Dnevnik 4.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 4. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22948 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

S VI[IM CENAMA U\OSMO U 2011.

NOVU GODINU VOJVO\ANI DO^EKALI KOD KU]E I NA TRGOVIMA

Tre`wewe uz nova poskupqewa str. 4

INTERVJU RASIM QAJI], MINISTAR RADA I SOCIJALNE POLITIKE I LIDER SDPS-a

– Ekonomska situacija je tako lo{a, qudi se lo{e ose}aju i na izborima }e glasati protiv onoga ko je na vlasti, bio taj kriv ili ne. Prvi put posle 20 godina bira~i se ne}e opredeqivati na osnovu stavova o velikim politi~kim temama ve} zavisno od vlastitog materijalno-socijalnog statusa. Ova vlada mora da deluje u uslovima najve}e svetske krize, a qudi kojima je lo{e glasa~kim listi}em }e hteti da kazne nekoga ko je na vlasti – ka`e za „Dnevnik“ ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}. str. 3

Foto: R. Hayi}

Opozicija nije jaka da izazove izbore

Mladost i vatromet parirali mrazu

str. 7 i 11

INTERVJU NAKON LIKVIDACIJE STARIJEG BRA^NOG PARA NA NOVOSADSKOM TELEPU

DIREKTOR UPRAVE CARINA PREDRAG PETRONIJEVI]

Novi skeneri love {verc na granicama

Osumwi~eni za svirepo ubistvo uhap{en za 12 sati

U modernizaciji Carine, osim projekta novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema NCTS, rekonstrukcije i dogradwe infrastrukture, kao kapitalna se isti~e nabavka 11 novih skenera za neinvazivni pregled robe, od kojih }e prvih pet sti}i krajem meseca. – Re~ je o ure|ajima najnovije generacije, koje nema mnogo zemaqa – ka`e direktor Uprave carine Srbije Predrag Petronijevi}. – Wihovom nabavkom dajemo novi kapacitet ~itavom bezbednosnom sistemu Republike Srbije.

Novosadska kriminalisti~ka policija rasvetlila je te{ko ubistvo na novosadskom Telepu i uhapsila Aleksandra Slankamenca, zvanog Ceping (1966) iz Novog Sada pod sumwom da je po~inio ovaj zlo~in.

On je li{en slobode svega nekoliko sati po prijemu inforamcije da

su u porodi~noj ku}i u Panonskoj ulici 4 prona|ena be`ivotna tela Novosa|ana Rozalije Pali} (1931) i Josipa Diwesa (1934). Slankamenac se tereti da je 30. decembra ubio ovo dvoje Novosa|ana, a zatim odneo iz wihove ku}e novac i zlatan nakit.

str. 13

str. 5

NAKON [TO JE NEUROHIRURG EUGEN SLAVIK PRAVOSNA@NO OSU\EN ZA PRIMAWE MITA

Oduzeta prva lekarska licenca za rad

str. 12

SPORT

str. 16 – 21

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Tadi}: Srbija vi{e ne sme propustiti nijednu {ansu 3 Stanti}: Ne verujemo u Tomu

Ekonomija

11 U Subotici ro|ene trojke na po~etku 2011.

11 Na Pali}u led opasno tanak

Crna 4 Propise u Srbiji tuma~i kako ko ho}e 5 U finansijama plate sjajne, u proizvodwi o~ajne BODIROGA NAJBOQI U EVROLIGI U 21. VEKU

PROTEKLU GODINU OBELE@ILI TENISERI

Tre}e doba 6 Stezawe kai{a do posledwe rupe

Novi Sad 9 Mirova}e cene gradskog prevoza

13 Voz pregazio nepoznatu `enu

Dru{tvo 14 Srce u rukama odlika{a 14 Jedni bez za{tite, drugi bez sankcija 14 Biomasa greje poqoprivredne {kole

Reporta`e 15 Pre`iveo komu i deset operacija

Hladno i obla~no NAJBOQI RUKOMETA[I U KOVILOVU

SVE VE]A UZBU\EWA NA „DNEVNIKOVOM” TURNIRU

[IROM VOJVODINE BIRANI NAJBOQI SPORTISTI

Najvi{a temperatura -1 °S

POLITIKA

utorak4.januar2011.

DNEVNIK

c m y

2

PREDSEDNIK BORIS TADI]

SKUP{TINA SRBIJE

Parlament usvojio 262 zakona Skup{tina Srbije je u 2010. godini imala veoma intenzivnu zakonodavnu aktivnost i uspela da usvoji znatno vi{e zakona nego {to joj je Vlada prosledila na razmatrawe.

– Vlada Srbije je u 2010. godini odr`ala 174 sednice s ukupno 3.200 ta~aka dnevnog reda, na kojima je usvojen 191 zakon i 330 uredaba – izjavio je Tanjugu {ef Vladi-

ne Kancelarije za saradwu s medijima Milivoje Mihajlovi}.

Skup{tina Srbije je u 2010. godini odr`ala ukupno 19 sednica, na kojima je izglasano 262 zakona i 49 drugih akata, me|u kojima su deklaracije o osudi zlo~ina nad Srbima i u Srebrenici, Zakon o Narodnoj skup{tini, republi~ki buxet za 2011. godinu i odluka o ukidawu obaveznog slu`ewa vojnog roka.

Predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} ocenila je

u izjavi Tanjugu 2010. godinu kao veoma uspe{nu, i izrazila uverewe da }e poslanici nastaviti taj trend i u narednoj godini. Ona je rekla da }e se parlamentarci u 2011. godini baviti aktima koji }e omogu}iti daqu standardizaciju odre|enih oblasti s evropskim zakonodavstvom, popravqawem sistemskih zakona, kao i potvr|ivawem me|unarodnih sporazuma i ugovora, koji }e omogu}iti boqe trgovinske odnose i saradwu Srbije s drugim zemqama. Predsednica srpskog parlamenta je kao najzna~ajnije usvojene akte u pro{loj godini izdvojila Rezoluciju o osudi zlo~ina u Srebrenici, ali i Zakon o Narodnoj skup{tini i Poslovnik o radu najvi{eg zakonodavnog tela, koji, kako je istakla, predstavqaju korak daqe u samostalnosti parlamenta.

Poslanici su u 2010. godini odr`ali 12 sednica u okviru redovnog prole}nog i jeseweg zasedawa, kao i sedam vanrednih sednica. Najobimnija je bila druga sednica prole}nog zasedawa, sa ~ak 94 ta~ke dnevnog reda, zatim prva u tom zasedawu s 38 ta~aka na dnevnom redu, ali i tre}a sednica jeseweg zasedawa, na kojoj su parlamentarci debatovali o 36 zakonskih predloga i drugih akata.

Tender za TV-prenose Slavica \uki}-Dejanovi} je izjavila da }e u januaru biti raspisan tender za TV-prenose skup{tinskih sednica.

– Za televizijski prenos sednica u skup{tinskom buxetu je predvi|eno 80 miliona dinara – rekla je ona.

Tender mora da bude raspisan po~etkom godine da bi bilo direktnih prenosa redovnog zasedawa koje po~iwe 1. marta. Me|utim, „vanredna zasedawa su sasvim mogu}a i u januaru, i u februaru, {to zna~i da pre toga moramo obezbediti javnost u radu, kazala je predsednica Skup{tine. Vanredno zasedawe se odr`ava ako to zatra`i Vlada Srbije ili 84 poslanika. Po re~ima predsednice, budu}e TV-prenose obavqa}e oni koji daju najboqu ponudu i obezbede da veliki broj gra|ana mo`e pratiti rad Skup{tine. Slavica \uki}-Dejanovi} je istakla da

Skup{tina prvi put sada ima novac za pla}awe direktnih prenosa – obezbedila je 80 miliona dinara u svom buxetu za prenose u 2011. godini. Ona je dodala da ipak jo{ nema mogu}nosti da Skup{tina ima poseban, svoj TV-kanal.

– Kada budemo imali skup{tinski kanal i kad budemo pratili vaqano i na{u nadzornu funkciju, rezultate parlamentarne diplomatije, bilo da nam dolaze gosti ili na{e delegacije idu, kad budemo pre svega pratili rad odbora, gra|ani }e imati uvid u to {ta zapravo poslanici rade – kazala je Slavica \uki}-Dejanovi}.

Predsednica je rekla da je nekada obeshrabruju}e ono {to gra|ani vide u TV-prenosu: – Sla`em se da nisu svi poslanici podjednako odgovorni, ali parlament radi krajwe ozbqno – kazala je Slavica \uki}-Dejanovi}.

ISTRA@IVAWE

[ta }e biti s Kosovom?

Gotovo polovina gra|ana Srbije `eli da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije, ali tek svaki deveti misli da }e Kosovo ponovo i biti u sastavu Srbije, pokazuju rezultati istra`ivawa javnog mwewa „Kako gra|ani Srbije vide tranziciju“. Prema rezultatima ovog istra`ivawa, 19 odsto gra|ana `eli da se Kosovo podeli na srpski i albanski deo, a najmawe je onih, po {est odsto, koji bi `eleli da Kosovo dobije puno me|unarodno priznawe ili da ostane pod protektoratom me|unarodne zajednice. Me|u odgovorima nije se na{ao najekstremniji stav da bi Srbija trebalo da prizna Kosovo i s wim uspostavi dobrosusedske odnose.

Najve}i broj ispitanika, 38 odsto, na pitawe {ta misli da }e se stvarno desiti sa statusom Kosova i Metohije, smatra da }e Kosovo dobiti puno me|unarodno priznawe i da }e Srbija morati da se pomiri s tim. Jedan od autora istra`ivawa Milo{ Mojsilovi} navodi da, kao {to nijedna politi~ka stranka nema stav da Srbija treba da prizna Kosovo i Metohiju kao nezavisnu dr`avu, tako nema nijedne stranke ~iji bi glasa~i bili ve}inski za pomenutu opciju.

Bira~i i simpatizeri Liberalno-demokratske partije u ne-

{to ve}oj meri `ele da se kona~nim i potpunim otcepqewem Kosova Srbija oslobodi tog problema. Ideja o podeli Kosova mogla bi imati izvesnu podr{ku bira~a Demokratske stranke – 27 odsto, ali je ipak ve}ina glasa~a demokrata – 44 odsto, rekla da bi Kosovo i Metohija trebalo da ostane u sastavu Srbije. U pogledu `eqe da Kosovo i Metohija ponovo bude deo Srbije najjedinstveniji su bira~i Srpske radikalne stranke, a slede ih bira~i Demokratske stranke Srbije, Socijalisti~ke partije Srbije i Srpske napredne stranke. Bira~i svih stranaka, u relativnoj ve}ini, smatraju da }e Kosovo dobiti punu nezavisnost, pa se ta ve}ina kre}e od 31 odsto, u slu~aju bira~a radikala, pa sve do 66 odsto u slu~aju bira~a Liberalno-demokratske partije.

Gra|anima je, po rezultatima istra`ivawa, Kosovo i Metohija bli`a od Evropske unije, pa 40 odsto ispitanika smatra da je va`nije o~uvawe Kosova u sastavu Srbije nego pribli`avawe Uniji.

Istra`ivawe javnog mnewa „Kako gra|ani Srbije vide tranziciju“ sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1.813 ispitanika na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije.

Srbija vi{e ne sme propustiti nijednu priliku Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da 2011. godina mora biti posve}ena realizaciji razvojnih ciqeva od kojih }e zavisiti dobrobit gra|ana i dr`ave u predstoje}oj deceniji.

– Srbija ove godine mora da dobije status kandidata za ~lanstvo u EU, da zavr{i saradwu s Ha{kim tribunalom, da okon~a reformu pravosu|a,

Srbija, za razliku od mnogih zemaqa u okru`ewu, prona|e put iz ovih te{kih okolnosti u kojima je danas.

– ^ekaju nas jo{ brojna isku{ewa. Kompleksan je politi~ki proces pred nama, a spoqnopoliti~ki dijagram nije jednostavan i nije najpovoqniji za re{avawe ekonomskih problema. Ali, situacija je takva kakva jeste – rekao je

Me{oviti izborni sistem – Izbori u ovom trenutku nisu produktivni i sami po sebi ne donose ni{ta novo jer i stranke koje se zala`u za izbore nisu iza{le ni sa kakvim re{ewima za ekonomsku krizu ili s planom, imaju}i u vidu te{ko}e s kojima se suo~avaju zemqa, privreda i gra|ani – rekao je Tadi}.

On se zalo`io i za promenu izbornog sistema.

– Mislim da nam je mnogo primereniji me{oviti izborni sistem, u kojem ima i proporcionalno definisanih glasova, ali i deo poslanika biva izabran na ve}inskim izborima direktno od gra|ana, da bi gra|ani znali ko su qudi odgovorni za wihove probleme i ko je odgovoran da realizuje plan koji se defini{e na po~etku izbora. Mnogo problema poti~e od toga {to je na{ politi~ki sistem nedovoqno efikasan, i nekad se ne zna ko je za {ta odgovoran – konstatovao je Tadi}. da donese zakon o restituciji, da nastavi borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i da zavr{i neke kapitalne infrastrukturne projekte – rekao je Tadi} u intervjuu agenciji Tanjug.

Po wegovim re~ima, Srbija je kao nedovr{ena ku}a.

– Te{ko}e koje danas ose}aju svi gra|ani posledica su ~iwenice da je mnogo toga neu~iwenog {to je moralo biti dovr{eno u mnogim decenijama u pro{losti, ali istovremeno, i nedovoqno odlu~nosti nas danas da pokrenemo neke procese koji su veoma te{ki i riskantni, ali za koje mora da se pla}a cena – istakao je predsednik Tadi}.

On je rekao da je spreman da u narednom periodu situaciju u kojoj smo analizira sa svojim politi~kim partnerima, ali ne samo s wima ve} i s intelektualcima, ekspertima, profesorima, predstavnicima nevladinih organizacija, da bi sagledali mogu}nosti da

Tadi} i istakao da, uprkos okolnostima, Srbija mora sna`no da u|e u evropske integracije i reforme. – Moramo, tako|e, da budemo optimisti~ni, da ne podle`emo atmosferi koja je onespokojavaju}a, atmosferi u kojoj se izvla~i zakqu~ak da nema nikakve {anse i da je sve bezvredno. To uop{te nije istina.

Moramo biti optimisti~ni jer imamo stvarno realne kapacitete da iza|emo iz ove krize.

Predsednik je ukazao na to da je na{a zemqa iz pro{losti nasledila i tradicionalne slabosti u privre|ivawu i administraciji, ali i naviku da propu{ta prilike: – Srbija nikada ne propusti priliku da propusti priliku, mi smo zemqa koja je propu{tala mnogo prilika, i posledwih godina, ne samo u proteklih nekoliko decenija, i vi{e nemamo pravo ni na jednu propu{tenu priliku – objasnio je Tadi}, i ukazao na

to da }e na{a zemqa u 2011, bez obzira na ne sasvim povoqne spoqnopoliti~ke okolnosti, morati sna`nije da nastupi u procesu evrointegracija i reformi.

Srbiji je, po wegovom mi{qewu, potreban nacionalni konsenzus o pitawima razvoja, a ne serija neprekidnih vanrednih izbora jer to zna~i vanredno stawe u politi~kom smislu u kontinuitetu i iskqu~uje mogu}nost da ozbiqno radimo na re{avawu problema gra|ana.

– Ako budemo `iveli u neprekidnom izbornom vremenu, ne}e ni administracija, niti }e ministri, niti }e politi~ari, niti }e bilo ko obavqati svoje nadle`nosti i bi}emo u permanentnoj nedovr{enosti, {to ne}e biti dobro za nas – istakao je Tadi}. – Velika je stvar da neka zemqa ima izborni proces koji je redovan. Za Srbiju je i to dokaz da je uspostavila politi~ku stabilnost, {to }e da cene i Evropska unija i investitori, a bez investitora i EU nema ni poboq{awa `ivota gra|ana.

Tadi} stoga o~ekuje ozbiqnu raspravu o strate{kom planu razvoja „Srbija 2020“, da bi se taj, kako je istakao, nadstrana~ki dokument una-

predio, ako je mogu}e, novim sugestijama i re{ewima.

– Mi smo narod poznat po tome {to je {ampion u improvizaciji, ali realizacija i dono{ewe planova nikako nam ne ide. Ja to mogu kao psiholog da razumem, ali se od toga ne

Razmisliti o rekonstrukciji Povodom najavqenih razgovora predstavnika vladaju}e koalicije o rekonstrukciji Vlade, Tadi} je rekao da }e o toj temi biti re~i ovih dana: – Potrebno je mirno i trezveno razmisliti o tome {ta treba u~initi, i napraviti plan o obavezama i zadacima, imaju}i u vidu plan koji smo dali gra|anima uo~i izbora 2008. godine i onda razmisliti o tome da li treba sprovesti rekonstrukciju ili treba imati neka druga re{ewa – rekao je on. `ivi boqe – kazao je Tadi}.

Predsednik Srbije je, ipak, uveren u to da }e „Srbija 2020“ postati nacionalni plan i da }e svi dru{tveni ~inioci dati trezveniji sud o wemu posle novogodi{wih i bo`i}nih praznika.

Cvetkovi}: Vanredni izbori bi sve zaustavili Vanredni izbori su veoma lo{ predlog, smatra premijer Mirko Cvetkovi}, i podse}a na to da je Vlada duboko za{la u drugu polovinu mandata, nalaze}i se pred velikim poslovima i izazovima.

– Ako bi se sredinom godine raspisali izbori, svi poslovi bi stali. To je za mene potpuno besmisleno, ~ak {tetno za dr`avu i gra|ane – upozorio je Cvetkovi}.

Govore}i o rekonstrukciji Vlade, on je najavio da }e to pitawe biti razmatrano tokom januara. Ukoliko bude postignut dogovor o rekonstrukciji, smatra Cvetkovi}, tek onda bi trebalo i}i na precizirawe broja ministara i ministarstava.

– Predstoje}i dijalog Beograda i Pri{tine je zna~ajna diplomatska pobeda Srbije – ocenio je Cvetkovi}, dodaju}i da je stvorena veoma pozitivna klima. – Srbija

je, odmah nakon rezolucije, formirala tim i bili smo i pre nekoliko meseci spremni za po~etak pregovora, kao {to smo i danas.

Po Cvetkovi}evoj oceni, druga strana u pregovorima ima odre|ene unutra{we probleme.

– U ovom trenutku niko ne gleda na nas kao neki faktor koji tu ote`e. Naprotiv, mi smo oni koji guraju, koji `ele da to {to pre ide napred zakqu~io je Cvetkovi}.

JOVAN KRKOBABI]

Vladu niko ne mo`e da obori – Ovu Vladu ne mo`e oboriti niko, osim ona sama sebe – izjavio je u intervjuu FoNetu potpredsednik Vlade Srbije i lider Partije ujediwenih penzionera Srbije Jovan Krkobabi}.

On je naglasio da je vladaju}a koalicija dovoqno jaka da zavr{i mandat do prole}a 2012. godine, dok opozicija nema kapacitet da obori Vladu. Krkobabi} je ocenio da je Vlada stabilna, isti~u}i da PUPS ima dobru saradwu sa svojim koalicionim partnerima Socijalisti~kom partijom Srbije i Jedinstvenom Srbijom, kao i sa svim stranakama ~lanicama vladaju}e koalicije.

Budu}i da je Vlada sastavqena od vi{e stranaka, normalno je, po Krkokabi}evim re~ima, da ponekad ima razlika u mi{qewu do dono{ewa odluka, koje se,

uglavnom, usvajaju jednoglasno.

– Mislim da }e tako biti i u budu}nosti, da }e se izbori odr`ati na prole}e 2012. godine i da }emo, kao vladaju}a koalicija i Vlada, jedinstveno pro}i kroz taj proces – rekao je Krkokabi}.

On je izjavio da me|u ~lanicama vladaju}e koalicije nije bilo re~i o rekonstrukciji Vlade, ali da wemu rekonstrukcija ne smeta, ako lideri stranaka o tome postignu saglasnost. Po Krkobabi}evom mi{qewu, rekonstrukcija Vlade mora imati odre|eni efekat i tom procesu se mora pri}i s punom ozbiqno-

{}u da bi se u najkra}em roku videlo {ta }e to doneti.

– Danas s ponosom mogu da ka`em da smo usvojili najbla`u reformu sistema penzijskog i invalidskog osigurawa u Evropi – istakao je on.

Krkobabi} je rekao da ne poznaje ~elnike sindikata i da s wima nije razgovarao o reformi i iznosu penzija. Po wegovim re~ima, qudi iz sindikata se ne bave svojim poslom, brigom o radni~koj klasi i wenom polo`aju, ve} pitawima koji nisu u skladu s wihovom ulogom.

– Pojava sindikata na kongresima politi~kih partija govori sama po sebi o tome – zakqu~io je Krkokabi}.

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

RASIM QAJI], MINISTAR RADA I SOCIJALNE POLITIKE I LIDER SDPS-a

Opozicija nije jaka da izazove izbore – Ekonomska situacija je tako lo{a, qudi se lo{e ose}aju i na izborima }e glasati protiv onoga koji je na vlasti, bio taj kriv ili ne. Ovo }e fakti~ki biti prvi izbori posle 20 godine gde se bira~i ne}e opredeqivati na osnovu stavova o velikim politi~kim temama: EU, Kosovo, Hag, reforme, ve} zavisno od vlastitog materijalnosocijalnog statusa. To jeste problem ove vlade, {to mora da deluje u uslovima najve}e krize koja je pogodila svet, a qudi kojima je lo{e glasa~kim listi}em }e hteti da kazne nekoga ko je na vlasti. Desilo bi se to i sa SNS-om da je na vlasti – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ ministar rada i socijalne politike i lider SDPS-a Rasim Qaji}. z [ta }e to u ovoj godini u~initi Vlada da bi koalicija izbegla izborni debakl o kojem govorite?

– Nastoja}emo da mewamo dosada{wi model ekonomskog razvoja koji se pokazao neodr`ivim. Moramo qudima da vratimo nadu i optimizam, ukoliko mislimo da nastavimo da sprovodimo reforme i borimo se protiv negativnih efekata globalne ekonomske krize. Ne}e nam mnogo pomo}i ako tvrdimo da je sve bajno i krasno, a qudi vrlo lo{e `ive i to nezadovoqstvo se ose}a, i ne mo`e se ni na koji na~in sakriti. Mislim da i drugi ~lanovi Vlade imaju isti utisak. Na{a privreda jeste ozbiqno obolela, a za to nije kriva ova vlada. Najve}i deo problema s kojima se suo~avamao je nasle|en. Nijedno veliko politi~ko pitawe nije re{eno od 2000. godine, privreda Srbije ima strukturne probleme koji su deo ne~ega iz pro{losti, a i sada se bavimo time, i na to se nadovezala kriza.

Objektivno se Vlada Srbije borila s efektima krize u 2010. godini i donela nekoliko paketa ekonomskih i socijalnih mera koji su ubla`ili posledice. Imamo prve pokazataqe za izlazak, ali se to ne ose}a u `ivotu gra|ana koji

Na{ partner jeste i prvi izbor }e biti DS, ali to ne zna~i da ne}emo razgovarati i s drugim strankama kada su predizborne, a posebno postizborne koalicije u pitawu jo{ uvek te{ko `ive. Ne `elim da pripi{em krivicu Vladi u kojoj sedim, jer realno nije odgovorna, po{to se suo~avala s ne~im {to je deo ekonomskog i politi~kog nasle|a Srbije.

to da je Srbiji kona~no potrebna stabila vlada s mawim brojem koalicionih partnera i ~lanova. Dosada{wi izborni rezultati nisu omogu}avali da se takva napravi, ve} je, osim politike, i matemati-

Mewamo se svi, pa i SPS z Kako vam je bilo sa socijalistima u Vladi, deset godina nakon bitke da im vidite le|a?

– Dobro je {to idemo napred, {to se svi mewamo, a mewaju se i socijalisti, vi{e nisu oni od pre decenije. Verovatno smo se i mi iz DOS-a u neku ruku izmenili. To jeste uslov progresa i napretka. Mislim da je najva`nije to {to u Srbiji vi{e nemamo onaj stepen podela i polarizacije na izdajnike i patriote, plave i crvene, i {to imamo otvorenu debatu u dru{tvu i na politi~koj sceni, a na kraju krajeva, gra|ani na izborima daju ocenu svakome. z Pri tom je veliki deo Vlade prepoznatqiv gra|anima ve} deset godina jer sve vreme sedi u zdawu u Nemawinoj?

– Ta~no je. Mawe-vi{e to su sve stranke ~lanice DOS-a, u razli~itim kombinacijama, uz to je nadodat SPS. Duboko sam uveren u

Zukorli} nanosi {tetu Bo{wacima z Muftija Moamer Zukorli} u{ao je u politiku agresivnim zahetvom za autonomijom Sanyaka, pri ~emu pomiwe i delove Crne Gore?

– Wegov koncept je nerealan. On zadire u princip nepovredivosti granica. Crna Gora je samostalna, nezavisna dr`ava, a on tra`i autonomiju koja bi obuhvatala podru~je dve nezavisne i suverene dr`ave. Ovo je nerealisti~ki koncept od kojeg {tete ne}e imati ni Srbija ni Crna Gora nego samo qudi koji `ive u Sanxaku. Wegovim bavqewem politikom najvi{e }e izgubiti vera i verska zajednica, zatim politika, ali najve}i gubitnici wegovog delovawa bi}e gra|ani u Sanxaku. To je parola koja }e stvoriti sliku politi~ke nestabilnosti u celom regionu, koji hroni~no pati od nedostatka investicija i lo{e razvijene infrastrukture. Osnovni uslov da to izmenite je pravna sigurnost, a u atmosferi kada je Sanxak stalno na prvim stranicama {tampe, s ovako zapaqivim Zukorli}evim izjavama, s takvom retorikom, svaki investitor }e be`ati.

ka odlu~ivala o sastavu svih vlada od 2000. godine, pa je bio DOS s 18 stranaka u vladaju}oj koaliciji, a sada imamo 11 stranaka, {to direktno u~estvuju ili indirektno podr`avaju Vladu. To ote`ava rad, proces usagla{avawa, postizawa konsenzusa, morate da zadovoqite interese svih aktera u woj. Srbiji sigurno predstoji ukrupwavawe politi~ke scene, weno pojednostavqewe i nema dugoro~no stabilnosti u zemqi dok se broj stranaka ne svede na razumnu meru. Kad to ka`em, mislim i generalno u registru, ali i vezano za prisustvo stranaka u parlamentu i Vladi. z Ho}e li biti izbora 2011. godine i da li }e se na wima scena polarizovati na blok oko DS-a i onaj oko SNS-a?

– U Srbiji te{ko mo`ete predvi|ati ne{to du`e od tri meseca, a kamoli da u ovakvoj situaciji predvidim da li }e u 2011. godini biti izbora. S ove distance ne vidim {ta bi ih moglo izazvati jer opozicija nije dovoqno jaka i

organizovana da ih izazove. Pre do wihovog raspisivawa mo`e do}i zbog lo{e materijalne i socijalne situacije, ukoliko se ambijent ne popravi. Dakle, mogu ih izazvati {trajkovi, sindikati, nezadovoqstvo radnika, pre nego aktivnost opozicije. Objektivno ipak ne vidim da }e biti vanrednih izbora, a prakti~no ve} u jesen ove godine po~iwemo kampawu za izbore u prvom kvartalu 2012. godine. I tada, hteli da priznamo ili ne, polarizova}e se scena oko ova dva bloka, SNS-a i DS-a, kao dve najve}e politi~ke grupacije. Tu }e ove ostale stranke tra`iti prostor za politi~ko pre`ivqavawe, ili u formi koalicije ili samostalnog nastupa, ali sasvim je sigurno da }e se glavna bita voditi izme|u demokrata i napredwaka. z ^esto se pomiwalo pitawe da li SDPS i Rasim Qaji} mogu sa SNS-om i Tomislavom Nikoli}em?

– Va`no je da u Srbiji vi{e nema onog stepena polarizacije kao dok su postojali suprotstavqeni DS i SRS kao dijamentralne politi~ke koncepcije s jasnom situacijom. Znali ste da ne mo`ete s onima koji zemqu vuku nazad, protive se ulasku u EU i prihvatawu sistema vrednosti koji va`i u gotovo celoj Evropi. Danas vi{e te polarizacije nema, i to je dobro. Sve stranke su prakti~no proevropski orijentisane. Na{ partner jeste i prvi izbor }e biti DS, ali to ne zna~i da ne}emo razgovarati i s drugim strankama kada su predizborne, a posebno postizborne koalicije u pitawu. [to se ti~e predizbornih koalicija, na{i uslovi }e biti prili~no jasni, uz garancije da se ispo{tuju, a postizborne }e zavisiti ne samo od politike ve} i od matematike. Razgovara}emo s mnogim strankama pre nego {to donesemo kona~nu odluku, a prvi sagovornik }e biti DS. z Otkud najednom u medijima sve u~estalije izjave tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a da je opstrukcija oko hap{ewa Ratka Mladi}a bilo do polovine 2008. godine? Ho}e li tu`ilac da ka`e da su Vlada Vojislava Ko{tunice i on li~no kao premijer spre~avali hap{ewe?

– Mislim da je najboqe da se fokusiramo na to da ovaj posao nije do kraja zavr{en i da Mladi} mora {to pre da bude u Hagu jer je cela zemqa ionako do sada pretpela ogromnu {tetu zbog wega i Gorana Haxi}a. Kada tu pri~u zavr{imo, treba sprovesti najopse`niju istragu o tome za{to taj posao nije okon~an ranije, da li je bilo opstrukcije, da li je neko mogao, a nije hteo.

Dragan Milivojevi}

REKLI SU \eli}: Tadi} }e sa svima razgovarati

Borovi}: La`ne procene

Nikovic: Ne o~ekujemo masovno useqavawe

– Strategija „Srbija 2020“, koju su, na inicijativu predsednika Srbije Borisa Tadi}a, izradili brojni stru~waci, predstavqa put ka ~lanstvu u Uniji – ka`e potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}.

On je najavio da }e Tadi}, posle oporavka od operacije Ahilove tetive, razgovarati sa socijalnim partnerima, sindikatima, lokalnim samoupravama, doma}im i stranim investitorima, nevladinim organizacijama i politi~kim strankama o tom planu, koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji u martu i prosledi ga parlamentu. \eli} je odbacio kritike da je Strategija „Srbija 2020“ predizborni program DS-a, i naglasio da u Srbiji postoje qudi koji su pretpla}eni kriti~ari, bez ijednog predloga.

– Da smo hteli da napravimo od toga predizborni program, vaqda bismo ga publikovali na prole}e 2012. godine, a ne godinu i po ranije – rekao je \eli}, koji je koordinator Strategije.

Optimizam u politici je dozvoqen, ali ne i la`ne procene i obe}awa o sigurnom i mnogo boqem `ivotu koji nas ~eka u 2011. godini, izjavio je ju~e direktor Nove Srbije Borislav Borovi}. On je u pisanoj izjavi ocenio da pri~a predsednika Srbije Borisa Tadi}a o rekonstrukciji Vlade Srbije, pa odustajawe od we, predstavqa „najprovidniji trik“. „Guvernerova obe}awa o borbi protiv {pekulanata su u sferi crnog humora jer su bankarski i privredni {pekulanti zaradili ogroman novac na merama koje je on donosio“, naglasio je Borovi}.

Po wegovim re~ima, o obe}awima iz kabineta premijera Mirka Cvetkovi}a ne treba ni govoriti jer }e sve biti suprotno od onoga {to su obe}ali. Zadatak opozicije je, naveo je Borovi}, hitno dono{ewe alternativnog ekonomskog programa, koji }e mobilisati narod da u procesu politi~kog odlu~ivawa „zbri{e“ vlast.

– Ma|arska o~ekuje da }e 80.000 gra|ana Srbije zatra`iti weno dr`avqanstvo na osnovu zakona koji }e ove godine to omogu}iti Ma|arima koji `ive u drugim zemqama – izjavio je ambasador Ma|arske u Srbiji Oskar Nikovic.

Ankete su pokazale da je svaki tre}i Ma|ar iz Srbije zainteresovan za dr`avqanstvo Ma|arske.

– Ne o~ekujemo masovno useqavawe, ~ak ni onih koji budu stekli na{e dr`avqanstvo – rekao je Nikovic, i kazao da je Ma|arska i do sada davala olak{ice za zapo{qavawe qudi iz susednih zemaqa i da su oni koji su bili zainteresovani, ve} iskoristili tu pogodnost.

Nikovic je rekao da prakti~ne prednosti nisu glavni razlog iz kojeg je Ma|arska odlu~ila da Ma|arima iz drugih zemaqa omogu}i uzimawe paso{a.

– Ovaj na{ zakon, ova mogu}nost koju on pru`a, prvenstveno ima moralnu dimenziju za Ma|are koji su ma|arsko dr`avqanstvo izgubili zbog istorijskih okolnosti – kazao je Nikovic.

utorak4.januar2011.

3

TOMISLAV STANTI], G17 PLUS

Ne verujemo u Tomu – Na politi~koj sceni pro{le, 2010. godine, najve}e turbulencije i najvi{e razli~itih komentara izazvalo je osnivawe Ujediwenih regiona Srbije – smatra funkcioner G17 plus Tomislav Stanti}, koji isti~e da se uz sve razlike u tom savezu u kojem je i G17 plus, sla`u o tome da je {to pre potrebno promeniti politi~ki sistem u zemqi.

Promena celog politi~kog sistema je razlog zbog kojeg }e URS “najverovatnije uskoro” po~eti kampawu sakupqawa potpisa za promenu Ustava Srbije, naveo je Stanti} u razgovoru za na{ list.

On se sla`e s tim da je ta kampawa sli~na onome {to je uradila Srpska napredna stranka, ali smatra da nije dovoqno promeniti broj poslanika, kako to tra`e

tijom ~lan URS-a, rekao je da okupila „mnogo {iri front“ i da, kada je odlazila iz SRS-a, nije odvojila ~itavo krilo stranke kao Nikoli}.

– Tako da ne verujem u partnerstvo sa SNS-om – zakqu~io je funkcioner G17 plus na pitawe o eventualnim budu}im savezima.

Na pitawe o tome ko se od nekada{wih oponenata a danas saveznika promenio – G17 plus i Mla|an Dinki}, ili Maja Gojkovi}, Stanti} je kazao da iz razgovora s Majom Gojkovi} ne vidi velika razmimoila`ewa po kqu~nim pitawima, ali veruje da nekih razlika ima. Veruje i da se lider wegove stranke nije promenio, ve} da je promewen fokus politike G17 plus. On je pri tom podsetio na Dinki}evo

Maja Gojkovi} i Tomislav Stanti}: Ko se promenio Maja ili G17 plus?

napredwaci, ve} da treba mewati kompletan politi~ki sistem – izborni sistem, teritorijalnu organizaciju zemqe...

– To nije popularno – vidite da ima poprili~no negativnih komentara, posebno u smislu rastakawa zemqe, ali svako ko sakupqa potpise da bi se smawio broj poslanika, sigurno poentira – kazao je Stanti}.

Ipak, „svi mi znamo da je previ{e poslanika“, ali smatra da

priznawe da je kao ministar regionalnog razvoja poku{ao da radi na regionalizaciji zemqe ali da nije uspeo jer nije imao podr{ku.

Na pitawe kako u G17 plus vide protivqewe predsednika dr`ave Borisa Tadi}a konceptima regionalizacije koji ga, ka`e, podse}aju na ure|ewe zemqe iz 1974, Stanti} je odgovorio da G17 plus ne zagovara federalnu dr`avu i da razlike postoje samo

Profiteri i zastra{ivawe Stanti} ka`e da je svestan toga da su u Srbiji problemi druga~iji i da tema Kosova i Sanxaka ima, kako je naveo, svoju te`inu, ali da je pri~a o Vojvodini u tom nizu “spinovana” i “bez utemeqewa” jer tu `ivi 65 odsto Srba.

– Postoje oni koji politi~ki profitiraju od poku{aja da se qudi time zastra{e, a na{e qude nije te{ko zastra{iti s obzirom na to {ta se de{avalo u posledwih 20 godina. Dakle, mogu razumti da postoji skepsa i zebwa, da qudi nisu spemni da lako u|u u ovakav proces, me|utim, on je veoma va`an – smatra Stanti}.

Kako je kazao, „Kosovom i Sanxakom“ ne mo`e se obja{wavati za{to imovina jo{ nije vra}ena u lokalnu nadle`nost. ne bi trebalo povla~iti paralele izme|u onoga {to radi G17 plus, odnosno URS, i SNS. – Dok Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} vode SNS, ne mo`emo ra~unati na to da mo`emo biti partneri s wima – ka`e Stanti}.

G17 plus je „jedina partija koja ima jasnu distinkiciju u tom pravcu“ jer oni kod SNS-a, sem u retorici, ne vide toliko zna~ajne promene u politici u odnosu na to {to je radila Srpska radikalna stranka, naveo je na{ sagovornik, dodaju}i da su SNS uglavnom napravili radikali.

Ali, govore}i o Maji Gojkovi}, koja je ranije bila u SRS-u, a sada je sa svojom Narodnom par-

o brzini sprovo|ewa regionalizacije.

– Ne gajimo iluzije da ovaj posao mo`emo uraditi sami, ne mislimo da }emo da pobedimo na idu}im izborima, da imamo 51 odsto i sprovedemo regionalizaciju, ali o~ekujemo da qudi promene svoje vi|ewe, ukqu~uju}i i predsednika Tadi}a. Dakle, razumemo bojazan, me|utim, potpuno su razli~ita vremenska, istorijska, okru`ewa 1974. i danas. Mi ne zagovaramo federalnu dr`avu. Predla`emo projekat koji je uspeo svuda u Evropi.

U najve}em broju zemaqa to {to mi predla`emo funkcioni{e bez problema – ka`e Stanti}.

S. Nikoli}

Agencija se tek zaukala Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} izjavila je ju~e da je jedan od prioriteta Agencije u 2011. godini ja~awe kapaciteta, ali i rad na edukaciji zaposlenih.

Izra`avaju}i zadovoqstvo prvom godinom rada Agencije, koja je po wenim re~ima najte`a, Markovi}ka je navela da je primqeno 15.000 izve{taja o imovini funkcionera, ura|en registar wihove imovine, koji se mo`e na}i i na sajtu Agencije. Ona je navela da }e se taj registar u narednom periodu razra|ivati, dopuwavati i mewati u skladu sa promenama koje funkcioneri budu prijavqivali. Direktorka Agencije je podsetila i da su tokom 2010. godine vo|eni postupci po pitawima sukoba interesa, kao i da su izre~ene odre|ene mere funkcionerima.

4

EKONOMIJA

utorak4.januar2011.

ZA[TO REGISTAR INVESTITORA NIJE ZA@IVEO KAKO TREBA?

Propise u Srbiji tuma~i kako ko ho}e Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} izjavio je za na{ list da je u toku izrada softvera koji }e pokazati jasan „hodogram“ {ta je potrebno da op{tina uradi da bi napravila registar investitora jer se ponovo pokazalo da svako druga~ije tuma~i dr`avnu normu. Duli} isti~e da je registar investitora va`an za sve one koji odlu~e da kupe

we i `ivotnu sredinu i 14. oktobra, {to je bio rok do kad su sve lokalne samouprave morale da uvedu registar investitora, imenovao lice za vo|ewe evidencije na teritoriji grada.

Mr Borivoje Dun|erski, zamenik na~elnika Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove, koji je ovla{}en za vo|ewe registra investitora, obavestio je sve nadle`ne dr`avne organe – Osnovni, Apelacioni i Privredni sud u Novom Sadu, Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo, Ju`noba~ki upravni okrug – Odeqewe inspekcije rada, te Gradsku upravu za inspekcijske poslove da svaki organ iz svoje nadle`nosti dostavqa podatke koje predvi|a Pravilnik o uslovima i na~inu vo|ewa registra investitora.

Registar investitora sadr`i sve podatke o gra|evinskim dozvolama izdatim od 11. sep-

(Ne)podobnost investitora Za kupce stanova je posebno va`no da se u registru navedu podaci o sudskim i drugim sporovima i postupcima pred sudskim i drugim organima, o vo|ewu krivi~nog postupka protiv investitora i svi drugi podaci i ~iwenice koji se odnose na investitora, da bi gra|ani znali s kim imaju posla i da ga izbegnu prilikom re{avawa svog `ivotnog pitawa ako je to potrebno. Pravilnik predvi|a da je investitor du`an da dostavi registru primerak overenog ugovora, ukoliko proda objekat ili deo objekta u izgradwi, a osoba ovla{}ena za vo|ewe registra pribavqa}e od nadle`nog suda kopiju svakog overenog ugovora. stan ili drugu nekretninu od investitora kojeg ne poznaju jer }e saznati da li je pod sudskim sporom, da li je ikada nelegalno prodavao stanove, da li su protiv wega vo|eni postupci zbog nelegalne gradwe, da li je imao problema s inspekcijama...

– Nakon toga na gra|aninu }e biti odgovornost ako ga investitor prevari prilikom kupovine nekretnine – ka`e Duli}.

– Mi ne}emo dopu{tati da investitori varaju gra|ane, zato sam veoma zadovoqan {to su u Srbiji krenula hap{ewa onih koji su vi{e puta prodavali iste stanove, to }e se nastaviti, a softver }e biti dodatni na~in da se za{tite gra|ani i onemogu}i}e duplo kwi`ewe iste nekretnine.

Glavni grad Pokrajine se me|u prvima odazvao pozivu Ministarstva za prostorno planira-

tembra pro{le godine, kao i podatke o prometovanim nepokretnostima koje je dostavio Osnovni sud u Novom Sadu. Na gra|anima je da te podatke koriste i detaqno sve provere pre nego {to stan kupe, odnosno plate.

Po onoj narodnoj: tri puta meri, a onda seci.

Osnovni sud u Novom Sadu, kao nadle`an za overu potpisa na ugovoru o prometu nepokretnosti je do 10. decembra dostavio 69 ugovora o prometu nepokretnosti izme|u investitora i fizi~kih lica. U Gradskoj upravi napomiwu da lice zadu`eno za vo|ewe registra nema zakonska ovla{}ewa da spre~ava sumwivu prodaju stanova, ve} samo da vodi evidenciju o prodatim stanovima i da podatke o tome u~ini dostupnim zainteresovanim gra|anima, potencijalnim kupcima stanova. R. Dautovi}

Dinar nastavio da slabi

DNEVNIK

MINISTAR TRGOVINE SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Inflacija }e biti ni`a od lawske Inflacija u 2011. bi}e ni`a nego pro{le godine, a to }e zna~iti ne{to boqu kupovnu mo} i puniju potro{a~ku korpu, izjavio ministar za trgovinu Slobodan Milosavqevi}.

On je kazao da je projekcijom ekonomske politike za 2011. predvi|ena godi{wa inflacija od {est do osam odsto i da }e taj ciq biti ostvaren s obzirom na mere koje preduimaju Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija.

Ministar o~ekuje da }e biti nastavqen rast industrijske proizvodwe u 2011, navode}i da je u 2010. taj rast bio oko ~etiri odsto. „O~ekujem da }e u 2011. rast bruto doma}eg proizvoda biti oko tri odsto i to je taj mali boqitak koji bi trebalo da se ne{to vi{e nego u 2010. oseti u `ivotima obi~nih qudi“, ka`e on. „Optimista sam, iako mislim da sad nije vreme da za 2011. ne{to obe}avam, nije vreme za obe}awa nego za ose}awa {ta je to {to se de{ava svuda oko nas“, kazao je ministar.

S NOVIM VI[IM CENAMA U\OSMO U 2011.

Novogodi{we tre`wewe uz nova poskupqewa Nakon ~estitki i najboqih `eqa za godinu koja je startovala i praznika koji su pro{li startovala je stvarnost. Po~ela je godina u kojoj nas, kako stvari stoje, o~ekuje dodatno stezawe kaji{a i nova poskupqewa. Uprkos optimizmu koji su pred do~ek Nove godine preporu~ivali predstavnici vlasti i do 2020. godine predvideli rast bruto dohotka na 8.000 evra, do tada je jo{ dalek put dug 10 godina, a prvo treba pregurati 2011.

Ve} prvih dana godine stigao je i prvi talas poskupqewa jer su nove- vi{e cene dobili kafa, konditorski proizvodi, skovi. Tu nije kraj jer za nekoliko dana sti` novi cenenovni udar jer }e zbog rasta akciza poskupeti cigarete za oko 20 dinara po paklici, pa ju`no vo}e za desetak dinara, a lako se mo`e desitki da i gorivo posle liberalizacije tr`i{ta umesto pojeftiwewa u stvari poskupi jer su pobve}ane akcije. tako|e. oko 10. januara treba da poskupi i mleko i mle~ni proizvodi za dva do tri dinara....

I uve}ani ra~uni za porez na imovinu u 2011. o~ekuju sve gra|ane Srbije, bez obzira na imovinsko stawe. Uve}awe, me|utim, kako je najavqeno ne}e biti ve}e od 50 odsto u odnosu na re{ewe za 2010. Predvi|ena je maksimalna poreska stopa od 0,4 odsto, ali ona nije obavezuju}a u primeni u lokalnim samoupravama. Za{titnom klauzulom u zakonu spre~eno je da lokalne samouprave primene najve}u propisanu poresku stopu, ve} onu koja je primerena nekretninama sa kojima raspola`u gra|ani.

Da }e u upravo zapo~etoj godini gra|anima biti te{ko da sastave kraj s krajem i prebrode period od plate do plate jasno je posle velikog broja najava vi{ih cena koje }e va`iti koliko odmah. Tom tonu se pridru`io premijer Mirko Cvetkovi}, koji je rekao da }e

ove godine poskupeti i struja i gas. Ipak za sada je samo najavio pove}awe cene, ali kao {to je to naj~e{}e slu~aj u na{oj zemqi ne i procente, a i vreme poskupqewa ostalo je tajna. To }e se „kr~kati“, pa }e se, kad bude pravi mome-

nije je da }e trenutak za vi{e cene struje i gasa biti kraj grejne sezone, dakle u martu ili aprilu.

Ovaj trenutak svakako nije slu~ajan, odnosno ima odli~an psiholo{ki efekat - energenti }e poskupeti, a to }e se, zbog zna~ajno ma-

Bi}e vaqda i pojeftiwewa Iako znatno u`a, postoji i lista proizvoda koji bi trebalo da pojeftine, pre svega na osnovu smawewa carina po Prelaznom trgovinskom sporazumu sa Evropskom Unijom.

Tako je za uvoz putni~kih vozila iz EU u 2011. carina sni`ena sa 7,5 i 8,8 odsto, na pet i 6,9 procenata, u zavisnosti od kategorije vozila. Ni`a }e biti i carina na kozmetiku - 8,3 procenta, u pore|ewu sa 10,5 odsto ranije. Ni`a stopa primewiva}e se od Nove godine na parfeme, toaletne vode, preparate za {minku, lakove za kosu, preparate za brijawe i kupawe, dezodoranse...

Za isti procenat bi}e sni`ene i carine na sapune za toaletnu upotrebu, dok }e grupa proizvoda u kojoj su preparati za ~i{}ewe i prawe u doma}instvu imati carinu od {est odsto, umesto pro{logodi{wih devet.

U Srbiji je od 1. januara ukinut porez od 10 odsto na mobilnu telefoniju, koji je Vlada uvela u junu 2009. godine, kao jednu od antikriznih mera za smawewe deficita buxeta. nat i ekonomski i politi~ki, verovatno doneti odluka.

S obzirom na prose~na primawa zaposlenih u Srbiji, izvesno je da pravog momenta za pove}awe cene nema, jer su nov~anici sve prazniji. To, naravno, ne}e spre~iti pove}awe cena, a najverovat-

we potro{we, osetiti mawe. Tako }e udar na ku}ne buxete biti naoko mawi, jer je i mawa potro{wa, {to svakako ne zna~i da }e se tro{kovi sve lak{e pla}ati.

Da podsetimo, pro{le godine je bilo planirano da struja poskupi dva puta, u januaru i julu, ali je do

korekcije do{lo samo jednom. Da li }e ove godine struja poskupeti jednom ili vi{e puta, za sada se ne zna, a mnistar rudarstva i energetike Petar [kundri} najavio je procenat od 13,7 odsto. Uz to poskupqewe, sada{wi ra~un trebalo bi uve}ati za toliko, a istovremeno }e za isti procenat poskupeti i ostale stavke vezane za naplatu elektri~ne energije.

Pro{le godine cena prirodnog gasa nije se mewala, pa za doma}instva va`i cena kubnog metra ovog energenta od oko 40 dinara.

Da bi gas trebalo da poskupi najavqivano je vi{e puta, a proceweno je da bi kubik trebalo da bude skupqi oko 20 odsto. Iz JP „Srbijagas“ ve} odavno ukazuju da gas koji kupuju prodaju ispod cene i da je pove}awe cene neminovnost.

Da li }e procenat od oko 20 odsto i biti ispo{tovan te{ko je re}i, ali bi u tom slu~aju kubik „oti{ao“ na oko 50 dinara, odnosno na ne{to ispod 50 evro centi. Za prose~nu potro{wu od oko 300 kubika, naravno, tokom grejne sezone koja svakako tokom godine do|e, to zna~i mese~ni ra~un od oko 150 evra.

Da li bi, eventualno pove}awe cene prirodnog gasa dovelo do poskupqewa grajawa preko daqinskih sistema - toplana, odgovor je zaista te{ko dati. Naime, ova stavka na ra~unu pro{le godine je ve} uve}ana za oko 30 odsto, a ako energent koji se koristi za zagrevawe i koji u ukupnoj ceni grejawa (preko toplana) ~ini oko 70 odsto tro{ka poskupi odgovor se name}e sam. A treba napomenuti da se grejawe, uglavnom, pla}a cele godine, pa su ra~uni mawe vi{e isti (ukoliko nema promene cene) svih 12 meseci.

Ako je nekom preostalo optimizma, bilo bi dobro da ga podeli s velikom ve}inom gra|ana koji ga imaju sve mawe.

