Dnevnik 4.februar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAd *

SUBOTA 4. fEBRUAR 2012. GOdINE

GOdINA LXX BROJ 23337 CENA 35 dINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BELA NAPAST PREPORUKA MINISTRA PROSVETE

Bez {kole naredne sedmice Mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} pre po ru ~io je lo kal nim sa mo u pra va ma u Sr bi ji da ob u sta ve rad u pred {kol skim usta no va ma, osnov nim i sred wim {ko la ma od pone deq ka 6. fe bru a ra do pet ka 10. fe bru a ra. Ka ko je sa op {te no iz Vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma, mi ni star pro sve te pre po ru ~io je i uni ver zi te ti ma da to kom is pit nog ro ka do ne su no ve pla no ve odr à va wa is pi ta i da se is pi ti ili od lo è, ili gru pi {u i odr è u istom da nu. Ova pre po ru ka je do ne ta, ka ko je na ve de no, da bi se deca i u~e ni ci za {ti ti li od opa sno sti zbog eks trem no ni skih tem pe ra tu ra, ote à nih uslo va u ko ji ma ra di prosvet ni si stem, ali i kao me ra ko ja po dr à va sta bi li zo va we ener get skog sek to ra u ze mqi.

str. 7, 12 i 23

dA LI SU OPRAVdANI OVAKVI NAMETI NA KU]E I STANOVE

NASLOVI

Politika 2 Apoteka zavadila koalicione partnere 3 Nova kandidatura DS za vo|ewe Srbije

Ekonomija 5 Tajkuni nemaju para ni za jedan avion

Poqoprivreda 6 Kosti} pi{e `albu, a Nemci kupuju {e}erane

Novi Sad 9 Devoj~ica nije visila s gelendera 9 Zateznu kamatu naduvao zakon

Vojvodina 11 Fantomska firma zloupotrebqava sajam 11 Nadle`ni umiruju me{tane No}aja

dru{tvo

Siroma{ni Srbi pla}aju ve}e poreze od Evropqana PRESUdA BIV[EM [TI]ENIKU dE^JEG SELA

^etiri i po godine za ubistvo kuvarice

Crna 15 U novosadskom sudu postupci protiv 1.777 maloletnika

Biv {i {ti }e nik De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci S. M. (1993) osu |en je ju ~e u no vo sad skom Vi {em su du za ma lo let ni ke na ~eti ri i po go di ne za tvo ra zbog ubi stva

Mre`a 24 Sre}ni smo subotom, tu`ni utorkom

str. 16 – 19

SPORT

n MINISTARKA POdNOSI OSTAVKU

n VO[A fAVORIT PROTIV RAdNI^KOG fMP

str. 4

13 Dr`avne po~asti za prognane? 13 Za ve}inu studenata nedosti`an uslov

Hladno i sne`no

n JELENA JANKOVI] I KIRSTEN fLIPKENS OTVARAJU ME^ BELGIJA – SRBIJA

Najvi{a temperatura -5 °S

ku va ri ce u toj usta no vi Sve tla ne Zo ri} (1977) u ju nu pro {le go di ne. Sud sko ve }e je iz reklo ka znu uz pre kva li fi ka ci ju de la s te{kog na obi~ no ubi stvo.

str. 15

POLiTikA

subota4.februar2012.

LIDERI SRBIJE, HRVATSKE I BiH O NAPRETKU U ODNOSIMA

[ta sve mo gu za jed no Lideri Srbije, Hrvatske i BiH pozdravili su na ju~era{wem samitu trilaterale na Jahorini formirawe Ve}a ministara BiH, rezultate hrvatskog referenduma o ~lanstvu u EU, kao i pomake koje su napravile Srbija i BiH u procesu evrointegracija. Glavna tema susreta bila je borba protiv organizovanog kriminala, kojoj su lideri tri dràve dali punu podr{ku. Na zajedni~koj konferenciji za novinare nakon sastanka trilaterale to je potvrdio i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH, koji je bio i doma}in susreta. Na sastanku je bilo re~i i o zajedni~kom aplicirawu za fondove EU za prekograni~nu saradwu, o me|usobnom zastupawu u konzularnim pitawima u tre}im dràvama, o pripremama za promenu grani~nog reìma i zajedni~kim kandidaturama za sportska de{avawa. Jedna od tema razgovora bila je i inicijativa predsednika Hrvatske Ive Jo si po vi }a da se procesuirawe odgovornih za ratne zlo~ine olak{a me|udràvnim sporazumom. Tu ideju podrào je predsednik Srbije Bo ris Ta di}, koji je s Josipovi}em razgovarao o sklapawu bilateralnog sporazuma o tom pitawu, dok BiH nije podràla inicijativu hrvatskog predsednika. Tadi} je pozvao na skupu na Jahorini dràve regiona da u uslo-

PUPS mo `e sam Predsednik Partije ujediwenih penzionera Srbije i potpredsednik Vlade Jo van Kr ko ba bi, izrazio je uverewe da je PUPS osposobqen za samostalan izlazak na izbore i da }e na wima pre}i granicu od pet odsto glasova, ali i da je spreman za razgovore o koalicionoj saradwi. – Bira~ko telo od oko dva miliona gra|ana i vi{e od 100.000 aktivnih ~lanova PUPS-a daju mi za pravo da sa sigurno{}u mogu da tvrdim da je PUPS osposobqen za samostalni izlazak na izbore – rekao je Krkobabi} za „Blic”. – Siguran sam u to da mo`emo relaksirano pre}i tu granicu od pet odsto, me|utim, to nikako ne zna~i da ne}emo pregovarati o koalicionoj saradwi.

vima svetske ekonomske krize iskoriste sve unutra{we eko-

– Danas se svi borimo za nova radna mesta i svi se suo~a-

Razgovor s Ta~ijem? Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je spreman da se sastane s predsednikom vlade Kosova Ha {i mom Ta ~i jem samo ukoliko bi taj razgovor bio u funkciji re{avawa problema na Kosovu i Metohiji, a ne u funkciji promocije kosovske dr`avnosti, simboli~nog nadgorwavawa ili politi~kog folklora. Tadi} je objasnio da ima prostora za razgovor ukoliko postoji spremnost druge strane da razgovara o planu u ~etiri ta~ke ili nekom drugom planu. On je podsetio na to da je s Ta~ijem u pro{losti ve} razgovarao tokom pregovora vo|enih u vreme vlade Vo ji sla va Ko {tu ni ce, tako da ne postoji „personalna prepreka” za takav razgovor. nomske resurse, ali i da u~ine sve da pomognu dr`avama evrozone da se izbore s problemima.

vamo s krizom zapo{qavawa. Procewuje se da je nezaposlenost u regionu izme|u 14 i 23

odsto i ta ~iwenica preti stabil no sti na {ih dru {ta va. Ako ne prona|emo re{ewe u dogledno vreme, ako u EU ne pro na |u re {e we u do gled no vreme, mi }emo biti u izuzetno te{kom poloàju – upozorio je Tadi}. On je precizirao da su na sastanku predstavnici tri dràve, iako su konkretni ekonomski projekti pre svega pitawe za vlade, prodiskutovali o mogu}nosti saradwe u velikim saobra}ajnim infrastrukturnim pro jek ti ma i obla sti ener ge ti ke, od no sno is ko ri {}avawa vodnih potencijala. Tadi} je dodao da bi bilo dobro da dràve u regionu podrè kandidaturu srpskog ministra spoqnih poslova Vu ka Je re mi }a za funkciju predsednika Generalne skup{tine UN. On je istakao da bi bilo najboqe da u svim regionalnim pitawima, pa i pitawu kandidature Jeremi}a, glasovi iz regiona budu objediweni, ali nije osporio pravo i dràva i pojedinaca da po bilo kom pitawu imaju svoj stav. Na sastanku trilaterale, prema re~ima doma}ina, predsedavaju}eg predsedni{tva BiH @eq ka Kom {i }a, nije bilo re~i o Jeremi}evoj kandidaturi.Tadi} je rekao da ima poverewa u {efa srpske diplomatije, a Kom{i} da - nema. Kom{i} je objasnio da je protiv kandidature Jeremi}a iz li~nih razloga.

SKUP[TINA SRBIJE NEKOLIKO DANA NA ^EKAWU

„Za ve jan” po {tar iz Ne ma wi ne Saziv za odràvawe vanredne sednice Skup{tine Srbije napisan je u Vladi, ali ne}e biti aktiviran dok ne bude stigao potvrdan odgovor iz svih poslani~kih klubova vladaju}e koalicije, saznaje “Dnevnik” od dobro obave{tenih izvora. Mada je najavqivano da }e se poslanici pozabaviti brojnim zakonskim predlozima, “Dnevniku” je re~eno da }e se na prvoj vanrednoj sesiji samo na}i kadrovska re{ewa – izbor ~lanova Visokog saveta sudstva i Dràvnog ve}a tuìlaca. U srpskom parlamentu od ju~e posle podne su u i{~ekivawu saziva za narednu sednicu, koji treba da stigne iz Vlade Srbije. Generalni sekretar Skup{tine Veq ko Oda lo vi} nije za “Dnevnik” iskqu~io mogu}nost da iz Nemawine ulice saziv stigne, ali i dodao da potom treba da uslede i konsultacije s predstavnicima poslani~kih grupa, tako da se odràvawe sednice, kako stvari sada stoje, “ne o~ekuje pre utorka ili srede”. Iako Odalovi} tako procewuje, “Dnevnik” saznaje da su jo{ ju~e po~ele telefonske konsultacije i prebrojavawe poslanika da bi sednica mogla po~eti. Dok zvani~no iz Vlade nisu mogli da potvrde bilo kakve detaqe, nezvani~ni izvori “Dnevnika” rekli su nam da je saziv za sednicu napisan, ali da se trenutno vode kon-

o sednici jo{ uvek nije izjasnio ni SDP Ra si ma Qa ji }a. Prvobitni plan je bio da se sednica odr`i 31. januara, a potom je datum pomeren na 7. februar. U paketu koji ~eka usvajawe je pedese-

tak dokumenata Vlade. Polovina su zakoni, a ostalo sporazumi. Najvi{e je pravosudnih i obrazovnih akata. Ima i nekoliko kredita, koji ne mogu biti kori{}eni bez potvrde poslanika, me|u kojima je i novac za ”Galeniku”, ali i ratifikacija sporazuma bez koji nema odlaska na{ih mirovnih misija u inostranstvo.

PO RE^IMA IVICE DA^I]A

Kon gre sme ni na srp skoj stra ni Zamenik predsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je u Va{ingtonu da ga je ameri~ki kongresmen Den Bar ton obavestio da }e grupa kongresmena preporu~iti Evropskoj komisiji i Evropskom savetu da donesu pozitivnu odluku po pitawu kandidature Srbije za punopravno ~lanstvo u Evropskoj uniji. Da~i} je posle sastanka s Bartonom, koji je na ~elu srpskog kokusa u Kongresu, objasnio je da ga je ameri~ki kongresmen obavestio da s grupom kongresmena priprema pismo, koje }e biti upu}eno administraciji SAD i najvi{im funkcionerima Evropske unije, u kojem }e se

zalo`iti za pozitivnu odluku o prijemu Srbije u Evropsku uniju. – Re~ je o veoma va`noj incijativi, imaju}i u vidu da su u

ovom trenutku stavovi nekih evropskih zemqa po pitawu evropskih integracija Srbije mnogo o{triji i neuravnote`eniji nego {to je to, mo`da, stav ameri~ke administracije – ocenio je Da~i}. Po wegovim re~ima, ovakva incijativa je dobrodo{la jer je Srbija pred veoma te{kim trenutkom u kojem je neophodno na}i balans izme|u evropskog puta i za{tite nacionalnih i dr`avnih interesa. Da~i} smatra da bi negativna odluka po pitawu statusa kandidata Srbije za punopravno ~lanstvo u EU imala dugoro~ne posledice, ne samo po sudbinu evropskih integracije Republike Srbije nego i po stabilnost ~itavog regiona.

ODBORNICI LSV-a NAPUSTILI JU^ERA[WE ZASEDAWE SKUP[TINE GRADA ZREWANINA

Apo te ka za va di la ko a li ci o ne part ne re

Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Alek san dar Mar ton prekinuo je, usled nedostatka kvoruma neophodnog za rad, ju~era{we zasedawe lokalnog parlamenta i nastavak sednice zakazao za narednu nedequ. Wega je predsednik Odborni~ke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Pre drag Per ki} obavestio da se, glasawem za odre|ene predloge dopune dnevnog reda, nije ispo{tovao koalicioni sporazum, te da odbornici ove stranke ne}e prisustvovati daqem radu ju~era{we sednice. Ovakav iznenadni razvoj doga|aja zapravo je posledica politi~kog sukoba izme|u koalicionih partnera – Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine – koji je ju~e isplivao na povr{inu. Jer, odbornici Lige odlu~ili su da napuste sednicu nakon {to su predstavnici DS-a podr`ali predlog Srpske radikalne stranke da se dnevni red dopuni pitawem formirawa anketnog odbora koji bi ispitao de{avawa u «Apoteci „Zrewanin„». Podsetimo, doju~era{wa direktorka ove javne ustanove Edit Ho diFuks smewena je s tog mesta na predlog LSV-a, koji ju je svoje-

dnevnik

vremeno i postavio na tu funkciju. Ona je nakon toga optu`ila ~elne qude LSV-a da su vr{ili pritisak na wu da sklopi posao s jednom novosadskom firmom, po uslovima koji su nepovoqni po ovda{wu apoteku, i da je to jedini razlog wene smene. Odbornici SRS-a, najbrojnije opozicione grupacije u zrewaninskom parlamentu, predlo`ili su, stoga, formirawe an-

na. U ovome je radikale ju~e podr`ao DS, {to je izazvalo nezadovoqstvo odbornika LSV-a koji su napustili zasedawe. – Jedini razlog ovakvog na{eg postupka je nepo{tovawe koalicionog sporazuma postignutog pre ~etiri godine izme|u DS-a i LSV-a, kojim je utvr|en na~in na{eg funkcionisawa i kojim su precizirani zajedni~ki ciqevi – izjavio je ju~e za

Sa sednice oti{li i odbornici SDPS-a Ju~era{wu sednicu obeleìla je i ostavka predsednika Anketnog odbora za «„Jugoremediju”», odbornika Vla di mi ra Pe ci ko ze, koji je posle toga napustio skup{tinsko zasedawe, zajedno sa ~lanovima odborni~ke grupe SDP – Ravnopravnost, kojoj pripada. Peto~lani Anketni odbor osnovan je krajem pro{le godine sa zadatkom da u roku od mesec dana napi{e izve{taj o de{avawima u „«Jugoremediji„», ali to do danas nije u~iweno, pa su odbornici produìli prvobitno zadati rok jo{ deset dana. Pecikoza je rekao da su te{ko}e u radu Anketnog odbora nastale zbog toga {to su pojedini ~lanovi èleli da sprovode istragu, {to spada u delokrug policije i Tuìla{tva. ketnog odbora koji bi utvrdio {ta se zaista de{avalo u Apoteci i da li su ta~ne tvrdwe Edit Hodi-Fuks o pritiscima kojima je, navodno, bila izloè-

«„Dnevnik”» predsednik Gradskog odbora LSV-a De jan ^a po. – A ti ciqevi nisu podr`avawe predloga SRS-a. Ako neko sumwa da se u Apoteci radilo mimo

zakona, postoje nadle`ne dr`avne institucije koje to mogu ispitati. Ali, re{ewe nije u formirawu anketnog odbora koji bi ispitivao rad ustanove ~iji je osniva~ grad. On je istakao da }e sednica verovatno biti nastavqena idu}e sedmice ako dve stranke do tada postignu dogovor. – Brinem se samo da ovo nije uvod u saradwu izme|u DS-a i SRS-a – dodao je ^apo. S druge strane, {ef odborni~ke grupe DS-a Bo {ko Koj ~i} rekao je za «„Dnevnik„» da demokrate nisu prekr{ile sporazum i da, ako neko sve vreme trpi zbog koalicione saradwe, onda je to DS. – Rekli smo – dobro, ako je sve u redu, hajde da osnujemo anketni odbor i da stvar isteramo na ~istac da bi se otklonila svaka sumwa u zakonitost rada. Podseti}u vas na to da je Edit HodiFuks najavila podno{ewe tu`be protiv mene kao predsednika personalne komisije Skup{tine grada zbog wene smene. Ako se ja ne bojim osnivawa anketnog odbora, za{to bi se onda pla{io neko drugi? – poru~io je Koj~i}. @. Balaban

SVM i „sitna kra|a” SVM je najavio da }e poku{ati da putem amandmana izdejstvuje drasti~no smawewe cenzusa za delo sitne kra|e, istakav{i da }e “wegova podr{ka izmenama Krivi~nog zakonika zavisiti od odnosa Vlade Srbije prema tom pitawu”. Iz te stranke izrazili su nezadovoqstvo {to Vlada Srbije nije prihvatila inicijativu da se izmenama Krivi~nog zakonika smawi cenzus od 15.000 dinara ispod kojeg se krivi~no delo kvalifikuje kao sitna kra|a. – Cifra od 15.000 dinara ne predstavqa malu vrednost za na{e gra|ane. Stawe je neodrìvo, ovih dana su nam se ponovo àlili ìteqi ântavira u kojem su sitne kra|e svakodnevne, a sli~no je i u Ba~kom Gradi{tu. ûli smo da nas je podrào i jedan od policijskih sindikata. Problem se nije javio preko no}i, gra|ani razmi{qaju o uvo|ewu civilnih straà, a to nije re{ewe – da qudi sami uzmu pravdu u svoje ruke – upozorava Pastor za “Dnevnik”. sultacije na nivou vladaju}e koalicije i da sednica ne}e biti obnarodovana dok odgovor svih ne bude potvrdan. Na{i izvori navode da nakon {to su usvojene izmene zakona o “muzi~kom“ dinaru i povu~en iz procedure zakon o razvojnoj banci Srbije, URS vi{e ne bi trebalo da bude “sporan” i da bi poslanici te stranke trebalo da podrè rad parlamenta. Spekuli{e se o tome da bi problem mogao napraviti i SPO sa svoja ~etiri poslanika, nakon {to je do{lo do nesuglasica ~lanova Vlade izabranih iz redova SPO-a, koji su do{li u sukob sa sopstvenom strankom. – Ne mogu ni{ta da kaèm dok ne vidimo dnevni red jer na hipoteti~ka pitawa trebalo bi da dajem hipoteti~ke odgovore – kaè kratko za “Dnevnik” direktor SPO-a Alek san dar Ju go vi}. – Kada ga pogledamo zvani~no, u dogovoru s Demokratskom strankom odredi}emo daqi pravac na{eg parlamentarnog delovawa. No, ima onih koji tvrde da nije SPO jedina stranka vlasti koja moè biti kamen spoticawa. Dobro obave{teni izvori tvrde da se

I pored neizvesnosti o tome kada }e i da li }e biti sednice, poslanici SVM-a se za wu spremaju i pi{u amandmane. [ef kluba mawina Ba lint Pa stor kaè za “Dnevnik” da je ta partija posebno zainteresovana za izmene Krivi~nog zakona i propisa iz sfere obrazovawa. – Trebalo bi odràti sednicu, iako mi se u ovom trenutku ~ini da je atmosfera takva da ne bismo mogli normalno raditi ceo februar i sve {to je predloèno izglasati. Mo`da se razmi{qa da sednicu ne treba ni zapo~eti, ako je ne moèmo zavr{iti – obja{wava Balint za “Dnevnik”. – Ipak se nadamo da }e sednice biti i pi{emo amandmane. Oni koji su vezani za Zakon o obrazovawu tica}e se nadle`nosti Vojvodine i saveta nacionalnih mawina. Povodom Zakona o arhivskoj gra|i bili smo kod ministra kulture Pre dra ga Mar ko vi }a i u velikoj meri usaglasili amandmane s wim. Re~ je o tome da se omogu}i rad me{ovite komisije koja utvr|uje broj civilnih `rtava i da li predlog zakona omogu}ava to istraìvawe u punoj meri. S. Stankovi}

EGERE[I POSETIO KANCELARIJU APV U BRISELU

Voj vo di na gra di bo qi imiy Sr bi je

Predsednik Skup{tine Vojvodine [an dor Ege re {i izjavio je da je bilo sna`nih opstrukcija u zemqi da Pokrajina dobije predstavni{tvo u Briselu, ali da se nakon otvarawa te kancelarije pokazalo da je to doprinelo poboq{awu imixa Srbije. On je ocenio i da je otvarawem predstavni{tva u Briselu, APV zapravo u~inila „veoma velik i va`an korak u procesu evropskih integracija Republike Srbije„.

Predsednik pokrajinskog parlamenta, kako se prenosi u saop{tewu iz wegovog kabineta, razgovarao je u Briselu sa {efom vojvo|anskog ofisa Pre dra gom No vi ko vim o konkretnim koracima u privla~ewu stranih investicija, lobirawu za projekte i novac iz evropskih fondova i prezentovawu ekonomskih i drugih potencijala APV. B. D. S.

c m y

politika

dnevnik

U KRUN SKOJ OBE LE @E NE 22 GO DI NE OB NO VQE NOG DS-a

No va kan di da tu ra za vo |e we Sr bi je – DS se kan di du je da vo di Sr bi ju i u bu du} no sti, ne za to {to ne mo `e bez vla sti, ve} za to {to ima kre di bi lan pro gram i qu de ko ji mo gu taj pro gram spo ro ve sti – iz ja vi la je ju ~e u se di {tu de mo kra ta u Krun skoj pot pred sed ni ca DS-a Je le na Tri van. Ona je po vo dom ob na vqa wa stran ke pre 22 go di ne re kla da DS ume sto avan tu ri zma nu di iz ve snu bu du} nost. – Evrop ska ori jen ta ci ja De mo krat ske stran ke, pro mo vi sa na pre 22 go di ne, tra je i da nas, a DS }e bi ti na vla sti sve dok ova za mqa ne bu de ~la ni ca Evrop ske uni je – po ru ~io je pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta stran ke Dra go qub Mi }u no vi}, ko ji je i pr vi pred sed nik DS-a.

bio pred sed nik Vla de Sr bi je od 25. ja nu a ra 2001. do 12. mar ta 2003. go di ne, ka da je ubi jen. DS je pred vo dio go to vo sve ak ci je opo zi ci je to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka, kao i one ko -

Ima ju 192.064 ~la na

da je osno va ra da stran ke od go vor nost i otvo re nost, ta ko da }e gra |a ni i pre ko ovog saj ta mo }i da se upo zna ju sa sta vo vi ma stran ke po svim pi ta wi ma, ali

Ta di}: Naj bo qi smo Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} re kao je ju ~e da DS ima od lu ~u ju }u ulo gu za Sr bi ju u ovom ve ku, i iz ra zio uve re we da }e gra |a ni Sr bi je na dan iz bo ra po no vo po dr à ti DS. – Uve ren sam u to da je DS ube dqi vo naj bo qa stran ka u Sr bi ji i je di na ko ja spro vo di re for me i na se be pre u zi ma te {ke i ri zi~ ne od lu ke. Si gu ran sam u to da }e gra |a ni da ti svo je po ve re we sa mo onim stra na ka ma ko je do no se ta kve od lu ke i ko je su sprem ne na ri zi ke – re kao je Ta di}. – Ne ke po li ti~ ke stran ke, ko je da nas kon ku ri {u za vlast, ne ma ju hra bro sti da iz ne su stav o cen tral nim pi ta wi ma, kao {to je pi ta we Ko so va i Me to hi je. Ta ko je bi lo i u slu ~a ju sa rad we s Ha gom, ali su pu {ta li DS da za vr {i te àk po sao. Mi se ni smo à li li zbog to ga. On je do dao da on da vi {e ne }e ni bi ti va `no ko }e bi ti vla sti. DS je ju ~e pred sta vio i no vi sajt, ko ji je i zva ni~ no pu {ten u rad, a po vo dom to ga je re ~e no i

}e mo }i i da po le mi {u i po sta vqa ju pi ta wa. Obe le `a va wu go di {wi ce DS-a su pri su stvo va li i za me nik pred sed ni ka stran ke Dra gan \i las, pot pred sed ni ci Dra gan

[u ta no vac, Du {an Pe tro vi}, Bo jan Paj ti} i ~la ni ca Pred sed ni {tva stran ke Ru `i ca \in |i}. DS, naj u ti caj ni ja po li ti~ ka par ti ja vla da ju }e ko a li ci je „Za evrop sku Sr bi ju”, osni va~ ku skup {ti nu odr `a la je pre 22 go di ne, 3. fe bru a ra 1990. Ti me je i for mal no ob no vqen rad iz vor nog DS-a Qu be Da vi do vi }a, osno va nog 1919. go di ne. Gru pa od 13 in te lek tu a la ca no vem bra 1989. od lu ~i la je da ob no vi rad DS-a i oni su 11. de cem bra iste go di ne, u svoj stvu Osni va~ kog od bo ra, oba ve sti li jav no sti da DS ob na vqa rad. Za pr vog pred sed ni ka DS-a iza bran je Dra go qub Mi }u no vi}, ko ji je da nas po sla nik u ak tu el nom sa zi vu Skup {ti ne Sr bi je, {ef je De le ga ci je Sr bi je u Par la men tar noj skup {ti ni Sa ve ta Evro pe, a u DS-u je pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta. Na skup {ti ni stran ke 5. ja nu a ra 1994. za pred sed ni ka je iza bran Zo ran \in |i}. \in |i} je

Na in ter net stra ni DS-a na vo di se da ima ju 192.064 ~la na, od ko jih su 77.500 `e ne. De mo krat ska omla di na ima pri bli `no 40.000 ~la no va. Stran ka u~e stvu je u vla sti u 125 op {ti na i gra do va (od ukup no 174), a iz re do va DS-a je 15 gra do na ~el ni ka, osam pred sed ni ka skup {ti na gra do va, 71 pred sed nik op {ti na i 33 pred sed ni ka skup {ti na op {ti na u Sr bi ji. Me |u ~la no vi ma stran ke je 1.429 ma gi sta ra i 681 dok tor na u ka. DS u Skup {ti ni Sr bi je da nas ima 64, a u Skup {ti ni Voj vo di ne 62 po sla ni ka. je su ok to bra 2000. go di ne do ve le do pa da re `i ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Po s le ubi s tva pre m i j e r a \in | i } a, Skup { ti n a je za pred sed ni ka Vla de, 18. mar ta 2003, iza bra la Zo ra na @iv ko vi }a, ta da pot pred sed ni ka DSa. Bo ris Ta di} po stao je li der de mo kra ta 22. fe bru a ra 2004. go di ne. Pred sed nik Sr bi je Ta di} je od 2004. Na tu funk ci ju bi ran je do sa da dva pu ta, u dru gom man da tu 2008. go di ne, a oba pu ta na di rekt nim pred sed ni~ kim iz bo ri ma. D. Mi li vo je vi}

subota4.februar2012.

Vu ~i}: DS u pa ni ci i o~a ju Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} oce nio je ju ~e da je sa op {te we DS-a u ko jem se na vo di da je li der SNS-a naj ve }a po li ti~ ka ku ka vi ca sram no, re kav {i da je ono „iz raz o~a ja, pro pa sti re `i ma i do kaz u ka kvoj je pa ni ci„. Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re na veo da je raz log te pa ni ke is tra `i va we jav nog mwe wa, a o re zul ta ti ma go vo ri, ka ko je re kao, po na {a we DS-a. On je na veo da sa op {te we DS-a iz gle da kao da je pi sa no 1946. go di ne, po {to je we go va su {ti na bi la iz ne ti {to vi {e li~ nih uvre da na ra ~un SNS-a i To mi sla va Ni ko li }a. Vu ~i} je ka zao da na pred wa ci na sa op {te we de mo kra ta ne }e od go va ra ti uvre da ma, ne }e za wih re }i da ni su hra bri i neo bra zo va ni, jer to ne bi bi lo ko rekt no pre ma po li ti~ kim pro tiv ni ci ma. SNS }e, do dao je, na sa op {te we od go vo ri ti pi ta wi ma – da li su oni ili SNS kri vi za ne u spe -

{ne pri va ti za ci je, ot pu {ta we rad ni ka, lo{ po lo àj Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji i za to {to Sr bi ja ni je u EU. – Ka ko kri ti ku mo gu da dr è oni ~i ja je Vla da ze mqu za du ì -

la do dat nih {est mi li jar di evra, od no sno 60 evra po se kun di, i ot pu sti la 300.000 rad ni ka vi {e ne go {to je za po sli la? – re kao je Vu ~i}. Ka ko je re kao, na pred wa ci }e vo di ti kam pa wu ~i stu kao su za, i po no vio da ni da nas ni je re kao ni jed nu ru `nu re~ o po li ti~ kim pro tiv ni ci ma, ni ti iz neo ne ku „pr qa vu kva li fi ka ci ju”.

No va stran ka Re {e wem Mi ni star stva za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Po kret za raz voj Sr bi je upi san je u Re gi star po li ti~ kih stra na ka, sa op {te no je ju ~e. Po kret za raz voj Sr bi je upi san je u Re gi star po li ti~ kih stra na ka 20. ja nu a ra, a re {e we je ju ~e sti glo u stran ku. Pred sed nik stran ke je Mi le Dra gi}. Pod slo ga nom „Sr bi jo, ima na de!„, Po kret za raz voj Sr bi je se jav no sti pred sta vqa kao no va ener gi ja za eko nom ski opo ra vak i raz voj ze mqe, kao i ener gi~ nu bor bu pro tiv ko rup ci je i lo po vlu ka.

ekonomija

subota4.februar2012.

SPRE ^I TI SKRI VA WE PO DA TAKA I DE KLA RA CI JA

ZEB WA U APA TIN SKIM FIR MA MA

Kro ja ~i {traj ku ju, a „Du nav” se qu qa Rad ni ci tek stil nog po go na „Apo fe{n si stem“ iz Son te zbog ne is pla }e nih za ra d a i ne r e a l n o vi s o k ih nor mi vi {e od me sec su u {traj k u, rad n i c i m a drv n e in d u s tri j e „Du n av“ za r a d e ka sne, a i za po sle ni u ve }i ni pred u ze }a apa tin ske op {ti ne stra hu ju za svo ja rad na me sta.

dnevnik

stva, da im, osim za li ha re pro ma te ri ja la i ro be, ne bi ne sta le i {i va }e ma {i ne iz po go na. Uko li ko bi po gon ove fir me u Son ti u{ao u ste ~aj, bez po sla bi u ovom me s tu s 5.000 sta n ov n i k a osta lo 65 rad ni ka. Pla te ka sne u fa bri ci na me {ta ja „Du nav“, ~i ji je vla snik Ita li jan, ali je ipak

Tr gov ci mu va ju s me som? – Cen tar po tro {a ~a Sr bi je – CEPS – tra `i da u tr go vi na ma bu du is tak nu te de kla ra ci je za sve `e me so ko je bi ja sno na ve le ime pro iz vo |a ~a, vr stu i da tum pro iz vod we – iz ja vi la je ju ~e pred sed ni ca tog cen tra Ve ra Vi da za „Dnev nik”. – Do sa da {wa prak sa po slo va wa tr go vi na ni je omo gu }a va la po tro {a ~i ma da bu du do voq no in for mi sa ni, pre sve ga o pro iz vo |a ~i ma me sa, vr sti i da tu mu pro iz vod we, {to im je ga ran to va no Za ko nom o bez bed no sti hra ne, Za ko nom o za {ti ti po tro {a ~a i Pra vil ni kom o de kla ri sa wu. Ona je ob ja sni la da in for ma ci je ko je tre ba da su na ras po la ga wu

po tro {a ~i ma zah te va i ne dav no usvo je na Ured ba o ogra ni ~e wu mar` za osnov ne na mir ni ce i na de set pro ce na ta. Pret po sta vqa se, po oce ni Ve re Vi de, da tr gov ci iz be ga va ju de kla ri sa we jer je Ured bom one mo gu }e no is po sta vqa we „kwi `nih za du `e wa” ko ja su se pre we nog stu pa wa na sna gu kre ta la od pet do se dam pro ce na ta dok su ka te go ri je me sa pro pi si va ne mi mo Pra vil ni ka o de kla ri sa wu. – Na pri mer, na ak ci ji se nu di mle ve no me so ko je ne sme bi ti u po nu di i za ko je se ne zna ka te go ri ja – do da la je Ve ra Vi da. Po we nim re ~i ma, za raz li ku od tr go va ca, pro iz vo |a ~i me sa su is -

po {to va li nor ma ti ve i pro ve ru kva li te ta i bez bed no sti me sa spro vo di Ve te ri nar ska in spek ci -

ja, ko ja kon tro li {e uslo ve na li ni ji pro iz vod we, ~u va we i ru ko va we me som.

DA LI SU OPRAV DA NI OVA KVI NA ME TI NA KU ]E I STA NO VE

Si ro ma {ni Sr bi pla }a ju ve }e po re ze ne go Evro pqa ni Rad ni ci, u stra hu od mo gu }ih ot ka za, ne è le da do li va ju uqe na va tru, ali po sto ji wi ho va bo ja zan da }e kri za uti ca ti na sma we we za po sle no sti Naj te à si tu a ci ja je kod son }an skih tek sti la ca, ko ji ma je ovih da na iz skla di {ta po go na od ne ta go to va ro ba, a v. d. di rek to ra Ro bert Ka pi taw se od kra ja ja nu a ra ne po ja vqu je u fir mi, ni ti se ja vqa na mo b il n i te l e f on, dok se vla snik „Apo fe{n si ste ma“, ina ~e Fran cuz, ni je ogla {a vao po vo dom {traj ka rad ni ka. Osim sin di ka ta, u slu ~aj ove fir me ukqu ~i la se i op {ti na. Pred sed nik op { ti n e @i v o r ad Smi q a ni} je pri li kom po se te ko lek ti vu re kao da lo kal na sa mo u pra va ne ma in ge ren ci je u pri vre di, ali da }e se na kon sa gle da va wa do ku men ta ci je, po k u { a t i pre k o dr ` av n ih or ga na in ter ve ni sa ti u ovom pred u ze }u. Tek stil ci su, s dru ge stra ne, uve li de ùr -

po sle re a go va wa sin di ka ta pred u ze }a, is pu we no obe }a no ta ko {to je pla ta za ok to bar is pla }e na pre ne de qu da na. – ê ka mo 8. fe bru ar, za ka d a je naj v a q e n a is p la t a jo{ jed ne pla te. Ita li jan ski vla snik je is pu nio jed no obe }a we te }e mo da qe ~e ka ti fe bru ar – re kao je pred sed nik sin d i k a t a u „Du n a v u“ Mi lan De ja no vi}. Rad ni ci, u stra hu od mo gu }ih ot ka za, ne è le da do li va ju uqe na va tru, ali je wi ho va bo ja zan da }e kri za uti ca ti na sma we we za po sle no sti evi dent na. Re pro ma te ri jal sti è, rad ni ci su u po go nu, ro ba iz la zi iz pred u ze }a, {to uli va na du da }e bi ti i pa ra. J. P.

SPO RA ZUM MI NI STAR STA VA PO QO PRI VRE DE SR BI JE I MA KE DO NI JE

Bo qe tr go va we s kom {i ja ma

Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} pot pi sao je ju ~e s ma ke don skim zva ni~ ni ci ma Spo ra zum o fi to sa ni tar noj sa rad wi i Spo ra zum o bez bed no sti hra ne i ve te ri nar stvu da bi se omo gu }io ne sme tan pro met biq nih i `i vo tiw skih vr sta i pro iz vo da. Pe tro vi} je u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je pot pi sao pr vi spo ra zum s ma ke don skim ko le gom mi ni strom Qup ~e tom Di mov skim, a dru gi s di rek to rom Agen ci je za hra nu i ve te ri nu Ma ke do ni je De ja nom Run tev skim. Ovim spo ra zu mi ma raz vi ja }e se na u~ ni, teh no lo {ki i po slov ni od no si, ko ji ma }e se stvo ri ti uslo vi za po ve }a we iz vo za Sr bi je u Ma ke do ni ju. Pot pi si va wu spo ra zu ma pri su stvo vao je pred sed nik PKS-a Mi lo{ Bu ga rin i pred stav ni ci srp skih po qo pri vred no-pre hram be nih kom pa ni ja – naj zna ~aj ni jih spoq no tr go vin skih part ne ra s Ma ke do ni jom.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

103,4084

105,5188

107,9457

103,0919

Australija

dolar

84,0856

85,8016

87,7750

83,8282

Kanada

dolar

78,6855

80,2913

82,1380

78,4446

Danska

kruna

13,9086

14,1924

14,5188

13,8660

Norve{ka

kruna

13,4861

13,7613

14,0778

13,4448

[vedska

kruna

11,6817

11,9201

12,1943

11,6459

[vajcarska

franak

85,7165

87,4658

89,4775

85,4541

V. Britanija

funta

124,3937

126,9323

129,8517

124,0129

SAD

dolar

78,6376

80,2424

82,0880

78,3968

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 2. 2012. godine

Ka da su gra |a ni Sr bi je ~u li s ko li ko ob zi ra no vo i za bra ni hr vat ski pre mi jer Zo ran Mi la no vi} go vo ri o even tu al nom uvo |e wu po re za na imo vi nu, {to je na zvao „de li kat nom ma te ri jom”, i da }e se vo di ti ra ~u na o ma te ri jal nom in te re su gra |a na, mno gi su se za pi ta li ko li ko Sr bi ja vo di ra ~u na o svo jim gra |a ni ma ka da je re~ o po re zu na sta no ve ili ku }e u ko ji ma se sta nu je i da li to ima od ra za na sla bu sta no grad wu. Gra |a ni Sr bi je ima ju stan dard da le ko ni ì od za pad nih su se da, a pla }a ju po rez na imo vi nu, pa ti me i na sta no ve i ku }e u ko ji ma sta nu ju, ko ji do dat no op te re }u je ku} ni bu xet. Po seb no su po go |e ni oni ko ji su na je dvi te ja de ku pi li stan da re {e krov nad gla vom. Dr à va je pro te klih go di na po ku {a va la da „po mog ne” gra |a ni ma u obla sti sta no va wa pa je odo bre na „bes plat na” le ga li za ci ja za one ko ji su zi da li bez do zvo le, on da su lan si ra ni sub ven ci o ni sa ni stam be ni kre di ti... Me |u tim, ni ti gra |a ni ima ju pa ra za bes plat nu le ga li za ci ju, ni ti mo gu} no sti da po di ù du go ro~ ne stam be ne kre di te uz po mo} dr à ve jer, iako u pr vi mah s ma lim u~e {}em mo gu po di }i za jam, du go go di {wa ra ta je ka men oko vra ta, za ko ji ne ma me sta u tan kom ku} nom bu xe tu. Gra |a ni Sr bi je ko ji ima ju stan me se~ no za re ì je da ju od tre }i ne do dve tre }i ne za ra de, ali one is pod pro se~ ne. Oni ko ji ima ju ve }e

Te ret tran zi ci je U ê {koj su do ne dav no bi li oslo bo |e ni po re za na 15 go di na sta no vi u no vo grad wi, ~i me su vla sti hte le da u pe ri o du tran zi ci je pod stak nu iz grad wu i ku po vi nu no vih sta no va. Pro {le go di ne po rez na kla si ~an tro so ban stan u Pra gu od 74 kva dra ta bio je 36 evra, a u Poq skoj po rez na stan u ko jem se ì vi ne mo è bi ti ve }i od 0,15 evra po kva drat nom me tru. pla te i ko ji su po di gli du go ro~ ni stam be ni kre dit u is toj su si tu a ci ji jer „vi {ak” za ar de da ju za krov nad gla vom. I jed ni i dru gi je dva ~e ka ju ne ki me sec u go di ni ka da bi mo gli pre dah nu ti od ovog lan ca ko ji ste è vrat – le to, na pri mer, ka da su tro {ko vi gre ja wa ma wi, da odvo je ko ju pa ri cu i re gi stru ju

auto mo bil, ili se pri pre me za zim ni cu. Za to iz ugla stan dar da gra |a na ni je be za zle na uplat ni ca za po rez na imo vi nu, ko ja sva ki tre }i me sec ~e ka na upla tu, a obi~ no za stan od pe de se tak kva dra ta u {i rem cen tru gra da iz no si go di {we oko 12.000 di na ra. Vla sni ci sta no va oce wu ju

da ako je dr à va bes prav nim gra di te qi ma kao olak {i cu po nu di la bes plat nu le ga li za ci ju za objek te do 100 kva dra ta, mo gla bi do iste kva dra tu re sve vla sni ke sta no va i ku }a, po seb no one vank wi `ne ko ji iz bi lo ko jih raz lo ga ne mo gu da ukwi è imo vi nu, oslo bo di ti pla }a wa po re za na imo vi nu. Ne ki, pak, sma tra ju, da je po rez na imo vi nu ko~ ni ca oni ma ko ji ima ju no vac da ga ulo è u sta no ve jer, s jed ne stra ne, pa da ju ce ne ne kret ni na ma, s dru ge, mo ra ju da pla }a ju broj ne da `bi ne na imo vi nu, a sve se to u kraj wem is ho du ne ga tiv no od ra à va na sta no grad wu, od no sno pro iz vod wu gra |e vin skog ma te ri ja la, ko ju dr à va tra ì na ~i na da po kre ne. Se kre tar Udru è wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} ka è da je sta no grad wa i ta ko op te re }e na po re zom na re pro ma te ri jal, od par ke ta, plo ~i ca, do ci gle i cre pa, ko ji iz no si ~ak 18 pro ce na ta, a naj pre je bio ~e ti ri po sto, ko li ko je re al no. Ze mqe EU i re gi o na ima ju raz li ~i te pro pi se o opo re zi va wu imo vi ne, a ima i onih gde su od tog po re za iz u ze ti sta no vi ko ji ne slu è iz da va wu. U po je di nim de lo vi ma Ne ma~ ke, naj bo ga ti je ze mqe Evro pe, pla }a se po rez na dru gi stan ili ku }u, onu ko ju vla snik ne ko ri sti za sta no va we. Vi si na po re za od re |u je se na osno vu vred no sti ne kret ni ne i raz li ~i ta je od gra da do gra da. R. Da u to vi}

Ra fi ne ri ja ipak u Sme de re vu Pred stav nik kom pa ni je “Ko mi ko oil” Ra do mir Ra di vo je vi} iz ja vio je ju ~e da su u to ku pre go vo ri s ko a li ci jom vla da ju }om u Sme de re vu ra di usa gla {a va wa ugo vo ra o iz da va wu ze mqi {ta u za kup za iz grad wu ra fi ne ri je u ovom gra du.

On je ka zao da je vla da ju }a ko a li ci ja u Sme de re vu po zva la “Ko mi ko oil” da bi pre ne la pri med be na tekst ugo vo ra, ko ji pret hod no ni je iz gla san u Skup {ti ni gra da Sme de re va 18. ja nu a ra.

– Od utor ka tra ju in ten ziv ni pre go vo ri s pred stav ni ci ma ko a li ci je vla da ju }e u gra du, u ve zi s usa gla {a va wem iz me we ne ver zi je ugo vo ra o da va wu ze mqi {ta u za kup za iz grad wu ra fi ne ri je – re kao je Ra di vo je vi} za Ta njug.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (528,57

Promet

Vunil, Leskovac

19,77

103

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

16,13

763

5.338

Dunav osigurawe, Beograd

13,31

1.200

Neoplanta, Novi Sad

11,54

Naziv kompanije

3,18)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

4,63

1.784

740.453

220.734

NIS, Novi Sad

6,16

638

29.750.277

290

116.000

Komercijalna banka, Beograd

0,78

1.685

261.100

11,00 Promena %

1.998 Cena

2.605.392 Promet

Imlek, Beograd

4,01

3.011

15.994.824

Soja protein, Be~ej

0,89

566

470.037

-11,25

355

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

2,20

511

1.361.909

Svetlost, Beograd

-9,50

2.000

8.570.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,70

570

3.584.319

Progres, Beograd

-8,00

368

Jubmes banka, Beograd

-0,01

12.844

115.596

Agrobanka, Beograd

6,46

1.615

2.353.689

Metalac, Gorwi Milanovac

4,38

1.670

6.994.570

Univerzal banka, Beograd

0,00

1.950

117.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

4,82

4.849

38.792

Mlekara, Subotica Pet akcija s najve}im padom Kru{ik Akumulatori, Vaqevo

Telefonija, Beograd Simpo, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Mlekara, Subotica Sunce, Sombor

-3,85

500

274.560

-0,40 Promena %

249 Cena

4.980 Promet

6,16

638

29.750.277

11,00

1.998

2.605.392

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.700

0,00

2.640

1.082.400

Tigar, Pirot

0,00

515

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-0,28

359

718

Soja protein, Be~ej

0,89

566

470.037

Vital, Vrbas

5,53

1.794

403.700

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ZA SA DA SA MO JE DAN VE LI KI IN VE STI TOR NA PU STIO SR BI JU, A MNO GI BI HTE LI

MMF U SR BI JI

Ne ma igre s bu ye tom Pred s tav n i c i Re p u b li k e Sr bi je i mi si je Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da }e, u raz go vo ri ma ko ji su po ~e li ju ~e u Be o gra du i tra ja }e do 9. fe b ru a r a, po s eb n u pa ` wu usme ri ti na iz vr {e we bu xe ta za 2012, spro vo |e we do go vo re nih me ra fi skal ne po li ti ke, kao i na po {to va we utvr |e nih fi skal nih pra vi la. Raz go vo ri se vo de ra di po sti za wa do go vo ra od zna ~a ja za za vr {e tak pr vog raz ma tra wa re zul ta ta u spro vo |e wu ak tu el nog stend-baj aran `ma na, sa o p { ti l a je Na r od n a ban ka Sr bi je. Ple nar ni sa sta nak pred stav ni ka Sr bi je s mi si jom MMF-a, ko ju pred vo di no va {e fi ca mi si je Zu za na Mur ga so va, odr `a }e se 6. fe bru a ra u NBS-u. To kom po se te mi si je, bi }e raz mo tre na re a li za ci ja ci qe va eko nom skog pro gra ma, do go vo re nog s MMF-om, ma k ro e k o n om s ki okvir za 2012. go di nu, kao i is pu we we kri te ri ju ma iz vr {e wa za de cem bar 2011, na ve de no je u sa op {te wu. U okvi ru pr v og raz m a t ra w a aran `ma na, raz go vo ri s mi si jom MMF-a oba vqe ni su u no vem bru u Be o gra du, s tim {to je do no {e we od lu ke o za vr {et ku raz m a t ra w a, pr v o b it n o pla ni ra nog za 23. de cem bar na Od bo ru iz vr {nih di rek to ra MMF-a, od l o ` e n o do us p o sta vqa wa usa gla {e nog sta va dve stra ne o fi skal noj po li ti ci za te ku }u go di nu.

