodini. Posle Sanxaka, juga Srbije i [umadije, poslanici su se sreli s vojvo|anskim bira~ima u Ba~koj Topoli, Kikindi, danas }e provesti dan u Somboru. Doma}ini na ovim skupovima su poslanici iz tih mesta Zla ta \e ri} (NS), Ra do van Ra do va no vi} (LSV), doju~era{wi parlamentarac Dra go mir Ci me {a (DS)… a gra|ani su imali prilike da razmene mi{qewa i postave pitawa ba{ “svojim” narodnim predstavnicima.

Za ra da ve} „po tro {e na” U Skup{tinu Srbije stigao je finasijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2012. godinu, koji mora da dobije i zeleno svetlo parlamenta. U narednoj godini Komisija planira }e da prihoduje oko 390 miliona dinara, a toliko su planirani i rashodi. Kako stoji u obrazlo`ewu, prihodi }e prite}i preko naknada za odobrewe izdavawa hartija od vrednosti, za davawe saglasnosti za obavqawe delatnosti, na imenovawe ~lanova uprave, za organizovawe nastave i polagawe ispita za sticawe zvawa brokera, investicionog savetanika, kao i preko izdavawa licenci za navedena zvawa. Tro{kovi neto zarada planirani su na oko 103 miliona dinara, 11 miliona predvi|eno je za uspostavqawe saradwe s me|unarodnim i doma}im organizacijama i asocijacijama, oko 13

miliona predvi|eno je za projekte i tro{kove za ja~awe trì{ta hartija od vrednosti, blizu 18 miliona za nastavu za sticawe zvawa, 53 miliona za investicije... U tro{kove nastave spadaju autorski honorari za odràvawe nastave i ispita, zakup prostora i organizacija, {tampawe diploma i dozvola. Literatura neophodna za nastavu najve}im delom se nabavqa iz inostranstva. U finasijski plan komisije ukqu~eni su i zna~ajni tro{kovi nabavke opreme i instalirawa softvera za polagawe ispita na ra~unarima, kao i za tro{kove pripreme baze podatka za tu namenu. U obrazloèwu tro{kovnih stavki navodi se i da je planirano da naredne godine Komisija ponovo bude doma}in sastanka komisija za hartije od vrednosti u regionu. S. Stankovi}

ekonomija

subota3.decembar2011.

JO[ JE DAN NE MA^ KI IN VE STI TOR U SU BO TI CI

No va rad na me sta u auto-in du stri ji

U Ve li koj ve} ni ci Grad ske ku }e mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri}, pot pred sed nik kom pa ni je „Kon ti teh fluid„ Mar kus Murk i di rek tor „Kon ti teh flu i da Sr bi ja„ @iv ko To pa lo vi} pot pi sa li su ugo vor o do de li bes po vrat nih sred sta va za iz grad wu fa bri ke ne ma~ ke kom -

Mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} je re kao da je Su bo ti ca li der po pi ta wu pri vla ~e wa in ve sti to ra i re kor der po br zi ni iz da va wa gra |e vin skih do zvo la. – Su bo ti ca je grad ko ji je is ko ri stio sve pred no sti Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi i gra -

dnevnik

OD LU KA PRI VRED NOG SU DA U ZRE WA NI NU

Otvo ren ste ~aj u „Luk so lu” Ni je sa mo fa bri ku le ko va „Ju go re me di ja„ sti sla kri za ne go i zre wa nin sku he mij sku in du stri ju „Luk sol„, ~i ji je ve }in ski vla snik upra vo po me nu ta far ma ce ut ska ku }a. Pri vred ni sud u Zre wa ni nu, na i me, na pred log ru ko vod stva „Luk so la„, re {io je da otvo ri ste ~aj ni po stu pak. Za ova kav iz laz iz po slov nog i fi nan sij skog }or so ka ka od lu ~io se Uprav ni od bor fa bri ke za pro iz vod wu sred sta va za li~ nu hi gi je nu, s Na di com Mar gold na ~e lu. O da qoj sud bi ni „Luk so la„ od -

uslo ve za otva ra we ste ~a ja, Pri vred ni sud ni je mo gao do ne ti ta kvo re {e we dok „Luk sol„, kao for mal ni pred la ga~ ste ~a ja, ne obez be di 850.000 di na ra, kao pred u jam za pla }a we ne mi nov nih tro {ko va ste ~aj nog po stup ka. Ka da je i to u~i we no, a to je ura di la be o grad ska fir ma „Mul ti BG„, ~i ji je vla snik i di rek tor Ra man Idri zi, ste ~aj je otvo ren. Za ste ~aj nog uprav ni ka je ime no van Mi lan Ni }e tin, a pr vo po ve ri la~ ko ro ~i {te za ka za no je za 18. ja nu ar sle de }e go di ne.

Sin di kal ne op tu `be Pred stav ni ci Sa mo stal nog i sin di ka ta „Ne za vi snost„ la ne su op tu `i li pred sed ni cu Uprav nog od bo ra „Luk so la„ Na di cu Mar gold da je u ov da {wu he mij sku in du stri ju do {la iz „Ju go re me di je„ da bi joj po mo gla, a da je ume sto to ga „Luk sol„ do ve la u bez iz la znu si tu a ci ju. Za to vre me, tvr di li su sin di kal ci, ko ri sti la je sve mo gu }e pri vi le gi je.

pa ni je za pro iz vod wu gu me nih si ste ma za spro vo |e we te~ no sti u auto mo bil skoj in du stri ji u Su bo ti ci. Kom pa ni ja }e gra di ti no vu fa bri ku u in du strij skoj zo ni „Ma li Baj mok” na po vr {i ni od 7.000 kva drat nih me ta ra i pla ni ra da ulo `i vi {e od de set mi li o na evra. U pla nu je da se za po sli 250 qu di, a do 2016. go di ne broj za po sle nih bi mo gao pre }i i 300 rad nih me sta. Pre ko pro gra ma SI E PA za pod sti caj in ve sti ci ja za sva ko rad no me sto „Kon ti teh fluid„ }e do bi ti po 4.000 evra. – Naj ve }i je deo po sla ve} za vr {en i do bi li su gra |e vin sku do zvo lu, ta ko da mo gu po ~e ti grad wu ve} ovo ga me se ca. Ove go di ne do ve li smo mno go in ve sti to ra u Su bo ti cu – re kao je gra do na ~el nik Sa {a Vu ~i ni}.

|e vin ske do zvo le iz da je za ma we od 80 da na. Opre mi li su in fra struk tu ru u in du strij skoj zo ni i ni je slu ~aj no {to su stra ni in ve sti to ri iza bra li ba{ Su bo ti cu za ula ga wa – re kao je Du li}. No va fa bri ka u Su bo ti ci pro iz vo di }e si ste me za spro vo |e we te~ no sti ko je se pri me wu ju u auto-in du stri ji, tur bo-pu wa ~e, ras hlad ne te~ no sti i te~ no sti za li ni je pod ma zi va wa i to za naj po zna ti je pro iz vo |a ~e auto mo bi la u sve tu. U Su bo ti ci sto pa ne za po sle no sti iz no si 14,8 od sto i do sa da je pod sti caj na sred stva od 3.233.000 evra za pri vla ~e we in ve sti ci ja do bi lo pet ko map ni ja: osim „Kon ti teh flu i da” to su „Ma ster plast„,”Gol den gar den”,”Nor ma grup” i „Al pak”. S. I.

SPO RA ZUM VLA DE VOJ VO DI NE I SREM SKE KO MO RE

Do bre ve ze vla sti i bi zni sa

Ju ~e je u Srem skoj pri vred noj ko mo ri po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin s pred sed ni kom ove ko mo re Mi la nom Bo ì }em pot pi sao spo ra zum ko jim se ure |u je bu du }a sa rad wa. – Ovaj spo ra zum je na ~e lan i ka è da }e mo sa ra |i va ti kon kret no na pri vla ~e wu do ma }ih i stra nih in ve sti to ra pre zen ta ci jom svih in fra struk tur nih lo ka ci ja u Sre mu, ka ko no vih, ta ko i ve} po sto je }ih obje ka ta – ka zao je Va sin. – Za tim, sa rad wa }e se za sni va ti i na raz me ni po da ta ka o mo gu} no sti ma za po {qa va wa i ak ti vi ra wa no vih rad nih me sta. Ula skom Srem ske pri vred ne ko mo re u si stem tra è wa po slo da va ca, ko ji }e uz po mo} po kra jin skih sub ven ci ja otvo ri ti no va rad na me sta, po sao na {eg se kre ta ri ja ta }e umno go me bi ti olak {an. Se kre tar Va sin je do dao i to da je Srem u pret hod nih {est go di na, od naj ne ra zvi je ni jeg re gi o na, sti gao

do to ga da je naj ra zvi je ni ji re gion Sr bi je, ta da je u po sled wih me sec da na na te ri to ri ji Sre ma otvo re no oko 300 no vih rad nih me sta. – Ovo je je dan vid pri zna wa Srem skoj pri vred noj ko mo ri i ko mor skom si ste mu – na gla sio je Bo ì}. – Po kra jin ski se kre ta ri jat je u na ma pre po znao pra vog sa rad ni ka jer Srem pred sta vqa ini ci jal nu ka pi slu srp ske pri vre de, a mi smo tu po sred ni ci u raz go vo ri ma iz me |u Vla de Voj vo di ne i bi znis-sek to ra. @e qa nam je da ovim spo ra zu mom po ja ~a mo do la zak in ve sti to ra u Srem, po ve }a mo broj rad nih me sta, ali i osna ì mo èn sko pred u zet ni {tvo. – Van Voj vo di ne pri vred ni ci ne mo gu da po ve ru ju da je sa rad wa iz me |u Po kra jin ske vla de i bi znissek to ra zdra va, te da je u ta ko vi so kom ste pe nu part ner ska – re kao je pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi}.. J. An ti}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 101,8050 77,2713

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 103,8827 78,8483

106,2720 80,6618

101,4934 77,0348

Kanada

dolar

74,5278

76,0488

77,7979

74,2997

Danska

kruna

13,6866

13,9659

14,2871

13,6447

Norve{ka

kruna

13,0132

13,2788

13,5842

12,9734

[vedska

kruna

11,1756

11,4037

11,6660

11,1414

[vajcarska

franak

82,4533

84,1360

86,0711

82,2009

V. Britanija

funta

118,5572

120,9767

123,7592

118,1942

SAD

dolar

75,6015

77,1444

78,9187

75,3701

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 12. 2011. godine

lu ~i vao je i pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta „Ju go re me di je„ Vla di mir Pe ci ko za, kao je dan od ~la no va UO he mij ske in du stri je. Po po da ci ma Na rod ne ban ke Sr bi je, „Luk sol„ je u blo ka di „te {koj„ 129,2 mi li o na di na ra, a svo je oba ve ze ne mo `e ured no da iz mi ru je jo{ od 29. no vem bra pro {le go di ne. Fa bri ka je, iz me |u osta log, du `na rad ni ci ma za pla te, ali i dr `a vi na ime po re za. Bez ob zi ra na to {to for mal no is pu wa va sve

Po slov ne ne da }e ve} du `e po tre sa ju „Luk sol„, pred u ze }e sa 127 go di na tra di ci je, a pred stav ni ci ve }in skog vla sni ka, pred vo |e ni Zdrav kom De u ri }em, ina ~e v. d. ge ne ral nog di rek to ra „Ju go re me di je„, ni su uspe va li da na |u re {e we za na go mi la ne pro ble me. Pri ~a lo se o do la sku ino stra nog stra te {kog part ne ra, go vo ri lo se da su pre go vo ri u to ku, ma da se na po slet ku po ka za lo da od to ga ne }e bi ti ni {ta. Vi {e od sto ti nu rad -

S jednog od ranijih protesta radnika „Luksola”

ni ka svo je vre me no je po sla to na pla }e no od su stvo, pro iz vod wa je ob u sta vqe na, a u fa bri ci ni je bi lo ni stru je. Bes po mo }an da bi lo {ta u~i ni, De u ri} je jed nom pri li kom ja sno po ru ~io da „Ju go re me di ja„ ni ka da ni je ima la in te re sa da se u ve }oj me ri an ga `u je oko „Luk so la„. – Je di ni in te res u we go vom opo rav ku ima ju rad ni ci. Oni su,

me |u tim, pro da li svo je ak ci je, od re kli se pra va na upra vqa we i sa da se de i ~e ka ju da „Ju go re me di ja„ re {i wi hov pro blem – za me rio je De u ri} za po sle ni ma u fa bri ci ko ja je {e zde se tih i se dam de se tih go di na pro {log ve ka bi la po zna ta kao pro iz vo |a~ sa pu na na me we nog spe ci jal no Jo si pu Bro zu Ti tu i we go vom mar {a la tu. @. Ba la ban

MI NI STAR DU LI] PO ZVAO GRA \A NE DA PRI JA VE KO RUP CI JU

Tre ba li taj ku ni da stra hu ju od po {te Mi ni star za pro stor no pla ni ra we, ì vot nu sre di nu i ru dar stvo Oli ver Du li} po zvao je pre ne ki dan sve gra |a ne ko ji sum wa ju da je bi lo ko rup ci je u slu `ba ma za ur ba ni zam i gra |e vi nu da pod ne su pri ja ve, ko je mo gu bi ti i ano nim ne. Pri ja ve se pod no se na i-mejl: pri ja vi te.ko rup ci ju @e ko plan.gov.rs. – Sve sni smo to ga da se za ur ba ni zam i gra |e vi nu uvek ne iz be `no ve zu je ko rup ci ja – is ti ~e mi ni star. – Zbog to ga smo gra |a ni ma da li mo gu} nost da pri ja ve sve zlo u po tre be, a po treb no je da na ve du ime i pre zi me oso be za ko ju sum wa ju da je ume {a na u ko rup ci ju, we no rad no me sto i kra tak opis slu ~a ja ili broj pred me ta. U okvi ru mog ka bi ne ta for mi ran je po se ban tim ko ji }e raz ma tra ti àl be gra |a na. Ova kav po ziv gra |a ni ma je i ohra bru ju }i i po ra à va ju }i: ohra bru ju }i za to {to se re sor no mi ni star stvo tru di da se ob ra ~u na s ovom ne ga tiv nom dru {tve nom po ja vom, a po ra à va ju }i sto ga {to je mi ni star pri znao po sto ja we ko rup ci je i dve go di ne na kon do no {e wa no vog Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi ko ji je tre ba lo da omo gu }i ob ra ~un s tim zlom i we go vo is ko re we we.

Ru ka ru ku mi je U re sor nom mi ni star stvu pri zna ju da ima jo{ uskih gr la u iz da va wu gra |e vin ske do zvo le, kao {to su ne do sta tak plan ske do ku men ta ci je i ka ta star ne po kret no sti, {to bi, po Du li }e vim re ~i ma, tre ba lo da se za vr {i do kra ja ove go di ne. Iako mno gi stru~ wa ci oce wu ju da je ko rup ci ja si stem ska i da ni ko ni u ko ga ne mo `e pr stom da upre jer je, s jed ne stra ne, sve po kri ve no za ko nom, a s dru ge, svi u lan cu ko rup ci je {ti te jed ni dru ge jer „vra na vra ni o~i ne ko pa„, ipak, sva ko ko ni je spre man na „tr go vi nu” pot ku pqi va wem tre ba to i da pri ja vi. Iako je mi ni star Du li} de man to vao tvrd wu da se do zvo la iz da je pro se~ no za 279 da na, tvr de }i da se mo `e do bi ti za 160 da na, a u op {ti na ma i gra do vi ma ko ji su po -

kri ve ni ur ba ni sti~ kim pla no vi ma do zvo le i za 80 do 130 da na, li der URS-a Mla |an Din ki} skre }e pa `wu na ~i we ni cu da pro ce du ra u Ne ma~ koj tra je sa mo 90 da na, a eko -

nom ski ana li ti ~ar Mi lan Ko va ~e vi} do da je da je gra |e vin ska do zvo la kod nas naj sku pqa u Evro pi. Du li} je de man to vao i tvrd wu da ima 19 pro ce du ra, skra }e ne su, ka `e, (~ak) za tri, na 16! U du gim pro ce du ra ma, broj nim do ku men ti ma i {al te ri ma kri je se osnov za ko rup ci ju. Upu }e ni oce wu ju da su pro ce du re to li ko kom pli ko va ne da pro sto te ra ju in ve sti to re da kr {e za kon, ili da od u sta nu od in ve sti ra wa. Iz da va we do zvo le za iz grad wu po ve za na je s ve li kim bro jem in sti tu ci ja, me |u ko ji ma su ka ta stri ne po kret no sti, di rek ci je za gra |e vin sko ze mqi {te, gra |e vin ske in spek ci je, ur ba ni sti~ ki za vo di, se kre ta ri ja ti za ur ba ni zam, sva jav na i jav na ko mu nal na pred u ze }a: EPS, vo do vo di, pu te vi, ga so vod, to plo vod, to pla na... plus li cen ci ra ni pro jek tan ti, pla ne ri, iz vo |a ~i ra do va... Iz grad wu kom pli ku je i pre spo ra kon ver zi ja pra va ko ri {}e wa gra |e vin skog ze mqi {ta u pra vo svo ji ne jer mno gi taj ku ni ko ji su od 2000. do 2008. ku pi li do ma }e fa bri ke za ma le pa re i ta ko do {li do vred nog gra |e vin skog ze mqi {ta odu go vla ~e da je pla te, a hte li bi da pre na me ne de lat nost i zi da ju pro fi ta bil ni je objek te. R. Da u to vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Gumins, Novi Sad

20,00

8.640

Vaga Mont, Beograd

20,00

2.532

1.709.100

6. oktobar, Pan~evo

20,00

3.744

67.392

Angropromet, Ni{

13,64

650

790.400

7,69 Promena %

1.400 Cena

371.000 Promet

-8,35

779

291.280

PIK Kovin, Kovin Pet akcija s najve}im padom AIK banka PB, Ni{

BELEX 15 (493,91

Promet

Naziv kompanije

0,26)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,27

1.520

500.089

NIS, Novi Sad

-0,16

621

5.072.051

Komercijalna banka, Beograd

-2,77

1.682

354.877

Imlek, Beograd

5,36

2.261

3.570.520

Soja protein, Be~ej

0,20

501

403.606

Energoprojekt holding, Beograd

1,49

410

176.710

Agrobanka, Beograd

1,00

3.549

10.647

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,21

485

626.246

Jubmes banka, Beograd

Globos osigurawe, Beograd

-5,56

255

8.160

Lasta, Beograd

-4,76

300

29.400

Meser Tehnogas, Beograd

-4,60

4.500

-2,73

13.662

81.972

-2,73 Promena %

13.662 Cena

81.972 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,02

1.605

16.050

NIS, Novi Sad

-0,16

621

5.072.051

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,22

5.000

640.000

Soja protein, Be~ej

0,20

501

403.606

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

PIK Kovin, Kovin

7,69

1.400

371.000

Tigar, Pirot

1,37

445

3.822.172

Labudwa~a, Vajska

0,00

100

200.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

330

6.590

6. oktobar, Pan~evo

20,00

3.744

67.392

Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota3.decembar2011.

OD PO NE DEQ KA PRI ME NA ZA KO NA O ZA [TI TI KO RI SNI KA FI NAN SIJ SKIH USLU GA

Da se i kli jen ti za ne {to pi ta ju Od po ne deq ka po ~i we no vo po gla vqe u po slo va wu ban ka i li zing ku }a u Sr bi ji. Tog da na star tu je pri me na Za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga. Ovaj pro pis stu pio je na sna gu jo{ 4. ju na pa je ban ka ma osta vqe no do voq no vre me na za pri la go |a va we. [ta je to kon kret no no vo od po me nu tog da tu ma? Kli jent ima pra vo da po dig ne go to vi nu sa svog di nar skog ili de vi znog te ku }eg ra ~u na bez na kna de kod ban ke kod ko je ima otvo ren te ku }i ra ~un, i to od mah po upla ti. Uko li ko se uzi ma su ma ve }a od 600.000 di na ra, to }e mo }i da u~i ni naj ka sni je dva da na po upla ti. U slu ~a ju gu bit ka plat ne kar ti ce kli jent ne sno si po sle di ce neo vla {}e nog ko ri {}e wa uko li ko je zlo u po tre bu pri ja vio od mah, a naj ka sni je u ro ku od 45 da na od za du è wa. Ne }e sno si ti po sle di ce ni uko li ko mu ban ka ni je omo gu }i la da u sva kom tre nut ku pri ja vi gu bi tak. Kar ti ca se mo è uga si ti bez na kna de. Pri me na ovih od red bi po ~i we od sle de }e go di ne. Kli jent mo è od u sta ti od zaj ma u ro ku od 14 da na bez obra zlo è wa, o ~e mu je oba ve zan da ban ku ili li zing kom pa ni ju oba ve sti u pi sme noj for mi. Od stam be nog zaj ma se mo è od u sta ti sa mo ako kre dit ni je ko ri {}en. Pred met uzet u li zing mo ra se ku }i od ko je je uzet vra ti ti neo {te }en. Ko mi tent ban ke ili li zing kom pa ni je mo è kad god è li iz mi ri ti oba ve ze de li mi~ no ili u pot pu no sti. Ne }e pla ti ti na kna du ako je ugo vo re na pro men qi va ka mat na sto pa. Iz u ze tak su stam be ni zaj mo vi, bez ob -

zi ra na to da li je sto pa fik sna ili pro men qi va. Uko li ko je su ma ko ja se vra }a ve }a od mi lion di na ra, ban ka mo `e na pla ti ti na kna du od 0,5 od no sno je dan od sto pre vre me no vra }e nog kre di ta. Po la pro cen ta se pla }a ako

ko u ugo vo ru u ka lu zu li o ka ma ta ma pi {e da se one uskla |u ju s po slov nom po li ti kom ban ke, sa da se po za ko nu pre tva ra ju u fik snu, i to onu ko ja je va `i la u tre nut ku za kqu ~e wa ugo vo ra. Sto pe ko je su pro men qi ve a

@al ba i anek si Ko ri sin ci uslu ga ko ji sma tra ju da su o{te }e ni tre ba pr vo da se obra te ban ci, od no sno li zing ku }i ko ja ih je o{te ti la, a one su oba ve zne da na pri go vor od go vo re u ro ku od 30 da na. Na kon to ga oba ve {ta va ju Na rod nu ban ku, ko ja }e od fi nan sij skih ku }a tra ì ti da se iz ja sne u ro ku od osam da na. Uko li ko je kli jen to va àl ba oprav da na, NBS do no si re {e we ko jim se na la è ban ci da ot klo ni ne pra vil no sti i iz ri ~e se nov ~a na ka zna. Uko li ko ban ka to ne u~i ni, o~e ku je je dvo stru ka ka zna. Isto va ì u uko li ko je kli jent pot pi sao aneks ugvo ra ko ji ni je u skla du sa za ko nom. je do kra ja ot pla te osta lo ma we od go di nu da na. Anek si ko je su ban ke sla le gra |a ni ma o uskla |i va wu i is ka zi va wu ka mat nih sto pa s no vim za ko nom pri li~ no su ih zbu ni le. Mo gu ih slo bod no pot pi sa ti ako su uskla |e ne sa za ko nom. Evo i {ta to zna ~i: uko li -

uskla |u ju se s re fe rent nom ka mat nom sto pom ta ko |e pod le ù no vom za ko nu. Ka ma ta se tu is ka zu je kao zbir re fe rent ne sto pe i ban ~i ne mar è. Ona se do bi ja ka da se od ukup ne broj ke ko ja pred sta vqa ka ma tu odu zme euri bor ili li bor ko ji je va ìo na dan za kqu ~e wa ugo vo ra. Na

Pe tro vi}: Hra na jef ti ni ja Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} iz ja vio je da je trend sma we wa ce na hra ne u Sr bi ji o~i gle dan, {to ja sno po ka zu je sta ti sti ka. Tr `i {te osnov nih `i vot nih na mir ni ca se sta bi li zo va lo i 2012. go di na }e bi ti mno go mir ni ja ne go ova, re kao je mi ni star u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, po sle sa stan ka sa pred stav ni ci ma kon di tor ske in du stri je. „Ce ne hra ne su na si la znim pu ta wa ma i ne ma raz lo ga da se taj trend ne na sta vi. Stva ri

su sa da bo qe ne go na po ~et ku go di ne„, oce nio je Pe tro vi} i pod se tio da je ce na hle ba sa da sta bil na, a da bi bi la 100 di na ra po vek ni da mi ni star stvo ni je in ter ve ni sa lo. Po jef ti nio je i {e }er, sa 130 na is pod 95 di na ra po ki lo gra mu, u ma lo pro da ji, re kao je on i do dao da je po jef ti ni la i sto~ na hra na, ta ko da se me |u tr gov ci ma vo di ozbiq na utak mi ca, a me so mo `e da se na |e po po voq ni jim ce na ma ne go ra ni je.

VESTI [ted wa si gur na u ban ka ma Gu ver ner NBS De jan [o {ki} ka è da je {ted wa gra |a na u Sr bi ji si gur na, jer ima mo osi gu ra we de po zi ta na evrop skom ni vou, ali i oba ve znu re zer vu. [o {ki} na vo di da oba ve zna re zer va do dat no ga ran tu je {ted wu gra |a na, ta ko da od sva kog {ted nog ulo ga u do ma }im ban ka ma od 25 od 30 od sto od la zi u NBS na naj si gur ni je pla sma ne. „Dru gim re ~i ma, {te di {e u ban kar skom si ste mu Sr bi je su si gur ni je ne go u ne kim dru gim ze mqa ma”, ka zao je gu ver ner. On je oce nio da kon ver zi ja {ted we iz evra u va lu tu ko ja ni je di nar ne mo è do ne ti bo qi tak bi lo kom {te di {i jer je naj ma we ra zum no po vla ~i ti no vac sa {ted we i dr à ti ga kod ku }e jer ne ma pri no sa, a i za pre la zak iz jed ne u dru gu va lu tu obi~ no se pla }a pro vi zi ja. [o {ki} ob ja {wa va da gra |a ni ne ma ju raz lo ga da me wa ju evro u dru ge va lu te, osim ako va lu ta ni je di nar. „Za tu vr stu kon ver zi ja evra u di nar uvek tre ba ima ti raz u mev wa i po dr {ke”, ka zao je [o {ki}.

Pre mi jer je kqu~ Pred sed nik Uni je po slo da va ca Sr bi je Ne boj {a Ata nac ko vi} ka `e da je Na rod na ban ka Sr bi je sprem na da po mog ne pri vre di da po boq {a li kvid nost. On je is ta kao da su po slo dav ci sa gu ver ne rom NBS De ja nom

[o {ki }em raz go va ra li o me ra ma ko ji bi do pri ne le re pro gra mu du go va pred u ze }a i sma we wu ka ma ta za kre di te. Ipak, pred sed nik Uni je po slo da va ca Sr bi je ka `e da }e usa gla {a va we me ra o po mo }i pri vre di naj vi {e za vi si ti od sta wa u evro zo ni. NBS, ka ko je re kao Ata nac ko vi}, ima vo qu da po mog ne pri vred ni ci ma, ali to ne mo `e sa ma da ra di, ve} u sa rad wi sa Vla dom Sr bi je i ban ka ma. „Za jed ni~ ka je oce na po slo da va ca i gu ver ne ra da je pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} kqu~ ni sa go vor nik u raz go vo ri ma ka ko da se po mog ne pri vre di da sma wi ne li kvid nost”, ka zao je Ata nac ko vi}.

Rast {ted we u di na ri ma Di nar ska {ted wa sta nov ni {tva je u to ku tre }eg tro me se~ ja 2011. go di ne uza stop no me se~ no po ve }a va na i na kra ju sep tem bra je iz no si la 15,51 mi li jar di di na ra, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je. U od no su na kraj ju na ove go di ne, di nar ska {ted wa po ve }a na je za 1,92 mi li jar de di na ra, od no sno za 14,2 od sto, a u od no su na sep tem bar pro {le go di ne za 4,03 mi li jar de di na ra, od no sno za 35,1 od sto. Po sma tra no po ro~ noj struk tu ri, naj ve }i rast je ostva ren kod di nar ske {ted we po vi |e wu - 978 mi li o na di na ra, za tim {ted we do tri me se ca 635 mi li o na, i {ted we oro ~e ne na pe riod od tri me se ca do

{est me se ci - 247 mi li o na. Di nar ska {ted wa oro ~e na na pe riod du `i od {est me se ci je ne znat no po ve }a na.

Li be ral ni ka pi ta li zam dav no ubi jen Li be ral nog ka pi ta li zma ne ma jo{ od Ve li ke de pre si je i „Wu di la”, ka è biv {i am ba sa dor Sr bi je u SAD i ~lan UO Euro ban ke EFG Ivan Vu ja ~i} u in ter vjuu „Ni nu”. „U svim dr à va ma se pre ra spo de qu je iz me |u 30 i 50 od sto BDP-a i to go vo ri o to me ko li ki je ste pen dr àv ne in ter ven ci je u pri vre di”, ka è Vu ja ~i}. On, me |u tim, sma tra da bi dr àv na in ter ven ci ja u kri znim vre me ni ma mo gla da bu de ja ko opa sna, is ti ~u }i da bi dr à va bi tre ba lo da in ter ve ni {e sa mo ta mo gde je to neo p hod no, ka da je tr ì {te plit ko ili de fekt no. „Se }am se da me je ne ko 5. ok to bra 2000. pi tao {ta }e da bu de, ho }e li bi ti vi {e pa ra? Re kao sam bi }e ne {to vi {e pa ra, ali }e bi ti mno go vi {e re da. I po gre {io sam. Jo{ ne ma tog re da, ali ima mno go ~ud nih ka drov skih re {e wa za to {to se vlast shva ta kao de o ba ple na. Tek ka da bu de re da, bi }e i pa ra. Ako sud stvo po~ ne nor mal no da funk ci o ni {e, ako sva ko ra di za pla tu, ka da ni ko ne bu de za {ti }en pred za ko nom, stvo ri }e se dru ga ~i ji am bi jent, u ko me ne }e mo }i da se ma ni pu li {e qu di ma„, na vo di Vu ja ~i}.

wu se on da do da je va è }i li bor ili euri bor. Sli ~an ob ra ~un va ì za zaj mo ve ko ji su uskla |e ni s li bo rom i euuri bo rom. Tu ta ko |e va ì ka mat na mar à s po ~et ka ot pla te ugo vo ra, a do bi ja se ta ko {to se od sa da {we ka ma te od bi je li bor, od no sno euri bor, ko ji je va ìo na pri pot pi si va wu. Ban ke mo gu za dr à ti i za sta re i za no ve ugo vo re pro men qi ve i ne de fi ni sa ne ka mat ne sto pe, ko je se uskla |u ju s po slov nom po li ti kom je di no ako se sam kli jent slo ì s tim. Sa vet kli jen ti ma je da ta kve do dat ke ugo vo ri ma ne pot pi su ju, sem uko li ko ne è le da im ka ma ta bez raz lo ga ra ste. Za bra we na je dis kri mi na ci ja kli je na ta, a kod nas su to me bi li iz lo è ni sta ri ji su gra |a ni. Pen zi o ne ri ni su mo gli do bi i ti zaj mo ve ili su oni za wih bi li sku pqi jer su ih ban ke svr sta va le u ri zi~ ni ju ka te go ri ju. Sa da to vi {e ne }e mo }i. Ban ka ma se za bra wu je da uslu ge re kla mi ra ju kao bes plat ne uko li ko su do stup ne kli jen tu uz dru ge ko je se oba ve zno pla }a ju. Isto va ì i za ban kar ske pro iz vo de gde je ka ma ta ozna ~e na kao nu la: ne sme bi ti do dat nih uslo vqe nih tro {ko va. Kod ugo vo ra o {ted wi ko ji ma je pred vi |e no da se ona auto mat ski pro du à va na kon is te ka oro ~e wa, ban ke su oba ve zne da {te di {e 15 da na pre is te ka tog ro ka in for mi {u o to me i no voj ka mat noj sto pi. [te di {a ima pra vo da ugo vor ras ki ne u ro ku od 30 da na. Uko li ko pre kr {e ove od red be, ban ke }e mo ra ti da pla te ka zne i do 800.00 di na ra. D. Vu jo {e vi}

Ni ko ne }e da uzme „Jat” Kom pa ni ja „Bal tik avi ej{n si stem„, ko ja je su vla snik le ton skog „Er bal ti ka”, od u sta la je od stre te {kog part ner stva sa „Jat er vej zom„. To je sa op {ti lo Mi ni star stvo za in fra struk tu ru i ener ge ti ku. „U po stup ku iz bo ra in ve sti to ra ra di za jed ni~ kog ula ga wa u no vo pri vred no dru {tvo za oba vqa we pre vo za u va zdu {nom sa o bra ca ju ’Bal tik avi ej{n si stem’, kva li fi ko va ni po nu |a~ u po stup ku od u stao je od da qeg u~e {}a u tran sak ci ji”, na ve de no je u sa op {te wu. U mi ni star stvu ka `u da ta kom pa ni ja ni je zva ni~ no sa op {ti la raz lo ge od u sta ja wa. Rad na gru pa Mi ni star stva za in fra struk tu ru i ener ge ti ku ko ja spro vo di tran sak ci ju „pri pre ma pred log da qih ak tiv no sti za re {e we po te {ko }a u oba vqa wu jav nog pre vo za u va zdu {nom sa o bra }a ju”. Pred log rad ne gru pe u ko joj su pred stav ni ci „Jat er vje za„, dr `av nih in sti tu ci ja i sa vet ni ka, tre ba lo bi da, ka ko pi {e u sa op {te wu, Vla da Sr bi je usvo ji na jed noj od sle de }ih sed ni ca. Kom pa ni ja „Bal tik avi ej {on si stems„je di na je ot ku pi la do ku men ta ci ju za u~e {}e na kon kur su Vla de Sr bi je za stra te {kog part -

ne ra za no vu avi o kom pa ni ju. Pro {le ne de qe je uhap {en Vla di mir An to nov, je dan od su vla sni ka „Bal tik evi ej{ na„, na kog ~e ga je Mi ni star stvo in fra struk tu re sa op {ti lo da je za tra zi lo od te kom pa ni je da se iz ja sni o na stav ku u~e {}a na ten de ru ko jim je Vla da Sr bi je tra `i la stra te {kog part ne ra za no vu avi o kom pa ni ji, ka ja bi za me ni la „Jat„. Na ten de ru ko ji je ras pi san 1. av gu sta mo gle su da u~e stvu ju avi o kom pa ni je, kao i fi nan sij ski in ve sti to ri ko ji ima ju naj ma we pet od sto ula ga wa u va zdu {nom sa o bra }a ju. Za in te re so va ne kom pa ni je ili kon zor ci ju mi mo ra li su da do sta ve do kaz i da su u 2010. go di ni pre ve zli vi {e od 1,5 mi li o na put ni ka i da im je kon so lo li do va ni bi lans bio ve }i od 200 mi li o na evra. Vla da Sr bi je je 16. apri la 2010. usvo ji la za kqu ~ak o osni va wu no ve avi o kom pa ni je, na kon {to su rad na gru pa za po slov nu kon so li da ci ju Ja ta i me nax ment te kom pa ni je pro ce ni li da ona ni je u sta wu da po slu je pro fi ta bil no. Na pr vom ten de ru za pro da ju Ja ta, 2008. go di ne, kad je nu |e no na pro da ju 51 od sto ka pi ta la kom pa ni je po ce ni od 51 mi lion evra, ni je sti gla ni jed na po nu da.

POQOPRivRedA

subota3.decembar2011.

@IV NU LO TR @I [TE @I TA RI CA

BO JAN PAJ TI] NA PO QO PRI VRED NOM GA ZDIN STVU U FU TO GU

Ki se li ku pus Maj ki }a na evrop skim tr pe za ma

U srpskim marketima je „majki}„ ili „kora„ kupus. U Nema~koj je „keqmendi”, u svetu ga zovu i „first klas”... Ima ga u Velikoj Britaniji, Holandiji... Gde god i kako god – odli~an je, a na na{e i svetske trpeze sti`e iz najsavremenijeg pogona u Srbiji, iz radionice povrtara Mi lo ra da Maj ki }a iz Futoga. Ju~e su ovo poqoprivredno gazdinstvo obi{li predsednik vojvo|anske vlade Bo jan Paj ti} i direktorka Fonda za razvoj Sne `a na Re pac. Naime, Majki}i, koji na

dnevnik

P{e ni ca se vr ti oko 19 di na ra – Trì{te se kona~no otvara. Trì{ni u~esnici jednostavno ne mogu da ~ekaju da se sklope svi deli}i trì{nog mozaika da bi s ve}om sigurno{}u nastupili u trgovawu. Naime, izvoz ìtarica jo{ stoji zbog niskog vodostaja Dunava, svetske berze i daqe nemaju pouzdane signale o stabilizaciji finansijskih trì{ta, veliki izvoznici iz crnomorskog regiona i daqe obaraju cene na trì{tu ìtarica i tako vra}aju izgubqene pozicije od pro{le godine – navodi u nedeqnom izve{taju o trgovawu na Produktnoj berzi wen direktor @ar ko Ga le tin. Rukovo|eni sopstvenim potrebama, doma}i kupci su krenuli u ozbiqnije nabavke, a ponuda pozitivno odreagovala na takav interes tra`we. Rezultat svega toga jeste jedan od najve}ih nedeqnih prometa, koji je iznosio 3.077 tona robe, {to je ~ak deset puta vi{e nego

krajinskog fonda za razvoj usmereno je {est miliona dinara kredita na period od pet godina, s 2,8 posto kamate na godi{wem nivou. Ina~e, ukupna vrednost pogona je oko 800.000 evra. Kako smo ~uli od doma}ina, planirano je da se u skorije vreme usavr{i i tehnologija proizvodwe rasola, i kada se ovaj proizvod pojavi na tr`i{tu da predstavqa svojevrstan brend. – U protekle ~etiri godine vi{e od 14,5 milijardi dinara, samo preko Fonda za razvoj, vojvo|anska

prethodne nedeqe, dok je finansijska vrednost robe istrgovane preko berze u Novom Sadu iznosila 59.809.000 dinara, ili 12 puta vi{e u odnosu na vrednost prometa u prethodnoj nedeqi. O tome koliko je ponuda dràve pri otkupu kukuruza bila korektna, dovoqno govori podatak da je trenutna prose~na cena ove robe danas na Produktnoj berzi 10,36 odsto nià od one po kojoj dràva pla}a ovu robu poqoprivrednim proizvo|a~ima. Ina~e, prose~na cena trgovawa u protekloj nedeqi iznosila je 16,31 din/kg (15,10 bez PDV-a), {to je 1,26 odsto mawe od prose~ne cene trgovawa u prethodnoj nedeqi. Za razliku od kukuruza, p{enica drì relativno visok nivo cene. Protekle nedeqe ta cena je iznosila 19,83 din/kg (18,36 bez PDV-a). To je na nivou prethodne nedeqe, ili, ta~nije, minimalni pad od 0,63 odsto. Ovako konstan-

tan rast cene koji je izra`en u posledwih mesec dana, psiholo{ki uti~e na tra`wu koja je na ovom tr`i{tu aktivnija nego ina~e pa je, {to se obima prometa ti~e, p{enica stala uz rame kukuruzu, ina~e najprisutnijoj robi na berzi u Novom Sadu.

Foto: B. Lu~i}

KRE DI TI ZA OD VOD WA VA WE, ATAR SKE PU TE VE...

Naj bo qi je kad se ru kom be re – Vodimo ra~una i o mehanizaciji. Imamo ~etiri traktora, ali kupus se bere ru~no. U svetu postoji mehanizacija za berbu, ali o{te}uje kupus, nije to to – kaè Milorad Majki}. – Kupus koji mi proizvodimo pre|e preko qudske ruke 20 puta. 144 hektara uzgajaju kupus, {argarepu, cveklu..., uspeh su postigli delom i zahvaquju}i ovoj pokrajinskoj instituciji jer je ona povoqnim kreditom pomogla investicije u pogon i savremenu opremu, odnosno najve}i rezervoar za kiseqewe kupusa. Milorad Majki} od ove godine ima najsavremeniji pogon za proizvodwu futo{kog specijaliteta, iz kojeg }e ubudu}e godi{we mo}i na trì{te izbacivati i hiqadu tona. Svaki zid, pod, bazen i cev obloèni su specijalnim epoksidnim smolama otpornim na kiselinu da bi se po{tovao najnoviji evropski standard ISO-22000. A on podrazumeva i HACCP, tako da problema za izvoz ~ak i na najzahtevnija trì{ta – nema. Ovaj pogon zapo{qava izme|u 15 i 20 sezonskih radnika. Iz Po-

vlada je usmerila u privredu. Najvi{e je uloèno u poqoprivredu, u individualna poqoprivredna gazdinstva i u prera|iva~ku industriju, kao i u skladi{ne kapacitete, zato {to su oni velika {ansa i za zapo{qavawe i za izvoz – kazao je predsednik vojvo|anske vlade Bojan Pajti}, napomiwu}i da je re~ o brendu koji postoji stotinama godina, jo{ od 16. veka. – Vlada Vojvodine èli da za{titi doma}u proizvodwu, koja sa sobom nosi razvojnu {ansu, pruà mogu}nost za zapo{qavawe velikog broja qudi jer se ovde zapo{qavaju qudi tokom cele godine, a najvi{e tokom sezone – poru~io je on, i naglasio da je poboq{avawe na{eg spoqnotrgovinskog bilansa o~igledno kada se izvozi u sve zemqe Evrope i {ire, a ova proizvodwa zasluùje takav plasman. S. G.

„Dan man gu li ce” u Za sa vi ci Tradicionalna privredno-turisti~ka manifestacija „Dan mangulice” bi}e odràna danas u organizaciji Specijalnog rezervata prirode „Zasavica„, kod Vizitorskog centra. Rezervat je jedan od vode}ih odgajiva~a u Srbiji te autohtone rase sviwa, ~ije je meso, zbog posebnih svojstava, sve traènije kod nas i u svetu. Na pa{waku Vaqevac, gde se nalazi Vizitorski centar, postoje idealni uslovi za uzgoj mangulice. Manifestacija }e trajati ~itav dan, a posetioci }e mo}i da degustriraju proizvode od mangulice, kao i da kupe sveè meso, ~varke i prera|evine i probaju nezaobilazne kola~e-sal~i}e. Sve to }e se odvijati uz muziku, rakiju i probrana vina.

Iz voj vo |an ske ka se poqoprivredi na za jam 830 mi li o na Vojvo|anski sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo potpisao je ju~e ugovore s korisnicima ~etiri kreditne linije vredne oko 830 miliona dinara. Ugovori su potpisani s predstavnicima 241 op{tine, gradova i mesnih zajednica u Vojvodini koje su konkurisale za kredite za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta i ure|ewe atarskih puteva, ukupno vredne 545 miliona dinara. Resorni sekretar Da niel Pe tro vi} rekao je prilikom potpisivawa ugovora da su za kredit za ure|ewe atarskih puteva konkurisale gotovo sve seoske mesne zajednice u Vojvodini, a pozajmice je dobilo wih 125. Po wegovim re~ima, veliko interesovawe vladalo je i za kredit za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta jer je oko 50 odsto obradivih povr{ina ispod nivoa velikih reka, {to stvara veliki problem s podzemnim vodama. Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu ju~e je potpisao i 69 ugovora iz oblasti vodosnabdevawa i izrade investicione tehni~ke dokumentacije, ukupno vrednih 283 miliona dinara. Petrovi} je rekao da Pokrajinski sekretarijat ve} tradicionalno sprovodi programe, za koje iz godine u godinu interesovawe postaje sve ve}e. – Radi se o merama koje se odnose na projektovawe kanalizacije, na program vodosnabdevawa, program odvodwavawa koji

Pa re i za va {a re Raspisani su i konkursi za usavr{avawe aktivnog poqoprivrednog stanovni{tva i za adaptaciju i rekonstrukciju sala{a, za vinski turizam, kao i za ure|ewe vinskih podruma. Vojvo|anske op{tine mo}i }e konkurisati i za dobijawe novca za izgradwu i rekonstrukciju pijaca i va{ari{ta, za {ta je nameweno 28.400.000 dinara. obuhvata ure|ewe i ~i{}ewe kanalske mre`e, te program ure|ewa atarskih puteva – rekao je Petrovi}. Za ure|ewe atarskih puteva konkurisao je i najve}i broj korisnika. Od 464 naseqena mesta u Vojvodini, 412 su seoskog tipa i prijavila su 397 projekata. U 2011. godini za ure|ewe atarskih puteva Sekretarijat je izdvojio 250 miliona dinara. Govore}i o programima odvodwavawa, Petrovi} je podsetio na

USPE [NAN BI LANS KAM PA WE U SEN ]AN SKOJ [E ]E RA NI

Sla di li se fa bri ka i pa or i U Fabrici {e}era TE-TO u Senti u ovogodi{woj kampawi, zavr{enoj za rekordnih 80 dana, prera|eno je 610.000 tona slatkog korena i proizvedeno 88.000 tona {e}era. Generalni direktor mr Qu bi {a Ra den ko vi} izjavio je da s prose~nim prinosom od 55,4 tona po hektaru i cenom od 42 evra po toni {e}erne repe proizvo|a~i mogu biti zadovoqni pa o~ekuje da se u narednoj setvi povr{ine pod slatkim korenom pove}aju 20 posto. – Prose~na digestija repe iznosila je 16,37, a ne~isto}a 12,48 odsto, {to su zaista dobri rezultati koji svim proizvo|a~ima donose dobru zaradu – ocewuje Radenkovi}. – Verujem da }e upravo zbog ovakvih rezultata interes za uzgajawe {e}erne repe u narednoj godini biti ve}i. Za isporu~eni rod ve}ina proizvo|a~i je ve}im delom ve} ispla}ena i sve isplate trebalo bi da se obave do 15. decembra. Ostvareni prinos i sada{wa

cena {e}erne repe, uz tro{kove ulagawa u proizvodwu od 1.200 evra po hektaru, proizvo|a~ima donose ~ist prihod od najmawe 1.000 evra po hektaru. Kada se zna da ve}ina proizvo|a~a uzgaja repu na ve}im povr{inama i da su najboqi ostvarili i ve}e prinose, ra~unica govori da su ostvarili zaradu 1.500 do 2.000 evra po hektaru.

Po Radenkovi}evim re~ima, u protekloj kampawi vidqivi su efekti ulagawa od tri miliona evra pre kampawe jer je ostvarena u{teda u potro{wi prirodnog gasa za petinu i postignuta prose~na dnevna prerada repe i proizvodwe {e}era, tako da se ova kampawa mo`e svrstati u najuspe{niji u istoriji sen}anske

fabrike i srpske industrije {e}era. – U protekloj kampawi preradili smo svega deset odsto mawe {e}erne repe nego lane, ali smo zato skratili weno trajawe 30 odsto. Ba{ zbog kratke i efikasne kampawe i visokog nivoa prerade, zna~ajno smo smawili tro{kove i te{ko da se ovom tehnologijom kampawa mo`e obaviti efikasnije – ka`e Radenkovi}. Sen}anska fabrika je sa svog sirovinskog podru~ja ostvarila prose~nu proizvodwu {e}era od blizu devet tona po hektaru, {to je, kako konstatuje Radenkovi}, doskoro kod nas bilo nezamislivo jer pre ~etiri-pet godina prose~an prinos {e}era po hektaru u Srbiji je iznosio svega {est tona. Sen}anska fabrika je ve} po~ela ugovarawe setve {e}erne repe za narednu sezonu cenom od ~etiri dinara po kilogramu pa o~ekuje da se povr{ine pove}aju. M. Mi tro vi}

to da je prijaviqeno 289 projekata za odvodwavawe, {to je mnogo vi{e nego, recimo, 2008. godine, kada je ih bilo 45. – Mimo ovih para, po programu koji imamo s „Vodama Vojvodine”, opredeqeno je za ovu meru vi{e od 1,5 milijarde dinara – kazao je on. – Za programe vodosnabdevawa ove godine Sekretarijat }e podeliti 246,7 miliona dinara za 52 projekta. I na ovaj konkurs se svake godine prijavquje sve vi{e i vi{e zainteresovanih.

Novac je namewen za dobijawe {to kvalitetnije pija}e vode: za bu{ewe bunara, zamenu dotrajalih glavnih cevi dovodnika, spajawe linijskih mreà i pretvarawe u prstenaste, zamenu crpnih agregata, ugradwu vodomera, za zamenu hlorinatora drugim delovima opreme najnovije tehnologije i drugo. – Podrà}emo 17 projekata s 37 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije komunalnog vodosnabdevawa – rekao je Petrovi}. Jedna od mera Sekretarijata odnosi se na mreù atmosferske i fekalne kanalizacije, a naredne godine bi}e planiran novac i za izvo|a~ke radove. Podsetimo, ovih dana je u na{em listu objavqen i konkurs za raspodelu para za sprovo|ewe godi{weg programa mera odgajiva~kog programa u APV za ovu godinu, kao i konkurs za raspodelu novca za odràvawe lokalnih i regionalnih izlo`bi stoke i za o~uvawe i odrìvo kori{}ewe genetskih resursa doma}ih ìvotiwa. Kada je re~ o o~uvawu genetskih resursa u sto~arstvu, odgajiva~i podolskog gove~eta i bu{e }e, recimo, dobiti oko dva miliona dinara, vlasnici starih rasa ovaca – vitoroge ùje i ~okanske cigaje – 1,6 milion, dok je za uzgoj 245 komada mangulice izdvojeno 490.000 dinara. Za uspe{no sprovo|ewe mera iz takozvanog odgajiva~kog programa u sto~arstvu izdvojeno je 53.110.000 dinara. S. Glu {~e vi}

No vo sad ski sa jam u Austri ji Potencijali novosadskog Poqoprivrednog sajma predstavqeni su na sli~noj manifestaciji u Tulnu u Austriji, zemqi koja }e idu}e godine biti partner 79. me|unarodnog poqoprivrednog sajma u Novom Sadu. Kako je saop{tio Novosadski sajam, susretu u Tulnu prisustvovao je i direktor Austrijskog poqoprivrednog klastera Her man Vi zer, koji je napomenuo da su u toku pripreme za organizaciju nastupa austrijskih kompanija na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu. On je dodao da }e taj nastup biti usmeren pre svega ka promociji poqoprivredne mehanizacije, organske proizvodwe i edukacije farmera kao i predstavqawu `ivih eksponata na izlo`bi stoke. U susretu sa ~lanovima Udru`ewa agrarnih novinara Austrije generalni direktor Novosadskog sajma Go ran Va si} i ~lan Izvr{nog odbora Ne boj {a Dra ku li}

predstavili su osnovne karakteristike najve}e sajamske manifestacije te vrste u okruèwu kao i mogu}nosti u agrobiznisu za kompanije, udruèwa i pojedince koje se pruàju u~e{}em ili prisustvom na Novosadskom sajmu. Direktor kompanije „Kejs–[tajer„ za Isto~nu Evropu, Poqsku i Balkan [te fan Bog ner naglasio je da su iskustva te kompanije, koja ve} tradicionalno nastupa na sajmu u Novom Sadu, vi{e nego pozitivna jer svake godine beleè sve boqe poslovne rezultate. êlnike Novosadskog sajma su predstavnici austrijskog ministarstva poqoprivrede obavestili da prijavqivawe austrijskih kompanija za 79. poqoprivredni sajam Novom Sadu, koji }e biti odràn od 12. do 18. maja, ide po planu, kao i da se o~ekuje da }e sve~anom otvarawu sajma prisustvovati i ministar poqoprivrede Austrije Ni ko la us Ber la ko vi~.

Bes plat ni pre gle di na Novom na se qu Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, u ko joj gra |a ni mo gu bes plat no da pro ve re zdra vqe, bi }e odr `a na da nas od 9 do 13 ~a so va u ho lu am bu lan te na No vom na se qu. Po se ti o ci ak ci je ima }e pri li ku da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle -

NA CEN TRAL NOM PLA TOU [TRAN DA

da ju mla de `e, pro ve re gu sti nu ko sti ju i po sa ve tu ju se s me di cin skim rad ni ci ma. S ob zi rom da je 3. de cem bar Me |u na rod ni dan oso ba sa in va li di te tom, po se ban na gla sak bi }e sta vqen na pre gle de ove po pu la ci je. Ovo je 25. ak ci ja ko ja se or ga ni zu je ove go di ne i do sa da je pre gle da no pre ko 13.000 qu di. I. D.

Kli za we pod ne bom Per for man som ~la ni ca iz kli za~ kog klub „Voj vo di na”, ju ~e je na cen tral nom pla tou [tran da otvo re no kli za li {te „Grad skog ze le ni la“. De se ti ne uglav nom mla |ih No vo sa |a na oku pi lo se ka ko bi bes plat no pro vo za lo pod zve zda nim ne bom. Od da nas se ko ri {}e we kli za li {ta i iz najm qi va we kli zaq ki na pla }u je, te za sme nu tre ba iz dvo ji ti

Novosadska subota3.decembar2011.

160 di na ra, a za iz najm qi va we kli zaq ki 100. Rad nim da ni ma kli za li {te }e ra di ti u pet sme na - od 10 do 19.30 sa ti, a vi ken dom }e bi ti or ga ni zo va na i do dat ni ter min od 20 do 21.30 ~a so va. Or ga ni zo va na je i {ko la kli za wa „Pr vi ko ra ci“, na me we na de ci od pet do 10 go di na. Pe to dnev ni kurs ko {ta 1.000 di na ra. A. J.

Fo to: R. Ha yi}

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

De ce ni je na pu ni le ~e ka o ni cu P o pu ca li pla fo ni i po do vi, krov ko ji pro ki {wa va, oro nu li pro zo ri, fa sa da ko ja se ras pa da...to ne tre ba da bu de opis stam be ne zgra de, a po go to vo ne one u ko joj qu di do la ze na le ~e we. Do sa da su se nad le `ni tru di li da u Fu to gu za kr pe ru pe, za me ne do tra ja lo i po pra ve po kva re no a sve se to ra di lo pod istim ime nom - re no vi ra we. Po {to vi {e ni je do voq no sa mo re no vi ra we, mo ra se po ~e ti is po ~et ka. Fu to `a ni }e, da kle, na kon 47 go di na do bi ti no vu am bu lan tu. Na red ne ne de qe ru {i se sta ra,

pa sle di zi da we no ve. Zna ~i, kre }e se od te me qa. Do sa da su se Fu to `a ni le ~i li u zgra di sa gra |e noj 1964. go di ne kao pri vre me no re {e we, a Fu tog ta da ni je bio ni pri bli `nih di men zi ja; o bro ju sta nov ni ka da se i ne go vo ri. Da kle, po tre be za no vom i ve }om am bu lan tom su za pra vo ve} sta re. A uz to i ono na va `ni je - No vo sa |a ni tre ba ba{ do bro da na preg nu vi ju ge, pa da se se te ka da je po sled wi put u bi lo kom de lu gra da gra |e na no va, nov ci ja ta am bu lan ta. Do {lo vre me i za to… I. Dragi}

U RAD NOJ ZO NI SE VER DVA

Plac pro dat za 16.450.000 di na ra U Za vo du za iz grad wu gra da No vi Sad za vr {e na je li ci ta ci ja za pro da ju gra |e vin skog ze mqi {ta u Uli ci Put no vo sad skog par ti zan skog od re da u Rad noj zo ni Se ver dva. Fir ma „Fe niks G I Z“ iz No vog Sa da po nu di la je naj ve }i iz nos u vi si ni 16.450.000 di na ra za par ce lu po vr {i ne 3.239 kva dra ta na ko joj je pred vi |e na iz grad wa pro iz vod nog objek ta. Ova fir ma je

pr va ko ja }e usko ro po ~e ti iz grad wu, u okvi ru bu du }eg pri vred nog kom plek sa na ovom me stu u Rad noj zo ni Se ver dva. Na toj lo ka ci ji se na la zi jo{ osam par ce la pri bli `ne ve li ~i ne oko 3.000 kva dra ta ko je su ko mu nal no opre mqe ne i na me we ne iz grad wi obje ka ta iz obla sti ter ci jar nog sek to ra pri vre de i pro iz vod nog za nat stva. B. M.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 13 ~a so va Uli ca Mi la na Xa ni }a 7-17, 12-22, vrti} „Bu ba Ma ra” i Me sna za jed ni ca u ^e nej skoj uli ci; od 8 do 12 ~a so va zgra da Teh no lo {kog fa kul te ta.

V remeploV

UZ KRU @NI TOK BEZ BED NI JE I PRO HOD NI JE

U Ve ter ni ku otvorena okru gla ras kr sni ca Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ob i {ao je ju ~e no vo i zgra |e nu kru `nu ras kr sni cu u cen tru Ve ter ni ka, ko ja je zva ni~ no otvo re na za sa o bra }aj. Ova in ve sti ci ja je vred na 60 mi li -

Ma li sa jam le pih stva ri Iz lo `ba ru~ no ra |e nog na ki ta i umet ni na „Ma li sa jam le pih stva ri” odr `a }e se su tra u 12 ~a so va u Stu di ju M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Vi {e od 50 iz la ga ~a po nu di }e na kit od raz li ~i tih ma te ri ja la, raj fo ve, {na le, tor be, mod ne do dat ke, de ko ra tiv ne ukra se za ku }u i pri rod nu ko zme ti ku. G. ^.

Vi {e sme na za kli za we Zbog po ve }a nog in te re so va wa gra |a na u le de noj dvo ra ni Spen sa }e ovog vi ken da bi ti vi {e sme na za kli za we. Da nas su sme ne od 9.30 do 11 sa ti, od 11.30 do 13, od 14 do15.30, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30, od 20 do 21.30 i od 22 do 23.30 ~a so va. Sme ne su su tra od 9.30, 14, 16, 18, 20 i 22 ~a sa. Iz Spen sa sa op {ta va ju da da nas ne }e bi ti no} nog ku pa wa na ba ze ni ma. I. J. U CAN KA RE VOJ

Split skom „Haj du ku” tri ko ma da U ne de qu 3. de cem bra 1972. u 15. ko lu Pr ve sa ve zne li ge u No vom Sa du fud bal ski meg dan su po de li li biv {i pr va ci dr `a ve Voj vo di na i split ski Haj duk. No vo sa |a ni su igra li iz u zet no sla bo, ali su ipak po be di li 3:0. Isti na, Haj duk je ovu utak mi cu

igrao sa de set ko va nim ti mom. Zva ni~ no, mno gi split ski igra ~i su obo le li od gri pa, ali „do bro oba ve {te ni” su tvr di li da su se igra ~i te {ko po sva |a li me |u so bom i sa upra vom, pa je be li dres go stu ju }eg ti ma obu kao ko je hteo... N. C.

Vre lo vod me wa sa o bra }aj Iz grad wa vre lo vod nog pri kqu~ ka za obje kat ko ji se na la zi u Can ka re voj uli ci broj 26 po ~i we u po ne de qak, na ja vqu ju iz „No vo sad ske to pla ne”. Za vre me ra do va sa o bra }aj }e se od vi ja ti fa znim pre u sme ra va wem dok }e, po po tre bi, to kom po la ga wa vre lo vod nih ce vi i as fal ti ra wa ko lo vo za, sa o bra }aj bi ti pot pu no za bra wen. J. L.

o na di na ra a do pri ne }e ve }oj bez bed no sti i bo qoj pro hod no sti sa o bra }a ja. U ras kr sni cu se ula zi iz pet pra va ca, a spoq ni krug ko lo vo za ima pre~ nik od 60 me ta ra.

- Ova in ve sti ci ja je ve o ma va `na za Ve ter nik i naj pre ~a stvar ko ju su nam pre ko Me sne za jed ni ce sta nov ni ci ovog de la gra da tra `i li. Ra ni je na ovom me stu ni je bi lo ade kvat ne sig -

na li za ci je, de {a va lo se do sta sa o bra }aj nih ne sre }a i sma tra mo da }e mo na ovaj na ~in re {i ti bez bed no snu si tu a ci ju u sa o bra }a ju - re kao je Pa vli ~i}. B. M. Fo to: S. [u {we vi}

NA UGLU ULICE PA RI SKE KO MU NE I BU LE VA RA JA [E TO MI ]A

Ko na~ no sti `e se ma for Na uglu Uli ce Pa ri ske ko mu ne i Bu le va ra Ja {e To mi }a, ka ko sa zna je mo u Za vo du za iz grad wu gra da, u to ku su pri prem ni ra do vi na po sta vqa wu se ma fo ra.U ovom pred u ze }u ka `u da se ~e ka opre ma i da }e kom plet na sig na li za ci ja bi ti za vr {e na za 15 da na. Za vr {et kom ra do va, ova ras kr sni ca }e po sta ti bez bed ni ja za vo za ~e i pe {a ke. Sta ti sti ka po ka zu je da su

se u pro se ku bar jed nom me se~ no na ovoj ras kr sni ci de {a va le sa o bra }aj ne ne zgo de i da je po sled wih go di na lak {e i te `e po vre |e no vi {e de se ti na qu di, a bi lo je i smrt nih is ho da. Me sna za jed ni ca ”Omla din ski po kret” uka zi va la je na ovaj pro blem od svog for mi ra wa 2009. go di ne i kao re zul tat tih na po ra ras kr sni ca }e do bi ti se ma for. I. J.

PO KLON DO MU U VE TER NI KU DO NO SI VI [E TE RA PIJ SKOG JA HA WA

Ra sna ko bi la i sre }a na dar Dom za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku do bio je ju ~e na po klon ra snu ko bi lu, ko ja }e u ve li koj me ri po mo }i {ti }e ni ci ma ove usta no ve, jer je do ka za no da je ja ha we kao te ra pi ja vi {e stru ko ko ri sno. Ko bi la ne ma~ kog po re kla, „Bi ter feld bej bi”, do sa da je bi la u vla sni {tvu no vo sad skog dok to ra Sr be A. Pe tro va, spe ci ja li ste oral ne hi rur gi je, ko ji se go di na ma ba vi ko war stvom kao ho bi jem. - Ova ko bi la ro |e na je u Ne ma~ koj i po ti ~e iz ~u ve ne {ta le La zbek. Do 1997. go di ne tak mi ~i -

la se u Nem a~koj, pa je pre {la u Bu dim pe {tu, a po tom do la zi do me ne. Na kon de vet go di na pro ve -

ko ji se ba vi hu ma nim po slom pre ko tri de set go di na i sma trao sam da je ovo je di no me sto na ko me }e ona ne ko me po mo }i i ne ko ga usre }i ti - ob ja {wa va dok tor Pe trov. Di rek tor ve ter ni~ kog Do ma Dra gan Mi lo {e vi} za hva lio je dok to ru Pe tro vu na ovom vred nom po klo nu ko ji }e te ra pe ut sko ja ha we omo gu }i ti ve }em bro ju {ti }e ni ka. - Sva kog le ta or ga ni zu je mo te ra pe ut sko ja ha we, a ove go di ne smo ima li pre ko dva de set ko ri sni ka ko ji su re dov no ja ha li. Do sa da smo ima li jed nog ko wa i jed nog Fo to: S. [u {we vi} po ni ja, a sa da smo do bi li i de nih u mom vla sni {tvu, od lu ~io ko bi lu, {to je zna ~aj no jer hi po sam da je vi {e ne vo dim na tak mi - te ra pi ja da je vr lo po zi tiv ne re ~e wa. Sa da ima 18 go di na i vi {e zul ta te - do dao je Mi lo {e vi}. ni je za ta kve na po re. ^o vek sam J. Zdje la re vi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota3.decembar2011.

CENTAR „SRCE” SLAVI DVE DECENIJE

Po dr {ku tra ì sve vi {e qu di Cen tar za pru à we emo tiv ne po dr {ke i pre ven ci ju sa mo u bi stva „Sr ce”ove go di ne sla vi 20 go di na po sto ja wa. Sva kog da na, od 14 do 23 ~a sa, vo lon te ri ovog cen tra raz go va ra ju s qu di ma ko ji su usa mqe ni, uz ne mi re ni, po vre |e ni, tu `ni, o~aj ni, ne si gur ni i - slu {a ju ih. Ne dr è im mo ral ne pri di ke, ne oma lo va à va ju wi ho ve te go be, ne “te {e” ih da }e wi ho vi pro ble mi pro }i i, {to je naj va `ni je, ne go vo re im {ta da ra de.

ko mu ni ka ci je sa ko ri sni ci ma, pu tem ~et ser vi sa. Vo lon ter ka u ovoj or ga ni za ci ji Sla vi ca Ra ni sa vqev ka `e da je od ziv ko ri sni ka o~e ki van i da se iz ne de qe u ne de qu sve vi {e wih ja vqa. - Pro blem je ma li broj vo lon te ra, te uko li ko za zvo ni te le fon, ~et se auto mat ski ga si, a uko li ko se ne ko ja vi na ~et, vo lon ter po sta je ne do stu pan za osta le, jer je mo gu} sa mo je dan po ziv ili ~et u jed nom tre nut ku -

Donatorski koktel Cen tar „Sr ce” }e dve de ce ni je ra da obe le ì ti uz do na tor ski kok tel u po ne de qak u 19 sa ti u sa li „Tri bi na mla dih” Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Svi ko ji è le da po mog nu cen tru „Sr ce”, no vac mo gu upla ti ti na te ku }i ra ~un 3551020146-40 u Voj vo |an skoj ban ci. Dve de ce ni ja ra da, ka ko ka ù u “Sr cu”, è le da obe le è pro {i ri va wem Cen tra, od no sno pro du è wem rad nog vre me na, pri je mom no vih vo lon te ra i obez be |i va wem pro sto ra za kva li tet ni ji rad, uz mo gu} nost da ko ri sni ci do bi ju po dr {ku i pu tem raz go vo ra li cem u li ce. Ne dav no je pro mo vi san i no vi vid

re kla je Ra ni sa vqe va. - Obu ka no vih vo lon te ra je pri kra ju, ali jo{ uvek ne ma do voq no ka pa ci te ta da bi se pro du `i lo rad no vre me. Ono {to je za sad si gur no, je da }e bi ti za pe ti nu vi {e raz go vo ra ne go pro {le go di ne i to je trend ko ji je pri su tan u Cen tru. Iz go di ne u go di nu se po ve }a va broj po zi va. I. Jovanovi}

PRODAT DEO IMOVINE „JUGODENTA”

Ku pac fir ma iz Gayinog Ha na Na kon po no vqe nog po zi va za pro da ju po kret ne imo vi ne ste ~aj nog du `ni ka AD ”Ju go dent” iz No vog Sa da us pe la je pro da ja sa mo de la imo vi ne i to za mno go ma wu pro daj nu ce nu od pro ce we ne vred no sti. Na i me, u Cen tru za ste ~a je ode qe we u No vom Sa du PRT ”Ar gon” iz Ga xi nog Ha na ku pio je pa ket po kret ne imo vi ne u ko joj je ne ko li ko vr sta glo da li ca, bu {i li -

KAD USKORO BUDE GOTOVA OBNOVA TOPLANE „SEVER”

De lu gra da to pli ji ra di ja to ri Re kon struk ci ja i pro {i re we To pla ne „Se ver” je u za vr {noj fa zi, a re a li za ci jom ovog po sla omo gu }i }e se po ve zi va we To pla ne „Se ver” pre ko po ve znog vo da sa TE-TO „No vi Sad”, a sa mim tim i pre u zi ma we to lot ne ener gi je iz Ter mo e lek tra ne-to pla ne, ka ù u No vo sad skoj to pla ni. Mon ta à opre me i ure |a ja u no vom pump nom po stro je wu u To pla ni „Se ver” je za vr {e na, a u to ku su prob na is pi ti va wa ure |a ja i opre me. U to ku su i za vr {na is pi ti va wa u ve zi za za {ti tu si ste ma pri li kom spreg nu tog ra da to pla ni nog po go na sa TE-TO. Ta ko su se ste kli uslo vi da to pla na ra di auto nom no kao i do sad, ali i u spreg nu tom re ì mu ra da sa

TE-TO, {to je, ka ko ka `u, bio glav ni ciq. Pot pu no is kqu ~e we sta rog pump nog po stro je wa i pu {ta we u rad no vog o~e ku je se sre di nom ovog me se ca. Po slo vi ma na re kon struk ci ji i pro {i re wu to pla ne „Se ver” bi }e re {e ni hi dra u li~ ki pro ble mi to pla na „Jug”, „Is tok” i „Se ver” i ras te re ti }e se to pla ne „Is tok i „Jug” ko je tre nut no pre u zi ma ju deo pod ru~ ja to pla ne „Se ver”. Ujed no }e se po boq {a ti kva li tet gre ja wa za deo gra da iz me |u Uli ce No vo sad skog saj ma, Bu le va ra Ja {e To mi }a, Bu le va ra oslo bo |e wa, Haj duk Veq ko ve i Ru me na~ ke uli ce. U okvi ru po me nu tih ra do va bi }e za vr {e na i pu {te na u rad i no va tra fo sta ni ca. B. M.

NAREDNE NEDEQE RU[EWE STARE AMBULANTE, MEDICINSKE SLU@BE PREME[TENE

Fu to `a ni kod le ka ra u Ve ter nik, Be ge~ i na Na se qe Ru {e we am bu lan te u Fu to gu pred vi |e no je za na red nu ne de qu a po tom kre }e grad wa ve }e. Svi le kar ski ti mo vi pre me {te ni su u am bu lan te u Ve ter -

dr Bla `en ka Po po vi} i dr Mir ja na Pe tro vi} pre me {te ni su u Ve ter nik a dr Mi lo{ ^e bac i dr Mir ja na Osto ji} u am bu lan tu u Be ge ~u. Ti mo vi

ca, bru si li ca i strug za 1.615.000 di na ra. Pro ce we na vred nost tog pa ke ta imo vi ne bi la je 2.601.999 di na ra. Ko mi si ja za spro vo |e we pro da je pro gla si la je pro da ju pa ke ta 1 i 2 ne u spe lim, dok se za pro da ju pa ke ta 3 i 4 ~e ka od lu ka Od bo ra po ve ri la ca, s ob zi rom da je iz nos po nu de bio ma wi od 50 od sto od pro ce we ne vred no sti pred met ne imo vi ne. Q. M.

Slo bod no vre me is pu we no ma {tom li}, dok je za su tra u 16 sa ti pla ni ra no ve ~e dru {tve nih iga ra. U ~e tvr tak u 20 sa ti pre da va we na te mu ko mu ni ka ci je sa me di ji ma odr `a }e dipl. me na xer ka u tu ri zmu Je le na Ra doj ~i}. U de cem bru }e se or ga ni zo va ti i ma li kurs fo to gra fi je, ra di o ni ca nejl arta, pre da va we na te mu ak tiv nog gra |an stva i blo go va wa i ve ~e ri dru {tve nih iga ra i gle da wa edu ka tiv nih i za bav nih fil mo va. Pla ni ra ni su i iz le ti u Srem skim Kar lov ci ma i Ba~ koj Pa lan ci kao i obi la zak pod zem nih tu ne la Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Sve ak tiv no sti mo gu se pra ti ti na Fej sbuk stra ni ci Ken ta ur - Go ran skog cen tra za na u ku i omla din ski rad i na Tvi ter pro fi lu Cen tar Ken ta ur. I. J.

^ITAOCI PI[U SMS

Le ka ri pe di ja trij ske slu `be dr Du {an ka Ugqev ~a nin Vla o vi}, dr Ilon ka Po va zai i dr Ra da Bo sni} ra de dvo smen ski od 7 do 20 ~a so va u Ve ter ni ku, a dr Ve ra An dri} je u objek tu u Be ge ~u. Ti mo vi uvek ra de pre pod ne od 7 do 13.30 ~aso va, a su bo tom od 7 do 13.30 de `u ra obje kat u Ve ter ni ku. Broj te le fo na u Ve ter ni ku za pe di ja trij sku slu `bu je 822-226, a za Be ge~ 898-004.

to `a ni }e mo }i la bo ra to rij ske ana li ze, osim u Be ge ~u i Ve ter ni ku, da ura de i u objek ti ma na No vom na se qu, Li ma nu, Bu le va ru i u am bu lan ti u Zmaj Og we na Vu ka. Tre nut na po vr {i na objek ta Do ma zdra vqa u Fu to gu je oko 500 kva drat nih me ta ra, a no vi obje kat }e ima ti 1.200 kva d ra t a i bi } e pri z e m an. Pla n i r a n o je da u no v om objek tu bu du ode qe wa op {te

U Futogu ostao samo stomatolog a radi u zgradi O[ „Miroslav Anti}”. Nova ambulanta trebalo bi da bude izgra|ena u prvoj polovini naredne godine

POKRET GORANA OSMISLIO NOVU AGENCIJU

Agen ci ja za pro na la è we slo bod nog vre me na pro je kat je ko ji re a li zu je Po kret go ra na uz po dr {ku Gra da No vog Sa da. Ova agen ci ja mla di ma pru à pri li ku da na kre a ti van i za ni mqiv na ~in is pu ne svo je slo bod no vre me. Ak tiv no sti ko je or ga ni za to ri na ja vqu ju su edu ka tiv ne i kre a tiv ne ra di o ni ce i pre da va wa iz raz li ~i tih obla sti. U pla nu su i dru è wa, po se te ma ni fe sta ci ja ma, iz le ti po oko li ni gra da, ve ~e ri gle da wa fil mo va i ve ~e ri dru {tve nih iga ra.Sve ak tvi no sti }e se re a li zo va ti u kan ce la ri ja ma Po kre ta go ra na na Po zo ri {nom tr gu 2. Za ve ~e ras u 19 sa ti na ja vqe no je pre da va we iz obla sti odr ì ve ar hi tek tu re, ko je }e vo di ti stu dent ar hi tek tu re Fi lip Ni ko -

dnevnik

Sta ra am bu lan ta bro ji po sled we da ne

ni ku, Be ge ~u i na No vom na se qu. No va am bu lan ta u Fu to gu tre ba lo bi da bu de iz gra |e na u pr voj po lo vi ni na red ne go di ne. Le ka ri op {te me di ci ne dr Ta tja na Egi}, dr Ma ri ja Pap,

ra de dvo smen ski, od 7 do 20 ~a so va, a vi ken dom i pra zni ci ma od 7 do 10 de `u ra se u Ve ter ni ku. Te le fon za do dat ne in for ma ci je u Ve ter ni ku je 821-027, a u Be ge ~u 898-004.

Pro mo ci ja kwi ge Slo bo da na Be qan skog Pro mo ci ja kwi ge Slo bo da na Be qan skog „Dru ga oba la - ogle di o zlu i kul tu ri is ku pqe wa” odr `a }e se u po ne de qak na Ka te dri Advo kat ske ko mo re Voj -

vo di ne, Zmaj Jo vi na 20, sa po ~et kom u 19.00 ~a so va. O kwi zi }e, osim auto ra, go vo ri ti Ve sna Ra ki} Vo di ne li} i Ivan ^o li}. D. J.

Le kar sto ma to lo gi je dr Sta ni slav Dra {ko je u objek tu na No vom na se qu, dr Ol gi ca Ili ev ski u Fu to gu u Osnov noj {ko li „Mi ro slav An ti}”, a dr Mi le na Gve ro u Ve ter nik. Te le fon za do dat ne in for ma ci je za obje kat na No vom na se qu je 4879 - 256, a za Ve ter nik za sto ma to lo {ku slu `bu je 820 - 027. Pre me {ta jem Slu `be la bo ra to rij ske di jag no sti ke, Fu -

me di ci ne, pe di ja tri je, sto ma to lo gi je, la bo ra to ri je, gi ne ko lo gi je, kao i pro sto ri je za pa tro na `u i ku} no le ~e we. Iz grad skog bu xe ta za am bu lan tu u Fu to gu je pred vi |e no 30 mi li o na di na ra, ali s ob zi rom na to da vred nost ove in ve sti ci je iz no si 100 mi li o na, osta tak sred sta va bi }e iz dvo jen na red ne go di ne. I. Dragi}

Kon cert du va~ kog kvin te ta Li me ni du va~ ki kvin tet „Bras sens„, ko ji ~i ne Alek san dar So lu nac, Jo van Sa vi}, Mi lan Rok san di}, Bo din Dra {ko ci i Kor nel Pa pi {ta, odr `a }e kon cert su tra

u 19 ~a so va u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5, Klub „Tri bi na mla dih”. Gost kon cer ta bi }e kla vi ja tu rist ki wa Bi qa na To do ro vi}. I. D.

065/47-66-452

Pa uk kao mu wa, par king kao pu` U pe tak is ti ~e pe ta ne de qa ka ko “Par king ser vis” pra vi 10 par king me sta u Uli ci So we Ma rin ko vi}. Bi lo bi le po kad bi ta ko br zi bi li i kad pa uk tre ba da no si auto. Us put, da li je to te ma i za ne ku in spek ci ju, ipak je pro met na uli ca, a sa mo jed na tra ka je u funk ci ji? 062/2148… * * * Go di na ma ~e ka mo kru `ni tok u cen tru Ve ter ni ka, a on da nam pro jek tan ti usme ri {e sav sa o bra }aj pre ma {ko li i za tvo ri {e put ka pi ja ci i po {ti. Pro jek tan tu sva ka ~ast, bo qe je bi lo po sta rom. 064/1715... * * * Da li na {i bri `ni ~el ni ci mi sle o po ro di ca ma sa tro je i vi {e de ce? Evo do la ze bo ì }i i no ve go di ne, a jed no krat na po mo} ne sti è. Bri ne te o po ve }a wu na ta li te ta, a obe }a na pla ta za maj ke sa tro je i vi {e de ce osta kao pu sta è qa. 063/1747... * * * Zvo ne dok vam ne pre ki pi? Pa i oni su bez si gur nog dr àv nog

po sla, a bo qe da ra de pro da ju }i ne go da kra du ? 063/7606… * * * Ko to tvr di da su gra |a ni Sr bi je glad ni?! Na pro tiv, si ti su sve ga! 063/1050... * * * Do do le, ve} su kre nu li od vra ta do vra ta sa svo jim obe }a wi ma, ta ko da }e mo mo ra ti uze ti ko sov ski mo del-ba ri ka de, a kod iz bor ne sa la u ke nek nam je Bog u po mo }i. 060/0227... * * * Ko na~ no }e mo mi, `i te qi uli ce Si me Ma ta vu qa, do bi ti du go o~e ki va nu ka na li za ci ju. Ali, uli ca je osta la ras ko pa na, od pe ska se ne mo `e ho da ti, na sip je sav is kri vqen, auto mo bi li se je dva kre }u... Ni {ta od obe }a nog as fal ta, a zi ma do la zi. Opet }e mo ga zi ti bla to do ko le na. 061/1570... * * * Eko nom ski fo rum re ~e za za {ti tu vla sni~ kih pra va 126. me sto Sr bi ji. A kon ku rent no sti

95. me sto. Sve to na{ gra do na ~el nik po {tu je, ali sub ven ci ra ko ga ho }e. Bla go na ma sa na {im ko mu nal ci ma. 064/2491...

Ven sen De èr ka è da EK ne tra ì pri zna va we Ko so va ve} nor ma li za ci ju od no sa. I Sr bi ja je za isto, ali ni je Ne ma~ ka. A uslo vi ko uslo vi, re tro ak tiv no pri men qi vi, oni pre Ber lin ske kon f e r en c i j e itd. Ko zna, zna, a su per vi zor A. Mer kel. 064/2491...

* * * Eto Ka ra xi} bi se deo i da qe u fo te qi FSS. Do iz bo ra ima jo{ ho ho ho, jer on ni je pri mio gol ni ti pro ma {io pe nal. Pa mo `e mu se ka da na sce ni FSS ne ma”Ot po ra„. 064/2491...

* * * Pi `on je od jed nom po gre {io tri pu ta. Gre {i ti je qud ski, ali pri tom da ga iz vo za ju? Qudi, pa on je Zve zdi na zve zda, a Ka ra xi}? Za {to ~e ka ti iz bore? 064/2491...

Ne ma pa ra za re ha bi li ta ci ju. Pra vi put se zna! A ja mi slio da }u ko na~ no mo }i lak {e do Ka wi è i do te re ha bi li ta ci je. 064/2491... * * * î tam ne gde po di gli ce nu ga sa in vi du al ci ma za 10 od sto, po slov nim 15 od sto, a bu xe tli ja ma za 22 od sto. Pa se ja pi tam ko stva ra taj bu xet i {ta da ra de in di vi du al ci u ci qu so ci jal ne prav de. 064/2491... * * * Da li go spo din mi ni star zdra vqa zna da su nor me ra da po zna te sa mo ko mu ni sti~ kom si ste mu? 061/1880... * * * Po dr à vam ini ci ja ti vu da se za bra ni sva ki ri bo lov na Du na vu, jer su ri bo kra di ce uni {ti li sko ro sav ri bqi fond, ta ko da vi {e ne ma smi sla pe ca ti. Pe ca ro{ biv {i 063/5813.. * * * Mi n i s tar po q o p ri v re d e In di je do bio {a mar od ne za do -

voq nog gra |a ni na ra di po sku pqe wa i ko rup ci je u In di ji. A na ma obe }ao na{ mi ni star ni è ce ne. A ono jef ti ni je na pi ja ci i to sa mo ma |ar ska ro ba, a wi ma PDV 27 od sto, a mi ne kon ku rent ni ? 064/2491... * * * Re {e we su re for me, ali i stru~ n ost istih ko j i bi ih spro ve li. Ali ja ko bit no spro ve sti br è. Ciq nam je svi ma isti, iz la zak iz kri ze pri me nom no v ih fi s kal n ih me r a kroz sma we we po tro {we i po ve }a va we na pla ti vo sti po re za. Da, ali jo{ uvo |e wem JPP-a na ve li ka vra ta. [ta to zna ~i ot pu {ta wa rad ne sna ge da, ali u ad mi ni stra ci ji. To tre ba do ka za ti ja ko br zo, a ne kao sa “Za sta vom”, vu kli se go di na ma ra di ~i nov ni ka i na kra ju opet FI A T i spo s ob n i rad n i c i. Ko li ko je to tre ba lo vre me na da se do ka è ko je vi {ak rad ne sna ge. Tre ba br è re a go va ti, jer to je kqu~ sva ko ga uspe ha. 064/2491...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

GSP KUPIO VOZILA ITALIJANSKOG „IRISBUS IVEKA”

Grad s ki pre vo z nik ju ~ e je pro mo vi sao 15 no vih so lo auto bus na evro di zel, ko ji su ve} na li ni ja ma GSP-a. Ju ~e je pri li kom pred sta vqa wa re ~e no da su vo zi la ku pqe na na li zing, a s PDV-om ko {ta ju oko 2,4 mi li o- na evra. Auto bu se je na pra vo ita l i j an s ki pro i z vo | a~ “Iris bus ive ko kro svej”, ni sko pod ni su, ima ju 30 se di {ta i 70 me sta za sta ja we, kli ma ure |a je, opre mqe ni su me ha ni~ kim ram pa ma za ulaz in va lid skih ko li ca. U zad wem de lu su ma lo po dig nu ta, pa je taj deo auto bu sa pred vi |en za put ni ke ko ji se vo ze na du `im li ni ja ma. Ju ~e su u ovoj grad skoj fir mi bi li gra do na ~el nik No vog Sa -

Fo to: S. [u {we vi}

Gra dom {par ta 15 no vih auto bu sa GSP-a

da, Igor Pavli~i}, pred sed nik Skup {ti ne No vog Sa da Alek-

sandar Jovanovi}, pred stav ni ci ita li jan ske am ba sa de u Be o-

gra du i pred stav ni ci pro iz vo |a ~a. Auto bu si, re kla je port pa rol ka Sne`ana Jakovi} u fir mu su sti gli po sle jav ne na bav ke, ko ja je za vr {e na u sep tem bru. Ovi auto bu si, is ta kla je port pa rol ka, kao i jo{ 16 so lo auto bu sa, ali na gas, pred vi |e ni su da se ku pe pre ma Pro gra mu po slo va wa za 2011 . go di nu. Pod se }a mo pre ne ko li ko da na smo pi sa li da su otvo re ne po nu de za ku po vi nu 16 auto bu sa ko je grad ski pre vo znik pla }a o svom tro {ku. U po ne de qak tre ba da se otvo re po nu de za jo{ pet so lo auto bu sa, ta ko |e na gas, ko je ku pu je Grad No vi Sad iz bu xe ta. Z. Deli}

GRADSKI PARLAMENT SE NE OGLA[AVA O NEDAVNOM UPADU @ITEQA BOCKI U SKUP[TINSKU SALU

Za bo rav pre kri va in ci dent? Po vo dom in ci den ta od pro {log pet ka, kad je pet na e stak `i t e q a Boc k i pro v a l i l o u zgra du i sa lu Skup {ti ne gra da i ta ko spre ~i lo odr `a va we sed ni ce, za sa da ne ma ni {ta no vo. To kom ce le sed mi ce ni smo us pe li da do pre mo do pred sed ni ka Skup { ti n e gra d a Alek san dra Jovanovi}a i do bi je mo in for ma ci je o ovom slu ~a ju. Na i me, Jo v a n o v i} na j a v io da }e grad pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv na sil ni ka ko ji su neo vla {}e no u{li u skup {tin sku sa lu, od va li li vra ta, a dva rad ni „NS BLOK” O SOCIJALNIM USTANOVAMA

Gra |a ne u uprav ne od bo re

Za kon o so ci jal noj za {ti ti pred vi |a da su cen tri za so ci jal ni rad oba ve zni da u sa stav uprav nih od bo ra ime nu ju po jed nog ~la na iz re da udru è wa ~i ji su ci qe vi usme re ni na za {ti tu pra va so ci jal no ugro è nih qu di, ka è se u sa op {te wu Udru è wa gra |a na „NS blok”. Ta ko |e, to se od no si i na usta no ve za vas pi ta we de ce i omla di ne, Do mo ve za sme {taj ko ri sni ka, kao i Cen tre za po ro di~ ni sme {taj i usvo je we. Ovo udru è we sma tra ka ko Grad tre ba da is pu ni na ve de nu za kon sku oba ve zu ko ja va ì od 31. mar ta ove go di ne, te na ovaj na ~in omo gu }i ve }i uti caj ci vil nog dru {tva u ru ko vo |e wu ova kvim usta no va ma. A. L. SVEÂNO U STEPANOVI]EVU

Ju bi lej „Ste pi nog ko la” Sve ~a ni kon cert „Na {em se lu na dar”, Kul tur no-umet ni~ kog dru {tva „Ste pi no ko lo” odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u sport skoj ha li Osnov ne {ko le „Alek sa [an ti}” u Ste pa no vi }e vu. Na stu pi }e i ~la no vi an sam bla „Vi la”, SKUD „@e le zni ~ar” iz No vog Sa da. G. ^.

ka skup {tin skog obez be |e wa su lak {e po vre |e na. Osta je mi ste ri ja da li je grad od u stao od sud skog go we wa i da li je pred stav ni ci ma gra da po li ci ja do sta vi la iz ve {taj o in ci den tu. S dru ge stra ne me {ta ni Boc ki tvr de da ni su ni {ta ura di li, da je obez be |e we raz va li lo vra ta, da oni ni su lu pa li, ve} su sa mo hte li da obra te od bor ni ci ma. Pred stav nik `i te qa Boc ki Miroslav Ili} tvr di za na{ list da ih je obez be |e ne spre ~i lo da u|u u sa lu i tu je do {lo sa mo do gu ra wa.

- Ko li ko sam ja shva tio grad ska vlast kri vi po li ci ju {to nas ni je iz ba ci la, a ne nas. Ni smo ni {ta ura di li, obez be |e we je iz va li lo vra ta. Ne vi dim za {to bi nas grad tu ìo. Mo è sa mo po li ci ja even tu al no da pod ne se pri ja ve pro tiv nas, ali oni to ne }e ura di ti, jer ne ma raz lo ga. Mi smo zah te ve po sla li jo{ 15. no vem bra na vi {e adre sa. Po no vo }e mo pi sa ti i tra ì ti da na{ pro blem bu de na dnev nom re du na na red noj sed ni ci i da na pro le }e kre nu ra do vi. Ako od go vor bu de ne ga ti van, opet }e mo se oku pi ti is pred

ME\UNARODNI DAN OSOBA SA INVALIDITETOM

Dru `e we u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske

Umet ni~ ka aso ci ja ci ja „Per.art” }e u~e stvo va ti u obe le `a va wu Me |u na rod nog da na oso ba sa in va li di te tom da nas u 16 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske. Pro gram }e oku pi ti ~la no ve „Per.ar ta” sa i bez in va li di te ta, u~e ni ke {ko le „Mi lan Pe tro vi}”, stu den te Me di cin skog i Fi lo zof skog fa kul te ta, stu den -

te Vi so ke {ko le za obra zo va we vas pi ta ~a, kao i omla din ske rad ni ke i mla de iz No vog Sa da. Pla ni ra ne su ra zno vr sne ak tiv no sti to kom ko jih }e gru pe mla dih sa i bez in va li di te ta raz go va ra ti i raz me wi va ti mi {qe we raz gle da ju }i stal ne iz lo `be ne po stav ke Ga le ri je Ma ti ce srp ske. A. Va.

Pro mo ci ja kwi ge „Od go vo ri po li ti~ ke su ko bi ce” auto ra Mirka ^anadanovi}a odr `a }e se 6. de cem bra u 18 ~a so va u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra No vi Sad, Ka to li~ ka por ta 5. Po red auto ra, u pro mo ci ji kwi ge u~e stvu ju Slobodan Gavrilovi}, Pero Simi} i Ilija Markovi}. J. L.

SDP pro mo vi {e pro gram

Ak ti vi sti So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je oku pi }e se na dve lo ka ci je uo~i obe le `a va wa dvo go -

No vo zna we put do po sla Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} i ~lan Grad skog ve }a za pri vre du Marko Naran~i} uru ~i li su ju ~e ser ti fi ka te po la zni ca ma ko je su uspe {no za vr {i le obu ke u okvi ru pro jek ta „Po v e } a w e mo gu} n o s ti za p o {qa va wa oso ba sa in v a l i d i t e tom“, ko ja je re a li z o v a n a pre k o grad ske Upra ve za pri vre du, a u sa rad wi sa Na ci o- nal n om slu ` bom za za po {qa va we. - Na dam se da }e ste ~e no zna we i ovaj ser t i f i k at po mo }i da lak {e pro na |u po sao i dra go mi je {to je wih se dam ve} za po s le n o, na k on za v r { e n e obu k e. Po sto ji za kon ska oba ve za za sva kog po s lo d av c a da pri m i od r e | en broj oso ba sa in va l i d i t e t om, i ovim pu tem ih po zi v am da is p o {tu ju tu oba ve zu. Oso be sa in va li di te tom su od li~ ni rad ni ci, u po sao ula `u mak si ma lan trud, i ~e sto ima ju bo qe re zul ta te ne go bi lo ko dru gi - is ta kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i}. U okvi ru spro vo |e wa Ak ci o- nog pla na za po {qa va wa gra da za ovu go di nu, pre ko Grad ske upra ve za pri vre du, obez be |e no je mi lion di na ra za ~e tvo ro me se~ nu edu ka ci ju. Uz stru~ nu po -

dr {ku agen ci je „Pro Stu dio“, odr `a no je 30 ra di o ni ca u tra ja wu od po tri sa ta, iz ra |en je pro gram obu ke, kre i ra ne su pre zen ta ci je i rad ni ma te ri ja li i li te ra tu ra za sve u~e sni ke.

To kom obu ka, ko je su re a li zo va ne od 1. ju la do 31.ok to bra, 30 oso ba s in va li di te tom, od ko jih je 25 è na, ospo so bqe no je za ak tiv no tra è we po sla, a in for mi sa ni su o ak tiv no sti ma i uslu ga ma ko je pru à ju dru ge or ga ni za ci je po pi ta wu rad nog an ga ò va wa ili za po {qa va wa oso ba sa in va li di te tom. A. Varga

OTVOREN CENTAR ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU INVALIDA

Bor ba za rav no prav nost u ra du

Cen tar za pro fe si o nal nu re ha bi li ta ci ju i za po {qa va we in va li da otvo ren je ju ~e u Uli ci Na rod nog fron ta 80. Na ovom me stu oso be sa in va li di te tom, po slo dav ci i udru `e wa mo gu do bi ti sve po treb ne in for ma ci je. Ovo je tre }i

re ha bi li ta ci ji oso ba sa in va li di te tom u pro te klih par go di na u Sr bi ji je za po sle no vi {e od de vet hi qa da oso ba sa in va li di te tom. Tu su i do pri no si ko ji se ne mo gu sta ti sti~ ki oce ni ti, kao so ci jal no ukqu ~i va we ta kvih oso ba u dru -

do ne tog 2009. Otva ra we Edu ka tiv nog cen ta ra za obu ku ne za po sle nih gra |a na, gde }e po seb no ode qe we bi ti po sve }e no obu ci za oso be sa in va li di te tom, zna ~i }e kraj pro ce sa re for mi NSZ-a ka evrop skoj agen di za po {qa va wa, na po me nuo je

ova kav cen tar u Sr bi ji i pr vi u Voj vo di ni, ko ji }e ra di ti kao po seb na je di ni ca Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we (NSZ). Usko ro se pla ni ra i otva ra we no vih u dru gim re gi o nal nim sre di {ti ma, na ja vio je di rek tor NSZ Dejan Jovanovi}. - Za hva qu ju }i pri me ni Za ko na o za po {qa va wu i pro fe si o nal noj

{tvo i wi ho ve rav no prav no sti na tr `i {tu ra da - re kao je Jo va no vi}. Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Verica Kalanovi} je otva ra ju }i zva ni~ no ovaj cen tar sa op {ti la ka ko bri ga o za po {qa va wu oso ba sa in va li di te tom „pred sta vqa ele men tar no pra vo i po tre bu ovih oso ba I uka za la na zna ~aj Za ko na

po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Miroslav Vasin. Za me ni ca pred sed ni ce Skup {ti ne gra da Marija Vrebalov za kqu ~i la je da }e ovaj cen tar pro me ni ti svest gra |a na o oso ba ma sa in va li di te tom.Na evi den ci ji NSZ-a u No vom Sa du ima 1.643 qu di. A. L.

SUTRA TURNIR U MALOJ SALI SPENSA

Taj land ski boks u hu ma noj mi si ji Hu ma ni tar ni tur nir „Bor bom pro tiv na si qa”, ko ji or ga ni zu je Klub taj land skog bok sa „Ro nin” iz Ve ter ni ka, odr `a }e se u su tra u 14 sa ti u ma loj sa li Spen sa, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji odr `a noj u ho te lu „Park”. Sav pri hod od pro da tih ula zni ca, ko je ko {ta ju 200 di na ra, ovaj klub da }e za hu ma ni tar nu ak ci ju „Bit ka za be be” Fon da B92. Pred sed nik klu ba Mi{a Ba~ulov is ti ~e da je ovo osma po re du in ter na ci o nal na ama ter ska ma ni fe sta ci ja „Bor bom pro tiv na si qa„, a da se ovog pu ta iz dva ja po to me {to }e sav no vac i}i ak ci ji „Bit ka za be be”. -U pro gra mu }e bi ti 30 ama ter skih i tri pro fe si o nal ne

bor be. Osim hu ma ni tar nog ka rak te ra, ak ci ja ima za ciq i edu ka ci ju mla dih, usme ra va we wi ho ve ne ga tiv ne ener gi je, od vla ~e we od na si qa i skla wa we sa uli ce. Ove go di ne nas je po dr à lo do sta spon zo ra. Na dam se da }e mo sle de }e go di ne ima ti jo{ vi {e ova kvih ak ci ja- re kao je Ba ~u lov. Ma ni fe sta ci ju je po dr ào i glu mac i vo di teq Dragan Marinkovi} Maca, ko ji je is ta kao da za de cu tre ba ju da se bo re svi, a ne sa mo po je din ci. Ula zni ce za ovu hu ma ni tar nu ma ni fe sta ci ju mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Spen sa na dan odr à va wa tur ni ra. N. R.

di {wi ce po sto ja wa ove stran ke. Da nas }e is pred TC “Mer ka tor”, na uglu Bu le va ra ca ra La za ra i Bu le va ra oslo bo |e wa i is pred TONS - a na uglu Mo de ne i Zmaj Jo vi ne uli ce, gra |a ni ma bi ti do stup ne in for ma ci je o pro gra mu stran ke i ak tiv no sti ma SDP Sr bi je u No vom Sa du . D. J.

o ni ca je na me we na de ci od 4 do 12 go di na, a ~la na ri na za u~e {}e u ra di o ni ci je 150 di na ra.Zbog ogra ni ~e nog bro ja me sta, neo p hod na je pri ja va SMS - po ru kom na te le fon 063/521-123. J. L.

VESTI Kwi ga Mir ka ^a na da no vi }a

zgra de kad bu de za se dao grad ski par la ment - re kao je Ili}. Pod se }a mo da je Igor Pavli~i} iz ja vio da je iz bu xet skih re zer vi iz dvo je no 10 mi li o na di na ra za is pi ti va wa ze mqi {ta u Boc ka ma. - Ni jed na vlast ni je se to li ko ba vi la Boc ka ma i ulo `i la nov ca kao {to to ~i ni sa da {wa. Kad bu du go to va is pi ti va wa zna }e mo sle de }e ko ra ke. Ne mo `e se bez gra |e vin ske do zvo le gra di ti na kli zi {tu, jer bi na taj na ~in kr {i li za kon - ob ja snio je ne dav no gra do na ~el nik. D. Ig.

subota3.decembar2011.

De~je „Pu to va we na An tark tik” Kul tur no-edu ka tiv na ra di o ni ca „Pu to va we na An tark tik” u or ga ni za ci ji Fon da ci je de ci na dar, odr `a }e se da nas od 10.30 do 13 ~a so va u De~ jem kul tur nom cen tru u Uli ci Mi te Ru `i }a 1. Ra di -

Mo ja gra na na po ro di~ nom sta blu Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu „Mo ja gra na na po ro di~ nom sta blu” bi }e odr `a na da nas od 11 do 12.30 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Ra di o ni cu }e vo di ti ku stos Aleksandra Stefanov za jed no sa sa rad ni ci ma Od se ka za pe da go gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du. I. D.

U PONEDEQAK VELIKI HUMANITARNI KONCERT U SINAGOGI

Ver ske za jed ni ce u mi si ji „Bit ka za be be” Ve li ki hu ma ni tar ni kon cert sed mi po re du, {est tra di ci o nal nih ver skih za jed ni ca odr `a }e se u po ne de qak u 19 ~a so va u Si na go gi, ~i ji je do ma }in Je vrej ska za jed ni ca. Ver ske za jed ni ce, re ~e no je u su sre tu s no vi na ri ma su po svom iz bo ru oda bra le iz vo |a ~e.Ulaz u Si na go gu je bes pla tan, ali }e is pred zgra de bi ti ku ti ja, u ko ju }e pu bli ka mo }i da sta vi no vac. Kon cert za jed ni~ ki or ga ni zu ju Srp ska pra vo slav na cr kva, Ri mo ka to li~ ka cr kva, Hri {}an sko- re for mat ska, Je vrej ska op {ti na, Islam ska za jed ni ca i Slo va~ ko- evan ge li~ ka cr kva. - Kon cer ti se or ga ni zu ju u na me ri da se po stak nu mi lo sr |e i

do bro ~in stvo, ali i da se po ka `e du hov no je din stvo u vi {e na ci o- nal noj sre di ni - ka zao je no vi na ri ma Vladimir Ob{uc iz Slo va~ ko - evan ge li~ ke cr kve. Pre ma re ~i ma |a ko na iz cr kve ne op {ti ne Srp ske pra vo slav ne cr kve Gorana Ranisavqevi}a pri hod je na me wen pre ra no ro |e noj de ci. - Ta ko su se tra di ci o nal ne ver ske za jed ni ce u na {em gra du pri kqu ~i le Fon da ci ji za ku po vi nu in ku ba to ra za pre ra no ro |e nu de cu „Bit ka za be be”, da bi se sma wi la smrt nost - re kao je |a kon. Is pred Je vrej ske op {ti ne Teodor Popovi} ka zao je da pu bli -

ka po sle kon cer ta ni ka ko ne }e bi ti rav no du {na. - Pro gram je na me wen pod jed na ko i mu zi~ kim sla do ku sci ma ali i {i roj pu bli ci. ^u }e se kla si~ na, du hov na, et no mu zi ka... - is ta kao je Po po vi} i pri me tio da su tra di co nal ne ver ske za jed ni ce ra de }i u pro te klim go di na ma na or ga ni za ci ji kon ce ra ta ima li vi {e po dr {ke sa stra ne ne go od ov da {wih zva ni~ ni ka. - Sva ke go di ne je na kon cert do la zio am ba sa dor iz Austri je u Be o gra du, ko jem je skup svih ver skih za jed ni ca u hu ma noj mi si je bio do ga |aj od va `no sti u di plo mat skoj mi si ji - na gla sio je Po po vi}. Z. Deli}

NOVOSADSKA HRONIKA

subota3.decembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: scena „Pera Dobrinovi}” drama „Seobe” (12), scena „Jovan \or|evi}” festival „Zlatna tamburica” (20) Po zo ri {te mla dih: mala sala „PUK! u potrazi za ~arobnim biserom” (11)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10,14.30, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16, 22.35), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili „ (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15,17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Pqa~ka s vrha” (18.10), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.15, 22.25), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.45, 14, 15.40, 16.30, 17.10, 18.15, 18.45), „Elita ubica” (20.25, 22.45), „Formula uspeha” (20.05, 22.40)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Sne à na Mar kov, Alek san dra De spo tov, Je le na Man da ri}, Ma ri na Cu pa~, Qi qa na Si ri {ki, Bra ni sla va Pe tro vi}, Ma ri na Jo va no vi} i Mi li ca Pe ki} iz Novog Sada, Iva na Vin di{ Kri àn iz Ba~kog Petrovca, Ana Mi tro vi} iz Rumenke, Su za na Ki{ i Ve ri ca Ili jin iz \ur|eva, Ja smi na Mi li ~e vi} iz Temerina i Bo ja na Ni ko li} iz Ledinaca, DEÂKE: Me lin da Voj no vi}, Je le na Po po vi}, Alek san dra [ar ~ev i Rad mi la Tr ni ni} iz Novog Sada, Da ni je la Ba bi} iz Siriga, Mi li ca Iva nov iz ûruga, Iva na Sta le to vi} iz Ledinaca, Mi la na \o ki} iz Temerina, Sa ne la Ko ma rov iz \ur|eva, Na da Mi klo vi} iz Bege~a, Ve sna An to ni} iz Vrbasa i Kla ra Va ra di iz Ba~kog Gradi{ta.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Olivera Milije Golubovi} (1939) u 10.30 ~asova, Hranislav Tihomira Radi} (1932) u 11.15, Radovan Milovana Gavrilov (1958) u 12 ~asova, Branko Milorada Dujkovi} (1950) u 12.45, Milica Stevana Bibi} (1939) u 13.30 i Gospa \or|a Radulovi} (1946) u 14.15 ~asova. Na Dowem novom grobqu u Futogu danas }e biti sahraweni Mile Mi}e Obradovi} (1928) u 13 ~asova i Slobodan Vidaka Koprivica (1946) u 15 ~asova.

c m y

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota3.decembar2011.

ЗАШТО СКЕЛЕ ЈОШ ОКРУЖУЈУ КИКИНДСКУ СКУПШТИНУ

Темељна обнова одужила радове КИКИНДА: Скела око општинског здања у Кикинди постављена је 2009. године кад су са торња почели да отпадају велики комади малтера. Те године средства за реконструкцију зграде нису била планирана тако да ни радови нису започели. Уследила је израда пројекта реконструкције у две фазе. Јула прошле године потписан је уговор са фирмом „Пемир” која је реконструисала кров. - Реконструкција траје годину и четири месеца, па су паушалне оцене да се зграда реконструише четири године нетачне и демагошке. Све политичке странке у граду које критикују радове, избегавају да кажу у каквом је стању био овај објекат - рекао је начелник општинске управе Бранко Љубоја, нагласивши да је предност дата квалитету радова,

Завршетак посла зависиће од временских услова

ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСАН

Сунчеви колектори за већу штедњу СУБОТИЦА: У Геронтолошком центру у Суботици, између представника Геронтолошког центра и фирме „Интерклима” из Врњачке бање, потписан је уговор о уградњи сунчевих колектора. Пројекат кошта 15 милиона динара, од којих је републички Фонд за заштиту животне средине издвојио 10, а геронтолошки центар пет милиона динара. Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић је најавио нови пројекат који финансира Европска комисија, а односи се на туђу негу и помоћ старих у приградским насељима. Вредност пројекта је 99 хиљада евра, а реализују га град и поменута социјална установа. - Суботички Геронтолошки центар је пример како треба да ради једна социјална установа. Пројект туђе неге и помоћи по месним заједницама ће се реализовати за 12 месеци и циљ је подизање стандарда припадника маргинализованих друштвених група, укључујући и интерно расељена лица, као и побољшање услова живота крајних корисника, а то су старије особе, особе са инвалидитетом и социјално угрожена лица. До 15 децембра ћемо упутити помоћ за 93 општине које су неразвијене, у висини од 120 ми-

лиона динара - рекао је министар за рад и социјалну политику Расим Љајић. Потписивању пројеката присуствовали су представници града и министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић, који је истакао да је Србија енергетски неефикасна и сиромашна земља, али оно што је Влада у протекле три године урадила на подизању свести и побољшању ефикасности је темељ за наредне генерације. - Имамо законску регулативу, планирамо да 200 милиона динара као подстицајна средства дамо за реконструкцију и изградњу енергетски ефикасних зграда и кућа. Урадили смо много, убудуће ће све зграде морати имати енергетске пасоше и улагања у обновљиве изворе се исплате за пар година - објашњава Дулић. Заменик директора Геронтолошког центра Ненад Иванишевић је рекао да су уштедели пет милиона динара од када су почели да реализују пројекте енергетске ефикасности. Од 2001. године су почели и прво су промењана врата и прозори на згради, а сада се стављају и сунчеви колектори. С. Ишчевић

Изложба „штрасера” гло 2011. године, у различитим бојама. Поред Темеринаца своје лепотане данас и сутра представиће одгајивачи из десетак градова у Србији. М. М.

Раванградски фестивал вина

СОМБОР: Туристичка организација Града Сомбора сутра по трећи пут организује „Ravangrad Wine Fest” који ће ове године бити одржан у кристалној сали хотела „ИнтерНацион”, некадашњој „Слободи”. Трећи по реду сомборски Међународни фестивал вина окупиће винаре из Србије и земаља окружења, а како је уз добро вино неопходна и добра храна, организатори ће на истом месту по-

нудити посетиоцима и гастро-кутак са храном карактеристичном за ово поднебље. Сам Фестивал почиње у 14, и траје до 20 сати, док ће доброј атмосфери допринети и Тамбурашки орекестар Ђуре Парчетића. Улазница за посетиоце је 250 динара и укључује стаклену винску чашу, дегустацију вина и хране, приступ догађајима на Фестивалу и каталог свих излагача. М. Мћ

„Битлси” у Руми РУМА: Љубитељи легендарне групе „The Beatles“, моћи ће данас у 20 часова, у Великој Сали румског Културног центра, да чују „The Bestbeat“. Овај квартет је под називом „Бриз“ био у ужем избору на такмичењу за песму Евровизије, заједно са Нином Радојичић. Својим двоипочасов-

декватни материјали којима је зграда раније санирана довели су до тога да се одваљује подлога и делови опеке. Гипс који се нала-

мент рада на овом пројекту урађен је високопрофесионално и са тимом људи који има светске референце.

„Рестаура” први пут у Србији Да је ово најтемељнија реконструкција једног објеката у Војводини, који је под заштитом државе, у протеклих 20 година, потврдили су Геза Ваш и Лука Аћимовић из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе. Зграда ће бити омалтерисана материјалом „рестаура”, којим се до сада није радило у нашој земљи. Цреп је увезен из Немачке, а декоративно осветљење зграде урадила је фирма „Минел Шредер”. Украсни, филигрански елементи ће на зграду општине бити постављени када сви радови буду завршени. Велики део реконструкције гипсаних елемената урађен је у „Тери”, а део је реконструисан уз помоћ професора Томислава Тодоровића, шефа одсека за вајарство на Академији уметности у Новом Саду. зио на фасади био је тотално уништен, до те мере је био влажан да се мрвио под руком. Сваки сег-

У име органа који надзире радове Мирко Ступовски је појаснио да дрвена конструкција, ко-

ја је била на торњу пре почетка радова, није мењана од када је објекат направљен те је потпуно иструлила. Већи део ове конструкције урађен је челиком за шта је утрошено 4,5 тоне челичних профила и лимова. За реконструкцију зграде општине биће издвојено од 42 до 45 милиона динара из буџета локалне самоуправе. За прву фазу радова утрошено је 17 милиона, за другу 26, а у буџету 2012. године биће планирано 4,7 милиона динара за уређење подрума. Од укупне суме око три милиона динара добијено је на конкурсу од фонда од игара на срећу. На згради су радила два извођача фирме „Пемир“ и „Ју Мол”. Реконструкција је при самом крају, а датум завршетка зависиће од временских услова. А. Ђуран

ПОРЕД НАЈАВЕ ОТВАРАЊА НОВЕ ФАБРИКЕ У СУБОТИЦИ

Италијанска „Калцедонија” не одустаје од Сомбора СОМБОР: Вест да је италијанска компанија „Калцедонија”, након што јој је суботичка локална самоуправа донирала грађевинско земљииште, решила да у Бајмоку отвори фабрику женског доњег веша, у којој би упослила чак 1.000 радника, унела је немир у суседни Сомбор. Наиме, овај модни гигант је пре две године изградио нови погон екслузивног женског веша и отворио ћеркуфирму „Фјорано” у индустријској зони у Сомбору, а након свечаног отварања, најавио даље проширење обима производње и нова запошљавања, па су се у Сомбору могле чути гласине да, због неспоразума са овдашњом локалном самоуправом око нерешених имовинско-правних питања, у вези са закупљеним грађевинским земљиштем, италијанска компанија има намеру да пресели своје операције у Суботицу. Овакве гласине одлучно је демантовала директорка „Фјорана” у Сомбору Аида Делкић, проглашавајући их за обична наклапања. - У новоизграђеној хали од 12.000 квадратних метара, у коју

Погон „Фјорана” у Сомбору

је уложено 20 милиона евра на почетку је било запосленено стотинак радника, а данас их има 670 и сваки месец узимамо нову групу од тридесетак радника каже Делкићева, наглашавајући да је стратешка одлука „Калцедоније” да заокруживањем производње у њеним сомборским погонима, буде упослено 1.200 радника, углавном жена - Дакле, улагање у сомборски „Фиорано” и његов производни програм се

наставља, пре свега како се не би чекао репроматеријал и полупроизводи из других Калцедонијих фабрика - резолутна је Делкићева. Према њеним речима у малу халу, која је служила као тренинг центар у коме су се и пре изградње главне фабричке хале обучавале раднице, ускоро ће стићи нове машине за производњу корпи за грудњаке, полупроизвод који се тренутно допрема из погона

овог гиганта у Хрватској. Вредност ове инвестиције је пет милиона евра, чиме ће сомборска фабрика „Фјорано”, бити друга у Европи која поседује управо тај, у потпуности, заокружени производни програм. Иначе, у овој фабрици се дневно произведе око 13.000 комада женског интимног веша, који се испоручују у централно складиште у Италији, одакле се дистрибуирају на тамошње, али и тржишта широм света. Раднице које остваре пуну норму, која је групна, зарађују око 30.000 динара, а оне које то не успеју, поред плаћеног и организованог превоза, примају загарантовану плату од око 200 евра. Својевремену изградњу фабрике, коју је свечано у рад пустио председник Србије Борис Тадић, подржало је Министарство економије и регионалног развоја које је са „Калцедонијом” још пре четири године потписало уговор о бесповратној стимулацији за отварање нових радних места. М. Миљеновић

У ИШЧЕКИВАЊУ ПРИВРЕМЕНИХ МЕРА У КУЛИ

VESTI ТЕМЕРИН: У Дому занатлија у Темерину данас у 12 часова отвара се изложба голубова расе „штрасер”. Публици и члановима судијске организације биће представљено 90 голубова ове расе, ле-

а не брзини којом ће бити извођени. Аранка Блат, чланица стручног надзора радова, рекла је да су на објекту била значајана оштећења која су уочена након откривања крова и кровне конструкције, па је било великих неочекиваних захвата: - Били смо прилично затечени лошим стањем у којем се конструкција зграде налази. Системска конструкција и међуспратна таваница вишегодишњим прокишњавањем потпуно је иструлила и пропала, те смо урадили систематску конструкцију. Када је обијена фасада увидели смо и проблеме. Неа-

ним програмом од преко 60 песама ливерпулских „Буба“, први београдски „The Beatles tribute band“ повешће посетиоце на путовање кроз време, у далеке шездесете и музику највећег бенда прошлог века. Цена улазнице је 250 динара. Ј. А.

Два помоћника за председника у оставци

КУЛА: Како локални парламент у Кули већ више од пет месеци нема кворум за рад, председник кулске општине у оставци Светозар Буквић и чланови Општинског већа одржали су пре неколико дана телефонску седницу на којој су именована два помоћника првог човека општине Кула. Новоименовани помоћници су Иштван Кардош, који ће бити задужен за за спорт и невладин сектор и Милош Катић који ће водити сектор за друштвене делатности и омладину. Ова одлука кулских власти наишла је на оштре реакције већине странака у овој општини, јер владајућа коалиција (ДС –ДСС-СВМ) већ пет месеци не даје скупштини кворум за рад, а ускоро се очекује и увођење привремене управе. Одборник Слободне Србије Херцен Радоњић Кека, у кулском парламенту наглашава да је Буквић именовањем још два помоћника признао да је неспособан да води кулску општину. - Ово је чисти безобразлук према грађанима Куле који су дочекали треће привремене мере за последњих седам година, током којих ће у принудном органу седети

Светозар Буквић

исти они који су пет месеци блокирали скупштину - огорчен је Радоњић. Одборник Уједињених региона Србије у СО Кула Велибор Милојичић истиче да је одлука о проширењу систематизације донета по хитном поступку како би ступила на снагу 8. децембра када се очекује одлука Владе о увођењу привремених мера. - Када привремени орган преузме надлежности скупштине и председника, намеће се питање коме ће помагати председникови помоћници. Овде је јасно да ће они бити распоређени на друга радна места и остати на терету буџета -

Велибор Милојичић

рекао је Милојичић и додао да се у овом случају ради о постављању „страначких војника” у локалну самоуправу ради предстојеће изборне кампање. Са друге стране, Светозар Буквић је истакао да је постављање још два помоћника било неопходно, као и да он има право на тај потез. - Превелики је обим посла и има пуно ствари које смо зацртали и које треба да завршимо, тако да ћемо са члановима привремене управе имати прави тим људи који ће започете послове довести до краја, тако да смо морали ово да урадимо - казао је Буквић.

Пре неколико месеци Буквић је поднео оставку на место председника кулске општине због неспојивости функција, јер има и мандат у покрајинском парламенту, али, с обзиром на то да одборници СО Кула нису заседали више од пет месеци, није имао ко да усвоји његову оставку и именује новог председника општине Кула. Такође, Министарству за државну управу и локалну самоуправу је упућен захтев за распуштање Скупштине и увођење привремене управе, а коначна одлука се очекује у наредних десетак дана. М. Кековић

subota3.decembar2011.

АКЦИЈА КИКИНДСКОГ ЦРВЕНОГ КРСТА

Честитке за наше бебе

КИКИНДА: Кикиндски Црвени крст започео је продају новогодишњих честитки. Новац прикупљен овим путем биће употребљен за куповину термо-реанимационог стола за новорођенчад, неопходног кикиндској Болници. Ова хуманитарна акција чланова кикиндског Црвеног крста под називом „Деца деци„ организује се већ 15 година, колико и постоји ликовна радионица. Радови се преносе на честитке, а њиховом продајом деца сваке године обезбеђују опрему и апарате за Дечије одељење Болнице, али и летовања за социјално угрожене вршњаке. -Деца показују и да имају велико срце, јер помажу малишанима којима је помоћ најнеопходнија - каже стручни руководилац Радионице и председница кикиндског Црвеног крста Маријана Мирков. -Сваке године смо за мотиве за честитке бирали најбоље радове, а ове године смо, јер обележавамо 15 година ра-

да, одлучили да поново штампамо најуспешније честитке. Ове године акција носи назив „За наше бебе„. -Одељењу неонатологије кикиндске Болнице термо-реанимациони сто је неопходан. Стари, купљен пре 20 година, у веома лошем стању и не може више ни да се поправља - каже докторка неонатолог Гордана Бистричић. - Термо-сто служи да се збрине свако новорођенче, здраво, а посебно болесно, које има проблема са адаптацијом на спољни свет. Црвени крст ће честитке понудити предузећима, а продаваће их и у својим просторијама. Цена честитки са ковертом је 60 односно 70 динара ако је честитка уједно и стони календар. Како је за термо-реанимациони сто потребно да се сакупи милион динара, у Црвеном крсту кажу да би им у овој акцији много помогла и свака донација. Број жиро рачуна Црвеног крста за акцију „За наше бебе„ је 355-1008777-03. А. Ђ.

Сер ти фи кат да је шан су за по сао

ПРО ЈЕ КАТ ОМЛА ДИН СКОГ КЛУ БА ОП ШТИ НЕ КИ КИН ДА

За вр ше на обу ка за рад на ра чу на ри ма

КИ КИН ДА: У Центру за стручно усавршавање одржана је завршна свечаност поводом пројекта „Осигурај своје знање, вози са ЕЦДЛ-ом”. Пројекат је реализовао Омладински клуб општине Кикинда, а средства су обезбеђена на конкурсу Министартва омладине и спорта за спровођење циљева Националне стратегије за младе. - Овај пројекат подразумевао је обучавање младих, јер сматрамо да уз квалитетно образовање постајемо јачи и унапређујемо нашу средину. Од 90 кандидата изабрано је 15 младих који су усвојили практично знање из појединих рачунарских области - саопштила је Милана Пузић из Омладинског клуба.

Поред 15 Кикинђана и 10 младих из Кањиже стекло је међународно признат сертификат ЕЦДЛ, односно практично знање рада на рачунарима. Координаторка Канцеларије за младе општине Кикинда Би ља на Сто ја но вић честитала је полазницима и најавила нове пројекте на пољу не формалног образовања младих. - Тренутно сам незапослен и сертфикат ће ми омогућити већу шансу да добијем посао. По струци сам електротехничар електронике - рекао је Де јан По по вић који је успешно завршио обуку. Не да Ми ла ди нов, такође полазница, верује да ће јој као економисти овај сертификат пуно значити у проналажењу посла. А.Ђ.

ДАНАС И СУТРА У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

Фестивал локалне хране и пића БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: У оквиру пројекта „Укуси и мириси Делиблатске пешчаре“, који општина Алибунар реализује у оквиру прекограничне сарадње са асоцијацијом „Еуроланд Банат“ из Решице

Ђаконије банатске кухиње

у Румунији и финасирање из ИПА фондова Евроске уније, данас и сутра у Банатском Карловцу одржава се Први фестивал локалне хране, пића и традиционалних производа. У ова два дана, под неколико шатри посетиоци ће моћи да уживају у локалној храни, пићу, музичком и спортском програму. Фестивал ће окупити произвођаче локалних про-

извода, бројна удружења са обе стране границе из Баната са циљем да промовишу специфичност и јединственост локалних производа високог квалитета. На тај начин ће се створити услови за брендирање њихових производа и додавање вредности и већој конкурентноасти, како би могли да нађу прођу на домаћем и иностраном тржишту. Атмосверу ће заокружити културно уметнички фолклорни програм бројних друштава, а своје учешће као пријатељи фестивала најавили су Рамбо Амадеус, Ненад Јездић и Горица Поповић. Удружења жена из села алибунарске општине најавила су припремање старинских јела из српске, румунске и словачке кухиње. Најављено сунчано време, уз обиље забавних и кулинарских садржаја, обећавају добру забаву на овом фестивалу, чије је свечано отварање заказано за данас у 13 сати на стадиону „Пролетера“ у Банатском Карловцу. Р. Ј.

vojvodina

dnevnik

c m y

ПЕТИЦИЈА ЖИТЕЉА СТАРИХ БАНОВАЦА ДАЛА РЕЗУЛТАТЕ

Асфалтиране две улице СТАРИ БАНОВЦИ: У Старим Бановцима су ове недеље асфалтиране две улице - Мике Антића, у дужини од 230 метара и Димитрија Туцовића, у дужини од 180 метара. Обилазећи радилишта, председник општине Стара Пазова Горан Јовић је рекао да се план општине, преко Дирекције за изградњу, остварује и да, док неки почињу сумирање резултата, ова локална самоуправа нема за то времена, већ завршава оно што је обећано за 2011.годину. - Оптимиста сам да ће и децембар, иако долази лошије време, бити један инвестициони месец и да ће већи део радова, који су у току ,бити завршен - рекао је Јовић, док директор Дирекције за изградњу Јован Тишма ис-

Коначно изашли из блата

тиче да је важно што је испуњена жеља и воља грађана, посебно житеља улице Мике Антића, који су чак писали петицију оп-

штини, тражећи да изађу из блата. - Нисмо нажалост могли то раније да урадимо, због прилива

средстава и неких других приоритета, али смо коначно успели, а стратешки је битно што смо завршетком улице Димитрија Туцовића, спојили насеље Бановци Дунав са старим Бановцима -истакао је Тишма, подсетивши да има још улица у насељима Подунавља које треба асфалтирати. Извођач радова на асфалтирању улица у Старим Бановцима је фирма „Ратко Митровић – нискоградња” из Београда, а средства су обезбеђена из биџета Општине, преко Дирекције за изградњу. У име становника две старобановачке улице задовољство што је посао завршен изразио је Бранислав Катић, који је рекао да је људима блата било преко главе и да сада могу живети као А. Мали сав остали свет.

ПОЧИЊЕ КАМПАЊА СОЛИДАРНОСТИ У ЗРЕЊАНИНУ

Позив приватницима да се придруже акцији

ЗРЕЊАНИН: Децембар и јануар у Зрењанину биће обележени „Кампањом солидарности”, новом акцијом коју је најавила овдашња градска управа, позвавши све друштвено одговорне компаније, али и појединце, да се прикључе акцији, како би се оформио посебан фонд чија ће средства бити распоређивана угроженим групама и појединцима. Планирано је да прикупљање средстава траје током децембра, а да се у распону од две недеље, између католичког и православног Божића, поделе поклони купљени донираним новцем. Идеју је иницирао зрењанински градоначелник Милета Михајлов, када је један званични сусрет са локалним предузетницима и пословним људима искористио да им предложи да се, што пре, оформи листа или књига друштвено одговорних компанија и појединаца у граду на Бегеју, како би јавност била упозната са њиховим доброчинством. Тада упућен позив градоначелника, по

тврдњама из његовог кабинета, наишао је на разумевање пословне елите. Стога је град одлучио да покрене „Кампању солидарности”. - Време је тешко и међу нама има много оних којима је помоћ потребна. Град Зрењанин се кроз своје редовне активности, усмерене на смањење сиромаштва и помоћ социјално угроженим категоријама, свакодневно суочава с тим. Као одговорна локална самоуправа одлучили смо да учинимо корак више у том правцу и да позовемо све друге друштвено одговорне појединце, установе, компаније, да се укључе акцији и учине мали корак ка оном другом коме је наша помоћ потребна - истакао је Михајлов. Слоган „Кампање солидарности” су стихови песника Душка Радовића – „Да ли би људи могли бити бољи? Могли би, али нико неће први да почне – Буди ти тај који почиње”. Средства се могу уплатити жиро рачун 840–999761– 85, а град ће у сарадњи са Центром за социјални рад,

Да ли би људи могли бити бољи

сачинити листу установа и социјалних група за које ће прикупљена средства бити опредељена. Извештај о томе биће доступан јавности. Традиционални коктел градона-

У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ ПСИ ЛУТАЛИЦЕ УГРОЖАВАЈУ БУЏЕТ

Гризу кере варошанке БАЧКА ПАЛАНКА: Када су пре пар година чланови Удружења за заштиту животиња у Бачкој Паланци упозоравали овдашњу јавност на проблем напуштених животиња, чак и надлежни у локалној самоуправи понашали су се у стилу – примили к знању, решићемо. Како је из године у годину на улицама, а посебно на периферији града, све више напуштених паса тако се и овај проблем све више наметао. Посебно када су почеле да стижу тужбе и пресуде у корист суграђана који су били изуједани и који су добили новчану одштету. Само за првих девет месеци ове године из општинског буџета морало се платити седам милиона динара на име одштете изуједаним Паланчанима. Надлежни страхују да би до Нове године овај износ могао постати осмоцифрен. Локална власт решава овај проблем, па је у близини Нове Гајдобре подигнуто прихватилиште за напуштене животиње које ће, када бити завршено, моћи да прими више од стотину паса. Сада се тамо налази педесетак, запослен је један радник, изграђен објекат за

ветеринара, обезбеђена храна, а вредност целог пројекта је 12 милиона динара. Томе треба додати редовне трошкове одржавања, лечења, исхране, као и плате радника у прихватилишту. Све то ће плаћати из буџета порески обвезници, а већ је израчунато да је изградња овог прихватилишта скоро једнака годишњим издвајањима по судским пресудама. Процењује се да је у Бачкој Паланци и тринаест села ове општине

три пута више паса луталица од броја оних у прихватилишту. Упозорава се да осим милионске одштете коју плаћа општина треба додати још пар милиона динара годишње, колико плаћају приватни власници чији су љубимци нанели повреде суграђанима. Ако гризу „општинске” гризу и приватне кере. Заштитиници животиња, а посебно ветеринари путем медија раде на едукацији јавности, али упозоравају да на једног усвојеног пса из прихватилишта иде

Премало прихватилиште у Новој Гајдобри

Кeрећа мафија Поред свих могућих мафија које су код нас у Србији званично познате и признате, али и оне за које се користи жаргонски језик, у Бачкој Паланци све чешће се шушка и некаквој „керећој мафији”. Наводно, прича се да они који имају времена, а немају страха и новаца, умеју и сами да напујдају туђе, па наводно и своје керове да их уједу. Сведоци се нађу, лекари могу само да констатују ујед, а адвокати релативно лако на суду „добијају” власника, односно општину и пореске обвезнике. По уједу стотина, или пар стотина хиљада динара. И док ветеринари и заштитари животиња тврде да је чиповање лек чак и за могуће мућке они сумњичави се питају како ће се утврдити који је пас ујео човека, јер мало је вероватно да ће љута животиња чекати да је ухвате. У Бачкој Паланци и околним селима има пуно шарова, белова, зељова, односно мешанаца, па и расних керова који једни другима личе као јаје јајету, а здраво су бесни и љути.

пет новонапуштених. Додају да би чиповањем проблем био решивији, али да се кућни пси морају очистити од спољних и унутрашњих паразита и редовно вакцинисати и хранити. Тада, веле ни пси неће нападати по улицама, односно биће их све мање и мање. Надлежни посебно понављају упозорење власницима паса да своје љубимце приликом шетње морају водити на поводцу и да обавезно морају имати корпу на њушци. Када се непоштовање овог правила почне озбиљно кажњавати вероватно ће се избећи трагедије које су се дешавале и које су изазвале огорчење јавности, па чак и хајку на напуштене животиње. М. Суџум

челника, којим се завршава радна година, овог пута биће прилика да се сумирају резултати кампање, као и да се свим учесницима градска управа јавно захвали. Ж. Балабан САРАДЊА ОПШТИНЕ АПАТИН И УСАИД-а

Припрема младих за посао АПАТИН: Општина Апатин је међу десет изабраних градова и општина у Србији, укључена у пројекат Америчке агенције за међународни развој УСАИД-а за јачање економске сигурности, који има за циљ стварање услова за брже и лакше запошљавање младих у општини и окружењу. - Овај пројекат, осим омладинског предузетништва, подржава развој могућности запошљавања и самозапошљавања младих особа. Спровођењем низа активности, усмерених на незапослена лица, вршиће се јачање лидерских, пословних и комуникацијских вештина рекао је Милош Ђерић, координатор апатинске Канцеларије за младе, која ће имати централну улогу у комплетној реализацији и промовисању програма јачања омладинског предузетништва, те спровођењу различитих програма обуке. Вишедневне обуке и радионице у граду организоваће УСАИД, и директно радити са будућим младим предузетницима како би им помогао да реализују своје пословне планове. Све неопходне информације о обуци биће благовремено доступне преко Канцеларије за младе, најавио је Милош Ђерић. По завршетку комплетног програма, одабране општине добиће од УСАИД-а помоћ да проблему незапослености код младих приступе стратешки, кроз развој и имплементацију Акционих планова за омладинско предузетништво, односно стратешких докумената којима се нуде решења за смањење стопе незапослености младих лица. У Србији се овај пројекат спроводи у партнерству са Министарством омладине и спорта. Ј. П.

dru[tvo

dnevnik UTICAJ MEDIJA NA RATNE ZLO^INE

Jo{ uvek se vaga krivi~na odgovornost Za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} iz ja vio je da ni je pri me re no na ja vqi va ti kri vi~ ne po stup ke, pa ni one ko ji bi se ti ca li od go vor no sti me di ja za ra to ve na te ri to ri ji biv {e Ju go sla vi je to kom de ve de se tih go di na: – Ni je dan sud ski po stu pak ne } e m o na j a v qi v a t i. Jo{ uvek ne ma mo ja sno de fi ni san stav o to me i ove di s ku s i j e, ana l i z e i mi {qe wa svih dru gih }e nam do bro do }i – ka zao je Ve ka ri}.

Di rek tor Be o grad skog cen tra za qud ska pra va Vo jin Di mi tri je vi} pod se tio je na to da Sr bi ja, po tvrd wa ma ta da {we vla sti, zva ni~ no ni ka da ni je bi la u ra tu, a svi me di ji su vi {e-ma we bi li u dr àv nom vla sni {tvu pa no vi na ri ne mo gu da se prav da ju da je bi lo re ~i o rat noj pro pa gan di. On je re kao da auto ri stu di je sma tra ju da je mo g u } e po z va t i no v i n a r e na kri v i~ n o p rav n u od g o v or n ost na osno vu to ga {to su po zi va li na zlo ~i ne, bez pro na la ska te jed ne oso be ko ja je ~u la po ziv i iz vr {i la rat ni zlo ~in, ali je na tu ì o cu da o to me od lu ~i. – Bez ob zi ra na to ka kav za kqu ~ak tu ì lac mo è iz vu }i, s ob zi rom na pro tok vre me na, mi slim da tre ba in si sti ra ti na eti~ koj i pro fe si o nal noj od go vor no sti onih ko ji su to ra di li – re kao je Di mi tri je vi}, i po ru ~io da is ku stva iz pro {lo sti mo ra ju po slu ì ti kao pre ven ti va za bu du} nost. No vi n ar Ra di j a „Slo b od n a Evro pa„ Omer Ka ra beg uka zao je na to da se ni da nas no vi na ri ko ji su se is ta kli u rat noj pro pa gan di te 1991. i 1992. go di ne, ne sme ju na zi va ti „rat nim hu {ka ~i ma jer }e vas tu ì ti i on da }e oni ko ji ih na zo vu tim

ODLUKOM RADNE GRUPE ZA ME\UNARODNU SARADWU U OBLASTI SE]AWA I ISTRA@IVAWA HOLOKAUSTA

Is ku stva iz pro {lo sti – pre ven ti va za bu du} nost Tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Sr bi je Vla di mir Vuk ~e vi} iz ja vio je ju ~e da je me dij ska pro pa gan da na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je bi la uvod u rat, zbog ~e ga je va `no da pi ta we pod sti ca wa i po zi va wa na iz vr {e we rat nih zlo ~i na pu tem me di ja bu de do kra ja is tra `e no. On je na pred sta vqa wu stu di je “Re ~i i ne de la” re kao da po sto ji spe ci fi~ nost od go vor -

subota3.decembar2011.

Sr bi ja pri mqe na u pu no prav no ~lan stvo Na ple nar nom za se da wu Rad ne gru pe za me |u na rod nu sa rad wu u ne go va wu se }a wa i is tra ì va wa ho lo ka u sta, odr à nom u Ha gu, Sr bi ja je pri mqe na u pu no prav no ~lan stvo. Jed no gla snom od lu kom te gru pe, ko ju ~i ne 31 ze mqa, me |u ko ji ma su Iz rael, SAD, Nor ve {ka, [ved ska, Ve li ka Bri ta ni ja, Bel gi ja, Ne ma~ ka, Fran cu ska, Austri ja, Ma |ar ska, ê {ka, Ka -

na da i Hr vat ska, uva èn je zah tev Sr bi je da od pri dru è ne ~la ni ce – a taj sta tus je ste kla pre dve go di ne – po sta ne pu no prav ni ~lan. Pred se da va ju }i te me |u na rod ne or ga ni za ci je ho lan ski di plo ma ta Ka rel de Ber i {e fo vi na ci o nal nih de le ga ci ja uka za li su na broj ne re zul ta te ko je je Sr bi ja po sti gla u obla sti obra zo va wa, se }a wa i is tra ì va wa ho lo -

ka u sta. U pret hod ne dve go di ne po se ban tim, sa ~i wen od pred stav ni ka Vla de Sr bi je, Sa ve za je vrej skih op {ti na Sr bi je, stru~ wa ka i ci vil nog dru {tva, re a li zo vao je niz pro je ka ta i ak tiv no sti ko je su re zul ti ra le jed no gla snom od lu kom dr `a va o na {em pri je mu u ovu me |u na rod nu or ga ni za ci ju. Po seb nu po dr {ku Sr bi ji pru `i li su Iz rael i SAD, kao ze mqe men to ri.

Ina ~e, Sr bi ja je za po stig nu te re zul ta te u obla sti is tra `i va wa ho lo ka u sta do bi la i pri zna we pred stav ni ka Me |u na rod nog cen tra „Jad Va {em” (Je ru sa lim), Mu ze ja ho lo ka u sta (Va {ing ton, SAD), Dr `av nog mu ze ja „Au{vic-Bir ke nau” (Au{vic, Poq ska), Fon da ci je „Ana Frank„ (Am ster dam, Ho lan di ja), Me mo ri ja la ho lo ka u sta (Pa riz, Fran cu ska)... Q. Male{evi}

ME\UNARODNI DAN OSOBA S INVALIDITETOM

Dr `av ni or ga ni u Voj vo di ni sla bi po slo dav ci Po vo dom Me |u na rod nog da na oso ba s in va li di te tom po kra jin ski om bud sman ob ja vio je re zul ta te is tra `i va wa o pri me ni Za ko na o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba s in va li di te tom, iz ko jih pro iz la zi da ga po slo dav ci – bu xet ski kors ni ci na po kra jin skom i op {tin skom ni vou u Voj vo di ni ne do voq no pri me wu ju, dok ga oni u pri vat nom sek to ru po {tu ju u ve -

}oj me ri. Va qa pod se ti ti na to da je Za kon o pro fe si o nal noj re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba s in va li di te tom stu pio na sna gu pre dve go di ne i da pred sta vqa je dan od naj zna ~aj ni jih prav nih do ku men ta ko ji ma se pro mo vi {e pod sti ca we za po {qa va wa te po pu la ci je. No, iako je za kon na sna zi vi {e od dve go di ne, sa mo 12 po kra jin skih or ga na i or ga na lo kal ne sa mo u-

pra ve, od no sno jav nih pred u ze }a, za sno va lo je rad ni od nos s oso bom s in va li di te tom. Re zul ta ti is tra `i va wa uka zu ju i na to da se u si tu a ci ji ka da bi dr `a va, oli ~e na u po kra jin skoj i op {tin skoj vla sti, tre ba lo da bu de po slo da vac, ra di je pri be ga va upla }i va wu nov ca u fond za za po {qa va we oso ba s in va li di te tom ume sto da ih pri ma. Ova kvim po stu pa wem oso ba ma s in va li di -

te tom se us kra }u je jo{ jed na mo gu} nost dru {tve ne afir ma ci je, {to je u su prot no sti s ci qe vi ma i na me rom za ko no dav ca. Is tra `i va we je po ka za lo da tek 58 od sto op {ti na u Voj vo di ni za po {qa va oso be s in va li di te tom. Naj ve }i broj me |u za po sle ni ma su one s fi zi~ kim in va li di te tom, dok je broj onih s dru gim vr sta ma in va li di te ta sko ro za ne mar qiv. Q. M.