D. Ml – S. G.

PREDSEDNIK IN@EWERSKE KOMORE SRBIJE DRAGOSLAV [UMARAC

Dinar }e prvih dana nove godine biti slabiji nego na kraju 2010, tako da }e zvani~ni sredwi kurs 4. januara iznositi 106,0156 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Centralna banka prodala je u petak 40 miliona evra na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, kako bi ubla`ila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. Tokom novogodi{wih praznika primewiva}e se zvani~na kursna lista od petka, 31. decembra, a od utorka, 4. januara, nova kursna lista prema kojoj evro vredi 106,0156 dinara. U 2010. godini, NBS je na deviznom tr`i{tu prodala ukupno 2,579 milijardi evra, a kupila je 226,5 miliona evra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

103,3880

105,4980

107,9250

103,0720

Australija

dolar

1

78,9524

80,5637

82,4167

78,7107

Kanada

dolar

1

77,6363

79,2207

81,0428

77,3986

Danska

kruna

1

13,8662

14,1492

14,4746

13,8238

Norve{ka

kruna

1

13,2026

13,4720

13,7819

13,1621 11,5026

[vedska

kruna

1

11,5379

11,7734

12,0442

[vajcarska

franak

1

82,7569

84,4458

86,3881

82,5035

V. Britanija

funta

1

119,9680

122,4160

125,2320

119,6010

SAD

dolar

1

77,6946

79,2802

81,1036

77,4568

Kursevi iz ove liste primewuju se od 31. 12. 2010. godine

Jeftina stanogradwa lek za krizu Dr`ava je zapo~etim programom jeftine stanogradwe dobro odreagovala i podr`ala gra|evinsku industriju u uslovima ekonomske krize, izjavio je Tanjug u predsednik In`ewerske komore Srbije Dragoslav [umarac. „U svetskoj ekonomskoj krizi, gra|evinarstvo je prvo koje je ose-

Mnogo je va`no, prema wegovim re~ima, da se u Srbiji grade stanovi, jer ih nema dovoqno, a u prethodnom periodu je postojala „drasti~na anomalija“ na tr`i{tu, koja se ogledala u maloj plate`noj mo}i stanovni{tva, a preskupim stanovima. „Stanovi su bili skupqi nego u Budimpe{ti ili su imali sli~ne

Stanovi su nam ili skupqi nego u Budimpe{ti ili su imali sli~ne cene kao u Parizu, Be~u i drugim evropskim gradovima tilo udar, ne samo u Srbiji, ve} u celom svetu“, rekao je [umarac, isti~i}i da svuda u svetu, pa i u dr`avama poput Nema~ke, gde je sve privatizovano, dr`ava ula`e u infrastrukturu.

On je kazao da se u svetu naj~e{}e popravqaju i grade putevi, kako bi se {to vi{e uposlio gra|evinski sektor.

cene kao u Parizu, Be~u i drugim evropskim gradovima“, rekao je [umarac. „U ovoj situaciji, podr{ka dr`ave je veoma dobra i to }e, nadam se, smawiti cene stanova i prilagoditi ih plate`noj mo}i stanovni{tva“, naveo je on, ali i upozorio da verovatno ne bi bilo dobro da to traje du`i period.

[umarac je naglasio da }e, uz pomo} dr`ave, gra|evinarstvo u Srbiji, koje je u veoma te{koj situaciji, biti podstaknuto da prevazi|e najve}e te{ko}e.

Dr`ava je nastupila kao investitor na lokaciji biv{e vo`dova~ke kasarne „4. juli“ u Beogradu, gde je pro{le godine po~ela izgradwa 4.578 stanova, koji }e se

prodavati po cenama od maksimalno 1.290 evra po kvadratnom metru. [umarac je dodao da je to povoqno, s obzirom da }e stanovi biti kvalitetno izgra|eni, savremenim gra|evinskim materijalima i da }e se voditi ra~una o wihovoj energetskoj efikasnosti.

EKONOMIJA

DNEVNIK DIANA DRAGUTINOVI]

GDE SE U SRBIJI NAJBOQE ZARA\IVALO

Minus ne sme biti ve}i

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je da je uverena u to da }e pritisaka na rebalans tek usvojenog buxeta biti, ali minus u kasi mora ostati nepromewen.

– Iznenadio me je rast inflacije u uslovima stagnacije, ali ne mislim da je fiskalna politika bila tome uzrok – rekla je Diana Dragutinovi}.

Ona je kazala da je na mestu ministarke finansija nau~ila da,

{ta god da se uradi i koliko god da se izdvoji iz dr`avne kase, nikada niko nije zadovoqan.

– Svi ministri su nezadovoqni buxetom za 2011. Najvi{e ja, kao ministar finansija. Ali, nije uloga buxeta da ministri budu zadovoqni, ve} da obezbedi makroekonomsku stabilnost – naglasila je ministarka Dragutinovi}, koja je ube|ena da ovako skrojena dr`avna kasa to obezbe|uje.

Ona je kazala da je uloga ministra finansija da razli~ite prioritete i interese stavi u odr`iv makroekonomski okvir, definisan Zakonom o buxetskom sistemu.

– Sigurna sam u to da }e pritisaka biti, ali buxet mora biti odr`iv. Kako bilo, minus u kasi mora ostati nepromewen. Unutar toga, ne iskqu~ujem promene – rekla je ministarka finansija.

Ona je naglasila da je bitna ocena MMF-a da Srbija vodi odr`ivu fiskalnu politiku.

INTERVJU

utorak4.januar2011.

U finasijama plate sjajne, u proizvodwi o~ajne Najvi{e prose~ne plate u Srbiji u pro{loj godini imali su finansijski posrednici i to skoro 75.000 dinara, a najmawe pla}eni bili su zaposleni u proizvodwi radio, TV i komunikacione opreme s mawe od 13.500 dinara mese~no.

Prose~na neto plata, bez poreza i doprinosa, u sektoru finansijskog posredovawa u novembru je iznosila 74.732 dinara, u delatnostima organizacija na bazi u~lawewa 68.521 dinara, a u duvanskoj industriji 68.516 dinara, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Dobro su pla}eni bili i u sektoru vazdu{nog saobra}aja - 67.254 dinara, kao i va|ewu sirove nafte i gasa, gde je prose~na plata iznosila 66.739 dinara. Najmawe su bili pla}eni zaposleni u proizvodwi radio, TV i komunikacione opreme, sa prosekom od 13. 438. dinara, preradi i proizvodwi od drveta i plute 15.154 dinara i u tekstilnoj industriji 16.656 dinara. Ne{to vi{e plate u novembru primli su zaposleni u proizvodwi ko`e i obu}e, u proseku 20.135 dinara.

Statisti~ari isti~u da su po visini zarada predwa~ili zaposleni u prestonici i na severu zemqe, dok su najmawe pla}eni bili radnici sa juga.

Najvi{e neto prose~ne plate, bez poreza i doprinosa, u novembru su bile ispla}ene zaposlenima u beogradskim op{tinama Sur~in 57.663 dinara, Novi Beograd 51.194 dinara i Sta-

Najmawe su bili pla}eni zaposleni u proizvodwi radio, TV i komunikacione opreme, s prosekom od 13.438. dinara, preradi i proizvodwi od drveta 15.154 dinara i u tekstilnoj industriji 16.656... ri grad 45.432 dinara. U Lazarevcu je prose~na zarada iznosila 44.767 dinara, a na Paliluli i Vra~aru oko 43.000 dinara. Prose~no oko 43.000 dinara bilo je i u koverti zaposlenih u Lajkovcu i Vr{cu, a ne{to mawe u Pe}inicima 40.164 dinara.

Najmawa prose~na plata u novembru bila je u Vladi~inom

DIREKTOR UPRAVE CARINA PREDRAG PETRONIJEVI]

Novi skeneri love {verc na granicama Carinska slu`ba Srbije ve} tre}u godinu zaredom ubira pohvale Svetske carinske organizacije i drugih relevantnih institucija. U oblasti modernizacije Carine, osim projekta novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema NCTS, rekonstrukcije i dogradwe infrastrukture, kao kapitalna se isti~e i nabavka 11 novih skenera za neinvazivni pregled roba, od kojih }e prvih pet sti}i u drugoj polovini januara.

– Re~ je o ure|ajima najnovije generacije, koje nema mnogo zemaqa u svetu – ponosno isti~e direktor Uprave carine Srbije Predrag Petronijevi}. – Samom nabavkom tih skenera u potpunosti dajemo novi kapacitet ~itavom bezbednosnom sistemu Republike Srbije. To }e zna~iti br`e i bezbednije cariwewe, ali istovremeno i efikasnije spre~avawe krijum~arewa i suzbijawe organizovanog krimi-

liona dolara. On obuhvata deset mobilnih skenera i jedan stacionarni, koji }e biti sme{tan na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu za pregled avionskih po{iqki kargo-tereta. Proizvo|a~ skenera je firma NUHTEH iz Kine. To je firma koja je, kad

Zaplena droge z Na kojim carinskim prelazima ima najvi{e zaplena droge?

– Najvi{e zaplena, kad je o narkoticima re~, recimo, imali smo na onim najve}im grani~nim prelazima: Gradini, Batrovcima, Horgo{u. To ne zna~i da tih poku{aja nema i na drugim grani~nim prelazima. Saradwa Carine i MUP-a je izuzetna, boqa nego ikad, a imamo dobru saradwu i s drugim carinskim administracijama i me|unarodnim organizacijama u sferi razmene bezbednosno interesantnih podataka kad je re~ o suzbijawu svih vrsta prekograni~nog kriminala. nala i terorizma. Osim toga, upotreba novih skenera }e obezbediti velike u{tede buxetu Srbije. z Koliko ko{taju novi skeneri, ukoliko nije tajna?

– Nije tajna jer je ~itav postupak bio potpuno transparentan i radi se uz znawe i formalnu podr{ku Vlade Srbije. Vrednost ~itavog projekta je 30 mi-

je re~ o proizvodwi ove vrste opreme, jedan od lidera na svetskom tr`i{tu. Oprema je nabavqena u izuzetno pozitivnom finansijskom aran`manu izme|u vlada dveju zemaqa z Koje su karakteristike novih skenera i da li, recimo, mogu detektovati prisustvo droge skrivene u nekom ogromnom tovaru?

– Mogu detektovati drogu, kao i sve druge materije. Specifi~nosti novih ure|aja su u wihovim performansama – postoji mogu}nost fotografije u boji, odvajawe organskih od neorganskih materija i niz drugih pogodnosti, a takvih su dimenzija da neinvazivnim putem mogu pregledati i najve}e {lepere, kamione najve}ih gabarita, potpuno regularno i s besprekornim rezultatima. Skeneri su tako koncipirani da, ~ak ako se na nekom prostoru nalaze dve ili tri razli~ite materije, nepogre{ivo odvajaju ono {to je organsko od neorganskog. Samim tim se otvara prostor ili nekakav osnov sumwe da se pristupi daqim detaqnim pregledima. Pri tom su skeneri potpuno bezbedni po qudsko zdravqe. z U izve{taju o godi{wem radu Carine pomenuli ste da su, osim ostalog, tokom 2010. otkriveni i poku{aji krijum~arewa neregularnih lekova, hrane, polovne medicinske opreme… Da li su pokrenuti postupci?

– Naravno, pokrenuti su prekr{ajni postupci. Jedna od va`nih aktivnosti Carine jeste i u vezi sa za{titom zdravqa na{eg stanovni{tva jer svaka zaplena falsifikovanih lekova ili robe tog karaktera koja je neregularna, na primer mesa koje bez odre|ene dokumentacije ulazi na na{u teritoriju, sve je to jedan segment sveukupne za{titne funkcije koju Carina ima, pored ostalih bitnih funkcija, od kojih je kroz istoriju najstarija i najpoznatija puwewe buxeta, zatim uloga da bude karika u lancu podr{ke me|unarodnoj svetskoj trgovini u sferi bezbednosti i sigurnosti u naj{irem smislu.

J. Jakovqevi}

Hanu, svega 16.885 dinara, Kur{umliji 16.912 dinara, Gaxinom Hanu 18.264 dinara, Beloj Palanci 18.386 dinara, dok su u Bosilegradu primili 20.462 dinara.

Ina~e gledano u celini svi smo dobili mawe. Prose~na neto zarada u Srbiji u novembru je iznosila 34.444 dinara i nominalno je ve}a 0,1 posto, a realno

mawa 1,6 odsto nego u oktobru, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku. Prose~na zarada u Srbiji s porezom i doprinosima ispla}ena u novembru 2010. godine iznosi 47.877 dinara, i u odnosu na onu ispla}enu u prethodnom mesecu nominalno je ve}a 0,1 posto, a realno mawa 1,6 odsto.

Po podacima RZS-a, u Srbiji je prose~na novembarska neto zarada bila nominalno ve}a 9,1 posto, a realno mawa 0,4 odsto u odnosu na isti mesec 2009. godine. I prose~na bruto zarada u Republici, ispla}ena u novembru ove godine, u odnosu na onu ispla}enu u novembru 2009. godine, nominalno je ve}a 9,1 posto, a realno mawa 0,4 odsto.

Prose~na neto zarada ispla}ena u periodu januar–novembar 2010. godine, u odnosu na prose~nu zaradu bez poreza i doprinosa ispla}enu u istom periodu 2009. godine, nominalno je ve}a 7,6 posto, a realno dva. Prose~na bruto zarada u Srbiji, ispla}ena u periodu januar–novembar 2010. godine, u odnosu na prose~nu zaradu ispla}enu u istom lawskom periodu nominalno je ve}a 7,4 posto, a realno 1,8.

Ra~unato u evrima, situacija je takva da je plata deset evra mawa. Evro je u novembru lane bio 95 dinara, a prose~na plata plata oko 31.500. To zna~i da smo zara|ivali prose~no oko 332 evra. Ovog novembra evro je vredeo oko 107 dinara, a plata je 34.440 dinara, to jest oko 322 evra.

E. D.

5

KRIZA ZAKO^ILA PRODAJU VOJNE IMOVINE

General{tab ostao bez kupca Ministar za odbranu Dragan [utanovac izjavio da su svetska ekonomska kriza i nedostatak stranih investitora razlog {to deo vi{ka vojnih nekretnina, me|u kojima je zgrada General{taba, nije na{ao kupca.

– Pre dve godine kandidovali smo se za projekat da se te zgrade zamene za novu zgradu na Bawi~-

kom visu, kod VMA, ali te{ko je na}i one koji }e ulo`iti novac u nekretnine – rekao je [utanovac.

On je izjavio da se nada da }e se zainteresovani pojaviti kad pro|e kriza, a da do tad te zgrade ne}e biti prodavane po bilo kojoj ceni.

– Ovakve kakve jesu te zgrade predstavqaju ruglo, ali ne `elimo da ih prodamo ispod cene – rekao je ministar.

„Bos” u Pirotu – Predstavnici nema~ke firme „Hugo Bos“ poseti}e 17. januara pirotsku Industriju ode}e „Prvi maj“ i razgovarati o mogu}em partnerstvu i saradwi – izjavio predsednik op{tine Pirot Vladan Vasi}.

On je rekao da je „Prvi maj“ u procesu restrukturirawa i da uz pomo} dr`ave traga za strate{kim partnerom.

– S predstavnicima nema~ke firme po~e}e razgovori na najvi{em nivou – rekao je Vasi}.

U POTRAZI ZA NOVIM MODELOM PRODAJE SRPSKIH PREDUZE]A

Lane poni{teno 127 privatizacija

– Agencija za privatizaciju }e i u 2011. godini ulo`iti napor da prona|e investitore zainteresovane za ulagawa u srpska preduze}a, pre svega iz oblasti industrije – izjavio je direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi}. – Tra`i}emo na~ina da za sve neuposlene kapacitete, kojih ima prili~no, bilo da je re~ o preduze}ima koja su oti{la u ste~aj ili o firmama u procesu restrukturirawa, prona|emo investitore i pozicioniramo ih u sektorima industrije za koje procenimo da mogu biti nosioci i industrijskog razvoja i zapo{qavawa.

Po wegovim re~ima, kroz model zajedni~kog ulagawa, prodaje imovinskih celina ili tra`ewa strate{kog partnera bi}e u~iwen poku{aj da se stave u funkciju svi oni industrijski kapaciteti koji do sada nisu mogli da se privatizuju na tipi~an i klasi~an na~in – putem aukcije ili tendera.

Podse}aju}i na to da je u 2010. godini ulo`en veliki napor da se privuku ulaga~i i da su ostvareni zna~ajni rezultati, Cvetkovi} je kao uspe{an primer naveo ulagawe ju`nokorejske kompanije „Jura“ u preduze}e „Zastava-elektro“ iz Ra~e.

Direktor Agencije za privatizaciju je priznao da }e 2011. godina biti puna izazova za realni sektor, podvla~e}i da pre svega misli na problem odr`avawa likvidnosti.

– Sigurno je da u 2011. godini ne}e biti lako nikome ko se bavi privredom i ekonomijom, ali svima nam je zadatak da ulo`imo napor da bi u narednim godinama po~eo proces reindustrijalizacije Srbije – kazao je Cvetkovi}.

Ocewuju}i da je rad Agencije za privatizaciju u 2010. bio veoma slo`en jer se odvijao u ekonomski

ote`anim okolnostima, Cvetkovi} je rekao da ovaj tranzicioni period u Srbiji karakteri{e dovr{etak privatizacije dru{tvenog kapitala, a preostale dru{tvene firme nisu mogle biti uspe{no privatizovane jer su ve} prethodno izgubile tr`i{te i smawile kapacitete. On je podsetio na to da je u protekloj godini

obezbede tr`i{te i primawa zaposlenima.

Cvetkovi} je ukazao na to da su kontrole privatizovanih preduze}a u 2010. bile efikasnije i u~estalije nego ranije.

– Do sada je raskinuto 604 ugovora o prodaji, od ~ega samo u 2010. 127 – kazao je Cvetkovi}, dodaju}i da je Agencija dosad obavila kontrole u ukupno 8.700 preduze}a, a samo u protekloj godini 1.206. – Nakon raskida 604 ugovora, deo firmi je ponovo privatizovan, deo je oti{ao u ste~aj, dok je oko 200 preduze}a ostalo i daqe u nadle`nosti Agencije.

Cvetkovi} je istakao da Agencija kontroli{e izvr{ewe ugovornih obaveza koje je kupac preuzeo prilikom privatizacije i da mnoge druge okolnosti koje se ti~u `ivota tih preduze}a nakon privatizacije u velikoj meri izlaze iz konteksta ugovornih odnosa koje Agencija

Besplatne akcije...

Cvetkovi} najavio da }e u januaru biti podeqene besplatne akcije Aerodroma „Nikola Tesla“.

– Gra|ani koji su stekli pravo na besplatne akcije dobi}e po jednu akciju Aerodoma, ~ija je nominalna vrednost 600 dinara, i kojima }e mo}i da trguju na Beogradskoj berzi – rekao je Cvetkovi}.

On o~ekuje da }e tr`i{na vrednost akcija Aerodroma biti ve}a od toga jer je to uspe{no preduze}e i preporu~io gra|anima da ne `ure s prodajom.

Agencija za privatizaciju pokrenula ozbiqnu kampawu profesionalizacije kadra koji }e upravqati preduze}ima koja su nakon raskida ugovora o prodaji ponovo pre{la u wenu nadle`nost. Za te namene stvorena je i baza podataka pravnih i ekonomskih stru~waka koji bi mogli obavqati funkciju zastupnika kapitala.

Oni bi tim preduze}ima trebalo da se bave na aktivan na~in – da

vrlo dosledno i profesionalno kontroli{e.

– Brojni problemi se, zapravo, ti~u nekih drugih stvari, vezanih za radne odnose ili kriminalne aktivnosti, koje su predmet rada drugih institucija. Javnost smatra da to, po definiciji, mora da bude ne{to {to Agencija mora da spre~i, {to, na`alost, nije ta~no – naglasio je Cvetkovi}.

E. Dn.

6

TRE]E DOBA

utorak4.januar2011.

POSTOKTOBARSKA SRBIJA VE] TRE]I PUT REFORMI[E SVOJ PENZIJSKI SISTEM

Stezawe kai{a do posledwe rupe Zakon o penzijskom i invalidskom osigurawu posledwi put promewen je 1. januara 2006. i izmene koje su tada usvojene zapravo su zavr{ene po~etkom ove godine jer su u protekle ~etiri godine uslovi za penzionisawe pove}avani po pola godine rada du`e da bi od 1. januara uslov za odlazak u penziju za mu{karce bio 65 godina `ivota i 40 godina sta`a a za `ene 53 godine `ivota i 35 godina sta`a. Pokazalo se da ni takvo uve}awe sta`a ni promena na~ina uskla|ivawa nisu dovoqni da bi se u~e{}e penzija u ukupnom buxetu Srbije smawilo jer teku}e finansirawe zahteva gotovo polovinu svih prikupqenih buxetskih para za isplatu prinadle`nosti za 1,6 milion penzionera, ~iji se broj gotovo izjedna~io s brojem zaposlenih u Srbiji, koji trenutno iznosi tek ne{to malo iznad 1,8 milion.

mawa od 25 odsto prose~ne zarade.

Pokazalo se da ni to ne daje `eqene rezulatate pa je tada{wa Vlada Srbije 2003. odlu~ila da predlo`i novi zakon koji je dodatno poo{trio uslove za penzionisawe. Wime je uveden i nov na~in obra~una prenzija, kojim je ravnomernije raspore|en teret izme|u obveznika, ~ime je uspostavqena ~vr{}a povezanost izme|u visine penzije i upla}enih doprinosa i eliminisano prelivawe ka onima koji su ostvarivali izrazit napredak u karijeri ili izrazito ve}u platu samo u delu svoje radne istorije. Drugim re~ima, za obra~un penzije uzimao se ceo radni vek, a ne, kao pre toga, samo deset najpovoqnijih godina.

Zatim, ukinuta su prava na osnovu preostale radne sposobnosti, restriktivno definisan pojam invalidnosti da bi se smawio enorman broj invalidskih penzija jer se u

Milo{evi} umesto novca delio i „vrednosne” papire

Me|utim, pravi problemi u finansirawu i servisirawu najstarijih, koji su po{teno odradili svoj radni vek i trebalo bi kao i svi drugi penzioneri u drugim dr`avama da imaju mirnu i dostojnu starost, nastao je jo{ po~etkom devedesetih godina pro{log veka kada su penzije kasnile i po vi{e od dvadeset meseci. Penzije su ~ak od aprila 1994. do jula 1955. bile limitirane, pa su penzioneri dobijali mawe od onog {to su im pripadalo, ~ime je stvoren “veliki dug”, koji je ispla}ivan penzionerima od decembra 2002. do 2006.

Penzionisanim paorima, me|utim, dr`ava duguje jo{ jednu ratu, koja je trebalo da bude ispla}ena po~etkom pro{le godine, ali je to, zbog ekonomske krize, odlo`eno za ovu, a da li }e je dobiti sasvim je neizvesno jer te stavke u nedavno usvojenom buxetu Srbije nema.

Milo{evi}ev re`im je penzionerima zbog mawih penzija deo davao u bonovima za struju pa su tokom 1999. umesto novca dobijali vrednosne papire. Nakon 2000. no-

jednom trenutku jasno pokazalo da je vi{e invalidskih nego starosnih penzionera. Odnosno, mnogi su iskoristili priliku da olako do|u do invalidske penzije u mla|im godinama da bi posle nastavili i da primaju platu i da rade na crno. Uvedena je i obaveza da se penziono osigurawe pla}a i na autorske ugovore, ugovore o radu i za sve druge poslove koji se obavqaju privremeno i povremeno.

Reforma penzionog sistema nastavqena je i u 2005, kad su donete izmene i dopune Zakona o PIO kojima su pove}ane godine `ivota i za mu{karce i za `ene kao uslov za starosnu penziju. Tim izmenama odre|eno je da se postepeno od 2008. do 2011. pove}avaju godine `ivota, i to mu{karcima sa 63 na 65, a `enama s 58 na 60 kao uslov za penzionisawe. Tako|e, promewen je i na~in uskla|ivawa penzija pa se tako od tada uskla|uju dva puta godi{we, 1. aprila i 1. oktobra, s tim {to za procenat uzimao sve vi{e rast tro{kova `ivota a sve mawe rast plata, da bi u 2010. osnovica za pove}awe bila samo

Samo petina penzionera odradila pun radni vek Sada ve} prose~an srpski penzioner ima 68 godina i 16 godina prima penziju. U starosnu penziju se prose~no ide s 58,5 godina `ivota i 34 godine sta`a. Ve} sam ovaj podatak govori o tome da je mali broj penzionera koji su ostvarili pravo rade}i pun radni sta`: 40 godina mu{karci, odnosno 35 `ene – svega 261.000, od 1,6 milion penzionera. Wihovo u~e{}e me|u starosnim penzionerima iznosi oko 40 odsto, a u ukupnom broju penzionera iz osigurawa zaposlenih 20 procenata. Dakle, re~ima, tek svaki peti penzioner je u potpunosti odradio svoj radni vek i nakon toga oti{ao u penziju, dok su svi ostali do we stigli s mawe sta`a i godina `ivota. Svi ti podaci, i pored tri posledwe reforme u proteklih deset godina, govore da je srpski penzioni sistem jo{ uvek “{upaq” jer gotovo da nema nijedne evropske dr`ave u kojoj se lak{e odlazi u penziju s malo sta`a i mnogo godina `ivota.

Naime, tamo je pravilo da, bez obzira na godine `ivota, mora da se odradi pun radi sta` i tek onda stigne do penzionog ~eka. va vlast se prvo suo~ila s ~iwenicom da se u Srbiji jo{ uvek primewuje Savezni zakon o PIO, iako je ta dr`ava nestala nekoliko godina pre toga. Zato je 2002, zarad redovne isplate penzija, Vlada Srbije promenila na~in uskla|ivawa penzija, napu{tawem zarada kao jedinog parametra za uskla|ivawe, i uvela da se mere i tro{kovi `ivota, kao i da se penzije uskla|uju ~etiri puta godi{we, odnosno svaka tri meseca. Uvedeno je jednokratno pove}awe starosne granice od tri godine, tako da je uslov za penzionisawe mu{karaca podignut na 63 godine `ivota a za `ene na 58, umesto ranijih 60 odnosno 55. Utvr|ena je najni`a penzija, koja nije mogla biti

inflacija. Me|utim, zbog ekonomske krize, penzije su u 2009. i 2010. bile zamrznute tako da se ovaj deo zakona nije primewivao i one su 26 meseci bile na nivou oktobra 2008.

Pokazalo se, eto, da ni sva ta poo{travawa uslova za penzionisawe nisu dovoqna, i to je, ali i zahtev MMF-a i Svetske banke da se smawe izdaci iz buxeta Srbije, uticalo na to da se donese ovaj novi zakon, s tim {to se ve} sada zna da se na wemu ne}e zavr{iti, odnosno da postoje velike mogu}nosti da se poo{travawe uslova za penzionisawe nastavi i da se godine `ivota, kako za mu{karce tako i za `ene, dodatno uve}aju.

Q. Male{evi}

DNEVNIK

Ve}ini ~ekovi tek posle Bo`i}a Isplata prvog dela decembarske penzije, koja }e nakon vi{e od dve godine biti uve}ana dva posto, po~e}e, ipak, posle Bo`i}a. Po informciji iz Fonda PIO, prvi decembarski deo sutra }e dobiti samo penzionisani paori, a prvi put najni`a iznos bi}e 9.000 dinara. Ostali, dakle 80 odsto penzionera, biv{i zaposleni, prvi deo decembra, uve}an dva posto, dobi}e u utorak, 11. januara, i to oni koji primaju prinadle`nosti preko teku}ih ra~una, dok }e po{tar krenuti sutradan.

Oni s najni`om penzijom, koja je do sad iznosila 11.088 dinara, uz dva posto vi{ka koji pripada svima, dobi}e jo{ jedan dodatni procenat, jer je zakon predvideo da najni`a penzija ne mo`e biti mawa od 27 odsto prose~ne plate u Srbiji.

NARODNI POSLANICI OZAKONILI „PROIZVODWU“ SVE SIROMA[NIJIH PENZIONERA

@ene }e jo{ dugo stradati Poslanici Skup{tine Srbije pred sam kraj minule godine usvojili su izmene i dopune penzijskog Zakona, kojima su uslovi za penzionisawe ubudu}e znatno poo{treni, dok }e sada{wi penzioneri dobijati penzije koje }e rasti samo onoliko koliko porastu i plate u javnom sektoru, odnosno uskla|ivawe primawa najstarijih narednih godina }e biti tolika da }e penzije iz godinu u godinu gubiti trku s prose~nim zaradama.

Zakon je stupio na snagu 1. januara, ali neki wegovi delovi po~e}e da se primewuju tek od naredne, a neki ~ak od 2013. Tako }e tek od naredne vojni penzioneri u potpunosti biti “utopqeni” u civilni Fond PIO, dok }e od 2013. `enama trebati po ~etiri meseca godi{we vi{e da bi se penzionisale i to sve dok ne dostignu 58 godina `ivota i 38 sta`a, {to zna~i da }e ubudu}e raditi pet godina du`e.

Kod mu{karaca uslovi za penzionisawe nisu ni{ta promeweni, pa }e i daqe u penziju i}i sa 40 godina radnog sta`a i 65 `ivota.

Me|utim, `ene }e “stradati” ubudu}e i tako {to }e im iz godine u godinu biti smawivan procenat koji su do sada dobijale prilikom penzionisawa kao “slabiji pol”. Naime, ve} u ovoj i narednoj godini one }e imati uve}awe 15 posto, dok }e 2013. ono biti 14, zatim 2014. – 13, 2015. – 12, 2016. – 11, 2017. – 10, 2018. – 9, 2019. – osam i 2020. godine samo sedam posto.

Udovice i udovci }e ubudu}e morati du`e ~ekati da bi ostvarili pravo na porodi~nu penziju, odnosno tri godine vi{e nego {to je trebalo do sada, ali tek od 2012. Tako }e udovice 2017. morati imati 53 godine a udovci 58. No, godine potrebne za porodi~nu penziju i za udovce i za udovice pove}ava}e se postepeno. Tako }e udovicama ove godine i daqe uslov za penziju biti 50 godina, a ve} dogodine }e se pove}ati za {est meseci. U 2013. uslov je 51 godina, u 2014. {est meseci vi{e. U 2015. za odlazak u porodi~nu penziju bi}e potrebno 52, u 2016. {est meseci vi{e i u 2017. godini 53 godine `ivota. Udovci do kraja ove godine pravo na porodi~nu penziju mogu ostvariti s 55 godina, dogodine moraji biti stariji {est meseci, a ve} u 2013. uslov je 56 godina `ivata. U 2014. treba}e im 56 i po godina, u 2015. ta~no 57, a u 2016. {est meseci vi{e. U 2017. uslov }e biti 58 godina i to je – naravno, pod uslovom da u me|uvremenu ne uslede nove izmene zakona – maksimum godina `ivota koji moraju imati da bi ostvarili pravo na porodi~nu penziju. U tome delu zakona uvedena je jo{ jedna novina, a to je da bra~ni drug mo`e ostvariti pravo na porodi~nu penziju pod uslovom da je bio u braku s preminu-

lim penzionerom najmawe dve godine ili da imaju zajedni~ko dete. Deca }e imati pravo na porodi~nu penziju pod istim uslovim kao i do sada, s tim {to je izbrisana vi{a {kola jer je ona obrazovni sistemom ukinuta. Deca }e penziju mo}i dobijati do 26. godine `ivota pod uslovom da redovno studiraju.

Penzije }e se i ubudu}e uskla|ivati dva puta godi{we, i to 1. aprila i 1. oktobra. Izuzetno od tog pravila, u januaru ove godine bi}e pove}ane dva posto, iako su primenom zakona koji je va`io do 1. januara trebalo da budu uve}ane {est posto. Druga~ije od pravila koje }e va`iti od naredne godine, uskla|iva}e se i penzije 1. aprila ove godine jer je izmenama zakona predvi|eno da se uskla|uju samo s kretawem potro{a~kih cena na teritoriji Srbije u prethodna tri meseca. U oktobru }e biti redodovno uskla|ivawe s rastom cena i porastom BDP-a u proteklih {est meseci. U Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, ali i u planu Fonda PIO koji je usvojen, predvi|eno je da penzije, kao i plate u javnom sek-

je mo}i porasti samo ako je BDP u prethodnoj kalendarskoj godini porastao iznad ~etiri posto. Upravo to uslovqavawe rastom BDP-a, na koje penzioneri, koji niti

Svaka godina ~etiri meseca du`a Nova pravila za penzionisawe `ena po~iwu da se primewuju od 2013, pa se svake naredne godine, sve do 2022, godine `ivota i sta`a pove}avaju ~etiri meseca po godini.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

GODINE @IVOTA 53 53 53 i 4 meseca 53,8 54 54,4 54,8 55,6 56 56,6 57 57,6 58

proizvode niti izvoze pa samim tim na wega ne mogu ni uticati, smatra se pogubnim, kako za sada{we, tako i za budu}e penzionere jer su mnogi skepti~ni da }e se Srbija ta-

Povla{}eni ostaju rudari, balerine i policajci

toru, ove godine ukupno porastu sedam posto, dok prognoza {ta }e s wima biti dogodine nema, ali je ve} sada sasvim izvesno da }e iz godine u godinu rasti sve mawe, bez obzira na to {to }e se uskla|ivati dvaput godi{we. Posebnu novinu u uskla|ivawu unosi odredba po kojoj se uve}awe ili smawewe penzija 1. aprila i 1. oktobra direktno vezuje za rast odnosno pad BDP-a.

Naime, za uve}awe se vi{e ne}e uzimati samo kretawe potro{a~kih cena u prethodnih {est meseci ve} }e penzi-

pove}awa, dobiti i vanredno od jedan posto, pa }e wihovi ~ekovi biti samo ovog januara uve}ani tri posto.

Izmena ima i kod beneficiranog radnog sta`a jer su

ko brzo izvu}i iz ekonomske krize i po~eti da prema{uje zadatih ~etiri posto i otvoriti vrata ve}em pove}awu penzija.

Ubudu}e najni`a penzija ne}e mo}i biti mawa od 27 odsto prose~ne neto plate zaposlenih u Srbiji, dok }e najni`i iznos starosne, odnosno invalidske penzije za penzionisane paore ve} od prvog meseca ove godine biti 9.000 dinara.

Kako su sada prose~ne penzije paora ne{to malo iznad 8.700 dinara, oni }e s prvim ovogodi{wim ~ekom, osim redovnog

GODINE STA@A 35 35 35,4 35,8 36 36,4 36,8 37 37,4 37,8 38 38 38

i tu uslovi za penzionisawe pove}ani po nekoliko godina, s tim {to su i daqe ostale pojedine kategorije osiguranika, pre svega rudari, balerine, pripadnici vojnoobave{tajnih i bezbednosnih slu`bi i MUP-a, za koje }e biti zadr`ani dosada{wi uslovi, ~ime }e ste}i pravo da ranije idu penziju.

No, nadle`ni ministri su ovim zakonom dobili zadatak da striktno odrede ko zaslu`uje beneficirani radni sta` i da ih izdvoje, i samo }e oni mo}i pod olak{avaju}im okolnostima oti}i u penziju s mawe godina `ivota, dok drugi koji su to pravo do sada imali ne}e imati privilegije, {to zna~i da }e kao i “sav ostali svet“ i}i u penziju kad ispune stro`e uslove.

Novina je i druga~ije definisawe prava na nov~anu naknadu za pomo} i negu drugog lica. To pravo, po novom zakonu, ima osiguranik i penzioner kome je zbog prirode i te`ine stawa povrede ili bolesti utvr|ena potreba za pomo}i i negom radi zadovoqavawa osnovnih `ivotnih potreba. Ta potreba postoji kad je penzioner ili osiguranik nepokretan ili kad zbog te`ine i prirode trajnih bolesti nije sposoban da se samostalno kre}e ni u okviru stana uz upotrebu odgovaraju}ih pomagala, niti da se sam hrani, svla~i, obla~i i da odr`ava osnovnu li~nu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo ose}aj svetlosti s ta~nom projekcijom i kod lica koje posti`e vid s korekcijom do 0,05 odsto.

Smawuje se i li~ni koeficijent prilikom utvr|ivawa najni`eg iznosa penzije sa ~etiri na 3,8 odsto, zbog smawewa razlike izme|u iznosa najvi{e penzije i iznosa drugih penzija po principu solidarnosti.

Qubinka Male{evi}

PROGRAM „RASPUSTILI[TA”

Crti}i, {ah i gluma U okviru “Raspustili{ta”na NOU, ulica Radni~ka 20, Muzej Vojvodine }e danas izme|u 10 i 11 ~asova organizovati izlo`bu ~estitki. Sat vremena kasnije bi}e organizovana i video prezentacija “Kako su nastali brodovi”.

Program po~iwe u 9.30 ~asova projekcijom crtanih filmova. a pola sata kasnije bi}e organizovana novinarska radionica uz u~e{}e novinara Borisa Pavlova, kao i {kola tkawa koju }e voditi primewena umetnica

Anica ^orda. Posetioci }e imati prilike da u~e pravila dru{tvene igre {ah pod nadzorom {ahovskog instruktora Vladimira De`ea. Pozori{te “Vesela korwa~a” }e od 11.10 ~asova organizovati ~asove glume dok }e, 20 minuta kasnije, biti organizovana predstava “Caka u cirkusu musaka” u izvedbi glumaca Novosadskog novog teatra. Oko podne sledi radionica o porodici i odnosima unutar we. Program se zavr{ava u 13 ~asova filmom “Zapetqani”.

A. J.

Za najugro`enije iz buyeta 39 miliona Za oko 8.000 materijalno najugro`enijih gra|ana i dece iz preostalih neutro{enih sredstava buxeta Novog Sada obezbe|eno je blizu 39 miliona dinara, saop{teno je iz Kabineta gradona~elnika Igora Pavli~i}a.

Novac za dodelu jednokratne pomo}i sugra|anima koji te{ko `ive bi}e prosle|en Centru za socijalni rad.

Iznos od 5.000 dinara dobi}e penzioneri sa malim penzijama, porodice sa troje ili ~etvoro dece koje ima-

Novosadska utorak4.januar2011.

U

bi}e i porodice korisnika materijalnog obezbe|ewa koje primaju tu|u negu i pomo} za decu, porodice koje su korisnici materijalnog obezbe|ewa a imaju decu, kao i deca na du`em bolni~kom le~ewu.

Pomo} od 2.500 dinara dobi}e deca sme{tena u hraniteqskim porodicama, mali{ani iz vrti}a za romsku decu „De~ja ku}a“ i deca sme{tena u De~jem selu „Dr Milorad Pavlovi}“ u Sremskoj Kamenici.

N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Glamur izostao, se}awe ostalo

Novom Sadu, kako to vole da ka`u qubiteqi filmske umetnosti, posle du`e pauze, „ponovo radi bioskop“. Na otvarawe se ~ekalo pune dve godine, a kada je kona~no krajem pro{le godine do{lo do sve~anog otvarawa dosta toga nije bilo na nivou najavqenog glamura, {to je naravno razo~aralo mnogobrojnu publiku. Umesto gala otvarawa prvog 3D bioskopa u Pokrajini, „Arena“ je otvorena s „te{kom mukom“. Sve~ano otvarawe je kasnilo blizu dva sata. Tome je doprinela promena platna, koje je pocepano tokom radova a i velika sala nije ba{ spremno

ju pravo na de~ji dodatak, porodice sa decom sa smetwama u razvoju, porodice sa decom sa smetwama u razvoju koja su u dnevnim boravcima {kole „Milan Petrovi}“, Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Veternik. Pomo} }e dobiti i ~lanovi Udru`ewa gra|ana obolelih od cerebralne paralize i srodnih oboqewa „Sunce“ i Dru{tva za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama.

Jednokratnu pomo} u istom iznosu do-

do~ekala prve goste, koji su `eqno i{~ekivali novosadsku premijeru filma „Montevideo, Bog te video“.

Publika se na re~enom otvarawu na~ekala, jer su po hodnicima bioskopa prolazili majstori, koji su tek zavr{avali radove u velikoj sali. Zbog svega toga gala otvarawe najmodernijeg 3D bioskopa zamalo da se pretvori u potpuni fijasko. Za nauk ostaje pouka da i pored najava i obe}awa ne vredi `uriti, i da je posao gotov tek onda kada je stvarno zavr{en. Nisu stari uzalud govorili da je ono {to je brzo i kuso.

Q. Nato{evi}

U CENTRU 2011. PO VELIKOJ HLADNO]I DO^EKALO 10.000 QUDI

„Van Gog” i vatromet parirali mrazu Po izuzetno hladnom vremenu, vi{e od 10.000 Novosa|ana i gostiju iz drugih gradova Pokrajine do~ekalo je 2011. godinu na Trgu slobode, uz vatromet i koncert beogradske grupe Van Gog. Novosa|anima je prvi ~estitku uputio frontmen grupe Zvonimir \uki} \ule.

Obuka nepliva~a i akvarobik Upis na sportsko-rekreativne {kole na zatvorenom bazenu Spensa po~eo je 27. decembra, a traja}e sve dok se mesta ne popune. Prijavqivawe za intenzivni kurs obuke nepliva~a je na blagajni klizali{ta od 15 do 20 sati. Obuka po~iwe od 10. januara svakog radnog dana, a cena ovog kursa je 2.000 dinara. [kola nudi i akvarobik dva do tri puta nedeqno koji ko{ta 1350, odnosno 1650 dinara, a po~iwe 10. januara.

N. R.

Kupawe i klizawe na „Spensu” Bazen na Spensu danas }e raditi od 9 do 11, od 11.30 do 13.30 od 14 do 16, od 16.30 do 18.30 i od 19 do 21. ~as. Ledena dvorana bi}e otvorena od 9.30 do 11, od 11.30 do 13, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 sati.

B. M.

V REMEPLOV

Mladost u elementu

\ule „Van Gog” u akciji

@urka na Trgu slobode po~ela je u 20.30 koncertom Olaha Vincea i wegovog benda „Earth, wheel&sky“.Usledio je nastup beogradske grupe „Bestbeat“ i dua Vladimira A}i}a i Cvete Majtanovi}, a pre „Van Goga“ nastupio je novosadski `enski bend „Frajle“. Nakon „Van Goga“ svirao je nekada{wi frontmen grupe „Lav hanters“ Milan Mumin sa novim bendom. Trg je do 23 sata bio poluprazan; tek pola sata pre pono}i po~eo je da se puni.

Minut nakon pono}i usledio je desetominutni vatromet, koji nije mogao da se vidi sa svih delova Trga slobode. Posetioci koji su stajali bli`e bini i oni u blizini „Atine“ bili su uskra}eni za ono {to su televizijski gledaoci videli u direktnom prenosu a

La|e oterale vodenice Namesni~ko ve}e za Ugarsku je 4. januara 1803. o{tro opomenulo Magistrat u Novom Sadu da redovno ~isti Dunav od paweva koji ugro`avaju sigurnost plovidbe. Gradskoj vlasti je zamereno i {to dozvoqava da vodenice ~esto mewaju mesto, {to plovidbu ~ini i izuzetno opasnom. Zato je, na primer, poto-

nulo vi{e la|a natovarenih dr`avnom p{enicom. Pla{e}i se zahteva za naknadu {tete, Magistrat je br`e-boqe obavestio najvi{u dr`avnu vlast u Ugarskoj da na novosadskom delu reke rade samo dve vodenice, a da se `ito sada najvi{e meqe po suva~ama, mlinovima sa kamenim `rvwevima.

N. C.

Jutro posle velike `urke

„Frajle” za u{i i o~i

izmaglica i dim od niskih raketa su dodatno smawili vidqivost.

Za sigurnost na Trgu slobode brinula je policija i pripadnici agencije za obezbe|ewe „Bins“. Za razliku od nekoliko prethodnih godina, obezbe|ewe nije kontrolisalo ulaz na trg i nisu bile postavqene za{titne ograde, pa su posetioci imali primetno vi{e pirotehnike, koju su uli~ni prodavci prodavali i tokom no}i u Zmaj Jovinoj ulici, bez obzira na patrole komunalne policije.

U de`urnoj stomatoli{koj ambu-

lanti u Wego{evoj ulici bilo je mirno tokom novogodi{we no}i , a de`urni stomatolizi su nam rekli da nisu imali pacijenata sa zuboboqom. I dok je Nova godina proslavqana na Trgu slobode, po kafi}ima,restoranima i ku}ama medicinsko osobqe u Urgentnom centru radilo je punom parom. Na~elnik hirurgije Urgentnog centra Aleksandar Gluhovi} rekao je da najvi{e pacijenata ozle|eno u tu~ama i saobra}ajnim nesre}ama, a od wih je troje te`e povre|eno.

Posebno je istakao slu~aj jednog od wih, povre|enog u tu~i no`em, nakon ~ega je imao unutra{we krvarewe. Prema re~ima ovog lekara, wegovo i stawe ostalih te`e povre|enih je stabilno, nisu u `ivotnoj opasnosti, ali }e morati da budu zadr`ani na le~ewu.

Iako je centar bio prepun sme}a koje su razdragani sugra|ani ostavili za sobom, radnici „^isto}e“ ve} u tri sata ujutru uzeli su metle u ruke i sve sredili. Centar je u subotu ujutru izgledao kao da se ni{ta nije de{avalo.

Q. Nato{evi} Foto: R. Hayi}, N. Stojanovi}

Mutica neispravna Voda iz kaptiranog izvora Mutica na ulasku u Sremske Karlovce iz smera Beograda nije za pi}e, utvr|eno je u Institutu za javno zdravqe Vojvodine prilikom redovne kontrole kvaliteta vode iz javnih bunara u tom mestu. Ispravna je voda iz kaptiranog izvora Varadinska ~esma na izlasku iz Karlovaca, kao i iz arte{kih bunara u Beogradskoj 2, u Ulici mitropolita Stratimirovi}a 134, u Ulici bra}e Dejanovi}a 5 i u dvori{tu muzeja.

Z. Ml.

Iskqu~ewa struje Zbog planiranih radova na elektri~noj mre`i struje danas ne}e biti u Ka}u od 9 do 12 sati u Batinskoj ulici, Bolmanskoj i Novoj 3. Sutra u Petrovaradinu deo naseqa Alibegovac ne}e imati struju od 9 do 12 sati.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak4.januar2011.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

c m y

8

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Kraj godine u znaku Nikoline Blizanci Awa i Mia - Sne`ane i Marka ]u}e, Iva i Andrija - Slavice i Borisa Bo`i}a, Luka i Lana - Vesne i Tomislava Nikoli}a.

Devoj~ice Una - Dragane Savi} i Sa{e Kosanovi}a, Katarina - Jelene i Slavka Jevti}a, Helena Miqane i Zorana Milankovi}a, Nikolina - Maje i Milana Savi}a, Mawa - Dragane i Darka Miri}a, Valentina Ivane i Elvisa Kalembera, Nikolina - Jelene i Miqana Ran|elovi}a, Nikolina - Ivane i Aleksandra Simi}a, Isidora - Milice i Neboj{e Zvijera, An|ela - Milice i Pe|e Radakovi}a, Na|a - Milanke [trbac Vala{ek i Dalibora Vala{eka, Nikolija - Tawe Mili}evi} i Zorana Opa~i}a, Jana - Lidije i Danijela Kova~evi}a, Teodora - Aleksandre Krsti} i Jova Vasili}a, Lana - Danijele i Petra Baste, Alegra - Nata{e i Blagoja Vu~ini}a, Ivanka - Sofije i Borislava Pejina, Mila - Bojane i Branka Miqu{a, Jelena Dejane i Slavka Pereskija, Elena - Stanislave i Gorana Petkovi}a, Emilija - Gorice i Bo{ka Savi}a, Ana - Bojane i Ko~e Maksimovi}a, Dajana Radmile i Predraga Pa}uka, Danijela - Dragane Kalaji} i Branka Poznanovi}a, Lana Dragane i Marka Gaji}a, Isidora - Sne`ane i Sa{e Veseli}a, Ema - Irene Odri Komazec i Sr|ana Komazeca, Nikolina - Suzane i Pere Kova~evi}a, Kristina - Monike Diwe{ i Bele Baloga, Nikolina

- Olivere i Du{ka Dorowskog, Milica - Nata{e i Gorana Jefti}a, Biqana - Ivane Mezei i Radomira Vuka{inovi}a, Ana - Sne`ane i Dejana Bodiro`i}a, Lara - Tereze Vidovi} i Du{ka [epe, Jana Emine i Du{ana Petrovi}a, Lana - Anice Stan~i} i Miroslava Garovi}a, Galina - Tatjane i Miroslava Edelinskiog, Valentina - Lane i Ranka Pjevca, Aleksandra - Ivane i Neboj{e Zobi}a, Asja - Tamare Petrovi} Milinovi} i Andreja Milinovi}a, Jovana Marije i Nikole Bo`i}a, Mia - Kristine i Vladimira Nikoli}a, An|ela - Raseme i Pavla Ze~evi}a, Isidora Olgice i Jovana Antoni}a, Na|a - Tamare i Lazara Vlahovi}a, Elena - Anite i @eqka Maksimovi}a, Dora - Jelene i Bojana Frajzmana, Lana - Suzane i Du{ka Radoj~i}a, Jovana - Jadranke Kosti} i Jovana Pani}a, Qubica - Danice Rajinac i Dragana Cviji}a, Jana - Danijele i @eqka Kusuqe, Sara - Ane Hajder Pajko i Olivera Pajka, Marija - Katarine Pilipovi} i Jovana Vlaovi}a, Lola - Gordane i Nemawe Cmiqani}a, Mirjana - Sne`ane Kova~ i Dejana \ur|evi}a, Tamara - Dragane i Miodraga Vuk~evi}a, Nikolina - Milke i Nedeqka Milki}a.

Ven~ani Tamara [tajnzojfcer i Marko Igwatovi}, Romana Macakawa i Sre}ko Stojanovi}, Zorica Oqa~a i Sa{a Ivanovi}, Jelena Vu~ini} i Dejan E}imovi}.

Foto: N. Stojanovi}

Filip Sewin prva beba Mali Filip majke Sandre Sewin prva je beba ro|ena u Novom Sadu u novoj godini. Zdravog de~aka od tri i po kilograma i dugog 50 centimetara prirodnim putem na svet je donela sre}na Sandra. Glavni de`urni lekar u Betaniji dr Tihomir Vejnovi} ka`e da

je zdrava beba ro|ena prirodnim putem najlep{i uvod u 2011. u kojoj pri`eqkuje {to vi{e mali{ana.

Prema wegovim re~ima, u pro{loj godini je ro|eno oko 2.600 Novosa|ana.

Q. Na.

De~aci Tomislav - Biqane Milosav i Tomislava Kre}e, Martin - Ane i Janka Babjaka, Kristijan - Ane i Milenka Bokana, Filip - Vesne i Miroslava Pivarxije, Luka Xejms - Vesne Crovski i Brentona Andersona, Luka - Jelene i Neboj{e Gruji}a, Vladimir - Darinke i Dra{ka Vulovi}a, Stefan - Violete i Darka Dragojevi}a, Filip - Kristine i Stevana Salonskog, Vuk - Mirele Mitri} i Gorana Bijeli}a, Biqaj - Zurafete Nuka i Hustrija Suqe, Maksim Danijele Cvetkovske Sandiki i Antonija Sandikija, Viktor - Nevene i Mladena @drala, Uro{ - Nata{e i Milana Dra~e, Aleksandar - Suzane i Borislava Ika~a, Zoran - Radmile Milutinov Hajdu i Gorana Hajdua, Andrej - Ilinke i Bo{ka Obradova, Ilija - Qubinke i Olivera Rankovi}a, Leonard Radoslave Vasi} i Petra Irge, Stefan - Sla|ane i Marijana Gruji}a, Petar - Mirjane i Veqka Mari}a, Luka - Marijane i Erika Kara~owija, Lazar - Jelene i Marka Male{evi}a, Deniz - Marije Graovac i Jeti{a Hadije, Husein - Sebihane Diqaj i Elsana Krieziua, Nemawa - Nata{e i Dragoquba Naumova, Nikola - Vide Miqevi} i Damira Zlojutre, Aleksandar - Nevene Jovanovi} i Filip-Igora Brki}a, Nikola - Katarine i Radomira Zlokolice, Mateja Sla|ane Miqevi}-Gravowa i Miroslava Gravowe, Du{an - Sla|ane i Milovana Dra`i}a, Dragan -

Aleksandre Mati} i Igora Benke, Luka - Jelene i Du{ana Nikoli}a, Aleksa - Tomislave i Milana Lon~ara, Dragoqub - Tatjane Grabi} i Miodraga Jov~i}a, \or|e - Mileve i Jovana Nedeqkovi}a, Damjan - Nikoline i \or|a Stojanovi}a, Uro{ - Mirjane Roguqa-Mitrovi} i Borislava Mitrovi}a, Vuk - Jelene i Miroslava Mani}a, Vuk - Mire i @eqka Zeqkovi}a, Vladimir - Vierke i Vladimira Bere|ia, Mateja - Bojane i Dragana Jefti}a, Nikola Sne`ane Mitrovi} i @ivana Pu}ora, Ogwen - Bojane i Borislava Mijatovi}a, Vujadin - Sla|ane i Aleksandra Mijanovi}a, Uro{ - Mirjane i Vladimira Prodanova, David - Ilone i Tihomira Crn~evi}a, Mihajlo - Vere i Igora Mirovi}a, Stefan Sawe i @arka Radete, Jakov - Jelene i Miroslava Kalabe, Radoslav - Ane i @ivana Le|anca, Marko Mirjane Savi} i Gavre Ninkova, Matija - Monike i Sr|ana Rodi}a, Uro{ - Jelene Gergeq-Mirkovi} i Aleksandra Mirkovi}a, Luka - Milene i Ivana Bo`ovi}a, Nikola - Gorane i Marka Perendi}a, Mateja - Dragane i Nenada Mili}a, Uro{ - Violete i Neboj{e ^abrila, Andrej - Sla|ane Zli~i} i Darija Uzelca, Mihailo - Vere i Igora Mirovi}a, Stefan - Jovane i Nemawe Vu~i}a, Nemawa - Mirele i Zorana Brkqa~a, Sergej - Nevene i Sr|ana Trnini}a, Aleksa - Mirjane i Sini{e Prodanovi}a.

Umrli Bosiqka Milakovi} (1930), Milana [u{akov ro|.

Skorupan (1947), @ivko [ainovi} (1927), Jozef Gula~i (1937), I{tvan Farka{ (1962), Andra{ Jenei (1942), Radojka Krajinovi} Lazi} ro|. Lazi} (1955), Julijana Skotovi} ro|. Feher (1930), Josip Bobinac (1931), Mihajlo Duli} (1934), Marija Para|ina ro|.

Borovi} (1931), Evica Moku{ ro|. Ru{paj (1932), Melanija Mr|anov (1946), Jelena [poqari} ro|. Duda{ (1960), Radojka Jo{i} ro|. ^eni} (1938), Koviqka Mileti} ro|. Dmitra{inovi} (1941), Danilo Javorac (1974), Spasa @uni} ro|. Mi{qanovi} (1925), Draga Strajin ro|. Lazin (1935), Abedin Grek (1983), Katica [oja ro|. Taka~ (1930), Margita Resanovi} ro|. Juhas (1927), Radomir Svorcan (1939), Milosija Petrovi} ro|. Gvozdenovi} (1926), Smiqa Sekiz ro|. Titelac (1925), Jelica Habijan ro|. Krkqu{ (1922), Sofija Davidovac ro|. \ur|ev (1939), Nada Popovi} ro|.

Panti} (1948), Radojica Nikitovi} (1955), Dragan \eki} (1958), Marija Pavlov ro|. Kuburi} (1928), Gojko Miri} (1936), Jelena Stojkovi} ro|. Devi} (1920), Velizar Havjar (1936), Stevan Drapo{ (1940), Qiqana Le~i} ro|. Spasi} (1964), Milica Vidi} ro|. Jovanovi} (1940), Veronika Strbad ro|. ^oti (1937), Dejan [uvakov (1934), Vojislav Vu~urevi} (1934), Milka Naran~i} ro|. Lemai} (1949), Sava Gavari} (1933), Tamara Selakovi} i Dragan Dra{kovi}

Darinka Mati} ro|. Beli} (1925), Du{an Radak (1950), Smiqa Toma{evi} (1963), Jelena Bari{i} ro|. Raki} (1978), Vedrana Planin~i} (1991), Ru`a Stamenkovi} ro|. Petkovi} (1947), Stevan Mar~i} (1938),Ferenc Bawai (1936). Mirko Stujakovi} (1959), Olga Ambroz ro|. Matvi{in (1931), Dragomir Radosav~ev (1973), Anto Trogrli} (1932), Vukosava [im{i} ro|. Kerac (1929), Nedeqko Bundi} (1934), Qubica [imi} ro|. Prgi} (1949), Ru`ica Rankovi} ro|. Kosti} (1922), Vera Velimirovi} ro|. Veli~kovi} (1924), An|elija Nenin (1952), Qubomir Despi (1951), Nada \oki} ro|. Potkowak (1957), Ilinka Galambo{ ro|. Tepi} (1940), Vojin Kosani} (1952), Radomir Lu~i} (1984), \ur|ina Vukojev ro|. Radivojkov (1923), Pera Nedovi} (1951), Zlata Zubko ro|. Ivanovi} (1947), Smiqa Stefanovi} ro|. Stankovi} (1962), Mirjana Mijatov ro|. Mihajlov (1936), Suzana Veselinovi} ro|. Jovanovi} (1968), Stana Vasiqevi} ro|.

Josovi} (1932), Du{an Milinkovi} (1932), Vjekoslav Kilibarda (1939), Mirko Anti} (1951), @ivorad Milovanovi} (1938), @ivka Maro{ ro|. Ivkovi} (1938), Iboqa Mihajlovi} ro|. Tot (1965). Nada Lon~ar ro|.

Raja~i} (1935), Kata Sebi} ro|. ^ulinovi} (1934), Dobre Sazdov (1927), Narcist Kizi} ro|. Hribar (1928), Jelisaveta @ur`evi} ro|. Bolmanac (1923).

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak4.januar2011.

9

NOVI DIREKTOR GSP-a BOGARO[KI NAJAVIO ZA 2011.

Mirova}e cena prevoza Gradsko saobra}ajno preduze}e pro{lu godinu je za razliku od prethodnih, zavr{ena je „pozitivnom nulom“, a novo rukovodstvo posle niza neuspelih tendera planira nabavku novih autobusa. Kako je najavqeno u ovom preduze}u u planu je nabavka novih autobusa koji bi ve} polovinom godine trebalo da stignu u ovo preduze}e. Preduze}e je i za pro{lu godinu najavqivalo znatan gubitak, me|utim, po{to je 2010. obele`ila akcija „Red je“, gradski prevo-

Branislav Bogaro{ki

znik je u ovu godinu ipak u{ao s „pozitivnom nulom“.

Novi direktor GSP-a Branislav Bogaro{ki izjavio je posledweg dana minule godine da u 2011. ne}e biti poskupqewa karata gradskog prevoza, sem ukoliko grad ne proceni da je to neophodno.

Kako ka`e, zbog takve preporuke grada planirani gubitak ove godine trebalo bi da iznosi oko 250 miliona dinara.

- U 2011. najverovatnije ne}e do}i do poskupqewa karata, jer to je preporuka osni-

va~a. Ipak, ukoliko u gradskoj vlasti budu promenili ovaj stav i preporu~ili da planiran minus u kasi napunimo pove}awem cene karata, tada }emo to i u~initi. S obzirom na to da Novosa|ani savesno kupuju karte i da je naplativost visoka, najverovatnije do toga ne}e do}i – istakao je Bogaro{ki. Dodao je da su se tokom pro{le godine pojavile i falsifikovane markice i da je ~itav slu~aj predat tu`ila{tvu.

Q. Na.

NOVOIZABRANI DIREKTOR „STANA” RAJKO BOJ^I]

Menaymentu sledi kadrovska selekcija Novoimenovani direktor JKP „Stan“ Rajko Boj~i} izjavio je, posle skup{tinske odluke o imenovawu, dan pre isteka stare godine, da }e odmah u Novoj godini, po{to vidi presek lawskog finansijskog poslovawa i dugovawa, po~eti da radi na konsolidaciji firme.

- Poku{a}u da na|em re{ewe za nabavku opreme i repromaterijala i obezbedim gorivo za intervencije majstora na terenu rekao je Boj~i}. – Sledi i kadrovska selekcija menaxmenta, a pri odabiru najbli`ih saradnika ima}u visoke kriterijume.

Boj~i} je naglasio da u tom odabiri ne}e biti po{te|en ni pomo}nik direktora za pravno - ekonomske poslove Du{an Lopi~i}, koji je bio vr{ilac du`nosti direktora, posle ostavke direktora Milenka Peri~ina.

Prvi ~ovek „Stana“ je diplomirani pravnik, i kako je rekao nije ~lan Lige

U „Stanu“ se od kraja novembra pro{le godine dve sedmice {trajkovalo. Tra`ila se puna zarada umesto minimalca, koji su zaposleni primali skoro godinu dana. [trajk je bio uspe{an, potpisan je kolektivni ugovor i pove}ana cena rada za novembar za 38 odsto. Umesto 120 radnika, kako se govorilo da }e biti tehnolo{ki vi{ak, iz „Stana“je posledweg dana stare godine oti{ao 81 radnik.

Oni su doborovoqno napustili radna mest,a uz optremninu za koju je novac obezbe|en iz buxeta grada.

Z. Deli}

Iz „Zelenila” oti{lo 50 dobrovoqaca

U MZ NARODNI HEROJI

Diskusija o 2012.

Danas u 18 sati bi}e odr`ana diskusija na temu „2012. godina iz nau~nog ugla“ u Mesnoj zajednici Narodni heroji Ulica Majevi~ka 26 (preko puta „Betanije“). Organizator je Udru`ewe za razvoj nauke „Nikola Tesla“, a ulaz je slobodan.

N. H.

socijaldemokrata Vojvodine, koja je u raspodeli gradske vlasti dobila da upravqa „Stanom“. Kako isti~e, izabran je kao vanstrana~ka li~nost, a preporuka za direktorsko mesto bilo je iskustvo i ume{tnost u vo|ewu preduze}a.

Do sada je bio direktor „DES-a i „Jugoalat-a“ i zastupnik dr`avnog kapitala u Rudarsko - gra|evinskom preduze}u u Vrdniku, posle neuspele privaRajko Boj~i} tizacije. Kako ka`e, to preduze}e je postavio na zdrave nove i Sremci sada dobro privre|uju.

Posledweg dana u staroj godini „Gradsko zelenilo“ napustilo je 50 radnika. Oni su oti{li samoinicijativno, kao tehnolo{ki vi{ak uz otpremninu.

Iz gradske kase za to je dato oko 52 miliona dinara. Visina optremnine je 75 odsto bruto

^ITAOCI PI[U SMS

prose~ne republi~ke zarade za pro{li mesec po godini sta`a ostvarenog u „Zelenilu“. Me|u tehnolo{kim vi{kom ima i radnika koji imaju jo{ dosta do penzije. Za wih je dan pre isteka stare godine u „Zelenilu“ uprili~en sastanak sa pred-

stavnicima Nacionalne slu`be za zapo{qavaqe u nameri da im se predstave programi samozapo{qavawa i prekvalifikacije. Na platnom spisku „Zelenila“ od 1. januara je 245 radnika na neodre|eno vreme.

Z. D.

065/47-66-452

zaposlewa ili odr`avawa zaposlewa osoba sa invalidetom???

066/9405... *** Ka`u za de~ji dodatak treba deset do 15 papira i dva do tri radna dana. E to nije ta~no jel ja sam sakupio 19 i potro{io skoro dva meseca.

063/7244... *** Slobodan uvoz benzina predivna prilika da isti poskupi...

064/1839... *** Lepo od grada {to je obezbedio „simboli~ne“ paketi}e za decu iz Veterni~kog doma.

Jedino bih volela znati {ta je u wima za 2.500 dinara jer smo mi u firmi pravili paketi}e sa pet kilograma udarnih slatki{a, a za 1.500 dinara po maloprodajnim cenama.

Zar je i tu neko morao da se „ugradi“?

063/520... *** Nije ~udo {to smo tu gde smo, kada su nam najuspe{niji privrednici direktor EPS a, Srbijagas i Poreske uprave! Oni }e nas spasti?

063/568...

Jedna od najidili~nijih zimskih slika u gradu svakako je na [odro{u, zele|enom dunavskom rukavcu kraj brodogradili{ta.

Tamo se ju~e ledeno godi{we doba prikazalo u svoj lepoti, okupqaju}i sve generacije. ^esto se tu skupqa de~urlija sa Limana i Telepa i u`iva u igra-

rijama na ledu. Sanke im nisu potrebne; za klizawe po zale|enoj povr{ini dovoqno im je par~e gume. Tu su i klinci pred{kolskog uzrasta koje su roditeqi, babe ili dede doveli na klizawe, ili se sankama spu{taju niz nasip.

Q. Na. Foto: A. Feher

U Karlovcima privremeno finansirawe Op{tinsko ve}e u Sremskim Karlovcima usvojilo je na posledwoj pro{logodi{woj sednici odluku o privremenom finansirawu op{tine do dono{ewa buxeta za 2011. godinu, a najdu`e do 31. marta. Razlog za uvo|ewe privremenog finansirawa bilo je ka{wewe usvajawa republi~kog buxeta, zbog ~egaq odbornicima nije bio poznat iznos transfernih sredstava namewenih karlova~koj op{tini. Bez tog podatka, re~eno je, nije bilo mogu}e pripremiti odluku o buxetu.

Dok ne bude donet buxet za 2011. op{tina }e imati na raspolagawu 42.500.000 dinara, 1.816.000 dinara mawe nego {to je u prvom tromese~ju pro{le godine bilo razrezano odlukom o privremenom finansirawu.

Najvi{e novca o~ekuje se od poreza na zarade i teku}ih transfera s vi{ih nivoa vlasti. U slu~aju da se tokom privremenog finansirawa smawe prihodi i izdaci }e biti umaweni, prema prioritetima.

Z. Ml.

VESTI Darovali 450.000 dinara Na predlog gradona~elnika Igora Pavli~i}a studio “Berar” uplatio je 450.000 dinara u humanitarne svrhe i time podr`ao akciju Grada “Srcem u novu godinu”. Novac }e biti iskori{}en za finansirawe projekta “Personalni asistenti osoba sa invaliditetom u Novom Sadu”. Studio “Berar” je bio anga`ovan za ozvu~ewe i rasvetu tokom gradskog programa do~eka Nove godine, a na ovaj na~in pokazali su dru{tvenu odgovornost.

N. R.

Bo`i}ni koncert u Sinagogi Bo`i}ni koncert odr`a}e se sutra u 20 sati u Sinagogi , Ulica Jevrejska 11. Su{tina hri{}anstva opevana recitalima i melodijama bi}e prikazana posetiocima kroz bogat repertoar. Ulaz na koncert je slobodan.

N. R. „DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Ima i nevidqivih putnika?

Ka`u puno napada na voza~e gradskih autobusa! A ne ka`e niko za wihov preterani bezobrazluk? Pro|e autobus pored mene i nije mi stao. Zbog ~ega pla}am mese~nu kartu?

062/263... *** Molim GSP da povede malo vi{e ra~una o ~isto}i autobusa. Konkretno mislim na stakla koja su u potpunosti prqava, da ne vidimo na kojoj smo stanici.

064/2616... *** Da li je mogu}e da moj i gradona~elnik Novog Sada otvori bioskop bez pola stolica, nezavr{en, da ve}ina pozvanih ~eka dva sata i ode pre po~etka filma. Da nisam bio ne bih verovao. Da li moj gradona~elnik mo`e sebi sve to da dozvoli? Gospodine Pavli~i}u ovo u Areni je bio autoko{ ili autogol.

063/8827... *** Ne uzajmquje Grad Novi Sad 3,5 milijardi dinara, ve} gra|ani Novog Sada, jel da?...!

060/3528... *** Boro Oti}u, hvala ti za prelep tekst u “Dnevniku” od 19. decembra, za trenutak sam se vratila u detiwstvo! Podr`avam predlog da ti se dodeli Februarska nagrada.

064/1304... *** Podr`avam ~itaoca sa broja 064/2130 za ideju o gra|anskoj neposlu{nosti, gledam skup{tinsku raspravu o porezu na imovinu i imam utisak da na{i poslanici misle da narod `ivi ko likovi iz {panske(sad mo`e i turske) sapunice. Ispo{tujmo decu!

064/6824... *** A koja je to ovla{}ena zdravstvena ustanova izvr{ila obavezni lekarski pregled Komisije za ve{ta~ewe radne sposobnosti i mogu}nosti

Zimski sjaj [odro{a

*** Prinu|en sam da tu`im JKP Vodovod (samo jo{ ne znam kome), zbog pqa~ke kroz naplatu nepotro{ene vode. Oni redovno napla}uju 4.000 litara po ~lanu doma}instva, a nikada ne o~itaju potro{wu jer se to na vodomeru ne vidi.

064/8242... *** Ponovo o buxetu. I ponovo o sramnom i licemernom predlogu da se agraru odvoji neverovatno ni{tavnih 2,5 odsto. Predla`em ministru Draginu, a i poslanicima iz pokrajine da poku{aju sve kako bi se buxet za agrar popeo na prihvatqivih pet odsto.

063/524... *** Xabe pravna dr`ava pose`e za sasvim legitimnim merama oporezivawa svega i sva~ega, kad qudi nemaju posla i prihoda. Zato oni koji se prihvate dr`avnih funkcija, treba najpre da re{e pitawe prihoda ili se ne kandiduju za stvarawe utopije o postojawu funkcionalne dr`ave.

064/3007... *** Pa, dragi politi~ari i funkcioneri, nemojte nam vre|ati inteligenciju va{im zakasnelim otkri}ima, “da treba da stvaramo izvoznu privredu”. Jasno je to nama, biv{im samoupravqa~ima odavno, ali frapira {to to vi funkcioneri tek sad otkrivate i to na sugestiju MMF-a.

064/3007... *** Od 1965. godine krupna slova „Kompas” krasila su fasadu na{ih suseda. Danas su skinuta.

Pitali smo i ~uli da grad tra`i neke nove i previsoke takse, “naknadne”... I to u nevreme, kada se jedva pre`ivqava. Kad mi daqe po gradu, a ono mno{tvo iz iste pri~e. 064/8624...

Erotika „Hrane qubavi” Izdava~ke ku}e „Mono i Mawana“ i „Alnari“, u saradwi s „Dnevnikom“, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana „Hrana qubavi“ Martina Sutera, u izdawu „Mono i Mawane“.

Re~ izdava~a: U vreme svetske ekonomske krize, politi~kih mahinacija, velikih nemira u svetu i svakodnevnog stresa qudi zaboravqaju da u`ivaju u nekim osnovnim `ivotnim stvarim. Firma „Hrana qubavi“ je prona{la idealan na~in da svojoj klijenteli obezbedi ono {to najvi{e `ele -

egzotiku i erotiku, u neverovatnoj kombinaciji ukusnih jela. Mirisi, ukusi, tenika i estetika „Qubavnog menija“ bude sva ~ula i omogu}avaju qudima da zadovoqe svoje seksualne snove. Ali, mnogi koji jednom osete afrodizija~ko dejstvo „Hrane qubavi“ spremni su da pre|u sve granice u istra`ivawu sopstvenih mogu}nosti... Kwizi je prikqu~eno i dvadesetak recepata kao mogu}nost da se isproba rafiniranost tog novog domena kulinarstva.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan“ u tr`nom centru „Merkator“, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana“ i „Alnari“.

A. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak4.januar2011.

c m y

10

DNEVNIK

ZAVR[ENO GLASAWE ZA DAN GRADA

Gra|ani jedno, stru~waci drugo

S novogodi{weg koktela u Alibunaru

KIKINDA: U Narodnom muzeju stru~wacvi ove ustanove u saradwi sa zaposlenima u Istorijskom arhivu organiozovali su izlo`bu pod nazivom „Dan G”. Gra|ani su mogli da glasaju za jedan od pet ponu|enih datuma za Dan grada. Najvi{e glasova Kikin|ana osvojio je datum 22. maj – Letwi sveti Nikola. Ipak istori~ar i stru~ni saradnik Narodnog muzeja Vladislav Vujin smatra da Dan grada treba da bude ili 12. novembar, dan kada je uspostavqen Velikokikindski di{trikt, ili 20. novembar, dan oslobo|ewa u Prvom svetskom ratu.

NOVOGODI[WI KOKTEL U ALIBUNARU

Imaju ~ime da se hvale ALIBUNAR: Na novogodi{wem koktelu u op{tini Alibunar predsednik Skup{tine op{tine Du{an Jovanovi} je istakao da su tokom 2010. godine usvojena strate{ka dokumenta za ubrzani razvoj op{tine Alibunar.

Predsednik op{tine Danijel Ki{marton je gostima pohvalio Stanicu policije, koja je me|u najboqima u rasvetqavawu kriminalnih slu~ajeva. U Nikolincima je asfaltirana ulica od dva kilometra, izgra|ena letwa pozornica i dva autobuska stajali{ta. Karlov~ani su bogatiji za rekonstruisanu vodovodnu mre`u, a u Dobrici je posle pomora krava seqacima su obezbe|ene steone junice, a dug od 19,9 miliona dinara za gas „Srbijagasu” za grejawe {kola i ustanova u op-

{tini, od 2004. do danas, je reprogramiran.

Donacijom {panske vlade od {est miliona dinara zaposlene su geronto doma}ice, a austrijska Privredna komora je zapo~ela projekte za br`e zapo{qavawe i spre~avawe odliva kadrova iz ovog dela Banata. Ki{marton istakao doprinos JATP „Alibunar” u jeftinom prevozu u~enika do {kola, ~ije su mese~ne karte iz buxeta dotirane sa tri ~etvrtine od cene. Rekao je da je za socijalne slu~ajeve i besku}nike u ovoj godini u buxetu op{tine obezbe|eno devet miliona dinara. U vreme praznika svih deset sela je ukra{eno novogodi{wom rasvetom, a u Banatskom Karlovcu u pono} je bio novogodi{wi vatromet.

R. Jovanovi}

Kod predsednika krajem januara RUMA: Predsednik SO Ruma Nenad Borovi} ve} dve i po godine svake srede prima gra|ane kojima je potrebna pomo}.Do sada mu se za pomo} obratilo oko 2.300 `iteqa rumske op{tine.

-Taj broj bi bio i znatno ve}i da ja gra|ane mogu da primam svaki dan. Kada nastupi zimski period broj qudi koji tra`i pomo} se pove}ava. Preko godine oni rade gra|evinske poslove, u

poqu, snalaze se, ali zimi takvih sezonskih poslova nema.

Zato zima donosi mnogo ve}e probleme, treba novca za grejawe, ode}u, obu}u za decu –zakqu~uje Borovi}.

Kako Nenad Borovi} najavquje, ovi prijemi se nastavqaju i u ovoj godini uz kra}u pauzu za vreme bo`i}nih praznika, tako da }e se sa gra|anima ponovo sresti krajem januara.

S. B.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena Sinepleks danas: „Megaum“ (16), „Montevideo, Bog te video“ (18 i 21) Jadran: „Artur 3 - rat dva sveta“ (18), „[i{awe“ (19.45), „Grad lopova“ (21.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment“ (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka; „Neki vidovi apstraktnog slikarstva u Srbiji posle 2000. godine“, autor Vasilije B. Suji} (do 26. novembra)

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Slavko Natalije Moji} (1927) ispra}aj u 9.45 ~asova, Dragoslav Nikole Joji} (1935) u 10.30, Bogdan @arka Radosavqevi} (1929) ispra}aj 11.15, Gavra \oke Aleksi} (1941) u 12, Mihaq [andora Kormawo{ (1926) u 12.45, Anton Mate Aran|us (1929) u 13.30, Dinka Paje Milivojev (1934) u 14.15, Igor Tibora Tot (1995) u 15 sati.

Na Starom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Ru`ica Janka Vukovi} (1928) u 13 sati, na Alma{kom grobqu Milka Mladena Dra`i} (1926) u 13 sati, na Novom grobqu u Petrovaradinu Slobodan Radisava Milenkovi} (1953) u 15 sati, na Centralnom grobqu u Futogu Sava Mirka Milovac (1953) u 13 sati.

Pored dva novembarska datuma, na nedavno odr`anoj izlo`bi pod nazivom „Dan G” u Narodnom muzeju, gra|anima su ponu|eni i: 6. oktobar, kada je Kikinda oslobo|ena u Drugom svetskom ratu, zatim Letwi sveti Nikola, koji se obele`ava 22. maja i jedan mawe poznat datum -1. januar.

- Posetioci su ubacili 529 anketnih listi}a, a najvi{e, tre}ina glasova dobijena je za 22. maj. Ne{to mawe posetilaca, opredelilo se za 12. novembar. Slede 6. oktobar za koji je glasala petina i na dnu liste, 1. ja-

nuar i 20. novembar, sa devet odnosno osam odsto glasova. Kako glasawe nije bilo kontrolisano, zapa`eno je, prilikom prebrojavawa, da su neki posetioci popuwavali listi}e i vi{e puta. Tako|e, uzorak od 500 qubiteqa muzeja svakako nije reprezentativan – objasnio je Vujin Rezultati glasawa predo~eni su lokalnoj samoupravi, gde je re{eno da se, posle Nove godine odr`i javna rasprava i donese odluka o uspostavqawu Dana grada, {to }e biti deo novog statuta op{tine.

A. \.

DODEQENE GODI[WE NAGRADE GRADA KIKINDE

Nagra|en trud, potvr|eni uspesi KIKINDA: Godi{wa nagrada op{tine Kikinda dodequje se gra|anima, preduze}ima, udru`ewima gra|ana i drugim organizacijama za zna~ajna ostvarewa, naro~ito zalagawe i postignute uspehe u svim oblastima `ivota i rada. Godi{wu nagradu Op{tine Kikinda od kolektiva dobilo je Udru`ewe gra|ana „Banatska lenija”, za izuzetno anga`ovawe i napor usmeren ka poboq{awu i unapre|ewu poqoprivrede. Godi{wa nagrada pripala je i Dobrovoqnom vatrogasnom dru{tvu „Banatska Topola”, za humanost i izuzetno anga`ovawe i pomo} prilikom sanirawa {teta od poplava, kao i pobednicima kviza „Serbian open”: Branku Quboji, Branislavu ^olaku, Slavku Bovanu i Vawi Toma{evu, za izuzetno zalagawe, afirmaciju Kikinde i humanist, jer su deo nagrade donirali Op{toj bolnici u Kikindi.

Pojedinci dobitnici Godi{we nagarade su Milenko Karastankovi}, za izuzetan doprinos u kulturi i obrazovawu, kao i brojne uspehe u radu Organizacije slepih i slabovidih osoba, potom profesorka Gimnazije „Du{an Vasiqev” Marija Miqkovi} i Ferenc Lepar za posebne rezultate i izuzetan doprinos negovawu dramskog amaterizma i o~uvawu tradicije.

Svim okupqenima obratio se predsednik op{tine Ilija Vo-

jinovi}, a u ime nagra|enih zahvalila je profesorka Marija Miqkovi}.

Svake godine dodequju se i pohvalnice koje su dobili: sekretarka Op{tinske organizacije Crvenog krsta Aranka Felbab, u~enica osmog razreda Osnovne {kole „Jovan Popovi}” Olivera Pepi}, Teniski klub „Mokrin”, Udru`ewe qubiteqa prirode klub „Laguna” iz Banatskog Velikog Sela i novinar dopisnik RTS-a iz Kikinde Predrag Miqanovi}.

A. \.

Sremci ugostili 130 Slovenaca NE[TIN: Uo~i Nove godine oko 130 turista iz Slovenije, koji su Novu 2011. do~ekali u Novom Sadu, bili su na jednodnevnom izletu u Ne{tinu i wegovoj okolini. Organizator ovog izleta bila je mariborska Turisti~ka agencija „Balkanika”, a vlasnici su rekli da su gosti bili prezadovoqni i da }e jo{ turista dolaziti u ovo selo.

Slovenci su pe{a~ili po oborncima Fru{ke gore i priobaqem Dunava, a doma}ini su im skuvali rakiju i ribqi paprika{. Dru`ili su se i u vinskim podrumima ovda{wih proizvo|a~a, aprobali mnoga vina i bili su zadovoqni ba{ kao i doma}ini, koji su s ponosom isticali da se wihovi vinogradi nalaze na istoj geografskoj {irini kao i Bordo. Tako|e, spomenuli su i vinsku legendu o Ne{tinu kao mestu na vinskom putu rimskih legionara, jer je po predawu na ovda{we obronke vinovu lozu doneo rimski car Prob jo{ pre 1.700 godina.

M. Sy.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak4.januar2011.

11

NOVA GODINA SE ^EKALA U DOMOVIMA I NA TRGOVIMA

Po mrazu do sitnih sati

U SUBOTICI RO\ENE TROJKE U PRVIM MINUTIMA 2011.

Tri A za sre}u

SUBOTICA: Suboti~anka Sandra Maravi} Ma~kovi} (36) jedan minut posle pono}i, carskim rezom u 34. nedeqi trudno}e, donela je na svet trojke, dve devoj~ice od 2.300 i 1.100 grada, te jednog de~aka od 2.550 grada.

Bebe }e se zvati Aleksandra, Aleksa i An|ela. Poro|aj je

obavio prof. dr Aleksandar Radulovi} i re~ je o ve{ta~koj oplodwi, ka`u u Op{toj Bolnici Subotica. Prema narodnom verovawu, to zna~i da nas o~ekuje mirna i lepa godina, jer jedan minut posle pono}i u 2011. godini ro|ena je devoj~ica.

A. A.

SREMSKA MITROVICA: U Sremskoj Mitrovici, Rumi i Staroj Pazovi u najlu|oj no}i na gradskim trgovima poznati bendovi zabavqali su posetioce.U In|iji, [idu i Irigu, slavilo se u porodi~nom krugu, a mawi broj Sremaca se odlu~io da novogodi{wu no} provede u hotelima i restoranima. U Sremskoj Mitrovici, na gradskom trgu u centru grada nekoliko stotina gra|ana zabavqao je novosadski bend „Apsolutno romanti~no”, a posetioci su se zagrevali kuvanim vinom i rakijom.Iako je bilo veoma hladno, `iva u termometru spu{tala se i ispod minus 10 stepeni, koncert na trgu je trajao do dva ~asa ujutro.U pono} je prire|en vatromet, a gra|anima je prvi ~estitao zamenik gradona~elnika Sr|an Kozlina.

U Staroj Pazovi, na Trgu Zorana \in|i}a, za Pazov~ane,

ali i goste iz okolnih gradova, In|ije, Rume, Pe}inaca, Novog Sada, prire|en je pravi muzi~ki spektakl. Goste je zabavqala „Crvena jabuka” do sitnih jutarwih sati, a za zagrejavawe slu`ilo se kuvano vino i rakija.

Predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} po`eleo je puno sre}e i uspeha kako gra|anima tako i op{tini, koja se nalazi u rangu prvih deset najrazvijenijih op{tina Srbije.

I gradski trg u Rumi, na kome su goste zabavqali „Karavan bend”i Gradski tambura{ki orkestar „Branko Radi~evi}”, bio je prepun, posebno mla|ih Rumqana.U pono} je predsednik op{tine Goran Vukovi} ~estitao praznike svojim sugra|anima, a posle pono}i nastupili su lokalni peva~i amateri.

Tokom novogodi{we no}i policija nije imala puno posla, ali posledweg dana pro{le go-

Muzi~ki spektakl u Pazovi

dine u Sremskoj Mitrovici je desetak gra|ana potra`ilo pomo} ortopeda, zbog lomova i i{~a{ewa kostiju na poledici u gradu.Ulice su ~i{}ene, posute soqu i rizlom, ali so zbog niskih temperatura nije znatnije

uticala na otapawe poledice.

Prva beba u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici ro|ena je 1. januara oko devet ~asova.Sre}na majka Nata{a Cvijeti} donela je na svet devoj~icu.

S. B. A. M.

Pozlatila se duweva~a Monike Ru{ak

Novogodi{wi prijem BELA CRKVA: Predsednik op{tine Bela Crkva @eqko Crnogorac, sa saradnicima, organizovao je u sali Skup{tine op{tine, prijem kojem su prisustvovali zaposleni u lokalnoj upravi, odbornici, ~lanovi op{tinskog ve}a, direktori javnih preduze}a i ustanova, predstavnici privrednih organizacija, predstavnici medija i kao posebni gosti predsednik op-

{tine Vr{ac ^edomir @ivkovi} sa saradnicima i dr`avni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu Jovica Zarkula.

Najve}im dobitkom u ovoj godini Crnogorac ne smatra ura|enu kanalizaciju i asfalt u mnogim belocrkvanskim ulicama, ve} otvarawe Bele Crkve prema susednima op{tinama i pokrajinskim sekretarijatima i ministarstvima.

M. V.

Na Pali}u tanak led PALI]: Led na jezeru Pali} nema dovoqnu debqinu za klizawe ili {etawu. Mnogi posetioci ne mogu da do~ekaju da jezero bude okuje debeli led da bi se klzali, {etali i u`ivali u pravoj zimskoj idili kao ranijih godina. Biolog JP „Pali} Luda{” Blagoje Le~i} ka`e da je klizawe na jezeru opasno, jer debqina leda iznosi svega 7,5 santimetara. Kliza~i mogu da budu sigurni tek kada debqina leda pre`e 10 santimetara.

- Na jezeru nema snega i ako se daje utisak da je led dovoqno debeo za klizawe to nije slu~aj. Led prvo dostigne najve}u debqinu u blizini obale, a {to se ide prema sredi{tu jezera, on je tawi. Posledice mogu da budu tragi~ne, ukoliko bi se neko usudio da kli`e po ledu- ka`e Le~i}.

A. A.

Pomeren Konzularni dan SOMBOR: Generalni konzulat Republike Hrvatske u Subotici obavestio je gra|ane sa podru~ja Sombora da se Konzularni dan u ovom gradu ne}e odr`ati 7. januara, iako se on, po ustaqenom obi~aju odr`ava svakog prvog petka u mesecu. Do

Poznati hitovi zabavili Suboti~ane SUBOTICA: Tradicionalno u Subotici do~ek Nove godine, uz muziku i vatromet, organizovan je na centralnom gradskom trgu.

Prema re~ima organizatora oko 3.000 Suboti~ana 2011. godinu do~ekalo je na Trgu Slobode, uz poznate hitove koje je izvodio Du{an Svilar i prate}i bend.

Ove godine Suboti~ani su bili izuzetno disciplinovani, tako da u suboti~koj policiji ka`u da ne pamte mir-

niji no}. Imali su veoma malo intervencija. Dogodila se samo jedna saobra}ajna nezgoda, u kojoj je dvoje qudi zadobilo lak{e telesne povrede i bio je jedan po`ar, gde se automobil zapalio u Ba~kom Du{anovu. U novogodi{woj no}i Hitnoj pomo}i se niko nije prijavio zbog povreda zadobijenih u tu~ama, a bilo je mnogo mawe pijanstva u odnosu na ranije godine.

A. A.

deo-nadzora, promena statusa reke Tise, inicirana je promena naziva okruga, kao i aktuelni problemi op{tina u snabdevawu gasom. Na~elnik Severnobanatskog upravnog okruga govorio je i o inicijativi regionalne privredne komore Kikinda i „Metanolsko-sir|etnog kompleksa” koja se odnosi na revitalizaciju pruge od Sente do Subotice. Pojedinim odredbama zakononika o krivi~nom postupku utvr|eni su principi dru{tveno korisnog i humanitarnog rada. Javni tu`ioci su dostavili spisak humanitarnih organizacija kojima je u protekloj godini upla}en novac.

A. \.

Fantasti~no u „Fantastu” BE^EJ: Zvuk novogodi{weg valcera na centralnom gradskom trgu u Be~eju, kao i lane, zamenila je „pirotehni~ka muzika”.

Od pono}i, gotovo sto minuta, mla|i Be~ejci su petardama najavili 2011. godinu, ali, na svu sre}u, nije bilo nikakvih negativnih posledica ovakvom izlivu zadovoqstva. I dok su jedni bili nezadovoqni {to nije bilo organizovanog do~eka Nove godine na popularnoj be~ejskoj Poga~i, druge to uop{te nije doticalo. Jer, oni su unapred znali da }e najlu|u no} provesti u nekom od ugostiteqskih objekata, ili u veselom porodi~nom ambi-

jentu, gde je dominirala bogata trpeza.

Po obi~aju, najromanti~nije i najveselije bilo je u hotelu „Fantast”, gde su gosti listom rekli da je sve bilo fantasti~no. Ambijent dvorca Bogdana Dun|erskog sam po sebi inspiri{e na ovakva slavqa. I u samom gradu je bilo veselo po restoranima, klubovima, kafi}ima, diskotekama...

Oni koji su se opredelili za do~ek u Fadipovom kampu, imali su priliku da u`ivaju u evergrin muzici legendarnog be~ejskog nasambla „Sigme”, koji su nedavno obele`ili ~etiri decenije muzicirawa.

V. Jankov

USVOJEN BUYET OP[TINE ^OKA ZA 2011.

pomerawa termina do{lo je zbog pravoslavnog Bo`i}a. Tako }e, kako navode iz Generalnog konzulata Republike Hrvatske u Subotici, konzularni dan u Somboru biti odr`an 14. januara.

M. M-}

Dobra saradawa severnobanatskih op{tina KIKINDA: Pred sam kraj 2010. godine u Kikindi je odr`an Savet Severnobanatskog upravnog okruga, na kojem je na~elnik Vladimir Ili} podneo izve{taj o radu u prethodnoj godini. On je istakao da je odr`ano pet sednica na kojima je razgovarano o temama koje su od zajedni~kog interesa za sve op{tine Severnobanatskog upravnog okruga, kao {to su: saradwa lokalnih samouprava sa republi~kim organima, utvr|ivawe zajedni~kih projekata za privla~ewe investitora, analiza prostornog plana, odbrana od poplava, nastup na privrednoj izlo`bi u Temi{varu, bezbednost dece u {kolama, zna~aj vi-

ADA, SENTA, KAWI@A: nalko”, uz nastup truba~a Nova godina je do~ekana uz iz Surdulice. Za pobedvatromete i kuvano vino; ni~ku rakiju festivala na glavnim trgovima u se„Panalko” progla{ena je vernom Potisju u Adi, Kaduweva~a Monike Ru{ak wi`i i Senti, uz ~estitke iz Ade, kojoj je pored zlatop{tinskih ~elnika. Vesene medaqe, diplome i pelo je bilo i u ugostiteqhara, pripala i nov~ana skim lokalima, gde se slanagrada organizatora od vilo uz bogate trpeze, pune 20.000 dinara. Na festi~a{e i muziku, ali najve}i valu najvi{e uspeha broj `iteqa slavio je u ostvarila je pecara bra}e svojim domovima.

Danila i Milo{a KraviU porodili{tu Op{te }a iz Velebita, kojoj su bolnice u Senti 1.januara u zlatne medaqe pripale za 2,15 sati prva se porodila kajsijeva~u i {qivovicu, Foto: M. Mitrovi} srebrna im je dodeqena za Margit Hanak iz Be~eja. Najuspe{niji proizvo|a~i rakije na festivalu u Adi Ona je rodila de~a~i}a KriU Adi je pretprazni~ni uo~i do~eka Nove godine provi{weva~u i bronzana za dustijana dugog 55 centimetrta „Novogodi{wi festival” gla{eni razultati 6. me|unaweva~u. i te{kog 3.750 grama. trajao pet dana, gde su dan rodnog festivala rakije „PaM. Mr.

Takse za isticawe firme skupqe i 15 puta

Detaq s humanitarne aukcije slika u Be~eju

Humanitarna aukcija slika u Be~eju BE^EJ: ^lanovi likovne sekcije „Duga” pri MKD „Petefi [andor” organizovali su humanu aukciju slika u Be~eju, a sav prihod namewen je socijalno-pedago{koj podr{ci dece materijalno ugro`enih porodica. Krajem leta Me|usektorski savet LPA za decu op{tine Be~ej organizovao je Interkulturalni kamp i sve slike nastale u jednodnevnoj koloniji poklonili za aukciju.

- Od ~etrdesetak likovnih radova, uspeli smo za ovu aukciju da opremimo 27 slika. Prodali

smo 20 dela i sakupili ukupno 46.500 dinara. Neprodate slike s tre}e zaredom aukcije, ali i prve dve, te preostalih desetak koje treba da opremimo, izlo`i}emo novoj aukcijskoj prodaji krajem marta - rekla nam vo|a Radne grupe za suzbijawe siroma{tva Me|usektorskog saveta LPO za decu op{tine Be~ej Marija Lu~ev.

Nova aukcija slika }e se, najverovatnije, odr`ati prvog prole}nog dana. O~ekuje se tada boqi odziv potencijalnih kupaca i ve}a korist.

V. J.

^OKA: Odbornici Skup{tine op{tine ^oka su na sednici odr`anoj na isteku godine usvojili buxet za 2011. godinu u iznosu od 464.847.493 dinara, {to je za 27,10 posto vi{e nego prethodne godine.

Prema izmeni odluke o lokalnim komunalnim taksama zna~ajnije pove}awe prihoda u op{tinskoj kasi done}e pove}awe taksi na isticawe firmi pravnih lica, koje su za odre|ene delatnosti pove}ane i preko 15 puta!

Tako }e pravna lica koja se bave ugostiteqstvom i turizmom umesto 6.264 dinara u 2010. godini u 2011. morati za firmarinu da izdvoje 100 hiqada dinara. Dvostruko ve}i iznos mora}e da plate privrednici koji se bave finansijskim uslugama, osigurawem i prodajom naftinih derivata, oni koji se bave zanatstvom i uslugama na ime takse za isticawe firme pla}a}e pet puta vi{e nego pro{le godine, a ovaj izdatak za wih iznosi}e od 10 do 50 hiqada dinara.

Ukinuta je i olak{ica od 30 posto za privrednike koji imaju svoje preduze}a u selima ~okanske op{tine, u takozvanoj drugoj zoni.

Ovako visoko pove}awe firmarina za pravna lica predsednik ~okanske op{tine dr Predrag Miji} obrazla`e dosada{wim niskim cenama za isticawe firmi za pravna lica kojih je u ^oki sve mawe. On nagla{ava da cena firmarini za zanatske radwe ostaje na dosada{wem nivou. Primedbe na buxet imali su odbornici opozicione Srpske radikalne stranke, tvrde}i da je on potro{a~ki, nerealan i da kroz pove}awe taksi ide na jo{ ve}e siroma{ewe gra|ana ^oke koji su i bez toga na dnu lestvice po primawima u zemqi. Nasuprot tvrdwama opozicije predsednik op{tine Miji}, smatra da je predlo`eni buxet hrabar, a da je realan vidi se iz podatka da su zna~ajni prihodi od poreza na zarade zaposlenih ve} tri godine stabilni, bez znatnijih pove}awa ili smawivawa.

- Buxet mora biti razvojni, jer mora obezbediti sredstva za funkcionisawe lokalne samouprave i ispuniti sva socijalna davawa, stipendirawe studenata, putni tro{kovi sredwo{kolaca i realizacija programa zapo{qavawa rekao je Miji}.

M. Mitrovi}

12

CRNA HRONIKA

utorak4.januar2011.

NAKON [TO JE NEUROHIRURG EUGEN SLAVIK PRAVOSNA@NO OSU\EN ZA PRIMAWE MITA

Oduzeta prva lekarska licenca za rad Lekarska komora Srbije, prvi put od osnivawa, oduze}e dozvolu za rad lekaru koji je u sudskom postupku pravosna`no osu|en za primawe mita, javio je novosadski Radio 021.

Neurohirurg Klini~kog centra Srbije Eugen Slavik za to delo izdr`ava}e ~etiri godine zatvorske kazne, a {est godina mu je zabraweno bavqewe lekarskom profesijom. Slavik je osu|en jer je uzeo novac da operi{e tumor jedanestogodi{wem de~aku, a licenca mu se oduzima zbog nedostojnosti bavqewa profesijom.

Gra|ani koji su lekarskom gre{kom izgubili svoje najmilije smatraju da bi Sud ~asti Komore morao da postupa i po zahtevima za oduzimawe licence lekarima protiv kojih se vode krivi~ni postupci. Direktorka Lekarske komore Srbije Tawa Ra-

Eugen Slavik

dosavqevi} ka`e da „sudovi u ovom trenutku jo{ uvek nemaju obavezu da bilo kakve presude koje se odnose na dela nesavesnog le~ewa i dela koja ~ine lekara nedostojnog za obavqawe profesije upu}uju direktno Lekarskoj

DRU[TVO SUDIJA I UDRU@EWE TU@ILACA PISALI EVROPSKIM ZVANI^NICIMA

Mawkava zakonska re{ewa Dru{tvo sudija i Udru`ewe javnih tu`ilaca Srbije uputili su pismo zvani~nicima Evropske unije u kojem navode da je„Ministarstvo pravde ignorisalo sugestije i predloge strukovnih udru`ewa za izmenu seta zakona u oblasti pravosu|a, kao prvog koraka koji bi vodio ka kredibilnoj reviziji postupka (re)izbora“ sudija i tu`ilaca iz decembra 2009. u odnosu na dotada{we nosioce pravosudnih funkcija koji nisu (re)izabrani.

U pismu se analiziraju najnovije, pre novogodi{wih praznika po hitnom postupku usvojene izmene zakona: o sudijama, o Javnom tu`ila{tvu, o Visokom savetu sudstva, o Dr`avnom ve}u

jasne kriterijume kojima Visoki savet sudstva mora da se rukovodi u postupku reizbora, kao i pravi~an postupak i omogu}ivawe prava na `albu“. Ukazuje se i na „nedostatke“ re{ewa u vezi s izborom stalnog saziva Visokog saveta sudstva i Dr`avnog ve}a tu`ilaca, tela koja su tokom 2009. sprovela op{te (re)izbore sudija i tu`ilaca, a kqu~na su i za „postupke revizije“. „Od izuzetnog zna~aja je eksterni monitoring celog izbornog postupka, ukqu~uju}i i postupak kandidature“, navodi se, izme|u ostalog, u pismu. Nagla{ava se da se „spornim“ zakonskim izmenama predvi|a da se `albe koje su vi{e od 800 nere-

Malovi}: Vra}awe poverewa u pravosu|e Ministarka prvde Sne`ana Malovi} izjavila je da je ciq tog ministarstva u 2011. godini vra}awe poverewa gra|ana u pravosu|e Srbije.

– Sve radimo zbog gra|ana Srbije i to ne mo`e da bude improvizacija jer }e gra|ani dati sud o tome da li smo u tome uspeli ili ne – rekla je Sne`ana Malovi}, ukazuju}i na to da }e Ministarstvo pravde u tome istrajati i u narednom periodu raditi uporno i dinami~no. Ona je za TV B-92 kazala da je prethodna godina bila uspe{na naro~ito kada je u pitawu intenzivirawe borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i na poqu evropskih integracija.

Govore}i o op{tem izboru sudija, ministarka Malovi} je istakla da o~ekuje da }e zakoni koji su usvojeni krajem pro{le godine doprineti otklawawu svih sumwi na postupak op{teg izbora.

– ^esto su se u javnosti pojavqivale neta~ne ~iwenice, koje su jo{ vi{e uslo`nile ceo proces i dovele do toga da imamo nekad i pogre{ne zakqu~ke – navela je ministarka pravde. Ona je rekla da su u pravosu|u ostvareni ciqevi koji su postavqeni i da to proisti~e iz {estomese~nih rezultata rada koji su, kako je navela, pokazali da se mnogo efikasnije postupa na nivou privrednog sudstva radi ostvarewa ciqeva za{tite investicija. tu`ilaca, o ure|ewu sudova, te ocewuju da pojedina re{ewa „nisu u skladu ni s Ustavom Srbije ni s evropskim standardima“. „Posebno zabriwava to {to se mawkava zakonska re{ewa ovoga puta obrazla`u pozitivnim mi{qewem i potpunom podr{kom ne samo Venecijanske komisije ve} i Evropske komisije, iako su re{ewa sporna, ne samo zbog nepo{tovawa pravnog poretka ve} i zbog realno mogu}ih lo{ih posledica kad je re~ o kredibilnosti predstoje}ih izbora stalnih saziva Visokog saveta sudstva i Dr`avnog ve}a tu`ilaca i revizije reizbora sudija i tu`ilaca iz 2009. godine“ , pi{u strukovne asocijacije.

Izmenama zakona, ocewuje se u pismu, konsoliduju se rezultati sprovedenog reizbora zbog kojih se i radi revizija.

Udru`ewa apostrofiraju neke od izmena zakona, te obrazla`u i argumentuju za{to su „re{ewa sporna“. Iznose se ocene da „izmene zakona ne sadr`e kriterijume za sprovo|ewe reizbora, dok, {tavi{e, zakon mora da utvrdi

izabranih sudija i oko 150 zamenika tu`ilaca i tu`ilaca podneli Ustavnom sudu Srbije protiv odluka VSS-a i DVT-a o prestanku sudijske i javnotu`ila~ke funkcije, „oduzmu od Ustavnog suda i pretvore u prigovore o kojima }e odlu~ivati VSS i DVT retroaktivnom primenom takvog zakona“. „Ovakvim protivustavnim re{ewem povre|uje se pravo na efektivan pravni lek time {to se odluka VSS-a o prestanku sudijske funkcije smatra pravosna`nom pre sudske kontrole, a Ustavom propisani pravni lek – `alba, pretvara u vanredni pravni lek“, ocewuju u pismu Dru{tvo sudija i Udru`ewe javnih tu`ilaca. Ove asocijacije u istom zajedni~kom pismu jo{ navode da u vezi s najnovijim izmenama pravosudnih zakona „Ministarstvo pravde nije konsultovalo ni Visoki savet sudstva, {to je pokazalo da se ozbiqni koraci u reformi preduzimaju bez socijalnog dijaloga i da se odluke donose u uskom krugu qudi“.

J. Jakovqevi}

komori“. Dodaje da }e se zbog toga uskoro odr`ati sastanak s Ministarstvom pravde da bi se napravio automatizam.

U Srbiji trenutno nema podataka o tome koliko se postupaka vodi zbog lekarske gre{ke.

DNEVNIK

USKORO EKSHUMACIJA GROBNICE POTOK ZMIJANAC KOD BOQEVCA

Strati{ta bez tajni

Krivi~no ve}e Tu`ila{tva za ratne zlo~ine odlu~ilo je da pokrene postupak ekshumacije na lokaciji tajne grobnice Potok Zmijanac kod Boqevca, saop{tila je ju~e Dr`avna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine. U tajnoj grobnici u Potoku Zmijanac na imawu Petra Truji}a na podru~ju Zaje~ara su, po svedocima, novembra 1944. bez su|ewa skon~ala 44 `iteqa Boqevca i okolnih sela. Kako je navedeno u saop{tewu, o postupku ekshumacije, koji }e zajedno voditi Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine i Vi{e javno tu`ila{tvo u Zaje~aru, predstavnike Dr`avne komisije za tajne grobnice na sastanku je obavestio tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vu~kovi}.

Predstavnici Dr`avne komisije dobili su uveravawa da }e prvi terenski radovi na ekshumaciji `rtava i utvr|ivawu identiteta po~eti ~im se steknu uslovi, navodi se, i dodaje da Dr`avna komisija pozdravqa

Jedna od tajnih grobnica

hrabar i principijelan stav Tu`ila{tva za ratne zlo~ine i Vi{eg javnog tu`ila{tva u Zaje~aru da pokrenu prvi postupak koji se ti~e ratnih zlo~ina pri kraju Drugog svetskog rata, a koje su sprovodile partizanske jedinice.

Dr`avna komisija za pronala`ewe i otkopavawe tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streqanih posle 1944. godine do sada je prikupila podatke za vi{e od 18.000 `rtava komunisti~kog terora koji je po~eo pred kraj Drugog svetskog rata i rasplamsao se prvih godina nakon oslobo|ewa. Odluku o formirawu Komisije donela je Vlada Srbije, a akciju potrage za tajnim grobnicama pokrenuli su Institut za savremenu istoriju i dnevnik „Novosti“ nakon potresnog feqtona pod nazivom „Otkopavawe istine“.

– Na osnovu prijava gra|ana i iskaza svedoka, evidentirano je 190 masovnih grobnica {irom Srbije, a ispitane su i snimqene 23 lokacije – rekao je ranije Tanjugu sekretar Komisije, istori~ar Sr|an Cvetkovi}.

SRBIJU ]E ZATVORENICI I PRITVORENICI MAWE KO[TATI

Elektronski nadzor {tedi 8,76 miliona evra godi{we – Primena sistema elektronskog nadzora osu|enika u{tede}e buxetu Srbije oko 8,76 miliona evra godi{we – izjavio je Tanjugu dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. – Na svako pritvoreno ili zatvoreno lice prose~no se dnevno potro{i 15 evra, dok su izdaci za osobe s elektronskim narukvicama u ku}nom zatvoru odnosno pritvoru, oko sedam evra dnevno. Drugim re~ima, po danu }emo imati u{tedu od osam evra. Ako prera~unate da u Srbiji danas ima oko 3.000 zatvorenika koji su osu|eni na kaznu do godinu dana i na koje bi se mogao primeniti ovaj sistem, mislim da to predstavqa veliku u{tedu na godi{wem nivou.

Po wegovim re~ima, od primene sistema elektronskog nadzora mo}i }e da se izgradi jo{ jedan novi zatvor u Srbiji.

On je daqe ukazao da je poo{travawe kaznene politike u Srbiji i dono{ewe novih procesnih zakona tokom reforme pravosu|a stvorilo situaciju da je broj pritvorenih i osu-

|enih lica porastao za 4.000 u proteklih nekoliko godina i tako danas u Srbiji ima oko 11.500 zatvorenih.

– U tom smislu smo morali da preduzmemo sve neophodne korake da bi se obezbedio minimum koji zahtevaju evropski standardi za boravak pritvorenih i zatvorenih lica. S jedne strane se u{lo u izgradwu ~etiri nova zatvora. Zatvor u Padinskoj Skeli je pri samom kraju i u narednih mesec dana }e biti otvoren – rekao je Homen.

Elektronski nadzor }e se vr{iti iz komandnog centra koji se nalazi u Ministarstvu pravde, a bi}e primewen na sva lica koja su osu|ena na kaznu zatvora do godinu dana.

Oni }e kazne zatvora slu`iti u svojoj ku}i ili svom stanu, tako {to }e nositi na nozi elektronsku narukvicu, a wihovo kretawe i pona{awe }e u potpunosti biti nadzirano iz centra za monitoring.

Mera elektronskog nadzora po~ela je da se primewuje od oktobra pro{le godine, mada se jo{ uvek ~ekaju prve sudske odluke, odnosno pravosna`ne presude kojima bi bio predvi|en ovaj sistem izvr{ewa. Pomenuta mera }e se primewivati prema licima kojima sud odredi ku}ni pritvor, umesto klasi~nog, kao i kad lice osudi na kaznu do godinu dana zatvora i zameni je merom ku}nog zatvora.

Elektronska narukvica je ure|aj koji se stavqa na nogu osu|enika, da ne bi bio upadqiv i primetan. U stanu lica nad kojim se vr{i nadzor

instalira se centralna jedinica koja obave{tava centar za monitoring o prisustvu lica ili o eventualnom prekr{aju. Na ekranu komandnog centra }e se svakog trenutka pratiti kretawe lica, odnosno da li ulazi u zabrawene zone kretawe i da li po{tuje odluku suda.

Ukoliko neko prekr{i odre|ene mere suda, Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija, koja }e vr{iti nadzor, o tome obave{tava sud koji u tom trenutku mo`e zameniti meru ku}nog zatvora i osu|enika uputiti na daqe izdr`avawe kazne u zatvor, a isto se de{ava kada su u pitawu pritvorenici.

Osim pritvorenika i osu|enika do godinu dana zatvora, pod elektronskim nadzorom bi}e i svi silovateqi, a posebno vi{estruki povratnici, koji }e, po{to odslu`e zatvorsku kaznu, biti du`ni da nose elektronske narukvice da bi se u svakom trenutku pratilo wihovo kretawe.

Prati}e se i kretawe izvr{ilaca krivi~nih dela nasiqa u porodici jer se pokazalo da je u tim krivi~nim delima veliki broj povratnika. U ovim slu~ajevima obavezno no{ewe elektronske narukvice tako|e }e nalagati sud kao meru bezbednosti, bilo uz osnovnu kaznu zatvora, ili bez kazne zatvora.

U BAWI KOD MALI[EVA, NA KOSOVU

Zbog ubistva 12 uhap{enih

PRIJAVA ZBOG ZLOUPOTREBA U D. O. O. „KERAMIKA KAWI@A PLUS”

Ve}im rabatom na plo~ice o{tetio firmu?

Protiv biv{eg predsednika Upravnog odbora D. O. O. „Keramika Kawi`a plus“ Ranka L. (1978) iz Smedereva policijski slu`benici u Kawi`i podneli su krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe ovla{}ewa u privredi. On se tereti da je preduze}u „Koloseum tim“ D. O. O. u Subotici pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 8,5 miliona dinara, na

{tetu D. O. O. „Keramika Kawi`a plus“. Po saop{tewu policije, Ranko L. je u svojstvu predsednika UO „Keramike Kawi`a plus“ od januara do oktobra 2008. godine, protivno odluci UO o komercijalnim uslovima prodaje kerami~kih plo~ica, preduze}u iz Subotice za kupqenu robu odobrio rabat po stopi ve}oj od propisane i na taj na~in suboti~koj firmi pribavio protivpravnu imovinsku korist.

M. Mr.

Kosovska policija je uhapsila 12 osoba povezanih s ubistvom jedne i rawavawem dve osobe u selu Bawa kod Mali{eva i zaplenila nekoliko komada oru`ja.

Policija je ju~e saop{tila da je jedna osumwi~ena osoba u bekstvu i da je tokom hap{ewa zaplenila dve automatske pu{ke AK-47 i nekoliko pi{toqa. Ve}ina uhap{enih je iz okoline Mali{eva, bliskih biv{em predsedniku op{tine Mali{evo Ganiju Krasni}iju, koji je na minulim izborima 12. decembra bio kandidat pokreta „Samoopredeqewe“.

Svedoci incidenta u no}i izme|u 1. i 2. januara ispri~ali su da je sve podse}alo na horor kada je 15 osoba u{lo u restoran i po~elo da tu~e okupqene, a potom su i pucale.

Mediji u Pri{tini izve{tavaju da je ubijen Skender Qimaj, u prisustvu svoje troje de-

ce. Raweni su wegov brat i bratanac Azem i Ilir Qimaj.

Posle incidenta je reagovao pokret „Samoopredeqewe“, zatra`iv{i da se doga|aj ne politizuje, smatraju}i da se radi o te{kom krivi~nom delu s tragi~nim posledicama za porodice ubijenog i rawenih. „Li~ne probleme ne treba politizovati, odnosno politi~ke probleme ne bi trebalo personalizovati“, navodi se u saop{tewu.

Pristalice pokreta „Samoopredeqewa“ i Demokratske partije Kosova su, posle izbora 12. decembra, bezbroj puta razmenili optu`be o ishodu glasawa i neregularnosti. U Mali{evu }e, po odluci Centralne izborne komisije, na nekoliko mesta biti ponovqeni izbori za poslanike Skup{tine Kosova.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

utorak4.januar2011.

13

NAKON SVIREPE LIKVIDACIJE STARIJEG BRA^NOG PARA NA NOVOSADSKOM TELEPU

Osumi~eni za ubistvo uhap{en za 12 sati NA PRU@NOM PRELAZU U NASEQU MALA BOSNA U SREMSKOJ MITROVICI

Voz pregazio nepoznatu `enu

Na pru`nom prelazu u sremskomitrova~kom nasequ Mala Bosna teretni voz na relaciji [id–Ruma pregazio je za sada nepoznatu `enu. Kako se pretpostavqa, pokojnica je stajala blizu pruge. U jednom trenutku ju je zaka~io jedan vagon i bacio pod voz u punoj brzini.

Telo nepoznate `ene upu}eno je u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu na obdukciju, a policija traga za wenim identitetom. S. B.

RASVETQENA PQA^KA PO[TE U RUMI

Maskirani razbojnik u pritvoru Policija je dva dana uporno tragala za mu{karcem koji je u utorak uve~e, pred kraj radnog vremena, u{ao u po{tu u nasequ Igrali{te u Rumi, maskiran i naoru`an no`em, uzeo iz kase 400.000 dinara i brzo nestao. U ~etvrtak uve~e policija je, zbog osnovane sumwe da je izvr{io

krivi~no delo razbojni{tva, uhapsila Slobodana P. (55) iz Rume. On je, posle policijskog zadr`avawa, predat istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji }e posle saslu{awa odlu~iti o odre|ivawu pritvora, ili }e osumwi~enog pustiti da se brani sa slobode.

S. B.

MLADI] IZ SREMSKE MITROVICE IZA RE[ETAKA

Pritvor zbog poku{aja silovawa

Bogoqub B. (27) iz Sremske Mitrovice pritvoren je na mesec dana uo~i novogodi{we no}i zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo silovawa u poku{aju.

Naime, policija je u ~etvrtak uhapsila Bogoquba B. kada je poku{ao da siluje 24-go-

di{wu devojku. Posle policijskog zadr`avawa, Bogoqub B. je s krivi~nom prijavom predat istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je, posle saslu{awa, odredio pritvor od mesec dana.

S. B.

Posle pqa~ke, napad na policajca Posle pqa~ke ispred prodavnice „Podunavqe“ u Sremskoj Mitrovici, kada je Bogoqub S. (27) iz Sremske Mitrovice fizi~ki napao 55-godi{weg mu{karca i od wega oteo 37.000 dinara, ovaj mladi} se sukobio i s policajcem. Me|utim, brzo je savladan i priveden u policijsku stanicu, gde je zadr`an 48 ~asova.

Po isteku policijskog zadr`avawa Bogoqub S. je s krivi~nom prijavom, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva i krivi~no delo napada na slu`beno lice pri vr{ewu slu`bene du`nosti, priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio pritvor od 30 dana.

S. B.

NA PUTU PLATI^EVO–[ABAC

Poginuo lozni~ki sve{tenik Na putu Plati~evo–[abac uo~i Nove godine dogodila se te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj je smrtno stradao voza~ „renoa megan“ Radoslav Markovi} (39) iz Loznice. Do ove te{ke nesre}e, po saop{tewu Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, do{lo je kada je Markovi}, iz za sada nepoznatih razloga pre{ao u levu kolovoznu traku i direktno udario u kamion s prikolicom koji je dolazio iz suprotnog pravca.

Uvi|aj na mestu nesre}e obavio je de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mi-

trovici, uz pomo} slu`benika Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici i u prisustvu tu`ioca.

Radoslav – Rade Markovi} je bio sve{tenik u Loznici. Poginuo je kada se vra}ao iz Patrijar{ije u Beogradu, saop{teno je iz Crkvene op{tine Loznica.

Telo oca Radosava u subotu 1. januara od 15 ~asova bilo je izlo`eno u crkvi Pokrova Presvete Bogorodice, a sahrawen je u nedequ na gradskom grobqu u Loznici. Opelo je slu`io vladika Lavrentije sa sve{tenstvom {aba~ke eparhije.

S. B.

U LOVA^KOM DRU[TVU U I\O[U, KOD KIKINDE

Predsednik se tereti za zloupotrebe

Protiv predsednika Lova~kog dru{tva „I|o{„ Du{ana P. (1954) iz I|o{a, op{tina Kikinda, policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, kojim je Lova~ko dru{tvo o{tetio za oko 460.000 dinara.

Iz Policijske uprave Kikinda saop{teno je da je osumwi~eni Du{an P. u svojstvu predsednika LD „I|o{„, bez odluke Upravnog odbora, podigao novac koji je zadr`ao za sebe. On se tako|e tereti da je prisvojio novac koji je trebalo da uplati na ra~un Lova~kog dru{tva, a koji je strani dr`avqanin platio kao nadoknadu za lov.

M. Mr.

Novosadska kriminalisti~ka policija rasvetlila je te{ko ubistvo na novosadskom Telepu i uhapsila Aleksandra Slankamenca, zvanog Ceping (1966) iz Novog Sada pod sumwom da je po~inio ovaj zlo~in.

On je li{en slobode svega nekoliko sati po prijemu inforamcije da su u porodi~noj ku}i u Panonskoj ulici 4 prona|ena be`ivotna tela Novosa|ana Rozalije Pali} (1931) i Josipa Diwesa (1934). Slankamenac se tereti da je 30. decembra ubio ovo dvoje Novosa|ana, a zatim odneo iz wihove ku}e novac i zlatan nakit.

Prilikom hap{ewa, u stanu osumwi~enog prona|eni su predmeti iz krivi~nog dela kao i 1.400 grama marihuane.

On je zadr`an do saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije, saop{tila je novosadska Policijska uprava.

Kako „Dnevnik“ nezvani~no saznaje, ovaj par je 18 godina `iveo skladno zajedno u uredno i lepo sre|enoj ku}i. Re~ je o pedantnim i {tedqivim qudima koji su za primer, a koje je sudbina spojila. On je imao stan na Limanu koji je izdavao i dobijao redovno kiriju.

Kom{ije su prijavile doga|aj jer su Rozalija i Josip imali svakodnevni ritual pa su se po wima mogli satovi navijati.

Po ustajawu iz kreveta u 7.30 sati su podizali roletne, a spu{tali ih ta~no u 17 ~asova.

Obavezno su zakqu~avali kapiju kad izlaze i retko su imali goste, a u tim prilikama su zakqu~avali kapiju po wihovom ulasku.

Pokojni Josip je imao sina koji je preminuo pre oko dve godine, iza koga je ostala supruga Jelena s tri }erke. Josipova snaja je pre oko devet meseci po~ela da se zabavqa i da potom `ivi neven~ano s Aleksandrom Slankamencom. Jelena je uvek mogla da se obrati ocu pokojnog supruga za finansijsku pomo}, {to je znao i Aleksandar, koji nikad nije odlazio do Panonske ulice, odnosno do ku}e gde se dogodilo svirepo ubistvo.

Aleksandru se pripisuje da je, nakon rasprave s Jelenom, u sredu, 29. decembra, doneo odluku da do|e do para. Osumwi~eni je, po svoj prilici bez Jeleninog znawa, u ~etvrtak pre podne oti{ao pe{ice iz Ulice Bem Lilike, gde je stanovao

s wom, do Panonske ulice. Tamo je, po prvim sazawima policije, osmatrao okolinu, a kad je par napustio ku}u, kucao je na vrata koja niko otvo-

]irpanove ulice. To se sve de{avalo u ~etvrtak izme|u 10 i 11 sati. Veruje se da je osumwi~ini ve}i deo ukradenih para potro{io za organizovawe do~eka Nove godine tako da je, izme|u ostalog, odre{io kesu u supermarketu i „stukao“ 17.000 dinara.

– Istraga je bila te{ka. Za tela se saznalo u 15 sati, a mi smo za narednih 12 ~asova i posle saslu{awa nekoliko privedenih, identifikovali osumwi~enog i do{li do wegovog priznawa – ka`e za „Dnevnik“ {ef Odseka za suzbijawe op{teg (klasi~nog) kriminala u novosadskoj Policijskoj upravi Sa{a Barjaktarovi}. – Imao je dobru pri~u koje se dr`ao i jak alibi, ali ipak, prona{li smo pukotinu u tome. On je uhap{en dok je uvi|aj trajao. Mo-

`awe i stavqawe u promet opojnih droga.

Osim protiv wega, prijava je podneta u redovnom postupku i protiv Jelene D. s kojom Aleksandar stanuju posledwih mesec dana, zbog neprijavqivawa krivi~nog dela i izvr{ioca. Pretpostavqa se da ona u prvi mah nije znala {ta se zapravo desilo, ali se sumwa da je osumwi~eni, kad je do{ao ku}i s parama, ispri~ao da je ubio dvoje qudi, pri tom ne navode}i koga.

Osumwi~eni Aleksandar Slankamenac je policiji poznat odranije zbog krivi~nih dela u oblasti privrede kao {to su zloupotereba slu`benog polo`aja i prevare kao i krivi~nog dela klasi~nog kriminala – oduzimawa motornih vozila i klasi~nih kra|a koja je po~inio u mladosti. Osu|i-

rio i nakon toga presko~io dvori{nu kapiju pa do{ao do ulaznih drvenih vrata u dvori{tu koja je otvorio kalauzom, ali i zatvorio za sobom. Izgrednik je, sumwa policija, u{ao i zapo~eo premeta~inu u dnevnoj sobi, gde je prona{ao oko 400 evra, {to u stranim {to u doma}im nov~anicama, i nekoliko komada zlatnog nakita i starinske umetnine.

Pretpostavqa se da je, dok je prestupnik tra`io vrednosti, neo~ekivano u{la u ku}u Rozalija i da se on u prvi mah sakrio, a onda ju je {~epao i dohvatio Josipovu pixamu s Ku}a u kojoj se dogodilo ubistvo kreveta i wenim rukavom zarali smo na brzinu da saznamo davio babu. Kako se deda veoma koga je nesre}ni par primao u kratko, oko munut ili dva, zaku}u. Po polo`aju tela, podr`ao u dvori{tu zbog zatva{lo se od pretpostavke da su rawa kapije, wegova smrt je nekog zatekli u ku}i, a ne da usledila ubrzo. su primili po~inioca zlo~iPosle toga, ne vr{e}i prena u dom. Ovo je slu~aj za polimeta~inu po ostalim sobama, cijske uxbenike. Osumwi~eni Slankamenac je utekao, nakon je nakon potpuno samouvere{to je zakqu~ao ku}u. Polinog i ponekad drskog negiracija je prilikom uvi|aja prowa ume{anosti u doga|aj pred na{la u susednoj sobi neukrabraniocem u celosti, do detadenih 350.000 dinara. On je veqa, ispri~ao kako se {ta derovatno zatim pe{ice oti{ao silo i priznao izvr{ewe krido „Noviteta“ na Futo{kom vi~nog dela. Na teret mu se putu, koji se nalaze u blizini stavqa, uz te{ka ubistva na Panonske ulice, odakle je posvirep i podmukao na~in, i zvao taksi kojim je oti{ao do neovla{}ena proizvodwa, dr-

van je zbog dela u privrednom kriminalu i iza{ao je pre oko godinu dana s izdra`avawa zatvorske kazne, kazao je za na{ list Barjaktarovi}.

Osumwi~eni Aleksandar Slankamenac je bio poznat kao motora{, qubiteq umetnosti u ugodnog `ivota, saznajemo nezvani~no.

Okrivqenom je sino} odere|en pritvor do mesec dana nakon saslua{awa kod de`urnog istar`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Tatjane \ura{kovi} koja je i obavila uvi|aj povodom ovog doga|aja.

M. V.

Aleksandar Slankamenac

Foto: S. [u{wevi}

MUP OVE GODINE DOBIJA STRATEGIJU RAZVOJA DO 2014. GODINE

Efikasna policija – servis gra|ana Ministarstvo unutra{wih poslova, koje }e 20. januara obele`iti dva veka postojawa, u ovoj godini dobi}e i strategiju razvoja do 2014. godine, ~iji je ciq da policija postane servis gra|ana i oslonac dr`ave u evropskim integracijama.

U nacrtu strategije, koja je bila na javnoj raspravi u pro{loj godini, navedeno je da se Ministarstvo sada suo~ava s vi{estrukim izazovima reforme policije. „U kontekstu opredeqewa Srbije da se integri{e u EU i u okviru op{te reforme javne uprave, reforma policije ima za ciq nepovratnu transformaciju u modernu, efikasnu, efektivnu, demokratsku i odgovornu policiju, koja je u skladu s EU standardima i modelima“, isti~e se u nacrtu. Navodi se i da bi MUP, da bi sproveo komunitarno pravo (pravo evropskih zajednica) i podr`ao standarde evropskog administrativnog prostora, trebalo da unapredi strategijski menaxment.

Predlo`eno je i da svaki sektor MUP-a usvoji sektorsku strategiju razvoja, koja }e biti u skladu sa strategijom razvoja MUP-a od 2010. do 2014, i da Direkcija policije usvaja strate{ki plan policije. Isti~e se i da }e MUP svake godine usvajati listu prioritetnih reformskih projekata s kojima }e konkurisati za inostranu razvojnu pomo} i donacije.

U nacrtu se ukazuje na to da }e ja~awe kapaciteta za strategijsko upravqawe i rukovo|ewe omogu}iti jasnu podelu nadle`nosti i koordinaciju reformskih aktivnosti u svim organizacionim jedinicama. MUP }e razvijati kapacitete i znawa za upravqawe promenama i rizicima, rukovo|ewe timovima, upravqawe kvalitetom i projektima, predvi|eno je u tom dokumentu. „Polazna osnova novog pristupa rukovo|ewa na strategijskom nivou je stav da je policija u slu`bi gra|ana, a policajac gra|anin u uniformi“, navodi

se u nacrtu. Ukazuje se i na to da je potrebno obezbediti ravnomeran razvoj represivnog i reaktivnog modela s preventivnim i proaktivnim modelom policijskog rada. „Daqim razvojem pravnih, organizacionih i tehni~ko-tehnolo{kih i qudskih resursa obezbedi}e se uslovi za funkcionisawe kriminalisti~ko-obave{tajnog sistema“, predvi|eno je u dokumentu. Navodi se i da }e usmeravawe na analiti~ki rad omogu}iti pripremu operativnih i strate{kih analiza i procenu pretwi na osnovu kojih }e postupati operativni sastav policije. Ukazuje se na to da je potrebno sprovesti reviziju na~ina prikupqawa, skladi{tewa i pristupawa informacijama „i obezbediti da se kriminalisti~ko-obave{tajni podaci iz svih linija rada MUP-a ukr{taju u odre|enoj centralnoj bazi“.

Analiza }e omogu}iti da materijalni i qudski resursi budu ciqano upotrebqeni i da se na

osnovu wih deluje preventivno, navedeno je u nacrtu, u kojem se isti~e da je potrebno razviti i sve druge oblike preventivnog rada.

Tokom javne rasprava u 2010, koja je organizovana u Beogradu, ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} je izjavio da je vizija MUP-a da policija postane javna slu`ba i servis gra|ana u za{titi li~ne i imovinske sigurnosti i bezbednosti. Da~i}, koji je i zamenik premijera, istakao je i da je ciq usvajawa tog strate{kog dokumenta da MUP i policija budu sto`er dr`ave u evropskim integracijama.

MUP je, ina~e, prilikom sa~iwavawa nacrta tog dokumenta koristio iskustva raznih dr`ava, koje kao i Srbija, imaju svoje specifi~nosti. Ciq sagledavawa razli~itih iskustava bio je da se prona|e najboqi i optimalni model koji }e omogu}iti efikasnu, modernu, dobro opremqenu i profesionalnu policiju.

(Tanjug)

14

DRU[TVO

utorak4.januar2011.

DNEVNIK

DISKRIMINACIJA U [KOLAMA POD LUPOM HELSIN[KOG ODBORA

Jedni bez za{tite, drugi bez sankcija Okida~ za pokretawe projekta “Promocija antidiskriminatornog pona{awa i prakse“ Helsin{kom odboru za qudska prava u na{oj zemqi, uz ~iwenice da je diskriminacija u Srbiji sistemska i endemska pojava, te da weno suzbijawe doprinosi uspe{nim evrointegracijama i uti~e na kredibilitet zemqe, svakako je bio i podatak da se u na{oj zemqi ~ak 90 odsto slu~ajeva diskriminacije nikada ne prijavi, {to zna~i da `rtve ostaju bez za{tite, a diskriminatori bez odgovaraju}e sankcije.

Uz svesrdnu podr{ku Ministarstva prosvete i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, Helsin{ki odbor je organizovao interne treninge, na kojima su se u~esnici u projektu upoznali sa Zakonom o zabrani diskriminacije, relevantnim me|unarodnim dokumentima, te primerima diskriminacije iz svakodnevnog `ivota. [tampani su, i to kako na srpskom, tako i na ostalim nastavnim jezicima, vodi~ i priru~nik za u~enike i profesore sredwih {kola, u kojima je zatim odr`an niz seminara.

– Kao organizacija koja se bavi qudskim pravima, Helsin{ki odbor je nastojao da, u granicama svojih mogu}nosti, doprinese da se postoje}e stawe izmeni, a stepen za{tite qudskih prava podigne na vi{i nivo – ka`e {ef Novosadske kancelarije Helsin{kog odbora Pavel Domowi. – To je podrazumevalo da se putem seminara mladi qudi, pre svega, upoznaju s pojmom i oblicima diskriminacije, ali i s institucijama zadu`enim za za{titu ravnopravnosti i na taj na~in doprinese, kako efikasnijoj za{titi qudskih prava, tako i ostvarewu jednakosti u dru{tvu.

Koliko je ovakav vid edukacije u na{im {kolama neophodan pokazuje i slika stawa koja se nakon realizacije ovog projekta formirala. Tu sliku karakteri{u ~iwenice da u~enici imaju mutne predstave o diskriminaciji, uglavnom su ~uli za pojam, ali ne umeju pre-

ciznije da ga defini{u. Na svu sre}u, sredwo{kolci su jo{ uvek dovoqno otvoreni za promene pa, kada im se ponudi odgovaraju}e obja{wewe, lako prepoznaju primere diskriminacije, mada lak{e u dru{tvu, nego u svom okru`ewu.

ote`ali“, rodna neravnopravnost je izgleda u na{im {kolama tek jedan od mnogobrojnih razloga za brigu.

Zabriwavaju}a je i ocena sredwo{kolaca da nastavnici ~esto, zaklawaju}i se iza svog predmeta,

O tome da smo jo{ uvek nedovoqno rodno ravnopravni govori podatak da su devojke osetqivije na diskriminaciju nego mladi}i i da ono {to one do`ivqavaju i ocewuju kao uznemiravawe i poni`avaju}e, momci smatraju uobi~ajenim pona{awem. Ali, s obzirom na to da su kao osnov za diskrimi-

izbegavaju da govore o realnim problemima u dru{tvu, ali je ohrabruju}e {to u~enici diskriminaciju vide kao ozbiqan problem koji se, istina, ne mo`e iskoreniti, ali se mo`e suzbijati, i to, po wihovom mi{qewu, efikasnije kaznama nego moralnim apelima.

– Veliki broj u~enika ima vrlo

^uli jesu, ~itali nisu Na pitawe da li s u~enicima razgovaraju o diskriminaciji, nastavnici su naj~e{}e odgovarali potvrdno, uz napomenu da prostora za to, osim u gra|anskom vaspitawu, ima i u okviru nastave istorije, kwi`evnosti, filozofije, muzi~kog... Uglavnom su i oni potvrdili da u {kolama diskriminacije ima, ali da im se veoma mali broj u~enika po`alio na wu. Kada su, ipak, suo~eni s diskriminacijom, nastavnici tvrde da nastoje da ispitaju slu~aj, pozovu u~enike na razgovor, skrenu im pa`wu na nedoli~no pona{awe, uka`u na granice pristojnosti i insistiraju na budu}em korektnom pona{awu.

A o tome koliko jo{ prostora za projekte sli~ne ovom Helsin{kog odbora u na{im {kolama ima govori i podatak da su na pitawe da li su upoznati s ~iwenicom da je donet Zakon o diskriminaciji, nastavnici uglavnom odgovarali da jesu, ali ga nisu „prou~ili“. naciju sredwo{kolci navodili i socijalni status, nacionalnost, `ivotni stil, mi{qewe ili fizi~ki izgled, a na pitawe da li su, i kome, prijavili slu~aj diskriminacije, osim odgovora da su se po`alili drugarici, roditeqima, razrednom stare{ini, ~est je bio i onaj da nisu „jer to ni{ta ne bi promenilo“, ili „samo bi sebi

konzervativna i rigidna gledi{ta o osobama istopolne orijentacije, ali i kada je re~ o krupnim nacionalnim stvarima, poput Kosova – ka`e Pavel Domowi. – ^iwenica da ne nalaze ni{ta sporno u tvrdwi „Srbija Srbima“ mora da zabrine, ali ovakav nalaz je o~ekivan, a iznena|uje ~iwenica da je veoma mali broj u~enika spreman na to da

U SENTI UO^I PRAZNIKA NA OKUPU BILI \ACI GENERACIJE

Znawe primewivo u razvoju zavi~aja Za grupu najboqih u~enika sen}anskih {kola, koji su pro{le {kolske godine ili ranije bili u~enici generacija i nastavili studije na fakultetima, uo~i nove godine prijem su u sen}anskoj Gradskoj ku}i priredili predsednica op{tine Aniko [irkova, predsednik SO Laslo Rac Sabo i ~lanica Op{tinskog ve}a za obrazovawe Katalin Ede{.

Na prijemu su bili Boris Ilijin, Danijel Na| Abowi, [arlota Cako, Kiti Kormawo{, Lila Fe-

Na studije analiti~ke politikologije Marko Ho~evar se otisnuo u Qubqanu, tek je na prvoj godini studija, pa se sve opcije za budu}nost tek otvaraju.

- Jo{ je rano za planirawe budu}nosti, jer sam zapo~eo studije i preokupiran sam kolokvijumima i predstoje}im prvom ispitnom roku. Po{to su mi roditeqi u Senti, sve je mogu}e, od povratka po zavr{etku studija pa do uplivavawa u neke me|unarodne vode. U sen}anskoj Gimnaziji sam 2010. godine bio

Op{tinski ~elnici Sente i |aci generacije

je{, Marko Ho~evar i Damjan Vu~urovi}, koji su do sada uspe{no iskazivali svoje sposobnosti za vreme {kolovawa u Sredwoj ekonomsko-trgova~koj, Mediciskoj {koli i Gimnaziji u Senti, neki od wih uporedo vrhunske rezultate posti`u i kao sportisti, a sada su na studijama raznih struka. Op{tinski ~elnici nisu skrivali `equ da se po zavr{etku studija mladi vrate u Sentu i okolne potiske op{tine, da ste~eno znawe po zavr{etku {kolovawa stave u funkciju razvoja u zavi~aju.

|ak generacije, tako da ima jo{ puno vremena do zavr{etka studija i planove - ka`e Ho~evar.

Najboqi student Univerziteta u Novom Sadu za pro{lu godinu Sen}anin Damjan Vu~urovi}, koji je na doktorskim studijama na Tehnolo{kom fakultetu, napomiwe da se sude}i prema onome kako se stvari razvijaju najverovatnije ne}e vra}ati u rodnu varo{, jer odli~na ponuda za ostanak na doktorskim studijama i Tehnolo{kom fakultetu je prilika koja se ne propu{ta.

Vu~urovi} je ukqu~en u projekat Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Srbije i dr`i ve`be mla|im kolegama na osnovnim studijama, o~ekuje da }e doktorirati za tri-~etiri godine i ostati u nastavnom procesu na fakultetu, ali misli i na rodnu Sentu, gde konkretno mo`e o`ivotvoriti nau~na saznawa.

- U sen}anskoj Fabrici „ Altek-Fermin“ sam 2008. godine odradio praksu, bili su vema zadovoqni i ~ak sam dobio ponudu da odem na usavr{avawe od nekoliko meseci u Ameriku ili Irsku u neku od laboratorija u okviru Kompanije „Altek“ {to se, na `alost, nije ostvarilo.

Me|utim, ima mogu}nosti da se u budu}em radu znawe koje sti~em primewuje u Senti - planira Vu~urovi}.

Doktorska disertacija Vu~urovi}a je proizvodwa bioetanola, kao supstitucije za gorivo, {to je aktuelni trend u svetu, tako|e i u Senti kao jedan od razvojnih projekata.

- Ono {to mi je `eqa da se uradi, da se od otpada iz sen}anske Fabrike {e}era TE-TO od repinih rezanaca u budu}nosti pravi bioetanol, {to je tema mog doktorskog rada. Poku{a}u da na tom planu sara|ujem sa [e}eranom i mo`da za koju godinu ostvarimo projekat proizvodwe bioetanola, da se izgradi novo postrojewe kojim }e se obezbediti nova radna mesta i doprinesemo razvoju Sente - o~ekuje ostvarewe ostvarewe svog sna najboqi student Univerziteta u Novom Sadu Damjan Vu~urovi}.

M. Mitrovi}

brani prava mawinskih grupa kada su ona u suprotnosti s fundamentalnim uverewima ve}ine.

Po oceni Helsin{kog odbora, spremnije za saradwu u ovom projektu bile su {kole s u~enicima iz mawinskih zajednica, {to je verovatno i posledica ~e{}eg iskustva s diskriminacijom.

Razliku izme|u rane mladosti i `ivotnog doba za koje je ona pro{lost, a koja se uglavnom ogleda u iskrenosti prvog i raznim, `ivotnim iskustvom ste~enom, mimikrijskim pona{awima drugog doba, ilustruje i podatak da su u svim {kolama u~enici bili mnogo otvoreniji od nastavnika, pa i kada su iznosili neprihvatqive i nekorektne stavove. I ~iwenicu da u~enici, s jedne strane, smatraju da je diskriminacija ozbiqan problem i da, s druge, ne nalaze ni{ta sporno u tvrdwi „Srbija Srbima“, treba posebno naglasiti, jer govori o vrednosnoj konfuziji, ali i o primitivnom shvatawu dr`ave kao poseda ve}inske nacije u kojem nema mesta za one ~ija se, na primer, seksualna orijentacija, sa stanovi{ta ve}ine ocewuje kao problemati~na i neprihvatqiva.

Na temequ ovakve slike na{ih {kola Helsin{ki odbor za qudska prava ima nameru da projekat nastavi i dogodine da bi {to ve}i broj u~enika i nastavnika upoznao s pojmom i oblicima diskriminacije, ali ih i osna`io u nameri da uka`u na nedozvoqeno pravqewe razlike ili se diskriminatornom pona{awu aktivno suprotstave.

Osim toga, ova organizacija predla`e i modernizaciju i osavremewavawe nastavnih planova i programa, a iz uxbenika otklawawe sadr`aja koji omogu}uju diskriminaciju. Me|u predlozima Helsin{kog odbora je i produbqivawe reforme prosvete i uklawawe veronauke iz nastavnog plana ili bar ujedna~avawe uslova rada na veronauci i gra|anskom vaspitawu jer sada je, po oceni u~esnika u ovom projektu, veronauka u mnogo boqem polo`aju.

D. Deve~erski

DEVEDESET ODSTO PRITU@BI ZBOG LO[E UPRAVE

Rade kako wima odgovara

Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} izjavio je da se 90 odsto pritu`bi gra|ana odnosi na lo{u upravu, odnosno na netransparentne, nelogi~ne i spore postupke po najrazli~itijim pitawima i zahtevima za ostvarivawe nekog prava.

- Gra|ani imaju s pravom utisak da organi uprave rade svoj posao onako kako wima navi{e odgovara, a ne kako zakon ka`e i kako gra|ani o~ekuju - rekao je Jankovi} i dodao da se to u Evropi smatra povredom osnovnog qudskog prava. On je najavio da }e na-

- U Srbiji se rad u javnoj slu`bi shvata kao socijalna kategorija, odnosno da dr`ava gleda da {to vi{e qudi radi u upravi, kako bi socijalni faktor bio zadovoqan - rekao je ombudsman.

Prema wegovim re~ima, u upravi je zaposleno puno qudi koje vlast pla}a {to mawe i ne pita za odgovornost, {to zna~i da o pravima i obavezama gra|ana odlu~uju nedovoqno stru~ni, motivisani, odgovorni i nedovoqno pla}eni qudi koji proizvode nezadovoqstvo. On je ukazao da se mora smawiti broj zaposlenih u upravi, promeniti

Mediji najve}i saveznik gra|ana Jankovi} smatra da su mediji ma~ koji stoji iza za{titnika gra|ana.

- Pokazalo se da su mediji najve}i saveznik i najve}a sankcija u rukama za{titnika i drugih sli~nih kontrolnih tela, jer su qudi na visokim polo`ajima danas u Srbiji jako osetqivi na kritiku u medijima - rekao je on i dodao da su mediji zato odigrali kqu~nu ulogu u uspostavqawu efikasnosti za{titnika gra|ana. stojati da dobru upravu uvrsti u spisak osnovnih qudskih prava kao {to je to u Evropskoj uniji, odnosno da se neodgovorno i nekorektno pona{awe dr`avnih slu`benika vi{e ne tretira kao mali propust, ve} kao su{tinska povreda prava gra|ana. On je istakao da je nemogu}e promeniti i uspostaviti kvalitetan odnos gra|ana sa upravom ako se ne promeni politi~ki stav prema tome {ta je uprava.

na~in wihovog rada, uspostaviti visok nivo odgovornosti i adekvatno ih platiti kako bi najstru~niji qudi i{li u dr`avnu slu`bu, a ne u banke i nevladine organizacije.

Jankovi} je ukazao da tek tada uprava mo`e da bude kvalitetna i upozorio da dr`ava jo{ nije sprovela ni jedan od ciqeva za reformu dr`avne uprave: - Ona je politizovana, neprofesionalno i nedovoqno organizovana i prekobrojna.

PRO[LOGODI[WI RAD INSTITUTA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE PACIJENTI OCENILI VISOKOM OCENOM

Zdravqe srca u rukama odlika{a

Pacijenti koji su se tokom 2010. godine le~ili na Institutut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u dobrovoqnoj i anonimnoj anketi ocenili su rad i qubaznost zaposlenih u ovoj ustanovi visokom ocenom 4,5, od maksimalnih 5.

Upitnik je sadr`ao pitawa koja se odnose na zadovoqstvo korisnika tokom prijema i otpusta, zadovoqstvom sestrinske nege, uslugama lekara i radom specijalisti~ke slu`be, dijagnostike, terapije, ishranom, sme{tajem i organizacijom poseta. Upitnik je sproveden sa namerom da se jo{ boqe sagledaju sveukupne potrebe bolesnika i jo{ vi{e unapredi wihova zdravstvena za{tita. Bolesnicima je kroz upitnik data mogu}nost da iska`u i primedbe i pohvale.

U 2010. godini u Institutu za KVB Vojvodine hospitalizovano je sedam hiqada pacijenata, ura|eno preko hiqadu kardiohirur{kih opera-

cija, ugra|eno dve hiqade stentova kod bolesnika i implantirano ~etiri stotine pejsmejkera, a tako|e je obavqeno 20 hiqada ultrazvu~nih pregleda srca, kao i preko 40 hiqada specijalisti~kih pregleda. Otvarawem novog Odeqewa dnevne bolnice i ispuwavawem najvi{ih ISO standarda (za kvalitet rada, za{titu `ivotne sredine i standarda bezbednosti i za{tite na radu) potvr|en je visok nivo kvaliteta zdravstvene usluge koju Institut pru`a. Projektima poput „Humanizacije instituta“, u okviru koga je sakupqeno oko {est hiqada kwiga, odr`ano vi{e koncerata i izlo`bi, edukacijom pacijenata o kardiovaskularnim bolestima, ova ustanova ne samo da brine o le~ewu ve} i aktivno podi`e svest gra|ana o prevenciji bolesti srca i krvotoka.

J. Barbuzan

Biomasa greje poqoprivredne {kole Poqoprivredne {kole u Futogu, Ba~u, Ba~koj Topoli, Zrewaninu i Somboru na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine na temu „Kori{}ewe sopstvene biomase u energetske svrhe u poqoprivrednim {kolama“ dobile su bespovratna sredstava za {kolske projekte.

– Kori{}ewe obnovqivih izvora energije posebno je va`no za objekte kao {to su poqoprivredne {kole, koje imaju i zemqu, iz koje se mo`e crpsti biomasa i wom zagrevati, kako objekat {kole, tako i druge {kolske prostorije – ka`e pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Rado-

sav Strikovi}. – Slede}e godine u planu Sekretarijata je opremawe studentskih domova u Vojvodini sistemima solarnih kolektora, koji su jo{ jedan vid kori{}ewa energije Sun~eve svetlosti, pa samim tim i obnovqiv izvor energije.

Direktorka Poqoprivredne {kole s domom u~enika u Futogu @eqka Mili~i} zahvalila se Vladi Vojvodine i rekla da }e dobijenih 2.360 miliona dinara potro{iti na novu kotlarnicu i postrojewa za centralno grejawe {kolskog objekta i doma za u~enike na biomasu.

Poqoprivredna {kola u Ba~u svojih 2.239 miliona dinara iskoristi}e za adaptaciju i sa-

naciju postoje}e kotlarnice na biomasu, kao i za instalaciju za grejawe plastenika i staklenika. Sredwa poqoprivrednoprehrambena {kola u Somboru }e za 1,92 milion dinara nabaviti i montirati novu kotlarnicu na biomasu s instalacijom, dok }e {kola u Ba~koj Topoli iznos od 1,68 milion dinara upotrebiti za sre|ivawe postoje}e kotlarnice na biomasu i sistema centralnog grejawa s akumulatorom toplote, a Sredwa poqoprivredna {kola u Zrewaninu }e 1,79 milion dinara upotrebiti za kupovinu kotla na biomasu s akumulatorom toplote.

D. D.

REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

utorak4.januar2011.

15

BE^EJSKI SAOBRA]AJNI IN@EWER ZAVI[A LU^I] IZRADIO CEO ARSENAL SREDWOVEKOVNOG I RIMSKOG ORU@JA storija mo`e da se voli na razne kreativne na~ine. Mladi Be~ejac Zavi{a Lu~i} (28), odnedavno diplomirani in`ewer saobra}aja, izabrao je, u najmawu ruku, neobi~an put da upozna pro{lost Srbije i kom{iluka – pravi sredwovekovne oklope i opsadno oru`je.

– Kao student, upoznao sam na manifestaciji „Novosadska jesen“ grupu vr{waka koji su pravili sredwovekovne oklope. Probao sam i ja, pa mi se dopalo. Kod ku}e sam putem interneta pretra`ivao

Vite{ki oklop od 40.000 neraskidivih karika

I

Mitrovici, Vr{cu, Kragujevcu i Novom Sadu – obja{wava uvod u svoju pasiju vitez s Tise.

On i sugra|anin mu, student poqoprivrede Slobodan Pavlovi}, osnovali su krajem 2009.

Sebi je Zavi{a po meri ispleo veri`wa~u

razne sajtove da detaqnije saznam kako to qudi rade po svetu, a posebno je popularno u Danskoj, Nema~koj, Francuskoj, Holandiji. U Rusiji se organizuju i sredwovekovni festivali. Ovim se hobijem qudi bave u Beogradu, Sremskoj

udru`ewe „Zlatni orao“, a nedavno, zajedno sa Zoltanom [arvarijem i Ako{em Defingerom Streli~arski klub, pa sad nastupaju na prigodnim manifestacijama.

Pridru`uju im se, kao statisti, nekolicina entuzijasta.

Zavi{inovom radnom sobom najopremqenijima i najuve`badominiraju laptop, ma{ina za nijima u ovom delu sveta – zanesepravqewe ~eli~nih karika, kleno pri~a Lu~i}. {ta i ~eki}. I ~vrsta voqa da A te{ko je napraviti veriu~i. `wa~u do kolena. Sebi je za – Zima je idealno vreme za praoklop povezao 40.984 karika i tevqewe veri`wa~a namewenih `ak je nekoliko kilograma. Za glavi i telu, koje se kod nas zovu izradu su mu bila potrebna tri brnija ili brwa. Te`ak i skup meseca svakodnevnog rada. Veriposao jer iziskuje dosta vremena `wa~a za glavu, te{ka oko 2,5 kii sve se radi ru~no. Svaka karika le, radi se sedam dana. posebno. @ica se navije na ovu – Broj karika, wihova veli~imalu priru~nu ma{inu i kad se na i debqina ~eli~ne `ice odreformira spirala, se~e se svaka |uju cenu oklopa. Za glavu ko{ta karika posebno i potom spaja. od 70 do 120 evra, a za telo od 500 Ima raznih {ema spajawa i stido 700. Te{ko je danas prodati lova: persijski, vizantijski, ovakve oklope po toj ceni. Nama evropski... Postoji literatura se ulo`eno vra}a iznajmqivawem na stranim jezicima s nacrtima za razne manifestacije ili proKompjuter ne mo`e zameniti ru~ni rad svih evropskih oklopa, ukqu~ujumocije nekih sredwovekovnih lo}i i one koji su kori{}eni u Srkaliteta – vajka se Lu~i}. nijih oklopa od plo~a ili {lelo nabavim kod stolara, a perja biji. Mene najvi{e zanima peKad se vreme prolep{a, on se mova. uzimam uglavnom od gusaka i }urariod od 12. do 15. veka. Oprema tanapoqu vi{e posveti opsadnom – S obzirom na dimanzije, za baka s obli`wih sala{a. Najlak{e da{weg srpskog viteza nije se oru`ju, ali i izradi komplikovalistu je potrebno mesec i po dana je uraditi zastave i tunike jer se mnogo razlikovala od rada. Mora se pa`qivo posle preslikavawa jednostavno pripadnika vojske birati drvo, koje ne veze na tkanini. Zastava na{eg ostalih evropskih namo`e biti meko ili „Zlatnog orala“ je plava sa simboroda. Uglavnom su to lo{eg kvaliteta jer lom Srbije orlom, kojeg smo preubili oklopi po {emi treba da izdr`i optezeli s grba porodice Mrwav~evi}. ~etiri karike u jednu, re}ewe koje prima na Prakti~no, izuzev ~izama, mogu da dok su u Italiji i Nesebe prilikom zatezauradim sve za sredwovekovnog srpma~koj ra|eni u {emi wa konopca pri izbaskog viteza – ponosno nagla{ava {est karika u jednu jer civawu kopqa na veliZavi{a. su imali vi{e para i ku daqinu. Planovi za @eli da se {to vi{e mladih kvalifikovane majwih se nisu bitno meupozna s izradom replika anti~store kova~e. Kako je wali od antike do ke i sredwovekovne vojni~ke „roSrbija ekonomski i sredweg veka. Po~eo be“ pa da zajedni~ki, jednog dana vojno ja~ala, kupovala sam da radim {lemove mo`da organizuju i tematski feje oklope od wih, u i oklope za rimske lestival. Obe}ava da }e rado odgovreme cara Du{ana pogionare, a zatim i orivoriti na svaki mejl koji stigne sebno. S oklopom za ginalne strele. Vrhove na wegovu adresu zirelucic20.000 vojnika, wegova sam pravio u kova~koj @gmail.com. je armija bila me|u Vitezovi s Tise kraj opsadnog oru`ja baliste radionici, drveno teVlastimir Jankov

MILANA ZUBERA, TE[KO STRADALOG U SAOBRA]AJKI, LEKARI PROGLASILI ZA MEDICINSKI FENOMEN

PRE^ANSKA LEKSIKA

B

a{ vole Vojvo|ani da broje! U sre}na vremena, dok se gazde i sti~u, broje novce i ovce, a u zla doba kad propadaju, nabrajaju {ta su sve imali. ^ak i kad rade (a to je navek), ~esto obole od brojawa. Zna se ta~no koliko koja parcela ima krstina, snopova `ita, je~ma ili bala deteline.

Zna se u snop i koliko je povezano kukuruzovine, iako se broji na hiqade. Broje i prasice, ali se ~uvaju da bilo kome ka`u koliko ih ima. Ne vaqa se. Od svih brojeva naj~e{}e kazuju–- tri. Jer, toliko se va`nih stvari mora uraditi tri puta. Trired. Ni jedared mawe – ni jedared vi{e.

Trired riba pliva. Prvo u vodi, onda masti ili uqu (najboqa je kombinacija pola-pola), a onda vinu.

Trired se `enio i sve tri `ene su ga ostavile – ka`e jedna sudbina.

Trired se udavala i sva tri mu`a sahranila, veli druga. Ko je vi{e propatio?

Neko tre}i, naravno.

Provodayika nije.

Trired se qube Srbi kad se sretnu.

Prvo u levi obraz, onda desni, pa ponovo u levi. Ako se zabune, broje ponovo. Do tri.

Tri srca juna~ka: Srem, Banat i Ba~ka.

Tri puta Bog poma`e. Ka`u i ateisti.

Trostruko se plete i griva najlep{eg kowa, pa se udene i crvena vunica, da ga neko ne urekne.

Trired meri a jedanput seci! To su vekovima slu{ali svi {egrti, od {najdera i {ustera, do {losera i dun|era. ]ur~ija tako|e. „Tri sam dana kukuruze brala“, ka`e pesma Marka Ne{i}a i daje paritete monopolskih proizvoda, kao i „dok sam Diki kupila duvana!“ „Triput pargar na pargar, ure|ena stvar“ – tvrdi druga

Pre`iveo komu i deset operacija

Trired ili za{to je bolest brojawa zarazna pesma posle strofe u kojoj je Jela, Jelena, objasnila da nije skoro qubqena: “Nisam, nisam nikada, samo sino} i sada”. Ne zna se ta~no o ~emu se radi, maw ako nije neki {najderaj ili {valeraj, jer je pargar platno za zaponce i kragne, ali i jastuke i perine. Svejedno, moralo je biti trired!

Trodelni {ifower mora biti. Di da se, ina~e, sla`e {tafir i sklawaju novci!

Trojka je najbr`e transportno vozilo na `ivu silu. „Po stepi sne`noj trojka juri“, ruski orlovski kasa~i, kr{teni po grofu Orlovu, iz ~ije su

{tale ponikli, svi od jednog arapskog pastuva. Wega je grof dobio od Katarine Velike (a ona otela od Turaka) za specijalne zasluge, trostruke.

Tri lista ima detelina. ^etvrti ne treba tra`iti. Jer, nije sre}a u wemu. Lepo ka`e pesma: „Detelina s tri lista, vole{ li me odista?“ „Kod tri {e{ira“, „Kod tri krune“, „Kod tri bruce“ (na Tranyamentu, iznad Novog Sada), imena su ~uvenih kafana.

Umalo da moj drugar \. P. otvori kafanu u Novom Sadu „Kod tri pera“, ali mu ne dade administracija. Reko{e,

za takvog golubara, dovoqno je i – „Kod pera“.

Tri kraqa koja su u~inila svet sre}nijim su (po studentima engleskog jezika u Novom Sadu): Smo-king, Drinking i Fuc-king.

Tri pecaqke treba da ima pravi pecaro{, mada na bege~koj Jami (a i drugim ~uvenim vodama) neki zabacuju i tri puta po tri. Tri im sveca wina!

Tri dugmeta je dosta za dobar somotski sakov.

Trostruko se plete sredwi deo bi~a, onaj ispod kalam}ova, a iznad ~apova. Na kraju bi~a je, naravno, {vigar. Koji puca jer kad se zao{ija i trgne, probija zvu~ni zid, ide br`e od zvuka (340 metara u sekundi).

Trired se mora bajati pa }e bolest oti}i kao rukom odneta.

Trired na dan se ~ita pismo dobijeno od vojnika, verenika ili deteta koje je oti{lo u inostranstvo jo{ pre tri godine.

Trired se ponovi cena na aukciji pre nego {to licitaror vikne: „Prodato!“ Trired se udara dlan o dlan kad se poga|a s Ciganima, yambasima, kod kupovine / prodaje kowa.

Tri ki{obrana ponese legendarni profesor kad kre}e od ku}e. Jedan da zaboravi u tramvaju, drugi u u~ionici, a tre}i – za slu~aj ki{e.

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired i riba pliva/ Divani o re~ima“)

rigrev~anin Milan Zuber (25) je posle saobra}ajke bio pune tri sedmice u komi, nakon toga istrpeo deset operacija, i posle godinu dana, mada jo{ u nadlaktici i jednoj butini ima metalne {ipke, opet je pokretan. A imao je te`ak potres mozga, otvoreni prelomom obe podlaktice, nadlaktice, smrskanu butnu kost, naprsnu}e kolena, hematom na jetri, tri polomqena rebra koja su probila creva i otvoren mu je du{nik da bi mogao disati.

– Kad sam prvi put otvorio o~i posle kome, nisam se ni~ega se}ao.

Mislio sam da su me oteli vanzemaqci jer nikad do tada nisam bio u bolnici, niti video sve te silne instrumente. Pitao sam se gde su moji najmiliji i kako to da oko sebe vidim samo qude u belom – prise}a se Milan, i s ponosom pokazuje da i bez {take mo`e da napravi nekoliko koraka.

Dr ^edomir Simin, hirurg somborske bolnice, uspeo je nekako da Milanu „zakrpi“ creva, dok je wegov kolega ortoped dr Dejan Kraja~i} obavio potom desetak operacija.

– Rekli su mi da sam medicinski fenomen. Ne verujem da je-

P

Uskoro }e Zuber opet da igra ko{arku

sam, ali po~eo sam da verujem u ~uda. Sad odem do diska i kafi}a, gde se dru`im s prijateqima kojima ponekad prepri~avam kroz {ta sam pro{ao – smeje se Milan, koji ne krije da je imao trenutke depresije, ali je uz podr-

PRIVREMENA [KOLICA SOMBORSKE BOLNICE: ^ak 14 osnovaca isturenog odeqewa somborske O[ “Bratstvo-jedinstvo” je do~ekalo prve dane zimskog raspusta u krevetima mesne bolnice „Dr Radivoj Simonovi}“.

Naime, vi{egodi{wa dobra praksa se ne prekida, pa i bolesni mali{ani imaju, kao u retko kojem gradu, {ansu da redovno budu u ovoj privremenoj „|a~koj klupi“. [kolica, koju vodi u~iteqica Milica Birvalski, radi od 9 do 13 sati, a nastava u pixamama po~iwe tek nakon lekarske vizite. Kao u~iteqica, i u~ionica je prava, ima tablu, kwige, igra~ke, olovke, bojice...

Da deca ne {tetuju, primeren pedago{ki rad je namewen onima koji su na le~ewu deset i vi{e dana, a u~iteqica Milica predla`e i odgovaraju}e ocene redovnim nastavnicima svojih

{ku qudi anga`ovanih na wegovom oporavku posle izlaska iz bolnice, prebrodio sve krize i sprema se da ve} od prole}a ponovo zaigra stoni tenis i ko{arku.

Sestre i negovateqice @eqka Zuber i Branka [imunov su kod ku}e Milanu danono}no pomagale da se fizi~ki i psihi~ki rehabilituje.

– ^inili smo sve za wega jer je mlad momak. Kad smo ~uli {ta je sve pre`iveo, zamolili smo Sla|anu @ivkov, specijalistu socioterapije, da nam omogu}i wegovu rehabilitaciju preko Projekta patrona`ne slu`be za palijativne bolesnike, koji finasira Pokrajina – ka`e @eqka.

Obja{wava da se ~itav tim svesredno anga`ovao na tome da za Milana nabavi ogromne koli~ine vrlo retke krvne grupe B negativ, gde im je najvi{e pomogla suboti~ka bolnica, pa za Milana vi{e prepreka nema.

– Dobio sam novi `ivot. Takva sre}a je retka. Iskoristi}u ga da ja mo`da jednog dana pomognem drugim qudima – zakqu~uje ovaj momak, ina~e po struci saobra}ajni tehni~ar.

J. Prel~ec

privremenih u~enika. Za wih je, kao i za drugu decu koja su ostala u bolnici za Novu godinu, prire|en prigodan program, a podrazumqivo je i da su deqeni paketi}i.

M. Miqenovi}

SPORT

utorak4.januar2011.

DNEVNIK

c m y

16

48. DNEVNIKOV TURNIR U MALOM FUDBALU U NOVOM SADU

Majstorije Marka Mitrovi}a Kadet Marko Mitrovi} obele`io je ju~era{wi preopodnevni termin na 48. Dnevnikovom turniru u malom fudbalu, koji se igra u maloj sali SPC “Vojvodina” u Novom Sadu. Napada~ prve ekipe Novela postigao je sva ~etiri pogotka za svoj tim i tako prakti~no sam sru{io ekipu ^SK – a iz ^elareva, za koju su strelci bili Aleklsandar Stani} dva puta i Ogwanovi}. Vodio je Novel 1:0 i 2:1, da bi ^elarevci uz podr{ku s klupe Dragana Ivanovi}a uspeli da preokrenu rezultat na 2:3. No, fenomenalni strelac Mitrovi} potrudio se da

nom iz sedmerca), dok je gol za pora`enu ekipu dao Petar Bawac, tako|e sa linije od sedam metara.

Da ju~era{wi dan nije bio u znaku Filipa Om~ikusa, svedo~i i podatak da je prvo bio na hla|ewu zbog iskqu~ewa od dva minuta, a potom nije realizovao sedmerac.

Rezultatske dileme nije bilo u duelu kadeta Platnera i Podunavqa iz Beo~ina. Beo~inci su slavili ubedqivo – 5.1, pa otuda ~udi preterana nervoza wihovog vo|e, koji je zbog nesportskog reagovawa morao da napusti klupu i kraj utakmice do~eka u tunelu.

za Platner. Ekipi mla|ih pionira Profesora Bolesnikova ba{ se ne da na ovom turniru.

Opet su bili na domak boda, sr~ano se borili, postigli ~ak i gol, ali su morali da ~estitaju boqem rivalu. Radio Planeta slavila je golovima Davida Stoisavqevi}a i Strahiwe Jakovqevi}a, pa vo|a ekipe Sa{a Drakuli} mo`e da bude zadovoqan, za razliku od wegovog kolege Simi}a, ~iji puleni za lepu igru nikako da budu nagra|eni i adekvatnim rezultatom. ^ak 12 golova vi|eno je u utakmici izme|u Alfa i Mewa~nice

jednom mre`u zatresli Latinovi}, Cmiqanovi} i Denkovi}.

Golove za Mewa~nicu Ris dali su Petar Mi}in i Miqan Srdanovi} po dva i Popovi} jedan.

Strit fudbal je lako iza{ao na kraj s Autoopremom, ali tek u nastavku me~a. Bilo je 3:0, a prvih 15 minuta zavr{eno je bez golova. Stefan Kosti} je iz sedmerca doveo Strit fudbal u vo|stvo, a s dva gola Ogwen Mitrovi} zape~atio je sudbinu Autoopreme, koja nije iskoristila sedmerac pri rezultatu 0:2.

Pr{talo je od golova i u me~u MZ “Sava Kova~evi}” – Tema

Iz duela [kolska kwiga - STR Bla`in

REZULTATI PREPODNEVNOG PROGRAMA Mla|i pioniri Profesor Bolesnikov – Radio Planeta Alf – Mewa~nica Ris Strit fudbal – Autooprema MZ Sava Kova~evi} – Tema Trejd

1:2 7:5 3:0 5:6

Pioniri Kanarinci – Klaris Indeks bojs – NS 021

2:2 2:7 Kadeti

Vuves eliminisao Mewa~nicu Ris nakon izvo|ewa sedmeraca

s jo{ dva gola obezbedi tri boda Novelu.

Ju~era{wi prepodnevni dan otvorili su kadeti Agromarketa i Indeksa, a marketovci su pobedili 2:1. Strahiwa Mr|an dva puta je bio strelac za svoj tim (jed-

Foto: F. Baki}

Deli} Dejan bio je trostruki strelac za pobednika, a Nemawa \uri} dvostruki, dok je najlep{i gol na utakmici delo Pankova. Topovskim {utem iz slobodonog udarca zakucao je loptu pod pre~ku, ali je to bila slaba uteha

Ris. Bilo je 7:5, a posle vo|stva od 6:1 po~etkom drugog poluvremena, malo ko je o~ekivao da }e ekipa iz [ajka{a do kraja namu~iti favorita. Golove za Alf postigli su Aleksandar Sauer i Luka Miqevi} po dva, dok su po

Trejd. Kona~an rezultat od 5:6 svedo~i o neizvesnom duelu koji zaslu`uje sve ~estitke. Mesnoj zajenici uspelo je da minus od jednog gola preokrene, da bi do kraja poluvremena rival izjedna~io. U nastavku su igra~i Tema

SENIORI Prva grupa

1. Kanamera 2. Grand turs 3. Div trejd J[ 4. Yungla{i

3 3 3 2

3 2 1 0

0 0 0 0

0 1 2 2

9:2 5:6 5:4 1:5

0:3 4:1 2:1 3:0 2:1 1:2 9 6 3 0

Druga grupa Indeksova trib. – Koko tim 4:1 Koko tim – Mildok 2:8 Mildok – Indeksova trib. 3:4

1. Indeksova trib.2 2 0 0 8:4 2. Mildok 2 1 0 1 11:6 3. Koko tim 2 0 0 2 3:12

6 3 0

Tre}a grupa Klub muzej – F. Trifunovi} F. Trifunovi} – Mapod NS Mapod NS– Klub Muzej 1. Klub Muzej 2 2 0 0 2. Mapod NS 2 1 0 1 3. Farma Trif. 2 0 0 2

6:0 4:2 1:9

5:0 1:4 0:1 6 3 0

^etvrta grupa

Kofi haus – Kazino Kentaki 7:0 Kazino Kentaki – Soko sistem 3:5 Soko sistem – Kofi haus 2:6 1. Kofi haus 2 2 0 0 13:2 2. Soko sistem 2 1 0 1 7:9 3. Kazino Ken. 2 0 0 2 3:12

Peta grupa

STR Bla`in – Mlinostep Mlinostep – Klub Kontrast Klub Kont. – STR Bla`in 1. Mlinostep 2. STR Bla`in 3. Klub Kontr.

2 1 0 1 2 1 0 1 2 1 0 1

3:3 3:3 3:3

6 3 0

1:2 1:2 1:2 3 3 3

@rebom je odlu~eno da se u daqa takmi~ewa plasiraju Mlinostep i STR Bla`in.

Rimski oil – Vin. Mr|anin Vinarija Mr|anin – Dambo Dambo – Rimski oil 1. Rimski oil 2 1 1 0 2. Vin. Mr|anin 2 1 1 0 3. Dambo 2 0 0 2

7:5 7:6 7:10

2:2 5:4 3:5 4 4 0

Sedma grupa

Makijato Liman – Euroservis 4:2 Euroservis – HK Andrija{.

1:4 HK Andrija{. – Makijato L. 0:2 1. Makijato Lim. 2 2 0 0 2. HK Andrija{. 2 1 0 1 3. Euroservis 2 0 0 2

6:2 4:3 3:8

6 3 0

Osma grupa

Kafe Nap. – Evro. internac. 2:3 Evro. internac. - AK Sekuli} 2:3 AK Sekuli} – Kafe Napoleon 6:1 1. AK Sekuli} 2 2 0 0 2. Evropska i. 2 1 0 1 3. Kafe Napoleon2 0 0 2

9:3 5:5 3:9

6 3 0

Deveta grupa Klaris – VT {kola VT {kola – Gold skor Gold skor - Klaris

1. Gold skor 2. Klaris 3. VT {kola

2 1 1 0 2 1 0 1 2 0 1 1

4:3 3:3 3:4

2:1 2:2 2:1 4 3 1

Deseta grupa

SK Meridijana – Vit. promet 1:3 Vitorog promet – Albatros 1:3 Albatros - SK Meridijana 2:2 1. Albatros 2 1 1 0 2. Vitorog p.

2 1 0 1 3. SK Meridijana 2 0 1 1

5:3 4:4 3:5

4 3 1

Konoba Orkus – Beli dvori 4:3 Beli dvori - Tehnomer k. 1:2 Tehnomer k. – Konoba Orkus 2:2 6:5 4:3 4:6

Dvanaesta grupa [kolska kwiga – Spens Spens – Vulves Vulves – [kolska kwiga

4:3 3:5 0:5

1. [k. kwiga 2. Vuves 3. Spens

6 3 0

2 2 0 0 10:3 2 1 0 1 5:9 2 0 0 2 6:9

Trinaesta grupa Gagaplast – Agromarket 2:1 Agrom. – Autoservis Sawa 3:2 Autos. Sawa - Gagaplast 1:4 1. Gaga plast 2 2 0 0 2. Agromarket 2 1 0 1 3. Autos. Sawa 2 0 0 2

6:2 4:4 3:7

6 3 0

^etrnaesta grupa Popovi} tr. – Das Bad 4:0 Das Bad – Kafe San Marko 1:1 Kafe SM – Popovi} tr.

0:4 1. Popovi} tr.

3. Das Bad 2. Kafe SM

2 2 0 0 2 0 1 1 2 0 1 1

8:0 1:5 1:5

6 1 1

@rebom je odlu~eno da drugo mesto u grupi osvoji ekipa Das Bad Petnaesta grupa Mewa~nica Ris – IM Bemark 4:3 IM Bemark – STR Gumatik 3:2 STR Gumatik – Mewa~. Ris 2:2 1. Mew. Ris 2 1 1 0 2. IM Bemark 2 1 0 1 3. STR Gumatik 2 0 1 1

6:5 6:6 4:5

4 3 1

[esnaesta grupa

Jedanaesta grupa

1. Konoba Orkus 2 1 1 0 2. Tehnomer k. 2 1 1 0 3. Beli dvori 2 0 0 2

2:1 1:5 4:3

Seniori DIV trejd Jugo {tampa – Grand turs

1:2

trejda stalno vodili i po dva gola razlike, da bi rival uporno smawivao prednost ali nije uspeo i da poravna rezultat do kraja. Golove za pobednika postigli su Robert Per{aj, Milo{ Antoni} dva, Milutin Mileti} dva i Nikola Gavri{i}, a za MZ “Savu Kova~evi}” Damir Varmu`a dva, Luka \uragi}, Vladimir Joki} i Novak ^abarkapa (iz sedmerca).

Jedini duel seniora u preodnevnom programu protekao je u znaku DIV trejda Jugo {tamparije i Grand tursa. Grandovci su pobedili 2:1, pogocima Sa{e Tomi}a i Sr|ana Slijep~evi}a iz sedmerca, dok je gol za osvaja~a ba~kopalana~kog turnira postigao Zoran Novakovi}. Zanimqivo je da je gubitnik proma{io dva sedmerca, a nije mu pomoglo ni to {to je za wega igrao i prvotimac OFK Beograda, novope~eni reprezentativac Srbije, iskusni

Veseqko Trivunovi}.U prvom pionirskom duelu nije bilo pobednika. Po dva gola postigli su Kanarinci, ali i wihov rival Klaris. Nenad Vinovi} bio je dva puta precizan za Kanarince, dok su Nemawa ]ulibrk (1:1) i Bo{ko Papovi} (2:2) uspeli da izjedna~e. U ovom susretu golman Kanarinaca \enesi} odbranio je sedmerac Damjanovi}u.

Trener Indeks bojsa Quba Bandi} nije mogao da se na~udi slabom izdawu svojih izabranika, pa je u vi{e navrata naglas komentarisao “kako ne mo`e da prepozna igra~e”. NS 021 ~ak sedam puta zatresao je mre`u indisponiranih indeksovaca, za koje je Nikola Bari} pogodio dva puta. Za pobedni~ki tim golove su dali raspolo`eni Du{an Vu~kovi} dva, Nemawa Tepi} dva, Aleksandar Fi{er dva i Steva Tabakov.

S. Savi}

VETERANI

[esta grupa

Yungla{i – Kanamera Kanamera – Grand turs Grand turs – Yungla{i Div trejd J[ - Yungla{i Grand turs - Div trejd J[ Divd trejd J[ – Kanamera

Agromarket – FK Indeks Platner – Podunavqe Novel 1 - ^SK

4 4 0

Carigrad – Dunis transport 5:0 Davna vrmena – Carigrad 3:3 Dunis trans. – Davna vremena 1:2 1. Carigrad 2 1 1 0 2. Davna vrem. 2 1 1 0 3. Dunis trans. 2 0 0 2

8:3 5:4 1:7

4 4 0

Prva grupa S. Erste bank – Klaris 1:2 STR Banana – S. Erste Bank 5:1 Klaris – STR Banana 1. STR Banana 1 1 0 0 2. Klaris 1 1 0 0 3. S. Erste bank 2 0 0 2

5:1 2:1 2:7

3 3 0

Druga grupa

Agencija Sabqar – Fortuna 39 Fortuna 39 – Kafe Lord 8:4 Kafe Lord – Agencija Sabqar 0:5 1. Agencija Sab. 1 1 0 0 2. Fortuna 39 1 1 0 0 3. Kafe Lord 2 0 0 2

5:0 8:4 4:13

3 3 0

Tre}a grupa Vitorog promet – Promist 1:1 Maj frend – Vitorog promet 6:0 Promist – Maj frend 1. Maj frend 2. Promist 3. Vitorog p.

1 1 0 0 1 0 1 0 2 0 1 1

6:0 1:1 1:7

3 1 1

KADETI Prva grupa Kanarinci – Ofest print 1:6 Ofset print – Novi Sad 10:0 Novi Sad - Kanarinci 2:1 1. Ofset print 2 2 0 0 16:1 2. Novi Sad 2 1 0 1 2:11 3. Kanarinci 2 0 0 2 2:8

6 3 0

Tre}a grupa Lemiks – Novel 2 Novel 2 – Le Blank Le Blank – Lemiks

4:2 4:1 0:6 6 3 0

1. Novel 1 2. ^SK 3. Tomkop 08

Druga grupa Novi Sad 94 – Moj dom Moj dom – Iris farm Iris farm – Novi Sad 94

3:2 1:3 1:5

^etvrta grupa Agromarket – FK Indeks FK Indeks – Kao nekad Kao nekad – Agromarket

2:1 2:3 1:1

[esta grupa Autol. @ika - Platner Platner – Podunavqe Podunavqe – Autol. @ika

1. Novi Sad 94 2 2 0 0 2. Iris farm 2 1 0 1 3. Moj dom 2 0 0 2

8:3 4:6 3:6

6 3 0

1. Lemiks 2. Novel 2 3. Le Blank

2 2 0 0 10:2 2 1 0 1 6:5 2 0 0 2 1:10

2. Kao nekad 3. Agromarket 1. FK Indeks

2 1 1 0 2 1 1 0 2 0 0 2

6:5 5:4 3:5

Peta grupa Tom kop 08 – Novel 1 Novel 1 – ^SK ^SK – Tom kop 08

2 1 1 0 2 1 0 1 2 0 1 1

4 4 0

1. Podunavqe 2 1 0 1 2. Autol. @ika 2 1 0 1 3. Platner 2 1 0 1

2:7 0:3 2:3

Mladi lav. – Evro. inter.

Evro. inter.– Promist Promist – Mladi lavovi

5:4 4:4 1:2

6:5 5:4 4:6

1:1 4:3 1:0 4 3 1

1:3 1:5 1:4 3 3 3

PIONIRI Prva grupa Klaris IMD – Lavovi Lavovi – Kanarinci Kanarinci – Klaris IMD 1. Klaris 2. Lavovi 3. Kanarinci

2 1 1 0 2 1 0 1 2 0 1 1

5:3 6:6 5:7

3:1 5:3 2:2 4 3 1

Druga grupa Indeks bojs – NS 021 NS 021 – SNG parket SNG parket – Indeks bojs

1. NS 021 2. SNG parket 3. Indeks bojs

2 1 0 1 2 1 0 1 2 1 0 1

7:5 5:3 5:9

3 3 3

Tre}a grupa

1. Mladi lavovi 2 1 1 0 2. Promist 2 1 0 1 3. Evropska i. 2 0 1 1

4:2 3:3 3:5

2:2 1:3 0:2 4 3 1

MLA\I PIONIRI Prva grupa Alf – FK S. Mihajlovi} FK S. Mihajlovi} – M. Ris Mewa~nica Ris – Alf

1. Alf 2 2 0 0 10:7 2. FK S. Mihalov. 2 1 0 1 7:5 3. Mewa~nica Ris2 0 0 2 7:12

Tre}a grupa

Druga grupa 3:2 5:2 5:7 6 3 0

Radio Planteta – Novosa|ani 2:2 Novosa|ani – Prof. Bolesn. 1:0 Prof. Boles. – Radio Planeta 1:2 1. Radio planeta2 1 1 0 2. Novosa|ani 2 1 1 0 3. Prof. Bolesn.2 0 0 2

4:3 3:2 1:3

4 4 0

Tema trejd – Strit fudbal Strit f. – MZ S. Kova~evi} MZ S. Kova~evi} – Tema trejd Auto oprema MD - Tema Trejd Strit f. – Auto oprema MD Auto op. MD – MZ S. Kova~evi} 1. Strit fudbal 2. Auto oprema 3. Tema trejd 4. MZ S. Kova~.

3 2 3 2

3 1 1 0

0 0 0 0

0 14:1 1 3:4 2 8:14 2 5:11

1:6 5:0 5:6 3:1 3:0 9 3 3 0

SPORT

DNEVNIK

utorak4.januar2011.

17

48. „DNEVNIKOV“ TURNIR U MALOM FUDBALU U NOVOM SADU

Carigrad kroz iglene u{i Ju~era{wi poslepodnevni program Dnevnikovog 48. tradicionalnog turnira u malom fudbalu protekao je u borbama u konkurenciji seniora, a na programu su bili me~evi {esnaestine finala. Vi{e niko nema prava na gre{ku, jer se svaka nesmotrenost skupo pla}a u utakmicama kvalitetnih rivala i tanka je linija izme|u prolaska i ispadawa sa Dnevnikove fudbalske smotre.

Jedan od glavnih favorita za osvajawe turnira, ekipa Poslasti~arnica Carigrad provukla se kroz iglene u{i u me~u sa Mapod NS-om i to posle boqe igre u drugom poluvremenu. U borbi Davida i golijata slabiji je poveo u uvodnim sekundama utakmice strelac je bio Nikola Malixan, ali to pre svega mo`e da se pripi{e nesmotrenosti Carigrada.

Igrali su dobro i odr`avali vo|stvo igra~i Mapod NS ali dok su imali snage. U nastavku Carigrad je dodao gas, veoma brzo napravio tri kornera, ali je Aurelije Ra{iovan pogodio stativu, da bi izjedna~ewe doneo ne{to kasnije Sava Kova~evi}.

Ipak, Aurelije Ra{iovan se iskupio za ranije neiskori{}en penal i postigao gol iz igre (ispostavilo se pobedonosni), ali se Mapod NS nije predavao. Nastavili su atake autsajderi i po{to nisu uspevali da izjedna~e do{lo je do neminovne nervoze na parketu Spensa. Ipak, strasti su se do kraja smirile i Carigrad je na{ao svoje mesto me|u 16 prvih ekipa na na{em turniru.

Konoba Orkus bila je nadmo}na u me~u sa Soko sistemom. Nemawa Brkqa~a doveo je Soko sistem u

12.20: Novel 1 – Autolimar @ika (kadeti, bara`) 12.55: Podunavqe – Agromarket (kadeti, bara`) 13.30: Veterani, prvo ~etvrtfinale 1/1 – 2/2 14.05: Veterani, drugo ~etvrtfinale 3/1 – najboqe tre}epla sirani

Osmina finala, seniori

Konoba Orkus eliminisala Soko sistem

vo|stvo sa penala, ali se na odmor oti{lo pri rezultatu 1:1, a strelac za Konobu bio je Slobodan Bori}. U nastavku Konoba Orkus zaigrala je mnogo ozbiqnije i anga`ovanije i sa dva gola Veselina Gubstrini}a (od ~ega je jedan bio sa preko 15 metara) i jednim pogotkom Borisa Taxi}a, do{li su do sigurne pobede. Brkqa~a je imao jo{ jednu {ansu sa linije sedam metara, ali je bio neprecizan kod rezultata 2:1 za Konobu Orkus, a da je pogodio, pitawe je kako bi se me~ zavr{io.

Seniori Konoba Orkus - Soko sistem [kolska kwiga - SRT Bla`in Mewa~nica Ris - Vuves Indeksova tribina - Tehnomer kapara Carigrad - Mapod NS Gaga plast - Das bad Albatros - Agromarket Gold skor - Evropska internacionala

4:1 3:2 4:5 (3:3) 5:1 2:1 4:0 3:1 2:3

Veterani Majfrend - Vitorog promet

2

2/3 Mapod NS

1

1/11 Konoba orkus

4

2/4 Soko sistem

1

6:0

Foto: F. Baki}

[kolska kwiga i STR Bla`in odigrali su jedan od derbija {esnaestine finala na{eg turnira, a daqe je oti{la [kolska kwiga.

Pogocima Aleksandra Bajata, Bo{ka [arca i Sr|ana Suvajxi}a do{la je [kolska kwiga do velikih 3:0, pa se opustila i dozvolila ekipi iz Novog Be~eja da se razigra. Golovima Lazara Popova i Nikole Bla`ina uspeli su Novobe~ejci da pri|u na 2:3 ali igra~i STR Bla`ina nisu imali snage da stignu do izjedna~ewa. Kraj utakmice obele`ili su nervoza i iskqu~ewa. Uprkos tome {to su ve}i deo zavr{nice Novobe~ejci odigrali sa igra~em vi{e (dva iskqu~ewa Bajata i jedno Ze~evi}a) nisu uspeli da izbore penale.

Ekipa Vuves pro{la je u osminu finala posle boqeg izvo|ewa sedmeraca u me~u protiv Mewa~nice Ris. Junak u seriji penala bio je golman Vuvesa Gvozdenovi} koji je odbranio penale Milovcu i Filipovi}u, a precizni su bili za ekipu Vuves Srdi} i Ni{i}. Regularni tok me~a zavr{en je 3:3, a Mewa~nica Ris je vodila 1:0 i 3:1, ali je Vuves golovima Srdi}a sa

penala i Ni{i}a u posledwim sekundima izborila penale, a potom i prolazak me|u 16 najboqih.

Indeksova tribina je bila nadmo}na u me~u sa Tehnomer Kaparom iako su mladi igra~i Tehnomera prvi poveli. Precizan je bilo Mihajlo Berowa ali su Indeksovci uzvratili sa dva gola Darka Vargeca i pogotkom Zorana Jankovi}a sa penala, pa rivali nisu imali snage da se ozbiqnije suprotstave razigranom iskusnijem sastavu.

Gaga plast bio je nadmo}an u me~u sa Das badom, slavio je 4:0 golovima Ugqe{e Kara}a, Aleksandra Slep~evi}a i dva puta Petra Ili}a, a moglo je da bude i ubedqivije jer su propustili mnogobrojne {anse, dok je @ivkovi} odbranio penal Ili}a.

Albatros je posle velike drame u sredi{wem delu utakmice savladao Agromarket iako je na poluvremenu bilo 0:0, a Mar~eta je proma{io penal za Agromarket.

Dva gola Aleksandra Raki}a i jedan Dejana Doroslova~kog bili su dovoqni Albatrosu za prolaz.

M. Risti}

3

2/13 Agromarket

1

14.40: Indeksova tribina – Gaga plast 15.15: Albatros - Vuves 15.40: AK Sekuli} ili HK Andrija{evi} – Kanamera ili Mildok 16.15: Rimski oil ili Klaris – Klub Muzej ili Davna vremena 16.50: [kolska kwiga – Evropska internacionala 17.25: Popovi} transport ili IM Bemark – Makijato Liman ili Vinarija Mr|anin 18.00: Carigrad – Konoba Orkus 18.35: Kofi haus ili Grand turs – Mlinostep ili Vitorog promet 19.10: veterani , 1/2 - 2/1 19.45: veterani , 3/2 – druga tre}eplasirana ekipa

^etvrtak, 6. januar 8.00: prvo ~etvrtfinale(mp) 8.35: drugo ~etvrtfinale (mp) 9.10: tre}e ~etvrtfinale(mp) 9.45: ~etvrto ~etvrtfinale (mp) 10.20: prvo ~etvrtfinale (p) 10.55: drugo ~etvrtfinale (p) 11.30: tre}e ~etvrtfinale (p) 12.05: ~etvrto ~etvrtfinale (p) 12.40: prvo ~etvrtfinale (k) 13.15: drugo ~etvrtfinale (k) 13.50: tre}e ~etvrtfinale (k) 14.25: ~etvrto ~etvrtfinale (k)

Subota, 8. januar Od 12 sati polufinala u konkurenciji mla|ih pionira, pionira, kadeta i veterna i ~etvrtfinalni me~evi u konkurenciji seniora

Nedeqa, 9. januar Od 11.30 sati me~evi za plasman, polufinalni me~evi seniora i finalni me~evi. Finale u 18 sati.

1/14 Popovi} transport

Carigrad

5. januar

5. januar

2/6 Vinarija Mr|anin 8. januar 1/4 Kofi haus

Albatros

5. januar

5. januar 1/15 Mewa~nica Ris

4 (3)

2/12 Vuves

5 (3)

1/2 Indeksova tribina 5 2/11 Tehnomer

1

1/13 Gaga plast

4

2/14 Das Bad

0

3

2/5 STR Bla`in

2

1/9 Goldskor

2

2/8 Evropska inter.

3

2/1 Grand turs 1/5 Mlinostep

Vuves

2/10 Vitorog promet

9. januar

1/6 Rimski Oil

Indeksova tribina 5. januar

5. januar

2/9 Klaris 1/3 Klub Muzej

Gaga plast

2/16 Davna vremena 8. januar

8. januar 1/12 [kolska kwiga

2/15 IM Bemark 1/7 Makijato Liman

Konoba orkus

8. januar 1/10 Albatros

12.20: Novi Sad – Iris farm (kadeti, bara`) 12.55: ^SK – Novel 2 (kadeti, bara`) 13.30: Autooprema – MZ Sava Kova~evi} (p) 14.05: Promist – Maj frend (v) 14.40: Makijato Liman - Vinarija Mr|anin (s) 15.15: Kofi haus – Grand turs (s) 15.40: Popovi} transport – IM Bemark (s) 16.15: Mlinostep – Vitorog promet (s) 16.55: Rimski oil – Klaris (s) 17.30: Klub Muzej – Davna vremena (s) 18.05: AK Sekuli} – HK Andrija{evi} (s) 18.40: Kanamera – Mildok (s) 19.15: Klaris – STR Banana (v) 19.50: Agencija Sabqar – Fortuna 39 (v)

Sreda, 5. januar

REZULTATI POPODNEVNOG PROGRAMA

1/16 Carigrad

Utorak, 4. januar

1/8 AK Sekuli}

[kolska kwiga

2/7 HK Andrija{evi} 5. januar

5. januar

Evropska inter.

Obja{wewe: 1/1 (grupa – plasman)

1/1 Kanamera 2/2 Mildok

18

SPORT

utorak4.januar2011.

TALENTI: MILO[ ANTI], PRVOTIMAC GRASHOPERSA

Samo za Srbiju!

Milo{ Anti}, 16-to godi{wak ro|en u Cirihu a poreklom sa Kosova, igrao je za pionirsku selekciju [vajcarske ali je spreman da brani boje srpske reprezentacije Uostalom, selektor Milovan \ori} ga je pozivao pod zastavu Srbije ali je mladi golgeter Grashopersa, zbog povrede, samo posle tri dana morao da napusti pripreme.

Na`alost, wegovo ime nije upisano za najnovije okupqawe kadeta, {to je te{ko palo najboqem igra~u svog uzrasta u {vajcarskom klubu koji je ve} na meti stru~waka italijanske Parme. Ali, on je optimista i uveren je da }e obu}i najdra`i dres - dr`ave Srbije. Qubav prema Srbiji nikada nije i ne}e skri-

vati, ispod dresa Grashopersa uvek nosi i majicu sa znamewima zemqe u kojoj su ro|eni wegovi roditeqi i kad kod postigne gol majicu pokazuje.

-Selektor me je, uveren sam, izostavio samo da bi mojim vr{wacima omogu}i da i oni poka`u koliko vrede. Nadam se da me nije zaboravio i da }u za neko naredno okupqawe opet dobiti poziv. Odlu~io sam da branim boje Srbije i to }u svakako i do~ekati. Druga, skromnija `eqa mi je da tekst o meni, obzirom da imam prijateqe u Be{ki, objavite u „Dnevnik“u koji oni redovno ~itaju, - poru~io je mladi Milo{ Anti}, momak koji povremeno trenira i sa prvotimcima Grashopersa.

Da. Vi}enti}

Milo{ Anti}

KUQANI SE USKORO OKUPQAJU

Ohrid zimska baza Fudbaleri Hajduka }e zimske pripreme po~eti 10. januara. U Kuli }e ostati do 1. februara, i u tom periodu je mogu}e da odigraju i jednu kontrolnu utakmicu. Potom sledi onaj veoma va`an deo rada, pravqewe i tima i igre.

- Taj deo }emo najverovatnije odraditi na Ohridu, gde }emo boraviti od 1. do 17. februara. Obi{ao sam destinaciju i uverio se da je hotel odli~an, doma}ini qubazni, na raspolagawu }emo imati tri odli~no pripremqena terena. Dakle, ima}emo sve uslove za kvalitetan rad - ka`e direktor kluba Aleksandar Vla{kali}.

U Ohridu akcenat u radu }e biti stavqen na uigravawe ekipe.

- Ve} smo ugovorili utakmice sa Rabotni~kim i Metalurgom iz Skopqa, [kendijom iz Tetova, Sileksom iz Kratova, sa dva rumunska tima i sa

Ohridom. Nakon povratka radi}emo desetak dana u Kuli, a generalnu predvideli smo za 20. februar - ka`e Vla{kali}.

Ve} je objavqena informacija da je najboqi igra~ Sini{a Radanovi} pre{ao u Ke~kemet.

- Prelazni rok po~iwe 10. januara, a tada nam i po~iwu pripreme pa }emo videti ko }e oti}i, ko ostati, ko do}i. Mi razgovaramo sa nekolicinom igra~a u vezi sa wihovim anga`ovawem, ali jo{ uvek je rano govoriti o imenima. [to se Radanovi}a ti~e, on se javio u klub i rekao da je zavr{io dogovor sa Ke~kemetom, a realizacija }e biti kada po~ne prelazni rok. Moram re}i i to da Radanovi} i nije na{ igra~, nama ga je do 31. decembra pozajmio wegov klub iz Kine, ta pozajmica je istekla i to je to - pojasnio je Vla{kali}. \. Bojani}

DNEVNIK

Moreira veran Partizanu Portugalac Almami Moreira, koji ve} tri godine uspe{no nastupa za Partizan, tvrdi da nema nameru da napusti redove {ampiona Srbije.Pojavile su se informacije da su za wega zainteresovane ekipe ^ikaga i Katar kluba, ali Moreira tvrdi da nema te informacije.

- Nisam upoznat s tim da su me Amerikanci i Arapi gledali.

Pre odlaska u Portugaliju pri~ao sam sa menaxerom koji mi je rekao da nema ponuda - izjavio je Moreira.

Moreira u Partizanu ima godi{wu platu od 400 hiqada evra , a uz bonuse i premije jo{ toliko. U klubu isti~u da je to ogroman pritisak na buxet. Me|utim, Portugalac za sada nema nameru da mewa sredinu.

- Tek kada bude do{la neka primamqiva ponuda, koja }e odgovarati i meni i Partizanu, se{}emo i razmotri}emo situaciju. Do tada }e se pona{ati profesionalno, {to zna~i da ostajem u klubu - rekao je Moreira.

Almami Moreira

Aleksi} me|u 100 najtalentovanijih na svetu Mladi srpski fudbalski reprezentativac Danijel Aleksi} nalazi se na spisku od 100

mladih igra~a koji bi u ovoj godini trebalo da poka`u svoj talenat.

Internet portal

Cerovi} trener Proletera Novosadski fudbalski prvoliga{ Proleter sa Slane bare nije dugo oklevao u izboru trenera posle odlaska Qubomira Ristovskog u Spar-

tak. Klupski ~elnici su poverewe ukazali Nenadu Cerovi}u, koji je ve} vodio ekipu Proletera.

G. K.

Grof do{ao po Ninkova?

Moskovski Dinamo navodno je spreman da ponudi milion i po evra Crvenoj zvezdi za kapitena Pavla Ninkova, koji }e naredne zime biti slobodan igra~. Trener Moskovqana Miodrag Grof Bo`ovi}, koji je pre dolaska

belih. Na levoj strani ve} ima reprezentativca Marka Lomi}a, pa da sve bude uravnote`eno navodno je zainteresovan da na desni bok dovede Ninkova.

Ali, Dinamo ne `eli da plati vi{e od milion i po evra, uz

Pavle Ninkov

Roberta Prosine~kog pomiwan kao mogu}i trener Crvene zvezde, navodno namerava da upari srpske bekove u postavi plavo-

opasku da Zvezdi da procenat Ninkova.

je taj klub spreman dodeli i odre|eni od budu}e prodaje Sa istom ponudom

pro{le zime bili su odbijeni Anderleht i Tuluz, jer je uprava Zvezde tra`ila 2,5 miliona evra. Me|utim pitawe je da li }e tako tvrd stav u Qutice Bogdana imati i ove zime, s obzirom na ~iwenicu da bi Ninkov ve} naredne sezone mogao da ode iz kluba kao slobodan igra~.

Pou~en iskustvom od prethodnih prelaznih rokova, Ninkov ka`e da je fokusiran samo na po~etak priprema 10. januara i da sve poslove oko eventualnog transfera prepu{ta menaxeru i Upravi kluba.

Od kada je stigao u Crvenu zvezdu Ninkov je odigrao 77 prvenstvenih utakmica i zabele`io ~etiri nastupa za reprezentaciju Srbije. Nikada u karijeri ovaj 25-godi{wi Beogra|anin nije nastupao za klub van srpske prestonice, jer je pre Crvene zvezde igrao za ^ukari~ki, Rad, Radni~ki i @elezni~ar. Kako se nezvani~no saznaje buxet Dinama za 2011. godinu je oko 65 miliona evra!?

IZBOR IFFHS

Muriwo ispred Gvardiole Me|unarodni institut za fudbalsku istoriju i statistiku (IFFHS) proglasio je {efa stru~nog {taba {panskog Real Madrida @ozea Muriwa za najboqeg klupskog trenera u 2010. godini. Muriwo je tre}i put izabran za trenera godine, a prethodna dva puta IFFHS ga je najboqeg proglasio 2004. i 2005. godine. U glasawu, u kome su u~estovovali stru~waci iz 86 zemaqa, Muriwo je skupio 294 boda, dok je drugoplasirani bio {ef stru~nog {taba {panske Barsleone Pep Gvardiola sa 188 poena.

Titulu najboqeg klupskog trenera u sezoni Muriwo je zaslu`io zahvaquju}i izvanrednim rezultatima koje je postigao sa italijanskim Interom iz Milana, koji je pod wegovim

vo|stvom stigao do titula prvaka Evrope i Italije, kao i do trijumfa u nacionalnom Kupu.

Lista najboqih klupskih trenera u 2010. godini u izboru IFFHS: 1. @oze Muriwo (Inter Milan, Real Madrid, Portugalija) 294 boda, 2. Pep Gvardiola Opet najboqi: @oze Muriwo (Barselona, [panija) 188, 3.

38, 7. Arsen Venger (Arsenal, Luis van Gal (Bajern Minhen, Francuska) 33, 8. Celso @uaHolandija) 75, 4. Kike Flores rez Rot (Internasional, Bra(Atletiko Madrid, [panija) zil) 24, 9. Roj Hoxson (Fulam, 46, 5. Karlo An}eloti (^elsi, Liverpul, Engleska) 20, 10. LaItalija) 41, 6. Aleks Ferguson mine N’Diaje (Mazembe, Sene(Man~ester Junajted, [kotska) gal) 11.

Danijel Aleksi}

„Goal.com“ tvrdi da bi na ovih 100 mladih fudbalera trebalo da se obrati posebna pa`wa u 2011. godini. Ovaj portal podse}a da je Aleksi} ponikao u Vojvodini, a onda je po~etkom pro{le godine stigao u italijansku \enovu.

Aleksi} (19) nije mogao da se izbori za status prvotimca u \enovi, a onda je pozajmqen nema~kom klubu Grojter firt. Srpski fudbaler je za nema~ki klub odigrao 12 utakmica i postigao dva gola.

Aleksi} je pro{ao sve omladinske selekcije Srbije, a ve} je debitovao za A tim orlova.

PODUNAVAC IZ BELEGI[A, JESEWI PRVAK LIGE IN\IJA – S. PAZOVA

Sremska liga `eqa i realnost U jesewem delu prvenstva Op-Sve su to lepo vaspitani {tinske lige In|ija – Stara mladi}i, koji plus poseduju fudPazova, Podunavac iz Belegi{a balski talenat.Odli~no ih poostvario je dobre rezultate, sa znajem, redovni ih gledam kako 21 bodom jesewi je prvak ( gol ih trener Milan Jazi} u~i i razliku je 24:9).najqu}i rivali uvodi u tajne fudbalske su mu Sremac iz Vojke, Sloga, igre.Oni napreduju i zato ne ~uBorac i Surduk. di {to ih ~esto gledaju emisari -Jo{ na po~etku ove sezone saop{tili smo ciq ulazak u Sremsku ligu.To nam je najja~i motiv i u prole}nom delu sezone.Bez dileme, i jesenas smo igrali najlep{i fudbal u ligi –isti~e dugogodi{wi predsenik i sponzor kluba @ivko Belanovi}. – Planiramo da dovedemo pet poja~awa da bismo imali ekipu koja mo`e da se plasira u Sremsku ligu.

U Podunavcu igraju brojni talentovani igra~i ponikli u ovda{woj {koli @ivko Belanovi} fudbala.Planira se da oni budu nosioci igre u budu}im iz drugih, ve}ih klubova – navremenima.To su:Ma`ibrada, gla{ava Belanovi}.

Radakovi}, Vukadinovi}, GraO budu}im asovima Podunavdi}, V.Jovanovi}, Pejinovi}, ca, sremskog fudbala i {ire N.Krivo{ija, Tarbuk, To{kotek }e se ~uti. vi}, Stefanovi}, M.Krivo{ija, -Poklawali smo i poklaw}eMarkovi}, J.Jovanovi}, Cveti}, mo veliku pa`wu mla|im kateJankovi}, Ra{i}, Miqu{, Bojigorijama .Pored Jazi}a(trener novi}, Popovi}, \ukovi}. prvog tima) imamo licencira-

ne trenere za kadete, pionire i petli}e.To su Milo{ Stefanovi}, Aleksandar Todorovi} i Predrag Ve~erinac.Na{u {kolu poha|a 80 de~aka.

Od ove godine, po{to u Belegi{u nije pro{ao samodoprinos, Podunavac }e se finansirati iz op{tinskog buxe.

Belegi{ ima oko 5.000 stanovnika i stasava u ozbiqno turisti~ko mesto.

-Malo je klubova u Sremu koji poseduju tako dobar travnat teren, pomo}ni teren, reflektori za no}ne treninge, gledali{te ima 180 stolica i 300 mesta za stajawe kao {to to ima Podunavac. Planiramo da se iznad svla~ionica sagradimo kuhiwu, kancelarije i restoran od koga bi se klub jednim delom finansirao.Omladinac iz Novih Banovaca je kao ~lan Vojvo|anske lige igrao svoje utakmice u Belegi{u godinu i po dana, {to jasno govori kakve uslove mi imamo.Podunavac bi trebalo u budu}nosti da bude me|u nosiocima razvoja srmeskog fudbalasa zadovoqstvom isti~e Belanovi}.

B. Rokni}

PRVENSTVO [PANIJE

Nova pobeda Barselone Fudbaleri Barselone savladali su ekipu Levantea sa 2:1, pa su u~vrstili vo|stvo na tabeli prvenstva [panije sa pet bodova prednosti nad madridskim Realom, koji ima utakmicu mawe.

Aktuelni {ampion nastavio je sjajnu seriju postigav{i 11. uzastopnu pobedu, iako je igrao bez Lionela Mesija.

Barsa je obezbedila ubedqivu prednost zahvaquju}i dvostrukom strelcu Pedru u 47. i 59. minutu, a ute{ni pogodak za goste postigao je Stuani desetak minuta pre kraja. Susret je obele`io jubi-

lej kreatora Barselonine igre, ]avija. Jedan od najboqih svetskih igra~a sredine terena protiv Levantea je odigrao 549. prvenstvenu utakmicu u dresu Barselone, ~ime je izjedna~io klupski rekord Migelija.

Rezulttai: Atletik Bilbao - Deportivo 1:2, Barselona - Levante 2:1, Seviqa - Osasuna 1:0, Sporting Hihon - Malaga 1:2, Valensija - Espawol 2:1 Tabela: 1. Barselona 46 bodova, 2. Real Madrid 41, 3. Viqareal 33, 4. Valensija 31 itd.

SPORT

DNEVNIK

Brajant izvi`dan Kobi Brajant se verovatno ne se}a kada je posledwi put izvi`dan u svom Stejpls Centru. Ne samo on, ve} svi igra~i Los An|eles Lejkersa. Dvostruki uzastopni {ampioni NBA lige nalaze se u `estokoj krizi, ne samo rezultata, ve} i igre, a kulminacija crne serije (za sada) bio je poraz kod ku}e od nejakih Memfis Grizlisa i

im prvo mesto na Pacifiku nije ugro`eno u konkurenciji Finiksa, Golden Stejta, LA Klipersa i Sakramenta.

Brajant je ubacio 21 poen u drugom poluvremenu, ali nije uspeo da preokrene stvari u utakmici u kojoj su gosti dobili svaku od ~etiri ~etvrtine. Serijom 19:4 u tre}oj deonici, Grizlisi su stigli do 17 poena prednosti i od toga se favorit nije oporavio do kraja.

utorak4.januar2011.

19

S PRIPREMA REPREZENTACIJE U KOVILOVU

Kona~no kompletni Posle prvog dela priprema za Svetsko prvenstvo u [vedskoj i povratka iz Tunisa najboqi rukometa{i Srbije su se 2. januara okupili u Kovilovu.U prazni~nom raspolo`ewu, orlovi su, poja~ani igra~ima iz Bundeslige, do~ekali po~etak drugog dela priprema, najva`nijeg pred po~etak turnira u [vedskoj (13. 30. januara).

- Imamo finu atmosferu, iako smo svesni da nas o~ekuje naporan rad. Vremena do po~etka {ampionata ostalo je vrlo malo. Prikqu~ili su nam se i igra~i iz nema~ke lige - Ili}, [e{um i Vu~kovi}. Sada smo kompletni i nadamo se da ne}e biti povreda i da }emo sve uspeti da odradimo {to smo zacrtali - rekao je selektor Veselin Vukovi}.

}i da nam rezultat nije bio u prvom planu. Momci su se `alili na put i umor, koji je do{ao do izra`aja u posledwih petnaestak minuta utakmice. U drugom me~u smo `eleli da igramo i na rezultat. To je dobro i{lo, uz malo problema u realizaciji, koja ne zabriwava.

Stru~ni {tab pa`qivo prati de{avawa u taborima na{ih protivnika.

- Imam punu torbu sve`ih utakmica na{ih protivnika, a moram da priznam da polako po~iwem da analiziram i me~eve reprezentacija koje se nalaze u grupi sa kojom ukr{tamo, naravno, ukoliko pro|emo prvi krug ni{ta ne prepu{ta slu~aju Vukovi}.

Vukovi} ne `eli da prognozira rezultat u [vedskoj, ali je jasno {ta o~ekuje od svojih u~enika.

Sa BiH u Rumi Me~ sa reprezentacijom Bosne i Hercegovine zakazan je za sredu u Rumi, a ulaz je besplatan. Tri dana kasnije Srbija }e odmeriti snage sa Austrijom na Bawici (20,15 ~asova, RTS 2), kada }e Vukovi} i saop{titi ime prekobrojnog igra~a.

Nije mu lako: Kobi Brajant

to od 85:104! Sasvim dovoqno da navija~i iz Holivuda zvi`ducima isprate Lejkerse sa parketa.

Bio je to tre}i poraz {ampiona kod ku}e u posledwa ~etiri me~a, a u sva tri navrata gubili su sa vi{e od 16 poena razlike!? U me|uvremenu, Brajant i ostali uspeli su da nadigraju samo Filadelfiju u novogodi{woj utakmici. Ra~unaju}i i me~eve u gostima, Lejkersi imaju ~etiri poraza u {est susreta.

Sve to, svelo ih je na sedmo mesto u NBA ligi po procentu uspe{nosti, iza San Antonija, Bostona, Dalasa, Majamija, ^ikaga i Jute. Jo{ od ere Majkla Xordana Bulsi nisu imali boqi skor od Lejkersa, a osma Oklahoma Siti ima samo poraz vi{e od {ampiona.Sre}a pa su Lejkersi sme{teni u jednu od dve najgore divizije u ligi, pa

Rudi Gej ubacio je 27 poena za pobedni~ki tim, pratio ga je Zak Randolf sa 21 poenom i osam skokova, a Brajant se zaustavio na 28 poena, pre nego je pokriven pe{kirom oti{ao u svla~ionicu. Drugi put u pet nedeqa Memfis je dobio najboqi tim lige u posledwe dve sezone, a mo`da i u 21. veku.

Rezultati: Wujork - Indijana 98:92 (Studemajer 26 - Grenxer 25, 17 sk), LA Klipers - Atlanta 107:98 (Grifin 31, 15 sk Xonson 29), Toronto - Boston 79:93 (De Rouzen 27 - Pirs 30), Klivlend - Dalas 95:104 (Xejmison 35, 10 sk - Merion 22), Portland - Hjuston 100:85 (Oldrix 25 - Martin 15), Sakramento - Finiks 94:89 (Kazins 28, 6 as - Ne{ 20, 12 as), LA Lejkers - Memfis 85:104 (Brajant 28 - Gej 27).

Sretenovi}u lepo u Poqskoj Zoran Sretenovi} sa ekipom Polfarme iz Starograda pre{ao put od pozicije u zoni ispadawa, do borbe za plasman u plej-of prvenstva dr`ave.

- Mogu da budem vi{e nego zadovoqan ura|enim - izjavio je Sretenovi}, napomenuv{i da klub nije imao posebno velike ambicije posle ~etiri vezana poraza na startu sezone, ali da su sada porasli apetiti i ciq je plasman u doigravawe za titulu.- Kvalitet lige u Poqskoj je

Kamila Hanasa.Prema wegovim re~ima, kalendar u nacionalnoj ligi i kupu je veoma zgusnut, pa zbog toga nije imao dovoqno vremena da se posveti aktuelnostima u srpskoj ko{arci.

- Slabiji rezultati na{ih predstavnika u Jadranskoj ligi odraz su de{avawa u samim klubovima. Partizan je sve karte bacio na Evroligu, dok u regionalnom takmi~ewu deluje dosta izmoreno - ocenio je Sretenovi}.

Govore}i o situaciji u Hemofarmu, gde je svojevremeno ra-

Zoran Sretenovi}

na zavidnom nivou. Igra puno prili~no izjedna~enih timova, u kojima je veliki broj kvalitetnih stranaca .

- U Polfarmi imam nekoliko kvalitetnih doma}ih igra~a, mada je primetan nedostatak klasi~nog centra. Ostale pozicije su nam dobro popuwene. Tu je i na{ internacionalac Uro{ Mirkovi}. Pru`a odli~ne partije, iako je donedavno imao problema sa povredom.

Nekada{wi trener Budu}nosti i Vojvodine ka`e da najvi{e poverewa ima u biv{e reprezentativce Poqske - plejmejkera Roberta Skibwevskog i beka

dio kao pomo}nik aktuelnog trenera Vr{~ana @eqka Lukaji}a, podsetio je da je taj klub u letwem prelaznom roku promenio dosta igra~a.

- Trebalo bi imati na umu i da od po~etka sezone Hemofarm ima mnogo problema sa povredama. [to se ti~e Crvene zvezde i Radni~kog iz Kragujevca, oformili su ekipe kasno, tako da nisu ni mogli da ra~unaju na boqe rezultate od postignutih - naglasio je Sretenovi}.

Sretenovi} je kao igra~ splitske Jugoplastike tri puta osvajao Kup evropskih {ampiona (1989-1991)

O Bojinovi}u danas Kakva je situacija sa Bojinovi}em?

- Sumwam da }e Monpeqe dati dozvolu Bojinovi}u da nastupi.

On bi bio taj 18-ti. To nam je jedini igra~ sa sto i vi{e nastupa. Bez wega imamo najmawi broj nastupa od svih reprezentacija iz ove na{e dve grupe (grupa sa kojom se ukr{tamo). ^ak i Koreja ima ve}i zbir nastupa... Bojinovi}a danas o~ekuje pregled u Monpeqeu, tako da }emo kona~no imati pravu informaciju u vezi s wim - rekao je Vukovi}.

Najboqi srpski rukometa{i ne}e napu{tati Srbiju sve do polaska za [vedsku (13. januara), a do tada o~ekuju ih jo{ dve prijateqske utakmice, protiv Bosne i Hercegovine i Austrije u Beogradu. Tada }e se selektor saop{titi kona~an spisak od 17 igra~a koji }e putovati u [vedsku, gde }e u prvoj fazi {ampionata Srbija za rivale u grupi C imati Hrvatsku, Dansku, Rumuniju, Al`ir i Australiju.

Posle pobede u Beogradu nad selekcijom Rusije, Srbi su zabele`ili dva poraza u Tunisu protiv doma}e reprezentacije.

- Odigrali smo dve utakmice u ekstremnim uslovima. Treba re-

- Ideja je da igramo najboqe {to mo`emo i da posle toga vidimo za {ta je to bilo dovoqno.

Jo{ deset dana je do Svetskog prvenstva.

- Nema puno vremena. Namera nam je da uklopimo igra~e iz Nema~ke. Isproba}emo 3-2-1 odbranu, kako bismo je imali kao opciju. Iskoristi}emo i utakmicu sa BiH da malo ve`bamo, da se uigravamo, da sre|ujemo kretwe u odbrani i napadu. Ka`em, nemamo puno vremena, a moramo da uve`bamo i neki devetarac, posledwi napad, itd. Putova}emo sa 17 igra~a. Svi ovi momci su prihvatili da budu sedamnaesti. Nebitno, kako se ko

Reprezentativci stigli u Kovilovo: Pejanovi}, ]urkovi} i [e{um

zove, niko ne}e imati kredit u reprezentaciji.

Kako ste zadovoqni uklapawem Danimira ]urkovi}a u odbrani?

- Utakmicu s Rusijom je korektno odigrao. U ovom trenutku, konkuri{e za put u [vedsku, jer je pokazao da, ~ak i izostan-

Generacija 1984. u prvom planu Va{im dolaskom na mesto selektora, generacija 1984, dobila je na zna~aju i ve}ina reprezentacije ~ine ba{ momci iz te selekcije, dok je ranije akcenat bio na generaciji 1986.?

- To je pitawe za dubqu analizu. Pri~am sa saradnikom Vladanom Jordovi}em, gde nam se igra~i gube. Jedan od primera je @arko [e{um, nekada najboqi kadet i junior planete, koji nema taj rejting u seniorskoj konkurenciji. Mogu-

}e je da su ovi stariji momci fizi~ki i psihi~ki zreliji za te dve godine. To nismo planski radili. Mo`da su ovi ro|eni 1986. godine prerano ba~eni u vatru, pa sagoreli. Te{ko je nositi breme odgovornosti. To su procesi, kojima }emo se baviti. Mislim da imamo korektnu atmosferu i da to polako staje na svoje mesto. Ne delim igra~e na mlade i stare, nego na dobre i na one, mawe dobre - naglasio je selektor.

I Indija ima svog Jao Minga Mladi indijski div Satnam Sing Bamar nada se da }e jednog dana postati profesionalni igra~, a stru~waci u SAD, gde ve} tri meseca u~i ko{arku, porede ga sa Jao Mingom i statusom koji ima u svojoj zemqi.

Sa talentom i visinom od 218 centimetara Bamar je velika nada indijske ko{arke, sporta koji nije mnogo popularan u toj zemqi, kao {to nije bila ni u Kini dok Jao nije oti{ao u NBA. Ta visina i ne bi bila toliko zapawuju}a da Bamar nema svega - 14 godina!?

- Dobar je ose}aj kada vas porede sa Jao Mingom - rekao stidqivi momak iz ruralnog dela Indije.

Uveliko je za glavu vi{i od konkurencije i zaista izgleda kao da ima najmawe 24, a ne 14 godina...

Bamar ve} tri meseca trenira na ko{arka{koj akademiji Aj Em Xi (IMG) u Floridi. On je rekao da je svestan da ima jo{ mnogo da radi da bi postao profesionalni igra~. Prelazak Jao Minga iz [angaja u Hjuston i ko{arka{ka slava koju je stekao u Americi u~inili su ga ikonom u Kini, a za Bamara se smatra da ima

potencijal da u~ini sli~an podvig u Indiji.

Bamar je oti{ao na akademiju kao jedan od osmoro mladih igra~a, ~etiri momka i ~etiri devojke, koji su izabrani u programu razvoja ko{arke u Indiiji, koju nacionalni savez sprovodi sa kompanijom za sportski menaxment Aj Em Xi Relajens (IMGReliance).

- Mora}u naporno da radim na brzini, snazi i okretnosti da bih mogao da se takmi~im na vrhunskom nivou.Na~in treninga ovde u Floridi razli~it je od onoga na koji sam navikao i brinuo sam da li }u mo}i da se nosim sa napornim ve`bama - rekao je mladi ko{arka{.

Sekretar ko{arka{kog saveza Indije Hari{ [arma zadovoqan je onim {to je Bamar pokazao.

- Nadamo se da }e on biti za Indiju ono {to je Jao Ming za Kinu. Iako imamo ve} nekoliko igra~a za koje se nadamo da }e popraviti sliku o ko{arci u zemqi, on ve} ima status zvezde .

Naporan rad, posve}enost i ogroman potencijal koji poseduje mogu odvesti Bamara i do NBA lige, {to bi bio veliki podstrek za razvoj ko{arke u Indiji - rekao je [arma.

kom glavnih odbrambenih igra~a, mo`e da bude od koristi.

Da li ste zadovoqni kako funkcioni{e napad?

- Za sada sam zadovoqan. Trebalo bi tra`iti jo{ neka re{ewa, {to }emo dobiti dolaskom Ili}a, Vu~kovi}a i [e{uma. Nemamo klasi~nog sredweg beka. Uro{ Mitrovi} je bek na sredini, nije organizator. Pribak i [e{um su u du{i levi bekovi. I sa Bojinovi}em sam pri~ao, pre ove situacije sa povredom, kako zami{qam wegovu igru. U ovoj situaciji ne treba nam sredwi bek potro{a~, jer sa obe strane imamo ko da tro{i lopte. Nama je potreban organizator, neko ko }e da pove`e, ko }e da odigra sa pivotmenom i igra odbranu - isti~e selektor Vukovi}.

J. Gali}

UO^I KVALIFIKACIJA ZA SP U VR[CU

Butulija okupio juniore Trener mu{ke juniorske la: Mitar Markez (Monpereprezentacije Igor Butuliqe), Slobodan Pavi} (Smedeja u Vr{cu je okupio igra~e revo), desni bekovi: Nemawa na koje ra~una u kvalifikaZelenovi} (Crvena zvezda), cijama za Svetsko prvenstvo, sredwi bekovi: Savo Me{ter koje }e se narednog leta odr(Partizan), Bojan Todorovi} `ati u Gr~koj. Kvalifikaci(PKB), Marko Panteli} (Crje za SP odr`a}e se od 7. do 9. vena zvezda). januara u Vr{cu.

Me|u pozvanim juniorima nalaze se - golmani: Strahiwa Mili} (Partizan), Tibor Ivani{evi} (Crvena zvezda), Nikola Xami} (Partizan), pivotmeni: Zoran Nikoli} (PKB), Miqan Pu{ica Juniorska reprezentacija Srbije (Crvena zvezda), Nemawa VuRivali reprezentacije Sr~i}evi} (Jugovi}), leva kribija na turniru u Vr{cu su la: Nemawa Ili} (Partizan), selekcije Estonije, MakedoOgwen Joki} (Crvena zvezda), nije i Islanda. Prvu utakmilevi bekovi: Petar \or|i} cu na{i juniori igraju u pe(SG Flensburg-Handevit), tak u 16 ~asova sa Estonijom, Dra{ko Nenadi} (Granopotom u subotu u 13 sati sa qers), Ivan Dimitrijevi} Makedonijom, a u nedequ sa (Partizan), Milo{ Draga{ Islandom od 15 ~asova.

(Metaloplastika), desna kriJ. G.

20

SPORT

utorak4.januar2011.

DNEVNIK

Gabor Kasa profesionalac Jedan od najboqih srpskih biciklista do 23 godine Gabor Kasa, ~lan suboti~kog Spartaka (proveo dve posledwe sezone u trening centru Me|unarodne biciklisti~ke unije (UCI) u Eglu kraj Lozane) potpisao je prvi profesionalni ugovor.

- Novi sam ~lan turskog kontinentalnog profesionalnog tima Manisa spor iz Manise, grada koji se nalazi u azijskom delu Turske i ima oko 300.000 stanovnika. Posle trke u Meksiku u decembru, zavr{ili smo dogovore i ve} sam bio na kratkim pripremama, a 6. januara odlazim na du`e zimske pripreme. Prve trke nas o~ekuju 28. januara u Turskoj, a potom idemo na afri~ku turneju gde }emo voziti nekoliko UCI trka – ka`e Gabor Kasa. – Odlu~io sam se za ovu ekipu jer je jedan od sportskih direktora Slovenac Luka Zele, koji mi je bio trener pro{le godine u kampu UCI u Eglu. Ima}emo dobar program {to mi je najva`nije, jer `elim {to vi{e da vozim.

Gabor Kasa

U ekipi su 15 voza~a. Dobro poznat qubiteqima biciklizma u Srbiji je Slovenac Dejan Podgornik koji je ove godine na trci Kroz Srbiju slomio kqu~nu kost.

Vozi}e jo{ jedan Slovenac Andi Bajc. Tu je i novozelandski sprinter Xeremi Jejts, kao i jedan Slovak, ostali su voza~i iz Turske.

- Xeremi Jejts je najve}e ime u ekipi, bio je juniorski {ampiona sveta 2000. Bio je prvak Novog Zelanda 2003. za voza~e do 23 godine. Podgornik je nekada{wi {ampion i bronzani sa prvenstva Slovenije na hronometar.

Ekipa je dobro ukomponovana, ima i iskusnih voza~a,{to je dobro zbog sticawa iskustva - naglasio je Gabor Kasa.- Samo da me poslu`i zdravqe, pro{le godine sam poboqevao i propustio sam dosta trka, izme|u ostalih i {ampionat sveta.

Kasa je 2007. bio najboqi junior Srbije u Planet bajk ligi sa ~ak sedam pobeda, kao i omladinski {ampion Srbije. U 2008. osvojio je prvo mesto u Planet bajk ligi Srbije u drumskom biciklizmu u obe konkurencije – elita i do 23 godine. Bio je ~etiri puta drugi i jednom tre}i u osam trka Lige. Osvojio je {ampionsku titulu do 23 godine na brdskom i vice{ampionsku titulu na kriterijumskom Prvenstvu Srbije. U drumskoj trci osvojio je prvo mesto na Prvenstvu Srbije do 23 godine.

Na [ampionatu sveta u Varezeu 2008. za voza~e do 23 godine zavr{io je trku na 98. mestu. U drugom delu trke Kroz Vojvodinu (kategorija 1.2) bio je ~etvrti.

U 2009. Kasa je osvojio obe titule na [ampionatu Srbije do 23 godine - drum i hronometar. Na trci u [vajcarskoj posle tri etape bio je drugi i zavr{io je na kraju na sedmom mestu. Tur Avenir u Francuskoj zavr{io je na 27. mestu u generalnom plasmanu. Lane je ekipa centra UCI pobedila na trci Oko Portugalije, Kasa je bio tre}i brdski voza~, deveti mladi voza~ i ukupno 33. u generalnom plasmanu.

U 2010. pobedio je na Velikoj nagradi Ober Friktala u [vajcarskoj, osvojio je tre}e mesto na Prvenstvu Srbije u vo`wi na hronometar do 23 godine, pobedio je na prolaznim ciqevima na trci Oko Berna, bio je 4. na trci Oko Loare i {esti na trci Fran{e Kompte.

IZBOR SAJTA „TALKBASKET”

Bodiroga najboqi Dejan Bodiroga je prvi me|u deset najboqih u Evroligi u protekloj deceniji, po izboru specijalizovanog ko{arka{kog sajta „TalkBakset“. Biv{i reprezentativac je predstavqen kao posledwi superstar Evrolige, igra~ koji je mogao da pokriva sve pozicije, od plejmejkera do niskog krila. Bodoriga je osvojio tri titule prvaka Evrope sa dva razli~ita kluba, Panatenaikosom i Barselonom, mno{tvo nacionalnih trofeja i postao izuzetno cewen u o~ima svih qubiteqa ko{arke na Starom kontinentu. Srpski ko{arka{ je ove godine ve} dobio nekoliko velikih priznawa. Zvani~ni sajt Evrolige ga je izabrao u tim decenije, dok je ga je ACB liga proglasila drugim najboqim stranim ko{arka{om u [paniji u tom periodu. Drugi na listi najboqih igra~a Evrolige je [arunas Jasikevi~ijus iz Litvanije, a tre}i Huan Karlos Navaro iz [panije. Slede: Matja` Smodi{ iz Slovenije, Dimitris Dijamantidis iz Gr~ke, Teo Papaloukas iz Gr~ke, Luis Skola iz Argentine, Xon Robert Holden (SAD/Rusija), Nikola Vuj~i} iz Hrvatske i Mirsad Turk~an iz Turske.

PROGLA[ENI NAJBOQI SPORTISTI SOMBORA

IZBOR NAJBOQIH SPORTISTA OP[TINE IN\IJA

Pehar Antoniji Pandi

U znaku rukometa Saveza sportova Op{tine In|ija proglasio je najuspe{nije sportiste 2010. godine.Predsednik Saveza Milan Bodiro`a priznawa je uru~io: Tijani Predojevi}, rukometa{ici @RK @elezni~ar Metal cinkarna i Nenadu Duki}u, rukometa{u MRK @elezni~ar, zatim predsednicima @RK @elezni~ar Metal cinkarna Sun~ici Bo`i} za osvojenu titulu jeseweg prvaka Prve lige i Kupa Vojvodine i FK In|ija Slavku Puva~i za plasman u Superligu. Priznawa su uru~ena najuspe{nijim juniorima Ani Baji}, tekvondistkiwi TK Elit( prvakiwa Srbije i Balkana) i Bo`idaru Antunovi}u, atleti~aru @AK-a Graditeq (osvaja~ srebrne medaqe na Svetskom prvenstvu u Kanadi sa novim dr`avnim rekordom u bacawu kugle od 20,20 metara). Priznawa za zapa`ene rezultate u pro{loj godini uru-

~eni su i strelcu SD Mladost Vuka{inu Boji}u, karatisti KK @elezni~ar Milo{u D`akovi}u, diza~u tegova KDT Kamen Bo{ku Miqu{u i atleti~aru @AK Graditeq Milanu Pu|i, a plaketa je pripala i najuspe{nijem sportisti sa invaliditetom Petru Po{ti. Posebna priznawa dodeqena su fudbaleru Predragu Koxi, Slavku Tuvexi}u za dugogodi{wi rad u istom sportu, Mirku Vujakliji za dugogodi{we anga`ovawe u atletici i gradona~elniku Goran Je{i}u za razvoj sporta na podru~ju op{tine, a poshumno je priznawe dodeqeno Savi - [a}i Alfirovi}u za doprinos u razvoju rukometa.

Najboqe sportiste, Tijanu Predojevi} i Nenada Duki}a, Sportski centar je darivao nov~anim iznosom, a predao im ga je direktor Radovan Grkovi}.

Da. Vi}enti}

Kajaka{ica bezdanskog Dunava Antonija Panda je izabrana za najboqu sportistkiwu Sombora i woj je pripao veliki pehar, dar „Somborskih novina“. Ona je 2010. osvojila ~etiri titule prvaka Srbije, dva prva mesta u Kupu Srbije, a na otvorenom svetskom prvenstvu u Segedinu na 200m bila je {esta.Drugo mesto pripalo je wenoj klupskoj drugarici Renati Major Kubik sa ~etiri titule prvaka Srbije. Teniser Filip Krajinovi} je na tre}em mestu najuspe{nijih somborskih sportista. Jelena Kuni} (savate) je ~etvoroplasirana.Sledi diza~ tegova Igor Tomi}, pa fudbaler Radni~kog Milorad Resanovi}. Na sedom mestu je karatistkiwa Duwa @eravi} (KK Somborac), na osmom je pliva~ica Rebeka Repman (PK Feniks) , na devetom ditza~ tegova Danijel Seren~e{, a na desetom

Zaslu`eno na prvom mestu: Antonija Panda

{ahista Milo{ Roganovi}. Najboqa ekipa je FK Radni~ki, najboqa junorka je kajaka{ica bezdanskog Dunava Dijana Erceg, a

najboqi pionir je fudbaler Radni~kog Sa{a Domi} (trenutno ~lan beogradskog Partizana).

M. Jovi}evi}

PETROVI]EVA I \UR\I] NAJBOQI SREMSKOKARLOVA^KI SPORTISTI: Drugu godinu zaredom “Karlova~ki list” organizovao je izbor najboqih sportista godine u Sremskim Karlovcima. Za najuspe{nije u pro{loj godini progla{eni su: biciklista Bojan \ur|i}, odbojka{ica Aleksandra Petrovi}, {ef stru~nog {taba Fudbalskog kluba Star`ilovo Milan Josif Ili}, Streqa~ka dru`ina Stra`ilovo, karatistkiwa Tawa @uni} i dugogodi{wi sportski radnik Miomir \uri}.

Laskavo priznawe najuspe{nijeg sportiste i ove godine oti{lo je u ruke najboqeg karlova~kog bicikliste svih vremena Bojana \ur|i}a, koji je dr`avni {ampion u dve kategorije, pobednik u generalnom plasmanu lige Srbije, {ampion Balkana u 2010. godini i najboqi plasirani srpski voza~ na svetskoj rang listi. Epitet najboqe sportistkiwe ponela je Aleksandra Petrovi}, koja ve} dve sezone brani boje Odbojka{kog kluba Volero u Cirihu. Ona je igra~ku karijeru po~ela u karlova~kom Stra`ilovu, a nastupala je jo{ u dresu u`i~kog Jedinstva i beogradskog Po{tara 064. Sa reprezentacijom Strbije je 2009. godine osvojila Evroligu i titulu najboqeg sme~era.

Streqa~ka dru`ina Stra`ilovo je za najuspe{nija sportska organizacija.

Strelac Dimitrije Kolarevi} na prvenstvu Vojvodine u ga|awu malokalibarskom pu{kom osvojio je titulu pokrajinskog prvaka, a Predrag Gavrilovi} se na istom takmi~ewu plasirao na tre}e mesto. Gavrilovi} je na prvenstvu Srbije u ga|awu serijskom malokalibarskom pu{kom 30 metaka le`e}i osvojio prvo mesto. To su samo neki od uspeha karlova~kih strelaca , koji su im doneli priznawe najboqe sportske organizacije.

Velika hrabrost, pome{ana sa znawem, ve{tinom i pedago{kim darom da sve to prenese na igra~e, kao i zavidni rezultati razlozi su zbog kojih je trener FK Stra`ilovo Milan Josif Ili} zaslu`io titulu naboqeg sportskog u~iteqa.Prvo mesto na Kupu Vojvodine za nade, na Kupu Srbije, na prvenstvu Vojvodine u kadetskoj konkurenciji, drugo mesto na Balkanskom {ampionatu za devoj~ice ro|ene 1997. godine neki su od uspeha karatistkiwe Tawe @uni}, zbog kojih je progla{ena za najuspe{nijeg mladog sportistu. Uz brojna priznawa koja je dobio tokom igra~ke, a potom trenerske i sudijske karijere Miomir \uri} se okitio i nagradom za `ivotno delo, ~ime mu je odato priznawe za svestrani doprinos unapre|ewu odbojka{kog sporta.

Z. Ml.

INICIJATIVA SEPA BLATERA

Komitet za borbu protiv korupcije Presednik Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA) Sep Blater osnova}e Komitet za borbu protiv korupcije, kako bi spre~io da svetsku ku}u fudbala i ubudu}e potresaju korupciona{ki skandali. Pre dva meseca FIFA je suspendovala dvojicu ~lanova svog Izvr{nog komiteta Rejnalda Temarija i Amosa Adamu, koji su bili spremni da prodaju svoje glasove prilikom izbora doma}ina Svetskih kupova 2018. i 2022. godine.

- Li~no }u se postarati da oformimo takav komitet, kako bi bilo sigurno da u FIFA nema korupcije. Komitet }e uve}a-

ti na{ kredibilitet i imix, jer }emo biti transparentniji nego do sada - rekao je Blater.

Prema wegovim re~ima, komitet }e imati sedam ili devet ~lanova, ne samo iz sveta sporta, ve} i iz politike, biznisa i kulture, ali on sam ne}e biti me|u wima.

- Taj komitet mora da bude potpuno nezavisan u radu kako bi imao maksimalni kredibilitet, a `eleo bih da ga formiramo na kongresu koji }e u junu biti odr`an u Cirihu - rekao je Blater.

Predsednik FIFA je ponovio da se i daqe razmi{qa na koji na~in bi trebalo da se do-

|e do pobednika u utakmicama grupne faze takmi~ewa na svetskom prvenstvu koje zavr{e nere{eno, ali je odbacio vra}awe penala.

- Rasprava o tome jo{ traje, a osnovni ciq je da se prona|e re{ewe da se do pobede do|e timski, jer je fudbal ekipni sport.

To zna~i da ne razmi{qamo o vra}aqu penala, gde jedan igra~ postaje `rtveni jarac - rekao je Blater.

Prema wegovim re~ima, predlog bi trebalo da bude usvojen na vreme da bi novo pravilo moglo da bude primeweno na Svetskom kupu u Brazilu 2014. godine.

DAKAR RELI

Sagmajster 62.

Aktuelni {ampion Relija Dakar, {panski automobilista Karlos Sains pobednik je prve etape ovogodi{weg takmi~ewa, koja je vo`ena od Viktorije do Kordobe u severnoj Argentini, u du`ini od 222 kilometra. Sains je za volanom Folksvagena prevezao tu deonicu za dva ~asa, 18 minuta i 32 sekunde, minut i 31 sekundu br`e od drugoplasiranog Francuza Stefana Peterhansela, voza~a BMV-a. Tre}e mesto zauzeo je Naser Al Atija iz Katara, tako|e voza~ Folksvagena, sa 2:16 minuta slabijim vremenom od Sainsa.

Predstavnik Srbije u konkurenciji motociklista, Suboti~anin Gabor Sagmajster zauzeo je 62. mesto rezultatom od dva

~asa, 23 minuta i 11 sekundi.

Startovala su 162 voza~a, a pobedio je Portugalac Ruben Farija sa vremenom od jednog ~asa, 58 minuta i dve sekunde. Farija je trijumfovao ispred branioca trofeja Francuza Sirila Desprea i {panca Marka Kome, koji su zaostali 29 sekundi, odnosno minut i 15 sekundi iza pobednika.

Tradicionalni Reli Dakar se tre}i put zaredom odr`ava u Argentini i ^ileu, gde je izme{ten zbog nestabilne bezbednosne situacije u zapadnoj Africi. Predvi|eno je da voza~i tokom 14 etapa pre|u vi{e od 9.500 kilometara, pre nego {to stignu na ciq 16. januara u Buenos Airesu.

SPORT

DNEVNIK

utorak4.januar2011.

21

TANJUGOV IZBOR DESET NAJZNA^AJNIJIH SPORTSKI DOGA\AJA 2010. U SRBIJI

Teniseri bez premca Ana Ivanovi} i Novak \okovi}

HOPMAN KUP

Srbija i Australija dele megdan U prvom kolu A grupe Hopman kupa teniska reprezentacija Srbije pobedila je selekciju Kazahstana rezultatom 3:0. Ana Ivanovi} je u prvom me~u pobedila Jaroslavu [vedovu sa 7:6 (8:6), 6:1, dok je Novak \okovi} savladao Andreja Golubjeva sa 4:6, 6:3, 6:1. U duelu me{ovitih parova Ivanovi} i \okovi} pobedili su [vedovu i Golubjeva sa 7:6 (7:2), 6:4.U prvom me~u A grupe Australija je savladala Belgiju sa 2:1. U drugom kolu danas

Trijumf teniske reprezentacije u Dejvis kupu zasenio je sva ostala dostignu}a srpskih sportista na me|unarodnoj sceni i ubedqivo i bez prave konkurencije osvojio prvo mesto u tradicionalnom Tanjugovom izboru deset najzna~ajnijih doga|aja u srpskom sportu tokom kalendarske godine. U rezultatski veoma skromnoj 2010. godini za na{e sportiste, teniseri su postigli istorijski uspeh, pa je Srbija postala tek 13 zemqa koja je uspela da trijufuje u 110.godi{woj istoriji tog presti`nog tak-

bojka{a, u me~u protiv Hrvatske za plasman u finale sre}a okrenula le|a. Dokazuju}i snagu i kvalitet, srpski reprezentativci brzo su uspeli da se oporave od neprijatnog poraza, pa su u me~u za tre}e mesto deklasirali izuzetno neugodne Ma|are. Pre dolaska na {ampionat Evrope, srpski tim se pro{etao na putu do trofeja u Svetskom kupu i Svetskoj ligi.

Trijumfom na svetskom prvenstvu u Minhenu u ga|awu vazdu{nim pi{toqem najboqa srpska sportistkiwa u 2010. godini Zorana Arunovi} obez-

komplimenata izja{wavali brojni ugledni stru~waci, a na putu do medaqe zaustavile su ih samo sudijske nepravde u duelu sa doma}inom takmi~ewa. Sjajna partija sa aktuelnim evropskim prvakom i braniocem svetske titule [panijom i fantasti~na trojka kojom je Milo{ Teodisi} odlu~io pobednika predstavqaju trijumf koji je, uz pobede tenisera u Dejvisu kupu, najvi{e obradovao navija~e u 2010. godini.

Ko{arka{i Partizana, nakon nekoliko veoma uspe{nih

jedan bod, crno beli su plasmanom u elitno evropsko fudbalsko takmi~ewe zaslu`ili sedmo mesto u anketi. Uspeh Partizana predstavqao je jedinu svetlu ta~ku srpskog fudbala u 2010. godini. Divqawe navija~a u \enovi uo~i i na po~etku kvalifikacione utakmive za prvenstvo Evrope sa Italijom predstavqa mo`da i najve}u bruku doma}eg sporta u posledwe vreme. Napad na golmana reprezentacije Vladimira Stojkovi}a i agresivno i nasilni~ko pona{awe navija~a na stadionu, koji su doveli do

evropskih sezona, u 2010. su kona~no uspeli da se plasiraju na fajnal for. Pred nadahnutim Partizanom u izvanrednoj atmosferi padali su najve}i evropski klubovi, a malo je nedostajalo da na zavr{nom tunriru u Parizu poklekne i gr~ki Olimpijakos. Partizan je u duelu sa mo`da i najskupqim evropskim timom posustao tek u produ`etku, ali je i pored toga ostvario uspeh o kome se u ko{arka{koj Evropi sa po{tovawem pri~alo.

prekida utakmice i ka`wavawa Saveza i reprezentacije, posledwe su upozorewe dr`avi da kona~no mora ne{to konkretnije da preduzeme u borbi sa huliganima.

sasta}e se Srbija - Australija i Belgija - Kazahstan.

U B grupi su reprezentacije Velike Britanije, Francuske, Italije i SAD. U prvom kolu B grupe reprezentacija Italije savladala je Britaniju sa 2:1. Fran~eska Skjavone je u prvom me~u pobedila Lauru Robson sa 7:5, 6:3.

Izjedna~io je Endi Marej koji je savladao Potita Stara}ea sa 7:5, 6:1, da bi odluka o pobedniku pala u miksu. Skjavone i Stara}e pobedili su rivale sa 6:7 (1:7), 7:6 (8:6), 10:2. Reprezentacija SAD pobedila je Francusku 3:0.

VTA LISTA

Skok Jovanovske

Bojana Jovanovski

Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} zadr`ala je osmo mesto na prvoj ovogodi{woj listi najuspe{nijih igra~ica sveta (VTA), a na 17. poziciji opstala je Ana Ivanovi}. Na{ tre}i reket Bojana Jovanovski zabele`ila je pomak od ~etiri mesta i trenutno je 76. teniserka sveta.

Lista: 1. (1) Karolina Voznijacki (Danska) 8.035 poena, 2. (2) Vera Zvonarjeva (Rusija) 6.785, 3. (3) Kim Klajsters (Belgija) 6.635, 4. (4) Serena Vilijams (SAD) 5.355, 5. (5) Venus Vilijams (SAD) 4.985, 6.

(6) Samanta Stosur (Australija) 4.982, 7. (7) Fran~eska Skjavone (Italija) 4.935, 8. (8) Jelena Jankovi} (Srbija) 4.445, 9. (9) Jelena Dementijeva (Rusija) 4.335, 10. (10) Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.235.

OSMINA FINALA ^ELENY KUPA: VOJVODINA U AUSTRIJI

Mladost na iskustvo Odbojka{i NIS Vojvodine ve~eras od 19 ~asova igraju prvi me~ osmine finala ^elenx kupa u Austriji protiv doma}e ekipe Posojilnica. Pred put zra~io je optimizam u redovima novosadske ekipe.

Posle ispadawa iz Kupa CEV, Novosa|ani velike nade polo`u u ^elenx kup. Prolaskom me|u 16 najboqih ekipa (u pro{loj rundi izbacili Duklu iz Libereca) na dobrom su putu da planove ostvare. O Posojilnici znaju mnogo vi{e nego {to je to bio slu~aj s Duklom, {to Novosa|anima daje dodatnu nadu da mogu da budu uspe{niji od kud i kamo iskusnije austrijske ekipe. Najva`nije za crveno-bele je to {to nema povre|enih igra~a (samo se Jovovi} `ali na lak{u povredu prsta, ali }e biti u sastavu).

- @elimo da pro|emo u narednu rundu ovog takmi~ewa.

O protivniku imamo puno informacija, zna~i znamo sve wihove vrline i mane. Iskusni su i kvalitetni, ali mi smatramo da na{a mladost

mo`e ravnopravno da se nadigravamo sa iskusnim Austrijancima i da se nadamo prolasku u naredni krug – rekao je trener NIS Vojvodine Nikola Salati}.

Drugi me~ igra se u Novom Sadu za sedam dana.

M. R.

Najboqi u prethodnoj godini: teniska reprezentacija Srbije

mi~ewa. Osvajawe Dejvis kupa, nezvani~nog ekipnog prvenstva sveta u mu{koj konkurenciiji, predstavqa krunu velikog uzleta srpskog tenisa u minulih pet godina, a izvanredni rezultati Novaka \okovi}a, Viktora Troickog, Janka Tipsarevi}a i Nenada Zimowi}a na brojnim turnirima {irom sveta krunisani su velikom finalnom pobedom nad Francuskom u Beogradu. Zahvaquju}i sjajnim partijama u Dejvis kupu Novak \okovi} je u svim anketama progla{en za najboqeg srpskog sportistu, bez imalo dilema da li je to priznawe moglo da se dodeli nekom drugom.

bedila je ~etvrtu poziciju na Tanjugovoj listi deset najzna~ajnijih doga|aja za srpski sport u 2010. Sjajnim rezultatom na {ampionatu sveta, 24 godi{wa sportistkiwa obezbedila je plasman na Olimpijske igre u Londonu 2012. i najavila blistavu karijeru i mogu}nost da najtrofejnija srpska olimpijka Jasna [ekari} kona~no dobije pravu naslednicu.

Srpska ko{arka u 2010. ostala je bez ijedne medaqe na

Odbojka{i tradicionalno uspe{ni Drugo mesto, tako|e bez ikakvih nedoumica, pripalo je odbojka{ima, koji su se na prvenstvu sveta u Italiji vratili na pobedni~ko postoqe. Predvo|eni selektorom Igorom Kolakovi}em i kapitenom Nikolom Grbi}em, srpski reprezentativci odoleli su brojnim isku{ewima i dokazali da su spremni za najve}e izazove. Sigurne pobede nad direktnim konkurentima u borbi za medaqe i poraz od Kube u sjajnom polufinalnom me~u, u kome je na{em timu za prolazak u finale nedostajalo samo malo sre}e i koncentracije, potvrdili su velike potencijale ekipe od koje se u Italiji oprostio kapiten Grbi}. Odli~nu godinu odbojka{i su upotpunili i osvajawem tre}eg mesta u ovogodi{wem ciklusu Svetske lige.

Vaterpolisti su i u 2010. godini nastavili trofejni niz na velikim takmi~ewima. Na {ampionatu Evrope u Hrvatskoj aktuelni svetski {ampioni slabije su po~eli takmi~ewe, da bi kasnije iz me~a u me~ sve ozbiqnije demonstrirali klasu, ali je i wima, poput od-

Naslednica Jasne [ekari}: Zorana Arunovi}

velikim takmi~ewima, ali su izuzetan nastup seniorske reprezentacije na prvenstvu sveta u Turskoj i izvanredni rezultati Partizana u Evroligi potvrdili wenu lepu budu}nost. Sjajne partije sa pro{logodi{weg kontinetalnog {ampionata u Poqskoj nadgra|ene su u Turskoj. Srpski tim na prvenstvu sveta pru`ao je fantasti~ne igre, o kojima su se sa mnogo respekta i

Istorijski uspeh, plasmanom u Ligu {ampiona, postigli su fudbaleri Partizana.

Boqim izvo|ewem jedanaesteraca eliminisali su belgijski Anderleht i ostvarili vi{egodi{wi san navija~a da svoj tim ponovo gledaju u duelima sa najboqim evropskim timovima. Iako u me~evima sa engleskim Arsnealom, ukrajinskim [ahtjorom i portugalskom Bragom nisu osvojili ni

(Ne)uspeh fudbalske selekcije Slab rezultat srpskih fudbalera na prvenstvu sveta u Ju`noj Africi i sukob ~elnika Saveza i selektora Radomira Anti}a po wegovom zavr{etkui zauzimaju deveto mesto na listi deset najzna~ajnijih doga|aja u srpskom sportu u 2010.

Samo jedna pobeda, u duelu protiv Nema~ke, kao i porazi protiv Gane i Australije, bili su povod za brojne, ponekad i neumesne rasprave da li se radi o uspehu ili neuspehu, a posebno mu~an utisak ostavila je predstava smewivawa selektora Anti}a u dva ~ina.

Na desetom mestu nalazi se proslava velikog jubileja - 100 godina od osnivawa Srpskog olimpijskog kluba. Centralna sve~asnost uprili~ena je u novembru, kada je u Beogradu organizovana 39. Skup{tina Evropskih olimpijskih komiteta, na kojoj su se kao gosti pojavili velikani svetskog sporta, poput Nemice Katarine Vit, Ukrajinca Sergeja Bupke, Britanca Sebastijana Koua.

Rezultati srpskih sportista u 2010. godini nisu bili dobri kao prethodnih sezona i toga su, verovatno, svesni svi koji vode doma}i sport. Godina koja je pred srpskim sportistima bi}e kqu~na za plasman velikog broja takmi~ara na Olimpijske igre, pa neubedqivi nastupi u protekloj sezoni mogu da predstavqaju korisno upozorewe svima koji rukovode doma}im sportom da je potrebno ulo`iti jo{ mnogo truda i sredstava kako bi na{a zemqa imala {to vi{e predstavnika na najzna~ajnijoj svetskoj sportskoj manifestaciji.

22

FILMSKA PLANETA

utorak4.januar2011.

DNEVNIK

PREMIJERNO PRIKAZAN FILM PETRA PA[I]A

U TV FILMU U PRODUKCIJI LIKA BESONA

„E-pigs” u Beogradu

Gvinet Paltrou kao Marlen Ditrih

Kratkometra`ni igranoanimirani film „E-pigs“ rediteqa Petra Pa{i}a premijerno je prikazan 28 decembrta u Beogradu na specijalnoj projekciji za ekipu filma i novinare u bioskopu „Takvud“.Film je ve} u~estvovao na 25 me|unarodnih festivala, me|u kojima u Londonu, Klivlendu, Nesvilu, Sijetlu i u posebnom programu u Kanu, a osvojio je nekoliko nagrada me|u kojima je najzna~ajnija prvo mesto na „Valley“ film festivalu u Kaliforniji.

Kako su istakli predstavnici producentske ku}e „Doktor Production“ iz Beograda, ovo je prvi doma}i film u kojem su u interakciji kompjuterski animirani likovi i `ivi glumci. Poseban kvalitet daje mu to {to je, u eri elektronike, ura|en na klasi~noj filmskoj traci.

Pa{i}, koji je debitovao re`ijom filma „Mi nismo an|eli 3“, snimio je pri~u o digitalnim prasi}ima sa elementima fantastike, parodije i horora prema scenariju Dimitrija Vojnova.

Art direkciju, animaciju i postprodukciju potpisuje „Fried pictures“, supervizor specijalnih efekata je Vuk Tatalovi}, direktor fotografije Vladan Jankovi}, monta`er Marjan Rube{a, scenografi Aqo{a Spaji} i Marija Joci}, kostimograf Tatjana Strugar, zvuk je snimio i obradio Igor Perovi}, a muziku uradio Istok Turk. U filmu u~estvuju Primo` Pirnat, Neva Jana Flajs,

Ivo Bari{i} i drugi. Koproducent je bio „Perfo“ iz Qubqane, a sufinansijeri Filmski sklad Slovenije, televizija „Arte“ i Grad Beograd.

Film „E-pigs“ je svojevrsni uvod u Pa{i}ev dugometra`ni film „O bubicama i herojima“, za koji je ve} po~eo rad na animiranim delovima, dok je snimawe scena sa glumcima u planu za februar naredne godine.

(Tanjug)

Filmu o Garetu Tomasu Holivudski glumac Miki Rork igra}e vel{kog ragbistu Gareta Tomasa, prvog aktivnog ~lana nekog profesionalnog sportskog tima koji je javno rekao da je homoseksualac. Rork (57), koji je pro{le godine nominovan za Oskara za film „Rva~“, kazao je da }e za ulogu u filmu nau~iti vel{ki jezik, objavio je „Wu mjuzikal ekspres“. „Biti ~ovek koji igra ragbi i koji je gej i `iveti sa tom

Holivudska glumica Gvinet Paltrou igra}e Marlen Ditrih u televizijskom filmu o `ivotu slavne glumice.Film je zasnovan na biografiji nema~ke glumice koju je napisala wena }erka Marija Riva. Film }e imati dva dela i snima}e se u produkciji kompanije Lika Besona „Eropakorp“. U centru pa`we filma bi}e rane godine karijere Marlen Ditrih u Nema~koj i period do wenog proboja u Holivudu. Jo{ nije poznato ko }e igrati glumi~inog qubavnika, francuskog glumca i peva~a @ana Gabena. Snimawe filma po~e}e u prvim mesecima slede}e godine.

Osvetnici“ bez Gvinet Paltrou Ina~e, ova holivudska zvezda izjavila je da ne}e igrati u „Osvetnicima“, filmu u kojem }e se pojaviti vi{e superheroja iz stripova, objavio je ~asopis „Wu mjuzikal ekspres“. Gvinet Paltrou je u filmovima serijala „Ajron Men“ iz 2008. i 2010. igrala Peper Pots u koju je zaqubqen

glavni junak. Glumica je sada rekla da joj uloga u „Osvetnicima“ nije ni nu|ena. „Ne}e biti Peper Pots. Mislim da je to sasvim sigurno. Verovatno bi me ve} zvali“, navela je. „Osvetnike“ u kojima }e biti nekoliko superheroja iz razli~itih Marvelovih stripova, re`ira Xo Vedon.

Gvinet Paltrou je dobila ponudu da igra i u filmskoj verziji brodvejskog mjuzikla „Rock of Ages“. Film bi trebalo da re`ira Adam [ankman koji je snimio „Lak za kosu“. „Zvu~i kul“, rekla je „Entertejnment vikliju“ Gvinet Paltrou, na premijeri filma „Country Strong“ u kojem igra kantri peva~icu koja posle le~ewa od bolesti zavisnosti poku{ava da obnovi karijeru. „Tek sam dobila scenario i pro~ita}u ga u avionu, na povratku ku}i. Ali, ~ini mi se da bi moglo biti zabavno“. „Rock of Ages“ ~ija se radwa de{ava u Los An|elesu prati mladi par ~ija se `ivotna pri~a kroz rok hitove iz 1980-ih.

Dobitnica Oskara za „Zaqubqenog [ekspira“ je jo{ kazala da }e „verovatno nastupiti u nekoliko epizoda serije ’Glee’ i snimiti mo`da jo{ nekoliko filmova u kojima }e pevati. „Ipak, nisam sigurna da bih ikada napustila svoj posao i postala profestionalna peva~ica. Ja volim svoj posao a mi ve} u ku}i imamo jednog muzi~ara“, dodala je glumica koja je udata za britanskog rokera Krisa Martina, vo|u grupe „Koldplej“.

tajnom toliko godina, a istovremeno toliko dugo igrati kvalitetno, za to je potrebno mnogo hrabrosti“, kazao je glumac. Tomas je prvi Vel{anin sa 100 nastupa za dr`avnu reprezentaciju.

U decembru pro{le godine javno je priznao da je homoseksualac. Film je u ranoj fazi produkcije, a re`iser i ostatak gluma~ke postave jo{ nisu anga`ovani.

JO[ JEDAN LUKASOV FILM ZA VE^NOST

„Imperija uzvra}a udarac” Nau~nofantasti~ni spektakl „Imperija uzvra}a udarac“, bi}e pored „Ratova zvezda“ i „Ameri~kog grafita“

tre}i film Xorxa Lukasa koji }e biti sa~uvan u Nacionalnom registru filmova, u sklopu Kongresne biblioteke u Va{ingtonu, javqa Bi-Bi-Ci. Me-

|u ostvarewima koje su ove godine odabrana za arhivirawe u ameri~kom filmskom registru su jo{ i „Malkolm Iks“ Spajka

Lija o crnom politi~kom revolucionaru, „Groznica subotwe ve~eri“, vestern „Kockar i bludnica“ Roberta Altmana, urnebesna komedija „Pink Pan-

ter“ Blejka Edvardsa i prvi dugometra`ni film Elije Kazana „Jedno drvo raste u Bruklinu“ iz 1945.

Tu su jo{ i horor hit „Istrebqiva~ |avola“ i film o aferi Votergejt „Svi predsednikovi qudi“. „Nacionalni filmski registar podse}a javnost da o~uvawe na{eg kinematografskog stvarala{tva mora biti prioritet budu}i da je oko polovina filmova proizvedenih pre 1950. kao i 90 odsto onih koji su snimqeni pre 1920. zauvek izgubqeni za budu}a pokolewa“, kazao je upravnik Kongresne biblioteke Xejms H. Bilington. U saradwi sa filmskim studijima, Kongresna biblioteka se stara da originali filmova budu propisno sa~uvani, a zahteva i jednu kopiju za svoj „trezor“. Svake godine u registar se uvodi 25 filmskih ostvarewa. To ne moraju da budu „najboqi“ ameri~ki filmovi ve} ostvarewa od trajnog zna~aja za ameri~ku kulturu.

NA FORBSOVOJ LISTI HOLIVUDSKIH GLUMACA

Najpla}eniji Dikaprio Leonardo Dikaprio je na vrhu Forbsove liste holivudskih glumaca ~iji su filmovi ostvarili najve}u zaradu u godini na izmaku, preneo je „Entertejnment vikli“.

Dikaprio je na vrhu liste koja se sastavqa iskqu~ivo na zaradama od prodaje bioskopskih ulaznica i u koju se ne uvr{}uju animirani filmovi - zahvaquju}i filmovima „Zatvoreno ostrvo“ i „Po~etak“ koji su zaradili 1,1 milijardu dolara.

Na drugom mestu - zasad - je 21-godi{wa Australijanka Mia Vasikovska ~ija je „Alisa u zemqi ~uda“ zaradila milijardu dolara.

Tre}i je Xoni Dep, wen partner u „Alisi u zemqi ~u-

da“, ali se predvi|a da }e do kraja godine on preuzeti drugo mesto zahvaquju}i filmu

„The Tourist“ koji je skoro stigao u bioskope, dok je „Alisa“ leto{wi hit.

Robert Dauni Mla|i je na ~etvrtom mestu, zahvaquju}i „Ajron menu“ koji je inkasirao 807 miliona dolara a peti je Danijel Radklif sa „Harijem Poterom i relikvijama smrti“ koji su doneli zaradu od 780 miliona dolara. [e{ti je Robert Patinson iz „Sumrak sage“ sa 749 miliona dolara a wegova partnerka iz vampirskog serijala Kristen Stujart je na sedmom mestu. Forbsovu listu deset najboqe pla}enih zaokru`uju Sem Vordington sa „Borbom Titana“ (494 miliona) i Xejden Smit i Xeki ^en sa „Karate kidom“ (359 miliona dolara).

U NA[IM BIOSKOPIMA

„Turista” s An|elinom Yoli i Yonijem Depom Ameri~ki igrani film „Turista“, u kojem glavne uloge igraju zvezde An|elina Xoli i Xoni Dep, je od 30. decembra na redovnom bioskopskom repertoaru u Beogradu, najavio je distributer „Tak“. Ovaj akcioni i romanti~ni triler je prvi holivudski anga`man

nema~kog rediteqa Florijana Henkela fon Donersmarka, koji je osvojio Oskara za najboqi strani film 2007. godine sa izvanrednim delom nema~ke produkcije „@ivoti drugih“.

Pri~a prati ameri~kog turistu (Dep) koga poznanstvo sa

misterioznom lepoticom (Xoli) upli}e u mre`u intriga, romanse i opasnosti. Uz krimi zaplet, ovaj visokobuxetni film krase prelepe scene snimane u Parizu i Veneciji. U gluma~koj ekipi su i Pol Betani, Timoti Dalton, Stiven Berkof, Rufus Sivel i drugi.

NAGRADE BRITANSKIH KRITI^ARA

„Dru{tvena mre`a” film godine Film „Dru{tvena mre`a“ u re`iji Dejvida Fin~era progla{en je za ostvarewe godine na dodeli nagrada „Ri~ard Atenboro“ koje dodequju britanski filmski kriti~ari. Na sve~anosti odr`anoj u Londonu krajem proteklog decembra, nagra|en je i scenarista filma „Dru{tvena mre`a“ Aron Sorkin. Kristofer Nolan je progla{en za re`isera godine, za ostvarewe „Po~etak“. Za glumca godine izabran je Kolin Fert ) za ulogu u filmu „The King’s Speech“ dok je

u kategoriji glumica godine nagra|ena [ve|anka Nomi Rapas za rolu u filmu „Mu{karci koji mrze `ene“. Kloi Morec, koja je igrala u filmovima „Pusti pravog da u|e“ i „Fajter“, trijumfovala je u kategoriji zvezda u usponu. Majkl Kejn je dobio nagradu Legenda.

Nagrade „Ri~ard Atenboro“ dodequju se u 14 kategorija. Dobitnike u sedam kategorija biraju filmski kriti~ari a u ostalih sedam pobednike bira publika. U kategorijama ~ije pobedni-

ke odre|uje publika on-lajn glasawem, za najboqi animirani, najboqi porodi~ni i najboqi 3D film progla{ena je „Pri~a o igra~kama 3“. Za britanski film godine izabran je „Hari Poter i relikvije smrti“. nxelina Xoli je za ulogu u filmu „Salt“progla{ena za zvezdu 2010. Edvard Kalen, junak „Sumrak sage“ kojeg tuma~i Robert Patinson, izabran je za najboqeg filmskog junaka, dok je Kloi Morec dobila nagradu publike u kategoriji najboqi gluma~ki proboj.

Komedija o Lindzi Lohan Scenarista ^arls Kasiqo priprema komediju o `ivotu starlete Lindzi Lohan. Glavnu ulogu u tom filmu koji }e nositi naziv „Dogs in Pocketboox“, tuma~i}e glumica i manekenka Lidija Herst.

U filmu }e najvi{e biti re~i o le~ewu Lindzi Lohan od bolesti zavisnosti. „Lidija Herst }e tuma~iti neposlu{nu filmsku zvezdu koja se le-

~i od zavisnosti, koja se sukobqava sa zakonom i koju nemilosrdno progone pohlepni agenti, navalentni paparaci i pomahnitali mediji“, naveo je scenarista.

Lidiji Herst (26), praunuci izdava~kog magnata Vilijama Randolfa Hersta, to }e biti prva zna~ajnija uloga. U filmu }e igrati i Xouan Kolins.

KULTURA

DNEVNIK

INTERVJU

MIRJANA STOJANOVI]-MAURI^, KOSTIMOGRAF

Od imaginarne ideje do konkretnog kostima Nedavnom izlo`bom kostimografskih skica Mirjane Stojanovi}-Mauri~, prire|enom u foajeu Srpskog narodnog pozori{ta, wene mati~ne ku}e od 1971, obele`eno je ~etiri plodne decenije ove na{e kostimografkiwe, tokom kojih je kreirala kostime za oko 120 predstava, mahom operskih i baletskih. Stotine kostima pripremanih za svaku predstavu, i eto brojke od preko 20.000 kreacija za ~etiri decenije lepog, ali i napornog posla, koji podrazumeva sposobnost da se ponudi dobra ideja, ali i da se iza|e na kraj sa svakodnevnim problemima s kojima se neminovno suo~ava svaki kostimograf, po~ev od

lom va{eg posla, jer imate glumce koji obla~e to {to radite, i kostimi mogu i da im ne odgovaraju na sceni, a s druge strane imate i zahteve rediteqa?

- Radim sa puno qudi. Nekad su to grupe qudi, ako se radi o ansamblu Opere ili Baleta, dok je u dramama druga~ije, jer moram da se posvetim svakom glumcu ponaosob, odnosno svakom karakteru koji treba da se izgradi. Tu donekle mo`e da pomogne rutina, po{to ve} znate kako koji glumac, peva~ ili operska peva~ica funkcioni{u na sceni, {ta im li~no smeta, u ~emu se lo{e ose}aju. Zato naravno uvek postoje

Mirjana Stojanovi}-Mauri~

nabavke materijala, {ivewa, do proba kostima i brige da li }e biti funkcionalni i lepi i onima koji ih budu poneli na sceni. z [ta iskustvo donosi kostimografu, osim mo`da rutine koja je potrebna u ovom poslu?

- Tokom ~etrdeset godina sam pro{la kroz niz predstava razli~itne vrste, od komedija, drama, tragedija, do opera i baleta, i mogu da ka`em da sam i sada sa svakim slede}im poslom u su{tini na po~etku. Postoji odre|ena doza rutine, ali kada po~nete da radite na predstavi ona mo`e samo da vam pomogne da lak{e re{ite neke probleme. Onaj kreativni deo je uvek jednako izazovan, i jednako se postavqa kao problem koji morate da re{ite. Tu rutina nikako ne mo`e da vas spase. z Kreativnost mo`e da se sukobqava i s prakti~nim de-

dogovori sa glumcima i sa peva~ima, pre nego {to krenemo u realizaciju. z Da li je wihova sujeta nekad uslovqavala va{ posao?

- Nije bilo te{kih momenata.

Nikad niko nije totalno odbio kostim zbog ne~ega, boje ili forme. Zato je bitno da se sve dobro pripremi. Morate unapred da razgovarate sa qudima, da predo~ite {ta smislite da je odgovaraju}e, pa da tokom pripremnog perioda razre{ite neke nedoumice da ne bi posle do{lo do problema, bilo sa izvo|a~ima ili sa rediteqem i koreografom. z Kako vam se dogodilo da najvi{e radite operske i baletske, a najmawe dramske predstave?

- S jedne strane volim da radim balet i operu, zato {to ima dosta umetni~kog izazova. Volim to {to mogu ne{to da dora|ujem na

kostimu, da bojim, apliciram, a to zaista pru`aju opera i balet, a drama mawe. Me|utim, kao {to glumac u|e u fah kada odigra jednu dobru ulogu, i po~iwu da ga gledaju samo u wemu, tako se otprilike desilo i meni da sam po~ela prete`no da dobijam operu i balet. Gotovo je ispalo je da mi je to kao fah, ali nije, niti mislim da je iko od mojih koleginica orijentisan samo na jednu stvar.

Sticajem okolnosti se to desilo. z Jesu li neki rediteqi bli`i kostimografu po senzibilitetu?

- S nekim rediteqima se boqe razumete ve} od prvog sastanka, kad vam predo~i svoju viziju, i osetite da ste na istoj talasnoj du`ini. Neki ne znaju najboqe da objasne, i onda morate malo vi{e da razgovarate, da vidite {ta bi on `eleo i kakva je wegova vizija predstave.

Kostimograf mora da razmi{qa i na prakti~an na~in. Ima qudi koji razmi{qaju na na~in koji nije dovoqno transparentan. To je dobro u varijanti kada se ostavqa dovoqno prostora da sami rezalizujete ideju.

Imate put do konkretnog kostima, koji ima rukave, mora da se obu~e, ima pantalone, dakle trodimenzionalnu formu koja mora da funkcioni{e na sceni. Ideja je ne{to {to mo`e da bude potpuno imaginarno, a vi zapravo poku{avate da je transponujete u ne{to {to je realno. z Ima li posle ~etrdeset godina dovoqno inspiracije da se jo{ radi?

- Zasad imam energije, zapravo je jo{ nisam izgubila. Idete od predstave do predstave i brzo prolazi sezona, godina, i ne primetite da se one gomilaju. Ja sam zadr`ala sve`inu, i potpuno ulazim u svaku predstavu. Imam ose}aj da bih mogla jo{ toga. Recimo, ono {to bih volela da radim a nisam je „Aida“, i mislim da bi to moglo biti zanimqivo, pogotovo kada bi se napravilo druga~ije nego {to je uobi~ajeno, skoro i vidu nekih skulptura, monumentalno, ne u sitnim detaqima.

Nata{a Pej~i}

ZBOG OBNOVE POZORI[NE ZGRADE

Pauza u SNP-u Zbog renovirawa zgrade Srpskog narodnog pozori{ta (SNP) u Novom Sadu predstave u tom teatru ne}e biti igrane do 25. januara, saop{tilo je SNP. Jubilarna 150. sezona najstarijeg doma}eg teatra bi}e tog dana nastavqena dramskom predstavom „]elava peva~ica“, na sceni „Pera Dobrinovi}“, na kojoj }e do kraja meseca biti odigrane komedije „Uje`“ i „Tartif“ kao i drama „Timon Atiwanin“.

Na sceni „Jovan \or|evi}“ 26. januara je opera „Travijata“, a publika }e mo}i da vidi jo{ i komi~nu operu „Pozori{ne zgode i nezgode“ i ba-

letsku predstavu „Pipi duga ~arapa“, a 31. januara je Sve~ana akademija povodom 170. godi{wice ro|ewa i veka od smrti Laze Kosti}a.

Na Kamernoj sceni bi}e izvedena predstava „Pejnkilers“.

Obnova SNP-a, za koju je iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa izdvojeno 180 miliona dinara, po~ela je radovima u foajeima dok je sanacija ravnog krova odlo`ena za slede}i mesec. SNP ove godine obele`ava 150. godi{wicu postojawa i rada, {to je veliki jubilej na{e kulture.

(Tanjug)

utorak4.januar2011.

OD 5. JANUARA U VI[EGRADU OBELE@EVAWE JUBILEJA IVE ANDRI]A

Pet decenija od Nobelove nagrade Kwi`evni jubilej, 50 godina od dodele Nobelove nagrade za kwi`evnost Ivi Andri}u (1892-1975), bi}e obele`en nizom manifestacija tokom 2011. godine, a prva }e biti prire|ena 5. januara u Vi{egradu. Grad u kojem je Ivo Andri} proveo detiwstvo i u kojem je zavr{io osnovnu {kolu, ali i u kojem se nalazi ~uveni most Mehmedpa{e Sokolovi}a upisan na Listu svetske kulturne ba{tine Uneskoa, bi}e centralno mesto proslave jubileja, saop{teno je iz Ministarstva kulture Srbije.

Vi{egrad }e 5. januara posetiti ministar civilnih poslova BiH Sredoje NoIvo Andri} u Vi{egradu vi}, ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} i je BiH Anton Kasipovi} i ministri nadle`ni za kulturu Gavrilo Grahovac. Tom priliRepublike Srpske i Federacikom bi}e odr`an i sastanak s

Sve`ina usmenog predawa Beogradska izdava~ka ku}a “Alma” objavila je nedavno “Antologiju ka{upske narodne pripovetke” koju je priredio i preveo Du{an-Vladislav Pa`|erski (uz stru~nu pomo} prof. Je`ija Tredera). Ka{ubi su stari slovenski narod koji `ivi na maloj teritoriji u Poqskoj, u okolini Gdawska. Do danas su sa~uvali svoj jezik i bogato narodno stvarala{tvo, a to se vidi i u ovoj lepo opremqenoj kwizi.

Pa`|erski je odabrao osamdesetak pripovedaka i podelio ih po motivima kojima se bave.

Tako imamo poglavqa o zemqi Ka{uba, o stolemima i patuqcima, o |avoqim poslima, o prin~evima i princezama, o svetu biqaka i `ivotiwa, o selu i o vremenu kada su sveci boravili me|u qudima. Pripovesti mogu biti zanimqive i malim i odraslim ~itaocima; sva-

ko, pripadaju ne samo De~jem pozori{tu u Subotici, ve} i svim Suboti~anima. Sve {to radimo, radimo zbog na{e dece i na{e Subotice. Renovirawe De~jeg pozori{ta trebalo je da bude zavr{eno do 26. decembra pro{le godine, ali to nije u~iweno. Mali{anima je dosta obe}awa da }e predstave u ovoj godini gledati u novom pozori{tu“, ka`u u tom pozori{tu.

Za samo tri meseca, bioskop „Park Lifka“ posetilo je 5.000 gledalaca, iako je godina koja je iza nas bila te{ka za kulturu.

Uspeli smo da obezbedimo i novu opremu. Posebno smo ponosni {to smo uspeli da animiramo mlade za takozvane edukativne programe, kao {to je bila me|unarodna smotra ekolo{kog filma, ka`e direktor Viktorija Simon.

(Tanjug)

ka, poput basne, ima naravou~enije, a svedo~i o usmenom narodnom stvarala{tvu iz doba pre pojave pismenosti.

Prire|iva~ navodi da je ka{upsko narodno stvarala{tvo bogato, izuzetno ma{tovito i sve`e. Predstavqalo je, a i danas predstavqa, i inspiraciju za poqske i ka{upske pisce na oba jezika- poqskom i ka{upskom.

Du{an-Vladislav Pa`|erski (1967) radi kao nau~ni saradnik na Katedri za slavistiku Filolo{kog fakulteta Univerziteta u Gdawsku. Slavista, lingvista, prevodilac na srpski jezik sa poqskog i ka{upskog. Urednik je i pokreta~ jedine digitalne internet- biblioteke Rasto-Ka{ubi, posve}ene ka{upskom jeziku, kwi`evnosti, istoriji, folkloru. Za rad na propagi-

rawu ka{upske kulture Pa`|erski je 2007. godine dobio wihovo visoko priznawe “Medaqa Stolema”.

R. Lotina

DVA VEKA OD RO\EWA MA\ARSKOG KOMPOZITORA

Po~ela godina Franca Lista Obele`avawe jubileja 200 godina od ro|ewa ma|arskog kompozitora, pijaniste, dirigenta i muzi~kog pisca Franca Lista(1811-1886) na svetskoj muzi~koj sceni simboli~no je po~elo 1. januara na tradicional-

Uspe{na pozori{na sezona ski ka`e da je ponosna na ~iwenicu da su kriti~ari ocenili Suboticu kao najpozori{niji centar u dr`avi.

Pozori{te „De`e Kostolawi“ organizovalo je drugi po redu festival „Dezire sentral stej{n“.

Velika pose}enost svih predstava, kao i pohvale pozori{ne kritike, obavezuju da se u odr`avawu ovog festivala mora istrajati, ka`u u tom pozori{tu, a direktor napomiwe da su se u pro{loj godini de{avale zna~ajne stvari, jer je po~etkom 2010. godine ovo pozori{te u{lo u novu zgradu na nekada{wem prostoru bioskopa „Lifka“ i sada ima uslove za rad.

U te{kim uslovima rada, radilo je, pro{le godine, De~ije pozori{te, ali je, i pored toga, imalo {est premijera, a sa festivala vratili su se sa ~ak deset nagrada. „Te nagrade, svaka-

na~elnikom op{tine Vi{egrad Tomislavom Popovi}em.

Nobelova nagrada za kwi`evnost Ivi Andri}u je dodeqena 1961. godine za roman „Na Drini }uprija“, kao i za doprinos koji je dao opisuju}i qudske sudbine iz istorije svoje zemqe. Roman „Na Drini }uprija“, napisan 1945. godine, pripoveda o gra|ewu mosta preko reke Drine u bosanskom gradu Vi{egradu. Gra|ewe mosta naru~io je Mehmed pa{a Sokolovi}, zvani~nik Osmanlijskog carstva koji je bio ro|eni Srbin.

Jo{ kao de~ak odveden je s ostalom decom kao danak u krvi u Carigrad. Radwa romana odvija se tokom ~etiri stole}a, a kameni most je svedok raznih qudskih sudbina, istorijskih li~nosti i bezimenih likova ~iji `ivoti proti~u u wegovoj blizini.

ANTOLOGIJSKA IZDAWA

U SUBOTICI U PRO[LOJ GODINI

Pozori{na 2010. godina bila je dobra za Suboticu, saglasni su u oceni vode}i qudi teatarskih ku}a u Subotici, kao i pomo}nica gradona~elnika za kulturu i prosvetu Qubica Kiseli~ki.

Pro{la godina osta}e upam}ena, izme|u ostalog, po nagra|enoj i hvaqenoj predstavi Narodnog pozori{ta „Banovi} Strahiwa“, vrlo uspe{nom drugom festivalu „Dezire sentral stej{n“ u organizaciji pozori{ta „De`e Kostolawi“, kao i po jedinstvenom projektu De~jeg pozori{ta „Predstava za bube“. Na`alost, i pored najave i obe}awa, u 2010. godini nije zavr{ena rekonstrukcija sale i prostorija De~jeg pozori{ta. Predstave Narodnog pozori{ta pogledalo je vi{e od 29.000 gledalaca.

Direktorka Narodnog pozori{ta u Subotici Qubica Ristov-

23

Franc List

nom Be~kom novogodi{wem koncertu na kome je Be~ka filharmonija pored dela porodice [traus izvela i Listov „Mefisto valcer“.

U Zlatnoj dvorani Be~kog muzi~kog udru`ewa „Muzikferajn“ u kojoj se od 1941. godine tradicionalno odr`ava najpoznatiji novogodi{wi koncert

na svetu, posve}en delima porodice [raus (Johan [traus otac, Johan [traus sin, Eduard [traus i Jozef [traus) Be~ku filharmoniju prvi put predvodio je austrijski dirigent sredwe generacije, Franc VelzerMest, petnaesti i do sada najmla|i dirigent u istoriji Be~kog novogodi{weg koncerta.

Sve~ani koncert sa delima iz bogatog repertoara porodice [traus kao i prethodnih godina upotpunila je baletska igra solista i ~lanova Baleta Be~ke dr`avne opere.

Publika u Muzikferajnu i desetine miliona qudi {irom sveta u direktnom TV i radio prenosu u 70 zemaqa, u`ivalo je u omiqenom valceru „Na lepom, plavom Dunavu“ Johana [trausa - sina, Radeckom mar{u Johana [trausa - oca, koji se tradicionalno izvodi uz u~e{}e publike, pqeskawem ali i „Mefisto valceru“ Lista. „Godina Lista“ po~ela je u Be~u, gradu u kome je 1823. godine sa samo 12 godina List odr`ao prvi veliki pijanisti~ki koncert. Ro|en 1811. godine u

malom mestu Rajding, koje je tada pripadalo Ma|arskoj, a danas Austriji, List se 1823. godine sa porodicom preselio u Be~.

Umetnik {iroke kulture, svestrani muzi~ar, muzi~ki pisac, kriti~ar i organizator muzi~kog `ivota, otvoren i plemenit, nesebi~no je pomagao mla|im kompozitorima. Skromnost najve}eg pijaniste svog vremena, spremnost da pomogne svaku plemenitu inicijativu poput humanitarnog koncerta za poplavqene u Ma|arskoj, doneli su simpatije qudi {irom sveta. Virtuozni pijanista dr`ao je koncerte {irom Evrope, od 1869. godine `iveo je naizmeni~no u Vajmaru, Pe{ti i Rimu.

Ma|arski muzi~ki genije umro je 31. jula 1886. u Bajrojtu, a wegovi muzi~ki tragovi prisutni su do danas u ~itavoj Evropi.

U okviru „Godine Lista“ jedan od najpoznatijih svetskih pijanista dana{wice Jevgenij Kisin }e odr`ati oma`ni koncert Listu 28. januara u Muzikferajnu u Be~u. Poseban doga|aj u „Godini Lista“ bi}e obele`avawe „Svetskog dana Lista“ na dan wegovog ro|ewa 22. oktobra kada }e }e u ~itavom svetu od Pariza do Seula odzvawati Listov grandiozni oratorijum „Hristos“.

Rodna Ma|arska organizova}e u maju Listov maraton u Budimpe{ti.

(Tanjug)

24

SVET

utorak4.januar2011.

DNEVNIK

ZBOG NAPADA NA KOPTSKU CRKVU U NOVOGODI[WOJ NO]I

UKRATKO Sajberkriminal HAG: Borba protiv sajberkriminala predstavqa najve}i izazov za Evropsku policijsku slu`bu - Evropol, izjavio je danas direktor Evropola Rob Vejnrajt. On je kazao da su nedavne procene pokazale da zbog sajberkriminala korporativni gubici godi{we iznose oko 750 milijardi evra, navedeno je u saop{tewu Evropola. „Sajberkriminal ne poznaje granice, {to istragu kriminalnih aktivnosti ~ini dodatno komplikovanijom.

Da bi borba sa sajberkriminalom bila efikasna, potrebne su prekograni~ne dozvole, me|unarodna saradwa i pomo} Evropolu, kao i poboq{awe saradwe izme|u EU i ‘tre}ih’ zemaqa“, naglasio je direktor Evropola.

Vejnrajt je naveo da su policijske snage suo~ene svakodnevno sa vi{e od 150.000 virusa, a 148.000 kompjutera dnevno je ugro`eno raznim vrstama sajber napada.

Odneto 295.000 `ivota FRANKFURT: Prirodne katastrofe, kao {to su erupcije vulkana, razorni zemqotresi i poplave, obele`ile su 2010. godinu, ostavivi{i za sobom najmawe 295.000 `rtava i materijalnu {tetu od oko 130 milijardi dolara, objavila je ju~e nema~ka osiguravaju}a ku}a „Munih Re“.

Prema ovom izve{taju, protekle godine zabele`en je najve}i broj prirodnih katastrofa od 1980. ukupno 950, a devet desetina bilo je povezano sa vremenskim prilikama - olujama i poplavama, dok je celokupnu sliku dopunilo nekoliko razornih zemqotresa.

Pro{le godine dogodilo se pet velikih nesre}a koje bi se, prema definiciji Ujediwenih nacija mogle nazvati „velikim prirodnim katastrofama - zemqotresi na Haitiju, u ^ileu i centralnoj Kini, talas vru}ine u Rusiji i poplave u Pakistanu.

U wima je poginulo 295.000 qudi, {to je zabriwavaju}i broj, naro~ito ako se ima u vidu da je u proteklih 30 godina u ovakvim nesre}ama ginulo prose~no 66.000 qudi.

Umrli od „sviwskog gripa” BERLIN: U Nema~koj je umrlo dvoje qudi od „sviwskog gripa”, pi{e ju~e nema~ki tabliod „Bild”, navode}i da je re~ o jednoj trgodi{woj devoj~ici i 51.godi{wem mu{karcu. Obe `rtve su preminule na Univerzitetskoj klinici u Getingenu u pokrajini Dowa Saksonija, saznaje ovaj tabliod, koji prenosi poziv dowosaksonskog ministra zdravqa Ajgil E~kan, upu}en starijim od 60 godina, trudnicama i hroni~no prehla|enima da se vakcini{u.

Sukob pravoslavnih vernika i policije u Kairu KAIRO: Egipatski Kopti pravoslavci ogor~eni zbog napada na koptsku pravoslavnu crkvu u Aleksandriji, u kojoj je ubijena 21 osoba, sukobili su se drugi dan zaredom s policijom. Na stotine demonstranata u Aleksandriji i Kairu zahtevalo je boqu za{titu hri{}ana, preneo je Bi-Bi-Si. U Kairu se nekoliko stotina Kopta okupilo pred katedralom Svetog Marka, sedi{tem koptskog pravoslavnog patrijarhata, napadaju}i dr`avne i verske fukcionere Egipta, koji su dolazili da patrijarhu izraze sau~e{}e zbog napada. Me|u napadnutima je bio i {eik Ahmed el Tajib, koji je veliki imam verskog univerziteta El Azhara i najvi{i islamski sve{tenik Egipta, prenose agencije. [eik je, ina~e, kritikovao novogodi{wi govor pape koji je apelovao za za{titu hri{}ana na Bliskom

istoku, tvrde}i da je to me{awe u unutra{we stvari Egipta.

Pred Ministarstvom inostranih poslova i pred zgradom dr`avne televizije, kako je izvestila policija, tako|e, okupilo se oko hiqadu Kopta, protestuju}i zbog krvoproli}a u Aleksandriji. Ina~e, egipatske vlasti poja~ale su obezbe|ewe svih crkava u Egiptu posle bomba{kog napada u Aleksandriji. Naoru`ani ~uvari i policajci u civilu su raspore|eni ispred crkava, a kontrolni punktovi postavqeni su na strate{kim mestima. Policija je pritvorila nekoliko qudi radi ispitivawa o napadu na hri{}ansku crkvu, ali nema dokaza da je iko od wih direktno povezan sa tim napadom, saop{tili su zvani~nici. Niko nije preuzeo od-

govornost za napad, a analiti~ari sumwaju da su napad izveli ekstremni islamisti inspirisani Al Kaidom. U Egiptu `ivi 79 miliona qudi, od kojih su ve}ina muslimani, a oko deset odsto ~ine hri{}ani.

MA\ARSKA PREUZELA [ESTOMESE^NO PREDSEDAVAWE EVROPSKOM UNIJOM

Prioriteti – pro{irewe i saradwa sa susedima BUDIMPE[TA: Ma|arska je od Nove godine preuzela od Belgije polo`aj predsedavaju}eg Evropske unije, a formalno to }e u~initi 6. januara.

Po najavama iz Budimpe{te, me|u va`ne stavke uvrstila je ulazak u ~lanstvo EU zemaqa Zapadnog Balkana. „Evropa treba da ostane otvorena prema onim zemqama koje ispune nu`na merila“, isti~e se u programu ma|arskog predsedni{tva EU. Posebno se nagla{ava i da se to odnosi na one zemqe koje su „spremne i odlu~ne da osna`e vladavinu zakona, demokratiju i qudska prava, da usvoje i sprovedu pravne tekovine“ Evropske unije.

Budimpe{ta isti~e da „odluka Saveta ministara, da od Evropske komisije zatra`i mi{qewe“ o kandidaturi Srbije za ~lanstvo, predstavqa jasnu

Budimpe{ta

poruku koja osna`uje taj proces integracije. Prvu grupu prioriteta ma|arskog predsedavawa Unijom ~ine ekonomski rast i nova radna mesta, potom socijalna ukqu~enost, re{avawe romskog pitawa, demografija, ja~awe ekonomske saradwe dr-

[pijunski projekat Nema~ke i SAD OSLO: Prema dokumentima „Vikiliksa“ koje je ju~e objavio norve{ki list „Aftenposten“, Nema~ka i SAD planiraju zajedni~ki satelitiski {pijunski projekat, vredan 270 miliona dolara, {to je izazvalo trzavice u Evropskoj uniji.

Prema tajnim diplomatskim depe{ama poslatim iz ameri~ke ambasade u Berlinu, projekat je predstavqen kao komercijalni, ali, u stvari, iza wega stoji nema~ka obave{tajna slu`ba, prenela je agencija AP. „Aftenposten“ je objavio da se poduhvatu HiROS, mre`i visokopreciznih satelita, `estoko protivi Francuska i da bi to moglo da oslabi vojnu satelistsku saradwu u EU. Po tajnim diplomatskim depe{ama poslatim pro{le i 2009. godine, sateliti bi trebalo da budu postavqeni do 2013. godine.

`ava ~lanica i debata o novom finansijskom okviru EU. Ja~awe evropske kohezije drugi je prioritet ma|arskog predsedavawa, a u tom domenu je predvi|en i rad na reformi postoje}ih evropskih politika, me|u kojima va`no mesto zauzi-

ma poqoprivredna i zajedni~ka evropska energetska politika.

Tre}e po va`nosti jeste pribli`avawe Evrope gra|anima, ja~awe saradwe u oblasti pravosu|a i unutra{wih poslova, i {irewe „{engenskog prostora“. Na ~etvrtom mestu prioriteta ma|arskog predsedavawa EU jeste ono {to je Balkanu najinteresantnije - pro{irewe i saradwa sa susedstvom. [panija, Belgija i Ma|arska izradile su zajedni~ki 18 mese~ni program predsedavawa EU, koji je po~eo u januaru ove godine, kada je na ~elo evropskog bloka stupila [panija. To je prvi put da su se tri zemqe dogovorile o zajedni~kom programu da bi do{lo do ispuwewa planiranih ciqeva i da bi bio osiguran kontinuitet sprovo|ewa politika i posle smene jedne od zemaqa na ~elu EU.

IRAN

Kamenovawe ili ve{awe TEHERAN: Iranske vlasti }e preispitati, smrtnu kaznu kamenovawem na koju su, zbog po~iwene preqube i ubistva mu`a, osudile jednu Iranku, saop{tio je visoki sudski zvani~nik. Za sada, me|utim, nije jasno da li }e vlasti umawiti kaznu za [akine Mohamadi A{tiani, koja je pre dva dana na kratko izvedena iz zatvora kako bi se sastala s novinarima u jo{ jednom poku{aju iranskih vlasti da podsete na weno navodno pri-

znawe da je pomogla qubavniku da ubije wenog mu`a. Malek Ajdar [arifi, ministar za pravosu|e u Isto~nom Azerbejxanu rekao je da se wen slu~aj preispituje, kao i da bi kazna kamenovawem mogla da bude ukinuta. „Sve je mogu}e“, rekao je [arifi, ali nije objasnio da li bi kazna kamenivawem mogla da bude preina~ena u smrtnu kaznu ve{awem. [arifi je dodao i da postoje „neke nejasno}e“ u vezi sa ubistvom A{tianinog mu`a.

ZANIMQIVOSTI Sedmoro qudi se zadavilo TOKIO: Sedmoro qudi se zadavilo u prva tri dana Nove godine jedu}i tradicionalne novogod{we „mo}i“, pirin~ane kola~i}e, saop{tili su ju~e japanski zvani~nici. Jedan 96.godi{wak je umro ju~e u svojoj ku}i u Tokiju po{to mu se par~e kola~a zaglavilo u grlu, a iz istog razloga preminuo je i 75. godi{wak u gradu Saitama, prenela je agencija Kjodo. Jedna 66.godi{wakiwa preminula je ju~e u bolnici po{to je zbog gu{ewa kola~em zbrinuta u novogodi{jnoj no}i.

Bacio pa na{ao dobitni listi} MADRID: Kao ~ovek od poverewa, Ignasio Gonsales je dobio na ~uvawe loto listi} koji su on i wegovih 14 prijateqa zajedni~kim novcem kupili za Novogodi{we izvla~ewe. Ube|en da brojevi koje su zaokru`ili ne}e biti izvu~eni, ovaj vlasnik bakalnice iz Baskije jednostavno je bacio listi} i zaboravio na wega, pi{e lokalna {tampa. Nekoliko sati kasnije saznao je da su on i wegovi prijateqi izvukli glavnu premiju, vrednu devet miliona evra. Obuzela ga je panika, jer je znao da }e ga prijateqi ukoliko ne na|e dragoceni papiri} jednostavno lin~ovati. Nakon {to je pretra`io svaki pedaq u ku}i, Ignasio je ispraznio i sve kante za sme}e i kontejnere u svojoj ulici ne obaziru}i se na zaprepa{}ene poglede prolaznika. Trud mu se na kraju isplatio, jer je na{ao neo{te}eni loto listi}, tako da su on i wegovi prijateqi, posle podele premije, dobili po 600.000 evra.

Stogodi{wak se `eni KUALA LUMPUR: Jedan 110godi{wi Malezijac, koji je preko novina tra`io sebi suprugu, uskoro }e se o`eniti 82-godi{wom `enom koja je pristala da se brine o wemu. Ahmad Mohamed Isa, koji ima 20 unu~adi i 40 praunu~adi, izjavio je pro{le nedeqe za lokalni list „Utusan Malezija“ da `eli da se neko stara o wemu i pravi mu dru{tvo. ^lanak je privukao pa`wu 82-godi{we Sanah Ahmad, udovice i majke devetoro dece koja je izrazila spremnost da se uda za wega i zatra`ila od ro|aka da kontaktiraju Ahmadovu porodicu kako bi se {to pre upoznali. „Nije mi va`no ko je ona ako }e da mi kuva. Tu`no je `iveti usamqen i pla{im se da spavam sam“, kazao je vreme{ni Malezijac kojem sluh i vid pomalo otkazuju. Ahmad je ispri~ao da se dosad pet puta `enio. ^etiri supruge su mu preminule dok je od pete tra`io razvod. Budu}a Ahmadova supruga izjavila je da ju je starac privukao jer je neodoqivo podse}a na wenog pokojnog supruga koji se tako|e zvao Ahmad.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YON LENON Belo dvodelno odelo koje je Xon Lenon nosio na fotografiji za omot albuma „Abbey Road“ prodato je na aukciji za 46.000 dolara. Odelo i drugi predmeti koji su pripadali legendarnom „Bitlsu“ prodati su u subotu na tradicionalnoj novogodi{woj aukciji. Automobil „krajsler karavan“ iz 1972. godine koji je pripadao Lenonu i wegovoj supruzi Joko Ono „odnet“ je za 5.500 dolara.

VEN YIJABAO Kineski premijer Ven Xijabao je obe}ao da }e poja~ati borbu protiv inflacije, {to bi moglo da zna~i daqe podizawe kamatnih stopa koje bi mogle nepovoqno da uti~e na globalni privredni oporavak. Obra~un Kine s inflacijom bi mogao da ugrozi globalni ekonomski oporavak, pi{e ju~e londonski „Dejli telegraf“.

Kineska inflacija dostigla je 5,1 odsto, {to je najvi{i nivo u posledwe dve godine.

DMITRIJ MEDVEDEV Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev otkazao je planiranu posetu Izraelu, saop{tio je ju~e jedan izraelski zvani~nik, preciziraju}i da je razlog {trajk u Ministarstvu spoqnih poslova.

Zbog toga je te{ko organizovati posetu, dodao je taj zvani~nik, prenele su svetske agencije. U Moskvi je pres-ofis Kremqa saop{tio da nema informaciju o odlagawu posete.

Austrijanac koji je ostvario dvostruki ameri~ki san KALIFORNIJA: Arnold [varceneger, koga }e mnogi pamtiti kao holivudskog „terminatora“, funkciju guvernera „zlatne dr`ave“, posle sedam godina, prepu{ta dosada{wem dr`avnom tu`iocu, demokrati Xeriju Braunu. Robustni Austrijanac, ~iji su mi{i}i postali jedan od lajtmotiva holivudskog velikog platna osamdesetih godina nije mogao ponovo da se kandiduje za istu funkciju, jer su po zakonu mogu}a samo dva mandata. [varcenegerova podr{ka na kraju drugog mandata opala je samo na 22 odsto glasova, dok je buxetski deficit najatraktivnije savezne ame- Arnold [varceneger ri~ke dr`ave utrostru~en i iznosi 28 minisu sjajni, i verovatnije je da }e me|u sulijardi dolara, a nezaposlenost je blizu 13 gra|anima biti du`e upam}en kao junak odsto, {to je propra}eno spekulacijama o holivudskih „blokbaster“ filmova, a ne mogu}em ekonomskom fijasku Kalifornije politi~ar. U izjavi medijima [varceneu ameri~kim medijima. ger se pravda da bi zadu`ivawe bilo mawe Ekonomski rezultati, koje ostavqa da je znao da }e do}i do krize. [varcenesvom nasledniku na guvernerskom mestu, ger, sin {efa lokalne policijske stani-

ce, ro|en je u malom austrijskom selu, 1947. Imao je ve} 21. godinu, govorio je veoma slabo engleski, sa jakim nema~kim akcentom, kada je do{ao u Ameriku da gradi filmsku karijeru, {to je vi{e puta priznao.

Ameri~ki mediji su posebno isticali da je [varceneger najpoznatiji ameri~ki imigrant koji je uspeo da savlada sve te{ko}e sindroma „engleskog kao stranog jezika“, i postane najpoznatiji glumac u holivudskim „blokbaster“ filmovima u posledwoj deceniji dvadesetog veka. Sada, biv{i guverner, najavquje da }e nastaviti sa naporima za smawewe globalnog zagrevawa i za{titu ~ovekove okoline.

Spekuli{e se da bi mogao da se vrati glumi. Arnold to ne demantuje, ali ka`e da, verovatno, ne}e vi{e imati srpqewa za duga snimawa na terenu. [varceneger ima i ponuda za objavqivawe memoara, pi{u ameri~ki mediji. U svakom slu~aju [varceneger je ve} uspeo da ostvari ameri~ki san.

BALKAN

DNEVNIK

KAKO SE ODUZIMA IMOVINA STE^ENA KRIMINALOM?

Konfiskacija izme|u Strazbura i prakse Iz porodi~ne vile biv{eg premijera Hrvatske privemeno je uo~i novogodi{wih praznika zaplewena kolekcija umetni~kih dela koja bi trebalo da bude garancija da }e dr`ava mo}i da se naplati ukoliko se u sudskom postupku Ivi Sanaderu pravosna`no doka`e krivica za korupciju.

Mediji procewuju da je wihova vrednost navodno vi{estruko ve}a od 1,5 milion kuna (oko 200.000 evra), koliko je Sanader prijavio u imovinskoj karti. I dok biv{i hrvatski zvani~nik u austrijskom zatvoru ~eka rasplet svog slu~aja, nekako u isto vreme se i u Srbiji govorilo o konfiskaciji imovine ste~ene kriminalom. Dr`avni sekretar u Ministarstva pravde Slobodan Homen pohvalio se u~inkom postignutim primenom srpskog Zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom. Zapleweno je 250 miliona evra, privremeno ili trajno, oduzeto 23 ku}e, 57 stanova, 11 lokala, deset gara`a, 16 privrednih dru{tava, ~etiri hotela, pet restorana, dva apartmana na Tari, 49 hektara zemqe na Zlatiboru...

O~ekivawa za 2011. su da }e po ovom osnovu pristi}i jo{ najmawe 100 miliona evra.

I dok jedni aplaudiraju tome {to se oduzimawem finansijske koristi udara u samu osnovu organizovanog kriminala oja~alog u nestabilnim uslovima srpske trazicije, drugi strahuju od toga da bi, za razliku od obazrivijih Hrvata, gra|ani Srbije mogli nekim svojim kriminalcima, uz

pomo} Strazbura, platiti obe{te}ewe za kr{ewe qudskih prava. Otuda se i postavqa pitawe: mo`e li se bez pravosna`ne presude oduzimati, a u nekim slu~ajevima i rasprodavati, imovina za koju se samo sumwa da je ste~ena kriminalom?

Po analizama direktora Instituta za uporedno pravo u Beogradu dr Jovana ]iri}a, zakonska re{ewa u razli~itim zemqama sveta nisu jednoobrazna i mogla bi se svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su one u kojima se imovina mo`e oduzeti samo ako pojedinac bude osu|en za neko krivi~no delo. U drugoj grupi (a to su pre svega SAD) su zemqe u kojima se imovina oduzima bez obzira na postojawe krivi~nog dela i dokazanu krivicu.

Tu je dovoqno samo to da postoji verovatno}a da je imovina ste~ena nelegalno i onda se oduzima u gra|anskom postupku. I, na kraju, u tre}oj grupi su zemqe (Engleska i Kanada) u kojima se imovina na po~etku postupka konfiskacije zamrzava ako postoji ne{to vi{i nivo verovat-

vawe tereta dokazivawa na osumwi~enog, odnosno uvodi se pretpostavka o nelegalnom poreklu imovine. Na drugoj strani su zemqe gde ta pretpostavka,

Jedna od zaplewenih slika iz kolekcije Ive Sanadera

odnosno obrtawe tereta dokazivawa, postoji samo u slu~ajevima organizovanog kriminala i trgovine drogama. To je, na primer, slu~aj s Danskom, Gr~kom, Holandijom, Norve{kom,

Mo`e li se bez pravosna`ne presude oduzimati, a u nekim slu~ajevima i rasprodavati, imovina za koju se samo sumwa da je ste~ena kriminalom? no}e da je ste~ena kriminalom, dok je za kona~no oduzimawe ipak potrebno da se to doka`e.

Treba tako|e re}i i to da u se u pojedinim zemqama, kao {to su Australija, Hongkong, Novi Zeland, Irska, Singapur, SAD, Engleska, uspostavqa prebaci-

Kako to rade zemqe u okru`ewu?

Zbog aktuelnosti „slu~aja Sanader“ vaqa pomenuti i austrijsko zakonodavstvo. Mada je Sanader prvi put pred pravosudnim organima Austrije, zakoni ove zemqe omogu}avaju da se licu koje je u odre|enom periodu ponovilo krivi~na dela iz kojih se mo`e ostvariti odgovaraju}a korist, oduzima sva imovina koju je ostvarilo u tom periodu jer se smatra da je nastala ~iwewem krivi~nih dela. Od u~inioca ili drugog lica na koja je preneta, oduze}e se novac, dragocenosti i svaka druga imovinska korist koja je ste~ena krivi~nim delom, ili u vezi s wim, a ako to nije mogu}e, oduze}e se imovina koja odgovara imovinskoj koristi. Naravno, ako doti~no lice doka`e legalno poreklo imovine, odluka o konfiskaciji bi}e oborena.

Pa`wu zaslu`uje i re{ewe koje postoji u Republici Hrvatskoj.

U slu~aju kada se ne mo`e utvrditi zakonito poreklo ne~ije imovine dovoqno je postojawe osnovane sumwe da imovinska korist poti~e od izvr{ewa krivi~nog dela. Imovinska korist }e se oduzeti ne samo od izvr{ioca krivi~nog dela, nego i od svakog tre}eg lica na koje je preneta a to tre}e lice nije postupalo u „dobroj veri“, {to je termin – karakteristi~an za gra|ansko pravo.

Konfiskacija imovine ste~ene krivi~nim delom predvi|ena je i u Sloveniji. To se mo`e u~initi ne samo glavnom akteru ve} i onome ko je primio korist, a ako tu korist nije mogu}e oduzeti, nalo`i}e mu se da u ratama u slede}e dve godine otplati iznos koji odgovara toj imovinskoj koristi. Ako je imovinska korist preneta na bli`e srodnike u~inioca krivi~nog dela, bi}e im oduzeta, osim ako doka`u da su za wu platili stvarnu vrednost.

te{ko pribaviti, ameri~ka sudska praksa je konstruisala sistem gra|anskopravne konfiskacije zasnovan na pravilu opravdanog razloga. ]iri} obja{wava

Austrijom, [vajcarskom, Italijom.

Najzna~ajnije promene u ovoj oblasti dogodile su se u Italiji nakon ubistva jednog od naj`e{}ih boraca protiv mafije \ovanija Falkonea 1992. godine.

(Deo re{ewa iz tih zakona bio je „mustra“ i srpskim zakonopiscima o oduzimawu sumwivog kapitala i dobara). Konfiskacija imovine je obavezna za sva krivi~na dela organizovanog kriminala. Dovoqno je samo to da tu`ilac sudu predo~i da postoji nesrazmera izme|u prijavqenih prihoda i stvarne imovine kojom osumwi~eni (optu`eni) raspola`e, pa da sud donese odluku o konfiskaciji te imovine u odgovaraju}em obimu.

U Italiji postoji i takozvana preventivna konfiskacija, koja se danas u velikom broju zemaqa Evrope smatra jednom od najva`nijih u borbi protiv mafije, tako da je i Evropski sud za qudska prava u Strazburu ovu meru proglasio legalnom i legitimnom, isto kao i italijanski Ustavni sud. Stali su na stanovi{te da se preventivna konfiskacija ne mora odnositi na neku odre|enu nedozvoqenu delatnost ve} na celinu pona{awa nekog mafija{a, a koje predstavqa znak dru{tvene opasnosti.

S obzirom na to da je dokaz o kriminalnom poreklu imovine

da je postupak usmeren protiv dobara koja su predmet konfiskacije, a ne protiv odre|enog lica, odnosno uvodi se pravna fikcija da se dobra (imovina) progla{ava krivom, iz ~ega daqe proizlazi da nije ~ak potreban ni odgovaraju}i krivi~ni postupak protiv nekog lica da bi mu se izrekla mera konfiskacije imovine.

Sistem po kojem nije neophodno krivi~no gowewe da bi se sprovela konfiskacija prihva}en je i u Kanadi i u Ju`noafri~koj Republici, dok se u nema~kom i u francuskom krivi~nom zakonodavstvu ipak zahteva postojawe i odgovaraju}a krivi~na procedura na osnovu koje se mo`e izre}i konfiskacija imovine.

Pred licem pravde nisu jednaka ni prava takozvanih tre}ih lica. U Nema~koj su ona zadr`ana, dok kanadska sudska praksa dozvoqava konfiskaciju i onih predmeta koja pripadaju nedu`nim licima ukoliko su ih u~inioci koristili u izvr{ewu krivi~nog dela.

U Holandiji je do 1993. morala biti dokazana veza izme|u izvr{enog krivi~nog dela i ste~ene koristi, ali tada dolazi do radikalnih promena. Uvodi se mogu}nost preventivnog oduzimawa imovine (tu`ilac ukazuje na zna~ajnu razliku izme|u stvarne i prijavqene imovine), a oduzimawe je tada postalo mogu}e i za dela za koja neko uop{te nije bio progla{en krivim.

Posebno interesantno je belgijsko re{ewe. Po tamo{wem ZKP-u, ukoliko je imovina koja je nastala iz kriminalne delatnosti nedostupna, tu`ilac mo`e zahtevati, a istra`ni sudija odobriti, konfiskaciju i svake druge imovine, pa tako i one koja je zakonito ste~ena, na primer, nasle|ena.

Zloupotrebe zakona u politi~koj utakmici srpskih tajkuna Zakon o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela donet je u prole}e 2009. i Srbija, izgleda, ozbiqno ra~una na puwewe dr`avnog buxeta iz ovih izvora, pogotovo zato {to je Evropski sud za qudska prava u Strazburu u posledwe vreme zauzimao stanovi{te da kod modernih, savremenih oblika konfiskacije imovine, ipak ne mo`e biti re~i o kr{ewu prezumpcije nevinosti, odnosno odredaba o fer su|ewu iz ~lana 6 Evropske konvencije o qudskim pravima.

– Verovatno }e tek budu}a primena, odnosno neprimena ovog zakona pokazati pravu su{tinu i sve mogu}e probleme i zamke u vezi s ovim zakonskim re{ewima – poja{wava za „Dnevnik“ Jovan ]iri}. – Radi se, naravno, o problemu selektivnog krivi~nog progona, selektivne primene zakona, {to je ne{to sa ~ime smo u zemqi Srbiji i te kako imali iskustva. Nekome se, na primer oduzima BMW kupqen ispod cene od nekog velikog kriminalca, a istovremeno nekom mo}niku ne samo da imovina ne biva oduzeta nego, naprotiv, dozvoqava mu se da te „prqave“ pare investira, kupuje sve i sva{ta, od fabrika do hotela, od univerziteta do muzeja.

Srbija je i potpisala i ratifikovala mnoge me|unarodnopravne dokumente i samim tim je obavezna da postupa u duhu i

Jovan ]iri}

Ako dozvolimo da se dileri droge ili wihovi sinovi, zakonski naslednici, {epure u skupocenim automobilima, kakvu poruku {aqemo dru{tvu, a pre svega najmla|oj generaciji, osim poruke da se kriminal, kad-tad ipak isplati

trendu koji je danas izrazito aktuelan u uporednom zakonodavstvu – oduzimawe imovine ste~ene krivi~nim delom. S druge strane, ako dozvolimo da se dileri droge ili wihovi sinovi, zakonski naslednici, {epure u skupocenim automobilima, kakvu poruku {aqemo dru{tvu, a pre svega najmla|oj generaciji, osim poruke da se kriminal, kad-tad ipak isplati? U tom smislu, moralni argument u korist oduzimawa imovine stoji kao argument koji je gotovo ja~i od svih drugih argumenata, od svih dogmatskih analiza koje govore o nekim neprincipijelnostima i nedore~enostima u samim zakonskim tekstovima.

– U Srbiji, uprkos svemu, dakle, uprkos svim zakonodavnim inovacijama, uvo|ewu novih i vra}awu na neka stara zakonska re{ewa i institute, pitawe organizovanog kriminala jeste ipak prvenstveno politi~ko pitawe, pitawe sprege politike i kriminala, odnosno pitawe koliko daleko su politi~ari zaista spremni da idu u borbi protiv organizovanog kriminala, a koliko im to sve u vezi s organizovanim kriminalom slu`i kao dobar izgovor za ve~itu hajku na razne narodne neprijateqe i kulake, odnosno na marketin{ko „bacawe pra{ine u o~i“ – ka`e ]iri}.

Vesna Savi}

utorak4.januar2011.

25

CRNA GORA

Luk{i}: Dijalog o imovini SPC PODGORICA: Novi crnogorski premijer Igor Luk{i} izjavio da }e, iako nije vernik, inicirati dijalog oko imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

On je rekao da je na predsedniku vlade da na taj na~in pomogne kako bi se neki radikalni oblici isticawa tog problema marginalizovali. Po wegovim re~ima, u prvi plan bi trebalo da do|u oni koji ho}e da razgovaraju i da se tako do|e do re{ewa.

Luk{i} je priznao da }e to biti te{ko i da }e trajati, ali veruje da uporno insistirawe mo`e da dovede do re{ewa. „Svi ne~ega moramo da se odreknemo i da shvatimo da se to radi zbog interesa i, pre svega, zbog generacija koje dolaze“, rekao je Luk{i} „Pobjedi“.

Problem sa imovinom Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, odnosno Mitropolije crnogorskoprimorske, postoji prakti~no od osnivawa kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve, posebno od progla{ewa crnogorske nezavisnosti maja 2006. godine.

Cetiwska filijala Uprave za nekretnine odlu~ila je jo{ 2007. godine da Mitropolija crnogorsko-primorska vi{e nije vlasnik crkvenog zemqi{ta i zgrada u cetiwskoj op{tini, ve} da su to pojedina~ne crkve i manastiri. Mitropolit Amfilohije pozvao je crnogorskog predsednika Filipa

Vujanovi}a i premijera Mila \ukanovi}a da Mitropolitiji obezbede pravnu i imovinsku sigurnost kako bi se, kako je on tada naveo, sa~uvao gra|anski mir, a na osnovu `albe Mitropolije takva odluka je ukinuta. Novu imovinsku bitku sa dr`avom Crnom Gorom Mitropolija je dobila kada je kotorski sud doneo, za mnoge iznena|uju}u odluku da op{tina Budva ima da joj vrati 4.600 kvadrata koji su joj bili oduzeti pre 20 godina zbog izgradwe zaobilaznice. Vrednost zemqi{ta procewena je na 2,6 miliona evra.

Mitropolija je u katastarskim kwigama zavedena kao vlasnik ili korisnik oko 600 pravoslavnih hramova u Crnoj Gori, a ovo je bio tek jedan od vi{e od 120 sporova koje ona vodi protiv dr`ave

Vujanovi}: Ne podnosim ostavku BIJELO POQE: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} negirao je danas u Bijelom Poqu da }e podneti ostavku na funkciji na kojoj je i dodao da bi to bilo „neozbiqno i neodgovorno“.

On je rekao da }e po{tovati mandat koji su mu dali gra|ani na izborima. „Bilo bi neozbiqno i neodgovorno da na bilo koji na~in taj mandat ne po{tujem. Do kraja }u po{tovati poverewe i mandat koji su mi gra|ani dali i ono {to sam svojim programom ishodovao na predsedni~kim izborima. I to }e biti konstanta moje du`nosti“, rekao je Vujanovi} koji je i potpredsednik Demokratske partije socijalista. On je povodm „slu~aja

Zavala“ ponovio da treba po{tovati prezumpciju nevinosti, odnosno da niko nije kriv dok se to ne doka`e.

Vujanovi} je negirao i da je u Demokratskoj partiji socijalista pri~ano o tom predmetu, jer, kako je rekao, smatra da nijedan sudski predmet ne treba da bude pod partijskom opservacijom. „Nije bilo potrebe da se o tom, kao ni o bilo kom drugom sudskom predmetu, partijski razgovara, niti je to ne{to {to je imanentno DPS-u, niti qudima koji su na visokim partijskim funkcijama. Tako }e biti i ubudu}e“, rekao je Vujanovi} u Bijelom Poqu, saop{teno je iz wegovog kabineta.

GR^KA

Zid du` granice sa Turskom ATINA: Kako bi se za{titila od najezde ilegalnih imigranata, Gr~ka planira da izgradi zid na granici sa Turskom. „Saradwa sa drugim zemqama u okviru Evropske unije je dobra. Sada planiramo izgradwu zida da bismo se za{titili od ilegalne imigracije“, izjavio je ministar za za{titu gra|ana Hristos Papucis. Papucis je

precizirao da }e zid biti dug 206 kilometara i da }e podse}ati na za{titni bedem izme|u SAD i Meksika, prenpsi Slobodna Evropa. U proteklih {est meseci, zakqu~no sa novembrom 2010. godine, granicu izme|u Turske i Gr~ke pre{lo je 33.000 ilegalnih imigranata.

Ve}ina emigranata su iz Avganistana, Al`ira, Pakistana, Somalije i Iraka

HRVATSKA

Nova afera ZAGREB: Gradwa i novac utro{en u jedan od najve}ih hrvatskih gra|evinskih poduhvata, autoput Zagreb-Split, izgra|en u vreme mandata Ive Sandadra, pod lupom je hrvatskih istra`nih organa.

Zvani~na istraga jo{ nije po~ela, ali, kako pi{e „Ve~erwi list“, taj gra|evinski poduhvat, posebno deonica od Dugopoqa do Rav~e, duga 15 kilometara, predmet je velikog interesovawa policije i Dr`avne agencije za suzbijawe korupcije (USKOK).

Istra`ni organi ozbiqno sumwaju da je sporna deonica autoputa ne samo prepla}ena, ve} da je u dokumentaciji sporno 15-ak kilometara, koji ne odgovaraju stvarnom stawu na terenu, ali su ih izvo|a~i radova naplatili kao stvarni deo saobra}ajnice.

S obzirom na to da je cena gradwe jednog kilometra autoputa u tom delu bila oko sedam miliona evra, „nestalih“ 15 kilometara ukupno je „te{ko“ oko 105 milona evra.

Istra`iteqima su posebno sumwivi na~ini gradwe odmori{ta, prelaza namewenih za divqa~, ali i denivelacija sporne deonice. Prema sumwama istra`iteqa, sporan je i broj utro{enih radnih sati graditeqa koji su, navodno, u svojim evidencijama znali da upi{u vi{e sati nego {to je zapravo bilo odra|eno, {to je na kraju, naravno, pla}eno iz dr`avne blagajne.

Kqu~nu ulogu u aferi, prema saznawu istra`iteqa, imala su bra}a Slaven i Jozo @u`ul i wihovo gra|evinsko preduze}e „Skladgradwa“, iako oni nisu bili glavni izvr{ioci posla, nego podizvo|a~i, pi{e „Ve~erwi list“.Policija je, ina~e, iz te firme u nekoliko navrata odnosila dokumentaciju, a prema sumwama istra`iteqa, „Skladgradwa“ je u ~itavom lancu slu`ila za transferisawe miliona ispla}enih iz buxeta na neke druge ra~une, s obzirom na to da postoje naznake da sav novac nije ostajao kod bra}e @u`ul, pi{e list.

26

OGLASI z ^ITUQE

utorak4.januar2011.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 18650 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-0630.

18712 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14 18713

DNEVNIK

Obave{tavamo da je 2. 1. 2011. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Sahrana je u sredu, 5. 1. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11.15 ~asova.

O`alo{}eni: supruga @ivana, sin Dejan, }erka Sla|ana, zet Pavle, snaja Tawa, unuci Marija, Marko, Aleksandar, Mila i Dina.

18787

Posledwi pozdrav dragom i voqenom suprugu, ocu i dedi.

Qubinko Simi}

Milan Miladinovi}

Posledwi pozdrav najmilijem ocu i dedi

na{em

Ako ti jave: umro sam, ne veruj, to ne umem.

Na ovu zemqu sam svratio da ti namignem malo da za mnom ostane ne{to kao lepr{av trag I zato: ne budi tu`an.

Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i ~udno drag.

^uki, An|elko, Jaza, Milan, Krca, Vuka{in, Varvara, Simonida, Tawa, Miqa i Jelena.

18778

Stevan Silberholc Sahrana je danas, 4. 1. 2011. godine, u 15 sati, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Milanu Miladinovi}u

Poslednji pozdrav dragom prijatelju

Posledwi pozdrav sinu i bratu

voqenom

Qubavqu, dobrotom i plemenito{}u ispunio si na{e `ivote.

Tvoja }erka Sla|ana, zet Pavle i unuci: Marija, Marko i Aleksandar.

O`alo{}ena porodica.

18788

OG-1

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Poslednji pozdrav

na{em

Ljubinku

Dario Marinovi}.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

18426 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatilo, vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija.

Telefon 6393-737, 064/16047-25.

18638 IZDAJEM jednoiposoban kompletno name{ten stan, CG, klima, TV, ve{ ma{ina, Somborski Bulevar. Telefon: 061/805-3541.

18710

VETERNIK, ku}a na prodaju sa 2 stana po 150m2 svaki sa potkrovqem koje nije zavr{eno i pomo}ni objekat sa 120m2 1 verande 60 m2 i plac veli~ine 789m2.

Cena 150.000 E, ili bli`a ponuda. Telefon 064/93-66858.

18438

IZDAJEM uli~ni lokal, na Bulevaru oslobo|ewa 30 A, od 24m2, ekstra lokacija, pored Marfin banke. Telefon 064/8260-493.

18662

KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne i havarisane. Dolazak, procena i isplata odmah. Telefoni: 021/824-885, 064/150-1200.

16914

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

18552

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida - {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe sedam dana, deda Rado{. Telefon: 037/490-797 i 064/24055-49.

18070

POTREBNA ku}na pomo}nica, 45-50 godina, samica bez obaveza, stambeno nezbrinuta da zna dobro da kuva i da vozi auto. Telefon 064/93-66-858.

18439

18773

Posledwi pozdrav dragom zetu

Milanu Miladinovi}u

Ljubinku

Uvek }e{ ostati u na{im srcima i znamo da }e{ nas i daqe ~uvati.

Obitelj Marinovi}.

Tvoj sin Dejan, snaja Tawa i unuke Mila i Dina.

od porodice Zvonimira Rukavine.

Posledwi na{em

Qubinku Simi}u

Dobrivoju Marinovi}u

ro|. Kozarev

18791

18786

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Milki Dra`i}

od: majke Mare, oca Quboja i brata Save.

dr Dragoslavu Joji}u

18789

18775

Posledwi pozdrav mojoj tetki

Mirjana Jovi} sa decom, unucima i suprugom Pi}ukom.

Vojislav, \or|e, Petar i Jasna Marinovi}.

18781

18785

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 3. 1. 2011. godine preminuo

Dobrivoje Marinovi}

pozdrav

dragom

Qubinku

od: kom{ije @ivka i kom{inica Slavke i Rade.

od porodice Vuji}.

18776

18790

Posledwi pozdrav voqenom dedi

Dobrivoju Marinovi}u

1937 - 2011.

PRODAJEM drva bukvu, bagrem i jasen, Mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19.

18582

Qubinku Simi}u

Sahrana je u sredu, 5. 1. 2011. na Gradskom grobqu, u 15 ~asova.

Unuka Jovana.

O`alo{}eni: supruga Nada i unuka Jovana.

18783

18784

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

22–GODI[WI POMEN

utorak4.januar2011.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Gajici Sreto Mumovi}

Navr{ava se ~etrdeset dana od prerane smrti na{e drage snaje, jetrve i strine

Dragiwe Vemi}

Qubinku Simi}u

ro|. Mali} 1957 - 2010.

od Petrikowa.

od stanara iz zgrade Stevana Mom~ilovi}a 16.

18782

27

Dragi tata, prolaze godine ali je se}awe na tebe sve ja~e...

Neka tvoja dobra du{a pod mermernom plo~om spava, a mi }emo misliti na tebe i ~uvati te od zaborava.

Dever Dragi{a Vemi}, Vukica, Mirko i Branko.

18777

18761

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom deki

^etrdeset dana je pro{lo od kako nema na{e Gage

Vole te i po{tuju tvoja deca: Radmila, Dragiwa, Sreto i Andrija sa porodicama.

18779

Tot Igoru Ose}amo veliku tugu {to si oti{ao u cvetu mladosti. Neka te ~uvaju an|eli.

Posledwi pozdrav na{em najdra`em i voqenom ocu i suprugu

Dragiwe Vemi} Pomen supruzi, majci i snaji da}emo na grobqu na ^eneju, 4. januara 2011. godine, u 10 ~asova.

Mnogo }e{ nam nedostajati.

Tvoji: baba Nada i deda Blagoje.

Unuke Marina - Maza i Tamara - Ta{a.

Suprug Radivoje, sinovi Milo{ i Radomir, svekrva Persa i dever Milivoje.

18770

18759

18769

Posledwi pozdrav dragom kumu

ro|. Mali} 1957 - 2010.

Slavku Moji}u

Slobodanu Milenkovi}u

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav

U na{im srcima }e{ `iveti ve~no i na{a qubav prema tebi nikada ne}e i{~eznuti.

Sa tugom se od tebe opra{taju tvoja deca Maja, Neboj{a i supruga Jelena.

18768

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Slavku Moji}u

Slavku Moji}u

od: kumova Jovane, Zorice i Dese [eguqev.

Igoru

Savi Milovcu Divu

od porodice Paro{ki.

od: ^ede, Bo{ka, porodice Srdi}.

18749

18755

Unuke Marina i Tamara Moji} sa mamom Novkom.

18772 18771

Draga na{a

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Slavku Moji}u Zoro Tucakov

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Radmila i Milan Jovanov.

18774

iako nisi vi{e sa nama, zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav najboqem tati na svetu

Sava Milovac

Jaroslavu Vugrin~i}u Dr R. Vidovi} i osobqe.

1953 - 2011.

S po{tovawem, \or|e Mandi} i porodica Ron~evi}.

u 58. godini.

Sahrana }e se obaviti 4. 1. 2011. godine, u 12.30 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu, iz Lepe Radi} 7.

O`alo{}ena porodica: supruga Jelena i }erke Slavica i Sla|ana.

18767

18750

18766

Posledwi pozdrav dragom te~i

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je na{ dragi i voqeni

Savi Milovcu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

„Pogledaj dom svoj an|ele... kad do|e{ bogu na istinu Nek ti u du{i vlada mir“

Jaroslav Vugrin~i}

Slavku Moji}u

Porodica Urukalo: }erka Slavica, zet Bojan, unuci Du{an, \or|e i Nikola.

od porodice Ba{i}.

18765

18751

ro|. 3. 12. 1930.

Preminuo u 81. godini.

Sahrana milog i dragog nam pokojnika obavi}e se u sredu, 5. 1. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu i po{tovawem, Tvoji supruga Anka, sin Vladimir i supruga Branka, }erka Mira, unuci Nikola i Duwa.

18764

Lidiji Nikoli} profesoru klavira Direktor i Kolektiv M. [. „Isidor Baji}”, Novi Sad. 783-P

28

^ITUQE z POMENI

utorak4.januar2011.

POMEN

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{em voqenom bati

Nenad - Neca Nonin 4. 1. 2008 - 4. 1. 2011.

Babiki

Slavku Moji}u Sa qubavqu i tugom ~uvam uspomenu na tebe. od: sestre Mirjane, Laze, Sa{e i Bebe.

Supruga Kata.

18717

Posledwi pozdrav dragom bratu

od: Zore, Jelice, Nove, Danke, Milo{a, Marka, Zoke i Joce.

18745

Posledwi pozdrav bratu

18747

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Tot Igoru

Savi

Konstantin Mitrov~an

Slavku Moji}u

od: brata Luke, snaje Sofije, bratanice Dragane i Mirjane sa porodicom.

Sa tugom i bolom obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni sin, brat i unuk iznenada preminuo u svojoj 15. godini.

Sahrana na{eg nam voqenog i nikad zaboravqenog Bate je u utorak, 04. 01. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

od: sestre Ivanke, brata Ace sa porodicama.

O`alo{}eni: majka Jasmina, otac Tibor, sestra Andrea i baba Zlata.

Sahrana je u sredu, 5. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

18752

18744

Posledwi pozdrav dragom bratu

Tu`nim srcem opra{tamo se od voqene mame i bake

18718

18742

POMEN ^etrdeset tu`nih dana je pro{lo od kako si nas napustio i nisi sa nama. Vi{e ni{ta nije kao pre.

Nikada te ne}emo pre`aliti. Jo{ uvak ~ujemo tvoj glas i vidimo te.

Posledwi pozdrav dragom te~i i pa{i

Zore - Zorice Kozarev

Bra{ko Juliane

Savi Milovcu

ro|. Sila|i 1950 - 2010.

O`alo{}eni: }erke Marta i Otilia sa porodicama.

18753

18762

3. 1. 2001 - 3. 1. 2011.

1953 - 2010.

Velislav ^enejac

od Milovac Gojka sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj tetki

Dana 3. 1. 2011. godine oprostili smo se od na{e

Pomen }e se odr`ati 5. 1. 2011. godine, u 10 ~asova, na Novom grobqu, parcela 7.

Neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}ena supruga Mira, }erke Nadica, Ankica, unu~ad i zetovi.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoja tetka Le{i} [tefanija - Pepa i sestra od tetke Mili} - Mudri Karmen sa suprugom Borisom i decom Aqo{om i Igorom.

Savi Milovcu

18746

18741

Na{em jedinom i nezamewivom od: Dejana i Pure Rako~evi} i Dijane Karanovi} sa porodicom.

18754

Milovan Milutinov ro|. 1930.

Ru`ici Vukovi}

Pro{lo je 10 godina od kako nisi sa nama, jednako nam nedostaje{ kao prvog dana.

Tot Igoru

pozdrav

posledwi pozdrav od porodice Rosi}.

Draga moja Milka, pro{lo je tu`nih i te{kih devet godina od kako si napustila svoju majku.

Qudi ka`u da vreme le~i rane, a meni je sve te`e bez tebe.

Ve~no }u plakati i patiti za tobom.

Tvoja tu`na i neute{na majka Stoja.

Nikada te ne}emo zaboraviti Tvoji: Ni~o, Ile, Tawa i Mario.

18720

18758

Milka To{i}

na{em

Posle tebe sve je prazno, i dani su du`i.

Porodica Milutinov.

18756

Posledwi dragom

18516

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 3. 1. 2011. godine, u 69. godini preminuo na{ otac

Posledwi pozdrav unuku

Igoru

Gavra Aleksi}

od: Vlade i Bojana sa porodicama.

Tot Igoru

Sahrana }e se obaviti 4. 1. 2011. god. u 12 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Goran i Zoran, snaja Ela, unuci Ivana, Tijana i Dejan.

18748

na{em malom an|elu. Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

od @eqka Bo`i}a sa porodicom.

Tvoji baba Qubica i deda Petar.

18722

Tot Igoru

18723

18729

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav milom mom sestri}u

utorak4.januar2011.

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj majci, baki i prabaki

Na{oj dragoj i kom{inici Juliji.

voqenoj

Posledwi kom{inici

pozdrav

29 dobroj

Stefaniji Reqi} ro|. Korovqev

Dinki Milivojev Kaji

Tot Igoru Veruj da qubav ne umire kad najdra`i odlazi, jer sunce nikad ne nestaje samo se sakrije.

Tvoja mila tetka Sla|ana.

od: k}erke Zavi{i} Velinke i zeta Nikole, snaje Sre}kov Mirjane, unuka Sre}kov Zorana i Gorana sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se sahrana odr`ati danas, 4. 1. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

Tot Igoru

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

Lidiji Nikoli}

Napustila nas je tiho, kao {to je i `ivela, na{a draga mama, ta{ta i kaka

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je umrla na{a draga mama, ta{ta, baka i prabaka

Milka Dra`i}

Milka Dra`i} 1926 - 2010.

1926 - 2011.

Sahrana je danas, 4. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

od: Dejana, Lidije i te~e Miroslava i tetke Valerije.

Porodica Subotin.

O`alo{}eni: }erka Beba, zet Bata i unuci Jasmina i Dalibor sa porodicom.

18719

18733

18730

SE]AWE na na{eg dragog supruga, oca i dedu.

Navr{ilo se ~etrdeset dana od kako nas je iznenada napustila

Svetislav - Mali{a Kotarac

Sahrana je danas, 4. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}eni: }erka Nada, zet Mihajlo, unuka Marijana, zet Vladimir i praunuci Aleksander i Mihajlo.

Tuguju za wom }erka sa porodicom i ostala familija.

Tvoji najmiliji, porodica Kotarac.

18342

18711

Obave{tavamo da je 30. decembra preminuo na{ voqeni suprug, tata i deda

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj baki

Stanari zgrade Bulevar cara Lazara 45.

Stanari zgrade Bulevar Cara Lazara 45.

18738

18737

Dana 3. 1. 2011. godine umrla je na{a voqena supruga, mama i nana

Posledwi pozdrav dragoj Babiki

Mirjana Stipi}

Ru`ici Vukovi}

ro|. Milo{evi} 1928 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. 1. 2011. godine, posle te{ke i duge bolesti preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Ostat }e{ nam u trajnom se}awu.

Tvoje kom{ije: Branislav, Dara i Dobrila sa porodicom.

Sahrana je u sredu, 5. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Weni Stipi}i i Arasovi.

18739

18728

Mileva Mudrini}

Danas, 4. januara 2011. godine, navr{ava se {est godina od kako nisi sa nama. Se}awe na tebe osta}e jo{ dugo.

ro|ena Sila|i

18732

18725

Posledwi pozdrav dragom bratu i sestri}u

Juliana Bra{ko

18727

Posledwi pozdrav sestri

Ru`ici Vukovi} Ostat }e{ zauvek u na{im srcima.

Pavle Milojevi}

O`alo{}ena sestra Darinka [ojat sa porodicom.

Sahrana je obavqena.

18726

Posledwi pozdrav dragom te~i i prijatequ

Sa velikom tugom i po{tovawem, posledwi pozdrav

Slavku Moji}u

Slavku Moji}u

O`alo{}ena porodica Milojevi}: supruga, sin, unuci i praunuk.

18731

Anton Aran|us

Lidiji Nikoli}

1929 - 2010.

Sahrana je danas, 4. januara, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S po{tovawem i qubavqu: supruga Milica, sin Dragan, }erka Mirjana i unuke Maja i Megan sa porodicama.

1927 - 2011.

18714

Dana 2. 1. 2011. godine preminula je na{a jedina i neponovqiva

Weni unuci: Predrag, Isidora, Nata{a, Kosta.

od: Kondi} Milene, Sini{e, Marijane i Nata{e.

Wegovi Sini{a i Marija.

18716

18736

18735

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Sa tugom i bolom javqamo da je u 84. godini preminula na{a draga i voqena mama, baka i svekrva

Ru`ica Vukovi} Babika 1928 - 2011.

Nismo u stawu iskazati bol koju ose}amo.

Sahrana je 4. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, u Petrovaradinu, na Tranxamentu.

Lidija Nikoli} ro|. ^ade` profesorica klavira Sahrawena je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 3. januara 2011. godine.

O`alo{}eni: sinovi Boris i Aleksandar, snaja Mirjana, unuci Predrag, Nata{a, Isidora i Kosta.

18715

O`alo{}eni: unuk Branislav, k}i Gordana, zet Milan, snaha Ivana i praunuka Teodora.

Slavko Moji} preminuo u 84. godini.

Ispra}aj je danas, 4. 1. 2011. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Milena, sin Sini{a, unuke Marina i Tamara.

18724

18734

30

TV PROGRAM

utorak4.januar2011.

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00

Izbliza U okviru serijala „Izbliza“ RTV }e emitovati sjajan dokumentarac - „Lov lovio“.

Lov je prvo bio qudska potreba, ali od davnina on je i `estoka strast. Devet lovaca, iz tri vojvo|anska lovi{ta, iznose zanimqiva razmi{qawa o tome i iskreno iskazuju svoja ose}awa…

Urednik, scenarista i rediteq: Vladimir Perovi} (RTV 1, 22.30) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.10 13.30 14.30 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.25 23.35 02.10

06.30 07.00 08.20 08.45 09.30 09.55 10.20 12.05 12.30 12.40 13.05 13.15 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 00.20

Jutarwi program Mikijeva kujna Trolovi Magna Aura Bajko kviz Vesti @ivopis-Podunavqe Imam jednu `equ Kuhiwica Vesti Tvr|ava pod opsadom, film No}na smena Magna Aur Vesti Otka~ene klinke i qubav, film 2.deo TV Dnevnik Tajna hrane Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija – kviz Dokolica Po{tar sa Himalaja, dok. film Vojvo|anski dnevnik Izbliza: Lov lovio Mikijeva kujna Bul Bulaja, film Godi{wi koncert - Vojvo|anski tambura{i

Kuhiwica (ma|) Muzi~ki program Novogodi{wa ma{taonica De~ijii balet - Ledena kraqica Znawe Ru~ak na lepe o~i Otka~ene klinke, film 1.deo Centar Sveta - Futog, dok. prog.

Vesti (ma|) Izravno (hrv) Mikijeva kujna Vragolasta no}, film Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Om [ahti Om, film TV Prodaja

12.00 12.30 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 00.10

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Ostrvo sa blagom, film Novogodi{wi program za decu Iscepana bajka Qubav na prodaju Mra~na strana digitalnog sveta Vesti ukratko Prostor Bez cenzure Vesti ukratko Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Baldini i Simoni Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost Vojvo|anske vesti An|elo, an|eo ~uvar Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar Glas Amerike No}ni program-reprize

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan Crtani film Objektiv Nemi svedok Evo nas kod vas Kursna lista Objektiv Izme|u redova Razglednice Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Sprint Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Popodnevni program Istraga Objektiv Hrana i vino [esto pitawe Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok Info kanal

09.00 10.00 15.30 16.15 17.15 18.45 19.00 19.30 21.00

Ful Tilt poker Hopman Kup: Srbija - Australija Pravi NBA Pregled Premijer liga NHL: Toronto – Boston Premijer liga, vesti Uskijavawe NBA: Wujork - Indiana Premijer liga: Man~ester junajted - Stouk 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Hopman Kup: Srbija - Australija

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Travel, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Tok {ou

08.00 09.01 09.44 10.05 11.10 12.00 12.15 12.27

Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Kvadratura kruga O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Prevaranti

Badi, pas ko{arka{ Sniveli je klovn koji zapravo uop{te nije sme{an. Ulogu glavnog zabaqa~a na de~jim proslavama obi~no preuzima wegov pas Badi koji zna da igra ko{arku. Sniveliju je dosadilo da mu jedno ku~e uzima posao i odlu~uje da ga napusti.

Badija pronalazi Yo{, stidqivi de~ak ~iji je otac nedavno preminuo.

Uloge: Kevin Zegers, Mihajl Yeter, Vendi Mekena, Bili Kobs Re`ija: ^arls Martin Smit (RTS 1, 13.19) 13.19 Zimski bioskop: Badi, pas ko{arka{, film 15.03 Balkanskom ulicom 16.03 Bela la|a 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.20 [ta radite bre 17.45 Beogradska hronika 18.25 Oko magazin 19.00 Slagalica, kviz 19.30 Dnevnik 20.05 Bela la|a 21.06 48 sati svadba 21.56 Tre}a sre}a, film 23.40 Dnevnik 23.55 Prevaranti 00.56 Sjaj trulog novca 01.41 No}ni bioskop: Dani radija, film

DNEVNIK

07.01 07.29 07.53 08.14 08.23 08.52 09.12 09.48 10.00

Kuvati srcem [umska {kola Spajdermen Aleks i muzika Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Deset godina na{e Srbije Enciklopedija Tenis: Hopman kup, Srbija–Australija, prenos Ana Ivanovi} - Ali{a Molik - 1. me~ Novak \okovi} - Lejton Hjuit - 2. me~ 13.00 Ko{arka: @reb zatop 16 prenos (Program zavisi od prenosa teniskih me~eva) 14.29 Enciklopedija za radoznale 14.58 Matematika u srcu 15.18 Deset godina na{e Srbije 15.38 Tuma~ewe kwi`evnog dela 16.00 Ovo je Srbija 16.37 Liturgija: Vreme je da se slu`i Gospodu 17.08 Pri~e iz prirode 17.28 Kamerom kroz Srbiju 18.02 Verski kalendar 18.10 Bitef dens kompanija 18.34 Stranac u Beogradu 19.06 ^ang Jimova 2008.

19.31 Lov i ribolov 20.02 TV mre`a 20.30 Vreme fresaka 21.03 O~ajne doma}ice 21.48 @ivot sa muzikom 22.11 Dobro je dobro znati 22.41 Nakon svih ovih godina 23.37 Stoni tenis (`): Evropska liga, Srbija - Rusija 00.08 Reli: Dakar serija Argentina ^ile 00.34 Trezor 01.31 Tenis: Hopman kup, Srbija–Australija (r) 04.35 ^ang Jimova 2008.

05.00 Stoni tenis (`): Evropska liga, Srbija - Rusija (r)

Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver profil Film: Borba za kartel Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada?

Ja volim Srbiju Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil

An|eo s dva lika Izme|u teroriste i doma}ina porodice, policajca Toma, razvija se prijateqstvo.

Jedan od wih je uhva}en u zamku sudbine, drugi je zauzet du`no{}u! Ali Tom vremenom postaje sumwi~av i uskoro otkriva pravi indentitet svog gosta: IRA terorist koji se krije!

Uloge: Bred Pit, Harison Ford, Margaret Kolin, Trit Vilijams Re`ija: Alan Yej Pakula (Pink, 00.00) 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 16.50

Ana Ivanovi} 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.10 23.30 23.50 00.10 00.40 01.30

Bred Pit

TENIS: HOPMAN KUP, SRBIJA–AUSTRALIJA

Ana Ivanovi} – Ali{a Molik

18.00 18.30 19.15 20.00 21.20 23.20 23.55 01.35

TV dizawe Vesti za osobe o{te}enog sluha Kviz: Super genije Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija Top {op Film: Bo`i}na ~estitka 2. svetski rat u boji Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ostrvo ajkula Najyela Marvena Vesti B92 Sportski pregled Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ostrvo ajkula Najyela Marvena Kviz: Super genije Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone 2. svetski rat u boji Film: Zabrawena dolina Vesti B92 Film: [ta se desilo sa malom Yejn Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

(RTS 2, 10.00)

06.00 06.30 07.15 07.30 09.30 10.00 10.10 11.00 11.02 12.00 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 04.00 04.30

VOA Crtana serija Alter Top {op Koncert: Stefan Milenkovi} i Vlatko Stefanovski Top {op Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Koncert: Masimo i Arsen Vesti Info, specijal Info Slike `ivota Tajne tela Vesti Qubav u zale|u Info Rej~el Rej Vesti Milica na kvadrat, Specijal Porodica Serano Film: Iks Men 2 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Zeleni zmaj Dok. serija Porodica Serano Film: Iks Men 2

06.00 Valentina 06.55 Dobro jutro 10.00 Film: Na mesto, gra|anine pokorni 11.40 Siti kids 12.00 Zabrawena qubav 14.00 Grand {ou 15.45 Siti 16.00 More qubavi 16.50 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Tereza 19.10 U sosu 19.20 Idemo daqe 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Farma-specijal 20.45 Loto 21.00 Amiyi {ou 22.00 Film: Varqivo leto ’68 00.00 Film: An|eo sa dva lika 01.45 Siti 02.00 Film: Osam miliona smrti 04.00 Film: An|eo sa dva lika

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 14.00 15.30 16.15 16.30 17.20 17.55 18.25

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Boom u avanturu Megaminimals Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Zdravi, Kiti Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Parovi Jelena Tele{op Totalno novi talas Dangube Telemaster Parovi

Mirka Vasiqevi}

SERIJA

Totalno novi talas Glavni junaci su u~enici zavr{nih razreda gimnazije, wihovi roditeqi, profesori. Gradska pri~a sme{tena je u gimnaziju, gde, logi~no, u~enici imaju probleme, nadawa, radosti…

Uloge: Mirka Vasiqevi}, Nikola Rako~evi}, Pavle Jerini}, Vujadin Milo{evi}, Slobodan Te{i}, Marko @ivi}, Ivona Jovanovi} Re`ija: Milo{ Petri~i} (Hepi, 16.30 i 21.00) 20.00 21.00 21.55 22.00 23.00 00.30 01.25 03.00 04.00

Muzi~ki {ou Totalno novi talas Vesti Parovi - pregled dana Parovi Totalno novi talas Parovi Muzi~ki {ou Jelena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak4.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Yulija Roberts

Zavera Yeri Fle~er `ivi u strahu od pro{losti koje se ne mo`e setiti. Radni dan provodi voze}i taksi u Wujorku, opsednuto govore}i o zaverama za koje misli da vrebaju sa svih strana. Wegovo je mi{qewe da ‘oni’ sve kontroli{u i da smo svi mi samo `rtve neke velike, stra{ne zavere.

Uloge: Mel Gibson, Yulija Roberts, Patrik Stjuart, Stiv Kan Re`ija: Ri~ard Doner (Nova TV, 00.10) 08.35 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 00.10 02.25 03.35 04.35

Gospodin Magu, crtani Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Rori, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN R Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi [mokqani na faksu, film Zavera, film Bra~ne vode Ezo TV Igra s vatrom, film

08.00 08.30 09.00 10.00 11.30

Qubavni problemi Misterije istorije Krila ludila Prislijevi o Elvisu Velike britanske vojskovo|e Genije dizajna Lovci na naciste Tijenamen Tajm tim godina Qubavni problemi Misterije istorije Izgubqeni gusarski brod Crnobradog Bler Veliko bekstvo: Neispri~ana pri~a Yingis Kan Lovci na naciste Tajm tim godina Qubavni problemi Misterije istorije Izgubqeni gusarski brod Crnobradog

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 ^udom pre`iveli: Lavina strave, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Debi Trevis preure|uje 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.20 Me|u nama 14.55 Moja porodica 15.25 Proces 17.10 Hrvatska u`ivo 17.40 8. sprat, tok {ou 18.15 Kod Ane 18.38 Tvoja sam sudbina 19.30 Dnevnik 20.10 Hrvatsko prole}e, dok. serija 21.05 Misija 22.35 Dnevnik 3 23.15 Kraqevi 00.35 Ksena - princeza ratnica 01.20 Dragi Yone 01.45 CSI: Majami

06.00 07.20 09.00 10.45 13.25 14.50 16.50 18.30 20.05 21.45 23.15 00.10 02.00 03.30 05.25

Mala princeza Crvenkapa Svira~ frula Putuju}e pri~e 9.

Yek London Name{taqka Suza i wene sestre Alibi Krvavo zlato [ti}enik Lateks dive Lepotice i tirani Aleksandar

Godina psa Edvard Makaze Posetilac Australija Goli pi{toq 33 1/3: Kona~na uvreda Sedam `ivota An|eli DOO Ajn{tajn i Edington Porodica Adams Ekstrakt Spartak: Krv i pesak Sacramentum gladiatorum Predator 2 Dobro do{li u Zombilend Putovawe Holivud na snimawu

15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.50

07.15 07.40 09.45 10.50 11.15 12.15 13.45 14.35 16.25 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.50 00.30 01.30

Kameron Dijaz

Svi su ludi za Meri Tedu se ostvaruje `ivotni san kad ga na maturski ples pozove najlep{a devojka u {koli, prekrasna Meri, dirnuta wegovim zauzimawem za wenog mentalno zaostalog brata. Ve~e iz snova pretvara se u pakao kada Ted umesto na plesu zavr{i u bolnici. Od neugodnog do`ivqaja pro{lo je 13 godina, a Ted i daqe razmi{qa o Meri...

Uloge: Kameron Dijaz, Ben Stiler, Met Dilon, Kris Eliot Re`ija: Bobi i Piter Fareli (HRT 2, 20.50) 07.55 08.25 08.50 09.20 09.35 10.00 10.50 12.15 13.55 14.30 14.50 15.50 16.00 16.15 16.40 17.25 17.40 17.50 18.55

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

00.00 01.00 02.00 03.50 06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10

19.20 19.45 20.00 20.50 22.50 23.35 23.45

Mala TV Lagodan `ivot Zeka i Kodija Jelenko Crtana serija Paulino leto Tvoja sam sudbina Kad bi Bog bio sunce, film Skica za portret Mala TV Sqeme: Svetski skija{ki kup - slalom (@), emisija Sqeme: Svetski skija{ki kup - slalom (@), prenos 1. vo`we Sqeme: Svetski skija{ki kup, slalom (@), emisija Pri~am ti pri~u, crtani film Dva i po mu{karca Hitna slu`ba Meteor i veliki to~kovi, crtani film Sqeme: Svetski skija{ki kup - slalom (@), emisija Sqeme: Svetski skija{ki kup - slalom(@), prenos 2. vo`we Sqeme: Svetski skija{ki kup - slalom (@), emisija Planeta drve}a, dok. serija Hit dana Dobra `ena Ciklus komedija bra}e Fareli: Svi su ludi za Meri, film CSI: Majami Dnevnik plavu{e Kad bi Bog bio sunce, film

06.40 10.30 13.00 15.10 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Aurora: Prekinuta operacija @iveti kao sav normalan svet Voz smrti Kamionyije ponovo voze Misionar Pancirna municija Ameri~ki vukodlak u Parizu Pra{ina Misteriozni ~ovek ^ovek bomba

06.00 08.00 09.40 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Bostonska bra}a Svi pravi potezi Oskar i Lusinda Enyi Pobuna u {koli Lepi i blesavi Zajedni~ka tu`ba Bili Batgejt Sablasni okean Iskonska `eqa

Misterija Hejvena Zakon i red Film: I eto we Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Meklaudove }erke Film: I eto we Sudija Ejmi Ne{ Briyiz Film: Ubistvo na Plezent drajvu Ubistva u Midsameru Zakon i red Ne{ Briyiz Zakon i red Film: Oteta: Begunac qubavi Film: U potrazi za sudbinom

2 glupa psa RTL ritam zona U dobru i zlu Ekskluziv Tabloid Ezel Klon An|eo i |avo Nau~no-fantasti~na komedija Skok s Klausenovog doka, film Ekskluziv Tabloid RTL Danas U dobru i zlu Ezel Rat za gradona~elnika, film Idioti budu}nosti, film Astro {ou Iks 2, film

Rat za gradona~elnika Ameri~kom predsedniku Monrou Kolu, poznatom i pod nadimkom Orao, upravo je istekao mandat. Kako je wegova biv{a supruga zadr`ala ku}u u Baltimoru, Kol odlu~uje da se preseli u miran gradi} u Mejnu. Po~a{}eni dolaskom slavnog politi~ara, gradski oci mu ponude poziciju gradona~elnika...

Uloge: Yin Hekman, Rej Romano, Mar{a Gej Harden, Mojra Tirni, Kristin Baranski, Fred Seviy Re`ija: Donald Petri (RTL, 21.00)

Mojra Tirni

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija SAD Kako to funkcioni{e - tehni~ka dostignu}a Kako to rade? ^udovi{ta u mom telu Mo}ni brodovi Ekstremne eksplozije Pograni~na policija SAD Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi ^udovi{ta u mom telu

08.30 09.00 10.00 11.00 11.30 12.30 13.30 15.00 16.00 17.00 17.30 19.00 19.05 20.15 20.45 22.00 23.00 23.15 23.45 01.00

Reli Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Reli Fudbal Rukomet Pikado Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Kros-kantri skijawe Alpsko skijawe Olimpijske igre Pikado Reli Pikado Boks Ekstremni sportovi Reli Fudbal Reli

Vozovi moje mladosti N

a radnom stolu mog oca pre rata je uvek 1946. po raznim srpskim gradovima, uglavnom brastajao `elezni~ki red vo`we, ina~e jedne}i na sudu qude koji su ve} unapred bili osu|ena podebqa kwiga. On je, kao advokat, ni. Krajem te godine izbrisali su ga iz spiska mnogo putovao poslom, a tad je voz bio najboqe, advokata i vi{e nikad nije putovao. najudobnije i najsigurnije sredstvo. Na{i putevi Ja sam po~etkom pedesetih kao dirigent Radiosu bili uglavnom makadamski i u lo{em stawu, pa Beograda po~eo s orkestrom da putujem po zemqi, putovawe autobusom ili kolima nije bilo prijata od sredine pedesetih i po inostranstvu. Tata je, no. „Aeroput“ bio je tek u povoju, a qudi su se plauvek, izri~ito tra`io da prvo detaqno ispri~am {ili da lete avionom. itinerer puta pa tek onda utiske o raznim zemqaNa svim ve}im stanicama ~ekali su taksiji, ma i gradovima i, tek na kraju o samim koncertiautobusi ili fijakeri, da vas dovezu do krajwe dema. Kazao je da tako boqe prati celu moju pri~u. stinacije. Voz nije bio jeftin, ali je vredelo puTo i ja sad isto tra`im od svoje dece. Onda bi otac tovati wime jer je bio udoban, brz za ono vreme i imao tri razreda. Prvi s kupeima presvu~enim crvenim pli{-somotom sa {est sedi{ta, drugi s osam sedi{ta presvu~enih braonkastim mebl-{tofom, i tre}i, najjeftiniji, s drvenim klupama. Svi vozovi na du`im relacijama vukli su i spava}a kola i vagon-restoran. Pruge su bile dobro odr`avane (bilo je malo udesa), a `elezni~ke stanice lepe, ve}inom crveno ofarbane zgrade s ba{ticama punim cve}a. Vozove su vukle lokomotive „{varckopf 05“ koje su se lo`ile na ugaq pa ste morali da pazite da pre ulaska voza u tunel obavezno zatvorite prozore. Neki oprezniji bi disali kroz Avioni ubijaju romantiku putovawa navla`ene maramice jer bi ipak malo dima i gara u{lo unutra. Ina~e, tuneotvorio veliki „Andreov“ atlas iz 1938, kupqen li, mostovi i vijadukti, po re~ima mog ujaka Bo`e kod Gece Kona, pa bi svi detaqno pratili moja puJovanovi}a, vi{eg in`ewera saobra}aja, bili su tovawa. pod stalnim nadzorom. Ipak, kao deca smo se malo @ale}i oca {to dugo nije putovao, poveo sam ga pla{ili kad je voz i{ao preko mostova ili vija1965. – dve godine pre nego {to je umro, u Kru{edukata jer je tridesetih neki ludak Matu{ka, divac i Vrwa~ku bawu. No, posle dva dana, tata je gao voz u vazduh na jednom vijaduktu u Ma|arskoj, a `eleo da se vratimo u Beograd. Sve je tamo sad bimnogo je putnika poginulo. lo druga~ije nego onda kad je on dolazio. PrijateKroz na{u zemqu je neko vreme saobra}ao i ~uqi su mu ili poumirali ili finansijski propali veni “Orijent ekspres” (Pariz–Istanbul), koji je pod novom vla{}u i otac je izgubio svaki interes ovekove~ila Agata Kristi u svom ~uvenom romanu da bilo kuda putuje.

“Ubistvo u ’Orijent ekspresu’”, ali pogre{iv{i Posledwih godina 20. veka putovao sam samo aviu redosledu stanica od Beograda ka Zagrebu jer je onima, ali sam se trudio da sebe „~astim“ bar jedstavila Slavonski Brod nim putovawem vozom. Tako pre Vinkovaca. sam 1983. na studijskom puAli s razvojem automoZa put kroz SSSR 1983. uzeo sam tovawu kroz SSSR, na svoju bilske industrije i grad- voz koji od Moskve do Lewingrada ruku umesto aviona, uzeo voz wom autoputeva, `elezni„Krasnaja strela“ koji od ide 12 sati, slagav{i grupu da ca je prepu{ten propadaMoskve do Lewingrada ide aviona nije bilo. Ali otkrili su 12 sati, slagav{i grupu da wu. Vozovi su postali prmoju prevaru i prvo bili quti, qavi, stani~ne zgrade su aviona nije bilo. Ali otoronule, a vozovi i pruge ali su me hvalili kad su videli da krili su moju prevaru i bipo~eli su da se bacaju u je interesantnije putovati prugom li u po~etku quti, ali kad staro gvo`|e. Kao primisu videli koliko je putovativni megalomani najedawe vozom interesantnije, red smo pomislili da je automobil jedino sred~ak sam dobio pohvale. Imali su sre}u {to nije stvo. Na naftu i benzin nismo ni mislili. ^initrebalo da letimo u Sibir. lo nam se da }e ve~ito trajati. Moj otac, po{to je Godine su prolazile i ja sam se povremeno se}ao ~esto putovao po zemqi i inostranstvu, mogao je reda vo`we i tate. Kad sam 1960. bio u Kru{evcu na brzinom kompjuteriste i precizno{}u {ahovskog proslavi oslobo|ewa, trebalo je da me neki novivelemajstora da isplanira najboqu, najbr`u, pa i nar vrati kolima. Me|utim, odustao sam i re{io najinteresantniju putnu kombinaciju bilo kojeg da priredim sebi izlet u pro{lost. U Stala}u sam pravca. Tako je za mene red vo`we postao neka ~aimao sam sat i dvadeset minuta do brzog voza iz robna kwiga koja vam otvara prozore u svet, a put Skopqa za Beograd. Oti{ao sam u kafanu iza `evozom najve}e zadovoqstvo. lezni~ke stanice, koju je nekad dr`ao ~uveni Mi}a A tad je do{ao rat i sve je to prestalo. Otac je kelner iz kafane „Pariz“, i popio kafu s ratluposledwi put putovao vozom 1941, ali kao ratni kom i jedan malinovac. Sve je bilo kao pre rata. zarobqenik do Nirnberga i nazad. Ali mu za taj U vikend-ku}i u Grockoj stoji mali sto~i} od voz nije ni trebao red vo`we, po{to su ga odre|isvetlog ru`inog drveta, jedini komad koji je jo{ vali Nemci. Vratio se 1942, prestao da radi kao ostao iz spava}e sobe mojih roditeqa. Kad ga poadvokat, ali ipak povremeno gledao u red vo`we, gledam, setim se kreveta na kojem je moj otac, naonaj predratni, misle}i da }e se posle rata vratislowen na levi lakat, prou~avao veliki red voti ono staro vreme. No, na`alost, prevario se. `we. Takvog vi{e nema jer nam se i zemqa smaPutovao je, istina, advokatskim poslom do kraja wila.

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

utorak4.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Dobro su vam do{li svi ovi praznici, da se odmorite. Zaslu`ili ste. Ukoliko vam dosade hrana i pi}e, bavite se sportom. U osnovi, imate potrebu da budete fizi~ki aktivni i tro{ite energiju.

BIK 20.4-20.5.

Romantika i opu{tenost, lewost i sve vrste preterivawa nisu vam nepoznati. Ovih dana }e va{i hedonisti~ki porivi do}i do punog izra`aja. U`ivajte i slavite godinu koja vam donosi mnogo qubavi!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. januar 2011.

Kona~no ste stali i zastali da biste se preorijentisali na neki novi put koji vodi u budu}nost. Udaqavate se od pro{lih sadr`aja i obaveza, okre}ete novim temama i dilemama. Putujte!

Doma}inska i slavqeni~ka atmosfera vam prija u potpunosti.

Puna trpeza i porodica oko we, jelka i sve}e, sve je to zimska ~arolija koja vredi truda. Zaboravite posao i brige, nepotrebne razgovore.

Sijate u svom punom sjaju i glamuru. Upravo je ovo vreme i prilika kada mo`ete kreativno pokazati i organizovati sebe i sve oko sebe.

Luksuz nikada nije prevelik. Qubavni odnos je zavodqiv.

Oslobodite se obaveza i briga koliko god mo`ete. Koga nema, i bez wega se mo`e, ka`u. Te`e u va{em slu~aju. Porodica i deca vas podr`avaju. U qubavi sledi vatromet radosti i inspiracije.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Dobro ste organizovani pa se svi nekako oslawaju na vas. Predstavqate stub porodice, i partner ide linijom maweg otpora. Tro{ite novac i vi{e nego {to je to potrebno.

Ali, neka bude veselo!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Putovawe je pravo re{ewe i izbor za vas za ove prazni~ne dane. [to du`e, {to daqe, to boqe. Dru{tveni ste i nije vam lako u toj ulozi. Ali ako. Uspevate da pove`ete razli~ite segmente.

Da ne bi izgledalo da ste najuporniji i posledwi napu{tate brod, pogledajte oko sebe i ukqu~ite se u teku}e manifestacije. Od vas se o~ekuju inicijativa i liderstvo. Dakle, krenite u akciju!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Venera u va{em znaku doprinosi da se lepo ose}ate i jo{ lep{e izgledate. Partner se trudi oko vas pa biste mogli to i da primetite, te nagradite poklonom od Deda Mraza. Ili Baba Mrazice.

Svaki dan je zanimqiv sam po sebi, ako ga osmislite po svom ukusu i meri. ^uvajte se petardi i nemojte preterivati u pi}u. Mo`ete fotografisati do mile voqe. Partneru delujete nedefinisano.

Volite praznike, a vole i oni vas. [ta re}i, a ne pretrati? Bilo bi dobro da se ipak kontroli{ete u odre|enoj meri, da vas ne bi sutra bolela glava ili nov~anik. Nemojte biti povodqivi za dru{tvom.

TRI^-TRA^

Novi frajer V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

-2

Subotica

-3

Sombor

-2

Kikinda

-3

Vrbas

-2

B. Palanka

-2

Zrewanin

-2

S. Mitrovica -1 Ruma

-1

Pan~evo

-2

Vr{ac

-3

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-1

K. Mitrovica -1 Ni{

-1

I OBLA ~ NO

Evropa

NOVI SAD: Hladno i obla~no. Po podne su mogu}i kratkotrajni sun~ani intervali. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -6, a maksimalna oko -2 stepena.

VOJVODINA: Hladno i suvo. U ve}ini krajeva obla~no, ali }e se tokom dana obla~nost razilaziti, pa }e biti i sun~anih perioda po podne, posebno na severu Vojvodine. Vetar slab isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -7, a maksimalna -1 stepen.

SRBIJA: Hladno i suvo. U ve}ini krajeva pre podne obla~no, ali }e se tokom dana obla~nost razilaziti pa }e biti i sun~anih perioda po podne. Vetar slab isto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -8, a maksimalna 0 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu i ~etvrtak jutarwi mrazevi. U sredu promenqivo obla~no, a u ~etvrtak sun~ano i toplije tokom dana. Zna~ajnije otopqewe sti`e za Bo`i} uz temperature znatno iznad nule u petak i za vikend kada }e u mnogim krajevima biti oko 10 stepeni u toku dana. Duva}e umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike mogu imati nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima, kao i osobama sa disajnim problemima se naro~ito preporu~uje da primene savete lekara. Mogu}i su reumatski bolovi i glavoboqa. Potrebno je adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim ~asovima, kao i dodatna opreznost u saobra}aju.

Madrid

10

Rim

10

London

6

Cirih

-2

Berlin

0

Be~

1

Var{ava

-3

Kijev

-3

Moskva

-10

Oslo

-6

St. Peterburg -9 Atina

12

Pariz

2

Minhen

-3

Budimpe{ta

-1

Stokholm

-3

Samo dva meseca nakon objave vesti da se ameri~ka glumica Eva Longorija razvodi od NBA ko{arka{a Tonija Parkera, s kojim je letos na na{oj obali proslavila tre}u godi{wicu braka, otkriven je i ta~an razlog wihove rastave.

Iako se {u{kalo da je Toni varao Evu, i to sa suprugom svog timskog kolege, zbog ~ega je Eva podnela zahtev za razvod, ~ini se da su stvari ipak druga~ije nego {to se to mislilo. Prema najnovijim saznawima, ~ini se da ni Eva u tom braku nije bila potpuno verna Toniju, pa mu je iza le|a „mutila� s bratom koleginice Penelope Kruz.

Wihova afera otkrivena je nakon {to je glumica vi|ena ispred svoje ku}e u ku}nom ogrta~u kako ispra}a 26godi{weg Eduarda Kruza, pop-peva~a.

Navodno je ova veza trajala i za vreme wenog braka s Parkerom. Ove navode potvrdili su i Tonijevi prijateqi, kojima je dozlogrdilo da gledaju kako Eva u medijima ispada `rtva.

VIC DANA Policajac zaustavqa pijanca i pita ga: - Kuda ste krenuli u ovo doba no}i?

- Na predavawe - odgovara pijanac.

- Ma daj, pa ko sada dr`i predavawe?

- Moja `ena.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

273 (-17)

Slankamen

516 (-7)

Ja{a Tomi}

Apatin

352 (-20)

Zemun

540 (-7)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

536 (-6)

Smederevo

614 (-6)

Ba~. Palanka 345 (-10) Novi Sad

415 (-5)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

675 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

666 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

545 (-6)

Tendencija opadawa

Titel

552 (-7)

NERA

Hetin

218 (46)

TISA

140 (-18)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 536 (-16) Beograd

Kusi}

497 (-7)

80 (0)

Re{ewe iz pro{log broja