Stra ne ga zde ne od la ze jer ne ma ju kud Od la zak „Ju-Es sti la” iz Sme de re va pr vi je slu ~aj od 2000. na o va mo da je ne ka ve li ka stra na kom pa ni ja na pu sti la svo ju in ve sti ci ju u Sr bi ji. Bi lo je, do du {e, i ra ni je na ja va da bi ne ki krup ni in ve sti to ri mo gli oti }i odav de, ali su ipak osta li jer su pro ce ni li da im to u da tom tre nut ku pra vi ma wu {te tu ili, jed no stav no, svo ju ov da {wu akvi zi ci ju ni su ima li ko me da pro da ju. S dru ge stra ne, Ame ri kan ci ma je `e l e z a r a u Sme d e r e v u pra vi la to li ke gu bit ke da im je od la zak o~i gled no bio je di no do bro re {e we. Pre kla ne su ima li 150 mi li o na evra mi nu sa, u pr vih de vet me se ci pro {le go di ne jo{ 75 mi li o na. Dru go je pi ta we ka ko }e, i da li }e, na {a dr `a va, ili po ten ci jal ni no vi vla snik, s ti me iza }i na kraj. Na rav no, bi lo je slu ~a je va da su ve li ki in ve sti to ri pro da va li svo je ov da {we akvi zi ci je dru gim kom pa ni ja ma. To je, ipak, dru ga stvar jer je ne ki ma od wih, pr ven stve no in ve sti ci o nim fon do vi ma, to opis de lat no sti – da ku pe pred u ze }e, „do te ra ju” ga i pre pro da ju. Upra vo je ob ja vqe no da „Sal ford” pro da je „Imlek” i Su bo ti~ ku mle ka ru „Kam pi ni”, dok je „A{mor” ne dav no pro dao „Kar neks” „MKgru pi”. Ina ~e, „Sal ford” je pro da ju mle ka ra na ja vio jo{ pre ne ko li ko go di na, ali iz gle da da sve do sa da ni je imao ko me da ih pro da, ba rem ne po za do vo qa va ju }oj ce ni.

Vla snik DDOR-a, ita li jan ska „Fon di ja ri ja”, ni je ni krio da je zbog uti ca ja glo bal ne eko nom ske kri ze i unu tra {wih pro ble ma ko ji su ta ko na sta li, na me ra vao da pro da no vo sad sku osi gu ra va ju }u ku }u Naj po zna ti ji stra ni in ve sti to ri ~i ji je od la zak bio na ja vqi van su dve fi nan sij ske kom pa ni je ko je su svo je po slo va we u Sr bi ji sme sti le u No vom Sa du. Pred stav ni ci vla sni ka i OTP ban ke i DDOR-a „No vi Sad„ pri zna li su da su wi ho ve cen tra le raz mi {qa le o na pu {ta wu Sr bi je, ali da se od to ga od u sta lo. Svo je vre me no je je dan od ~el ni ka cen tra le OTP ban ke u Bu dim pe {ti na ja vio pro da ju srp ske i slo va~ ke di vi zi je da bi se kre nu lo u osva ja we ru skog tr `i {ta. Ipak, od te kom bi na ci je se po tom od u sta lo, uz de man to va we

DO MA ]I BI ZNI SME NI I DR @A VA OSNI VA JU NO VI „JAT”

Taj ku ni ne ma ju pa ra ni za je dan avion

Do ma }i taj ku ni, ili bi zni sme ni, ka ko im te pa mi ni star Mi lu tin Mr ko wi}, spe ma ju se da s dr `a va om osnu ju no vu avio-kom pa ni ju, to jest no vi Jat. Osim na me re i po tvr de po je di nih bi zni sme na, sve osta lo je u zim skoj ma gli, a in te -

mi li o na evra. Mr ko wi} je re kao da je to ot pri li ke po lo vi na po treb nog nov ca, i da }e dr `a va da ti dru gu po lo vi nu i ne ki di nar vi {e. – Ne znam {ta zna ~i re~ taj kun, po {to pri pa dam sta ri joj ge ne ra ci ji – re kao je Mr ko wi}, ko ji je

re sant no je i to {to su bi zni sme ni kao osni va~ ki ulog sku pi li to li ko pa ra da se za wih ne mo è ku pi ti ni je dan ozbiq ni ji no vi avion. Na i me, po vla sti tim tvrd wa ma, ali i tvrd wa ma qu di iz Vla de Sr bi je, bi zni sme ni su sprem ni da ulo è iz me |u 25 i 30 mi li o na evra, a ako je to sve {to }e da une su u no vu ko ma ni ju, to je ma lo i za je dan aero plan. Put ni~ ki avion „er bas 318„, ko ji mo è da pre ve ze 132 put ni ka, vre di oko 58 mi li o na evra, „er bas 320„, u ko ji sta je 150 put ni ka, ko {ta 79 mi li o na evra, dok su oni ve }i da le ko sku pqi pa xi nov ski dvo sprat ni A-380, ko ji ima ras pon kri la od 80 me ta ra, rep vi sok kao sed mo sprat ni ca, vi {e od 550 se di {ta, ko {ta oko 250 mi li o na evra. Elem, mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je ju ~e da „Jat er vejz” ne }e bi ti pro dat taj ku ni ma ve} pri vred ni ci ma, od ko jih se za osni va we no ve aviokom pa ni je o~e ku je oko tri de set

jo{ jed nom po no vio da }e no va srp ska avio-kom pa ni ja bi ti for mi ra na do kra ja man da ta ove vla de. Od go va ra ju }i na pi ta we da li se JAT nu di bi zni sme nu Mi ro -

Pred sed nik „MK-gru pe„ Mi o drag Ko sti} iz ra zio je sprem nost da za jed no s gru pom srp skih pri vred ni ka ulo `i no vac u osni va we no ve srp ske avio-kom pa ni je. Go stu ju }i prek si no} u emi si ji TV B92 „Iz me |u dve va tre”, Ko sti} je ka zao da }e to u~i ni ti „iz ~i stog al tru i zma”. On je na veo da bi no vac u no vu avio-kom pa ni ju tre ba lo da ulo `i bar de set pri vred ni ka i da bi osni va~ ki ulog tre ba lo da iz no si 25 mi li o na evra. Po pi sa wu me di ja, gru pu srp skih pri vred ni ka ko ja se po mi we kao po ten ci jal ni ku pac kom pa ni je „Jat er vejz” pred vo di vla snik „Del te” Mi ro slav Mi {ko vi}. U toj gru pi su, ka ko se na vo di, i vla sni ci „MK-gru pe” Mi o drag Ko sti}, „Far ma ko ma” Mi ro slav Bo gi }e vi} i „In ter ko mer ca” Go ran Per ~e vi}. S Mi {ko vi }em je o to me ve} raz go va ra no u Vla di pre dve ne de qe, a pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} }e br zo za ka za ti i za jed ni~ ki sa sta nak.

Bi zni sme ni su sprem ni da ulo è iz me |u 25 i 30 mi li o na evra, a put ni~ ki avion „er bas 318”, ko ji mo è da pre ve ze 132 put ni ka, vre di oko 58 mi li o na, „er bas 320”, u ko ji sta je 150 put ni ka, ko {ta 79 mi li o na evra… sla vu Mi {ko vi }u, Mr ko wi} je re kao da }e bi ti po nu |en ono me ko po nu di vi {e nov ca, na vo de }i da pre go vo re vo di pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} i da u we ga ima po ve re wa. Mr ko wi} je re kao da tre ba pro mo vi sa ti upliv pri vat nog ka pi ta la jer }e mo od to ga ima ti ko ri sti. On je ka zao da }e sve {to vre di bi ti pre ne to u no vu aviokom pa ni ju, ko ja }e do bi ti no vu flo tu sle de }e go di ne, a du go vi }e osta ti dr à vi.

Po pla nu Vla de, dr `a va bi tre ba lo da osta ne vla snik 50 od sto avio-kom pa ni je, a pred u zet ni ci bi u ku po vi nu u{li s po ne ko li ko mi li o na evra, s tim {to bi naj vi {e ulo `io Mi {ko vi} i ti me po stao naj ve }i no si lac tog pro jek ta. Sr bi ja je pro {le go di ne ras pi sa la dru gi ten der za JAT na ko jem je bi la za in te re so va na sa mo jed na kom pa ni ja, „Bal tik avi ej{n si stem”, su vla snik le ton skog „Er bal ti ka”, ko ja je po sle od u sta la. E. Dn.

srp skog ogran ka OTP-a. Pod se ti mo, OTP ban ka je u Sr bi ji pod svo jim okri qem oku pi la tri do ta da {we ma we ban ke, Kul sku, Cep ter i Ni {ku. Vla snik DDOR-a, ita li jan ska „Fon di ja ri ja„, ni je ni krio da je zbog uti ca ja glo bal ne eko nom ske kri ze i unu tra {wih pro ble ma ko ji su ta ko na sta li, na me ra va da pro da no vo sad sku osi gu ra va ju }u ku }u. Ka ko je na veo Kri sti jan Oto Noi, pr vi ~o vek no vo sad skog osi gu ra va ju }eg dru {tva, pro blem ni je u DDOR-u, ko ji je „atrak tiv na kom pa ni ja s ve li kim po ten ci ja lom”, ve} u to me {to je kri za uz dr ma la ce lu

ku }u. Plan je bio da DDOR pre u zme austrij ska Uni ka, ali se to iz ja lo vi lo. Ne dav no je i ne ma~ ki VAC ob ja vio na me ru da ode iz Sr bi je i kom pa ni ja u ko ji ma ov de ima ude le, „Dnev ni ku”, „Po li ti ci” i „No vo sti ma”, a kao raz log je na ve den spor s dr à vom i po je di nim do ma }im bi zni sme ni ma oko pre u zi ma wa „No vo sti”. Ipak, i ovaj od la zak za sa da „sto ji u me stu”. To {to ni je bi lo mno go na pu {ta wa ov da {wih ve li kih in ve sti ci ja, ipak ne zna ~i i da su stra ni in ve sti to ri odu {e vqe ni po slo va wem u Sr bi ji, na ro ~i to od po ~et ka kri ze. Ta da {wi ~lan Uprav nog od bo ra Sa ve ta stra nih in ve sti to ra Ale kan dar Ra do sa vqe vi} iz „Kar sle ber ga” na veo je da su u 2009. go di ni „za mr znu ta„ ula ga wa od oko 700 mi li o na evra u pred u ze }a ~i ji su stran ci ve} vla sni ci u Sr bi ji. Na ne dav nom pred sta vqa wu „Be le kwi ge” Sa ve ta stra nih in ve sti to ra, pred sed ni ku Pri vred ne ko mo re Be o gra da Mi la nu Jan ko vi }u ni ko ni je od go vo rio na jav no po sta vqe no pi ta we ko li ko je ma wih i sred wih in ve sti to ra na pu sti lo Sr bi ju. Isto vre me no, ula ga ~i iz ino stran stva su se po ko zna ko ji put po à li li na to da im po slo va we ote à va ju spo re re for me, lo {a pri me na za ko na, ko rup ci ja, kom pli ko va ne bi ro krat ske pro ce du re, ne pred vi di vost pa ra po re skih na me ta, te to {to iz da va we gra |e vin skih do zvo la tra je une do gled. V. ^vor kov

subota4.februar2012.

KA KO SE FI NAN SI RA SRP SKA PRI VRE DA

Fir me pre ì vqa va ju od kre di ta Kom pa ni je u Sr bi ji naj ~e {}e ko ri ste ban kar ske kre di te kao iz vo re fi nan si ra wa, {to je stra te {ki pro blem, po ka za lo je is tra ì va we „Stu di je o re struk tu ri ra wu – Sr bi ja 2012” ko ja je ju ~e pred sta vqe na u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je. Po tom is tra ì va wu, ko je je na uzor ku od 30 kom pa ni ja ura di la kon sul tant ska ku }a „Ro land Ber ger stra te xi kon sul tants”, tre ba pod sti ca ti i dru ge vi do ve fi nan si ra wa, a po seb no in ter no, kroz

sop stve ni pro fit kom pa ni ja. Re zul ta ti stu di je su po ka za li da se re struk tu ri ra we u Sr bi ji ne shva ta na pra vi na ~in i uglav nom se svo di na ra ci o na li za ci ju tro {ko va po slo va wa, ko ja pod ra zu me va i ot pu {ta we rad ni ka, dok je neo p hod no si stem sko i stra te {ko re struk tu ri ra we. Od ukup nog bro ja an ke ti ra nih me na xe ra 46 od sto ne o~e ku je u ovoj go di ni opo ra vak od po sle di ca i uda ra glo bal ne eko nom ske kri ze, dok 17 pro ce na ta prog no zi ra da }e se opo ra vak ose ti ti go di nu da na ka sni je. Stu di ja je po ka za la da su kom pa ni je ko je su is ko ri sti le kri zu za re struk tu ri ra we oja ~a le 70 pro ce na ta. Ka ko je is tak nu to u PKS-u, naj ve }e pro ble me u Sr bi ji pred sta vqa to {to jav ni sek tor ni je re for mi san i du go vi dr `a ve pri vre di, ko ja se za du `u je kod ba na ka, {to stva ra pro blem ne li ki vid no sti, dok je na {a ze mqa pri dnu le stvi ce svet ske kon ku rent no sti.

subota4.februar2012.

POQOPRivRedA

dnevnik

GR CI „SUD CU KE RU” PRO DA JU FABRIKE [E]ERA U @A BQU I CR VEN KI?

Ko sti} pi {e àl bu, a Nem ci ku pu ju {e }e ra ne Pro me na vla sni ka {e }e ra na u Cr ven ki i @a bqu u vla sni {tvu „He le nik {u ga ra” sve je iz ve sni ja. Ot ka ko je An ti mo no pol ska ko mi si ja re kla „ne” „MK-gru pi”, kom pa ni ja „Sud cu ker” iz Ne ma~ ke sve je bli à to me da po sta ne no vi vla snik. Wi ho vi me na xe ri su ve} u ovim kom pa ni ja ma i prak ti~ no su u{li u „dej ta rum” To zna ~i da pa `qi vo ~e {qa ju sve po dat ke, i fi nan sij ske i sve ono {to se ti ~e pro iz vod we, skla di {ta i teh no lo gi je. Na kon to ga sle di po nu da ce ne po sle ko je ne ma po vla ~e wa. O to me da „Sud cu ker” mi sli ozbiq no, do voq no go vo ri po da tak da su i oni ve} upu ti li An ti mo no pol skoj ko mi si ji zah tev za do bi ja we sa gla sno sti. Za wih je to ~i sta for mal nost jer na na {em tr ì {tu ni su pri sut ni. Ov de ra di kom pa ni ja „Nord cu ker” jer je na ne ma~ kom tr ì {tu {e }er na in du stri ja po de qe na na ju `nu i se ver nu kom pa ni ju. Osim ne ma~ ke i do ma }e kom pa ni je, za ku po vi nu su bi le za in te re so va ne i kom pa ni je iz Tur ske, En gle ske, Austri je. Ce na ko ja se po mi wa la za po go ne u @a bqu i Cr ven ki bi la je iz me |u 50 i 100 mi li o na evra. Ko li ko }e „Sud cu ker” pla ti ti osta }e taj na sve do pot pi si va wa ugo vo ra. Pri li kom pri va ti za ci je smo obe {e }e ra ne pro da li „He le ni ku” za tri i po mi li o na evra. S dru ge stra ne, pred sed nik „MK-gru pe„ Miodrag Kosti} iz ja vio je da }e se pred u ze }e „Su no ko” u uprav nom spo ru à li ti na re {e wa Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je ko jim mu je za bra we no spa ja we s kom pa ni jom „He le nik {u gar in du stri”. Ko sti} je ka zao da we go vo pred u ze }e „Su no ko” u ovom tre -

nut ku va ì za ap so lut nog li de ra na ten de ru za ku po vi nu 82,33 od sto ak ci ja gr~ ke dr àv ne kom pa ni je. – Ma lo je ne lo gi~ no da u si tu a ci ji ka da mo è mo da ku pi mo 100 od sto gr~ kog tr ì {ta, ne mo è mo da do ku pi mo 28 od sto

pol ski po lo `aj uti cao na ce nu {e }e ra, i ob ja snio da je kre ta we ce na vi {e u ko re la ci ji s ce nom {e }er ne re pe. Taj od nos se ma we-vi {e ni je me wao po sled wih 20 go di na, bez ob zi ra na to da li je MK vla snik 100 od sto tr `i {ta, ob ja snio je on, i na veo

Ban ka pro da vac dr àv ne imo vi ne Kom pa ni ja „He le nik {u gar” je pu tem ak ci o nar skog ka pi ta la u vla sni {tvu ATE ban ke u Ati ni, ko ja je, opet, 90 od sto u dr àv nom vla sni {tvu. Pro da jom {e }e ra na u Sr bi ji Gr ci }e sma wi ti dr àv ni dug, a to otu |e we dr àv nog vla sni {tva je u ve zi s pro gra mom po mo }i ko ji do bi ja ju od Evrop ske uni je. srp skog, pod op tu `bom da bi smo mo gli zlo u po tre bi ti mo no pol ski po lo àj sa 78 od sto vla sni {tva, iako to Gr~ koj ni je pro blem – re kao je Ko sti}, i do dao da ne zna na ~e mu Ko mi si ja te me qi od lu ku ko jom je „Su no ku” us kra ti la sa gla snost. – Ovo su te {ka vre me na, va `no je da rad ni ci pri ma ju pla te i da po sao ide. Gr ci to, iz gle da, bo qe raz u me ju. Ko sti} je ne gi rao tvrd we da ima po voq ni je uslo ve pro iz vod we u Sr bi ji, kao i da bi mo no -

da je, u okru è wu, na pri mer, u Ma |ar skoj, Austri ji, Gr~ koj po jed na kom pa ni ja 100 od sto vla snik tr ì {ta {e }e ra. Ko sti} je ka zao i da „MK-gru pa„, od no sno „Su no ko”, „ni ka da ni je pro da va la {e }er sku pqe, u istom vre men skom pe ri o du, vi {e od de set po sto ne go {to ga je iz vo zi la. – Mi se ~vr sto dr ì mo tih pra vi la i ne vi dim za {to to ne bi smo ra di li i ubu du }e – re kao je Ko sti}. D. V. PR O DUKT NA BER ZA

Ku ku ruz pre sko ~io 19 di na ra

VI NO GRA DA RI STRA HU JU ZA NE [TIN SKU LO ZU

Mra ze vi bi mo gli ubi ti vi no gra de

Osim {to su le de ni da ni pre ki nu li ra do ve, od no sno ore zi va we lo ze na oko 100 hek ta ra vi no gra da na ob ron ci ma Fru {ke go re kod Ne {ti na i Vi zi }a, na ja vqe ni na sta vak ni skih tem pe ra tu ra za bri nuo je ov da {we vo }a re, ali po seb no vi no gra da re. Ka ù da su do sa da vo} wa ci i vi no gra di iz dr à li hlad no }u i da ne ma iz mr za va wa, ali uko li ko bi se tem pe ra tu ra tri-~e ti ri da na spu sti la, ne daj bo è, na mi nus 17 do 20 ste pe ni, po sle di ce bi bi le ka ta stro fal ne. Vo} wa ci }e, ka ù ov da {wi stru~ wa ci, iz dr à ti hlad no }u jer ni je bi lo to plog vre me na ko je bi po kre nu lo pu po ve pa su oni sa da u zim skoj fa zi mi ro va wa. Ali, vi no gra di ma pre ti opa snost, po seb no onim sor ta ma ~i ja je lo za de bqa. Ohra bru je to {to pro {le go di ne u vi no gra di ma ni je bi lo bo le sti i {to je le pa je sen do zvo li la lo zi da sa zri. Me |u tim, zi ma

sa si bir skim tem pe ra tu ra ma uz le de nu ki {u naj ve }i je ne pri ja teq vi no ve lo ze. – Na da mo se da se naj go re ne }e de si ti, ali se mo ra mo se ti ti da je bi lo go di na ka da je bi lo iz mr za va wa, a {te te su bi le ogrom ne – ka è po zna ti vo }ar, vi no gra dar i vi nar Kosta Staki}. – Pre dve go di ne imao sam ve li ku {te tu jer sam vi no grad star ~e ti ri go di ne mo rao zbog iz mr za va wa da ore èm „u gla vu„, ka ko mi ka è mo, od no sno do pa wa. A to vam je isto kao da ste po no vo po sa di li vi no grad i da dve go di ne ~e ka te rod, a u we ga mo ra te da ula è te isto kao i ka da je rod na go di na. Na da mo se da do to ga ove zi me ne }e do }i i da }e mo bi ti za {ti }e ni od na {eg za {ti ti ni ka sv. Tri fu na, ~i ji }e dan 14. fe bru ar, po tra di ci ji, ove go di ne obe le ì ti Udru è we vo }a ra, vi no gra da ra i vi na ra „Ne {tin“. Nor mal no, uz broj ne go ste. M. Su yum

Na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du pro met u ovoj sed mi ci bio je 646,5 to na, ili oko 13,8 mi li o na di na ra, i ko li ~in ski je 48,54 od sto ma wi ne go pret hod ne ne de qe, a vred no sno 54,82 od sto, sa op {ti la je ju ~e ta ber za. Ku ku ru zom se u ovoj sed mi ci tr go va lo po pro se~ noj ce ni od 19,16 di na ra ki lo gram, a to je 1,98 po sto vi {e ne go ne de qu da na pre. Ce na p{e ni ce se pri vid no sta bi li zo va la na ni vou od 22,68 di na ra ki lo gram i u od no su na ce nu iz pret hod ne ne de qe je u po ra stu 0,84 po sto. Hleb no zr no, ka ko se na vo di u sa op {te wu Pro dukt ne ber ze, svo je kup ce tre nut no na la zi uglav nom u iz vo zni ci ma ko ji tu ro bu pro da ju pre te `no na tr ì {te Ma ke do ni je i BiH, dok se do ma }i pre ra |i va ~i, mli na ri, ret ko po ja vqu ju u tr go va wu po toj ce ni ko ja je pre vi so ka da bi se uklo pi la u tre nut nu ce nu bra {na. Do da je se da je za bri nu tost na svet skom tr ì {tu zbog mo gu }e na ja ve kon tro le ili za bra ne iz vo za iz Ru si je, kao i zbog ugro è no sti use va u Evro pi, Ru si ji i Ukra ji ni usled eks trem no ni skih tem pe ra tu ra, pod sta kla rast ce ne p{e ni ce na me |u na rod nom tr ì {tu. So ja se to kom ove sed mi ce pro da va la po pro se~ noj ce ni ko ja je bi la 2,39 po sto ve }a od one iz pret hod ne ne de qe, od no sno po 39,42 di na ra ki lo gram. Osim p{e ni ce i ku ku ru za, na ber zi se to kom ove sed mi ce tr go va lo jo{ sa mo so jom, i to na istom ni vou kao i pret hod ne ne de qe – 41,04 di nar ki lo gram. In deks Pro dukt ne ber ze – Prodeks ima vred nost 212,8 po e na, a to je 1,94 poen vi {e ne go po sled weg da na tr go va wa u pret hod noj ne de qi.

U KARLOVCIMA

Hit na po mo} i bu se vi us po ri li

„Be li lo” br zo kre nu lo na pa hu qe Zim ska slu `ba JKP „Be li lo” u Srem skim Kar lov ci ma ju ~e ne {to iza po no }i iza {la je na kar lo va~ ke uli ce ka ko bi o~i sti la sneg. Do do la ska pr vih auto bu sa JGSP „No vi Sad” ne ko li ko pu ta o~i {}e ne su uli ce ko ji ma se od vi ja auto bu ski sa o bra }aj, a po tom i osta le. Pre ma re ~i ma di rek to ra „Be li la” \or |a Hor va ta,

Eki pa ma no vo sad ske hit ne po mo }i zbog in ten ziv nih sne `nih pa da vi na ote à no je kre ta we do od re di {ta sa ko jeg je tra è na le kar ska in ter ven ci ja. Iz bez bed no snih raz lo ga uspo re no je kre ta we svih vo zi la, te eki pe hit ne slu `be iz la ze na te ren sa mo u slu ~a ju pa ci je na ta pr vog i dru gog re da hit no sti. Po mo} tra è uglav nom kar di o lo {ki i plu} ni pa ci jen ti, ast ma ti ~a ri i on ko lo {ki pa ci jen ti. Auto bu si grad skog pre vo -

to kom ju ~e ra {weg pre po dne va ni je bi lo pre ki da u auto bu skom pre vo zu, a iz o sta le su i pri med be gra |a na. - Po ku {a li smo da ba ca mo so, ali se po ka za lo da je tem pe ra tu ra ni `a od o~e ki va ne, pa ni je de lo va la. Za to smo i pre sta li da je ba ca mo i dej stvu je mo sa mo sa ma {i na ma i ru~ no - ka `e Hor vat. Z. Ml.

Novosadska subota4.februar2012.

zni ka ju ~e ni su sa o bra }a li do Gra bo va, dok je li ni ja do Po pov ce skra }e na do Mo {i ne vi le. Zbog sne ga na ko lo vo zu ju ~e je bio uspo ren sa o bra }aj u grad skom i pri grad skom pre vo zu, pa je bi lo ka {we wa auto bu sa, sa op {te no je iz GSP-a. Od la sci ka pri grad skim me sti ma se od vi ja ju po re du vo `we. Auto bu si u me |u me snom pre vo zu na MAS-u ju ~e su ka sni li iz svih pra va ca, ali auto pre vo zni ci ni su ot ka zi va li po la ske. I. D. i Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Be lo li ce i na li~ je

no {to smo do pre par dana gledali na televiziji, prava sne`na zima od ju~e je i u na{em gradu. Sneg pada li pada, i ne misli da stane, a i vreme mu je. Beloj idili najvi{e su se obradovali klinci, dok su stariji sa ne ba{ velikim odu{evqewem do~ekali “belu radost”. Kao i uvek kada padne sneg sugra|ani se zapitaju kakvi }e biti putevi, da li }e do posla sti}i lako, ili }e imati avanturu i koliko }e se pri tome smrznuti u putu. Iz onoga {to smo mogli da vidimo ne bi se moglo re}i sneg ovoga puta nije iznenadio putare, jer su sve glavne novosadske ulice bile prohodne. Me|utim… ima i onih koji komentari{u da se zimska slu`ba i nije ba{ pretrgla,

da su mogli da krenu u sna`niji obra~un sa pahuqama i da, eto, kroz wihovu ulicu ne mo`e da se pro|e. Glavni argument, kad su primedbe po sredi, je da je sneg po~eo da pada jo{ preksino}, i to oko 10 ~asova, i da su iz zimske slu`be pahuqama mogli da krenu u susret ranije S druge strane, sneg stalno pada i da ma koliko ga ~istili on opet naveje, pa se s wim te{ko i izboriti. Najave prognosti~ara su da }e sneg padati jo{ nekoliko dana, pa }e zimska slu`ba imati posla preko glave i bi}e vremena za ocenu wenog rada. Do tada ne dajte da vas zima oneraspolo`i i pazite kada izlazite na ulicu, jer ve} su vi|ene prve piruete i padovi na trotoaru. B. Markovi}

Omla di na SPO-a ~i sti la Ak ti vi sti Srp skog omla din skog po kre ta ob no ve ju ~e su ~i sti li sneg na vi {e lo ka ci ja u gra du i ukla wa li sne `ne na no se na me sti ma do ko jih ni su sti gli rad ni ci zim skih slu `bi jav nih pred u ze }a. - ^la no vi SO PO-a go di na ma una zad po ma `u gra |a ni ma ~i -

{}e w em sne g a na pri l a z i ma objek ti ma od op {teg zna ~a ja. Iz me |u sta log,o~i sti li smo i pri la ze Do mu zdra vqa na No vom na se qu, a po po tre bi to }e mo ra di ti i na osta lim zdrav stve nim usta no va ma - re kao je pred sed nik SO PO-a Mi lan Gu {a vac. A. L.

V remeploV

Od la zak tri bu na Sve to za ra Mi le ti }a U po ro di ce Sve to za ra i An ke Mi le ti} ro di lo se {est de ~a ka i dve de voj ~i ce. Usud je hteo da {e sto ro wih ne pre `i ve de~ je bo le sti. Je di no je sin Slav ko, po to wi le kar, uspe {no i{ao o~e vom po li ti~ kom sta zom. Isto vre me no, se stra Mi li ca, uda ta za Ja {u To mi }a, bi la je ugle dan pu bli ci sta i po li ti~ ki ak tiv na u

`en skom po kre tu. A Sve to zar Mi le ti}, ve li ki ne spor ni vo |a Sr ba svog vre me na iza {ao je po slo sko ro ~e tvo ro go di {weg tam no va wa u ma |ar skoj tvr |a vi Vac 1879. te {ko na ru {e nog zdra vqa. Iz po li ti~ kog `i vo ta po vu kao se u ku }u svog si na, vr {a~ kog le ka ra, gde je umro 4. fe bru a ra 1901. go di ne. N. C.

ZIMSKE SLU@BE IMAJU POSLA PREKO GLAVE

Sneg za suo grad No vi Sad osva nuo je ju ~e uju tru za ve jan. Sneg sko ro ne pre kid no pa da od prek si no}, a uli ce i tro to a ri te {ko su pro hod ni, ma da se i zim se slu `be i su gra |a ni tru de da iza |u na kraj sa no vim sne `nim na no si ma. Zim ska slu `ba “Grad skog ze le ni la” na la zi se na te re nu od ~e tvrt ka u ~e ti ri ~a sa. An ga `o -

an ga `o va na je sva ras po lo `i va me ha ni za ci ja. U „Pu tu” otvo re na je te le fon ska li ni ja 24 ~a sa, da gra |a ni mo gu da pri ja ve po ten ci jal ni pro blem u ve zi sa sne gom ko ji ne pre sta no pa da, a broj te le fo na je 6311- 322 - na vo di se u sa op {te wu iz Grad ske ku }e. U ko o r d i n a c i j i sa mi n i strom od bra ne Re pu bli ke Sr -

sneg is pred svo jih ku }a, zgra da i lo ka la. [ef ko mu nal ne in spek ci je Sr |an Ja ko vqev re kao je ju ~e za na{ list da su in spek to ri od ju ~e u 9 sa ti na te re nu i da opo mi wu

Padovi i prelomi Po re ~i ma port pa rol ke Kli ni~ kog cen tra Je le ne Ju ri {in ju ~e je do 17 ~a so va zbog sne ga, le da i kli za vih tro to a ra za be le `e no 24 pa da. Sem lak {ih i{ ~a {e wa i po vre da sa ni ra no je i 10 pre lo ma, od ~e ga i dva te {ka, pa su pa ci jen ti za dr `a ni u cen tru, dok su osta li po sla ti ku }a ma. A. L.

Mawe struje za rasvetu i reklame Vla da Sr bi je pre po ru ~u je lo kal nim sa mo u pra va ma, da u skladu sa svo jim nad le `no sti ma, sma we upo tre bu elek tri~ ne ener gije za jav nu ra sve tu, pa noe i sve tle }e re kla me. Ujed no, pre po ru ~u je ener get skim su bjek ti ma da oba ve ste sve kup ce o neo p hod noj ra ci o na li za ci ji po tro {we ener gi je i ener ge na ta. va no je 112 rad ni ka i 18 vo zi la me ha ni za ci je, „Par king ser vis„ upo slio je 80 qu di i de vet vo zi la, a „î sto }a„ 20 vo zi la i 150 rad ni ka, dok je „Put„ na ~i {}e wu sne ga an ga ò vao 30 vo zi la i 50 qu di. U grad skim pred u ze }i ma ko ja su za du è na za ~i {}e we sne ga sa sa o bra }aj ni ca

bi j e Dra g a n om [u t a n ov c em, Grad je do go vo rio an ga `o va we Voj ske Sr bi je u slu ~a ju da se za to uka `e po tre ba. Iz Gra da po zi va ju gra |a ne da vo `wu i kre ta we pri la go de ak tu el noj si tu a ci ji. Ta ko |e, mo le gra |a ne da po {tu ju Od lu ku o ure |e wu gra da i da ~i ste

sve ko ji do sa da ni jed nom ni su o~i sti li sneg is pred svo jih lo ka la, pred u ze }a, ku }a ili zgra da. - Po {to sneg ne pre sta no pa da, ne o~e ku je mo da sve bu de ide al no, ali ipak ape lu jem na No vo sa |a ne, da na sva kih sat vre me na iza |u i po ~i ste sneg - na vo di Ja ko vqev.

no }i iz me |u ~e tvrt ka i pet ka in ten ziv no se ukla wao sneg sa sa o bra }aj ni ca pr vog pri o ri te ta, ta ko da su ju ~e uju tro sve uli ce pr vog pri o ri te ta u gra du bi le o~i {}e ne i pro hod ne. Ju ~e je u gra du, zbog in ten ziv nih pa da vi na, sa o bra }aj bio uspo ren ali bez za sto ja. Pro ble ma je bi lo na po je di nim sa o bra }aj ni ca ma u pri grad skim pod ru~ ji ma zbog na no sa ko je je stva rao ve tar. Ak ce nat je, uz odr `a va we uli ca pr vog pri o ri te ta, bio i na ve }em de lu uli ca dru gog pri o ri te ta. „^i sto }a ” je iz ve la ~e ti ri auto ~i sti li ce, je dan otvo re ni ka mion za tran sport so li, tri ka mi o na za od no {e we sne ga, ~e ti ri trak to ra sa gu ra ~i ma, dve rad ne ma {i ne za uto var sne ga, ~e ti ri otvo re na ka mi o na za pra `we we kor pi za ot pat ke i tran sport rad ni ka. Po sta vqe no je i tri de set bok so va za so. Iz ovog pred u ze }a oba ve {ta va ju da na srem skoj stra ni gra da, iz Pe tro va ra di na, Srem ske Ka me ni ce, Bu kov ca, Sta rih i No vih Le di na ca,

U koordinaciji sa ministrom odbrane Republike Srbije Draganom [utanovcem, Grad je dogovorio angaòvawe Vojske Srbije u slu~aju da se za to ukaè potreba Eki pe Zim ske slu `be „Pu ta” ju ~e su in ten ziv no ra di le na odr à va wu uli ca. U ~e tvr tak uve ~e u ra nim ve ~er wim sa ti ma, pred po ~e tak pa da vi na, so qe ne su te~ nim ras tvo rom na tri jum i mag ne zi jum hlo ri da sa o bra }aj ni ce pr vog i dru gog pri o ri te ta, mo sto vi, nat put wa ci i uspo ni. Utro {e no je 2.400 li ta ra mag ne zi jum hlo ri da i 11.500 na tri jum hlo ri da, kao i 360 to na so li. U

kao i svih pri grad skih na se qa zbog neo ~i {}e nih ko lo vo za u po je di nim uli ca ma ni su u mo gu} no sti da pra zne kan te i kon tej ne re pre ma re dov nim pro gra mi ma. Auto sme }a ri pra zne po su de za ot pad u uli ca ma kroz ko je mo gu da pro |u, a to su uglav nom glav ne uli ce u na se qi ma, kroz ko je pro la ze i auto bu si GSP. B. M. i Q. Na. Fo to: N. Stojanovi}, F. Baki}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota4.februar2012.

TAKMI^EWE U VELIKOJ SALI KULTURNOG CENTRA

Be se de u Zo ra no vu ~ast Takmi~ewe u besedni{tvu „Besede u Zoranovu ~ast” odrà}e se danas u 17 ~asova u Velikoj sali Kulturnog centra. Tema }e biti citat Zorana \in|i}a „Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako ose}awe nade i voqe pobedi nad ose}awem praznog mudrovawa i cinizma”. Stru~ni ìri ~ini}e potpredsednica Vlade AP Vojvodine Ana To ma no va Ma ka no va, ~lan Gradskog ve}a za kulturu An drej Bur sa}, direktor Kulturnog centra La slo Bla {ko vi}, glumica Srpskog narodnog pozori{ta Gor da na \ur |e vi} Di mi} i glumac SNP-a Ra do je û pi}. Besedu organizuju Demokratska stranka i Fondacija „Dr Zoran \in|i}”. A. Va.

OD 8. DO 10. FEBRUARA TURISTI^KA BERZA NA SPENSU

Pri li ka za jef ti ni je le to va we

Spensova turisti~ka berza odr`a}e se od 8. do 10. februara na platou ispred Gradske kafane. Bi}e predstavqene turisti~ke agencije i ponude za prole}e/leto 2012. U isto vreme, na berzi }e se predstaviti i Turisti~ka organizacija Novog Sada, kao i nekoliko

turisti~kih organizacija sela i gradova Vojvodine. Na ovoj manifestaciji posetioci }e mo}i da kupe povoqnije letwe aran`mane. Otvarawe berze je u sredu, 8. februara u 11 ~asova, a bi}e otvorena svakog dana od 9 do 20 ~asova. I. D.

U BIBLIOTECI „\URA DANI^I]”

Uz ~aj i kwi ge, pra vo u pro me ne Projekat „Uz ~aj i kwige - pravo u promene”, koji je nastao saradwom Gradske biblioteke i „Centra za rodne alternative - AlteR”, bi}e realizovan od 8. februara, svake srede od 20 do 22 ~asa u odeqewu biblioteke „\ura Dani~i}”, Ulica Dunavska 1. Ovaj projekat je zami{qen kao ciklus od deset diskusija vezanih za odre|enu literaturu koje podsti~u podizawe svesti o poboq{awu poloàja ène u dru{tvu. Uz prijatnu atmosferu i ~aj, ène }e osim dobrih preporuka kwiga, mo}i da u~estvuju u kvalitetnoj razmeni mi{qewa, dobiju stru~ni savet i podr{ku. G. ^.

MINUS NAPOQU, ALI I U NOV^ANIKU

Gre ja li ce ni hlad no }a ne pro da je Novi Sad je preko no}i postao prava skijali{na zona, prekrivena snegom, {to bi narod rekao, „od glave do pete”. Temperature su pale ispod nule, a meteorolozi su najavili jo{ hladnije dane i nastavak padavina. U takvim uslovima qudima je samo jedno na umu - da se {to boqe zagreju, a logi~an sled toga bilo bi obezbe|ivawe odgovaraju}eg grejnog tela. Ipak, prodavcima na pijacama, osim smrznutih ruku, niske temperaure nisu donele boqi pazar. - Minus napoqu, a i u nov~aniku - kazala je trgovkiwa na Futo{koj pijaci Mir ja na P. - Prodaja jako slabo ide, i to nema veze sa vremenom. Iskreno, nisam ni verovala da }e qudi po ovom vremenu navaliti da kupuju. Grejalice se na pijaci prodaju relativno povoqno, a cene se kre}u izme|u 1.600 i 2.000 dinara, zavisno od proizvo|a~a i grejne mo-

}i. Me|utim, jo{ jedan prodavac Zo ran I. potvrdio je da prodaja zaista slabo ide. - Vi{e sam se nadao, nego verovao da }e qudi da kupe grejalice, jer su najavqivani èstoki minusi, ali sam se prevario u proceni. Mada, tek je prvi dan snega, mo`da se situacija promeni- naveo je ju~e Zoran I. Razlog za{to prodaja ne ide mo`da upravo leì u ~iwenici da grejalice tro{e vi{e struje, {to opet, pove}ava ra~un. Prema podacima “Elektrovojvodine” prose~na dnevna potro{wa struje u gradu je skoro devet miliona kilovat~asova, a ukoliko se nastave ovako hladni dani, mogu}e je da }e porasti. U Elektrodistribuciji kaù da je no}u sistem opter}eniji, jer potro{a~i koji struju koriste za grejawe, pune termoakumulacione pe}i tokom no}i, kada su kilovatsati najjeftiniji. A. J.

POLARNA VREMENA: KAKO TRGOVCI OPSTAJU NA PIJACI

U ~a {i ~aj, u ko sti ma Si bir Temperatura ispod nule, promaja sa svih strana i hladan beton pod nogama ovih dana lede krv prodavcima na pijacama. Strpqivi trgovci po ceo dan su pred svojim tezga-

jakne ne pomaù kada se po ceo dan stoji napoqu. - Ove niske temperature su uàsne za nas na pijaci. Ma koliko da smo se obukli ne moèmo se ugreja-

ma i nadaju se ponekoj mu{teriji. Promrzli prsti ih vi{e ne slu`e, pa i ono malo kusura neposlu{no ispada iz ruku. Iako su dobro obu~eni, hladno}a im dopire do kostiju. Jedna od trgovkiwa na robnom delu pijace ka`e da ni najtoplije

ti. Ja imam termo pantalone, helanke, grilonke, vunene ~arape, obukla sam tri jakne, stavila dve kape i kapuqa~u i opet je u`asno hladno. Po ceo dan sam kod tezge, a jedini na~in da se zagrejem je da uzmem sebi dva-tri ~aja tokom dana

Pen zi o ne ri tra è za {ti tu Na humanitarnoj tribini „@ivot je lep za svako doba, prona|imo puteve” odrànoj nedavno u prostorijama MZ “Bo{ko Buha” na Limanu, govorilo se o aktuelnim problemima koje mu~e penzionere i potencijalnim na~inima za wihovo re{avawe. Predsednik MZ “Liman 1” Mar ko Voj no vi} je rekao da je tribina organizovana kako bi se ukazalo na potrebu saradwe Udruèwa penzionera i ostalih humanitarnih organizacija. Upu}en je apel Gradskoj upravi da boqe razradi politiku za{tite penzionera, jer ih samo u Udruèwu penzionera u Novom Sadu ima preko 10.500. O ~iwenici da treba omogu}iti lak{i

pristup osnovnim `ivotnim sredstvima, kao i da treba obratiti pa`wu na dru{tveni `ivot penzionera, govorio je predsednik Saveza penzionera Vojvodine Mi lan Ne na di}. Kroz prezentaciju socijalnih delatnosti o radu Cvenog krsta govorila je Du {an ka Sta noj ~i}. Ona je podsetila na postojawe Centra za stara lica.Najstariji sugra|ani na broj info centra 021/ 523- 945 mogu dobiti sve potrebne informacije o dostupnim uslugama, kao i stru~ni savet nekog od volontera. Tribina je zavr{ena prikazivawem filma „Stara {kola kapitalizma„ @e li mi ra @il ni ka kao oma` nekada{wim vremenima. G. M.

VESTI Kon cert u Bo go slo vi ji Hor „Sveti vladika Nikolaj srpski” iz Nove Pazove nastupa ve~eras u Sremskim Karlovcima. Koncert }e biti odr`an u 19 sati u sve~anoj sali Bogoslovije „Sveti Arsenije”. Z. Ml.

Od vi ka va we od pu {e wa Nova grupa za odvikavawe od pu{ewa po~iwe u ponedeqak 6. februara u 18 ~asova u Centru za prevenciju Doma zdravqa „Novi Sad”, na adresi Rumena~-

ka 102. Odvikavawe je besplatno i traje pet dana. Prijavqivawe za poha|awe ove grupe mogu}e je preko telefona 021/479 - 0668 i 064/80 - 88 - 120. I. D.

Sli ke Ne boj {e Slan ka men ca Izlo`ba slika i crte`a autora Ne boj {e Slan ka men ca bi}e otvorena u utorak, 7. februara, u 19 ~asova, u Galeriji „Macut” na prvom spratu Spensa. Postavka je otvorena do 16. februara, a zainteresovani mogu da je pogledaju svaki da od 11 do 18 ~asova. A. J.

dnevnik

Fo to: A. Je ri ni}

^ITAOCI PI[U SMS

i to je to. Pazara nema, jer qudi po ovoj hladno}i ni iz ku}e ne izlaze, a kamoli da idu na pijacu- kaè trgovkiwa Jelena. U prilog im ne ide ni sneg, pa je i ono malo sugra|ana, koji su odlazili na pijacu ostalo kod ku}e. Nisu ni sve tezge bile otvorene, jer se za malo zara|enog novca ne vredi smrzavati. Jedna trgovkiwa tvrdi da za vreme ovih hladnih dana pija~nim prolazima defiluju samo trgovci, koji {etwom poku{avaju da se ugreju. - Kad je hladno na pijaci je pustiwa. Mogu se videti samo trgovci, koji cupkaju u mestu ili {etaju tamo-vamo da bi se ugrejali. Penzioneri ne izlaze, a ni zaposleni posle posla ne svra}aju, jer ùre u tople stanove. Nama se ni ne isplati da dolazimo, ali po{to nisu na{e tezge, nego radimo za gazde, moramo biti ovde svaki dan - kaè ova trgovkiwa. Dok se ène greju ~ajem ili kaficom, mu{karci kaù da imaju proverenom na~inu zagrevawa uz vino ili koju ~a{icu rakije. - Koristimo sve mogu}e na~ine da se ugrejemo - {ali se jedan od trgovaca - Tu su rakija i vino, ku-

pimo i malo ~aja da prese~emo i tako svaki dan. Nema zarade kada je ovako hladno, ali moramo ovde da budemo, jer drugi posao nemamokaè ovaj trgovac. Pojedini trgovci doneli su stiropor i stavili ispod nogu, ali tvrde da ni to ne pomaè. Kartoni, koji bi u ovim vremenskim prilikama dobro do{li raskvasili su se od snega, pa su morali da ih sklone. Ni trgovcima na zelenom delu pijace nije lako. Osim {to moraju da ugreju sebe, ve}i deo brige predstavqa im vo}e i povr}e, koje se na temperaturama ispod nule veoma brzo smrzava. Ono malo trgovaca, koji su se odvaìli da iznesu svoje proizvode, kaù da na tezge donose samo onoliko koliko moè da se proda za jedan dan. - Kada je ovako hladno ne vredi iznositi puno robe, jer nema ko da je kupi. Donosim na tezgu samo koliko mogu danas da prodam, a sutra opet idem u nabavku za novu turu. Ima ovde i magacin, ali ne isplati nam se da robu tu skladi{timo, jer ionako malo zaradimo- kaè ova trgovkiwa. N. Radman

065/47-66-452

Em po kra de ni, em kri vi Kad nam pred zgradom ukradu otira~e za blato, u zgradi protivpoàrnu opremu, bicikle, cve}e . . . a nas onda ka`wavaju razne inspekcije? Da zovemo policiju? Nemojte me zasmejavati! 064/2466.. *** Naravno da su havarije velike, kad su javna preduze}a i politi~ari svih ovih godina mislili samo na nova zapo{qavawa i velike plate u wima, a ne na teku}e i one ve}e investicije. Sa~uvaj nas Boè danas, od svakojakih havarija. 063/8272… *** Direktor GSP ne treba brè boqe da nas pla{i sa poskupqewem karata i smawewem broja besplatnih karata, ako do|e do preseqewa MAS stanice. Traì podr{ku, a ne spomiwe koliko dobija na{ih para iz buxeta. 062/2726.. *** Za ~itaoca koji brine gde }e se zaposliti napredwaci ako do|u na vlast - ne brinite puna su javna preduze}a napredwaka, zaposlili se za vreme pro{le vlasti, samo su se onda zvali radikali. 066/9642... *** îtaju}i {ta izjavquje direktor GSP-a u vezi izme{tawa MAS-a, shvatio sam da je neophodno {to pre u gradski i prigradski prevoz u Novom Sadu ukqu~iti i druge prevoznike kao {to je to ura|eno u Beogradu, Ni{u, Kragujevcu… Novosadski prevoznik zloupotrebqava svoj ni~im zasluèni monopol i stalno ucewuje i gradske vlasti i gra|ane Novog Sada i okolnih mesta. Za uslove u kojima rade ostvaruju izvanredne prihode, ali je o~igledno da se o tro{kovima poslovawa u ovom preduze}u malo vodi ra~una. Zato bi najboqe bilo da prvo pometu svoje dvori{te, pa da se tek onda obrate javnosti. 069/2907... *** Gospodin [utanovac gostuju}i u TV emisiji na primedbu da je zvani~nik àndarmerije go-

stuju}i prethodno u istoj emisiji nosio oznaku pripadnika vojske, rekao je da to nema veze sa vojskom, ali da je za vojsku to samo kompliment! Bilo kako bilo, nije svejedno. 060/6394... *** JGSP ,,Novi Sad’’ obavqa i me|umesni prevoz do mesta u op{tinama Temerin, Beo~in, @abaq i Sremski Karlovci. Ovaj prevoz u~estvuje sa velikim procentom u ukupnom prevozu koji ostvaruje JGSP. Korisnici ovog prevoza su

uglavnom gra|ani ovih op{tina. Kako je JGSP najve}i gradski gubita{ i koliko znam pokrivawe tih gubitaka pada na le|a gra|ana Novog Sada. Za{to i ove op{tine, srazmerno u~e{}u u prevozu, ne u~estvuju u pokrivawu gubitaka? 061/7007... *** Na{i politi~ri „predstavnici naroda” su pred pro{le izbore pri~ali bajke. Sada horor pri~e. A {ta nas ~eka, sam Bog zna. 060/4468...

*** Otkud pravo {aci qudi da odre|uje gra|anima na{eg grada gde }emo imati stanicu. Niko nije terao doti~nog da svoju „dedovinu” uloì u proma{enu gradwu. Mislim da je trebao da misli {ta }e tamo stanica. Ko ima i malo sluha za biznis ne bi to uradio. Svaka ~ast na{em GSP -u, bio je najboqi i u staroj Jugi. Ne dajte stanicu, a mo`da bi trebali mi gra|ni referendumom da se izjasnimo. 064/1685... *** Sneg u februaru opet iznenadio komunalce! 062/2630.. *** Smatram da je tu`ba protiv grada potpuno neosnovana. ATP”Vojvodina” nije propala zbog grada, ve} zbog lo{e i sumwive privatizacije i zbog veoma lo{eg vo|ewa ovako privatizovane firme. Nova stanica je mogla da radi, obezbe|eni su potpuno ravnopravni uslovi sa starom stanicom, ali ne i monopol. 063/5243.. *** “Besplatne” karte kod JGSP „Novi Sad” ko{taju 800 dinara. Trideset hiqada karata puta 800 je 24 miliona dinara. Izrada takve karte, zajedno sa platom radnika koji prodaju karte, ne ko{ta vi{e od 100 dinara. îsta zarada po odbitku PDV je preko 20 miliona dinara. U Subotici besplatne karte ko{taju 300 dinara! 062/8985... *** Zar nije apsurd da predstavnici Vlade AP Vojvodine isti~u kao svoj uspeh spasavawe neuspe{no privatizovanih firmi. Za{to su zajedno sa svojim strana~kim kolegama dozvolili privatizaciju u kojoj }e firme biti opqa~kane, radnici ostanu bez posla, a oni posle stiù „kao spasioci” sa na{im novcem, da nadomeste ono {to je neko pokrao. Tako u krug. Gospodo nise izneli koliko je firmi neuspe{no privatizovano i koliko je krivaca za neuspeh odgovaralo i snosilo posledice za svoja nedela! 063/5689…

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

U [KO LI „JO @EF ATI LA” PRE GLE DAN SNI MAK IN CI DENT NE SI TU A CI JE

De voj ~i ca ni je vi si la pre ko ge len de ra U osnov noj {ko li „Jo èf Ati la” ju ~e je odr àn sa sta nak sa in spek ci jom, na stav ni ci ma i di rek to rom osnov ne {ko le „ka ko bi se utvr di lo da li je u~e nik mal tre ti rao u~e ni cu u {ko li na hod ni ku, ta ko {to ju je na vod no pre ba cio pre ko ge len de ra na pr vom spra tu da vi si na gla va~ ke. Di rek tor {ko le Dragan Utràn re kao je ju ~e za „Dnev nik” da je na sa stan ku po gle dan vi deo sni mak, na ko jem se vi di da je u~e nik po di gao de voj ~i cu, a za tim je i spu stio, ali je ni je pre ba ci vao pre ko ge len de ra. - Sni mak je na pra vqen 25. ja nu a ra u 18.11 mi nu ta, gde se ja sno vi di da je de ~ak pr vo jed nog u~e ni ka po di gao i spu stio ga na pod, a za tim i de voj ~i cu. Sve se odir ga lo bli zu ogra de, ali ih ni je pre ba cio pre ko ge len de ra, kao {to su po je di ni me di ji ob ja vi li. I ovo po di za we se mo è oka rak te ri sa ti kao vr {wa~ ko na si qe, ali se tre nut no utvr |u ju sve ~i we ni ce, i uzi ma ju se iz ja ve od |a ka ak te ra, ka ko bi se utvr di lo da li je re~ o {a li, ili o ne ~em mno gom ozbiq ni jem - ob ja {wa va Utr àn. Pre ma we go vim re ~i ma, u ovu pri ~u ukqu ~i }e se i Cen tar za so ci jal ni rad, kao i psi ho lo zi i pe da go zi, a oba de te ta (de ~ak i

Di rek tor {ko le Dra gan Utr `an re kao da se na vi deo sni mku vi di da je u~e nik po di gao de voj ~i cu, a za tim je spu stio, da kle, ni je je pre ba cio pre ko ge len de ra na pr vom spra tu da vi si na gla va~ ke de voj ~i ca, ko ja je u ovom slu ~a ju `r tva vr {wa~ kog na si qa) raz go va ra }e sa stru~ nim oso ba ma. - Za i sta ne znam ka kve su bi le na me re tog u~e ni ka {e stog raz re da. Ka da se sve us tvr di mo }i }e mo ne {to vi {e da ka `e mo. Po sto ji pred log da se de ~ak pre -

ba ci u dru gu sme nu, ili ~ak u dru gu {ko lu, ali to ne mo `e mo da ura di mo bez sa gla sno sti ro di te qa. Po sto ji i dru ga me ra ka `wa va wa, a po {to taj u~e nik ve} ima troj ku iz vla da wa, mo `e da do bi je dvoj ku i ukor di rek to ra {ko le - is ti ~e sa go vor nik.

^lan Grad skog ve }a za du èn za obra zo va we Nemawa Starovi} ka è za „Dnev nik” da je do bio ma te ri jal, od no sno zah te ve ko ji su po sla li pred stav ni ci Sa ve ta ro di te qa {ko le, ka ko bi se utvr di lo ko li ka je od go vor nost di rek to ra {ko le. Sta ro vi} is ti ~e da se ro di te qi u tom do pi su ne dr è strikt no ovog slu ~a ja, ve} spo mi wu i dru ge stva ri po put one zbog ~a ga ne ma vi {e ro di te qa rom ske na ci o nal no sti u Sa ve tu ro di te qa, te sma tra da iza ovog do pi sa sto je i ne ke dru ge stva ri. Pod se ti mo, u ovoj {ko li je 25. ja nu ra ~e tr na e sto go di {wi u~e nik dru ga ri cu iz raz re da na vod no dr ào na gla va~ ke da vi si s ge len de ra, u {ko li tvr de da to ga ni je bi lo, a u po li ci ji ~e ka ju sni mak sa {kol skih ka me ra da utvr de {ta se ta~ no de si lo. In ci dent je pri ja vio otac de voj ~i ce, a de ~ak se bra ni da ni je u~i nio to za {ta ga op tu ù ju i ka è da je sve bi lo {a la. On tvr di da ni je de voj ~i cu pre ba cio pre ko ge len de ra, ve} da ju je sa mo na slo nio na ogra du i kroz {a lu joj za pre tio da }e je ba ci ti pre ko. S dru ge stra ne, otac 13-go di {we de voj ~i ce ve ru ju da je na sil nik hteo da za pla {i osta le u~e ni ke, pa je za to mal tre ti rao we go vu }er ku. Q. Na to {e vi}

GRA \A NI NE GO DU JU, „IN FOR MA TI KA” OB JA [WA VA

Za te znu ka ma tu na du vao za kon Re do vi is pred {al te ra „In for ma ti ke” ka da se pri bli `i 20. u me se cu su uobi ~a je ni, a sva ka ko je naj vi {e pen zi o ne ra. Raz log oprav dan ili ne, ali su gra |a ni zna ju da ako ne pla te do po me nu tog ro ka, ob ra ~u na va im se ka ma ta. Pro cen tu al no gle da no ve }i broj No vo sa |a na ne pla }a za te znu ka ma tu na ra ~u nu, a „In for ma ti ka” mo `e da se po hva li da joj je na pla ti vost oko 90 od sto {to je ap so lut ni re kord u Sr bi ji. Su gra |a nin B. J. je ki van na „In for ma ti ku” jer mu ni je ja sno zbog ~e ga ima to li kog du ga na ime ka ma te, kad re dov no pla }a ra ~u ne. - Tru dim se da ra ~u ne re dov no pla }am. Ne kad se de si da pla tim po sle 20. u me se cu, jer mi ra ~u ni ne stig nu uvek na vre me, a ra -

Me se~ na za te zna ka ma ta va ri ra od 150 do 700 di na ra. Ako ra ~u na ju ka ma tu na ka ma tu, lo gi~ no je da ona stal no ra ste. Iz „In for ma ti ke” po ru ~u ju da se pro ce nat od re |u je po Za ko nu o vi si ni sto pe za te zne ka ma te ~u ni od stru je i te le fo na su uvek u san du ~e tu do 10. u me se cu. Ni je mi ja sno ka ko mi ob ra ~u na ju to li ku ka ma tu, a pri tom ~ak imam 18 bo do va na ku} noj ra ~u naq ki. Ujed no mi me se~ na za te zna ka ma ta va ri ra od 150 do 700 di na ra. Ka ko je to mo gu }e? Ako ra ~u na ju ka ma tu na ka ma tu, me ni je on da lo gi~ no da ona stal no ra ste. Bio mi je sud ski po -

subota4.februar2012.

ZA HO TEL STI GAO SER TI FI KAT KON CER NA IHG

„Ho li dej in” usko ro go tov Iz grad wa ho te la „Ho li dej in” na uglu Bu le va ra Evro pa i Fu to {kog pu ta te ~e po pla nu, re ~e no je ju ~e u Slu `bi za in for mi sa we u pred u ze }u „Alek san dar grad wa”, ko je je in ve stor. Ka ko ka ù, po no sni {to su ra do ve iz ve li sop stve nim sna ga ma i {to je ura |e nim po slom za do vo qan i IHG , kon cern ko ji dr ì la nac ho te la „Ho li dej in”. Za do sa da {wi u~i nak do bi li su, is ti ~u, ser ti fi kat od IHG kon cer na, te da }e po sle 21. fe bru a ra zna ti i pre ci zni ji da tum otva ra wa ho te la. U Sr bi ji ve} ra di je dan ho tel iz in ter na ci o nal nog bren da IHG iz gra |en 2007. go di ne na No vom Be o gra du. Pre ma na vo di ma iz „Alek san da ra” pred sto je ra do vi na spoq wem ure |e wu objek ta, ali da se zbog hlad nog vre me na ne ra di dok je dnev na tem pe ra tu ra u mi nu su. Za to se ure |u je en te ri jer, pri ~e mu, ka ko ka ù u Slu `bi za in for mi sa we, tre ba da bu du oba zri vi da unu tra {wi iz gled u sve mu od go va ra stan dar di ma ho tel skog lan ca. „Alek san dar grad wa” }e u ho tel ulo ì ti pre ma po sled wim pro ra ~u ni ma 14 mi li o na evra, ume sto 11 mi li o na evra, ka ko je bi lo pr vo bit no na ja vqe no. Iz grad wa ho te la je po ~e la u apri lu 2010 go di ne. Obje kat }e ima ti 12.500 kva dra ta. Pro jekt je pred vi deo dve pod zem ne eta è, pri ze -

mqe, ga le ri ju, teh ni~ ku eta `u, osam spra to va i dva ni voa pot kro vqa. Ima }e 144 so be, ukqu ~u ju }i i dve so be za oso be s po seb nim po tre ba ma. Po se ban sprat }e bi ti opre mqen so ba ma i apart ma ni ma za stra ne bi zmi sme ne, ko ji ma to kom du `eg bo rav ka u na -

Fo to: F. Ba ki}

{em gra du ho tel tre ba da bu de dru ga ku }a. Ho tel }e ima ti i re sto ran od pet sto ti na kva dra ta, kon gre snu sa lu iste po vr {i ne na ni vou ga le ri je (taj pro stor }e mo }i da se pre gra |u je), ape ri tiv bar od sto ti nu kva dra ta, vel nes i fit nes cen tar sa za tvo re nim ba ze nom sa mo gu} no sti da bu de i otvo ren, kao i |a ku zi. Z. De li}

SINDIKAT U GRADSKOJ UPRAVI PITA

Za{to nema cele januarske zarade Zaposleni u Gradskoj upravi ju~e su dobili akontaciju za januar. U saop{tewu za javnost Samostalni sindikat u Gradskoj upravi postavio je pitawe gradona~elniku Igoru Pavli~i}u za{to u celosti nije isla}ena januarska zarada. „Upu}ujemo i traìmo odgovor, kako zaposleni da preìve sa akontacijom li~nog dohotka od 10.000 do 22.000 dinara” kaè se u saop{tewu. - Zaposleni su drugi deo decembarske zaradu primili 27. decembra, i ni dinara do 3. februara - rekao je predsednik Samostalnog sindikata Lazar [kori}. ^lan Gradskog ve}a za finansije @ivko Makari} kaè da je januarska akontacija kasnila dan i da u tome ne vidi problem. Z. D.

pi si va~ za dug od 3.000 di na ra, a imam uti sak da se taj dug i da qe ob ra ~u na va. E, kad bi dr `a va u sve mu bi la ova ko a`ur na. Jed no stav no ose }am se ob ma nu tim - re kao je na{ sa go vor nik. Iz „In for ma ti ke” bez ob ja {we wa ra ~u ni ce po ru ~u ju da za te znu ka ma tu ra ~u na ju na osno vu grad ske od lu ke o ob je di we noj na pla ti ko mu nal no - stam be nih i dru gih uslu ga, a pro ce nat se od re |u je po Za ko nu o vi si ni sto pe za te zne ka ma te. To zna ~i ~im ko ri snik za ka sni s pla }a wem, ra ~u na se za te zna ka ma ta. Ume sto po ja {we wa od lu ke, „In for ma ti ka” nam je pre do ~i la da „ra di is kqu ~i vo po od lu ka ma i ne vi de za {to je pro blem ka da se to na -

URS: Part ner stvo na vi de lo Pred sed nik Od bor ni~ ke gru pe Uje di we nih re gi o na Sr bi je u Skup {ti ni gra da Maja Gojkovi} upu ti la je da nas zah tev po ve re ni ku za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Rodoqubu [abi}u. U sa op {te wu ovog udru è wa na vo di se da Goj ko vi }e va od po vre ni ka tra ì da na lo ì JKP „Vo do vod i ka na li za ci -

ja“ da OG URS do sta vi Pred log tek sta mo de la Ugo vo ra o jav no pri vat nom part ner stvu ko je Grad na me ra va da za kqu ~i sa iza bra nim pri vat nim part ne rom u obla sti vo do snab de va wa u gra du. Po do bi ja wu tra `e ne do ku men ta ci je OG URS-a }e jav nost oba ve sti ti o sa dr `i ni ovih do ku me na ta. A. L.

Put u car stvo igra ~a ka

Ma li {a ni u~e o De da lu

Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu „Put u car stvo igra ~a ka - Igri lend” odr `a }e se da nas od 11 do 12.30 ~a so va u Ga le ri ji ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Ra di o ni cu }e vo di ti ku stos Ga le ri je Aleksandra Stefanov u sa rad wi sa stu dent ki wa ma sa od se ka za pe da go gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta. Sve in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve 4899-018 i 4899-000. A. Va.

Kre a tiv no-edu ka tiv na ra di o ni ca „De da lov san o slo bo di” odr `a }e se da nas u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1. Ra di o ni ca tra je od 10.30 do 13 ~a so va, a ma li {a ni }e re {a va ti i iz ra |i va ti la vi rin te, pra vi ti pa do bra ne i avi o ne. Ro di te qi mo gu pri ja vi ti de cu na te le fo ne 063/521-123 i 061/112-81-75. Par ti ci pa ci ja je 150 di na ra. J. Z.

vo di kao osno va za rad„. Kad je re~ o za mer ki su gra |a ni na na vi si nu ka ma te, ni smo do bi li od go vor za {to su iz no si raz li ~i ti, a raz log je Za kon o za {ti ti po da ta ka o li~ no sti, ka ù u „In for ma ti ci”. “PTT Sr bi je oba vqa di stri bu ci ju po {iq ki. Na {a je oba ve za da im u od re |e nom ro ku do sta vi mo pri pre mu {to mi i ra di mo. Ra ~u ni mo gu da se pla te na na {im bla gaj na ma i bez pa pi ra ra ~u na {to je op ci ja za sve one ko ji è le da ga pla te {to ra ni je, a ni je im sti gao na ku} nu adre su. Mi ne mo è mo da bu de mo od go vor ni za kva li tet uslu ga ni jed nog pred u ze }a ko je se na la zi u si ste mu ob je di we ne na pla te”, za kqu ~i li su u „In for ma ti ci. D. Ig wi}

DSS: Grad pri vred na pro vin ci ja Na pred sta vqa wu no si o ca li ste za lo kal ne iz bo re, Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je na mer no ni je is tak nut kan di dat za gra do na ~el ni ka. ^lan GO DSS Predrag Svilar obra zlo `io je to ~i we ni com da oni u~e stvu ju na iz bo ri ma ko ji po sto je, a to ni su iz bo ri za gra do na ~el ni ka ne go lo kal ni. Na pred sto je }im iz bo ri ma tre ba da do mi ni ra ju ide je, pro gra mi i vi zi ja, a ne per so nal no tak mi ~e we. - Pre ~e ti ri go di ne od ak tu el ne ko a li ci je gra du su obe }a ne in ve sti ci je iz ve li kih ze ma qa, dva no va mo sta, po prav ka svih rav nih kro vo va, de po li ti za ci ja i re for me jav nih pred u ze }a. Ume sto to ga po sta li smo pri vred na pro vin ci ja, bez ijed ne

ozbiq ne in ve sti ci je. Po li ti za ci ja jav nog sek to ra i za po {qa va we bez par tij ske kwi `i ce ne kih od vla da ju }ih go ra je ne go za vre me ko mu ni zma - pod vu kao je cr tu pred sed nik GO DSS i no si lac iz bor ne li ste Borko Ili}. - Ono {to je na {a pred nost ko ju mo ra mo iko ri sti ti su qu di ko je ima mo i wi ho ve stru~ ne po ten ci ja le, kao i ~i we ni cu da smo cen tar ukr {ta wa pu te va sred we i za pad ne Evro pe sa ju go i sto kom kon ti nen ta. Osno va }e mo i fond za raz voj gra da, da po mog ne mo ma la i sred wa pred u ze }a ko ja dr `e ovaj grad – re kao je Ili}.Na ja vio je i otva ra we {al te ra za pri vre du i in fra struk tu ral no i ko mu nal no opre ma we no ve in du strij ske zo ne. A. L.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota4.februar2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Po zo ri {te mla dih, ma la sa la: „Cr ven ka pa” (11)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15.25, 20.10, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.30, 14.30, 16.20), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.20, 13.20), „[er lok Holms: Igra sen ki” (17.45, 22.25), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.10, 14.10, 15.30), „Po no} u Pa ri zu” (17.50), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.30, 12.35, 13.25, 13.30), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (22), „Ma pe tov ci” (13.50, 15.50), „Yek i Yil” (18.20, 20.25, 22.45), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.35, 18), „Pod zem ni svet: bu |e we” (18.15, 20.15, 22.10), „Iz da ja” (19.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (16, 17.30, 20, 20.30, 22.30) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „Ka ko su me ukra li Nem ci „ (18.30), „Naj mra~ ni ji sat” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Je le na Man di}, An dri ja na Pro da no vi}, Ma ri ja na Le pir i So wa No ì ca iz Novog Sada, Ta ma ra Iva ni {e vi} iz Ba~ke Topole, DEÂKE: Ani ta Ko va ~e vi}, Jo va na Gr mu {a, Mi li ca Da li po vi}, Iva na Po po vi}, Ma ri ja Ga {par, Su za na Ko sa ren ko i Ta wa Jan ko vi} iz Novog Sada, Kri sti na La zar iz Sremskih Karlovaca, Ne di ma Ali za tov iz Beo~ina, Ma ri ca Jo va no vi} i Ta wa Cre pu qa iz Futoga, So wa Ja wi} iz Sombora, Ja sna Fil ko iz Kisa~a, Bo ja na [kr bi} iz Petrovaradina, Sil vi ja Gom bar, Tot Eri ka i Ma ri ja Ni ko li} iz Temerina, Ti na Ko so vi} iz Ka}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marija Stevana Fleger (1959) u 9.45 sati, Ratko Milana Kalaw (1943) u 10.30, Slobodan Mirka Kraj{i} (1961) u 11.15, Smiqka Jovana Genevajn (1945) u 12, Milutin Radivoja Markovi} (1932) u 12.45, Milenko @ivka Vuji~i} (1922) u 13.30, Stoja Milana Je~menica (1928) u 14.15 i Smiqa Nikole Buki} (1942) u 15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e u 13 sati biti sahrawena Desanka Vida Todorovi} (1934). Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Uro{ Petra Mi{anovi} (1934) u 13 sati.

c m y

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Фабрика обуће на месту бивше „Победе” НОВИ БЕЧЕЈ: У току су припреме за покретање производње у фабрици обуће „Ser bia Ma ni fat tu re“ у Новом Бечеју. На месту бивше „Победе”, у реновираном простору, наћи ће се места за око 200 радника. Због тога што је послодавцу неопходан већи број запослених, заинтересовани за рад у овом предузећу позвани су да се јаве Националној служби за запошљавање. Планирано је да након пријављивања, сви кандидати буду позвани на разговор са послодавцем. Директор фабрике обуће „Ser bia Ma n i f at t u r e” доо Ђорђел Крецу захвалио се локалној самоуправи у Новом Бечеју на сарадњи и помоћи, и најавио ско-

ри почетак покретања производње. - Наш план је да већ крајем фебруара један део радника почне производњу, а други да почне са обуком на новим машинама за израду ципела, прецизирао је Крецу. Ж. Б.

subota4.februar2012.

НА ПОМОЛУ НОВА ПРЕВАРА

Фантомска фирма злоупотребљава сајам ЗРЕЊАНИН: Регионална привредна комора у Зрењанину упозорила је учеснике Међународног сајма иновација, кооперација и предузетништва „Ino co op”, као и остала правна и физичка лица којима је стигло писмо од непознате иностране фирме, а у којем се помиње назив овог сајма, чији је организатор РПК, да нема никакве везе са поменутим садржајем, каталогом нити пошиљаоцем. На адресе привредника, наиме, стигло је писмо на енглеском језику, са нејасном понудом око уписа у каталог излагача са сајма, уз одређену новчану надокнаду. „Наводна услуга коју овај пошиљалац нуди јесте представљање на интернет мрежи и лакше проналажење података о учесницима сајма „Ino co op”. Наша је

препорука да они који добију овакво писмо не приступају даљој комуникацији, не попуњавању податке, нити плаћају рачуне”, поручили су из Регионалне

ПО ПРОГЛАШЕЊУ ЕПИДЕМИЈЕ КЈУ ГРОЗНИЦЕ

Надлежни умирују мештане Ноћаја СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Од проглашења епидемије кју грознице пре два дана у селу Ноћај, Општа болница у Сремској Митровици примила је 27 пацијената са сумњом на ову болест. Одмах након прегледа и обављених анализа код тринаест пацијената потврђена је кју грозница, а јуче је тај број увећан за још два пацијента. - Једанаесторо је хоспитализовано на Инфективном, а четворо на Интерном одељењу. Сви пацијенти примају прописану терапију и њихово здравствено стање је стабилно - каже Биљана Сремчић, ПР Опште болнице Сремска Митровица. Оболели су из различитих домаћинстава из Ноћаја, Раденковића и Салаша Ноћајског. Највећи број се разболео од 21. до 28. јануара, са симптомима повишене телесне температуре, малаксалости, кашља, кажу у Центру за контролу и превенцију болести у Сремској Митровици и подсећају

да разлога за панику нема, јер се болест не преноси са човека на човека. Неки од оболелих имају животиње у власништву, али неки тврде да нису имали баш никакав контакт са животињама, док већина њих наводи да су били на

турниру у малом фудбалу, који се одржавао у спортскох хали у чијој близини се налазе домаћинства која узгајају стоку на отвореном. Због појаве епидемије састао се и Штаб за сузбијање заразних болести на територији Сремске

Митровице који је разматрао предлог мера за решавање новонастале ситуације. Председник Штаба Срђан Козлина позвао је мештане Ноћаја на смиреност, јер су све надлежне службе реаговале на време како би спречиле ширење епидемије. - Код човека се болест углавном јавља зими и у пролеће, што је у вези са јагњењем оваца, а могућа је контаминација непастеризованим млеком. У превентивне сврхе препоручује се одговарајућа хигијена код порођаја животиња, пастеризација млека и обавезна пријава код ветеринарског инспектора код побачаја животиња - каже дипломирани ветеринар Слађана Боројевић. На основу анализе ризика код појаве болести може да се одобри убијање оболелих животиња, али је важно истаћи да су средства за накнаду штете за убијене животиње у зараженом дворишту обезбеђена у буџету Републике Србије. Ј. Антић

Неприметна на животињама, људе обара Из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” објашњавају да је кју грозница бактеријска зооноза - инфективно оболење које се може пренети са животиња на људе. Узрочник је бактерија рикеција, којом су у природи инфициране 33 врсте животиња, а од домаћих најчешће овце, козе и говеда. Овај микроорганизам је изузетно отпоран и дуго може опстати у спољној средини. Кју грозница је најчешћа током сезоне јагњења од јануара до априла мада се може појавити у било ком периоду године. Чешћа је у пољопривредним подручјима, а највећи ризик да од ње оболе имају особе које су професионално експониране - сточари, месари, ветеринари, лабораторијски радници, пољопривредници. Код животиња се јавља као асимптомска инфекција, која се у природи

преноси крпељима. Иако су инфициране, животиње обично немају симптоме обољења. Домаће животиње из-

садржи контаминирану прашину, директним контактом са инфицираном животињом кроз повреде на кожи, а

Покрајински институт потврдио епидемију Институт за јавно здравље Војводине потврдио је да је у селу Ноћај регистрована епидемија кју грознице са 26 оболелих особа. Истиче се да је реч о изузетно отпорној бактерији која изазива кју грозницу, а може да преживи месецима на вуни, измету крпеља, месу и млеку заражених животиња. лучују рикецију млеком, урином, а могу се наћи и у плаценти и порођајним излучевинама за време јагњења и телења. У Институту истичу да су природни резервоар овце, говеда, козе, мачке, пси, неке дивље животиње, птице и крпељи. Људи се најчешће инфицирају удисањем ваздуха који

ретко конзумирањем зараженог млека или хране. Период инкубације зависи од инфективне дозе која је унета и обично траје од две до три недеље. Најчешћи симптоми су слични грипу. Акутни случајеви почињу наглом појавом високе температуре и јаке

главобоље, што је праћено и болом у мишићима, малаксалошћу, знојењем, општом слабшћу, губитком апетита, сувим кашљем и болом у грудима. Реконвалесцентни стадијум наступа након две до три недеље са постепеним опоравком. Иако се већина оболелих опорави могу се развити компликације као што су пнеумонија, хепатитис, ендокардитис. Инфициране труднице су у ризику од превременог порођаја или спонтаног побачаја. У Војводини се сваке године јавља три до четири епидемије кју грозница. Према речима стручњака лечење заражених животиња је скупо и неефикасно. Лекари упозоравају да се при јагњењу, телењу и мужи обавезно користе рукавице и маске и да се редовно одржава лична хигијена, а у штали користи посебна одећа. Љ. Малешевић

УМРЕЖАВАЊЕ ТУРИСТИЧИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СРЕМА

Понуда на екрану већ од границе ШИД: Туристичке организације Сремских Карловаца, Инђије, Ирига, Руме и Шида намеравају да се умреже преко блу-тут апликације, и тако омогуће потенцијалним туристима, који стижу из Европе аутопутем преко Хрватске, да већ од границе добију увид шта им се нуди у Срему. Део овог пројекта је под покровитељством министарстава финансија, економије и регионалног развоја. - Посао око умрежавања урадиће једна фирма из Загреба, која има велико искуство, с обзиром на то да се више деценија бави туризмом -

рекао нам је директор Туристичке организације Шид Мирослав Мића Јањић. - Овакав пакет аранжман понуде до детаља ће информисти сваког туристу шта му се нуди у Срему. На састанку представника ТО сремских општина, одржаном у Сремским Карловцима наглашено је да се мора водити рачуна о свим детаљима, неопходним за боравак туриста. На пример, јапански туристи никад не би преноћили у хотелској соби чије купатило нема каду, јер туширање не прихватају. Сматрам овај пројекат озбиљним, деликатним и важним, јер ће тури-

сти на прелазу Батровци ући у Срем и добити прве информације о Србији. То је разлог више зашто Сремци желе баш на овај начин да имају заједничко тржиште по вољи туриста. Туризам захтева стрпљив, детаљан и до краја завршен рад за добро туриста, али и за земљу домаћина. Сремци желе да уче на искуству комшија који у томе могу помоћи. И они то чине, каже Јањић, додавши да очекује добру презентацију сремских општина и позитиван помак у овој години када је реч о развоју туризма. Д. Савичин

привредне коморе и на свом званичном сајту приказали како изгледа поменуто скенирано писмо које је добило већ неколико учесника сајма.

Међународни сајам „Ino co op”, иначе, у Зрењанину је одржан по дванаести пут, у организацији РПК и Општег удружења предузетника. Овај сајам је, по речима организатора, јединствена прилика да се у средњобанатском региону квалитетно промовишу производи и услуге, и у релативно кратком времену остваре позитивни контакти са већим бројем потенцијалних клијената. Под слоганом иновација, кооперација и предузетништва у структури „Ino co o pa” доминирају производни послови са преко 85 одсто, док остатак представљају туристичке и услужне делатности. По организационој структури, учесници сајма махом су предузетници, мада учешће у значајној мери имају и велике компаније, удружења, агенције и представници старих заната. Ж. Б.

Модерније топлане, мањи рачуни СУБОТИЦА: Модернизацијом ЈКП „Суботичка топлана” грађани ће плаћати мање рачуне за грејање, а Топлана ће да омогући ефикасније и економичније грејање. У четвртој фази модернизације система даљинског грејања у Србији Суботица ће добити шест милиона евра, а у оквиру програма немачке KfW банке 18 топлана у Србији ће да добије 66,3 милиона евра. Процес модернизације топлана ће трајати четири године, а амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас је на састанку, који је одржан у Београду, објаснио да је за ову фазу Немачка издвојила 45 милилона евра кредита, два милиона евра донације, да је Европски фонд за западни Балкан такође издвојио два милиона евра донације и да је Немачка отписала Србији

дуг од 9,25 милиона евра, под условом да се та средства уложе у унапређење енергетске ефиканости. Остатак новца треба да прибави наша држава. - Програм рехабилитације система даљинског грејања у Србији одвија се кроз суфинансирање Владе Савезне Републике Немачке и Републике Србије, а реализују га немачка KfW развојна банка и Министарство за инфраструктуру и енергетику - објашњава помоћник градоначелника за инфраструктуру мр Јасмин Шечић. Имаћемо модеран систем за даљинско грејање, а и грађани ће онда да плаћају мање рачуне, јер ће се енергија неће расипати. Реализација овог пројекта, када се прикупе сва неопходна одобрења, требало би да почне наредне године. С. И.

И СРЕДЊИ БАНАТ ИМА ЧИМЕ ДА СЕ ПОДИЧИ

Данас дегустација победничких вина

ЗРЕЊАНИН: Дегустација победничких вина са такмичења „Најбоље вино средњег Баната 2012”, које су организовали „Клуб вина” из Зрењанина и Регионална привредна комора, у сарадњи са осталим удружењима виноградара и винара из Средњобанатског оркуга, биће одржана данас, од 10 до 16 часова, у овдашњем Народном музеју. По речима секретара Регионалне привредне коморе Зрењанин Михајла Јахуре, ово такмичење је уприличено у циљу промовисања вина средњег Баната и жири је пред собом имао 87 узорака, које је произвело 38 винара. У жирију су Никола Цуцуљ, Владан Станојловић и Драгиша Гвожђан (за црвена), а Игор Луковић, Бојан Равић и Милан Цуцуљ (за бела, розе и десертна вина). За најбоље вино средњег Баната 2012. године проглашен је „Каберне франк”, произвођача Драгише Живковића, који добија новчану награду и признање Регионалне привредне коморе, па ће представљати средњобанатски регион на Сајму у Новом Саду. У категорији црвених вина, од прикупљених 40

узорака за оцењивање, 23 вина су завредила признање. Додељена је једна златна медаља, 17 сребрних и пет бронзаних. У категорији белих вина, од 33 узорка, девет вина је добило признања – седам сребрних и два бронзана, док су међу розе винима, од 12 оцењених узорка, додељене две сребрне и једна бронзана медаља. У категорији десертних вина нису уручена признања. Највећи број признања је освојио Драгиша Гвожђан – 5 сребрних медаља (по две за црвена и бела и једна за розе вина), Бошко Којчић – 4 сребрне медаље (3 за бела и једна за розе вина), Шандор Шомођи - две сребрне (за црвено и бело) и једна бронзана за црвено вино, Ласло Бенак - две сребрне и једна бронзана (црвена вина), Драгиша Живковић – златна и сребрна медаља (црвена вина), Веселин Тадејин – две сребрне медаље (црвена вина) и Мирослав Шћевко – сребрна (црвено) и бронзана (розе вино). Да би вино било оцењено златном медаљом, морало је освојити 90 -100 бодова, сребрном 80 до 89, а бронзаном 75 до 79 бодова. Ж. Б.

Филм „Голија и ја” ВРБАС: Удружење Голијана организује вечерас пројекцију играно-документарног филма „Голија и ја” у продукцији Новосадске телевизије. Сценарио и режију за овај филм потписује Мирослав Фаркаш, а сниматељ је Миодраг Јоношевић. Филм ће бити приказан у врбаском биоскопу „Југославија” од 18 сати. У току вечери одржава се и промоција књиге „Осветник” књижевника из Никшића Божа Ђурановића и листа „Голија” који уређује проф. др Драго Перовић. Окупљени ће имати прилику да уживају и у

наступу фолклорног ансамбла из Врбаса. В. Х.

subota4.februar2012.

vojvodina

c m y

СТРУЧЊАЦИ СА ЕДУКОНСА УСПЕШНИ У ИПА ПРОЈЕКТУ

Регион знања, иновација и привређивања НОВИ САД: Универзитет Едуконс у сарадњи са Универзитетом у Сегедину учествује у пројекту „Развој прекограничног региона заснованог на знању - истраживање могуће улоге универзитета у економском развоју пограничног региона Мађарска-Србија”. Пројекат се финансира из европских претприступних фондова. - До средине новембра реализоваћемо активности предвиђене пројектом. Реч је о истраживању економског, социјалног и еколошког приступа иновацијама, дефинисању интеракције засноване на знању и оснивању и вођењу иновативних малих и средњих предузећа – наводи само неке од планираних студија проф др Оља Мунитлак Ивановић, која са колегама проф. др Мирјаном Голушин и др Раденком Марићем реализује овај пројекат. Учесници овог пројекта сматрају да недовољно користимо могућности сарадње на ИПА пројектима због непознавања принципа рада

европских фондова и непознавања начина припреме пројектне документације. За успех у аплицирању за средства претприступних фондова неопходно је, кажу сарадници са Едуконса, прихватити строго дефинисане процедуре као једини начин који је прихватљив у региону ЕУ. Велику помоћ нашим саго-

Искуство учешћа у европским пројектима – професори Едуконса Фото: Р. Хаџић

ворницима пружиле су колеге из Сегедина, надлежни огранак ИПА у Суботици, а драгоцена је подршка коју имају на матичном Универзитету. - Реализација пројеката прекограничне сарадње доноси вишеструке користи, како за наш Универзитет, тако и за нас лично - наглашава др Раденко Марић. - Осим финансијске подршке, важна нам је могућност покретања сарадње са установама из региона. - Сарадња на пројекту пружа могућност за развој личних научних потенцијала и стицање нових стручних знања на високом нивоу. Тако постајемо равноправни члано-

ви европског и светског научног простора, имамо прилику да у пракси учимо од других, али и да прикажемо сопствена знања и достигнућа.– нагласила је др Оља Мунитлак Ивановић. Што више институција из наше земље приступи ИПА или неком од других европских фондова, више активности ће се финансирати и дугорочно гледано стицаће се боља конкурентска позиција града, покрајине и земље у целини, кажу професори са Едуконса. Они ће своје драгоцено искуство у раду на припреми и реализацији овог пројекта поделити убудуће са својим студентима. Б. С.

dnevnik У ОПОВУ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ВЛАЖНИХ ПОДРУЧЈА

Потамишје станиште и заштићено подручје ОПОВО: Обележавање Ме- них, динамичних водених повр- мишје из анонимности и ставиђународног дана влажних под- шина, које су захваљујући нере- ти га на право место у систему ручја 2.фебруара, приређено је гулацији тока Тамиша од Бото- заштите природе. Он је додао да у Опову на југу Банатa, у орга- ша до Опова остале онакве ка- је Покрајински завод за заштиту низацији Министарства живот- кве јесу и представљају изузет- природе наишао на разумевање не средине, рударства и про- ну баштину. Потамишка села су у локалној средини најављујући сторног планирања, Покрајин- највећа станишта белих рода, да ће се у предвиђеном року заског секретаријатa за урбани- јер од 1.100 парова колико их се вршити Студија и процес прозам, градитељство и заштиту гнезди у Србији у 20 потами- глашења Потамишја заштићеживотне средине АП Војводи- шких насеља их је око 350, међу ним подручјем. Љубиша Порне, Завода за за заштиту порироде Србије и Покрајинског завода за заштиту природе, а домаћин је било Удружење за заштиту птица „Рода Баранда” и АД „Рибартсво” из Баранде. Централна тема за ову годину је: „Влажна подружја и туризам - Изузетно искуство”, а учесници скупа у оповачком хотелу „Стари Банат” највише су се бавили потребом заштите Потамишја, као једног од највреднијих водених станишта у Србији. Подсекретар у Покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и за- Учесници скупа у обиласку Сакула, села рода штиту животне средине др Сло- којима је Сакуле прво село рода, лић из Управног одбора Удрубодан Пузовић је истакао опре- са 33 гнезда. жења „Рода Баранда” и АД „Ридељење да се заједничким снаУчеснике скупа поздравили барство” из Баранде представио гама сачува наша природна ба- су предсдник удружења „Рода је рибњак код Баранде као приштина, јер су водена станишта Баранда” Божа Милинковић и мер мултифункционалног воденешто што је потребно природи представница Завода за заштиту ног станишта и његов одрживи и људима који живе у том окру- природе Србије Маја Радоса- развој. Јурун Арендс са Унижењу. вљевић. Координатор пројекта верзитета Вагенинген (ХоландиДиректорка Покрајинског за- за стављање под заштиту Пота- ја) презентовао је свој рад „Ековода за заштиту природе др Би- мишја Марко Туцаков из По- системске услуге водених стаљана Пањковић је нагласила крајинског завода за заштиту ништа на примеру Потамишја у да је управо циљ покретање по- природе представио је природне Србији”, а Горан Секулић из ступка за заштиту Потамишја вредности реке Тамиш и Пота- Завода за заштиту природе Срзаштићеним подручјем, које из- мишја у Србији. Он је предочио бије о неопходности и могућномеђу осталог обухвата и преко да је заједно са локалним парт- сти заштите Мораве и Дрине. Текст и фото: М. Митровић 15.000 хектара редовно плавље- нерима потребно извести Пота-

ВЕЈАВИЦА И НИСКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ДОНОСЕ НЕВОЉЕ

Путеви проходни, тражи се опрезност СТАРА ПАЗОВА: Снег који веје преко 20 сати, обелео је читав Срем и донео пуне руке посла, али, како је то уобичајено, не схватају сви своје обавезе довољно одговорно. Срећом, надлежне слу-

жбе „Сремпута” и ЈКП „Чистоћа” знају свој посао па је њихова механизација непрекидно на терену. Два возила „Чистоће” су ангажована на прочишћавању путева тако што једно непрекидно ради у Подунављу, док је друго ангажовано на магистарлном путу М22, Стара Пазова-Нова Пазова, а мања вози-

ла чисте делове Старе Пазове око општине, Дома здравља и друге важније пунктове. Пет возила„Сремпута”, од 22 сата у четвртак ангажовано је на чишћењу регионалних путева, а на подручју

старопазовачке општине раде на правцима Стара Пазова - ВојкаКрњешевци, до аутопута и на правцу Стара Пазова-Голубинци. Екипе радника су обезбеђене за непрекидан сменски рад пошто се очекују још веће падавине. И поред чишћења саобраћајница, снежне падавине и ниска температура

(минус 10) условили су да на коловозу има неколико сантиметара снега и неопходна је крајња опрезност и одговорност возача. Диспечер старопазовачког превозника „Ласте Срем” Милко Станишић каже да су сви поласци аутобуса били по плану, једино што аутобуси касне 15-30 минута због стања на путевима, а на аутобуској станици нам рекоше да пролазни аутобуси касне и до једног сата. Надлежне општинске службе апелују на грађане да поштују обавезу да чисте тротоаре испред продавница, банака, фирми и својих кућа, али, нажалост, мало је оних који те захтеве поштују, иако су преко локалних медија упозорени на поприличне казне. Чак и у селима, где је чишћење испред куће традиција, све је мање оних који то поштују, једва да се појави с лопатом у руци по који вредни домаћинм или домаћица. Надлежни се надају да ово захлађење неће донети превише проблема, јер ветар није јак, а овако лаган и сув снег не прави за сада сметове. Једино извесно је да ће снег добро доћи озимим усевима, јер је голомразица, уз температуру преко минус 10 претила да угрози усеве. А. Мали

Комуналци дежурају због вејавице

АПАТИН: Радници јавног комуналног предузећа „Наш дом“, које одржава локалне путеве у Апатину, од јуче су посипали со на саобраћајницама, како би спречили поледицу. На минус 11 степени, колико је јуче ујутро, измерено у граду, возила са гурачима су разгртала снег, тако да су сви локални путеви према селима општине, били проходни за саобраћај. Аутобуси „Апатинтранса” нису имали већих проблема са превозом путника како према селима тако и ка Новом Саду и Београду. Комуналци из „Нашег дома“ истичу да су набавили довољне количине соли и да је сва механизација спремна уколико би се падавине наставиле наредних дана.

- Набављене су довољне количине од 200 тона соли за путеве. Поред механизације у дежурству сви запослени у зимској служби. За сада већих проблема због падавина није било на путевима које одржава „Наш дом“. За регионални пут према Сомбору је задужен „Војпут“ из Суботице рекао је Петар Ђукић из зимске службе „Нашег дома“. Због превелике потрошње струје трафо станица којом се снабдевају вртић „Пчелица“ у Блоку 112 и гимназија „Никола Тесла“ је прекјуче била неколико сати у квару због чега није одржана настава. Ј. П.

Јаки мразеви оковали рибњак

ЛУКИНО СЕЛО: Јаки мразеви последњих дана су заледили језера Рибарског газдинства „Ечка” у Лукином Селу, највећег

проток ваздуха и спречили да рибе у језеру остану без кисеоника, радници РГ „Ечка” ових дана буше рупе, такозване одушке на ле-

Снег спречава фотосинтезу

слатководног рибњака у Србији, што овдашњим аласима задаје доста муке. Да би омогућили

ду. Технички директор „Ечка” Зоран Мажић вели да је дебљина леда на језерима у околини

Приправни и на већи кијамет

СОМБОР: Први озбиљнији снег ове године није затекао сомборску зимску службу неспремну. Према информацијама начелника Одељења саобраћајне полиције сомборске Полицијске Управе Милана Глумца, сви путеви на градском подручју и поред петнаестак центиметара снежног покривача, су проходни. - Возачи морају да ускладе брзину са условима саобраћаја, односно са слојем снега који се, након проласка ралице, ипак неминовно формира на саобраћајницама - апелује Глумац, према чијим се речима све службе у граду, па и сомборска полиција, налазе на четвртом степену приправности, који претходи проглашавању ванредног стања. Само пола сата након почетка падавина, око три сата ујутру, покренута је механизација „Сомборпутева”.

- Три возила су од раних јутарњих сати чистила 25 улица у граду, обухваћених планом зимске службе, а од поднева раде и на локалним путевима ка Растини, Чонопљи и Бачком Моноштору - каже Лука Рашић из градске Дирекције за изградњу, руководилац Зимске службе која је спремна да ангажује и резервна возила и суочи се и са јачим непогодама. Спремљено је 155 тона соли, али због исувише ниских температура, нема сврхе да се њоме посипају путеви, док су залихе каменог агрегата на стовариштима „Сомборпутева“ готово неисцрпне. Тротоаре и пешачке прелазе у строгом центру Града одржава ЈКП „Чистоћа”. Према речима пословође Немање Загорца, на овим пословима је ангажовано преко 25 људи, као и два трактора са ралицама и један камион. М. Миљеновић

Лукиног Села, Ченте и Српског Итебеја тренутно 10 центиметара. До прекјуче је било добро што није било снега који би могао да затамни језера и прекине фотосинтезу, али је јуче и ова недаћа снашла аласе. Како сазнајемо у овом Рибарском газдинству на време су обавили излов и пребацили рибу у зимовнике, одакле се испоручује тржишту. Са око 1.700 хектара водених површина, иначе, изловљено је око 3.500 тона рибе, а у језерима је остала млађ и риба која се тови за ову годину. - За сада је све под контролом. Спроводимо редовне активности када су у питању зимски услови. Лакше је сада да направимо одушке, него да чекамо још лошије време. А, до средине фебруара најављују се снег, нови мразеви и биће незгодно ако лед достигне дебљину од 20 - 25 центиметара каже Мажић. Ж. Б.

Венац непроходан за камионе РУМА: Путеви у Срeму су проходни, рекао нам је јуче Брана Којић из дежурне службе „Сремпут” Рума: - Снег смо почели да чистимо у четвртак увече око 21 час, сви путеви су прочишћени, али докле год пада снег, неће бити посипања сољу. Једино је преко Венца забрањен саобраћај за камионе са приколицом, али се они преусмеравају на пут Рума – Инђија. Посипање сољу ћемо почети чим стане снег, али оно што морам да нагласим је упозорење за све возаче, да ће со деловати много спорије, због ниских температура и да се на свим путевима очекује поледица - истиче Којић. Ј. А.

dRU[TvO

dnevnik VE] OD OVE JESENI POTREBNO SVIH 60 BODOVA ZA BUYETSKI UPIS U NAREDNU GODINU STUDIJA

Za ve}inu studenata nedostiàn uslov Da na je sen, pri li kom upi sa u na red nu {kol sku go di nu za stu den te (pa, na rav no, i wi ho ve ro di te qe) dr àv nih fa kul te t a, od n o s no uni v er z i t e t a, ko ji stu di ra ju po no vom, bo low skom si ste mu, ko ji je u Sr bi j i zva n i~ n o star t o v ao od {kol ske 2006/7. go di ne, ne bi bi lo ne pri jat nih iz ne na |e wa, tre ba mi sli ti i de la ti bla go vre me no. Na i me, po va è }im Iz me na ma i do pu na ma Za ko na o vi so kom obra zo va wu (iz 2010), u na r ed n u go d i n u stu d i j a, u 2012/13. {kol s koj go d i n i, o tro {ku dr àv nog bu xe ta mo }i }e da se upi {u sa mo oni stu den ti ko ji su u pret hod noj ostva ri li svih 60 evrop ski pre no si vih bo do va (ESPB) i ran gi ra ju se u okvi ru za to pred vi |e -

ana l i z a uspe {no s ti po k a z u j e da je od pr ve bo low ske ge ne ra ci je, upi sa ne 2006/7. na in te gri sa ne, pe to go di {we stu di je, na kra ju {kol ske 2010/11, u ko joj su i za v r { a v a l i stu d i j e, wih ukup no 28,88 od sto ostva ri lo svih 300 ESPB-a (60 bo do va po mno `e no s pet stu dij skih go di na), a na te ret bu xe ta stu di ra lo ih je sve ga 27,16 od sto (1,72 od sto pla }a lo je {ko la r i n u). Naj u s pe { ni j i na UNS-u u ovoj „ka te go ri ji„ bi li su stu d en t i Me d i c in s kog fa kul te ta (s 300 bo do va na pe toj go di ni bi lo ih je 45,61 pro ce na ta), a sle de ih „teh no lo zi” – 20,55. Od 226 do 299 bo do va sa ku pi lo je na kra ju pe te go di ne 49,14 od sto aka dem ca na in te gri sa nim stu di ja ma, dok je

subota4.februar2012.

HO]E LI BITI SAHRANE POSMRTNIH OSTATAKA ^LANOVA DINASTIJE KARA\OR\EVI] NA OPLENCU

Dràvne po~asti za prognane? Princ Alek san dar Ka ra |or |e vi} pod neo je zah tev pred sed ni ku i pre mi je ru Sr bi je da se po smr ti osta ci ~la no va kra qev skog do ma ko ji su po sle Dru gog svet skog ra ta pre mi nu li u iz gnan stvu sa hra ne uz dr àv ne po ~a sti na Oplen cu. Ka ra |or |e vi }i tra è da se u Sr bi ju vra te i sa hra ne u krp ti cr kve sve tog \or |a na Oplen cu po smrt ni osta ci pre sto lo na sled ni ko vog oca i maj ke, kra qa Pe tra Dru gog i kra qi ce Alek san dre, ba k e, kra q i c e Ma r i j e, stri c a, kra q e vi } a An dre j a, kne za Pa vla i kne gi we Ol ge, kao i wi ho vog si na kne za Ni ko le. Princ Alek san dar se istim po vo dom obra tio i pa tri jar hu srp skom Iri ne ju tra è }i od we ga bla go slov. Ina ~e, pre sto lo na sled nik je ovaj zah tev iz neo pr vi put 2010. a po tom i pro {le go di ne, ali zva ni ~an od go vor od dr àv nih funk ci o ne ra ni je do bio. Po {to je od lu ~an da ~la no vi po ro di ce Ka ra |or |e vi}, sa hra we ni u SAD i Gr~ koj, Ve li koj Bri ta ni ji i [vaj car skoj, po put mno gih po zna tih Sr ba, bu du pre ne ti

u Sr bi ju, on je zah tev ovih da na po no vio. „Ne obra }am vam se ni u svoj stvu unu ka, ni u svoj stvu si na ni ti ro |a ka bla `e no po ~iv {ih, ve} kao Sr bin u Sr bi ji. Li~ no sti wi ho vog ran ga se ne pre no se i ne sa hra wu ju sa mo kao iz raz po ro di~ nog pi je te ta ve} kao isto rij ski gest po {to va wa, po mi re wa i raz u me va wa. To je isto rij ski ~in i kao ta kav mo ra

na ja vqe na na ne koj od na red nih sed ni ca Vla de Sr bi je, na ko joj bi mi ni stri tre ba lo da se iz ja sne o to me da li dr `a va tre ba da se an ga `u je u ovom slu ~a ju i na ko ji na ~in. Ujed no su i de man to va li da je Vla da Sr bi je ve} obe }a la po dr {ku za pre nos po smrt nih osta ta ka kne za Pa vla iako su to po je di ni me di ji ne dav no ob ja vi li. U Pred sed ni {tvu Sr bi je is ti ~u da je pred sed nik Bo ris Ta di} po dr -

Iz kabineta predsednika i premijera Srbije potvr|eno da je zvani~ni zahtev princa Aleksandra Kara|or|evi}a stigao i da }e se o wemu uskoro raspravqati bi ti od go vor nost onih ko ji su na naj vi {im iz bor nim i iz vr {nim funk ci ja ma u ne koj dr `a vi„, na veo u je u svom zah te vu princ Alek san dar. Iz ka bi ne ta pred sed ni ka i pre mi je ra Sr bi je po tvr |e no je da je zva ni~ ni zah tev prin ca Alek san dra Ka ra |or |e vi }a sti gao i da }e se o we mu usko ro ras pra vqa ti. U ka bi ne tu pre mi je ra Cvet ko vi }a je ras pra va o zah te vu

ào prin ~ev pred log da se po smrt ni osta ci ~la no va di na sti~ ke po ro di ce pre ne su u Sr bi ju. Ina ~e, pro {le go di ne Sr bi ja je i zva ni~ no re ha bi li to va la kne za Pa vla Ka ra |or |e vi }a. We go va }er ka Je li sa ve ta, ko ja ì vi u Be o gra du, na kon sud ske re ha bi li ta ci je na ja vi la je da }e za tra ì ti po mo} Sr bi je za pre no {e we i sa hra nu po smrt nih osta ta ka we nog oca i maj ke, na -

gla {a va ju }i da bi è le la da mu se pri re di is pra }aj ka kav je imao kraq Ni ko la na Ce ti wu, {to pod ra zu me va naj ve }e dr àv ne po ~a sti. Ona se pre ko svog advo ka ta obra ti la za po mo} Mi ni star stvu ve ra i di ja spo re, iz ko jeg joj je od go vo re no da }e se za lo ì ti za pre no {e we i sa hra nu po smrt nih osta ta ka kne za Pa vla, ali da od lu ku o to me mo ra do ne ti Vla da Sr bi je. Kne gi wa Je li sa ve ta, ko ja, za raz li ku od prin ca Alek san dra, ni je pod ne la zah tev za re ha bi li ta ci ju svih Ka ra |or |e vi }a ko ji su prog na ni iz Sr bi je ve} sa mo za svo je ro di te qe, is ti ~e da joj je mno go va `ni je da se pre ne su po smrt ni osta ci kne za Pa vla ne go to {to je vra }e na imo vi na od u ze ta pre 66 go di na. – Mo ram da ube dim Vla du Sr bi je u to da se slo ì i or ga ni zu je mom ocu dr àv nu sa hra nu. On je bio na ~e lu ove dr à ve. Do bro je {to je we go vom ime nu vra }e no do sto jan stvo ko je za slu ù je, ali tre ba ceo po sao od ra di ti do kra ja – re kla je kne gi wa Je li sa ve ta. Q. Male{evi}

GODI[WE SE OTKRIJE 33.000 NOVOOBOLELIH OD RAKA, OD KOJIH 21.000 UMRE

Ove godine preventivni pregledi ne kvo t e (20 po s to vi { e od bro ja bu xe tli ja upi sa nih u toj ge ne ra ci ji). S ob zi rom na to da smo do sad u dva na vra ta me wa li Za kon (do net 2005) i oba pu ta su „ESPB kri te ri ju mi” ubla `a va ni jer se po ka za lo – ni je bi lo go di ne bez stu dent skih pro te sta – da je za ve }i nu wih uslov od 60 bo do va za bu xet s ko fi n an s i r a w e – ne d o sti `an. Ova te ma na {la se ne dav no na dnev nom re du sed ni ce Se na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, for mu li sa na kao „Raz ma tra we iz ve {ta ja o uspe {no sti stu di ra wa na UNS-u u pro te klih pet go di na”.

wih 21,98 ima lo ma we od 226 bo do va. Go di nu da na mla |a ge ne ra ci ja la ne je, za vr {a va ju }i osnov ne ~e t vo r o g o d i { we stu d i j e, za be le ì la ove re zul ta te: 240 ESPB-a ukwi ì lo je wih 28,61 od sto na ce lom UNS-u, od 186 do 239 bo do va sa ku pi lo je 41,43 pro c en t a, dok je is p od 186 ESPB-a ima lo 29,97 od sto aka de ma ca. Tu per ja ni cu no se stu den t i Aka d e m i j e umet n o s ti, ko jih je ~ak 78,33 pro cen ta za o- kru ì lo 240 ESPB-a ({to je za kon ski mi ni mum za ~e tvo ro go di {we aka dem ske stu di je) i svi su bi li na bu xe tu. Na rav no, ne tre ba smet nu ti s uma da

Da }e se mnogi zapawiti kada shvate koliko im bodova mawka da bi i u 2012/13. mogli da studiraju na teret buyeta ukazuje ~iwenica da je najve}i deo studenata minulih godina ispuwavao takozvane mek{e, odnosno prelazne uslove – Ove go di ne za pre la zak na na red nu go di nu stu dent }e mo ra ti da ima svih 60 ESPB-a. Da li je to re al no? – za pi tao je rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, ko ji je i pot pred sed nik Kon fe ren ci je uni ver zi te ta Sr bi je i upo zo rio: „Re {e we ne tra ì ti ni u ma ju, ni u ju nu ve} – od mah”! Da ova kvom opre zu ima me sta i da }e se mno gi za pa wi ti kad se osve ste i shva te ko li ko im bo do va maw ka da bi i u 2012/13. mo gli da stu di ra ju na te ret bu xe ta, uka zu je ~i we ni ca da je naj ve }i deo stu de na ta mi nu lih go d i n a is p u w a v ao ta k o z va n e mek { e, od n o s no „pre l a z ne” uslo ve. Da je ta ko, do ka za la je i po me nu ta ana li za, iz ko je se vi di da je naj ve }i broj stu de na ta u sva koj od ge ne ra ci ja „bo lo wa ca” ostva ri vao onu ta ko zva nu pre la znu (~i taj: uma we nu) ko li ~i nu bo do va. Kan ce la ri ja za na sta vu, na u- ku i od n o s e s jav n o { }u pri Rek to ra tu UNS-a, uz ko or di na ci ju sa svim fa kul te ti ma, ana li zi ra la je uspe {nost stu di ra wa u pret hod noj, od no sno {kol skoj 2010/11. go di ni, a{e fi ca ove kan ce la ri je Ta tja na Vra we {e vi} pod se ti la je na to da ve} pet go di na ra de ana li zu uspe ha stu di ra wa. Na UNS-u, ko ji se mo è po hva li ti da ima pri li~ no uspe {ne „bo l ow c e” u od n o s u na osta le dr àv ne uni ver zi te te,

je na Aka de mi ji znat no ma we stu den ta ne go na ne kim dru gim fa kul te ti ma i jo{ su po seb no na da re ni i „za qu bqe ni” u ono {to stu di ra ju. Jo{ go di nu mla |a ge ne ra ci ja, upi sa na 2008/9, na kra ju tre }e go di ne stu di ja (2010/11) na 14 fa kul te ta u sa sta vu je di nog dr àv nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni ESPB-e je „ras po de li la” ova ko: 180 bo do va ostva ri lo je 23,52 od s to stu d e n a t a (opet naj v i { e umet n i k a), od 144 do 179 ima lo je wih 46,44 pro c e n a t a, dok je is p od 144 ESPB-a sku pi lo 30,04 od sto. Stu d en t i UNS-a upi s a n i 2009/10, na kra ju dru ge go di ne, pak, po sti gli su ove re zul ta te: 29,97 od sto ostva ri lo je „svih” 120 ESPB-a, 42,22 pro c en t a ima lo je od 96 do 119 bo do va, dok je ma we od 96 ostva ri lo 27,82 od sto stu de na ta, a naj u- spe { ni j i su bi l i stu d en t i U~i teq skog fa kul te ta na ma |ar skom na stav nom je zi ku u Su bo ti ci (80 od sto ih je ostva ri lo po 120 ESPB-a, a na Po qo pri vred nom sve ga wih 3,88). Naj mla |i aka dem ci ob u hva }e ni ana li zom su pro {le {kol ske go di ne za vr {i li pr vu go di nu stu di ja, a za be le ì li su ovaj uspeh: 60 bo do va ima lo ih je 35,55 od sto, od 48 do 59 bo do va ostva ri lo je 50,47 od sto stu de na ta, dok je s ma we od 48 ESPB bi lo 13,97 pro ce na ta. V. êki}

Po po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe “ Dr Mi lan Jo va no vi} Ba tut”, u Sr bi ji se sva ke go di ne ot kri je 33.000 no vo o bo le lih od ra ka, a 21.000 umi re od po sle di ce ma lig nih bo le sti. Po oce ni le ka ra ovog in sti tu ta, ti po da ci su do voq ni da se za kqu ~i da je Sr bi ja usred epi de mi je ma lig nih bo le sti. Do dat ni raz log za bri gu je i ~i we ni ca da je u pro te klih je da na est go di na obo qe va we od kar ci no ma kod mu {ka ra ca po ra slo 25 po sto. Kod `e na se ta -

ko |e be le ì po rast bro ja obo le lih od ra ka jer je on u pro te kloj de ce ni ji 21 od sto, a sto pa umi ra wa je ve }a 8,3 po sto. Mu {kar ci naj vi {e obo le va ju od ra ka plu }a i bron hi ja, a è ne od tu mo ra doj ki. Na tre }em me stu je, pod jed na ko za stu pqen i kod è na i kod mu {ka ra ca, rak de be log cre va. Po {to je op {ti za kqu ~ak da je osnov ni pro blem kod gra |a na Sr bi je ne do voq na zdrav stve na pro sve }e nost i od la zak kod le ka ra tek u uz na pre do va -

lom sta di ju mu bo le sti, u to ku su pri prem ne ak tiv no sti za or ga ni zo va ni skri ning, od no sno si ste mat sko pre gle da we pri vid no zdra vih oso ba u op {toj po pu la ci ji na kar ci nom gr li }a ma te ri ce, doj ke i de be log cre va. To kom ove go di ne usle di }e po zi vi gra |a ni ma da do |u na pre ven tiv ne pre gle de. Ide ja je da ma mo graf ski pre gled doj ke oba ve sve `e ne sta ro sti od 45 do 69 go di na, na sva ke dve go di ne, te da se `e na ma od 25 do 69 go di na po nu di Pa pa-test za

rak gr li }a ma te ri ce na sva ke tri go di ne. Za rak de be log cre va i rek tu ma sve oso be oba po la sta ri je od 50 go di na bi }e te sti ra ne na skri ve no kr va re wa u sto li ci. Di rek tor ka ovog in sti tu ta dr Ta wa Kne `e vi} o~e ku je da se, ma da je sku po, is tra `i va we o zdra vqu sta nov ni {tva to kom ove go di ne spro ve de da bi se ne sa mo vi de li gde smo ve} i {ta tre ba da ura di mo da bi se zdra vqe gra |a na po boq {a lo. Q. M.

PROTOKOL O SARADWI ZA[TITNIKA GRA\ANA 17 GRADOVA I OP[TINA U SRBIJI

Preporuke ombudsmana se ne po{tuju Za {tit ni ci gra |a na iz 17 gra do va i op {ti na u Sr bi ji sa ~i ni }e pro to kol o sa rad wi jer }e uje di we ni mo }i da una pre de i bo qe za {ti te gra |an ska i ma win ska pra va i slo bo de sva ke lo kal ne za jed ni ce po na o sob. Ovo je je dan od za kqu ~a ka s pr vog rad nog sa stan ka lo kal nih za {tit ni ka gra |a na, odr à nog u Zre wa ni nu, na ini ci ja ti vu zre wa nin ske om bud sman ke Dra ga ne Ra dlo va~ ki-Gro zda nov. Na sa stan ku se raz go va ra lo o po lo à ju om bud sma na u Sr bi ji i o po tre bi iz me na va è }eg Za ko na o lo kal noj sa mo u pra vi ko ji se od no si na wi hov sta tus. Ta ko |e,

upu }en je po ziv gra do vi ma i op {ti na ma ko je ni su iza bra le svo je za {tit ni ke da to ura de {to pre da bi se una pre di li gra |an ska pra va i slo bo de. Dra ga na Ra dlo va~ ki-Gro zda nov ka `e da je sa sta nak pro is te kao iz po tre be za sa rad wom ko ja se ogle da u raz me ni is ku sta va o do sa da {woj prak si. – Po ka za lo se da je ovaj sa sta nak neo p ho dan jer su se na lo kal nom ni vou po ja vi la od re |e na pi ta wa i di le me ko je bi smo mo gli re {a va ti za jed ni~ ki – ka za la je ona. Ka ko je is tak nu to to kom sa stan ka, ak tiv no sti in sti tu ci je

za {tit ni ka gra |a na po boq {a va ju rad or ga na jav ne upra ve i do vo de do pra vi~ ni jih re {e wa, ali pro ble mi ko ji ih pra te je su ne do sta tak in for ma ci ja, me |u sob na raz me na is ku sta va i to {to za svoj rad od go va ra ju is kqu ~i vo za ko no dav nom te lu, od no sno Skup {ti ni. Ta ko |e, za kqu ~e no je da se pre po ru ke ko je do no se za {tit ni ci gra |a na ne do voq no po {tu ju i iz vr {a va ju. – Na sa stan ku je od lu ~e no da u~e sni ci iz 17 gra do va i op {ti na for mi ra ju rad nu gru pu ko ju }e ~i ni ti za {tit ni ci iz Ni {a, Su bo ti ce, No vog Sa da, Zre wa ni na i

Be o gra da. Za tim, da se osnu je udru è we lo kal nih za {tit ni ka gra |a na ~i ji je ciq osna ì va we i ja ~a we in sti tu ci je om bud sma na. Udru è we }e svo jim pro gra mom de fi ni sa ti ci qe ve i istu pa }e u ime svih lo kal nih za {tit ni ka – sa op {ti la je Dra ga na Ra dlo va~ ki-Gro zda nov, i do da la da su ~la no vi no vo for mi ra ne rad ne gru pe oba ve za ni na to da u na red nom pe ri o du, do odr à va wa sle de }eg sa stan ka, pri pre me pred lo ge aka ta o osni va wu udru è wa lo kal nih za {tit ni ka gra |a na i da sa ~i ne pred log pro to ko la o sa rad wi. @. Balaban

VESTI Dodeqene 64 stipendije Fonda UNS Ukup no 64 vr hun ska stu den ta osnov nih, kao i ma ster stu di ja fa kul te ta u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du do bi lo je za {kol sku 2011/12. go di nu sti pen di ju Fon da za sti pen di ra we i pod sti ca we na pre do va wa da ro vi tih stu de na ta i mla dih na u~ ni ka i umet ni ka ovog uni ver zi te ta, od lu ~io je Sa vet UNS-a. Ovo je naj ve }i broj sti pen di ja do de qen od osni va wa Fon da 1992. S ob zi rom na to da sti pen di sta ovog fon da ne mo `e isto vre me no pri ma ti i jed nu od sle de }e tri sti pen di je: Mi ni star stva pro sve te i na u ke, Re pu bli~ ke fon da ci je za raz voj na u~ nog i umet ni~ kog pod mlat ka ili Fon da za mla de ta len te Sr bi je, sti pen di ra we i po dr {ku na pre do va wa da ro vi tih stu de na ta i mla dih na u~ ni ka, po je di ni sti pen di sti ko ji su bi li na

pre li mi nar noj li sti su od u sta li pa je tek on da utvr |e na ko na~ na li sta. Pot pi si va we ugo vo ra sa sti pen di sti ma UNS-ovog Fon da za ka za no je za 10. fe bru ar u 10.30 ~a so va u Sve ~a noj sa li Rek to ra ta. Pod se }a mo na to da se ova sti pen di ja do de qu ju za svih 12 ka len dar skih me se ci, a ne sa mo one u ko ji ma ima na sta ve, te da je me se~ ni iz nos za ovu go di nu 15.000 di na ra po stu den tu. Da va o ci sti pen di ja su svih 14 fa kul te ta u sa sta vu UNS-a (od ko jih naj vi {e, ~ak de set, obez be |u je Fa kul tet teh ni~ kih na u ka), ali po seb no tre ba is ta }i da su ove go di ne ukup no 25 da va la ca in sti tu ci je van UNS-a, kao {to su: grad No vi Sad, Skup {ti na Voj vo di ne, NIS, „Vo de Voj vo di ne... (me |u ko ji ma mno gi ve} go di na ma to ~i ne), kao i in di vi du al ni da va o ci, a to su ove go di ne rek tor Mi ro slav Ve sko vi}, pro rek tor Mi lan Si mi} i de kan FTN-a Ili ja ]o si}. V. ^.

Racionalno s tro{ewem para u zdravstvu Sve zdrav stve ne usta no ve u Sr bi ji mo ra ju se dr `a ti pla na za ovu go di nu i ne sme ju po tro {i ti vi {e ne go {to im je bu xe tom od re |e no jer pre ko mer no tro {e we ne ma ko da pla ti. Na i me, di rek tor Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Alek san dar Vuk sa no vi} upo zo rio je ru ko vod stvo zdrav stve nih usta no va na to da u tro {e wu nov ca mo ra ju da se po na {a ju ra ci o nal no i tran spa rent no. – Tro {ko vi po pa ci jen tu mo ra ju da bu du iz ba lan si ra ni u svim usta no va ma i RF ZO ne ma za kon sku mo gu} nost da na dok na di gu bit ke zdrav stve nih usta no va ko ji su u~i we ni mi mo pot pi sa nog go di {weg ugo vo ra – is ta kao je Vuk sa no vi}. On je na gla sio da je si gu ran u to da su pred vi |e na sred stva RF ZO-a do voq na usta no va ma za ne -

sme tan rad. Po {to su u to ku ili se tek pri pre ma ju ten de ri za na bav ku me di cin skog ma te ri ja la i le ko va za ovu go di nu, pr vi ~o vek RF ZO-a je u pra vo vre me upo zo rio ru ko vo di o ce zdrav stve nih usta no va na to da se mo ra ju “pro sti ra ti” sa mo ono li ko ko li ko ima pa ra, ali i da svi ten de ri mo ra ju bi ti tran spa rent ni da bi se u sva kom tre nut ku zna lo ko li ko je no va ca po tro {e no. Q. M.

Ombudsman kritikovao fond Kan ce la ri ja po kra jin skog om bud sma na ju ~e je upo zo ri la na to da ra ste broj gra |a na ko ji ma je pra vo na le ~e we i eg zi sten ci ju ugro è no zbog ka {we wa is pla te de la za ra de za ko ji je nad le àn Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we. Om bud sman je pre ci zi rao da Fond ka sni od 30 do 90 da na s is pla tom de la za ra de oso ba ma ko je su na bo lo va wu du è od me se ca.

subota4.februar2012.

NA KON NE SRE ]E U NO VOJ PA ZO VI

Pre mi nuo pe {ak Pe{ak Miroslav B. (32) iz Stare Pazove preminuo je u Urgentnom centru u Zemunu usled te{kih telesnih povreda zadobijenih u saobra}ajnoj nesre}i, saop{tila je Policijska uprava Sremska Mitrovica. Wega je u Ulici Milo{a Obili}a u Novoj Pazovi u sredu udario automobil ,,opel vektra’’ kojim je upravqao La di slav L. (69) iz In|ije. Voza~a, koji je bez zaustavqawa pobegao

s mesta nesre}e, prona{la je saobra}ajna policija i li{ila slobode. Zbog osnovane sumwe da je po~inio te{ka krivi~na dela protiv bezbednosti saobra}aja i nepru`awa pomo}i licu povre|enom u saobra}ajnoj nezgodi, Ladislav L. bi}e u zakonskom roku, uz krivi~nu prijavu, priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici. (Ta njug)

U NO VOM KNE @EV CU MLA DI] OSUM WI ^EN ZA TE [KU KRA \U

Uzeo pa zar kla di o ni ce?

Policija u Novom Kneèvcu podnela je krivi~nu prijavu protiv Mar ka B. (1992) iz Novog Kneèvca, zbog osnova sumwe da je po~inio te{ku kra|u. Po navodima saop{tewa PU Kikinda, osumwi~eni se tereti da je prekju~e iz {anka kladionice u Novom Kneèvcu uzeo nov~anik s oko 90.000 dinara. U kladionici „Balkan bet” u centru Novog Kneèvca, kako saznajemo iz policijskih izvora, osumwi~eni Marko B. je uzeo pazar. Prethodno, on je u kladionici izgubio ve}u sumu novca na kocki pa je posegnuo za nov~anikom u kojem je bio pazar da bi na taj na~in povratio izgubqeno. Po{to je, navodno, uzeo nov~anik s parama, iza{ao je iz kladionice, ali ga je ubrzo prona{la policija. Kao {to smo pisali, krajem pro{le godine protiv Marka B. u dva navrata su podnete kri-

vi~ne prijave zbog osnova sumwe za po~iwena krivi~na dela nasilni~kog pona{awa. Ispred ugostiteqskog lokala na stadionu FK „Obili}„ 25. decembra, pola sata pred pono}, napao je i vi{e puta udario dva lica, nanev{i im lake telesne povrede. Nasilni~ko pona{awe, koje se pretvorilo u pravo {enlu~ewe, on je demonstrirao i 16. decembra, zbog ~ega je protiv wega tako|e podneta krivi~na prijava kojom se tereti i za ometawa ovla{}ewa slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti. Tereti se da je tada, oko ~etiri sata ujutru, u vidno pripitom stawu, lomio inventar, razbio stakla na vratima i prozorima ugostiteqskog objekta „Splendid” u Novom Kne`evcu i ometao policijsku patrolu u obavqawu poslova bezbednosti. M. Mr.

UHAP [EN BE O GRA\ANIN

Po li ci ja za ple ni la 50 ki la dro ge Beogradska policija zaplenila je vi{e od 50 kilograma opojne droge marihuane i 200 grama opojne droge amfetaminskog tipa i li{ila slobode Da vo ra P. (29) iz Beograda, zbog osno va sumwe da je iz vr {io kri vi~ no delo neo vla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, saop{tio je ju~e MUP Srbije. Pregledom automobila kojim je upravqao Davor P. prona|ene su dve kese s 20 paketa marihuane te`ine oko 20 kilograma.

Pretresom iznajmqene gara`e, koju je osumwi~eni koristio u Zemunu, policijski slu`benici su prona{li jo{ 30 paketa s oko 30 kilograma marihuane, dok je u iznajmqenom stanu na|eno 300 grama marihuane, 200 grama droge amfetaminskog tipa i vaga za precizno merewe. Osumwi~eni Davor P. je, uz krivi~nu prijavu, priveden de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, navodi se u saop{tewu. (Ta njug)

NA PRE LA ZU GRA DI NA PRE SE ^EN JO[ JE DAN LA NAC TR GO VI NE DRO GOM

U to~ ku auta 2.700 gra ma he ro i na

Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Srbije presekli su jo{ jedan lanac trgovine drogom i na grani~nom prelazu „Gradina” zaplenili oko 2.700 grama heroina, saop{tio je ju~e MUP. Tokom akcije, slobode je li{en dr`avqanin Bugarske koji je u automobilu marke „{koda fabija” ju~e oko 6.30 sati, prilikom ulaska u na{u zemqu na prelazu „Gradina”, poku{ao da prokrijum~ari 2.712 grama opojne droge heroin. Droga je, precizirano je, bila sakrivena u predwem levom to~ku automobila bugarske registracije, iznad za{titne plastike, gde je policija prona{la pet paketi}a umotanih u mre`astu tkaninu. U vezi s tim slu~ajem oglasila se i Uprava carina, u ~ijem je saop{tewu nagla{eno da je zajedni~kom akcijom carine, SBPOK-a i Uprave kriminalisti~ke policije otkriven heroin ~ija je vrednost procewena na oko 27 miliona dinara.

crna hronika

dnevnik

c m y

JU @NO A FRI^ KA PO LI CI JA VE RU JE DA JE OT KRI LA OD BE GLOG NAR KO BO SA

[a ri} lo ci ran u bli zi ni Kejp ta u na?

– Ju`noafri~ka policija otkrila je osobu koja bi mogla biti odbegli narkobos Dar ko [a ri} i proveri}e s Interpolom i policijom u Srbiji i Crnoj Gori da li je u pitawu osoba optu`ena za {verc narkotika – kazao je portparol ju`noafri~ke slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala Me kin to{ Po le la. Polela je podgori~kom „Danu” kazao da se osoba, za koju ju`noafri~ka policija veruje da bi mo-

Darko [ari}

gla biti odbegli [ari}, najverovatnije nalazi u blizini Kejptauna. – Ta osoba nije uhap{ena, ali je predmet na{e pa`we, i kada se obave provere s Interpolom i vlastima Srbije i Crne Gore, preduze}emo daqe mere – rekao je on. Polela je kazao da ju`noafri~ka policija poseduje fotografije i druge dokaze o toj osobi, koje }e dati na uvid Interpolu i kolegama u Evropi.

– Na{a je obaveza da proverimo o ~emu se tu radi. Poznati su slu~ajevi begunaca iz Srbije u Ju`noafri~ku Republiku – rekao je on. Polela je podsetio na to da je ju`noafri~ka policija nedavno rasvetlila bitan slu~aj u vezi sa srpskom mafijom, navode}i da se proverama ispostavilo da je Sa {a Ko va ~e vi} u stvari la`no ime Do bro sa va Ga vri }a, osu|enog u Srbiji zbog ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana. (Ta njug)

GRA \A NI SR BI JE U PO TRA ZI ZA PRAV DOM PRED EVROP SKIM SU DOM

Stra zbur nas ko {tao 700.000 evra Evropski sud za qudska prava Zakon o parni~nom postupku, u Strazburu trenutno ima u radu koji je pre nekoliko dana stupio oko 6.700 predstavki koje su na pravnu snagu, zatim Zakon o gra|ani Srbije podneli protiv izvr{ewu i obezbe|ewu i nadam dràve, àle}i se na povrede se da }e i oni doprineti tome da prava zajem~enih Konvencijom o se ti problemi smawe zajedno s qudskim pravima, uglavnom na akcijom Ustavnog suda i drugih duìnu trajawa sudskih procesa organa – naglasio je dr Slavoi dugo ~ekawe na izvr{ewe pra- qub Cari}. vosna`nih presuda. Prethodno, gostuju}i na RTSZastupnik Srbije pred tim u, Cari} je ukazao da je trend rasudom Sla vo qub Ca ri} izjavio je za „Dnevnik” da je „trenutno vi{e od 500 predstavki u radu na neki na~in“. U posledwih {est godina, po Cari}evim re~ima, Evropski sud je u odnosu na Srbiju doneo 60 presuda, pri ~emu je u 53 utvr|eno da je bilo povreda odredaba Konvencije na koje se ukazivalo, dok je u sedam utvr|eno da ih nije bilo. – Po pravosna`nim presudama Evropskog suda, Srbija je dosad isplatila podnosiocima predstavki oko 700.000 evra od{tete - izjavio je Cari}. Iako praksa suda u Strazburu pokazuje da se veliki broj podnetih Sud u Strazburu predstavki odbaci iz razli~itih propisanih razloga, sta broja predstavki konstantan te da ne budu komunicirane vla- svuda u Evropi, ne samo u Srbidama dràva protiv kojih su ji, te da je to posledica „i porapodnete, po ukupnom broju pred- sta svesti kod gra|ana da mogu stavki Srbija je dospela na {e- da se obrate sudu u Strazburu”. sto mesto. Zastupnik je, kako prenosi – Trebalo bi da svi imaju RTS, naveo da je posledwa presvest o obimu problema. Ipak, suda Evropskog suda u odnosu na moram da kaèm da je ostvaren Srbiju doneta po predstavci konapredak u odnosu na prethodni ju je protiv dràve podnelo 350 period, u smislu {to se sada do- radnika privatizovanih druma}i sudovi pozivaju na Konven- {tvenih preduze}a, kojima je iz ciju o qudskim pravima, doneti buxeta ispla}eno milion i po su i neki novi zakoni, recimo, dinara od{tete. Cari} je izja-

vio da je „formirana radna grupa Vlade Srbije koja bi trebalo da re{i taj problem, i da isplata od{tete zavisi od ekonomske krize i od situacije u buxetu„. Nedavno je, u intervjuu datom na{em listu, sudija Evropskog suda za qudska prava Dra go qub Po po vi} kazao da su predstavke protiv Srbije mnogobrojne, te da je re~ je o klasama predmeta.

– Na primer, dugovi dru{tvenih preduze}a zaposlenima koji imaju pravosna`nu presudu za naplatu tih dugova, a koje se ne izvr{avaju – kazao je sudija Popovi}. – Evropski sud je u vezi s tim pitawem u odnosu na dru{tvena preduze}a, po{to je to bio dru{tveni kapital, stao na gledi{te da je za dugove dru{tvenih preduze}a zaposlenima odgovorna Vlada Srbije. Jer, kad se privatizuju dru{tvena preduze}a, novac koji se dobije

ide u Vladine fondove. Takvih predstavki ima mnogo i one su nekako endemi~ne, javqaju se iz pojedinih gradova. Po~elo je s Novim Pazarom, zatim Kraqevo, Kru{evac i tako daqe. Po re~ima sudije Popovi}a, „predmeti se ponekad komuniciraju masovno. Desi se da iz neke firme u nekom gradu bude desetak ili ~ak nekoliko desetina neizvr{enih presuda u kojima su zaposleni dobili pravosna`nu presudu protiv firme“. – Druga klasa presuda se odnosi na duìnu postupka, a sada je tu i Ustavni sud koji delom re{ava te predmete po ustavnim àlbama. Me|utim, i pred Ustavnim sudom postupci idu sporo kao, uostalom, i pred sudom u Strazburu. Izabran je, meni se ~ini, jedan model italijanskog zakona koji nije mnogo sre}an i koji ne dovodi do ubrzawa postupka koji suvi{e dugo traje nego ima kompenzaciono sredstvo. Dakle, stranci se dosudi moralna {teta zato {to postupak dugo traje, ali to je stvar zakonodavca i u to ne mogu da ulazim. Ustavna àlba na~elno jeste delotvorno pravno sredstvo, ali je Evropski sud iskqu~io za jednu klasu predmeta ustavnu àlbu kao efikasno sredstvo. Ustavni sud je u velikoj meri uspeo da usvoji praksu Evropskog suda za qudska prava – ocenio je sudija Popovi}. Tako|e, on je naglasio da, koliko je wemu poznato, Srbija izvr{ava presude Evropskog suda savesno. J. Ja ko vqe vi}

PO PU WA VA SE KPZ U PA DIN SKOJ SKE LI

U no vi za tvor sti glo jo{ 20 osu |e ni ka

Uprava carina precizira da je automobilom u kojem je droga prona|ena upravqao bugarski dr`avqanin, koji tokom razgovora s carinicima nije odavao znake nervoze i po ~ijim je re~ima auto trebalo da preveze prijatequ u Napuq, ne znaju}i da se u vozilu i{ta nalazi. Otkriveni narkotik i putnik predati su u daqu nadle`nost MUP-a. (Ta njug)

U novi zatvor u Padinskoj Skeli prekju~e je stiglo jo{ 20 osu|enika, re~eno je preksino} Tanjugu u Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija. Prvih grupa od 16 osu|enika preba~ena je prekju~e iz zatvora u Sremskoj Mitrovici u novi naj~uvaniji i najbezbedniji zatvor u Padinskoj Skeli. U tom zatvoru }e kazne izdràvati mahom osu|eni na kazne od 10 do 40 godina zatvora, kao i oni za koje je neophodan vi{i stepen obezbe|ewa, bez obzira na visinu kazne. U tom zatvoru, me|utim, ne}e biti „poznati” kriminalci i osu|enici, kao {to su Mi lo rad Ule mek Le gi ja, Ra do mir Mar ko vi}, Zve zdan Jo va no vi} i pripadnici „zemunskog klana„, po{to oni kazne izdràvaju u „specijalnom zatvoru” u Poàrevcu, u koji su preba~eni tokom leta 2010. godine. Zatvor „Nova Skela”, ~ija je izgradwa ko{tala deset miliona evra, gra|en je po uzoru na italijanske zatvore, ali je projekat autenti~an i zadovoqava sve standar-

de Evropske unije. Objekat je {estougaonog oblika, povr{ine 12.500 kvadratnih metara, ima 30 kancelarija. Po stepenu obezbe|ewa, ovo je najbezbedniji i najmoderniji zatvor u Srbiji sa specijalnim tehni~kim sistemom za{tite. Na ulazu su neprobojna stakla, KD vrata najnovije generacije, rendgen, tu-

nel za skenirawe kao i prostorije za ru~ni pretres. Ceo kompleks je ogra|en perimetarskim sistemom za{tite, a sam objekat opremqen IC-senzorima i s 300 kamera za video-nadzor. Sve osmatra~nice su s neprobojnim „pancir” staklom. U ovom novom zatvoru, u okviru Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija, radi-

U „Novoj Skeli”, za sada, 36 osu|enika

}e vi{e od 200 slu`benika i posebno obu~enih pripadnika slu`be obezbe|ewa. Sobe za osu|enike su veli~ine deset kvadratnih metara s 37 kubnih metara vazduha. Opremqene su krevetima na sprat duìne 190 centimetara pored kojeg su sto za dvoje, dve stolice, kaseta za garderobu i toalet sa sanitarijama u antivandal verziji. U svakoj }eliji je ugra|en i interfon da bi osu|enici mogli pozvati komandire i vaspita~e, dok se crna metalna vrata sa {pijunkom automatski zatvaraju. Kompletan name{taj, kao i posteqina, u novom objektu Kaznenopopravnog zavoda u Beogradu je izra|en u radionicama 28 ustanova za izvr{ewe krivi~nih sankcija, ~ime je ostvarena u{teda od najmawe 300.000 evra. Zavod ima 360 prozora, od kojih je 324 s re{etkama, i okruèn je s dva reda ìlet-ìce visine 4,5 metara. Izgradwa ovog zatvora zapo~eta je sredinom 2009. godine, a finansirana je novcem Republike Srbije.

crna hronika

dnevnik ZAH TEV IZ SEN TE MUP-u SR BI JE

Obezbediti vi{e dvojezi~nih policajaca Predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova uputila je dopis nadle`nima u MUP-u Srbije, zamoliv{i da se konkursi za policajce ubudu}e ne raspisuju na dr`avnom nivou ve} u odnosu na pojedina podru~-

gra|ana. Da bi se obezbedili boqi uslovi za rad policije, lokalna samouprava je pre nekoliko meseci stavila na raspolagawe zaposlenima u PS Senta jedno svoje terensko vozilo, donirala ra~unare u interesu obez-

Ani ko [ir ko va i Dra gan To do ro vi}

ja. Ona smatra da bi se na taj na~in postiglo da se obrazuje vi{e policajaca koji znaju i jezik nacionalne mawine i da je u interesu da oni kasnije slu`bu obavqaju na podru~jima nastawenim mawinama. Ovu inicijativu maksimalno podr`ava i komandir Policijske stanice u Senti Dragan Todorovi}, po{to i sam smatra da je va`no da policajci koji su na slu`bi u ovoj sredini govore srpski i ma|arski. Lokalna samouprava Sente ima odli~an odnos s lokalnom policijom, po{to oba organa smatraju va`nim garantovawe bezbednosti i ose}aja komfora

be|ewa uslove za nesmetani rad, a nedavno je na teret novca od kazni, od oko pola miliona dinara, kupqena i tehni~ka opremu za Odeqewe saobra}ajne policije. Aniko [irkova je saop{tila da je u toku izrada planova novog sistema video-nadzora za osmatrawe prostora op{tine Senta, pa je dodala da su traìli od stru~waka da planiraju sistem za osmatrawe prostora koji se kontinuirano moè pro{irivati. Novi sistem videonadzora tako|e se èli razvijati iz novca koji se napla}uju od od kazni. M. Mi tro vi}

LI DER RA DI KA LA NI JE PRI HVA TIO LE KA RA KOG JE PRED LO @IO TRI BU NAL

[e{eq odbio ruskog kardiologa Ha{ki optuènik Vojislav [e{eq odbio je da ga pregleda kardiolog iz Rusije kog je odredio Sekretarijat, saop{tio je ju~e Ha{ki tribunal. Sudski Sekretarijat je od [e{eqa traìo pristanak da ga ruski lekar pregleda i da mu odobri uvid u medicinsku dokumentaciju, {to je lider radikala odbio 23. januara. Na pitawe Sekretarijata da li odbija da ga pregleda bilo koji ruski lekar ili konkretno taj predloèni kardiolog, [e{eq je odgovorio da ne}e pristati da ga pregleda

nijedan lekar koga odredi sudsko ve}e, naveo je ha{ki sud. [e{eqaevo zdravstveno stawe pogor{alo se 6. januara, nakon ~ega je preba~en iz pritvorske jedinice u bolnicu, a 12. januara ugra|en mu je pejsmejker. Tim lekara iz Srbije, po izboru [e{eqa, koji ga je pregledao krajem januara, posle odobrewa Haga, izjavio je da je zdravqe lidera Srpske radikalne stranke najozbiqnije ugro`eno, da mu je sr~ana slabost drasti~no pogor{ana u posledwe vreme i da je mogu} fatalni ishod. (Ta njug)

ZA [TIT NIK GRA \A NA SA [A JAN KO VI] UPO ZO RIO

Maltretiran zatvorenik u „Zabeli”

Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} saop{tio je ju~e da je, u postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada KPZ „Po`arevac – Zabela”, utvrdio propust u radu koji se ogleda u

naru{avawu psihi~kog i fizi~kog integriteta osu|enika A. B., zbog ~ega je nalo`io mere utvr|ivawa odgovornosti slu`benih lica. U saop{tewu se navodi da je osu|enik A. B. bio izlo`en torturi slu`benih lica u „Zabe-

li”, da povrede nisu bile evidentirane u slu`benim kwigama, da o tome nije bio obave{ten upravnik zatvora, kao i da, i pored vidqivih fizi~kih povreda, nije lekarski pregledan. Za{titnik je naloìo preduzimawe svih raspoloìvih mera radi utvr|ivawa odgovornosti slu`benih lica zbog izvr{enog nasiqa, neevidentirawa nanetih telesnih povreda, neobave{tavawa upravnika zavoda o izvr{enoj torturi, kao i nepruàwa zdravstvene za{tite. KPZ „Zabela„ }e u budu}em ostupawu, preporu~io je za{titnik gra|ana, {tititi pravo svih lica li{enih slobode na nepovredivost psihi~kog i fizi~kog integriteta i preduzeti sve raspoloìve mere da spre~i nastanak torture ili bilo kojeg drugog oblika zlostavqawa. Zavod je u obavezi da u roku od u 60 dana obavesti za{titnika gra|ana o postupawu po preporuci, navodi se u saop{tewu. Za{titnik gra|ana je obavestio vi{eg javnog tuìoca u Poàrevcu o prikupqenim podacima u postupku kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Zabele. (Fo Net)

subota4.februar2012.

PRE SU DA ZA UBI STVO KU VA RI CE U DE^ JEM SE LU U SREM SKOJ KA ME NI CI

êtiri i po godine robije biv{em {ti}eniku Biv{i {ti}enik De~jeg sela u Sremskoj Kamenici S. M. (1993) osu|en je ju~e u novosadskom Vi{em sudu za maloletnike na ~etiri i po godine zatvora zbog ubistva kuvarice u toj ustanovi Svetlane Zori} (1977) u junu pro{le godine. Sudsko ve}e je izreklo kaznu uz prekvalifikaciju dela s te{kog na obi~no ubistvo. Optuènom je produèn pritvor. Kako je „Dnevnik„ pisao, zlo~in se dogodio 7. juna oko 19 sati u kuhiwi De~jeg sela bez prisustva o~evidaca. Zvani~no nikad nije potvr|eno {ta se desilo kobne ve~eri, a u postupku je bila iskqu~ena javnost, odnosno predstavnici medija, kako je to i uobi~ajeno u slu~ajevima kad je optuèni maloletnik. Ipak, po rekonstrukciji doga|aja nekih stanovnika De~jeg sela odmah posle ubistva, okrivqeni je prethodno bio u ku}i sa sedmoricom cimera i negovateqicom, te

nakon {to su oprali sudove, kako je to uobi~ajeno, S. M. je oti{ao oko 18.40 ~asova do kuhiwe u drugom objektu, a kada se vratio dvadestak minuta kasnije, navodno je izgovorio: „Ubio sam Svetlanu”. Kad ga je negovateqica preneraèno pitala „[ta pri~a{, koga si ubio, koju Svetlanu?„, on je, kao su nam kazali, odgovorio „Pa Svetlanu, kuvaricu”. Osumwi~eni je s lakim telesnim povredama, koje su nastale, kako neki tvrde, kao posledica poku{aja samoubistva se~ewem vena, prevezen u Klini~ki centar Vojvodine u Novom Sadu, zbog ~ega je odloèno i saslu{awe kod deùrnog istara`nog sudije. Okrivqenom je stavqeno na teret da je pomenutu radnicu ustanove za brigu o deci bez roditeqskog starawa usmrtio s nekoliko udarca noèm, ali se spomiwalo, na licu mesta odmah posle zlo~ina, da je na `rtvi bilo povreda koje su pod-

Me sto zlo ~i na

se}ale na skalpirawe. Svetlana je izdahnula na mestu doga|aja. Odmah nakon zlo~ina na{i sagovornici su nam naveli da u pona{awu okrivqenog nije bilo ni~ega {to bi ukazivalo na to da }e po~initi stravi~no zlodelo. Okrivqeni je u De~jem selu pre ubistva

stanovao 12 godina, zajedno s dvojicom bra}e, nakon {to ih je majka ostavila i preudala se. Kuvarica Stelana Zori} je bila veoma cewana i radila je u De~jem selu oko dve godine a stanovala je s porodicom u Novom Sadu, saznao je na{ list nezvani~no. M. V.

BROJ GO LO BRA DIH PRE STUP NI KA NA POD RU^ JU JU @NE BA^ KE U PO RA STU

U novosadskom sudu postupci protiv 1.770 maloletnika Broj krivi~nih dela koje su po~inili maloletnici ve} ~etiri posledwe godine je u stalnom porastu od sedam do deset posto godi{we, a tokom pro{le godine u Ju`noba~kom okrugu se ukupno vodilo 1.057 predmeta u kojima je u~estvovalo 1.770 maloletnika. U 2011. maloletnici su procesuirani za 290 krivi~nih dela, {to je pove}awe od ~ak 75 posto u odnosu na 2010. Ovi podaci izneti su ju~e na godi{woj konferenciji „Maloletni u~inioci krivi~nih dela i krivi~nopravna za{tita maloletnih lica”, odr`anoj u Centru za socijalni rad u Novom Sadu. Po podacima koje je na skupu izneo sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Savo \ur|i}, u velikom porastu su razbojni{tva, kra|e, te{ke kra|e i nasilni~ko pona{awe, koji su se tokom pro{le godine

tucije nemaju dovoqno qudi koji se bave ovim problemom. Okrutnost maloletnika prilikom izvr{ewa najte`ih krivi~-

unapre|ivati. Po re~ima sudije Save \ur|i}a, efekti tranzicije i krize jesu jedan od uzroka pove}ene maloletni~ke delinkvenci-

nih dela posebno je istaknuta na ju~era{woj konferenciji kao problem s kojim }emo se sve ~e{}e susretati, zbog ~ega je potrebno

je, ali ne smeju biti opravdawe da se u toj oblasti odustane od unapre|ivawa. – Ukoliko se mi koji radimo s maloletnim u~iniocima krivi~nih dela i za{titi maloletnih lica ne anga`ujemo na su{tinskoj analizi rada, razmeni mi{qewa i unapre|ivawu saradwe i rezultata rada, ne}e se niko drugi na sveobuhvatan i sistemski na~in time pozabaviti – rekao je \ur|i}. – Zato moramo da nastavimo da tra`imo re{ewa, prenosimo i upore|ujemo iskustva i ukqu~imo svaku instituciju ili pojedinca koji mogu biti od pomo}i. Od 2006. godine po Zakonu o maloletnicima, sudovi maloletnim prestupnicima mogu izricati mere poput obaveznog poha|awa dnevnog boravka i dru{tveno korisnog ili humanitarnog rada, koje se sprovode u saradwi s Centrima za socijalni rad. Po re~ima Dragana Vasiloskog, od 1.378 dece s poreme}ajem u pona{awu koji su u evidenciji za 2011. godinu, ~ak

La ne 290 kri vi~ nih de la Broj krivi~nih dela koja su po~inili maloletnici sko~io je sa 165 u 2010. godini na ~ak 290 lane. Najve}e pove}awe zabeleèno je kod razbojni{tava, kojih je tokom 2010. godine bilo svega dva, dok je 2011. taj broj stigao do 37. Broj kra|a se s 25 pove}ao na 42, te{kih kra|a s 39 na 75, nasilni~kog pona{awa s 18 na 33, a duplo se pova}ao i broj maloletnih falsifikatora – sa {est na 12. Tokom 2011. godine zabeleèni su po jedno te{ko ubistvo i ubistvo koje su po~inili maloletnici, kao i ukupno 22 slu~aja nano{ewa lakih i te{kih telesnih povreda, {to je tako|e pove}awe u odnosu na 2010. gotovo udvostru~ili u odnosu na 2010. U~esnici Konferencije su se sloìli u tome da su podaci o porastu maloletni~ke delinkvencije zabriwavaju}i, kao i da policija, Tuìla{tvo, sud i druge insti-

{to pre pro{iriti front zajedni~kog delovawa na prevenciji svih vrsta nasiqa. Kako je re~eno, Zakon o maloletnicima je dao neke rezultate, ali je nakon nekoliko godina primene jasno da neke odredbe treba

68 odsto ~ine odgovorni za krivi~na dela, 21 odsto wih je odgovaralo zbog prekr{aja, a samo pet odsto nije odgovaralo pred sudom. Od 2006. do danas izre~eno je 133 mera obaveznog dru{tveno korisnog rada u humanitarnim, ekolo{kim ili socijalnim organizacijama, 77 ostalih vaspitnih obaveza i naloga, kao i 48 mera poja~anog nadzora. Iako su proteklih nekoliko godina napravqeni pomaci u ovoj oblasti, postoje}i kapaciteti o~igledno nisu dovoqni da se izborimo s ovim narastaju}im dru{tvenim problemom. Kako je zakqu~eno na Konferenciji, primarni zadatak je ukqu~iti ve}i broj qudi, kako u preventivu, tako i kod represivnih organa, jer desetak inspektora, jedan tuìlac i dvoje sudija za maloletnike u Ju`noba~kom okrugu nisu dovoqni. Jedno od radikalnih re{ewa, koje je spomenuto na skupu, jeste i pomerawe starosne granice odgovornosti kod maloletnika jer po svim pokazateqima, savremeni na~in ìvota doneo je i znatno ranije sazrevawe omladine. Konferenciju, koja je jedinstvena u Srbiji, otvorio je predsednik Skup{tine grada Novog Sada Aleksandar Jovanovi}, a izlagawa o problemu maloletni~ke delinkvencije izneli su sudije novosadskog suda Miroslav Alimpi} i Savo \ur|i}, tuìlac za maloletnika Joakim Hrubewa, inspektor grupe za suzbijawe maloletni~ke delinkvencije Nenad Erdeqan, Dragan Vasiloski iz novosadskog Centra za socijalni rad kao i nekoliko predstavnika centara za socijalni rad iz Ju`noba~kog okruga. N. Per ko vi}

SLU ^AJ SU DI JE BLA GO JA JAK [I ]A STI GAO DO SU \E WA

Pripremno ro~i{te po~etkom marta? Kako saznaje „Dnevnik“, pred Specijalnim sudom u Beogradu po~etkom marta bi moglo biti odràno pripremno ro~i{te su|ewa sudiji Blagoju Jak{i}u, suspendovanom ~lanu Visokog saveta sudstva, optuènom za zloupotrebu slu`benog poloàja 1998. godine tokom obavqawa funkcije predsednika Op{tinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, u vezi s okolnostima pod kojima je u tom sudu overen jedan sporan ugovor tre}ih lica. Odbrana je ogor~ena {to je 1. februara ponovo produèn pritvor „zbog opasnosti od bekstva“, kako sudiji Jak{i}u, tako i Blagoju ûrovi}u i Draganu Gavrilo-

vi}u, optuènim da su pre 14 godina kao referenti u sudu u Kosovskoj Mitrovici obavili overu „fiktivnog ugovora“, zakqu~enog izme|u direktora preduze}a „Luks” Milorada Laketi}a i preduzetnika Qubomira Bi{evaca, o kupoprodaji jedne neporektnosti te firme. Advokat Dragan Palibrk, branilac Dragana Gavrilovi}a, kaè da je iznena|en novim obrazloèwem re{ewa o produèwu pritvora jer je istovetno kao u prethodnom od 5. januara, koje je, odlu~uju}i o àlbama odbrane, ukinuo beogradski Apelacioni sud i naloìo prvostepenom sudu ponovno odlu~ivawe.

U sudskom re{ewu o produèwu pritvora, posle navo|ewa podataka iz predmeta koji se odnose na ~iwenice da optuèni ûrovi} i Gavrilovi} ìve na Kosmetu, te da je Jak{i} ro|en na Kosmetu i tamo proveo ve}i deo ìvota do 2002. godine, a da mu tamo i daqe boravi rodbina, izneto je mi{qewe da „okrivqeni imaju realne mogu}nosti za skrivawe od dràvnih organa Srbije za slu~aj wihovog pu{tawa na slobodu“, odnosno da bi mogli postati nedostupni sudu, ~ime bi se ometao daqi tok krivi~nog postupka. „Imaju}i u vidu ~iwenicu da Republika Srbija na teritoriji AP KiM oteàno vr{i vlast, zatim

visinu kazne zapre}ene za dela koja se okrivqenima stavqaju na teret, ve}e nalazi da napred navedene okolnosti prestavqaju okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva optuènih u slu~aju pu{tawa na slobodu“, obrazlaè se u sudskom re{ewu. Takve navode u re{ewu od 5. januara odbrana optuènog Jak{i}a je èstoko napala u àlbi koju je u ime okrivqenog potpisao wegov advokat Zoran Perovi}, a u koju je „Dnevnik“ imao uvid. Odbrana u toj àlbi nagla{ava da „u obrazloèwu re{ewa uo~ava pogre{nu primenu prava, od Ustava Srbije kao najvi{eg pravnog akta do konkretnih normi ZKP-a“. J. J.

SPORT

subota4.februar2012.

dnevnik

c m y

FED KUP: DANAS PO^IWE ME^ BELGIJA–SRBIJA

Je le na i Kir sten otva ra ju duel Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} i Belgijanka Kirsten Flipkens otvori}e duel dve zemqe u prvom kolu Svetske grupe FED kupa danas u 14 ~asova. Duel Belgije i Srbije igra se u gradu [arlroa. Jankovi}eva je 13. teniserka sveta i lider reprezentacije Srbije, dok je Kirsten Flipkens (176) druga igra~ica Belgije. Jelena je oba me|usobna okr{aja dobila u dva seta, ali su se posledwi put sastale pre vi{e od tri godine.

qu da pobedimo - rekla je Jelena Jankovi}. Na teren dvorane Spirudom potom }e iza}i Bojana Jovanovski (105.) i Janina Vikmajer (29.), a uloga favorita mo`e se pripisati doma}oj igra~ici, koja je pro{le godine savladala Bojanu i u Dubaiju (2:1) i u Sinsinatiju (2:0). U nedequ od 13.30 igra}e Vikmajer - Jankovi}, posle wih Flipkens - Jovanovski, a za kraj je po tradiciji ostavqena dubl partija. Za igru parova prilikom

prili~no dobro adaptirali na podlogu. Sam `reb i ko }e kada da igra ni je to li ko va `an. O~e ku jem us pe {an vi kend krat ko je pro ko men ta ri sao Vrane{. Jelena Jankovi} dodala je da su na{e teniserke u formi i da }e se boriti za svaki poen. - Zaslu`ujemo da budemo me|u ~etiri najboqe selekcije i nadam se na{em prvom plasmanu u polufinale Svetske grupe Fed kupa - rekla je Jelena.

Novakova majica izazvala haos

No va ko va ma ji ca u pra vim ru ka ma

Novak \okovi} nije mogao ni da sawa kakav }e haos prouzrokovati wegova oznojena majica, koju je posle pobede nad Rafaelom Nadalom od 3:2 bacio u prvi red tribina. Na kraju je zavr{ila kod devojke kojoj je bila i namewena, ali tek posle serije nepri jat no sti ko ju je do `i ve la otima~ica. Xil Rot{ild stavila je majicu na aukciju, a kupila je majka Melise Kuk za 5.500 dolara, koji }e biti upla}eni u dobrotvorne svrhe. Idemo sada ispo~etka... Su ve nir na me wen ~e tr na e sto go di {woj Me li si Kuk is pred no sa joj je ugra bi la sre do ve~ na Xil Rot {ild, ko ja je sta ja la ne ko li ko me sta de sno. Sni mak na ko jem se mo `e vi de ti za pre pa {}e no Me li si no li ce od mah je za vr {io na ka na lu

Youtu b e i za tim se mu we vi to ra {i rio po dru {tve nim mre `a ma. Na Rot {il do vu se ob ru {i la la vi na ne ga tiv nih ko men ta ra, dok je Me li sa sa svo jom tu `nom pri ~om osva nu la u naj ve }im austra lij skim no vi na ma! Ona je ispri~ala da je veliki navija~ Novaka \okovi}a i da je majicu `elela da stavi na „Novakov zid” u svojoj sobi. - Po~ela sam da pla~em jer je stvar za koju sam duboko uverena da je bila namewena meni, zavr{ila u tu|im rukama. Dozivala sam Novaka ceo me~, on me je pogledao i stavio mi do znawa da je primetio. Na kraju je krenuo ka meni i bacio majicu - rekla je devojka. Xil Rot{ild tek tada je na sebe navukla gnev dela javnosti.

- Moja supruga je zbog obi~nog nesporazuma progla{ena krivcem na dru{tvenim mre`ama, pa ~ak i u {tampi. Na Fa ce bo o ku je objavqena na{a ku}na adresa, {to joj je donelo nove uvrede, pa ~ak i pretwe - rekao je wen mu`. Prema re~ima Rejmonda Rot{ilda, kada je Novak krenuo ka tribini, Xil je uzviknula: „Mogu li da je dobijem za svoju }erku?” Sama gospo|a dodala je da su ona i wene tri k}eri povre|ene insinuacijama da je majica oteta, zbog ~ega je odlu~ila da se ipak odrekne vrednog suvenira. Majicu je stavila na aukciju, a kupila ju je majka Melise Kuk za 5.500 dolara. Rot{ildova }e sav novac uplatiti na ra~un fondacije koja se bavi poboq{awem bezbednosti u {kolama uvo|ewem sajber sejfti tehnologije.

Jelena Jankovi} favorit u dana{wem me~u

- Trenirala sam vredno posledwih nekoliko dana i ose}am se spremnom za vikend. @elim da dam svoj maksimum i da se borim za svaki poen. Ne}e nam biti lako, prvenstveno jer igramo u gostima, ali imamo dobru atmosferu i veliku `e-

`rebawa su prijavqene Jelena Jankovi} i Aleksandra Kruni}, odnosno Tamarin Hendler i Alison Van Ajtvank. Naravno, selektori Dejan Vrane{ i An Devris ima}e mogu}nost da obave izmene. - Za mene je bitno da smo se odli~no pripremili za me~ i

Srbija je debitovala u elitnih osam 2010. godine, kada je pora`ena od Rusije (2:3), a zatim u plej-autu i od Slova~ke. U susretu sa Belgijom ne}e nastupiti Ana Ivanovi}, dok doma}e ne mogu da ra~unaju na veteranku Kim Klajsters.

U MUZEJU U JAGODINI

Vo {ta ni \o ko vi} Najboqi teniser sveta Novak \okovi} prisustova}e 9. februara u Muzeju vo{tanih figura u Jagodini predstavqawu svoje figure u vosku, rad beogradskog vajara Svetomira Radovi}a. Novak u vosku je u orginalnom dresu i patikama i sa „hed spid pro” reketom o{te}enim, kada ga je bacio na jednom od me~eva. Ideju i odluku o izradi vo{tane figure \okovi}a doneo je gradona~elnik Dragan Markovi} Palma, koji je izjavio Tanjugu da

}e vo{tani Nole dovesti mnogo turista u Jagodinu i Muzej vo{tanih figura. Markovi} je podsetio da je pro{le godine Jagodinu posetilo vi{e od 700.000 turista iz zemqe i inostranstva i gotovo svi oni su posetili i Muzej vo{tanih figura koji se nalazi u Turisti~kom kompleksu sa Akva parkom, ZOO-vrtom i Izleti{tem Potok. Muzej vo{tanih figura u Jagodini, jedini u Srbiji i {esti u Evropi, otvoren je u aprilu

2008. godine, ima oko 30 eksponata, figura li~nosti iz politi~kog, kulturnog i sportskog `ivota Srbije. Posle premijernog predstavqawa svoje figure, koja }e biti deo stalne postavke muzeja, \okovi} }e u Sportskoj hali JASA otvoriti me~ za titulu svetskog prvaka u kik boksu izme|u Bobana Marinkovi}a, ~lana Kik boks kluba Palmini tigrovi iz Jagodine i Tijago Belo Ferar da Silve iz Brazila.

Na dal uta jio po rez? Poreske vlasti u Baskiji pokrenule su istragu povodom sumwi da je Rafael Nadal u toj {panskoj pokrajini utajio porez. Drugorangirani teniser sveta osnovao je izme|u 2005. i 2009. godine nekoliko firmi u Baskiiji, ali se sumwa da je utajio prihode, s obzirom da su u pokrajini na severu [panije u to vreme va`ile poreske olak{ice, koje su podsticale razvoj privrede i preduzetni{tva. Tvrdi se da su Nadalove kompanije u ~etvorogodi{wem periodu navodno platile porez u iznosu od 11.06 miliona evra, {to je mnogo mawe od navodno prijavqenih 47,37 miliona evra prihoda. Nadalov agent Karlos Kosta izdao je tim povodom saop{tewe u kojem demantuje bilo kakve insinuacije da su kompanije i sam teniser izbegavali zakonske obaveze. - Rafa je od po~etka karijere insistirao da mu rezidencija ostane u rodnom gradu, ~ime je potvrdio posve}enost [paniji, i na terenu i van wega - rekao je Kosta. Nadal je ro|en u Manakoru na ostrvu Maqorka, na Balearima, gde je zadr`ao rezidenciju, odbijaju}i da pla}a porez u nekoj od zemaqa sa povoqnijim poreskim uslovima kao ve}ina vrhunskih tenisera.

MITING U LINCU

Ko la {i nac re kord no Na{ reprezentativac Asmir Kola{inac izjedna~io je dvoranski dr`avni rekord u bacawu kugle veli~anstvenim hicem 20.64m na mitingu u Lincu. Time je Kola{inac izjedna~io rekord Dragana Peri}a (20.64m iz 1994.god.) i Vladimira Mili}a (20.64 iz 1982.). Ovakvim rezultatom najavio je da je ozbiqan kandidat za visok plasman na Svetskom prvenstvu u dvorani Istanbulu. od 9. do11. marta u Turskoj (Istanbul). Ovim rezultatom Asmir je osvojio i prvo mesto na mitingu u Lincu.

Asmir Kola{inac

ZBOG ODLASKA NA NOVU DU@NOST

Mi ni star ka spor ta pod no si ostav ku Ministarka omladine i sporta Sneàna Samarxi}-Markovi} podne}e ostavku posle imenovawa za generalnog direktora Direktorata za demokratiju Saveta Evrope. Prema prvim infomacijama, dosada{wa ministarka }e za svoju zamenu predloìti Ivanu Kova~evi}, jednu od svojih najbliìh saradnica, koja je do sada obavqala funkciju dràvnog sekretara za omladinu. Saop{tewe Sneàne Samarxi}-Markovi} prenosimo u celosti. „Ovim putem potvr|ujem navode da sam imenovana na poziciju generalnog direktora Direktorata za demokratiju Saveta Evrope. Generalni direktorat za demokratiju je jedno od najvi{ih tela Saveta Evrope. On objediwuje, izme|u ostalog, politi~ka pitawa, regionalne politike kroz Kongres lokalnih i regionalnih uprava, obrazovawe, omladinu i sport. Prvi put u 63 godine dugoj istoriji Saveta

Evrope neko sa na{ih prostora zauze}e ovu poziciju. „Ovo imenovawe je ~ast za mene li~no, a ogromno priznawe i

za celu Srbiju i za Ujediwene regione Srbije, kojima pripadam

i kojima }u pripadati. To je istovremeno priznawe rezultatima koje je postiglo ~itavo Ministarstvo omladine i sporta zajedno sa svim svojim partnerima. „Sa tog mesta u~ini}u sve {to mogu da pomognem na{oj zemqi da {to br`e i {to uspe{nije pro|e putem evropskih integracija. Tako|e, mo}i }u da nastavim da se bavim decentralizacijom i lokalnom politikom, {to URS ve} uspe{no radi kod nas. Namera mi je da se nakon mandata vratim u Srbiju i da sa znawem, iskustvom i kontaktima ste~enim na novoj du`nosti pomognem na{oj zemqi. „Zbog priprema za stupawe na novu du`nost premijeru i Skup{tini Srbije }u uputiti svoju ostavku na mesto ministra omladine i sporta. Zahvaqujem se svima na korektnoj saradwi u proteklom period”, ka`e se u saop{tewu dosada{we ministarke omladine i sporta.

c m y

dnevnik

SPORT

I de ve tog da na pri pre ma u Izra e lu fud ba le ri Par ti za na ra de ve `be za sti ca we sna ge i kon di ci je i ju ~e pre pod ne ra di li su na te re ni ma u Her cli ji, a po pod ne u te re ta ni. Na pre po dnev nom tre nin gu cr no – be li su tre ni ra li po pra vom pro le} nom vre me nu, te je i elan igra ~a bio vi sok. Eki pi se pri kqu ~io i Mar ko [}e po vi} ko ji pret hod nih da na ni je tre ni rao. Tre ner Avram Grant je igra ~e po de lio u tri gru pe, a sva ka od wih je po isto to li ko pu ta pro {ao po li gon. Na kra ju sva kog od po -

se me ne ti ~e, da oprav dam po ve re we - re kao je Edu ar do. – O~e ku jem da osvo ji mo du plu kru nu. Da po ve }a mo pred nost od de set bo do va i da se sve za vr {i ka ko tre ba – is ta kao je An der son. Bra zil ci su ve} {est me se ci u Par ti za nu. Za to vre me na vi ja ~i su us pe li da ih im pre si o- ni ra ju. - Gro ba ri su naj bo qi na vi ja ~i. Stvar no su eks tra i bu kval no nas vo de do po be da. Mno go nam po ma `u, sve bi bi lo te `e bez wih – u glas su re kli Edu ar do i An der son. O do sa da {wim pri pre ma ma go vo rio je i Ni ko la Nin ko vi}:

Eduardo i Anderson zadovoqni

li go na bio je gol, a na od re |e ne na ~i ne fud ba le ri su mo ra li da ga po go de. Na jed nom po li go nu na {la su se dva pra va go la, a na dru ga dva im pro vi za ni, od {ta po va, i na wi ma se igrao fud bal ~e ti ri na ~e ti ri. Svo je uti ske o do sa da ura |e nom su mi ra li su Bra zil ci Edu ar do i An der son. - Do bro ide. Do bro se ra di, do bri su tre nin zi. Si gu ran sam da }e sve bi ti ka ko tre ba ka da se vra ti mo – re kao je Edu ar do. - Kva li tet no ra di mo, kroz dva tre nin ga dnev no. O~e ku jem da to do ne se i re zul ta te – na do ve zao se An der son. Ka ri o ke su sa op {ti li i o~e ki va wa pred na sta vak se zo ne. - O~e ku jem da sa ~u va mo pr vo me sto, da do bro igra mo, a {to

- Za sad je sve od li~ no. Ot ka ko smo do {li za do voq ni smo uslo vi ma, igra li smo dve utak mi ce, obe smo do bi li. Mi slim da svi do bro ra di mo i da }e mo do po ~et ka po lu se zo ne na pre do va ti. Iz ja snio se i o tre ne ru Gran tu. - Ko rek tan je, mil si mo da mo `e mo da na sta vi mo kao u pr vom de lu se zo ne i da za vr {i mo za po ~e to. Mla di ve zi sta ni je imao od mor jer je po sle du ge bo le sti od mah po okon ~a wu je se we po lu se zo ne po ~eo sa in di vi du al nim ra dom. - Sad se do bro ose }am. Tre ni ram bez pro ble ma, je di no {to me ve} po la ko hva ta umor is ta kao je Nin ko vi}. I. La za re vi}

Novac nije bio presudan Ni ju ~e ra {we obil ne sne `ne pa da vi ne, ni ve li ka hlad no }a, ni su ome li broj ne no vi na re da pri su stvu ju pro mo ci ji Sti ve na Api je (31) u FK Voj vo di na. Ve ro vat no naj ve }e ino stra no po ja ~a we ko je je ika da obu klo cr ve no-be li dres No vo sa |a na de lo vao je ele gant no i za do voq no. U pr vom obra }a wu me di ji ma, Api ja je re kao: - Ne mam pu no to ga da ka `em, jer ne vo lim pu no da pri ~am. U sva kom slu ~a ju, sre }an sam {to sam do {ao u Voj vo di nu i vi de }e mo ka ko }e sve to fink ci o ni sa ti u bu du} no sti. Na dam se da }u se br zo uklo pi ti s osta lim igra ~i ma i da }e mo, svi za jed no, na pra vi ti vred ne re zul ta te. Api je ima sjaj nu re pu ta ci ju u svet skom fud ba lu, jer no sio je dre so ve mno gih ve li kih klu bo va, a naj ve }i u we go voj bi o gra fi ji bi li su Ju ven tus i Fe ner ba~ he. Ot ku da ste se opre de li li da do |e te ba{ u No vi Sad? - Pre sve ga, do {ao sam da bih igrao. No vac ni je ni ka ko bio pre su dan mo me nat, jer da je ste oti {ao bih u Uje di we ne Arap ske Emi ra te, Ki nu ili In di ju, oda kle sam ta ko |e imao po zi ve. Dra go mi je {to sam iza brao Sr bi ju, a naj lep {e stva ri o va {oj ze mqi i ov da {wem fud ba lu ~uo sam od mo jih pri ja te qa Prin sa Tej ga i Do mi ni ka Adi je. Ose }am se do bro, ~uo sam i da je li ga so lid na, a moj no vi klub je am bi co zan. Vo lim da se

Stiven Apija na promociji

tak mi ~im i `e lim da igram ja ke utak mi ce i o~e ku jem da }u pro le} ni deo pr ven stva do ~e ka ti u do broj for mi. Ve} sam se pri kqu ~io eki pi i o~e ku jem da }e mo, svi za jed no, na pre do va ti iz da na u dan. Za stao je za tre nu tak tam no pu ti as, le gen da fud ba la u Ga ni, a on da na sta vio: - ^o vek sam ko ji vo li iza zo ve. Ni su mi se u po sled we vre me de -

SPORT SKI DI REK TOR VOJ VO DI NE MI O DRAG PAN TE LI]:

S nestrpqewem ~ekamo prole}e

Sport ski di rek tor no vo sad skog su per li ga {a Mi o drag Pan te li} pred sta vio je pred stav ni ci ma sed me si le Sti ve na Api ju, a po tom re kao: - Pre la zni rok za nas je go tov i u we mu smo od ra di li ve li ki po sao. Ka da su oti {li Me do je vi} i Me re ba {vi li obe }a li smo da }e mo da do ve de mo pra va po ja ~a wa i, evo, sti gli su Al ma mi Mo re i ra i Sti ven Api ja. Bi }e mo ja ~i, a bit no je na gla si ti i to da je Api ja post pi sao na {est me se ci, s mo gu} no {}u pro du `e wa ugo vo ra na jo{ go di nu da na. Ime na klu bo va za ko je je igrao do voq no go vo re o we go vom kva li te tu i s ne str pqe wem o~e ku je mo pro le }e i pr ven stve ne, a po seb no me ~e ve za Kup Sr bi je DE JAN VU KI ]E VI]:

Sutra odlazak u Antaliju Eki pa Voj vo di ne su tra ide u to pli je kra je ve, pa }e se pre se li ti na dve ne de qe u tur sko le to va li {te An ta li ju. Tre ner De jan Vu ki }e vi} tim po vo dom je ka zao: - Vre me nas je po slu `i lo i tek u pe tak ni smo ima li do bre uslo ve za tre ning. Je dva ~e ka mo da ode mo u An ta li ju, gde }e mo od i gra ti pet kon trol nih me ~e va i od ra di ti 18 tre nin ga. Sve to bi }e u sklo pu ve li kih ci qe va ko je ima mo na pro le }e i ve ru jem da }e se no vaj li je, ina ~e vr hun ski pro fe si o nal ci, br zo uklo pi ti u tim i po sta ti sa stav ni deo sjaj ne at mos fe re ko ju ima mo. Uko li ko to sve bu de u re du, pre to ~i }e mo tu at mos fe ru u kva li tet na te re nu.

Neuni{tivi Gigs

@oze Muriwo

Muriwo se vra}a u êlsi Tre ner fud ba le ra ma drid skog Re a la @o ze Mu ri wo iz ra zio je è qu da se vra ti na klu pu lon don skog êl si ja, pre no si ta bo lid „San”. Bli zak pri ja teq por tu gal skog stru~ wa ka u iz ja vi za „San” je re kao: - @o ze }e se na le to vra ti ti u Lon don. We go va è qa je da opet ra di sa am bi ci o znim Ro ma nom Abra mo vi ~em i da stvo ri tim ko ji }e osvo ji ti Li gu {am pi o na. Mu ri wo je bio me na xer êl si ja od ju la 2004. do no vem bra 2007. go di ne, ka da je na pu stio tim na kon se ri je lo {ih re zul ta ta. Me |u tim, u sa mo tri go di -

ne osvo jio je {est tro fe ja sa plav ci ma, ra ~u na ju }i i dve Pre mi jer li ge. Od we go vog od la ska ^el si je pro me nio ~ak pet me na xe ra u po sled we ~e ti ri go di ne Avra ma Gran ta, Lu iz Fe li pe Sko la ri ja, Gu sa Hi din ka, Kar la An }e lo ti ja i An dre Vi qas-Bo a {a. Por tu ga lac je po tom ra dio u mi lan skom In ter u, sa ko jim je osvo jio Li gu {am pi o na 2010, a od tog le ta je stra teg Re a la. I po red ve li ke pri li ke da ove se zo ne pre ki ne do mi na ci ju Bar se lo ne u Pri me ri, Mu ri wo }e naj ve ro vat ni je oti }i iz Ma dri da na kra ju se zo ne.

PRO MO CI JA STI VE NA API JE U FK VOJ VO DI NA

S PRI PRE MA PAR TI ZA NA U IZRA E LU

Sve na vrhunskom nivou

subota4.februar2012.

Le gen dar ni fud ba ler Man ~e ster ju naj te da Ra jan Gigs (39) pro du ì }e ugo vor sa tim klu bom na jo{ go di nu da na. Vel {a nin je za po ~eo pre go vo re sa upra vom klu ba u ve zi pro du èt ka sa rad we, a ko na ~an do go vor dve stra ne o~e ku je se na red nih da na. Gigs ne è li da po no vi gre {ku Po la Skol sa, ko ji se na kra ju pro {le se zo ne pen zi o ni sao pa se to kom ove zi me re ak ti vi rao, na odu {e vqe we na vi ja ~a cr ve nih |a vo la. - I da qe imam sna ge da igram. @e lim {to du è da bu dem na te re nu, a za pen zi ju jo{ ima vre me na - re kao je Gigs. On je ove se zo ne za be le ìo 21 na stup u svim tak mi ~e wi ma, a

Fo to: F. Ba ki}

{a va le le pe stva ri u `i vo tu i ka ri je ri, ali sam sa da za bo ra vio na sve to i raz mi {qam je di no o to me

ob ja snio {ta ovaj an ga `man mo è da mi do ne se. Znam da na vi ja ~i no vo sad skog ti ma sve igre gle da ju na ne ki svoj, po se ban na ~in, ali ve ru jem da }e mo od go vo ri ti wi ho vim o~e ki va wi ma i ura di ti ono {to od nas o~e ku ju. Po sle pot pi si va wa ugo vo ra s Voj vo di nom, ~u li smo da su vas mno ge ve li ke zve zde afri~ kog i svet skog fud ba la zva le ka ko bi vam pru ì le po dr {ku. - Je su, zva li su me mo ji pri ja te qi. Pre svih Mi kael Esjen, s ko jim sam po put bra ta i ko ji je re kao da je sre }an zbog me ne. Zva li su me i Ade ba jor i mno gi dru gi, igra ~i i pri ja te qi ko ji ma ni ka da ni je bi lo ja sno za {to mi se sve ru `no iz do ga |a lo. Obe }a li su da }e do }i u No vi Sad da mi uì vo pru è po dr {ku, a po seb no mi je dra ga SMS po ru ka od Esje na ko ji mi je re kao da ni ka da ni je gu bio ve ru u me ne. Da li ste ra ni je upo zna li ili ~u li za ne kog od ak tu el nih igra ~a Voj vo di ne? - Iskre no, ~uo sam je di no za Mo re i ru i Abu ba ka ra, ali to }e mo br zo pre va zi }i. Od ra dio sam pr vi tre ning po eks trem no hlad nim i

Na pripremama 25 igra~a Trej ner De jan Vu ki }e vi} na pri pre me u Ana tli ju po ve {}e 25 fud ba le ra. Na spi sku se na la ze: Gol ma ni: Ne ma wa Su pi}, Bu di mir Ja no {e vi} i Mar ko Kor di}. Od bra na: Mi ro slav Vu li }e vi}, Go ran Smi qa ni}, Vla dan Pa vlo vi}, Vla di mir Bran ko vi}, Da niel Moj sov, Bra ni slav Traj ko vi}, Mi lo van Mi lo vi} i Vla di mir Ko va ~e vi}. Sred na te re na: Na e me ka A|u ru, Vuk Mi to {e vi}, Mar ko Qu bin ko vi}, Slo bo dan No va ko vi}, Ste fan Api ja, Al ma mi Mo re i ra, Mi ro slav Ste va no vi}, Alek san dar Ka tai, Mar ko Po le ta no vi} i Ne ma wa Ra do ja. Na pad: Ouma ru Abu ba kar, Pe tar [ku le ti}, Mi lan Bo jo vi} i Bra na Ili}. da do pri ne sem ostva re wu ci qe va ko je Voj vo di na ima pred so bom. Vo lim da po be |u jem, ali to ne }u mo }i da ura dim sam, ve} po be de mo ra ju da bu du plod do brih iga ra ~i ta vog ti ma. Vi deo sam da ov de ima do brih igra ~a i to me, u sva kom slu ~a ju, ohra bru je. Ne obe }a vam ni ka kva ~u da, ali sam spre man, {to mo gu da vam po tvr de oni ko ji me do bro po zna ju, da ulo `im u sva ki tre ning i utak mi cu i 120 po sto mo gu} no sti. Vo lim da ra dim ve o ma na por no i bu di te ube |e ni da }u da ti sve od se be za cr ve nobe li dres. Po tom je Api ja `e leo da na gla si i sle de }e: - Za hva lan sam pred sed ni ku Rat ku Bu to ro vi }u {to je otvo rio mo gu} nost da do |em u Voj vo di nu, ba{ kao i mom pri ja te qu i me na xe ru Vo ji sla vu Dra go vi }u ko ji mi je

sne `nim uslo vi ma, ali se se li mo u Tur sku i ta mo }e mo ima ti pri li ku da se uigra mo. S kim ste od srp skih fud ba le ra vo di li naj `e {}e du e le? - Sa Stan ko vi }em i Mi haj lo vi }em.Zna te li da je Si ni {a Mi haj lo vi} ta ko |e bio igra~ Voj vo di ne? - ^i tao sam o to me na in ter ne tu i to li ko znam. Ko ji vam je bio naj ve }i iza zov u ka ri je ri? - Bez sum we, bio je to pe riod ka da sam igrao za Ju ven tus. Bio sam u dru {tvu s ne ve ro vat nim aso vi ma i, po seb no pr ve go di ne, od i grao ba{ sve me ~e ve za klub iz To ri na. Po no vi }u, ~o vek sam ko ji vo li iza zo ve, sa da se na la zim pred no vim i spre man sam da se uhva tim u ko {tac s wim - re kao je na kra ju Sti ven Api ja. A. Pre do je vi}

Flamengo otpustio Luksemburga Bra zil ski fud bal ski klub Fla men go ot pu stio je do sa da {weg tre ne ra eki pe Van der le ja Luk sem bur ga, sa op {ti la je pred sed ni ka klu ba Pa tri si ja Amo rim. Luk sem bur go je ostao bez po sla zbog ne za do voq stva upra ve we go vim ra dom. - Raz go va ra li smo sa Luk sem bur gom i sa op {ti li mu na{ stav. At mos fe ra u eki pi je lo {a, a on kao tre ner sno si od go vor nost. Za kqu ~ak sa stan ka je bio da je po tre ban raz laz dve stra ne - ob ja sni la je Amo rim. Luk sem bur go }e za ot kaz do bi ti 1,3 mi li o na evra kom pen za ci je od Fla men ga. Fla men go je {am pi o nat Bra zi la za vr {io na ~e tvr tom me stu sa 10 bo do va ma we od pr va ka Ko rin ti jan sa.

Nije se umorio: Rajan Gigs

ukup no je od i grao 897 utak mi ca u dre su Ju naj te da. Gigs je u~e stvo vao u osva ja wu svih 12 ti tu la Man ~e ster ju naj te da u Pre mi jer li gi.

UO^I DER BI JA SA ^EL SI JEM

Junajted bez prvog golmana Gol man Man ~e ster ju naj te da An ders Lin de gord pa u zi ra }e mi ni mum ~e ti ri ne de qe zbog po vre de ~lan ka, sa op {tio je klub sa Old Tra for da. Me na xer Ju naj te da Aleks Fer gu son po tvr dio je da je Lin de gord po vre dio ~la nak i da }e pa u zi ra ti mo `da i vi {e od ~e ti ri ne de qe. - U pi ta wu je ozbiq na po vre da, mo `da ga ne bu de na te re nu i {est ne de qa - re kao je [kot. Po vre da Lin de gor da zna ~i da }e Da vid De Hea i po red lo {e for me bra ni ti u ne deq nom ve li kom der bi ju 24. ko la Pre mi jer li ge, u ko jem Ju naj ted o~e ku je go sto va we pro tiv ^el si ja. Man ~e ster ju naj ted na la zi se na dru gom me stu pr ven stva sa 54 bo da, ko li ko ima i li der Si ti, ali sa sla bi jom gol-raz li kom.

Suarez mewa Del Pjera? Ita li jan ski ve li kan Ju ven tus za in te re so van je za ku po vi nu na pa da ~a Li ver pu la Lu i sa Su a re za. ^el ni ci klu ba iz To ri na u Su a re zu vi de ide al nu za me nu za le gen dar nog Ale san dra del Pje ra, ko ji }e na kra ju ove se zo ne na pu sti ti klub i naj ve ro vat ni je oti }i u Ame ri ku. Su a rez je iz dr `ao ka znu od osam utak mi ca su spen zi je u en gle skom fud ba lu zbog ra snog vre |a wa Pa tri sa Evre iz Man ~e ster ju naj te da. On }e se u tim Ke ni ja Dal gli {a vra ti ti u po ne de qak u der bi ju 24. ko la Pre mi jer li ge, ka da Li ver pul na En fil du do ~e ku je To ten hem. Me di ji na Ape ni ni ma na vo de da }e Ju ven tus na le to po nu di ti Li -

Luis Suarez

ver pu lu 30 mi li o na fun ti za Uru gvaj ca. Lu is Su a rez je u Li ver pul pre {ao pro {log ja nu a ra iz Ajak sa za su mu od 22,5 mi li o na fun ti.

sport

subota4.februar2012.

MILE ISAKOVI], LEGENDA SRPSKOG RUKOMETA

U SUSRET EP U RVAWU

Sre bro ne re {a va pro ble me

Slo bo dan ulaz Ulaz na Evropsko prvenstvo u rvawu, koje }e biti odràno u Beogradskoj arena od 6. do 11. marta, bi}e slobodan. Gledaoci }e na {ampionatu, pored takmi~arskog, mo}i da prisustvuju i zabavnom programu, saop{tio je direktor turnira Rajko Balti}. Balti} je istakao da reprezentacija Srbije najve}e nade polaè u takmi~are gr~ko-rimskim stilom Aleksandra Maksimovi}a, Davora [tefaneka, Gorana Bulatovi}a i Petra Baloa. - Polaèmo nade da }e na{i takmi~ari, koji su ve} osvajali medaqe, ponoviti taj uspeh na turniru u Beogradu i do}i do najsjajnijih odli~ja - rekao je Balti}. Evropsko prvenstvu u Beogradu je obavezan turnir za takmi~are koji }e nastupati u

evropskim i svetskim kvalifikacijama za Olimpijske igre. Promoteri turnira bi}e trostruki olimpijski {ampion u rvawu slobodnim stilom Aleksandar Medvedev iz Belorusije, trostruki olimpijski {ampion Aleksandar Kareqin iz Rusije, kao i osvaja~ zlatne medaqe za reprezentaciju biv{e Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine Momir Petkovi}. U promociji Evropskog prvenstva, kako je rekao Balti}, u~estvova}e i najboqi teniser sveta Novak \okovi}. - U~inili smo sve za publiku i nadam se da }emo dokazati da su Srbija i Beograd me|u prvim i najboqim organizatorima sportskih takmi~ewa rekao je Balti}.

Kar ta za Su per boul do 14.000 do la ra Superboul finale u ameri~kom fudbalu, u kome se u nedequ sastaju Wujork Xajantsi i Wu Ingland Petriotsi, done}e ogromnu zaradu organizatorima. Karte za finale, koje se igra u Indijanapolisu, ko{taju izme|u 2.200 i ~ak 14.000 dolara

to~ka{ mo`e da se ostavi ~ak ~etiri dana. Na finalu najve}eg sportskog spektakla na svetu peva}e najpopularnija pop peva~ica u posledwih nekoliko decenija Madona, dok }e himnu SAD-a pred po~etak me~a pevati biv{a pob-

Legenda srpskog rukometa Mile Isakovi} rekao je da je sre}an evropskim srebrom na{e reprezentacije kao da je on u~estvovao u uspehu. - Momci su ostvarili izuzetan uspeh, niko se tome nije nadao. Moramo da ih pustimo da u`ivaju u onome {to su postigli, bi}e vremena za analize rekao je Isakovi} za B92. Isakovi}, ipak, nagla{ava da ovaj uspeh ne zna~i da je situacija u na{em rukometu idealna. - Pla{im se da }emo iza medaqe po~eti da sakrivamo sve lo{e strane na{eg rukometa. Mnogo problema jo{ ostaje da se re{i. Ovo srebro nije temeq za slede}e uspehe, ali je veliki podsticaj. I daqe nemamo prepoznatqiv stil na kome bismo mogli da baziramo igru na takmi~ewima u slede}ih 10-15 godina. [ampionska generacija iz osamdesetih znala je recept za kontinuitet u osvajawu odli~ja.

- Medaqa na Evropskom prvenstvu }e imati zna~aj samo ako se u aprilu ostvari plasman na Olimpijske igre i ako se u Londonu osvoji medaqa. Kako to ostvariti, pitajte stru~ni {tab i qude koji vode na{ rukomet. Potreban nam je dugoro~an plan. Francuzi su jo{ devedesetih krenuli da grade tim koji je prethodnih godina pokorio planetu u vi{e navrata. Legendarno krilo iz [apca isti~e da takav sistem kod nas ne postoji. - Pogledajte Miku Hansena. Wega su od malih nogu projektovali da bude zvezda, pro{ao je kroz sve danske selekcije. Znalo se ta~no {ta treba da zna u desetoj, a {ta u 15. ili 20. godini. U Srbiji nema takvog rada sa mla|im kategorijama - istakao je Isakovi} i dodao:- Imamo razloga za optimizam. Napokon smo shvatili da samo odbrana donosi medaqu. Vi{e nije va-

ednica ameri~kog „Idola” Keli Klarkson. Duì parking se nudi zbog ùrki koje po~iwu u Indijanapolisu u predve~erje finala, kada navija~i stignu u grad. Jednu od najskupqih ùrki organizuje ~asopis „Maksim” i karte za taj provod kre}u se od 1.100 do 2.000 dolara. Druga fensi ùrka organizuje se pred finale i na woj u~estvuju biv{e Plejbojeve ze~ice Xeni MekKarti i Karmen Elektra, a ulazak na dve ùrke ko{ta 450, odnosno 800 dolara, sa neograni~enim konzumirawem hrane i pi}a.

PRIPREMNA UTAKMICA

Pored toga {to je doprineo otkazivawu prezentacije bolida, sneg je primorao Ferari da otka`e i prvu probnu vo`wu novog bolida. Zato nije jasno da li }e italijanska ekipa uop{te mo}i da odradi ijednu vo`wu u modelu F2012 pred prva predsezonska testirawa, koja po~iwu u ponedeqak na stazi Heres u [paniji. Pre Ferarija, bolide za ovogodi{wi {ampionat Formule jedan predstavili su samo Katerhem i Meklaren.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka ABA li ga - BEOGRAD: partizan - Zlatorog (19), ZAGREB: Cibona - Budu}nost (17), QUBQANA: Olimpija Makabi (8), NOVO MESTO: Krka - Cedevita (20), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Crvena zvezda (17). Me |u na rod na èn ska re gi o nal na li ga - ZENICA: êlik Mladi kraji{nik (18), TUZLA: Sloboda - Partizan Galenika (19.30), BEOGRAD: Radivoj Kora} - Vo`dovac (19.30), PODGORICA: Budu}nost - Vojvodina NIS (17.30). Agro ìv li ga Sr bi je - NOVI SAD: Vojvodina - Radni~ki

Odbojka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga - NOVI SAD: Vojvodina - TENT (20), LAZAREVAC: Kolubara - Varadin BMG gradwa (18), U@ICE: Jedinstvo Crvena zvezda (19), BEOGRAD: Vizura - Dinamo Azotara (18). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - QIG: Spartak - Vojvodina NS seme (19), PO@AREVAC: Mladi radnik - Ribni-

dincima u klupskim sportovima predsednik Sportskog saveza Sini{a Markovi}. Predsednik op{tine @eqko Crnogorac uru~io je nagrade najboqim seniorima Tijani Vasiqevi} iz Kluba podvodnih aktivnosti Bela Crkva i Miroslavu Petrovi}u iz Aero kluba „@ivica Mitrovi}“. Nagrada za naboqeg profesora fizi~kog vaspitawa dodeqena je Zoranu @ivkovi}u, pro-

Sa sportske sve~anosti u Beloj Crkvi

Fe ra ri pred sta vio no vi bo lid

FMP (20), IN\IJA: @elezni~ar - Sloboda (19), KRU[EVAC: napredak - Tami{ (20), ZREWANIN: Proleter - Mega (19), SMEDEREVO: Smederevo - Sloga (17), VAQEVO: Metalac - Borac (19.30).

nebitno koja je u pitawu. Defaniziva u na{em timu funcioni{e dosta dobro, neka nam to bude osnova za daqi rad.

Pe ha ri i za hval ni ce naj bo qi ma

FORMULA JEDAN

Ferari je predstavio novi bolid preko svog zvani~nog sajta. Prezentacija u Maranelu je bila zakazana za petak, ali su jake sne`ne padavine u Italiji, kao i {irom Evrope, primorale ekipu da se odlu~i za druga~iju promociju modela F2012. Ferari je jo{ ranije najavio znatno radikalniji pristup bolidu nego prethodnih sezona, a novi model predstavqa prvi koji je ura|en pod vo|stvom novog tehni~kog direktora Peta Fraja.

Mile Isakovi}

`no ko je izmislio koju, da li jednu reprezentaciju karakteri{e 6-0, 5-1 ili 3-2-1. Rezultat se posti`e samo dobrom odbranom,

U BELOJ CRKVI

Pod pokroviteqstvom op{tine Bela Crkva, a u organizaciji Sportskog saveza odr`ana je tradicionalna sve~anost dodele priznawa najuspe{nijim sportistima u pro{loj godini. Nagrade najboqim pojedincima i ekipama u oblasti {kolskog sporta dodelio je Nikola Mir~ov, predsednika Aktiva profesora fizi~kog vaspitawa, a nagrade najboqim klubovima i poje-

za mesta uz sam teren. Ipak, ni to nije najvi{e {to mo`e da se plati - na sajtu Stub Hub.com mogu}e je iznajmiti deluks apartman na stadionu za neverovatnih 445.000 dolara na dan utakmice. Naravno, to nisu jedini tro{kovi. Parkirawe automobila se nudi po ceni od 49 dolara, od 10 prepodne do pet popodne, pod uslovom da vozilo bude parkirano oko kilometer i po od stadiona. Ukoliko posetilac `eli da wegovo vozilo bude do samog stadiona, nudi se parking mesto za 999 dolara, ali tu ~etvoro-

dnevnik

ca (19), KLEK: Klek Srbija{ume - @elezni~ar (19). Pr va `en ska li ga - KLEK: Klek Srbija{ume - Sme~ 5 (15), KOSJERI]: Crnokosa - Novi Sad (19), KRAQEVO: Gimnazijalac - @elezni~ar (L) (19.30), STARA PAZOVA: Jedinstvo Lazarevac (19), NI[: Student MD Zrewanin (16), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Po{tar (19). Pr va mu {ka li ga - BEOGRAD: Obili} - Dunav volej (19), KLADOVO: \erdap - Borac (18).

Vaterpolo Pr va B li ga - BE^EJ: Be~ejac - TENT (20), BEOGRAD: Partizan 2 - Spartak (19.30).

Mi ro qu bi vo In|ija - Ma~va 0:0 IN \I JA: Igrali{te FSS u Staroj Pazovi, gledalaca 50, sudija: Radoj~i} (In|ija). IN \I JA: Dizdarevi}, Milutinovi}, Vujasin, Kolarov, Milleki}, Tom~i}, Dimitrov, Kosti}, Dubaji}, Todorovi}, Keki}. Igrali su jo{: Milino vi}, Jo si fov ski, Li va ja, Marjanovi}, Rodi}, Dukanac, Mar ko vi}, Kr sti}, Va si qe vi}, Jagawac. MA ^ VA: Ste pan di}, Ga vri}, Ristivojevi}, Pejovi}, Radovanovi}, \ukanovi}, Milinkovi}, B. @ivanovi}, Kova ~e vi}, Vuk mir, Vu ko vi}. Igrali su jo{: Raduki}, Mili}, Todorovi}, Vasi}, @ivkovi}, Ili}, N. @ivanovi}, Milosavqevi}, Pani}, Milutinovi}, Damjanovi}. Utakmica izme|u fudbalera In|ije i Ma~ve zavr{ena je bez golova, mada su se igra~i oba tima svojski trudili da se na met nu tre ne ri ma. Naj po voqnije prilike prokockali su Keki} kod doma}ina i Vukovi} kod [ap~ana, pa je nere{en rezultat i najrealniji ishod susreta. D. Vi.

fesoru Gimnazije i Ekonomske {kole za rad u nastavi i [kolskom sportskom dru{tvu Polet. Posebna nagrada za doprinos razvoju sporta dodeqena je Aero klubu „@ivica Mitrovi}“, koji je ove godine bio doma}in dràvnom prvenstvu u modelarstvu, gde su wegovi ~lanovi osvojili niz nagrada. Sportski radnik godine je Qiqana Jankulov iz Udruèwa ribolovaca Kapitalac. Mladi sportisti osvajali su nagrade na pokrajinskim i dràvnim prvenstvima, a Milica Bura iz karate kluba CBS obezbedila je poziv za dràvnu reprezentaciju. Na izboru za sportistu Ju`nobantskog regiona u konkurenciji mladih nada Belu Crkvu }e predstavqati Una Savatovi} iz KPA Bela Crkva i Ogwen Jovanovi} iz FK BAK. Predsednik op{tine @eqko Crnogorac obe}ao je da }e se postarati da lokalna samouprava jo{ vi{e ulaè u sport. Ove godine Sportskom savezu je dodeqeno sedam ipo miliona dinara iz buxeta za redovne delatnosti sportskih klubova, a preko Javnog preduze}a „ Fond za gra|evinsko zemqi{te i putnu privredu“ finansira}e se rekonstrukcija tribina na gradskom stadionu. Fudbalskom klubu BAK renovira}e se u toku ove godine i svla~ionice, rekonstruisa}e se sala za fizi~ko vaspitawe u {koli u Vra~ev Gaju, a o~ekuje se i iznalaèwe sredstava za izgradwu fiskulturne sale u O[ „@arko Zrewanin“. M. V.

Sneg od lo ìo sve me ~e ve u li ga ma Takmi~arska komisija Kugla{kog saveza Srbije obavestila je klubove da su svi me~evi planirani za 4. i 5. februar otkazani zbog lo{ih vremenskih uslova. - Novi sneg koji je napadao oteào je, a u nekim delovima Srbije i potpuno paralisao saobra}aj, tako da smo odlu~ili da se ovo kolo u svim ligama odloì – kaè predsednik TZK KSS Milo{ Mitrovi}.- Naknadno }emo odrediti nove termine odigravawa. U Super ligama Srbije na programu je bilo 11. kolo, drugo u jesewem delu prvenstva.

IN MEMORIAM

Mi lan Mi le u sni} U Subotici je iznenada, u 62. godini, preminuo istaknuti vaterpolo i sportski radnik Milan Mileusni}. Bio je ~lan UO VS Jugoslavije u periodu 1998 - 2002, ~lan UO VS Srbije u periodu od 2001-2006. Dao je zna~ajan doprinos razvoju sporta u Subotici i VK Spartak. Bio je predsednik Sportskog saveza Subotice, zatim ~lan UO. U klubu je punih 11 godina, od 1995. do 2006. bio predsednik, a od 2009. je bio na mestu predsednik Skup{tine kluba. Komemoracija povodom smrti Milana Milesuni}a }e biti odr`ana u ponedeqak 6. februara u 12 ~asova u sali Gradske ve}nice u Subotici, a sahrana je istog dana u 15 ~asova na Kerskom grobqu.

SPORT

c m y

dnevnik

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS DO^EKUJE RADNI^KI FMP

Oprav da ti ulo gu fa vo ri ta

Po sle si gu re po be de u In |i je, Voj vo di na Sr bi ja gas se u~vr sti la na vr hu tal be le Agro `iv KLS. Se dam ko la pre kra ja No vo sa |a ni su obez be di li pla -

- Ve o ma bi tan me~ za nas je pred na ma. Slo bod no mo gu re }i da }e ovo bi ti na {e naj te `e do ma } in s tvo. Eki p u Rad n i~ k og MFP ~i ne igra ~i ko ji s pra vom o~e ku ju da obu ku dres Cr -

Stefan Stoja~i} u akciji

man u кo{arka{ku Su per li gu, a po be dom u ve ~e ra {wem me ~u s Rad ni~ kim FMP `e le da po tvr de kva li tet i su per i or nost.

ve ne zve zde, ni jan se su od lu ~i va le za ko ju }e eki pu za i gra ti. Mla di su, do sta kva li tet ni, ve li ki mo tiv ima ju - s po {to va -

wem go vo ri o ri va lu tre ner do ma }i na Si ni {a Ma ti}. - Si gur no je da è le po be du, da nam se re van {i raj za po raz iz pr vog de la. S dru ge stra ne, i mi }e mo ima ti ve li ki mo tiv, è li mo da po tvr di mo pr vo me sto i da na sta vi mo nis ku po be da. Naj ve }i pro blem mo è da bu de u gla va ma mo jih igra ~a zbog ~i we ni ce da ne re zo nu ju da ako su ih po be di li u Be o gra du on da }e mo i na svom te re nu. Vel ka opo men nam je po raz od Na pret ka, pa ako shva ti mo da ne ma la kih ri va la on da mo è mo do tri jum fa. Tra ì se an ga ò va nost svih 40 mi nut, po go to go {to su Be o gra |a ni fi zi~ ki od li~ no pr pre mqe ni, mo `da po naj bo qe u li gi, ta ko da ne sme bi ti opu {ta wa. Is tr ~a }e mo kom plet ni i o~e ku jem na {u po be du. Ste fan Sto ja ~i} po sta je qu bi mac pu bli ke. Po {tu je go ste, ali o~e ku je uspeh svo je eki pe. - Ri val nam je kva li te tan, mlad, è qan nad i gra va wa. Nas in te re su je sa mo po be da, po go to vo {to è li mo da ve è mo tri uspe ha u ni zu. A da bi to ostva ri li mo rao mak si mal no ozbiq no i bez pod ce wi va wa da u|e mo u me~ i tom slu ~a ju ra do va }e mo se sa na {im na vi ja ~i ma.Ulo gu fa vo ri ta va qa opr va da ti - is ta kao je Sto ja ~i}. Utak mi ca Voj vo di na Sr bi ja gas - Rad ni~ ki FMP igra se od 20 ~a so va u ma loj dvo ra ni Spen sa, ulaz je bes pla tan. M. Savi}evi}

TRE]E KOLO TOP 16 EVROLIGE

Kr sti} bez prem ca Ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Ne nad Kr sti} po neo je ti tu lu naj ko ri sni jeg igra ~a tre }eg ko la Top16 fa ze Evro li ge, dok je Vla di mir Mi cov bio naj bo qi asi stent. Kr sti }ev CSKA sla vio je sa 85:70 pr o tiv Ga la sa ra ja, a on je u tom tri jum fu u~e stvo vao sa 20 po e na, uz {ut iz igre 8/10, de vet sko ko va i po jed nu asi sten ci ju i ukra de nu lop tu, {to mu je do ne lo 31 in dek sni poen. Za ni mqi vo je da je Kr sti} na taj na ~in po stao dru gi igra~, uz svog sa i gra ~a An dre ja Ki ri len ka, ko ji je dva pu ta bio MVP ko la ove se zo ne u elit nom tak mi ~e wu, a i pr vog pu ta je imao iden ti ~an in deks. Uz to, srp ski re pre zen ta ti vac bio je pr o gla {en i za naj ko ri sni jeg igra ~a no vem bra. U bor bi za ti tu lu naj ko ri sni jeg igra ~a ove ne de qe, Kr sti} je po be dio igra ~e Bar se lo ne i Ma ka bi ja, Era ze ma Lor be ka i Ri ~ar da Hen der so na, ko ji su ima li po 27 in dek snih po e na. Bar se lo na je sa 94:80 sla vi la pr o tiv @al gi ri sa, a Lor bek je po sti gao 19 po e na i imao {et sko ko va i

po dve asi sten ci je i ukra de ne lop te. Hen driks je u po ra zu Ma ka bi ja od Kan tua sa 82:74 upi sao 15 po e na, bez pr o ma {a ja iz igre, se dam sko ko va i tri blo ka de.

mir Ve re men ko iz Unik sa sa de vet sko ko va, dok su sa po tri ukra de ne lop te is ta kli Gor don iz CSKA, Xe rels iz Fe ner bah ~ea, Lu kas iz Ga la ta sa ra ja i [er ma di ni iz Kan -

Nenad Krsti} igra u sjajnoj formi

Po red Kr sti }a, od li~ nu par ti ju pru `io je i Mi cov, ko ji je sa de vet asi sten ci ja bio naj bo qi na tom po qu. Naj bo qi ska ka~ ko la je Vla di -

Bul si sla vi li u Wu jor ku

Derik Rouz (^ikago)

po e na i 11 sko ko va. Me lo En to ni bio je stre lac 26 po e na. Den ver je sa vla dao Kli per se u Los An |e le su 112:91 za hva qu ju }i Da ni lu Ga li na ri ju, ko ji je su sret za vr {io sa 21 po e nom. Lo son je do -

VOJVODINA NS SEME GOSTUJE U QIGU

Tra di ci ja uz No vo sa |a ne Od ula ska u su per li gu od boj ka {i Spar ta ka iz Qi ga è le da po be de Voj vo di nu NS se me, ali im je u pret hod nih se dam okra {a ja us pe lo sa mo da osvo je dva se ta i No vo sa |a ni su je di ni tim ko ji ni je po kle kao pred Qi à ni ma. S tim na umu }e igra ~i Spar ta ka u}i u da na {wi su sret, ali }e No vo sa |a ni po no vo u~i ni sve da pro tiv nik na sta vi da sa wa o even tu al noj po be di. Voj vo di na NS se me na la zi se na dru goj po zi ci ji pr ven stve ne ta be le i re al nost je da do plejofa sa ~u va tu po zi ci ju, ma da po sto je i ra ~u ni ce po ko ji ma bi mo gla do pr ve, ali ve om a te {ko. Ka ko bi osta la na dru gom me stu mo ra naj pre da po be di uvek ne u god ne do ma }i ne u Qi gu. - Spar tak je po be dio go to vo sve eki pe iz ta ko zva ne ve li ke ~e tvor ke, nas ni je. Po tru di }e mo se da ta ko i osta ne, da za be le ì mo jo{ jed nu po be du i ta ko sa ~u va mo dru gu po zi ci ju. Qi à ni ima ju kva li te tan tim, na mu ~i li su mno ge, a do sta te {ko smo ih do bi li i na na {em te re nu. Wi hov te ren im pru à ve }u na du da mo gu da nas iz ne na de. Mo ra mo da u|e mo mak si mal no an ga ò va no u me~, da na{ kva li tet do |e do iz ra à ja u du èm pe ri o du, a ne sa mo u jed nom ili dva se ta, pa po sle da se mu ~i mo. Na dam se da }e sa te stra ne to bi ti sve bo qe. Na{ ve li ki mo tiv je da osta ne mo dru gi na ta be li. Jo{ ne ra ~u na mo na Ka ti }a, ali su svi osta li sprem ni - is ta kao je tre ner Voj vo di ne NS se me Ni ko la Sa la ti}. Sred wi blo ker Da ni lo Mi ro sa vqe vi} sma tra da je va `no da eki pa na sta vi po bed ni~ ki niz. - Naj va `ni je je da sa se ri jom po be da do ~e ka mo fi nal ni tur nir Ku pa, da di è mo for mu, da igra mo sve bo qe. Qig je kva li tet na eki pa, to po ka zu je i bo dov no sta we. Vi {e pu ta smo po ka za li da ima mo osci la ci ja u igri, da gre {i mo u se ri ja ma, pa mo ra mo da bu de mo mak si mal ni, opre zni, an ga ò va ni i sprem ni na te {ku utak mi cu u ko joj tre ba da uzme mo bo do ve - po ru ~io je Mi ro sa vqe vi}. Slo ìo se s wim i pr vi teh ni ~ar cr ve no-be lih.

Luka ^ubrilo i Danilo Mirosavqevi}

- Ako se ne va ram, tre ner Spar ta ka je po sle po be de nad Par ti za nom re kao da sad `e le jo{ nas da po be de, a po tru di }e mo se da to ne u~i ne. Sla `em se sa sa i gra ~em da nam je ja ko va -

`na i na {a igra, ko ja do Ku pa mo ra da bu de na naj vi {em ni vou, a s ni zom po be da }e i sa mo po u zda we bi ti ve }e - is ta kao je Lu ka ^u bri lo. M. R.

PRIPREME BOKSERSKE REPREZENTACIJE NA KOPAONIKU

tua. Po tri blo ka de ima li su Ki ri len ko, Hen driks i D’Or Fi {er, po ~e mu su bi li naj bo qi u tre }em ko lu.

NBA LIGA

Ko {ar ka {i ^i ka go Bul sa sa vla da li su Wu jork Nik se u go sti ma re zul ta tom 105:102 u no }a {wem der bi ju NBA li ge. Bul se je do 19. tri jum fa u li gi pred vo dio fe no me nal ni De rik Ro uz sa 32 po e na i 13 asi sten ci ja, dok su Bu zer i Kor ver uba ci li po 16. U ti mu Nik sa is ta kao se Ama re Sto de ma jer sa 34

subota4.februar2012.

dao 18, a Afla lo 15 po e na. U ti mu Kli per sa is ta kao se Blejk Gri fin sa 18 po e na, dok je Kris Pol u~in ku od 15 po e na do dao i de vet asi sten ci ja. Atlan ta je na do ma }em te re nu po ra `e na od Mem fi sa 96:77. Gri zli si su do ube dqi ve po be de do {li za hva qu ju }i {e sto ri ci igra ~a sa dvo ci fre nim u~in kom, a naj pro duk tiv ni ji je bio Ru di Gej sa 21 po e nom i {est sko ko va. Po 18 su po sti gli Alen i Ma jo. U Atlan ti naj bo qi stre lac Xo{ Smit po sti gao je mi zer nih 11 po e na, dok je Vla di mir Rad ma no vi} za 23 mi nu ta po sti gao ~e ti ri po e na, uz tri sko ka i jed no do da va we.San An to nio je sa vla dao Wu Or le ans 93:81, dok je Gol den Stejt na svom par ke tu bio bo qi od Ju te 119:101. Re zul ta ti: Atlan ta - Mem fis 77:96, Wu jork - ^i ka go 102:105, San An to nio - Wu Or le ans 93:81, Sa kra men to - Por tland 95:92, Gol den Stejt - Ju ta 119:101, LA Kli pers Den ver 91:112.

ZA OLSTAR UTAKMICE

Po zna te pe tor ke

NBA li ga sa op {ti la je pr ve pe tor ke pred sto je }e Ol star utak mi ce u Or lan du. Is t o~ n u kon f e r en c i j u pred sta vqa }e: De rik Ro uz, Dvejn Vejd, Le bron Xejms, Kar me lo En to ni i Dvajt Ha u ard. Na klu pi za re zer ve su: Xo Xon son, Ra xon Ron d o, Kris Bo{, Pol Pirs, Roj Hi bert, Bren don Xe nings i An dre Igu da la. ^la n o v i pr v e pe t or k e Za pa da su: Kris Pol, Ko bi Bra j ant, Ke v in Du r ent, Blejk Gri f in i En d r j u Baj nam. Re zer vni ko {ar ka {i su: Ke vin Lav, La mar kus Ol d rix, Ra s el Vest bruk, Stiv Ne{, Mark Ga sol, Pol Mil sap, Pau Ga sol i Taj Lo son. Ovo go di {wi Olstar vi kend na pro gra mu je od 24. do 26. fe bru a ra u Or lan du.

Ra di se pu nom pa rom u od li~ nim uslo vi ma Na {i bok ser ski re pre zen ta tiv ci od 19. ja nu a ra pri pre ma ju se na Ko pa o ni ku, pred vo di ih sa ve zni tre ner Mi o drag Mi li}, a ~e sto im u po se tu do la zi i se lek tor Zo ran Ma noj lo vi}. Pred wi ma su ja ki me |u na rod ni tur ni ri, a naj va `ni ji su

tar wi fu ting je na nad mor skoj vi si ni od oko dve hi qa de me ta ra. Mom ci to od li~ no pod no se i, da ih ne urek nem, od li~ no su fi zi~ ki pri pre mqe ni - re kao je Mi li}. Tre ner sma tra da bi bi lo jo{ bo qe da je sve vre me s wi ma bio i Dre no vak.

Miodrag Mili} i Zoran Manojlovi}

kva li fi ka ci o ni za od la zak na Olim pi ja du. Do sa da vi zu ima sa mo Alek san dar Dre no vak. - Ima mo od li~ ne uslo ve za tre nin ge. Na la zi mo se u ho te lu „Sre bre nac”, u ko me ima mo te re ta nu, sa u nu i sa lu. Ina ~e, ju -

- Mo rao je na te ra pi je, ali nam se po no vo pri dru `io pre ~e ti ri da na. Ina ~e, mi ov de tre ni ra mo na dva ko lo se ka. Re ci mo, Dre no va ku su ovo pred pri pre me za pri pre me ko je }e usle di ti u ma ju. Sle di nam iz u zet no kva li -

tet ni me |u na rod ni tur nir u Bu gar skoj (Stran xat). Na we ga do la ze naj kva li tet ni je bok ser ske na ci je na sve tu i mno gi ka `u da je ova ma ni fe sta ci ja po ne kad ja ~a i od Svet skog pr ven stva. Po {to je po ziv nog ka ra te ra, na we mu }e u~e stvo va ti Qu bo mir Mar ja no vi} (64), Mar ko Ni ko li} (81) i Mi lu tin Stan ko vi} (su per te {ka). Bi }e to od li~ na pro ve ra za olim pij ske kva li fi ka ci je, ko je }e se odr `a ti od 13. do 22. apri la. Sa se ni o ri ma su i dvo ji ca ju ni o ra, Va wa Ba ~i} (56) i Mi lo{ Bal ti} (49). - Oni ne za o sta ju za sta ri ji ma. [te ta {to na ove pri o pre me ni je do {lo vi {e de ~a ka ro |e nih 1993. i 1994. go di ne, jer bi im one i te ka ko ko ri sti le. S re pre zen ta tiv ci ma ni je Bra ni mir Stan ko vi}, tre nut no na{ naj bo qi rat nik rin ga, ko ji bi mo gao da se kva li fi ku je na Olim pij du. - Ba ne je u Mi la nu i tak mi ~i se u Svet skoj pro fe si o nal noj li gi. We gov klub je tre nut no naj u spe {ni ji. Od we ga o~e ku je mo za i sta mno go i u Sr bi ju se vra }a po ~et kom mar ta. Ina ~e, 11. mar ta bok so va }e mo u Ri je ci i ima ti pri ja teq ski me~ sa se lek ci jom Hr vat ske - sa op {tio je Mi o drag Mi li}. M. Pavlovi}

GLOBUS

subota4.februar2012.

dnevnik

Интергалактички лавеж

олксваген је снимио нову рекламу инспирисану „Ратовима звезда”. Годину дана након што нас је произвођач аутомобила упознао са „Малим, слатким Дарт Вејдером”, објављена је нова реклама инспирисана серијалом Џорџа Лукаса. Овога пута у реклами нема коришћења Силе, овог пута смо добили прилику само да слушамо „Империјални марш”... у извођењу паса. У реклами се могу видети кучићи који лају добро познату нумеру. Видео се зове „Bark si de”.

Најзапосленији пас на свету

инијатурни јоркширски теријер Луси, тешка само два килограма и двеста грама, уписао се у Гинисову књигу рекорда - и то својим радом! Луси, која је из Њу Џерсија, најмањи је пас на свету који „ради”. Луси је у трци за ову престижну титулу победила чиваву из Јапана која ради као полицијски трагач. Лусин посао није опасан, али је подједнако важан, она је „запослена” као терапијски пас у програму „Поводац пун љубави” .Луси је веома ангажована и њен дан је испуњен до последњег сата. Она сваке недеље посећује болнице, старачке домове и рехабилитационе центре како би помогла онима којима је помоћ потребна. Луси је укључена и у програме помоћи деци са инвалидитетом, као и у рад са проблематичном омладином. „Пошто је тако мала и слатка, она аутоматски привлачи људе и допада им се. Апсолутно је предивна и није ни чудо да је обожавају”, рекла је Лусина власница Сели Лионе Монтуфар, преноси

„Huf fing ton Post”. Иначе, Луси је доспела код Сали, садашње поносне власнице, тако што ју је претходна власница дала на усвајање, а Сали се одмах заљубила у њу.

Санкама низ вулкан

ет Карстен из Мајамија прва особа која се санкама спустила низ активни вулкан.Зависник од адреналина је своје мале, дрвене санке попео на врх Церо Негро (Cer ro Ne gro) вулкана у Никарагви, а онда се спустио 728 метара јурећи скоро 90 километара на час. Разлог због којег се wеб дизајнер из Мајамија санкао по активном вулкану је једноставно узбуђење. „Када нема снега, добар је и вулкански пепео”, рекао је Метју и додао да је једноставно желео да буде у прилици да каже да се попео на вулкан како би се санкао. „Колико људи може да изговори ту реченицу”, рекао је Карстен,

који је ипак добро промислио у какву се авантуру упушта. „Санке су дизајниране да издрже убрзање на вулканском камењу иако не изгледају као да могу да издрже тако нешто. Дно санки је ојачано металом, али оно се истроши после друге вожње”. Метју се затекао у Никарагви на свом пропутовању светом. „Продао сам све што сам имао и оставио кућу у Мајамију само како би остварио свој сан и пропутовао цео свет”. У Никарагви је на овом истом вулкану популарно спуштање сноубордом, али је Метју први човек који се у подножје спустио санкама.

Како да никада не изгубиш документа

ританац истетовирао прву страну свог пасоша на леђима. Ричард Ештон често се из забаве скида у банци када га замоле за личне податке, како би службеници могли са тетоваже на његовим леђима да прочитају име, датум рођења и друге информације. „Људи се углавном смеју када виде тетоважу”, рекао је Британац, који се на овај необични корак одлучио како би истакао свој патриотизам. Ипак, можда је Ричард требало да истетовира „само” личну карту, пошто му током путовања службеници на царини не признају „пасош” на леђима.

Чик понеси мобилни у школу

Одмах ће мама, само да опљачка банку

ошење мобилних телефона у школу јесте забрањено, али овако брутално „обрачунавање” са њим...па, нисмо сигурни. Једном момку који је слушао предавање зазвонио је мобилни телефон и професор му га је одмах одузео. „Носиш мобилни на мом часу, е па сад ће доживети несрећну судбину”, рекао је професор ученику и отишао по „хладно оружје”...за потпуно уништење! Из ормарића је узео нешто што највише подсећа на маљ, телефон поставио на под учионице и пред очима читавог разреда, из три ударца му „дошао главе”. Студент је само немоћно стајао и гледао како се његов iP ho ne претвара у прашину.

мериканка ће пред судом одговарати јер је петогодишњака повела у пљачку банке. Лори Рубл из Ајленд Лејка у Илиноису пошла је са својим дечком Брендоном Стенклифом да опљачка локалну банку, а пошто није имала где да остави синчића, повела га је са со-

Ово је простор за вашу рекламу

Ј бом. Пар је дечака оставио у колима за бекство испред банке, а затим је Лори навукла маску, извадила месарски нож и запретила службеници. Она и Брендон побегли су са само 4.800 долара, али су ухапшени већ наредног дана. Рублова ће пред савезним судом одговарати због угрожавања безбедности детета и немара, као и за оружану пљачку.

една девојка са Новог Зеланда понудила је своју гузу као рекламни простор. Тина Безнек (23) на Интернету је објавила да нуди своју

сао и не може да плати рачуне Тина планира да слоган или објаву наплати што више може, а затим да ангажује професионалног мајстора да јој то истетовира на задњици.

задњицу као рекламни простор ономе ко највише плати. На овај необичан корак одлучила се због тешке финансијске ситуације, пошто је изгубила по-

За само неколико дана, Безнекова је била „затрпана” понудама, од којих је за сада највиша 10.000 новозеландских долара (око 6.160 евра).

Да ли смем да те ухватим за груди

ладић из Русије на Јутјубу је поставио видео који је за две недеље прегледан четири милиона пута. Из наслова видите и зашто… На видеу се види младић који додирује груди 1.000 девојака које је срео на улици. Како му је то пошло за руком? Тако што им је пришао и једноставно их питао „да ли смем да пипнем твоје груди?”Да живот није бајка говори чињеница да је овај младић „стартовао” седам хиљада жена, а да му је „тек” хиљаду одговорило потврдно. Зашто је то урадио? Као да му треба разлог...

Ко је насликао „Манекенку у гаћама”

ри манекенке избачене су из париског музеја Орсеј након што су се скинуле у грудњаке и гаћице за потребе снимања рекламе Моне, Мане, Дега, Реноар, манекенка у гаћама, само су нека од ремек-дела која се налазе у овом чувеном музеју, али је само једна „поставка” засметала званичницима музеја, и погађате која. Званичници музеја шокирани су чињеницом да је компанија која се бави производњом и продајом доњег веша „Етам” искористила њихове просторије да сними рекламу своје нове колекције.Компанија „Етам” послала је у Орсеј неколико манекенки које су у једном тренутку, шетајући између осталих посетилаца, поскидале све са себе и остале само у грудњацима и гаћицама. Обезбеђење их је брже-боље избацило

из музеја, а од њихове шетње су остале слике, овај видео и вероватно понека кривична пријава. Зграда у којој је се налази Орсеј музеј саграђена је 1773. и првобитно је била „Орлеан” хотел, потом је 1900. преуређена за потребе Светске изложбе у

Паризу у железничку станицу Орсеј и у тој функцији је остала до 1939. године. Станица је трансформисана у Музеј 1986. када су у њега пренете колекције националне уметности из збирки Лувра, Центра „Жорж Помпиду”...

kultura

c m y

dnevnik

subota4.februar2012.

У ПРИПРЕМИ НОВА ПРЕДСТАВА У МАДЛЕНИЈАНУМУ У ЗЕМУНУ

ВЕЧЕРАС У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ СРБИЈЕ У ПАРИЗУ

Тајна Грете Гарбо

Промоција Библиографије Иве Андрића

У театру Мадленијанум у Земуну припрема се представа по драми Мира Гаврана „Тајна Грете Гарбо„, у којој главну улогу игра Тања Бошковић, а премијера ће бити 25. фебруара, најавила је директорка тог позоришта Бранка Радовић. Опера и театар Мадленианум се труди да се финансијска криза не осети у репертоару и да задржи уобичајени број премијера, рекла је она на конфе-

тала је Тања Бошковић и, како је речено, својом интерпретацијом убедила и гледаоце и управу театра да је она права Грета Гарбо. У представи играју и новосадска глумица Јована Балашевић (лик психијатра), Миодраг Крстовић и Петар Бенчина. Костиме креира Јелисавета Татић Чутурило, сценографију Зорана Петров, музику компонује Владимир Пејковић.

Тања Бошковић у улози Грете Гарбо

ренцији за новинаре. За пролеће је најавила два балета кореографа Саше Илића, као и оперски пројекат редитеља Владе Лазића, а за јесен мјузикл „Ребека”. Драму савременог хрватског аутора Гаврана режира Ђурђа Тешић. Текст је за продукцију изабрала публика прошлог лета, гласајући након циклуса јавног читања драма. Насловну улогу чи-

Директорка Драме Ана Радивојевић Здравковић рекла је да је Гавран, пуно извођен у свету, а код нас познат по „Љубавима Џорџа Вашингтона„, сам послао нови комад Мадлениануму. „Препознао је да то одговара нашем афинитету према мелодрами и причама о животима славних имена из света уметности„, рекла је она. Радња се де-

шава средином 20. века. Из света у којем међуљудске односе дефинишу уговори, новац, успех и слава изненада се повлачи холивудска звезда Гарбо, на врхунцу каријере у 36. години. Разлог је у стварности остао тајна. Редитељка је изјавила да је Гавран нашао добру формулу, пријемчиву за гледаоце, а занимљиву за рад професионалцима. „То није документаристичка драма, већ фикција јер је Гарбо до краја (умрла је са 84 године) живела у анонимности. У фокусу је ситуација из прошлости која је оставила драматичан траг на њу. Она преиспитује интимно осећање успеха и неуспеха, теме индустрије забаве, медија, мушкоженских односа„, рекла је Тешићева. Бошковићева је истакла да Гавран вешто барата истинама које су много пута објављене и ствара причу која је могућа. „Он пише за глумца. Када нема података како је Грета изгледала са својих 50 година, колико има у драми и шта се дешавало, глумац може да креира шта хоће и то је драмски занимљиво„, рекла је она, додајући да у овом комаду има и психолошког трилера. Оценивши да је Гарбо била испред свог времена по стилу глуме који и данас делује модерно, испричала је да је једном у Њујорку видела Гарбо у њеним озбиљним годинама. „Седела је на клупи. Жена која светли, сама и цела, недодириљива. Нисам се усудила да приђем. То ми је био један од најузубудљивијих момената„, рекла је српска глумица која и сама носи (Танјуг) харизму звезде.

БОГАТ МУЗИЧКИ ВИКЕНД ПОВОДОМ ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ВЕЛИКЕ ДВОРАНЕ

Јубилеј Коларчеве задужбине Поводом јубилеја 80 година постојања Велике дворане и програмске делатности Коларчеве задужбине одржаће се богат музички викенд под називом „Викенд јубилеја” који је почео синоћ концертом виолинисте Немање Радуловића на коме је са својим пријатељима из Француске ансамблом Дубл Сенс и квартетом Ђавољи трилер извео Вивалдијева Четири годишња доба.Вечерас на концерту Радуловић ће наступити уз ансамбле Ђавољи трилер и Доубле Сенс, са пијанисткињом Сузан Манхоф. На програму су дела Лудвига ван Бетовена, Пабла Сарасатеа, Александра Богојева Седлара и Вивалдија. Поводом 80.рођендана данас у подне ће се одржати панел дискусија на којој ће представници музичких центара и концертних дворана Европе: Будимпеште, Љубљане, Подгорице, Загреба, Беча и Брисела разговарати о међусобним активностима и сарадњи у условима актуелне економске кризе. Панел дискусија окупиће директоре Цанкарјевог дома из Љубљане, Палате уметности из Будимпеште, Музичког центра из Подгорице, Ватрослав Лисински из Загреба, Музичке омладине у Новом Саду и Коларчеве задужбине. Панел дискусији присуствоваће и Хуго де Греф оснивач Европске куће културе у Бриселу. Викенд јубилеј се наставља променадним концертом, сутра у 11 сати наступиће деца наших по-

Септембра прошле године изашла је Библиографија Иве Андрића, најобимније дело те врсте у српској култури, када је реч о делу једног аутора. Издавачи су Библиотека Матице српске, задужбина Иве Андрића и Српска академија наука и уметности, а ово капитално дело вечерас ће бити представљено у Културном центру Србије у Паризу. О Библиографији ће говорити њен главни уредник, управник БМС Миро Вуксановић и библиотекарке, учеснице овог двогодишњег пројекта, Даниела Кермеци и Соња Ивановић. Вуксановић ће одржати и беседу о Андрићевој приповеци „Мост на Жепи“. Париско вече посвећено нашем нобеловцу биће употпуњено електронском изложбом о његовом животу и стваралаштву на српском и француском језику, коју је припремила БМС Библиографија је штампана поводом стогодишњице објављивања првог Андрићевог књижевног рада и педесетогодишњице Нобелове награде. Ова књига има преко хиљаду страна, садржи 15,6 хиљада јединица на 49 језика, о свим Андрићевим делима, као и о текстовима и књигама о њему. Целокупно издање биће поклоњено научним установама, библиотекама, славистичким центрима и другим нашим институцијама културе и науке у иностранству. На поклон ће је вечерас добити и Културни центар Р. Л. Србије у Паризу.

РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ИЗЛОЖБЕ „АКВИЗИЦИЈЕ 2004-2011” У МСУВ

Хало ефекат Поводом изложбе „Аквизиције 2004-2011“ кустоског тима Музеја савремене уметности у Новом Саду, „Дневнику“ се јавио уметник Игор Антић, како би реаговао на, како наводи, чудну и непријатну ситуацију у којој је расплет требало да се одигра прексиноћ, када је изложба отворена. Изразивши сумње о хајки и цензури, Антић се питао да ли ће се његов, на позивници најављени рад - четири столице на металној конструкцији и тон карти са нијансама црвене боје, испод којих су исписана имена комунистичких лидера

и идеолога - на крају наћи у поставци, јер је по његовом сазнању рад два пута инсталиран и два пута склањан у депо. У писму се инсинуира да је поставку рада опструисала кустоскиња Сузана Вуксановић, која се и првобитно противила поклону, на крају уговореном са в.д. директора МСУВ Владимиром Копицлом. - Ја бих рекао да је дошло до хало ефекта. Реч је о великој и репрезентативној изложби и за њу је сасвим природно велико интересовање уметника, баш као и кустоса који

су је оформили – одговорио је Копицл на наводе Игора Антића, предочивши да није реч о усамљеном случају бриге за пласман властитог рада и да је сигуран да је што се папирологије тиче све у реду. – Тачно је да је било стручних кустоских дискусија, промишљања односа габарита изложбеног простора и самих радова, разговора о логици излагања..На крају је инсталација Игора Антића, као и инсталација Горана Деспотовског, изложена у холу МСУВ, на највиднијем месту изложбе. И. Б.

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА У ЗГРАДИ „БЕКО” У БЕОГРАДУ

Ретка керамика Пабла Пикаса Немања Радуловић

знатих уметница, пијанисткиње Наташа Вељковић и Алиса Бешевић пратиће своје младе и успешне ћерке, Вељковић виолинисткињу Милицу Зулус а Бешевић флаутисткињу Маријану Буслехнер.Викенд јубилеја завршава се сутра концертом виолинисте Робија Лакатоша и његовог ансамбла који изводи оригиналну мађарску, циганску музику и на посебан начин је комбинује са класиком, романсама, шлагерима, музичким темама Балкана, али и џез стандардима.

Изложба керамике славног шпанског уметника Пабла Пикаса под називом ‘’На Азурној обали‘’ отворена је у простору зграде ‘’Беко‘’ у Београду, а публика ће до 15. априла имати прилу да види 100 експоната, ретко виђену колекцију неких од највреднијих Пикасових дела из опуса керамике, сребра и злата. Изложбу је прексиноћ отворио министар културе Републике Србије Предраг Марковић, а присутнима се обратио и амбасадор Шпаније у Србији Артуро Лаклаустра Белтран, као и директор Института Сервантес Антонио Лазаро Гонзало. ‘’Ова изложба има посебан значај због великог броја експоната који су овде изложени, тако да нам она даје могућност да упознамо непознату

или мање познату страну великог уметника Пикаса‘’, приметио је амбасадор и рекао да предмети који су изложени у овој поставци нису ликовног карактера, али да у себи носе она обележја по којима је Пикасо познат не само у Шпанији већ у целом свету. ‘’То је његово интересовање и усресређење без обзира на технику коју користи. И у чему год радио овај уметник се доказао као значајна личност стваралачког и уметничког живота‘’, закључио је Лаклаустра Белтран. Министар Марковић је оценио да посетиоци изложбе могу да се сретну са једним специфичним Пикасом. Он је рекао да је део Пикасовог живота који је провео на Азурној обали радећи са керамиком део његовог смирења.

REPERTOAR

Филм

Актери

Режија: Здравко Шотра по роману Милована Витезовића Улоге: Александар Берчек, Милош Биковић, Љубомир Булајић, Александар Радојичић, Андрија Даничић, Матеја Поповић, Урош Јаковљевић, Никола Ранђеловић, Давор Перуновић, Младен Совиљ, Бранимир Брстина, Зоран Цвијановић, Иван Босиљчић, Војин Ћетковић, Предраг Ејдус, Драган Јовановић и други. Директор фотографије: Веселко Крчмар Монтажа: Петар Путниковић

Шешир професора Косте Вујића

Музика: Жељко Јоксимовић

Садржај

Реч критике

Ово је прича о професору немачког језика Кости Вујићу, доброћудном особењаку и хедонисти, педагогу посебне врсте, за кога је његов ђак Михаило Петровић - Алас написао да је био “најоригиналнији професор 19. века”. Такође, то је и прича о разреду вансеријских матураната Прве мушке гимназије у Београду који су чинили Михаило Петровић – Мика Алас, Јован Цвијић, Павле Поповић, Јаша Продановић, Милорад Митровић, Милутин К. Драгутиновић, Љубомир Стојановић и други, који ће постати историјско оличење епохе, као академици, професори, министри, политичари и други угледници. То је разред за сва времена и по слободном духу и несташлуцима који су преточени и у анегдоте, а које су захваљујући својим знамeнитим актерима постале легенда.

Једном подешене нишанске справе, редитељ Здравко Шотра ( Лајање на звезде, Зона Замфирова, Ивкова слава), изгледа, нема нарочите потребе да додатно подешава. И његово ново оствaрење “Шешир професоре Косте Вујућа”, управо пристигло у биоскопе, погађа тачно у, до душе, велику мету широког центра. Лагане приче из националне баштине, било руралног, било урбаног миљеа, специјалитет су овог редитеља који их спретно и без великих претензија заодева у форму ТВ драма, које се са пуно успеха приказују и у биоскопима. Тако, водећи се осећајем, да овдашњег гледаоца не треба оптерећивати “сувишним”, Шотра са екипом својих сарадника прави релаксирајућа, помало меланхилична али оптимистична дела, тачније, више или мање целовите драмске крокије, који, истина је, бар тренутно, дакле, на кратко, делују на сва чула, нудећу бег у “лепшу, невинију, патриотскију, руралнију или грађанскију прошлост”. Прича филма “Шешир професора Косте Вујића” саздан од низа анегдота, у неку је руку српска верзија “Друштва мртвих песника” (разблажена и суштински идејно неопредељена), истовремено и (анти)педагошка бајка и прича о одрастању али и жалу за младост – и миту о “непоновљивој” доброти и памети. Без жеља за било каквим драмским набојем, филм је утемељен на ликовима, живописним мада углавном једнодимензионалним. Њих са доста успеха, у задатим оквирима, оживљава екипа младих, свежих и старијих, склоним клшеима, глумаца, предвођена ветераном Александром Берчеком, у насловној улози. И није пуно требало да све постане one man shоw, али Берчеку искуство и актуелна глумачка харизма то, срећом, нису дозволили. В. Црњански

svet

subota4.februar2012.

Iz rael bi mo gao da na pad ne Iran

UKRATKO Spor zbog ga sa PE K ING: Kina je ju~e odbacila japanski protest zbog navodne nedozvoqive eksploatacije gasa u spornom gasnom po qu u Is to~ nom ki ne skom mo ru. Ki ne sko mi ni star stvo spoqnih poslova je saop{tilo da su nadavne aktivnosti oko va|ewa gasa izvo|ene u kineskim vodama i da je to potpuno normalno. U saop{tewu se kaè da je Kina jako nezadovoqna sa ko men ta rom ja pan skih zvani~nika. Japan je ju~e optuìo Kinu da jed no stra no eks plu a ti {e nalazi{ta gasa u Isto~nom kineskom moru, {to je po wima kr{ewe sporazuma o zajedni~kom razvoju spornih oblasti sa nalazi{tima gasa. Glavni sekretar vlade Osamu Fuximura rekao je novinarima da je Japan protestvovao kod Kine nakon {to je u utorak vi|ena buktiwa na konstrukciji na jednom gasnom poqu, prema wemu, „znak da je veoma mogu}e da se tamo otvara gasno poqe”. Za Japan je „svaka jednostrana eks plo a ta ci ja ne pri hva tqi va”. Ja pan i Ki na su se 2008. dogovorile da obustave jed no stra na is tra ì va wa u tom poqu dok traju pregovori, ali su razgovori zamrznuti od 2010. nakon diplomatskog suko ba pro is te klog iz su da ra bro do va u bli zi ni spor nih ostrva na koja prava polaù obe zemqe, kao i Tajvan. (Ta njug)

Le gi on ar ska bo lest MADRID: Tri britanska turista preminula su od legionarske bolesti (upala plu}a) u jednom {panskom hotelu, koji je nakon toga zatvoren kako bi

bilo spre~eno daqe {irewe ove bo le sti, sa op {ti li su pred stav ni ci vla sti ove ze mqe. Britanska kompanija „Saga holidejs” objavila je pre dva dana vest o smrti dve osobe, a ju~e i o te}oj `rtvi i jo{ 14 slu~aja infekcije. Regionalni organi vlasti tvrde da su predu ze li sve me re za u sta vqa wa epidemije, ukqu~uju}i i zatvara we ho te la. Ova bak te ri ja {iri se udisawem kontaminiranih vodenih kapi - ~esto iz klima ure|aja. Nije poznat slu~aj preno{ewa sa jedne na drugu osobu. (Ta njug)

TEL AVIV: Ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta veruje da postoji mogu}nost da Izrael napadne Iran u aprilu, kako bi spre~io Teheran da napravi nuklearnu bombu. „Va{ington post” je prvi objavio da je Paneta zabrinut, jer je sve izvesnije da }e Izrael izvesti napad u narednih nekoliko meseci. „Paneta veruje da postoji velika izvesnost da Izrael napadne Iran u aprilu, maju ili junu, pre nego {to Iran u|e u ono {to su Izraelci opisali kao zonu imuniteta, da po~ne izgradwu bombe”,

napisao je novinar tog lista Dejvid Ignatius. Si-En-En je potvrdio zabrinutost Panete, pozvav{i se na jednog anonimnog zvani~nika administracije Baraka Obame. Prema navodima Ignatiusa, Bela ku}a nije odlu~ila ta~no kako }e SAD odgovoriti ako Izraelci napadnu. „Vrlo brzo, pla{e se Izraelci, Iran }e prikupiti dovoqno oboga}enog uranijuma u postrojewima duboko ispod zemqe da napravi oru`je i samo Sjediwene Dr`ave bi mogle tada da ih zaustave vojno”, napisao je Ignatius,

ali nije citirao izvor. Novinar „Xeruzalem posta” smatra da je Paneta do{ao do zakqu~ka da bi Izrael skoro mogao da napadne Iran najverovatnije iz razgovora s izraelskim kolegom Ehudom Barakom s kim se sastao vi{e puta u Tel Avivu i u Va{ingtonu od jula pro{le godine, kada je postao sekretar za odbranu. U ~lanku „Va{ington posta” se tako|e navodi da je odlagawe zajedni~ke izraelsko ameri~ke vojne ve`be mo`da signal skorog izraelskog napada. (Ta njug)

PO SE TA AN GE LE MER KEL PE KIN GU

Ki na ne ma na me ru da ku pi Evro pu PE KING: Kineski premijer Ven \abao izjavio je ju~e da wegova zemqa nema ni sposobnosti ni nameru da „kupi Evropu”, reaguju}i tako na zabrinutost Evrope oko sve ve}ih kineskih ulagawa u privrede evrozone, veo ma po go |ene du`ni~ kom krizom. Ven je na Nema~ko-kineskom poslovnom forumu u gradu Guangxou na jugu zemqe rekao da je Kina spremna da sara|uje sa Evropom u borbi protiv aktuelne krize, a da neki qudi kaù kako to zna~i da Kina èli da kupi Evropu, prenela je agencija AFP. „To ne odgovara stvarnosti. Kina nema tu nameru, a nije za to ni sposobna”, istakao je Ven. Nema~ka kancelarka Angela Merkel, koja se nalazi u trodnevnoj poseti Kini kako bi pove}ala poverewe zvani~nog Pekinga u Evropu, tako|e je prisustvovala pomenutom forumu, zajedno sa rukovodiocima iz sektora energetike, hemije, bankarstva i elektronike. U Evropi se u posledwe vreme intenzivirala zabrinutost oko toga da bi talas investicija kineskih kompanija i dràvnih fondova mogao zvani~nom Pekingu da omogu}i prevelik uticaj nad posrnulim evropskim privredama. Evropski lideri su ranije pozvali Kinu, koja poseduje najve}e devizne rezerve na svetu, da ulaè u fond Evropske unije za pomo} prezaduènim ~lanicama. Zvani~ni Peking dosad nije dao konkretno obe}awe da }e pruìti finansijsku podr{ku

Evropi. Predsednik vlade Narodne Republike Kine Ven \abao je u razgovoru s nema~kim kancelarom Angelom Merkel u Pekingu izneo spremnost svoje zemqe za ja~i anga`man u spasavawu evra.Premijer Ven je, kako se isti~e u nema~kim medijima, rekao da NR Kina razmi{qa o svom delovawu na prevazila`e-

stojala da odagna strahovawa NR Kine zbog krize u evrozoni, nema~ki kancelar je ju~e zatra`ila od zvani~nog Pekinga da izvr{i pritisak na Iran zbog nuklearnog programa te zemqe. Teheran bi trebalo da bude jo{ „otvoreniji i transparentniji” u vezi svog nuklearnog programa, kazala je Merkelova u

dnevnik

Sank ci je ja ~a ju sa mo po u zda we Teherana „Ne bojim se da kaèm da }emo TE HE RAN: Islamska Republipodràti i pomo}i svaku zemqu ka ne}e ustuknuti pred me|unarodili grupu koja èli da se suprotnim pritiskom da odustane od svostavi cionisti~kom (izraelskom) jih nuklearnih aktivnosti, izjavio reìmu”, navodi Rojters. Prema je ju~e verski vo|a i vrhovni lider re~ima ajatolaha, Irana ajatolah pretwe vojnim naAli Hamnei, prePret w e i na p ad na padom pokazuju da te}i odmazdom za Iran na ne }e {te tu Amerika nema druvojni napad ili Ame ri ci. [to je gog na~ina nego da sankcije na izvoz primeni silu i iziranske nafte. pri ti sak ja ~i, to je vr{i krvoproli}e „Pretwe i napad sa mo po u zda we kako bi postigla na Iran nane}e Ira na ve }e svoje ciqeve, {to {tetu Americi. (Ali Ham nei) dodatno {teti Sankcije ne}e imaameri~kim vlastiti nikakvog uticama, kao i wihovom me|unarodnom i ja na na{u re{enost da nastavimo s doma}em kredibilitetu. nuklearnim razvojem”, rekao je „Ciq sankcija je da se Islamska Hamnei na dràvnoj televiziji, Republika kazni zbog islama. Meprenosi Rojters. |utim, sankcije }e nama biti od ko„Kao odgovor na pretwe naftristi. [to je pritisak ja~i, to je nim embargom i ratom, imamo i mi samopouzdawe Irana ve}e”, upozo~ime da zapretimo u odgovaraju}em rio je vrhovni lider Irana. trenutku”, upozorio je ajatolah i (Ta njug) dodao.

Mo skva: E{ton pre {la gra ni cu politi~ke pristojnosti MO SKVA: Rusko ministarstvo spoqnih poslova ocenilo je da izjava {efa evropske diplomatije Ketrin E{ton koja je rekla da Moskva treba da preispita odluku o odbijawu registracije predsedni~kog kandidata opozicione partije Jabloko Grigorija Javlinskog, izlazi iz okvira politi~ke korektnosti. „E{ton je pre{la granicu dozvoqenog i dala sebi za pravo da se me{a u unutra{wa pitawa suverene dr`ave upu}uju}i ruske vlasti kako da izgrade dnevni red promena”, rekao je ju~e portparol ministarstva Aleksandar Luka{evi} dodaju}i da je „izjava

E{tonove izvan okvira politi~ke korektnosti”. Luka{evi~ je poru~io da „~elnici Evropske unije treba da re{avaju probleme u svojoj ku}i umesto {to poku{avaju da druge u~e demokratiji”. E{ton je ju~e u obra}awu u Evropskom parlamentu u Briselu pozvala ruske vlasti da stupe u dijalog sa opozicijom i „defini{u dnevni red promena”, kao i da preispitaju odluku o odbijawu registracije Javlinskog. Zahtev Javlinskog o registrovawu za kandidata je odbijen, jer navodno nije prikupio potreban broj va`e}ih potpisa gra|ana. (Ta njug)

U sukobima u Egiptu povre|eno oko 400 qudi

wu krize evra i da je spremna za da se sna`nije zalo`i za stabilnost zajedni~ke evropske monete, ali je izbegao da pru`i konkretna obe}awa ve} je zahtevao od Evropqana poja~ane napore za reforme. Po Venu, re{ewe du`ni~ke krize u Evropi je nu`no, jer je taj kontinent „za Kinu od strate{kog zna~aja”. Merkelova, ~iji se odlazak u Peking, samo par dana posle samita Evropske unije tuma~i kao odli~an „tajming”, pozvala je na te{wu me|unarodnu saradwu radi prevazila{ewa finasijske krize.Osim privrednih i bilateralnih tema, gde je Merkel na-

govoru na Kineskoj akademiji dru{tvenih nauka. Nema~ki vladin izvor je rekao ranije da }e kancelarka tako|e zatra`iti od vlasti u Pekingu da ne koriste evropske sankcije o zabrani uvoza iranske nafte, uvedene Teheranu zbog wegovog nuklearnog programa, kako bi pove}ale vlastiti uvoz te sirovine. Merkelova }e se ju~e sastala i sa predsednikom NR Kinem Hu \intaom. Kancelarka je u posetu NR Kini oti{la u pratwi 20~lane privredne delegacije. U ovom momentu u Nema~koj aktivno deluje oko 800 preduze}a iz NR Kine . (Ta njug)

KAIRO: Gotovo 400 qudi je povre|eno u sukobima policije i demonstranata na trgu Tahrir u Kairu, u znak protesta zbog nasiqa na fudbalskoj utakmici u Port Saidu, u kome su poginule najmawe 74 osobe, dok je 1.000 povre|eno. Snage bezbednosti bacile su u ~etrtak suzavac na demonstrante koji su poku{avali da stignu do ministarstva unutra{wih poslova, zahtevaju}i smenu vojnog lidera feldmar{ala Huseina Tantavija, a ~uli su se zahtevi za wegovim pogubqewem, preneo je AFP. Na svaki ispaqen kanister suzavca, demonstranti bi se razbe`ali, a zatim ponovo okupili. Stotine navija~a fudbalskog kluba AlAli iz Kaira, nose}i majce kluba i ma{u}i zastavama pridru`ilo se demonstrantima. „Ovo nije bila sportska nesre}a, ve} vojni masakr!”, ~uli

su se uzvici iz gomile. Prema saop{tewu egipatskog ministarstva zdravqa, u sukobima je povre|eno 388 qudi. Vlada Egipta je posle krvoproli}a na fudbalskoj utakmici u Port Saidu, smenila rukovodstvo fudbalskog saveza i {efa slu`be bezbednosti tom gradu, dok je gradona~elnik podneo ostavku. Premijer Kemal al-Ganzuri je, na vanrednoj sednici parlamenta, izjavio da su smeweni direktor i menad`ment Fudbalskog saveza Egipta zbog wihove odgovornost za nemire u Port Saidu. Nasiqe je izbilo ubrzo po{to je sudija odsvirao kraj utakmice, kada su navija~i lokalnog kluba AlMasri, koji je pobedio goste iz Kaira sa 3:0, utr~ali na teren i po~eli da bacaju kamewe, fla{e i petarde na protivni~ke navija~e. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TO MAS DE MAJ CER Nema~ki ministar odbrane Tomas de Majcer izjavio je ju~e da ne o~ekuje da }e uskoro do}i do smawewa Kfora, s obzirom na „te{ku” situaciju na Kosovu. On smatra da „samo politi~ari mogu re{iti” probleme na Kosovu.Na Kosovu se nalazi ne{to mawe od 5.800 vojnika NATO, iz 29 zemaqa.Nema~ka ima 1.349 vojnika u Kforu, javqa DPA.

VIK TO RI JA MO HA ^I Romska aktivistkiwa i biv{i ma|arski poslanik u Evropskom parlamentu Viktorija Moha~i napustila je Ma|arsku i preselila se u Kanadu, javili su ju~e ma|arski mediji. Viktorija Moha~i je napustila Ma|arsku u decembru i podnela zahtev za politi~ki azil u Kanadi.Ona je 2009. godine tra`ila policijsku za{titu zbog ozbiqnih pretwi.

DO KU UMA ROV Lider samoprogla{enog „Kavkaskog emirata” i vo|a ~e~enskih terorista Doku Umarov poru~io je putem video snimka da poziva na prekid akcija protiv ruskih civila koji su u~e{}em u protestima pokazali da nisu spremni da podr`e politiku premijera Vladimira Putina. Gra|ani Rusije, istupaju}i protiv Putina, {tite sebe od napada ^e~ena, rekao je Umrov.

Slo ve na~ ka di le ma: Mo `e li po sla nik da bu de sport ski ko men ta tor QU BQA NA: Komisija za borbu protiv korupcije Slovenije treba da presudi o tome da li Peter Vilfan, proslavqeni ko{arka{, koji je izabran za poslanika, mo`e istovremeno da bude i sportski komentator. Poznati ko{arka{ Vilfan (55) je za poslnika izabran na listi partije „Pozitivna Slovenija” Zorana Jankovi}a.On je parlamentu podneo molbu da mu se i omogu}i da i daqe nastavi da komentiri{e ko{arka{ke utakmice, {to ina~e radi ve} godinama. Vilfan ima i {kolu za mlade talente. Vilfan je izjavio da }e ga gledaoci i qubiteqi sporta kroz ~etiri godine, koliko }e biti poslanik, zaboraviti ako prestane da se javno pojavquje kao komentator, prenose slovena~ki mediji. Poslanici iz we-

gove stranke i iz redova Socijaldemokrata (SD) Boruta Pahora izjavili su da u Vilfanovoj molbi ne vide ni- Peter Vilfan {ta sporno. la je, me|utim, da }e se o ovom sluParlamentrna ve}ina koja }e ~aju izjasniti tek po{to dobije uskoro formirati vladu odlu~imi{qewa Komisije za borbu pro-

tiv korupcije o tome da li se u ovom slu~aju radi o sukobu javnog i privatnog interesa. (Ta njug)

balkan

c m y

dnevnik

subota4.februar2012.

Te {ka zi ma na Bal ka nu BA WA LU KA, SA RA JE VO, PO GO RI CA, ZA GREB: Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske donelo je ju~e odluku da nastava u svim osnovnim i sredwim {kolama bude obustavqena u periodu od 6. do 10. februara zbog niskih temperatura i velikih sne`nih padavina. Ministarstvo }e u saradwi sa nadle`nim institucijama pratiti vremenske prilike i blagovremeno obavestiti javnost o nastavku nastavnog procesa. U Bosni i Hercegovini je, usled obilnih sne`nih padavina, zatvoreno vi{e grani~nih prelaza, a na mnogima se saobra}aj obavqa veoma ote`ano, saop{tila je Grani~na policija BiH. Bosana i Hercegovina od ju~e je paralisana zbog jakih sne`nih nanosa, a zbog potpunog saobra}ajnog kolapsa nastava u svim sredwim i osnovnim {kola u Kantonu Sarajevo je obustavqena.U Republici

`ne nanose. Na podru~ju Neuma i Ravnog zatvorene su za saobra}aj svi regionalni i lokalni putevi. Aerodrom Sarajevo je u funkciji, ali je otkazan ve}i broj letova, dok na aerodromima u Bawaluci, Mostaru i Tuzli nema letova.

Pu te vi u pre ki du, Pod go ri ca bez stru je Sa o bra }aj na ma gi stral nom put nom prav cu Pod go ri ca-Ko la{in-Mojkovac je u prekidu, zbog veoma lo{ih vremenskih uslo va.Pre ma na vo di ma Automo to sa ve za Cr ne Go re (AMSCG), ve li ke ko li ~i ne snega su glavni uzrok prekida u sa o bra }a ju. Sa o bra }aj na tim putnim pravcima bi}e u prekidu sve dok se ne uklone sne`ni nanosi. AMSCG upozorava voza~e na poledicu na mostovima i prilazima tunelima, kao i na sneg i

Split

Za greb

Srpskoj i Federaciji BiH saobra}aj je, zbog novih sne`nih padavina, usporen i ote`an, na kolovozima u vi{im predelima ima uga`enog snega, zbog niske temperature ima poledice, a jak vetar u pojedinim krajevima stvara sne-

led u vi{im planinskim predelima. Apeluje se na voza~e da vo`wu prilagode uslovima na putu i podse}a se da je posedovawe zimske opreme obavezno.Crnu Goru je zahvatilo izuzetno hladno vreme, a od peksino} sneg po-

novo pada u centralnim i ju`nim delovima Crne Gore. Zbog sne`nog nevremena koje je pogodilo Crnu Goru ve}i deo Podgorice, kao i podru~je Rijeke Crnojevi}a ostali su bez struje, a u pojedinim {kolama na severu zemqe nastava je odloèna. Iz Elektroprivrde Crne Gore (EPCG) saop{tili su da je potro{wa struje na rekordnom nivou, pa se na potro{~e apeluje da racionalno koriste aparate u Sa ra je vo doma}instvu. Zbog snega i velikih hladno}a erlajnza” i “Jata” iz Podgorice i skra}eni su ~asovi u ve}ini ka glavnom gradu Crne Gore. {kola u Crnoj Gori, a u pojedi- Aerodrom u Tivtu nije zatvaran nim na severu nastava je odloè- za saobra}aj. na, jer se pojavio samo mali broj |aka. Obilan sneg i niske tempeU Hr vat skoj naj te è rature {irom Crne Gore oteàna Ja dra nu vaju saobra}aj i stvaraju problem u snabdevawu strujom, a Sneg i vetar oteàvaju danas saobra}aj u skoro celoj Hrvatskoj, pa su mnogi putevi, pa ~ak i deonice autoputeva zatvoreni ili se vozi s ograni~ewima. Najteè je na obali Jadrana i delu Gorskog kotara gde duva jak, ~ak i olujni vetar i gde su neki gradovi, kao {to je Split, ju~e paralisani zbog snega. Za sav saobra}aj zatvoren ja autoput Zagreb Split izme|u Svetog Roka i Maslenica, deonica autoputa Rijeka-Zagreb izme|u Kikovice i Delnica i Jadranska magistrala podgori~ki aerodrome i daqe od Sewa do Svete Marije Magdanije u funkciji. lene. Deo Jadranske magistrale Aerodrom Golubovci zatvoren od Bakra do Sewa, Pa{ki i Kr~je za saobra}aj, zbog snega, kao i ki most otvoreni su samo za autovelike magle koja se nadvila nad mobile, {to vaì i za put Gospi} glavnim gradom Crne Gore. Otka- - Karlobag. U Lici i Gorskom kozani su svi letovi “Montenegro- taru progla{eni su zimski uslo-

BOSNA I HERCEGOVINA

Laj ~ak po dr `ao pre mi je ra Be van du SA RA JE VO: Evropski zvani~nik Miroslav Laj~ak izjavio je da u potpunosti podr`ava prioritete predsedavaju}eg Saveta ministara BiH Vjekoslava Bevande koji se odnose na evropske integracije i ekonomiju, i da iz Sarajeva odlazi sa puno vi{e optimizma. „U Sarajevo sam do{ao u vreme pozitivne dinamike jer je pro{la godina vi{e upropa{}enog nego iskori{tenog za BiH. Govorili smo {ta je EU spremna da uradi za BiH a {ta o~ekujemo da se uradi”, rekao je Laj~ak na konferenciji za novinare nakon sastanka sa Bevandom u Sarajevu, preneli su sino} mediji u BiH. On je naglasio da je EU zavr{ila svoj deo posla ja~awem prisustva u BiH i dolaskom specijalnog pred-

stavnika EU Petera Sorensena i oja~anim mandatom, odnosno, instrumentima koji omogu}avaju da pomogne ovoj zemqi. „Na dnevnom redu imali smo pitawa koja su potrebna da se zavr{i proces stabilizacije i pridru`ivawa a to je dono{ewe zakona o popisu i zakona o sistemu dr`avne pomo}i te kredibilan napor u provo|ewu presude Sejdi} i Finci. Osim toga, treba usvojiti buxet za 2011. i 2012. godinu”, rekao je Laj~ak. Predsedavaju}i Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda izrazio je zadovoqstvo jer je upoznao Laj~aka sa prioritetima koje je izneo u ekspozeu i koje se odnose na put BiH ka Evorpskoj uniji i pitawa ekonomije. On je naglasio da bi 2012. trebalo da bude godina

Ne boj {a Rad ma no vi}

Evropi. „Li~no mislim da ako se svi u BiH trudimo i bude postojala ve}a podr{ka od strane EU, onda mo`emo za deset godina postati

Vje ko slav Be vanda

EU za BiH, istakav{i da je ohrabren usvajawem Zakona o popisu stanovni{tva i mogu}no {}u da par la ment da nas usvoji i zakon o dr`avnoj pomo}i, i da do|e do raspleta u vezi sa buxetom. (Ta njug)

~lanica Unije za koju mislim da ima strah od zapadnog Balkana, kao i da nema strate{ki plan za taj region. Na{e unutra{we dr`avno ur|ewe }e, me|utim, na putu ka Evropi ostati tako kako jeste, i kako to predvi|a Dejtonski sporazum - sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda”, podvukao je Radmanovi}. On smatra da me|u narodima u BiH postoji odre|eno nepoverewe i da je va`no za funkcionisawe BiH da se svi ose}aju ravnopravnim. Radmanovi} je mi{qewa da bi svaka promena aktuelnih entitetskih struktura prouzrokovala ve}e probleme. „Danas sam za to da se strukture vi{e ne mewaju, jer ne znamo koje bi bile posledice”, zakqu~io je ~lan Predsedni{tva BiH. (Ta njug)

Tur ski ver ski funk ci o ner u po se ti Sa ra je vu SA RA JE VO: Predsednik Predsedni{tva za verske poslove Turske prof. dr Mehmet Gormez boravi}e od 5. do 8. februara u zvani~noj poseti Bosni i Hercegovini. Gormez }e se susresti sa reis-ul-ulemom Mustafom Ceri}em, ~lanom Predsedni{tva BiH Bakirom Izetbegovi}em, predsedavaju}im Predstavni~kog doma parlamenta Fe-

Metkovi}u, Plo~ama i na poluostrvu Peqe{cu, kao i na {irem podru~ju \akova, Osijeka i Po`ege u Slavoniji. Mediji javqaju da je Split ju~e bio potpuno paralisan, jer su zbog snega i bure mnoge ulice bile zavejane. Gradona~elnik Splita @eqko Ke-

Ne }e bi ti iskqu ~e wa du `ni ka Elekotroprivreda Crne Gore saop{tila je ju~e da je, zbog hladnog talasa koji je zahvatio tu dr`avu, odgodila iskqu~ivawe sa mre`e potro{a~a sa zaostalim dugom za struju. Do stabilizacije meteorolo{kih prilika obavqa}e se nadgledawa brojila potro{a~a sa dugom i evidentirati eventualne manipulacije.

dok se sutoputem Zagreb-Split od Zadra do Vrgorca zbog snega vozi uz ograni~ewe od 40 kilometara na ~as. U prekidu je vi{e brodskih i trajektnih linija, dok su na splitskom i rije~kom podru~ju u prekidu sve katamaranske linije. Zimski uslovi progla{eni su u celoj Splitsko-dalmatinskoj `upaniji s ostrvima, u Vrgorcu,

rum proglasio je sne`ni dan za gradske vrti}e i {kole, kao i zaposlene u gradskoj upravi i javnim preduze}ima , osim onih koji su nu`ni za otklawawe zimskih uslova. Javnog prevoza nema, ali policija do osam sati ujutro nije zabele`ila ni jednu saobra}ajnu nesre}u, jer su mnogi Spli}ani odlu~ili da ostanu kod ku}e. (Ta njug)

Jan {i pre ti smr }u „ano nim ni Bin La den” QU BQA NA: Mandatar za sastav slovena~ke vlade Janez Jan{a dobio je anonimnu pretwu smr}u, {to se dogodilo i sredinom decembra, a wegova Slovena~ka demokratska stranka (SDS) pozvala je odgovorne vlasti da „preduzmu korake po ovom pitawu”.

Pismo u kome se Jan{i preti smr}u, potpisano sa „Bin Laden”, poslato je iz Ceqa, na adresu jednog od sedi{ta stranke SDS, a u wemu pi{e i da bi novi mandatar trebalo da bude naro~ito oprezan kada sam odlazi na poslovna putovawa. „Bin Laden” tvrdi i da je

Jan{a do{ao do mandata za sastav vlade mimo voqe bira~a, po{to je wegova stranka izgubila izbore, kao i da je bio ukqu~en u „mafija{ke poslove” {verca oru`ja u vreme raspada Jugoslavije i da je optu`en u korupcijskoj aferi „Patria”. (Ta njug)

CRNA GORA

Rad ma no vi}: Bo sna mo è bez me |u na rod nog nad zo ra BE^: Srpski ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine (BiH) Neboj{a Radmanovi} ocenio je, u intervjuu be~kom dnevniku „Prese”, da Bosna moè bez me|unarodnog nadzora. On je izrazio uverewe da me|unarodni nadzor Bosni vi{e nije potreban, i to ve} duè vreme. „Mi smo kao dru{tvo dovoqno zreli i nije nam vi{e potrebna nikakva pomo} jednog visokog predstavnika. Me|utim Dejtonski sporazum predvi|a tog visokog predstavnika, i to je ~isto pravni, formalni problem. BiH je boqe razvijena nego mnoge druge zemqe zapadnog Balkana”, ocenio je Radmanovi}. On je dodao da u BiH postoje problemi, i to i ozbiqni, koji, kako je naglasio, nisu tako dramati~ni kao {to tvrde neki u

Pod go ri ca

vi i zabrawen je saobra}aj za kamione s prikolicama i {lepere na vi{e dr`avnih i lokalnih puteva, dok na nekima va`i i potpuna zabrana saobra}aja. U Gorskom kotaru zimski uslovi su na deonici autoputa Zagreb -Rijeka od Bosijeva do Delnica,

deracije Denisom Zvizdi}em i imuftijom sarajevskim Huseinom Smaji}em, javila je agencija Fena. Gormez }e, kako se najavquje, u~estvovati na vi{e verskih sve~anosti u Sarajevu i Zenici. Ovo je prva zvani~na poseta Gormeza Bosni i Hercegovini i on prvi put u~estvuje u programima Islamske zajednice u BiH. (Ta njug)

Alu mi ni jum ski kom bi nat de sta bi li zu je buyet POD GO RI CA: Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} izjavio je ju~e da zbog problema Kombinata aluminijuma Podgorica(KAP) neko treba da snosi i politi~ku odgovornost. KAP je sistem pogre{nih koraka, zato i sti`u sankcije, koje }e biti te{ke za Crnu Goru, ali one moraju imati i politi~ku odgovornost, do nivo onoga {to je svako zastupao u trenutku preuzimawa odgovornosti za veliki iznos u buxetu Crne Gore , kazao je Krivokapi}. Crnogorski ministar ekonomije Vladimir Kavari} najavio je ranije da }e vlada, najverovatnije, morati umesto KAP-a da vrati 22

miliona evra kredita uzetog kod Doj~e banke.Vlada Crne Gore izdala je KAP-u ukupno 132 milion evra vredne garancije. Pot pred sed nik crnogorske vlade Vujica Lazovi} kazao je ranije da }e vlada morati da tra`i mehanizme novog zadu`ivawa ukoliko bude morala da vrati 22 miliona evra kredita Doj~e banci, umesto KAPa. Opozicija i nevladin sector ukazali su ranije da }e vlada, zbog

I Cr no gor ci `e le u „Ju `ni tok” MO SKVA: Crnogorski zvani~nici i predstavnici „Gasproma” doneli su odluku da se uradi studija tehni~ko-ekonomske izvodqivosti izgradwe ogranka gasovoda kroz Crnu Goru, u okviru projekta „Ju`ni tok”, saop{tio je danas ruski energetski holding. Tehni~ke mogu}nosti i perspektive prikqu~ewa ove zemqe u projekat „Ju`ni tok” razmotrili su direktor sektora za projekte ruskog „Gasproma” Leonid ^ugunov, premijer Crne Gore Igor Luk{i}, ministar za inostrane poslove i evropske integracije Milan Ro}en i ministar ekonomije Vladimir Kavari}.Projekt „Ju`ni tok”, sa predvi|enom izgradwom gasovoda ispod Crnog mora za zemqe ju`ne i centralne Erope,

„Gasprom” realizuje zajedno sa italijanskom energetskom kompanijom „Eni”, u ciqu pove}awa izbora mar{ruta za dopremawe ruskog prirodnog gasa. Rusija je za realizaciju kopnene deonice gasovoda potpisala me|udr`avne sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Ma|arskom, Gr~kom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom, podse}a agencija „Finmarket”. Izvr{ni direktor „Gasproma” Aleksej Miler je 20. januara odr`ao sastanak na kojem je usvojen detaqan akcioni plan koji omogu}ava raniji po~etak izgradwe gasovoda „Ju`ni tok” i to ve} u decembru 2012. godine, a ne 2013. kako je ranije bilo predvi|eno. (Ta njug)

pogre{ne privatizacione politike, morati da vra}a deo ili ~ak sve dugove KAP-a, zbog ~ega }e ozbiqno biti ugro`ena stabilnost crnogorskog buxeta. (Ta njug)

Ukra ji nac ho }e `e le za ru POD GO RI CA: Ukrajinski kraq ~elika Rinat Ahmetov zainteresovan je za kupovinu nik{i}ke @eqezare, za koju je raspisan tender, a po~etna prodajna cena je 30 miliona evra. Podgori~ki mediji prenose da postoji jo{ nekoliko ozbiqnih interesanata koji bi mogli da kupe @eqezaru. Oglas za prodaju @eqezare otvoren je do danas u 16 ~asova. Ranije je saop{teno da je kompanija Metalfer Stil Mil iz Sremske Mitrovice zainteresovana za kupovinu nik{i}ke @eqezare. Iz @eqezare u Nik{i}u, koja se ve} osam meseci nalazi u ste~aju, ranije je saop{teno da je ciq ~etvrte privatizacije da fabrika dobije strate{kog partnera. (Ta njug)

mre@a

subota4.februar2012.

dnevnik

Еф-Би-Ај хоће да шпијунира друштвене мреже

Кеш за телефон

коАТМ је потпуно аутоматизована машина за рециклирање мобилних који ће вам, након што у њега убаците телефон, платити у готовини. Овај аутомат за рециклирање састоји се од великог екрана осетљивог на додир и металне ладице у коју можете да убаците свој стари телефон или МП3 плаyер. ЕкоАТМ је већ постављен на неколико локација у Калифорнији, а ускоро ће се кренути с постављањем и у осталим деловима Сједињених Држава. Ово је први апарат који прихвата и рециклира мобилне телефоне и МП3 плејере и заузврат плаћа за њих. Нова верзија такође ће моћи да прихвати и рециклира Галакси Таб уређаје, ајПеде и е-читаче попут Киндлеа и Ноока. Како овај аутомат ради? Све што треба да урадите је да ставите свој геџет у ладицу, а машина ће га потом идентификовати помоћу камере на основу поређења с 4.000 различитих геџета у бази података. Након тога ЕкоАТМ ће вам понудити одговарајући кабел који ћете спојити с уређајем како би проверио да ли је ваш уређај можда и даље

електронски исправан. Притом вам ЕкоАТМ гарантује да неће преузимати никакве податке с ваших уређаја. Када заврши с анализом, аутомат ће вам дати понуду на лицу места која се базира на мрежи неколико стотина компанија које се баве рециклирањем е-отпада и цени које су оне вољне да плате за ваш неисправан уређај. Ако прихватите, аутомат ће вам избацити готовину. Компанија из Сан Диега објавила је да овај „киоск решава растући проблем е-отпада широм света”. Наиме, око 75 посто употребљених уређаја могли би се опет користити. Можда се питате шта ако неко украде нечији мобилни и покуша да га прода овом киоску? Не брините. ЕкоАТМ приликом сваке трансакције захтева вашу возачку дозволу или други одговарајући документ и отисак прста те ће приликом сваке трансакције фотографисати доносиоца мобилног или МП3 плејера и ту фотографију похранити у своју базу података. Сваки лопов који украде неки мобилни тако би се лако могао наћи.

Нокија решава проблем с батеријом

окија је објавила корекцију за проблем са батеријом у свом мобилном телефону „лумија 800”, пренели су француски електронски медији. Ради се о софтверској грешци која онемогућава одређене уређаје „лумија 800” да искористе 100 одсто аутономије батерије. Осим проблема са батеријом, „Нокија„ побољпшава и перформансе бежичне везе „ВајФај„.

Пад профита Мајкрософта

ајкрософт је у другом тромесечју своје пословне године, завршеном у децембру, забележио пад нето профита на 6,62 милијарде долара, 78 центи по акцији, док је у истом периоду претходне пословне године забележен профит од 6,63 милијарде долара или 77 центи по акцији, пренели су француски електронски медији. Промет је повећан за пет одсто, на 20,89 милијарди долара. ИБМ је, истовремено, забележио у четвртом тромесечју 2011. године нето профит од 5,49 милијарди долара (4,62 долара по акцији), док је годину дана раније износио 5,26 милијарди долара (4,18 долара по акцији). Приходи ИБМа су се повећали за два одсто, на 29,5 милијарди долара. „Гугл„ је у четвртом тромесечју забележио промет од 8,13 милијарди долара, док је профит по акцији достигао 9,50 долара.

Компанија „МекАфи„ специјализована за информатичку заштиту је, истовремено, објавила да је одређеним безбедносним пропустом захваћено њено решење СТП (Sa a S for To t al Pro t ec t ion). Пред завршетком је израда корекције за тај пропуст који трансформише персона лне ком п ј у тере у „релеје„ за нежељену електронску пошту „спамове„.

мерички савезни истражни биро, Еф-Би-Ај (US Fe de ral Bu re au of In ve sti ga tion, FBI) планира да развије апликацију која ће пратити поруке на Фејсбуку, Твитеру и другим друштвеним мрежама, како би му помогла да предвиђа криминално понашање, јавне нереде и тероризам и реагује на њих. У објављеном документу којим тражи информације, Еф-Би-Ај позива потенцијалне понуђаче да се јаве до 10. фебруара. Од оних који се пријаве тражи да изложе на који начин би саградили такав систем и колико би он могао да кошта. Биро каже да систем који жели мора бити у стању да аутоматски претражује „јавно расположив“ материјал са Фејсбука, Твитера и других друштвених мрежа према задатим кључним речима. Његови агенти би требало да добију знак за узбуну уколико се претраживањима прикупе докази о „преломним догађајима, инцидентима и могућим претњама“. Агенти би морали да имају могућност да сваку информацију прикажу на мапи и да потом додају друге слојеве информација, укључујући раније инциденте и локације важних зграда као што су амбасаде и војни објекти и инсталације. У документу се напомиње да је агентима потребно да „лоцирају лоше актере и анализирају њихово кретање, слабости, ограничења и могуће штетне активности“. Извор: www.mi kro.rs

ТВИТЕР ИСТРАЖИВАО КОЛИКО СМО СРЕЋНИ

Срећни смо суботом, тужни уторком

елика анализа Твитера коју су спровели научници на Универзитету Вермонт показала је да укупна количина среће није само доживела пад од 2009., већ и да од почетка ове године бележи још већи и бржи пад. Све смо несрећнији?! Научници су истражили више од 46 милијарди речи у готово 4,6 милијарди твитова које су објавили 63 милиона корисника током раздобља од 33 месеца, односно између 9. септембра 2008. и 18. септембра 2011. Истраживање је мерило тугу и весеље у тим твитовима обухвативши више од 10.000 речи којима су научници доделили степене среће у распону од речи као што је „осмех”, која представља релативно висок степен среће од 8.50 до речи као што је „похлепа„ (3.06) и „терориста„ (1.30). Анализа ових твитова утврдила је да укупна количина среће није само доживела пад од 2009., већ и да од почетка ове године бележи још већи и бржи пад. Смрт Осаме бин Ладена 2. маја 2011. покренула је „дан најмање среће„ током раздобља од 33 месеца које је обухватила студија. Резултати истраживања објављени су у часопису ПЛоС. - Гледајући комплетну временску серију, видимо да након поступног раста тренда (у просечној

Дигитализација уџбеника

пл је представио програм за дигитализацију школских књига на „ајпеду„ заснован на три апликације: ”Ај букс 2”, „Ај букс аутор„ и „Ај

ната - подсетио је руководилац „Епла„ Фил Шилер на конференцији. Конференција је била прилика за објављивање три аплика-

тјунс У„ на конференцији за штампу у њујоршком музеју „Гугенхајм„. - Образовање нам је у ДНК од самог почетка, поносни смо што доприносимо учењу студе-

ције, међу којима две нове - „Ај букс 2”, „Ај букс аутор„ и „Ај тјунс У„. Акценат је стављен на потребу дигитализације школских књига - гломазних, тешких и непрактичних.

срећи) који је забележен од јануара до априла 2009. долази до постепеног снижавања, а то снижавање убрзава се негде око прве половине 2011”, написали су аутори истраживања о својим открићима.

свињског грипа, након смрти Мајкла Џексона када је забележен „највећи пад у једном дану„, потом након смрти Патрика Свејза, након енглеског пораза у Светском купу као и након низа природних ката-

Према извештају програм америчке владе ТАРП намењен спашавању посрнулих финансијских институција које су се нашле у кризи изазваној другоразредним хипотекарним кредитима „изазвао је вишенедељну депресију„ која је своје дно досегла 29. септембра 2008. на дан када је Дов Џонс индустријски индекс изгубио рекордних 777,68 бодова. Дух је клонуо и 2009. године након Х1Н1 пандемије, односно

строфа у 2010. години, као што су потрес у Чилеу и олује које су харале Северном Америком. - Чини се да је срећа иде према доле - рекао је за Психик Централ водитељ истраживања Петар Додс. Истраживање је такође пратило годишње, недељне и дневне флуктуације у расположењу. Срећа је на врху суботом, следе потом петак и недеља, а на најнижем нивоу је уторком, показују по-

даци с Твитера. Најсрећније време у дану је између 5 и 6 сати, а затим стално пада током дана док не досегне своју најнижу тачку између 22 и 23 сата. Празници нас чине добро расположеним. Научници су забележили највећи ниво среће за Божић, а врло позитивне осећаје гајимо и на Бадњи дан, Стару и Нову годину, Дан заљубљених, Ускрс... итд. Аутори истраживања нагласили су вредност Твитера као богатог извора података који доприноси томе да се унесе нешто више светла и у остале трендове јер Твитер такође може знатно допринети и истраживањима у многим друштвеним наукама. - Као што смо могли да видимо и у нашем и у другим радовима, Твитер и сличне онлајн друштвене мреже на тзв. великој скали нам тако омогућавају добре доказе о томе да се научно занимљиви и смислени обрасци могу извући из ових масовних извора података и људског понашања.”, написали су аутори истраживања. Фејсбук је такође покушао да мери расположење својих корисника те је покренуо индекс националне среће који показује како срећа људи расте и пада током године. Многи од открића до којих је дошао Фејсбук подупиру налазе Твитера.

Слаби подршка антихакерским законима

акон о заштити интелектуалне својине ПИПА (Pro tect In t el l ec t ual Pro p erty Act) имао је велике шансе да буде усвојен у Сенату, Горњем дому Конгреса, али је то сада неизвесно пошто су Марко Рубио са Флориде, из Републиканске странке и његов страначки колега Рој Блант из Мисурија саопштили да више не стоје иза њега. Сенат је раније најавио да ће гласање о том закону почети 24. јануара, док је Представнички дом обзнанио да ће у фебруару наставити разматрање закона о стопирању „онлајн„ пиратерије СОПА (Stop on li ne pi racy Act). Оба законска предлога су се суочила са жестоком осудом Интернетске заједнице која сматра да се иза заштите ауторских права и интелектуалне својине крије цензура и да ће примена ових закона драстично изменити природу Интернета. Чак и да оба закона прођу конгресну процедуру, вероват-

но их чека вето америчког председника Барака Обаме. Бела кућа је ових дана издала саопштење у којем подржава борбу против пиратерије, али је додала да нецће подр-

жати законе „који умањују слободу изражавања, угрожавају информатичку безбедност или подривају динамични, иновативни глобални Интернет„.

SveT POZnATiH

dnevnik

subota4.februar2012.

Кејт Мос најпопуларнија манекенка на свету И

нтернет портал Пик ју саставио је листу најпопуларнијих манекенки на свету користећи се “научним ме-

тодом” – бројањем вести објављених о одређеној манекенки, насловница магазина са њеним ликом и њеном интеракцијом са

својим фановима путем друштвених мрежа. Потом је добијен резултат њиховог значаја и популарности.

За неке ово је интересантан, свакако другачији начин рангирања манекенки. Осим по савршеном телу и “количини одеће” коју

ће скинути за снимање неког едиторијала, манкенке се могу рангирати и по заступљености у медијима. На првом месту листе нашла се Кејт Мос. Иако је “код нас” у протеклих два нест месеци објављено тек неколико вести о њеном венчању и сликању за “Пирелијев” календар, ос трвски медији је “нису испуштали из уста”. Захваљујући новинарима, Мосова је на првом месту листе. Друго место припало је Хајди Клум, мајци четворо деце и ускоро бившој супрузи певача Сила, а треће српској снајки. Адриана Лима би у Србији вероватно била на месту Мосове, али на сајту ПеекYоу је добила бронзу. У првих пет су се пласирале још Жизел Бундшен и Алесандра Амбросио, а у првих десет и Кендис Свинпул, Лара Стоун, Наталија Водијанова, Каролин Марфи и Дарија Вербова.

Пол Велер добио близанце

ри т ан ски пе вач са да има укуп но сед моро де це, пи ше „Деј ли мејл”. Пол Ве лер (53) по но во је по стао та та, по што је ње го ва су пру га Ха на Ен др јуз (25) ро ди ла бли зан це, пре но си бри т ан ска штам па. Де ча ци су до би ли име на Бо у ви и Џон-Пол, а пе вач је са оп штио да се ма ма и бе бе осе ћа ју до бро. За ни мљи во је да је је дан од де ча ка име до био по Деј ви ду Бо у ви ју, са којим је „Мод фат хер” сво је вре ме но био у ло шим од но си ма. Ве лер и пра те ћа пе ва чица Ха на вен ча ли су се на остр ву Ка при у сеп тем бру 2010, на кон две го ди не за бавља ња. Пе вач је та да из ја вио да не сма тра да је

раз ли ка од 27 го ди на стра шна. „Ха на ни је де те, а и ја во лим све же не, не де лим их по го ди на ма”, ре као је он.

Тања Савић

OUT

PAPARACO

Мишел Обама је за свечану вечеру с краљицом Елизабетом Другом оденула раскошну креацију достојну краљице. Дугу белу тоалету наглашеног струка Тома Форда нагласила је дугачким рукавицама у истој боји, управо као и краљица. Али, док је краљица хаљину украсила блиставим каменчићима, стајлинг госпође Обама засветлуцао је захваљујући сребрној писмо торбици и дијамантним минђушама.

Година развода филмских звезда

Андреа Петковић

одину Зеца по кинеском календару, односно 2011. у свету су обележиле три краљевске свадбе, разводи, одлазак филмских и музичких великана, али и крај америчког шатл програма и потрага за Божјом честицом. Крајем априла, на свадби века како су је назвали медији, у лондонској Вестминстерској опатији пред 2.000 званица и милионима гледалаца широм света венчали су се британски принц Вилијам и Кејт Мидлтон. Неколико месеци касније принц Алберт од Монака и Шарлин Висток венчали су се током дводневне прославе којој су присуствовале бројне званице и лидери земаља. Млади краљ Бутана Јигме Хесар Махгиел Вангчук у октобру се оженио десет година млађом студенктињом на живописној церемонији у 17-вековном манастиру на Хималајима, који је изабран специјално за ту прилику. Церемонија је преношена уживо у овој доскора затвореној земљи где се телевизија први пут појавила 1999. године. Протеклу годину памтићемо и по разводима. Растали су се Арнолд Шварценегер и Марија Шрајвер, Сем Шепард и Џесика Ланг, Деми Мур и Ештон Кучер, Џенифер Лопез и Марк Ентони као и старлета Ким Кардашијан после само 72 дана брака са кошаркашем Крисом Хемфрисом. Филмски серијал о дечаку чаробњаку Харију Потеру завршен је у јулу премијером филма „Хари Потер и реликвије смрти, 2” у Лондону. Серијал је оборио све рекорде, а ауторка романа по којима је рађен филм Џоана Роулинг представила је веб-сајт

„Pottermore” који ће обожаваоцима омогућити интеактивни контакт са ликовима и причом и преко кога ће се ексклузивно продавати е-књиге о дечаку чаробњаку. Годину за нама, када је реч о филмској уметности, обележила је и најава рада на новом филму о Џејмсу Бонду „Skufall”, холивудска

Амерички свемирски шатл програм завршен је летос после 30 година рада летом шатла „Атлантис” до Међународне свемирске станице. НАСА ће сада морати да се ослони на руске капсуле „Сојуз” како би превозила астронауте до свемирске станице и са ње, све до пуштања у рад новог програма „Орион” који се

адаптација романа Стига Лашона „Мушкарци који мрзе жене” и почетак краја филмске саге „Сумрак” чији се дефинитиван крај очекује у 2012. Свет су 2011. између осталих напустили Џејн Расел, Гери Мур, Марија Шнајдер, Сидни Ламет, Лусијан Фројд, Елизабет Тејлор, Ејми Вајнхаус, која је последњи концерт одржала у Београду, дивље дете филма Кен Расел, „босонога дива” Сезарија Евора, дисидент, политичар и писац Вацлав Хавел, као и оснивач компаније „Епл” Стив Џобс.

очекује 2015. Истовремено са крајем америчког шатл програма, Русија је обележила 50 година од лета Јурија Гагарина у космос. Крајем 2011. научници Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) саопштили су да су пронашли знаке Хигсовог бозона, познатог као „Божја честица” која за сада постоји само у теорији, а за коју се верује да може да објасни како су објекти добили масу и енергију након стварања универзума пре 13,7 милијарди година.

Кејт Мидлтон загазила у четврту деценију

ојвоткиња од Кембриџа Кејт Мидлтон прославила је 9. јануара 30. рођендан у породичној атмосфери. Званичници у палати рекли су да ће прослава рођендана Кејт Мидлтон бити „интимна” и тиме демантовали натписе у медијима да ће се Мидлтонова опростити од 20-тих тако што ће направити тематску журку са караокама. Избор да овај догађај прође у тишини чини се примеран, не само зато што војвоткиња улази у четврту деценију живота већ и зато што се Мидлтонова припрема за каријеру будуће краљице, наводи АП. Прошла година донела је неколико значајних промена у животу Кејт Мидлтон, почев од бајковитог венчања за принца Вилијама, преко путовања широм

света па до гламурозних пријема на којима су присуствовали. Сви ти догађаји су обележили њен пут од обичног грађанина до најпознатије принцезе на свету и иконе стила. Протеклог викенда, Кејт Мидлтон је опет била у центру пажње када су се она и принц Вилијам појавили на црвеном тепиху поводом премијере новог филма Стивена Спилберга „Wар Хорсе” (Ратњи коњ) у Лондону носећи креацију Елис Темперлеј. Јавност и краљевска породица сада, међутим, очекују да се млада војвоткиња скраси и посвети својим краљевским дужностима, али и рађању наследника. Поводом 30. рођендана Кејт Мидлтон Викторија Бекам креирала специјалну колекцију хаљина и аксесоара искључиво за војвоткињу од Кембриџа.

iz drugog ugla / oglaSi l ^iTuQe

subota4.februar2012.

dnevnik

Косово: саобраћајни знакови заборавили српски

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eleminisan za 7 dana deda Rado{, tel.: 064/24055-49, 037/490-797. 46378

на Косову је спроведено истраживање које показује да је на више од 50 одсто саобраћајних знакова српски језик неисправно употребљен или уопште није употребљен. У већини градова знаци су исписани само на албанском језику

Дојче веле Истраживање на тему „Употреба српског језика на саобраћајним путоказима“ недавно је спроведено на територији целог Косова, а највише грешака је примећено у призренском и пећком региону. Небојша Симић, представник Центра за деполитизацију ко-

српског језика забележена у градским срединама. „Поражавајуће је да у скоро већини градова на Косову, у самим градским насељима, знаци уопште нису двојезично написани, што страшно вређа и убија достојанство неалбанских заједница које користе српски језик.“ Резултати истраживања су у форми захтева прослеђени свим

искривљена имена или погрешно написана или уопште ненаписана. Не верујем да ту постоји некаква намера, мислим да је често у питању грешка. Косовске институције наравно морају да реагују на тако нешто пошто је по Члану 5 Устава Косова српски званични језик, заједно са албанским, према томе такве ствари морају да буду исправљене.“

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Tel. 062/649-000. 46159 PRODAJEM drva - bukva i bagrem, prevoz gratis, mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon: 063/77-19-142, 061/61722-19. 46301 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Tel.: 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 46140

Posledwi pozdrav svom voqenom ocu, tastu i dedi

У Штрпцу српски правилно употребљен

совског друштва, које је спровело то истраживање, каже да су резултати поражавајући. „Од 100 одсто знакова које смо истражили на само 48 одсто је исправно написано, односно исправно употребљен правопис српског језика, као званичног језика на Косову. Такође смо дошли до закључка да 22 одсто места није уопште обележено и да је 30 одсто знакова тотално погрешно исписано. То подразумева да, иако је написано на српском језику, није написано у изворном облику како се та насељена места зову.“ У градовима нема путоказа на српском Симић наглашава да су највећа кршења закона о употреби

надлежним косовским институцијама. Међутим, уколико ускоро не буде адекватног одговора, према речима Симића, „Центар за деполитизацију косовског друштва“ ће кренути са другим видовима кампање и притисака на институције како би поштовале законе које су саме донеле. Грешке морају бити исправљене Истовремено, Петар Милетић, заменик председника Скупштине Косова, и сам је свестан проблема у вези са употребом српског језика, али верује да није реч о намери. „Мени је изузетно драго да се неко сетио да уради једно такво истраживање, јер заиста и ми који путујемо често Косовом можемо да видимо на таблама

Милетић додаје да проблем употребе српског језика није само у домену саобраћајних знакова, већ да су не ретко и закони лоше преведени. „Ту некада изговор може бити брзина због које закони долазе на дневни ред због извештаја ка Европској унији и тако даље. Ми смо, међутим, више пута и у самој Скупштини реаговали на лоше написане законе у смислу српског језика. Постоје чак и у Уставу, у неким његовим деловима, грешке код превода и на то смо недавно указали. Дакле, тај проблем је евидентан и убудуће ћемо заиста радити да се то исправи“, каже Милетић. Ауторка: Зулфија Јакупи, Приштина

Босна и Херцеговина

гран при фотографу рсе Мидхату Потуровићу Радио Слободна Европа У сарајевској галерији Нови храм додељене су награде за нај бо ље фото гра фи је при стигле на кон курс „Фото графија године БиХ“ за 2011. годи ну. Овај ме ђу народни конкурс, на који су се могли пријавити и професионал ци и амате ри, већ другу годину заредом ор га ни зу је портал www.фото графија.ба. Чланови трочланог жирија, алфонсо родригуез (Шпанија), Џенат Дрековић (БиХ) и Марио Периша (Хрватска) између 922 пријављене фотографије од 292 аутора одабрали су 50 најбољих. Награде су додељене у пет категорија. У категорији „Прес“ награду је добио Мидхат Потуровић из Сарајева, за фотографију под називом „Насиље над Ромима“. Овај аутор, иначе фотограф Радија Слободна Европа, свеукупни је победник конкур-

са, добивши при. Награђен ном изложбом јом „Сарајево, сто сусрета“.

почасни Гран је и самосталте монографимој град - мје-

родице. Било је много мотива које сам могао усликати. Међутим, избарао сам један разбијени прозор, те замолио затечену породицу да стану иза њега, како би их фотографисао с вањске стране куће. Тако је настала ова фотографија.

S QUBAVQU bi prihvatili stariju nezbrinutu osobu, brinuli o higijeni, hrani i zdravqu kao o svojim roditeqima. Za nekretninu Telefon 021/827-991. 46209

Stojanu Simeti}u O`alo{}ena }erka Vera, zet Dragan sa }erkama, zetovima i unu~adima.

46495

DVOSOBAN name{ten stan sa TV-om, kablovskom, ve{ ma{inom u ulici Pariske komune (blizu Sajma i Med. fakulteta). Telefon 063/74955-86. 46252

KUPUJEMO stanove, ku}e, sala{e, zemqu na ^eneju, lokaciju za zgradu gde je iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 063/598-463, 021/621-52-60, 021-66-21-797. 46500

PRODAJEM stan u 9 jugovi}a, VP, 33m2, vlasnik, cena 33.000E. Telefoni: 063/89-70668, 065/89-70-668. 46254

IZDAJEM poslovni objekat 720m2 na Novom nasequ. Telefon 0049-17-69-68-25-856. 45147

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 2. 2012. godine preminuo na{ dragi otac, suprug, svekar i deda

Stojan Simeti} 1941 - 2012.

Sahrana je na ^uru{kom grobqu, 4. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, sa kapele.

O`alo{}ena supruga Klara, sinovi Zoran i Goran, snaje Joka i Mirjana i unu~ad.

46493

Posledwi pozdrav majci

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 46211

Desanki Todorovi} Фотографија ’Насиље над Ромима’ настала је у Осенику, код Хаџића. Сазнао сам да је тамо локално становништво напало једну ромску породицу. Повод напада није ми био познат. Отишао сам и затекао полупане прозоре на кући те по-

„Бавити се документарном фотографијом је изазов, мада понекад може бити и опасно. За мене је ова награда одскочна даска и признање да то што радим није узалуд, да вреди, да то неко примети и зна ценити“, истиче Потуровић.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44673

od: k}erke Nene, zeta Radenka i unuka Vesne i Milana.

46527

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 78. godini preminula draga supruga

Desanki Todorovi}

Desanka Todorovi}

Osta}e{ ve~no u na{im se}awima jer voqeni nikad ne umiru.

Sahrana je danas, 4. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu.

Sinovi Krstan i Aleksije, snaja Danica, unuci @eqko i @eqana.

O`alo{}en suprug Petar Todorovi}.

46531

46534

Dragoj mami

Posledwi pozdrav

subota4.februar2012.

POMEN Dana, 7. 2. 2012. godine navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog

Smiqi Buki}

Vuka{ina - Vuleta Jakovqevi}a

od kom{ija iz Masarikove 5.

Nikad te ne}emo zaboraviti, jer voqeni ne umiru dok `ive oni koji te vole. Najmiliji: supruga Budinka, }erke Marica i Jasmina, zetovi i unu~ad.

46485

46491

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a majka i supruga

Posledwi pozdrav eminentnom rukometnom radniku

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu, tati, dedi i svekru

Rajku Suba{i}u obele`i}emo danas, 4. 2. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nisi sa nama, ali si u na{im mislima, srcima i se}awima. Supruga Dobrila i sinovi Goran i Zoran sa porodicama. 46489

GODI[WI POMEN voqenoj mami, baki i prabaki

Grozdi

Stanki Gavrilovi}

Grozdi

Smiqa Buki}

posledwi pozdrav od: }erke Stane Ru`in, zeta Radomira i unuka Dobrivoja i Aleksandra.

46529

46530

Dragoj mami

Sahrana je u subotu, 4. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin @eqko i suprug Jakov.

posledwi pozdrav od: sina Stanimira Laki}a, snajke Stane, unuka Gorana i unuke Jelene.

posledwi pozdrav od: sina Tomislava Laki}a, snajke Sne`ane i unuka Vladimira i Nenada. Sahrana }e se obaviti 4. 2. 2012. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu.

46533

46532

Posledwi pozdrav dragom i voqenom dedi

Herta, Renata, Vlada i divni unuci izgubili su dobrog oca, a mi iskrenog i produhovqenog, dugogodi{weg porodi~nog prijateqa

obele`i}emo danas, 4. 2. 2012. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu. od Buwe sa porodicom.

Sa qubavqu od zaborava je ~uvaju weni najmiliji, porodice Gavrilovi} i Kukobat. 46506

46487

46520

Preminula je moja jedina sestra

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula

POMEN

Milunka - Da{ka Petrovi}

Qubinka Wegomir

Grozdi Laki} Grozdi

ro|. Pla~kov 1916 - 2011.

Perici Radi{i}u

ro|. Ninkov ro|. 1942.

posledwi pozdrav od: }erke Viqke ]ur~i}, zeta Radivoja, unuka Slobodana i unuke Aleksandre sa porodicom.

Dragoj mami

Smiqa Buki} ro|. Ninkov O`alo{}ena sestra Nada i sestri~ina Maja Veli~kovi}.

Sahrana je u ponedeqak, 6. 2. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu O`alo{}eni: suprug Pantelija i }erka Aleksandra i Nenad.

46488

46508

Posledwi pozdrav dragoj majci i supruzi

Posledwi pozdrav

4. 2. 2010 - 4. 2. 2012. Danas su ta~no dve godine od kako si nas napustio dragi na{

ro|. Vujo{evi} 2008 - 2012.

Ne{o Porodica.

Za nas utehe nema. 46504

Posledwi kom{iji

pozdrav

na{em Ve~no za tobom tuguju: otac Marinko, majka Stojanka, supruga Sla|ana i tvoji an|eli David i Teodora.

46501

Milunki - Da{ki Petrovi}

Smiqi Buki} Marku Jovanovi}u od unuka Nemawe i Zorice.

ro|. Ninkov

Radislava Dimitrova \alu Neda i Voja Livada iz Beograda.

46528

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

46526

Posledwi pozdrav

Perici Radi{i}u

Za tvoje neverovatno strpqewe i beskrajnu dobrotu zauvek su ti zahvalni: Dragi{a, Sa{ka, Dragana, Olivera, @arko i Ivona.

O`alo{}eni: suprug Pantelija i }erka Aleksandra i Nenad.

Stanari zgrade Vladike ]iri}a 18.

46490

46507

46494

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi svastici

pozdrav

dragoj

DVOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Ne{o

Stoji Je~menici

ne pro|e dan da nisi sa nama.

@ivi{ u na{im mislima i lepim uspomenama.

Slavku Mar~eti

Slobi Kraj{i}u

Milunki - Da{ki Petrovi}

od porodice Vuji}.

od Ka}e i Vuleta.

od sestri}a Joce sa porodicom.

od zeta Prpa Milovana.

46525

46524

46514

46515

Stanari Berislava Beri}a 14 - 16. Tvoji: Ru`a, @eqko, Sne`ana, Nemawa i @ekica.

46503

46502

^iTUQe l POMeni

subota4.februar2012.

Posledwi prijatequ

pozdrav

drugu

Perici Radi{i}u

Posledwi pozdrav

Mnogi qudi prolaze kroz na{e `ivote, ali samo pravi ostavqaju trag u srcu. Neka te an|eli prate

Posledwi pozdrav na{em cewenom kolegi Milanu.

Ratku Kalawu

Petar Lazi}

Milan Mileusni}

Iskreno sau~e{}e porodici Kalaw i kumovima Svitlica.

Mnogo }e{ mi nedostajati.

dnevnik

Bo{ko, Milo{, Milan i Du{ka Bari{i}.

Marta i Nenad sa decom.

46505

46498

dipl. in`. na~elnik sanitarne inspekcije u Subotici

Da{o

Zaposleni u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju.

Posledwi pozdrav kumu Peri od Lazara Raleti}a. Koleginice iz â&#x20AC;&#x17E;Vojvodineâ&#x20AC;?.

320/P

Posledwi pozdrav dragom zetu

Stojanu Simeti}u

Dana 3. 2. 2012. godine preminuo je na{ otac i deda

Posledwi pozdrav dragom zetu

Radislavu - \ali Dimitrovu

ro|en 1934. godine od {ogora Tome Smoqana sa porodicom.

od {ogora Ante Smoqana sa porodicom.

Sahrana je na grobqu, u Sremskoj Kamenici, 4. 2. 2012. godine, u 13 ~asova.

Crveni krst Vojvodine.

O`alo{}ena porodica Mi{anovi}. 46522

GODI[WI POMEN

Rajko Xida

46523

Posledwi pozdrav Cacinom dedi

Sa neizmernim bolom obave{tavamo da je u 72. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj

Anka Reqin

ro|. Vidi}

ro|. Bursa}

dajemo u subotu, 4. 2. 2012. godine, u 10.30 ~asova, u Rumenki. Se}awa ne blede, tuga ne prolazi, u na{im srcima i mislima osta}e zauvek. ]erka Nada, unuk Branislav, snaja Biqana, unuke Milena i Ivana, i praunuk Stefan.

Sahrana je obavqena 2012. godine, na pravoslavnom grobqu, u Be~eju. O`alo{}eni: suprug, k}erka i unuci. Ve~na joj slava i hvala.

572/P

46542

46479

46467

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu i ocu

Slavku Mar~eti

Milanu

46478

Bosiqki Petrovi}

Uro{ Petra Mi{anovi}

Stojanu Simeti}u

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom kolegi

573/P

Slavku Mar~eti

Ispra}aj iz porodi~ne ku}e }e se obaviti u subotu, 4. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, u Bukovcu.

Brat Miladin sa suprugom Savetom i decom Katicom i Zoricom.

Porodica Ratkovi}.

46518

46519

Tvoji najmiliji: supruga Petra, sin Milan i }erka Maja.

od porodice Bjeli}.

od porodice Bogojevi}.

46475

Miroslave, za mene ostaje{ `iv, veseo i nasmejan. Ovo je samo san i ~ekam dan da se probudim iz ovog ko{mara.

Posledwi prijatequ

pozdrav

kumu

46477

46480

^ETVOROGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

POMEN

Frajs Petar Bata

Miroslav Paripov

Perici Radi{i}u

Tvoj kom{ija @eqko [krbi}.

Ra{a Maletin sa familijom.

46482

46469

Mariji Gre~el

iz Koviqa

1940 - 2008.

Nije umro onaj kojeg se svaki dan se}amo. Malo je re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{. Utehe nema, samo uspomene ostaju zauvek. Tvoj sin Laza sa porodicom.

Sa mnogo qubavi i po{tovawa se}amo se na{e Maje. Porodica Mi}i}. 46458

Posledwi pozdrav na{oj tetki

Zgrada je zanemela od bola. Sablasna ti{ina i neverica. Mire, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Iskreno sau~e{}e porodici Paripov i malom Igoru, koji }e nas uvek podse}ati na na{eg Miroslava.

46457

[ESTOMESE^NI POMEN

Slavku Mar~eti od: brata Stanimira, snaje Biqane, bratanica Marijane i Sla|ane.

46476

46474

GODI[WI POMEN na{em voqenom suprugu i ocu.

Roksanda Anu{i} Bula

Nata{a, Svetlana, Beba i Seka.

Stanari zgrade Kraqevi}a Marka 55, Novi Sad. 46481

od: brata Pere, snaje Jovanke, brati}a Gorana i bratanice Nade.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

Milici Mom~ilovi}

Miroslav Paripov

Slavku Mar~eti

46471

Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe, ono }e `iveti dok `ivimo mi. Na{ si ponos i zvezda na nebu koja se nikada ne}e ugasiti. Tvoji najmiliji: suprug Petar, sinovi Predrag i Zoran, }erka Qiqa, snaja Sandra i unuke Awa i Dajana. 46473

Qubinku Mitrov~anu

Cve}e Vrbajac

1934 - 2011. odr`a}emo pomen 4. 2. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Supruga Dragica, }erka Julkica, sin Dragan, snaja Sne`ana, unuk Aleksa i unuka Awa.

Pomen }e se davati 5. 2. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

46451

46456

Tvoji najmiliji.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj }erki i sestri

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

subota4.februar2012.

POMEN Pro{lo je pet godina tuge od kako nije sa nama na{ dragi nikada pre`aqeni

[ESTONEDEQNI POMEN Danas, 4. 2. 2012. godine dajemo pomen na Mo{orinskom grobqu, u 10.30 ~asova

Marici Fin~ur dava}emo u nedequ, 5. 2. 2012. god. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Milutin Markovi}

Vreme nikad ne}e izbrisati na{a lepa se}awa na tebe. ^uvamo te u na{im mislima i srcima. Majka Darinka i brat Ivan.

Sahrana je 4. 2. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

46455

46484

1932 - 2012.

10 TU@NIH GODINA

Luka Grahovac

Neboj{a Koji}

Anki Petrovi} Stani{in

trgovac 6. 2. 2007 - 6. 2. 2012.

Godine prolaze, bol i tuga ostaju.

1937 - 2011. Zauvek }emo ga voleti i ~uvati u na{im srcima. Lazar Mu{icki sa porodicom.

Wegovi najmiliji.

O`alo{}ena deca: Vesela i Jefta sa porodicama.

Bra}a: Milan, Zoran i sestra Zorica sa porodicama.

46321

46419

46250

TU@NO SE]AWE

4. 2. 2002 - 4. 2. 2012.

Pro{lo je pet godina na{em dragom.

POMEN Pro{la je godina dana od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

POMEN Dana, 11. februara, navr{ava se godina od kada nas je napustio na{ dragi

^ETRDESETODNEVNI POMEN

GODI[WI POMEN

Melanija Vrap~ev 3. 2. 2011 - 3. 2. 2012.

Luka Grahovac Uvek }e te voleti i ~uvati u svojim srcima. Supruga Desanka i sinovi Milan i Petar sa porodicama.

Neboj{a Gli{e Koji} 6. 2. 2007 - 6. 2. 2012. Uspomene se}awu.

ostaju

ve~nom

@eqku Stojanovi}u Stevan Dudarin 1935 - 2011.

46444

Dana, 6. 2. 2012. godine navr{i}e se tu`na godina od prerane smrti na{e najdra`e mame i bake

Uspomene ne blede. @ive}e{ ve~no u mislima i na{im srcima.

O`alo{}eni: supruga Smiqa i deca sa porodicama.

46373

Uspomenu na wega ~uvamo u na{im srcima i mislima.

[ESTOMESE^NI POMEN

2002 - 2012.

Sestra Mara.

POMEN

@eqku Stojanovi}u

10. 10. 1935 - 4. 2. 2006.

odrà}e se u subotu, 4. 2. 2012. godine, u 10 ~asova, na ûru{kom grobqu. Smrt je tren, a se}awe ve~nost. @ive}e{ ve~no u na{im se}awima. Ve~no oàlo{}eni: majka Rosa, otac Milivoj, brat Danijel, snajka Svetlana i bratanac Milenko.

Ve~no }emo te nositi u srcima i mislima. Tvoji najmiliji.

46276

46296

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom tati, dedi i svekru.

Pro{lo je {est tu`nih meseci od kad nas je napustio na{ voqeni tata, deda i tast

Du{an U{tipak Dragi tata! Surovo je {to ti moramo ovako iskazivati po{tovawe, umesto da gledamo tvoj dragi lik me|u nama. Hvala {to si bio dobar otac i na{ oslonac. @ive}e{ uvek u na{im srcima. Sin Davor, unuci Vawa i Nikola i snaha Hristina. 46355

[ESTOMESE^NI POMEN dragom zetu i te~i.

Du{an U{tipak

Du{an U{tipak Dragi {ogore, uvek }emo ~uvati u se}awu tvoju plemenitost i dobrotu koju si nam za `ivota pru`io. Po~ivaj u miru.

Milan Mudrini}

Tvoja {ogorica Jovanka sa porodicom.

O`alo{}ena supruga Rada.

46351

46251

[ESTOMESE^NI POMEN

SE]AWE na na{e drage.

2011 - 2012.

46079

46357

46360

Supruga Marija i }erke Qiqana i Marina sa porodicama. 46306

DEVETOGODI[WI POMEN

ro|. Kosan~i}

46353

Tvoji: Uro{ i \ur|a sa porodicama.

Zauvek srcem uz tebe!

Melaniji Stepanov Miqi

Majko, vreme svakodnevno podse}a na zajedni~ke trenutke koje sebi~no ~uvamo od zaborava... Tvoja deca i unuci.

Dule, svaki dan bez tebe kao godina duga, u srcima na{im bol i tuga. Tvoj {urak Mi}ko sa porodicom.

Dule, vreme prolazi, ali ti si u na{im mislima i srcima ostao onaj isti dragi i voqeni lik.

POMEN Obave{tavamo da }emo se 4. 2. 2012. godine, u 11 ~asova skupiti kod ve~nog doma na{e

Melanije Vrap~ev

voqenom suprugu, ocu i dedi.

Du{an U{tipak

Radivoja Medakova

Pro{lo je {est tu`nih godina od kako si me napustio.

Pedeset pet godina sre}nog `ivota, a sada devet godina tuge i bola. @ivi{ u mom srcu i mojim mislima. Uvek tvoj Emil - Mi{a Stepanov i: Pejak Gojko, ]osi} Dragi, ]iri} Bora i Mile, ^oki} Davor, Isakov Pavle i \uki} Dragica sa porodicama. 45950

POMEN

TU@NO SE]AWE

Du{an Petrin

Dra`enko - Ga{a Luka~

Milorad Sila{ki Du{an U{tipak

4. 2. 1972.

Dragi Duco, vreme od tvoje smrti ne ubla`ava na{u bol ve} ostavqa jo{ ve}u prazninu u na{im srcima. Stalno si u na{im mislima ba{ onakav kakav si bio, bri`an otac i dobar suprug.

Du{an U{tipak

Dana, 5. 2. 2012. godine navr{ava se godina od smrti na{eg voqenog

46372

Dragi tata, `ive}e{ ve~no u na{im srcima i mislima. K}erka Violeta, unuk Marko i zet Branislav.

[ESTOMESE^NI POMEN dragom zetu i te~i.

46379

POMEN

46376

Gajdo{ Ilonke Pro{lo je deset godina tuge i bola za mojim bratom.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom sinu, bratu, deveru i stricu

Wegovi: Milica i Sini{a Mihajlovi}.

46273

Luka Grahovac

Tvoji prijateqi: Slavko, Ivica, Buki, Milica, Ka}a i Sandra.

advokat u penziji

\ura, Du{ica, Nikica i Laza.

46275

Oti{ao si iz na{eg dru{tva ali iz se}awa nikad.

Nedeqko Mihajlovi}

Hvala ti za svu qubav, dobrotu, lepa se}awa koja se ne zaboravqaju. Mnogo, mnogo nam nedostaje{. Sa qubavqu te se se}aju: seja Nata{a sa }erkama Svetlanom i Sne`anom, zetom Markom i unucima Qubomirom i Bojanom.

2002 - 2012. Pomen }emo obele`iti, 5. 2. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Verica Sila{ki 14. 2. 2009.

Supruga Jela, sin i }erka sa porodicama.

Zauvek ih u srcima ~uvaju: Sne`ana, Rade, Sa{a, Radmila, \or|e i Nemawa.

46349

46406

Ne postoji vreme koje mo`e ubla`iti na{ bol za tobom. Kao ve~nost, dugih deset godina bez tebe. Uvek }e te voleti tvoji: supruga Jasmina, }erke Svetlana i Biqana, zet Goran i unuka Awa. 46281

31. 10. 1973 - 4. 2. 2010. Tvoj osmeh `ivi u na{im srcima i ve~no nas prati. Sinovi: Nemawa, Uro{ i supruga Lidija. 46289

Без упута Према подацима Светске здравствене организације готово 30 одсто популације пати због различитих проблема са венама. Већина болесника са венским обољењима не схвата озбиљност свог стања. Гост: др Петар Драгић, хирург и суб. спец. клиничког ултразвука. (РТВ 1, 13.05) 07.00 08.00 08.05 08.25 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.50 17.00 17.20 17.45 17.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.30 00.00 01.30 01.55 02.20

tv program

subota4.februar2012.

Кухињица Вести ФЛУОШ 2011.- „Три прасета“ Цртани филмови Вуков видео буквар-слово „З“ Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Концерт плесног студија „Импулс“ Путеви наде Агро мозаик Вести Знање Плави круг Без упута Биографије Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама ТВ минијатуре ТВ Дневник Политбиро ТВ минијатуре Дипломата, филм, 1. део ТВ Дневник Серија недеље: Изгубљена соба Фаца Војвођански дневник Из нашег сокака Серија недеље: Изгубљена соба Дипломата, филм, 1. део Политбиро Путеви наде Рита Кинка у Новосадској синагоги

06.20 ТВ Баштина 08.35 Српски екран, информативна емисија МТВ-а 09.00 Кухињица – мађ. 10.00 Добро вече, Војводино (слов) 11.30 Чича Раган, филм (слов) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Мађарски архитекти емисија на мађар..са титл.на српском 13.05 Концерт-Сербоплов 14.15 Обмана, филм 15.45 Хајде са мном у обданиште 16.10 Вуков видео буквар-слово „З“ 16.30 Питам се, питам се 17.00 Трансплантације 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Вече у студију „М“ - Од домовине до домовине 2. део (мађ) 22.00 ТИНИ 2011. – 1. део, омладински фестивал (мађ) 22.30 Концерт Рите Кинке у Новосадској синагоги 23.20 У част Грига 00.05 ТВ Продаја

07.30 08.15 09.00 10.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Приче из књижаре Буди родитељ Е-ТВ Ноге на пут Хало, председниче Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Дискавери Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Допамин Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.05 12.19 12.45 13.00 13.14 13.44 14.00 16.56 18.32 19.01 19.30 20.05 21.00 00.00 00.05 02.00 02.03 02.50 03.41 04.11 04.43 04.55 05.49

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Тенис: Фед куп: Белгија-Србија Тенис: Фед куп: Белгија-Србија, пренос Поаро, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Војна академија Кум, филм Вести Неухватљива будућност, филм Вести (03.00,04.00,05.00) Ексклузивно ТВ лица: Аљоша Вучковић Квадратура круга Моја лепа србија Гастрономад Војна академија Верски календар

Галилео 06.30 09.15 09.35 10.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Опчињен Време је на мојој страни Рецепти Лауре Равајоли Капри Ленија Витраж Вести Ево нас код вас Вести Инспектор Морс Вести Мастиф Вести Капри Седам НС дана Време је на мојој страни Објектив Човек лав Најбољи лек Седам НС дана Мастиф Објектив Лична грешка Инспектор Морс

Зима, зима, е па шта је не плаши се ко је здрав! – речи су популарне дечије песме, али ових дана зиме и мраза се плаше и они који су здрави. Изузетно ниске температуре ником не пријају, али „Галилео” се ухватио у коштац са леденим годишњим добом и представиће вам га на свој начин. Водитељ: Милош Урошевић (Прва, 18.00)

08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Водич кроз уметност и науку, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек , 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Има нешто посебно код феноменалног пијанисте Николаја Луганског, чија су бриљантна техника и интезивна поетска музикалност ван сваке сумње. У моменту кад заузме своје место за клавиром и почне да свира, заборавља се на његову физичку присутност на сцени. Ауторка: Марина Николић (РТС 2, 19.00) 06.02 06.09 06.19 07.14 07.59 08.20 08.24 08.55 09.21 09.35 09.42 10.28 11.01 11.30 12.12 12.43 13.00 13.30 14.03 14.33 15.03 16.00 16.51 16.59 17.31 18.00

05.04 05.29

Датум Верски календар Знање имање ТВ лица: О Београду... Ајрон мен Бернард Откривајмо свет са Ђолетом Руске бајке Вилењаци Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Цркве-како их тумачити Време телевизије Тајни живот паса Датум Вреле гуме Тотал тенис Концерт руског кубањског козачког ансамбла Николај Лугански - Принц клавира Ликовна колонија РТС Датум Верски календар Стварање царства: Картагина Потрошачки саветник Свет спорта Хоризонт Омладински фестивал -Суботица 2011. Вреле гуме Тенис: Фед куп: Белгија - Србија Потрошачки саветник Клиника вет

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.30 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Здравље и Ви Фуснота Филм: Пчелац Бери Медић Топ шоп Сваштарица Здравље и Ви Улови трофеј Мајсторски Серија Шарено Филм: Боље од бекства Лажи ме Универзум Фринџ Филм: Преко палубе Филм: Чудније од фикције Филм: Боље од бекства Шарено Филм: Преко палубе

19.30 19.52 19.59 20.13 21.00 21.26 21.52 22.44 00.10 00.43

Зрно по зрно

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

18.45 19.15 19.45 20.15 21.10 23.00

19.00

10.00 Преглед Евролиге 11.00 Премијер лига, класик: Њукасл - Сандерленд 12.00 Премијер лига, магазин 12.30 Најава Премијер лиге 14.00 Премијер лига: Арсенал Блекбурн 16.00 Премијер лига: Норвич - Болтон 18.30 Премијер лига: Манчестер Сити – Фулам 20.45 Фудбал пријатељска: Црвена звезда - Зилина 23.00 Шампионат: Вест Хем – Милвол 00.45 Премијер лига: КПР - Волвс

У новом издању емисије гледаоци ће видети прилоге о пројекту „Подршка животној средини без алергена”, насталог као резултат партнерства између Фонда „Европски послови” чија је презентација одржана у Зрењанину и где се говорило о амброзији у Банату. Воћарски стручњаци даће и савет како заштитити воће од мраза. (КТВ, 12.00)

05.40 08.00 09.10 11.00 11.35 13.30 13.45 16.00 16.30 17.00

Николај Лугански принц клавира

Милош Урошевић 05.30 08.15 09.30 11.10 13.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.20 20.15 21.00 22.00 00.00

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Волиш ли псе ? Филм: Заборављени Филм: Узимање живота Жене Радна акција Будва на пјену од мора Галилео Вести Аси Кад лишће пада Будва на пјену од мора Филм: Кобра Топ спид

dnevnik

c m y

00.40 02.25 03.55 04.40

Индија Знање на поклон Цртани филмови Вести Б92 Два и по мушкарца Штребери Филм: Зора очајника Вести Спортски преглед АБА лига: Раднички - Црвена звезда Вести Два и по мушкарца Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Мафијаш под стресом Шпанска лига: Барселона Реал Сосијадед Филм: Шпијунске игре Филм: Смрт супермоделима Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

Мафијаш под стресом Мафијашки бос Пол Вити приближава се крају одслужења казне у Синг Сингу. Агенти ФБИ-ја који га прате из дана у дан, гледају најозлоглашенију личност њујоршког подземља како одсутно шета по својој ћелији, повремено певајући песме из мјузикла „Прича са западне стране”. Улоге: Роберт де Ниро, Били Кристал, Луза Кудроу Режија: Харолд Рамиз (Б92, 21.10)

Миломир Марић

Голи живот Гастарбајтер, синдикалац и тајни агент у Немачкој, Бранко Свилар је као књижевник покушао да разоткрије све тајне свог пустоловног и авантуристичког живота. Тетка му је Јованка Броз, којој је све до ’87 године био забрањен било какав контакт са породицом из Лике. Аутор: Миломир Марић (Хепи, 21.30) 06.00 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.25 15.55 16.00 16.15 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30 04.55 05.30

Луза Кудроу

07.00 10.00 12.00 12.45 14.00 14.30 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.00 04.30

Јутарњи програм Торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Барби и Крцко Орашчић, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Крчкање Скадарлијом Вести Телешоп Јелена Тројанска 1. део, филм Телемастер Моја Србија Парови – Најбоље Парови – уживо Избацивање Голи живот Парови – ноћ уживо Матрјошки Голи живот Моја Србија Мој подвиг

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Шпијун на штиклама Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде Гранда Филм: Тито и ја Филм: Ратник џихада Филм: Паника у ваздуху Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota4.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ И СРПСКЕ ГРАНИЦЕ И МЕЂЕ

Пише: Ђуро Загорац 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедите купујући Краљ посластичара као кувар Нисам знала да сам трудна Храна - од задовољства до зависности Дечји рођендани за памћење Четири венчања - Америка Необичан секс Полицајке округа Марикопа Л. А. инк Храна - од задовољства до зависности

22.00 23.00 00.00 01.00

Духовна музика Најгори послови у историји Велики режисери У крупном кадру Људождери каменог доба Рим није изграђен за један дан Партизански филм Лондонска болница Уметност Русије Најгори послови у историји Звезде сребрног екрана Потрага за Северозападним пролазом Човекова историја Рим није изграђен за један дан Величанствени Тати Лондонска болница Уметност Русије Најгори послови у историји

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Легенда о змају Божићни анђео Алиса у Земљи чуда Председников човек Ејс Вентура Како је пропао Краљица Лангкасуке Деца шпијуни Паре кваре Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

Деца шпијуни 2 Главни јунаци нашли су се на мистериозном острву где се сусрећу са научницима који се баве генетским инжењерингом и приморани да се боре са другим шпијунима... Улоге: Алеxа Вега, Дарyл Сабара, Антонио Бандерас Режија: Роберт Родригез (Синеманија, 20.00)

08.00 Кинотека - циклус класичног вестерна: Омбре, филм 10.12 Кућни љубимци 10.46 Азијске разгледнице, док. серија 11.16 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.15 Духовни изазови 13.47 Призма 14.32 Мањински мозаик 14.50 Јеловници изгубљеног времена

Миа Киршнер

Црна далија Двојица лосанђелеских полицајаца, истражују случај недавног убиства Елизабет Шорт, младе глумице у успону коју је непознати починитељ измасакрирао до непрепознатљивости... Улоге: Џош Хартнет, Скарлет Јохансон, Арон Екхарт, Хилари Свонк, Миа Киршнер, Мајк Стар Режија: Брајан де Палма (ХРТ 1, 23.10)

Непосредно пред своје пензионисање, искусни ЦИАин оперативац Нејтан сазнаје како је његов штићеник у Кини ухваћен због шпијунаже и д аће бити погубљне за 24 сата... Улоге: Роберт Редфорд, Бред Пит, Кетрин Мекормак, Сивен Дилејн, Лери Бригман Режија:Тони Скот (РТЛ, 23.30)

Кетрин Мекормак 08.45 09.10 09.35 10.05 10.30

16.30 17.00 20.10 20.20 22.05 22.25 00.10 01.05 01.47 03.05

Под сунцем Тоскане Ћерка чувара успомена Филмови и звезде Три мушкарца и беба Делго Срећа Земља изгубљених Наопак дан Девојка на лошем гласу Рупа Марс тражи маме Иза непријатељских линија Народни непријатељи Нинџа плаћени убица Паклене улице Спашавање Едвардса

07.30 Поп Пикси 08.30 Училица 09.25 Ружа ветрова 11.00 Секс гуру, филм 12.50 Вимблдон, филм 14.30 Победнички тим, филм 16.15 Звездана прашина, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 96 сати, филм 21.40 Брзи и жестоки 3: Токио дрифт 23.30 Занимање шпијун, филм 01.40 Астро шоу 02.40 РТЛ Данас 03.15 Студио 45

15.12 Еко зона 15.40 Шетландски записи Сајмона Кинга, док. серија 16.32 Евромагазин 17.20 Репортери 18.25 Потрошачки код 18.55 Глобално село 19.30 Дневник 20.01 Звезде певају 21.50 Најмоћније жене света: Одри Хепберн, док. серија 22.40 Дневник 3 23.10 Црна далија, филм 01.10 Филмски маратон: Деца мајке Земље, филм 03.00 Филмски маратон: 12:08 источно од Букурешта, филм

13.00 13.20 14.22 14.55

06.00 07.50 09.20 09.50 11.30 13.00 14.00 15.40 17.00 18.30 20.05 21.35 23.05 01.20 03.00 04.45

Убиства у Мидсамеру Поморска патрола Монк Краљевски болесници Филм: Лажов, лажов Филм: Лажи моје мајке

Занимање шпијун

11.55

Алеxа Вега

06.00 10.00 15.00 20.00 21.00 23.00

Патак Фрка Девојчица из будућности Мала ТВ Тролови Минусове муке са Земљанима, филм Шамони: Светски скијашки куп - спуст (М), пренос Цртани филм КС Аутомагазин 4 зида Рукомет, Сеха лига: Загреб Борац, пренос Директ: Далеко од куће, ближе себи АТП Загреб Индорс - пренос 1. полуфинала Сплит: Футсал, ЕП: Хрватска - Чешка Сплит. Футсал, ЕП: Хрватска - Чешка, пренос Сплит: Футсал, ЕП: Хрватска - Чешка,емисија Хаос у Бангкоку, филм Љубавнице Фринге - на ивици Музички салон Гвоздановић АТП Загреб Индорс полуфинале, снимак 2. меча

06.40 Град без невиних душа 08.30 Љубав и издаја 10.10 Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 11.40 Убиство пута седам 13.15 Необичан пар: Поново заједно 14.45 Светилиште 16.10 Окрутна жеља 17.45 Чудна фреквенција 19.45 Дубоко у прерији 21.20 Спортске стране 22.50 За сва времена 00.15 Завера детелине 01.55 Љубав и издаја

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Подизање Аризоне Акција у центру града Замишљени злочини Останите с нама Дач Пројекат Икс Откуцаји срца Поноћни каубој Ухвати Картера Еротски филм Лезбејке 2

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Мегаградитељи Моћни бродови Људских руку дело – Азије Огромне машине Велике селидбе X-машине Браћа из мочваре Мегаградитељи У потрази за забавом Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – Азије Врхунско градитељство Борна кола браће Хау Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Лов на сабљарке Обнова Њујорка Борна кола браће Хау

08.30 09.30 10.30 11.45 12.45 13.30

Билијар Скијашки скокови Алпско скијање Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Биатлон

Алпско скијање (Еуроспорт, 10.30) 14.15 15.15 16.00 17.00 19.30 22.00 23.30 00.30

Скијашки скокови Биатлон Билијар Фудбал Фудбал Билијар Скијашки скокови Фудбал

Сан џак као по кра ји на не мо же оп ста ти

ан џак је тур ска реч и пр во бит но је озна ча ва ла По сле Бур џе ви ће ве по ги би је, глав на пар тиј ска за ста ву, област ко ју су сул та ни по кла ња ли на лич ност по стао је Во ја Ле ко вић. Он је са Зла та ра по упра ву сво јим нај и стак ну ти јим вој ско во ђа ма. слат у ове кра је ве као ин струк тор КПЈ-а и ус пео је да По сле Пр вог бал кан ског ра та 1912. и осло бо ђе ња Ср - ор га ни зу је бор бу. Чим су Ср би ја и Цр на Го ра осло би је, реч је по ти сну та и у те ри то ри јал ној ор га ни за ци - бо ђе не, ста тус Сан џа ка сти гао је на днев ни ред Пред ји Кра ље ви не Ју го сла ви је ни ка ко ни је по ми ња на. Сан - сед ни штва АВ НОЈ-24. фе бру а ра 1945. Мо ша Пи ја де, џак је вас кр сла КПЈ у свом про јек ту ства ра ња Фе де ра - глав ни пи сац и пред ла гач свих ва жних до ку ме на та од ци је уме сто Кра ље ви не. У За гре бу 1940. про гла ше ни зна ча ја за но ву др жа ву, та да је го во рио: За што је у ра су ко ми те ти за Сло ве ни ју, Хр ват ску, БиХ, Ср би ју, Цр - ту Сан џак мо рао би ти по себ на је ди ни ца, за пи тао се ну Го ру, Ма ке до ни ју, Вој во ди ну и Дал ма ци ју. Ко ми - и од мах од го во рио: То је учи ње но из по себ них вој тет за Цр ну Го ру био је ма ла фе де ра ци ја, под чи јом ка пом су би ли об ла сни за КиМ, Бо ку и Сан џак. Убр зо је ко ми тет за КиМ од у зет Цр ној Го ри и ди рект но ве зан за ЦК КПЈ. Бо ка и Сан џак оста ли су цр но гор ски. На дру го за се да ње АВ НОЈ-а у Јај цу по зва на је и де ле га ци ја Сан џа ка, али ње го ви већ ни ци, сва сед мо ри ца срп ске на ци о нал но сти, ни су ус пе ли да се про би ју. Сан џак ни ком ни су пре пу сти ли ни Нем ци. Че ти ри да на по сле про гла ше ња НДХ, Нем ци су про гла си ли и Не за ви сни Сан џак. Упра вља ње овом рат ном тво ре ви ном по ве ри ли су углав ном но во па зар ским му сли ма ни ма, а за по глав ни ка је по ста вљен Аћиф-ефен ди ја. Он је сте као и сво ју вој ну си лу – Му сли ман ску Носталгични стадион у Новом Пазару зову по Аћиф-ефендији ми ли ци ју. Она је чу ва ла и са чу ва ла Аћи фа и ве ћи ну них и по ли тич ких раз ло га! Ка ко тих раз ло га ви ше му сли ма на, а про го ни ла Ср бе и све ко ји су по др жа - не ма, не ма ни по тре бе да та је ди ни ца оп ста је, за кљу ва ли пар ти за не и чет ни ке. чио је и пред ло жио ре ше ње. Сре зо ви ко ји гра ви ти ра Усле ди ла је и бр за ре ак ци ја. Фор ми ран је и дру ги ју Ср би ји да јој се и при по је, а они дру ги – Цр ној Го Сан џак, срп ско-цр но гор ски, с пре стол ним При је по - ри. За основ ну ли ни ју по де ле узе та је гра ни ца из ме љем. Од мах су се огла си ли и пуц њи. ђу Ср би је и Цр не Го ре, ус по ста вље на још 1912. Пр во су осло бо ди ли Мој ко вац, а су тра и Би је ло „Ме ни је жао, дру го ви, што мо рам ре ћи да се с По ље... Пред вод ник им је био Ри фат Бур џе вић, пар - овим пред ло гом не сла жем“, пр ви се огла сио Мар ко тиј ски се кре тар за Сан џак у нај ши рим гра ни ца ма. На Ву ја чић, цр но гор ски члан Пред сед ни штва АВ НОЈ-а. јав ном збо ру иза бран је био и Вој ни ко ми тет у ко ји је Он је био пред рат ни гра ђан ски по ли ти чар, али се ра ушао и муф ти ја Ле ме зо вић. Пар ти за ни су по ста ли но при кло нио ко му ни сти ма и „за др жао пра во“ да мо страх и тре пет на свом те ре ну, али ни су има ли на о- же и да кри ти ку је пред ло ге ва жних дру го ва. Пред ла ру жа ње да угро зе ри ва ле, ми ли гао је да се цео Сан џак, као и ци ју у Но вом Па за ру и Сје ни ци. КиМ, при по је Цр ној Го ри. За Црногорски члан До ми нант на лич ност Сан џа ка што? Па, она је „по нај ви ше да Председништва АВНОЈ-а био је Бур џе вић, ро дом из Би је ла жр та ва“ у овој нат чо ве чан лог По ља. У дру гој го ди ни жи ској и хе рој ској бор би па је „за Марко Вујачић је захтевао во та остао без оца, али је у 12, слу жи ла“ да се про ши ри и еко да се цео Санџак, Косово и као да ро вит ђак, упу ћен у Ве ли ном ски оја ча. Метохија припоје Црној Гори ку ме дре су „Краљ Алек сан дар“ Та да ути цај ни Сре тен Жу јо јер је „понајвише дала у Ско пљу. И ту је био пр ви ме вић је за ап сурд ност Ву ја чи ће ђу нај бо љи ма, што му је отво вог за ла га ња на вео при мер: ка жртава” у натчовечанској ри ло пут на Прав ни фа кул тет у ко ве за ти Но ви Па зар за Це ти и херојској борби па је Бе о гра ду. Из сту дент ских ор га ње кад му је на де се ти ну ки ло „заслужила” да се прошири ни за ци ја пре у зе ли су га ко му ни ме та ра Ибар ска до ли на, при сти, с пре по ру ком да је вр стан род ни из лаз на Ра шку? Ме не ор га ни за тор, го вор ник и Маркс му је идол. У ле то пр во ин те ре су је ка кво је рас по ло же ње у на ро ду, уме 1942. сан џач ка бри га да, иако је ва жи ла за елит ну, мо - шао се Ро до љуб Чо ла ко вић, ко ји је, го во ри ло се, нај ра ла се по ву ћи у Бо сну. Она се мно го до па ла и Ти ту, ви ше учи нио да БиХ стек не ста тус фе де рал не је ди ко ји ју је увр стио у сво ју удар ну гру пу при Вр хов ном ни це, а не са мо по кра ји не у са ста ву Ср би је. При ча ли шта бу, у исти строј с Пр вом и Дру гом про ле тер ском, су по том још не ки дру го ви, а он да и Кар дељ. При сут те Пе том цр но гор ском, ко ји ма је лич но ко ман до вао. ни, и не са мо они, до бро су зна ли: што Бевц го во ри, Но, Ри фат је у јед ној бор би уби јен. Они ко ји су с њим Ти то ми сли. дру го ва ли и ра то ва ли, твр ди ли су да би, да је на џи „Сан џак, као по кра ји на, не мо же да ље оп ста ти јер вео суд би ну, и на род ње го вог кра ја сло жни је ди сао. за то не ма ви ше ни ка квих по ли тич ких, ни еко ном А ефен ди ја Аћиф ни је био за до во љан ни ве ли чи - ских, ни ет нич ких раз ло га!„ ном те ри то ри је ко ју је кон тро ли сао. Тра жио је, уз А у Сан џа ку не за до вољ ство, при та је но, ис по ља ва Нем це, још си гур ни ји осло нац. Ка ко се с гра ни чио ли су дру го ви ко ји су че ти ри го ди не са го ре ва ли. Га НДХ, пи сао је и слао де ле га ци ју у За греб, ну де ћи ује - ше њем по кра ји не оста ли су без од го ва ра ју ће на гра де ди ње ње Сан џа ка и Хр ват ске. Вре ме је пре те кло Аћи - из ра же не у функ ци ја ма. И по ред тог жа ла АВ НО фа, ко га је сти гла и осве та. Али ни је за бо ра вљен. На - Сан џа ка 29. мар та 1945. је од лу чио да сре зо ви при ви ја чи би ра до да и но во па зар ски ста ди он но си ње го - бој ски, ми ле шев ски, зла тар ски, сје нич ки и де жев ски во име. Дру ги да га пр во ре ха би ли ту ју, а он да сла ве при пад ну Ср би ји, а бје ло пољ ски и пље ваљ ски Цр ној као пр вог др жа во твор ца. Го ри. Књигу Ђуре Загорца „КРВАВЕ МЕЂЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (Србија и Срби у њима)”, у издању „Досије студија”, можете по 400 динара наручити путем телефона 063/ 779–95–95 или 011/ 2474–457

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota4.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ко му ни ци ра те и ра ди те ин те лек ту ал не по сло ве, дру жи те се с ужом и ши ром фа ми ли јом, за ба вља те на свој на чин. Мо же те и да по слу је те, али вам ни је ла ко да опре де ли те пра вац и до не се те за кључ ке. Стра сти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. februar 2012.

То ком ви кен да ће те би ти пра ви кућ ни тип. По ро ди ца је циљ и мо тив све га што чи ни те, а по себ но де ца, ко ја то и за слу жу ју. Од но си с ино стран ством су успе шни, пре го во ри и ра зно ра зне оп ци је та ко ђе.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Мно го при че, ма ло ре а ли за ци је. Ако је при ча са ма се би циљ, игре ра ди, тек да се не што де ша ва, он да је то ОК. Уоста лом, ви кенд и не тре ба схва ти ти и су ви ше озбиљ но. Из бе га вај те су ко бе у ку ћи.

Ме сец пло ви кроз ваш знак, што до при но си по ро дич ној ат мос фе ри. На лич ном пла ну ни сте са свим си гур ни, про мен љи вог сте рас по ло же ња, под ло жни ту ђим ути ца ји ма и су ге сти ја ма. Ви ше се од ма рај те.

По слов на и фи нан сиј ска си ту а ци ја вам за да је про бле ме. Не мој те због то га ула зи ти у су ко бе, али ипак тре ба да се зна шта су чи је оба ве зе и за ду же ња. Па зи те где ин ве сти ра те, и без пре те ри ва ња.

Парт нер ско-љу бав ни од нос се ин тен зи ви ра па по ве ди те ра чу на о то ме да ви шак стра сти и енер ги је усме ри те у по зи тив ном и кре а тив ном прав цу, да не би до шло до су ко ба. Ди ши те и бу ди те фи зич ки ак тив ни.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Све док је Марс ре тро гра дан, ни сте за до вољ ни у пот пу но сти. Имај те на уму да ни шта до бро си лом не мо же те по сти ћи, по го то во у од но су на дра гу осо бу, парт не ра. Ком би на ци је, мо гућ но сти.

Кра ће пу то ва ње, с по во дом или без, са свим је по вољ но и по жељ но, без об зи ра на зим ске ве тро ве. Скок ни те до не ке сне жне па ди не на ски ја ње, про ме ни те сре ди ну и окру же ње. При ја ће вам.

За бо ра ви те на би знис, ако мо же те, то ком ви кен да. Тро шка ри те но вац ви ше но што је нео п ход но, али и то има сво јих ча ри. По го то во ако је упу ће но во ље ној осо би и за јед нич ком про во ду. По кло ни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Де лу је те сми ре но, упр кос не ким уз не ми ра ва ју ћим окол но сти ма, на ко је не мо же те ути ца ти. Из ла сци у дру штво и за ба ва мо гу би ти ве о ма за ни мљи ви и по уч ни. Не мој те мно го оче ки ва ти од дру гих.

Сва ки дан је от кри ће за се бе. У сва ком да ну мо же те до жи ве ти не ка но ва ис ку ства и су сре те, у ни зу. Ове су бо те сте емо тив ни ји и при јем чи ви ји по ро ди ци па про ве ди те вре ме с њом.

Љу бав, ах, љу бав! Ко нач но је до шао и ви кенд па се мо же те на спа ва ти, опу сти ти и ужи ва ти. Уоста лом, зи ма је, за не иза ћи на по ље. Ипак, по ма га ће те они ма ко ји ма тре ба и ко је во ли те. Ди на ми ка.

TRI^-TRA^

Сви момци Скарлет Јохансон

V REMENSKA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

Хо ли вуд ска глу ми ца Скар лет Јо хан сон има но вог деч ка, сед мог по ре ду отка ко се раз ве ла од Ра ја на Реј нолд са, Де на Вај та, Џа сти на Бар та, Ки ра на Кал ки на, Џо зе фа Гор го на Ле ви та, Џеј со на Су ди ки са и Шо на Пе на. Ово је спи сак му шка ра ца са ко ји ма је Скар лет би ла у ве зи од ка ко се раз ве ла од глум ца Ра ја на Реј нолд с а 2010. го ди не на кон две го ди не бра ка. Са да има но вог деч ка, умет нич ког ди рек то ра у јед ној њу јор шкој мар ке тин шкој аген ци ји Неј т а Неј ло ра (38). Пар је усли кан у Њу јор ку у ро ман тич ној шет њи, а Неј то ви при ја те љи ка жу да су по че ли да се за ба вља ју пре „пет, шест ме се ци”.

PROGNOZA

Evropa

и Снежно

-8

Madrid

НО ВИ САД: Ве о ма хлад но и облач но са сне гом. Ду ва ће уме рен се Subotica -10 вер ни ве тар ко ји ће ства ра ти сне жне на но се на пу те ви ма. При ти сак из над Rim нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -10, а мак си мал на око -8 сте пе ни. London Sombor -9 ВОЈ ВО ДИ НА: Облач но са сне гом и вр ло хлад но. Ду ва ће уме рен Kikinda -8 се вер ни ве тар ко ји ће ства ра ти сне жне на но се на пу те ви ма. При ти сак Cirih из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -12, а мак си мал на -6 сте пе ни Vrbas -8 на ју го и сто ку Ба на та. Berlin СР БИ ЈА: Облач но са сне гом и ве о ма хлад но на за па ду и се ве ру Ср B. Palanka -8 Beч би је. На ју гу и ис то ку Ср би је ве ћа тем пе ра ту ра и та мо је мо гу ћа су сне -7 жи ца и ки ша. Ово је због ути ца ја то пли јег ва зду ха из Сре до зе мља ко ји Varшava Zreњanin S. Mitrovica -9 до но си обил не сне жне па да ви не. Ду ва ће уме рен се вер ни и се ве ро и- Kijev сточ ни ве тар ко ји ће ства ра ти сне жне на но се на пу те ви ма. При ти сак из Ruma -9 над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -12 до 4 сте пе на. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У не де љу и пр ва два-три -7 Oslo Panчevo да на на ред не сед ми це облач но и ве о ма хлад но са сне гом. Нај хлад ни ји -5 дан би ће по не де љак. Ма ло па да ви на би ће у не де љу, а ви ше из ме ђу по - St. Peterburg Vrшac не дељ ка и утор ка. Ду ва ће уме рен се вер ни ве тар ко ји ће ства ра ти сне Atina Srbija жне на но се на пу те ви ма. Упозорење: Оби лан снег у ве ћем де лу Ср би Beograd -7 је па шће у про се ку око по ла ме тра сне га, а сне жни на но си мо гу пре ла Pariz зи ти два ме тра. Kragujevac -5 Minhen K. Mitrovica

Niш

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Опрез се са ве ту је свим хро нич ним бо ле сни ци ма и осе тљи вим осо ба ма.

VIC DANA 7 3 4 -8 -5 -9 -17

Пи ро ћа нац пи та док то ра: - Док то ре, мо же те ли да ми на ме сти те зуб, али да ме не бо ли? - На рав но да мо гу. Са мо ће то да вас ко шта 1.000 ди на ра ви ше. - И ви то на зи ва те без бол ним?

-11 -17 -13 -19 15 -2 -9

Budimpeшta

-6

Stokholm

-8

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

210 (-32)

Slankamen

254 (-36)

Jaшa Tomiћ

Apatin

276 (-37)

Zemun

291 (-24)

Bogojevo

248 (-36)

Panчevo

302 (-30)

Smederevo

460 (-14)

Baч. Palanka 281 (-33) Novi Sad

245 (-37)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

162 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

228 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta i opadawa

Titel

246 (-32)

NERA

Hetin

54 (-8)

TISA

78 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

S. Mitrovica 148 (24) Beograd

Kusiћ

238 (-25)

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja