Dnevnik 4.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 4. MART 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23006 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BELGIJSKI „DELEZ” DEFINITIVNO KUPUJE NAJVE]I TRGOVINSKI LANAC U SRBIJI

A od „Mak si ja” Mi {ko vi }u mi li jar da str. 5

OP[TINA BA^ TRA@I POMO] DR@AVNOG VRHA ZA SPAS POSLEDWE FABRIKE

NASLOVI

R EC EP T I Z NE MA WI NE 11 UZELI I U BA N OV IN I

Politika

Ne da ju {e }e ra nu u sta ro gvo `|e

2 O{trije oko za partijske kase

Ekonomija 5 Dr`avna i komunalna preduze}a ko~e Srbiju

DIREKTOR NOVOSADSKE KOMPANIJE MILENKO MILIVOJEVI] UPOZORAVA

Dru{tvo 6 U~ionice spremne za poliglote

Pro da ja Lu ke No vi Sad na ma la vra ta str. 4

Novi Sad

8 Sneg se ~isti non-stop

Uskor o kres aw e res or a i u Pajt i} ev om kab in et u

Vojvodina 11 Novo srce Sla|ani jedini lek

Crna 12 Psi lutalice poklali 38 ovaca

str. 3

ZBOG NEDOSTATKA DOKAZA PROTIV OSUMWI^ENOG HRVATSKOG RATNOG VETERANA

Sr bi ja od u sta la od go we wa Pur de Tr oicki po~iwe odb ra nu s ala ta re str. 16

Povremeno sun~ano Najvi{a temperatura 4 °S

SPORT

n RASPORED PROLE]NOG DELA PRVENSTVA SUPERLIGE

Reporta`e 14 Ne daju im ni turiste da upecaju

Lov 15 ^lanarina LSV 1.000 dinara

Foto: N. Stojanovi}

str. 12

12 Ra`natovi}eva i Dimitrijevi} na suo~ewu

str. 16 – 21

n POMO] KLADIONI^ARIMA

VOJVO\ANSKI SPECIJALITET ZA GINISA: Promocija „Rumena~ke pihtijade” odr`ana je ju~e u Dunavskoj ulici u Novom Sadu od 10 do 16 ~asova, kada su gra|ani bili u prilici da degustiraju ovaj vojvo|anski specijalitet.

Pihtijada }e u Rumenki trajati danas i sutra, a organizatori se nadaju kako }e ih vremenske nepogode zaobi}i ove godine. str. 9

POLiTikA

petak4.mart2011.

c m y

2

dnevnik

PO NA JA VA MA IZ BRI SE LA

Dijalog Beograda i Pri{tine po~iwe 8. marta Di ja log Be o gra da i Pri {ti ne po ~e }e sle de }e ne de qe, po ru ~e no je iz ka bi ne ta {e fi ce di plo ma ti je EU Ke trin E{ton. RTS-u je re ~e no da }e pre g o v o r i po ~ e t i u uto rak, 8. mar ta, u Bri se lu.

Port pa rol ka vi so ke pred stav ni ce za spoq nu po li ti -

di t i za m e n i c a pre m i j e r a Ko so va Edi ta Ta hi ri. [e fi c a pri { tin s kog ti m a Edi ta Ta hi ri ot pu to va la je u Va {ing ton na kon sul ta ci je o pred sto je }em di ja lo gu.

Za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio

PoSlani ^ke teme

Dinki} umesto ^oj~i}a Po sla nik G17 plus u Skup {ti ni Sr bi je Sa va ^oj ~i} pod neo ostav ku da bi na we go vo me sto u par la men tu seo li der stran ke Mla |an Din ki}. ^oj ~i} je ostav ku pod neo Ad mi ni stra tiv nom od bo ru.

Iz G17 plus ra ni je je na vqe no da }e dva po sla ni ka te stran ke pod ne ti ostav ke da bi ustu pi li

po sla ni~ ke man da te li de ru stran ke Mla |a nu Din ki }u i funk ci o ner ki Ve ri ci Ka la no vi}.

Ta ko |e je ta da na ja vqe no da }e Din ki} bi ti {ef po sla ni~ ke gru pe ko ja }e pro me ni ti ime u Uje di we ni re gi o ni Sr bi je. We go va za me ni ca bi }e Su za na Gru bje {i}, ko ja sa da vo di po sla ni~ ku gru pu G17 plus.

Rasprava o siroma{tvu

ku EU Ma ja Ko ci jan ~i~ iz ja vi la je da }e pre go vo ri Be o gra d a i Pri { ti n e po ~ e t i sle de }e sed mi ce.

Isto v re m e n o, mi n i s tar unu tra {wih po slo va Ko so va Baj ram Re xe pi je iz ja vi ou ko sov skom par la men tu da }e raz go vo ri Pri {ti ne i Be o gra da po ~e ti u uto rak.

Na kra j u sed n i c e Skup {ti ne Ko so va, ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i je re kao da se o~e ku je sko ri po ~e tak raz go vo ra o teh ni~ kim pi ta wi ma i po zvao opo zi ci o ne stran ke, ci vil no dru {tvo i gra |a ne da da ju do pri nos tom pro ce su.

Pre go va ra~ ki tim Sr bi je pred v o d i } e po l i t i~ k i di rek tor Mi ni star stva spoq nih po s lo v a Sr b i j e Bo r i slav Ste f a n o v i}, dok }e pri {tin sku stra nu pred vo -

je ju ~e da su pi ta wa li~ nih do k u m e n a t a, re g i s tar s kih ta bli ca i pre la ska ad mi ni stra tiv ne li ni je jed na od te ma o ko ji ma }e Be o grad i Pri {ti na raz go va ra ti. Da ~i} je pod se tio da, ka da je re~ o ad mi ni stra tiv noj li ni ji, „na sva do ku men ta sa ozna kom Re pu bli ke Ko so vo sta vqa mo od re |e ne pe ~a te”. [ef ti ma Vla de Sr bi je za pre g o v o r e sa Pri { ti n om Bor ko Ste fa no vi} po tvr dio je ju ~e Ta nju gu da je pret hod nog da na u Be o gra du raz go va rao sa po sred ni kom Evrop ske uni je Ro ber tom Ku pe rom o pri pre ma ma za po ~e tak di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne. On je pre ci zi rao da }e vi {e de ta qa, pa i ta ~an da tum po ~et ka pre go vo ra mo }i da sa op {ti po ~et kom idu }e ne de qe.

Po sla ni ci su ju ~e ras pra vqa li o pred lo gu za ko na o so ci jal noj za {ti ti. Wi me se pred vi |a po ve }a we bro ja ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i, ve }i nov ~a ni iz no si za naj si ro ma {ni je i raz voj uslu ga so ci jal ne za {ti te na lo kal nom ni vou, re kao je mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji}. On je, obra zla `u }i ju ~e za kon u par la men tu, re kao da }e pri me na pred lo `e nog za ko na po ve }a ti broj ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i 40 do 60 po sto, od no sno za naj ma we 80.000 gra |a na. Mi ni star je re kao da }e zbog po ve }a nih iz no sa i ve }eg bro ja ko ri sni ka iz dva ja wa iz bu xe ta bi ti oko 70 po sto ve }a, a da }e vi {e nov ca pre sve ga do bi ja ti vi {e~ la na do ma }in stva, ona u ko ji ma su svi ~la no vi ne spo sob ni za rad i sa mo hra ni ro di te qi. Pred lo `e ni za kon pred vi |a raz voj uslu ga so ci jal ne za {ti te na lo kal nom ni vou, za {ta }e op {ti ne i gra do vi do bi ja ti po seb ne pa re iz bu xe ta.

– Op {ti ne i gra do vi tre ba lo bi da uz po mo} dr `a ve i kroz po seb na bu xet ska sred stva otva ra ju dnev ne bo rav ke za de cu sa smet wa ma u raz vo ju, do mo ve za sta re i raz vi ja ju uslu gu po mo} u ku }i – re kao je Qa ji}.

On je ka zao da }e na taj na ~in si stem so ci jal ne po mo }i bi ti stan dar di zo van i da }e ta ko svi gra |a ni do bi ja ti istu po mo}, bez ob zi ra na op {ti nu ili grad u ko jem `i ve.

Qa ji} je na veo i da za kon pred vi |a da qi raz voj i pod sti caj hra ni teq stva da bi {to ve }i broj de ce bez ro di teq skog sta ra wa na pu stio in sti tu ci je. Pred vi |e no je i da usta no ve so ci jal ne za {ti te mo gu otvo ri ti i pri vat na li ca, ali uz pret hod no li cen ci ra we i re dov nu kon tro lu kva li te ta uslu ga.

U Sr bi ji se tre nut no pri me wu je Za kon o so ci jal noj za {ti ti iz 1991. go di ne ko ji je, po Qa ji }e vim re ~i ma, po stao ko~ ni ca za re for me.

Podr{ka LDP-a Li be ral no-de mo krat ska par ti ja na ja vi la je da }e po dr `a ti za kon jer je, ka ko su na ve li, pri la go |en tre nut noj fi nan sij skoj si tu a ci ji i ve li kom bro ju si ro ma {nih qu di. Oni su is ta kli da

je va `no to {to su u so ci jal ni pro gram ukqu ~e ne i po ro di ce ko je ima ju rad no spo sob ne ~la no ve, ali ko ji ne mo gu da ostva re pri ma wa do voq na za ele men tar ne po tre be.

DSS: Koncert Emine Jahovi} Po sla ni ca DSS-a Mi li ca Vo ji}-Mar ko vi} na ve la je da je 2006. go di ne u Sr bi ji 6,6 od sto sta nov ni ka `i ve lo is pod gra ni ce si ro ma {tva a da je taj pro ce nat 2009. go di ne po ras tao na 9,2 od sto sta nov ni ka ko ji su eks trem no si ro ma {ni.

– Po Ce SID-ovom is tra `i va wu za 2010. go di nu, 14 od sto sta nov ni {tva ne ma ni za hra nu, a 27 od sto ima sa mo za hra nu, {to zna ~i da tre }i na sta nov ni ka Sr bi je bu kval no pre `i vqa va – ka za la je

Mi li ca Vo ji}-Mar ko vi}. Ona je na ve la i po da tak da u Sr bi ji ra de 72 na rod ne ku hi we, da ih sva ko dnev no po se }u je od 30.000 do 40.000 qu di, a da je me |u wi ma oko 6.000 de ce. Mi li ca Vo ji}Mar ko vi} je op tu `i la mi ni stra za rad i so ci jal nu po li ti ku Ra si ma Qa ji }a da je za kon cert pe va ~i ce Emi ne Ja ho vi}, ko ji je odr `a la za de cu s po seb nim po tre ba ma, iz bu xe ta iz dvo jio mi lion di na ra, i do da la da ne zna „da li je kon cert de ci po mo gao”.

Qaji}: Kleveta Mi ni star Ra sim Qa ji} je od go vo rio da je po sla ni ca iz go vo ri la kle ve tu. Ako je to ta~ no, re kao je mi ni star, tre ba lo bi da ide u za tvor, ali ako ni je, da bi Mi li ca Vo ji}-Mar ko vi} tre ba lo da se iz vi ni.

SNS: Predizborna pri~a Po sla ni ci Srp ske na pred ne stran ke na ve li su da pred lo `e ni za kon „slu `i kao deo kam pa we u pred iz bor noj go di ni”, i oce ni li da ni je do voq no sa mo do ne ti za kon ako ne po sto je pa re za we go vo spro vo |e we. Na pred wa ci su oce -

ni li da za kon ne }e mo }i da po pra vi „so ci jal nu kar tu Sr bi je”, i na ja vi li da }e, kroz amand ma ne, po ku {a ti da po ve }a ju nov ~a na iz dva ja wa za naj si ro ma {ni je i pro {i re krug qu di ko ji }e mo }i da ra ~u na ju na po mo}.

ZA KON O FI NAN SI RA WU STRA NA KA TEK PO SLE RE KON STRUK CI JE VLA DE

O{trije oko za partijske kase Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men o~e ku je da }e po za vr {et ku re kon struk ci je Vla da Sr bi je usvo ji ti pred log za ko na o fi nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka, u ob li ku ka kav je pri pre mi la rad na gru pa. Ho men je is ta kao da re kao da je Bri sel iz ra zio za bri nu tost po vo dom do no {e wa tog za ko na i za tra `io da se taj do ku ment po no vo po {a qe we na mi {qe we Ve ne ci jan skoj ko mi si ji, {to je i u~i we no pro {le ne de qe.

Usva ja we tog za ko na je je dan od de set uslo va ko je Sr bi ja mo ra da is pu ni da bi do bi la sta tus kan di da ta za Evrop sku uni ju, a Vla da Sr bi je je u svom ak ci o nom pla nu za br `e sti ca we sta tu sa

pro cen te od pla ta ko je pla }a ju svi ko je je ne ka par ti ja za po sli la, ne ra ~u na ju }i ni do na ci je po je di nih kom pa ni ja, fir mi i no vac ko ji stran ke iz vla ~e iz jav nih pred u ze }a, iz re pu bli~ kog bu xe ta na funk ci o ni sa we sva ke par la men tar ne par ti je ode sva kog me se ca vi {e od 55 mi li o na di na ra.

Po tom si ste mu, stran ke ko je ima ju sa mo jed nog pred stav ni ka me se~ no in ka si ra ju go to vo po mi lion di na ra. Ta ko se do ga |a da SRS, ko ji ima naj vi {e na rod nih po sla ni ka, ubi re bli zu 13 mi li o na di na ra, na su prot DHSS-u ko ji, a kon to jed nog ~la na, in ka si ra 984.000 di na ra za je dan me sec. Na go di {wem ni vou, par ti je ko je u~e stvu ju u ra -

par ti je de le me |u sob no sra zmer no bro ju po sla ni~ kih, od no sno od bor ni~ kih me sta.

Ka da je iz bor na go di na, 0,1 od sto re pu bli~ kog bu xe ta, 0,05 od sto po kra jin skog i isto to li ko iz lo kal ne sa mo u pra ve od re |u je se za fi nan si ra we iz bor nih kam pa wa onih ko ji pod ne su iz bor ne li ste. Ka da se to do go di, svi kan di da ti pro gla {e ni od

300.000 do 1,2 mi lion evra. Tek ma li deo te ci fre re ~e ne stran ke do bi le su iz bu xe ta, dok je ostat ku tek de li mi~ no mo gu }e u}i u trag.

Stran ke su i po do sa da {wem za ko nu bi le pri mo ra ne na to da pri ka `u sve do ta ci je iz pri vat nih i dru gih iz vo ra, ali je sva ko iz ra ~u na va we po ka zi va lo da su ci fre ko je pri ja vqu ju pre ma le

Za kon ni je iz me wen Slo bo dan Ho men je iz ja vio da je `e qa Mi ni star stva prav de da po ka `e da se ni je od stu pi lo od ini ci jal nog tek sta za ko na.

Po we go vim re ~i ma, stran ke ~la ni ce vla da ju }e ko a li ci je ko je su ima le od re |e ne ne do u mi ce u ve zi s ovim za ko nom, sa da su se slo `i le s utvr |e nim tek stom.

Po sta vqa se pi ta we da li uvek mo ra mo da do bi je mo su ge sti je iz ri se la ili mo `e mo i sa mi da pre po zna mo {ta je do bro za gra |a ne. Ako su su ge sti je Bri se la to li ko va `ne, ovo je pri li ka da po ka `e mo da one mo ra ju da se po {tu ju – ka zao je Ho men.

On je re kao da Mi ni star stvo prav de sma tra da je na crt za ko na o i nan si ra wu po li ti~ kih stra na ka ve o ma kva li te tan. kan di da ta kao rok za usva ja we za ko na od re di la pr vi kvar tal ove go di ne.

Fi nan si ra we po li ti~ kih par ti ja oblast je ko ja je do sa da bi la sla bo i tra qa vo ure |e na.

Od svih iz vo ra s ko jih su stran ke uzi ma le i do bi ja le no vac, je di no je bu xet ko li ko-to li ko bio tran spa ren tan. Zna lo se, da kle, ko li ko nov ca od la zi u tom prav cu, ali ne i na ko ji na ~in bi va po tro {en.

Ne ra ~u na ju }i upla te sim pa ti ze ra stra na ka, ~la na ri ne i

du Skup {ti ne iz bu xe ta do bi ja ju ~ak 660 mi li o na di na ra, ali to ni je sav no vac ko ji do wih do |e po si li za ko na.

U Sr bi ji se za re do van rad svih stra na ka, po Za ko nu o fi nan si ra wu stra na ka, iz dva ja 0,15 od sto re pu bli~ kog bu xe ta, od no sno 0,1 od sto bu xe ta auto nom mne po kra ji ne ili lo kal ne sa mo u pra ve. Ka da se od re di ta su ma, 30 od sto se ras po re |u je u jed na kim iz no si ma svim po li ti~ kim stran ka ma ko je ima ju po sla ni ke ili od bor ni ke, a osta tak nov ca

RIK-a do bi ja ju po 20 od sto su me ko ja im sle du je na star tu kam pa we, a pre o sta lih 80 od sto se de li po pro gla {e wu iz bor nih re zul ta ta, pre ma bro ju osvo je nih man da ta.

Ka da je fi nan si ra we iz bo ra u pi ta wu, „Tran spa rent nost Sr bi ja” i „Ce SID” pro ce wu ju da ve li ka po li ti~ ka stran ka u Sr bi ji za pred iz bor nu kam pa wu po tro {i i do de set mi li o na evra. U te o ri ji, kam pa wa ko {ta od jed nog do ~e ti ri evra po gla sa ~u, {to bi zna ~i lo da je ko a li ci ja oko so ci ja li sta s oko 300.000 gla so va, po tro {i la od

te da ni su do voq ne ni za naj o snov ni je funk ci o ni sa we. Da bi odr `a va le svo je glo ma zne si ste me, naj ve }e par ti je u Sr bi ji mo ra ju da ima ju i do de set mi li o na evra go di {we. Ka da do |u iz bo ri, po treb no im je jo{ iz me |u tri i pet mi li o na evra da bi odr `a le ni vo do sa da {wih pred iz bor nih ak tiv no sti. Do ta kvih broj ki Ce SID je do {ao pro stim zbra ja wem pro se~ nih tro {ko va u dr `a vi. Za iz najm qi va we pro sto ra i oso bqe u sva kom od bar 100 op {tin skih od bo ra, ko li ko stran ke naj ma we ima ju, tre ba go di {we na }i 30.000 evra.

Na ni vou dr `a ve, sa mo za tro {ko ve ra ~u na i ko mu na li ja u lo kal nim od bo ri ma tre ba oko pet mi li o na evra, a po sto je i ra zni do dat ni tro {ko vi.

Osim iz bu xe ta, stran ke no vac za ta ko vi so ke tro {ko ve pri ba vqa ju iz pri vat nih iz vo ra, od ~lan stva, „par tij skog po re za”, upra vqa wem jav nim pred u ze }i ma u ko ji ma ma ni pu li {u jav nim na bav ka ma. Na dru goj stra ni, u ve li kom de lu op {ti na stran ke ne pla }a ju za kup pro sto ri ja, a u wi ma ra de ~la no vi ko ji su na plat nom spi sku lo kal nih jav nih pred u ze }a...

No vac ko ji stran ke do bi ja ju iz bu xe ta i pri ba vqa ju ga na opi sa ne na ~i ne i da qe je su vi {e ma li da bi fi nan si rao sve wi ho ve po tre be. Zbog to ga je odav no raz vi je ni si stem ko rup ci je ko jim stran ke po pu wa va ju svo je po tre be te {ko raz mon ti ra ti.

No vi za kon bi tre ba lo da uve de red u ovu oblast.

par la ment u{le kao „pri le pak” na li sti ne ke ve li ke stran ke.

Uko li ko se i odvo je od ko a li ci je, iz bu xe ta za wih ne }e mo }i da se do bi je po se ban no vac ve} sa mo ono {to im sle du je ko a li ci o nim do go vo rom.

No vi za kon uvo di i kon tro lu ko ju }e spro vo di ti Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, a za kri vi~ na de la u ovoj obla sti bi }e nad le `no Spe ci jal no tu `i la {tvo. Pred vi |e no je da po stu pa wu za ko na na sna gu po li ti~ ke par ti je mo ra ji osam da na po do bi ja wu do na ci ja od prav nih i fi zi~ kih li ca, da ih ob ja ve na svo jim saj to vi ma. To pod ra zu me -

Par ti je ko je u~e stvu ju u ra du Skup {ti ne iz bu ye ta do bi ja ju ~ak 660 mi li o na di na ra go di {we, ali to ni je sav no vac ko ji do wih do |e po si li za ko na Po tom pred lo gu, par la men tar ne stran ke }e za re do van rad da do bi ju 0,15 od sto bu xe ta za svo je tro {ko ve, {to iz no si oko 660 mi li o na di na ra. [to se pri vat nih do na ci ja ti ~e, sve }e mo ra ti da bu du pla }a ne pre ko te ku }eg ra ~u na, osim ~la na ri ne is pod 1.000 di na ra go di {we, za ko je }e se da va ti pri zna ni ce.

Bi }e one mo gu }e no da se iz bu xe ta fi nan si ra ju stran ke ko je su u

va i ime na do na to ra i vi si ne do na ci ja.

Za kon je ura di la rad na gru pa Mi ni star stva prav de i Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je po lo vi nom de cem bra pro {le go di ne, a po zi tiv no mi {qe we su da li Ve ne ci jan ska ko mi si ja i GRE KO-a. Po tom je do ra |en na osno vu wi ho vih pre po ru ka, ali Vla da Sr bi je ga ipak, jo{ uvek, ni je usvo ji la.

P. Kla i}

politika

dnevnik

RECEPT IZ NEMAWINE 11 UZELI I U BANOVINI

Usko ro kre sa we re so ra i u Paj ti }e vom ka bi ne tu Uko li ko se re a li zu je na ja va pre mi je ra o pro me na ma bro ja mi ni star sta va u Vla di Sr bi je, do pre u re |e wa }e do }i i u ka bi ne tu voj vo |an skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a, sa zna je „Dnev nik” u po k ra j in s koj vla s ti.

Ni ko od ~la no va voj vo |an ske vla de ju ~e ni je `e leo da nam i zva ni~ no po tvr di da bi usko ro mo gao bi ti sma wen i broj re so ra u Ba no vi ni, na vo de }i da do sad u tom po gle du ni je bi lo for mal nih raz go vo ra. Ipak, mno gi od wih sma tra ju da ta mo g u} n ost „ni j e ne r e a l n a”. „^e ka se da se vi di ka ko }e to te }i na re pu bli~ kom ni vou, pa }e naj ve ro vat ni je da se de si i ov de”, ka zao nam je je dan od zva ni~ ni ka iz Ba no vi ne.

Iako za re kon struk ci ju voj vo |an ske vla de ne ma po vo da u su ko bi ma u ko a li ci ji s ka kvi ma se no s i ka b i n et Mir k a Cvet ko vi }a, s ob zi rom na to da ko a li ci ja vla da ju }a u Voj vo di ni ima si gur nu ve }i nu, u Ba no vi ni ve ru ju da bi ta kav po tez bio oprav dan jer bi vo dio ra ci o nal noj upra vi. A o~e ku ju i da bi to ima lo po zi ti van pri jem u jav no sti, {to ni je zgo re ga u (pred)iz bor noj go di ni.

Ina ~e, o sma we wu bro ja po kra jin skih se kre ta ri ja ta, ko jih je tre nut no 17, go vo ri lo se pri li kom usva ja wa no vog Sta tu ta Voj vo di ne, ali je na kra ju pre lo mqe no da se naj pre okon ~a pro ces pre no sa nad le `no sti na Po kra ji nu. Iako se sta vo vi ~la ni ca voj vo |an ske ko a li ci je uve li ko raz li ku ju u po gle du bro ja pre ne tih in ge ren ci ja, po sa zna wi ma „Dnev ni ka”, plan ra ci o na li za ci je po kra jin ske upra ve sa ~i wen je pre {est me se ci, kad je i na re -

pu bli~ kom ni vou in ten zi vi ra na ras pra va o re kon struk ci ji Vla de Sr bi je. Po na {im iz vo ri ma, on }e bi ti „ak ti vi ran” ~im se i u Ne ma wi noj 11 u~i ne

Po kra jin ska vla da, uz pre mi je ra, ima jo{ 18 ~la no va, me |u ko ji ma su i ~e ti ri pot pred sed ni ka, od ko jih je tro je i na ~e lu se kre ta ri ja ta. Ni ko

Po kra jin ska vla da, uz pre mi je ra, ima jo{ 18 ~la no va, me |u ko ji ma su i ~e ti ri pot pred sed ni ka, od ko jih je tro je i na ~e lu se kre ta ri ja ta pr vi ko ra ci u prav cu re kon struk ci je. U tom slu ~a ju, u voj vo |an skoj vla di bi ta ko |e pri pre mi li pred log iz me na Od lu ke o po kra jin skoj upra vi.

Od 25 ~la no va, 22 uze la is pi sni cu G17 plus na pu sti li i ~la no vi Grad s kog ve } a Bra n i s lav Mar ti nov i Slav ko Ro di}, kao i oba di rek to ra jav nih pred u ze }a s li ste te par ti je, di rek tor zre wa nin skog Do ma zdra vqa Bo ri slav \or |e vi} i di rek tor JKP „Pi ja ce i par k in z i” Bo r i s lav Do r o slo va~ ki.

– Po l o v i n om fe b ru a r a ima li smo 1.500 ~la no va, bi li smo naj o r g a n i z o v a n i j i grad ski od bor G17 plus u Voj vo di ni, ali smo za po sta vqe ni, ka drov ski u Po kra ji ni i u Re pu bli ci, kao i Zre wa nin u ce li ni – ka zao je biv {i port pa rol G17 plus po sle pot pi si va wa pri stup ni ce s DS-om.

od ~la no va Vla de s ko ji ma smo ju ~e kon tak ti ra li ni je `e lo da spe ku li {e o to me ko bi mo gao iz gu bi ti po zi ci ju u Ba no vi ni uko li ko do |e do uki da wa

i spa j a w a po j e d i n ih re s o r a.

Naj v i { e se k re t a r i j a t a vo d e ka dro vi DS-a, od no sno ko a li ci je „Za evrop sku Voj vo di nu„, ko ji uz jed no pot pred sed ni~ ko me sto „za du `u ju” i de set re so ra. ^e ti ri se kre ta ri ja ta i jed no pot pred sed ni~ ko me sto ima Sa v ez voj v o | an s kih Ma | a r a.

Dva re so ra vo de ka dro vi G17 plus, od ko jih je je dan i pot pred s ed n ik Vla d e, dok Li g a so c i j al d e m o k ra t a Voj v o d i n e ima jed nog se kre ta ra i jed nog pot p red s ed n i k a, a So c i j a l i sti~ ka par ti ja ima je dan se kre ta ri jat.

B. D. Savi}

ISTRA@IVAWA

DiB: DS i SNS li ~e Me |u na rod na agen ci ja za utvr |i va we rej tin ga „Dan i Bred strit„ oce ni la je ju ~e da mo gu }i pre vre me ni iz bo ri u Sr bi ji ne }e pro me ni ti Vla di nu pro e vrop sku po li ti ku. „Bez ob zi ra na to ka da }e iz bo ri bi ti odr `a ni, ana li ti ~a ri u ’Dan i Bred stri tu’ ne o~e ku ju ne ka ve li ka od stu pa wa od pro e vrop ske po li ti ke ak tu el ne vla de”, na vo di DiB, ko ji je i u mar tov skom iz ve {ta ju Sr bi ju svstrao u ze mqe s ume re nim ri zi kom po slo va wa.

Ka ko se is ti ~e, opo zi ci o na Srp ska na pred na stran ka, ko ja se sma tra naj ve }im iz bor nim iza zi va ~em, na sto ji da se po zi ci o ni ra kao pro e vrop ska stran ka de snog cen tra i po to me li ~i na li be ral nu, vla da ju }u pro e vrop sku De mo krat sku stran ku. U bo ni tet noj ku }i DiB na vo de da su ve o ma skep ti~ ni pre ma to me da bi se

dve stran ke mo gle udru `i ti, iako je ide o lo {ka sli~ nost du `e pod sti ca la gla si ne o mo gu }oj „ve li koj ko a li ci ji”. „Te {ko je vi de ti {ta bi SNS do bio ovom po de lom vla sti ako po de li i po ru gu jav no sti ko joj je tre nut no iz lo `en DS, a bo ri se da se raz li ku je od svog du go go di {weg ri va la”, is ti ~e se u sa op {te wu bo ni ten te ku }e „Ra ting„ (www.ra ting.rs), za stup ni ka DiB-a za Sr bi ju. Po ana li ti ~a ri ma DiB-a, SNS na sta vqa da se za la `e za van red ne iz bo re u na di da }e ste }i pred nost zbog ne po pu lar no sti Vla de pre ne go {to bi po boq {a we eko nom ske si tu a ci je do ve lo do po ve }a wa po dr {ke.

Me |u na rod na kom pa ni ja „Dan i Bred strit„, sa se di {tem u SAD, pr va je i naj ve }a bo ni tet na ku }a na sve tu, osno va na pre vi {e od 160 go di na.

rekli su

Ta ba ko vi}: Vlast ski nu la ma ske

Goj ko vi}: Mo `e i bez Sre} ko vi }a

Ru `i}: Do bar po tez

Fun ci o ner ka Srp ske na pred ne stran ke Jor go van ka Ta ba ko vi} iz ja vi la je ju ~e da je od bi ja wem da ras pra vqa o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o jav nim na bav ka ma vlast ski nu la i po sled wu ma sku, do da ju }i da su na sed ni ci Skup {ti ne u sre du gra |a ni mo gli da vi de ko pri ~a o {ted wi, a ko pred la `e na ~in da se u{te di.

– Raz li ka iz me |u SNS-a i stra na ka na vla sti je ta {to ne pro da ju istu ro bu – pre ci zi ra la je ona, i na gla si la da SNS ima sprem ne pro gra me ko ji bi omo gu }i li da gra |a ni `i ve bo qe.

Ona je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kla da opo zi ci ja pro pi tu je, pro ve ra va, pred la `e, sta vqa pri med be, dok gra |a ni sva ko dnev no oce wu ju i opo zi ci ju i vlast. Po re ~i ma Jor go van ke Ta ba ko vi}, ne ki od par tij skih ka dro va pra ve stru~ wa ke, a SNS od stru~ wa ka pra vi ka dro ve.

Ju ~e se re a go va li i iz Srp skog po kre ta ob no ve, oda kle je na ja vqe na po dr {ka Vla di bez ob zi ra na to ko li ko }e u woj bi ti mi ni star sta va.

Po sla nik te stran ke @i ka Goj ko vi} re kao je no vi na ri ma da su za tu stran ku per so nal na re {e wa u dru gom pla nu, te po no vio da je SPO spre man na to da se bez uslo vqa va wa od rek ne mi ni star stva ko jim ru ko vo di (za di ja spo ru, ko je vo di Sr |an Sre} ko vi}), uko li ko je to u ci qu po li ti~ ke sta bil no sti i ostva ri va wa za cr ta nih ci qe va. Uve ren je i u to da pro me ne u Vla di ne }e bi ti ko zme ti~ ke, ve} da }e do ve sti do re kon struk ci je po li ti ke u po gle du me |u na rod nih od no sa i re al ni jeg pri stu pa pro ble mi ma.

– SPO od re kon stru i sa ne Vla de o~e ku je i da po kre ne pi ta we za ko na o re sti tu ci ji i vra }a wu imo vi ne op {ti na ma, kao i da otvo ri taj ne do si jee – na veo je Goj ko vi}.

[ef po sla ni~ ke gru pe SPS–PUPS–JS-a u Skup {ti ni Sr bi je i pred sed nik Iz vr {nog od bo ra SPS-a Bran ko Ru `i} oce nio je ju ~e da je pro da ja „Mak si ja„ bel gij skom „De le zu” va `na i s po li ti~ kog i s fi nan sij skog aspek ta.

Ru `i} je u emi si ji „Ka `i prst” RTV B-92 iz ja vio da je re~ o sna `noj fir mi, ko ja upo {qa va pre sve ga gra |a ne Sr bi je, ali funk ci o ni {e u pet dr `a va u ju go i sto~ noj Evro pi s 500 pro daj nih obje ka ta.

– Ku pac je pre u zeo i du go va wa od oko 250300 mi li o na evra, a ukup na svo ta je oko mi li jar du evra – re kao je Ru `i}, do da ju }i da je to po re ski do bi tak za dr `a vu i da }e bi ti upla }en u Sr bi ji. – Mno go }e lak {e s tim sve `im pri li vom nov ca do }i do za do vo qe wa du go va wa do ba vqa ~i ma.

Ru `i} je oce nio da ova kav po du hvat ima po zi tiv nu po li ti~ ku po ru ku.

3

O REKONSTRUKCIJI VE]INA MINISTARA JO[ NEOBAVE[TENA

Par tij ski ka dro vi na ras po la ga wu Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da }e re pu bli~ ki par la ment iz me ne Za ko na o mi ni star stvi ma raz ma tra ti sle de }e sed mi ce. Ona je re kla da }e par la men tu bi ti do sta vqen pred log iz me na Za ko na o mi ni star stvi ma pre utor ka, 8. mar ta, ka da is ti ~e za kon ski rok od 15 da na u ko jem pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} tre ba da pred lo `i mi ni stre ume sto tro je iz G17 plus ko ji vi {e ni su na toj funk ci ji.

– Nig de ni smo za ka sni li, sve se to do ga |a sle de }e ne de qe – re kla je Sla vic \u ki}- De ja no vi}, od go va ra ju }i na pri med bu po sla ni ka De mo krat ske stran ke Sr bi je da }e se o iz me na ma u Vla di Sr bi je ras pra vqa ti ka -

OSIPA SE GRADSKI ODBOR G17 PLUS U ZREWANINU

– Od ukup n o 25 ~la n o v a Grad skog od bo ra G17 plus u Zre wa ni nu do sa da su is pi sni cu uze la 22, pre sve ga zbog pro me ne po li ti ke i uta pa wa u Uje di we ne re gi o ne Sr bi je – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu do sko ra {wi port pa rol te stran ke, od b or n ik u Grad s koj skup {ti ni En dre Do ro gi.

Ta ko je na sta vqe no osi pa we ~lan stva te stran ke, za po ~e to od la skom za me ni ka gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Go ra na Ka u ri }a u De mo krat sku stran ku. Za Ka u ri }em je, po ~et k om ove sed m i c e, u DS pre {la i pe to ~la na od bor ni~ k a gru p a u Skup { ti n i gra da. Do ro gi je na veo da su

petak4.mart2011.

On sma tra da je sta bil nost Vla de ne spor na, na vo de }i da su „sva mi ni star stva du bo ko u po slo vi ma, pro ce du ra ma, pro ce si ma”, te da bi u slu ~a ju spa ja wa re so ra „ti po slo vi si gur no pri vre me no tr pe li i u br zi ni i u kva li te tu”.

I mi ni star za rad i so ci jal nu po li ti ku Ra sim Qa ji} ka `e da ga ni ko ni je zvao na sa sta nak o re kon struk ci ji Vla de.

– Mi slim da }e to bi ti raz go vo ri na ni vou tri glav ne stran ke, a nas }e oba ve sti ti ve ro vat no ka da se do go vo re o sve mu – ka zao je Qa ji} ju ~e no vi na ri ma.

On ipak ve ru je da }e po sle re kon struk ci je Vla de osta ti sli ~an od nos sna ga me |u ko a li ci o nim part ne ri ma kao i pri li kom we nog for mi ra wa 2008. go di ne.

Uko li ko se Mi ni star stvo ener ge ti ke pri po ji Mi ni star stvu in fra struk tu re, lo gi~ no je da Mi lu tin Mr ko wi} osta ne mi ni star sno, bu du }i da taj za kon ski pred log ni je sti gao u skup {tin sku pro ce du ru. Po sla ni ci DSS-a sma tra ju da je do utor ka te {ko pro me ni ti Za kon o mi ni star stvi ma, a da je je di ni na ~in da se to za vr {i na vre me – da pred log tog za ko na u skup {tin sku pro ce du ru bu de upu }en da nas.

I dok ni pre mi jer, ni li de ri ~la ni ca vla da ju }e ko a li ci je jo{ ne ot kri va ju po je di no sti do go vo ra o re kon struk ci ji, ~i ni se da one jo{ uvek ni su po zna te ni mno gim ~la no vi ma Vla de, su de }i po iz ja va ma ko je su ovih da na iz no si li u jav no sti. Je di no je li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i pot pred sed nik Vla de Ivi ca Da ~i} sa op {tio ju ~e da je, {to se ti ~e mi ni star sta va na ~i jem ~e lu su ka dro vi we go ve stran ke, mo gu }e spo ji ti sa mo re so re ener ge ti ke i in fra struk tu re.

– Ve ru jem da }e to bi ti po for mu li ko ja je cir ku li sa la u jav no sti, ta ko da }e po sto ja ti sli ~an od nos ko ji je po sto jao pri li kom for mi ra wa Vla de – u Vla di }e tri mi ni star stva ma we ima ti De mo krat ska stran ka i po jed no ma we So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je i G17 plus – sma tra Qa ji}.

A uve ren je i u to da }e se re kon struk ci jom Vla de za vr {i ti pe riod po li ti~ kih su ko ba i kon fron ta ci ja, pre sve ga me |u ~la ni ca ma vla da ju }e ko a li ci je, da bi se Vla da u na red nih go di nu da na po sve ti la to me da gra |a ni ose te bo qi tak.

– Uko li ko to ga ne bu de, ni ka kva re kon struk ci ja nam ne }e po mo }i – uka zao je Qa ji}.

– Ovo je ~e tvr ta vla da u ko joj sam ~lan i ako pre mi jer, mo ja par ti ja i gra |a ni mi sle da mo gu i da qe da do pri ne sem, to }u i

\ilas: Novi qudi, nova energija – Stav DS-a je ste da je neo p hod na re kon struk ci ja, no vi qu di, no va ener gi ja i no vo zna we. Mi se ni smo ba vi li re kon struk ci jom kroz me di je i mi slim da }e mo kroz ne ko li ko da na ima ti re {e wa, i vi de }e mo i pro gram ko ji }e pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} sa op {ti ti gra |a ni ma Sr bi je – re kao je pot pred sed nik DS-a Dra gan \i las.

– Uko li ko se Mi ni star stvo ener ge ti ke pri po ji Mi ni star stvu in fra struk tu re, lo gi~ no je da Mi lu tin Mr ko wi} osta ne mi ni star – re kao je Da ~i} no vi na ri ma.

Ina ~e, na ~e lu re so ra ene re ge ti ke i ru dar stva je so ci ja li sta Pe tar [kun dri}.

Me |u tim, mi ni star za qud ska i ma win ska pra va Sve to zar ^i pli} iz ja vio je da ga ni ko ni je oba ve stio o to me da }e we go vo mi ni star stvo bi ti uki nu to i pri po je no ne kom dru gom.

– Re sor za qud ska i ma win ska pra va po tre ban je Sr bi ji, i ovoj, i sva koj bu du }oj vla di – re kao je ^i pli}.

Me |u tim, pri zna je i da mu ni su po zna ta kon kret na re {e wa za re kon struk ci ju Vla de.

– O to me se ni je pri ~a lo ni u stran ci ni u Vla di. Ni ko mi ni je re kao ni ko osta je ni ko ide – re kao je ^i pli}.

ura di ti – iz ja vio je mi ni star na u ke Bo `i dar \e li} po vo dom sva ko dnev nih spe ku la ci ja o to me ko bi sve mo gao iz gu bi ti fo te qu u Ne ma wi noj 11.

On je do dao da od pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a i De mo krat ske stran ke za vi si da li }e osta ti mi ni star po sle re kon struk ci je Vla de. \e li} je re kao i da se be ne sma tra pro fe si o nal nim po li ti ~a rem i da zna {ta }e ra di ti van jav nog `i vo ta.

Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men sa op {tio je ju ~e da ima na go ve {ta ja da }e tom mi ni star stvu bi ti pri do da te no ve nad le `no sti, od no sno no vo mi ni star stvo.

– To ne }e bi ti ni ma la ni la ka stvar, ve} do dat na oba ve za – ka zao je Ho men, do dav {i da je ap so lut no si gu ran u to da }e mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} osta ti na tom me stu.

E. D.

4

ekonomija

petak4.mart2011.

OP [TI NA BA^ TRA @I PO MO] DR @AV NOG VR HA ZA SPAS PO SLED WE FA BRI KE

Ne da ju {e }e ra nu u sta ro gvo `|e Van red nom sed ni com Skup {ti ne op {ti ne Ba~ na sta vqe na je svo je vr sna gr ~e vi ta bor ba ove sre di ne za spas {e }e ra ne „Ju go za pad na Ba~ ka“. Na i me, de mon ta `a ma {i na je ve} po ~e la, a na in ter ven ci ju pred sed ni ka op {ti ne To mi sla va Bo gu no vi }a, za u sta vqe na je, ve ro vat no tre nut no.

Na adre su pred sed ni ka lo kal nog par la men ta Slo bo da na To ru bo vi }a sti glo je pi smo Go ra na Po po vi }a, di rek to ra {e }e -

Du {an Dra gi}, go di na ma pr vi ~o vek fa bri~ kog sin di ka ta {e }e ra ne, tvr di da je ovu ini ci ja ti vu tre ba lo po kre nu ti mno go ra ni je.

– Tre ba se, ipak, vra ti ti na 2002. go di nu, ka da je Ko sti} ku pio {e }e ra nu za tri evra – ka `e Dra gi}. – A ta da je u fa bri ci bi lo re zer vnih de lo va, {e }er ne re pe na wi va ma i pri zma ma, te go to vog {e }e ra.

Ra ni ji di rek tor si ro vin skog sek to ra [e }e ra ne Slo bo dan

dnevnik

PRED SED NI CA SA VE TA VLA DE SR BI JE ZA BORBU PRO TIV KO RUP CI JE VE RI CA BA RA]

Ne u stav na pro da ja te le ko mu ni ka ci ja Pred sed ni ca Sa ve ta Vla de Sr bi je za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba ra} oce ni la je ju ~e da je pro da ja te le ko mu ni ka ci o ne in fra struk tu re Te le ko ma „Sr bi ja” pro tiv za ko ni ta i pro tiv u stav na.

Tre ba lo bi i po ten ci jal nim kup ci ma da bu de ja sno da „ula ze u ko rup ti van po stu pak i u pro da ju ne ~e ga {to po za ko ni ma Sr bi je ni je do zvo qe no i da se ne gde, na ne kom su du, mo `e po ve sti spor i taj spor do bi ti”, re kla je ona na tri bi ni Od bo ra gra |a na za pra }e we na me ra Vla de Sr bi je da pro da Te le kom, u or ga ni za ci ji in ter net-~a so pi sa „Bal kan ma ga zin” i li sta „Re pu bli ka”. Vla da Sr bi je za po ~e la je pro ce du ru pro da je 51 od sto ak ci ja Te le ko ma „Sr bi ja”

ras pi si va wem ten de ra u ok to bru 2010. go di ne. Ten der }e bi ti otvo ren do 21. mar ta ove go di ne, a sta tus zva ni~ nih po nu |a ~a do bi lo je {est kom pa ni ja. Is ti ~u }i da pro da ja in fra struk tu re srp skim za ko nom i Usta vom iz ri ~i to ni je

pro da jom Hr vat skog te le ko ma „Doj ~e te le ko mu”, na vo de }i da pro tiv te ne ma~ ke kom pa ni je gra |a ni sa da vo de sto ti ne sud skih spo ro va.

Pred sed ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je je is ta kla da se u

Tre ba lo bi i po ten ci jal nim kup ci ma da bu de ja sno da ula ze u ko rup ti van po stu pak i u pro da ju ne ~e ga {to po za ko ni ma Sr bi je ni je do zvo qe no (Ve ri ca Ba ra}) do zvo qe na, Ve ri ca Ba ra} je re kla da sva ko ko u to me u stva ri u~e stvu je u ko rup tiv nom pro ce su za ko ji se mo `e od go va ra ti.

Ona je kao pri mer na ve la da se ne {to sli~ no de si lo u Hr vat skoj

Za ko nu o kon ce si ja ma na vo di da se te le ko mu ni ka ci o na in fra struk tu ra u Sr bi ji is kqu ~i vo mo `e da ti pod kon ce si ju, a ne pro da ti.

– Ako se pro da te le ko mu ni ka ci o na in fra struk tu ra, to }e bi ti jed -

na od naj ve }ih {te ta za Sr bi ju – is ta kla je pred sed ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba ra}.

Eko no mi sta Mla |an Ko va ~e vi} oce nio je da pro da ja Te le ko ma u vre me kri ze ni je ra ci o nal na, i iz ra zio sum wu da }e ve li ki deo nov ca, ako pro da ja uspe, oti }i u po tro {wu, kao i kod pro da je „Mob te la”.

DI REK TOR NO VO SAD SKE KOMPA NI JE MI LEN KO MI LI VO JE VI] UPO ZO RA VA

Pro da ja Lu ke No vi Sad na ma la vra ta De mon ta `a ma {i na je ve} po ~e la, a na in ter ven ci ju pred sed ni ka op {ti ne To mi sla va Bo gu no vi }a za u sta vqe na je, ve ro vat no tre nut no ra ne ko ja je vla sni {tvo „Su no ka“, ali je ov de svi po ve zu ju s Mi o dra gom Ko sti }em, od no sno fir mom MK. Nad le `ni iz {e }e ra ne tvr de da je pro iz vod wa {e }e ra ov de po sta la eko nom ski ne mo gu }a i ne is pla ti va, te da ne do sta je si ro vi na, a za to je, na vod no, de li mi~ no kri va i lo kal na sa mo u pra va ko ja se u tom po slu ni je do voq no an ga `o va la!? Pla ni ra no je da se od pro da je de mon ti ra nih ma {i na fi nan si ra pri gram za pro iz vod wu eta no la i skro ba!

Od bor ni ci su re a go va li na sa dr `aj pi sma i pod se ti li na to da su ovu fa bri ku svo je vre me no gra di le op {ti ne Ba~, Ba~ ka Pa lan ka i Oxa ci. Ne ka da je ov de ra di lo 500 rad ni ka, a sa da sa mo de set.

Sto ja ko vi} ka `e da je pri ~a o ne do stat ku si ro vi na pro sto ne ve ro vat na. Po we mu, bi lo bi do voq na pro iz vod wa na wi va ma „La bud wa ~e“. Pod se tio je na to da je u Ma |ar skoj ne ka da bi lo se dam {e }e ra naa da je da nas osta la jed na, i da na {e se ver ne kom {i je uvo ze {e }er. Pi tao je da li i mi tre ba da ih uni {ti mo, a ako tre ba, to se na ro du mo ra re }i, a ne iz mi {qa ti pri ~e o maw ku {e }er ne re pe.

Zva ni~ no je Skup {ti na op {ti ne Ba~ upi ti la mol bu Bo ri su Ta di }u, Mir ku Cvet ko vi }u i Bo ja nu Paj ti }u, kao naj od go vor ni jim qu di ma u dr `av nom vr hu Sr bi je, da se an ga `u ju da ova sre di na s ma we od 20.000 sta nov ni ka ne osta ne bez po sled we fa bri ke.

M. Su yum

Osno van Na ci o nal ni naft ni ko mi tet U Be o gra du je ju ~e osno van Na ci o nal ni naft ni ko mi tet Sr bi je Svet skog naft nog sa ve ta (NNKS SNS) s ci qem da za stu pa in te re se naft ne i ga sne pri vre de Sr bi je u toj svet skoj ne vla di noj or ga ni za ci ji.

Mi ni star ener ge ti ke Sr bi je Pe tar [kun dri} ka zao je na osni va~ koj skup {ti ni, odr `a noj u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, da je ide ja da Sr bi ja po sta ne deo te svet ski pre po zna tqi ve or ga ni za ci je sta ra vi {e de ce ni ja. On je na gla sio da je ~lan stvo u Svet skom sa ve tu od ve li kog zna ~a ja za Sr bi ju ko ja }e sa da mo }i da ko ri sti is ku stva vi {e od 60 dr `a va ~la ni ca Sa ve ta.

– ^la ni ce te naj ve }e i naj sta ri je ne vla di ne or ga ni za ci je u

obla sti naf te i ga sa u sve tu po kri va ju vi {e od 95 od sto pro iz vod we i po tro {we tih ener ge na ta, a to do voq no go vo ri o zna ~a ju od lu ke o for mi ra wu srp skog naft nog ko mi te ta – ka zao je [kun dri}.

On je do dao i da du go ro~ ni raz voj naft ne i ga sne pri vre de Sr bi je di rekt no za vi si od re a li za ci je stra te {kog in te re sa Sr bi je ko ji je is ka zan kroz Spo ra zum o sa rad wi s Ru si jom u obla sti naf te i ga sa.

Di rek tor Naft ne in du stri je Sr bi je Ki ril Krav ~en ko re kao je da se od osno va nog ko mi te ta o~e ku je da mir no re {a va slo `e na i kom pli ko va na pi ta wa iz obla sti naf te i ga sa, ko ri ste }i du go go di {we is ku stvo.

Di rek tor Lu ke No vi Sad Mi len ko Mi li vo je vi} ka `e da Uprav ni od bor tog pred u ze }a na me ra va da pro da imo vi nu Lu ke pre ko }er ke-fir me. On u raz go vo ru za „Dnev nik” ob ja {wa va da je UO Lu ke do neo od lu ku o osni va wu pred u ze }a „No va lu ka” i pre no {e wu onov nih sred sta va i opre me Lu ke na no vu fir mu. Po od lu ci UO-a, do da je Mi li vo je vi}, „No va lu ka” bi tre ba lo da bu de pro da ta do 7. mar ta.

Di rek tor Lu ke sma tra da ova kve od lu ke ni su u skla du sa za ko nom i ka `e da je o sve mu oba ve stio Mi ni star stvo eko no mi je, a po tom i pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a.

Pod se ti mo, Lu ka No vi Sad je pre dve go di ne iz u ze ta iz pro ce sa pri va ti za ci je na kon {to su to tra `i le grad ske i po kra jin ske vla sti. U me |u vre me nu je do net no vi za kon o lu ka ma ko ji pred vi |a da se lu~ ka in fra struk tu ra ne mo `e pri va ti zo va ti po {to pred sta vqa jav no do bro. Mi li vo je vi} na vo di da bi osni va we i pro da ja }er ke-fir me za pra vo bio na ~in da se ove za kon ske od red be za o bi |u.

– Mi slim da je ciq da se Lu ka ras pro da i ta kva bu de oslo bo |e na dr `av nog uti ca ja – ka `e Mi li vo je vi}.

Ipak, do da je, ove od lu ke UO-a ni su za `i ve le po {to me nax ment Lu ke ni je upla tio 500 evra za osni va we „No ve lu ke”, a sled stve -

Zemqa EMU

Valuta evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

102,0210

104,1030

106,4980

101,7090

Australija

dolar

1

74,8174

76,3443

78,1002

74,5884

Kanada

dolar

1

75,5208

77,0620

78,8344

75,2896

Danska

kruna

1

13,6792

13,9584

14,2794

13,6374

Norve{ka

kruna

1

13,2443

13,5146

13,8254

13,2038

[vedska

kruna

1

11,6526

11,8904

12,1639

11,6169

[vajcarska

franak

1

79,4557

81,0772

82,9420

V. Britanija

funta

1

120,0530

122,5030

SAD

dolar

1

73,5658

75,0671

no, ni je ni pre neo imo vi nu na no vo pred u ze }e. [ta }e se sve de {a va ti do po ne deq ka, ka da po ovim na vo di ma tre ba da bu de pro da ta imo vi na Lu ke, osta je da se vi di.

On na vo di da je UO pro ce nio da osnov na sred stva i opre ma Lu ke, za pra vo sve osim in fra struk tu re, vre di 11,2 mi li o na evra. S dru ge stra ne, ka `e Mi li vo je vi}, la ne je

Fond za raz voj Sr bi je }e u ovoj go di ni odo bri ti 14 mi li jar di kre di ta pred u zet ni ci ma, ma lim i sred wim pred u ze }i ma, na ja vi la je ju ~e di rek tor ka fon da Sla |a na Bac ko vi}. To kom su sre ta sa pri vred ni ci ma tri ko mo re

ovog de la Sr bi je, ona je ka za la no vi na ri ma, da je to li ki iz nos pla si ran i pro {le go di ne, kao i da je ot pla ta kre di ta, ko ji se odo bra va ju po po voq nim uslo vi ma, na za do vo qa va ju }em ni vou.

2. 03. 2011.

1.320,60273

Ka ma ta na odo bre ne kre di te je je dan od sto, za de va sti ra na pod ru~ ja do 4,5 od sto. Da bi ne ko do bio kre dit od Fon da, we go vo po slo va we po za vr {nim ra ~u ni ma mo ra bi ti po zi tiv no po sled we dve go di ne, ka za la je Bac ko vi }e va.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Pekabeta, Beograd

19,97

4.019

188.893

Jugoagent, Beograd

7,66

900

19.800

Institut za strane jezike, BG

6,67

16.000

176.000

Galeb GTE, Beograd

1,72

295

9.145

1,63 Promena %

125 Cena

12.500 Promet

TE - TO, Senta

-12,02

1.954

195.400

KTK Promet, Zaje~ar

-11,11

400

14.000

Radijator, Zrewanin

-8,79

529

50.784

Politika, Beograd Ratko Mitrovi}, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,33

4.017

2.824.106

Komercijalna banka, Beograd

0,48

31.250

250.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,80

993

1.491.626

Agrobanka, Beograd

0,08

8.849

3.344.856

Imlek, Beograd

-0,19

2.115

560.200

Soja protein, Be~ej

-0,10

1.008

721.712

0,12

5.206

52.060

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,48

2.488

4.418.570

Privredna banka, Beograd

-2,03

627

55.808

Tigar, Pirot

-1,40

706

13.414

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,29

3.091

80.355

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.964

0,00

438.440

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.600

0,00

-1,46

606

438.440

0,79

509

2.652.847

-8,70

84

1.770

550 Cena

93.500 Promet

0,40

500

9.139.268

79,2124

Soja protein, Be~ej

-0,10

1.008

721.712

125,3210

119,6860

Veterinarski zavod, Subotica

76,7936

73,3406

606

Naziv kompanije

Univerzal banka, Beograd

-8,33 Promena %

-1,46

BELEX 15 (758,50 -0,43)

Promet

NIS, Novi Sad

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 3. 2011. godine

pro ce we no da sve to vre di 22 mi li o na evra.

– Ka da se to me pri do da 24 hek ta ra ze mqi {ta ko je Lu ka ima u vla sni {tvu i se dam hek ta ra ko ji su pod sud skim spo rom, do bi ja mo ukup nu vred nost od 50 mi li o na evra – ka `e di rek tor Lu ke. – Po no voj pro ce ni, ne ka vred na opre ma pro ce we na je po ce ni sta rog

U Fond za raz voj 14 mi li jar di

Pupin Telekom, Beograd Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Be o grad ska „No va lu ka” U Agen ci ji za pri vred ne re gi stre ve} je re gi stro va no pred u ze }e pod ime nom „No va lu ka”. Re~ je o }er ki-fir mi Lu ke Be o grad.

gvo `|a na svet skim ber za ma.

– Mi smo po sled wa Lu ka u Sr bi ji, uz ko vin sku ko ja je u ste ~a ju, ko ja je u dr `av nom vla sni {tvu. Pri tom ra di mo do bro, rad ni ci ima ju do bre pla te. Ipak, na dam se da }e pre vla da ti ra zum – na vo di Mi li o vo je vi}.

Ina ~e, do ju ~e ra {wi mi ni star eko no mi je u Vla di Sr bi je Mla |an Din ki} pro {le je se ni je naj vio mo gu} nost stra nih in ve sti ci ja u no vo sad sku Lu ku. On je re kao da po sto ji ve li ko in te re so va we jed ne ve li ke fran cu ske fir me, naj ve }e u svo joj ze mqi u lu~ kom bi zni su i me |u naj ve }i ma u Evro pi, da in ve sti ra u Lu ku No vi Sad. – Fran cu zi su za in te re so va ni za to da iz najm qu ju deo no vo sad ske lu ke i da in ve sti ra ju za jed no s gra dom, Po kra ji nom i Re pu bli kom. Da kle, ni je ide ja da se Lu ka No vi Sad pro da je ve} bi osta la u do ma }em vla sni {tvu – re kao je Din ki} u ok to bru na no vo sad skom saj mu in ve sti ci ja “In ve stek spo”.

V. ^v.

Sloga, Perlez

0,00

74

399.600

Veterinarski zavod, Subotica

Mlekara, Subotica

0,00

1.300

370.500

Аеродром Никола Тесла, Београд

ekOnOMiJA

dnevnik

SA MO STAL CI VOJ VO DI NE UPO ZO RA VA JU VLA DU SR BI JE

RE KORD NA DO MA ]A [TED WA

U ban ka ma 7,1 mi li jar du evra

Viceguverner Narodne banke Srbije Bo jan Mar ko vi} istakao je ju~e da je ekonomska kriza bila jedna vrsta „stres testa” za banke u Srbiji, koji su, prema wegovim re~ima, one uspe{no pro{le i u~vrstile poverewe gra|ana tako da je {tedwa u srpskim bankama sada na istorijski visokom nivou od 7,1 milijarde evra.

Markovi} je naveo da se svetska ekonomska kriza krajem 2008. godine velikom brzinom prenela i na Srbiju i izazvala povla~ewe depozita gra|ana iz banaka, pre svega zbog lo{eg nasle|a devedesetih godina kada je deo gra|ana izgubio deviznu {tedwu.

Me|utim, kada se pokazalo da novac gra|ana nije ugro`en vra}eno je poverewe gra|ana u banke, {to se pokazalo po izbijawu ekonomske krize u Gr~koj, kada nije bilo zna~ajnijeg povla~ewa depozita iz banaka u Srbiji, rekao je viceguverner.

Predsednik Izvr{nog odbora “EFG Eurobanke” Fi li pos Ka ra ma no lis istakao je da je poslovawe banaka kompletno promeweno od pre dve do dve i po godine, kada je izbila svetska ekonomska kriza.

Prema wegovim re~ima, u godinama visokog rasta pre krize bilo je najva`nije da banke imaju dobre distributivne kanale za sredstva, a u sada{woj situaciji kada je rast mawi, fokus je na razvijawu proizvoda u skladu sa specifi~nim potrebama klijenata. Karamanolis je naveo i da su vidqive promene u preferencama klijenata, pa im je ranije najva`nija bila visina kamate, a sada ih interesuje kakva je reputacija banke za koju se odlu~uju.

Te {ka go di na Direktor Agencije za privatizaciju Vla di slav Cvet ko vi} izjavio je ju~e da je 2010. bila najte`a godina za privatizaciju u Srbiji.

On je na Biznis-forumu rekao da je 2010. bilo samo 27 uspe{nih privatizacija, a 128 privatizacionih ugovora je raskinuto. Direktor Agencije za privatizaciju je rekao da za to nije kriva samo ekonomska kriza ve} i to {to je najve}i deo dru{tvenog kapitala ve} privatizovan.

petak4.mart2011.

Si ro ti wi do go re lo do no ka ta Savez samostalnih sindikata Vojvodine upozorio je vlast na to da svakodnevno raste broj gra|ana ispod linije siroma{tva te da je sve vi{e siroma{nih ~ija je nema{tina sve ve}a. Posledwi talas poskupqewa – a poskupelo je sve – kao i ona najavqena, tvrde sindikalci, sigurno }e doprineti pove}awu broja siroma{nih i op{toj propasti dru{tva.

Iz dana u dan je sve vi{e nezaposlenih, prava zaposlenih se smawuju, malobrojni su oni kojima su zarade redovne, a jo{ je mawe onih koji od wih mogu pristojno da `ive.

Sindikati konstatuju da je Srbija u dubokoj krizi i da je jaz izme|u bogatih i siroma{nijih sve dubqi, zbog ~ega se teret krize prebacuje iskqu~ivo na zaposlene i gra|ane Srbije. Zabrinut zbog ovakve situacije, SSS Vojvodine upu}uje posledwi apel Vladi Srbije da ozbiqno shvati ovo upozorewe i hitno preispita sva pove}awa cena u ovoj godini, ali i da spre~i najavqena, da bi se predupredio op{ti bunt naroda. Za najnovija poskupqewa kojima se daqe uru{ava ionako te`ak materijalni i socijalni polo`aj radnika, isti~u u sindikatu, nema ekonom-

skog opravdawa ve} se prvenstveno radi o nesposobnosti dr`ave ~iju cenu pla}aju gra|ani.

Ranije je i Savez samostalnih sindikata Srbije zatra`io od Vlade Srbije da hitno preispita pove}awa cena u ovoj godini i spre~i najavqena poskupqewa da ne bi do{lo do narodnog nezadovoqstva.

Taj sindikat je podsetio na to da je pre mesec dana uputio pismo premijeru Srbije Mir ku Cvet ko vi }u i upozorio na posledice odbijawa Vlade da pove}a minimalne zarade u privredi.

Q. M.

DOK VLA DA PI [E NO VI PRO GRAM, EKO NO MI STI UPO ZO RA VA JU

Dr `av na i ko mu nal na pred u ze }a ko ~e Sr bi ju Dok Vlada Srbije pi{e novi program razvoja i izlaska iz krize, i dok se ~ekaju novi ministri, ekonomisti su sigurni u to {ta ko~i kompletnu privredu, a time i dr`avu. Srbija mora zavr{iti restrukturirawe javnog sektora i reformu javnih i komunalnih preduze}a ako `eli da ostvari privredni rast, ocena je ve}ine doma}ih ekonomista.

Ministar u Vladi Zorana \in|i}a Alek san dar Vla ho vi} istakao je da i javni sektor mora da pretrpi smawewe broja zaposlenih u situaciji kad je u protekle dve i po godine u privatnom sektoru bez posla ostalo oko 200.000 qudi.

Predsednik „ABS-holdinga„ Ne nad Po po vi} o{tro je kritikovao Vladu, navode}i da od onog {to je obe}ala od 2008. nije ni{ta ispunila. Po wegovim re~ima, do reforme javnog sektora ne}e do}i dok god se ne pove}a privredni rast, a dodao je da nijedna vlada nije spremna da otpusti zaposlene u javnom sektoru. On je kazao da rekonstrukcija Vlade u ovom trenutku nije dobra i da je trebalo i}i na izbore te da nijedan novi ministar ne mo`e re{iti situaciju za devet ili deset meseci.

Predsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a Mi lan Kne `e vi} kazao je da za de-

Ne sme ju da nam da ju kre di te Bo`idar \eli} upozorava na to da je Evropska investiciona banka do{la do maksimuma do kojeg sme da odobrava kredite Srbiji. Zbog toga se moramo vi{e oslawati na doma}u {tedwu jer smo u kategoriji zemaqa rizi~nih za ulagawe, rekao je ]eli}. set godina ni{ta nije ura|eno i da nije donet nijedan zakon koji bi privredi olak{ao poslovawe.

Potpredsednik Vlade Srbije Bo `i dar \e li} ocenio je da ove godine treba sa~uvati politi~ku i socijalnu stabilnost. \e-

li} je kazao da Narodna banka mora voditi kontrolisanu politiku rasta vrednosti dinara, kao direktnu borbu protiv inflacije, a upozorio je na to da Srbija ne sme da pre|e granicu javnog duga od 45 odsto bruto doma}eg proizvoda.

Saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa (IZIT) Sa {a \o go vi} ukazao je na to da, bez transformacije javnog sektora u Srbiji, nema ni poboq{awa poslovne klime koja je, kako je rekao, vrlo nepovoqna.

On je istakao da je neophodna odlu~nost i sinhronizovanost unutar Vlade Srbije da bi se uspe{no transformisao javni sektor. \ogovi} smatra da je ve} trebalo na}i optimalan model transformacije Elektroprivrede Srbije, da je „Jat ervejz” trebalo privatizovati pre krize, dok se `eleznica vrlo sporo transformi{e.

Po wegovim re~ima, stend-baj aran`man s Me|unarodnim monetarnim fondom trebalo je iskoristiti da bi se transformisao neracionalan javni sektor, {to nije u~iweno. \ogovi} je naglasio da najavqeno poskupqewe struje od 1. aprila nije sporno i da je bilo o~ekivano ve} je sporan na~in na koji }e se taj novac utro{iti. Osim neefikasnosti javnog sektora, na lo{u poslovnu klimu u Srbiji na po~etku godine, po wegovom mi{qewu, uti~u i poja~ani inflatorni tokovi, nelikvidnost privrede kao i protivre~nost kreatora ekonomske politike, {to su zna~ajne prepreke za dolazak stranih investitora.

D. Uro {e vi}

5

KRE DIT NI REJ TING NAM I DA QE SLAB

Sa mo Bo sna lo {i ja od Sr bi je Najve}a bonitetna ku}a na svetu „Dan end Bredstrit” (D&B) je, u martovskom izve{taju, ostavila Srbiju u grupi zemaqa za umerenim rizikom poslovawa.

U izve{taju je navedeno da bi krediti dobijeni od MMF-a i drugih multilateralnih institucija, uz podr{ku Evropske banke za obnovu i razvoj, trebalo da vrate poverewe stranih investitora u tr`i{ta kapitala, preko solventnosti zemqe. Institucionalna slabost, lo{e upravqawe i slab sudski nadzor negativno uti~u na rizik. Iako rastu bankarske po-

zajmice, krediti, kako u doma}oj tako i u stranoj valuti, finansijski sektor i daqe je rawiv.

Industrijska proizvodwa je opala 1,5 odsto u posledwem tromese~ju 2010, iako je na me|ugodi{wem nivou u decembru prose~na godi{wa stopa rasta poboq{ana na 2,9 procenata (u pore|ewu s prose~nim padom proizvodwe od 12,2 odsto u 2009).

Zabele`en je relativno sna`an rast maloprodajne aktivnosti u ~etvrtom kvartalu i za godinu u celini prodaja je vrednosno porasla u proseku sedam procenata. Iako je obim prodaje tokom 2010. opao u proseku 0,6 odsto, ovo je zna~ajno poboq{awe u odnosu na zabele`eni pad od 14,9 procenata u 2009. i pru`a solidnu osnovu za rast u 2011.

U regionu i daqe najve}i rejting ima Slovenija, a slede Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Albanija, Ma|arska, Makedonija i Gr~ka. Ni`i rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina. Rejting je ovog meseca smawen Albaniji, Gr~koj, Egiptu, Ugandi i Vijetnamu, dok je pove}an Nema~koj, Tunisu i Kamboxi.

BEL GIJ SKI „DE LEZ” DE FI NI TIV NO KU PU JE NAJ VE ]I TR GO VIN SKI LA NAC U SR BI JI

A od „Mak si ja” Mi {ko vi }u mi li jar da Me|unarodni lanac maloprodajnih objekata iz Belgije, kompanija „Delez grupa”, postigla je sporazum o kupovini 100 odsto „Delta–Maksi grupe” Mi ro sla va Mi {ko vi }a , a cena }e po zatvarawu transakcije biti 932,5 miliona evra, ukqu~uju}ii neto dugovawa od oko 300 miliona evra.

Predsednik kompanije Delta holding Miroslav Mi{kovi} izjavio je ju~e da prodaja „Delta–Maksija” belgijskoj „Delez grupi” predstavqa veliku finansijsku podr{ku „Delti” za daqi razvoj agrara i sektora nekretnina.

On je, na konferenciji za novinare povodom prodaje „Delta–Maksija”, poru~io klijentima i dobavqa~ima „Delte” da }e u „Delezu” imati dobrog partnera, i izrazio uverewe da }e, zahvaqu-

ju}i dolasku ove kompanije u Srbiju, u poslovawe biti uvedeni i evropski standardi od kojih }e svi imati koristi. Mi{kovi} je istakao da potpisivawe ugovora izme|u „Delte” i kompanije „Delez” i za Srbiju, ali i za region, zna~i prvi veliki korak ka Evropskoj uniji. Ocewuju}i da je „Delta„ ovim pokazala da ~ini napore da dovede velike partnere u Srbiju, on je podsetio na wen doprinos dolasku osiguravaju}e ku}e „Delta |enerali” ali i drugih kompanija, kao {to su „Najk”, „Zara”, „Kosta kofi”, „Interkontinental”... Mi{kovi} je izjavio da sve to mnogo zna~i i za nastup na{e privrede na evropskom tr`i{tu i stvarawe boqih `ivotnih uslova u Srbiji.

Predsednik i generalni direktor „Delez grupe” Pjer-Oli vi je

Po rez Sr bi ji Generalna direktorka i direktorka koroporativnih komunikacija „Delta holdinga” Je le na Kr sto vi} izjavila je ju~e da }e porez od prodaje „Delta–Maksija” biti pla}en u Srbiji, ali je naglasila da }e to biti realizovano tek kad bude zavr{ena cela transakcija. Kako je ta kompanija ranije najavila, o~ekuje se da cela transakcija bude zavr{ena u tre}em kvartalu 2011. godine. Po re~ima Jelene Krstovi}, suma jo{ nije poznata zato {to }e tek u narednih nekoliko meseci biti zatvoren finasijski okvir ove transakcije. Nakon toga, bi}e poznati svi podaci i postupi}e se u skladu s finansijskim propisima Srbije, ali i drugih tr`i{ta na kojima „Delta„ posluje. Kako je obja{weno, propisi Srbije predvi|aju da se transakcija zatvori tek kad Komisija za za{titu konkurencije potvrdi da ne postoji monopolski polo`aj.

Jelena Krstovi} je rekla da smatra da ne}e biti nikakvih problema kada je u pitawu pravni spor u vezi s privatizacijom „Ce-marketa”, obave{tavaju}i javnost da je `alba akcionara neosnovana. Ona je istakla da je sud zakqu~io da je „Ce-market” kupqen u skladu s tr`i{nim uslovima, ne preciziraju}i koji sud je doneo tu presudu.

Be ker izjavio je ju~e da }e taj me|unarodni lanac maloprodajnih objekata iz Belgije omogu}iti potro{a~ima Srbije povoqne i konkurentne cene i preuzeti neto dugovawa „Maksija” od oko 300 miliona evra.

– Preuze}emo sve ra~une, dugovawa i sve obaveze – rekao je Beker, napomenuv{i da }e to biti postepen proces.

On je istakao da }e dobavqa~i imati korist od te transakcije jer }e im biti omogu}eno dugoro~no partnerstvo i ve}i obim posla, zbog planova „Delez grupe” da pro{iri tr`i{te, dodaju}i da }e na taj na~in dobavqa~i iz Srbije tako|e mo}i da plasiraju svoju robu u zemqama u kojima je „Delez” prisutan.

Cvet ko vi}: Go di na do bro po ~e la

Me te or ski us pon „Del te” po sle 2000. „Delta holding„ osnovan je po~etkom februara 1991, a uspon kompanije po~iwe 1993. godine u vreme hiperinflacije. Dvehiqaditu godinu do~ekuje s prometom od 70 miliona evra i 634 radnika, da bi pro{le godine vrednost „Deltinog„ prometa bila 2,7 milijarde evra, a broj zaposlenih oko 24.000. Od 1991. do 2000. godine zbir svih „Deltinih„ prihoda je bio 1,52 milijardu evra.

Od 2001. do 2010. godine zbir svih prihoda od prodaje dostigao je blizu 11,5 milijardi evra. Godi{wi promet „Delta holdinga„ ~ini devet odsto srpskog bruto doma}eg proizvoda Glavni urednik „Ekonomist medija grupe” Mi lan ]u li brk izjavio je za „Dnevnik” da je prodaja trgovinskog lanca „Delta–Maksi” belgijskom „Delezu” bila o~ekivana, napomiwu}i da je iznena|ewe da je prodato 100 odsto kapitala „Maksija”. ]ulibrk je podsetio na to da je ranije postojala opcija da se proda 50 odsto kapitala „Mak-

sija”, a druga polovina na rok od dve godine. ]ulibrk smatra da je ugovorena cena za „Maksi„ od oko 932,5 miliona evra relativno dobra, s obzirom na to da dr`ava tra`i za 50 odsto kapitala Telekoma 1,4 milijardu evra i da se radi o najprofitabilnijoj kompaniji u Srbiji. Dobavqa~i „Maksija„ ubudu}e }e sigurno mo}i ra~unati na

kra}e rokove pla}awa za isporu~enu robu i na sigurniju poziciju na tr`i{tu, a gra|ani mogu o~ekivati pro{irewe asortimana u tom trgovinskom lancu, ali ne i jeftiniju robu, ocenio je ]ulibrk.

Saradnik Instituta za tr`i{na istra`ivawa Sa {a \o go vi} izrazio je o~ekivawe da }e novi vlasnik „Maksija” postaviti pravila igre koja vladaju na tr`i{tima gde taj trgova~ki lanac posluje, kao i da je mogu}e sni`ewe cena proizvoda. \ogovi} je rekao da ta pravila igre podrazumevaju fer odnos s komitentima, da se obaveze izmiruju na vreme, a ne s odlagawem od {est ili devet meseci, {to ugro`ava dobavqa~e i wihovu likvidnost.

– Postoji nada }e }e oni („Delez grupa„), za razliku od „Maksija”, izmirivati svoje obaveze blagovremeno i da }e to pozitivno uti-

– Ulazak „Delez grupe” na srpsko tr`i{te, kupovinom 100 odsto „Delta–Maksija”, pokazateq je da je 2011. godina dobro po~ela kad je re~ o investicijama u Srbiji – ocenio je premijer Mir ko Cvet ko vi}.

Cvetkovi} je, u izjavi Tanjugu, istakao da je siguran }e velikih ulagawa biti jo{.

– Direktna investicija belgijskog „Deleza„ od gotovo milijardu evra jedna je od najve}ih u posledwih nekoliko godina. Srbiji su neophodne ovakve investicije. Siguran sam da }e ih jo{ biti i da }emo ove godine dosti}i planirani nivo investicija od oko tri milijarde dolara – istakao je Cvetkovi}.

Predsednik Vlade Srbije o~ekuje da }e dolazak poznate belgijske kompanije doneti ve}u konkurenciju me|u trgovinskim lancima, a samim tim i boqu uslugu i ni`e cene proizvoda za gra|ane. cati na likvidnost svih dobavqa~a tog trgova~kog lanca – naglasio je \ogovi}.

Po wegovim re~ima, mogu}e je da cene budu ni`e jer je „Delez” veliki trgova~ki lanac, pa }e i}i s ni`im mar`ama, bar na po~etku, {to bi bio neki vid promotovne kampawe.

E. Dn.

6

dRU[TvO

petak4.mart2011.

DVO JE ZI^ NA SRP SKO-EN GLE SKA NA STA VA [I RI SE PO VOJ VO DI NI

U~i o ni ce sprem ne za po li glo te Pripreme za uvo|ewe dvojezi~ne nastave u vaspitno-obrazovnim ustanovama u Vojvodini uveliko teku, tako da }e od jeseni deo vojvo|anskih |aka nova znawa sticati paralelno na srpskom i engleskom jeziku, re~eno je ju~e u Skup{tini Vojvodine na okruglom stolu o uvo|ewu dvojezi~ne nastave na srpskom i engleskom jeziku u vaspitno-obrazovnim ustanovama u Pokrajini.

Po re~ima pokrajinskog sekretara za obrazovawe profesora dr Zol ta na Je ge {a, od leto{we odluke Vlade Vojvodine da se ovakva nastava uvede u vojvo|anske pred{kolske ustanove, osnovne i sredwe {kole mnogo toga je ura|eno, od pripreme elaborata, preko izbora ustanova i wihovog opremawa do obuke

U Osnovnoj {koli „Petefi [andor“ u Novom Sadu, po re~ima direktora Zol ta na Ara |a na, od septembra }e po~eti bilingvalna nastava u jednom prvom i jednom petom razredu. Za ovu nastavu ve} se pripremaju nastavnici matematike i geografije, a na jesen }e dobiti i nastavnika razredne nastave s odgovaraju}im znawem egleskog. Desetak nastavnika se priprema i u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj“, koja ve} ima bilingvalna odeqewa s francuskim i ruskim jezikom, a u kojoj }e od jeseni jedno odeqewe prirodno-matemati~kog smera, po re~ima direktora dr Ra di vo ja Stoj ko vi }a, biti s engleskim jezikom. U Mitrova~koj gimnaziji, po re~ima direktorke Mi re \or |e vi}, za nastavu u jednom

dnevnik

SA RAD WA FON DA „EVROP SKI PO SLO VI” I UNI VER ZI TE TA „EDU KONS”

Mla di stru~ wa ci za evrop ske stan dar de Uni ver zi tet „Edukons” u Sremskoj Kameni ci i Fond „Evropski poslovi” AP Vojvodi ne ju~e su Pro to ko lom o evropskoj saradwi i formalno utemeqili svoje budu}e odnose ~iji je ciq jo{ intenzivnije ukqu~ivawe ovog univerziteta u evropske obrazovne tokove.

Protokol su, na ovom univerzi tetu, potpi sali di rek tor Fon da Pre drag No vi k ov i predsednik Saveta „Edukonsa” prof. dr Alek san dar An dre je vi}.

Osnovni ciq te saradwe bi}e povezivawe i u~estvovawe profesora i studenata „Edukonsa” u projektima koje finansira EU, te omogu}avawe radne prakse studenata u Fondu da bi se upoznali s wegovim radom i pro ce si ma uvo |e wa evropskih standarda u na{oj zemqi. Sve to }e, naravno, omogu }i ti da se for mi ra krug stru~waka sposobnih za izradu i im ple men ta ci ju evrop skih projekata, s obzirom na to da su nam sve dostupniji fondovi EU

za wihovo finansirawe.

Dr Andrejevi} je istakao da je Univerzitet „Edukons”, u skladu s no vim obrazovnim tren do vi ma, osno vao Cen tar za odr `i vi raz voj, ko ji je svo je upori{te na{ao u novim znawima koja nude studij ski pro grami ovog univerziteta, i to u oblasti eko no mi je, za{tite `ivotne sredine s aspektima energetske efi kasno sti, or gan ske po qo pri vredne prozvodwe... Na taj na~in, objasnio je Andrejevi}, „Edukons” Pre drag No vi kov i Alek san dar An dre je vi} }e ostvariti svoju ambi ci ju da do pri nese raz vo ju na sve ve}u potrebu da se studendru{tva u celini i ima aktivnu ti obu~avaju i sti~u prakti~na ulogu u kreirawu politike odrznawa i ve{tine o funkcioni`ivog razvoja. sawu EU i na~inu uvo|ewa Predrag Novikov je u predaevropskih standarda kod nas, i vawu „Obrazovawe – karika za naglasio da }e u narednom periuspe{niju implementaciju odu posebno zna~ajno biti uvoevropskih inicijativa” ukazao |ewe evropskih standarda u

Foto: S. [u{wevi}

obrazovawe i ja~awe regionalne saradwe. S obzirom na to da Fond na ~ijem je ~elu ima razvijenu mre`u saradwe s razli~itim evropskim institucijama, Novikov je nagovestio mogu}nost da studenti deo radne prakse obave u inostranstvu. E. D.

NI ^U APO TE KE U SRED WEM BA NA TU

Ima le ka i za se la nastavnika, tako da }e od jeseni ovakva nastava biti organizovana u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, ali je otvorena mogu}nost i za druge sredine, ukoliko ispune stroge kriterijume.

Govore}i o dosada{wim iskustvima na{e zemqe u realizaciji ovakve nastave, pomo}nica ministra prosvete Ve sna Fi la rekla je da ona postoji od 2004. godine u {kolama u Beogradu, Ni{u i Gorwem Milanovcu, uglavnom u kombinaciji s engleskim, ali ima i odeqewa s ruskim, nema~kim i francuskim jezikom.

– Evropska unija ve} insistira na dva strana jezika, a najboqi period za usvajawe stranog jezika je izme|u tre}e i pete godine, tako da je veoma va`no po~eti ve} u pred{kolskom uzrastu – rekla je Vesna Fila. – Bilingvalna nastava podrazumeva i savremen pristup, korelaciju s nastavnim planovima zemaqa na ~ijem se jeziku izvodi deo ~asova, ali i odgovaraju}e obrazovawe nastavnika.

Po re~ima Iva ne Kropf-Gli go ro vi} iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, planirano je da se od septembra u osnovnim {kolama i gimnazijama s bilingvalnom nastavom 35 odsto programa realizuje na engleskom, dok se ovakva nastava ve} realizuje u pred{kolskim ustanovama u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, gde su obu~eni vaspita~i i opremqene prostorije, a postoji i izuzetna zainteresovanost roditeqa.

bilingvalnom odeqewu pripremaju se nastavnici matematike, geografije, informatike i fizike.

U Pred{kolskoj ustanovi „Radosno detiwstvo“ u Novom Sadu ve} postoje dva bilinglvana odeqewa, za koja je do nivoa B-2 znawa engleskog jezika obu~eno pet vaspita~a, a kako ka`e direktor ove ustanove dr Bo ri slav Sa mar xi}, u toku je obuka jo{ devet vaspita~a, koji }e s pred{kolcima bilingvalno raditi od jeseni, tako da }e tada biti deset grupa u deset objekata. Veliko interesovawe roditeqa za ukqu~ivawe dece u bilingvalne pred{kolske grupe ne}e mo}i da od jeseni isprati pred{kolska ustanova u Sremskoj Mitrovici, u kojoj, po re~ima direktorke Ve sne Kon stan ti no vi}, ve} postoji jedna ovakva grupa, a planirano je da se od jeseni po jedna na|e u svakom od devet objekata u gradu.

Prodekanka za nastavu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu profesor dr Oli ve ra Ga ji} predstavila je tim ove visoko{kolske ustanove koji podr`ava pripremu ovog projekta i wegovu implementaciju, i naglasila da je elaborat Pokrajinskog sekretarijata ovaj tim, sastavqen od stru~waka s odseka za srpski, engleski jezik, pedagogiju i psihologiju, ocenio kao veoma dobar, ali i da je vojvo|anska sredina, kao multilingvalna i multikulturna, idealna za wegovu realizaciju.

D. De ve ~er ski

Dva de set hi qa da evra za is tra `i va~ ko no vi nar stvo Fondacija “Du{ko Jovanovi}” pozvala je sve zainteresovane novinare i studente koji se bave istra`iva~kim novinarstvom da konkuri{u za dodelu me|unarodne nagrade „Du{ko Jovanovi}„ vredne 20.000 evra. Nastala u znak se}awa na novinara i glavnog urednika podgori~kog lista „Dan” Du{ka Jovanovi}a, istoimena Fondacija za najboqi istra`iva~ki rad iz oblasti novinarstva dodeli}e i Povequ Fondacije, kao i zlatnik s likom Du{ka Jovanovi}a. Supruga ubijenog novinara Sla vi ca Jo va no vi} navela je da je rok

za predaju prijave najkasnije do 19. aprila ove godine, do kada }e prijavqeni rad morati da bude objavqen u medijima.

– Pravo predlagawa za novinarsku Nagradu “Du{ko Jovanovi}” imaju medijske ku}e, nau~ne ustanove, novinarske organizacije, nevladine organizacije, profesionalni novinari i studenti istra`iva~kog novinarstva iz celog sveta – rekla je Slavica Jovanovi}.

Nagrade Fondacije „Du{ko Jovanovi}” za najboqi istra`iva~ki rad bi}e dodeqene 27. maja, na dan kada je Jovanovi} ubijen.

@iteqi Boto{a, sela na teritoriji grada Zrewanina, kona~no su dobili `arko `eqenu apoteku, otvorenu u sklopu mesne ambulante. Po re~ima direktorke Apoteke „Zrewanin„ Edit Ho diFuks, u opremawe boto{kog objekta ulo`eno je oko 300.000 dinara.

– Na inicijativu i `equ me{tana Boto{a, umesto renovirawa fasade stare apoteke, odlu~ili smo se za weno preseqewe u potpuno novi prostor. Ulo`ili smo novac u weno opremawe i mislim da smo ovim potezom dugoro~no re{ili problem snabdevawa stanovnika osnovnim lekovima – istakla je Edit FuksHodi.

Nova apoteka u Boto{u pru`a}e, za sada, usluge tri puta sedmi~no – ponedeqkom, sredom i petkom, od 7 do 13.30 ~asova, dok utorkom i ~etvrtkom ista farmaceutkiwa radi u apoteci u obli`wem Banatskom Despotovcu.

Otvarawe novih i osavremewavawe postoje}ih apoteka i ambulanti “u vrhu” su najva`nijih potreba sredwobanatskih sela, konstatovao je i direktor Doma zdravqa u @iti{tu i narodni poslanik DS-a dr Ga bor Lo di. On je nedavno najavio da }e uskoro biti otvorene apoteke i u Farka`dinu, Luki}evu, Kni}aninu, Tara{u i Kleku, selima koja imaju ukupno 9.500 stanovnika.

– Bi}e otvorene, odnosno obnovqene i osavremewene, i ambulante u gradskim mesnim zajednicama “Sava Kova~evi}“ i “Zeleno poqe“. Najve}i deo novca obezbe|en je iz Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine – istakao je Lodi, i pojasnio da je odluka o ovim poslovima proiza{la iz skora{we ankete “Od vrata do vrata”, u toku koje su aktivisti Demokratske stranke pitali gra|ane s kojim se to problemi ma suo~avaju.

Osim ekonomskih i socijalnih pitawa – nezaposlenosti i pada standarda – kao ozbiqan problem pokazala se dostupnost osnovne zdravstvene za{tite i apotekarske slu`be u selima. @. Ba la ban

ODU @IO SE IZ BOR DI REK TO RA OSNOV NE [KO LE U ^O KI

Ra {o mo ni ja da zbog fo te qe Re{ewem pokrajinskog sekretara za obrazovawe dr Zol ta na Je ge {a za vr{ioca du`nosti direktora Osnovne {kole „Jovan Popovi}“ u ^oki postavqena je profesorka istorije Ju li ja na Bag dal iz ^oke. Ona }e na du`nosti ostati dok se ne okon~a postupak izbora direktora, ~ime je produ`ena ra{omonijada za prosvetare i oko 500 |aka, zapo~eta pro{log leta prilikom izbora po konkursu, a nastavqena i prilikom ponovnog konkursa pro{log meseca. ^lanovi [kolskog Osnov na {ko la „Jo van Po po vi}” u ^o ki odbora su u oba slu~aja bili podeqeni prilikom izja– Wi ma je, iz gle da, bit ni je {wavawa o kandidatima koji su ka ko svog ~o ve ka da po sta ve u konkurisali za direktorsku fo- di rek tor sku fo te qu u {ko li tequ –ishod glasawa bio je nene go da de ci i na stavnom oso re{en 4:4 – a kao po pravilu, de- bqu omo gu }e da nor mal no i veti ~lan Odbora je u ovim pribez stre so va po ha |a ju ~a so ve i likama bio odsutan. Roditeqi iz vo de na sta vu – ogor ~e na je u~enika ~okanske {kole su ~la ni ca Sa ve ta ro di te qa Ru ogor~eni na ~elnike lokalne `i c a Sto j a n o v i}, maj ka dva samouprave, uvereni u to da oni u~e ni ka ove {ko le. povla~e sve konce oko izbora Pri li kom ras po de le in sti direktora. tu ci ja po stra na~ kom prin ci PRI ZNA WA ZA HU MA NOST: U Klubu poslanika Skup{tine AP Vojvodine ju~e je odr`ana tradicionalna sve~anost povodom „Dana zahvalnosti za datu krv”. Vi{estrukim davaocima krvi iz redova zaposlenih u Pokrajinskoj upravi koji su 5, 10, 20 i 35 puta dobrovoqno dali krv dodeqena su priznawa i zahvalnice za humanost. Organizator sve~anosti su Udru`ewe dobrovoqnih davalaca krvi i organizacije Crvenog krsta pokrajinskih organa uprave, grada Novog Sada i Vojvodine, a pokroviteq doga|aja je bila potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine zadu`ena za oblast zdravstva prof. dr Bra ni sla va Be li}.

J. B. Foto: N. Sto ja no vi}

pu na kon po sled wih iz bo ra, ova {ko la je pri pa la De mo krat skoj stran ci, pa je po sle ne u spe log iz bo ra na kon kur su za v. d. di rek to ra po kra jin ski se kre tar za obra zo va we Je ge{ na tu du `nost po sta vio pro fe so ra fi zi~ kog vas pi ta wa iz Sred we he mij sko-pre hram be noj {ko le u ^o ki Jo ` e f a Ba t u, kao ne stra na~ ku li~ nost.

Mada je na sednicama Saveta roditeqa i Nastavni~kog ve}a od dva prijavqena kandidata za izbor direktora na ponovqenom konkursu, dve tre}ine glasova za izbor direktora dobio Bata, ta ~iwenica i wegov stru~an rad za protekle pola godine na du`nosti v. d. direktora nije bilo dovoqno da dobije i ve}inu glasova [kolskog odbora.

Sli~no kao letos, jendom od devet ~lanova [kolskog odbora nalo`eno je da ne prisustvuje sednici pa je odbor opet ostao podeqen, tako da nije mogao izabrati direktora. Po tvrdwama ~lanova Saveta roditeqa, wih su predstavnici op{tinskih vlasti odvra}ali od podr{ke kandidaturi Jo`efa Bate samo zbog toga {to nije prihvatio pravila igre koja diktiraju. ^lanovi Saveta roditeqa ukazuju na to da su za pola godine, koliko je Bata bio v. d. direktora, anga`ovani stru~ni nastavnici za predmete koje su godinama predavali nestru~ni, pa je izgleda i to nekome zasmetalo.

M. Mi tro vi}

Ka ko po sta ti ani ma tor Obu ka za ani ma to re za de cu bi }e odr `a na su tra i u ne de qu od 10 sa ti u or ga ni za ci ji Pri ja te qa de ce No vog Sa da, u Uli ci Di mi tri ja Avra mo vi }a 6. Pre da va ~i su ani ma to ri @eqko Veseqko i Tanxa Naranxa, a spe ci jal ni gost je glu mac - pan to mi mi ~ar Filip Danko.

Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 021/524106 i 064/27-49-516.

Z. Ml.

„Ma lo isto rij sko dru {tvo”

Pi sme ni is pit za tak si ste Pi sme ni deo is pi ta iz po zna va wa gra da i pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz odr `a }e se 14. mar ta u 15.30 ~a so va u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. Sva oba ve {te wa u ve zi s is pi tom, kao i for mu la ri za pod no {e we pri -

ja va za po la ga we, mo gu se pre u- ze ti na por tir ni ci Skup {ti ne gra da. Pri ja ve se pod no se se kre ta ru Ko mi si je u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve od 13 do 14 ~a so va, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2, kan ce la ri ja 39 na dru gom spra tu.

T. L.

Pro mo ci ja tre }eg ko la kwi ga auto ra „Ma log isto rij skog dru {tva” bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1. Sat vre me na pre pro mo ci je kwi ga odr `a }e se tre }a go di {wa skup {ti na „Ma log isto rij skog dru {tva”. U sve ~a nom de lu sed ni ce, za slu `nim ~la no vi ma i gra |a ni ma uru ~i }e se pla ke te Grof Sa va Vla di sla -

Novosadska petak4.mart2011.

Put u svemir uskoro svakodnevica

P

te {e stvi je pla te dve sto hi qa da do la ra, da pro |u kroz psi ho lo {ke i te sto ve fi zi~ ke sna ge, da obu ku spe ci jal na an ti gra vi ta ci o na ode la, pa ~ak do to ga da mo ra ju da me wa ju plom be u zu bi ma, si tu a ci ja se ne ~i ni ba{ to li ko uobi ~a je nom. No, sve za rad avan tu re i adre na li na. S ob zi rom na raz voj ~o ve ~an stva, ci vi li za ci je i pre sve ga teh no lo gi je, mo `e se o~e ki va ti da ova kva pu to va wa po sta nu uobi ~a jen aran `man za pro vo |e we go di {weg od mo ra uz pla }a we na ra te. Ili pak po klon za ro |en dan ili go di {wi cu bra ka. Sve to na rav no uko li ko se ne ostva ri apo ka lip ti~ no pro ro ~an stvo Ma ja za ka za no za po me nu tu 2012. go di nu.

J. Zdje la re vi}

SPO: Pro tiv na si qa i zlo sta vqa wa na in ter ne tu No si lac pro jek ta „Pre ven ci ja na si qa i zlo sta vqa wa na in ter ne tu“ Cen tra za pre ven ci ju de vi jant nog po na {a wa kod mla dih Biqana Kuki} Gruji} pred sta vi la je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je u pro sto ri ja ma Srp skog po kre ta ob no ve sa rad wu ko ju }e ovo udru `e we ima ti sa tom stran kom.

- Otva ra mo sa ve to va li {te i po zi va mo sve ro di te qe, de cu i gra |a we ako ima ju bi lo ko ji pro blem ili pi ta we u ve zi na si qa i zlo sta vqa wa bi lo na in ter ne tu, bi lo u po ro di ci da do |u sva kog pr vog po ne de qa ka u me se cu u pro sto ri je SPO-a u Rad ni~ koj 20 od 17 do 20 ~a so va. Mo ram da na po me -

Ume sto ot ka za ne pred sta ve „Je li bi lo kne `e ve ve ~e re?” ko ja je tre ba lo da se od i gra su tra u 19.30 sa ti u SNP, bi }e pri ka zan ko mad „Bar be lo, o psi ma i de ci” Biqane Srbqanovi}.

Pred sta vu je re `i rao Predrag [trbac.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

r vi gra |a nin Sr bi je ko ji }e pu to va ti u sve mir, Ne boj {a Jo va no vi}, od bro ja va da ne do ok to bra 2012. go di ne. On }e, uz jo{ osam de set hi qa da qu di iz svih kra je va sve ta, ot kri ti ka kav je ose }aj bo ra vi ti u bes te `in skom sta wu i na maj ku Ze mqu gle da ti ona ko, „pre ko ra me na”. Ka ko ka `e, on na to gle da kao na „obi ~an” let avi o nom, {to ovo pu to va we po svo joj for mi i je ste. U jed noj tu ri, u le te li ci ko jom upra vqa ju pen zi o ni sa ni pi lo ti NA SA-e, mo `e da pu tu je {est sve mir skih tu ri sta. Let tra je dva i po sa ta, a bo ra vak u va si o ni se dam mi nu ta. Zvu ~i sa svim jed no stav no, zar ne?

Ali ako to me do da mo da put ni ci mo ra ju da za ovo spejs pu -

vi} Ra gu zin ski, ko je do de qu je Srp sko - ru ski od bor za po di za we spo me ni ka Sa vi Vla di sla vi }u u Srem skim Kar lov ci ma i Gac ku i ob no vu spo men - plo ~e u Sankt Pe ter bur gu. U~e stvo va }e Drago Wegovan, @arko Dimi}, Vladan Gavrilovi}, Du{an Salati}, Zoran Veqanovi}, Milan Ratkovi}, Bogdan Kosanovi} i Neboj{a Kuzmanovi}.

I. D.

„Bar be lo” ume sto „Kne `e ve ve ~e re”

nem da u istim ter mi ni ma ra di i sa ve to va li {te za bor bu pro tiv nar ko ma ni je - na ve la je Gru ji}.

Sa ve to va li {te ~i je je otva ra we na ja vqe no, pr vo je ovog ti pa u Voj vo di ni, a za za da tak }e ima ti da za {ti ti mla de i edu ku je ro di te qe kod ovog vi da mo der ne ko mu ni ka ci je.

- Upra vo ovih da na za po ~i we mo ve li ku kam pa wu pod na zi vom „Pr vo po ro di ca” ko ja za svoj ciq ima pro mo vi sa we zdra vih po ro di~ nih vred no sti u na {em gra du i dru {tvu. Po ~e tak sa me kam pa we upra vo je ova sa rad wa i otva ra we sa ve to va li {ta - re kao je pot pred sed nik GO SPO Nemawa Starovi}.

A. L.

V remeploV

Go sto va we bu gar skih umet ni ka An sambl ope re i ba le ta Na rod nog po zo ri {ta u Var ni, u Bu gar skoj, na stu pi li su 4. marta 1965. pred no vo sad skom pu bli kom. Iz ve de na je ko mi~ na ope ra „Al bert He ring” Ben xa mi na Brit na. Sle de }ih ~e ti ri ve ~e ri igran je ba let „Val pur gij ska no}” [ar la Gu noa, pe va ne Ver di je va ope ra „Tru ba dur” i Ope ra @or `a Bi zea „Lov ci bi se ra”, a kao kru na go sto va wa, jed na od naj bo qih sa vre me nih bu gar skih ope ra, „Al ba na” od Pa ra ske va Ha xi je va. Sve pred sta ve su bi le na vi so koj umet ni~ koj rav ni, kao {to se to i o~e ki va lo od bu gar skih maj sto ra ope re i ba le ta uve `e nih u sve tu.

N. C.

PAVLI^I] UGOSTIO AMBASADORKU INDIJE

Bli `e upo zna va we dvaju na ro da Am ba sa do sr ka In di je W.E. Neng~e Louvum i gra do na ~el nik Igor Pavli~i} da nas su na sa stan ku u Grad skoj ku }i iz ra zi li obo stra no ras po lo `e we za us po sta vqa we sa rad we u obla sti ma pri vre de, obra zo va wa, kul tu re i spor ta. Po `e lev {i am ba sa dor ki sr da~ nu do bro do {li cu Pa vli ~i} je na gla sio da No vi Sad, kao dru gi po ve li ~i ni grad u Sr bi ji, mo de ran uni ver zi tet ski, tu ri sti~ ki, sa jam ski i kon gre sni cen tar re gi o na, stal no te `i raz vi ja wu me |u na rod ne sa rad we.

Am ba sa dor ka i gra do na ~el nik oce ni li su da je ma ni fe sta ci ja Da ni In di je u No vom Sa du, ko ja je odr `a na pro {le go di ne, a u okvi ru ko je su pred sta vqe na in dij ska kul tu ra i pri vre da, od ve li kog zna ~a ja za bli `e upo zna va we dva na ro da i us po sta -

Su ve sla vi ne Zbog pla ni ra nih ra do va „Elek tro voj vo di ne”, „Mo {i na vi la” osta }e bez stru je. Zbog to ga vo du od 9 do 10.30 sa ti ne }e ima ti na se qe Pa ra go vo i gor wi de lo vi Po po vi ce.

Kon cert Eve Braun u CK 13 Be ~ej ski sa stav „Eva Braun„ na stu pi }e da nas u 22 ~a sa u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Ula zni ce se mo gu ku pi ti u pret pro da ji u kan ce la ri ji na spra tu CK13 rad nim da ni ma od 10 do 16 ~a so va i u ka feu Gra fi ti, Uli ca Ko sov ska 21a, po ce ni od 500 di na ra. Kar te ku pqe ne za kon cert ko ji je tre ba lo da se odr `i 18. fe bru a ra va `i }e i da nas, a oni ko ji od lu ~e da ne do |u mo gu do bi ti no vac na zad.

A. Va.

vqa we ja ~ih ve za. W.E. Neng ~e Lo u vum za hva li la je na go sto prim stvu, na gla siv {i da }e bo qe me |u sob no po ve zi va we bi ti od ve li ke obo stra ne ko ri sti i

iz ra zi la za do voq stvo {to je u po se ti No vom Sa du ba{ uo~i odr `a va wa me ~e va Dej vis ku pa iz me |u re pre zen ta ci ja Sr bi je i In di je.

„STAN” UVODI NOVINE U POSLOVAWE

Pri ja va kva ra 24 sa ta Od 10. mar ta kol cen tar }e do bi ti i „Stan”, pa }e na broj te le fo na 0800 300 330 sta na ri mo }i da pri ja ve kvar to kom 24 ~a sa. Ope ra te ri }e elek tron skim pu tem pro sle |i va ti na lo ge maj sto ri ma, re ~e no je ju ~e na sa stan ku s pred stav ni ci ma skup {ti na sta na ra. Rad ni ci „Sta na” }e u na red nom pe ri o du, u zgra da ma za me ni ti sta ru Od lu ku o ku} nom re du no vom, a oni ko ji do sa da

Cenovnik Pred stav ni ci skup {ti ne sta na ra ju ~e su ima li pri med be da ce nov nik „Sta na” ni je tran spa ren tan. ^el ni ci „Sta na” su to prav da li da ima pu no stav ki u ce nov ni ku i da ni je is pla ti vo da ga {tam pa ju i di stri bu i ra ju u 4.000 ula za u 2. 207 stam be nih zgra da, ko je odr `a va ju. Za to im je su ge ri sa no da ih zo vu i da }e po nu du do bi ti br zo.

VESTI

ni su ima li tekst smer ni ca o po na {a wu, do bi }e to u pla sti fi ci ra nom po ve zu, {to }e ta ko |e bi ti is tak nu to na zi du u ula zi ma. Na sa stan ku je skre nu ta i pa `wa na ~lan 25. Od lu ke o ku }om re du, ko ji pro pi su je da po drum ske pro sto ri je mo ra ju bi ti za {ti }e ne sa spoq ne stra ne, ra di pre ven ci je od po `a ra.

Po mo} nik di rek to ra za ko mer ci jal ne po slo ve Sr|an Stoiqkovi} ka zao je da pred u ze }e nu di bes -

plat no ~i {}e we u za me nu da im se uka `e po ve re we da kom plet no odr `a va ju stam be ne zgra de. Ujed no je pod se tio da sva ke tri go di ne nu di i bespltno kre ~e we ula za.

- Uve li smo ri go ro znu kon tro lu maj sto ra na te re nu, {to pod ra zme va da sva ki za me wen deo maj stor mo ra da do ne se i pri ka `e u ma ga ci nu, da bi bi li si gur ni da je po sao ura dio va qa no ugrad wom no vog de la - na veo je Sto iq ko vi}.

Na ju ~e ra {wem sku pu ~u lo se mi {qe we da ni je do bro ako „Stan” bu de uveo ro ti ra ju }e maj sto re na te re nu. Sta na ri su na u ~i li na jed nog maj sto ra, re ~e no je, sma tra ju }i da je ta ko od go vor nost maj sto ra ve }a. Osim sa skup {ti na ma sta na ra pred stav ni ci „Sta na” oba vi li su raz go vor i sa Ak ti vom di rek to ra sred wih {ko la, a ju ~e su se sa sta li i sa di rek to ri ma iz osnov nih {ko la. Pre ma od lu ci Gra da, ovo ko mu nal no pred u ze }e mo `e da odr `a va {ko le, jer se te ku }e odr `a va we {kol skih zgra da fi nan si ra iz bu xe ta No vog Sa da.

Z. Deli}

SINDIKAT KOMUNALACA NAJAVIO

U pro te ste zbog pri va ti za ci je „Vo do vo da” Grad ski Od bor sin di ka ta u stam be no - ko mu nal noj de lat nost gra da za bri nut je zbog mo gu }e na ja ve pri va ti za ci je”Vo do vo da i ka na li za ci ja” pu tem jav no - pri vat nog part ner stva i zbog to ga ne is ku qu ~u je ni or ga ni zo va we pro te sta. U sa op {te wu sin di ka ta se ka `e da za „pri va ti za ci ju ne po sto ji za kon ski osnov, ni je do net za kon o pri va ti za ci ji ko mu nal nih si ste ma, ni -

ti stra te gi ja vla sni~ ke tran sfor ma ci je, pa je vi {e ne go za ~u |u ju }e po stu pa we Gra da. Vo da je op {te do bro od `i vot nog in te re sa za No vo sa |a ne”.

Sin di kat ko mu na la ca, ka `e u sa op {te wu, da }e svim sred stvi ma ra di ti da jav no sti pre do ~i {tet nost ta kvog po stup ka i da }e za to pri ba vi ti mi {qe we i su ge sti je stru~ ne i na u~ ne jav no sti.

Z. D.

Ku sto ska pri ~a Ku sto ska pri ~a „[u put-[u ma no vi}, iz me |u sve tlo sti i ta me, `i vo ta i tra ge di je” odr `a }e se da nas u 18 sa ti u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1.

O dvo ji ci sli ka ra, jed nom za bo ra vqe nom i dru gom ne shva }e nom, o slo `e no sti wi ho vih li~ no sti, ta len tu, ra du, usa vr {a va wu, vr hun cu stva ra wa i tra ge di ji go vo ri }e vi {i ku stos Mirjana Brmbota.

N. R.

Stva ra la~ ko vas pi ta we i mla di Pre da va we „Stva ra la~ ko vas pi ta we i mla di” pro fe sor ke Milice Novkovi} odr `a }e se da nas u 17 sa ti u Edu ka cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1. Ka ko se za jed ni~ ki pla ni ra bu du} nost, ka ko da mla di za tvo re vra ta po hle pi, stra hu, be su, ose }a wu kri vi ce i pa ra zi ti zmu i ka ko da se pro me ne ne za do vo qa va ju }i part ner ski od no si su sa mo ne ka od pi ta wa na ko je }e mla di pa ro vi do bi ti od go vo re.

Pre da va we or ga ni zu je De ~i ji kul tur ni cen tar i Edu ka cen tar, a ulaz je slo bo dan.

N. R .

Nastup u „Tre mi„

Gru pa Ritch Bitch i Tawa Jovi}evi} na stu pa ju ve ~e ras u klu bu „Tre ma“ u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Na re per to a ru }e bi ti fu zi ja Ta wi nih ve li kih hi to va (Ok to bar 1864.) i hi to va funk i soul muzike. Svir ka po ~i we u 22 sa ta, a ulaz je 300 di na ra. Q. Na.

Prav ni sa ve ti u LSV Tim prav ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne da nas }e gra |a ni ma pru `a ti bes plat ne prav ne sa ve te. Pri jem je od 17 do 19 ~a so va u se di {tu LSV - a, na Tr gu Mla de na ca 10, u pri ze mqu.

T. L.

Pre da va we na te mu „Na u ka” Di sku si ja na te mu „Na u ka” uz in ser te iz fil ma „Blip” odr `a }e se ve ~e ras od 18 do 20 sa ti u me snoj za jed ni ci „Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Or ga ni za tor je Udru `e we za raz voj na u ke „Ni ko la Te sla”, a ulaz je slo bo dan.

N. R.

Is kqu ~e we stru je Novi Sad: od 8.30 do 10 ~a so va Araw Ja no {a, Bu le var ca ra La za ra od 108 do 124, Ca ra Du {a na od 65 do 79 i Mi {e Di mi tri je vi }a od 74 do 76. Sremska Kamenica: od 9 do 10 ~a so va deo uli ca Fru {ko gor ski put, od Mo {i ne vi le do lo va~ kog do ma, Srem ska i Za pad na.

Stari Ledinci: od 8.30 do 11.30 ~a so va deo uli ce Vu ka Ka ra xi }a i Ho pov ska.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak4.mart2011.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwi ge za dva ~i ta o ca

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih {est ne de qa da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Oni ko ji se ove ne de qe pr vi ja ve, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge “Krat ka isto ri ja No vog Sa da”” auto ra \or |a M. Sr bu lo vi }a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U kwi zi je opi san do la zak no vo sad skih Sr ba pred ugar ski Sa bor 1848. go di ne: „Do go vo re no je da ova ko upot pu we ne zah te ve pred ugar ski Sa bor iz ne se de le ga ci ja no vo sad skih Sr -

O isto ri ji No vog Sa da Kwi ga „Krat ka isto ri ja No vog Sa da” auto ra \or |a. M. Sr bu lo vi }a bi }e pred sta vqe na da nas u 12 ~a so va u Ga le ri ji „Pro me tej”, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Po red auto ra, o kwi zi }e go vo ri ti Mi ro slav Ra do wi}, \or |e Sta ni sa vqev, Mi lan ]e ran i Zo ran Ko lun xi ja.

A. J.

ba, na ~i jem su ~e lu Alek san dar Ko sti} i \or |e Stra ti mi ro vi}, a od od go vo ra Sa bo ra umno go me }e za vi sti da qi tok do ga |a ja, ne sa mo u No vom Sa du, ve} i na svim pro sto ri ma Ugar ske gde `i ve Sr bi.

De le ga ci ja je pri mqe na na Sa bo ru 8. apri la, a Sa bo ru je pred se da vao sam Ko {ut. Ko sti} je na ma |ar skom iz lo `io no vo sad ske zah te ve i iz ra zio na du da }e no va ma |ar ska vla da us pe ti da us po sta vi slo `an `i vot gra |a na ra znih ve ra i je zi ka. Ovaj go vor je pri mqen sa sim pa ti ja ma. De pu ta ci ji je od go vo rio sam Ko {ut, raz vi ja ju }i ~i ta vu te o ri ju o no voj dr `a vi. Kon sta to vao je da su ne ki od srp skih zah te va ve} is pu we ni, da }e ne ke re {i ti no va vla da, a da ne ki spa da ju u srp ski Sa bor. De pu ta ci ja je na pu sti la Sa bor uve re na da ni je us pe la u mi si ji, jer je do bi la sa mo uop {te na i vr lo ma glo vi ta obe }a wa. Su tra dan po se }u ju pa la ti na Ste fa na, pred sed ni ka vla de Ba {a wi ja i Ko {u ta...”

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Lek ci je o za bo ra vqa wu”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Lek ci je o za bo ra vqa wu” Ani te Na ir.

Mi ra, qup ka Mi ra, ma la gu {~a ri ca Mi ra, sre} na je i u{u {ka na u svo joj ulo zi `e ne uda te za ~o ve ka za po sle nog u ve li koj kor po ra ci ji i autor ke ne ko li ko ku va ra.

On da, jed nog le pog sep tem bar skog da na, wen mu` od la zi sa za ba ve po red ba ze na bez we. I ne vra }a se ku }i. Na dez o ri jen ti sa nu, emo tiv no ra wi vu Mi ru pre ko no }i pa da od go vor nost ne sa mo za Naj an ta ru i Ni hi la, we nu de cu, ne go i za maj ku Sa ro, ba bu Li li i vo |e we ce log do ma }in stva u wi ho voj qu bi -

~a stoj ku }i, ha o ti~ nom sta rom do mu u Ban ga lo ru. Sve ga ne ko li ko uli ca da qe sme stio se pro fe sor X. E. Kri {na mur ti, po znat kao Xek, stru~ wak za iz u ~a va we ci klo na, bro do lom nik iz jed nog pro pa log bra ka i ne ko li ko krat kih su sre ta, po {to je sko ro do pu to vao s Flo ri de. U jed noj so bi u we go voj ku }i le `i u ko mi we go va de vet na e sto go di {wa k}i Smri ti, `r tva na si qa. [ta joj se za i sta de si lo u be zna ~aj nom pri mor skom gra di }u u Ta mil na duu? Po li ci ja ne pru `a ni ka kvu po mo}, pri ja te qi s ko ji ma je Smri ti bi la u Min xi ka pu ra mu ne po ja vqu ju se da je obi |u, zid }ut we i stra ha okru `u je ~i ta vu ne sre }u. Xek se, me |u tim, ne }e smi ri ti dok ne ot kri je isti nu.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

DELIMO KARTE ZA @URKU U KLUBU „RUT 66”

„To moj tim” sla vi pr vi ro |en dan

Gru pa mla dih „To moj tim” ko ju ~i ne ben do vi „[var gla” i „Vri {ti pi ja ca” (na sli ci), di xe je vi - Schweiz i Yeah Left, gra fi~ ki di zaj ner Go ran Ba bi}, vi xej Sre} ko Mi lo sa vqe vi} i me na xer ka za od no se s jav no {}u So wa Ba la}, sla vi da nas pr vi ro |en dan u klu bu „Rut 66” a „Dnev nik„ tim po vo dom de li tri pu ta po dve kar te za ~i ta o ce ko ji se da nas ja ve od 14 do 14.10 ~a so va na te le fon 528-765.

Za ni mqi vost ko ja pra ti po me nu ta dva ben da je ste `an rov sko od re |e we. Na i me, bend „[var gla„ ka rak te ri {e zvuk ko ji su ~la no vi na zva li „{var gla pan kom” dok u ben du „Vri {ti pi ja ca” tvr de da su pred stav ni ci „{ank ro ka”. Sve ovo na ja vqe no je i za ve ~e ra {wu ro |en dan sku `ur ku ko ja po ~i we u 22 ~a sa. Ula zni ca ko {ta 250 di na ra a uz fla jer ko ji se mo `e do bi ti u ne ko li ko ka fi }a i klu bo va, ce na se spu {ta na 150 di na ra.

J. Z.

Klub za kon ver za ci ju opet ra di Omla din ski klub za kon ver za ci ju (Youth Club), ko ji }e se sa sta ja ti sva kog pet ka u 17 sa ti, po no vo je po kre nut u Ame ri~ kom kut ku, Uli ca Pe tra Drap {i na 3. Kon ver za ci ju }e vo diti vo lon ter ka- stu dent ki wa en gle skog je zi ka i kwi `ev no sti Alek san dra Ole ti}. Klub ko ji je na me wen sta ri jim osnov ci ma (sed mi i osmi raz red) i sred wo {kol ci ma po ~i we rad da nas.

N. R.

c m y

8

dnevnik

ZIMSKE SLU@BE NA TERENU

Sneg se ~i sti non-stop Rad ni ci zim skih slu `bi i da qe se bo re sa za o sta lim i sne gom ko ji je ju ~e pa dao. Za po sle ni i me ha ni za ci ja “^i sto }e” su na te re ni ma bez pre stan ka i pre ma de fi ni sa nom pro gra mu se oba vqa ju svi po slo vi.

- ^i {}e we pe {a~ kih pre la za, pe {a~ kih sta za i tro to a ra ne pre kid no je oba vqa no, a rad ni ci su po su li so na ovim po vr {i na ma, ka ko ne bi do {lo do za mr za va wa ka da se o~e ku ju ni `e tem pe ra tu re - ka `u u ovom pred u ze }u. ^i {}e we }e bi ti na sta vqe no a u 3 sa ta na sve te re ne za ko je je za du `e na »„^i sto }a„« iza {lo je 120 rad ni ka sa svom me ha ni za ci -

jom, ka ko bi pri pre mi li grad za na red ni rad ni dan. Zbog sne ga ko ji je pre kju ~e za suo grad zim ska slu `ba “Grad skog ze le ni la” an ga `o va la je 82 rad ni ka i 17 vo zi la me ha ni za ci je, a eki pe }e bi ti na te re nu sve dok to bu de po treb no.

U ovom pred u ze }u pod se }a ju da su za du `e ni za 27 lo ka ci ja u gra du i in du strij skoj zo ni, auto bu ska sta ja li {ta, sta ze oko par ko va i u wi ma, pri la ze mo sto vi ma, {et nu sta zu i ste pe ni {te na Tvr |a vi, te de set tr go va u gra du.

I rad ni ci „Pu ta” na sta vi li su da ~i ste sneg sa spo red nih sa o bra }aj ni ca.

Q. Na.

IZABRAN DOBITNIK NAGRADE „MIROSLAV ANTI]”

La u re at Ni ko la Vuj ~i} Ovo go di {wi do bit nik go di {we na gra de „Mi ro slav An ti}“, ko ja se do de qu je za naj bo qu kwi gu iz da tu u pro {loj go di ni je Ni ko la Vuj ~i} za zbir ku pe sa ma „Do kle po gled do pi re“ u iz da wu Srp skog kul tur nog dru {tva „Pro svje ta” Za greb, od lu ~e no je ju ~e na Sed ni ci od bo ra ove ma ni fe sta ci je. Na gra da, u vred no sti od hi qa du evra, do bit ni ku }e bi ti uru ~e na na sve ~a no sti ko ja }e 11. mar ta bi ti upri li ~e na u Grad skoj ku }i.

Pred s ed n ik Skup { ti n e gra da Alek san dar Jo va no vi} ka `e da je `i ri vred no ra dio na oda bi ru ovo go di {we na gra de, te da Od bor ima pot pu no po ve re we u ova kvu od lu ku.

- Naj bit ni je u ovom tre nut ku je to {to su „An ti }e vi da ni” ko na~ no po sta li ma ni fe -

sta ci ja od kul tur nog zna ~a ja u No vom Sa du, pre sve ga zbog to ga {to je Mi ka An ti} je dan od na {ih naj zna ~aj ni jih pe sni ka, a ovo je je dan od na ~i na da mu se grad odu `i. Isto ta ko i da no ve ge ne ra ci je na sta ve da ne gu ju se }a we na va `ne qu de u na {em gra du - re kao je Jo va no vi}.

Ovo go di {wi da ni po sve }e ni ve li kom pe sni ku po ~e }e zva ni~ no 9. mar ta u Srem skim Kar lov ci ma u ho te lu „Be li lo” od 11 sa ti, umet ni~ kom ko lo ni jom, na ko joj }e u~e stvo va ti sli ka ri, re di te qi, pe sni ci i kom po zi to ri Voj vo di ne. Ve} na red nog da na de le ga ci ja Gra da po lo `i }e cve }e na grob Mi ke An ti }a, a po tom }e usle di ti i su sret sa u~e ni ci ma osnov nih {ko la, otva ra we iz lo `be ra do va sa pro {lo go di {we umet ni~ ke

ko lo ni je, kao i pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „An gel mi ba nu kroz re {et ke” Ste va na Ton -

ti }a, do bit ni ka na gra de iz 2009. go di ne. Za sve po {to va o ce An ti }a, u „Po zo ri {tu mla dih„ 11. mar ta, pra va po sla sti ca bi }e i mu zi~ ko-po et ski re ci tal „Svi tac” (od Za ha ri ja Or fe li na do Mi ro sla va An ti }a) u iz vo |e wu po zo ri {ta „Ogle da lo” uz mu zi~ ku gru pu „Tun dri”. U ho lu Spen sa bi }e po sta vqe na i iz lo `ba fo to gra fi ja iz An ti }e vih fil mo va, a u 18 sa ti pri ka za }e se i film „[i ro ko je li {}e” sni mqen po we go vom sce na ri ju. Za tva ra we „An ti }e vih da na” odr `a }e se u ga le ri ji I.T.D. „Ra do {e vi}” u 20 sa ti, na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, a ve ~e }e upri li ~i ti re di te qi, kom po zi to ri, pe sni ci, oper ski pe va ~i, sli ka ri, kao i an sambl „Zo ru le” ko ji }e uve se qa va ti sve pri sut ne.

D. B.

SAVET ZA JAVNI RED I MIR I BEZBEDNOST O PROTESTU OD 17. FEBRUARA

Osu da zlo u po tre be de ce

Fo to: R. Ha yi}

IZLO@BA ^ESTITKI U MUZEJU VOJVODINE

„Sre }a pu tu je” do Da na `e na

Vi {a ku sto ski wa i ito ri ~ar ka Mil ki ca Po po vi}, autor ka iz lo `be ~e stit ki „Sre }a pu tu je” ju ~e je u Mu ze ju Voj vo di ne po se ti o ce pro ve la kroz iz lo `bu i upo zna la ih s pro ce som sla wa ~e stit ki ko je su sti za le u voj vo |an ske do mo ve od kra ja 19. ve ka do da nas. Autor ka je skre nu la pa `wu i na po ja vu do mi nant nih bo ja i sim bo la kao i na mo ti ve za sla we ~e stit ki po vo dom raz li ~i tih pri go da.

S ob zi rom na to da se bli `i Dan `e na - 8. mart, autor ka je po seb nu pa `wu po sve ti la mo ti vi ma ko ji su kra si li ovu vr stu ~e stit ki, a sva ki go spo din je do bio sim bo li ~an po klon - pri li ku da iz Mu ze ja Voj vo di ne svo joj da mi po {a qe osmo mar tov sku ~e stit ku.

- Osmo mar tov ske ~e stit ke ko je ma hom ka rak te ri {u cvet ni

mo ti vi, ma sov no su se sla le od Dru gog svet skog ra ta pa do po ~et ka osam de se tih go di na. Da nas se vi {e ne po kla wa to li ko pa `we ovom pra zni ku no de ca u osnov nim {ko la ma i vr ti }i ma ipak cr ta ju ~e stit ke za svo je ba ke, ma me i se stre. Mu zej Voj vo di ne je {tam pao ve li ki ka ta log ko ji sa dr `i tri de set raz li ~i tih ~e stit ki - re prin ta sta rih ~e stit ki za raz li ~i te pri li ke a iz me |u osta log {tam pa li smo i osmo mar tov ske ~e stit ke ko je su go spo da po ne la svo jim da ma ma - ob ja {wa va Po po vi} ka.

Iz lo `bu „Sre }a pu tu je„ do sa da je po se ti lo oko dve hi qa de qu di, a sve ~a no za tva ra we i do de la na gra da odr `a }e se u ~e tvr tak 9. mar ta.

J. Zdjelarevi}

Sa vet za jav ni red i mir i bez bed nost Sup {ti ne gra da osu dio je ju ~e go vor mr `we i iza zi va we ra sne i ver ske ne tr pe qi vo sti i po zvao po li ci ju da utvr di i pro ce su i ra od go vor ne za pro test na ko jem se to do go Di lo, ko ji je odr `an 17. fe bru a ra u No vom Sa du po vo dom da na pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va. Na ju ~e ra {woj sed ni ci, ko ja je sa zva na na ini ci ja ti vu od bor ni~ ke gru pe Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Sa vet je za tra `io i da bu de oba ve {ten o re zul ta ti ma is tra ge.

- Po li ci ja je sa ~i ni la iz ve {taj o ovom do ga |a ju na zah tev po kra jin skog om bud sma na. Kon sta to va no je da skup ni je pri ja vqen, jer je u to vre me po li ci ja {traj ko va la, te mi form la no ni smo bi li oba ve {te ni da se skup odr `a va. Taj iz ve {taj do sta vqen je i tu `i la {tvu – na veo je {ef od se ka za jav ni red i mir i bez bed nost PU No vi Sad Dra gan No va ko vi}.

Pre ma po li cij skom iz ve {ta ju 17. fe bru a ra u pod ne na Tr gu slo bo de oku pi lo se 150 gra |a na, uglav nom mla dih, ko ji su to kom dva sa ta ob i {li ne ko li ko grad skih bu le va ra i uli ca i tom pri li kom uzi vi ka va li pa ro le od ko jih su ne ke bi le, ka ko su ka sni je od bor ni ci za kqu ~i li, po zi vi na lin~ i go vor mr `we. To kom pro te sta, po li ci ja je utvr di la da je ve }i deo u~e sni ka

bio iz Sa o bra }aj ne i Elek tro teh ni~ ke {ko le, a evi den ti ra no je i {est po je di na ca, me |u ko ji ma je bi lo i ma lo let ni ka. Ta ko |e, po li cja ni je za be le `i la uni {ta va we jav ne i pri vat ne svo ji ne to kom pro test ne {et we.

Od bor ni ci LSV ka za li su da se ra di o gnu snom i ne do pu sti vom di va wu na no vo ad skim uli ca ma i o zlo u po tre bi de ce u po li ti~ ke svr he, te da se po ~i ni o ci i or ga ni za to ri mo ra ju pri ve sti i ka zni ti zbog to ga. Na ve de no je i da po sto je sa zna wa da su pred pro test u E[ „Mi haj lo Pu pin” ula zi li „po zi va ri” ko ji su iz vo di li u~e ni ke s ~a so va. Pred stav nik Uje di we nih re gi o na Sr bi je za pi tao se ka ko je mo gu }e da ti „po zi va ri” ula ze u {ko lu i ko im je omo gu }io da iz vo de u~e ni ke, te ka ko da {kol sko ru ko vod stvo to ni je zna lo. Ova pi ta wa na }i }e se i pred sa ve tom za obra zo va we na na red noj sed ni ci.

Iz SPO-a su po zva li da se ne po li ti zu je te ma, te da je naj stra {ni je {to ne sa mo da je po zi va no na ubi svo pred sed ni ka dr `a ve, ve} i na is tre bqe we ce le jed ne na ci o nal ne za jed ni ce. Pred stav nik SRS-a osu dio je go vor mr `we, ali je po dr `ao iz ra `a va we ne za do voq stva ne za vi sno {}u Ko so va i na veo da je ka rak te ri sa we ovog do ga |a ja kao „kle ro fa {i sti~ kog”, ten den ci o zan i pre te ran po ku {aj LSV-a.

S. K.

U GALERIJI PAVLA BEQANSKOG

Iz lo `ba od li ko va wa is tak nu tog di plo ma te Zbog ve li kog in te re so va wa pu bli ke, po stav ka iz lo `be „Zbir ka od li ko va wa Pa vla Be qan skog” osmi {qe na po vo dom obe le `a va wa Da na dr `av no sti Sr bi je, mo `e da se po gle da do 13. mar ta u Spo men-zbir ci Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2. U okvi ru po stav ke su iz lo `e ni ne ki od naj zna ~aj ni jih pri me ra ka do ma }ih od li~ ja kao {to su Or den dru {tva srp skog cr ve nog kr sta, Al ban ska spo me ni ca, Spo me ni ca za rat 1913, a od stra nih od li ko va wa iz lo `e ni su ime |u osta lih, Or den Le gi je

~a sti, Or den Iza be le Ka to li~ ke i Or den Pa pe Pi ja De ve tog.

Ka ko ob ja {wa va ju iz ga le ri je, Pa vle Be qan ski je u skla du sa ak tiv no sti ma ko je je oba vqao i po zi ci ja ma ko je je za u zi mao bio u kon ti nu i te tu na gra |i van vi {e od pet de ce ni ja. Bio je na gra |en pr vo kao |ak-na red nik za u~e {}e u rat nim ak tiv no sti ma, za tim kao mla di ~i nov nik na po ~et ku ka ri je re, kao se kre tar Kra qev skih po slan sta va {i rom Evro pe, {ef pro to ko la Dr `av nog se ke ta ri ja ta i

na kra ju kao opu no mo }e ni mi ni star ino stra nih po slo va u Be o gra du. Oba vqa ju }i po slo ve na na ve de nim po zi ci ja ma, ste kao je vi sok re no me u sve tu di plo ma ti je, {to po tvr |u je ve li ki broj od li ko va wa za za slu ge u una pre |e wu di plo mat skih ono sa iz me |u na {eg i dru gih me |u na rod nih pred stav ni {ta va - [pa ni je, Fran cu ske, Ita li je, Poq ske, Eti o pi je, Egip ta i Gr~ ke. Autor ka po stav ke je ku stos Mi li ca Or lo vi}-^o ba nov.

J. Z.

petak4.mart2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

PRO MO CI JA „RU ME NA^ KE PIH TI JA DE” U DU NAV SKOJ ULI CI

Voj vo |an ski spe ci ja li tet za Gi ni sa Pro mo ci ja „Ru me na~ ke pih ti ja de” odr `a na je ju ~e u Du nav skoj uli ci od 10 do 16 ~a so va ka da su No vo sa |a ni bi li u pri li ci da de gu sti ra ju ovaj voj vo |an ski spe ci ja li tet. Pih ti ja da }e u Ru men ki tra ja ti da nas i su tra, a or ga ni za to ri se na da ju ka ko }e ih vre men ske ne po go de za o bi }i ove go di ne.

- Pih ti ja je sprem na, sku va na i da nas je ov de pro mo vi {e mo. Su tra u 11.30 sa ti po ~i we mo pro gram sa ko re o gra fi ja ma de ~i ce iz na {eg vr ti }a {to }e oko dva sa ta. Iz la ga ~a }e bi ti sto ti wak, a sa mih tak mi ~a ra pe de set. Osim ni {ih qu di bi }e i go sti iz Ma |ar ske, Hr vat ske, Ma ke do ni je i Cr ne Go re - re kao je pred sed nik udru `e wa „Ru me na~ ka pih ti ja” Mla den Zo ra no vi}.

Po we go voj daq woj tvrd wi ne {to {to iz dva ja ru me na~ ku pih ti ju od osta lih je do da va we re na, {to po prav wa stvar. Je dan od glav nih ku va ra Vo ji -

slav Mo ca Lon ~ar na veo je ka ko su pri pre me te kle tri da na, ku va lo se u dve ora ni je od 1.100 li ta ra pre ko 24 sa ta.

- Na pra vi li smo pih ti ju za Gi ni so vu kwi gu re kor da raz vi je nu u tep si ju du `i ne 19 me ta ra. Utro {i li smo ukup no

ja sa da si gur no ne }u ot kri ti - na veo je Lon ~ar.

U su bo tu u 10 sa ti bi }e zva ni~ no otva ra we ovo go di {we ma ni fe sta ci je, ka da }e kre nu ti i tak mi ~ar ski deo pro gra ma. Za vr {ni dan svo jim na stu pi ma upot pu ni }e kul tur no umet ni~ ka dru {tva, tam bu ra {i i por rok bend, a bi }e tu i mo to ra {i iz Ru men ke.

Ina ~e, ne {to pre no ve go di ne „Ru me na~ ka Pih ti ja da„,„Ko ba si ci ja da„ iz Tu ri je i „^va rak fest„ iz Ka }a za jed no sa jo{ de vet or ga ni za ci ja na pra vi li su aso ci ja ci ju „Voj vo |an ska tr pe za”, gde su se sve Fo to: N. Sto ja no vi} „ija de” sklo pi le u jed no, pre ko to nu i sto ki lo gra ma go sti iz ovih udru `e wa do ne }e me sa, je zi ka, but ki ca, gla va, i svo je pre po zna tqi ve pro iz no gi ca i pi kant nih ko `u ra vo de. Ta ko da }e se ra zno vr sna bez ma sti, dva de set ki lo gra ma po nu da pih ti ja upot pu ni ti i be log lu ka, cr nog lu ka i {ar ~var ci ma, ko ba si ca ma, sla ni ga re pe. Je dan od va `nih za ~i na na ma i dru gim pi kan te ri ja ma je i bi ber, a na rav no da sva ki spra vqe nim od svi we }eg me sa. ku var ima svo ju taj nu ko ju vam A. L.

VO ZNI PARK „RA DO SNOG DE TIW STVA” U O^AJ NOM STA WU

Hra na ka sni zbog kr {e va Zbog ne a `ur no sti grad ske Upra ve za obra zo va we Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo” je dva uspe va da do pre mi hra nu do vr ti }a, a raz log to me je iz u zet no lo{ vo zni park. Iz bu xe ta gra da 2010. go di ne iz dvo je no je 26 mi li o na di na ra za na bav ku vo zi la za ovu usta no vu ko ja bi se ko ri sti la za po tre be teh ni~ ke slu `be. Od tog no va ca tre ba lo je da se ku pi se dam tran spor te ra i

tri pi ka pa za pre voz hra ne. Me |u tim, do to ga ni je do {lo.

Ru ko vo di lac teh ni~ ke slu `be Mi o mir Spa le vi} re kao je ju ~e za na{ list da je Upra va za obra zo va we tre ba lo da ras pi {e ten der za jav nu na bav ku jo{ pre go di nu da na, ali da do da na da na {weg to ni je u~i we no.

Za i sta ne znam ko ji su raz lo zi za {to ni je ras pi san ten der i po red svih na {ih ape la da je vo zni park u ka ta stro fal nom sta wu. Mi sli li smo da }e ga po hit nom po stup ku ras pi sa ti, po {to su u pi i ta wu de ca, a i vo zni park je u pro se ku star 20 go di na - ka `e Spa le vi} i do da je da naj sta ri je vo zi lo ima rav no 30 go di na.

Sva ko vo zi lo, ka da se gle da po je di na~ no, pre {lo je pre ko 500.000 ki lo me ta ra, a da bi sva kog da na bi lo u vo znom sta wu po treb na su enorm na ula ga wa. Sa mo pro {le go di ne usta no va je da la pre ko pet mi Fo to:. R. Ha yi} li o na di na ra za po prav ku ko -

la, a ka ko ka `u od tih pa ra su mo gli da ku pe dva i po no va auto mo bi la. Vo zi la se ~e sto kva re na pu tu, pa dok ne stig ne sle de }e da pre u zme hra nu, obro ci ka sne.

Auto pa le na gur ku - Ve ro va li ili ne, na {i vo za ~i ne ke auto mo bi le bu kva lo pa le na gur ku. Za sa da to pro la zi, sa mo ne znam da li }e ta vo zi la da pro |u i na teh ni~ kom pre gle du, po seb no sa da, ka da je mno go ri go ro zni ji Za kon o bez bed no sti sa o bra }a ja - ka `e ru ko vo di lac teh ni~ ke slu `be Mi o mir Spa le vi}.

Ipak, naj ma we ne vo qa ima s vr ti }i ma u gra du, gde ta ko |e po ne kad ka sne obro ci. Ve }i pro blem nam pred sta vqa ju vr ti }i u pri grad skim na se qi ma. Ne tre ba za ne ma ri ti ni ~i we ni cu da se vo zi li ma tri pu ta dnev no od no si hra na - za do ru ~ak, ru ~ak i u`i nu. Za to ula `e mo ve li ke na po re i no vac u po prav ku ovih kr {e va – ka `e Spa le vi} i is ti ~e da je pi ta we do ka da }e uop {te mo }i da vo ze ova kve auto mo bi le.

KRI TI KE NA RA ^UN GRAD SKE VLA DE

DSS: Pro tiv pri va ti za ci je „Vo do vo da” - Sta we u ko me se na la zi ko mu nal ni si stem u gra du naj bo qe se o~i ta va iz si tu a ci je u „Vo do vo du i ka na li za ci ji”. Sa jed ne stra ne no vo po ve }a we ce ne vo de i naj ni `i kva li tet vo de do sa da, dok se sa dru ge stra ne pa ra ma od po ve }a wa ku pu ju no va vo zi la i spro vo de ten de ri sa pri vat nim fik tiv nim pred u ze }i ma - na veo je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji

za me di je pot pred sed nik GO DSS-a Pe tar ]i ro vi}.

DSS je pro tiv pri va ti za ci je “Vo do vo da” i pro tiv stra te {kog part ner stva sa stra nim fir ma ma ko ji tre ba da se sklo pi u tom pred u ze }u dok se ne do ne se Za kon o jav no-pri vat nom part ner stvu i dok se ne vra ti imo vi na lo kal noj sa mo u- pra vi.

- Sa da }e pla ni ra ni pri ho di „Vo do vo da” ~i ni ti oko dve mi li jar de di na ra za in ve sti ci je i te ku }e odr `a va we, i s tim pa ra ma grad i ru ko vod stvo pred u ze }a, uko li ko ima ju stra te gi ju mo gu ura di ti mno go to ga, ta ko da ra mi {qa mo i o pro kre ta wu pro te sta i pe ti ci je pro tiv pri va ti za ci je “Vo do vo da” - na sta vqa ]i ro vi}.

A. L.

SRS: Naj sku pqe ko mu na li je u Sr bi ji - Ne za pam }e ne ha va ri je, pra zna grad ska ka sa,~e ste pro me ne u iz vr {noj vla sti u gra du, lo {e po slo va we i du go vi jav nih i jav no ko mu nal nih pred u ze }a, po sle di ca su ne stu~ ne, ne mar ne i neo d go vor ne po li ti ke ko ju vo di ak tu el na grad ska vlast - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed nik GO Srp ske ra di kal ne stran ke \u ra| Jak {i}.

Te ma kon fe ren ci je bi li su pro ble mi sa ko ji ma se su o ~a va

ko mu nal ni si stem gra da, sa po seb nim ak cen tom na pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” Jak {i} je do dao da ova grad ska vlast po ku {a va da sve re {i ne mi lo srd nim po ve }a wem ce na uslu ga jav nih i jav no ko mu nal nih pred u ze }a, pa su No vo sa |a ni do ve de ni u si tu a ci ju da pla }a ju ube dqi vo naj sku pqe ko mu na li je u Sr bi ji.

- Ce na vo de i ka na li za ci je je za pro te kle dve i po go di ne po -

sku pe la ~ak u pet na vra ta, zbir no vi {e od 130 po sto pa No vo sa |a ni da nas pi ju naj sku pqu vo du u Sr bi ji. Pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” je u po sled we dve i po go di ne u pot pu no sti is kom pro mi to va no, do ve de no na pro sja~ ki {tap i ru i ni ra no, naj ve ro vat ni je iz raz lo ga {to }e ono bi ti pr vo jav no pred u ze }e u gra du u ko ji }e u}i stra te {ki part ner - na gla sio je Jak {i}.

B. M.

PO @AR U ULI CI BRA ]E DRO WAK

Ne ma po vre |e nih, stra dao laptop U po `a ru ko ji se de sio ju ~e oko pod ne u Uli ci bra }e Dro wak, na No vom na se qu, ni ko ni je na stra dao, ali je zbog ve li ke ko li ~i ne di ma pro u zro ko vao pa ni ku me |u kom {ij ma i sa mim tim broj ne po zi ve

Od 13 vo zi la, ko li ko ih ima za tran sport hra ne, se dam je za ot pis, tri vo zi la su u odr `i vom, a tri u so lid nom sta wu. U ovoj usta no vi ras po la `u i s de set vo -

va tro ga sci ma. Ka ko ka `u iz va tro ga se bri ga de, u sta nu se za pa lio sto na ko jem su sta ja li laptop, {tam pa~ i pa pi ri, {to je pro iz ve lo do sta di ma. Po `ar se ni je pro {i rio, te je br zo uga {en.

N. H.

zi la za te ku }e odr `a va we, s ko ji ma maj sto ri idu na te ren, od ko jih je pet za ras hod, jer su ova vo zi la po tri pu ta bi la na ge ne ral noj po prav ci. Auto bus za pre voz de ce je u so lid nom sta wu, ali ka ko sa go vor nik ka `e o we mu se po seb no vo di ra ~u na, jer on is kqu ~i vo slu `i za pre voz de ce.

Ka da }e bi ti i za {to ni je ras pi san ten der, ju ~e u grad skoj ad mi ni stra ci ji ni smo us pe li da sa zna mo.

Q. Na to {e vi}

U SREM SKIM KAR LOV CI MA

U pla nu auto bu ska li ni ja do Be li la Sta nov ni ci Srem skih Kar lo va ca, ko ji `i ve u na se qu Stra `i lov ski put, po zna ti jem kao Be li lo ili E{i ko vac, mo gli bi od ju na da se do ku }a vo ze auto bu si ma JGSP-a „No vi Sad”. Ko na~ nu re~ o to me tre ba da da Mi ni star stvo za in fra struk tu ru, kom je grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e u re dov noj pro ce du ri upu ti lo zah tev za odo bre we no vog re da vo `we, ko jim je ob u hva }e na i li ni ja do Be li la.

Po re ~i ma ru ko vo di o ca sa o bra }aj nog sek to ra u JGSP-u \or |a Ba sa ri }a, u apri lu se mo `e o~e ki va ti mi {qe we Mi ni star stva i uko li ko bu de po zi tiv no, od 1. ju na bi no va auto bu ska li ni ja od No vog Sa da do Be li la u Kar lov ci ma mo gla da za `i vi. Pre ma do go vo ru iz me |u pred stav ni ka kar lo va~ ke op -

{ti ne i grad skog pre vo zni ka, tre ba lo bi da bu de uve de no po pet po la za ka u oba sme ra. Auto bu si bi se kre ta li Zmaj Jo vi nom, Uli com mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a, za tim Uli com kar lo va~ kih |a ka, Ga je vom i Be li lom do kra ja na se qa, gde bi se okre ta li. Tu je pred vi |e no da bu de jed no sta ja li {te, a pre o sta la ~e ti ri, kod Dvor ske ba {te i po sled we ku }e u Uli ci Be li lo, s obe stra ne pu ta.

Oba ve za JGSP-a je ste da po sta vi sta ja li {ne stu bo ve, a lo kal na sa mo u pra va pre u zi ma na se be za da tak da ure di sta ja li {ta. Uvo |e we li ni je do ovog na se qa du go go di {wa je `e qa sta nov ni ka tog de la Kar lo va ca, ko je je do sta uda qe no od cen tra.

Z. Ml.

VI KEN DOM NA CEN TRAL NOM KAR LO VA^KOM TR GU

Pro da ja do ma }ih pro iz vo da

Pro iz vo |a ~i tra di ci o nal nih pro iz vo da i robe do ma }e ra di no sti u Srem skim Kar lov ci ma i ove go di ne mo gu da ra ~u na ju na bes plat no za u ze }e jav ne po vr {i ne u cen tru gra da. Pre ma od lu ci ~el ni ka kar lo va~ ke op {ti ne, oni mo gu su bo tom i ne de qom, od mar ta do ok to bra ove go di ne, da pro da ju pro iz vo de na pla tou is pred Pa tri jar {ij skog dvo ra bez pla }a wa lo kal ne ko mu nal ne tak se za za u ze }e jav ne po vr {i ne. Za sa da je iz da to 16

re {e wa, od ~e ga su tri pro iz vo |a ~a pr vi put pod ne la zah tev za odo bre we za u ze }a jav ne po vr {i ne.

Pro iz vo |a ~i su du `ni da ima ju iden ti~ ne sto lo ve, sto li ce i sun co bra ne sa po sto qem. Po red to ga, do zvo qe na im je pro da ja sa mo pro iz vo da ko ji su na ve de ni u re {e wu i ne mo gu to da ra de u vre me odr `a va wa ma ni fe sta ci ja. Na ovaj na ~in lo kal na vlast `e li da pod stak ne raz voj sta rih za na ta i do ma }e ra di no sti.

Z. Ml.

Pro ve ra zdra vqa u Adi ca ma Bes plat ne pro ve re zdrav stve nog sta wa, u okvi ru ak ci je „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, odr `a }e se su tra u Adi ca ma od 9 do 13 ~a so va u vr ti }u „Ra do sni ca”, Uli ca Si me [o la je bb. Gra |a ni }e bes plat no mo }i da pro -

ve re ni voa {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring. Ta ko |e, bi }e or ga ni zo van pre gled mla de `a, pro ve ra gu sti ne ko sti ju i kon sul ta ci je s ti mo vi ma le kar-se stra.

A. J.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak4.mart2011.

DNEVNIK

c m y

10

НА РУМСКОМ ВАШАРУ ОД ИГЛЕ ДО ЛОКОМОТИВЕ

Зима снизила цене

РУМА: Традиционално сваког трећег у месецу, већ готово два века, Рума угости продавце и купце из целе Србије. Тако је било и јуче, упркос снегу и ниској температури. Продавало се буквално све – од игле до локомотиве. Чарапе и веш кинески и из Ариља, по ценама од 100 динара, па навише. Трактори, дрва, круњачи, коњска опрема, приколице, теписи, семење, али и половне књиге су се могле наћи. Свака роба имала је свог купца за неку разумну цену.

-Роба је из Сирогојна. Џемпери могу да се купе по цени од 3.000 до 6.000 динара, али су се данас слабије продавали. Прслуци су од хиљаду до две, док су се данас најбоље продавале чарапе по 300 динара. Прођу је имала само роба по нижој цени. Народ нема пара, а и хладно је – жали се продавац из Ужица Вељо Дучић. Продавац „свилених бомбона“, орасница и алве, који већ годинама из Жабља доноси своју

робу, гласно је негодовао због снега и зиме. Каже, дошао је једино да сачува место. Од пазара, тврди, ништа. Мало продаваца, али и купаца, било је и у делу у коме се продају животиње, а и шатори са музиком су били готово празни. Лоше су прошли и

продавци пљескавица. Кажу да по хладноћи нико није ни гладан. Посла није било ни за полицију, а они најхрабрији и највернији купци нису се покајали што су дошли. Кажу да је понуда била добра, а цене ниже. Ваљда због зиме. Ј. Антић

Дуж топловода нема зиме

БЕЧЕЈ: Запосленима у бечејском ЈП „Топлана“ далеко већу „главобољу“ задаје проналажење

Топловод топи снег

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Mehani~ar- pla}en da ubije” (22.20), „Montevideo, Bog te video!”

(15, 16.30,19.30,20) „Guliverova putovawa” (13.30), „Medved Jogi” (12.50 14.45), „Hari Poter i relikvije smrti” (15.15), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15, 15.30, 16), „Pri~a o igra~kama” (13), „Artur i rat dva sveta (14.20), „Lov na ve{tice” (18.30, 22.40), „Bez obaveza” (18.10), „Kako da zna{„ (20.15), „Upoznajte male Fokerove” (16.20), „Kraqev govor” (18, 20.20), „127 sati” (22.20), „Luda vo`wa 3D” (17.45, 22.45), „Agenti sudbine” (20.10, 22.15), FEST NS 2011 „Negde” (19), „Prelepo„ (22).

Ja dran: „^arobni svet Paje Patka” (17.30), „Jedi moli voli” (19.15), „Tilva Ro{„ (21.30).

Art bioskop „Voj vo di na„ na Spensu „^etiri puta” (20).

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Uje`„ - drama (19.30), Kamerna scena „Posetilac” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e, 2. marta, u sedam ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Ja smi na Vu ja di no vi}-Pe tr li} iz Ba~kog Gradi{ta (devoj~ice) i Ma ri ja Ner ti ca iz Novog Sada (devoj~ica i de~ak), DEVOJ^ICE: Sla |a na Baj ~e ti} i Ja smi na Par ma ko vi} iz Novog Sada, Zo ri ca Bo go je vi} iz ^ortanovaca, Ta ma ra Var bai iz Futoga, Ha ti xa De mi ri iz Beo~ina i Sne `a na Re pi ja iz Futoga, DE^AKE: Sni je `a na Te {e vi}, Mil ka [kun dri}, Ta wa Ga vri} i Ta tja na Ga ja nin iz Novog Sada, Ta ma ra Ba ta lov iz Kr~edina, Ja smi na Pe jin iz Vr ba sa i Je le na Ba {i} iz In|ije.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti saraweni Milana Trive ]iri} (1934) u 9.45 ~asova (urna), Dragi{a [pira Ivkovi} (1947) u 11.15, [andor [andora Toma (1930) u 12 (ispra}aj), Ladislav Jovana Turzo (1949) u 12.45, Ivan Mihajla Terquk (1939) u 13.30, Milica Novaka Solarov (1933) u 14.15 i Jo`ef Josipa Kencel (1939) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Sava Pante Dragomirovi} (1937) u 13, dok }e u isto vreme na Centralnom grobqu u Futogu biti sahrawen \or|e Save Vozarevi} (1942).

TElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

топловода у летњем периоду од садашњег зимског када је све прекривено снегом!? Колико год то изгледало нелогично, свакодневна слика уверава у истинитост поменуте констатације. Детаљ на слици је из бечејског насеља Мали рит, где целом трасом топловод испушта топлотну енергију и топи снег без обзира на „минус“ у термометрима. Сада се поставља ново питање везано за то: Да ли је ико у бечејској Топлани израчунао колико бар приближно износи губитак толотне енергије овим путем. Или је све лакше свалити на нејака плећа корисника, чији месечни рачуни за стан од шездесетак квадратних метара износе и до 17.000 динара!? Квалитетна реконструкција топловодне мреже би, нема сумње, смањила губитак топлотне енергија, ублажила издатке корисника за испоручену топлотну енергију и не би, као сада, сви били губитници. В. Јанков

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI] - GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ОПШТИНА КИКИНДА И КОМПАНИЈА АСА ПОТПИСАЛЕ АНЕКС УГОВОРА

гућити и снижавање цена депоновања. Анексом уговора Кикинда je добила гаранцију да ће компанија АСА у релативно кратком року израдити инвестициони план о даљим улагањима у пројекат регионалне депоније - рекао је Петер Вокрал.

- Постигли смо договор о начину формирања цена за депоновање и одношењe смећа – рекао је начелник Општинске управе Бранко Љубоја.

- Евентуална повећања цена биће праћена новим услугама: рециклажом, примарном селекцијом и сакупљање кабастог отпада. Договорено је и учешће компаније АСА у друштвеном, спортском и хуманитарном животу општине, као и да Кикинда увећање капитала у заједничкој својини може да постигне и кроз некретнине. Генерални менаџер А.С.А. компаније Александер Налепка најавио је да ће до краја марта у кикиндској општини бити успостављен систем примарне селекције отпада. У априлу биће организовано и прикупљање А. Ђуран кабастог отпада.

ОТКРИВЕНА ТРИХИНЕЛОЗА У МЕЛЕНЦИМА

Свиње завршиле у кафилерији

МЕЛЕНЦИ: Пре неколико дана у Меленцима је откривен случај трихинелозе код домаћих свиња. Дијагнозу за ово опасно обољење, које спада животињске болести од којих се конзумацијом меса може заразити и човек, поставили су у меленачкој ветеринарској станици „Дивет“. Зараза трихинелозом утврђена је код три товљеника из дворишта једног меленачког домаћина, који је узорке меса донео на анализу. По речима ветеринара Ивана Бошњака, на подручју средњег Баната ово је други такав случај у току зиме, јер су у децембру откривена два примера код свиња у Ченти. Ветеринарска инспекција, одмах по пријави, иза-

Разиграна бечејска сцена БЕЧЕЈ: Минулог викенда је Краљевачко позориште први пут гостовало у Бечеју и извело две представе. У преподневном термину на сцени је била дечија бајка „Ружно паче“ у режији Александре Ковачевић, а увече за одрасле „Карол“, чију је режију потписао Стојан Младеновић.Синоћ је гостовала Камерна сцена „Мирослав Антић“ из Сенте с представом „Дон Жуан се враћа из рата“ у режији Бранка Вучетића, а данас у 10 сати Дечије позориште из Суботице извешће представу за децу на мађарском језику „Минденлато киралyланy“. Наредног петка гостује позориште „Стеван Сремац“ из Црвенке с представом „Женски оркестар“ у режији Милана Белегишанина, а 18. марта, Народно позориште Кикинда с представом „Шта је собар видео“, у режији Драгана Остојића. В. Ј.

шла је на лице места и наложила нешкодљиво уклањање меса заражених животиња. Савесни домаћин је поступио по прописима и отпремио месо свиња до кафилерије. У кафилерији је завршио и четврти товљеник, који, иначе, није био предвиђен за клање.

-Због оваквих појава апелујемо да грађани обавезно доставе узорке меса на преглед . Осим тога, позивамо локалну самоуправу да спроведе дератизацију, јер је то једини начин да се прекине циклус кружења ове паразитарне зоонозе. Да подсетим, последњи пут већа дератизација у Меленцима спроведена је још 2003. године – каже Бошњак. Ж. Б.

Ново срце Слађани једини лек

ЧУРУГ: Слађани Бенке (25) из Чуруга потребна је помоћ хуманих људи који могу и желе да својим добровољним прилогом омогуће овој младој жени трансплантацију срца у некој од клиника у инстранству. Слађана је мајка двоје деце, од четири године и бебе од шест месеци, по занимању је трговачки техничар, а живи са мужем у Чуругу. После другог порођаја, осетила је прве симптоме болести, на коју до тада није ни сумњала: гушила се, тешко је дисала, лако и брзо се умарала, а срце јој је толико лупало, да је беба коју је држала на левом рамену, просто одскакала. Лекар коме се прво обратила сумњао је на постпорођајни умор, али како јој је било све лоши-

Слађана Бенке са децом

Два милиона евра извоза у Белорусију СОМБОР: У присуству председника покрајинске Владе Бојана Пајтића и покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослава Васина, власник шабачког Концерна „Фармаком МБ“ Мирослав Богићевић, фирме-мајке сомборске Фабрике акумулатора и Драган Швоња, генерални директор новосадске фирме „Белорус – Агропанонка” јуче су у Сомбору потписали уговор о пласману акумулатора ове фабрике у Белорусију. Према слову јуче потписаног уговора тамошњој фабрици трактора „Беларус”, фирми која иначе има 51 одсто власништва у „Белорус-Агропанонка“, биће испоручени акумулатори произведени у Сомбору у вредности од два милиона евра, а до краја године вредност извоза требало би да достигне пет милиона евра. Пајтић је истакао је да ће ускоро, у априлу,

бити завршена изградња „Беларусове” фабрике трактора у Новом Саду, што је још једна прилика за Фабрику акумулатора из Сомбора да прошири посао. Према његовим речима на производни програм „Беларусове“ фабрике у Новом Саду у којој ће у првој фази посао добити 70-так новозапослених Новосађана, „ослониће“ се и десетак коопераната са подручја Војводине, што ће не само побољшати спољнотрговински биланс АПВ и смањити незапосленост, већ и омогућити српским пољопривредницима да дођу до знатно јефтиније а ипак изузетно квалитетне пољо-механизације.

- Фабрика акумулатора у Сомбору је један од најзначајнијих инвеститора у Војводини, која је прошле године у проширење производних програма и потенцијала уложила преко 130 милиона динара у чему је имала помоћ и Развојне банке

Отворено прихватилиште за псе и мачке лутa лице ла марке „шкода јети“ са прикључним машинама.

- Капацитет прихватилишта за животње је више од 60 паса и 15 мачака луталица – објаснио је директор Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду Небојша Лакета, фирми којој је поверен посао. – ЛокалСаша Драгин обилази прихватилиште на самоуправа уложила кикиндске општине и општине Ма- је више од 10 милиона евра, а мако, надлежних у Министарству по- ђарска општина мако око 73.000 љопривреде и покрајинском секре- евра. С обзиром на то да је ово јетаријату – рекао је министар Саша дино прихватилиште у северном Драгин. – Кикинда је овим решила Банату, уговори о сарадњи са друпитање паса и мачака луталица, гим општинама су склопљени. што је било условљено законом. Отварању је присуствовао диПросторије прихватилишта су ректор мађарског предузећа које је реконструисане и наменски су на- било водећи партнер у пројекту прављене. Купљена су и два вози- Нандор Нађ. А. Ђ.

У ГОЛУБИНЦИМА ТРАДИЦИОНАЛНО

Машкаре четири дана

ГОЛУБИНЦИ: На мапи културно-обичајних програма и манифестација Војводине поодавно је уписан и обичај Хрвата у Голубинцима да богатим програмима обележе Беле покладе, или, како овде од давнина зову „мачкаре”. Ове године, Премундурени дани, како су Голубинчани назвали ову манифестацију, трајаће читава четири дана и биће богатији и масовнији него раније. И на маркетиншком плану је много више учињено него претходних година, саопштили су организатори и показали део маски које ће учествовати у покладним поворкама, маскенбалу и такмичењу за најлепшу маску. Влатко Ћаћић је у име Хрватског културно просветног друштва „Томислав” из Голубинаца, које организује ову манифестацију, најавио да ће данас све почети балом под маскама, под шатром у порти католичке цркве Светог Јураја у 20

Представљање маски за Покладе

часова, за суботу је од 19 часова у Сали основне школе маскенбал (избор најлепше маске) док ће у недељу 5.марта маскирана поворка дефиловати улицама Голубинаца од 14 часова. Последњег дана, у понедељак 7.марта, групе премундурених ће ићи кроз село, као некад давно и походити домаћинства која их дочекају отвореном капијом, а овај део обичаја подразумева песму, шалу, гошћење пиктијама, сувим ме-

је, упућена је у Институт за кардиоваскуларне болеси Војводне. Дијагноза коју је сазнала представљала је шок за њу: за тешку кардиопатију и увећање срца једини лек је трансплантација. У нашим здравственим установама овакав захват се не ради. Потребан је одлазак у неку од клиника у Европи. Пресађивање срца у Бечу, на пример, кошта око 100.000 евра. За кардиопатију Завод за здравствено осигурање не сноси трошкове операције у иностранству, а породица Бенке нема ни прближно толико новца. Слађана не губи наду и узда се у хуманост и добру вољу људи да јој помогну. Сви који воле Слађану, апелују на грађане и институције који се солидаришу са њеном ситуацијом, да уплате новац на хуманитарни рачун у НЛБ банци 310041010042065-14. Ј. Б.

ПАЈТИЋ У ФАБРИЦИ АКУМУЛАТОРА СОМБОР

У САРАДЊИ С МАЂАРСКОМ ОПШТИНОМ МАКО

КИКИНДА: У Кикинди је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин свечано отворио најмодерније прихватилиште за животиње луталице. Изградња прихватилишта за псе и мачке луталице започета је пре скоро две године, а општина Кикинда је овај посао започела у сарадњи са општином Мако у Мађарској, у оквиру пројекта „Одговорност за здравље животиња“. Пројекат је финансиран у оквиру „Програма прекограничне сарадње МађарскаСрбија“ из ИПА фонда Европске уније, за шта је утрошено 75 хиљада евра. Влада Аутономне покрајине Војводине покрила је већи део учешћа општине Кикинда, вредности око милион динара.

- Прихавтилиште за псе и мачке луталице резултат је добре сарадње

11

АПЕЛ ЗА ПОМОЋ МЛАДОЈ МАЈЦИ ИЗ ЧУРУГА

Унапређење уклањања отпада

КИКИНДА: Председник општине Кикинда Илија Војиновић и генерални менаџер АСА групе Петер Вокрал потписали су јуче анекс уговора о поверавању комуналних делатности стратешком партнеру на период од 25 година. Потписивању је присуствовао и министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић. Уговор о поверавању комуналних делатности стратешком партнеру између Општине Кикинда и компаније АСА потписан је 2007. године. С обзиром на то да је садашња локална власт инсистирала да се поједине одредбе уговора измене у корист грађана кикиндске општине, потписан је и Анекс уговора. Председник општине Кикинда Илија Војиновић каже да су преговори трајали дуже од годину дана, али су уродили плодом.

- Ово је корак више ка стварању регионалног система за управљање отпадом. Очекујем да се и друге општине прикључе регионалном систему управљања отпадом, што ће омо-

petak4.mart2011.

сом, куваним вином и колачима. Председник Савета МЗ Голубинци Станиша Опачић каже да „мачкаре” треба, заједно са „Данима Илије Жарковића Дејке” да постану бренд Голубинаца, села које чека да отвори први еко-етно музеј у Србији, а ове године организатори очекују преко 500 маскираних учесника програма (лане је било 350). Гостију ће бити из многих места у Србији, па и из Хрватске, а поред Оп-

штине Стара Пазова, као покровитеља манифестацију помажу и Хрватско велепосланство у Србији, МЗ Голубинци и бројни спонзори. Иначе, наредна три дана ће у старопазовачкој општини бити богата и другим културним програмима. У петак ће у 19 часова у холу Позоришне сале бити отворена изложба чланова ликовних удружења из Зрењанина и Руме, у оквиру сарадње са улу Стара Пазова, у суботу ће Пазовчани моћи да се друже са Светиславом Басаром, уз промоцију његове књиге „Почетак буне против дахија” на промоцији од 18 часова у холу Позоришне сале док ће у 20 часова бити изведена представа „Хипертензија” где се Басара први пут огледа и као редитељ.У недељу следи концерт Градског хора Стара Пазова у 19 часова, а у Новим Бановцима ће истовремено бити отворена изложба УЛУ „Леонардо” посвећена Дану жена. А. Мали

Потписивање уговора у Сомбору

АП Војводине - нагласио је Пајтић, према чијим речима један од најбитнијих елемената пословања ове фабрике представља чињеница да се ради о колективу који готово 80 одсто целокупне производње пласира на захтевна тржишта пре свега ЕУ, али и Далеког Истока и једног

од најекспанзивнијих тржишта, у Русији. Потписивању уговора у Сомбору присуствовао је и Сергеј Чичук, отправник послова у амабасади Белорусије у Београду, као и директорица Развојне банке Војводине Биљана Јовановић. М. Миљеновић

ЗАСЕДАО ОПШТИНСКИ ПАРЛАМЕНТ СЕНТЕ

Поскупеле комуналије, пијачарина јефтинија СЕНТА: Одброници Скупштине општине Сента на јучерашњем заседању усвојили су нови Статут општине Сента. Усвојена је одлука о поверавању послова организовања обављања комуналне делатности Месној заједници Торњош, на уређењу, одржавању и коришћењу залене пијаце, као и уређењу и одржавању и сахрањивању на јавном гробљу у Торњошу. Одборници су дали сагласност за измену и допуну ценовника комуналних услуга Јавног комунално-стамбеног предузећа „Сента“, којом су оне поскупеле у проскеу за 4,5 одсто. Према новом ценовнику цена кубном метра пијаће воде за домаћинства са потрошњом до 25 кубика је 31,86, а за потрошњу преко 25 кубика 63,72 динара. За породице које имају више од двоје малолетне деце и пензионере самце са примањима до 75 одсто просечне пензије са потрошњом без ограничења кубик пијаће воде стаје 31,86 динара. Толика је цена и за установе које се финансирају из општинског буџета, док кубик за остала привредна друштва стаје 111,51 динара. Томе за домаћинства и буџетске кориснике треба додати и трошак од 13,81 динара по кубику утрошене пијаће воде за упуштање отпадне воде у градску канализацију, а за остала привредна друштва 50,97 динара. По новом ценовнику за пречишћавање отпадне воде домаћинствима и установама које су буџетски корисници обрачунава се по кубику 10,23 динара, а за остала привредна друштва 30,69 динара.

Нова цена услуге изношења смећа за домаћинства у Сенти је 2,22 динара по квадратном метру стамбеног простора, а другачија је тарифа за изношење смећа на подручју насеља Горњи Брег, Богараш и Торњош, где се смеће износи једном месечно. Поскупеле су погребне услуге и услуге које комуналци обављају на гробљу и закуп гробних места. Појефтинила је дневна пијачарина за објекте зелене, воћне и цветне пијаце, као и за столове са годишњом резервацијом са 105 на 100 динара, као и за столове без годишње резервације са 210 на 200 динара. Месечна резервација пијачних столова је ипак поскупела за 4,5 одсто, али на млечној пијаци досадашња дневна цена за пола витрине са годишњом резервацијом остала је непромењена и стаје 50 динара. За в.д. директора Дома здравља именована је др Ибоја Ленђел Виг и у Апотеци магистар фармација Тамара Ђурић Живковић. М. Митровић

12

crna hronika

petak4.mart2011.

dnevnik

NA FAR MI PO RED MA LOG BA ^A

Psi lu ta li ce po kla li 38 ova ca U sre du, u po be la da na, ne ko li ko pa sa lu ta li ca na pra vi lo je pra vi po koq ova ca na far mi Bog da na Do bri je vi }a, u bli zi ni Ma log Ba ~a. Sa mo tri sa ta od su stvo va wa ~o ba ni na Pre dra ga Du ki }a bi lo je do voq no raz ja re nim `i vo ti wa ma da za ko qu 38 ova ca, a 15 ima du bo ke uje de, pa je pi ta we da li }e pre `i ve ti i ko li ko wih.

Ov ce su sme {te ne u {ta la ma s otvo re nim vra ti ma di bi mo gle slo bod no da iza |u u tor ko ji je ogra |en `i com vi si ne 1,2 me tar. Ali, to ni je bi la pre pre ka po ma mqe nim `i vo ti wa ma, za ko je ne ki od ov da {wih

me {ta na ka `u da pod se }a ju na vu ko ve ko ji su se vra ti li u Ba~ ku, da ma sa kri ra ju ov ce.

– Ka da sam se vra tio na far mu, imao sam {ta da vi dim, od no sno bio sam u {o ku – pri ~a Du ki}, ina ~e pro fe si o nal ni ~o ba nin. – U jed nom bok su vi {e od po lo vi ne ova ca le `a lo je u kr vi. Po ku {ao sam pse da ote ram vi kom ali ni su od stu pa li pa sam uzeo mot ku i po ~eo da uda ram i on da su se po vu kli.

Psi su me {an ci, `u} ka ste bo je i sred we krup no }e.

In te re sant no je da su ov ce us pe le da za {ti te ja gaw ce, sa kri va ju }i ih is pod se be, i da ni

FOLK PE VA ^I CA I NE KA DA [WI DI REK TOR FK „OBI LI]” O^I U O^I JU ^E U SU DU

Ra `na to vi }e va i Di mi tri je vi} na su o ~e wu

Folk pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi} su o ~i la se ju ~e pred is tra `nim su di jom Vi {eg su da u Be o gra du s ne ka da {wim sport skim di rek to rom FK „Obi li}” Jo va nom Di mi tri je vi }em u pa la ti prav de.

Su o ~e we je iz vr {e no po vo dom raz li ~i tih tvrd wi ko je su iz ne li pred su dom u ve zi s pro da jom fud ba le ra „Obi li }a” Mi la na Ob ra do vi }a mo skov skoj „Lo ko mo ti vi” za tri mi li o na do la ra, u vre me dok je Ra `na to vi }a va bi la pred sed nik klu ba.

skov skog klu ba o pro da ji Ob ra do vi }a. Mi lion do la ra je, po sum wa ma Tu `i la {tva, upla }e no na ra ~un pri vat nog pred u ze }a u Bi je qi ni ko je je za tim pre da to vla sni ci klu ba na ru ke. Osta tak je i{ao pre ko vi {e pri vat nih ra ~u na u Bri se lu u Bel gi ji, u Ri gi u Le to ni ji, u Mar be qi i Pal ma de Ma jor ki u [pa ni ji, u @e ne vi i Lu ga nu u [vaj car skoj i u Wu jor ku u SAD. Sve tla na Ra `na to vi} i we na se stra Li di ja Ve li~ ko vi} sum wi ~e se za ne za ko ni tu pro da ju

Sr bi ja od u sta la od go we wa Pur de Srp sko Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne od u sta lo je od kri vi~ nog go we wa hr vat skog dr `a vqa ni na Ti ho mi ra Pur de i jo{ dvo ji ce osum wi ~e nih za rat ne zlo ~i ne u Vu ko va ru 1991, zbog ne do stat ka do ka za.

Zva ni~ ni Za greb po zdra vio je tu od lu ku Tu `i la {tva u Be o gra du.

Za me nik tu `i o ca Bru no Ve ka ri} je, obra zla `u }i raz lo ge za od u sta ja we od Pur di nog go we wa, Ta nju gu re kao da je is tra ga u tom pred me tu oba vqe na lo {e. Od lu ka je do ne ta po sle sa slu {a wa 44 sve do ka od ko jih ni je dan ni je te re tio Pur du, a ura |e ne su i do dat ne pro ve re, s fo re zni ~a ri ma i ob du cen ti ma, re kao je Ve ka ri}, i pre ci zi rao da je 31 sve dok sa slu {an u Hr vat skoj, a 13 u Sr bi ji.

Osim Pur de, Tu `i la {tvo je od u sta lo i od kri vi~ nog go we na Dan ka Ma slo va i Pe tra Ja wi }a Trom blo na.

Ve ka ri} je uka zao na to da je Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne do sta re zer vi sa no pre ma is tra ga ma ko je su ra ni je vo |e ne u Voj nom su du jer

de set fud ba le ra, me |u ko ji ma je i Ob ra do vi}. Se stre se te re te da su zlo u po tre bom po lo `a ja, pri li kom pro da je ovih igra ~a, ste kle 235.507.689 di na ra (4.100.000 ne ma~ kih ma ra ka i 3.480.000 do la ra), od no sno 11 mi li o na evra. Be o grad ska {tam pa je sre di nom ja nu a ra pre ne la da je pro tiv wih na pi sa na op tu `ni ca ko ja ni je pod ne ta su du (po dig nu ta), ali Tu `i la {tvo to ni je po tvr di lo ve} je iza {lo sa zah te vom za pro {i re we is tra ge pro tiv Bi ni }a i Di mi tri je vi }a 2. de cem bra.

Is tra ga pro tiv Sve tla ne Ra `na to vi} po kre nu ta je jo{ u apri lu 2003. go di ne zbog ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja, po {to je bi la uhap {e na u ak ci ji „Sa bqa”, a u vi li u ko joj je `i ve la pro na |e no je vi {e ko ma da va tre nog oru` ja. Tu `i la {tvo je po tom, zbog sum wi u ne le gal no oba vqe ne tran sfe re fud ba le ra, zah te va lo pro {i re we i do pu ne is tra ge. Vi {e pu ta do pu wa va na is tra ga pro tiv folk-pe va ~i ce okon ~a na je u ju nu pro {le go di ne.

(Ta njug)

su ra |e ne pro fe si o nal no ve o ma lo {e. S dru ge stra ne, ka ko je na veo Ve ka ri}, ima mo do go vor s tu `i la {tvi ma BiH i Hr vat ske da ubu du }e usa gla {e no re a gu je mo na pred me te u ko ji ma

Hr vat ske nad le `ni hr vat ski or ga ni – re kao je Be bi}.

Ak ti vi sta hr vat skih ve te ra na Bran ko Bor ko vi} sma tra da je od lu ka iz Sr bi je o Pur di, Ma slo vu i Ja wi }u do {la pre ka sno, i do dao da

Uki nut pri tvor Sud Bo sne i Her ce go vi ne uki nuo je ju ~e pri tvor hr vat skom dr `a vqa ni nu Ti ho mi ru Pur di po sle od lu ke Tu `i la {tva Sr bi je da po vu ~e op tu `ni cu i zah tev za we go vo iz ru ~e we Sr bi ji, sa op {te no je Ta nju gu u Su du BiH. „Sud BiH do neo je re {e we o ob u sta vi eks tra di ci o nog po stup ka pro tiv Ti ho mi ra Pur de”, ka `e se u sa op {te wu. U Su du BiH ob ja sni li su da je od lu ka o ob u sta vi eks tra di ci o nog po stup ka do ne ta po {to je Mi ni star stvo prav de Sr bi je pu tem Mi ni star stva prav de BiH iz ve sti lo Sud BiH da nad le `ni sud u Sr bi ji od u sta je od zah te va za Pur di no iz ru ~e we. S tim u ve zi do ne to je re {e we o uki da wu pri tvo ra, ka `e se u sa op {te wu Su da BiH. Ti ho mir Pur da

Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men iz ja vio je ju ~e da sma tra da je Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne u slu ~a ju Ti ho mi ra Pur de po stu pi lo na pra vi na ~in jer je upra vo ono po zva no da utvr di da li ima do voq no do ka za ili ne.

– Iz vr {na vlast za i sta ne tre ba da se me {a u sud ske po stup ke, ni ti u tu `i la~ ke od lu ke – re kao je Ho men no vi na ri ma u Pa la ti „Sr bi ja”. – S dru ge stra ne, uko li ko je Tu `i la {tvo na {lo da ne ma do voq no do ka za da je Pur da u~i nio pred met no kri vi~ no de lo, za i sta sma tram da je od lu ka Tu `i la {tva pra vi put ne sa mo u smi slu ne za vi sno sti na {eg pra vo u su |a ve} i u smi slu do bro su sed ske sa rad we.

On je do dao da je ve o ma va `no da svi op tu `e ni od go va ra ju za rat ne zlo ~i ne i bu du pri ve de ni prav di, na vo de }i i da sma tra da upra vo sud stvo i Tu `i la {tvo tre ba da da ju ja snu gra ni cu ko je taj ko je u~e stvo vao u ra tu, a, s dru ge stra ne, ko je taj ko je u~i nio rat ni zlo ~in.

– Sma tram da je u ovom slu ~a ju Tu `i la {tvo po stu pi lo na pra vi na ~in, jer su upra vo oni po zva ni da utvr de da li ima ju ili ne ma ju do voq no do ka za – ka zao je Ho men.

Ra `na to vi }e va i Di mi tri je vi} su o ~i li su se pred is tra `nim su di jom iza za tvo re nih vra ta jer je is tra ga taj na i ni je do zvo qe no pri su stvo jav no sti.

U sud ni ci su se za dr `a li sve ga 15 mi nu ta, a po tom je Ra `na to vi }e va na pu sti la Pa la tu prav de u prat wi jed nog te lo hra ni te qa, s ko jim je i do {la u sud.

Vi {i sud u Be o gra du vo di is tra gu pro tiv Sve tla ne Ra `na to vi}, we ne se stre Li di je Ve li~ ko vi}, Di mi tri je vi }a i biv {eg funk ci o ne ra „Obi li }a” Dra gi {e Bi ni }a zbog sum we da su pro tiv prav no pri sva ja li deo nov ca od tran sfe ra fud ba le ra.

Bi ni} i Di mi tri je vi} se te re te da su ume {a ni u ne za ko ni tu pro da ju fud ba le ra Mi la na Ob ra do vi }a mo skov skoj „Lo ko mo ti vi” za tri mi li o na do la ra, a da ni {ta od tih sred sta va ni je upla }e no na ra ~un klu ba. Sum wa se da su ta ko po stu pa li po na lo zi ma vla sni ce FK „Obi li}” Sve tla ne Ra `na to vi}, te da su kao od go vor na li ca u klu bu za kqu ~i li ugo vor 2. ju la 2001. u Mo skvi s pred stav ni ci ma mo -

– Ni ko do sa da ni je po ka zao so li dar nost pre ma me ni – re kao je no vi na ri ma Bog dan Do bri je vi}. – Ne ma ni ko ga za du `e nog za po qo pri vre du pa ne znam ni {ta ja tre ba sa da da ra dim. Do la zi la je po li ci ja i ne ki in spek to ri, pi sa li za pi snik, ali...

Na svu mu ku, Do bri je vi} }e ve ro vat no mo ra ti da pla ti od voz i spa qi va we po kla nih ova ca u ne koj ka fi le ri ji, a mo `da i tro {ko ve stru~ wa ka iz No vog Sa da ko ji tre ba da ura de ob duk ci ju i utvr de zbog ~e ga su ov ce stra da le...

M. Su yum

ZBOG NE DO STAT KA DO KA ZA PRO TIV OSUM WI ^E NOG HR VAT SKOG RAT NOG VE TE RA NA

Ho men: Tu `i la {tvo po stu pi lo na pra vi na ~in

Sve tla na Ra `na to vi} do la zi na sa slu {a we

jed no od 20-tak ja ga wa ca ni je stra da lo. Bog dan Do bri je vi}, we go va su pru ga i ~e tvo ro de ce `i ve od ov ~ar stva i ne ma ju dru gi po sao. Tvr di da je {te ta ve li ka i da se kre }e oko 15.000 evra po {to je re~ o ra snim i me sna tim ov ca ma. Iz gu bio je naj ma we dvo go di {wu za ra du jer je ce na ja ga wa ca ni ska, a hra na sku pa. Zbog bes pa ri ce ov ce ni je mo gao ni da osi gu ra jer su tro {ko vi pro iz vod we ve li ki, a do bit mi ni mal na. Ka `e da u po qu ima mno go pa sa lu ta li ca ko ji na pa da ju sto ku i qu de, ali ova ko ne {to ni ka da se ni je de si lo.

se ra di o dr `a vqa ni ma dru gih dr `a va, jer su de li kat ni.

– Ta ko }e mo, na osno vu spo ra zu ma po stu pa ti, pre sve ga, s Hr vat skom, jer ima mo jo{ ~e ti ri is tra ge, ko je su u to ku. S Bo snom }e mo vr lo br zo pot pi sa ti spo ra zum o ustu pa wu do ka za, za ko ji se za la `e mo ve} dve go di ne – na veo je Ve ka ri}.

Hr vat ska pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor po zdra vi la od lu ku srp skog pra vo su |a da od u sta ne od kri vi~ nog go we wa Pur de i jo{ dvo ji ce osum wi ~e nih za rat ne zlo ~i ne.

– Mi }e mo sad ra di ti na to me da se to vi {e ni kad ne do go di – re kla je hr vat ska pre mi jer ka. [ef Sa bo ra Lu ka Be bi} je oce nio da je is hod bio o~e ki van.

– Re {e we slu ~a ja „Pur da„ je o~e ki va no. Ova kav od go vor iz Sr bi je zna ~i da tre ba da se dr `i mo ja snog sta va da su za sve {to se de {a va lo u Do mo vin skom ra tu na te ri to ri ju

ve te ra ni od pro te sta ne od u sta ju sve dok se ne ra{ ~i sti si tu a ci ja sa Sr bi jom. Po we mu, „ovo je sa mo je dan u ni zu cir ku sa ko ji pro vo de na sled ni ci Mi lo {e vi }e vog na ci sti~ kog re `i ma”, a „pred Hr vat skom i ve te ra ni ma je jo{ niz te {kih tre nu ta ka – pre su da hr vat skom ge ne ra lu An ti Go to vi ni, pre su da {e stor ki za BiH, i niz pre go vo ra o pre no su ovla {}e wa na na ci o nal ne su do ve”.

Po sle od u stan ka od kri vi~ nog go we wa, Tu `i la {tvo }e oba ve sti ti Mi ni star stvo prav de, ko je }e po vu }i zah tev za eks tra di ci ju Pur de Sr bi ji, pod net 20. ja nu a ra.

Pur da je na osno vu srp ske po ter ni ce zbog ume {a no sti u rat ni zlo ~in u pri tvo ru u Ze ni ci od 5. ja nu a ra, ka da je uhap {en u BiH. U me |u vre me nu, pr vo ste pe no ve }e Su da BiH odo bri lo je 18. fe bru a ra iz ru ~e we Pur de u Sr bi ju.

NA KON UBI STVA DVO JI CE AME RI^ KIH VOJ NI KA KOD AERO DRO MA U FRANK FUR TU

Ko sov ski Al ba nac ra di kal ni isla mi sta?

Ko sov ski Al ba nac pri znao je ju ~e da je na aero dro mu u Frank fur tu otvo rio va tru na ame ri~ ke voj ni ke, pri ~e mu je dvo ji cu wih ubio i jo{ dvo ji cu ra nio, a stru~ wa ci za te ro ri zam i ne ma~ ki me di ji spe ku li {u da bi on mo gao da pri pa da ra di kal nim isla mi sti~ kim kru go vi ma.

Mi ni star unu tra {wih po slo va ne ma~ ke po kra ji ne He sen Bo ris Rajn re kao je u Vi zba de nu da se mla di}, za ko ga pri {tin ski me di ji tvr de da se zo ve Arid Uka(21), iz ja snio u pr vom sa slu {a wu i da se, pre ma pr vim sa zna wi ma, ra di o ra di kal nom isla mi sti.

Stru~ wak za te ro ri zam ne ma~ ke te le vi zi je ARD Jo a him Ha gen ka zao je da je ko sov ski Al ba nac uz vik nuo „Alah je ve li ki”, pre ne go {to je otvo rio va tru. Ha gen je ta ko |e re kao da po sto je sa zna wa da on pri pa da „kru gu oko jed nog ma ro kan skog pro po ved ni ka mr `we, ko ji ta ko |e

`i vi u Frank fur tu”. Ko sov ski Al ba nac sim pa ti sao je, pre ma sa zna wi ma me di ja, ra di kal nu gru pu ne ma~ kih sa la fi sta.

Eks per ti za islam ob ja sni li su da su sa la fi sti za go vor ni ci vra }a wa na iz vor ni islam i da tvr de da wi ho va uve re wa pred sta vqa ju onaj iz vor ni i ~i sti islam, ko ji su prak ti ko va le pr ve tri ge ne ra ci je mu sli ma na.

Mi ni star Rajn je upo zo rio da po sto ji mo gu} nost da je ko sov ski Al ba nac sam de lo vao, s ob zi rom da se po vo dom ubi stva i ra wa va wa ame ri~ kih voj ni ka jo{ ni je ogla si la ni jed na te ro ri sti~ ka or ga ni za ci ja.

No vi ne ma~ ki sa ve zni mi ni star unu tra {wih po slo va Hans-Pe ter Fri drih iz ja vio je da do sa da {wa sa zna wa u is tra zi u ko ju je ukqu ~e na Sa ve zna kri mi na li sti~ ka slu `ba po ka zu ju da ni je nu `no zbog na pa da po o {tri ti bez bed no sne me re i

po ja ~a ti pri su stvo po li ci je na ni vou ce le dr `a ve.

Pre ma sa zna wi ma ne ma~ kih me di ja, sa ve zno dr `av no tu `i la {tvo u Kar lsru eu pre u ze lo je is tra gu o na pa du, {to mo `da uka zu je da je re~ o po li ti~ ki mo ti vi sa nom na pa du.

Ne deq nik „[pigl” pi {e da ne ma~ ki is tra `ni or ga ni po la ze od to ga da je ko sov ski Al ba nac ci qa no pu cao na ame ri~ ke voj ni ke i na vo di da je osum wi ~e ni mla di} kod se be imao ve }u ko li ~i nu mu ni ci je. List ta ko |e na vo di da po sto je in di ci je da je ko sov ski Al ba nac po ve zan s isla mi sti ma i da se u SAD ~ak stra hu je da je on deo jed ne te ro ri sti~ ke }e li je, kao i da po sto ji opa snost od da qih na pa da na ame ri~ ke objek te u Ne ma~ koj. Pred sed nik Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va Ba rak Oba ma i ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel osu di li su taj zlo ~in i iz ra zi li zah tev da se ce lo ku -

pan slu ~aj hit no raz re {i. Re a go va li su i pred sed nik Ko so va Be xet Pa co li i ko sov ska vla da ko ji su iz ra zi li `a qe we i o{tro osu di li ubi stvo dvo je i ra wa va we jo{ dvo je dr `a vqa na Ame ri ke. Am ba sa da SAD u Pri {ti ni sa op {ti la je da se pri dru `u je Vla di i na ro du Ko so va u osu di pre kju ~e ra {weg na pa da u Frank fur tu i da taj do ga |aj ne }e uti ca ti na od no se Pri {ti ne i Va {ing to na.

Pri {tin ski me di ji su ob ja vi li da je ubi stva ju ~e iz vr {io Arid Uka (21), ro dom iz se la @a ba ri kod Ko sov ske Mi tro vi ce. List „Ko ha di to re” na vo di da je na pa dom „jo{ vi {e ob la }en iona ko na ru {en ugled Ko so va”.

Mu rat Uka, otac ko sov skog Al ban ca ko ji je iz vr {io ubi stva, ka zao je da je {o ki ran na pa dom i iz vi nio se po ro di ca ma `r ta va i ame ri~ kom na ro du.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

petak4.mart2011.

13

IZ BO RI ZA STAL NE ^LA NO VE VI SO KOG SA VE TA SUD STVA I DR @AV NOG VE ]A TU @I LA CA

Gla sa lo oko 80 od sto su di ja i 93 od sto tu `i la ca

Na banci su ve} stavqena nova stakla

U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Se ki rom raz bi jen iz log ban ke Zbog toga {to je razbio stakla na ekspozituri Erste banke u Sremskim Karlovcima u sredu oko 16.30 protiv Stra hi we L. (1959) iz tog mesta bi}e podneta krivi~na prijava za uni{tewe tu|e stvari, saznaje „Dnevnik”. Po re~ima direktora filijale ove banke u Sremskim Karlovcima Mi len ka U{ }u mli }a, Strahiwa L. se tereti da je sekirom razbio pet stakala na delu banke koji izlazi na Preradovi}evu ulicu, a da pri tom nije u{ao u banku niti pretio bilo kome od zaposlenih.

Kao razlog za to {to je po~inio, naveo je da „on nema {ta da jede, a da banke kradu novac i iznose iz zemqe”.

Policija je, kako saznajemo u banci, vrlo brzo po{to je razbio izlog, uhvatila po~inioca, i to na pedesetak metara od ekspoziture. ^im je primetio policijske slu`benike, on je spustio sekiru i predao se bez opirawa.

Stakla su u toku no}i izme|u srede i ~etvrtka zamewena, pa je banka ju~e normalno radila.

Z. Ml.

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU NA LO @IO VI [EM SU DU

Po no vo o Ter zi }e vom jem stvu – Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je ju~e re{ewe kojim je odbijen predlog biv{eg predsednika Fudbalskog saveza Srbije Zve zda na Ter zi }a za pu{tawe na slobodu uz polagawe jemstva u nekretninama u vrednosti ve}oj od 500.000 evra – izjavila je ju~e Tanjugu portparol suda Mir ja na Pi qi}.

Zvezdan Terzi}

Istom odlukom nalo`eno je da Vi{i sud ponovo odlu~i o Terzi}evom predlogu da se pusti iz pritvora uz jemstvo jer nije jasno obrazlo`io svoju odluku.

– Vi{i sud u obrazlo`ewu nije dao jasne razloge ima li mesta zameni pri tvo ra jem stvom kao bla`om merom i da je u konkretnom slu~aju pritvor jedina odgovaraju}a mera bez mogu}nosti zamene jemstvom – navela je Mirjana Piqi}, i dodala da je, obrazla`u}i odluku, prvostepeni sud na{ao da visina jemstva nije dovoqna i odgo-

varaju}a zamena za pritvor, dok daqe obrazla`e da je pritvor neophodan s obzirom na to da jemstvo, kao bla`a mera, ne pru`a do voq no garan ci ja za obez be|ewe pri sustva okri vqenog i nesmetano vo |ewe krivi~nog postupka.

Vi{i sud je 10. februara ponovo odbio predlog Terzi}a, koji je i biv{i direktor OFK „Beograd”, za pu{tawe na slobodu uz jemstvo od 534.996 evra, koje on nudi u nekretninama – dve ku}e i stan (ovog puta bez ke{a).

Desetak dana ranije je odbio i jemstvo u iznosu od 200.000 evra u ke{u i nekretninama, iako se Tu`ila{tvo sagla si lo s Ter zi }e vim predlogom 17. januara, na po~etku su|ewa wemu i trojici wegovih saradnika.

Od lu ku o od bi ja wu jemstva od 534.996 evra, Vi{i sud je doneo zbog ~iwenice da je Terzi} gotovo dve i po godine bio nedostupan srpskoj policiji i sudu.

Su|ewe Terzi}u i jo{ trojici optu`enih zbog protivpravnog prisvajawa novca od transfera fudbalera u inostrane klubove po~elo je 17. januara.

On se, po sle vi {e go di {weg skrivawa, predao pravosudnim organima Srbije 11. novembra pro{le godine, od kada je u pritvoru, odnosno u specijalnoj bolnici Okru`nog zatvora u Beogradu zbog lo{eg zdravstvenog stawa.

NA STA VAK PO LI CIJ SKE AK CI JE „AR MA GE DON”

No va hap {e wa osum wi ~e nih za pe do fi li ju

Dra gan K. (1956) iz Beograda i Pe tar D. (1947) iz Novog Sada uhap{eni su u nastavku akcije za suzbijawe internet-pedofilije, sao{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova. U okviru akcije „Armagedon”, slo bo de su ih li {i li pri pad ni ci SBPOK-a, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala i iskori{}avawa maloletnog lica za pornografiju.

Obojica su osumwi~ena da su na internetu pristupali serverima koji sadr`e pedofilski materijal i preuzimali ga na svoje kompjutere. Policija je saop{tila da je, prilikom pretresa stanova, kod wih prona|ena „ve}a koli~ina materijala koji se odnosi na seksualnu zloupotrebu dece”.

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu je, nakon saslu{awa, osumwi~enom Draganu K. odredio pritvor do 30 dana.

A. G.

Na ju~era{we izbore za stalne ~lanove Visokog saveta sudstva iza{lo je oko 80 odsto sudija. Glasawe za izborne ~lanove VSS-a iz reda sudija zavr{eno je u 15.30, a kako je ranije ju~e saop{tila Izborna komisija tog tela, do tada nije pristigla nijedna prijava o neregularnosti u toku glasawa.

Izborna komisija u narednih deset sati od zatvarawa bira~kih

mesta prima zapisnike i izborni materijal od bira~kih odbora.

U Dr`avnom ve}u tu`ilaca (DVT) agenciji Beta je re~eno da je na izbore za tri stalna ~lana tog tela iza{lo 93 odsto tu`ilaca. Po preliminarnim rezultatima, izvesno je da iz su izbor pro{li Bran ko Sta men ko vi} iz Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu, Da ni je la Sin |e li} iz Drugog osnovnog suda i sudija

Maj da Ra ki} iz Kraqeva. Portparol DVT-a Bru no Ve ka ri} rekao je da }e uskoro biti pokrenut postupak kandidature za jo{ tri ~lana tog tela po{to su tri kandidata povukla kandidature, a me|u wima je i tu`ilac za ratne zlo~ine Vla di mir Vuk ~e vi}.

Krajwi rok za konstituisawe stalnih sastava tih pravosudnih organa je 15. mart.

Na izbornoj listi za ~lanove VSS-a je 50 kandidata iz reda sudija, a za ~lanove DVT-a prijavilo se 12 kandidata. Stalni sastav VSS-a trebalo bi da obavi reviziju op{teg izbora sudija koji je obavio prvi sastav Saveta u decembru 2009. godine.

Postupak izbora pratili su predstavnici Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu i Udru`ewa tu`ilaca Srbije.

PO ^E LO SU \E WE VO \I DE SNI ^AR SKE OR GA NI ZA CI JE ZBOG NA SIL NI^ KOG PO NA [A WA PO VO DOM „PA RA DE PO NO SA”

Ob ra do vi}: Po kret „Obraz” ni je vi nov nik, ni u~e snik ne re da – ^asni sude, navodi optu`nice nisu ta~ni. Nisam kriv ni po jednom osnovu – kazao je ju~e vo|a desni~arskog pokreta „Obraz“ Mla den Ob ra do vi} na po~etku su|ewa grupi od 14 optu`enih za povezanost s neredima u Beogradu 10. oktobra 2010. do kojih je do{lo prilikom odr`avawa gej-manifestacije „Parada ponosa“.

Prvookrivqeni Obradovi}, koji je naveo da je student Bogoslovije, apsolutno je odbacio optu`be za „izazivawe mr`we i netrpeqivosti zasnovane na diskriminatorskoj osnovi“, odnosno krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na javnom skupu.

Obradovi} je istakao da je uhap{en 10. oktobra, ve} rano ujutru oko devet ~asova, na beogradskom Zelenom vencu, dok je i{ao na liturgiju u crkvu, te da nema nikakve veze s onim {to se de{avalo na ulicama.

Tvrdio je da je ~uo da je jo{ nekoliko optu`enih uhap{eno tog jutra i da su svi zadr`ani u policijskoj stanici tokom doga|aja, te da su, kao i on, do danas u pritvoru.

Mladen Obradovi} je u odbrani naveo da wemu li~no, a ni pokretu „Obraz“, koji je, kako tvrdi, „opredeqen o~uvawu tradicije i duhovnih vrednosti, kao hri{}anima nije svojstvena mr`wa i da nikad nisu na wu podsticali bilo kojim povodom“.

– U danima pre odr`avawa te takozvane Parade ponosa, u javnim raspravama koje su se vodile, predstavnici srpske duhovne i intelektualne elite su izneli stav da taj skup ne bi trebalo da se odr`i. Mi smo

taj stav podr`ali iz moralnih razloga, ili da se barem ne odr`i u centru grada ve} na U{}u, s obzirom na to da su dr`avne bezbednosne slu`be javno iznele procene da je to skup visokog rizika – kazao je Obradovi}. „Obraz“ je, po Obradovi}evim re~ima, najve}i izraz svog protivqewa tom skupu pokazao manifestacijom istinskih tradicionalnih vrednosti „Porodi~na {etwa“, dok su sutradan, na dan odr`avawa „Parade ponosa“, jedino `eleli da odu na liturgiju u crkvu Vaznesewa Gospodweg, ali da je do te crkve bilo nemogu}e do}i zbog „policijskih blokada“. Mladen Obradovi} Obradovi} je dodao da „nikad – Nasiqe se desilo, ali nikani on li~no niti bilo ko iz kvu odgovornost ne snosimo ni ’Obraza’ ili iko koga na bilo ja ni „Obraz“, ve} je snosi iskoji na~in poznaje, nisu planikqu~ivo vlast jer je omogu}eno rali bilo kakve nerede ili naodr`avawe parade u centu Beopade na policiju, isti~u}i da grada uprkos procenama bezbedje „Obraz“ „dr`avotvoran ponosnih slu`bi da je to skup vikret koji gaji po{tovawe presokog rizika. Tako|e, zbog toga ma dr`avnim institucijama“. {to su qudi tog dana bili one– Mi smo skromna organizamogu}eni da stignu do crkve i cija – imamo ~ist obraz, ~isto da se skupe u crkvi na sabornoj srce, veru, po{tewe, rodoqumolitvi, vlast je kriva {to su bqe, to su kod nas gra|ani preti qudi bili ra{trkani po poznali i podr`avaju, a to {to gradu, tako da je to bila idealimamo podr{ku dela gra|ana je na situacija za incidente. Merazlog {to su pojedini vlasto|utim, provokatori, osobe s kadr{ci poku{ali da nas ocrne – puqa~ama na glavi i fantomkakazao je Obradovi}. ma koje se sukobqavaju s poliOkrivqeni je tvrdio da pricijom nemaju veze s nama – kazao padnici i simpatizeri pokreta je Mladen Obradovi}. „Obraz“ „nisu izvr{ili napad On je negirao da je s optu`ekamenicama na policiju i da s nima Kr stom Mi lo va no vi }em tim nemaju nikakve veze“. i Da mi rom Gr bi }em odr`ao

sastanak na kojem su planirali izgrede, ve} da su se na{li u Milovanovi}evoj {tampariji zbog intervjua norve{kom novinaru.

– „Parada ponosa„ je izrugivawe sa svim do ~ega dr`i na{ pravoslavni narod, povre|ena su verska i nacionalna ose}awa ve}inskog pravoslavnog naroda. Ranije je od strane LGBT ~ak bilo skrnavqewa lika po~iv{eg patrijarha Pavle kome su fotomonta`om stavqali telo striptizete s ~ipkanim ga}icama. Bilo je skrnavqewa dr`avnog grba, gde je dvoglavi beli orao obojen onim wihovim bojama i ~itav niz raznih gadosti – rekao je, izme|u ostalog, Mladen Obradovi}.

Sve optu`be kao „neistinite“ negirala su jo{ {estorica okrivqenih koji su ju~e izneli odbranu: Mi lo{ Po po po vi}, Mar ko La za re vi}, Du {an Ili}, Do bri ca Ra do vi}, Igor Ma rin ko vi} i Ni ko la Vi da no vi}. Svi su naveli da s doga|ajem „nemaju nikave veze“ te su pohap{eni u ranim jutrawim ~asovima 10. oktobra u razli~itim delovima Beograda. Tako|e su svi tvrdili da iz ~itave grupe optu`enih znaju jedva dve-tri osobe.

Su|ewe se nastavqa danas.

Procesu su ju~e prisustvovali poslanica Nove Srbije Alek san dra Jan ko vi} i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Ko sta ^a vo {ki.

J. J.

NA KON BEK STVA IZ AME RI KE ZBOG PRE BI JA WA TA MO [WEG STU DEN TA

Mi la din Ko va ~e vi} ne te re ti di plo ma te

Mi la din Ko va ~e vi} izjavio je ju~e na su|ewu da je iz Amerike u Srbiju pobegao jer se pla{io za svoj `ivot i bezbednost ~lanova porodice i prijateqa, a ne da bi izbegao krivi~nu odgovornost za prebijawe ameri~kog studenta Bra ja na [taw ha u e ra 4. maja 2008.

Svedo~e}i u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Kova~evi} nije teretio biv{eg general nog kon zu la u Wu jor ku Slo bo da na Ne na do vi }a i vicekon zu la Igo r a Mi l o { e v i } a kojima se sudi zbog optu`bi da su mu pomogli da pobegne iz Amerike. On je ispri~ao da mu je posle incidenta Univerzitet na kojem se {kolavo konfiskovao svu li~nu imovinu i da mu je bio zabrawen ulaz u uni ver zi tet ski cen tar, pa i stan u kojem mu je bio paso{,

objasniv{i da uz sebe posle iz la ska iz pri tvo ra 6. ju na 2008. nije imao nijedan identifikacioni dokument. Zbog toga je, kako je naveo, oti{ao u konzulat, gde su mu izdali privremenu putnu ispravu 9. juna, ali je tvrdio da se ne se}a ni~eg u vezi s tra`ewem i dobijawem te isprave, pa ~ak ni da li je u konzulatu video Milo{evi}a i Nenadovi}a.

Na pitawe predsednice ve}a sudije Iva ne Ra mi} kako je to mogu}e, Kova~evi} je odgovorio da je zbog torture u zatvoru po~eo da pije lekove za smirewe i da mu je percepcija stoga bila pomu}ena, kao i da je otad pro{lo gotovo tri godine.

Na beg iz Amerike se odlu~io dan kasnije, kako je naveo, zbog pretwi i straha za `ivot jer ni po li ci ja ni je ima la

sluha za wegove prijave, a ni Univerzitet nije hteo da mu pru`i podr{ku.

Na su|ewu je ju~e trebalo da sve do ~i i we go va maj ka Bran ka koja se nije pojavila, ali je obavestila sud da je bolesna i prilo`ila medicinsku dokumentaciju. Sud je, na pred log Tu `i la {tva, na lo `io ve{ta~ewe wenog zdravqa i nastavak su|ewa zakazao za 23. mart.

Kova~evi} je u sud priveden iz zatvora u Somboru gde je 20. januara upu}en na izdr`avawe kazne od dve godine i tri meseca, na koju je osu|en posle sporazuma s Tu`ila{tvom, po kojem je priznao da je [tajnhaueru tokom tu~e u studentskom klubu u Bostonu 4. maja 2008. godine naneo te{ke telesne povrede opasne po `ivot.

Biv{im srpskim diplomatama sudi se zbog optu`bi da su zloupotrebili slu`beni polo`aj tako {to su Kova~evi}u izdali privremenu putnu ispravu i na taj na~in mu pomogli da pobegne iz SAD. Oni su to u~inili iako su znali da je u toj dr`avi protiv wega vo|en krivi~ni postupak. Diplomatama za delo za koje su optu`eni preti kazna od {est meseci do pet godina zatvora. Obojica su na po~etku su|ewa u septembru negirali krivicu za dela za koja se terete, a nedugo po izbijawu te afere oni su ostali bez posla u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije.

Zbog spornih postupaka doma}ih diplomata Srbija je porodici [tajnhauer 2009. isplatila od{tetu od 900.000 dolara.

(Ta njug)

14

RePORTA@e

petak4.mart2011.

dnevnik

STa Re aPa Tin Ske Ri Ba Re Po Slo DaV ci De Fi ni TiV no na SU ka li na SU Vo

Ne da ju im ni tu ri ste da upe ca ju e dav no je u Apa ti nu uga {e na vi {e ve kov na ala ska tra di ci ja jer su dva po sled wa ri ba ra, Pe tar Probst i Ste van Mo {ko vi}, na kon ce log rad nog ve ka pro ve de nog u me snoj [um skoj upra vi, oti {la u pen zi ju. Vi {e se na Du na vu ne -

N

isto ri je ri bar stva osta nu bar dva ala sa ko ji bi lo vi li na tra di ci o na lan na ~in, ma kar zbog tu ri sta. Ve ru je da }e grad to shva ti ti i da }e jed nog da na po no vo bi ti ~i kli. Ni je lo gi~ no ni da ne bu de maj sto ra „{o pe ra“, ko ji pra ve ~a mac „apa ti nac“,

Ne kad je to na ri be iz vla ~e na od jed nom

}e vi de ti dva ~i kla, ko ja plo ve je dan spram dru go ga no {e ni re~ nom stru jom, jed nom ru kom dr `e ka nap, dru gom ve slo i ~e ka ju da se za tre se mre `a.

– Re kli su nam u upra vi da vi {e ne }e bi ti ri ba ra u fir mi i da mo `e mo osta ti sa mo da ra di mo u ra sad ni ku. S ob zi rom na go di ne `i vo ta i sta`, od lu ~i li smo se za pen zi ju, iako smo o~e ki va li da }e mo ima ti pri li ku da is ku stvo pre ne se mo dru gi ma – ne kri je tu gu Probst.

Mo {ko vi} sma tra da bi bi lo do bro da zbog bo ga te apa tin ske

gra do vi u unu tra {wo sti i voj ne po sa de.

Zna ~aj nu ulo gu ima la je Ri bar ska cen tra la usta no vqe na 1911, ko ja je oku pqa la 400 ri ba ra. Na kon Dru gog svet skog ra ta na sta je no vo do ba. Ri be je bi lo to li ko da su di rek to ri ogra ni -

I sve tac pa tron je za bo ra vio ala se

Ne kad su bez stra ha ala si i spa va li u ~am cu, ali to od po sled weg ra ta ni je pre po ru~ qi vo.

Na Du na vu im dr sko kra du sku pu opre mu, pa ~ak i ulov iz vr {ki. Po sle onih {to „pe ca ju” stru jom i eks plo zi vom osta ju ja ta ri ba da pli va ju le| no osnov no sred stvo za rad ov da {wih ri ba ra.

Raz v i j a l o se ri b ar s tvo u Apa ti nu jo{ od dru ge po lo vi ne 18. ve ka i do se qa va wa Ne ma ca. Tu je bio glav ni ot kup ni cen tar iz ko jeg su se snab de va li sve `om i so qe nom ri bom

we us put no za ni ma we. A u be ri }et na vre me na ima li su pra vi ala si, osim svog esna fa, i sve ~a no sti na Pe trov dan, kao i pa tro na, „vo de nog sve ca“ Jo va na Ne po mu ka, ~i je skulp tu re vi {e ne ma na uglu Du nav ske i Ri bar ske. Od ~i ta ve tra di ci je osta le

~a va li ulov i ~ak od re |i va li vr stu ko ja je pro fi ta bil na. Ka sni je je iz gra |e na je fa bri ka za di mqe we i kon zer vi ra we, me |u tim, ni je du go op sta la jer je ulov bio sve ma wi pa i broj ri ba ra. Do zvo le su po ~e le da se iz da ju i oni ma ko ji ma je ri ba re -

su je di no „Ri bar ske ve ~e ri“ ko je se go to vo po la ve ka odr `a va ju po ~et kom ju la.

– Ri bar mi je bio i de da Pe tar, ta ta, ta ko |e Pe tar, la |ar na dr va ri ci, a ja sam {ergt po stao 1966. U~io sam od ala sa na Mil {va lu, do kle smo sti za li ~am ci ma i lap ta {i ma ve sla ju }i niz vod no, dok smo uz vod no po ne kad mo ra li da ih vu ~e mo ka na pi ma ho da ju }i oba lom i bi li du `ni da je ure |u je mo. Maj sto ri nas ni su {te de li, ali smo za to i sa vla da li za nat, jer osim {to smo zna li ru ko va ti ala tom, mo -

Ste van Mo {ko vi} i Pe tar Probst

ra li smo ple sti i kr pi ti mre `e – se }a se Probst.

– Do 1990. bi lo nas de se to ro u gru pi, a po sled wih 15 go di na sa mo smo nas dvo ji ca osta la. Ni je vi {e ku po va na ni opre ma, na ro ~i to po sled wih se dam-osam go di na. Ne kad su ri bar ske ku }e bi le na Ti kve {u, Hu lo vu, Sta kla ri i svu gde je bi lo de set i vi {e ri ba ra – do da je Ste van Mo {ko vi}, ~i ji su otac i brat bi li ri ba ri.

Ra di li su po sva kom vre me nu, ~e sto i du `e od uobi ~a je nih osam sa ti, ali je ta da bi lo i mno go vi {e ri be.

– Ne kad smo jed nim iz vla ~e wem ve li ke pre stor vr {ke lo vi li od jed nom i po to nu, i ta ko dva-tri pu ta dnev no. Da nas je to ne za mi sli vo za sta re lim ala ti ma. Naj ve }a ri ba ko ju smo iz vu kli je som od 68 ki la. Bi lo je i ve }ih pri me ra ka, bar to pro ce wu je mo po po ki da nim mre `a ma – pri ~a Probst.

Va qa mu ve ro va ti jer je ri ba rio pu ne 43 go di na, a Mo {ko vi} tek dve ma we.

– Na{ po sled wi re jon bio je od vi k end-na s e q a Va g o n i do Ri bar ske cen tra le, ali smo i na tom po te su vo di li ra ~u na da ne sme ta mo pe ca ro {i ma. Ni smo ima li ne ke ve li ke ulo ve, ali qu di su nas uvek do ~e ki va li jer su zna li da je di no od nas

mo gu ku pi ti sve `u, tek iz lo vqe nu ri bu. [um ska upra va je tvr di la da se ri bar stvo ne is pla ti, iako ve ru je mo da smo za ra |i va li svo ju pla tu. Bi li smo i za tu ri ste atrak ci ja ko ju su ret ko gde mo gli da vi de – no stal gi ~an je Mo {ko vi}.

Ne kad su i spa va li u ~am cu, ali to od po sled weg ra ta ni je pre po ru~ qi vo. Na Du na vu se kra du ~am ci s mo to ri ma, opre ma, pa ~ak i ulov iz vr {ki. Ne `e le da mno go pri ~a ju o oni ma ko ji po re ci lo ve stru jom ili ra znim vr sta ma eks plo zi va, tvr de da ni kog ni su vi de li na de lu, ali je su ri be ko ja pli va ju le| no. @a le i za vre me ni ma kad su ko deks po na {a wa po {to va li ri ba ri, ali i pe ca ro {i.

I ma da su u pen zi ji, sre }u se sva ko dnev no i pri se }a ju do go dov {ti na s vo de, dok se su pru ge ne mo gu na ~u di ti {to su mu `e vi stal no u ku }i jer ih go di na ma ni je bi lo, ni ti se zna lo kad }e do }i s po sla. Wih dvo ji ca ima ju i do zvo le za sport ski ri bo lov, ko jem }e se, ka `u, sad po sve ti ti jer bez Du na va jed no stav no ne mo gu. Dr `e se i tra di ci je da kad je na je lov ni ku ri ba, a to je ~e sto, `e ne spre ma ju te sto, dok do ma }i ni tvr de da sa mo oni zna ju „mu {ki“ sku va ti pa pri ka{, ob ja {wa va ju Ma ri ja Mo {ko vi} i Ve ra Probst.

Je li sa ve ta Prel ~ec

„MoM ci iz Pa lan ke” ni na kon 40 Go Di na za JeD ni^ ke SViR ke ne Pla ni Ra JU Pen zi JU

Bol nu Ma ru sa ^e ne ja tam bu ra {i bi zna li da iz le ~e a im se si lan rad po no} nim sme na ma ra ~u na u be ne fi ci ran sta`, mo gli su „Mom ci iz Pa lan ke“ odav no tra `i ti pen zi ju jer su svoj tam bu ra {ki or ke star osno va li u Ba~ koj Pa lan ci pre ~e ti ri de ce ni je.

Mno gi ~la no vi ima ju kr {te ni cu iz da tu pre vi {e od 65 go di na, ali ne od u sta ju od uda ra wa u sit ne `i ce. Po ~e li su da svi ra ju jo{ u vre me dok Xa ja igrao u „Zve zdi“ i sti gli da ope va ju, sem za vi ~a ja, Du nav, Voj vo di nu, ~ar de, ~i la {e, sa la {e, ali i sna {e iz Ba~ ke, Ba na ta i Sre ma.

– Kad smo se pr vi put oku pi li, ni ko ni je ni slu tio da }e mo ovo li ko du go da tra je mo – pri zna je Gli {a Mi haj lov, sve vre me ni {ef an sam bla ko ji jo{ od osni -

D

[ef od osni va wa Gli {a Mi haj lov

li smo svu da na {u Pa lan ku pa vaq da i ti me za slu `i li Ok to bar sku na gra du, a sti ho vi ma smo o pe va li i okol na se la kao {to su To va ri {e vo ili Sil ba{. Mi lan Pru ni} mi ne dav no re ~e da se u

Ni je ban da jo{ za mu zej

va wa ima de vet ~la no va. – Vre me nom smo uve li i har mo ni ka {e, ko ji su se naj ~e {}e i me wa li, dok na {e ko le gi i pri ja te qi Ga vra Ni ko li}, Bo {ko [ok ~i} i Vla di mir Pa ni} svi ra ju na ne bu s Ja ni kom Ba la `om i ~i ka Sa vom Vu ko sa vqe vim. „Oj Pa lan ko“, ko jom smo se 1994. pred sta vi li na be o grad skom „Du nav fe stu“, pre ra sla je u svo je vre me nu him nu na {e va ro {i, a tekst je na pi sao moj sin Ba ne, kao i za do sta na {ih pe sa ma, pa i „Mi smo mom ci iz Pa lan ke“. Pro mo vi sa -

Ba na tu ~e sto pe va na {a „Mo ja Me la ni ja“, vaq da La le vo le to ti pi~ no so sin sko ime. Po pu lar na je i „Bol bo lu je Ma ra sa ^e ne ja“, Ra do mir Pe tro vi} nam je na pi sao „Te ci, te ci Du na ve“, na {a su i “Du do vi sta ri“, a „Cu ga{ sta ri moj“ se pe va {i rom Voj vo di ne. Na ro ~i to smo po no sni {to je dva de stak na {ih kom po zi ci ja na re per to a ru sva ke ozbiq ne tam bu ra {ke ban de.

Odav no „Mom ci“ vi {e ne mo ra ju da tr ~e po te zga ma, ma lo re |e na stu pa ju, ali na me ra va ju da tra ju.

A dva de se tak go di na su bi li ba{ agil ni, na stu pa li na go to vo svim do ma }im fe sti va li ma, ~ak osam pu ta u No vom Sa du na „Zlat noj tam bu ri ci“, a na gra de do bi ja li u Pan ~e vu, Ni {u, Be o gra du... Mi haj lov ~e sto so lo ra di s tam bu ra {i ma iz Su bo ti ce i or ke strom Ra dio No vog Sa da, a po ma `e ov da {wem KUD-u „Abra {e vi}“.

– Iza nas je osta la kwi ga „^u va ri tra di ci je – ~u va ri du {e“, po tri ka se te i CD-a, DVD-a, spo to vi – ka `e Mi haj lov. – Na stu pa li smo

no be }ar ce. Na ra znim ve se qi ma ma lo ko je znao da im svi ra ju le ka ri, prav ni ci, dok to ri na u ka, spor ti sti, pa i pa o ri od for ma ta... U ho te lu s pet zve zdi ca je dan od tam bu ra {a je iz va dio iz xe pa sta ru bri cu da bi ise kao me so jer ni ka ko ni je vo leo le pe i sku pe, a tu pe no `e ve. Gli {a ga je uko rio, go sti ~ud no po gle da li, ali kad je ne {to ka sni je Bo le za pe vao sta re, zah tev ne voj vo |an ske pe sme – za to je bio eks pert – apla uz se ni je sti {a vao.

Sr bi ja nac uda vio zmi je u ye pa Sva {ta se „Mom ci ma“ iz de {a va lo po svad ba ma, gde ne kon mno go i}a i pi }a qu di po sta nu i ono {to za pra vo ni su. Ne gde na po ~et ku ka ri je re su, vi {e na mol bu ne go za nov ce, oti {li da svi ra ju „si ro tiw ske sva to ve“ na no vo sad skom Te le pu. Sve kar Sr bi ja nac, do bro sto je }i do ma }in, ali ne pri li~ no {te dqiv, pr vo je `e leo da pod {a trom u svo joj avli ji pu {ta mu zi ku s gra mo fon skih plo ~a. Sna ja i we ni to li ko se uvre di li da je bi lo bli zu da mla du vra te ta ti i ma mi. Usko ~i {e Pa lan ~a ni da spa sa va ju brak ko ji jo{ ni je ~e sti to ni po ~eo, a kad su se go sti ras pi {to qi li, ga zda, vaq da na vik nut na tru be, har mo ni ku i fru lu, usta no vi {ta sve mo `e tam bu ra ako je u pra vim ru ka ma.

To li ko se pred zo ru ve se lio da je ska kao po sto lu dok ga ni je slo mio, a po tom ba cio mu zi ci sve pa re ko je kao da su mu u xe pu zmi je ~u va le.

Sta ri ji ~la no vi or ke stra su ~e sto po na vqa li – ni ma wih sva to vi i tu `ni jeg po ~et ka svir ke, ni ti ve }eg ve se qa i za ra de na kra ju. po vo dom ra znih pro sla va u emi nent nim ho te li ma, odr `a li pe de se tak kon ce ra ta, dok smo bi li mla |i go to vo sva kog vi ken da svi ra li svad be pa su mno ge do go dov {ti ne pre ra sle u le gen du. Mi lan Ne {i}, Ni ko la i Dra gan Bu buq, Mi ro slav Le {kov, To dor Mi {kov, Raj ko Ba no vi}, Vo ja [o bot, Alek san dar Ri sti} i ja jo{ ni smo za mu zej, sa mo daj bo `e da nas zdra vqe po slu `i.

Na po ~et ku su pro be odr `a va li po pro sto ri ja ma me snih za jed ni ca, u ko wi~ kom klu bu i gde god su sti gli i bi li do bro do {li, ali su odav no pre va zi {li po tre be za ova kvim kla si~ nim „tre nin zi ma“, ko ji su pre ra sli u ur ne be sno pri ja teq sko nad mu dri va we i nad gor wa va we kroz pe smu, obi~ -

Pam te da nas uglav nom po be le li „Mom ci“ na stu pe u pet na e stak evrop skih ze ma qa, ali naj vi {e pri li ke ka da su se skroz zbli `i li s go sti ma. Na sla vqu ko zna ~e ga, jed nom je ne kad ja ko mo }an po li ti ~ar oku pio me |u zva ni ce lo kal ne mo} ni ke i di rek to re ve li kih, ~ak i svet ski uspe {nih kom pa ni ja, pa na re dio da svi ras ko mo te, sle de we gov pri mer, ski nu kra va te i ve `u ih na vra to ve tam bu ri ca. Bi lo je tu sto ti nak sva ka kvih „{lajf ni“, od obi~ nih kr pa, do fir mi ra nih pri me ra ka ko ji su tad ko {ta li i po 100 ma ra ka. Ne ki su to li ko ku ka li da su ih im na kra ju mu zi ~a ri dis kret no vra }a li, sa mo ni ko da nas ne }e da pri zna da li su ne ke i na pla ti li.

Mi lo{ Suyum

\in |i }u Sta par ski put ili Pr vo maj ski bu le var e dan od „naj o mi qe ni jih spor to va” u Sr ba je od 2003. po sta l a svoj v r s na li c i t a c i j a ime nom i de lom mu~ ki ubi jenog pre m i j e r a dr Zo r a n a \in |i }a, ko ji je, za `i vo ta, imao po ma lo spe ci fi ~an od nos sa Som bo rom. ^ak i u vre me na kad je dr `av na pro pa gan da na ve li ko tru bi la o „iz daj ni ku ko ji je pri zi vao NA TObom bar do va we Sr bi je”, sva ka we g o v a po s e t a je na za p a d u Ba~ ke ima la sta tus pr vo ra zred ne sen za ci je.

Ni je to mo gao po mu ti ti ni svo je vre me ni ve {to spi no van na vod ni „skan dal” s pri sil nim uda qa va wem iz `u pa nij ske sve ~a ne sa le jed nog me snog od bor ni ka ko me su slu `be ni ci ta da {weg DB-a, na ini ci ja ti vu lo kal ne vla sti, us kra ti li mo gu} nost da pri su stvu je su sre tu pred stav ni ka grad skog po li ti~ kog, eko nom skog i jav nog `i vo ta s ta da ve} pre mi je rom \in |i }em. A on je de mon stri rao bri qant nost svog po li ti~ kog ume }a na iz gled pro stim „lajv” ukqu ~e wem u pro gram Ra dio Som bo ra, to kom ko jeg se, i po red ne po sto ja wa li~ ne i kri vi ce ka bi net skog

J

oso b qa, iz v i n io uvre | e n om od bor ni ku ako sma tra da je bi lo ka kva gre {ka do we ga. Ka sni je se na re ~e ni upi sao u DS. Som bor ci su do da nas ube |e ni u to da je je di na pra va „fa ca” srp ske no vo ve kov ne po li ti k e ba{ \in | i}, a po s le aten ta ta, da se ne ki som bor ski to po nim ime nu je po we mu pr va je in si sti ra la Omla di na DS-a. Svo je vre me no je pred laga no da ime po koj nog pre mije r a po n e s e Pr v o m aj s ki bulevar, sa o bra }aj na ar te ri ja naj n o v i j eg de l a gra d a No v e Selen ~e.

Na kon ne ko li ko da na pri ~e ide ja je o~i gled no po sta la „ne a t rak t iv n a” za mla d e` ko j a for mal no-stra na~ ki ba {ti ni Zo ra no vo po li ti~ ko na sle |e, a po sled wih da na ju je ak tu e li zo va lo som bor ski LDP, ko ji pr v en s tve n o zbog ^e d o m i r a Jo v a n o v i } a ali i zva n i~ n o pro kla mo va ne par tij ske ori jen t a c i j e, po l a ` e „autor s ko pra vo” na pre i me no va we ne ke od uli ca po Haj del ber {kom „~u du od de te ta”. „^e di sti“, pak, zah te va ju da \in |i }e vo ime do b i j e deo Sta p ar s kog puta.

M. Mi qe no vi}

c m y

LOV

dneVnik

petak4.mart2011.

15

ODLUKA SKUP[TINE LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE

SA SASTANKA U POKRAJINSKOM SEKRETARIJATU ZA POQOPRIVREDU

^la na ri na 1.000 di na ra

[to pre for mi ra ti udru `e wa pa usta no vi ti lo vi {ta

^lan ski do pri nos za lov ce u Voj vo di ni, za te ku }u go di nu, iz no si 1.000 di na ra - jed na je od od lu ka Skup {ti ne Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne, ko ja je odr `a na u po ne de qak 28. fe bru a ra u No vom Sa du. Ot klo we na je ne do u mi ca ko ja je po sto ja la kod ne kih de le ga ta: voj vo |an ski lov ci pla }a ju sa mo na ve de ni iz nos, a ne do dat no jo{ 600 di na ra, ko li ko se pla }a ~la na ri na Lo va~ kom sa ve zu Sr bi je (pla }a ju je lov ci Detaq sa skup{tinskog zasedawa van Voj vo di ne). Za taj iz nos, tj. 1.000 di na ra, LSV }e sva - red svih iz da ta ka ko ji se pla }a ju kom lo va~ kom udru `e wu obez be - za ~la na ri nu lo va~ kim udru `e di ti iz ra du plan skih do ku me na ta wi ma (a to je naj ~e {}e iz me |u 10 i svu prav nu i or ga ni za ci o nu po - i 15 hi qa da di na ra), a sa dru ge mo} ko ja se ti ~e voj vo |an skih stra ne ne ke stva ri mo gu da se, u udru `e wa i lo va ca, a na rav no, kao smi slu bo qeg i efi ka sni jeg

Osigurawe uz lovnu kartu?

Lov ci ove go di ne upla tom ~la na ri ne ne do bi ja ju osi gu ra we. Zbog to ga je se kre tar LSV Mi len ko Ze rem ski obe lo da nio ideju Sa ve za da se Mi ni star stvu po qo pri vre de upu ti pred log da ku po vi nom lov ne kar te sva ki lo vac bu de auto mat ski osi gu ran. [ta }e na to re }i nad le `ni, po ka za }e da ni ko ju su pred na ma. i do sa da, LSV osta je krov na or ga ni za ci ja lo va ca u Po kra ji ni.

Ina ~e, LSV pro sle |u je LSS - u 600 di na ra, a vra }a mu se 540, ta ko da od sva kog voj vo |an skog lov ca u ka si LSS osta je 60 di na ra.

Po pi ta wu ~la na ri ne vo di la se naj ve }a, ali ko rekt na de ba ta. Bi lo je su ge sti ja da tre ba da bu de ma wa, jer su lov ci zbog eko nom ske kri ze ma te ri jal no ugro `e ni, ali i pred lo ga da je tre ba lo da bu de ve }a. To je obra zlo `e no ar gu men ti ma da se za 200 ili 300 di na ra ni {ta ne gu bi, jer taj no vac, po -

funk ci o ni sa wa Sa ve za, do bi ju.

Jer, lov ci su od ove go di ne osta li bez osi gu ra wa i (oba ve znog) in for mi sa wa ko je se pla }a lo kroz ~la na ri nu. Naj kon kret ni ji po ovom pi ta wu je bio de le gat iz Vr {ca @eq ko Gru ji}.

- Mi smo pr vo bit no iz ra ~u na li da ~la na ri na u na {em Udru `e wu bu de 12.000 di na ra. „Mno go je„, re ko {e ne ki, pa smo se on da od re kli sve ga ~e ga smo mo gli, sre za li ne ke tro {ko ve i do {li do ci fre od 11 i po hi qa da di na ra. U{te de li smo na {em lov cu 500 di na ra, ali

Foto: J. Pap

ti me ba{ ni {ta ni smo do bi li, ni Udru `e we ni lo vac - re kao je pred sed nik LU „Vr {a~ ka ku la”.

Pred sed nik LSV dr Mi lo{ Be u ko vi}, alu di ra ju }i na ~i we ni cu da lov ge ne ral no tra `i so lid nu svo tu nov ca, po no vio je fra zu ka ko „Ti to vi {e ni je `iv„ - ta~ ni je, ne }e vi {e bi ti so ci ja li sti~ kog lo va ko ji je bio na sna zi od 1945. go di ne. To pot kre pqu je i po da tak da je pro jek to van go di {wi fi nan sij ski plan LSV na ba zi da }e ~la na ri nu pla ti ti oko 20.000 lo va ca. Si tu a ci ja na te re nu po ka zu je da ne ki lov ci od lo va od u sta ju. La ne, u Voj vo di ni je bi lo ne {to ma we od 24.000 lo va ca.

Na sed ni ci je pre do ~e no da od sa da, lo va~ ka udru `e wa ko ja to ne `e le ne mo ra ju da bu du ~la ni ce LSV. Pre do ~e no je da ona udru `e wa ko ja lo {e ga zdu ju u bu du} no sti mo gu osta ti bez lo vi {ta, jer se ne mo gu u ne do gled fi nan si ra ti sa mo iz ~la na ri ne: mno go bo qe }e pro }i i uspe {ni je ga zdo va ti or ga ni za ci je ko je ima ju lov ni tu ri zam, kao do dat ni iz vor nov ca. Ali, da bi bi lo tu ri zma, pr vi je ko rak ima ti do vo qan broj di vqa ~i ko ja }e se tu ri sti ma po nu di ti.

U PRVOM LOVU NA PREDATORE KRAJ GLO@ANA

Je dan {a kal pao, „kri vac” se provukao Do bro za po ~e tak: na pr vom lo vu na {a ka le i li si ce ko je su ove go di ne upri li ~i li u Glo `a nu lo va~ ka udru `e wa „Pe tro vec” iz Ba~ kog Pe trov ca i „Po du na vqe” ko je oku pqa lov ce Be ge ~e, Fu to ga i Ve ter ni ka, pao je je dan {a kal.

Ne ko u {a li re ~e „je dan i po”, jer je je dan pre da tor ra wen, na za pre -

Lovac Marko ^arki}...

pa {}e we lo va ca, dok je ju rio srn da }a! Pu {ke su za pra {ta le, vi de lo se da je po go |en, ali us peo je da se pri dig ne i do ko pa obli `weg

tr {}a ka. Lov ci su po sle pre tra `i va li taj deo te re na, ali ni su ga pro na {li.

Mi nu le su bo te, u Glo `a nu se sku pi lo 80 lo va ca, Po re ~i ma Mi ha la Bo hu {a, pred sed ni ka LU „Pe tro vec”, ovo je pr vi lov na pre da to re za ko ji or ga ni za to ri `e le i pla ni ra ju da bu de tra di ci -

...i lovina

o na lan. Jer, to ni je sa mo pri li ka za lov i dru `e we, ve} po sta je ele men tar na po tre ba, s ob zi rom da su se {a ka li, kao i u naj ve }em de lu

Sr bi je, ozbiq no na mno `i li i pre te ple me ni tim vr sta ma di vqa ~i. Sce na ka da je {a kal uhva }en na de lu u jur wa vi srn da }a, to po tvr |u je, ba{ kao i re ~i Ve ter ni ~a ni na Mar ka ^ar ki }a, kom se je di nom po sre }i lo da bu de pre ci zan i od stre li {a ka la.

- Ba vim se po qo pri vre dom, sva ko dnev no sam u ata ru i lo vi {tu, ali ne pam tim ka da sam vi deo la ne - ka `e ^ar ki}.

Ovaj lo vac, ina ~e, naj vi {e vo li lov na {a ka le i li si ce, ka `e da je lo vac upra vo zbog te vr ste lo va.

Od stre lio je do sa da do sta li si ca, ne zna im broj, a ovo mu je bio tre }i {a kal.

- Dok smo pro la zi li u be ge~ kom de lu ri ta, spa zio sam ga ka ko se la ga no {u wa kroz gu sti{ pri ~a Mar ko. - ^e kao sam ga da iza |e na ~i sti nu, pra tio sam ga de se tak me ta ra, a ka da je iza {ao pu cao sam sa oko 25 me ta ra. Je dan me tak je bio do vo qan - re kao je ve ter ni~ ki lo vac.

Pripremio: Du{an Kne`i}

Pre stav ni ci ma lo va~ kih da qe, da se {to pre do go vo re, na fesionalnog lovo~uvara, a udru `e wa u Voj vo di ni, u ko ji ma za do voq stvo svih stra na. Ako na koliko lovi{ta mo`e da i da qe ni je de fi ni sa no u kom ne kim slu ~a jem do go vor iz o sta - bude jedan upravnik? ob li ku }e na sta vi ti da eg zi sti - ne, Se kre te ri jat }e, po {tu ju }i To jo{ ni j e de f i ni tiv no ra ju i ka ko }e se u bu du }e or ga - za ko ne, do ne ti re {e we, ali pla utvr |e no, to }e se re gu li sa tu ni zo va ti, kao {to su ona u No - {im se da }e u tom slu ~a ju ne ko pra vil ni kom ko ji je tre nut no vom Sa du, Apa ti nu, Se~ wu, Te - bi ti ne za do vo qan. Za to, se di te u iz ra di. Za sa da, pred log je me ri nu, Ba~ koj To po li, Pan ~e vu, Zre wa ni nu i In |i ji, iz Po kra jin skog se kre te ri ja ta za po qo pri vre du, {u mar stvo i vo do pri vre du, u na red ne dve ne de qe bi }e upu }en po ziv na sa sta nak na kom }e pri su stvo va ti i ~el ni ci Lo va~ kog Sa ve za Voj vo di ne. Na tom sa stan ku od pred stav ni ka udru `e wa se o~e ku je da se iz me |u se be do go vo re da li }e se, a ako `e le ka ko }e se po de li ti i na ko ji na ~in ho }e da na sta ve da qe, uz po sre do va we Sa ve za Predstavnici LSV i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu i Se kre te ri ja ta, ka ko bi se na - za sto i do go vo ri te se! - re kao da je dan lo vo ~u var po kri va po kon ima la ja sna si tu a ci ja, da je Pe tro vi}.

20.000 hek ta ra, a da uprav nik bi se po tom kre nu lo sa usta no mo `e da oba vqa po sao u tri Na sa stan ku se raz go va ra lo o vqa va wem lo vi {ta - je dan je od mno gim ak tu el nim te me ma, po lo vi {ta. za kqu ~a ka pre kju ~e ra {weg sa - sta vqe na su mno ga pi ta wa, pa Da li }e neko, ko nije ~lan stan ka pred stav ni ka Se kre te - vam pre zen tu je mo od go vo re na lova~kog udru`ewa mo}i da ri ja ta i LSV sa pred sed ni ci ma wih, za ko je sma tra mo da lov ce dobije lovnu kartu, da li }e voj vo |an skih lo va~ kih udru `e - naj vi {e in te re su ju. mo}i da lovi? wa. Sa stan ku su pri su stvo va li Sva ko ko ima po lo `en lo Na koji na~in }e se dr`avi po kra jin ski se kre tar za po qo - pla}ati divqa~? va~ ki is pit i do zvo lu za oru` pri vre du Da ni jel Pe tro vi}, sa je, mo }i }e da ku pi lov nu kar tu Na osno vu go di {weg pla na vet nik u Se kre ta ri ja tu Du {ko od stre la (10 od sto od utvr |e ne za 1.000 di na ra, ne mo ra da bu de Ku no vac, Bo ri slav Bru net i iz ~lan udru ` e w a. Pred s ed n ik ce ne).Zbog to ga je va `no pred LSV pred sed nik Sa ve za dr Mi - sto je }e bro ja we di vqa ~i, ka ko LSV dr Be u ko vi} je to ob ja snio re ~i ma: „Ta kvih lo va ca }e bi ti. ^lan sku kar tu Sa ve za mo `e da do bi je sa mo onaj ko je ~lan ne kog udru `e wa. Ako lo vac ko ji je ne ma, do |e kod vas u lov, na va ma je da od lu ~i te da li }e te ga pu sti ti da lo vi xa be, ili }e te mu na pla ti ti di vqa~. Ali, dr `a vi pla }a te wen deo, pa vi od lu ~i te”.

Da li je mogu}e, tokom godine, pove}ati plan odstrela?

Je ste. Ka da ne ko LU to od lu ~i, mo ra da po zo ve lov nog in Vojvo|anski lovci i predsednici lova~kih udru`ewa Foto: A. Erski spek t o r a ba r em 15 da n a pre lo{ Be u ko vi} i se kre tar Mi - bi se zna lo ~i me se u lo vi {tu lova, on }e pro ve ri ti ~i we ni len ko Ze rem ski. ce i ako sma tra da je to u re du, ras po la `e, te sa ~i ni ti plan.

- O~e ku ju nas ve li ki po slo vi, pot p i s a t i iz m e w e n i GPGL. Kako se dr`avi pla}a najer Za kon o di vqa ~i i lov stvu knada za trofejnu divqa~?

Bez to ga lov na se zo na ne mo `e mo ra mo da pri me wu je mo u prak da po~ ne, a dr `a vi }e se na Isto kao i ona ko ja ne ma tro si - re kao je Da ni jel Pe tro vi}. - fej nu vred nost. Ako je, pri me ra knad no pla }a ti iz nos za (do Se kre te ri jat vam sto ji na ras - ra di, ce na za srn da }a (10 od sto) dat no) pla ni ra ni od strel. po lo ga wu, po mo }i }e mo svi ma 1.585 di na ra, taj iz nos se pla }a, Da li gazde ribwaka mogu ko li ko mo `e mo, ali neo p hod no bez ob zi ra ko li ko po e na ima od da formiraju lovi{ta? je da {to pre ima mo ja snu su tu a - stre qe no gr lo, ta ko se sti mu li Sa mo oni ko ji su vla sni ci ci ju u ve zi sa udru `e wi ma u Po - {te ga je we kva li tet nih pri me ze mqi {ta, (mi ni mum 2.000 hek kra ji ni. Zbog to ga po zi vam ra ka. ta ra i is pu wa va ju osta le uslo pred stav ni ke udru `e wa ko ji se ve), za kup ci ze mqi {ta to ne Na koliko hektara loviza sa da ni su do go vo ri li ka ko }e {ta LU mora da pla}a promo gu.

SPORT

petak4.mart2011.

dnevnik

c m y

16

DA NAS U NO VOM SA DU PO ^I WE DEJ VIS KUP ME^ SR BI JA – IN DI JA

Tro ic ki po ~i we od bra nu sa la ta re Danas (14 ~asova) u Novom Sadu reprezentacija Srbije protiv Indije po~iwe odbrana titule u Dejvis kupu osvojenu pobedom nad Francuskom 3:2 u pro{logodi{wem finalu u Beogradskoj areni. Ceremonija sve~anog otvarawa susreta mu{kih teniskih reprezentacija Srbije i Indije je u velikoj dvorani Spensa je danas u 13.45, a Viktoru Troickom pripala je ~ast i odgovornost da po~ne novi pohod Srbije na trofej u Dejvis kupu. To je ju~e odlu~eno `rebom u Gradskoj ku}i u Novom Sadu. Posle wih na teren Sportsko-poslovnog centra Vojvodina iza}i }e Janko Tipsarevi} i Somdev Devarman.

U subotu (15) }e se sastati parovi Nenad Zimowi} i Ilija Bozoqac protiv Devarmana i Bopane, a za nedequ (13) su planirani preostali singl me~evi - Troicki protiv Devarmana, a Tipsarevi} protiv Bopane.

Sve~anoj ceremoniji prisustvovali su igra~i i selektori dveju reprezentacija, predsednik Teniskog saveza Srbije Slobodan @ivojinovi}, predstavnik Me|unarodne teniske federacije Dejvid Xud (ITF), ambasadorka In-

Jan ko Tip sa re vi} i Som dev De ver man

KA KO SU SRP SKI TE NI SE RI OSVO JI LI DEJ VIS KUP I PO STA LI SVET SKI PR VA CI: Iz lo `ba pod na zi vom „Ka ko su srp ski te ni se ri osvo ji li Dej vis kup i po sta li svet ski pr va ci” otvo re na je ju ~e u sve ~a nom ho lu Vla de AP Voj vo di ne. Iz lo `ba sport skih fo to gra fi ja je or ga ni zva na po vo dom me ~a Dej vis kup re pre zen ta ci ja Sr bi je i In di je ko ji }e se odr `a ti ovog vi ken da u No vom Sa du. Iz lo `bu je otvo rio se lek tor mu {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Bog dan Ob ra do vi}, a iz me |u osta lih su pri su stvo va li, pred sed nik Te ni skog sa ve za Voj vo di ne Mi lan Je rin ki}, biv {i slek tor re pre zen ta ci je Ni ko la [te ar, pred stav ni ci TSV, Vla de AP Voj vo di ne i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu.

dije u Beogradu Neng~e Louvum i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, kao i glavni sudija me~a Andreas Eqi iz [vajcarske.

Gradona~elnik Novog Sada Pavli~i} po`eleo je dobrodo{licu igra~ima i stru~nim {tabovima dveju reprezentacija, kao i uspeh i sportsku sre}u u tom velikom takmi~ewu i pozvao Novosa|ane i goste da ispune dvoranu koja }e naredna tri dana ugostiti tenisere Srbije i Indije.

Prisutnima su se obratili i predstavnik generalnog sponzora Dejvis kupa BNP Pariba banke Vladimir Markovi}, kao i predstavnik ITF Dejvid Xud, koji je podsetio da je u 111 godina dugoj istoriji Dejvis kupa samo 13 reprezentacija osvajalo taj vredan trofej, me|u wima i Srbija. Napomenuv{i da je protekle godine to takmi~ewe odr`avano u 61 zemqi i da ga je posmatralo vi{e od pola miliona gledalaca, Xud je zahvalio gradu Novom Sadu na gostoprimstvu i dobrim uslovima za takmi~ewe i pozvao igra~e da se poka`u u najboqem svetlu.

Po okon~awu `reba odr`ana je konferencija za {tampu timova obe Dejvis kup reprezentracije. ^lanovi Srbije rekli su da me~ protiv Indije ne}e biti lak, ali da uz ozbiqan pristup mogu da pobede maksimalnim rezultatom.

- Dobro smo trenirali i svi su spremni za me~. Zadovoqan sam `rebom. Iza{ao sam u suret igra~ima, pa }e Viktor igrati prvi, a Janko drugi me~. Najva`nije nam je da ovaj duel po~ne i da ga maksimalno brzo odradimo rekao je selektor Bogdan Obradovi} i definitivno potvrdio da Novak \okovi} ne}e biti prisutan me~evima u Novom Sadu.

U odsustvu Novaka \okovi}a, najboqe rangirani srpski teniser Viktor Troicki rekao je da zna {ta ga o~ekuje protiv Rohana Bopane.

- Svi smo `eleli da `reb bude upravo ovakav. Protiv Bopane znam {ta da o~ekujem i nadam se da }u pobediti - kazao je 18. igra~ sveta.

Wegov kolega Janko Tipsarevi} rekao je da Srbija ne sme da potceni rivala na po~etku puta ka odbrani titule u Dejvis kupu.

- Dva puta sam pobedio Devermana i oba me~a su bila te{ka, iako su se igrala u dva seta, a trajala su oko dva sata. On igra sve boqe, a najvi{e mu odgovara tvrda podloga. Indiju ne treba potceniti. Dobar su tim, o ~emu svedo~i i pobeda u gostima protiv Brazila u plej-ofu. Ako budemo

Da nas 14.00 Vik tor Tro ic ki - Ro han Bo pa na 17.00 Jan ko Tip sa re vi} - Som dev De ver man

Su tra 15.00 Ili ja Bo zo qac/Ne nad Zi mo wi} - Ro han Bo pa na/Som dev De va ran

Ne de qa 13.00 Vik tor Tro ic ki - Som dev De ver man 16.00 Jan ko Tip sa re vi} - Ro han Bo pa na maksimalno ozbiqni, mo`emo do maksimalne pobede - naveo je Tipsarevi}.

Najboqi dubl igra~ Srbije Nenad Zimowi} ocenio je da Bopana i Deverman ove sezone igraju u `ivotnoj formi.

zahvalio TSS i Novom Sadu koji su nas sjajno prihvatili i priredili nam sjajnu dobrodo{licu.

Svi smo svesni da nas o~ekuje jako te`ak me~, ali se nadamo pobedi - rekao je vo|a indijskog nacionalnog tima.

Vik tor Tro ic ki i Ro han Bo pa na

Fo to: F. Ba ki}

- Iznena|en sam {to u Novom Sadu nema Mae{a Bupatija i Leandera Paesa, ali ni ovaj dubl tim Indije ne treba potceniti.

Bopana i Deverman su dobri igra~i, igraju najboqi tenis u svojoj karijeri. Bi}e nam za nijansu lak{e sa wima, ali moramo da igramo na na{em nivou da bi do{li do pobede - rekao je Zimowi}.

Selektor reprezentacije Indije [iv Pakra{ Mizra kazao je da pri`eqkuje iznena|ewe.

- Zaista smo sre}ni {to smo ovde, u Novom Sadu. Najpre bih se

Teniser Indije Rohan Bopana istakao je da se ekipa veoma dobro spremila za duel protiv {ampiona.

- Nismo razmi{qali ko }e nam se suprotstaviti, ali smo pretpostavili ko }e nastupiti za Srbiju. Dobro smo se pripremili za ovaj me~ i nadam se da }emo uspeti da damo sve od sebe - istakao je Bopana, a wegov reprezentativni kolega Somdev Deverman slo`io se sa wim i rekao da }e dati poku{ati da po{teno namu}i rivale.

J. Ga li}

SPORT

dnevnik NOVOSA\ANI SUTRA PUTUJU U JAGODINU

Ne raz mi {qa mo o od la ga wu U Fud bal skom klu bu Voj vo di na te ku po sled we pri pre me za su tra {wi me~ pr vog pro le} nog ko la s Ja go di nom u go sti ma.

Eki pa je u tom ci qu tre ni ra la dva pu ta dnev no u svom FC „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku, ko ri ste }i te ren s ve {ta~ kom tra vom, sne gom po kri ve ne trav na te po vr {i ne i sa lu.

U to ku ju ~e ra {weg da na bi lo je ne kih na go ve {ta ja da }e pr ven stvo po no vo bi ti po me re no.

Raz log je, na rav no, sneg ko ji je po no vo na pa dao, kao i vre men -

Kra gu jev cu, a u su bo tu iza }i na meg dan na {em do ma }i nu - re kao je Ra bre no vi}.

Po sto ji li mo gu} nost da vas Ja go din ci oba ve ste o ne mo gu }im uslo vi ma za igru i even tu al no od vra te od po la ska na me~?

- Ne - ka te go ri ~an je Ra bre no vi}. - Od lu ku o even tu al nom od la ga wu mo `e da do ne se sa mo Za jed ni ca su per li ga {a ka ko je to u~i ni la uo~i pro {log vi ken da, od no sno su di je ko je na li cu me sta mo gu da utvr de da even tu al no ne po sto je uslo vi za od i gra va we

Mo me nat iz Kup utak mi ce u No vom Sa du

ska prog no za ko ja ni je ohra bru ju }a za fud bal.

Tim po vo dom ge ne ral ni se kre tar FK Voj vo di na Ra di sav Ra bre no vi} je re kao: - [to se nas ti ~e, pot pu no smo sprem ni za utak mi cu u Ja go di ni. Ne raz mi {qa mo o od la ga wu. Eki pa }e da nas po sle tre nin ga, za jed ni~ kog ru~ ka i kon fe ren ci je za no vi na re kre nu ti put Ja go di ne. Pre no}i }e mo u

Fo to: B. Lu ~i}

pr ven stve ne utak mi ce. To zna ~i da }e mo su tra u Ja go di ni si gur no is tr ~a ti na te ren Grad skog sta di o na, pot pu no sprem ni za iza zo ve ko ji nas o~e ku ju.

Je se wi me~ na „Ka ra |or |u” za vr {en je bez go lo va, dok je u Ku pu, ta ko |e u No vom Sa du, Voj vo di na u ~e tvrt fi na lu eli min sa la Ja go din ce po sle po be de od 1:0.

S. Savi}

KANARINCI POPUWAVAJU REDOVE

Bo gu no vi} i Mi lo vac osta li Na kon za vr {et ka je se we tr ke za bo do ve za ubo ji ti dvo jac No vog Sa da Sa {u Bo gu no vi }a i Zo ra na Mi lov ca na kon od li~ nih iz da wa bi la su {i rom otvo re na vra ta od la ska. Sti za le su po nu de na {ih i ino stra nih klu bo va, bi li su vi |e ni u no vim sre di na ma, ali na ra dost svih po klo ni ka `u tih, isti dvo jac pred vo di }e eki pu i na pro le }u. Pr vi se na ras po la ga we tre ne ru Zo ra nu Go ve da ri ci sta vio Zo ran Mi lo vac, jer su pro pa li ve} do go vo re ni aran `ma ni za Ma |ar sku a po tom u Ru si ju i Ukra ji nu, a u ~e tvr tak u ja to je sle teo i Sa {a Bo gu no vi}. On je oda brao Se voj no, od ra dio kom plet ne pri pre me, ali kraj wi aran `man je iz o stao.

- Imao sam po nu du ko ja se ne od bi ja, re {i la bi mo ju eg zi sten ci ju.

Me |u tim, pre pot pi sa po nu |e ni su mi sa svim dru gi uslo vi, ni sam mo ga da ih pri hva tim - ka `e Bo gu no vi}.

Pra ti li ste do ga |a wa u No vom Sa du, ko ji je u po sled wi ~as iz be gao naj go re.

- De te sam De te li na re, du go go di na sam u klu bu, kao i osta li mo ji sa i gra ~i i me ni je lak nu lo {to se na kra ju sve po voq no za vr {i lo.

Ni sam se uop {te dvo u mio oko po vrat ka, sa no vim pred se ni kom Mi la nom \u ro vi }em do go vo rio sam se za dva mi nu ta i u na red nih {est me se ci po ku {a }u da dam mak si mum za vi sok pro le} ni let. Mi slim da }e mo ima ti jak sa stav, tu su jo{ is ku sni Pe ka ri}, pa Zo go vi} i Mu drin ski. Ima }e mo sja jan tim.Za to po ru ~u jem na vi ja ~i ma da ne tre ba da bri nu, jer ima mo tim ko ji }e se mo }i su pro sta vi ti svim ri va li ma. Bi }e mo naj pri jat ni je iz ne na |e we pro le} ne tr ke - ka `e ka pi ten No vog Sa da.

Na kon de se to dnev nog {traj ka igra ~i su od utor ka po no vo u pu nom po go nu. Ne do sta tak ra da na te re nu do pu wu ju tre nin zi ma u te re ta ni i ba lo nu. Kon trol na utak mi ca sa Ju go vi }em je ot pa la, a su bot wa sa ^SK Pi va rom zbog vre men skih pri li ka jo{ uvek je pod zna kom pi ta wa.

I. Grubor

Sto i~ kov kan di dat za pred sed ni ka Bu gar ske Naj p o z na t i j i bu g ar s ki fud ba ler Hri sto Sto i~ kov mo gao bi da bu de kan di dat vla da ju }e par ti je Gra |a ni za evrop ski raz vi tak Bu gar ske (GERB) za pred sed ni ka ili pot pred sed ni ka na pred sto je }im pred sed ni~ kim iz bo ri ma, ko ji }e bi ti odr `a ni kra jem je se ni.

Pre ma bu gar ski me di ji ma, ova in for ma ci ja lan si ra na je od mah, na kon {to su ga {ef Evrop ske ko mi si je @o ze Ma nuel Ba ro zo i ko me sar EU Kri sta li na Ge or gi e va pred sta vi li kao bor ca pro tiv gla di.U jav no sti su se po ja vi le dve op ci je - da na pred sto je }im

petak4.mart2011.

SUTRA SE IGRAJU ME^EVI PRVOG PROLE]NOG KOLA SUPERLIGE

Sneg ne od la `e me ~e ve Ru k o v od s tvo Za jed n i c e Su p er l i g a {a pro l on g i r a l o je na s ta v ak se z o n e za se d am da n a usled ne p o v oq n ih vre m en s kih pri l i k a. Bio je to iz n u | en, ali lo g i ~ an po tez ka k o bi se ba r em do n e k le sa ~ u v a l i te r e n i ko j i su iona ko u o~aj n om sta w u. Ali, to kom pri n ud n e pa u z e sneg je,

Ras po red Svi me ~ e v i 16. pr v en stve nog ko la na pro gra mu su сутра, 5. mar ta: Ja go di na - Voj vo di na (13, Are n a спорт), In | i j a Par ti zan (13, RTS 2), Slo bo da Po int Se voj no - Haj duk (14), Me ta lac - OFK Be o g rad (14), ^u k a r i~ k i Stan kom - Rad (14), Ja vor Bo rac (14), BSK - Spar tak Zla ti bor вoda (14) i Cr ve na zve zda - Sme de re vo (18, TВ Pr va) isti n a spo r a d i~ n o, na s ta v io da pa d a. Pro s to r a za no v i „ma n e v ar“ ne m a, pa }e fud bal s ko pro l e } e kre n u t i u su bo t u 5. mar t a.

- Dru gi deo pr ven stva }e po ~e ti u su bo tu i oko to ga ne po sto ji di le ma. Ka da je Iz vr {ni od bor do neo od lu ku o od la ga wu za 5. mart, klu bo vi ma je na lo `e no da pre du zmu sve me re za ne s me t a n o od i g ra v a w e utak mi ca tog da na. Ka ko bi ~i {}e we sne ga i pri pre ma te re na bi li oba vqe ni, Za jed ni ca je klu bo vi ma obez be di la i fi nan sij sku po mo} u iz no su od po 100.000 di na ra. Svi do ma }i ni su nam ve} do sta vi li po tvr de u vi du fo to gra fi ja da su

In |ij ci ~i ste sneg s sta di o na

te re ni o~i {}e ni i sprem ni za igru - ra por ti rao je ge ne ral ni se kre tar Za jed ni ce Mi o drag Jan ko vi}.

Pa da vi ne ni su pre sta le, a pred sed nik Za jed ni ce Bra ni mir Ba ba ro gi} i „ge ne ral ni“ Mi o drag Jan ko vi} ob i {li su sta di o ne {i rom Sr bi je.

Ve} u sre du, 9. mar ta na pro gra mu je no vo, 17. ko lo {am pi o na ta.

- Mo gu }e je da }e bi ti sne ga u ne de qu i po ne de qak po na ja va ma me te o ro lo ga, {to bi mo glo da stvo ri pro ble me klu bo vi ma ko ji bu du or ga ni zo va li me ~e ve u tom van red nom ko lu. Na sna zi osta ju iste me re, te re ni se mo ra ju o~i sti ti - po ru ~io je Jan ko vi}.

PROLETER BEZ GENERALNE PROBE

Ba lon ume sto te re na Lo {e vre me ko je ovih da na vla da Sr bi jom ome ta rad i fud bal ~e ra Pro le te ra, zbog to ga do po ~et ka pr vo li ga {ke tr ke ne }e ima ti ni jed nu pro ve ru.

- Po po vrat ku iz Ohri da pra ti nas sneg, tru di mo se da tre nin ge od ra di mo sve do de ta qa, sva ka ~ast igra ~i ma na pro fe si o nal nom od no su - ka `e tre ner Sla no ba ra ca Ne nad Ce ro vi}. Na svu sre }u osim Og we na Kra si }a ko ji je od ra ni je po vre |en, ne ma igra ~a na po {te di. Zbog sne ga i hlad nog vre me na po dru gi put ot ka `e mo su sret sa Slo gom u Te me ri nu, a i ge ne ral ku u No voj Pa zo vi sa Rad ni~ kim.

Ma lo je ne zgod no, ali dve pu ne ne de qe ni smo ima li utak mi ce.

O~e ku jem da }e mo i po red to ga sprem no do ~e ka ti pre mi je ru u La za rev cu. Ko lu ba ra se na la zi u ne za vid noj si tu a ci ji, do sta je pro me ni la igra~ ki ka dat, a i do ve la je no vog tre ne ra. Sva ka utak mi ca bi }e im slam ka spa sa.

To su wi ho vi pro ble mi. [to se nas ti ~e ne }e mo od u sta ti od pre po zna tqi ve na pa da~ ke igre.

U naj ja ~em sa sta vu na sto ja }e mo

da pro le} nu tr ku obe le `i mo po be dom.

Ka pi ten Bran ko @i gi} mi {qe wa je da je pred eki pom be ri }et no pro le }e.

- Pro me ni li smo tim, ali je kva li tet ostao. da smo do bro pri pre mqe ni po tvr |u je i to da smo od de vet od i gra nih utak mi ca do `i ve li sa mo je dan po raz i jed nom re mi zi ra li. Po ja ~a li smo kon ku ren ci ju na svim me sti ma u ti mu i tre ner Ce ro vi} ima }e slat kih bri ga ko me da uka `e po ve re we.

Je se nas ste za jed no sa Pa ri po vi }em bi li ne pre la zni be dem.

- Bi la je mi li na igra ti u tan de mu sa Ogi jem, `ao mi je {to je oti {ao, ali sam i te ka ko sre }an do la skom is ku snog De sni ce. Od pr ve na {e za jed ni~ ke utak mi ce od li~ no smo se uklo pi li, igra mo kao da smo du go za jed no. Na rav no, sve }e za vi si ti i od osta lih igra ~a. Po na vqam, ima mo igra~ ki ka dar za vi so ke do me te, a {to je naj va `ni je i har mo ni~ nu at mos fe ru u klu bu na ko joj mo gu da nam svi po za vi de - is ta kao je na kra ju @i gi}.

M. Popovi}

[tut gart `e li Mi la na Jo va no vi }a Ne ma~ ki bun de sli ga{ [tut gart za in te re so van je da u let wem pre la znom ro ku an ga `u je srp skog in ter na ci o nal ca i ~la na Li ver pu la Mi la na Jo va no vi }a. Jo va no vi} je bio na me ti [tut gar ta i pre dve se zo ne, ali je ta da od lu ~io da osta ne u bel gij skom Stan dar du, iz ko jeg je pro {log ju la kao slo bo dan igra~ sti gao na „En fild”.

Fud b a l er Cr v e n e zve z de Vla di mir Bog da no vi} od la zi iz klu ba a no va de sti na ci ja je ki ne ski Li ja no ning. „Ti gro vi” se na da ju da }e se ove go di ne ume {a ti u bor bu za vrh i u Bog da no vi }u vi de ve li ko po ja ~a we u ostva ri va wu tog ci qa. O~e ku je se da u to ku da na usle di i zva ni~ no sa op -

- Tre nut no ne ma eks trem no spor nih te re na, ne }e mo od la ga ti utak mi ce, ka kvi god uslo vi bi li. Ne ma slo bod nih ter mi na, a ima mo i oba ve zu pre ma UEFA da se tak mi ~e we za vr {i do kra ja ma ja. Svi te re ni su uglav nom sprem ni i o~i {}e ni.

Uosta lom, klu bo vi su du `ni

Hlad no }a i da qe pre ti

Za Jo va no vi }a se jo{ in te re su ju Volf sburg, Ra sing iz San tan de ra i Wu kasl, ali Sr bin upor no in si sti ra na to me da osta ne u Li ver pu lu i bo ri se za me sto u ti mu Ke ni ja Dal gli {a.

Ipak, ka ko je La ne na po sled wih de set me ~e va sa mo dva pu ta do bi jao {an su, mo gu }e je da se pre do mi sli i od lu ~i da ode u ju nu.

Bog da no vi} od la zi u Li ja no ning pred sed ni~ kim iz bo ri ma na stu pi u tan de mu sa ak tu el nim gra do na ~el ni kom So fi je Jor dan kom Fan dan ko vom, ko ja bi bi la kan di dat za pred sed ni ka, a on kan di dat za pot pred sed ni ka, s ob zi rom na to da se ove funk ci je bi ra ju u pa ke tu.

17

{te we ki ne ske eki pe po vo dom pot pi sa ugo vo ra igra ~a Zve zde.

On }e bi ti ta ko je di ni Sr bin u eki pi ko ja u svo jim re do vi ma ima jo{ tri stran ca: Ba b u k a r a Di j a r u (Se n e g al), Di na Hef ma na (Austra li ja) i Islo ma Iva mo va iz Uz be ki sta na.

da obez be de uslo ve za igru – kon sta to vao je Jan ko vi}.

Me te o ro lo zi su pro te klih da na ima li va qa ne prog no ze.

- Pre ma ak tu el noj prog no zi u su bo tu ne }e bi ti pro ble ma s vre m e n om (su v o i obla~ n o).

Ako se, ipak, do go di da da nas ima m o eks t rem n e pa d a v i n e, ili bu de ve ja vi ce u su bo tu su di je }e oce ni ti i od lu ~i ti da li po sto je uslo vi za ne sme ta nu or ga ni za ci ju me ~a. Ima ju mo gu} nost da su sret po me re za 24 sa ta. Na kra ju, ako i ta da bu de ne mo gu }e od i gra ti duel, mo ra se pro na }i al ter na tiv ni ter min - za kqu ~io je Jan ko vi}.

Z. Rangelov

Evro pi i da qe 13 me sta Kon ti nen tal ne kvo te za pla sman na Svet sko pr ven stvo ko je }e bi ti odr `a no 2014. go di ne u Bra zi lu osta le su ne pro me we ne, sa op {ti la je Me |u na rod na fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA). To prak ti~ no zna ~i da }e iz Evro pe na Mun di ja lu i da qe u~e stvo va ti 13, a iz Afri ke pet re pre zen ta ci ja. Azi ja }e ima ti ~e ti ri pred stav ni ka, uz je dan tim u ba ra zu, a zo na Konkakaf, u ko joj se tak mi ~e se lek ci je iz Se ver ne i Cen tral ne Ame ri ke, tri di rekt na u~e sni ka i jed nu eki pu u

do dat nim kva li fi ka ci ja ma.

Pro la zak u ba ra` obez be di }e i naj bo qi tim iz Oke a ni je, dok }e u Ju `noj Ame ri ci ~e ti ri naj bo qe pla si ra ne re pre zen ta ci je pu to va ti u Bra zil, a pe ta }e mo ra ti u do i gra va we. Pla sman na pr ven stvo sve ta auto mat ski je obez be dio sa mo do ma }in tur ni ra.

Ge ne ral ni se kre tar FI FA @e rom Valk is ta kao je da }e svet ska „ku }a fud ba la” u na red nom pe ri o du po seb nu pa `wu po sve ti ti re zul ta ti ma me |u na rod nih pri ja teq skih utak mi ca.

18

sport

petak4.mart2011.

PRVA A MU[KA LIGA SRBIJE

Kova~evi} pogodio pobedu Vojvodina Srbijagas - Sloboda 74:71 (18:17, 20:12, 12:24, 24:18) NOVI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca 100, su di je: Ne {ko vi} (Kra qe vo), Ar se ni je vi} i Oqa ~i} (Be o grad).

VOJVODINA SRBIJAGAS: M. Po po vi} 7 (8 as, 7 gr, 5sk), Haj du ko vi} 2, Mi qa ni}, Ob ri} 6, N. Fe ke te, Jev |i} 10, Bo {wak, Ri zni} 24 (4 gr), Mar ja no vi} 6, Ko va ~e vi} 13 (8v sk) SLOBODA: \u ri}, Ma rin ko vi} 10 (7 ol), An |i} 13, Mi }e vi} 18 (4 gr), Ku tle {i}, Ma ri} 2, Pe tro ni je vi}, N. Po po vi} 17 (5 gr, 6 sk), Ar si} 2, S. Fe ke te 9 (4 as, 4 ol, 4 sk), Jev to vi}, Ta si}.

Sa mo ne {to vi {e od {est se kun di de li lo je ko {ar ka {e Slo bo de od po be de u No vom Sa du i sa mo {est se kun di de li lo je ko {ar ka {e Voj vo di ne Sr bi jagasa od pa da u am bis. ^i ni lo se da No vo sa |a ni ma ne ma spa sa, i da }e pr vo li ga {ku sud bi nu mo ra ti da spa sa va ju u po sled wa dva pr ven stve na ko la.

Ta da je tre ner go sti ju, Mi lo{ Obre no vi}, za tra `io tajm-aut po {to je we go va eki pa ima la pred nost i lop tu u po se du.

74:71 Voj vo di na - Slo bo da Pro le ter - No vi Sad 80:70 FMP - Cr no ko sa 87:52 91:79 Bo rac - Me ga Vi zu ra Na pre dak - Ta mi{ 67:61 20:0 Me ta lac - Su per fund OKK Be o grad - Slo ga (8. mart - 18) 24 1. FMP 2. Me ta lac 24 3. Be o grad 23 4. M. Vi zu ra 24 5. Ta mi{ 24 6. No vi Sad 24 24 7. Slo bo da 8. Voj vo di na 24 9. Na pre dak 24 10. Pro le ter 24 24 11. Bo rac 12. Slo ga 23 13. Cr no ko sa 24 14. Su per fund 24

22 17 17 14 13 11 11 11 10 10 10 11 9 1

2 7 6 10 11 13 13 13 14 14 14 12 15 23

2147:1690 1892:1778 1896:1778 2113:2087 1722:1685 1926:1938 1831:1921 1712:1804 1835:1840 1931:2020 1773:1877 1850:1890 1892:2009 1709:1978

46 41 40 38 37 35 35 35 34 34 34 34 33 24

I do go di lo se ne {to {to ne vi di mo ~e sto na pr vo li ga {kim te re ni ma.

Po {to je, do ta da naj bo qi igra~ U`i ~a na, Ni ko la Mi }e vi} pri mio lop tu i ume sto da {ut ne ka ko {u na pra vio je ko ra ke. Ta da je re a go vao tre ner No vo sa |a na, Ra den ko Va ra gi} tajm-autom, ka ko bi pri pre mio po sled wi na pad za ko ji su cr ve no-be li ima li sa mo tri se kun de. Lop ta je do {la do De ja na Ko va ~e vi }a, ko ji je si no} sla bo {u ti rao za tri po e na i pre to ga iz osam po ku {a ja po go dio sa mo jed nom. Ko va ~e vi} je fin ti rao od bram be nog igra ~a Slo bo de i hlad no krv no {ut nuo za troj ku. Kao su za ~i sta lop ta je pro {la kroz obru~ go sti ju, {to je ozna ~i lo kraj dra ma ti~ nog me ~a i ja ko va `nu po be du eki pe Voj - Mar ko Po po vi} pod ko {em U`i ~a na Fo to: F. Ba ki} vo di ne Sr bi jaga sa.

Igra ~i su po le te li u za gr qaj jed li~ nih Mi }e vi }a i ne ka da {weg ni dru gi ma, a na klu pi go sti ju vla No vo sa |a ni na No va ka Po po vi }a. da la je ne ve ri ca, jer ima li su sve u Me |u tim, upra vo je Mi }e vi} je dan ru ka ma, a ku }i od la ze pra znih {a od kri va ca za po raz eki pe iz U`i ka. ca i jo{ jed nom je mo glo da se vi di To kom me ~a Voj vo di na Sr bi ko li ko je ta na na nit ko ja de li ju jagas ima la je i svih 12 po e na pred na ke od tra gi ~a ra. Na dru goj stra no sti, ali su se No vo sa |a ni ma, po ni, jo{ jed nu ve o ma od bru par ti ju ko zna ko ji put, po na vqa le gre {ke pru `io je Bog dan Ri zni}, osim ju u se ri ja ma i ri val se vra }ao iz mr na ka po be de Ko va ~e vi }a, vred no je tvih. Kao u ne kim ra ni jim su sre is ta }i i u~i nak Alek san dra Jev ti ma u~i ni la je to i Slo bo da i |i }a ko ji je na te re nu pro veo svih pre o kre nu la re zul tat pre ko od 40 mi nu ta.

A. Predojevi}

Odlu~ili \ori} i Majki} Proleter – Novi Sad 80:70 (24:17, 21:25, 21:18, 14:10 ) ZREWANIN: Kri stal na dvo ra na, gle da la ca 543, su di je: ^u ka lo vi}, Vor ka pi}, P. Mi lo va no vi} (svi Be o grad).

PRO LE TER NAF TA GAS: \o ri} 22, Vu lin 11, Maj ki} 24, ^u~, Ni ko li}, Pro da no vi}, Ba ra}, Ga go vi} 12, Vla {ko vi} 4, To mi}, Bo `o vi}, Lam bi} 7.

NOVI SAD: Ku `e ta 13, [e pa 5, Vu jo {e vi} 10, Su bo ti} 2, Pet ko vi} 5, Jo ki} 3, Pot, [e {li ja 4, Ka li ni} 15, Pa vlo vi}, Bu ni} 9, \u mi} 4.

Ko {ar ka {i No vog Sa da pro pu sti li su pr vu od tri pri li ke da i ma te ma ti~ ki obez be de op sta nak u naj e lit ni joj ko {ar ka {koj di vi zi ji u Sr bi ji. Po ra `e ni su na go sto va wu u Zre wa ni nu i o~e ku je ih ve li ki po sao u pre o sta la dva ko la (do ~e ku ju FMP i go stu ju Bor cu).

Do ma }i ni su bo qe po ~e li utak mi cu, pred vo |e ni \o ri }em ko ji je u uvod nih 10 mi nu ta uba cio 17 po e na (bez pro ma {a ja, ~e ti ri troj ke) i do veo Zre wa nin ce do ra nog vo| stva. Us pe li su

No vo sa |a ni da pre ko Bu ni }a i Ku `e te uhva te re zul tat ski pri kqu ~ak do od la ska na ve li ki od mor. Ka ko se, u na stav ku, pri mi rio \o ri}, ras pu cao se Maj ki} i dr `ao do ma }i ne na pred no sti od pet do de vet po e na, dok se kod go sti ju ak ti vi rao Ka li ni}. Igra li su go sti so lid nu od bra nu, ali su u na pa du bi li ve o ma ne e fi ka sni i ni su uspe va li da ja ~e ugro ze raz i gra ne Zre wa nin ce. Vred na po me na je par ti ja Ku `e te, ali ni je mo gao da pa ri ra tan de mu \o ri}-Maj ki}.

M. R.

Mamuze prve do kote 50 Ne n ad Kr s ti} se do bro sna {ao u Bo sto nu. A i ka ko da se ne sna |e kad igra po red ta kvog maj sto ra, ka kav je re ci mo Ke vin Gar net. Sa 28 po e na i 11 sko ko va, Gar net je bio igra~ me ~a iz me |u Bo sto na i Fi nik sa, ko ji su Sel tik si do bi li 115:103. Po sle me sec da na od su stvo va wa sa te re na zbog po vre de, Gar net je pru `io sjaj nu igru. Ve} u pr voj ~e tvr ti ni dao je 12 po e na i na we go voj par ti ji Bo ston je iz gra dio raz li ku ko ja je u jed nom iz no si la i 30-ak po e na.

Igra ~ i Bo s to n a bi l i su sil no mo ti vi sa ni zbog ne kih iz ja va iz ta bo ra Fi nik sa, ta ko re }i sit ni jih pro vo ka ci ja, po put re ~e ni ce tre ne ra Al vin Gen tri ja da je „iz gu bio deo po {to va wa pre ma Gar ne tu”. Mo `da u to me le `i kqu~ bo s ton s ke olu j e na po ~ et k u me ~a. Ne nad Kr sti} se sjaj no uklo pio u Bo ston - 13 po e na.

Bo sto nu je ovo bi la {e sta po be da u po sled wih se dam me ~e va i sa da ima pred nost nad Ma ja mi jem u bor bi za pr vo me sto na Is to ku.

San An to nio je pr va eki pa u NBA Li gi ko ja je sti gla do 50. po be de u se zo ni. Do te „okru gle” ci fre „ma mu ze” su do {le

Sa{a Pavlovi} u Bostonu Me di ji u Bo sto nu pre no se da su Sel tik si po sti gli do go vor sa Sa {om Pa vlo vi }em i da }e pot pi sa ti sa wim ugo vor do kra ja se zo ne. Pa vlo vi} je do iz u zet no atrak tiv nog sport skog tran sfe ra do {ao „te `im pu tem” jer je po ~eo NBA se zo nu bez klu ba. Ipak, po sle vi {e me se~ nog in di vi du al nog ra da, str pqe we se is pla ti lo. Pr vo je od ra dio dva de se to dnev na ugo vo ra sa Da la som i Hor net si ma, skre nuv {i po no vo pa `wu NBA tre ne ra na se be, a na kra ju je kao na gra da do {ao po ziv ko ji se ne od bi ja.

Sa {a }e ta ko do kra ja se zo ne igra ti u eki pi ko ja se bo ri za {am pi on ski pr sten, pre pu noj kva li te ta i is ku stva, i to u dru {tva su na rod ni ka, Ne na da Kr sti }a ko ji je pro {le ne de qe trej do van u Bo ston.

Pred sed nik Sel tik sa De ni Ejnx je iz ja vio da mu je ciq da pro na |e igra ~a ko ji }e mo }i kva li tet no da od me ni Pol Pir sa, i o~i gled no ga je na {ao u Pa vlo vi }u ko ji, iako ima sa mo 27 go di na, ima ve li ko NBA is ku stvo sa 466 od i gra nih utak mi ci, ma hom u Kli vlen du sa ko jim je igrao i u ve li kom fi na lu pre tri go di ne.Bo ston je tre nut no vo de }i na Is to ku sa 44 po be de i 15 po ra za. tri jum fom nad naj lo {i jim ti mom - Kli vlen dom (109:99), ko ji sa d a ima ka t a s tro f a l an skor: sa mo 11 po be da i 49 po ra za.

Tre ner San An to ni ja Greg Po po vi} bio je ne ras po lo `en po sle po ra za we go ve eki pe od Mem fi sa i we go vo obra }a we no vi na ri ma ta da je tra ja lo sa mo 38 se kun di. Po sle po be de nad Kli vled nom, Po po vi }e vo

ras po lo `e we bi lo je mno go bo qe.

Re zul ta ti: Atlan ta - ^i ka go 83:80, Kli vlend - San An to nio 99:109, Va {ing ton - Gol den Stejt 102:106, Bo ston - Fi niks 115:103, De tro it - Mi ne so ta 105:116, Wu jork - Wu Or le ans 107:88, Okla ho ma - In di ja na 113:89 Den ver - [ar lot 120:80, Sa kra men to - Por tland 102:107, LA Kli pers - Hju ston 106:103.

dnevnik

Partizan prvak Slohokej lige Par ti zan je po be dom u Slo ho - pred vo dio i do isto rij skog pod - smo pla ni ra li - na do ve zao se ka kej li gi sti gao do naj ve }eg uspe - vi ga u se zo ni 1985/86, ka da je pi ten cr no-be lih Mar ko Mi lo ha u isto ri ji srp skog ho ke ja. Par ti zan u fi na lu vr lo ja ke li - va no vi}.

Olim pi ja je po ra `e na u fi nal - ge SFRJ po be dio Je se ni ce u fi Par ti zan je naj u spe {ni ji ho ke noj se ri ji - 3:1. Oko 2.000 gle da - na lu plej-ofa. ja {ki klub u Sr bi ji. Cr no-be li su - Sve ~e stit ke mo jim igra ~i - 14 pu ta bi li {am pi o ni dr `a ve. la ca u „Pi o ni ru”.

Ho ke ja {i Par ti za na pr vi put ma. Bi lo je te {ko, ali sve se mo - ^ak se dam ti tu la su osvo ji li za u svo joj isto ri ji po bed ni ci su `e kad se ho }e. Ve ro va li smo da vre me sta re Ju go sla vi je i to: 1948, re gi o nal ne Slo ho kej li ge! Cr - mo `e mo do ti tu le bez ob zi ra 1951, 1952, 1953, 1954, 1955. i 1986. no-be li su u ~e tvr toj utak mi ci fi nal ne se ri je pro tiv Olim pi je po be di li 4:0 (0:0, 2:0, 2:0) i sa tri tri jum fa i jed nim po ra zom za vr {i li bor bu za ti tu lu sa fa vo ri zo va nim Qu bqan ~a ni ma.

Slo ven ci su pr vi me~ u se ri ji na svom le du do bi li 3:2 u pro du `et ku, a on da su usle di le tri sjaj ne par ti je cr no-be lih 10:2 u Be o gra du, 7:4 u Qu bqa ni i 4:0 po no vo u le de noj dvo ra ni „Pi o nir”.

Utak mi ca je od i gra na u fan ta sti~ noj at mos fe ri pred oko 1.800 gle da la ca, ko ji su svih 60 mi nu ta da va li ve li ku po dr {ku Par ti za nu.

Strel ci za srp skog Ra dost ho ke ja {a Par ti za na na le du dvo ra ne „Pi o nir” {am pi o na bi li su An `e Ter li - {to je Olim pi ja bi la naj bo qa go di ne. Dok su od ras pa da SFRJ kar, Ne ma wa Vu ~u re vi}, Mar ko pre plej-ofa - re kao je Slo ve nac osvo ji li jo{ se dam tro fe ja - 1994, Sre to vi} i Mar ko Ko va ~e vi}. na klu pi Par ti za na.

1995, 2006, 2007, 2008, 2009. i 2010.

Za ni mqi vo da je par ni va qak - Sva ka ~ast pro tiv ni ku, ali Par ti zan je pro {le se zo ne iz do ti tu le do veo tre ner Pa vel i mo jim sa i gra ~i ma. Pu bli ka je gu bio u fi na lu Slo ho kej li ge od Kav ~i}, ko ji je Be o gra |a ne bi la sjaj na i sve je ona ko ka ko Ma ri bo ra.

OVOG VIKENDA U ZREWANINU

Pojedina~no prvenstvo Srbije Po je di na~ no pr ven stvo Sr bi je u se ni or skoj kon ku ren ci ji u sto nom te ni su odr `a }e se ovog vi ken da u Zre wa ni nu.

U mu {koj kon ku ren ci ji na stu pi }e 46 tak mi ~a ra, a u `en skoj 33 sto no te ni ser ke.

Za ti tu tlu naj bo qeg u Sr bi ji kod sto no te ni se ra nam de ta }e se: Ar de qan (Cr na Go ra), Cre pu qa (Ne ma~ ka), Su bo ti} (^e la re vo), ^er vik (Ba~ ka To po la), Kar vak, Bor ~i}, Pet kov, Maj sto ro vi}, Gor di} (Ba nat), Ma ri}, Ra do wi}, Z. Sa vi} (Cr ve na zve zda), Pe tro vi} (Fon ta na), Da mja no vi}, @u wa nin, Fi {er (IMT), To {ev ski, Mar ko vi} (Ki kin da), Dum ni}, Na| ne me di, Ko sta di no vi} (Obi li}), M. Sa vi}, Mi lo {e vi}, Ma {o vi}, Da. ^o ni}, De. ^o ni} (Par ti zan), ^o la ko vi} (Po `a re vac), Brit ka, Za ki} (Rad ni~ ki), Ta ka~,

Ivi} (Ru dar), L. Lu pu le sku, Z. Pe te, Ta ka ri~, Ko so (Spar tak), Ka man, Lu go wa, V. Bor ~i} (Ste nes), ^a bri lo, Sta re vi} (Voj vo di na), N. Gr bi}, \u ri{ (Vr -

Kadeti u Skorenovcu Otvo re no pr ven stvo Sko re nov ca za sto no te ni se re i sto no te ni ser ke u kon ku ren ci ji ka de ta i mla |ih ka de ta odr `a }e se su tra. Do ma }in je STK Do `a. Me ~e vi }e se igra ti u sa li O[ „@ar ko Zre wa nin”, a po ~e tak je u 10 sa ti. {ac), Mi lend ko vi}, An |el ko vi} (Me di ja na) i Sel (Ne ma~ ka).

Na `en ski tron ju ri {a }e: Mol nar (Fra cu ska), To do ro vi} (Ne ma~ ka), Ga lo wa ([pa ni ja),

Few ve {i, Tru `in ski (Ba~ ka To po la), Ra di {i}, Du ba ji} (Ba nat), Ga ji}, Ba wac, Sa vi}, Ko ha nec (^e la re vo), Kor ma wo{, Haj nal, Ni ko li}, Ra do wi} (^o ka), Vi co (Flip), To do ro vi}, Sto ji}, Mi ja no vi} (Kra gu je vac Spin), Gr `a qa, Mi ha i lo vi} (Mla dost), Kan di} (No vi Be o grad), Pa vlo vi}, Cic mil (No vi Sad), \ur ~ik, Tot, Mak su ti (Sen ta), Me sa ro{ (Spar tak), Kr sma no vi} (Voj vo di na), Ra dak, Ra ti}, Tur ko a ne (Vr {ac) i Mo han (Mla dost).

Si me ~e vi }e se igra ti u ha li „Me di son”, a su tra {we tak mi ~e we po ~i we u 15 sa ti. Uo~i me ~e va odr `a }e se okru gli sto u ho te lu „Voj vo di na”, a te ma }e bi ti „Stru~ ni rad u klu bo vi ma”. Okru gli sto su tra po ~i we u 12 ~a so va.

S. S.

SUTRA SE OTVARA RENOVIRANA KUGLANA U BE^EJU

Zavarko predvodi elitu Sve, ili go to vo sve, {to da nas vre di u mu {kom svet skom ku gla wu na }i }e se u ne de qu u Be ~e ju. Po vod za oku pqa we svet ske eli te, ali i na {ih ku gla {kih na da, je sve ~a no otva ra we re no vi ra ne ku gla ne u gra du kraj Ti se.

Vil mo{ Za var ko

Or ga ni za tor tur ni ra je Vi la ti sport DOO Som bor na ~e lu s di rek to rom tur ni ra Zden kom Pa vli cem, a po kro vi teq stva se pri hva ti la lo kal na sa mo u pra va naj ve }e po ti ske op {ti ne.

- Iz ra zno ra znih, objek tiv nih i su bjek tiv nih, raz lo ga re kon struk -

ci ja be ~ej ske ku gla ne se ote gla, ali je, evo, za vr {e na. Tim po vo dom `e le li smo da gra du ko ji je iz ne drio naj bo qeg ku gla {a da na {wi ce Vil mo {a Za var ka po da ri mo tur nir na kom }e na stu pi ti za i sta sve zve zde da na {weg ku gla wa.

Na grad ni fond iz no si go to vo 3.000 evra, od ~e ga }e po bed ni ku pri pa sti hi qa dar ka. re kao nam je di rek tor tur ni ra Zden ko Pa vlic, ko ji }e i sam bi ti u igri za na gra du.

Od le gen dar ne be ~ej ske ku gla ne osta le su sa mo le pe uspo me ne. Na rav no, i zi do vi i krov, uz na po me nu da su i oni re sta u ri ra ni, a sve osta lo je no vo.

- Iako je ovo re vi jal ni tur nir, imam oba ve zu da pru `im mak si mum pred su gra |a ni ma, po {to sam si gu ran da oni `e le da me vi de u naj bo qem sve tlu. Uz to, po bed nik tur ni ra }e u}i u isto ri ju kao pr vi re kor der ku gla ne. Mno go je mo ti va da u ne de qu igram kao da je fi na le svet skog po je di na~ nog pr ven stva, iskren je „nu me ro

uno“ svet skog ku gla wa Vil mo{ Za var ko.

Ka ko je be ~ej ska po ro di ca Za var ko kom plet no okre nu ta ku gla wu, to Vi li ka ne }e bi ti sam. Maj ka Ju li ja na i otac Ge za }e, na rav no, bi ti u gle da li {tu, ali }e mla |a ni ^a ba na stu pi ti u ~e tvo ro me ~u po ime nu „Mla de na de srp skog ku gla wa“. Po red ^a be Za vr ka, na sta zi }e se od 12,30 sa ti na }i Nor bert Er we {i iz No vog Be ~e ja, te sve ku gla {i ce Her mi na Lu ka~ iz Ba~ kog Gra di {ta, Mi la na Pa vlic iz Som bo ra.

U~e sni ci tur ni ra „Zlat ne zve zde Be ~ej Ma sters 2011.“, ko ji po ~i we po sle Sve ~a nog otva ra wa ku gla ne (13,30) od 14 sa ti, ima }e u pre po dnev nom ter mi nu (od 9 sa ti) „za gre va we“ u vi du tak mi ~e wa u okvi ru Vi la ti ku pa u di sci pli ni sprint.

Na kra ju, evo i u~e sni ka elit nog tur ni ra u Be ~e ju Sr bi ju }e pred sta vqa ti Vil mo{ Za var ko, Ro bert Er we {i, Zden ko Pa vlic, Ti bor Sel i Da niel Tep {a, iz Ma |ar ske sti `u: Le vent Ka kuk, La slo Ka {ai, Nor bert Ki{, Ta ma{ Ki{ i Ati la Ne me{, Ma ke do ni ju }e pred sta vqa ti Bo ris Be ne dik i Bran ko Ma nev, bo je Slo va~ ke bra ni }e Jan Ja se ki i Ivan ^eh, ^e {ke Jan Ko ti za i Hr vat ske Ma rio Mu {a ni}. V. Jankov

SPORT

dnevnik VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

Kup je za bo ra vqen Voj vo di na NS se me - Rib ni ca 3:1 (25:20, 25:16, 21:25, 25:20) NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca 200, su di je: Le ko i Po po vi} ( obo ji ca Srem ski Kar lov ci).

VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^u bri lo 4, [kun dri} (l), Si me u no vi} 4, Pe tro vi} 14 (5 bk), Mi ro sa vqe vi} 4, Ve se li no vi} 3, Ivo vi} 19, Jo vo vi} 4, L. ^u bri lo, Mr dak, Jo va no vi} 23, Ka pur.

RIB NI CA: Ko la re vi}, Li si nac 4, Bo rov wak 5, Bo `i} 23, Pe jo vi}, Ve qo vi}, Usi qa nin 14, Jo vi} (l), Ra do vi}, Bi }a nin 3, Mi lo va no vi} 3, Mi ko lov 2.

Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me ve o ma br zo su za bo ra vi li do ga |a je sa fi nal nog tur ni ra Ku pa Sr bi je, te do sta la ko sa vla da li kra qe va~ ku Rib ni cu u der bi ju ko la i re van {i ra li im se za mak si ma lan po raz u pr vom de lu pr ven stva.

Ka ko su od i gra li No vo sa |a ni pr va dva se ta, ~i ni lo se da `u re na una pred do go vo re no ve ~e ru, jer su eks pre sno do {li do dvo se tov nog vo| stva de mon stri ra ju }i igru ko ja du go ni je vi |e na u ma loj sa li Spen sa. Pr {ta lo je sa svih stra na. Pred vo |e ni Zo ra nom Jo va no vi }em do ma }i su kon tro li sa li igru i re zul tat a ka da su sred wi blo ke ri Bo ri slav Pe tro vi} i Ne ma wa ^u bri lo po di gli be dem pre ko mre `e Kra qev ~a ni ni su ima li ni ka kve {an se. Od li~ no su ser vi ra li No vo sa |a ni, blok je funk ci o ni sao, ka ko u pa siv noj od bra ni

Tr oj ni blok No vo sa |a na za u sta vqa Bo `i }a

ta ko i u di rekt nim po e ni ma. Re a li za ci ja kon tra na pa da do ma }ih bi la je na vr hun skom ni vou i za to ne ~u di re zul tat iz dru gog se ta gde su go sti uze li sve ga 16 po e na.

Ipak, ~i ni lo se da su cr ve nobe li ve} ta da upi sa li si gur na tri bo da, ma da im je fa lio jo{ je dan osvo je ni set. Rib ni ca je is ko ri sti la bla go opu {ta we do ma }ih, po ~e la mno go bo qe da ser vi ra i na te ra la do ma }eg tre ne ra Sa la ti }a da na me stu pri ma ~a ume sto Si me u no vi }a uba ci Ve se li no vi }a, ali ni to ni je da lo `e qe ni re zul tat za No vo sa |a ne. Go to vo sva ka lop ta i{la je na Jo va no vi }a, {to je go stu ju }i blok ubr zo pr o-

Fo to: F. Ba ki}

~i tao i us pe li su go sti pre ko ras po lo `e nog Bo `i }a da sma we se tov ni za o sta tak. ^i ni lo se do sre di ne ~e tvr tog pe ri o da igre da }e se de si ti ne za mi sli vo do pre po la sa ta i da }e se igra ti od lu ~u ju }i taj brejk, ali se Ni ko la Jo vo vi} sa ser vis li ni je po bri nuo da ne bu de ta ko. Kod re zul ta ta 19:18 za Rib ni cu, po sle ser vi sa Jo vo vi }a, na pra vi li su do ma }i se ri ju 6:0 (dve do bre od bra ne i kon tra na pa di, tri blo ka Jo va no vi }a i jed na gre {ka go sti ju) i us pe li da nad mo} no pre lo me pi ta we po bed ni ka za ve li ka tri bo da ko ji ih osta vqa ju na `e qe noj dru goj po zi ci ji na ta be li.

M. Ri sti}

petak4.mart2011.

DA NAS PO ^I WE DVO RAN SKO EVROP SKO PR VEN STVO

Bi qa na To pi} adut Srbije

Pr va na bo ri li {te iz la zi Bi qa na To pi} (tro skok), a u pe tak }e mo na vi ja ti i za Asmi ra Ko la {in ca (ba ca we ku gle), Emi ra Be kri }a (400 me ta ra) i Ma ri nu Mun }an (1.500 me ta ra).

Naj bo qu srp sku tro sko ka {i cu, Bi qa nu To pi} u 9 ~a so va uju tru o~e ku ju kva li fi ka ci je u dvo ra ni „Ber si�.

- Naj va `ni je mi je da sam zdra va i da sam us pe la da ve} na pr vom tak mi ~e wu ove go di ne is pu nim nor mu za naj ve }e kon ti nen tal no tak mi ~e we. Ne op te re }u jem se kon ku ren ci jom i pla sma nom, sa mo `e lim da re a li zu jem svo je tre nut ne mo gu} no sti, jer znam da mi one ga ran tu ju dru {tvo me |u naj bo qi ma - iz ja vi la je Bi qa na To pi}.

Po la sa ta iza Bi qa ne, u kva li fi ka ci je za ba ca we ku gle, u~e stvo va }e Asmir Ko la {i nac. Ako pro |e, fi na le ga o~e ku je u 17.30 ~a so va.

- Pre ma fi nal nim pri ja va ma imam 10. re zul tat, ne op te re }u jem se kon ku ren ci jom jer sam sa ve }i nom tak mi ~io i do bro se po zna je mo. Ve ru jem da }e nor ma za ula zak u fi na le iz no si ti oko 20 me ta ra, tu da qi nu sam ove go di ne ne ko li ko pu ta pre ba cio i re al no je o~e i va ti da se na |em u fi na lu - is ta kao je Ko la {i nac.

U 10.50 ~a so va pred vi |e ne su kva li fi ka ci je u tr ci na 400 me ta ra. Srp ski pred stav nik je Emir Be kri}.

- Ovo je moj pr vi na stup na ve li kom tak mi ~e wu u se ni or skoj ka te go ri ji, i ciq mi je da is ko ri stim kon ku ren ci ju ka ko bi is tr ~ao {to bo qe, pre za do vo qan bi

bio re zul tat oko 47,50 se kun di - re kao je Be kri}.

U po po dnev nom de lu tak mi ~e wa na sta zu iz la zi Ma ri na Mun }an ko ja }e star to va ti u kva li fi ka ci ja ma tr ke na 1.500 me ta ra.

- Ne mam od re |e nu tak ti ku, ali znam da na sa mom star tu mo ram da za u zmen do bru po zi ci ju i pra tim ri tam do kra ja. U kon ku ren ci ji }e bi ti dve atle ti ~ar ke iz [pa ni je ko je su se oki ti le me da qa ma na pro {lo go di {wem pr ven stvu Evro pe u Bar se lo ni, a me |u fa vo ri ti ma su i ru ske atle ti ~ar ke - re kla je srp ska re kor der ka na 800 i 1.500 me ta ra u dvo ra ni.

Bo je Sr bi je }e na ovom tak mi ~e wu bra ni ti i Ta tja na Mi ti} na 60 me ta - Bi qa na To pi} ra, kao i Go ran Na va na 1.500 me ta ra. Se lek tor Dra gi {a Ku zma no vi} ra ni je je pro ce nio da bi na {i re pre zen ta tiv ci u Pa ri zu mo gli da iz bo re tri do ~e ti ri fi na la.

Pre ma pri ka za noj for mi, u fi na lu bi tre ba lo da vi di mo Ma ri nu Mun }an, Asmi ra Ko la {in ca, kao i Go ra na Na vu. Si gu ran sam da }e svi oni da ti sve od se be da se na |u me |u naj bo qim Evro pqa ni ma - re kao je Ku zma no vi}.

IN TER NA CI O NAL NI TUR NIR U NE MA^ KOJ

Sre bro za na{ trio U ne ma~ kom gra du Ej zen ber gu odr `an je I n t e r n a c i o n a l n i tur n ir u aerob n oj gim na sti ci (ra ni je sport ski aero b ik) po pro p o z i c i j a m a Me | u n a r od n e gim n a s ti~ k e

De taq s pot pi si va wa ugo vo ra o ge ne ral nom spon zor stvu

~ar ske ka te go ri je od re |e ne su pre ma uz ra stu na in di vi du al nu, me {o vi ti par, tri i gru pe.

Ju n i o r s ki trio iz No v og Sa da: Ana Stoj {i}, Iva na Br zak i Isi do ra Svi tli ca osvo jio je sre br nu me da qu. Ka det -

Fo to: F. Ba ki}

VOJ VO DI NA S NO VIM GE NE RAL NIM SPON ZO ROM KOM PA NI JOM NS SE ME

No vo sa |a ni po se ja li ti tu lu Od boj ka {i Voj vo di ne ju ~e su do bi li no vog ge ne ral nog spon zo ra, In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, NS se me, i pro me ni li ime u Voj vo di na NS se me.

Ugo vor o ge ne ral nom spon zor stvu pot pi san je na go di nu da na, a ako se zna da su cr ve no-be li sa pro {lim ge ne ral nim spon zo rom ima li sa rad wu du gu 15 go di na i za to vre me be le `i li od li~ ne re zul ta te, pa svi o~e ku ju no ve tro fe je. Ge ne ral ni di rek tor klu ba Va sa Mi ji} i di rek tor In sti tu ta Bo ri slav Ko biq ski zva ni~ no su pot pi sa li ugo vor o ge ne ral nom spon zor stvu u pro sto ri ja ma klu ba.

- Hva la NIS-u ko ji nas je pra tio 15 go di na i ko ji }e osta ti u

na {em spon zor skom pu lu, a re zul ta te ko je smo be le `i li su i wi ho va za slu ga. NS se me je pre po znao na{ kva li tet, tra di ci ju i rad i ra du jem se sa rad wi. Do bi li smo no vog ge ne ral nog spon zo ra i bi }e mo si gur no ja ~i - re kao je Mi ji}.

- U Sr bi ji smo naj po no sni ji na dve stva ri, na na {e na u~ ni ke ko jih ima u ce lom sve tu i na na {e spor ti ste ko ji na ci ji od u vek do no se ra dost. Za to je bi lo lo gi~ no da sa rad wu na pra vi mo sa naj u spe {ni jim sport skim ko lek ti vom u Voj vo di ni. Kao i mi u na {oj, Voj vo di na je brend u svo joj sfe ri i si gu ran sam da }e sa rad wa bi ti na obo stra nu ko rist i za do voq stvo - re kao je

SVET SKA LI GA

Por tu gal ume sto Egip ta Iz vr {ni od bor Svet ske od boj ka {ke fe de ra ci je (FIVB) do neo je od lu ku da Por tu gal za me ni se lek ci ju Egip ta u gru pi C ovo go di {we Svet ske li ge. Raz log je ne sta bil na po li ti~ ka si tu a ci ja u Egip tu.

Zbog to ga, po zi vi je uru ~en re pre zen ta ci ji Por tu ga la, ko ja je is pa la u 1. ko lu kva li fi ka ci ja od Por to ri ka. Po sto je }i ka len dar C gru pe Svet ske li ge ne }e se me wa ti, ve} }e sa mo Por tu gal za me ni ti Egi pat.Sr bi ja }e ta ko ume sto pro tiv Egip ta, igra ti pro tiv Por tu ga la ca, kao i Ar gen ti na ca i Fi na ca.

U osta lim gru pa ma na la ze se: A gru pa: Bra zil, Poq ska, SAD, Por to ri ko; B gru pa: Ru si ja, Bu gar ska, Ne ma~ ka, Ja pan; D gru pa: Ku ba, Ita li ja, Fran cu ska, Ju `na Ko re ja.

Po znat je i ka len dar tak mi ~e wa ovo go di {weg ci klu sa. Pr vi vi kend na pro gra mu je od 27. do 29. ma ja, dru gi od 3. do 5. ju na, tre }i vi kend igra }e se od 10. do 12. ju na, dok je ~e tvr ti vi kend na pro gra mu od 17. do 19. ju na. Pe ti vi kend igra }e se od 24. do 26. ju na, a po sled wi {e sti od 29. ju na do 1. ju la. Fi nal ni tur nir Svet ske li ge za ka zan je od 6. do 10. ju la u poq skom gra du Gdaw sku.

Bo ri slav Ko biq ski, di rek tor In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo.

Mi ni star po qo pri vre de Re pu bli ke Sr bi je i pred sed nik Skup {ti ne OK Voj vo di ne Sa {a Dra gin sa rad wu je oka rak te ri sao kao sku pqa we dru {tva iz kra ja.

- I Voj vo di na i NS se me su iz uli ce Mak si ma Gor kog, kom {i je su, a i ja sam u bli zi ni, pa je ovo svo je vr sno oku pqa we dru {tva iz kra ja {to mo ra da do ne se do bre re zul ta te. Pri mi li smo u na {u sport sku po ro di cu jo{ jed nog vred nog ~la na i na dam se do broj sa rad wi - is ta kao je Dra gin.

M. Ri sti}

EVROP SKO PR VEN STVO

Ju ni or ke de se te Ju ni or ske re pre zen ta tiv ke Sr bi je u ga |a wu va zdu {nom pu {kom, Dra ga na To do ro vi}, Ka ta ri na Bi ser ~i} i Ta {a na Bo ga ti nov ski, osvo ji le su 10. me sto ekip no na Evrop skom pr ven stvu ko je se odr `a va u ita li jan skom gra du Bre {i sa 1175 kru go va. Na {e de voj ke ta ko ni su us pe le da od bra ne zlat nu me da qu osvo je nu pro {le go di ne u Ma ra ke ru.

Zla to je pri pa lo Ru ski wa ma (1184), sre bro Nor ve `an ka ma (1181), a bron za ^e hi wa ma (1180).

Naj bo qi re zul tat za be le `i la je Dra ga na To do ro vi} ko ja je sa 393 kru ga za u ze la 19. me sto, Ta {a na Bo ga ti nov ski je bi la 28. sa 392, a Ka ta ri na Bi ser ~i} 40. sa 390 kru go va od 67 tak mi ~ar ki. Zla to je uze la Hr va ti ca Ta wa Pe rec sa 500,2 (397) kru go va.

G. M.

19

Se lek tor Sr bi je is ta kao je da se po seb no ra du je po vrat ku Bi qa ne To pi} ko ja je ove go di ne ima la sa mo jed no tak mi ~e we, u Ati ni, gde je za be le `i la skok od 13.83 me ta ra.

- Po mi {qe wu tre ne ra i su pru ga na {e re kor der ke u tro sko ku Dra gu ti na To pi }a, Bi qa na je sprem na za skok od 14,20 me ta ra, a taj bi joj re zul tat do neo vi sok pla sman - re kao je Ku zma no vi}.

Je le na u dru gom ko lu Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} pla si ra la se u dru go ko lo VTA tur ni ra u mek si~ kom Mon te re ju. Ona je na star tu tur ni ra sa vla da la [pa wol ku Lur des Do min gez Li no re zul ta tom 6:4, 6:1.

Srp ki wa je za slu `e no sti gla do po be de, a na kon ne {to ne iz ve sni jeg pr vog se ta, u dru gom je ima la pot pu nu kon tro lu nad me ~om i bez ve }ih pro ble ma pla si ra la se u na red nu run du tak mi ~e wa.

U dru gom ko lu tur ni ra Jan ko vi }e va, ko ja je ina ~e po sta vqe na za pr vi no si teq ku, sa sta }e se sa Austri jan kom Si bil Ba mer ko ja je u 1. ko lu po be di la ^e hi wu An dreu Hla vac ko vu sa4:6, 6:3, 6:3.

IZ BOR NA SKUP [TI NA VSS

\u ni} ostao pred sed nik

Osva ja ~i ce sre br ne me da qe: Ana Stoj {i}, Isi do ra Svi tli ca i Iva na Br zak

fe de ra ci je (FIG). U~e stvo va li su klu bo vi iz se dam dr `a va (^e {ka, Fi naks, Ru si ja, Slo va~ ka, [ved ska, Sr bi ja i Ne m a~ k a). Na { u ze m qu na ovom tak mi ~e wu pred sta vqao je Sport ski klub Ga u di um NS plus iz No vog Sa da. Tak mi -

ska gru pa u sa sta vu Ni ko li na Ga {i}, Ti ja na Ru dek, An to ne la Pa ro vi}, Du wa Plav {i}, Ni ko li na Ga {i} i Una Ga ji} osvo ji le su pe to me sto, dok je u pi o nir skoj ka te go ri ji Ade la Cu cak bi la 13.

G. M.

No vi-sta ri pred sed nik Ve sla~ kog sa ve za Sr bi je je Dan ko \u ni}, je dan od na {ih naj u spe {ni jih ve sla ~a, is ku sni sport ski rad nik, ali i vo de }i srp ski pri vred nik, ko ji se na funk ci ji pr vog ~o ve ka Sa ve za na la zi od 1996. go di ne. Novinu u ra du Sa ve za pred sta vqa iz bor Zo ra na Jef ti }a, dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu od bra ne za pot pred sed ni ka VSS, ko ji }e tu du`nst oba vqa ti za jed no sa Zo ra nom Pan ~i }em i Pre dra gom Pe tro vi }em, do sa da {wim pot pred sed ni ci ma.

J. G.

DA N AS NA SPORT S KIM TE R E N I M A Ko {ar ka NLB li ga (m) - BE OG RAD: Cr ve na zve zda -[i ro ki (20.15), NIM BURK: Nim burk - Ce de vi ta (18) Pr va li ga (m) - Su per fund Na pre dak (17) Pr va B li ga (m) - BE O GRAD: Rad ni~ ki - Ja go di na (19) Dru ga srp ska li ga, se ver (m) - KI KIN DA: Ki kin da - Mla dost (20.30)

Od boj ka @en ska su per li ga - PAN ^E VO: Di na mo Azo ta ra - Vi zu ra (18)

Mu {ka su per li ga - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Spar tak (Q) (17.30), Par t i z an T e r m o e lek t ro M l a d i r a d n i k (20) P r v a `en ska li ga - KRA G U J E VAC: Sme~ 5 - No vi Sad Pi o- nir pe trol (18) Pr va mu {ka li ga - KO VIN: Ba va ni {te - Klek Sr bi ja {u me (18.30), VE LI KO

GRA DI [TE: VGSK - Ja go di na (19) Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - SU BO TI CA: Spar tak 2 - Ma gli} (17)

Ru ko met Dru ga mu {ka li ga, se ver - FU TOG: Me ta lac AV - Rad ni~ ki ([) (19.30), NO VI SAD: Rad ni~ ki Ce ment - Her ce go vi na (16.50, Sla na ba ra), JA BU KA: Ja bu ka Ba nat ski Kar lo vac (18)

Va ter po lo Pr va B li ga, Pla va gru pa BE ^EJ: Be ~e jac - Sen ta (20.30)

20

sport

petak4.mart2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA–SE RI JA A Le }e - Ro ma

Da nas

(20.45)

Su bo ta Ju ven tus - Mi lan Ne de qa Samp do ri ja - ]e ze na Udi ne ze - Ba ri Na po li - Bre {a Bo lo wa - Ka qa ri Fi o ren ti na - Ka ta ni ja In ter - \e no va Kje vo - Par ma La cio - Pa ler mo 1. Mi lan 2. In ter 3. Na po li 4. La cio 5. Udi ne ze 6. Ro ma 7. Ju ven tus 8. Pa ler mo 9. Ka qa ri 10. \e no va 11. Bo lo wa 12. Fi o ren t.

13. Kje vo 14. Samp do r.

15. Ka ta ni ja 16. Par ma 17. Le }e 18. ]e ze na 19. Bre {a 20. Ba ri

27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27

17 16 16 14 14 12 11 12 11 9 10 8 7 7 7 6 7 6 6 3

7 5 4 6 6 7 8 4 5 8 8 10 10 10 8 10 7 7 6 7

(20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 3 6 7 7 7 8 8 11 11 10 9 9 10 10 12 11 13 14 15 17

49:20 58 49:29 53 41:25 52 33:23 48 33:23 48 41:38 43 41:34 41 44:43 40 33:28 38 25:27 35 29:34 35 29:29 34 28:30 31 23:29 31 24:35 29 27:38 28 30:48 28 20:36 25 22:35 24 15:41 16

ITA LI JA–SE RI JA B

Su bo ta Fro si no ne - Al bi no le fe Kro to ne - Asko li Sa su o lo - Ci ta de la Por to su ma ga - Gro se to Em po li - Mo de na Tri e sti na - Pja }en ca Pe ska ra - Re |i na Pa do va - Si je na Li vor no - Va re ze Po ne de qak Vi }en ca - To ri no Ata lan ta - No va ra 1. Ata lan ta 2. No va ra 3. Si je na 4. Va re ze 5. Re |i na 6. Pe ska ra 7. To ri no 8. Em po li 9. Li vor no 10. Vi }en ca 11. Pa do va 12. Gro se to 13. Al bi no l.

14. Kro to ne 15. Pja }en ca 16. Sa su lo 17. Mo de na 18. Asko li 19. Ci ta de la 20. Por to sum.

21. Tri e sti na 22. Fro si no ne

28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

16 14 14 11 11 11 11 9 10 11 8 9 9 7 7 8 6 8 6 7 5 5

7 10 10 12 9 8 8 12 9 5 12 8 7 12 11 7 13 10 10 7 12 11

5 5 4 5 8 9 9 7 9 12 8 11 12 9 10 13 9 10 12 14 11 12

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (19) (21) 33:18 47:23 44:24 35:21 32:28 31:29 33:33 32:26 36:34 29:32 39:33 28:35 34:45 26:31 38:42 29:32 29:37 28:33 29:36 24:39 23:35 28:41

55 52 52 45 42 41 41 39 39 38 36 35 34 33 32 31 31 28 28 28 27 26

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Bo ru si ja (D) - Keln Su bo ta Ha no ver - Ba jern [tut gart - [al ke Bo ru si ja (M) - Ho fen hajm Ajn traht - Kaj zer sla u tern Nir nberg - Sent Pa u li Ba jer (L) - Volf sburg Ne de qa Fraj burg - Ver der Ham bur ger - Majnc 1. Bo ru si ja (D)24 2. Ba jer (L) 24 3. Ha no ver 24 4. Ba jern 24 5. Majnc 24 6. Ham bur ger 24 7. Fraj burg 24 8. Nir nberg 24 9. Ho fen hajm 24 10. [al ke 24 11. Keln 24 12. St. Pa u li 24 13. Ajn traht 24 14. Volf sburg 24 15. Ver der 24 16. Kaj zer sl. 24 17. [tut gart 24 18. Bo ru si ja (M)24

18 13 14 12 13 11 11 10 8 8 8 8 8 6 6 6 6 5

4 7 2 6 1 4 4 6 9 6 5 4 3 8 7 6 4 4

2 4 8 6 10 9 9 8 7 10 11 12 13 10 11 12 14 15

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 52:14 50:34 34:31 50:30 37:30 35:32 31:31 34:32 41:35 29:29 31:42 27:38 24:34 29:34 30:50 33:42 42:47 35:59

Su bo ta Kaen - Sent Etjen Lo ri jen - Nan si Mon pe qe - Ren Ni ca - Lans Tu luz - So {o Va len si jen - Mo na ko Ok ser - PS@ Ne de qa Brest - Bor do Lion - Avi won Mar sej - Lil 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

12 13 12 12 11 10 9 10 9 8 10 9 7 7 7 8 4 4 5 1

10 7 9 8 9 8 8 5 8 10 3 5 10 8 8 4 14 13 9 8

58 46 44 42 40 37 37 36 33 30 29 28 27 26 25 24 22 19

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 3 5 4 5 5 7 8 10 8 7 12 11 8 10 10 13 7 8 11 16

(2.70) Li ver pul – (3.00) M. ju naj ted (2.45) Na kon po ra za na go sto va wu pro tiv ^el zi ja (2:1), bra ni lac ti tu le i li der Pre mi jer li ge, eki pu Ju naj te da o~e ku je no vo te {ko go sto va we ovog pu ta na En fil du. A Li ver pul je u pro {lom ko lu po ra `en od Vest He ma (3:1), {to je pu le ni ma tre ne ra Da gli {a dru gi kiks u ni zu. Za ni mqi vo je da red si ni su po ra `e ni na En fil du ve} pet utak mi ca. Tra di ci ja je na stra ni fud ba le ra Man ~e ste ra ko ji su do bi li po sled wa tri du e la. Je se nas je bi lo 3:2, a u Li ga ku pu 1:0 za Ru ni ja i dru go ve. U re do vi ma Li ver pu la ne }e bi ti Ke ro la i [el vi ja, a tre ner go sti ju Fer gu son ima ve li kih pro ble ma, po vre |e ni su Fer di nand, Har grivs, Va len si ja, Park, An der son i Evans, a na{ Ne ma wa Vi di} me~ }e pro pu sti ti zbog cr ve nog kar to na.

Na{ predlog: 2

(2.20) Bir min gem – (3.20) VBA (2.90) Osva ja wem Li ga ku pa i pla sma nom u Evro pu fud ba le ri Bir min ge ma do bi li su pod strek, ali wi hov glav ni ciq je op sta nak u Pre mi jer li gi. @i gi} i dru go vi ovog vi ken da na Sent En dr juz sta di o nu ugo sti }e Vest Brom vi~ Al bion, ko ji je u sli~ noj si tu a ci ji kao i do ma }in. Bir min gem }e bi ti li {en uslu ga Da na, Vej lsa i Ji ra ne ka, dok }e VBA bi ti osla bqen pa u -

43:24 30:18 36:21 39:25 39:25 21:23 33:32 32:31 26:25 32:30 27:28 39:31 30:27 28:36 17:27 27:41 29:33 25:28 24:40 13:45

46 46 45 44 42 38 35 35 35 34 33 32 31 29 29 28 26 25 24 11

li (2:1). Pro {le se zo ne oba du e- la pri pa la su fud ba le ri ma Mi la na iden ti~ nim re zul ta tom (3:0), a tra di ci ja je na stra ni do ma }i na, ko ji je na po sled wih 12 du e la sla vio pet pu ta, uz pet re mi ja.

Na{ predlog: 2

(2.15) Atle ti ko (M) – (3.25) Vi qa re al (3.15)

Ye rard po sti `e gol u jed nom od ra ni jih me ~e va Li ver pu la i Man ~e ster ju naj te da

zi ra wem Pa bla Iba we za. U pr vom de lu {am pi o na ta sla vio je VBA 3:1, a pro {le se zo ne pa la je po de la bo do va na Sent En dr ju zu 1:1, dok je u re van {u bio bo qi Bir min gem 3:2.

Na{ predlog: 1

(1.80) Nir nberg – (3.10) Sent Pa u li (3.70) Fud ba le ri Nir nber ga ne bi tre ba lo da ima ju ve }ih pro ble ma u du e lu sa Sent Pa u li jem. Do ma }in }e na Izi Kre dit sta di o nu gde u do sa da {wih 12 utak mi ca sla vio na osam, uz ~e ti ri po ra za po ku {a ti da po tvr de kva li tet i na ja ve pro boj u vrh ta be le. Eki pa ko ju pe dvo di tre ner He king pro {log vi ken da re mi zi ra la je pro tiv [al kea (1:1) {to im je bio pr vi kiks na kon ~e ti ri po be de, dok su go sti po -

[PAN SKO PR VEN STVO

U utak mi ca ma 26. ko la fud bal s kog pr ven s tva [pa n i j e, Pri me re, po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Vi qa re al - Her ku les 1:0 (1:0) (Ro si 21’), So si je dad - Le van te 1:1 (0:0) (Zu ru tu za 53’ - Or no 77’), He ta fe Atle ti ko 1:1 (1:0) (Mo ral 3’ Eli as 81’), Osa su na - De por ti -

vo 0:0 Sa ra go sa - Bil bao 2:1 (0:1), (Ja ro {ik 48’, U~e 55’ Qo ren te 18’), Va len si ja - Bar se l o n a 0:1 (0:0) (Me s i 77’), Espa w ol - Ma j or k a 1:2 (1:0) (Vas kez 19’ - Ve bo 63’, N`sue 83’), Se vi qa - Hi hon 3:0 (2:0) (Fa bi ja no pen 28’, Pe ro ti 35’ Ne gre do 65’).

Ar se nal i Si ti u ~e tvrt fi na lu Fud ba le ri Man ~e ster si ti ja i Ar se na la pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le en gle skog FA ku pa.

Man ~e ster si ti je u osmi ni fi na la po be dio Aston Vi lu 3:0 (2:0). Go lo ve za Si ti po sti gli su Tu re u pe tom, Ba lo te li u 25. i Sil va u 70. mi nu tu.

Ar se nal je na svom te re nu nad i grao Lej ton ori jent 5:0. Go -

lo ve za „tob xi je” po sti gli su ^a mak u sed mom, Bendt ner 30, 43. i 62. mi nu tu, kao i Kli {i u 75. Man ~e ster si ti }e u ~e tvrt fi na lu FA ku pa igra ti sa Re ding, dok }e se Ar se nal sa sta ti sa Man ~e ster ju naj te dom. U pre o sta la dva me ~a ~e tvrt fi na la FA ku pa sa sta }e se Bir min gem Bol ton i Sto uk - Vest Hem.

Sel tik bo qi od Ren yer sa Fud ba le ri Sel ti ka pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le {kot skog ku pa, po {to su ve ~e ras u osmi ni fi na la na svom te re nu po be di li grad skog ri va la eki pu Ren xer sa re zul ta tom 1:0. Je di ni

gol na me ~u po sti gao je Mark Vil son u 48. mi nu tu. Ren xers je me~ za vr {io sa de vet igra ~a, po {to je Sti ven Vi ta ker u 36. mi nu tu is kqu ~en, kao i Ma |id Bu ge ra u 90.

BEL GI JA

GR^ KA

Da nas An der leht - Genk Su bo ta Sent Tru den - @er mi nal Lo ke ren - Va re gem Kor trijk - [ar lroa Me he len - Gent Serkl Bri` - Ve ster lo Ne de qa Stan dard - Klub Bri` Lirs - Eupen 1. Genk 2. An der leht 3. Gent 4. Klub Bri` 5. Me he len 6. Lo ke ren 7. Stan dard 8. Bri` 9. Kor trijk 10. Ve ster lo 11. Va re gem 12. @er mi nal 13. S. Tru den 14. Eupen 15. Lirs 16. [ar lroa

27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27

18 18 16 15 12 11 13 11 10 9 7 5 6 5 4 4

6 6 5 3 7 10 3 6 4 7 11 10 5 6 9 6

3 3 6 9 8 6 11 10 13 11 9 12 16 16 14 17

(20.30) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 62:24 53:16 55:38 54:32 30:28 38:34 45:36 35:31 30:33 36:38 35:35 23:37 17:48 26:46 24:56 18:49

60 60 53 48 43 43 42 39 34 34 32 25 23 21 21 18

20 15 11 9 8 10 9 8 8 6 7 6 6 5 4 4

1 6 4 8 11 4 4 6 6 11 8 10 8 10 8 5

(2.70) Ju ven tus – (3.10) Mi lan (2.40) Fud ba le ri Mi la na na pu tu do no ve ti tu le pr va ka Ita li je uspe {no su is pra {i li dru go pla si ra ni Na po li (3:0), a na red na pre pre ka je go sto va we u To ri nu i der bi su sret sa uz dr ma nim Ju ven tu som ko me je po raz od Bo lo we bio dru gi uza stop ni kiks. Tre ner cr no -be lih Del Ne ri po ku {a }e da mo ti vi {e svo je igra ~i ka ko bi upra vo pro tiv li de ra Se ri ja A, pre ki nu li cr nu se ri ju i po no vi li uspeh sa San Si ra ka da su sla vi -

3 3 9 7 5 9 10 10 10 7 9 8 10 9 12 15

(2.10) Mar sej – (3.00) Lil (3.30) Je dan od naj za ni mqi vi jih su sre ta fran cu ske pr ve li ge ovog vi ken da igra se u Mar se ju, gde }e do ma ~i tim ugo sti ti na Ve le dro mu li de ra, eki pu Li la. Iza bra ni ci tre ne ra De {am pa sla vi li su na stra ni pro tiv Nan si ja (2:1), na ni za li ~e tvr tu po be du u ni zu i tre nut no su de vet utak mi ca bez kik sa. Po be da nad Li li om do ne la bi Gon za le su i dru go vi ma pro boj na ~e lo ka ra va na.

Li der put Mar se ja do la zi na kon re mi ja sa Li o nom 1:1.

Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

Fud ba le ri [al kea pla si ra li su se u fi na le Ku pa Ne ma~ ke, po {to su ve ~e ras u po lu fi na lu u Min he nu po be di li Ba jern re zul ta tom 1:0. Je di ni gol na utak mi ci po sti gao je Raul u 15. mi nu tu. [al ke }e u fi na lu igra ti sa Du i zbur gom, ko ji je na svom te re nu sa vla dao Ener gi iz Kot bu sa 2:1.

TUR SKA

Da nas Kaj ze ri - Ma ni sa Su bo ta Ko wa - An ka ra gu ~u Ga zi an tep - Si vas Ga la ta sa raj - Ka ra buk Ne de qa Ka {im pa sa - An ta li ja Bur sa - Is tan bul Eski {e hir - Bu ka~ spor Be {ik ta{ - Trab zon Po ne de qak Gen ~ler bir gir li - Ge ner bah ~e 1. Fe ner bah . 23 2. Trab zon 23 3. Bur sa 23 4. Kaj ze ri 23 5. Ga zi an tep 23 6. Be {ik ta{ 23 7. Is tan bul 23 8. Eski {e hir 23 9. Ka ra buk 23 10. Ga la tas. 23 11. Ma ni sa 23 12. Gen ~lerb. 23 13. An ka ra gu ~u 23 14. An ta li ja 23 15. Si vas 23 16. Bu ka spor 23 17. Ko wa spor 23 18. Ka {im pa sa 23

16 15 14 12 11 10 10 8 9 10 10 7 6 6 4 4 3 3

3 6 6 7 7 5 3 8 5 2 1 6 7 7 7 6 7 5

4 2 3 4 5 8 10 7 9 11 12 10 10 10 12 13 13 15

54:24 49:19 40:18 32:20 26:18 36:27 30:25 25:25 37:38 26:29 37:38 25:35 31:41 21:32 26:43 17:34 20:35 20:51

EN GLE SKA ^EM PI ON [IP (19) (13) (15) (18) (13) (15) (16) (18) (19) 51 51 48 43 40 35 33 32 32 32 31 27 25 25 19 18 16 14

HO LAN DI JA

Su bo ta Vo los - Pan se ra i kos Ksan ti - Ker ki ra Aris - Ira klis Ne de qa Ka va la - Aste ras Olim pi ja kos - Er go le tis Atro mi tos - Pa ni o ni os La ri sa - Pa na ti na i kos AEK - PA OK 1. Olim pi ja k. 24 2. Pa na ti na i k.24 3. AEK 24 4. Ka va la 24 4. Et ni kos 24 6. PA OK 23 7. Er go te lis 23 8. Aris 24 9. Ker ki ra 24 10. Ira klis 24 10. Ksan ti 24 12. Atro mi tos 24 13. Pa ni o ni os 24 14. Tri po lis 24 15. La ri sa 24 16. Pan se ri kos24

ra `e ni od Ha no ve ra (1:0) i ta ko na ni za li i dru gi ne u speh za re dom. Je se nas u Sent Pa u li ju sla vio je do ma }in na kon go le a de (3:2).

Na{ predlog: 1, 3+

Fud ba le ri ma drid skog Atle ti ka ni ka ko da po ka `u svo je pra vo li ce. Ove se zo ne pu le ni tre ne ra San ~e za igra ju pro men qi vo. Atle ti ko je re mi zi rao na go sto va wu pro tiv He ta fea 1:1, dok su go sti po got kom Ro si ja sa vla da li Her ku les 1:0. Na star tu pr ven stva na El Ma dri ga lu sla vi la je `u ta pod mor ni ca 2:0, {to je bio tre }i uza stop ni tri jumf Ro si ja i dru go va.

Na{ predlog: 3+

[al ke eli mi ni sao Ba jern

Me si do neo po be du

(20.30)

FRAN CU SKA

1. Lil 2. Ren 3. Mar sej 4. PS@ 5. Lion 6. Mont pe qe 7. Sent Etjen 8. Lo ri jen 9. Brest 10. Bor do 11. Tu luz 12. So {o 13. Va len si jen 14. Kaen 15. Ni ca 16. Nan si 17. Ok ser 18. Mo na ko 19. Lans 20. Avi won

\a vo li na En fil du tra `e bo do ve

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (14) (16.15) (16.15) (18.30) 45:12 39:18 37:29 26:21 28:22 23:22 23:28 16:21 23:28 19:23 23:26 23:27 16:26 15:22 19:31 18:37

61 51 37 35 35 34 31 30 30 29 29 28 26 25 20 17

Da nas De Graf {ap - Vi qem Su bo ta Tven te - Bre da Vi te se - Ven lo Den Hag - NEC Eskcel zi or - PSV Ne de qa He ren ven - Fe je nord Utreht - Ro da Gro nin gen - He ra kles Ajaks - AZ Alk mar 1. PSV 25 2. Tven te 25 3. Ajaks 25 4. Gro nin gen 25 5. AZ Alk mar 25 6. Den Hag 25 7. Ro da 25 8. Utreht 25 9. He ren ven 25 10. Bre da 25 11. NEC 25 12. He ra kles 25 13. Fe je nord 25 14. De Graf {. 25 15. Vi te se 25 16. Eks cel si or 25 17. Ven lo 25 18. Vi qem 25

16 15 14 13 12 12 10 10 9 10 7 7 7 6 6 6 5 2

6 6 7 5 7 6 10 7 7 4 11 7 7 9 7 4 1 5

1. Kvins P. 34 2. Svon si 34 3. Kar dif 34 4. Nor vi~ 34 5. No tin gem F.33 6. Lids 34 7. Le ster 34 8. Barn li 32 9. Hal 34 10. Re ding 34 11. Mil val 34 12. Vat ford 33 13. Por tsmut 33 14. Ip svi~ 33 15. Barn sli 34 16. Bri stol 34 17. Ko ven tri 33 18. Der bi 33 19. Don ka ster 33 20. Midlzbro 32 21. Kri stal 34 22. Skan torp 32 23. [e fild j. 34 24. Pre ston 33

18 19 18 16 15 14 15 13 12 11 12 12 12 12 11 11 11 11 10 10 9 9 7 5

13 5 7 11 13 12 7 11 13 15 11 10 8 6 9 8 7 6 9 6 8 4 8 9

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20)

3 10 9 7 5 8 12 8 9 8 11 11 13 15 14 15 15 16 14 16 17 19 19 19

56:20 48:30 55:38 54:42 44:28 62:55 51:51 49:39 39:36 51:39 43:36 59:51 45:46 43:43 40:51 41:49 36:40 42:45 43:59 39:46 33:54 31:56 30:54 35:61

67 62 61 59 58 54 52 50 49 48 47 46 44 42 42 41 40 39 39 36 35 31 29 24

HR VAT SKA (20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30)

3 4 4 7 6 7 5 8 9 11 7 11 11 10 12 15 19 18

Su bo ta

Der bi - Barn li Ko ven tri - Bri stol Por tsmut - [e fild j.

Skan torp - Svon si Barn li - Kri stal P. No tin gem F. - Hal Vot ford - Mil vol Lids - Don ka ster Kvins Park - Le ster Re ding - Midlzbro No ri~ - Pre ston Kar dif - Ip svi~

66:22 48:27 47:22 52:38 38:28 47:37 44:34 41:33 47:39 35:44 40:40 40:44 34:43 24:43 30:44 29:48 23:55 26:70

54 51 49 44 43 42 40 37 34 33 32 28 28 27 25 22 16 11

Da nas Dra go vo qac - Va ra `din In ter - Za greb Su bo ta Za dar - Haj duk (S) Osi jek - Istra Ri je ka - Kar lo vac Split - Ci ba li ja [i be nik - Lo ko mo ti va Di na mo (Z) - Sla ven 1. Di na mo 19 2. Haj duk 19 3. Ci ba li ja 18 4. Split 19 5. In ter 19 6. Va ra `din 19 7. Kar lo vac 19 8. Ri je ka 19 9. Sla ven 19 10. Osi jek 19 11. Za dar 18 12. Za greb 19 13. Lo ko mo t. 19 14. [i be nik 19 15. Istra 19 16. Dra go vo qac19

15 12 9 9 8 7 8 7 6 5 7 6 6 4 5 2

3 5 3 3 5 7 2 4 6 8 2 4 4 7 3 4

1 2 6 7 6 5 9 8 7 6 9 9 9 8 11 13

(17) (17) (15) (15) (17) (17) (17) (20.10) 41:9 39:15 24:14 23:14 17:17 19:21 17:7 22:29 19:20 20:20 23:24 17:22 17:27 22:26 14:28 12:43

48 41 30 30 29 28 26 25 24 23 23 22 22 19 18 10

[PA NI JA–PRI ME RA

Su bo ta Ma jor ka - Va len si ja Bar se lo na - Sa ra go sa Atle ti ko (M) - Vi qa re al Ne de qa Hi hon - He ta fe Her ku les - Al me ri ja San tan der - Real (M) Ma la ga - Osa su na De por ti vo - So si je dad Le van te - Espa wol Bil bao - Se vi qa 1. Bar se lo na 2. Real 3. Va len si ja 4. Vi qa re al 5. Espa wol 6. Atle tik (B) 7. Se vi qa 8. Atle ti ko 9. So si je dad 10. Ma jor ka 11. He ta fe 12. Ra sing 13. Le van te 14. De por ti vo 15. Sa ra go sa 16. Osa su na 17. Er ku les 18. Spor ting 19. Ma la ga 20. Al me ri ja

26 25 26 26 26 26 26 26 26 26 26 25 26 26 26 26 26 26 25 25

23 19 15 15 13 12 11 10 11 10 9 7 8 6 6 6 7 5 6 4

2 4 6 5 1 3 5 5 2 4 6 8 4 10 9 8 5 10 4 9

1 2 5 6 12 11 10 11 13 12 11 10 14 10 11 12 14 11 15 12

(18) (20) (22) (17) (17) (17) (17) (17) (17) (19) 77:13 55:19 40:27 45:26 35:38 40:38 41:40 36:34 37:42 27:35 36:39 23:35 27:38 21:35 24:38 26:32 24:39 23:34 34:51 25:44

71 61 51 50 40 38 38 35 35 34 33 29 28 28 27 26 26 25 23 21

[PA NI JA–SE GUN DA

Su bo ta Vi qa re al B - R. Va qe ka no Him na stik - Kar ta ge na Gra na da - Sa la man ka Al ba se te - El ~e Ne de qa Al ka ron - Sel ta Kor do ba - Nu man si ja He u ska - Kse rez Re kre a ti vo - Hi ro na Be tis - Las Pal mas Va qa do lid - Pon fe ra di na Po ne de qak Te ne ri fe - Bar se lo na B 1. Sel ta 26 2. R. Va qe ka no26 3. Be tis 26 4. Gra na da 26 5. Vi qa re al B 26 6. Hi ro na 26 7. Kar ta ge na 26 8. Bar se lo na B26 9. He rez 26 10. Al kor kon 26 11. Kor do ba 26 12. Va qa do lid 26 13. El ~e 26 14. Nu man sia 26 15. Hu e ska 26 16. Re kre a ti vo 26 17. Te ne ri fe 26 18. Las Pal mas 26 19. Him na stik 26 20. Sa la man ka 26 21. Al ba se te 26 22. Pon fe ra d. 26

15 15 15 12 12 10 11 10 11 11 8 10 8 10 7 5 6 5 5 7 5 3

9 5 4 8 5 9 5 8 5 3 11 5 11 3 12 13 9 11 10 4 9 11

2 6 7 6 9 7 10 8 10 12 7 11 7 13 7 8 11 10 11 15 12 12

(16) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17) (17) (17) (19) 48:21 45:30 49:27 50:29 32:34 38:32 34:37 44:40 36:37 37:35 36:33 34:33 25:25 39:40 22:24 23:26 27:40 35:53 20:28 27:41 18:31 19:42

54 50 49 44 41 39 38 38 38 36 35 35 35 33 33 28 27 26 25 25 24 20

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Su bo ta Bir min gem - VBA Ar se nal - San der lend Bol ton - Aston Vi la Fu lam - Blek burn Wu kasl - Ever ton Vest Hem - Sto uk Man. si ti - Vi gan Ne de qa Li ver pul - Man ~e ster j.

Vul ver hemp ton - To ten hem Po ne de qak Blek pul - ^el zi 1. Man ~e ster j.27 2. Ar se nal 27 3. Man. si ti 28 4. To ten hem 27 5. ^el zi 26 6. Li ver pul 28 7. Bol ton 28 8. San der lend 28 9. Wu kasl 28 10. Sto uk 28 11. Ever ton 27 12. Aston Vi la 28 13. Fu lam 28 14. Blek burn 28 15. Blek pul 28 16. Bir min gam 26 17. VBA 28 18. Vulvs 28 19. Vest Hem 28 20. Vi gan 28

17 17 14 13 13 11 9 9 9 10 7 8 6 9 9 6 7 8 6 5

9 5 8 8 6 6 10 10 9 4 12 9 14 5 5 12 8 4 10 12

1 5 6 6 7 11 9 9 10 14 8 11 8 14 14 8 13 16 12 11

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (17) (21) 61:25 57:27 44:25 38:31 46:22 36:35 39:38 33:35 43:39 32:35 35:36 35:47 29:29 35:46 42:55 25:35 36:53 31:46 33:49 27:49

60 56 50 47 45 39 37 37 36 34 33 33 32 32 32 30 29 28 28 27

POR TU GAL

Da nas Aka de mi ka - Le i ri ja Su bo ta Por to - Gi ma ra e{ Ne de qa Ma ri ti mo - Rio Ave V. Se tu bal - Ol ha nen se Spor ting (L) - Be i ra Bar Bra ga - Ban fi ka Po ne de qak P. Fe re i ra - Ba val Por ti mo nen se - Na ci o nal 1. Por to 21 2. Ben fi ka 21 3. Spor ting (L)21 4. P. Fe re i ra 21 5. Gi ma ra e{ 21 6. Na ci o nal 21 7. Bra ga 21 8. Le i ria 21 9. Ol ha nen se 21 10. Be i ra Mar 21 11. Rio Ave 21 12. Aka de mi ka 21 13. Ma ri ti mo 21 14. V.Se tu bal 21 15. Na val 21 16. Por ti mo nen.21

19 17 9 8 9 8 8 8 6 5 6 6 5 4 3 3

2 0 6 8 5 5 4 4 9 10 5 5 7 7 6 5

0 4 6 5 7 8 9 9 6 6 10 10 9 10 12 13

(21.15) (20.45) (17) (17) (19) (21.15) (19) (21.15) 49:7 44:17 32:25 22:22 25:26 18:23 34:28 19:25 19:21 23:24 21:26 27:35 21:24 17:31 18:37 19:37

59 51 33 32 32 29 28 28 27 25 23 23 22 19 15 14

SPORT

dnevnik

petak4.mart2011.

21

RASPORED PROLE]NOG DELA FUDBALSKOG PRVENSTVA SUPERLIGE SRBIJE

Vojvodina kre}e iz Jagodine

16.

17.

kolo

kolo

(5. marta 14.00)

In|ija - Partizan Sloboda PS - Hajduk Metalac - OFK Beorad ^ukari~ki - Rad Javor -Borac BSK - Spartak ZV Jagodina - Vojvodina Crvena zvezda - Smederevo

20.

jesenas

(9. marta, 14.00)

Crvena zvezda - In|ija Smederevo - Jagodina Vojvodina - BSK Spartak ZV - Javor Borac - ^ukari~ki Rad - Metalac OFK Beograd - Sloboda PS Hajduk - Partizan

1:2 2:1 0:1 0:4 1:1 1:1 0:0 0:0

18.

jesenas

1:0 0:1 2:0 0:0 1:0 0:0 0:1 0:2

19.

kolo

kolo

(12. marta, 14.00)

In|ija - Hajduk Partizan - OFK Beograd Sloboda PS - Rad Metalac - Borac ^ukari~ki - Spartak ZV Javor - Vojvodina BSK - Smederevo Jagodina - Crvena zvezda

jesenas

3:1 2:0 0:0 0:1 0:2 0:2 1:1 1:2

(19. marta, 14.00)

Jagodina - In|ija Crvena zvezda - BSK Smederevo - Javor Vojvodina - ^ukari~ki Spartak ZV - Metalac Borac - Sloboda PS Rad - Partizan OFK Beograd - Hajduk

jesenas

0:2 3:1 0:0 2:0 1:0 0:0 0:3 2:1

kolo

(2. aprila, 15.00)

In|ija - OFK Beograd Hajduk - Rad Partizan - Borac Sloboda PS - Spartak ZV Metalac- Vojvodina ^ukari~ki - Smederevo Javor - Crvena zvezda BSK - Jagodina

21.

jesenas

1:2 0:1 2:0 2:2 1:1 0:2 0:1 0:2

kolo

(9. aprila, 15.30)

BSK - In|ija Jagodina - Javor Crvena zvezda - ^ukari~ki Smederevo - Metalac Vojvodina - Sloboda PS Spartak ZV - Partizan Borac - Hajduk Rad - OFK Beograd

jesenas

0:0 0:0 1:0 3:0 0:0 0:0 1:1 1:0 Fudbaleri Vojvodine

22.

23.

kolo

kolo

(16. aprila, 16.30)

In|ija - Rad OFK Beograd - Borac Hajduk - Spartak ZV Partizan - Vojvodina Sloboda PS - Smederevo Metalac - Crvena zvezda ^ukari~ki - Jagodina Javor - BSK

jesenas

0:2 1:1 0:1 0:2 0:0 0:2 1:1 0:1

1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Vojvodina 4. Rad 5. Sloboda PS 6. Spartak ZV 7. Javor 8. Smederevo 9. Jagodina 10. OFK Beograd 11. BSK 12. In|ija 13. Borac 14. Metalac 15. Hajduk 16. ^ukari~ki

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

13 11 9 8 6 5 5 4 5 5 4 3 2 2 1 0

1 1 2 2 5 1 4 3 5 4 6 4 6 4 8 3 5 5 4 6 5 6 4 8 7 6 3 10 5 9 4 11

(20. aprila, 16.30)

Javor - In|ija BSK - ^ukari~ki Jagodina - Metalac Crvena zvezda - Sloboda PS Smederevo - Partizan Vojvodina - Hajduk Spartak ZV - OFK Beograd Borac - Rad

26.

jesenas

1:1 0:0 2:1 3:0 3:5 1:0 0:2 1:3

kolo

Tabela 41:11 21:8 23:5 21:9 19:17 15:12 12:12 16:15 13:13 13:13 10:20 13:21 7:18 9:25 9:20 5:28

40 35 32 28 23 21 21 20 20 19 17 13 13 9 8 4

(23. aprila, 16.30)

In|ija - Borac Rad - Spartak ZV OFK Beograd - Vojvodina Hajduk - Smederevo Partizan - Crvena zvezda Sloboda PS - Jagodina Metalac - BSK ^ukari~ki - Javor

27.

jesenas

0:0 2:1 0:0 1:1 1:0 1:0 0:1 0:2

(7. maja, 17.00)

jesenas

2:5 4:0 0:0 0:1 0:3 3:0 0:1 2:1

(15. maja, 17.00)

Metalac - In|ija ^ukari~ki - Sloboda PS Javor - Partizan BSK - Hajduk Jagodina - OFK Beograd Crvena zvezda - Rad Smederevo - Borac Vojvodina - Spartak ZV

30.

jesenas

0:1 0:4 4:1 1:0 1:0 1:0 1:0 1:0

kolo

kolo

(25. maja, 17.00)

Sloboda PS - In|ija Metalac - Partizan ^ukari~ki - Hajduk Javor - OFK Beograd BSK - Rad Jagodina - Borac Crvena zvezda - Spartak ZV Smederevo - Vojvodina

jesenas

3:1 0:5 1:1 1:0 0:5 1:1 2:1 1:4

25.

(30. aprila, 17.00)

^ukari~ki - In|ija Javor - Metalac BSK- Sloboda PS Jagodina - Partizan Crvena zvezda - Hajduk Smederevo - OFK Beograd Vojvodina - Rad Spartak ZV - Borac

28.

jesenas

0:0 3:1 1:2 0:3 0:2 2:2 0:1 0:0

kolo

kolo

In|ija - Spartak ZV Borac - Vojvodina Rad - Smederevo OFK Beograd - Crvena zvezda Hajduk - Jagodina Partizan - BSK Sloboda PS - Javor Metalac - ^ukari~ki

29.

24.

kolo

kolo

(17. februara, 13.30)

In|ija - Vojvodina Spartak ZV - Smederevo Borac - Crvena zvezda Rad - Jagodina OFK Beograd - BSK Hajduk - Javor Partizan - ^ukari~ki Sloboda PS - Metalac

jesenas

0:2 0:0 0:2 1:1 1:1 0:0 4:2 2:3

KUP SRBIJE

(29. maja, 17.00)

In|ija - Smederevo Vojvodina - Crvena zvezda Spartak ZV - Jagodina Borac- BSK Rad - Javor OFK Beograd - ^ukari~ki Hajduk - Metalac Partizan - Sloboda PS

jesenas

1:2 2:2 1:0 0:2 1:2 2:0 1:1 2:5

Partizan – Crvena zvezda u polufinalu Prve polufinalne utakmice fudbalskog Kupa Srbije na programu su 16. marta,a sastaju se Sloboda Point Sevojno- Vojvodina i Partizan – Crvena zvezda. Me~ izme|u Slobode Point Sevojna i Vojvodine trebao bi se igrati na novom stadionu u ^a~ku,a revan{ me~ koji je zakazan za 6. april bi trebao da se igra pod reflektorima u Novom Sadu.

Finalni me~ Kupa Srbije igra se 11. maja u Beogradu.

22

kWiGA

petak4.mart2011.

dnevnik

ДЕЦЕНИЈА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА

Д

Oдбрана достојанства писане речи

евета редовна скупштина Српског књижевног друштва одржаће се сутра у Београду, у седишту СКД, у Француској 7. Том приликом биће обележено 10 година рада СКД-а. Српско књижевно друштво је основано 3. марта 2001. године с циљем очувања духовних, моралних и материјалних интереса књижевне професије. Друштво броји 195 чланова, међу којима је највећи број најбољих и најактивнијих писаца који данас пишу на српском језику. Чланови СКД-а су добитници најпрестижнијих књижевних награда, превођени на многе светске језике, неки су чланови САНУ и других угледних институција, написао је уз позив за скупштину СКД председник Управног одбора СКД и књижевник Милован Марчетић.

- Српско књижевно друштво је деловало и делује у тешким околностима транзиције, у времену вулгарне комерцијализације, у време најновије економске кризе која се и те како одражава и на културу, књижевност и све оне који се књижевношћу баве, наводи Марчетић . У тим условима Српско књижевно друштво настојало је и настоји да одбрани достојанство писане речи, као и права књижевничког сталежа, радећи на обогаћивању српске кул-

туре и књижевности путем свог гласила, „Књижевног магазина„, међународне сарадње, организовања скупова и јавних читања и утицаја на друге културне и административне институције. Српско књижевно друштво одражава и репрезентује савремену

Различите поетичке оријентације „Књижевни магазин” је месечник Српског књижевног друштва, чији је први број изашао у јулу 2001. године. Поред књижевних текстова у ужем смислу (проза, поезија, есеј, књижевна критика) својим читаоцима нуди информације из текућег књижевног живота, овдашњег и онога из света, као и текстове и информације из осталих уметничких дисциплина. Објављује текстове домаћих и страних аутора. Отворен је за различите поетичке оријентације. Од свог оснивања до марта ове године изашла је 114 бројева „Књижевног магазина”. српску књижевност и њене ствараоце, искључујући нетолерантност било које врсте. Оно је пре свега професионално, струковно удружење писаца чији је рад вишеструко јавно потврђен. Негује

KWIGA ZAUVEK

O

но што про чи там јед ном, мо же, али не мо ра би ти за у век. За у век је ка да про чи там ви ше пу та, у раз ли чи тим до би ма, а увек је. Ни кад исто. Као да све тлост из ну тра кре ће пре ма по дне ву, а за тим, ка сно по ви ма за ла за ка, од ко јих ће је дан бар за пам ти ти да сам и ја би ла ту, у уза јам ној игри, град њи чи та ња. Пр ва вред ност та квог шти ва је го то во бес при зор на драж ужи ва лач ког. Она охра бру је да ше та те, за стај ку ју ћи, и за ста је те, ше та ју ћи да ље, у се би. Као кад од хи ља де цве то ва, по глед ве же те за јед ну ру жу. Пу ту је те кроз свет са хи ља ду зна ме ња, а при ви ка ва те се на ма лу, не шко дљи ву до ко ност са ко јом уче ству је те у рас тва ра њу јед ног. Она ко ка ко Mали принц схва та зна чај фе њер џи је. “Ње гов по сао има бар не ки сми сао. Ка да па ли свој фе њер, то је као да по ма же при ра ђа њу још јед не зве зде или јед ног цве та. Ка да га си свој фе њер успа вљу је тај цвет или ту зве зду. То је ве о ма ле по за ни ма ње. То је истин ски ко ри сно јер је ле по”. Због та квог пу то ва ња ме ђу асте ро и ди ма и ру жа ма, за во ле ла сам и звук три тач ке, илу зи ју не до вр ше ног: не не ма те љив, упит -

разлику и право на разлику. Чланови Српског књижевног друштва су писци различитих генерација, различитих поетика, различитог осећања традиције, различитих националности и, природно, различитих политичких уверења. Заједничко им је залага-

ње за одбрану сталешких интереса професије и тежња ка квалитативном побољшању кутуре којој припадају. Марчетић наглашава да су међу основним циљевима Српског

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Соларис” 1. „Оно што одувек желиш”, Гордана Ћирјанић - „Народна књига” 2. „Мирис кише на Балкану”, Гордана Куић - „Алнари” 3. „Авантуре неваљале девојчице”, Марио Варгас Љоса - „Лагуна” 4. „Изгубљени симбол”, Ден Браун - „Соларис” 5. „Лак начин да престанете да пушите”, Ален Кар „Вива партнерс” 6. „Мед и млеко”, Владимир Лорченков - „Соларис” 7. „Колиба”, Пол Вилијам Јанг - „Лагуна” 8. „Анђео чувар”, Паоло Коељо - „Паидеиа” 9. „Рингишпил”, Јелена Бачић-Алимпић - „Лагуна” 10. „Тајна”, Ронда Бирн - „Дејадора”

НА СЛО ВИ ЗА МЛА ДЕ

Сли ке ур ба ног жи во та Н

е д ељ ко Тер з ић (Срем с ка Ми т ро в и ц а, 1949.) збир ком по е зи је ‘’Чу вар све жег бе то на’’- из да вач ‘’Сви т ак’’ из По же ге и књи гом крат ких ди ја ло ш ких при ч а ‘’Па р ај л и ј е у Па ра ли ји’’- из да вач ‘’Сирм’’ из Срем ске Ми тро ви це, још јед ном је по твр дио да се ње го ва књи жев ност за де цу не мо же

ле то ва ње. У та квом окру же њу, кроз раз ми шља ње де те та, за бри нут за бу дућ ност зе мље ко ја хро нич но па ти од бе ле ку ге, Тер зић из ме ђу оста лог по ста вља пи та ње: ‘’Па ка ко он да да се ро дим’’. Ка ко, ка да ви, мо ји ро ди те љи, сем ва ше ‘’по ро дич не ра чу ни це’’ не ви ди те ни шта, па чак ни ди ван ‘’при зор у

под ве сти под ‘’пе сми це и при чи це’’ ко ји ма би се нај мла ђи на кра ћи вре мен ски пе ри од мо гли за ба ви ти. Без сум ње, ов де се ра ди о ду хов но озбиљ ним, бри жним и пле ме ни тим књи га ма, ко је не са мо да нај мла ђи ма ну де ле пе зу од го во ра на пи та ња ко ја са со бом до но си сва ко де тињ ство, не го и пред очи ма ста ри је по пу ла ци је- ма ма и та та, бакa и де ка, уј ни и уја ка, стри на и стри че ва, те та ка и те ча, ста вља ју по тре бу да се о ста рим, то бо же по зна тим ства ри ма, ми сли на дру га чи ји, де чи ји на чин. У ове две књи ге из у зет них ми с ли и брит к их, сар ш е н о склад них ре чи, пред очи ма чи та ла ца ожи вља ва де те у усло ви ма ур ба ног жи во та, ко ји со бом до но си по тре бу да се жи ви бр зо и без мно го освр та ња, чак и он да ка да се, да би се за бо равио та кав жи вот, од ла зи на

прозо ру’’, за ко ји ипак тре ба има ти до вољ но сми ре но сти и же ље да се при ме ти ле по та сва ко дне ви це. Ово су књи ге ко је ће оне ко ји бу ду ре ши ли да их про чи тају, оста в и т и ду б о ко за м и шље н им. Оне ни су ‘’ла ке’’, иако се, на пр ви по глед, мо гу учи ни та кви ма. У се би, но се пе чат лич ног, про жи вље ног де тињ ства, оне по ста вља ју вр ло озбиљ на пи та ња и у том сми слу пред ста вља ју го то во крик де те та за ро бље ног у са вре ме ном све ту жур бе, све ту не по треб них су ко ба бли жњих чи ји ко рен ле жи у ма те ри јал ној не ста бил но сти по ро ди це. На овај на чин, књи ге Не дељ ка Тер зи ћа опо ме на су ро ди те љи ма да са чу ва ју сво ју де цу, ко ја су свој мир ни ку так на шла у ко ма ду иша ра ног бе то на и у би стрим мор ским ду би на ма. С. Лапчевић

ТАЊА КРАГУЈЕВИЋ, СПИСАТЕЉИЦА

О же ђи, и ру жи ни тон, на кра ју ре че ни це - а он да бо ја жљив, пре ми шља ју ћи, на по чет ку дру ге, што го то во сти дљи во сти же. Као од го вор ко ји опре зно ну ди Не ко, у мо но ло гу та ме, у са мо ћи. Не ки та јан стве ни ју нак, двој ник сва ког ја. Не ко са дру ге пла не те, а ве о ма ства ран, из ми шљен - при том на су шан као во да ср ца, што бла жи вре ли ну крај њих пи та ња. Та кав су срет је мо гућ је ди но као кре а ци ја, јер у ве ли ким са мо ћа ма, оди ста, као са дру ге стра не хо ри зон та мо гу ћег, тај не ко при сти же, као зна ње ди ја ло га, ко јим за по чи ње кон церт за дво је. А ти ме већ и по све ће ност у тај но уме ће, ко је се за да би ја по пут вр хун ске за шти те, пр вог до ма, ње го ве уми ру ју ће и хран љи ве све то сти. И пре ``Малог принца`` СентЕг зи пе ри је по ка зи вао сво ју прин чев ску на рав, ка да је до ти цао зе мљу успо ме на, де тињ ство. “От ку да до ла зим”, пи та он. “До ла зим из де тињ ства, као из не ке зе мље”. А вра ти ти се та мо не зна чи про на ћи ли ва де и пар ко ве, већ игру. Па и ње го ва пи сма из ми шље ном при ја те љу део су те игре, ко ја од го не та свет из ну тра. Ако од ра ста ње у на ма оста вља јед но на пу ште но де те, он да је от -

кри ва ње оно га ја, ко је смо у за ча ра ној мо ћи тог до ба би ли, рав но ми стич ном зра че њу зрн ца пе ска. Чак и це ле пу сти ње. У том ствар но сном спи ри ту а ли зму, уисти ну по сто је не пре ме ре не пу сто ши, и без мер на зе мља су за, али и осе ћај сми сла, пот пу но сти би ћа, ко ју нам не ће да ти

KWI@EVNA BA[TINA

До си те јев књи жев ни и про све ти тељ ски ма ни фест

П

и смо До си те ја Об ра до ви ћа „Љу бе зни Ха ра лам пи је“, јед ном при ја те љу, тр шћан ском тр гов цу, Ср би ну из Хр ват ске, об ја вље но у Лај пци гу, 1783, на ше сна ест стра ни ца, пред ста вља пр ви До си те јев пу бли ко ван спис и ма ни фест ње го вог про све ти тељ ског и књи жев ног про гра ма. У том чу ве ном про грам ском пи сму, за ми шље ном као књи жев ни про глас, До си теј оба ве шта ва при ја те ље о пу бли ко ва њу сво је књи ге „Со вје ти здра вог ра зу ма“ и обра зла же да је на ме ран да штам па књи гу за на род на про стом на род ном је зи ку, чи ме за пра во из но си сво је основ не про све ти тељ ске иде је. Овај чу ве ни До си те јев про све ти тељ ски ма ни фест по сто ји у Би бли о те ци Ма ти це срп ске. Спис је об ра ђен у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке, а ње гов ка та ло шки опис об ја -

књижевног друштва обнављање књижевних веза са суседима, успостављање и проширивање мреже књижевних контаката са иностраним писцима и удружењима, промовисање властите књижевности у иностранству и, најзад, довођење и представљање домаћој публици савремених страних писаца. Најважнији стални прјекат у оквиру међународне сарадње је Међународна књижевна колонија Чортановци. Основана је 2001. када и СКД, у сарадњи са Српским П.Е.Н. центром. Колонија је замишљена тако да се домаћи и инострани писци упознају кроз дружење и сусрете са публиком у Новом Саду, Београду и мањим градовима у Војводини. Колонија се одржава сваког септембра у репрезентативном објекту Владе Војводине, у вили „Станковић” у Чортановцима. До сада су њени учесници били, уз овдашње ствараоце, и писци из екс-ју окружења, многих европских земаља, из Јапана, Сједињених Америчких Држава и Аргентине. Већина учесника током Колоније води неку врсту литерарног дневника, па се ти радови, уз фотографије, објављују на српском и енглеском у Зборнику радова Књижевне колоније „Чортановци”. Р. Лотина

TOP-LISTA

вљен је у еди ци ји „Ка та лог ста рих и рет ких књи га Би бли о те ке Ма ти це срп ске“ (књ. 2).

“ни јед на од са вр ше них пи лу ла што та же жеђ”, ни ти фор му ла ко ја би нас на јед ном пре не ла у ту спа со но сну ма гич ност - јер је она у на шем по сте пе ном ра ђа њу, из ну тра. Ни шта ни је уна пред и са свим да то, “па та ко ни смо на сле ди ли ни са свим го то ве ду ше”. Го то вост је са мо у це ни љу ба ви, у из бо ру ко ји је због ње на чи њен. Јер би ло да је реч о ку ћи, зве зда ма или пе ску, оно што нас за сни ва, нео бич ног је ко ва. У зна че њу је јед не ру же, или ма ло во де. У ле по ти не ви дљи вог. Крх ко сти и сна зи уну тар ње све тиљ ке - чи стом про тив реч ју – ко је је са мо на ма на бри зи. И тај пла во ко си де чак, ко га гр ли мо у се би, не ће ко ра ча ти овом квр га вом зе мљом, али ће се рас при ча ти у на ма, и рас тво ри ти, као цвет. Као нај бо љи при ја тељ, би ће у оном нај бо љем што смо, уз ње го ву по моћ, до се гли.

Ли те рар ни ја зав ци пред су дом К

а да не ки пи сац ство ри ли те рар но де ло ко је му до не се сла ву, успех и че сто но вац, мо же да се кла ди да ће уско ро по ста ти ме та оних ко ји би да се огре бу о ње го ву сла ву и па ре. И док се од род би не, бив ших су пру жни ка и при ја те ља то не ка ко мо же и оче ки ва ти, књи жев ну за јед ни цу с вре ме на на вре ме по тре се и не ки суд ски скан дал у ко ме уче ству је не срећ ни пи сац, у уло зи ја зав ца пред су дом, и гнев ни чи та лац, по вре ђе них осе ћа ња вред них ви ше од шест до лар ских ци фа ра. А ка ко се фи нан сиј ска кри за за о штра ва, иако јој одав но на ја вљу ју крај, та ко се умно жа ва ју ту жбе због „ду шев не бо ли“, кле ве те и кра ђе ин те лек ту ал не сво ји не. Нај но ви ји при ме ри по ка зу ју да на пре са ви је ни та бак мо гу да ра чу на ју и нај по пу лар ни ји и нај бо љи. Ка да је но ви нар Мајкл Лу ис, спе ци ја ли ста за кор по ра тив ни ка пи тал, на пи сао бест се лер „The Big Short“ по све ће ну узро ци ма фи нан сиј ског скан да ла и на ду ва ва ња ка пи та ла ко ји је не по сре дан узроч ник фи нан сиј ске кри зе у САД, мо гао је да оче ку је да ће ње го ви на пи си по ди ћи ве ли ку пра ши ну. Ме ђу тим, по ред пра -

ши не, по ди гла се и ту жба Вин га Ча уа, јед ног од ме на џе ра ин ве сти ци о ног фон да, ко ји је по вре ђен на чи ном на ко ји је ње гов по сао опи сан у књи зи. Иако се текст осла ња на све до че ња Вин го вог са рад ни ка и кли јен та, Чау твр ди да су на во ди не и сти ни ти, као и да му је Лу ис на нео „не по пра вљи ву фи нан сиј ску ште ту“. Ка ко се прет по ста вља, спре ман је да за бо ра ви на бол ако му аутор и из да вач „В. В. Нор тон“ упла те на ра чун не ко ли ко ми ли он чи ћа. Иако смо сви учи ли да „књи жев ност ими ти ра ствар ност“, ово се ни је до па ло го спо ђи Абли ни Ку пер. Она је, на и ме, ту жи ла књи жев ни цу Ке трин Сто кет, за то што је у бест се ле ру „The Help“ ко ри сти ла по дат ке о њој ка ко би ис при ча ла при чу о цр ним слу жав ка ма у Те не си ју сре ди ном ше зде се тих го ди на. Абли на је ра ди ла као су жав ка код Ке три ни ног бра та, и твр ди да је при ча о њој ис ко ри шће на да би се осли као ка рак тер глав ног ли ка у књи зи, и то на на чин ко ји јој не иде у при лог. За са да ни је по зна та су ма ко ју тра жи бив ша слу жав ка, а Ке трин Сто кет пре о ста је да се од са да ба ви ба сна ма. У на ме ри да на се бе при ву ку па жњу

[E O ] NET

и ус пут по ку ша ју да за ра де ко је ми ли он че, де жур не ту жи ба бе не би ра ју ме ту. Јед на од њих по стао је и бив ши аме рич ки пред сед ник и до бит ник Но бе ло ве на гра де за мир Џи ми Кар тер, чи ја се књи га „Па ле сти на: мир, не апарт хејд“, об ја вље на 2006. го ди не, ни је сви де ла ак ти ви сти ма Изра ел ског прав ног цен тра, де сни чар ске ор га ни за ци је за људ ска пра ва са се ди штем у Изра е лу. За пет ми ли о на до ла ра пет ак ти ви ста ове ор га ни за ци је спрем но је да опро сти Кар те ру што је на пи сао „не тач ну и вар љи ву књи гу ко ја до во ди у за блу ду“ оне ко ји је чи та ју. Ка да су им пред став ни ци Бе ле ку ће спо чи та ли људ ско пра во на сло бо ду ми шље ња, ту жи те љи су ис та кли да Кар те ра ту же за то што је на пи сао књи гу ко ја се не за сни ва на чи ње ни ца ма, те ни ка ко не мо же да се под ве де под до ку мен тар ну ли те ра ту ру, већ ис кљу чи во под бе ле три сти ку. Па ви сад пи ши те ако сме те. И. Вујанов

kultura

dnevnik У БРИСЕЛУ ПОЗИТИВНО ОЦЕЊЕНА НАША КАНДИДАТУРА ЗА 2020.

Београд престоница културе Учесници конференције „Европске престонице културе после 2019. године„, која је одржана у Бриселу у организацији Европског комесаријата за културу и образовање позитивно су оценили кандидатуру Београда за ту титулу 2020. године. На основу првих објављених извештаја и резултата вишемесечних консултација чланова Европског комесаријата за културу и образовање, Србија је прва по рејтингу међу земљама чији су се градови кандидовали за европске престонице културе после 2019. године, саопштено је Организационог одбора „Београд 2020”. Представник Европске комисије за културу Жан Филип Гамел рекао је на отварању конференције која је одржана 2. марта у Бриселу да је Србија показала највеће интересовање и решеност да Београд освоји титулу за 2020. годину.Више од половине учесника консултација сматра и да пројекат „Европска престоница културе” треба да се прошири

на државе које нису чланице Европске уније, додао је Гамел. На конференцији је учествовала и делегација Београда, у којој су били заменик градског секретара за културу и председник Организационог одбора „Београд 2020” Александар Пековић и градски одборник и потпредседник Одбора Марко Маршићевић.Пековић је, како се наводи у саопштењу, говорио о значају пројекта Европске престонице културе за Београд и у кратким цртама презентовао пројекат „Београд 2020”. У саопштењу се истиче да су учесници конференције, којих је било више од две стотине из целе Европе, били веома заинтересовани за пројекат Србије и за ширу културну сарадњу с Београдом.Наредна конференција требало би да буде на јесен ове године, а почетком 2012. Европски парламент би требало да одлучи како ће од 2020. године пројекат европских престоница културе изгледати.

„Краљев говор” на репертоару “Краљев говор” (The King s Spe ach), добитник Оскара за најбољи филм, режију (Том Хупер) оригинални сценарио (Дејвид Сајдлер) и главну мушку улогу (Колин Фирт) кренуо је у редовну биоскопску дистрибуцију.Новосадска публика има прилику да овај актуелни биоскопски хит који је тријумфовао на додели Оскара почетком недеље погледа у биоскопу „Арена синеплекс”. Ова историјска драма, заснована на истинитој причи о краљу Џорџу VI који покушава да се избори са својом говорном маном.После смрти краља Џорџа V (Мајкл Гамбон) и скандалозне абдикације принца Едварда VII (Гај Пирс) Берти (Колин Фирт) који је имао говорну ману цео живот, изненада је крунисан као краљ Џорџ VI. У земљи која је на ивици рата и очајнички јој је потребан вођа, његова жена Елизабета (Хелена Бохам Картер), будућа Краљица Мајка, наговара свог супруга да се сретне са екцентричним терапеутом за говор, Лајонелом Логом (Џефри Раш). После тешког почетка, њих двојица ће започети несвакидашњи курс лечења и остварити готово нераскидиву пријатељску везу. Уз подршку Лога, породице и владе Винстона Черчила (Тимоти Спал), краљ ће превазићи свој недостатак и остварити своју улогу која ће инспирисати и ујединити његов народ.

petak4.mart2011.

23

ДАНАС НА „ФЕСТУ НС” У „АРЕНА СИНЕПЛЕКСУ”

„Негде” и „Прелепо” На прогрaму „Феста НС” у биоскопу „Арена синеплекс” Новосађане очекују два нова филма, од 19 сати „Негде” (So mew he re) Софије Кополе и од 22 часа „Прелепо” (Bi u ti ful) Алехандра Гонзалеса Ињаритуа.

уживању у слави, мада све то не може да поднесе без пилула. У његов живот неочекивано улази његова једанаестогодишња ћерка из пропалог брака, Клео, и приморава га да се суочи са собом...Са филмом „Негде” Софи-

Хавијер Бардем у филму „Прелепо”

У филму „Негде”, главни јунак је филмска звезда. Такве особе пуне стране таблоида, а и Џони Марко који се возика у ферарију и увек је окружен најлепшим девојкама. Дани му пролазе у глуварењу, илити

ја Копола је освојила венецијанског „Златног лава” и по оцени критике , после релативно успелог излета у костимирану драму са „Маријом Антоанетом”, вратила се на терен на којем је била са филмом „Изгубљено у пре-

воду”. Овај филм „осветљава празнину живота једне филмске звезде посматране изблиза и са благом иронијом”. У филму поред Стивен Дорфа као Џонија Марка играју и Ели Фанинг, Бенисио дел Торо, Мишел Монахан, Лаура Ћати и Симона Вентура. „Прелепо„ је нови филм прослављеног мексичког редитеља Алехандра Гонсалеса Ињаритуа (Псеће љубави, 21 грам, Вавилон). То је прича о Уксбалу, посвећеном оцу, напаћеном љубавнику, малом бизнисмену из подземља, који живи на маргини друштва у данашњој Барселони. Предосећајући долазак сопствене смрти, он се бори за љубав и спас своје деце...Главни лик тумачи Хавијер Бардем, којег је критика посебно похвалила за изванредну улогу. Био је номинован за Оскара у категорији за најбољу главну мушку улогу, док се „Прелепо” нашло и међу пет номинованих у категорији за најбољи филм са неенглеског говорног подручја. У филму поред Бардема играју и Марисела Алварес, Хана Бушаиб, Диариату Даф и други. В. Црњански

СА ОП ШТЕ НА СЕ ЛЕК ЦИ ЈА 61. ФЕ СТИ ВА ЛА ПРО ФЕ СИ О НАЛ НИХ ПО ЗО РИ ШТА ВОЈ ВО ДИ НЕ

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ СРБИЈЕ У ПАРИЗУ

Умет ност сна жни ја од кри зе

Изложба о Дису

На 61. фе сти ва лу про фе си о нал них по зо ри шта Вој во ди не, ко ји ће се одр жа ти од 11. до 17. апри ла у Зре ња ни ну, уче ство ва ће шест ве чер њих пред ста ва и пет за де цу, у из бо ру по зо ри шне кри ти чар ке Ане Та сић из Бе о гра да, са оп ште но је ју че на кон фе рен ци ји за но ви на ре За јед ни це про фе си о нал них по зо ри шта Вој во ди не, ко ја је ор га ни за тор ове ма ни фе ста ци је. У се лек ци ји ве чер њих пред ста ва су: „Ку ка вич лук“, аутор ски про је кат Оли ве ра Фр љи ћа, На род но по зо ри ште / Ка за ли ште / Неп син хаз Су бо ти ца; „Ки ши њев ска ру жа“, текст Ото Тол наи, ре жи ја Ан драш Ур бан, По зо ри ште „Ко сто ла њи Де же“, Су бо ти ца; „Чо ве ко ва тра ге ди ја“, текст Имре Ма дач, ре жи ја Ко кан Мла де но вић, Но во сад ско по зо ри ште/Уј ви де ки син хаз, Но ви Сад; „Ти мон Ати ња нин“, Ви љем Шек спир, ре жи ја Гор чин Сто ја но вић, Срп ско на род но по зо ри ште; „Же нид ба“, Ни ко лај Го гољ, ре жи ја Ана Ђор ђе вић, На род но по зо ри ште Сом бор; и „Збо гом, жо ха ри!“, Вла ди мир

Ана Тасић, Бране Маријановић и Татјана Паскаш најавили фестивал у Зрењанину

сти ва ла про фе си о нал них по зо ри шта Вој во ди не „го во ри и у при лог дру гој, до не кле кон тра дик тор ној, али сва ка ко тач ној те зи да је по зо ри ште и ја че од дру штва, да је умет ност сна жни ја од кри зе...“

Но ви ди рек тор За јед ни це Бра не Ма ри ја но вић Бра не Ма ри ја но вић, ди рек тор На род ног по зо ри шта у Ки кин ди, но ви је пред сед ник За јед ни це про фе со нал них по зо ри шта Вој во ди не, од лу ком ње ног Пред сед ни штва до не том на сед ни ци 2. фе бру а ра ове го ди не. На кон што се ок то бра про шле го ди не Љу би ца Ри стов ски, ди рек тор ка На род ног по зо ри шта / Ка за ли шта / Неп син хаз у Су бо ти ци, по ву кла с ове функ ци је због дру гих оба ве за, вр ши лац ду жно сти је, као пред сед ни ца Скуп шти не За јед ни це про фе си о нал них по зо ри шта Вој во ди не, по ста ла Та тја на Па скаш. Са да је, име но ва њем Бра не та Ма ри ја но ви ћа на ову функ ци ју, За јед ни ца раз ре ши ла ру ко во ђе ње овом ин сти ту ци јом. Ју че је на кон фе рен ци ји за но ви на ре на ја вље на и мо гућ ност да се Фе сти вал про фе си о нал них по зо ри шта Вој во ди не на ред не го ди не одр жи у Ки кин ди. Ђур ђе вић, ре жи ја Сла ђа на Ки ли бар да, На род но по зо ри ште „То ша Јо ва но вић“, Зре ња нин. Упр кос дру штве ној кри зи, ко ја је узро ко ва ла да се, по ре чи ма Ане Та сић, и у те а тру да нас огле да те шка ма те ри јал но-мо рал на-по ли тич ка кри за ко ја бит но де фи ни ше дру штво, што кон крет но зна чи од су ство озбиљ ни је си стем ске бри ге за те а тар, про грам ово го ди шњег Фе -

- У том сми слу, ква ли тет про гра ма 61. Фе сти ва ла про фе си о нал них вој во ђан ских по зо ри шта је при лич но им пре си ван, узи ма ју ћи у об зир по ме ну те дру штве не окол но сти, те, ко нач но, мо же ко ри сти ти као до каз о не у ни шти во сти по зо ри шта, ње го вом уро ђе ном, не по су ста ју ћем от по ру пре ма окру же њу, што да нас и ов де зна чи од су ство сва ког ре да, пра ви ла, ети ке, ло ги ке, прав де – на -

во ди у обра зло же њу сво је се лек ци је Ана Та сић и до да је да је у ве зи с тим и те ма ти ка пред ста ва ово го ди шњег фе сти ва ла. - Ни јед на од њих не по ка зу је зна ке ка пи ту ла ци је пред окол но сти ма ко је ме љу ско ро све под со бом, ни јед на не би ра бег и за бо рав. На про тив. Све вр ло ди рект но, хра бро, без на зна ка по вла че ња или не си гур но сти, ула зе у бор бу за про те ри ва ње ла жи из жи во та, као и из по зо ри шта. Све пред ста ве из ла зе на фронт и раз ра чу на ва ју се, на раз ли чи те на чи не, са на го ми ла ним про бле ми ма у на шем уне сре ће ном дру штву – од им пе ра ти ва су о ча ва ња са лич ним и ко лек тив ним кри ви ца ма у не дав ним ра то ви ма на про сто ру бив ше Ју го сла ви је („Ку ка вич лук“, „Збо гом, жо ха ри!“), пре ко про бле ма тран зи ци је од но сно не ми нов но сти укљу чи ва ња у ка пи та ли стич ки си стем вред но сти што под ра зу ме ва три јумф нов ца ко ји по ста је ско ро је ди но ме ри ло вред но сти („Ти мон Ати ња нин“, „Чо ве ко ва тра ге ди ја“, „Же нид ба“) до тра га ња за лич ним сми слом ко ји ће по пра ви ти, ако већ не спа си ти свет („Ки ши њев ска ру жа“). Три пред ста ве у овој се лек ци ји, ка ко ука зу је Ана Та сић, на ста ле су на осно ву са вре ме них тек сто ва („Ку ка вич лук“, „Ки ши њев ска ру жа“ и „Збо гом, жо ха ри!“) и три ту ма че ња кла сич не дра ма тур ги је,

Фо то: Б. Лу чић

про чи та не у са вре ме ном, ак ту е ли зо ва ном кљу чу ко ји аде кват но од го ва ра на на ше вре ме („Ти мон Ати ња нин“, „Же нид ба“ и „Чо ве ко ва тра ге ди ја“). Ва жна ка рак те ри сти ка ово го ди шњег про гра ма је ви сок ква ли тет пред ста ва за де цу, оце њу је Ана Та сић, са оп шта ва ју ћи и ову се лек ци ју у ко јој су: „У та ми“, Ма ри ја Стан ко ва, ре жи ја Ве сел ка Кун ће ва, Деч је по зо ри ште Су бо ти ца; „Тра па ви змај“, Ми ро слав На ста си је вић, ре жи ја Ире на Тот, На род но по зо ри ште „То ша Јо ва но вић“, Зре ња нин; „Ча роб њак из Оза“, Френк Ба ум, ре жи ја Ми о драг Ди ну ло вић, На род но по зо ри ште Ки кин да; „Сун цо кре ти“, Ми лан Сте па нов, ре жи ја Ми лош Ја го дић, По зо ри ште мла дих, Но ви Сад; и „Али са у зе мљи чу да“, текст Ми лош Ја но у шек, пре ма мо ти ви ма ро ма на Лу и са Ке ро ла, ре ди тељ Јан Ча њи, Сло вач ко вој во ђан ско по зо ри ште, Бач ки Пе тро вац. У име до ма ћи на овог фе сти ва ла, ди рек тор ка На род ног по зо ри шта „То ша Јо ва но вић“ из Зре ња ни на Та тја на Па скаш на ја ви ла је да ће би ти до ста пра те ћих про гра ма, ме ђу ко ји ма су ра ди о ни ца за мла де дра ма тур ге ко је ће во ди ти Угље ша Шај ти нац и Ана Та сић, за тим сту дент ске пред ста ве, као и из ло жба ко ју при пре ма По зорш ни му зеј Вој во ди не. Н. Пејчић

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис„, у Чачку, саопштила је да ће 16. марта у Паризу бити отворена изложба под називом „То је онај живот где сам пао и ја”, посвећена животу и стваралаштву једног од највећих српских песника 20.века чије име библиотека носи. Домаћин је Културни центар Србије, а за ту прилику штампана је двојезична публикација о Дису и његовом времену, на српском и француском језику, као и репринт издање књиге о српској колонији, која сеу Француској налазила у време Првог светског рата. Предвиђено је да изложбу отвори амбасадор Србије у Паризу Душан Батаковић. Владислав Петковић Дис нашао био је међу хиљадама српских збеглица у Француској. Боравио је у Марсеју, Ници, Паризу и Пти Далу, где су настале и неке његове антологијске песме. Предстојећом изложбом у Паризу, Дис се симболично, после 94 године, враћа тамо одакле је кренуо на своје последње путовање 1916. године. Страдао је у Јонском мору када је потапљен пароброд „Италија”, на коме се налазио, изјавила је Танјугу директорка чачанске библиотеке Даница Оташевић. Изложбом у Паризу, чији је аутор Оливера Недељковић, обе-

Ејми Вајнхаус у јуну на Каламегдану Популарна британска певачица Ејми Вајнхаус одржаће 18. јуна концерт у Доњем граду на Калемегдану, најавио је организатор „Авалон продукција”. Ејми

Завршено снимање новог домаћег филма из Париза. Прва клапа била је пре два месеца, 26. децембра у Козарској Дубици. Реч је о антиратној драми о одрастању дечака. Прича се дешава у Сарајеву у зимском периоду од 1992/93. године, са другачијом перспективом рата и живота у граду под опсадом. Поред снажне приче, снага овог филма је глумачка екипа. Међу 48 глумаца из Србије, Бо-

сне и Херцеговине и Хрватске налазе се и најпознатија имена и нове наде. Улоге играју Славко Штимац, Никола Ђуричко, Анита Манчић, Ивица Видовић, Срђан Тодоровић, Феђа Штукан, Мира Бањац, Бојана Маљевић, Александар Стојковић Пикси, Жељко Стјепановић, Стефан Бундало, Сандра Љубојевић, Жељко Касап, Кенан Мусић и други.

Приликом гостовања у Паризу биће промовисано и стваралаштвио Чачанина Владана Матијевића,овогодишњег добитника награде „Меша Селимовић„ за роман године, чије су две књиге већ преведене на француски језик.

НАЈАВЉЕНО ГОСТОВАЊЕ ПОЗНАТЕ БРИТАНСКЕ ПЕВАЧИЦЕ

ПО РОМАНУ ВЛАДИМИРА КЕЦМАНОВИЋА „ТОП ЈЕ БИО ВРЕО”

Снимање играног филма „Топ је био врео„, према истоименом роману Владимира Кецмановића, завршено је у Републици Српској, саопштила је продуцентска компанија „Балкан филм д.о.о” из Козарске Дубице. Филм у режиији Слободана Скерлића рађен је у копродукцији Балкан филма, „Дрина филма„ из Београда, „Олимп филма” из Загреба и „Се троа” (C‘est 3)

лежава се 131. година од Дисовог рођења и сто година од објављивања његове прве збирке песама „Утопљене душе”, која му је осигурала истакнуто место у српској књижевности.

Вајнхаус (28) је одрасла у јеврејској породици у северном Лондону, у којој се увек слушао џез, па је Ејми од малена радо певала. Са 13 година добила је прву гитару, а кроз годину дана је почела да пише музику.

Њен дебитанстски албум „Франк” из 2003. позитивно је оцењен од стране критичара.Већ следећим „Back to Black” (2006) освојила је пет Греми награда, у категоријама: најбољи нови извођач, албум године, песма године, најбољи поп извођач и најбоље извођење поп певачице.Тиме је Вајнхаусова 2009. ушла у Гинисову књигу рекорда као Британка са највећим бројем Греми награда. „Back to Black„ је 2007. проглашен албумом године у Великој Британији и продат је у више од милион примерака, а Ејми Вајнхаус је освојила и БРИТ награду за најбољег британског женског извођача. Ејми Вајнхаус је позната по свом снажном вокалу и миксу различитих музичких жанрова, укључујући Р&Б, соул, џез, али и по проблемима са дрогом, алкохолом и насилничким понашањем.Током 2008. суочавала се са серијом здравствених проблема, што се одразило и на њену каријеру.

24

Svet

petak4.mart2011.

UKRATKO

dnevnik

EGIPAT

i ca ubio Sa mo ub 10 qu di FA LUYA: Bomba{ samoubica ubio je ju~e najmawe deset qudi i ranio 29 osobe u dr`avnoj banci u gradu Hadiha na severu Iraka, potvrdili policijski i medicinski izvori. Qudi su ~ekali da podignu platu u toj banci kada je bomba{ izveo napad, prenela je agencija Rojters. „Grupa ira~kih vojnika ~ekala je ispred banke kako bi podigli svoje plate kada je bomba{ sa prslukom punim eksploziva stao izme|u wih i aktivirao eksploziv”, rekao je Rojtersu porucnik Ali el-Ubaidi koji je bio na licu mesta. „Ubijeno je 10 qudi od kojih su osmoro vojnici, a raweno 26 me|u kojima je bilo 20 vojnika”. Predstavnik bolnice u koju su preba~eni rawenici, rekao je da bi broj `rtava mogao da se pove}a.

Pre mi jer [a fik pod neo ostav ku KA I RO: Premijer Egipta Ahmed [afik podneo je ju~e ostavku, a biv{i ministar saobra}aja Esam [araf imenovan je da formira novu vladu.”Vrhovni savet oru`anih snaga odlu~io je da prihvati ostavku premijera [afika” i da na wegovo mesto postavi [arafa, navela je vojska u saop{tewu objavqenom na svojoj Fejsbuk stranici. [afika je imenovao zba~eni predsednik Hosni Mubarak neposredno pre odlaska sa vlasti, 11. februara, pod pritiskom 18-dnevnih protesta, pre-

Ahmed [afik

OBA LA SLO NO VA ^E

^a vez nu di sa vez Ga da fi ju TRI PO LI, KA RA KAS: Kako bi se prona{lo re{ewe za libijsku krizu, predsednik Venecuele Ugo ^avez razgovarao je sa libijskim vo|om Moamerom Gadafijem o stvarawu saveza prijateqskih dr`ava. Venecuelanski ministar spoqnih

trebalo da bude kori{}ena u ciqu okon~awa nasiqa.

Generalni sekretar Arapske lige Amr Musa izjavio je da ministri zemaqa ~lanica razmatraju mirovni plan koji je predlo`io ^avez, ali da jo{ nije doneta odluka, preneo je Rojters.

Ogro man broj iz be glih Najmawe 180.000 qudi pre{lo je granicu Libije, saop{tila je portparolka agencije Ujediwenih nacija za izbeglice Melisa Fleming. Prema wenim re~ima, 77.320 qudi prebeglo je iz Libije u Egipat, od kojih su ve}ina gra|ani te zemqe, dok ih je isto toliko pre{lo u Tunis, uz jo{ 30.000 qudi koji ~ekaju na granicama. U okolini Bengazija, drugog po veli~ini grada u Libiji, sada pod kontrolom opozicije, ima i radnika iz Somalije i Eritreje, koji se ose}aju „zarobqenima”, jer ih smatraju Gadafijevim pla}enicima.

Po{to su grani~ni prelazi pretrpani ve}inom mladim qudima, Ujediwene nacije su upozorile da je potrebno pokrenuti hitnu akciju kako bi se oni za{titili i nahranili, „pre nego {to se egzodus pretvori u humanitarnu krizu. Istovremeno, britanski premijer Dejvid Kameron saop{tio je da je Velika Britanija poslala avione kako bi pomogla Egip}anima, koji se nalaze na granici Libije i Tunisa, da se vrate ku}ama.

Istraga zbog pucawa na civile

Pri pre ma za eg zo dus RIM: Ministar unutra{wih poslova Italije Roberto Maroni izjavio je ju~e da se Italija priprema za mogu}i masovni egzodus ilegalnih imigranata sa severa Afrike, javila je agencija Rojters. Govore}i o humanitarnoj misiji ~ije su slawe u Tunis najavili italijanski zvani~nici, Maroni je najavio da }e ona dostaviti pomo} u hrani i lekovima Tuni{anima, ali i da je spremna da preventivno deluje u slu~aju mogu}eg masovnog odliva stanovni{tva prema Italiji. „Imamo spreman plan B”, ka zao je Maroni. Na italijansko ostrvo Lampeduza tokom pro{le no}i su pristigla tri ~amca u kojima se nalazilo 160 imigranata. Prekju~e je sa severa Afrike na italijansku teritoriju stiglo oko 500 qudi. Vi{e od 6.000 imigranata prebeglo je iz Tunisa u Italiju.

YUBA: Vi{e od 100 qudi ubijeno je od po~etka nedeqe u sukobima u spornom podru~ju Abjej, na granici izme|u severnog i ju`nog Sudana, a `ene i deca masovno be`e iz te oblasti, saop{tile su ju~e vlasti Ju`nog Sudana. Portparol ju`nosudanske vojske, pukovnik Filip Aguer, izjavio je da je u okr{ajima od nedeqe do utorka ubijeno vi{e od 70 qudi, a jedan me|unarodni zvani~nik u Abjeju rekao je da je posle sukoba u sredu sahraweno jo{ 33 qudi. Ve}ina ubijenih stradala je u sukobima s policijom, preneo je AP. Ju`ni Sudan se u januaru na referendumu opredelio za otcepqewe od Sudana i u julu treba formalno da postane nezavisna dr`ava, a Abjej, bogat naftom, tako|e je trebalo da odr`i referendum, ali o sudbini te oblasti jo{ se pregovara. Severni i ju`ni deo Sudana ratovali su vi{e od dve decenije.

U LI BI JI I DA QE DRA MA TI^ NO

No vi mi ni stri BER LIN: Nema~ki predsednik Kristijan Vulf imenovao je ju~e Tomasa de Mezijera za ministar odbrane i Hansa -Petera Fridriha za ministra unutra{wih poslova Nema~ke. Dosasada{wi ministar unutra{wih poslova De Mezijer imenovan je na novu funkciju ministra odbrane samo dva dana posle ostavke Teodora cu Gutenberga koji se zbog plagijata svog doktorskog rada, pod te{kim pritiskom medija, politike i nauke, povukao sa svih politi~kih funkcija.

Umesto de Mezijera, na mesto ministra unutra{wih poslova postavqen je Fridrih, {ef poslani~ke grupe Hri{}ansko-socijalne unije, koja je ‘’sestrinska’’ partija Hri{hansko-demokratke unije (CDU) kancelarke Angele Merkel. Novi ministar unutra{wih poslova Fridrih (53), doktor je pravnih nauka, kako se ocewuje, nastavi}e, po planovima prethodnika, reformu savezne policije.

neo je Rojters. Vlast je zatim preuzeo vojni savet, a demonstranti su nastavili proteste i posle ostavke Mubaraka, zahtevaju}i da svi wegovi saveznici iza|u iz vlade.

Muslimansko bratstvo i druge opozicione grupe pozivali su [afika i wegovu vladu, ~iji su ministri odbrane, pravde, spoqnih i unutra{wih poslova postavqeni za vreme Mubaraka, da podnesu ostavke. [araf je bio ministar saobra}aja od 2004. do 2006. godine, nakon ~ega se vradio na Univerzitet u Kairu gde je radio kao profesor.

Vi {e od 100 mr tvih u su ko bi ma u Ju `nom Su da nu

Ugo ^avez i Moamer Gadafi

poslova Nikolas Maduro izjavio je da bi formirawe takvog saveza moglo da pomogne u re{ewu sukoba u Libiji i da wegova vlada smatra da bi diplomatija, pre nego vojne pretwe,

Arapska liga pozvala je ju~e Gadafijevu vladu da prekine napade na narod Libije i saop{ti la da je pro tiv di rektne voj ne in ter ven ci je spoqa, ali da bi mogla da raz-

NA TO u pri prav no sti BRI SEL: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmunsen rekao je ju~e da Alijansa ne namerava da vojno interveni{e u Libiji, ali da se priprema za „svaku mogu}nost”. „@eleo bih da istaknem da NATO nema nikakvu nameru da interveni{e, ali kao defanzivna alijansa i bezbednosna organizacija, mi pa`qivo pripremamo planove za svaku mogu}nost”, rekao je Rasmunsen na konferenciji za novinare. On je dodao da su zvani~nici NATO primili k znawu zahtev libijske opozicije za vazdu{ne napade na snage libijskog lidera Moamera Gadafija.

Me|unarodni krivi~ni sud sprove{}e istragu protiv 10 do 15 ~elnika libijskog re`ima zbog bombardovawa i napada iz automatskog oru`ja na civile, saop{tio je glavni tu`ilac tog suda Luis Moreno-Okampo.

Tu`ilac je naveo da je re~ o veoma te{kim zlo~inima, u kojima su poginule stotine ili hiqade qudi. „Imamo prili~no jasan uvid u zvani~nu i nezvani~nu komandnu strukturu u Libiji”, rekao je Moreno-Okampo. motri mogu}nost uvo|ewa zabrane letova iznad teritorije te zemqe.

Zanimqivo je da je predlog pred sed ni ka Ve ne cu e la Uga ^aveza za regulisawe libijske krize odmah delovao smiruju}e na berze akcija, nakon ~ega su glavni globalni indeksi deonica blago oja~ali.

Rojters navodi, u izve{taju iz Londona, da su cene nafte u Evropi opale oko tri dolara, na ne{to vi{e od 113 dolara po barelu, nakon {to je ^avez predlo`io da se libijska kri-

za re{i pregovorima, u kojima bi u ulozi posrednika u~estvo va le ze mqe La tin ske Amerike, Evrope i Bliskog istoka.

U me|uvremenu, situacija u Libiji je i daqe konfuzna.

Luka Brega na istoku Libije odolela je napadima iz vazduha i sa zemqe u poku{aju snaga lo jal nih Mo a me ru Ga da fi ju da povrate ranije izgubqene gradove. Veliki broj pristalica opozicije slavi na ulicama tog libijskog grada, javqa Bi-Bi-Si.

Ubi je ne dok su pro te sto va le ABIYAN: Snage bezbednosti Obale Slonova~e ubile su ju~e u prestonici najmawe {est `e na ko je su pro te stovale u znak podr{ke spornom predsedniku te zapadnoafri~ke zemqe Alasanu Uatari. „Mu{karci u uniformama dovezli su se i po~eli da nasumi~no pucaju. [est `ena je ubijeno na licu mesta”, rekao je o~evidac Idri{ Diarasuba, stanovnik na se qa Abo boa u glav nom gradu Abixan gde se incident dogodio. Drugi o~evidac je rekao da je `rtava bilo ~ak 10 i da je na desetine raweno ka da su bez bed no sne sna ge otvo ri le va tru, pre ne la je agencija Rojters.

Nije bilo zvani~ne potvrde ma da je voj ni iz vor po tvrdio da je ju~e bilo pucwave u Abixanu, ali je naveo da se incident dogodio po{to su „sna ge bez bed no sti bi le nervozne posle nedavnih sukoba”.

Ju~era{wi incident podigao je strahovawa da borba za vlast iz me |u le gi tim no izabranog predsednika Uatare i pobe|enog dugogodi{weg predsednika te afri~ke dr`ave Lorena Gbagboa koji je odbacio {iroko rasprostrawene pozive da podnese ostavku, mo gao da gur ne ze mqu nazad u gra|anski rat. Predsed ni~ ki iz bo ri u Oba li Slonova~e odr`ani su 28. novem bra pro {le go di ne na kojima je pobedio Uatara, ali uzurpator vlasti Gbagbo ne priznaje pobedu.

S obzirom da je Obala Slono va ~e naj ve }i svet ski iz voznik kakaoa, ovakvo stawe je u~i ni lo da ta si ro vi na tre nut no na svet skom tr `i{tu ima najvi{u cenu za posledwe tri decenije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HILARI KLINTON SAD mogu zaostati za Kinom u nadmetawu za globalni uticaj po{to Peking nastoji da stekne naklonost zemaqa u pacifi~kom regionu, bogatom resursima, rekla je ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton. Wene, neobi~no jake re~i izvesno }e izazvati nezadovoqstvo u Pekingu, posebno posle nedavne posete kineskog predsednika Hua \intaoa, tokom koje je trebalo da se oja~aju veze.

YULIJAN ASAN@ Advokati osniva~a „Vikiliksa” Xulijana Asan`a ulo`ili su ju~e `albu na odluku britanskog suda o wegovom izru~ewu [vedskoj, u kojoj je optu`en za seksulano uznemiravawe dve `ene. Sudija Hauard Ridl je pro{le nedeqe doneo odluku o ekstradiciji Asan `a [ved skoj, od ba cu ju }i ar gu men te Asan`ovih advokata da u toj zemqi ne}e imati pravedno su|ewe, preneo je AP.

FIL KOLINS Fil Kolins (60)je najavio da namerava da okon~a muzi~ku karijeru nakon {to je saznao da }e zbog zdravstvenih problema morati da potpuno odustane od svirawa bubweva. Biv{i frontmen grupe „Xenezis” pored problema s sluhom ima dislociran pr{qen i o{te}ewe nerava na rukama kao posledicu dugogodi{weg svirawa bubweva.

Ubi ca Ro ber ta Ke ne di ja osta je u za tvo ru LOS AN \E LES: Sirhanu Sirhanu, optu`enom na do`ivotnu robiju za ubistvo Roberta Kenedija u Los An|elesu 1968. godine, 13. put odbijen zahtev za pomilovawe.

Ubici Roberta Kenedija, Sirhanu Sirhanu, odbijen je zahtev za pomilovawe, po{to je nadle`ni odbor zakqu~io da on nije u dovoqnoj meri pokazao kajawe, niti da je shvatio ozbiqnost tog zlo~ina koji je po~inio pre vi{e od 40 godina.

Sirhan Sirhan (66) najpre je bio osu|en na smrt za ubistvo u hotelu „Ambasador” u Los An|elesu, 4. juna 1968. godine, gde je Kenedi upravo proglasio da je u Kaliforniji pobedio u trci za kandidata Demokratske stranke na izborima koji su odr`ani kasnije te godine. Posle odr`anog govora Kenedi se kroz kuhi-

Sirhan Sirhan

wu uputio ka izlazu iz hotela, gde je na wega ispaqeno {est smrtonosnih hitaca.

Porodica Kenedi, koja je pet godina pre toga izgubila jo{ jednog ~lana, tada{weg predsed-

nika SAD Xona Kenedija, protivila se pogubqewu Sirhana, isti~u}i da je dosta ubijawa.

Sirhanu, kome je smrtna kazna 1972. godine kazna preina~ena u do`ivotnu robiju, ovo je 13. zahtev za pomilovawe. Sirhan je Palestinac, hri{}anin, ro|en je u Jerusalimu. Tvrdi da se ne se}a da je bilo koga ubio, {to je u skla du sa ra ni jim tvrdwama wegovog advokata da je, kada je po~inio zlo~in, bio pod hipnozom. „Ka`ete da su vam namestili, CIA vam je namestila, tu`ilac vam je namestio. Za sve {to je lo{e po vas, ka`ete da je kriv neko drugi”, rekli su mu ~lanovi odbora za pomilovawe, o~igledno neuvereni u wegovu nevinost i pokajawe. Za pet godina Sirhan ponovo sti~e pravo da tra`i pomilovawe.

SveT/balkan

dnevnik

OTVO REN 34. ME \U NA ROD NI SA JAM TU RI ZMA U BU DIM PE [TI

Bogata vojvo|anska riznica BUDIMPE[TA: U Budimpe{ti je otvoren 34. me|unarodni sajam turizma na kojem su se predstavili i izlaga~i iz Vojvodine. Turisti~ka organizacija Vojvodine predstavila se kroz zajedni~ki nastup vi{e op{tina, ~iju je promociju sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za privredu. Izlo`beni paviqon Vojvodine posetili su i predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i i ambasador Republike Srbije u Budimpe{ti Dejan [ahovi}.

– Kada sam obi{ao sajam, primetio sam da imamo jedan od najlep{ih paviqona ovde. Mislim da je na{ nastup fantasti~an.

Vojvodina }e ovde pokazati da ima {ta da ponudi Evropi, poput seoskog i bawskog turizma.

Tu su predstavnici vlasti, turisti~kih organizacija i lokalnih samouprava koji se trude da onaj na{ moto „Najboqe iz Vojvodine” premeste na turizam – rekao je [andor Egere{i.

Me|u predstavnicima lokalnih samouprava bili su izlaga~i iz Novog Sada, Ba~ke Planke, Vr{ca, Temerina, Kawi`e, Sente, Sremskih Karlovaca i mnogi drugi. Primetno je da u ponudi dominira bawski, kongresni, vinski i seoski turizam.

Grad Novi Sad je prevashodno stavio akcenat na Petrovaradinsku tvr|avu, predstaviv{i je kao Gibraltar na Dunavu. U ponudi su i brojne ~arde i sala{i koji nisu nepoznanica na{im doma}inima u Ma|arskoj. Odmah do {tanda grada Novog Sada na{li su se i predstavnici Karlovaca.

– Karlovci se prvi put predstavqaju u Ma|arskoj ove godine. Naravno, okosnica na{e ponude je kulturni turizam, recimo obilazak kulturno-istorijskih znamenitosti, ali i vinski

turizam, koji se sve vi{e tra`i – rekla je stru~na saradnica Turisti~ke organizacije Sremskih Karlovaca Aleksandra Ne{i}.

Na oko deset hiqada kvadratnih metara turisti~ku ponudu predstavilo je vi{e od 500 izlaga~a iz 40 zemaqa sveta. Bilo je dosta predstavnika iz regiona, poput Slovenije, Rumunije i Hrvatske, ali i nekih egzoti~nijih destinacija, poput Ugande i Indije, koja je i specijalni gost ovogodi{weg Sajma turizma u Ma|arskoj.

S. Mi la no vi}

Josipovi}: Peticija izbeglih Srba bez odjeka ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je Tanjug u da peticija predstavnika udru`ewa izbeglih Srba iz Hrvatske koji pozivaju da se daqa evrointegracija Hr vat ske uslo vi re {e wem wihovih problema ne mo`e omesti put wegove zemqe u EU. „Peticija u Hrvatskoj nije dobila neki ve}i odjek”, izjavio je Josipovi}, podse}aju}i da su se Hrvatska i Srbija na politi~kom nivou dogovorile kako da se re{avaju ova pitawa. Predstavnici izbegli~kih udru`ewa dostavili su ove nedeqe predsedniku Srbije i predsednici Skup{tine Srbije kopije 45.000 potpisa podr{ke peticiji kojom se tra`i pravi~no i trajno re{ewe stanarskih, imovinskih i drugih prava Srba iz Hrvatske, a od relevantnih institu-

cija da se proces pridru`ivawa Hrvatske EU ne nastavi dok se ti problemi ne re{e.

Josipovi} je napomenuo i da su izbeglice svesne da }e wihovi problemi biti lak{e re{avani u evropskom okru`ewu. „Jedan od organizatora peticije je, {tavi{e, na televiziji izjavio da podr`ava Hrvatsku, da joj `eli svako dobro i evropsku budu}nost, svestan da }e se i problemi izbeglica lak{e re{iti u evropskom okru`ewu”, rekao je Josipovi}. Predsednik Hrvatske je podsetio da su se Zagreb i Beograd principijelno na politi~kom nivou dogovorile kako re{avati problem qudi koji `ive u izbegli{tvu.

Josipovi} je i jprekju~e novinarima u Zagrebu ponovio da Hrvatska aktivno radi na

re{avawu pitawa svih onih koji `ele da se vrate.

Povod za prikupqawe potpisa predstavnika udru`ewa Sr ba iz be glih iz Hr vat ske bila je odluka kojom je EU 30. juna 2010. dala saglasnost Hrvatskoj da otvori pregovara~ko Poglavqe 23 o pravosu|u i qudskim prava bez uslova za po{tovawe prava izbeglih i prognanih Srba.

Peticija je krajem novembra upu}ena na 157 relevantnih adresa na kojima su nadle`ni organi i institucije Srbije i Hrvatske, ~elnici i institucije EU, UN, vlade SAD, Rusije, Kine i vode}ih evropskih zemaqa. Akcija prikupqawa potpisa podr{ke peticiji po~ela je 15. decembra i do 31. januara je prikupqeno 45.000 potpisa, a traje do 31. marta.

CRNA GORA

„Sveti Stefan” se otvara u maju BUDVA: Grad hotel „Sveti Stefan“ bi}e otvoren u maju, bez obzira da li }e do tada biti re{en spor povodom obnove hrama Svetog Aleksandra Nevskog koji se nalazi u bloku 25 na isto~nom delu ostrva, saop{teno je „Vijestima“ iz menaxmenta kompanije „Adriatik propertis“, koja je zakupac hotelskog kompleksa. Neslagawa izme|u izme|u zakupca i dela me{tana, koji su okupqeni u Odboru za obnovu hramova, zapo~ela su pre nekoliko godina kada je otkrivena sredwovekovna crkva prilikom rekonstrukcije najzahtevnijeg dela ostrva, bloka 25, gde se nekada nalazila kockarnica, restoran i

kuhiwa. Netrpeqivost celog mesta prema aktuelnom zakupcu kulminirala je pro{le sedmice, kada je vi{e od 30 starosedelaca nameravalo da probije vrata skup{tinske sale i ne dozvoli odbornicima

Brod iz Libije uplovio u Bar PODGORICA: Brod „Sveti Stefan 2” sa evakusanim dr`avqanima Crne Gore, Srbije i drugih zemaqa regiona koji su bili na radu u Libiji, uplovio je ju~e u Luku Bar.U libijskoj luci Ras Lanuf je ukrcano 407 putnika, od kojih je 32 iz Crne Gore, a 128 iz Srbije.

U me|uvremenu, u malte{koj luci La Valeta iskrcano je 247 putnika koji su to `eleli ili koji u imali tranzitne vize. Brod je zakupila ruska kompanija koja ima veliki broj svojih radnika u Libiji.

Pred polazak, barski brodar je obezbedio osigurawe od ratnih rizika i pokri}e i dozvolu administracije za zastavu koju vije brod.

Pored posade od 36 ~lanova, na ~ijem je ~elu bio zapovednik kapetan Predrag Ve{ovi} i menaxera ruskog konzorcijuma, na brodu su bili i predstavnici ruskog Ministarstva za vanredne situacije.

da dve betonske gra|evine u masliwaku iza {oping centra legalizuju kao privremene objekte. Rekonstrukcija grad hotela, koja je u{la u petu godinu, napokon bi trebalo u naredna dva meseca da bude zavr{ena. Zakupac, koji je menaxment nad hotelom dao singapurskoj kompaniji „Aman rizorts“, obavezan je da godi{we na ime zakupa “Sveca”, „Vile Milo~er“ i hotela „Kraqi~ina pla`a“, Hotelskoj grupi „Budvanska rivijera“ i HTP „Milo~er“ upla}uje ne{to mawe od dva miliona evra.

“Ostrvo je zavr{eno, osim bloka 25, koje ~eka re{ewe spora, na koji mi ne mo`emo uticati. Verujemo da }e nadle`ne institucije brzo re{iti ovaj problem, jer da wega nije bilo, danas bi vam mogli re}i da je ostrvo zavr{eno u potpunosti. Ostrvo }e biti otvoreno u maju bez obzira na re{ewe spora u vezi sa crkvom, jer }emo u tom slu~aju taj deo dr`ati zatvorenim”, navodi se u pisanom odgovoru Slu`be za informisawe „Adriatic propertisa“ koji je dostavqen „Vijestima”.

petak4.mart2011.

25

SLO VE NA^ KO-HRVAT SKE TR GO VIN SKE VE ZE

„Merkatorova” ponuda „Agrokoru” iskrena QUBQANA: Predsednik Uprave slovena~kog »„Merkatora„ @iga Debeqak izjavio je ju~e u Qubqani da je wihova inicijativa za preuzimawe hrvatskog „»Konzuma„«, trgova~kog lanca maloprodaje robe {iroke potro{we iz sastava »„Agrokora„«, prijateqska i iskrena.

– Mi smo uputili prijateqsku inicijativu da se prou~i mogu}nost da se otkupi »„Agrokorova„« maloprodaja za svakodnevnu potro{wu. To je iskrena inicijativa i u potpunosti u skladu s na{im strate{kim smernicama – kazao je Debeqak u Cankare-

No va rad na me sta u Sr bi ji Plan „»Merkatora„« je da u Srbiji ove godine otvori tri objekta iz sistema „»Roda„,« i to u Vrbasu, Kru{evcu i Jagodini. ^lanica Uprave za Jugoisto~nu Evropu Stanka ^urovi} ka`e da to zna~i i 450 novih radnih mesta. U ovoj godini kompanija o~ekuje 2,94 milijarde evra neto prihoda od prodaje, {to je oko {est posto vi{e nego lane.

Do 2015. plan je da se ti prihodi uve}aju na 4,2 milijarde evra.

Slede}ih pet godina, plan je da ulo`e oko 700 miliona evra, pre svega u razvoj maloprodajne i logisti~ke mre`e, kao i ulaskom na tr`i{ta Kosova i Makedonije. O~ekuju da }e 2015. imati vi{e od 33.000 zaposlenih.

vom domu, gde je ta slovena~ka kompanija organizovala me|unarodnu pres-konferenciju za novinare iz regiona, na kojoj je predstavila svoje poslovawe u protekloj godini kao i planove do 2015.

Konferencija je odr`ana samo dan nakon {to je u Sloveniji i u Hrvatskoj vest o „Merkatorovoj” ponudi»« izazvala brojne komentare. Novinari su stoga na pres-konferenciji insistirali kod predstavnika Uprave na tome da se vi{e izjasni o toj

ponudi i {ansama da se ona realno i ostvari, budu}i da je ranije bilo dosta spekulacija o odnosu slovena~ke i hrvatske kompanije, ali Debeqak nije mogao da otkriva detaqe.

– Da li }e biti daqih razgovora – „»Agrokor„« mora da oceni da li je to za wih strate{ki zanimqivo i interesantno. Sada je jo{ suvi{e rano da ne{to o tome ka`em – rekao je Debeqak.

O tome {ta bi za potro{a~e u regionu zna~ilo to {to bi even-

tualno slovena~ki »„Merkator„« kupio hrvatski „»Konzum„« ili obrnuto, kako je to ranije bilo najavqivano, Debeqak nije `eleo da spekuli{e, prepustiv{i odgovor na to pitawe ~lanici Uprave Mateji Jenesek koja je istakla da je »mantra« »„Merkatora„« da se kupcu obezbedi roba koju on `eli, po najboqoj ceni, kao i da ta kompanija brine da u ponudi budu lokalni proizvodi i proizvo|a~i.

Predsednik Uprave Debeqak je najglasio da je »„Merkator„« glavni maloprodajni trgovac u regionu, ali i najve}i vlasnik nekretnina od 1,8 milijarde evra, i to bez optere}ewa, odnosno hipoteka. Plan »„Merkatora„« je da 2012–2013. unov~i deo tih nekretnina od oko 500.000 evra.

– Ali, ako bi ranije do{lo do nekog interesantnog povezivawa, onda bismo to izveli ranije.

Mo`emo to prodati sutra za pola milijarde evra, i da to koristimo za otplatu dugova... – kazao je Debeqak.

S. Ni ko li}

HRVATSKA

Zagreba~ki „Fejsbuk protest” zapa`en u medijima ZA GREB: An ti vla din takozvani „Fejsbuk protest” preksino} odr`an u Zagrebu, kome su se prikqu~ili i rukovodioci pojedinih stranaka, do bio je za pa `e no mesto u medijima koji su kao glavnu vest naveli skidawe i uni{tavawe zastava HDZ-a, Socijalde mo krat ske par ti je (SDP) i EU i op sa du zgrade u kojoj `ivi premijerka Jadranka Kosor.

Posle skupa na Cvetnom trgu, oko 5.000 demon stra na ta, pra }e nih Detaq s jednog od „Fejsbuk protesta” u Zagrebu policijom, i pored obezdovoqno da ponovi tvrdwe ka- je preksino} izjasnio i {ef be |e wa i po ku {a ja blo ka de ko je opozicija povezana sa SDP Zoran Milanovi} koji je pristupa stanu Kosorove i seFej sbuk - de mon stran ti ma. rekao da bi, da je znao da }e dedi{tu HDZ-a, uspeli su da se Pojedini mediji naglasili su monstranti do}i do sedi{ta probiju, isti~u mediji detaqno i da je organizator tih prote- partije, li~no do~ekao demonnabrajaju}i sve parole i povista Ivan Pernar dobio zvi- strante da ih pita {ta zamerake kojima su „~astili” Kosoro`duke kad je govorio okupqe- ju SDP i {ta tra `e od te vu i HDZ. Osim {efa laburista Dra- nima. stranke. Na pitawe o prisugutina Lesara koji je nedavno Dok je uni{tavawe zastave stvu Kajina na protestu jer je skupio 62.000 potpisa za smenu HDZ-a pred zgradom zagreba~- IDS ~lanica opozicione koavlade, podr{ku demonstranti- kog sedi{ta te partije bilo i licije, Milanovi} je rekao da ma dao je i Damir Kajin iz o~ekivano, javnost je bila po- je Kajin imao najboqe namere, Istarskog demokratskog sabo- malo iznena|ena spaqivawem ali da misli da ni Kajinu, kao ra (IDS). To je zastupniku zastave SDP-a. O tome se u uostalom ni wemu, nije potpuHDZ-a Frani Mato{i}u bilo Dnevniku 3 Hrvatske televizi- no jasno {ta se de{ava.

MAKEDONIJA

Profesor pozivao |ake na samoubistvo SKOPQE: Prosvetna inspekcija suspendivala je profesora u jednoj od najuglednijih gimnazija u Skopqu, „Josip Broz Tito”, jer je pozivao u~enike na samoubistvo. Profesor informatike koristio je svoj profil na dru{tvenoj mre`i „Fejsbuk„i pozivao u~enike da produ`e svoje obrazovawe u novoj gimnaziji u raju. „Ej, vi, deco, ja vas vidim sa neba. Kakav je va{ `ivot na planeti, na nebu je mnogo boqe”, napisao

je profesor na svom statusu, uveravaju}i |ake da se bli`i kraj sveta i da je najboqe da se ubiju. Nakon {to je o ovome obave{tena prosvetna inspekcija profesor je suspendovan, a preti mu i kazna zatvora.

Zbog ovog slu~aja Ministarstvo obrazovawa nalo`io je da sav nastavni kadar pro|e testove, da bi se utvrdilo da li su nastavnici i profesori psihi~ki spremni da rade sa decom.

26

petak4.mart2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak4.mart2011.

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22762 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

23023 VODOINSTALATERSKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet.

Telefon 6393-737, 064/16047-25.

23105

i

Qubica Milanovi} preminula u 86. godini.

Sahrana je 4. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu.

27

Posledwi pozdrav tetki

Slobodanki ^oli} Tiho i mirno, ba{ kao {to je i `ivela, oti{la je na ve~ni po~inak. Neka je an|eli ~uvaju.

O`alo{}eni: sin Predrag i }erka Spomenka sa porodicom.

Cvija, Buba i Jovana.

23378

23375

Posledwi pozdrav baki Bokani

Posledwi pozdrav

Slobodanki ^oli} 1946 - 2011.

Svako na nebu ima svoju zvezdu, svako na zemqi ima svoju bol.

Prerano si nas napustila voqena majko.

Po~ivaj u miru!

Slobodanki ^oli} od Tijane i Nemawe sa porodicom.

Nikad te ne}e zaboraviti tvoji: sin Dalibor, snaja Danijela i unuk Ogwen.

23381

23369

Posledwi pozdrav prijatequ

POTREBAN radnik za rad u kwigovodstvenoj agenciji u Futogu. Obavezno radno iskustvo.Telefon 021/897682, radnim danom od 15 - 18 sati.

22543

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

22925

Posledwi pozdrav

Savi Dragomirovi}u

od prija: Verice i Qubice.

Slobodanki ^oli} od Qubomira i Ivane sa porodicom.

23382

23377

Posledwi pozdrav dragoj majci, svekrvi i baki

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Slobodanki ^oli} 12. 5. 1946 - 2. 3. 2011.

Dragi{i Ivkovi}u

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima, jer voqeni nikad ne umiru.

Tvoji: sin Gordan, snaja Sla|ana, unuci Du{an i Vladimir.

od porodice Mandrapa.

23368

23376

Slobodanki ^oli} Neka te an|eli ~uvaju.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 3. 2011. godine u 51. godini preminula na{a voqena majka

Tvoja sestra Milica, zet Jovan, sestri~ina Slavica, Mima i Marko.

23385

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke bolesti u 65. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

Slobodanka ^oli}

Valerija Balaban

ro|. Tolimir

ro|. Erde{ Datum i vreme sahrane bi}e naknadno objavqeni.

O`alo{}eni: }erka Daniela i sin Bojan.

23388

Sahrana }e se obaviti u subotu 5. 3. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Jovan, sinovi Gordan i Dalibor, snaje Sla|ana i Danijela, unuci Du{an, Vladimir i Ogwen.

23364

28

^iTUQe l POMeni

petak4.mart2011.

Posledwi pozdrav strini

Posledwi strini

Slobodanki ^oli} od: Dragana, Svetlane, Gorana i Ru`e Kozomara.

pozdrav

snaji

na{em

Sa `aqewem obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moj dragi suprug

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{

Slobodanki ^oli} od ^oli}: Ilije, Milke i Nikice sa porodicom.

23370

Posledwi pozdrav dragom ~iki

i

dnevnik

23371

Posledwi pozdrav dragom ~iki

na{em

Jo`ef Kencel

Vidoje Milisava Ratkovi}

1939 - 2011.

1940 - 2011.

Igro{ - Novi Sad

iznenada preminuo u 72. godini.

preminuo posle kratke i te{ke bolesti.

Sahrana je danas, 4. 3. 2011. godine, u 14 ~asova, u Ka}u, iz kapele.

O`alo{}ena supruga Dragiwa.

Sahrana }e se obaviti danas, 4. marta 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

23310

23326

Posledwi pozdrav voqenom te~i

Savi

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Savi

Wegovi: Sava, Ana i \or|e Dragomirovi}.

Wegovi: Mi}a, \u|a, Sa{a i Sandra Dragomirovi}.

23345

3

23344

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Vidoju Ratkovi}u

Vidoju

DVOGODI[WI POMEN

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

dragoj

od Predraga i An|elke.

Emil, \or|e, Gaga, Zoran i Buba.

23328

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da }e se ~etrdesetodnevni pomen na{em

Jelici Bjeli Haxi}

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

23327

Posledwi pozdrav na{em dragom i iskrenom prijatequ

DVOGODI[WI POMEN

Dragi{i Ivkovi}u Caletu

glumici 2009 - 2011.

\or|u \uki}u S qubavqu, weni prijateqi i deca.

od brata Slobodana i sestre Dragice sa porodicama.

Draganu Veqkovi}u

4. 3. 2009 - 4. 3. 2011.

Dragi{i Ivkovi}u

obaviti u subotu, 5. 3. 2011. godine, u 11.30 sati, na Gradskom grobqu.

Dragi{i Ivkovi}u

od Mi}ka i Jelke.

od Mire i Neboj{e Proti} sa porodicom.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i prelepim se}awima.

Pomen obele`avamo 5. 3. 2011. u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji: }erka Julkica, zet Tihomir i unuke Aleksandra i Milena Simi}.

23312

23311

23316

O`alo{}ena porodica.

23339

Posledwi pozdrav dragom kumu, prijatequ i divnom ~oveku

Savi Dragomirovi}u Ba|i od porodica: Mili}evi} i Siri{ki.

23342

Posledwi pozdrav

23332

Posledwi pozdrav nekada{wem predsedniku dru{tva,

Terquk Ivanu od Ukrajinske zajednice u Srbiji.

Posledwi pozdrav

Na{em dragom prijatequ i drugu

Dragi{i Ivkovi}u

Dragi{i Ivkovi}u

Milici Solarov ^lanovi Udru`ewa „Sunce” i zaposleni radnici.

od prijateqa: Bore, Dragana, Sa{e i Veqe.

Neka ti dragi Bog podari rajsko naseqe i neka an|eli ~uvaju tvoju plemenitu du{u.

Tvoji drugari: Mi{ko i Mire. \ambo bana dru`e.

23337

Posledwi pozdrav na{em dragom dugogodi{wem radniku, i direktoru

5957-P

penzioneru,

23322

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Kencel Jo`efu

Vidoju Ratkovi}u

Dragi{i Ivkovi}u

Po~ivaj u miru.

23308

23314

od Kolektiva „Hidrozavod DTD” AD Novi Sad.

Sestra Marika, sestri}i Olivera i \or|e sa porodicom.

od porodice \uri}.

902-P

23334

23306

Dragi{a Ivkovi} Sahrana je danas, 4. 3. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Voqenom suprugu i ocu posledwi pozdrav, od: wegove supruge Danice i k}erki Obrenke, Vawe i Danijele.

23305

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od voqenog deke, oca i supruga

Posle duge bolesti preminula je na{a majka

petak4.mart2011.

Sa tugom se opra{tamo od dragog prijateqa

Za nas }e{ uvek biti tu, u na{im mislima i srcima

29

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je na{ dragi Sa{a napustio.

Milica Novaka Solarov ro|. Parabu}ski 8. 1. 1933 - 2. 3. 2011.

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas, 4. 3. 2011. godine, u 14.15 ~asova.

Branislav i Milovan.

23304

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki

Sa{a Kuzmanovi}

Sa{a Save Dragomirovi}a

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Save Dragomirovi}a koji je preminuo 2. marta u 74. godini.

Sahrana je danas, 4. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Puno te voli }erka Sowa i porodica Katavi}.

Sahrana je na ^enejskom grobqu, u 13 ~asova, 4. 3. 2011. godine.

O`alo{}ena majka Suzana, sestra Sandra i porodice Kuzmanovi} i Prodanov.

23268

23267

Mile, Svetlana i Sowa \isalov.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav voqenom

Neute{ni: supruga Qubica, sin Dragoslav, unuci Duwa, Nina, Bojana, Milica, Nikola, snaje Sne`ana i Sne`ana.

23281

Milici Solarov Milici Solarov Po~ivaj u miru Seko moja.

23324

POMEN Dana 5. marta odr`a}e se ~etrdesetodnevni pomen, na Gradskom grobqu u 11 ~asova.

Sa{i

Saletu

Unuk Vawa i unuka Awa.

Tvoja sestra Zora Zovi} sa porodicom.

od porodice Vasiq~in.

od: uje Du{ana, ujnice Verice, sestara Kristine i Melite sa porodicama.

23303

23302

23265

23264

Posledwi pozdrav sestri

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav na{oj divnoj i dragoj kom{inici

Jelisaveta Hari{ Seja

TROGODI[WI POMEN

1927 - 2011. ]erke Svetlana i Qiqana i unuci sa porodicama.

23197

Milici Solarov od brata Miodraga sa porodicom.

Mirko Maxar Milici Solarov

Na{ dragi

Bo{ko Lazi}

4. 3. 2010 - 4. 3. 2011.

5. 1. 1935 - 2. 3. 2008.

S velikom qubavqu i dragim uspomenama uvek je u na{im mislima i srcima.

Cica i Mir~eta Grbovi}.

Wegovi najmiliji.

Posledwi pozdrav bratu, ujaku, dedi i pradedi

23261

23299

23300

Posledwi pozdrav

Tati od sina Zorana i }erke Aleksandre sa porodicama.

PETOGODI[WI POMEN

Milan Etinski

23190

POMEN

na{em dragom sinu, ocu i dedi

tragi~no je stradao pre devet godina.

Vole ga i tuguju wegovi najmiliji.

23062

Savi Dragomirovi}u Ba|i od porodice [e{evi} \or|a.

Ivanu Terquku

U subotu, 5. 3. 2011. godine odr`a}emo jednogodi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu, dedi i pradedi

Draganu Vra~aru obele`i}emo u subotu, 5. marta 2011. godine u 11 sati, na grobqu u Ba~kom Jarku.

]erka Aleksandra Parla} s porodicom.

Vitomiru Bataji}u Bati Deset godina `ivi{ u mojim mislima. Na{e uspomene ~uvam od zaborava.

Tawa.

Porodica.

23280

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi bratu

pozdrav

23283

23247

23032

dragom

Na dana{wi dan pre pet godina napustila nas je na{a voqena i po{tovana snaja, ujna i baka

Pro{lo je pet godina od kako vi{e nije sa nama na{a supruga, majka, svekrva i baka

Radmila Olu{ki

Radmila Olu{ki

ro|. Bla`in

ro|. Bla`in

\or|u Nosovi}u Tvoja qubav, znawe, podr{ka i dobrota nedostaje nam svakim danom sve vi{e. Ponosni smo {to smo tvoji potomci. Uvek }emo te voleti i bi}e{ ve~no u na{im srcima i mislima.

Savi Dragomirovi}u Po~ivaj u miru, a uspomena i tuga za tobom osta}e ve~no u na{im srcima.

Turzo Ladislavu 1949 - 2011.

Porodica Morvai.

Brat Janika i snaja Marija.

23296

23284

Supruga Nevenka, }erke Biqa, Rada i Mima, unu~ad Bojan, Miqan, Vladislava, Vladimir i Ogwen i dekina praunu~ad Mitar, Matija, Tara, Mila i Mawa.

Se}awe na tebe uvek izaziva suze i bol.

Zaova Jelica, zet Ne|o, Mirjana, Dragan i Pe|a.

23273

23256

Da je na{a qubav mogla da te sa~uva, podarila bi ti ve~nost.

S qubavqu i tugom ~uvamo te u srcima i mislima.

To{a, Ra{a, Sawa, Sa{ka i Todor.

23255

30

08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.17 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 23.50 01.10

tv program

petak4.mart2011.

Микијева кујна Фортепиано На трагу природе Бајко квиз Вести Споменици, док. филм Никад доста: Ритам покрета Штикла папуча Кухињица Десило се Вести Из нашег сокака Грување Вести ТВ бајт На трагу природе Вести Излог страсти Десило се ТВ Дневник Тајна хране Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Фолдер култура Фаца Војвођански дневник Петказање Микијева кујна Византијско плаво, филм Концерт групе „Фрајле”, 1. део

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Љубав на продају Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Спо ме ни ци Ба нат ски Тер мо пи ли Је дан од ва жних, а го то во за бо ра вље них спо ме ни ка је крст на оба ли Та ми ша код То ма шев ца, по диг нут у знак се ћа ња на под виг ка пе та на Ге ор ги ја Ра ди во је ви ћа и ње го вих три ста гра ни ча ра из вре ме на по след њег ве ли ког аустриј ско-тур ског ра та, ок то бра 1788. го ди не, ко ји су на овом ме сту из ги ну ли до по след њег бра не ћи од Ту ра ка пре лаз пре ко ре ке. Уред ник и сце на ри ста: Борислав Хложан (РТВ 1, 10.05)

06.30 07.00 07.15 08.50 10.00 10.30 12.30 12.40 13.15 13.25 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 19.50 20.00 21.20 22.30 00.00

Кухињица (мађ) Хајде са мном у обданиште Најлепше бајке света Петказање Свјетионик (хрв) Излог страсти Вести (мађ) Емисија на слов. са титл. на срп. Микијева кујна Јермолови Портрети војвођанских уметника народне музике Бајко квиз Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Капљица (слов) Бамбуљкине авантуре (слов) Добро вече, Војводино (слов) Штуровци (слов) Моћ прежиљавања, филм ТВ Продаја

Карен Гилан

СЕ РИ ЈА

Док тор Ху Уло ге: Дејвид Тенант, Били Пајпер, Карен Гилан, Мет Смит (Новосадска ТВ, 23.15) 09.30 10.05 11.05 12.05 12.15 12.45 13.05 14.05 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

10.00 11.00 13.00 13.30 15.30 17.15 18.45 20.45 21.00 00.00

Разгледнице Жива ватра Доктор Ху Агро дан Корак по корак Неон сити Московска сага Шесто питање Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Портфолио Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Објектив Московска сага

Фул Тилт покер Евролига НБА акција Евролига: Барселона - Олимпија Евролига: Реал Мадрид Монтепаски Преглед Евролиге Евролига: Ефес – Партизан НБА - студио НБА - Лондон: Њу Џерси – Торонто ВТА Монтереј 1/4 финала

06.05 08.00 09.00 09.43 10.08 10.38 11.08 12.00 12.15 12.20 12.25 12.41 13.40 16.00 16.15 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 21.58 23.05 23.55 00.10 00.22 01.09 01.25 03.06 03.10

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 10.50 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.20 00.00 01.00 01.30 01.45 03.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Шта радите, бре Разгледница На скривено те водим место Очајне домаћице Дневник Спорт плус Време, стања на путевима Пелине ђаконије Рањени орао Тенис: Девис куп: Србија Индија, пренос (1. сингл) Вести Тенис: Девис куп: Србија Индија, пренос (2. сингл) Дневник Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Мирис кише на Балкану Високи напон, квиз Да, можда, не Касл Дневник Евронет Шериф ТВ продаја Пут на југ, филм Вести Мирис кише на Балкану

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Филм: Јасон и аргонаути Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Филм: Танго аргентино Фајронт република Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

Жељко Самарџић

Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Бли жи се 8. март, а тај да тум се већ че ти ри го ди не ве зу је за Аре ну и Жељка Самарџића. По пу лар ни Мо ста рац ће по но во, к’о од ша ле, на пу ни ти нај ве ћу бе о град ску ха лу, а да ме ће ужи ва ти у ње го вим пе сма ма и са вр ше ном гла су. Са свим до во љан по вод за го сто ва ње код нај по пу лар ни јег шо у ме на у Ср би ји Ивана Ивановића. (Прва, 21.00)

dnevnik

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Филм: 13: Завера 1. и 2.део Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Океани – Арктички океан 21.00 Филм: Лепе жене мафије 1.део 23.00 Вести Б92 23.35 Филм: Убица у близини 06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00

Феј Данавеј

Ки не ска че тврт

Кра јем три де се тих го ди на у Лос Ан ге ле су, при ват но га де тек ти ва Џеј ка унај ми го спо ђа Мал веј да от кри је да ли се њен су пруг Хо лис, ло кал ни бо га таш и би зни смен, ви ђа са дру гом же ном. Из не на да, по ја ви се и дру га же на ко ја се та ко ђе пред ста ви као на вод на го спо ђа Мал веј, пре те ћи му ако не оста ви слу чај. Уло ге: Џек Николсон, Феј Данавеј, Џон Хјустон, Пери Лопез Ре жи ја: Роман Полански (РТС 2, 22.15) Оливија У ноћној башти Алекс у мору Зоотека плус Њено величанство енергије Српска музика 20. века Арс практика Контекст Метрополис Моја улица Ликовна колонија РТС Гитар арт фестивал Верски календар Трезор Зоотека плус Њено величанство енергија Српска музика 20. века Арс практика Руски бели неимари Ово је Србија Еко глобал Тенис: Девис куп: Србија Индија, наставак преноса (Програм зависи од пренос тениских мечева) 18.54 Коридор 10 19.57 Историја цензуре 20.26 Лов и риболов 21.00 Очајне домаћице 21.47 Фест 2011.

22.15 Оскаровци: Кинески четврт, филм 00.31 ТВ продаја

Ле пе же не ма фи је

Ка да не по зна ти чо век уби је све му шке чла но ве по ро ди це Лу чи ја но, же не узи ма ју ства ри у сво је ру ке. Мај ке, су пру ге, се стре, кћер ке, удру жу ју се да би се осве ти ле уби ци сво јих му шка ра ца. Уло ге: Ванеса Редгрејв, Денис Фарина, Настасја Кински, Џенифер Тили, Франко Неро, Питер Богдановић Ре жи ја: Дејвид Грин (Б92, 21.00)

07.41 07.52 08.20 08.29 08.55 09.10 09.38 10.02 10.30 11.00 11.24 11.53 12.30 12.58 13.58 14.24 14.39 15.07 15.24 16.00 16.33 17.00

08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.10 11.00 11.02 12.15 12.45 13.02 13.40 14.00 14.30 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.02 18.30 19.00 20.30 22.30 23.45 00.00 02.00

Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Рејчел Реј Инфо Љубав у залеђу Милица² Топ шоп Отворени студио Милица² Вести Чист рачун Здравље и Ви Копаоник Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Иза вести Породица Серано Филм: Осми путник Доктор Хаус Милица² Филм: Моје друго ја Иза вести

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра

12.00 Хроника општине С. Пазова, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине Сремска Митровица, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Е-ТВ, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке.

Џенифер Тили

05.45 Тријумф љубави 06.30 Двор 07.00 Добро јутро - Јована и Срђан 10.00 Двор 11.40 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Тереза 14.00 Петком у два 15.00 Двор 16.50 Национални дневник 17.20 Тријумф љубави 18.30 Курсаџије 19.30 Национални дневник 20.00 Двор-преглед дана 20.45 Лото 21.00 Двор – избор за номинације 21.15 Гранд шоу 22.30 Арена Б-13 23.30 Двор 01.00 Филм: Бекство са Кубе 02.45 Сити 03.00 Филм: Укрштени светови 05.00 Филм: Бекство са Кубе

Хор сленд Цр та на се ри ја ко ја пра ти гру пу де це ко ја по се ћу ју Хор сленд, ранч за ко ње, кроз низ аван ту ра у ја ха њу, уче њу и ве ли ком на по ру да са сво јим ко њи ма уђу у свет так ми че ња (Хепи, 11.30) 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.15

Јутарњи програм Здраво Кити Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Здраво Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Из икс у икс Парови, преглед дана Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу Парови, уживо Картел Вести Парови, уживо Картел Луда кућа Јел истина

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak4.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

По ла Гар цес

Аме рич ка пи та на Ха рол дов и Ку ма ров на чин

Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Проверено Гумуш ИН Дневник Аси Полицијска академија 4 Америчка пита на Харолдов и Кумаров начин, филм 01.15 Судњи дан, филм

08.00 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 08.30 У потрази за Трифоом 09.00 Прича о пољопривреди: Блато, зној и трактори 10.00 Визија Вангари Матајие 11.00 Живети са непријатељем 12.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 13.00 Почетак рата 14.00 Деца мумије 15.00 Библијске загонетке 16.00 Збогом, Моцарте 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Азијске монархије 19.00 Када су Мавари владали Европом 20.00 Господар Сипана 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Како су направљени „Мајмуни“ 23.00 Хероји, култ и кухиња 00.00 Збогом, Моцарте 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Звонар Богородичине цркве Путовање у средиште земље Чудовишта и пирати Путујуће приче Црвени удар Ништа свето Паника у ваздуху Револуција госпође Ретклиф Полтергеј Хеллраисер: Свет пакла Врућа нација Студенткиња Кели

07.20 Чудовишта против ванземаљаца 08.55 Нека игра почне 10.50 Тајни живот пчела 12.40 Роми и Мишел на годишњици матуре 14.10 Џули и Џулија 16.10 Ватросталан 18.05 Филмови и звезде 18.30 500 дана лета 20.05 Васпитање за почетнике 09 Упознајте деду и бабу 20.30 Досадно на смрт 21.00 Царство порока еп. 08 21.55 Тјудорови 23.40 Опасна Џенифер

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.09 Лугарница 10.11 Крстарења светским лепотама. док. филм 11.03 Код Ане 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.33 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.19 Друго мишљење 15.05 Дарма и Грег 15.28 На ријечком карневалу 16.00 Хрватска уживо 17.10 ХАК 17.12 Потомци Мојсије Росенберга, док. филм 17.40 Иза екрана 18.15 Код Ане 18.27 Дневник плавуше 18.37 У истом лонцу 19.32 Дневник 19.58 Спорт 20.12 Месец добитника Оскара: Храбро срце, филм 23.07 Дневник 3 23.52 Пети дан, ток шоу 00.47 Филмски маратон: Мртва невеста, филм 02.02 Филмски маратон: Храбро срце, филм 04.52 Скица за портрет

Не за до вољ ни мом ци и нај бо љи при ја те љи и ци ме ри Ха ролд Ли и Ку мар Па тел пу ше ма ри ху а ну у свом ста ну и оглад не. Не ко вре ме гле да ју те ле ви зи ју те угле да ју ре кла му за ре сто ран бр зе пре хра не Вајт Ка стел на кон ко је по же ле соч не хам бур ге ре... Уло ге: Џон Чо, Кал Пен, По ла Гар цес, Нил Па трик Ха рис, Деј вид Крум холц, Еди Кеј То мас Ре жи ја: Де ни Лај нер (Но ва ТВ, 23.35) 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 22.00 23.35

15

31

00.50 01.50 03.40 06.10 07.10 08.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Дизјагноза: Убиство Филм: Савршен план Фојлов рат Адвокатова казна Меклаудове ћерке Меклаудове ћерке Три реке Три реке Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Двоструки живот Ееленор Кендал Убиства у МидсамеруУ Браћа и сестре Дијагноза: убиство Поморска патрола Браћа и сестре Закор и ред: Злочиначке намере Добра жена Закон и ред

08.05 Мењам жену 09.30 Ексклузив Таблоид 10.10 Вечера за 5 11.20 Езел 12.20 1001 ноћ 13.15 Аурора 14.05 Наследници 14.55 Судиница Ами 15.45 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 21.55 Хрватска тражи звезду 22.50 Велики филм, филм 00.35 РТЛ Вести 00.50 Без повратка, филм 02.35 Астро шоу 03.35 РТЛ Данас 04.10 Крвна слика, филм

Ве ли ки филм Со фи Мар со

Хра бро ср це Де чак Вил ли јам Ва лас је све док смр ти свог оца и ста ри јег бра та ко ји су се при кљу чи ли устан ку про тив ен гле ске вла сти. Бри гу о ње му пре у зме учен чо век, ко ји га на у чи ла тин ски и фран цу ски. Го ди на ма ка сни је, ен гле ски краљ Едвард И до де љу је ен гле ским пле ми ћи ма пра во пр ве брач не но ћи са шкот ским не ве ста ма... Уло ге: Мел Гиб сон, Со фи Мар со, Ке трин Ме ко ро мак, Па трик Мек го нан, Ан гус Мек фај ден, Пи тер Хен ли, Брен дан Гли сон, Деј вид О‘Ха ра Ре жи ја: Мел Гиб сон (ХРТ 1, 20.12 и 02.02 )

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 12.50

19.50 20.00 20.55 21.35 21.45 23.30 00.55 01.25

Мала ТВ Четворо против З Школски програм Хајди Преноси из Сабора Тенис Девис Куп: Хрватска Немачка, пренос Дворанско првенство Европе у атлетици, сниак Хит дана Документарна серија Мушкарци на стаблима Дневник плавуше Неми сведок На рубу науке Гаража Ноћни музички програм

07.30 08.30 10.30 11.00 12.00 13.00 13.30 15.00 16.15 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

С ветром у леђа Интермецо 1 Студио Шандон Битка за Британију Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа Састанак у Токију Студио Шандон Трава Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Ноћ бегунца Сиквест ДСВ Убиства на степеништу Крај пута

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

На ивици Скејтери У добру и у злу Невидљиви циркус Амерички летачи Муљатори Усамљени момак Рођење Петак тринаести Канделабра Међу женама

19.20

Че тво ро си ро ча ди - јед но од њих је је ди но пре жи ве ло на пад зми ја у ави о ну, дру го је по ди гао ку ра тор у Лу вру, тре ће је по бе гло из све та не ми ло срд ног рва ња, а че твр то је са свим про сеч ни члан за јед ни це му та на та, по се ћу ју фа бри ку чо ко ла де у ко јој про на ђу ча роб ни ор мар по мо ћу ког од ла зе у ма гич ни свет Гнар ни је... Уло ге: Кал Пен, Џе ни фер Ку лиџ, Фред Ви ли ард, Џај ма Мајс, Кри спин Гло вер, Кар мен Елек тра, Деј вид Ка ра дин Ре жи ја: Џеј сон Фрид берг, Арон Сел цер (РТЛ, 22.50)

Кар мен Елек тра

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Преживљавање Екстремне дрвосече Лимарска радионица/Лондон Генералка Прљави послови Екстремне дрвосече Разоткривање митова Оружја будућности Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то ради? Справице будућности Разоткривање митова Нови свет Погранична полиција Лимарска радионица/Лондон Прљави послови

09.00 11.30 12.30 14.15 15.45 16.45 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30 23.45 00.15

Атлетика Нордијско скијање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Нордијско скијање Атлетика Крос-кантри скијање Нордијско скијање Најјачи овек Дрвосече Дрвосече Видео игрице Екстремни спортови Крос-кантри скијање Нордијско скијање

П

На гробљима нема места за атеисте

мно го ви ше од бер бер ских кре а ци ја за ни мао је до ла о гра ду су по чет ком 1959. то ком да на ка ска ла зак 33 ма не кен ке. три, а но ћу де вет фи ја ке ра. Ра ди ла су и де се Пр ви се ма фор је за Тр гу сло бо де за све тлео 9. ју ла то ри ца так си ста и гун ђа ли због сво јих “ди у 18. са ти. Но ви не су су тра пе да го шки чи та о це упу вљих” ко ле га јер не пла ћа ју по ре зе и дру ге да жби не. ћи ва ле да ули цу пре ла зе са мо кад си ја зе ле но. Уред бом Вла де ФНРЈ фор ми ра на је у Но вом Са ду Од сво јих уче ни ка Ду вач ког од се ка Му зич ке шко Про дукт на бер за. За раз ли ку од Бе о град ске и мно гих ле “Иси дор Ба јић” про фе сор Ан тон Еберст је 1. ав гу дру гих у све ту, ни је осно ва на у ка фа ни већ у про сто ста осно вао За бав ни ан самбл Ра дио-те ле ви зи је Но ви ри ја ма да на шње Ма ти це срп ске. Сад. Да је ста ње на 12 град ских гро ба ља алар мант но Ма да је град ња но вог Шан га ја на не ка да шњем Рат упо зо ра ва “Днев ник”. Про па да ју, не у ре ђе на су, за ра ном оству већ уве ли ко би ла од ма кла, да ис пу ни фор сла у ко ров, на не ким ви ше не ма ме ста или се ко па без ика квог пла на. Ка ко су сва кон фе си о н ал н а, про блем је и у то ме где са хра њи ва ти ате и сте. Да је по т реб но фор ми ра ти за јед н ич ку упра ву, као што је већ ура ђе но у Бе о гра ду, сла же се и све штен ство, ме ђу тим, про та Ус пен ске цр кве Сте ван По п о в ић (ина че де да хар мо н и ка ш а “Слат ког гре ха” и су вла сни ка “Гранд” им пе ри је Са ше По по ви ћа), на гла ша ва да је цр ква грун тов ни вла сник гро ба ља. Ма сов но се на кре ди те ку пу ју ра дио-апа ра ти с гра мо фо н ом, из ме ђу оста лог и због пло че пет на е сто го ди шње буц ма сте за г ре бач ке ти н еј џ ер ке Те ле ви зор мо же да по ми ри и за ва ђе ну род би ну Зден ке Вуч ко вић с пе му, град ски Са вет за стам бе на пи та ња ју је и фор мал сма ма “Ку ћи ца у цве ћу” и, по го то ву, “Ма ла де вој чи но одо брио. Ло ка ци ја ста рог на се ља је те мељ но пре ца”. За сва вре ме на је остао текст: “Та та, ку пи ми о ра на да се бив ши ста на ри не би на њу ви ше вра ћа аутор, би цикл и ро мо бил, ку пи ми ме ду и зе ку, ко ли ца ли. ’ју го ви нил’, та та, ку пи ко ла ча, бом бо на и на ран џе Бом ба стич но је на ја вље но да уско ро по чи ње град две, бар јед ну ма л е ну се ку, ве руј ми да је то све”. ња но ве Фа бри ке фур фо ро ла, ма се ко ја се нај че шће Уве че је на ро чи то жи во у ре сто ра ну “Ја дран” (гра до би ја од пше нич ке сла ме и ша пу ри ка. Али че му ће ђа ни га и да ље зо ву ста рим име ном “Ма рош“) где на она за пра во слу жи ти и до да нас је оста ла тај на јер сту па ју му зи ча ри чу ве ног ор ке стра Бе ле На ђа и сом по го ни ни ка да ни су про ра ди ли. Ме ђу тим, на ред них бре ри ма ими ти ра ју Мек си кан це. го ди на би ли су по вод за пр Град ски хо те ли рас по ла жу с око 400 кре ве та, а све со бе На игран ци упри ли че ној по во дом ву по сле рат ну при вред ноко руп ци о на шку афе ру. су углав ном пу не. Да на Ре пу бли ке у све ча ној са ли На кон што су у тре ћем То до ру – То зу Ве се ли но ви „Змај Јо ви не” гим на зи је не ки ко лу Пр ве ли ге 13. сеп тем ћу, ве ро ват но нај та лен то ва ро ман ти чар је на крат ко уга сио бра на свом ста ди о ну по ра ни јом фуд ба ле ру “Вој во ди не” зи ли “Цр ве ну зве зду” с 1 : свих вре ме на, 13. мар та је за све тло. Због овог „ин ци ден та” бра ње но да че ти ри ме с е ца до да љег су уки ну те све игран ке 0, фуд ба ле ри “Вој во ди не” су са све три по бе де би ли игра због фи зич ког на па да на у гра ду убе дљи во пр ви на пр вен јед ног но во сад ског спорт ског стве ној та бе ли. но ви на ра. Град ска власт је од у ста ла од иде је да се но ва згра Ен гле ски филм “Пе сма о мр твим љу бав ни ци ма”, да Срп ског на род ног по зо ри шта зи да на Ве ли ком Ли ко ји је при ка зи ван у “Зве зди”, та да шњи ман гу пи ма ну, и опре де ли ла се за ме сто у стро гом цен тру, ма скло ни брат ству и је дин ству пре кр сти ли су у “Пе сма да је то из и ски ва ло ру ше ње чи та вог ни за ста рих и та о кре па ни шва ле ри”! вред них, исто риј ских зда ња. Због ве ли ких гу жви ис пред би о скоп ских бла гај ни, Од 3. ок то бра, ка да је по но во по че ло при ка зи ва ње а и да се ис ко ре не та па ка ро ши, уве де на је, као до тад култ не те ле ви зиј ске се ри је “Сер ви сна ста ни ца”, ули не ви ђе на ино ва ци ја, ре зер ва ци ја ка ра та те ле фо ном це, би о ско пи и ка фа не су би ли пра зни у вре ме ње ног дан уна пред. еми то ва ња. Ма ло број ним вла сни ци ма, ина че ску пих, У са о бра ћај је 1. ма ја укљу че но де сет но вих ма ђар те ле ви зо ра та при ви ле ги ја је пре се ла јер су им та да у ских ауто бу са мар ке “че пел-602” и де вет ен гле ских. го сте до ла зи ле број не ком ши је, па и ши ра род би на. С ули ца је прет ход но по ву че но пет “лон до на ца”, ко ји На игра ни ци упри ли че ној 29. но вем бра по во дом су у про се ку пре шли 800.000 км. Во зни парк ГСП-а Да на Ре пу бли ке у све ча ној са ли “Змај Јо ви не” гим на је та ко на ра стао на 51 во зи ло (29 је рас по ре ђе но у 12 зи је не ки ро ман ти чар је на крат ко уга сио све тло. Због при град ских ли ни ја), али је по стао про блем ка ко на овог “ин ци ден та” до да љег су уки ну те све игран ке у ћи до вољ но ком пе тент них шо фе ра. гра ду. Су ди ја за пре кр ша је из ре као је пр ву стро гу ка зну – Ве ли ки там бу ра шки ор ке стар Ра дио Но вог Са да је 5.000 ди на ра – због уни шта ва ња трав ња ка на Бу ле ва осно ван 1959. а нај ве ћу сла ву је сте као кад је кон ру ре во лу ци је. Ве ли ка је би ла гу жва у ба шти ста рог церт-мај стор по стао Ја ни ка Ба лаж, ина че члан ан сам хо те ла “Парк” 21. ју на, то ком ре ви је днев них, ве чер бла од са мог осни ва ња. њих и “кок тел” фри зу ра. Углав ном мла ђе му шкар це

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak4.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По ста је те дру штве ни ји, спрем ни ји на то да с дра гим осо ба ма одр жа ва те по вр шно, али за ни мљи во дру же ње и кон так те, по во дом истих ин те ре со ва ња. Ви ше се од ма рај те и па зи те шта ра ди те иза за тво ре них вра та.

BIK 20.4-20.5.

Ула зи те у дру же љу би ву фа зу, у ко јој ће те по тра жи ти не ка но ва ре ше ња за се бе у по гле ду по сла, нов ца и љу ба ви. Упо зна ће те и афир ми са ти не ке но ве ли ко ве на пла ну ка ри је ре. Ужи ва те у сво јој сло бо ди.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. mart 2011.

Из гле да да сте се пре пу сти ли стру ји ко ја вас во ди и но си, ува жа ва ју ћи оне од ауто ри те та, чак и ка да осе ћа те да гре ше. Ни је вре ме за ве ли ке до при но се и од лу ке с ва ше стра не. Ослу шни те ин ту и ци ју.

Ме сец да нас пло ви, но шен ве тро ви ма зна ка Во до ли је, па је све не из ве сно. Бу ди те мен тал но и емо тив но дис тан ци ра ни у по гле ду оно га што вам се де ша ва или сер ви ра. По слу шај те са вет дра ге осо бе.

Ни тре нут ка ни сте са ми. Цар ски и кра љев ски, ор га ни зуј те сво је по да ни ке и вој ни ке да се бо ре за вас. Но, не мој те гу би ти по врат не ин фор ма ци је. Не при ја вам хлад на зи ма, али, ле то са мо што ни је!

На по слу ће се де ша ва ти нер во зне и нео че ки ва не си ту а ци је с из вр ши о ци ма, али про ла зног ти па, без ве ћих по сле ди ца. У парт нер ском од но су сте на ста кле ним но га ма. Из ја сни те се.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ка ко је ва ша Ве не ра да нас про ме ни ла знак, та ко ће се де си ти и од ре ђе на про ме на у ва ма. Из гу би ће те стр пље ње и то ле ран ци ју. Окре ће те се оним иза зо ви ма и осо ба ма ко је вас за ни ма ју.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

На рад ном ме сту не оче куј те не ке ве ли ке про ме не. Али за то су глав на де ша ва ње у ку ћи, с уку ћа ни ма. Бу ди те при сут ни и оба ве ште ни. Не ко од при ја те ља вас по у зда но по др жа ва.

Има те до ста вер бал них кон та ка та и са ста на ка, па и мо гућ ност кра ћих пу то ва ња. Али, мно го тру да а ма ло ре зул та та ће вас ис цр пљи ва ти и тро ши ти упра зно. Бу ди те то ла рант ни пре ма са го вор ни ци ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До бро је зна ти шта и за што чи ни те. У по след ње вре ме, а по го то во да нас, то ће те те шко мо ћи са гле да ти. Мо же те би ти ак тив ни у јав но сти, у љу ба ви и пре ма де ци, али не ма те кон тро лу.

Оста ви ли сте иза се бе љу бав ни од нос ко ја тра је кроз вре ме, упр кос све му, и окре ну ли се по слу. При то ме не за бо ра ви те да је за ра да нов ца ва жна ко ли ко и сам ваш ал тру и зам.

Пре оп те ре ће ни сте по сло ви ма и оба ве за ма на лич ном пла ну па не ма те мно го сло бод ног вре ме на чак и ка да не ра ди те. Љу бав је ста бил на, а све оста ло баш и ни је. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу.

TRI^-TRA^

Уме сто за тво ра ре ха би ли та ци ја V REMENSKA

Ћер ка глум ца Ло рен са Фиш бур на, Мон та на, мо же да одах не јер је ус пе ла да из бег не за твор ску ка зну због на па да на бив шу де вој ку свог деч ка. Мон та на Фиш бурн, ко ја се про сла ви ла на кон сни мље ног пор ни ћа, мо ра ће по ла го ди не да про ве де на ре ха би ли та ци ји због прет њи оруж јем, на па да и упа да на при ват ни по сед. Ћер ка зве зде „Ма трик са”, Ло рен са Фиш бур на, већ је пет ме се ци на ре ха би ли та ци ји, та ко да ће уско ро од ра ди ти свој дуг пре ма др жа ви. На су ду ју је бра нио адво кат Шо ун Хо ли, ко ји је по знат и као бра ни тељ про бле ма тич не Линд зи Ло хан.

PROGNOZA

П овремено

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

2

Sombor

3

Kikinda

2

Vrbas

4

B. Palanka

3

Zrewanin

2

S. Mitrovica

3

Ruma

3

Pan~evo

3

Vr{ac

2

Srbija Beograd

3

Kragujevac

3

K. Mitrovica

6

Ni{

4

Evropa

сунчано

Madrid

НО ВИ САД: Су во и про мен љи во облач но вре ме. Ве тар слаб, ују тру ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а Rim мак си мал на 3 сте пе на.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Су во и про мен љи во облач но вре ме, по вре ме но са сун ча ним ин тер ва ли ма. Ве тар сла би ји, ис точ них пра ва ца. При ти сак из Cirih над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -4, а мак си мал на 4 сте пе на.

Berlin СР БИ ЈА: Су во и про мен љи во облач но вре ме, по вре ме но са сун ча ним ин тер ва ли ма. Са мо ће у Ти моч кој Кра ји ни би ти усло ва за слаб снег Be~ по вре ме но. Ве тар слаб, ис точ них пра ва ца. При ти сак из над нор ма ле.

Var{ava Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на 6 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту су во и ма ло то Kijev пли је. У не де љу по сте пе но за хла ђе ње са ја ча њем се ве ро за пад ног ве Moskva тра кра јем да на и по не где са сне гом. У по не де љак хлад ни је и ве тро ви то са сне гом у цен трал ној и ју жној Ср би ји. Ду ва ће по ја чан се вер ни ве Oslo тар. У уто рак и сре ду ју тар њи мра зе ви и сла би ји ве тар уз по сте пе но St. Peterburg ото пље ње од сре де.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се пе ри од ре ла тив но не по вољ ног ути ца ја на хро нич не бо ле сни ке. Кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма, као и осо ба ма са ди сај ним про бле ми ма се на ро чи то пре по ру чу је да при ме не са ве те ле ка ра. Ме те о ро пат ске ре ак ци је у фор ми гла во бо ље, раз дра жљи во сти и ре у мат ских бо ло ва.

8 12 9 7 8 7 4

VIC DANA Се ди чо век у ка фа ни и пи је пи ће за пи ћем. Кад се баш до бро на пио, узи ма ка пут и кре ће ка вра ти ма.

- Али, го спо ди не, за бо ра ви ли сте да пла ти те.

- Знам. Ја пи јем да за бо ра вим.

1 0 2 -1

Atina

11

Pariz

9

Minhen

8

Budimpe{ta

7

Stokholm

3

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

104 (-10)

Slankamen

264 (-6)

Ja{a Tomi}

Apatin

161 (-9)

Zemun

312 (0)

Bogojevo

150 (-5)

Pan~evo

330 (0)

Smederevo

490 (10)

Ba~. Palanka 166 (-12) Novi Sad

183 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

248 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

284 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

272 (-6)

NERA

Hetin

188 (-24)

TISA

104 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

S. Mitrovica 205 (10) Beograd

Kusi}

265 (2)

58 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja