Dnevnik 4.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 4. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22649 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

HIQADE RADNIKA I DAQE BEZ DOPRINOSA, ZDRAVSTVENIH KWI@ICA I LE^EWA

Srce ne mo`e ~ekati bahate gazde str. 5

Politika 2 Kosovo nije uslov, ali jeste problem 3 Rukovodstvo SVM-a me|u demokratama

Ekonomija 4 „Luksol” ide na prodaju 5 Kupci nisu bili sumwiva lica

Nov~anik

NOVI PAVIQON U VETERNI^KOJ O[ „MIHAJLO PUPIN”

6 Prvi pravi autlet kod In|ije

Novi Sad 8 Dokoni gu{e telefon Hitne pomo}i 9 Novosa|ane vozaju „jedanaestogodi{waci” 9 Gara`e u zgradama gigantima pobedi}e gu`ve?

Korupcija u besplatnim akcijama

Vojvodina 11 Posao za gra|evince i medicinare

str. 4

Foto: B. Lu~i}

Legalizacija po~iwe zahtevom

Crna

Nastava si{la s tavana

S MARTOM STIGLA GOMILA VE]IH CENA

Skupqi struja, hemija i slatki{i, poskupe}e jogurt, zejtin… str. 6

Dru{tvo 14 Decu iz pelena bacaju u „najk” i „{anel”

Zahla|ewe str. 7

Najvi{a temperatura 6 °S

NERAZJA[WENI ZLO^INI U SENTI I OKOLINI

Ubice izmi~u pravdi zbog nedostatka dokaza

str. 12

str. 16 – 20

SPORT

ME^ LOPTA KO[ARKA[A PARTIZANA

13 Ra{omonijada krvavog ubistva na sala{u 13 Medicinskom tehni~aru najavila ubistvo

TENISERI [IRE OPTIMIZAM PRED ME^ S AMERIKANCIMA

GAJDOBRA SELO NAU^NIKA I SPORTISTA

U KIKINDSKOJ OP[TINI UGRO@ENA ^ITAVA SELA

IVANA [PANOVI] BRUSI FORMU ZA SEZONU

EVROPSKO PRVENSTO YEZ DENSA U NOVOM SADU

Podzemna voda ru{i ku}e

str. 11

POLITIKA

~etvrtak4.mart2010.

VUK JEREMI] PORU^IO DA BI BILO TRAGI^NO POVEZIVATI EVROPSKU PERSPEKTIVU SRBIJE S KOSOVOM

Ako budemo morali da biramo, ne}emo izabrati EU Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} izjavio je ju~e, tokom posete Budimpe{ti, da bi povezivawe evropske perspektive Srbije s problemom Kosova bilo „tragi~na gre{ka“. „Svako ko veruje da bi Srbija, ukoliko bi bila primorana na to da bira izme|u Evropske unije i Kosova, izabrala EU – gre{i. To se ne bi dogodilo”, izjavio je Jeremi} posle razgovora s ma|arskim kolegom Peterom Bala`om. Po Jeremi}evim re~ima, status Kosova trebalo bi da bude re{en „kompromisno, u skladu s me|unarodnim pravom“. „Mnogo puta smo stavili do znawa me|una-

rodnoj zajednici da smo spremni za kompromis, re{ewe prihvatqivo za obe strane. Spremni smo da razmotrimo sve predloge, osim jednostanog progla{ewa nezavisnosti”, objasnio je Jeremi}. [ef ma|arske diplomatije je istakao da nema potrebe stavqati Srbiju pred tako nemogu} izbor, i dodao da je Beograd mnogo u~inio na putu ~lanstva u EU. „Ma|arska smatra da je wen strate{ki zadatak da pomogne u stabilizaciji ~itavog Zapadnog Balkana, a to se ne mo`e uraditi bez Srbije“, istakao je Bala`.

U STRANCI VOJISLAVA KO[TUNICE POZDRAVQAJU JEREMI]EVU PORUKU

Povratak dr`avotvornoj politici DSS-a

U Demokratskoj stranci Srbije ju~e je oceweno da bi izjava ministra spoqnih poslova Vuka Jeremi}a da Srbija treba da se opredeli za Kosovo ukoliko bude prinu|ena na to da bira izme|u EU i Kosova, „mogla biti prvi znak povratka na dr`avotvornu politiku DSS-a” i po~etak odbacivawa politike da „EU nema alternativu”. „Ohrabruje najava da }e se Srbija vratiti nacionalnoj politici koja je vo|ena dok je DSS predvodio Vladu Srbije. Napravqena je

ogromna {teta srpskim interesima kada je sada{wa vlast priznala Euleks i granicu Kosova“, izjavio je portparol DSS-a Petar Petkovi}, uz napomenu da je sada pravi trenutak da se sazove Skup{tina Srbije i ponovo utvrdi dràvotvorna i nacionalna politika za Kosovo i Metohiju. Liberalno-demokratska partija ocenila je, pak, da stav {efa srpske diplomatije „ugoàva evropski put Srbije i oteàva normalan ìvot Srba na Kosovu”.

„Izjava ministra Jeremi}a nanosi veliku {tetu politi~koj poziciji Srbije. Ona ne zna~i samo ugro`avawe {ansi da uskoro bude doneta odluka o prihvatawu kandidature Srbije nego i na{u dr`avu opisuje kao zemqu koja nikada ne}e u}i u EU jer nije mogu}e vra}awe Kosova i Metohije u status iz pro{losti“, navedeno je u saop{tewu LDP-a, uz napomenu da Jeremi} daje politi~ki podstrek onim strankama i snagama u zemqi koje {ire strah od Brisela.

dr`avi“, navode radikali. Podsetimo, na pitawe dopisinika „Glasa Amerike” koji je wegov odgovor na optu`be da je u~estvovao u trgovini organima kidnapovanih Srba, Ku{ner je odgovorio: „Zar vam ja li~im na nekoga ko prodaje organe? Jeste li ludi?”.

nom, da ta misija i EU ne podràvaju plan za integraciju severa Kosova koji su pripremili Piter Fejt i Vlada Kosova. Bogdanovi} je dodao da mu je Kermabon garantovao da Euleks ne}e podràti nametnuto re{ewe za sever Kosova. Sa De Kermabonom razgovarao je i dràvni sekretar u Ministarstvu pravosu|a Slobodan Homen, koji je rekao da je na sastanku akcenat stavqen na pravnu za{titu Srba, funkcionisawe pravnih institucija i vra}awe wihovog poverewa u pravni sistem.

VESTI SRS: Zatvoriti vrata Ku{neru Srpska radikalna stranka zatraìla je od Vlade Srbije da francuskog ministra spoqnih poslova Bernara Ku{nera proglasi nepoèqnom osobom zbog wegovih izjava u Gra~anici o trgovini organima otetih kosovskih Srba. „Skandalozno je i sramno pona{awe Ku{nera, koji je u srpsku Gra~anicu do{ao u nameri da, sejawem mr`we prema Srbima, pruì podr{ku la`noj

Euleks nije uz plan za sever Ministar za KiM Goran Bogdanovi} rekao je, nakon razgovora sa {efom Euleksa Ivom de Kermabo-

DNEVNIK

c m y

BIV[I AMBASADOR SRBIJE OGWEN PRIBI]EVI] ZA „DNEVNIK”

Kosovo nije uslov, ali jeste problem

Ocene pojedinih analiti~ara da je srpski dràvni vrh posledwih nedeqa izloèn pritiscima nekih od najmo}nijih zemaqa sveta s ciqem da zvani~ni Beograd odustane od namere da, u slu~aju za wega pozitivne savetodavne odluke u Me|unarodnom sudu pravde, u Generalnoj skup{tini UN pokrene diplomatsku ofanzivu da bi se izborio za nove pregovore o statusu Kosova, po mi{qewu biv{eg ambasadora Srbije u Nema~koj prof. dr Ogwena Pribi}evi}a – nisu logi~ne. – Prosto, to od Beograda niko ne bi smeo da traì ni javnim ni tajnim diplomatskim kanalima. Ne deluje logi~no da je francuski {ef diplomatije Bernar Ku{ner prilikom posete Beogradu èleo da stavi do znawa srpskom vrhu da treba, bez obzira na to kakva bude odluka Me|unarodnog suda pravde, da odustane od Kosova, jer se to u diplomatiji ne radi tako. Nije to

tako jednostavno: po{aqe se ministar inostranih poslova Francuske da bi preneo jednu takvu poruku. To nije put kako se u diplomatiji te stvari rade. Koliko mi je poznato, nigde i nikada se ~lanstvo Srbije u Evropskoj uniji nije vezivalo za na{e priznavawe Kosova – ka`e Pribi}evi}. Na{ sagovornik dodaje da je sasvim druga stvar to kako Evropska unija gleda na pitawe odnosa izme|u Srbije i Kosova, isti~u}i da je to ono {to }e tek do}i na dnevni red u budu}nosti.

– Srbiji se sada ne postavqa uslov oko Kosova, ali je drugo pitawe kako }e EU gledati na odnose Beograda i Pri{tine i kako misli da bi oni trebalo da budu ure|eni. Naznaka ima mnogo, kao i razli~itih vi|ewa tog pitawa. Od toga da je Srbiju potrebno pod hitno primiti u EU da bi se obezbedila stabilnost u regionu, do toga da Uniji nije potreban novi Kipar. Dakle, mi{qewa su razli~ita i koje }e od wih prevagnuti tek }e se viditi. I zato niko ne mo`e dati odgovor na pitawe {ta }e na kraju biti zvani~ni stav EU. Pri tome, ne verujem ni da }e samo savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde tu dilemu razre{iti. Ono {to sada jeste jasno je da je apsolutno pogre{no vezivati Kosovo za evropsku budu}nost Srbije. I to se tako ne radi ni u Evropi – zakqu~uje dr Pribi}evi}. Q. Male{evi}

U BRISELU OTVORENA IZLO@BA „ZAVI^AJ NA DUNAVU – SU@IVOT SRBA I NEMACA U VOJVODINI“

Se}awe na dunavske [vabe Ministar unutra{wih poslova nema~ke pokrajine Baden-Virtemberg Heribert Reh i predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i otvorili su ju~e u sedi{tu predstavni{tva Baden-Virtemberga u Briselu izlo`bu „Zavi~aj na Dunavu – suìvot Srba i Nemaca u Vojvodini“. – @elim da odam priznawe autorima ove izlo`be {to su odgovorno i kriti~ki oìveli deo na{e zajedni~ke pro{losti sa svim sna`nim ose}awima radosti, tuge i bola koje je ìvot donosio na tlo Vojvodine. Uprkos izazovima vremena, u Vojvodini je nastala i opstala multietni~ka zajednica koja je model dobrog zajedni~kog ìvota nacionalnih zajednica u Evropi – rekao je Egere{i. Ministar Reh je istakao da izlo`ba nema ambiciju da pruì odgovore na sva pitawa i da da ko-

na~ne sudove, ve} da je wen ciq da oja~a dijalog i utre put ka pomirewu i ja~awu saradwe. – Imamo Dunav koji nas sve povezuje i zato je veoma va`no {to je EU po~ela da radi na strategiji za dunavski region. Verujem da je Srbija aplikacijom za ~lanstvo u EU jasno pokazala svoju evropsku opredeqenost – naveo je Reh. Ina~e, u Baden-Virtembergu ìvi najve}i broj potomaka dunavskih [vaba, vi{e od 150.000. Predsednik Udruèwa podunavskih [vaba Hans Supric kaè za „Dnevnik“ da je èqa wegovog udruèwa da naprave jedno spomen-obele`je u Ba~kom Jarku, gde je po zavr{etku Drugog svetskog rata bio veliki logor u kojem je ìvot izgubilo nekoliko hiqada qudi. @. Panteli}

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak4.mart2010.

IZ DS-a DEMANTUJU NARU[ENE ODNOSE S LSV-om

POSLANI~KE TEME

Ni{ta iza le|a Predstavnici kluba ZES-a demantovali su ju~e spekulacije o tome da postoji predlog teksta rezolucije o Srebrenici, u ~ijoj preambuli pi{e da je u Srebrenici u~iwen genocid, a u ostatku teksta zlo~in, kao i da Ratko Mladi} treba da se na|e u Hagu. Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov izjavila je da je za tu stranku i druge koalicione partnere takva vest iznena|ewe. – Mi nismo imali nikakve informacije, ~ak ni da je pisawe teksta u toku, a nismo ni konsultovani o tome – tvrdi Aleksandra Jerkov, i dodaje da su joj to isto rekli i funkcioneri DS-a. Po wenim re~ima, kada je u pitawu sadr`aj rezolucije, stav LSV-a je nepromewen da u woj treba da se na|e re~ genocid, jer je “od postizawa nekog {irokog konsenzusa u dru{tvu mnogo va`nije na

pravi se na~in ograditi od doga|aja koji su se desili u Srebrenici i ratnih zlo~ina koji su po~iweni u to vreme”. Portparolka DS-a Jelena Trivan o~ekuje da predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} {to pre sazove konsultacije i da se po~ne rad na tekstu rezolucije “s obzirom na to da smo se na nivou principa ve} o tome usaglasili”. – Rezolucija koju `elimo da usvojimo u parlamentu treba da bude tekst koji }e predlo`iti samo poslanici – navela je Jelena Trivan, po{to se pronela vest da autorstvo pripada Ministarstvu spoqnih poslova. – Tekst treba da bude plod {irokog konsenzusa, {to zna~i da treba da bude proizvod saradwe i dogovora s poslani~kim grupama vlasti i opozicije. U tom smislu ni{ta se ne}e raditi tajno, iza le|a, ve} zajedni~ki.

Istina pre konsenzusa Na pitawe da li je video tekst rezolucije o Srebrenici, {ef kluba SPS–JS-a Branko Ruì} je „priznao“ – „nezvani~no da, zvani~no ne“, ne odav{i pri tome {ta je u tom dokumentu pisalo. – Nisam bio prisutan na zvani~nom sastanku tim povodom, tako da o~ekujem sastanak i inicijativu nose}eg stuba ove koalicije, a to je DS – naveo je Ruì}. – Orijentacija SPS–JS jeste da u~estvujemo u radu i damo doprinos u pisawu rezolucije ili reuzolucija, te da se postigne {to {iri konsenzus u vezi s politi~kom osudom i zlo~ina u Srebrenici i svih zlo~ina na prostoru biv{e SFRJ. Lider LDP-a êdomir Jovanovi} smatra, me|utim, da ciq rezolucije mora biti istina, „jer ako budemo jurili konsenzus, onda }e na kraju morati da tekst prihvati i Ratko Mladi}“.

[ari} i u vrti}u? Parlamentarci su ju~e vodili objediwenu raspravu o setu prosvetnih zakona, vezanih za pred{kolsko obrazovawe i u~eni~ki i studentski standard. Poslanica SRS-a Radica Joci} tra`ila je poo{travawe uslova i provera prilikom odobravawa pravnim ili fizi~kim licima da osnuju pred{kolsku ustanovu. Svoj zahtev potkrepila je ~iwenicom da je

u istrazi protiv Darka [ari}a otkriveno da je wegovim novcem na ime Lane Popovi}, vlasnice vrti}a, kupqen stan, koji je odlukom Specijalnog suda stavqen pod meru privremene blokade. – Da li mi to dolazimo u sitaciju da se novac od {verca kokaina, „pere“ preko vrti}a i {kolskih ustanova? – zapitala je Radica Joci}. S. Stankovi}

VESTI DSVM protiv Rukovodstvo Demokratske stranke vojvo|anskih Ma|ara odlu~ilo je da ova partija ne}e podr`ati ideju predsednika SVM-a I{tvana Pastora da se sastavi zajedni~ka lista kandidata za izbor novog Nacionalnog saveta Ma|ara. Naime, DSVM i daqe smatra da poseban bira~ki spisak mawina, koji bi bio sastavqen na osnovu principa „polovina plus jedan”, ne mo`e biti legitiman.

Direktno i Makedonci Predsednik Izvr{nog odbora Nacionalnog saveta Makedonaca Bor~e Veli~kovski izjavio je da je u poseban bira~ki spisak za izbor Saveta nacionalnih mawina upisano 65 odsto Makedonaca u Srbiji. „O~ekujemo da }emo do 9. marta, kada se zavr{ava upis, sakupiti svih 10.340 neophodnih bira~a da bi izbori u novi saziv Saveta bili direktni“, rekao je Veli~kovski u Pan~evu na sastanku sa ministrom za qudska i mawinska prava Svetozarom ^ipli}em. Veli~kovski je ocenio da su najlo{iji rezultati upisa zabele`eni u Beogradu, Novom Sadu i Ni{u i

dodao da u velikim gradovima pripadnici mawina „najte`e sebe prepoznaju kao deo mawinske zajednice“. Ministar ^ipli} rekao je, pak, da }e najverovatnije deset nacionalnih saveta biti birano na direktan na~in, {to je znatno boqe od prvobitne procene.

êrvenak kod Qaji}a Od 23. januara vi{e ne postoji Slova~ka narodna partija, a po re~ima Juraja êrvenaka iz Ba~kog Petrovca, posledweg predsednika SNP-a, on i deo ~lanstva pre{li su u Socijaldemokratsku partiju Srbije Rasima Qaji}a. „Do zakonskog roka nismo uspeli da sakupimo potrebnih hiqadu potpisa da bismo registrovali politi~ku stranku jer su pripadnici slova~ke nacionalne mawine u ovom delu Ba~ke delom opredeqeni za DS ili za LSV”, kaè êrvenak. On dodaj da se s delom istomi{qenika opredelio za opciju koju nudi Qaji}. „Sada kada vi{e nema SNP-a, vi{e nema ni la`nog predstavqawa onih koji su posle toga krenuli s pri~om o inicijativnom odboru neke nove slova~ke partije”, napomiwe êrvenak. M. Suyum

Glasawe je mera jedinstva koalicije

DRI PONOVO U AKCIJI

Portparolka DS-a Jelena Tripersonalnim problemima”, i najasu potpuno benigna, i to nikako ne van ocenila je ju~e da de{avawa u vquje da }e “biti prevazi|eni”. moè uticati na stabilnost parMinistarstvu za qudska i mawin– Od svega toga je, ponavqam, lamentarne ve}ine, a time i Vlaska prava ne bi trebalo da budu najva`nije da jedno tako osetqivo de Srbije. Naravno da ne moèmo problem koji se razmatra na nivou ministarstvo na {to efikasniji biti monolitni na svim nivoima koalicije, ve} je to problem iz dona~ni prevazi|e sve unutra{we vlasti. Postoje izvesna razmimomena boqeg funkcionisawa samih probleme da bi na odgovaraju}i ilaèwa i u lokalnim samoupradràvnih institucija. Podsetina~in moglo {tititi interese vama, ali mislim da je to sasvim mo, dràvni sekretar u tom minigra|ana – ukazala je Jelena Trivan prirodno za jednu {iroku koalistarstvu Marko Karaxi} (LSV) u izjavi novinarima. ciju kao {to je ova na{a – objaobratio se nadre|enom snio je Ratkovi}. ministru Svetozaru îPovodom dileme o tome pli}u (DS) otvorenim da li se unutar vladaju}e Ne moèmo biti monolitni na svim pismom u kojem je, izme|u koalicije najè{}e lome nivoima vlasti (Vlatko Ratkovi}) ostalog, ustvrdio da mu je kopqa s vojvo|anskim „zabraweno da radi svoj strankama (SVM-om i Liposao”. Predsednik Zakonodavnog odgom), Ratkovi} isti~e da „percep– Interes ove dràve je da taj bora, tako|e visoki funkcioner cija javnosti moè biti takva, problem bude razre{en da bi jedDS-a Vlatko Ratkovi}, u izjavi za ali na onom {to je ishod rada parno tako va`no ministarstvo radi“Dnevnik” ukazuje na to da odnose lamenta, a to je dono{ewe zakona, lo kvalitetnije i boqe – izjavila me|u strankama vlasti mogu naruzapravo se vidi stabilnost koalije Jelena Trivan. {iti samo eventualne konceptucije”. Povodom dileme o tome moè alne, su{tinske razlike koje se – Dakle, kada glasamo o ovom li to ugroziti odnose izme|u DSodnose na program oko kojeg je koili onom zakonu, to je mera kohea i LSV-a, portparolka demokraalicija i napravqena. zije i jedinstva parlamentarne veta konstatuje da “odnosi u koali– De{avawa u Ministarstvu za }ine – obja{wava Ratkovi}. ciji ne}e biti uzdrmani takvim qudska i mawinska prava po meni S. Stankovi}

Dr`avni revizor Radoslav Sretenovi} najavio je da }e tokom marta po~eti revizija dr`avnog buxeta za 2009. i kontrola 56 izve{taja o nepravilnostima u postupcima javnih nabavki pro{le godine, vrednih milijardu dinara. „Iz tih izve{taja Uprave za javne nabavke pa`qivo smo sagledali ko sve nije sprovodio postupke javnih nabavki po zakonu, a me|u wima je i jedan broj ministarstava”, rekao je Sretenovi}, uz napomenu da je najvi{e manipulacija u javnim nabavkama ustanovqeno u onim sprovo|enim po hitnom postupku. Direktor Uprave Predrag Jovanovi} izjavio je da u najve}em broju od tih 56 spornih slu~ajeva nije postojao zakonski osnov za sprovo|ewe javne nabavke po hitnom postupku, ili nije bila obezbe|ena adekvatna konkurencija.

Mutne i javne nabavke

U POKRAJINSKOM PARLAMENTU PO^IWE USKLA\IVAWE PROPISA S NOVIM STATUTOM

O duplim funkcijama oko 20. marta Pokrajinski parlament trebalo bi da oko 20. marta donese propis o nespojivosti funkcija, kojim }e se regulisati i pozicija poslanika Skup{tine APV koji, sem ove, obavqaju i druge funkcije, saznaje „Dnevnik“. Naime, zbog specifi~nog izbornog sistema u Pokrajini, po kojem se polovina od 120 poslanika bira ve}inski a polovina po proporcionalnom modelu, za sad nije izvesno kako }e se na ve}inske poslanike, koji su i ~elnici u lokalnim samoupravama, primewivati zakon kojima se od 1. aprila onemogu}ava duplirawe funkcija. Zbog razli~itih stavova koje su tim povodom u javnosti iznosili i predstavnici stranaka i stru~waci, ali i ~lanovi Agencije za borbu protiv korupcije, pojedini vojvo|anski poslanici javno su negodovali. Ocenili su

da bi se, u slu~aju da im se mandat u Skup{tini APV uskrati zbog funkcije na lokalu, dovela u pitawe izborna voqa gra|ana, a mo`da i stabilnost koalicije vladaju}e u Pokrajini, jer bi moglo do}i do raspisivawa iz-

NASTAVQENI POLITI^KI TRANSFERI U ZREWANINU

Rukovodstvo SVM-a me|u demokratama

Transferi na politi~koj sce|ik i Tumo jo{ po~etkom proni Zrewanina, posle prelaska {le godine iskqu~eni iz SVMvi{e ~lanova G17 plus u LSV, a, nakon {to su uputili otvorenastavqeni su i ju~e, kada je no pismo u kojem su izrazili netroje biv{ih funkcionera zadovoqstvo radom vrha stranSVM-a potpisalo pristupnice ke. Isti slu~aj je i s ostalim DS-u. Svoje politi~ko delova~lanovima koji }e pre}i u DS. we pod okriqem demokrata na– Demokratama nikada nije stavi}e nekada{wi predsednik bilo u interesu da oslabe SVM Gradskog odbora s kojim smo uvek SVM-a Laslo bili u koaliciji DS-u nikada nije Torde, ~lan rui u dobrim odnobilo u interesu kovodstva Jano{ sima – prokomenda oslabi SVM Du|ik i predsedtarisao je potnik mesnog predsednik zre(Gabor Lodi) ogranka Jano{ waninskih demoTumo. Na ju~erakrata Gabor Lodi. {woj konferenciji za novinaTorde je, obrazla`u}i razlore, odr`anoj u prostorijama DSge zbog kojih je pre{ao u DS, kaa, najavqeno je da }e jo{ desetak zao da ova stranka ~ini sve u cibiv{ih ~lanova SVM-a pristuqu prikqu~ewa Srbije EU, zapiti Demokratskoj stranci. tim da vodi dobru politiku preZa razliku od prelazaka ~lama nacionalnim mawinama, a i nova G17 plus u Ligu, ovi tranprihvatila je novi Statut Vojsferi nisu poquqali odnose vodine koji je „jo{ jedan korak unutar vladaju}e koalicije, s ka punoj autonomiji Pokrajine”. obzirom na to da su Torde, Du@. B.

bora u petnaestak vojvo|anskih op{tina. [ef poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ Dragoslav Petrovi} kazao je da u vojvo|anskom parlamentu o~ekuju da }e imati razumevawe Agencije za

borbu protiv korupcije kad je re~ o mandatima ve}inski izabranih pokrajinskih poslanika koji su i na ~elnim funkcijama u lokalnim samoupravama. – O~ekujem da }emo na}i re{ewe koje }e biti u skladu sa zakonom i s na{im argumentima kad je re~ o mandatima ve}inskih poslanika – rekao je Petrovi}. Na martovskoj sednici, po wegovim re~ima, vojvo|anski parlament trebalo bi da usvoji i niz odluka ~iji je ciq uskla|ivawe funkcionisawa pokrajinskih organa s novim Statutom. Uz propise o organizaciji pokrajinske uprave, Vlade APV, te nespojivosti funkcija, na dnevnom redu bi}e i odluka o Skup{tini APV, u okviru koje }e se regulisati i pitawe osnivawa saveta nacionalnih zajednica u pokrajinskom parlamentu. B. D. S.

REKLI SU

Kneèvi}: Zrewanin zreo za vanredne izbore Poverenik SNS-a za sredwi Banat Goran Kneèvi} zatraìo je ju~e raspisivawe vanrednih lokalnih izbora u Zrewaninu, uz obrazloèwe da Skup{tina grada ne odraàva izvornu voqu gra|ana. „Vi{e ne postoji legitimet parlamenta jer je do{lo do silnih politi~kih transfera. Aktuelna vlast brine samo o sebi, vodi politiku alibija i za sve krivi ekonomsku krizu. Nu`no je da se odrè lokalni izbori da bi nova vlast dobila legitimitet”, kazao je Kneèvi}, i dodao da je situacija u gradu sve gora – pove}avaju se cene komunalnih usluga, raste nezaposlenost, nema novih investicija, a i bezbednost gra|ana je ugroèna. @. B.

Ni~i}: Petrovi} je kriv, ali ne mogu da dokaèm Gradona~elnik Zaje~ara Bo{ko Ni~i}, jedan od ~elnika novoformirane unije regionalnih stranaka, ~iji je stoèr G17 plus, optuìo je zamenika predsednika DS-a Du{ana Petrovi}a da je blokirao pomo} koju je Vlada namenila gradu na ~ijem je ~elu. „Na kraju je preovladao razum u Vladi da Zaje~aru treba pomo} i ona je izglasana, ali ju je na dva-tri dana Petrovi} zaustavio jer je smatrao da je mnogo da se Zaje~aru da 20 miliona“, izjavio je Ni~i} za B-92, otvoreno priznav{i da bi, ukoliko ga Du{an Petrovi} tuì, na sudu te{ko dokazao ove tvrdwe.

EKONOMIJA

~etvrtak4.mart2010.

DNEVNIK

SPORNE IZMENE ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVATIZACIJU…

Korupcija vreba iz besplatnih akcija Partijska kontrola nad javnim preduze}ima jedan je od najve}ih izvora korupcije u Srbiji. Usvajawe ovakvog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i nov~anu naknadu, tvrdi za na{ list predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara}, dove{}e samo do toga da akcije javnih preduze}a ne}e mo}i da se otkupquju na berzi, odnosno ne}e biti mogu}e da se utvrdi wihova tr`i{na vrednost, ~ime se stvara {irok prostor za korupciju prilikom wihove prodaje. To je bio razlog, isti~e na{a sagovornica, da Savet za borbu protiv korupcije tra`i od Vlade da povu~e predloge izmena Zakona o podeli bes-

platnih akcija javnih preduze}a i Zakona o Agenciji za privatizaciju. Oceweno je da bi se

Najboqe re{ewe Predlog izmena i dopuna Zakona o besplatnoj podeli akcija ne predstavqa osnov za koorupciju i re~ je o najboqem mogu}em re{ewu, izjavio je direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkovi}, i najavio da na taj zakonski predlog tek treba da sti`u sugestije, tako da je pitawe u kojoj }e kona~noj verziji biti usvojen u parlamentu. Komentari{u}i stavove Saveta za borbu protiv korupcije, u kojima se navodi da }e pomenuti predlog dovesti do korupcije, Cvetkovi} je novinarima u Ministarstvu ekonomije rekao da }e predlog obezbediti upravo suprotno – daleko ozbiqniji nadzor nad radom fonda, kroz uvo|ewe saveta akcionarskog fonda. predlo`enim osnivawem akcionarskog fonda dobila institucija koja ima veliku imovi-

RADNICI ZREWANINSKE FIRME ODUSTALI OD [TRAJKA

„Luksol” ide na prodaju

Radnici zrewaninske Hemijske industrije „Luksol“ odustali su od generalnog {trajka najavqenog za 4. mart. Predstavnici Samostalnog i sindikata „Nezavisnost“ pojasnili su da zahtev zaposlenih o isplati {est zaostalih zarada nije ispuwen, ali da su se pojavili novi momenti koji bi mogli dovesti do o`ivqavawa fabrike. Naime, pojavio se strate{ki partner zain-

teresovan za kupovinu preduze}a za proizvodwu preparata za li~nu higijenu. Predsednica Samostalnog sindikata Mirjana Albuq je izjavila da }e {trajk biti organizovan ukoliko ne bude postignut dogovor o prodaji, dok je wena koleginica iz „Nezavisnosti“ Marija Ivan~i} podvukla da radnici nisu odustali od svojih zahteva, ali da u ovom trenutku ne `ele da ugroze mogu}u prodaju „Luksola“. – Sa~eka}emo petnaestak dana da vidimo ho}emo li dobiti ikakve naznake o prodaji. @eqa nam je da do|e do realizacije posla jer nam je to jedina nada – kazala je Marija Ivan~i}.

nu i brojna ovla{}ewa, ali bez ikakve kontrole i odgovornosti.

Direktor „Luksola“ Vladimir Zlatanovi} nije `eleo da otkriva detaqe vezane za prodaju. Istakao je da }e, ukoliko do we do|e, to biti najboqa privatizacija do sada. Nezvani~no se mo`e ~uti da je za ovda{wu hemijsku industriju zainteresovana jedna inostrana kompanija, ~iji predstavnici trenutno pregovaraju s ve}inskim vlasnikom „Luksola“ – Fabrikom lekova „Jugoremedija“.

Da bi do ovakvog raspleta moglo do}i, nagovestio je i prvi ~ovek „Jugoremedije“ Zdravko Deuri}, koji je naveo da je zbog izrazito lo{eg poloàja „Luksola“ na trì{tu kozmeti~kih proizvoda te{ko na}i kvalitetan menaxment koji bi bio u stawu da na|e re{ewe za probleme. S druge strane, dodao je Deuri}, „Jugoremedija“ nikada nije imala interes da se u ve}oj meri angaùje oko „Luksola“ , niti ga danas ima. – Jedini interes u wegovom oporavku imaju radnici. Oni su, me|utim, prodali svoje akcije, odrekli se prava na upravqawe i sada sede i ~ekaju da „Jugoremedija“ re{i wihov problem – rekao je Deuri}. @. B.

Savet je istakao da }e akcionarski fond, ~iji status nije jasan, dovesti do toga da se

imovinom preduze}a koja nisu privatizovana i daqe manipuli{e netransparentno. Predlo`enim izmenama, naveo je Savet, nejasno je i koliko iznosi imovina fonda. Kako se isti~e, predlo`eno je da akcionarski fond nema zaposlene, a da sve poslove, u wegovo ime, obavqa Agencija za privatizaciju, koja je u proteklih devet godina dovela do brojnih negativnih efekata u privatizaciji, a ni{ta nije u~iweno da se uklone mogu}nosti za korupciju. Savet je ocenio da je predvi|eno i da akcijski fond ima savet od pet ~lanova, koji }e imati neograni~enu vlast nad imovinom fonda. ^lanove saveta, navodi se, bira}e Vlada na pet godina, uz mogu}nost po-

novnog izbora, a predvi|eno je da ne odgovaraju ni za privredne prestupe i prekr{aje. “Time se nastavqa ista praksa zbog koje je Agencija i u prethodnom periodu bila generator korupcije u privatizaciji”, ocewuje se u pismu. Ocewuje se i da budu}i akcionari fonda nisu za{ti}eni

ni na koji na~in. “Usvajawe takvog predloga dove{}e samo do toga da akcije javnih preduze}a ne}e mo}i da se otkupquju na Berzi, odnosno ne}e biti mogu}e da se utvrdi wihova tr`i{na cena, ~ime se stvara {irok prostor za korupciju pri wihovoj prodaje”, navodi Savet. E. D.

NE]E BITI PRODU@EWA ROKA ZA RE[AVAWE PROBLEMA BESPRAVNE GRADWE

Za po~etak legalizacije dovoqan samo zahtev Jo{ samo nekoliko dana imaju na raspolagawu gra|ani koji su gradili bez gra|evinske dozvole da prijave svoje objekte za legalizaciju. Kako su radnici Geodetskog zavoda {trajkovali gotovo dva meseca, mnogi gra|ani o~ekuju da se produì rok za prijavu nelegalno izgra|enih gra|evina, koji isti~e 11. marta. Ima predloga da se rok pomeri ~ak do kraja godine zato {to je efikasnost onih koji toboè rade veoma mala, pa se na dokumentaciju veoma dugo ~eka. U Ministarstvu za ìvotnu sredinu i prostorno planirawe ju~e su nam rekli da produèwa roka za prijavu bespravno izgra|enih objekata ne}e biti, {to zna~i da je posledwi dan do kada se to mora uraditi 11. mart. Me|utim, Ivan Spaji} obja{wava da niko od nelegalnih graditeqa ne}e ispa{tati ni zbog {trajka, ni zbog sporosti administracije. On kaè da je dovoqno da se u op{tinu u propisanom roku podnese zahtev za legalizaciju, ostala dokumentacija moè se dostaviti i naknadno. – Da bi op{tinski slu`benici bili efikasniji u radu, pojednostavqena je i ubrzana procedura izdavawa dokumentacije, ne traì se vi{e kopija plana parcele, a u tehni~kom izve{aju je dovoqan samo geodetski snimak – kaè pomo}nica resornog ministra Aleksandra Damwanovi}Petrovi}. – Uop{te, obim tehni~ke dokumentacije sveden je na minimum. Uprkos tome, iz vi{e op{tina i gradova stiù vesti da je podneto relativno malo zahteva u odno-

Divqim objektima odzvonilo Zahtevi za legalizaciju bespravno izgra|enih objekata mogu se podneti jo{ desetak dana, ali je odziv u Sremskoj Mitrovici i In|iji slab. Tek posledwih dana broj prijava je pove}an. U Sremskoj Mitrovici je podneto 978 prijava, {to je, kako se pretpostavqa, tek ~etvrtina nelegalizovanih objekata, dok je u In|iji Odeqewu za urbanizam, komunalno-stambene poslove i za{titu `ivotne sredine podneto 708 zahteva za legalizaciju, od kojih 112 u 2009. godini, a ~ak 596 u prva dva meseca ove godine. S obzirom na trend zainteresovanosti u prethodnom periodu i broj gra|ana koji svakoga dana dolaze u zgradu op{tine radi legalizacije, o~ekivawa su da }e ih do isteka zakonskog roka biti znatno vi{e. Najvi{e bespravnih zgrada je niklo u samom gradu, ali i na atraktivnim lokacijama u najbli`im gradskim naseqima, poput La}arka, Martinaca, Kuzmina... Cena legalizacije je razli~ita i zavisi od lokacije. Za objekte od stotinak kvadrata u Sremskoj Mitrovici i u prigradskim naseqima La}arak i Ma~vanska Mitrovica u ~etvrtoj i petoj zoni, potrebno je izdvojiti 30.00040.000 dinara, a u prvoj ekstrazoni od 300.000 do 500.000. Pravovremenom prijavom objekta za stanovawe do 100 kvadrata, cena legalizacije se smawuje 60 odsto. Grad dodaje jo{ 20 kvadrata, smatraju}i da je stan od 120 kvadrata prava mera normalnog stanovawa. S. Bojevi}

su na broj bespravno izgra|enih objekata, pa iz Ministarstva apeluju na sve gra|ane da podnesu zahtev u roku, u protivnom mogu o~ekivati bager ispred ku}e. Oni koji su u{li u proces legalizacije po starom zakonu, a jo{ ga nisu okon~ali, mogu odlu~iti po kojem propisu }e legalizovati objekat. Aleksandra Damwanovi}-Petrovi} ka`e da je svaki organ uprave du`an da gra|ane to pita. Na osnovu informacija s terena, dosta bespravnih graditeqa se odlu~uje da proces okon~a po starom zakonu jer su ve} pro{li kroz deo procedure, uradili projekte i dobili obave{tewe da mogu da se legalizuju. Ono {to je sigurno, ne}e mo}i da se legalizuju objekti izgra|eni na klizi{tu i mo~varnom tlu, od materijala koji ne obezbe|uje sigurnost, oni koji su izgra|eni na javnim povr{inama, u zonama za{ti}enog podru~ja, objekti ~ija je visina ili udaqenost od susednog objekta u suprotnosti s Pravilnikom o op{tim uslovima o parcelaciji i izgradwi, kao i gra|evine podignute s namenom koja je u suprotnosti s prete`nom namenom u toj zoni. R. Dautovi}

2. 3. 2010.

1.194,36236

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (692,03 -0,95%)

Promet

Minel Alarm, Beograd

20,00

Jugolek, Beograd

19,79

2.240

AIK banka, Ni{

0,10

2.908

73.009.746

Srbolek, Beograd

19,77

103

1.030

Komercijalna banka, Beograd

-2,33

29.301

322.310

Kupusina, Novi Kne`evac

12,50

900

12.600

Energoprojekt holding, Beograd

-2,05

862

68.931

12,50 Promena %

900 Cena

900 Promet

Agrobanka, Beograd

0,57

8.942

3.433.886

Univerzal banka, Beograd

-1,15

6.614

496.030

Topiko, Ba~ka Topola

-12,00

13.200

26.400

Soja protein, Be~ej

-1,70

1.039

247.307

GZP Dom, Beograd

-11,98

6.320

2.186.720

Imlek, Beograd

-1,76

1.452

335.515

Jedinstvo, Kova~ica

-11,93

406

12.180

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,33

2.301

478.661

Metals banka, Novi Sad

Pekabeta, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Pivara Ni{, Ni{

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-11,79

1.870

18.700

-0,45

6.472

265.357

-11,76 Promena %

3.000 Cena

12.000 Promet

Privredna banka, Beograd

-0,56

711

265.749

Meser Tehnogas, Beograd

-0,02

6.600

660.013

Vital, Vrbas

2,97

1.250

6.665.000

Tigar, Pirot

0,92

767

150.400

Radnik, Ba~ka Palanka

0,00

1.000

5.971.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.668

0,00

Brail Trade, Ba~ka Palanka

0,00

3.400

1.281.800

Telefonija, Beograd

0,00

1.750

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,98

694

728.300

Privredna banka, Pan~evo Vojvo|anskih top-pet akcija

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.000

1.104.000

Veterinarski zavod, Subotica

-1,98

694

728.300

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK AGENCIJA TEMEQNO KONTROLI[E PRIVATIZACIONE POSLOVE

tra{wih poslova prosle|eno je 170 zahteva da se sprovede provera revizorskih izve{taja, transakcija kupaca s povezanim licima i nezakonitog izvla~ewa kapitala iz kupqenog preduze}a, dok je Tuìla{tvo obave{teno da su kod 132 privatizaciona posla uo~ene nepravilnosti. Naàlost, izme|u ~etiri stuba dràvne borbe protiv privatizacionog kriminala ne postoji obaveznost koordinacije i obave{tavawa. Agenciji za privatizaciju

Ove godine raskinuto 50 ugovora U prva dva meseca 2010. Agencija je obavila 268 kontrola i raskinula 50 privatizacionih ugovora. Naj~e{}i razlog bilo je nepla}awe dospelih rata, i to u 40 odsto slu~ajeva. ^ak 95 odsto kupaca s kojima su ugovori raskinuti bili su doma}i investitori. Agencija o svakoj prodaji obave{tava Upravu za spre~avawe prawa novca i poslovne banke i dostavqa raspolo`ive podatke o svakoj transakciji ve}oj od 15.000 evra. Odredbama Zakona o privatizaciji iz 2007. propisano je da svi potencijalni kupci moraju dostaviti potvrde iz suda i policije da nisu osu|ivani i da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak. Upravi za spre~avawe prawa novca do sada je dostavqeno 1.769 predmeta, a samo se u jednom slu~aju pokazalo da je re~ o sumwivoj transakciji. Ministarstvu unu-

ostaje samo da veruje da su weni dopisi ozbiqno shva}eni i obra|eni. S druge strane, ovla{}eni dr`avni privatizacioni prodavac poo{trio je kontrolu obavqenih poslova. Od ukupno 2.291 preduze}a, koliko je prodato od 2002. godine, raskinuto je 527 kupoprodajna ugovora, odnosno 23 odsto. Najvi{e ugovora, 213, raskinuto je zbog nepla}awa dopelih rata, 189 zbog neodr`avawa kontinuiteta proizvodwe i nepo{tovawa socijalnog programa, a ~esto je postojalo i vi{e razloga za raskid ugovora. V. Harak

Srce ne moè ~ekati bahate gazde Na{oj redakciji obratila se radnica M. B. koja je pre nekoliko meseci za 16. mart ove godine zakazala snimawe srca na Institutu za kardiovaskularne bolesti. S Instituta su je zvali da potvrdi dolazak, ali nakon {to im je rekla da nema overenu zdravstvenu kwiìcu jer joj poslodavac nije upla}ivao doprinose pa samim tim nije stekao pravo na zdravstvene markice, re~eno joj je da ne dolazi jer je bez toga ne mogu primiti. Usput su joj napomenuli da }e ponovo morati da ~eka snimawe, s tim da su svi termini do juna ve} sada popuweni. Ova na{a ~itateqka je samo jedna od mnogih zaposlenih koji zbog nesavesnih poslodavaca ne mogu da se le~e jer nemaju overene zdravstvene kwiìce. Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin kaè za na{ list da se oni s ovakvim problemima susre}u svaki dan, ali da nisu u mogu}nosti svima da pomognu. – Nesavesne gazde, i pored svih pogodnosti i oprosta koje smo im u~inili za pro{le godine, ni na po~etku ove ne pla}aju doprinose za zaposlene i time ih ostavqaju bez zdravstvene kwiìce – kaè Vasin. – Takve poslodavace treba strogo ka`wavati jer o~igledno se s wima druga~ije ne moè. Delu zaposlenih nakon sprovo|ewa zakqu~ka Vlade Srbije da se sta` i doprinosi uplate s 31. decembrom pro{le godine bi}e omogu}eno da dobiju zdravstvene kwiìce, ali }e ipak deo ostatiti bez wih i oni jesu u najteèm poloàju. âk trenutno boqe od wih prolaze nezaposleni jer oni imaju zdravstveno osigurawe preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Mi gledamo da pomognemo kome moèmo, a

Apeli ne pomaù RZZO je polovinom decembra pro{le godine upozorio na to da je svega oko 50 odsto poslodavaca preuzelo makrice zdravstvenog osigurawa, i apelovao na to da to u~ine do kraja godine, podse}aju}i da se moè dogoditi da delu zaposlenih bude uskra}eno pravo na le~ewe o tro{ku zdravstvenog osigurawa. O~igledno kod dela poslodavaca ni taj apel nije urodio plodom. Pravo na le~ewe i s neoverenom zdravstvenom kwiìcom imaju posebno za{ti}ene kategorije kao {to su deca i studenti do 26 godine, trudnice, te{ko bolesna i lica stariji od 65 godina. pomo} pruà i lokalna samouprava. Tako je u Kuli, In|iji i Novom Sadu postignut dogovor izme|u lokalnih ~elnika i domova zdravqa da se zdravstvena pomo}ukazuje i onima koji nemaju overene zdravstvene kwiìce. O~ekujemo da }e problem u ve}em delu uskoro biti re{en, ali za deo gazda koji i daqe budu dràle rad-

ZAJEDNI^KA SEDNICA VLADE I PRIVREDNE KOMORE VOJVODINE

Spas u niskim kamatama Boqa i kontinuirana saradwa privrednih komora, dr`ave i privrednika mo`e doneti rezultate koji }e Srbiju i Vojvodinu izvesti iz ekonomsoke krize, zakqu~eno je na ju~era{woj zajedni~koj sednici predsednika i ~lanova Vlade

Vojvodine, ~lanova Upravnog odbora Privredne komore Vojvodine i vojvo|anskih privrednika. Predstavnici privrede su naveli da je nu`no da banke ponude povoqnije kamatne stope, administracija smawi broj propisa i da se tr-

`i{te otvori, da bi se stvorio boqi ambijent za poslovawe. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} je podsetio na to da je pokrajinska Vlada preduzela niz aktivnosti i programa iz svoje nadle`nosti, koji su imali ciq da ubla-

Saradwa s Izraelom – Vojvodina je zainteresovana za to da primeni izraelske tehnologije u poqoprivrednoj proizvodwi, ali i da prihvati investicije iz te zemqe, rekao je u razgovoru s ambasadorom Izraela u Srbiji Arturom Kolom predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajti}. – Iskustva izraelskih kompanija i tehnologije koju primewuju u poqoprivredi su me|u najnaprednijim u svetu. Od partnera iz Izraela mo`emo mnogo nau~iti, bilo da se radi o kvalitetu poqoprivrednih proizvoda, wihovom izvozu, ili procesu navodwavawa i proiz-

HIQADE RADNIKA I DAQE BEZ DOPRINOSA, KWI@ICA I LE^EWA

Kupci nisu bili sumwiva lica Agencije za privatizaciju potvrdila je ju~e na konferenciji za {tampu u Beogradu da me|u kupcima privatizovanih preduze}a nije bilo qudi koji su osumwi~eni za krivi~na dela. Direktor Agencije Vladislav Cvetkovi} naglasio je da su kori{}ene sve zakonske mogu}nosti da se spre~e kupovine prqavim novcem, ali da ova dr`avna institucija nema ovla{}ewa da kontroli{e poreklo kapitala kupaca u privatizacionom postupku.

~etvrtak4.mart2010.

vodwe i upravqawem vodnim resursima – rekao je predsednik Pajti}, navode}i da je Vojvodina jedno od najinteresantnijih podru~ja za investirawe, ~emu su doprinele i stimulativne mere koje je Pokrajinska vlada obezbedila za svako novootvoreno radno mesto. Kol je naveo da su izraelski investitori i poslovni qudi u Vojvodini i da je to dobra osnova za izgradwu novih poslovnih veza i pove}avawe obima saradwe i ulagawa izraelskih kompanija. On je pozvao Pajti}a da poseti Izrael.

`e negativne posledice svetske ekonomske krize. – Konstituisali smo Razvojnu banku Vojvodine, koja }e imati boqe podsticajne i razvojne mere za na{u privredu i poqoprivredu. Tokom 2009. godine smo, kroz programe Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, uspeli da obezbedimo posao za vi{e od 17.000 qudi, kako kroz novo zapo{qavawe, javne radove, pripravni~ki sta`, tako i preko programa otvarawa pogona novih tehnologija u svim vojvo|anskim op{tinama – kazao je Pajti}. Predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stoj{i} je naveo da je u 2009. godini pad privredne aktvinosti najvi{e pogodio industriju, izvoz, uvoz, gra|evinarstvo i unutra{wu trgovinu. V. ^v.

nike bez overene zdravstvene kwi`ice treba uvesti najstro`e kazne. U Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe isti~u da su svi poslodavci pred kraj pro{le godine na vreme upozoreni na to da }e se do}i u situaciju da radnici ostanu bez zdravstvenog osigurawa ukoliko se doprinosi ne pla-

te, ali da o~igledno deo gazda i pored toga nije za{titio zaposlene. Po wihovoj odluci, hitnu zdravstvenu za{titu zdravstvene ustanove su du`ne da pruè svim gra|anima, bez obzira na to da li imaju kwiìcu, kao i da li je ona overena. – U slu~aju zakazanih pregleda, radnici mogu da ih plate i da ra~un ispostave poslodavcu – kaè za na{ list Vladan Igwatovi} iz RZZO-a. – Ukoliko on ne}e da ga plati, treba da ga tuè i sudski naplate ono {to su dali za pregled. Zaposleni na na{im {alterima i slu`bama ne smeju da primaju one koji nemaju overene zdravstvene kwiìce. Ta~no je da radnici nisu krivi {to im nisu pla}eni doprinosi, ali na{e slu`be ih ne mogu primati bez overene zdravstvene kwiìce. Q. Male{evi}

POVE]AN KREDITNI REJTING

Srbija iza{la iz visokog rizika Me|unarodna agencija za utvr|ivawe rejtinga “Dan i Bredstrit” poboq{ala je u martovskom izve{taju rejting Srbije s visokorizi~nih DB-5a na DB-4d i prvi put je svrstala u grupu zemaqa s umerenim rizikom poslovawa. Analiti~ari “Dana i Bredstrita” ocenili su da su na pove}awe rejtinga Srbije uticala brojna pozitivna ekonomska i politi~ka kretawa.

ravak. Nakon procewenog smawewa bruto doma}eg proizvoda od 3,2 odsto u 2009. godini, naveli su analiti~ari, u 2010. se o~ekuje rast BDP-a do jedan posto i dva posto u 2011. Globalno poboq{awe }e usloviti rast izvoza Srbije, navodi se, ali se ocewuje da }e doma}a tra`wa ostati pod pritiskom zbog porasta nezaposlenosti, restriktivnih uslova za kredite i malog rasta zarada.

“Politi~ka situacija u Srbiji je najpovoqnija posle duèg vremena. Vlada se ~vrsto zalaè za ekonomske reforme, daqe unapre|ewe poslovnog okruèwa i stvarawe bliìh veza s Evropskom unijom”, navodi se u saop{tewu. Ocenili su da je sporazum s Me|unarodnim monetarnim fodom od 2,9 milijarde evra pove}ao makroekonomsku stabilnost, a skora{wi pad ekonomije je strukturalno koristio privredi smawuju}i inflatorne pritiske i deficit teku}eg platnog bilansa. Analiti~ari DiB-a su naveli da u Srbiji ostaje rizik to {to se ne o~ekuje skori ekonomski opo-

Ministarstvo finansija Srbije ocenilo je ju~e da }e poboq{awe kreditnog rejtinga Srbije pozitivno uticati na strane investitore i wihovu odluku da ula`u u Srbiji. “Poboq{ani kreditni rejting Srbije dokaz je da je Srbija na dobrom putu oporavka i izlaska iz recesije i da Vlada vodi ispravnu ekonomsku i fiskalnu politiku”, navodi se u saop{tewu Ministarstva finansija. Kako se dodaje, poboq{ani kreditni rejting Srbije posledica je uspe{no zavr{ene tre}e revizije stend-baj aran`mana s MMF-om i poja~ane fiskalne discipline.

PRIHVA]ENA OSTAVKA SLOBODANA ZDRAVKOVI]A KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

97,5699

99,5611

101,851

97,2712

Australija

dolar

64,7015

66,0219

67,5404

64,5034

Kanada

dolar

69,1348

70,5457

72,1683

68,9231

Danska

kruna

13,1033

13,3707

13,6782

13,0632

Norve{ka

kruna

12,0867

12,3334

12,6171

12,0497

[vedska

kruna

9,9894

10,1933

10,4277

9,9589

[vajcarska

franak

66,6552

68,0155

69,5799

66,4511

V. Britanija

funta

107,444

109,637

112,158

107,115

SAD

dolar

71,506

72,9653

74,6435

71,2871

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 3. 2010. godine

Konkurs za direktora PIO

Upravni odbor Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe prihvatio je ju~e ostavku direktora Slobodana Zdravkovi}a i za vr{ioca du`nosti te funkcije imenovao wegovog dosada{weg zamenika Dragana Kalinovi}a. Upravni odbor Republi~kog fonda PIO je na sednici odlu~io i da raspi{e javni konkurs za izbor novog direktora. Nakon {to odabere jednog od kandidata s konkursa, UO o svom predlogu obave{tava Vladu Srbije, koja daje kona~nu saglasnost za izbor novog direktora. Ovla{}en da u ime Vlade Srbije da saglasnost na taj predlog je potpredsednik Jovan Krkobabi}. Direktor u ostavci Slobodan Zdravkovi} je na ~elo Fonda PIO postavqen 22. aprila 2009. godine, odlukom Upravnog odbora Fonda.

NOV^ANIK

~etvrtak4.mart2010.

PRIVREDNICI KUKAJU NA KURS

Dinar krivac za nove cenovnike Potpredsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a u Srbiji Milan Kne`evi} izjavio je da }e on kao preduzetnik zbog deprecijacije kursa i inflacije biti prinu|en da pove}a cene svojih tekstilnih proizvoda. – Privredniku koji ne podigne cene 12 posto u odnosu na pro{lu godinu, wegova poslovna supstanca vrede}e 12 odsto ma-

vana Jela{i}a da postoji prostor u pove}awu marì”. Kneèvi} je ocenio da mehanizam koji dràva najavquje da bi obuzdala kurs, projekat “deevroizacije”, odnosno smawewe kori{}ewa evra u svakodnevnom prometu, ne}e dati rezulatate u praksi. – Dugo privrednici i gra|ani ne}e imati poverewa u dinar, prosto, on je jednom zauvek izgu-

DNEVNIK

NOVA INVESTICIJA U VOJVODINI

Prvi pravi autlet kod In|ije Prvi trgovinski centar “fektori autlet” pod nazivom “Beogradski autlet {oping centar”, bi}e otvoren do kraja godine pored autoputa E-75, u op{tini In|ija, na pola puta izme|u Beograda i Novog Sada, saop{tila je kompanija “Kolijer”. Ova kompanija, ina~e vode}a konsultantska ku}a iz oblasti nekretnina, zadu`ena je za ekskluzivno izdavawe budu}eg trgovinskog centra, a investitor je “Blackoak Developments”. Upravqawe centrom povereno je kompaniji “GVA Outlets”, vode}oj evropskoj kompaniji u oblasti autlet centara.

U ovom, prvom pravom autlet centru u Srbiji, prodava}e se brendirana roba evropskih i lokalnih modnih dizajnera, te sportska garderoba po cenama ni`im od 30 do 70 odsto. [oping centar }e se prostirati na povr{ini od 30.000 kvadratnih metara, prodajni objekat }e imati 125 lokala i 2.000 parking mesta i bi}e deo mnogo ve}eg kompleksa koji }e obuhvatati i poslovni centar i hotel. Posetiocima }e na raspolagawu biti i veliki broj kafi}a i restorana i de~je igrali{te. Ina~e, ovakvi autlet centri predstavqaju koncept u kojima proizvo|a~i kvalitetne,

brendirane robe prodaju svoje proizvode direktno krajwim kupcima. Tokom cele godine

roba se nudi po cenama od 30 do 70 odsto ni`im nego u regularnoj prodaji. S. G.

S MARTOM STIGLA GOMILA VE]IH CENA

Uvoznici–izvoznici – Da kurs ima neku godi{wu oscilaciju dva do tri odsto ili pet, ali ovako nikako – rekao je Kneèvi}, i napomenuo da ne treba praviti razliku izme|u uvoznika i izvoznika po pitawu odgovaraju}eg kursa. – Ve{ta~ki je napravqena ta razlika zato {to je 30 odsto neto najve}ih izvoznika i 30 odsto neto najve}ih uvoznika. Najve}i deo nas zna~ajan deo repromaterijala uvozi iz inostranstva, {to zna~i da nikom ne odgovara, jedino oni stopostotni izvoznici imaju koristi, ali to je izuzetno mali broj. we – izjavio je Kneèvi}, koji je i vlasnik modne konfekcije “Modus”, za Tanjug. – Ne treba o~ekivati da ne podièmo cene jer je kupovna mo} gra|ana mala po{to su na taj na~in mawi gubici u poslovawu. U suprotnom, ako ne podignemo cene, kao dosad, mi }emo samo za toliko imati mawe vrednosti zaliha, repromaterijala, sirovina, robe i gubiti. – To bi u bilansima zna~ilo gubitak 20 odsto u poslovawu, a toliko vi{e nijedna firma ne moè podneti – rekao je Kneèvi}, i ocenio da je “apsolutno besmislena teza guvernera NBS-a Rado-

bqen, konstantno }e se celo poslovawe obra~unavati u evrima, a trgovina i promet odvijati u dinarima”, naglasio je Kneèvi}. On je mi{qewa i da “kurs nije slobodnoformiraju}i”, kao i da niko javnosti nije objasnio “{ta zna~e dnevne oscilacije kursa”, odnosno kolike su oscilacije kursa potrebne za intervenciju NBS-a na me|ubankarskom deviznom trì{tu. – [ta je ve}a dnevna oscilacija – jedan posto, 0,2 odsto, osam odsto ili 62 posto, koliko je to? – upitao je Kneèvi}, i istakao da “privredi i daqe apsolutno odgovara stabilan predvidiv kurs”.

OD GRADA DO GRADA

Pasuq papren u Zrewaninu Potro{a~i u razli~itim krajevima Srbije za osnovne `ivotne namirnice mese~no moraju da izdvoje zna~ajno razli~ite sume novca, pa je tako u prvoj polovini februara kilogram krompira ko{tao od 12 dinara u Leskovcu do 50 u [apcu, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Za kilogram pasuqa gra|ani Vrawa pla}ali su 120 dinara, dok je ista namirnica u Zrewaninu ko{tala 300. Stari crni luk ko{tao je od 31,99 dinara u Leskovcu do 80 u [apcu, Beogradu i Kraqevu. Cena slatkog kupusa bila je od 20 dinara u Leskovcu do 60 u Pan~evu, kilogram {argarepe je ko{tao od 30 dinara u Ni{u do 60 u Negotinu, U`icu, [apcu, Pan~evu i Sremskoj Mitrovici, cvekla od 20 dinara u Leskovcu do 50 u Beogradu, Negotinu, Novom Pazaru, Novom Sadu i Pan~evu. Za kilogram belog luka potro{a~i su morali da izdvoje od 200 dinara u Kragujevcu do 500 u [apcu.

ORGANSKA HRANA NA[A [ANSA

Samo stotinak proizvo|a~a Srbija ima dobre prirodne predispozicije za proizvodwu organske hrane, koja je zdravija i ima ve}u nutritivnu vrednost, me|utim, u zemqi se danas organskim sto~arstvom i poqoprivredom bavi samo wih stotinak. Predstavnici resornog ministarstva i Nacionalnog udruèwa za razvoj organske proizvodwe “Serbija organika” sloìli su se da u Srbiji tra`wa za organskim proizvodima raste, ali da je budu}nost te privredne grane, ipak, u izvozu na evropsko trì{te. Prirodne namirnice, bez hemijskih dodataka, jo{ se ne mogu na}i u svim delovima Srbije, jer samo mali broj prodavnica u Beogradu i Novom Sadu u svom asortimanu ima proizvode organskog porekla. Gotovo i da nema specijalizovanih prodavnica, pa se za sada organska hrana moè kupiti u pojedinim supermarketima i na zelenim pijacama.

Skupqi struja, hemija i slatki{i, a poskupe}e jogurt, zejtin… Prvog dana marta po xepu su nas udarili struja i kablovska televizija, a od ju~e su skupqi neki konditorski proizvodi, deterxenti i druga hemija. Me|utim, martovskim poskupqewima tu nije kraj jer se ve} pripemaju novi cenovnici za mle~ne proizvode, uqe, alkoholna pi}a, za~ine, xemove, pra{kaste proizvode... Trgovci s kojima smo razgovarali podse}aju na to da su im proizvo|a~i i dobavqa~i ta poskupqewa najavili jo{ u januaru, te da su kap u moru novih, vi{ih, cena suhomesnati proizvodi koji }e ostati po starom. Me|u namirnicama koje su ve} “oti{le” je “plazma” keks, a kompanija “Henkel” je digla cene “meriksa” i nekih sredstava za ~i{}ewe. Od polovine marta bi}e skuqi proizvodi “Nivee”, “Podravke”, “Dr Etkera”, deterxent “arijel” i drugi proizvodi “Proktera i Gembla”. Tada }e, kako kaù trgovci, “oti}i” i “Imlekov” jogurt “fit”, “Somboledovo” sveè mleko, a uqe “vital” }e umesto 78,5 ko{tati 88,5 dinara, a “sunce” umesto 76,5 – 81,5 dinar. Ako moè biti za utehu, nove cene trgovci }e ispisivati postepeno. U “Delta–Maksi grupi” vele da su pojedini proizvo|a~i ve} dostavili nove ce-

Telefon U aprilu }e nam sti}i i ve}i ra~uni za telefon. Pretplata za fiksni telefon u martovskim ra~unima bi}e s PDV-om 458 dinara. Kako je saop{tio “Telekom”, svim doma}instvima od 1. aprila u cenu pretplate bi}e ukqu~eno 150 impulsa. Tako }e rezidencijalni korisnici koji u toku jednog meseca potro{e do 150 impulsa pla}ati samo pretplatu, dok }e korisnici koji potro{e vi{e od toga, osim mese~ne pretplate, pla}ati i saobra}aj ostvaren nakon 150 impulsa. novnike za svoje proizvode, me|utim, oni jo{ nisu primeweni u objektima ove kompanije. U zavisnosti od situacije na trì{tu, wihova primena }e i}i postepeno u narednom periodu, kaù u “Delta–Maksi grupi”. Iako je najavqen èstok udar na ku}ne buxete, ekonomski stru~waci smatraju da cene

koje se slobodno formiraju ne}e rasti. Prosto, to im ne}e dozvoliti poluprazni xepovi gra|ana Srbije. Zamenik direktora Republi~kog zavoda za statistiku Miladin Kova~evi} ocenio je da, bez obzira na skupqe energente i rast evra, proizvo|a~i i trgovci ne mogu tro{ak pre-

valiti na potro{a~e, te da bez ve}e likvidnosti i podizawa tra`we nema re{ewa jer skupqu robu ne}e imati ko da kupi. Ekonomista Goran Nikoli} kaè da skok kursa evra kao i rast cena energenata i hrane predstavqa potencijalni rizik na globalnom nivou. Ocewuju}i da je privreda u nezavidnoj poziciji, guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} navodi i problem marì. – Najve}i deo toga moraju oni da amortizuju putem svojih marì. Da li su do sada marè bile visoke ili ne, to vi sami odlu~ite, ali jo{ jedanput to sve ide na u{trb marì po{to cene o~ito ne mogu pove}ati jer je doma}a tra`wa zamrznuta preko plata, odnosno penzija – objasnio je guverner. Ina~e, ekonomisti smatraju da }e godi{wa inflacija ostati na nivou projektovane, oko {est posto. Pomenimo, cene na malo su u februaru u proseku bile vi{e 0,7 posto u odnosu na prethodni mesec, a tro{kovi ìvota 0,2 posto. U februaru su u odnosu na isti mesec lane cene na malo pove}ane 6,3 posto, a u odnosu na decembar 1,5. Tro{kovi ìvota su 3,6 posto ve}i nego u februaru pro{le godine, a 0,8 posto u odnosu na decembar. S. Glu{~evi}

DIREKTOR GENERALNOG INSPEKTORATA MINISTARSTVA POQOPRIVREDE DU[AN PAJKI]

Hrana u Srbiji pod stalnom kontrolom Hrana u Srbiji je bezbedna, a u ovoj godini gra|ani mogu biti sigurniji u to jer }e namirnice biti jo{ stro`e i obuhvatnije kontrolisane. – Potpuno su neta~ne informacije koje se pojavquju u medijima da hrana nije pod kontrolom. Kontroli{emo hranu biqnog i animalnog porekla, a Generalni inspektorat Ministarstva poqoprivrede i wegova Urava za veterinu u posledwih {est meseci rade veoma intenzivno – ka`e za “Dnevnik” direktor Generalnog inspektorata Du{an Pajki}. Govore}i o radu Generalnog inspektorata u 2009. godini, on je kazao da su Poqoprivredna, Fito-sanitarna, [umsko-lovna i Vodoprivredna inspekcija uradile ukupno 167.425 kontrola. Podneto je 6.409 prekr{ajnih prijava, 613 prijava za privredni prestup i 209 krivi~nih prijava. Van prometa je stavqe-

no 250 tona razli~itih poqoprivrednih proizvoda, 250.000 litara vina, rakije, piva, alkoholnih i bezalkoholnih pi}a i mineralnih voda, a s tr`i{ta je zbog lo{eg kvaliteta ukloweno 52 tone mineralnog |ubriva i

pravno. To je podatak kojim moèmo biti zadovoqni. Inspekcije nikada ne rangira proizvode, i nije na{ posao da kaèmo da li je re~ o prvoj, drugoj ili nekoj slede}oj klasi. Na{ posao je da kaèmo da li proizvod

Pesticidi pod lupom inspektora – Zakonom je definisano koji se pesticidi mogu koristiti pod kojim uslovima. Kontroli{e se promet pesticida, me|utim, poqoprivredni proizvo|a~i moraju da vode evidenciju, takozvanu kwigu tretmana. Wihovo je da zabale`e u kojoj koli~ini su koristili koji preparat, a poqoprivredne stru~ne slu`be }e im pomo}i u tom poslu. To im je zakonska obaveza i ako to ne ~ine, snosi}e posledice – ka`e Du{an Pajki}. 3.500 litara pesticida, kazao je Pajki}. – Od usvajawa Zakona o bezbednosti hrane u junu 2009. godine, za {est meseci ura|eno je i 60.000 analiza pri uvozu, od ~ega je svega 65 uzoraka, odnosno mawe od jedan odsto, bilo neis-

ispuwava kriterijume iz pravilnika ili ne – ka`e na{ sagovornik, napomiwu}i da je u izradi niz novih pravilnika koji se ti~u bezbednosti hrane. On obja{wava da je Zakonom o bezbednosti hrane definisana obaveza prijavqivawa u Cen-

tralni registar objekata, prometnika i proizvo|a~a hrane, me|utim, to uop{te nije kqu~ za kontrolu. Naime, nadzor nad proizvodwom hrane je samo jedan od instrumenata koje treba imati, veli Pajki}, i dodaje da taj registar treba u potpunosti da bude formiran do juna 2011. Ministarstvo poqoprivrede je izradilo pravilnik i po~e}e upis u Registar, koji }e biti besplatan, kao i sva ostala procedura vezana za to. Svi koji ne budu upisani u Registar do 11. juna 2011. godine ne}e se mo}i baviti proizvodwom i prometom hrane, podse}a na{ sagovornik. Ina~e, od dono{ewa Zakona o bezbednosti hrane prvi put su objavqeni neki podaci o kojima se samo naga|alo, recimo, da li u hrani ima ostataka pesticida. Zavr{ena je i akcija kontrole hleba, i to je prvi put da je takva detaqna akcija sprovedena u Srbiji, napomiwe Pajki}, i do-

daje da je najva`nije da javnost stalno bude informisana o bezbednosti hrane na tr`i{tu, o tome {ta je inspekcija radila i do kakvih je rezultata do{la, a zna~ajno je i da imena firmi koje su se oglu{ile o zakon budu objavqena, {to Ministarstvo poqoprivrede i praktikuje. Pajki} je dodao i da tokom godine o~ekuje uspostavqawe sistema za brzo identifikovawe i upozorewe o nebezbednoj hrani. S. G.

Penzionerske karte ~ekaju sastanak

Radovi zavr}u slavine Stanovnici neparne strane Bulevara oslobo|ewa, od Pap Pavla do Bulevara kraqa Petra Prvog, bez vode }e biti od 9 do 13 sati, a oni na Futo{kom putu, od Ulice cara Jovana Nenada do Gavrila Principa, vodu ne}e imati od 8 do 10 sati. Razlog su planirani radovi na vodovodnoj mre`i. S. T.

Jo{ se ne zna kada }e biti zakazan sastanak predstavnika Udruèwa penzionera Novog Sada i poslovodstva Gradskog saobra}ajnog preduze}a "Novi Sad"(GSP) radi dogovora oko besplatnih godi{wih karata za penzionere starije od 65 godine, saop{teno je GSP-u. U petak pro{le sedmice ~elnici grada i rukovodstvo gradskog prevoznika dogovorili su se da se produì vaèwe besplatnih penzionerskih karata iz 2009. godine do 31.marta. Ostali detaqi nisu bili tema razgovo-

U utorak parcele pred kupcima

ra, ve} su gradski oci prepustili penzionerskom udru`ewu i rukovodstvu GSP da se dogovore ko i pod kojim uslovima }e ove godine imati pravo na besplatan prevoz. Preporuka gradona~elnika Igora Pavli~i}a je da svi penzioneri stariji od 65 godina mogu da se besplatno voze bez obzira na visinu penzije. Gradski prevoznik nije protiv toga, ali smatra da besplatne karte GSP-u treba da nadoknadi buxet. Lane je izdato oko 28.000 besplatnih karata koje nisu pla}ene. Z. D.

Novosadska ~etvrtak4.mart2010.

Kreativcima vreme za bu|ewe preto~e u delo i postanu odgovorni tvorci zvani~nog suvenira grada. Iako je konkurs Turisti~ke organizacije Novog Sada za izbor dela jednog takvog kreatora otvoren jo{ od januara, broj zainteresovanih pi{e se, trenutno, kao i 18 slovo azbuke – 0. Ni nagrada od 100.000 dinara za sada nije rasplamsala ma{tu stanovnika Srbije sa genom za umetni~ki izra`aj. I{~ekivawe konkursa trajalo je mesecima. Zvani~ni ukras Novog Sada o~ekuje svoje obli~-

biti ponu|eno zemqi{te na Bulevaru oslobo|ewa 29, na Rimskim {an~evima, u Novoj ulici koja spaja ulice Mileve Simi} i Miroslava Prodanovi}a Micka, izme|u NIT-a i NIVE severno od Privrednikove ulice, na uglu ulica Heroja Pinkija i Mornarske, u Mitrova~koj ulici i u Ulici Radeta Smiqanova. S. K.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

avno tri nedeqe je ostalo R na raspolagawu onima koji bi ideju o Novom Sadu mogli da

Prijave za prvo ovogodi{we javno nadmetawe za prodaju gra|evinskog zemqi{ta prima}e se u ponedeqak 8. marta od 9 do 14 sati u zgrad Zavoda za izgradwu grada u Ulici Stevana Branova~kog 3, saop{teno je iz ovog preduze}a. Prijave se odnose na licitacije koje }e biti odr`ane u utorak, 9. marta u 11 ~asova, a na wima }e

je decenijama. Pa kada su napokon prispela ta dva i po meseca trajawa konkursa, glasovi su utihnuli. Da li su ih propozicije omele? Da li je sumrak svakodnevne egzistencije pojeo umetnike? Ima li ideja, i doìvqava li se Novi Sad…nekako? Za prvo mesto i nagradu od 100.000 dinara, mo`da neki i ne èle da prikaù plodove svoga ma{tawa u materijalno opipqivom obliku. Ili je jednostavno entuzijazma nestalo?! Ako i nagrada ne prelazi tri prose~ne republi~ke plate, ostaje duh Novog Sada koji bi bilo lepo suvenirom predo~iti. S. Tanuryi}

U OSNOVNOJ [KOLI „MIHAJLO PUPIN” U VETERNIKU

Novi paviqon ukinuo tre}u smenu Dogra|eni paviqon u Osnovnoj {koli "Mihajlo Pupin", u kojem se nalaze nove u~ionice i kabineti, ukinuo je dosada{wu nastavu u tri smene. Direktorka {kole Teodora Miti} ka`e da su ~asovi zbog toga trajali 40 minuta, a da se nastava odvijala i na tavanu. - Kotlarnica stara 40 godina bila je ukopana u stari deo

objekta. Sada smo dobili 800 kvadratnih metara u kojem se nalazi {est novih u~ionica, odli~no opremqen informati~ki kabinet, prostorija za |a~ki parlament, kancelarija za pedagoga i psihiologa, protivpo`arni sistem, novu kotlarnicu, 15 tolalet kabina i protivpo`arne stepenice - objasnila je direktorka.

Foto: B. Lu~i}

Novi deo {kole zvani~no je otvorio ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} koji je objasnio da su radovi zapo~eti u oktobru pro{le godine i da je izgradwa ko{tala 18 miliona dinara. - [kola }e sada mo}i mnogo boqe da rasporedi svoje kapacitete, a deca i zaposleni dobili su konforan i kvalitetan prostor - rekao je \uki}.

Iskqu~ewa struje Petrovaradin: od 9 do 12 sati deo Ulice Preradovi}eve od 39 do 75. Sremski Karlovci: od 8.30 do 10.30 deo naseqa Sremski Karlovci u okolini Kapele mira i Vatrogasni dom. Beo~in: od 8 do 13 Ulica S. Novaka i deo Ulice Branka Radi~evi}a, od 8 do 13 Maja. Rumenka: od 8 do 12 Ulica Dositeja Obradovi}a, Cara Lazara od 1 do 67 i od 2 do 66, Partizanska od 27 do 45 i od 20 do 32, Mihaja Pupina od 21 do 33 i od 20 do 30, Ulica oslobo|ewa od 45 do 53 i od 34 do 50, Partizanska od 34 do 106,

od 47 do 111, Cara Lazara od 69 do 137 i od 68 do 104, Petefi [andora od 28 i 35 do kraja, Mihajla Pupina od 35 do 53 i od 32 do 52, Vuka Karaxi}a, Stevana Sin|eli}a od 1 do 57 i od 2 do 44, deo Zmaj Jovine do broja 61 i od 63 do 83, Radni~ka, Feje{ Klare, Kosovska. Susek: od 8.30 do 13.30 sati Ribwak i Vikend naseqe kod ribwaka u Suseku. Futog: od 8 do 12 povremeno u pojedinim ulicama Va{ari{ta i Rasadnika. Kisa~: od 7.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama.

V REMEPLOV

Rat predstavi skratio `ivot Banovinsko pozori{te iz Novog Sada premijerno je 4. marta 1941. igralo dramatizaciju romana Bogoboja Atanackovi}a "Dva idola". To je ne

mnogo umetni~ki vredan, ali istorijski zna~ajan roman. Tekst predstave priredio je pesnik @arko Vasiqevi}, scensu muziku komponovao Mihailo Vukodragovi}, rediteq

je bio Josip Kulunxi}, dirigent Silvije Bombardeli a scenograf Milenko [erban. Nastupili su svi ~lanovi dramskog ansambla, a istakli su se Stanoje Du{anovi}, Desa Petkovi} i Safet Pa{ali}. Na sceni se preplitala bajronovska qubavna pri~a sa uzbudqivim realisti~kim prikazom Velike bune 1848. dok je muzika bila splet varijacija poznatih {lagera i zvukova folklora. I publika i stru~na kritika su u jedan glas hvalili predstavu. Ali, ona je imala samo jednu reprizu, izbio je Aprilski rat 1941. N. C.

^lan Gradskog ve}a Milan \uki} na otvarawu

VESTI Promocija kwige Milana Belegi{anina Ve~eras u sali Gradske biblioteke u Dunavskoj 1 u 19.00 ~asova po~iwe promocija nove kwige pripovedaka novosadskog prozaiste i rediteqa Milana Belegi{anina, sa naslovom "Lina [a{". U razgovoru o delu, uz autora, u~estvova}e kwi`evnici Pero Zubac i Slobodan Nenin, kao i Zoran Rapaji}, izdava~ i vlasnik izdava~ke ku}e "Admirals buks", koja je {tampala pomenutu kwigu. U programu }e u~estovovati glumac Miodrag Petrovi}, koji }e kazivati fragmente Belegi{aninove proze, kao i kantautor Nenad Jovi}evi}. Ulaz je slobodan. N. H.

„Kosmi~ka” figuracija Izlo`ba slika Hodija Ferenca "Kosmi~ka apstraktna figuracija" bi}e otvorena ve~eras u 19 ~asova, u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Govori}e kwi`evnik dr Dra{ko Re|ep. I. D.

Upitan o budu}im ulagawima u {kole precizirao je da je s Upravom za obrazovawe sa~iwen predlog pravilnika koji }e, zbog umawenog buxeta, odrediti prioritete. Najavio je i razgovore s evropskim partnerima preko kojih bi se omogu}ilo da se u svim {kolama u kojima se jo{ uvek radi u tri smene, nastava normalizuje. A. Vidanovi}

KABINET GRADONAÊLNIKA PAVLIÎ]A PORUÎO

Zbog cvokotawa ni`i ra~un za grejawe Upravni odbor Toplane na sednici od 23. februara na preporuku gradona~elnika Igora Pavli~i}a doneo je odluku da ra~un za grejawe stambenim potro{a~ima bude umawen, za period tokom februara kada im je temperatura u stanovima bila ni`a od projektovane, saop{teno je ju~e iz kabineta gradona~elnika. U saop{tewu se spomiwe da je do lo{ijeg grejawa do{lo zbog kvarova na delovima toplifikacionog sistema. Gradona~elnik je ve} ranije izneo stav da je Zakon o obligacionim odnosima stariji od gradske odluke koja dozvoqava umawewe ra~una jedino ako

prekid grejawa traje du`e od 24 sata. Toplana je tada odgovorila da mogu da umawe ra~une jedino ako se izmeni gradska odluka koja re-

odluke Gradskom ve}u, koje treba da da saglasnost i da zatim da Skup{tini grada na izglasavawe. Sednica gradskog parlamenta zakazana je za kraj marta, te se

Nezvani~no saznajemo da }e se prose~no umawewe ra~una za april kretati izme|u 100 i 200 dinara guli{e grejawe, a ju~e smo u preduze}u saznali da se ni{ta nije izmenilo u tom stavu, koji u Toplani defini{u kao odgovornost prema osniva~u, Novom Sadu, i potro{a~ima, Novosa|anima. Toplana je uputila predlog izmene

o~ekuje da }e umawewe ra~una za nekoliko sati, koliko nije bilo grejawa, biti obra~unato na ra~unima za april. Kako nezvani~no saznajemo, prose~no umawewe kreta}e se izme|u 100 i 200 dinara. S. K.

„^ISTO]A” ODNOSI KRUPAN OTPAD

Spremawe krenulo iz centra Kontejneri JKP "^isto}a" za krupni otpad jo{ danas }e biti postavqeni u MZ “Stari grad” - na Trifkovi}evom trgu i na Trgu Marije Trandafil, na uglu vojvode Putnika i Ive Lole Ribara, i na taksi stajali{tu u Ulici Modene. Danas i sutra }e stajati i u MZ “Prva vojvo|anska brigada” - na Trgu galerija, u Ulici Vase Staji}a ispred broja 20, u Radni~koj ispred broja 17 i na Bulevaru Oslobo|ewa 115. Od danas do subote, krupni otpad }e biti odno{en sa podru~ja MZ “Bo{ko Buha”. Kontejneri }e stajati u

Fru{kogorskoj 6, Ulici Bo{ka Buhe 8, Dragi{e Bra{ovana 12 i Ravani~koj 1. Tokom vikenda, kontejneri }e biti postavqeni u MZ “Liman” - u Ulici Drage Spasi} 2a, Veqka Petrovi}a kod broja 8, na uglu ove ulice i Ulice Milke Grgurove, i u Fru{kogorskoj 21. Akcija odno{ewa krupnog otpada po~ela je pro{le nedeqe a traja}e do kraja maja. Pokrenuta je kako bi gra|ani mogli da se oslobode nepotrebnih stvari koje prevazilaze kategoriju ku}nog sme}a - dotrajale bele tehnike, name{taja, sanitarija... I. S.

zdraviji i Za~istiji Liman Gradski odbor G 17 plus organizuje tribinu "Za zdraviji i ~istiji Liman" danas u 19 ~asova, u Osnovnoj {koli "@arko Zrewanin", Bulevar despota Stefana 2. Bi}e re~i o odno{ewu sme}a, depoima za sme}e novoizgra|enih objekata, stru~nim savetima za odràvawe ~isto}i zgrada i prostora i odràvawu higijene u vezi s ku}nim qubimcima. Govori}e, pored ostalih, i direktor "îsto}e" Dalibor Novakovi}. I. D.

c m y

~etvrtak4.mart2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

OD DANAS DO 9. MARTA NA SAJMU

[TA PONEKAD DODATNO UGRO@AVA QUDE KOJIMA @IVOT VISI O KONCU

„Art ekspo”, Salon kwiga i „Ambijenta” Danas Novosadski sajam otvara priredbu na kojoj }e se predstaviti izlaga~i iz oblasti izdava{tva, umetnosti i dizajna. Novosadski sajam bi}e doma}in izlaga~ima na 15. me|unarodnoj izlo`bi umetnosti „Art ekspo“, 16. me|unarodnom salonu kwiga i 19. me|unarodnoj izlo`bi name{taja,

dizajna i opreme za enterijere „Ambijenta“, a kako se o~ekuje, priredbu }e otvoriti ministar kulture Neboj{a Bradi}. Kapije Novosadskog sajma otvorene su do 9. marta od 10 do 20 ~asova. Ulaznice su 150 dinara, a za kolektivne posete, penzionere i decu do 12 godina 100 dinara. D. M.

Za turiste nema vi{e dilema, kada se na|u na novosadskom asfaltu. Do~eka}e ih dvojezi~ne table u okolini centra, kao {to je ova na uglu Ulice Modene i Bulevara Mihajla Pupina. Za razliku od znaka ispred Katedrale, ~ije strelice su {aqivxije izokretali i tako uputile strenxere u ko zna koje delove grada, ovaj totem je fiksan i nije podlo`an izmeni. Tekst i foto: N. Vukovi}

GO SNS O TALASU POSKUPQEWA KOMUNALNIH USLUGA

Gra|ani pla}aju propuste vlasti Jedina mera kojom gradske vlasti re{avaju o~igledne probleme u funkcionisawu javno–komunalnog sektora su nova poskupqewa, ocenio je ju~e poverenik za Gradski odbor Srpske napredne stranke Zoran Milo{evi}. Komentari{u}i poskupqewa usluga “Toplane”, “Vodovoda”, “îsto}e” i “Informatike”, kao i generalno lo{e stawe u ve}ini drugih gradskih preduze}a, on je istakao da to prakti~no zna~i da Novosa|ani iz svog xepa pla}aju propuste rukovodstava javno– komunalnih preduze}a, imenovanih po strana~koj liniji a ne prema stru~nosti. - Svaka vlast moè samo da poèli gra|ane kao {to su Novo-

sa|ani, koji }ute i pla}aju. Me|utim, pitawe je dokle }e mo}i da }ute, jer svaki novi gradski namet direktno udara na porodi~ni buxet, ionako istawen poskupqewima struje, goriva, telefonije... – kazao je Milo{evi} i naglasio da su komunalnim poskupqewima aktuelne gradske vlasti direktno prekr{ile predizborna obe}awa iz 2008. godine. Napomiwu}i da, na~elno, nije re~ o velikoj svoti, on je ukazao da Novosa|ani svakako nisu znali da }e iz svog xepa pla}ati dodatnih 30 dinara za video nadzor, zapitav{i se pritom koju }e slede}u uslugu pla}ati dodatno. I. S.

ZATVOREN DEO MUZEJA VOJVODINE

Za majstore posla jo{ desetak dana Deo zgrade Muzeja Vojvodine u Dunavskoj ulici 37 zatvoren je po nalogu sanitarnih inspektora, a zaposlenima i posetiocima onemogu}eno je kori{}ewe toaleta i kino sale, zbog opasnosti od zaraze. Radovi na jednom toaletu su u toku i zbog toga nema vode u celoj zgradi. Direktor ove ustanove Vladimir Mitrovi} rekao je da zbog toga rade skra}eno ili nose posao ku}i, a koriste toalet u drugoj zgradi udaqenoj dvadesetak metara. - Majstori renoviraju toalet ve} vi{e od mesec dana, a nadamo se da }e zavr{iti do kraja slede}e nedeqe. To je problem vodovoda kao i u ve}ini ku}a, pa se majstori moraju malo poùriti. Me|utim, zgrada je usa|ena u beton, pa to uzrokuje dodatne te{ko}e - kaè direktor Muzeja Vojvodine. Ve}a briga od toaleta je kino sala, jer su za mesec dana isplanirani ciklusi dokumentarnih filmova, ali direktor je optimista i nada se da }e zakazane projekcije biti odràne. I. D.

TRIBINE G17 PLUS U DVE MESNE ZAJEDNICE

Lak{e do posla

Gradski odbor stranke G17 plus danas u mesnim zajednicama “@itni trg” i “Bratstvo” na Telepu organizuje tribine na kojima }e ~lanovi Tima za rad i zapo{qavawe ove partije sa gra|anima razgovarati o programima upo{qavawa koje je pokrenula Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe. Tribina u MZ “@itni trg”, u Gajevoj 30, po~iwe u 17, a u MZ “Bratstvo” u Ilariona Ruvarca 18/a na Telepu u 19 ~asova. I. S.

DNEVNIK

Dokoni gu{e telefon Hitne pomo}i Lekare Zavoda za hitnu medicinsku pomo} naj~e{}e zovu gra|ani kojima je neophodna urgentna medicinska pomo}. Tako|e, pozivaju i qudi koji vide saobra}ajnu nesre}u, ili osobe koje treba transportovati do neke zdravstvene ustanove. Me|utim, ima i dokonih koji iz dosade zovu dispe~erski centar i zadràvaju telefonsku vezu. Zbog ovakvih poziva pacijentima kojima je pomo} preko potrebna, ìvot moè bi-

jenata koji nisu stigli da zaka`u kod izabranog lekara. - U na{im ambulantama za urgentne slu~ajeve u Vr{a~koj i Wego{evoj ulici sve je ve}a gu`va, a dolaze qudi koji imaju visoku temperaturu, bolove u stomaku, kostima ili jaku glavoboqu. Sve ~e{}i su oni koji nemaju zdravstvenu kwi`icu. Na{i lekari ih prime, a vi{e od polovine wih je zapravo trebalo da ode u Dom zdravqa – obja{wava sagovornik.

Ima onih koji zovu i prete lekarima, zatim pani~ara, {to pokazuje koliko su psihoze ra{irene, mentalnih bolesnika. La`nih poziva je mawe, ali je sve vi{e onih koji ne spadaju u prvi i drugi red hitnosti

Turisti, ~ik sad zalutajte

c m y

ti ugro`en. Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomo} dr Nenad Aracki ka`e za „Dnevnik“ da su la`ni pozivi u posledwe vreme smaweni, ali isti~e da sve vi{e imaju gra|ana koji zovu, a ne spadaju u prvi i drugi red hitnosti. Tako|e u posledwe vreme uo~eno je da posle podne i uve~e imaju duplo vi{e poziva od paci-

U ovoj slu`bi se susre}u i sa provokativnim pozivima. Osim toga, lekari dispe~eri dobijali su puno poziva od dece, naj~e{}e sredwo{kolaca, koji vole da se igraju i zafrkavaju preko telefona, pa im je ~esto i ova slu`ba na udaru. Prema re~ima Arackog, sada je tih poziva mnogo mawe jer je nedavno neke uhvatila policija, a

i u dispe~erskom centru imaju telefone sa identifikacijom, pa se lako moè utvrditi ko je zvao. - Sredwo{kolcima je bio hit da zovu i zafrkavaju zaposlene u hitnoj pomo}i. Iako imamo identifikatore, nekada im je te{ko im je u}i u trag jer obi~no pozivaju s javnih govornica - kaè sagovornik. I prethodnih godina bilo je la`nih poziva i dojava, a dokoni gra|ani la`no su prijavqivali poàr, saobra}ajnu nesre}u, zatim da je neka osoba prestala da di{e ili da se povredila na ulici. Sada je ovakvih poziva mawe jer se svako ko pozove mora predstaviti i ostaviti broj telefona. - Nekad se zadesi da gra|ani zovu i prete pojedinim lekarima. Svi ti qudi o~igledno imaju psihi~ke smetwe. Naravno, ima i dosta mentalnih bolesnika koji nas zovu, a to je wihova patolo{ka potreba - kaè na{ sagovornik.

Ima i èna koje se uspani~e, jer im je pritisak bio 120/80, a nakon nekoliko minuta, kada ga ponovo izmere, padne im na 115/70, pa nas pitaju da li }e umreti, kaè Aracki. Isti~e da ovakve stvari uop{te ne ~ude jer se po tim slu~ajevima vidi da dosta qudi pati od psihoza. Dodaje da pozivaju i ène koje pijani muèvi maltretiraju. Q. Nato{evi}

OSVE@ENE PONUDE U NOVOSADSKIM TURISTI^KIM AGENCIJAMA

Padaju cene letovawa u Gr~koj Cene turisti~kih aran`mana za letovawe u Gr~koj, popularnoj srpskim turistima, bele`e znatan pad. Iznosi za sme{taje u hotelima i apartmanima umaweni su za 15 do 50 odsto, saznajemo u novosadskim turisti~kim agencijama. Zbog Sajma turizma, agenti su izneli prve ponude koje su i znatno povoqnije od pro{logodi{wih. Cene aran`mana snizilo je dodatno i ukidawe viza, te se samim time i tr`{te {iri, a smawene su i takse na avionski prevoz sa 78 na 38 evra, navela je za na{ list radnica turisti~ke agencije “Grand turs” Milica Savi}. - U na{oj ponudi, razlika je uglavnom u cenama sme{taja u hotelima, dok su cene apartmana u vilama ostale sli~ne prethodnoj godini. Zanimqivo je da ove

godine u hotelu sa tri zvezdice na Halkidikiju no}ewe sa doru~kom ko{ta 200 evra, dok je lane ta cena bila 40 ili ~ak 50 odsto ve}a. S druge strane su i

^ITAOCI PI[U SMS

hoteli sa vi{e zvezdica gde cene aran`mana dose`u i 900 evra – pri~a Savi}eva. Bojan Mavrenski iz agencije “Kontiki” ka`e da su izmene u

na~inu putovawa imale uticaj na izmenu aran`mana za 15 odsto u proseku i za hotelski i privatni aran`man. - Aran`mani za Zakintos, Kefalonija, Krf, Krit i Rodos, u prvoj turi u junu avionom, iznose izme|u 190 do 1.200 evra. Naravno, cena varira u odnosu na izbor èqenog hotela - kaè Mavrenski. Ocena je turisti~kih radnika sa kojima smo razgovarali da }e ipak ove godine Gr~ka biti pose}enija. Mada niko iz turisti~kih agencija nije èleo da prognozira na koju destinaciju }e se ove godine najvi{e Novosa|ani odlaziti, turizmolozi su saglasni su da su ostrva popularna. Mladi najvi{e odlaze na Zakintos, dok porodice vi{e idu na Tasos, Krit i Rodos. N. V.

065/47-66-452 & 063/366-977

[to se i ti ne br~ne{, Miladine? Sada ~itam u „Dnevniku“ i tvrdim da na Podbari nije bilo grejawa od ujutro, mo`da i pre 8 sati, a uve~e je tek posle 21 ~as po~elo grejawe. Pa neka malo boqe prera~unaju koliko je to sati ukupno. 064/2465... *** Na desetine mesta u zemqi Srbiji pliva u vodi, muqu i fekalnim otpadima, a dr`ava priska~e u pomo} sa celih 750.000. evra. Miladine Kova~evi}u, da li se bar ti sada stidi{ zbog toga? 060/7085... *** Da malo ne preteruje u svom “podvla~ewu“ gospodin Vitomir Vu~kovi}, kada ka`e: “i

penzioneri }e biti za{ti}eni“? Od koga, od ~ega, dokle? Zar se stalno moramo spoticati o vrstu belih medveda? Zar se stalno lome kopqa oko wih, samo zato {to su oni „jedini“ izgradili ovaj grad i dràvu? Zar niko drugi ne moè biti u prioritetu, samo oni?! Da su zbiqa tako gladni i ugroèni ve} ih odavno ne bi bilo! GSP-u: Ne odustaj i ne popu{taj folirantima! 064/0863... *** Bila bi jo{ ve}a zabava kada bi GSP ukinuo karte i onima sa „mawim“ penzijama. Onda bi se videlo pravo stawe tih „ugroènih“ koji ucewuju, protestuju... Treba da ih je sramota! 062/1758... *** Da se razumemo. Pored takvih tip-top likova, zapaàm ja i sirotiwu koja se rodila i koja }e uvek ostati sirotiwa. Ali razlikujem i onu „sirotiwu“ koja je u mnogo ve}em broju i koja blefira „siroma{tvo“. Oni tiptop i ovi „siroma{ni“ su najopasniji za dru{tvo. 062/1758... *** MMF „predlaè“ da smawimo broj penzionera, {to }e na{a vlada verovatno bespogovorno prihvatiti. Pretpostavqam da

}e to biti izvedeno tako {to }e se ve}ina upokojiti na radnom mestu ne do~ekav{i uslov za penziju. Prema tome, moja generacija ne treba o tome da razmi{qa, za to }e se pobrinuti gore navedena gospoda. 065/6592... *** Dragi Dnevnikovci, Va{i verni ~itaoci su du{om i srcem sa Vama. Istrajte u svojoj pravednoj borbi za `ivot dostojan ~oveka 21. veka!!! Otporna baba BAK 062/8248... *** Zar su @eleznice Srbije i pored privatnog obezbe|ewa toliko nesposobne ili se boje da isele besku}nike koji su se nastanili u ~ekaonici @elezni~ke stanice „Novi Sad“. 065/6402... *** Da li znate da su radnici Skup{tine Grada Novog Sada qudi drugog reda? E pa, wima }e se plata ispla}ivati jednom mese~no, a niko ih ne pita {ta }e na to jadne banke kod kojih je ve}ina zadu`ena - ke{ krediti, stambeni krediti, kartice.. A za to vreme }e se wihove kolege iz JP Informatika, ~iji je osniva~ ta ista Skup{tina grada, rekreirati na Zlatiboru. 064/2639...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak4.mart2010.

KOLIKO JE STAR VOZNI PARK GSP-a

Novosa|ane prevoze „jedanaestogodi{waci” U protekle dve godine gradski prevoznik nije kupio ni jedan autobus, pa se name}e pitawe kakvim voznim parkom raspolaè ova gradska firma i koliko su autobusi bezbedni za putnike i ostale u~esnike u saobra}aju. Portparol Gradskog saobra}ajnog predze}a Milorad Vuka{inovi} kaè da je obaveza preduze}a da ove godine kupi nove autobuse kako je planirano programom poslovawa za 2010 godinu. Starost voznog parka je 10.9 godina, ali ako se uzme u obzir da je karoserija obnavqana, onda vozila u proseku imaju 4,6 godina. A po tvrdwi Vuka{inovi}a, tehni~ko -tehnolo{ko stawe voznog parka moglo bi da se oceni kao solidno. Me|utim, Vuka{inovi} nagla{ava da je u garaì gradskog prevoznika 17 autobusa starih

28 godina, koji su jo{ u saobra}aju. U voznom parku preduze}a je, ina~e, 236 autobusa, odnosno

159 solo i 77 zglobnih. Imaju}i u vidu strukturu vozila po prizvo|a~ima, GSP ima 177 Volvo

vozila, od kojih je 138 solo i 39 zglobnih, {to ~ini 75 odsto voznog parka. U garaì je i 51 autobus ~iji je proizvo|a~ Ikarbus i dva solo autbusa marke Mersedes.Ove godine planirano je da se kupi 14 solo autobusa i pet mini vozila. Iz gradskog buxeta predvi|eno je za to 203 miliona dinara, dok bi gradski prevoznik trebalo da iz poslovawa obezbedi 300 miliona dinara. Firma nije kupila ni {est autobusa na gas, {to je trebalo da u~ini lane. Tender je nekoliko puta poni{tavan, a krajem 2009. godine izabrana je najboqa ponuda firme „Mercedes benc“. Ugovor s ponu|a~em nije jo{ potpisan. êka se odgovor Komisije za za{titu prava ponu|a~a, jer su ostali u~esnici u postupku javne nabavke uloìli prigovor. Z. Deli}

DA LI ]E PARKIRAWE BITI JO[ VE]I PROBLEM

Garaè u zgradama gigantima pobedi}e gu`ve? Novi Sad je u proteklom periodu doìveo veliku vizuelnu transformaciju ponajvi{e zbog novogradwe, pa su tako u delovima grada, poput Grbavice, Detelinare... nikla potpuno nova urbana naseqa. Na mestima gde su zgrade nekada su bile ku}e u kojima su ìvele jedna, ili dve porodice, a sada tu stoje gra|evine sa nekoliko desetina stanova i mnogo vi{e qudi. To naravno povla~i i problem parkirawa, jer je na jednu ku}u dolazio jedan auto, a u novonastaloj situaciji broj vozila se uve}ava, a prostor za parkirawe ostaje isti, {to naravno proizvodi krkqanac. Iako su investitori u projektima za izgradwu du`ni da na istoj parceli obezbede i adakvatan broj parkinga, {etwom kroz neke novosadske ulice moè se primetiti da to negde nije slu~aj, pa se de{ava da su uli-

VESTI Glumci pevaju brodvejske hitove Gala koncert „Glumci pevaju“ bi}e premijerno izveden ve~eras u 19 ~asova u Novosadskom pozori{tu. U re`iji Zorana Pu{ka{a, 16 glumaca ovog teatra izve{}e brodvejske hitove i kompozicije iz mjuzikala koji su bili na repertoaru Novosadskog pozori{ta. B. P. P.

„Festival dobrog ukusa” Prigoda za qubiteqe kvalitetnog zalogaja “Festival dobrog ukusa” odr`a}e se ve~eras u 19.30 sati, u novosadskom restoranu “Ogwi{te”. Osnovna ideja skupa bi}e predstavqawe vojvo|anske kuhiwe kroz 16 jela, sa~iwenih od sirovina doma}ih proizvo|a~a. Ciq ovog festivala je promocija manifestacije “Kulturni vremeplov”, koja }e se u aprilu odr`ati na Petrovaradinskoj tvr|avi. S. T. Ulaz staje 660 dinara.

Kafe „Porta” poziva umetnike Novi kafe-klub „Porta“ u Katoli~koj porti 6, danas i zvani~no otvara kapije prodajnom izlo`bom akademskog slikara Veqka Kova~evi}a. Novosa|ani grafike mogu pogledati i kupiti tokom radnog vremena kafea, od 8 do 23 sata radnim danom i od 8 do 01 ~as petkom i subotom. Kafe klub „Porta“ poziva na saradwu novosadske neafirmisane slikare, fotografe i druge umetnike, koji imaju lepu priliku da izla`u svoja dela u lokalu u strogom centru grada. Zainteresovani mogu da se jave li~no u lokal. Ig. M.

ce pretrpane automobilima. U Zavodu za urbanizam smo saznali da prema Generalnom urbanisti~kom planu na svakih 75 kvadarata dolazi jedno mesto za vozilo. Me|utim, Novosa|ani se sada pitaju da li }e se na{em gradu stvoriti jo{ ve}e gu`ve, jer je grad bogatiji i za nekoliko zgrada koje svojom veli~inom prevazilaze sve ostale. To je slu~aj sa zgradom „Bulevar centar“ na Bulevaru oslobo|ewa, „Park sitijem“... U Zavodu za urbanizam kaù da svaka velika zgrada mora da ima i adekvatnu suterensku garaù. U preduze}u „Vondel kapital“, koje je investitor gradwe „Park sitija“ kaù da je problem parkirawa u ovom kompleksu re{en vrlo jed-

SINO] U GALERIJI „PROMETEJ”

Promocija kwige i izlo`ba Cvetana Dimovskog Roman Cvetana Dimovskog, pod nazivom “Jedno leto”, sve~ano je predstavqen sino} u 19 sati u Galeriji “Prometej “. Ambijent i kompletnu prigodu pred brojnim prisutnim posetiocima, uveli~ala je i izlo`ba grafika “Staro Skopqe” ~iji je autor tako|e Dimovski.

Ve~erwi program i predstavqawe umetnosti autora, uveli~ali su i muzi~ar Zafir Haximanov, kwi`evnica Milica Mi}i}-Dimovska, pisac Pero Zubac i Zoran Kolunxija iz izdava~ke ku}e “Prometej”. S. T.

APEL VOLONTERSKOG CENTRA VOJVODINE

Pomo} postradalima od poplave

nostavno i prakti~no. Naime, grade podzemni parking u kojem }e biti mesta za 300 vozila, tako da }e biti prostora i za stanare i za zakupce lokala i automobili se ne}e parkirati okolo. Sli~no je i sa zgradom „Bu-

levar centar“, a u preduze}u „Aleksandar gradwa“ kaù da su oni u sklopu zgrade napravili garaù na tri etaè sa preko 250 mesta, dok iza objekta postoji jo{ pedesetak parkinga. B. M.

DANAS ZASEDA KARLOVA^KA SKUP[TINA

Ra|a se komunalno preduze}e Odbornici karlova~ke Skup{tine trebalo bi danas na 13. sednici lokalnog parlamenta da usvoje odluku o osnivawu javnog komunalnog preduze}a, {to je od kraja pro{le godine tema broj jedan u Sremskim Karlovcima. U osnivawu komunalnog preduze}a, koje }e se zvati „Belilo“, vide re{ewe za vi{ak zaposlenih u op{tinskoj upravi. Naime, po Zakonu o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u lokalnim administracijama, op{tinska uprava ima devet radnika vi{ka, koji }e, kako tvrde nadle`ni,

Foto: F. Baki}

pre}i da rade u komunalno preduze}e. „Belilo“ }e po predlogu odluke o osnivawu biti registrovano za ure|ewe i odràvawe parkova, zelenih i rekreacionih povr{ina, sakupqawe, pre~i{}avawe i distribuciju vode, izgradwu saobra}ajnica, aerodromskih pista i sportskih terena, ~i{}ewe objekata, sakupqawe sme}a, starih stvari i otpadaka, pruàwe pogrebnih usluga, odràvawe pijaca i va{ara, upravqawe nekretninama. U osniva~kom aktu stoji da }e se finansirati iz bu-

xeta i iz sopstvenih prihoda, ali ne i da li }e i koje usluge pruàti gra|anima i napla}ivati ih od wih. Prema re~ima na~elnika op{tinske uprave Vladimira Vi{wi}a, preduze}e }e u po~etku biti na op{tinskim jaslama i javna higijena i odràvawe zelenila }e mu u startu biti osnovne delatnosti. Me|utim, kako vreme bude odmicalo ra~una se da }e preduze}e i samo ostvarivati prihode tako {to }e neke usluge pruàti gra|anima, kao na primer odno{ewe sme}a. Z. Ml.

“Volonterski centar Vojvodine” (VCV) poziva sve gra|ane, udru`ewa, organizacije i preduze}a da zajedni~ki sakupe pomo} za stanovnike poplavqenih podru~ja u Zaje~aru i okolini. Evakuisanim qudima potrebna je raznovrsna pomo} – sredstva za higijenu, ode}a, obu}a, }ebad, posteqina, ali i hrana lekovi, name{taj i ku}ni aparati. Akcija je pokrenuta u saradwi sa Timo~kim omladinskim centrom, a volonteri isti~u da je do sada poplavqeno ve} vi{e od 600 ku}a i da je evakuisano oko 300 qudi, od kojih su mnogi ostali bez i~ega. Oni dodaju i da se u narednih nekoliko dana o~ekuju nove padavine, {to bi moglo dodatno da ote`a situaciju. Zainteresovani pomo} mogu dostaviti u narednih nekoliko dana, od 10 do 18 sati u prostorije VCV-a u Wego{evoj ulici 3. Dodatne informacije su dostupne na broju 021/528-664. S. T.

U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Gosti {kolarci iz Slova~ke i Slovenije U~enici i profesori Evangeli~ke gimnazije iz Bawske Bistrice u Slova~koj i Gimanzije Ravne na Koro{kem u Sloveniji bi}e danas gosti Karlova~ke gimnazije. Susret je deo partnerskog projekta ove tri {kole pod nazivom „Promenite budu}nost prihvataju}i stvarnost“, koji u osnovi ima za ciq ja~awe svesti mladih o tolernaciji, qudskim pravima, prihvatawu razli~itosti, volontirawu.

Tri gimnazije u~estvuju na me|unarodnom takmi~ewu ACES, ~iji je inicijator Erste Fondacija, a partner Interkulturalni centar u Be~u. Ove godine na takmi~ewu, koje teì da uspostavi mreù partnerstava {kola u regionu i podstakne interkulturalnu razmenu me|u wima, u~estvuju gimnazije iz 15 dràva. Karlova~koj gimnaziji ovo je drugo u~e{}e na takmi~ewu. Z. Ml.

VOJVODINA

~etvrtak4.mart2010.

[IDSKA OP[TINA ^EKA PAPIRE I NOVAC

Devet kilometara cevi gasi `e| [ID: Od izvori{ta Batrovci do crpne stanice izgra|eno je 2,75 kilometara cevovoda, a ostalo je da se uradi jo{ devet kilometara. Po zavr{etku posla ve}ina mesta u {idskoj op{tini koja se snabdevaju sa vodovoda [id –Batrovci, dobi}e pija}u vodu. Kako je rekao direktor „Vodovoda” Miroslav Ribar projekat izgardwe cevovoda trenutno se dora|uje. - Potrebni su nam novi uslovi za izgradwu i tek kada se zavr{i projektna dokumentacija koju smo platili 300.000 dinara mo}i }emo da konkuri{emo

Miroslav Ribar

u Pokrajinskom fondu za kapitalna ulagawa. U zavisnosti od od toga koliko }emo novca dobiti paralelni cevovod bi mogli da radimo parcijalno - obja{wava direktor Ribar. Na cevovodu [id-Batrovci je proteklih decenija bilo toliko havarija, da gotovo da nije bilo terena na kojem nije bilo krpqewa ili zamewivawa cevi zato bi ovaj projekat trebalo da se na|e me|u prioritetima. Pored Batrovaca, [ida i BerkaParalelni cevovod sova vodom sa ove mre`e snabdevaju se meje pukla glavna cev i voda ve} {tani Gibarca, Ba~inaca, du`e vreme curi. Procewuje se Kukujevaca, Erdevika i da }e radovi ko{tati 7,7 miliBingule. ona dinara, od ~ega }e PokraU „Vodovodu” uporedo jinski sekretarijat za poqoplaniraju da {to pre, poprivredu, vodoprivredu i {uprave 77 metara cevovoda marstvo dati 4,8 miliona dinaispod trase Koridora 10, ra dok }e ostatak platiti lona putu Beograd-Zagreb. Tu kalna samouprava. D. Savi~in

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Violeta Erdei, Mara Te{i}, Tankosava Tapavica, Valbona Hasani, @eqka Papi}, Danijela Ki{, Danijela Radmilovi} i Branka Andri} iz Novog Sada, Maja Obradovi} iz In|ije, Qubica Kozarov iz ûruga, Qiqana Vuji} iz Ka}a, Qubinka Nikoli} iz Kr~edina i Nata{a Jakovqevi} iz @abqa. DEÂKE: Angelina Mrdak, Mirjana Stojanovi}, Tijana Malba{a, Maja Oti}, Milijana Kova~evi}, Natalija Vasi} i Qiqana Popovi} iz Novog Sada, Sla|ana Filipovi} iz Kuzmina, Marijana Mihajlovi} iz Suseka, Ana Ga~i} iz Petrovaradina i Ana Stoji~i} iz Ba~kog Jarka.

Hitno o bezbednosti ZREWANIN: Povodom nedavnih nemilih doga|aja u Zrewaninu, zamenik gradona~elnika Goran Kauri} zatraìo je da se hitno odrì sednica Saveta za bezbednost grada, na kojoj bi se utvrdile mere za prevenciju neèqenih situacija. Tako|e, Kauri} je najavio da }e inicirati izradu i dono{ewe Strategije bezbednosti grada @. B.

DNEVNIK

c m y

PREDSEDNIK BE^EJSKE OP[TINE NAJAVIO REBALANS BUYETA

Op{tinska kasa sve praznija

BE^EJ: Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi najavio je skori rebalans buxeta zbog veoma lo{eg priliva novca. On je na ju~era{woj konferenciji za novinare objasnio da je jedino {to preostaje „ga{ewe po`ara” buxetskih korisnika jer u gradsku kasu, ~ija je osnova bio pro{logodi{wi buxet od 529 miliona dinara, mese~ni priliv bi trebalo da iznosi 44 miliona

Jeftiniji parking Predsednik op{tine je rekao da su posle dva meseca od uvo|ewa parking slu`be sni`ene cene parkirawa, pa se od 1. marta, umesto 25 dinara, sat kori{}ewa parkinga pla}a 17 dinara. Dnevna karta iznosi 100 dinara. Za korisnike parking slu`be putem SMS poruka novi cenovnik }e se primewivati za dve do tri nedeqe. dinara, a toliko se novca slilo u kasu za prva dva meseca, {to zna~i da je ionako mali iznos prepolovqen. - Najve}i krivac za takvo stawe je te{ka privredna situacija. Malo je firmi koje se mogu pohvaliti poslovnim, pogotovo finansijskim, rezultatima, a kada privreda ne funkcioni{e, onda napretka nema – rekao je Knezi. Novac o~ekuje od licitacija poqoprivrednog zemqi{ta, koje }e se prema sugestiji Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede davati u zakup po minimalnoj ceni od 14.000 dinara po hektaru, koliko iznosi i wihova subvencija. Do kraja meseca trebalo bi da

Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi

po~ne da radi i poqo~uvarska slu`ba, tako {to }e lokalna samouprava, kao ve}inski vlasnik sa najmawe 51 odsto formirati

Op{tinsko ve}e zadu`ilo Upravni odbor i direktorku da u roku od deset dana sa~ine izve{taj o poslovawu i finansira-

înovnici uprave {trajkuju Radnici organa uprave su od 1. marta u {trajku zbog neispla}enog toplog obroka i regresa. Knezi je tim povodom je rekao da je traène dodatke ne moè isplatiti jer to ne dozvoqava zakon i podsetio da MMF kontrolisati ne samo republi~ki buxet, ve} i lokalne samouprave. - Osim {to nam zakon ne dozvoqava da isplatimo regres i topli obrok, nemamo ni novca da promenimo ne{to u toj oblasti. Da bismo zadovoqili sindikat, potrebno nam je oko 27 miliona dinara koje nemamo – rekao je Knezi i dodao da se po{tuje minimum procesa rada ali da to nije dovoqno da bi se zadovoqile potrebe gra|ana. firmu s partnerima iz be~ejskog regiona. Knezi se osvrnuo i na JP „Komunalac” u kojem je zbog mnogobrojnih pitawa o poslovawu,

wu. Tako|e nalo`ilo je da internu ili eksternu reviziju poslovawa u partnerskoj firmi „Potisje”. V. Jankov

VOJVODINA

DNEVNIK OP[TINSKA STAMBENA AGENCIJA GRADI SOCIJALNE STANOVE

Zakupci, a ne vlasnici

KIKINDA: Op{tinska stambena agencija, koja je osnovana na posledwoj sednici Skup{tine op{tine Kikinda pravni je naslednik Javnog stambenog preduze}a i ciq wenog osnivawa je da, u skladu sa novim Zakonom o socijalnoj izgradwi, moè da se bavi izgradwom i izdavawem stanova u zakup. Agencija }e se, iako registrovana kao neprofitabilna, novcem od stanarina kreditino zaduìvati za novu izgradwu. -Plan je da se stanovi iskqu~ivo izdaju u zakup – obja{wava v.d. direktora Op{tinske stambene agnecije, dosada{wi direktor Javnog stambenog preduze}a Milorad Mandi}. – Zakupci }e biti oni koji stambeni problem ne mogu da re{e kupovinom, a finansijski su sposobni da pla}aju kiriju. Taj novac }e se koristiti za kreditna zaduèwa za novu izgradwu i odr-

àvawe stanova, jer oni ostaju dràvno vlasni{tvo. Postoja}e ta~no utvr|eni kriterijumi za zakup stanova, a {to se ti~e kvaliteta, socijalni stanovi bi}e lo{iji od onih koji se grade za prodaju. U Agenciji je u toku priprema lokacije za male stambene objekte za 15 do 20 stanova, a spremni su i da konkuri{u za dobijawe novca za izgradwu prvog objekta sa socijalnim stanovima. Prema sada{woj proceni Kikindi je potrebno od 200 do 300 socijalnih stanova. Bilo bi dobro kada bismo mogli da izgradimo 20 socijalnih stanova godi{we – kaè Mandi}. – Kikinda }e se me|u prvima pojaviti na republi~kim konkursima, jer imamo pripqemne lokacije i projekte. Voleli bismo kada bismo ove stanove zapo~eli da gradimo po~etkom jeseni. A. \.

TRI PROJEKTA ZA JAVNE RADOVE

Posao za gra|evince i medicinare APATIN: Apatinska op{tina }e na konkurs za sredstva za javne radove koji je raspisala Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe konkurisati sa tri projekta. Re~ je o projektu koji je vazan za Centar za socijalni rad i kojim }e biti obuhva}eni poslovi vezani za socijalnu za{titu stanovni{tva u svakom naseqenom mestu, projektu ~iji }e nosilaca biti JKP „Na{ dom” i vezan je za ure|ewe komunalne infrastrukture i tre}i je projekt vezan za privatnog preduzetnika koji }e organizovati gra|evinske, molerske i druge poslove na ure|ewu javnih ustanova. Istaknuto je da }e, s obzirom na projekte, biti formirane i tri mobilne ekipe svaka sa po vi{e od 30 qudi, stru~nih za odre|ene poslove; koji }e radove obavqati na podru~ju cele op{tine.To je dogovoreno na sastanku predstavnika mesnih zajednica, Centra za socijalni rad i Javnog komunalnog preduze}a sa predstavnicima SO Apatin. Dogovoreno je da }e svaka mesna zajednica do kraja na-

deqe predlo`iti radove i poslove koje treba obaviti, kako bi se sve to moglo uvrstititi u program s kojim }e se konkurisati, a sva dokumentacija treba da bude gotova do 9. marta. -Sigurno je da apatinska op{tina ne}e mo}i da o~ekuje da se prihvate svi programi, jer je za ceo Zapadnoba~ki okrug predvi|eno anga`ovawe ukupno oko 140 nezaposlenih sa evidnecije Nacionalne slu`be zapo{qavawa. Me|utim, ima}emo gotovu dokumentaciju za konkurs koji }e se raspisati na nivou Pokrajine – rekao je zamenik predsednika op{tine Miodrag Baki}. Gra|evinske ekipe mogu da adaptiraju vrti}e, Domove penzionera i ostale javne objekte, dok }e se programom socijalne za{tite, kako je istakla direktorica Centra za socijalni rad Lenka Boji}, predvideti geronto doma}ice i medicinske sestre u Svilojevu i Sonti, selima koja nisu obuhva}ena prethodnim projektima. J. Prel~ec

SOMBORSKO GRADSKO VE]E POMA@E MALOM ANDREJU

Svaka pomo} dragocena

SOMBOR: Gradsko ve}e Grada Sombora iza{lo je u susret apelu za pomo} u prikupqawu novca za le~ewe malog Andreja Kneèvi}a iz Stani{i}a, sela somborskog atara. Na svojoj 65. sednici, koja je odràna u utorak, je izdvojilo 65.000 dinara za le~ewe {estogodi{weg Andreja, obolelog od tumora malog mozga, za ~iju je operaciju u [vajcarskoj potrebno {to hitnije obezbediti 65.000 evra. Prema re~ima gradona~elnika Sombora Nemawe Deli}a, iznos }e iz teku}e buxetske rezerve biti preba~en na namenski ra~un koji su otvorili Andrejevi roditeqi. Roditeqi malog Andreja Aleksandar i Jelena Kneèvi} mole qude koji èle da pomognu, da svojim prilozima, u {to kra-

Mirovni karavan u Be~eju BEÊJ: Posle februarske ture u Pan~evu i Kikindi, martovski serijal mirovnog karavana „Glasno za mir, protiv fa{izma” kre}e u subotu iz Be~eja. Nosilac projekta je NVO Udruèwe gra|ana za proizvodwu pozitivne energije „Pogon” iz Sremskih Karlovaca, a projekat je podràlo Ministarstvo za qudska i mawinska prava Republike Srbije. Karavan }e obi}i deset vojvo|anskih gradova i svakog vikenda, upravo ovim redom posle Be~eja,

Vr{ac, Zrewanin, Subotica, Ba~ka Palanka, Sremska Mitrovica, Sombor i na kraju Novi Sad, organizovati u poslepodnevnim satima predavawe ili tribinu, koja }e biti oplemewena s prigodnom izlo`bom fotografija, a u ve~erwim satima }e se odr`ati koncert na kojem }e nastupiti muzi~ki antifa{isti~ki bendovi. Tribina i izlo`ba fotografija odr`a}e se u Kreativnom centru Gradskog pozori{ta i po~e}e u 18 sati. V. J.

MENAYMENT JKP „PIJACE I PARKINZI” ODGOVORIO NA PROZIVKE

Upravni odbor aminovao sve ZREWANIN: Rukovodstvo zrewaninskog JKP „Pijace i parkinzi” oglasilo se ju~e povodom afere koja je nedavno izbila u ovom javnom preduze}u. Direktor \or|e Radu i wegova zamenica Mirjana Gavrilovi} demantovali su, na konferenciji za novinare, navode predstavnika Samostalnog sindikata da se novac u preduze}u tro{i nenamenski i da pojedine plate dosti`u sumu i do 280.000 dinara. Poslovawe „Pijaca i Mirjana Gavrilovi} i \or|e Radu parkinga” posledwih dana provela navode „Dnevnika” da su mnogi ravali su i buxetski inspektori gra|ani odbijali da plate usluge koji su u firmu do{li po nalogu kada su ~uli {ta se radi u „Pijagradona~elnika, kao i pripadnici cama i parkinzima”. policije za privredni kriminal. Ona je odbacila tvrdwe da ima Gavrilovi}eva je kazala da se komplatu od 280.542 dinara, ne sporepletan izve{taj buxetske inspek}i, me|utim, da je taj novac novemcije za 2008. i 2009. godinu o~ekuje bra 2008. legao na wen ra~un. Medo kraja nedeqe i da }e biti obna|utim, kako je objasnila, zajedno sa rodovan. platom, ona je tog meseca dobila i - Imamo dokaze da pri~e koje su razliku za period od februara do se pojavqivale u medijima nisu polovine novembra 2008. godine, istinite. One su naru{ile ugled po{to je utvr|ena su{tinska grei ~ast, mene, moje porodice, ali i {ka i razmimoila`ewe kod ugovopreduze}a. Posle raznih napisa ra i pravilnika o radu. Preciznipo novinama imali smo efekat loje, nije bio odre|en dodatni koe{e naplate pija~arine – istakla ficijent za rukovode}u poziciju, je Gavrilovi}eva i tako potvrdijer je Gavrilovi}eva u to vreme bi-

la zaposlena na mestu rukovodioca odeqewa za razvoji investicije. Wen tada{wi li~ni dohodak, ina~e, iznosio je oko 39.000 dinara. Gavrilovi}eva je, tako|e, priznala da joj je neto plata danas gotovo duplirana i da iznosi 73.000 dinara, po{to je, u me|uvremenu, zauzela funkciju zamenika direktora. Obelodaweno je i da je plata direktora Radua 75.861 dinar. Gavrilovi}eva se osvrnula i na optu`be o kupovini slu`benog automobila u vreme krize i odlasku ~elnika

Zamenica direktora – voza~

„Pijaca i parkinga” u Temi{var, na proslavu dve decenije rumunske revolucije. - Nijedna odluka, kada je u pitawu kupovina osnovnih sredstava ili odlazak u inostranstvo,

Podzemna voda ru{i ku}e

KIKINDA: Proteklih dana zbog obilnih padavina i uve}anog nivoa podzemnih voda, u opasnost su ponovo do{la najugroènija mesta u kikindskoj op{tini i to Rusko Selo i Banatsko Veliko Selo. Stoga je angaòvana mehanizacija za ~i{}ewe kanala u ovim mestima. Kako je izjavio ~lan Op{tinskog ve}a za komunalnu infrastrukturu i investicije Branislav ôlak, gra|evinske ma{ine ~iste kanale u novom delu Ruskog Sela i do sada je pro~i{}eno i produbqeno oko hiqadu metara kanalske mreè. Plan je da se i u starom delu sela pro~isti tako|e hiqadu metara odvodnih kanala uz pomo} ekipa Vodoprivrednog preduze}a „Gorwi Banat”. -Tokom 2005. godine u Ruskom Selu usled poplava bilo je poplavqeno oko stotinu doma}instava i sve }emo u~initi da se ta situacija ne ponovi – istakao je Branislav ôlak. Kanali u Ruskom Selu zarasli su u trsku, obja{wava predsednik Mesne zajednice Rusko Selo Imre Kabok. On kaè da je u ovom momentu najzna~ajnije osloboditi i o~istiti pravce koje vode do

VRBAS: Najavquju}i 42. festival poezije mladih, u Vrbasu, organizatori ove kulturne manifestacije sa tradicijom od preko 40 godina, ka`u da }e poku{ati da jednom od najstarijih pesni~kih festivala kod nas vrate nekada{wi sjaj i ugled koji je imao u staroj Jugoslaviji. Prema re~ima umetni~kog direktora Festivala Miroslava Kova~a ovogodi{wi festival }e biti na razli~ite na~ine promovisan i najavqivan u biv{im republikama nekada{we Jugoslavije. Prema re~ima predsednika Saveta festivala Gorana Labudovi}a festival }e opet nositi naziv „Jugoslovenski festival poezije mladih”. On je najavio da }e program trajati od 27. do 29. maja i podsetio da je konkurs za u~e{}e otvoren do 1. aprila. Pravo u~e{}a imaju pesnici do 27 godina starosti sa ciklusom od 10 neobjavqivanih pesama, na srpskom jeziku, ili jezicima nacionalne mawine sa prevodom na srpski. Pesme umno`ene u ~etiri primerka i potpisane {ifrom treba dostaviti na adresu Narodne biblioteke „Danilo N. Perkovi} Ki{” u Vrbasu.

Sru{ena ku}a u Malom Bedemu

glavnog kanala. Tako|e apelovao je na me{tane da o~iste kanale ispred svojih ku}a radi nesmetanog oticawa vode. I u romskom nasequ Mali Bedem u Kikindi zbog vlage se sru{ila jedna od tro{nih ku}a. To je zapravo nabija~a u kojoj `ive Vladislav i Sne`ana Radu i wihovo sedmoro dece. Obilne padavine doprinele su da se uru{i deo spoqnog zida. Porodicu su pose-

tili predstavnici lokalne samouprave, na ~elu sa predsednikom Op{tine Ilijom Vojinovi}em, koji je obe}ao porodici Radu da }e za sanaciju {tete biti izdvojena sredstva iz Fonda solidarnosti. U Malom Bedemu ima oko 60-ak ku}e i sve su u lo{em stawu. Retke su ku}e koje su napravqena od ~vrstog materijala. Ve}inom su nabija~e koje sada ugro`ava visok nivo podzemnih voda. A. \.

Etnodan nema~ke kulture SUBOTICA: U~enici Osnovne {kole „Sveti Sava” u Subotici imali su priliku da se upoznaju sa obi~ajima, kulturom i jezikom Nemaca. Re~ je o projektu „Etnodan”, koji se realizuje u suboti~kim osnovnim {kolama ve} dve godine uz podr{ku Vojvo|anskog centar za qudska prava. Ciq prijekta je da de ceca upoznaju sa obi~ajima i kulturom, kao i specifi~nostim svih nacionalnih zajedni-

ca u Vojvodini, a samim tim i u Subotici, koji va`i za grad tolerancije i multukulturalnosti. Kako ka`e predsednik nema~kog saveta Rudof Vajs projekat „Etnodan” ima za ciq da se deca upoznaju sa drugim nacionalnim zajednicama. Do sada je u suboti~kim {kolama promovisana kultura, obi~aji, jezik i ishrana Buwevaca, Hrvata, Ma|ara, Nemaca. A.A.

Zavr{eno takmi~ewe u kuglawu BE^EJ: Posle dva meseca aktivnosti, zavr{eno je tradicionalno kugla{ko takmi~ewe u okviru Radni~ko- sportskih igara. Ukupno je nastupilo dvanaest ekipa iz Ba~kog Gradi{ta, Be~eja i @abqa sa 120 takmi~ara. Finalni deo organizovao je Kugla{ki klub „Vojvodina” u Ba~kom Gradi{tu. Prednost doma}eg terena na najboqi na~in iskoristili su Ba~kogradi{tanci, jer je ekipa Mesne zajednice zauzela prvo mesto, a ekipi STR Kivi pripalo je dru-

nije doneta bez Upravnog odbora. Postojala je odluka o odlasku direktora i zamenika u Temi{var. Tako|e, planirano je da u 2009. kupimo novi automobil, po principu „staro za novo”. Auto je ko{tao 2.069.000 dinara – rekla je Gavrilovi}eva i dodala da je Osnovnom sudu u Zrewaninu podnela privatnu tu`bu protiv predsednika Samostalnog sindikata @ike @ivadinovi}a zbog wegovih izjava u medijima. Direktor Radu je naveo da se minula godina pokazala kao jedna od najte`ih. Po wegovim re~ima, i pored svih problema

Gavrilovi}eva je potvrdila da novi slu`beni automobil stoji u wenoj ku}noj gara`i i da ga koristi za dolazak na posao jer po sada{woj sistematizaciji ne postoji radno mesto voza~a i zato je zamenik direktora delom preuzeo i tu ulogu. S obzirom na to da koristi auto, odrekla se putnih tro{kova.

U KIKINDSKOJ OP[TINI UGRO@ENA ^ITAVA SELA

Festival opet jugoslovenski

}em roku, pomognu da Anderej nastavi svoje bezbri`no detiwstvo. Svaka donacija je dragocena, a novac se mo`e uplatiti kod Komercijalne banke na slede}e ra~une: dinarski ra~un: 2059001011618579-43 devizni ra~un: rs35205903101160712320. M. M}

~etvrtak4.mart2010.

go, dok je prva ekipa Penzionera iz Be~eja bila tre}a. U pojedina~nom takmi~ewu u~e{}e je uzelo ukupno 52 takmi~ara. se okitio titulom pobednika, \er| Ki{ bio je drugi, a Atila Zorad tre}i. Zoltan Sabol~ki je i u igri na tri hica u pune bio najboqi i kao nagrada pripao mu je televizor. Drugoplasirani Milorad Vojnovi} osvojio je mikrotalasnu pe}, a tre}eplasiranom Branislavu Jovi}u uru~en je DVD plejer. V. J.

u gradu, preduze}e „Pijace i parkinzi” mo`e da se podi~i da je prvi put od osnivawa u buxet grada uplatilo vi{e sredstava, nego {to je iz wega povuklo. @. Balaban

VESTI Besnilo u @iti{tu ÊSTEREG: Podru~je @iti{ta je re{ewem Republi~kog veterinarskog inspektora progla{eno zaraènim od besnila, s obzirom da je 22. februara u êsteregu, selu u toj sredwobanatskoj op{tini, ubijena zaraèna lisica. Sumwiva ìvotiwa odstreqena je iz lova~ke pu{ke u dvori{tu u [o{inoj ulici broj 44, a zarazna bolest potvr|ena je dva dana kasnije u Nau~nom institutu za veterinarstvo Srbije. Republi~ki veterinarski inspektor potpisao je re{ewe o progla{ewu zaraznog besnila 25. februara, kojim je nare|eno vakcinisawe do sada nevakcinisanih pasa i ma~aka, kao i preduzimawe drugih zakonskih mera u svih 12 naseqenih mesta op{tine @iti{te i na dva ribwaka. @. B.

Od novog gripa obolele 22 osobe ZREWANIN: Zavod za javno zdravqe u Zrewaninu saop{tio je ju~e da su pro{le nedeqe u Sredwobanatskom okrugu 22 osobe obolele od novog gripa. Po zvani~nim podacima za period od 22. do 28. februara, u Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}” i Specijalnoj bolnici za plu}ne bolesti „Dr Vasa Savi}” devet pacijenata je zadr`ano na le~ewu. Od 12. novembra protekle godine, kada je Ministarstvo zdravqa proglasilo epidemiju u Srbiji, u Sredwem Banatu je ukupno registrovano 4.647 slu~ajeva gripa, a tri osobe su umrle. @. B.

Ve~e s Basarom BEÊJ: Narodna biblioteka Be~ej organizovala je ve~e s renomiranim kwièvnikom Svetislavom Basarom. Prvo u Ba~kom Gradi{tu, a onda u Be~eju predstavqena su dva dela, „Ukleta zemqa” i „Looney Tunes”, dobitnika vi{e srpskih nagrada za kwièvnost, me|u kojima presti`na NIN-ova nagrada, zatim „Nolitova”, a dobitnik je i prve nagrade Fondacije Borislava Peki}a. V. J.

CRNA HRONIKA

~etvrtak4.mart2010.

TROJICA PALA ZBOG KRA\A U TEMERINU

OSUMWI^ENA DVOJICA A\ANA

Proteran maloletni Budvanin Temerinska policija uhapsila je \ura J. (1988) i Sini{u A. (1981) iz Ba~kog Gradi{ta i maloletnog dr`avqanina Crne Gore R. S. (1992) iz Budve pod sumwom da su u januaru i februaru ove godine po~inili vi{e te{kih kra|a na podru~ju ove op{tine. Oni se terete da su po~inili ~etiri ovakva dela, i to dva u prodavnicama i dva prema `iteqima Temerina, a kada su poku{ali petu kra|u u jednom motelu, policija ih je li{ila slobode.

Okrivqeni \uro i Sini{a privedeni su na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu; koji ih je pustio da se brane sa slobode, a maloletnom crnogorskom dr`avqaninu izre~ena je mera udaqewa stranca s teritorije Srbije, odnosno otkaza boravka u trajawu od tri godine, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

RAZBOJNI[TVO U SUBOTICI

Opqa~kana po{ta na Pali}u U Subotici se ove godine dogodila tre}a pqa~ka po{te. U utorak uve~e, oko 18.45 ~asova, opqa~kana je po{ta na Pali}u. U kratkom ju~ar{wem saop{tewu suboti~ke policije navodi se da je za sada nepoznati po~inilac izvr{io krivi~no delo razbojni{tva i da je maskiran, uz pretwu pi{toqem, iz po{te na Pali}u odneo oko milion dinara. Uvi|aj je obavio istra`ni sudija Osnovnog suda u Subotici. Suboti~ka policija intenzivno traga za izvr{iocem ovog krivi~nog dela. Da podsetimo, 14. januara opqa~kana je po{ta pored Gerontolo{kog centra, kada je ne-

poznati po~inilac, uz pretwu, odneo oko 250.000 dinara. Pre toga, 6. janura opqa~kana je po{ta na Prozivci, kada je odneto milion dinara. I pro{le godine bile su tri pqa~ke: 20. maja opqa~kana je po{ta u nasequ Ker, kada su dva nepoznata po~inioca s fantomkama na glavi i uz pretwu pi{toqem, odnela tako|e ve}u koli~inu novca. Zatim je 28. maja opqa~kana po{ta na Kara|or|evom putu i 3. jula po{ta kod Gerontolo{kog centra u Subotici, kada je bilo odneto ne{to vi{e od 200.000 dinara, a razbojnici su uhap{eni istog dana. A. A.

DNEVNIK

Prijave zbog droge A|anska policija je protiv Zorana P. i Karoqa P. N. iz Ade podnela krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~na dela neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga i omogu}avawa u`ivawa opojnih droga. Osumwi~enog Zorana P. prijava tereti da je od juna do novembra 2009. godine u Subotici za svoje potrebe kupovao heroin u mawim koli~i-

nama, ali da je drogu i prepakivao pa je prodavao u Adi, Molu i Senti. On je tako|e u svojoj ku}i omogu}avao drugim licima u`ivawe opojnih droga. Drugi osumwi~eni, Karoq P. N. se tereti da je uzgajao indijsku konopqu, ~ijim su{ewem je dobio marihuanu, koju je koristio za svoje potrebe i trampio za heroin sa Zoranom P., saop{tila je policija. M. Mr.

NERAZJA[WENI ZLO^INI U SENTI I OKOLINI

Ubice izmi~u pravdi zbog nedostatka dokaza Po~inilac svirepog ubistva uglednog sen}anskog advokata Momira Lazi}a iz Sente, po~iweno pre ne{to vi{e od tri godine, ali i po~inioci jo{ dva zlo~ina, jednog pretpro{log leta na sala{u u Bogara{u, a drugog pre ~etvrt veka u Senti, jo{ nisu

ima prostora. I u ovom slu~aju moglo bi se re}i da je policijskin re{en, po onim saznawima kojim raspola`e policija, ~ak se i zna izvr{ilac, ali tako|e nedostaju materijalni dokazi – ukazuje Jovi}. I za ubistvo, najverovatnije po~iweno iz koristoqubqa,

nik na du`nosti na~enika PU Kikinda Du{an Pa{i}, kada je grupa uglednih Sen}ana, advokata, privrednika, lekara, kom{ija i prijateqa uputila apel tada{wem ministru policije Draganu Jo~i}u, zahtevaju}i efikasniju istragu i otkrivawe po~inioca. Po do-

lasku na du`nost na~elnika PU Kikinda iz UBPOK-a, Jovi} je predo~avao da ima i moralnu obavezu {to skorijeg

a zna se da su u wega u predsobqu ku}e, u kojoj je ìveo, dva metka ispaqena iz vatrenog oru`ja u glavu. Wegovo telo sutradan je prona{la je sprema~ica kada je do{la da obavi uobi~ajene ku}ne poslove. Gnusno ubistvo advokata Lazi}a {okantno je odjeknulo u Senti i {ire. Lazi} je bio rodom iz Kawiè, a po zavr{etku Pravnog fakulteta u Novom Sadu zaposlio se u Senti, gde je na du`nosti predsednika Op{tinskog suda proveo devet godina i potom se uspe{no bavio advokaturom. Lazi} je u ku}i, u kojoj je ubijen, ìveo sam, jer se 2004. godine razveo i biv{a supruga je s dvoje dece ìvela u drugom stanu u Senti. U ve~eri kada je ubijen, advokat Lazi} je, posle uobi~ajenih poslova, navra}ao ku}i da ostavi laptop i neke predmete na kojima je radio. Potom je oti{ao kod prijateqa i u povratku ku}i svratio kod ro|enog brata dr Gorana Lazi}a, koji je lekar i s porodicom ìvi u Senti u susednoj ulici. Nije se moglo ni naslutiti da }e te ve~eri biti likvidiran s dva hica iz vatrenog oru`ja. Jedan hitac ispaqen mu je u bradu, a dru-

razre{avawa ubistva advokata Lazi}a, s kojim je uspe{no i neposredno sara|ivao u vreme dok je bio na~elnik policije u Senti, gde je Lazi} dugo godina bio predsednik Op{tinskog suda. Advokat Lazi} je 1. februara 2007. godine u ve~erwim satima ubijen u ku}i u Ulici Branka Radi~evi}a 5 u Senti,

gim metkom je ubistvo „overeno“ u predelu potiqka. U trenutku ubistva Lazi} je bio sportski obu~en, na sebi je imao duks, trenerku i ku}ne papu~e, u ku}i nije izvr{ena premeta~ina, niti je ubica bilo {ta odneo, ali ni istra`iteqima nije ostavio dokaze. M. Mitrovi}

DELEGACIJA MINISTARSTVA PRAVDE PUTUJE U VELIKU BRITANIJU

Srbija nabavqa elektronske poveze Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je za „Dnevnik“ da }e delagacija Ministarstva pravde, odnosno Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija, ovih dana posetiti Veliku Britaniju, gde }e prisustvovati prezentaciji funkcionalnosti sistema elektronskog nadzora primenom elektronskih poveza, ~ije }e uvo|ewe i u Srbiji omogu}iti da lica osu|ena do godine zatvora kazne izdr`avaju u ku}nom pritvoru. – Obe najve}e firme u svetu koje proizvode sisteme elektronskog nadzora su iz Velike Britanije. Prilikom te posete }e biti obavqena prezentacija elektronskih sistema koji proizvode obe firme. Nakon toga }e biti raspisan ten-

der na kojem }e kao dobavqa~ biti odabrana ona koja ponudi najpovoqniju cenu – izjavio je dràvni sekretar Homen. On je najavio da se o~ekuje da bi posle instalirawa sistema elektonskog nadzora, probna faza primene elektronskih poveza mogla zaìveti tokom naredna dva meseca. Dràvni sekretar Slobodan Homen je naglasio da }e delegaciju Ministarstva pravde prilikom predstoje}e posete Velikoj Britaniji predvoditi ministarka pravde Sneàna Malovi}, te da }e se tom prilikom odràti i politi~ki sastanci. Homen je naveo da se o~ekuje da }e se srpska ministarka pravde susresti s britanskim kolegama. J. J.

BEOGRAD POTRESAJU ANONIMNI POZIVI

La`ne dojave o bombama

Sedi{te delegacije Evropske komisije u ulici Vladimira Popovi}a u Beogradu ju~e je, tre}i dan za redom, evakuisano zbog dojave da je u toj zgradi podmetnuta bomba, re~eno je Tanjugu u informativnoj slu`bi Ministarstva unutra{wih poslova Srbije. U toku je provera informacije, koja je oko 12 sati upu}ena na centralu zgrade, u kojoj se nalazi i Australijska ambasada i jo{ neka preduze}a, a proveravaju je kontradiverzi-

one jedinice policije. Za prethodne dve dojave utvr|eno je da su bile la`ne. U MUP-u navode da je u toku provera i informacije koju je nepoznata osoba, tako|e, oko 12 sati, uputila na broj 92 - da je u nastavnom centru „Lola“ u @elezniku podmetnuta bomba, a svi zaposleni i |aci su evakuisani. Ju~e je bio evakuisan i Trgovinski sud u Beogradu zbog la`ne dojave o podmetnutoj bombi.

Ku}a sen}anskog advokata Lazi}a u vreme uvi|aja

privedeni pravdi. S podru~ja PU Kikinda na severu Ba~ke nerazja{wen je i stravi~an zlo~in po~iwen pre pet godinu u Horgo{u, kada je ubijeno {est ~lanova porodice Salma. Me|utim, taj slu~aj preuzeli su Slu`ba za borbu protiv organizovanog kriminala i Specijalno tuìla{tvo. Sude}i po tvrdwama na~elnika Policijske uprave Kikinda Dragana Jovi}a, slu~ajevi ubistva advokata Lazi}a, ali i slu`benice Vere Vu~kovi}, koja je ubijena 1984. godine, policijski su na neki na~in re{eni, ali ne u potpunosti, po{to u oba slu~aja osumwi~eni za zlo~ine jo{ nisu stavqeni iza re{etaka, jer protiv wih nedostaju dokazi! – Moè se tako re}i i da je ubistvo advokata Momira Lazi}a policijski re{eno, ali dok nemamo materijalnih dokaza neophodnih sudu, ne mogu da kaèm da je slu~aj re{en. Slu~aj }e biti re{en kada izvr{ilac bude priveden pravdi – izjavio je na~elnik Jovi} za na{ list. Mada je od ubistva slu`benice Vere Vu~kovi} pro{lo dosta vremena, Jovi} dodaje da taj predmet nije stavqen ad akta. – Vr{e se odre|ene provere u onim segmentima gde za to

starice Ilone Osa~ek u Bogara{u, ~iji je le{ umotan u }ebe prona|en u dvori{tu sala{a gde je `ivela sama nakon

Momir Lazi}

Sala{ Osa~ek u Bogara{u

mu`evqeve smrti, policija ima odre|eni krug osumwi~enih lica, ali Jovi} napomiwe da i u ovom slu~aju za sada tako|e nema relevantnih materijalnih dokaza. Da je ubistvo advokata Momira Lazi}a „policijski re{eno“, ali da nedostaju dokazi, pola godina nakon zlo~ina tvrdio je i Jovi}ev prethod-

Ilona Osa~ek

NAKON PODMETAWA EKSPLOZIVA POD AUTO U ZEMUNU 18. JANUARA

Sandulovi}: Golubari nisu napada~i Prvi ~ovek Golubarskog saveza Srbije Nikola Sandulovi}, koji je 18. januara u Zemunu pukom sre}om pre`iveo eksploziju naprave podmetnute pod wegov automobil marke „{evrolet“, izjavio je ju~e pred istra`nim sudijom da se kriti~ne ve~eri vra}ao sa sastanka golubara, te da ne zna koji je motiv napada, niti ko iza wega stoji, ali da je siguran da to nisu golubari. Kako saznajemo, o{te}eni Sandulovi} je u iskazu istra`nom sudiji naveo da od ~etvorice osumwi~enih protiv kojih je pred Vi{im sudom u Beogradu pokrenuta istraga u vezi s napadom, trojicu uop{te ne poznaje.

Nikola Sandulovi}

Sandulovi} je kazao da poznaje samo Zorana Te{i}a, te da je s wim svojevremeno imao sukobe po{to ga je iskqu~io iz Golubarskog saveza zbog bahatog pona{awa, ali ga nije video u posledwe tri godine. Napad na Sandulovi}a, ina~e biv{eg telohraniteqa premijera Zorana \in|i}a, desio se oko pono}i 18. januara, a is-

tra`ni organi sumwaju da je eksploziv, koji je bio podmetnut pod wegov automobil, aktiviran pozivom na mobilni telefon. U eksploziji, koja se desila u trenutku kad je otvorio vrata svog „{evroleta“, Sandulovi} je zadobio te`e povrede, dok su dvojica wegovih prijateqa lak{e povre|eni. U vezi s napadom na Sandulovi}a istraga se vodi protiv Zorana Te{i}a, Milo{a Kristanovi}a, Dragana Ra`natovi}a i Dragoslava Peji}a. Svi su u istrazi negirali bilo kakvu veezu s krivi~nim doga|ajem. J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak4.mart2010.

U ZAGREBU JU^E SASLU[AN PETOOPTU@ENI ZA UBISTVO SUVLASNIKA HRVATSKOG „NACIONALA“ IVE PUKANI]A

Bojanu Guduri}u 12 dana za pripremu odbrane Vidno mr{aviji nego na fotografiji s poternice, ju~e u devet sati u sudnicu zagreba~kog @upanijskog suda uveden je Bojan Guduri} Bajone, petooptu`eni za ubistvo suvlasnika hrvatskog nedeqnika „Nacional“ Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a. Guduri} je dobio rok do 15. marta da izabere branioca i pripremi obranu, pa je ju~era{wu raspravu

Bojan Guduri} ju~e na saslu{awu

ODLUKOM BRITANSKOG SUDA

Ejup Gani} ostaje u pritvoru Britanski sudija naloìo je da bo{wa~ki ratni lider Ejup Gani} bude zadràn u pritvoru, uprkos zahtevu da bude pu{ten na uslovnu slobodu, uz kauciju. Sudija Kventin Perdi doneo je odluku o zadràvawu Gani}a u pritvoru do narednog ro~i{ta pred sudom u Londonu slede}e sedmice, preneo je AP.

ali se Gani}, koji se nalazi u pritvoru u Londonu, nije pojavio u sudnici. Advokat odbrane Kler Montgomeri rekla je sudu da je optu`be protiv Gani}a prethodno odbacio panel nezavisnih advokata i da zahtev Srbije za hap{ewe ratnog ~lana Predsedni{tva BiH britanski pravosud-

Sarajka iz Londona obezbedila kauciju Novac za uplatu kaucije od 200.000 funti za pu{tawe na slobodu bo{wa~kog ratnog lidera Ejupa Gani}a, koji se tre}i dan nalazi u zatvoru u Londonu, obezbedila je Sanela Xenkins, Sarajka udata za bogatog britanskog bankara, prenose danas sarajevski mediji. Gani}eva k}erka Emina potvrdila je novinarima da je kaucija polo`ena zahvaquju}i Xenkinsovoj, jer prema propisima Velike Britanije, novac mora da obezbedi neko ko je britanski dr`avqanin. Gani} je na zahtev Srbije u ponedeqak uhap{en na londonskom aerodormu zbog ratnih zlocicna po~iwenih u maju 1992. godine u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, nad tada{wim pripadnicima JNA. Wegova }erka, sin i ambasador Bosne i Hercegovine u Londonu prisustvovali su ro~i{tu,

ni sistem izvrgava ruglu. Sudija je, me|utim, rekao da su optu`be takve ozbiqnosti da Gani} mora da ostane u pritvoru dok sud ne razmotri slu~aj na narednom ro~i{tu. Perdi je najavio sa da }e se Gani} pojaviti u sudnici u utorak. (Tanjug)

sutkiwa Ivana Kr{ul zakqu~ila za pet minuta. – Bojan Guduri}, to ste vi? – rekla mu je sutkiwa Kr{ul. – Da, to sam ja! – odgovorio je Guduri}. Sutkiwa Kr{ul potom ga je pitala da li je primio optu`nicu i da li mu je poznato zbog ~ega se vodi postupak, i da, bez obzira na to {to mu je advokat Dragan Balti} postavqen za branioca po slu`benoj du`nosti ima pravo na izbor sopstvenog advokata. Guduri} je odgovorio:

– Primio sam optu`nicu. Sad sam u fazi pronalaska novog branioca. Nisam ga izabrao jer se moram prvo konsultovati sa svojom porodicom. ^ekam da mi do|u u posetu. Jo{ se nisam ni{ta dogovorio – kazao je Guduri}, ~ija je porodica ve} dobila dozvolu za posetu u pritvoru remetine~kog zatvora. – Imate pravo na pripremu odbrane. Trebate li rok za pripremu odbrane? – pitala ga je sutkiwa Kr{ul. – Treba rok, treba – odgovorio je Guduri}. Rasprava je prekinuta do 15. marta, objavila je potom sutkiwa Kr{ul i dodala:

Odluka o izru~ewu Davidovi}a za nekoliko sedmica Nema~ke vlasti }e za nekoliko sedmica mo}i da donesu odluku o izru~ewu vo|e srpske neonacisti~ke organizacije „Nacionalni stroj“ Gorana Davidovi}a pravosudnim vlastima Srbije. Kako je ju~e dopisnici Bete saop{tio nadle`ni vi{i dràvni tuìlac u tuìla{tvu u Minhenu Alfons Obermajer, iz Srbije je nema~kim pravosudnim vlastima dostavqena potrebna dokumentacija uz zahtev za izru~ewe. Ti akti su upravo stavqeni na Goran Davidovi} uvid uhap{enom Davidovi}u, koji }e, kako nam je saop{temoè predvi|ati ili prejudicino, imati priliku da se o wima i rati sudske odluke, o~ekuje da bi izjasni. Potom Vi{i zemaqski ona mogla biti pozitivna. Tusud u Minhenu treba da odlu~i o ìla{tvo onda kona~no odobratome da li je izru~ewe dopustiva izru~ewe, koje potom moè vo. Ta procedura moè potrajabiti sprovedeno. U me|uvremeti dve do tri sedmice. nu, kako je nagla{eno, DavidoSud ima mogu}nost da o tome vi} ostaje u pritvoru. donese pozitivnu ili negativnu Interpol Beograd je za Daodluku. Tuìlac Obermajer, kovidovi}em raspisao poternicu ji nagla{ava da kao tuìlac ne radi upu}ivawa na izdràvawa

Ra{omonijada krvavog ubistva na sala{u

@eqko [urlan

mladi} s optu`eni~ke klupe @eqko [urlan (22) sebe je povezao sa zlo~inom koji se dogodio u no}i izme|u 18. i 19. avgusta pro{le godine na sala{u 202, ali je minimizovao svoje u~e{}e u kobnom doga|aju. Po navodima optu`nice, wih ~etvorica su na sala{ do{li s

namerom da opqa~kaju starca koji je ìveo sam i za koga se govorilo da poseduje veliku koli~inu novca (na glavnom pretresu pomenute su sume od 10.000, 50.000 i 100.000 evra). Bacali su cigle na krov ku}e da bi Eleka izvukli na dvori{te, i ispred ku}e i u ku}i ga tukli i terali da im kaè gde drì pare. [utirali su ga, gazili po wemu, udarali ga motikom, polivali

– Vulin je uzeo pare. Dedu je bacio na krevet i udarao po glavi i rukama. Jakovqevi} ga je tukao motikom po kolenima. Deda je pao preko mene i ostavio krvav trag. [utnuo sam ga samo nekoliko puta – ispri~ao je ju~e [urlan. – Kada smo, posle toga, do{li kod Bawaija, popili smo po pivo i popri~ali. Milko je govorio o doga|aju: smejao se i psovao. Nisam

Put izme|u Temerina i Be~eja

zejtinom i pretili da }e ga zapaliti, tvrde zastupnici optu`be, ali su na kraju do{li samo do wegovog nov~anika u kojem je bilo 100 evra i 600 dinara. Na prvom su|ewu ~ule su se tri potpuno razli~ite pri~e o spornom doga|aju, a ju~e je usledila i ~etvrta.

tata na Ivu Pukani}a, te da je 23. oktobra 2008. godine trebalo snajperskom pu{kom da likvidira Pukani}a u slu~aju da zaka`e eksplozivna naprava. Nakon atentata napustio je Hrvatsku i bio u bekstvu do 1. februara ove godine, kada se predao, u pratwi advokata, u Stanici javne bezbednosti u Bawaluci. Za Guduri}em je bila raspisana nagrada od 100.000 kuna. Postoje sumwe da je Bojan Guduri} zajedno sa @eqkom Milovanovi}em opqa~kao i prodavonicu „Hunter“ u centru Zagreba septembra 2008. godine, ali za to jo{ niko nije osumwi~en. („Jutarwi list“)

VO\A SRPSKE NEONACISTI^KE ORGANIZACIJE „NACIONALNI STROJ“ I DAQE U PRITVORU U NEMA^KOJ

U NOVOM SADU NASTAVQENO SU\EWE ^ETVORKI OPTU@ENOJ ZA NASILNU SMRT LASLA ELEKA IZ TEMERINA

Su|ewe ~etvorici mladi}a optu`enih za pqa~ku, brutalno prebijawe i smrt 71-godi{weg Lasla Eleka na sala{u u blizini puta Temerin–Be~ej, nastavqeno je ju~e u Vi{em sudu u Novom Sadu. Kao i dva dana ranije, kada su saslu{avana prva trojica optu`enih, Milo{ Vulin (22), wegov brat od tetke Milko Jakovqevi} (22) i Gabor Bawai (32), i ~etvrti

– Vi niste ju~e uhap{eni i znate o ~emu se vodi ovaj postupak. U ovo vreme ukqu~en je i rok za izbor branioca i rok za pripremu odbrane mo`ete dobiti samo jednom i on iznosi najmawe osam dana. Dobro razmislite, odugovla~ewa postupka ne}e biti. Vi imate osiguranu odbranu, imate branioca po slu`benoj du`nosti i ako ne dostavite punomo} za izabranog branioca, odugovla~ewa postupka ne}e biti. Jeste li razumeli? – rekla je sutkiwa Kr{ul Guduri}u. On je na kraju rekao da `eli na sudu da obavi uvid u spis. Guduri}a optu`nica tereti da je u~estvovao u pripremama aten-

mogao to da slu{am i oti{ao sam. Sutradan su mi dali moj deo novca. @ao mi je zbog svega. Nisam `eleo nikoga da ubijem. Samo dva dana ranije, Vulin je svog ro|aka Jakovqevi} ozna~io kao nepokolebqivog „master majnda“ operacije, a ovaj je, pak, tvrdio da se tu na-

{ao slu~ajno i da su mu rekli da }uti i ne radi ni{ta. Obojica su kazali da je starca tukao Bawai, koji je tvrdio obrnuto. [urlan je ispri~ao da je Bawaija, posle udarca koji mu je Elek zadao sekirom, izveo ispred i naslonio na gredu, te da ovaj nije bio u stawu da u~estvuje u prebijawu. Tako|e, ~etvorica optuènih ne mogu da se sloè o tome ko je do{ao na ideju da se „odradi deda“, ko je imao kakvu ulogu u brutalnom prebijawu, ko je ostatku ekipe podelio ~arape koje su nosili na rukama da ne bi ostavqali tragove, kao ni da li je neko od wih bio naoruàn. Gotovo da ne postoji detaq koji se podudara. Za sada je poznato je da je Vulin posle ubistva probu{io to~kove na Elekovom traktoru i da se optuèna ~etvorka domogla ku}e u kojoj ìvi Bawai. Novac je razmewen u mewa~nici u blizini Futo{ke pijace, a ekipa je uhap{ena nekoliko dana kasnije, od kada je u pritvoru Okru`nog zatvora u Novom Sadu. U nastavku procesa govori}e svedoci koji su sutradan zatekli tragove zlo~ina na sala{u, stru~waci za sudsku medicinu zaduèni za analizu `rtvinih povreda kao i neuropsihijatri koji bi trebalo da odrede ura~unqivost optuènih s obzirom na izra~unat nivo alkoholemije u wihovoj krvi. D. Apro

kazne zatvora od jedne godine na koju je osu|en u junu 2008. godine zbog izazivawa nacionalne, rasne, verske mr`we i netrpeqivosti. Davidovi} je uhap{en u aprilu 2009. godine u Italiji, pa je potom u junu pu{ten na privremenu slobodu do kona~ne odluke Apelacionog suda o izru~ewu Srbiji. Potom je pobegao u Nema~ku, gde je u ju`noj saveznoj pokrajini Bavarska uhap{en po~etkom februara. Ina~e, su|ewe Goranu Davidovi}u i jo{ osmorici zbog napada na u~esnike antifa{isti~kog skupa u Novom Sadu, koji je odr`an u oktobru 2007. godine, trebalo bi da po~ne u ponedeqak, 8. marta. Po saop{tewu Vi{eg suda u Novom Sadu, su|ewe je zakazano za 8, 9. i 10. mart u Vi{em sudu u Novom Sadu pred ve}em sudije Zore Jamu{akov, predo~eno je „Dnevniku“.

Optu`nica Davidovi}a i jo{ tri osobe tereti za izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we, dok su preostala {estorica optuèna zbog nasilni~kog pona{awa prema u~esnicima antifa{isti~kog skupa. Davidovi}u, Dolfu Pospi{u i Nedeqku Pe{i}u sudi se jer su se popeli na ogradu Doma Vojske, iako im je policija zabranila okupqawe, i zapo~eli verbalni i fizi~ki sukob s u~esnicima antifa{isti~kog skupa, bacaju}i kamenice i tvrde predmete na wih. Pored nasilni~kog pona{awa, svoj trojici se stavqa na teret i da su salutirali nacisti~kim pozdravom jer su, po oceni Tuìla{tva, u pravcu okupqenih u~esnika antifa{isti~kog skupa podigli desnu ruku s ispruènom {akom i time isprovocirali kasniji sukob. Za nasilni~ko pona{awe optuèni su Radomir Dickov, Uro{ Stojanovi}, Danijel Petrovi}, Vladan Negovanovi}, Predrag Milovanovi} i Predrag Golubovi}.

PREKR[AJNE PRIJAVE ZREWANINSKE POLICIJE

Medicinskom tehni~aru najavila ubistvo |anina Igora D. i prekratiti mu ìvot. Policijski slu`benik, koji je iza{ao na lice mesta, oduzeo je Slavici no`, a protiv we je podneta prekr{ajna prijava. Jedan incident dogodio se i u Aleksandrovu. Me{tanin tog sela u novocrwanskoj op{tini Milan M. prijavio je da ga je na ulici, ispred ugostiteqskog objekta M-7, izazivao na tu~u sugra|anin Perica ^. i da mu je, zatim, Nenad L. zadao udarac “bokserom” u glavu. U Domu zdravqa u Srpskoj Crwi kod Milana je konstatovana laka telesna povreda. A za{to su ga napali, Perica i Nenad }e poku{ati da objasne pred sudijom za prekr{aje. Policija je reagovala i po prijavi sekreSedi{te zrewaninske Policijske uprave tarke Sredwe {kole u Doma zdravqa u @iti{tu obaNovom Be~eju Alenke G. koja se vestio je da je u ovu zdravstvenu poàlila na Vuka{ina [. iz ustanovu, u vidno alkoholisatog mesta da ometa nastavu u nom stawu, do{la @iti{tanka {koli, dok je Novobe~ejac StoSlavica D. i pretila da }e pojan [. prijavio da mu je Radovan ~initi ubistvo. Ona je u prostoV., u ugostiteqskom objektu rije Doma zdravqa u{la drè}i “Trokadero”, polomio muzi~ki kuhiwski no` i obavestila je istrument – kontrabas. zaposlene da }e oti}i kod sugra@. B. Lomqewe muzi~kih instrumenata, pretwe ubistvom i ometawe {kolske nastave samo su neki od slu~ajeva zbog kojih su pripadnici Policijske uprave u Zrewaninu morali da reaguju u posledwe vreme. Kako se navodi u redovnom policijskom izve{taju o podnetim prekr{ajnim prijavama, medicinski tehni~ar Du{ko [. iz

Ubijen policajac kod Tutina Policajac @.Z. ubijen je sino} u Ribari}ima, kod Tutina, re~eno je Tanjugu u Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije. Ubica policajca je, kako se navodi, identifikovan, ali u bekstvu. Policija utvr|uje okolnosti pod kojima se dogodilo ubistvo kome je, kako se napomiwe, prethodio saobra}ajni prekr{aj.

DRU[TVO

~etvrtak4.mart2010.

DNEVNIK

NOVI ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA UKIDA I PREGLASNU MUZIKU U KOLIMA

Gari zvu~nike gari do pawa

Bra}a po novcu, Srbi i Francuzi Me|unarodni dan frankofonije i veze centralnih banaka Francuske i Srbije, bili su povod za izlo`bu „Novac na tlu Srbije” otvorenu u Galeriji Matice srpske, gde Novosa|ani mogu da vide banknote kori{}ene na ovim prostorima u posledwih 2.500 godina. Postavku, ~iji je deo posve}en prvim nov~anicama Narodne banke Kraqevine

VESTI „Metadon” }e pla}ati i zavisnici – Kori{}ewe „metadona“ u le~ewu zavisnika od heroina daje veoma dobre rezultate, a zahvaquju}i toj terapiji smawen je broj kriminalnih radwi, kao i narkomana povratnika – rekao je dr`avni sekretar Ministarstva zdravqa Peri{a Simonovi} na otvarawu stru~nog skupa, ~iji je ciq pore|ewe iskustava zemaqa iz regiona. Dodao je da je za Srbiju vrlo va`no i usvajawe zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji za nekoliko nedeqa treba da u|e u skup{tinsku proceduru.

Ina~e, u Srbiji postoji 15 centara u kojima se „metadon“ primewuje kao postdetoksikaciono sredstvo kojim se pacijent uvodi u rehabilitaciju. U Srbiji se o tro{ku Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe „metadonom“ trenutno le~e 1.432 osobe, a razmi{qa se o tome da te tro{kove snose i drugi subjekti, me|u kojima su zavisnici i wihove porodice. Doktor Andrej Kastelic iz Centra za le~ewe zavisnika od opijata u Univerzitetskoj psihijatrijskoj bolnici u Qubqani rekao je da se tom metodom „mogu}nost zaraze hepatitisom C, smawuje i do 15 puta, a HIVom do sedam“. U Sloveniji je borba protiv zavisnosti veoma te{ka, a 70 odsto qudi dobro reaguje na kori{}ewe terapije u koju je ukqu~en „metadon“.

Smewen direktor Doma za decu ometenu u razvoju Pokrajinska vlada prihvatila je ostavku v. d. direktora veterni~kog Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju Mi{ka [ekularca i na wegovo mesto postavila dr Dragana Milo{evi}a, koji bi na toj funkciji trebalo da bude narednu godinu dana. O stawu u ovoj ustanovi i nalazima inspekcija koje su joj proveravale poslovawe izvesti}e pokrajinska sekretarka za socijalnu politiku i demografiju Novka Moji} slede}e nedeqe. L. N.

Srbije s kraja 19. i po~etka pro{log veka, {tampanim u Francuskoj, otvorio je francuski ambasador u Beogradu ekselencija @an-Fransoa Teral. On je podsetio i na istorijsku povezanost srpskog i francuskog naroda, wihove dve dr`ave, izdvojiv{i naro~ito saradwu wihovih nov~arskih guvernerskih sedi{ta. L. Nikovi}

Novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju ograni~ava i preglasnu muziku u kolima. Odredba nije uvedena radi za{tite sluha (mada }e svakako imati i taj efekat), ve} radi bezbednije vo`we. Naime, u automobile se sve ~e{}e ugra|uju zvu~nici xambo ja~ine, pa kad se muzika „odvrne do pawa“, slu{aju je protiv svoje voqe i prolaznici i stanari obli`wih zgrada. U SAD je vode}a profesionalna bolest o{te}ewe sluha – ima je 28 miliona Amerikanaca, a ~ak tre}ina zbog buke. I zemqe EU preduzimaju brojne kampawe da spasu u{i. Posledwih meseci pregovara se i s proizvo|a~ima audio-opreme da smawe ja~inu zvuka aparata, posebno onih sa slu{alicama. Naime, sve vi{e mladih imaju trajno o{te}en sluh zbog preglasne muzike koju slu{aju gotovo po ceo dan. Kad se takva “konzumira” preko slu{alica, {tetni efekti su jo{ ve}i. Sli~no je i kod nas, mada nema precizne statistike. – Buka je svaki nepo`eqni i neugodni zvuk, {to je {iroka defi-

Opasni |ilko{i daleko se i ~uju

nicija jer je nekom cvrkut ptica prijatan, a drugima i on smeta i ote`ava rad – obja{wava dr Jovanka Lali}. – Problem je u tome {to su na{a deca od najranije

prija, nisu svesni toga da, ako je izlo`enost buci dugotrajna, o{te}ewa sluha mogu biti trajna. Normalno uvo ~uje od 0 do 120 decibela. Socijalni kontakt pod-

Pucaw groma i diskoteke proizvode 120 decibela, pneumatski kompresor i rok koncerti 115-120, a vi{e od pet minuta takve buke mo`e nepovratno o{tetiti sluh mladosti naviknuta na glasnu muziku, da `ive i rastu u buci, pa kad stignu do puberteta, wihova svakodnevica prosto je nepojmqiva bez buke, posebno preglasne muzike. Iako tvrde da im takva muzika

razumeva do 45, a o{te}ewe bukom nastaje posle 80. [tetni efekti buke su ve}i od isprekidane buke nego od kontinuirane. Naj~e{}e se o{te}uje slu{ni organ, ali trpe i drugi: srce ubrzano radi, ri-

tam disawa je poreme}en, kao i koncentracija. Buka od 65 decibela, s kojom se svakodnevno susre}emo na ulici, dovodi do poreme}aja mnogih funkcija organizma. Direktne veze izme|u centara za sluh i vegetativnih koji upravqaju va`nim ìvotnim funkcijama obja{wavaju delovawe buke na organizam. Buka je i jedan od stresogenih faktora. Pucaw groma i diskoteke proizvode 120 decibela, a rad pneumatskog kompresora i rok koncerti od 115 do 120. Ako je ~ovek izloèn tolikoj buci vi{e od pet minuta, postoji rizik od nepovratnog o{te}ewa sluha. Kosilica za travu i kamionski saobra}aj proizvode 90 decibela, {to kod onih koji ìve u blizini izaziva uznemirenost i nervozu. Gradski saobra}aj proizvodi 80 decibela, a usisiva~ 70. Mirna kancelarija ima 50, {to je skroz ugodna atmosfera za rad. Naàlost, najve}i broj zaposlenih nema takve idelane uslove jer je sam proces rada daleko bu~niji ili buka dolazi spoqa. J. Barbuzan

NADOBUDNI RODITEQI FIRMIRAWEM NAGLA[AVAJU IZUZETNOST SVOG POTOMSTVA JO[ OD VRTI]A

Decu iz pelena bacaju u „najk” i „{anel” Barbika je uspela i da ostari, ali Bras lutku je ve} u pubertetu zamenila trenutno najaktulenija Vinks. Slede}a }e sigurno mnogim devoj~icama biti va`na, a jo{ va`nije – da je neke druge nemaju. Naravno, i neki de~aci }e biti sre}ni zbog posedovawa skupih i firmiranih igra~aka, ali stru~waci ka`u da su svim tim igra~kama ipak mnogo zadovoqniji wihovi roditeqi, ba{ kao {to im je, koju godinu pre, bilo va`no da svoje tek ro|ene potomke iz porodili{ta ne iznose u svom toplom naru~ju nego u skupim, tapacirungom zagrejanim nosiqkama, a zatim {etaju u kolicima s upadqivim nazivima robnih marki koje isijavaju nemalu cenu. Iz tih kolica uskakali su u starke, najke, ~erutije, {anele i ~irokije. A u me|uvremenu, u ovom na{em raslojenom, ali jo{ uvek dru{tvu s uglavnom dr`avnim obrazovnim sistemom, zajedno s decom onih koji sve zara|eno preto~e u prose~nu potro{a~ku korpu i garederobu s pija~nih tezgi s kojim slovom vi{ka na etiketi, u pred{kolskim ili {kolskim klupama sede i ovi mali prin~evi i princeze. A raspored po tim klupama jo{ uvek se pravi prvo prema teritorijalnoj pripadnosti, a zatim i zrelosti i pripremqenosti deteta za {kolu i bez ikakvog obra}awa pa`we na socijalni status.

– Svest o sebi deca sti~u tek posle tre}e godine, to im nije genetski dato, ali prve pojmove o sebi sti~u u porodici, kao {to usvajaju i sistem vrednosti svojih roditeqa – ka`e rukovodilac Savetovali{ta za porodicu novosadske Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ Zoran Saveski. – Socijalnog raslovajavawa me|u decom u pred{kolskom uzrastu prakti~no nema, ali ima me|u wihovim roditeqima. No, ve} kod osnovaca, po re~ima psihologa u Osnovnoj {koli „\or|e Nato{evi}“ u

Socijalno raslojavawe po~iwe jo{ od patika i duksa

^esto mali{an, mada obo`ava fudbal, presedi ~itav ~as fizi~kog na hladnoj klupi jer ima patike od 32.000 dinara i strahuje da ih ne o{teti tokom igre

Novom Sadu Milese Vlajkov, situacija je mnogo druga~ija: – Mi se u {koli trudimo da premostimo socijalne razli-

ke kod dece, ali one su sada ogromne jer je na sceni oboàvawe materijalnih dobara. Ono ide do te mere da, recimo, de~ak koji oboàva fudbal presedi ~itav ~as fizi~kog na hladnoj klupi jer ima patike od 32.000 dinara koje ~uva da ne o{teti u igri – kaè Milesa Vlajkov. – U niìm razredima

deca jo{ slu{aju u~iteqicu i dosta toga se moè korigovati, ali u vi{im razredima, uz ~esto roditeqsko omalovaàvawe nastavnika, to se gubi i u pubertetu se uglavnom raslojavaju na buntovnike sa stilom „ba{ me briga“ i elitiste, kojima je veoma va`no u ~emu su. Naàlost, tu se gubi i va`nost obrazovnog nivoa, pa nije retko i da roditeqi pi-

taju {ta siroma{no dete, bez obzira na wegove ocene, radi u elitnoj {koli. Ipak, ako se smeju generalizovati iskustva samo dve sredwe {kole, ima nade. Naime, u novosadskoj Medicinskoj {koli, kaè psiholog Tatjana Mom~ilovi}, zna~ajnog socijalnog raslojavawa nema jer ve}ina |aka – od kojih je ~ak 85 odsto putnika sa sela – dolazi u ovu {kolu i zbog straha od budu}nosti, da bi imala struku s kojom se moè zaposliti ve} s 19 godina, {to na neki na~in govori u prilog tome da se wihovim roditeqima ne preliva iz xepova. S druge strane, pre koju godinu istraìvawe me|u u~enicima Gimnazije „Isidora Sekuli}“ pokazalo je zanemarqiv procenat onih koji su se osetili ugroènim zbog toga {to nemaju, ali i onih koji su isticawem svog statusa èleli da povrede druge. – Ovaj problem je najve}i pre sredwe {kole, kad se formira li~nost, tako da mi dobijamo decu koja prihvataju stawe u dru{tvu, pa znaju da se nose i sa socijalnim razlikama – kaè pedagog u ovoj {koli Jelena Gruba. – [to su stariji, to se boqe nose s ovakvim problemima, a to se najboqe vidi kod maturanata jer oni se za matursko ve~e pripremaju bez ikavih optere}ewa i obla~e stvarno kako ko ho}e i moè. D. Deve~erski

NEDAVNO RENOVIRAN ZREWANINSKI NARODNI MUZEJ OPET OPASAN PO SUGRA\ANE

Delovi terase padaju na prolaznike Zgradu zrewaninskog Narodnog muzeja do~ekala je ista sudba kao i mnoge druge dotrajale objekte u banatskoj prestonici. Premda renovirana pre nekoliko godina, posledwih dana je ogra|ena da bi prolaznici bili za{ti}eni od uru{avawa ove prelepe gra|evine. Naime, s terase koja gleda na glavni gradski trg po~eli su da otpadaju ornamenti. Portparolka Narodnog muzeja Sawa Vrzi} ka`e da je terasa sa~iwena od sedam segmenata, izme|u kojih se, kada pada ki{a ili se topi sneg, voda sliva direktno u ornamente. Posle odre|enog vremena oni popuste i otpadnu.

– Trenutno ne moèmo ni{ta preduzeti. Kako nam je rekao {ef na{e tehni~ke slu`be, za ovaj problem zaduèn je „Poslovni prostor“, a za krov zgrade Direkcija za ure|ewe grada. Nama je samo preostalo da ogradimo prostor koji ugroàva prolaznike i da se nadamo da }e zgrada uskoro biti sanirana – veli Sawa Vrzi}. Narodni muzej sagra|en je 1893. po projektu arhitekte I{tvana Ki{a, i od velikog je kulturnog zna~aja. Istori~arka umetnosti Vesna Karavida iz zrewaninskog Zavoda za za{titu spomenika navodi da je prvobitno to bila palata finansija i da spada pod neorenesansnu umetnost.

– Vlasnik ili korisnik kulturnog dobra zasigurno je obavestio nadle`ne ustanove. Prvo on mora da brine o zgradi u kojoj se nalazi. Kada se sa~ini finansijska konstrukcija, Zavod za za{titu spomenika ulazi u celu pri~u, prvenstveno kao savetodavno telo – obja{wava Vesna Karavida. Objekat je renoviran 2004. posle jakog nevremena koje je zadesilo ovaj deo Banata. Tada su sre|eni fasada i krov, a od 2005. Sigurnija je druga strana ulice do 2008. ure|ena je i unutraradove 2004. izvodila firma {wost ustanove. „Tehnogradwa“ i da je garantDirektor „Poslovnog proni rok bio dve godine. No, stora“ Dejan ^apo ka`e da je „Poslovni prostor“, koji je

tada sproveo nadzor, kako ka`e ^apo, nije obavezan da uradi popravku. @. Balaban

SUTRA SE U NOVOM SADU OTVARA 5. MEMORIJAL „ISIDOR BAJI]”

Na takmi~ewu 88 pijanista iz 26 zemaqa Peto me|unarodno pijanisti~ko takmi~ewe, Memorijal „Isidor Baji}“ bi}e otvoreno sutra u 20 ~asova sve~anim koncertom u Sinagogi, na kojem }e nastupiti svetski pijanista i dirigent Andrea Bo-

orkestar tako|e u de- molu Sergeja Rahmawinova. Ovo bijenalno takmi~ewe, okupi}e petog puta 88 pijanista iz 26 zemaqa: Australije, Austrije, Bugarske, Crne Gore, ^e{ke, s Filipina, iz Francuske, Izraela,

nata iz Italije, laureat prethodnog Memorijala Antonij Bari{evski iz Ukrajine, i temi{varska filharmonija „Banatul“, pod dirigentskim vo|stvom Georga Kostina. Andrea Bonata }e izvesti Mocartov Koncert za klavir i orkestar u de- molu, a Antonij Bari{evski Koncert za klavir i

Irske, Japana, Kine, Hong Konga, Tajvana, Ma|arske, Norve{ke, Poqske, Koreje, Rumunije, Rusije, SAD, Slovenije, Tajlanda, Turske, Ukrajine, Velike Britanije i na{e zemqe. Muzi~ka {kola „Isidor Baji}“ organizator je ovog takmi~ewa i mesto gde }e se ono odr`avati do 15. marta. Mladi pijanisti, od 13

do 33 godine, takmi~i}e se u koncertnoj sali M[ „Isidor Baji}“ u A, B i C kategoriji, kroz tri etape. U A kategoriji prijavqen je 21 pijanista, u B }e se takmi~iti 14, a najstarija C je i najbrojnija sa 53 u~esnika. Finalem u C kategoriji - klavirskim koncertom i dodelom nagrada u Sinagogi, 15. marta }e biti zatvoren peti Memorijal „Isidor Baji}“. ^lanovi internacionalnog ìrija su ove godine: Hjung - Jun âng iz Koreje, Sofija Gaqak iz Rusije, Tereza Lavers iz Australije, Baruh Meir iz Izraela, Boaz [aron iz SAD, Tori Stodl iz Norve{ke, Raul Suniko s Filipina i Tama{ Ve{ma{ iz Francuske. Bi}e dodeqene prva, druga i tre}a nagrada u A, B i C kategoriji, u kojoj je tako|e predvi|ena i specijalna nagrada za izvo|ewe kamerne muzike. Laureatom Memorijala „Isidor Baji}“ moè biti progla{en prvonagra|eni u A ili B kategoriji, ili pak u C. Predvi|ena je i nagrada „Frederik [open“, povodom dvestagodi{wice od ro|ewa ovog slavnog poqskog kompozitora, a za wu konkuri{u pijanisti u A, B i C kategoriji koji budu izveli wegove kompozicije tokom takmi~ewa. Na takmi~ewu se dodequje i nagrada publike, kao i „Isidor Baji}“ onima koji nisu osvojili prvu, drugu ili tre}u nagradu u svojoj kategoriji. N. Pej~i}

DANAS, ZA KRAJU NOVOSADSKE REVIJE FILMOVA SA FESTA

„Yin” i „Iskasapqena” Na kraju „Film 2010“ (novosadska revija filmova sa ovogodi{weg Festa, u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada, od 21. februara do 4. marta u Art bioskopu „Vojvodina“, SPC „Vojvodina“), filmofilima je danas preostalo da pogledaju i posledwa dva ostvarewa uvr{tena u program manifestacije. Debitantski film „Xin“ urugvajskog rediteqa Adriana Biniesa, ina~e biv{eg muzi~ara ro|enog u Argentini (prikazuje se od 16 i 20 ~asova, traje 84 minuta) je osvojio niz presti`nih nagrada od „Srebrnog medveda“ za reìju i nagrade za najboqi debitantski film pro{le godine na Berlinskom filmskom festivalu, preko, „Zlatnog Huga“ za najboqi film na festivalu u îkagu 2009, Specijalne nagrade ìrija u Limi do nagrade „Horizonti“ za najboqu reìju u San Sebastijanu, tako|e, 2009. godine. Po oceni kritike re~ je o „malom, nepretencioznom filmu, uspelom delu latinoameri~kog neorealizma“. Jara radi na obezbe|ewu supermarketa na periferiji Montevidea. Iako ima ve} 36 godina, on voli hevi-metal i ose}a se kao tinejxer. Svakodnevica se mewa kada se Jara zaqubi u mladu ~ista~icu Juliju i po~iwe da je posmatra preko sigurnosnih kamera. Ovaj voajer-xentlmen postaje Julijin an|eo ~uvar. U jednom trenutku }e morati da bira – da li }e ostati posmatra~ ili }e proìveti ovu romansu... Filipinski film „Iskasapqena“ u reìji Briqantea Mendose (prikazuje se od 18 i 22 sata, traje 102 minuta) je 2009. na Kanskom festivalu osvojio nagradu za reìju. Pri~a filma prati Pepinga, studenta kriminologije, kojeg, wegov kolega Abijong angaùje kao kurira. On honorarno radi za lokalni sindikat koji prikupqa nadoknade za za{titu od razli~itih preduze}a u Manili. Lako zara|en novac Peping tro{i na svoju devojku Sesil. Da bi se oènio, Peping mora da zara|uje vi{e. Abijong mu nudi specijalni zadatak koji se pla}a vi{e nego obi~no.

~etvrtak4.mart2010.

NA SAJMU UMETNOSTI „ART EKSPO”

Izlo`ba o Joko Ono, Lenonu i Titu Postavka „Joko Ono - Lenon - Tito: jedna konceptualna akcija“ bi}e otvorena danas u 12.30 na Novosadskom sajmu, u okviru izlo`be umetnosti „Art ekspo“, koja traje do 9. marta. Izlo`ba je zasnovana na akciji „@irovi“ (Acorns) Joko Ono i Xona Lenona iz 1968. godine. Dvoje svetski poznatih umetnika nakon ven~awa zasadili su dva ìra u dvori{tu katedrale u Koventriju, u Velikoj Britaniji, i istovremeno poslali plodove hrasta na adrese 50 odabranih svetskih lidera, me|u kojima je bio i Josip Broz Tito, sa molbom da ih zasade u ime mira. Tada{wi predsednik SFRJ ideju je podrào, pa je ìrove zasadio u okolini svoje rezidencije, tako da danas u memorijalnom parku kod Ku}e cve}a u Beogradu postoje dva ponosna ~etrdesetogodi{wa hrasta, navodi se u saop{tewu organizatora. Na izlo`bi }e biti predstavqena dokumentacija o beogradskom delu projekta, crteì „@irovi 100“, kojima je Joko Ono 2008. godine obeleìla 40. godi{wicu ove umetni~ke akcije. U postavci }e tako|e biti predstavqene umetni~ke li~nosti Joko Ono i Xona Lenona i fotografije koje je snimio Josip Broz. U centralnom delu po-

Joko Ono i Yon Lenon

stavke je fotografija Joko Ono i Xona Lenona pri sadwi `irova, zatim celokupna dokumentacija o po{iqci Titu iz Muzeja

Vojnovi~ gost Salona kwiga Specijalni gost Me|unarodnog salona kwiga u Novom Sadu, proslavqeni ruski pisac Vladimir Vojnovi~, predstavi}e se danas ~itala~koj publici i novinarima na Novosadskom sajmu, u okviru kwièvne manifestacije „Dani Laze Kosti}a“. Tvorac ~udesne sage o vojniku ônkinu }e se u 13 sati susresti sa novinarima, a od 17 ~asova, na bini u Hali „Master“, je razgovor o Vojnovi~u u kojem uz wega u~estvuju Zvezdana Subu i Zoran \eri}. Epski roman „@ivot i prikqu~enije vojnika Ivana ônkina“ nastajao je vi{e od pola veka, a 2007. godine objavqen je tre}i deo te trilogije, o crvenoarmejcu koji zavr{ava kao farmer u Americi, pod nazivom „Raseqeno lice“ kod nas u izdawu „Agore“. Na „Danima Laze Kosti}a“ bi}e predstavqeni laureati ve}ine najzna~ajnijih doma}ih kwièvnih nagrada pesnik Slobodan Zubanovi}, Mirko Demi}, Slobodan Vladu{i}, Aleksandar Gatalica, Grozdana Oluji}, Radmili Lazi}.

istorije Jugoslavije i Arhiva Jugoslavije, kao i faksimili ostalih po{iqki upu}enih na adrese znamenitih qudi. Posetioci izlo`be mo}i }e da pogledaju i aktuelni video snimak dva hrasta u ba{ti rezidencije u Beogradu. Poseban deo izlo`be bi}e portret i biografija Josipa Broza Tita, zatim rekonstrukcija wegove dve samostalne izlo`be fotografija iz 1962. godine u Mariboru i Sarajevu, kao i Titove male crta~ke zabele{ke. Autori izlo`be su likovni kriti~ar i direktor Centra za vizuelnu kulturu „Zlatno oko“ u Novom Sadu Sava Stepanov i kustos Muzeja istorije Jugoslavije iz Beograda Momo Cvijovi}, a organizator je Vesna Latinovi} iz novosadske galerije Bel art.

URU^ENA NAGRADA „ME[A SELIMOVI]”, ZA NAJBOQU KWIGU

„Ovaj svet” @ivorada Nedeqkovi}a Nagrada „Me{a Selimovi}“, za najboqu kwigu objavqenu u 2009. godini, koju svake godine dodequje Kompanija „Novosti“, uru~ena je ju~e u Narodnom pozori{tu u Beogradu, @ivoradu Nedeqkovi}u za zbirku pesama „Ovaj svet“, koju je objavila izdava~ka ku}a „Arhipelag“. Nagradu je @ivoradu Nedeqkovi}u uru~io direktor Kompanije „Novosti“ Manojlo Vukoti} koji je tom prilikom rekao da se ove godine obele`ava 100 godina od ro|ewa kwi`evnika Me{e Selimovi}a. @ivorad Nedeqkovi} je rekao da je Me{a Selimovi} glavnog junaka Ahmeta, svog romana „Tvr|ava“ „predstavio kao pesnika i da sva wegova trvewa sa svetom i sa sobom, vra}aju u se-

}awe znawa o ìvotima i usudima brojnih pesnika koji su i slavili svet i sukobqavali se s wim“. Prema wegovim re~ima, znawa poezije nisu znawa od kojih svet sudbinski zavisi, „ali da wih nema, moglo bi se desiti da razne ve{tine, koje su ~esto u sprezi sa malo znawa i jo{ mawe nedoumica, brzo dokusure svet i u tome je mo} poezije“. Pesni~ka kwiga „Ovaj svet“, @ivorada Nedeqkovi}a, koju je objavila izdava~ka ku}a „Arhipelag“ dobila je 15 glasova ~lanova Velikog ìrija. U izboru su u~estvovala su 52 kriti~ara a svaki kriti~ar je predloìo po pet naslova, a ove godine je bilo 90 predloènih kwiga.

PROTEKLE DVE GODINE ART KLINIKA OBELE@ILA PUBLIKACIJOM „DVOGODAC” Plakat za film „Yin”

Po oceni dela kritike, briqantan film dugo je no}no putovawe kroz filipinski podzemni svet korupcije i nasiqa vi|en o~ima policijskog `utokqunog kadeta. Me|utim, deo kriti~ara smatra da vi{e od polovine filma posve}enog eksplicitnom prikazivawu torture ne samo da je nepodno{qivo za gladawe nego nema ni smisla. V. C.

NA VOJNOMEDICINSKOJ AKADEMIJI U BEOGRADU

Umro pisac Momo Kapor U Beogradu, na Vojnomedicinskoj akademiji, ju~e je preminuo jedan od najpoznatijih i naj~itanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Mom~ilo - Momo Kapor, potvrdila je wegova porodica. Ro|en je u Sarajevu 1937. godine, a odmah po zavr{etku Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Beograd, u kome je, uz povremena izbivawa {irom sveta, ostao do kraja `ivota i bio wegov svojevrsni hroni~ar. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, u klasi profesora Nedeqka Gvozdenovi}a.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

Od kako je 1975. godine objavio „Folirante“ napisao je veliki broj romana i zbirki pri~a. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po wegovim scenarijima snimqeno je nekoliko dugometra`nih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Xoli xokej, Kraj vikenda). Romani „Una“ i „Kwiga `albi“ do`iveli su ekranizaciju. Prevo|en je na francuski, nema~ki, poqski, ~e{ki, bugarski, ma|arski, slovena~ki i {vedski jezik. (Tanjug)

Borila~ko-sportska terminologija U samoj formulaciji poziva na ve~era{wu promociju kwige „Dvogodac“ (19 ~asova) u kojoj se govori o tome kako je Art klinika u Novom Sadu pre`ivela protekle dve godine, ve} se vidi da i nije re~ o slavqu `ivota, zdravqa, dugove~nosti. Od useqewa u Gr~ko{kolsku 5, 2002. godine, akteri realizacije utopisti~ke ideje da umetno{}u izle~e dru{tvo, vi{e su se le~ili, i to uglavnom pravno. Ovaj put, saznajemo od „primarijusa“ Nikole Xafa, promocija }e biti povod za fokus na jo{ jednu pravnu akciju - peticiju za osnivawe gradske galerije, a u planu je i izlo`ba kojom }e biti mapirane potencijalne pozicije za prostor koji Novi Sad i wegovi likovni umetnici ~ekaju kao Godoa. - Otvori}emo i kladionicu ho}e li je biti ili ne}e, a kan-

didati su biv{i „[ipad“ u Gr~ko{kolskoj, „Na-ma“ preko puta Srpskog narodnog pozori{ta i studentska menza na Bulevaru Mihajla Pupina - ka`e Xafo. „Dvogodac“ je ina~e pregledna studija doga|aja u Art klinici 2007. i 2008, kao i vangradskih „ekskurzija“ i aktivnosti koje su pratile wen rad. Uvodni tekst „Umetnost je borbeni sport“ napisala je Silvia Dra`i}, a sad ve} prepoznatqivi dizajn potpisuje Jovana Budo{an. Po~asni gost ve~era{we promocije bi}e Slavko Bogdanovi}. Wemu }e biti uru~ena specijalna zahvalnica, a sve~ano uru~ewe prati}e projekcija Bogdanovi}evog kratkog filma „Final Shot

- Final Cut“, ina~e snimanog upravo u Art klinici. I. Buri}

SPORT

~etvrtak4.mart2010.

Reprezentativka Srbije u skoku u daq Ivana [panovi} po~ela je pripreme za glavna takmi~ewa koja je o~ekuju ovog leta. Osvaja~ica zlatne medaqe sa Univerzijade u Beogradu i srebra na juniorskom EP trenutno trenira u Novom Sadu. - Trenutno sam zdrava, dobro treniram i nadam se dobrim rezultatima. Kada budu bliza velika takmi~ewa planiramo da kao i svake godine u deo priprema odradimo i u inostranstvu rekla je Ivana [panovi}. Prvo ozbiqna takmi~ewa na{u skaka~icu u daq o~ekuju u maju. - Zimski deo se zavr{io, po~eli smo pripreme za Otvoreno prvenstvo koje po~iwe u maju. Glavno takmi~ewe koje nas ~eka je ekipno prvenstvo Evrope u Beogradu (19/20. jun) i Prvenstvo Evrope u Barseloni krajem jula (27. jul - 1. avgust). [panovi}eva je u programu Olimpijskog komiteta koji bi trebalo da joj omogu}i boqe uslove za rad. - Svakako da je olak{avaju}a okolnost. Imamo odre|ena sredstva koja koristimo samo u pripremama, tako da }e od ove godine biti mnogo spremitise za Olimpijske igre. Igre u Londonu 2012. svakao su glavna odrednica svih na{ih sportista.

- London nam je glavni ciq. Me|utim, kako se spremamo za bilo koje takmi~ewe tako se spremamo i za London. Imamo jo{ dve godine do Igara pa }emo videti kako }e biti. Nedavno su zavr{ene Zimske olimpijske igre u Vankuveru gde je u~estvovalo deset srpskih sportista.

DNEVNIK

EVROLIGA: PARTIZAN VE^ERAS DO^EKUJE PANATINAIKOS

IVANA [PANOVI] PO^ELA PRIPREME

Spremna za dobre rezultate

c m y

Atiwani blagi favoriti Trener ko{arka{a Partizana Du{ko Vujo{evi} ocenio je da je Panatinaikos blagi favorit u ve~era{wem me~u sa wegovom ekipom. - Aktuelni prvak Evrope je eliminisan ve} nakon ~etiri kola. S obzirom da im rezultat u ovom me~u ni{ta ne zna~i na takmi~arskom planu, to je prilika da odigraju opu{tenije i na veoma visokom novou - istakao je Vujo{evi}.

Pao bez Pekovi}a [amapion Evrope Panatinaikos doputovao je u Beograd znatno oslabqen, jer je zbog povrede u Atini ostao centar Nikola Pekovi}. Prema re~ima Obradovi}a, neizvesno je da li }e nastupiti i nedovoqno oporavqeni Markus Hejslip, koji je doputovao u Beograd. - Utakmica protiv Partizana za nas nema veliki rezultatski zna~aj, jer smo bez {ansi da pro|emo daqe. Niko, ipak, ne bi èleo da na kraju Top 16 faze ostvarimo skor 0:6, pa }e nam ovaj duel ipak biti vaàn i uradi}emo sve {to u ovom trenutku moèmo da pobedimo. @elimo da preostale dve utakmce odigramo dobro i da zavr{imo u~e{}e u Evroligi sa dve pobede - rekao je Obradovi}.

- Mnogo sam navijala za wih. Pratila sam ih i jer su tamo bila na{a tri atleti~ara. Znam kakvim su uslovima trenirali i koliko su spremni oti{li. S obzirom da su oni zadovoqni postignutim i ja sam zadovoqna i delim taj uspeh. (B92)

On je napomenuo da }e Atiwani u Beogradu nastupiti bez crnogorskog reprezentativca Nikole Pekovi}a, koji je evroliga{ki renome izgradio upravo u Partizanu. - Panatinaikos se sada okre}e dr`avnom {ampionatu, a podatak da su savladali najve}eg ri-

Dijamantidis i Mekkaleb }e i ve~eras voditi `estoke duele

vala, Olimpijakos, pokazuje da se nalaze u uzlaznoj formi. Prema wegovim re~ima, crnobeli su zahvaquju}i izuzetnom individualnom i timskom radu do{li u situaciju da sami odlu~uju o plasmanu u ~etvrtfinale najkvalitetnijeg evropskog takmi~ewa. - Na po~etku sezone niko u klubu nije razmi{qao o prolasku me|u najboqih osam u Evroligi, ali su nam dobre igre i rezultati pove}ali apetite - naglasio je Vujo{evi} i dodao da o~ekuje sna`nu podr{ku navija~a.

Kapiten Petar Bo`i} smatra da }e tim pru`iti maksimum i da nema razloga za stegnutost i prevelku optere}enost, po{to crno-beli nisu favoriti.

Danas E grupa: Partizan - Panatinaikos (20.45 RTS 2). F grupa: Makabi - Montepaski (19), Efes Pilsen Real (19.15) H grupa: Olimpijakos Kaha Laboral (20.45)

- Jako bitna stvar za nas je {to sami odlu~ujemo o svojoj sudbini . Svesni smo svojih, ali i kvalitteta protivnika - poru~io je Bo`i}. On veruje da su wegovi saigra~i potpuno iskusni i zreli da shvate koliki je ulog u pitawu. - Za pobede nad prvakom Evrope bi}e potrebno samo da ponovimo stvari koje smo radili tokom ~itave sezone - zakqu~io je Bo`i}. Utakmica Partizan-Panatinaikos igra se ve~eras od 20.45 ~asova u hali Pionir.

OK NIS VOJVODINA I @KK VOJVODINA NIS POTPISALI SARADWU S HOTELOM „TERMAL” U VRDNIKU: ^elnici Odbojka{kog kluba NIS Vojvodina i @enskog ko{arka{kog kluba Vojvodina NIS potpisali su protokol o saradwi sa bawom „Termal“ u Vrdniku. - Bawa „Termal“ okre}e se razvoju sportskog turizma i `eli da postane lider u toj oblasti. Iz tog razloga odabrali smo najboqe ekipe, OK NIS Vojvodina i @KK Vojvodina NIS - rekao je direktor bawe Dobrivoje Antoni} (na slici Miji}, Antoni} i Vukovi}), naglasiv{i da }e najverovatnije slede}i ugovor o saradwi potpisati s Vaterpolo klubom Vojvodina. Generalni direktor NIS Vojvodine Vasa Miji} istakao da je Vrdnik odli~no mesto za kra}e pripreme i brz oporavak ekipa pre i posle takmi~ewa, a direktor @KK Vojvodine NIS Vladimir Vukovi} je zadovoqan {to }e klub imati idelane uslove za boravak pre takmi~ewa. Potpisivawu su prisustvovali predsednik Op{tine Irig Vladimir Petrovi} i sekretar Sportskog saveza op{tine Lazar Pilipovi}. M. R. Foto: F. Baki}

EVROPSKO PRVENSTVO U MODERNOM PLESU – YEZ DENS U NOVOM SADU: Evropsko prvenstvo u modernim plesovima - yez dens od`a}e se u Novom Sadu od 22. do 24. aprila na velikoj sceni Srpskog narodnog pozori{ta. O~ekuje se nastup takmi~ara oko 10 do 15 zemaqa sa najboqim yez plesa~ima i nacionalnim timovima. Sve takmi~arske kategorije okupi}e oko 1.000 u~esnika, a svakako najbrojniji }e biti tim Srbije. Karte }e se prodavati na blagajni SNP-a. G. M.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak4.mart2010.

ALEKSANDAR KOLAROV, PRVOTIMAC LACIJA

Nedostaje Pandev

Danko Lazovi}

Lazovi} potpisao za Zenit

Nekoliko dana se {pekulisalo, a sada je ozvani~eno - Danko Lazovi} na leto }e postati igra~ Zenita. Napada~ PSV Ajndhovena ve} je potpisao ~etvorogodi{wi ugovor sa ruskim klubom. - Lazovi} nam je rekao za interesovawe Zenita pre nedequ dana. Od tada smo nekoliko puta razgovarali i odlu~ili da ga prodamo - rekao je generalni direktor kluba Jan Reker i dodao:

- Trener Fred Ruten je èleo da ga zadrì, ali je Danko jasno stavio do znawa da èli da ho}e da ide u Rusiju. Bila je to te{ka odluka, ali je za sve najboqe da ga prodamo. Detaqi transfera nisu obelodaweni, a holandski mediji tvrde da je vredan pet miliona evra. Lazovi} je u PSV stigao 2007, odigrao 82 utakmice i dao 24 gola. Prethodno je igrao za Partizan,

FABIO KAPELO, SELEKTOR ENGLESKE

Novac kvari fudbalere

Selektor Engleske Fabio Kapelo zatraìo je od reprezentativaca da u naredna tri meseca naprave `rtvu van terena, kako bi izbegli nove skandale i skretawe pa`we sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. „Privatni ìvot pojedinih fudbalera predstavqa veliki problem za wih same, wihove klubove, a na kraju i za mene. Veoma je va`no da u fini{u priprema za SP budu pa`qivi na svakom koraku. Re~ je o fudbalerima koji moraju da sluè za primer deci i ostalim navija~ima. Moraju pone{to da `rtvuju”, rekao je Kapelo. Italijanski stru~wak smatra da je veliki novac koji se danas vrti u fudbalu pokvario igra~e. - Nekada su fudbaleri odlazili u diskoteke, umeli su malo i da popiju, ali nisu imali probleme sa drugim igra~ima, wihovim devojkama i ènama. Ovo su mladi fudbaleri, mladi momci... ali mnogo bogati momci. I to je problem u svakoj zemqi u kojoj fudbal uìva veliku popularnost naglasio je iskusni stru~wak.

Fabio Kapelo

Kapelo je pro{log meseca oduzeo kapitensku traku Xonu Teriju, koji se „proslavio“ avanturom sa biv{om suprugom nekada{weg saigra~a Vejna Brixa. Po{to ovaj ne `eli da bude u istom timu sa Terijem, saop{tio je da odustaje od dresa reprezentacije. Za kapitena Engleske imenovan je Rio Ferdinand, a po{to je on povre|en traku }e nositi Stiven Xerard.

Ili} i Moreira mogu zajedno? Strateg crno-belih Goran Stevanovi} na treningu je prvi put uve`bavao formaciju sa dvojicom autoritativnih fudbalera sredine terena. Me|u nekoliko izjava Stevanovi}a, koje su tokom zime naqutile navija~e, izdvaja se ona po kojoj „Sa{a Ili} i Almami Moreira ne mogu da igraju zajedno“. Trener Partizana u po~etku je bio izri~it u tom stavu, mada nije èleo da ga detaqnije obrazloì, osim tvrdwom da bi ekipa trpela. Vremenom je trener smek{ao i po~eo da pri~a kako trenutno ne moè da upari dvojicu sjajnih fudbalera sredine terena. Ono {to je nagovestio Stevanovi} je po~eo da radi na treningu u utorak, kada je prvi put odredio da se Ili} i Moreira na|u u istom timu, zajedno sa Kleom, Dijarom, Tomi}em, Krstaji}em... Da li }e za sada sporadi~na saradwa dvojice „doktora“ zaìveti na utakmicama Jelen Superlige pokaza}e vreme, po~ev od utakmice sa Javorom.

Finalni turnir Svetske lige u Ni{u U VS Srbije je u utorak posle podne zavr{en sastanak predstavnika grada Ni{a i VS Srbije. Postignut je dogovor da ovaj grad bude doma}in finalnog turnira Svetske lige od 12. do 18. jula ove godine. U ime grada Ni{a u vi{e~asovnom sastanku u~estvovao je gradona~elnik Milo{ Simonovi} dok su VSS predstavqali Marko Stefanovi}, Dragan Solomun, Nenad

Manojlovi}, Aleksandar Krsti}, Dejan Tati} i Maja Pavkov. Po zavr{etku sastanka istaknuto je zadovoqstvo ura|enim. Marko Stefanovi} generalni sekretar je rekao: - Dugo smo i naporno radili. Gradona~elnik je video o kakvom se doga|aju radi, najve}em koji je Ni{ ikada organizovao. Sve smo dogovorili i siguran sam da }e biti sve organizovano kako treba.

Fejenord, Bajer Leverkuzen i Vitese. Za reprezentaciju Srbije nastupao je 33 puta, a strelac je bio deset puta. Zenit je minulo rusko prvenstvo zavr{io na tre}em mestu i u~estvova}e u kvalifikacijama za Ligu {ampiona. Trener ekipe je Italijan Lu}ano Spaleti. Jesenas je za Zenit nastupao Mateja Ke`man, kao pozajmqen igra~ iz Pari Sen @ermena.

Orli}i pali u Skopqu Mlada reprezentacija Makedonije pobedila je Srbiju u prijateqskoj utakmici u Skopqu - 1:0 (1:0). Me~ je odigran na stadionu „Boris Trajkovski“. Izabranici selektora Ratomira Dujkovi}a potpuno su razo~arali i igrom i zalagawem, posebno u drugom poluvremenu, kada je trebalo da stignu prednost doma}ina. Bila je to prva u nizu kontrolnih utakmica orli}a u sklopu priprema za nastavak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, koje }e se 2011. odr`ati u Danskoj. Na tabeli Grupe 7, posle 5. kola, vodi Hrvatska sa 12 bodova, a slede je Slova~ka sa 10, Srbija sa 9, Norve{ka sa 4 i Kipar (iz {est utakmica) sa 3. Orli}i }e naredni kvalifikacioni me~ igrati u Slova~koj (11. avgust), zatim im dolaze Hrvati (4. septembar), a onda gostuju na Kipru (7. septembar).

Srpski reprezentativac i ~lan Lacija Aleksandar Kolarov priznao je da je odlazak Gorana Pandeva iz kluba znatno uticao na lo{e rezultate Rimqana ove sezone. Pandev je pro{log leta izrazio `equ da napusti Lacio, na {ta je klub reagovao izbacivawem napada~a iz ekipe. Makedonac je pokrenuo pravni postupak protiv kluba, nakon ~ega mu je odobren raskid ugovora pro{log decembra i posle toga je potpisao za Inter kao slobodan igra~. - Problemi Lacija su psiholo{ke prirode. Sve je po~elo kada je Pandev oti{ao. Dosta nam nedostaje, pogotovo meni. Wegovo prisustvo je bilo najboqi lek za sve nas rekao je Kolarov. Lacio se nalazi na samo tri poena od zone ispadawe i doveo je trenera Edoarda Reju u poku{aju da spasi sezonu. - Reja je sjajan takti~ar i mislim da }e to vremenom i dokazati. Imam odli~an odnos sa wim, pogotovo zato {to lako komuniciramo. Pri~amo na srpskom Aleksandar Kolarov s vremena na vreme i po{to je raReja, italijanski trener slovedio u Hrvatskoj, dosta zna o nana~kog porekla, proveo je {est {em sujeverju - rekao je Kolarov. meseci u Hajduku iz Splita, ali je

pro{log meseca napustio Hrvatsku da bi preuzeo posao od Davidea Balardinija u Laciju.

Toti najboqi Italijan Kapiten Rome Fran~esko Toti progla{en je za najboqeg aktivnog italijanskog fudbalera u anketi lista „Gazeta delo Sport“. Ukupno 100 poznatih li~nosti, ukqu~uju}i fudbalere, politi~are i qude sa estrade, u~estvovalo je u glasawu u kome je pobedio Toti. Drugo mesto osvojio je wegov saigra~ iz Rome Daniele De Rosi, dok je tre}i bio vezni fudbaler Milana Andrea Pirlo. - Sre}an sam {to sam pobedio u ovoj anketi, naro~ito po{to su u glasawu u~estvovali qudi iz razli~itih sfera `ivota. Ovo laskavo priznawe predstavqa dodatnu moti-

Fran~esko Toti

vaciju da se {to pre vratim na teren i poka`em da qudi nisu pogre{ili - istakao je Toti. - Da su mene pitali, ja bih glasao za golmana Juventusa \anlui|ija Bufona ili De Rosija - dodao je Toti. Toti zbog problema sa kolenom nije igrao od 14. februara i verovatno ne}e nastupiti ni u predstoje}em derbiju sa Milanom. Toti je celu karijeru proveo u Romi za koju je odigrao ukupno 434 me~a i postigao 188 golova. On je, u periodu od 1998. do 2006. godine, za reprezentaciju Italije nastupio 58 puta i postigao devet golova.

OSMINA FINALA KUPA SRBIJE ZA MU[KARCE

Prevagnulo iskustvo Proleter Naftagas - Vojvodina 26:34 (14:15) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca 200, sudije: Ostoji} i Rajkovi} (Novi Sad). Sedmerci: Proleter Naftagas 2 (1), Vojvodina 5 (4), iskqu~ewa: Proleter Naftagas 4, Vojvodina 8 minuta. PROLETER NAFTAGAS: Bogdanovi} (4 odbrane), Miladinov, Mani} 7, Trumbeta{ 5, Nikoli} 1, Golubovi} 1, Misita 2, Beli} 2, Sl. Dimitri} 1, St. Dimitri} 2, Koqevi}, Kneèvi} 2, Ili} (8 odbrana, sedmerac), Joki} 3 (1). VOJVODINA: Abaxi} (8 odbrana), Hoxi} 1, Mandi} 7, Popov 2, Voinovi} 1, Radakovi} 2 (1), Todorovi}, Kneèvi} (6 odbrana), B. Suxum 1 (1), Smoqan 7, \uri} (3 odbrane), N. Suxum 5, Radoj~i} 7, Aleksi}. Rukometa{i Vojvodine sasvim zasluèno su stigli do pobede nad ekipom Proletera i plasirali su u narednu rundu Kupa Srbije savladiv{i Zrewanince 34:26. Prvo poluvreme donelo je zanimqiv i neizvestan duel, a rivali su se smewivali u vo|stvu. Gostuju}i tim u 5. minu-

Ogwen Joki}, jedan od najtalentovanijih igra~a Proletera

tu poveo je 4:1, ali su crveno-beli iz grada na Begeju u 8. minutu preko Trumbeta{a stigli do izjedna~ewa 4:4. Novo vo|stvo Novosa|ana od 9:4 nagovestilo je

boqu igru pulena trenera Jefti}a a istakao se Mandi} koji je postigao tri uzastopna pogotka. Doma}i tim je smogao snage, pre svega zahvaquju}i fanta-

sti~nim odbranama perspektivnog golmana @ivojina Ili}a, da stigne do izjedna~ewa pogotkom Joki}a iz sedmerca u 25. minutu - 11:11. U nastavku kvalitet gostuju}eg tima do{ao je do izraàja a i ~iwenica da je trener Bjelica u nastavku ve}u minutaù pruìo mla|im igra~ima koji su wegovo poverewe donekle opravdali. Raspoloèni Mandi} nastavio je da „terori{e“ odbranu Nafta{a i sa dva gola donosi vo|stvo 21:16 u 41. minutu, a deset minuta kasnije, posle gola Radakovi}a, i rezultata 29:23 sve je bilo jasno, pobednik se ve} tada znao. U tim trenucima u doma}em timu boqe od ostalih igrao je Mani} koji je postigao nekoliko efektnih pogodaka dok su Novosa|ani, uglavnom, iz kontranapada re{avali situacije ispred gola Ili}a. Vojvodina je pokazala da u ovom trenutku ima boqi i kvalitetniji tim, ali i ~iwenicu da je pred mladim rukometa{ima Proleter Naftagasa lepa budu}nost uz kvalitetan rad trenera Bjelice. N. Jowev

SPORT

~etvrtak4.mart2010.

DNEVNIK

APEL PREDSEDNIKA NADZORNOG ODBORA JP SPC „VOJVODINA”

Slobodan Ka~ar poziva na dogovor Ho}e li apel nekaigrali{ta koje ti klubovi koda{weg bokserskog riste”, a ~iji je ciq bio da se i {ampiona, sportiste deci FK Ajaks od nadle`nih 20. veka Vojvodine u omogu}i isti tretman. izboru na{eg lista, a sada predU predmetu naslovqenom sednika Nadzornog odbora JP “Poziv na sporazumno re{ewe SPC “Vojvodina” Slobodana spora” koji je ju~e upu}en i diKa~ara doprineti re{ewu problema u kojem se na{ao novosadski FK Ajaks, pokaza}e vreme, tek, jasno je da se Slobodan Ka~ar ovim gestom rukovodio sportskim motivima u nameri da se malim fudbalerima u jednom delu grada ne uskra}uje pravo da treniraju i igraju u klubu za koji su emotivno vezani. Podseti}emo, zbog 700.000 dinara duga prema JP SPC “Vojvodina”, u FK Ajaks pod bremenom iseqewa sa SC Sajmi{te nespokojno danima treniraju ~ekaju}i sprovo|ewe sudske presude. Veruju u Ajaksu da nisu uzaludni bili apeli sportskih asova na{eg grada, peticija gra|ana i potvrda Teritorijalnog fudbalskog saveza Novog Sada, koju je potpisao predsednik Uro{ Milojkovi}, a prema kojoj se jasno vidi da “ni jedan od 100 amaterskih klubova koje objediwuje pomenuti Savez ne pla}a vanredno kori{}ewe igrali{ta i objekata osim redovnih re`ijskih i komunalnih tro{kova – bez obzira u kakvom su pravnom statusu objekti i Slobodan Ka~ar iz {ampionskih dana

rektoru JP SPC “Vojvodina” Zvonimiru Kaprockom i direktoru FK Ajaks @ivanu Mandi}u, Slobodan Ka~ar potpisuje tekst slede}e sadrìne: - Po{tovani, kako sam u posledwih osam meseci aktivno podràvao legitimne napore FK Ajaks da nastavi sa radom na SC “Sajmi{te”, a po{to sam u me|uvremenu postavqen za predsednika Nadzornog odbora Spensa, apelujem i pozivam obe strane u ovom bespotrebnom sporu da uspe{no prona|u re{ewe nastale situacije u obostranom interesu. FK Ajaks je uzoran kolektiv i rasadnik fudbalskih talenata, koji nikad nije beào od svojih ugovornih obaveza ukoliko su one bile vaqano utemeqene. Daqi nastavak uzajamnog nerazumevawa i medijskih prozivki u javnosti nanosi}e samo jo{ ve}u {tetu ugledu ne samo fudbala ve} celokupnog sporta u Novom Sadu. Stoga pozivam i molim predstavnike zainteresovanih strana da u najkra}em roku sporazumno re{e nastalu situaciju – isti~e se u apelu predsednika Nadzornog odbora JP SPC “Vojvodina” Slobodana Ka~ara. S. S.

VETERNIÂNI SPREMAJU SPEKTAKL: Prvi put u svojoj istoriji Fudbalski klub Veternik Viskol bi}e doma}in me|unarodne utakmice nacionalnih selekcija.Danas od 13.30 ~asova na odli~nom terenu Veternika odigra}e se prijateqska utakmica izme|u kadeta Srbije i Finske(dva dana ranije u êlarevu slavila je Finska sa1:0). Sportski direktor Sava Prodanovi} najavquje fudbalski spektakl: - Fudbaski savez Srbije poverio nam je organizaciju ove me|unarodne utakmice, na ~emu smo mu zahvalni. Ovo je priznawe na{em klubu i ujedno prilika da pokaè da je spreman i sposoban za organizaciju i me|unarodnih me~eva. [tampali smo 2000 ulaznica, od ~ega je polovi-

na podeqena u osnovnim {kolama, a jedan deo smo namenili prijateqima kluba. Siguran sam da }e duel kadetske reprezentacije Srbije i Finske privu}i veliku pa`wu publike i da }e kadeti igrati u inspirativnoj atmosferi - istakao je Prodanovi}. Selektor reprezentacije Srbije Branko Vuka{inovi} sa optimizmom je najavio novi okr{aj svojih pulena i Finaca. Rezultat je bitan, ali nije primaran. U ^elarevu smo odigrali dobru utakmicu, ali nismo postigli gol. Danas }e {ansu dobiti i igra~i koji nisu igrali u ^elarevo. Bitno je da budemo borbeni i disciplinovani i da se niko ne povredi.Podrazumeva se da verujem u pobedu - rekao je Vuka{inovi}. I. Grubor

RODOQUB MARJANOVI], NAPADA^ HAJDUKA

Debi iz snova Prole}nu premijeru fudbaleri Hajduka ne}e pamtiti po dobru, jer su u Novom Sadu od Vojvodine izgubili sa 2:3, ali }e vojvo|anski derbi biti upam}en i po napada~u Hajduka Rodoqubu Marjanovi}u, koji je reprezentativnog golmana Brki}a dva puta matirao. - Bio je to moj debi u dresu Hajduka, a ja sam na superliga{koj sceni debitovao sa sedamnaest godina. Drago mi je {to sam golovima u Novom Sadu dobro otvorio polusezonu, ali ostaje àl {to nismo uzeli bar bod - kaè novi qubimac navija~a Marjanovi}. U Novom Sadu Marjanovi} je pokazao svu rasko{ talenta, ali i raznovrsnost. Prvi gol je postigao glavom, a drugi nogom. - Pokazao sam da znam i jedno i drugo. Naravno, {alim se, ali ono {to treba re}i je da su asistencije bile dobre, lopte upotrebqive i onda nije bilo te{ko da se proslede u mreù. Trebalo je imati razvijena sva fudbalska ~ula, sjajan refleks pa te dve lopte poslati iza le|a Brki}a.

- Kod prvog gola kojeg sam postigao glavom lopta je bila malo te`a, a na loptu za drugi gol dobro sam utr~ao i to je to. [to se fudbalske biografije Marjanovi}a ti~e ona je slede}a: ro|en je u Osijeku 1988. godine, a do 1997. `iveo je u Belom Mana-

stiru, odakle prelazi u Sombor gde je igrao u Radni~kom, a 2001. godine odlazi u Partizan, potom u Radu provodi 5-6 godina, pa dve i po godine u OFK Beogradu, zbog suspenzije {est meseci provodi u Radni~kom iz Sombora, odakle stiè u Hajduk. Kuqani su otkupili wegov ugovor od OFK Beograda. - Super se ose}am u Kuli, okruèwe, saigra~i i ekipa su dobri, a ambicije za sezonu su da budemo do petog mesta, jer je kvalitet ekipa ujedna~en, mala je bodovna razlika i mislim da je taj ciq ostvarqiv. U narednom kolu Hajduk gostuje ûkari~kom. - Wih ne{to svi otpisuju, a oni igraju bez optere}ewa, dobili su i par poja~awa i zaista ne}e biti lako. Me|utim, mislim da smo mi boqa ekipa i na Brdo idemo da uzmemo tri boda - optimista je Marjanovi}. Skromnost mu nije dozvolila da obe}a golove, ali novosadska premijera ih je uveliko najavila. \. Bojani}

PREDRAG JEREMI], PRVOTIMAC BANATA

Mesto nam je u eliti Prvotimac Banata Predrag Jeremi} ro|en je u [apcu i u Ma~vi je pro{ao sve fudbalske selekcije.Igrao je i za beogradski Sin|eli}, a sa Napredkom iz Kru{evca izborio ulazak u elitnu ligu. Afirmisao se u drugoliga{u Dinamu iz Vrawa, a trenutno fudbalski hleb zara|uje u srcu Banata, u istoimenom klubu. Ovaj dvadeset~etvorogodi{wak igra na poziciji levog i desnog krilnog napada~a, odlikuju ga dobra tehnika i izuzetna brzina. - Zacrtani plan priprema odradili, nije bilo povreda i svi su dobili priliku da igraju. Odigrali smo sedam prijateqskih utakmica, uslovi su na Kipru bili fenomenalni za rad i uspeli smo da dobijemo fizionomiju tima koji bi trebalo da iznese teret prvenstvenih okr{aja u drugom delu sezone - kaè Jeremi}. Prvu prvenstvenu utakmicu igrate sa sa Novim Sadom. - Duel sa Novosa|anima treba da pokaè koliko smo u pripremnom periodu vaqano radili, a logi~no je da svi èlimo da startujemo pobedom. Zaostatak za vode}im timovima nije nedostiàn, a mi smo kao ekipa èqni dokazivawa. Poznato je da trener Kuzeqevi} sprovodi izuzetno naporne pripreme, a plod te{kog rada o~ekuje se u bitkama za bodove. - Ovo su mi bile najteè pripreme od kada igram fudbal. Ekipa je besprekorno fizi~ki spremna, a ja se se}am odli~no, zaboravio sam probleme sa preponama, spreman sam kao nikad do sada i ulazim maksimalno skoncentrisan u pohod ka ciqu, a to je plasman u elitnu ligu. U prvom delu prvenstva ekipu je mu~ila neefikasnost, dok si ti kao napada~ imao vi{e asistencija nego golova? - Imao sam sedam - osam direktnih asistencija, a postigao sam samo dva gola. Moglo je i moralo je mnogo boqe, bar kada su golovi u pitawu. Protiv Kolubare i Novog Pazara sam proma{ivao stoprocentne prilike, ni sada ne mogu da shvatim zbog ~ega, verovatno zbog dekocentracije. U Somboru mi je neopravdano poni{ten pogodak, pa sam siguran da sam sa jo{ tri-~etiri gola na svom

kontu mogao ekipi da donesem jo{ koji bod. Asistencije su lepe, ali se brzo zaboravqaju, me|utim, golovi se pi{u i dugo pamte. Kako sara|uje{ sa trenerom Kuzeqevi}em? - Za sada vi{e nego korektno, ja sam tu da sve zadatke izvr{avam. U su{tini iskusni trener je korektan sa svima, nije bilo ni najmaweg incidenta na pripremama, odli~no se radilo. Uspelo je da nas disciplinuje u igri {to nam je mnogo falila. Svi smo podre|eni kolektivu jer samo tako moèmo do èqenog ciqa, a to je povratak u elitu. O~ekuje{ li da bude{ me|u starterima u postavi? - U prvom delu sezone po~iwao sam na 15 utakmica, samo jedan me~ sam propustio zbog parnih kartona i jedan zbog povrede. Mislim da sam spreman da opravdam o~ekivawa svih u klubu, a na treneru je da odlu~i ko }e biti starter. Konkurencija je poja~ana, svaki trening je novo dokazivawe, svi smo u slu`bi kluba i jedinstveni u èqi da se vratimo u Superligu, gde nam je i mesto – istakao je Predrag Jeremi}. N. Jowev

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak4.mart2010.

PRED DEJVIS KUP ME^ SRBIJA-SAD

Publici glavna rola Selektor mu{ke teniske reprezentacije Srbije Bogdan Obradovi} izjavio je da o~ekuje pobedu nad selekcijom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u me~u prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa, koji se igra od 5. do 7. marta u Beogradu. - Radi se o izuzetno va`nom me~u u kojem }e kqu~ pobede biti podr{ka doma}e publike i sjajna atmodsfera u na{em timu - rekao je Obradovi}.

Prvi reket Srbije Novak \okovi} slo`io se sa tvrdwom selektora da }e beogradska publika u predstoje}em me~u odigrati odlu~uju}u ulogu. - Ameri~ka selekcije je, pored Australije, jedna od najtrofejnijih reprezentacija u istoriji Dejvis kupa. Iako na{ protivnik nije do{ao u Beograd u najja~em sastavu, nikako ga ne treba potceniti. Podr{ka publike ima}e presudan zna~aj - poru~io je \okovi}.

Drugi teniser sveta je naglasio kvalitet ameri~kih igra~a Xona Iznera i Sema Kverija. - Izner je jedan od najboqih servera dana{wice, dok je Kveri boqi igra~ od wega jer se odli~no kre}e. Treba biti strpqiv tokom me~a i ~ekati svoju {ansu, po{to }e Amerikanci agresivniom igrom poku{ati da nas iznenade - ocenio je Nole. Prvi teniser Srbije, koji }e u petak igrati protiv drugog

Janko Tipsarevi}, drugi reket Srbije

ZAVR[ENA ZIMSKA LIGA I U @ENSKOJ KONKURENCIJI

Trijumf Maks sporta Trijumfom ekipe Maks sport iz Nove Pazove zavr{ena je Zimska liga u konkurenciji rukometa{ica, koju je sedmi put organizovao Okru`ni rukometni savez Ju`na Ba~ka. Pazov~anke su u finalu pobedile ba~kopalana~ki

ranovi}, Jova Bavar~i} i Jovan Pani}. Rezultati - za 7. mesto: Vrbas @eqa 25:16 (11:08), za 5. mesto: Vojvodina - Temerin 18:27 (09:16), polufinala: Nopal - @elezni~ar 33:27 (20:15), Maks sport - Halas Jo`ef 25:16 (12:08), za 3. mesto: @e-

Predsednik Saveza Rajko Imbrowev je izrazio veliko zadovoqstvo i zahvalnost svim u~esnicima (bilo ih je oko 400) i dodao da je to putokaz kako treba delati u rukometu, a da zadovoqstvo nikada ne}e izostati ako u~esnici ne ulaze sa odre|enim predube|ewi-

Pobedni~ka ekipa Maks sporta iz Nove Pazove

Nopal 32:26 (21:16). Tre}e mesto zauzele su rukometa{ice @elezni~ara, koje su slavile nad Halas Jo`efom 23:21 (9:11). Za najboqu igra~icu progla{ena je Nada Pavlov (Nopal), najboqi golman je Jovana Risovi} (Maks sport), dok je sa 40 golova najboqi strelac Olivera Stojkovi} (Nopal). Nagrade najuspe{nijim ekipama uru~ili su Steva Ka-

lezni~ar - Halas Joèf 23:21 (09:11), finale: Nopal - Maks sport 26:32 (16:21). Finalni turnir, koji je odli~no organizovan u Futogu, bio je prilika da agilno rukovodstvo ORS Ju`na-Ba~ka odrì jo{ jednu u nizu sednica Upravnog odbora, na kojoj su usvojeni izve{taji o zavr{etku Zimske lige u mu{koj i ènskoj konkurenciji.

EVROPSKA LIGA U STONOM TENISU

Pobeda i poraz

@enska stonoteniska reprezentacija Srbije pobedila je u 3. kolu ^elenx divizije Evropske lige [vedsku u Ni{u 3:0. Rezultati: Erdeqi – Jonson 3:2, Molnar – Ekholm 3:0, Feher – Peterson 3:0. U istom takmi~ewu mu{ka reprezentacija Srbije u podmla|enom sastavu izgubila je u Splitu od Hrvatske 2:3. Marko Jevtovi} i Bojan Crepuqa dobili su po jednu partiju, dok su u odlu~uju}em me~u Bojan Crepuqa i Dragan Suboti} izgubili dubl 1:3. S. S.

ma, ve} rukometu daju svoju pozitivnu energiju. Izabrana je i komisija (Rajko Imbrowev, Miodrag Tomi}, Vladimir Kne`i}) ovog Saveaz za u~e{}e u radu u eventualnoj reorganizacije RSV. Posle niza lepih re~i o medijskom pra}ewu Zimske lige, dodeqena su specijalna priznawa "Dnevniku" i TV "Kanal 9". J. Gali}

tenisera SAD Kverija, naglasio je da je potpunio spreman za predstoje}i duel. - Titula odbrawena u Dubaiju pro{le nedeqe dala mi je veliku snagu pred me~ sa Amerikom - tvrdi on. Prvi dubl igra~ Srbije Nenad Zimowi} naglasio je da }e svi na{i reprezentativci dati svoj maksimum u predstoje}em me~u. - Samo maksimalnim zalagawem, uz svesrdnu pomo} publike, osvoji}emo tri poena i pro}i u ~etvrtfinale Svetske grupe, {to bi bio na{ najve}i uspeh do sada - rekao je Zimowi}. On je dodao da }e dubl me~ protiv Boba i Majka Brajana biti veoma te`ak, ali da ne vidi razlog da ih ne iznenadimo na na{em terenu. - Optimista sam jer znam taktiku protiv bra}e Brajan, bez obzira na to sa kim }u igrati u paru - poru~io je Zimowi}. Prvi dubl igra~ sveta napomenuo je da u bliskoj budu}nosti o~ekuje da selekcija Srbije zaigra u samoj zavr{inici Dejvis kupa. - Imamo tim za velika dela, odnosno za plasman u samu zavr{nicu Dejvis kupa. Nadam se da }e nam do kraja moje karijere to po}i za rukom - rekao je Zimowi}. Drugi teniser Srbije Viktor Troicki optimnista je pred me~ protiv ameri~ke selekcije. - Verujem da uz punu Arenu mo`emo do pobede - naveo je Troicki. Janko Tipsarevi} je ocenio da je na{a reprezentacija blagi favorit u me~u protiv SAD. - Ameri~ki tim je do{ao u dosta jakom sastavu. Smatram, ipak, da smo mi blagi favoriti jer imamo prednost doma}eg terena i {qakaste podloge koja nikako ne odgovara Amerikancima - zakqu~io je Tipsarevi}.

