Dnevnik 4.januar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 4. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22591 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PO^IWE PODELA BESPLATNIH HARTIJA OD VREDNOSTI ZA GRA\ANE

Akcije i pare sti`u na Badwi dan

str. 5

NASLOVI

Politika 3 Vlada bez buyetske mrqe

Ekonomija 5 Da li evro spasava privredu

BO[KO RISTI]

Novi Sad

Nismo birali ni po babu ni po stri~evima

str. 2

9 Koliko dece sme u taksi 9 Buyet srezan za novu {kolu

Vojvodina

I[TVAN PASTOR

11 Zaplivali gosti iz Lugana

Ne pristajemo da kle~imo na kukuruzu

Dru{tvo 13 Milion Srba na „Fejsbuku”

str. 3

Crna ZIMSKA ^AROLIJA NA DUNAVU: Mada je ju~era{wi sneg brzo nestao s novosadskih ulica, u zimskim ~arolijama moglo se u`ivati. Na [odro{u je beli

prekriva~ ostao netaknut a jato labudova obradovalo je {eta~e. Graciozne bele ptice potpuno su se uklopile u ju~era{wi zimski dan. Retko ih je videti u

Panonskoj niziji u velikom broju na jednom mestu, a kamera na{eg fotoreportera Slobodana [u{wevi}a uhvatila je ovu ~aroliju na obali Dunava. Z. D.

14 Nadrqanski na ~elu Apelacionog suda 14 Mladi}a tra`e 24 sata dnevno

POSLE DECENIJSKOG TAPKAWA U MESTU, NAZIRE SE RE[EWE VELIKOG PROBLEMA

MIROSLAV VASIN

Uspe{no se borimo protiv nezaposlenosti

str. 4

Hladno i vetrovito

Svedoci saradnici za nerasvetqena ubistva

str. 14

SPORT

str. 15 – 19

Najvi{a temperatura 2 °S

[TRAJK ZAPOSLENIH U GRADSKIM KOMUNALNIM PREDUZE]IMA NAJAVQEN ZA 18. JANUAR

NEMAWA MIROSAVQEV KAO VINO

RUSI DOLAZE DA UZMU ALEKSI]A?

Za 10 odsto ni`u platu 50 posto mawe rada str. 7 IZ OSNOVNIH [KOLA IZLAZE VE] ISKUSNI ALKOHOLI^ARI

U@IVANCIJA NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

@EQKO OBRADOVI] HVALI SELEKCIJU SRBIJE I PARTIZAN

Cugaju dok ne padnu pod sto str. 12

POLITIKA

ponedeqak4.januar2010.

[ta sve ~eka narodne poslanike Poslanike Skup{tine Srbije na po~etku 2010. godine u proceduri ~eka vi{e od 100 vladinih zakonskih predloga, me|u kojima je i tridesetak me|unarodnih konvencija, sporazuma, finansijskih ugovora i protokola. Parlamentarce u proceduri ~ekaju i Predlog zakona o za{titi stanovni{tva od izloènosti duvanskom dimu, koji je Vlada Srbije usvojila na posledwoj sednici u 2009. godini, kao i predlozi zakona o amnestiji, o zavr{nom ra~unu buxeta za 2008, o pivu...Me|u zakonima koji ~ekaju na usvajawe u 2010. godini su i predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o obeleàvawu dana àlosti na teritoriji Republike Srbije, o volontirawu, o u~eni~kom i studentskom standardu, o pred{kolskom vaspitawu i obrazovawu, kao i Predlog carinskog zakona. Tu je jo{ i nekoliko zakonskih predloga koji se odnose na saradwu Srbije i drugih dràva u oblasti

odbrane, policije, vizne liberalizacije.Tako poslanike u 2010. godini ~ekaju i predlozi zakona o potvr|ivawu sporazuma Srbije i Norve{ke, kao i Srbije i [vajcarske o olak{anoj proceduri za izdavawe viza i sporazum Srbije i Norve{ke o readmisiji osoba koje nezakonito borave. Kada je re~ o me|unarodnoj saradwi u oblasti odbrane i policije, parlamentarce ~ekaju sporazumi Srbije sa Velikom Britanijom i Irskom o saradwi u oblasti odbrane, kao i sporazumi Srbije s Portugalijom, Makedonijom, Slovenijom, Norve{kom, [panijom, ali i Predlog zakona o potvr|ivawu memoranduma o razumevawu izme|u Vlade Srbije i Vlade Iraka o saradwi i vojnoj obuci za ira~ke oru`ane snage.U proceduri je i Predlog zakona o potvr|ivawu sporazuma izme|u Srbije i [vajcarske o policijskoj saradwi u borbi protiv krimina-

INTERVJU

la, zatim sporazum Srbije i Hrvatske o policijskoj sradwi, sporazum Srbije i Izraela o sradwi u borbi protiv ilegalne trgovine i zloupotrebe narkotika...Me|u zakonima koji su vi{e od godinu dana u skup{tinskoj proceduri su i predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o slu`benoj upotrebi jezika i pisma, kao i o izmenama i dopunama Zakona o objavqivawu zakona i drugih propisa i op{tih akata i izdavawu “Slu`benog glasnika”. Poslanici bi u skup{tinske klupe mogli da se vrate i ranije od 1. marta, kada bi trebalo da po~ne prole}no zasedawe i da u periodu vanrednog zasedawa raspravqaju o novom zakonu o Skup{tini Srbije.Vanredno zasedawe, prema Ustavu Srbije, mo`e biti sazvano na zahtev najmawe tre}ine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade Srbije, sa unapred utvr|enim dnevnim redom.

DNEVNIK

c m y

DANAS U BEOGRADU

Dvodnevna ambasadorska konferencija U Palati “Srbija” u Beogradu danas }e po~eti dvodnevna ambasadorska konferencija na kojoj }e biti premijer i ministar inostranih poslova Republike Gr~ke Jorgos Papandreu i najvi{e dràvni zvani~nici Srbije.Prvog dana }e, pored po~asnog gosta konferencije premijera Papandreua, govoriti potpredsednik vlade zaduèn za evropske integracije Boìdar \eli} i ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}, koji }e govoriti o spoqnopoliti~kim prioritetima zemqe. Narednog dana predvi|eno je obra}awe predsednika Srbije Borisa Tadi}a, premijera Mirka Cvetkovi}a, prvog potpredsednika vlade i ministra unutra{wih polova Ivice Da~i}a, kao i ministra odbrane Dragana [utanovca, saop{teno je Ministarstva spoqnih poslova Srbije.

BO[KO RISTI], ^LAN VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Nismo birali ni po babu ni po stri~evima - Prvi januar je razbio neke laì koje su se nadvile nad formirawe nove mreè sudova, da }e neki prestati da postoje i da }e gra|ani morati da putuju po snegu i ledu. To nije ta~no. Svaki gra|ani Srbije je sa 1. januarom 2010. godine mogao da vidi da je sud gde je traìo ostvarewe svojih prava na istom mestu, da nije uga{en, samo je tabla zamewena i to je poslovna jedinica nekog drugog osnovnog suda, ali se na istom mestu sudi i traì pravda - iz-

z Ipak se velika buka digla oko izbora sudija? - Nije ta~no, to je va{a ocena. z A koja je va{a, nakon postavqenog pitawa? - Ja vidim kod obi~nih gra|ana da postoji apsolutna podr{ka za reforme, zato {to sudski postupci traju dugo i qudi smatraju da nije dobar pristup pravdi i o~ekuju od reformisanog pravosu|a i novih sudija da }e sada biti boqi i ve}a garancija za{tite prava i sloboda gra|ana Srbije.

Stenogram je slu`bena tajna z Ho}e li se objaviti, ono {to ste rekli da postoji, a to su stenogrami sa sastanaka na kojima se odlu~ivao spisak? - Ne moète da ih dobijete. Ono {to je radio Visoki savet prilikom odlu~ivawa, tok ve}awa i glasawa, stav pojedinih ~lanova vezan za pojedine kandidate, na~in glasawa, broj glasova koje je dobio pojedini kandidat ne moète da dobijete, jer bi to opredelilo wihov budu}i odnos prema ~lanovima Visokog saveta.To je slu`bena tajna i to je isto kao kada sud ve}a. javio je u intervjuu „Dnevniku“ predsednik Odbora za pravosu|e Skup{tine Srbije i ~lan Visokog saveta sudstva Bo{ko Risti}. On pri tom otkriva da Dru{tvo sudija Srbije, koje se ogla{ava u javnosti i najavquje àlbe me|unarodnim instituciajama, nema legitimne predstavnike i to potkrepquje presudom Vrhovnog suda od pretpro{le godine.

z [ta kaète na to kada se struka oglasi i Dru{tvo sudija Srbije kaè da }e poslati àlbe u Strazbur i Ujediwene nacije? - Ko predstavqa Dru{tvo sudija? Ja vam tvrdim da Dru{tvo sudija nema legitimne predstavnike, a postoji i presuda koju vam sada dajem, i iz koje se vidi, da je poni{teno predstavqawe od strane Dragane Boqevi}.

z Od kada je ova presuda Vrhovnog suda? - Od pro{le godine, tako da u su{tini oni nisu legitimni, jer nikada nisu dràli skup{tinu koja je legitimna. S druge strane postavqam pitawe, po{to oni najavquju da }e napraviti najve}i ekspertski tim od 700 sudija koji nisu izabrani i da }e im davati platu, odakle oni dobijaju novac za svoje finansirawe.To kaèm kao politi~ar, a ne kao ~lan Visokog saveta sudstva. z Od koga mislite da bi trebalo ili da dobijaju pare? - Ne znam, to pitajte wih. Po{to je Vrhovni sud doneo odlukom kojom se utvr|uje da se odbija tu`ba, kojom je traèno da se poni{ti odluka MUP Srbije da se odbija da Dragana Boqevi} bude ovla{}eni predstavnik Dru{tva sudije: mislim da sve ono {to se predstavqa u javnosti nema legitimnog predstavnika i da se radi da jedna grupa qudi, pod velom u~e{}a svih sudija koje nisu pro{le izbor, dobije podr{ku za sve ono {to trenutno radi.Sama odluka da sudije koje nisu izabrane mogu da budu ~lanovi Dru{tva sudija i da wima

predsedavaju na nelegala i nelegitiman na~in, tako|e potkrepquje ovaj moj stav. Presuda Vrhovnog suda je pod brojem U 413/08, dakle od pro{le godine. z Zbog ~ega onda predsednik Boris Tadi} najavquje da }e razgovarati i sa jednom i sa drugom stranom? - To }ete pitati predsednika Tadi}a. Posao predsednika Republike je da se odnosi izme|u institucija odvija u skladu sa Ustavom i zakonom i on }e to uraditi na najboqi mogu}i na-

~in u interesu gra|ana Srbije, Ni{u izabrana za zamenika opali }ete morati wega da pitate {tinskog tuìoca po drugi put. za daqi komentar. I prvi put sam pre nekoliko goz Po{to ste odgovorni za dina glasao za wen izbor, ali ceo postupak, tvrdite li da sam traìo da podnese ispisniglavni kriterijum nije bila cu I ona je to u~inila. Za{to politi~ak podobnost ili ne- bi ona sada imala mrqu u svojoj podobnost, odnosno izbor karijeri, ako radi korektno? z A za{to su u javnosti sudija vezan za DS? - Apsolutno negiram. Voleo prozvali ba{ vas i zamenika bih da vidim spisak tih sudija predsednika DS Du{ana Pekoji su vezani za DS. Vidite tu trovi}a da ste “ iskrojili” postoji velika protivure~nost. sastav pravosu|a na osnovu Jedni kaù da su birani po popoliti~ke podobnosti? liti~kom principu,a onda se - To pitajte one koji nas propripisuje da je DS birala kanzivaju, ja zaista ne znam, ali didate koji su bliski opciji znam da sam za kandidate glasao SPS i neke druge po svojoj savesti stranke. îwenii kriterijumima Dru{tvo sudija ca je da je i èna koji su propisaSrbije, koje se jednog radikala, ni, i da su izabraposlanika, izaogla{ava u javnosti ni najboqi kanbrana sada, pa to didati me|u onii najavquje àlbe niko nije pomema koji su aplime|unarodnim nuo, kao i da je cirali. Zabrani instituciajama, biv{i predsedpruàju garancinema legitimne nik op{tinskog ju da }e nova mreodbora SRS izaà sudova biti predstavnike bran u jedan sud samostalna, nezavisokog ranga. visna, van poliMi tu nismo cenili politi~ku ti~kog uticaja. Uspostavqawe pripadnost, ve} pona{awe nosibudu}e pravosudne akademije je oca javnih pravosudnih funkcidodatna garancija da }e se biraja I kako su ih obavqali u predti najstru~niji i oni koji imaju hodnom periodu.Mislim da oni voqu da takve zakone izglasaju u koji su predlagani, i izabrani, parlamentu, i da biraju prema ne pripadaju partijama. Ja znam bodovima sudije, koje prvi put da su neki nosioci pravosudnih stupaju na du`nost, najboqe pofunkcija ranije pripadali parkazuje da mi upravo èlimo detijama, pa ima slu~ajeva da je politizaciju. ~lanica Gradskog odbora DSS u D. Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

ponedeqak4.januar2010.

I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK SAVEZA VOJVO\ANSKIH MA\ARA

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI], PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE, ZA „DNEVNIK”

Ne pristajemo da kle~imo na kukuruzu “Ni{ta se novo nije desilo, - To pitawe se sad otvara veodnosi su veoma topli, ali je rovatno zbog toga {to se cela vreme dosta hladwikavo i veova situacija iskoristila, ili trovito, tako da i to mo`da utipak zloupotrebila, jer je stvar~e na koaliciju”, kazao je ju~e u no ~udna ta podudarnost. Ali, razgvooru za “Dnevnik” lider {to se ti~e te floskule o kaSaveza vojvo|anskih Ma|ara `wavawu, to smtaram poniàvaI{tvan Pastor na pitawe da li ju}im i istovremeno i sme{nim su odnosi izme|u wegove strani prepotentnim. U partnerskom ke i demokrata hladniji ili toodnosu uvek ima ve}ih i mawih pliji nakon novogodi{wih prapartnera, ali da neko kle~i na znika. Pastor je dodao da jo{ kukuruzu dok ga drugi udara po uvek nije bilo razgovora izme|u u{ima, to ipak ne moè da prorukovodstava dve stranke zbog |e, niti moè da se prihvati nesporazuma nakon odluke kao standard u jednom civilizoSVM-a da ne povanom dru{tvu. U drì usvajawe Ne misli vaqda neko tom smislu, izjave republi~kog i koje su se ~ule kada }e republi~ka pokrajinskog buko SVM treba da administracija deo bude ka`wen, poxeta za 2010. gosopstvenog novca idnu, ali i nagomalo su problemave{taja demokrati~ne. Me|utim, s za obavqawe ta da bi pozicija nadle`nosti koje se takvim re~enicaSVM-a u gradskoj ma treba da se suosad prenose vlasti u Suboti~e oni koji ih izci mogla biti do- Vojvodini preto~iti govaraju. Na kravedena u pitawe. u pokrajinsku kasu? ju, mi sebe ne doNa{ sagovorìvqavamo ni nik ponavqa da kao r|avu maloiza odluke za uskra}ivawe podrletnu decu, niti kao nekog ko {ke buxetu ne stoji namera wetreba da strepi {ta }e tata da gove stranke da ru{i Vladu kaè. z Kako Mirka Cvetkovi}a. On je izjakomentari{ete vio da podr{ka Vladi ne bi biobrazloèwe najvi{ih drla dovedena u pitawe ~ak ni u àvnih zvani~nika da zahtev slu~aju da do|e do iskqu~ivawa SVM-a za pove}awe pokrajinSVM-a iz lokalne vlasti u Suskog buyeta nije bio realan botici. zbog nedostaka novca u dr- Ne verujem da bi to dovelo àvnoj kasi, uprkos ustavnim pod znak pitawa sudbinu koaligarancijama o visini sredcije, iako bi takav ishod dodatstava za kapitalna ulagawa u no uzdrmao me|ustrana~ke odnopokrajini? Moè li Pokrajise. Ali, vide}emo kako }e se na s takvim buyetom da preustvari razvijati daqe. Me|uzme nove nadle`nosti koje tim, izme|u funkcionisawa su krajem 2009. godine zakonvlasti u Subotici i glasawa ski definisane?

Dilema: poslanik, ili potpredsednik Vlade APV z Da li bi ovaj sukob u koaliciji mogao otvoriti pitawe raspodele odre|enih funkcija u pokrajinskim organima, pre svega kad je re~ o Va{oj poziciji u pokrajinskoj Vladi i poslani~kom mandatu u Skup{tini Vojvodine? - To pitawe nema veze sa odnosima izme|u SVM-a i DS-a. Radi se o tome da je stari Statut bio druga~ijeg opredeqewa u odnosu na paralelno obavqawe funkcije pokrajinskog poslanika i pokrajinskog sekretara. Novi Statut je to pitawe druga~ije re{io, tako da ~lan pokrajinske Vlade ne moè istovremeno biti i poslanik. To, dakle, nema veze s me|ustrana~kim odnosima, ve} je re~ o odredbi Statuta. I ja }u sigurno u vrlo kratkom vremenu morati da donesem odluku da li da ustupim svoje poslani~ko mesto nekom s na{e liste, ili }u morati da traìm zamenu za mesto pokrajinskog sekretara odnosno potpredsednika Vlade Vojvodine. Uostalom, nisam jedini koji }e morati da donese takvu odluku, ve} }e to morati da u~ine i neki funkcioneri DS-a, za koje se ne moè govoriti da su u sukobu sa tom strankom. z Tu odluku jo{ niste doneli? - Nisam jo{. oko buxeta u republi~kom parlamentu nema nikakve neposredne veze. Kad je re~ u Subotici, tu se, pre svega, radi o jednoj {estogodi{woj ambiciji koja se sad pretvara u relanost, po svemu sude}i. z A da li to doìvqavate i kao “kaznu” demokrata zbog odluke da ne podrìte buyet, s obzirom na tajming najave redfinisawa vlasti u Subotici, gde ina~e problemi u gradskoj kaolciji postoje ve} duè vreme?

- Sigurno da ne mo`e. Mogu samo da ka`em da je trebalo javnosti objasniti za{to nema tog novca za pokrjinsku kasu u ovoj godini, ako je on ranije postojao, jer je bio predvi|en u buxetu za 2009. godinu. Uz to, postavqa se i logi~no pitawe odakle }e onda biti novca za finansirawe novih nadle`nosti Vojvodine, ako nije bilo novca za prihvatawe na{eg amandmana. Pa ne misli vaqda neko da }e republi~ka administracija deo sopstvenog novca za obavqawe nad-

Ono {to je za Srbiju u ovom trenutku najbitnije i predstavqa op{ti interes gra|ana, jeste ~iwenica da postoji politi~ka stabilnost. Svi zakonski predlozi koji su stigli u Skup{tinu, pa i buxet za narednu godinu imali su potrebnu ve}inu, {to je legitimno i neophodno da bi zakonski predlozi pro{li, ka`e za „Dnevnik“ portparol SPS \or|e Mili}evi}, upitan da li vladaju}a koalicija 2.009. godinu zavr{ava sa mrqom budu}i da jedna stranka iz vlasti – SVM nije glasala za buxet. Politi~ka stabinost je predulosov za realizaciju ciqeva na kojima je koalicija na vlasti stvorena. Ona je ne{to {to je neophodno zarad Srbije, zarad nastavka uspe{nog puta na{eg dr`ave ka EU. Ube|en sam da su toga sve-

Izvanredna saradwa sa Skup{tinom Vojvodine - Moja èqa gra|anima Srbije je da budu zdravi i li~no sre}niji u ovoj godini. A svima èlim da budemo kandidati za ~lanstvo u EU, jer je po meni to pozicija koja }e obezbediti realizaciju onih kolektivnih èqa koje su zajedni~ke, poru~ila je predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} za”Dnevnik” ~estitaju}i gra|anima nastupaju}u 2010. godinu. Na pitawe kako ocewuje dosada{wu saradwu republi~kog i pokrajinskog parlamenta Vojvodine \uki}-Dejanovi} kaè: - Imali smo izvanrednu saradwu bez obzira na to {to se „~ekalo“ na progla{ewe i dono{ewe Statuta Vojvodine dosta dugo. Mislim da ta saradwa moè biti jo{ neposrednija kada su u pitawu konkretni oblici: obrazovni zdravstveni i zakonske materije koje treba da reguli{emo, kao i podzakonska akta koja treba da usagla{avamo. D. M.

REKLI SU

Markovi}: Uozbiqiti i izbore za predsednika le`nosti koje se sad prenose Vojvodini preto~iti u pokrajinsku kasu? Ja u to ne verujem, jer to jo{ nismo videli. z Kako }e se nedostatak realnog novca u buyetu APV za 2010. godinu, ~iji ve}i deo ~ine transferna sredstva, odraziti na funkcionisawe pokrajinske amdinistracije? Vi ste nedavno upozorili da }e vrlo brzo zafaliti tih 15 milijardi na kojima je SVM insitirao i navedenim amandmanom. - Generalno gledaju}i, ono {to o~ekuje pokrajinsku administraciju ve} je vi|eno i u 2009. godini. Ni{ta se bombasti~no ne}e desiti. Samo }e na{e mogu}nosti biti jo{ suènije nego {to su bile u godini iza nas. z U Skup{tini Vojvodine ukazali ste da je ve} postao trend uve}awe transfernog dela i smawewe iznosa relnog novca u pokrajinskoj kasi, koji nije po~eo s globlanom krizom? - Taj trend se jasno video, ali se o tome nije govorilo i sad se nalazi opravdawe u ekonmskoj krizi. Ali pokrajinski buxet svake godine je relano sve mawi i mawi jo{ od usvajawa novog Ustava 2006. godine. To je podatak koji je proverqiv. Od usvajawa Ustava stalno postoji to klizawe i preme{tawe strukture novca u pokrajinskoj kasi tako da stalno raste taj transferni novac dok opadaju sredstva kojima pokrajinska administracija moè da upravqa. z Kakva o~ekivawa u tom pogledu imate od najava o skorom dono{ewu zakona o finansirawu pokrajine? - I sam sam ~uo najave koje nas ube|uju da bi na prole}e mogao biti usvojen taj zakon o finansirawu. A da li }e tako i biti, vide}emo. Taj zakon, me|utim, moè okvirno da re{ava ovaj problem, ali, {to se ti~e obezbe|ivawa realnog novca, to }e i daqe ostati veliko pitawe. z Neki analiti~ari ocewuja da se SVM ovim potezom, odnosno insistirawem na interesima pokrajine,

pribliàva i bira~km telu van nacionalne zajednice koju politi~ki predstavqa. Imate li takvu ambiciju? - SVM ima ambiciju da bude mawinska regionalna stranka, odnosno da pre svega zastupa inetrese ma|arske nacionalne zajednice, a koji se u velikoj meri podudaraju sa inetersima i svih drugih zajednica koje ìve u Vojvodini. U tom smislu, mislim da je potpuno realna ta na{a ambicija. Ono {to je bolno je da mi za takvo zalagawe nemamo partnera na politi~koj sceni, a kad je re~ o stranakama iz korpusa ve}inske zajednice. Zbog toga je na neki na~in vojvo|ansko pitawe postalo ma|arsko mawinsko pitawe, {to je dosta tragi~no. U Vojvodini ìvi 70 posto Srba, a ispada da je pitawe realizacije interesa Pokrajine, i na primeru ovog glasawa o buxetu, interesantno samo za SVM, dok su svi ostali taj interes izgleda `rtvovali na oltaru vlasti. z Imate li zbog toga problema u svojoj stranci, o ~emu se tako|e spekulislao u medijima? - Oko ovih pitawa SVM je prili~no homogen. Na{a odluka o neglasawu za buxet doneta je nakon dosta razgovora unutar stranke. I u tom pogledu u SVM-u nema nikakvih unutra{wih napetosti. A sve {to se tim povodom moglo pro~itati u nekim medijima, za mene je bilo i iznena|uju}e i sme{no. z Da li je poziv na saradwu iz Srpske napredne stranke doveo do rasta “cene” SVM-a na politi~kom trì{tu? - Mi ne trgujemo. Niti sam to doìveo kao ponudu za koju bi se trebala definisati “uzvratna cena”. To je deo politi~kog ìvota. To je izjava iz SNS-a koja je usledila u trenutku nekog nadahnu}a verovatno zbog okolnosti koji su nastale u vladaju}oj koalciji. Ali, ne vidim da bi to danas mogla biti realnost. A {ta }e ìvot doneti za dve, tri, ili pak osam godina, to ne znam. Branka Dragovi}-Savi}

Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} ocenio je da je Zakon o politi~kim partijama, koji predvi|a o{trije uslove za preregistraciju postoje}ih i registraciju novih politi~kih stranaka, kqu~ celovite reforme politi~kog sistema koja o~ekuje Srbiju. Prema wegovim re~ima, trebalo bi izvr{iti i odre|ene izmene Zakona o izboru predsednika, kako bi se taj proces “uozbiqio, jer se odre|eni pojedinci iz nekakvog avanturizma prijavquju za izbore, {to samo po sebi nije problem, ali jesto to {to tro{e novac poreskih obveznika”. “Ako neko `eli da se kandiduje za

Nikoli}: Opredeqewe za EU je nesporno Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} ocenio je da je opredeqewe Srbije za pounopravno ~lanstvo u Evropskoj uniji nesporno i istakao da se ne slaè sa onima koji smatraju da je potrebno da se o tome izja{wavaju gra|ani na referendumu. “Jasno je da politi~ar koji èli da se u Srbiji ìvi boqe i normalnije, u skladu sa pravilima i demokratski, i koji èli da predstavqa politi~ku snagu u Srbiji, ne moè da kaè da je protiv ulaksa Srbije u EU”, rekao je Nikoli} i intervjuu agenciji Beta, isti~u}i da je EU ispravan put Srbije i da od wega

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi} izjavila je danas da su gra|ani najve}i dobitnici u procesu evropske integracije Srbije, ali da na tom putu tek predstoji pravi posao na istinskom mewaju dru{tva.Da bi Srbija stigla dotle da weni gra|ani budu najve}i dobitnici u procesu evropske integracije, potrebno je da „rukave zasuku” pre svega skup{tina i vlada, ali i gra|ani, istakla je Delevi} za “Politiku”.Delevi} je ukazala da bi umesto bavqewa pitawem kada Srbija mo`e da o~ekuje status

Vlada bez buyetske mrqe bila lo{a poruka. I pored razli~itosti i specifi~nosti koje postoje u vladaju}oj koaliciji, svaka politi~ka partija mora i treba da snosi odgovornost za postupke i odluke. Ne mislim da je to nekakva mrqa kada je re~ o vladaju}oj koaliciji. Ube|en sam da je ova vlada i parlamentarna ve}ina na dobrom putu da realizuje onih pet kqu~nih na~ela na kojima je formirana i da }e nastaviti taj posao i naredne godine. - Nije mi poznato da li je bilo razgovora unutar vladaju}e koalicije, ali smatram da SPS i koalicija okupqena

nema odustajawa. Nikoli} je posebno istakao da je SNS svojim opredeqewem za evropske integracije doprineo ve}oj podr{ci gra|ana tom procesu i da zbog toga “EU vi{e ne mo`e da zaustavqa taj put ili ga osporava pri~om da se ne zna {ta }e biti kada se u Srbiji promeni vlast”.

Delevi}: Svi da zasuku rukave

PORTPAROL SPS \OR\E MILI]EVI] ZA „DNEVNIK“

sni i predstavnici vlasti i opozicije. Naravno da odluka poslanika SVM da ne glasaju za predlog buxeta nije dobra poruka javnosti. U neku ruku to je bilo wihovo legitimno pravo, no wihov stav nije nai{ao na razumevawe unutar vladaju}e koalicije. Mi po{tujemo stav svake politi~ke partije da razli~ito misle o odre|enim zakonskim predlozima. Ali svakako da nije dobro da imamo suprostavqena mi{qewa o zakonskom predologu koji treba da omogu}i funkcionisawe dr`ave u 2009. godini i svakako da je to

predsednika republike i ima ambiciju da vodi dru{tvo, treba ne{to i da rizikuje, jer sada{wi zakon predvi|a velika sredstva za kampawe, kontrolu izbora i druge izborne radwe za svakog kandidata ponaosob, a politika mora biti ozbiqno zanimawe koje nosi i odre|eni rizik”, rekao je ministar.

oko we sa PUPS-om i JS, nije prava adresa za takvo pitawe. Prava adresa je Demokratska stranka koja je prakti~no ve}inska partija kada je re~ o samoj valadaju}oj koaliciji. Na na{e pitawe da li je za socijaliste SVM i daqe pouzdan partner u vlasti Mili}evi} odgovara da je za SPS izuzetno va`no da postoji politi~ka stablinost. Koalicija – SPS, PUPS, JS koalicioni sporazum je potpisala sa DS – om. Komentari{u}i pri~e da je bilo trgovine sa glasovima, Mili}evi} “`e-

kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji (EU), pre trebalo razmi{qati kako da najboqe budu ispuwene obaveze, a to su odr`awe reformi, uz ispuwavawe preporuka iz Izve{taja Evropske komisije o napretku zemqe na putu ka EU.

li da veruje” da su poslanici koji su glasali za buxet imali na umu ~iwenicu koliko je va`no da imamo usvojen buxet, jer samo tako moèmo omogu}iti da dràva u 2010. nesmetano funkcioni{e. - Mislim da su poslanici koji su glasali za buxet pre svega imali na umu op{ti interes gra|ana Srbije. Na pitawe da li bi SPS-u smetalo da DS u|e u nekakav aran`man sa LDP-om, ako vladi usfali podr{ka za neki zakon Mili}evi} kaè da u ovom trenutku nema razloga da razmi{qaju na tu temu. - @elim da se vratim na pri~u sa samog po~etka, a to je da u Srbiji postoji politi~ka stabilnost- kaè portparol SPS-a. S. Stankovi}

EKONOMIJA

ponedeqak4.januar2010.

Po~ela godina gradwe Ministar Milutin Mrkowi} najavio je da }e 2010. biti godina gradwe, jer su zavr{eni glavni projekti za autoput i pripremqen deo dokumentacije za prugu. Obezbedili smo ve}i deo sredstava za Koridor

znice oko Beograda. "Ve} imamo 115 miliona evra od Evropske investicione banke za deonicu od Dobanovaca do Batajnice", kazao je Mrkowi} i najavio da bi, kori{}ewem svih tih sredstava, veliki projekat

DNEVNIK

Statistika „izgubila” radnike Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 16,6 odsto, prema Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2009, {to je za 2,3 procentna poena vi{e nego u istom periodu 2008. godine, objavio je Republi~ki zavoda za statistiku. Kako su naveli u Zavodu, stopa nezaposlenosti u centralnoj Srbiji iznosila je 17,2 odsto, u Vojvodini 18,3 odsto, dok je nezaposlenost u Beogradu bila 13,4 odsto.

INTERVJU

Stopa nezaposlenosti predstavqa broj nezaposlenih u ukupnom broju radno aktivnih stanovnika, a me|u `enama u Srbiji je iznosila 18,4 odsto, dok je stopa nezaposlenosti mu{karaca mawa za 3,1 procentni poen i iznosila je 15,3 procenta. Republi~ki zavod za statistiku objavio je i da je stopa zaposlenosti, koja predstavqa procenat zaposlenih u ukupnom stanovni{tvu starijem od 15

godina, u oktobru 2009. iznosila je 40,8 odsto i pala je za 3,4 odsto u odnosu na oktobar 2008 Stopa zaposlenosti za mu{karce iznosila je 48,5 odsto, a za `ene 33,7 odsto. Najve}a stopa zaposlenosti je u centralnoj Srbiji i iznosila je 42 odsto, zatim u Beogradu 41 odsto, a najmawa je u Vojvodini i iznosila je 38,3 odsto. Stopa neformalne zaposlenosti, odnosno broj osoba koje

u ukupnom broju zaposlenih rade na "crno", iznosila je 20,6 odsto u oktobru 2009. i bila je za 2,4 odsto ve}a nego u istom mesecu 2008, naveo je Zavod za statistiku Srbije. Radnu snagu (aktivno stanovni{tvo) ~ine sve osobe koja rade makar jedan sat sedmi~no ili aktivno tra`e posao. Anketa o radnoj snazi sprovedena je u oktobru 2009. godine na uzorku od oko 7000 doma}instava.

MIROSLAV VASIN, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA RAD I ZAPO[QAVAWE

Uspe{no se borimo protiv nezaposlenosti 10, milijardu i sto miliona evra, rekao je Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkowi}, i to 388 miliona dolara od Svetske banke, 600 miliona evra od Evropske investicione banke, 150 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj i 100 miliona iz od Helenik plana. Prema wegovim re~ima, nominovano je jo{ 40 miliona za deo obila-

izgradwe autoputeva, u du`ini od 250 kilometara, mogao da bude zavr{en do 1. maja 2012. godine. Ove godine planiramo da zavr{imo ceo severni krak Koridora, od Beograda do Horgo{a, rekao je Mrkowi}, sa "ipsilon" krakom kod Subotice, koji je sa 25 kilometara vezan za Kelebiju, dakle ukupno 110 kilometara puta na severu.

Elektronski po autoputu Gra|ani koji èle da koriste ure|aj za elektronsko napla}ivawe putarine bez zaustavqawa vozila mogu da ga nabave u Javnom preduze}u "Putevi Srbije" i Auto-moto savezu Srbije, po ceni od 3.500 dinara. Elektronska naplata putarine za sada funkcioni{e na deonici autputa [idBeograd, kao i odnedavno na desetak najprometnijij naplatnih rampi na autoputu Beograd-Ni{. Ovaj bezgotovinski na~in pla}awa putarine funkcioni{e tako {to vozilima, koja imaju poseban ure|aj - "TAG" koji se montira na vetrobran, pri prolasku kroz naplatnu stanicu sistem o~itava podatke i iznos putarine i skida unapred upla}en novac, posle ~ega se rampa podiè. Vozilo moè da pro|e kroz naplatnu rampu do brzine od 50 ki-

lometara na sat. U "Putevima Srbije" re~eno je da postoji veliko interesovawe za "TAG" ure|aj, ali da ga vi{e kupuju firme nego fizi~ka lica. Korisnik te usluge mo`e da bude svako pravno ili fizi~ko lice, koje potpi{e ugovor sa "Putevima Srbije", preuzme ure|aj i uplati najmawe 800 dinara za wegovo aktivirawe. Do sredine slede}e godine, kako je najavqeno, ve}ina naplatnih rampi, ~ak i one najmawe, ima}e elektronski sistem za naplatu putarine tako da zastoja ne}e biti. Re~ je o najsavremenijem sistemu elektronskog sistema za napla}ivawe putarine, koji je u Srbiji uradio Institut "Mihajlo Pupin", a ~ije }e uvo|ewe u Evropi biti obavezno tek od 2014. godine.

NIP poma`e op{tine Dve milijarde dinara nameweno je za program "Razvoj infrastrukture u 40 najnerazvijenijih op{tina“, saop{tilo je ministarstvo za Nacionalni investicioni plan. Odluku o projektima koje }e finansirati bi}e upu}ena Vladi do 1. februara Najsiroma{nije op{tine u Srbiji su prijavile ukupno 405 projekata u vrednosti od 9,43 milijarde dinara, a kriterijume za finansirawe ispuwava 396 projekata, objavqeno je na internet stranici ministarstva. Pro{le godine od odobrenih 148 projekata za devet meseci u potpunosti je zavr{eno 80, dok je 31 projekat realizovan sa vi{e od 50 odsto radova. Ministarstvo za NIP je pro{le godine organizovalo seriju obuka za vi{e od 80 predstavnika najnerazvijenijih

op{tina i pru`awem stru~ne podr{ke unapredilo kapacitete op{tina za upravqawe projektima. U okviru programa u najsiroma{nijim op{tinama u 2009. godini izgra|eno je 43 kilometara lokalnih puteva i ulica, jedan most, vi{e od 48 kilometara vodovodne i kanalizacione mre`e, dva postrojewa i pet rezervoara pija}e vode, kolektor otpadnih voda, bunar za vodosnabdevawe i deponija. Napravqeno je i renovirano devet {kola, vrti}a i fiskulturnih sala, a ure|eno je i {est otvorenih sportskih i de~ijih terena. Op{tina Bujanovac je u 2009. povukla najvi{e sredstava - 67 miliona dinara, dok op{tina @iti{te nije iskoristila ni{ta za samo jedan projekat - izgradwu postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

93,9710

95,8888

98,0942

93,6834

Australija

dolar

58,6219

59,8183

61,1941

58,4425

Kanada

dolar

62,0762

63,3431

64,8000

61,8862

Danska

kruna

12,6246

12,8822

13,1785

13,1398

Norve{ka

kruna

11,3124

11,5433

11,8088

11,2778

[vedska

kruna

9,1573

9,3442

9,5591

9,1293

[vajcarska

franak

63,1738

64,4631

65,9458

62,9804

V. Britanija

funta

105,1130

107,2580

109,7250

104,7910

SAD

dolar

65,3939

66,7285

68,2633

65,1937

Kursevi iz ove liste primewuju se od 31. 12. 2009. godine

Broj nezaposlenih u Vojvodini pro{le godine smawen je, dok je u gotovo svim ostalim evropskim regionima zbog ekonomske krize stopa nezaposlenosti znatno pove}ana. Po~etkom pro{le godine u Vojvodini je bilo vi{e od 196.000 nezaposlenih da bi na kraju taj broj bio smawen na 195.914. Taj po mnogima izuzetan rezultat u godini u kojoj su najavqivana samo otpu{tawa, po oceni Miroslava Vasina, pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, rezultat je u prvom redu ostvarivawa programa novog zapo{qavawa u Vojvodini, novih tehnologija, Fonda za kapitalna ulagawa i drugih pokrajinskih fondova ali i odlu~nosti Pokrajine da glavni akcenat u pro{loj godini stavi na zaustavqawe rasta nezaposlenosti. - Zahvaquju}i svim programima zapo{qavawa za koje se Vojvodina opredelila pro{le godine je u Pokrajini zaposleno 24.000 qudi. Koliki je to uspeh najboqe ilustruje ~iwenica da je prvih nekoliko meseci broj nezaposlenih rapidno rastao i da je u trenutku kada smo krenuli sa aktivnim merama zapo{qavawa on iznosio ~ak 209.000. Od maja pro{le godine nezaposlenost u Vojvodini po~iwe da opada da bi na kraju godine do{li do toga da ona bude ne samo ista kao 2008. ve} i mawa – obja{wava u razgovoru za na{ list Vasin. z Koje je mere aktivnog zapo{qavawa Vojvodina protekle godine primenila ? - U okviru pet mera pokrajinskog programa za zapo{qavawe do sada je kod poslodavaca zaposleno 15.470 nezaposlenih sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, od kojih je oko 7.500 pripravnika, 3.000 je na{lo posao kroz novo zapo{qavawe, 2.560 je otvorilo malu radwu ili preduze}e uz pomo} subvencija, oko 1.900 wih je zaposleno kroz javne radove, a 370 ih je registrovalo poqoprivredno gazdinstvo. Kada smo

kretali sa svim ovim merama sve je izgledalo kao utopija jer je kriza rasla iz meseca u mesec

ocenili smo da ~ak i ako do toga ne do|e bi}e dovoqno da je zaustavimo na nivou na kojem je bila krajem 2008. Me|utim, pokazalo se da su sve mere dale rezultate pa ~ak moglo bi se re}i nego {to smo i sami o~ekivali. z Iako podaci govore da je toliki broj qudi tokom pro{le godine dobio posao te{ko je oteti se utisku da je sve vi{e qudi bez posla kao i da se svakog meseca sa evidencije NSZ mnogi bri{u ne zato {to su do{li do posla ve} zato {to se na vreme ne javqaju nadle`noj slu`bi? - Va`no je napomenuti da brojke o kojima govorimo, dakle o onima koji su se kroz razne me-

Desetak gazda zagor~ava ìvot z Vlada Srbije je najavila objavqivawe kwige u kojoj }e biti izneta imena vlasnika koji su kupovali firme po Srbiji ne da bi one nastavile sa radom ve} da bi do{li do wihove imovine. Da li }e Vojvodina napraviti svoju “kwigu” o gazdama koji su pokupovali firme jer je ~iwenica da sve vi{e radnika pravdu traì pred zgradom Vlade? - Ovih dana ima}u sastanak sa ministrom Rasimom Qaji}em na kojem }emo se dogovoriti na koji na~in }e Pokrajinski sekretarijat za rad biti ukqu~en u probleme oko pogre{nih privatizacija kako bi znali {ta da ~inimo i u Vojvodini. Najava da }e Vlada Srbije krenuti u obra~un sa nesavesnim poslodavcima raduje jer smo se i u Vojvodini uverili koliko je gazda koji prave probleme. Po{to sam ~esto obilazio radnike koji imaju probleme mogu re}i da nije re~ o velikom broju nesavesnih gazda, ve} da se radi o mawe od deset qudi koji imaju veliki broj preduze}a na svom imenu u Vojvodinu. êkamo nekoliko sistemskih re{ewa da bi krenuli u obra~un sa wima: da se poveè sta` radnicima koje su gazde ostavile bez upla}enih doprinosa, zatim da se od Nove godine stroè kontroli{e da poslodavci redovno upla}uju doprinose za zaposlene i da ispla}uju zarade, da se re{i pitawe zdravstvenog osigurawa velikoj broja radnika koji }e zbog stroìjih propisa biti u opasnosti da ostanu bez prava na besplatno le~ewe. a nezaposlenost bila ogromna. U samom startu ~inilo se da je preambiciozno o~ekivati da }e broj nezaposlenih smawiti, ali

re Pokrajine zaposlili, odnose se na nezaposlene sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe koja je po mojoj oceni

najboqa i jedina validna. Po evropskim kriterijumima, koji se primewuju u NSZ, nezaposleni se moraju javqati redovno radi saradwe i traèwa posla. Ta~no je da se oni koji se ne pridràvaju tih pravila skidaju sa evidencije, isto kao {to se to ~ini u svim evropskim dràvama. z U Vojvodini se, kao i na nivou Republike, prema podacima u isto vreme smawuje i broj nezaposlenih i broj zaposlenih. Kako je to mogu}e? - Mnogo smo pro{le godine radili na socijalnom dijalogu kako bi {to mawi broj qudi ostao bez posla. Bili smo prisutni u preko 50 firmi kako bi pomogli da se re{e problemi i qudi sa~uvaju radna mesta. U Vojvodini ima mawe {trajkova i problema nego u ostatku Srbije. S druge strane, ta~no je da imamo situaciju u kojoj se smawuje broj i nezaposlenih i zaposlenih. To se doga|a zato {to nemamo dobar sistem evidencije koje se vode o broju zaposlenih jer se one izme|u sebe toliko razlikuju da je po jednima bez posla pro{le godine ostalo 50.000, po drugima 20.000 a tre}ima mnogo puta vi{e. Zato treba usaglasiti metod po kojem }e se broj zaposlenih evidentirati kako se ne bi pojavqivale razli~ite brojke koje zbuwuju, a tvrdim da je evidencija NSZ jedina validna i ta~na. @ao mi je {to Pokrajina ni sada nije dobila pravo da ima svoj zavod za statistiku upravo zato da bi na pravi na~in mogli da imamo aùrnije podatke i o onima koji rade i o onima koji traè posao ali i o onima koji su bez wega u me|uvremenu ostali. Sigurno je da je zbog krize dobar deo radnika ostao bez posla i to niko ne moè zanemariti ali u isto vreme se ne moè osporiti da smo kroz mere koje smo sprovodili uspeli da re{imo mnoge probleme i qudima ponudimo posao na kra}i ili duì rok. Qubinka Male{evi}

EPS LANE OBORIO REKORD U PROIZVODWI STRUJE

Kresawe tro{kova donelo 80 miliona evra Elektrane kojima upravqa Elektroprivreda Srbije proizvele su u 2009. godini vi{e od 36 milijardi kilovat-~asova elektri~ne energije, {to je do sada nezabeleèna proizvodwa. U odnosu na elektroenergetski bilans to je preba~aj od jedan odsto, a u odnosu na 2008. godinu, kada je, tako|e, ostvarena do rekordna proizvodwa, zabeleèn je rast od ~ak 3,1 odsto. Rekord su oborile i termoelektrane, u kojima je proizvedeno oko 25 milijardi kilovat-sati, dok su hidroelektrane sa proizvodwom ve}om od 11 milijardi kilovat-sati, (pet odsto iznad plana i 10,5 odsto vi{e nego 2008.) ostvarile izuzetnu proizvodwu . U uslovima ekonomske krize, kad se na sve strane beleì pad proizvodwe, Elektroprivreda Srbije je zabeleìla rast proizvodwe, koji naàlost, nije oti{ao za

pove}awe privrednih aktivnosti, ve} pre svega u potro{wu doma}instava, zakqu~eno je na proizvodnotehni~kom kolegijumu Elektroprivrede Srbije, odr`anom 1. januara. Kad se na proizvodwu elektrana kojima upravqa EPS dodaju rezultati u elektrana na Kosmetu, proizvodwa elektri~ne energije na teritoriji Republike Srbije, prvi put je prema{ila 40 milijardi kilovat-~asova, ta~nije proizvedeno je 41,2 milijarde kilovatsati. Uz proizvodwu hidroelek-

trane Piva, kojom u skladu sa dugogodi{wim ugovorom o saradwi sa Elektroprivredom Crne Gore upravqa EPS, prema{ene su 42 milijarde kilovat-sati. Proizvodno-tehni~ki kolegijum EPS-a nagla{ava da rekordni proizvodni rezultati, koji se ostvaruju iz godine u godinu, pokazuju da su velika ulagawa u proizvodne kapacitete u prethodnim godinama bila ispravan poslovni potez, da se samo ulagawem u sopstvene kapacitete mo`e pove}ati

Temperatura diktira potro{wu Posledwi dan pro{le godine bio najtopliji 31. decembar u posledwih 120 godina sa temperaturama od preko petnaest stepeni. Tog dana je u Srbiji potro{eno 126 miliona kilovat-sati, {to je za ~ak 30 miliona kilovat-sati mawe nego desetak dana ranije, kada je, uz skoro 30 stepeni ni`e temperature, oboren i rekord u dnevnoj potro{wi.

doma}a proizvodwa elektri~ne energije i da su doma}i kapaciteti najsigurniji elektroenergetski oslonac zemqe. Uvoz elektri~ne energije u 2009. godini bio je planiran na nivou od 574 miliona kilovat-sati, a uvezen je samo 121 milion. Izvoz elektri~ne energije je, krajem 2008. godine, kad su pravqeni planovi za pro{lu godinu bio vi|en na nivou od 254 miliona kilovat-sati, ali je EPS je u lane izvezao gotovo {est puta vi{e – milijardu i po kilovat-sati. Dobrim planirawem rada proizvodnih kapaciteta zna~ajno su smaweni tro{kovi anga`ovawa Panonskih termoelektrana-toplana (tro{e mazut i gas). Ukupno smawewe tro{kova poslovawa EPS-a u 2009. godini, po ta tri osnova, je oko 7,7 milijardi dinara, odnosno oko 80 miliona evra! A. Brzak

EKONOMIJA

DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

PO^IWE PODELA BESPLATNIH HARTIJA OD VREDNOSTI ZA GRA\ANE

Akcije i pare sti`u na Badwi dan Na ra~une koje su gra|ani sami prijavili prilikom upisa prava na besplatne akcije, a koji se vode kod poslovnih banaka i po{te, 6. januara bi}e upla}eno po 1.700 dinara od do sada prodatih akcija iz Privatizacionog registra, izjavio je direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi}. On je u intervjuu Tanjugu rekao da }e gra|anima koji nigde nemaju teku}i ra~un biti otvoren besplatni teku}i ra~un u Po{tanskoj {tedionici, a novac }e mo}i da podignu u filijalama po{te uz prilo`enu li~nu kartu. Cvetkovi} je objasnio da }e gra|anima na Badwi dan na poseban nenov~ani ra~un - vlasni~ki ra~un biti preneto i po pet akcija NIS a ukupne nominalne vrednosti

VESTI

Akcionarski fond

2.500 dinara. Gra|ani }e mo}i da dobiju potvrdu u po{ti da poseduju akcije, ali te akcije ne}e mo}i da budu odmah unov~ene na berzi.

S obzirom na to da je NIS zatvoreno akcionarsko dru{tvo, onog trenutka kad ta kompanija donese odluku o izlasku na berzu akcijama }e mo}i da se trguje na

Direktor Agencije za privatizaciju objasnio je da }e gra|ani u 2010. dobiti i akcije Akcionarskog fonda, kojima }e mo}i da trguju na berzi. Kako je objasnio, u Akcionarskom fondu na}i }e se sve ono {to do sada nije prodato iz Privatizacionog registra i Akcijskog fonda. Re~ je o mawinskim paketima firmi koje su se prodavale prema Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1996. i Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine. Projekcija je da svi ti mawinski paketi imaju ukupnu nominalnu vrednost od oko 25 milijardi dinara. Kako je re~ o velikom broju preduze}a koja imaju razli~itu pojedinacnu vrednost, nije mogu}e deliti te akcije na ogroman broj gra|ana kao {to je to slu~aj kod akcija NIS-a, ve} }e gra|ani dobiti vrednosni papir kojim }e ostvariti pravo na srazmerni deo ukupne vrednosti svih tih do sada neprodatih akcija. Cvetkovi} je objasnio da gra|ani mogu i da ne prodaju te akcije i da sa~ekaju Agenciju koja }e nastaviti da prodaje pakete i da te akcije pretvara u novac. Kada prikupi dovoqan iznos novca, Agencija }e pozvati gra|ane da od wih otkupi te akcije. berzi, a Cvetkovi} je preporu~io gra|anima da sa~ekaju taj

trenutak. On je sugerisao gra|anima da ne prodaju akcije NIS-a

PREDUZE]A NEZADOVOQNA NESTABILNIM DEVIZNIM KURSOM

Izvozili kukuruz, uvozili naftu Prvi na listi izvoznih proizvoda Srbije u novembru bio je kukuruz sa 36 miliona dolara, dok je sirova nafta sa vredno{}u od 132 miliona dolara bila prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Na drugom mestu izvozne liste su toplo vaqani proizvodi sa 24 miliona dolara, tre}i po vrednosti izvoza je rafinisani {e}er sa 20 miliona dolara, slede hulahop ~arape sa 17 miliona dolara, a iza wih su maline sa 16 miliona dolara. Na drugom mestu uvozne liste za novembar je prirodni gas sa 51 milionom dolara, lekovi za maloprodaju sa 40 miliona dolara su na tre}em mestu, a metalur{ki koks je ~etvrti po vrednosti uvoza sa 32 miliona dolara. Uvoz plinskog uqa bio je, tako|e, 32 miliona dolara, a slede putni~ki automobili sa 28 miliona dolara. Za uvoz motornih vozila za prevoz osoba, autobuse i minibuse, potro{en je 21 milion dolara, a za avione i ostale vazduhoplove, mase od dve do 15 tona, dato je 16 miliona dolara.

„Jat” izgubio 15 miliona Generalni direktor “Jat ervejza” Sr|an Radovanovi} izjavio je da nacionalni avioprevoznik u 2009. godini o~ekuje gubitak od 14 do 15 miliona evra, ali da je u 2010. godinu u{ao sa ciqem da umesto gubitaka ostvari profit. Radovanovi} je ocenio da je proteklu godinu u “Jatu” obele`io po~etak procesa temeqnog restrukturirawa kompanije, koji je, prema wegovim re~ima, ve} dao vidqive efekte. “Vladi Srbije dostavili smo Predlog mera za daqe poslovawe ‘Jata’, koji je zasnovan na pove}awu broja putnika, smawivawu rashoda i rekonstrukciji kompanije. Zapo~eli smo sprovo|ewe tih mera, koje }e doprineti na{im nastojawima da se nacionalna aviokompanija vrati na poziciju regionalnog lidera u vazdu{nom saobra}aju”, rekao je Radovanovi}.

Da li evro spasava privredu Srbija je u jo{ jednu novu gosednik Unije tekdinu u{la u polemikama o kursu stilaca Milan dinara i na~inu na koji se on Kneèvi} objaformira. @ele}i {to stabilni{wava da preduzeji kurs doma}e valute koji bi im }a imaju problema obezbedio predvidqivije uslove i prilikom mawih poslovawa, doma}i privrednici potresa na deviovih dana su ~ak zatraìli ukiznom trì{tu: ako dawe dinara i uvo|ewe evra. S evro sko~i za samo druge strane, monetarne vlasti, jedan jedini dinar oli~ene u Narodnoj banci Srbiu ovom trenutku se je, ne samo da odbacuju tu ideju, preko 280 miliona ve} smatraju da ne bi trebalo ni evra pove}a dug da veèmo dinar za evro, ve} da privrede, jer prije najboqe re{ewe i daqe sadavreda je du`na 24 {wi nadzirani plivaju}i kurs. milijarde evra, Zbog varirawa vrednosti dispoqnim i unutranara tokom decembra koje je, {wim poveriociistini za voqu, bilo daleko od ma. Kursne razlike dramati~nog, privrednici su idu na teret preduposledwih dana ponovo od vlaze}a i prakti~no sti zatraìli stabilan i preddobijate parametevidiv kurs dinara, isti~u}i da re negativnog potrpe gubitke zbog kolebawa weslovawa i gubite kreditni bogove vrednosti. Guverner NBS nitet, ukazuje Kneèvi}. Radovan Jela{i} je, me|utim, Srbija, podsetimo, trenutno odbio bilo kakav razgovor na ima plivaju}i kurs koji je ruovu temu, pa ~ak i da se sastane s kovo|en, {to zna~i da, u slu~aprivrednicima, ju zna~ajnijeg pojer se, kako je obve}awa ili smaMoè Srbija da jasnio, kurs forwewa vrednosti mira na sloboddinara centralpre|e na fiksni nom trì{tu, a kurs, ali tada vi{e na banka moè da ne dogovorima na interveni{e na ni{ta ne bi bilo sastancima. deviznom trìisto, ni plate, Stvar je prote{tu kako bi se ni penzije, ni javna kle sedmice doizbegla nestadatno zakuvao bilnost ekonopotro{wa, tvrdi predsednik Primije, {to NBS guverner Jela{i} vredne komore neretko i ~ini. Srbije Milo{ Ekonomisti objaBugarin pri~om o mogu}em uvo{wavaju da postoji jo{ nekoli|ewu evra, {to su potom razrako mogu}nosti na ovom poqu od dili u Uniji poslodavaca predkojih se kod nas trenutno pomiloìv{i da se valuta Evropske wu dve - uvo|ewe evra i fiksni monetarne unije uvede kao zvakurs. ni~na u Srbiju od 1. januara Na predlog o uvo|ewu evra 2011. godine. umesto dinara, i ekonomisti i Iako dinar nije u decembru NBS odmah su reagovali upozopao vi{e od dva procenta, predrewem da nam to ne bi dozvolila

Evropska centralna banka, te da bi, ukoliko bi se ipak odlu~ili da jednostrano uvedemo evropsku monetu, verovatno trpeli neku vrstu sankcija. To {to su Crna Gora i Kosovo bez posledica sproveli ovaj korak, zapravo ne zna~i mnogo: to je u~iweno u specifi~nim politi~kim momentima, uz pre}utnu saglasnost evropskih institucija. Uz to, ne treba zaboraviti da je crnogorska ekonomija dvadesetak puta mawa od srpske, o kosovskoj da ne govorimo. Druga varijanta je fiksni kurs, odnosno takozvani valutni odbor, {to je na primer u~inila BiH, vezuju}i svoju konvertibilnu marku za najpre nema~ku marku, a potom evro. Pristalice ove ideje navode da bi ovo bilo korisno za Srbiju, jer bi, naprosto, dinar tako bio vezan za evro kao za sidro, {to bi i gra|anima i preduze}ima omogu}ilo predvidivost i lak-

{e planirawe, a doma}im vlastima oduzelo sve instrumente vo|ewa monetarne politike. S druge strane, u tom slu~aju koli~ina dinara u opticaju mora biti pokrivena deviznim rezervama i direktno zavisi od priliva deviza u zemqu. To bi verovatno moralo da zna~i smawewe javne potro{we, buxetskih plata i penzija, a pojedini kriti~ari ideje o valutnom odboru upozoravaju da u zemqama koje pate od deficita platnog bilansa - poput Srbije, fiksni kurs i smawewe novca u opticaju mogu biti dobra podloga za recesiju. - Naravno, moè Srbija da pre|e na reìm fiksnog kursa, ali se varaju oni koji misle da moè{ pre}i na reìm fiksnog kursa, a da sve ostalo ostane isto - i plate, i penzije, i javna potro{wa. Sve bi se drasti~no izmenilo - upozorava guverner Jela{i}. V. ^vorkov

sklapawem kupoprodajnog ugovora, ve} da sa~ekaju da se to preduze}e pojavi na berzi i formira tr`i{na cena, za koju veruje da }e biti ve}a od nominalne cene akcije NIS-a. Prema wegovim re~ima, prednosti berzanskog u odnosu na vanberzansko trgovawe su vi{estruke: pored toga {to je trgovawe na berzi organizovano, ono je za gra|ane i besplatno, jer je to predvi|eno Zakonom o besplatnoj podeli akcija. Cvetkovi} je naglasio da gra|ane niko ne mo`e da spre~i da akcijama trguju i pre nego {to NIS donese odluku da iza|e na berzu, istakav{i da je, ipak, tu re~ o neorganizovanoj trgovini i transakciji koja za sobom povla~i zna~ajne tro{kove i {to je jo{ opasnije, “postoji i mogu}nost manipulacije i zloupotreba”.

MINISTAR TRGOVINE SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Poskupe}e samo struja Pad inflacije i stabilnije cene o~ekuju nas u 2010. godini, ocenio je Slobodan Milosavqevi}, ministar trgovine i usluga Srbije. On je dodao da je planirana inflacija u ovoj godini oko {est odsto. “Nema razloga za poskupqewe nijednog proizvoda ili usluga, osim elektri~ne energije”, izjavio je ministar i dodao da Elektroprivreda Srbije ima gubitke zbog cena koje su me|u najniìma u Evropi. O~ekuje se samo jedno poskupqewe struje u 2010. od oko 10 odsto, dok ne bi trebalo da do|e do poskupqewe prehrambenih proizvoda, jer je pro{logodi{wa sezona bila jako dobra. Milosavqevi} je istakao da postoje objektivni uslovi za pojeftiwewe gasa od 10 odsto i dodao da o~ekuje snièwe cena goriva, jer su cene na svetskim berzama stabilne i pokazuju tendenciju opadawa. “Nadam se da }emo imati samo jedno poskupqewe struje u 2010. godini od oko 10 odsto i da }e to biti jedino negativno na poqu cena i tro{kova ìvota u ovoj godini”, rekao je srpski ministar trgovine i usluga. Milosavqevi} je rekao da za poqoprivredno prehrambene proizvode nema razloga za poskupqewe, jer je pro{logodi{wa sezona bila jako dobra. Verujem da u 2010. godini ne}e biti ni poskupqewa hrane, osim sezonskog karaktera, rekao je Milosavqevi}. Prema wegovim re~ima, postoje objektivni uslovi za pojeftiwewe gasa od 10 odsto i dodao da o~ekuje i snièwe cena goriva. Nepredvidovo je kretawe cena nafte i naftnih derivata, ali, kako je rekao, informacije sa svetskih berzi pokazuju da su cene stabilne i da imaju tendenciju pada.

PREDSEDNIK PKS MILO[ BUGARIN

GUVERNER NBS RADOVAN JELA[I]

Recesija na izmaku

Inflacija do {est posto

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Milo{ Bugarin izjavio je da je stabilnost kursa nacionalne valute najva`niji zahtev srpske privrede dràvi u 2010. godini. “Ne èlim da iko operi{e sa tim da mi insistiramo na fiksnom kursu”, kazao je Bugarin agenciji Beta, pojasniv{i da zahtev privrede za “predvidiv okvir” zna~i gosdi{we odstupawe kursa za plus, minus pet odsto. Prema wegovim re~ima, Narodna banka Srbije bi po pitawu kretaWa nivoa kursa uvek trebalo da reaguje “preventivno, a ne posledi~no”. Bugarin je ocenio i da bi nivo direktnih stanih investicija u Srbiji ove godine mogao bi biti tri milijarde evra, {to bi za oko 50 odsto bilo vi{e nego u 2009. godini. “Optimista sam na osnovu pokazateqa posledweg tromese~ja 2009. koje je obeleìo zaustavqewe recesije”, kazao je on. Bugarin je istakao da “nivo stranih direktnih investicija ne zavisi od

stranih ulaga~a, ve} od toga koliko smo mi spremni da budemo atraktivni i afirmativni, brzi i efikasni u administrativnoj proceduri koja najvi{e odbija strane investitore”. Prema wegovim re~ima, investitorima ne treba da vi{e da nudimo wive za grinfild investicije, nego ure|ene slobodne zone, tehno-parkove u kojima }e imati mogu}nost da posluju i 40 odsti jeftinije. Predsednik PKS je ocenio da je “velika {ansa za dijasporu” da u~estvuje u ponovqenoj privatizaciji ranije privatizovanih preduze}a ~ija je kupovina poni{tena. Bugarin je istakao da je “za kapital potrebna politi~ka stabilnost i ekonomska predvidqivost” i dodao da bi “`eleo da ova vlada zavr{i ceo svoj mandat, jer je zapo~ela dobe stvari i najavila dobar reformski kurs”. Privrednici Srbije o~ekuju “nastavak podsticajnih mera koje su bile u 2009. godini”, jer }e i 2010. biti godina “te{ke krize”.

Kurs evra u 2010. godini bi}e stabilan, a dinar }e ja~ati, ali samo ako se budu ispo{tovali dogovori, rekao u intervjuu za RTS guverner Radovan Jela{i}. Inflacija u narednoj godini bi}e od ~etiri do {est odsto, a standard gra|ana utoliko boqi, ukoliko cene budu mawe rasle, naglasio guverner. Guverner je rekao da mu je laknulo zbog zavr{etka 2009. godina, me|utim, prema wegovim re~ima, Srbija se dobro izvukla jer je moglo da bude i mnogo gore. Jela{i} je naglasio da se nada da qudi cene ~iwenicu da je sve zavr{eno boqe i jeftinije za poreske obveznike u Srbiji, nego {to je slu~aj u susednim dràvama. “Najteè mi je u 2009. godini palo, kao i ranijih godina, to da kad se ne{to desi sa kursom svi prstom upere iskqu~ivo na Narodnu banku. O~ito qudi ne shvataju, ili ne èle da shvate

da je kurs prilika svih de{avawa u makroekonomiji”, objasnio je guverner. Jela{i} je istakao da }e Srbija imati relativno ja~i kurs iznad mnogih o~ekivawa, ali samo ako se budu ispo{tovali dogovori o zamrzavawu teku}e potro{we, ako se sve {to je planirano uloì u infrastrukturne investicije i ako do|e do pove}awa izvoza. Na pitawe kakav standard o~ekuje u 2010. godini i kako }e gra|ani ìveti, guverner je odgovorio da ~im bude mawa stopa inflacije, naru{avawe standarda }e biti mawe. “Pored zamrznutih zarada i zamrznutih penzija ako uspemo da inflacija krajem idu}e godine ne bude samo {est, nego mo`da pet ili mawa odsto, sa tim }e i pogor{awe biti mawe. Dakle, ìve}emo boqe nego u 2009. godini”, rekao je Jela{i}.

BERZA

ponedeqak4.januar2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Godina lutawa zavr{ena u plusu Upravo okon~anu godinu na Beogradskoj berzi obele`ili su veliki rasponi u cenama akcija i smaweno interesovawe investitora oli~eno u `estokom padu vrednosti ukupnog prometa. Ipak, indeksi su godinu, sli~no kao i na drugim berzama u svetu, zavr{ili u plusu. Rast cena, dodu{e, nije bio zna~ajan, ali je posle dve godine pada verovatno i to dovoqno za kakav-takav optimizam doma}ih berzanskih poslenika. Reperna korpa najlikvidnijih akcija Beleks 15 godinu je zavr{ila na 663,77 indeksnih

poena, {to predstavqa rast od 17,44 odsto, dok op{ti indeks Beleks lajn na po~etku 2010. vredi 1.311,84 boda, uz rast od 9,5 odsto. Koliko je tokom proteklih 12 meseci varirala cena najtrgovanijih akcija pokazuje podatak da je 11. marta pro{le godine Beleks 15 vredeo 347 poena, {to je ujedno i wegova istorijski najni`a cena, da bi se u septembru popeo na 870 poena. To je, ipak, jo{ uvek jako daleko od 2007. godine kada je ovaj indeks vredeo danas nezamislivih 3.335 bodova. Tamnu stranu berzanske godine svakako predstavqaju

Praznici jo{ traju Kao i celu 2009, i posledwu sedmicu u godini akcije na Beogradskoj berzi zavr{ile su u plusu: Beleks 15 porastao je 5,5 odsto, uz ukupan promet od devet miliona evra. Trgovawe u novoj godini po~e}e 11. januara, a Beogradska berza saop{tila je da }e praznici biti iskori{teni za pripremu sistema za trgovinu.

Kretawe indeksa Beleks 15 u 2010. godini

podaci o vrednosti prometa. On je duplo mawi nego u 2008. godini: tada je vredeo 882 miliona evra, a sada tek 442 miliona. Kada se ovi podaci uporede sa onima iz 2007, stvar postaje jo{ crwa: ukupan promet vrednosnim papirima je u toj godini prema{io dve milijarde evra. Trì{na kapitalizacija hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi sada iznosi 932 milijarde dinara. Najtrgovanija akcija na doma}em finansijskom trì{tu, ni{ka AIK banka, blago je izgubila na vrednosti tokom 12 meseci - za tri procenta, i sada vredi 2.472 dinara. Za razliku od we, ve}ina hartija sa A i B listinga, pove}ala je cenu: pirotski "Tigar" za skoro 50 odsto, "Energoprojekt" za 37, a vrawanski "Alfa plam" za ~ak 65 procenata. Najlikvidnija vojvo|anska hartija, "Soja protein", godinu je zavr{ila u plusu od 22 odsto, na nivou od 1.039 dinara. Najnià cena bila joj je 470, a najvi{a 1.300 dinara. Cena akcije Metals banke je tokom godine porasla 27 odsto, a Veterinarskog zavoda Subotica 37 odsto. V. ^vorkov

NEMA^KI POTRO[A^I O[TE]ENI ZA PET MILIJARDI EVRA

Kartel u {oqici kafe Kartelsko pona{awe nema~kih pr`ionica i isporu~ilaca kafe "^ibo", "Melita" i "Dalmeir" ko{talo je nema~ke potro{a~e vi{e od 4,8 milijardi evra, saop{tila je nema~ka Agencija za za{titu potro{a~a. Prema ra~unicama Agencije, taj kartel je pove}ao cenu kafe za dva evra po kilogramu, objavila je agencija Blumberg. Kada se to prera~una na 80 miliona stanovnika Nema~ke i potro{wu 6,6 kilograma kafe po stanovniku tokom pet godina, proizlazi da su Nemci za takav cenovni dogovor "kafe kartelu" platili preko 4,8 milijardi evra. Agencija za za{titu potro{a~a je u tu svoju kalkulaciju ura~unala pove}awe cene kafe i onih firmi koje nisu sastavni deo kartela, ali su zahvaquju}i wegovom dogovoru o cenama i same mogle da pove}aju cene. "Taj novac su kompanije uzele od nema~kih potro{a~a, koji

vrati. Nema~ki Savezni antimonopolski ured je 21. decembra saop{tio da je kaznio pr`ionice kafe "^ibo", "Melita" i "Dalmeir" sa ukupno 159,5 miliona evra zbog tog dogovora o cenama. Sastavni deo kartela su, prema neimenovanim izvo-

Sastavni deo kartela bila je i firma â&#x20AC;&#x17E;Jakobsâ&#x20AC;?, ali je ta kompanija izbegla kaznu jer je sama prijavila postojawe kartela

bi trebalo da ga dobiju nazad", izjavila je Silke [vartau iz Agencije za za{titu potro{a-

Internet preplavio Evropu U Evropskoj uniji je pristup internetu u prvom kvartalu 2009. imalo 65 odsto doma}instava, za pet odsto vi{e u odnosu na isti period 2008, objavio je Evrostat. Prema podacima agencije EU za statistiku, postoji veliki raskol me|u 27 zemaqa~lanica Unije koja ima blizu 500 miliona `iteqa. Holandija je zemqa gde ~ak 90 odsto doma}instava koristi Internet, u Bugarskoj samo 30 odsto, a u Rumuniji i Gr~koj po 38 odsto. U prvom kvartalu 2009, skoro 75 odsto mladih iz EU izme|u 16 i 24 godine koristilo je svakodnevno ili skoro svakodnevno internet. Pedeset odsto stanovnika Unije starosti izme|u 16 i 74 godine koristilo je Internet, a od wih je 37 odsto tokom 2009 kupovalo ili naru-

~ivalo proizvode putem svetske informati~ke mreè. Prema podacima Evrostata, 40 odsto onlajn kupaca su mu{karci, a 34 odsto ène, prenele su agencije. Mu{karci, {to se ti~e internet {opinga, vode u skoro svim zemqama ~lanicama EU. Mawe od 10 odsto korisnika interneta su gra|ani stariji od 65 godina, ali se wihov broj rapidno uve}ava. Prema istraìvawu grupe "Nilsen", u novembru pro{le godine, 17,5 miliona qudi starijih od 65 godina su koristili internet {irom sveta, {to je za 10 odsto vi{e u odnosu na 2004. godinu. Starija populacija najvi{e koristi svetsku mreù za slawe elektronske po{te, fotografija, druèwe, ~itawe vesti i vremenske prognoze.

~a i navela da se u Agenciji razmi{qa o na~inima kako da se kartel natera da taj novac

rima na koje se poziva agencija, bile i firma "Jakobs" i prìonice kafe koje pripadaju kompaniji "Kraft fuds", ali po{to je ta kompanija sama prijavila postojawe kartela, izbegla je kaznu. Okrivqene kompanije odbijaju te kalkulacije i smatraju ih za preterane. "Te ra~unice su zasnovane na fiktivnim tro{kovima i nedostajem im realna osnova," izjavio je Andreas Engelman, portparol prìonice "îbo". Ta kompanija planira da se àli na kaznu, a sli~ne korake najavquju i druge dve ~lanice kartela.

BRIK preuzima vo|stvo Nova dekada, koja je po~ela 1. januara 2010. godine, done}e radikalnu redistribuciju snaga u svetskoj ekonomiji, ocenila je finansijska grupacija "Goldman Saks", prognoziraju}i da }e sada{wi ekonomski lideri, okupqeni u grupaciji G7, koju ~ine vode}e zapadne ekonomske sile, morati da prepuste vode}u ulogu grupaciji BRIK, koju sa~iwavaju vode}e zemqe u razvoju. Grupu G7 ~ine SAD, Japan, Kanada, Nema~ka, Francuska, Britanija i Italija, dok se pod grupacijom BRIK podrazumevaju Brazil, Rusija, Indija i Kina. Analiti~ari "Goldman Saksa" veruju da }e do 2020. godine zemqe BRIK postati najatraktivnije tr`i{te za svetske investiotore, preneo je ItarTas. Prema kalkulacijama jedne od vode}ih ameri~kih finansijskih grupacija, ~lanice gru-

pacije BRIK su ve} dostigle stepen rasta neophodan da bi zauzele vode}u poziciju u svetskoj ekonomiji. Od jeseni 2001, zajedni~ki rast wihovih trì{ta akcija bio je ve}i od ukupnog rasta trì{ta u razvoju. Tokom tog perioda, indeks MSCI BRIK porastao je za 367 procenata, u pore|ewu sa rastom od 134 odsto registrovanim na 22 glavna trì{ta u razvoju, integrisanim u indeks MSCI. U isto vreme, rast trì{ta akcija 23 industrijski razvijene zemqe Zapada, integrisanih u svetski indeks MSCI, bio je tek 17 odsto. Prema re~ima ]ima O'Nila, vode}eg analiti~ara "Goldman Saksa", ovakva situacija na svetskim trì{tima de{ava se samo jednom u generaciji, pa je wegova ocena da je svet na pragu redistribucije ekonomskih snaga.

DNEVNIK

Najvi{e rasla trì{ta u razvoju Cene akcija na svetskim berzama na kraju godine su skliznule na niè nivoe u odnosu na prethodna poslovawa. S druge strane, na godi{wem nivou, wihova vrednost je porasla. Japanski indeks Nikei je zabeleìo 19-procentni rast na godi{wem nivou, po{to je uspeo da povrati najve}i deo gubitaka nastalih posle kolapsa ameri~ke banke "Liman braders" pro{le godine. U Evropi, indeks FTSEurofirst 300 je zabeleìo godi{wi dobitak od oko 25 odsto, prenele su agencije.

Svetski indeks akcija MSCI ima godi{wi dobitak od vi{e od 31 odsto. Na godi{wem nivou, indeks za trì{ta u usponu je me|u najve}im dobitnicima - wihova vrednost je u 2009. porasla za vi{e od 70 odsto. Ako se izuzmu veliki gubici na po~etku godine, oba indeksa MSCI - i svetski, i onaj za trì{ta u uponu - bili su u velikom plusu ove godine. U odnosu na najniè vrednosti, zabeleène u martu, prvi je do kraja godine porastao za 75, a drugi za ~ak 108 procenata.

Nafta blizu 80 dolara Sirova nafta je na berzi u Wujorku poskupela na gotovo 80 dolara za barel i bele`i najve}i godi{wi rast cene u posledwoj deceniji, po{to je prethodne godine zna~ajno pojeftinila zbog smawewa tra`we uzrokovanog svetskom ekonomskom krizom. Cena ameri~ke "lake" nafte za terminsku isporuku u februaru je na Wujor{koj robnoj berzi porasla za 44 centa, na 79,72 dolara za barel, {to je sedmi dan poskupqewa zaredom, a samo u posledwe dve nedeqe je ostvaren rast cene od 14 odsto, preneo je Rojters. Evropska "brent" nafta je istovremeno na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu poskupela za 47 centi, na 78,50 dolara za barel. Cena najva`nije energetske sirovine na ber-

zi u Wujorku prethodne godine beleì najve}i rast jo{ od 1999, ali je i daqe gotovo dvostruko nià u odnosu na istorijski rekord od 147,27 dolara za barel iz jula 2008, pre izbijawa svetske ekonomske krize. Nakon {to je krajem 2008. pala na najniì nivo u proteklih pet godina, od 33 dolara za barel, cena "te~nog zlata" je tokom ove godine stalno rasla sve do nivoa od 82 dolara za barel u oktobru, tako da prose~na cena za ovu godinu iznosi 62 dolara za barel. Poskupqewe sirove nafte u 2009. od gotovo 80 odsto je posledica op{teg rasta cena sirovina i vrednosti akcija, do ~ega je do{lo zahvaquju}i ponovnom prilivu investicija na trì{ta iscrpqena globalnom recesijom.

VESTI Evro doneo inflaciju Uvo|ewe evra kao zvani~nog sredstva pla}awa u Slova~koj 1. januara 2009. godine, prema mi{qewu ve}ine wenih gra|ana, uticalo je na poskupqewa. Nepunih 71 odsto u~esnika istra`ivawa agencije "Median SK" odgovorilo je da je nova valuta izazvala pove}awe cena, dok je suprotno mi{qewe zastupalo 24 procenta ispitanika. Zvani~na statistika nije potrvrdila izrazitije pove}awe cena robe i usluga izazvane uvo|ewem evra, prenela je agencija ^TK. Naprotiv, tempo godi{we stope inflacije se postepeno usporavao i u oktobru i novembru je dospeo na istorijski minimum od 0,4 procenta, {to je, prema ocenama analiti~ara, posledica svetske ekonomske krize.

Optimizam u Be~u Uprkos te{kom ekonomskom okruèwu na globalnom nivou, uprava Be~ke berze je saop{tila da pozitivno gleda na novu godinu i da "na osnovu razvoja tokom posledwih meseci o~ekuje najpre stabilizaciju, a potom, kao posledicu rasta kurseva, i blagi rast trgovinskog prometa". Austrija Trejdid Indeks je 28. decembra zatvorio trgovawe na 2.482,13 poena i tako ostvario plus od 41,77 odsto u pore|ewu sa 31. decembrom 2008. godine, u jeku svetske ekonomske krize. U pore|ewu sa godi{wim najniìm nivoom od 9. marta 2009, indeks je zabeleìo porast od ~ak 75,79 odsto. I trgovinski promet se, posle najnièg nivoa u februaru (od 4,2 milijarde evra), oporavio. Prose~ni mese~ni trgovinski promet za 2009. godinu iznosio je {est milijardi evra, u pore|ewu s prose~nim prometom od 11,7 milijardi u 2008.

Milijarde od kanala Panama je zaradila 4,75 milijardi dolara od Panamskog kanala od kako je pre deset godina preuzela upravu nad wim. To je puta vi{e nego {to je dobila tokom 85 godina uprave SAD nad kanalom, zvani~no je saop{teno u Panama Sitiju. Pre 10 godina 31. decembra kanal je predat Panami od strane SAD koje su 1914. godine otvorile pomorsku saobra}ajnicu koja povezuje Atlantski i Tihi okean. Naplata koju brodovi pla}aju za prolaz uve}ala se sa 201 milion dolara 2000. godine na 780 miliona dolara ove, saop{tila

je uprava kanala. Panama je od SAD dobila ukupno 1,83 milijardu dolara tokom 85 godina ameri~ke vlasti. Uprava ula`e 5,25 milijardi dolara za pro{irewe 80 kilometara dugog kanala do 2014. godine, jer je saobra}ajnica suvi{e uska za dana{we ve}e brodove.

Nova sila: Kina i ASEAN S po~etkom 2010. godine svet je dobio novu, uticajnu regionalnu asocijaciju - Slobodnu trgovinsku zonu Kina-ASEAN, objavio je "Fajnen{el tajms", navode}i da se radi o trì{tu ~iji zajedni~ki bruto doma}i proizvod dostiè {est biliona (hiqada milijardi) dolara. U pitawu je, kako navodi list britanske poslovne elite, najve}a asocijacija po broju stanovnika udruènih zemaqa (nekih 1,9 milijardi qudi) i tre}a po ekonomskom potencijalu, iza Evropske unije i Slobodne trgovinske zone Severne Amerike (NAFTA). U novoj asocijaciji je 11 zemaqa. Trgovinske tarife izme|u Kine, Singapura, Tajlanda, Filipina, Malezije, Bruneja i Indonezije ukidaju se ve} ove sedmice, dok }e se zoni slobodne trgovione 2015. godine pridruìti i ostale ~lanice Asocijacije zemaqa jugoisto~ne Azije - Vijetnam, Laos, Kambo}a i Mjanmar.

Automobili daju gas Prodaja automobila u svetu }e ove godine ostvariti zna~ajan rast, a u godini posle toga bi mogla da prema{i dosada{we rekorde, prognozirala je kanadska firma "Sko{a ikonomiks". Obnavqawe rasta iz dubokog pada tokom globalne privredne recesije bi}e zasnovano na povratku na troprocentni rast svetske ekonomije i poboq{awu uslova za pristup kreditima, obja{weno je u progonozi, prenele su agencije. Uspon }e slede}e godine povesti Kina, koja je ove godine postala najve}e svetsko trì{te automobila, a u wemu }e zna~ajan udeo imati i dve sile u razvoju - Indija i Brazil. Dvocifreni rast }e ostvariti i ameri~ko trì{te, kome }e pomo}i rastu}i prihodi, odloèna potra`wa i niske cene, predvi|a se u izve{taju. "Sko{a ikonomiks" navodi da }e globalna prodaja putni~kih automobila biti i daqe podràna "obimnim i sinhronizovanim valutnim i fiskalnim stimulansima", koji su doprineli oìvqavawu privrede i poboq{awu situacije u kreditirawu.

Iskqu~ewa struje

NASTAVAK REKONSTRUKCIJE BIOSKOPA

„Arena” zatvara trotoar Gradili{te oko bioskopa „Arena“ bi}e ogra|eno sredinom januara, a trotoar }e tokom jutra i ve~eri biti zatvoren za pe{ake, prenosi „Radio 021“. Do sada je demontirana oprema, ukloweni su spu{teni plafon i pregradni zidovi, a rado-

vi su bili usporeni zbog neplaniranih izmena u projektnoj dokumentacji. Kako smo ranije najavqivali, o~ekuje se da radovi budu okon~ani do aprila, a kako sada stvari stoje, ovaj rok bi trebalo da se ispo{tuje i pored nastalih izmena.

Podsetimo, radove izvodi firma „Betoni cvet“, a kompanija „Art vista“ je u wih ulo`ila 1,7 miliona evra. Po zavr{etku rekonstrukcije, kapacitet velike sale bi}e 500 mesta, dve sredwe sale prima}e po 150, a tri male po 70 posetilaca. D. A.

Novosadska ponedeqak4.januar2010.

Nagorele bunde po punoj ceni

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

i{e sa zebwom nego iskrenom rado{}u, Novosa|ani su do~ekali novu 1990. godinu. Pre ravno dve decenije, u va{em i na{em “Dnevniku” nije se puno pisalo o tome gde }e se i kako do~ekati najlu|a pono}, ve} da li }e snabdevawe hlebom i mlekom biti uredno. Da, bilo je, a sve se vi{e mesta posve}ivalo privatnim prodavnicama, odnosno wihovoj sposobnosti da rade i na crvena kalendarska slova. Zanimqivo je i to kako smo pre 20 godina najvi{e mu~ili muku sa slobodnim frizerima, zbog ~ega je “Hronika” objavila satnicu za taj momenat deficitarnih zanatlija. U prvu nedequ januara 1990. godine u{li smo i kao biv{i milijarderi. Denominacija dinara odnela je u zaborav posledwu ediciju nacionalne valute koja je i{ta vredela, a novogodi{wi “Dnevnik” tada je objavio karikaturu legende Gradimira Smu|e u kojoj Deda Mraz Ante Markovi} nosi pun yak |akonija, sa sve zastavom EU, dok deda Mrazovi Marks, Lewin i Engels yeye praznih, zakrpqenih kesa. Kako god, novo doba donelo nam je zaga|eniji vazduh, vi{ak automobila podigao je nivo olova i natrijum oksida u vazduhu, dok je istovremeno inspekcija najavila da }e na 15 lokacija u gradu uskoro po~eti da se meri i nivo buke, za tu svrhu nabavqenim najmodernijim aparatima. Na Limanu je tada otvoreno dvonamensko skloni{te. Znate

Novi Sad od 8.30 do 12.30 centar „Stojanov“, „Por{e“ i „Tojota“, MVM motors na Zrewaninskom putu, firma „Prodanovi}“, naseqe Vrbak i Bare. Od 8.30 do 11.30 B. Pivqanina i Nova 1. Petrovaradin od 8.30 do 12.30 D. Franciste od 23 do 49 i od 22 do 44. Od 11 do 12.30 D. Franciste od 1 do 21 i od 2 do 24. Futog od 8 do 12 povremeno u pojedinim ulicama Novog naseqa i Va{ari{ta.

ono, {to nas ~uva od rata jednako dobro kao i od recesije, pola bunker-pola tr`ni centar. Grad se ina~e tada ceo digao na noge povodom izbora za prvog gradona~elnika, od kako je obavqena birokratska sistematizacija. Najavqena je i prodaja zaliha iz robnih rezervi, uvedena su nova pravila kako se popuwavaju ~ekovi, {to smo mi ispratili malim priru~nikom za potro{a~e. Po~etkom januara, novinar “Hronike” po{ao je u patrolu sa tr`i{nim inspektorom, da proveri kako posluju poslovi~no poslovni Novosa|ani. Poga|ate, do{li smo u “zonu najblesavijih poteza”. Novinar je uvideo da izvesni trgovci ne spu{taju cene bundama koje su nagorele(?!), a sve na Spensu kog je prethodne nedeqe zahvatio plamen. Vele, “moraju da ~ekaju dozvolu iz Gr~ke da bi prodali robu po ni`oj ceni”. U “Kokri” je bilo jo{ veselije. U departmanu s name{tajem, zamenik poslovo|e nije mogao da prona|e ra~un za izvesnu sobnu garnituru, jer je poslovo|a zakqu~ao fioku. Radilo se o name{taju po staroj ceni, s natpisom “rezervisano”. Po{to je gomila robe bila “rezrvisana” ili “prodata”, nesre}an ~ovek morao je da crveni pred “Dnevnikom”, pravda se zahtevima da se name{taj isporu~i upakovan, kopa po tonama ~ekova, uop{te, osmisli prihvatqiv alibi za sveop{tu korupciju u koju smo ogrezli. Ig. Mihaqevi}

V REMEPLOV

[TRAJK ZAPOSLENIH U GRADSKIM KOMUNALNIM PREDUZE]IMA NAJAVQEN ZA 18. JANUAR

Za 10 odsto ni`u platu 50 posto mawe rada Zaposleni u gradskim komunalnim preduze}ima 18. januara stupi}e u {trajk, zbog odluke Skup{tine grada izglasane na koncu tek zavr{ene godine da se zaposlenima smawe plate za deset odsto. Ovo je na konferenciji za novinare definitivno najavio predsednik Gradskog odbora sindikata u stambeno-komunalnoj delatnosti Novog Sada Zoran Radosavqevi}, poja{wavaju}i da je smawewe li~nih dohodaka doneto u sklopu usvajawa planova i programa rada komunalnih preduze}a u 2010. godini. Prema wegovim re~ima, primawa radnika su ve} smawena od 15 do 30 odsto zbog prekomernog zapo{qavawa partijskog kadra od dolaska nove vlasti na ~elo Grada. Radosavqevi} je podvukao da 82 odsto radnika u komunalnim preduze}ima prima zaradu ispod gradskog proseka i nagla-

mi“ ali da to zasad ne `ele da otkrivaju, Radosavqevi} je poru~io da }e sa~ekati da to utvrde direktori i da ne}e dozvoliti da na tome budu prevareni. Na konferenciji za novinare bio je i predsednik Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Drago \oki}, koji je pozvao gradsku vlast na socijalni dijalog jer, kako je rekao, „i posle rata se mora pregovarati“. Istovremeno, on je izrazio nezadovoqstvo na~inom upravqawa komunalnim sistemima u Novom Sadu i podvukao da sindikati ne-

sio da sindikat ne}e dozvoliti da vlast zavadi gra|ane sa komunalcima pri~om o visokim platama u toj grani privrede. - Neka ~elnici Novog Sada ka`u Novosa|anima wihova prima-

wa - rekao je Radosavqevi} i dodao da direktori i predsednici sindikata treba da utvrde minimum procesa rada tokom {trajka. Napomiwu}i da oni znaju {ta je minimum posla u svakoj fir-

PREVOZNICI NE ODUSTAJU OD BLOKADE

Novi protest posle Boì}a Autobuski i taksi prevoznici organizova}e protestnu vo`wu i blokadu saobra}ajnica oko Banovine odmah posle Boì}a, najavio je na konferenciji za novinare predsednik Gradskog odbora Sindikata saobra}aja i veza Milanko Grbi}, izraàvaju}i nezadovqstvo odnosom gradske i pokrajinske vlasti prema zahtevima prevoznika, koje ih, po re~ima Grbi}a, konstantno ignori{u. Uz poznate zahteve - suzbijawe sive ekonomije u saobra}aju i uskla|ivawe gradske Uredbe o taksi prevozu sa Zakonom o obavqawu taksi delatnosti, prevoznici su dodali jo{ jedan - smenu gradskog ministra za saobra}aj Sini{e Bubwevi}a i ostalih

~elnika u gradu, koje u susretu s novinarima nisu imenovali. Predsednik taksi udruèwa „Vojvo|ani“ Radoslav Krsti} kazao je predstavnicima medija da je op{te Udruèwe taksi prevoznika tuìlo Grad Novi Sad Vrhovnom i Ustavnom sudu zbog Odluke o taksi prevozu i da je Ustavni sud Srbije traìo od Grada da se izjasni o odluci. - Traìmo da u|emo u socijalni program i da nam Grad otpi{e kamate, te da nam omogu}i da dug za poreze i doprinose platimo u ratama - ponovio je Krsti}, dodaju}i da, prema podacima iz Grada, svega 260 od ukupno 1480 registrovanih taksista u Novom Sadu uredno izumiruje svoje obaveze. Z. D.

Sindikalci poru~uju da su primawa radnika ve} smawena od 15 do 30 odsto, zbog prekomernog zapo{qavawa partijskog kadra u gradskim preduze}ima }e dozvoliti da se na mala vrata po~ne s privatizacijom gradskih firmim pod nazivom javno-privatno partnerstvo, jer za to ne postoji zakonska regulativa. - U svim zemqama u okru`ewu nije privatizovan komunalni sistem, ve} deluje u sklopu lokalnih samouprava - naglasio je \oki} i dodao da u slu~aju privatizacije cene komunalnih usluga ne}e ni izbliza biti kao sada, ve} ekonomske, {to je one zemqe koje su poku{ale privatizacije primoralo da komunalne firme ponovo vrate pod okriqe dr`ave. Z. Deli}

KDS PONUDIO NOVE KANALE

Sport i sinhronizovani crta}i

Namesni~ko ve}e za Ugrasku je 4. januara 1803. o{tro opomenulo Magristrat u Novom Sadu da redovno ~isti Dunav od paweva koji ugro`avaju sigurnu plovidbu. Posebno je zamereno Magistratu {to ~esto dozvoqava promenu mesta vodenica, jer je zbog toga plovidba jo{ opasnija. Bilo je, navodno, svedoka koji su tvrdili da su neke la|e erarskom to jest dr`avnom p{enicom udarile u vodenicu, ta-

mo gde one nisu smele da budu. Naravno, la|e su odmah potonule... Magistrat je br`e boqe, pla{e}i se da mu ne stigne zahtev da nadoknadi vrednost potonulih la|a s p{enicom, obavestio Namesni~ko ve}e da na Novosadskom delu Dunava rade samo dve vodenice, a da se `ito sada najvi{e meqe u suva~ama. To su bili kameni `rvwevi koje su kowi, kao dolape, neprekidno vukli u krug. N. C.

se gledaocima omogu}uje direktno ukqu~ewe u najbitnije momente sa utakmica raznih sportova {irom Evrope i Sveta, a i najmla|i gledaoci }e uskoro biti obradovani sinhronizacijom animiranog kanala Kartun netvork. B. M.

Konkurs za suvenirnicu Konkurs za idejno arhitektonsko re{ewe za gradsku prodavnicu suvenira koji je raspisalo Dru{tvo arhitekata Novog Sada (DaNS), otvoren je do 26. januara. Prodavnica }e se nalaziti na {etali{tu na Keju `rtava racije pored putni~kog pristani{ta, a u woj }e se prodavati zvani~ni suveniri grada. Pravo u~e{}a imaju

arhitekte i studenti zavr{ne godine arhitekture, kao pojedinci ili timovi. Radove treba dostaviti Sekretarijatu konkursa u Dru{tvu arhitekata Novog Sada, koje se nalazi u Ulici Svetozara Mileti}a 20. Na sajtu www.dans.org.rs mogu se prona}i detaqnije informacije o uslovima konkursa. I. S.

Foto: A. Erski

Opasne dunavske vodenice

Kablovski operater KDS je u svoju ponudu osnovnog paketa uvrstio novi kablovski kanal TV Arena sport 1. Ovo je atraktivni kanal s bogatim sportskim sadr`ajima i donosi direktne prenose najboqih evropskih fudbalskih liga. Prvi put

Uli~ni tender za va`ne datume U slede}ih 12 meseci (kao ni u prethodnih) ne}emo mo}i da biramo broj nula na odse~ku plate, koli~inu padavina na tromese~om nivou, ni polo`aj Vo{e na tabeli, ali barem mo`emo, samovoqno i bez pritiska sa strane, odlu~iti ko }e nas gledati u o~i dok sabiramo (i oduzimamo) dokle smo stigli s tro{ewem 2010. godine. Tako je gospodin sa fotografije na{e fotoreporter-

ke Aleksnandre Erski u „izlogu“ ponudio dva izbora: Crkveni kalendar sa svecima i onaj sa nekada{wim doìvotnim predsednikom J. B. Titom, dok u „radwi“, tj. u naru~ju, drì ostatak asortimana. Tu su, verovatno, slike narodnih pevaqki, ha{kih begunaca, (van)parlamentarnih stranaka, vojvo|anskih lovi{ta, obnaènih lepotica... Pa neka u 2010. u|e ko kako voli! D. A.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak4.januar2010.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

c m y

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Novi Sad dobio prvo An|elu u 2010. godini Blizanci: @eqana i Bojan - Branke i @eqka Kuzmanovi}a, Filip i Aleksandar - LucieFrancoise - Jerinki} i Dragana Kukoqa.

Devoj~ice: Branislava - Dijane Stankovi}-Stupar i Sr|ana Drqa~e, Nikolina - Jovanke i Gorana Petri}a, Nina - Ma{e i Blagoja Dropca, Marina - Silvije i Dragana Tep{i}a, Nevena - Radice i Miroslava Stani{i}a, Lana - Suzane i Branislava Livazovi}a, Duwa - Zorane Mitrovi}- Varge i Vladimira Varge, Teodora - Nevene Filipovi} i Aleksandra Petrovi}a, Zorana - Tamare Vukoti}- Radenkovi} i Milorada Radenkovi}a, Teodora - Dragane i Sini{e Stoj{i}a, Maida - Mirsade Drmaku - [erifovi} i Emrana Drmakua, Aleksandra - \uizade Demiroske i Stevice Ki{, Teodora - Nikolina Nikola{evi} i Marka Grwe, Tara - Jelene i Go-

rana Maqevi}a, Ana - Vesne i Dejana Tomi}a, Andrea - Valentine i Milana Sko~i}a, Awa - Marije i Milo{a Kunovca, Ivana - Du{ice Kordi} i Ivana Joji}a, Sun~ica - Katarine i Milovana @ivkovi}a, Lenka - Gordane Kneèvi} - Dunkovi} i Marjana Dunkovi}a, Jelena - Qiqane i Nemawe Ara|anski - Rajkov, An|ela - Tawe i @eqaka Boìna, Andrea - Zorice i Mi{e \uri{e, Nata{a - Jelene i Dragana Siv~evi}a, Tatjana - Dragane i Vladimira Kozomore, Lidija - Sla|ane i Petra Plosa, Nikolina - Slavice i Stevana Duli}a, Martina - Sneàne i Miroslava Fejdia, An|ela - Aleksandre i Vasiqa Bjeleti}a.

De~aci: Nikola - Nata{e i Vitomira Mili}a, Du{an - Jadranke i Petra Devi}a, Mihajlo - Maje i Dejana Stankovi}a, Vuk - Biqane i Dragana Popovi}a, Ilija - An|elije i Aleksandra Temerinca, Marko - Biqane i Milana Vuksanovi}a, Nemawa - Vinke i Ilije Panteli}a, Vuk - Dubravke i Aleksandra Kosti}a, Damjan - Olivere i Bobana Tep{i}a, Nikola - Sla|ane i Du{ana Na|a, Maksim - Biqane Nef i Dragana Crkvewakova, Jovan - Danijele i Veselka Pe{uta, Vuk - Sa{e i Jovice Bu}ana, Nenad - Vesne i Marinka Soroa, ^edomir - Vuk - Marije i Nemawe Veselinovi}a, Jevrem - Olivere Joldi} - Kalejski i Stanislava Kalejskog, Strahiwa Svetlane i Mirka Kokota, Mihailo Jelene i Dragana Pepi}a, Darko - Jelice [ari} i Jano{a Makre, Nikola Branke i Qubisava Vidovi}a, Petar Bla`o - Dragane Jani} i Predraga Jawi}a, Uro{ - @eqke i Tihomira An|eli}a, Stefan - Aleksandre i Stanojka Stojkovi}a, Novak - Jasne i Vladimira Babi}a, Nikola - Mirjane i Dejana Paro{kog, Nemawa - Ivane i Du{ka Ore{~anina, Milo{ - Milke Prekoga~i} i Martina ]uka, Nemawa - Katarine i

Neboj{e Jankovi}a, Matija - Aleksandre Kowevi} i Dejana Gligori}a, Vuka{in - Qubice i Bo{ka Erki}a, Rastko - Vesne i Nenada Drqa~e, Aleksa - Slobodanke i Du{ana Vapa, Luka - Borislave i Milovana Petrovi}a, Aleksa Tamare i Ivana Lakobrije, Sr|an - Zorice i Slobodana Jak{i}a, Vlada Aleksandre Bator i Dragana Jovi}a, Andrej - Ivane i Dejana Juri{i}a, Aleksandar - Marije i Dejana Pucara, Lazar - Jelice i Radoslava Vlajkova, David - Violete i Ota Tel|e{ia, Ivan - Marijane i Ratomira Ninkova, Nikola - Vesne Tobxi} - Bezkorvajnij i Dejana Bezkorvajnija, Vladimir - Jovanke i Save Ro{ul, Gani - Sabrije i Saqia Greku, Andrej - Aleksandre i Borivoja Stepanova, Luka - Nata{e Vla{~i}Isakov i Milenka Isakova, Pavle Mirjane Drobca i Du{ka Mani}a, Aleksandar - Oliver - Aleksandre i Miodraga Konstantinovi}a, Sr|an Tereze [o{ i Dragana Adamovi}a, Nikola Martin - Jelene Mudri} i Shoma Sumbu Garcia, Nemawa - Jelene i Igora \uri}a, Ozren - Marijane Macure - Bogunovi} i Branka Bogunovi}a, Teodor Kristine Nedeqkov i Sini{e Ni}in.

Prva ovogodi{wa beba ro|ena u Novom Sadu, malena An|ela sa majkom Karolinom Krivoku}om

Ven~ani: Ru`ica Gwatovi} i Darko Aran|elovi}, Zorica Veselinovi} i Dragan Juri{i}, Olivera Miok i Petar Mirosavqevi}, Nina Dudvarski i Vladimir Bua~, Tatjana Bodro`i} i

Atila Petrik, Elena Ruskovski i Slobodan Radulovi}, Jovana Blagojev i Vladimir Biga, Marina Kitanovi} i Du{an Opa~i}, Marija Duda{ i Onufrije Fejsa.

Umrli: Qubica Simi} ro|. Maksimovi} (1928), Jovan ^oban (1953), Vitomir Savi} (1941), Huri{a Asani ro|. ^izmoli (1954), Branko Glu{ica (1954), Radivoj Tubi} (1935), Du{an Bugarski (1940), Samuilo Hrn~jar (1946), Mileva Milovi} ro|. Luka~ (1933), Miroqub Zdravkovi} (1954), Nenad Savanovi} (1928), @ivojin Simi} (1924), Katica Bogojevi} (1938), Nikola Babi} (1922), Anka Cvjeti~anin ro|. Vuj~i} (1927), Ivana Karlica ro|. Lepojevi} (1981), Angelina Diki} ro|. Jankovi} (1918), Qubica Stefanovi} ro|. Mari} (1920), Jana Buji} ro|. Jovanovi} (1929), Mla|en Milakovi} (1938), Milica Gagr~in ro|. Lon~ar (1947), \or|e Beli} (1950), Jovan Popov (1941), Bogoquv Terzi} (1943), Danica Mandari} ro|. [inik (1936), Mela Babi}-\uki} ro|. Babi} (1949), \uja Santra~ ro|. Mari} (1927), Slobodan Vukoji~i} (1948), Desanka Martin ro|. Vukovi} (1934), Vesna Habijan-Mike{ ro|. Mihajlo Maksimovi} sa tatom Branislavom i mamom Eleonorom

Habijan (1950), Lazar Milivoj{a (1935), Sreta Nikoli} (1942), Milena Jali} ro|. [ainovi} (1936), Radivoje Simi} (1939),Boàna Be{ani} ro|. Novakovi} (1935), \ula Bala` (1936), \ura Filipov (1953), Jovanka Alimpi} (1932), Ivana Vukovi} (1955), Branko Radlovi} (1935), Sreten Ili} (1934), Branko Petkovi} (1936), Juli{ka Pekar ro|. Biriwi (1947), Antal Hodri (1932), Boìdar Pilipovi} (1955), Aleksandar Ura~ (1940), Branko ]uk (1932), Erèbet Talo ro|. Kohanec (1932), Mirjana Bala} ro|. Cvejin (1957), Ruènka êsko ro|. Hodoli~ (1966), Ester Stoj{in ro|. Beni} (1943), Dosta Vizi ro|. Crnomarkovi} (1933), Anica Ristivojevi} ro|. Luki} (1940), Bosiqka Grubor ro|. Bosni} (1936), @uàna Grwa ro|. Grwa (1941), Frawa Gal (1932), Rastoja Kupre{an (1956), Miroslav Squka (1955), Ivo Dukovski (1930), Bogdanka Biki} ro|. ]osi} (1910), Marija Repa{i ro|. [varc (1927).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

OVE GODINE 200 MILIONA MAWE ZA OBRAZOVAWE

Buyet srezan za novu {kolu - Ove godine Uprava za obrazovawe ima}e buxet u proseku 20 odsto mawi. To }e ote`ati funkcionisawe i nadam se da ne}e dovesti u pitawe neke osnovne obaveze Uprave prema pred{kolskoj ustanovi i osnovnim i sredwim {kolama. Trudi}emo se da zavr{imo zapo~ete projekte (druge faze gradwi i rekonstrukcija). Posveti}emo se elementarnoj bezbednosti u {kolama: popravkama instalacija, kotlova i svega {to mo`e da ugrozi bezbednog dece. To }e biti prioritet - naveo je za „Dnevnik“ planove za 2010. ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}. Zbog buxeta, koji }e za obrazovawe iznositi oko 2,7 milijarde, ne}e mo}i ni da se pomi{qa na

izgradwu nove {kole, {to je potrebno na nekoliko mesta u gradu, jer i daqe postoje {kole u kojima se ide u tri smene. U nekoliko {kola ove godine je re{en mawak prostora, ali problem ostaje i daqe, na primer, u O[ „Du{an Radovi}“ na Klisi,

re}en, ali se nadam da }e Pokrajina pomo}i, jer je to jedini na~in da pro{irujemo {kole - objasnio je ~lan Gradskog ve}a. \uki} }e nastojati da se uradi pravilnik koji utvr|uje prioritete, sve zbog toga da novac bude ulo`en tamo gde je najneophod-

Planira se pravilnik kojim }e se {kolama utvr|ivati prioriteti za ulagawa kojoj treba dogradwa jer ima sve vi{e |aka. - Proba}emo da sa Fondom za kapitalna ulagawa i eventualno NIP-om pribavimo novac. Nadle`ne u Fondu upoznao sam sa na{im prioritetima. Svesni smo da je i wihov buxet preopte-

nije. Uprava za obrazovawe }e tako utvr|ivati prioritet u {kolama, da se ne bi desilo, napomenuo je \uki}, da kre~ewe i farbawe dobiju prednost spram ne~eg bitnijeg. [kole krajem buxetske godine, do 15. januara, dostavqaju ino-

virane liste prioriteta Upravi za obrazovawe, jer se posle toga i usvajawa buxeta prave planovi ulagawa i odr`avawa. S obzirom da }e buxet za obrazovawe ove godine raspolagati s oko 200 miliona dinara mawe, a da dogradwa jednog objekta ko{ta oko 50 miliona, to zna~i da }e Novi Sad ostati bez ~etiri dogradwe, ili jedne ~itave nove {kole. Zbog toga {to }e se u 2010. pre raditi popravke nego izgradwe, \uki} ka`e da ne veruje ni da }e Uprava samostalno mo}i da razmi{qa o novom vrti}u, mo`da eventualno o pripremi lokacije za budu}u izgradwu. Ina~e od ukupnog buxeta za obrazovawe 70 odsto se izdvaja za Pred{kolsku ustanovu „Radosno detiwstvo“. A. Vidanovi}

EKONOMSKA KRIZA NE BIRA @RTVE

Bilbordi ìve u vremenu pro{lom Kada je beogradska firma „Alma kvatro“ oktobra 2007. godine pobedila na tenderu za oglasni prostor u gradu i prakti~no postala monopolista prava na bilborde, niko nije ni pomi{qao da bi broker s Vol Strita mogao da izazove ekonomsku krizu globalnih razmera koja }e uticati sa svaki bo`ji pano u gradu. Pobeda Beogra|ana nad kompanijama iz Novog Sada i Be~a (Novosa|ani uloìli àlbu na rezultate tendera) u to vreme smatrala se ogromnim benefitom, a danas su bilbordi oblepqeni reklamama za davno pro{le sportske doga|aje (Univerzijada, Svetska vaterpolo liga) ili propale projekte (Eko park) kao i panoramskim slikama (Novi Sad, Vojvodina, Srbija...). âk su i izdava~i oglasnog prostora koji su u me|uvremenu zajedno s nekoliko doma}ih firmi postali deo me|unarodnog lanca

„JCDecaux - Affichage Holding“ pokrenuli internu kampawu reklamiraju}i sami sebe. S druge strane, prema podacima sa zvani~ne internet prezentacije „Alme kvatro“, oni su zadu`eni za 1.243 bilborda na teritoriji grada. Iznajmiti bilbord na nedequ dana ko{ta izme|u 50 i 250

Kome smeta qubav Dok su trajale najave za kasnije odlo`enu septembarsku „Paradu ponosa“, kompanija „Alma kvatro“ krenula je u internu kampawu pa je tako na bilbordima bila ispisana re~ „qubav“ na srpskom i engleskom jeziku (LOVE). Neki su u tome videli povezanost pa su po bilbordima ispisivali grafite mr`we s porukama „^ekamo vas“ i „Smrt pederima“. Takva debata ogla{iva~a i crta~a grafita i daqe je vidqiva na gradskim ulicama.

evra, a postavqawe postera napla}uje se izme|u {est i 30 evra. Grube procene govore da trì{te bilborda u Novom Sadu na godi{wem nivou vredi vi{e od sedam miliona evra. Naravno, tolika suma doFoto: R. Hayi} bila bi se ukoliko bi svi bilbordi bili zakupqeni tokom 52 nedeqe u godini i ukoliko bi bila ispla}ena puna cena (~esto postoje popusti za organizovane kampawe) {to je u praksi gotovo neizvodqivo. Pogotovo u uslovima recesije. Procedura je takva da onaj ko naru~uje reklamu ima obavezu da sam organizuje izradu i {tampu reklamnih plakata. On za wih odgovara i duàn je da najmawe 15 dana pre po~etka kampawe plakat preda u magacin firme koja izdaje oglasni prostor. U op{tim uslovima za rezervaciju prostora navodi se da je komitent duàn da nadoknadi svaku {tetu nastalu kao posledica nekvalitetne {tampe. S druge strane, nudi se redovno

odràvawe reklamne mreè, puna tehni~ka ispravnost 24 ~asa dnevno i „inspekcija medija“ koja se obavqa najmawe triput nedeqno. Me|utim, nije redak slu~aj da panoi ostaju bez interesenata i da prosto ostaju oblepqeni ~istim belim plakatima. Reklame po definiciji svojim konzumentima pruàju beg iz realnosti, ali sude}i po bilbordima, Novosa|ani zaista ìve u jednom druga~ijem paralelnom svetu. Spremaju se da krenu na festival u Gu~i, putuju kroz vreme na golf turnir u @abqu, istovremeno se odràva nekoliko lokalnih izbora... Univerzijada i daqe traje, a pano pozviva i na me~ Svetske lige u vaterpolu 21. januara 2009. godine (!?). Tako|e, kroz kampawu u kojoj sami sebi obja{wavamo kako je na{ grad lep, leto je hladilo zamrznuto jezero u Dunavskom parku, a opet na bilbordu na Futo{kom putu. Bilborda je, dakle, vi{e nego potrebe za wima. Koliko bi to bilo korisno po dru{tvo vrlo je te{ko proceniti, ali ~ini se da, kako trenutno stvari stoje, trì{te bilborda u Novom Sadu moè spasti samo jo{ jedan mu~ni izborni ciklus s pripadaju}om agresivnom kampawom. D. Apro

ZAKON O BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU NAMETNUO ENIGMU TAKSISTIMA

Koliko dece sme u taksi Po slovu novog Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima, deca do tri godine u automobilu moraju da se voze u posebnom sedi{tu, a mogu se voziti i na predwem sedi{tu, ukoliko sede u de~jem sedi{tu koje je okrenuto suprotno pravcu kretawa vozila; kada auto nema vazdu{ni jastuk. Prema tome, voza~i koji imaju decu du`ni su da nabave i posebna sedi{ta. Samim tim, to vaì i za taksiste, s obzirom da im uslugu uvek mogu zatraìti i roditeqi s malom decom. Predsednik taksi udruèwa „Vojvo|ani“ Radoslav Krsti}

S M S

Stambena mostogradwa

Zovem u petak „Toplanu“ i traìm da do|u u moj stan jer sam izmerila 18 stepeni, radijatori ledeni. Qubazni gospodin kaè: merimo pre podne. Kaèm da radim pre podne i? Zavr{ena pri~a. Smrzavajte se qudi 25. decembra, palite grejalice i pla}ajte... [ta mi to pla}amo cele godine?! Pa neka nam ve} neko odgovori! 063/8310... Stanovni{tvo kroz pove}ane poreze na imovinu treba da delom finansi-

RODITEQI, OPREZ

Opasnost vreba iz igra~aka Stru~waci Instituta za javno zdravqe Vojvodine poja~ano kontroli{u predmete iz op{te upotrebe, a s posebnom pa`wom kontroli{u de~je igra~ke. Kako u Institutu navode, neispravnost igra~aka je naj~e{}e otkrivena kod primene neodgovaraju}ih boja, koje spadaju u takozvane olovne i mogu biti nepodesne za decu. Deo tih igra~aka nedovoqno je finalno obra|en, pa postoji opasnost da se dete povredi. Tre}i naj~e{}i uzrok je nekvalitetan materijal od koga su igra~ke izra|ene, recimo pli{ koji se liwa, {to mo`e biti problem jer ih deca stavqaju u usta. I na~elnica pedijatrijske slu`be u Domu zdravqa dr Slavica Male{evi} potvrdila je da igra~ke i te kako mogu da budu opasne, posebno za malu decu.

- Roditeqi ~esto ne razmi{qaju, pa deci kupuju igra~ke koje nisu prilago|ene za wihov uzrast. Zato se ~esto de{ava da deca zavr{e kod lekara, naj~e{}e zato {to su progutala neki sitniji deo igra~ke ili su ga zaglavili u nozdrvu ili uho - obja{wava Male{evi}eva. Naj~e{}i problemi su gu{ewe lego kockicama ili figuricama iz kinder jaja. Tako|e, ima slu~ajeva da se deca zbog neispravne igra~ke sama povrede tokom igre, ili im pak povrede nanese drugo dete. Uzro~nici su pi{toqi s malim mecima, delovi igra~aka koje otpadaju, a ima i pojava alergije izazvane bojom s igra~aka. Na spisku problemati~nih su i igra~ake koje nisu opasne, ali im nedostaju ili deklaracija, ili zdravstveni atest. To su razne slagalice, gumene igra~ke, kwige, auti}i, lutke, setovi za {minkawe... Q. Nato{evi}

r a nove mostove u Novom Sadu. @e`eqev most neka finansira onaj ko ga je sru{io, a most Franca Jozefa je u ovim uslovima nema{tine skandalozna, primitivna bahatost. 064/4027... Na vuka povika, a lisice grejawe kradu! 063/8776...

Na trpezi i `itarice i {unka

Sawa Rozmarin

Dragan Raci}

@ivot u velikom gradu name}e brz ritam `ivota i zato je sve mawe vremena ~ak i za osnovne qudske potrebe. Postoji predrasuda da u urbanim sredinaJela Pi}uri}: - Od kada radim, po~ela sam redovno da doru~kujem. Ranije to nisam ~inila. Naj~e{}e pojedem kiflu, plazma keks, jogurt i ponekad burek. Navike u ishrani sam promenila, te redovnije jedem,

ali ipak ne smatram da se zdravo hranim. Sawa Rozmarin: - Redovno doru~kujem i to najvi{e doma}u hranu, jer ne sadr`i konzervanse i aditive. Zdravo i raznovrsno se hranim, prvenstveno zbog

Mara Laki}

Bojan Ba~kali}

ma qudi najvi{e konzumiraju brzu hranu. Da li je to tako, pitali smo na{e sugra|ane.

dece. Za doru~ak na stolu ~esto imamo doma}e mesne prera|evine: {unku, slaninu, piletinu. Dragan Raci}: - Po{to sam dijabeti~ar, ishrana mi je veoma bitna i o woj vodim ra~una. Pridr`avam se saveta lekara.

Imam redovne obroke, a doru~kujem crni ili integralni hleb, jogurt i ponekad pile}u salamu. Mara Laki}: - Doru~kujem svakog jutra makrobiotike, `itarice, povr}e ili vo}e. Smatram da se zdravo hranim.

Kej, 23 ~asa - radijatori su toliko hladni da jo{ vi{e rashla|uju stan. Demokrate, totalno ste uprskali, na svim poqima. Ve} dva meseca hodamo po blatu, gradite Zigrali{ta u najstarijoj MZ u gradu, podiète nivo Keja sve sa pontonom, ogla{avate se polupismenim saop{tewima... Toliko vam je stalo do ovog grada da ste u gradsku skup{tinu nagurali profesionalni {kart koji vu~ete ve} godinama. 063/560... Bruka i sramota! Nezaposleni dobili „svoje“ pare za avgust. Radnici „Future plus“ i daqe bez zara|enih para i bilo kakvog obja{wewa. Nova godina je i nama, dràvo ma}eho. 062/545... Svaki dan u novinama o sudijama svih fela, bune se, nezadovoqni izborom, odnosno neizborom na radna mesta sudija! E, pa, gospodo sudije, kako ste radili (bili ste dosta silni) i sejali, sada tako àwete! [teta je {to je samo jedan deo sudija osetio pravdu... A drugi, onaj preostali deo? Pa uvek ima nepravde! Pozdrav! 063/523...

Za mlade bendove

PITALI SMO SUGRA\ANE DA LI REDOVNO DORU^KUJU

Jela Pi}uri}

kaè za na{ list da su oni upoznati s odredbom po kojoj moraju imati barem jedno sedi{te za decu. Po wegovim re~ima, neke kolege, ukqu~uju}i i wega, ve} su nabavile posebno sedi{te za mali{ane koje drè u gepeku automobila. Me|utim, on se pita {ta }e biti kada, recimo, mu{terija sa vi{e mali{ana u|e u vozilo, ta~nije gde onda postaviti dva de~ija sedi{ta. Po{to se jo{ uvek izra|uju neki podzakonski akti, koji treba da zaìve od 1. januara, Krsti} dodaje da }e i taksisti tada preciznije znati sve detaqe u vezi navedenog propisa. B. M.

Bojan Ba~kali}: - Ne doru~kujem jer nemam vremena. Uvek `urim na fakultet. Ponekad kupim ne{to u pekari, a kad imam vremena, kod ku}e jedem jaja ili ne{to drugo. B. D. D.

Omladinski centar CK13 otvara novi konkurs „Come out and play“za mlade neafirmisane bendove. Prijavni formular kao i svoje snimke, linkove i ostalo potrebno je poslati na konkurs13@gmail.com, a sve ostale informacije o konkursu mogu se dobiti u prostorijama Omladinskog centra, Ulica Vojvode Bojovi}a 13, pozivom na broj centra 021/47-37-600 ili putem sajta www.ck13.org. B. P. P.

ponedeqak4.januar2010.

RENOVIRANA APOTEKA KOD BIOSKOPA „LIFKA”

Lekovi na dohvat

SUBOTICA: Suboti~anka Gabrijela Krmpoti} ne krije svoje odu{evqewe {to je renoviran objekat zgrade Suboti~ke apoteke kod Bioskopa „Lifka”. Ona ka`e da je apoteka dobro snabdevena i da vi{e ne mora u centar grada po lekove. - Apoteka kod „Lifke” je uvek imala sve lekove, ali dugo se ~ekalo na red. Sada ima nekoliko {altera, lepo je ure|ena i ako je red, mogu da sednem i sa~ekam. Odu{evqena sam, jer vi{e ne moram da idem do centra za lekove- ka`e Gabrijela Krmpoti}. Ogranak Apoteke Subotica kod bioskopa „Lifka” je renoviran i ure|en po svim evropskim standardima. Ima deo kao savetovali{te za pacijente, a i ponuda je raznovrsna. Radovi su po-

~eli u novembru pro{le godine, trajali mesec dana. Investicija staje ~etiri miliona dinara, a Apoteka Subotice ju je finansirala iz sopstvenih sredstava. Izvo|a~ gra|evinskih radova bilo je suboti~ko preduze}e „Ekspres-servis”, a ceo projekat je osmislila arhitekta Jagoda Alavanti}. - Imamo 20 ogranaka i svake godine se objekti renoviraju. I ove godine }emo nastaviti da istim tempom radimo, kako bi opravdali nedavno dobijena priznawa za rad i kvalitet. Puno truda i rada ula`emo kako bis na{i korisnici uvek dobili lekove na vreme i u dobro ure|enim objektima - rekla je direktorka Apoteke Subotica Svetlana Stojkov - Rudinski. A. A.

Suboti~ki tambura{i odu{evili NOVI BE^EJ: Novogodi{wi koncert Velikog tambura{kog orkestra iz Subotice, kojom je op{tina Novi Be~ej ~estitala praznike sugra|anima, odu{evio je qubiteqe muzike u Novom Be~eju. Osnovan sedamdesetih godina pro{log veka, Veliku tambura{ki orkestar iz Subotice, okupqa stotinak tambura{a, koji su nastupili na vi{e od hiqadu kocerata, pobednici su mnogobrojnih festivala i smotri u zemqi i inostranstvu, trajno su zabele`ili svoje muzicirawe na kompakt diskovima, svirali su i filmsku muiziku.Orkestar je u

Novom Be~eju nastupio pod dirigentskom palicom maestra Zorana Muli}a, uz pomo} koncert majstora Sitipana Jaramazovi} i podr{ku vokalnih solista Ivane Muli}, Antonije Piukovi} i Antuna Leti} - Nune. Uz orkestar je svirao i poznati harmonika{ iz Novog Be~eja Svetislav Ni}etin. Izveden je splet Vojvo|anskih narodnih pesama, Panonski ~erda{ - splet romansi i ~arda{a, stari rumunski splet, a onda su tambura{ki svirali stare {lagere, ali i arije starih majstora. M. K.

VOJVODINA

MRKOWI] U ROMSKOM NASEQU U APATINU

Asfaltirano {est ulica APATIN: Ministar za kapitalnalna ulagawa Milutin Mrkowi} je, simboli~nim presecawem vrpce, ozna~io kraj poslova na asfaltirawu {est ulica u Romskom nasequ u Apatinu, koje ima vi{e od tri hiqade `iteqa. Ministra Mrkowi}a u Romskom nasequ u Apatinu pozdravio je odbornik u SO Apatin Zoran Igwac, koji se zahvalio na tome {to se ministar zalo`io da op{tina dobije 57 miliona dinara za asfaltirawe ulica u nasequ, ukupno 2.500 kvadratnih metara. Ovo naseqe ima zdravstvenu ambulantu, vrti} i Dom kulture u nasequ. -Ministar Milutin Mrkowi} obe}ao je po~etkom pro{le godine da }e obezbediti novac za asfaltirawe ulica i to je i ispunio, a sada je obe}ao da }e pomo}i i pri asfaltirawu pristupnog puta u naseqe na prole}e. Ovo naseqe, osim asfaltiranih saobra}ajnica ima i vodu i struju do svake ku}e i ve} je napravqen i projekt za fekalnu kanilizaciju. Problem jeste nedostatk posla, ali se nadamo da }emo izgradwom Robno transportnog centra re{iti i pitawe zapo{qavawa i

VESTI Novo rukovostvo NS u Be~eju BEÊJ: U Novoj godini novo rukovodstvo Op{tinske organizacije Nove Srbije Be~ej. Prvo je na Vanrednoj skup{tini, kojoj je prisustvovao i potrpredsednik stranke prof. dr Brako Joci}, izabran Op{tinski odbor i predsednik Nenad Jovi}, a onda su par dana kasnije, na prvoj sednici OO NS Be~ej izabrani i ostali ~lanovi najuèg rukovodstva. Ruìca Dene{ je imenovana za potpredsednika, Dejan Jasni} za sekretara, a Vladimir ]ur~i} za portparola. Preostali ~lanovi OO NS Be~ej su Sneàna Bugarski, Mira Maro{anovi}, Mimir Reqi} i mr Du{an Stefanovi}, koji je i jedini odbornik ove stranke u lokalnom parlamentu. V. J.

Ugovori za 33 stpendije `iteqa Romskog naseqa - rekao je predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani}. Nakon posete Romskom nasequ gosti su sa doma}inima obi{li i prostor Robno transportnog centra, a potom i bawu „Junakovi}”, gde su se mogli upoznati sa projektima koje apatinska op{tina planira da realizuje ove godine. J. Prel~ec

Kraj godine u redovima APATIN: Apatinci su ve} navikli na duge redove pred Vojvo|anskom bankom prvog dana

DNEVNIK

c m y

isplate penzija, me|utim, takvih redova, bar do sada nije bilo ispred Po{te. Na stotine

primalaca de~jeg dodatka i socijalnih primawa okupilo se 31. decembra, kako bi podigli novac koji je, eto stigao tek posledweg dana stare godine. Zbog prevelike gu`ve i skra}enog rada na {alterima, nervoze i iza i spred {altera, morala je intervenisati i policija. -Nije mi jasno da do danas nije mogao da se isplati de~ji dodatk i socijalna primawa, pa umesto da budemo sa svojom porodicom, moramo satima da ~ekamo pred {alterima, jer i ja bih da obradujem svoju decu nekim slatki{ima – rekao je \or|e Mi{kovi}. J. P.

APATIN: Predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani} potpisao je ugovor o stipendirawu sa 33 nova studenta, koji su u toku studirawa ostvarili prose~nu ocenu ve}u od 8,75. Iako je konkursom ponu|eno 30 stipendija, na wega se javilo trideset troje koji su ispuwavali uslove, pa je odlu~eno da svi dobiju stipendije u visini od po 7.000 dinara mese~no. Ovih dana ponovo je raspisan konkurs za jo{ 30 stipendija. Na ovom konkursu prednost }e imati u~enici generacije u sredwim {kolama, studenti na deficitarnim zanimawima, deca bez roditeqa i deca sa samohranim roditeqima, kao i deca iz socijalno ugro`enih porodica. J. P.

Novac za obu}are APATIN: Republi~ki fond solidarnosti odobrilo je obu}arskom peduze}u „Ideal” u ste~aju novac za isplatu 43 radnika. Svaki radnik }e dobiti po 137.000 dinara. Osim toga, radnicima }e biti povezan radni sta` od decembra 2008. do septembra pro{le godine. J. P.

VOJVODINA

DNEVNIK

Mala Iriànka bila najbrà SREMSKA MITROVICA: U porodili{tu Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici prvi pla~ bebe u 2010. godinu ~uo se 1.januara u 11,44 minuta. Marijana Tot iz Iriga donela je na svet zdravo ènsko dete, te{ko ~etiri kilograma i dugo 55 sanitmetara. Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} je sre}noj majci uru~io poklon paket potrep{tina za bebu vredan deset hiqada dinara i buket cve}a. Majka Marijana je svom drugom detetu – }erkici, dala ime u prisustvu gradona~elnika Sremske Mitrovice. Devoj~ica }e se zvati Marija, a kod ku}e u Irigu sestricu nestrpqivo o~ekuje trogodi{wi brat. S. B.

Gradona~elnik daruje prvu bebu

ZBOG VEJAVICE I VETRA

Klizavi suboti~ki putevi SUBOTICA: Ve}ina suboti~kih puteva je vla`na i klizava. U JKP „î{to}a i zelenilo” koje je zaduèno za lokalne puteve kaù da su oni radili po planu i programu, {to zna~i da su ~istili samo puteve koji su programu. Ju~e je, zbog vejavice i sne`nih nanosa, bio neprohodan put izme|u @ednika i \ur|ina. U „îsto}i” obja{wavaju da su ekipe iza{le na lice mesta kamionima, ali je bilo potrebno dodatno qudstvo i mehanizacija, pa je, nakon sat vremena, put ra{~i{}en. U kompaniji „Vojput” koja je zaduèna za odràvawe regionalnih i magistralnih puteva, kaù da su im ekipe na terenu od 19 ~asova u subotu. Tokom cele no}i, izme|u subote i nede-

qe, putari su posipali puteve soqu i me{avinom soli i kamenog materijala, a gde je bilo potrebe putevi su i ~i{}eni. - Sneg je po~eo da pada u subotu nakon 19 ~asova, a onda je usledila vejavica. Na{e ekipe su odmah iza{le na lice masta i posipale puteve koje odràvamo u Subotici, Ba~koj Topoli i Somboru, a od 23 ~asa iza{li smo i do Sente. Kolovozi su mokri i zbog vejavice se stvarao sloj koji je klizav, zato savetujemo voza~ima oprez. îstili smo puteve kod Sombora, @ednika, kao i dela auto-puta. Ju~e je isto nekoliko ekipa bilo na terenu na otvorenim putevima, gde bilo potrebno - kaù u deùrnoj slu`bi kompanije „Vojput”. A. A.

Stara godina oti{la uz muwe i gromove BELA CRKVA: Belocrkvani su staru godinu ispratili gromoglasno, ali ne uz vatromet, nego uz muwe i gromove. Ostalo je otvoreno pitawe da li je to dobar ili lo{ znak i ho}e li to i kako uticati na godinu koja je pred nama. Najmla|e Belocrkvane posledweg dana Stare godine obradovao je Deda Mraz slatki{ima. Gluma~ka ekipa iz Beograda bila je zaduèna za dobro rasploèwe, Centar za kulturu za organizaciju, a op{tina Bela Crkva bila je pokroviteq. Deci je ispred gradske galerije podeqeno slatki{a u vrednosti od 20 hiqada dinara. Najlu|u no} ve}ina je do~ekala u svojim domovima. I ove godine do~ek Nove godine organizovali su restorani „Jezero”, „Srbija”, „Sokolac”, svi kafei u gradu, diskoteka „Car Lazar” i „ê-

{ka beseda”. Cene su bile sli~ne, a kretale su se od 2.900 dinara u restoranima do 1.500 u kafeima, a svi lokali su bili puni. „^e{ka beseda”, koja uvek napla}uje samo ulaz, a hrana i pi}e se donosi, nije imala dovoqno mesta, koliko je bilo interesovawa. Drugu godinu zaredom ne organizuje se do~ek na Belom trgu, a izostao je i vatromet, zbog nedostatka sredstava u op{tinskom buxetu. Raduje ~iwenica da je od pro{le godine sve ve}i broj suseda iz Rumunije koji Novu godinu do~ekuju u Beloj Crkvi. Mnogu su zakupili vile na Gradskom jezeru i planiraju da ostanu i tokom vikenda. Kako se moglo saznati, oni u Belu Crkvu dolaze zbog povoqnijih cena, atmosfere i mogu}nosti da veseqe traje do zore, ~ega ka`u kod wih nema. M. V.

Izlo`ba 22 slikara APATIN: U galeriji Kulturnog centra „Meander” otvorena je tradicionalna izlo`ba likovnih stvaralaca op{tine Apatin, koja se organizuje na kraju svake godine. Svoja dela izlo`ilo je 22 slikara, me|u wima najvi{e amatera. Od pristiglih radova na konkursu `i-

ri je izabrao slike Barice Dobra{, Nade ]opi}, Violete Krneta, Milana Vukosava, Radomira Dr~e, Dejana Ba~i}a, Du{anke Veqkovi}, Qiqane Pavkovi}, Milice Vukosav, Dalibor-

ke Kora}, Lidije Kova~evi}, Lasla Berka, Rade Dobrijevi}, Marije [iling, Qiqane Nerlovi}, Dragan Obradovi}a, Milice Lavrni}, Du{ana Gladi}a, Branislava Kecmana, Marije ]opi}, Qube Eri}a i Zlatka Vasi}a. Govore}i na izlo`bi vi{i kustos Radmila Sav~i} je istakla zna~aj ovih izlo`bi za afirmaciju slikarstva i uop{te kulture na prostorima op{tine. -Bezmalo {est decenija Kulturni centar organizuje izlo`be stvaralaca op{tine daju}i im prostor za prikaz dela, afirmi{u}i wihove stvarala~ke potencijale i pribli`avaju}i umetnost {irem krugu gra|ana. Ove izlo`be se mogu smatrati, po godinama trajawa, najstarijim izlo`bama u gradu - rekla je Sav~i}eva. S. P. [.

ponedeqak4.januar2010.

SKROMNIJE, ALI OPTIMISTI^KI U 2010. GODINU

Prva roda tek u subotu KAWI@A/SENTA: Nova godina sve~ano i skromnije nego ranijih godina o~ekana je u op{tinama severnog Potisja, a ve}ina ìteqa je praznovala kod ku}e uz bogate trpeze. Ugostiteqski objekti uglavnom su bili popuweni, pri ~emu je u najekskluzivnijem bawskom centu u Kawiì u hotelima najvi{e gostiju bilo iz Beograda i Novog Sada, u okviru prazni~nih aran`mana. Najskupqi meni za do~ek bio je u restoranu hotela „Akvamarin” 5.000 dinara. Pored veseqa za sam do~ek i reprizu, gosti Bawe Kawià

u`ivali su i u kupawu u termalnoj vodi. Uz disko muziku, vatromet je prire|en u centru Kawi`e, ali je izostala ~estitka nekog od op{tinskih funkcionera. U Adi ~estitku predsednika op{tine Zoltana Bilickog, koji je izrazio optimisti~ka o~ekivawa da }e nova godina biti uspe{nija od protekle te{ke godine, vatromet je pratila i grmqavina. U Senti veselo je bilo u hotelu „Rojal”, „Mokso klubu”, diskoteci „Bali” i drugim lokalima, ali je zbog {tedwe izostao organizovan do~ek i okupqawe gra|ana na

KI[A NIJE SPRE^ILA DOBAR PROVOD NA SUBOTI^KOM TRGU

Kuvano vino uz valcer i vatromet SUBOTICA: Na neuobi~ajeno visokoj tempetaturi za ovo doba godine, sa ki{om i bez pucwave, nekoliko hiqada Suboti~ana do~ekalo je Novu godinu na gradskom Trgu slobode. Nova, 2010. godina do~ekana je uz tradicionalne zvuke valcera i vatromet, koji je bio uprili~en sa zgrade Otvorenog univerziteta u centru. - Mislim da je ove godine bilo najlep{i vatromet ikada. Dopalo mi se {to nije pu{tan ba{ sa trga u okolini Gradske ku}e, tako da se nije ose}ao miris baruta u vazduhu. Ja sam ne{to malo pre pono}i do{la sa decom na trg i super nam je bilo - pri~a odu{evqeno Gordana. Gradski trg se napunio nakon 23 ~asa, kada su prisutni po~eli da u`ivaju uz kuvano vino, rakiju i ~aj po promotivnim cenama i do dva sata izjutra pevali i igrali uz pop melodije muzi~kih zvezda iz Ma|arske Feri Varge i Beti Bala`i, zvuke tamburice ansambla „Ravnica” i suboti~kog benda „Perpetum Mobile”. - Zadovoqni smo kako je protekao do~ek. Trg smo ogradili tako da niko nije mogao da unese petarde ili staklene fla{e. Postavili smo mobilne toalate, a svi gra|ani su imali i zdravstveno osigurawe, naravno ukoliko nisu pod dejstvom alkohola. Bilo je po pristupa~nim cenama pi}a i hrane i veoma veselo, a incidenata

nije bilo - isti~e izvr{ni producent do~eka Nove godine na Trgu Toni Bedalov. Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} je sugra|anima po`eleo sve najboqe i vi{e radnih mesta. U saobra}ajnoj policiji saznajemo da je bila jedna lak{a saobra}ajna nesre}a, dok su nam na Hitnom prijemu Op{te bolnice u Subotici rekli da su najvi{e intervenisali zbog osoba koje su dolazile u alkoholisanom stawu. Bilo je u novogodi{woj no}i 13 povreda koje su nastale zbog tu~a, a zabele`ena i tri slu~aja nasiqa u porodici, jer su nasilnici bili pod dejstvom alkohola. U Hitnoj po-

Ceo dan bez poro|aja Ove godine u Subotici prva beba je ro|ena prvog januara tek u 20,45 ~asova. Novoro|en~e je te{ko 3,20 kilograma, duga~ko 50 centimetara, a kako ka`e majka Iboqa Husar, to je peto dete u porodici, de~ak je i zva}e se Atila. mo}i isti~u da prilikom reprize do~eka, evidentirano je ukupno 40 slu~ajeva, od koji je polovina imala za posledicu povrede nastale u tu~ama. A. A.

NOVOGODI[WE KUPAWE U OTVORENOM BAZENU VRDNI^KOG „TERMALA”

Zaplivali gosti iz Lugana VRDNIK: Posle burne novogodi{we no}i u hotelu „Termal”. Gde je zabava trajala do ranih jutarwih sati, uz Baneta Krsti}a i „Garavi sokak”, ta~no u podne prvog januara za nahrabrije goste organizovano je kupawe na otvorenom bazenu „Termala”.Prvi u bazen, u kome termalna voda ima 28 stepeni, sko~ili su trojica bra}e Radivoj~evi}, Lazar (14) i blizanci Du{an (13) i Milo{, iz Lugana u [vajcarskoj, a onda je u bazen u{la i apotekarka iz Sremskih Karlovaca Sne`anka Uzunov i jo{ nekoliko gostiju hotela „Termal”. Kupawe je trajalo petnaestak minuta, kupa~i su bili prezadovoqni vodom, dok je spoqna temperatura u tom trenutku iznosila 11 stepeni Celzijusovih. Kad su iza{li iz vode, kupa~i su poslu`eni toplim ~ajom, kojim ih je ~astio doma}in „Termal”, pa su kroz poseban tunel, pozajm-

glavnom gradskom trgu, koje je prethodnih nekoliko godina pratio i vatromet. U porodili{tu sen}anskog Zdravstvenog centra „Dr Gere I{tvan”, koje pokriva podru~je pet potiskih op{tina, prva roda sletela je tek u subotu 2. januara. Sne`ana [e}erov iz Srpskog Krstura rodila je devoj~icu Vawu te{ku 3.850 grama i dugu 52 centimetra. Kako smo saznali u sen}anskom porodili{tu, vi{e posla bilo je u fini{u stare godine u kojoj se rodilo 935 beba, {to je nadma{ilo u~inak u 2008. godini. M. Mitrovi}

VESTI êstitka iz Gradske ku}e BEÊJ: Gradski ~elnici Be~eja, predsednik op{tine Peter Knezi i predsedsnik lokalnog parlamenta Du{an Jovanovi} nisu, kao ranijih godina, ta~no u pono} sa sve~ane pozornice i uz pratwu zvuka valcera i vatrometa na centralnom gradskom trgu, poèleli sugra|anima sve najlep{e u Novoj godini. Pomawkawe finansijskih sredstava u op{tinskom buxetu u~inilo je svoje i izostao je organizovani ispra}aj stare i do~ek Nove godine na popularnoj Poga~i. Ipak, kako je posledwa sednica Skup{tine op{tine Be~ej odràna pretposledweg dana minule godine, dva predsednika su iskoristila prednovogodi{wi koktel u Gradskoj ku}i da poèle uspe{nu 2010. godinu odbornicima, na~elnicima Op{tinske uprave, direktorima javnih preduze}a, predstavnicima medija i svim sugra|anima. V. J.

Bez incidenata STARA PAZOVA: Gra|ani Op{tine Stara Pazova su, u najve}oj meri, Novu 2010. do~ekali u svojim domovima. U Vili Sunce tambura{i su zabavqali goste a bilo je lepo i u „Dunavskoj terasi” u Banovcima, „Starom mestu” u Novoj Pazovi, „Vojvodini” u Staroj Pazovi, penzioneri su slavili u holu zgrade Biblioteke u Staroj Pazaovi, a veselo je bilo i na rasadniku „Brest”, dok su mladi uglavnom slavili po brojnim kafi}ima. No} je protekla mirno, nije zabeleèna nijedna saobra}ajna nezgoda na podru~ju ove op{tine, a u hitnim slu`bama u Novoj Pazovi i Starim Banovcima nije bilo mnogo posla. U Staroj Pazovi kaù da su od 27 pacijenata, imali 10 maloletnika koje su treznili. U policijskoj stanici Stara Pazova saznali smo da je izbila u gradu i jedna tu~a, ali bez teìh posledica. A.N.

Humanitarna aukcija slika

BE^EJ: Me|usektorski savet LPA za decu op{tine Be~ej organizovao je sada ve} tradicionalnu, drugu po redu, Humanitarnu aukciju slika. Sav prihod namewen je, kako je naglasila ~lanica organizatora ~itave akcije Marija Lu~ev, za rad i kupovinu igra~aka u be~ejskoj igraonici „Bambi” i [OSO „Bratstvo” za rad isturenog odeqewa u Ba~kom Petrovom Selu. Prodate su 23 slike i prikupqeno 36.200 dinara. V. J.

Bra}a Radivoj~evi} kraj bazena

qen za ovo prvo novogodi{we kupawe, u{li u hotel. - U vodi je mnogo prijatnije, toplo je, ali kad se iza|e iz vode, onda je zima - ka`e nam Lazar Radivoj~evi}, dok ispija topao ~aj kraj bazena.

Novogodi{wa no} vesela Sam do~ek Nove godine,protekao je u veseloj atmosferi. Preko 300 gostiju iz Novog Sada, Srema, U`ica,[apca, a najvi{e iz Beograda, koji su u Novu godinu u{li u podfru{kogorju bawe „Termal”, prezadovoqni su i puni lepih utisaka. Direktor ove ustanove Dobrivoje Antoni}, koji je u 2010. godinu zakora~io sa svojim gostima, ka`e, da je optimista i da u ovoj godinu o~ekuje pun hotel.

Porodica Radivoj~evi}, otac Slavi{a, fizioterapeut u Luganu, majka Suzana, logoped, sa tri sina do{li su specijano iz Lugana da Novu godinu proslave u „Termalu” u Vrdniku. Ina~e, poreklom su iz Prizrena, a ve} godinama `ive u [vajcarskoj. Organizator ovog novogodi{weg kupawa u otvorenom bazenu vrdni~kog „Termala” Ivan Ostoji} ka`e da je zadovoqan da se prvi put, ba{ 1. januara sedmoro gostiju odlu~ilo da se okupa i da }e ovo kupawe ubudu}e biti deo novogodi{weg programa hotela. S. Bojevi}

DRU[TVO

ponedeqak4.januar2010.

IZ OSNOVNIH [KOLA IZLAZE VE] ISKUSNI ALKOHOLI^ARI

Cugaju dok ne padnu pod sto Prema podacima Svetske zdravstvene organizaciji u Srbiji deca od 11 do 13 godina piju dvostruko vi{e alkoholnih pi}a od svojih vr{waka u Evropi. Da se pije se ve} u {kolskoj klupi javna je tajna, a granica kad se po~iwe pomera se ka sve mla|ima. Kod nas pije svaki ~etvrti voza~, a vi{e od 50 odsto udesa je prouzrokovano alkoholom. Udarni termini su vikend, posebno petak i subota, kad mladi, ali i stariji, naj~e{}e izlaze, popiju, a onda sedaju za volan. I tokom prazni~nih dana tako|e je pove}an broj pijanih {ofera. Od novog saobra}ajnog zakona o~ekuje se i znatno smawewe broja voza~a “obo~a}enih maliganima “, ali te{ke nesre}e koje su se dogodile samo par dana nakon stupawa na snagu Zakona, svedo~e da se on jo{ nije sasvim “primio”. Posebno zabriwava je {to je opijawe dru{tveno prihvatqivo, pa je razumqivo i prihva}eno da se uve~e popije, da se bude pripit, a kao anegdota prepri~avaju se dogodov{tine o vo`i u takvom stawu. U Ministarstvu zdravqa najavquju ozbiqnu borbu protiv alkoholizma i narkomanije, kao

Pijanstva se prepri~avaju kao dobre anegdote

jedan je od svojih prioriteta u narednom periodu. Akcent se stavqa na prevenciju i programsku zdravstvenu za{titu. A alkohol je veliki zdravstveni problem u svetu, jednako opasan koliko cigarete i visok krvni pritisak. U svetu zbog alkohola godi{we umre 4 procenta populacije, gotovo isto koliko od cigarete (4,5), ili visokog krvnog pritiska (4,8). U Evropi godi{we od alkohola, ili nesre}a

Milionske nikotinske kazne Cvetkovi}ev kabinet je na usvajawe dostavio parlamentu nacrt zakona o zabrani pu{ewa u zatvorenom javnom i radnom prostoru, koji predvi|a i drakonske kazne za wegovo nepo{tovovawe i mehanizmi da se on i sprovede. “Zakon ostavqa mogu}nost da poslodavac odredi posebnu prostoriju samo za pu{ewe, ali to ne vaì za dràvnu i lokalnu upravu, zdravstvo, vaspitawe i obrazovawe, socijalnu za{titu, kulturu, sport, proizvodwu i promet lekova i ìvotnih namirnica, dru{tvenu ishranu, medijski prostor gde se obavqa snimawe i emitovawe, te onaj za sastanke i javno oku-

pqawe gra|ana. Izuzetak od potpune zabrane pu{ewa su restorani, koji mogu da podele prostor na pu{a~ki i nepu{a~ki, a ako je povr{ina objekta mawa od 80 kvadrata, vlasnik }e da odredi da li je on pu{a~ki ili nepu{a~ki”, precizira ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi}. Fizi~ko lice se za kr{ewe antinikotinskog zakona ka`wava sa 5.000 dinara na licu mesta. Ako ne sprovede zabranu pu{ewa u zatvorenom javnom prostoru sankcija za pravno lice je od 500.000 do milion dinara, odgovorno od 30.000 do 50.000, dok preduzetniku sledi od 300.000 do 500.000 dinara.

wime prouzrokovanim, strada 55.000 qudi. Na{i novi propisi dozvoqavaju voza~u 0,3 promila alkohola u krvi umesto dosada{wih 0,5, dok profesionalci nemaju pravo ni na promil. U nekim dr`avama voza~i se ka`wavaju ukoliko se ustanovi alkohol preko 0,00 promila. Ali, da nije sve u kaznenoj politici govore primeri nekih drugih zemaqa. Zanimqivo je da u pojedinim

biv{im sovjetskim republikama zabraweno prisustvo alkohola u krvi, a ipak je registrovano vi{e udesa nego kod nas i u Albaniji zajedno. Najboqi rezultati u smawewu nesre}a postignuti su u Nema~koj, iako je tamo dozvoqen odre|en procenat promila alkohola. Ali mnogo se polaè na edukaciju {kolske mladeì, posebno u auto{kolama, a op{ta atmosfera u dru{tvu je takva da se pijanstvo osu|uje. Zabrana reklamirawa alkohola vaì u ve}ini evropskih zemaqa, pa i kod nas, ali proizvo|a~i uvek prona|u na~in da prodru u javnost. Reklama je i {to se popularne li~nosti slikaju se s bocom ili ~a{om u ruci, {to, smatraju psiholozi, daje negativnu sluku mladima koji se poistove}uju sa svojim idolima. Iako se tvrdi da pivo “nije alkohol ve} te~ni hleb”, pa se wegovo reklama dozvoqava, statistika govori da je ba{ ono krivo za mnoga te{ka pijanstva. Na ve~erwim zabavama pije se ne na fla{e, ve} gajbe, pa nije ~udo {to se u nekim zemqama Evrope vode polemike da li i wega staviti na listu zabrane propagirawa. J. Barbuzan

DNEVNIK

Virtuelna obnova Vr{a~ke kule Kako su i narednih godina sva je prilike nevelike {anse da se prikupe zama{na sredstva potrebna za kompletnu obnovu Vr{a~ke kule, stru~waci Regionalnog zavoda za za{titu spomenika kulture su na{li re{ewe da je “rekonstrui{u” bar - virtuelno. Utvr|ewe je podigao 1439. posledwi vladar sredwovekovne Srbije \ura| Brankovi} kao rezervni polo`aj pre nego {to je tvrdim zidanama opasao prestonicu Smederevo, ali i da obezbedi svoje posede u Ju`noj Ugarskoj. Nakon

propasti despotovine dve decenije kasnije, Otomanska imperija je osvojila i Banat, u tvr|avu je austrijska vojska u{la 1716, ali ubrzo i digla ruke od we, jer vi{e nije imala strate{ki zna~aj na granici, koja je pomerena na jug. Dosta dobro je ostala sa~uvana samo Don`on kula, pa nakon wenog renovirawa, kustosi }e posetioci na video-bimovima predstavqati trodimenzionalni grafi~ki prikaz ove fortifikacije, koja je i u grbu Vr{ca, ali na~in `ivota epohe kada je sagra|ena.

Yoker premija oti{la u ântavir Posledweg dana decembra tek minule 2009. Dràvna Lutrija Srbije obnarodovala je prvog dobitnika prve Xoker premije. Sre}nik je Joèf Balog, me{tanin sela ântavir kraj Subotice, koji je Novu godinu do~ekao bogatiji za blizu tri milona dinara, osvojenih u okviru najpopularnije doma}e igre na sre}u.

TEHNOLO[KI VI[AK U PROSVETI ]E SAM SEBI PLA]ATI OTPREMNINE?

„Prekobrojni su jedna~ina sa vi{e nepoznatih” Ministarstvo prosvete i sindikati rade na kriterijumima socijalno-ekonomskog programu koji }e omogu}iti stimulativne otpremnine za vi{ak zaposlenih u prosveti, najavio je nadle`ni ministar dr @arko Obradovi} i dodao da je po istra`ivawima Svetske banke vi{ak izvestan u osnovnom obrazovawu, ali }e odlazak biti dobrovoqan i bez prijema novih qudi. Sredstva za otpremnine ispla}iva}e se od plata zaposlenih koji odlu~e da odu, i taj no-

vac ve} je predvi|en buxetom za 2010, jer drugih para nema. Prema razli~itim procenama, prekobrojno je ~ak 15.000 prosvetara, me|utim, ministar smatra da je to pogre{na ra~unica. On je ranije najavio da }e problem tehnolo{kog vi{ak po~eti da se re{ava u 2010, dok je lane zapo~eta racionalizacija odeqewa sa malim brojem u~enika. “Uze}emo u obzir sve faktore, geografske, demografske, grani~ne, negde jednostavno ne mo`ete ukinuti neko odeqewe, jer je to jedino mesto gde dete

mo`e da u~i ili je jako daleko od mati~ne {kole. Racionalizacija u prosveti, matemati~ki re~eno, jedna~ina je sa vi{e nepoznatih, mnogo je tu faktora, imamo u~enike i nastavnike, {kole i odeqewa, nastavni plan i program, roditeqe i zainteresovane sindikate”, ocenio je dr Obradovi}. Najavio je da tokom januara treba da bude doneta odluka kojom }e buxetskih 800 miliona dinara iz NIP-a u}i u kasu Ministarstva prosvete. Ta sredstva bi}e namewena investici-

jama za obrazovawe na svim nivoima, ~ime }e “prosvetni” buxet za 2010. prakti~no biti na lawskom nivou, rekao je Obradovi}, podsetiv{i da blizu 107 milijardi namewenih obrazovawu nije dovoqno. “Obrazovawe nisu samo plate zaposlenih, iako ta stavka uzima preko 95 odsto buxeta”, rekao je ministar i naglasio kako }e biti dragoceno ako od Evropske investicione banke bude dobijen kredit koji }e omogu}iti unapre|ewe {kolske infrastrukture i opreme.

„TAJFUNI”, PROFESORSKO-ASISTENTSKI TIM NOVOSADSKOG FTN, AUTORI NAJBOQE INOVACIJE U 2009.

Nepristojno jeftino energetsko „kofer~e” “Ovde stanuju Tajfuni”, neobi~an natpis na vratima kabineta 306, tre}i sprat bloka F novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka, nakon 17. je decembra posebno dobio na zna~aju, jer je tim “Tajfun” pobedio na Takmi~ewu za najboqu tehnolo{ku inovaciju u Srbiji za 2009, koje od 2005. organizuje Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki raz-

na”, asistenti masteri Marko Veki} (28) i Zoran Ivanovi} (28) i master Sandra Zeqkovi} (24), istraìva~ na razvoju ove fenomenalne inovacije. Uglas isti~u da je wen spiritus movens docent dr Nikola êlanovi}, od ~ije se ideje krenulo. - On je osam godina radio u industriji i tamo uverio da bi ovakav simulator dosta pojednostavio i olak{ao razvoj novih ure|aja energetske elektronike. Teslini asinhroni motori su mi{i}i industrije, a ovi ure|aji krvotok, koji napajuju te mi{i}e – kaè Veki} i ve{to pribliàva laicima sa-

Inèwerima dajemo alat koji posao razvoja ovog krvotoka olak{ava i ubrzava. Taj alat je digitalni simulator u stvarnom vremenu, koji je 50 puta brì i tri puta jeftiniji od najbrèg na trì{tu. Zbog tako velike brzine prvi put je mogu}e za radnim stolom vr{iti ispitivawa do sad mogu}a samo u laboratorijama. Tu su, naro~ito za korisnike sredwih i ve}ih snaga, ispitivawa dosta sloèna, opasna, skupa i mnogo sati rada treba da se ispitaju vrlo mali pomaci u razvoju. Na na{em simulatoru, veli~ine kofera, mogu}e je proveriti ideje i otkloniti sumwe, i kad

„Ford” ojadio „Pupina” Simulator tri put br`i od najbr`eg na svetu

voj. Sedmo~lana ekipa profesora i asistenata Katedre za energetsku elektroniku i pretvara~e ponudila je vrhunsku inovaciju - jedinstveni kod nas “digitalni simulator u stvarnom vremanu”, mo}ni hardversko-softverski sklop. U finalu takmi~ewa, u ìvom TV prenosu, u tzv. zlatnom minutu za predstavqawe inovacija publici i ìriju, kojim je predsedavao mr Boìdar \eli}, resorni ministar, briqirale su mlade snage “Tajfu-

- @eqa nam je da “Tajfuni”, sa npr. kompanijom DMS, stvori od Novog Sada centar energetike ne samo Srbije, ve} i ovog dela Evrope, pa i {ire - ka`e Marko Veki}. - Imamo za to mogu}nosti i potencijala i, hvala bogu, voqu, {to je najbitnije. Zoran Ivanovi} podse}a kako je pre 15-20 godina dvadesetak doktora nauka u beogradskom Institutu “Mihajlo Pupin” napravilo digitalni simulator za “Ford” i onda im je neko iz ovog giganta automobilske industrije dao “ponudu koja se ne propu{ta” i svi su oti{li iz Srbije, {to je u`asno pogodilo ovaj institut. svim stru~nu pri~u. - Razvoj tih ure|aja je spor i vrlo skup, pa svaka u{teda donosi i energetsku, pove}ava efikasnost i, naravno, {tedi novac i kompaniji i korisnicima.

to uraditite samo krajwa ispitavawa obavite u laboratoriji. To je kao simulator letewa, jer ne mo`ete pustiti pitomca vojne akademije da odmah upravqa MIG-om.

Deo „Tajfuna” sa profesorom Nikolom ^elanovi}evm

Uz konstataciju da je za in`ewere energetike “Tajfunov” simulator mo}no oru`je za borbu protiv energetske krize, Ivanovi} i Veki} obja{wavaju da to nije jedini ure|aja ovog tipa na svetu, ali jeste kod nas, pa i {irem regionu, uz to je neodoqivo jeftiniji i sigurni su da }e mnogi zakucati na wihova vrata. Brzina mu je, ka`u, najbitnija prednost jer velika brzina simulacije zna~i veliku rezoluciju, {to je velika lupa pod kojom se doga|aji mogu posmatrati do nivoa jedne mikrosekunde! Tako se po prvi put za

radnim stolom mogu posmatrati i pojave koji su se dosad mogli “zbivati” samo u visokonaponskim laboratorijama! Za razliku od klasi~nih simulatora “novosadski” je jednostavan za kori{}ewe - povratna je informacija prvih korisnika. Ure|aj, spakovan kofer, ima svoj hardver sa u~itanim algoritmima, koji omogu}avaju ovako veliku brzinu simulacije pogona. Podjednako se na wemu mo`e simulirati pogon lokomotive, farme vetroelektrana ili obi~ne ve{ ma{ine, a “Tajfuni” kao svog klasi~nog korisnika vide onog koji

razvija pogon sredwe ili ve}e snage, takvi }e ostvariti najve}e u{tede i mnogo vi{e posla iz skupe laboratorije preseliti na ovaj mali simulator. Wega samo treba “nahraniti” stvarnim parametrima sistema koji se ispituje i on verno “glumi” taj pogon i to wegovom stvarnom brzinom! Postoji i “akademska verzija” (deset puta jeftinija od one za poslovne korisnike) simulatora koji }e koristiti studenti i istraìva~i. “Tajfuni” ve} proizvode ove ure|aje u FTN-ovoj Laboratoriji. Naruxbine stiù, a jedna ~ak iz Tajvana, od jedne od vode}ih svetskih kompanija koja proizvodi ure|aje energetske elektronike. Na po~etku ove godine novosadski inovatori registrova}e preduze}e Tajfun RTDS , po ve} uspe{nom receptu, “pod krovom” FTN-a , a ciq je da ta firma narednih pet godina zaposli do 100 inèwera! Dr êlanovi} je pre skoro godinu dana otvorio firmu u [vajcarskoj koja }e obezbediti novosadskom “Tajfunu” lak{i proboj na strana trì{ta, jer Made in Srbia jo{ te{ko prolazi. - Tajfun je izuzetno brz i ima ogromnu akumalaciju ba{ nad Tihim okeanom, a na{e prvenstveno trì{te je Azija, koja se ubrzano razvija - konstatuju mladi lavovi energetike. V. êki}

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

GOTOVO MILION SRBA SE UMESTO PO KAFANAMA ILI KU]AMA DRU@I NA „FEJSBUKU“

Zapustila fakultet i momka zbog bezimenih „prijateqa”

U decembru bilo mawe fatalnih nesre}a

AGENCIJA ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA U 2010. UKLAWA 50 CRNIH TA^AKA

Propisi doslovno spasavaju `ivote na drumu Pomo}nik ministra za infrastrukturu Dragan Jovanovi} najavio je kako Agencija za bezbednost saobra}aja, koju je Vlada formirala 10. decembra, treba tokom ove godine, izme|u ostalog, da u Srbiji otkloni 50 crnih ta~aka na putevima. U inventaru wenih poslova su i preventivno-promotivne kampawe o bezbednosti saobra}aja i obezbe|ewe baze podataka o tehni~kim karakteristikama motornih vozila. Ona je nadle`na i za provere znawa profesionalnih {ofera, zatim voza~a tramvaja, turisti~kih vozova, instruktora vo`we, predava~a teorijske nastave u obuci budu}ih voza~a, ali i dodatnoj edukaciji onih kojima je oduzeta dozvola. Agencija treba da preuzme i obaveze, predmete, opremu i arhivu Instituta za standardizaciju, MUP-a, ministarstava za in-

frastrukturu i zdravqa, te Direkcije za mere i dragocene metale, shodno poslovima iz svoje nadle`nosti. Jovanovi} sa ponosom nagla{ava kako su gra|ani dobro prihvatili novi zakon o bezbednosti u saobra}aju, jer je od samog po~etka wegove primene smawen broj udesa. Posledweg meseca 2008. u saobra}ajkama su poginule 62 osobe, a lane 27. Mada je i to mnogo, ipak, je trend ohrabruju}. U netom proteklom decembru odnosu na prethodnu godinu bilo je mawe i prekr{aja, ~ak za 70 procenata, {to je dovoqan pokazateq koliko su bili neminovni novi propisi. Ina~e, tokom 2008. (uglavnom) voza~i su skrivili 1,4 miliona prekr{aja, u 67.708 saobra}ajki poginulo je 897, a lane u 61.982 udesa 769 qudi. R. Dautovi}

Srbija je sa do sada otvorenih gotovo milion naloga na „Fejsbuku“, prva u regionu, a 18. u Evropi po kori{}ewu ove, sve popularanije, dru{tvene mreè, pa ve}ina mladih smatra da ko nema profil na “Fejsu”, i nije u trendu. Istraìvawe „Mladi i nove tehnologije me|u mladima“ agencije „Stratexik marketing“ pokazalo je kako se sve vi{e mladih zabavqa pretraùju}i internet i komuni-

Qaji} je svojim zaposlenima onemogu}io da odu na sajtove koji nisu povezani s nadle`nostima wegovog ministarstva, ali mnoge gazde koriste „Fejsbuk“ da provere ko su im kandidati za posao i za stvarawe kompanijskih veza ciraju}i na „Fejsbuku“ ili „Majspejsu“ nego gledaju}i televizijske kanale, ~iji program opisuju nedovoqno atrakativnim. Me|utim, surfovawe na popularnim sajtovima jedna je od retkih stvari, gde starija populacija imitira mla|u. Gledawe tu|ih profila, ~avrqawe i komentarisawe fotografija odnedavno je omiqena zanimacija i zaposlenih, pa sve vi{e poslodavaca odlu~uje da zabrani kori{}ewe „Fejsbuka“ tokom radnog vremena. Uvidev{i da je znatno smawena produktivnost radnika, mnoge firme zabrawuju zaposlenima da otvaraju svoj nalog dok su na poslu. Dok je zaposlenima u Ministarstvu rada i socijalne politike jo{ lane onemogu}eno da odu na bilo koji sajt, ukqu~uju}i „Fejsbuk“ i „Majspejs“, osim one pove-

Vojska }e zaposliti jo{ 4.500 soldata Vojska Srbije planira da tokom 2010. zaposli oko 4.500 profesionalnih vojnika kako bi omogu}ila da se smawi potreba za prijemom novih regruta, ali i da u skladu sa finansijskim mogu}nostima do kraja godine okon~a proces profesionalizacije oru`anih snaga, zapo~et 2003, najavio je

ministar odbrane Dragan [utanovac. Lane je VS raspisala konkurs za prijem oko 2.400 soldata, na koji se prijavilo oko 9.500 kandidata, od ~ega 14 odsto `ena. Primqeno je vi{e od 2.100 vojnika po ugovoru, ~ime je omogu}eno da se regrutni kontigent smawi na oko 3.200 vojnika. "Prijem no-

vih qudi usporavaju provere, od zdravstvenih do bezbednosnih, jer ne `elimo da bilo ko, a da to ne zavre|uje, u|e u na{ sistem", naglasio je [utanovac. VS trenutno ima oko 6.200 vojnika po ugovoru, a plan je da ih po zavr{etku profesionalizacije bude oko 10.600.

ZREWANIN OSNOVAO TRE]U „BEZBEDNU ZAJEDNICU” U SRBIJI

[est koraka do savr{enog dru{tva Nacionalni savet za promociju bezbednosti u Srbiji osnovao je "Bezbednu zajednicu Zrewanin". Predstavqaju}i ovaj projekat SZO, wegov lider u Srbiji dr Mirjana Milankov je nazna~ila da u svetu postoje 172 takve zajednice, a u Srbiji dve - u Novom Sadu i Ba~kom Petrovcu. Za realizaciju projekta, ~iji su lideri u Zrewaninu dr Borislav \or|evi} i dr Ivana Sremac, pored saveta, formirani su i posebni timovi za ispuwewe {est me|unarodnih uslova kako bi grad stekao status bezbedne zajednice. Ina~e, ciq projekta “Bezbedna zajednica” je po{tovawe qudskih prava, za{tita `ivotne sredine, negovawe humanih odnosa i tolerancije, inkluzija marginalnih grupa i prevencija nasiqa. Da se to postigne postoji nekoliko metoda rada, koje podrazumevaju edukacije, rad na strukturalnim pro-

Opasnost vreba i u {koli

menama i upotrebu bezbednih proizvoda. Nada Kora} sa Pedago{kog fakulteta u Jagodini nagla{ava da su deca bezbedna tamo gde su bezbedni wihovi roditeqi i svi drugi qudi. - Moramo u ceo proces ukqu~iti i decu, ne samo kao objekte za{ti-

Licence i socijalnim radnicima Zakon o socijalnoj za{titi, koji treba da posle javne raspreve uskoro stigne pred poslanike republi~kog parlamenta, pored ostaloga predvi|a i osnivawe komore, u kojoj }e ~lanstvo biti obavezno za sve koji rade u socijalnim delatnostima, bez obzira da li u javnom, civilnom ili privatnom sektoru. Socijalna komora }e na osnovu svog profesionalnog kodeksa izdavati licence na {est godina, potom ih obnavqati ili oduzimati, najavila je dr Qiqana Lu~i}, dr`avni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike.

zane sa nadle`nostima ministarstva, neka istra`ivawa pokazuju da mnogi poslodavci upravo „Fejsbuk“ koriste kako bi unapredili svoje poslovawe. Na ovom sajtu proveravaju ko su im kandidati za posao, a tako stvaraju i kompanijske i partnerske veze. „Fejsbuk“ je vid virtuelne komunikacije i ubija dru`ewe u stvarnom svetu, ali to ne bi bio problem kada bi se uvela edukaci-

te, ve} i aktivne subjekte. Da bi dete u~estvovalo u sopstvenoj za{titi, va`no je kako i od koga u~i {ta je opasno i kako da se {titi. Ve}ina dece u tzv. normalnim uslovima o opasnostima ne u~i iz svog neposrednog iskustva, ve} im na to ukazuju odrasli, pre svega roditeqi i {kola. Zato je jako va`no da poruke koje saop{tavamo deci budu razumqive, dosledne i jasne i da uzimaju u obzir realne okolnosti wihovog `ivota, a ne idealne, kako ih zami{qamo – istakla je Kora}eva. Dr Ksenija Petovar iz Centra za demokratiju ka`e da su posledwih nekoliko godina sve su ~e{}e vesti o nevoqama dece u Srbiji. Od razli~itih zavisnosti ~ak i kod mali{ana od 11-12 godina, preko nasiqu u porodici koje se neretko zavr{ava smr}u, kao i tu~ama u {kolskom dvori{tu, do seksualnog zlostavqawa i pedofilije. - Posle 2000, kad smo po~eli graditi demokratsko dru{tvo, zavaravali smo sebe i druge da se ranije nije znalo za te pojave ili se o wima nije govorilo. No, ~ini mi se da nije ba{ tako. Mnoge forme su nove ili su poja~ane posledwih sedam-osam godina – primetila je Petovar. @. Balaban

ja o kori{}ewu wega i sli~nih sajtova, mi{qewa je belgijski stru~wak za socijalne medije Filip Bormans. On smatra da, ako se imaju u vidu dobre i lo{e strane ove mre`e, korisnik se ne}e lako otu|iti od dru{tvenog `ivota. Jako je prakti~no preko ovakvih

medija ostati u kontaktu s prijateqima, rodbinom i dragim qudima u inostranstvu, ali ne treba dopustiti da nas on proguta, objasnio je Bormans. Ali, nisu retki slu~ajevi ni kada korisnik jednog dana shvati da gotovo 80 odsto svog vremena u

Nije u trendu ko nema profil na „Fejsu“ - Kod nas u firmi je samo 25 zaposlenih, pa je kontrola nad na{im poslovima prili~no jednostavna. Me|utim, bukvalno svi imamo profil na „Fejsbuku“ koji po dolasku na posao aktiviramo, pa ga koristimo povremeno tokom radnog dana. Neke koleginice su i{le u tu krajnost da su se me|usobno dopisivale, iako ih dele samo jedna kancelarijska vrata. Kada je gazda shvatio kako nam de{avawa na “Fejsbuku“ odvra}aju pa`wu od posla, napravio je svoj nalog i pozvao sve da mu budemo prijateqi. Sa~ekao je da ga svi prihvatimo, a onda rekao da }e dobiti otkaz onaj koga bude video da je „onlajn“ – ispri~ao je za „Dnevnik“ Sini{a Radak, zaposlen u jednoj maloj privatnoj novosadskoj firmi.

budnom stawu provodi na „Fejsbuku“. - Zapostavila sam fakultet, momka, roditeqe, prijateqe, ma sve u stvarnom svetu. Po ceo dan sam „visila“ na „Fejsu“, traìla qude koje poznajem, virila u wihove profile, slike koje su postavili, gledala ko su im sve prijateqi... Jednog dana sam se probudila i to shvatila, ali mislim da mi je to doprlo do mozga samo jer mi je „Fejsbuk“ kona~no dosadio. Sad se samo povremeno ulogujem, ~isto da vidim {ta ima novo, ali sam sama sebi postavila granice – kaè studentkiwa Svetlana Goqac i priznaje da je ovaj vid zabave stvara zavisnost i dodala da je puno onih koji teè da steknu {to vi{e prijateqa na mreì, a za ve}inu jedva znaju kako se prezivaju. I. Brcan

[UPQINA U ZAKONU OSTAVILA INVALIDE PRED BROJNIM GRA\EVINSKIM PREPREKAMA

Kolicima se moè samo u apoteku Hine}i veliku brigu za mawinske zajednice, me|u koje po definiciji spadaju i osobe sa invaliditetom, a sve zarad uùrbanog puta ka EU, srpska vlast je uz gotovo nevi|enu pompu onomad usvojila zakon o zabrani diskriminacije svake fele. U tom aktu je i stav kako invalidi, {to podrazumeva i one koje ìvot provode u kolicima, imaju elementarno pravo na pristup svim ustanovama, prodavnicama, dakle objektima, gde ulaze i "obi~ni" gra|ani. Zalaktilo se i Duli}evo Ministarstvo prostornog planirawa, te je Zakon o planirawu i izgradwi predvideo uklawawe barijera, pa su obe ove ~iwenice predstavqale omiqenu temu spin-doktora u poku{aju prikazivawa srpskog dru{tva kao ultimativnog branioca prava svih wenih gra|ana. Me|utim, deklarativna ~vrsta opredeqenost srpskih zako-

Usamqen lep gest Narodne apoteke

veè ruke, jer ne postoji formalno-pravna mogu}nost da vlasniku ili korisniku nekog objekta naloìmo investiciju koja bi podrazumevala uklawawe barijera – obja{wava direktor Direkcije za izgradwu Sombora Sa{a Krsti}. Sam Grad je sa svoje strane uradio mnogo da ukloni ove barijere, {to svedo~e i iz Udruèwa distrofi~ara Zapadnoba~kog okruga, zahvaquju}i se DIGS-u {to je samo u godini na izmaku "oborio" tridesetak ivi~waka na somborskim pe{a~Ponegde i policija invalidima otme parking kim prelazima nodavaca za uklawawe barijera (pla}eno iz gradske i kase Qau sebi ima sistemsku gre{ku, ji}evog Ministarstva za rad i po{to na prilazne rampe i socijalnu za{titu), ali i naloplatforme obavezuje samo inveìo postavqawe platforme za stitore koji su namerni da grade invalidska kolica prilikom ne{to novo ili rekonstrui{u rekonstrukcije Narodne apotestaro. Dakle, ako se na objektike na glavnoj somborskoj Ulici ma ni{ta ne radi, barijere ostaKraqa Petra Prvog. Prethodno ju do sudweg dana. su pristupne rampe postavqene - Grad se trudi da ih uklawa, i u @upaniji, zdawu gradske adali zakonska nedoslednost loministracije, filijali Fonda kalnim vlastima jednostavno za zdravstveno osigurawe, Na-

rodnog pozori{ta... Naàlost, iole zapitanom posmatra~u ne moè proma}i da se, recimo, ba{ u glavnoj trgova~koj i bankarskoj "ìli kucavici" Sombora, glavnoj Ulici Kraqa Petra Prvog invalidskim kolicima moè u}i samo u tu rekonstruisanu apoteku i vi{e nigde. Da sve bude gore, kad ve} nisu obezbedili pristupne rampe, bankari se nisu potrudili ni da makar jedan bankomat bude dostupan osobama vezanim za invalidska kolica. - Jedan od preduslova za samostalno kretawe invalida, koji koriste kolica, je grad koji je svojim saobra}ajnicama i arhitekturom prilago|en potrebama ovih osoba. Time se stvaraju i uslovi da osobe sa te{kim telesnim invaliditetom postanu potpuno funkcionalni gra|ani, ali i uslovi za samostalno, lak{e i bezbednije kretawe, kako ovih, tako i starih qudi i majki sa bebama u kolicima - kaè predsednica Udruèwa distrofi~ara ZBO Julijana \ulinac âtalinac, nadaju}i se da }e uskoro sa proklamacije vlasti pre}i i na delo. M. Miqenovi}

CRNA HRONIKA

ponedeqak4.januar2010.

DNEVNIK

REIZBOR SUDIJA U NOVOM SADU

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE VLADIMIR VUK^EVI]

Slobodan Nadrqanski na ~elu Apelacionog suda

Na slu~aju Mladi} radi se 24 sata dnevno

Na ~elu Apelacionog suda u Novom Sadu, novouspostavqenoj sudskoj instanci koja je po~ela da radi od prvog dana ove godine, je Slobodan Nadrqanski, dosada{wi predsednik Okru`nog suda (od 1. januara Vi{eg suda) u vojvo|anskoj prestonici. Apelacioni sud bavi}e se iskqu~ivo àlbama na presude koje }e dolaziti iz vi{ih sudova i àlbama iz osnovnih sudova za koje nisu nadle`ni vi{i sudovi. Osim Novog Sada, prema re{ewima iz nove sudske mreè, Apelacioni sud postoji jo{ u Beogradu, Ni{u i Kragujevcu. Nadrqanski je tako, nakon

Slobodan Nadrqanski

NAKON DUGOGODI[WEG TRAGAWA, DOLIJAO DARKO JANKOVI]

Osumwi~en za ratne zlo~ine u Zvorniku Portparol Tuìla{tva za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je ju~e da je priveden Darko Jankovi} zvani Pufta za koga se vezuju mnogi ratni zlo~ini u oblasti Zvornika. Vekari} je agenciji Beta kazao da je Jankovi} uhap{en ju~e pre podne. „Traìli smo da mu se odredi pritvor, a detaqi }e biti kasnije saop{teni“, rekao je on. Prema re~ima Vekari}a, za ime Jankovi}a vezuju se mnogi zlo~ini u oblasti Zvornika i za wim se tragalo dugo, tokom prethodnoh postupaka tog tuìla{tva. „Va`no je re}i da za wim tragamo dugo, jer ne samo u êlopeku u Domu kulture, ve} i u nekim drugim predmetima wegovo ime se prepli}e kao ime potencijalnog izvr{ioca uàsnih ratnih zlo~ina“, istakao je portparol Tuìla-

{tva. On je podsetio da je u slu~aju su|ewa za ratne zlo~ine u „Zvorniku jedan“ postupak protiv Jankovi}a razdvojen, jer on nije bio dostupan vlastima. Darka Jankovi}a su mnogi svedoci i okrivqeni tokom su|ewa koje traje od 2005. godine, povezivali sa zlo~inima u op{tini Zvornik, odnosno lokalitetima u Domu kulture u ^elopeku, Ekonomiji i Ciglani. Trojica pripadnika jedinica „@ute ose“ i „Pivarski“ ve} su osu|ena pred Ve}em za ratne zlo~vine na ukupno 31 godinu zatvora zbog zlo~ina u Zvorniku, a protiv ~etvorice optu`enih postupak je u toku. Protiv Branka Popovi}a i Branka Gruji}a postpak je u toku u okviru predmeta „Zvornik dva“, a u odvojenom predmetu se sudi Goranu Savi}u i Sa{i Xilerxi}u.

RAZBOJNI[TVO U TR@NOM CENTRU U IN\IJI

Lisice dvojici osumwi~enih za pqa~ku Te{ko razbojni{tvo dogodilo se u Tr`nom centru „Sloboda“ u In|iji uo~i Nove godine, kada su dvojica mladi}a iz In|ije fizi~ki napadnuti i opqa~kani. Me|utim, policija je brzo reagovala i uhapsila, pri poku{aju bekstva, Zorana B. (21) i Ivana A. (21) iz In|ije, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo razbojni{tva. Zoran B. i Ivan A. privedeni su odmah istra`nom sudiji Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici koji im je odredio pritvor od 30 dana. Dvojica napadnutih mladi}a su, zbog lak{ih telesnih povreda, prevezena u Urgentni centar u Beogradu, gde im je ukazana lekarska pomo}. S. B.

KRAJ GODINE BIO KOBAN ZA AUTOMOBILE U ^OKI

Za deset dana izgorelo ~etvoro kola

Izgorelo vozilo na putu izme|u ^oke i Crne Bare

Sat posle pono}i 30. decembra na regionalnom putu izme|u ^oke i Crne Bare putni~ko vozilo marke „ford mondeo“ kojim je upravqao [andor B. (1962) iz Novog Kne-

Policija je protiv [andora B. najavila podno{ewe zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka. Posledwih deset dana minule godine u ^oki su bili kobni za

Nesre}a u Molu U saobra}ajnoj nesre}i, koja se dogodila uo~i praznika u Molu, putni~ki automobil kojim je upravqao Tima P. (1950) iz Mola, naleteo je na Oqu H. (1982) iz tog sela u op{tini Ada, koja je kolovozom u Ulici Vuka Karaxi}a i gurala kolica s bebom. Oqa H. je zadobila te{ke telesne povrede, dok je beba lak{e povre|ena. Policija je najavila podno{ewe krivi~ne prijave protiv voza~a Time P. `evca, usled neprilago|ene brzine, sleteo je s kolovoza, prevrnulo se na krov i zapalilo. Voza~ je ostao nepovre|en, a automobil je u potpunosti izgoreo.

automobile, jer su izgorela ~ak ~etiri vozila, od kojih su dva na parkingu Auto-servisa „Auto Terek“ najverovatnije namerno zapaqena, a policija jo{ traga za piromanom. M. Mr.

reizbora sudija, postao jedan od retkih koji je ne samo „pre`iveo“, ve} je i unapre|en, {to je postala retkost me|u predsednicima sudova u Ju`noba~kom okrugu. Podse}awa radi, pet od {est predsednika op{tinskih sudova ne samo {to nije ostalo na funkciji, ve} uop{te nije pro{lo reizbor. Bez posla su ostali predsednici u Novom Sadu Petar Mohan, u Temerinu Goran Rodi}, Be~eju Branka Korenoj i u Ba~koj Palanci Zorica Radovi}. Reizbor je pro{la Zora Mileki}, predsednica titelskog Op{tinskog suda. D. Kn.

Tuìlac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je ju~e Tanjugu da bi potraga za Ratkom Mladi}em i Goranom Haxi}em u 2010. trebalo da bude okon~ana, a begunci privedeni pravdi. „Najva`nije je da Ratko Mladi} i Goran Haxi} budu u Hagu {to pre i na tome se radi 24 sata dnevno“, rekao je Vuk~evi} u intervjuu nacionalnoj agenciji. „Ja u tome u~estvujem kao jedan od koordinatora Akcionog tima i spreman sam da poloìm ra~une. Nije mi u prirodi da posao ostavqam nezavr{en“, izri~it je tuìlac. Prema wegovim re~ima, Akcioni tim sve probleme na hap{ewu i pronalaèwu ha{kih begunaca nastoji da elimi-

Vladimir Vuk~evi}

ni{e, a Mladi} i Haxi} }e se u Tribunalu na}i onoga trenutka kada problema vi{e ne bude bilo. „Onog trenutka kada budem imao tu informaciju sledi akcija, kao {to je bilo i u slu~aju Stojana @upqanina i Vlastimira \or|evi}a“, rekao je Vuk~evi}. On je precizirao da je saznawa do koji se do{lo u predmetu „trgovine organima“ otetih na Kosovu i Metohiji podelio sa specijalnim izvestiocem Saveta Evrope Dikom Martijem i da istraga u tom predmetu napreduje. Vuk~evi} je dodao da o~ekuje da }e se klupko tog zlo~ina ubrzo raspetqati, jer se „u{lo u osiwe gnezdo i ide se do kraja“.

POSLE DECENIJSKOG TAPKAWA U MESTU, NAZIRE SE RE[EWE VELIKOG PROBLEMA

Svedoci saradnici za nerasvetqena ubistva Izmenama Zakonikom o krivi~nom postupku uvedena je mogu}nost da se pravnosna`no osu|ene osobe pojave kao svedoci u nekom drugom postupku, {to bi moglo da omogu}i da, posle decenijskog „tapkawa u mestu“, neki od nerasvetqenih zlo~ina budu re{eni. Od Qubi{e-Buhe ûmeta, prvog doma}eg svedoka saradnika, kome je ovaj status dodeqen po~etkom 2003. godine, u Srbiji se jo{ deset osoba na{lo pod ovakvom vrstom policijske za{tite. Portparol Okru`nog suda u Beogradu Ivana Rami} objasnila je u izjavi Tanjugu da svedok saradnik, prema ZKP, ne moè da bude osoba koja je osu|ena kao organizator kriminalne grupe, niti oni koji su osu|eni na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina. Ona je ukazala da se status svedoka saradnika osu|enom daje po proceni javnog tuìoca i da bi ta osoba u slu~aju da taj status dobije stekla pravo da joj kazna na-

nu sprovo|ewa Programa za{tite u~esnika u krivi~nom postupku u zavodima za izvr{ewe zavodskih sankcija. Prema re~ima Rami}eve, taj program ~ini skup mera koje za ciq imaju za{titu `ivota, zdravqa, fizi~kog integriteta, slobode i imovine za{ti}enog lica. Ona je rekla da Zakon o programu za{tite u~esnika u krivi~nom postupku predvi|a fizi~ku za{titu li~nosti i imovine, promenu prebivali{ta ili preme{tawe u drugu zavodsku ustanovu, prikri-

Slu~aj Nenada [area Qubi{a Buha ^ume

knadno bude smawena na polovinu, pa ~ak vi{e. Status svedoka saradnika propisan je Zakonikom o krivi~nom postupku, Zakonom o programu za{tite u~esnika u krivi~nom postupku i Pravilnikom o na~i-

Misteriozne smrti U Srbiji su nerazre{ena ubistva novinara Dade Vujasinovi} iz aprila 1994., Slavka ]uruvije 1999. i Milana Panti}a 2001. godine, ali i drugi slu~ajevi u posledwu deceniju i po, me|u kojima i ubistvo ko{arka{a “Partizana” Harisa Brki}a 12. decembra 2000. godine. Do danas nisu re{ena ni ubistva policijskog inspektora Milorada Vlahovi}a – Vlaje, na~elnika OUP-a Savski venac Dragana Simi}a, i biv{eg inspektora maloletni~kog odeqewa beogradskog SUP-a Miroslava Biì}a – Biè, koja su se desila tokom devedesetih godina pro{log veka. Jo{ uvek se u javnosti povremeno pomiwu nerasvetqena ubistva funkcionera MUP-a Radovana Stoj~i}a Baxe i biv{eg visokog funkcionera JUL-a Dragana Todorovi}a Kundaka 1997. godine, nekada{weg ministra odbrane Pavla Bulatovi}a i direktora JAT-a @ike Petrovi}a ubijenih tokom 2000, kao i inspektora Momira Gavrilovi}a, ubijenog 2001. godine. Otvorena je upitanost i oko ubistva policijskog generala Bo{ka Buhe 2002. godine, s obzirom na to da je Specijalni sud u Beogradu oslobodio optu`be pripadnike takozvane Makine grupe, a do ponavqenog postupka, koji je naloìo Vrhovni sud Srbije ukinuv{i osloba|aju}u presudu, nije do{lo jer su glavnooptuèni u bekstvu. Na spisku nerasvetqenih slu~ajeva su i ubistva biv{eg generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije Branka Bulatovi}a, biv{eg na~elnika SUP-a Loznica Vojislava Jeki}a, svedoka-saradnika u procesu protiv “zemunskog klana” Zorana Vukojevi}a – Vuka, koja su se desila proteklih nekoliko godina. E. D. PUCWAVA U DISKOTECI U PE]I

Poginula jedna osoba

Jedna 25. godi{wa osoba je preminula od rana zadobijenih u oru`anom napadu u diskoteci „Siti klub“ u Pe}i, a tri su povre|ene, saop{tila je ju~e kosovska policija. U saop{tewu policije se navodi da je napada~ u bekstvu i da policija traga za wim. Napad se dogodio pro{le no}i oko 23 sata. Napada~ je u{ao u diskoteku i nasumice po~eo da puca iz dva pi{toqa. U bolnicu u Pe}i su preba~ene ~etiri osobe ~ija imena nisu navedena, a kod jedne je konstatovana smrt, navodi se u saop{tewu policije. Raweni su zadr`ani na le~ewu. (Tanjug)

na~in. Promena identite, kako je objasnila, mo`e imati uticaja na prava i obaveze za{ti}enog lica samo u meri u kojoj je to neophodno radi sprovo|ewa programa za{tite i ona ne uti~e na obaveze i prava za{ti}ene osobe prema tre}im licima. Odluku o ukqu~ewu, produ`ewu, obustavi i prestanku Programa za{tite donosi Komisija za wegovo sprovo|ewe, rekla je Rami}eva i dodala da taj program sprovodi specijalizovana jedinica MUP-a - Jedinica za za{titu

Svedok saradnik imao je kqu~nu ulogu i u rasvetqavawu zlo~ina re`ima Slobodana Milo{evi}a. Nenad [are, pripadnik JSO i {ef obezbe|ewa Milorada Ulemeka Legije, u tom statusu svedo~io je u postupku za ubistvo Ivana Stamboli}a i atentat na Vuka Dra{kovi}a u Budvi. Svedo~io je i na su|ewu za ubistvo premijera u kome je kao obi~an svedok potvrdio da je pu{ka iz koje je ubijen \in|i} pripadala JSO. [are se, kao i Dejan Milenkovi} Bagzi, svedok sardanik u procesu koji je vo|en za ubistvo \in|i}a, nalazi se pod policijskom za{titom na tajnoj lokaciji izvan Srbije. vawe identiteta za{ti}enog svedoka i podataka o vlasni{tvu, kao i promenu identiteta. U najve}em broju slu~ajeva, u dosada{woj praksi, kako je objasnila Rami}eva, svedoci saradnici imaju odre|ene mere fizi~ke za{tite uz eventualnu promenu prebivali{ta. Ona je naglasila da je u tim situcijama identitet svedoka saradnika za{ti}en u sudskom postupku i prema op{toj javnosti i dodala da obim i vrsta mera za{tite zavisi od procene MUP-a. Rami}eva je ukazala da se mera promene identiteta primewuje kao krajwe sredstvo samo u slu~ajevima u kojima se za{tita svedoka ne mo`e obezbediti na drugi

koja za{ti}enoj osobi obezbe|uje potrebnu ekonomsku, psiholo{ku, socijalnu i pravnu pomo}. Od 2003. godine, pored ^umeta, status svedoka saradnika u Srbiji je dobilo jo{ deset osoba. Osmorica svedoka saradnika bili su ~lanovi organizovanih kriminalnih grupa, dok su dvojica u~estvovali u ratnom zlo~inu ubistva 200 hrvatskih ratnih zarobqenika na poqoprivrednom dobru Ov~ra kod Vukovara. Jedan svedok saradnik, Zoran Vukojevi} Vuk, koji je svedo~io u postupcima za ubistvo premijera Zorana \in|i}a i protiv „zemunskog klana“ za vi{e ubistava, tri otmice i dva teroristi~ka napada, ubijen je 3. juna 2006. godine.

NESRE]A U BLIZINI APATINA

Ugu{io se u vikendici U svojoj vikendici u nasequ „Zmajeva~ka ku~ka“, desetak kilometara od Apatina, dan uo~i Nove godine, prona|eno je beìvotno telo Dragana Li~ine (61) iz tog grada na obali Dunava. Nesre}ni ~ovek se, najverovatnije, ugu{io od dima, nakon poàra koji je izbio u unutra{wosti vikendice. Draganovo beìvotno telo prona{la su trojica kom{ija, koji su primetili tragove paqevine na wegovoj ku}i.

- Kod kuhiwskih vrata smo primetili wegovo telo. Odmah smo obavestili wegovog sina, a potom i hitnu pomo} i policiju - ka`u kom{ije i dodaju da je po`ar najverovatnije izbio tokom no}i,

jer kad su oni do{li nigne nije bilo ni àra, a sve stvari su potpuno izgorele. - Po{to je sve bilo zatvoreno, poàr se nije uspeo razbuktati i pro{iriti daqe. Pretpostavqamo da je Dragan poku{ao da do|e do vrata, s obzirom da je wegovo telo prona|eno neposredno pored wih - kaè kom{ija Jandre Medi}. Lekari hitne pomo}i, koji su tako|e iza{li na lice mesta, mogli su samo da konstatuju smrt. Telo nesre}nog ~oveka je preba~eno na obdukciju u Novi Sad. Policija je obavila uvi|aj a istraga }e pokazati {ta je uzrok poàra. J. P.

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

NEMAWA MIROSAVQEV, NAJBOQI SPORTISTA AP VOJVODINE

Ako ti ìvot daruje limunove, pravi limunadu Kada neko provede ~etvrt veka u jednom sportu, a od toga ~ak 23 nosi nacionalni dres, onda svakako zasluùje respekt, a jo{ i kada osvoji pregr{t medaqa sa evropskih i svetskih takmi~ewa onda svakako zasluùje mesto i me|u sportskim legendama. A takav je Nemawa Mirosavqev, srpski reprezentativac u streqa{tvu, najboqi sportista 2009.u Pokrajini, pet puta najboqi u Novom Sadu, vlasnik nebrojenih odli~ja, dobar mu` i uzoran otac. Kaè da odli~ja vi{e i ne broji, a kada ga je direktor wegove Streqa~ke druìne Novi Sad 1790 Zvonko [abanovi} predlagao za nagrade i pitao da li zna koliko je meda-

ima neko boqi i vas na sve~anosti i ne pro~itaju. Zato je meni ovo priznawe od Pokrajine izuzetno va`no, jer realno puca}u jo{ pet, {est godina, ali ne znam na kom nivou. Dovoqan je i jedan virus, kao ovaj {to me je sada napao (koksaki), pa da ti ukrade mesec dana, pa ispadne{ sa svih spiskova i ne ide{ ni na takmi~ewa. Kad ozdravi{ onda se vaqa vratiti trena`nom procesu i {to je jo{ te`e na selektorov spisak. Uskoro }e Evropsko prvenstvo u vazdu{nom oru`ju (od 7. do 14. marta) i zaista ne znam da li da ra~unam da }u nastupiti, fakti~ki ve} razmi{qam o kasnijem Svetskom {ampionatu i malom kalibru

ti me|u tim najboqima. To je ogromna ~ast. Mo`da je zato boqe pro~itati sve velike uspehe, ne izostaviti nikoga, pa po cenu da to i malo duè traje. Zbog toga je „Dnevnikov“ izbor fer, jer se pro~itaju prvih pet iz svih sportova, pa se onda biraju najboqi. Kada se dodequje jedna nagrada, onda neko sa vrhunskim rezultatima ostaje uskra}en za priznawe, kao {to se meni desilo 2007. Zbog ~estih odsustva (pripreme i takmi~ewa) trpe svi, kaè Nemawa, pa je zato svima i zahvalan koji ga prate i razumeju. - Te{ko je trpeti sportistu, od gradskih ~elnika, preko pokrajinskih i dràvnih, pa do po-

slede}im Olimpijskim igrama u Londonu 2012, jer u bogatoj nisci odli~ja nedostaje mu samo olimpijsko. - To je kao neko prokletstvo, ima{ sve, a opet nema{ olimpijsku medaqu. Jednostavno se nije desilo... London mi je ciq. Ne razmi{qam tamo samo da se pojavim, nego da dam svoj maksimum, a onda da se na jednom lepom skupu zahvalim i oprostim od reprezentativnog streqa{tva. No, ne}u oti}i iz ovog sporta, jer kako jedna kineska poslovica kaè:“Ako ti ìvot pruà limunove, pravi limunadu“. Prema tome, meni je ìvot dao streqa{tvo i kanda }u tu i ostati. Mi strelci ne odustaje-

Sr|an Vuksanovi}

Foto: F. Baki}

SR\AN VUKSANOVI], NOVA NADA SRPSKOG VATERPOLA

U dru{tvu svetskih {ampiona

Nemawa Mirosavqev s porodicom

qa osvojio ove godine, Nemawa je u svom stilu odgovorio: „Ove ~etiri glavne sam zapamtio (misle}i na ekipno zlato i bronzu sa Evropskog prvenstva i dva srebra sa Mediteranskih igara), jo{ nekoliko sa prvenstva dràve i me|unarodnih takmi~ewa, recimo sedam, osam“. No, direktor je beleì sve rezultate - 14 medaqa i priznawa su Nemawino vlasni{tvo u godini za nama! - Bila je ovo dobra sezona, a bilo je i boqih, naprimer 2007. godine. Bila je to jedna od najuspe{nijih sezona u mom ìvotu, a tada je za sportistu grada izabran Gojko Ka~ar. Jednostavno,

Foto: F. Baki}

(jul-avgust). A i tu imamo probelm, potro{ili smo novac na kvalitetnu municiju za takmi~ewa, pa nemamo ~ime da treniramo - obrazla`e Mirosavqev. Ve} 25 godina je me|u dobitnicima raznih nagrada i priznawa. - Iza tih nagrada stoji ~itav jedan pokrajinski, ili dr`avni, sve jedno, sistem sporta. Svi sportisti su u tom sistemu i wihov rad neko ocewuje, a zaista je veoma te{ko porediti sportove i ostvarene rezultate.A neko treba da preuzme odgovornost i odlu~i ko je najboqi. Realno, ove godine Na|a (Higl) je bila najboqa, a onda shvati{ i da si

rodice i prijateqa. Od ~elnika uvek traìte novac i uslove i vidim da se ti qudi evidentno trude, ali to jednostavno nije dovoqno da uhvatimo prikqu~ak sa najrazvijenijim zemqama u na{em sportu. U svetu je prava poplava novih strelaca, a stari ne odlaze. Konkurencija je èstoka, pa ti i na plasmanu u finale bilo kog takmi~ewa svi ~estitaju, kao meni sada na ovoj nagradi. I dok su se wegovi {kolski drugovi sada uvaèni profesori ili lekari on je ostao „samo“ strelac. No, ne smatra da je godine uludo pro}erdao, èli jo{ da se takmi~i i ve} razmi{qa o

mo, rekao sam - puca}u sve dotle dok me drugi ne budu stavili na vatrenu liniju a ja ne budem znao gde su mete - na sebi svojstven na~in zavr{io je Nemawa. Novogodi{we praznike porodica Mirosavqev provela je u kod prijateqa u Ju`noafi~koj Republici. Ugostila ih je Esmari Van Rinen, kojoj je Nemawa pomogao da podigne formu i da se plasira na Olimpijske igre u Pekingu. Ona je bila jedini strelac iz Ju`ne Afrike vazdu{nom pu{kom u Pekingu, gde je zauzela 11. mesto, a istu poziciju te godine je zauzimala i na svetskim rang - listama. G. Malenovi}

Odlaskom Milo{a ]uka u beogradski Partizan Rajfajzen, {ansu u prvom timu Vojvodine dobio je mladi Sr|an Vuksanovi} i zablistao. Od debitanta Vuksanovi} je postao jedan od lidera mladog sastava iz Novog Sada, koji, uz Partizan, brani boje srpskog vaterpola u Evropi. Odli~ni nastupi, kako u doma}em, tako i u takmi~ewu u Evrointer ligi i u Evroligi nisu ostali nezapa`eni, pa je Vuksanovi} dobio poziv i od selktora Dejana Udovi~i}a. Na pripremama nacionalnog tima, zajedno sa klupskim drugovima Petrom Filipovi}em, Uro{om Kalini}em, Borisom Vapenskim i trenerom Dejanom Stanojevi}em, bio je Vuksanovi} od 24. do 28. decembra. Bilo je to posledwe okupqawe nacionalnog tima u veoma uspe{noj 2009. godini. Slede}e je zakazano za 26. januar, kada se nastavqa takmi~ewe u Svetskoj ligi, a u goste dolaze svetski vice{ampioni - [panci. - Nisam se nadao da }u tako brzo biti pozvan na pripreme reprezentacije, ali mi je neizmerno drago {to je poziv stigao. Trudio sam se ove godine i, eto, bio nagra|en. Drago mi je {to sam se upoznao i trenirao sa igra~ima koji su svetski prvaci. Nau~io sam dosta od wih i to }u sada poku{ati da primenim kako bih sebe nadogradio u igri - rekao je Sr|an Vuksanovi}. Ove godine si prosto „eksplodirao“? - Pru`ao sam svoj maksimum, kao {to uvek ~inim. Dobio sam slobodu u igri, {to je

zasluga mog trenera Dejana Stanojevi}a. Bez wega sve ovo ne bih mogao ni da uradim. Neizmerno sam mu zahvalan, puno toga me je nau~io, a ja poku{avam da se odu`im tako {to dajem svoj maksimum. Nadam se da }e tako biti i ove godine. Vojvodina ima izuzetno mlad tim. [ta za tebe i tvoje drugove zna~i igrawe u Evroligi? - To je veliki uspeh za sve nas. Ne mo`e mnogo sportista da igra Evroligu, pa je to pohvala za na{ klub. Po{to se to ne de{ava svaki dan ni u vaterpolu, a kamoli u nekom drugom sportu, onda moramo dati maksimum u tom takmi~ewu. Grupa je izuzetno jaka,tu su Mladost i Jadran. - Sve grupe su jake, pa tako i na{a. Mladost je najtrofejniji klub u Evropi, Jadran je ove godine favorit za osvajawe Evrolige, a Barseloneta je isto jak tim. Mi smo tu da u~imo i sti~emo iskustvo. U Evronterligi se dobro kotirate. - Odli~no smo odigrali prvi deo sezone, dajemo sve od sebe i za sada imamo jedan poraz. Trudi}emo se da budemo {to boqi u ovom takmi~ewu - istakao je Vuksanovi}. Za Novosa|ane novi izazovi po~iwu ve} 9. januara, kada u doma}em prvenstvu igraju u Ni{u sa istoimenom ekipom, zatim 11. janura im u goste dolazi Eger u okviru Evrointer lige, da bi 16. januara u Barseloni odmerili snage sa Barselonetom u Evroligi. G. Malenovi}

SPORT

ponedeqak4.januar2010.

VELIKO INTERESOVAWE U EVROPI ZA IGRA^E PARTIZANA

Englezi i Turci u Beogradu

Delegacije engleskog Birmingema i turskih klubova sti`u u Beograd na zavr{ne pregovore oko transfera Radosava Petrovi}a i Lamina Dijare. Branilac fudbalske titule Partizan osta}e u novoj 2010.godini po svemu sude}i bez nekoliko va`nih igra~a. Kako se nezvani~no saznaje i Adem Qaji} gotovo sigurno napu{ta Partizan tokom ovog prelaznog roka, dok je Milo{ Bogunovi} pozajmqen {panskom drugoliga{u Kadizu do kraja sezone. Interesovawe Birmingema za Petrovi}a nije tajna, procewuje se da bi transfer u ovaj klub mogao da donese izme|u 2-3 miliona funti. Za Dijaru je u posledwoj nedeqi 2009.godine interesovawe je pokazivao Gazijantep, ali je posao propao jer turski klub nije mogao

Radosav Petrovi}

da pruì bankarske garancije oko isplate novca za Senegalca. Navodno, ne{to kasnije u igru se ume{ao Trabzon, ali za sada nije poznato da li se predstavnici Gazaintepa vra}aju u Beograd s poboq{anom ponudom, ili stiè delegacija {estoplasiranog tima turskog prvenstva Trabzona. Adema Qaji}a èle za sada Rubin i Fiorentina, ostaje da se vidi da li je u trku u{ao jo{ neki klub. Rubin je navodno ponudio 6,5 miliona evra, a beogradski mediji pisali su krajem 2009.godine da bi ~elni qudi Partizana svog najtalentovanijeg igra~a prodali za 7 miliona evra. Trener Goran Stevanovi} okupi}e igra~e 15.januara, 21.januara sledi put u Tursku gde }e biti nastavqene pripreme za prole}ni deo sezone.

c m y

DNEVNIK

MIODRAG PANTELI] O TRANSFER-PLANOVIMA VOJVODINE

^ekamo Ruse za Aleksi}a Direktora Fudbalskog kluba Vojvodina Miodraga Panteli}a zatekli smo ju~e u popodnevnom odmoru u krugu porodice. Na pitawe “{ta ima novo”, Panteli} je ponovio ono {to je u~iweno u smiraj 2009. godine. - Du{an Nestorovi} iz pqevaskog Rudara stigao je posled-

gde je dugo `iveo, mladi [u{war oti{a je u trening kamp ovog kluba. Vide}emo kakav }e utisak ostaviti i {ta }e po tom pitawu re}i Holan|ani. [u{wara o~ekujemo u subotu kada Vojvodina zvani~no po~iwe pripreme – isti~e direktor Novosa|ana. Na mladima }e biti akcenat i ove zime.

Aleksi}u se, izgleda, ne ide u Rusiju? - Ne sumwam da bi mu bilo lep{e u [paniji. Ali, i ja sam bio igra~, znam dobro {ta mi se sve vrzmalo po glavi, ali jedno su `eqe, a drugo je realnost. Ipak, mnogo je pozitivnih primera da je na{im igra~ima Rusija bila odsko~na daska za najve}e evropske klubove. Zar prime-

Jedina konkretna ponuda stigla za Danijela Aleksi}a

BRANISLAV MATI] POBEDNIK BICIKLISTI^KOG KUPA NOVOG SADA: Biciklista novosadskog Fanatika Branislav Mati} prvi je u Srbiji pobedio u novoj sezoni. Trijumfovao je u prvom, od tri, takmi~ewu za Novogodi{wi kup BS Novog Sada u ciklo krosu koji je odr`an na Sun~anom keju u Studentskom parku u Novom Sadu, a u~estvovali su takmi~ari iz apatinskog Asa, kragujeva~kog Radni~kog i tri novosadska kluba, Fanatika, Vojvodine i Elita. Branislav Mati} je stazu od 10 kilometra pre{ao za 33,30 minuta voze}i prose~no 17,9 km na ~as. Drugo mesto pripalo je Stevi Klisuri}u iz apatinskog kluba As u vremenu 33,43 minuta, dok je

tre}i bio Dimitrije Dolag iz novosadskog Elita sa 33,50 minuta. - Najva`nije je da smo nastavili tradiciju novogodi{weg okupqawa biciklista u Studentskom parku – rekao je direktor ciklo krosa Neboj{a Subi}. – Nadamo se i boqem vremenu u narednim trkama, iako je i, pored snega, i u ovoj bilo borbeno, a prosek pobednika svedo~i o zahtevnoj stazi. Druga dva takmi~ewa odr`a}e se 10. i 17. januara a najuspe{niji u tri trke odredi}e se na osnovu osvojenih bodova za plasmane u svakoj trci - pobednik 35, drugoplasirani 25 itd... [ampionat Srbije u ciklo krosu odr`a}e se 24. januara u Kraqevu.

weg dana minule godine. Uz Sadika Adamska iz Atletiko Madrida to su za sada dvojica novajlija – rekao je Panteli}. Va{a `eqa bio je i Aleksandar Davidov koji se skrasio u Partizanu? - Prvi sam razgovarao s Davidovim i nije imao ni{ta protiv da obu~e crveno-beli dres Vojvodine. Ipak, o wegovoj sudbini odlu~io je prvi ~ovek Hajduka Nikola Xomba. Kada je to saop{tio i na{em predsedniku, znali smo da je pri~a zavr{ena – veli Panteli}. Otkud \or|e [u{war u AZ Alkmaru? - Na preporuku nekada{weg direktora Vojvodine i na{eg dugogodi{weg prijateqa Dragana Samarxi}a koji ima dobre poslovne kontakte u Holandiji,

- [ansu }e dobiti Stevanovi}, Mito{evi}, Katai, [u{war i Babi}. Vide}emo kako }e se sna}i i ho}e li uspeti da se nametnu treneru Branku Babi}u. Od wih sve zavisi – napomiwe na{ sagovornik. Spomiwe se i dolazak nekih igra~a iz Perua i Kolumbije? - Te informacije ne poti~u iz kluba. Nisam upoznat da bilo ko iz tih zemaqa treba da do|e u Vojvodinu. Ho}e li ova zima doneti Vo{i neki bum-transfer? - Realno, najbli`i u ovom ~asu je Danijel Aleksi}. Za wega su zainteresovani Rusi. O~ekujemo delegaciju iz Moskve ovih dana. Ponudu su poslali, ali tek treba da uslede detaqniji pregovori – nagove{tava Panteli}.

ri Vidi}a, Ivanovi}a, Koromana, Krasi}a...to ne potvr|uju – pitawem uzvra}a direktor Vojvodine. A Mr|a i Tadi}? - Za sada uglavnom o interesovawima za wih dvojicu ~itamo iz novina. Konkretnih ponuda jo{ nema. Rekli ste da zvani~ne transfer liste ne}e biti. Deo {tampe u vi{e navrata najavio je rastanak s Laki}em, Lovri}em, Stjepanovi}em, Maksimovi}em i Gvozdenovi}em? - Svi oni su igra~i pod ugovorom i o~ekujemo ih na prozivci 9. januara. U svakom slu~aju, ako za nekoga stigne konkretna ponuda, ne}emo mu praviti smetwu – jasan je Miodrag Panteli}. S. Savi}

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Mali{ani Vitoroga postigli 16 golova na jednoj utakmici Petog takmi~arskog dana 47. tradicionalnog „Dnevnikovog“ turnira u malom fudbalu vi|eno je mno{tvo sjajnih poteza i nekoliko ubedqivih pobeda, a poznati su i u~esnici drugog kruga u nekim kategorijama. U konkurenciji mla|ih pionira odigrane su su dve utakmice, a do sada najubedqiviju pobedu na turniru ostvarili su fudbaleri Vitoroga u me~u sa ekipom MZ „Sava Kova~evi}“ 16:0 i time osvojili prvo mesto u svojoj grupi. U duelu Poteza i Strit fudbal obe ekipe su ve} od ranije obezvedile prolaz u ~etvrtfinale, ali neizvesnost i berbenost nisu izostali. Po-

veo je Strit sa 2:0, da bi u drugom poluvremenu igra~i Poteza bili boqi i na kraju trijumfovali sa 3:2. U kategoriji pionira odigrane su tri utakmice i vi|ena je ki{a golova. Viskol je slavio protiv E gimnazije 6:1, a trostruki strelac bio je Milan Spremo, Elko disk je bio boqi od Slavije 3:1 i kao drugoplasirani tim u grupi pro{ao daqe, a ekipa Umetnik kafe gril Be~ je savladala MiM [lep slu`bu sa 8:1. Tri gola postigao je Bojan Kremenovi}, a u stopu ga je pratio Radovan Pankov sa dva pogotka. Naporan ali uspe{an dan imali su kadeti Damba koji su

tim [ajka{ani nisu ni{ta propustili slu~aju pobedili su golom Marka Milovca s penala, po{to je igra~ Mapoda NS igrao rukom. I ekipe Dunis transporta i DP Novi Sad gasa obezbedile su prolaz daqe iz ~etvrte grupe. Me|utim, pobedom od 4:3 „gazxije“ su obezbedile prvo mesto u grupi, a wihov rival drugo. Bila je to ina~e lepa utakmica za oko, puna borbenosti i neizvesnosti, a golove su postigli - za Dunis transport Vladimir Brkqa~ dva

Meridijana i Sunce idu daqe

Danas 11.50: Umetnik Kafe Be~ - SNSB Enigma (p) 12.25: SK Meridijana - Elkodisk (p) 13.00: SK Monako - Sunce (p) 13.35: IM frizerski salon - Strit fudbal ( mp) 14.10: SNG parket - Vojvo|ani (mp) 14.45: Mewa~nica Ris - Orlovi 94 (k) 15.20: Ofsetprint - Polet (k) 15.55: „19. decembar“ - \ardino (s) 16.30: Dinamika - SC Telep (s) 17.05: Hotel Arta - DOO Vuves (s) 17.40: Carigrad - Gumatik (s) 18.15: Pu`evi - Dunis transport (s) 18.50: Koliba - Perkan (s) 19.25: Kfe In kontro - Vitorog (s) 20.00: Mewa~nica Ris - Kafe Morena (s) 20.35: Agencija Sabqar - IBS (v)

Sutra 13.00: CO Viskol - Mim {lep slu`ba (p) 13.35: Gagaplast - Ajaks (k) 14.10: Vitorog - Dambo (k) 14.45: Agencija Sabqar - Lika dijaspora (v) 15.20: 1/1 - 2/2 (v) 15.55: MS komerc - Metalopromet (s) 16.30: SK Meridijana - Mapod NS (s) 17.05: KMF Bumerang - Klaris (s) 17.40: Adrijana i Tvins - Apoteka Viva (s) 18.15: [kolska kwiga - Maks bet 18.50: STR Bla`in - Tortiqa meksikana (s) 19.25: Kofi haus - Agromarket (s) 20.00: DP Novi Sad gas - Autogalant (s) 20.35: 2/1 - 1/2 (v)

Momenat s utakmice Dunis transport - DP Novi Sad gas Foto: F. Baki}

odigrali dve utakmice. Najpre su slavili protiv vr{waka iz Indeksa 3:2, sva tri gola postigao je Ivan Pete, da bi ne{to kasnije remizirali sa Ofset printom 3:3 i tako se zajedno plasirali u nastavak takmi~ewa. Plasman u nokaut fazu izborili su u fudbaleri Ajaksa i Mewa~nice Ris, koji su u me|usobnom duelu odlu~ivali o pobedniku grupe, a slavili je ekipa iz [ajka{a 6:1. Vitorog je slu`benim rezultatom ostvario novi trijumf 3:0, jer rivali sa Podbare nisu istr~ali na teren. Na kraju prepodnevnog programa nastupile su ekipe Zore i Ekspres gasa u konkurenciji veterana. Zapa`en nastup u dresu Zore imao je Nino Havim (strelac jednog gola), a wegova ekipa je slavila 3:0 i uspela kao drugoplasirana da izbori u~e{}e u ~etvrfinalu turnira. I popodnevni program 47. Dnevnikovog turnira u malom fudbalu doneo je pregr{t uzbu|ewa i neizvesnosti dobrih me~eva, mnogo tr~awa, borbenosti i

golova. Tako|e pale su odluke o ekipama koje }e u~estvovati u zavr{noj fazi najstarijeg turnira u Srbiji ali i onim ekipama koje su zavr{ile ovogodi{we u~e{}e. U prili~no monotonoj igri KMF Bumerang je golom @eqka Miqani}a pobedio Adeko, a obe ekipe nisu uspele da iskoriste penal dosu|en posle tri kornera. U petoj grupi ekipa Carigrada je jo{ ranije obezbedila prolaz, pa je odluka ko }e s wom u daqe takmi~ewe pala izme|u ekipa Agromarketa eksport importa i NS tima. „Marketovci“ su slavili 3:1, ali videlo se da pro{logodi{wi pobednik u kadetskoj konkurenciji NS tim jo{ nije dovoqno stasao da se bar fizi~ki ravnopravno nosi sa seniorima. U svakom slu~aju pred wima je lepa budu}nost. Golove za Agromarket postigli su Stojan \uki}, Marko Mar~eta i Nikola Mileti}, a za NS tim Milan Mu{icki. U 13. grupi prvo mesto zauzela je ekipa Mewa~nice RIS, kojoj je u susretu sa Mapodom bio dovoqan i nere{en rezultat, me|u-

Kod pionira u tre}oj grupi tri ekipe (Sportski klub Meridijana, Sunce i Lavovi) su imale isti broj bodova( 3) i identi~nu gol razliku (6:6), pa je prema Pravilniku za fudbalska takmi~ewa FSS `reb odlu~io koje }e dve nastaviti takmi~ewe. Uz prisustvo predstavnika ekipa obavqen je `reb, sre}e nisu imali Lavovi, daq e su oti{li Sportski klub Meridijana i Suncu iz Rume. Interesantno je da je predstavnik Lavova Ru{ko Tepi} bio sre}ne ruke ekipi Sunca, po{to je pre toga ekipe Sportski klub Merdijana ve} pro{la daqe.

Sre}a uz Gumatik Dve najboqe tre}eplasirane ekipe u konkurenciji seniora idu u daqa takmki~ewa,a to su Adrijana i tvins koja je u drugoj grupi skupila tri boda i imala gol razliku (3:3). i Gumatik u devetoj grupi , koji je tako|e ima tri boda, ali mnogo lo{iju gol razliku 2:6. isti broj bodova i gol razliku imao je i \ur|evdan u penaestoj grupi , pa je `reb odlu~io. Posle `u~ne rasprave u {esnaestini finala igra}e Gumatik.

Agencija Sabqar nagra|uje Stalni sponzor na{eg turnira Agencija Sabqar i ove godine nagra|uje gledaoce. Dakle, svi gledaoci s kupqenom kartom, uz flajer koji donesu u agenciju, ima}e popust za tehni~ki pregled i na registraciju vozila, kao i besplatnu uslugu registracije.Agencija Sabqar se nalazi u ]irpanovoj ulici 36-38 i u Temerinskoj ulici 55. i Miqan Jablan (penal), a za DP Novi Sad gas Sa{a Drakuli} sva ~etiri. Drakuli} je pokazao jo{ jednom da je majstor u baratawu sa loptom i da mu je dovoqan samo mali prostor da bi savladao protivni~kog golmana. Iako STR Blaìn iz Novog Be~eja izgubila 1:2 od Adrijane i Tvinsa zauzela je prvo mesto u svojoj grupi, a pored we u daqe takmi~ewe ide \erdino. Adrijana i Tvins pobedom nad ekipom STR Blaìn obezbedili su prolaz daqe kao najboqa tre}e plasirana ekipa. Rezultati - mla|i pioniri: MZ Sava Kova~evi} - Vitorog 0:16, Potez - Strit fudbal 3:2, pioniri: E gimnazija - CO Viskol 1:6, Umetnik Kafe gril Be~ - MiM [lep slu`ba 8:1, Slavija Metalplast - Elko disk 1:3, kadeti: Dambo - Indeks 3:2, Ajaks - Mewa~nica Ris 1:6, Podbara - Vitorog 0:3 (slu`. rez.), Ofset Print Dambo 3:3, veterani: Zora - Ekspres gas 3:0. Seniori: KMF Bumerang - Adeko 1:0 (0:0), Agromarket Eksport import - NS Tim 3:1 (0:0), Mewa~nica RIS [ajka{ - Mapod NS 1:0 (0:0), Dunis transport - DP Novi Sad gas 3:4 (2:1), Adrijana i Tvins STR Blaìn Novi Be~ej 2:1 (2:0), Kafe Apolon MB - Kafe In Kontro 2:3 (0:3) J. Gali} - I. Grubor

[EMA ZAVR[NICE TURNIRA ZA SENIORE 4. januar Carigrad Gumatik

5. januar Apoteka Viva 8. januar

8. januar

Kafe Inkontro

MS Komerc

Vitorog

Metalopromet 9. januar

9. januar Koliba

SK Meridijana

Perkan

8. januar

8. januar Pu`evi

Autogalant

10. januar

Hotel Arta

KMF Bumerang

DOO Vuves

8. januar

Tortiqa meksikana 9. januar

9. januar

19. decembar

Kofi haus

\ardino

SC Telep

Klaris STR Bla`in

Kafe Morena

Dinamik

Ma pod NS DP Novi Sad gas

Dunis transport

Mewa~nica Ris

Adriana i Tvins

Agromarket 8. januar

8. januar

[kolska kwiga Maksbet

ponedeqak4.januar2010.

TURNIR ^ETIRI SKAKAONICE

[lirencauer najboqi i u Insbruku Posle pobede u Garmi{-Partenkirhenu, Austrijanac Gregor [lirencauer je trijumfovao i na tre}em takmi~ewu 58. turneje ^etiri skakaonice u austrijskom

posledwi stepenik pobedni~kog postoqa u austrijskom ski centru popeo petostruki pobednik novogodi{we turneje Jane Ahonen. Pobedom u svom rodnom mestu [lirencauer se ponovo na{ao

SPORT

DNEVNIK

SELEKTOR @ENSKE REPREZENTACIJE SRBIJE ODLAZI U ITALIJU

Terzi} preuzima Peru|u Selektor ènske seniorske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} vodi}e ekipu Peru|e od sezoni 2010.2011. - Nedavno sam u Bazelu postigao saglasnost s gazdama Peru|e da od naredne godine preuzmem ovaj klub. Potpisa}u vi{egodi{wi ugovor, finansijski izuzetno unosan, a klub }e ve} u narednom periodu krenuti u kupovinu najboqih svetskih igra~ica - rekao je Terzi}, koji trenutno vodi ekipu Galacija iz Rumunije. Selektor Srbije je tokom posledwih nekoliko sezona imao povr{ne razgovore s Peru|om, koji su tek sada konkretizovani. - Do{lo je do odre|enih promena u klubu, ve}inski vlasnik postao je Stav Jakobi, nama poznat kao gazda Volero Ciriha, koji je po svaku cenu èleo da me angaùje. Brzo smo se dogovorili, on je bio zadovoqan {to ja ve} imam neku

viziju ekipe, sa kojom èlim da osvajamo trofeje . Terzi} je izjavio da veruje da }e se s Peru|om boriti za trofeje. - Moja èqa da radim u nekom italijanskom klubu je bila ogromna, ali sam isto tako èleo da klub bude jak, da se bori za trofeje. Mislim da }e ova Peru|a to biti u stawu. Prihvatio sam ponudu sa zadovoqstvom i nadam se da }e sve biti kako {to smo se dogovorili. Pravimo vrhunsku ekipu, ima}emo maksimalne uslove za rad i o~ekujem da, uz malo sre}e, ponovimo neke rezultate, koje je Peru|a ostvarivala u istoriji dodao je Terzi}. Terzi} je naglasio da }e ugovor biti trogodi{wi i da je ve} razgovarao o pojedinim poja~awima, ali da }e sve biti poznato u narednih nekoliko meseci. Selektor Srbije je trenutno i trener rumunskog Galacija, sa kojim èli da odbrani titulu i da se u Evropi bori za {to duì opstanak.

Zoran Terzi}

SLOBODAN MILO[EVI], GENERALNI SEKRETAR OSS Gregor [lirencauer

Insbruku. Aktuelni osvaja~ Svetskog kupa do pobede pred svojim navija~ima do{ao je ukupnim skorom od 251,1 boda i skokovima od 130 i 122 metra. Drugo mesto zauzeo je [vajcarac Simon Aman, dok se na

na ~elu generalnog plasmana Svetskog kupa sa 611 bodova, dok je Amana drugi sa dva mawe. Turneja ^etiri skakaonice zavr{ava se 6. januara u Bi{ofshofenu, tako|e u Austriji.

SVETSKI KUP - SLALOM (@)

Trijumf Sandrin Ober Francuskiwa Sandrin Ober pobednica je petog slaloma sezone koji je u okviru Svetskog kupa odr`an na zagreba~kom Sqemenu. Oberova je do trijumfa do{la u vremenu od 2:00.36 minuta, ispred Austrijanke Katrin Cetel i Suzane Ri{ iz Nema~ke. Francuska

Sandrin Ober

skija{ica je prvu trku zavr{ila na ~etvrtom mestu, ali je u drugoj bila fantasti~na i na najboqi na~in je iskoristila lo{ija izdawa svojih rivalki u toj rundi. Aktuelna osvaja~ica velikog Kristalnog globusa Lindzi Von nije zavr{ila drugu rundu pa je izgubila vo|stvo u generalnom plasmanu Svetskog kupa. Sada prvo mesto zauzima Marija Ri{ sa 599 bodova, pet vi{e od Vonove, dok u poretku slaloma vodi Oberova sa 316 bodova, dok je Nemica druga sa 293. Svetski kup u konkurenciji `ena nastavqa se u austrijskom Haus im Enstalu gde je za 8. januar zakazan spust koji mewaotkazano takmi~ewe u francuskom Val d’Izeru. Narednog dana na programu je jo{ jedan spust, dok se 10. januara vozi superveleslalom. Slede}i slalom bi}e odr`an u Flahauu, tako|e u Austriji, 12. januara.

MORS @ABAQ PROGLASIO NAJUSPE[NIJE: Me|uop{tinski rukometni savez @abaq (objediwuje op{tine Be~ej, @abaq, Temerin i Titel), ina~e prepoznatqiv po brojnim aktivnostima u afirmaciji rukometnog sporta, dvanaesti put za redom odao je priznawa kolektivima i pojedincima koji su se u minuloj godini istakli radom i pona{awem. Uz mnogo emocija i dirqivih susreta laureatima su nagrade uru~ene u prijatnom ambijentu restorana „Kampari“ u @abqu. Za najboqeg igra~a progla{en je Marko Ivkovi} (Titel XD), dok je Nata{a Blagojevi} (@eqa, @abaq) najboqa igra~ica. Najuspe{niji trener je Predrag Topi} (@SK), a sudijski par Rada Ostoji} i Mirjana Pavlov iz Temerina. Nagradu za najboqeg klupskog sportskog radnika dobio je Milorad Kraguq (@eqa), a Jova Bavar~i} iz @SK-a za najboqeg rukometnog radnika u protekloj godini. Najuspe{niji klub u Ligi mla|ih kategorija je Titel Yon Dir, najboqi igra~ u LMK je Nikola Obrenovi}, najboqi ~uvar mreè je Mihajlo Savi~i}, dok je najboqi strelac Predrag Vujkov (svi iz Hajduk ûruga). Priznawa za sveukupan u~inak u rukometu, ili kako to se naj~e{}e kaèpriznawe za ìvotno delo dobili su:Rajko Pa{i} (Ba~ki Jarak), \or|e Deliba{i} (Temerin), Dragan Raki} (Ba~ko Petrovo Selo), Boà Markovi} (@abaq), Stanko Lisica (@abaq), Jova Todor~evi} (Titel), kao i posthumno Milorad Savi} iz Titela. Laureatima nagrade je uru~io predsednik MORS @abaq Milan Gruji~i}, a u ime nagra|enih zahvalio se Jova Bavar~i}, predsednik @SK iz @abqa, dok je u ime ju`noba~kog okruga prisutne pozdravio i nagra|enima ~estitao Rajko Imbrowev. J. Gali}

Najvrednije kadetsko svetsko zlato Generalni sekretar Odbojka{kog saveza Srbije (OSS) Slobodan Milo{evi} rekao je da je zadovoqan rezultatima iz pro{le godine, a kao veliki uspeh naveo je dobru organizaciju takmi~ewa u Srbiji. - Organizovali smo kvalifikacije za dva svetska prvenstva, u mu{koj i `enskoj konkurenciji, kvalifikacije za Evropsku ligu odbojka{ica i zavr{ni turnir Svetske lige u Beogradskoj areni, koji je i progla{en za najboqe organizovani do sada - rekao je Milo{evi} agenciji Beta. Odbojka{i Srbije su u avgustu, na kvalifikacionom turniru u Kragujevcu, izborili plasman na Svetsko prvenstvo, koje se ove godine odr`ava u Italiji, dok su u julu u Subotici odbojka{ice sa uspehom odigrale kvalifikacije za SP u Japanu. Tako|e, OSS je krajem jula u Beogradskoj areni uspe{no organizovao zavr{ni turnir Svetske lige, a finalnoj utakmici, u kojoj je Brazil pobedio Srbiju sa 3:2, prisustovalo je 22.680 gledalaca. Milo{evi} je istakao da su pro{le godine sve odbojka{ke selekcije Srbije odigrale rekordne 132 zvani~ne me|unarodne utakmice i podsetio da je na velikim turnirima osvojeno mno- Slobodan Milo{evi}

go medaqa. Mu{ka kadetska reprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu, kao i srebrnu na Evropskom {ampionatu. Kadetkiwe su osvojile po srebrnu medaqu na Evropskom i Svetskom prvenstvu, zlatnu na Balkanskom {ampionatu, dok je juniorska selekcija osvojila drugo mesto na Balkanskom {ampionatu. Seniorke su osvojile Evropsku ligu i zauzele drugo mesto na Univerzijadi u Beogradu. - Mislili smo da je 2008. rekordna, ali pro{le godine su na{e selekcije odigrale ukupno 132 me|unarodne utakmice i osvojile su mnogo medaqa. Kadeti i kadetkiwe su osvojili medaqe na svetskim i evropskim {ampionatima, a najvrednija je zlatna sa SP za kadete. Seniori su osvojili srebro u Svetskoj ligi, a seniorke trijumfovale u Evropskoj ligi i bile druge na Univerzijadi. Mnogo vremena bi nam trebalo da pobrojimo sve medaqe - rekao je Milo{evi}. Generalni sekretar OSS rekao je da je u 2010. godini organizaciono najzna~ajnije Evropsko prvenstvo za juniorke koje }e se odr`ati u Zrewaninu i Ni{u i dodao da se nada dobrim rezultatima.

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

NOVOGODI[WI INTERVJU @EQKA OBRADOVI]A

Godinu obele`ili Berlin i Poqska

Dragan Labovi}

Labovi} u Arisu

Dosada{wi ko{arka{ FMP @eleznika Dragan Labovi} potpisao je trogodi{wi ugovor sa gr~kim Arisom, potvrdio je predsednik kluba Neboj{a ôvi}. Labovi} ima 22 godine, visok je 207 centimetara i igra na poziciji krlinog centra. Ove sezone je u NLB ligi na 13 utakmica prose~no beleìo 4,3 poena i 3,2 skoka. Mnogo boqu statistiku Labovi} je imao tokom pro{le sezone kada je imao 18 poena i vi{e od {est skokova po utakmici. Labovi} je ~lan zlatne generacije ro|ene 1987. godine sa kojom ima po dve zlatne medaqe sa juniorskom (2003. i 2005. i mladom reprezentacijom (2006. i 2007), dok sa timom iz @eleznika ima jednu osvojenu Jadransku ligu (2004) i dva doma}a kupa (2005. i 2007). Labovi} se u solunskoj ekipi pridruìo Ivanu Pauni}u.

NBA LIGA

Slab u~inak srpskih igra~a Odigrano je 12 utakmica u NBA ligi, a od srpskih ko{arka{a nastupili su Nenad Krsti}, Predrag Stojakovi}, Vladimir Radmanovi} i Aleksandar Pavlovi}. Kr-

minuta i za to vreme je postigao ~etiri poena. Golden Stejt je poraèn u Portlandu sa 105:89 i to je bio 23. neuspeh Voriorsa ove sezone. Brendon Roj je bio sjajan sa 37 poena, {est skokova i pet asistencija, dok je Andre Miler imao 23 poena, pet skokova i {est asitencija. Martel Vebster je imao dabl-dabl u~inak od 21 poen i 11 skokova. U Golden Stejtu najefikasniji bio je Monta Elis sa 30 poena, dok je Kori Maget imao osam mawe, uz osam skokova. Vladimir Radmanovi} je igrao 12 minuta i za to vreme je uhvatio dve i ukrao jednu loptu. Bez zapaènog u~inka je bio i Aleksandar Pavlovi} koji je na parketu proveo samo ~etiri minuta, ubaciv{i dva poena u poraz Minesote od Indijane 122:111. U pobedni~koj ekipi Luter Hed i Roj Hibert su postigli po 21 poen, dok je Timbervulvsima najboqi bio Al Xeferson sa 23 poena. Sjajnu pobedu ostvario je Denver koji je slavio na gostovawu u Juti sa 105:95, igraju}i bez najve}ih zvezda. Nagetsi su bili bez Karmela Entonija i ônPredrag Stojakovi} (Wu Orleans) sija Bilapsa, ali su wihosti}eva Oklahoma poraèna je od vo odsustvo najboqe iskoristili Milvokija sa 103:97, a kapiten Taj Louson i Nene Ilario. Lousrpske reprezentacije je postigao son je ubacio 23 poena, uz devet ~etiri poena. Stojakovi} je poasistencija, dok je Ilario imao stigao pet poena za Wu Orleans 22 poena. Solidan je bio i Kevin koji je bio boqi od Hjustona Martin sa po 12 poena i uhva}enih 99:95, Pavlovi} dva za Minesotu lopti. U poraènoj ekipi najbokoja je poraèna od Indijane qi je bio Karlos Buzer sa 18 poe122:111, dok se Radmanovi} nije na i 10 skokova. Klivlend je doupisao u strelce u porazu Golden {ao i do sedme uzastopne pobede, Stejta od Portlanda sa 105:89. savladav{i Wu Xersi sa 94:86, uz Wu Orleans je savladao Hju28 poena, devet skokova i sedam ston sa 99:95, {to je bio 15. triasistencija LeBrona Xejmsa. îjumf Hornetsa u sezoni. Kris kago Bulsi su ostvarili ~etvrti Pol je bio najefikasniji sa 28 potrijumf zaredom, savladav{i Orena, kojima je dodao i devet asilando sa 101:93 uz sjajnu partiju stencija. Emeka Oakfor se takoDerika Rouza od 30 poena, {est |e istakao sa 14 poena i 16 uhva}eskokova i sedam asistencija. U nih lopti. Pe|a Stojakovi} je ekipi Mexika istakao se Met igrao 24 i po minuta i za to vreme Barns sa 23 poena, dok je Dvajt Haje postigao pet poena. U poraèuard sa devet poena i 12 skokova noj ekipiistakao se Trevor Ariipak bio ispod svog nivoa. Boston za sa 19 poena i sedam skokova. je trijumfom nad Torontom od Oklahoma nije uspela da do|e do 103:96 prekinuo niz od tri uzapobede u Milvokiju najvi{e zastopna poraza. hvaquju}i raspoloènom Majklu Rezultati: Wu Xersi - KliRedu. Red je me~ zavr{io sa 27 povlend 86:94, Majami - [arlot ena i sedam asistencija, a sjajnu 97:107, Indijana - Minesota podr{kuz imao je u Endrjuu Bogu122:111, Va{ington - San Antonio tu koji je postigao ~etiri poena 86:97, Boston - Toronto 103:96, îmawe, uhvativ{i ~ak 15 lopti. kago - Orlando 101:93, Wu OrleKevin |uren je ubacio 31 za Tanans - Hjuston 99:95, Milvoki der, dok je Rasel Vestbruk bio na Oklahoma 103:95, Finiks - Memkorak od tripl-dabla sa 17 poena, fis 103:128, Juta - Denver 95:105, devet skokova i 13 asistencija. Portland - Golden Stejt 105:89, Nenad Krti} je igrao okruglo 22 Sakramento - Dalas 91:99.

Ko{arka{ku 2009. godinu obeleìla je reprezentacija Srbije srebrnom medaqom u Poqskoj, ekipa Partizana - koja je stigla do novih naslova u regionalnoj i doma}oj ligi, ali i @eqko Obradovi} koji je sa svojim Panatinaikosom stigao do jo{ jedne triple krune. Kada neko u tri sezone dva puta uradi tako ne{to, onda je svakako li~nost koja je obeleìla evropsku ko{arku u 2009.godini. Najboqi trener Evrope svih vremena „zelenima“ iz Atine podario je jo{ jednu, ~etvrtu titulu prvaka Evrope, a osta}e upam}eno da je u infarkt zavr{nicama dobijao najve}eg rivala Olimpijakos. U nacionalnom Kupu, doma}em prvenstvu, gde je jedan brejk u Pireju bio dovoqan za 3-1 u finalnoj seriji, kao i na F4 turniru Evrolige u Berlinu, gde je odlu~ivala jedna lopta u polufinalu... - Kada u svakom takmi~ewu u kojem u~estvuje{ osvoji{ trofej, onda ne moè da bude lep{e. Imali smo isti slu~aj u 2007. godini, i, evo, ponovili smo to i u 2009.godini. Ono {to je stra{no interesantno je da smo sve te uspehe postigli protiv na{eg najve}eg rivala Olimpijakosa. Dobili smo „crvene“ iz Pireja u finalu Kupa, u finalu plej-ofa, i u polufinalu Evrolige u Berlinu. To je, uz ove uspehe, nekako obeleìlo ovu godinu {to se ti~e Panatinaikosa - rekao je u novogodi{wem intervjuu za B92 @eqko Obradovi}.

Olimpijakos ve~iti rival Jasno je da }e se Olimpijakos kao posledwa prepreka ka trofejima pojaviti i u 2010.godini. Za sada je izvestan duel u finalu kupa, a moralo bi da se dogodi ~udo pa da ne vidimo ponovo i duel velikih gradskih rivala i u finalu gr~kog prvenstva: - Kako sada stvari stoje, i Olimpijakos i mi dobili smo prve me~eve u polufinalu gr~kog Kupa, oni protiv Arisa, mi protiv Iraklisa. Najverovatnije }emo i u revan{ima potvrditi kvalitet. To zna~i da }e novo finale Kupa doneti na{ novi, veliki duel. [to se ti~e gr~kog prvenstva, prognoze su takve da nas svi vide u finalu, ali je jo{ rano, ima mnogo da se igra do plej ofa, pa }e se tek tamo videti u kakvom smo stawu i oni i mi. [to se ti~e Evrolige, ima mnogo timova koji konkuri{u za naslov. Naravno da }e rasplet u ovoj prvoj fazi Evrolige biti jako va`an zbog kasnijeg rasporeda i pravqewa novih grupa u Top 16 fazi.

Po prikazanom, jasno je da su u ko{arci, pa i iznena|uju}e donajuèm krugu kandidata za fajbre rezultate Partizana u nal for Barselona, Real, PanaEvroligi. Promewena je cela tinaikos... petorka, ali su crno-beli na - Tu su, naravno, {panski timokorak od TOP 16. vi, Montepaski iz Sijene, Olim- Partizan je imao problema pijakos, Panatinaikos, Makabi, na po~etku sezone, {to je i lopa i CSKA. Ne treba zaboraviti gi~no jer ima mnogo novih da je tu uvek i neki tim koji izneigra~a, a nakon toga su putovanadi, koji se neplanirano pojavi li u SAD, pa je i taj odlazak i u samoj zavr{nici, usko~i me|u put ostavio traga na wima. osam, a onda ima i {ansu da iznenadi u nokaut utakmicama i na|e se na fajnal fru. Poznat kao trener koji razloge za eventualne neuspehe traì prvo u svojim igra~ima, lo{oj igri Panatinaikosa i sebi, Obradovi} je iznenadio izjavom posle utakmice s Realom u Evroligi, da je PAO opqa~kan i da su i sudije uticale na rezultat tog me~a u Atini. Ipak, iako je imao dosta problema s povredama bitnih igra~a Batista i Jasikevi~ijusa, pa je u toku i uklapawe novoprido{lih Tepi}a i Kalatisa, Panatinaikos dobro gura u svim takmi~ewima u prvom delu sezone: - Desilo se {ta se desilo, dao sam izjavu kakvu sam dao, ne bih se vra}ao na utakmicu s Realom. Mislim da je nama mnogo boqe i pametnije da se @eqko Obradovi} okrenemo sebi i stvarima koje smo mi lo{e radiIgraju crno-beli sve boqe i li, koje lo{e radimo i koje uvek nadam se da }e sigurno u}i u mogu da se ispravqaju. Sada naislede}u fazu, a onda je sve molazi najva`nija faza Evrolige, gu}e, kao {to su pokazali i TOP 16 i poku{a}emo da je odiprethodnih godina. êstitam gramo na na~in kako smo je odiigra~ima na svemu {to rade i grali i pro{le godine. Ipak, {to su uradili u Evroligi, i ono {to je najva`nije je da mi naravno mom kolegi Duletu Vuigra~i budu zdravi. Imao sam pojo{evi}u. vre|enog Dijamantidisa u toj Mnogi bez razloga potcewuju utakmici s Realom. Tako|e i Jagr~ku ligu, iako su „ve~iti“ sikevi~ijus koji posle povrede i favoriti za titulu. Drugi put operacije kolena, poku{ava i rau sezoni gr~koj ko{arci i najdi s velikom èqom, mora da doja~oj ligi te zemqe preti |e u optimalnu fizi~ku formu {trajk pred me~eve koji se da bi mogao da pomogne. Kada se igraju po~etkom januara. vrate i oporave, nadam se da }e - Naravno da ovo nije ba{ sve to, na{a igra, izgledati mnonajboqe vreme za takav na~in go boqe. re{avawa problema u ligi koja ima svoj kvalitet. Izuzetno je êstitke Partizanu zanimqivo prvenstvo, bilo gde da se igra. Jesu nas proglasili Kao i uvek, @eqko Obradofavoritima, ali ja najboqe vi} prati de{avawa u srpskoj znam koliko moè da bude neu-

TURNIR U ^ENAJU

Janko ~eka Moju U prvom kolu turnira u indijskom gradu ^enaju (nagradni fond 400.000 dolara) Janko Tipsarevi} }e igrati protiv nekada{weg prvog igra~a sveta Karlosa Moje. Janko }e u slu~aju pobede nad [pancem u drugom kolu igrati protiv boqeg iz duela Devarmana i [itlera. Legendarni [panac

Janko Tipsarevi}

je dugo odsustvovao sa terena zbog povrede pa je pao na 446. mesto ATP liste. Ovo je wegov prvi turnir posle gotovo godinu dana i od wega ne o~ekuje puno, a kako je najavio- ovo bi mogla da mu bude i opro{tajna sezona. Zanimqivo, Janko se upravo sa mogu}im rivalom u drugom kolu [itlerom priremao za novu sezonu, dobri su prijateqi i rade sa Dirkom Horndorfom. Tipsarevi} je, ina~e, ~etvrti nosilac na ovom turniru i od wega se o~ekuje da ove godine dospe u samu zavr{nicu. Srpski teniser je pro{le godine stigao do ~etvrtfinala, gde ga je eliminisao Hrvat Marin ^ili}, koji brani titulu i koji je, uz [ve|anina Robina Soderlinga, prvi favorit turnira.

godno bilo gde da igramo. O~ekujem i nadam se da }e do kraja takmi~ewa biti izuzetno zanimqivo. U 2009.godini bilo je mnogo velikih, dramati~nih,te{kih i kvalitetnih me~eva. Ipak, za @eqka Obradovi}a dva trenutka ostaju upisana kada se govori o ko{arka{koj godini koja je pro{la:

- [to se ti~e 2009.godine, mislim da }e ostati upam}ena po fajnal foru u Berlinu. Bio je to izuzetno kvalitetan turnir s ~etiri izvanredne ekipe i niko pre po~etka nije mogao da ka`e ko }e osvojiti trofej. Olimpijakos, CSKA, Barselona i mi - sva ~etiri tima igrala su mnogo dobru ko{arku. Naravno, tu je i veliki uspeh na{e reprezentacije u Poqskoj i osvojena medaqa na Evropskom prenstvu. Nadam se da }e na{a selekcija uspeti ne{to sli~no i na SP u Turskoj, ali }e biti veoma te{ko, to je sigurno, jer }e biti mnogo kvalitetnih reprezentacija. Treba videti i u kakvom }e sastavu do}i timovi. S moje strane, sve najlep{e `eqe na{oj reprezentaciji u 2010.godini - rekao je @eqko Obradovi}, trener Panatinaikosa.

DAKAR RELI

Poginula devojka Jedna devojka koja se nalazila u gledali{tu poginula je tokom prve etape 31. izdawa relija Dakar, voèna od Kolona do Kordobe. Dvadestosmogodi{wa Natalija Gaqardo je izgubila ìvot kada je vozilo kojim je upravqao Nemac Mirko [ultis uletelo u grupu qudi koja je pored puta pozdravqala u~esnike najpresti`nijeg i najteèg relija na svetu, a koji se u tom trenutku nisu nalazili na mestu obezbe|enom za gledaoce. Jo{ ~etvoro gledalaca povre|eno je u toj nesre}i. Pogibija koja se desila tokom prve etape ovogodi{weg Dakara 16. je smrt gledalaca na reliju od wegovog prvog izdawa 1979. godine. Francuz David Kastu i [panac Nani Roma trijumfovali su na prvoj etapi, koja je voèna od Kolona do Kordobe. Voza~ [erka Kastu je bio najboqi kod motociklista, po{to je specijal dug 219 kilometara pre{ao za 1:50.42 sata, i tri sekunde brè od Sirila Desprea na KTM-u, dok je aktuelni {ampion Mark Koma, tako|e na austrijskom motoru, morao da se zadovoqi tre}im mestom. Jedini srpski predstavnik na Dakaru Gabor Sagmajster zauzeo je 67. mesto, sa 22.43 minuta zaostatka u odnosu na Francuza. Kod automobilista Roma je u BMV-u do pobede do{ao u vremenu od 1:28.29 sata, i za jedan minut i 23 sekundi je nadma{io sunarodnika i biv{eg svetskog reli {ampiona Karlosa Sainca u Folksvagenu i klupskog kolegu Stefana Peterhansela. Iza prve trojice kod automobilista na{ao se Naser al-Atijah iz Katara, koji je pro{le godine diskvalifikovan dok je bio u vo|stvu, dok je aktuelni {ampion najteèg svetskog relija Ju`noafrikanac @inijel De Vilije zauzeo peto mesto.

KULTURA

ponedeqak4.januar2010.

DNEVNIK

GODINA DOBRIH NASLOVA

Za ~itaoce nema krize Mo`da }e neko, u poplavi svakojakih statistika i pregleda na kraju 2009. godine, potraìti i re~i koje su najvi{e bile u javnoj upotrebi. Na tom spisku bi se sigurno na{la ekonomska kriza. O woj su govorili i izdava~i i mnogi drugi koji se bave kwigom, po~ev od pisaca pa do kwiàra naravno u negativnom kontekstu. Na krizu se jedino nisu àlili ~itaoci. Oni su, i u kwiàrama i u bibliotekama, najvi{e traìli roman Vladimira Pi{tala “Tesla, portret me|u maskama”. Izdava~ka produkcija u Srbiji tokom pro{le godine zaista je bila bogata. Prema zvani~nim podacima Narodne bi-

}i je upravo qubiteqima kwièvnosti. Tako smo jednom nedeqno objavqivali i top-liste deset najtraènijih naslova odnosno autora u nekoliko najboqih novosadskih kwiàra. Taj polugodi{wi pregled pokazuje , potkrepqen podacima iz prvog polugodi{ta, da je najvi{e prodavan roman “Tesla, portret me|u maskama” Vladimira Pi{tala, u pro{logodi{wem izdawu zrewaninske “Agore”. Taj naslov je dobio i najpresti`nije doma}e kwièvno priznawe-NIN-ovu nagradu za roman godine. Na toj listi daqe se smewuju doma}i i strani autori. Najtrajnije je prisustvo Haleda Hoseinija, autora dva sjajna

Kwiga odanosti geniju Gradska biblioteka u Novom Sadu je najve}a javna biblioteka u Vojvodini i ima 7,5 hiqada ~lanova. Prema wihovoj evidenciji, u protekloj godini najvi{e se ~itao roman Vladimira Pi{tala “Tesla, portret me|u maskama”. Sledi Orhan Pamuk, turski nobelovac i wegov roman “Muzej ne`nosti”, kao i ostali prevedeni na srpski jezik. Potom Marija Jovanovi} i wen roman “Dovoqan razlog”. Stalno su zauzeti svi romani nobelovke Doris Lesing, koja je ovda{wim ~itaocima postala bliska zaslugom zrewaninske “Agore”. Tako|e i kwige Harukija Murakamija i dva pomenuta romana Haleda Hoseinija. Slede “Vatra” Ketrin Nevil, “Wujork-Beograd” Du{ana Mikqe, “Nova zemqa” Tola Ekharta i dva naslova Karlosa Safona Ruisa-“Senka vetra” i “Igra an|ela”. Romani, romani, romani... I top liste najprodavanijih naslova i kwiga koje se najvi{e pozajmquju iz biblioteka, pokazuju da je dobra pri~a u ovom najprostranijem kwièvnom ànru- uvek u modi. blioteke Srbije, 280 registrovanih izdava~a {tampalo je oko 15 hiqada naslova, uz napomenu da to nisu samo kwige. Tako je i centralni kwièvno-kulturni doga|aj u na{oj zemqi 54. me|unarodni beogradski sajam kwiga, kao apsolutnu temu svih zbivawa odabrao sintagmu “More kwiga”. Uz prate}u preporuku: u eri finansijske oseke, prepustimo se plimi kwiga. Ostavqaju}i po strani podatke koliko je stanovni{tva Srbije funkcionalno i bukvalno nepismeno, da li su kwige skupe i koliko mladi /ne/ vole kwige, ovde postoji {iroki krug ~italaca, posve}enika lepe re~i, qudi koji drè do kwige u svakom pogledu. Na{ list je krajem maja 2009. uveo stranu Kwiga, nude-

romana u izdawu beogradske “Lagune”: to su “Lovac na zmajeve” i “Hiqadu ~udesnih sunaca”. Hoseini je Amerikanac avganistanskog porekla, po profesiji lekar. U zrelim godinama otkrio je u sebi pisca i objavio dve ~udesno lepe kwige. Iz wih smo vi{e saznali o `ivotu malih, obi~nih qudi koje meqe velika istorija u savremenom Avganistanu, nego iz svih drugih medija koji, gotovo svakodnevno, izve{tavaju o tamno{woj vi{edecenijskoj ratnoj tragediji. I na “Dnevnikovoj” a i na ostalim top-listama najtra`enijih naslova i autora, nezaobilazna je Qiqana Habjanovi}-\urovi}. Trenutno je aktuelan wen roman “Voda iz kamena”, najnoviji iz serije religijskih tema i likova (u sa-

mizdatu-“Globosino”). Gde god se ona pojavi, nastaju redovi strpqivih fanova, koji kupuju kwigu i ~ekaju autogram. Mo`da to ima veze sa ~iwenicom da gra|ani ove zemqe, prema istraìvawima javnog mwewa, najvi{e poverewa imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu, ~iji velikodostojnici ove kwige najtoplije preporu~uju. Podse}awa radi, ova spisateqica je u nedavnoj pro{losti bila novinarka i ~lanica JULa. Prvi wen roman, “@enski rodoslov”vrhunski je kwièvni produkt, a ostali su proizvod autorkine religijske transformacije; iskrene ili komercijalne, to zna samo ona i Bog. Wen stil se ne mora voleti, ali je vredna po{tovawa ~iwenica da je za protekla tri meseca prodala preko 18 hiqada komada romana “Voda iz kamena”. U novosadskim kwiàrama mnogo se kupovao roman o veri, qubavi i opra{tawu “Koliba” Vilijema Pola Janga. Na sli~noj talasnoj duìni su i kwige Paola Koeqa. Tako|e i najnoviji naslov svetskog hit-mejkera Dena Brauna “Izgubqeni simbol”. Naravno i ostali wegovi trileri koji aktere vode u davnu i zapetqanu pro{lost, a u izdawu novosadskog “Solarisa”, potpomognuti filmskim verzijama. Proteklih nedeqa ovom lestvicom pewu se najnoviji romani Slobodana Ti{me “Quattro stagioni”(“Laguna”), Vuka Dra{kovi}a “Doktor Aron” (“Srpska re~”) i Mirjane Bobi}-Mojsilovi} “Glad”(samizdat-“Gane{a klub”). O ukusima ne treba raspravqati, to su znali jo{ stari Rimqani, pa ni o kwièvnim. Jer {ta su kwige bez ~italaca? Samo gomila hartije me|u koricama. Pravi romani svakako }e preìveti sud vremena. Neka nam bude dozvoqeno da pomenemo samo jedan od takvih, a koji ba{ nije harao doma}im toplistama: “Savr{eno se}awe na smrt” Radoslava Petkovi}a (“Stubovi kulture”, 2008.). Jedini problem ove kwige je {to se pojavila u istoj godini kada i “Tesla, portret me|u maskama” Vladimira Pi{tala; istog su, vrhunskog kwièvnog kvaliteta, a razlika je samo stvar ukusa. Radmila Lotina

POZORI[TE

U raqama komedije Eèn Jonesko, ]elava peva~ica, reìja Beba Bala{evi}, Beba 021/ Srpsko narodno pozori{te Branko Dimitrijevi}, Qubavni jadi Vudija Alena, Prema motivima pripovedaka P. G. Vudhausa i uz kori{}ewe delova monologa Vudija Alena iz wegovih nastupa u wujor{kim klubovima, reìja Branko Dimitrijevi}, Srpsko narodno pozori{te

kao svojevrsna posveta veku od ro|ewa autenti~nog pozori{nog stvaraoca ~ije ideje jo{ uvek mogu da op~ine uobi~ajenu stvarnost i na~in wenog vi|ewa, pogotovo kad je re~ o teatru. Koncentri{u}i se na ono {to je uvek neraskidivo vezano za „]elavu peva~icu“ – komi~nost likova, situacija i wihovih izopa~ewa u grotesknost, Agencija „Beba 021“

Iz predstave „]elava peva~ica”

Nakon predstave „êkaju}i Godoa“, Agencija „Beba 021“ ve} drugim projektom iz domena teatra apsurda izlazi pred novosadsku publiku u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozori{tem, na premijeri koja se zbog prate}ih sadràja s pravom mogla zvati doga|ajem. Pove}ana medijska pa`wa, respektabilni gosti i nekolicina novih ideja i pojava na sceni nacionalnog teatra, pratile su izvedbu „]elave peva~ice“ Eèna Joneska, u reìji Bebe Bala{evi}, zami{qene

predstavqa visoko dizajnirani pozori{ni prozivod likova i sveta koji se zakop~ava na le|ima i gledaocu pruà vi{estruko ugodan doìvqaj, bar kad je re~ o spoqa{wim efektima predstave, tehni~ki i taktom vrlo ve{to izvedene. Vi{a doza umetni~ke provokacije ostala bi imperativ za druga~ije koncipirane izlete. Bar kad bi i oni imali produkcijski nivo kakvim se moè pohvaliti „]elava peva~ica“! Reìja Bebe Bala{evi} deluje posve}eno da kroz ~uveno

delo oslika neke od mogu}nosti lokalnih identiteta – dosadnih popodneva, „zabavnih“ bra~nih parova, deùrnih vatrogasaca, sterilnih, izgubqenih u onom {to se zove svakodnevica. Dakako, jo{ uvek blià Ostrvu, nego Balkanu. Bri`qivo dizajniran dekor, mizanscen, doprineli su bajkovitom {arenilu apsurda koji je potcrtavan i poengleènim govorom, fizi~kim gestom bliskim animaciji i lutkarstvu (telo kao marioneta), Bitlsima (!)... Pravo jedno veselo pozorje. Nije lako re}i kako bi se ono ~inilo Jonesku, ali glumci su imali priliku da se isku{aju u jednoj zahtevnoj formi komedije koja to zapravo i nije. Publika SNP }e sigurno osetiti novu energiju i uveliko formirano ume}e mladih Tawe Pjevac kao {armantne Gospo|e Martin ili Du{ana Majki}a kao Gospodina Smita, s malom predno{}u dame u poèqnoj fleksibilnosti lika. Od „veterana“ na „suprotstavqenim“ stranama su agresivna Gospo|a Smit Jovane Bala{evi} kojoj je {ou ukrao pribrano-rasejani Marko Makivi} kao Gospodin Martin i Petar Jovanovi} kao duhovito samopouzdani Vatrogasac sa zavidini monolo{kim aspiracijama, uspevaju}i ekipu „]elave peva~ice“ i na zanimqive improvizacije na temu dru{tvene/ scenske (bes)korisnosti. Igor Buri}

AMBICIOZAN PROGRAM „JUGOKONCERTA”

Wujor{ka filharmonija gostuje u oktobru Direktorka "Jugokoncerta" Biqana Zdravkovi} kazala je, na novogodi{wem susretu sa novinarima da planiraju hrabro i ambiciozno da organizuju program za 2010, iako su prognoze da }e i ta godina biti te{ka.Ona je istakla veliki koncert Wujor{ke filharmonije koji }e biti odr`an 29. oktobra, u okviru slede}eg Bemusa. Zdravkovi}eva je podsetila i na ~etiri atraktivna koncerta koja organizuju u prvoj polovini slede-

}e godine: u Kolar~evoj zadu`bini gostova}e Akademija "St. Marin the Fields", zatim [kotski kraqevski nacionalni orkestar, Transilvanijska filharmonija i Hektor Berlioz - Faustovo prokletstvo scensko izvo|ewe, sa preko 300 izvo|a~a, u Centru "Sava". Cena kompleta za ta ~etiri koncerta je 2.500 dinara koje se do 6. januara mogu nabaviti na blagajnama Centra "Sava" i Kolar~eve zadu`bine.

NEBOJ[A JOVAN @IVKOVI], KOMPOZITOR, PERKUSIONISTA I MARIMBISTA

Bubwevi svuda – od kafane do klasike Na{ poznati perkusionista, marimbista i kompozitor Novosa|anin Neboj{a Jovan @ivkovi}, koji ve} godinama `ivi i radi u Nema~koj, nedavno je nastupio na koncertu u "Studiju "M", sa svojim studentima s klase udaraqki na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, koju vodi kao gost profesor zajedno sa stru~nim saradnikom Sr|anom Pala~kovi}em. Na ovom koncertu izvedena je jedna od nagra|enih kompozicija s prvog srpskog nacionalnog kon-

ve} su dve od wih javno izvedene. Na pitawe da li ima interesovawa me|u mladima za udaraqke, Neboj{a Jovan @ivkovi} za na{ list odgovara da je ono mnogo ve}e nego {to se misli, jer deca vide bubweve na televiziji, u rok bendu, i onda po`ele to da sviraju, tako da, po wegovim re~ima, nema problema s motivacijom dece, ve} zapravo sa roditeqima koji bi izabrali pre neki drugi instrument.

Najizvo|eniji kompozitor u inostranstvu @ivkovi} je trenutno najizvo|eniji srpski kompozitor u inostranstvu, jer se prema wegovim informacijama, svaki dan se u svetu izvede neko wegovo delo, u preko 50 zemaqa, {to se moè izra~unati po godi{wem obra~unu za tantijeme u kojem stoji koliko puta i gde su wegova dela izvo|ena. Upravo od tih brojki, kako sam kaè, i ìvi. Dobija dosta naruxbi i momentalno ih ima osam. Sasvim je uobi~ajena èqa za komponovawem kod marimbista i perkusionista, smatra @ivkovi}, dodaju}i da je ona mnogo prisutnija nego kod, recimo, pijanista. kursa za mlade kompozitore koji je upravo @ivkovi} organizovao, s idejom da inicira stvarawe novih dela za udaraqke i marimbo. Ovaj konkurs @ivkovi} je sproveo pro{le godine, zatim i od{tampao zbirku od {est izabranih kompozicija, i

- Prednost je {to smo mi klasi~ari koji sviraju u simfonijskom orkestru, ili s ansamblom, a istovremeno smo od svih klasi~nih najvi{e pop instrument. Mo`e i oboa da u rok bendu svira melodiju u nekoj baladi, ali bubwevi su svuda

zastupqeni u muzici, od kafane do klasike - ka`e Neboj{a Jovan @ivkovi}. Komponovawe za ove instrumente je kao za bilo koje, navodi @ivkovi}, ali prime}uje da mu ono ipak ide lak{e samo za udaraqke, nego za bilo koji drugi instrument koji ima visine tona u tradicionalnom smislu. - Kod udaraqki i bubweva mi je primaran ritam i energija, a kad komponujem za solo klavir, ili hornu i orkestar, va`no mi je koja }e biti harmonska struktura, {ta }e i gde koji instrument da radi, i kakvog }e stila biti. Ali danas, s iskustvom postmodernizma, imamo sve, od najsla|ih, najtonalnijih kompozicija 21. veka, do kopije kolege {to na marimbafonu komponuje kao [open. Sve mo`e, i sve ide. Dosta se svira i Bah na marimbafonu, kao wegova svita za violon~elo, partite i sonate, skoro da ne mora nijedan ton da se mewa. Cela gitarska literatura tako|e - navodi @ivkovi}. Mla|i izvo|a~i imaju mogu}nosti da sviraju, smatra @iv-

kovi}, koji je i sam po~eo najpre da svira po {kolama, aulama, crkvama, pa u koncertnim salama. Perkusionisti i marimbisti jeste te`e da se izbori da svira uz ostale izvo|a~e, jer to, kako ukazuje @ivkovi}, prvo treba da u|e u mentalni sklop organizatora koncerata, pa ostalih izvo|a~a. Pa da se, primera radi, dogodi koncert na kojem }e prvo da nastupi To-

20.000 vati poja~ala. Koliko god da se mi obu~emo ekstravagantno u pore|ewu s frakovima i crnim ko{uqama, nismo dovoqno ekstravagantni kao Madona ili kao pokojni Majkl Xekson. Ali, zato smo u klasi~noj muzici previ{e ekstravagantni. Izme|u klavira i ~ela izgledamo previ{e kao hipici i pankeri, da tako kaèm. Mi smo "krosover" izme|u ta dva sveta. Moèmo od programa i od na~ina kako se obu~emo i postavimo, da uradimo i "ovo" i "ono". Uglavnom se boqe ose}am kao buntovnik i revolucionar u klasici, kao ekstravagantan izme|u guda~Foto: S. [u{wevi} kog kvarteta i klavirkio string kvartet, a posle na skog trija, nego da me, recimo, klaviru i za violon~elom oni puste malo na klasi~nu binu na {to su, kako kaè @ivkovi}, Egzitu. Kad god sam bio u takorifeji u tome, kao Mi{a kvim prilikama, uvek sam oseMajski i Marta Argeri~, a u tio da me saàqevaju, jer nisam sredini programa on da svira dovoqno glasan, spektakulana marimbi i ~etiri bubwa. ran, ne ska~em, ne bacam se, ni- Ako smo u rok i pop muzici, sam se presvukao 17 puta kao onda smo u konkurenciji s pojaMadona na posledwem koncer~alima, i zapravo smo tu kao tu i nemam stejx {ou - prime}uklasi~ari, jer ma koliko udaje @ivkovi}. rali, ne moèmo biti ja~i od Nata{a Pej~i}

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

PROJEKTI ZA DISTRIBUCIJU I DIGITALIZACIJU

PO IZBORU ^IKA[KIH FILMSKIH KRITI^ARA

Eurima`ova podr{ka bioskopima u Srbiji

Najboqi „The Hurt Locker”

Predstavnik Srbije u Eurimaù, v.d. direktora Filmskog centra Srbije (FCS) Miroqub Vu~kovi} izabran je za ~lana Predsedni{tva Eurimaà, na sednici tog fonda odrànoj krajem decembra u Parizu, saop{tio je FCS. Novost je i da je nekoliko distributerskih ku}a iz Srbije dobilo je finansijsku podr{ku Eurimaà za prikazivawe evropskih filmova u na{oj zemqi. Taj evropski fond za podr{ku koprodukcija, distribucije i prikazivawa evropskih filmova u bioskopima, na zasedawu odrànom od 14. do 16. decembra u Parizu, izabrao je 13 evropskih koprodukcija kojima }e biti dodeqeno ukupno 4.770.000 evra. Me|u 26 projekata,

koji su konkurisali za podr{ku, nije bilo filmova iz Srbije. Za prikazivawe filmova ~iju je produkciju sufinansirao Eurima`, materijalnu podr{ku dobili su beogradski Kids film fest, Megakom, Orion invest film, Frst prodak{n i Taramaunt. Eurima` je dodelio podr{ku i za distribuciju filmova koje svojevremeno nije podrào taj fond, a dobili su je srpske kompanije Mirius tak, Tak vi`n, Sinears i ponovo Kids film fest. Poseban projekat Eurimaà, pokrenut u junu ove godine, odnosi se na podr{ku bioskopima za uvo|ewe digitalne projekcije. Me|u izabranim bioskopima koji su ~lanovi mreè Europa sinema nalaze se i

~etiri bioskopa iz Srbije. To su Art bioskop „Muzeum“, „Sinema“ Zrewanin, Dvorana KCB i Multimedijalni centar „MRKvart“, koji su izrazili spremnost da zapo~nu proces digitalizacije uz pomo} ovog fonda (66 procenata, uz kombinaciju sopstvenog i u~e{}a lokalne i republi~ke uprave). Na narednim sednicama Eurimaà razmatra}e se prijave za ulazak jo{ tri bioskopa iz Beograda u ovu mreù, a to su „Balkan“, koji je ve} posetila komisija fonda, zatim Dvorana Doma sindikata i Akademija 28, koje }e komisija tek obi}i. Od kada je osnovan, 1988. godine, Eurima` je podrào 1292 evropske koprodukcije sa oko 385 miliona evra.

Film o Iraku „The Hurt Locker“ progla{en je za najboqi film po izboru udruèwa ~ika{kih filmskih kriti~ara, prenosi list „Varajeti“. Film Ketrin Bigelou pobedio je u svih pet kategorija u kojima je nominovan najboqi film, reìja, najboqi glumac (Xeremi Rener), scenario i kamera. „The Hurt Locker“ do sada je za najboqi film proglasilo vi{e udruèwa filmskih kriti~ara, ukqu~uju}i one iz Wujorka, Los An|elesa, San Franciska, Bostona i Las Vegasa. Ketrin Bigelou dobila je nagra-

du za reìju po izboru ve}ine udruèwa. Keri Maligan dobila je nagradu ~ika{kih kriti~ara za najboqu glumicu, za ulogu u filmu „An Education“, dok je priznawe za najboqu ènsku epizodu pripalo Mo’nik, za film „Precious“. Najboqu mu{ku epizodnu ulogu po oceni ~ika{kih kriti~ara imao je Kristof Valc, u filmu „Prokletnici“. Za najboqi strani film progla{ena je „Bela traka“ Austrijanca Mihaela Hanekea. Priznawe za najboqi animirani film dobio je film „Do neba“.

DOMA]A KINEMATOGRAFIJA U PROTEKLOJ GODINI

Stawe dobro samo na prvi pogled Podatak o vi{e od 20 premijerno prikazanih doma}ih dugometra`nih filmova i to u ovoj godini op{te ekonomske krize samo je na prvi pogled pokazateq dobrog stawa srpske kinematografije, jer joj „sre}u kvari“ ~iwenica da je re~ o projektima zapo~etim i finansiranim znatno pre nego {to su iza{li pred publiku, ali i pad posete bioskopima. Takav je slu~aj i sa najvi{e o~ekivanim filmom „Sveti Georgije ubiva a`dahu“, po scenariju Du{ana Kova~evi}a u re`iji Sr|ana Dragojevi}a, ~ija je prva klapa bila jo{ u leto 2007. a premijera u martu ove godine. I pored buxeta od ~ak 4,5 miliona evra, film nije dosegao nivo istoimene predstave. O tome pored ocena kritike svedo~i odziv publike - tek ne{to vi{e od 123.000 qudi, mada se i sa tom broj-

festivalu Trajbeka u Wujorku i vi{e drugih inostranih festivala. Naknadno se ispostavilo da, zbog previ{e engleskog jezika u tom filmu, on ne ispuwava propozicije, te je kao kandidat za Oskara odre|en drugoplasirani u glasawu komisije - „Sveti Georgije“. Na me|unarodnom planu slavu srpskog filma su i ove godine pronosili doajeni Emir Kusturica i Goran Paskaqevi}. Svoj novi film „Medeni mesec“, prvu srpsko-albansku koprodukciju, Paskaqevi} je predstavio u septembu u Veneciji, van konkurencije. Usledili su Gran pri u Vaqadolidu, nagrada publike u Solunu, pozivi za mnoge festivale, me|u kojima u Torontu gde je prikazan u selekciji „Velikani filma“, kao i bioskopska distribucija u Francuskoj, koja je po~ela ovih dana.

„Sveti Georgije ubiva a`dahu“ sa tek ne{to vi{e od 123.000 gladalaca

Anmirani film „Ledeno doba – tre}i deo” najgledaniji strani film, sa 112.000 posetilaca

kom na{ao na prvom mestu liste gledanosti, prema podacima Filmskog centra Srbije. Ovaj film je ponovo dospeo u `i`u javnosti u jesen, zbog neprijatne situacije nastale prilikom izbora srpskog kandidata za Oskara u kategoriji stranog filma. Doma}a Akademija za filmsku umetnost i nauku izabrala je film „Tamo i ovde“ debitanta Darka Lungulova, koji je premijeru imao na Festu, a nagra|en je na

Posebnu po~ast Paskaqevi} je dobio na festivalu u Solunu, koji mu je u novembru dodelio nagradu „Zlatni Aleksandar“ za ukupni doprinos sedmoj umetnosti i priredio retrospektivu wegovog opusa. U isto vreme Kusturica je na festivalu u Torinu primio nagradu za celokupno delo „Gran premio Torino“. Na svetskim festivalima bio je prisutan i Goran Markovi}, mada sa filmom iz

2008. „Turneja“, koji je i tokom 2009. dobijao nagrade, ukqu~uju}i „Zlatnog viteza“, wegovo prvo priznawe iz Rusije. Na{ film je u svetu bio zastupqen i debitantskim ostvarewem „Ordinary People“ Vladimira Peri{i}a, koji je premijeru imao u maju u Kanu, u programu „Izvestan pogled“. Wegova srpska premijera bila je u junu na festivalu „Sinema sitiju“ u Novom Sadu, gde je pobedio u selekciji doma}eg filma, a zatim je nagra|en na festivalima u Sarajevu i Kotbusu (Nema~ka). Zapaèno je bilo i u~e{}e debitantskih filmova Vladimira Paskaqevi}a „\avoqa varo{„ i Gorana Radovanovi}a „Hitna pomo}“ na premijernim festivalima u Karlovim Varima, odnosno Montrealu. Film Paskaqevi}a juniora osvojio je i nagradu kritike Fipresci na festivalu u Atini. Udruèwe filmskih umetnika Srbije dodelilo je nagradu za ìvotno delo veteranu Puri{i \or|evi}u, reditequ i scenaristi koji je ove godine bio i „glavni glumac“ u dugometra`nom dokumentarnom filmu „Lepo vreme za mlad gra{ak - Puri{a“, koji je o

Dosnimavawe „Sudara Titana” Glumac Sem Vordington izjavio je da se dosnimavaju jo{ neke scene za film „Sudar Titana“ i da je sad ve} re~ o trci sa vremenom kako bi film u bioskope stigao u najavqenom terminu. Akcioni film sa mitolo{kom temom najavqen je za mart, a dosnimavawe }e prekora~iti buxet, rekao je glumac „Los An|eles tajmsu“. „Vra}amo se na snimawe u januaru, i to }e zaista biti trka sa vremenom po- Scena iz filma „Sudar Titana” {to film u bioskope treba da ~ija je najnovija uloga u „Avatastigne u martu“, naveo je glumac ru“ Xejmsa Kamerona, preneo je

„Akses Holivud“. Vordington je dodao da je odluka o dosnimavawu doneta po odluci studija „Vorner bros“ koji je uveren u uspeh rimejka ostvarewa iz 1981, a ne zato {to sto su neke scene neubedqive. „Studio nam je tako|e dozvolio da dodamo jo{ neke bogove i scene, a pri~a se i o tome da se film napravi i u formatu 3D“, kazao je glumac. U „Sudaru Titana“ koji re`ira Luj Leterije („Neverovatni Halk“) igraju jo{ Lijam Nison i Ralf Fajns. (Beta)

wegovom liku i delu snimio novinar i kriti~ar Milan [pi~ek. U novoj doma}oj produkciji, `anrovski vrlo raznolikoj, najvi{e razli~itih komentara izazvao je {okantni film „@ivot i smrt porno bande“ Mladena \or|evi}a,

u Beogradu otvoren novi multipleks „Kolosej“, sa ~ak 11 sala u tr`nom centru „U{}e“, nastavqen je pad ukupne posete bioskopima, pa se za doma}i film cifra od svega 20.000 gledalaca smatra za solidan uspeh.

Festivali umesto bioskopa U situaciji kada gledalaca malo, ~ini se da ulogu bioskopa preuzimaju festivali, me|u kojima na prvom mestu ve} po tradiciji Fest, koji je ove godine zabeleìo vi{e od 90.000 prodatih ulaznica.Uz ve} afirmisane manifestacije - Autorski festival, Sedam veli~anstvenih, Slobodna zona, Sinemanija, Festival dokumentarnog i kratkometra`nog filma, kao i desetine razli~itih revija, u 2009. pojavili su se i interesantni Beldoks, Nova svetlost i @ensko oko sveta. Festivali su i prilika da u Srbiju do|u zna~ajni gosti, pa je tako u Mokroj Gori, na Kustendorfu, boravio kultni autor ameri~kog nezavisnog filma Xim Xarmu{, na Festu slavni britanski glumac Rejf Fajns, koji se sprema da u Beogradu na prole}e debituje kao rediteq sa filmom „Koriolan“, dok je na Autorskom festivalu predsednik ìrija bio ruski rediteq Sergej Dvorcevoj. najvi{e simpatija dugometra`ni animirani futuristi~ki „Edit i ja“ Alekse Gaji}a, a najvi{e nagrada na doma}im festivalima dobio je „êkaj me, ja sigurno ne}u do}i“ Miroslava Mom~ilovi}a. Na àlost, sve wih gledalo je vrlo malo qudi. Mada je proletos

Najgledaniji strani film u Srbiji 2009. bio je ameri~ki animirani film za decu „Ledeno doba - tre}i deo“, sa oko 112.000 posetilaca. Filmski centar Srbije u 2009. nije dobio sredstva iz buxeta Ministarstva kulture za kon-

kurs za sufinansirawe produkcije, ali je novi predsednik Upravnog odbora tog centra Predrag Miki Manojlovi} nedavno najavio da }e uskoro biti objavqeni rezultati konkursa za sufinansirawe u 2010. godini. Jedini srpski projekat koji je u 2009. dobio sredstva evropskog fonda Eurima` je „Beli, beli svet“ rediteqa Olega Novkovi}a, koji je film i snimio proletos u Boru. U fazu postprodukcije stiglo je jo{ nekoliko filmova, me|u kojima koprodukcija Srbije i Republike Srpske „Neprijateq“ u reìji Dejana Ze~evi}a. Na institucionalnom planu, glavni doga|aj u oblasti filma ove godine bila je proslava jubileja - 60 godina rada Jugoslovenske kinoteke. Praznik je obeleèn sve~anim skupom u novom i velelepnom, ali jo{ nedovr{enom domu Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici, u zdawu iz 19. veka koje se ve} duè vreme rekonstrui{e iz sredstava NIP-a. Tokom 2009. ìvotnu scenu napustili su osniva~ Festa Milutin ôli}, kao i filmski kriti~ari i publicisti Ranko Muniti} i Bogdan Tirnani}. (Tanjug)

[erlok Holms najekranizovaniji lik Britanski pisac Artur Konan Dojl prvu avanturu [erloka Holmsa je napisao 1887, a taj detektiv je upisan u Ginisovu kwigu rekorda kao naj~e{}e ekranizovani lik: u vi{e od 200 filmova igralo ga je 70 glumaca. U prvoj ameri~koj adaptaciji iz 1916. godine, glavnu ulogu igrao je Vilijem Xilet. Film je bio zasnovan na nekoliko Holmsovih avantura. Po~ev od 1939. godine, Bazil Ratbon je igrao Holmsa u 14 filmova. Pripremaju}i se za ulogu, Robert Dauni Xunior koji slavnog detektiva igra u novom filmu Ga-

ja Ri~ija, gledao je Xeremija Breta u seriji iz 1985, jer je ocenio da je on bio najboqi Holms. Vasilij Livanov je bio sovjetska verzija Xermija Breta, a izabran je zato {to li~i na lik koji je kreirao Sidni Paxet za ilustrovawe kwiga. U filmu ,,Mladi [erlok Holms“ iz 1985. prikazano je kako su se Holms i Votson upoznali u internatu i kako je Holms stekao rekvizite kao {to su lula, ogrta~ i kapa. Ri~ijev ,,[erlok Holms” u bioskope u Americi u{ao je 25. decembra na Bo`i}, a

Nova verzija [erloka Holmsa u re`iji Gaja Ri~ija

srpska premijera je zakazana za 7. januar 2010. godine. (B92)

SVET

ponedeqak4.januar2010.

RUSIJA

DNEVNIK

DANSKA

Prekinuta isporuka nafte Belorusiji MOSKVA: Rusija je obustavila isporuke nafte beloruskim rafinerijama, po{to dve strane nisu uspele da postignu dogovor o cenama za 2010.godinu. Odluka Rusije se nije odrazila na tranzit nafte do potro{a~a u Evropskoj uniji, javio je Rojters. Rusija, najve}i svetski proizvo|a~ nafte i gasa, saopo{tila je pro{le godine da postepeno prelazi na tr`i{ne uslove poslovawa sa susednim zemqama, Belorusijom i Ukrajinom,

koje je godinama snabdevala jeftinim, subvencionisanim energentima. Petina gasa potrebnog Uniji dolazi iz Rusije preko Ukrajine i Belorusije. Velike koli~ine ruske nafte se transportuju preko teritorija tih dr`ava nekada{weg Sovjetskog Saveza. Predstavnici velikih ruskih naftnih kompanija rekli su da se sirova nafta ne isporu~uje beloruskim rafinerijama od 1. januara, ali da rafinerije "Naftan" i "Mozir"

Pritvor zbog napada na karikaturistu

imaju dovoqno rezervi za nesmetan rad oko nedequ dana. Minsk je tra`io od Moskve da ga snabdeva naftom bez carine ne samo za doma}e potrebe, ve} i za preradu u dvema rafinerijama iz kojih se derivati dobrim delom izvoze na Zapad. Prema izjavama predstavnika ruskih naftnih kompanija, Belorusija je zapretila da }e, u suprotnom, desetostruko podi}i takse za tranzit ruske nafte u Nema~ku i Poqsku - na 45 dolara za tonu. (Tanjug)

INDIJA

KOPENHAGEN: Sud u Arhusu u Danskoj odredio je pritvor Somalijcu uhap{enom posle upada s oru`jem u ku}u karikaturiste Kurta Vestergarda, autora crte`a proroka Muhameda. "U ovom trenutku on je optu`en za dva poku{aja ubistva", izjavio je policijski inspektor Ole Medsen i dodao da je slede}e pojavqivawe osumwi~enog pred sudom zakazano za 27. januar. Somalijac, koga je policija ranila ispred Vestergardove ku}e u Arhusu, unet je u sudnicu na nosilima, gde je demantovao da je poku{ao da danskog karikaturi-

stu ubije. Osumwi~eni je tako|e negirao da je poku{ao da ubije jednog policajca ispred Vestergardove ku}e, po{to je u wu provalio naoruàn noèm i sekirom. U ku}i se u trenutku napada nalazila i Vestergardova unuka. Policajci su pucali, raniv{i napada~a u desnu nogu i levu ruku. Vestergardove karikature, na kojima prorok Muhamed umesto turbana na glavi nosi bombu, najpre su {tampane u danskom listu "Morgenavisen jilands posten" septembra 2005. godine. Autor karikatura je tada rekao da je svojim crteìma èleo da poru-

Kurt Vestergard

~i kako neki qudi zloupotrebqavaju proroka Muhameda da opravdaju terorizam. Islamski ekstremisti ponudili su milion dolara za glavu karikaturiste. (Tanjug)

ZBOG PRETWI OGRANKA AL KAIDE OP[TOJ BEZBEDNOSTI

Hladno}a usmrtila 30 qudi WU DELHI: Vi{e od 30 qudi nastradalo je u severnoj Indiji u protekla 24 sata od hladno}e ili u incidentima koji imaju veze sa maglom i lo{im vremenskim uslovima. "Deset qudi nastradalo je u `elezni~koj nesre}i uzrokovanoj gustom maglom, a 47 je povre|enoâ&#x20AC;&#x153;, saop{tila je policija. U drugim oblastima severne Indije, ukqu~uju}i Wu Delhi, slaba vidqivost uslovila je otkazivawe ili odlagawe desetine letova na delhij-

skom me|unarodnom aerodromu, saop{tio je slu`benik aerodroma, dodaju}i da su se uslovi danas poboq{ali. Lo{a vidqivost je poremetila i `elezni~ki red vo`we {irom severne Indije, ostaviv{i hiqade qudi bez prevoza. Udar hladno}e usmrtio dvadesetak besku}nika u Indiji, pove}avaju}i tako broj stradalih od pro{le nedeqe na preko 40. Pro{le zime u Indiji je zabele`en 151 smrtni slu~aj od hladno}e. (Beta)

KINA

Sneg blokirao Peking PEKING: Veliki sneg pao je ju~e u Pekingu, usled ~ega su hiqade putnika zaglavqeni na najve}em kineskom aerodromu, a uobi~ajene saobra}ajne gu`ve na ulicama nema jer je narod zbog hladno}e ostao kod ku}e. Novinar Rojtersa na pekin{kom me|unarodnom aerodromu, najprometnijem u zemqi, izvestio je da je na desetine letova odlo`eno ili otkazano, iako je nekoliko aviona moglo da poleti. Kineska dr`avna televizija je javila da je ve}i-

na glavnih puteva prema Pekingu zatvorena zbog snega, a o~ekuje se da }e temperatura pasti na 14 stepeni ispod nule. U proteklih nekoliko godina u Pekingu nije bilo mnogo snega, grad je bio pogo|en su{om. Osim Pekinga, nevreme je pogodilo velike oblasti na severu i severoistoku Kine, a sneg i niske temperature prognozirane su za ~itavu prvu sedmicu nove godine. U jugozapadnim provincijama Se~uanu i Junanu, o~ekuje se gusta magla. (Tanjug-Beta)

MEKSIKO

Uhap{en narkobos MEKSIKO SITI: Meksi~ke vojne snage uhapsile su Karlosa Beltrana Leivu, jednog od vo|a meksi~kih narko kartela. Hap{ewe je izvedeno u Kuliakanu, u severnoj meksi~koj provinciji Sinaloa, navodi se u saop{tewu meksi~kog Ministarstva odbrane. Leiva je kod sebe u trenutku hap{ewa imao la`nu voza~ku dozvolu, oru`je i municiju, prenosi Rojters.

Karlos Leiva je jedan od petorice bra}e koji su navodno vodili najmo}nije narkokartele, poznate po velikom broju gnusnih ubistava i isporukama marihuane i kokaina u SAD. I pored ~iwenice da je {irom Meksika raspore|eno 49.000 vojnika, ubistva prilikom obra~una narkokartela su svakodnevna pojava. Pro{le godine je u obra~unima mafija{kih grupa u Meksiku ubijeno 7.000 qudi.

Zatvorena ambasada SAD u Jemenu SANA: Kao odgovor na pretwe Al Kaide, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave zatvorile su ambasadu u jemenskoj prestonici Sani. Ameri~ki obave{tajci pomno prate situaciju u Jemenu nakon incidenta koji se dogodio na letu Amsterdam-Detroitu 25. decembra kada je Nigerijac Umar Faruk Abdulmutalab poku{ao da digne u vazduh avion sa gotovo 300 putnika i ~lanova posade. Abdulmutalab je tokom istrage naveo da je obu~avan u bazi Al kaide u Jemenu, gde je dobio i eksploziv. Incident je privukao me|unarodnu pa`wu na Jemen kao na mogu}u novu pretwu globalnoj bezbednosti. Komandant ameri~ke centralne komande general Dejvid Petreus koji od prekju~e boravi u Jemenu, rekao je da }e Va{ington udvostru~iti ameri~ku pomo} Jemenu koja je bila 70 miliona dolara. Va{ington je ve} poja~ao pomo} Jemenu u obuci i opremi za obave{tajne slu`be i za vojsku, pomogav{i jemenske snage bezbedno-

Ameri~ko diplomatsko predstavni{tvo u Jemenu

sti da izvedu nedavne napade na uopri{ta Al Kaide. Ameri~ki predsednik Barak Obama u petak je, u radijskom obra}awu naciji, rekao da je ja~awe saradwe sa Jemenom prioritet u ovoj godini, pre svega, u obuci i opremawu jemenskih snaga bezbednosti, u razmeni obave{tajnih podataka i u pripremawu napada na terotiste Al Kaide. U borbi SAD protiv

Al Kaide pridru`ila se i Velika Britanija. Iz kabineta premijera Gordona Brauna saop{teno je da }e ta zemqa poja~ati pomo} Jemenu koji je postao "rastu}a teroristi~ka pretwa", kao i Somalija. Pre svega se pri tom misli na finansirawe, obuku i opremawe specijalne policijske antiteroristi~ke jedinice u Jemenu i na poboq{avawe efikasnosti jemenske

oblaske stra`e {to je od zna~aja u spre~avawu ekstremista da iz Somalije pre|u u Jemen, prenosi Rojters. Islamisti~ka pobuweni~ka grupa al [abab saop{tila je u petak da je spremna da po{aqe poja~awa jemenskom ogranku Al Kaide ukoliko SAD preduzmu napade na wih. Poziv na sli~nu akciju uputila je svim muslimanima. Braun je najavio da }e Jemen i Somalija biti jedne od glavnih tema samita EU, zakazanog za 28. januar, a sazvao je i specijalni sastanak vladinog komiteta za nacionalnu bezbednost na kome }e se razmatrati britanski odgovor na neuspeli atentat u Detroitu. Jemenski ministar spoqnih poslova Abubakr al Kirbi je nedavno izjavio da bi u Jemenu moglo da bude do 300 pripadnika Al kaide, od kojih su mnogi spremni da izvr{e napade na zapadne interese. Jemen, jedna od najsiroma{nijih arapskih zemaqa, suo~ava se, osim sa problemom Al Kaide, i sa pobunama na severu i jugu zemqe.

AUSTRALIJA

PAKISTAN

Poginuo biv{i ministar ISLAMABAD: U eksploziji bombe na putu na severoistoku Pakistana ju~e je poginuo biv{ki ministar Gani-ur-Rehman, saop{tili su zvani~nici. Ministar, wegov telohraniteq i voza~ su poginuli kada je wihov automobil nai{ao na bombu, izjavio je policajac Fazal Naim u gradu Hangu, gde je do{lo do nesre}e, prenela je agencija Rojters. Prethodne sedmice u Pakistanu

je u eksploziji bombe u selu na severoistoku zemqe, gde je u toku bila odbojka{ka utakmica, poginulo najmawe 98 qudi, a u samoubila~kom napadu tokom verske procesije u Kara~iju ubijene su 43 osobe. Odgovornost za napad u Kara~iju tokom obele`avawa praznika A{ura preuzeli su pakistanski talibani, najavqujuu}i jo{ sli~nih napada. (Tanjug)

Hiqadu qudi evakuisano zbog poplave SIDNEJ: Oko 1.000 qudi iz malog mesta severozapadno od Sidneja je evakuisano zbog velike poplave posle 10 dana jake ki{e. Predstavnici slu`bi za vanredne situacije su savetovali 1.200 stanovnika grada Kunambl, 415 kilometara od Sidneja, da pre|u u mawe ugroène delove grada udaqene od nabujale reke Kastelrig. Dràvna slu`ba za vanredne situacije je traìla od qudi da se evakui{u do uve~e. O~ekuje se da }e vodostaj reke do danas

porasti na 5,5 metara - {to bi bio wen najvi{i nivo od februara 1971. godine i blizu wenog najvi{eg zabele`enog nivoa od 5,9 metara. Glavni put je prekriven blatwavom vodom. Stanovnici koriste motorne ~amce, dok su sto~ari stoku proveli kroz duboku vodu. Kunambl, u kojem `ivi skoro 2.600 qudi, odse~en je od sveta, a meteorolozi upzoravaju da }e nivo reka i jezera i daqe rasti. (Beta-AP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ELTON YON Poznati engleski kantautor Elton Xon izjavio je da je vi{e od godinu dana pomagao ameri~kom reperu Eminemu u odvikavawu od droge. Xon je dodao da je Eminem uspeo u svojoj borbi protiv zavisnosti. Xon je radiju Bi-Bi-Si izjavio da mu je, kao le~enom zavisniku od droga, drago da mo`e da pomogne qudima ako oni tra`e pomo}, ali da droga ~ini qude arogantnima i ~esto odbijaju pomo}.

MANU^ER MOTAKI Iran je saop{tio da Zapad ima rok od mesec dana da prihvati uslove za sporazum o nuklearnom gorivu, ili }e u protivnom po~eti sam da proizvodi to gorivo. Iranski ministar inostranih poslova Manu~er Motaki objavio je taj ultimatum preko iranske dr`avne televizije.Ne{to ranije, Iran je odbacio predlog po kome bi ve}i deo iranskog uranijuma bio poslat u inostranstvo radi prerade .

YEJKOB ZUMA Ju`noafri~ki predsednik Xejkob Zuma danas }e se oèniti ~etvrtom suprugom, saop{teno je iz wegove kancelartije. Zuma (67) ima tri supruge i 19 dece.On je zbog prihvatawa obi~aja naroda Zulu, ukqu~uju}i poligamiju, omiqen me|u Ju`noafrikancima. Mnogi mladi qudi, me|utim, smatraju da je poligamija zastarela i skupa i postavqaju pitawe kako moè opstati u modernoj dràvi.

Neprikosnoveni skandal majstor RIM, VA[INGTON: Pro{le godine u medijskoj ìì bili su italijanski premijer Silvio Berluskoni i predsednik SAD Barak Obama. Berluskoni je ubedqivo prvi me|u politi~arima kao "skandal majstor", dok je Obama zanimqiv kao prvi Afroamerikanac na ~elu SAD. Na svetskoj politi~koj sceni u 2009. godini, te{ko da ijedan dràvnik moè da dostigne Silvija Berluskonija kada je re~ o medijskoj pa`wi koju je privla~io na razne na~ine. Nekonvencionalno i provokativno pona{awe za jednog politi~ara, gafovi, skandali su ono {to se vezuje za wegovu li~nost. Italijanski premijer stigao je tokom godine da se uplete u seks skandal, ostavi nema~ku kancelarku da ga u neverici ~eka dok ne zavr{i razgovor preko mobilnog telefona, da vi~e u prisustvu britanske kraqice, kao i da

ameri~kog predsednika nazove mladim, lepim i preplanulim. Predsedniku Srbije Borisu Tadi}u, prilikom wegove posete Italiji, Berluskoni se obratio sa re~ima - dajem re~ predsedniku Kluniju. Kraj godine Berluskoni je do~ekao sa flasterom na nosu razbijenim gipsanim suvenirom Milanske katedrale. Ameri~ki predsednik za novogodiSilvio Berluskoni {we praznike igra golf na rodnim Havajima, a po- pu, a popularnost su doìveli i ~etak godine obeleìla je svet- wegovi dvojnici poput jednog ska Obamomanija. Obama je skla- Indoneànina. Kaù da je ~uvepan od lego kocki, pravqen od ni ameri~ki dràvni sekretar voska, zatim kao ruska babu{ka Henri Kisindèr, aludiraju}i i "action man", na{ao se u stri- na èqu Evropske unije za ve}im

uticajem na svetskoj politi~koj sceni, upitao: "Ako ho}u da zovem Evropu, koga da pozovem? Sada Va{ington ima koga da zove preko Atlantika - prvog stalnog predsednika Saveta Evropske unije, tihog pisca haiku poezije iz Belgije, Hermana van Rompeja". Mediji van Rusije uìvali su i u 2009. da se bave odnosom predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina, a najve}a ruska televizija Prvi kanal ih je prvi put za ovu Novu godinu prikazala na {aqiv na~in.Strani dopisnici kaù da je to potpuna novost za strogo okruèwe Kremqa. Tawa Jovi} (RTS)

BALKAN

DNEVNIK KOSOVO PODELILO CRNOGORSKU VLAST

Azem Vlasi u Podgorici? PODGORICA: Uspostavqawe diplomatskih odnosa izme|u Podgorice i Pri{tine moglo bi, sude}i prema najnovijim izjavama najvi{ih dràvnika, produbiti podele u vrhu dràvne i partijske vlasti u Crnoj Gori. Pored nesporazuma oko ponovne èqe premijera Mila \ukanovi}a da ga, posle najavqenog povla~ewa, na toj funkciji zameni

ceniti koji je najboqi trenutak“, Ro}en je poru~io da predsednik potpisuje akreditive, ali da vlada i Ministarstvo inostranih poslova vode spoqnu politiku. Tako su se na jednoj strani na{li \ukanovi}, predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapi} i Ro}en, dok su na drugoj strani potpredsednici

novio svoj do sada vi{e puta izre~en stav da }e on ukaz o imenovawu ambasadora u Pri{tini potpisati kada crnogorska mawina bude priznata na Kosovu i kada toj crnogorskoj mawini, kako je rekao, bude obezbe|eno weno autenti~no predstavqawe. Vujanovi} je poru~io i da je neophodno da Kosovo prethodno stvori uslove za povratak izbeglih i raseqenih, podsetiv{i da je, prema popisu stanovni{tva 1981. godine, na Kosovu bilo vi{e od 28.000 Crnogoraca i da su po brojnosti oni, posle Srba, na Kosovu bili druga po veli~ini nelabnaska populacija. Vujanovi} je rekao da Vlada Crne Gore ima „veoma pa`qiv odnos“ kada je u pitawu uspostavqawe diplomatskih odnosa sa Kosovom, kao i da }e odluka o tome biti doneta u vreme koje, kako je naveo, proceni optimalnim. Marovi} je, sredinom decembra, izjavio da je Crnoj Gori najiskrenije stalo do najboqih odnosa sa Srbijom i da diplomatski Milan Ro}en i Milo \ukanovi} odnosi Podgorice sa Pri{tinom ne}e biti uspostavqeni pre odlupotpredsednik vlade i ministar DPS-a, predsednik Vujanovi} i ke Me|unarodnog suda pravde. finansija Igor Luk{i}, otvorevicepremijer Svetozar Marovi}. Marovi} je tada napomenuo da to no je i pitawe uspostavqawa di\ukanovi} je, uo~i Nove godinije zvani~an stav Podgorice, plomatskih odnosa sa Pri{tine, ponovio da se priznawe koali je istakao da ne vidi razloge nom. sovske nezavisnosti ne moè reza bilo kakvo poùrivawe. Iako ministar spoqnih povidirati i da je pri~a o tome „guVicepremijer i posledwi slova Milan Ro}en tvrdi da u vrbqewe vremena“. Ne spore}i vapredsednik drhu Demokratàvne zajednice ske partije soTako su se na jednoj strani na{li \ukanovi}, SCG je kazao i da cijalista nema }e Crna Gora s nikakvog sukopredsednik crnogorskog parlamenta Ranko po{tovawem razba u vezi sa razKrivokapi} i Ro}en, dok su na drugoj motriti svaku menom ambasapotpredsednici DPS-a, predsednik Vujanovi} odluku Me|unadora sa Kosoi vicepremijer Svetozar Marovi} rodnog suda oko vom, uo~i Nove legalnosti progodine, opre~gla{ewa kosovne stavove o ske nezavisnosti. tom pitawu izneli su premijer `nost Srbije u regionu i odnos Takvu Marovi}evu izjavu cr\ukanovi} i {ef dràve Filip Beograda i Podgorice, \ukanonogorski profesor me|unarodVujanovi}. vi} je najavio da }e diplomatski nog prava Blagota Mitri} je naCrna Gora je kosovsku nezaviodnosi sa Pri{tinom biti uspozvao „politi~kom igrom nadmusnost priznala 9. oktobra 2008. stavqeni „u bliskoj budu}nodrivawa“. godine, dan po{to je u Generalsti“. U me|uvremenu, u javnosti se noj skup{tini UN, na zahtev SrSa druge strane, Vujanovi} i {pekuli{e da }e prvi ambasador bije, odlu~eno da se o legalnosti Marovi} misle druga~ije, a anaCrne Gore u Pri{tini biti jednostrano donete odluke izjaliti~ari tvrde da za takve stavobiv{i generalni direktor RTV sni Me|unarodni sud pravde u ve oni imaju nedvosmislenu poCrne Gore Radovan Miqani}, Hagu. Ro}en priznaje da o uspodr{ku u tre}em potpredsedniku dok bi, kako je i sam vi{e puta stavqawu diplomatskih odnosa DPS-a @eqku [turanovi}u, najavio, prvi diplomatski predpostoje, kako je rekao, razli~ita Mitropoliji crnogorsko-pristavnik Pri{tine u Podgorici gledawa o tome kada bi to trebamorskoj, srpskom narodu, Crnotrebalo da bude nekada{wi {ef lo uraditi. Uz respektovawe gorcima na Kosovu i u delu crnokomunisti~ke omladine i visoki stava {efa dràve i drugih vigorske opozicije. funkcioner u Titovoj Jugoslavisoko pozicioniranih qudi u vlaCrnogorski predsednik je, dan ji Azem Vlasi. sti koji smatraju da treba „proposle \ukanovi}eve izjave, po-

CRNA GORA

HRVATSKA

Pokajawe biv{eg premijera

ZAGREB: Biv{i premijer Hrvatske Ivo Sanader na vanrednoj konferenciji za novinare rekao kako je odluka da se povu~e iz aktivne politike bila pogre{na. Sanader je dodao i da razmi{qa o povratku u saborske klupe, a rok da odmrzne poslani~ki mandat isti~e mu 15. januara. „Odbegli“ premijer je najavio da }e od danas aktivirati statutarnu ulogu po~asnog predsednika HDZ-a i da }e taj polo`aj koristiti za dobrobit stranke. „HDZ je pobedni~ka stranka, a ne stranka od 12 odsto. Vladi Jadranke Kosor dajem potpunu podr{ku, ali je deficit u vo|ewu stranke o~igledan“, rekao je Sanader, nagla{avaju}i da za lo{ rejting HDZ-a na izborima ne krivi samo Andriju Hebranga, kao kandidata za predsednika, nego i sebe, jer se bio povukao iz politike. Govore}i o razlozima za povla~ewe iz aktivne politike i sa mesta premijera Hrvatske, sredinom pro{le godine, Sanader je rekao da je to u~inio jer nije bio spreman da „prodaje hrvatsku teritoriju“.

Uz biv{et premijera na konferenciji za novinare bili su poslanici HDZ-a u Saboru, ali ne i wegova naslednica i na ~elu stranke i na mestu premijera Hrvatske Jadranka Kosor. Na novinarsko pitawe da li }e povratak Sanadera oslabiti poziciju Jadranke Kosor, predsednik Sabora Ivo Sanader se vra}a u politiku Luka Bebi} je Biv{i premijer ogradio se uzvratio protivpitawem: „A da od svih afera sa kojima su ga li je boqe da slabimo stranku?“ povezivali mediji, od afere Posle konferencije za novi„Bankomat“ i sumwivih ponare Sanader je ostao u strana~slova Hrvatske po{tanske kim prostorijama HDZ-a, na banke, rekav{i da nema nikarazgovorima sa poslanicima te kve veze na s delovawem te partije, uz re~i: ’Moram malo banke, kao ni sa prodajom Hida se konsultujem sa budu}im po banke. kolegama“.

Hap{ewa u aferi „Bankomat” ZAGREB: Uhap{en Josip Protega, prvooptu`eni u aferi „Bankomat“, zbog izdavawa kredita bez pokri}a. Pre toga uhap{eno je jo{ {est osoba pod sumwom da su u Hrvatskoj po{tanskoj banci nezakonito dobili kredite u

isnosu ve}em od 170 miliona kuna. Prvoosumwi~eni za aferu u Hrvatskoj po{tankoj banci, biv{i predsednik Uprave HPB-a Josip Protega, uhap{en je u subotu oko 14 sati na grani~nom prelazu Bregana, potvrdila je policija

Josip Protega

Hrvatske. Protega je bio na skijawu u Austriji dok je policija provodila akciju „Bankomat“ u kojoj je uhap{eno {est osoba osumwi~enih za malverzacije u HPB-u, koje zajedno sa Protegom sumwi~e za odobravawe i primawe kredita od Hrvatske po{tanske banke bez pokri}a. Uhap{eni su biv{i predsednik uprave HPB-a Mario Kirini} i biv{i ~lan uprave Ivan Sladowa, kao i biznismeni Boris [imuni} iz Zagreba, Svetimir Gaxa iz Gruda, Oliver Beidenegl iz Plo~a i Ivan Gali} iz Drvenika. Svi oni se sumwi~e da su od HPB-a nezakonito dobili kredite u iznosu ve}em od 170 miliona kuna. Policija }e nad Protegom izvr{iti kriminalisti~ko istra`ivawe i verovatno u zakonskom roku privesti u zatvor, pi{u hrvatski mediji.

GR^KA

[esti dan {trajka rudara u Nik{i}u PODGORICA: Zdravstveno stawe rudara nik{i}kog Rudnika boksita, koji {esti dan {trajkuju u jami Bio~ki stan, je izuzetno te{tko, a {estorica su hospitalizovana sa dijagnozom upale plu}a, saop{tio je ju~e wihov predstavnik Marko Nikoli}. Hospitalizovani rudari su, me|utim, poru~ili da }e od sutra zapo~eti {trajk gla|u i odbijati medicinsku pomo}. @ivoti 86 rudara nik{i}kog rudnika su u opasnosti, a jama gde se nalaze, a koja nije radila godinu dana, preti da se obru{i, tvrdi Nikoli}. On je ponovo pozvao premijera Mila \ukanovi}a da pomogne rudarima kao i predstavnike relevantnih institucija, sindikalnih organizacija nevladinih organizacija za za{titu qudskih prava da se sutra u podne okupe ispred rudokopa na Seocima da bi apelovali za spas rudara. Nik{i}ki rudari tra`e isplatu ~etiri zarade, regresa, dve zimnice i ostalih dugovawa, kao i nastavak proizvodwe u svim sektorima u preduze}u, ali i po{tovawe kolektivnog ugovora. Prema odluci Vlade Crne Gore, isplata dve zaostale zarade rudarima je po~ela u ~etvrtak, 31. decembra. Rudari nisu prihvatili premijerov poziv da iza|u iz jame i da }e im tokom januara biti ispla}ene

ponedeqak4.januar2010.

preostale dve zarade i traè da se wihov zahtev ispuni u paketu. Poziv rudarima da iza|u iz jame i prestanu da ugroàvaju ìvote i opstanak svojih porodica uputio je ju~e predsednik opozicionog Pokreta za promene Neboj{a Medojevi}.Uveren da wihov zahtev ne}e nai}i na razumevawe i po{tovawe vlasti, Medojevi} je po-

Neboj{a Medojevi}

ru~io da je „spas za rudare, wihove porodice, Nik{i}, ali i celu Crnu Goru“ u hitnom raskidawu kolonijalnih ugovora, naplati ugovornih penala i garancija i podizawu tu`bi protiv odgovornih zbog ogromnih {teta i pronevera. „Rudari moraju znati da je vlada napravila novi dogovor sa Olegom Deripaskom, prema kojem bez posla treba da ostane oko 3.000 radnika Kombinata aluminijuma (KAP) i Rudnika boksi-

ta“, naveo je Medojevi}. On tvrdi da taj dogovor predvi|a obezbe|ivawe vi{e od 200 miliona evra subvencija i garancija iz dràvanog buxeta, preuzimawe dugova KAP-a prema Elektroprivredi i ostalim dobavqa~ima, kao i nepla}ene poreze i doprinose. Medojevi} je najavio i da }e o „socijalnom genocidu“ koji vlast sprovodi nad rudarima obavestiti sve relevantne me|unarodne i nevladine organizacije.Ugovorom o poravnawu izme|u Vlade Crne Gore i Deripaskine Centralnoevropske aluminijumske kompanije (CEAC) predvi|eno je da vlada preuzme polovinu akcija i da na prvoj narednoj Skup{tini akcionara imenuje svog predstavnika u tom organu, tvrde u Ministarstvu ekonomije, preneli su podgori~ki mediji. Na taj na~in }e, kako se navodi, vladin predstavnik u Skup{tini imati i pravo veta na kqu~ne odluke za poslovawe i da }e Vlada Crne Gore preko svojih predstavnika u Odboru direktora i skup{tini akcionara voditi ra~una o interesima dràve. U Ministarstvu veruju da bi, u zavisnosti kretawa cena aluminijuma na svetskoj berzi, KAP trebalo polako da se vrati na trì{te sa, kako se navodi, ne{to ve}im kapacitetom od sada{weg. (Tanjug)

Pet policajaca optuèno za mu~ewe zatvorenika ATINA: Gr~ki dràvni tuìlac podneo je tu`bu protiv pet policajaca zbog prebijawa osobe osumwi~ene za kra|u, saop{tila je ju~e policija u Atini. Tri mlada policajca optuèni su za zloupotrebu mo}i i mu~ewe, a dvojica za pomagawe u mu~ewu 30-ogodi{weg îleanca dok je bio pritvoren u policijskoj stanici u Atini, izjavio je za Rojters jedan policijski zvani~nik. „Osumwi~eni je zadobio ozbiqne prelome i u petak je odveden u bolnicu u Atini“, rekao je policajac. Potez dràvnog tuìoca znak je napora gr~kih vlasti

da poboq{aju qudska prava, godinu dana po{to je jedan policajac ubio mladi}a u prestonici Gr~ke, ocenila je britanska novinska agencija. Ubistvo 15-ogodi{weg Aleksandrosa Grigoropulosa 6. decembra 2008. izazvalo je najve}e nerede u gr~kom glavnom gradu tokom vi{e decenija. Nekoliko grupa za za{titu qudskih prava optu`ivali su policiju za kr{ewe tih prava, a gr~ki ministar za za{titu gra|ana Mihalis Hrisohoidis obe}ao je da }e prestupnici biti ka`weni. „Svakoj osobi koja misli da nije ograni~ena ustavom i zakonima zemqe, me-

sto nije u policiji ili snagama bezbednosti i bi}e primerno ka`wena“, izjavio je ministar Hrisohoidis u subotu. Radi smawewa kr{ewa zakona koja ~ine pripadnici bezbednosnih organa Hrisohoidis je pro{log meseca objavio kona~nu verziju predloga zakona o osnivawu biroa za `albe na policiju, podsetio je Rojters. Gr~ke vlasti su ju~e, u odvojenom slu~aju, saop{tile da je jedan policajac uhap{en i suspendovan jer je jednom gra|aninu pretio no`em tokom sva|e oko mesta za parking. (Tanjug-Rojters)

ALBANIJA

Vanredno stawe u oblasti Skadra TIRANA: Albanski premijer Sali Beri{a proglasio je vanredno stawe u oblasti Skadra, zbog poplava koje su posledica obilnih ki{a, i naloìo evakuaciju najugroènijih delova te oblasti. U oblasti Leà, neuobi~ajeno velika plima Jadranskog mora, izazvala je probleme u vi{e sela, javila

je nacionalna agencija ATA. Zbog ozbiqnosti situacije, premijer je prekinuo odmor kako bi posetio ugro`ene oblasti. On je obi{ao i nekoliko hidrolelektrana u blizini gde je zajedno sa stru~wacima odlu~io da se otvore prelivnice. Na sastanku s komitetom za hitne slu~ajeve oblasti Skadar, Be-

ri{a je doneo odluku o {to bròj evakuaciji stanovni{tva sa podru~ja ugroènih poplavama. Predvi|eno je da evakuisano stanovni{tvo bude sme{teno u hotele i studentske domove, zbog ~ega bi po~etak nastave bio malo odloèn. Ugroènima }e biti obezbe|ena hrana, ode}a i obu}a.

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

DNEVNIK

Zimski dan

tigla je zima. Obukla je drve}e u svoje bele i sve~ane haqine. Haqine su ukra{ene pahuqama koje svojim sjajem odu{evqavaju qude i `ivotiwe. Sve je utonulo u doboki zimski san. Vesela deca su jedva do~ekala zimu da se grudvaju, sankaju i prave Sne{ka Beli}a. I tako od jutra, pa sve do mraka. Samo po koji zrak zubatog sunca koji se probija kroz tamne oblike obasjava

[etwa kroz {umu

pahuqe na golim granama drve}a. Qudi su zagrejali svoje domove i u`ivaju u ~arima hladne i duge zime. Neki su otputovali na planine a neki su odlu~ili da zimu provedu u svojim toplim domovima. Volim zimu jer me privla~i wenim ~arima. Dejan [ekuqica, III-5 O[ „Jovan Popovi}“ Bano{tor

renuli smo u {umu da se igramo. Posmatrali smo drve}e i listove na wemu. Oni su biK li raznih boja. Te boje su bile naranxaste i po-

malo zelene na jelama. U {umi je vazduh mnogo ~istiji i zdraviji nego u gradu. Priroda je veoma lepa i raznovrsna. Ima puno divqih kupina i jagoda, koje su jako ukusne. U Kati}ima ima fudbalski stadion koji se zove „O{trica“. Pre podne je sun~ano, a ve} predve~e je hladno. Bilo je puno kowa, krava, ovaca, skakavaca i raznih `ivotiwa. Ja volim prirodu i zaista mi je lepa. Milena \uri{i}, III-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

Zanimqiv lik iz okoline animqiv lik koga ja mnogo volim je moj deda. Rodio se u Bosni, pa se doselio ovde s 25 godina, a sada Z ima 67 godina. Zove se Lazar \uki}. Ima braon o~i, se-

Jovana Vasiq~in, II-4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

Moja tuga

ilo je toplo, sparno leto. Igrao sam se s drugom u {kolskom dvori{tu. Dosa|ivao sam se. êkao sam da krenemo na [trand. Pri{ao nam je jedan de~ak.Niì rastom, crne razbaru{ene kose, pocepanih pantalona i stare isflekane majice. Bio je druga~iji od nas. Imao je ~udan pogled, nekako odsutan. Hteo je da se igra s nama. Te{ko je zakqu~ivao. Poku{avao je da nam se dopadne. Wegov dolazak, letwa vrelina i unapred dogovoreni plan, ubrzali su na{ odlazak na [trand. Pitao nas je gde idemo. Poku{avaju}i da ga se re{imo, rekli smo da idemo ku}i. Tuàn, okrenuo se i polako iza{ao iz dvori{ta. Oti{li smo na [trand. Vra}aju}i se ku}i, razmi{qao sam o onom de~aku. Bilo mi ga je ào. Nije imao drugova. Odlu~io sam da se drugi put boqe odnosim prema wemu. Nadam se da }e taj de~ak na}i svoj put u ìvotu. Bogdan Vinka, VI-b O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

du kosu i malo je pro}elav. Obla~i se sportski i u radno odelo. Jo{ uvek odràva svoje obi~aje, a zadrào je svoj govor i naglasak. Doma}in je ~ovek i gostoqubiv. Nekad se malo naquti, ali se brzo odquti. Nau~io me je da zidam, malteri{em, kosim travu i da se brinem o ìvotiwama. U penziji je ve} nekoliko godina. Kad

Milo{ \uk}, V-3 O[ „Ivo Andri}” Budisava

Kraqica lepote

esen je jako lepa zato {to je plodna. Zlatno drve}e, Ja ispod wega zlatno li{}e.

Drve}e polako dobija dugine boje. Li{}e ve} po~iwe da {u{ti. Za{to si jeseni tako lepa i plodna? U dubokoj travi vetar fiju~e. Mirisi su jako primamqivi. Na ulici se ~esto vi|aju traktori. Za{to je jesen miri{qava? U parkovima ima puno kestewa. U gradovima se prodaje pe~eno kesetewe. Za{to se drve}e priprema za san? Jeseni za{to te tako svi vole? \or|e Bir}a, IV-5 O[ „Jovan Gr~i} Milenko” ^erevi}

Ma~ak oti{ao u hajduke Na izvoru te~e voda Gde deda Tri{a stalno hoda.

U gustu {umu ma~ak za|e, Al hajduke ne prona|e.

Tu jedan ma~ak Lewivo gladi brk duga~ak.

Deda Tri{a zabrinuto sedi, A ma~ak To{a misli o dedi.

Vodenica sitno meqe, Dok ma~ak smi{qa `eqe.

idemo na wivu govori mi kako je radio kad je bio kao ja. Zajedno pevamo kraji{ke pesme. Drago mi je {to imam dedu i baku i `elim da mi `ive jo{ dugo godina.

U~enici III-3 odeqewa O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Nata{a Zeqkovi}, II-3, O[ „Du{an Radovi}”, Novi Sad

Zimske ~arolije na belom tepihu d sva ~etiri godi{wa doba ja najvi{e volim O zimu. Ali zimu sa snegom,

sa tim belim tepihom oko nas. Srce mi ja~e lupa samo kad se setim te lepote. Krovovi ku}a su dobili svoje bele {e{iri}e, drve}e svoje bele bundice, staze nestale ispod {u{kavog }ilima, dim iz oxaka izvodi svoj lagani ples, a qudi se ve} pripremaju za praznike koji nam dolaze. Ve} sam za tu lepu, slatku zim-

sku igrariju. Ne mogu da do~ekam te divne zvezdice koje padaju i `are mi lice. Poku{avam da mi padnu na rukavicu, one su prelepe, zvezdaste, okrugle, reckave, ~i~kave. Poneka je ba{ onakva kakvu pravim za Novu godinu od papira. Padaju, padaju, ali brzo nestaju. Nos mi je crven, obrazi i rukavice se uko~ile, a ruke ne ose}am. Ala je predivno. Padajte samo moje bele drugarice, neka vas ima

{to vi{e. Pomozite mi da napravim velikog Sne{ka, koji }e da stoji dugo, dugo ispred moje ku}e, kako bi bilo prelepo, druge moje, kad bih mogao da vas skupim i ostavim negde, pa kad poèlim da se opet druìmo. Znam da to ne moè, zato hajde da se igramo dugo, dugo jer sutra ko zna... Nikola Bori{ev, V-3 O[ "\ura Jak{i}" Ka}

Do`ivqaj sa izleta

lepog jutra u sredu krenuli smo na sala{ na ^enej. Da bi stigli do ^eJnejaednog i{li smo preko Klise. Na sala{u su

@eqana Dubaji}, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

nas jako lepo do~ekali s raznim pecivima i kola~ima. Prvo {to smo videli je pas Mrvica. Imaju i krevete od slame koji su jako mekani. Na sala{u je bio pravi zidani bazen. Pored bazena je bila ~esma na pumpawe. Iz ~esme smo sipali vode i po~eli da se prskamo. Posle prskawa sela sam na ivicu bazena da se osu{im. Po{to smo trebali da jedemo pqeskavice pekli smo

meso. Krevete od slame smo pretvorili u ku}u za Indijance. Bio je jedan poglavica i sedam }erki. I na{ deda. Pravili smo i kopqa. Vozili smo se fijakerom i tr~ali smo preko poqana. I{li smo i u {umu. tamo je iskrsao problem, ali ni{ta stra{no. I slede}e godine idemo tamo i kupa}emo se. Sawa @ivkov, III-3 O[ „Svetozar Makovi} Toza” Novi Sad

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

KONKURS „MAKETIME” ZA MLADE ARHITEKTE

Evropska razmena ideja i znawa Do 10. februara 2010. godine, studenti arhitekture i dizajna iz Srbije i svih ostalih zemaqa Evrope mogu se prijaviti na konkurs “Maketime”, s re{ewem na temu urbanog mobilijara i fenomena vremena u arhitekturi i urbanizmu. Organizator konkursa je studentska grupa “RestArt” sa Departmana za arhitekturu i urbanizam novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka i Manualov muzej zaboravqenih umetnosti (MFAM), a ideja je da se putem originalnog koncepta do|e do finalnog proizvoda i time doprinese povezivawu tehnologije, nauke i umetnosti. Prezentacija konkursa “Maketime“ nastavak je dosada{weg aktivizma grupe “Restart”, koja je po~etkom 2009. godine organizovala projekat “Zid”. Narednih meseci, ideja je da se kreativnost i energija studenata preto~e u konkretan proizvod, uz razmenu znawa i iskustava svih evropskih vr{waka, obja{wava asistentkiwa na Departmanu za arhitekturu i urbanizam i koordinatorka studentske grupe “Restart” Marija Dori}. - Projekat “Maketime” predstavqa adekvatan spoj izme|u filozofskog pitawa vremena u arhitekturi i ne~eg {to je veoma ta~no, precizno i jasno

definisano u materijalnom i kategorijalnom smislu. Konkursne odrednice su transparentnost, fleksibilnost, prirodno i ve{ta~ko. Studentski radovi predstavqaju idealnu platformu za budu}i razvoj arhitekture, a veoma je te{ko i izazovno raditi u toj bran{i po{to je mnogo toga do sada re~eno. Bitna je ideja, kako biti originalan i inovativan, zato verujem da su konkur-

Zamisao projekta je da urbani mobilijari u~esnika, kroz neku razradu, kasnije u|u u proizvodwu. Organizatori tvrde da bi bilo veoma korisno da inostrani studenti do|u s novim idejama i implementiraju ih na zelenom prostoru Manual muzeja. Nadaju se da mo`da makete tu i ostanu, i na svojevrstan na~in doprinesu neophodnoj razmeni informacija i znawa

Prijave do 2. februara Konkurs je na nivou Evrope raspisan 15. decembra 2009, i krajwi rok za aplicirawe je 2. februara 2010. do podne. Najboqi radovi bi}e nagra|eni nov~anim iznosima koji su prilago|eni i inostranom standardu. Fond za nagrade je 1.000 evra. Moè se desiti da se jedno re{ewe izdvoji kao izuzetan entitet i dobije sav novac, ili da svota bude podeqena za vi{e re{ewa. Svi u~esnici }e svakako dobiti katalog koji }e najverovatnije {tampati Muzej savremene umetnosti Vojvodine. Dodatne informacije o konkursu dostupne su i na internet stranici. si i istraìva~ka mladala~ka energija idealna platforma za razvoj – kazala je ona, uz sugestiju u~esnicima da rade u timu. Samostalno, student pod stresom ~esto ne prime}uje ono {to bi tu|e oko uo~ilo, smatra Marija Dori}. Filozofija “RestArta” i jeste promocija timskog rada i, kako kaè, ra|awe novih zajedni~kih ideja.

za kulturne, istorijske, geografske pa ~ak i generacijske slojeve. Ista o~ekivawa deli i koordinator MFAM-a i student arhitekture Bogdan Erdeqan. - Ovo je potpuna novost na na{im geografskim {irinama, jer se Muzej otvara ka posetiocima i pretvara se u kreativnu i zonu susreta. Posebno sam zadovoqan {to }emo

imati mogu}nost da na otvorenom prostoru organizujemo kreativne radionice studenata arhitekture iz ~itave Evrope. Imam utisak da ve} godinama ìvimo u nekoj vrsti izolacije, koja je prisutna ~ak i kod qudi koji putuju. Saradwa je neophodna, bez obzira da li je interdisciplinarna ili predstavqa razmenu znawa s kolegama iz iste struke. Jako je va`no osetiti trenutne trendove, razvoj i kuda idu nauka i umetnost – isti~e Erdeqan. Zamerku po pitawu toga da li mladi stru~waci imaju {ta da ponude u saradwi s inostranim kolegama, pronalazi jedino u marketingu. Nismo dovoqno izreklamirani i, kako kaè, retko smo imali priliku da ~ujemo mi{qewe {ire populacije upravo o stremqewima u kulturu i nauci. To bi trebalo popularisati, kako bi nastala fuzija na{eg i inostranog makro i mikrokosmosa. Ipak, ~lan organizacije “RestArt” Marija Risti} smatra da kolege s Departmana za arhitekturu i urbanizam da nisu ni svesni koliko vrede, i da i te kako imaju {ta da ponude. Konkurs im, obja{wava, pruà priliku da zaista i izrade svoje delo oslikano na papiru, i materijalizuju svoje genijalne ideje. S. Tanuryi}

[ESTA GENERACIJA STUDENATA UNS-a NA PRAKSI U POKRAJINSKIM ORGANIMA UPRAVE

NOVOGODI[WA HUMANITARNA AKCIJA STUDENATA EDUKONSA ZA MALI[ANE U DE^JEM SELU

Nada i radost uz paketi}e i igra~ke Pod motom “Dobra voqa je beskona~na”, Edukons studentska organizacija (ESO) uspe{no je okon~ala humanitarnu akciju u kojoj je 118 novogodi{wih paketi}a podeqeno deci iz De~jeg sela u Sremskoj Kamenici. Novac za pripremu paketi}a skupqan je u akciji “Studenti deci”, a mali{ani su u znak zahvalnosti organizovali priredbu i goste poveli u obilazak sela. Akcija prikupqawa novca odvijala se od 16. do 24. decembra u zgradi Univerziteta Edukons u Sremskoj Kamenici, u megamarketima “Univereksporta” kao i na `urci organizovanoj tim povodom. Veliki odziv studenata, Novosa|ana i donatora omogu}io je da svako dete dobije paketi}, uz posebne pakete vo}a, slatkih i slanih proizvoda i igra~ke. Uz to, menaxment Edukonsa je obezbedio i dve {kolarine za {ti}enike De~jeg sela. Povodom darivawa i dru`ewa s decom, Jelena Grasti} iz ESO-a kazala je da bi bila najsre}nija kada u dru{tvu ne bi postojala po-

treba za narodnim kuhiwama i humanitarnim akcijama, ali da je realnost mnogo druga~ija. - Ovo je samo gest dobre voqe i poruka da svi mi koji smo optere}eni nekim li~nim ambicijama i brzim tempom ìvota, bar nekada moèmo zastati, pogledati oko sebe i videti da postoje oni kojima su pomo} i pa`wa potrebni. Ovom akcijom èleli smo da izmamimo de~ije osmehe i po{aqemo poruku dobre voqe. U tome smo i uspeli i tu ne}emo stati – tvrdi ona. Zahvalnicu studentima na kraju programa uputila je i direktorka De~jeg sela Branka Balban, istakav{i da je ovo divan primer kom{ijske saradwe. Uz to je, kako kaè, ovo jedna od retkih situacija da deca izbliza upoznaju studentski ìvot i po~nu da razmi{qaju o tome da i oni postanu budu}i akademski gra|ani. Druèwe studenata Edukonsa i dece }e se nastaviti i 14. februara 2010. godine, kada se na Univerzitetu organizuje zabava povodom Dana zaqubqenih. S. T.

KONKURS ZA EVROPSKU NAGRADU ZA MLADE NOVINARE

Volontera vi{e nego ikad Najboqe ~eka put Nova generacija u~esnika univerzitetskog programa radne prakse u organima uprave APV koju ve} {est godina zajedni~ki organizuju Univerzitet u Novom Sadu, Skup{tina i Vlada Vojvodine u saradwi sa Orga-

apsolvenata i studenata vi{ih nivoa studija na UNS-u. To je do sada najve}i broj volontera koji }e nakon teorijskih znawa ste~enih tokom studija, praksu u~iti u pokrajinskim institucijama. Do sada je kroz ovaj

nizacijom za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS), promovisana je pro{le nedeqe u zgradi Banovine. Radnu praksu u trajawu od osam meseci obavqa}e 56 u~esnika, studenata zavr{nih godina osnovnih studija,

program radne prakse pro{lo oko 150 studenata Novosadskog univerziteta. Sekretar Skup{tine Vojvodine Milorad Ga{i} nagla{ava da se program radne prakse u 2009/10. raz-

likuje od ranijih pre svega zbog toga {to je nedavno progla{en Statut APV, te }e u~esnici imati jedinstvenu priliku da prisustvuju implementaciji novih nadle`nosti u pokrajinske organe uprave. - Vama }e ova praksa biti izuzetno korisna, upozna}ete kako funkcioni{u demokratske institucije, kako se odlu~uje, kako se vodi upravni postupak. Iskreno se nadam se da }e sve {to nau~ite ovde da vam koristi u va{em budu}em radu i da }e vam biti preporuka za zaposlewe kako u dr`avnim organima tako i u privatnim kompanijama - poru~io je Ga{i} praktikantima. Pored sticawa radnog iskustva i prakti~nog znawa o funkcionisawu pokrajinskih institucija, u~esnici }e tokom osmomese~nog boravka na praksi mo}i dodatno da se edukuju kroz radionice koje se organizuju u okviru programa. Radna praksa traja}e 15 ~asova nedeqno, a obavqa}e se u 17 pokrajinskih institucija. I. Sabado{

u Istanbul

Konkurs za evropsku nagradu za mlade novinare „European joung journalist award 2010“ koju }e ove godine po tre}i put dodeliti Generalni direktorat Evropske Komisije za pro{irewe, otvoren je do 28. februara. Nagrada je namewena novinarima i studentima ùrnalistike koji imaju od 17 do 35 godina, u {tampi, na Internetu ili na radiju objavquju priloge o pro{irewu Evropske unije sa kreativnog ili provokativnog aspekta i dràvqani su jedne od 36 zemaqa ~lanica EU, dràva - kandidata ili potencijalnih kandidata, ili pak dolaze sa Islanda. U obzir za nagradu dolaze {tampane, internet ili radio publikacije objavqene izme|u 1. oktobra 2007. i 28. februara 2010. godine, koje treba poslati na adresu www.EUjournalist-award.eu. Komesar za pro{irewe Evropske unije Oli Ren je povodom pokretawa takmi~ewa izjavio kako konkurs za evropsku nagradu za mlade novinare ne samo da nastavqa s nagra|ivawem izuzetnih novinara, ve} i daje mogu}nost Evropskoj komisiji da razmeni ideje s obe}avaju}im mladim novinarima o pitawima koja se ti~u same srì projekta pro{irewa EU.

U prvom krugu, stru~ni ìri }e u svakoj od zemaqa ~iji predstavnici u~estvuju na konkursu izabrati nacionalnog pobednika, koji }e u maju 2010. godine zajedno s kolegama - pobednicima iz ostalih dràva posetiti Istanbul, grad koji osim {to je jedan od evropskih gradova kulture za 2010. godinu, pruà idealnu lokaciju za pobednike konkursa da pro{ire svoje poglede kroz me|ukulturnu interakciju. Zatim }e internacionalni ìri izabrati i tri najboqa rada u kategorijama: “Najoriginalniji ~lanak”, „Najboqe istraìvawe” i “Najboqi novinarski stil” a svaki od tri pobednika }e kao nagradu dobiti put u jedan od evropskih glavnih gradova po li~nom izboru. Na prvom konkursu 2007/08, za najuspe{niju mladu novinarku iz Srbije progla{ena je Jelena Stevanovi} iz „Politike“ koja je pisala o tome {ta o~ekuje na{e pijace i poqoprivredu kada jednog dana postanemo deo Unije, dok je na konkursu 2008/09 najboqa bila Milena Sto{i} ~iji se ~lanak u magazinu „Vejv“ bavio otvarawem takozvanih „Evropskih ku}a“ u ju`noj Srbiji. I. S.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

MRE@A

ponedeqak4.januar2010.

DNEVNIK

Final Fantasy XIII prvo u Japanu edna od najnestrpqivije o~ekivanijih igara ove godine, Final Fantasy XIII, pojavila se u ~etvrtak u prodaji u Japanu. Ovo je prvi put da se neka igra iz ovog serijala pojavila u verziji za konzolu PlayStation 3. Nekoliko stotina qubiteqa ra~unarskih igara strpqivo je, uprkos velikoj hladno}i, ~ekalo u redu ispred prodavnice u tokijskom okrugu ^iba, nadaju}i se da }e biti me|u prvima na svetu koji }e kupiti ovu igru. Prodaja je krenula u 7 sati ujutru, istovremeno u vi{e velikih prodavnica elektronike u Tokiju. Cena igre je 8.300 jena, odnosno 93 dolara. Do naznaka da }e se igra uskoro pojaviti u prodaji dovele su pretprodajne isporuke, koje su se popele do 1,8 miliona primeraka. Pore|ewa radi, treba napomenuti da je 2001. godine u prva tri meseca nakon wenog pojavqivawa prodato 2,3 miliona primeraka verzije Final Fantasy X, kao i da je 2006. godine za prva tri meseca prodaje isporu~eno 2,2 miliona primeraka verzije Final Fantasy XII. Igre iz serijala The Fi-

nal Fantasy u kojima igra~ vodi izmi{qeni lik prodate su u vi{e od 85 miliona kopija {irom sveta od prvog pojavqivawa 1987. godine i predstavqaju najpopularniji serijal igara u Japanu. Da bi se pojavio najnoviji nastavak bi-

lo je potrebno vi{e od tri godine, budu}i da se prvi video prikaz nove verzije pojavio 2006. godine. Predstavqawe igre Final Fantasy XIII je zna~ajno i po tome {to je ovo prvi put da se igra iz serijala Final Fantasy na|e na konzoli PlayStation 3. U promotivne svrhe, kompanija Sony Computer Entertainment je u ~etvrtak po~ela sa prodajom specijalnog izdawa konzole PS sa ilustracijom „Muwe“, heroine u igri, i imenom Final Fantasy XIII na konzoli. Ovo izdawe konzole ko{ta 41.600 jena (oko 460 USD). U kompaniji “Soni” se nadaju da }e specijalno izdawe konzole podi}i prodaju konzole PS3 uo~i sezone prazni~nih kupovina. Prodaja ove konzole se u posledwe vreme poboq{ava zahvaquju}i redizajnu i smawewu wene cene, tako da je trenutno cena duplo ni`a nego 2006. godine kada se konzola pojavila u prodaji 2006. godine. Final Fantasy XIII }e se pojaviti u Evropi i Severnoj Americi 9. marta 2010. godine, gde }e biti dostupna i u verziji za konzolu Xbox 360.

Vord s pozajmqenom tehnologijom avezni apelacioni sud je odbacio àlbu “Majkrosofta” i naredio mu da do 11. januara izmeni Vord tako {to }e iz wega ukloniti spornu tehnologiju ili da od tog datuma prestane da prodaje svoj program, potvrdiv{i time presudu nièg suda. Sud je pored toga potvrdio i odluku po kojoj je “Majkrosoft” duàn da kompaniji “i4i” plati od{tetu od preko 290 miliona dolara. Predstavnik “Majkrosofta” je istog dana objavio da }e kompanija ispo{tovati presudu. Odluka Saveznog apelacionog suda usledila je posle saslu{awa koje su trojica wegovih sudija odràli krajem septembra i na kome je “Majkrosoft” traìo da se poni{ti sudska presuda doneta 11. avgusta ili da se su|ewe ponovi. Slu~aj je

privukao pa`wu upravo zbog presude prema kojoj je “Majkrosoftu” zabraweno da prodaje Vord od 10. oktobra 2009. Ta presuda je u me|uvremenu suspendovana, po-

{to je “Majkrosoft” zapretio da }e to izazvati haos u prodaji, a nekoliko velikih prodavaca ra~unara, ukqu~uju}i “Hjulit-Pakard” i “Del”, potvrdilo je tu tvrdwu. “Majkrosoftu” bi navodno bilo potrebno pet meseci da

promeni “Vord” i za to vreme ne bi mogao da prodaje ni “Vord 2007”, ni paket “Ofis 2007”, ~iji je sastavni deo. Kanadska kompanija i4i prvi put je tuìla “Majkrosoft” 2007. godine, optuùju}i ga da u svom programu Vord nezakonito koristi wenu XML tehnologiju za ure|ivawe teksta. Porota teksa{kog suda je u maju ove godine zakqu~ila da je “Majkrosoft” prekr{io patent kompanije “i4i” i zatraìla da joj se isplati od{teta od oko 290 miliona dolara. Sudija je po tom osnovu presudu doneo 11. avgusta i naredio da se ona mora ispuniti za 60 dana. “Majkrosoft” nije obavezan da mewa ranije prodate verzije “Vorda” kroz mehanizam softverskih nadogradwi, ve} samo da

lektronska kwiga, dodu{e, postoji ve} neko vreme, ali je retko ko èleo da ~ita duì tekst sa kompjuterskog monitora. A onda nastupaju promene – Amazon.com, najve}a kwiàra na svetu, ponudila je elektronsku ~itanku kindl, najpre u Americi a sada i u Evropi. Za divno ~udo, u to evropsko trì{te ukqu~eni smo i mi – kindl servisi su dostupni iz Srbije! Kindl je lepo dizajniran i veoma tanak ure|aj boje slonova~e, veli~ine otprilike standardne kwige i ne{to tawi od we (dimenzije su mu 203,2×134,6×9,1 milimetara a masa oko 290 grama). Ergonomski je ura|en tako da bude zgodan za rukovawe i no{ewe. Dijagonala ekrana je 6 in~a i on je vertikalno orijentisan (portret). Ispod ekrana nalazi se mala tastatura za unos komentara i beleàka koji se mogu prika~iti uz neku re~ ili stranu dokumenta. Levo i desno od ekrana je par tastera za osnovnu navigaciju, tj. za okretawe strana i pomerawe kursora. Umesto klasi~nog ekrana primewen je E Ink electronic paper. Prednost ove tehnologije je kontrast koji se veoma pribliàva kontrastu crnog teksta na belom papiru. Druga izvanredna osobina je da se energija tro{i samo prilikom promene sadràja ekrana odnosno listawa strana – tako da moète listati na

tre}e strane koja ih podràva“, navodi se u “Majkrosoftovom” saop{tewu. Konzole Xbox 360 su opremqene tehnologijom za upravqawe za{titom digitalnih autorskih prava (Digital Rights Management, DRM), ali su neki korisnici uspe{no modifikovali svoje ure|aje da bi zaobi{li za{titu. Ipak, nije sasvim jasno na koji na~in je “Majkrosoft” otkrio one koji su modifikovali konzolu. Konzole koje imaju zabranu kori{}ewa usluge Xbox Live i daqe mogu da funkcioni{u prilikom igrawa van mreè, ali igra~i koji su dobili zabranu kori{}ewa ove usluge ne}e mo}i da se prijave na svoje naloge niti da kontaktiraju druge igra~e preko interneta. Jedan igra~ koji je dobio zabranu kori{}ewa usluge Xbox Live izjavio je za britansku radio stanicu Radio 1 da je preneraèn i uzrujan zbog ove odluke. Priznao je da je platio jednom servisu elektronike vi{e od 100 USD da bi mu modifikovali konzolu radi igrawa piratizovanih igara. Prema posledwim podacima koje je “Majkrosoft” objavio, usluga Xbox Live ima vi{e od 20 miliona ~lanova.

P Pavilion dv6 Entertainment PC prvi je HP-ov prenosivi ra~unar namewen ku}nim korisnicima koji dolazi u Srbiju, a Dragana Ogwenovi} dizajnira torbu za ovaj model. HP Pavilion dv6 na prvi pogled privla~i pa`wu sjajnim crnim zavr{nim radom sa diskretnim kru`nim {arama. Ima monitor visoke rezolucije od 15,6 in~a, koji daje kristalno jasnu sliku, a dolazi sa novim Windows 7 Home Premium operativnim sistemom i Intel Centrino procesorskom tehnologijom (Core 2 Duo procesor). Poseduje HP MediaSmart sowftware, koji na jednom mestu objediwuje sve elemente zabave (video klipove, digitalne fotografije, muziku) do kojih se dolazi samo jednim klikom mi{a. Dodatne pogodnosti ukqu~uju kvalitetnu web kameru i mikrofon, idealna sredstva za druèwe na mreì, kao i daqinski upravqa~ koji omogu}ava potpuno uìvawe u zabavi. Zbog ekrana, jakog procesora, nezavisne grafi~ke kartice, ovaj ra~unar predstavqa i idealno sredstvo za rad za dizajnere. Ovo je prvi iz linije ra~unara namewenih ku}nim korisnicima koji dolazi u Srbiju, a sledi}e ga prenosivi ra~unari iz serija Compaq Presario, HP Mini i Compaq Mini. “Kada dizajniram, inspiri{u me jednostavne stvari iz svakodnevnog ìvota. Tehnologija je postala deo na{e svakodnevice i

epubli~ka agencija za telekomunikacije saop{tila je da je primila ve}i broj àlbi korisnika telekomunikacionih usluga na uslugu zabavnog tipa pod nazivom Internacionalni test inteligencije. Nakon re{avawa testa, da bi dobio rezultat, korisnik unosi broj svog mobilnog telefona u odre|eno poqe na internet stranici. Korisnik potom dobija kôd za potvrdu preko SMS poruke. Nakon slawa ovog kôda preko interneta, svaka slede}a poruka koju korisnik primi sa broja 7474 napla}uje se 150 dinara, plus porez. Korisnici naj~e{}e ne znaju da su izloèni tim tro{kovima, budu}i da je uputstvo namerno nejasno napisano. Naime, u uslovima koji su navedeni pri dnu stranice, sitnim, skoro nevidqivim tekstom, navedeno je slede}e: „Re{avawem testa inteligencije postajete ~lan Kluba Igre. Pretpla}ivawem na ovu uslugu imate mogu}nost preuzimawa tri igre, jedne mp3 melodije i jedne pozadine za mobilni telefon za samo 150 din po SMS poruci (porezi nisu ura~unati u cenu). Naplata je svaki tre}i dan za po jednu SMS poruku’’. Pri dnu strane se nalazi i link sa uslovima, koji sadrì odredbe devet iscrpnih, ali delimi~no nepreciznih i nejasnih, ~lanova, u kojima su, izme|u

Kindl u Srbiji hiqade strana bez dopuwavawa ure|aja. Tre}a prednost je da je ekran savr{eno ~itqiv na jakom sun~evom svetlu, recimo na primer na plaì. Ne treba mu pozadinsko osvetqewe, pa je za ~itawe u mraku neophodna mala lampa koja se prodaje posebno i napaja jednom AAA baterijom. Kindl ekran podràva 16 nijansi sive, {to se pokazalo sasvim dovoqno za prikaz teksta i wegovog markirawa, kao i za standardne novinske fotografije. Novine ~itate u posebnom reìmu koji omogu}ava brzo skakawe sa jednog ~lanka na drugi ili povratak na sadràj. Tako|e, mogu}e je iskopirati i sa~uvati ceo ~lanak za kasnije ~itawe. Uz ure|aj dobijate dve veoma korisne elektronske kwige. Jedna je detaqno uputstvo za kori{}ewe, a druga The New Oxford American Dictionary sa preko 250.000 odrednica i definicija. Re~nik moète koristiti i prilikom ~itawa drugih kwiga – dovoqno je da se kursor pozicionira ispred traène re~i i u dnu ekrana se prikazuje kratka definicija, dok punu definiciju re~i dobijate pritiskom na “enter”. Pored pretraìvawa

Ponesite zabavu sa sobom ~ini ìvot jednostavnijim. Pomo}u HP Pavilion dv6 mogu veoma lako da gledam fotografije, video ili slu{am muziku. Puno sam u pokretu i lak{e je kad zabavu ponesem sa sobom. Torba }e pomo}i svima koji imaju potrebe sli~ne mojima da uvek imaju svoj dv6 uz sebe“, kaè Dragana Ogwenovi}. “Do sada su za HP dizajnirali Tord Bontje i Vivijen Tem, a sada je tu i najpoznatiji srpski dizajner – Dragana Ogwenovi}. Veoma mi je drago da se Srbija na taj na~in pribliìla svetskim trendo-

vima“, ka`e Erik Lalije, generalni direktor HP grupe za personalne sisteme za region evropskih tr`i{ta u razvoju. Ovaj model bi}e dostupan svima samo u autorizovanim HP prodavnicama: “Komtrejd {op”, “Gigatron kompjuter centar”, ”Laptop centar”, “Megastors elektroniki”, “Pakom {op”, “PC Praktik”, PC4U, “Tehnomarket” i “VinVin kompjuter {op”. Prvih 100 kupaca ovog ra~unara dobi}e na poklon torbu koju je, specijalno za wega, dizajnirala Dragana Ogwenovi}. (Izvor: HP)

Ratel upozorava na prevaru

Zabrana za milion korisnika “Majkrosoft” je zabranio kori{}ewe usluge Xbox Live za ~ak milion igra~a zbog verovawa da su modifikovali svoje konzole kako bi mogli da pokrenu nelegalne igre preuzete sa razli~itih veb lokacija za razmenu datoteka. „Svi potro{a~i treba da znaju da je piraterija nelegalna i da modifikovawe konzole Xbox 360 radi igrawa piratizovanih diskova kr{i uslove kori{}ewa usluge Xbox Live, garanciju i rezultuje zabranom kori{}ewa usluge“, izjavili su predstavnici “Majkrosofta”. “Majkrosoft” je ovaj korak preduzeo usred predstavqawa igre „Call of Duty: Modern Warfare 2“, najvi{e o~ekivane igre za konzolu Xbox 360 u ovoj godini. Takozvane „warez“ kopije igre su se navodno pojavile na piratskim veb lokacijama pre wenog objavqivawa, zbog ~ega je “Majkrosoft” po`urio da preduzme ove korake, verovatno uz saglasnost i po nalogu izdava~a igre, kompanije “Infiniti vard”. „Razvoj industrije video igara zavisi od kupovine originalnih proizvoda i pla}awe usluga koje se dobijaju od proizvo|a~a, prodavaca, i

ukloni tehnologiju kompanije “i4i” iz proizvoda koje bude prodavao posle 11. januara 2010. Trenutno su to samo “Vord” 2007 i “Ofis 2007”. Neki analiti~ari smatraju da bi “Majkrosoft” jo{ uvek mogao da se nagodi s kompanijom “i4i”, kupi od we licencu za spornu tehnologiju i isplati joj neki iznos na ime tantijema. Verovatno}a da }e prodaja “Vorda” biti zabrawena po svoj prilici je mala, jer se previ{e kompanija i vladinih agencija oslawa na taj softver. Dominantna pozicija u ovom softverskom segmentu ne daje pravo “Majkrosoftu” da kr{i zakon ili se podsmeva mawim kompanijama, ali svejedno stvara specijalnu situaciju kad treba primeniti presudu. (Mikro)

HP PAVILION DV6 DOLAZI U SRBIJU

Re~nika mogu}e je pretraìvawe celokupnog teksta odre|enog dokumenta, kao i onlin-e pretraìvawe enciklopedije Vikipedija. Postoji i opcija za pretraìvawe preko Gugla, ali je ona za sada nedostupna izvan SAD. Kindl podràva i zvuk – na raspolagawu je preko 50.000 audio naslova za preuzimawe, a ure|aj moè i da ~ita standardni engleski tekst (ova opcija je u test fazi). Na kindl moète preko USB-a prebaciti MP3 fajlove i slu{ati ih preko ugra|enih zvu~nika ili slu{alica. Kwige kupujete posredstvom 3G mobilne mreè, a uz ure|aj dobijate specijalnu imejl adresu na koju moète poslati tekstove koje èlite da se konvertuju u kindl format. Ovi tekstovi }e vam biti dostavqeni na ure|aj putem 3G mreè po ceni od 1 dolar za megabajt. Ako èlite da u{tedite, moète dokumenta poslati na specijalnu adresu za besplatnu konverziju, ali }e vam onda konvertovani dokumenti biti dostavqeni na e?mail, umesto na kindl. Prema tvrdwi proizvo|a~a, memorija ovog ~ita~a je dovoqna da uskladi{ti do 15.000

ostalog, navedene i slede}e bitne odredbe vezane za nadle`nost: Da biste poni{tili sporazum u okviru predvi|enog perioda za poni{tewe, po{aqite obave{tewe o okon~awu sporazuma putem elektonske po{te na support.rs@timwe.com ili po{tanskim putem na TOTAL TIM, adresa: Av. Infante Santo, 2H, 3rd floor. 1350-178 LISBON - PORTUGAL Ovim sporazumom i upotrebom veb sajta i USLUGE od strane KLIJENTA upravqa se i odre|uje u skladu sa va`e}im zakonima Irske. Za sva daqa pristajawa po bilo kojoj osnovi u vezi sa ovim Sporazumom sa va{e strane, nadle`ni su sudovi u Irskoj. Ovde je re~ o usluzi sa dodatom vredno{}u, odnosno

kwiga u jednom trenutku. Podrazumeva se da pri tome memorija nije zauzeta drugim sadràjima (MP3, audio kwige i sli~no). Sve kwige koje kupite ili konvertujete preko kindl naloga na Amazon.com su zauvek va{e – postoji wihov bekap sa koga ih moète u~itavati po potrebi, ako ih slu~ajno ili namerno obri{ete, ili ako ure|aj bude izgubqen. Sa va{eg Amazon.com ra~una koji dobijate uz kindl moète jednim klikom da kupujete kwige ili se pretpla}ujete na ~asopise. Ponuda je vrlo sadràjna, od beletristike, preko priru~nika, do re~nika kojima se moè zameniti ugra|eni kindl re~nik. Ima, dodu{e, i puno besmislenih sadràja koje prodaju individualni korisnici ili mali izdava~i. Pre kupovine neke kwige treba pogledati da ona ve} ne postoji besplatno na sajtu “Projekat Gutenberg”, koji nudi mno{tvo kwiga (uglavnom na engleskom) u kindl formatu. Mnogi sajtovi tako|e nude besplatne naslove u kindl formatu – dobra lista takvih sajtova postoji u Vikipedijinom ~lanku o kindlu. Za ~itawe je kindl daleko boqi od kompjuterskog ekrana, ali mu je mana to . {to nisu podràni svi formati koje biste poèleli da koristite. PDF, primera radi, nije potpuno podràn –

slawu SMS poruka ka kratkim kodovima (~etovorocifrenim brojevima). Takve poruke imaju posebno definisanu cenu i ne ulaze u besplatni saobra}aj, pri ~emu se i prijem poruka tako|e moè napla}ivati. Korisnici su se àlili da nisu shvatili da, umesto da samo dobiju rezultate testa, postaju pretplatnici i dobijaju po dve Wap Push poruke nedeqno. Na taj na~in se pretplatnikov mese~ni ra~un moè uve}ati i do 1.500 dinara, plus porez. Posebnu zabunu unosi ~iwenica da se ovde napla}uju i SMS poruke koje korisnik prima. Zbog toga RATEL upozorava korisnike da prilikom kori{}ewa usluga zabavnih sadràja na internetu pa`qivo pro~itaju uslove, naro~ito one koji se odnose na eventualnu cenu i proceduru otkazivawa usluge. U skladu sa ~lanom 84. stav 5. Zakona o telekomunikacijama („Slu`beni glasnik RS“ br. 44/03, 36/06 i 50/09-US), Republi~ka agenciji za telekomunikacije je mobilnim operatorima poslala zahtev da dostave kopiju Ugovora koji se odnosi na uslove kori{}ewa broja 7474, uz napomenu da reklamirawe usluge mora biti u skladu sa Odlukom o obavezama koje ima pruàlac usluga sa dodatnom vredno{}u, koju je donela Republi~ka agencija za telekomunikacije.

neophodna je konverzija koja radi sasvim dobro za tekstualne dokumente, ali ako dokumenti sadrè i slike ili komplikovano formatirawe, rezultat moè biti lo{. Vord dokumenti su tako|e podràni putem konverzije, dok su txt dokumenti direktno ~itqivi. U na{im krajevima kindl radi kao i drugde u Evropi: omogu}en je 3G pristup mreì i kupovina u kindl prodavnici na Amazon.com. Raspoloìva je i Vikipedija, ali ne i Gugl – verovatno su èleli da smawe upotrebu 3G mreè, koju ne pla}ate, odnosno nema ubacivawa va{e SIM kartice u aparat. Pored konverzije poslatih fajlova na Kindle nalog, moète i sami konvertovati dokumente putem Mobipocket Creatora preuzetog besplatno sa interneta. (PC Pres)

LEKAR/OGLASI

DNEVNIK

Opasne kombinacije „Koka-kola” Sadr`i kofeina koliko i crni, zeleni ili mater ~aj. Ne pijte je kada konzumirate antibiotike (na primer, protiv upale be{ike ili grla), preparate gvo`|a, tablete za astmu, kao i insulin.

kova. To va`i i za biosfonate koji se koriste za osteoporozu.

Slatki{i U kombinaciji sa diureticima mogu da izazovu nedostatak kalijuma a time i slabqewe mi{i}a i povi{en krvni pritisak. Ipak, slatka hrana ne uti~e na efektnost antibebi pilula, jedino mo`e da dovode do sakupqawa vode u organizmu.

Mleko i mle~ni proizvodi Ne bi trebalo da unosite mleko i mle~ne proizvode u isto vreme kada i antibiotike koji sadr`e tetracikline. Oni }e, naime, umawiti dejstvo antibiotika i zato ne treba da ih konzumirate dva sata pre i posle uzimawa le-

Grejpfrut Sadr`i sastojke koji mogu da poja~aju dejstvo leka. Ukoliko, na primer, uve~e popijete sredstva za smirewe zajedno sa sokom od grejpfruta, ujutru }ete vrlo te{ko ustati. U kombinaciji s lekovima protiv alergije, grejpfrut mo`e da izazove i lupawe srca.

Opu{tawe ~uva zdravqe tres je u stvari prirodna pojava, odgovor organizma na svaku vrstu agresije. Kada napetost izmakne kontroli, u organizmu dolazi do lan~ane reakcije. Telo poja~ano proizvodi hormone „lo{eg raspoloèwa“, adrenalin i kortizol. Odbrambene sposobnosti organizma slabe i javqa se niz psihosomatskih tegoba: bol u stomaku, poti{tenost, uznemirenost, umor, poreme}aji sna... Na sre}u, ipak je mogu}e odbraniti se od stresa. Ve`be disawa. Ispurìte se u leè}em stavu na le|ima i „isterajte“ sav vazduh iz plu}a. Kada se u~ini da vi{e ne moète bez vazduha, polako udahnite kroz nos. Prethodno stavite dlanove na dowi deo stomaka i polako pritiskajte kao da èlite da vazduh koji udi{ete èlite da dovedete {to niè u trbuh. Nastavite udisawe preme{taju}i dlanove prema rebrima dok ne osetite da su plu}a napuwena vazduhom. Ve`bu zavr{ite postavqawem ruku iznad grudi. Vazduh ispu{tajte sporo kroz usta. Ponovite ve`bu nekoliko puta.

{taju}i laktove napred. Kada u|ete u kadu, opustite se, pa smireno udahnite i skliznite u vodu takod a vam voda do|e do nosa. Vazduh ispustit kroz nos, pod vodom. Malo se podignite, udahnite i ve`bu ponovite ~etiri ili pet puta. Odli~no opu{ta posle uzbudqivog i napornog dana.

Mali trikovi Probudite se raspoloèni. Nau~nici Univerziteta u Berkliju tvrde da osobe koje spavaju s glavom prema severu, sniàvaju krvni pritisak. Na taj na~in se boqe opu{taju, spavaju dubqim snom i bude se raspoloèni. Biqni jastuk. Napuwen je zrnevqem od plute i biqkama s antisepti~kim i umiruju}im delovawem (kamilicom, na primer). Jastuk prati prirodni oblik i gra|u glave. Osim {to je udoban i mekan, ispu{ta neàn i prijatan miris, u kome se uìva cele no}i. U kadi. Dok se kada puni vodom, opustite se: stanite uspravno, prste naslonite na ramena a laktove pomerite napred. Duboko udahnite, ramenima opi{ite nekoliko krugova i laktove gurajte {to vi{e moète prema le|ima. Izdahnite vazduh preme-

Miris harmonije. îsti biqni ekstrakti, esencijalna (aromati~na) uqa za masaù ili u kupkama odli~no deluju na na{e slabe ta~ke. Za premorenost je zaduèna nana, za razdra`qivost me{avina nekoliko kapi uqa ruzmarina i lovora. Nape-

tost mi{i}a najboqe otklawa masaà me{avinom uqa lavande, ruzmarina i badema. Priprema za dobar san. Pre odlaska na po~inak lezite na pod, dlanovima okrenite nagore i istegnite noge tako da pal~eve usmeravate prema podu. Ostanite nekoliko minuta u tom poloàju. Opustite se i ponovite ve`bu. U istom poloàju skupqajte i opu{tajte mi{i}e zadwice, rbuha, le|a, ramena i ruku. Ve`ba je efikasna ako se izvodi najmawe deset minuta. S ukusom umirewa. Oligoelementi i minerali magnezijum (umiruje), cink (uravnoteùje), litijum (reguli{e raspoloèwe), kao i vitamini (posebno vitamin C koji je tonik i vitamini B grupe koji su dragoceni za nerve), velika su pomo} u borbi protiv stresa. U svakodnevnoj ishrani prednost bi trebalo da imaju namirnice bogate ovim materijama, a to su prvenstveno integralne ìtarice, su{eno vo}e i povr}e, ~okolada, zeleno povr}e i sveè vo}e.

Ako se probudite s mamurlukom ino} ste se ba{ proveselili. Odli~no dru{tvo, ne{to se pojelo i, bogme, dobro popilo. A kad ste se probudili boli vas glava, ose}ate mu~ninu i imate goru{icu, bole vas le|a, krsta, uop{te, nije vam dobro. Evo saveta koji bi vam mogli pomo}i: Pazite koliko pijete! Koli~ina unesenog alkohola odre|uje ja~inu jutarweg mamurluka. Bi}e slabiji ako se piju mawe koli~ine pi}a u du`em vremenskom periodu i, pri tom, se umereno „mezi“. Pazite {ta pijete! Recimo, kowak, viski i crno vino stvaraju ja~i mamurluk nego votka ili xin. uprkos lekovitim svojstvima crnog vina, u ve}im koli~inama ono kod nekih osoba izaziva glavoboqu zbog supstanci koje sadr`i. Pijte mnogo obi~ne vode posle slavqa! Neko-

liko ~a{a vode pre spavawa mogu napraviti ~udo i spasiti vas mamurluka. Vreme jedino i sigurno le~i mamurluk. Treba mu bar 24 ~asa da potpuno nestane. Sve` vazduh i {etwa su dobrodo{li. Pijte vo}ne sokove! Hrana i pi}e koji su bogati vo}nim {e}erom, fruktozom, dosta pomaù kod mamurluka. Pre nego {to po~nete da pijete, pojedite mawi obrok bogat mastima koje }e obloìti zidove èluca. Tokom pijewa jedite suvu i neutralnu hranu, kao {to su krekeri i tost. Ovakva hrana odràva nivo {e}era u krvi i daje ose}aj sitosti. Osigurajte adekvatan unos vitamina B grupe pre i posle prekomernog pijewa. Za ublaàvawe mamurluka su va`ni vitamini B1, B2 i B6.

ponedeqak4.januar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Stevo Obradovi} Posledwi pozdrav dragom kom{iji od stanara zgrade.

94679

Posledwi pozdrav te~i i zetu

Du{anu Bozejcu

Mirjana, Rade i Stevan.

OG-2

Brzo i tiho ugasio se `ivot na{eg dragog oca, tasta i dede

Du{ana Bozejca PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg, 107m2. Cena po dogovoru. Telefon 063/543-263. 94429

Po~ivaj u miru. Neka Te an|eli ~uvaju. ]erka Maja, zet Dragan, unuci Marko i Katarina. OG-5

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 94244

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e, cena povoqna, dostava na ku}nu adresu. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 93419

Posledwi pozdrav prijatequ

Duletu Mirko Sko~i} sa porodicom.

OG-4

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Nemi od bola i tuge opra{tamo se od voqenog oca, dede i tasta

Jovanu Kne`evi}u Du{ana Stanari zgrade Ul. vojvode [upqikca br. 46, Novi Sad.

Rastanak je neizmerno bolan. Ka`u da dobri qudi `ive i umiru tiho, ali se}awe na wih je ve~no. ]erka Dragana, zet Vasa, unuci Tijana, Milo{ i Marina.

OG-6

OG-3

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav prijatequ i saradniku

ponedeqak4.januar2010.

drugu,

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 3. 1. 2010. godine, preminuo na{ voqeni

Stojan Kolari} iz Mo{orina

Du{an Bozejac 1942 - 2010. preminuo 2. 1. 2010. godine, u 68. godini ìvota. Sahrana je u ponedeqak, 4. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na ênejskom grobqu. Oàlo{}eni: supruga Jelena i }erke Maja i Dragana sa porodicama.

Lazi Marjanovi}u od biv{ih â&#x20AC;&#x17E;Vidakovacaâ&#x20AC;?.

Danas, 4. januara navr{ava se dvadeset godina. Najtu`nije godine u na{im `ivotima, godine bola i tuge od tvog tragi~nog odlaska. U na{im srcima `ive}e{ ve~no ~uvan od svakog zaborava. Tvoje sestre Dobrila, @ivka i Radmila sa porodicama.

OG-1 94672

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Peri Lazarevi}u od sestre Danice i Nenada.

Posledwi pozdrav kumu

od kumova Ko{uti}.

1932 - 2010. Sahrana je u utorak, 5. 1. 2010. u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Sofija, sin Sini{a, k}erka Nada, brat ^edo, sestra Radojka, snaja Sawa, unuci Du{an, \or|e, Nikola, Boris, Nemawa i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi. 94680

94305

SE]AWE

Sa tugom ispra}amo u ve~nost kom{iju

Stevi Obradovi}u

Mile Elez

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

4. 1. 2000 - 4. 1. 2010.

Vlada Vlahovi}

Krstu Kosti}a Stanari Bulevara oslobo|ewa 28.

Peri Umi}evi}u

Pro{lo je deset godina od kada nisi sa nama.

od: Lece, Branka, Braneta i Maje.

Supruga Nada i }erka Cica. 94677 94668

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav mojoj majci

94575

94671

94675

TU@NO SE]AWE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Stevi Obradovi}u od kom{ija iz kraja: Ginija, Sele, Bobe, Saleta, Coje, Lege, Markovi}a, Pe|e i Kukija.

94681

Posledwi pozdrav

Stevi Obradovi}u

Qiqana Baji}

Mari Rajni}

Neboj{a Tokali}

Milka To{i}

Sahrana }e se obaviti dana 4. 1. 2010. godine, u 13 sati, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

2009 - 2010.

1949 - 2010.

Draga moja Milka, pro{lo je tu`nih i te{kih osam godina kako si napustila svoju majku. Qudi ka`u da vreme le~i rane, a meni je sve te`e bez tebe. Ve~no }u plakati i patiti za tobom.

Mila moja majko, iako te vi{e nema, `ive}e{ zauvek u mom srcu, jer najdra`i nikad ne umiru.

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo, da te nikad ne zaboravimo. Ve~no }e{ nam nedostajati.

Voli te tvoja Na|a i zet Bata.

Tvoji Slavko i Marko.

Tvoja tu`na i neute{na majka Stoja.

94664

94670

93139

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustila na{a voqena supruga, majka i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

O`alo{}eni: mama Qubica, otac Dragoqub i brat Nemawa. 94669

Posledwi pozdrav kumu

Stevi Obradovi}u od porodice Babi}.

Porodica Bandi}.

94678 94674

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i svekrvi

Stevo Obradovi} Mara Rajni}

1943 - 2010.

1949 - 2010. iz Koviqa

Stevi Obradovi}u

od porodice Pupovac.

94676

preminuo dana 1. 1. 2010. godine.

Sahrana je u ponedeqak, 4. 10. 2010. godine, u 13 sati, na Dowo-koviqskom grobqu.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 4. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug \or|e, sin @ivan i }erka Nada sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Soka, }erka Marija, sin Vladimir, snaja Irena, zet Sr|an, unuci Una i Petar.

94666

94667

Mari Rajni}

1949 - 2010.

1949 - 2010. ro|. Santra~ Voqenoj sestri od brata Milana sa porodicom.

94665

Umiru qudi i se}awa, a dela nikada. Tvoja dela nad`ive}e i nas same. Znam da nas gleda{ i ~uva{. Hvala ti na svemu mama. Vole te tvoji: @ile, Jadranka i Ivana. 94663

06.30 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 12.00 12.05 13.05 14.05 15.00 15.05 16.30 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05

TV PROGRAM

ponedeqak4.januar2010.

Jutarwi program Frej`er Na{i stranci Bajko kviz Stil i grad Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Koncert povodom 60 godina RNS Preokret Vesti Hvala na pitawu, deca su dobro: Selimo se, 1. deo Aladinove avanture TV Dnevnik Tajna hrane Izlog strast Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz

Hju Lori

Dr Haus (Panonija, 21.00)

08.00 09.00 11.00 12.30 15.20 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40

U susret suncu U ogledalu Stari zanati Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Razgovori o zdravqu Bez cenzure Top 7 Dr Haus Vojvo|anske vesti Hedonist

Tre}e lice Rusije Ovaj serijal u sredi{tu pa`we ima kulturno i duhovno nasle|e ruskog naroda u Srbiji. Projekat poku{ava da pro`imawe dva naroda, burno, dinami~no, ~esto i tragi~no, pribli`i u wegovim najva`nijim pravcima... Autorka: Marija Astrojeva (RTV 1, 21.30) 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00

TV Dnevnik Zabavni program ^arde na Dunavu Kolumbo Tre}e lice Rusije Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Folder kultura No}na smena Hvala na pitawu, deca su dobro: Selimo se, film

06.55 07.15 08.35 09.00 09.35 10.30 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Brazde (ma|) Ma|arska narodna muzika Iz strane produkcije (ma|) Fado, film Muzi~ki program Vesti (ma|) Tajna hrane: Kivi Ru~ak na lepe o~i @ilijet Bino{, strani dok. film [iroki plan, porodi~ni magazin (rus) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Porodica Serano ^ine~ita Muzi~ki program

14.00 15.30 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.50 23.40

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.20 09.35 10.00 10.05 10.35 11.00 11.05 12.00 12.13 12.15 12.30 13.15 15.00 15.08 15.10 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.08 21.08 21.15 23.10 23.15 00.00 00.15 00.23 01.10 02.50

10.00 11.10 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.20

Hrana i vino Luna-sirena sa Kariba Ana Karewina Karmelita Buntovnici NS klinci Vitra`: Stefan Milenkovi} Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Ana Karewina Buntovnici Objektiv Karmelita Luna-sirena sa Kariba

08.15 A -Z Aleks Ferguson 09.30 NHL: Dalas – Vankuver 11.30 [kotska liga: Seltik – Renyers 13.30 Koley fudbal 15.30 FA kup: Riding – Liverpul 17.15 NBA u`ivo 17.30 ACB Liga: Valensija – Gran Kanarija 19.00 Pri~a o: Yory Best 20.00 Pregled FA kup 20.30 Real NBA 21.00 NBA: LA Lejkers – Dalas 22.45 NBA u`ivo 23.00 Pregled {kotske lige 23.30 FA kup: Vest Hem – Arsenal

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 23.30 23.35 00.40 00.45 01.00

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Vesti Lov i ribolov Eko karavan Vesti Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina Zimski bioskop: Sam u ku}i 3, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima Ko je smestio zeki Royeru, film Dnevnik RT Vojvodine Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Vesti Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Zovem se Erl No}ni bioskop: [a{ava odiseja u svemiru 2001, film Jedna pesma, jedna `eqa

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Suvajver - Vez cenzure Vajpaut Film: Iako niko ne ide sa mnom Foks vesti ^ari Suvajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Viking Film: Ratna zona Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Tamo gde je srce

Slobodan Ninkovi}

STERIJA NA TV

Laà i paralaà Sterija izvrgava podsmehu onovremenu modu koja je vladala me|u varo{kim gospo|icama - ~itawe qubavnih romana i ude{avawe ìvota po tim istim romanima... Uloge: Vlastimir \uza Stojiqkovi}, Jadranka Nani}, Neboj{a Kunda~ina, Slobodan Ninkovi}, Milorad Mandi}, Maja Sabqi} Reìja: Slobodan @. Jovanovi} (RTS 2, 14.00) 06.15 06.45 07.00 07.15 07.20 07.31 07.56 08.01 08.25 09.11 09.39 09.51 10.00 10.25 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.10 18.40 19.05 19.45 20.00 21.00 21.50 23.30 00.00 00.30 02.20 03.20

Natali Portman

Tamo gde je srce Sedamnaestogodi{wa devojka u poodmakloj trudno}i, Novali Nej{n, polazi na dug put od Tenesija do Kalifornije sa svojim momkom. Na jednoj usputnoj stanici, u robnoj ku}i, on je napu{ta. Uloge: Natali Portman, E{li Yad, Stokard ^ening, Yoan Kjuzak Re`ija: Mat Vilijams (Foks, 01.00)

Koncert za dobro jutro Agroinfo Kuvati srcem Datum Verski kalendar Ru`no pa~e Majmunoqupci Tri medveda Verujte ali ne preterujte Pri~e iz divqine U senci oblaka Enciklopedija Kroz godinu dana (Me|unarodni sport u 2009) Medaqe Festival nauke Op{teobrazovni program Muzi~ki program Trezor Sterija na TV: Laà i paralaà, komedija Ovo je Srbija Op{teobrazovni program Mediteranske dijete Eko menayer Muzi~ki program Gozba Ru`no pa~e Iza naslova Godina na filmu 2009. Bostonski advokati ôvek iz grada, film Muzi~ki program Reli: Dakar serija Argentina-île Sterija na TV: Laà i paralaà Trezor Godina na filmu 2009

06.30 SMS 06.30 Film: Nikad nije prerano za snove 08.00 Film: Do`ivqaji na ran~u 09.30 Top {op 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 13.00 Slatka moja 14.00 Vesti 14.30 Top {op 15.00 Zdravqe i vi 15.45 Poslovni dan - Radovan Jela{i} 16.45 Milica na kvadrat 17.00 Na tragu prirode 18.30 Slatka moja 19.15 Kopaonik 20.00 Doktor Martin 21.00 Film: Preokret 23.00 Slatka moja 23.45 Milica na kvadrat 00.30 Doktor Martin 01.30 Preokret 03.30 Do`ivqaji na ran~u 05.30 Poslovni dan - Radovan Jela{i} (r)

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus. 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.00 14.50 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 00.40 01.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Top{op Nauka i Biblija Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Nacionalna geografija Utisak nedeqe Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Premotavawe 03 Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki Brat – Najboqe Bi-Bi-Si na B92: Pri~a o Bogu Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Bitange i princeze

Mala princeza (Hepi, 07.07 i 08.36)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 01.00 03.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Film: Praznik Seqaci Tjudorovi Balkan parti Gre{ne du{e Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Kuku Vasa Mewam `enu Film: Ko to tamo peva Tjudorovi Film: Porotnik Film: Priru~nik za anarhiste

07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 11.15 11.30 11.52 12.15 13.15 13.22 13.37 13.54 14.17 14.50 15.10 15.27 16.15 17.00 17.55

Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipi Muzika bez struje Papirmanija Mali heroj Presovawe [aman king Dino king Kvizi} Eon kid Presovawe Papirmanija Dino king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 22.15 23.05 23.55 00.05 00.10 01.10 02.00 03.00 03.40

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Sponzoru{e ]irilica Telemaster Zagrevawe i gol Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza Srce Zakleti na }utawe Zagrevawe i gol Sponzoru{e Dok. program

Demi Mur

Porotnik Eni Lard je porotnik na velikom su|ewu. “U~iteq”, lik koji radi na ube|ivawu ~lanova porote da glasaju za osloba|awe optu`enih, preti da }e ubiti wenog sina ukoliko i ona ne glasa tako... Uloge: Demi Mur, Alek Boldvin, En He{, Yejms Gandolfini Re`ija: Brajan Gibson (Pink, 01.00)

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Veze, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Prolog, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.10 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Art biznis, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 18.45 Sve je lako kad si mlad, 20.10 Biznis art, 21.00 Serija, 22.00 Izvori zdravqa, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

ponedeqak4.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 2

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Brus Vilis

Opasna {ifra Agencija za nacionalnu sigurnost razvila je {ifru zvanu Merkjuri za koju se vjeruje da ju je nemogu}e razbiti. Kako bi proverili moè li je iko de{ifrovati, objavquju je u ~asopisu zagonetki. Sajmon Lin~, autisti~ni de~ak koji oboàva zagonetke, otkriva {ifru. [ef agencije nare|uje da de~aka ubiju... Uloge: Alek Boldvin, Brus Vilis, Miko Hayis Reìja: Herold Beker (Nova TV, 21.00) 10.40 11.40 12.40 13.25 14.25 15.25 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.45 23.00 00.00 00.30 01.00 01.45 02.45

Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Karate Kid 3, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Opasna {ifra, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Yejn Ezo TV Opasna {ifra, film

08.00 Umetnost krsta 09.00 Tajne dubina 10.00 Ernest Hajnkel – san o letewu 11.00 Islamska istorija Evrope 12.00 @uta ku}a 13.30 Svet novca: Koka kola pred nestajawem? 14.00 Posledwi let poru~nika Estila 15.00 Poglavice 16.00 Rimske misterije 17.00 Telo… 18.00 Hitlerova porodica – u senci diktatora 19.00 @iveti sa neprijateqem 20.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 21.00 Vazdu{ni dueli Hladnog rata 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Ma~ 00.00 Rimske misterije 01.00 Telo…

08.00 Malo Korigan 08.30 Moja zlatna ribica je zlo}a 09.00 Gladijatorska akademija 09.30 Malo Korigan 10.00 Moja zlatna ribica je zlo}a 10.30 Gladijatorska akademija 11.00 Lavina 13.30 Obra~un 16.00 Jamaka{i 18.00 Delikatna ravnote`a 20.00 Voze}i gospo|icu Dejzi 22.00 Kako sam sistematski uni{ten od idiota 00.00 9 zatvorenih

07.50 09.20 11.05 12.35 13.00 14.30 16.05 17.40 19.00 20.05 21.50 23.50 01.35 03.25 03.55

Kraqevi Saut Bi~a Zauvek jak Dozvola za ven~awe Filmovi i zvezde Sedam stvari koje treba da u~inim pre nego {to napunim tridesetu 2009 dodela evropske filmske nagrade London, moja qubav Za sve je kriv potr~ko Sadamova porodica Mali Marsovac Dosije Iks Romulus, moj otac Mali Marsovac Holivud na snimawu Dosije Iks

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Skica za portret 10.20 Na vodenom putu 3: Odesa, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Normalan ìvot 15.35 Direkt 16.20 Hrvatska uìvo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Film: Posle sumraka 21.55 Potro{a~ki kod 22.30 Otvoreno 23.55 Na rubu nauke 00.50 Zvezdane staze 01.35 Ksena - princeza ratnica 02.20 Dr Haus 03.05 U tu|oj koì 03.50 Skica za portret 03.55 Direkt 04.25 Potro{a~ki kod 04.55 Oprezno s an|elom

Salma Hajek

Posle sumraka Posle kra|e basnoslovnog drugog Napoleonovog dijamanta, iskusni lopov Maks Burd i wegova atraktivna devojka i saradnica Lola sklawaju se na idili~no Rajsko ostrvo na Bahamima. Na Lolin nagovor Maks pristaje da se povu~e iz takvog posla, ali jednog dana na ostrvu ugleda Lojda, agenta kojeg je ranije prevario i koji poku{ava da ga uhvati... Uloge: Pirs Brosnan, Salma Hajek, Vudi Harelson Re`ija: Bret Ratner (HRT 1, 20.10)

07.45 07.50 07.55 08.00 08.05 08.10 08.30 09.30 10.00 10.25 10.55 11.20 11.55 12.10 12.30 15.25 15.35 15.55 16.25 16.55 17.00 17.55 18.20 18.55 19.15 20.00 21.35 22.35 23.30 00.25

Super Billi Kri`i} kru`i} Memori Mala {kola Sveznalica Top Shop Udri mu{ki Princ iz Bel Era Kraq Kvinsa Ekskluziv Skrivena kamera-Pop korn [mekeri u kuhiwi OBN Info Top {op Rat bendova Top {op Bestseler TV Princ iz Bel Era Kraq Kvinsa OBN Info Na{a mala klinika Skrivena kamera-Pop korn Stol za 4 OBN Info Ekskluziv Pqa~ka stole}a, film Ke~eri Zakon bra}e Border Pqa~ka stole}a

07.40 ^ove~e, gde mi je auto?, film 09.15 Astro {ou 11.20 Tri srca, film 12.55 Ekskluziv 13.50 Tajna ~okolade 14.40 Heroji iz strasti 16.15 Princ iz Belera 16.40 Pod istim krovom 17.10 Dadiqa 17.35 Malkolm u sredini 18.00 Rat u ku}i 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 21.30 Vrtlog, film 23.25 Meksikanac, film

Loren Holi

Vrtlog

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.30 13.30 13.50 14.10 14.50 15.05 15.20 15.35 15.55 16.15 17.05 18.20 18.50 19.25 20.15 21.10 22.00 22.50 00.35

Deksterova laboratorija Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Slava mog oca, film Susret u Santjagu, dok. film Prijateqi Razred Ksena - princeza ratnica Kod Ane U zdravom telu zdrav duh Boli glava TV vrti} ^arobna plo~a Zvezdane staze Na rubu nauke @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu TV Bingo {ou Bitange i princeze Dr Haus Otkucaj koji je moje srce presko~ilo, film U tu|oj ko`i

07.15 09.00 10.20 11.30 12.00 14.00 16.00 17.50 19.00 20.45 22.30 00.45 02.40

U raqama `ivota Intermeco Saut Park Intermeco Lulu na mostu Kamionyije ponovo voze Rekvijem za san Saut Park Prinudno sletawe Mesec iznad Mohavija Ose}aj g|ice Smajl za sneg No} ve{tica 2 Ku}a

08.20 10.10 12.00 13.40 16.00 18.00 20.00 22.50 01.30 02.50

Mini i Moskovic Opasni Yoni Savr{ena slika Dan {akala Rt straha Danteov vrh Tanka crvena linija Haos Privatni trenuci Izme|u Marsa i Venere

Serijski ubica, poznat kao daviteq usamqenih srca, osu|en je na smrtnu kaznu ali je na putu do zatvora uspeo pobe}i. Uloge: Rej Liota, Loren Holi Re`ija: Robert Batler (RTL, 21.30)

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.10 09.15 10.00 13.00 16.50 18.45 20.00 20.20 20.30 20.35 20.45 22.10 22.15 23.00 23.45 00.45

Kako se pravi? Kako to rade? Re~ni monstrumi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako preìveti u opasnim situacijama Izgradwa budu}nosti Generalka Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako to rade? Re~ni monstrumi Opasan lov - iza scena Kako preìveti u opasnim situacijama U deli}u sekunde [okantni video zapisi o preìvqavawu Generalka Ameri~ki hotrod automobili

Reli Zimski sportovi Skija{ki skokovi Tenis Tenis Tenis Kros-kantri skijawe Svi sportovi Reli Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Kros-kantri skijawe Reli Fudbal Reli

Grk profitirao i na izbeglicama

a bi mitropolita beogradskog, Grka Leonsiqa omraènog prvojerarha nametnutog iz Catija Lambrovi}a, drào podaqe od svoga rigrada, kao i wegovih fanariota. Na skup{ti{taba Kara|or|e ga je poslao u Smedereni odrànoj u Hasan-pa{inoj Palanci 2. oktovo, gde je na po~etku zasedao Praviteqstvujubra 1809. izglasano je da se na wegov tron posta{~i Sovjet, ali se on tamo ministrima ustani~vi arhimandrit manastira Ra~e i vojvoda sokolke vlade nametnuo kao ravnopravan sagovornik ski Melentije Stefanovi}. Ali ova odluka, kai u dono{ewu odluka. Kad je Sovjet preseqen u ko pi{e istori~ar dr Radoslav Gruji}, nije oslobo|eni Beograd visokoprosve}eni je imao sprovedena jer se u ono ratno vreme nije "moglo nameru da nastavi s ovom praksom, pa je vo`d izgubio strpqewe i preko vojvode Mladena Milovanovi}a mu poru~io da wegovo prisustvo nije vi{e poèqno. Zdu{no se trudio kako bi pomogao, me|u ustani~kim prvacima tako|e neomiqenom ruskom izaslaniku, a svom, po poreklu zemqaku, generalu Konstantinu Rodofinikinu, da Srbiju spoqnopoliti~ki {to vi{e izoluje i vazalno veè za dvor Romanovih. Caru Aleksandru I je opisivao teàk poloàj ustanika i nagla{avao kako }e oni radije svi izginuti “nego sebe i svoj porod staviti u ne~ove~ni tiranski jaram.” U jednom dopisu diplomati grofu Pred Turcima se masovno beàlo iz Beograda Neserodeu u Petrograd pi{e da bi “ja~awe pozicije Srbije na Balkanu, pregovarati sa carigradskom patrijar{ijom". weno daqe teritorijalno i populaciono uve}aMelentije je bio u narodu po{tovani duhovnik we, odgovaralo op{tim te`wama balkanskih iz narodne pesme "Po~etka bune na dahije", koji naroda za slabqewem turske vlasti. Srbija je je 1794. i{ao na haxiluk u Jerusalim i stekao odre|ena geografskim poloàjem da postane jepravo da doda prefiks svom imenu. Na povratku zgro slovenskih naroda. Sve pograni~ne oblaje svratio u Carigrad i dobio ferman da moè sti stewu pod jarmom muslimanske tiranije i popraviti manastir Ra~u. Posle sloma ustanka wihovi stanovnici imaju o~i uprte na Srbiju, i Haxi-Melentije se sklonio se na Fru{ku Gokoja im moè dati sigurno uto~i{te.” ru. U svoj manastir Ra~u vratio se 1815. i tu Me|utim, Leontije je spremao i odstupnicu preminuo 27. marta 1824. ako Osmanlije pobede Kara|or|evu vojsku, pa je Na uporno insistirawe ruskog dvora Kara1808. skupqaju}i svoj porez po parohijama narod |or|e je, pritisnut stalnim pretwama od turske podbuwivao protiv nahijskih stare{ina i govoinvazije, morao pristati da se Leontije posle rio: “Sad vam je gore. Pod Turcima vam je mnogo dvogodi{weg izgnanstva vrati u Srbiju. Me|uboqe bilo nego sad. Turcima ste pla}ali ali tim, ni Sovjet ga nije èleo u Beogradu, ve} mu barem niste ratovali, a sad i pla}ate i vojujete je za rezidenciju odredio Kragujevac. Mitropoi kulu~ite.” O wegovom lit se ni tu nije smirovarewu su bili dobro rio. Dok je Kara|or|e te{ko depresivan obave{teni vo`d i SoDok je vo`d, koji je vjet, pa hteli da ga zajedzapao u te{ku depresibolovao u Topoli, mitropolit no sa episkopom Vene- Leontije je {irio glasine da je umro, ju bolestan leào u Todiktom Kraqevi}em poli od 15. juna do 3. ava potom da je svoje silno blago proteraju iz Beograda, gusta 1813. mitropolit preneo u Beograd, kako bi ga odatle je svuda pri~ao da je on ali su nakon Rodofinilak{e preneo u Austriju, kinovog protesta morazapravo umro, a kako li da od toga odustanu. }ivot Svetog Kraqa gde namerava da beì Po nalogu Porte i ca{kripi, to je pozdan rigradskog patrijarha znak da Srbija mora mitropolit Aksentije je do{ao da pozove vopropasti. Okuraìo se da se vrati u Beograd i `da, Leontija i srpski narod na pokornost, ali po~ne buniti trgovce, prete`no Grke i Cincasu ustani~ke vo|e, nemaju}i garancije Napoleore. Udruèn sa novim ruskim izaslanikom Teona i Rusije, bile re{ene da ne poloè oru`je, dorom Nedobodom pro{irio je repertoar glasive} Aksentija proteraju iz svoje tek oslobo|ene na, po kome je Kara|or|e sve svoje dragocenosti zemqe, a Leontija ubiju ili zatvore u neki maiz Topole preneo u Beograd, da bi ih odatle monastir. Kara|or|e se zadovoqio da ga ukori i gao lak{e preneti u Austriju, gde ina~e namepripreti smr}u. rava da beì. Navodno je o tome govori i na boNaredne je godine voè sa ~etiri vojske uspegosluèwu, pa je jednom prilikom, dok je de~ji {no {irio oslobodila~ki front, ra~unaju}i da hor pevao “Spasi Gospode i pomiluj”, pakosno }e mu Rusi ~uvati isto~no krilo, ali je wihova pokonstatovao kako }e “Gospod spasiti onog, ko mo} izostala kada su turske trupe, predvo|ene ima la|u da se preko Dunava moè prevesti”. I energi~nim vojskovo|om Kur{id pa{om, i pored u tome koliko je narod demoralisan video je moherojske odbrane vojvode Stevana Sin|eli}a, pogu}nost da zaradi, pa je kupio brod i najmio dorazile Srbe na êgru. Strahuju}i od vo`dovog bebo{ara da obave{tava koliko je tarifa za presa Rodofinikin i Leontije se nisu usu|ivali da ga voz. Nakon propasti ustanka i on je wome presa~ekaju u Beogradu, ve} su u no}i izme|u 15. i 16 {ao u Zemun i odatle daqe u izbegli{tvo. avgusta ~amcem pre{li u Pan~evo, a odatle u siPreminuo je 1822. mitropolit koga wegova gurnost {taba ruske Dunavske armije u Vla{koj. pastva po dobru jedino pamti kao inicijatora Kara|or|e je brzo vojno stabilizovao stawe u obnove zadu`bine despota Stefana Lazarevi}a, zemqi i èleo iskoristiti priliku da se ratomanastira Manasija.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak4.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak, i prvi dan na poslu, mo`e biti prili~no konfuzan. Mnogo pri~a i detaqa, zaostalih obaveza i sastanaka, ali i odsutnih saradnika, {to mentalno, {to fizi~ki. Naoru`ajte se strpqewem!

BIK 20.4-20.5.

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Device, pa i stabilnu qubavnu situaciju. Nema vatrometa u me|usobnom odnosu, ali ima povrerewa, razumevawa i podr{ke. Obostrana vernost.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

4. januar 2010.

Budite veseli, optimisti~ki raspoloèni jer se od vas o~ekuje onaj detiwasti ton i radoznalost koju drugi te{ko postiù. Brige prepustite starijima, neka pametuju, a vi radite i putujte, druè}i se! Prakti~ni ste i realni, pa se prema poslu odnosite analiti~no. Nemojte se gubiti u detaqima, da ne biste izgubili iz vida osnovni pravac delawa. U qubavi je pravo vreme za razgovor i budu}e planove. Glamur se nastavqa, {to vam prija u svakoj situaciji. Nova godina, svetska i ona lokalna, prava je prilika da zasijate u svom punom sjaju. Prisutni ste u javnosti i pozitivno prihva}eni. Moè se! Promenqivog ste raspoloèwa, ali vam previ{e pameti i razmi{qawa ne}e pomo}i da iza|ete iz te situacije. Radije budite strpqivi i pustite da se stvari odvijaju svojim tokom, kada im do|e vreme.

VAGA 23.9- 23.10.

Jo{ uvek ste ozbiqni za svoje godine, da li zbog zime ili briga. Preuzimate na sebe odgovornost i trudite se da ponesete glavni deo tereta, dokazuju}i saradnicima na poslu da vi to mo`ete.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Pred sobom i daqe, nadaqe, imate neke nove planove i potrebe, o~ekivawa i susrete. Planine okupane snegom vas zovu na skijawe, pa nemojte ~asiti ni ~asa, ve} spakujte opremu i krenite!

Odmor vam je prijao, a izgleda i da }e se produ`iti, jer su mnogi spojili dane praznika u jedan veliki hepening, pa ne}ete imati s kim da sara|ujete. U~inite i vi isto, da ne biste radili uprazno.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Posao kao da nije ni prestajao, pa ako niste otputovali negde daleko, ~ini vam se kao da se ni{ta novo ni ne de{ava. I tu ste sasvim u pravu, jer va{ Mars ide retrogradno, unazad. [etwe?

Koji danas be{e dan? Bi}e da je ponedeqak, ali kao i da nije. Dani se ni`u, sve isti i sli~ni, pa se vrtite ukrug, sem ako se ne organizujete po nekim svojim naho|ewima. Dru{tveni ste. Divni dani za vas! Danas bi se partner mogao predomi{qati i pokvariti vam planove, mada su{tinski i ne, jer ste veoma samostalni i snala`qivi. Praznici jo{ uvek traju za vas, a sve radwe rade!

TRI^-TRA^

Kameni stomaci

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

-1

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 10 Ni{

Fudbaler kijevskog Dinama Andrej [ev~enko i wegova supruga Kristen Pazik svojim su zavidnim trbu{wacima uspeli da zasene lepotu karipskih pe{~anih pla`a. Kao i ve}ina svetskih selebritija, i porodica [ev~enko je odlu~ila da praznike provede na toplim Karibima. Fudbaler i wegova supruga Kristen vreme su provodili br~kaju}i se u pli}aku sa svojim sinovima. Osim lepe porodi~ne slike, Andrej i Kristen zapawili su i svojim trbu{nim mi{i}ima. Andrej kao fudbaler i Kristen kao model ponosno su pokazivali svoja savr{ena tela.

Evropa

I VETROVITO

Madrid NOVI SAD: Ujutro mraz. Pre podne sun~ano, po podne umereno obla~no. Vetar pre podne slab, po podne umeren jugoisto~ni, poja~an tokom no}i. PriRim tisak iznad normale. Temperatura od -8 do 1 stepen. VOJVODINA: Ujutro mraz, tokom dana sun~ano i hladno. Po podne naoLondon bla~ewe. Vetar slab jugoisto~ni, po podne poja~an, posebno u ju`nom Banatu. Cirih Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od -12 do -5 stepeni, a maksimalna od -1 do 2 stepena. Berlin SRBIJA: Ujutru mraz, tokom dana sun~ano i hladno. Od sredine dana umeBe~ reno naobla~ewe, ali bez padavina. Vetar slab jugoisto~ni, krajem dana poja~an u Pomoravqu i Podunavqu. Pritisak iznad normale sa tendencijom opaVar{ava dawa krajem dana. Minimalna temperatura od -12 do -4, a maksimalna od -1 na jugoistoku do 3 stepena na zapadu Srbije. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak obla~no uz poja~anu Moskva ko{avu i mogu}u ledenu ki{u ujutru i pre podne. Po podne malo toplije s povremenom ki{om. U sredu jo{ toplije i vetrovito prepodne, a popodne ko{aOslo va slabi i po~iwe ki{a. U ~etvrtak i u petak toplo i promenqivo obla~no s povremenom ki{om. Temperatura iznad 10 stepeni. Za naredni vikend pono- St. Peterburg vo zahla|ewe. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su ne{to povoqnije, ali termi~ki uslovi zahtevaju oprez kod cerebro-vaskularnih bolesnika. Tipi~ne meteoropatske reakcije se mogu o~ekivati u ne{to bla`oj formi nego prethodnih dana. Preporu~uje se adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim ~asovima, jer su u celoj zemqi minimalne temperature u domenu hladno i veoma hladno.

VIC DANA

14 9 14 1 4 1

Obja{wava baka unuci velike ìvotne tajne: - Zna{, u ìvotu svake ène postoji samo jedna velika, prava qubav. - A ko je to bio kod tebe, bako? - Mornari...

SUDOKU

-3 -11 -4 15

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-6

8 5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

8 2 6 9 3 5 4 1 7 TISA

SAVA

194 (-18)

Slankamen

436 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

272 (-18)

Zemun

498 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

471 (33)

Bogojevo

258 (-18)

Pan~evo

500 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

389 (16)

Tendencija porasta

Smederevo

600 (2)

Titel

456 (4)

NERA

Novi Sad

327 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

590 (148) N. Kne`evac

Bezdan

Ba~. Palanka 290 (-11)

185 (21)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

466 (38) S. Mitrovica 607 (13) Beograd

6 3

4 5

3 5 9 4 7 1 8 6 2 7 3 5 1 9 6 2 8 4

455 (2)

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

4 7 1 2 6 8 3 9 5

9 4

1 8 4 5 2 7 6 3 9 9 6 2 8 4 3 7 5 1

6 9 3 7 5 2 1 4 8

236 (4)

4 9

5 6

5 1 7 3 8 4 9 2 6

2 4 8 6 1 9 5 7 3 Re{ewe iz pro{log broja