Dnevnik 4.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 4. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22979 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NEUSPELI PREGOVORI CVETKOVI]A I MINISTARA SA SINDIKALNIM LIDERIMA PROSVETARA

Zahtev smawen na 5,5 milijardi, {trajk se nastavqa Predstavnici Vlade Srbije i sindikati prosvetnih radnika nisu se sino} dogovorili o prekidu {trajka, a razgovore }e nastaviti danas, izjavio je ministar prosvete @arko Obradovi}. „Razgovori su bili konstruktivni i duboko sam ube|en da }e re{ewe biti na|eno”, rekao je Obradovi} novinarima u Vladi Sr-

bije nakon dvo~asovnog razgovora sa predstavnicima ~etiri reprezentativna sindikata u prosveti. Obradovi} je kazao da se tra`i re{ewe koje ne}e ugroziti ekonomiju Srbije.

Sindikati prosvete smawili su tokom sino}nih pregovora sa Vladom Srbije svoje zahteve sa 7,8 na 5,5 milijardi dinara za po-

NASLOVI

boq{awe materijalnog polo`aja, izjavio je Tanjugu predstavnik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Skrobowa.

Na sastanku s predstanicima sindikata u Vladi Srbije bili su i premijer Mirko Cvetkovi} i ministarka finansija Diana Dragutinovi}. str. 6

JU^E PROTESTOVALI SLANOBARCI

Politika 2 Tadi}: DS je nacionalna institucija

3 Na vebu se glasa~ke du{e (ne) dobijaju

Policija na {alteru samo informi{e

Ekonomija 4 Sudar autoputa s neprilago|enom brzinom

Dru{tvo

str. 6 i 7

6 Pred osmacima 680 zadataka

Ne daju {umu

Novi Sad 9 Spens darovao narodnu kuhiwu

Vojvodina 11 Sku}eni u napu{tenoj benzinskoj pumpi

Crna

str. 16– 20

SPORT

Foto: R. Hayi}

Reporta`e 14 Samo {arani ne razumeju somove

@iteqi novosadskog naseqa Slana bara dva dana protestuju protiv se~e {ume u Primorskoj ulici, u neposrednoj blizini kanala. [uma je posa|ena 1965, kao sistem odbrane od poplava, a kasnije je postala i park ovog kraja. Prema wihovim re~ima, „Vode Vojvodine” zapo~ele su se~u pre tri dana kasno uve~e i radovi su trajali do sat iza pono}i. Iz „Voda Vojvodine”, me|utim, ka`u da se se~a {ume odvija po planu i da oni uklawaju topole stare preko 40 godina, jer su opasne.

Za ove radove imaju svu dokumentaciju i projekte. Prema projektu, koji finansira Svetska banka, na tom mestu gradi}e se centralni magacin za odlagawe materijala za odbranu od poplava. str. 8

Foto: N. Stojanovi}

12 ^etiri godine bezuspe{ne potere za ubicom 13 Za tri godine 60 otmica dece 13 Uhap{en jo{ jedan saobra}ajac

Za dve godine 260.000 otkaza str. 5

NA SPENSU DANAS UGOVOR O PLIVALI[TU NA OTVORENOM

Paraf za nove radove na bazenu

n BOJANA JOVANOVSKI VERUJE U SNAGU EKIPE

n PANTELI] PONOVO POD ZASTAVOM

Malo toplije

n ZVEZDA NAJAVQUJE ZABAVU ZA PUBLIKU

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Najvi{a temperatura 0 °S

str. 9

POLiTikA

petak4.februar2011.

NA JU^ERA[WOJ SEDNICI SUDIJE ODLU^ILE

Dra gi {a Sli jep ~e vi} no vi pred sed nik USS Za no vog pred sed ni ka Ustav nog su da Sr bi je s tro go di {wim man da tom, kao {to je na{ list i na ja vio, iza bran je su di ja tog su da Dra gi {a Sli jep ~e vi}.

Na ju ~e ra {woj sed ni ci taj nim gla sa wem za we ga se od 14 pri sut nih su di ja iz ja sni lo 11. On je bio je di ni kan di dat na po no vqe nim iz bo ri ma za ~el ni ka Ustav nog su da Sr bi je s ob zi rom na to da je ta da {wa pred sed ni ca Bo sa Ne na di} od bi la da pri hva ti jo{ je dan man dat a bi la je je di ni pred lo `e ni kan di dat za naj vi {u funk ci ju u USS-u.

No vo i za bra ni pred sed nik Dra gi {a Sli jep ~e vi} za su di ju Ustav nog su da Sr bi je iza bran je no vem bra 2007. go di ne a pre to ga bio je ~lan Vi so kog sa ve ta pra vo su |a, Ko mi si je za po la ga we pra vo sud nog is pi ta i Uprav nog od bo ra Udru `e wa prav ni ka u pri vre di.

Ina ~e ro |en je 17. de cem bra 1955. go di ne u Se~ wu, di plo mi rao je na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du 1978. kao stu dent ge ne ra ci je.

Zva we ma gi stra prav nih i eko nom -

skih na u ka ste kao je na Pri vred noj aka de mi ji, a dok to ri rao na be o- grad skom Prav nom fa kul te tu. Za su di ju Op {tin skog su da u Se~ wu iza bran je 1980, a de set go di na ka sni je za su di ju Okru `nog su da u Zre wa ni nu. Jo{ dve go di ne ra di

kao su di ja Pri vred nog su da u Zre wa ni nu, a na kon to ga iza bran je za su di ju Vi {eg pri vred nog su da u Be o gra du, u ko jem je ra dio kao su di ja gra |an skog ode qe wa i za me nik pred sed ni ka Ode qe wa sud ske prak se. Za su di ju Vr hov nog su da iza bran je no vem bra 1999. go di ne.

Q. M.

Da ~i} do ru~ ko vao i raz go va rao Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je u su sre tu sa ame ri~ kim zva ni~ ni ci ma u Va {ing to nu iz ra zio o~e ki va we da }e u ve zi sa iz ve {ta jem o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu bi ti spro ve de na ne za vi sna is tra ga, iako

ne o~e ku je da se ti po vo dom for mi ra po se ban tri bu nal. „Iz neo sam na{ stav da pa ra la le no tre ba da idu pro ce si evrop skih in te gra ci i ja i pre go vo ri oko Ko so va i, na rav no, na {e o~ eki va we da }e do }i do ne za vi sne is tra ge ka da je re~ o iz ve {ta ju Di ka Mar ti ja„, re kao je Da ~i} srp skim no vi na ri ma u Va {ing to nu.On je is ta kao da je u su sre tu sa za me ni kom po mo} ni ka dr `av nog se kre ta ra To ma som Kan tri me nom re kao da Sr bi ja ne ma ni {ta pro tiv da to ra di Euleks,

ali, do dao je, pi ta we je da li je Euleks ima ka pa ci tet i da li mo `e to sam da ura di.Pre ma Da ~i }e vim re ~i ma, Euleks bi u tom slu ~a ju mo rao da ima mno go ve }e nad le `no sti, jer je re~ o pi ta wu ko je tre ba is tra `i ti ne sa mo u Sr bi ji i we noj ju `noj po kra ji ni, ve} i u dru gim dr `a va -

ma: Al ba ni ji, Tur skoj, Izra e lu, Ru si ji…

Pre ma we go vim re ~i ma, ame ri~ ki sa go vor ni ci, ~i ji je stav i do sa da bio da je to po sao Eulek sa, i sa mi ka `u da `e le da se to pi ta we ra{ ~i sti, o ~e mu jo{ tre ba da raz go va ra ju sa evrop skim part ne ri ma. Da ~i} bo ra vi u vi {e dnev noj po se ti SAD, po vo dom tra di ci o nal nog Mo li tve nog do ru~ ka i u Va {ing to nu se sa stao sa vi {e zva ni~ ni ka ame ri~ ke ad mi ni stra ci je.

dnevnik

c m y

2

OBELE@ENA 21. GODI[WICA DEMOKRATSKE STRANKE

Ta di}: DS je na ci o nal na in sti tu ci ja De mo krat ska stran ka obe le `i la je ju ~e 21. go di {wi cu ob na vqa wa ra da, s po ru kom da }e wen naj va `ni ji za da tak bi ti pro na la `e we od go vo ra na iza zo ve dru ge de ce ni je 21. ve ka, od no sno re a li za ci ja stra te {kog pla na „Sr bja 2020”. Li der DS-a i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} je, go vo re }i na sve ~a no sti, kon sta to vao da je DS i da qe je di na po li ti~ ka sna ga u Sr bi ji ko ja je na klo we na stra te {kom pla ni ra wu bu du} no sti.

– Do la zak na vlast je pri li ka da pro me ni te fak ti~ ko sta we, i to je dru ga ide ja DS-a, po red osva ja wa slo bo de, da se stvo ri

– Svi ne pre ki nu ti tre nu ci od Dru gog svet skog ra ta do da nas omo gu }i li su da na sta ne i po sta ne De mo krat ska stran ka – re kao je Ta di}.

Ta di} je po zvao u DS sve one ko ji `e le da se `r tvu ju za svo ju ze mqu, sve oni ko ji su sprem ni da pre u zi ma ju ri zi ke, a da pri tom ne tra `e ni {ta za se be.

na |e svo je me sto u sa vre me nom sve tu. Pri tom, DS, ka ko je po ru ~io, mo ra osta ti odan ide a li ma iz vre me na svog osni va wa, a to su so ci jal na prav da i ~e sti tost.

Sve ~a no sti u se di {tu DS-a su, iz me |u osta lih, pri su stvo va li pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} i vi {e mi ni -

stran ka ma, u tri vla de od de mo krat skih pro me na 2000. go di ne.

De mo kra te su sa da „na vla sti” u oko 120 op {ti na i gra do va u Sr bi ji, u re pu bli~ kom par la men tu ima ju 64, u Skup {ti ni Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne 57 po sla ni ka. Isto ri ja stran ke po ~i we 1919, ka da je u Sa ra je vu odr `a na osni va~ ka kon fe ren ci ja i

– Mi ni ka da ne }e mo od u sta ti ne za vi sno od okol no sti, ni ka da ni smo pa li a da na kon to ga ni smo usta li, mi }e mo uvek usta ti po no vo jer je to mi si ja DS-a. Ni ka da ni smo ra ~u na li na to da }e nam pri pa da ti ne ko po god no vre me za upra vqa we ze mqom – na gla sio je Ta di}.

sta ra iza bra nih na pred log te stran ke.

DS je u pro te kle dve de ce ni je pre {ao put od opo zi ci o ne stran ke i jed nog od naj ve }ih bo ra ca za us po sta vqa we de mo kra ti je, do par ti je mo der ne evrop ske le vi ce i no si o ca ak tu el ne vla sti. Od ob na vqa wa ra da

iza bran pr vi pred sed nik – Qu bo mir Da vi do vi}.

Pre te ~e DS-a bi le su Srp ska na pred na stran ka, ko ju su osno va l i mla d i kon z er v a t i v a c i 1881. go di ne i ka sni je for mi ra n a Sa m o s tal n a ra d i k al n a stran ka. Po sle za vr {et ka Dru gog svet skog ra ta 1945. i do la ska ko mu ni sta na vlast, DS je pre stao da funk ci o ni {e jer ni je bi lo uslo va za slo bod no de lo va we stra na ka. Na po li ti~ ku sce nu Sr bi je DS se vra tio no vem bra 1989. go di ne, ka da je, usled pro me na u Is to~ noj Evro pi, gru pa od 13 in te lek tu a l a c a odr ` a l a kon f e r en c i j u za no vi na re u be o grad skom Do mu omla di ne na ko joj su sa op {ti li da DS ob na vqa rad.

Me |u ta da {wim ob no vi te qi ma bi li su: Ko sta ^a vo {ki, Mi lo van Da noj li}, Zo ran \in |i}, Goj ko \o go, Vla di mir Gli go rov, Slo bo dan Ini}, Mar ko Jan ko vi}, Vo ji slav Ko {tu ni ca, Dra go qub Mi }u no vi}, Bo ri slav Pe ki}, Mi o drag Pe ri {i}, Ra do slav Sto ja no vi}, Du {an Vu kaj lo vi}.

Ni ka da ni smo pa li a da na kon to ga ni smo usta li no va per spek ti va za qu de – re kao je Ta di}, iz ra ziv {i `a qe we zbog to ga {to su tu {an su de mo kra te do bi le u naj te `im vre me ni ma.

– U po li ti ci tre ba da ima te vi zi ju, ali i sre }u da se na |e te u vla sti u sre} na vre me na, ka da je la ko re a li zo va ti ide je, a mi ni ka da ni smo bi li na vla sti u sre} na vre me na. Ali, kao {to je go vo rio Zo ran \in |i}, da je dru ga ~i je, ne bi na ma za pa lo – ka zao je Ta di} u se di {tu stran ke u Krun skoj uli ci u Be o gra du, gde je pred sta vqe na mo no gra fi ja „Sr bi ja i De mo krat ska stran ka 1990–2010”.

On je po ru ~io da DS ipak ne }e bi ti po ko le ba na okol no sti ma i da }e, u skla du s tra di ci jom svo jih li de ra, ko ji su u pro {lo sti bi li sprem ni da is tr pe naj ve }e `r tve pa i da `r tvu ju svoj `i vot za rad ide je, na sta vi ti da se bo ri za slo bod nu i pro spe ri tet nu Sr bi ju. Ta di} je pod se tio na to da je ubi je ni pre mi jer Zo ran \in |i} i kao stu dent bio pro ga wan i osu |i van, da je Dra go qub Mi }u no vi}, ta ko |e biv {i pred sed nik DS-a, bio u za tvo ru, a da su se i pret hod ni pred sed ni ci te stran ke bo ri li za ide ju slo bo de.

Li der DS-a je uka zao na to da je DS na ci o nal na in sti tu ci ja jer je je di na ko ja po sto ji kroz ~i tav 20. vek, us po sta vqa te me qe 21. ve ka i, uve ren je, tra ja }e i da qe.

Od centra do Socijalisti~ke internacionale Za pr vog pred sed ni ka DS-a ta da je iza bran Mi }u no vi}, a na red nih go di na su je vo di li i \in |i}, kao i Zo ran @iv ko vi} do iz bo ra no vog pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a 2004. go di ne.Ta di}, ko ji je iste go di ne pr vi put iza bran i za pred sed ni ka Sr bi je, i da nas je na ~e lu DS-a i dr `a ve. Od uvo |e wa vi {e stra na~ ja u Sr bi ji 1990, DS je u sva kom sa zi vu par la men ta, iz u zev od 1998. do 2000.

– ka da je boj ko to vao iz bo re – imao pred stav ni ke. Za 20 go di na je DS u po li ti ci na pra vio po mak od de snog cen tra ka mo der noj stran ci so ci jal de mo krat ske ori jen ta ci je i da nas je ~la ni ca So ci ja li sti~ ke in ter na ci o na le.

Po we go vim re ~i ma, DS }e na sta vi ti da pri do bi ja in te lek tu al ce i mi sle }e qu de ko ji }e u~e stvo va ti u kre i ra wu bu du} no sti Sr bi je i po mo }i da ona

1989. go di ne i kon sti tu i sa wa stra na~ kih or ga na go di nu da na ka sni je, do sa da, DS je oku pio bli zu 200.000 ~la no va, a ze mqu je vo dio, u ko a li ci ji s dru gim

Pe tro vi}: Utvr di ti ko li ku je imo vi nu ste kao Ni ko li} Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Du {an Pe tro vi} ju ~e je, po vo dom op tu `bi za ko rup ci ju ko je je na we gov ra ~un iz neo pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li}, iz ja vio da bi va qa lo utvr di ti ko li ku je imo vin sku ko rist ste kao li der na pred wa ka to kom ba vqe wa po li ti kom. Ko men ta ri {u }i Ni ko li }e vi iz ja vu u ne deq ni ku „Kon tra” da se ni je dan

gra |e vin ski po sao u ze mqi ne mo `e oba vi ti bez po sre do va wa Du {a na Pe tro vi }a, pot pred sed nik DS-a je is ta kao da je re~ o jed noj u ni zu ne i sti na ko je sva ko dnev no do la ze iz SNS-a.

– U pri log to me ja bih vo leo da se utvr di u ko joj se me ri mo ja imo vi na i imo vi na mo je po ro di ce uve }a la od ka da se ba vim po li ti kom, ali i da se utvr di ko li ku je imo -

vin sku ko rist To mi slav Ni ko li} imao od svog po li ti~ kog an ga `ma na i ka ko se to od ra zi lo na ve li ~i nu we go ve imo vi ne – re kao je Pe tro vi}, do da ju }i da je li ce mer no to {to se Ni ko li} de kla ri {e kao naj ve }i bo rac pro tiv ko rup ci je.

Po Pe tro vi }e vim re ~i ma, ne do pu sti vo je da li der SNS-a na pa da i qa ga po li ti~ ke pro tiv ni ke bez ika kvog do ka za i osno va.

PRETWE ^ELNICIMA NEZAVISNIH DR@AVNIH INSTITUCIJA

Te le fon sko pod me ta we no gu Ve} odav no, od sa mog osni va wa, u ovoj dr `a vi ne za vi snim an ti ko rup cij skim te li ma svi pod m e } u no g e i tu i le ` i osnov ni raz log za {to mno ga od wih ni su po sti gla re zu ta te ko je jav nost o~e ku je i zbog ko jih su na kra ju kra je va i osno va na. ^el ni qu di tih ne za vi snih te la, po pra vi lu, dok su na du `no sti }u te a ka da odu, na knad na pri ~a o to me da su im pre ti li i da su ra di li pod pri ti skom pa sa mim tim ni su ni mo gli sa mo stal no od lu ~i va ti – ne pi je vo du ni ti im vi {e iko ve ru je.

Di rek tor ku Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, pred sed ni ka Ko mi si je za za {ti tu pra va po nu |a ~a ili po ve re ni ka za in for ma ci je, kao i pred sed ni cu Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, za pra vo ne ma ko da za -

{ti ti ~ak ni ka da jav no za va pe da im ne ki po li ti ~ar ili bi zni s men pre t i. Na i m e, jav n u po mo} tra `i la je i Ve ri ca Ba ra}, ko ju su zbog iz ve {ta ja Sa ve ta o ko rup ci ji ko ja do se `e do du bo ko u vla sti pro zi va li i pre ti li joj ne sa mo taj ku ni ve} i mi ni stri, ali svi u ovom dru {tvu dr `a li su se po stra ni.

Zbog to ga jo{ uvek ~e ka ju kri vi~ ne i pre kr {aj ne pri ja ve po je di na ca pro tiv we iako je ona ceo po sao ra di la u ime dr `a ve ne bi li je za {ti ti la od ko rup ci je. Po mo} je tra `io i po ve re nik za in for ma ci je Ro do qub [a b i}, ko j i je odav n o imao pri li ke da se su o ~i s ne ~im {to je pred sta vqa lo pret wu we mu i ~la no vi ma we go ve po ro di ce. Pre ti lo se i eks di rek tor k i Ko m i s i j e za za { ti t u

^upi}: Neka prestanu pritisci ^el nik Od bor Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ^e do mir ^u pi} ne o~e ku je da }e Jo va no vi} i \e li} pod ne ti ostav ke za to {to su oni jav no obe lo da ni li da su pre ti li i za stra {i va li di rek tor ku i sa rad ni cu, ali po ru ~u je da bi naj bo qe bi lo da pre sve ga pro me ne po na {a we da bi bi li pri mer osta lim ko le ga ma. On is ti ~e da se ni ko me iz Agen ci je ne mo `e obra }a ti na taj na ~in te da se te le fo nom mo `e za ka za ti do la zak ili sa sta nak i ni {ta vi {e.

– Upo zo ra vam sve funk ci o ne re na to da se na ova kav na ~in vi {e ne sme ko mu ni ci ra ti sa za po sle ni ma u Agen ci ji, ko ja je ne za vi sni, nad zor ni i re gu la tor ni or gan. Ako na sta ve s pri ti sci ma, pod ne }e mo pro tiv wih kri vi~ ne pri ja ve – po ru ~io je ^u pi}.

kon ku ren ci je, ali je ona o sve mu pro go vo ri la tek ka da ni je po no vo iza bra na na tu funk ci ju. O pret wa ma ko ja sti `u te le f o n om i ko j e su ozbiq n e pri ~ao je i Vla de Di vac ko ji je od u stao od ula ga wa u bi znis u Sr bi ji ka da je shva tio da je ov de ko rup ci ja to li ko ve li ka i da se oko we svi oti ma ju do te me re da su sprem ni da „skra te” onog ko im se na |e pa pu tu...

Da k le, pri ti s ci i pret w e oni ma ko ji po slu `be noj du `no sti mo ra ju da se bo re pro tiv ko rup ci je odav no su nor mal na po ja va. No, ni je nor mal no i uobi ~a je no da, od mah na kon {to po li ti ~a ri upu te pret wu ili za stra {u ju ne kog iz ne za vi snih te la, oni to iz ne su u jav nost.

Za to sa op {te we Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je

da je di rek tor ki Zo ra ni Mar ko vi} i ne kim sa rad ni ci ma sti gla pret wa i za stra {i va we od Bo `i da ra \e li }a i ^e do mi ra Jo va no vi }a, po li ti ~a ra ko ji su uhva }e ni u ne po {to va wu za ko na i pro tiv ko jih je pod ne ta pre kr {aj na pri ja va, za slu `u je ne sa mo po seb nu pa `wu i pu ko pu we we no vin skih stu ba ca ve} pred sta vqa i ozbi qan test za ovu dr `a vu. Jer ako se sve za vr {i sa mo na to me da je Od bor upo zo rio na prit ske ko je tr pi od pr vih funk ci o ne ra ko je je pro zvao po za ko nu, on da }e svi bu du }i po li ti ~a ri na sta vi ti wi ho vim sta za ma i sma tra ti da je nor mal no da i oni te le fon skim pu tem o~i ta ju bu kvi cu di rek tor k i ko j a se dr z nu l a da dir ne u wi ho vu imo vi nu.

Q. Male{evi}

politika

dnevnik

petak4.februar2011.

3

TEMA „DNEVNIKA” I U SR BI JI SE PO LI TI ^A RI MI TIN GA [I TE [KO OD LU ^U JU DA PO STA NU SAJ BE RA [I

Na vebu se glasa~ke du{e (ne) dobijaju Je sam li ja Ma |ar, ako ne znam va we ra |e no za po ma |ar ski? – pi tao je po sla ni ka tre be evrop ske Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ba agen ci je za od no se s lin ta Pa sto ra su na rod nik i po jav no {}u „Ke ~um se ti lac we go ve in ter net-stra Pleon”, pre neo je ne. Mo gu }e je da je taj par la men Fo Net. Tu vr sta me ta rac pr vi me |u svo jim ko le ga di ja ko ri ste uglav ma u Sr bi ji ko ji je pre dve go di nom kao iz vor in ne po kre nuo sop stve nu veb-stra for mi sa wa. nu i blog u ko jem ne for mal no – Pa met ni po li tre ti ra po li ti~ ke do ga |a je. ti ~a ri zna ju ko li ko Ob ja snio je da to ~i ni da bi tu vre me na bi ra ~i oni ma ko ji se in te re su ju za po pro vo de i usva ja ju li ti ku omo gu }io da se sva ko no ve na ~i ne ko ri dnev no in for mi {u o we go vim {}e wa me di ja da bi skup {tin skim go vo ri ma i us po sta vi li kon amand ma ni ma ko je pod no si na takt s wi ma. Me |u pred lo ge za ko na, kao i da im na tim, mno gi su vi {e jed nom me stu bu du do stup ni no na klo we ni tra di vin ski ~lan ci, audio i vi deo-sa ci o nal nim vi do vi dr `a ji po sve }e ni we go vom ra du, ma ko mu ni ka ci je, pod sti ~u }i ih na to da ko men ta po put sku po va i di ri {u, pi ta ju, pre do ~a va ju svo ja rekt nih su sre ta – mi {qe wa, ide je i ini ci ja ti ve, a ka `e ru ko vo di lac on obe }a va da }e na sva ta kva re te stu di je \a ni Ka - Fo to gra fi ja sa in ter net-saj ta Ba linta Pa sto ra a go va wa od go vo ri ti. tal fa mo, ko ji ve ru Od go vo rio je i ~o ve ku ko ji ga sma tra ju da we go vo umre `e no je da }e to sa mo do dat no pro du - vi{ i smrt” i „Na Dri ni }u pri je pi tao da li }e, ako mu od bi ju pri su stvo „do ka zu je ko li ko je bi ti jaz iz me |u po li ti ~a ra i ja”, te svi fil mo vi @i ke Pa zah tev za do bi ja we ma |ar skog vlo vi }a i Ber to lu ~i jev „Dva nor ma lan”. Ni je iza brao, pi {e u mla |ih ge ne ra ci ja. dr `a vqan stva zbog ne po zna va jed nom ko men ta ru, da bu de „ne do Sve o bu hvat no is tra `i va we, de se ti vek”. No, u po da ci ma o wa tog je zi ka, to zna ~i ti da ni je dir qi vi bog, kao po je di ni post ko jim su la ne an ke ti ra ni po sla - kon tak tu Ta di }a na ve de no je Ma |ar, ma da se 40 ko mu ni sti~ ki li de ri”. ni ci na ci o nal - dru go ime. Ako je su di ti po go di na ta ko iz ja O na ~i ni ma ko ri {}e wa in nih skup {ti na 27 „Fej su„, DS pot pred sed nik i Me |u srp skim {wa va. ter ne ta kao no vom pu tu do „bi dr `a va EU, po ka - voj vo |an ski pre mi jer Paj ti} je – Na rav no da ra~ kih du {a„ pro {le go di ne je za lo je da sve ga li be ral, a omi qe ne veb-stra ne po li ti ~a ri ma, na ne zna ~i. Tre nut kon fe ren ci ju or ga ni zo vao Cen po lo vi na wih ko - su mu one ko je ima Du {an Ele „Fej sbu ku” su no ima mo dr `a tar mo der nih ve {ti na iz Be o gra mu ni ci ra s po ten - zo vi}, kao i „Dr Zo ran \in ulo g o v a n i vqan stvo Re pu da, gde je pre da va~ iz Hr vat ske ci jal nim bi ra ~i - |i}” i „Zo ra no vi ci ta ti”. bo ris ta di}, bli ke Sr bi je, ma pu tem „ne ta„.

Ivi ca Da ~i}, {to ne zna ~i da Naj vi {e tri sa ta smo Sr bi – od go ne deq no 30 od sto bo jan Paj ti}, Egi pat ska „Fej sbuk par ti ja” vo rio mu je Pa par l a m en t a r a c a [an dor ege re {i... stor istog da na i „Fej sbuk” i „Tvi ter” bi li su kqu~ ni za ma sov ne pro te ste u pro ve lo je ko ri upu tio na to {ta Egip tu gde de mon stran ti tra `e od la zak Ho sni ja Mu ba ra ka s ~e la ste }i glo bal nu sve jo{ mo `e po za ko nu da u~i ni te dr `a ve po sle 30 go di na. Svet ske agen ci je pre ne le su i da su egi mre `u, da kle upo la ma we od da bi ste kao ma |ar sko dr `a - pro se~ nog Evro pqa ni na ko ji je pat ske omla din ske or ga ni za ci je pu tem tih dru {tve nih mre `a po vqan stvo. zva le na rod da iza |e na uli ce i da je vr lo br zo oko 90.000 qu di po na „istom ka na lu„ ~e ti ri do Na veo je da i sam ima po zna ni - {est sa ti. tvr di lo da }e to i u~i ni ti. Ro ma no pi sac Ala al-Asva ni na zvao je ke Ma |a re ko ji ne go vo re ma |ar tu ge ne ra ci ju mla dih „Fej sbuk par ti jom”, ko ja je, iz gle da, us pe la Me |u srp skim po li ti ~a ri ma, ski, i ko na~ no, pre po ru ~io svi - na „Fej sbu ku” su ulo go va ni: Bo ono {to go di na ma po li ti~ ke opo zi ci o ne stran ke ni su. ma s tim pro ble mom – da ga u~e. ris Ta di}, Ivi ca Da ~i}, Bo jan Ipak, ko mu ni ka ci ja s mo gu Paj ti}, [an dor Ege re {i... Sem }im bi ra ~i ma pre ko tzv. dru - ve sti i Ta di }e vih sta vo va ob ja Toj mre `i ne dav no se pri dru pred sta vio veb-kam pa wu ak tu el {tve nih me di ja ret kost je ne sa - vqe nih pret hod no u „kla si~ - `io i no vi pre mi jer Cr ne Go re nog {e fa te dr `a ve Ive Jo si po mo u Sr bi ji ve} i {i rom Sta rog vi }a. Par ti ja ma u Sr bi ji, ko je nim” me di ji ma, s we go vog pro - Igor Luk {i}. „Naj sr da~ ni je po kon ti nen ta. Po li ti ~a ri u fi la mo `e se sa zna ti da se zdra vqam pr vih 500 pri ja te qa na mo `da naj vi {e bri nu ne ga tiv ni Evro pi ne ko ri ste in ter net- pred sed nik in te re su je za psi ho - ’Fej sbu ku’, kao i sve ko je }u tek ko men ta ri, pre po ru ~io je: „Mo blo go ve, fo ru me i mre `e to kom lo gi ju, sport i umet nost, omi - ste }i”, na pi sao je on, pre no se ra te ih do pu sti ti, ali i ig no ri kam pa wa kao wi ho ve ko le ge u qe n e kwi g e su mu „Ma l i „Ve sti on lajn”. Saj ber-pri ja te sa ti, jer je to bit ka ko ju ne mo `e Ame ri ci, po ka za lo je is tra `i - princ”, „Lo vac u `i tu”, „Der qi \u ka no vi }e vog na sled ni ka te do bi ti”.

S. Ni ko li}

Nikoli}: @elim miran protest Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da mi ting te par ti ja, ko ji }e bi ti odr `an u su b o tu, 5. fe b ru a r a, is p red Do ma Na r od n e skup {ti n e u Be o gra du, ima mi ni mal ni bez bed no sni ri zik i da na ja vqe ni {trajk po li ci je ne mo `e uti ca ti na bez bed nost sku pa. Pre ma re ~i ma Ni ko li }a, mi ran skup je i u in te re su po li ci je i „bez ob zi ra na to {to po je di ni

po li ti ~a ri iz vla sti pri `eq ku ju da se ne {to u su bo tu de si, we go voj stran ci ni je ciq su kob ni sa kim”. „Ga ran tu jem da ni ko od qu di ko je smo mi po zva li na skup, ko ji do la ze ili or ga ni zo va no ili neo r ga ni zo va no, ne sa mo da ne `e li, ne go }e u~i ni ti sve da se spre ~i bi lo ka kav po ku {aj da se skup iz ro di i pre tvo ri u ne {to dru go. Onaj ko mi sli da pra vi lom ka da se za -

vr {i skup, ima }e po sla sa po li ci jom“, po ru ~io je Ni ko li} go stu ju }i na RTV B92. On je na ja vio da }e na sku pu na ko me }e, uve ren je, bi ti pri sut no iz me |u 50.000 i 100.000 qu di, ima ti vi {e od 1.000 pri p ad n i k a obez b e | e w a, na vo de } i da je raz go va rao i sa OEBS-om o mi tin gu.

Pre ma we go vim re ~i ma, na pro te s tu }e bi ti ~la n o va DSS, ali ni ko ga od naj vi {ih

pred stav ni ka te stran ke, is ti ~u }i da su upu ti li po ziv da go vo re na sku pu, ali da su do bi li od go vor da SNS tre ba da ra{ ~i sti od no se pre ma EU. Ni ko li} je iz ra zio i sprem nost da raz go va ra sa vo |a ma na vi ja ~a i do dao da je uve ren da }e bi ti na |e na pra va me ra da na vi ja ~i ne re me te skup. On je do dao da je bi lo stra ho va wa da bi mo glo da bu de pro vo ka to ra, ali da je ovo ga pu ta to ne mo gu }e.

rEKlI su

Palma: Proverite me

Borovi}: Bruka i krah

Ackovi}: Nismo Cigani nego Romi

Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma za tra `io je ju ~e od po li ci je da pro ve ri na vo de iz emi si je „In saj der– Te le vi zi je B-92 ko ji se od no se na we go ve na vod ne zlo u po tre be pri li kom po slo va wa s ru dar skim ba se nom „Ko lu ba ra”. Mar ko vi} u pi smu di rek to ru po li ci je Mi lo ra du Ve qo vi }u, ko je je do sta vio i me di ji ma, is ti ~e da je u „In saj de ru”, emi to va nom 31. ja nu a ra, iz ne to vi {e ne i sti ni tih na vo da, ko ji se ti ~u i we ga li~ no i ~la no va we go ve po ro di ce. On od Ve qo vi }a tra `i da po li ci ja utvr di da li je pre kr {en za kon u kon kret nom po slo va wu pred u ze }a ~la no va we go ve po ro di ce s „Ko lu ba rom„ i da ga, na kon spro ve de nih rad wi, oba ve sti o pra voj isti ni po tom pred me tu, kao i da s tim upo zna i jav nost.

Di rek tor No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} oce nio je ju ~e da je po vla ~e we po tro {a~ kih kre di ta od ko mer ci jal nih ba na ka da bi se po kri vao bu xet ski de fi cit, si gu ran sig nal kra ha eko no mi je, „u re `i ji” Vla de Sr bi je. „Ovi pro mo te ri eko no mi je be de po se `u za po tro {a~ kim kre di ti ma od ko mer ci jal nih ba na ka, kao {to je slu ~aj po sled weg kre di ta od 400 mi li o na evra, ti me ja sno ob ja vqu ju }i ste ~aj Sr bi je”, na vo di se u Bo ro vi }e voj pi sa noj iz ja vi.

On je na gla sio da je ovo „bru ka”, ko ju vi de i svi po ten ci jal ni in ve sti to ri u Sr bi ju, „kao {to je bru ka, ali i ozbi qan skan dal po vla ~e we za ru kav slo ve na~ kog ’Go re wa’”.

Pot pred sed nik Svet skog par la men ta Ro ma Dra go qub Ac ko vi} po zvao je ju ~e sve Ro me na pro test pro tiv po je di na ca u vla da ma wi ho vih dr `a va ko ji ih sve ~e {}e na zi va ju Ci ga ni ma. Ac ko vi} na vo di da po je di ni po li ti~ ki li de ri, po seb no u Ru mu ni ji, sve ~e {}e od lu ~u ju da re~ Ro mi za me ne re~ ju Ci ga ni i da to ve ri fi ku ju ne kim ak tom. On je is ta kao da je do {lo vre me da se Ro mi sa mi bo re za se be. Ac ko vi} je po ru ~io svim Ro mi ma u sve tu, a po seb no u Ru mu ni ji, da u na red nim da ni ma or ga ni zu ju jav ne pro te ste, po put onih u Tu ni su, Je me nu, Egip tu, ali ne da bi me wa li ta mo {wa ru ko vod stva ve} po je din ce ko ji su za ini ci ja ti vu da se ume sto re ~i Ro mi ko ri sti pe jo ra tiv ni na ziv Ci ga ni. Ime Rom zna ~i ~o vek, a u mno `i ni qu di, dok ter min Ci ga ni po ti ~e od gr~ ke re ~i „at hi ga ne”, {to u pre vo du zna ~i pr qav, gu bav i ne do dir qiv.

blaNko ostavke NA DA KO LUNYIJA, ZES

Stop za preleta~e Skup {ti ni Sr bi je, ko na ~an tekst Par la men tar ci }e, po na ja va ma iz me na tre ba lo da usa gla si s ko a- iz vla da ju }e ko a li ci je, pre po ~et li ci o nim part ne ri ma i dru gim za ka pro le} nog za se da wa is po {to va in te re so va nim stran ka ma. Iz me ne ti pre po ru ke ko je im je upu ti la za ko na o iz bo ru po sla ni ka i o par Evrop ska ko mi si ja – uki nu ti blan la men tu, o ko ji ma bi po sla ni ci ko ostav ke i pre ci zni je de fi ni sa mo gli ras pra vqa ti ve} po lo vi nom ti od nos Skup {ti ne Sr bi je i ne za fe bru a ra, na la `u i pro me nu Po vi snih re gu la tor nih te la, pre sve slov ni ka. Go vo re }i o iz me na ma tog ga za {tit ni ka gra |a na. [e fi ca ak ta, Na da Ko lun xi ja je uka za la na po sla ni~ kog klu ba „Za evrop sku to da }e, u skla du s pre po ru ka ma Sr bi ju” Na da Ko lun xi ja re kla je EK-a, i od nos Skup {ti ne i za Ta nju gu da }e blan ko ostav ke bi ti {tit ni ka gra |a na bi ti dru ga ~i je uki nu te iz me na ma dva za ko na – o de fi ni san da bi bi la ot klo we na iz bo ru na rod nih po sla ni ka i o Na sva ka mo gu} nost zlo u po tre be, od rod noj skup {ti ni, na kon ~e ga }e no sno po li ti~ kog pri ti ska na om usle di ti i pro me ne Po slov ni ka o bud sma na. Po slov nik }e, po ja sni la ra du par la men ta.

Ona je na ve la da su u Za kon o iz bo - je, bi ti uskla |en sa Za ko nom o za ru po sla ni ka, ko ji pred vi |a da man - {tit ni ku gra |a na. dat pre sta je pod no {e wem ostav ke, Na pi ta we ko ji bi za ko ni, s do da te od red be ko ji ma se pro pi su je aspek ta evro in te gra ci ja, mo gli da ostav ku mo `e pod ne ti sa mo po sla - bi ti pri o ri tet srp skoj skup {ti nik li~ no, na pi sar ni, Na da Ko lun xi ja ni ci Na rod ne skup Pre la zak po sla ni ka je od go vo ri la da }e {ti ne, uz pot pis. se to zna ti do kra ja iz jed ne u dru gu Tako }e se iz be }i sed mi ce, kao i da stran k u bi } e spre ~ en mo gu} nost da ne ko u li }e se o wi ma iz me na ma Za ko na o ras pra vqa ti pre ime po sla ni ka pod ne se ra ni je pot pi sa Na rod noj skup {ti ni po ~et ka pro le} nog nu ostav ku, pre ci zi za se da wa. Ona je ra la je ona. Uko li ko je po sla nik bo ka za la da po sto je ra ti fi ka ci je ko le stan i ne mo `e da do |e do par la je su va `ne i ko je tre ba za vr {i ti men ta i sam pre da ostav ku, iz me ne {to pre, na po me nuv {i da su, po iz Za ko na omo gu }i }e mu da u svom do mu, ve {ta ju EK-a, pri o ri tet i ak ti ve u pri su stvu slu `be ni ka su da, da iz ja za ni za fi nan si ra we po li ti~ kih vu o pod no {e wu ostav ke. To re {e we, stra na ka, su zbi ja we ko rup ci je i do da la je, pri me wu je se u Ne ma~ koj. re sti tu ci ju.

Pre la zak po sla ni ka iz jed ne u – Vi de }e mo {ta jo{ tre ba da se dru gu stran ku bi }e spre ~en iz me ura di do ju na. Skup {ti na je po ka za na ma Za ko na o Na rod noj skup {ti la da mo `e da ra di i mno go i efi ni, ko jim je de fi ni san na ~in for ka sno, ali bi bi lo do bro da ima vi mi ra wa po sla ni~ kih klu bo va. {e vre me na za ras pra vu o za ko ni ma – Za kon je do pu wen sta vom ko ji – na gla si la je Na da Ko lun xi ja. pro pi su je da po sla nik, ko ji je na pu [e fi ca ZES-a je po zva la Vla du stio po li ti~ ku par ti ju ili po sla Sr bi je da s pred sed ni com par la ni~ ki klub, ne mo `e po sta ti ~lan men ta Sla vi com \u ki}-De ja no vi} dru ge po sla ni~ ke gru pe ili for na pra vi ozbi qan plan ra da, ko jeg mi ra ti no vu – pre ci zi ra la je Na da }e se pri dr `a va ti obe in sti tu ci Ko lun xi ja. je. To je po treb no da bi Skup {ti na Ona je na gla si la da bi ZES do do ne la sve po treb ne za ko ne, a da se kra ja sed mi ce, na kon sul ta ci ja ma u ne usva ja ju pre ko no }i.

SRS: Po meri tajkuna – Srp ska ra di kal na stran ka sma tra da uki da we ta ko zva nih blan ko ostav ki pred sta vqa gru bo kr {e we Usta va i osnov ni iz vor ko rup ci je u par la men tu – iz ja vio je ju ~e ~lan Pred sed ni~ kog ko le gi ju ma SRS-a Bo ris Alek si} na kon fe ren ci ji za no vi na re. – SRS se naj o {tri je pro ti vi na me ri vla sti u Sr bi ji da bru tal nim kr {e wem Usta va uki ne pra vo za ga ran to va no tim naj vi {im prav nim ak tom da je „po sla nik slo bo dan da, pod uslo vi ma od re |e nim za ko nom, neo po zi vo sta vi svoj man dat na ras po la ga we po li ti~ koj stran ci na ~i ji pred log je iza bran za na rod nog po sla ni ka.

On je is ta kao da se na taj na ~in pot pu no uru {a va ulo ga stra na ka u po li ti~ kom `i vo tu, od no sno da se kr {i i ~lan Usta va ko jim se „jem ~i i pri zna je ulo ga po li ti~ kih stra na ka u de mo krat skom ob li ko va wu po li ti~ ke vo qe gra |a na”

Alek si} je na gla sio da vla da ju }a ve }i na po ku {a va iz me na ma Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka i uki da wem ta ko zva nih blan ko ostav ki da le ga li zu je kra |u po sla ni~ kih man da ta, ko ju je omo gu }a va la u pret hod nom pe ri o du.

– ^i we ni ca je da se za ko nom ne mo gu uki nu ti pra va za ga ran to va na Usta vom i za to ovo pred sta vqa naj gru bqe kr {e we Usta va i osnov nih prin ci pa par la men tar ne de mo kra ti je – re kao je funk ci o ner SRS-a.

Po we go vom mi {qe wu, osnov ni mo tiv vla sti da omo gu }i slo bod nu tr go vi nu man da ti ma u Skup {ti ni je da bi taj ku ni i stran ke ko je oni fi nan si ra ju ima li ve }i nu u par la men tu.

– To zna ~i da nam ubu du }e ne }e bi ti ni po treb ni iz bo ri jer }e na ovaj na ~in sva ki taj kun pre ko no }i mo }i da pro me ni skup {tin sku ve }i nu – re kao je Alek si}.

SNS: Samo li~na ostavka Na pi ta we o sa stan ku po sla ni~ kih klu bo va vla da ju }e ko a li ci je s pred sed ni com par la men ta Sla vi com \u ki}-De ja no vi} ve za nom za re {e we pi ta wa blan ko ostav ki, To mi slav Ni ko li} je pod se tio na svoj pred log za ko na u ko jem je de fi ni sa no da po sla nik ras po la `e svo jim man da tom i mo `e ga po ve ri ti stran ci ako `e li.

– Do voq no je sa mo da se u za ko nu pri zna ona ostav ka ko ju po sla nik li~ no pre da u Skup {ti ni, od no sno pred sed ni ku par la men ta – re kao je Ni ko li}, do da ju }i da mu ni je pri hva tqi vo ni {ta o ~e mu se do go vo re pred stav ni ci vla da ju }e ko a li ci je sve dok ne do bi je skup {tin ski ma te ri jal.

Pastor: Razne varijante Pred sed nik po sla ni~ kog klu ba ma wi na u Na rod noj skup {ti ni Ba lint Pa stor ka `e da po sto je raz ne va ri jan te o to me ka ko bi Za kon o iz bo ru na rod nih po sla ni ka tre ba lo iz me ni ti i da vla da ju }a ko a li ci ja o to me tek tre ba da se usa gla si.

– Na{ in ter ni do go vor je da ne iz la zi mo u jav nost dok se taj tekst u ko a li ci ji ne usa gla si – re kao je ju ~e za na{ list Pa stor. – Sa da ima ra znih va ri jan ti, a o~e ku jem da }u do kra ja ove ne de qe do bi ti pred log tek sta iz me na Za ko na i iz me na Po slov ni ka o ra du par la men ta.

Re al no je, sma tra po sla nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, da se van red na sed ni ca par la men ta ko ja bi o to me ras pra vqa la odr `i u fe bru a ru, po sle sve ~a ne sed ni ce Skup {ti ne Sr bi je po vo dom Da na dr `av no sti, 15. fe bru a ra. Iz vla da ju }e ko a li ci je je na ja vqe no da bi iz me na ma Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka bi lo re {e no pi ta we blan ko ostav ki.

S. N.

4

ekonomija

petak4.februar2011.

POTRO[WA OBORILA SVE REKORDE

Stru ju gu ta gre ja we Potro{wa struje u Srbiji prema{ila je prekju~e 157 miliona kilovat-sati, ~ime je postignut apsolutni rekord, saop{tila je Elektroprivreda Srbije. Potro{wa od 157,3 miliona kilovat-sati prevazi{la je raniji dnevni rekord od 156,6 miliona kilovat-sati, ostvaren 31. decembra pro{le godine.

U saop{tewu EPS-a se navodi da je to drugi put u ovoj zimskoj sezoni da je izmerena rekordna potro{wa, {to je bilo i o~ekivano, s obzirom na to da se u posledwih 20 ledenih dana potro{wa kretala oko 155 miliona kilovat-sati.

Najve}i udar na elektroenergetski sistem EPS je izdr`ao zahvaquju}i maksimalnom radu svih kapaciteta, koji su ju~e proizveli 156,6 miliona kilovat sati, a iz uvoza je obezbe|eno minimalnih {est odsto...

POSKUPQEWA OBORILA KUPOVNU MO] U SRBIJI

Gra |a ni za o bi la ze pro dav ni ce Kupovna mo} u Srbiji je opala, potro{a~i sve re|e ulaze u prodavnice i kupuju uglavnom jeftinije proizvode, najvi{e koriste}i razne promocije, re~eno je na ju~era{woj prezentaciji istra`ivawa koje je sproveo beogradski deo me|unarodne Grupacije za tr`i{na istra`ivawa GfK. Direktor panela Alek san dar Sin |e li} ukazao je na to da prose-

~an potro{a~ polovinu ku}nog buxeta tro{i na elementarne potrebe, qudi s niskim primawima su zna~ajno smawili potro{wu, mnogo su proredili odlazak u prodavnicu i tada kupuju obi~no vi{e stvari.

On je naveo da se smawila razlika u cenama izme|u brendiranih proizvoda i onih s trgova~kom robnom markom. Oko 80 odsto

Milosavqevi}: Zamrzavawe cena put u katastrofu Ministar trgovine i usluga Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} ponovio je ju~e da se ne razmatra mogu}nost zamrzavawa cena osnovnih `ivotnih namirnica jer „kad god je to ura|eno u pro{losti, dovelo je do ekonomske katastrofe”.

– To mo`e samo u prvom trenutku delovati kao spas, ali na du`i rok donosi mnogo ve}e gubitke – dodao je ministar.

On je izjavio je da je u ovom trenutku te{ko predvideti kako }e se kretati cene prehrambenih proizvoda, ali da nema te matematike koja bi s ovakvim cenama p{enice spre~ila poskupqewe hleba.

ZA[TO KASNI ZAVR[ETAK DRUMA HORGO[ – NOVI SAD

Su dar auto pu ta s ne pri la go |e nom br zi nom Iako niko nije verovao da }e se autoput od Horgo{a do Novog Sada zav{iti do 1. februara, ipak, nije o~ekivao ni da }e se du`ina izgradwa maltene udvostru~iti jer je ugovreni rok od devet meseci produ`en za jo{ {est. [ta je sve doprinelo tako sporoj izgradwi severnog kraka transevropskog saobra}ajnog pravca pitali smo u Preduze}u „Koridor 10”.

Na osnovu izve{taja stru~nog nadzora, koji je poveren Institutu za puteve Beograd, utvr|eno je da su usporavawu radova doprineli tehni~ki razlozi, kao {to je jednomese~-

ve eksproprijacije i izrade planske dokumentacije, {to je do sada bilo u nadle`nosti „Puteva Srbije”, a {to se pokazalo kao problem na izgradwi severne deonice autoputa.

Osim planirawa izgradwe, novoformiranom preduze}u povereni su i poslovi organizacije stru~nog nadzora, {to bi trebalo da ubrza radove na Koridoru 10. [to se ti~e zavr{etka ostalih deonica Koridora 10 kroz Srbiju, po utvr|enom planu, za izgradwu 8,7 kilometara obilaznice oko Dimitrovgrada, koja je poverena „Alpini”,

Hleb sa sedam kora Ako se uporede du`ina deonica i ugovoreni rokovi, uo~qiv je nesrazmer izme|u severnog kraka od Horgo{a do Novog Sada u odnosu na sve ostale deonice jer, bez obzira na to {to prolazi ravnicom, ipak je re~ o 100 kilometara autoputa. Zato stalno podstrekivawe graditeqa da moraju biti br`i i efikasniji samo unosi nervozu me|u neimare, koji i bez toga jedu hleb sa sedam kora jer je ugovoreni rok pla}awa radova tri puta du`i od roka izgradwe – bar kada je re~ o doma}em konzorcijumu. no ka{wewe po~etka izgradwe u odnosu na dan potpisivawa ugovora, izme{tawe visokonaponskog dalekovoda, prilago|avawe glavnog projekta faznoj izgradwi i usagla{avawe glavnog projekta mostova s idejnim projektom. Novi rok procewen je u odnosu na dosada{we izvedeno stawe na trenu, a u okviru grupe izvo|a~a do{lo je do promene liderstva pa }e ubudu}e sve aktivnosti doma}eg konzorcijuma koordinirati AD „Putevi U`ice”.

Radi efikasnije realizacije izgradwe putne infrastrukture i prevazila`ewa uo~enih sporosti, Vlada Srbije je odlu~ila da Preduze}e „Koridor 10” bude izdvojeno iz JP „Putevi Srbije”, pri ~emu su osniva~ka prava preneta na Republiku. Izmenom osniva~kog akta dr`ava postaje osniva~ Preduze}a „Koridori Srbije” koje, osim obavqawa stru~nih poslova, sada ukqu~uje i poslo-

dnevnik

predvi|en je rok od ~ak 720 dana (ugovor potpisan 14. aprila 2010), za deonicu od Pirota do Dimitrovgrada, dugu 14,3 kilometra, koja je tako|e poverena „Alpini”, ugovoreni rok izgradwe je 540 dana (ugovor 19. novembra pro{le godine), a za deonicu Srpska Ku}a – Dowi Neredovac na autoputu Ni{ – makedonska granica ugovoreno je da firma „Aktor S.A.” 7,9 kilometara gradi 540 dana (po~ev od 19. novembra).

Ni{ta mawe nisu interesantni i neki drugi ugovoreni rokovi. Tako je, na primer, za 12,5 kilometara autoputa Ub–Lajkovac na pravcu Beograd – ju`ni Jadran ugovoren rok izgradwe od 16 meseci, za 3,9 kilometra Batajni~ke petqe na obilaznici oko Beograda 730 dana (radovi kre}u na prole}e), za deonicu od 6,1 ki lo me ta ra Do ba nov ci–Ba taj ni ca 730 da na (ra di }e „[trabag”).

R. Dautovi}

doma}instava je prvi put kupilo trgova~ku marku, a od wih je 88 odsto to ponovilo, rekao je Sin|eli}, precizuraju}i da je snaga trgova~ke marke najja~a u prehrambenom sektoru.

– One sad posustaju, a situaciju mo`e promeniti jedino „Lidl” ako po~ne da posluje u Srbiji – smatra on.

Menaxerka istra`ivawa Jo va na Du ki}-Va si} je rekla da gra|ani masovno odustaju od velikih kupovina, koje sebi ne mogu da priu{te, tako da prose~na srpska kupovina iznosi 4.000 dinara, pri ~emu asortiman nije bitan jer svi mawe-vi{e nude istu robu.

Ke{ kao sredstvo pla}awa gubi zna~aj, aktuelni su krediti, kartice i ponovo ~ekovi koji ~ine vi{e od 40 odsto pla}awa u trgovini.

Na skupu je istaknuto da je situacija na tr`i{tu posledica zamrznutih plata i penzija u prote-

kloj godini i pove}ane nezaposlenosti, iako je rast BDP-a iznosio 1,5 posto, {to je suprotno od Hrvatske, koja je posledwe dve godine u recesiji, ali se nezaposlenost sporije pove}avala, a plate blago rasle.

Sin|eli} je ukazao na to da i ove godine plate ne}e rasti iznad stope inflacije, {to zna~i da }e pove}awa u startu biti obezvre|ena pa se ne mo`e ra~unati na ve-

}i promet na tr`i{tu. Posebno zabriwava velika nezaposlenost jer se samo pro{le godine broj zaposlenih smawio za 400.000, a taj broj, po wegovim re~ima, nije pridodat onom postoje}em na zvani~noj evidenciji.

On je dodao da smo ipak u predizbornoj godini, pa se mo`e o~ekivati pove}an pritisak na vlast za pove}awe zarada, {to bi moglo o`iveti trgovinu.

S. G.

NELIKVIDNOST PREDUZE]A NE LE^E SUBVENCIONISANI KREDITI

Blo ki ra ne fir me du gu ju 2,2 mi li jar de evra Nelikvidnost srpske privrede je ogromna, a vi{e od 14.000 preduze}a ima blokirane ra~une. Wihova dugovawa iznose preko 163 milijarde dinara. U problemima nisu samo preduze}a ve} i preduzetnici. U blokadi su, recimo, 39.422 radwe. Kada se wihove dospele a neizmirene obaveze saberu s dugovima preduze}a, dobija se suma od 227 milijardi dinara ili oko 2,2 milijarde evra.

Ovaj problem dobro je poznat nadle`nima u Vladi Srbije. U antikriznom paketu za ovu godinu, a za ubla`avawe posledica globalne krize, je 700 miliona dinara zajmova za likvidnost privrede. Brojka dovoqno govori samo po sebi, a ekonomski stru~wak Si ni {a Osto ji} ka`e da je svaka pomo} dobrodo{la, ali ovo je ipak kap u moru nelikvidnosti srpske privrede.

– Nije kod nas problem u davawu ve} u prevelikim izdvajawima kojima je privreda izlo`ena – ka`e Ostoji}. – Ako `elimo da pomognemo, smawimo uzimawa od privrede. Da bi ona bila likvidna, mora se stvoriti ambijent koji }e joj omogu}iti da bude konkurentna. To zna~i da administrativne procedure treba uprostiti, zahvatawa smawiti i tako privrednicima omogu}iti da ispune sve obaveze i ostvare bar minimalni profit.

Dok ~ekaju da se uslovi poboq{aju, privrednici se hvata-

Te{ko vra}awe kredita Problem je u tome {to privrednici te{ko vra}aju banakama i prispele obaveze za uzete kredite. Tako podaci Kreditnog biroa govore da je posledweg dana pro{le godine u docwi bilo 10,3 odsto du`nika. ju za slamku. U ovom slu~aju to je kredit za likvidnost. Bankari ka`u da je tra`wa za subvencionisanim kreditima i pro{le godine bila velika te o~ekuju da }e tako biti i ove. Kod zajmova za likvidnost subvencije dr`ave iznose 3,5 odsto. Kamata }e biti ekvivalentna referentnoj stopi Narodne banke Srbije i sada iznosi 12 posto. Zajmovi se daju na godinu dana, a uslov je da korisnik u tom periodu ne otpu{ta radnike.

Preduze}a su bila najvi{e zainteresovana za kratkoro~ne

dinarske kredite za likvidnost.

Jedna od banaka koja je i pro{le i ove godine u~estvovala u antikriznom programu Vlade je Inteza. Ona zahteve za 2011. ve} prima. U skladu s Vladinom uredbom, maksimalni iznosi za finansirawe teku}e likvidnosti su ve}i. Sada je to za preduzetnike tri miliona dinara, za mala preduze}a deset miliona, za sredwa 80 i velika 300 miliona.

– Iskustva iz prethodnih godina nam pokazuje da ovaj vid kreditirawa zna~ajno poma`e privredi. Efekti iz 2010. su do-

bri. Zato smo odlu~ili da i ove godine pomognemo privredncima – ka`e ~lan Izvr{nog odbora i direktor divizije za poslovawe s privredom u banci Dar ko Po po vi}. – Tokom pro{le godine plasirali smo 340 miliona evra privredi a ~etvrtinu tog plasmana ~inili su subvencionisani krediti. Na{ iznos ujedno predstvaqa i ~etvrtinu ukupno plasiranih subvencionisanih kredita privredi.