ZREWANINSKA „SIGURNA KU]A” GODI[WE UDOMI 50 @RTAVA PORODI^NOG NASIQA

Eko nom ska kri za uzrok ba ti na ma

Vo jin Di mi tri je vi} i Vla di mir Vuk ~e vi}

no sti me di ja zbog su prot sta vqe no sti go vo ra mr `we i slo bo de iz ra à va wa u me di ji ma. – De li kat nost ovog pro ce sa je upra vo u to me, jer za di re u ose tqi vi pro stor slo bo de go vo r a... – re k ao je Vuk ~ e v i}. Slo bo da iz ra à va wa ne sme i ne mo è bi ti ap so lut na, bar u

ime nom, kao Pe tar Lu ko vi}, mo ra ti da im pla }a ju od {te tu„. On je ka zao da bi se sli~ na si tu a ci ja mo gla do go di ti i Ne za vi snom udru `e wu no vi na ra Sr bi je ko je je ob ja vi lo ime no vi na ra ko ji je ob ja vio pri ~u o „vu ko var skim be ba ma”. Po we go vim re ~i ma, no vi na ri se ne

Jugoslovenski nirnber{ki proces Je dan od auto ra stu di je \or |e Oda vi} pro ~i tao je deo od go vo ra no vi na ra, ko ji je ano nim no an ke ti ran 1994. go di ne za ~a so pis “No vi nar stvo”: „Ne ki me |u na ma bi }e na op tu `e ni~ koj klu pi bu du }eg ju go slo ven skog nir nber {kog pro ce sa, ako ga uop {te bu de”. Sa mi no vi na ri su ta da zna li ko li ko je ve li ka bi la wi ho va od go vor nost za ras pi ri va we ra ta, re kao je Oda vi}. Auto ri stu di je su i Ivan Bo qe vi}, Vla di mir Pe tro vi}, Sve ti slav Ra bre no vi}, Bog dan Stan ko vi}, Ja sna [ar ~e vi}Jan ko vi}, No vak Vu ~o i Mi li ca Vu ko ti}. Stu di ja osim isto rij skog okvi ra i pri me ra iz ve {ta va wa, do no si i deo iz me |u na rod ne prak se Tri bu na la za biv {u Ju go sla vi ju i Ru an du, Evrop skog su da za qud ska pra va, voj nog tri bu na la u Nir nber gu i Ko mi te ta Uje di we nih na ci ja za qud ska pra va.

slu ~a je vi ma ka da me di ji sve sno i ci qa no ko ri ste go vor mr `we. Ona ne mo è bi ti ap so lut na da ne bi osta le ne ka `we ne upra vo one oso be ko je su svo jom re to ri kom do vo di le do ma sov nih zlo ~i na, pat wi i ra za ra wa. On je pod se tio na to da ni je dan ured nik, di rek tor me di ja, no vi nar, ni je kri vi~ no od go va rao za svoj do pri nos tra ge di ji. Po we go vim re ~i ma, Sud ~a sti Udru è wa no vi na ra Sr bi je je u de cem bru 2000. go di ne do neo od lu ku da osam glav nih i od go vor nih ured ni ka bu de traj no is kqu ~e no iz ~lan stva. – Zbog sve g a ~e m u su nas isto ri ja, ne dav ni do ga |a ji, ali i me |u na rod na sud ska prak sa na u ~i li, sma tram da je va `no da pi ta we pod sti ca wa i po zi va wa na iz vr {e we rat nih zlo ~i na pu tem me di ja bu de do kra ja is tra è no – na gla sio je Vuk ~e vi}.

mo gu prav da ti da su ra di li po na lo gu svo jih {e fo va i da su bi li sa mo „{ra fo vi” jer se na log uvek mo gao od bi ti. Ka ra beg je na veo pri mer 1.500 no vi na ra ra dio-te le vi zi ja Be o grad i No vi Sad ko ji su 1993. go di ne do bi li ot kaz ili po sla ti na pri nud ne od mo re jer su od bi li da u~e stvu ju u rat noj pro pa gan di. – Mo ram re }i da su tih 1.500 qu di naj ve }i kom pli ment ta da {woj te le vi zi ji, a svi ko ji su osta li ili su do {li po sle to ga, sve sno su se sta vi li u slu `bu rat ne pro pa gan de i tre ba da se su o ~e s kon se kven ca ma – re kao je Ka ra beg. ^la ni ca Re pu bli~ ke ra di o fi du zne agen ci je Gor da na Su {a re kla je da je ova kwi ga bo ga ta pri me ri ma svih „{ra fo va”, a na ro ~i to no vi nar skih, ko ji su do pri ne li to me da ~i ta vi na ro di wi ho vim pre ci znim rat n o h u { ka~ k im ra d om bu du uvu ~e ni u rat.

– Tri è ne i jed no de te tre nut no su sme {te ni u Si gur noj ku }i u Zre wa ni nu – re kla je ru ko vo di teq ka ove usta no ve na me we ne zbri wa va wu `r ta va po ro di~ nog na si qa Te o do ra La zi}. Na pri je mu kod pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san dra Mar to na, or ga ni zo va nog po vo dom kam pa we “16 da na ak ti vi zma pro tiv na si qa nad è na ma”, ona je is ta kla da je broj oso ba ko je pro |u kroz Si gur nu ku }u ostao na ni vou od la ne, od no sno da ih ta mo bu de pe de se tak go di {we. – Nu di mo im sme {taj i pru à mo za {ti tu od na si qa. Naj ~e {}i raz log za do la zak ko ri sni ka su na no {e we fi zi~ kih po vre da, ko je su, uglav nom, pra }e ne psi hi~ kim na si qem. Ne kad ni sa me `r tve ne pre po zna ju psi hi~ ke po sle di ce, ali ka da ih pro |e tre nut ni {ok i ka da shva te slo è nost si tu a ci je, sprem ni je su da se u bu du} no sti za {ti te od sva ke vr ste na si qa – na gla si la je Ta ma ra La zi}, i do da la da se kod {ti }e ni ca Si gur ne ku }e edu ka ci jom po di è

svest o pre ven ci ji ova kvih si tu a ci ja, ali da to od mah ne pod ra zu me va i nu `an ras pad part ner skog od no sa. Za raz li ku od 2010, ka da su za be le `e na tri ta kva slu ~a ja, ove go di ne ni je bi lo po vrat ni ca u Si gur nu ku }u {to je, po mi {qe wu Te o do re La zi}, do kaz da su

~e ka ti vi so ko ri zi~ ne si tu a ci je, ve} da bi od mah tre ba lo za tra `i ti za {ti tu nad le `nih in sti tu ci ja. Pri je mu u ka bi ne tu pred sed ni ka lo kal nog par la men ta pri su stvo vao je i na ~el nik ode qe wa Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu Zo ran Ja ri}, ko ji je pre do -

„[esnaest dana aktivizma protiv nasiqa nad ènama” Kam pa wa “16 da na ak ti vi zma pro tiv na si qa nad è na ma” na sta la je kao ini ci ja ti va In sti tu ta za glo bal no èn sko li der stvo, ko ju je po dr ào Cen tar za èn sko glo bal no li der stvo pri ame ri~ kom dr àv nom Uni ver zi te tu Wu Xer zi 1991. go di ne. Po ~e tak pe ri o da kam pa we od 16 da na ozna ~a va Me |u na rod ni dan bor be pro tiv na si qa nad è na ma, 25. no vem bar, a kraj ozna ~a va 10. de cem bar, dan ka da je pre 61 go di ne do ne ta Uni ver zal na de kla ra ci ja o qud skim pra vi ma. Na taj na ~in, sim bo li~ no se na gla {a va da ì vot bez na si qa pred sta vqa jed no od osnov nih qud skih pra va i da je bor ba pro tiv na si qa nad è na ma mo ral na oba ve za svih. `r tve po ro di~ nog na si qa sa da hra bri je i bo qe spo zna ju u ko joj me ri mo gu se be za {ti ti ti. Ona je pod vu kla da ne bi tre ba lo do -

~io zva ni~ ne po dat ke o slu ~a je vi ma na si qa u po ro di ci. Po in for ma ci ja ma po li ci je, na te ri to ri ji sred weg Ba na ta po sto ji

apri la oku pe na Adi u Be o gra du ili na Fru {koj go ri. Ovim sku pom bi se obe le ìo isto rij ski zna ~aj i ju bi lej vi {e od 50 odr à nih rad nih ak ci ja u Sr bi ji, a ti me i iz grad wa No vog Be o gra da, pu te va, pru ga, za {ti te vo do to ko va, po {u mqa va wa i is tra ì va wa. U Voj vo di ni su bi le naj po pu lar ni je rad ne ak ci je „Par ti zan ski put” na Fru {koj go ri, „De li blat ski pe sak“ i „Pa li}” u Su bo ti ci i na wih su do la zi li mla di iz ce le ze mqe. ^. K.

na to da mi ni mum pro ce sa ra da za po li ci ju zna ~i iz la zak na hit ne in ter ven ci je, ali ne i oba vqa we re dov nih ad mi ni stra tiv nih po slo va.

trend ra sta kri vi~ nih pri ja va. Do sa da je za pri mqe na 161 pri ja va, a `r tve su naj ~e {}e bi le è ne. La ne je re gi stro va no ukup no 170 pri ja va, dok ih je, pri me ra ra di, 2006. go di ne bi lo sve ga 13. Po da ci go vo re i da od ukup nog bro ja pre kr {a ja 19 od sto pred sta vqa ju oni ko ji su na ~i we ni u okvi ru po ro di ce. Is ku stva po li cij skih slu `be ni ka u Zre wa ni nu go vo re da je naj ~e {}i uzrok na si qa te {ka eko nom ska i fi nan sij ska si tu a ci ja, ali i da se be le ì ma wi broj slu ~a je va na si qa nad mu {kar ci ma. Pred sed nik grad ske Skup {ti ne Alek san dar Mar ton je ovim po vo dom oce nio da sa da sta sa va ju ge ne ra ci je ko je su ra sle u ne sre} nim okol no sti ma de ve de se tih go di na pro {log ve ka, u ko ji ma su bi li okru è ni na si qem. – Zbog to ga je neo p hod no {to ~e {}e raz go va ra ti o ovom pro ble mu da bi, pre sve ga mla di ma, u{lo u svest da je na si qe ne vi di qi vo ako se ne pri ja vi. Jer, bez pri ja ve, nad le `ni or ga ni ne mo gu re a go va ti – na po me nuo je Mar ton. @. Balaban

VESTI Osno va no udru è we ak ci ja {a U~e sni ci omla din skih do bro voq nih ak ci ja i ne ka da {wi omla din ski ru ko vo di o ci, ko ji se 12 go di na oku pqa ju na biv {im gra di li {ti ma {i rom Sr bi je, ne dav no su u Do wem Mi la nov cu osno va li Udru è we za o~u va we vred no sti i tra di ci je omla din skog ra da i za oku pqa we ak ci ja {kog pod mlat ka. Ovo udru è we, o ~e mu se iz ja sni lo vi {e od 300 pri sut nih iz ce le Sr bi je, ima plan da pri ku pi gra |u o u~in ku omla din skih bri ga da u ob no vi ze mqe i pod stak ne osni va we klu bo va u cen tri ma iz ko jih su hi qa de mla dih svih za ni ma wa od la zi le na gra di li {te. Pred lo è no je da se svi ve }i objek ti, iz gra |e ni do bro voq nim ra dom, na pri go dan na ~in obe le è i da se u op {ti na ma gde to ni je u~i we no osnu ju ak ci ja {ki klu bo vi uz ukqu ~i va we pod mlat ka. Udru è we o~e ku je da dr àv ne in sti tu ci je i Vla da po mog nu da se ak ci ja {i iz ce le Sr bi je 1.

Ne za vi sni sin di kat po li ci je na ja vio {trajk

Ne za vi sni sin di kat po li ci je na ja vio je da }e 12. de cem bra stu pi ti u {trajk, zah te va ju }i bo qi ma te ri jal ni po lo `aj pri pad ni ka po li ci je. Ka ko je iz ja vio pred sed nik sin di ka ta Ve li mir Bar bu lov, po li ci ja }e to kom {traj ka po {to va ti mi ni mum pro ce sa ra da, a u pro te stu }e u~e stvo va ti sve po li cij ske upra ve u Sr bi ji. On je pod se tio

Za No vu go di nu tri ne rad na da na Pred sto je }i no vo go di {wi pra zni ci pra zno va }e se tri da na: 1, 2. i 3. ja nu a ra 2012. go di ne. Za ko nom o dr àv nim i dru gim pra zni ci ma u Sr bi ji pro pi sa no je da je No va go di na dr àv ni prav nik i da se pra znu je 1. i 2. ja nu a ra. Istim za ko nom, sa op {ta va Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke, pred vi |e no je da se, uko li ko je dan od da na ka da se pra znu je dr àv ni pra znik pa da u ne de qu, ne ra di pr vog na red nog rad nog da na. S ozbi rom na to da 1. i 2. ja nu ar 2012. pa da ju u ne de qu i po ne de qak, ne ra di se ni u uto rak, 3. ja nu a ra 2012. go di ne. Po istim za kon skom ak tu, pr vi dan Bo ì }a – 7. ja nu ar je ver ski pra znik i ne rad ni dan. Bo ì} na red ne 2012. go di ne pa da u su bo tu i pra znu je se sa mo taj dan. Q. M.

Jo{ je dan sin di kat obra zo va wa na ja vqu je {trajk – Sin di kat obra zo va wa Sr bi je SOS sa op {tio je da }e na sed ni ci 28. de cem bra od lu ~i ti da li }e stu pi ti u {trajk na po ~et ku dru gog po lu go di {ta u {ko la ma – iz ja vio je pred sed nik SOS-a Bra ni slav Pa vlo vi}, i is ta kao da }e, uko li ko do {traj ka do |e, svu od go vor nost sno s i t i Mi n i s tar s tvo pro sve te i na u ke i Mi ni star stvo fi nan si ja. Ovaj sin di kat sma tra da je si tu a ci ja u obra zo va wu te {ka i kon fu zna i da s Vla dom ne ma ni ka kvog so ci jal nog di ja lo ga. – Po n a v qa se si t u a c i j a od pro {le go d i n e ko j a je pro u zro k o v a l a vi { e m e s e~ n i {trajk, i kao da ne k o po n o v o pri z i v a pro t e s te – re k ao je Pa v lo v i}, i oce n io da je na te r e n u na s ta l a pot p u n a kon fu z i j a zbog is p la t e ju b i l ar nih na g ra d a, ~e mu, ka k o je re kao, ve l i k i do p ri n os da j u lo kal n e sa mo u p ra v e.

subota3.decembar2011.

NA KON RAZ BOJ NI [TVA U APA TI NU

Na |en ukra den kom bi Cr ve nog kr sta Pretpro{le no}i iz dvori{ta Crvenog krsta u Apatinu nepoznati lopov ukrao je kombi ove humanitarne organizacije. Nakon bekoliko sati policija je vozilo prona{la nepun kilometar daqe, prema obodu grada, u tzv. jamuri, gde ga je lo pov ured no osta vio na kon {to je poharao sve {to mu je bilo zanimqivo. Ukradeni su komplet prve pomo}i, aparat

za ga{ewe po`ara i jo{ neke sitnice. Ina~e, na kombiju, ka`u u Crvenom krstu, nije bilo ve}ih o{te}ewa, ve} nekoliko sitnijih, tako da nije pri~iwena ve}a {teta. Kako je lopov uspeo da izveze vozilo iz zakqu~anog dvori{ta i bez obijawa vrata, ustanovi}e policijska istraga koja je u toku. J. P.

PRI TVOR STAR CU IZ SREM SKE MI TRO VI CE

Na uli ci ~e ki }em po gla vi

Policija iz Sremske Mitrovice li{ila je slobode Slav ka P. (69) iz tog grada, osumwi~enog da je vi{e puta udario ~eki}em Q. K. (81) u glavu i naneo mu te{ke telesne povrede, saop{tila je ju~e Policijska uprava. Kako je navedeno, to se dogodilo u ~etvrtak oko 10 ~asova u Ulici svetog Dimitrija, a sta-

we povre|ene osobe konstatovano je u sremskomitrova~koj Op{toj bolnici. Slavko P. je u zakonskom roku, uz krivi~nu prijavu, priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici koji mu je nakon saslu{awa odredio pritvor do mesec dana, navedeno je u saop{tewu. (Ta njug)

crna hronika

DVE I PO GO DI NE PRI ME NE ZA KO NA O OD U ZI MA WU IMO VI NE STE ^E NE KRI VI^ NIM DE LI MA

Od kri mi na la ca za ple we no 350 mi li o na evra – U Srbiji je za dve i po godine, od po~etka primene Zakona o oduzimawu imovine ste~ene krivi~nim delima, oduzeta imovina vredna vi{e od 350 miliona evra – izjavio je ju~e direktor Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom Ju go slav Sto jiq ko vi} na konferenciji o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom. – Ve}i deo te imovine je oduzet privremeno, a od po~etka primene zakona, u martu 2009. godine, donete su dve odluke o trajnoj konfiskaciji. Tim rezultatima smo zadovoqni, s obzirom na to da se radi o novom zakonu i nije bilo prethodne prakse.

ni zakona, i pozvao sve u~esnike u krivi~nom postupku da radnoj grupi dostave primedbe i sugestije i uka`u na probleme. On je rekao da su u prvoj godini primene zakona odluke uglavnom donosili beogradski sudovi, a u posledwu godinu i po imovinu su po~eli da oduzimaju i sudovi van prestonice. Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Na ta Me sa ro vi} rekla je da je Srbija uspostavila zakonodavni okvir za oduzimawe imovine ste~ene kriminalom i potpisala me|unarodne konvencije iz te oblasti, ~ime se svrstala u red zemaqa koje preduzimaju potrebne An tje Ro te mund i Na ta Me sa ro vi}

KRA GU JEV ^A NIN UHAP [EN U NA STAV KU AK CI JE „AR MA GE DON”

U ra ~u na ru por no gra fi ja

Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutra{wih poslova su u nastavku akcije „Armagedon” li{ili slobode Ne ma wu N. (1987) iz Kragujevca, osumwi~enog za prikazivawe, pribavqawe i posedovawe pornografskog materijala i iskori{}avawe maloletnog lica za pornografiju, saop{tio je ju~e MUP. Osumwi~eni je od 2010. godine do li{ewa slobode svojim ku}nim ra~unarom s interneta pre-

uzeo i uskladi{tio ve}u koli~ine pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem maloletnih lica. Prilikom pretresawa stana i drugih prostorija koje koristi Nemawa N. prona|eno je vi{e od 200 gigabajta pornografskog materijala nastalog iskori{}avawem dece i maloletnika uzrasta od 14 do 16 godina. Osumwi~eni je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu. (Ta njug)

U VRA WU TRO JI CA PRI TVO RE NA ZBOG FAL SI FI KA TA

La `nim kar ti ca ma do po la mi li o na di na ra

Istra`ni sudija Osnovnog suda u Vrawu odredio je pritvor do 30 dana za tri osobe koje se terete da su pomo}u falsifikovanih platnih kartica s bankomata podigle vi{e od pola miliona dinara, saop{tila je ju~e lokalna policija. To su Bo `in T. (25) i To ni S. (21), obojica dr`avqani Makedonije i Ni ko la S. (22) iz Vrawa,

koji se terete da su izvr{ili krivi~no delo falsifikovawa i zloupotrebe platne kartice, navodi se u saop{tewu. Oni su osumwi~eni da su u no}i izme}u 28. i 29. novembra, na podru~ju Bujanovca, Vrawa, Surdulice i Vladi~inog Hana, falsifikovanim karticama podigli 512.950,00 dinara s vi{e bankomata pojedinih banaka. (Ta njug)

[EST UDE SA ZA DVA DA NA NA PU TE VI MA U OP [TI NI SEN TA

Na le teo na vo zi lo po li ci je

Zbog magle, lo{ih vremenskih uslova i vo`we pod dejstvom alkohola na putevima u sen}anskoj op{tini za dva dana dogodilo se {est saobra}ajnih nezgoda. Dva udesa dogodila su se na regionalnom putu prema Ba~koj Topoli izme|u Bogara{a i Torwo{a, kada su voza~i putni~kih automobila usled brzine neprilago|ene uslovima puta izgubili kontrolu nad vozilima. U jednom od ovih udesa na meti se na{lo i prakirano vozilo policije, na koje je naleteo automobil sen}anskih registarskih oznaka, pri~iniv{i materijalnu {tetu.

U sredu uve~e u nasequ Kevi do{lo je do udesa dva putni~ka automobila, a jednom od u~esnika pripadnici Policijske stanice Senta odredili su zadràvawe jer je za volanom bio pod dejstvom alkohola. U krvi voza~a zadrànog na tre`wewu ustanovqeno je 1,65 promil alkohola. Jo{ tri udesa dogodila su se prekju~e ujutro zbog guste magle i nepovoqnih vremenskih prilika, kada su zbog neprilago|ene brzine vozila sletela s puta. Jedno lice je teè povre|eno, a pri~iwena je i ve}a materijalna {teta na vozilima. M. Mr.

PO @AR U BE O GRAD SKOM NA SE QU RA KO VI CA

Iz go re li ka fi} i kla di o ni ca

U Ulici pilota Mihaila Petrovi}a 5 u Rakovici ju~e rano ujutro izbio je poàr koji je zahvatio kladionicu i kafi} na spratu tog objekta, re~eno je Tanjugu u Vatrogasno-spasila~koj brigadi „Beograd„. Poàr, o kojem je javqeno u 2.38 ~asa, uga{en je i povre|enih u wemu nije bilo, a intervenisalo je pet vatrogasnih vozila s 20 vatrogasaca. Poàr je zahvatio i deo krova na ukupnoj povr{ini od 150 kvadratnih metara, istakli su u Vatrogasno-spasila~koj brigadi. Kako prenose elektronski mediji, lokal je potpuno izgoreo, a vatra je zahvatila i zgradu pored, a predstoji uvi|aj, posle kojeg }e se vi{e znati o uzrocima poàra.

dnevnik

c m y

Od u ze ti luk su zni auto mo bi li

Stojiqkovi} je naveo da je Ministarstvo pravde pre nekoliko meseci osnovalo radnu grupu koja }e se baviti problemima u prime-

korake za spre~avawe sticawa imovine kriminalom. – Potrebno je efikasno primewivati donete zakone i sve pravne

institute da se novac ste~en kriminalom ne bi koristio u privatizaciji i tako bio legalizovan – rekla je Nata Mesarovi}. – Podaci za posledwe dve godine ukazuju na to da je Srbija ~vrsto opredeqena za to da se novac ste~en kriminalom ne mo`e ukqu~iti u legalne tokove. Sudija je ponovila da kriminalci radije pristaju na to da idu vi{e godina u zatvor nego da im bude oduzeta imovina, i dodala da je oduzimawe imovine kqu~no u borbi protiv kriminala jer mu se time oduzima ekonomska mo}. Zamenik {efa Delegacije EU u Srbiji Adri a no Mar tins rekao je da je borba protiv kriminala visoko na listi prioriteta Srbije na wenom evropskom putu i da je zato EU odlu~ila da s 2,5 miliona evra finansira projekat unapre-

|ewa kapaciteta za oduzimawe imovine ste~ene kriminalom, u okviru kojeg je odr`ana i ju~era{wa konferencija. [efica Misije Saveta Evrope u Beogradu An tje Ro te mund je istakla da se u borbi protiv kriminala mora voditi ra~una o za{titi `rtava i o za{titi qudskih prava i vladavine prava i demokratije. – Pred Sudom za qudska prava u Strazburu su 6.072 predstavke i ve}ina se odnosi na kr{ewe prava na pravi~no su|ewe. @elim Srbiji smawewe broja predstavki koje sti`u u Strazbur – rekla je Antje Rotemund. Dodala je da }e, pored 47 zemaqa koje su potpisale Evropsku konvenciju o qudskim pravima, taj dokument potpisati i Evropska unija, kao 48. potpisnica. E. D.

MI NI STAR IVI CA DA ^I] O VE LI KOM PRI LI VU GRA \A NA SR BI JE U NE MA^ KU

La `ni azi lan ti – pro blem se zon skog ka rak te ra Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} i dr`avni sekretar ministarstva unutra{wih poslova Nema~ake Ole [re der razgovarali su ju~e o na~inima smawewa broja la`nih azilanata, kojih je u oktobru u Nema~koj bilo najvi{e iz Srbije – oko 600. Da~i} je posle sastanka naveo i da je pove}an broj la`nih azilanata u oktobru „sezonskog karaktera” i da je me|u wima najvi{e Roma i Albanaca, kao i da se „svake godine na jesen taj broj pove}a i onda sledi pad”, a da srpska policija preduzima niz mera na smawewu wihovog broja. On je izjavio da je u oktobru la`nih azilanata iz Srbije „bilo oko 600 i po tome je Srbija na prvom mestu po broju azilanata, {to je veliko dodatno optere}ewe” u na{im odnosima. – To je posledica, pre svega toga {to Romi i Albanci posle poqoprivrednih radova u jesen poku{avaju da se smeste u Zapadnu Evropu, da dobiju odre|ene prina-

Ivi ca Da ~i} i Ole [re der

dle`nosti i da se nakon toga opet vrate u Srbiju - rekao je on. Da~i} je dodao da la`ni azilanati „predstavqaju veliko optere}ewe, naro~ito zbog toga {to

}e 12. ili 13. decembra biti odr`ana sednica Saveta ministara unutra{wih poslova EU” posve}ena tom problemu. On je rekao da }e se na toj sednici „razgova-

rati i o klauzulama za skra}eni postupak za eventualnu suspenziju vizne liberalizacije kao neke neophodne mogu}nosti za bilo koju zemqu”. Ministar je ocenio da bi bilo katastrofalno kada bi, posle svega {to je ura|eno, vizna liberalizacija, koja je mo`da i najve}a prakti~na korist za gra|ane od evrointegracija, bila ugro`ena. Da~i} je podsetio na to da je o borbi protiv la`nih azilanata srpska policija ve} vi{e puta razgovarala s Evropskom komisijom, ali i Austrijom i Ma|arskom, da bi se poja~ala kontrola granice. On je dodao i da je sa sagovornikom zajedni~ki ocenio da je saradwa policija i ministarstava unutra{wih poslova dve dr`ave dobra i na veoma visokom nivou. On je najavio i da o~ekuje da }e veoma brzo, po{to je trenutno na usagla{avawu, biti potpisan sporazum o policijiskoj saradwi izme|u dve vlade, saop{teno je iz Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. (Ta njug)

TRA FI KING JE JE DAN OD NAJ STRA [NI JIH OB LI KA MO DER NOG ROP STVA

Po lo vi na `r ta va tr go vi ne qu di ma su de ca Polovina `rtava trgovine qudima su deca, a najvi{e osoba koje su bile izloène tom savremenom obliku ropstva su seksualno eksploatisane, re~eno je ju~e na konferenciji odrànoj povodom 2. decembra – Me|unarodnog dana ukidawa ropstva. Podaci organizacije „Astra”, prikupqeni tokom deset godina rada, pokazali su da je 72 odsto `rtava trgovine qudima bilo izloèno sekusalnoj eksploataciji, 14 odsto radnoj, sedam odsto prinudnom prosja~ewu, {est odsto prinudnom braku, a jedan procenat nelegalnom usvajawu. Za to vreme na SOS-telefonu „Astre” zabeleèno je 14.594 poziva, a identifikovano je 387 `rtava, kojima je pruèna pomo}. @rtvama je naj~e{}e pruàna psiholo{ka pomo} (932 puta), ali i pravna (496) i medicinska (243). Vi{e od tri ~etvrtine `rtava bili su dràvqani Srbije, a za gotovo polovinu Srbija

je bila i destinacija u kojoj su zloupotrebqivani. Naj~e{}a strana destinacija za `rtve iz Srbije je Italija, kao i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Austrija i Nema~ka. Koordinatorka Programa „Astre” za prevenciju i edukaciju Iva na Ra do vi} navela je da je trgovina qudima jedan od najstra{nijih oblika modernog ropstva, a 86 odsto `rtava s kojima je ta organizacija radila ènskog je pola. Ona je objasnila da su se `rtve trgovinom qudima, uglavnom, ranije susretale s nasiqem u svom okruèwu, kao i da pomo} ugroènima zavisi prvenstveno od podr{ke stanih donatora, dok je podr{ka dràve „sporadi~na i nesistemati~na”. Srbija je, podsetila je Ivana Radovi}, u aprilu 2009. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope za borbu protiv trgovine qudima, ~ime se saglasila da bude predmet pra}ewa i izve{tavawa o sprovo|ewu tog dokumenta.

^lanica nadzornog tela Saveta Evrope za pra}ewe sprovo|ewa konvencije za borbu protiv trgovine qudima (GRETA) Alek san dra Ma lan go ne navela je da su taj dokument, koji daje mehanizme za pra}ewe trgovine qudima, potpisale42 zemqe. Malangoneova je istakla da }e u februaru 2012. godine Srbiji biti poslat upitnik koji }e sadr`ati pitawa iz oblasti trgovine qudima, a da }e je nakon {est meseci posetiti i eksperti GRETA-e. Kona~ni izve{taj i preporuke o~ekuju se u drugoj polovini 2013. godine. Novinar i autor dokumentarnih filmova o trgovini qudima Du {an Voj vo di} naglasio je da su uslovi za trgovinu qudima sve boqi jer raste siroma{tvo u svetu, kao i da je takav na~in zlostavqawa jedna od najprofitabilnijih grana kriminala, koji se vrlo te{ko dokazuje. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

subota3.decembar2011.

HA [KI SUD PRI HVA TIO PRED LOG TU @I LA [TVA

Mla di } op tu `en za 106 zlo ~i na, ume sto 196

Ras prav no ve }e Ha {kog su da pri hva ti lo je ju ~e pred log Tu `i la {tva da se sma wi broj zlo ~i na za ko je }e bi ti iz vo |e ni do ka zi ko ji po dr `a va ju op tu `ni cu pro tiv biv {eg ko -

man d an t a Voj s ke Re p u b li k e Srp ske Rat ka Mla di }a, sa op {te no je ju ~e iz Ha {kog tri bu na la. Pri hva ta wem tog pred lo ga, broj zlo ~i na za ko je }e bi ti iz vo |e ni do ka zi sma wen je sa 196 na 106, na ve de no je u sa op {te wu po sta vqe nom na vebsaj tu Ha {kog tri bu na la. Ras prav no ve }e je pri hva ti lo zah -

tev Tu ì la {tva „u in te re su pra ved nog i eks pe di tiv nog su |e wa”, na ve de no je u sa op {te wu. Ve }e je, ta ko |e, za tra ì lo od Tu ì la {tva da u ro ku od dve sed m i c e pred s ta v i no v u op t u ` ni c u pro t iv Mla di }a, pre neo je AFP. Su di je su u ok to bru od b i l e zah t ev Tu ì la {tva za raz dva j e w e pred m e t a pro t iv Mla d i } a u dva de la – jed no za Sre bre ni cu i dru go za osta l e zlo ~ i n e po ~i we ne u BiH. Mla di} se ni je po ja v io pred ha { kim su di ja ma 10. no vem bra zbog bo l e s ti, zbog ~e ga su su di je zah te va le od le ka ra da utvr de we go vo zdrav stve no sta we. Na red na sta tu sna kon fe ren ci ja tre ba lo bi da bu de odr à na 8. de cem bra. Mla di} je u Ha {kom su du op tu èn u 11 ta ~a ka za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e wa za ko na i obi ~a ja ra to va wa u BiH 1992–1995. go di ne. (Ta njug)

NE KA DA [WI PRED SED NIK RS @E LI RAZ GO VOR S BIV[IM PO MO] NI KOM HR VAT SKOG MI NI STRA OD BRA NE

Ka rayi}a in te re su je tran sfer oru` ja iz Ira na

Ha {ki op tu `e nik Ra do van Ka ra xi} za tra `io je da Hr vat ska we go vom prav nom sa vet ni ku omo gu }i raz go vor s biv { im po m o} n i k om hr v at skog mi ni stra od bra ne Vla di mi rom Za gor cem, na vo di se u do ku men ta ci ji ko ju je ju ~e ob ja vio Ha {ki sud.

zah tev za raz go vor sa Za gor cem upu tio 16. no vem bra di rekt no hr vat skoj vla di, ali ni je do bio ni ka kav od go vor. Iako pi {e da ima do bru sa rad wu s hr vat skom kan ce la ri jom za sa rad wu s Ha {kim su dom, na ~i jem ~e lu je Gor dan Mar ko ti}, Ka ra xi} na vo di da

IZA BRA VE DE SE TO ^LA NA BAN DA OSUM WI ^E NA ZA RAS TU RA WE DRO GE U NO VOM SA DU

Uz nar ko ti ke za te ~e ni pi{toqi i 20.000 evra U ak ci ji no vo sad ske po li ci je s Upra vom kri mi na li sti~ ke po li ci je i od re dom @an dar me ri je, od sre de do ju ~e uhap {e na je de se to ~la na gru pa osum wi ~e na za pre pro da ju nar ko ti ka. Pri li kom pre tre sa ne ko li ko sta no va na {i rem pod ru~ ju No vog Sa da pri pad ni ci MUP-a su za ple ni li ve }u ko li ~i nu dro ge, ne ko li ko pi {to qa i oko 20.000 evra, za ko je se pret po sta vqa da po ti ~u od we ne pre pro da je. Osum wi ~e ni se te re te da su se or ga ni zo va li i u~e stvo va li u mre `i pre pro da je dro ge, a wi ho vo pri vo |e we na sa slu {a wa is tra `nom su di ji po ~a lo je no }as u Vi {em su du po sle is te ka me re za dra `av wa u po li ci ji do 48 sa ti. Sum wa se da je u na stav ku ak ci je „Mo ra va” li {e na slo bo de do bro or ga ni zo va na kri mi nal na

gru pa ko ju su ~i ni li pri pad ni ci ne ka da {weg „ve ter ni~ kog kla na„ i nar ko gru pe „Fir ma”. Me |u uhap {e ni ma su po li ci ji do bro po zna ti No vo sa |a nin Mar ko I. (1982) i Dra gan [. (1972) iz Srem ske Ka me ni ce, ko ji je de ve de se tih go di na pro {log ve ka bio osu |en na ro bi ju zbog ubi stva. Po kri vi~ noj pri ja vi, wih dvo ji ca su or ga ni zo va li kri mi nal nu gru pu pre pro da va ca nar ko ti ka, a na spi sku li {e nih slo bo de su i Bo ris B. (1983), Iva na I. (1986) i Dar ko B. (1977) iz No vog Sa da, Sa {a ^. (1981) i Dra gan \. (1975) iz Srem ske Ka me ni ce, De jan S. (1987) iz Te me ri na, Bo `i dar P. (1978) iz Be le Cr kve i Sr |an P. (1977) iz Srem skih Kar lo va ca. Oni se te re te da su po ~i ni li kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, a ne ki ma

od wih se pri pi su je ne do zvo qe no dr `a we i no {e we oru` ja kao i ome ta we ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Pod se ti mo, ne dav no je no vo sad ska po li ci ja uhap si la {e zde se tjed no go di {weg No vo sa |a ni na Di mi tri ja S. okri vqe nog za pri pad nost „Fir mi” i kod we ga je tom pri li kom pro na |e no 35 gra ma he ro i na, va gi ca za pre ci zno me re we i ve }a su ma nov ca. Ta ko |e, osum wi ~e ni vo |a ove gru pe Mar ko I. ro |e ni je brat Da mja na I. iz Srem ske Ka me ni ce ko ji je u no vem bru pret pro {le go di ne na po ~et ku po li cij ske ak ci je „Mo ra va„ uhap {en u bli zi ni Bro do gra di li {ta na Ri bar skom ostr vu, kad su kod we ga pro na |e ni (na kon od ba ci va wa) nar ko ti ci.

Ina ~e, i Da mjan je po li ci ji po znat kao ~lan ne ka da {we „Fir me”, dok pri pad ni ci MUPa pret po sta vqa ju da je re~ o na sle |e nom po slu. Po me nu ta ak ci ja je spro ve de na na naj ma we se dam lo ka ci ja u No vom Sa du: na De te li na ri, Pod ba ri, Kli si i u Srem skoj Ka me ni ci. U woj je do sa da za ple we no 230.000 di na ra i naj ma we 16.000 evra, ~e ti ri pi {to qa, va gi ce za pre ci zno me re we, a me |u nar ko ti ci ma naj vi {e je bi lo ma ri hu a ne i he ro i na, dok su ne ke sup stan ce jo{ na ve {ta ~e wu. Pre hap {e wa, po je di ni ~la no vi ove gru pe us pe li su da od ba ce od re |e nu ko li~ nu opi ja ta u ve-ce {o qu, ali upr kos to me, za ple na je zna ~aj na. Mo gu }a su do dat na hap {e wa ovim po vo dom na red nih da na, sa zna je mo ne zva ni~ no. E. D.

U Be o gra du uhap {e no 15 osum wi ~e nih Radovan Karayi}

Ka ra xi} u pi smu hr vat skoj mu se po ne kad ~i ni da on ne am ba sa di u Ho lan di ji pi {e da do bi ja we go ve do pi se. od Za gor ca, ko ji je bio za du Za g o r ec je na od s lu ` e w u èn za na o ru à we i lo gi sti - sed mo go di {we ka zne za tvo ra ku, è li da ~u je {ta zna o na kon {to je osu |en zbog zlo u tran sfe ru oru` ja iz Ira na po tre be po lo à ja i ovla {}e sna ga ma bo san skih mu sli ma na wa, od no sno kra |e dra gu qa iz uz sa gla snost SAD, a ~i me je se fa Mi ni star stva od bra ne. pre kr {en em bar go UN. On je 2000. go di ne, kad je od la „Ima mo do ka za da je ge ne ral zio s du `no sti po mo} ni ka mi Za go rec di rekt no u~e stvo vao ni stra od bra ne, iz se fa Mi u tim tran sak ci ja ma”, pi {e Ka ra xi}, i is ti ~e da je ne {to od tog oru` ja upu }e n o u pro l e } e 1995. go di ne u Sre bre ni cu, pre ne li su hr vat ski me di ji. Ka r a x i} tra ` i da mu Hr vat ska od go vo ri na zah tev do 15. de cem bra da se ne bi obra }ao sud skom ve }u. Pred Ha {kim su dom pre ne k o l i k o da na tu ì o ci su za po ~ e l i da iz v o d e Vladimir Zagorec do ka ze za Ka ra xi }e vu od go vor nost za ma sa kr u ni star stva od neo tor bu s dra Sre bre ni ci u ju lu 1995. go di - gu qi ma. Uz za tvor sku ka znu, ne, po ~i wen na kon pa da en - Za go rec je osu |en i na od u zi kla ve ko ja je bi la pod za {ti - ma we imo vi ne vred ne 39,4 mi tom UN. li o n a ku n a (5,25 mi l i o n a Za g o r ec je to k om 1994. i evra), a na kon {to je pre su da 1995. go di ne oba vqao du `nost po sta la pra vo sna `na, Za go rec po mo} ni ka mi ni stra od bra ne je ostao i bez 13 od li ko va wa i za snab de va we, pro iz vod wu i ~i na. na bav ke. Ka ra xi} is ti ~e da je (Ta njug)

Be o grad ska po li ci ja je, na kon vi {e me se~ ne kri mi na li sti~ ke ob ra de, u sa rad wi s Vi {im tu `i la {tvom u Be o gra du, li {i la slo bo de 15 pri pad ni ka kri mi nal ne gru pe ko ju je or ga ni zo vao De jan I., dok je u ok to bru ove go di ne li {e no slo bo de jo{ se dam ~la no va gru pe, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, raz boj ni {tva i ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, sa op {tio je si no} MUP. Slo bo de su li {e ni: De jan I. (1989), Ne ma wa V. (1990), Abas Q. (1988), De jan M. (1983), Mi lo{ K. (1990), Mi lan M. (1983), Isen M. (1972), Bra ni slav M. (1991), Go ran P. (1988), Du {an N. (1988), Ma ri ja M. (1991), Vla di mir P. (1976), Ste fan \. (1992), Sa wa B. (1990), Ne ma wa M. (1989), a to kom ok to bra i Zo ran P. (1985), Dar ko D. (1984), Mi lan T. (1986), \or |e R. (1983), Ivan S. (1983), Mi lo{ N. (1976) i Sa vo N. (1978), dok se za jo{ ne kim ~la no vi ma ove gru pe in ten ziv no tra ga.

Po sa op {te wu po li ci je, sum wa se da je De jan I. to kom 2011. go di ne or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je za pri mar ni ciq ima la vr {e we kri vi~ nog de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, i to uglav nom na te ri to ri ji op {ti ne Sta ri grad. U tu svr hu, pri pad ni ci ove kri mi nal ne gru pe su po na lo gu De ja na I. iz naj mi li dva sta na u ko ji ma su dr `a li dro gu, je dan u Uli ci Xor xa Va {ing to na, a dru gi u Uli ci 27. mar ta. U tim sta no vi ma dro gu su po mo }u elek tron skih va gi ca za pre ci zno me re wa pre me ra va li, pre pa ki va li u ma we pa ke te i spre ma li za uli~ nu pro da ju. Od re |e ni broj pri pad ni ka ove gru pe bio je za du `en za uli~ nu pro da ju, a kao na dok na du za ove po slo ve do bi ja li su od 50 do 70 evra, na vo di po li ci ja. Ta ko |e su ima li “rad ne mo bil ne te le fo ne“ za po zi ve mu {te ri ja s ko ji ma bi do go va ra li me sto pri mo pre da je opoj ne dro ge. U ci qu pri kri va wa svo jih kri mi nal nih ak tiv no sti ~e sto su me wa li mo bil ne te le fo ne, a u me |u sob nim ko mu ni ka ci ja ma

ko ri sti li su „{a tro va~ ki“ go vor, kao i po se ban sleng. Ta ko |e, zbog opa sno sti da bu du ot kri ve ni s ve li kom ko li ~i nom, dro gu su na ba vqa li na sva kih tri do pet da na, i to u ko li ~i na ma od jed nog do dva ki lo gra ma, ko ju su ku po va li od vi {e „iz vo ra“ na te ri to ri ji Be o gra da. U sklo pu ove kri mi na li sti~ ke ob ra de, sre di nom ok to bra naj pre su li {e ni slo bo de Ivan S. i Mi lo{ N., na kon ku po pro da je ~e ti ri ki lo gra ma ma ri hu a ne „skan ka”. Pri li kom pre tre sa sta na u Ze mu nu, ko ji je ko ri stio Ivan S., pro na |e no je i od u ze to jo{ 500 gra ma am fe ta mi na (spid). Dva da na ka sni je li {e ni su slo bo de Zo ran P., \or |e R., Dar ko D. i Mi lan T., na kon {to su iz vr {i li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva u Uli ci Rat ka Mi tro vi }a, ta ko {to su svo jim vo zi lom pre pre ~i li put auto mo bi lu o{te }e nog ko ji je pre vo zio no vac, vla sni {tvo jed ne kwi go vod stve ne agen ci je, i uz pret wu pi {to qi ma od we ga od u ze li oko 400.000 di na ra. Pre tre som wi ho vih sta no va i dru -

gih pro sto ri ja pro na |e na je i od u ze ta od re |e na ko li ~i na ma ri hu a ne, jed na auto mat ska pu {ka i pi {toq. Dan ka sni je li {en je slo bo de i Sa vo N. zbog po sto ja wa osno va sum we da je to kom 2011. go di ne, uz pret wu pi {to qem, iz vr {io tri raz boj ni {tva u ka zi nu „Alek san dar“, ko ji je o{te tio za oko 1.000.000 di na ra. Kra jem no vem bra ove go di ne li {e no je slo bo de i 15 na ve de nih pri pad ni ka ove kri mi nal ne gru pe, i to na kon pri mo pre da je dva ki lo gra ma ma ri hu a ne „skan ka” u @ar ko vu. Tom pri li kom, u sta nu Mi la na M. pro na |e na su jo{ tri ki lo gra ma dro ge i dva pi {to qa. MUP na vo di da se ova kri mi nal na gru pa, oku pqe na oko De ja na I., te re ti da je od ju la do no vem bra 2011. go di ne pro kri jum ~a ri la oko 50 ki lo gra ma ma ri hu a ne „skan ka„. Svim osum wi ~e ni ma je od re |e no za dr `a va we do 48 ~a so va, na kon ~e ga }e, uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. E. D.

U [ap cu ot kri ve no 10,3 ki la ma ri hu a ne Pri pad ni ci {a ba~ ke kri mi na li sti~ ke po li ci je li {i li su slo bo de i od re di li me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Ra de tu S. (41) iz Be o gra da, zbog po sto ja wa sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Kri mi na li sti~ ki po li ci ja ci su pre tre -

som vo zi la „kia kar ne val” in |ij skih re gi star skih ozna ka, ka ko sto ji u sa op {te wu, u zad wim pne u ma ti ci ma pro na {li 10,3 ki lo gra ma ze qa ste biq ne ma te ri je za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na. Dro ga je bi la upa ko va na u braon pa ke te ob le pqe ne se lo tej pom i, ka ko sto ji u sa op {te wu po li cij ske

upra ve [ap ca, bi la je na me we na da qoj pro da ji na te ri to ri ji gra da [ap ca. Osum wi ~e ni Ra de S. }e uz kri vi~ nu pri ja vu i u za kon skom ro ku bi ti pre dat na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u [ap cu, sa op {ti la je po li cij ska upra va u [ap cu. (Ta njug)

SPORT

subota3.decembar2011.

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[E U JAPANU

dnevnik

c m y

ODR@AN @REB ZA EVROPSKO PRVENSTVO U UKRAJINI I POQSKOJ 2012.

Or lo vi bo qi [pa ni ja u gru pi sa Ita li jom od fa ra o na Srbija - Egipat 3:1 (25:20, 19:25, 25:22, 28:26) TO KIO: Metropolitan arena, gledalaca: 310, sudije: Sespedes (Dominikanska Republika), Tur~i (Brazil). SR BI JA: N. Kova~evi} 4, U. Kova~evi} 9, Petkovi}, terzi}, Stankovi} 11, Niki} 16, Miti},

Egipat je koristio gre{ke orlova u drugom setu i veoma rano do{ao u vo|stvo. Faraoni su preko najboqeg poenetera Abdelhaja odr`avali prednost i nisu dozvolili na{im momcima da ih ugroze sve do izjedna~ewa. U na{em taboru falili su poe-

U Kijevu je odràn `reb grupa za Evropsko prvenstvo naredne godine u Ukrajini i Poqskoj. Dosta sre}e ponovo je imao prvak Evrope iz 2004. godine, slekecija Gr~ke koja }e igrati u grupi A sa Poqskom, Rusijom i ê{kom. To je ujedno i najlak{a grupa. Verovatno najteà je grupa B u kojoj }e igrati Holandija, Danska, Nama~ka i Portugal. U grupi C nalaze se {ampion Evrope i sveta [panija, Republika Irska, Italija i Hrvatska, dok su u grupi D Ukrajina, [vedska, Francuska i Englesdka. Na{a reprezentacija }e na àlost tre}i put za redom propustiti Evropsko prvenstvo u fudbalu. Otvarawe Evropskog prvenstva bi}e 8. juna u Var{avi, dok }e finale biti 1. jula u Kijevu. Na otvarawu prvenstva, 8. juna, na

Nacionalnom stadionu u Var{avi sasta}e se Poqska i Gr~ka. Na istom stadionu bi}e odigran prvi me~ polufinala, dok }e se drugi finalista odlu~iti na Donbas Areni u Dowecku. To }e biti posledwe EP sa 16 ekipa, dok }e na slede}em 2016. u Francuskoj u~estvovati 24 reprezentacije. Utakmice A i C grupe bi}e odigrane na stadionima u Poqskoj, a B i D grupe na stadionima u Ukrajini. Titulu brani [panija, koja je uz Nema~ku glavni favoriti na prvenstvu. Utakmice }e se igrati na osam stadiona - po ~etiri u obe zemqe. Doma}ini u Poqskoj su Var{ava (kapacitet stadiona 58.145), Poznaw (43.090), Gdawsk (44.636) i Vroclav (44.416). U Ukrajini }e se igrati u Kijevu (70.050), Harkovu (38.863), Dowecku (51.504) i u Qivu (34.915).

A grupa Poq ska, Gr~ ka, Ru si ja, ^e {ka B grupa Ho lan di ja, Dan ska, Ne ma~ ka, Por tu gal C grupa [pa ni ja, Ita li ja, Re pu bli ka Ir ska, Hr vat ska D grupa Ukra ji na, [ved ska, Fran cu ska, En gle ska

Neposredno uo~i `reba pet devojaka skinulo se do gole ko`e ispred Olimpijskog stadiona u Kijevu u znak protesta {to }e, kako one smatraju, Ukrajina tokom Evropskog prvenstva 2012. godine postati „evro-bordel”. Feministkiwe, okupqene u grupi „Femen”, dr`ale su transparente protiv UEFA, optu-

`uju}i evropsku ku}u fudbala da }e ostati slepa i gluva na namere ukrajinske vlade da se `ene seksualno iskori{}avaju. - @elimo da poru~imo svim fudbalskim navija~ima i predsedniku UEFA Mi{elu Platiniju da prestanu da se igraju svojim loptama i da postanu svesni svih socijalnih problema u Ukrajini i da im skrernemo pa`wu na opasnost da Ukrajina postane evro-bordel tokom fudbalskog prvenstva - rekla je 22godi{wa demonstraktiwa Aleksandra [ev~enko neposredno pre nego {to je policija ubacila u maricu. - Ube|ene smo da UEFA ima interes da ovde razvije seks turizam. Ovo nije samo pitawe fudbala i sporta. Ovde postoji rizik da sve dobije obrise humanitarne katastrofe - dodaju feministkiwe.

PRED „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

[am pi o ni pro me ni li dres

Pet ko vi}–Pod ra {~a nin–Ni ki} u blo ku pro tiv Ab del ha ja

Ra{i}, Miqkovi} 18, Atanasijevi}, Podras{~anin 12, Rosi} (l). EGI PAT: A. Ahmed 3, Abdelhaj 25, Ab. Ahmed 14, Alaidi (l), Abulhasan 1, Atia 7, Haikal 1, Afifi 1, Bodavi 11, Ketat 1, El Kadar 9, Isa. Odbojka{i Srbije zabele`ili su tre}u pobedu na Svetskom

ni Nikole Kova~evi}a, pa je, posle izjedna~ewa, morao mesto da ustupi mla|em bratu Uro{u.Upravo je mladi Uro{ Kova~evi} bio odlu~uju}a prevaga u zavr{nici tre}eg seta. Kod rezultata 21:21, on je najpre poentirao, a zatim i blokirao pa je Srbija do{la do odlu~uju}ih 23:21 i privela set kraju.

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Str pqe we se is pla ti lo Selektor Igor Kolakovi} je zadovoqan trijumfom nad Egiptom. - Za mene je ovo bila veoma duga utakmica. Zadovoqan sam pobedom, jer je me~ igran rano ujutru i uvek su ti susreti neizvesni, jer se kvalitet ne pokazuje u punom svetlu. Egipat je dobro igrao, a mi smo bili strpqivi i drago mi je {to se to isplatilo sa tri boda - rekao je Kolakovi}. Kapiten Ivan Miqkovi} tako|e je komentarisao rani termin me~a. - Veoma sam zadovoqan {to smo stigli do tre}e pobede na Svetskom kupu. Prijatno sam iznena|en na{om igrom, s obzirom da je bio rani me~. Nadam se samo da svi shvataju kako je te{ko igrati i naterati telo da bude na vrhuncu kada me~ po~iwe u 11 sati ujutru - istakao je Miqkovi}. kupu u Japanu po{to su u me~u 9. kola savladali Egipat i osvojili bitna tri boda. Iako uz izgubqeni set, uspeli su orlovi da opravdaju ulogu favorita protiv faraona, a u posledwa dva kola poku{a}e da poprave ukupni plasman. Po~etak me~a, 3:0, 7:4, nagovestio je da Srbija mo`e do pobede. Dosta gre{aka na obe strane malo su degradirali kvalitet odbojke, ali su prijem i servis na{e selekcije bili odlu~uju}i za osvajawe prvog seta.

Miqkovi} je preuzeo stvari pod kontrolu u ~etrtom setu i uz Niki}a bio glavna napada~ka snaga Srbije. Iako su na{i momci imali, posle egal igre, vo|sto 24:22, nisu uspeli da iskoriste tri set lopte, pa se do{lo do igre na razliku. Dr`ali smo dobar nivo prijema, a u trenucima kada se odlu~ivalo o pobedniku bqesnuo je Marko Podra{~anin, koji je zaslu`eno dobio zvawe igra~a utakmice. M. R.

A grupa

PROGRAM ^ETVRTE RUNDE

Iran - Bra zil Poq ska - Ita li ja Ja pan - Ru si ja

0:3 3:2 0:3

B grupa Sr bi ja - Egi pat Ku ba - Ki na Ar gen ti na - SAD 1. Ru si ja 2. Poq ska 3. Bra zil 4. Ita li ja 5. Ku ba 6. SAD 7. Iran 8. Ar gen ti na 9. Sr bi ja 10. Ja pan 11. Ki na 12. Egi pat

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 8 6 6 6 5 5 3 3 2 1 1

3:1 3:2 2:3 1 1 3 3 3 4 4 6 6 7 8 8

24:6 26:9 23:12 22:14 20:15 17:14 15:19 15:21 14:22 12:22 8:24 6:24

24 24 19 18 16 14 12 10 9 8 5 3

A grupa 10. kolo (danas) Iran - Ru si ja (3) Poq ska - Bra zil (7) Ja pan - Ita li ja (10.20) 11. kolo (sutra) Poq ska - Ru si ja (3) Iran - Ita li ja (7) Ja pan - Bra zil (10.20)

B grupa 10. kolo (danas) Sr bi ja - Ki na (3) Ar gen ti na - Egi pat (7) Ku ba - SAD (10.20) 11. kolo (sutra) Ku ba - Egi pat (3) Ar gen ti na - Ki na (6) Sr bi ja - SAD (9)

Pobednici prethodnog Dnevnikovg turnira, bra}a Powevi}, Dejan i Milo{, Obradovi}, Zoran Raki}, Pilipovi}, Trivunovi}, Nedi}, Balabanovi} i Deliba{i}, promenili su dres pa }e na 49. turniru umesto za Klaris igrati za Kafanu Davna vremena. - Ni{ta se sem imena ne mewa - kaè vo|a ekipe Milan Powevi}. Ekipa ostaje u istom sastavu samo smo promenili sponzora. Svi su na okupu, Dejan Deliba{i} ìvi u SAD, ali }e do}i na turnir. Nema razloga ne{to mewamo. Fud ba le ri Kla ri sa ove go di ne igra }e za Ka fa nu Dav na vre me na Uostalom, u prethodnih pet godina ~ak ~etiri puta smo godine. Najboqi tim dobi}e stva u rukometu i radova u veliigrali u zavr{nici (tri puta 400.000 dinara. Jedini uslov je, koj sali novosadske sportske lepod imenom Bilding invest). kao i prethodnih godina, da se potice, mala sala je preopterePodrazumeva se da nam je ciq da prijavi oko stotinak ekipa, }ena, pa je moralo da do|e do poodbranimio titulu, zanmo da }e u{ta ne sumwamo. Nov~anu na- merawa termina u odnosu na plato biti ba{ te{ko po{to ~ujemo gradu dobi}e i najboqi u konku- nirano. Predvi|amo da se fida }e konkurencija biti izuzet- renciji veterana, a za mla|e ka- nalni me~evi igraju 8. januara, na. tegorije obezbedi}emo robne na- ali mogu}e je da i tu do|e do poDakle, ekipe se polako prema- grade. merawa ako se prijavi veliki ju za ovogodi{wu smotru malog Turnir }e, prema dogovoru sa broj ekipa. fudbala u Novom Sadu, trenira- Sportskim i poslovnim cenU ovom trenutku za potenciju, pripremaju taktiku i igraju trom Vojvodina (igra}e se u ma- jalne u~esnike najva`nije je to me|usobno, a ve}ina ih traì i loj sali Spensa), po~eti 18. ili da }e se igrati po istim pravisponzore. 21. decembra. Ne{to kasniji lima kao i ranijih godina - pet Ve} nekoliko godina nagrad- start u odnosu na ranije godine igra~a u poqu i golman ,a jednu ni fond na na{em turnir najve- je zbog zauzetosti Spensa. Zbog ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. }i je u Srbiji, tako }e biti i ove predstoje}eg Evropskog prven- Ekipe za svaku utakmicu mogu

prijaviti novih deset igra~a, s tim {to jedan fudbaler ne mo`e da igra za dve ekipe. Igra}e se u pet kategorija: seniori, veterani, kadeti, pioniori i mla|i pioniri. Prijave za turnir primamo svakog radnog dana u sportskoj rubrici Dnevnika ( Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) od 10 do 14 sati i na `iro ra~un broj 340 – 2511 -60 [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – seniori: 15.000 dinara, veterani 11.000, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 8.000 dinara. Informacije se mogu dobiti i na telefonski broj: 021/480 - 6827. Za kadete mogi nastupati igra~i ro|eni 1995. i mla|i, za pionire 1997. i mla|i,a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1999. godine. Kod veterana ostaje po starom - na turniru mogu nastupiti igra~i koji na dan utakmice imaju 35 godina. Pro{le godine smo poku{ali da podelimo veterane, ali stariji se nisu prijavili. I sada smo voqni da poku{amo sa starijom kategorijom (iznad 45 godina), ako se prijavi vi{e od pet ekipa uvrsti}emo ih u takmi~ewe. G. K.

ZORAN TO[I] U RODNOM ZREWANINU

U pla nu iz grad wa sport skog objek ta Srpski reprezentativac i fudbaler moskovskog CSKA Zoran-Bambi To{i} bio je gost gradona~elnika Zrewanina Milete Mihajlova. Na prijemu u Gradskoj ku}i, uprili~enom u ~ast jednog od najuspe{nijih zrewaninskih sportista i biv{eg igra~a Man~ester junajteda, To{i} je govorio o nastupima ruskog kluba u tamo{wem prvenstvu, u~inku reprezentacije Srbije na kvalifikacionim utakmicama, kao i o povredi levog kolena koju je pretrpeo u me~u protiv Trabzona. To{i} se osvrnuo i na rad Akademije fudbala Bambi, koja je dobila ime po wemu, a koju vodi wegov stariji brat Darko To{i}. - Da budem iskren, za sada nismo napravili neki uspeh u klubu. Trenutno smo drugi na tabeli, ali do kraja prvenstva ima da se igra jo{ {est meseci, s obzirom na to da u Rusiji, ove sezone, ono traje godinu i po dana, da bi se ubudu}e igralo kao svuda u Evropi, od avgusta do maja. Dosta utakmica je pred nama, o~ekuje nas puno derbija i imamo

Zo ran To {i} i Mi le ta Mi haj lov

{ansu da postanemo prvaci zemqe – ocenio je To{i} trenutne pozicije CSKA.

Ko men ta ri {u }i ispadawe na{e reprezentacije iz kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine, {to je u posledwe vreme neizbe`na tema u Srbiji, To{i} je istakao da je ekipa dala svoj maksimum u tom trenutku. Govorim to u svoje li~no ime. Ne znam da li }e se to nekome dopasti ili ne, ali momci koji su bili na terenu jednostavno tada nisu mogli da pru`e boqe partije. A mnogo je stvari uticali na to, ponajvi{e lo{a forma koja nam se desila u periodu kvalifikacija. Tu su i povrede. Tokom pro{lih kvalifikacija stvarno smo svi bili na visokom nivou. U su{tini, i ovog puta su bili isti igra~i, ali nas je lo{a

forma spre~ila da idemo daqe – prokomentarisao je dvadeset~etvorogodi{wi fudbaler koji je pre dve sedmice, u Minhenu, operisao koleno. U ponedeqak ide na rehabilitaciju, koja }e trajati desetak dana, posle ~ega }e se vratiti u rodni Zrewanin. U razgovoru sa gradona~elnikom, To{i} je iskazao èqu da u gradu na Begeju izgradi sportski objekat koji }e mladim fudbalskim talentima omogu}iti dobre uslove za razvoj. Zrewanin je sportski grad i puno je veoma talentovane dece koju treba izvesti na pravi put. Zato kroz Akademiju Bambi, koju poha|a oko 150 de~aka, èlim da pomognem deci i obezbedim im ne{to {to ja nisam imao u vreme svojih po~etaka. Nisam imao prilike da radim sa velikim stru~wacima dok sam bio ovde, ali su moja voqa i upornost presudili – poru~io je To{i}, dok ga je gradona~elnik Mihajlov podrào i obe}ao svu pomo} gradske uprave. @. Balaban

SPORT

c m y

dnevnik

VOJVODINA DOÊKUJE ÂÂNSKI BORAC

Trijumf za jesewi rastanak Fudbaleri Vojvodine danas se, kolo pre kraja jeseweg dela prvenstva, opra{taju od svojih navija~a, a rival im je ekipa Borca. Posle ubedqive pobede (4:0) i odli~ne igre protiv BSK-a u Bor~i, utisak je da su Novosa|ani u{li u pravu formu i zato i oni sami, kao i wihovi simpatizeri, o~ekuju jo{ jednu dobru partiju, dosta golova i nova tri boda. Nije nikakva tajna da crveno-beli èle da zimuju na tre}em mestu i trijumf nad â~anima {irom bi im otvorio vrata na putu ka ostvarewu ciqa. - Danas zatvaramo sezonu u Novom Sadu - rekao je Dejan Vuki}evi}, {ef struke u Vojvodini. - @elimo da to u~inimo uz pobedu i dobru igru kojom ho}emo da se oduìmo navija~ima za sjajnu podr{ku u jesewem delu Superlige. Ujedno, koristim priliku da pozovem gledaoce da do|u u velikom broju, a na{ trijumf bio bi najboqi na~in da im se zahvalimo. Do wega moèmo da signemo istim pristupom koji smo imali u duelu s BSK-om, kada su na{i igra~i bili razdragani i razigrani na terenu.

subota3.decembar2011.

JELEN SUPERLIGA – 14. KOLO SUBOTICA: Spartak ZV - BSK (13) BEOGRAD: OFK Beograd - Novi Pazar (13) JAGODINA: Jagodina - Metalac (13) IVAWICA: Javor - Smederevo (13) BEOGRAD: Partizan - Radni~ki 1923 (15) NOVI SAD: Vojvodina - Borac (16) Sutra KULA: Hajduk - Sloboda Point (13) BEOGRAD: Rad - Crvena zvezda (13) 1. Partizan 13 12 0 1 30:5 36 2. Crvena zvezda 13 9 2 2 25:9 29 3. Radni~ki 1923 13 6 7 0 20:9 25 4. Vojvodina 13 6 6 1 25:8 24 5. Sloboda 13 6 4 3 18:16 22 6. Jagodina 13 5 4 4 14:11 19 7. Spartak ZV 13 4 7 2 12:12 19 8. Hajduk 13 5 3 5 12:16 18 9. OFK Beograd 13 5 1 7 14:19 16 10. Rad 13 3 5 5 14:10 14 11. Javor 13 4 2 7 8:15 14 12. BSK Bor~a 13 3 4 6 8:18 13 13. Smederevo 13 3 2 8 8:17 11 14. Novi Pazar 13 2 4 7 9:21 10 15. Borac 13 1 5 7 5:17 8 16. Metalac 13 0 4 9 6:25 4 U posledwem, 15. kolu (10. decembar) sastaju se - BEOGRAD: Crvena zveda - Vojvodina, SMEDEREVO: Smederevo - Hajduk, ÂÂK: Borac Spartak Zlatibor voda, BORÂ: BSK - Javor, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Rad, LUÂNI: Metalac - Partizan, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Jagodina, U@ICE: Sloboda Point OFK Beograd.

Milan Bojovi}

Dodu{e, imamo dosta problema sa `utim kartonima, pa jo{ uvek nisam odlu~io ko }e utakmicu po~eti s klupe za rezerve, po{to u posledwem kolu igramo derbi s Crvenom zvezdom. Naj-

Meleg me|u seniorima Dejan Vuki}evi} osvrnuo se i na sjajne rezultate mla|ih kategorija: - Me|u mla|im nara{tajima, kojima na{ klub poklawa veliku pa`wu, imamo puno talentovanih igra~a, a nekolicina wih iz omladinskog pogona i}i }e s prvotimcima na zimske pripreme naglasio je trener novosadskog superliga{a. - Pre dva dana Dejan Meleg prikqu~en je seniorskom pogonu, a svi ostali momci treba da budu pametni, da rade i slu{aju starije i da napreduju kako bi i oni stigli do dresa prvotimca - istakao je Vuki}evi}.

bliì sam odluci da u startnoj postavi ne budu Miroslav Stevanovi} i kapiten Slobodan Medojevi}, mada postoji opcija da Mereba{vili ne po~ne susret. I sve boqi napada~ Milan Bojovi}, jedan od najzapaènijih pojedinaca na susretu u Bor~i, naglasio je èqu svih igra~a da se pobedom oproste od navija~a. - Pozivamo sve one koji vole Vojvodinu da do|u na stadion i da budu uz nas. Znam da }e biti hladno vreme, ali mnogo je lep{e igrati pred ispuwenim tribinama i svi mi imamo ve}i motiv da prikaèmo dobru partiju. Potrudi}emo se da se golovima i

pobedom oprostimo od novosadske publike do prole}a. Mojim dosada{wim partijama ne mogu da budem nezadovoqan, ali se ne optere}ujem postizawem golova, va`no je samo da ekipa igra dobro i da pobe|ujemo. Plasmanom u polufinaled Kupa Srbije ispunili smo veliki ciq i taj rezultat doneo nam je neophodan mir. U{li smo u dobar ritam, a o~ekujem da }emo na prole}e, kada svi zajedno pro|emo zimske pripreme, pokazati ko smo i {ta smo - naglasio je Bojovi}. Dana{wa utakmica na stadionu „Kara|or|e” po~iwe u 16 ~asova, a ulaz na tribine je besplatan. A. Predojevi}

SUBOTI^ANI DOMA]INI BSK-u

Pobeda za opro{taj od publike Fudbaleri Spartak Zlatibor vode u me~u s BSK-om èle prvo pobedu, zatim da odigraju kvalitetnu partiju i na kraju da se oproste s publikom u dobrom raspoloèwu. - Pobeda protiv Javora nam daje krila i nadu da moèmo da sa savladamo i Bor~ane. Dugo smo bili bez trijumfa na na{em

gde igru baziraju na kontrama i polukontrama i odli~no to rade. Moramo da budemo pa`qivi i odgovorni, da se borimo svih devedeset minuta i tom slu~aju verujem da mo`emo do ciqa - istakao je Wegu{. Marko Miri} smtara da zna put koji }e Spartaka odvesti do pobede.

PARTIZAN DO^EKUJE NEPORA@ENI RADNI^KI

Svaka serija ima kraj U derbiju 14. kola Jelen superlige lider na tabeli Partizan do~ekuje do sada jedinu nepora`enu ekipu Radni~ki 1923. Eventualnom pobedom vaqak bi sa~uvao prednost nad Crvenom

zvezdom, dok bi Kragujev~ani mo`da i bodom sa~uvali tre}e mesto, na kojem se trenutno nalaze. Kako rivali imaju igra~e u prvih pet strelaca lige treba o~ekivati efikasan fudbal.

Ivan Ivanov, stub odbrane Partizana

- Prekinu}e se ne~iji niz, na{ ili wihov - ka`e trener crno - belih Aleksandar Stanojevi}. - Posle svih lepih stvari koje su nam se de{avale u posledwe vreme, nadam se da }emo nastaviti istim putem. Tako|e, da }e i navija~i prepoznati te uspehe i podr`ati nas u velikom broju. [to se kadrovske situacije ti~e, Rni} ima kartone, a ostali su na raspolagawu za vrlo va`nu utakmicu. Partizan }e verovatno igrati sa renoviranom odbranom u odnosu na duel sa Crvenom zvezdom. Na terenu }e sigurno biti Anderson i Volkov, a mo`da i Aksentijevi}. - Ekipu sastavqam prema protivniku. Planirao sam najpre da Stankovi}a uparim sa Andersonom jer su ve} igrali zajedno, ali imali smo nedequ dana da uve`bamo Brazilca sa Ivano-

vim, tako da }e Bugarin po~eti me~. Radni~ki ima dosta kvalitetan napad, {to ne mora da zna~i da }e na desnoj strani Kosti}a ~uvati Miqkovi}. I za Stanojevi}a je iznena|ewe to {to su Kragujev~ani bez poraza. - Imponuju igrom, na svim utakmicama, osim na Karaburmi, bili su dobri. Wihovi dueli sa Vojvodinom i Crvenom zvezdom pokazali su da se radi o ozbiqnoj ekipi. Pre svega tu mislim na napad. Trener se osvrnuo i na me~ sa Crvenom zvezdom. - Ukoliko mi stigne zahtev da sastavim dodatni izve{taj o de{avawima na Marakani svakako }u to i u~initi. Ali, mislim da je svima jasno da je ono {to sam do sada ve} ispri~ao prava istina - istakao je Stanojevi}. I. Lazarevi}

Prvotimac Spartaka ZV Marko Miri}

stadionu, sre}om prekinuli smo ga i mnogo bi nam zna~ilo da osvojimo sva tri boda.Smatram da za to imamo i kvalitet i voqu - rekao je trener Zoran Wegu{. Trener je zatim napomenuo da vrlo dobro zna da ne}e biti lako do}i do bodova protiv vrlo dobre ekipe BSK-a. - BSK je dobra ekipa, pogotovo opasni mogu da budu na strani

- Bi}e ovo verovatno sli~na utakmica onoj protiv Javora. Bor~ani }e se braniti i tra`iti {ansu iz kontri, a na nama je da strpqivo ~ekamo na{e prilike i da ih realizujemo. Idealno po nas bi bilo kada bismo u ranoj fazi utakmice postigli gol, jer u toj varijanti smatram da bismo mirno stigli do uspeha – rekao je Miri}. N. S.

KOKTEL POVODOM USPEHA VOJVODININIH MLA\IH IGRA^A

Ponosni na svoju decu U prostorijama Vojvodine prire|en je sve~ani koktel povodom uspeha koje su tokom jeseni bele`ile mla|e kategorije. Omladinci (igra~i ro|eni 1994. i 1995. godine) su, da podsetimo, jesewi prvaci Srbije, a kadeti su drugoplasirani na tabeli lige Srbije. Mla|i kadeti (koji se takmi~e u ligi Vojvodine s godinu dana starijim rivalima) su tako|e prvi, ba{ kao i pioniri (1997. godi{te) i mla|i pioniri (1998. godi{te). Kona~no, petli}i su najboqi u gradskoj ligi. Pored fudbalera, za uspehe su najzaslu`niji wihovi treneri, na ~elu s direktorom omladinske {kole Branislavom Novakovi}em i wegovim zamenikom mr Ogwenom Krsmanovi}em. U omladinskoj komisiji nalaze se i veliki fudbalski entuzijasti

@ivan Krstono{i} i Zoran Gavanski. Treneri omladinaca su Milan Kosanovi}, Boris Na|, a sekretar stru~nog {taba je Miodrag Jovi}. Trener kadeta je Vladimir Ga}inovi}, mla|e kadete vodi Jovo [ar~evi}, dok je na ~elu pionirskog tima Goran Rai~evi}. Du{ko Gruji} vodi brigu o mla|im pionirima, dok je trener petli}a Vasa Tep{i}. - U ime uprave kluba s velikim zadovoqstvom pozdravqam na{e omladince i sve igra~e mla|ih kategorija i ~estitam im na postignutim rezultatima rekao je v.d. predsednika UO Vojvodine Du{an Vlaovi}. - Ponosni smo na va{e uspehe, koji su plod velikog talenta i velikog rada svih vas. Klub je tu da vam stvori uslove i Vojvodina je to uradila za sve svoje kategorije u FC „Vujadin Bo{kov”. Malo

koji klub ima takve uslove u ovom delu Evrope. Upravni odbor }e u najkra}em vremenskom roku doneti odluku o finansijskoj nagradi za sve one koji su u~estvovali u ovom uspehu i nadam se da }emo se ponovo okupiti u maju, kada se liga bude zavr{ila i kada budemo proslavqali titulu prvaka. U ime igra~a prisutnima se obratio kapiten omladinaca Milovan Petri}, koji je kratko rekao: - Sada imamo jo{ ve}u odgovornost da na prole}e odbranimo prvo mesto i osvojimo titulu. Dobra atmosfera unutar ekipe i me|usobno drugarstvo svih nas bili su kqu~ uspeha. Branislav Novakovi} naglasio je da uspesi nisu plod slu~ajnosti, ve} su posledica talenta igra~a i sjajnog rada, naglasiv-

Torta za jesewe prvake na ju~era{wem koktelu u FK Vojvodina

{i da je lepa pri~a omladinaca stigla na pola puta i da }e, kao posledicu toga, neki od mladi}a uskoro biti pridru`eni prvom timu. Milan Kosanovi} zahvalio se u ime ekipe, obe}av{i titulu na

kraju godine i rekav{i da je to obaveza ovih momaka i wega kao wihovog trenera. Legendarni golman Ilija Pateli} istakao je da je jesewa titula omladinaca najve}i uspeh u posledwih 30 godina i dokaz da sve selekcije

Foto: N. Stojanovi}

imaju potencijal i da Vojvodina ne treba da brine za budu}nost. Na kraju se obratio mladim igra~ima: - Obe}ali ste mi titulu, nemojte me slagati! A. P.

sport

subota3.decembar2011.

ABA LIGA

Yaji} u ide al nom ti mu Evro pe

Zve zda do ~e ku je Ma ka bi Ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde da nas od 18 ~a so va u ha li Pi o nir do ~e ku ju izra el ski Ma ka bi u de se tom ko lu re gi o nal ne ABA li ge. Pred cr ve no-be li ma je do sa da naj te ì is pit ove se zo ne, po {to j Ma ka bi li der na ta be li i eki pa ko ja je je di na bez po ra za u do sa da {wem to ku re gi o nal nog tak mi ~e wa. Tre ner Zve zde Sve ti slav Pe {i} na de lu je mo gao da vi di eki pu iz Tel Avi va ko ja je u ~e tvr tak u okvi ru sed mog ko la C gru pe Evro li ge upra vo go sto va la Par ti za nu u Be o gra du. Pe {i} je xentlmen ski ~e sti tao ve ~i tom ri va lu na za slu è noj po be di sa 74:71 i is ta kao da je pred we go vim iza bra ni ci ma te àk po sao. - Ta utak mi ca je bi la jo{ jed na po tvr da da su ne i sti ni te pri ~e da ne ma kva li tet nih, mla dih srp skih igra ~a. Ako ni ko dru gi,

Spe ci ja li zo va ni fud bal ski sajt goal.com je sa sta vio naj bo qi tim evrop skih pr ven sta va. U eki pu je uvr {ten i Dra gan Xa ji}. Po red Xa ji }a, u ti mu su Di no Zof, Ma ti jas Za mer, Franc Be ken ba u er, Pa o lo Mal di ni, Vil frid van Mor, Gin ter Ne cer, Zi ne din Zi dan, Mi {el Pla ti ni, Gerd Mi ler i Mar ko van Ba sten.

USKORO U NOVOM SADU

Bo rov ~a nin s Bu hol cem za ti tu lu Naj bo qi srp ski bok ser Ne nad Bo rov ~a nin 23. de cem bra }e u No vom Sa du bra ni ti ti tu lu evrop skog pr va ka u ver zi ji VBO pro tiv Lar sa Bu hol ca iz Ne ma~ ke. Bu holc je pr vak Ne ma~ ke i do sa da je imao 26 pro fe si o nal nih me ~e va, u ko ji ma je za be le `io 22 po be de i ~e ti ri po ra za. Me na xer na {eg bok se ra Dar ko Po pi vo da

da }e bok so va ti pro tiv Nem ca do bio je snim ke we go vih bor bi i sa da mu je to sa stav ni deo tre nin ga i pri pre ma. - Gle dao sam Bu hol ca ne ko li ko pu ta i ra ni je, a sa da sva ki dan pro u ~a vam snim ke we go vih bor bi i ana li zi ram sve ma ne i vr li ne. Spre man je, kao i sva ki Ne mac, i ne od u sta je to kom ~i ta vog me ~a bez ob zi ra da li do bi ja ili gu bi. Ima

Ne nad Bo rov ~a nin

po ku {ao je da pro na |e pro tiv ni ka za Bo rov ~a ni na pa je Svet skoj bok ser koj aso ci ja ci ji po slao ne ko li ko ime na, ali su iz se di {ta te or ga ni za ci je od go vo ri li na taj na ~in {to su mu oni od re di li na red nog pro tiv ni ka - Mi smo pr vo pred lo ì li ne ko li ko ime na Svet skoj bok ser skoj or ga ni za ci ji, ali su oni sve od bi li i tra ì li da bok su jem sa Bu hol cem, jer je od bra na ti tu le oba ve zna, a ne do bro voq na. Za pra vo tra è pro ve ru mo je de ve te po zi ci je na sve tu - re kao je Bo rov ~a nin. [am pion Evro pe je ra ni je gle dao Bu hol ca, ali od ka ko je sa znao

dnevnik

jak uda rac i zna da iz ne na di, na ro ~i to ka da umr tvi bor bu, ali pri pre mam tak ti ku za ko ju }e mi tre ba ti do sta fi zi~ ke kon di ci je, pa za to ne gu bim vre me na tre nin zi ma i tru dim se da sva ki put pre va zi |em sa mog se be u na por nim tre nin zi ma - na gla sio je Bo rov ~a nin. Bok ser ski spek takl bi }e odr `an 23. de cem bra u ve li koj ha li no vo sad skog Spen sa, a u uvod nim bor ba ma na stu pi }e Mi lan Pi per ski ko ji }e ru ka vi ce ukr sti ti sa Mar se lom Gir ke om ta ko |e iz Ne ma~ ke, Ma ne Mar ~e ta pro tiv Ma |a ra Vik to ra Sa la ja, dok Zvje zdan Vi da ko vi} ~e ka ime na pro tiv ni ka.

Sve ti slav Pe {i}

on da su to Mi lan Ma ~van i Vla di mir Lu ~i} naj bo qe de man to va li, ali i ne sa mo oni - re kao je

Pe {i}. - O~e ku je nas duel sa Ma ka bi jem ko ji je sa da kao ra we ni lav. Zna li smo da }e me~ sa naj bo qim izra el skim ti mom bi ti te àk, ali sad se ta te {ko }a jo{ vi {e po ve }a va, za to {to ti mo vi tog ni voa ne pra {ta ju po raz. Za to nam ova utak mi ca na iz ve stan na ~in do la zi u ne ba{ naj bo je vre me. Me |u tim, upra vo na ta kvim utak mi ca ma mo gu da se vi de mo gu} no sti na {ih mla dih igra ~a. U tom smi slu ovaj duel sa Ma ka bi jem }e nam bi ti od ko ri sti. Kva li tet je ne sum wi vo na stra ni Ma ka bi ja, kao i is ku stvo. - Ne mo è mo da pre ti mo ili da da je mo op ti mi sti~ ne iz ja ve. Ipak, ono {to je naj va `ni je za nas je da po ka è mo hra brost i da sve ono {to smo ove ne de qe do bro ra di li na tre nin zi ma pro ba mo da pri me ni mo i na utak mi ci sa Ma ka bi jem - na gla sio je Pe {i}.

Zve zde NBA po ~e le da tre ni ra ju Po sle ta~ no pet me se ci igra ~i Su per je vra ti ti se u dvo ra nu i NBA su se vra ti li u dvo ra ne i po - ima ti pri li ku da ra dim sa ne ko ~e li da se spre ma ju za po ~e tak no - li ko sa i gra ~a. Si gu ran sam da su ve, skra }en se zo ne. Kris Pol, Kar - svi igra ~i sre} ni {to }e mo da se me lo En to ni i De rik Ro uz su me |u vra ti mo na te ren - iz ja vio je plej naj ve }im zve zda ma ko ji su pr vog mej ker Wu Or le ans Hor net sa da na po do bi ja wu do zvo le iza {li Kris Pol. na par ke te tre ning dvo ra na svo jih U Wu jor ku se spre ma naj ve }a ti mo va. Me |u tim, ira ~i }e jo{ ne - zve zda Nik sa Kar me lo En to ni ko ko vre me da ra de sa mi po {to tre ne ri i stru~ ni {ta bo vi ne mo gu da pri su stvu ju wi ho vim tre nin zi ma dok se zva ni~ no ne pot pi {e no vi ko lek tiv ni ugo vor iz me |u Uni je igra ~a i vla sni ka ti mo va. Ne ko li ko da na po okon ~a wu lo ka u ta ve }i na ti mo va je otvo ri la vra ta svo jih dvo ra na igra ~i ma, ali for ma lin tre nin zi jo{ uvek ne }e bi ti odr à va ni. Igra ~i jo{ uvek mo ra ju da sa ~e ka ju re for mu unu tar wi ho ve Uni je na kon ~e ga }e bi ti na sta vqe ni pre go vo ri sa vla sni ci ma ti mo va oko pre o sta lih pi ta wa {to bi sve tre ba lo da bu de De rik Ro uz (î ka go) okon ~a no pot pi si va wem no vog de se o go di {weg ko lek - ja }e we mu bi ti mno go dru ga ~i ja tiv nog ugo vo ra 9. de cem bra, ka da od pret hod nih. }e bi ti otvo re ni tre ning kam po - Skon cen tri san sam. Men tal no vi. Ipak, igra ~i su i ova ko za do - sam fo ku si ran. Znam {ta mo ram voq ni i uz bu |e ni {to su se vra ti - da ura dim ka ko bi spre mio moj tim li na par ket. za bor bu. O~e ku je nas kra }a se zo na - Mi slim da sam naj sre} ni ja sa do sta utak mi ca. Fi zi~ ki }e bi oso ba na sve tu u ovom tre nut ku. ti mno go te è. Upra vo sam ~uo

Ko{arka ABA mu{ka liga - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Ma ka bi (18, TV Are na sport), DOM @A LE: He li os - Rad ni~ ki (16, TV Are na sport), QU BQA NA: Olim pi ja - [i ro ki (18), ZA GREB: Ce de vi ta - Ci bo na (17), Za greb - Kr ka (20). M@RKL ènska liga - ZE NI CA: ê lik Voj vo di na NIS (18), BE O GRAD: Ra i voj Ko ra} - He mo farm [ta da (19.30), NO VI GRAD: Slo bo da - Bu du} nost PG (19.30), CE QE: Ce qe - Vo `do vac (18.30). Prva A mu{ka liga - KRA QE VO: Slo ga Voj vo di na (19.30), U@I CE: Slo bo da - Ta mi{ (17), BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki -Rad ni~ ki FMP (16.30), Â ÂK: Bo rac - Na pre dak Ru bin (19), VA QE VO: Me ta lac - OKK Be o grad (19.30). Prva A ènska liga - Ê LA RE VO: ~e la re vo - Sta ra Pa zo va (19), BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Spar tak (17), BE O ÎN; Be o ~in Rad ni~ ki (20), VR BAS: Vr bas Me de la - Stu dent (19),LO ZNI CA: Lo zni ca - Ja go di na 2001 (18). Prva B mu{ka liga - NO VI SAD: Voj vo di na - Cr no ko sa (ma la sa la SPC „Voj vo di na”, 20), NO VI BE ÊJ: Je din stvo NB - Be o vuk 72 (19), NI[: Kon stan tin - Vi va Ba sket (20), SU BO TI CA: Spar tak - Na pre dak Mak si (17.30), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki Stu dent (17). Prva B ènska liga - PA RA ]IN: Pa ra }in - Qu bo vi ja (13). Prva srpska mu{ka liga - Sever - SR BO BRAN: Aka de mik - Rad ni~ ki (19), BE LE GI[: Du nav - Vr bas (19), OXA CI: Oxa ci -

Sta ra Pa zo va (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Srem (17). Druga srpska mu{ka liga - Sever - FU TOG: Top - Fu tog Teh no mer (12.30), KU LA: Haj duk - Cr ven ka (19), RU MA: Ru ma Spar tak MT (14.30), Ô KA: ô ka - Di na mo (19). ABS Elektro kadetska liga - BE O ÎN: Star - Par ti zan MTS (13.30), KRA QE VO: Slo ga - [a bac (12), BE O GRAD: Fle{ - He mo farm [ta da (16), KRA GU JE VAC: [u ma di ja 1991 - Pro ku pqe (12), ZE MUN: Ze mun - Cr ve na zve zda BGD (14.30).

Odbojka Viner {tedi{e ènska superliga - BE O GRAD: Vi zu ra - Voj vo di na (18), Cr ve na zve zda - Di na mo Azo ta ra (20), U@I CE: Je din stvo TENT (20). Viner {tedi{e mu{ka superliga - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Par ti zan (19), QIG: Spar tak - Je din stvo (SP) (19). Prva ènska liga - ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - @e le zni ~ar (L) (19), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Sme~ 5 (19), NI[: Stu dent - Cr no ko sa (16), STA RA PA ZO VA: Je din stvo Gim na zi ja lac (19). Prva mu{ka liga - NO VI SAD: No vi Sad Du nav vo lej (15.30), NI[: Ni{ - Obi li} (18), JA GO DI NA: Ja go di na - VGSK (19). Druga ènska liga - sever - FU TOG: Fu tog - Ba~ ki zmaj (17), @I TI [TE: @i ti {te - Pr vi tem po (17), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Mla dost (I) (18). Druga mu{ka liga - sever - NO VI SAD: Voj vo di na NS se me 2 - Mla dost Eks pans (12), FU TOG: FOK - RFU (20), KO VIN: Ba va ni -

Kril n i igra~ Vr { ~a n a Uro{ Pe tro vi} ka ri je ru }e na sta vi ti u Li tva ni ji. Pot pi sao je ugo vor sa @al gi ri som, ali je i od mah na po zaj mi cu pro sle |en u klub Ka u nas, sa op {ti la je me na xer ska agen ci ja „Be o ba sket”. Pe t ro v i} (21 go d i n a, 205 cm) ove se zo ne u He mo far mu ni je igrao za pa `e ni ju ulo gu. U ABA li gi na stu pao je sa mo na tri me ~a, na te re nu je pro veo ukup no 19 mi nu ta, a u pro se ku je be le `io 2,3 po e na po utak mi ci. Ju ni or ski re pre zen ta ti v ac Sr b i j e je u vr { ~a k i klub sti gao 2008. go di ne i pot pi s ao vi { e g o d i { wi ugo v or ko ji mu je is ti cao na kra ju ove se zo ne. Pe tro vi} je 2006. sa ka det skom re pre zen ta ci jom osvo jio bron z a n u me d a q u na Evrop skom pr ven stvu.

EVROLIGA A grupa Bilbao - Nansi Fener. - Olimpijakos Kantu - Kaha Laboral

gla si ne da }e mo ima ti i tri utak mi ce u tri uza stop na da na. Mo `da }e mo igra ti i pet pu ta u sa mo {est da na. Mo ra mo men tal no da se pri pre mi mo za to. Ima mo sja jan tim ov de ko ji }e da se bri ne o na {em opo rav ku. Sve }e bi ti u re du, uz bu |e ni smo {to po ~i we se zo na re kao je Me lo. Ve} na pre mi je ri se zo ne, za ka to li~ ki Bo ì} 25. de cem bra , o~e ku je nas duel Los An |e les Lej ker sa i î ka go Bul sa. Okr {aj dva ve li ka su per sta ra, Ko bi ja Bra jan ta i MVP-ja po sled we se zo ne De ri ka Ro u za. - Udar ni ter min. Znam da }e ve }i ta to gle da ti. Znam da jo{ ni je zva ni~ no u ras po re du, ali ako bu de mo igra li za Bo ì} to ne }e bi ti ve li ki dan sa mo za tim, ve} i za ce li î ka go i sve na {e na vi ja ~e {i rom sve ta re kao je naj bo qi igra~ li ge pro {le se zo ne Ro uz. - Svi smo na o {tre ni da se vra ti mo i igra mo ko {ar ku. S ob zi rom {ta se do go di lo pro {le se zo ne, da smo bi li ta ko bli zu ostva re wa ci qa, a osta li krat ki, to je vr sta bo la ko ju ni sam ra ni je ose tio. Zbog to ga je dva ~e kam da se vra tim i do bi jem no vu {an su, to je sve {to mi tre ba, no va {an sa - is ta kao je Ro uz.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Pe tro vi} u @al gi ris

1. Fenerbah~e 2. Kaha Laboral 3. Kantu 4. Bilbao 5. Olimpijakos 6. Nansi

7 7 7 7 7 7

4 4 4 3 3 3

3 3 3 4 4 4

97:75 86:70 71:68

559:549 558:549 520:511 555:546 533:540 561:591

11 11 11 10 10 10

B grupa @algiris - Unikaha Brose Basket - CSKA Panatinaikos - Zagreb 1. CSKA 2. Panatinaikos 3. Unikaha 4. Brose 5. @algiris 6. Zagreb

7 7 7 7 7 7

7 5 3 2 2 2

0 2 4 5 5 5

67:65 78:81 94:76

601:497 594:523 547:560 549:562 535:574 501:611

14 12 10 9 9 9

C grupa Spiru - Anadolu Efes Armani - Real Madrid Partizan - Makabi 1. Real 2. Makabi 3. A. Efes 4. Partizan 5. Armani 6. Spiru

7 7 7 7 7 7

5 5 4 4 3 1

2 2 3 3 4 6

62:66 65:72 74:71

615:560 544:518 514:510 511:517 508:531 523:579

12 12 11 11 10 8

D grupa Uniks - Galatasaraj 72:61 Olimpija - Montepaski 57:63 Prokom - Barselona 45:76 1. Barselona 2. Montepaski 3. Uniks 4. Galatasaraj 5. Olimpija 6. Prokom

7 7 7 7 7 7

7 5 5 3 1 0

0 2 2 4 6 7

577:422 556:506 508:489 501:531 415:522 457:544

14 12 12 10 8 7

LIGA EVROPE

{te - Par ti zan (17), RU MA: Slo ven - Apa tin (17). Prva vojvo|anska `enska liga - Banat KRA JI [NIK: Kra ji {nik - Pro le ter (17), KLEK: Klek 2 - Rad ni~ ki (K) (15.30). Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar NO VI SAD: Vo {a - [id (14).

Rukomet Superliga za mu{karce - CR VEN KA: Cr ven ka Ja fa - Ju go vi} Uni met (18), SME DE RE VO: Sme de re vo DU In te gral - Obi li} (19), [A BAC: Me ta lo pla sti ka - PKB (19), KRU [E VAC: Na pre dak - Di na mo (19). Prva mu{ka liga - TE ME RIN: Mla dost TSK - Voj put (19), ZA JE ÂR: Za je ~ar - Vr bas Kar neks (18), NO VA VA RO[: Zla tar - Pro le ter Agro ìv (19), ZE MUN: No vi Be o grad No vi Pa zar (19.30), IN \I JA: @e le zni ~ar Cr ve na zve zda (19). Prva ènska liga - KRA QE VO: Me ta lac BMS Mi le ni jum (17), KO VIN: Rad ni~ ki Ku ~e vo (19.30). Druga mu{ka liga, sever - NO VI SAD: Rad ni~ ki (NS) - Rad ni~ ki ([) (15.30), BA NAT SKO NO VO SE LO: Ba nat ski Kar lo vac - Na pre dak (17). Druga ènska liga, sever - JA BU KA: Ja bu ka 95 - Spar tak (D) (18), ZRE WA NIN: Le hel - Vr bas (18), SOM BOR: Ra van grad - Rad ni~ ki (B) (18.30).

Vaterpolo Prva B liga - OBRE NO VAC: TENT - Du nav (21), KRU [E VAC: Go~ - Spar tak (17.30), NI[: Na is 2 - Ze mun (20), SKO PQE: Ra bot ni~ ki - Be ~e jac (20).

Va`na pobeda Be{ikta{a Grupa J AEK – Makabi (H) [alke – Steaua 1. [alke 2. Makabi (H) 3. Steaua 4. AEK

5 5 5 5

3 2 1 1

2:1 2:1 2 0 2 2

0 10:2 11 3 10:9 6 2 6:10 5 2 3:7 5

Grupa K Odenze – Visla Tvente – Fulam 1. Tvente 2. Fulam 3. Visla 4. Odenze

5 5 5 5

1:2 1:0 3 2 2 1

1 1 0 0

0 10:3 10 2 7:4 7 3 6:12 6 4 7:12 3

Grupa L Lokomotiv – [turm AEK – Anderleht 1. Anderleht 2. Lokomotiva 3. [turm 4. AEK (A)

5 5 5 5

5 4 1 0

0 0 0 0

3:1 1:2 0 13:2 15 1 11:6 12 4 4:11 3 5 5:14 0

Grupa D Vaslui – Lacio Sporting – Cirih 1. Sporting 2. Vaslui 3. Lacio 4. Cirih

5 5 5 5

4 1 1 0

0:0 2:0 0 3 3 2

1 1 1 3

8:2 5:6 5:6 3:8

12 6 6 2

Grupa E Stouk – Dinamo (K) Makabi (TA) – Be{ikta{ 1. Stouk 2. Be{ikta{ 3. Dinamo (K) 4. Makabi (TA)

5 5 5 5

3 3 1 0

2 0 3 1

1:1 2:3

0 9:4 11 2 10:6 9 1 4:4 6 4 5:14 1

Grupa F Atletik (B) – Slovan Salcburg – PS@ 1. Atletik (B) 2. Salzburg 3. PS@ 4. Slovan

5 5 5 5

4 2 2 0

1 0 1 1

2:1 2:0 0 3 2 4

9:4 8:6 4:5 2:8

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

13 7 7 1

SPORT

c m y

dnevnik

CRVEN^ANI UGO[]UJU KA]ANE

Po be da bu di na de Po sr nu lim ru ko me ta {i ma Cr ven ke u pret hod na tri su sre ta ni je se po sre }i lo da, pod vo| stvom no vog tre ne ra Sve to za ra Jo vo vi }a, na pra ve po mak sa dna ta be le. Voj vo di na, Par ti zan i

{to spo koj ni ji u{li u pro le} ni na sta vak. - Ako u na red na tri su sre ta osvo ji mo bar i dva bo da na {e {an se }e bi ti mno go iz gled ni je, ma da ne }e bi ti iz ne na |e we ako

S jedne od ranijih utakmica Jugovi}a i Crvenke

Cr ve na zve zda bi li su pre ja ki i utak mi ce pro tiv wih zna ~i le su prak ti~ no pri pre me za one u ko ji ma Cr ven ~a ni re al no mo gu o~e ki va ti uspeh u za vr {ni ci je se weg de la pr ven stva, da bi ne -

ova skrom na na da bu de i pre va zi |e na - po ru ~u je tre ner Jo vo vi}. U ovom tre nut ku sve mi sli su usred sre |e ne na ve ~e ra {we go sto va we Ju go vi }a u Cr ven ki.

- Imam ve o ma vi so ko mi {qe we o vred no sti Ka }a na, ali u od no su na pret hod na tri ri va la, ko ji su bi li ap so lut ni fa vo ri ti, mi slim da ovo ga pu ta ni je ta ko. Sve bi tre ba lo da bu de na na {oj stra ni. I po dr {ka gle da la ca i ve }i mo tiv i uza la zna for ma, a to }e bi ti pre sud no da ko na~ no za be le `i mo dru gu po be du u ovom pr ven stvu ko ja bi nam mno go zna ~i la - op ti mi sta je stra teg Cr ven ~a na. Cr ven ka }e bi ti i ka drov ski ja ~a. Is ku sni de sni bek Go ran \u ro vi}, na kon ne u spe log po ku {a ja da ka ri je ru na sta vi u Tu ni su ili Ne ma~ koj, sta vio se na ras po la ga we svom ma ti~ nom klu bu da mu po mog ne u ovih ne ko li ko na red nih utak mi ca do pre ki da pr ven stva. To je sva ka ko ve li ko ohra bre we, jer je na toj po zi ci ji bio do sta usa mqen i pre op te re }en mla di i ta len to va ni @e ga rac. - Do no vog po ku {a ja da na |em an ga `man u ino stran stvu po mo }i }u svom do sa da {wem klu bu ko ji je u ve li kim te {ko }a ma. Ni je bi lo pro ble ma oko do go vo ra, jer }u to sa ve li kim za do voq stvom u~i ni ti i bez ika kve ma te ri jal ne na dok na de - ka `e \u ro vi} i na gla {a va da ve ~e ras sa mo je dan is hod do la zi u ob zir, a to je da bo do vi osta ju u Cr ven ki. Utak mi ca po ~i we u 18 ~a so va. T. Jovovi}

subota3.decembar2011.

KUP POBEDNIKA KUPOVA: VOJVODINA–JUNAJTED TONGEREN (18, RTV 1)

Uz pu bli ku do pod vi ga Sve je sprem no za ve ~e ra {wi ru ko met ni spek takl na no vo sad skoj Sla noj ba ri. Qu bi te qi spor ta ima }e pri li ku da po sle mno go vre me na gle da ju evrop ski me~ ru ko me ta {a Voj vo di ne u No vom Sa du, u re van{ su sre tu 3. ko la

Vra ta sport ske ha le bi }e otvo re na od 17 ~a so va i upr kos te le vi zij skom pre no su (RT Voj vo di na) ve ru jem da }e gle da li {te bi ti is pu we no do po sled weg me sta - na da se di rek tor klu ba Dar ko Jev ti}. Stru~ ni {tab imao je pu ne ru ke po sla da za jed no sa igra ~i ma ana -

ras po lo `e nih igra ~a, po dr {ka pu bli ke i sport ska sre }a. Ima mo na du da mo `e mo da sa vla da mo sjaj nu eki pu Ton ge re na, ko ja je u der bi ju pr ven stva sa vla da la di rekt nom ri va la za ti tu lu Sa sju (34:32) i oki ti la se ti tu lom je se weg pr va ka Bel gi je - ka zao je tre ner Voj -

Ka }a ni ni kom ne po pu { ta ju Hlad no je oko sr ca qu bi te qi ma ru ko me ta u Cr ven ki, jer wi hov sport ski me zi mac ta vo ri na dnu su per li ga {ke ta be le, bez bo da osvo je nog na svom te re nu. S dru ge stra ne, ka} ki ru ko me ta {i su u pu nom na le tu, na sa mo je dan bod uda qe no sti od iz van red ne, tre }e po zi ci je, od mah iza Par ti za na i Voj vo di ne. Pred wi ma je iz u zet no do bar ras po red, ko ji ga ran tu je go to vo sto po sto tan u~i nak do de cem bar skog faj ron ta. Pre do ~a va mo Bo ja nu Pe ro vi }u, od li~ nom ~u va ru Ju go vi }e ve mre `e, da ve ve ri ce ove je se ni glo |u tvr du ko ru, a od ora ha za zim ni cu ni na go ve {ta ja. - S ob zi rom na igra~ ki sa stav i kva li tet eki pe Cr ven ~a ni neo ~e ki va no za u zi ma ju po sled -

we me sto na su per li ga {koj ta be li. Se ri ji lo {ih re zul ta ta si gur no je mno go da pri neo te `ak ras po red, po {to su igra li s ti mo vi ma iz vr ha ta be le. Iskre no, na dam se da pro tiv nas ne }e pre ki nu ti tu cr nu se ri ju. Na rav no i mi mo ra mo da se po bri ne mo za to i da po be di mo re kao je Pe ro vi}. Cr ven ~a ni }e mo `da da upi ta ju za {to za pi we te ka da vam bo do vi ni su po treb ni ko li ko na ma. - Od to ga ne ma ni {ta! Na ma su i te ka ko po treb ni bo do vi. U po sled wih ne ko li ko se zo na li ga ni ka da ni je bi la te `a, po seb no {to su eki pe pri li~ no ujed na ~e ne, a eli tu na pu {ta ju ~e ti ri ti ma. Ni mi jo{ ni smo obez be di li do voq no bo do va za op -

sta nak. Li ga je du ga~ ka, tek smo pro {li tre }i nu pu ta i ne ma re ~i o opu {ta wu, bez ob zi ra {to smo sport ski pri ja te qi. Ju go vi} je hit je se ni, bo do vi u Cr ven ki, gle da no iz tog ugla, se pod ra zu me va ju? - Ni ka ko. Ra di se o do broj eki pi i wi ho vo sta we na ta be li ni je re al no. Pro tiv nas bi }e iz u zet no mo ti vi sa ni i ne za hval no je vu }i pa ra le le s dru gim eki pa ma. Sma tram da ne }e bi ti ni {ta lak {e ne go u Be o gra du ili [ap cu, na pro tiv mo `da i te è. Pro me ni li su tre ne ra, an ga ò va li su no ve igra ~e (\u ro vi}), pro me ni li i si stem igre, ta ko da }e pred na ma bi ti te àk za da tak - sma tra Bo jan Pe ro vi}. J. Gali}

Sa „Ka ra |or |a” na Sla nu ba ru

DO BRA AT MOS FE RA ME \U RU KO ME TA [I CA MA: Najboqe srpske rukometa{ice treniraju u Beogradu pod budnim okom selektora Sa{e Bo{kovi}a.Odmerile su snage s Radni~kim, a kasnije su oti{le zajedno do grada, {to je novina u radu novog stru~nog {taba, sve u ciqu stvarawa {to boqe atmosfere. Da je atmosfera na nivou svedo~i i to {to su provernom me~u prisustvovale i povre|ena Andrea Leki} i Katarina Toma{evi}, koja je u Ko{utwak do{la sa ~etvoromese~nim sinom, Petrom.

Or ga ni za ci ja me |u na rod ne utak mi ce pod okri qem EHF -a iz i sku je ve li ke na po re, gde se pro pu sti ne pra {ta ju. ^el ni qu di no vo sad skog su per li ga {a na vre me

SVETSKO PRVENSTVO ZA DAME U BRAZILU

Ru ski we bra ne ti tu lu Uvod nom utak mi com do ma }e se lek ci je i re pre zen ta ci je Ku be si no} je po ~e lo Svet sko pr ven stvo za ru ko me ta {i ce u Bra zi lu ko je }e tra ja ti do 18. de cem bra, ka da }e se zna ti ime no vog svet skog {am pi o na i re pre zen ta ci ja ko je }e se na }i na Olim pij skim igra ma. Ti tu lu bra ni Ru si ja, tro stru ki uza stop ni {am pion. Ru ski we su, uz Nor ve `an ke, i ove go di ne glav ni fa vo ri ti, ali kan di da ti za od li~ ja, pa i naj sja ni je, su i Fran cu ska, Ru mu ni ja, [ved ska i Dan ska.

Vojvodina{i Radosavqevi} i Popov (crveni dresovi) na velikom ispitu

Ku pa ku po va pro tiv bel gij skog Ju naj ted Ton ge re na. Mi qe ni ci ma no vo sad ske pu bli ke pre o sta je naj te ì deo po sla, da na dok na de se dam go lo va mi nu sa iz pr ve utak mi ce i ti me iz bo re pla sman me |u 16 naj bo qih eki pa u ovom tak mi ~e wu. - U~i ni li smo sve {to je u na {oj mo }i da utak mi ca pro tiv Ju naj te da pro tek ne u bes pre kor nom am bi jen tu i na dam se da }e tri bi ne bi ti pre te sne da pri me sve one ko ji }e è le ti da gle da ju ovaj me~. Ve li ku po dr {ku sa tri bi na igra ~i ma }e pru à ti i na vi ja~ ka gru pa „Fir ma”, {to je od iz u zet ne va `no sti.

Gru pa A (San tos): Cr na Go ra, Nor ve {ka, Ne ma~ ka, Ki na, Island, An go la. Gru pa B (Ba ru e ri): Ru si ja, Ju `na Ko re ja, Ho lan di ja, Ka zah stan, [pa ni ja, Austra li ja. Gru pa C (Sao Pa o lo): Bra zil, Fran cu ska, Ru mu ni ja, Tu nis, Ku ba, Ja pan. Gru pa D (Sao Ber nar do do Kam po): Hr vat ska, Dan ska, [ved ska, Uru gvaj, Ar gen ti na, Oba la Slo no va ~e. J. G.

su is pu ni li sve po treb ne uslo ve i uve re ni su da }e me~ pro te }i na naj vi {em ni vou. Upra va je obez be dla i pre voz sa sta di o na „Ka ra |or |e”za na vi ja ~e ko ji }e od 16 ~a so va pra ti ti fud bal sku utak mi cu Voj vo di na - Bo rac da na vre me stig nu na ru ko met nu pred sta vu.

Ki pra ni de le pr va du Prav du na no vo sad skoj utak mi ci de li }e su di je sa Ki pra An gels Ar gi ri dis i Hri stos Mo u tas, a de le gat je Ru mun Re mus Ko `o ka ru.

li zi ra uzro ke po ra za iz Bel gi je. Pr ven stve ni su sret s Po `a rev cem po ka zao je da je eki pa u do brom sta wu i da mo `e da na dok na di mi nus iz Bel gi je. ve o ma je bit no to {to }e Voj vo di na bi ti u kom plet nom sa sta vu, dok }e go sti i ovog pu ta na stu pi ti bez \u ki }a. - Mo ji sa rad ni ci i ja ima mo od re |e ne tak ti~ ke di le me uo~i su sre ta, ali ne ma mo di le mu da }e se igra ~i bo ri ti naj bo qe {to mo gu i si gur ni smo da }e da ti svoj mak si mum. Za uspeh }e nam bi ti po treb no i da se ne ke stva ri po klo pe: do bre od bra ne gol ma na, ve }i broj

vo di ne \or |e ]ir ko vi} i do dao: Mi smo fi zi~ ki mo} ni ja eki pa, dok su glav ne od li ke ri va la od li~ na teh ni~ ka pot ko va nost i ~i we ni ca da su br ì od nas. Wi ho va sta ti sti ka je pro tiv nas. Ima mo te àk za da tak da po ku {a mo da ih za dr ì mo na gra ni ci od 23 po stig nu ta go la. Po treb no je da mo ji mom ci mar ki ra ju glav ne igra ~e (Ta {ev ski i Ro gel man) i pri tom iz vr {e pri ti sak na wi ho va kri la da vi {e {u ti ra ju. Ci qa nam je da str pqi vom i pa met nom igrom na te ra mo ri va la da igra u na {em rit mu. I. Grubor

sport

subota3.decembar2011.

dnevnik

EVRO LI GA

Ma ~va no va par ti ja se zo ne Ko {ar ka{ Par ti za na Mi lan Ma ~van i Era zem Lor bek po de li li su ti tu lu naj ko ri sni jeg igra ~a (MVP) sed mog ko la Evro li ge. Ma ~van je pru ìo od li~ nu par ti ju u po be di cr no-be lih nad Ma ka bi jem, ko jom se {am pion Sr bi je pri bli ìo pla sma nu u Top 16 fa zu elit nog tak mi ~e wa. Ma ~van je par ti ju se zo ne pru ìo ba{ pro tiv klu ba iz ko jeg je do {ao na po zaj mi cu u re do ve cr no-be lih, upi sao je 22 po e na, uz ko je je imao i osam sko ko va, po jed nu asi sten ci ju i ukra de nu lop tu, {to mu je bi lo do voq no za in deks uspe {no sti 25. Ko {ar ka{ Par ti za na imao je {ut 6/8 za dva, od no sno 3/6 za tri po e na. Lor bek je ta ko |e imao in deks 25, a za 15 mi nu ta pro ve de nih na te re nu u tri jum fu nad Pro ko mom sa 76:45 imao je sa mo je dan pro ma {aj. Slo ve na~ ki re pre zen ta ti vac je po sti gao 15 po e na i imao dve asi sten ci je i jed nu blo ka du na tom me ~u.

Mi lan Ma ~a van, Par ti za nov ju nak u me ~u s Ma ka bi jem

Po red Ma ~va na i Lor be ka, ti tu le zve zda sed mog ko la po ne li su biv {i igra~ Par ti za na Kur tis Xe rels, ko ji sa da bra ni bo je Fe ner bah ~e Ul ke ra, Vik -

tor Hri ja pa iz mo skov skog CSKA i ko {ar ka{ Real Ma dri da Ser hio Ro dri ges. Za hva qu ju }i 27 po e na u po ra zu od Kan tua, ko {ar ka{ Ka ha La bo ra la Mir za Te le to vi} vra tio se na pr vo me sto li ste stre la ca Evro li ge. Te le to vi} je ujed no bio naj bo qi stre lac sed mog ko la, ~i me je svoj pro sek po utak mi ci po di gao na 22 po e na. Naj bo qi ska ka~ sed mog ko la bio je Da mir Mar ko ta, ko ji je imao 15 sko ko va u po ra zu Olim pi je od Mon te pa ski ja. Po vre |e no kri lo mo skov skog CSKA An drej Ki ri len ko i da qe je naj bo qi ska ka~ se zo ne, sa pro se kom od de vet sko ko va po me ~u. Igra~ Ana do lu Efe sa Ke rem Tun ~e ri i kri staps Val ters iz Uni ka he ima li su po {est asi sten ci ja u sed mom ko lu, po ~e mu su se na {li u vr hu. Srp ski re pre zen ta ti vac Ne ma wa Bje li ca, ko ji bra ni bo je Ka ha La bo ra la, imao je ~e ti ri ukra de ne lop te, isto kao i De ni Grin iz Olim pi je, po ~e mu su bi li naj bo qi u ovom ko lu.

DRA GAN TAR LA], DI REK TOR MU [KIH SE LEK CI JA

Ja ~a we kul ta re pre zen ta ci je

Biv {i re pre zen ta ti vac na {e ze mqe Dra gan Tar la} zva ni~ no je pro mo vi san u di rek to ra mu {kih re pre zen ta tiv nih se lek ci je u Ko {ar ka {kom sa ve zu Sr bi je. Tar la} je na pred sta vqa wu iz ja vio da }e mu osnov ni ciq u ra du bi ti stva ra we ja kih in di vi du al nih igra ~a i ja ~a we kul ta re pre zen ta ci je. - Po ku {a }e mo da do ne se mo bo qi tak ko {ar ci ta ko {to }e mo da stva ra mo vr hun ske spor ti ste, ko ji ne tre ba da bu du sa mo ja ki igra ~i, ve} i do bri ka rak te ri. To zna ~i da u se bi ne gu ju kult re pre zen ta ci je i ko {ar ka {kog du ha - re kao je Tar la}. Tar la}, ko ji je kao igra~ sa re pre zen ta ci jom bio {am pion Evro pe 2001, na po me nuo je da na {e ko {ar ka {e u na red nom pe ri o du o~e ku ju tri pr ven stva Sta rog kon ti nen ta, za igra ~e do 16, 18 i 20 go di na. Pr vo oku pqa we mla |ih se lek ci ja }e bi ti 12. de cem bra. Tar la} je na gla sio da bi igra ~i tre ba lo da na sta ve zlat nu nit iz ju ni or skih ka te go ri ja ta ko {to ne }e sa mo se de ti na klu pi i tre ni ra ti, ve} }e na sta vi ti da ra de u tak mi ~ar skom rit mu. - Ti naj ta len to va ni ji igra ~i do bi }e {an su da po ka `u svoj kva li tet i u pr vom ti mu - re kao je Tar la}. No vi se lek tor mla |ih mu {kih se lek ci ja De jan Mi ja to vi} is ta kao je da }e po ku {a ti da na sta vi stva ra la~ ki pro ces ko ji pod ra zu me va ob je di wa va we i za jed ni~ ki rad sa svim ka te go ri ja ma.

Pot pred sed nik KSS De jan Bo di ro ga po ru ~io je da ni je sve u osva ja wu zlat nih me da qa, ve} u to me da ko {ar ka {i po sta nu vr hun ski igra ~i. Bo di ro ga je ta ko |e na po me nuo da bi 19-go di {wa ci tre ba da do bi ju {an su da stal no igra ju u ti mu i da za slu `e po ziv se lek to ra.

gla sio da je po zi tiv na stvar {to }e na vi ja ~i u Sr bi ji po no vo ima ti pri li ke da vi de re pre zen ta ci ju. Ta ko |e, `e qa svih u Sa ve zu je da se ti me ~e vi ne igra ju sa mo u Be o gra du, ve} i u dru gim gra do vi ma. Po red Bo di ro ge, Sr bi ju }e na `re bu pred sta vqa ti ge ne ral ni se kre tar KSS An dri ja Kle ut i

Na no vom za dat ku: Dra gan Tar la}

- Mla di igra ~i ne tre ba da idu pre ~i com ka ko bi po sta li ve li ki ko {ar ka {i. Svi ve li ki aso vi pro vo de po pet {est sa ti dnev no na par ke tu. To je je di ni put ko jim se po sta je ve li ki igra~ - is ta kao je Bo di ro ga. Bo di ro ga je uo~i `re ba za kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo 2013 u Slo ve ni ji, ko ji }e se odr `a ti u ne de qu u Min he nu, na -

pot pred sed ni ca za du `e na za `en sku ko {ar ku Ana Jo ko vi}. Or lo vi su svr sta ni me |u no si o ce bu du }ih gru pa, za jed no sa Ne ma~ kom, Tur skom, Fin skom, Gru zi jom i Hr vat skom, pa ne }e mo }i da se sa sta ne sa tim se lek ci ja ma. Pet gru pa bro ja }e po pet se lek ci ja, dok }e jed na ima ti {est. Da qe idu po dve pr vo pla si ra ne i naj bo qe ~e ti ri tre }e pla si ra ne eki pe.

NI KO LA PE KO VI] SE VRA ]A U SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE

Od la zim za do vo qan Ko {ar ka{ Par ti za na Ni ko la Pe ko vi} re kao je da mu je `ao {to na pu {ta cr no-be le, ali da je za do vo qan {to je tim do {ao na ko rak od pla sma na u Top 16 fa zu.

[am pion Sr bi je pri bli `io se pla sma nu u sle de }u fa zu Evro li ge po be dom nad Ma ka bi jem sa 74:71 i ta ko do {ao do ~e tvr tog tri jum fa ove se zo ne u elit nom

Ni ko la Pe ko vi} se usko ro se li u Ameriku

tak mi ~e wu. Pe ko vi} se na toj utak mi ci opro stio od Pi o ni ra, a po sled wi me~ u cr no-be lom dre su od i gra }e u ne de qu, pro tiv Bu du} no sti, u okvi ru ABA li ge. - Svi smo zna li da }e ra sta nak kad tad do }i, ali od la zim za do vo qan jer tim ima {an su da se pla si ra u Top 16 fa zu Evro li ge. Dra go mi je zbog sve ga {to se de si lo u pret hod na dva me se ca, ko je }u pam ti ti do kra ja ì vo ta. Obe }a vam da }u pra ti ti sva de {a va wa iz Ame ri ke - re kao je Pe ko vi}. Pe ko vi} }e se sle de }e ne de qe vra ti ti u Sje di we ne Dr à ve, po {to je lo ka ut u NBA li gi za vr {en, a po no vo }e no si ti dres Mi ne so ta Tim ber vul vsa. - Par ti zan ni je sa mo Ni ko la Pe ko vi}. Ni ka da ni je bio sa mo je dan ~o vek, to je ve li ka po ro di ca. @ao mi je {to idem, ali ne sum wam u ove mom ke, Par ti zan je ve li ki klub i si gu ran sam da mo è da po be di mno ge ve li ka ne - na gla sio je Pe ko vi}.

FAJ NAL-FOR KU PA SR BI JE

No vo sa |a ni opre zni Za vr {i tur nir Ku pa Sr bi je za va ter po li ste od i gra }e se da nas i su tra na be o grad skoj Ba wi ci. U pr vom po lu fi na lu sna ge }e od me ri ti bra ni lac tro fe ja Par ti zan Raj faj zen i Be o grad, a u dru gom Cr ve na zve zda i Voj vo di na. Iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi }a ve} su vi |e ni u fi na lu, dok bi dru gi fi na li sta tre ba lo da bu de po znat po sle è {}e bor be iz me |u Zve zde i Voj vo di ne. - Do bro se po zna je mo sa igra ~i me Cr ve ne zve zde, do bro smo ih iz a na li zi ra li i ako è li mo da iz ovog du e la iz vu ~e mo po vo qan re zul tat mo ra mo da gle da mo na {u igru i is po {tu je mo do go vor . Do bro smo se pri pre mi li i na pre do va li smo u od no su na po ~e tak se zo ne, {to smo po ka za li u jed nom de lu utak mi ce sa Ju gom, u Du brov ni ku u okvi ru Li ge {am pi o na. Zna mo ko sve igra za Zve zdu, da su to igra ~i za re spekt i zna mo da sa wi ma je di no mo è mo da igra mo ako u duel

Pro gram faj nal-fo ra Da nas: Partizan Rajfajzen - Beograd (19.30), Crvena zvezda - Vojvodina (21) Su tra: finale (21)

Cen tar Voj vo di ne Ne ma wa Ubo vi}

u|e mo mak si mal no kon cen tri sa ni, od i gra mo agre siv no u od bra ni, pre sin gom, ja kim rit mom i kon tra na pa di ma - ka `e cen tar Voj vo di ne Ne ma wa Ubo vi}. On je is ta kao da bi vo leo da bu de mno go pu bli ke, jer }e to pu no zna ~i ti i igra ~i ma, a do bro je i za na pre dak va ter po lo spor ta. S ti me se slo `io i bek Mar ko Ma to vi}. - Uz Par ti zan, Zve zda nam je naj ve }i ri val, za to je ovo po lu fi na le za nas ve li ki iza zov. Mi

Foto: F. Baki}

smo eki pa ko ja mo è da funk ci o ni {e sa mo ako pru à mak si mum to kom ce log me ~a. Za to uko li ko è li mo da se pla si ra mo u fi na le mo ra mo da se dr ì mo na {eg si ste ma igre i da do bro otvo ri mo utak mi cu. Cr ve na zve zda je ja ~a ne go pro {le go di ne i zbog to ga u duel sa wi ma mo ra mo da u|e mo opre zno. Pro {li put smo u{li ma lo opu {te ni je i pro {li smo ka ko smo pro {li re kao je Ma to vi}. G. Ma le no vi}

RE^ TRE NE RA

Par ti zan ipak fa vo rit Tre ner Par ti za na Igor Mi la no vi} po hva lio je ka len dar tak mi ~e wa jer utak mi ce u Ku pu zna ~e eki pa ma ko je igra ju Evro li gu. - Ka len dar tak mi ~e wa je zgu snut, do bro je ura |en. Raz li ka iz me |u Par ti za na i osta lih eki pa je ma wa jer smo osta li bez pet re pre zen ta ti va ca i ima mo pot pu no no vu fi zi o no mi ju. Kre nu li smo u ci klus pod mla |i va wa eki pe - re kao je Mi la no vi}. On je is ta kao da o~e ku je in te re sant ne i ne iz ve sne utak mi ce jer su pro tiv ni ci rav no prav ni. - Pom no }u pra ti ti utak mi cu Zve zda - Voj vo di na. Na dam se da }e i u bu du} no sti eki pe bi ti rav no prav ne, a utak mi ce in te re sant ne, jer je to u in te re su srp skog va ter po la - ka zao je tre ner Par ti za na. On je is ta kao i da we go va eki pa mo ra da bu de mak si mal -

no kon cen tri sa na pro tiv Be o gra da. - Ne gle dam na to kao da smo ve} u fi na lu. Mo ra mo bi ti mak si mal no kon cen tri sa ni, ako ne u|e mo naj o zbiq ni je u me~, bi }e pro ble ma - za kqu ~io je Mi la no vi}. Tre ner Be o gra da Dra gan Stru gar oce nio je da je we go va eki pa aut saj der u po lu fi nal nom me ~u pro tiv Par ti za na. - Mi smo aut saj de ri. Ne ma mo ~e sto pri li ke da igra mo pro tiv Par ti za na, ovo je pri li ka da stek ne mo ne ka no va is ku stva. Dru ga utak mi ca }e bi ti ne iz ve sni ja - re kao je Stru gar. Tre ner Cr ve ne zve zde De jan Sa vi} re kao je da pro tiv Voj vo di ne o~e ku je bor be nu utak mi cu. - O~e ku jem in te re sant nu, bor be nu utak mi cu. Me~ }e bi ti dru ga ~i ji ne go u pr ven stvu,

jer se ta da ni {ta ni je od lu ~i va lo, a sa da ne ma po prav nog. @e lim da po be di bo qa eki pa re kao je Sa vi}. On je is ta kao da bi u in te re su srp skog va ter po la bi lo da se eki pe jo{ pri bli `e cr no-be li ma i na {a lio se da bi bi lo le po da Par ti zan iz gu bi u po lu fi na lu. - Mi sa da raz mi {qa mo sa mo o po lu fi na lu. Ako se de si da pro |e mo u fi na le, uvek po sto ji po taj na na da - za kqu ~io je Sa vi}. Tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi} ta ko |e je oce nio da do la zi do iz jed na ~a va wa osta lih eki pa s Par ti za nom, ali da su cr no-be li fa vo ri ti. - Zna mo ka ko tre ba da od i gra mo pro tiv Zve zde i pi ta we je na ko ji na ~in }e ko ja eki pa da na met ne svoj ri tam. Ako do |e mo do fi na la, na da mo se ~u du - re kao je Sta no je vi}.

PO SLE KRA ]EG ZA TI[ JA

U Voj vo di ni po no vo ì vo Po sle kra }eg za ti{ ja, u Bok ser skom klu bu Voj vo di na po no vo su kre nu li sa ra dom na mer ni da u {to sko ri je vre me za si ja ju sta rim sja jem. - @e qa nam je da 2012. go di ne sa mla dim ti mom iza |e mo na pr ven stva Voj vo di ne i Sr bi je - re kao je sport ski di rek tor Mi lan Ko zo mo ra, ko ji se po sle dve go di ne vra tio u klub. - To kom je se ni do ve li smo dva mla da se ni or ska bok se ra, De ja na Ru te {i }a (Okla ho ma), ko ji je imao za pa è ne me ~e ve u ama ter skom bok su u SAD, kao i Ni ko lu Pe tro vi }a, biv {eg re pre zen ta tiv ca u kik bok su. Za tre ne ra smo an ga ò va li Da li bo ra Sr di }a, biv {eg tak mi ~a ra na {eg klu ba u su per te {koj ka te go ri ji, dok je za kon di ci ju za du èn Go ran A}i mo vi}. Ko zo mo ra po no sno is ti ~e ob na vqa we {ko le bok sa, gde ve} ima ju 20-tak po la zni ka, a u rad klu ba ukqu ~e no je i ne ko li ko stu de na ta no vo sad skog Fa kul te ta za sport i fi zi~ ko vas pi ta we. - Ja sno nam je da nor mal no i va qa no funk ci o ni sa we klu ba

No ve sna ge za bo qe Voj vo di ni no su tra

ne mo `e da bu de bez fi nan sij ske sta bil no sti. Za to smo u pre go vo ri ma s dve-tri fir me ko je }e nas po dr `a ti. Ve li ku po dr {ku ima mo i od na {eg le gen dar nog bok se ra Slo bo da na Ka ~a ra, ko ji je sam po se bi

brend - re kao je Dra gan Bo jo vi}, ~lan UO za du `en za mar ke ting. Po red we ga u UO su jo{ i dr Sr |an Vuk mi ro vi}, pro fe sor na FTN-u i vla snik fir me Ko pi. J. Ga li}

kULTURA

subota3.decembar2011.

21 Foto: R. Hayi}

c m y

dnevnik

НА СЦЕНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

„Сеобе” данас у подне Због великог интересовања публике, данас у 12 сати на сцени „Пера Добриновић„ биће изведена представа „Сеобе“ по роману Милоша Црњанског, у драматизацији и режији Виде Огњеновић., koja je премијеру

имала прошле недеље. Представа „Урнебесна трагедија“, која је најављена за вечерас у 19.30 сати, отказана је из техничких разлога. Српско народно позориште планира да и убудуће изводи

поједине представе у дневном термину, те ће 31. децембра балет Петра Иљича Чајковског „Крцко орашчић, чија ће премијера бити крајем месеца, такође бити изведен с почетком у 12 сати.

У СУБОТИЦИ СИНОЋ ОКОНЧАН „ДЕЗИРЕ“, ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПОЗОРИШТА

Ексклузивни „Исток” Након седмодневне позоришне и едукативне авантуре, синоћ је у Суботици окончан трећи по реду фестивал „Дезире“, који органи-

осим на сцени, своје место нашле и у разговорима на „Дезире академији“, које је водио редитељ Атила Антал.

Шихо Ишихара и Мин Танака, „Дуоденс”

зује Позориште „Костолањи Деже“. Завршницу, као и цео ток фестивала, обележиле су савремене театарске тенденције које су

У самом финишу фестивала у Суботици, публици су се први пут, у два наврата, остварењима „Дотекс“ и „Диас де лас ноћес“,

представили Театар новог фронта из Прага, односно представом „Мр Кармен“ позоришна група „Ахе инжењеринг“ из Санкт Петербурга. Нове наступе на фестивалу забележили су Народно позориште из Ниша, које је извело „Ожалошћену породицу“, прошле сезоне једну од најнаграђиванијих представа у Србији, као и „Бацачи сјенки“ из Загреба драматуршки најиновативнија трупа региона, па и шире, који су извели део „четвороструке“ представе „Мушки/ женски – Женске/ мушке“. „Дезире“ је у овом издању носио поднаслов „Исток“, а томе је највише допринео Мин Танака, светски познати кореограф и плесач из Јапана. Он је суботичком фестивалу обезбедио ексклузиву тиме што је први пут током 18 година, колико је у приватној и професионалној (кореографској) вези са Шихо Ишихара, заједно са њом изашао на сцену и отплесао „Дуоденс“. Танака је плесао и соло, а одржао је и најзанимљивије предавање на „Дезире академији“. И. Бурић

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Фестивал европског и независног филма Фестивал европског и незави- хоризонти” која подразумева сног филма Еуро-ин филм, који игране, документарне и кратке ове године обележава 15 година филмове који долазе из Мексика. Организатори су најавили и постојања, биће одржан од 6. до 25. децембра у Новом Саду, наја- ретроспективу филмова београдвили су јуче у Културном центру ског редитеља Горана РадованоНовог Сада. Овогодишњи фестивал отвориће руски филм „Фауст” режисера Александра Сокурова, који је снимљен на немачком језику и заснован је на Гетеовом „Фаусту” и књизи „Доктор Фаустус” Томаса Мана. Ове године је освојио награду „Златни лав” у Венецији. У оквиру селекције под називом Мејн стрим биће приказан и филм „Тираносаурус”, који је освојио специјалну награду жирија на овогодишњем Санденс фестивалу, затим „Торински коњ” Беле Тара награђен Златним медведом у Берлину, као и филм „Новинар” Фадила Из филма „Фауст” Сокурова Хаџића у којем главну улогу ту- вића и његових 10 играних и документарних филмова, укључујумачи Раде Шербеџија. Фестивал Еуро-ин публици ће ћи и документарац „Са Фиделом понудити најбоља остварења до краја” из 2011. године. Филмски уредник фестивала нордијског филма у оквиру селекције „Нордијска панорама” и Ђорђе Каћански рекао је на конселекцију „Мексички филмски ференцији за новинаре да је

Еуро-ин филм фестивал који „негује ауторски филм и не робује канонима холивудског глобализма”, те ће неки од филмова из селекција моћи да се виде једино на овом фестивалу.

Филмови ће бити приказивани у биоскопу Културног центра Новог Сада у три термина и то од 18, 20 и 22 часа. Улазнице коштају 100 динара, док су пројекције краткометражних филмова бесплатне.

ПРОСЛАВЉЕНА РУСКА БАЛЕРИНА НА ГАЛА КОНЦЕРТУ У ЦЕНТРУ „САВА”

Захарова пред београдском публиком Широм света прослављена руска балерина Светлана Захарова поново ће наступити пред публиком у Београду на гала концерту са својим пријатељима вечерас у Центру „Сава”. Према речима директора уметничког програма СЦ Вука Жугића, највећа балерина данашњице, мегазвезда светског балета, примабалерина Бољшог театра, Миланске скале и Токио балета, чест гост Њујорк сити балета, Метрополитена, Париског балета, Енглеског краљевског балета, у Београд долази након годину дана одсуства са сцене због рођења девојчице Ане, у

браку са великим светским виолинистом Вадимом Рјепином. Према Жугићевим речима, са Захаровом у Сава Центру наступиће врхунски играчи: Андреј Меркуријев, Вјечеслав Лопатин и Анастасја Сташкевич из Бољшог театра, Еуген Иванченко првак Мариинског театра, Кристина Кретова примабалерина Театра Станиславски, Александер Рјабко првак балета у Хамбургу, Силвија Ацони примабалерина Нојмајер балета, Денис Антила првак балета у Есену. У делу програма учествоваће и Балетски ансамбл Народног позоришта.

ЗАТВОРЕН 40. НОВОСАДСКИ САЛОН

Награда „Артефактима” Александра Димитријевића Јубиларни 40. Новосадски салон затворен је синоћ у Музеју савремене уметности Војводине у Дунавској 37 уручењем Велике награде Салона Александру Димитријевићу, за рад „Артефакти (Реконструкција игре)“. Ово признање традиционалне ликовне манифестације коју организује Новосадски отворени универзитет, уручио је члан Градског већа задужен за културу Андреј Бурсаћ.

По мишљењу жирија, који је радио у саставу Мирјана Благојев, Никола Мацура и Горан Деспотовски, „одабир игара које аутор третира у свом раду које се базирају на срећи, на одређен начин преиспитује позицију човека у друштву. Назив рада ‘Артефакти (Реконструкција игре)‘ указује на реконструкцију догађаја аналитичким путем разоткривеног у својој слојевитости са елементима игре која се крије у самој речи

Артефакти“. На затварању Салона је промовисан каталог овогодишње изложбе који је дизајнирала Мирјана Душић Лазић. Представљено је и деловање Центра за графику из Новог Сада и уметничке асоцијације УА из Зрењанина. Организована је и прва у серији панел дискусија на тему: “Уметничка продукција у контексту савремене уметничке праксе”. Н. Пејчић

УСАВРШАВАЊЕ БАЛЕТА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА КРОЗ ЦИКЛУС РАДИОНИЦА

Боља припремљеност играча У оквиру пројекта усавршавања професионалних балетских играча Српског народног позоришта, као и најталентованијих ученика балетских школа из Војводине и Србије, у области класичног балета и савременог плеса, и ове, као и претходних година, настављен је циклус радионица које воде домаћи и страни стручњаци, плесни педагози и кореографи. Током ове јесени своје методе и актуелне педагошке токове представили су педагози: Ева Пушендорф (Немачка/Холандија), Бахрам Јулдашев (Чешка) и Равил Багаутдинов (Русија). - Резултат боравка поменутих педагога је већа припремљеност играча да одговоре на захтеве класичних и савремених плесних продукција, као и успостављање континуираног рада на развоју и одржавању С једне од радионица за балетске играче индивидуалног играчког потенци- снице и учеснике радионица. Свајала – каже председница Удружења како је створена и прилика за будубалетских уметника Војводине Га- ћу сарадњу, размену и низ копробриела Теглаши Велимировић. - дукцијских пројеката. Радионице су осмишљене тако да Сваки од педагога је свој део посла урадио максимално професионал- се током првог дела користио групно и оставио добар утисак на уче- ни приступ, кроз свакодневне кла-

сичне балетске вежбе, док се други део, по речима Габриеле Теглаши Велимировић, одвијао у раду са солистима на варијацијама и дуетима из представа које су на позоришном репертоару. С друге стране, како она подсећа, савремене плесне радионице су се бавиле радом на усавршавању плесних техника по принципу рада на академијама за савремени плес у Европи и у САД. Рад са страним педагозима подразумевао је рад са играчима током целог дана у балетској сали СНП -а. На почетку 151. сезоне, док је још трајало реновирање позоришта, Габриела Теглаши Велимировић каже да је гостопримство и услове за рад пружио НИС у својој згради. Циклус радионица остварен је у сарадњи Балета СНП -а на челу са директорком Оливером Ковачевић Црњански и Удружења балетских уметника Војводине, на челу са председницом Габриелом Теглаши Велимировић, а уз финансијску подршку Града Новог Сада и Министарства културе Републике Србије. Н. П-ј.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Миловану Ђиласу Поводом стогодишњице рођења Милована Ђиласа, писца, публицисте, политичког радника и најпознатијег комунистичког дисидента у бившој Југославији, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Ауторке поставке, која се у јавном каталогу Библиотеке може погледати до 29. децембра су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Електронски каталог изложбе, уз каталоге претходно постављених електронских изложби, трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, а у скраћеном облику, заједно са штампаним каталозима досад реализованих изложби, и на сајту www.bms.rs. Милован Ђилас je рођен 1911. у селу Подбишће код Мојковца. Књи-

жевношћу је почео да се бави још као гимназијалац у Беранама (прве песме у прози објављује у Венцу 1928), а до краја живота упоредо је писао дела с књижевном и политичком садржином и бавио се публицистичким радом. Током студија права у Београду повезује се са омладинском комунистичком организацијом, због чега 1933. бива осуђен на трогодишњу робију, где наставља с писењем и превођењем. Током Другог светског рата и после њега делује као члан највишег руководства КПЈ, народни посланик, председник Савезне скупштине, а због отворених критичких ставова, на Пленуму КПЈ 1954. оцењен је као ревизионар, смењен са свих дужности које је обављао и осуђен на затворску казну. Због „антијугосло-

венске делатности” и „антикомунистичке пропаганде” 1957. поново је осуђен на вишегодишњу робију. Наставља да пише, а како је био забрањен у Југославији, књиге објављује у иностранству, где је стекао велику популарност. Умро је у Београду 1995. године. У најзначајнија дела Милована Ђиласа убрајају се збирке приповедака Губавац и друге приче, Камен и љубичице, Љубав и друге приче, Лов на људе и Слуга божји и друге приповетке, романи Црна Гора, Изгубљене битке, Светови и мостови, Бесудна земља, монографија о Његошу, као и књиге аутобиографске и политичке прозе Разговори са Стаљином, Тамница идеја, Власт и друге, а Нова класа је уврштена у сто књига које су обележиле 20. век.

svet

subota3.decembar2011.

UKRATKO

Me dve dev po zvao gra |a ne na iz bo re MO SKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je ju~e gra|ane da u nedequ, 4. decembra, na|u vremena da iza|u na izbore i daju svoj glas za „sposoban parlament Koliko vremena }ete potro{iti da do|ete i da glasate? Ne puno. Pola sata? Sat? Ali, tih sat vremena odredi}e sa kakvim parlamentom }e zemqa `iveti narednih pet godina”, rekao je Medvedev u specijalnom televizijskom obra}awu gra|anima. Ruski predsednik je istakao da od gra|ana zavisi da li }e to biti parlament koji razdiru nepomirqive suprotnosti i koji

ne}e biti u stawu da donosi odluke ili }e to biti funkcionalni zakonodavni sastav odgovornih politi~ara koji }e raditi na dobrobit gra|ana i u nacionalnom interesu. „Uradite pravu i va`nu stvar, iza|ite na izbore za dr`avnu Dumu i odlu~ite ko }e vas zastupati u najvi{em organu zakonodavne vlasti u Rusiji”, poru~io je Medvedev. On je podsetio da u trci za mandate u~estvuje sedam partija „u skladu sa zakonima koji su stvorili uslove za slobodnu i ravnopravnu konkurenciju”, izraziv{i nadu da }e gra|ani pravilno proceniti ne samo pro-

Iz bo ri uz pri jat nu mu zi ku Ruskim vojnim stare{inama bi}e savetovano da probude vojnike „prijatnom muzikom”, pre nego {to u nedequ krenu da glasaju na parlamentarnim izborima. Oficirima je savetovano i da podstaknu vojnike da gledaju dr`avnu televiziju. List „Izvestija” objavio je da su zvani~nici Ministarstava odbrane posetili vojnike {irom Rusije, savetuju}i stare{ine da vojnicima daju „sve~ani doru~ak”, pre nego {to ih puste na glasawe. List nagla{ava da nije izdato nikakvo nare|ewe, ve} samo sugestije, prenosi Rojters. Prema anketama objavqenim pro{le nedeqe, stranka Jedinstvena Rusija najverovatnije }e dobiti 252-253 mesta od 450 u parlamentu, {to je pad u odnosu na 315 poslanika koliko sada ima.

Am ba sa da u Ira nu OSLO: Norve{ka je ponovo otvorila ambasadu u Iranu, po{to je to diplomatsko predstavni{tvo zatvorila iz bezbednosnih razloga. Norve{ka je protestovala kod iranskog ambasadora, dva dana posle napada na britansku misiju u Teheranu. „Norve{ka smatra Iran odgovornim za bezbednost svoje ambasade u Teheranu i svog diplomatskog osobqa”, saop{ti lo je nor ve {ko Mi ni starstvo spoqnih poslova. Iran ski de mon stran ti upa li su 29. no vem bra u am ba sa du Ve li ke Bri ta ni je u Te he ra nu, dan po {to je Iran odo brio za kon ko jim se tra `i da bri tan ski am ba sa dor bu de pro te ran u ro ku od dve ne de qe, a da se od no si dve ju ze ma qa sve du na ni vo ot prav ni ka po slo va. Oni su opqa~kali zgradu i uklonili sa we zastavu i zapalili je, protestuju}i zbog novih sankcija koje je Britanija uvela Iranu zbog wegovog spornog nuklearnog programa. Norve{ka je istog dana zatvorila svoju ambasadu u Teheranu, ali nije povukla osobqe, ~ekaju}i daqi razvoj situacije, preneo je AFP. Ovaj napad izazvao je o{te osude me|unarodne zajednice, izme|u ostalih i Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija.

NA PE TI OD NO SI IZ ME \U VA [ING TO NA I PA KI STA NA

RUSIJA

Po mi lo va we si lo va noj KA BUL: Predsednik Avganistana pomilovao je ènu koja je sluìla kaznu od 12 godina zatvora jer je imala seksualni odnos van braka, kada ju je silovao ro|ak. Karzaijeva kancelarija saop{tila je i da su optuèna i wen silovateq odlu~ili da se ven~aju. Tako je èna promenila svoju prvobitnu odluku da odbije predlog sudije da je pusti na slobodu, ako pristane da se uda za ~oveka koji ju je silovao. Najmawe 5.000 qudi potpisalo je peticiju, pozivaju}i Karzaija da oslobodi ovu ènu, po imenu Gulnaz, koja je u zatvoru provela dve godine, prenele su agencije. Gulnaz je pristala da se uda za svog silovateqa, ali samo pod uslovom da se wegova sestra i wen brat tako|e ven~aju, rekao je portparol predsednika Aimal Faizi, objasniv{i da ona tako poku{ava da se osigura da je on vi{e ne}e napadati. Faizi je naglasio da pomilovawe ove ène nije ni u kakvoj vezi sa wenom odlukom da se uda.

dnevnik

grame stranaka, ve} i wihova dela, jer se „ve}ina wih nalaze u aktuelnom sazivu Dume”. „Siguran sam da }emo zajedno na~initi Rusiju istinski modernom, visoko razvijenom i zemqom udobnom za `ivot. Zato 4. decembra napravite pravi izbor i glasajte za one koji }e, prema va{em mi{qewu, najboqe braniti vase interese, najboqe razumeti privredu i za{tititi na{u domovinu”, zakqu~io je Medvedev. Izborna ti{ina u Rusiji po~ela je u pono} po lokalnom vremenu.

Pa ki stan ci zna li za na pad ISLA M A B AD: Pakistanske vlasti odobrile su NATO napade u kojima su poginula 24 pa ki stan ska voj ni ka, ne znaju}i da se wihove snage nalaze u tom podru~ju. To je objavio „Vol strit xornal”, pozivaju}i se na izjave ameri~kih funkcionera. Pro{lonedeqni napad NATO i ameri~kih snaga, ozlojedio je javnost u Pakistanu, a tamno{wa vlada je otkazala u~e {}e na kon fe ren ci ji u Avganistanu i zapretila da }e prestati da podr`ava rat protiv pobuwenika u toj zemqi ukoliko suverenitet Pakistana bude ponovo naru{en. U pr vom de taq nom ob ja {wewu incidenta, ameri~ki funkcioneri su naveli da su snage, predvo|ene ameri~kim komandosima, krenule u napad na pri pad ni ke ta li ban skih milicija i da je na wih otvorena vatra iz jednog utvr|ewa kod granice s Pakistanom. Komandosti su mislili da su va tru otvo ri li av ga ni stanski ekstremisti i zatra`i li su po dr {ku avi ja ci je, ali radilo se o pakistanskim vojnicima koji su se privremeno ulogorili na tom mestu. Oni su kontaktirali zajedni~ ki cen tar za kon tro lu

NE MA^ KA I FRAN CU SKA SPRE MA JU ZA JED NI^ KI PLAN ZA SU ZBI JA WE KRI ZE U ZO NI EVRA

Fi skal na uni ja i stro ga bu yet ska di sci pli na

BER LIN: ^lanice evrozone su pred formirawem „fiskalne unije” s rigoroznim buxetskim nadgledawem radi savladavawa du`ni~ke krize, izjavila je Angela Merkel. „Ne samo da govorimo o fiskalnoj uniji, mi po~iwemo i da je stvaramo”, rekla je nema~ka kancelarka u govoru u nema~kom parlamentu, dodav{i da bi to bila „fiskalna unija sa striktnim propisima, bar kad je re~ o evrozoni”. Merkel je rekla da je neophodna izmena Ugovora Evropske unije da bi se uvela finansijska disciplina, prenosi Bi-Bi-Si. „Potrebna nam je buxetska disciplina i efikasni mehanizmi za borbu sa krizom. Zbog toga nam je neophodna izmena ugovora kako bismo napravili nove”, rekla je Merkel u Bundestagu. Kancelarka je tako|e predo~ila da ne postoji lak na~in za re{avawe problema finansijske krize u evrozoni i da }e za to „biti potrebne godine”.

Sedi{te EU u Briselu

„To je proces i taj proces }e trajati godinama„, ukazala je ona. Merkelova je tako|e ponovila da je i daqe pri svom stavu da Evropska centralna banka treba da ostane nezavisna kako bi zadr`ala poverewe, kao i da se i daqe protivi uvo|ewu evroobveznica, ukazav{i da zajedni~ki

vladin dug evrozone nije re{ewe za sada{wu finansijsku krizu, prenela je agencija AP. Kancelarka je predo~ila nema~kim parlamentarcima da diskusije o evroobveznicama „ne doprinose re{avawu krize” i da je evrozoni umesto zajedni~kog duga potrebna nova „stabilizaciona unija” s ja~om fiskalnom kon-

trolom i stroòm regulativom kad je re~ o zaduìvawu. Merkelova se obratila nema~kim zakonodavcima pred samit lidera Evropske unije 9. decembra u Briselu , gde ona i predsednik Francuska Nikola Sarkozi nameravaju da predstave zajedni~ki plan za suzbijwe du`ni~ke krize u zoni evra. Ona je rekla da je wihov ciq na tom samitu da se preispitaju i izmene osniva~ki sporazumi EU „kako bi se izbegla podela EU na ~lanice evrozone i one koje nisu ~lanice tog monetarnog bloka. Nema~ka vlada zalaè se za promene i uvo|ewe veta na nacionalne budète u okviru evrozone {to zahteva promenu temeqnog sporazuma EU iz Lisabona. Me|u predlozima za koje se zalaè Nema~ka su i stroà kontrola poreza i potro{we u budètima dràva, uz ka`wavawe onih koji to ne po{tuju, za {ta bi bio nadleàn Evropski sud pravde.

granice kako bi utvrdili da li se u tom podru~ju nalaze pakistanske snage, naveo je jedan ame ri~ ki funk ci o ner, ali nisu obavestili centar da planiraju napade na talibanske pobuwenike u tom delu. U zajedni~kom centru se nalaze ameri~ki, avganistanski i pakistanski predstavnici, a pa ki stan ski pred stav ni ci su rekli da u tom podru~ju nema wihovih vojnih snaga. Va{ington je incident nazvao tra gi~ nim ne sre} nim slu~ajem i izrazio sau~e{}e, ali se nije izvinio, podse}a list, a prenosi Rojters. U me |u vre me nu, pak si tan ska vojska je ju~e saop{tila da wene vazdu{ne snage nisu odbranile vojnike na terenu, tokom napada koji je trajao dva sa ta, zbog kon fu zi je i prekida komunikacija. U saop{tewu vojske navodi se da bi odgovor bio efikasniji da su u pomo} pozvane vazdu{ne snage, ali da to nije bi lo mo gu }e zbog „pre ki da ko mu ni ka ci je” i kon fu zi je „na raznim nivoima. ” Incident je dodatno zao{trio ve} napete odnose izme|u Va{ingtona i Pakistana oko rata u Avganistanu.

LETONIJA

Ho }e li se pri ~a ti ru ski RI GA: Vi{e od 180.000 potpisa je prikupqeno u Letoniji za kampawu da ruski bude drugi zvani~ni jezik u Letoniji, zemqi ~lanici Evropske unije. Do sada je prikupqeno 180.000 potpisa za organizovawe referenduma, odnosno vi{e od 154.379 potpisa (deset odsto ukupnog stanovni{tva) koliko je potrebno za referendum u Letoniji u kojoj ìvi 2,2 miliona stanovnika, saop{tila je izborna komisija. Jezik je kontroverzno pitawe u Letoniji, gde ruski govori oko jedne tre}ine stanovni{tva. Posle nezavisnosti Letonije 1991. godine, u ustavu se navodi da je letonski jedini zvani~ni jezik i dobro znawe tog jezika jedan je od uslova za dobijawe letonskog dràvqnastva. Rusija je kritikovala Letoniju zbog toga, dok zvani~nici Rige optuùju Rusiju da se me{a u unutra{wa pitawa zemqe. Izborna komisija je navela da }e narednih nedeqa razmotriti i istraìti da li svi potpisnici za ruski jezik imaju pravo glasa i da nije bilo dupliranih potpisa. (Be ta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ELIO DI RUPO Posle 530 dana pregovora izme|u valonske i flamanske jezi~ke grupe, mandatar Elio di Rupo, najzad je na korak od formirawa nove belgijske vlade. Me|utim, jedan od najve}ih izazova novog premijera, socijaliste Di Rupa, bi}e kako }e se sporazumevati sa ve}inom Belgijanaca na wihovom materwem jeziku - holandskom - u jezi~ki podeqenoj zemqi, s obzirom na to da je wegov materwi jezik francuski.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun ka`e da }e najmawe 13 wegovih zamenika i pomo}nika izgubiti polo`aje ili oti}i na druge funkcije, tokom wegovog 2. mandata. Ban Ki-mun je u junu ponovo izabran u drugom petogodi{wem mandatu i tada je najavio da }e sprovesti promene u svojoj ekipi, a te promene treba da stupe na snagu 1. januara 2012. godine.

YEREMI KLARKSON Voditeq popularne emisije „Top gir” Xeremi Klarkson morao je li~no da se izvini Britancima zbog izjave da radnike u {trajku treba sve pobiti. Pre wega, izviwewe je uputila i britanska mre`a Bi-Bi-Si. Ova medijska ku}a suo~ila se sa lavinom poziva i protesta, a da sve bude komplikovanije ume{ala su se oba doma parlamenta i sam premijer Dejvid Kameron.

Ne ma~ koj hit no po treb na stra na rad na sna ga BON: Nema~ka mora {to pre da prizna da joj je potrebna stru~na radna snaga iz inostranstva - to je glavna poruka stru~waka iz komisije „Stru~na radna snaga i imigracija”. Nema~koj privredi i dru{tvu ve} sada je potrebna pomo} stru~ne radne snage iz inostranstva, ve} sada mnoga preduze}a ose}aju mawak radne snage, a sude}i prema ~iwenici da nema~ko dru{tvo postaje sve starije, ova tendencija }e u budu}nosti jo{ vi{e rasti. U aprilu ove godine osnovana je komisija „Stru~na radna snaga i imigracija”, koja je sastavqena od niza stru~waka i politi~ara iz gotovo svih nema~kih stranaka, kao i vanstrana~kih stru~waka. Na ~elu komisije se nalaze Peter Struk (SPD) i Armin La{et (CDU). Stru~waci iz Komisije su predstavili javnosti svoj izve{taj u kome je istaknuto da je „Nema~koj potrebna dobro promi{qena i kontrolisana politika useqavawa stru~ne rade snage”. Ukoliko se ni{ta ne promeni, prema navodima Petera Struka i Armina La{eta,

Ursula von der Lejen

broj zaposlenih u Nema~koj }e do 2025. godine biti smawen za 6,7 miliona osoba, preneo je nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele”. Re{ewe problema Komisija vidi u boqoj ponudi obrazovawa i u mogu}nostima do{kolovavawa nezaposlenih, u pove}awu zapo{qavawa `ena i starije radne snage, ali i u ve}em prilivu visokokvalifikovanih rad-

nika iz inostranstva. S obzirom na demografske promene, odnosno, nizak natalitet, Nema~ka mawak na trì{tu rada uskoro vi{e ne}e mo}i da pokriva iskqu~ivo vlastitom radnom snagom.Prema mi{qewu komisije, potrebno je doneti i zakonske izmene kako bi useqenici shvatili da su dobrodo{li i èqeni `bog ~ega treba ukinuti birokratske „blokade” gde god je to mogu}e. Ti kriterijumi bi trebalo da budu kvalifikacije u zanimawima u kojima u Nema~koj postoji mawak i poznavawe nema~kog jezika. U radu Komisije u~estvovala je i nema~ka ministarka rada Ursula von der Lejen. Ona je najavila da }e uskoro biti odràna sednica vlade na kojoj }e glavna tema biti tzv. Blukadr (plava karta) za strane radnike. Von der Lejen je istakla i potrebu promene zakonu, prema kome su do sada stalnu boravi{nu dozvolu dobijali samo oni stranci sa godi{wim primawima od najmawe 66.000 evra. Ova bi granica uskoro trebalo da bude smawena na 44.000 evra, odnosno, na 48.000 evra.

BALkAn

c m y

dnevnik

AMERI^KI DIPLOMATA O RE[EWU KRIZE U BiH

SAD ne raz mi {qa ju o no vom Dej to nu SA RA JE VO: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne razmi{qaju o organizaciji ’Dejtona2’ za Bosnu i Hercegovinu, rekao je zamenik pomo}nika dr`avnog sekretara SAD Filip Riker.

Ka ko pi {e „Dnev ni avaz”, Riker je ju~e u Va{ingtonu, govore}i putem video-linka novinarima, rekao da ameri~ka administracija ne razmi{qa o organizaciji „Dejtona 2”, te da iz sada{we dejtonske struktu-

Filip Riker

Ameri~ki diplomata je kazao da qudi u Bosni i Hercegovini treba vi{e da se okrenu ekonomiji i izbegavaju politiku, dok bi se politi~ari morali fokusirati na formirawe vlade.

re treba izvu}i najboqe, uz naglasak na ekonomiju i investicije kao {to je „Evropski koridor 5-c”. Odgovaraju}i na pitawe novinara o neformirawu Vlade BiH

14 meseci posle izbora, Riker je upozorio da politi~ari u BiH nisu ispunili ono {to se od wih o~ekivalo. „Pro{lo je 14 meseci od kada su gra|ani-glasa~i iza{li na birali{ta i izabrali svoje predstavnike koji nisu obavili svoj posao. Oni nisu seli i for mi ra li naj o snov ni ju strukturu Ve}a ministara - dràvnu vladu. To je zaista sramota”, izjavio je ameri~ki zvani~nik. On je podsetio da je nu`no doneti zakone koji bi pomogli da se BiH pribliì prijemu u EU i da ispuni zahteve u vezi sa vojnom imovinom, radi napredovawa ka ~lanstvu u NATO-u. „To su kqu~ne stvari koje bi pomogle BiH da se uhvati u ko{tac sa pravim izazovima 21. veka, kao {to su investicije i promocija prilika za preduzetni{tvo”, rekao je ameri~ki zvani~nik. On je zakqu~io da gra|ani BiH zasluùju politi~ke lidere koji }e biti u stawu da formiraju vladu, biti u stawu da sara|uju i da zajedno krenu napred. (Beta)

CRNA GORA

Ro }en: I Fran cu ska }e odo bri ti po ~e tak pre go vo ra POD GO RI CA: [ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en izjavio je ju~e da o~ekuje da }e i Francuska podr`ati da Crna Gora 9. decembra na sednici Saveta Evropske unije dobije datum pristupnih pregovora. On je rekao da Pariz nije protiv toga da Crna Gora dobije datum pregovora, ali Francuska, kako je naveo, ima svoje razloge zbog kojih o~ekuje jo{ reprezentativnije rezultate u primeni usvojenih zakona u Crnoj Gori. Francuska nema ni{ta protiv daqeg napretka Crne Gore u evropskim integracijama, kazao je Ro}en novinarima. On je rekao da do 9. decembra ima jo{ dosta vremena, ali je za

Crnu Goru najva`nije da se prema woj stvara jedna pozitivna klima kada je u pitawu daqe pro{irewe EU. Evropski komesar za pro{irewe Stefan File kazao je ranije da je uputio pismo ministrima spoqnih poslova zemaqa ~lanica EU sa porukom da 9. decembra uzmu u obzir preporuku Evropske komisije da se Crnoj Gori odobri datim po~etka pregovora. Crna Gora je status kandidata za ~lanstvo u EU dobila u decembru pro{le godine. Iako je spoqnopoliti~ki odbor holandskog parlamenta nedavno zakqu~io da je jo{ rano za otpo~iwawe pregovora s Podgoricom, holandski parlament je ju~e, ipak, od-

UKRATKO Ka li }i na ja vi li ustav nu `al bu

POD GO RI CA: Advokati Amine Kali}, supruge odbeglog kontroverznog ro`ajskog biznismena Safeta Kali}a, najavili su ju~e da }e podneti ustavnu `albu na re{ewe o oduzimawu imovine porodice Kali} i na odluku Vi{eg suda u Bijelom Poqu kojima je odbijeno jemstvo za weno pu{tawe iz pritvora. Safet Kali} je ve} nekoliko meseci u bekstvu, a za wim je raspisana poternica Interpola. Wegova supruga Amina i brat Mersudin Kali} uhap{eni su 27. jula i nalaze se u pritvoru. Svi oni su osumwi~eni da su po~inili krivi~no delo prawe novca, u iznosu od preko 7,2 miliona evra, za koji se sumwa da je ste~en od trgovine narkoticima. Uprava za imovinu Crne Gore po~ela je 29. novembra, na osnovu ranije odluke suda, preuzimawe imovine porodice Kali}, koja je procewena na 28 miliona evra. Advokati Dragoqub \ukanovi} i Dalibor Markovi} kritikovali su odluku suda da odbije jemstvo za pu{tawe na slobodu Amine Kali}, majke ~etvoro maloletne dece.

Luk {i} od bio po ziv CA NU

POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} odbacio je ju~e poziv predsednika Crnogorske akademije nauka i umetnosti (CANU) Momira \urovi}a da smeni ministarku nauke Sawu Vlahovi}, jer je predlo`ila objediwavawe CANU i Dukqanske akademije nauka i umetnosti (DANU). \urovi} je ranije ju~e ocenio da vladin predlog izmena Zakona o

CANU predstavqa pravno nasiqe i zatra`io od Luk{i}a da razre{i resornu ministarku. „Smatram da zahtev za weno razre{ewa apsolutno nije opravdan”, kazao je Luk{i} novinarima. On je rekao da izmene Zakona o CANU nisu projekat resornog ministra, ve} „iza wega stoji” ~itava vlada. Luk{i} je kazao da se CANU predlo`enim izmenama zakona afirmi{e kao krovna nau~na ustanova i otvara prostor da budu objediweni svi nau~ni potencijali u Crnoj Gori. CANU i crnogorska opozicija o{tro se protive vladinom predlogu o objediwavawu CANU i DANU, jer je, kako su naveli, nepoznat primer u svetu da se ujediwuju renomirana nau~na ustanova i jedna nevladina organizacija.

Za {ti ta pa sa BU KU RE[T: Vi{e od 130 rumunskih umetnika i sportskih li~nosti uputilo je ju~e apel predsedniku Trajanu Baseskuu protiv usvajawa zakona o uspavqivawu pasa lutalica. „Molimo da uvaìte na{u molbu da se ne usvoji zakon koji omogu}ava ubijawe pasa koji nisu imali {ansu da osete milovawe gazde. Niko od nas ne misli da je wihovo prisustvo na ulicama normalno, me|utim smatramo da postoje druga civilizovana i humana re{ewa”, kaè se izme|u ostalog u apelu koji je Dru{tvo za za{titu ìvotiwa uputilo prekju~e a objavilo ju~e. Apel su potpisali brojni glumci, reìseri, kompozitori, operski peva~i, modni kreatori, advokati, novinari, lekari i druge eminentne li~nosti, prenosi rumunska agencija Aj|erpres. (Tanjug)

lu~io da Crnoj Gori da „zeleno svetlo” za otpo~iwawe pregovora za ~lanstvo u Evropskoj uniji. O Crnoj Gori bi}e jo{ re~i na plenarnom zasedawu holandskog parlamenta 7. decembra. (Tanjug)

subota3.decembar2011.

U HRVATSKOJ SUTRA PARLAMENTARNI IZBORI

Na bi ra~ kim spi sko vi ma vi {e od 4,5 mi li o na qu di ZA GREB: U Hrvatskoj se u nedequ, 4. decembra, odr`avaju izbori za sedmi saziv Hrvatskog sabora. Prema istra`ivawima, o~ekuje se ubedqiva pobeda opozicije.

me|utim, za glasawe se registrovalo samo 584. U Hrvatskom nacionalnom vije}u slabu izlaznost obja{wavaju malim brojem izbornih mesta odnosno ograni~avawem glasawa na sa-

Hrvatski sabor

Na bira~kim spiskovima je vi{e od 4,5 miliona qudi, od kojih u dijaspori 411.758. Za 140 mandata iz deset teritorijalnih jedinica, tri mandata iz dijaspore i osam mandata poslanika nacionalnih mawina, od kojih tri srpska, takmi~i se 313 lista, 285 je strana~kih, a 28 nezavisnih. Samostalnih lista je 204, koaliciona 81, a Dràvna izborna komisija prihvatila je i 48 kandidatura s ukupno 56 kandida ta na ci o nal nih ma wi na. Uo~i izbora koji }e biti odràni u nedequ i predizborne ti{ine koja po~iwe u pono}, sva is tra ì va wa pred vi |a ju po be du Ku ku ru ku ko a li ci je, predvo|enu Socijaldemokratskom partijom. Izbore za hrvatski Sabor }e po~eti i zavr{iti dijaspora. Prvi }e glasati Hrvati na Novom Zelandu, posledwi u ponedeqak u Los An|elesu, a negde izme|u i hrvatski dràvqani u Beogradu i Subotici. Pravo glasa u Srbiji ima wih 35.000,

glasaju u {to ve}em broju organi zo van je bes pla tan pre voz glasa~a iz Srbije. Potpredsednik odlaze}e hrvatske vlade Slobodan Uzelac pozvao je Srbe iz Hrvatske koji ìve u Srbiji da do|u na birali{ta 4. decembra po{to }e desetak autobusa ve~eras krenuti iz Beograda put Dalmacije i Like. “Pored toga {to }emo kao Srbi izi}i na tzv. mawinskoj listi na kojoj su nam zagarantovana 3 mesta, mi èlimo dobiti jo{ poneko. Pri tome smo svesni da }e time biti ja~a na{a ekipa i da }e mo}i uspe{nije da se bori za interese svih na{ih qudi”, kaè Slobodan Uzelac, potpredsednik Vlade Hrvatske. Da li }e bira~i u Hrvatskoj poveriti jo{ jedan mandat aktuel noj premi jer ki i {efi ci HDZ-a Jadranki Kosor ili su spremni za promene koje najavquje opozicioni savez levog centra predvo|en Zoranom Milanovi}em zna}e se posle par-

mo dva grada u celoj Srbiji. To, me|utim, kako kaù, ne umewuje wihov zna~aj. „I ja i moja supruga }emo naravno glasati. Za nas je to va`no jer na taj na~in ~uvamo na{e veze sa re pu bli kom Hr vat skom. Biramo izme|u opcija koje su pokazale zna~aj i interes za Hrvate izvan svoje domovine. Nama je to va`no jer iz Hrvatske dobijamo finan sij sku po mo} za na{e kulturna udruèwa i za obrazovawe na{e dece na hrvatskom jeziku”, kaè Darko Sari} Lukendi}, ~lan HrvatSlobodan Uzelac skog nacionalnog vije}a. lamentarnih izbora, koji }e biKako bi se onima koji imaju ti odràni u nedequ. Pobednik hrvatsko dràvqanstvo i srp- }e u svakom slu~aju Hrvatsku sku li~nu kartu omogu}ilo da uvesti u Evropsku uniju.

Taj ni Sa na de rov is kaz do speo na Ju tjub?

ZA GREB: Dràvno tuìla{tvo demantovalo je medijske tvrdwe da su hakeri s wegovog servera skinuli iskaz koji je biv{i premijer i {ef HDZ-a Ivo Sanader dao istraìocima Kancelarije za suzbijawe ko rup ci je i or ga ni zo va nog kriminala i stavili ga na Jutjub, dok je predsednik Ivo Josipovi} ocenio da u tome nema osnove za odgovornost tuìoca Mladena Baji}a. Prema zakonu o krivi~nom po stup ku, is ka zi osum wi ~e nih i optuènih su tajni, a i tu ì la {tvo i Kan ce la ri ja tvrde da snimci nisu nikad bili spremqeni na wihovim serverima nego na opti~kim DVD medijima. U saop{tewu objavqenom na svojim internet stranicama tuìla{tvo tvrdi da je lokalna mreà kojom se koristi

kancelarija i fizi~ki odvojena od javnih komunikacionih mreà. Osim toga, 19 osumwi~enih i 25 wihovih advokata imaju pravo da kopiraju akta, pa tako i DVD-ove s iskazima. Sanaderov iskaz od 21. jula objavio je korisnik Jutjuba pod imenom Remetinec Lajv i traje 12 minuta i {est sekundi. Snimak je naknadno montiran, ali je kao takav autenti~an, {to je potvrdilo i tuìla{tvo kad je traìlo od medija da uklone simak sa svojih portala. Odgovornost za objavqivawe preuzela je hakerska organizacija Nulsikjuriti Kroacija poru~iv{i Baji}u sa svoje fejsbuk stranice da boqe za{titi svoj server. Kancelarija je od policije zatraìla hitnu istragu zbog

Snimak Sanadera sa Jutjuba

utvr|ivawa ko je u~inio dostupnim snimak i time po~inio krivi~no delo odavawa slu`bene tajne, a preko me|unarodne pravne pomo}i zatraì}e da se utvrdi ko je snimak objavio na Jutjubu. Svi me di ji po slu {a li su zahtev osim indeks.hr, a wemu je dao po dr {ku pred sed nik Hrvatskog novinarskog dru{tva Zdenko Duka, rekav{i da je to poku{aj medijske cenzure. U me|uvremenu je tuìla{tvo kao svedoka pozvalo novinara indeks.hr Ilka ]imi}a da da iskaz oko objavqivawa snim ka. Ko men ta ri {u }i slu~aj, predsednik Josipovi} je rekao da curewe informacija moè da ugrozi sam sudski postupak. „Hrvatska ima zakone koje treba po{tovati i treba is-

pitati odakle u javnost izlaze tajni dokumenti, bar dok su zakoni takvi kakvi su i odre|uju {ta moè biti dostupno javnosti”, kazao je Josipovi}. On je izrazio o~ekivawe da }e biti otkriveni oni koji su javnosti dali snimak iskaza Sanadera, a danas i iskaz premijerke Jadranke Kosor na saslu{awu u istrazi o crnim fondovima HDZ-a. Josipovi} je rekao da u tim slu ~a je vi ma ne ma ko mand ne odgovornosti tuìoca Baji}a. „Nema na~ina da u sada{woj strukturi postupka jedna osoba kontroli{e i slu`bu kojoj je na ~elu i advokate i okrivqene. Re~ je o tehnologiji u kojoj ve}i broj osoba iz razli~itih institucija i poloàja ima dostupne materijale”, rekao je Josipovi}.

mu[ka posla

subota3.decembar2011.

dnevnik

КАКО СУ ШКОТИ ЗАВРШИЛИ У КИЛТУ

Сукња коју носе мушкарци К

омад гардеробе за који већина људи мисли да је древни и оригинални шкотски производ, измислио је Енглез Томас Ролинсон 1725. године. Килт, обавезни вунени део шкотске „народне“ ношње древног тартан дезена, без којег данас тешко да уопште можемо и да замислимо шкотског брђанина, у ствари је измишљени стереотип, који током већег дела историје никакве везе није имао с гајдашима, а још мање са Шкотима. Шкоти брђани, пореклом избеглице из Ирске, који су око 375. године почели да насељавају брда у

северном делу данашњег британског острва, потиснувши Пикте, народ по претпоставци такође келтског порекла који је пре њих ту живео вековима, досељавали су се углавном обучени у леине, тадашњу ирску народну ношњу, обавезно бојену у жуто. Све до 16. века леине је била безоблична ланена кошуља стегнута у струку и обмотана са око 7 јарди платна (1 јард = 0,914 метра) на начин како су тада носили Ирци и многи други европски народи и никада није била прављена од вуне или од карираног материјала. Жута боја добијана је из људске или животињске мокраће, а упркос каснијој појави и коришћењу шафрана, нијансирање и фиксирање боје и даље је вршено потапањем у кофу с овом излучевином која је после дужег стајања добијала веома непријатан мирис. Да ли из практичних или неких других, нама непознатих, разлога које можемо само да наслућујемо, оно што Шкоти данас зову килт и за шта већина људи мисли да је древни и оригинални шкотски производ, измислио је Енглез Томас Ролинсон 1725. године. Овај рани енглески индустријалац и власник че-

личане у којој су већином радили шкотски брђани, брзо је схватио да машине и отворени пламен железаре никако не иду с „античким“ и за ту сврху непрактичним леинеом, па је после немалог броја несрећа које су се дешавале у његовој железари, дохватио маказе и једноставно одсекао део леинеа, оставивши запрепашћене Шкоте – у сукњицама! Страх од сиротиње и губитка тешко стеченог радног места, као и пример газде Томаса који је први обукао и почео да носи ову „мушку“ сукњу, убрзо је победио срамоту, па су се шкотски радници на крају ипак „помирили са судбином“

и наставили да, високо подигнуте главе, стоички подносе своје сукњице и неслане шале суграђана, неретко песницама бранећи част и „мушкост“! Реч килт која се данас користи за мушку сукњицу која се носи до висине колена, преузета је од Скандинаваца и потиче од глагола „то килт“ што би значило опасати се, односно огрнути се око тела, а општу забуну око обичаја оваквог одевања намерно су унела двојица превараната из 19. века, браћа Ален, рођена у Велсу током последње декаде 18. века. Џон и Чарлс Ален (Стјуарт, Алан, Хелеј) писци су и чувене књиге „Ношња кланова“ која је, по њиховим речима, била написана на основу „староставног“ списа „Вестиариум Скотикум“ (шкотска одећа) а који су, како су говорили, поседовали управо и једино они. Невоља је била у томе што поменути спис нико никада, осим њих двојице наравно, није видео. Пре него што су браћа Ален „лансирали“ ову измишљотину, нису постојале било какве „карактеристичне боје“ или „народне ношње“ шкотских братстава односно кланова. Радило се о безочној пре-

вари од које су корист имале једино поменуте варалице и, наравно, шкотска текстилна индустрија која је почела да добија огромне поруџбине, што припадника бројних чланова појединих шкотских кланова, што људи жељних да се поистовете с „народним“ обичајима и чувеним шкотским породицама. Многима су се у прошлости прелепе комбинације боја тартан тканина једноставно допале, а сведоци смо да се и дан-данас тартан радо носи на свим континентима. Питање је како је и зашто било могуће да измишљена књига двојице најобичнијих велшких превараната доживи судбину једног од првих и највећих бестселера на тлу тадашње Велике Британије и постане својеврстан етнографски „буквар“ модерних Шкотланђана. Одговор је једноставан – код многих окупираних европских народа крај 18. и почетак 19. века било је раздобље народног препорода, буђења националног романтизма и позивања на сопствене вредности и баштину. Наравно да ни Шкоти на то нису били имуни. Национално потлачени и окупирани, у недостатку „правих“ народних јунака, посегли су за полуизмишљенима и помало „дотерали“ чињенице, тако да су, поред осталих, и одметника сумњивих мотива Вилијама Волиса прогласили за „Храбро срце“, хероја и генијалног војсковођу. Ту су, у поређењу с Енглезима, ипак били у извесној предности јер су енглески главни „национални и историјски“ ликови, чувени краљ Артур и још чувенији Робин Худ, били потпуно измишљене личности. Захвални Шкоти су 1814. године Вилијаму Волису у Мелроузу подигли и први споменик и назвали га „Мач у камену“. Исклесали су фигуру онако како су га они тада замишљали, приказавши га с мачем, штитом и, наравно, у килту. Сироти Вилијам Волис сигурно се и данданас „преврће у гробу“ јер су га сународници, у најбољој намери, овековечили у сукњици коју он, извесно, никада није носио! Био је то тек први од многих сличних споменика подигнутих широм Шкотске који је, идеализујући шкотског „обичног“ човека и сељака, национално опијена шкотска властела подигла из чистог ината мрским окупаторима Енглезима, због којих су, нажалост, такође из ината, с поносом почели да носе и своје „оригиналне, народне, шкотске“ шарене сукњице. Извор: Мондо

Спавали сте с пријатељицом... и шта сад

ли, могу ли мушкарци и жене након секса бити пријатељи? Када је Били Кристал пре 20 година у једној од најпознатијих романтичних комедија свих времена, Кад је Хари срео Сали, рекао да мушкарци и жене не могу бити пријатељи из разлога што се секс увијек испречи између њих, био је у праву. Размислите о свим својим пријатељицама и видеће те колико су велике шансе да је ваше пријатељство започело јер сте били довољно привлачни један другоме да бисте започели разговор. Но када је од почетка јасно да нема шансе да се развије било што романтично између вас, веза се развија платонски. Како било да било, понекад пријатељи раде исте ствари као да су љубавници: телефонски разговори до касно у ноћ, одласци на вечере, филмске вечери на каучу и, напокон, секс. И напокон, шта сте направили, направили сте и сада не можете избећи слона у соби. Са сексом долазе осећаји, емоције и, веројатно, жаљење. Желите да ваша веза и даље остане пријатељска, но постоји могућност да ваша пријатељица жели нешто више. Како да након свега уопште останете френдови и ништа више? Ово је једноставан план за дане, недеље и месеце који следе након вашег скока од френдова до љубавника. Покушајте редом следити ове кораке, како би се рекло ‘држите се пута‘, а ваше пријатељство би требало остати једнако јако као што је било и пре секс-паузе.

Јутро после Јутро после будите се заједно с њом у кревету. Ако је радни дан, не би вам требао бити проблем једно-

ставно отићи јер обоје морате на посао. Када дођете на посао, причекајте око сат и пошаљите јој имејл шалећи се око догађаја везаних уз прошлу ноћ и затим одмах промените тему. Морате пријатељици дати до знања да сте свесни онога што се догодило прошлу ноћ, како она не би осећала искориштеном, но ипак се не смете задржати на тој теми како не би помислила да је то било нешто више од онога што јест – само секс за једну ноћ. Такође, пазите да разговор не скрене у шкакљива подручја. Немојте користити умањенице, звати је ‘мачкица’ или ‘рибица’, чак је немојте ословљавати њеним надимком. Вратите јој њено доње рубље и понашајте се као пријатељ. Ако је пак викенд, одлазак из кревета може бити мало незгодан. Никако вам се јутро не сме продужити на цело поподне разговора о добрим старим временима или пак чаврљање уз кафу. Ипак, немојте посегнути за оном очитом исприком ‘имам масу ствари које морам да направим данас’ јер она веројатно познаје ваш живот боље него што ви мислите. Лежерно спомените ствари које морате обавити у соло акцији, као нпр. одлазак у теретану у коју она није уписана, завршити неки посао или отићи да посетите родитеље или брата. Испланирајте дружење с њом тај викенд у пријатељској атмосфери, нешто што сте радили заједно безброј пута пре него што сте се одлучили заплесати водоравни мамбо, како би она знала да је то био случај: направи и заборави.

Недеља после Прошло је неко време и морате да направите нови корак. Најпаметнији потез којим бисте требали осигурати то да и даље останете прија-

тељи након секса гласи: немојте поновно спавати заједно! Сви знамо да би још један секс могао бити примамљив и лако могућ. Једном је секс погрешка почињена у тренутку страсти, два или три пута претварају се у нешто пуно веће. Први корак је да престанете мислити на њу у том смислу – или у том положају. Нека све буде што је могуће нормалније. Ако увек разговарате након Увода у анатомију, наставите с тиме (а затим замолите најбољег пријатеља да вас ишамара јер гледате Увод у анатомију). Ако одлазите с њом на кафу после посла, наставите с таквим сусретима. Поента је у томе да не изађете из типичне пријатељске рутине.

Месецима после У овој фази важно је да почнете разговарати о другим женама, макар тренутно у вашем животу не постоји нека девојка о којој би вредило разговарати. Спомените да вас је колегица с посла позвала или да вам нека цура из теретане јасно даје до знања да вас жели видети у свом кревету. Такође, и пријатељицу питајте има ли код ње неких мушких комада на видику. Видите како ће реаговати. Ако почне критиковати ваш укус за жене и након тога вас охрабрује да учините први корак, изгледа да сте на сигурном терену. Такође, немојте само тако нестати из њеног живота. Наравно, најлакше је побећи из неугодне ситуације, поготово ако знате да ће тема о вашој заједничкој ноћи кад-тад искрснути. Разговарајте о томе. Она би такође могла бити незаинтересована за везу као и ви те се можда и с њене стране радило само о сексу на брзака. Будите искрени и реците јој како се осећате.

ШТА ТРЕБА ДА ЗНАТЕ АКО ЖЕЛИТЕ РАВАН СТОМАК

Убрзајте метаболизам рочито зобене. Можете да их комбинујете са сувим воћем, нпр. кајсијама или грожђем. Такав доручак биће велики извор минерала, витамина и влакна, па ћете после њега дуго бити сити. Пијте обрано млеко јер пуномасно придоноси надутости и гасовима. Избегавајте масне млечне производе као што је путер. Пре доручка уместо кафе попијте жути или зелени чај који ће вас разбудити и омогућити метаболизму бољи рад.

ПРОТЕИНИ

олико сте пута чули реч метаболизам, а у ствари нисте схватили о чему се тачно ради? Метаболизам се односи на количину калорија које наше тело сагори, тј. потроши како би тело могло да функционише. Ако убрзате свој метаболизам, тада ћете трошити више калорија и на тај начин смањити накупљање масти тамо где им није место. Ако је ваш метаболизам задовољавајућ, онда ћете лакше варити храну и имаћете више енергије током дана. Че-

сто једите мале оброке, вежбајте и пијте пуно воде која ће испрати токсине из тела.

ДОРУЧКУЈТЕ Сваки дан започните здравим доручком – богатим целовитим житарицама и сложеним угљеним хидратима, у комбинацији са свежим воћем. Избегавајте заслађене, чоколадне, хрскаве пахуљице која су крцате једноставним шећерима и додацима који вам неће помоћи при мршављењу. Нагласак треба да ставите на интегралне пахуљице, на-

Протеини помажу при изградњи мишића тако што претварају масти у мишићно ткиво, зато их морате уврстити на свој свакодневни мени. Зашто је боље да имате мишиће, а не сало? Осим очитих здравствених разлога, мишићи за свој рад троше више калорија него сало, па на тај начин лакше мршавите.

ВОДА Пијте пуно воде, бар две литре дневно. При том воду не смете брзо и хлапљиво да пјете, него полако – највише децилитар одједном.

АЛКОХОЛ ИЗБЕГАВАЈТЕ У ШИРОКОМ ЛУКУ Избаците алкохол на неко време. Чаша вина која прати ваше вечере можда је разлог због којег више не стајете у омиљене фармерке. Алкохол такође подиже ниво кортизола и шаље масне ћелије у стомак.

ВЕЖБАЈТЕ Ако мислите да су само трбушњаци важни за раван стомак, гадно сте се преварили. Наиме, ако само пумпате трбу-

шњаке, учврстићете мишиће који се скривају дубоко испод сала. Масноће ћете морати да се решите кардио тренингом, а тек онда можете да имате раван стомак или чак плочице.

НЕ ЗАБОРАВИТЕ НА ВЛАКНА Намирнице богате влакнима појачавају способност тела да сагори масти. Истовремено ћете дуже бити сити, нећете бити надути, а влакна ће корисно да делују на ваш систем за варење.

dnevnik

oglasi

subota3.decembar2011.

OGLASi l ^iTUQe IZDAJEM komfornu garsoweru kod Ribqe pijace, 23m2, CG, telefon, internet, mese~no pla}awe + depozit 42666 120E. Telefon: 063/8841-685.

Posledwi bratu

pozdrav

dnevnik

voqenom

POMEN

2006 - 2011. 1997 - 2011.

GOTOVINOM kupujem lep jednoiposoban stan, ukwi`en ili pred ukwi`bom iskqu~ivo od vlasnika za 36.000. Posrednici stop. Telefoni: 42729 021/6618-184, 063/598-463.

HITNO prodajem dvosoban stan, 68m2 plus dve terase. Moderno renoviran i opremqen. Beogradski kej. Cena povoqna. Kontakt telefon 021/456-448. 42650

SALA[ sa 5 jutara zemqe, nova ku}a sa dva trosobna stana, radionica, cg, struja, asfalt ispred ku}e. Telefoni: 42728 061/601-9393, 021/6618-184. KUPUJEMO stanove, ku}e, vikendice, velike parcele za ruske porodice iskqu~ivo od vlasnika, pla}amo gotovinom. Posrednici iskqu~eni. Telefoni: 021/6215260, 021/6621-797, 42672 063/598463.

Nikola - Nina

ro|. Luka~

Bo{kovi}

od: sestre Novke, zeta Milutina i sestri}a Jovice.

Sa qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i, ~uvamo Vas u srcima i mislima. S po{tovawem, po~ivajte u miru. Va{i najmiliji. 42764

42762

Posledwi bratu

KUPUJEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Tel.: 42627 021/822-714 i 063/7081-939.

pozdrav

voqenom

Slobodanu Koprivici

PRODAJEM cirkular 3,5 kw punkt aparate, inkubatore 112 jaja - 5.000 din. Mirkovi} \or|e, Kraqa Petra I, broj 42671 57, Be{ka. Tel.: 022/570-787.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42450 VODOVODNE instalacije, zamena cevi, ma{insko odgu{ewe i snimawe kanalizacije i sve vodoinstalaterske usluge. Tel.: 6393-737, 064/160-47-25. 42611

Jelena

Slobodanu Koprivici

Navr{ilo se 10 godina od kada smo ostali bez na{e tetke

Dr Vere Petrovi} - Fi{er

od: sestre Milene, sestri~ina Biqane i Qiqane sa porodicama.

Uspomene na wu i daqe su tu, traju u na{im srcima. Weni: Jelena, Neca i Sa{a sa decom. 42773

42763

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

3 Upokojio se u Gospodu, 2. 12. 2011. godine, sluga Bo`iji

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari, srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 41220

Hranislavu Radi}u ÊNEJ, sala{, 2 stana i 5 jutara zemqe, Klisa plac 12000, ku}a Rumenka2 useqiva stana, 65.000. Telefoni: 063/598463, 021/6215260, 021/6621797. 42670 POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, placeva za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu gde je samo jedan vlasnik. Tel.: 021/6621-797, 42673 063/598-463, 021/6215-260. KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 42258 PRODAJEM ogrevno drvo bukva i me{ano, moè rezano i cepano. Ta~na mera. Tel.: 064/143-34-09 i 6419-439. 42453 EKSKLUZIVNA garderoba veoma povoqno - firmirana iz inostranstva. Telefon 063/500-155. 42505 PRODAJA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Tel.: 062/649-000, 021/6413-210. 42507 KUPUJEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002, Mile. 42538 DRVO bukovo moè rezano i cepano, prevoz gratis 3650 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/55-76902, 062/150-33-79, 065/5551-675. 42655

od stanara Ive Andri}a br. 21.

42772

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Dragan Vukovi} Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana na{eg dragog Dragana obaviti u nedequ, 4. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki. Porodica Vukovi}: sinovi Vojislav, Nikola i supruga Zagorka.

42770

Slobodanu Koprivici

od: bra}e Bo`e i Milorada, snaje Du{ke i bratanica Nikoline i Bo`idarke.

Upokojio se u Gospodu sluga Bo`iji

42765

Dana, 2. 12. 2011. godine preminuo je na{ najmiliji suprug, otac i deda

Dragan Vukovi}

S PUNO QUBAVI, brinuli bi o penzioneru ili nezbrinutoj osobi, u zamenu za nekretninu. Telefon 021/827-991. 42659

IZDAJEM prazan komforan dvosoban stan 67m2 trepezarija, Ra{e Radujkova, Novo Naseqe kod crkve, novija zgrada, drugi sprat. Telefoni: 021/523-7563, 062/1577494. 42669 GARSOWERA centar, 100e, jednosoban, stanica 110e, dvosoban Sajam 130e. Sve name{teno. Potrebni stanovi, lokali za izdavawe. Telefoni: 021/6215-260, 063/598-463, 021/6621-797. 42730

Mihajlo Deli}

Hvala ti za nesebi~nu dobrotu i qubav koju si nam pru`ao.

1948 - 2011. Sahrana }e se obaviti u nedequ, 4. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na mesnom grobqu, u Ba~kom Brestovcu.

Sestra Desa Milinkovi} sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga Qiqana, }erka Olivera, unuk Du{an i unuka Jovana. 42775

42768

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana, 2. 12. 2011. godine preminuo na{ voqeni

Godinu dana od kako nisi sa nama

Dana, 1. 12. 2011. godine u Srbobranu je iznenada preminuo na{ kolega

Nemawa Milkov

Mitar (Sava) Vuki}evi}

Zoran Savi~i}

1934 - 2011.

1925 - 2010.

1972 - 2011.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 3. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Rumenki.

Nedostaje{ nam.

O`alo{}eni: supruga Nada, sin Slavko, unuci Nemawa i Miroslav i snaja Dragica.

Tvoji najmiliji.

42767

42744

Posledwi pozdrav ocu

Posledwi pozdrav

subota3.decembar2011.

[ESTOMESE^NI POMEN

Sahrana }e se obaviti u nedequ, 4. 12. 2011. godine, na Pravoslavnom grobqu u Srbobranu. S po{tovawem, koleginice i kolege Policijske stanice Srbobran. 1545/P

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

na{em dragom

Slobodanu Koprivici 29. 4. 1946 - 2. 12. 2011.

Sahrana je u subotu, 3. 12. 2011. u 15 ~asova, na grobqu u Futogu. Sin Dragan.

od kolektiva Poqoprivredne {kole sa domom u~enika u Futogu.

372/P

372/P1

Milanu Ivani}u

Zoranu Savi~i}u

3. 6. 2011 - 3. 12. 2011.

1972 - 2011.

odr`a}e se danas, 3. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu - kolumbarijum. S qubavqu, wegova porodica.

od aktivnih i penzionisanih radnika Policijske uprave Novi Sad.

42753

Dragom kom{iji i prijatequ

Posledwi pozdrav dragom i jedinom bratu

Posledwi pozdrav

SE]AWE Pro{lo je 25 godina od kako nisi sa nama.

Hranislavu Radi}u Draganu Vukovi}u

Mili Obradovi}u

od: Du{anke, Zdravka, Ace, Steve i Jace.

Mirjana Pavlovi}

1545/P1

Posledwi pozdrav dragom ocu

Miletu Obradovi}u

ro|. Okanovi} profesor ruskog jezika 4. 12. 1986 - 4. 12. 2011. Uspomenu na tebe ~uvamo u srcu.

od sina Mladena sa porodicom. Sahrana je danas, 3. 12. 2011. godine, na Dowem starom grobqu u Futogu, u 13 ~asova.

Sin Milorad i majka Kata.

od Zore i Dragane.

od: brata Bore, Zorana, Zore i Borke sa wihovim porodicama Obradovi}, Rodi} i Musi}.

42769

42752

Dana, 2. 12. 2011. godine preminula je na{a draga

Posledwi prijatequ

pozdrav

42739

42750

dragom

Desetog juna 2011. godine, u 77. godini prestalo je da kuca toplo i ne`no srce bake, svekrve i majke

Hranislavu Radi}u od prijateqa, Slobodanke i Radeta Milutinovi}.

Zagorke Krsti} Danas, 3. 12. 2011. godine odr`a}emo na Gradskom grobqu polugodi{wi pomen.

42737

Posledwi pozdrav dragom

deda Mili

od: Saleta, Ivane i Marka.

od: Sawe, Dragi{e, Katarine i An|ele.

42741

42742

O`alo{}ena porodica Krsti}. 42748

Posledwi pozdrav dragom dedi

42735

Posledwi pozdrav bratu, zetu i ujaku

dragom

Posledwi pozdrav dragom ocu

Vesna Padrov Beka ro|ena Torwanski

Suprug Tihomir, }erka Maja i zet Vladimir.

Hranislavu Radi}u Ispra}aj je u ponedeqak, 5. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

42766

Miletu Obradovi}u

Peri Savi}u

od: unuka Marka sa mamom Ivanom i Sa{om.

Porodica Milo{evi}.

od }erke Nade Vuki}evi} sa porodicom.

42746

42745

42738

Miletu Obradovi}u od }erke Mire Nikoli} sa porodicom.

42740

^iTUQe l POMeni

subota3.decembar2011.

DVOGODI[WI POMEN

dnevnik

Danas, 3. decembra 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg voqenog

Na{em dragom

Navr{ava se ~etrdeset dana na{oj voqenoj majci

Du{ko Babi}

Martinu Zva~ku

3. 12. 2009 - 3. 12. 2011.

1943 - 2011.

Te{ko je nau~iti `iveti bez tebe. U svakom tu`nom i sre}nom trenutku mnogo nam nedostaje{. Tvoji: otac Slavko, majka Jokica, supruga Mira, deca Du{ica i Slavko, brat @arko i sestra Slavica sa porodicama.

~etrdesetodnevni pomen obele`i}emo u nedequ, 4. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Se}a}emo ga se sa qubavqu i tugom. Wegovi najdra`i.

42717

GODI[WI POMEN SE]AWE na ~oveka koji je ostavio neizbrisiv trag u srcima mnogih, na{ voqeni sin, suprug i otac

Mi{e Zelenovi}a Pomen dajemo u subotu, 3. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ne postoje re~i koje bi opisale koliko nam nedostaje{. Ostala je velika tuga, uspomene koje ne blede i bol koja ne prestaje. Zauvek u mislima sa tobom.

Vidosavi Gruji}

42715

JEDNOGODI[WI POMEN

Danas, u 10 sati iza}i }emo na grobqe, u Sremskoj Kamenici i odati pomen. Weni najmiliji. 3122011-P

S tugom javqamo da je iznenada u 59. godini preminula na{a draga

Porodica.

42749

POMEN Danas, 3. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em voqenom ocu, dedi i svekru

Jovan Ili} Dragi Jovane, qubav gradi mostove i tamo gde ih nema. Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Tvoji najmiliji. 42718

Radomir ^ankovi} Ra{a Dragi na{ Ra{o, godina bez tebe nam je duga, bol u srcima na{im velika, suza na{ih je mnogo kojima smo zalili cve}e na tvojoj ve~noj ku}i. Uspomene i qubav na tebe u srcima na{im su ve~ne. Sestra Gordana sa porodicom.

Stojanka Pawkovi} Sahrana je danas, 3. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Rakova~kom grobqu. O`alo{}eni weni najmiliji. 42725

42712

JEDNOGODI[WI POMEN

SE]AWE

S qubavqu i po{tovawem se}amo se na{eg

dr Lazaru Jakovqevi}u

JEDNOGODI[WI POMEN

Navr{avaju se dve godine od kako vi{e nije sa nama

Radomir ^ankovi} Ra{a

Milenko Blagojevi}

Mnogo dobrote je oti{lo sa wim. Zahvalni smo {to je bio deo na{ih `ivota. Osta}e uvek voqen, po{tovan i nikada zaboravqen. S posebnim pijetetom klawamo se wegovim senima. Wegovi najmiliji. 42719

Milan Milin

S velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

iz Srbobrana 5. 1. 1954 - 3. 12. 2010.

Bogdana Lemaji}a

Navr{ava se tu`na godina od kada nisi sa nama. Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji.

Sin Miroslav sa porodicom.

42714

42721

Navr{ava se godina dana od kako nije sa nama na{ dragi otac, svekar i deda

SE]AWE

7. 12. 2010 - 7. 12. 2011. Dvanaest meseci tvojoj majci neprestano suze teku, srce brata tvoga tuga ispunila. Vreme prolazi i ne le~i rane u srcima na{im - nas koje si neizmerno voleo. Majka Marija, brat \ura i snaja Gordana sa decom.

iz Ba~kog Gradi{ta ^uvamo te u na{im srcima. Supruga Dobrila, }erke Zorica i Sawa, unuci Aleksandar i Dejan, unuka Maja, zetovi Miroslav i Zoran. 42660

42713

DVADESETOGODI[WI POMEN

Pero Savi}

Posledwi pozdrav na{em,

5. 12. 1991 - 5. 12. 2011.

1941 - 2011. Wegovi najmiliji: supruga Boja i sinovi Kamenko i Slobodan sa porodicom. 42720

Ilona [najder 4. 10. 1913 - 3. 12. 2001.

Borivoj Josimovi} ro|. 1931.

Bogdan Lemaji} Najdra`em suprugu, ocu i dedi

Dragi tata, tvoja qubav i dobrota uvek }e biti nadahnu}e na{im `ivotima.

S tugom i po{tovawem, sin Mane sa porodicom.

Aleksandar Merkovi} [andor

Supruga i }erka Vera, }erka i unuka Aneta, }erka Marija, unuci Dejan i Igor sa porodicom.

42722

42683

42709

Posledwi pozdrav kom{iji

POMEN Pro{lo je {est meseci tuge za tobom.

Godina je pro{la u tihoj tuzi za tobom.

Hranislavu Radi}u hvala za svu qubav i sve {to nam je nesebi~no pru`io.

Peri Savi}u

Sahrana je danas, 3. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodica: Borjan, Feher, Stojanovi}, Peji}, Nikoli}, Kojadinovi}, Bjeli} i Plav{i}.

42727

Nada Stojanovi} Anica @e`eq

ro|. Borovnica

ro|ena Nebrigi} Vole te tvoji: supruga Milena, sinovi Neboj{a i Dragan sa porodicama.

Neka mu je ve~na slava. 42732

Koleginice i kolege iz Internisti~ke slu`be Vrbas.

]erke Ksenija i Vi{wa sa porodicama.

9. 9. 1925 - 27. 12. 2001.

Pro{lo je deset godina punih bola i tuge od kako su na{i najmiliji oti{li na put bez povratka. Qubav i uspomene na wih su u na{im mislima i srcima zauvek.

dr Milanu Risti}u

42723

Zauvek si u na{im srcima, najmilija na{a.

Danas, 3. 12. okupi}e{ nas kao za `ivota {to si ~inila. Nikad te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji.

Tvoje sestre Zora i Rada.

42731

42688

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

Decembar mi je odneo porodicu u ve~nost.

U subotu, 3. 12. 2011. godine, u 11.30 ~asova, odr`a}e se ~etvorogodi{wi pomen na grobqu Tranxament u Petrovaradinu, mojoj dragoj mami

Du{an Zec

Livada Miroslav

Tatjana

1974 - 1990.

1972 - 1997.

Aleksa Jevti}

1936 - 2011.

Mira

12. 8. 1935 - 30. 11. 2010.

Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kada vi{e nisi sa nama.

1945 - 2004.

Pro{la je godina od kako nisi sa nama.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

subota3.decembar2011.

Milan.

Za tobom tuguje supruga i zahvalna deca.

Ani Jelki}

Porodica Vurdeqa. 42663

42576

42574

Draga mama, u mom srcu uvek }u ose}ati prazninu i bol za Tobom, koji se nikada ne}e ugasiti.

2005 - 2011. Dragi Sveto,

O`alo{}eni sin Zoran.

42613

Du{an Zec

[ESTOMESE^NI POMEN

Vreme prolazi, ali tuga za tobom ne prestaje. Utehe nema, zaborav ne postoji.

Danas, 3. 12. 2011. godine, dajemo {estomese~ni pomen dragoj }erki i sestri

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe, pre 23 godine ostali smo bez na{eg oca

Nada Jeli}

Svetozar Bo`idara Jevri}

}ur~ija Samo je vreme ono {to prolazi.

Tvoja sestra Nevenka.

Tvoja Qiqa.

42664

42550

^ETRDESETODNEVNI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj majki, svekrvi, baki i prabaki

Branislava ^eki}a

u na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek. Porodica Ubavin. 42603

GODI[WI POMEN Pro{la je tu`na godina od kad nas je napusto na{ voqeni Rana, suprug, otac i deda

a pre 40 dana bez mame

Svetlani Zori}

Du{an Zec 1936 - 2011. Ne postoje re~i koje me mogu ute{iti. Oti{ao si iznenada i ostavio prazninu, tugu i bol u mom srcu. Supruga Miqa.

O`alo{}eni: otac Svetko, majka Du{anka, sestra Jelena i brat \or|e.

42665

Navr{ila se tu`na godina od kako nas je prerano napustila na{a draga

42437

TROGODI[WI POMEN

Supruga Tina sa decom.

Tvoji najmiliji: sin Vujadin sa porodicom i }erka \ur|inka sa decom.

42678

42580

JEDNOGODI[WI POMEN

9. 12. 2011.

Miladin Popov 1938 - 2002.

Dana, 7. 12. 2011. godine, navr{ava se 9 godina od kako nisi sa nama. Uvek si u na{im srcima.

Milovan Gajinov iz Turije

Uvek si u na{im srcima i mislima.

Sa qubavqu i ponosom ~uva}emo te od zaborava.

Tvoji najmiliji.

Supruga Dragica i k}i Tatjana.

Tvoji najmiliji.

42602

42633

42634

Cvijeti Pokrajac Cici

U se}awu i mislima uvek si prisutan.

Dani prolaze i niù se jedan za drugim, a ìvot bez tebe je tuàn i bolan.

Sa qubavqu i po{tovawem, wihova deca sin Vasa i k}erka Slavica sa porodicama.

6. 12. 2002 - 6. 12. 2011.

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj supruzi

Milenko Brzak

ro|. [eguqev

SE]AWE

POMEN

2002 - 2011.

Weni najmiliji: suprug Miroslav, sinovi Aleksandar i \or|e, }erka Katarina i unuk Nikola.

Ane ^eki} Dare

42588

Dragoslav Rimski Draga Marija Ili}

Dragici Komneni}

Osta}u Ti ve~no zahvalan na neizmernoj qubavi i podr{ci koju si mi pru`ala.

Danas je 7 tu`nih dana od prerane smrti na{eg sestri}a i brata

Jovice Iwca

Erdevik Milenko - Svilenga}a 1932 - 2010. iz ûruga Pomen }e se obeleìti u subotu, 3. 12. 2011. u 11 ~asova, na grobqu u ûrugu. Dragi na{ Rano, ponosni smo {to smo te imali i nikada te ne}emo zaboraviti. S qubavqu: supruga Milena, sin Zoran i k}erka Zorica sa porodicama. 42379

Na dana{wi dan navr{ava se tu`nih 40 dana od kada nije sa nama na{a

^arna Ristovi} 1950 - 2011. Velika praznina je u srcima nas koji smo te voleli. Tvoja mama Desa i }erke Sawa i Jelena sa porodicama. 42606

POMEN Pet godina je pro{lo od kako nema na{eg dragog brata i strica.

Nemawa Kiselica

Porodica Mudri} i Gr~ki.

Brat Pera, snaha Marija, sinovac Zoran, snaha Tamara, unuci @arko i Marko.

42625

42651

POMEN

Nemawa Kiselica 2006 - 2011. Pro{lo je pet tu`nih godina od kada nisi sa nama. O`alo{}ena supruga Nada sa decom.

Tvoj Jovo. 42535

42622

42652

07.00 08.00 08.05 08.10 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35

tv program

subota3.decembar2011.

Кухињица Вести Стање на путевима ФЛУОШ 2011.: Три прасета, снимак позоришне представе за децу Цртани филм Вуков видео буквар- слово А Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Музички фестивал „Шкољкице“ 2.део Путеви наде Агро мозаик Вести Зелени сат Споменици Војводине

Ћаскање (Панонија, 20.30) Глас Америке ТВ Продаја Све о животињама Зелена патрола на делу Хало председниче Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Сајам инфонет Војвођанске вести Филм: Ватра над Афганистаном 00.00 Глас Америке

07.30 08.00 08.30 10.50 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.45 22.00 23.00

06.05 08.00 09.06 11.05 12.14 12.43 13.00 13.15 13.30 14.03 14.55 15.48 16.47 18.29 18.59 19.30 20.05 21.07 22.52 22.57 00.55 01.43 02.34 03.03 03.38 04.11 04.39 04.50 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Непобедиво срце Поаро: Смрт госпође Мекгинти, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Непобедиво срце Чувар, филм Вести Обмана, филм Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Грађанин Лети, лети песмо моја мила Непобедиво срце Верски календар

СЕРИЈА

Непобедиво срце

РУКОМЕТ

Војводина – Торгерен (РТВ 1, 17.55) 12.50 13.05 14.00 15.00

Капија Без упута Фаца Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Петказање 16.20 Полако, па сигурно 17.00 ТВ Дневник 17.30 Спортска Војводина 17.55 Рукомет: Војводина: Торгерен, пренос утакмице 19.30 ТВ Дневник 20.10 Златна тамбурица 2011., пренос из студија СНП-а 22.00 Војвођански дневник 22.30 Ван домета, филм 23.55 Златна тамбурица 2011. проглашење победника 00.30 Музички програм

06.30 Из нашег сокака 07.30 ТВ Баштина 08.35 Емисија на мађ.са титл. на српском 09.00 Кухињица – мађ. 10.00 Добро вече, Војводино (на слов) 11.10 Лекар умирућег времена, филм на словачком 12.30 Вести (мађ) 12.40 Ток шок 13.35 Концерт ФА Вила, Шпанац 14.25 Жена заробљена зимом, филм 16.05 Вуков видео буквар-слово А 16.30 Питам се питам се 16.55 Чему....медаља? 17.25 Осмех и ништа више 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 21.30 Новосадско позориште: Португал, позоришна представа (мађ) 22.30 Оперски гала концерт 23.45 Концерт Војвођанских симфоничара: С. Прокофјев, класична симфонија 00.00 ТВ Продаја

06.30 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

Серијски програм Сокаче Документарни програм Витраж Цртани филм Године пролазе Ленија Цртани филм Вести Ево нас код вас Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Спорт нетворк Седам НС дана Серијски програм Објектив Документарни програм Најбољи лек Седам НС дана Серијски програм Објектив Лична грешка Седам НС дана Инспектор Морс

09.30 Фудбал мондијал магазин 10.30 Премијер лига, класик: Евертон - Ливерпул 11.00 Преглед Евролиге 12.00 Евролига, магазин 12.30 Најава Премијер лиге 13.00 Најава суботе 13.45 Премијер лига: Њукасл - Челси 16.00 Премијер лига: Виган - Арсенал 18.30 Премијер лига: Астон Вила – Манчестер јунајтед 20.45 Холандска лига: Ајакс – Ексцелсиор 22.45 Премијер лига Голови 23.10 Аргентинска лига: Колон - Рејсинг 01.15 Премијер лига: Манчестер Сити - Норвич

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Водич кроз уметност и науку, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек , 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Мирослав је озбиљно болестан од тешке упале плућа, тако да у једном моменту изгледа да је његово здравствено стање безнадежно. У кућу Новаковића долази Мирослављев друг Бошко тек свршени студент медицине који помаже у лечењу свог пријатеља... Улоге: Слобода Мићаловић Ћетковић, Иван Босиљчић, Марија Каран, Нела Михаиловић, Предраг Ејдус, Наташа Нинковић, Вања Милачић Режија: Здравко Шотра (РТС 1, 20.05)

Вања Милачић

06.00 Кобра 07.30 Домаћин 08.45 Филм: Господар прстенова: Две куле 12.00 Домаћине, ожени се 13.00 Први глас Србије-загревање 14.00 Радна акција 15.00 Жене 16.00 Жене са Дедиња 17.05 Певај, брате 18.00 Галилео 19.00 Вести 19.15 Забрањено воће 20.00 Кад лишће пада 21.00 Први глас Србије 23.30 Филм: Коцкар 01.35 Први глас Србије 03.30 Топ спид 04.30 Жене

СЕВЕРНОАМЕРИЧКА ТУРНЕЈА AНСАМБЛА „КОЛО”

Опленцу у част Емисија прати Ансамбл „Коло” на њиховој северноамеричкој турнеји. На овом континенту су поново после 55 година. Емисија је документарног типа са доста изјава - гледалаца, организатора, извођача, као и пријем у нашем конзулату у Торонту. (РТС 2, 19.36) 06.17 Бразде 07.13 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.00 Ајрон мен 08.21 Бернард 08.25 Мали медвед Миша 08.50 Зујалице 09.17 Блеја 2 09.29 Најлепше бајке света 09.34 Верски календар 09.43 Верски мозаик Србије 10.29 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.11 Свет здравља 12.40 Време одлуке 12.55 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.03 Лети, лети песмо моја мила 14.34 Икона 15.05 Одбојка (м): Светски куп, Србија - Кина, снимак 16.28 Без виза: Велики рат 17.00 Вреле гуме 17.34 Тотал тенис 17.47 Рукометна фантазија 18.02 Најлепше песме Русије 19.36 Коло: северноамеричка турнеја: Опленцу у част 20.02 Близанци 21.00 Свет спорта 21.30 Јелен супер лига 21.55 Хоризонт 22.47 Хроника фестивала науке 23.15 Музички програм 00.18 Вреле гуме 00.49 Одбојка (м): Светски куп, Србија - Кина (р) 02.08 Најлепше песме Русије 03.36 Хоризонт 04.28 Музички програм 05.29 Клиника вет

06.00 ВОА 06.30 Кефалица 06.45 Фуснота 07.00 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Милица² 08.45 Фуснота 09.00 Топ шоп 09.30 Филм: Пут у Елдорадо 11.00 Топ шоп 11.30 Сваштарица 12.00 Здравље и Ви 12.30 Улови трофеј 13.00 Мајсторски 13.30 Слике живота 14.00 Вести 14.30 Шарено 16.00 Филм: Залазак сунца 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Офис 19.00 Универзум 20.00 Филм: Моцарт и кит 22.00 Филм: Светски троговински центар 00.00 Фринџ 01.00 Филм: Залазак сунца 03.00 Шарено 04.30 Филм: Моцарт и кит

dnevnik

c m y

07.45 Топшоп 08.10 Знање на поклон 09.15 Филм: Верни партнер 10.50 По мери природе 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 12.35 Штребери 13.35 Филм: Силверадо 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 18.00 Кошарка АБА лига: Црвена Звезда - Макаби, пренос 20.00 Шпанска лига: Барселона - Левенте 22.00 Филм: Партизанска ескадрила 00.30 Вести Б92 00.35 Доушници 02.45 Саут Парк

07.00 10.00 11.45 12.30 13.30 14.30 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.30

Добро јутро Викендвизија Викенд породични обрачун Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда Плејбој Филм: Јецај сунца Филм: Максимално убрзање

Барби дневник Ово је фантастична прича испуњена пријатељством, магијом, модом и романтиком, све оно што чини свет једне мале рок Барбике, али и девојчица широм планете! Почетак је нове школске године и наша Барби се нада да ће јој управо он донети много чаролије. Свира гитару и редовно вежба са својим бендом, а жеља јој је да наступи пред целом школом. (Хепи, 10.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 12.00 12.45 13.10 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00

Моника Белучи

Јецај сунца Ветеран елитних америчких маринаца, поручник Вотерс добија задатак да из дубине непријатељске територије, у ратом погођеној Африци, спасе докторку Кендрикс која води болницу у избегличком кампу. Када са својом јединицом доспе до прелепе докторке, она одбија да крене са њима Улоге: Брус Вилис, Моника Белучи, Том Скерит, Кол Хаузер Режија: Антоин Фука (Пинк, 00.30)

22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Барби дневник Југио Винкс Авантуре малог Пере Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Ужичка република, 2. део, филм Телемастер Ауто У жижи Срећна звезда – Први српски таленат Голи живот Ауто У жижи Сузе Босфора Голи живот

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota3.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Краљ посластичара као кувар Исповести сакупљача животиња Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Четири венчања - Америка Девојка са рендгенским погледом Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Дечији рођендани за памћење

08.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 08.30 У крупном кадру 09.00 Човекова историја 10.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 11.00 Једнакост за све: Тусен Лувертир и Хаићанска револуција 12.00 Оство минотаура 13.00 Последњи бастион самураја 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Библијске загонетке 16.00 Афера Каравађо 17.00 Човекова историја 18.00 Хендл, живот поп иконе 19.00 Пол Пот – путовање на Поља смрти 20.00 Људождери каменог доба 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Видео је убио радио 23.00 Библијске загонетке 00.00 Афера Каравађо 01.00 Човекова историја

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Филм: Дилижанса снова Филм: Сугар Хилл Филм: Освајање слободе Филм: Заоставштина беса Филм: Кортез Филм: Пинокио Еротски филмови

Пи но кио По зна та бај ка Кло да Ко ло ди ја је до би ла сво ју нај бо љу игра но-филм ску вер зи ју у ре жи ји чу ве ног Ро бер та Бе ни њи ја, дво стру ког оска ров ца. При ча пра ти суд би ну др ве ног лут ка Пи но ки ја, чи ји је ду хов ни отац Ђе пе то, ко ји же ли да ожи ви свог лут ка. Же ља ће му би ти ис пу ње на, али Пи но ки ја ожи вља ва до бра ви ла... Уло ге: Роберто Бенињи, Николета Браки Ре жи ја: Роберто Бенињи (Синеманија, 22.00)

08.09 Кинотека - циклус класичног вестерна: Омча за вешање, филм 09.23 Културна баштина 10.07 Кућни љубимци 10.42 То је Европа 11.14 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.29 Ветерани мира 13.12 Призма 13.52 Духовни изазови 14.22 Еко зона 14.47 Природни свет, док. серија 15.41 Јеловници изгубљеног времена 16.04 Евромагазин 16.29 Потрошачки код 17.23 Репортери 18.27 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.11 Плес са звездама 22.41 Слепило, филм 00.47 Филмска ноћ с Алијенима: Алијен 3, филм 02.37 Филмска ноћ с Алијенима: Алијен 4 - Ускрснуће, филм

Џулијан Мур

Сле пи ло Јед но га да на мла ди Ја па нац то ком во жње при ме ти да је из гу био вид те да је ди но ви ди ин тен зив но бе лу бо ју. По ја вљу је се све ви ше та квих нео бич них слу ча је ва „бе лог„ сле пи ла за ко је не ма ле ка, ни ти се зна ода кле је до шло... Уло ге: Џулијан Мур, Дени Гловер, Гејл Гарк, Марк Руфало, Алис Брага, Џо Кобден Ре жи ја: Фернандо Мирелес (ХРТ 1, 22.41)

08.08 08.34 09.07 09.34 10.31 11.57 13.52 15.13 16.21 16.55 18.55

20.30

01.02

06.00 Плитки Хал 07.55 Холивуд на снимању 08.25 Лига праведника: Криза на две Земље 09.40 Џеси Стоун: Танак лед 11.05 Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку 13.05 Чаробни камен 14.35 Пријатељство! 16.25 Шрек срећан заувек 18.00 Трон: Легат 20.05 Војска палих анђела (2010) 21.45 Спој 23.35 Људи 01.00 Девојка са тетоважом змаја 03.30 Мит о белој лепоти: Тело 04.20 Коцкање

Филм: Удај се за мене Ургентни центар Филм: Из другог угла Филм: Ван контроле Добра жена Плаве крви Вокер, тексашки ренџер Мистерије Хејвена Филм: Брик Лејн Филм: У потрази за судбином Филм: Удај се за мене Филм: Из другог угла

07.45 Поп Пикси, филм 08.20 Училица, квиз за децу 08.55 Ружа ветрова 11.00 Џо Кид, филм 12.45 Сабрина, филм 15.10 Згодна и не(згодна), филм 17.00 На високој нози 17.55 Звезде екстра: 10 вампира које волимо, 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Шимпанзе у свемиру, филм 21.40 Полицајац из вртића, филм 23.45 Момачка забава, филм 01.40 Астро шоу 02.40 РТЛ Данас 03.15 Дантеов врх, филм

Мо мач ка за ба ва

22.05 23.06 23.56

Роберто Бенињи

06.00 08.00 13.00 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Девојчица из будућности Мала ТВ Тролови Ни да ни не Малени ловци на благо, филм Филмска матинеја: Печ Адамс, филм Човек који живи позориште Марин Царић, док. филм КС аутомагазин 4 зида Кошарка, АБА лига: Цедевита - Цибона, пренос Комбиновани пренос: Рукометна Лига првака: Босна БХ гас Сарајево - ЦО Загреб, пренос Светско рукометно првенство (Ж): Хрватска - Обала Слоноваче, пренос Под напоном - удар грома Фринге - На ивици 6. загребачки међународни фестивал коморне музике Ноћни музички програм

05.45 Бекство са десет милиона долара 07.20 Породица Брејди у Белој кући 09.00 Блеф слепог човека 10.30 Бенг бенг мртав си 11.55 Упозорење: Строга цензура 13.35 Срце пуно кише 15.05 Град без невиних душа 17.00 Прва забрањена љубав 18.40 У име народа 20.15 Одбегле кћерке 21.40 Против њене воље: Прича Кери Бак 23.40 Јеси ли усамљена вечерас 01.10 Породица Брејди у Белој кући 02.50 Блеф слепог човека 04.15 Бенг бенг мртав си

04.00 Робокап 2 06.00 Дијаболик 08.00 Ејс Вентура, шашави детектив 10.00 Ејс Вентура, зов природе 12.00 Замишљени злочини 14.00 Дивља вожња 16.00 Сањала сам праву љубав 18.00 Предлог 20.00 Ја у љубав верујем 22.00 Робокап 2 00.00 Да све пршти 3. 02.00 Увек заувек

Рик Га ско спре ма се да оже ни ле пу Де би Томп сон и на пу ту им не сто је ни ка кве пре пре ке. Осим ње го вих при ја те ља ко ји Де би баш и не во ле и ње них бо га тих ро ди те ља ко ји ни по што не одо бра ва ју Де би ну ве зу са си ро ма шним Ри ком... Уло ге: Том Хенкс, Тавни Кејтен Ре жи ја: Нил Израел (РТЛ, 23.45)

Том Хенкс

10.00 Људских руку дело – Азије 10.55 Како то функционише техничка достигнућа 11.50 Борбене машине и оружја са Мајком Бруером 12.45 Потрага за природним гасом 13.40 Грађевинске интервенције 14.35 Мегаградитељи 15.30 У потрази за забавом 16.25 Како се прави? 17.20 Људских руку дело – Азије 18.15 Америчка лука 19.10 Велике селидбе 20.05 Како се прави? 21.00 Човек, жена, дивљина 21.55 Преживљавање 22.50 Позадина авионских несрећа 23.45 Лет изнад Аљаске 00.40 Велике селидбе 01.40 Човек, жена, дивљина

08.30 09.00 10.00 10.45 12.00 12.30 13.15 14.00 14.30 15.45 17.45 19.00 22.00 23.30

Скијашки скокови Алпско скијање Нордијско скијање Карлинг Скијашки скокови Нордијско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Биатлон Скијашки скокови Биатлон Алпско скијање Коњички спорт Карлинг

Др ски чо век Ср би је

свом со бич ку у „Ате љеу 212„ (као у мо на шкој ти ри. Ме ђу тим, он у Ро вињ ни је ишао због ку па ња, ће ли ји) Ми хиз у раз го во ру с мла дом но ви нар - ма да му вру ћи на мно го сме та, већ због дру же ња. ком Бран ком Кри ло вић твр ди да ће „вре ме на - Сад је нај че шће с при ја те љем ри ба ром Еђи јем Ма пра ви ти ред у дру штву, а ли те ра ту ра ко ја не уз не ми - ра го ном, или с хр ват ским пи сцем Ан ту ном Шо ља ра ва, за пра во и ни је ли те ра ту ра. Мој нај ве ћи, а стал ни ном. Ту су, та ко ђе, и „бур не пре фе ранс пар ти је“ на про ма шај, био је у ме ни са мом и у мом нео д ме ре ном остр ву Ка та ри на. тем пе ра мен ту. Ви до ви ти Ви на вер је, док сам још по чи њао, тач но га ђао – на пи сао је да ће Ми хиз из да ти две књи ге кри ти ка: ’На би ја ње на ко лац’ и ’Ди за ње у зве зде’. Шта мо гу. Кри ти чар увек пи ше са мо се бе... Што сам ста ри ји, све ма ње це ним ту ру ши лач ку вр сту хра бро сти.“ Пре ма Ћо си ће вом ро ма ну „Вре ме смр ти„ Ми хиз ра ди дра ма ти за ци ју. До го вор с ЈДП-ом по стиг нут је одав но, али управ ник Ја нез Шенк, под по ли тич ким при ти ском, оду го вла чи с по став ком. У Ро вињ му пи ше Ћо сић: „Жао ми је што ни си у Бе о гра ду да раз го ва ра мо и о дру гој из ја ви Ја не за Шен ка о ’Ко лу бар ској бит ци’. Пр во – тво ја дра ма ти за ци ја ни је ’Вре ме смр ти’ не го мо тив Ко лу бар ске бит ке из дру ге књи ге В. с. И не ма ни ка квог сми сла под ва љи ва ти пу бли ци. Дру го – ко ву че за уши Шен ка да је ди ни у Ју го сла ви ји да нас го во ри о ’на ци о на ли зму’ и да ми вре ђа де ло и пат њу срп ског на ро да? Зар ћу ја кроз Шен ко ву по ли тич ку цен зу ру да се про ву чем до сце не ЈДП-а? Или: од ко га ме не то бра ни? Тре ће: у по след њем „Ни ну„, у члан ку ’Ко ли ко па ра, то ли ко му зи ке’, он је обра зло жио ста вља ње на ре пер то ар В. с. ис кљу чи во из ко мер ци јал них раз ло га. Да им не обе ћа ва В. с. пу не ка се, они га не би игра ли јер дру гих вред но сти и не ма. Ја сам ма ло до сто јан ства и ча сти бра нио, ваљ да и од бра нио по ску пу це ну од моћ ни ка и без ум ни ка ко ји су рас по ла га ли свим сред стви ма ко ја има власт. И не по сто ји ни је дан раз лог да ме је дан Шенк ома ло ва жа ва и пљуц ка. Сто га, ако Шенк, или Умет нич ко ве ће ЈДП-а, од мах не по рек не по след њу Са ћерком у Сремским Карловцима Шен ко ву из ја ву и не из ло жи јав но сти ствар ну мо ти Уз то, у Ро ви њу је два че ка да се вра ти у Бе о град, у ва ци ју за ста вља ње на ре пер то ар Ко лу бар ске бит ке, ја не ћу до зво ли ти да се ко мад у тој ку ћи игра. Не ћу сво ју оми ље ну ка фа ну – Клуб књи жев ни ка. „Ате ље да чу јем за усме на прав да ња. Жао ми је што те би 212„ је Ми хи зов дру ги дом. Углав ном је сто ло вао у ком пли ку јем жи вот, тј. ле то ва ње. Али ти си чо век би феу – „не кој вр сти отво ре ног уни вер зи те та ду ха“, по зо ри шта и раз у меш ме не ко ли ко глум це и њи хо ва где су во ђе не бес крај не рас пра ве у ко ји ма су уче ство ва ли и Пе кић, и Киш, али и мно ги пр ва ци глу ми шта, управ ни ка.“ Не спо ра зу ми су ипак от кло ње ни и пред ста ва је с као Ба та Стој ко вић (брат Жи ке Стој ко ви ћа), Зо ран ве ли ким успе хом игра на. Ипак, би ло је ре ак ци ја из ве - Рад ми ло вић, Пе тар Краљ... а по не кад би на вра ти ла и сних ин те лек ту а ла ца (из За гре ба Пре драг Ма тве је - Ми ра Тра и ло вић. вић) да је то на ци о на ли стич ка пред ста ва у ко јој се ва У уто рак, 4. апри ла 1986, обе сни во зач је, на пе шач зда ср бу је. ком пре ла зу ис пред ку ће, обо рио Ми ли цу Ми хај ло Ћо сић у про ле ће 1984. пред ла же осни ва ње Од бо ра вић, ви шег пре да ва ча ен гле ског је зи ка на Фи ло зоф за од бра ну сло бо де ми сли и ском фа кул те ту у Бе о гра ду, ис тра жи ва ња; с њим се јав но су пру гу Ми хи зо ву. Ис ход је По с ле не у с пе ш них са с та н а к а са гла ша ва ју Та рас Кер ма у нер био тра ги чан. Има ла је 60 го срп ског и сло ве нач ког ПЕН-а у ди на. Но, жи вот те че да ље. из Љу бља не и Ру ди Су пек из За гре ба, а пред лог је све срд но Љу бља ни и Бе о гра ду, Ми хиз је Кћер ка Ми ла и зет Ми лан по др жао и Ми хиз. На са стан ку вра ћа ју се у Не мач ку, где жи од лу чио да се ви ше на јав ним Од бо ра се за ла же за „про ши ве. Ми хиз уте ху на ла зи у ра ду ску п о в и м а не по ј а в љу ј е. По ре ње про сто ра сло бо де и то ле и по вре ме ним по се та ма кћер соп стве ном при зна њу, го во ри ран ци је“ и да „не тре ба кри ти ки и зе ту, у Мин хе ну. све спо ри је а ми сли све го ре ко ва ти мла ду ге не ра ци ју јер Жи во јин Па вло вић у сво ме смо ми од го вор ни за њен раз днев ни ку за 1988. за пи су је: вој“, а по том до да је: „На ша „Био сам код Ми хи за, стан функ ци ја је да сви ра мо сва ки фа ул... Тре ба на те ра ти му је про стран, али с не до вољ но све тло сти због спу власт да се др жи вла сти тих за ко на.“ ште них ро лет ни. Про сто ри је не ве тре, а ути сак по ја По чет ком мар та 1986. у „Ате љеу 212„ одр жа на је ча ва и те жак ста рин ски на ме штај там но мр ке, го то во пре ми је ра но ве Ми хи зо ве дра ме „Осу ђе ни Пе ра То до - цр не бо је, и мно штво ико на на ста клу. Мо лим га да бу ро вић„ о јед ној од нај зна чај ни јих ин те лек ту ал них де је дан од бе сед ни ка на про мо ци ји мо је ’Иза бра не лич но сти срп ске исто ри је дру ге по ло ви не 19. ве ка. про зе’ у ’Ате љеу 212’. При ста је, на по ми њу ћи да се, Ми хиз је на сто јао да об ја сни суд би ну овог ре во лу ци - по сле са стан ка срп ског и сло ве нач ког ПЕН-а у Љу о на ра шко ло ва ног у Пе шти, Ци ри ху и Па ри зу, но ви - бља ни и у Бе о гра ду, од лу чио да се ви ше на јав ним на ра ки цо ша, али и „др ског чо ве ка Ср би је“ – реч ју, ску по ви ма не по ја вљу је. По соп стве ном при зна њу, го кон тро верз не лич но сти срп ске исто ри је. Дра ма ни је во ри све спо ри је и ми сли све го ре. Пи та ме да ли бих ус пе ла да за ин те ре су је пу бли ку – игра на је са мо пет - имао стр пље ња да ми из сво јих ме мо а ра про чи та од на е стак пу та. ло мак о ви со ким ру ко во ди о ци ма не ка да шње срп ске А Ми хиз је по том, ка ко је чи нио сва ке го ди не, Уд бе и о свом је ди ном су сре ту с Кр цу ном. За пис је кре нуо на лет ње фе ри је у Ро вињ – не кад је у то ме ра - бри љан тан. Је ди но је ре че ни ца тро ми ја. Се ћа мо се су ју у Ис три знао да бо ра ви два ме се ца, а не кад и че - ро вих вре ме на и лич но сти ко је су ушле у ле ген ду.“

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИХИЗ – ОДГОНЕТАЊЕ ЈЕДНОГ ЖИВОТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota3.decembar2011.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Су бо та је, а опу ште на ат мос фе ра је све што вам тре ба. Мо же те гле да ти ТВ-про грам, дру жи ти се, ше та ти, тр ча ти, спа ва ти и на спа ва ти се, кон так ти ра ти пре ко „Скај па„ или „Феј сбу ка„ с дра гим осо ба ма.

BIK 20.4-20.5.

Емо тив но сте твр до гла ви, по го то во у љу ба ви. Не по пу шта те, не од у ста је те, не пре да је те се. За вр ша ва те с оним сег мен ти ма ко је мо же те при ве сти кра ју. Не ми ри у ве зи д уку ћа ни ма су про ла зни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. decembar 2011.

Овог ви кен да се мо же те по све ти ти свом парт не ру, ко ји за слу жу је сву па жњу и вре ме, љу бав и пла но ве о не ком за јед нич ком пу то ва њу. Мо же те пи са ти, учи ти, за вр ша ва ти за по че те по сло ве и про јек те.

Емо тив но сте осе тљи ви, под ло жни ту ђим ути ца ји ма, по го то во у од но су на де цу и во ље ну осо бу. По ма ло иде а ли зу је те си ту а ци ју и од но се, што је ви ше ле по не го ко ри сно. Умет ност, филм, му зи ка...

Уко ли ко баш мо ра те да ра ди те и су бо том због ве ли ког оби ма по сла, ОК, ра ди те. Али не ће би ти на ро чи тих ре зул та та. Не мој те се за ва ра ва ти. Ра ди је про ве ди те ви кенд у опу шта њу и ве се љу, ка ко то и тре ба.

При ме ти ће те да је парт нер да нас про мен љи вог рас по ло же ња и не стал не при ро де па имај те то у ви ду. Не бу ди те ис кљу чи ви и нер во зни да не би сте по вре ди ли дра ге осо бе. Ше тај те се, до бро об у че ни, ди ши те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уз бу дљив пе ри од за вас! Из гле да да сте ве о ма на пе ти и пу ни енер ги је па су мо гу ће де струк ти ве и ауто де струк тив не из ја ве, рад ње, по те зи, емо ци је. Да кле, по тру ди те се да бу де те у хар мо ни ји.

Сун це у ва шем зна ку на гла ша ва зна чај овог пе ри о да за вас. Го ди шњи хо ро скоп де лу је нај сна жни је па мо же те на слу ти ти да љи ток до га ђа ја. Или мо жда не мо же те? Бу ди те спо кој ни оп ти ми ста.

Ви кенд је да га про ве де те у свом до му, с уку ћа ни ма. Ру чак за пу ном тр пе зом, од пред је ла, су пе, рин флај ша, глав ног је ла, па све с ко ла чи ма на кра ју. Одо ма ћи те се и ужи вај те. Ве сти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Оку пи ли сте око се бе оне ко ји вас во ле и по шту ју, или за ви се од вас. Ни је вам ла ко, али је сте успе шно. Не ка ко до ми ни ра те у сва ком по гле ду, чак и ка да ћу ти те. Та ко је то са Са тур ном. Му дрост.

Пу ни сте иде ја ко је би баш са да и од мах тре ба ло ре а ли зо ва ти. Мо же те ви то, ни је да не мо же те. Тро ши те но вац, го то во по инер ци ји. Све у све му, не ма од мо ра док тра је об но ва. Шо пинг?

Кроз ваш знак пло ви Ме сец, као но си лац уну тра шњих не све сних тен ден ци ја, ко је ви ве о ма ла ко пре по зна је те. Бу ди те је дин стве ни са сво јим би ћем, све сни на свим ни во и ма. Ин те гри ши те осе ћа ња и од но се.

TRI^-TRA^

Ве ли ке гру ди, ве ли ки про бле ми V REMENSKA

УјУтро

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 13 Niш

PROGNOZA

магла , ПоПодне СУнце

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ују тру ма гла и су ма гли ца ко ја ће се то ком да на ра зи ла зи ти уз ви ше сун ча них пе ри о да и то пли је вре ме. Ве тар слаб, по Rim под не уме рен, ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе London ра ту ра од -1 до 7 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру ма гла и су ма гли ца ко ја ће се то ком да на Cirih ра зи ла зи ти уз ви ше сун ча них пе ри о да и по раст тем пе ра ту ра. Ве тар Berlin слаб, по под не уме рен, ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Beч Тем пе ра ту ра од -1 до 10 сте пе ни. СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз и ма гла. У то ку да на у цен трал ним и Varшava ју жним пре де ли ма сун ча но и то пли је вре ме, а на се ве ру по сте пе но Kijev ра зи ла же ње ма гле уз сун ча не пе ри о де и по раст тем пе ра ту ре. Ве тар слаб, по под не на се ве ру уме рен, ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из Moskva над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -6 до 14 сте пе ни. Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу и по не де љак то пло за ово до ба го ди не. У не де љу сун ча но, а у по не де љак на о бла - St. Peterburg че ње са ки шом. Пад тем пе ра ту ре по под не у се вер ним пре де ли ма. У Atina но ћи ка утор ку ки ша се ши ри и у оста ле пре де ле. У уто рак хлад ни је са ки шом на ју гу, на пла ни на ма са сне гом. Pariz

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се по вољ на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Ипак, сви ма се пре по ру чу је аде кват но оде ва ње и фи зич ке ак тив но сти у скла ду са тем пе ра ту ра ма.

Иако су груди 29-годишње глумице Кир стен Данст најпривлачнији део њеног тела за многе мушкарце, она муку мучи с њима. По себно кад мора да се обуче. - Теже је обући се кад имате велике груди. Ја их обично покријем. Лако је кад имаш пропорционално тело, као рецимо Алек са Ченг. Она је витка и висока и њој све стоји - изјавила је Кирстен у интервјуу за часопис „Лаки”. Лепа глумица је открила и да с различитом бојом ко се привлачи различите мушкарце. - Привлачим другачије типове кад сам црвеноко са. Ти мушкарци су квалитетнији типови, штребери. Задњи пут сам се ошишала на кратко јер ми је тадашњи дечко рекао да ми то одлично стоји. Сад знам да је то било јако глупо. Моје пријатељице мисле да је он само хтео да ме други момци не при ме ћу ју - при се ћа се Кир стен Данст.

18 11

VIC DANA

8 7 3 7

Ка ко Цр но го рац ме ња бр зи не ка да во зи? Пр ва... дру га... гра ни ца!

4 2 2 4 18 12

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-56 (-8)

Slankamen

82 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-12 (-8)

Zemun

186 (1)

Bogojevo

0 (-3)

Panчevo

228 (8)

Baч. Palanka

34 (0)

Smederevo

430 (2)

Novi Sad

4 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (0)

S. Mitrovica

5 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

222 (0)

Beograd

145 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

74 (0)

NERA

Hetin

80 (0)

TISA

45 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (2)

Reшeњe iz proшlog broja