TURNIR U MONTEREJU

Jelena se saplela

Prvi nosilac turnira u meksi~kom gradu Montereju, Jelena Jankovi} pora`ena je na startu od Letonke Anastasije Sevastove. Jankovi}eva, devetoplasirana na VTA listi, izgubila je rezultatom 7:5, 4:6, 4:6 od 72. igra~ica sveta. Jelena je povela sa 1:0 u setovima, po{to je pri rezultatu 4:5 odbranila jednu set-loptu. Ali Sevastova joj je uzvratila dvostrukom merom - u preostala dva seta se ona vratila iz brejk zaostatka (3:1, odnosno 4:2 za Jankovi}evu) i napravila veliko iznena|ewe.

DANAS NASTAVAK MU[KE MINI-LIGE (20)

Vo{a gost Partizanu

Odbojka{i NIS Vojvodine proteklog vikenda osvojili su Kup Srbije pobediv{i Crvenu zvezdu i Radni~ki iz Kragujevca, a danas u pretposledwem kolu mini lige od 1. do 4. mesta gostuju Partizanu i eventualnom pobedom potvrdili bi osvajawe prvog ovosezonskog trofeja. Ovo }e biti ~etvrti susret beogradskih crno i novosadskih crveno-belih u prvenstvu i me|u ekipama nema tajni, pa }e o pobedniku odlu~ivati trenutna inspiracija. - Do plej-ofa ostala su nam jo{ dva me~a, a ovaj dana{wi do~ekujemo u specifi~noj situaciji. Kup

smo osvojili u nedequ i proslavili ga, tako da smo prve treninge imali u utorak, ali se nadam da }emo biti spremni za duel s Partizanom. Crno-beli su ekipa sastavqena od veoma kvalitetne mladosti i iskustva, ali mi }emo igrati na{u igru u kojoj }e i daqe dominirati zajedni{tvo i nadam se da }e to biti dovoqno za pobedu. Izvesno je da }e na dana{wem me~u igrati svi oni igra~i koji nisu imali puno prilika tokom sezone da se iska`u - rekao je trener NIS Vojvodine Nikola Salati}. Utkamica se igra u hali SC [umice od 20 ~asova. M. Risti}

SPORT

~etvrtak4.mart2010.

DNEVNIK

U ODNOSU NA BROJ STANOVNIKA, GAJDOBRA JE JEDINSTVEN FENOMEN U ZEMQI, A MO@DA I U EVROPI

Doktori za nauku i sport Kada se iz Ba~ke Palanke krene za Vrbas i Kulu, na dvanaestom kilometru, prolazi se kroz Gajdobru. Tipi~no vojvo|ansko selo koje se ni po ~emu ne razlikuje od drugih. Takav bi utisak stekao svaki putnik namernik, ali oni koji malo boqe poznaju ovda{we prilike re}i }e vam da ima ne{to {to ovo selo ~ini specifi~nim, ~ime se wegovi ìteqi ponose. Za Gajdobru kaù da je antropolo{ko i sportsko ~udo. Kako veli profesor Milorad Vukovi} ovde deca biraju da li }e postati doktori nauka ili vrhunski sportisti i dràvni reprezentativci. U Gajdobri, koja je prema posledwem popisu imala oko 2800 stanovnika, potomaka hercegova~kih kolonista iz Bile-

Dr Bori{a Vukovi}

}e, Nevesiwa, Trebiwa, Mostara, Stoca i Qubiwa, mladi kao da su predodre|eni za nauku i sport. Pored verovatno nasle|ene gor{ta~ke bistrine veliki pe~at gajdobranskoj nauci dao je dugogodi{wi direktor O[ „Aleksa [anti}“ ^edomir Milojkovi}, koji je u Gajdobru do{ao dekretom 1946. godine iz okoline Jagodine. On je udario pe~at svemu {to se kasnije doga|alo. Prema wegovoj, uredno vo|enoj, evidenciji preko 700 u~enika ove {kole steklo je fakultetsku diplomu a za wih 25 je to bilo malo, nastavili su {kolovawe i postali doktori nauka. One sa magistarskom i sredwo{kolskom diplomom odavno vi{e niko i ne broji napomiwe profesor Vukovi}.

Petnaest profesora fakulteta Gajdobra je krajem pedesetih godina pro{log veka bila op{tinsko mesto sa preko pet hiqada stanovnika. Danas ih je gotovo upola mawe. Mladi {kolovani qudi nisu imali mogu}nost zaposlewa u svom mestu pa su se u potrazi za poslom razi{li po ~itavoj zemqi. Najvi{e ih je u Beogradu, Novom Sadu i Ba~koj Palanci. Me|utim, niko od wih nije zaboravio odakle je

Lazar Kurte{

do{ao i gde pripada. Svi su ostali zdravi qudi, ponosni na zavi~aj, pa koriste svaku priliku da do|u u svoje selo, makar na kratko, za godi{wi odmor. Gajdobru zbog wenih poznatih i u~enih sugra|ana mnogi nazivaju srpskom Sorbonom. U O[ „Aleksa [anti}“ u~ili su budu}i doktori nauka, profe-

profesora fakulteta i dr`avnih reprezentativaca u sportu u odnosu na broj stanovnika Gajdobra jedinstven fenomen u na{oj zemqi, a verovatno i Evropi. U svakom slu~aju to je podatak za Riplija. Vukovi} to potkrepquje i podacima da na svakih 110 `iteqa Gajdobre do|e po jedan doktor nauka.

ki zaqubqenici u sport. U Gajdobri se sportom bave gotovo svi mladi}i i devojke. Takav je mentalitet. ^im klinci stasaju odmah po~iwu da se bave nekim sportom. To je, jednostavno, tradicija. Gajdobrani s ponosom ka`u da su najsportskije selo u Srbi-

Doktori nauka Titulu dotkora nauka ima 25 Gajdobrana. To su: Bori{a Sikimi}, Novica Stojanovi}, Milo{ Bukvi}, Slavko Popadi}, Bori{a Vukovi}, Bogosav Laèti}, Mladen Kova~evi}, Miloslav [uti}, Slavko Gordi}, Risto Kova~, Rade Gatalo, Zdravko Pudar, Stojan Ra~i}, Tripo Torovi}, Milena Sikimi}, Mira Stojanovi}, Vladimir Jokanovi}, Milovan Peceq, Novica Vu~i}, Jovo Rado{, Miodrag Bakmaz, Slobodan Blagojevi}, Vladislava Gordi}, Sla|ana âbrilo i Marko Baj~eti}. sori fakulteta, ministri, poznati privrednici, pisci, novinari, glumci, vrhunski sportisti i dràvni reprezentativci. Od ukupno 25 doktora nauka wih 15 su profesori fakulteta. Bogosav Laèti} i Miloslav [uti} su ~lanovi Ruske akademije nauka. ûveni su profesori Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Bori{a Vukovi} i Bogosav Laèti}, Ma{inskog fakulteta Rade Gatalo, Risto Kova~ i Tripo Torovi}, Filozofskog fakulteta Miloslav [uti}, Slavko Gordi}, Vladislava Gordi}, Jovo Rado{ i Milovan Peceq, koji je i dekan Fi-

Dobrivoje Markovi}

lozofskog fakulteta u Isto~nom Sarajevu, Vi{oj poslovnoj {koli Stojan Ra~i}, Fakultetu za uslu`ni biznis Fabus Sla|ana ^abrilo, Filolo{kom fakultetu Vladimir Jokanovi}, Ekonomskom fakultetu Novica Vu~i} i Vojnoj akademiji Milo{ Bukvi}.

Devet gradona~elnika u {est gradova Profesor Vukovi} napomiwe da je po broju doktora nauka,

Zoran Kurte{

Dva selektora Gajdobrani s ponosom isti~u da su iz svojih redova iznedrili i dva selektora. Zoran Kurte{ je nasledio Zorana - Tutu @ivkovi}a na mestu selektora rukometne reprezentacije, a Lazar Kurte{ je bio selektor stonoteniske reprezentacije SR Jugoslavije. Veliko priznawe dobio je i Jovo Rado{ koji je u dva mandata bio predsednik Karate saveza Jugoslavije.

- Interesantan je i podatak da je ovo selo dalo dva ministra. Slavko Gordi} je bio ministar za kulturu u SR Jugoslaviji a Milovan Peceq ministar za prosvetu i kulturu u Vladi Republike Srpske. Me|u uglednim intelektualcima koji su se afirmisali je i Spaso Komad koji je bio potpredsednik vojvo|anske vlade - isti~e Vukovi}. Veliki broj Gajdobrana biran je na vrlo odgovorne

Hala kao Skadar na Bojani

Dr Slavko Gordi}

ji. Ako se Klek s pravom di~i svojim svetski priznatim asovima Milo{em, Vladimirom i Nikolom Grbi}em i Dejanom Bodirogom i Gajdobrani imaju svoje adute, jer su u raznim sportovima dali 36 dr`avnih reprezentativaca. Drugim re-

Pre 14 godina udareni su temeqi sportske hale, ~emu su se najvi{e obradovali u~enici O[ „Aleksa [anti}“, ali i mnogobrojni sportisti u ovom mestu. Hala je sazidana i pokrivena. Sada{wi saziv Saveta Mesne zajednice je sredio potrebnu papirologiju i uskoro treba da se dobije gra|evinska dozvola, ali od tada nijedan majstor u wu nije ni zavirio. Veliki sportski objekat sa 1000 sedi{ta, kakav bi poèleli i neki gradovi, prepu{ten je zubu vremena i ni~emu ne sluì. U Mesnoj zajednici kaù da nemaju sredstava za weno dovr{ewe a drugi niko, od op{tine, Pokrajine pa do Ministarstva za sport i omaldinu da se seti da uloì sredstva i ovaj lep i veliki sportski objekat, posle toliko godina, preda na kori{}ewe. - [teta je {to hala godinama zvrji prazna, umesto da je koriste u~enici i sportisti. Tvrdim da bi Gajdobra dala jo{ dosta dràvnih reprezentativaca da imamo uslove. Ne traìmo mnogo, samo da nam zavr{e halu a sve ostalo }emo uraditi na sportskom poqu - uveren je Ka{ikovi}.

Dràvni reprezentativci Dres sa dràvnim grbom nosilo je 36 gajdobranskih sportista. Od toga pola su rukometa{i: Spaso Jawi}, Dragan Suxum, Tihomir Doder, Dobrivoje Markovi}, Rajko Prodanovi}, Vuka{in Stojanovi}, Obrad Ivezi}, Strahiwa @arkovi}, Svetlana Gu{i}, Mirko Stojanovi}, Vladimir ûpkovi}, Vladimir Gruba~i}, Nikola Bakmaz, Goran Kurte{, Savo Bakmaz, Jakov Ra~i}, Nemawa Savi} i Dragan Kuzman. Stoni tenis: Branka Kova~evi}, Milijana Peceq, Budimka Samarxi}, Jelena Gaji}, Lazar Kurte{, Uro{ Gordi} i Zoran Savi}. Ko{arka: Mirko Mili}evi}, Jelica Domazet i Maja Pojuìna. Fudbal (mlade selekcije): Jovan - Joca Ra~i}, \or|e Iveqa i Zoran Vujinovi}. Xudo: Risto Lu~i} i Ilija Lu~i}. Hokej na travi: Danilo Zirojevi}. Odbojka: Jovo \uri} i karate: Lazar Rado{. ~ima, svaki osamdeseti ìtq funkcije. Bori{a Vukovi} je ovog mesta je dràvni rerezengodinama bio predsednik Crtativac, {to je jedinstven revenog krsta Vojvodine i dikord u na{oj zemqi, a najverorektor Instituta za zdravvatnije i Evropi. stvenu za{titu u Novom Sadu, - Te{ko je to objasniti - ka\or|e Kardum direktor Repuè nastavnik fizi~kog vaspibli~kog hidrometeorolo{kog tawa An|elko Ka{ikovi}-Kazavoda, pukovnik Milutin Lale, veliki lovac na talente èti} komandant Teritorijalne odbrane Srbije, Milutin Radovanovi} na~elnik Republi~kog MUP-a Bosne i Hercegovine, Risto Cvijeti} direktor De~je bolnice na Principovcu, Stevica Sikimi} na~elnik odelewa za grudne bolesti VMA, Dimitrije Kuzman direktor Carina Vojvodine, a Milan Ivkovi} direktor TP „Podunavqe“ Beo~in. Vukovi} ukazuje na jo{ jedan interesantan podatak, da je devet Gajdobrana birano na mesto predsednika op{tine u {est mesta. \or|e Iveqa Predsednici op{tine kroz ~iju je {kolu, posebno ruu Gajdobri bili su Risto Bjelikometnu, pro{lo na desetine ca - î~a i Ugqe{a Gu{i}, de~aka koji su kasnije karijeru Ba~koj Palanci Milorad Vunastavqali u prvoliga{kim kovi}, Serafin Tekli} i Draklubovima a mnogi postali i gan Bozalo, Beo~inu Vladimir dràvni reprezentativci. MeRatkovi}, Kuli Miladin Stosto smo sa uro|enim sportskim janovi}, In|iji Milenko Bjegenom. Imamo zdravu decu koja lica i Bugojnu Boò Vuleta. Me|u onima koji su proslavise rado opredequju za sport. li ovo selo su i kwièvnici: Bog nam je dao ne{to {to ve}iIlija Markovi} i Ratko Danguna nema. Imamo uro|en sportbi}, najboqi aforisti~ari u ski duh i inat koji samo treba Srbiji, @arko A}imovi}, Slavkanalisati na pravi na~in i ko i Vladislava Gordi}, Milenrezultati ne}e izostati. ko Fròvi}, Jovo Rado{, Mira Prvi dràvni reprezentaGrk, Aleksandar Pavi} i Alektivac iz Gajdobre bio je posandar Gredo. Me|u qubiteqikojni Danilo Zirojevi} i to ma pisane re~i nalazi se i jedau hokeju na travi. Odmah ponaest novinara koji su ponikli sle wega plavi dres sa dràvu ovom mestu, kao i tri profesinim grbom dugo godina nosio onalna glumca Qubomir ]ipraje rukometa{ Spaso Jawi}, ni}, Jugoslava Dra{kovi} i koji je iz Hercegovca pre{ao Aleksandar \urica. u Crvenku, gde se afirmisao. Za reprezentaciju JugoslaviSvaki 80. Gajdobranin je odigrao je 38 utakmica. Igrao je i u Bundes ligi, Jureprezentativac govi}u iz Ka}a a karijeru je Pored qubavi prema kwizi zavr{io u ba~kopalana~kom mladi u ovom mestu su i veliSintelonu.

Rajko Prodanovi}

- Rukomet ima dugu i bogatu tradiciju u na{em mestu. Kakvu smo samo ekipu imali pre trideset i ne{to godina. [teta je {to je Hercegovac uga{en, jer sa ekipom koju smo tada imali mogli smo daleko dogurati - ka`e Jawi}.

nis. Pod rukovodstvom iskusnog stru~waka Vladimira Ju{i}a stasale su Branka Kova~evi}, Milijana Peceq i Budimka Samarxi}, koje su igrale za Hercegovac i takmi~ile se u Srpskoj ligi. Wihov rasko{ni talenat zapazio je iskusni trener Zoran Gaji} koji ih je odveo u Partizan, gde su postale dràvne reprezentativke. Wihovim stopama krenuo je i Lazar Kurte{, ali u novosadskoj Vojvodini. Ko{arka{ki klub Hercegovac se tri godine sa uspehom takmi~io u Prvoj B ligi, ali je, naàlost, doìveo sudbinu rukometnog kluba. U ovoj ekipi igrao je Mirko Mili}evi}, kasnije igra~ Crvene zvezde i dràvni reprezentativac. U fudbalu najvi{e je postigao mladi

Sportisti ponos sela Jawi} tu svoju tvrdwu dokumentuje neoborivim dokazima. Od ukupno 36 reprezentativaca, koji su ponikli u Gajdobri, wih 18 su rukometa{i. Danas u najboqim {panskim ekipama nastupaju dr`avni reprezentativci Dragan Suxum, Tihomir Doder, Rajko Prodanovi}, Dobrivoje

Spaso Jawi}

Mirko Mili}evi}

Markovi} i Vuka{in Stojanovi}, koji je reprezentativac Bosne i Hercegovine. U Rumuniji su Obrad Ivezi} i Mirko Stojanovi}. Veliki broj gajdobranskih rukometa{a nastupao je za mla|e selekcije SCG i Srbije. Pre trideset godina veliku popularnost u ovom selu me|u mladima u`ivao je stoni te-

\or|e Iveqa igra~ OFK Beograda i ~lan mlade reprezentacije, a u prvoliga{kim ekipama nastupali su Jovan-Joca Ra~i} (Vele`, Olimpija, Holandija), Stevan Ra~i} (Javor, Koreja) a Zoran Vujinovi} novosadska Vojvodina. Dr`avani reprezentativci u xudou bili su Risto Lu~i} i wegov sin Ilija, odbojici Jovo \uri} (Vojvodina) i karatista Lazar Rado{. - Niko nije verovao da }e ovo selo u srcu Ba~ke izroditi toliki broj asova i dr`avnih reprezentativaca. Mladi su jednostavno bili usmereni na sportske terene i dvorane. Bila nam je to najve}a razonoda. Ponosni smo na na{e sportiste koji su mnogo doprineli afirmaciji na{eg mesta - isti~e Ka{ikovi}. Radovan Vujovi}

EKOLOGIJA

DNEVNIK

~etvrtak4.mart2010.

U VRBASU ODR@ANI FORUMI O ZA[TITI @IVOTNE OKOLINE

Zajedni~kim snagama do ~istog kanala

EDUKATIVNI PROJEKAT JP „VOJVODINA[UME“

Da svako dete vidi Gorwe Podunavqe U ciqu promovisawa za{tite prirode i edukacije mladih nara{taja JP „Vojvodina{ume“ pokrenulo je projekat pod nazivom „Da svako dete vidi Gorwe Podunavqe“. Kako ka`u u ovom preduze}u, koje brine i upravqa specijalnim rezervatom priro-

de Gorwe Podunavqe, osnovna ideja projekta je pribliìti prirodu i wene lepote deci svih uzrasta, koja ìve i rastu u neposrednoj blizini rezervata. Stoga je JP „Vojvodina{ume“ ponudilo svim osnovnim {kolama Sombora i Apatina da ovaj izlet uvrste u redovni program {kolskih ekskurzija, ~asova u prirodi i svih drugih {kolskih aktivnosti, koje imaju edukativni karakter, a u vezi su sa za{titom i upoznavawem prirode. Akcija pribliàvawa prirode deci je promotivnog karaktera, tako da se ulaznice, stru~ni vodi~ i svi ostali sadràji ove godine ne}e napla}ivati, kako bi {to vi{e mali{ana moglo da uìva u lepotama Rezervata. Uz to, prevoz dece „Zelenim busom“ omogu}en je u sarad-

Udruèwe ekonovinara „Eko vest“ dodelilo je, tre}u godinu za redom, priznawa novinarima koji su pravremeno i istinito informisali javnost i svojim radom dali doprinos unapre|ewu i za{titi ìvotne sredine i podizawu ekolo{ke svesti. Ove godine nagrada za novinarsku hrabrost i doslednost u za{titi ìvotne sredine pripala je novinarki „Apatinskih novina“ dopisnici Blica i Radio Novog Sada Sofiji Puali} [pero iz Apatina, dok je novinarka RTV „Jueko“ iz Subotice i saradnica „Dnevnika“ Sandra Ir{evi} priznawe dobila za promovisawe ekolo{kih misli i podizawe ekolo{ke svesti. Ekolo{ka priznawa uru~ena su krajem pro{le nedeqe u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, na sve~anosti na kojoj je predstavqeno novo izdawe Vojvo|anskog elektronskog ~asopisa - VEM. Sandra Ir{evi} vi{e od 10 godina izve{tava o temama vezanim za za{titu ìvotne sredine. U~estvovala je na brojnim seminarima posve}enim edukaciji novinara koji se ba-

wi sa Op{tinom Sombor i AD „Severtrans“. Mali{ani }e se, u zavisnosti od uzrasta, {etati od jedan do tri sata stazama koje su opremqene edukativnim tablama, a stru~ni vodi~ }e ih upoznavati sa florom, faunom, stani{tima i ekosistemima koji su tu prisutni. Aktivno u~e{}e dece je najboqi na~in da deca shvate vrednost i lepotu ìvog sveta oko sebe, kaù u „Vojvodina{umama“. Svako dete }e imati mogu}nost da razgleda edukatvne prospekate, slika ìvotiwa i biqaka, upoznava se sa perjem ptica, dlakom ìvotiwa, jelenskim rogovima, semenom drve}a, tragovima, biolo{kom raznovrsno{}u i svim ostalim {to se sre}e u rezervatu. Nastava }e se odràvati u hladovini letwikovca u Eko{kolici „Gorwe Podunavqe“, u blizini Bezdana. Akcija „Da svako dete vidi Gorwe Podunavqe“ zapo~ela je posetom tre}eg i ~etvrtog razreda O[ „Bratstvo-jedinstvo“ iz Sombora. Najmla|i su se pokazali kao nahrabriji i najotporniji na zimsku hladno}u i jedini videli {umu u zimskom ruhu, dok je jo{ bilo snega. U {etwi, razgledawu hranili{ta za divqa~ i lova~kih ~eka, deca su uìvala pod stru~nim nadzorom referenta za za{titu prirode Biqane Lati} i u~iteqica Aleksandre i Maje. Nakon {etne staze [trbac, najmla|i qubiteqi prirode su izlet zavr{ili obilaskom tka~nice u Bezdanu, ~iji se ru~no tkani damast smatra proizvodom starih zanata. A. B.

U organizaciji Programa za razvoj Ujediwenih nacija u Vrbasu su odràna tri foruma koja su se bavila pitawima za{tite ìvotne sredine. Prvi forum bio je posve}en za{titi prirodnih dobara Jegri~ka i ârnok, dok su nakon toga odràni forumi na kojima se govorilo o projektu Remedijacije Velikog ba~kog kanala. Skupovi su organizovani u okviru kampawe podizawa ekolo{ke svesti kod svih faktora koji mogu dati doprinos re{avawu najve}eg problema ìvotne sredine u ovom delu Vojvodine, od gra|ana preko organizacija koje

se bave poslovima iz oblasti za{tite `ivotne sredine do najve}ih zaga|iva~a. Koordinator UNDP-ovog nacionalnog projekta sanacije ekolo{kih crnih ta~ki Dobrila Simi}, me|u kojima je jedna od najve}ih i Veliki ba~ki kanal, upoznala je prisutne dokle se stiglo u realizaciji projekta i koliko je posla ostalo do wegovog kraja. Ona je kratko govorila o stepenu zaga|enosti kanala, projektu remedijacije, izgradwi centralnog postrojewa za preradu otpadnih voda Vrbasa i Kule, izgradwi kanalizacione mre`e i glavnog ko-

lektora, a zatim posebno apostrofirala neophodnost podizawa ekolo{ke svesti celog dru{tva, kako bi projekat bio uspe{no okon~an. O tehni~kim aspektima ovog projekat i dinamici wegove realizacije govorio je inèwer Instituta za vodoprivredu „Jaroslav êrni“ Mile Boì}. Prema procenama stru~waka koji su u~estvovali na Forumu, iako je sav novac za kompletan projekat Remedijacije Velikog ba~kog kanala obezbe|en kod raznih doma}ih i stranih institucija, do kona~nog ~i{}ewa kanala }e u najboqem slu~aju do}i za

POMO]NIK MINISTRA @IVOTNE SREDINE ALEKSANDAR VESI]

Regionalna briga o otpadu Dobro je poznato da Srbija, kako bi postala ~lanica velike evropske porodice, mora mnogo toga da uradi u oblasti za{tite ìvotne sredine. Set va`nih zakona iz oblasti upravqawa otpadom usvojen je pro{le godine, a koliko nas posla ~eka i {ta sve treba da uradimo, kako bi Srbija postala i ostala ~ista, razgovarali smo sa pomo}nikom ministra ìvotne sredine i prostornog planirawa Aleksandrom Vesi}em. – U prethodnom periodu postignuti su rezultati na uskla|ivawu regulative u oblasti upravqawa otpadom dono{ewem Zakona o upravqawu otpadom i Zakona o ambalaì i ambala`nom otpadu – isti~e Aleksandar Vesi}. – Odre|eni napredak je postignut i na institucionalnom ja~awu i razvoju, udruìvawem op{tina u regione za upravqawe otpadom i potpisivawem me|uop{tinskih sporazuma. Odre|ene aktivnosti bile su usmerene na razvijawe i ja~awe ekolo{ke svesti, te se stav o otpadu polako mewa i sve je zastupqenije shvatawe da otpad predstavqa resurs. Kroz akciju „O~istimo Srbiju“ u 2009. godini uklowena su i sanirana smetli{ta u 46 gradova i op{tina, koja su predstavqala rizik po ìvotnu sredinu i zdravqe stanovni{tva. Novom, redizajniranom Strategijom upravqawa otpadom, koja je u postupku usvajawa, definisani su ciqevi za period od 2010. do 2019. godine, koje bi u ovoj oblasti trebalo ispuniti u procesu pribliàvawa EU. Prema Vesi}evim re~ima neophodno je daqe uskla|ivawe nacionalnih propisa iz oblasti upravqawa otpadom sa zakonodavstvom EU, dono{ewe nacionalnih planova za pojedine tokove ot-

pada, razvijawe regionalnih i lokalnih planova upravqawa otpadom. On ka`e da treba izgraditi regionalne centare za upravqawe otpadom, sa regionalnim deponijama i postrojewima za separaciju reciklabilnog otpada, kao i postrojewa za biolo{ki tretman otpada i transfer stanice. Ovaj dokument ka`e da treba pove}avati broja stanovnika obuhva}enih sistemom sakupqawa otpada

ba podsticati kori{}e otpada, kao alternativnog goriva u cementarama, èlezarama i termoelektranama-toplanama, u skladu sa principom hijerarhije otpada. Strategija kaè da je neophodno sanirawe postoje}ih smetli{ta koja predstavqaju najve}i rizik po ìvotnu sredinu i lokacije „crnih ta~aka“ od zaga|ewa opasnim otpadom. Treba uvesti odvojeno sakupqawe i tretman opasnog otpada iz doma-

Otpad se tretira ili odla`e {to bli`e mestu nastajawa

na 75 odsto do 2014. godine, razvijati sistem primarne selekcije otpada u lokalnim samoupravama, uspostaviti sistem upravqawa opasnim otpadom (izgraditi centralna regionalna skladi{ta opasnog otpada i izgraditi postrojewe za fizi~ko-hemijski tretman opasnog otpada), razviti sistem upravqawa posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama, istro{enim baterijama i akumulatorima, otpadnim uqima, otpadnim vozilima, otpadom od elektri~nih i elektronskih proizvoda), kao i sistem upravqawa medicinskim i farmaceutskim otpadom i upravqawe otpadom `ivotiwskog porekla. Tre-

}instava i industrije i obezbediti kapacitete za spaqivawe (insineraciju) organskog industrijskog i medicinskog otpada. Ujedno, treba uvesti sistem za upravqawe gra|evinskim i otpadom koji sadr`i azbest. - Proces realizacije, odnosno ispuwewa definisanih ciqeva u oblasti upravqawa otpadom je jedan od preduslova koji Srbija treba da ispuni , kako bi dostigla evropske standarde u ovoj oblasti - isti~e Aleksandar Vesi}. - Problem upravqawa otpadom postoji i u zemqama EU. Uspostavqawe sistema upravqawa otpadom zahteva i postojawe odre|ene infra-

DODEQENE NAGRADE NOVINARIMA - EKOLOZIMA

U pravo vreme na pravom mestu ve ekologijom i za{titom ìvotne sredine. Proteklih godina „Jueko“ televizija u saradwu sa Pokretom gorana Subotice organizovala je mnogobrojne akcije kao {to su „Kupite jelku sa busenom“, „Stop plasti~nim kesama“, „Stop ambroziji“, „Da se zna ko kosi, a ko ne kosi“, „Drvo generacije“, „Tri drveta za ìvot“, „Po{umite Suboticu“ . - Kada dobijete priznawe od kolega koji se bave istim poslom, onda znate da je va{ rad prime}en - kaè Sandra Ir{evi}. - Dugogodi{wim radom sam uspela da postignem da se gra|ani identifikuju sa na{om ku}om i da nam sami prijavqu ekolo{ke probleme ili akcidente, traè}i savet, kome da se obrate ili da iza|emo na teren. U ovom vremenu, veoma je bitno da gra|ani koriste Arhusku konveciju i zakon o dostupnosti informacijama od javnog zna~aja, jer sva-

dve godine zbog velikog obima posla koji treba da bude ura|en. Pre svega misli se na izgradwu Centralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda koje }e ko{tati preko 10 miliona evra, kao i na zavr{etak magistralnog kolektora izme|u Vrbasa i Kule. Pored toga, u toku su radovi na izgradwi kanalizacionih mre`a u svim naseqenim mestima op{tine Vrbas, a mo`da i najve}i problem predstavqa}e samo ~i{}ewe kanala i odlagawe par stotina hiqada kubika otpadnog muqa iz kanala. N. Perkovi}

Priznawa dobile Sofija Puali}-[pero i Sandra Ir{evi} ko ima pravo na zdravu `ivotnu sredinu i da zna kakav vazduh di{e, kakvu vodu pije ili hranu jede.

Novinarka Sofija Puali}[pero je tokom tri decenije bavqewa novinarstvom radila kao

honorarni saradnik svih velikih redakcija u Srbiji. Pisawe o ekolo{kim temama ~esto je rizi~no po novinarski dignitet, naro~io ako se novinar bavi konkretnim problemima koji zadiru u poqa interesnih grupa kao {to je to uradila Sofija Puali} [pero. Ona je pokrenula medijsku kampawi koja je spre~ila izgradwu spalionice u specijalnom rezervatu prirode Gorwe Podunavqe kod Apatina, zbog ~ega je bila izloèna raznim pritiscima. Od upotrebe zaga|uju}ih tehnologija za preradu sumwivog otpada na àlost nije se odustalo, ali Sofija kaè da je nikavi pritisci i pretwe ne}e spre~iti da nastavi borbu za ~istiju i zdraviju ìvotnu srednu. Predsednica Udruèwa „Ekovest“ Dragana Ratkovi} kaè da je veoma bitno ekolo{ko informisawe gra|ana, ali i da novinari budu obrazovani i upoznati sa

strukture, po~ev od sakupqawa, razvrstavawa, transporta, tretmana pa do kona~nog odlagawa. Zakonom o upravqawu otpadom („Slu`beni glasnik RS“, br. 36/2009.) propisano je regionalno organizovawe u oblasti upravqawa otpadom. Regionalni centri za upravqawe otpadom treba da obuhvate teritoriju od najmawe 200.000 stanovnika ili vi{e, pre svega, zbog ekonomske isplativosti jednog ovakvog sistema (za mawi broj stanovnika je prethodno obavezna izrada Studije opravdanosti investicije). Ovaj Zakon se zasniva na principu blizine i regionalnog pristupa upravqawu otpadom, odnosno otpad se tretira ili odlaè {to je mogu}e bliè mestu wegovog nastajawa, odnosno u regionu u kojem je proizveden, kako bi se u toku transporta otpada izbegle neèqene posledice na ìvotnu sredinu. Lokacije postrojewa za tretman ili odlagawe otpada biraju se u zavisnosti od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, wegove zapremine, na~ina transporta i odlagawa, ekonomske opravdanosti, kao i od mogu}eg uticaja na ìvotnu sredinu. - Po pitawu regionalnog organizovawa, saradwa na svim nivoima je neophodna, a pre svega me|usobna saradwa lokalnih samouprava koje formiraju jedan region za upravqawe otpadom - kaè Vesi}. - Va`no je uzeti u obzir da je upravqawe komunalnim otpadom u direktnoj nadle`nosti lokalnih samouprava, u skladu sa Zakonom o lokalnim samoupravama i Zakonom o komunalnim delatnostima. Regionalno upravqawe otpadom obezbe|uje se razvojem i primenom regionalnih planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici. A. Brzak

temama o kojima izve{tavaju. Ona podse}a da je Udruèwe eko novinara osnovano 21. oktobra 2006. godine i da okupqa oko 50 profesionalnih novinara specijalizovanih za izve{tavawe o ìvotnoj sredini. Tokom godine „Eko vest“ organizuje putovawa, kampove, izlo`be, stru~ne seminare za svoje ~lanove ali i za ostale novinare iz Srbije, a uz pomo} Pokrajinskog sekretarijata za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj priprema i izdaje „Vojvo|anski ekolo{ki magazin“ - elektronskog magazina za promociju za{tite ìvotne sredine, prirodnih vrednosti, o~uvawa i unapre|ewa biodiverziteta i podizawe svesti javnosti o potrebi za{tite ìvotne sredine u Vojvodini. Od 2007. godine Udruèwe dodequje nagrade za novinarsku hrabrost i doslednost u izve{tavawu o za{titi ìvotne sredine. Dosada{wi dobitnici tog priznawa su Milan Srdi}, tada novinar Radija 021, sada RTV B92 i Aleksandra Brzak, novinarka dnevnog lista „Dnevnik“. E. D.

SVET

~etvrtak4.mart2010.

U tri samoubila~ka napada u Iraku 33 poginula, 55 rawenih BAKUBA: Prema najnovijim podacima ira~ke policije, najmawe 33 osobe su poginule u tri samoubila~ka napada koja su se ju~e dogodila u Bakubi, gradu udaqenom 60 kilometara od Bagdada. Policija je navela da je samoubica vozilom u kojem se nalazio eksploziv udario u zgradu u kojoj se nalazi kancelarija ministarstva za stanovawe, u samoj blizini policijskog punkta. Ubrzo posle prve eksplozije, eksplodirao je i automobil udaqen stotinak metara. Tre}i samoubica aktivirao je eksploziv koji je imao na sebi ispred op{te bolnice u Bakubi, u samom centru grada. Tre}i samoubica, pretvaraju}i se da je rawenik, u{ao je u hitnu slu`bu op{te bolnice i aktivirao eksploziv koji je imao na sebi u trenutku kada je rawene iz prva dva napada obilazio {ef policije Abdel Hu-

UKRATKO Otmica saudijskog broda MOGADI[: Somalijski pirati oteli su u Adenskom zalivu saudijski brod sa 14 ~lanova posade, saop{tila je ju~e organizacija Isto~noafri~i program za pomo} pomorcima (SAP) sa sedi{tem u Keniji. Endrju Mvangura je izjavio da je brod "al-Nisr al-Saudi", koji je otet u ponedeqak, plovio od Japana ka Xedi i da se na wemu nalazi 13 [rilan~ana i jedan Grk, javio je Rojters. Pirati su, u me|uvremenu, saop{tili da su oteli i jedan ribarski brod u Indijskom okeanu, ali nisu izneli detaqe o ovom slu~aju. Otmice brodova su posledwih meseci izuzetno u~estale u Indijskom okeanu i Adenskom zalivu. (Tanjug)

Lokalni izbori u Holandiji AMSTERDAM: U Holandiji su ju~e po~eli lokalni izbori. Prema ocenama analiti~ara, najve}e {anse imaju politi~ke stranke koje se protive imigraciji. Mada su lokalni izbori va`ni pre svega zbog pitawa koja se odnose na svakodnevni ìvot gra|ana, politi~ari su, kako je primetio Aso{iejtid pres, koncentrisali predizborne kampawe na teme poput misije NATO u Avganistanu i imigracije. Lokalni izbori odràvaju se tri meseca pre parlamentarnih izbora, sazvanih za 9. jun, godinu dana ranije nego {to je bilo predvi|eno, zbog pada vlade. Koaliciona vlada premijera Jana Petera Balkenendea pala je zbog neslagawa sa zahtevom NATO da holandskim vojnicima bude produèn mandat u Avganistanu. (Tanjug)

sein al-[omari. General nije povre|en u toj eksploziji. U tri napada raweno je 55 osoba. U Iraku se u nedequ odr`avaju parlamentarni izbori koje ana-

liti~ari ocewuju kao kqu~ne za budu}nost Iraka. To su drugi parlamentarni izbori od svrgavawa re`ima Sadama Huseina 2003. godine. (Beta-AFP)

[teta od oluje u Francuskoj ve}a od milijardu evra PARIZ: [teta izazvana u Francuskoj orkanskim vetrom Sintija, koji je pro{log vikenda opusto{io zapadni deo zemqe i odneo 52 `ivota, mogla bi da bude procewena na vi{e od milijardu evra, saop{tila je ju~e Francuska federacija osguravaju}ih dru{tava (FFSA). U sna`nom olujnom vetru koji je tako|e pogodio Nema~ku, [paniju, Belgiju i Portugal, poginulo je najmawe 62 qudi, a najvi{e u Francuskoj gde su zajedno delovali jaki vetrovi i visoki plimni talas. "Nezvani~na procena {tete od milijardu dolara je u domenu verovatnog", rekao je predsednik FFSA Bernard Spitc. Najte`e su pogo|eni oblasti Vande i Ssarant Maritim, na francuskoj zapadnoj obali. Oluja je izazvala je znatnu {tetu za stanovnike pogo|enih oblasti, ali

UKRAJINSKI PARLAMENT OBORIO VLADU TIMO[ENKOVE

Janukovi~ preuzima izvr{nu vlast KIJEV: Ukrajinski parlament izglasao je ju~e nepoverewe vladi premijerke Julije Timo{enko, samo nekoliko sedmica po{to je izgubila na predsedni~kim izborima od Viktora Janukovi~a. Protiv vlade glasalo je 243 poslanika parlamenta, koji ima ukupno 450 mesta. Prema proceduri, poslanici ukrajinskog parlamenta sada imaju 30 dana da poku{aju da formiraju novu vladaju}u ve}inu. O~ekuje se da }e nova ve}ina biti formirana oko Janukovi~eve Partije regiona.Ukoliko u tom roku ne bude napravqena nova koalicija i formirana vlada, Janukovi~ }e kao predsednik dr`ave morati da raspusti parlament i

Timo{enko: Za{titi}u Ukrajinu od ove nesre}e

raspi{e nove prevremene izbore. Obra}aju}i se poslanicima uo~i glasawa, Timo{enko je rekla da }e prihvatiti svoju novu ulogu u opoziciji i naglasila da }e se truditi da motri na sve poteze ko-

je bude vukao Janukovi~. "Mi }emo za{tititi Ukrajinu od ove nove nesre}e koja ju je zadesila", rekla je Timo{enkova koja prema ocenama AP-a, va`i za prozapadno orijentisanu politi~arku. Protiv vlade glasalo je i sedam poslanika iz stranke Julije Timo{enko, ali }e i po odlasku u opoziciju wen Sveukrajinski savez Otaxbina i daqe biti druga po snazi stranka u parlamentu. Poslanici koji su ju~e glasali za obarawe vlade kao jedan od glavnih argumenata za wen lo{ rad istakli su nemogu}nost da se bori sa posledicama ekonomske krize. Oni su naveli da je ukrajinska privreda pro{le godine zabele`ila pad od 15 odsto. (Beta-AP)

EVROPSKA UNIJA U TRANZICIJI

Spoqna politika se ne meri strukturom BE^: Evropska unije se nalazi u fazi tranzicije i sada je va`no da ne do|e do vakuuma u kojem bi do{li u opasnost solidarnost me|u dr`avama EU i princip jednakosti, upozorio je {ef luksembur{ke diplomatije @an Aselborn. "Ketrin E{ton je od 1.decembra ministarka inostranih poslova Unije, Herman van Rompej od 1.januara predsednika Saveta EU. Mi smo u fazi tranzicije. Mora se tim stvarima dati malo vremena", ocenio je on u intervjuu be~kom dnevniku „Standard". Na konstataciju

da se za vikend {efovi diplomatija sastaju u Kordobi da bi razgovarali o strategijama i konceptu nove diplomatske slu`be, Aselborn je upozorio da se ne sme verovati da je sa Lisabonom i E{tonovom do{lo do su{tinske promene evropske spoqne politike. „Najve}i izazovi, kao {to su Bliski istok, Iran, i saradwa sa SAD i Rusijom, ne zavise od struktura koje smo dobili Lisabonskim sporazumom. Nama je u spoqnoj politici jo{ uvek potreban konsenzus 27 ~alnica, kako bismo formu-

DNEVNIK

lisali mandat"."Evropska spoqna politika se ne}e meriti strukturama, ve} supstancom. Ne mo`e se sve savladati deklaracijama. Mora se znati da spoqna politika ide u dubinu, i da je potrebno delovawe na licu mesta", naglasio je Aselborn. „Nova spoqna slu`ba EU su o~i i u{i evropske spoqne politike. U vi{e od 130 zemaqa }emo biti prisutni. Kao EU, a ne vi{e kao generalni sekretarijat ili Komisija. To }e voditi ka velikom poboq{awu", smatra on. (Tanjug)

i za poqoprivrednike i brodogradili{ta. ^etiri dana posle nevremena 14.300 doma}instava jo{ je bez struje. Voda se dovoqno povukla da dozvoli slu`bama spasavawa da po~nu sa ra{~i{}avawem najte`e pogo|enih zona. Vatrogasci

i civilna za{tita spremaju se da pomognu stanovnicima da ispumpaju vodu iz podruma, oslobode zarobqene automobile i uklone sru{ena stabla.U Parizu savet ministara razmatrao je ju~e plan rekonstrukcije i ja~awe brana. (Beta-AFP)

Turska protiv rezolucije o genocidu nad Jermenima ANKARA: Turska je upozorila ameri~ki Kongres da bi usvajawe rezolucije o priznavawu genocida nad Jermenima ozbiqno poremetilo odnose dve zemqe, strate{kih saveznika u okviru NATO-a. U ameri~kom Kongresu pokrenuta je inicijativa da se usvoji rezolucija po kojoj je 1915. godine, u vreme raspada Otomanske imperije, nad Jermenima izvr{en genocid i o tom predlogu sutra treba da se izjasni Komitet za spoqna pitawa. “Mi o~cekujemo da }e Komitet odbaciti predlog rezolucije ~ije usvajawe bi se nepovoqno odrazilo na tursko- ameri~ke odnose i ugrozilo proces normalizacije odnosa izme|u Ankare i Jerevana”, upozorio je zvani~ni predstavnik za {tampu turskog MIP-a, preno-

se agencije.U Beloj ku}i se zasad ne izja{wavaju o ovoj inicijativi. Predsednik Barak Obama je u predizbornoj kampawi izjavqivao, kako bi pridobio glasove jermenske dijaspore u SAD, da bi taj zlo~in mogao da se okvalifikuje kao genocid, ali posle pobede primetno izbegava da koristi taj termin. Ukoliko nacrt rezolucije danas pro|e u Komitetu za spoqna pitawa, onda bi ona trebalo da se na|e na dnevnom redu Predstavni~kog doma i Senata. U Ankari se nadaju da }e to Bela ku}a spre~iti. Ovo je tre}i poku{aj u posledwoj deceniji da se u ameri~kom Kongresu pokre}e inicijativa da se taj zlo~in okvalifikuje kao genocid. (Tanjug)

Nalog za hap{ewe izraelskog premijera DUBAI: [ef policije Dubaija, Dahi Kalfan Tamim, najavio je ju~e da }e zatra`iti od glavnog tu`ioca da ve} ove sedmice izda nalog za hap{ewe izraelskog premijera Bewamina Netanijahua i {efa izraelska tajne slu`be Mosad, Meir Dagana, zbog ubistva jednog od komandanta palestinskog Hamasa. Tamim je izjavio "Al Xaziri" da je "gotovo siguran" da su izraelski agenti planirali i izveli ubistvo Mahmuda al-Mabuha, jednog od vo|e Hamasa, januara meseca ove godine u jednom hotelu u Dubaiju. Izrael nije ni potvrdio ni demantovao ume{anost u ubistvo alMabuha. [ef policije Tamim je podvukao da je Mosad "uvredio" Du-

bai i zapadne zemqe ~ije su la`ne paso{e koristili osumwi~eni za ubistvo. Istovremeno, "Nacionalni dnevnik" Ujediwenih arapaskih emirata je objavio da je Dubai zatra`io od ameri~kog Federalnog istra`nog biroa (FBI) da proveri kreditne kartice koje su omwi~eni koristili a koje je izdala Metabanka. Pozivaju}i se na izvor FBI, ovaj list je naveo da }e istraga analizirati bilo kakvu ume{anost Izraela u ubistvo. Policija Dubaija je objavila podatke od 26 osumwi~ena kao i wihove fotografije sa paso{a tvrde}i da ima DNK dokaze za identitet najmawe jednog od ubica. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HILARI KLINTON Dva dana pred dolazak ameri~ke dr`avne sekretarke Hilari Klinton koja sa vlastima u Gvatemali treba da razgovara o borbi protiv droge, ju~e su uhap{ena dva visoka zvani~nika ove zemqe. [ef dr`avne policije Baltazar Gomez, {efica vladinog odseka za borbu protiv narkotika Neli Bonila i policajac Fernando Karilo pritvoreni su ju~e nakon istrage.

GINTER ETINGER Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger je izjavio da bi gasovod "Ju`ni tok" mogao da dobije podr{ku Evropske komisije "uz uslov da odgovara svim bezbednosnim zahtevima“. To je prvi put da se Evropska unija izjasnila u korist izgradwe tog gasovoda. Izjava Etingera se tuma~i kao principijelni zaokret u stavu Evropske komisije prema "ju`nom energetskom koridoru" .

YASTIN TIMBERLEJK Ameri~ki peva~ i glumac Xastin Timberlejk igra}e sa svojom biv{om devojkom Kameron Dijaz u komediji "Bad Teacher".Scenario za film, koji }e re`irati Xejk Kazdan, napisali su Li Ajzenberg i Xin Stupnitski, poznati kao scenaristi serije "Ured". Film je pri~a o nastavnici u osnovnoj {koli koja se, kada je momak ostavi, nadme}e sa koleginicom za pa`wu drugog nastavnika.

Razbijena najve}a hakerska mreà na svetu MADRID: [panska policija razbila je mreù hakera, koji su zarazili vi{e od 13 miliona ra~unara virusom koji je krao brojeve kreditnih kartica i druge li~ne i bankarske podatke, u najve}oj raciji te vrste u istoriji. [panska civilna garda uhapsila je u utorak trojicu [panaca na koje se sumwa da su rukovodili mreòm "Mariposa" (leptir,) koja je ubacila viruse u kompjutere 1.000 najve}ih kompanija na svetu i najmawe 40 velikih finansijskih institucija, javile su agencije. Mreà je razbijena zahvaquju}i saradwi {panske policije, ameri~kog Federalnog istra`nog biroa (FBI) i dve firme za bezbednost na Internetu:

"Difens intelixens" iz Kanade i "Panda sikjuritiz" iz [panije. Intresantno je da uhap{eni, koji imaju izme|u 25 i 31 godine, uop{te nisu bili stru~waci za informatiku i nisu sami dizajnirali svoju "zombi" mreù, ve} su kupili program na crnom trì{tu. Mreà je po~ela rad u maju pro{le godine, saop{tio je danas, na konferenciji za novinare, rukovodilac Grupe za elektronske delikte {panske Civilne garde Huan Salom, prenela je agencija EFE. Policiji je 23. decembra pro{le godine po{lo za rukom da deaktivira "zombi" mreù, ali su uhap{eni posle nekoliko dana uspeli da povrate kontrolu nad jednim delom inficiranih

kompjutera i izvedu osvetni~ki napad na firmu "Difens intelixens", koja je prva ukazala na

postojawe mre`e. U napadu su onesposobqeni serveri firme. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

~etvrtak4.mart2010.

LIST „GLOBUS“ O IZGLEDIMA HRVATSKE ZA ULAZAK U EU

GR^KA VLADA ODOBRILA NOVI PLAN [TEDWE

Zbog granice sa Srbijom tek 2013. godine

Pove}awe PDV-a na 21 odsto

ZAGREB: Zbog granice sa Srbijom, Hrvatska ne}e u}i u Evropsku uniju pre 2013. godine, pi{e hrvatski nedeqnik "Globus", isti~u}i da je iz Brisela zvani~nom Zagrebu poru~eno da }e u EU u}i s Islandom 2013. go-

je sva mawe raspolo`ena za {irewe, usporavaju novim zahtevima zbog kojih o~ekivani ulazak u ~lanstvo 2012. godine postaje iluzija. List pi{e da je Hrvatska u pozitivnom ciklusu odnosa prema

Sporna granica na Dunavu Politi~ki direktor Ministarstva spoqnih poslova Borko Stefanovi} izjavio je da postoji dobra voqa zvani~nog Beograda i Zagreba da se re{i otvoreno pitawe granice na Dunavu i dodao da o~ekuje da }e u najkra}em roku do}i do sastanka dràvnih komisija. "Nadam se da }e komisije na}i adekvatno re{ewe i da }emo na taj na~in izbe}i me|unarodnu abritraù", izjavio je Stefanovi}. On je istakao da Srbija u tom pitawu polazi sa stanovi{ta utemeqenog u me|unarodnom pravu i praksi. "To zna~i da grani~na linija treba da ide sredinom toka reke Dunav, kao {to je to bilo do sada. Stav Hrvatske je da grani~na linija treba da prati katastarsko zemqi{te. Me|utim, to zemqi{te nije u vlasni{tvu dràva, ve} da su u pitawu privatni posedi gra|ana. Hrvatski pristup nije utemeqen u me|unarodnoj praksi, jer bi to onda zna~ilo da svaka dràva ~iji gra|ani imaju negde neku zemqi{nu parcelu moè da kaè ’to je granica na{e dràve’. To, me|utim, nije ta~no", kazao je Stefanovi}. dine samo ako re{i otvorena grani~na pitawa sa Srbijom i BiH do 2011. godine. Najavquju}i sutra{wu posetu predsednika Ive Josipovi}a Briselu, nedeqnik isti~e da se pregovori Hrvatske s EU, koja

EU {to pokazuje Josipovi}eva poseta i otvarawe preostalih poglavqa pregovora, ali dodaje da }e pregovori kasniti, tako da je skoro neverovatno da zavr{e ove godine, ve} }e u}i i u 2011. i to skoro do kraja te godine.

Sve }e se vrteti oko poglavqa o sudstvu, a gra|ani }e od pritiska iz Brisela na popravqawe kvaliteta sudstva imati vi{e koristi od brèg ulaska u Uniju, pi{e list i dodaje da }e Brisel preko poglavqa o spoqnoj politici, ~ije otvarawe blokira Slovenija, gurati Hrvatsku na dovr{ewe otvorenih grani~nih pitawa sa susedima. Uz konstataciju da EU sebi ne moè dovoliti novi Kipar, da traì da se re{e otvorena pitawa granica, list pi{e da Brisel oko toga poùruje sve tri zemqe. "Globus" pi{e da }e presuda hrvatskim generalima za zlo~ine protiv Srba u "Oluji" i nakon we biti izre~ena do kraja godine i da }e verovatno predstavqati {ok za javnost, ali i da }e traìti dokaze da u Hrvatskoj funkcioni{e sistem su|ewa za ratne zlo~ine, ali i dokaze povratka Srba oko ~ega }e se od Zagreba traìti dodatni napori. "Bilo bi dobro da se zbog presude hrvatskim generalima osetqivi pregovori o granici sa Srbijom zavr{e pre toga", pi{e "Globus".

Za gasovod Dupnica – Ni{ 60 miliona evra od Evrope SOFIJA: Srbija i Bugarska }e budu}i gasovod od Dupnice do Ni{a graditi evropskim sredstvima, a Evropska komisija je za taj projekat namenila 60 miliona evra. Evrokomesar za energetiku Ginter Jotinger izjavio je u Sofiji da }e sporazum o izgradwi gasovoda, kojim }e se gas transportovati u oba pravca, biti potpisan u petak u Briselu. Zamenik bugarskog ministra ekonomije i energetike Maja Hristova izjavila je preksino} da }e sporazum potpisati predstavnici "Bulgartransgasa" i "Srbijagasa".

"Nije predvi|eno formirawe zajedni~kog preduze}a, ve} }e budu}im gasovodom upravqati svaka kompanija na svojoj teritoriji", objasnila je ona. Predvi|a se da

izgradwa gasovoda bude zavr{ena do 2012. godine, ali bugarska strana smatra da je realnije da gas pote~e 2013. ili 2014. godine.Du`ina gasovoda je 106 kilometara. Dupnica se nalazi u jugozapadnom delu Bugarske, na tranzitnom gasovodu. Gas je ve} stigao do Ni{a, a sa ukqu~ewem novog gasovoda gas }e u domovima mo}i da dobije jo{ oko 200.000 doma}instava u jugoisto~noj Srbiji. (Tanjug)

ATINA: Gr~ka vlada je ju~e odobrila novi sveobuhvatni plan {tedwe, tre}i u isto toliko meseci, u poku{aju da zauzda rastu}i buxetski deficit i obezbedi finansijsku podr{ku Evropske Unije, javio je Rojters, pozivaju}ji se na izvor kabineta premijera Jorgosa Papandreua. "Donesena je odluka o merama koje }e nam doneti 4,8 milijardi evra. Polovina od toga }e biti ostvarena smawewem potro{we, a druga polovina pove}awem poreza", naveo je izvor, koji je prisustvovao sastanku vlade. Mere obuhvataju pove}awe poreza na dodatu vrednost za dva odsto, na 21 procenat i smawewe bonusa na plate u javnom sektoru za 30 odsto, objasnio je Rojtersov izvor. Premijer Gr~ke Jorgos Papandreu je ju~e, u govoru ~lanovima vladaju}e stranke PASOK, uporedio fiskalnu krizu

Prelazna vlada jedino re{ewe sti u Crnoj Gori i na neophodnost formirawa prelazne vlade. Ta vlada bi trebalo u vremenski ograni~enom mandatu da sprovede dekriminalizaciju institucija i stvori elementarne uslove za sprovo|ewe prvih slobodnih i fer izbora, rekao je Medojevi}. Predsednik PZP-a je, kako se navodi, tokom razgovora u kabinetu senatora Xona Kerija, predsednika Komiteta za me|unarodne odnose u ameri~kom Senatu, kazao da ogromnu {tetu trpe gra|ani, ekonomija i institucije dr`ave Crne Gore „zbog politi~kog uticaja koji organizovani kriminal ostvaruje na sve aspek-

\ukanovi} ne}e Marovi}a za naslednika PODGORICA: Predsednik crnogorske Vlade i Demokratske partije socijalista (DPS) Milo \ukanovi} }e najverovatnije traìti da se sa wim povu~e i wegov najuticajniji potpredsednik Vlade i partije Svetozar Marovi} ukoliko odlu~i da pre kraja mandata ove vlade napusti politiku, objavile su danas podori~ke "Vijesti". Pozivju}i se na dobro obave{tene izvore, list navodi da postoji velika mogu}nost da \ukanovi} zatraì da se sa wim i Marovi}em povuku wihovi najbliì saradnici i napuste i partijske funkcije. U DPS-u je tom listu re~eno da je trenutno situacija takva da su iste {anse da \ukanovi} ostane do kraja mandata na ~elu Vlade i da se povu~e u politi~ku penziju, kao i da je vrlo mogu}e da jedan od wegovih uslova bude da se zajedno sa wim povu-

~e i Marovi}, koji vaì za izuzetno uticajnog politi~ara u vlasti i opoziciji, a zbog svoje politike kompromisa uìva veliku podr{ku i zapadnih centara mo}i. Formalno obrazloèwe \ukanovi}a, koji je nesporni lider u vladaju}oj koaliciji, mogla bi da bude ocena da je potrebno partiju prepustiti mla|im qudima koji nemaju nikakvih hipoteka, {to je jedan od uslova da DPS poku{a da zadrì dominantnu poziciju prilago|avaju}i se novonastalim okolnostima, pi{e list. Te okolnosti indirektno kreira Zapad, posebno u svetlu onog dela uslova koji se ti~u napredovawa ka Evropskoj uniji i NATO-u, a odnose na beskompromisnu borbu sa organizovanim kriminalom o korupcijom, navode "Vijesti". (Tanjug)

te ìvota"."Jasno je da mo}ne i sa lokalnim vlastima povezane kriminalne strukture onemogu}avaju uspostavqawe vladavine prava i demokratski razvoj dràva", kazao je Medojevi} dodav{i da delovawe tih mreà od kojih je jedna jako mo}na ima sedi{te u Crnoj Gori, ugroàva ne asamo dràvne interese ve} i interese SAD. "Zato smo ovde u Va{ingtonu da zatraìmo i dobijemo podr{ku za realizovawe zajedni~kog interesa - osloba|awa Crne Gore od uticaja organizovanih kriminalnih struktura koje su srasle sa vrhom crnogorske vlasti", re-

bilnosti valute evra.Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo i {ef grupe ministara finansija evrozone @an-Klod Junker u odvojenim izjavama rekli su da su uvereni da }e Gr~ka uspeti da ove godine

''Gr~ka mora znati: mi ne}emo napisati blanko-~ek'', rekao je Vestervele ovih dana, pred dolazak u Berlin gr~kog premijera Jorgosa Papandreua, koji }e se u petak sastati s Merkelovom. Premijer Jorgos Papandreu putuje u nedequ, 7. marta, u Pariz, gde }e se sastati sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem, objavqeno je Atini. U francusku prestonicu sti`e posle boravka u Berlinu (5. marta), gde }e razgovarati sa premijerkom Angelom Merkel, i pred put u Va{ington na sastanak (9. marta) sa ameri~kim predsednikom Barakom Obamom.Prema najavama iz gr~ke vlade, glavna tema Papandreuovih razgovora sa najvi{im zvani~nicima Nema~ke, SAD i Francuske bi}e ekonomska kriza.

CRNOGORSKA OPOZICIJA TRA@I PODR[KU SJEDIWENIH DR@AVA

PODGORICA: Prelazna vlada u Crnoj Gori po~etni je korak u pravcu ekonomske i moralne obnove dràve, i ona moè biti obezbe|ena uz podr{ku Sjediwenih Ameri~kih Dràva i Evropske unije, rekao je predsednik Pokreta za promjene Neboj{a Medojevi} u Va{ingtonu. Podgori~ki mediji su, pozivaju}i se na saop{tewe iz tog pokreta, javili da je Medojevi} tokom razgovora u kabinetu senatora Ri~arda Lugera, dugogodi{weg predsednika i uticajnog ~lana Komiteta za me|unarodne odnose Senata SAD, ukazao na nu`nost {to hitnije smene aktuelne vla-

Jorgos Ppandreu

Poseta Berlinu, Parizu i Va{ingtonu

svoje zemqe sa ratom i istakao da }e morati da preduzme o{tre mere. îtava Evropa }e biti ugroèna ako Gr~ka ne uspe da donese hrabre odluke da smawi ogroman dug od 300 milijardi evra, koji je ve}i od godi{we ekonomske proizvodwe zemqe, istakao je Papandreu. Evropska komisija i vode}i ekonomski stru~waci iz 16 dràva evro-zone podràli su ju~e odluku gr~kih vlasti da smawi buxetske tro{kove i ocenili da }e to pomo}i finansijskoj sta-

kao je predsenik PZP-a. On je, kako se navodi, ukazao i ptrebu konstituisawa novog, dugoro~no odrìvog, partnerstva Crne Gore sa SAD, koje }e biti utemeqeno na zajedni~kim demokratskim vrednostima.U posetu Va{ingtonu sa wim je otputovao biznismen, nakeda{wi blizak prijateq i kum crnogorskog premijera Ratko Kneèvi} koji je u posledwe vreme izneo u javnosti niz te{kih optu`bi o ume{anosti \ukanovi}a u duvanski kartel. Kao \ukanovi}ev prijateq, Kneèvi} je svojevremeno bio predstavnik crnogorske Misije u Va{ingtonu. (Tanjug)

smawi svoj deficit za ~etiri odsto. EU je u februaru upozorila Gr~ku da mora da u~ini vi{e na smawewu buxetskih tro{kova i postavila rok do 16. marta da vlasti u Atini poka`u konkretne rezultate. Iz EU poru~uju da je smawewe zarada u javnom sektoru kqu~no da se smawi buxet i povrati konkurentnost. Brisel je i ranije kritikovao neprimerene plate u javnom sektoru, koje, prema oceni evropskih zvani~nika, daleko prevazilaze stvarnu eko-

dom nedavnog napada na predsednika PzP Neboj{u Medojevi}a. Radulovi} je rekao da je potrebna efikasnija zastita poslanika, da ne bi, kako je objasnio, do{li u situaciju da se sami naoru`avaju. On je, tako|e, trazio da se parlament odredi prema {trajku zaposlenih u Rudniku boksita kod Nik{i}a, koji ve} 16. dan protestuju u rudni~koj jami. Krivokapi} je ponovio raniji stav da "poslanik mora biti za{ti}en za ostvarivawe osnovne slobode, slobode javne re~i"."Moramo obezbediti zastitu poslanika, shodno opasnosti koja mu preti", rekao je Krivokapi}. On je ponovio da treba razmisliti i o izmenama i dopunama Krivi~nog zakonika, kojima bi se poja~alo sankcionisawe napada na sve poslenike javne reci, ne samo na politicare nego i na novinare."Do tada, zakon va`i i za nas, kao i za ostale", rekao je Krivokapi}. (Beta)

nomsku snagu zemqe. To tako|e negativno uti~e i na privredu zemqe, jer Gr~ka zbog toga postaje previ{e skupa zemqa za poslovna ulagawa. Posledwih nekoliko meseci evro je pao u odnosu na ameri~ki dolar, {to ukazuje da na svetskom trì{tu postoji bojazan da Gr~ka ne}e uspeti da otplati ogroman dug i smawi potro{wu. Nema~ki kancelar Angela Merkel i vicekancelar i {ef diplomatije Gvido Vestervele su u poverqivom razgovoru razmatrali strategiji vlade u Berlinu za spas Gr~ke od bankrota u narednim mesecima, saznaje nema~ki tabliod ''Bild''. Pozivaju}i se na vladine krugove, ''Bild'' pi{e da je do sastanka do{lo preksino} i da su u razgovoru u~estvovali i nema~ki ministar privrede Rajner Briderle i jedan dràvni sekretar Ministarstva finansija. Na susretu je, kako prenosi {tampa, posebno razmatrano pitawe da li i kakvu pomo} nema~ka vlada moè da stavi u izgled Gr~koj. [tampa pi{e da nema~ka vlada intenzivno radi na iznalaèwu re{ewa za spas od bankrota Gr~ke i navodi da su u~esnici bili jedinstveni u tome da Gr~ka za sada, sopstvenim snagama, mora sebi da pomogne. (Tanjug-Beta)

Makedonci izmanipulisani u zahtevima za azil SKOPQE: Dr`avni sekretar Belgije za buxet i porodicu Melkior Vatle ocenio je da su imigranti iz Makedonije koji tra`e azil izmanipulisani ne samo u mati~noj zemqi ve} i u Belgiji.

Skup{tina Crne Gore o Zakonu o izborima PODGORICA: Skup{tina Crne Gore po~ela je sednicu na kojoj }e glavna tema rasprave biti nacrt izmena i dopuna Zakona o izboru odbornika i poslanika, koji je ranije pripremila posebna parlamentarna grupa. Prema radnoj verziji izmena, Crna Gora }e ubudu}e biti jedna izborna jedinica, a pravo u~es}a u raspodeli odborni~kih i poslani~kih mandata ima}e one politicke partije koje na izborima pre|u izborni cenzus od tri odsto glasova iza{lih na izbore. Poslanik opozicionog Pokreta za promjene (PzP) Branko Radulovi} pitao je na po~etku sednice predsednika parlamenta Ranka Krivokapi}a {ta }e u~initi da za{titi poslanike od "huliganskih napada". "[ta }ete u~initi da nas i Vas, a posebno nas koji nemamo telohraniteqe, zastitite od huliganskih napada", pitao je Radulovi}, povo-

Melkior Vatle

Vatle smatra da postoje dva osnovna razloga za ovaj fenomen, a to su la`ne informacije u Makedoniji da }e imigranti kada

stignu u Belgiju dobiti sme{taj i novac, a drugi je {to iseqenici iz Makedonije i Srbije koji ve} `ive u Belgiji, {aqu la`ne informacije svojim sugra|anima. "Ti qudi su `rtve zato {to su izmanipulisani i bi}e vra}eni ku}i", izjavio je Vatle za radio Doj~e Vele na makedonskom jeziku. On je najavio posetu Makedoniji, a kao razlog je naveo pove}ani broj zahteva za azil iz Makedonije i Srbije, posle vizne liberalizacije. Vatle }e se, kako je najavqeno, sastati sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim, s kojim bi trebalo da poseti kumanovski region i sever Makedonije naseqen uglavnom Albancima, koji u najve}em broju i organizovano odlaze u Belgiju i tra`e azil. Posle objavqivawa informacija o rekordnom broju zahteva za azil makedonskih i srpskih gra|ana u januaru i februaru, smawen je broj zahteva na samo deset za posledwih nedequ dana. (Beta)

Hap{ewe Vlahovi}a u [paniji BEOGRAD: Osumwi~eni za ratne zlo~ine tokom rata u BiH 1992-95 Veselin Vlahovi} uhap{en je u [paniji na osnovu saznawa pripadnika Ministarstva unutra{wih poslova (MUP) Srbije, saop{teno je ju~e iz tog ministarstva. Policija [panije je na osnovu saznawa Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije uhapsila Vlahovi}a, koji je tokom vi{egodi{weg boravka u [paniji pod la`nim identitetima vr{io razbojni{tva i krao, ka`e se u saop{tewu. Ta slu`ba je u januaru 2010. godine do{la do saznawa da se organizovana kriminalna grupa, u ~ijem sastavu su dr`avqani Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Bugarske, bavi provalnim kra|ama na podru~ju Alikantea u [paniji.Na osnovu te informacije i identifikacije pojedinih osoba do{lo se do saznawa o pripremi provalnih kra|a i razbojni{tava u [paniji. (Beta)

IZ DRUGOG UGLA

~etvrtak4.mart2010.

Prinudna uprava u Portsmutu Bi-Bi-Si ortsmut }e biti prvi klub u istoriji engleske Premijer lige koji je stavqen pod prinudnu upravu. Mera je preduzeta posle vi{emese~nih finansijskih previrawa i zbog dugovawa kluba koja se kre}u oko sto miliona dolara. Portsmutu }e biti oduzeto devet bodova, {to zna~i da }e gotovo sigurno pre}i u niì rang takmi~ewa, ali to je izgleda bio jedini na~in da se klub spase. Postala je uvreèna praksa da klubovi suo~eni s likvidacijom prihvate prinudnu upravu. Me|utim, ovo je prvi put da se to dogodilo u najbogatijoj ligi na svetu. Posao prinudnog upravnika bi}e da smawi tro{kove, postigne dogovor s poveriocima i da prona|e kupca. Alternativa je bila da se klub zatvori i zato su i navija~i bili spremni da prihvate mawe zlo. „S obzirom na to da ne moèmo dobro da prodamo klub s ovolikim gubicima, ovo je najboqe re{ewe za klub“, rekao je jedan od navija~a BBC-ju. „Kao trust navija~a vi{e smo nego spremni da radimo s tim ~ovekom da spre~imo da se ovo ikad ponovi, da prona|emo dobrog kupca za klub koji }e èleti da sara|uje s navija~ima na wegovom ja~awu“.

Finansijski problemi Portsmuta izmakli su kontroli zato {to je klub tro{io vi{e nego {to je imao. Nije on jedini. Prema najnovijem izve{taju UEFA-e dugovawa Premijer lige iznose oko pet milijardi dolara, {to je vi{e od ukupnog duga svih ostalih evropskih fudbalskih klu-

angaùju da spre~e da klubovi upadaju u ovakve situacije i da pomaù klubovima da oni sami sebi pomognu. Mislim da je potrebno vi{e intervencije“, kaè advokat Votkins. Portsmut, koji je imao ~etiri razli~ita vlasnika u posledwih godinu dana, sada ~eka kupca. Ko

bova. Trevor Votkins, advokat specijalizovan za fudbalske finansije, ka`e da bi ~e{}e intervencije engleskih fudbalskih vlasti mogle da spre~e ponavqawe slu~aja kao {to je Portsmutov. „Mislim da vlasti u Premijer i drugim ligama treba da se vi{e

god on bio, o~ekiva}e nisku cenu s obzirom na to da je Portsmutov prelazak u ni`i rang takmi~ewa gotovo neminovan. U me|uvremenu, klub star 112 godina nastavqa da pre`ivqava. Ina~e, kako isti~e ekonomski analiti~ar BBC Endru Voker, Portsmut jeste prekomerno tro{io,

ali to je op{ti problem fudbala kao biznisa. „Glavni ciq ve}ine biznisa je prili~no jednostavan. Treba ostvariti profit i on treba svake godine da raste. Strategije velikih korporacija preciziraju i wihov specifi~an ciq - da budu vode}i snabdeva~ ne~ega ili da klijentu pru`aju najkvalitetniju uslugu. To su glavnom sredstva za ostvarivawe glavnog ciqa a to je zarada. U fudbalu i drugi ~inioci moraju da se uzmu u obzir. Pobede, trofeji unapre|ewe u vi{u i presti`niju ligu, jesu krajwi ciqevi menaxera, vlasnika i, na prvom mestu, navija~a. Naravno da ima i poslovne koristi od uspeha na terenu. Navija~i su spremniji da gledaju ekipu koja dobro igra i spremniji su da kupuju dresove i suvenire kluba. Vode}e lige i evropska takmi~ewa donose dodatni prihod od TV prenosa. Ali, uspeh i ko{ta. Tro{kovi transfera i plata fudbalera su sve ve}i. Neki klubovi koriste transfere kao izvor prihoda, a ko `eli da ostane u vrhu ~e{}e mora da gurne ruku dubqe u xep. Neki klubovi uspevaju da ostvare profit, ali sportski ciqevi ~esto mogu da poremete ostvarivawe konvecionalnijih ciqeva kao {to je poslovni uspeh“, podsetio je Voker.

DNEVNIK

Kana|ani me|u najlep{im na svetu Vankuver san internet anketi Britanci su izglasali da su, po lepoti, Kana|ani deseta nacija na svetu. Na prvom mestu na{li su se Amerikanci, a za wima su Brazilci, [panci i Australijanci, kojima mo`da i klima pomaè da izgledaju boqe od drugih. Pre Kanade plasirali su se jo{ i Italija, [vedska, Engleska, Indija i Francuska, ali u svakom slu~aju laska {to su, izme|u ostalih, Meksikanci, Rusi, Argentinci, kao i Holan|ani, ostali iza. Po mi{qewu Mi{el Vilet, autora modnog veb-sajta www.beautyeditor.com, jedinstvena lepota Kana|ana ima svoje korene u multikulturalnom poreklu, jednako kao i qudi koji ovde ìve. Navodi se, tako|e, da razlika izme|u Amerikanaca i Kana|ana moè da se defini{e razlikom izme|u te`we za perfek-

cijom, koju po-dsti~e kultura glamura koja dominira kod na{ih kom{ija, i sveèg, prirodnog izgleda ovda{weg ìvqa, {to je naj~e{}e posledica izloènosti o{troj klimi.

^uvawe telefonskih razgovora protivustavno Doj~e vele stavni sud Nema~ke doneo je odluku: skladi{tewe podataka o telefonskoj i elektronskoj komunikaciji na {est meseci u ciqu olak{anog krivi~nog gowewa je protivustavno. Tako je re{ena najve}a tu`ba u istoriji Nema~ke. Predsedavaju}i sudija Ustavnog suda Hans-Jirgen Papir saop{tio je da se tu`iteqima, kojih je u ovom slu~aju bilo 35.000, daje za pravo, kao i da odgovaraju}i zakonski paragrafi predstavqaju povredu ~lana 10, odeqka 1 Osnovnog zakona i zato su ni{tavni. Podaci o vremenu i mestu telefonskih razgovora Nemaca, o brojevima sagovornika, vremenu slawa i primawa elektronske po{te, kao i wenim po{iqaocima i primaocima, skladi{te se i ~uvawu na posebnim serverima

Emocije i kupovina tru~waci su odavno primetili da veliki broj najrazli~itijih faktora uti~e na spisak stvari koje kupujemo. Prime}eno je, recimo, da su emocije jedan od najizraènijih pokreta~a, tako da je jasno da trgovci ~ine sve da kod kupaca podstaknu pojedina ose}awa. Primera radi, istraìvawe potvr|uje da }e osoba koja je ponosna na sebe kupovati upadqive stvari ili one kojima }e nagraditi sebe, dok }e osoba kojoj je sve potaman kupovati stvari za ku}u ili slobodne aktivnosti. Verovatno to dodatno obja{wava za{to se prodavnice ode}e, nakita i satova poznatih dizajnera nalaze u poslovnom delu grada, odnosno za{to neretko nalazimo prodavnice name{taja uz restoran. Posle dobrog poslovnog poteza moèmo nagraditi sebe nekim luksuznim detaqem, ali }emo zato posle dobrog ru~ka gotovo obavezno pomisliti na neku udobnu fotequ ili kau~ i mnogo lak{e se odlu~iti za kupovinu takve stvari. Brent Bar, profesor marketinga na Fakultetu za menxment Ted Roxers pri Univerzitetu Rajerson, dodaje da se preko osam od deset kupovina desi na licu mesta, odnosno da kupci bivaju povu~eni i privu~eni izloènom robom i celokupnim utiskom u prodav-

nici. On nagla{ava da je stoga veoma va`no kako prodavnica izgleda, koje ili ~ije slike su oka~ene, kakvo je osvetqewe, kakva muzika se ~uje, zapravo u kojoj meri sveukupna atmosfera kreira odre|eno raspoloèwe va`no za kupovinu ba{ tih artikala. Koordinator za vizuelni marketing na Seneka kolexu, Dejvid Mekdermid ide i korak daqe, napomiwu}i da ve} atraktivan izlog obavqa veliki deo trgova~kog posla, jer inspiri{e kupce da kro~e u prodavnicu. Dejl Pirs, profesor istorije i psihologije mode na Seneka kolexu, na primeru pokazuje da su supermarketi aranìrani tako da {to duè zadrè pa`wu kupaca. Svakodnevne namirnice, mleko i hleb, nalaze se na dva razli~ita, najudaqenija kraja prodavnice, kako bi mu{terije {to duè prolazile du` rafova prepunih robe i setile se {ta im je jo{ potrebno. Ona kaè da postoji i logi~no obja{wewe za{to nikada ne rade sve kase u supermarketu - ponovo je u pitawu èqa da se {to vi{e stvari na|e u korpi kupca. Mnogo je ve}a verovatno}a da }e se korpa dopuwavati ukoliko kupac stoji u redu, nego ako bude u prilici da brzo iza|e iz radwe.

Ova povreda je posebno te{ka, dodao je Papir, zbog toga {to sa~uvani podaci omogu}avaju dono{ewe „zakqu~aka o sadr`ini komunikacije“ koji idu

podaci moraju biti obrisani i ne smeju biti preneti instancama koje su ih tra`ile; odredbe o skladi{tewu podataka predstavqaju povredu Zakona o za{titi tajnosti telekomunikacije“.

„sve do intimne sfere“. Oni, osim toga, omogu}avaju stvarawe profila li~nosti i kretawa gra|ana, a skladi{tewe podataka u sada{woj formi kod gra|ana stvara „difuzan i prete}i

ose}aj da su pod prismotrom“. Presuda Ustavnog suda ne zna~i potpuno iskqu~ivawe mogu}nosti skladi{tewa podataka. Nema~ke ustavne sudije ne dovode u pitawe odgovaraju}e smernice Evropske unije, ve} samo na~in na koji su one u Nema~koj sprovedene. Zbog toga sada treba pisati novi zakon koji bi u mnogo ve}oj meri za{titio privatnost gra|ana i propisao mnogo stro`ije uslove skladi{tewa podataka. Jedna od tu`iteqki u ovom mamutskom procesu bila je Klaudija Rot iz stranke Zelenih. Jo{ za vreme ~itawa presude stigla je da je prokomentari{e: „Odluka je vrlo dobra, isplatilo se to {to se 35.000 gra|ana ove zemqe obratilo Ustavnom sudu smatraju}i da su zbog ~uvawa podataka o wihovoj komunikaciji generalno nalaze pod sumwom. Ovo je {amar zakonodavcu koji je poku{ao da gazi po Ustavu“. Sa{a Boji}

Porez Robina Huda britanskim bogata{ima

Toronto star

od 2008. godine. Rok ~uvawa podataka je {est meseci – ali, sve je to sada lawski sneg, jer, kako je pojasnio predsedavaju}i Ustavnog suda Papir: „Uskladi{teni

Glas Amerike rupa britanskih humanitarnih organizacija udruìla se sa britanskim glumcem Bilom Naijem i producentom Ri~ardom Kertisom u zalagawu za, kako kaù, „novi dogovor izme|u banaka i dru{tva. “Oni èle da uvedu porez od 0,05% na finansijske transakcije izme|u samih banaka, kako bi se prikupio novac za socijalne usluge i borbu protiv siroma{tva i klimatskih promena. Panika klijenata koji su masovno povukli svoje uloge iz banke “Nordern rok” u septembru 2007. ozna~ila je po~etak svetske bankarske krize u Britaniji. Britanska i druge vlade sveta na kraju su potro{ile milione dolara na spasavawe ugroènih finansijskih institucija. Grupa poznatih li~nosti i humanitarnih organizacija pokrenula je kampawu da se deo tog novca vrati gra|anima. Nazvali su ga Porez Robina Huda, po legendarnom engleskom junaku koji je pqa~kao bogata{e da bi davao siroma{nima. Maks Losom je predstavnik humanitarne agencije Oksfam: „Banke svakodnevno razmewuju bilione do-

lara. Na{a poruka je da moèmo da uzmemo samo deli} tog kola~a, 0,05 odsto, {to bi prikupilo stotine milijardi dolara za pomo} siroma{nima u bogatim zemqama, za otvarawe novih radnih mesta u Britaniji i SAD, ali tako|e i pomo} siroma{nima u Africi, gde qudi umiru zbog ekonomske krize“, navodi Loson. Mnogi bankari smatraju da ova lepa ideja nije realna. Brajan Mers je potrparol Britanskog udruèwa bankara: „To nije ne{to {to moè da funkcioni{e u stvarnom svetu, posebno ne u trenutku kada imamo sporne trgovinske sporazume. U toku su pravi finansijski ratovi izme|u zemaqa i ideja o postojawu jedinstvenog poreza koji bi se uveo {irom sveta je jednostavno nezamisliva.“ Organizatori èle da u inicijativi u~estvuju zemqe G20, i zapo~eli su masovnu kampawu me|u obi~nim gra|anima kako bi se izvr{io pritisak na svetske lidere. Inicijativa je sada na Tviteru i Fejsbuku. Xonatan Ten~ je predstavnik Oksfama u britanskom parlamentu: „Hiqade qudi potpisale

su peticiju podràvaju}i Porez Robina Huda i pri~aju o wemu na Tviteru. Zanimqivo je da su sada po~eli da {aqu’tvitove’ svojim politi~arima“, pri~a Ten~. Pristalice mogu da postanu ~lanovi „Vesele druìne Robina Huda“ tako {to }e staviti zelene maske na svoje fotografije na Internetu, ili ih od{tampati i nositi u stvarnom ìvotu. Ako je suditi po reakcijama na Interne-

tu, ogromna ve}ina qudi podràva ovu inicijativu. „Naravno da }e biti veoma te{ko da se primeni, ali sve {to ide u tom smeru je sigurno dobra ideja“, kaè Tim. „Jasno je da bi porez pomogao brojnim humanitarnim organizacijama kojima je porebna pomo} i to je na~in da se novac dobije od onih koji zaradjuju ogromne sume, tako da mi je jasno za{to se zove Porez Robina Huda – pqa~kawe bogatih u korist siromaha“, navodi Enxela. „Mislim da treba prepustiti bankama da nastave da rade {ta su i do sada. Ako pogledate velike banke kao {to su Morgan Stenli ili Goldman Saks, oni imaju velike fondacije i svake godine daju ogromne sume u dobrotvorne svrhe“, smatra Kris. Pojedine britanske banke ostvaruju rekordan profit i daju velike bonuse svojim direktorima. Posmatra~i kaù da to izaziva ogor~ewe javnosti protiv bankara i da bi moglo da pomogne ovoj kampawi. U~esnici kampawe su ~ak projektovali svoje poruke na zidove Banke Engleske. To je jedan na~in kojim èle da bankarima upute signal upozorewa... Yenifer Glas

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak4.mart2010.

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962, cena izuzetno povoqna. 99302

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 100323 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 100322

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 100324

IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa upotrebom kupatila, male kuhiwe, telefona. Telefoni: 6314-914, 064/36-70473. 100287

MEWAMO nov dupleks bez kosina 71m2, (upotrebna) za mawi do 45m2 uz dogovor, parno, proto~na. Telefon 060/345-1313, 021/6313-237. 100369

POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 100332 NA NOVOM NASEQU, kod crkve, izdajem lep, dvosoban stan, poluname{tenname{ten, cena 220/250 evra. Telefon 064/8706-004. 100360 KOTORSKA - Telep, izdajem ku}u 240/560 sa ili bez name{taja pogodna za fizi~ka i pravna lica. Povoqno! Telefon 064/2234-862. 99119 IZDAJEM name{tenu novu garsoweru u zgradi u centru. Telefon 062/469-662. 100355 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan u Radni~koj 43m2 240E. Telefon 064/12497-91, 021/6334-104. 99923 IZDAJEMO dva nova komplet name{tena jednsobna stana 24 m2 Gogoqeva ul. 160 eura 28 m2, Branimira ]osi}a 160 eura. Telefon 021/544-540, 063/517290. 100333 IZDAJEM jednoiposoban renoviran stan, 40m2 kod Merkatora, komplet name{ten sa novim name{tajem, cena 210E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290. www.aleks-nekretnine.com 100331 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan 38 m2 u ku}i sa posebnim ulazom mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima 120 evra. Telefoni: 521-362, 064/236280-9. 100306

DVOSOBAN komforan stan u Futogu izdajem u zakup, Cara Lazara 214. Telefoni: 895-807, 892-918. 100099 IZDAJEM name{ten jednoiposoban i jednosoban stan na Avijaciji. Telefon 063/8901789. 100284 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Pariske komune v. parter 51 m2. 220E. Telefoni: 064/124-97-91, 021/6334-104. 99920 IZDAJEM stan od 35m2 na Bul. oslobo|ewa kod futo{ke pijace. Mo`e za stanovawe ili kancelariju. Telefon 063/522-116. 100292 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Bulevaru kod â&#x20AC;&#x17E;Dnevnikaâ&#x20AC;&#x153;. Telefon 064/39056-94. 100267 IZDAJEM komplet opremqenu garsoweru 32 m2 kod Dnevnika 2 le`aja, odmah useqiva, cena 170E. telefon 064/09-07-889, 021/547-921. 100437 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 35 m2, Bra}e Ribnikara 180E. odmah useqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547-921. 100436 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Detelinari. Telefon 063/375-207. 100417

KUPUJEM stan 30-45m2 u blizini Limanskog parka ili pijace, ni`a spratnost, za starije osobe, bez posrednika, telefoni: 421-437 ili 063/534505. 10005

N. DETELINARA, prodajem nov, useqiv stan od 49m2, odli~an raspored za 56.650. Tel. 636-8429. 50009 BULEVAR - Betanija, na prodaju ukwi`en stan od 64m2, useqiv, bez ulagawa na II spratu po ceni od 69.000. Tel. 636-8429. 50010 PRODAJEM stan, Beograd, Slavija, ukwi`en, cg, 83m2, salonski. Telefon 066/514-8399. 100443

GRBAVICA, Mi{e Dimitrijevi}a, na prodaju odli~na garsowera od 28m2, Aleksandar radio, odmah useqiva po ceni od 39.000. Tel. 636-8429. 50001 FUTO[KI PUT, na prodaju odli~na, ukwièna garsowera od 20m2, odmah useqiva po ceni od 24.700. Tel. 636-6952. 50002 U CENTRU prodajem garsoweru 24m2, brzo useqiva, miran deo, bez posrednika, kontakt telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10001 PRODAJEM ukwièn 1soban stan 37 m2 u @elezni~koj ulici, centar, I sprat, grejawe TA. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919. 100438 NOVO NASEQE, prodajem stan od 38m2, odmah useqiv. Telefon 6212-529, 063/7492581. 100352 GARSOWERA u Petra Drap{ina, ukwièna 28, 5m2, novija zgrada. Telefon 6618284. 100428 DVORI[NI 25 m2, ukwièn name{ten, CG. nema vlage, telefon odvojena struja, kablovska, mogu}nost dizawa sprata, Pa{i}eva, moè kredit, vlasnik. 25.000E. Telefon 066/519-28-57. 100432

GRBAVICA, prodajem odli~an, ukwi`en 1.5 stan u novoj zgradi po ceni od 41.200. Tel. 064/220-95-65. 50003

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak4.mart2010.

DNEVNIK

Oti{la je od nas zauvek na{a draga i plemenita Tetkara PRODAJEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, cena 150 dinara komad. Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932. 99415

POSLOVNI prostor, izdajem, na glavnom putu N. SadVeternik. Magacin 230m2 poslovna zgrada 440, plac 5.000m2, tri direktne telefonske linije. Telefon 063/503-710. 99875

PRODAJEM gara`u u Ul. Ka}e Dejanovi} br. 10. Telefon: 063/566-761 i 063/734-9914. 100207

BULEVAR, prodajem nov, ukwièn 2.0 stan, odli~na zgrada po ceni od 58.000. Tel. 636-6952. 50004 DETELINARA, povoqno prodajem ukwièn, klasi~an 2.0 stan od 52m2 po ceni od 45.000. Tel. 636-8429. 50005 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, 3. sprat, dvostrano orjentisan, brzo useqiv, bez posrednika, na{i telefoni: 421-437 ili 063/534505. 10002 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, I sprat, kuhiwa-prozor, garaà, kontakt telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10003 GOGOQEVA 23, ukwièn, nov, sa name{tajem jednoiposoban stan 41, 43 m2 1.450E/m2 IV sprat, lift, terasa, vlasnik. Telefon 063/8-23-23-17. 100423 EKSTRA sre|en, ukwièn, name{ten, 60 m2. IV sprat, lift, dve terase, vlasnik. Pariske Komune, zgrada fasadna cigla, moè kredit. 65.000E. Telefon 0665192857. 100431 VLASNIK prodaje stan preko puta Dnevnika, ukwièn, 35m2, prelep. Cena 58.000. Telefon 063/863-62-39. Agencije iskqu~ene. 100257 EKSTRA sre|en name{ten ukwièn 52 m2, dve terase, lift. ostava + podrumska, Bul. oslobo|ewa 16. 56.500E. vlasnik, moè kredit. Telefon 064/256-4716. 100430

[IRI CENTAR, prodajem nov, odmah useqiv 2.5 stan od 66m2 za 68.000. Tel. 636-8429. 50006 SAJAM - kod ABC-a, prodajem odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 80m2 po ceni od 82.400. Tel. 636-6952. 50007 EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, useqiv, kontakt: 421437,063/534-505. 10004 LIMAN 3, trosoban, 72m2, prvi sprat. Mogu}a zamena za mawi uz doplatu. Telefon 064/118-1104. 100063

NOV DUPLEKS, 71m2, bez kosina, parno, proto~na, upotrebna, 1000E/m2. Telefon 060/345-1313, 021/6313-237. 100370 VLASNIK prodaje dupleks, 60m2 u Temerinskoj - centar, odli~na gradwa. Pred useqewem. Cena 58.000. Telefon 063/863-62-39. Agencije iskqu~ene. 100256

LIMAN, kod Merkatora, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3,5 stan za 87.000. Tel. 063/82-88-377. 50008 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 97622

KU]A u Bockama 199 m2 legalizovana sa centralnim grejawem plac 1700 m2. puno vo}a - zelenila, 90.000eura mo`e zamena, stan + doplata. Telefon 063/7721-692. 100295 VLASNIK prodaje uli~ni deo ku}e garsowera + 24m2 tavana na Telepu 25.000E. Telefon 060/5522-032. 100349 VLASNIK prodaje vikendicu 56m2, plac 864m2, voda, put, struja, kod Manastira Kru{edol, 15.000e. Telefon 060/5522-032. 100348 BEO^IN gra|evinsko zemqi{te 15.000m2, dozvoqena gradwa. Lep pogled, put, svi prikqu~ci, 5E/m2, pravi kupac dogovor. Telefon 064/314-37-14. 100300 PRODAJEM dve parcele sa svim dozvolama za izgradwu poslovno-privrednog objekta na Rumena~kom putu. Telefon 065/95-33-222. 100131

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefoni: 421-437 ili 063/534-505. 10006

IZDAJEM u strogom centru prazan kancelarijski prostor od 50m2. Cg, 2 telefona, parking, prizemqe. Telefon 062/29-18-29. 100327

PRODAJEM strano vozilo VW fox 2007, pre{ao 26.000km, crvene boje, cena 7.000e. Telefon 062/1426590. 100376 OPEL astra 1.9 CDT i 2008. god, dizel kao nova, vlasnik ful oprema. Telefoni: 063/507-770, 063/511-297. 99999

AGRONOM, orezujem vo}e i vinovu lozu. Redosled obavqawa po prijavama. Za ve}i broj boqaka anga`ujem ekipu. Telefoni: 063/108-38-03, 021/503-198, 064/137-1951. 100277 ZIDAR izvodi sve mawe i ve}e gra|evinske radove (temeqe, plo~e, krovove, nazide, vikendice, mawe ku}e). Telefon 6434-313, 064/1571404. 100265 POVOQNO presvla~im name{taj, sre|ujem mehanizme i puknutu drvenariju, mewam federe i tapaciram vrata. Telefoni: 064/144-32-58, 6610230. 100334 DEMIT fasade sa materijalom, vrlo povoqno. Molerske radove izvode iskusni majstori, nepiju alkohol. Telefon 063/518-346, 060/5518-346, 021/882-133, 021/447-114. 100433 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 100301 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 99897 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/11-22-190. 100083

PRODAJEM sliku Emerika Feje{a â&#x20AC;&#x17E;Novi Sad#. Telefon 063/304-417. 100359

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 99869

RAZNI SEZONSKI POSLOVI tokom leta u Americi za sve do 40 godina sa sredwim znawem engleskog jezika. Telefon 021/6410310.www.go-usa.rs 100134 IMAM 54 godine i potreban mi je posao. Radila bih u trgovini ili ~uvala starije osobe za nov~anu naknadu. Telefon 063/7604121. 100389 POTREBAN kwigovo|a i administrativan radnik u ugostiteqsko proizvodnom preduze}u. Radno iskustvo 5 godina, poznavawe, excella, worda i interneta. Telefon 061/1150382. 99977 POTREBNE devojke za rad u novoj hamburgeriji u Novom Sadu. Telefon 444-141, 064/4716-713. 100351

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Moè rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 100358 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 96082 ÎSTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18-846, 6614-274. 100274 PRODAJEM arpaxik, holandski ùti, veoma lep. Ve}e koli~ine. Telefoni: 021/714374, 064/158-4008. 100185

Nada Bedrik ro|. Jankov Ve~no }e{ `iveti u na{em se}awu. Brat Borislav, snaha Kristina i bratanice Qubica i Olgica sa porodicama. 100553

Posledwi pozdrav na{em voqenom

@ivku Gruji}u Bati ro|enom 1957. @iveo je skromno, ali je imao prebogatu du{u. Sahrana je 4. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: sestra Vera, zet Nikola, sestri}i Stevan i Vesna sa porodicom. 100547

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{em

Bati Bati

kojeg nikada ne}emo pre`aliti. Tvoji: ujko i ujna iz Bukovca i sestre Nena, Zora i Beba sa porodicama.

Porodica Andri}.

100557

100551

Posledwi pozdrav Anitinom bratu Mi{i

Mihajlu Spuseniku

Posledwi pozdrav na{em

Posledwi pozdrav dragom

Bati

Mi{i

od: \or|a, Nikole, Bojana, Marije, Olge i Sawe.

od: tetke Zorke i sestre Mire sa porodicom iz Ledinaca.

od tatinih kolega sa Crpnih stanica.

100560

100556

100555

Posledwi pozdrav dragom uji

Mihajlo Spusenik Sa neizrecivo puno bola i tuge....

@ivku Gruji}u Bati Tvoji: Vesna, Igor, Jelena i Boris.

Porodica Vi{wovski.

100562

100550

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Posledwi pozdrav dragom

Stanislav - Batan Po`gaj 1948 - 2010.

O`alo{}eni: sestra Mirjana i {ogor Miroslav.

Posledwi pozdrav dragoj

Batanu

Stanku Damjanovu

Sahrana je danas, 4. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, sa ^eratskog grobqa na Doku.

~etvrtak4.mart2010.

Dragom bratu

Nadi

Mi{i

od kom{ija iz zgrade Futo{ki put 18.

od porodica: [estan, Matija{evi} i @ivojinov.

od: Du{ice i Ka}e sa porodicama.

posledwi pozdrav od porodice Karan.

100529

100533

100512

100518

100538

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom ujaku

na{em

Posledwi pozdrav dragom

Danas, 4. 3. 2010. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od kada nema na{eg dragog

Posledwi pozdrav

Nema vi{e tvoga osmeha i na{ih zajedni~kih ludorija. Posledwi pozdrav ujaku i bratu

Batanu

od porodice \ur|evi}.

od Milke i Steve.

Milomira Brki}a Mi}e

Mi{i

Batanu

od: Mirjane, Ike, Ivane i Sandre.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav, a na{e molitve ~uvaju od zaborava.

Mi{i Mi{i od tetka Ankice i te~e Radovana.

od: Bojana, Na|e i Marije Popov.

Supruga Vera sa decom Markom i Biqanom. 100542

Posledwi majci

pozdrav

Zaginoj

Posledwi pozdrav dragom ujaku

100541

100531

na{em

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

100515

100520

100521

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 71. godini preminuo na{ dragi otac, deda i brat

Nada Bedrik Nada Bedrik 1932 - 2010.

Vasiqki Bo`unovi}

Sahrana je 4. 3. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Batanu

^ovek nikad nije spreman da se oprosti od sebi drage osobe. Ti si bila na{a Nana, kom{inica, prijateqica, bila... ali si zauvek ostala u na{im srcima.

O`alo{}eni sin Jovan.

Tvoji: \or|e, Quba, Sandra, Maja, Sini{a, \or|e, Ta{a i Jelena.

100536

100528

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je zauvek usnuo na{ voqeni sin i brat

Minka sa porodicom.

Milan Uzelac Sahrana je u petak, 5. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica. 100503

Posledwi pozdrav majci na{e koleginice

od porodice Gruji}.

100554

100539

U subotu, 6. marta 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu dajemo {estomese~ni pomen na{oj voqenoj

Spusenik Mihajlo

Vasiqki Bo`unovi}

ro|. 1981. Ispra}aj na{eg najmilijeg Mi{e obavi}e se u petak, 5. 3. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kolektiv JVP „Vode Vojvodine”.

O`alo{}eni: otac Lajo{, majka Nade`da i sestra Anita. 5801/P

100530

Sau~estvujemo u bolu porodice Bator, za izgubqenim detetom

Radi Vuleti} ro|enoj Joki}

Bator Jelena Neute{ni smo, vreme koje te~e ne moè ublaìti preveliku tugu i bol za na{om Radom. Traìmo je u snovima, a na javi na{a qubav je ja~a od zaborava.

Suprug Milan i }erka Marija.

Milica Budimlija Draga bako, hvala ti na mudrosti koju si nam dala, i lepotu koju smo u`ivali.

Zaposleni JKP „Tr`nica” Novi Sad.

Tvoji unuci i praunuci. 100540

100522

112/P

^ITUQE z POMENI

~etvrtak4.mart2010.

Zaposleni u Elektroodr`avawu crpnih stanica kanalizacije iskreno sau~estvuju u bolu porodice i na{eg kolege Lajo{a povodom smrti wegovog sina

Posledwe zbogom dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Danas je 40 dana mojoj miloj sestri

Olga Vlaovi}

Jaci Mi{e

DNEVNIK

Vidi

ro|. 1957.

Milena Borovnica sa porodicom.

Kolege sa posla.

Sahrana je danas, 4. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Gospo|incima.

od sestre Mare.

O`alo{}eni: suprug Ivan i sin Slavko.

100483

100490

Olgi Vlaovi}

Kolege i koleginice iz sektora „Tehni~ka priprema”.

Jasmina Mili}

Sahrana je danas, 4. 3. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Plemenita du{a i veliko srce na{e drugarice zauvek }e ostati sa nama.

O`alo{}eni: sin Sava, unuci Vladimir i @eqko sa porodicom.

Jovanka, Aleksa, Andrej i Guta.

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav sinu na{eg kolege Lajo{a

Mi{i

Mirjani Dra`i}

100072

100487

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj mami i baki

pozdrav

100500

100495

dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Mirjani Dra`i}

od: sina Sa{e, snaje Mire i unuka Jovana.

od: }erke Sowe, zeta \oleta i unu~adi Predraga i Oqe.

100488

100491

Milici Budimlija Kom{ije iz Pariske komune br. 24.

od: brata Milo{a i sestre Savke sa decom.

100505

Posledwi pozdrav

100499

100449

Posledwi pozdrav kumu

Obave{tamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminula u 78. godini moja majka

Mihajlo Savi}

Mihajlu Savi}u Savanu

1948 - 2010.

Mi}i

Sahrana je u ~etvrtak, 4. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Temerinu.

od drugarica i drugova {kolske generacije 1963/1967, IV 6 Ekonomske {kole u Novom Sadu.

od porodice Mladenovi} iz Ka}a.

100504

100471

Posledwi pozdrav dragom bratu, ujaku, {uraku i dedi

O`alo{}eni: majka Vasilija, supruga Nada, sin Neboj{a, k}erka Jasmina, snaja Vesna, zet Neboj{a i unuci Ana, Aleksa i Dejan.

od sestre Zore i porodice Jovanovi}.

100485

Posledwi pozdrav dragom te~i, pa{enogu i {ogoru

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo da je u 78. godini preminula na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

S bolom u srcu i neizrecivom tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moja majka

Nada Bedrik ro| Jankov

Sahrana je danas, 4. 3. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Du{an, sin Miladin, snaja Estera, unuci Goran i Sa{a, snaje Tina i Nata{a, praunuci Du{an, Marko i Anastasija. Po~ivaj u miru, i hvala ti za sve.

Voqena moja majko, u dubini du{e nadala sam se da }e{ pobediti te te{ke boli i da nas ne}e{ tako brzo napustiti.

100501

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Mihajlu Savi}u

Tvoj dragi, plemeniti lik zauvek }u ~uvati u svom srcu.

100482

preminula u Novom Sadu, 3. marta 2010. godine, u 78. godini. Ispra}aj na put ka an|elima i ve~nom miru, kako to zasluùje wena du{a i veliko srce bi}e odràn na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas, 4. 3. 2010, u 12 ~asova. Oàlo{}en sin Jovan.

100456

1932 - 2010.

od porodica: Popadi} i Ga}e{a.

O`alo{}eni sin Stevan. 100457

Vasiqka Bo`unovi}

Mihajlu Savi}u

Sahrana je danas, 4. 3. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

100479

Vasiqka Bo`unovi}

Mihajlu Savi}u

Olga Slep~evi}

Sa neizmernom tugom i bolom opra{taju se od tebe tvoji: k}i Zagorka, zet Ivan, unuka Jasminka, zet Sa{a i praunuk \or|e. Neka ti je ve~na slava i hvala. 100455

od prijateqa i kolega s posla. AD „Tisa” Temerin. 5800/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S tugom, nevericom i po{tovawem, sa ose}awem neizmernog gubitka opra{tamo se od

~etvrtak4.mart2010.

Obave{tavam prijateqe i rodbinu da je 2. marta 2010. godine preminula

Jasmine Mili}

TU@NO SE]AWE

SE]AWE

4. 3. 2009 - 4. 3. 2010.

4. 3. 1992 - 4. 3. 2010.

Dr Branko Lazovi}

psihologa

Jasmina Mili}

Draga Jasmina, nikada te ne}emo zaboraviti.

31. 8. 1961 - 2. 3. 2010.

Zaposleni Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika „@eleznice Srbije” u Novom Sadu.

Sava @. Nikoli}

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomene.

Ve~no ostaje{ u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

5799/P1

100416

100357

Sahrawena je 3. 3. 2010. godine u Vojvoda Stepi. S po{tovawem i tugom opra{tamo se od dugogodi{weg ~lana na{eg kolektiva

Osta}e{ zauvek u mom srcu.

POMEN

SE]AWE

4. 3. 2006 - 4. 3. 2010.

Pro{la je jo{ jedna tu`na godina bez na{e dobre snaje i ujne

Tvoj Kuki.

100441

Radmila Olu{ki

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Jasmine Mili}

ro|. Bla`in

psihologa

Sa tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wenu plemenitost, dobrotu i qubav koju nam je pru`ala. To{a, Ra{a, Sawa, Sa{ka i Todor.

Posledwi pozdrav na{oj Jasmini. Kolektiv Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika „@eleznice Srbije” Beograd. 5799/P

Radmile Olu{ki dipl. in`. teh. Zaova Jelica, zet Ne|o, Mira, Dragan i Pe|a.

100452

Posledwi pozdrav sestri

100335

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Jasmini Mili} Jaci

na{oj dragoj

Neboj{a, Mirko, Agika.

100442

Na{ dragi

Olgi Vlaovi}

Smiqki M. Milenkovi}

iz Gospo|inaca obele`i}emo danas, 4. marta 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od sestre Qubice.

O`alo{}ene porodice: Milenkovi} i Ibro~i}. 100498

100345

Milan Etinski Posledwi pozdrav dragoj snaji

SE]AWE tragi~no je stradao pre osam godina. Vole ga i tuguju: mama, tata, brat, sestra i baka. 99952

Dana, 4. marta 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{eg dragog brata

Preminula je na{a draga

Olgi Vlaovi} od: zaove Slavice Terzi} i Dragice \uki} sa porodicama.

Tomo I. Brki} dipl. gra|evinski in`ewer 4. 3. 2007 - 4. 3. 2010. Tata, ~uvamo te u srcima. Tvoji: }erka Rajna, zet Slobodan, unuk Nemawa i unuka Milica.

100496

100411

Zorka Cveti} Dana, 4. marta 2010. godine navr{ava se najtu`nija godina od kako nije sa nama voqeni suprug, otac i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ suprug, otac i deda

Koste Ron~evi}a Sahrana je danas, 4. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Beo~inu. Polazak je iz ku}e `alosti, Gorwi [akotinac 26.

1926 - 2009.

Se}awe na tebe nije samo danas, ono traje i traja}e zauvek.

Stanko Damjanov

1938 - 2009. iz Srbobrana

1925 - 2010. preminuo 2. 3. 2010. godine. Sahrana je danas, 4. 3. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Vera i zet Sava sa decom.

Tvoja bra}a: Nedeqko i Petar.

O`alo{}eni: supruga, sin, snaja i unuci. 100467

Stevan Mikovi} Dani prolaze, ali ni jedan bez suza, bola i tuge za tobom. Toga dana }emo posetiti wegovu ve~nu ku}u, okititi je cve}em i zaliti suzama. Ve~no o`alo{}eni tvoji najmiliji.

100489

100361

100473

@ivopis

Ovaj dokumentarni film bavi se tra`ewem odgovora na pitawe da li je 26. godina pravo vreme za odlazak u stara~ki dom? Naravno, samo ako to `ivot nametne kao jedino re{ewe. A za{to je takvu odluku pre skoro dve decenije doneo junak ve~era{we pri~e Zoran Milanovi} - “Starac u 26”? Urednica: Branislava Kova~evi} (RTV 1, 21.00) 06.30 08.30 08.55 09.10 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30 00.00 01.40

07.00 07.25 08.50 09.15 09.30 10.25 10.40 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.37 00.00

TV PROGRAM

~etvrtak4.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Crtani film Wu{kawe Bajko kviz Vesti Wiva ^ari ribolova Ples no stres Kuhiwica Vesti Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka Vesti [tikla papu~a Vesti Doktor sa jezera: Recept za qubav ^udesni svet TV Dnevnik Tajna hrane: Arti~oka Izlog strsti Razglednice Plej gejms Hop, hop - kviz TV Dnevnik Nikad dosta Igra @ivopis Vojvodina kao drugi svet Vojvo|anski dnevnik Tabloid Na{i stranci Doktor sa jezera Igra

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Su~eqavawa (ma|) Crtani film Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Piletina Potro{a~ki reporter Heroj na{eg doba Kad ku}a nije tesna Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Heroj na{eg doba Tarzan TV prodaja

08.00 08.10 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.50 15.30 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 23.10

U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Multietnik Stari zanati Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu Katedrale Vojvo|anske vesti Pravila igre Pop korn Art-boks Sve {to mi pripada Bau, bau ^uvaj me Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.18 09.33 09.55 09.57 10.29 10.54 12.00 12.15 12.30 12.46 13.35 15.10 15.18 16.02 16.05 17.00 17.20 17.26 17.45 18.25 18.59 19.30 19.50 20.40 21.30 22.47 23.50 00.05 00.13 01.38

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Bojana Leko Slagalica, kviz Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Bojana Leko Ono kao qubav Mo}ni renyeri, film Vesti 48 sati-svadba Vesti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica Dnevnik Porodi~no blago Ko{arka - Evroliga: Partizan-Panatinaikos, prenos Vesti Rim Dnevnik Evronet Berlin Aleksanderplac No}ni bioskop: Pruga, film

KO[ARKA: EVROLIGA

Partizan – Panatinaikos (RTS 1, 20.40)

10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00

07.00 10.00 11.00 12.45 14.45 16.30 17.00 19.15 20.45 23.00 00.00 00.30 01.00

Hrana i vino Objektiv Sprint NS klinci Objektiv Karmelita Buntovnici Radi odgovorno - ne gazduj Objektiv Korvinova portaga, dok. program Vitra` Objektiv Radionica Objektiv (slov) S vetrom u le|a Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Crta Buntovnici Objektiv

Evroliga: Unikaha – CSKA Ful tilt poker Evroliga: Cibona – Kimki Fudbal prijateqska: Engleska – Egipat NHL: Detroit – Vankuver Portugalska liga Evroliga: Marusi – Barselona Evroliga: Efes – Real Madrid Evroliga: Olimpijakos – Kaha Laboral Ful tilt poker NBA akcija Pregled NHL NHL:Va{ington – Tampa bej

06.02 06.16 07.00 07.15 07.20 07.31 07.58 08.02 08.26

06.30 07.20 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 11.40 12.30 13.15 15.15 15.30 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 23.05 00.30 00.31 01.20 03.00 04.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Srce na dlanu Po{tar Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Ro|en da preìvi Film: Visoki napon Foks vesti âri Teka{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Film: Sala{ u malom ritu Foks vesti âri No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Bilo jednom u Kini 1 Ukradena sre}a Srce na dlanu

Svaki dan

Tema prepodnevnog programa donosi pri~u o investicijama dijaspore i dobrim poslovnim potezima na{ih qudi koji `ive van granica Srbije. (Radio Novi Sad, 10.30)

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Kuvati srcem: Bojana Leko Datum Verski kalendar Saobra}ajna kontrola Adi u svemiru \ole iz yungle Ozi bu-pingvini

Narod svetog Spiridona Godina 2009. je bila u znaku srpske zajednice u italijanskom gradu Trstu. RTS }e kroz ovu emisiju izdvojiti najzna~ajnije detaqe sa centralnog doga|aja koji se odigrao krajem oktobra 2009. Autor: Petar Stanojlovi} (RTS 2, 20.21) 08.29 08.32 08.36 09.06 09.37 09.52 10.00 10.31 11.00 11.30 11.52 12.34 13.00 14.00 15.38 15.44 16.00 16.36 16.49 17.46 17.55

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00)PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00 PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

19.16 19.40 19.45 20.00 20.21 21.00 21.49 22.20 22.52 23.25 00.52 01.50

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.10 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00 03.30 04.30 05.00

Stepeni{te Adi u svemiru [e{ir bez dna Antologija ku}ae Brojevi Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Eko recept Trag u prostoru Koncert pobednika pijanisti~kih takmi~ewa 2 Beokult Trezor Nijagara, film Datum Verski kalendar Ovo je Srbija Iza naslova Bardovi teatra: Gorica Popovi} Enciklopedija Odbojka: PS, Radni~ki Kredi bank - Crvena zvezda, prenos \ole iz yungle Datum Verski kalendar @ivot i standardi Narod svetog Spiridona Bostonski advokati Metropolis Kontekst Mera za muziku Nijagara, film Trezor Ko{arka: Evroliga, Partizan - Panatinaikos (r)

Glas Amerike SMS Predlog vi{e Slavni Divqa ostrva Top {op Za dobar dan Vesti Pregled vi{e Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Top {op Divqa ostrva Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Na zadatku Film: Bo`i}no ven~awe Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Na zadatku Present Film: Bo`i}no ven~awe Slatka moja Doma}a muzika Poslovni dan

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.40 Bukvar akcionarstva, 09.00 Karmelita, 10.00 Ci 5, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Vetar u le|a, 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Radim gradim, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.00 Portret, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 00.30 Folk {ou

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.00 12.05 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.20 02.45

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.15 12.30 13.55 14.00 15.20 15.30 16.30 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.10 21.00 23.00 23.30 00.30 01.00 02.45 02.35 03.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti Na{a mala klinika Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Broj3vi Vesti B92 Nacionalna geografija Film: Deca {pijuni 3. deo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Replika Film: Protivotrov Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije Ukqu~ewe u B92 Info

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Opasna igra Magi~na privla~nost Film: [ejtanov ratnik Mobto Siti kids Danijela Mobto Film: Devoja~ki most Siti Ami Yi {ou [esto ~ulo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Grand klub Nacionalni dnevnik Mobto [esto ~ulo Aksal grand festival Crna hronika Nedostatak dokaza [esto ~ulo Film: Sveci protiv mafije Siti Ekran Film: Gospodin prose~ni

Sta{a Koprivica

[ejtanov ratnik Nevoqe uglavnom po~iwu kada se mo}ne stvari na|u u pogre{nim rukama. Tako je kwiga koja krije drevno zlo pala u ruke. Stanislavu. To ne bi bio problem da je pomenuti Stanko dobar de~ko koji poma`e staricama da pre|u ulicu... Uloge: Branko Vidakovi}, Dragan Nikoli}, Marko Nikoli}, Sta{a Koprivica Re`ija: Stevan Filipovi} (Pink, 10.00)

Bli~ (Hepi, 13.00) 05.00 07.00 07.22 07.30 08.05 08.27 09.15 10.00 10.15 11.02 11.25 12.00 13.00 14.10 15.00

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe [aman king Do neba [edou Rajders Kvizi} Bli~ Lude godine Imperija Kin

16.15 17.45 18.40 18.55 19.20 19.30 20.30 21.15 22.15 23.00 23.55 00.05 01.00 04.55

@ivot je lep Zakleti na }utawe Kviz brzotrz Telemaster Rekord Reblede Imperija kin Stars Arena u ~etiri oka Luda ku}a Telemaster Kartel Tajanstvene pri~e Vremenska prognoza

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

~etvrtak4.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MARGINALIJE SRPSKE ISTORIJE

31 14

Pi{e: Dr ^edomir Anti}

Yulija Luis-Drajfus

SERIJA

Sajnfild Yory i wegova devojka razgovaraju o toaletnom papiru. On je zaqubqen preko u{iju. Ilejnin momak ofarba lice za hokeja{ku utakmicu i wegovo pona{awe uznemiri Yerija... Uloge: Yeri Sajnfild, Yejson Aleksander, Yulija Luis-Drajfus, Majkl Ri~ards Re`ija: Tom ^erons (Nova TV, 00.15) 07.25 09.25 09.50 10.35 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15

Na{i najboqi dani Yek Kan Mali zmaji}i @abqa patrola Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do vje~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Provereno Nejvi CIS Vesti Nestali Sajnfild Bra~ne vode Post mortem

08.00 Ponovo izmi{qeno 09.00 Krila ludila 10.00 Ana Letenska – glumica i nacisti 11.00 @iveti sa neprijateqem 12.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 13.00 Lovci na naciste 14.00 Tajm tim godina 10. 15.00 Komunizam – istorija jedne iluzije 16.00 Bizeovim stopama 17.00 Drevna otkri}a 18.00 Gering: Jedna karijera 19.00 Viktorijino carstvo 20.00 @ivot i smrt u Rimu 21.00 Rat ptica 22.00 Tajm tim godina 10. 23.00 Komunizam – istorija jedne iluzije 00.00 Bizeovim stopama 01.00 Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Papirmanija Skajlend [argarepko Papirmanija Skajlend [argarepko Granica Sastanak na slepo [arada Ameri~ka pita Tama Gosford park Goli{ave lepotice Seksi fudbalerke Kobra Verde zelena zmija

06.00 Besramnici 07.30 Dodela filmske nagrade BAFTA 2010 09.05 Uzi kod Alama 10.35 Vuk 12.10 Letopisi Narnije. Princ Kaspijan 14.35 Henkok 16.05 Posledwa prilika za Harvija 17.35 Kajzer ^ifs u`ivao na Eland Roudu 19.05 Prva damska detektivska agencija 20.05 Kako se re{iti prijateqa i otu|iti se od qudi 21.55 Pri~a o propovedniku 23.20 @enski agenti 01.15 Izdajnik 03.10 Hladnokrvna osveta

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.14 Dolina sunca 10.15 Blaga svetske civilizacije: Sredwa Evropa, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.32 Dora 2010. - "Ti i ja", Martina Vrbos i "Blagdani", @iga i druge 14.40 Trenutak spoznaje 15.35 Najsretniji ~ovek na svetu, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.23 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.10 Dosije.hr 22.00 Pola sata kulture 22.30 Otvoreno 00.00 Vreme za kwigu 00.30 Zvezdane staze 01.15 Dora 2010. - "Ti i ja", Martina Vrbos i "Blagdani", @iga i druge 01.20 Ksena - princeza ratnica

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

U divqini Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Advokatova kazna Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Tajanstvena `ena: Otpevaj mi ubistvo Yordan Ne{ Briyis Medijum Ubistvo iz zadovoqstva Ti{ina Zakon i red

Elen Pompeo

08.15 08.35 09.00 09.25 10.00 10.55 12.30 12.55 13.30 13.50 14.15 15.00 15.15 15.45 16.15 17.05 17.30 18.20 18.45 19.00 19.10 21.50 00.05

Krava i Pile Holini junaci Loki Leonard Vip Muzi~ki klub P. D. Xejms: Pokrov za slavuja Mesto za po~inak, TV film Tradicionalna japanska kultura: Bunraku Vip Muzi~ki klub Prijateqi Sre}ni sat Ksena - princeza ratnica Kod Ane Kokice TV vrti} Zvezdane staze Dok. film Vreme za kwigu @upanijska panorama Crtani film Hokej, EBEL liga, plej of ~etvrtfinale - emisija Hokej, EBEL liga, plej of ~etvrtfinale: Medve{}ak - Grac, prenos Hod po ivici, film Vip Muzi~ki klub LP

Riz Viterspun

Hod po ivici

Dok 13. januara 1968. godine ~eka svoj nastup pred zatvorenicima kalifornijskog zatvora Folsom, slavni i kontroverzni kantri muzi~ar Yoni Ke{ prise}a se svog detiwstva i pro{losti. relativno sre}no detiwstvo... Uloge: Hoakin Finiks, Riz Viterspun, Yenifer Gudvin, Robert Patrik, Dalas Roberts, Den Yon Miler, Leri Bagbi, [elbi Line Re`ija: Yejms Mangold (HRT 2, 21.50)

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

08.00 10.00 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca Nastrane pri~e Intermeco 2 @ene fudbalera Moja slatka debequca Pqa~ka u sred dana Nastrane pri~e Intermeco 3 Arkti~ko ludilo Pqa~ka u sred dana Ri~ard III @ene fudbalera Muzika `ivota

Jutarwi klub @aoka Zmajeva potraga Danteov vrh Blizanci Veliki Lebovski Opasna {ifra Mladi Amerikanci Dragocene ma{tarije Lov na mu{karce 2

SERIJA

Uvod u anatomiju Posle Denijeve smrti Izi prolazi kroz te{ko mentalno razdobqe, u kojem joj Meredit i Kristina poku{avaju pomo}i. Keli poku{ava da se pomiri s ~iwenicom kako joj Yory nije uzvratio slatke re~i. U bolnici, Aleks i Edison se brinu o bebi ostavqenoj u {kolskoj kanti za sme}e... Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrine Higl, Yastin êjmbers, Ti Ar Najt, ândra Vilson, Yejms Pikens Yunior, Sara Ramirez, Erik Dejn, îler Li, Kevin Mekid (RTL, 20.45) 08.25 09.15 11.20 11.50 12.20 12.45 13.05 13.55 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 20.45 21.35 22.40 23.50 00.40 01.25

Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i vrag Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Majami Uvod u anatomiju Uvod u anatomiju Doma}ice CSI Wujork Mentalist Zaboravqeni slu~aj

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20

00.40

Razotkrivawe mitova Budu}i svet Kako to radi Kako to rade? Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Ameri~ki ~operi Peta brzina Poslovi za naizdr`qivije Ameri~ke drvose~e Stvarno velike stvari [egrt za hotrod automobile Razotkrivawe mitova Kako to radi? Kako to rade? [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Moja neverovatna pri~a Xulijana Divqe i bez cenzure [egrt za hotrod automobile Nitro kraqevi

08.35 10.00 11.00 12.00 13.00 13.45 16.30 19.10 20.00 23.00 00.00 00.30

Umetni~ko klizawe Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Borila~ki sport Rvawe Rvawe Fudbal

13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Kneza Milo{a sru{ili sin, èna i brat ara|or|e je devet godina Prvog srpskog U politi~kim sukobima moderne srpske dràve ustanka li~no predvodio srpsku vojsku. Za ginuli su i vladari i obi~an svet. Od sedam novoglavu vi{i od ostalih, ovaj orija{ je svovekovnih srpskih vladara samo je jedan proìveo jeru~no ubio oko 150 saboraca. Razlozi razli~i~itav svoj ìvot. Milan I (1819–39), najstariji ti. U dràvi koja je bila {iroki font, vojsci kosin kneza Milo{a, umro je od tuberkuloze s nepuja je od sredweg veka prvi put samostalno organinih 20 godina, a vladao je jedva tri nedeqe. I obizovana, me|u narodom koji je nasiqe trpeo i ~i~an narod je stradao: bune protiv vladara, kao \anio, samo tako je bilo mogu}e uspostaviti porekova (1825) i Katanska (1844) su ojadile nahije isdak. Vo`d je svojeru~no obesio ro|enog brata Mato~ne i zapadne Srbije. Radikali su 1883. podigli rinka, naredio da se ubije wegov „protivkandidat“ za vo|stvo ustanka, Mladena Milovanovi}a, drugog ~oveka ustanka, te{ko je ranio iz pi{toqa, vojvodu Luku Lazarevi}a su od Kara|or|evog jatagana spasle brze noge, jednog neposlu{nog ustanika je uhvatio oko struka i smrskao mu glavu o zemqu, a izvesnog bezdu{nog i korumpiranog sve{tenika ìvog je sahranio u podno`ju beogradskog Vra~ara. Tokom rata Turci su vi{e puta poku{ali da ubiju Kara|or|a. Jedan od atentatora uspeo je da ispali hitac iz neposredne blizine i Vo`da rani u lice. Hladnokrvan i jak, Kara|or|e je i obliven krvqu uspeo da ubije napada~a. Kara|or|e je ubijen 1817, prilikom poku{aja da u Srbiji opet digne ustanak. Novi srpski vladar, knez Milo{ Obrenovi}, koji je od 1815. vodio autonomnu srpsku dràvu, rano je izazvao veliko nezadovoqstvo u narodu. Od 1814. do 1820. Knez Mihailo Obrenovi} na odru `rtve borbe za vlast bili su wegovi neprijateqi Timo~ku bunu, posledwu narodnu bunu u istoriji arhimandrit Melentije Nik{i}, Petar Moler, moderne Srbije. Vojska je porazila ustanike, a Pavle Cuki}... Potom su Abdulina, ârapi}eva i preki vojni sud osudio 819 pobuwenika, od kojih \akova buna ugu{ene u krvi. Ipak, kad je Srbija 96 na smrt. No, kad je posle samo tri godine kraq kona~no dobila priznawe autonomije i trajniji Milan odlu~io da se pomiri s radikalima, `rtva ustav, koxa Milo{ je morao pod pritiskom ustanovog politi~kog saveza bili su ~lanovi Srpske vobraniteqske opozicije i narodnih buna da si|e napredne stranke, ~ije su vlade upravqale Srbis trona. jom pre i posle Timo~ke bune. U „narodnom odisaOd vremena kneza Aleksandra Kara|or|evi}a ju“, kako je eufemisti~ki nazvan lin~ sproveden zapo~ela je era atentata u srpskoj politici. Tennad napredwacima, tokom devet godina poginule kina zavera iz 1857, ~ija je `rtva trebalo da busu 384 osobe. Neki sa ~itavim porodicama. de knez, zapo~ela je sled Za to vreme prvaci doga|aja koji je doveo do stranaka i predsednici Kara|or|e je svojeru~no ubio oko pada kneza i restauracije vlada ìveli su u relaObrenovi}a. Knez Miha- 150 saboraca, obesio ro|enog brata tivnom miru. U opoziciji ilo bio je ciq nekoliko Marinka, vojvodu Luku Lazarevi}a zato~eni i uvek uho|eni, atentata: protiv wega su oni su kao po pravilu izradili nacionalizmom su od vo`dovog jatagana spasle brze begli sudbinu mnogobrojnoge, a jednog bezdu{nog opijeni liberali i dinanih politi~kih vo|a koje sti~kom mr`wom vo|eni su u drugim balkanskim i korumpiranog sve{tenika Kara|or|evi}i. Kona~evropskim dràvama ~eìvog je sahranio no, juna 1868. u Ko{utwasto postajale `rtve proku su ga ubila bra}a Radotivnika, vladara ili vanovi}. îni se da su konci ubistva vodili do atentatora. Jedan predsednik vlade ubijen je toprognanog kneza Aleksandra. Kara|or|evi}i su kom 83 godine wenog postojawa. General Dimitrikasnije zvani~no nazvani „prokletim“ i ustavom je Cincar-Markovi}, posledwi premijer kraqa im je zapre~en put ka prestolu. Aleksandra Obrenovi}a, poginuo je tokom MajMihailov ro|ak i naslednik Milan Obrenovi} skog prevrata. bio je meta desetak atentata: kara|or|evci, radiA da li su zavere bile uzrok nestabilnosti kali, oficiri, vladarski namesnici... ~ak i jedna srpskog dru{tva, ili wena posledica? U ku}i èna, poku{ali su da ga ubiju tokom 30 godina, kovisokog dràvnog ~inovnika Milete Radojkovije je ~esto provodio van zemqe. Knez Milan bio je }a u Kru{evcu 1835. skovana je zavera protiv jedini srpski vladar koga su poku{ali da ubiju u kneza Milo{a. Po{to je tokom 20 godina uspeo toaletu. U vreme kad je, kao ve} biv{i kraq, koda pobije ili protera sve svoje protivnike, vlamandovao srpskom vojskom, wegovi neprijateqi u dar je protiv sebe imao i dràvne ~inovnike, leto 1899. poku{ali da ga ubiju usred Beograda, pa ~ija je sudbina zavisila iskqu~ivo od wegove saje on sa sinom, kraqem Aleksandrom, zapo~eo vemovoqe. U buni je ~ak je i prestoni Kragujeva~liki politi~ki progon u kojem su vo|e Narodne ki garnizon odbio da stane uz vladara. Knez je radikalne stranke zato~ene i zamalo nisu zavrmorao da popu{ta i da odobri dono{ewe ustava. {ile pred streqa~kim strojem. Samo ~etiri goSastanku na kojem je dogovorena Miletina buna dine kasnije pao je posledwi Obrenovi}, kraq prisustvovala je i Milo{eva supruga, knegiwa Aleksandar, sa suprugom, kraqicom Dragom, a SrQubica. Redovima opozicije su pripadali i webija prvi put u istoriji do{la pod udar me|unagov sin Milan i brat Jevrem. Kad je ~etiri godirodnih sankcija. Velika Britanija je s wom prene kasnije abdicirao, Milo{ se na savskom prikinula diplomatske odnose tokom tri godine. stani{tu pozdravio sa svima osim s bratom.

Kwigu êdomira Anti}a „ÊTRNAESTI VOJVODA I DEVET BABA”, u izdawu “Evolute” iz Beograda, moète naru~iti putem telefona 065/678–3323 i 011/ 2621–204 ili sajtova www.evoluta.co.rs i www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak4.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog ~etvrtka ste vredni i raspolo`eni, skloni tro{ewu novca, bilo u tr`nim centrima ili po restoranima. Provod, tajna qubav i umetnost, putovawe u ma{ti ili na javi! Ozbiqni dugoro~ni poslovi.

BIK 20.4-20.5.

Divan dan za vas! Partner je neute{ne i neumoqive prirode, {to doprinosi va{oj senzualnosti i romantici. Qubav je sve {to vam treba! Novac se podrazumeva. Avantura ili ne{to sli~no? Nemirni ste.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

4. mart 2010.

Pravo je vreme da se odmorite, u miru i izolaciji, pa se povucite u neki svoj prostor, gde moète ~itati i pisati, baviti se svojim hobijem, razmi{qati. Neko bi da se druìte i savetujete. Mesec je uplovio u vodeni znak [korpije, pa ste ostra{}eni i fanati~no opredeqeni u svojim èqama. Prepustite se ~arima pouzdane emotivne veze koje se, i ovako i onako, ne moète osloboditi. Nesta{ni ste i smireni, u isto vreme, opredeqeni ka dugoro~nim ciqevima. Izdrà}ete i uspe}ete. Partner je pomalo nedosledan u svom pona{awu, ali qubav cveta u svom punom intenzitetu. Prakti~nost vam je ja~a strana. Nemojte se preopteretiti u poslu ve} smawite obaveze i na|ite vremena da se vi{e odmarate. Nemojte ugroàvati svoje zdravqe. S partnerom se sre}no dopuwujete.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a vesela i avanturisti~ki raspoloèna Venera, ~as raspoloèna, a ~as ba{ i ne, komplikuje vam ìvot. Primeti}ete kod sebe nagle promene raspoloèwa i nivoa energije i voqe. Samo bez panike!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Smirena poslovna i emotivna situacija vam omogu}ava da boqe i pametnije delujete u svim segmantima. U svojoj ku}i spontano zavodite odre|eno pona{awe i red, sklad s uku}anima. Finansijski tro{kovi su nepredvidivi i ve}i nego {to ste eventualno planirali. Zbog toga odustanite od prekomernih rashoda i ulagawa u neizvesne poteze i projekte. Sve mo`ete dr`ati pod kontrolom.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Vi{e pa`we posvetite partneru jer se to od vas i o~ekuje. Izgleda da ste potrebni jedno drugom, ali bez suvi{nih strasti i drama. Dolaze vam gosti. Proverite svoju decu u {koli i van we.

Svaki dan je nov i zanimqiv sam po sebi, ako dozvolite dobro raspoloèwe i druìte se s dragim osobama i prijateqima. Potrudite se da postignete nemogu}e, jer sve to i moète. Sre}an ro|endan! [irite pozitivnu energiju oko sebe, qubav i razumevawe. Da je takvih osoba vi{e na ovoj planeti, bilo bi mnogo boqe! Moète biti leèrno opu{teni i zadovoqni, intuitivni i zanimqivi.

TRI^-TRA^

Naomi izlemala voza~a

ZAHLA\EWE

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Evropa Madrid

NOVI SAD: Zahla|ewe i obla~no vreme sa ki{om. Uve~e i u no}i ka petku ki{a prelazi u suneìcu i sneg. Vetar umeren do poja~an isRim to~ni i severoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 2 do London 4 stepena. VOJVODINA: Zahla|ewe i obla~no vreme sa ki{om. Uve~e i u noCirih }i ka petku ki{a prelazi u susneìcu i sneg. Vetar poja~an isto~ni i Berlin jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 6 stepeni. Be~ SRBIJA: Pad temperature i obla~no vreme sa ki{om. Uve~e i u noVar{ava }i ka petku na severu susneìca i sneg. Vetar umeren do poja~an isto~ni i severoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 1 do 9 Kijev stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana hladnije. U petak sneg, a na severu Srbije prestanak padavina od sredine dana. Oslo Jak severozapadni vetar dodatno }e pove}avati ose}aj hladno}e. U subotu obla~no i prete`no suvo, samo }e ponegde padati slab sneg. U ne- St. Peterburg dequ suvo. Po~etkom idu}e sedmice obla~no sa povremenim snegom. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Sr~ani i nervni bolesnici kao i astmati~ari bi trebalo da se strogo pridr`avaju saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija se mogu o~ekivati reumatski bolovi, neraspolo`ewe i glavoboqa. Oprezno u saobra}aju!

Poznata po agresivnosti, manekenka Naomi Kempbel nedavno je fizi~ki napala svog voza~a. Naomin voza~ je prijavio svoju {eficu policiji jer ga je u napadu besa udarila u potiqak toliko jako da je levo oko nagwe~io na volan. Potom je manekenka izjurila iz automobila i pe{ke oti{la u nepoznatom pravcu. Naomin portparol Xef Rejmond izjavio je da ne treba brzati sa zakqu~cima i da je Naomi spremna da sara|uje s policijom. Naomi je 2005. godine priznala da je svoju sprema~icu udarila mobilnim, kao i da je 1998. napala svoju asistentkiwu, a u me|uvremenu je uhap{ena u Londonu jer je napala i svoju savetnicu.

VIC DANA

Pita inspekcija radnika u fabrici: - Koliko qudi ovde radi? - Sa {efom - deset. - A bez {efa? - A, bogami, bez {efa - niko!

3 1 5 2 3

SUDOKU

-1 -2 -2 18

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-6

2 3

5 8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

3 5 8 6 1 9 4 7 2 TISA

SAVA

321 (50)

Slankamen

446 (15)

Apatin

386 (52)

Zemun

524 (6)

Tendencija opadawa

Senta

515 (5)

Bogojevo

349 (46)

Pan~evo

518 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

428 (7)

Tendencija porasta

Smederevo

608 (-2)

Titel

488 (14)

NERA

Novi Sad

372 (25)

Tendencija porasta

Hetin

400 (-26) N. Kne`evac

Bezdan

Ba~. Palanka 325 (37)

Ja{a Tomi}

255 (3)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

518 (4)

S. Mitrovica 620 (-15) Beograd

Kusi}

6 7 1 8 2 4 3 5 9 9 2 4 5 7 3 8 1 6

8 3 6 7 5 1 9 2 4

481 (7)

Tendencija stagnacije i porasta

9 4

5 9 2 4 3 8 1 6 7

1 4 7 2 9 6 5 8 3 2 6 9 3 8 5 7 4 1

168 (-16)

2 1

7 4

7 1 5 9 4 2 6 3 8

4 8 3 1 6 7 2 9 5 Re{ewe iz pro{log broja