Ova banka odobrava i kredite za izvozne poslove, a oni su u skladu s Uredbom indeksirani.

Privrednicima ostaje da stanu u red za ove zajmove. Makar i mala pomo} boqa je od nikave.

Posebno kada se zna da su subvencije ove godine u odnosu na prethodnu znatno smawene jer je lane bruto rast privrede bio 1,5 posto, i to je ozna~ilo po~etak ekonomskog oporavka. Ukoliko se ostvare prognoze za ovu godinu i ako pomenuta stopa rasta bude tri posto, najavqeno je povla~ewe dr`ave iz programa subvencija i prepu{tawe ovog posla uslovima koji va`e na bankarskom tr`i{tu. D. Vujo{evi}

02. 02. 2011.

1.328,58323

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Imlek, Beograd

19,40

1.600

387.200

BAS, Beograd

13,66

1.381

390.823

Kredi banka, Kragujevac

5,32

1.900

1.900

\erdap turist, Kladovo

4,65

900

81.000

4,12 Promena %

430 Cena

33.970 Promet

Globos osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom Agroba~ka, Ba~ka Topola

-12,00

1.584

17.424

Impol Seval, Sevojno

-11,58

840

39.480

Neoplanta, Novi Sad

-11,41

233

32.620

Politika, Beograd BB Minakva, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-8,77

104

34.478

-4,23 Promena %

6.800 Cena

20.400 Promet

NIS, Novi Sad

-0,20

490

39.325.588

Soja protein, Be~ej

-0,40

1.000

2.620.740

Dijamant, Zrewanin Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Neoplanta, Novi Sad

0,00

9.900

BELEX 15 (747,98 0,55)

Promet

396.000

0,22

3.234

71.155

-11,41

233

32.620

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,86

288

2.560.032

Komercijalna banka, Beograd

-0,43

30.005

4.860.750

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

991

1.214.569

Agrobanka, Beograd

2,89

8.723

18.563.529

Imlek, Beograd

0,29

2.075

103.763

Soja protein, Be~ej

-0,40

1.000

2.620.740

Univerzal banka, Beograd

3,19

5.016

702.300

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.485

0,00

Privredna banka, Beograd

-0,15

685

684.910

Tigar, Pirot

0,96

736

5.150

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,22

3.234

71.155

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.650

0,00

Alfa plam, Vrawe

-1,25

8.295

2.811.850

Veterinarski zavod, Subotica

0,16

625

18.750

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik MMF STI@E SLEDE]E NEDEQE

5

GR^KI OTE IPAK PRODAJE SVOJIH 20 ODSTO AKCIJA U MTS-u

Sr bi ji od Te le ko ma sa mo 840 mi li o na evra

Kon tro la srp skog bu ye ta

Me |u na rod ni mo ne tar ni fond ne o~e ku je da }e to kom po se te we go ve mi si je Sr bi ji, idu }e ne de qe, bi ti ika kvih ve }ih pro ble ma u ve zi s po sled wom re vi zi jom po sto je }eg stend-baj aran `ma na, re ~e no je Ta nju gu u se di {tu MMF-a u Va {ing to nu.

Mi si ja MMF bo ra vi }e u Be o- gra du od 10. do 23. fe bru a ra, u okvi ru po sled we, sed me re vi zi je stend-baj aran `ma na sa Sr bi jom, ko ji is ti ~e u apri lu. Po {to je Sr bi ja is pu ni la sve zah te ve MMF-a i u skla du s wi ma usvo ji la bu xet za 2011. go di nu, to kom po se te mi si je naj vi {e raz go vo ra bi }e o pri ho di ma bu xe ta, od no sno fi nan si ra wu bu xet skog de fi ci ta, da li }e to bi ti pri ho di ma od pri va ti za ci je ili za du `i va wem, is ti ~u u MMF-u.

Ne o~e ku ju se pro ble mi, sve }e to bi ti u re du, re ~e no je u MMF-u, uz pod se }a we na to da su naj va `ni je stva ri ve za ne za aran `man za vr {e ne kra jem pro {le go di ne. Bord iz vr {nih di rek to ra MMF-a je ta da odo brio {e stu re vi zi ju, ko jom je Sr bi ji sta vqe no na ras po la ga we 373 mi li o na evra. Pr vo bit ni 15me se~ ni stand-baj aran `man Sr bi ji je odo bren u ja nu a ru 2009, u iz no su od 409,5 mi li o na evra, a u ma ju iste go di ne pro du `en je na jo{ go di nu da na i uve }an na oko tri mi li jar de evra, ra di po dr {ke Vla di nom eko nom skom pro gra mu u vre me ka da je uti caj svet ske eko nom ske kri ze bio ja ~i od o~e ki va nog. To kom po se te bi }e re ~i i o no voj in sti tu ci ji – fi skal nom ve }u, ko je tre ba da kon tro li {e ka ko se tro {i no vac iz bu xe ta. ^la no ve tog no vog ne za vi snog te la tre ba da po tvr di Skup {ti na, Sr bi ji }e ima ti bo qu kon tro lu tro {e wa pa ra.

Ten de ri po za ko nu?

– Mi ni star stvo za Na ci o nal ni in ve sti ci o ni plan ne spro vo di ten de re za in fra struk tur ne pro jek te na osno vu in te re sa po je di nih pred u ze }a ve} is kqu ~i vo u skla du sa za ko nom – iz ja vi la je ju ~e mi ni star ka Ve ri ca Ka la no vi}.

Od go va ra ju }i na ot pu `be di rek tor ke pro jek tant skog pred u ze }a „Ge o put” Mi li ce Trf ko vi} da je u iz grad wi auto pu te va u Sr bi ji pri sut na ko rup ci ja, Ve ri ca Ka la no vi} je re kla Ta nju gu da „mo `e da raz u me da ne ko ima li~ ne ili in te re se pred u ze }a i da kao ne ko ko vo di ra ~u na o re a li za ci ji pro je ka ta NIP-a i tro {e wu bu xe ta Sr bi je mo ra da ra di po za ko nu i utvr |e nim pro ce du ra ma”.

Vla da Sr bi je }e pro da ti 31 od sto ak ci ja Te le ko ma od ukup no 58,5 od sto ak ci ja ko je dr `a va ima u tom pred u ze }u, po tvr |e no je ju ~e u Vla di.

Od lu ka je do ne ta po sle zva ni~ nog oba ve {te wa gr~ ke kom pa ni je OTE da `e li da pro da svoj udeo od 20 od sto ak ci ja u Te le ko mu. Bord di rek to ra OTE-a je 26. ja nu a ra od lu ~io da u po stup ku pro da je ve -

sto, a biv {im i sa da {wim rad ni ci ma 6,5 od sto. Ako pro da ja Te le ko ma bu de uspe {na, dr `a vi }e u vla sni {tvu osta ti 27,5 od sto ak ci ja tog pred u ze }a, a za pro da ju pa ke ta od 31 od sto ak ci ja po mi ni mal noj ce ni pri hod re pu bli~ kog bu xe ta }e bi ti pu ni ji 840 mi li o- na evra.

Rok za do sta vqa we po nu da za ku po vi nu ve }in skog pa ke ta Te le -

ko ma isti~e 21. marta. Za kupovinu Telekoma zainteresovane su kompanije „Doj~e telekom„, „Frans telekom„, Telekom „Austrija„, „Amerika movil”, „Veder investments„ i „Turksel„ i „Vimpelkom„. Ako stigne vi{e ponuda, aukcija }e biti organizovana pred TV-kamerama, a novi ve}inski vlasnik Telekoma bi}e kompanija koja ponudi najvi{u

Ma da se ovih da na mno gi pri pre ma ju da {traj ku ju jer ve ru ju da se u „te snom” srp skom bu xe tu za ovu go di nu mo `e na }i ko ji di nar vi {e i za wih, so ci jal na sli ka Sr bi je je za pra vo po ra `a va ju }a.

Pro {la go di na po ka za la je svo je naj ru `ni je li ce, {to zbog sop stve nih sla bo sti i ne mo }i kre a- to ra eko nom ske po li ti ke ove dr `a ve, {to zbog svet ske eko nom ske kri ze, jer je na we nom kra ju po sta lo ja sno da je za sa mo dve go di ne bez po sla osta lo 260.000 rad ni ka.

Na i me, od sep tem bra 2008. do istog me se ca pro {le go di ne broj za po sle nih u Sr bi ji sma wio se s 1.992.904 na 1.774.589 onih ko ji ima ju rad no me sto. Eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko vi}, ko ji je za be le `io broj za po sle nih u Sr bi ji i to po de lat no sti ma, kon sta tu je da se sa da ja sno vi di trend ko ji je za po ~eo jo{ pre dve de ce ni je, a to je da pa da broj rad ni ka u pri vre di a ra ste u van pri vre di. Po we go voj ra ~u ni ci, u pri vre di Sr bi je tre nut no je za po sle no 929.316 qu di, a naj ve }i pad za po sle no sti be le `i pre ra |i va~ ka in du stri ja, u ko joj je za sa mo po sled we dve go di ne bez po sla osta lo ~ak 60.066 rad ni ka.

Ve li ki pad za po sle no sti be le `e i gra |e vi nar stvo – za dve go di ne ma we je 11.997 za po sle nih, tr go vi na na ve li ko i ma lo, gde je 12.561 rad nik u pro te kle dve go di ne ostao bez po sla, ho te li i re sto ra ni, gde je istu sud bi nu do `i ve lo 2.853, za tim sa o bra }aj i skla di {te we, gde je bez rad ne kri `i ce za dve go di ne osta lo 3.765 rad ni ka...

ni ja po slo va }e pod ime nom „Cen tro {tam pa”. „Cen tro pro i zvod” je ju ~e sa op {tio da je ku po vi na „[tam pe” u skla du sa stra te {kim raz voj nim pla no vi ma te kom pa ni je da pro {i ri de lat nost na oblast ko ja ima do bar eko nom ski po ten ci jal.

Di rek tor „Cen tro pro i zvo da” Ne ma wa Po pov re kao je da }e na kon us po sta vqa wa kon tro le u „[tam pi” od re di ti ula ga wa i da qe po slov ne po te ze, is ti ~u }i da je „Cen tro pro i zvod” do sa da u raz voj ulo `io vi {e od 30 mi li o na evra.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,9840

104,0650

106,4580

101,6710

Australija

dolar

1

74,6476

76,1710

77,9229

74,4191

Kanada

dolar

1

74,7789

76,3050

78,0600

74,5500

Danska

kruna

1

13,6793

13,9585

14,2795

13,6375

Norve{ka

kruna

1

12,9094

13,1729

13,4759

12,8699

[vedska

kruna

1

11,5019

11,7366

12,0065

11,4667

[vajcarska

franak

1

78,5818

80,1855

82,0298

78,3412

V. Britanija

funta

1

119,6850

122,1270

124,9360

119,3190

SAD

dolar

1

73,9064

75,4147

77,1492

73,6802

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 2. 2011. godine

Siva ekonomija U isto vre me, ako su ta~ ni po da ci Mi la na Kne `e vi }a iz Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a, tre nut no su blo ki ra ne fir me u ko ji ma ra di 104.205 rad ni ka. Ka da bi oni do bi li me se~ no ba rem 200 evra na ime za ra de, za to bi tre ba lo obez be di ti 20.841.000 evra, {to je znat no ma we ne go da im dr `a va is pla }u je ot prem ni ne i {a qe ih na Bi ro ra da gde }e jo{ go di nu ili dve do bi ja ti me se~ nu na dok na du za ne za po sle nost u istom iz no su. Kne `e vi} iz no si ra ~u ni cu da je dr `a va sva ke go di ne na gu bit ku naj ma we tri mi li jar de evra ko je pro gu ta si va eko no mi ja, {to je vi {e stru ko vi {e od nov ca ko ji je po tre ban da bi rad ni ci do bi li rad no me sto i pla tu od 200 evra, s ko jom ne bi `i ve li luk su zno ali bi mo gli pre hra ni ti po ro di cu i ose ti ti da `i ve u so ci jal no od go vor noj dr `a vi.

U isto ve me, broj za po sle nih u van pri vred nim de lat no sti ma je po ras tao, a naj ve }i rast pro te kle go di ne za be le `en je u po slo vi ma sa ne kret ni na ma, i to za 9.060 rad ni ka. Po ve }ao se i broj za po sle nih u obra zo va wu, za 3.497 no vo za po sle nih, ta ko da je sva ka pri ~a o ra ci o na li za ci ji i po tre bi u{te de u ovoj de lat no -

sti pa la u vo du, a ujed no se tu mo gu i tra `i ti od go vo ri na pi ta we za {to i po red po ve }a nog bu xe ta za pro sve tu u ovoj go di ni ne ma nov ca za ve }e po ve }a we pla ta.

Na kra ju pro {le go di ne, po po da ci ma Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, bi lo je ne za po sle no 729.520 li ca. U isto vre me, na spi sku Fon da za pen zij sko i in -

cenu. U slu~aju da stigne samo jedna ponuda, bi}e vo|eni direktni pregovori s tom kompanijom.

Ceo posao oko prodaje akcija Telekoma Srbija trebalo bi da bude zavr{en do kraja leta jer je najmawe od ~etiri do pet meseci potrebno da budu}i kupac obezbedi svu potrebnu dokumentaciju i dozvole i da uplati novac.

SMAWEN PLATNI DEFICIT

Za dve go di ne bez po sla osta lo 260.000 rad ni ka

„Cen tro pro i zvo du” pro dat la nac ki o ska Ne ma~ ka me dij ska gru pa ci ja VAC pro da la je la nac ki o ska u Sr bi ji „[tam pa si stem” be o grad skom pred u ze }u „Cen tro pro i zvod”, sa op {tio je ju ~e VAC. U sa op {te wu se na vo di da je ugo vor o pro da ji „[tam pa si ste ma” pot pi san 2. fe bru a ra u Ese nu, gde je se di {te kom pa ni je VAC, i do da je da je do go vo re no da ku po pro daj na ce na osta ne po slov na taj na. VAC je sa op {tio da je pro da ja „[tam pa si ste ma” deo stra te gi je te kom pa ni je da se po ste pe no po vu ~e iz Sr bi je. No va kom pa -

}in skog ude la u Te le ko mu pro da svo je vla sni {tvo u toj kom pa ni ji po mi ni mal noj ce ni ko ju je utvr di la Vla da Sr bi je. Vla da Sr bi je je od re di la da mi ni mal na po ~et na ce na za pro da ju 51 od sto ak ci ja Te le ko ma bu de 1,4 mi li jar du evra.

Dr `a va Sr bi ja u Te le ko mu ima vla sni {tvo od 58,5 od sto, OTE je vla snik 20 od sto ak ci ja, gra |a ni ma je bes plat no po de qe no 15 od -

NEZAPOSLENOST JE RAK-RANA SRPSKE EKONOMIJE

VAC NASTAVIO POVLA^EWE IZ SRBIJE

Zemqa

petak4.februar2011.

va lid sko osi gu ra we bi lo je 1.622.538 pen zi o ne ra. Zbir onih ko ji ne ma ju po sao i onih ko ji ~e ka ju da im se iz po re za na za ra de za po sle nih i uz ve li ki do da tak iz dr `av ne ka se re dov no is pla }u ju me se~ ne pri na dle `o sti da le ko pre va zi la zi broj onih ko ji da nas u Sr bi ji ima ju rad no me sto.

Na i me, 1.795.775 li ca te {ko mo `e re {a va ti i naj o snov ni je pro ble me za ~ak 2.352.058, ko li ko se do bi je ka da se sa be ru oni bez po sla i pen zi o ne ri. Da kle, oni ko ji ne ra de, bi lo za to {to ne ma ju gde, bi lo za to {to su svoj rad ni vek od ra di li. Je di ni spas – i to sva ka ko ni je ot kri va we to ple vo de – je ste no vo za po {qa va we.

Pro sta ra ~u ni ca ka `e: da je u pro te klih de set go di na, od ka da se pri ~a o bo qem `i vo tu, za po sle no sa mo ovih 260.000 rad ni ka, ko li ko ih je za dve go di ne zbog eko nom ske kri ze osta lo bez po sla, i da im je is pla }i va na pla ta od 200 evra me se~ no, oni bi za ra di li 52.000.000 evra, a na taj iz nos bi dr `a va uze la po rez i do pri no se pa bi tim nov cem mo gla ser vi si ra ti sve svo je dr `av ne slu `be, ali i pen zi o ne re. Ume sto to ga, u Sr bi ji se sa mo evi den ti ra ju ne za po sle ni, kon sta tu je se da je to rak-ra na na {e eko no mi je i da na pret ka i bo qit ka ne }e bi ti dok se to ne re {i, a za pra vo se ne po vla ~e po te zi ko ji bi do re {e wa do ve li. Da je to ta ko, po tvr |u je i ~i we ni ca da tre nut no dr `a va ne na pla }u je po rez na do dat nu vred nost od ~ak 26.000 pred u ze }a ko ja su „is pa la” iz si ste ma pla }a wa. Q. Male{evi}

Ma wak 2,47 mi li jar de do la ra

De fi cit te ku }ih tran sak ci ja plat nog bi lan sa Sr bi je za pe riod od ja nu a ra do no vem bra 2010. go di ne iz no sio je 2,47 mi li jar de do la ra, {to je 4,2 od sto ma we ne go u istom pe ri o du 2009, ob ja vi la je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. Sma we wu de fi ci ta u po sma tra nom pe ri o du naj vi {e je do pri neo di na mi ~an rast iz vo za ro be i uslu ga.

Uku pan ne to pri liv di rekt nih stra nih in ve sti ci ja za pr vih je da na est me se ci 2010. iz no sio je 1,03 mi li jar du do la ra, {to pred sta vqa pad od 31 od sto u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne.

Bi l ans raz m e n e uslu g a s ino stran stvom od ja nu a ra do no vem bra 2010. go di ne bio je po zi ti van. Ostva ren je su fi cit od 21,6 mi lion do la ra, pri ~e mu je iz voz iz no sio 3,15 mi li jar de do la ra, a uvoz 3,13 mi li jar de, {to zna ~i da je po kri ve n ost uvo z a iz v o z om bi l a 100,7 po sto.

Na blag opo ra vak bi lan sa uslu ga Sr bi je uka zu ju po da ci po ko ji ma je od ja nu a ra do no vem bra 2010. go di ne evi den ti ran ne {to di na mi~ ni ji rast iz vo za ne go rast uvo za u od no su na isti pe riod 2009, od no sno iz voz je po ve }an je dan po sto, a uvoz 0,1 po sto.

VE]A DR@AVNA POTRO[WA SIGURNO GURA INFLACIJU

Po ve }a we pla ta ima vi so ku ce nu?

– Sva ko po ve }a we jav ne po tro {we u Sr bi ji ima }e uti caj na rast ce na – iz ja vio je ju ~e sa rad nik In sti tu ta za tr `i {na is tra `i va wa Sa {a \o go vi}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da }e sva ki ustu pak bu xet skim ko ri sni ci ma – pro sve ti, zdrav stvu, po li ci ji, kul tu ri – u bi lo ko jem pro cen tu, po ve }a ti jav nu po tro {wu, {to }e uti ca ti na rast in fla ci je.

On je oce nio da bi se in fla ci ja u ovoj go di ni, op ti mi sti~ ki gle da no, mo gla kre ta ti oko osam po sto, dok je re al no o~e ki va ti pri bli `no pro {lo go di {wi ni vo od 10,3 po sto.

– Osim ak ci zne po li ti ke Vla de i od lu ka o po sku pqe wu pro iz vo da i uslu ga pod we nom in ge ren ci jom, ra sta ce na si ro vi na i re pro ma te ri ja la na svet skom tr `i {tu, de pre ci ja ci je do ma }e va lu te, u ovoj go di ni tre ba ra ~u na ti s jo{ jed nim fak to rom uti ca ja na raz voj in fla tor nih to ko va u srp skoj eko no mi ji, a to je tra `wa – uka zao je \o go vi}.

On je pod se tio na to da je naj ve }i deo pri vred ni ka pri li kom de fi ni sa wa svo je ce nov ne po li ti ke za 2011. ra ~u nao s bar dva pro cen ta vi {om in fla ci jom ne -

Sva ki ustu pak bu yet skim ko ri sni ci ma – pro sve ti, zdrav stvu, po li ci ji, kul tu ri – u bi lo ko jem pro cen tu, po ve }a }e jav nu po tro {wu, {to }e uti ca ti na rast in fla ci je go {to je pro jek ci ja Na rod ne ban ke Sr bi je – 4,5 po sto plus-mi nus 1,5 od sto. \o go vi} je do dao da }e NBS za o {tri ti kre dit no-mo ne tar nu

po li ti ku pre ko po ve }a wa re fe rent ne ka mat ne sto pe ili po ve }a wa oba ve zne re zer ve, {to }e de vi zni kurs sta vi ti u funk ci ju sta bi li za ci o nog si dra pre ma in -

fla ci o nim to ko vi ma u ze mqi.

Po we go vim re ~i ma, ta ko se mo `e uti ca ti sa mo na amor ti zo va we de lo va wa fak to ra tra `we na in fla ci ju, ali ne i na pot pu no smi ri va we.

– Ve }a kon tro la in fla ci je pod ra zu me va re {a va we struk tur nih pro ble ma u pri vre di, a to ni je po sao NBS-a, ne go Vla de – ka zao je \o go vi}.

On je do dao da je an ke ta IZIT-a, ra |e na na uzor ku od 200 pred u ze }a, po ka za la da ~ak 70 od sto pri vred ni ka u pr vom kvar ta lu 2011. ra ~u na s ra stom ce na, dok u na red nih {est me se ci na to ra ~u na 49 od sto pri vre de. In fla ci o na o~e ki va wa su naj na gla {e ni ja u sek to ru si ro vi na, re pro ma te ri ja la i ro be {i ro ke po tro {we.

Osvr nuv {i se na na ja vqe no za du `i va we dr `a ve kod ko mer ci jal nih ba na ka, \o go vi} je is ta kao da to po ka zu je u ka kvoj je si tu a ci ji dr `a va kad je pri nu |e na na to da se za du `u je pod ta kvim uslo vi ma.

– Za du `i va we dr `a ve u de vi za ma go vo ri da ni ban ke ne ma ju po ve re wa u dr `a vu pa im je po treb na de vi zna kla u zu la da se obez be de – do dao je on...

6

dru[tvo

petak4.februar2011.

dnevnik

[TRAJK POLICIJE

[TRAJK PROSVETARA

Vla da: Zah te vi sin di ka ta ne re al ni Vla da Sr bi je je je din stve na u oce ni da je po lo `aj za po sle nih u jav nom sek to ru te `ak, ali i da su zah te vi sin di ka ta sa da ne re al ni, jer tre nut na eko nom ska si tu a ci ja u ze mqi ne do zvo qa va da se ti zah te vi is pu ne, sa op {te no je po sle si no} ne sed ni ce Vla de.

Vla da je sprem na da sa sin di ka ti ma na sta vi raz go vo re o una p re | e w u po l o ` a j a za p o -

sle nih u pro sve ti, kao i sa sin di ka ti ma osta lih za po sle nih u jav nom sek to ru, u skla du sa kre ta wem eko nom ske si tu a ci j e u ze m qi na k on pr v og kvar ta la ove go di ne. Vla da je isto v re m e n o oce n i l a da je {trajk jed nog bro ja pro svet nih rad ni ka do veo do ozbiq nog po re me }a ja na stav nog pro ce s a u tre } i n i sred w ih i osnov nih {ko la.

Ina ~e, mi ni star obra zo va wa @ar ko Ob ra do vi} je i ju ~e po no vio da do dat ne ~e ti ri mi li jar de za pla te pro sve ta ra u bu xe tu ne po sto je, da je iz ja va mi ni star ke fi nan si ja Di a ne Dra gu ti no vi} po gre {no pro tu ma ~e na i da su sin di ka ti shva ti li da su te ~e ti ri mi li jar de go to va stvar, a mi ni star ka je re kla da je to li ki pri hod mo gu} u bu xe tu, ali da }e se to zna ti tek u apri lu.

ZBIRKE ZA PRIPREMU MALE MATURE U PRODAJI

Pred osma ci ma 680 za da ta ka – Zbir ke s 330 za da ta ka iz ma te - va, ali ta ko |e u skla du sa {kol - na po mo }i pri iz ra di zbir ki na ma ti ke i 350 iz ma ter weg je zi ka za skim gra di vom. ma |ar skom, ru mun skom, slo va~ kom, pri pre mu za vr {nog is pi ta na kra U obe zbir ke za da ci su gru pi sa - ru sin skom i hr vat skom je zi ku. ju osnov nog {ko lo va wa su u pro da - ni pre ma ni vo i ma zna wa, ta ko da Ovo go di {wa no vi na je da su od ji i mo gu se ku pi ti ili na ru ~i ti u po sto je za da ci za osnov ni, sred wi ju ~e zbir ke za da ta ka do stup ne i na “Pro svet nom pre gle du” – re kao je i na pred ni ni vo. Po red to ga, da ti saj to vi ma Mi ni star stva pro sve te na ju ~e ra {noj kon fe ren ci ji za no - su i pri me ri za da ta ka za deo te sta i Za vo da za vred no va we kva li te ta vi na re mi ni star pro sve te pro fe - ko ji }e sa dr `a ti no ve, neo bja vqe - obra zo va wa i vas pi ta wa, ta ko da je sor dr @ar ko Ob ra do vi}. – Zbir ke ne za dat ke, re {e wa za da ta ka i li - u skla du s tim sma wen i ovo go di na srp skom i jo{ se dam je {wi {tam pa ni ti zi ka na ci o nal nih ma wi ra` pa je, ma da ima na smo iz da li na vre me, oko 80.000 osma ka i U obe zbirke zadaci su grupisani prema ta ko da }e u na red na ~e ti svi }e mo ra ti da po nivoima znawa, tako da postoje zadaci ri me se ca, do ju na, ka da }e la `u ma lu ma tu ru, za osnovni, sredwi i napredni nivo po la ga ti za vr {ni is pit, {tam pa no po 50.000 osma ci sti }i da ove za pri me ra ka zbir ki dat ke pro ve `ba ju i do bro na srp skom i po se pri pre me. sta obra zov nih stan dar da ko ji se 9.000 na je zi ci ma na ci o nal nih ma Mi ni star je pod se tio na to da }e is pi tu ju za da ci ma na za vr {nom is - wi na. Me |u tim, mi ni star pro sve te na ovo go di {wem is pi tu u ju nu na pi tu. Po mo} nik mi ni stra @e li - je obe }ao da }e, uko li ko bu de po te sto vi ma iz oba pred me ta bi ti mir Po pov pod se tio je na to da su treb no, zbir ke bi ti do {tam pa ne, po lo vi na za da ta ka iz ovih zbir ki, na stav ni ci du `ni da u na red nim ta ko da ni je dan osmak ne }e osta ti ~e tvr ti na }e ta ko |e bi ti iz wih, me se ci ma pri pre ma ju u~e ni ke za bez wih. ali s pro me we nim nu me ri~ kim po la ga we za vr {nog is pi ta, dok se Ce na ovo go di {wih zbir ki ista vred no sti ma za ma te ma ti~ ke za dat - di rek tor Za vo da za vred no va we je kao i la ne, to jest 210 di na ra ko ke, ili re do sle dom po nu |e nih od - kva li te ta obra zo va wa i vas pi ta wa {ta zbir ka iz srp skog, od no sno ma go vo ra za one iz ma ter weg je zi ka, Dra gan Ba ni ~e vi} po seb no za hva - ter weg je zi ka, a 130 di na ra iz ma dok }e ~e tvr ti na za da ta ka bi ti no - lio Pe da go {kom za vo du Voj vo di ne te ma ti ke.

D. Deve~erski

SLAVOQUB EPIFANI] PRVA POTPUNO SLEPA OSOBA NA VRHU RTWA

Sa mo ne bo je gra ni ca Kad u ~o ve ku buk ti `e qa, mo gu }e je sve da u~i ni. Do ka zao je to ovih da na i Sla vo qub Epi fa ni} iz Zre wa ni na, pr va pot pu no sle pa oso ba ko ja je u zim skim uslo vi ma osvo ji la jed nu od naj te `ih pla ni na u Sr bi ji, po pev {i se na vrh Rt wa vi sok 1.565 me ta ra. Epi fa ni} se u ovu avan tu ru oti snuo kao u~e snik pe to dnev nog pla ni nar skog kam pa za oso be s in va li di te tom, ko ji su or ga ni zo va li Sa vez za sport in va li da Sr bi je i be o grad ski Klub eks trem nih spor to va “Po zi tiv”, pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva spor ta i omla di ne. Ovaj Zre wa ni nac, po znat me |u su gra |a ni ma po to me {to se ni ka da ne pre da je, go di na ma se, u okvi ru Sport skog udru `e wa in va li da, ba vi atle ti kom, pli va wem i bo ri la~ kim spor to vi ma. Osim to ga, Sla vo qub je i dr `av ni pr vak u ba ca wu ko pqa i ku gle, i dr `av ni vi ce {am pion u ba ca wu di ska u ka te go ri ji in va li da. Ve li da se to po ka za lo kao dra go ce no pri we go vom pr vom pla ni nar skom is ku stvu.

– Ose }aj je ne ve ro va tan, ma da ni je bi lo la ko, na ro ~i to u ovim zim skim uslo vi ma. Pri pre me su tra ja le pet da na, i to na sa mom Rt wu. Na pre da va wi ma u pla ni nar skom do mu do bi li smo de taq na uput stva, a ima li smo i po ka zne ve `be o ve zi va wu pla ni nar skih ~vo ro va, pe wa wu i po na {a wu na pla ni ni. Va zduh je bio o{tar, a na

„Pozitiv” razmi{qa pozitivno Pla ni nar ski kamp za oso be s in va li di te tom or ga ni zo vao je tim be o grad skog Klu ba eks trem nih spor to va “Po zi tiv”, ko ji je 2008. go di ne po mo gao Da ni je li Jo va no vi} da po sta ne pr va `e na in va lid ko ja se po pe la na naj vi {e vr ho ve Evro pe i Ju `ne Ame ri ke. Klub “Po zi tiv” za la `e se za pro mo vi sa we zdra vog na ~i na `i vo ta i jed na kih pra va me |u qu di ma. sa mom vr hu nas je do ~e kao sna `an ve tar. Ali, svi smo ose ti li ne ve ro vat no za do voq stvo na kon te {kog uspo na jer smo po be di li i pla ni nu i se be – is pri ~ao je Epi fa ni}, o ~i jem pod vi gu ovih da na ja vqa ju go to vo svi do ma }i me di ji, a ko ga je pla ni nar ska pu sto lo vi na pod sta kla na to da ve} raz mi {qa o no vom po du hva tu.

Uz Epi fa ni }a, ko ji je osle peo 1997. go di ne, od ukup no pet na est u~e sni ka kam pa, na vrh Rt wa, uz po mo} stru~ nog ti ma, po pe li su se i Mi li ja Bje ki} ko ji je sla bo vid, za tim Vu ki ca Alim pi} s o{te }e nim slu hom i Zlat ko Ru dic ki, ko ji ima o{te }e we slu ha i re kon struk ci ju ko le na. @. Balaban

Dva na est hi qa da po pred me tu Ma tu ran ti za in te re so va ni da se upi {u u pr vu go di nu stu di ja me di ci ne, sto ma to lo gi je, far ma ci je, zdrav stve ne ne ge, spe ci jal ne re ha bi li ta ci je, spe ci jal ne edu ka ci je i me di cin ske re ha bi li ta ci je u 2010/11. na Me di cin skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du mo }i }e na ovom fa kul te tu po ha |a tiu pri prem nu na sta vu za po la ga we pri jem nog is pi ta.

Ce na pri pre ma je 24.000 di na ra, od no sno 12.000 po pred me tu, a no vac se upla }u je na `i ro-ra ~un Me di cin skog fa kul te ta.

Na sta va iz bi o lo gi je, he mi je i ma te ma ti ke odr `a va }e se ne de qom, to kom 15 sed mi ca, od 27. fe bru a ra do 12. ju na, a po la zni ci }e na kra ju re {a va ti prob ni test. Na isti na ~in bi }e or ga ni zo va na i pri prem na

na sta va iz zdrav stve ne ne ge i psi ho lo gi je, uko li ko se pri ja vi do vo qan broj kan di da ta. S po la zni ci ma }e ra di ti is ku sni pro fe so ri bi o lo gi je, he mi je, ma te ma ti ke, zdrav stve ne ne ge i psi ho lo gi je. Kan di da ti }e sva ke ne de qe ima ti ~a so ve iz oba pred me ta ko ja se po la `u na pri jem nom za od go va ra ju }i stu dij ski pro gram. Na pri mer, za stu di je me di ci ne i sto ma to lo gi je po la `e se bi o lo gi ja i he mi ja, pa }e ma tu ran ti ko ji `e le da upi {u ove stu di je sva ke ne de qe od 9 do 11.30 sa ti ima ti he mi ju, a po sle po lu sat ne pa u ze, u istom am fi te a tru, ra di }e bi o lo gi ju od 12 do 14.30 ~a so va. U istim ter mi ni ma, ali u dru gom am fi te a- tru i}i }e zdrav stve na ne ga, pa ma te ma ti ka (ko ja se, uz he mi ju, po la `e na pri jem nom za far ma ci ju). V. ^.

Da nas se na sta vqa ju pre go vo ri Pre go vo ri pred stav ni ka Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je s nad le `ni ma u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va ni su da li re zul ta te, ta ko da se za kon ska ob u sta va ra da ~la no va tog sin di ka ta na sta vi la.

– Na sa stan ku s nad le `ni ma iz ka bi ne ta mi ni stra unu tra {wih po slo va, ko jem je pri su stvo vao i di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}, ni smo po sti gli spo ra zum o pre ki du {traj ka – re kao je pred stav nik sin di ka ta Ve li mir Bar bu lov.

On je iz ja vio da }e raz go vo ri s nad le `ni ma bi ti na sta vqe ni

U Beogradu primetan {trajk saobra}ajaca

da nas, ba{ kao i za kon ska ob u sta va ra da. Bar bu lov je do dao da o~e ku je da }e se za po sle ni u po li ci ji, ko ji su an ga `o va ni u dru goj sme ni, pri dru `i ti {traj ku, uz uva `a va we spe ci fi~ nih uslo va za rad po li ci je.

I policija u Sremu {trajkuje Zbog {traj ka za po sle nih u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va, {al ter ske slu `be i sa o bra }aj ci na pod ru~ ju Sre ma ju ~e ni su ra di li, a kri mi na li sti~ ka po li ci ja se u okvi ru mi ni mu ma pro ce sa ra da ba vi la sa mo te {kim kri vi~ nim de li ma. [trajk se, po re ~i ma pred sed ni ce Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je u Srem skoj Mi tro vi ci i pred sed ni ce [traj ka~ kog od bo ra Sne `a ne Bre `wak-Fi li po vi}, to kom ju ~e ra {weg da na {i rio me |u za po sle ni ma bez ob zi ra na sin di kal nu pri pad nost, ta ko da je od ~e tr de se tak po li ca ja ca ko ji su za po ~e li {trajk u [i du, sa mo de set u ~lan stvu NSP-a.

– U to ku je i ‘’be li {trajk‘’ po li ci je na gra ni~ nim pre la zi ma. On pod ra zu me va de taq nu kon tro lu put ni ka. Po na {im in for ma ci ja ma, na gra ni~ nim pre la zi ma u Sre mu do po dne va ipak ni je bi lo ve li kih gu `vi pa ni na Ba trov ci ma kao naj ve }em pre la zu – ka za la nam je Sne `a na Bre `wak-Fi li po vi}.

S. L.

Na kqu~ nim ra kr sni ca ma u Be o gra du pri met no je od su stvo sa o bra }aj nih po li ca ja ca, ko ji su se pri kqu ~i li {traj ku Ne za vi snog sin d i k a t a po l i c i j e. Sa o bra }a ja ca ne ma, iako su sva ko dnev no bi li tu, na vr lo fre kvent nim ras kr sni ca ma Bu le va ra kra qa Alek san dra i Kne za Mi lo {a, kod „Lon do na”, na Ze le nom ven cu, na Sla vi ji, kao ni na U{}u.

Glav ni zah te vi Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je su po ve }a we za ra da od 40 po sto, opre ma we po l i c ij s kih slu ` be n i k a no vim uni for ma ma i obu }om, pot p i s i v a w e po s e b og ko l ek tiv nog ugo vo ra i iz me ne od re |e nih ~la no va Za ko na o po li ci ji. Po li caj ci ko ji su u {traj ku ne pa tro li ra ju uli ca ma ni ti pred u zi ma ju dru ge pre ven tiv ne ak tiv no sti ve} re a gu ju sa mo u slu ~a ju ugro `a va wa bez bed no sti. Oni ko ji su za du `e ni za rad s gra |a ni ma, od no sno za iz da va we li~ nih do ku me na ta i re gi star skih ta bli ca, po sao oba vqa ju sa mo u hit nim slu ~a je vi ma.

INSTITUT ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE PREZENTOVAO REZULTATE RADA U 2010.

Go di na za po nos

– Za 2010. go di nu mo `e mo re }i }in i na ~el nik Ode qe wa za in va – Pri o ri te ti za ovu go di nu su da je jed na od naj u spe {ni jih od po - ziv nu kar di o lo gi ju prof. dr Ro da qe uvo |e we naj sa vre me ni jih ~et ka ra da na {e usta no ve – iz ja - ber Jung. Ka ko je re ~e no, pro {le kar di o va sku lar nih pro ce du ra, vi la je di rek tor ka In sti tu ta za go di ne u ovoj usta no vi je ho spi ta po ve }a we pro stor nih ka pa ci te ta kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo - li zo va no vi {e od 7.100 pa ci je na bol ni ce i za dr `a va we evrop skog di ne prof. dr Na da ^e mer li}- ta, {to je 35 po sto vi {e ne go u ra ni voa le ~e wa. Ospo so bqa va wem A|i} na kon fe ren ci ji za {tam pu ni jim pe ri o di ma, a ni ka pa ci tet „Ka me ni ce 2”, ko ja bi tre ba lo da u Be o gra du, or ga ni zo va noj po vo - In sti tu ta ni broj za po sle nih ni - bu de za vr {e na ove go di ne, do bi dom uspe {no za vr {e ne 2010. go di - su po ve }a va ni. Na ka te te ri za ci ju }e mo jo{ jed nu mo der no opre mqe ne i na ja ve pla no va ra da u ovoj. – se ~e ka 65 da na, dok se pre pet go - nu sa lu, a ozbiq no ra di mo i na Ima ju }i u vi du da smo u pro te kle di na ~e ka lo dve i po go di ne, a na edu ka ci ji na {ih ka dro va. Ugo vor ~e ti ri go di ne una pre |e o sa rad wi pot pi wem uslo va ra da i ka pa ci sa li smo s Vr ba te ta zna ~aj no do pri ne li som, No vim Be ~e Na kateterizaciju se ~eka 65 dana, dok se pre jom po boq {a wu le ~e wa kar i Zre wa ni pet godina ~ekalo dve i po godine, a na di o va sku lar nih obo qe wa, nom, a u ovoj go di operaciju srca do 85 dana ali i po ve }a wu bro ja le ni na me ra va mo da ~e nih od tih obo qe wa, u ga pot pi {e mo sa na red noj go di ni na me ra svim gra do vi ma u nam je da jo{ vi {e po ve }a mo kva ope ra ci ju sr ca do 85 da na. Hit ni Voj vo di ni. Ova kvi ugo vo ri omo li tet i eko no mi~ nost le ~e wa, da slu ~a je vi se ope ri {u i me di cin - gu }a va ju da pa ci jen ti s in fark uvo di mo naj no vi je me to de le ~e wa ski zbri wa va ju od mah. Sa mo u tom mi o kar da br `e do |u do nas na za sno va ne na do ka zi ma. @e li mo pro {loj go di ni ope ri sa no je in ter ven ci ju, osta ju na In sti tu da u bli skoj bu du} no sti u In sti 1.500 pa ci je na ta, broj ope ri sa nih tut dan-dva, a po sle to ga na sta tu tu bu de ura |e na tran splan ta ci se stal no po ve }a va, a sti `u sve vqa ju le ~e we u svo joj bol ni ci u ja sr ca i uve de na ro bot-hi rur gi ja. te `i bo le sni ci, naj ~e {}e s ko ro - gra do vi ma Voj vo di ne. Na sta vqa O re zul ta ti ma ra da In sti tu ta nar nim bo le sti ma. Ugra |e no je se di gi ta li za ci ja bol ni ce i pri u pro {loj go di ni kao i o pla no dve hi qa de sten to va i im plan ti - me na no vih in for ma ci o nih teh vi ma za na red ni pe riod go vo ri li ra no 400 pejs mej ke ra. Oba vqe no no lo gi ja, a sle di na sta vak or ga ni su i za me nik uprav ni ka Kli ni ke je 20.000 ul tra zvu~ nih pre gle da za ci je stru~ nih, edu ka tiv nih i za kar di o va sku lar nu hi rur gi ju sr ca kao i 40.000 spe ci ja li sti~ - na u~ nih sku po va.

In sti tu ta prof. dr Sve to zar Ni kih pre gle da.

J. Barbuzan

VESTI Zbog du ga osta ju bez zdrav stve ne kwi `i ce Uni j a po s lo d a v a c a Sr b i j e upu t i l a je zah t ev Mi n i s tar stvu fi n an s i j a i Po r e s koj upra vi da pre sta nu da iz da ju re {e wa ko ji ma se od pred u zet ni ca po ro di qa zah te va pla }a we du plih do pri no sa za osi gu ra we to kom po ro diq skog odu su stva, upo zo ra va ju }i na to da je naj ve }a po sle di ca dvo stru kog opo re zi va wa `e na pred u zet ni ca u to me da sve dok ne pla te dug, ko ji se kre }e iz me |u 60.000 i 500.000 di na ra, ne mo gu ove ri ti zdrav stve nu kwi `i cu za se be i de cu.

Uka za no je na to da se u po sled w ih ne k o l i k o me s e c i UPS-u ja v i l o oko 200 `e n a pred u zet ni ca ko ji ma je sti glo re {e we o na pla ti do pri no sa za vre me po ro diq skog bo lo va wa, iako one po za ko nu za to vre me ima ju pra vo na dok na de, ko je se ko ri sti upra vo za pla }a we tih do pri no sa. Di rek tor ka Upra -

ve za rod nu rav no prav nost Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li t i k e Na t a l i j a Mi } u n o v i} uka za la je na to da je prak sa dr `a ve u ovom slu ~a ju u pot pu noj su prot no sti s ci qe vi ma za ko je se za la `e jer, s jed ne stra ne, pro kla mu ju se ci qe vi kao {to su rav no prav nost `e na, wi ho vo eko nom sko osna `i va we i po rast na ta li te ta, dok s dru ge, ova kvim po stup kom dr `a va sve to po ni {ta va i is ka zu je ne ga ti van stav pre ma sve mu to me.

Q. M.

No vi sin di kat zdrav stva tra `i pre go vo re

No vi sin di kat zdrav stva Sr bi je upu tio je pre mi je ru Mir ku Cvet k o vi } u i Mi n i s tar s tvu zdra vqa zah tev za hi tan po ~e tak pre go vo ra ra di po ve }a wa za ra da za po sle ni ma u zdrav stvu.

U sa op {te wu sin di ka ta se is ti ~e da }e, uko li ko hit no ne po~ nu pre go vo ri o po ve }a wu za ra da za p o s le n ih, on po z va ti

svo je ~lan stvo i sve za po sle ne u ovoj obla sti na {trajk i uli~ ne pro te ste. Sin di kat u zah te vu upu }e nom pre mi je ru iz ra `a va ne za do voq stvo ~lan stva i dru gih za po sle nih u zdrav stvu zbog ‘’mi z er n og so c i j al n og, eko nom skog i pro fe si o nal nog po lo `a ja’’.

Grip u na le tu In sti tut za jav no zdra vqe Sr bi je sa op {tio je da je 85 oso ba obo le lo od gri pa, od ko jih je pe to ro u te {kom sta wu i na la ze se u je di ni ci ma in ten ziv ne ne ge. Kod 69 oso ba po tvr |en je vi rus gri pa A-H1N1, kod 11 oso ba vi rus gri pa A-H3N2, kod jed ne oso be vi rus gri pa tip A i kod ~e ti ri oso be vi rus gri pa tip B. U Sr bi ji je re gi stro va no se dam smrt nih slu ~a je va kod ko jih je do ka zan vi rus gri pa, i to kod {est oso ba vi rus gri pa AH1N1, kod jed ne oso be vi rus gri pa tip A, a ra di se o ne vak ci ni sa nim oso ba ma sta rim od 27 do 74 go di ne.

ZA BU DU ]E MA ME ^I JI JE TER MIN MAJ

PO KRET GO RA NA GRA DA

[ko la za trud ni ce Trud ni ce ko je tre ba da se po ro de u ma ju mo gu da se upi {u u [ko lu za trud ni ce Do ma zdra vqa „No vi Sad”, Uli ci Zmaj Og we na Vu ka 19 i u Ru me na~ koj 102. [ko li ca po ~i we u 28. ne de qi trud no }e i tra je sve do po ro |a ja.

Bu du }e maj ke }e, kroz bes plat nu obu ku, na u ~i ti ka ko da se naj bo qe pri pre me da bez stra ha i pa ni ke kre nu da ro de svo je de te, a bi }e pri pre mqe ne i za pr ve ko ra ke ma te rin stva, kao i za pe riod ko ji ih ~e ka po sle po ro -

„Ze le ni te le fon” pri ma no ve vo lon te re

|a ja. Trud ni ce }e, ta ko |e, u~i ti ka ko da do je, kao i {ta da ra de uko li ko se po ja ve pro ble mi zbog do je wa.

Pri ja vqi va we za po ha |a we kur sa je pre ko te le fo na ili li~ nim do la skom. Broj te le fo na u am bu lan ti u Zmaj Og we na Vu ka 19 je 4879 - 580 i 4879 - 574 i pri ja ve su mo gu }e sva kog da na od 7 do 19 ~a so va, a za Ru me na~ ku 102 je 4879 - 309 rad nim da ni ma od 7 do 9 ~a so va, 064/8088 - 177 i 064/8088 - 178 od 7 do 20 ~a so va. I. D.

„Ze le ni te le fon”, jav ni ser vis Po kre ta go ra na gra da, pri mi }e na kon kur su 12 no vih vo lon te ra, a svi sta ri ji od 18 go di na mo gu da se pri ja ve na saj tu www.ze le ni te le fon.eko lo ski cen tar.org, ili li~ no u kan ce la ri ji Po kre ta go ra na, Po zo ri {ni trg 2, sva kog rad nog da na od 8 do 16 ~a so va.Rok za pri ja vu je pe tak, 11. fe bru ar.

Vo lon te ri ko ji bu du iza bra ni pro }i }e dvo dnev nu obu ku, ko ja }e se odr `a ti 19. i 20. fe bru a ra u Srem -

Novosadska petak4.februar2011.

Re al na na u~ na fan ta sti ka

K

ti i s taksi prevozom , pa je jasno da je svakodnevni `ivot u stvari pre`ivqavawe. Istina, pu{ewe je {tetno i ne moramo se vozikati taksijem, jer je zdravije pro{etati, i sve tako redom. Tako|e, mnoge, normalne, stvari sada su „luksuz”, pa tako gledaju}i ~ovek slobodno mo`e da sedne u saksiju i da `ivi samo od zalivawa, ali i voda ko{ta, pogotovo kada qudi nemaju para. Obrni - okreni sve se svodi na isto, plate stoje, cene sprintuju. Realno gledano, skrpiti se od prvog do prvog spada u domen nau~ne fantastike, koju sugra|ani, nekako, pretvaraju u svakodnevni `ivot.

B. Markovi}

Ma li {a ni pra ve „No je vu bar ku” Kre a tiv na ra di o ni ca „Na pra vi mo ar ku, po pu ni mo bar ku”, u okvi ru edu ka tiv nog pro gra ma „^a rob no `i vo tiw sko car stvo”, na me we noj de ci uz ra sta od tri do 10 go di na, odr `a }e se su tra od 11 do 12.30 ~a so va, u Ga le ri ji ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. U okvi ru ra di o ni ce, de ca }e ima ti pri li ku da se upo zna ju sa pri ~om o No je voj bar ki i de li ma u umet no sti ko ja su wom in spi ri sa na, dok }e u kre a tiv nom de lu ra di o ni ce pra vi ti sop stve nu bar ku od re ci kli ra nih i pri rod nih ma te ri ja la. Ra di o ni cu }e vo di ti ku stos Ga le ri je, Sne `a na Mi {i}, za jed no sa sa rad ni ci ma. Sve do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fon 489-9015.

T. L.

Is kqu ~e wa stru je Ka}: od 9 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma od cen tra ka Bu di sa vi. ^or ta nov ci: od 8 do 13 deo vi kend na se qa Ban stol.

V remeploV

„Stra `i lo vo” bri qi ra lo na svo joj pla ni ni April je pre ko re da u{ao u ja nu ar, zbog ~e ga su smu ~ar ska tak mi ~e wa na Fru {koj go ri bi la ot ka za na. Ali vre me se od jed nom upri sto ji lo, pao je sneg do 40 cen ti me ta ra, pa je Pla ni nar sko-smu ~ar ski sa vez Voj vo di ne po `u rio da u ne de qu 4. fe bru a ra 1962. na Po po vi ci pri re di po kra jin sko pr ven stvo u alp skim di sci pli na ma i tr ~a wu na ski ja ma sta zom du goj {est ki lo me ta ra. Mo gao je da u~e stvu je ko je hteo, pa se od oko 2.000 iz let ni ka, ko li ko se to ga da na na {lo na Fru {koj go ri, na star tu po ja vi lo wih oko 200. Me |u wi ma ni je bi la nijed na `e na. Sva pr va me sta u svim di sci pli na ma osvo ji -

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

od velikog broja sugra|ana kai{ je pomeren na posledwu rupicu, jer besparica i svakodnevna poskupqewa ~ine svoje. Najnoviji {amar osiroma{enom narodu udarili su pekari, jer sada za veknu treba izdvojiti 60 dinara, a gde je mleko, jogurt, pavlaka, salama?... Pritom, sada pomiwemo samo stvari koje idu u fri`ider, pa posle u stomak. Kada na to dodamo re`ije, garderobu i neka sitna `ivotna zadovoqstva od dobijene cifre prose~nom gra|aninu zavrti se u glavi. Od {oka, ili od prazwikavog stomaka? Spomenimo i da su, recimo, cene {e}era, uqa, cigareta oti{le gore, isto }e bi-

skim Kar lov ci ma, u Eko lo {kom cen tru Po kre ta go ra na Voj vo di ne. „Ze le ni te le fon” je na stao 2007. go di ne kao re zul tat re gi o nal ne sa rad we Mre `e ze le nih te le fo na Hr vat ske, Po kre ta go ra na, Vo lon ter skog cen tra Voj vo di ne i Po kre ta go ra na Pan ~e va. Da nas se ovaj jav ni ser vis u Sr bi ji pro sti re pod okri qem Po kre ta go ra na No vog Sa da, za sa da na te ri to ri ji Ju `no ba~ kog okru ga.

A. Va.

[TRAJ KA ^LA NO VA NE ZA VI SNOG SIN DI KA TA „PLA VA CA”

Na {al te ri ma po li ci je sa mo in for ma ci je Zbog {traj ka ko ji su po kre nu li ~la no vi Ne za vi snog sin di ka ta po li ci je, deo wih iz sta ni ca iz la zi sa mo na hit ne slu ~a je ve. Zbog ovog pro te sta za tvo re ne su sve tri ve li ke sa le na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog, Bu le va ru oslo bo |e wa i [aj ka {koj uli ci, kao i {al te ri u ne ko li ko sta ni ca.

U pro sto ri ja ma na Bu le va ru oslo bo |e wa ko je slu `e za pod no {e we zah te va i iz da va we no vih pa so {a i li~ nih ka ra ta, na red obi~ no ~e ka ve li ki broj qu di, {to ju ~e ni je bio slu ~aj.

Dve `e ne se de le su za {al te ri ma, a po li cij ski slu `be nik na svom me stu, dok su sve ga tri oso be u{le tra `e }i in for ma ci ju. Sve tri vra }e ne su ku }i uz ob ja {we we da je iz da va we do ku me na ta sto pi ra no zbog {traj ka.

- Do {la sam da iz va dim li~ nu kar tu, ali su mi re kli da ne ra de. Ka da sa pi ta la kad }e po ~e ti, ka za li su da do |em i pro ve rim su tra ili da pra tim ve stina ve la je sred wo {kol ka Bo ja na Ke vi} do da ju }i da ne ma ba{ na me ru da se stal no {e ta go re-do le po Bu le va ru u na di da {al te ri ra de.

Ona ni je bi la je di na ko ja je iz ra zi la ne za do voq stvo po vo dom no vo na sta le si tu a ci je. Su gra |an ka Je le na La zi} po `a li la se ka ko je po hlad no }i mo ra la da do |e s jed no go di {wim si nom.

Tri ben da u CK13 Kon cert ben do va „Aman Za man”, „Fju`n” i „Mo ra na” odr `a }e se ve ~e ras u 22 ~a sa u Omla din skom cen tru CK13, Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 13.

Ben do vi }e na stu pi ti u okvi ru kon kur sa „Co me out and play„ ko ji je or ga ni zo van u ci qu afir ma ci je mla dih ben do va ne za vi sne mu zi~ ke sce ne, a ku po vi nom kar te ko ja ko {ta 100 di na ra po ma `e se da qi na sta vak kon kur sa.

J. Z.

Kon cert Zion crewa

li su ~la no vi Pla ni nar sko-smu ~ar skog dru {tva „Stra `i lo vo” iz Srem skih Kar lo va ca. Istog da na, na po seb nom ori jen ta ci o nom tak mi ~e wu, Kar lov ~a ni su po no vo bi li naj bo qi.

N. C.

Som bor ski re ge bend Zion crew, uz po dr {ku DJ Su per sta ra iz No vog Sa da, na stu pi }e u klu bu Tre ma u SNP-u, u ne de qu, 6. fe bra u a ra, u 21 ~as. Kon cert }e se odr `a ti po vo dom ro |en da na le gen dar nog mu zi ~a ra i pro mo te ra ras ta fa ri jan ske kul tu re, Bo ba Mar li ja.

Kar te po ce ni od 200 di na ra, mo }i }e da se ku pe na ula zu u klub.

T. L.

Fo to: A. Er ski

Re kla je da je ~u la za {trajk pre ko te le vi zi je, ali da se na da la da }e ma kar je dan {al ter ra di ti zbog gra |a na ve ru ju }i da si gur no ima i onih ko ji ma su do ku men ta hit no po treb na.

Po li cij ski slu `be nik ko ji se na la zio u sa li ni je hteo ni {ta da ko men ta ri {e. On je sa mo re kao da ni je dan {al ter ne ra di i da su oni tu sa mo da bi da li in -

for ma ci je o do ku men ti ma, na ~i nu iz ra de, ce na ma i dru go me, ali da je to sve do da ju }i da se sva pi ta wa mo ra ju upu ti ti port pa rol ki no vo sad ske Po li cij ske upra ve Mi le vi To mi}. Ka da smo je na zva li, uz dr `a la se od ko men ta ra tre nut ne si tu a ci je uz opa sku da je sve u ru ka ma Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je.

Gra |a ni ko ji su na me ra va li da ovih da na iz ra |u ju do ku men ta, mo ra }e da se str pe dok se vla sti ne do go vo re sa Sin di ka tom. Ka ko je na ve la u~e ni ca sred we {ko le sa ko jom smo po raz go var li, „ne vre di se ner vi ra ti, jer mi sva ka ko ne mo `e mo ni {ta da u~i ni mo ka da je to ne {to iz van nas.”

A. Je ri ni}

ZBOG RE GRE SA U „ZE LE NI LU”

Za po sle ni spre ma ju ko lek tiv nu tu `bu Sa mo stal ni sin di kat u „Ze le ni lu” po ~eo je da pri ku pqa pot pi se zbog pod no {e wa ko lek tiv ne tu `be su du pro tiv

pred u ze }a zbog ne is pla }e nog re gre sa za pro {lu i pret pro {lu go di nu. Sin di kal ni pred vod nik Qu ba Po po vi} ka `e da

su la ne za po sle ni za re gres tre ba li da do bi ju 80 od sto od pro se~ ne bru to pla te u Sr bi ji, a u 2009. go di ni po 15.000 di na ra.

Iz po slo vod stva fir me ni su ospo ri li dug pre ma rad ni ci ma ali su na gla si li da je re~ o de lu po tra `i va wa, te su ape lo va li na za po sle ne da bu du str pqi vi, jer se tra `i re {e we.

- Tu `ba ma }e se do dat no op te re ti ti po slo va we pred u ze }a po {to }e sin di kat, uko li ko se od lu ~e na to, si gur no do bi ti sud ski spor - pre do ~io je port pa rol JKP „Grad sko ze le ni lo” Ivan No `i ni}. Po ja sni o je da je deo re gre sa od la ne upla }en rad ni ci ma od ju na do sep tem bra, te da su i deo re gre sa iz 2009. za po sle ni ta ko |e pri mi li. Me |u tim, ni je re kao o ko joj su mi nov ca je re~ u oba slu ~a ja.

Z. D.

KLUB DA VA LA CA KR VI „IZVOR NI KLUB 100”

Do ku men ta ci ja za bes pla tan pre voz Klub emi nent nih do bro voq nih da va la ca kr vi „Iz vor ni klub 100” or ga ni zo va }e od 7. do 11. fe bru a ra pri ku pqa we po treb ne do ku men ta ci je za iz ra du go di {wih po ka znih ka ra ta za bes plat no pu to va we u vo zi li ma na grad skim i pri grad skim li ni ja ma. Za ostva ri va we ovog pra va neo p hod no je do ne ti fo to ko pi ju li~ ne kar te, jed nu fo to gra fi ju (kao za li~ nu kar tu, ne sta ri ju od go di nu da na) i 750 di na ra (za iz ra du po ka zne kar te), u Me snu za jed ni cu „Brat stvo - Te lep”, u Uli ci Ila ri o na Ru var ca 18a, rad nim da ni ma od 10 do 12 ~a so va. Na go di {we kar te pra vo ima ju su gra |an ke ko je su 50 i v{e pu ta da ri va le krv, kao i za su gra |a ne ko ji su isto u~i ni li 100 i vi {e pu ta.

I. D.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak4.februar2011.

c m y

8

dnevnik

ME SEC DA NA „ZE LE NOG TE LE FO NA” U KAR LOV CI MA

@al be na ha va ri je i sneg „Ze le ni te le fon” JKP„Be li lo” - 021/68530-40 u Srem skim Kar lov ci ma, na ras po la ga wu je Kar lov ~a ni ma od 1. ja nu a ra sva kog rad nog da na od 8 do 13 sa ti za pri ja vu na ru {a va wa `i vot ne sre di ne i ko mu nal nih pro ble ma. Za me sec da na, ko li ko je u funk ci ji, po sve do ~e wu za po sle nih u „Be li lu”, naj vi {e je slu `io za pri ja vu ko mu nal nih pro ble ma i tra ga we za in for ma ci ja ma iz raz li ~i tih obla sti `i vo ta. S ob zi rom na do ba go -

di ne i vre men ske pri li ke, do sa da su naj ~e {}a pi ta wa bi la u ve zi sa ~i {}e wem uli ca od sne ga i ha va ri ja ma.

U „Be li lu” se na da ju da }e usko ro bi ti za vr {en in ter net stra ni ca pred u ze }a, na ko joj }e gra |a ni ma bi ti ob ja {we no u ko jim si tu a ci ja ma i za {ta mo gu da ko ri ste uslu ge „ze le nog” te le fo na, kao i ko me tre ba da se obra te, jer su ste kli uti sak da to ni je svi ma ja sno. Osim ovog, od No ve go di ne u

Kar lov ci ma po sto ji jo{ je dan na ~in za pri ja vu eko lo {kih u dru gih pro ble ma na te ri to ri ji op {ti ne. Na no vom veb por ta lu op {ti ne (www.srem ski-kar lov ci.org.rs) na la zi se i op ci ja”pri ja va pro ble ma”. Kli kom na to, otva ra se po qe u ko je gra |a ni ano nim no ili pred sta vqa ju }i se, mo gu da opi {u pro ble me. Osim to ga, mo gu i na „Go o gle map” - i ozna ~i ti lo ka ci ju gde se to o ~e mu pi {u, na la zi.

Z. Ml.

JU ^E PRO TE STO VA LI SLA NO BAR CI

Ne da ju {u mu kraj ka na la

DRU [TVO ZA ZA [TI TU @I VO TI WA DO BI LO PRO STOR

Kar lo va~ ki „Hi po” pod kro vom Srem sko kar lo va~ ko Dru {tvo za za {ti tu pra va `i vo ti wa i pri ro de „Hi po” do bi lo je od op {ti ne pro sto ri je za rad. Re~ je o kan ce la ri ji u Uli ci mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 41, ko ju je pre pri va ti za ci je krat ko vre me ko ri sti la Ve te ri nar ska sta ni ca iz No vog Sa da. U ovom pro sto ru }e, ka ko sa zna je mo od pred sed ni ce Dru {tva Je li sa ve -

te Fi li po vi} bi ti or ga ni zo va ne ra di o ni ce, edu ka ci je, vak ci na ci ja pa sa i ma ~a ka pro tiv be sni la i dru gih bo le sti, ste ri li za ci ja i ka stra ci ja. Tu }e gra |a ni mo }i da do bi ju i sa ve te od ve te ri na ra.

Po re ~i ma Fi li po vi }e ve, Dru {tvo bi to kom fe bru a ra tre ba lo da po~ ne da or ga ni zu je za cr ta ne ak tiv no sti.

Z. Ml.

PO SLE OB U STA VE RA DA

Sti gao deo pla te u „No vi tet” Pr vi deo de cem bar ske pla te iz 2010. go di ne ju ~e je sti gao na ra ~u ne za po sle nih u AD” No vi tet” a da nas se o~e ku je i dru gi deo li~ nog do hot ka. Uko li ko upla te bu de bi lo ne }e se {traj ko va ti u po ne de qak ka ko je na ja vio sin di kat „So li dar nost”.

- Prak ti~ no sva ka pla ta u „No vi te tu „je u pro te klih go di nu i vi {e da na bi la iz nu |i va na {traj -

@i te qi Sla ne ba re dva da na pro te stu ju pro tiv se ~e {u me u Pri mor skoj uli ci u ne po sred noj bli zi ni ka na la. [u ma je po sa |e na 1965. go di ne kao si stem od bra ne od po pla va, a ka sni je je po sta la i park ovog kra ja. Pre ma wi ho vim re ~i ma „Vo de Voj vo di ne„ za po ~e le su se ~u pre tri da na ka da su ra do vi kre nu li ka sno uve ~e i tra ja li do sat iza po no }i.

Or ga ni za tor pro te sta Pre drag Dra go je vi} re kao je za „Dnev nik” da je se ~a po ~e la bez ika kve na ja ve, te da o to me ni su bi li oba ve {te ni ni nad le `ni u MZ “Sla na ba ra”.

- Do sad su po se kli oko 300 sta ba la {u me. Uni {ta va ju park ko ji tu po sto ji ve} 40 go di na i u ko jem su gra |a ni Sla ne ba re pla ni ra li da na pra ve {e ta li {te. Na ma je ovo je di ni park ko ji ima mo i sa da }e se to pre tvo ri ti u gra di li {te- ka `e Dra go je vi}.

Ta ko |e sa op {ta va da na ogra |e nom de lu ko ji se kr ~i, ne po sto ji ta bla s

kom - ka `e pred sed nik sin di ka ta „So li dar nost” Mi {a Sta ro vi}.

Ove sed mi ce za po sle ni su bi li pre ki nu li po sao po sle do ru~ ka zbog ka {we wa za ra de i {to im je bi lo hlad no .”No vi tet” ima sop stve ni iz vor to plo te pa je od mah po pre ki du ra da gre ja we po ja ~a no, ali to rad ni ci ma ni je bi lo do voq no da se vra te.

Z. D.

ime nom iz vo |a ~a, pa `i te qi mi sle da je re~ o ne koj mut noj rad wi.

Iz „Vo de Voj vo di ne„, me |u tim, ka `u da se se ~a {u me od vi ja po pla nu i da oni ukla wa ju to po le ko je su sta re pre ko 40 go di na jer su opa sne. Za ove ra do ve ima ju svu do ku men ta ci ju i pro jek te. [u mu se ~e fir ma iz Fu to ga “Ga vri} Pro met” ko ja je po be di la na ten de ru. Pre ma pro jek tu ko ji fi nan si ra Svet ska ban ka, na tom me stu gra di }e se cen tral ni ma ga cin za od la ga we ma te ri ja la za od bra nu od po pla va. Lo ka ci ja za iz grad wu ma ga ci na iza bra na je kao naj bo qa po di men zi ja ma, a na kon za vr {et ka grad we je dan deo }e po no vo bi ti po {u mqen.

A, {to se ti ~e ta ble ko ja obe le `a ra do ve, iz „Vo da Voj vo di ne” sa zna je mo da su uklo we ne zbog pro ble ma sa zna kom i da }e bi ti vra }e na ka da se on ot klo ni. @i te qi Sla ne ba re na ja vqu ju pro te ste i sle de }ih da na.

N. Rad man

Kon ze r va tor ske pri ~e u Ma ti ci Kon zer va tor ske pri ~e bi }e pri re |e ne u pe tak u 18 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske. O kon zer va tor sko - re sta u ra tor skim ra do vi ma na iko ni Isu sa Hri sta na pre sto lu iz srp ske cr kve u Ra cal ma su go vo ri }e Sta ni slav Mi lo {e vi}. Te mu raz ra |u je u okvi ru svog di plom skog ra da na Vi so koj {ko li Srp ske pra vo slav ne cr kve za umet nost i kon ver za ci ju u Be o gra du.

I. D.

VESTI Zbor nik „5. no vem bar – go di na pr va” Pro mo ci ja zbor ni ka „5. no vem bar - go di na pr va” odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca1. Na pred sta vqa wu }e go vo ri ti Sa va Da mja nov, Slo bo dan Vla du {i}, Vla di mir Kec ma no vi}, De jan Sto jiq ko vi} i Mar ko Kr sti}.

J. Z.

„Taj na uspe ha” u MZ „Bi stri ca” Pre da va we i di sku si ja na te mu „Taj na uspe ha” odr `a }e se da nas u 18 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da vi de i in sert iz fil ma „Taj na”, a ulaz je bes pla tan.

J. Z.

Pred sta va za de cu „Ma {to jed” Pred sta va „Ma {to jed„ u re `i ji Bog da na Jan ko vi }a odr `a }e se su tra u 17 ~a so va na sce ni za de cu dram skog ate qea Ve se la kor wa ~a, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Kar te se mo ra ju re z er v i s a t i pu t em saj t a www.ve se la kor nja ca.com ili na te le fon 66-13-328 i ko {ta ju 200 di na ra.

A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS Sra mo ta je da ne mo `e da se otvo ri spo men so ba u Ki sa~ koj uli ci gde su `i e li Mi le va i Al bert Ajn {tajn. Sva ko dnev no do la ze tu ri sti i pi ta ju {to se ne otvo ri ne ki pro stor gde bi do la zi li da pro u ~a va ju de la ko ja su ova dva svet ska na u~ ni ka ov de stvo ri li. Do kle vi {e, ne ma mo vre me na da ~e ka mo.

063/680... * * * Sva ka ~ast ovim kol por te ri ma u tim }u me zi ma bez gre ja wa. Alal im ve ra.

062/1728... * * * Tri pu ta bra vo za pre mi je ra Cvet ko vi }a {to se ti ~e pro sve ta ra. Ima ju si gur ne pla te, to pli obrok, pla }e ne do pri no se i sve po god no sti i si gur no sti i po red sve ga to ga {traj ku ju. Sram ih bi lo. Po sle wih bi svi hte li po ve }a we tre ba im da ti dva po sto kao pen zi o ne ri ma i ni {ta vi {e.

063/7606... * * * Sram vas bi lo pro sve ta ri! Zar pra vi te ek se re, pa ob u sta vqa te pro iz vod wu!

Bli `i se kraj {kol ske go di ne, uve de na ma la ma tu ra, a va ma ma le pla te i dok vam ne da ju ve }e, bri ga vas za sve! Ko me da nas ni su ma le pla te! A ko li ko ima te ne rad nih da na u go di ni! Za me ni te se sa mo ma lo sa me di cin skim oso bqem u bol ni ca ma i {ok so ba ma i ra dom u sme na ma vi ken di ma pra zni ci ma. Zar sa mo oni ima ju eti ku? A va {a?

062/1706... * * * Da li dr `a va Sr bi ja zna bi lo {ta dru go u obra }a wu gra |a ni ma, osim da stal no ne {to pre ti?! Da nas }e mo vam ote ti ovo, a su tra ono, pa ta ko u ne do gled. U „Dnev -

065/47-66-452

O Ajn {taj nu ni tra ga ni ku“ @iv ko Ma ka ri}, grad ski fi nans ka `e: „Ko ne pla ti mi lom, po rez }e pla ti ti si lom”! S’po {to va wem!

063/523... * * * Otvo re no pi smo za Nov ku Mo ji} iz de mo graf skog bi gla si lo: Na ta li tet pa da ra di jo{ jed no ga za ko na.

Ka ko? Pa pro baj te po di }i kre dit za in vin du al nu iz grad wu du go ro~ ni, hi po te kar ni. Ve ro vat no }e vam po ka za ti za kon na ko ji se po zi va ju, ko ji gla si u u me sti ma is pod 50.000 sta nov ni ka ne pre po ru ~u je se kre dit. Ulo `i te pa re, vre me, ne do bi je te kre dit i do bi je te od go vor. Ra di fak to ra ri zi ka ste od bi je ni.

064/2491... * * * U No vo sad skim raz gled ni ca ma je da to krat ko oba ve {te we o psi ma lu ta li ca ma i ko li ko su gra |a na ugri zli za krat ko vre me sa mo u Adi ca ma. Za {to se ne ob ja vi ko li ko je do sa da gra |a na tu `i lo grad i ko li ko }e wih do bi ti od {te tu, a ko li ko ih je

do bi lo. Tre ba gra |a ne oba ve sti ti da ima ju pra vo da tu `e, jer je vlast kri va za pse lu ta li ce. Pa sa da da na rod zna gde od la ze we go ve pa re. A ne }e psi ugri sti ni kog od na {ih vla sto dr `a ca, wih i wi ho vu de cu ~e ka ju {o fe ri.

A nas nek ju re. Ko mu nal nu po li ci ju smo do bi li, a ona je pred Bo `i} ju ri la ba be oko „Ro di }a” na No vom na se qu zbog pro da je po se ja nog `i ta. Mo gli bi i oni da po ku pe pse, kad ve} do bi ja ju pla tu.

064/1685... * * * Mi ni star ka fi nan si ja iz ja vi la da se mo gu na }i pa re za pro sve ta re. [ta je sa oni ma ko ji me se ci ma ne do bi ja ju pla te, in va li di ma, zdrav stvom ...

Dr skost je to {to tra `e, u po re |e wu na dru ge pro fe si je, ka da se zna da wi hov rad ni dan tra je pet ~a so va dnev no, a ima ju let wi i zim ski ras pust. Dr `a va }e i u ovom slu ~a ju bi ti ne ko me maj ka a ve }i ni ma }e ha. 063/1901... * * * (Ne)dra gi po li ti ~a ri, mo li mo vas, ne moj te do zvo li ti da se u na {oj bo gom da -

toj Sr bi ji, de si ne {to sli~ no kao u Tu ni su, Egip tu... U pa met. Po vu ci te se sa mi. Kraj we je vre me! Str pqe wu gra |a na je do {ao kraj!!!

063/7665... * * * Na `a lost, sla `em se da ova vlast tre ba da ode. Tu ga je, ako tre ba da je ru {i ve} opro ba na eki pa.

064/2170... * * * Po dr `a vam Mir ~i }a za pri ku pqa we pot pi sa za [e {e qa. Zbog iz gle da gra da pa ro le pi {i te na pla ka ta ma, a ne po zi do vi ma, to ni je le po.

064/2952... * * * Uvek, sva kog pr vog u me se cu ista pri ~a, pen zi o ne ri sa mo stal ci (pri vat ni ci ) mo ra ju da ~e ka ju dva, tri da na od pr vog u me se cu, a dok ni su (na sil no ) fu zi o ni sa ni sa dru {tve nim sek to rom, do bi ja li su pen zi je dan pre pr vog, ali pr vog ga rant.

064/4210... * * * Ka ko je tek u dik ta tor skim ze mqa ma, ako je kod nas de mo kra ti ja?

064/5172... * * * Ho }e li ve} jed nom ne ko re }i, Mi ni star stvo pro sve te ili ti sin di kal ci, ko li ko iz no si ta pla ta za ko ju tra `e po ve }a we? Ko li ko sam raz u meo, pla te „ma le” u~i te qi ma i pro fe so ri ma, a rad no vre me im ~e ti ri do pet sa ti dnev no. Tet ki ce }e se sa mo o~e {a ti za par sto ti na di na ra, ako im {trajk upa li.

064/1751...

ZA LI HE IZ MA GA CI NA GRAD SKE KA FA NE DO BI ]E NAJ SI RO MA [NI JI

Spens da ro vao na rod nu ku hi wu Di rek tor Spen sa @iv ko Po pov po se tio je ju ~e ma ga cin Cr ve nog kr sta i u ime pred u ze }a uru ~io hra nu po me nu toj or ga ni za ci ji ko ja }e bi ti pro sle |e na na rod noj ku hi wi za spre ma we obro ka naj u gro `e ni jim su gra |a ni ma. Ove na mir ni ce su, u stva ri, pre o sta le za li he iz ma ga ci na Grad ske ka fa ne na Spen su ko ja je ne dav no za tvo re na.

- Sve za li he hra ne ko je smo ima li od lu ~i li smo da pre da mo Cr ve nom kr stu ka ko bi smo bar ma lo po mo gli qu di ma ko ji ma je po mo} neo p hod na. Ov de ima po vr }a, vo }a, smr znu te hra ne i su ho me sna tih pro iz vo da, ~i ja je

Fo to: A. Er ski

SPO O OSO BA MA SA IN TE LEK TU AL NIM PO TE [KO ]A MA

Sa mo je stan pra va po mo}

Kvar tov ni od bor GO Srp skog po kre ta ob no ve ape lu je na Grad da pro na |e sred stva i omo gu }i otva ra we ku }a (sta no va) za oso be sa in te lek tu al nim po te {ko }a ma, ka ko bi oni uz po mo} i po dr {ku, mo gli da se ukqu ~e u dru {tvo, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je odr `a noj u SPO-u. ^la ni ca pred sed ni {tva Kvar tov nog od bo ra Cen tar - sta ri grad GO SPO Sa ra No va ko vi} is ta kla je da oso be sa in te lek tu al nim po te {ko }a ma ima ju ve li ke po tre be u stva ra wu uslo va za no r ma lan `i vot.

- Za po ~e tak mo gao bi da se obez be di i opre mi je dan stan i u sa rad wi sa Na ci o nal nom slu `bom za za po {qa va we ob u ~e qu di ko ji }e bi ti stru~ na po dr {ka i po mo}, ka ko bi oso be sa po te {ko }a ma, uz nad zor po ~e le sa mo stal no `i ve ti - re kla je No va ko vi}.

Po sto je }i in sti tu ci o nal ni si ste mi za {ti te stva ra ju za vi snost i gu bi tak kon tro le nad sop stve nim `i vo tom, a oso be sa in va li di te tom apo stro fi ra ne su i u Stra te gi ji za sma we we si ro ma {tva kao ka te go ri ja sta nov ni ka ko ja se na la zi na do woj le stvi ci si ro ma {tva. A. L.

petak4.februar2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Ma gi ka” En yi Sejy

vred nost oko 130.000 di na ra re kao je Po pov.

- Hva la ru ko vod stvu Spen sa {to je od lu ~i lo da na ovaj na ~in po mog ne na rod nu ku hi wu Cr ve nog kr sta ko ja u ovom tre nut ku ima 1.000 ko ri sni ka. Od to ga ima 600 qu di ko ji sva ki dan do bi ja ju ku va ni obrok, i 400 oso ba ko je `i ve u pri grad skim na se qi ma, a ko je do bi ja ju lan~ pa ke te. Ovo }e sva ka ko do pri ne ti po boq {a wu kva li te ta na {ih obro ka u ku hi wi do dao je se kre tar Cr ve nog kr sta No vog Sa da Stra hi wa Go be qi}.

B. M.

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Ma gi ka” En xi Sejx.

Re~ iz da va ~a: Uz bu dqiv, ne za bo ra van i za ba van na sta vak pri ~e o Sep ti mu su Hi pu. Ka da Saj las Hip otvo ri za pe ~a }e nu so bu Tvr |a ve na slo bo du }e po be }i avet kra qi ce ko ja je `i ve la pre pet sto ti na go di na. Avet kra qi ce Etel dre de je opa sna i u`a sna isto ko li ko je ona bi la za `i vo ta i ne na me ra va da se pro me ni. Wen |a vol ski plan je da po da ri se bi ve~ ni `i vot, a to zah te va `r tvo va we Xe ne i Sep ti mu sa i ve li ko ume }e slav nog al he mi ~a ra Mar se lu sa Pa ja. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a -

Pa raf za no ve ra do ve na ba ze nu

Na te zga ma ra stu ce ne

pqa. Fe bru ar ni je do neo ni ka kvo po boq {a we, si tu a ci ja jo{ go ra.

Po red to ga {to se na te zga ma mo `e pro na }i sa mo {est vr sta vo }a, ce ne su jo{ vi {e ne go pro {log me se ca. Ta ko ba na ne ko {ta ju 130 VO ]E

CE NA (din/kg)

di na ra po ki lo gra mu, ja bu ke do sti `u ce nu i do 60 di na ra po ki lo gra mu, a po sku pe la je i kor pi ca ki vi ja, ko ja sa da iz no si 90 di na ra.

Je di no su na ran xe po jef ti ni le, i to za 5 di na ra, te sa da sta ju 65 di na ra po ki lo gra mu. Kod po vr }a je sli~ na si tu a ci ja, ka da su u pi ta wu po sku pqe wa pa su ta ko po sku pe li krom pir, luk, {ar ga re pa, ku pus, pra zi luk. Po nu da je ta ko |e sla bi ja u od no su na pro {li me sec.

Pro dav ci su i da qe ne za do voq ni i o~e ku ju jo{ go ru si tu a ci ju u od no su na pro {li me sec zbog svih tih po sku pqe wa, ko ja prav da ju ra stom ce na u na bav ci. Sve je po sku pe lo, pa ta ko i pi ja ca. Mu {te ri je od ma hu ju ru kom i ne go du ju, to su i o~e ki va li. Ku pu ju naj ~e {}e na ran xe i krom pir.

T. L. PO VR ]E

CE NA (din/kg)

ba na ne

130

krom pir

60

na ran ye

65

luk

50

100

{ar ga re pa

60

man da ri ne ja bu ke ki vi (kor pi ca)

40-60

ku pus

40

90

pa suq

200

per {un

100

cve kla

50

pra zi luk (ve za)

60

pa ra dajz

220

ki se li ku pus

100

VESTI Pre da va we o Ser ge ju Pa ra ya no vu Pre da va we po sve }e no `i vo tu i de lu pro sla vqe nog jer men skog re `i se ra Ser ge ja Pa ra xa no va odr `a }e se u po ne de qak u 17 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru no vo sad ske Aka de mi je umet no sti. O re `i se ru }e go vo ri ti di rek tor Mu ze ja "Ser gej Pa ra xa nov" iz Je re va na, Sar gsjan Za ven. Mul ti me di jal ni cen tar na la zi se u Uli ci \u re Jak {i }a 7. Ina ~e, iz lo `ba "Ka le i do skop Ser ge ja Pa ra xa no -

va" mo `e da se po gle da do ne de qe u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Du nav ska 37.

J. Z.

Pe {a ~e we od Pa ra go va Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo "@e le zni ~ar" u ne de qu, 6. fe bru a ra, or ga ni zu je pe {a ~e we od Pa ra go va pre ko Zma jev ca, Sta rih Le di na ca, Po po vi ce do Pa ra go va. Sta za je du ga oko 16 ki lo me ta ra a po la zak je u 8.50 sa ti is pred @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 72.

A. L.

ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

NA SPEN SU DA NAS UGO VOR O PLI VA LI [TU NA OTVO RE NOM

PI JA^ NA VA GA: FE BRU AR TE @I OD JA NU A RA

Ko na~ no je pro {ao ja nu ar, naj du `i me sec u go di ni. Pi ja ce su zbog mno go broj nih tro {ko va ko je no se pra zni ci bi le sla bo po se }e ne, a po nu da pro da va ca bi la je ni kad si ro ma {ni ja. I ~i ni se, sku -

9

Fo to: R. Hayi}

Ugo vor o gra |e vin sko za nat skim ra do vi ma na otvo re nom ba ze nu Spen sa, za pr vu fa zu dru gog de la po sla, bi }e pot pi san da nas u SPC "Voj vo di na". Po sao }e ra di ti pred u ze }a "Pro jek to mon ta `a" iz Be o gra da i "Gra di teq NS" iz No vog Sa da. Pod se }a mo, pr vu fa zu ovog ve li kog po sla fi nan s i r a Mi n i s tar s tvo za sport i omla di nu vla de Sr bi je , a dru gu Grad No vi Sad. Na otvo re nom ba ze nu Spen sa u to ku je ina ~e pr va fa za po sla, ko ja je na krat ko pre ki nu ta zbog ni skih tem pe ra tu ra. Ovaj deo ra do va pod ra zu me va ra do ve u pod ba zen skom pro s to r u, po s ta v qa w e ma {in skih in sta la ci ja za pro iz vod wu vo de, a sa pr vim le pim da ni ma tre ba da usle di pra `we we ba ze na, re pa ra ci ja i hi d ro i z o l a c i j a {koq k e, po sta vqa we ce vi i hi dro i zo la ci je. Na kon to ga sle di, ve} po me nu ta, pr va fa za dru gog de la ra do va ko ja pod ra zu me va gra |e vin ske ra do ve, po ve zi va we ba ze na i tri bi na i po sta vqa we elek tro in sta la ci ja. Ka ko je ra ni je na ja vqe no, o~e ku je se da }e ba zen bi ti skroz go tov do 1. ju la.

B. M.

MA DA JE KRI ZA, @E TVA NI JE LO [A

Bil bor di grad skoj ka si do no se 15 mi li o na Xi nov ski bil bor di ko ji su po sta vqe ni po svim de lo vi ma gra da, kao i pa noi i zi do vi u No vom Sa du sve ~e {}e su me sta na ko ji ma se mo gu pro ~i ta ti raz li ~i te po ru ke li~ ne pri ro de. Po sta lo je uobi ~a je no da se ~e stit ka za ro |en dan, iz ja va qu ba vi, mol be za opro {taj, pa i pro sid be upu }u ju na ova kav na ~in.

Ko li ko god ovo iz gle da lo sim p a t i~ n o, a ko l i k o gods dru ge stra ne pri ti ska la kri za, pa bil bor di “la i ci ma”po sma tra ~i ma” ~e sto de lu ju ne do voq no is ko ri {}e no - grad ima ko r i s ti od to g a. ^lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} ka `e za na{ list da grad od ko mu nal ne tak se sa mo od bil bo dra, go di {we ima oko 15 mi li o na di na ra.

- Bil bor di su po sta li na ~in ko mu ni ka ci je, pa se po sta vqa ju na pro met na me sta, skre }u pa `wu, pod se }a ju i upu }u ju na ak ci ju. Ce na ova kvog ogla {a va wa je ne {to ma wa od te le vi zij skog, ali se sma tra sku pim me di jem – is ti ~e Ma ka ri}.

No ve lo ka ci je bil bor da se po s ta v qa j u sva k o d nev n o, jer mar ke tin {ki stru~ wa ci ka `u da ovaj vid ogla {a va wa ima po na vqa ju }i efe kat, ta ko da su po god ni za kom pa ni je ko je ula ze na tr `i {te i `e le da se {to pre sa zna za wih.

Grad ska ad mi ni stra ci ja, od na pla te ko mu nal ne tak se za po s ta v qa w e bil b or d a pu n i grad s ku ka s u. Dnev n a tak s a iz no si 220 di na ra za pr vu zo nu, dok je naj jef ti ni je za ~e tvr tu zo nu i sta je 110 di na ra na dan. Me sto za po sta vqa we pla ka ta je 3.000 di na ra go di {we i to je no va tak sa. Glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja k o v qev ka ` e za na{ list da po sta vqa we bil bor da kon tro li {u dve grad ske in spek ci je - ko mu nal na i sa o bra }aj na. Ko mu nal na kon tro li {e na fa sad nom de lu, dok sa o b ra } aj n a kon t ro l i { e u put nom po ja su.

- U No vom Sa du bil bor de uglav nim po sta vqa jed na fir ma ko ja se tim ba vi go di na ma, i oni za sve bil bor de pla }a ju ko m u n al n u tak s u na go d i {wem ni vou. Tre nut no ima mo

i ne ko li ko bil bor da ko ji su u ob ra di, a ko ji mo ra ju da bu du po sta vqe ni u skla du s ela bo -

ra tom o po sta vqa wu bil bor da - ob ja {wa va Ja ko vqev.

Q. Na to {e vi}

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

petak4.februar2011.

„ФЕСТИВАЛ ПАМЕТИ“ УЗИМА ЗАЛЕТ У ВОЈВОЂАНСКИМ СРЕДИНАМА

Бечејска тројка оверила визу за финале

По бед нич ка еки па Све то сав ског тур ни ра осно ва ца

СВЕ ТО САВ СКИ ТУР НИР ОСНО ВА ЦА У БЕ ЧЕ ЈУ

Гол раз ли ка пре су ди ла

БЕ ЧЕЈ: Традиционални Светосавски турнир основаца бечејске општине у малом фудбалу завршен је тријумфом ученика ОШ „Петефи Шандор“. Иако су им даване најмање шансе после првог круга турнира, ученици тренера Де ја на Ка при ша су на крају освојили велики прелазни пехар.У првом кругу „Север Ђуркић“ је резултатом 2:0 савладао „Шаму Михаљ“ из Бечеја, а идентичним резултатом је „Петефи Шандор“ савладао „Здравко Гложански“ из Радичевића, док је бечејски „Здравко Гложански“ с 10:0 декласирао „Шаму Михаљ“ из Бачког Петровог Села. „Северци“ су у првој утакмици завршног дела турнира победили „Петефи Шандор“ с 2:1, али су у нередној изгубили с минималних 0:1 од најљућих ривала „здравковаца“. Иако су водили с 2:0, „здравковци“ су на крају морали да се помире поразом 2:3 од „петефијеваца“. У затвореном кругу најбољу гол разлику (4:4) имала је екипа „Петефи Шандора“, „Здравко Гложански“ је с 3:3 заузео друго, а „Север Ђуркић“ (2:2) био је трећи. Саветник председника оп-

штине задужен за спорт Го ран Страј нић уручио је победнику велики прелазни пехар, мањи у трајно власништво и комплет златних медаља, „здравковци“ су добили пехар и сребрне медаље, а најмањи пехар и „бронзе“ припале су „северцима“.

- Ако се зна да деца у нашој школи имају најлошије услове за извођење наставе физичке културе, те да никада нису били први на школским турнирима, онда је ово историјски успех за нашу школу, презадовољан је њихов предводник с клупе Дејан Каприш. За најбољег играча турнира проглашен је Ла сло Ма шић из победничке екипе, с четири постигнута гола најефикаснији је „северац“Алек сан дар Гру јић, а за најсигурнијег голмана изабран је „здравковац“ На та ли ел Ба та. На крају истакнимо да је победничка екипа играла у саставу: Арон Шин ко вић, Едвард Бе длег, Ху ба и Ху нар Чер њак, Ла сло Ма шић, Гер гељ Мол нар, Иван и Ср ђан Аћи мов, Ан дор Ба линт и Ри чард Ва штаг, а да је тренер био професор Дејан Каприш. В. Јан ков

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (15,­ 18­ 19,­ 21,­ 22),­ „Upo­znaj­te­ ma­le Fo­ke­ro­ve”­ (17.45,­ 19.45,­ 21.45),­ „Me­ga­um”­ (13.10),­ „Tu­ri­sta” (18.30,20.30),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(13.30),­„Le­to­pi­si­Nar­ni­je:­Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­zo­re­(17.30),­„Tron”­(20.00),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti (13.15,­ 16.00),­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (14.30,16.30),”Grin­ hor­net” (22.30),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (12.30),­ „So­ci­jal­na­ mre­`a”­ (15.20),­ „Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.40),­„Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(13,­15.15),­„Di­le­ma”­(17.15,­19.30,­21.40).

Jadran:­ „^a­rob­ni­ svet­ Pa­je­ Pat­ka”­ (18),­ „[i­{a­we”­ (19.45),­ „Za­me­na„ (21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„Na­tur­ne­ji”­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­„Jo­van­\or­|e­vi}”­„Tru­ba­dur„­(19),­Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”­„Brod­za­lut­ke„­(19.30). novosadsko pozori{te Ve­~e­u­zna­ku­In­di­je­(19).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Bo `i ca Go re wak iz Novog Sada, Dra ga na Pu va ~a iz In|ije, Ja sna Me lich iz Ba~kog Petrovca, Da ra Bo {ko vi} iz Gajdobre i Hu a ni ta [u {wak iz Vajske, DE^AKE: Ma ri ja Ivo vi}, Ma ri ja Mu ~i ba bi}, Ana Stan ko vi}, Gor da na Mi lo je vi}, Sa wa No vi}, Je le na Po pr `en-Dra ga{, Di ja na Du ki} i Je le na \e mrov ski iz Novog Sada, Sa wa @de ro iz Temerina, Sa wa Sta jin iz ^elareva i Ta ma ra Ob ra do vi} iz ^uruga.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Save Vase Mitrovi} (1934) u 9.45 ~asova, Aleksandar Vi}entija Tomi} (1940) u 10.30, Qubomir @ive Mali (1947) u 11.15, Jelica Vojka Tomi} (1929) u 12, Marija Pala Gudeq (1921) u 12.45, Vladimir Vladimira Monarov (1938) u 13.30, Ratko Ivana Do{en (1942) u 14.15 i Vesna Mladena Maji} (1956) u 15 ~asova.

Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Josip Ante Monarov (1941) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 ~asova }e biti sahrawena Kristina Milovana Rajevi} (1925), a na mesnom grobqu u Veterniku u 13 ~asova bi}e sahrawen Mile Petra Popovi} (1957).

БЕЧЕЈ: После Новог Сада, Суботице, Кикинде и Бачке Тополе, атрактивно такмичење под покровитељством Покрајинског секретаријата за образовање по имену „Фестивал памети“ угледало је светлост дана у Бечеју, а већ наредне недеље све ће бити поновљено у Сенти и у још неколико општина у Војводини. Троје првопласираних са сваког од ових такмичења наћи ће се у јуну на завршном финалном такмичењу у Новом Саду, које ће се одржати у Учесници Фестивала памети у Бечеју згради Скупштине АП ВојводиБечејско општинско такмичене.С бечејског такмичења визу за ње окупило је укупно 22 такминовосадско финале извадили су чара. Из Економско-трговинске и Бојана Вулета из Економско-трго- Техничке школе учествовало је винске школе као првопласирана, по осам такмичара, а из редова њен колега из исте школе Никола домаћина Гимназије седам. У Ковачев био је други, а гимнази- име покровитеља учеснике је појалка Мирјана Ћурчин трећа. здравио помоћник покрајинског

Од ове године ФТН и у Инђији

ИНЂИЈА: У Инђији ће ове године почети да ради одељење Факултета техничких наука. Прво велико представљање биће на овогодишњем сајму образовања у Новом Саду, који се одржава од 24. до 26. фебруара. Како истиче председник општине Горан Јешић, акредитација за радодељења је добијена у јулу, што значи у време када је први уписни рок већ прошао, тако да су се Инђијци тек у септембру нашли на тржишту за промоцију факултета. Смерови у Инђији обухватају две

групе. Једна се бави информационо-комуникационом технологијом и софтвером, док се друга група смерова односи на управљање и менаџерске дисциплине од интереса за нашу привреду.

- Ових дана кренуће промоције Факултета техничких наука, департман за информатику промовисаће смер у Инђији, тако да ћемо ове године имати прву генерацију која ће студирати код нас. Ово је једна велика степеница ка унапређењу тржишта радне снаге - рекао је Јешић. С. Л.

telefoni

секретара за образовање Јожеф Кабок, председник највеће потиске општине Петер Кнези је средњошколце поздравио и пожелео им успех, а за троје најуспешнијих најавио је посебне награде, док је директор бечејске Гимназије Миодраг Басарић у име школе домаћина окуражио децу пре почетка атрактивног такмичења. Најзад, пре почетка решавања логичких вештина учеснике је упознао с детаљима Здравко Живковић, изумитељ слагалице „Дорис“, коју је 2009. године амерички специјализовани часопис за рекреативну математику и логичке игре „Гамес“прогласио за најбољу слагалицу године на свету, а која је послужила као основа за такмичење. В. Јанков

До де љен про стор пче ла ри ма АПА ТИН:Општинско веће је дало на коришћење пословни простор у Блоку 112,. згради Ц-6 који је у власништву општине Друштву пчелара „Дунав“ из Апатина. Ово друштво је до пре три године користило просторију у ЗЗ „Снабдевач“ у Апатину, међутим, након приватизације остали су и без тих иако неадекватног простора, а то значи да нису имали где да одржавају састанке и друге активности удружења.

-Ово наше удружење има око 70 чланова који својим активностима повећавају допринос у пољопривреди а тиме и доносе добит широј друштвеној заједници. Простор за активности нам је потребан и како бисмо обучили младе пчеларе, јер верујемо да би део незапослених могло да пронађе себи и својој породици егзистенцију, бавећи се професионално пчераством - рекао је председник апатинског удружења пчелара Ра де Сте ва но вић. Ј. П.

Излаже 14 аутора ЗРЕЊАНИН: У Салону Народног музеја Зрењанин вечерас, у 19 часова, биће отворена изложба радова колектива Академије класичног сликарства из Сремске Каменице. Аутори радова су 14 професора и асистената Академије: Драган Мартиновић, Васа Доловачки, Миле Кулачић, Ненад Станковић, Јелена Секулић-Вољанек, Милан Нешић, Иван Цањар, Ана Машић, Снежана Петровић, Дамјан Мартиновић, Љиљана Видаковић, Владимир Товић, Александар Цвијетино-

вић и Жарко Дринчић. Академија класичног сликарства заснива се на искуствима сачуваним још од периода антике, византије, ренесансе и уметности до почетка 20. века. На њој се изучава сваки елеменат класичног ликовног језика појединачно, и омогућава да вештином, креацијом и идејом настане дело, попут оног које и данас доводи милионе посетилаца у Лувр, Ермитаж, Уфици, Метрополитен, Прадо... Изложба ће бити отворена до 4. марта. Ж. Б.

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik МОДЕРНИЗАЦИЈА УСЛУЖНОГ ЦЕНТРА

Си стем ко ји ре ша ва про бле ме за 48 са ти

КИ КИН ДА: Се ке ра та ри јат за ло кал ну са мо у пра ву и ме ђу оп штин ску са рад њу по др жао је фи нан сиј ски не ко ли ко про је ка та у ки кинд ској оп шти ни - „Ак ци о но пла ни ра ње у слу жби ло кал ног раз во ја“, „Уна пре ђе ње за јед нич ких на сту па ло кал не са мо у пра ве и удру же ња при вред ни ка у ло кал ним, ре ги о нал ним и ме ђу на род ним окви ри ма“, као и „Ефи ка сност 24/7“. По след њим про јек том пла ни ра на је мо дер ни за ци ја у ра ду Услу жног цен тра у Ки кин ди и то уво ђе њем но вих си сте ма. У по се ти ки кинд ској оп шти ни бо ра вио је по кра јин ски се кре тар за ло кал ну са мо у пра ву и ме ђу оп штин ску са рад њу Томислав Стантић. Том при ли ком об и шао је Услу жни цен тар оп шти не Ки кин да, чи ја је мо дер ни за ци ја пред ви ђе на у на ред ном пе ри о ду.

-Уса вр ша ва ње си сте ма 24/7 је сте си стем 48 са ти ко ји је тре нут но у из ра ди и бр зо ће по че ти да ра ди. Јед ним те ле фон ским по зи -

вом или сла њем СМС по ру ке гра ђа ни ће мо ћи да при ја ве про блем би ло да је он ве зан за па пи ро ло ги ју, или за ко му нал ну про бле ма ти ку. У нај кра ћем мо гу ћем ро ку гра ђа ни ће до би ти од го вор, или да је спор ни про блем ре шен или на го ве шта је ка да ће би ти от кло њен ре као је Стан тић. При вла че ње ин ве сти то ра би ло стра них или до ма ћих би ла је цен трал на те ма раз го во ра са пред став ни ци ма ки кинд ске оп шти не. Стан тић је ре као да је убе ђен да ће отва ра ње Цен тра за раз вој и про мо ци ју ко ји се оче ку је уско ро умно го ме по мо ћи раз во ју са ме оп шти не. Чел ни ци ло кал не са мо у пра ве са по кра јин ским се кре та ром раз го ва ра ли су и о ре кон струк ци ји ма ги страл ног пу та Ки кин да-Ба ша ид јер то под руч је од лич но је зас отва ра ње ми ни Ин ду стриј ске зо не ко ја ће по слу жи ти за при вла че ње ин ве сти то ра. А. Ђуран

petak4.februar2011.

ВИДЕО НАДЗОР НА 11 ЛОКАЦИЈА У ГРА ДУ

Во за чи под при смо тром

ВР БАС: У окви ру про јек та „Вр бас – без бе дан град“, на пред лог рад не гру пе од ре ђе но је 11 по тен ци јал них ло ка ци ја за по ста вља ње ви део-над зо ра. На овај на чин мо ћи ће да се пра те са о бра ћај ни пре кр ша ји на свим про мет ни јим ме сти ма и ве ћим рас кр сни ца ма у гра ду, као и на ула зи ма у на се ље но ме сто. Пре ма ре чи ма чла на Оп штин ског ве ћа Александра Крунића овај вид кон тро ле ће у ве ли кој ме ри до при не ти без бед но сти у са о бра ћа ју.

- Стал но сни ма ње са днев но-ноћ ним ка ме ра ма уз мо гућ ност еви ден ти ра ња сва ког пре -

кр ша ја у са о бра ћа ју и да ва ња ве ро до стој не ле ги ти ма ци је за по кре та ње пре кр шај ног по ступ ка про тив ли ца ко ји, ре ци мо, пре ђе пре лаз ка да је упа ље но цр ве но све тло на се ма фо ру. На овај на чин, ви де се сви еле мен ти и сва обе леж ја пре кр ша ја - ре као је Кру нић. Ло ка ци је на ко ји ма је пла ни ра но по ста вља ње ви део над зо ра су рас кр сни це Мар ша ла Ти та и Гу ста ва Кр кле ца, На род ног фрон та и Гу ста ва Кр кле ца, за тим Да ни ла Бо јо ви ћа и Ку цур ског пу та и Ње го ше ве и Ива на Ми лу ти но ви ћа, као и на из ла зи ма из гра да пре ма Бач -

ком До бром По љу и Фе ке ти ћу. Та ко ђе, план је да се ви део над зор по ста ви и код Ви но град ског мо ста, пру жног пре ла за на кул ском пу ту, код Цен тра за фи зич ку кул ту ру „Дра го Јо во вић“ и на Тр гу Ни ко ле Па ши ћа. Пре ма Кру ни ће вим ре чи ма, од ред ба ма за ко на о оба ве зном оси гу ра њу пред ви ђе но је да се је дан део нов ца од ре ги стра ци је мо тор них во зи ла, вра ћа ло кал ним са мо у пра ва ма и упра во ће од тих при хо да би ти фи нан си ра но по ста вља ње ви део над зо ра. Н. Перковић

БЕНЗИНСКА ПУМПА КАО УТОЧИШТЕ ТРОЧЛАНОЈ ПОРОДИЦИ

За јед но у не во љи

ОСНОВАНО УДРУЖЕЊЕ ПОШТОВАЛАЦА ВИНА „МАРКО АУРЕЛИЈЕ ПРОБ“

Вра ћа ње вин ске ло зе у Сир ми јум СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Све сни бо га те тра ди ци је цар ског гра да Сир ми ју ма, гру па ен ту зи ја ста офор ми ла је Удру же ње по што ва ла ца ви на „Мар ко Ауре ли је Проб“, ода ју ћи по част осни ва чу вин ске кул ту ре у Евро пи, и са мом ви ну, као бо жан ском на пит ку.

Иван Татић

Про је кат „Ко лев ка Злат не ло зе“, ко ји удру же ње по што ва ла ца ви на пла ни ра да оства ри, об у хва та не ко ли ко ци ље ва ко ји ће по ди ћи са мо свест Ми тров ча на о гра ду у ко ме жи ве, улеп ша ти га и при ву ћи ту ри сте.

- Сва ка сто па Срем ске Ми тро ви це кри је у се би део бо га тог на сле ђа, а ми да нас ба шти ни мо сво то бо гат ство, не све сни ње го вог по сто ја ња. По што ва о ци ви на ће по ку ша ти да ову не слав ну чи ње ни цу от кло не или ба рем убла же сво јим де ло ва њем. Је дан од пр вих ци ље ва удру же ња је из ра да брон за не ста туе Мар ка Ауре ли ја Про ба

у кла сич ном сти лу, ко ја би тре ба ло да се по ста ви у ужем цен тру гра да. Ово је пи лот про је кат за ка сни ју из ра ду скулп ту ра свих шест рим ских ца ре ва ро ђе них у Сир ми у му – ка же осни вач Удру же ња по што ва ла ца ви на „Мар ко Ауре ли је Проб“ Иван Татић. У пла ну је ор га ни зо ва ње вин ских све ча но сти под на зи вом „Злат ни дан ви на“, на Про бов ро ђен дан, 19. ав гу ста. Ова ин тер на ци о нал на смо тра ви на ра и вин ских струч ња ка би ла би одр жа на у цен т ру гра да и у ком плек су Цар ске па ла те, где би, на штан до ви ма, ви на ри пред ста ви ли сво је про из во де. Ова све ча ност би ла би про пра ће на до дат ним про гра ми ма, ко ји би про мо ви с а ли мла де ства ра о це му зич ких и ли ков них умет но сти, ра ди о ни це за из ра ду аутен тич не рим ске вој не опре ме и на ки та, као и оста ле срод не умет нич ке ства ра о це Ми тро ви це.

- По ред ових, ми има мо и иде ју о ства ра њу „Ко лев ке ви на“, ко ја ће пред ста вља ти вин ски ар хив у ко јем ће се скла ди шти ти ви на из це лог све та и ко ји ће пред ста вља ти свет ску вин ску ба шти ну им пе ра то ра Про ба, ко ји је вин ску ло зу по слао у свет. По сле ско ро осам на ест ве ко ва, про из вод ко ји је одав де по слат у свет, вра ти ће се та мо где је све по че ло, у Сир ми ум, сво ју ко лев ку. Град у ко јем жи ви мо оба ве зу је нас да га учи ни мо леп шим ме стом за жи вот, до стој ном ње го вих цар ских да на - ка же Та тић и до да је да Ми тро ви ца тре ба да ис ко ри сти сво је на сле ђе и кул тур ноисто риј ске по тен ци ја ле у соп стве ну про мо ци ју и про мо ци ју ви на. С. Лапчевић

Улог у за шти ту жи вот не сре ди не

РУ МА: Ка ко је са оп ште но на не дав но одр жа ној сед ни ци Оп штин ског Ве ћа, Ру мља ни би тре ба ло да поч ну да пла ћа ју ме сеч ну на кна ду за уна пре ђе ње жи вот не сре ди не. Ову на кна ду пла ћа ће и фи зич ка и прав на ли ца. Ка ко је об ја сни ла На чел ни ца Оде ље ња за при вре ду и бу џет оп шти не Ру ма, Нада Бегојевић, фи зич ка ли ца пла ћа ће 50 па ра по ква драт ном ме тру стам бе ног про сто ра, док ће прав на ли ца пла ћа ти, у за ви сно сти

од ве ли чи не про сто ра ко јим рас по ла жу, од 1,80 до три ди на ра по ме тру ква драт ном. Ка ко на ла же За кон о за шти ти жи вот не сре ди не, сред ства при ку пље на пу тем ове на кна де мо ра ју се на мен ски ис ко ри сти ти, а пре ма оче ки ва њи ма Оде ље ња за при вре ду и бу џет рум ске Оп шти не, на го ди шњем ни воу, у оп штин ску ка су од ове на кна де тре ба ло би да се ску пи од де вет до де сет ми ли о на ди на ра. С. Л.

11

Оду шци чу ва ју живот

ПА ЛИЋ: Рад ни ци Јав ног пред у зе ћа „Па лић–Лу дош“ по че ли су да пра ве отво ре на за ле ђе ном је зе ру Па лић, ка ко би се очу вао жи ви свет у во ди. Би о лог Благоје Лечић ка же да је на пра вље но око 40 отво ра на око 2,5 ки ло ме тра.

- Раз ма ци из ме ђу оду ша ка из но се око 30 ме та ра и пра ве на по те зу од Ри бље брв на ре до Му шког штран да. На овај на чин се ели ми ни шу штет ни га со ви амо ни јак и угљен-ди ок сид, као и оста ли га со ви из во де. Оду шци су ви дљи во обе ле же ни ус пра вље ним ко ма ди ма ле да.У за ви сно сти од де бљи не ле да, пра ви ће мо оду шке на је зе ру, јер це ла по вр ши на ни је за ле ђе на ис ти че Ле чић. Де бљи на ле да на Па лић ком је зе ру из нос и од пет до де вет цен ти ме та ра, па се и да ље не пре по ру чу је кли за ње по је зе ру. А. А.

Све ви ше пре ло ма Промаја са свих страна, а немају куд

ЗРЕ ЊА НИН: Има ли кра ја по тре сним жи вот ним при ча ма из Зре ња ни на, не ка да јед ног од нај ве ћих ин ду стриј ских цен та ра бив ше Ју го сла ви је? Тек што је јав ност чу ла за суд би ну бес кућ ни ка Драгана Бибина и Сунчице Лопушине, ко ји већ че ти ри го ди не жи ве у на пу ште ном ва го ну, гра дом је, по пут хлад ног ве тра, про стру ја ла вест о

лом огра ђе ном, сме сти ли су два ле жа ја, две гре ја ли це на стру ју, по ли цу и ста ри те ле ви зор. Ода тле не ми чу, јер је ди но та мо мо гу ко ли ко – то ли ко да се згре ју. Та тја на веш пе ре на по љу, у ко ри ту, а о то плој во ди и ка ди са мо са ња ју, јер сем то а ле та са ла ва бо ом, дру гих про сто ри ја за одр жа ва ње лич не хи ги је не не ма ју.

Хране се хлебом и паштетом Бо ри во је Сту па ру шић ка же да пла ту пор ти ра ни је до био две го ди не. Га зда му сва ки дру ги – тре ћи дан ис пла ти по 500 или не што ви ше ди на ра и од то га жи ви тро чла на по ро ди ца.

- Шта ћу са 500 ди на ра? Ку пим хлеб и па ште ту за нас тро је. А, не мо же мо ни то сва ки дан да је де мо – на по ми ње Бо ри во је. тро чла ној фа ми ли ји, ме се ци ма на ста ње ној на на пу ште ној бен зин ској пум пи, на обо ду Зре ња ни на, у бли зи ни Ин ду стри је уља „Ди ја мант”. Не ма ју ћи куд, Татјана Јованов (41), њен бив ши су пруг Боривоје Ступарушић (52) и њи хов че тр на е сто го ди шњи син Борис, уче ник сед мог раз ре да зре ња нин ске Основ не шко ле „9. мај”, скон ча ли су у про сто ри ја ма при ват не бен зин ске пум пе, у ко ји ма ду ва са свих стра на. У јед ном ћо шку, де -

- Сра мо та ме је што де те не мо гу сва ки пут да оку пам кад иде у шко лу, јер се пла шим да не до би је упа лу плу ћа – ка зу је Та тја на. Муж Бо ри во је, од ко га се она сво је вре ме но ра ста ла, већ две го ди не бо ра ви на овој бен зин ској пум пи, на ко јој ра ди као чу вар. По што му га зда ре дов но не ис пла ћу је за ра ду, Бо ри во је је од лу чио да се ов де на ста ни. Ка да је оста ла без кро ва над гла вом, од ав гу ста про шле го ди не, при дру жи ла му се и

Та тја на. Му ка је по но во по ве за ла ово дво је љу ди и њи хо вог сти дљи вог и скром ног си на.

- Би ли смо сву где пре ово га. Док сам има ла по сла, не ка ко смо се и сна ла зи ли за стан. Ра ди ла сам на од ре ђе но вре ме у „Жи то про дук ту”, па као спре ма чи ца по ло ка ли ма, ко но ба ри ца, ишла сам и у Цр ну Го ру… Већ два де сет го ди на имам ре у му, а вид ми је од де тињ ства осла бљен. Не ка да сам мо гла се би да ку пим ори ги нал на о ча ре, сад ни то не мо гу да при у штим – при ча Та тја на. Склуп ча на на ка у чу, ве ли да не мо же по ште но да се згре је. Про ма ја ду ва са свих стра на. И она и син већ ме се ци ма ву ку пре хла ду.

- У Цен тру за со ци јал ни рад ра ни је ни су хте ли да нам да ју по моћ. Ре кли су ми да имам све усло ве за жи вот и да тра жим али мен та ци ју од му жа. Пи та ла сам их ка ко да је пла ћа кад ни он не ма ни ку ћу, ни пла ту. Тра жи ла сам не ки сме штај, од ла зи ла у Град ску упра ву, ни са ма не знам ко ли ко пу та сам из кан це ла ри ја из ла зи ла пла чу ћи. Са да су ми одо бри ли по моћ, не знам ко ли ка ће би ти. Али, си гур на сам да не ће би ти до вољ на да се пре хра ни мо и ску ћи мо – ис ти че Та тја на Јо ва нов. Ж. Балабан

Уче о во ћар ству

Све ви ше обо ле лих од гри па СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Пре ма по да ци ма Цен тра за кон тро лу и пре вен ци ју бо ле сти За во да за јав но здра вље Срем ска Ми тро ви ца, на те ри то ри ји Сре ма број обо ле лих од се зон ског гри па од про шле не де ље по ве ћан је за 149, та ко да је тре нут но ре ги стро ва но 306 па ци је на та. Нај ве ћи број обо ле лих чи не де ца школ ског уз ра ста, чак 140. У Срем ској Ми тро ви ци ре ги стро ва на су 83 па ци јен та, а са мо код јед ног па ци јен та је по тр вр ђен ви рус гри па ти па А (Х1Н1). Иако су че ка о ни це здрав стве них ста ни ца пу не, још увек не ма усло ва за про гла ше ње епи де ми је гри па. Број обо ле лих се из да на у дан по ве ћа ва, па се евен ту ал но про гла ше ње епи де ми је оче ку је од сре ди не фе бру а ра. На чел ни ца Цен тра за кон тро лу и пре вен ци ју бо ле сти За во да за јав но здра вље Снежана Медић ка же да су из цен тра, због по ве ћа ног бро ја обо ле лих, по сла та оба ве ште ња и упу ства свим вр ти ћи ма са те ри то ри је Сре ма, ка ко би се спре чи ло по ве ћа ва ње бро ја обо ле лих. С. Л.

ЗРЕ ЊА НИН: На чел ник Ор то пед ско - тра у ма то ло шког оде ље ња зре ња нин ске Оп ште бол ни це „Др Ђор ђе Јо а но вић” др Миодраг Дамјанов са оп штио је ју че да је по ве ћан број гра ђа на ко ји се ја вља ју на ле кар ске пре гле де због по вре да за до би је них при па ду на сне гу и ле ду. Од про сеч но 35 - 45 пре гле да днев но, ви ше од по ло ви не су пре ло ми, а под јед на ко је за сту пље на ста ри ја и мла ђа по пу ла ци ја.

-На сву сре ћу, ма хом се ра ди о лак шим по вре да ма, ти па пре ло ма руч ја, па и пре ло ма јед ног, ре ђе оба ма ле о лу са скоч ног згло ба. То се ре ша ва у мо мен ту при је ма и па ци јен ти се пу шта ју ку ћи уз кон тро ле. На жа лост, по ве ћан је и број пре ло ма ко ји зах те ва ју хо спи та ли за ци ју, од но сно опе ра тив но ле че ње. Ра ди се нај че шће о пре ло ми ма ку ка (код ста ри јих осо ба), скоч ног згло ба и пот ко ле ни це. Оста ле по вре де су углав ном кон ту зи о не при ро де - уга ну ћа и слич но – ис та кла је порт па рол ка ов да шње бол ни це Маја Сладојевић и до да ла да здрав стве на уста но ва рас по ла же са до вољ ним бро јем по сте ља, да је ка дров ска ор га ни зо ва ност до бра и да се за са да без ве ћих про бле ма ре ша ва ју ова кве си ту а ци је. Ж. Б.

Ре кла ме ока че не на др ве ће

ВР БАС: Не ко ли ко го ди на уна зад вр ба ско ко му нал но пред у зе ће ЈКП „Стан дард“ пред ста вља нај ве ћег гу би та ша ме ђу јав ним пред у зе ћи ма. Ду го ви и по тра жи ва ња ЈКП „Стан дард“, ко ји за по шља ва око 250 рад ни ка, ме ре се де се ти на ма ми ли о на ди на ра, а ве ро ват но у ци љу да се си ту а ци ја по бољ ша, ових да на су на ста бли ма у цен тру Вр ба са осва ну ле „ре кла ме“ овог пред у зе ћа у ко ји ма се гра ђа ни ма пред ста вља ју по греб не услу ге ко је пру жа ЈКП „Стан дард“. Осим што је ова

мар ке тин шка ак ци ја иза зва ла чу ђе ње ве ли ког бро ја Вр ба ша на, ЈКП „Стан дард“ је на овај на чин пре кр шио и од лу ку СО Вр бас по ко јој је за бра ње но ка че ње би ло ка квог ма те ри ја ла на ста бла на јав ним по вр ши на ма. До ду ше ову од лу ку не по шту ју ни гра ђа ни ко ји и да ље на др ве ће ка че умр ли це и огла се, као ни не ке по ли тич ке пар ти је, чи ји се про гла си и пла ка ти и са да мо гу ви де ти на ста бли ма у ко ји ма има на сто ти не зар ђа лих ек сер чи ћа, при ба да ча и рајс не гли. Н. П.

БЕ ЧЕЈ: По љо при вред ни ци нај ве ће по ти ске оп шти не има ју да нас ле пу при ли ку да не што ви ше на у че о во ћар ству. Јер, ло кал на са мо у пра ва је у го сте по зва ла ди рек то ра Де парт ма на за во ћар ство, ви но гра дар ство, хор ти кул ту ру и пеј са жну ар хи тек ту ру По љо при вред ног фа кул те та у Но вом Са ду и пред сед ни ка Дру штва во ћа ра Вој во ди не проф. др Зорана Кесеровића, ко ји ће одр жа ти пре да ва ње на те му: „Во ћар ство шан са по љо при вре де“. Скуп је за ка зан за 11 са ти, у ве ли кој са ли Град ске ку ће. В. Ј.

Про фе со ри и ђа ци да ли крв

СУ БО ТИ ЦА: У су бо тич кој Гим на зи ји „Све то зар Мар ко вић” одр жа на је тра ди ци о нал не ак ци ја до бро вољ ног да ва ња кр ви за сред њо школ це. Крв су да ли и про фе со ри свих сред њих шко ла у Су бо ти ци. За хва љу ју ћи ве ли ком од зи ву, за са да, на трас фу зи о ло шком оде ље њу Оп ште бол ни це у Су бо ти ци има до вољ но за ли ха кр ви. А. А.

12

crna hronika

petak4.februar2011.

dnevnik

LIKVIDACIJA SEN]ANSKOG ADVOKATA MOMIRA LAZI]A JO[ NERASVETQENA

^e ti ri go di ne bez u spe {ne po te re za ubi com POSLE SKRNAVQEWA KRSTOVA U ^URUGU

Osum wi ~en ma lo let ni~ ki tan dem Pro tiv dvo ji ce ma lo let ni ka iz op {ti ne @a baq pod ne ta je kri vi~ na pri ja va zbog osno va ne sum we da su oskr na vi li spo menobe le` je u ^u ru gu, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

Oni su osum wi ~e ni da su je dan dr ve ni krst od ne li a dru gi o{te ti li, ~i me su oskr na vi li spo me nik po sve }en Ma |a ri ma stra da lim u tom me stu kra jem 1944. i po ~et kom 1945. go di ne.

Po vo dom ra sve tqa va wa in ci den ta, ko ji se do go dio pre de se tak da na u ^u ru gu, pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor

Ege re {i po zdra vio je brz i efi ka san rad no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

– Du bo ko po dr `a vam i ce nim rad po li ci je, kao i wi ho vo za la ga we da ova kva i sli~ na kri vi~ na de la, ko ja pre te da une su ne mir u skla dan su `i vot svih na ci o nal nih za jed ni ca u Voj vo di ni, bu du {to pre ra sve tqe na – is ta ko je Ege re {i. On je, u sa op {te wu, iz ra zio o~e ki va we da }e i Tu `i la {tvo bi ti efi ka sno da bi po ~i ni o ci bi li od go va ra ju }e ka `we ni i da bi se ta ko spre ~i lo po na vqa we ta kvih sram nih in ci de na ta.

E. D.

UO^I PONAVQAWA PROCESA ZA ODUZIMAWE KU]E

Le gi ja tra `i da pri su stvu je ro ~i {tu Ne ka da {wi ko man dant „cr ve nih be ret ki“ Mi lo rad Ule mek Le gi ja, ko ji iz dr `a va mak si mal nu ~e tr de se to go di {u za tvor sku ka znu u „za tvo ru u za tvo ru“ po `a re va~ ke „Za be le„, mo gao bi 14. fe bru a ra, ako ne ne po sred no, on da pu tem vi de o lin ka, da se na |e u sud ni ci Spe ci jal nog su da, na ro ~i {tu za ka za nom po zah te vu Tu `i la {tva da mu se traj no odu zme stan-po lo vi na po ro di~ ne ku }e u we go vom vla sni {tvu na Ce ra ku u Be o gra du .

Ka ko sa zna je „Dnev nik“, od bra na Ule me ka je tra `i la da on ne po sred no pri su stvu je tom

- Na i me, Za kon o od u zi ma wu imo vi ne i po stu pak pred vi |en s tim u ve zi, even tu al no is pi ti va we pu tem link pred vi |a sa mo za sve do ke i o{te }e ne, a uop {te ne pred vi |a mo gu} nost ras pra ve u to ku po stup ka s okri vqe nim pu tem lin ka. Mi smo o to me tra `i li od lu ku i od pred sed ni ka Spe ci jal nog su da i pred sed ni ka ve }a, kao i od Ustav nog su da ko me smo pod ne li ustav nu `al bu, pa }e mo da vi di mo {ta }e da ka `u - na vo di Mi li vo je vi}.

Na pi ta we „Dnev ni ka“ da li Ule mek pri sta je da u~e stvu je u po stup ku pu tem vi deo-kon fe -

^e ti ri go di ne po sle svi re pog ubi stva ugled nog sen }an skog advo ka ta Mo mi ra La zi }a (1960), po ~i we nog 1. fe bru a ra 2007. go di ne u we go voj ku }i u Sen ti, po ~i ni lac jo{ ni je ot kri ven i pri ve den prav di. Brat ubi je nog advo ka ta le kar spe ci ja li sta pne u mo fi zi o log dr Go ran La zi} u ju ~e ra {wem sa op {te wu i iz ja vi op tu `io je od go vor ne iz po li ci ju i pra vo sud nih or ga na Re pu bli ke Sr bi je zbog to ga {to do sa da ni ko za ovaj zlo ~in ni je osum wi ~en ni op tu `en.

– Kao brat Mo mi ra La zi }a, ko ji je bio pred sed nik Op {tin skog su da i i ugled ni advo kat, imam pu no mo ral no i gra |an sko pra vo da sum wam u rad or ga na po li ci je i pra vo su |a da svoj po sao ne ra de ka ko tre ba – ogor ~en je dr Go ran La zi}. – Sum wam i sma tram da od is tra `nog su di je No va ka Ter zi je iz Su bo ti ce, sud skog ve {ta ka i tra so lo ga Mi ro sla va Bu sar ~e vi }a iz Ku }a u Sen ti u ko joj je ubi jen Mo mir La zi} Be o gra da, za jed no s ta da {wim okru `nim tu `i o cem Jo vi com dnev no pre ko me di ja sa mo hva li {u {la spre ma ~i ca ka da je do {la da Mak si mo vi }em iz Su bo ti ce, na svo jim iz u zet nim us pe si ma. Ka ko oba vi uobi ~a je ne ku} ne po slo ve. ~el ni kom Upra ve kri mi na li sti~ da od tvrd wi iz po li ci je iz re ~e Gnu sno ubi stvo advo ka ta La zi }a ke po li ci je MUP-a Sr bi je Ro do nih jo{ 2007. go di ne, ne ko li ko me {o kant no je od jek nu lo u Sen ti i qu bom Mi lo vi }em i di rek to rom se ci po sle ubi stva mog bra ta, da je {i re. La zi} je ro dom iz Ka wi `e, po li ci je Mi lo ra dom Ve qo vi }em slu ~aj „po li cij ski prak ti~ no re a po za vr {et ku Prav nog fa kul iz Be o gra da, kao i na ~el ni te ta u No vom Sa du, gde je bio kom Po li cij ske upra ve Ki stu dent ge ne ra ci je, u Sen ti kin da Dra ga nom Jo vi }em, svi je na du `no sti pred sed ni ka za jed no ni su ra di li svoj po Op {tin skog su da pro veo de sao va qa no. Mo je sum we u ~i vet go di na i po tom se uspe we we, od no sno ne ~i we we, {no ba vio advo ka tu rom. ovih qu di su i sa zna wa da se La zi} je u ku }i u ko joj je ovim slu ~a jem da nas ni ko ubi jen `i veo sam jer se 2004. ozbiq ni je ne ba vi, ka ko u po go di ne raz veo i biv {a su pru li ci ji, ta ko i u Tu `i la {tvu. ga s dvo je de ce `i ve la je u Za {to je to ta ko – mo gu sa mo dru gom sta nu u Sen ti. U ve ~e da pret po sta vqam jer u ovoj ri ka da je ubi jen, advo kat La dr `a vi se mo `e pre sa zna ti zi} je po sle uobi ~a je nih po ko je mal tre ti rao i ubio psa slo va na vra }ao do ku }e da lu ta li cu kad je to u in te re su osta vi lap top i ne ke pred me po li ci je, dok se ubi stvo po te na ko ji ma je ra dio. Po tom {te nog gra |a ni na Sen te ne je oti {ao kod pri ja te qa i u ot kri va, kad to ni je u in te re po vrat ku ku }i na vra tio kod snoj sfe ri po li ci je i tu `i bra ta Go ra na, ko ji s po ro di la {tva. com `i vi u su sed noj uli ci.

La zi} ka `e da we mu kao Ni je se mo glo ni na slu ti ti gra |a ni nu i o{te }e nom u da }e te ve ~e ri bi ti li kvi di Dr Go ran La zi} ovom slu ~a ju osta je di le ma o ran s dva hi ca iz va tre nog to me da li po li ci ja i Tu `i la - {en”, to ne mo `e kon ret no da se oru` ja. Je dan hi tac is pa qen mu je {tvo ne zna ju da re {e ovo ubi stvo ma te ri ja li zu je i ubi ca pri ve de u bra du, a dru gim met kom je ubi ili mo `da i zna ju ubi cu i or ga ni prav di? – pi ta dr Go ran La zi}. stvo ove re no u pre de lu po tiq ka. za to ra, ali da iz sa mo wi ma zna Advo kat Mo mir La zi} 1. fe - U tre nut ku ubi stva La zi} je bio nih raz lo ga ne `e le da ih pri ve du bru a ra 2007. go di ne u ve ~er wim sport ski ob u ~en, na se bi je imao pred li ce prav de. sa ti ma ubi jen je u ku }i u Uli ci duks, tre ner ke i ku} ne pa pu ~e, u – Mo `da u ovom tre nut ku ubi ca Bran ka Ra di ~e vi }a 5 u Sen ti, a ku }i ni je iz vr {e na pre me ta ~i na, i or ga ni za tor ubi stva slo bod no zna se da su mu u pred so bqu ku }e u ni ti je ubi ca bi lo {ta od neo na {e ta ju uli ca ma Sen te, Su bo ti ce ko joj je `i veo dva met ka is pa qe - kon iz vr {e ne li kvi da ci je, ali iz ili No vog Sa da, dok se u isto vre na iz va tre nog oru` ja u gla vu. gle da ni is tra `i te qi ma ni je me po li ci ja i Tu `i la {tvo sva ko We go vo te lo su tra dan je pro na - osta vio do ka ze.

Mogu}e propuste te{ko je nadoknaditi

Ule me ko va vi la na Ce ra ku

po stup ku - glav nom ro ~i {tu, ko ji se po na vqa jer je pre su dom Ape la ci o nog su da u Be o gra du uki nu to pr vo bit no re {e we Spe ci jal nog su da ko jim je bio usvo jen zah tev Tu `i la {tva.

Advo kat Slo bo dan Mi li vo je vi}, bra ni lac Ule me ka, iz ja vio je za na{ list da u sud skom do pi su ko ji je do bio, ni je na ve de no da li }e po vo dom odr `a va wa ro ~i {ta u fe bru ar skom ter mi nu, we gov bra we nik bi ti pri ve den u Spe ci jal ni sud, ili je pred vi |e na vi deo kon fe ren cij ska ve za.

- Mi smo tra `i li da on ne po sred no pri su stvu je ro ~i {tu bez lin ka i da nam se pret hod no kao bra ni o cu i kli jen tu omo gu }i raz go vor - ka `e Mi li vo je vi}. Do da je da su se s tim u ve zi, po red osta lih nad le `nih or ga na, obra ti li i Ustav nom su du Sr bi je.

ren cij ske ve ze, Mi li vo je vi} je od go vo rio: - To }e te vi de ti na sa mom ro ~i {tu. Ta ko |e, pri li kom po se ta u za tvo ru u Po `a rev cu, jo{ uvek nam ni je omo gu }en ne po sred ni ta ko zva ni pri vi le go va ni kon takt bra ni o ca i kli jen ta, ve} is kqu ~i vo in ter fo nom pre ko ne pro boj nog sta kla, pri ~e mu mo gu da vi dim ure |a je za audio vi deo nad zor, ali ne mo gu sta vi ti ru ku da se na taj na ~in i nad zi re - ka `e Mi li vo je vi}. S tim u ve zi se, ka ko tvr di, jo{ uvek ni su obra ti li Za {tit ni ku gra |a na, jer `e le „pr vo da do bi ju od lu ku Ustav nog su da o pod ne toj ustav noj `al bi“.

- Ako po vo dom tog pi ta wa ustav na `al ba bu de ne ga tiv no re {e na, on da }e mo se obra ti ti i om bud sma nu, a ve ro vat no i Evrop skom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru - na ja vqu je Mi li vo je vi}.

J. Jakovqevi}

Na ~el nik PU Ki kin da Dra gan Jo vi} iz ja vio je za na{ list da se na slu ~a ju ubi stva advo ka ta Mo mi ra La zi }a u Sen ti pri ku pqa ju no vi do ka zi i ~i we ni ce.

– Ka da bu de ne {to sa svim kon kret no na osno vu ~e ga }e mo mo }i re a go va ti, pred u ze }e mo da qe ko ra ke i oba ve sti ti jav nost – re kao je Jo vi}. – Ono {to do sa da ima mo kao re zul tat is tra ge ni je do voq no da bi smo ma te ri jal no pot kre pi li kri vi~ nu pri ja vu i ne kog li {i li slo bo de. To je ono {to sam go vo rio ra ni je i mo gu da ka `em i sa da. U od no su na za te ~e no pri li kom pre u zi ma wa du `no sti, na pra vi li smo ve li ki po mak. Ima mo od re |e nih sa zna wa, ali ta sa zna wa ni su do voq ni ma te ri jal ni do ka zi Tu `i la {tvu i su du da bi po kre nu li po stu pak pro tiv od re -

|e nih li ca. Me ni je `ao {to su ne ke stva ri u po ~et ku is tra ge mo `da pro pu {te ne, ali pro pu {te no je ka sni je mno go te `e da se na dok na di. Pred met ni je sta vqan ad ak ta, ni ti }e ika da bi ti, dok se ne raz re {i. Ra di mo i ra di }e mo na raz re {e wu ovog zlo ~i na. Po zi va ju se no va li ca, sa slu {a va ju i uzi ma ju iz ja ve, ali za sa da ne ma do voq no ma te ri jal nih do ka za.

Ope ra tiv ci po li ci je ko ji ra de na slu ~a ju sva ka dvatri me se ca o sve mu oba ve {ta va ju tu `i o ca. Ne mo `e se re }i da ne ra di mo na slu ~a ju, me |u tim, ono {to smo do sa da pri ku pi li ni je do voq no. U in te re su is tra ge vi {e od to ga ne mo gu re }i, ne ve ru jem da ne {to vi {e mo gu da ka `u i u Vi {em jav nom tu `i la {tvu u Su bo ti ci.

Sva ka ko je za ni mqi va ~i we ni ca, na ko ju uka zu je brat ubi je nog advo ka ta, da je u ku }i gde je iz vr {en zlo ~in pro na |e no ne tak nu tih oko 40.000 evra, a no vac je sta jao na la ko do stup nom me stu.

– Brat ni je imao obi ~aj da dr `i go to vi nu u ku }i i u pi ta wu je bio no vac we go vih kli je na ta, ~ak je na ko ver ta ma bi lo na zna ~e no i ~i ji je no vac u evri ma. Da je ne ko po ~i nio zlo ~in zbog ma te ri jal ne ko ri sti, la ko je mo gao do }i do nov ca, ta ko |e i do dru gih vred nih stva ri – uka zu je La zi}.

Po la go di ne po sle zlo ~i na gru pa od dva de se tak ugled nih Sen }a na upu ti la je jav ni apel ta da {wem mi ni stru po li ci je i nad le `nim dr `av nim or ga ni ma da se po ~i ni lac pro na |e. I maj ka ubi je nog advo ka ta, ko ja `i vi u Ka wi `i, u ne ko li ko na vra ta se do sa da obra }a la MUP-u Sr bi je ape li ma da se slu ~aj ubi stva we nog si na re {i, ali za sa da bez re zul ta ta.

– Od na ~el nik Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je MUP-a do tu `i o ca u Su bo ti ci, svi su od pr vog da na u is tra zi, mo `da je di no na ~el nik PU Ki kin da Dra gan Jo vi} ni je bio ukqu ~en od po ~et ka jer je ka sni je do {ao na sa da {wu du `nost, ali je upo znat sa slu ~a jem. Svi od pro zva nih ni su slu ~aj no na ve de ni, naj od go vor ni ji su za is tra gu. Na mo ju `a lost i `a lost po ro di ce u in te re su za do vo qe wa prav de, dva ~o ve ka ko ja su naj vi {e an ga `o va na na slu ~a ju si lom za ko na oti {la u pen zi ju, in spek to ri Vo ji slav Jo vi} iz MUP-a i Mar ko Po pov iz Sen te, a Ma rin ko Osto ji} iz PU Ki kin da pre me {ten je u Su bo ti cu i sum wam da vi {e ra di na raz re {e wu slu ~a ja. Mo `da je i to raz log {to je slu ~aj sta vqen u za pe }ak. Ne mo gu da se po mi rim s tim da slu ~aj jo{ ni je raz re {en, ne za to {to je u pi ta wu ro |e ni brat, ne go i za to {to je bio sve tao lik. Dva pu ta je bio pro gla {a van za naj u spe {ni jeg pred sed ni ka op {tin skog su da u Sr bi ji i na du `no sti je bio a da ni je bio ~lan ni jed ne par ti je i ceo rad ni vek ni je imao mr qe, pa po li ci ja i Tu `i la {tvo ne bi sme li da do zvo le da we go vo ubi sto osta ne ne raz ja {we no – sma tra La zi}.

M. Mitrovi}

ZAHTEV DR@AVNOG TU@ILA[TVA BiH

Pur di jo{ {est me se ci pri tvo ra?

Dr `av no tu `i la {tvo BiH za tra `i lo je od Su da BiH da se hr vat skom ve te ra nu Ti ho mi ru Pur di pro du `i eks tra di ci o ni pri tvor do {est me se ci, o ~e mu }e Sud od lu ~i ti do kra ja sed mi ce.

Hr vat ski elek tron ski me di ji pre ne li su iz jA vu port pa ro la Su da BiH Sel me Ha xi} da je zah tev za pro du `e we pri tvo ra obra zlo `en pro ce nom da }e po stu pak od lu ~i va wa o zah te vu Sr bi je za Pur di nim iz ru ~e wem po tra ja ti. Taj po stu pak ne }e mo }i da bu de okon ~an do 14. fe bru a ra, ka da is ti ~e rok od 40 da na pri tvo ra ko ji je Pur di ra ni je od re |en, pre ci zi ra la je ona.

Sud BiH odr `ao je 1. fe bru a ra ras pra vu na ko joj su tu `i la {tvo i od bra na Ti ho mi ra Pur de iz ne li su prot sta vqe ne sta vo ve o srp skom zah te vu za we go vo iz ru ~e we. Tu `i la {tvo je utvr di lo da su is pu we ni for mal noprav ni uslo vi za Pur di no iz ru ~e we Sr bi ji, dok je Pur din advo kat Jo sip Mu se li mo vi} oce nio ka ko je pra vo su |e Sr bi je zah tev za iz ru ~e we za sno va lo na pro tiv za ko ni to pri ba vqe nim do ka zi ma. On je za tra `io od su da da Pur du pu sti na slo bo du i od ba ci srp ski zah tev za iz ru ~e we.

Kri vi~ no ve }e Su da BiH od lu ~i va }e o mo gu }em iz ru ~e wu Pur de na kon {to se o

to me iz ja sni su di ja pred ko jim je 1. fe bru a ra oba vqe no sa slu {a we stra na u po stup ku.

Za ko ni ma BiH ni je pred vi |en ni ka kav rok u ko me je po treb no do ne ti ta kvu od lu ku, osim {to je de fi ni sa no da se li ce, ~i je se iz ru ~e we tra `i, mo `e dr `a ti u eks tra di ci o nom pri tvo ru do is te ka ro ka od {est me se ci.

Na od lu ku Kri vi~ nog ve }a Su da BiH mo }i }e da se `a le obe stra ne, o ~e mu }e od lu ~i va ti Ape la ci o no ve }e Su da, a ko na~ na od lu ka le `i na mi ni stru prav de BiH, ko ji od lu ku su da mo `e pri hva ti ti ili iz me ni ti.

(Tanjug)

crna hronika

dnevnik

petak4.februar2011.

13

MI NI STAR KA PRAV DE SNE @A NA MA LO VI] O KID NA PO VA WU NAJ MLA \IH

Za tri go di ne 60 ot mi ca de ce – To kom pret hod ne tri go di ne evi den ti ra no je 60 slu ~a je va me |u na rod ne ot mi ce de ce, ko ja su od ve de na iz Sr bi je ili do ve de na u Sr bi ju – iz ja vi la je ju ~e mi ni star ka prav de Sne`ana Malovi}.

Mi ni star ka je u iz ja vi Ta nju gu po vo dom re gi o nal ne kon fe ren ci je o pri me ni Ha {ke kon ven ci je o gra |an sko prav nim aspek ti ma me |u na rod ne ot mi ce de ce, ko ja se odr `a va u Be o gra du, is ta kla da Kon ven ci ja re gu -

li {e si tu a ci je u ko ji ma se mo `e tra `i ti vra }a we de te ta ko je je iz ze mqe stal nog pre bi va li {ta ne za ko ni to od ve de no pre ko dr `av ne gra ni ce u dru gu ze mqu.

– Ciq Ha {ke kon ven ci je je da obez be di naj bo qe in te re se de ce kroz brz po stu pak us po sta vqa wa pre |a {weg sta tu sa de te ta – is ta kla je mi ni star ka.

Ona je na ve la da Kon ven ci ja ima {i ro ku pri me nu u 84 ze mqe, a sve vi {e do bi ja na zna ~a ju u

okol no sti ma br `eg pre ko gra ni~ nog pro me ta qu di, po ra sta bro ja ino stra nih bra ko va, olak -

– Mi ni star stvo prav de pri pre mi lo je rad nu ver zi ju za ko na za za {ti tu de ce od me |u na rod ne

Mi ni star stvo prav de pri pre mi lo je rad nu ver zi ju za ko na za za {ti tu de ce od me |u na rod ne ot mi ce, ~i je se usva ja we o~e ku je u to ku ove go di ne {a wa po stup ka raz vo da i teh ni~ kog na pret ka sa o bra }aj nih sred sta va.

ot mi ce, ~i je se usva ja we o~e ku je u to ku ove go di ne – na ja vi la je Sne `a na Ma lo vi}, i ob ja sni la

da se Mi ni star stvo opre de li lo za osni va we rad ne gru pe za iz ra du na cr ta za ko na ko jim }e bi ti raz ra |e na pra vi la po stup ka za pri me nu Ha {ke kon ven ci je zbog pro ble ma u we noj prak ti~ noj pri me ni u Sr bi ji, ali i {i re. – Sa ma kon ven ci ja ne da je do voq no in stru me na ta za spro vo |e we osnov nog na ~e la hit no sti i po sto je pre pre ke u do ma }em pra vu za we nu efi ka snu pri me nu i zbog to ga je neo p hod no do ne ti

za kon ka ko bi se ot klo ni le pre pre ke u prak si.

Kon fe ren ci ju je or ga ni zo va lo Mi ni star stvo prav de i TA I EX – po seb no ode qe we u okvi ru Ge ne ral nog di rek to ra ta Evrop ske ko mi si je za pro {i re we. U ra du kon fe ren ci je u~e stvu ju pred stav ni ci re sor nih mi ni star stva, or ga na sta ra teq stva, kao i su di je iz ze mqa biv {e Ju go sla vi je, Tur ske, Ru mu ni je i Ne ma~ ke.

RAZ BOJ NI [TVO U NO VOM SA DU

Opqa~ ka na ku rir ska slu `ba Tro ji ca za sa da ne po zna tih na o ru `a nih raz boj ni ka opqa~ ka la su ju ~e oko tri sa ta is po sta vu be o grad ske ku rir ske slu `be „D eks pres”, ko ja se na la zi u Uli ci Iva na Go ra na Ko va ~i }a 4 na no vo sad skom na se qu Te lep.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, iz gred ni ci su ve za li stra `a ra a za tim od ne li vi {e vre }a, a za sa da ni je po zna to {ta je bi lo u tim xa ko vi ma. Is tra ga je u to ku.

M. V.

PRI JA VA PRO TIV MAJ KE ZBOG SUMWE DA JE LE TOS U BA WI KO VI QA ^I NA PU STI LA NO VO RO \EN ^E

Be bu osta vi la u par ku

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja Lo zni ce je, u sa rad wi s kri mi na li sti~ kom po li ci jom Srem ske Mi tro vi ce, pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv J. D. (20) zbog osno va ne sum we da je osta vi la svo je no vo ro |e no de te u par ku, bez po mo }i, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a.

Ka ko je na ve de no, kri vi~ nom pri ja vom ko ja je pod ne ta Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Lo zni ci, ob u hva }e na je i we na maj ka D. D. (50), zbog sum we da je iz vr {i la kri vi~ no de lo pod stre ki va wa na iz vr {e we kri vi~ nog de la na pu {ta wa ne mo} nog li ca.

Sum wa se da je J. D. 12. av gu sta pro {le go di ne oko 6.40 sa ti u

par ku u ba wi Ko vi qa ~i, osta vi la svo je no vo ro |en ~e mu {kog po la, sta ro tri da na, ko je je ro di la u Cr noj Go ri i o ko me je bi la du `na da se sta ra, u no siq ci bez po mo }i. No vo ro |en ~e, ko je su istog da na pro na {li pro la zni ci, na kon iz vr {e nog uvi |a ja je zbri nu to, od re |e no mu je ime i sme {te no je u hra ni teq sku po ro di cu.

Po li ci ja sum wa da je D. D. s umi {qa jem pod stre ki va la svo ju }er ku na iz vr {e we kri vi~ nog de la na pu {ta wa ne mo} nog li ca ta ko {to je do ne la za jed ni~ ku od lu ku i s wom osta vi la no vo ro |en ~e u par ku, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

IZ SU BO TI^ KE PO LI CI JE

Osum wi ~en za iz nu du Su bo ti~ ka po li ci ja je li {i la slo bo de Danila D. (1986.) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo iz nu de.

Sum wa se da je Da ni lo D. u to ku ja nu a ra vi {e pu ta li~ no

pre tio o{te }e nom u na me ri da iz nu di no vac.

Osum wi ~e ni je uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci ko ji mu je od re dio pri tvor.

A. A.

NA GRA NI CI S CR NOM GO ROM

Spre ~e no kri jum ~a re we ci ga re ta Pri pad ni ci gra ni~ ne po li ci je spre ~i li su dva po ku {a ja kri jum ~a re wa ci ga re ta na gra ni~ nim pre la zi ma Go stun i [pi qa ni na gra ni ci s Cr nom Go rom, sa op {te no je ju ~e iz Upra ve ca ri na.

Na gra ni~ nom pre la zu Go stun, pre kju ~e je de taq nom kon tro lom ka mi o na u`i~ kih re gi star skih ozna ka, ot kri ven „bun ker” u ko -

me je bi lo sa kri ve no 209.800 ko ma da ci ga re ta stra nog po re kla bez ak ci znih mar ki ca, ~i ja je vred nost pro ce we na na oko 1.250.000 di na ra.

Istog da na, na gra ni~ nom pre la zu [pi qa ni, u put ni~ kom vo zi lu kra qe va~ kih re gi star skih ozna ka, u ta ko |e spe ci jal no pre pra vqe nom „bun ke ru”, pro na |e no je 40.000 ko ma da ci ga re ta.

NI [LI JA SE TE RE TI ZA PRE VA RE U NO VOM SA DU

Rad ni ce u tra fi ka ma na me ti

Nec Jankovi}

Nec Jankovi} (1975) iz Ni {a, osum wi ~en je za vi {e kri vi~ nih de la pre va ra po ~i we nih u No vom Sa du, u de cem bru pro {le i ja nu a ru ove go di ne.

On se te re ti da se la `no pred sta vqao rad ni ca ma u tra fi ka ma i rad wa ma kao vla snik me wa~ ni ce, tvr de }i da ga je po slao wi hov po slo da vac po no vac ko ji }e on, na vod no, pro me ni ti u evre.

Po li cij ska upra va u No vom Sa du po zi va o{te }e ne na ovaj na ~in da se ja ve na te le fon broj 021/451–125.

U ZRE WA NI NU OD RE \EN PRI TVOR OSUM WI ^E NI MA ZA LA @I RA WE SA O BRA ]AJ NIH NE ZGO DA, PO LI CI JA NA STA VI LA AK CI JU

Uhap {en jo{ je dan sa o bra }a jac

Na kon vi {e ~a sov nog sa slu {a wa, is tra `ne su di je zre wa nin skog Vi {eg su da Goran Zec i Ile{ Bako{ ju ~e su do ne li re {e we o od re |i va wu pri tvo ra do 30 da na pro tiv gru pe osum wi ~e nih za vi {e kri vi~ nih de la pre va re u osi gu ra wu, pri ma wa i da va wa mi ta i zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja.

Oni se te re te da su od 2009. do 2011. go di ne, na pod ru~ ju Zre wa ni na i No vog Sa da, vi {e pu ta na mer no iza zi va li sa o bra }aj ne ne zgo de, pro na la ziv {i u~e sni ke u wi ma. Na kon to ga su pri ja vqi va li ne po sto je }e po vre de da bi na pla ti li ne ma te ri jal nu {te tu od osi gu ra va ju }ih ku }a. Sum wa se da su na ovaj na ~in pri ba vi li se bi imo vin sku ko rist ve }u od 200.000 evra.

Iza pri tvor skih re {e ta ka na {li su se slu `be ni ci sa o bra }aj ne po li ci je Po li cij ske upra ve Zre wa nin Zoran M. (33), Vladimir B. (28), @eqko D. (41) i Zoran S. (41), za tim Bojan M. (32), Zoran A. (42), Du{ko T. (40) Predrag ^. (48), Qubomir M. (39) svi iz Zre wa ni na, kao i Neboj{a S. (38) iz La za re va, Mile N. (41) iz Bo to {a, Veselinka T. (38) iz Ka }a, kao i pri pad nik @an dar me ri je u No vom Sa du Darko P.

(28), i me di cin ska se stra zre wa nin ske Op {te bol ni ce “\or |e Jo a no vi}” Radojka I. (49) iz Ard ca.

Je di no }e se Ranko P. (39) iz Ba nat skog De spo tov ca bra ni ti sa slo bo de, dok je kri vi~ nom pri ja vom MUP-a Sr bi je ob u hva }en i Jovan S. (28) iz Zre wa ni na, ko ji je u bek stvu.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma “Dnev ni ka”, ve }i na osum wi ~e nih pred is tra `nim su di ja ma bra ni la se }u ta wem ili ne gi ra wem kri vi ce. Ali, bi lo je i onih ko ji su de lom pri zna li kri vi~ na de la ko ja im se sta vqa ju na te ret.

Iz vor “Dnev ni ka” bli zak is tra zi po tvr dio je na {a ju ~e ra {wa sa zna wa da su u pi ta wu dve odvo je ne gru pe ko je su, po sve mu su de }i, i de lo va le odvo je no. Jed na je ma hi na ci je spro vo di la uz po mo} sa ob ra }aj nih po li ca ja ca, a dru ga za hva qu ju }i la `noj le kar skoj do ku men ta ci ji ko ju je obez be |i va la Ra doj ka I. Ka ko se sum wa, ona je sa ~i wa va la la `ne me di cin ske iz ve {ta je i ove ra va la ih ukra de nim fak si mi li ma dok to ra iz bol ni ce. Za pro tiv u slu gu je do bi ja la no vac, a na vod no joj je, za uz vrat, i adap ti ran stan.

Ma da se o~e ki va lo da Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni -

Policijska uprava u Zrewaninu

nu ju ~e pod ne se zah tev za spro - Zre wa ni na pri mio no vac da bi vo |e we is tra ge, zbog obim no - sa ~i nio la `ni za pi snik o sa o sti pred me ta i vi {e ~a sov nog bra }aj noj ne zgo di ra di na pla te sa slu {a wa osum wi ~e nih, ko je {te te na auto mo bi lu “golf 5”. je u sre du tra ja lo do du bo ko u Ali, i da je od Neboj{e M. (47) no}, to }e naj ve ro vat ni je bi ti iz No vog Ora ho va pri mio de u~i we no da nas. set pa le ta ci ga la da bi pri U me |u vre me nu, po li ci ja je krio sa o bra }aj ni pre kr {aj vo uhap si la i sa o bra }aj nog po li - za ~a ka mi o na za po sle nog u no caj ca Zorana S. (41) iz Lu ki }e - vo o ra ho va~ koj ci gla ni “Le po va, zbog sum we da je po ~i nio je vi}”. kri vi~ na de la zlo u po tre be Ka ko sa zna je mo, Zo ran S. ne slu `be nog po lo `a ja i pri ma - ma ni ka kve ve ze s pret hod ne wa mi ta. We mu je is tra `ni su - dve osum wi ~e ne gru pe, ali je di ja zre wa nin skog Vi {eg su da ot kri ven u okvi ru po sled we Go ran Zec ju ~e od re dio pri - sve o bu hvat ne po li cij ske is tvor. Zo ran S. se te re ti da je tra ge. kra jem 2010. go di ne od R. M. iz @. Ba la ban

NI JE PRI HVA ]E NA INI CI JA TI VA ZA PO DI ZA WE ZAH TE VA ZA ZA [TI TU ZA KO NI TO STI

Tu `i la {tvo od bi lo Opa ~i }a Re pu bli~ ko tu `i la {tvo od bi lo je ini ci ja ti vu za po di za we zah te va za za {ti tu za ko ni to sti ko ju je od bra na No vo sa |a ni na Nenada Opa~i}a pod ne la, ka ko su na ve li, „zbog bit nih po vre da za ko na i po vre da pra va na od bra nu“ u po stup ku u ko jem je on osu |en pre su dom sa da biv {eg ^e tvr tog op {tin skog su da u Be o gra du iz 2008. go di ne u ve zi s „pred me tom Vu ko vi}“.

Advo kat Predrag Bogovac, ko ji s ko le ga ma Vladimirom Horovicem i Biqanom Desnicom-Petrovi}, bra ni Opa ~i }a, ka `e da }e od bra na u na sto ja wu da do ka `e svo je tvrd we i}i i do Evrop skog su da za qud ska pra va u Stra zbu ru.

– Ne }e mo sta ti po sle ove ne ga tiv ne od lu ke jer sma tra mo da su po vre de za ko na u od no su na Opa ~i }a u po stup ku pre ma we mu u tom pred me tu i ko je su ko na~ no do ve le do po gre {ne od lu ke, ta kve da su mu po vre |e na ~ak i ustav na pra va.

Mo je ko le ge Ho ro vic i De sni caPe tro vi}, ko je su za jed no sa mnom

pi sa li pred stav ke i ini ci ja ti vu za zah tev za za {ti tu za ko ni to sti u slu ~a ju na {eg bra we ni ka, mi sli mo da }e te po vre de za ko na, ako ve} ni su re {e ne i ot klo we ne u pr vom i dru gom ste pe nu, ipak na ne ki na ~in mo ra ti da se ot klo ne – ka `e Bo go vac.

Po we go vim re ~i ma, ini ci ja ti va Re pu bli~ kom tu `i la {tvu za po di za we zah te va za za {ti tu za ko ni to sti pred Vr hov nim ka sa ci o nim su dom je po sled wi van red ni prav ni lek ko ji je za ko nom osta vqen od bra ni. Advo kat Bo go vac, me |u tim, sma tra da je to, ka ko ka `e, „o~i gled no ne de lo tvo ran prav ni lek“, i do da je da u ka ri je ri ni je imao od lu ku Tu `i la {tva da pri hva ta ta kvu ini ci ja ti vu.

– O~i gled no da taj van red ni prav ni lek slu `i mo `da za ne ke dnev no po li ti~ ke svr he, ali ne i da se za i sta ozbiq no raz mo tre po vre de za ko na na ko je smo uka za li.

Mi }e mo si gur no po ku {a ti ne gde to da is pra vi mo jer ta kve po vre de

Nenad Opa~i}

za ko na ko je osta vqa ju trag mo gu uti ca ti i na ne ke dru ge pre su de – na vo di advo kat Pre drag Bo go vac.

Do da je da je od bra na ve} ulo `i la ustav nu `al bu, ko ja ni je van red ni prav ni lek, a po sle de wa adre sa je sud u Stra zbu ru.

U ini ci ja ti vi Tu `i la {tvu Opa ~i }e va od bra na je is ta kla du ga ~ak spi sak „po vre da za ko na“, pred la ga la da se po kre ne po stu pak pred Vr hov nim ka sa ci o nim su dom te da „naj vi {i sud uki ne pr vo ste pe nu pre su du u ce li ni i po tvr |u ju }u pre su du Ape la ci o nog su da u Be o gra du te pred met vra ti pr vo ste pe nom su du na po nov no su |e we.

Ili da uki ne u ce li ni pre su du Ape la ci o nog su da i pred met vra ti tom su du na po nov no od lu ~i va we po pod ne tim `al ba ma“.

Ospo re nom pre su dom Opa ~i} je ogla {en kri vim i osu |en na tri go di ne za tvo ra po op tu `bi ko ju on ap so lut no i ener gi~ no od ba cu je, a pri pi su je mu se da je svo je vre me no pri ~ao o pri li ka ma no vo sad skog bi zni sme na Dragoslava Vukovi}a pred sa da po koj nim Du {a nom Spa so je vi }em i Mi le tom Lu ko vi }em, te da je ta ko tu dvo ji cu „pod stre kao na ot mi cu“, ko ja se de si la po ~et kom 2001. go di ne.

J. J.

NA PRE LA ZU GRA DI NA SPRE ^E N [VERC 325 KO MA DA HLAD NOG ORU@ JA

Ba jo ne ti i bo de `i za Pod go ri cu Slu `be ni ci Ca ri ne spre ~i li su po ku {aj kri jum ~a re wa 325 ko ma da hlad nog oru` ja na gra ni~ nom pre la zu Gra di na, sa op {te no je ju ~e iz Upra ve ca ri na. De taq nom kon tro lom bu gar skog ka mi o na u tran zi tu, ~i je je kraj we od re di {te bi la Pod go ri ca, ot kri ve ni su ba jo ne ti, no `e vi-bo de `i, {tap-no `e vi na iz vla ~e we i te le skop ske pa li ce.

Vo za~ ka mi o na je ured no pri ja vio ba te ri je, upa qa ~e, si ja li ce, lam pe, osve `i -

va ~e i na o ~a re i me |u wi ma po ku {ao da sa kri je ne pri ja vqe nu ro bu. Pro tiv od go vor nog li ca po kre nut je pre kr {aj ni po stu pak pred nad le `nim su dom.

Ko ri {}e wem „na pred nih me to da kon tro le” i stal nom sa rad wom s bez bed no snim struk tu ra ma, Upra va ca ri na u~e stvu je u za {ti ti dru {tva od pret wi te ro ri zma i tran sna ci o nal nog kri mi na la, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

14

reporta@e

petak4.februar2011.

dnevnik

LAK [E JE U SR BI JI OSNO VA TI NE VLA DI NU OR GA NI ZA CI JU NE GO RI BQU FAR MU

Samo {arani ne razumeju somove okanin Toni Jovanovi} se ve} godinama mu~i kako da ozvani~i proizvodwu somova na farmi jedinstvenoj u Srbiji, dok u Evropi takve jo{ samo ~etiri postoje u Nema~koj i jedna u ^e{koj. Umesto s doma}ih tokova, na trpeze nam sti`e somovina iz egzoti~nih afri~kih i azijskih, a da krene uzgoj na svojoj „Akvafarmi” Tonija spre~avaju paragrafi. U {ali su ga prijateqi „savetovali“ da bi mu bilo lak{e da je svoje malo preduze}e registrovao kao – nevladinu organizaciju.

– Do podsticajnih sredstava i kredita nisam do sada mogao do}i ni preko nadle`nog agroministarstva i Pokrajinskog sekretarijata jer je iskrsao formalni problem {to je ribwak,

^

umesto na deset hektara poqoprivrednog zemqi{ta, sme{ten u pet bazena od prokroma kapaciteta 75 kubika vode ispod krova hale od 170 kvadrata. Za po~etak nameravam da tu godi{we proizvodim oko 15 tona ribe – ka`e gazda Jovanovi}.

Ideju mu je „prodao“ wegov prijateq Jovan Vulovi}, videv{i sli~ne farme u Danskoj, Holandiji, Izraelu, Nema~koj, ^e{koj i SAD. – Probnu proizvodwu smo organizovali jo{ pre pet godina u mawim bazenima i videli da je ekonomski isplativa jer je somovina vrlo cewena i skupa na na{em tr`i{tu – isti~e Toni.

– Me|utim, Jovan se u me|uvremenu preorijentisao na neke druge poslove, a ja sam nastavio

Ne man stra da la kod Apa ti na Re~ni som je najkrupniji stanovnik doma}ih voda. Sva{tojed je, uglavnom se hrani ribama i `abama, ali zna i da se do~epa ptica kad se neoprezno zadese iznad povr{ine reke. Raste brzo, i u prirodnim uslovima ve} prve godine dosti`e du`inu od 20 centimetara, a u rekama Srbije naj~e{}e se love oni od metar i te{ki desetak kilograma. Na Dunavu kod Apatina 1958. u alasku mre`u je upala grdosija od 208 kilograma, ali je „si}a“ u odnosu na primerak savladan na Odri – pet metara je bilo te{ko ~ak 400 kila!

da prou~avam finese uzgoja soma, kakvog kod nas ima u Tisi, Dunavu i drugim rekama, ali u „ku}noj radinosti“.

Jovanovi} je 2007. osnovao po ro di~ nu fir mu „Akva far -

ma“. Stru~waci iz Litvanije za pro je kat su tra `i li 15.000 evra, Austri jan ci bi li jo{ 5.000 skupqi, ali je Toni dostupne informacije skinuo s interneta i potom sve uradio sam. U dvori{tu porodi~ne ku}e u ^oki je oformio farmu, gde se mla| soma te`ine svega devet gra ma, za de vet me se ci utovi do gotovo dva kilograma. ^im razvije posao, To ni na me ra va da ha lu pro{iri na 300 kvadrata i go di {we is po ru ~u je sto ti nu to na ri be. U gradwu je do sada ulo`io vi {e de se ti na hi qa da evra u{te|evine i bankarskih kredita, ali jo{ nije po~eo da radi.

– Nedostaje mi jo{ samo oprema za pre~i{}avawe i mi nerali zo vawe vo de, ~ijih bi se 97 procenata ponovo vra}alo u bazene.

Za te ure|aje je potrebno oko 30.000 evra, ali ja ih jednostano nemam. Konkurisao sam kod vi{e fondova, pa i Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnolo{ki razvoj, ali je wihov uslov bio da zapoToni Jovanovi} u raqama paragrafa

VE] PO LA VE KA U PO LOJ SKOJ [U MI, KOD BA^ KE PA LAN KE, OKU PQA JU SE PO [TO VA O CI KO BA SI CE

Ko se prvi napije, postaje barjaktar

ajkaju se `iteqi Ba~ke Palanke {to se ne umeju dobro reklamirati jer se ve} ta~no pola veka u ~ast kobasica i drugih dimqenih {pecija, znatno du`e od proslavqenih Turinaca, okupqaju u Polojskoj {umi, kod motela istog imena. Nekad posledwe nedeqa januara, a potom prve u februaru. Od ove godine patron manifestacije (vi{e se ne zove „kobasicijada“) kraj puta prema ^elarevu, bi}e zvani~no registrovano Dru{tva qubiteqa doma}e kobasice, ku-

V

– Tad nije bilo `irija, ve} se razapiwao konopac izme|u drve}a pa su svi eksponati bili za gledawe i jelo – se}a se Risti}. – Posle se pre{lo na zvani~no ocewivawe, a posledwih deset godina to radimo Zvonko Majer, Miroslav Popin i ja. Za ove tri decenije sve je boqi kvalitet kobasice i kulena, a naro~ito slanine.

Za po trojicu najboqih u svakoj kategoriji, kao i u kuvawu jagwe}eg paprika{a, nagrade su simboli~ne jer je najbitniji presti` i mogu}nost jednogo-

Osniva~i na{li vaqan razlog za bekstvo od ku}e

lena i slanine. A samit gurmana nikad nije omanuo, bez obzira na to da li je napoqu bilo –15 ili +10. Organizatori se ponose {to i pored mnogo mrsa, jakog pi}a i besne muzike nikad nije bilo nijednog incidenta.

Pre 50 godina sve je krenulo spontano, doktor Zavi{i}, Mladen [ijakov i @ivan ]iri} imali su sojenice na jednoj od dunavskih ada i zimi tu qudikali. No, kad im je jedan gost propao kroz led, dru`ewe je preseqeno na kopno. Ubrzo im se pridru`ila i grupa palana~kih trgovaca, za ono vreme „establi{ment“ male varo{i.

Imalo se para, mesa, kobasica i slanine, pa kad stegne mraz, u takmi~ewu su nalazili vaqan razlog da pobegnu od ku}e. Ekipi koja se ve} redovno okupqala 1974. se prikqu~io Mile Risti}, magistar tehonolije mesa koji je dugo radio u ~uvenom petriwskom „Gavrilovi}u“, a ve} tri decenije je predsednik `irija za ocenu kvaliteta ovda{wih proizvoda mesne ku}ne radinosti.

bande, koji }e posebnu pa`wu obratiti na barjaktara. Titulu dobija u~esnik koji se prvi napije. Osim po~asti koja mu se ukazuju cele godine, on mora da plati ceh i najvi{e se isprsi u organizaciji nove fe{te. Bilo je me|u wima proteklih decenija mnogo vi|enih persona, privrednika, politi~ara i sportista i niko im nije ni{ta zamerao. Iz konkurencije se diskvalifikuju oni koji kondiciju nabacuju jo{ od po~etka vikenda.

Prvi put, sem simboli~ne kotizacije za u~esnike, prodaju i bexevi za goste po ceni od 500 dinara. Za te pare su organizatori obezbedili jagwe}i paprika{ iz pet oranija, stotine litara vina i piva (rakiju donose u~esnici) – pa tako jeftino ~ovek ne mo`e jesti i piti do mile voqe ni kod ro|ene ku}e! Dakle, dovoqno je poneti bricu, ka{iku, {erpicu i lon~e. I dobro raspolo`ewe.

Kao sponzor se naro~ito istakla firma „Sebastijan“, ~iji je dru`equbivi vlasnik iz Hrvatske, a kao proizvo|a~ robe od lima obezbedi}e sudove za kuvawe i donirati pride sto kila kobasica.

Okupqawe je prekosutra u 8.30 ispred restorana „Lipa“

Som~i}i iz ku}ne radinosti

slim ~ak 20 radnika – jada se Toni. ^ude ga opre~ni kriterijumi za podsticawe novih tehnologija, s jedne strane, i zahtevani broj radnika koje treba da zaposli, s druge.

– Kakve su to nove tehnologije ako me primoravaju da dajem platu silnim qudima? Po iskustvima iz Nema~ke znam da je za

proizvodwu 100 tona ribe na farmi potrebno da jedan radnik nedeqno radi svega 20 sati – obja{wava Toni. @eli on da, sem konzumnog soma, proizvodi i wegovu mla|.

Uslove za to ima na farmi, kao i dovoqno koncentrovane hrane, koju odnedavno proizvodi Veterinarski zavod u Subotici.

Mi lo rad Mi tro vi}

DI MI TRI JE CUN DRA, DO A JEN MI TRO VA^ KOG [NAJ DE RA JA

Kod Tita se lepo `ivelo od privatluka uzanoj i decenijama sistematski zapu{tanoj Zanatlijskoj ulici kao da je stalo vreme, koje pamte samo najstariji `iteqi Sremske Mitrovice, a oni ne{to mla|i prepoznaju jedino s predratnih anziskarti. „Kroja~ka radwa mu{kog odela„ Dimitrija – Mitra Cundre i danas odi{e toplinom i mirisom stare bakine sobe, gde je ona no}u, ve} umorna od poqskih radova, na staroj “Bagatovoj” ma{ini udovoqavala neiscrpnoj ma{ti svoje unu~adi. A u woj, nasmejana lica, deda Mitar, ve} 56 godina do~ekuje i ispra}a, za istim pultom, mu{terije, kom{ije i prijateqe.

Karijeru je zapo~eo ba{ u najgora, okupacijska vrema, postav{i {egrt tada poznatog mitrova~kog {najdera Pere Pewa{kovi}a.

– Bilo nas je osmoro u porodici. Zahvaquju}i ~e{kom poreklu, nekako smo opstali i u te{kim ratnim godinama. Moj otac \ura bio je siroma{ni seqak pa smo morali brzo da radimo na sebi da bismo obezbedili hleb za sve. Kod gazda-Pere sam u~io zanat do 1946, a zatim se zaposlio kod tako|e uglednog majstora Nikole Smiqani}a, koji je imao svoju kroja~ku radwu, i

U

Ceo vek sam svoj gazda: majstor Mitar

tu sam ostao do odlaska u vojsku – se}a se ~ika Mitar.

U me|uvremenu se ve} utemeqila nova ideologija i promenila dotada{we zakone, privatnicima je dozvoqeno da dr`e samo dva radnika i za Mitra kod majstor-Nikole vi{e nije bilo mesta. Radio je samostalno, tek toliko da pre`ivi i 1952. polo`io majstorski ispit.

– Nakon dve godine priprema otvorio sam svoju radwu, koja ve} 57. godinu nikad nije zatva-

rana. Imao sam dosta pote{ko}a jer Titova vlast nije trpela privatluk, ali sam ja od posla mogao lepo `iveti. Pogotovu {to sam, kao i danas, voleo svoj zanat – pri~a majstor Cundra. @ao mu je {to nije vodio evidenciju o tome koliko je za svog veka sa{io odela, pantalona, kaputa. Bio je cewen u gradu pa su mnogi Mitrov~ani dolazili ba{ kod wega da se ponove.

Odavno je umirovqen, ali jo{ uvek svakodnevno “de`ura” u svojoj radwi, koja mu je, kako ka`e obezbedila i hleb i penziju.

Nikad nije ni pomi{qao na to da nezavisnost zameni za sigurnost dr`avne plate.

– Nekad se radilo mnogo vi{e, konfekcija nije bila toliko razvijena pa je, sem nekoliko nas privatnika, dobro radila i Kroja~ka zadruga, koja je kasnije prerasla u “Sirmodeks”. Danas je sve druga~ije. Qudi, gde god da se denu, mogu kupiti ode}u spram svoga htewa i imawa.

Na{ se posao sveo na prepravke, krpqewe i skra}ivawe, ali to je neminovnost – vajka se majstor Cundra, ali i ne pomi{qa na to da izda ili proda mali lokal u kojem je najstarija aktivna mitrova~ka {najderska radwa.

S. Lap ~e vi}

Ni ki{a i blato ne mogu spre~iti samit gurmana

di{weg hvalisawa. Dolaze takmi~ari i gosti iz Sombora, Novog Sada, Beograda, Hrvatske i Bosne, ali ih je, naravno, najvi{e iz Palanke i okoline.

Ove godine se o~ekuju da }e, ako vreme poslu`i (lane nikom nije smetala ni ki{a i veliko blato), poseta biti rekordna. Za zlatni jubilej se {timuju i brojne tambura{ke

na Glavnom {oru, gde gazda Srba ~asti kuvanom rakijom, a „Dunavprevoz“ je obe}ao da autobusima sve besplatno preveze i vrati iz {ume oko 16 sati. Mnogi ve} rezervi{u taksiste ili treznu rodbinu jer policija ne toleri{e tre}e poluvreme veselice po okolnim bircuzima.

M. Su yum

I „PRINCEZA KSENIJA“ PROGOVORILA CRNOGORSKI: Ma li {a ni oku pqe ni oko Cr no gor skog kul tur no-pro svjet nog dru {tva „Prin ce za Kse ni ja“ iz Lov }en ca u pre pu noj ban ket sa li no vo sad skog Spen sa na „Cr no gor skoj no }i u Voj vo di ni“ su na cr no gor skom je zi ku pred sta vi li broj nim ugled nim zva ni ca ma kul tu ru, mu zi ku, no {we, obi ~a je, ga stro nom ske spe ci fi~ no sti i `i vot ze mqa ka u ma ti ci.

Ma ni fe sta ci ju su or ga ni zo va li stu den ti di plom skih aka dem skih – ma ster stu di ja no vo sad skog Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta, dok je spon zor, za du `en i za lo gi sti~ ku po dr {ku, bi lo Udru `e we Cr no go ra ca Sr bi je “Kr sta{”.

c m y

LOV

dneVnik

petak4.februar2011.

U STILU KARAKTERISTI^NOM ZA SRBIJU

MANIFESTACIJA „BANATSKA LISICA 2011” U ATARU UZDINA

Lome se kopqa zbog Lova~ke komore

Samo jedna lija na ni{anu

Ni je pro {lo ni me sec da na ka ko je usta no vqe na, a oko for mi ra wa Lo va~ ke ko mo re Sr bi je ve} se di gla ve li ka pra {i na, te je sve iza zva lo po pri li~ no ne ga tiv ne oce ne de la lo va~ ke jav no sti. Se kre tar Lo va~ kog sa ve za Sr bi je i CIC eks pert Alek san dar ]e ra ni} ne dav no je po slao do pis mi nu stru po qo pri vr de Sa {i Dra gi nu, u kom iz me |u osta log sto ji: “Po {to va ni go spo di ne Dra gin, ovim pu tem `e lim da Vas upo znam sa ~i we ni com da je Lo va~ ka ko mo ra for mi ra na na stru~ no i prav no ne u te me qen na ~in, od no sno su prot no od red ba ma ~la na 12. Za ko na o di vqa ~i i lov stvu. Ta ko |e je pred lo gom sta tu ta Ko mo re (ko ji je

Sa{a Dragin

pro sle |en tzv. de le ga ti ma na vre me u mi nut do dva na est) po gre {no utvr |e no svoj stvo prav nog li ca i su prot no ~la nu 9. stav 2. Za ko na o di vqa ~i i lov stvu.

Na ~in iz bo ra pred stav ni ka prav nih su bje ka ta u sa stav skup {ti ne Ko mo re je u naj ma wu ru ku ne za ko nit. Pri me ra ra di, od 760 za po sle nih u lov stvu, go to vo jed na po lo vi na je za po sle na u lo va~ kim udru `e wi ma, a ista su do bi la sa mo 6 pred stav ni ka (od 45) i to bez ika kvog obra zlo `e wa.

Mo lim Vas za pi sme no obra zlo `e we kri te ri ju ma na osno vu ko jih je g-din Alek san dar Ra do sa vqe vi} u svoj stvu Pred sed ni ka stru~ ne gru pe za po slo ve pri pre me po ~et ka ra da Ko mo re do neo akt -”Zah tev za od re |i va we ~la no va Skup {ti ne Lo va~ ke Ko mo re“ od 25.08.2010. go di ne.

Ra di lak {eg pra }e wa tek sta ci ti ram ~la no ve za ko na ko ji se od no se na Lo va~ ku ko mo ru.

Osni va we Lo va~ ke ko mo re, ~lan 9, stav 2.

Ko mo ra ima svoj stvo prav nog li ca ko je sti ~e re gi stra ci jom u Re gi star pri vred nih su bje ka ta, u skla du sa za ko nom ko jim se ure |u je re gi stra ci ja pri vred nih su bje ka ta.

Sa stav Ko mo re, ~lan 10, stav 1. ^lan Ko mo re mo `e bi ti li ce sa naj ma we sred wim obra zo va wem ko je je u to ku {ko lo va wa po lo `i lo pred met iz obla sti lov stva.

Or ga ni Ko mo re, ~lan 12, stav 1, 2, 3 4.

Or ga ni Ko mo re su: skup {ti na, Uprav ni od bor, Nad zor ni od bor, or gan Ko mo re ko ji re {a va o iz da va wu i od u zi ma wu li cen ce, Eti~ ki ko mi tet i pred sed nik.

Aleksandar ]erani}

Skup {ti na je naj vi {i or gan Ko mo re.

Skup {ti nu ~i ne svi ~la no vi Ko mo re.

Sta tu tom se mo `e od re di ti na ~in pred sta vqa wa ~la no va Ko mo re u skup {ti ni Ko mo re.

Rad ni sa sta nak odr `an 28.12.2010. go di ne u Do ba no va~ kom za bra nu tre ba na zva ti pra vim ime nom a to je sa sta nak stru~ ne rad ne gru pe za po ~e tak ra da Lo va~ ke ko mo re.

Mo lim Vas da kao naj od go vor ni je li ce u Mi ni star stvu pre du zme te me re u ci qu spre ~a va wa da qih ne za ko ni tih rad wi u ve zi sa Lova~kom ko mo rom, a sa mu Ko mo ru for mi ra te na za ko nit na ~in pu tem jav nog po zi va u ne kom o vo de }ih dnev nih gla si la“ - na pi sao je ]e ra ni}.

Do ju ~e ra {weg za kqu ~e wa li sta, iz Mi ni star stva po qo pri vre de ni je sti gao od go vor dr Sa {e Dra gi na, ali ve ru je mo da }e mo do sle de }eg pet ka, ka da po no vo iz la zi lo va~ ka stra na, ima ti od go vor mi ni stra. Ipak, ka ko sto ji na saj tu www.zov.rs,

sti gli su ko men ta ri od po je di nih ak te ra ko ji su u~e stvo va li u for mi ra wu Ko mo re. Alek san dar Ra do sa vqe vi}, ina ~e gost po sled we sed ni ce UO LSS je re kao: - Da bu de mo sa svim pre ci zni, pi smo je po slao Alek san dar ]e ra ni}, a ne Lo va~ ki sa vez Sr bi je – re kao je Ra do sa vqe vi}, za me nik di rek to ra Upra ve za {u mar stvo u Mi ni star stvu po qo pri vre de.

Ova tvrd wa ne sto ji, jer je od ne dav no Alek san dar ]e ra ni} je, kao iza bra no li ce na me stu se kre ta ra LSS, ap so lut no ovla {}en, tj. ima “od re {e ne ru ke”od Sa ve za da {a qe do pi se ove vr ste, a za to ra ~un po la `e Skup {ti ni LSS, a ne Uprav nom od bo ru Sa ve za, kao do ne dav no.

Pred sed nik Lo va~ ke ko mo re Mi lu tin \or |e vi} sma tra da ne ma ni po tre be da se osvr }e na pi smo iz Lo va~ kog sa ve za Sr bi je.

- Ne `e lim da ko men ta ri {em ne {to {to je re gu lar no i do ne to na Skup {ti ni, kao ni od red be ko je je pro pi sa la dr `a va, a ne ko me se to ne svi |a.

Ozbiq no i od go vor no ra dim svoj po sao, i ne mam vre me na za ne {to {to bi se svr sta lo u tzv. “tra ~e raj ke”.

Sa dru ge stra ne, pred sed nik Nad zor nog od bo ra LSS, dr Pe ro [ko bi} je iz ja vio: - Lo va~ ka ko mo ra Sr bi je osno va na je po „si li za ko na”, a da pri tom wu ni je osno va la lo va~ ka or ga ni za ci ja. Ako bi se zva la Ko mo ra lov nih rad ni ka, ne bih imao ni {ta pro tiv. Ali, tre ba kon sul to va ti i or ga ni za ci ju ko ja bro ji 80.000 lo va ca, a ne da ti joj ime “lo va~ ka“, a lov ci u woj go to vo da ni su za stu pqe ni, ni ti su ih pi ta li za mi {qe we.

D. Kn.

ZANIMQIVOST

[akalijada u Kr~edinu Tra di ci o nal na “[a ka li ja da” u Kr ~e di nu odr `a }e se su tra, a skup lo va ca je pred vi |en za 8 ~a so va u Lo va~ kom do m u. Ko t i z a c i j a iz n o s i 1.000 di na ra, a do ma }i ni }e obez be di ti do ru ~ak i ru ~ak.

U lov }e se kre nu ti na kon do ru~ ka, kad ju tar wi mraz po pu sti,a pre lo va pred vi |e na je i po se ta iz lo `bi lo va~ kih tro fe ja u objek tu po zna t og kr ~ e d in s kog lov c a Pre mi la Po po vi }a. Plan je da se lo vi do sat - sat i po iza po dne va, na kon ~e ga sle di ru ~ak, kao i do de la pla ke ta u~e sni ci ma.

Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fon: 064 136-59-41.

Pripremio: Du{an Kne`i}

U lo vu “Ba nat ska li si ca 2011” ko ja je pre ra sla u tra di ci o nal nu ma ni fe sta ci ju Lo va~ kog dru {tva “Zec“ iz Uz di na, pro {le su bo te u~e sto va lo je pre ko 150 lo va ca iz ko va ~i~ ke op {ti ne, ali i broj ni go sti iz voj vo |an -

Pred sed nik i se kre tar LD “Zec“ Dim ~a Pe tru i To dor Bo jer ne skri va ju za do voq stvo {to je po se ta go sti ju sa stra ne bi la do bra, ima ju }i u vi du da je do la zak bio ote `an zbog ma gle i za le |e nih pu te va. Pre lo va,

Gosti iz Debeqa~e s predsednikom LD „Zec” Dim~om Petruom

skih me sta i Be o gra da. Ulo vqe na je sa mo jed na li si ca, ko ju je od stre lio Da vor Pe tro vi} iz Put ni ko va, ko me su do bro po zna te }u di di vqa ~i u uz din skom ata ru. Vi |e no je jo{ li si ca i bi lo je pri li ka, ali su one bi le lu ka vi je ili lov ci ne pre ci zni.

do ma }i ni su za u~e sni ke pri pre mi li tra di ci o nal ni ba nat ski do ru ~ak.

- Na {i lov ci su ove se zo ne ve} od stre li li 28 li si ca, ot pri li ke ko li ko i pret hod nih, pa smo se iskre no na da li da }e bi ti vi {e ulo va pri li kom ovog iz la ska u

15

lo vi {te. Ipak, zbog ne po voq ni jeg sta wa u ata ru, jer su tr {}a ci i osta li ni `i te re ni pod vo dom za le |e ni, ni je se mo glo i}i ta mo gde je naj po voq ni je, pa se lo vi lo na ~i sti jem te re nu oko se la. Po red li si ca vi de li smo do sta ze ~e va, fa za na i dru ge di vqa ~i, pa je do bro da smo se i ovom pri li kom uve ri li da na {i na po ri da o~u va mo di vqa~ da ju re zul ta te ka `e Bo jer.

U lo vi {tu u ata ru Uz di na na oko 7.500 hek ta ra, naj ve }i deo je oko Ta mi {a sa plav nim li va da ma, mr tva ja ma, sla ti na ma i za sa di ma to po la, pa je ovo pod ru~ je Za vod za za {ti tu pri ro de Sr bi je pro gla sio za jed no od 35 me |u na rod no zna ~aj nih sta ni {ta pti ca. U ovom re vi ru sred weg Po ta mi{ ja za be le `e no je pri su stvo oko 180 vr sta pti ca, od ko jih je od po seb nog zna ~a ja ko lo ni ja si vih ~a pqi i gna zda ri ca kao {to su orao be lo re pan, cr na ro da, ve li ki la bud, ri |o gla va pat ka, ~a pqa ka {i ka ra i dru ge, a pred sta vqa i naj zna ~aj ni je na ci o nal no gne zdi li {te za pat ku wor ku, mu qa ~u i be lo br ku ~i gru. Od lov ne di vqa ~i po red li si ca, ko je su ovog pu ta eski vi ra le lov ce, ima {a ka la, di vqih ma ~a ka, ja zav ca, di vqih svi wa, ze ~e va, sr na, fa za na, di vqih gu sa ka i pa ta ka.

Deo tog bo gat stva mo gli su da vi de go sti Uz di na ca.

M. Mitrovi}

U NEDEQU U ATARU NOVOG SLANKAMENA

Lov na {akale i lisice

U ata ru No vog Slan ka me na na mno `i le su se li si ce, a po sled wih go di na sve je vi {e i {a ka la, pa LD “Fa zan“ iz ovog me sta u ne de qu 13. fe bru a ra za svo je ~la no ve i go ste pri re |u je tra di ci o nal ni lov na ove pre da to re. Oku pqa we je u Lo va~ kom do mu u 8 sa ti. Lo vi }e se na ob ron ci ma Fru {ke go re, a je dan od do ma }i na Bog dan Ko ta rac iz LD “Fa zan“, ko ji je me |u naj u spe {ni ji ma u od stre lu pre da to ra, ka `e da je u lo vi {tu No vog Slan ka me na {a ka la vi {e ne go li si ca.

- Lov na {a ka le or ga ni zu je mo {est-se dam go di na, od ka da se po ja vio na na {em te re nu i uvek je bi lo od stre la, pa ve ru jem da se i iz ne deq nog lo va ne }e mo vra ti ti bez ulo va - uve ren je Ko ta rac.

Lov ci No vog Slan ka me na po za vr {et ku lo va na fa za ne, ve} uobi ~a je no kre }u u lov na {a ka le. Do sko ro ovih pre da to ra u ov da {wem ata ru uop {te ni je

Bogdan Kotarac i Steva Repa sa {akalom odstreqenim lane

bi lo, lov ci ne zna ju oda kle su do spe li. Pro {le go di ne za {est iz la za ka od stre qe na su 23 {a ka la, ka da su na ni {an Bog da na

Ko tar ca do {la ~e ti ri pri mer ka, od ko jih je dan u zlat noj me da qi od 26,12 po e na.

M. Mr.

SPORT

petak4.februar2011.

dnevnik

c m y

16

S KONFERENCIJE ZA MEDIJE FED KUP REPREZENTACIJE SRBIJE

Jo va nov ska ve ru je u sna gu eki pe Su tra po ~i we Fed kup me~ B Svet ske gru pe, u ko jem naj bo qe te ni ser ke Sr bi je do ~e ku ju se lek ci ju Ka na de. Mo `da bi ne ko mo gao da po mi sli ka ko je iz o sta nak na {e dve pr ve igra ~i ce - Je le ne Jan ko vi} i Ane Iva no vi} - po re me tio at mos fe ru u srp skom ti mu, ali ni je ta ko.

Na pro tiv. Iza bra ni ce se lek to ra De ja na Vra ne {a od li~ no tre ni ra ju u ve li koj sa li SPC „Voj vo di na” u No vom Sa du i pri pre ma ju se da pru `e mak si mum ka ko bi iz bo ri li pra vo da igra ju u ba ra `u za po pu nu naj ja ~e gru pe Fed ku pa.

De jan Vra ne{ je u re pre zen ta ci ju po zvao Bo ja nu Jo va nov ski (54. igra ~i ca na VTA li sti), Anu Jo va no vi} (322.), Alek san dru Kru ni} (281.) i Ta ma ru ^u ro vi} (621.) i od wih }e iza bra ti te ni ser ke ~i ja }e ime na da nas bi ti `re ba na za u~e {}e u va `nom su sre tu.

- Ovo je na{ pr vi me~ u 2011. go di ni - re kao je se lek tor i na sta vio: - Ima mo ve o ma mlad tim, ali smo ja ki i mo ti vi sa ni za pr vu po be du. Isti na je da smo ve o- ma osla bqe ni iz o stan kom dve naj bo qe igra ~i ce, ali imam po -

@reb u Grad skoj ku }i, u 12 sa ti @reb za su sret Sr bi ja - Ka na da oba vi }e se da nas u sve ~a noj sa li, u Grad skoj ku }i u No vom Sa du. Ce re mo ni ji od re |i va wa pa ro va pri su stvo va }e pred sed nik te ni skog sa ve za Sr bi je Slo bo dan @i vo ji no vi}, vr hov ni su di ja \u li ja Or lan di, pot pred sed nik IO BNP Pa ri ba Sr bi ja Vla di mir Mar ko vi}, pred stav nik TS Ka na de Lu is Bor fi ga, kao i re pre zen ta tiv ke i stru~ ni {ta bo vi obe se lek ci je.

Gr do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} }e, pred po ~e tak ce re mo ni je, po zdra vi ti go ste, a po sle `re ba bi }e upri li ~e na zva ni~ na kon fe ren ci ja za me di je.

Ula zni ce u pro da ji Kao {to je „Dnev nik” ve} ne ko li ko pu ta pi sao, ula zni ce za su sret Fed ku pa iz me |u Sr bi je i Ka na de na la ze se u pro da ji na cen tral noj bla gaj ni u pri ze mqu SPC „Voj vo di na”.

Ce na pak te ta ka ra ta za oba da na iz no si 1.500 di na ra (Is tok i Za pad 1), od no sno 800 di na ra (Za pad 2).

Sa sta vi eki pa Se lek tor re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Vra ne{, ra ~u na za me~ s Ka na dom na Bo ja nu Jo va nov ski, Anu Jo va no vi}, Alek san dru Kru ni} i Ta ma ru ^u ro vi}.

S dru ge stra ne, se lek tor Ka na de Sil van Bri no na ras po la ga wu ima Re be ku Ma ri no (84. na VTA li sti), Alek san dru Vo zni jak (138.), [a ron Fi~ men (230.) i Ma ri-Iv Pe le tje (536.).

Na{ Fed kup tim za su sret s Ka na dom

Fo to: F. Ba ki}

IDS IZMERIO SERVIS TENISERKI

ve re we uz te ni ser ke ko je su tu.

Bo ja na Jo vanvski se pri bli `a va svet skom vr hu i bi }e pred vod ni ca na {e se lek ci je i o~e ku jem da }e sve de voj ke ko je bu du igra le pru `i ti mak si mum, a re zul ta tom se ne op te re }u jem. Mo ram ovom pri li kom da se za hva lim No vom Sa du na sjaj nim uslo vi ma ko ji su nam omo gu }e ni i ve ru jem da }e pu bli ka ose ti ti tre nu tak i po mo }i na {im re pre zen ta tiv ka ma svo jim pri su stvom i na vi ja wem.

Od Bo ja ne Jo va nov ski se o~e ku je da bu de li der eki pe. Ova de voj ka, sti ~e se uti sak, sprem na je da pre u zme ve li ku od go vor nost, a o iz gle di ma Sr bi je u du e lu s Ka na |an ka ma je re kla: - Na sva kom tre nin gu tru dim se da pru `im mak si mum. Od i gra }u naj bo qe {to bu dem mo gla i po ku {a }u da osvo jim oba po e na u sin glu. Ve ru jem i u osta tak eki pe, od no sno da mo `e mo da stig ne mo do po be de. Ka na da je fa vo rit, a wi ho va naj bo qa te ni ser ka Re be ka Ma ri no u po sled we vre me igra u ve o ma do broj for mi. Do sa da sam se s wom dva pu ta sa sta ja la i oba me ~a sam iz gu bi la, ali je to bi lo dav no, u ju -

Ana me |u gro mov ni ca ma Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} na la zi se na li sti 10 igra ~i ca sa naj ja ~im ser vi som na pla ne ti, ob ja vi la je kom pa ni ja IDS, ko ja je za du `e na za me re we br zi ne ser vi sa. Iva no vi }e va je de ve ta ove go di ne, a ima i pe ti naj br `i ser vis svih vre me na.

Kom pa ni ja IDS je ob ja vi la re zul ta te na osno vu 12 ob ra |e nih tur ni ra ove go di ne, a {to se li ste ve ~i tih ti ~e uze ti su svi re zul ta ti me re wa od 1989. go di ne.

Naj br `i ser vis ove go di ne ima la je Ve nus Vi li jams, 195 ki lo me ta ra na sat na Austra li jan ope nu. Naj br `i ser vis na sve tu ima ista igra ~i ca, 207,6 km/h od ser vi ran na US Ope nu 2007. go di ne.

Naj bo qi re zul ta ti u 2011: 1.

Ve nus Vi li jams (SAD)195.0 km Austra li jan Open, 2. Lu ci ja Hra dec ka (^e {ka) 194.0 km Bri zbejn, 3. Re be ka Ma ri no (Ka na da) 193.0 km Austra li jan Open, 4.

Ana Iva no vi}

Jar mi la Grot (Austra li ja) 192.0 km Bri zbejn, 5. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 190.0 km Bri zbejn, 6. Ali sa Klej ba no va (RUS) 187.0

km Bri zbejn, 7. Na |a Pe tro va (Ru si ja) 185.0 km A u stra li jan Open, 8. Ka ro li na Gar si ja (Fran cu ska) 184.0 km Austra li jan Open, 9. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 182.0 km Austra li jan Open, 10. Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 181.0 km Austra li jan Open.

Li sta „ve ~i tih”: 1. Ve nus Vi li jams (SAD) 207.6 km2007 US Open, 2. Se re na Vi li jams (SAD) 206.0 km 2010 Fren~ Open, 3.

Bren da [ulc Me kar ti (Ho lan di ja) 202.7 km 2007 In di jan Vels, 4. Ana-Le na Gre ne feld (Ne ma~ ka) 201.1 km 2009 In di jan Vels, 5. Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 201.0 km 2007 Fren~ Open, 6. Kri sti na Mla de no vi} (Fran cu ska) 200.0 km 2009 Fren~ Open, 7. Sa bi ne Li sic ki (Ne ma~ ka) 199.6 km 2010 US Open, 8. Li Na (Ki na) 199.0 km 2010 Fren~ Open, 9. Ame li Mo re zmo (Fran cu ska) 198.0 km 2009 Fren~ Open, 10. Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 198.0 2010 Fren~ Open.

Sat ni ca me ~a Pr vog da na su sre ta, u su bo tu, na pro gra mu su dva singl su sre ta. Pr vi po ~i we od 15 ~a so va, a dru gi od mah po sle we ga.

U ne de qu igra ju se dva sin gla i dubl me~. Po ~e tak pr vog sin gla za ka zan je za 14 ~a so va, od mah po sle we ga igra se dru gi, a na kon to ga, bez po seb ne pa u ze, na te ren }e iza }i pa ro vi. ni or skim da ni ma. Ipak, mi slim da smo spo sob ne da iz bo ri mo po be du i na dam se da }e ve li ki broj na vi ja ~a bi ti u su bo tu i ne de qu uz nas.

Se lek tor Ka na |an ki Sil van Bri no re kao je da su uslo vi u ve li koj sa li Spen sa iz u zet no do bri, ali da je te ren ne {to spo ri ji od onog na ko me Ka na |an ke tre ni ra ju u wi ho vom na ci o nal nom te ni skom cen tru.

- Ni sam ~uo za tu iz ja vu, ali je su per vest ako je ta ko. To smo, oda bi rom pod lo ge, i `e le li da po stig ne mo - do dao je De jan Vra ne{.

Jo{ uvek ni je iz ve sno ko me }e, uz Jo va nov sku, na{ se lek tor uka za ti po ve re we. Ana Jo va no vi} je naj i sku sni ja u re pre zen ta ci ji i, ka ko tvr di, sprem na je da za i gra: - Ras te re }e na sam po pi ta wu even tu al nog na stu pa - re kla je ona. - Naj ve }a od go vor nost je na

Bo ja ni, a mi }e mo se tru di ti da joj mak si mal no po mog ne mo i do pri ne se mo uspe hu na {e re pre zen ta ci je.

U sli~ nom to nu raz mi {qa i 19-go di {wa Alek san dra Kru ni}: - Sprem na sam da po mog nem ti mu. Ve ru jem u na{ sa stav i Bo ja nu Jo va nov ski, ali ne sme mo da za bo ra vi mo da su Ka na |an ke is ku sni je i ve o ma sprem ne. Ulo ga fa vo ri ta pri pa da go {}a ma, ali mi `e li mo po be du i ve ru jem da }e mo do we sti }i.

Ta ma ra ^u ro vi} je naj mla |a ~la ni ca eki pe (16 go di na) i de bi tant ki wa je u dr `av nom ti mu, alu se od li~ no uklo pi la. Ona je do da la: - Iako sam pr vi put u re pre zen ta ci ji, ose }am duh za jed ni {tva. Ima mo sjaj nu at mos fe ru i sve smo se oku pi le oko `e qe da sa vla da mo Ka na du. Ve ru jem u na{ tim.

A. Predojevi}

ZAVR[ENO TAKMI^EWE PO GRUPAMA U DALEKOVOD EVROLIGI

Par ti zan u ~e tvrt fi na lu, Voj vo di na za u sta vqe na Sr bi ja je ove go di ne u Da le ko vod Evro li gi za va ter po li ste ima la dva pred stav ni ka, Par ti zan Raj faj zen i Voj vo di nu. Po sle tak mi ~e wa po gru pa ma ak tu el ni {am pion Sr bi je Par ti zan pla si rao se u ~e tvrt fi na le, dok se Voj vo di na opro sti la od Evro li ge. Re zul tat je o~e ki van, s tim {to je Par ti zan ne {to lo {i je za po ~eo nad me ta we u C gru pi, ali ka ko je Evro li ga od mi ca la cr no - be li su di za li for mu i na kra ju su se u C gru pi na {li iza pr vo pla si ra ne Mla do sti. Iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi} po ra `e ni su u pr vom ko lu od Zga rep ~a na, a u dru gom kod ku }e re mi zi ra li sa Bar se lo nom. Me |u tim, od ta da su na ni za li ~e ti ri po be de, a na kra ju su u sre du de kla si ra li Mla dost u svom ba ze nu (14:7).

- ^e sti tam mo jim igra ~i ma, od i gra li su bes pre kor no. Ono {to su pri ka za li u du e lu sa Mla do {}u, ali i u pro {lom ko lu sa Bar se lo nom da je mi re a lan op ti mi zam i uli va po ve re we da }e mo u dru goj fa zi Evro li ge igra ti mno go bo qe - re kao je Mi la no vi}.

Dru gu go di nu za re dom u naj e lit ni jem klup skom tak mi ~e wu na stu pa i Voj vo di na, vi ce {am pion Sr bi je. No vo sa |a ni su pred ovo go di {we nad me ta we osta li bez ~e ti ri kqu~ na igra ~a, ali to ih ni je ome lo u za cr -

ta nim pla no vi ma. Iako naj mla |i i naj ne i sku sni ji oni su us pe li da se pla si ra ju u Evro li gu.

Na {li su se vo qom `re ba u B gru pi, sa vi {e stru kim {am pi o nom Evro pe i bra ni o cem na slo va ita li jan skim Pro Re kom, cr no gor skom Bu dvom i ru skim Spar ta kom iz Vol go gra da. U ta kvoj kon ku ren ci ji iz bo ri li su re mi i po be du u du e li ma sa Spar ta kom, sa ku pi li ~e ti ri bo da i po ka za li da im je s pra vom me sto u Evro pi. Ta ko mi sli i tre ner Bu dve Ve sko Kri vo ka pi} sa ~i jim je ti mom Voj vo di na od i gra la dva za ni mqi va i te {ka me ~a. On je re kao da je we gov tim u ovom tre nut ku kva li tet ni ji, ali i da Voj vo di na iz go di ne u go di nu na pre du je. U pr vom u Bu dvi je bi lo 9:7, a u sre du u po sled wem ko lu 9:6 za Cr no gor ce.

Bu dva ni su ta ko ovom po be dom iz bo ri li pla sman u ~e tvrt fi na le iza ne pri ko sno ve nog Pro Re ka.

- ^e sti tam eki pi Voj vo di ne, od i gra li smo sa wi ma ve o ma te {ku i va `nu utak mi cu. Ra di se per spek tiv nom ko lek ti vu, ko ji sva ke go di ne iz ba ci ne ko li ko od li~ nih igra ~a. [te ta {to oni ne osta ju u klu bu, ve} tra `e no vu sre di nu. Na dam se da }e No vi Sad i ~el ne struk tu re ima ti slu ha za ovaj klub u ko jem se iz u- zet no do bro ra di, na ro ~i to sa mla |im se lek ci ja ma. Za to smo u ovu utak mi cu u{li kraj we

ozbiq no, a mo `da je tre ma u~i ni la da igra ~i Voj vo di ne ne is pu ne sve do go vo re. Do du {e, ni smo ni mi, ali je na kra ju pre su dio na{ kva li tet i is ku stvo re kao je Kri vo ka pi}.

Tro stru ki stre lac za Bu dvu Vi je ko slav Pa sko vi} je po hva lio pu bli ku i at mos fe ru i is ta kao da je ona ve o ma va `na za sta sa va we mla dih igra ~a.

- ^e sti tam Voj vo di ni na bor be no sti i `e lim im pu no sre }e sle de }e se zo ne. Vo di li smo od po ~et ka do kra ja, ali smo tek u tre }oj ~e tvr ti ni us pe li da se od le pi mo - re kao je Pa sko vi}.

Voj vo di nu je po be da vo di la u ~e tvrt fi na le, ali su Bu dva ni po ka za li da su u ovom tre nut ku kva li tet ni ji. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne De jan Sta no je vi} za do vo qan je bor be no {}u i mo ti vi sa no {}u svo jih pu le na, iako ni su do kra ja is pu ni li sve do go vo re.

- Igra li smo ko li ko mo `e mo, a gre {ke ko je smo na pra vi li bi }e ana li zi ra ne. Ono {to je naj va `ni je je da se ni smo pre da va li do kra ja i od li~ na at mos fe ra oko ba ze na. Za hva lio bih se na vi ja ~i ma {to su nas po dr `a li.

Ra di li smo go di na ma da bi smo za slu `i li ova kvu po dr {ku i ra di }e mo i da qe ka ko bi smo je za dr `a li. Ovo je bio test mla do sti i bu du} no sti - re kao je Sta no je vi} i ~e sti tao Bu dvi na pla sma nu u ~e tvrt fi na le.

De taq sa me ~a Voj vo di na–Bu dva

Ka pi ten No vo sa |a na Bo ris Va pen ski se pri dru `io ~e stit ka ma i is ta kao da je Voj vo di na po ka za la kva li tet, ali i ne is ku stvo.

- Utak mi cu su pre lo mi li kva li tet i is ku stvo Bu dva na. Na ma pred sto ji jo{ ja ~i rad ka ko bi smo i mi is pe li da se pla si ra mo

Fo to: F. Ba ki}

u ~e tvrt fi na le Evro li ge. Za hva qu jem se na vi ja ~i ma, to nam pu no zna ~i. Oni su bi li na{ sed mi igra~. Na dam se da }e nas ta ko bo dri ti i u do ma }em pr ven stvu - re kao je Va pen ski.

U ~e tvrt fi na le su se iz A gru pe pla si ra li cr no gor ski Ja dran i ma |ar ski Va {a{, a iz D

gru pe hr vat ski pred stav ni ci Jug i Pri mor je. Ove se zo ne ~e tvrt fi na le }e se igra ti po no vom si ste mu. Ti mo vi }e bi ti po de qe ni u dve gru pe, a po pr va dva }e se pla si ra ti na faj nal - for. @reb }e se odr `a ti 8. fe bru a ra u Ri mu.

G. Malenovi}

SPORT

dnevnik @REB KVALIFIKACIJA ZA EVROPSKO PRVENSTVO MLADIH REPREZENTACIJA

Or li }i ma se osmeh nu la sre }a Mlada fudbalska reprezentacija Srbije ne}e igrati na predstoje}em Evropskom prvenstvu u Danskoj, ali su joj se zato otvorila vrata u kvalifikacijama za EURO 2013 u Izraelu.@rebom u Nionu je odlu~eno da Srbija bude u grupi sa: Danskom, Severnom Irskom, Makedonijom i Farskim Ostrvima. Kvalifikacije po~iwu 25. marta 2012. godine.

- Status nosioca grupe i dobri rezultati iz posledwih godina svakako kreiraju na{e ambicije, nevezane ~ak i za sam sastav grupe. Ciq mlade reprezentacije Srbije je plasman na Prvenstvo Evrope 2013. godine u Izraelu. S tim stavom smo do~ekali `reb, a tako nastavqamo i daqe, pripremaju}i se za takmi~arske obaveze koje }e uslediti - izjavio je selektor orli}a Aleksandar Jankovi} odmah posle `reba.

Jankovi} je dodao da }e biti vremena za detaqnu analizu protivnika u grupi.

- Ponovo }emo igrati protiv jedne skandinavske selekcije, ovaj put je to Danska, tako da to ve} mo`emo nazvati i tradicijom mlade reprezentacije. Sigurno svaki protivnik zaslu`uje i dobru pripremu i respekt, a period koji sledi iskoristi}emo na najboqi mogu}i na~in. ^iwenica da smo u grupi sa pet selekcija i da }emo u okviru we odigrati osam utakmica, otvara nam mogu}nost organizovawa ve}eg broja prijateqskih susreta. @eqa nam je da prvi takmi~arski me~ odigramo u septembru ove godine, a do tada }emo svakako iza sebe imati ve} odigranih {est pripremnih utakmica. Sr-

bija ima tradiciju u~e{}a na zavr{nim turnirima igra~a ovog uzrasta i mi ho}emo da je nastavimo i predstavimo se na najboqi na~in. Selektor }e danas u podne u beogradskom hotelu „Balkan” odr`ati konferenciju za novinare, na kojoj }e predstaviti spisak igra~a na koje }e ra~unati u prijateqskoj utakmici protiv Izraela, 9. februara u Tel Avivu, a bi}e na raspolagawu i za pitawa vezana za epilog `reba.

Kvalifikacione greupe za EP - Grupa 1: Nema~ka, Belorusija, Gr~ka, Bosna i Hercegovina, Kipar i San Marino.

Grupa 2: [vedska, Ukrajina, Finska, Slovenija, Litvanija i Malta.

Grupa 3: ^e{ka, Vels, Jermenija, Crna Gora i Andora.

Grupa 4: SRBIJA, Danska, Severna Irska, Makedonija i Farska Ostrva.

Grupa 5: [panija, [vajcarska, Hrvatska, Gruzija i Estonija.

Grupa 6: Rusija, Portugalija, Moldavija, Poqska i Albanija.

Grupa 7: Italija, Turska, Ma|arska, Republika Irska i Lihten{tajn.

Grupa 8: Engleska, Belgija, Island, Norve{ka i Azerbejxan. Grupa 9: Rumunija, Francuska, Slova~ka, Letonija i Kazahstan.

Grupa 10: Holandija, Austrija, [kotska, Bugarska i Luksemburg Plasman u bara` obezbedi}e 10 pobednika grupa i ~etiri najboqe drugoplasirane selekcije. Sedam pobednika bara` me~eva pridru`i}e se doma}inu Izraelu na finalnom turniru 2013. godine.

SELEKTOR PETROVI] SUO^EN S KADROVSKIM PROBLEMIMA PRED ME^ PROTIV IZRAELA

Pan te li} po no vo pod za sta vom Fudbalsku reprezentaciju Srbije o~ekuje prvi ispit u novoj godini, prijateqski susret protiv Izraela, 9. februara u Tel Avivu.

Bi}e to i uvertira pred nastavak kvalifikacionih bitaka za plasman na EP i martovske okr{aje sa Severnom Irskom i Estonijom.

Mar ko Pan te li}

Selektor Vladimir Petrovi} morao je da odustane od prvobitne ideje da okupi sve najboqe raspolo`ive snage i tako po~ne uigravawe ekipe za predstoje}e takmi~arske okr{aje u kojima orlovi nemaju pravo na gre{ku. Morao je Pi`on da prome{a karte pritisnut nepovoqnim zdravstvenim biltenom.

Kra si} ka pi ten U odsustvu Stankovi}a i Vidi}a kapitensku traku protiv Izraela pone}e Milo{ Krasi}.

- Na osnovu iskustva, kvaliteta i broja odigranih utakmica Krasi} zaslu`uje ovo priznawe - objasnio je selektor.

- Nije prijatno suo~iti se sa tolikim kadrovskim problemima, a opet otvrio se prostor da na delu vidimo jo{ neke nove- stare igra~e. Najva`nije je da nas pehovi mimoi|u kada bude bilo najpotrebnije pred me~eve u kvalifikacijama konstatovao je Petrovi}.

Podu`a je lista povre|enih reprezentativaca. Van stroja su kapiten Dejan Stankovi}, rovit je i wegov zamenik Nemawa Vidi}, zatim Milo{ Ninkovi}, a zbog crvenog kartona zara|enog na utakmici sa Bugarskom pravo nastupa nema ni Nikola @igi}.

- Izostanak @igi}a iskoristi}u da isprobam neke nove varijante u napadu. Vra}a se Marko Panteli} koji je u formi daje golove. U defanzivi planiram da kraj Suboti}a {ansu pru`im povratniku Bi{evcu, kapitenu Valensijena.

Vide}emo kako }e se sna}i i Tomovi} koji pru`a kvalitetne partije u Le}eu. Novo ime bi}e i vezista Iwac (Leh) - raportirao je selektor.

Na spisku nema golmana Stojkovi}a i napada~a Jovanovi}a.

- Neka se Stojkovi} malo odmori od svih de{avawa kroz koja je pro{ao, imamo dobre golmane na koje mo`e da se ra~una. Jovanovi} se nije izborio za svoj status u Liverpulu, mada ima nagove{taja da }e mu novi trener pru`iti adekvatnu {ansu - objasnio je Petrovi}.

Dakle, o~ekuje se da za me~ sa Izraelom selektor pozove slede}e igra~e: Brki},Isailovi}, Jorga~evi}- golmani, Bi{evac, Obradovi}, Tomovi}, Kolarov, Suboti}, Ninkov, Rajkovi}, Ivanovi}, Qaji}, Sulejmani, To{i}, Trivunovi}, Milija{, Krasi}, Kuzmanovi}, Iwac, Petrovi}, Miri}, Panteli} i Mr|a.

Orlovi }e se okupiti u ponedeqak (7. februar) u Hajatu, a dan kasnije odlaze u Izrael.

Z. Rangelov

petak4.februar2011.

17

ME^ MOGRENA I NOVOSA\ANA DOBIO ZAVIDAN PUBLICITET

Bu dva ni hva le Vo {u (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

BE ^I ]I: Crnogorska TV i {tampa s du`nim po{tovawem pi{u o onome {tu su Mogren i Vojvodina prikazali u prijateqskoj fudbalkoj utakmici u sredu na terenima SC “Jaz”.

Posle remija 1:1, trener doma}ih Stevan Mojsilovi}, koji nema punu podr{ku javnosti uprkos prvom mestu na tabeli i preimu}stvu od pet bodova naspram najbli`eg pratioca, podgori~ke Budu}nosti, dao je posle utakmice s Novosa|anima ovakvu izjavu: - Uva`avaju}i sve crnogorske ekipe, odgovorno tvrdim da ovako sna`nog rivala, kakav je u ovoj utakmici bila novosadska Vojvodina, ne}emo imati do kraja [ampionata – rekao je Mojsilovi}, vidno zadovoqan u~inkom svog tima, ali i krajwim rezultatom.

U sli~nom tonu pri~ali su iskusni prvotimci Mogrena, poput Ardijana \okaja i Ajezdina Nuhija.

- U na{oj ekipi je velika konkurencija za mesto u prvih 11, pa otuda i napeti `ivci s jedne i maksimalno zalagawe s druge strane. Zna~i nam {to nismo izgubili, a Vojvodina je pokazala da je odli~an tim, sazdan od nekoliko iskusnih i plejade mladih,

Ju ~e i da nas dva tre nin ga Fudbaleri Vojvodine ju~e su imali dva treninga, a ista porcija o~ekuje ih i danas.

Ju~e pre podne imali su trening oporavka gde je na program uglavnom bilo lak{e istr~avawe i istezawe, dok je popodne primat dobila lopta.

Fud ba le ri Voj vo di ne na ju ~e ra {wem tre nin gu na pla `i Jaz

darovitih igra~a. Na mene su Novosa|ani ostavili boqi utisak od Crvene zvezde, koja se do nedavno pripremala u Budvi – rekao je Nuhi.

Zadovoqni su, u principu i Novosa|ani. [ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi} najzadovoqniji je ~iwenicom da je wegova ekipa najzad dobila priliku da odigra utakmicu, posle tri neuspela poku{aja sa Somborcima, Dowim Sremom i Videotonom.

- Dobro je bilo za prvi put.

O~ekivao sam ipak kvalitetnije su|ewe, a pretilo je u jednom momentu da me~ izmakne kontroli.

To se, ipak, nije desilo. Imali smo dobrog suparnika, koji ve} ima iza sebe nekoliko utakmica.

Na po~etku smo imali malih problema, ali je posle desetak minuta po~elo sve da dolazi na svoje mesto. Igra~i su se trudili da ispo{tuju dogovoreno. Nekima je to potpuno uspevalo, neki su imali pote{ko}a, ali sam generalno zadovoqan uz uverewe da }e vremenom sve funkcionisati jo{ boqe – ka`e Milinkovi}.

U Vojvodini su, utisak, je jo{ vi{e popravili raspolo`ewe kada su se uverili da je druga postava naspram sebe u drugom poluvremenu prakti~no imala prvi tim Mogrena. Rezervisti su, dakle, uglavnom polo`ili ispit i prava je {teta {to nisu izdr`ali nalete Budvana u posledwih deset minuta. I jo{ ne{to:

ve{ta~ka trava u SC “Jaz” je izvanredna, jedna od najboqih na kojima su fudbaleri Vojvodine imali priliku da rade, ali je ~iwenica da je igra na takvoj podlozi, ipak, druga~ija od one na prirodnoj travi. To je ono {to najvi{e brine stru~ni {tab i igra~e crveno-belih. Kod wih jo{ ne postoji realna slika kako sve to deluje na podlozi koja ih ~eka od 26. februara u prvenstvu i Kupu Srbije.

I slede}u proveru, koju Vojvodina s Petrovcem ima 5. februara, Novosa|ani }e igrati u SC “Jaz”, dok se najavquje mogu}nost da me~ s Grbqem 9. februara bude odigran na travnatom terenu rivala za koji svi u Crnoj Gori ka`u da je veoma dobar. S. Savi}

MLADI GOLMAN VOJVODINE FILIP PAJOVI] BLISTAO U PRVOJ PROVERI

Ni je So {o ya be zvao

BE ^I ]I: Na golu Vojvodine u drugom poluvremenu utakmice s Mogrenom stajao je 17-godi{wi Filip Pajovi}. Postojano{}u, pravovremenim intervencijama, uz nekoliko bravuroznih odbrana, odu{evio je prisutne, pa su se mnogi posle utakmice raspitivali za wega. U FK Vojvodina odavno znaju o kakvom je talentu re~, pa su ga zato pre dve i po godine iz zrewaninskog Banata i doveli u Novi Sad, potpisav{i s wim stipendijski ugovor.

- Po~eo sam u rodnom Zrewaninu, gde me u svet golmana uveo trener Slobodan Radovanov. On me je otkrio kao golmana, a svi treneri kasnije doprineli su da moj razvojni put ovako te~e. Kada to ka`em, mislim na Vasu Tep{i}a koji me je kao trener pionira zapazio na golu Banata, pa na trener golmana mla|ih kategorija Vojvodine koji su radili sa mnom, poput Dragana Vasi}a, Aleksandra Dimitrova i Borisa Na|a, sve do sada{weg trenera golmana prvog tima Zorana Stojanovi}a. Od svih wih najvi{e sam zavoleo Zorana Vasiqevi}a, trenera omladinaca za koje branim u Kvalitetnoj ligi Srbije – nabraja svoje dosada-

Fi lip Pa jo vi} i @eq ko Br ki}

{we u~iteqe Pajovi}, koji }e 30.jula postati punoletan.

Zanimqivo je to da je presudnu ulogu da obu~e dres Vojvodine imala Filipova majka Vera.

- Tada{wi direktor omladinske {kole FK Vojvodina Zoran Mari} bio je uporan, ali je ozbiqno zainteresovana bila i Crvena zvezda. Majka Vera je bila izri~ita: ili Vojvodina ili ostajem u Zrewaninu. Ostalo znate – ka`e Filip.

Sredinom januara Filip Pajovi} bio je gost francuskog superliga{a So{oa.

- Francuzi su me pratili kroz kvalifikacije kadeta za Evropsko prvenstvo, na turnirima u Azerbejxanu i [vajcarskoj. Tako je i usledio zvani~an dopis u klub, gde sam pozvan da tamo provedem nedequ dana i treniram s prvom ekipom. To nije bila klasi~na proba, ali su u So{ou svakako `eleli da se uvere u ono {to su slu{ali i gledali u me~evima reprezentacije Srbije. Dva puta sam u Francuskoj ve`bao s profesionalnim pogonom, a ostale treninge s B ekipom. U to vreme i francuska

R E P R E Z E N T A T I V C I USKO RO NA PU [TA JU BE ^I ]E: Pogon FK Vojvodina koji se nalazi na pripremama na crnogorskom primorju uskoro }e ostati bez petorice igra~a. Naime, 9. februara igra}e se me|unarodne reprezentativne prijateqske utakmice, a poziv pod nacionalne zastave iz crveno-belih redova dobili su: @eqko Brki} (Srbija), Georgi Mereba{vili (Gruzija) i Daniel Mojsov (Makedonija) za A reprezentaciju, odnosno Slobodan Medojevi} i Vuk Mito{evi} za mladu reprezentaciju Srbije. Na{e reprezentativce o~ekuje duel s Izraelom u gostima, dok }e Makedonija ugo-

{tampa objavila je moj dolazak i o meni pisala s uva`avawem – veli Pajovi}.

Vo{ina nada ne krije da je rastanak sa crveno-belima iz Novog Sada mogu} ve} u junu.

- O tome }e svakako odlu~ivati Vojvodina i So{o, a Francuzi su, koliko znam, bili konkretni i u ponu|enoj visini obe{te}ewa – isti~e na{ sagovornik.

Daleko je juni, a Vojvodini predstoji prole}na polusezona.

Posle nepristajawa Aleksandra Kesi}a da obnovi ugovor, Pajovi}u se ukazala {ansa da bude rezerva reprezentativcu i kapitenu @eqku Brki}u.

- ^ast je sa Brkom deliti sobu, upijati wegove savete i biti mu rezerva. Moje je da u~im, a to u Vojvodini zaista imam od koga. Tremu nemam, a to sam, nadam se pokazao i u utakmici s Mogrenom i jedino mi je `ao {to smo primili taj gol u posledwim sekundama, ali bio sam markiran i kasno sam video loptu koja je pogodila dowi desni ugao – obja{wava primqeni pogodak Pajovi}, spreman da dvonedeqne priprem u Crnoj Gori iskoristiti na najboqi na~in.

S. Savi}

stiti Kamerun, a Gruzija putuje na Kipar gde }e se sastati s Jermenijom. Sva petorica treba da se jave 6. februara svojim selektorima, a {ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi} dozvolio im je da 5. uve~e odu iz Be~i}a do Podgorice, odakle imaju let ka svojim odredi{tima. Za tu soluciju opredeli}e se verovatno trojica reprezentativaca Srbije, dok }e Mojsov i Mereba{vili put Skopqa, odnosno Larnake krenuti 6. Februara. Posle odra|enih reprezentativnih obaveza, sva petorica vrati}e se u Be~i}e i ponovo staviti na raspolagawe Zoranu Milinkovi}u.

S. S.

18

sport

petak4.februar2011.

PARTIZAN IGRAO NERE[ENO S TORONTOM

Na pa da ~i di ri gu ju eki pom Par ti zan je u obe pri prem ne utak mi ce u An ta li ji igrao ne re {e no, pro tiv Di na ma iz Bu ku re {ta (0:0) i pro tiv To ron ta (1:1).

Je di ni gol dao je Ne ma wa To mi} iz pe na la. Me |u tim, tre ne ra Alek san dra Sta no je vi }a ne bri nu re zul ta ti i pod se }a da je we gov

dva pu ta... O~i gle dan je na pre dak u pri pre mi za vr {ni ce u od no su na me~ sa Di na mom.

- Na ma su oti {li Mo re i ra i Kleo, a na pa da ~i di ri gu ju ka ko }e eki pa da igra. Sa da mi je pri o ri tet da u na red nih 20 da na na pra vim sin hron zi a ci ju sa no vim

Tre ner Sta no je vi} u raz go vo ru s dvo ji com no vaj li ja Prin som Te i gom i Do mi ni kom Adi jom

tim na let wim pri pre ma ma u Austri ji iz gu bio ~e ti ri me ~a, a tek u po sled wem re mi zi rao.

- A on da smo do bi li {est uza stop nih utak mi ca u Evro pi - na do ve zao se Sta no je vi}. - Sa da je si tu a ci ja dru ga ~i ja ne go pro {log le ta, jer sam sa da za do vo qan igrom.

I pro tiv Ru mu na i pro tiv Ka na |a na igra la su po dva ti ma, sva ki po po lu vre me. Ta ko }e bi ti i da nas pro tiv [tur ma (16 sa ti).

Tek u po sled woj pro ve ri u An ta li ji, u ko joj }e Par ti zan sna ge od me ri ti sa Sla vi jom iz So fi je u ne de qu, Sta no je vi} }e te sti ra ti isti sa stav svih 90 mi nu ta (pre pod ne }e "dru gi tim" igra ti pro tiv Ru da ra iz Pqe va qa).

- Jo{ se ne op te re }u jem re zul ta ti ma. Op te re ti }u se ka da bu de mo igra li ov de pro tiv Sla vi je i na utak mi ca ma u Du ba i ju.

Cr no-be li su u du e lu sa eki pom Aro na Vin te ra stvo ri li ne ko li ko stor po cent nih {an si, iz bo ri li se za pe nal, po go di li sta ti vu

Kleo ide u Ki nu pre ko Be o gra da Vra tio se osmeh na li ce Kle ver so na Ga bri je la Kor do ve Klea.

I{ ~e ki va we tran sfe ra ga je da ni ma "ubi ja lo" u An ta li ji, a sa da je i to me kraj. Bra zi lac se vra ti tio u Be o grad, a oda tle pro du `i ti ka Da le kom is to ku, po {to je Par ti zan pri stao da ga pro da no vom ki ne skom pr vo li ga {u Gvang `u Ever gran deu.

- Ni {ta jo{ ni je za vr {e no. - re kao je Kleo u sre du pred ve ~e, dok jo{ ni je bi lo iz ve sno da je po sao za kqu ~en.

S ob zi rom na to da je sam Bra zi lac bio odu {e vqen uslo vi ma ko je mu je po nu dio Gvang `u i da je iz ra zio `e qu da ide, ja sno je da }e pot pis ugo vo ra pred sta vqa ti pu ku for mal nost.

U ka su klu ba iz Hum ske 1 tre ba lo bi da "leg ne" oko tri i po mi li o na evra na ime obe {te }e wa. {pi ce vi ma - do dao je Sta no je vi} mi sle }i na Prin sa Te i ga i Do mi ni ka Adi ju, ko ji su de bi to va li u du e lu sa To ron tom. - Po ku {a }u da u od no su na wi ho ve pro fi le de fi ni {e mo kre ta we, da ih upo zna mo i da se oni upo zna ju sa eki pom.

Par ti zan je te `io i us peo da na |e za me nu za sva kog igra ~a ko ji

Stoj ko vi }u te ta nus Vla di mir Stoj ko vi} je do `i veo ne pri jat nost vra }a ju }i se sa te re na u ho tel "Kor ne li ja Daj mond" u An ta li ji. Ka da je tre ning za vr {en, Par ti za nov gol man je, kao i uvek, izuo ko pa~ ke, obuo pa pu ~e i kre nuo ka ho te lu. Put vo di kroz park, pa kroz tu nel do ula za u ho tel.

Pro la ze }i kroz park, Stoj ko vi} je zga zio trn ko ji mu se za rio u no gu. Iako ni je bi lo stra {no, cr no-be li su mo ra li da re a gu ju, pre do stro `no sti ra di.

Kon tak ti ra li su lo kal nu kli ni ku "Axi ba dem", sa ko jom su pot pi sa li spo ra zum o sa rad wi i te ta nus je od mah do pre mqen u ho tel u ko jem je sme {te na be o grad ska eks pe di ci ja. Stoj ko vi} je do bio iwek ci ju i na to me se sve za vr {i lo.

UEFA ne }e do zvo li ti me~ u Pri {ti ni U Fud bal skom sa ve zu Sr bi je iz ne na |e ni su na ja va ma iz Pri {ti ne, gde tvr de da }e za gre ba~ ki Di na mo go sto va ti 19. fe bru a ra na pro sla vi ta ko zva ne ne za vi sno sti, i ka `u da }e u~i ni ti sve da spre ~e od i gra va we te utak mi ce i da je sta tut UEFA ja san. Pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi} je na ja vio da }e raz go va ra ti sa Vlat kom Mar ko vi }em, pred sed ni kom Hr vat skog sa ve za.

- Utak mi ca iz la zi iz prav nih okvi ra, ve ru jem da }e mo us pe ti kao i pre dve go di ne da spre ~i mo od i gra va we me ~a. - po ru ~io je pr vi ~o vek srp skog fud ba la.

Ge ne ral ni se kre tar Zo ran La ko vi} da nas je u Ni o nu na iz vla ~e wu gru pa za EP za mla de 2013.

To je pri li ka da po raz go va ra mo o ovom ose tqi vom pi ta wu. UEFA ne }e do zvo li ti me~, jer je FS Ko so vo sa stav ni deo na {eg sa ve za i za me |u na rod nu utak mi cu im je po treb na sa gla snost FSS. - tu ma ~i for mal no-prav no ovo pi ta we Zo ran La ko vi}.

On je do dao da }e po sla ti pro test no pi smo Hr vat skom sa ve zu i UEFA, ako bu de po treb no.

je oti {ao. Me |u tim, raz li ka je ve li ka.

Te i go i Adi ja su to tal no dru ga ~i ji od Bo je i Klea. Mo ra mo da ima mo str pqe wa. Si gur no }e mo ima ti pro ble ma u za vr {ni ci. Za to sam ja tu. Moj za da tak je da ih sve uklo pim u {to kra }em pe ri o du, jer Par ti zan 'ne tr pi' vre me i ne po sto ji ali bi.

Sta no je vi} je pre do la ska Zvo ni mi ra Vu ki }a pro bao no vu for ma ci ju u od no su na onu ko ja ga je do ve la do ti tu le pr va ka pro {le se zo ne i uve la u Li gu {am pi o na.

Bez kla si~ nog kre a to ra igre po ku {ao je sa ~e tvo ri com u li ni ji u ve znom re du iza dvo ji ce na pa da ~a.

Me |u tim, do la skom Vu ki }a vra tio se na "sta ri do bri" romb na sre di ni te re na iako is ku sni ve zi sta jo{ ni je do voq no spre man da bi igrao. Na po zi ci ji iza na pa da ~a, ko ja je pret hod nih go di na pri pa da la Mo re i ri, igrao je To mi}.

- Igra nam se ne }e mno go raz li ko va ti od je se we. Ili bih bar ja vo leo da ta ko bu de. Igra li smo br -

zo, stva ra li do sta {an si, da va li mno go go lo va... Pro ba }e mo da igra mo isto, a ako ne bu de i{lo, pro me ni }e mo si stem. Tre nut no nam pro blem pred sta vqa iz o sta nak Vu ki }a, pa ne mo `e mo da uigra va mo tim. Sta no je vi} ima kon tu re ti ma, ali jo{ ne mo `e da ga de fi ni {e u pot pu no sti. Ima vi {e di le ma.

- Neo d lu ~an sam na ~e ti ri po zi ci je. Ja ka je kon ku ren ci ja. De fi ni sao sam na ~in igre, ali ne i sa stav. Imam ne do u mi ce na po zi ci ja ma be ka, na pa da ~a, zad weg ve znog i cen tral nog ve znog, jer jo{ ne znam ka da }e se Vu ki} uko pi ti - za kqu ~io je Alek san dar Sta no je vi}.

Ju tro po sle utak mi ce sa To ron tom cr no-be li su pro ve li u spa cen tru ho te la "Kor ne li ja Daj mond", u ba ze nu, sa u ni i |a ku zi ju.

Ta ko su se opo ra vi li pred po po dnev ni in te gral ni tre ning.

HLADNO VREME OMETA SLANOBARCE

Pro le ter tre ni ra u ba lo nu Kao i za sve klu bo vi i mla |i no vo sad ski fud bal ski pr vo li ga{ Pro le ter mu ku mu ~i s za le |e nim te re ni ma i sa iz u zet no ni skim tem pe ra tu ra ma. jed no vre me Sla o bar ci su tre ni ra li na igra li {tu ~e ne ja, ali zbog mra za pre se li li su se u za tvo re ni pro stor.

- Mo ra li smo da ko ri gu je mo plan ra da. Pre pod ne ra di mo u te re ta ni, a po pod ne u ba lo nu ka `e tre ner Pro le te ra Ne nad Ce ro vi}. - Za i sta je ne mo gu }e ra di ti na po qu. Dok vre me ne oto pli, ko ri sti }e mo ba lon SC Het trik. Na `a lost, mo ra li smo od lo `i ti i pr vu pro ve ru. Na da mo se da }e do su bo te i za ka za nog su re ta sa Ce men tom vre me po pra vi ti. I po red svih ne da }a ra di mo pu nom pa rom, sve pro ti ~e bez po vre da, je di no je zbog bo le sti tre nin ge pro pu stio gol man Iva no vi} a No vak Bu qi} zgob sit ne hi rur {ke in ter ven si je. Usko ro }e se i oni pri kqu ~i ti tre na `nom pro ce su.

Do kra ja pre la znog ro ka osta lo je jo{ ne de qu da na. Bi lo je do sta pro me na na Sla noj ba ri.Oti {li su: Uro{ Glo go vac (Austri ja), Da li bor Ro di} (BSK), Mi qan Ja blan, Ni ko la Mo jo vi} (Fo ~a), Zo ran Zu ki}, a Og wen Pa ri po vi} je pre stao sa ak tiv nim igra wem,a La zar Ve -

se li no vi} se vra tio u Spar tak Zla ti bor vo du, dok je za Sa vu Ko va ~e vi }a za in te re so va na Ja go di na.

- Od la ske smo na do me sti li kva li tet nim po ja ~a wi ma, po sled wi je sti gao Bo ra Fi li po vi} i to }e i te ka ko bi ti zna ~aj no za na {u na pa da~ ku igru. Ra di se o vr snom gol ge te ru ko ji }e u tan de mu sa Da mja no vi }em bi ti ve li ka pret wa za pro tiv ni~ ke od bra ne. Do za kqu ~e wa pre la znog ro ka osta je nam do go vor sa jed nim gol ma nom, od bram be nim i ve znim igra ~em. Ju ~e su pri stup ni cu po tip sa li Bo ris Go spo je vi}, ko ji je je se nas igrao u Rad ni~ kom Big bu lu i Og wen Kra si} iz Tu zle.- ob ja {wa va Ce ro vi}.

Da kle, ni ska po ja ~a wa mla |eg no vo sad skog pr vo li ga {a na kon do la ska Mar ka Vu ka so vi }a (Ve ter nik Vi skol), Mla de na Zqko vi }a (Pa li}) i Mom ~i la De sni ce (Slo ga, Kra je vo) upot pu nio je 28 go di {wi na pa da~ Bo ri vo je Fi li po vi}, iza ko ga su uspe {ne igre u Ka be lu, No vom Sa du, su per li ga {u In |i ji, in ter na ci o nal ne u Spar ta ku iz Tr na ve i Ka zah sta nu,a kril ni na pa da~ Go spo je vi} i mla |a ni Kra si} }e sa mo upot pu ni ti ve li ki iz bor igra ~a Pro le te ra.

M. Popovi}

dnevnik

PROSINE^KI VERUJE DA ]E ZVEZDA DOBRO IZGLEDATI NA TERENU

Bi }e i vi ce va za pu bli ku Fud b a l e r i Cr v e n e zve z de su u ~e t vr t om kon t rol n om me ~ u to k om pri p rem n og pe ri o d a, a pr v om u An t a l i j i, za b e l e ` i l i re m i (1:1) pro tiv „B“ ti m a [a h tjo r a. Tre ner Pro s i n e~ k i ne ma r i mno go za re z ul t at, a pri l i k u su do b i l e prak t i~ n o dve eki p e ko j e su na te r e n u pro v e l e po 45 mi n u t a.

- Tre ba uze ti u ob zir da je me ~u pret ho dio jak tre ning, pa su sa svim si gur no igra ~i ma no ge bi le te {ke. U tak ti~ kom de lu i an ga `ma nu u dru gom po lu vre me nu smo na pra v i l i do s ta gre { a k a. Ne bih da {i rim te mu i pri ~am o to me na {ta kon kret no mi slim. Na{ ciq je za pra vo jed no sta van, da sa lop tom do mi ni ra mo, da je stal no u na {em po se du i da kroz taj po sed do |e mo do gol {an si. Mi slim da su mom ci to po la ko po ~e li da ka pi ra ju - ka `e {ef stru ke cr ve no-be lih.

Vi dqiv je po mak u igri ko ja je br ` a, jed n o s tav n i j a i agre siv ni ja, a sve to je pro dukt pro me ne kon cep ta. Na da da }e Zve zda bi ti to kom pro le }a mno go bo qa i ubo ji ti ja ima re al nu pod lo gu.

- Na dam se da }e mo do bro iz g le d a t i. Ima ma t e r i j a l a, ima do sta kva li te ta u eki pi i ve ru jem da }e mo kroz ove pri pre m e na p ra v i t i da Zve z da igra bo qe, ka ko ja i svi dru gi `e le. Do mi nant no, da stal no na pa da mo, da da je mo go lo ve, da stig ne mo Par ti zan i da pro ba mo da osvo ji mo kup - sma tra Pro si ne~ ki.

Uz uvek bi t an re z ul t at mno go broj na ar mi ja Zve zdinh na vij ~a o~e ku je i ma lo fud bal ske ras ko {i ko ja je u pret hod nom pe ri o du iz o sta la.

- Po ku {a va mo da na pra vi mo i ne ki vic u igri ko ji pu bli ku di `e na no ge. Ali, da bi smo do to ga sti gli mo ra mo da ima m o mak s i m a l an an g a `man. Kad stig ne mo na 30 me ta ra od go la on da igra ~i ne ka ra de {ta ho }e, po ka `u svoj ta le nat. Stran ci ko ji su do -

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde na tre nin gu u An ta li ji

{li, Evan dro i Bor ha su pra va po ja ~a wa i ve ru jem da }e oni pra v i t i raz l i k u. Ima igra ~a ko ji su tu bi li i ko ji su se sad pro bu di li i ve} u ovom mo me ne tu do sta do bro iz gle da ju – ob ja {wa va Pro si ne~ ki.

Je dan od pro bu |e nih, iz me |u osta lih, je Dar ko La zo vi}.

A tu su i "klin ci" iz Zve zdi nog omla din skog po go na, pre svih Sr |an Mi ja i lo vi }a ko ji ima ne pu nih 18 go di na.

- U tim igra ~i ma, o ko ji ma ne ki tre ne ri ni su ~ak ni raz mi {qa li, ja vi dim po ten ci jal, ta le nat ko ji is ka zu ju i po t vr | u j u. Me n e ni jed n og tre nut ka ne za ni ma broj go di na fud ba le ra, ve} sa mo ono {to na pra vi na te re nu. Igra }e oni ko j i su naj b o q i.

Ozbiq no ra ~u nam na Mi ja i lo vi }a, bio je u pro te klim

@uti karton 50 evra Pro fe si o nal ni po gon cr ve no- be lih ima sa mo re ~i hva le za rad i po na {a we tre ne ra Pro si ne~ kog, ko ji opet spon ta no, bez pri ti ska po sta vqa stan dar de ko je fud ba le ri mo ra ju da pri hva te. Di sci pli na na te re nu je va `an fak tor, a pr va ka zne na me ra od no si se na one ko ji bez raz lo ga „za ra de“ `u ti kar ton. U ka su }e mo ra ti da upla te 50 evra.

Fa bi jan ski za vr {io se zo nu Gol man lon don skog Ar se na la Lu ka{ Fa bi jan ski za vr {io je se zo nu usled te {ke po vre de ra me na, sa op {tio je me na xer "tob xi ja" Ar sen Ven ger.

Fa bi jan ski je po vre |en to kom tre nin ga pred utak mi cu sa Man ~e ster si ti jem pro {log me se ca na "Emi rej tsu" (0:0), i od ta da ni je u kom bi na ci ji za sa stav - Ima mo lo {e ve sti za Fa bi jan skog, ko ji }e mo ra ti da pa u zi ra do kra ja se zo ne. Neo p hod na je ope ra ci ja ra me na a to iz i- sku je du ga ~ak od mor - re kao je Ven ger en gle skim no vi na ri ma.

Fran cu skom stru~ wa ku na ras po la ga wu su osta la dvo ji ca ~u va ra mre `e, [pa nac Ma nuel Al mu ni ja i Po qak Voj ceh [~e{cni.

Ver me zo vi} uspe {ni ji od Fi li po vi }a Fud ba le ri ju `no a fri~ kog Kaj zer ^if sa, ko je tre ni ra Vla di mir Ver me zo vi}, po be di li su Gol den Ero us, na ~i joj klu pi se di Zo ran Fi li po vi}, re zul ta tom 2:1 u der bi ju pr ven stva Ju `ne Afri ke. Na taj na ~in, "ve ~i ti der bi" par ti za nov ca i zve zda {a u Ju `noj Afri ci ovog pu ta pri pao je par ti za nov cu Ver me zo vi }u.

utak m i c a m a na{ naj b o q i igra~. Iako mlad ima fud bal s ku zre l ost, mi r an pas, po kri va sve i is pra vqa zna la~ ki tak ti~ ke gre {ke ti ma, fe n o m e n al n o se sna l a z i na de li kat noj po zi ci ji u ma ne vru- kon sta to vao je hr vat ski stru~ wak.

Ne kri je Pro si ne~ ki da je ose }ao tre mu na pr vom me ~u u ulo z i Zve z di n og tre n e r a, pri zna je da uz bu |e we sve vi {e ra ste ka ko se bli `i we gov tre ner ski de bi na Ma ra ka ni.

- Pr v a utak m i c a, pro t iv Ze te u Cr noj Go ri, nor mal no pro i z v e l a je la g a n u tre m u.

Bu di pu no ose }a wa. Sve stan sam da su na vi ja ~i `eq ni po be da. Ne mo gu da obe }am tro fe je, ali mo gu da }e mo da ti sve od se be da igra mo kva li tet no. Se }am se de bi ja, kao igra ~a na Ma ra ka ni, a sa da }u to u~i ni ti i kao tre ner. Pri jat ne su to stva ri, spe ci fi~ ni ose }a ji uz pu no po zi tiv nih emo ci ja. Ako bu de pun sta dion pro tiv Sme de re va si gur no }e sve bi ti jo{ lep {e – is ta kao je na kra ju tre ner Zve zde, Ro bert Pro si ne~ ki.

Z. Rangelov

Ro nal di wo de bi to vao za Fla men go Na vi ja ~i Fla men ga pri re di li su ve li ~an stve nu ko re o gra fi ju u ~ast wi ho vog no vog ido la Ro nal di wa, ko ji je ko na~ no, sa ka pi ten skom tra kom na ru ci, de bi to vao za no vi klub po sle do la ska iz Mi la na.

Na jed nom de lu tri bi ne do mi ni rao je mo za ik sa nat pi som "do bro do {ao R10", a Ro nal di wo im se, uz po dr {ku sa i gra ~a, odu `io po be dom, pe tom u pr ven stvu Ka ri o ka. "Ru bro-ne gri" su bi li bo qi od eki pe No va Igu a su re zul ta tom 1:0, a je di ni gol ne me ~u po sti gao je re zer vi sta Van der lej, tek u 85. mi nu tu.

Tim iz Ri ja ni je osta vio ba{ naj bo qi uti sak u du e lu sa ma lo po zna tim ri va lom, ba rem u po gle du re a li za ci je.

Isti na, eki pa Van der le ja Luk sem bur ga bi la je mno go bo qa to kom ve }eg de la utak mi ce, a Ro nal di wo je po ka zao da jo{ uvek po se du je ma gi ju u ko pa~ ka ma.

Ne ka da naj bo qi igra~ pla ne te je u ne ko li ko na vra ta iz ma mo uz da he na vi ja ~a maj stor skim po -

te zi ma, "{ti kla ma", atrak tiv nim do da va wi ma, bio je za du `en za sva ki "pre kid", a ma lo je fa li lo da ve} na de bi ju po stig ne gol. Ipak, we gov od me ren po ku {aj iz "slo bod wa ka" u pr vom po lu vre me nu pa ra dom je za u sta vio gol man go stu ju }eg ti ma.

Fla men go po sle pet ko la Gru pe A pr ven stva Rio de @a ne i ra ima mak si ma lan u~i nak.

SPORT

dnevnik

@REB NA CI O NAL NOG KU PA

Su bo ti ~a ni s Ka }a ni ma Ju ~e su u be o grad skom ho te lu „M” iz vu ~e ni pa ro vi osmi ne fi na la ku pa Sr bi je za ru ko me ta {e i ru ko me ta {i ce, kao i pa ro vi ~e tvrt fi na la. Me ~e vi osmi ne fi na la kod mu {ka ra ca igra ju se 9. fe bru a ra, a kod da ma 16. fe bru a ra. Utak mi ce ~e tvrt fi na la kod mu {ka ra ca igra }e se 23. mar ta, a kod de vo ja ka 30. mar ta.

U mu {koj kon ku ren ci ji, gde Ko lu ba ra iz La za rev ca bra ni tro fej, u osmi ni fi na la sa sta }e se: Sme de re vo - Cr ve na zve zda, Ko lu ba ra - Cr ven ka, No vi Be o- grad - Na i sus, Rad ni~ ki (Kra gu je vac) - Pri boj, Spar tak Voj put Ju go vi} Uni met, PKB - Par ti zan, Voj vo di na @e le zni ~ar - po bed nik me ~a Po `a re vac/Mo kra go ra (Zu bin Po tok) i Na pre dak Me ta lo pla sti ka.

Pa ro vi ~e tvrt fi na la: Po bed nik utak mi ce PKB/Par ti zan po bed nik me ~a Rad ni~ ki (Kra gu je vac) - Pri boj, po bed nik Spar tak Voj put/Ju go vi} Uni met - po -

bed nik Ko lu ba ra/Cr ven ka, po bed nik Voj vo di na @e le zni ~ar/po bed nik me ~a Po `a re vac/Mo kra go ra (Zu bin Po tok) po bed nik No vi Be o grad - Na i sus i po bed nik Sme de re vo/Cr ve na zve zda - po bed nik Na pre dak/Me ta lo pla sti ka.

U `en skoj kon ku ren ci ji, gde Za je ~ar bra ni tro fej, pa ro vi su sle de }i: Maks sport - Na i sa, Me di ci nar - ^a ~ak, Rad ni~ ki Le pe ni ca - Za je ~ar, Ce pe lin - Kwaz Mi lo{, @e le zni ~ar Me ta lac Cr ve na zve zda, Vr wa~ ka Ba wa Ba~ ka Pa lan ka No pal, Ju ni or Ja go di na i Cr ve ni krst (Ni{) Ju go pe trol Rad ni~ ki.

Pa ro vi ~e tvrt fi na la su: Po bed nik me ~a Ce pe lin/Kwaz Mi lo{ - po bed nik Maks sport/Na i sa, po bed nik Ju ni or/Ja go di na po bed nik Me di ci nar/^a ~ak, po bed nik Vr wa~ ka Ba wa/No pal po bed nik Cr ve ni krst/Rad ni~ ki Ju go pe trol, po bed nik Rad ni~ ki Le pe ni ca/Za je ~ar - po bed nik @e le zni ~ar (I)/Cr ve na zve zda.

J. Ga li}

NO VO SA \A NI S VE LI KIM AM BI CI JA MA U KU PU SR BI JE

Cr ve no-be li mi qe ni ci `re ba U je ku pri pre ma za iza zo ve ko ji ih o~e ku ju u pro le} nom de lu Su per li ge Sr bi je, stru~ ni {tab i ru ko me ta {i Voj vo di ne @e le zni ~ar sa ne str pqe wem su ~e ka li ve sti iz Be o gra da gde je oba vqen `reb osmi ne i ~e tvr fi na la Ku pa Sr bi je i do ~e ka li ih sa olak {a wem.

Vo qom `re ba No vo sa |a ni }e u osmi ni fi na la 9. fe bru a ra ugo sti ti bo qeg iz du e la Po `a re vac Mo kra Go ra, a ako ovu pre pre ku uspe {no pre sko ~e u ~e tvrt fi na lu 23. fe bru a ra, sa sta }e se sa bo qim iz du e la No vi Be o grad - Na i sus, po no vo na do ma }em bu wi {tu na Sla noj ba ri. Cr ve no - be li su ima li do sta sre }e, a pr vi ko men tar {e fa stru~ nog {ta ba \u ra |a Tr bo je vi }a bio je od me ren: - Za do vo qan sam is ho dom `re ba, mi slim da smo na pra vom pu tu da ostva ri mo za cr ta ni ci qa, a to je pla sman me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe. Pr va pre pre ka bi }e nam bo qi iz Po `a re vac - Mo kra Go ra, a do bro je {to se do ma }i ni na ovom su sre tu. Bez ob zi ra ko ja od ove dve eki pe bu de go sto va la u No vom Sa du, ne }e bi ti la ko. Kup je spe ci fi~ no tak mi ~e we, igra se jed na utak mi ca i iz ne na |e wa se de {a va ju. Ulo ga fa vo ri ta je na na {oj stra ni, ali sam si gu ran da mo ji igra ~i ne }e pot ce ni ti pro tiv ni ka i da }e mo mak si mal no skon ce tri sa no i ko lek tiv nom igrom us pe ti da iz bo ri mo pro laz u na red nu run du - re kao je Tr bo je vi}.

U slu ~a ju pla sma na u ~e tvrt fi na le, ko je ne bi tre ba lo da do |e u pi ta we, na red ni ri val cr ve no-be -

lih bi }e bo qi id du e la No vi Be o grad - Na i sus.

Do po ~et ka dru gog de la Su per li ge osta lo je jo{ de set da na a ru ko me ta {i Voj vo di ne tre nut no uda ra ju gla zu ru u za vr {noj fa zi pri pre ma. No vo sa |a ni su na kon po vrat ka sa ba zi~ nih pri pre ma u Krup wu, vred no tre ni ra li u ha li na Sla noj ba ri, a od i gra li su i ~e ti ri kon trol ne utak mi ce. Iako je re zul tat bio u dru gom pla nu, cr ve no -be li su su iz du e la sa @a bqem, Cr ve nom zve zdom iz Mo kri na, Di na mom iz Pan ~e va i Voj pu tem iz Su bo ti ce iza {li kao po bed ni ci, a stru~ ni {tab No vo sa |a na za do vo qan je pri ka za nim na te re nu: - Ono {to smo po sta vi li kao pri mar ni za da tak, uigra va we eki pe i pro ve ra no vaj li ja uspe {no je ura |e no. Igra li smo pro tiv lak {ih ri va la ka ko bi for mu po ste pe no tem pi ra li za na sta vak pr ven stve ne tr ke. Igra ~i ko je smo do ve li na pro bu, Vu ~i }e vi}, Vu ja ~i} i Ra do vi} po ka za li su kva li tet i do bro se ukla pa ju u na{ si stem igre, i mi slim da }e mo sa wi ma ugo vo re pot pi sa ti u na red nih ne ko li ko da na - za kqu ~io je tre ner Voj vo di ne \u ra| Tr bo je vi}.

Zdrav stve ni bil ten No vo sa |a na u pro te klom pe ri o du je bio bes pre ko ran, pa le kar ska slu `ba ni je ima la pu no po sla, {to je ve o ma bit no jer je do kup utak mi ce osta lo jo{ ma we od ne de qu, a ovaj me~ ujed no }e bi ti i ge ne ral ka uo~i su sre ta 16. ko la Su per li ge i okr {a ja sa Ko lu ba rom u No vom Sa du ko ji je na pro gra mu 12. fe bru a ra.

I. Gru bor

TR KA OKO ^I LEA

@olt Der 14.

Naj du `a, {e sta eta pa tr ke „Oko ^i lea“ od 165,6 km od Val di vie do Te mu ka na oba li Pa ci fi ka, a ka ra van u ko me je 107 bi ci kli sta svo vre me je vo zio po ja koj ki {i. Srp ski re pre zen ta ti vac, ~lan kar gu je va~ kog Rad ni~ kog @olt Der za u zeo je 14. me sto u gru pi od 96 vo za ~a ko ji su li ni ju ci qa pro {li u vre me nu tre }e pla si ra nog, de vet ske ud ni iza po bed ni ka. Na ciq je po sle 3:46,13 ~a so va vo `we do {ao An to nio Ka bre ra (^i le, Pro vi den ci ja), dok je dru go me sto sa ~e ti ri se kun de za o stat ka za u zeo Jan Mo ris (Fran cu ska, Ven de U).

Tre }i je sti gao Ani bal Bo ra ho (Ar gen ti na, @a mi Sa ter ho um) i po tom i ve li ka gru pa.

Vo de }u po zi ci ju za dr `ao je Lu is Man si la (^i le, Ti benk Ske ~ers) sa vre me nom 14:14,12 ~a so va. Der je 67. sa 13,54 mi nu ta sla bi jim vre me nom.

Od boj ka

Pr va A mu {ka li ga Sr bi je - PAN^EVO: Tami{ - Sloboda (18).

Pr va B `en ska li ga - ^A^AK: Moravac - Trep~a (20).

Pr va srp ska mu {ka li ga Se ver - BA^KA TOPOLA: Topola - Veternik (19.30).

Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver - APATIN: Apatin Top (20.30).

Su per li ga (m) - KRAQEVO: Ribnica - Radni~ki Kredi banka (19).

Su per li ga (`)BEOGRAD: Crvena zvezda - Dinamo Azotara (18).

Pr va li ga (`) - IVAWICA: Putevi Ivawica - Spartak (Su) (18).

19

Po ra zi Mi ne so te i Wu jor ka Ko {ar ka {i ^i ka go Bul sa iz jed na ~i li su se sa Ma j a m i j em na dru gom me stu Is to ka po be dom nad LA Kli per si ma 106:88. Bi ko vi su do 34. tri jum fa u se z o n i sti g li za h va q u j u } i sjaj nom De ri ku Ro u zu ko ji je po sti gao 32 po e na i imao 11 asi sten ci ja. Na dru goj stra ni is ta kao se Blejk Gri fin sa 32 ko {a i 13 sko ko va.

Mi ne so ta Dar ka Mi li ~i }a i Ni ko le Pe ko vi }a ube dqi vo je po ra `e na na do ma }em te re nu od Mem fi sa 102:84. Bi sli je bio naj bo qi u „vu ko vi ma” sa 19 po e na, dok je Mi li ~i} po sti gao sa mo tri ko {a, uz dva sko ka i tri do da va wa. Ni ko la Pe ko vi} je imao {est po e na.

Kod po bed ni ka, Zek Ren dolf 23 po e na i 13 sko ko va. Da las je za hva qu ju }i Dir ku No vic kom, strel cu 29 po e na, po be dio Wu -

Mi ne so ta na do ma }em te re nu iz gu bi la od Mem fi sa

Kr sti} po vre dio zglob Ka pi ten ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je i ~lan Okla ho me Ne nad Kr sti} po vre dio je de snu no gu u tre }oj de o ni ci utak mi ce sa [ar lot Hor net si ma (104:93) na kon ~e ga je od ve den u svla ~i o ni cu, iz ko je se ni je vra }ao na par ket do kra ja me ~a. Zva ni~ no, Okla ho ma Si ti Tan der je sa op {tio da je Kr sti} uga nuo sko~ ni zglob, {to sa mo po se bi ne mo ra da bu de stra { no ni t i da zah t e v a du ` i opo r a v ak.

Ipak, Kr sti }u je za ka zan pre gled mag net nom re zo nan com, a ka ko ba{ tog da na we go va eki pa

ne ma tre ning ni ti zva ni~ na obra }a wa no vi na ri ma, tek da nas uo~i go sto va wa Fe nik su mo `e se o~e ki va ti vi {e in for ma ci ja o we go vom sta wu.

Ima ju }i u vi du da je Ne nad Kr sti} dvo ra nu na pu stio sa za {tit nom obu }om, ko ja je ste sa stav ni deo me ra pre do stro `no sti ka da do |e do po vre de zglo ba ali je sa mo epi log du `eg pe ri o- da u ko me je on imao pro blem sa sto pa lom, tek }e re zul ta ti pre gle da mag net nom re zo nan com ot kri ti ko li ko je ozbi qan bol ko ji ose }a.

jork u „Me di so nu” 113:97, ko ji ma ni je po mo gao ni sjaj ni Ga li na ri, ko ji je uba cio 27 ko {e va.

Okla h o m a je za h va q u j u } i jo{ jed noj sjaj noj ro li Ke vi na Du ren ta, 43 po e na, sa vla da la [ar lot 103:94. Ne nad Kr sti} je u~e stvo vao u tri jum fu sa ~e ti ri po e na, dok je naj bo qi kod go sti ju bio Dej vid Vest sa 20 po e na i 15 sko ko va. Den ver je sa vla dao Por tland 109:90, dok je Hju ston iz ne na dio Ju tu u Solt Lejk Si ti ju 97:96.

PR VA MU [KA LI GA

Naj bo qi kad je naj te `e Bo rac - Voj vo di na Sr bi ja gas 71:78 (21:22, 9:12, 19:22, 22:22) GOR WI MI LA NO VAC: SC "Bre za", gle da la ca: 500, su di je: Ju ras, Di mov ski, Gru ji}.

BORAC: Ra ko vi}, Da {i} 2, Va so je vi} 15, Pa je vi} 11, De di jer 8, Be lo i ca, Tre sa~ 19, Pe {a ko vi} 13, To do ro vi} 2, Pe ~en ko vi}, Ze ~e vi} 1, Ra do vi}.

VOJVODINA SRBIJAGAS: Ve li~ ko vi} 8, Haj du ko vi}, Po po vi} 12, Po bri}, Fe ke te, Jev |i} 13, Ri zni} 10, Mar ja no vi} 8, Kne `e vi}, Ke si} 17, Ko va ~e vi} 10.

Ko {ar ka {i Voj vo di na Sr bi ja ga sa ve za li su i dru gu uza stop nu po be du, po {to su na go sto va wu u Gor wem Mi la nov cu sa vla da li eki pu ~a ~an skog Bor ca 78:71 u 19. ko lu Pr ve li ge. Ta ko su iza bra ni ci tre ne ra Va ra gi }a po ka za li da po be da u du e lu sa li de rom FMP -om ni je bi la slu ~aj na i na ja vi li da }e u fi ni {u pr ven stva po ku {a ti da na -

dok na de pro pu {te no. Pro ble mi sa is kqu ~e wem stru je u dvo ra ni u ^a~ ku, na te ra li su upra vu Bor ca da cr ve no - be le ugo ste u Gor wem Mi la nov cu, {to je o~i gled no vi {e od go va ra lo No vo sa |a ni ma, ko ji su od pr vog mi nu ta pred vo |e ni Ke si }em, Po po vi }em i Jev |i }em us pe li da na met nu svoj ri tam pa su na od mor oti {li sa ~e ti ri po e na pred nso ti 34:30.

U na stav ku su sre ta, "do ma }i" ko {ar ka {i pred vo |e ni Tre sa ~em, Va so je vi }em i Pa je vi }em, na sve na ~i ne po ku {a li su da anu li ra ju vo| stvo cr ve no -be lih ali im to ipak ni je po {lo za ru kom. Za hva qu ju }i agre siv noj od bra ni i ma wem bro ju gre {a ka, pu le ni tre ne ra Va ra gi }a us pe li su da odr `e pred nost do kra ja utak mi ce i za slu `e no sla ve, osmu pr ven stve nu po be du ko ja ih je po me ri la u sre di nu pr vo li ga {kog ka ra va na.

I. G.

PRI PRE ME IN \I JE U [PA NI JI

Uspe {na pro ve ra San Fer nan do - In |i ja 0:2 (0:0) ^I KLIN DI DE LA FRON TE RI: Igra li {te San Fer nan da, gle da la ca: 150. Su di ja: Este ban Ka bre ra No ge i ra. Stre lac: Du ba ji} u 51. i 68. mi nu tu. @u ti kar to ni: To ma no vi}, Mi si ni, Vu ko bra to vi} (In |i ja).

SAN FERNANDO: Za mo ra, Ka sti qo, ]a pi, No no, Ca ni to,

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Ko {ar ka

petak4.februar2011.

Ka rian, San ~ez, Sa ke ti, Mo los, Be a to, Bra nim. Igra li su jo{: Be ni tez, Hi me nez, Sam bru no, Ka ra sko, Pe rez, Em ba rek, Ma mi to, Ta ti, Ro dri gez, Kruz, Su ci no.

IN\IJA: Po lek si}, No va ko vi}, Ta na si je vi}, @i va no vi}, Jok si mo vi}, Mi si ni, To ma no vi}, Vu -

~e ti}, Ko sti}, Mla de no vi}, Isi do ro vi}. Igra li su jo{: Vu ja si no vi}, Di mi trov, Jak {i}, Jo va no vi}, Mar ko vi}, Da vi dov, Vu ko bra to vi}, Slo vi}, An to ni}, Bu ba lo, Du ba ji}, Le ma ji}, Bla go je vi}.

In |i ja je na pr voj utak mi ci na pri pre ma ma u [pa ni ji po be di la tre }e li ga {a San Fer nan do. In |ij ci su bi li bo qi to kom ~i ta vog me ~a, a re zul tat bi si gur no bio i ube dqi vi ji da su u pr vom po lu vre me nu zi ce re r e a l i z o v a l i Isi do ro vi} i M l a d e n o v i } .

Bo jan Du ba ji} se is ta kao go lo vi ma.

Tre ner Zo ran Jan ko vi} je imao sa mo re ~i hva le za pu le ne: -Za d o v o q an sam igrom i za la ga wem fud ba le ra, po go to vo u dru gom po lu vre me nu. San Fer nan do se po ka zao kao do sto jan ri val, ali smo mi bi li bo qi.

Igra ~i In |i je }e da nas od ra di ti dva tre nin ga, a na red na utak mi ca je na pro gra mu 4. fe bru a ra pro tiv Lo ko mo ti ve iz Mo skve.

No vo sa |a ni u ma gli No vi Sad - Ta mi{ Pe tro he mi ja 73:78 (14:15, 30:20, 10:22, 19:21)

NO V I SAD: Ma l a sa l a SPC "Voj vo di na", gle da la ca 200, su d i j e: Mi l oj k o v i} i Stri k a (Be o g rad), Ma n oj l o vi} (U`i ce).

NO VI SAD: Ku ` e t a 17, [e pa 14, Vu jo {e vi} 8, Su bo ti} 10, Pa vlo vi}, Jo ki}, Ko va ~e vi} 7, [e {li ja, Ka li ni} 2, \o go 6, Bu ni} 6, \u mi} 3, TAMI[: Pa suj 6, \o ki} 12, Ste fa no vi} 4, Sta ji} 14, Bu ri} 5, Je re mi nov 25, Se ku li}, Mir. Ra den ko vi} 3, Sta no je vi} 7, Miq. Ra den ko vi}, Mi haj lo vi}, Pe rak 2.

Po sle ~e ti ri uza stop ne po be de ko {ar ka {i No vog Sa da u se ri ji su od tri uza stop na po ra za, pa se ve} uve li ko ose }a za bri nu tost u sa sta vu mla |eg pr vo li ga {a iz srp ske Ati ne.

Jo{ jed nom su iza bra ni ci tre ne ra Si ni {e Ma ti }a po ka za li ve li ku ne u i gra nost, neo zbiq nost, ne pri pre mqe nost i ne mo} da se u ozbiq ni ju bor bu upu ste sa is ku snim pr vo li ga {kim eki pa ma.

Do ma }i su jo{ jed nom od i gra li ve o ma do bro pr vo po lu vre me, ali se jo{ jed nom po ja vi la sta ra boq ka i su ro va re al nost do ma }ih da za vi {e ne ma ju sna ge. Sve utak mi ce ko je su do sa da iz gu bi li ima le su isti sce na rio, pa dru ga ~i ja ni je bi la ni ova s Pan ~ev ci ma. Do brom od bra nom i pre ci zno {}u po je di na ca u na pa du, gde su do mi ni ra li [e pa, Ku `e ta i Su bo ti}, do ma }i su na od mor oti {li sa de vet po e na pred no sti, ma da su ma lo pre to ga ima li i ve li kih plus 15.

Kod go sti ju su je di no ras po lo `e ni bi li \o ki} i Je re mi nov ali je od bra na do ma }ih bi la glav ni ~i ni lac u vo| stvu.

Ka da je po ~e lo dru go po lu vre me vi de lo se da do ma }i nu po ne sta je sna ge da iz dr `e vi sok ri tam od bra ne svog obru -

~a, a po ne sta ja lo je i ide je u na pa du. Ni je bi lo lop ti sa cen tra Du {ka Bu ni }a, naj e fi ka sni jeg igra ~a No vo sa |a na, a plej mej ke ri Ko va ~e vi} i Vu jo {e vi} bi li su u ma gli. Na lo {u or ga ni za ci ju na pa da na do ve za li su se mno go broj ni pro ma { a j i, slo b od n a ba c a w a i pro ma {e ni zi ce ri, pa su go sti si gur nom igrom pre ko Sta ji }a i Je re mi no va do {li do vo| stva od pet po e na raz li ke sre di n om po s led w e de o n i c e.

Ipak, us pe li su do ma }i pre ko Ku `e te i [e pe da na pra ve se ri ju 11:0 za tri mi nu ta i vra te vo| stvo, ali su opet upa li u lo{ pe riod, {to je sa dru ge stra ne te re na zna la~ ki ko ri stio Je re mi nov i sa svo jih 25 po e na obe le `io utak mi cu i svom ti mu do neo ve li ku po be du na te {kom go sto va wu, a do ma }i ne osta vio za bri nu te.

M. Ri sti}

Ita li ja Se ri ja A

En gle ska Pre mi jer li ga

Re zul ta ti 23. ko la: Mi lan La cio 0:0, ]e ze na - Ka ta ni ja 1:1, Kje vo - Na po li 2:0, Fi o ren ti na - \e no va 1:0, Pa ler mo - Ju ven tus 2:1, Par ma - Le }e 0:1, Ro ma - Bre {a 1:1, Samp do ri ja - Ka qa ri 0:1, Udi ne ze Bo lo wa 1:1.

Man ~e ser j. - Aston Vi la 3:1, Ar se nal - Ever ton 2:1, San der lend - ^el zi 2:4, Bir min gem Man. si ti 2:2, Blek burn - To ten hem 0:1, Blek pul - Vest Hem 1:3, Bol ton - Vul ver hemp ton 1:0, Fu lam - Wu kasl 1:0, Li ver pul - Sto uk 2:0.

Novi Sad - Tami{ Borac - Vojvodina Srbijagas FMP - Prol. Naftagas Sloboda - OKK Beograd Crnokosa - Superfund Sloga - Napredak Mega Vizura - Metalac 1. FMP 19 2. Beograd 19 3. Metalac 19 4. M. Vizura19 5. Novi Sad 19 6. Tami{ 19 7. Sloboda 19 8. Napredak 19 9. Sloga 19 10. Proleter 19 11. Vojvodina19 12. Borac 19 13. Crnokosa 19 14. Superfund 19

18 15 12 12 10 10 9 8 8 8 8 8 6 1

1 4 7 7 9 9 10 11 11 11 11 11 13 18

73:78 71:78 91:66 54:72 83:76 71:65 82:89

1663:1297 1571:1408 1535:1382 1659:1628 1525:1525 1336:1336 1453:1531 1464:1455 1553:1565 1517:1607 1327:1418 1372:1471 1528:1617 1450:1613

37 34 31 31 29 29 28 27 27 27 27 27 25 20

U slede}em kolu (4/5. februara) sastaju se: OKK Beograd - FMP, Prol.

Naftagas - Borac, Sloga - Vojvodina Srbijagas, Superfund - Novi Sad, Metalac - Crnokosa, Tami{ - Sloboda, Napredak - Mega Vizura.

20

sport

petak4.februar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ITALIJA–SERIJA A

Subota Udi ne ze - Samp do ri ja Ka qa ri - Ju ven tus Nedeqa Bo lo wa - Ka ta ni ja Bre {a - Ba ri La cio - Kje vo Na po li - ]e ze na \e no va - Mi lan Le }e - Pa ler mo Par ma - Fi o ren ti na In ter - Ro ma 1. Mi lan 2. Na po li 3. La cio 4. Ro ma 5. In ter 6. Pa ler mo 7. Udi ne ze 8. Ju ven tus 9. Ka qa ri 10. Kje vo 11. Fi o ren t.

12. Samp do r.

13. \e no va 14. Bo lo wa 15. Par ma 16. Le }e 17. Ka ta ni ja 18. ]e ze na 19. Bre {a 20. Ba ri

23 23 23 22 21 23 23 23 23 23 22 22 22 22 23 23 23 23 23 22

14 13 12 11 11 11 11 9 9 7 7 6 7 7 6 6 5 5 5 3

6 4 5 6 5 4 4 8 5 9 7 9 6 8 7 6 8 6 4 5

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 3 6 6 5 5 8 8 6 9 7 8 7 9 7 10 11 10 12 14 14

39:18 36:22 29:21 32:25 36:24 38:29 37:30 37:29 27:33 25:22 22:23 20:23 18:21 24:30 22:29 22:39 19:30 17:29 18:31 14:34

48 43 41 39 38 37 37 35 32 30 28 27 27 26 25 24 23 21 19 14

ITALIJA–SERIJA B

Danas Re |i na - Pa do va Subota Va re ze - Al bi no le fe Mo de na - Kro to ne Tri e sti na - Em po li Por to su ma ga - Fro si no ne Gro se to - No va ra Ata lan ta - Pe ska ra Asko li - Pja }en ca To ri no - Sa su o lo Ci ta de la - Si je na Ponedeqak Li vor no - Vi }en ca 1. Si je na 2. Ata lan ta 3. No va ra 4. Ve re ze 5. Li vor no 6. To ri no 7. Pa do va 8. Re |i na 9. Pe ska ra 10. Gro se to 11. Vi }en ca 12. Em po li 13. Kro to ne 14. Mo de na 15. Al bi no l.

16. Si ta de la 17. Pja }en ca 18. Port sum.

19. Sa su o lo 20. Tri e sti na 21. Asko li 22. Fro si no ne

24 24 24 24 24 24 24 24 23 24 24 23 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

13 14 12 10 9 9 8 9 8 8 9 6 6 6 7 6 5 6 6 4 6 4

8 5 9 10 8 8 10 7 8 7 4 12 11 11 7 8 10 7 6 11 9 8

3 5 3 4 7 7 6 8 7 9 11 5 7 7 10 10 9 11 12 9 9 12

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 41:21 31:18 44:21 28:16 34:30 28:29 37:29 28:26 26:25 26:29 26:30 26:22 23:26 25:31 31:39 28:32 30:37 22:36 24:29 18:29 23:30 23:37

47 47 45 40 35 35 34 34 32 31 31 30 29 29 28 26 25 25 24 23 22 20

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Bo ru si ja (D) - [al ke Subota Keln - Ba jern (M) Majnc - Ver der Nir nberg - Ba jer (L) Ha no ver - Volf sburg Ho fen hajm - Kaj zer sla u tern Bo ru si ja (M) - [tut gart Nedeqa Ham bur ger - Sent Pa u li Fraj burg - Ajn traht 1. Bo ru si ja(D)20 16 2. Ba jer 20 11 3. Ba jern 20 10 4. Majnc 20 12 5. Ha no ver 20 11 6. Fraj burg 20 10 7. Ham bur ger 20 9 8. Ho fen hajm 20 7 9. Ajn traht 20 8 10. Nir nberg 20 7 11. [al ke 20 7 12. Volf sburg 20 5 13. Kaj ser sla u t.20 6 14. St. Pa u li 20 6 15. Ver der 20 6 16. Keln 20 5 17. [tut gart 20 4 18. Bo ru si ja(M)20 4

2 6 6 0 1 3 4 8 2 5 4 8 4 4 4 4 4 4

2 3 4 8 8 7 8 5 10 8 9 7 10 10 10 11 12 12

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

50 39 36 36 34 33 30 29 26 26 25 23 22 22 22 19 16 16

1. Lil 2. PS@ 3. Lion 4. Ren 5. Mar sej 6. Mon pe qe 7. Sent Etjen 8. Bor do 9. Tu luz 10. So {o 11. Brest 12. Lo ri jen 13. Va len si jen 14. Nan si 15. Ok ser 16. Kaen 17. Ni ca 18. Lans 19. Mo na ko 20. Avi won

(1.95) Inter - (3.10) Roma (3.90) Fud ba le ri Ro me na kon re mi ja na Olim pi k u pro t iv Bre { e (1:1), sa pu no op ti mi zma do la ze u Mi la no na meg dan In ter u ko ji je po be dom pro tiv fe we ra {a Ba ri ja ve zao dve po be de i po la ko uhva tio pri kqu ~ak sa ri va li ma u vr hu ta be le.

Tre ner Le o nar do ne mo `e da ra ~u na na De ja na Stan ko vi }a, dok }e vu ~i ca u naj ja ~em sa sta vu do pu to va ti na \i ze pe Me a cu. Za ni mqi vo je da ne ro- azu ri ni su po ra `e ni na po sled wih {est me |u sob nih du e la sa Ri mqa ni ma ka da se igra lo na wi ho vom te re nu. Je se nas je sla vi la Ro ma (1:0). Pu le ni tre ne ra Ra ni je ri ni su iz gu bi li na po sled wa tri me ~a.

Na{ predlog: h

(1.60) ^elzi - (3.45) Liverpul (5.80) ^el zi i Li ver pul su zbog pre la ska Fer nan da To re sa u Lon don da ni ma u `i `i sport ske jav no sti, na rav no o~e ku je se de bi [pan ca u dre su pla va ca, bi }e to pra vi pra znik fud ba la na Ostr vu. Plav ci su ve za li tri po be de, po sled wu pro tiv San der len da 4:2, dok su pu le ni tre ne ra Da gli {a sla vi li pro tiv Sto u ka 2:0 i ta ko upi sa li tre }u po be du u ~e ti ri ko la uz je dan re mi. U pr vom de lu {am pi o na ta, sla vio je Li ver pul (2:0) upra vo go lo vi ma To re sa. ^el zi je u Lon do nu po ra `en sa mo jed nom u do sa da {wih 11 ko la, dok su go sti iz Li ver pu la na 10 go sto va wa sa ku pi li sa mo osam bo do va. Do ma }in ne mo `e da ra ~u na na po vre |e ne

Alek sa, Be na ju na i @ir ko va, cr ve ni }e put Lon do na kre nu ti sla bi ji za Ka ra ge ra.

Na{ predlog: 1

U 22. ko lu fran cu skog {am pi o na ta fud ba le ri Tu lu za ugo sti }e na Mu ni si pal sta di o nu eki pu Mo na ka. Do ma }in je se zo nu po ~eo sla bi je od o~e ki va nog, a pret hod nog vi ken da iza bra ni ci tre ne ra Ka za no ve po ra `e ni su od Sent Etje na (2:1).

Ipak kod ku }e su za be le `i li tri ve za na tri jum fa, {to im uli va po ve re we pred okr {aj sa kne `e vi ma. Go sti su tre nut no na 19. me stu i pred sto ji im gr ~e vi ta bor ba za op sta nak. U pro {lom ko lu su re mi zi ra li bez go l o va pro tiv Mar s e j a (0:0), {to im je tre }i re mi u po sled wa ~e ti ri ko la, a za ni mqi vo je da su na po sled wa ~e ti ri go sto va wa upi sa li isto to li ko po ra za. U pr vom de lu se zo ne ni je bi lo po bed ni ka (0:0), a za ni mqi vo je da je na se dam od de vet du e la ova dva ti ma, ~ak sedm za vr {e no po de lom bo do va.

Na{ predlog: 2 - 3

(1.75) Hofenhajm (3.40) Kajzerslautern (4.50) Ho fen hajm je u pro {lom ko lu iz ne na dio [al ke (1:0), dok su go sti po ra `e ni u su sre tu sa Majn com. Pu le ni tre ne ra Pe za u li ja po be dom u Ham bur gu pre ki nu li su post dug {est ko la, a ru da re }e u ju ri {u na dru gu ve za nu po be du pred vo di ti Ibi {e vi}, Oba si, Vor sah, Si gud son i Sa li ho vi}. Je se nas na sta dion

qu da na bi lo je 1:0 za „kra qev ski klub”. Go lo ve za Real u ve ~e ra {wem me ~u po sti gli su Ozil u 81. i Ade ba jor u 90. mi nu tu.

Bar se lo na je iz bo ri la fi na le Ku pa kra qa, po {to je u go sti ma sa vla da la Al me ri ju re zul ta tom 3:0 u re van{ me ~u po lu fi -

Ade ba jor po sti `e dru gi gol za Real u me ~u sa Se vi qom

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21)

21 11 8 2 39:21 41 21 10 7 4 34:23 37 21 9 7 5 30:23 34 21 9 7 5 23:17 34 21 8 9 4 29:18 33 21 9 6 6 19:21 33 21 8 8 5 29:23 32 21 7 9 5 27:23 30 21 9 3 9 23:22 30 21 8 4 9 35:26 28 21 7 7 7 21:20 28 21 8 4 9 24:27 28 21 6 7 8 24:24 25 21 7 4 10 22:32 25 21 4 12 5 26:25 24 21 6 6 9 22:29 24 21 5 8 8 14:22 23 21 5 7 9 21:34 22 21 3 12 6 20:21 21 21 1 5 15 11:42 8

Danas Ajaks - De Graf {ap Subota He ren ven - NEC PSV - Den Hag Eks cel zi or - AZ Alk mar Ven lo - Bre da Nedeqa Vi te se - Fe je nord Gro nin gen - Vi qem Utreht - Tven te He ra kles - Ro da 1. PSV 21 2. Tven te 21 3. Ajaks 21 4. Gro nin gen 21 5. AZ Alk mar 21 6. Ro da 21 7. Den Hag 21 8. Utreht 20 9. He ren ven 21 10. Bre da 21 11. NEC 21 12. Den Graf. 20 13. He ra kles 21 14. Vi te se 21 15. Fe je nord 21 16. Eks cel zi or 21 17. Ven lo 21 18. Vi qem 21

14 14 12 12 10 9 10 10 8 9 6 6 5 5 5 4 3 1

5 4 5 4 7 8 5 2 6 4 8 6 6 6 5 4 1 4

2 3 4 5 4 4 6 8 7 8 7 8 10 10 11 13 17 16

TURSKA (20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30)

58:20 44:23 42:20 42:27 33:21 37:29 39:32 35:27 42:33 31:33 36:38 22:37 31:40 26:36 24:38 23:44 19:51 18:53

47 46 41 40 37 35 35 32 30 30 26 24 21 21 20 16 10 7

Bur sa - Si vas

Danas

Du e li iz me |u In ter a i Ro me uvek za ni mqi vi

Fric Val ter ni je bi lo po bed ni ka (2:2). Go sti su u do wem de lu ta be le a po raz od Majn ca bio je tre }i u ni zu.

Na{ predlog: 1

(3.20) Nirnberg - (3.40) Bajer (2.05) Far ma ce u ti su je din eki pa ko ja u do sa da {wem de lu pr ven stva ni je po ra `e na na go sto va wi ma, a pri li ku da se u~vr ste na dru gom me stu ima ju pro tiv Nir nber ga. Tre ner Hajn kes ne }e me wa ti do bit nu kom bin ci ju. Pro {log vi ken da Ba jer je sla vio pro tiv Ha no ve ra 2:0 i ve zao dru gu uz stop nu po be du. U re do vi ma do ma }i na, po ra slo je sa mo po u zda we na kon po be de na go sto va wu u Ham bur gu 2:0.

Na{ predlog: 3+

Subota Ka {im pa sa - Is tan bul Be {ik ta{ - Ka ra buk spor Kaj ze ri - An ka ra gu ~u Ma ni sa - Fe ner bah ~e Nedeqa Ko wa - Ga zi an tep Trab zon - An ta li ja Gen ~ler bir gli - Bu ka spor Ga la ta sa raj - Eski {e hir 1. Trab zon 19 2. Bur sa 19 3. Fe ner bah ~e19 4. Kaj ze ri 19 5. Be {ik ta{ 19 6. Eski {e hir 19 7. Ma ni sa 19 8. Ga zi an tep 19 9. Is tan bul 19 10. Ga la ta sa raj19 11. Ka ra buk sp. 19 12. An ta li ja 19 13. An ka ra gu ~u 19 14. Gen ~ler bir.19 15. Si va spor 19 16. Ko wa 19 17. Bu ka spor 19 18. Ka {im pa sa 19

13 12 12 10 9 7 9 7 8 8 7 6 5 4 3 3 3 1

4 5 3 6 4 7 1 7 3 2 4 6 7 6 7 6 6 5

2 2 4 3 6 5 9 5 9 9 8 7 7 9 9 10 10 13

na la. Ka ta lon ski klub je u pr vom du e lu sla vio s 5:0.

Tre ner fud ba le ra Real Ma dri da, @o ze Mu ri wo, iz ra zio je za do voq stvo {to }e u fi na lu Ku pa Kra qa igra ti pro tiv naj ve }eg ri va la Bar se lo ne. Ta ko |e, on je ne za do vo qan zbog ve li kog bro ja me ~e va u ni zu.

Mu ri wo je pri znao da je we go va eki pa „pla ti la ce nu” zbog zgu snu tog ras po re da, ali sma tra da je to vred no fi na la Ku pa.

- Sjaj no je vi de ti dva ve li ka ri va la u fi na lu. Ima li smo do sta po te {ko }a ko je su nas po ga |a le u ja nu a ru. Pla ti li smo ceh, ali smo se do voq no opo ra vi li ka ko bi sti gli do fi na la. Sve je vred no fi na la”, re kao je Por tu ga lac po sle me ~a i do dao: - Ma lo ~u dan da tum za fi na le je 20. april. Sa da }e mo ma lo od lo `i ti mi sli o Ku pu. Bi lo je va `no za nas da ne iz gu bi mo kon tro lu pro tiv Se vi qe, a go lo vi su nam da li si gur nost - za kqu ~io je Mu ri wo.

(13) (15) (16) (18) (13) (15) (16) (18) 41:13 43 34:12 41 43:21 39 25:14 36 31:21 31 19:1 728 29:28 28 17:16 28 24:22 26 20:23 26 30:31 25 20:2424 26:33 22 17:30 18 18:34 16 17:28 15 14:28 15 14:44 8

Subota Pan se ra i kos - Ira klis Tri po lis - La ri sa AEK - Aris Nedeqa Ka va la - Ker ki ra Er go le tis - Pa ni o ni os Olim pi ja kos - Ksna ti Et ni kos - Atro mi tos PAO - Pa na ti na i kos 1. Olim pi ja k.

2. Pa na ti a n.

3. PA OK 4. AEK 5. Ka va la 6. Atro mi tos 7. Aris 8. Er go te lis 9. Et ni kos 10. Ker ki ra 10. Ksan ti 12. Ira klis 13. Pa ni o ni os 14. Tri po lis 15. La ri sa 16. Pan se ri a k.

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

17 13 10 10 7 6 7 7 5 6 6 5 5 4 4 4

0 5 4 3 7 8 4 4 10 6 6 8 6 8 5 4

(1.80) Hetafe - (3.40) Deportivo (4.20) Le gen da {pan skog fud ba la Mi ~el pred vo di sa do sta uspe ha skorm n u eki p u He t a f ea.

Eki pa iz pred gra |a Ma dri da ovog vi ken da ukr sti }e ko pqa sa De por ti vom ko me ne cve ta ju ru `e ove se zo ne. Fud ba le ri iz La Ko ru we su sa mo dva pu ta sla vi li na do sa da {wih 11 go sto va wa. De por ti vo je pro {le ne de qe re mi zi rao pro tiv Se vi qa 3:3 i ko na~ no pre ki nuo se ri ju od ~e ti ri ne u spe ha. U je se wem de lu {am pi o na ta na Ri a zo ru ni je bi lo po bed ni ka (2:2), a oba pro {lo go di {wa du e la pri pa la su ostr vqa ni ma (2:0 i 3:1).

Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

Ben fi ka nad i gra la Por to Fud ba le ri Ben fi ke po be di li su v u go sti ma eki pu Por ta re zul ta tom 2:0 u pr vom me ~u po lu fi na la Ku pa Por tu ga la. Go lo ve za eki pu iz Li sa bo na po sti gli su Ko en trao u pe tom i Gar si ja u 25. mi nu tu. U dru gom po lu fi na lu sa sta ju se Gi ma ra e{ i Aka de mi ka.

Re van{ me ~e vi po lu fi na la Ku pa Por tu ga la bi }e od i gra ni 19. apri la.

Lil po sle pe na la u ~e tvrt fi na lu Fud ba le ri Li la pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Ku pa Fran cu ske, po {to su ve ~e ras tek po sle bo qeg iz vo |e wa pe na la sa vla da li eki pu Nan ta ukup nim re zul ta tom 4:3 (1:1).

Pla sman u ~e tvrt fi na le Ku pa Fran cu ske ra ni je iz bo ri li su An `e, Lo ri jen, Rems, [am be ri, PS@, Le Man i Ni ca.

PORTUGAL

GR^KA (19)

19 16 14 12 12 11 9 9 9 8 8 5 6 5 5 5 5 5 3 5

1 3 3 5 1 2 3 3 1 3 3 7 4 7 7 6 6 3 8 2

1 2 4 4 8 8 9 9 11 10 10 9 11 9 9 10 10 13 10 14

(18) (18) (18) (18) (18) (20) (22) (17) (19) (21) 67:11 48:18 41:21 34:24 28:27 34:31 31:26 33:35 32:33 29:34 23:29 22:27 22:34 18:30 20:33 20:28 16:30 22:34 20:36 28:47

58 51 45 41 37 35 30 30 28 27 27 22 22 22 22 21 21 18 17 17

[PANIJA–SEGUNDA

Real i Bar se lo na u fi na lu Fud ba le ri Re a la i Bar se lo ne igra }e u fi na lu {pan skog Ku pa kra qa.

Real je na svom te re nu po be dio eki pu Se vi qe re zul ta tom 2:0 u re van{ me ~u po lu fi na la {pan skog na ci o nal nog ku pa. U pr vom me ~u od i gra nom pre ne de -

Subota Atle tik (B) - Hi hon Sa ra go sa - Ra sing He ta fe - De por ti vo Al me ri ja - Espa wol Osa su na - Ma jor ka Vi qa re al - Le van te Bar se lo na - Atle ti ko (M) Nedeqa Se vi qa - Ma la ga Real (M) - So si je dad Va len si ja - Her ku les 1. Bar se lo na 21 2. Real (M) 21 3. Vi qa re al 21 4. Va len si ja 21 5. Espa wol 21 6. Atle tik (B) 21 7. Atle t. (M) 21 8. Se vi qa 21 9. So si je dad 21 10. He ta fe 21 11. Ma jor ka 21 12. Hi hon 21 13. Her ku les 21 14. De por ti vo 21 15. Sa ra go sa 21 16. Osa su na 21 17. Ra sing 21 18. Le van te 21 19. Al me ri ja 21 21 20. Ma la ga

(1.85) Tuluz - (3.20) Monako (4.20)

KUP KRAQA

HOLANDIJA

FRANCUSKA

Subota Brest - Nan si Kaen - Lo ri jen Lans - Va len si jen Mar sej - Avi won Mon pe qe - Sent Etjen Ni ca - So {o Ren - PS@ Nedeqa Ok ser - Lil Tu luz - Mo na ko Lion - Bor do

Vu ~i ca na pa da pr va ka

(15.30) (17.30)

46:12 41:29 40:23 31:21 28:30 29:28 29:30 36:26 24:26 25:30 26:26 26:29 29:34 23:34 26:42 22:37 34:37 29:50

[PANIJA–PRIMERA

NA[ PREDLOG

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (14) (14) (16.15) (18.30) 3 2 6 7 6 6 9 9 5 8 8 7 9 8 11 12

39:9 33:14 23:18 31:21 22:19 22:21 11:16 17:24 20:19 17:24 18:23 15:20 13:22 13:19 14:25 17:31

51 44 34 33 28 26 25 25 25 24 24 23 21 20 17 16

Danas Spor ting (L) - Na val Subota Ma ri ti mo - Bra ga Nedeqa Gi ma ra e{ - Na ci o nal Por ti mo nen se - P. Fe re i ra Aka de mi ka - Be i ra Mar Le i ri ja - Ol ha nen se Por to - Rio Ave V. Se tu val - Ben fi ka

(21.15) (20.15) (17) (17) (17) (17) (19.15) (21.15)

1. Por to 18 16 2 0 43:7 50 2. Ben fi ka 17 13 0 4 35:16 39 3. Spor ting 17 9 4 4 27:17 31 4. Gi ma ra e{ 17 8 4 5 24:21 28 5. Le i ra 17 7 4 6 18:21 25 6. Na ci o nal 17 7 4 7 17:22 25 7. Bra ga 17 7 3 7 21:23 24 8. Be i ra Mar 17 5 8 4 20:19 23 9. Ol ha nen se 17 5 7 5 14:15 22 10. P. Fe re i ra 17 4 8 5 16:21 20 11. Ma ri ti mo 17 4 7 6 18:19 19 12. Aka de mi ka 17 5 4 8 21:28 19 13. V. Se tu bal 17 4 5 8 16:26 17 14. Rio Ave 17 3 5 9 17:25 14 15. Por ti mo. 17 2 4 11 17:33 10 16. Na val 17 2 3 12 11:32 9

Danas Kse rez - Bar se lo na B Subota Va qa do lid - Gra na da El ~e - Kar ta ge na R. Va qe ka no - Kor do ba Sa la man ka - Te ne ri fe Hi ro na - Him na stik Las Pal mas - Hu e ska Al ba se te - Vi qa re al B Nedeqa Be tis - Re kre a ti vo Pon fe ra di na - Al ka ron Ponedeqak Sel ta - Nu man si ja 1. Be tis 22 2. R. Va qe k. 22 3. Sel ta 22 22 4. Kse rez 5. Gra na da 22 6. Vi qa re al 20 7. Bar se l. B 22 8. Kar ta ge na 22 9. Nu man si ja 22 10. El ~e 22 11. Kor do ba 22 12. Hu e ska 22 13. Hi ro na 22 14. Al kor kon 22 15. Va qa do lid 22 16. Sa la man ka 22 17. Las Pal mas22 18. Re kre a ti vo22 19. Al ba se te 22 20. Him na stik 22 21. Te ne ri fe 22 22. Pon fe r. 22

14 14 12 10 9 10 8 9 9 6 6 6 6 8 7 7 5 4 5 4 3 3

4 4 8 5 7 4 8 5 3 11 10 10 9 3 5 3 9 11 8 9 9 9

4 4 2 7 6 8 6 8 10 5 6 6 7 11 10 12 8 7 9 9 10 10

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (21) 46:21 38:21 41:20 33:29 39:25 27:31 34:33 31:31 32:29 18:19 29:28 16:20 31:30 25:31 28:30 25:32 30:40 20:23 17:23 15:23 21:36 17:38

46 46 44 35 34 34 32 32 30 29 28 28 27 27 26 24 24 23 23 21 18 18

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Sto uk - San der lend (13.45) Aston Vi la - Fu lam (16) Ever ton - Blek pul (16) Man ~e ster si ti - VBA (16) Wu kasl - Ar se nal (16) To ten hem - Bol ton (16) (16) Vi gan - Blek burn Vul ver hemp ton - Man ~est. j. (18.30) Nedeqa Vest Hem - Bir min gem (14.30) ^el zi - Li ver pul (17) 1. Man ~e st. j. 24 2. Ar se nal 24 3. Man ~e st. s. 25 4. ^el zi 24 5. To ten hem 24 6. San der l. 25 7. Li ver pul 25 8. Bol ton 25 9. Blek pul 25 10. Wu kasl 24 11. Sto uk 24 12. Fu lam 25 13. Blek pul 24 14. Aston Vi la 25 15. Ever ton 24 16. VBA 24 17. Bir min gem 23 18. Vest Hem 25 19. Vi gan 25 20. Vul ver hem. 24

15 15 13 13 11 9 10 8 9 8 9 6 8 7 5 7 4 5 4 6

9 4 7 5 8 10 5 9 4 6 3 11 4 7 12 5 12 9 11 3

0 5 5 6 5 6 10 8 12 10 12 8 12 11 7 12 7 11 10 15

54:22 50:23 39:22 46:21 33:26 30:28 33:31 35:35 31:38 36:34 28:30 26:26 35:44 28:43 28:31 31:45 23:33 27:44 22:41 24:42

54 49 46 44 41 37 35 33 31 30 30 29 28 28 27 26 24 24 23 21

ENGLESKA – ^EMPION[IP

Danas Re ding - Kvins Park Subota Kri stal P. - Midlzbro Lids - Ko ven tri Por tsmut - Der bi No tin gem F. - Vot ford Barn li - No ri~ Skan torp - Hal Mil vol - Don ka ster Ip svi~ - [e fild j.

Pre ston - Bri stol Le ster - Barn sli Nedeqa Svon si - Kar dif 1. Kvins Park 29 2. No ri~ 29 3. Svon si 29 4. No tin g. F. 27 5. Kar dif 28 6. Lids 29 7. Vat ford 27 8. Re ding 28 9. Mil vol 29 10. Le ster 29 11. Barn li 28 12. Barn sli 29 13. Hal 29 14. Don ka ster 27 15. Ko ven tri 29 16. Der bi 28 17. Ip svi~ 27 18. Midlzbro 28 19. Bri stol 29 20. Por tsmut 28 21. Kri stal 29 22. [e fild j. 28 23. Skon torp 26 24. Pre ston 27

15 14 15 13 14 12 12 10 11 12 10 11 9 10 10 10 10 9 8 8 7 7 7 5

11 9 5 10 6 10 7 12 9 6 10 7 12 7 6 4 4 6 8 7 7 6 3 6

3 6 9 4 8 7 8 6 9 11 8 11 8 10 13 14 13 13 13 13 15 15 16 16

(20.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.15) 48:18 46:36 37:26 38:23 47:35 54:47 53:40 43:30 38:30 42:46 41:35 35:40 31:32 41:45 33:36 40:41 32:37 33:36 31:44 38:45 27:48 26:44 26:46 29:49

56 51 50 49 48 46 43 42 42 42 40 40 39 37 36 34 34 33 32 31 28 27 24 21

SveT POZnATiH

dnevnik

petak4.februar2011.

Нове цице

Г

Кејт Хадсон

пански часопис за мушкарце „ДТ Спејн” одабрао је 50 најсексепилнијих жена на свету. На првом месту налази се руска манекенка Ирина Шајк. Манекенка која је постала позната јавности тек након што је смувала најплаћенијег фудбалера на свету Кристијана Роналда, проглашена је за најсексепилнију жену на свету у избору шпанског магазина „ДТ”. Ирина је иза себе оставила лепотице које су годинама уназад проглашаване за „нај од нај”, попут Скарлет Јохансон, Адријане Лиме, Жизел Бундшен и Џесике Албе. У првих десет пласирале су се још Хајди Клум, Меган Фокс, Алесандра Амбросио, Бар Рафаели и Сара Карбонаро. Том Круз

Табу - тема

орган Тома Круза, остала сам без текста”. Позната глумица се распричала о детињству и својој фасцинацији Томом Крузом. Признала је да је још као дете обожавала Тома, те да је стално премотавала филм на којем се види његов полни орган. Хадсонова је тренутно у вези са Метјуом Беламyјем, с којим очекује и дете. То је пак нимало не спречава да заигра у улози Дубоког грла у биографском филму о легендарној порноглумици Линди Ловлак.

Н

Глумица Хале Бери се безбрижно проводи са новим момком Оливијеом Мартинезом. Изгледа да љубав цвета.

Ејми у болници евачица Еј ми Вај П нха ус смештена у приватну лондонску

Плач и поливање

акон што је видела нову насловну страну уметничког издања часописа „W” на којој се појавила сасвим гола, америчка водитељка Ким Кардашијан бризнула је у плач и мајци се јадала преко телефона тражећи утеху. Дајен Кругер

Ејми Вајнхаус

болницу у Харли Стриту због симптома грипа. Њен представник за штампу је рекао да „Ејмино стање није озбиљно, живот јој није угрожен само има вирус и ускоро ће се вратити кући”, али британски медији, поучени ранијим певачициним одласцима код лекара, сумњају да Ејми „или пије или планира нови естетски захват”. Певачица која ће у јуну наступити пред београдском публиком је у истој овој болници боравила прошле године због увећања груди.

OUT

IN

PAPARACO

Ш

Ирина Шајк

лумица Кејт Хадсон је запрепастила јавност када је у популарном шоу „Грејам Нортон” изјавила: „Одрасла сам у породици у којој секс никад није био табутема. Али, кад сам први пут угледала полни

21

Хајди Клум

Гола Ријана а Интернет процурела фотографија топлес певачице коју је НПосле сама снимила, а потом послала бившем дечку. голишавих фотографија од пре две године, које је Ри-

Ким Кардашијан

Сестре Кардашијан ових дана бораве у Њујорку где снимају свој ријалити шоу. Иако су мислиле да ће све проћи као од шале, последња епизода овог серијала показала се као најтежа до сада. Наиме, Ким је прво проплакала крокодилске сузе због „порно” насловне стране часописа „W” тврдећи да је на тој фотки више гола него што је то била у „Пејбоју” и да су је преварили тако што су је уверили да се ништа неће видети. Међутим финални продукт приказује је потпуно голу с црвеним тракама које прекривају стратешка места. Након што је закључила да је научила лекцију и да се више неће појављивати на насловним странама осим ако није „Воугу”, Ким је одлучила да удари бригу на весеље и партија по оближњим ноћним клубовима. У једном од њих дала је аутограм непознатом обожаваоцу, па је његова љубоморна девојка залила својим алкохолним пићем. Тако да је Ким заиста имала лош дан.

ко је ла је Мене али ме ти, дети. а д е гл о ви тешк

јана сликала мобилним телефоном, појавила је једна нова, која је настала када је била у вези са једним неименованим спортистом, а коју је објавио портал MediaTakeOut.com. Спортиста је из неког разлога тек сад медијима доставио фотографију коју је у време њихове везе добио од Ријане.

BISERI

Опра Винфри, водитељка

Ријана

22

kWiGA

petak4.februar2011.

dnevnik

КЊИ ГА ГО ДИ НЕ ДРУ ШТВА КЊИ ЖЕВ НИ КА ВОЈ ВО ДИ НЕ

И

При по ве сти „Ис под цр те” Ср ђа на В. Те ши на

з Дру штва књи жев ни ка Вој во ди не ју че је са оп ште но да је на гра да за књи гу 2010. го ди не ДКВ при па ла збир ци при по ве сти Ср ђа на В. Те ши на «Ис под цр те», у из да њу «Сту бо ва кул ту ре». Та ко је ве ћи ном гла со ва од лу чио жи ри у са ста ву Ни ко ла Страј нић (пред сед ник), Ми лош Ла ти но вић и Фра ња Пе три но вић. У обра зло же њу се на во ди да њи га Ср ђа на В. Те ши на «Ис под цр те» са др жи је да на е ст при ча пи са них из угла све до ка до га ђа ња чи ја те ма ти ка, са јед не стра не, не пре ко ра чу је окви ре јед но га гра да (Ки кин да) или, још ви ше, јед не че твр ти то га гра да (Марс). А са дру ге она се по ка зу је па ра диг ма тич ном и уни вер зал ном у пост ми ло ше ви ћев ском вре ме ну у ко ме жи ви мо. Је зи ком при ме ре ним ур ба ном ми љеу ко ји је у сре ди шту па жње, те оштрим за па жа њем и при п о ве д а њ ем са нео п ход н е дис тан це, аутор по ни ре у свет сво јих ли ко ва раз от кри ва ју ћи њи хо ву скри ве ну при ро ду, тај не мо ти ве њи хо вих по на ша ња, као и дру штве ну по за ди ну све га.

Као што има је дин стве но ме сто у ко ме се све до га ђа, та ко књи га има и је дин стве но је згро ли ко ва ко ј и су, опет, ме ђ у с об н о по ла ри зо ва ни и су прот с та в ље н и до су ко ба и уни шта ва њ а и са м о у н и шта ва њ а. Реч је, пре све га, о јед ној не ф ор мал н ој гру пи мла ди ћа спрем них на ра зно вр сне об ра чу не мо ти ви са н е пр в ен с тве н о р а з о т к р и в а њ е м њи хо вих на ме ра и ак ци ја од стра не јед не но ви нар ке, при че му при пад ни ци те гру пе (Мен ге ле, Па цо ло вац и др) не би ра ју ни на чи не ни сред ства у раз ра чу на ва њу са дру ги ма, али и ме ђу со бом. Ак ту е л н ост про бле ма т и ке, уме шно про фи ли са ње ли ко ва, те ве што при по ве да ње по ка зу ју да је, ка да го во ри мо о Ср ђа ну В. Те ши ну, реч о пи сцу и де лу ко је, са јед не стра не при вла чи па жњу чи та лач ке пу бли ке, по -

KWIGA ZAUVEK

го то во мла ђе до би, а са дру ге да Те ш ин про н а л а з и и за у з и ма озбиљ но ме сто у са вре ме ној срп ској про зи. Ср ђан В. Те шин (1971) об ја вио је осам књи га: Coated brain / По хо ва ни мо зак (дра ма, 1995, 1996), Sveto Trojstvo Georgija Zecowskog (по е зи ја, 1997), Сја јан на слов за пан то ми му (при по вет ке, 1997), Ан то ло ги ја нај бо љих на сло ва (ро ман, 2000), Ка зи мир и дру ги на сло ви (ро -

ман, 2003), Кроз пу сти њу и пра шу му (ро ман, 2005, 2008), Ку ва р о в е кле тве и дру ге га до с ти (ро ман, 2006), Ал тер на тив ни во дич кроз Ва ви л он (иза б ра н е ко лум не, при ре дио Не в ен Ушу м о в ић, 2008) и Ис под цр те (при по вет ке, 2010). До б ит н ик је књи жев не сти пен ди је "Бо ри слав Пе кић" за 2004. го ди ну за ро ман Ку ва ро ве кле тве и дру ге га до сти. За сту пљен је у до ма ћим и ино стра ним ан то ло ги ја ма и из бо ри ма из срп ске са вре ме не књи жев но сти. Про за му је пре ве де на на ен гле ски, не мач ки, пољ ски, че шки, ма ке дон ски, ма ђар ски и сло ве нач ки је зик. Ср ђан Те шин жи ви у Ки кин ди, а на гра да за књи гу го ди не би ће му уру че на на го ди шњој скуп шти ни ДКВ за ме с ец да на. Р. Л.

БО РИ СЛАВ ЧИ ЧО ВАЧ КИ, КЊИ ЖЕВ НИК И МУ ЗИ ЧАР

Ка ко от кри ти и пре по зна ти се бе

В

ећ са м е окол но сти под ко ји ма сам овај ро ман до био на по клон, ука зи ва ле су да је да ро да вац слу тио зна чај тог тре нут ка. Че ти ри књи ге 'Јо си фа' би ле су по с лед њ е ства р и ко је сам спа ко вао у ко фер и по нео са со бом на дуг и да лек пут, с ко јег се, чи ни ми се, ни ка да ни сам ни вра тио. 'Јо си фа' сам по чео да чи там усред вла жне, ки с ел ка с тохлад н е зи м е у хо ланд с ком гра д и ћ у Зво ле, где сам, у пот пу ној бес па ри ци ча мио и че као да са про ле ћем до ђе и спас. 'Пу то ва њ е у па као', пред и гра ро ма на, за ма ло да ме не уда љи од књи ге. Али, он да, у оном већ ви дљи вом фе б ру а р с ком про д у жа ва њ у днев н е све тло сти, у су во мра зи ци иш ч е к и ва њ а и пра з ном вре м е н у, 'При че Ја ко вље ве' за су ле су ме фи ном сне жном пра ши ном бај ки, де ти њег на чи на по и ма ња све та, и уми ри ле ме, опу сти ле не из ве сност, об мо та ле се око ме не као ће бе. Та да још ни шта ни сам на слу ћи вао. А кад сам от по чео дру гу књи гу, 'Мла ди Јо сиф', та да је са жи вља ва ње са,

ре као бих, по бра ти мом Јо си фом ра сло до гра ни ца фи зич ке осе тљи во сти, до ча са ка да сам, освр нув ши се око се бе - баш као и он - уви део да сам у ја ми: усред ни че га, без ико га, без до мо ви не, без нов ца, без пу та. У се би сам от крио ње гов страх, али сам на зрео и на ду, ко ју ми

KWI@EVNA BA[TINA

Пр ви Кру со на срп ском Д

е ло „Жи вот и чре зви чај ни при кљу че ни ја слав на го Ан гле за Ро бин зо на Кру се...“, из да то у пре во ду Ни ко ле Ла за ре ви ћа са јед ног не мач ког из да ња, у Бу ди му, 1799, пред ста вља нај ве ћи пре во ди лач ки успех у срп ској књи жев но сти 18. ве ка. Ори ги нал но из да ње ове по пу лар не књи ге Да ни је ла Де фоа по ја ви ло се на ен гле ском је зи ку 1719. и по сле то га до жи ве ло је мно го број не пре во де и пре ра де, до спев ши по сле де вет де це ни ја и до срп ског чи та о ца. Пре вод је об ја вљен на до бром срп ском је зи ку и штам пан је гра ђан ском ћи ри ли цом. У Би бли о- те ци Ма ти це срп ске по сто је при мер ци те кљи ге. Они су об ра ђе ни у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке, а њи хо ви опи си пу бли ко ва ни су и у се ри ји „Ка та лог ста рих и рет ких књи га Би бли о те ке Ма ти це срп ске“.

је по н у д ио не н а м е тљи во и по сто ја но. Ка ко пре то га ни сам по зна вао ту би блиј ску ле ген д у, остао сам згра нут чи ње ни цом да сам тре ћу књи гу, 'Јо сиф у Егип ту', по чео да чи там у во зу ко ји ме је вра ћао, од но сно во д ио у Ам с тер д ам. Раз ја шње ње је до шло са м о не ко л и ко да н а ка сни је, ка да је Јо сиф већ опра ши вао др ве ће у По т и ф а р о вом воћ ња ку. Ста ј ао сам на ске ла ма и гу лио фар бу са зи д о ва ве л е л еп н е ку ће Ха на де Ври са, мо га про фе со ра обое, због ко јег сам и оти шао у Хо лан ди ју. По ти фар је ше тао воћ ња ком и на у мио да за по де не раз го вор са слу гом Јо си фом. Мој про фе сор сни мао је но ви цд и био му је по тре бан са вет око ре пер то а ра. Исто га да на, сре ди ном мар та 1992, Јо сиф је оча рао свог го спо да ра, а ја пред ло гом оду ше вио свог про фе со ра. Вр ло бр зо по том Јо сиф је по стао глав н и слу г а, управ н ик има ња, а ја ба тлер на ве ли ком при је му, ор га ни зо ва ном по во дом про мо ци је об ја вље ног цда. Да, за тим се по ја ви ла и Мутем-енет, ко ја се зло ћом по ста ра ла за окли зну ће, од ко јег је

он да ла га но за по че ло но во ус пи ња ње и на пре дак. Е, а он да ми је Јо сиф на гло и не у хва тљи во по бе гао – по стао је Јо сиф хра ни тељ, до био је нај ве ће по ча сти у Егип ту, зе мљи у ко ју је до спео као стра нац, роб, и би ло му је до пу ште но да до ве де чи та во сво је пле ме, ко је је све те го ди не жи ве ло у уве ре њу да је он мр тав. У то вре ме ја сам већ знао оно што је тре ба ло да на у чим и ни ка да не за б о р а в им. Та д а је то (са)зна ње већ по ста ло би т ан део ме не, онај део ко ји ми је омо гу ћио да схва тим ка ко тај ро ман, ко јег чи там из но ва и из но ва, ни је са мо књи га о би блиј ском Јо си фу, ни ти књи га о еми гран ту, већ књи га ко ја учи ка ко тре ба от кри ти и пре по зна ти са мог се бе – књи га о сва ком чо ве ку ко ји же ли да сле ди Бож ју на ме ру и има хра бро сти да по ђе сво јим, увек не по зна тим, увек иза зов ним и увек ми стич ним пу тем: 'Чо век мо ра са мо до ћи на по ми сао да Бог с њим сме ра не што по себ но и да му тре ба по мо ћи: та да ће се ду ша на прег ну ти и ра зум ће се осме ли ти да ства ри пот чи ни се би и да им се на мет не за го спо да ра... Али, ка ко је са мо те шко од се бе на чи ни ти оно за што си ство рен и ус пе ти се на ону ви си ну на ко ју је Бог на у мио да нас по ве де... Ва ља ло је од луч но и сме ло ићи пу тем ко ји... је Бог био од ре дио, те гле да ти оно ли ко да ле ко ко ли ко је чо ве ку да то да ви ди на свом пу ту...'

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Љубитељи књиге” 1. „Мирис кише на Балкану”, Гордана Куић – „Алнари” 2. „Оно што одувек желиш“, Гордана Ћирјанић – „Народна књига” 3. „Једи, моли, воли”, Елизабет Гилберт – „Алнари” 4. „1Q84”, Харуки Мураками – „Геопоетика” 5. „Рингишпил”, Јелена Бачић-Алимпић – „Лагуна” 6. „Анђео чувар”, Пауло Коеqо – „Паидеиа” 7. „Калуђер који је продао свој ферари”, Робин Шарма – „Моно и мањана” 8. „Ловац на змајеве”, Халед Хосеини – „Лагуна” 9. „Вода из камена”, Љиљана Хабјановић Ђуровић – “Глобосино” 10. „Кад је Ниче плакао”, Ирвин Јалом – „Плато”

БИ БЛИ О ТЕ КЕ У БОР БИ ЗА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НЕ СЛО БО ДЕ

Ко ри сно аме рич ко ис ку ство

Г

о шћа Град ске би бли о те ке у Но вом Са ду ју че је би ла Бар ба ра Џонс из Чи ка га, ди рек тор ка Кан це ла ри је за ин те лек ту ал не сло бо де и из вр шна ди рек тор ка Фон да ци је “Фре е дом то Ре ад” при Аме рич ком удру же њу би бли о те ка ра. Она је одр жа ла пре да ва ње на те му “Ин те лек ту ал на сло бо да у кри зним вре ме ни ма и уло га би бли о те ка у бор би про тив ко руп ци је”. Ово пре да ва ње је део ме ђу на род ног про јек т а “Тран спа рент ност, до бро упра вља ње и ан ти ко руп ци ја” Би бли о те кар ског дру штва Ср би је, у ко ме уче ству је и но во сад ска Град ска би бли о те ка. Основ ни ци ље ви овог про јек та су ства ра ње усло ва за сло бо дан при ступ ин фор ма ци ја ма, еду ка ци ја кроз по себ не про гра ме, кон ти ну и ра на кам па ња у по ди за њу све сти гра ђа на о штет но сти ко руп ци је и на чи ни ма бор бе про тив ње. Бар ба ра Џонс је ис та кла да пра ви ла ове асо ци ја ци је на ла жу бор бу за де чи ја пра ва на ин те лек ту ал ну сло бо ду, бор бу про тив за бра њи ва ња књи га, за ла га ње за пра во на обра зо ва ње и сло бо дан при ступ ин фор ма ци ја ма свих љу ди, као и бор бу за сло бо ду ме ди ја . За раз вој ин те лек ту ал них сло бо да нај ва жни ји су пи сме ност, при ступ би бли о те ка ма и ин тер не ту, као и сло бо да ме ди ја. Мре жа јав них би -

во да вам оду зме књи гу ко ју сте ку пи ли и же ли те да без на кна де по кло ни те не ком. И док се вла сти у раз ви је ним де ло ви ма све та упи њу да на ђу на чин да кон тро ли шу све ве ће тр жи ште ли те ра ту ре у елек трон ском фор ма ту, љу би те љи књи га и ен ту зи ја сти про на ла зе на чи не да удах ну "дру ги жи вот" сво јим ле гал но ку пље ним и про чи та ним књи га ма. Је дан од та квих при ме ра је и сајт http://ebookfling.com/, намењен власни ци ма електронских читача књига "киндл" (Амазон) и "нук" (Барнс и Но бл), чији су читачи књига "закључани" за формате намењене другим чита чима. То "закљу чавање" је с једне стра не представљало ексклузиву - корис ник који поручи неко од "Амазонових" и издања "Барнса и Нобла" добија и 24-часовну техничку подршку која

Барбара Џонс Фо то: С. Шу шње вић

ча ва ју се да бу ду ме ди ја то ри у рас пра ва ма о те шким те ма ма као што су еко ном ска кри за, здрав стве на за шти та, ими гра ци о на по ли ти ка и сл. Бар ба ра Џонс је на гла си ла да би бли о те ке мо гу да бу ду мо дел до брог, чи стог по сло ва ња и да ње но ис ку ство ши ром све та го во ри да су би ли о те ка ри нај по ште ни ја

Сло бод но чи та ње за бра ње них шти ва Бар ба ра Џонс је об ја сни ла да у САД не по сто ји др жав на цен зу ра за књи ге, али да не ки на сло ви не ста ју из јав не, сло бод не упо тре бе, јер их скла ња ју на став ни ци, ро ди те љи, све ште ни ци. Не дав но је јед на цр кве на за јед ни ца ор га ни зо ва ла спа љи ва ње књи га о Ха ри ју По те ру, сма тра ју ћи их узу зет но штет ним за мла де. По што се ин сти ту ци је на чи јем је че лу за ла жу за по што ва ње сло бод не во ље и при ват но сти у ода би ру књи га ко је љу ди чи та ју, већ по ла ве ка они штам па ју ре ги стар за бра ње них на сло ва „Бан нед бо окс“. Та књи га се стал но до пу ња ва и из ла зи сва ке две го ди не. Је дан од глав них по сло ва Кан це ла ри је за ин те лек ту ал не сло бо де сва ке го ди не је ор га ни зо ва ње Не де ље за бра ње них књи га, ко је се јав но чи та ју по пар ко ви ма Чи ка га.

бли о те ка у САД ве о ма је ко ри сна до се ље ни ци ма и из бе гли ца ма, јер и они тре ба да по ста ну ак тив ни, оба ве ште ни гра ђа ни, ко ји ће мо ћи да на пра ве до бар из бор ка да по ста ну Аме ри кан ци. Као при мер не по сред не по мо ћи ко ри сни ци ма, Џон со ва је на ве ла јав ну би бли о те ку у Си је тлу, ко ја

Ли те ра ту ра за ме ња жу све ту елек трон ских књи га све се ви У ше раз ми шља о то ме гдe пре ста ју аутор ска и срод на пра ва и има ли не ко пра -

има сајт за не за по сле не-та мо се љу ди мо гу оба ве сти ти о сло бод ним рад ним ме сти ма, при пре ми ти се за раз го вор са по сло дав ци ма, на у чи ти ка ко се пи ше мол ба за по сао. Там но шњи би бли о те ка ри об у-

укљу чује и одговоре на питања везана за садржај књиге и аутора, као и неке бес платне услуге, између осталих и неке дневне новине и недељне магазине. С друге стране, корисници ових елек трон ских читача остају ускраћени за огромно тржиште електронских књига независних издавача јер сва куповина мора да иде преко овлашћених интернет продавница "Амазон" и "Бар нс и Нобл", а у случају да копирате невлашћени примерак књиге, губите онлајн подршку и остале погод ности којим су вас до тада обасипали. Прошле недеље група власника оваквог читача књига отворила је сајт преко којег ће власници "закључаних" читача моћи да размењују књиге. Довољно је да се регис трујете на сајт, укуцате шиф ру своје књиге и пону дите је на четр наес то днев ну позај ми цу. Како каже њихов пред ст ав ник за ме дије Ник Руфило, све је потпуно законито и у

про фе си ја. Аме рич ке би бли о те ке има ју пра ви ла о тран спа рент но сти, ко ја мо ра ју да се по шту ју при на бав ци књи га, на ме шта ја и дру ге опре ме. Пре ма њи хо вим по да ци ма, ин декс ко руп ци је у Ср би ји је 78, у САД је 22, а нај ма ње ко рум пи ра на зе мља је Дан ска. Радмила Лотина

[E O ] NET

складу с прави лима кориш ће ња постав ље ним на сајту "Ам а з она" и "Бар н са и Ноб ла". "Само корис тимо оп ци је ко је нам нуде ови сајтови", каже Ник, одбацујући тврдње да ће се велики издавачи противити овој врсти позајмице. "Истина је да постоји бојазан да ће већина радије позамити књигу уместо да је купи, али с друге стране, читаоци који позајме књигу једног писца могу да пожеле да купе и остале - којих нема на нашем сајту". Чланови сајта још увек могу само да региструју своје књиге, те је цела прича с позајмицама и даље под знаком питања. На потезу су адвокати, а још једном се показало како је неопходно уредити све веће електронско тржиште књига, што је и у интересу купаца, али и И. Вујанов продаваца.

kultura

dnevnik НА ГРА ДЕ ФИ ПРЕ СЦИ СР БИ ЈА, УДРУ ЖЕ ЊА ФИЛМ СКИХ КРИ ТИ ЧА РА

Нај бо љи филм „Мон те ви део, Бог те ви део” Награду Фипресци Србија за најбољи домаћи филм 2010. године добио је „Монтевидео, Бог те видео”, којем су припале и награде за режију и сценарио.Традиционална признања удружења филмских новинара и критичара уручена су јуче на церемонији у Музеју кинотеке. Примајући награду за „Монтевидео”, продуцент Дејан Петровић из компаније „Интермедиа нетворк” захвалио је целој екипи филма, а посебно својим колегама Горану Бјело-

глуму награђени су Јасна Ђуричић (Ружица у филму „Бели, бели свет”) и Предраг Мики Манојловић (Азем у филму „Беса”).Ђуричићева је изразила захвалност целој филмској екипи, а посебно сценаристкињи Милени Марковић, „која је написала ретко добру женску улогу”. Манојловић је оценио да би у обиљу глумачких талената које Србија има, награда за главну мушку улогу могла да буде додељена било коме од номинованих (Небојша Глоговац,

награђен Немања Петровић, за „Монтевидео” и „Српски филм”. Награду за музику добио је Борис Ковач за „Бели, бели свет”. За најбољи страни филм проглашен је „Писац из сенке” Романа Поланског, а награда припада српском дистрибутеру „Мегаком филму”. Награда за животно дело „Богдан Тирнанић” постхумно је додељена дугогодишњем члану Фипресци Србија Душану Вукићу, који је преминуо прошлог лета.

Iz filma „Montevideo, bog te video”

грлићу и Звонимиру Шимунецу, као и Влади Станковићу, од чије је књиге потекла идеја за филм о учешћу наших фудбалера на првом Светском првенству у Монтевидеу. Редитељ овог филма, популарни глумац Драган Бјелогрлић изјавио је да га Фипресци награда чини поносним. „Ја волим да сањам, али ни у најамбициознијим тренуцима нисам помишљао да ћу добити награду за свој први редитељски филм”, рекао је он. Бјелогрлић је примио и награду у име сценариста - Срђана Драгојевића и Ранка Божића, који нису присуствовали церемонији. За најбољу

Уликс Фехмиу, Никола Ракочевић, Милош Биковић и Срђан Тодоровић). „Међутим, награда за главну женску улогу овога пута могла је отићи само у руке Јасне Ђуричић, сјајне глумице европског ранга. Тек у својим средњим годинама добила је шансу и бриљантно ју је искористила”, рекао је он, изразивши наду да ће у српској кинематографији бити мање стереотипа, а више оваквих креација. Награду за монтажу добила је Наташа Врањеш за филм „Шишање”. Најбољи директор фотографије је Горан Воларевић, који је снимио „Монтевидео” и „Жену са сломљеним носем”. За сценографију је

Председник овог удружења Борислав Анђелић подсетио је да се награде додељују већ 16 година и изразио задовољство што велики број присутних на церемонији показује значај признања која реално одражавају слику српске кинематографије у 2010. години. У оквиру програма приказани су инсерти из свих номинованих филмова. Услов за номинацију је да је филм био на редовном биоскопском репертоару. Анђелић је додао да је у гласању учествовала већина чланова Фипресци Србија, али није прецизирао колико новинара и критичара је гласало нити колико су гласова добили победници по категоријама.

У МУЗИЧКОЈ ШКОЛИ „ИСИДОР БАЈИЋ” У НОВОМ САДУ ВЕЧЕРAС ПРОГРАМ ПОСВЕЋЕН УГЛЕДНОМ ПЕДАГОГУ

Омаж професорки Лидији Николић У Свечаној сали новосадске музичке школе „Исидор Бајић”, вечерас с почетком у 19 часова, одржаће се музичко вече посвећено недавно преминулој професорки Лидији Николић, једном од наших најзначајнијих клавирских педагога. На омаж концерту ће наступити њени бивши ученици, као и њихови ученици који се данас баве клавирском педагогијом, клавирском сарадњом, камерним музицирањем, композицијом...На овај начин ће се начинити својеврсна ретроспектива њеног рада. У оквиру програма биће пуштени и одломци из интервјуа које је Лидија Николић дала приликом одласка у пензију1991. и када је добила Награду за животно дело коју јој је 2007. доделила ЕПТА Војводине. У музичком делу програма наступиће Никола Радаковић (клавир), Милица Стојадиновић (сопран) уз клавирску пратњу Маје Грујић, Страхиња Ђокић (клавир), „НС Трио” : Васа Вучковић (кларинет,) Јелена Ергелашев Тубић (чело) и Александар Караџић (клавир), Бојан Глушица (виолина) и Наташа Срдић (клавир), Павле Крстић (клавир), Ирина Митровић (клавир), Владимир Шовљански (клавир), клавирски дуо Ивана Мунћан, Милена Буча, Ана Алексић Шајрер (сопран) и Љубица Бла-

гојевић (клавир). Овом приликом ће се чути и звучни записи композиција Мине Митрушић, „Владај Боже” (снимак Камерног хора „Метатонија”) као и снимак композиције „Песма без речи” Нинете Аврамовић. Чуће се и интервју који је Јованка Беба Степановић са Лидијом Николић направила 1991. као и разговор који је Олеана Пушкаш водила са њом 2007, а Садра Дунђерски ће прочитати есеје посвећен професорки Николић. Лидија Николић, рођена Чадеж (30. X 1927 – 1. I 2011) завршила је нижу и средњу музичку школу у родном Осијеку у класи професорке Бланке Стопић, а студије клавира на Академији уметности у Загребу у класи Доре Гушић (ученице познатог хрватског пијанисте и педагога Светислава Станчића). Након завршетка студија Лидија Николић се вратила у Осијек и радила у тамошњој музичкој школи до 1962. Исте године преселила се са породицом у Нови Сад и запослила у музичкој школи „Исидор Бајић“ где је непрекидно радила као професор клавира све до пензионисања 1991. Након пензионисања наставила је да ради на Академији уметности у Новом Саду до 2004. на Катедри за композицију и теоретски одсек као професор клавирског практикума.

Иако је школована на традицији бечке и немачке школе, највећи утицај на њен педагошки рад имало је континуирано усавршавање код професора Јевгенија Тимакина,Татјане Николајеве и Арба Валдме путем мајсторских школа. Велики број бележака са тих предавање сведоче са колико је пажње и посвећености радила на сопственом усавршавању. Професорка Лидија Николић је у својој, пола века дугој, педагошкој пракси однеговала више десетина професионалних музичара који се данас успешно баве клавирском педагогијом, композицијом, клавирском сарадњом, камерним музицирањем, теоретском наставом. Њени ученици освајали су бројне награде на домаћим и интернационалним пијанистичким такмичењима. Као истакнути педагог била је члан жирија на покрајинским, републичким и савезним такмичењима као и на Међународном такмичењу ДунавDonau-Danube. Оно што је красило професорку било је не само њено огромно знање, већ и њена посвећеност и истрајност при раду са сваким учеником. Ипак, сви њени ученици слажу се да су њени људски квалитети нешто што их је трајно везало за њу. В. Ц.

У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

Изабрана дела Борислава Пекића Издавачка кућа „Лагуна” обележиће данас 81. годишњицу рођења великог писца Борислава Пекића (19301992), објављивањем прве књиге из његових изабраних дела. Како је саопштила ПР менаџер „Лагуне” Вања Гавровски, током ове године та издавачка кућа објавиће шест Пекићевих дела, која припадају „жанровској литератури”, а током наредне две још 16 наслова. У оквиру пројекта „Изабрана дела Борислава Пекића - књижевна грађа”, који представља „Лагунин” издавачки подухват године, током 2011. из штампе ће изаћи „Беснило”, „Атлантида”, „1999”, „Нови Јерусалим”, „Како упокојити вампира” и „Успење и суноврат Икара

Губелкијана, одбрана и последњи дани”.”Беснило”, писано у кључу хорора, је заправо роман о ужасу без искупљења, „Атлантида” је Пекићев антрополошки есеј занован на фантастици, док је роман „1999” антиутопија коју је написао подстакнут Орвеловим романима о будућности човечанства. Књига „Нови Јерусалим” је збирка прича, док у делу „Како упокојити вампира” Пекић користи жанр готичког романа. Кратки роман „Успење и суноврат Икара Губелкијана, одбрана и последњи дани” обележио је последње деценије 20. века у српској књижевности и сматра се једним од Пекићевих најпривлачнијих краћих остварења.

petak4.februar2011.

23

ПРЕДСТАВНИЦА ЕВРОПСКЕ ТЕАТАРСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ ХАЈДИ ВАЈЛИ У ПОСЕТИ СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Наш театар домаћин скупштини ЕТЦ Српско народно позориште ових дана домаћин је Хајди Вајли, представници Европске театарске конвенције, највеће мреже у Европи у којој је тачно 47 позоришта из 24 земље, а од пре неколико година и СНП. Повод за долазак Хајди Вајли је то што ће СНП у својој јубиларној години, од 20. до 22. октобра организовати јесењу генералну скупштину Европске театарске конвенције и угостити њене учеснике у Новом Саду. Овај сусрет са представницом ЕЦТ -а искоришћен је за конкретне договоре око тога. Хајди Вајли су интересовали услови које имамо, односно наше могућности да организујемо ову значајну скупштину која се одржава два пута годишње. Претходне је била на Кипру и у Тел Авиву, а ове је у Нотингему и у Новом Саду. Поменута скупштина ће се, иначе, одржати у здању Владе Војводине а пријем у Градској кући, што говори да су сви овдашњи политички субјекти укључени у ову манифестацију. Судећи по утисцима које је јуче изнела пред новинарима, Хајди Вали је засад врло задовољна оним што је видела. Захваљујући се свом домаћину на гостопримству и предусретљивости, Хајди Вајли је рекла да је била врло имресионирана оним што је видела у Новом Саду у којем је први пут.

шом економском ситуацијом и смањивањем буџета за културу. Хајди Вајли је такође била импресионирана и нашом мултикултуралношћу и мултилингвалношћу, сматрајући да позориште може да има врло важну улогу у комуникацији у таквој средини. Управо је као једну од главних тема за ову генералну скупштину „Позориште као средство комуникације у Европи”, предложио покрајински секретар за културу Милорад Ђурић, са којим је ових дана у Новом Саду разговарала Хајди Вајли, која је јуче додала да ЕТЦ увек настоји да буде актуелан у темама, односно у ономе што се, и у политичком и у позоришном смислу, догађа у том тренутку. Хајди Вајли је видела и неке представе СНП-а, и, како Фо то: Б. Лу чић каже, заиста је уживала у њи- Српско народно позориште је ма. Гледала је „Тужну комедију” и један од највећих чланова ЕТЦ-а, мада не зна језик, захваљујући и оно што га као и остале велике одличним глумцима, готово да је куће карактерише, јесте сопстве- све схватала шта се догађа на сцена богата продукција и то што ни, али такође и осећала и била има стално запослене глумце, дирнута као и овдашња публика играче и певаче - подсетила је док је пратила представу. И „КарХајди Вајли. – Стекла сам утисак мина бурана”, потпуно другачида ово позориште још увек пред- ја, била је прилично импресивна ставља богат театарски и култур- представа, приметила је Хајди ни извор који обезбеђује и бога- Вајли и додала да су данас све ретији културни живот средине у ђа позоришта која могу себи да којој делује. Намера ЕТЦ-а је да дозволе велике продукције са тапомогне да се очува такво богат- ко много људи на сцени. ство, често данас угрожено лоН. Пејчић

У СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ ПРЕДСТАВЉЕНA НОВА СВЕСКА ЧАСОПИСА „СЦЕНА”

Простор за позоришну критику Нови број Часописа за позоришну уметност „Сцена” Стеријиног позорја наставио је у претходном издању започети темат о позоришној критици. Тако „Сцену” број четири за 2010. (октобар-децембар) отварају текстови „Приказ и критика?” Томажа Топоришича и „Нова критика и позориште: трансфигурације критичког мишљења” Блажа Лукана, преузети као реферати са симпозијума „Интеркритика”, одржаног прошле године у Марибору, у оквиру фестивала Борштниково сречање.

- Шта се дешава с позоришном критиком? Шта је консензус о њој? Има ли га? Да ли је она реликт прошлости? Све су ово питања која су очигледно актуелна не само код нас, него уопште – рекла је на јучерашњој промоцији главна и одговорна уредница „Сцене” Даринка Николић. - Једина извесност је да се простор за њу смањује. Друга велика рубрика позоришног часописа Стеријиног позорја посвећена је фестивалима, на пр-

Фото: Б. Лучић

вом месту Битефу, о ком пишу, у складу са тематом броја, млади позоришни критичари: Тамара Барачков, Лука Курјачки, Вања Николић. Главна и одговорна уредница „Сцене” пажњу је скренула и на рубрику „Дискурси”, у оквиру које Барбара Орел на основу футуристичких визија с почетка 20. века пише о позоришту и заједници у информатичком друштву, Љубица Ристовски истражује публику у

О позоришту за младе у наредном броју На јучерашњој промоцији новог броја Часописа за позоришну уметност „Сцена” Стеријиног позорја, Милан Марковић, члан уредништва, открио је планове да се за наредно издање ураде текстови о појави нових редитеља веома успешних представа за децу и младе. Ту је реч о Бојани Лазић, Ђурђи Тешић, Николи Завишићу и, условно речено редитељки, Далији Аћин. Марковић је наговестио да ће се, паралелно са њима, пажња посветити и управницима позоришта за децу и младе, односно међународном форуму драмских писаца за децу и младе, како би осврт и обрада теме били потпунији. Наредни број „Сцене” наставиће да тематизује питање позоришне критике, а за сада се зна да ће се у њему још наћи блок посвећен Елен Стјуарт (Ла Мами) и текст о Бруковој „Кармен”, поводом тридесет година од премијере.

функцији позоришног менаџмента, а Горан Ибрајтер заступљеност домаћих драма на репертоарима домаћих позоришта (с победничким резултатом Бранислава Нушића и Маје Пелевић).

- Драго нам је да још увек има више оних који долазе, него оних који одлазе – коментар је којим је уредник Светислав Јованов покушао да разбије тугу поводом обимне рубрике „In memoriam”. Рубрика „Синтезе” говори о античкој трагедији, условима и положају тадашњих аутора који, занимљиво, нису били много повољнији од данашњих. Јованов је представио и два нова драмска текста, редовну порцију „Сцене”. Захваљујући својој светски реномираној ауторки, Деи Лоер, у старту атрактивнија, издвојена је драма „Лопови”. Ипак, Јованов је веома похвално говорио и о драми „Код шејтана или једна добра жена...” Сање Савић, која по њему нуди „поглед са друге стране” на једну стару тему – миграције. И. Бурић

24

Svet

petak4.februar2011.

RUSIJA

dnevnik

KINA

Slu~aj Domodedovo nije re{en MOSKVA: Pred sed nik Ru si je Dmi trij Me dve dev kri ti ko vao je zva ni~ ni ke Fe de ral ne slu `be bez bed no sti i Is tra `nog ko mi te ta Ru si je {to su pre vre me na ob ja vi li da je slu ~aj te ro ri sti~ kog na pa da na mo skov skom aero dro mu Do mo de do vo re {en.

Me dve dev je re kao da je ne do pu sti vo da se sa op {ta va da je zlo ~in ot kri ven, ka da is tra `ne pro ce du re ni su do vr {e ne, ni je pri pre mqe na op tu `ni ca, ni je do ne ta, ni ti je stu pi la na sna gu bi lo ka kva sud ska od lu ka. Pred sed nik je, me |u tim, kon sta to vao da je u is tra zi ostva ren na pre dak, ali da sa rad ni ci FSB-a i Is tra `nog ko mi te ta ne ma ju pra va da iz ja vqu ju da je slu ~aj re {en, ve} tre ba da na sta ve sa ra dom. Ka ko ja vqa In tar-Tass, Ru -

Poja~ana kontrola na aerodromu

ska fe de ral na slu `ba bez bed no sti (FSB) ot kri la je iden ti tet qu di ko ji su or ga ni zo va li i iz vr {i li na pad na mo skov skom

aero dro mu Do mo de do vo i 10 oso ba je ve} uhap {e no, iz ja vio je ju ~e {ef FSB Alek san dar Bort ni kov.

Ka da je u pi ta wu bom ba{-sa mo u bi ca, po zna to je da je po re klom iz jed ne od re pu bli ka Se ver nog Kav ka za i da je imao 20 go di na. U te lu te ro ri ste utvr |e na je ve li ka ko li ~i na opi ja ta.

Po sle te ro ri sti~ kog na pa da iz vr {e nog na aero dro mu Do mo de do vo 24. ja nu a ra, u sa li me |u na rod nih do la za ka, Me dve dev je sme nio mno ge zva ni~ ni ke mo skov ske po li ci je, a ru ska jav nost kao osnov ni pro blem bez bed no sti u ze mqi na vo di ~i we ni cu da se kon tro le po ja ~a va ju ne po sred no po sle na pa da, a za tim se po no vo sma wu ju.

U bol ni ca ma se jo{ uvek na la zi vi {e od 100 oso ba, a broj `r ta va se po peo na 36, na kon {to je jo{ jed na oso ba pre mi nu la u bol ni ci.

KR VA VI SU KO BI PRI STA LI CA I PRO TIV NI KA HO SNI JA MU BA RA KA

@estoka bitka za kontrolu Kaira KAIRO: Po sle vi {e od 24 ~a sa `e sto kih su ko ba u cen tru Ka i ra, ~i ni se da pri sta li ce Ho sni ja Mu ba ra ka po la ko gu be dah u bor bi sa pro tiv ni cim re `i ma, ko je ih ko rak po ko rak po ti sku ju iz sa mog cen tra gra da. Broj `r ta va je ne mo gu }e pro ce ni ti, ali zva ni~ ni ci tvr de da je ubi je no pet, a ra we no na sto ti ne qu di. U ve li kom su da ru ri val skih gru pa, pri sta li ce Ho sni ja Mu ba ra ka pro bi le su na tr gu Ta hrir kor don voj ske, ko ji ih je raz dva jao od ma se de mon stra na ta, po sle ~e ga su pro tiv ni ke za su li

ka me ni ca,a ali i mo lo to vqe vim kok te li ma.

Voj ska, ko ja je pret hod nog da na po zi va la sve de mon stran te na ra zum, ni je re a go va la, pro pu {ta ju }i naj ek stre mi je de mon stran te da, su {tin ski, ra de {ta `e le. Po vre me no, ~u li su se i puc wi iz va tre nog oru` ja, iz ko jeg je, to kom no }i, ubi je no ne ko li ko oso ba.

Pri sta li ce opo zi ci je i vla sti pret hod no su se me |u sob no ga |a le ka me ni ca ma, da bi na kon krat kog pre ki da su ko ba voj ska is ko ri sti la pri li ku i po sta vi la kor don da bi

spre ~i la da qe na pre do va we Mu ba ra ko vih pri sta li ca. U pr vom su ko bu ju ~e uju tro, na glav nom grad skom tr gu do {lo do `e sto ke puc wa ve u ko joj su ubi je na tri de mon stran ta, ko ji su po ku {a va li da po ku {a va li da za dr `e taj trg po sle na pa da pri -

li ca re `i ma na an ti vla di ne de mon stran te na cen tral nom ka ir skom tr gu Ta hri ru, i obe }a vao is tra gu. Pot pred sed nik Egip ta Omar Su lej man re kao je da de mon stra ci je tre ba da pre sta nu da bi mo gao da po~ ne di ja log sa opo zi ci -

Ce ne naf te re kord ne Ce na cr nog zla ta ne pre sta no ra ste od iz bi ja wa de mon stra ci ja u Ka i ru. Egi pat se ne ubra ja u ve li ke pro iz vo |a ~e, ali kroz Su ec ki ka nal sva ko dnev no pro la ze tan ke ri sa go to vo dva mi li o na ba re la naf te. Po sred nik u tr go vi ni naf tom, Tim Xe nings, tvr di da bi po re me }a ji na tom me stu iza zva li ozbiq ne po sle di ce.

Za bri nu tost zbog ne mi ra u Egip tu iza zva la je na gli skok ce na naf te pro {le ne de qe, pa se ba rel si ro ve naf te u po ne de qak pro da vao za vi {e od 100 do la ra, pr vi put od sep tem bra 2008. go di ne.

sta li ca pred sed ni ka Mu ba ra ka. U su ko bi ma na tr gu Ta hrir i okol nim uli ca ma u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka, naj te `im od po ~et ka de mon sta ci ja, pri sta li ce Mu ba ra ka pu ca le su na pro te stan te i ubi li {est oso ba, pri ~e mu je vi {e od 600 po vre |e no. Opo zi ci ja je op tu `i la vla du da sto ji iza pri sta li ca ko je su ih ju ~e na pa le.

Egi pat ski pre mi jer Ah med [a fik iz vi nio se zbog na pa da pri sta -

jom i po zvao de mon stran te da se vra te ku }a ma i po {tu ju po li cij ski ~as.

Naj zna ~aj ni ji pred stav ni ci opo zi ci je Mu ha med el Ba ra dej i „Mu sli man sko brat stvo” od bi li su pre go vo re sa pre mi je rom Egip ta Ah me dom [a fi kom, zah te va ju }i da pred sed nik Mu ba rak pr vo ode s vla sti. „Pre go vo ri se ne }e odr `a ti dok Mu ba rak ne pod ne se ostav ku. To je uslov”, re kao je Ba ra dej.

[reder napao Merkelovu zbog evrokrize BERLIN: Biv {i ne ma~ ki kan ce lar, so ci jal de mor ka ta Ger hard [re der kri ti ko vao je sa da {weg de mo hri {}an skog kan ce la ra An ge lu Mer kel zbog spo rog re a go va wa za „spas’’ evra. „Go spo |a Mer kel je tre ba lo .... pre da de lu je i ta ko bi se mo glo u{te de ti pu no pa ra....’’,

re kao je [re der di sel dor fskom li stu „Han del sblat’’, zah te va ju }i po ve }a we evrop skog fon da za spas evra i upo zo ra va ju }i evrop ske ze mqe, ko je su u kri zi, da osim re for mi, ne ma dru gog pu ta. [re der je re kao da ne ma dru gog pu ta od onog {to je Ne ma~ ka u~i ni la i do dao da su ta da,

ka da je usvo je na „Agen da 2010’’, oni me |u evrop skim so ci jal de mor ka ta ma tre ti ra ni kao „lo {i ro |a ci’’. „Upra vo u go di na ma re ce si je smo mi spro vo di li re for me, a sa da to mo ra ju da ~i ne i dru ge ze mqe, ali u jo{ lo {i jim uslo vi ma’’, re kao je [re der.

Novogodi{wa vatra uni{tila hotel PEKING: Ki ne ski dr `av ni me di ji pre ne li su ju ~e da je va tra, iza zva na va tro me tom na pro sla vi lu nar ne No ve go di ne, uni {ti la je dan ho tel s pet zve zdi ca u se ve ro i sto~ noj Ki ni.

Agen ci ja Sin hua je ja vi la da je va tra za hva ti la ho tel u [e wan gu, glav nom gra du is to~ ne pro vin ci je Li a o ning, pred zo ru na pr vi dan ki ne ske No ve go di ne. U po `a ru ni je bi lo `r ta va, pre -

neo je AP. Agen ci ja je na ve la da su va tro ga sci ima li pro ble ma s ga {e wem po `a ra, jer wi ho va va tro ga sna ko la ni su mo gla da ba ca ju vo du vi {e od 50 me ta ra, dok je zgra da u ko joj je bio ho tel vi so ka 219 me ta ra. No vo go di {wi po `a ri su ~e sti u Ki ni, a „Pe kin {ke no vo sti” pi {u da je sa mo u glav nom gra du to kom pro sla ve No ve go di ne bi lo 160 ma wih po `a ra.

SAVET EVROPE

Za slobodu veroispovesti u Turskoj STRAZBUR: Tur ske vla sti su pred u ze le po zi vit ne ko ra ke da do zvo le ver skim ma wi na ma da slo bod no is po ve da ju ve ru, ali po sto ji jo{ do sta ne re {e nih pi ta wa u toj obla sti, po ru ~io je da nas vi so ki kom sar Sa ve ta Evro pe za qud ska pra va To mas Ha mar berg u pi smu upu }e nom tur skoj vla di. On je po hva lio ko ra ke pred u ze te u obla sti ja ~a wa za {ti te ver skih obje ka ta i ver skih slo bo da ne mu sli man -

skih ma wi na, ali je po no vo ape lo vao na tur ske vla sti da otvo re gr~ ku pra vo slav nu te o lo {ku {ko lu na ostr vu Hal ka i da uki nu re strik ci je na obra zo va we sve {te ni ka, ukqu ~u ju }i jer men ske sve {te ni ke. On je, ka ko je na ve de no u sa op {te wu Sa ve ta Evro pe, po ru ~io da je za bri nut i zbog to ga {to Tur ska spo ro pri me wu je pre po ru ke Evrop skog su da za qud ska pra va o ver skim slo bo da ma.

DANSKA

Osu|en napada~ na karikaturistu KOPENHAGEN: Dan ski sud pro gla sio je ju ~e kri vim So ma lij ca sta rog 29 go di na za po ku {aj te ro ri sti~ kog na pa da jer je po ku {ao da ubi je ka ri ka tu ri stu Kur ta Ve ster gar da ~i ji su cr te `i pro ro ka Mu ha me da 2005. go di ne iza zva li zgra `a va we i pro te ste mu sli ma na {i rom sve ta.

Taj So ma li jac ko ji je pro {le go di ne, za do ~ek No ve go di ne, upao sa se ki rom u ku }u Ve ster gar da op tu `en je za po ku {aj ubi stva, sa op {ti la je po li ci ja. Sud u Ar hu su tre ba da sa op {ti ka znu ka sni je u to ku da na ili su tra, pre no si Roj ters. Ka ri ka tu re Ve ster gar da ob ja vqe ne u dan skom dnev ni ku Ji lands-Po sten- na ko ji ma je pro rok Mu ha med pri ka zan kao te ro ri sta sa eks plo zi vom u tur ba nu- do ve le su 2006. go di ne do `e sto kih pro te sta mu sli ma na {i rom sve ta i do pret wi ka ri ka tu ri sti ma, no vi na ri ma i sa mom li stu.

FILIPINI

U sukobima ubijeno 13 qudi MANILA: Sto ti ne ri val skih mu sli man skih po bu we ni ka su ko bi lo se oko ze mqe u ju `nim Fi li pi ni ma, osta viv {i 13 mr tvih i na hi qa de ra se qe nih se qa ka to kom sko ro jed no me se~ nih su ko ba, sa op {ti li su ju ~ e voj s ka i po b u w e n i c i, a pre neo AP. Spor oko ze mqe, ko ji je ti wao go di na ma, kul mi ni rao je no vom run dom su ko ba 6. ja nu a ra u se ver nom Ko ta ba tu, br do vi tom me stu u Ka ba ka nu.

Na hi qa de bo ra ca iz dve mu sli m an s ke gru p e po b u w e n i k a su se bo ri li za ma win sku sa mo u pra vu de ce ni ja ma, iz ja vio

je pred stav nik za od no se s jav no { }u voj s ke, ma j or Mar l ov Pa t ria. Naj m a w e 13 qu d i, uglav nom bo ra ca, su ubi je ni, a de ve to ro je ra we no u su ko bi ma iz me |u Mo ro islam skog oslo bo di la~ kog fron ta i Mo ro na ci o n al n og oslo b o d i l a~ k og fron ta.

Oko 3.000 se qa ka su iz be gli u obli `we gra do ve, re kao je Pa tria, do da ju }i da se pu {~a na puc wa va i mi no ba ca~ ka va tra na sta vi la i u ~e tvr tak. Vla di ne tru pe ni su bi le ume {a ne, ali su po ku {a le da pri mi re dve stra ne.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAPA BENEDIKT XVI Bri tan ski po sla ni ci tra `i li su od mi ni sta ra da ob ja sne za {to je za pa pi nu ~e tvo ro dnev nu po se tu Ve li koj Bri ta ni ji, u sep tem bru pro {le go di ne, po tro {e no 1,85 mi li o na fun ti iz bu xe ta, ko ji su bi li na me we ni za po mo} ze mqa ma ko ji ma je ona neo p hod na. Pro ce we no je da je po se ta pa pe Be ne dik ta XVI ukup no ko {ta la 10 mi li o na fun ti, a u fi nan si ra wu su u~e stvo va li i ka to li~ ki ver ni ci.

^ARLI [IN U svom pr vom obra }a wu jav no sti na kon {to je zbog pre ve li ke ko li ~i ne al ko ho la i ko ka i na za vr {io u bol ni ci, glu mac ^ar li [in je pri znao da je pred wim „ve li ki po sao”, a se be je upo re dio sa ne ka da {wom ho li vud skom zve zdom Ero lom Fli nom ko ji je umro u 50. go di ni od al ko ho la. [in je sa ja kim bo lo vi ma u sto ma ku pri mqen u bol ni cu po sle 36-~a sov ne di vqe `ur ke uz dro gu i al ko hol u we go voj ku }i.

MEL GIBSON Mel Gib son je po ku {ao da se bi odu zme `i vot uz po mo} po li ci je ka da ga je su pru ga sa sed mo ro de ce na pu sti la i tra `i la raz vod na kon 26 go di na bra ka, tvr di bli ski pri ja teq austra lij skog glum ca. Zve zda fil mo va „Smr to no sno oru` je” je na vod no po ku {ao da iza zo ve po li caj ca da po teg ne oru` je i pu ca u we ga an ti se mit skim uvre da ma na kon {to je za u sta vqen zbog vo `we u al ko ho li sa nom sta wu.

ODBORNICI „VELIKE JABUKE” USVOJILI NAJSTRO@E MERE

Pu{ewe prognano i sa Tajms skvera, kazna sto dolara WUJORK: Wu jor {ke vla sti su od lu ~i le da za bra nu pu {e wa pro {i re i na par ko ve i pla `e. Na i- me, od b or n i c i „Ve l i k e ja bu ke” usvo ji li su naj stro `e me re pro tiv pu {e wa ko je su do sad uve de ne u jed nom ve li kom gra du.

Ka ko pre no si Bi-BiSi, no vim za ko nom }e se za bra na pu {e wa pro {i ri ti na sve grad ske par ko ve, pla `e pa ~ak i ~u ve ni Tajms skver, a po ~e }e da se pri me wu je tri me se ca na kon {to na we ga svoj pot pis sta vi gra do na ~el nik Majkl Blum berg.

U skla du sa no vim pro pi si ma, pu {e we u bi lo

Tajm skver

ko jem od 1.700 par ko va i na 23 ki lo me tra grad ske pla `e sma tra }e se pre kr {a jem, ka `wi vim glo bom u vi si ni do 100 do la ra.

Ovog le ta, Wu jor ~a ni ko j i od l a z e u par k o ve i pla `e na sve` va zduh i za ba vu mo }i }e da se na di {u ~i stog va zdu ha i da se de na pla `i ko ja ni je po su ta pi kav ci ma”, ka zao je Blum berg na kon {to je za kon iz gla san sa 36 gla so va pro tiv 12.

A Pu {e w e u grad s kim par ko vi ma je, ta ko |e, za bra we no i u Los An |e le su i ^i ka gu. U wu jor {kim ka fi }i ma, ba ro vi ma i re sto ra ni ma pu {e we je za bra we no jo{ pre de set go di na.

(Tanjug)

balkan

dnevnik

petak4.februar2011.

25

HRVATSKA

IZA SLA NIK EU PO NO VO U TI RA NI

Vla da pro la zi s dvoj kom Laj ~ak po ku {a va da po mi ri vla du i opo zi ci ju TI RA NA: U Tirani je ju~e boravio, drugi put za nedequ dana, specijalni izaslanik visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednost Miroslav Laj~ak, koji poku{ava da posreduje izme|u vlade i opozicije, dok se vode}a opoziciona Soci-

Protesti u Tirani

jalisti~ka partija priprema za nove proteste, koji su najavqeni za danas. Izaslanik Ketrin E{ton, Laj~ak, poku{ava u razgovorima sa vode}im albanskim funkcionerima i liderom opozicije Edi Ramom da otvori put

za dijalog dve strane, kako bi se izbegli novi nemiri, javila je novinska agencija ATA. U Briselu se strahuje od nemira, posle sukoba na protestima 21. januara, kada su pripadnici nacionalne garde ubili trojicu demonstranata, a vi{e wih ranili. Vode}a opoziciona Socijalisti~ka partrija je ve} dva puta organizovala demonstracije u Tirani, na kojima je zatra`ila ostavku vlade jer je, kako tvrde socijalisti, ogrezla u kriminal i korupciju.

Premijer Saqi Beri{a odbacuje te optu`be i ka`e da opozicija, koriste}i "tuniski recept", `eli silom da se dokopa vlasti.

Spor izme|u vlade i opozicije vu~e korene jo{ od izbora 2009. godine, po{to socijalisti tvrde da je Beri{a do{ao na vlast zahvaquju}i pokradenim

Miroslav Laj~ak

glasovima. U vladi to odbacuju.

Slova~ki diplomata Laj~ak je i pro{le sedmice boravio u Tirani i uspeo je da ubedi premijera Beri{u da otka`e kontrademonstracije.

Lider socijalista Rama odlu~an je u nameri da odr`i proteste i Laj~ak }e poku{ati da ga nagovori da odustane od toga i da se sa premijerom Beri{om na|e za pregovara~kim stolom.

(Ta njug)

ZA GREB: Hrvatska vlada nastavila je negativni trend podr{ke gra|ana sa ocenom 2,15, Ivo Josipovi} je i daqe najpopularniji politi~ar u zemqi, a Ivo Sanader najnegativniji, pokazuju podaci najnovijeg istra`ivawa "Cro demoskop".

Istra`ivawe koje je agencija Promocija plus sprovela na uzorku od 1.300 ispitanih potvr|uje da je vlada zabele`ila novu najni`u ocenu od po~etka merewa, odnosno od 2004. godine, jer je za 0,3 odsto slabije ocewena u odnosu na decembar 2010. godine, kada je zabele`en rekord u negativnom smislu. Ni mesec dana od rekonstrukcije, ni vlada ni HDZ, nisu dobili od promene nekih mawe omiqenih ministara, zakqu~ak je istra`ivawa uz konstatacija da anketa pokazuje strana~ku bipolarnost i stabilnu prednost opozicione koalicije, ali i blagi porast nekim strankama koje nisu ni u jednoj od wih.

Koalicija levog centra na ~elu sa Socijaldemokratskom partijom i daqe je zadr`ala visoku prednost u odnosu na vladaju}u koaliciju s HDZ-om.

SDP i daqe vodi s podr{kom od 31 odsto, dok je pro{log mese-

CRNA GORA

Ubi stvo u Nik {i }u POD GO RI CA: Nik{i}anin G. V. (38) ubijen je ju~e ujutro na platou ispred Doma revolucije, u centru grada, a na wega je rafalom iz automatske pu{ke pucao dvadesetak godina stariji sugra|anin N. V. Policija intenzivno traga za ubicom ~iji je sin pre pet dana izvr{io samoubistvo, navodno zato {to nije mogao da podnese izdr`avawe zatvorske kazne na koju je bio osu|en zbog rawavawa ubijenog G. V, preneo je informativni portal "Vijesti onlajn". Po nazvani~nim informacijama, N. V. je na parking do{ao automobilom "ford karavan�, najverovatnije prate}i G.V, koji je bio u crkvenom "BMW".

G. V. je, kako se navodi, ubijen neposredno po izlasku iz automobila.

Ivo Josipovi}

ca imala 31,2 odsto. HDZ je na drugom mestu s 21,9 odsto, {to je za 0,7 odsto slabije nego po~etkom januara. Opoziciona Hrvatska narodna stranka je i daqe tre}a s podr{kom od 5,6 odsto, dok su Hrvatska seqa~ka i Regionalne stranke na svojim uobi~ajenim rezultatima od oko jedan odsto.

Predsednik Josipovi} i daqe bele`i rast broja onih koji ga smatraju najpozitivnijim (sada{wih 46,4 naprema pro{lomese~nih 45,3 odsto). Na drugom mestu "pozitivaca" je guverner Hrvatske narodne banke @eqko Rohatinski za koga se izjasnilo 14,7

odsto, tre}i je {ef SDP-a Zoran Milanovi} sa 6,1 odsto, a ~etvrta premijerka Jadranka Kosor sa 5,7 odsto. Zoran Milanovi} vodi i po pitawu koga bi radije videli kao premijera - on je dobio podr{ku od 44 odsto, {to je porast u odnosu na januarskih 43, dok je Kosorova dobila podr{ku od 30,2 odsto {to je mawe od januarskih 31,9 odsto. Da su oboje lo{i kandidati smatra 19,3 odsto ispitanih. Najva`nija tema za 33,9 odsto gra|ana je ekonomska kriza, dok je za 27,6 odsto to hap{ewe Tihomira Purde i protesti veterana, a za 19,4 odsto skija{ki uspesi Ivice Kosteli}a.

BOSNA I HERCEGOVINA

Mi li} spre man i na sa rad wu s vla da ju }om ko a li ci jom POD GO RI CA: Najuticajnija crnogorska opoziciona Socijalisti~ka narodna partija (SNP) spremna je na saradwu sa strankama vladaju}e koalicije i sa parlamentarnom i vanparlamentarnom opozicijom, pa i sa Pokretom za promjene, izjavio je lider te stranke Sr|an Mili}. Mili}, koji prisustvuje ovogodi{wem tradicionalnom molitvenom doru~ku u Va{ingonu, kazao je da ne postoji apriori odbijawe bilo kojeg predloga, "tako da o~ekujemo tu projektnu saradwu i o~ekujemo da }emo je imati u narednom periodu".

"Saradwu o~ekujem naro~ito s Novom srpskom demokratijom, sa vanparlamentarnim strankama, sa najstarijom parlamentarnom strankom nekada{wom u Crnoj Gori - Narodnom strankom, Demokratskom srpskom strankom, pa i sa Pokretom za promjene", rekao je Mili} za Glas Amerike, a preneli su podgori~ki mediji.

Lider Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} optu`io je nedavno Mili}a da je u dosluhu sa predsednikom Srbije Borisom Tadi}em "razbio crnogorsku opoziciju" uo~i pro{logodi{wih parlamentanih izbora.

Do dik raz go va rao s ru skim am ba sa do rom BA WA LU KA: Predsednik RS Milorad Dodik razgovarao je ju~e s ruskim ambasadorom u BiH Aleksandrom Har~enkom, kome je preneo o~ekivawa da }e vlast na nivou BiH biti konstituisana u {to skorije vreme, uz po{tovawe principa rotacije ustanovqenog Dejtonskim sporazumom. Dodik je, kako je saop{teno iz kabineta predsednika RS, izrazio zadovoqstvo {to je proces formirawa vla-

sti u Republici Srpskoj zavr{en. On je istakao spremnost RS da radi na po{tovawu i provo|ewu Dejtonskog sporazuma i da pru`i svoj puni doprinos o~uvawu mira i stabilnosti.

Dodik i Har~enko su razgovarali i o ekonomskoj i kulturnoj saradwi RS i Ruske Federacije, kao i ostalim aktuelnim pitnajima u RS i BiH, navodi se u saop{tewu kabineta predsednika Dodika.

RUMUNIJA

Ma sov no hap {e we ca ri ni ka zbog {verca cigareta Sr|an Mili}

Yomi}: Ka cin kao da je gu ver ner Cr ne Go re POD GO RI CA: Specijalni izvestiolac Evropskog parlamenta (EP) za Balkan Jelko Kacin pona{a se kao guverner Crne Gore i inicijativama koje se odnose na re{avawe pitawa crkve na Rumiji izlazi iz okvira svojih nadle`nosti, ocenio je protojerej Velibor Xomi}. Kacin je predlo`io amandman na rezoluciju ivestioca EP za Crnu Goru ^arlsa Tanoka u kome se navodi problem metalne crkve na Rumiji.

"Gospodin Kacin se po ko zna koji put pona{a kao da je guverner Crne Gore, a ne evrop-

Velibor Yomi}

ski parlamentarac. Mislim da je iza{ao iz okvira svojih nadle`nosti, da to nije wegova du`nost", rekao je Xomi} koji je pravni zastupnik mitropolije i podgori~ki paroh. ''Wegov govor je neprimeren, a ocene koje je dao ne zaslu `u ju ko men tar", re ka o je Xomi} za radio Antenu M, pri tom, ne komentari{u}i Kacinove ocene da je mitropolit Amfilohije pukovnik.

Kacin je prekju~e mitropolita Amfilohija nazvao pukovnikom, ocewuju}i wegove nastupe militantnim.

Gra ni~ ni pre laz Va ma Si ret

BU KU RE[T: Po nalogu tu`ila{tva za borbu protiv korupcije ju~e je u Rumuniji privedeno 77 carinskih zvani~nika i pripadnika pograni~ne policije zbog sumwe da su ume{ani u {verc cigareta. Tu`ioci navode da su osobe privedene na severu Rumunije osumwi~ene za {verc cigareta i za primawe mita. Rumunske novinske agencije Mediafaks i A|erpres su prenele da su privedeni bili

pod prismotrom tokom {est meseci. Policija je saop{tila da je najve}i grani~ni prelaz iz Rumunije ka Ukrajini, Vama Siret, bio zatvoren tokom operacije tako da se stvorila kolona vozila duga skoro pet kilometara, prenosi AP. [verc cigareta je sve ve}i posledwih godina, a u Rumuniju sti`u jeftinije cigarete iz Ukrajine i Moldavije sa kojom se grani~i.

(Ta njug)

„Vi ki liks�: Ho lan di ju jo{ mu ~i Sre bre ni ca HAG: Holandsko dru{tvo jo{ mu~i slu~aj neuspeha wihove vojske da spre~i masakr muslimana u Srebrenici 1995. godine, koji je dramati~no uticao na raspore|ivawe holandske vojske u inostranstvu, navodi se u depe{i iz ameri~ke ambasade u Hagu od 19. decembra 2006. godine, koju je objavio "Vikiliks".

Srebrenica je, tako|e, doprinela kompleksu ni`e vrednosti koji holandski vojni vrh ve} dugo poku{ava da prevazi|e, navodi se u depe{i i isti~e da je jasno da su ose}awa u holandskom dru{tvu, dok vojska poku{ava da se izbori sa pro{lo{}u, jo{ sve`a, deset godina posle neuspeha u Srebrenici.

U depe{i pi{e da je holandski ministar odbrane Henk Kamp 4. decembra 2006. godine vojnicima bataqona koji je bio u sastavu Unprofora u Bosni 1995. predstavio specijalna odlikovawa za "~asnu i savesnu slu`bu u te{kim okolnostima", {to je izazvalo "gorka ose}awa", pitawa i kritike holandskog dru{tva, ukqu~uju}i i veoma o{tre kritike medija i organizacija za za{titu qudskih prava.

Ceremoniji je prisustvovalo oko 500 od ukupno 850 pripadnika ovog bataqona, ~iji neuspeh da spre~i masakr i daqe predstavqa predmet spora za Holan|ane, navodi se u depe{i koju je potpisao

{ef misije u ambasadi SAD u Hagu ^et Blejkmen. "Kriti~ari okrivquju kukavice iz holandskog bataqona jer nisu ni{ta preduzele da masakr spre~e, dok

vojnici tvrde da je odbrana Srebrenice bila nemogu}a zbog nedovoqnih ovla{}ewa, neadekvatnog oru`ja i nedostatka podr{ke UN", isti~e se u poverqivoj prepisci.

Vojnike su u zemqi do~ekale optu`be da su nekompetentni, a mnogi od wih su tra`ili dugoro~nu pomo} u le~ewu od pre`ivqene traume.

U depe{i se isti~e da je Srebrenica na kraju dovela do pada holandske vlade 2002. godine, nakon izve{taja Holandskog instituta za ratnu demokratiju u kojem je krivica delimi~no pala na vladu, a vojnici oslobo|eni ve}eg dela krivice, jer su bili brojno

nadvladani i slabo naoru`ani i morali su da po{tuju ograni~ena pravila anga`ovawa.

U depe{i se, tako|e, navodi da je posledica toga to {to holandska vlada sada mora da ispuni odgovaraju}e kriterijume pre nego {to parlament odobri slawe trupa u inostranstvo, a najva`niji zahtev ti~e se udru`ivawa sa ve}im snagama kako bi se izbeglo neispuwavawe zadatka, {to se, kako Holan|ani smatraju, dogodilo u Srebrenici.

Zbog toga je, isti~e se, razme{tawe holandskih vojnika u Avganistanu odlagano vi{e puta dok nije dogovoreno da se snage udru`e sa australijskim.

26

petak4.februar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

OGLA [A VAM neva`e}im dokumenta izgubqena 21. 1.

2011. godine, li~nu kartu MB 2712976800017 i voza~ku dozvolu br. 157462.

21044

IZ DA JEM prazan dvosoban stan na du`i period, Liman 1, cena 200E. Telefon 021/465-130.

20928

VE O MA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom.

Informacije 063/47-57-65.

20910

PRO DA JEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1. Telefon 063/47-57-65.

20908

PRO D A J EM dva use qi va sta na u Pre zi den to voj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-5765.

20909

SA J LO VO 5 ari placa, struja, voda, plin, telefon 1/1. Hitno. Telefon 063/8363-213.

20959

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat nosti:odgu{ewa odmah, vr{i mo emaj li ra we ka da, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

20829

ZA LA GA O NI CA! Najpovoq ni ji ot kup: zla ta, du ka ta, sre bra, di ja ma na ta, brilijanata, platine ru~nih i ka min skih sa to va, an ti kvi te ta. Nov ~a ne po zaj mi ce.

Te le fo ni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 PRO DA JEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19.

20902

Posledwi pozdrav kumi Vrti}a

Vesni Maji}

od koleginica iz Vrti}a „^uperak�.

21173

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Afirmativan i uspe{an direktor nagradnog ocewivawa proizvoda na Novosadskom sajmu. Po{tovan od strane qudi, raznih profesora sa prostora na{e biv{e dr`ave.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke bolesti preminula na{a draga tetka i snaja

Qubica Dra`i} ro|. 1933. godine

Vladimir Monarov Veliki i nezaboravni prijateq.

Sa dubokom tugom i `aqewem Dragoqub Me|edovi} sa porodicom.

Sahrana je danas, 4. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele u Ka}u.

O`alo{}eni: snaja Mira, bratanac Vasa i bratanica Vesna sa porodicama.

21176

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi.

petak4.februar2011.

dragom

Posledwi pozdrav

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 3. februara preminula moja majka

Mile Popovi}

Ana Kovaq

Sahrana je u petak, 4. 2. 2011. godine, na Veterni~kom grobqu, u 13 ~asova.

Sahrana je danas, 4. 2. 2011. godine, u 14 sati, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

Polazak je iz ku}e `alosti, Novosadska broj 4.

Porodice: Proti}, Radoni}, Milo{evi} i Stana}ev.

O`alo{}en sin Ivica.

21192

21163

Posledwi pozdrav na{em drugu

27

21171

Posledwi pozdrav majci na{eg kolege

S neizmernom tugom opra{tamo se od na{eg velikog i dragog prijateqa i druga

Bosi Bulaji} od kolega sa posla.

21134

Miletu

S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i saborce da je 1. 2. 2011. godine, u 84. godini preminula na{a

tati

1957 - 2011.

Qubomira Malog

od: sinova Aleksandra i Neboj{e i unuka Mateje.

Drugovi sa posla.

Porodice: Palo{, [efer, Veli~kov, Balunovi}, Petrov, Qubojevi} i Fi{er.

21175

21123 21145

Posledwi pozdrav Ivicinoj mami

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

An|elka Jovanovi} Na|a Nano, tvoje postojawe bilo je na{ ponos i radost. Tuga za tobom osta}e ve~na. Neka te na putu do an|ela prati na{a qubav ve~na.

Aleksandar Tomi}

Popu

Ani Kovaq

od drugova: Vinka, Ajkule, Rusa, Paje i Kuce.

od kolega sa posla MZ Rumenka.

Tvoji: An|elka, Zorka i Vukadin i praunuke Katarina, Mila i Lana.

Dana, 5. 2. 2011. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu dava}emo dvogodi{wi pomen voqenom sinu i bratu

Posledwi pozdrav tati

Radomiru Stojni}u

Radomiru Stojni}u

od kolektiva kompanije Mikom.

od porodice Kara}.

887-1-P

887-P

21116

21172

21143

Posledwi pozdrav Sa{i od Mirjane.

Ispra}aj na{e drage Nane, obavi}e se u subotu, 5. 2. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi stricu

Posledwi pozdrav

pozdrav

na{em

21168

Iskreno sau~estvujemo u bolu na{eg drugara Boleta povodom smrti wegove majke

Aleksandru Tomi}u

Milomiru - Mi{i Veselinovi}u

1940 - 2011.

Sahrana je u petak, 4. 2. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

K}erka Dragana sa porodicom.

Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i. Zauvek si sa nama najdra`i na{.

Mama, tata i Bana.

21169

Po~ivaj u miru.

od porodice Dragojevi}.

Nata{a, Aleksandar, Luka i Elena.

21114

21115

21146

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Ratku Do{enu

Vladimiru Monarovu

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj tetki

POMEN Pro{lo je jedanaest godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Vesne Maji}

Vesni Maji} Drugari sa malog fudbala sa Telepa.

Ani Kovaq

Ani Kovaq

Zdravko Kuqi} 5. 2. 2000 - 5. 2. 2011.

Wegova dobrota i plemenitost zauvek su u na{im srcima.

od: Vojislava, Qiqane, Sowe i Ivane Veselinovi}.

od: Ivice i Gregora ^ubjaka sa porodicama.

od [tefice i Peje.

21137

21190

21191

Wegova porodica.

21187

21164

28

^iTUQe l POMeni

petak4.februar2011.

4

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

dnevnik

Preselila se u ve~nost na{a draga majka, baka i prabaka

Obave{tavamo vas da }e na{a draga

DVOGODI[WI POMEN na{oj dragoj mami, babi i prababi

Vesna Maji} Krstina Rajevi}

Milici

ro|ena Ko~ovi} ro|ena 1927. godine

Zoji Preradov ro|. Kur|ukov

od porodice Ra|enovi}.

odr`a}e se danas, 4. 2. 2011. godine, u 11 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Tvoja dobrota i qubav koju si svima nesebi~no pru`ala kao i tvoj vedar lik ostaju zauvek u na{im srcima.

13. 1. 1956 - 2. 2. 2011.

Sahrana je danas, 4. februara 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

biti ispra}ena do ve~ne ku}e danas, 4. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, polazak iz porodi~ne ku}e Maji} u 14 ~asova.

Na{a najdra`a, najhrabrija, najpo`rtvovanija `ive}e uvek u na{im srcima, se}awima i mislima.

An|eo, na{a mama.

Weni najmiliji: Bo{ko i Isidora.

21071

21064

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice Damjanovi} povodom smrti na{e drage kume

Zahvalna deca i potomstvo sin Kosta, snaja Valerija, unuci Danilo i Nenad

}erka Vinka, zet Miloje, unuci Marko, Miqan, snaje Dragana i Tawa, praunuci An|elija, Radmila i Jovan.

Tvoji najmiliji: }erke Qubica, Marija, Jela i Mira, zetovi, unuci i praunuci.

Opra{tamo se sa tugom i qubavqu u srcu od na{e drage

21073 21063

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Sa tugom se opra{tamo od drage nam prijateqice

Milice

na{oj dragoj

Vesne Maji} S po{tovawem, porodica [imi}.

Kumovi Gajinov.

21099

21062

Posledwi pozdrav

Vesne Maji}

Vesni

Mari Vuji}

Posledwi pozdrav dragoj sestri

ro|. Ve~erinac 28. 11. 1928 - 6. 2. 2010.

obele`avamo u subotu, 5. 2. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Zeqkovi}.

Jefi}: Goran, Svetlana i Sa{a.

21112

21091

Mici O`alo{}eni: suprug Quban, }erke Dragica i Svetlana sa porodicama, rodbina i prijateqi.

od Kondi}: Milenka, Milkice i Adrijane.

Osta}e{ u najlep{oj uspomeni.

21049

21082

Posledwi pozdrav

Vesni Maji}

3

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Sestra Brankica, Zolika, Daniel, Ana i Miodrag.

Posledwi kom{inici

@elimiru Vu~evcu

pozdrav

21096

dragoj

Posledwi pozdrav kumi

Vesni Maji}

Vesni Maji}

Borislav Jankulov Kula od porodice Konti}.

i iskreno sau~e{}e deci

od porodice Katan~evi}.

od porodice Baji}.

21113

21070

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Danas je 30 godina od tvog zadweg izlaska i na{eg zadweg vi|ewa.

Ti na{ najmiliji Borislave, negde daleko od nas kora~a{ stazama ve~nosti i traje{ kroz najlep{e uspomene u srcima onih koji te iskreno vole i ne zaboravqaju.

Tvoji: mama Ru`ica i tata Stevan.

Vesni Maji}

Posledwi pozdrav Bo{kovoj mami

Vesni Maji} od kolega sa posla: Marice, Verice, Julijane, Jelene, Smiqane, Braneta, Zorana, Davora, Zareta, Luka~a, Sla|ana, Dejana i Bubuqa.

od svekrve Darice.

21105

21094

20985

21100

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Svome dragom pre`aqenom

i

nikad

Jovanu \uri}u dava}emo godi{wi pomen u subotu, 5. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, na Novom grobqu u Ni{u. Pozivaju se prijateqi i rodbina da prisustvuju pomenu.

O`alo{}eni: supruga Stojanka, }erka Zorica, zet Slavi{a, unuci Goran, Milan i Marko i mnogobrojna rodbina i prijateqi.

POMEN

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo voqenom i jedinom

Nikoli Simonovi}u

Pro{lo je pet godina prepunih tuge u mom srcu. Zauvek }u te voleti i ~uvati u mom srcu.

koji nas je tako rano napustio i ostavio da ve~no tugujemo, dati {estomese~ni pomen u subotu, 5. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Mira, otac Ivan, supruga Irena sa malom }erkicom Milicom, strina Ana i stric Voja, i te~a Neboj{a.

Tvoja supruga Rada.

ro|. Vujo{evi} Porodica Dimi}.

S tugom i qubavqu, }erke @ewa i Tawa.

21065

Posledwi pozdrav.

]erke, zetovi i unuci.

21103

Danas se navr{ava godina od kada nisi sa nama mili i voqeni

POMEN Danas, 4. 2. 2011. godine je godina dana od tragi~ne smrti na{eg dragog zeta

Sa tugom se opra{tamo od dragog kolege i prijateqa

Qubomira Malog

Prerano si oti{ao, ali iza sebe si ostavio ~astan i trajan trag.

Ponosni {to smo te imali i ve~no `alosni {to smo te izgubili, s qubavqu ~uvamo te u srcu.

Bio je divan otac i suprug i plemenit kao ~ovek.

Sinovi Nemawa i Uro{ i supruga Lidija.

Tast Qubomir, ta{ta Milica, Vesna i Vesko.

Uvek u uspomenama kolega sa Poqoprivrednog fakulteta odseka Melioracija: Karla, Dragice, Nikole, Zorana, Qubice, Sime, Mi}e, An|elke, Branka, Miodraga, Sa{e i Jano{a.

20942

21111

Dra`enka Luka~a

20940

Ostala je jedna velika praznina, se}awe koje ne bledi, dobrota koja se pamti i tuga koja ne prestaje.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Dejanu Trnini}u Cve}e Vrbajac

od wegovih drugara Tome, Ro}ka, Bo{ka, Mi}e, Cakija, @arka i @i`e.

1971 - 2010.

Porodica Vi{wi}.

21076

obele`i}emo u subotu, 5. 2. 2011. godine, u 11 sati, na grobqu u Novoj Gajdobri.

U na{a srca uselila se tuga koja je svakim danom ja~a, tuga koja boli.

Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji: mama, tata, supruga Katarina, sinovi Danilo i Damjan, }erka Merlina i sestra Lenka sa porodicom.

21072

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege zbog smrti majke

Sestra Olivera, zet Milorad Rokvi} i sin Vladimir Monarov.

21101

21078

Qubomiru Malom Bati

Svetozaru ^olakovi}u ^oletu

Ga{o

Ratku Do{enu

Posledwi pozdrav

21083

21057

Qubinki Wegomir

29

Vladimiru Monarovu

4. 2. 2006 - 4. 2. 2011.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav

U subotu, 5. 2. 2011. godine, u 11 ~asova odr`a}emo pomen na{em dragom i voqenom ocu, dedi i tastu

Milan Mudrini}

19681

TROGODI[WI POMEN na{oj dragoj mami

petak4.februar2011.

Josipa Monarev

4. 2. 2010 - 4. 2. 2011.

Dra`enko Luka~ Ga{a

Preminula je 2. 2. 2011. godine u 70. godini.

Navr{ava se tu`na godina od kako si nas napustio.

Vreme nije lek, ve} svedok tuge i bola.

O`alo{}eni: suprug Aca, sin To{a, }erka Vera i unuke Jelena i Duwa.

Tvoji najmiliji: mama Jela, tata Mla|en, sestra Dragana i zet Miodrag.

21092

20929

21050

Danas, 4. 2. 2011. godine, navr{ava se ~etrdeset dana na{oj dragoj i nikad zaboravqenoj

JEDNOGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

4. 2. 2010 - 4. 2. 2011.

@eqko Mirkovi} Vesne Maji}

Zaposleni JKP „Tr`nica�, Novi Sad.

bi}e obele`en 5. 2. 2011. u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Pro{la je najtu`nija godina u na{im `ivotima.

Te{ko je prihvatiti istinu - nikad vi{e lepa re~, osmeh, dodir...

U na{im si srcima dragi @eqko.

Tvoji: Jela, Rado{ i Duwa.

5935-P

POMEN

20993

Dana, 11. 2. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg tate, supruga i tasta

Vojislav Vu~urevi}

Jeleni Jovanovi} ro|. Mijatovi} Weni: sinovi Milan i Jovan, snaje Nata{a i Qiqana, unu~ad @ika, Tatjana, Petar i Vuka{in, snaje Brankica, Mirjana i praunu~ad Vuk i Du{an.

20986

PETOGODI[WI POMEN

Navr{ava se ~etrdeset dana od kada vi{e nije sa nama na{ dragi deda, otac i svekar. ^etrdesetodnevni pomen dava}emo 6. 2. 2011. na Gradskom grobqu.

Wegovi: unuci Luka i Sava, sinovi Goran i Predrag i snaha Nata{a.

20961

Krste Mi}i}a

Pro{la je tu`na godina kako nisi sa nama.

Tvoji: stric Milorad i strina Rosa sa porodicom.

21075

^ETRDESET DANA je od kako je umro na{

mr Dejan [uvakov

Dejan Ili}

1934 - 2010.

Dra`enko Luka~ Ga{a

2006 - 2011.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 5. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji: }erka Nada, supruga Cvijeta i zet Du{an.

21097

Dejane volimo Te. Za tobom tuguju: Radojka, Mirjana i Sr|an.

Tuguju tvoji najmiliji.

21069

21014

30

06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.05 10.20 10.30 11.30 11.50 12.00 12.15 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30

tv program

petak4.februar2011.

Јутарњи програм Микијева кујна Фортепиано Слон Бенџамин Бајко квиз Споменик Рокију Балбои Никад доста: Покрет у води Штикла папуча Кухињица Десило се Вести Из нашег сокака „Вршачки венац 2008.”, муз. програм ТВ Бајт Слон Бенџамин Вести Ја и мама, филм Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Сенф Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Фолдер култура

Без цензуре (Панонија, 20.30) 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Инфо Вести Љубав на продају Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм

Jovana Mi{kovi}

Фолдер култура Књига „Историја уметности у Србији - 20. век”, сликарско лице Бошка Петровића, портрет Јоване Мишковић, добитнице награде „Предраг Пеђа Томановић”, београдска премијера филма Тилва Рош, нова таписерија у Атељеу 61, само су неке од тема које можете погледати у најновијем издању „Фолдера културе”. Уредница: Миљана Магловски (РТВ 1, 20.30) 21.00 22.00 22.30 23.40 23.50 01.25

Фаца Војвођански дневник Петказање Микијева кујна Случајни пакао, филм Концерт

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Хајде са мном у обданиште 07.15 Најлепше бајке света: Нојева барка 08.05 Најлепше бајке света: 10 божјих заповести 08.50 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Ја и мама 12.30 Вести (мађ) 12.40 Отворите светло јер тама боли, емисија на слов.са титл.на срп.

13.10 Микијева кујна 13.20 Јермолови 14.15 Портрети војвођанских уметника народне музике 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Верска емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.35 Хиљадугодишња пчела, филм (слов) 22.30 Заштитник свемира, филм

09.05 09.30 10.00 10.05 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Храна и вино Разгледнице Вести Жива ватра Неми сведок Вести Агро дан Корак по корак Неон сити Серија Вести Оловне приче Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Портфолио Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Објектив Разоткривени Серија

10.00 11.00 13.00 17.15 18.00 18.50

Фул Тилт покер Евролига: Макаби – Олимпија АТП Јоханесбург четвртфинале Преглед Евролиге Преглед Премијер лига Евролига: Партизан – Монтепаски Шампионат: Ридинг - КПР Најава Премијер лига Фул Тилт покер Евролига: Каха Лаборал - Панатинаикос

20.45 22.30 23.30 00.30

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Излог страсти, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Фарма, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 ОСАА, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра

16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.56 19.30 20.05 21.00 21.54 23.00 23.03 23.50 00.05 00.13 01.00 01.15 02.40 03.00 03.33 04.06 04.35 05.16 05.49

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот У здравом телу Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Очајне домаћице Евронет Дневник Спорт плус Гастрономад Касл Станимир силази у град, филм Задња кућа Србија Вести ТВ лицаНемања Радуловић... као сав нормалан свет Вести Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Мирис кише на Балкану Високи напон, квиз Да, можда, не Вести Касл Дневник Евронет Шериф ТВ продаја Рат у Паризу, филм Мирис кише на Балкану Вести На скривено те водим место Око Разгледница ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.20 00.00 01.00 01.30 01.45 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће В.И.П Гумуш Филм: Легенда о Фантому Еленин дух Када лишће пада В.И.П Вајпаут Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Филм: Ми нисмо анђели Фајронт република Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

06.00 06.05 08.00 08.15 09.02 09.44 10.00 10.05 10.36 11.06 11.10 11.53 12.00 12.15 12.25 12.38 13.21 14.33 15.05 15.11

Снежанa Дивац

Вече са Иваном Ивановићем Иван Ивановић ће са посебним полетом угостити човека који располаже позамашном колекцијом медаља и награда, прослављеног кошаркаша Влада Дивца. У друштву своје лепше половине Снежане Дивац и селектора Душана Вујошевића причаће нам о спорту, разоноди, хуманитарном раду. (Прва, 21.00)

dnevnik

21.00 23.00 23.35 01.00 01.55

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм: Клатно НГ и Би-Би-Си на Б92: Историја науке Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Историја науке Филм: Стубови земље Вести Б92 Филм: Хокејашице Флеш Гордон Укључење у Б92 Инфо

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.00 17.45 19.00 19.10 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 01.00 02.45 03.00 05.00

Тријумф љубави Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Петком у два Двор Национални дневник Тријумф љубави Тереза Идемо даље Двор Национални дневник Двор - преглед дана Лото Гранд шоу Арена Б-13 Двор Филм: Манекенка и полицајац Сити Филм: Изигравајући Бога Филм: Манекенка и полицајац

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00

Desimir Tosi}

Историја цензуре – савременици Серија се бави забранама и притисцима на новинаре и публицисте током неколико последњих деценија. Прва епизода говори о емигрантском раду Десимира Тошића, публицисте и историчара. Аутор: Валентина Делић (РТС 2, 20.00) 07.12 Кувати срцем: Димитрије Панфилов 07.45 Шумска школа 07.51 Пепа прасе 07.56 Оливија 08.07 У ноћној башти 08.35 Алекс у чаробном воћњаку 08.44 Трагом Ханса Кристијана Андерсена 08.55 Њено величанство енергија 09.11 Како је настао живот 09.58 Арс практика 10.12 Енциклопедија 10.19 Контекст 10.49 Метрополис 11.15 Живот и стандарди 11.37 Визуелна антропологија 12.06 Бемус 12.57 Трезор 13.53 Трагом Х. К. Андерсена 14.04 Њено величанство енергија 14.20 Како је настао живот 15.07 Арс практика 15.19 Енциклопедија 15.26 Мера за музику 16.00 Ово је Србија 16.36 Руси у Србији 17.18 Ходочасници 17.55 Кошарка - ПС: Тамиш - Слобода, пренос 18.32 Алекс у џунгли 19.41 Датум 19.48 Верски календар 20.00 Историја цензуре - савременици 20.33 Лов и риболов 21.04 Очајне домаћице 21.50 Нови француски филм 2011.

22.21 Последњи плес, филм 00.07 ТВ продаја 00.37 Музички програм 01.39 Трезор 02.33 Кошарка - ПС: Тамиш - Слобода

07.30 07.45 09.00 09.01 10.00 10.10 11.00 12.00 12.10 13.00 13.02 13.40 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.05 17.00 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 01.30 03.00

Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Вести Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Отворени студио Милица² Вести Чист рачун Здравље и Ви Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Иза вести Породица Серано Филм: Опседнутност Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Прва моћ Иза вести Слике живота Милица²

15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20

Јутарњи програм Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Винкс Сирене Квизић Пресовање

Задржи дах Вук Костић у ауторској емисији о екстремним спортовима, роњењу, пецању, риболову, лову, једрењу у тропским пределима. Пецајте с Вуком на Куби, роните на Карибима и у слатководним пећинама у Мексику, поред пирамида. (Хепи, 20.00) 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 22.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.15 05.00

Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести ТНТ Парови Телемастер Црни Груја Парови, уживо Вести Задржи дах Пут ка ватреном рингу Парови, преглед дана Парови, уживо ТНТ Вести Парови, уживо ТНТ Луда кућа Пут ка ватреном рингу Јелена

Дејзи Фуентес

Манекенка и полицајац Рил је полицијски ветеран који ће добити снимак убиства његове веренице. Истражујући случај открива како је његова вереница постала талац банде. Када се истрага закомпликује, он одлучује да тражи помоћ од свог брата Клифа, такође полицајаца с којим није у добрим односима... Улоге: Стив Борден, Дејвид Ловгрен, Дејзи Фуентес, Гери Чок Режија: Марк Собел (Пинк, 01.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин

12.00 Хроника општине С. Пазова, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Сремска Митровица, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Е-ТВ, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak4.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi} 07.00 09.10 10.10 10.20 11.05 11.15 12.00 12.16 12.33 13.20 14.18 14.58 15.28 16.00 17.13 17.42 18.14 18.35 19.30 20.15 22.25 23.10 00.05

Лу си ја на Ка ро

01.55

Тр ка с вре ме ном

04.00 04.50

То ни Вест је успе шни би зни смен у фар ма це ут ској ин ду стри ји и са сво јом же ном срећ но жи ви у Лос Ан ђе ле су. Али уско ро ње го ва же на је оте та и за њу се тра жи от куп од 50 хи ља да до ла ра ко је То ни мо ра да на ба ви за са мо 20 ми ну та... Уло ге: Бра јан Остин Грин, Џе фри Комбс, Крег Бар нет, Шант Бен џа мин, Лу си ја на Ка ро Ре жи ја: Пи тер Канц (Но ва ТВ, 23.45) 08.00 08.25 09.25 10.20 11.45 13.00 13.40 14.40 15.35 16.35 18.25 19.15 20.05 22.00 23.45 01.30 03.20 04.50

Господин Магу, цртани Бумба, цртани Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Проверено Гумус ИН Дневник Аси Полицијска академија, филм Трка с временом, филм Збогом љубави, филм ЕЗО ТВ Апокалипса, филм

08.00 Дневник скулптура 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Мајка Тереза – Светица таме 11.00 Убиство Абрахама Линколна 12.30 Велике британске војсковође 13.00 Један дан у борби 14.00 Гладијатори: Повратак међу живе 15.00 Тајни ратови 16.00 Геније дизајна 17.00 Древни пластични хирурзи 18.00 Патрик 19.00 1989-1990. Последња година Источне Немачке 20.00 Јелена Тројанска 21.00 Колонија 22.00 Геније фотографије 23.00 Тајни ратови 00.00 Геније дизајна 01.00 Древни пластични хирурзи

06.00 07.50 09.20 11.00 11.45 13.15 14.50 16.15 17.55 18.25 20.05 20.30 21.05 22.00 22.55 00.20 02.15 04.10 05.30

Звонар Богородичине цркве Путовање у средиште земље Мачак у чизмама Путописна емисија Наш град Шта радиш вечерас Балтичка олуја Антони Зимер Ватрени плес Застрашивање Дневник једне навијачице 2 Пустињски Месец Прича о војнику

Школа рока Када невесте зарате Сви смо добро Десна Америка: Осећање погрешног - Гласови из кампање Пол Бларт: Полицајац из тржног центра Породица Адамс Примо Крсташки поход у фармеркама Филмови и звезде А онда ме је пронашла Васпитање за почетнике Породичне тајне На исток и доле Царство порока - Анастазија Права крв - Зло се наставља Мрачна улица Срамота Јецаји сунца Ногом и руком Филмови и звезде

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.50 00.50 01.50

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Браћа и сестре Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Отета: Бегунац љубави Фојлов рат Добра жена Дијагноза: убиство Неш Бриџис Добра жена Закон и ред Филм: Продаја невиности Закон и ред Дијагноза: убиство Браћа и сестре

08.50 Бибин свет 09.45 Ексклузив Таблоид 10.15 Вечера за 5 11.20 1001 ноћ 12.10 Езел 13.00 Клон 14.30 Анђео и ђаво 16.05 Под истим кровом 16.30 Краљ Квинса 16.55 Рејмонд 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.45 Лара Крофт: Колевка живота, филм 23.40 РТЛ Вести 23.55 Пут уништења, филм 01.30 Астро шоу 02.30 РТЛ Данас 03.05 Млади учитељ, филм

Пут уни ште ња

Ки ра Нај тли

По нос и пред ра су дa Ли зи и ње не че ти ри се стре жи ве на се о ском има њу са оцем и мај ком ко ји же ле да им се ћер ке што пре и што бо ље уда ју. Сва ку од де во ја ка кра се ле пе и ма ње ле пе осо би не ко је ће им ма ње ви ше до бро до ћи у по тра зи за љу ба ви... Уло ге: Ки ра Нај тли, Ме тју Мек феј ден, Ро са мунд Пик, Брен да Бли тин, До налд Са дер ленд, Сај мон Вудс, Џу ди Денч Ре жи ја: Џо Рајт (ХРТ, 1 20.15)

07.50 08.20 08.45 09.30 09.55 10.55 13.40 15.25 15.40 16.25 17.00 19.50 20.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Добро јутро, Хрватска Студио 60 на Сансет Стрипу Скица за портрет Тајна веза насита и НЛО-а, док. филм Код Ане Опра шоу Дневник ТВ календар Море љубави Пуна кућа Рафтера Друго мишљење Моја породица На светог Трипуна Хрватска уживо Док. филм Иза екрана Код Ане У истом лонцу Дневник Месец љубавних филмова: Понос и предрасуда, филм Дневник 3 Пети дан, ток шоу Филмски маратон: 2010: Друга Одисеја, филм Филмски маратон: Понос и предрасуда, филм Пети дан, ток шоу Мушкарци на стаблима

20.55 21.45 23.30 00.25 00.55 02.45

Мала ТВ Лагодни живот Зека и Кодија Школски програм Случај за екипу БАРЗ Арбер: Светски скијашки куп слалом (ж), пренос 1. вожње Пренос седнице Хрватског сабора Дечак који више није говорио, филм Жупанијска панорама Бриљантин Ритам недеље АТП Загреб Индорс, пренос првог меча Хит дана Врхунске конструкције 2, док. серија Мушкарци на стаблима Монталбано На рубу науке Гаража АТП Загреб Индорс, снимак другог меча Ноћни музички програм

05.40 Кабина 07.30 С ветром у леђа 10.30 Неверна жена 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 С ветром у леђа 15.00 Десет дана чуда 17.00 Трава 18.00 Хари и Хендерсонови 19.00 Вода 21.00 Досије Дрезден 22.00 Пет углова 00.00 Арктичко лудило 01.55 Изнад правде

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Савршен план Свако на свој плац Повратак у живот Клуб отмичара Покемон хероји Побуна у кокошињцу Дим Побуна у школи Недоказана кривица Ловац на старе коке Исконска жеља

На но тех но ло шки екс пе ри мент за вр ши се огром ном екс пло зи јом, а пр ви чо век ком па ни је кри ви цу сва ли на мла ду ре пор тер ку Ке трин ко ја по се ду је је ди ни до каз ко ји мо же да раз от кри је исти ну. У ме ђу вре ме ну за га ђе ње је све ве ће... Уло ге: Да ни ца Ме ки лар, Деј вид Кит, Крис Прат, Сти вен Фурст, Френ клин Де нис Џонс, Ри чард Вар тон Ре жи ја: Сти вен Фруст (РТЛ, 23.55)

Да ни ца Ме ки лар

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Нови свет: Преживљавање Америчке дрвосече Аута по мери Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Оружје будућности Разоткривање митова Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Ексцентрична борбена возила Разоткривање митова Тачка пуцања Погранична полиција САД Аута по мери Прљави послови

08.35 09.30 10.00 11.00 11.30 12.15 13.15 14.00 14.30 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 20.30 23.00 00.30 00.45

Санкање Сви спортови Алпско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Алпско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Биатлон Скијашки скокови Биатлон Дрвосече Дрвосече Билијар Куглање Екстремни спортови Скијашки скокови

Француски комунисти на дедињском двору

П

очетком 1957. у Београд су допутовали ве- ње и доње. У шест увече долази Тод да види шта лики француски глумци Симон Сињоре и смо урадили. А оно, све празно, осим троножаца и њен супруг Ив Монтан, познат и као звезда софри! шансоне. Обоје социјалисти и комунисти по поли– Шта је ово? – пита. тичком опредељењу, имали су много симпатија за – На томе се седи! – кажем. Он седне, да проба, и онако крупан – преврне се! Југославију тог доба, па и за Тита. Зато и није чудно што су позвани и у Бели двор. Сињоре је у мемо- Они његови га одмах дигну, а бесни, само стрељају очима. Тод почне да се смеје. Љуби ме, и каже – арима и одлазак на Дедиње описала: „На степеништу камене терасе чекали су нас мар- кад дођу амбасадори и амбасадорке, има да се прешал Тито, његова супруга и неки врло високи угла- врћу као он. Пита ме и за друге детаље. А, шта миђени господин. Тито је био одевен у тамносиво фланелско одело укусног енглеског кроја, а на кравати је блистао велики дијамант. Госпођа Броз је била у тамној хаљини, с младалачким накитом. Обоје су имали поносно држање. Високи и углађени господин је преводио речи добродошлице. У углу малог салона био је припремљен чај, али је Тито предложио шампањац. Следећа два сата он је говорио. Ми смо питали с ким је Тито желео да разговара кад нас је позвао, певачем-глумцем и глумицом чије су филмове он и његова жена гледали, симпатизерима француске Комунистичке партије, путницима који су пропутовали шест земаља, где су људе вешали због ’титоизма’, особама које су три месеца раније вечерале с Президијумом Врховног совјета. Сматрајући нас члановима Партије, с прилично саркастичном заје- Торту од три метра Елизабета секла с мердевина дљивошћу нас је упитао да ли сада верујемо да он слите, цео плафон у цвећу? Кажем – све може. није издајник који се продао империјализму, као Срачунам на брзину: 300.000 цветова. Где све то набавити? Окренемо одмах расаднике – ништа. што су то на Западу говорили од 1948. до 1956.“ Окренемо и Титов – има нешто. Утврдимо да нема *** Филмска легенда Елизабет Тејлор је 1958. дошла ништа од цвећа. Време пролази, а ја и даље миу Београд са својим трећим мужем Мајклом Тодом, слим шта ћу сад. Почињу да стижу и печени прасићи... И примеамеричким филмским продуцентом, познатим творцем „тод система“. Он је желео да својој драгој при- тим да су им, уредно у њушке заденуте паприке... И тад ми сине! Плафон могу реди оригиналну вечеру, у да декоришем паприком! И тада најелитнијем хотелу Мајк Тод, трећи муж Елизабете то, ортодоксно црвеном! „Мажестик“. Позван је сцеТејлор, желео је да њу изненади Као надоместак за караннограф на гласу Миомир Денић, а иза свега је, организа- оригиналном вечером у Београду. филе. Где сад наћи толику паприку? Да обиђемо магационо, стајао „Авала филм“. Сценограф на гласу Миомир цине на Бајлонијевој пијаТод се лично састао с ДениДенић је и њега изненадио: ци! Од општине затражимо ћем, и то у 11 сати пре подда одреди комисију, ради не, а вечера за 2.000 званица плафон хотелске сале је уместо пописа, а од милиције да заказана је за исти дан! Он је с 300.000 цветова декорисао нам помогне у осталоме! И захтевао да се избаци сав на– црвеном паприком они, наравно, одмах примештај и у том амбијенту стану јер је, доиста, морало организује нешто ново. Денић се прихватио посла, заједно с костимографки- тако – већ је све било затворено, и због недостатка њом Милицом Бабић и директорком ансамбла „Ко- времена нисмо имали другачијег начина да набавило“ Олгом Сковран јер је замислио да то буде инсце- мо паприку. Та паприка била је изврсна, и наравно – лепо црнација српске свадбе. „Кад сам кренуо у Кошутњак, нисам имао јасну вена! Читав наш посао био је завршен на време. На представу шта треба да узмем. Мислио сам – сми- поду су биле шаренице, постављене софре, с трослићу већ нешто! И доиста, у фундусу видим троно- ношцима, а све то, опет, декорисано призренским шце и софре – решио сам, значи, проблем намешта- пешкирима, о зидовима су биле антерије, кремењаја за венчање и смештај сватове који ће истовреме- че и јатагани. А на плафону, наравно, она црвена паприка. но бити и званице на Тодовој вечери. Тод је био одушевљен... У оквиру те велике, ексТих софри и троножаца није било довољно у Кошутњаку, али сам знао како да их обезбедим. Ди- травагантне игре, било је још много ситнијих, биректори филмова добијају задатак да с реквизитери- зарнијих детаља. Својеврсну екстраваганцију предма такве ствари траже по селима око Београда и до- стављала је и торта за Елизабету, коју је она морала преме их што пре. Како нисам био сигуран да ће их сећи уз помоћ мердевина. Била је на спратове и вибити довољно јер нам је остало мало времена, за- сока три метра“. Велику холивудску звезду, највећу која је до тада тражим да све позоришне радионице у Београду из Америке стигла у Југославију, примио је и Броз. крену да то раде. Тод је, међутим, три месеца касније погинуо у Тада је било већ 12 сати! Вратим се у ’Мажестик’, и поново све детаљно прегледам. Решим да се авионској несрећи, тако да од великих филмских избаци и сав постојећи намештај из обе сале, и гор- пројеката с Београдом није ништа остварено.

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak4.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Од да нас ће те има ти не што ма ње по сла, али за то мно го ви ше дру штве них ак тив но сти. У зим ским да ни ма је нај бо ље за гре ва ње ка да сте фи зич ки ан га жо ва ни и стал но у по кре ту. По ве ћа ње апе ти та.

BIK 20.4-20.5.

Ве не ра је на ко рак да про ме ни знак, па су на ви ди ку и дру га чи ји до га ђа ји за вас. Да нас се од ма рај те и ужи вај те јер је пе так. Са дра гом осо бом упло вља ва те у мир ну лу ку и опу ште ни хе до ни зам.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. februar 2011.

Ваш Мер кур у ва зду шном зна ку Во до ли је ће вам до не ти ра зно ра зне су сре те, ра до сти, успо не и па до ве. Ве тро ви ду ва ју са ра зних стра на, али им се не мо ра те по ви но ва ти.

Ди ван дан за вас. Емо тив но сте опу ште ни и ро ман тич ни. Оче куј те не ку по др шку и раз у ме ва ње, туђ но вац или спон зор ство. У љу ба ви вла да склад и по ве ре ње. За бо ра ви те на по сао, на трен. Пут.

Ко ле бљи вост код не ких осо ба не ма ве зе са ва ма, већ са њи хо вом не си гур но шћу. Ди на ми ка у парт нер ском од но су по ста је све ин тен зив ни ја. До дат но се по ја вљу ју и ме ша ју не ки но ви ли ко ви.

Бу ди те се из утвр ђе них на ви ка и бу ни те про тив огра ни че ња. По треб на вам је про ме на, нов на чин функ ци о ни са ња и ра да, са ви ше сло бо де и уз бу ђе ња. Не др жи вас ви ше ни ме сто, ни вре ме.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ин тен зив ни је се по ја вљу је те у јав но сти, че шће из ла зи те и обо га ћу је те свој жи вот ра зно вр сним са др жа ји ма. Упо зна је те по зна ни ке по зна ни ка. Све је мо гу ће, али ни шта су штин ски не мо ра да зна чи.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Бу ди те хра бри и од ва жни, па за поч ни те но ве по сло ве и но ву љу бав. Ваш Ју пи тер вам је упра во отво рио вра та успе ха, ко ји мо ра те да за слу жи те ве ли ким ра дом и тру дом. За цр тај те ци ље ве.

Да нас мо же те има ти про бле ма са кон цен тра ци јом. Уко ли ко се од ва жи те на пу то ва ње, би ће ви ше при јат но не го успе шно. Ослу шни те сво ју ин ту и ци ју. Не ко вам се по ла ко при бли жа ва у за гр љај.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да ли се то се ли те или пре у ре ђу је те свој дом, или вам нон-стоп до ла зе и од ла зе при ја те љи, тек, дру штво се оку пља и ва ша ку ћа по ста је ме сто ин тен зив них зби ва ња. Не ко од уку ћа на пре те ру је.

Рас тр за ни сте на мно го стра на, уз то тра же ни и ни је вам ла ко све да по стиг не те. Че ти ри не бе ска те ла у ва шем зна ку, од укуп но де сет, го во ре са ми за се бе. Ово је ва ших пет ми ну та! Ис ко ри сти те их.

Не до зво ли те да хлад но вре ме ути че на ва ше рас по ло же ње. При ре ди те се би ро ман тич ну и то плу ат мос фе ру ко ја вам при ја. Ин ти у и тив ни сте и мо же те се осло ни ти на оно што пред о се ћа те. Не мир ни сно ви.

TRI^-TRA^

Бр зин ски раз вод V REMENSKA

MALO

Vojvodina Novi Sad

-1

Subotica

0

Sombor

0

Kikinda

-1

Vrbas

0

B. Palanka

-1

Zrewanin

-1

S. Mitrovica -2 Ruma

-1

Pan~evo

0

Vr{ac

-3

Srbija Beograd

-1

Kragujevac

-1

K. Mitrovica

0

Ni{

0

Са мо шест ме се ци на кон вен ча ња са Мар ком Ме звин ским, Чел зи Клин тон, кћи Би ла и Хи ла ри Клин тон, на вод но же ли раз вод. Марк се са Чел зи на вод но по сва ђао због раз ли чи тих по гле да на њи хо ву бу дућ ност, тач ни је око ства ра ња по том ства. На кон бур не сва ђе, Марк је, на вод но, на пу стио по сао на Вол стри ту и оти шао да ра ди у Ва јо минг, а кћер бив шег аме рич ког пред сед ни ка оста вио са му у њи хо вом ста ну у Њу јор ку. Чел зи са да, на вод но, мо ли сво је ро ди те ље да сре де збр ку у ње ном жи во ту. Ипак, ано ним ни при ја тељ су пру жни ка твр ди да у њи хо вом бра ку не ма про бле ма и да су срећ ни. Чел зи на порт па рол ка ни је хте ла ни да по твр ди ни да де ман ту је тек сто ве о раз во ду. Ина че, вен ча ње кће ри бив шег аме рич ког пред сед ни ка Би ла и са да шње др жав не се кре тар ке Хи ла ри ко шта ло је из ме ђу три и шест ми ли он а до ла ра.

PROGNOZA

Evropa

TOPLIJE

Madrid НО ВИ САД: Мо гу ће је де ли мич но ра зи ла же ње су ма гли це и ни ских обла ка уз ма ло ве ћу тем пе ра ту ру. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти Rim сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на -1 сте London пен. ВОЈ ВО ДИ НА: Та ко ђе хлад но, али уз ма ло ве ћу тем пе ра ту ру. По Cirih не где ће се раз и ћи ма гла и ни ска облач ност, па ће би ти и сун ча них пе ри о да. Ве тар слаб ју го за пад ни и за пад ни. При ти сак из над нор ма ле.

Berlin Ми ни мал на тем пе ра ту ра -9, а мак си мал на 0 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: Ма ло ве ћа тем пе ра ту ра. По не где ће се раз и ћи ма гла и ни ска облач ност, па ће би ти и сун ча них пе ри о да. Ве тар слаб ју го за пад Var{ava ни и за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -12, а Kijev мак си мал на 2 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд ра зи ла же ње Moskva ма гле и ни ских обла ка у ве ћи ни кра је ва уз ви ше сун ча них пе ри о да и по Oslo раст тем пе ра ту ре. По чет ком иду ће сед ми це то пло уз тем пе ра ту ре и пре ко 10 сте пе ни. Та да ће би ти ре ђих обла сти са ма глом.

St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Хро нич ни бо ле сни ци ће осе ћа ти те го бе због вре мен ске си ту а ци је, па је по треб но да се стрикт но при др жа ва ју са ве та ле ка ра да би тај ути цај ума њи ли. Као ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу се ја ви ти ја че гла во бо ље, ре у мат ски бо ло ви и не са ни ца. Пре по ру чу је се и да ље аде кват но оде ва ње и по ве ћан опрез у са о бра ћа ју.

14 14 12 7 5 6 4

VIC DANA Обра ћа се де вој ка Бо гу: - Бо же, дај ми у овој го ди ни де бе ли бан ков ни ра чун и тан ко те ло. И мо лим те, не мој то да по бр каш, као што си учи нио про шле го ди не.

2 2 3 1

Atina

10

Pariz

11

Minhen

9

Budimpe{ta

0

Stokholm

3

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

248 (-23)

Slankamen

446 (-22)

Ja{a Tomi}

Apatin

328 (-26)

Zemun

434 (-18)

Tendencija stagnacije

Senta

480 (-31)

Bogojevo

305 (-25)

Pan~evo

430 (-20)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

409 (-28)

Tendencija opadawa

Smederevo

552 (-6)

Titel

466 (-24)

NERA

Ba~. Palanka 320 (-30) Novi Sad

362 (-28)

Tendencija opadawa

Hetin

126 (2)

114 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 480 (-28) S. Mitrovica 242 (-10)

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

380 (-16)

50 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja