Dnevnik 4.mart 2012.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 4. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23365 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : BA NAT SKO ARAN \E LO VO - TA KO BLI ZU, A TA KO DA LE KO OD EVRO PE

Zlato nad zemqom, zlato pod zemqom, a puka sirotiwa str. 6 JELKO KACIN, IZVESTILAC EVROPSKOG PARLAMENTA ZA SRBIJU, TVRDI DA UNIJA NA PREDSTOJE]IM IZBORIMA NE]E IMATI SVOG FAVORITA

NASLOVI

Rusija vi{e nije alternativa EU INTERVJU NEDEQE

Du{an Koji} Koja

str. 11

Teofil Pan~i} O rezbarewu i zgra`avawu

Od mah po do bi ja wu sta tu sa kan di da ta iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za na {u ze mqu Jel ko Ka cin po zvao je Sr bi ju da bu de jo{ am bi ci o zni ja na svom pu tu ka EU ka ko bi evrop ska per spek ti va bi la vi dqi vi ja i opi pqi vi ja gra |a ni ma. „Ja ko je va `no da smo do {li do tre nut ka u evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je ka da

POD NO [E WE ZAH TE VA ZA PO VRA ]AJ OD U ZE TE IMO VI NE PO ^E LO U ZNA KU O^E KI VA WA – IZ ME NE ZA KO NA!?

Aleksandar Jugovi} Na Zapad!

DEJAN STOJKOVI]

Ajn{tajn ne}e pasti str. 7

\or|e Randeq

Kako smo preventivno Evropu izgustirali

Prete`no sun~ano Najvi{a temperatura 12°S

[ezdeset ti uzmu, pet vrate, ostalo pamti{ str. 4

vi {e ni je va `no ko po be |u je na iz bo ri ma. Uosta lom, ka da Sr bi ja po sta ne ~la ni ca EU, svi we ni dr `a vqa ni }e po sta ti evrop ski gra |a ni, ne sa mo ~la no vi vla da ju }e ko a li ci je, ili pro e vrop skih po kre ta.

S dru ge stra ne, ja sni su i kri te ri ju mi ~lan stva po ko ji ma }e u~i nak sva ke vla de bi ti oce wen. Ne ma po dr {ke bez re for mi”, iz ja vio je Ka cin za na{ list. str. 2

2

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

CITATI

„

Status kandidata je prva pobeda Srbije u kojoj nije izgubqen nijedan `ivot. Ovo je pobeda politike koju je zapo~eo Zoran \in|i} i obavezuje nas da svako radno mesto u Srbiji ~uvamo mnogo vi{e nego politi~ke funkcije

”

Dra gan \i las, zamenik predsednika DS

De le vi}:

Ta ~i: Bez ome ta wa

Po ~e tak po sla

Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i iz ja vio je po po vrat ku iz Bri se la, da Be o grad i Pri {ti na ne mo gu da ome ta ju jed ni dru ge na pu tu evrop skih in te gra ci ja. Na kon fe ren ci ji za no vi na re na aero dro mu u Pri {ti ni, Ta ~i je re kao da je od lu ka Sa ve ta mi ni sta ra EU o stu di ji iz vo dqi vo sti ve li ki ko rak za Ko so vo, ali i uka zao da je put do u~la we wa u EU dug. Ko sov ski pre mi jer je re kao da je ta od lu ka ve li ki uspeh Ko so va, ko sov ske po li ti ke i svih gra |a na. “Put do u~la we wa u EU ne }e bi ti kra tak.

Su o ~a va }e mo se sa mno gim iza zo vi ma, me |u tim, naj zna ~aj ni je je da je u~i wen pr vi ko rak”, re kao je Ta ~i. On je oce nio da u ovom slu ~a ju „ni Ko so vo ni Sr bi ja ne mo gu da ome ta ju jed na dru gu na pu tu ka EU”. Ta ~i je re kao da }e se i na se ve ru Ko so va ostva ri ti plan Mar ti ja Ah ti sa ri ja i us po sta vi ti red i za kon.

Di rek tor ka Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} iz ja vi la je da do bi ja we sta tu sa kan di da ta ni je kraj, ve} po ~e tak po sla za Sr bi ju, a da nas do da tu ma za po ~e tak pre go vo ra de li po zi tiv no mi {qe we Evrop ske ko mi si je da smo ostva ri li na pre dak u da qoj nor ma li za ci ji od no sa sa Pri {ti nom.

De le vi} je u in ter vjuu Ta nju gu pre ci zi ra la da da qe una pre |e we od no sa sa Pri {ti nom pod ra zu me va po sti za we na pret ka u di ja lo gu u obla sti te le ko mu ni ka ci ja, ener ge ti ke i da va we po dr {ke mi si ji Euleks da u ce li ni na te ri to ri ji Ko so va oba vqa svoj man dat. “Ka da je Evrop ska ko mi si ja 12. ok to bra pro {le go di ne da la po zi tiv nu pre po ru ku za sta tus ona je re kla i gde bi vo le la da vi di na pre dak pre ot po ~i wa wa pre go vo ras”, pod se ti la je De le vi}.

d mah po do bi ja wu sta tu sa kan di da ta iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za na {u ze mqu Jel ko Ka cin po zvao je Sr bi ju da bu de jo{ am bi ci o zni ja na svom pu tu ka EU ka ko bi evrop ska per spek ti va bi la vi dqi vi ja i opi pqi vi ja gra |a ni ma. Po ja {wa va ju }i za „Dnev nik” u kom bi se prav cu pr ven stve no mo ra la ogle da ti ta am bi ci ja, Ka cin je na veo da je pre sve ga nu `an pro ak ti van pri stup vla sti u Be o gra du.

– Re ci mo, ako go vo ri mo o re gi o na loj sa rad wi i od no si ma sa Ko so vom, ne tre ba ~e ka ti pri ti ske iz Bri se la da se Be o grad da qe an ga `u je u di ja lo gu s Pri {ti nom ili da se pru `a po dr {ka evrop skim in te gra ci ja ma BiH, ali da se u isto vre me da je blan ko po dr {ka Do di ko voj in ter pre ta ci ji spe ci jal nih ve za Sr bi je i RS. Po treb no je, da kle, da Be o grad iz la zi u su sret iza zo vi ma u re gi o nu na evrop ski na ~in – obra zlo `io je Ka cin.

Ukqu ~i va we u EU, do dao je slo ve na~ ki evro par la men ta rac, na pro sto zah te va ukqu ~i va we na svim pod ru~ ji ma i u svim pro ce si ma.

O

INTERVJU

Ru si ja vi {e – Za to po zdra vqam na ja vu Bor ka Ste fa no vi }a da je Be o grad spre man da od mah na sta vi di ja log s Pri {ti nom, upr kos do la ze }im iz bo ri ma. Ja ko je va `no o~u va ti ovaj po zi ti van trend. Sa da ula zi mo u fa zu in te gra ci ja ka da unu tra {we re for me ne }e bi ti op te re }e ne vi so kom po li ti kom i pi ta wem sa rad we s Ha gom ili blo ka dom Ko so va. U tom kon tek stu ova i na red ne vla de u Sr bi ji mo ra }e da ulo `e mno go na po ra da is pra ve sve ozbiq ne pro pu ste to kom re for me pra vo su |a i osi gu ra ju istin sku vla da vi nu pra va u ze mqi. A sva ka ko da je je dan on naj bo qih na ~i na da se de mon stri ra vla da vi na pra va kon kre tan uspeh u bor bi pro tiv si stem ske ko rup ci je. l Sr bi ja je ste do bi la kan di da tu ru, ali ne ke od te ma, ko je ste apo stro fi ra li u tek stu re zo lu ci je pred lo `e ne Evrop -

Pro te ri va we am ba sa do ra po gre {na po ru ka l Ka kva bi mo gla bi ti re ak ci ja EU uko li ko bi Be o grad ras pi sao iz bo re i na Ko so vu? I da li }e bi ti re ak ci ja ako Be o grad na sta vi sa ak tiv no sti ma ko je za ciq ima ju ube |i va we dr `a va ko je ni su pri zna le ko sov sku ne za vi snost da to ni ne u~i ne?

– Ne bih se upu {tao u kri ti ku ono ga {to }e Be o grad mo `da ura di ti a mo `da ne }e u bu du} no sti. Ono {to mo gu da ka `em da je ste da pro te ri va we am ba sa do ra Ga ne na kon {to je ta dr `a va pri zna la ne za vi snost Ko so va, pred sta vqa ja ko lo{ sig nal. Za i- sta ni je po treb no da se u tre nut ku ka da je po stig nut ve li ki na pre dak u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne pra vi ta kav ne po tre ban i ne ga ti van pu bli ci tet. To su re ak ci je Mi ni star stva spoq nih po slo va ko je bi tre ba lo da pri pa da ju pro {lo sti.

A {to se ti ~e iz bo ra na se ve ru Ko so va, oni jo{ uvek ni su ras pi sa ni, a ako bu du, pi ta we je da li }e se i ka ko uop {te odr `a ti.

Osta vi mo to za ka sni je. Mo ram, me |u tim, da do dam da je pot pu no ja sno da ne ke dr `a ve ~la ni ce in si sti ra ju na to me da se in sti tu ci je na se ve ru Ko so va in te gri {u u ko sov ski si stem. Ah ti sa ri jev plan tu pru `a od li~ nu osno vu, sa po li ti kom pu ne de cen tra li za ci je i za {ti tom pra va srp ske za jed ni ce. I ne ma ni ka kvog raz lo ga da se to ne uva `i. Se ver Ko so va je po treb no so ci jal no i eko lo {ki re ha bi li to va ti, a ne bo ri ti se na ne kom sim bo li~ nom ni vou za pra va qu di ko ji su sve do ju ~e bi li ta o ci or ga ni zo va nog kri mi na la. Se ver Ko so va za slu `u je bo qu per spek ti vu, za to je po treb no i Ko so vu po ma ga ti da se bo ri za sta tus kan di da ta, da tum pre go vo ra i ~lan stvo u Evrop skoj uni ji.

Ka me ron: Zna ~aj no za re gion Bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron iz ja vio je da sta tus kan di da ta ko ji je Sr bi ja do bi la pred sta vqa zna ~a jan ko rak za ceo re gion Bal ka na i da se Bri ta ni ja du go za la ga la za pro {i re we Evrop ske uni je. „^lan stvo u EU mo `e po mo }i raz vo ju de mo kra ti je, za {ti ti qud skih pra va i po mo }i da se ze mqe su {tin ski fo ku si ra ju na vla da vi nu za ko na {i rom Za pad nog Bal ka na. Ti me se mo `e po sti }i du go traj ni mir i sta bil nost ko ju mi `e li mo da vi di mo”, ka zao je Ka me ron, u sa op {te wu ko je je bri tan ska am ba sa da u Be o gra du do sta vi la Ta nju gu. „Dva de set go di na na kon {to je rat opu sto {io Bal kan, Sr bi ja je okre nu la no vu stra ni cu a ja oda jem pri zna we pred sed ni ku (Bo ri su) Ta di }u za sve {to je ura dio s tim u ve zi”, is ta kao je bri tan ski pre mi jer. On je pod se tio da je Sr bi ja iz ru ~i la rat ne zlo ~in ce da se su o ~e sa prav dom i da je to „opo me na za bru tal ne dik ta to re bi lo gde, da je prav da da le ko se `na i da ni {ta ne }e bi ti za bo ra vqe no”.

JEL KO KA CIN,

skom par la men tu – po put za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne – osta le su ne re {e ne. Da li }e sta vqa we ta~ ke na ta pi ta wa bi ti uslov za do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra?

– Mno gi iza zo vi }e osta ti otvo re ni i na kon po ~et ka pre go vo ra.

Me |u tim, ne ka cen tral na pi ta wa mo ra ju bi ti ja sno za tvo re na, od no sno na pu tu da bu du za tvo re na pre po ~et ka pre go vo ra. Da kle, od no si sa Ko so vom mo ra ju da se na sta ve pu tem nor ma li za ci je. Ta ko |e, pred vi |am da }e Evrop ska ko mi si ja, kao i ne ke dr `a ve ~la ni ce, zah te va ti dra sti~ ne ko ra ke u smi slu is pra vqa wa pro ce du ral nih gre {a ka ko je su na pra vqe ne to kom re i zbo ra su di ja i tu `i la ca. Neo p hod no je da se ot klo ni sum wa da iz vr {na vlast uti ~e na rad pra vo sud nih or ga na. Ta ko |e, ne za bo ra vi mo na zah te ve ko je je Ru mu ni ja u po sled wem tre nut ku is po sta vi la na za se da wu Sa ve ta mi ni sta ra spoq nih po slo va EU. A ima i dru gih zah te va. Za {ti ta ma wi na je ste u Sr bi ji na da le ko bo qem ni vou ne go pre sa mo pet go di na, iza bra ni su sa ve ti na ci o nal nih ma wi na, dok su me |u et ni~ ki su ko bi u opa da wu. Ali po treb no je na pra vi ti do dat ne na po re ka ko bi sve ze mqe ~la ni ce EU ko je ima ju svo je ma wi ne u Sr bi ji bi le uve re ne u za {ti tu wi ho vih pra va. l Pred sed nik Ta di} je po no vio da ne od u sta je od po li ti ke „I Ko so vo i EU” i da Sr bi ja ne }e pre }i ne ke „cr ve ne li ni je” ~ak i po ce ni da to do ve de u pi ta we po ~e tak pre go vo ra. O~e ku je te li da }e Be o grad u me se ci ma ko ji pred sto je ipak ko ri go va ti te „cr ve ne li ni je”?

– Mi slim da ni je na me ni da spe ku li {em ko ja }e bi ti po li ti ka bu du }e vla de Sr bi je. Uve ren sam da }e dru {tve ni i dr `av ni in te res bi ti pre po znat u evrop skim in te gra ci ja ma. To pod ra zu me va da }e bi ti po li ti~ ke vo qe da se kri te ri ju mi ~lan stva is pu ne. Uosta lom, gde ta~ no le `e „cr ve ne li ni je” ipak je pod lo `no in ter pre ta ci ji. Ali ono {to je si gur no, to je da Ru ska Fe de ra ci ja kao op ci ja,

Na Za pad!

HI LARI KLIN TON ^E STI TA LA SR BI JI I KO SO VU

Mir na evrop ska bu du} nost Ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Hi la ri Klin ton ~e sti ta la je Sr bi ji na do bi ja wu sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji i oce ni la da je od lu ka Evrop skog sa ve ta da se Sr bi ji do de li sta tus kan di da ta va `an ko rak na pred za bu du} nost Sr bi je. „@e lim da ~e sti tam li de ri ma i na ro du Sr bi je na vred nom ra du, pre da no sti i od lu~ no sti ko je su ulo `i li u ostva re we tog ci qa”, na ve la je Hi la ri Klin ton u pi sa nom sa op {te wu, ko je pre no si Glas Ame ri ke. Hi la ri Klin ton je, ta ko |e, po zdra vi la sa op {te we EU da }e po kre nu ti iz ra du stu di je o iz vo dqi vo sti Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu Ko so va Evrop skoj uni ji, ko je je za sno va no na za kqu~ ci ma Evrop skog sa ve ta o Ko so vu do ne tim u de cem bru. „To je zna ~aj no za evrop sku ori jen ta ci ju Ko so va i kqu~ ni znak evrop ske pre da no sti Ko so vu”, oce ni la je Klin ton i do da la da in te gra ci ja u Evro pu do no si do bro bi ti Sr bi ji, Ko so vu, i ce lom re gi o nu. Ona je oda la pri zna we li de ri ma Ko so va i Sr bi je „na hra bro sti i od lu~ no sti u do no {e wu te {kih po li ti~ kih od lu ka, neo p hod nih da bi se do sti gli ti zna ~aj ni ci qe vi”. Hi la ri Klin ton je po zva la li de re Sr bi je i Ko so va da na sta ve da ostva ru ju na pre dak u di ja lo gu pod vo| stvom EU i da u pot pu no sti pri me ne od lu ke oko ko jih su se ve} sa gla si li. „SAD de le sna `no i traj no pri ja teq stvo sa Ko so vom i Sr bi jom i na sta vi }e da te sno sa ra |u ju sa obe ze mqe, po dr `a va ju }i mir nu i pro spe ri tet nu evrop sku bu du} nost”, za kqu ~u je se u sa op {te wu Hi la ri Klin ton.

PAJ TI] U KA NU PRI MA NA GRA DU „FAJ NEN [EL TAJ MSA”

Sta tus otva ra no vi pro stor in ve sti to ri ma Pred sed nik Vla de APV Bo jan Paj ti} i di rek tor Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja ma (VIP fond) Bra ni slav Bu gar ski pu tu ju su tra u Kan gde }e pri mi ti na gra du ko ju je Voj vo di na do bi la na kon kur su „Evrop ski gra do vi i re gi o ni bu du} no sti” ma ga zi na FDI, ko ji je deo „Faj nen {el taj msa”. Pri to me je va `no na po me nu ti da }e do de la pri zna wa bi ti or ga ni zo va na u sklo pu jed nog od naj ve }ih evrop skih saj mo va ne kret ni na, {to }e, ka ko nam je po tvr dio Bra ni slav Bu gar ski, voj vo |an ska de le ga ci ja is ko ri sti ti i za pred sta vqa we in ve sti ci o nih po ten ci ja la na {e po kra ji ne.

Ovo }e, ina ~e, bi ti i pr va pri li ka za su sret sa po ten ci jal nim in ve sti to ri ma na kon {to je Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU. „Za kli mu ko ja pra ti ula ga wa do bi ja we sta tu sa kan di da ta je iz u zet no do bra vest”, ka `e Bu gar ski. „Uosta lom, is ku stvo dru gih is to~ no e vrop skih ze ma qa ko je su ve} ~la ni ce EU, po put Poq ske, ^e {ke, Slo va~ ke... po ka zu je da je i za wi ho ve eko no mi je upra vo to bi la pre lom na ta~ ka. Tog tre nut ka je, na i me, dra ma ti~ no ubr zan wi hov pri vred ni raz voj, jer su po do bi ja wu sta tu sa kan di da ta u tim ze mqa ma vi {e stru ko po ve }a na stra na ula ga wa”.

M. S.

n Pi {e: Aleksandar Jugovi}

Ne ko je u pro {lo sti sve ~i nio da Sr bi ja ni ka da ne vo, bli `i se 9. mart. Pre dva bu de ~la ni ca EU. Po dr de set i jed ne go di ne, ovo ga da `a vao ra to ve na pro sto tu ma, naj lep {a mla dost na Tr ri ma biv {e Ju go sla vi je, gu slo bo de u Be o gra du, vo |e na `e naj bo qi pri ja te qi su mu qom do se za wa de mo krat skih vred no ubi c e Zo r a n a \in | i } a, sti, usta la je pro tiv Mi lo {e vi }a.

Slav ka ]u ru vi je, Iva na Sa da ti qu di ni su vi {e mla di, kao Stam bo li }a, zlo ~in ci sa {to ni su ni ostva ri li svo je sno ve.

Ibar s ke ma g i s tra l e, Pro klet stvo na sle |a po tro {i lo aten ta to ri na Vu ka Dra je dve de ce ni je u kom pro mi si ma i {ko vi }a u Bu dvi. Ne ko je stal nom po vla ~e wu pred sna gom zla u~e stvo vao u {ver cu ci ga de ve de se tih. Ni smo otvo ri li do si re ta ma, pra wu nov ca. Ne jee, ni smo iz vr {i li lu stra ci ju. ko je ~i nio zlo ~i ne, i sa Do zvo li li smo da po sta ne mo deo si ste ma da se pred sta vqa kao evro pe jac, pun `e qe da ko ji bri {e bi o gra fi je. Si ste ma ko ji pam ti se po bu du }em na lo gu EU ob ra ~u na sa ko rup ne de la sve ga ne ko li ko da na. ci jom i kri mi na lom.

U Bu gar skoj, ka da su otvo re ni taj ni do si Sme {no, a! jei, usta no vqe no je da je ne ko li ko mi ni sta ra, Ge ne ra ci jo na gu ta na de ve to mar tov skog su i par sto ti na di plo ma ta, i to ime no va nih po - zav ca, ge ne ra ci jo ko ja si po tro {i la |o no ve sle de mo krat skih pro me na, bi lo u sa rad ni~ - {e ta ju }i na tro me se~ nim de mon stra ci ja ma, koj mre `i wi ho ve taj ne po li ci je. Od pet na - ge ne ra ci jo iz gu bqe nih naj bo qih go di na, ne est bu gar skih vla di ka, je da na est su taj ni ma{ pra va da po su sta ne{. Ne ma{ pra va da agen ti slu `bi. To odu zme{ go di ne, ili ka `e Par la men tar da po da ri{ naj bo qe na ko mi si ja Bu gar Generacijo nagutana devetomartovskog go di ne `i vo ta svo je ske za otva ra we do de ce bor bi ko ju ni suzavca, generacijo koja je si jea. Da li mi sli te smo za vr {i li. ^e ga potro{ila |onove {etaju}i, da je kod nas dru ga se pla {i{? Ono ga generacijo izgubqenih najboqih godina, ~e ga se ni si pla {i ~i je?

I za {to je uspeh la de ve de se tih. Od nema{ pravo da posustane{ to {to smo do bi li ~e ga si se umo ri la? sta tus kan di da ta?

Ne od ra da, ve} od Pa, za mi sli te ko li ko se po na {im dr `av - ne mo gu} no sti da se ostva ri{ na po slu ko ji bi nim struk tu ra ma kri je qu di ko ji su sa rad ni - vo le la da ima{. Ako smo gu bit ni ci, jer nas je ci DB-a. Za mi sli te wi hov ot por pre ma po slu sud bi na na me sti la da se ro di mo u ne vre me, daj otva ra wa cr nih kwi ga zla u ko ji ma je za be le - bar on da da iza se be ne osta vi mo am bi jent u `e na ne sre} na sud bi na ~i ta vog jed nog na ro da. ko jem se naj bo qe sna la ze oni ko ji su upro pa A ime na kri va ca za svo zlo se tu na la ze. Da sti li i vre me, i `i vo te ~i ta ve ge ne ra ci je ko bi smo da qe na pre do va li ka EU, mo ra }e mo do - ja je bi la naj lep {a na pre kret ni ci iz me |u 20. ne ti za kon ko jim se re gu li {e ova ma te ri ja, i i 21. ve ka. ko jim }e se utvr di ti od go vor nost zlo tvo ra.

Za to nam je po tre ban da tum pre go vo ra. Po Ana log no to me, ko se pro ti vi otva ra wu do si - sle tog da tu ma, ne ma na zad. Ne ma oprav da wa, jea, pro ti vi se i EU in te gra ci ja ma. ne ma od go vo ra ko li ko je Tur ska ve} kan di dat, S ob zi rom na to ko li ko je ute me qe na do u- ne ma od go vo ra ’sa Ki nom }e mo, Azer bej xa nom {ni~ ka prak sa u Sr bi ji, da le ko smo i sti gli i Ru si jom’. Ta mo }e mo gde nam je to od re |e no na pu tu ka EU, po {to ni smo sa rad ni ke, pot ka - na lo gom pre da ka – na Za pad, u ime bu du }ih ge zi va ~e, ob u zda li do da na da na {weg. ne ra ci ja.

Lu stra ci ja je sle de }a naj bo qa me ra! (autor je potpredsednik SPO)

E

nedeqa4.mart2012.

c m y

dnevnik

IZVESTILAC EVROPSKOG PARLAMENTA ZA SRBIJU

nije alternativa od no sno al ter na ti va Evrop skoj uni ji, od pre dva da na ne po sto ji vi {e ni kao po li ti~ ka, a ka mo li eko nom ska ili de mo krat ska al ter na ti va. l Ima li Evropa spremna re{ewa i za situaciju da Pri{tina poku{a da iskoristi izbore u Srbiji pa posegne za potezima koje bi Beograd tuma~io kao provokaciju, poput, recimo, neke akcije na severu?

– Euleks i Kfor oba vqa ju svoj po sao kraj we pro fe si o nal no i od lu~ no.

Mi slim da je to da nas svi ma ja sno na kon svih ovih me se ci ten zi ja na se ve ru to kom pro te sta i blo ka da.

Jed no stra nih po te za, na rav no, ne tre ba da bu de.

Di ja log je u to ku i tu tre ba tra `i ti re {e wa. Pre sve ga tre ba stva ra ti evrop sku bu du} nost a ne po na vqa ti kon flik te pro {lo sti. l Rumunija je proteklih dana zatezala zbog vla{kog pitawa, a u delu ovda{we {tampe spekulisalo se da bi Litvanija mogla da zagor~a evropski put Srbije zbog toga {to je wen ambasador pri UN protivkandidat Vuku l Jeremi}u za mesto predsedavaju}eg Generalne skup{tine svetske organizacije. U kojoj meri takvi „bilateralni sporovi” zaista mogu biti prepreka za naredne evropske korake Srbije?

– U tek stu Re zo lu ci je o na pret ku Sr bi je, ko ji je usvo jen u Od bo ru EP za spoq nu po li ti ku 1. mar ta, sto ji da bi la te ral na pi ta wa ne tre ba da pred sta vqa ju pre pre ku za pro ces in te gra ci ja. Vi di mo na pri me ru Ma ke do ni je, ko ja ve} {est go di na kao ze mqa kan di dat ~e ka na da tum za po ~e tak pre go vo ra, ka ko bi la te ral na pi ta wa mo gu na {ko di ti ze mqi.

Tre ba, da kle, bi ti pro ak ti van i re {a va ti bi la te ral ne pro ble me da le ko pre za vr {et ka pre go vo ra o ~lan stvu. Be o grad bi na pra vio ve li ki ko rak na pred za re gi o nal nu sa rad wu ako bi bio po stig nut do go vor o de mar ka ci ji sa Hr vat skom, kao i o po vla ~e wu tu `bi pred Me |u na rod nim su dom prav de.

Ini ci ja ti va pred sed ni ka Jo si po vi }a za raz gra ni ~e we sa Sr bi jom je u tom smi slu do bro do {la. l Izjavili ste da }e EU, nakon zelenog svetla za kandidaturu Srbije, sa~ekati rezultate izbora jer ne `eli da bude predizborna tema. Zna~i li to da je na izvestan na~in Briselu sada svejedno ko }e na tim izborima da pobedi?

– Na rav no! Pa ne sme EU da ima svo je fa vo ri te na iz bo ri ma. Pu nu po dr {ku Bri se la mo `e i mo ra da do bi je sva ka po li ti~ ka gru pa ci ja ko ja po ka `e da ima ja snu evrop sku ori jen ta ci ju i da spro vo di kon kret ne re for me. Evrop ska uni ja mo `e sa mo da pri zna de mo krat sko do ne {e ni re zul tat iz bo ra i da sa ra |u je na naj bo qi mo gu }i na ~in. Sr bi ja ne mo `e bi ra ti funk ci o ne re EU, pa ni EU obr nu to.

Ja ko je va `no da smo do {li do tre nut ka u evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je ka da vi {e ni je va `no ko po be |u je na iz bo ri ma.

Pod se ti }u vas da je ra ti fi ka ci ja SSP-a po ~e la ka da je To mi slav Ni ko li} na pu stio klub ra di ka la i za lo `io se za ra ti fi ka ci ju Spo ra zu ma u Na rod noj skup {ti ni. We gov po li ti~ ki obrt je ne {to {to EU sa mo mo `e da po zdra vi. Uosta lom, ka da Sr bi ja po sta ne ~la ni ca EU, svi we ni dr `a vqa ni }e po sta ti evrop ski gra |a ni, ne sa mo ~la no vi vla da ju }e ko a li ci je, ili pro e vrop skih po kre ta. S dru ge stra ne, ja sni su i kri te ri ju mi ~lan stva po ko ji ma }e u~i nak sva ke vla de bi ti oce wen. Ne ma po dr {ke bez re for mi. l Strahujete li da bi predstoje}a predizborna kampawa u Srbiji ipak mogla da unazadi postignuti dijalog s Pri{tinom, ali i Evropskom unijom?

Ili su to sada ve} nepovratni procesi?

– Va `no je da se sa da {wi po zi ti van trend o~u va. Pred iz bor na kam pa wa do no si mno ge emo tiv ne iz ja ve. Ali ra ~u na }e se sa mo de la na kon for mi ra wa no ve skup {ti ne i, po sle di~ no, no ve vla de. n Miroslav Staji}

3

KARMA KOMA

O rezbarewu i zgra`avawu

M

ladi} je u{ao u gradski autobus, natovaren kutijama. Mislim, mladi} je bio natovaren kutijama, a ne autobus: pomagao je prijatequ da prenese neke stvari. A onda je usput, probijaju}i se kroz gu`vu, lagano zaka~io nekog momka jednom od kutija, i odmah se uredno izvinio. Pa opet. Pa jo{ jednom. Pa je zagrlio, onako bratski, tog momka, re{enog da se bije, sve be{weg {to je neko uop{te smeo da bilo kako zaka~i Wegovo Veli~anstvo u prolazu, i da jo{ i pomisli da to mo`e da mu pro|e neka`weno. Pa je onda taj, nazovimo ga Zaka~eni, jo{ i opazio da onaj, nazovimo ga Zaka~iva~, na karakteristi~an na~in izgovara neke glasove, rekao mu „vidim da si [iptar“, izvadio no` na rasklapawe, i krenuo da ga rezbari po licu kao da je ovaj deblo a ne ~ovek, wegov brat.

Daqe vaqda znate: ~itali ste u novinama, ili ste bar mogli ~itati, ako i sami niste oboleli od one vrste ravnodu{nosti koja vas ~uva od ovakvih vesti. Hm, nije da se ne vaqa ~uvati, ali ima i onih vesti od kojih ~ovek ne bi vaqalo da se sa~uva, jer bi to mirisalo na onu vrstu pasivnog, kukavi~kog sau~esni{tva od kojeg svekoliko Zlo zapravo i `ivi, mnogo vi{e nego od aktivne pomo}i.

Kako god, onaj je no`em ise~eni momak zavr{io u bolnici, goli `ivot mu je dodu{e spa{en, ali vi{e ne}e smeti da obavqa te{ke fizi~ke poslove, a to je ba{ ono od ~ega ina~e `ivi, i {to ume da radi. Pa vi sad vidite je li taj momak ubijen ili nije? Da, `iv je, samo mu je postalo nemogu}e da za `ivot i zaradi. Ima li taj i takav zlo~in uop{te neko ime? Dobro, sigurno se to u krivi~nom zakoniku nekako zove, ali te{ko da je to {to tamo pi{e ba{ sve

{to je u ovoj stvari su{tinsko i va`no, te{ko, jer nema tog zakona koji mo`e unapred sagledati svu dubinu i svu iskvarenost samosvrhovitog, u sopstvenoj apsurdnosti opsceno u`ivaju}eg zla.

A sa zlom vam je tako da je s wim nekako najlak{e dok ima rep i rogove, smrdi na sumpor, i boravi u paklu, gde mi ipak nismo, a nadamo se da nikada ni ne}emo biti. Dok je, dakle, apstraktna ideja ili `anr-slika u izvedbi neke uvrnute umetni~ke du{e s nei`ivqenim vi{kom morbidne ma{te. Ali, {ta kada zlo sedi do tebe u gradskom autobusu, u kafani, u ~ekaonici?

Tu`no je, a bilo bi i sme{no da nije tako tragi~no, da je `rtva poku{ala da objasni napada~u – a posle i svima nama, ba{ kao da se izviwava i pere od nekog nepo~iwenog greha – kako nije Albanac nego Goranac, ba{ kao da to ne{to uistinu obja{wava, to jest, kao da je no`orezbaru qudskih lica to uistinu va`no: wemu je samo do prilike da utisne svoj krvavocrveni pe~at na licu sa~oveka, a za to je svaki povod dobar, a svaki izgovor zlatan. Pa sve i da je wemu, no`orezbaru, to zaista va`no, nama ne bi smelo biti: to je ono po ~emu se ~ovek fundamentalno razlikuje od toga ne~ega {to hoda okolo kao dvono`na tempirana bomba, tra`e}i koga ili {ta bi moglo povrediti ili poni{titi.

Tek sada, kada je za {to{ta kasno, novine su se raspisale kako taj s no`em, jedva punoletan, ima ve} dvadesetak krivi~nih dela iza sebe, ali kako nikada nije stvarno odgovarao za wih, jer bo`e moj, „takva je na{a kaznena politika“, humana prema svakoj nehumanosti, ravnodu{na prema svakom qudskom licu i telu, a o du{i da se i ne govori, to jest prema svemu {to bi

jo{ moglo biti povre|eno od toga {to na dve noge hoda tra`e}i sve}om ^oveka: tra`e}i ga zato da ga poni{ti. I ima ne~ega tako grozno i nepodno{qivo licemernog u pristojnom gra`danskom, upravo filistarskom zgra`avawu koje ovakve doga|aje prati, ba{ kao da je taj dvono`ni entitet s no`em sam samcat smislio to da bi se qude moglo prosu|ivati po tome ko su, odakle su, kako se zovu i kako govore, i da bi onima koji se lo{e zovu i pogre{no govore svako zlo moglo i smelo biti po~iweno, jer je ono ve} unapred opravdano nekim drugim zlom.

Mogao sam, dakako, ove nedeqe pisati i o onoj evropskoj zastavi sa silnim zvezdicama koja se zavijorila na tamo nekoj beogradskoj vladinoj kancelariji, ili o tome kako }e sve to {to nas mori jednom pro}i, pa }e nam osvanuti neka sun~ana budu}nost u kojoj vi{e ne}emo stvarati potomstvo koje s no`em u ruci tra`i tamo ve} neke trenutno kurentne [iptare, ili ve} o tako ne~emu sa svetlije strane duge. Mogao sam, ali za{to da se la`emo, pa makar i uz nedeqni ru~ak? Sve to je ne{to {to bi moglo da bude, a jednom mo`da i ho}e, osim ukoliko ne bude druga~ije. A prozai~na stvarnost na{ih `ivota mawe su sve te Ode Radosti, a vi{e to unaka`eno qudsko lice, usred beloga dana, usred prestoni~kog gradskog autobusa, lice koje se sme{kalo i izviwavalo sve dok ga no` nije zarezao, da ga podu~i gde mu je mesto, a i svima nama s wim. n Teofil Pan~i}

POST FE STUM: VOJVO\ANSKI PARLAMENTARCI O U^INCIMA ODLAZE]EG SAZIVA SKUP[TINE APV

Jednima Statut dika, drugima tek ru`na slika o kra jin ski po sla ni ci raz li ~i to vred nu ju u~in ke od la ze }eg sa zi va Skup {ti ne Voj vo di ne. I dok oni iz vla da ju }ih stra na ka sma tra ju da su u ovom man da tu u~i we ni krup ni ko ra ci u de fi ni sa wu okvi ra auto no mi je Po kra ji ne kroz do no {e we no vog Sta tu ta APV, uz ko ji je u re pu bli~ kom par la men tu utvr |en i no vi pa ket nad le `no sti, u opo zi ci o nim stra na ka ma upra vo te ko ra ke upra vo sma tra ju naj spor ni jim. Ta ko je Sta tut, na ne ki na ~in, obe le `io rad ovog sa zi va i na we go vom star tu, ali i na kra ju man da ta. Jer, iako je pro {lo vi {e od dve go di ne od we go vog usva ja wa, i da qe je pred met po le mi ka i pred Ustav nim su dom i na po li ti~ koj sce ni.

U naj ve }oj vla da ju }oj stran ci u Voj vo di ni uve re ni su da je ovaj sa ziv Skup {ti ne i Vla de APV ura dio ve li ki po sao. Na toj ska li is ti ~u do no {e we Sta tu ta, za ko na o nad le `no sti ma i vra }a we imo vi ne Voj vo di ni i lo kal nim sa mo u pra va ma. Ta ko |e, sma tra ju da su zna ~aj ni u~in ci vla sti i na eko nom skom pla nu, pri ~e mu se is ti ~e da je Voj vo di na i da nas, upr kos kri zi, naj per spek tiv ni ji re gion za in ve sti ra we. Po re ~i ma {e fa Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Du {a na Ele zo vi }a, za vre me ovog sa zi va iz gra |e ni su ki lo me tri pu te va, na si pa, te ko mu nal ne in fra struk tu re, a za hva qu ju }i pro gra mi ma Vla de APV, o~u van je i broj rad nih me sta u Po kra ji ni. On pri zna je da je osta lo ne re {e no pi ta we fi nan si ra wa nad le `no sti Voj vo di ne, ali je uve ren da }e i ono bi ti re {e no na star tu man da ta sle de }eg sa zi va.

Mi lan \u ki} iz Srp skog po kre ta ob no ve, ina ~e ~lan vla da ju }e po sla ni~ ke gru pe “Za evrop sku Voj vo di -

P

nu”, sma t ra da je ak t u e l n i sa z iv Skup {ti ne APV za slu `io pre la znu oce nu, ali da ona ne mo `e bi ti vi so ka. On ja za „Dnev nik“ oce nio da su Sta t ut i Pro s tor n i plan raz v o j a APV naj va `ni ji do ku men ti ko je je usvo jio ovaj sa ziv. Ipak, sma tra da je

mo gao bi ti u~i wen i ko rak vi {e, od no sno da je po kra jin ski par la ment tre ba lo da utvr di i pred log za ko na o fi nan si ra wu APV. – I to je mo ja naj ve }a za mer ka, jer sma tram da je ta kva ini ci ja ti va mo ra la da po tek ne iz Skup {ti ne Voj vo di ne.

Po kra jin ski bi par la ment, na i me, tre ba lo vi {e da ko ri sti ustav nu mo gu} nost za ko no dav nih ini ci ja ti va, a da se to u jav no sti ne tu ma ~i kao po li ti~ ki pri t i s ak. Jer, to pra v o omo g u } a v a

Skup {ti ni APV da u~e stvu je u kre i ra wu za ko na, bez ob zi ra ka ko ti pred lo zi pro la ze u Skup {ti ni Sr bi je – is ta kao je \u ki}, uz na po me nu da je bi lo po gre {no i to {to voj vo |an skim par la men tar ci ma ni je bi lo omo gu }e no da ras pra vqa ju o Za ko nu o jav noj svo ji ni.

@i vo rad Smi qa ni} iz So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je sma tra da je ak tu el ni sa ziv po kra jin skog par la men ta ra dio do bro, a naj vi {e je za do vo qan iz dva ja wem sred sta va iz po kra jin ske ka se za in ve sti ci je u lo kal nim sa mo u pra va ma, ko je su pla si ra ne pre ko pro je ka ta Fon da za ka pi tal na ula ga wa.

– U ovom sa zi vu i{lo se u su sret pro b le m i m a lo k al n ih sma o u p ra v a.

Sred stva ko ja smo do bi ja li je su bi la

skrom na, ali je i to bi lo ve o ma zna ~aj no u uslo vi ma op {te osku di ce i glo bal ne kri ze – oce nio je Smi qa ni} u iz ja vi za na{ list.

Ma ri ja na ^e to je vi} iz Srp ske ra di kal ne stran ke sma tra, me |u tim, da }e od la ze }i sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne osta ti upam }en po do no {e wu, ka ko je oce ni la, „ne u stav n og Sta t u t a APV”.

Ona je za ”Dnev nik” re kla da je pro ble ma ti~ no bi lo i to {to u kre i ra wu to ko va nov ca u Po kra ji ni ni je bi l o do v oq n o tran s pa rent no sti.

– Po sla ni ci SRS su se la vov ski bo ri li da u par la m en t u uti ~ u na raz v oj APV, ali ni je dan od na {ih amand ma na ni je pri hva }en. Po ka za lo se, me |u tim, na po sled woj sed ni ci Skup {ti ne da smo sve vre me bi li u pra vu kad smo uka zi va li da ni je eko nom ski oprav da no po sto ja we pa ra lel nih fi nan sij skih in sti tu ci ja u Po kra ji ni – ka za la je Ma ri ja na ^e to je vi}, op tu `iv {i vla da ju }e stran ke da su od go vor ne za “dra sti~ ne po ka za te qe na eko nom skom pla nu” po ko ji ma je sto pa ne zap sle no sti u Voj vo di ni ve }a od re pu bli~ kog pro se ka, dok su pro se~ ne za ra de Voj vo |a na naj ni `e od onih u Re pu bli ci.

Funk ci o ner Srp ske na pred ne stran ke Igor Mi ro vi} sma tra da se ovaj sa ziv Skup {ti ne APV ba vio for mal nim pi ta wi ma, kao {to je Sta tut APV, a ne i kon kret nim por ble mi ma gra |a na.

– Skup {ti na Voj vo di ne prak ti~ no je bi la ser vis iz vr {ne vla sti, ko ji je sa mo iz gla sa vao pred lo ge Vla de Voj vo di ne. Iz sa me Skup {ti ne bi lo je vr lo ma -

lo ini ci ja ti va, ili su, pak, ig no ri sa ne, kao {to je bio slu ~aj sa ini ci ja ti vom SNS za for mi ra we skup {tin ske ko mi si je ko ja bi se ba vi la mo de lom fi nan si ra wa i ras po de le bu xet skih sred sta va APV, ko ja se sad tro {e ne tran spa rent no – re kao nam je Mi ro vi}.

Po we go vim re ~i ma, to }e se pi ta we mo ra ti re gu li sa ti u na red nom sa zi vu.

Ali, ne sa mo to, ve} i pi ta we za sta ve i gr ba Voj vo di ne.

– Na kon do no {e wa no vog Sta tu ta, mo ra se po sti }i {i ri do go vor o to me da se ti sim bo li upo do be Usta vu Sr bi je i Sta tu tu Voj vo di ne, uz {i ro ku ras pra vu u ko joj tre ba da u~e stvu je i stru~ na jav nost – ka zao je Mi ro vi}.

Bor ko Ili} iz De mo krat ske stran ke Sr bi je oce nio je rad ak tu el nog sa zi va Skup {ti ne APV “ka ta stro fal nim”, uz opa sku da je skup {tin ska ve }i na bi la tek “gla sa~ ka ma {i na”, ko ja je od lu ke iz gla sa va la bez ika kve ras pra ve. A, po we go vim re ~i ma, naj spor ni ji po te zi ovog sa zi va bi li su usva ja we “pro tiv za ko ni tog i pro ti vu stva nog Sta tu ta Voj vo di ne”.

– Skup {ti na Voj vo di ne ni je kon tro li sa la iz vr {nu vlast i pot pu no je de ro gi ra na kao in sti tu ci ja za pro te kle ~e ti ri go di ne – ka zao je Ili}. – U~in ci su po ra `a va ju }i i na eko nom skom pla nu, jer se pr vi put u isto ri ji de {a va da pro se~ ne za ra de u Voj vo di ni bu du is pod re pu bli~ kog pro se ka. E, za to su od go vor ni oni ko ji ma su pu na usta Voj vo di ne i auto no mi je. n Branka Dragovi}-Savi}

4

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

PODNO[EWE ZAHTEVA ZA POVRA]AJ ODUZETE IMOVINE

[ezdeset ti sve osta lo

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : POSTOJI LI SRBIJA KAO PRAVNA DR@AVA?

Ume sto pro ce du ra vla da ju in te re si D

ok pred sed nik Ta di} i Vla da ~e sti ta ju se bi i gra |a ni ma na kan di da tu ri za Evrop sku uni ju, Sr bi ja je i da nas ne u re |e na dr `a va s ne raz vi je nim in sti tu ci ja ma, iz re kla je pre ne ki dan Ve sna Pe {i}; ta~ ni je, ona je re kla da prav na dr `a va uop {te ne po sto ji – jer je iz ru ~e na ba ha tim stran ka ma.

To uve li ko po tvr |u ju i stru~ wa ci, pro fe so ri prav nih fa kul te ta u No vom Sa du i Be o gra du, su di je u pen zi ji, prav ni ci, advo ka ti i dru gi znal ci – re~ ju, ce lo kup na stru~ na jav nost. A sli~ na po ru ka, sa mo ma lo uvi je ni ja, sva ko ma lo do la zi i iz EU, i bi }e sve ja ~a s pri bli `a va wem Sr bi je Uni ji.

To {to pi {e u Usta vu iz 2006. ko ji je po tvr |en re fe ren du mom s pu no pri med bi – da su su do vi ne pri stra sni i ne za vi sni – ne zna ~i ni {ta, tvr de eks per ti. Mo ra ju da po sto je i ustav ne ga ran ci je u na ~i nu iz bo ra su di ja i osi gu ra va wa wi ho ve sa mo stal no sti na bi lo ko ju vr stu par tij skog pri ti ska. A ~vr stih ga ran ci ja u iz bo ru su di ja ni je bi lo i zbog to ga je na stao spor ko ji tra je ve} vi {e od tri go di ne. Su di je ni su ima le pra vo da se `a le na po stu pak iz bo ra, iako je sa svim bi lo mo gu }e da su im ne ka pra va po vre |e na, a ni su mo gli da se `a le ni na kri te ri ju me re i zbo ra. A po tim kri te ri ju mi ma prak ti~ no ni je bi lo do pu {te no da ako je u po ro di ci `e na advo kat – mu` po sta ne su di ja i obr nu to (zbog even tu al nog su ko ba in te re sa), dok, na pri mer, ma ma i sin to mo gu („slu ~aj Na ta Me sa ro vi}“).

Upr kos op ti mi sti~ kim osme si ma mi ni star ke Ma lo vi} o to me da se re for ma pra vo su |a uspe {no spro vo di, ona je za pra vo pre tr pe la ve li ke kri ti ke, u pr vom re du zbog te zbr ke s re i- zbo rom su di ja i tu `i la ca. A broj ne su i oce ne da su na ru {e ne pret po stav ke prav ne dr `a ve ko ja po ~i va na prav noj si gur no sti, pred vi dqi vo sti i ne za vi sno sti sud ske vla sti. Jer, tek ako je osi gu ra no da su di je ima ju mo no pol nad sud skom vla {}u, ne za vi snost su di ja mo `e vo di ti u ne za vi snost sud ske vla sti – {to ni je bio slu ~aj.

Iz fa li~ nog iz bo ra su di ja ve} na po ~et ku re for me na stao je ve li ki spor iz ko jeg se mo glo iza }i u ne ko li ko pri li ka. Jed na je bi la ka da je do net Za kon o su do vi ma, ko ji je bio ospo ren pred Ustav nim su dom. Da je taj sud na {ao da je Za kon ne sa gla san s Usta vom, ~i tav pro ces se

ja sno da dr `a vom vla da po li ti ka, te da stran ke `e le da vi de su do ve kao svoj in stru ment.

Vi so ko na li sti pri med bi stru~ wa ka su i ~e ste pro me ne za ko na, {to ta ko |e vo di u prav nu ne si gur nost. Naj ~e {}e me wa ni za ko ni se upra vo i ti ~u pra vo su |a. Ta ko |e, ka zne no za ko no dav stvo, ko je se naj di rekt ni je ve zu je za in di vi du al ne slo bo de – me wa se sva ko ma lo. I kri vi~ no pro ce sno pra vo se me wa po stra ho vi toj fre kven ci ji, pa je u jed nom mo men tu bi lo u

prav nom po ret ku ~ak tri ZKPa, od ko jih su dva bi la na sna zi ali se ni su pri me wi va la, {to je svo je vr sna be smi sli ca. Na ko ji od ta tri za ko na da se ~o vek po zo ve ako je u~i nio (ili ni je) kri vi~ no de lo? Mo `e da mu se su di sa mo po va `e }em pro -

Kqu~evi u Tadi}evim rukama Kqu ~e ve re for me in sti tu ci ja, uop {te uzev {i, i da qe dr `e po li ti~ ke stran ke. Ta ko je, na pri mer, Usta vom de fi ni sa na Vla da Sr bi je kao iz vr {ni or gan ko ji je po svo jim nad le `no sti ma ja ~i od pred sed ni ka Re pu bli ke kao de la te iste iz vr {ne gra ne vla sti. Ali prak sa nam go vo ri dru ga ~i je: po li ti~ ka mo} je kon cen tri sa na u ru ka ma {e fa dr `a ve, ko ji je, po re ~i ma prav nih eks pe ra ta, do bra no sro zao auto ri tet Vla de, a se be po sta vio iz nad nad le `no sti pred vi |e nih Usta vom. On, re ci mo, ne sa mo da kon tro li {e i vo di spoq nu i unu tra {wu po li ti ku, ne go i di rekt no u~e stvu je u raz go vo ri ma oko bez bed no snih, eko nom skih i dru gih pi ta wa ko ja bi tre ba lo da pri pa da ju pre mi je ru i re sor nim mi ni stri ma. Za to se i de {a va da pred sed nik a ne pre mi jer, for mi ra tri la te ra lu sa pred sed ni ci ma vla da Hr vat ske i Slo ve ni je, da opo mi we mi ni stre za u~i we ne pro pu ste, ali i da se mi ni stri, i ka da za br qa ju, otvo re no skri va ju iza we go vog auto ri te ta...

mo gao za u sta vi ti. Ali, ne le zi vra `e, ni je ta ko ura |e no. Pre to ga pro pu {te na je pri li ka u Usta vu, po tom u Ustav nom za ko nu za spro vo |e we Usta va, pa on da kad je ospo ren Za kon o su do vi ma, i ko na~ no, ka da je pr vi pred met re {en – u ko rist su di je ko ji se `a lio – {to je mo glo da se tre ti ra kao pre se dan za sve slu ~a je ve ko ji su, za pra vo, iden ti~ ni (pod se ti mo, bi lo je pod ne to pre ko 700 tu `bi su di ja ne za do voq nih obra zlo `e wem iz bo ra). Ali ni {ta od to ga ni je „upa li lo“. Ta ko je vi {e pu ta na pra vqen pro blem i po sta lo

pi su u mo men tu iz vr {e wa de la, ali „va `e“ tri, od ko jih se dva – ne pri me wu ju!? Ka ko on da da se prav na dr `a va kon sti tu i {e, ako se uop {te ne zna ko ji za ko ni va `e?

Ne dav no su stru~ wa ci uka za li i na pri mer od red be ko jom se pred vi |a da je dan za kon „stu pa na sna gu 8 da na po ob ja vqi va wu u Slu `be nom li stu ali se pri me wu je kroz dve go di ne“.

Ot kud u prav nom po ret ku je dan ta kav pro pis? E pa, za to se po bri nu la kla u zu la „stu pa wa na sna gu a pri me ne od...“ ko ja je po sta la sa stav ni deo „op {tih me -

to do lo {kih uput sta va za iz ra du prav nih pro pi sa“, a ko je su do ne li Vla da i Za ko no dav ni od bor. Na `a lost, po ka za lo se da oni na taj na ~in pro pi su ju go to vo sva ki dru gi prav ni akt – {to je pa ra dig ma ma ni pu la ci je, tvr de stru~ wa ci. Jer, ~e ste iz me ne za ko na, ogrom na fre kven ci ja do no {e wa za ko na, kao i wi ho vo stal no tum ba we – do vo de do ne si gur no sti ko ji za kon va `i i ko ji nas fak ti~ ki oba ve zu je.

No vi pri mer je i bol no pi ta we ver ti kal ne po de le vla sti, gde ne ma sprem no sti cen tral ne vla sti da pre ne se deo svo jih ovla {}e wa na ni `e ni voe. Za to se pra vi mi mi kri ja: do pu {te no je prav no ob li ko va we u jed nom de lu, a dru gi deo gu ra se u po li ti~ ki pro stor. Re ci mo, pi {e u Usta vu da se, po red auto nom nih po kra ji na KiM i Voj vo di ne, mo gu for mi ra ti i dru ge. I ta~ ka, ne ma vi {e ni {ta. Ne pi {e ka ko se to ra di, ni ti da }e to pro pi sa ti po se ban za kon. [ta sa da ako Ni{ ho }e da na pra vi re gi ju sa vi {e op {ti na? Ko ko ga zo ve u po kra ji nu? Ko spro vo di re fe ren dum? Po ko joj pro ce du ri? Ogrom ne prav ne pra zni ne osta vqe ne su za ose tqi va pi ta wa, po li ti~ ki tal i sit ne in te re se – a ne za in sti tu ci o nal no re {e we.

Sta tut Voj vo di ne je, na pri mer, ~e kao go di nu i po da na u Skup {ti ni, iako je pro {ao sva ki Usta vom pro pi sa ni rok. Sank ci ja za ta kav ’pre ba ~aj’ ni je bi lo i ~e ka lo se da se po li ti ~a ri do go vo re. To zna ~i da po sto ji uvek je dan pro stor mi mo Usta va da mo gu da se pro gu ra ju stva ri, a ko je bi mo ra le da ima ju una pred pred vi |e nu pro ce du ru po ko joj se re {a va ju.

Ipak, sa da po sle pri hva ta wa kan di da tu re Sr bi je, kqu~ ni pro blem ko ji }e nas tek lu pi ti po gla vi a ko ji je sa dr `an u sa mom Usta vu – je ste sta tus me |u na rod nih ugo vo ra, ka `u nam na Prav nom fa kul te tu u No vom Sa du. Ta ko se Usta vom stran ci ma ga ran tu ju pra va pri zna ta me |u na rod nim ugo vo ri ma, ali se ne ka `e „ra ti fi ko va nim me |u na rod nim ugo vo ri ma“. Stran ci, kao i ma wi ne, sa da mo gu da se po zo vu na bi lo ko ji me |u na rod ni ugo vor da bi za {ti ti li ne ko svo je pra vo, dok osta tak gra |an stva to ne mo `e, jer ima pra vo da se oslo ni je di no na one ra ti fi ko va ne.

Ta ko |e, po sta }e ja ko va `no i to {to su na{ iz vor pra va po sta le pre su de Evrop skog su da za qud ska pra va. Ali gde se one ob ja vqu ju, u kom gla sni ku, da bi smo zna li da je taj sud do neo ne {to {to i za nas va `i?

Ka ko da ih sa zna ju su do vi, po je din ci, in sti tu ci je, pri vred ni ci...? E, o to me jo{ uvek ni ko ne pri ~a. Pod se ti mo, po Evrop skoj kon ven ci ji i pre ma na {em Usta vu oba ve zu je nas prak sa me |u na rod nih te la ko ja {ti ti qud ska pra va. Pa sad ko za tu prak su – zna, a ko ne zna – ni kom ni {ta.

Zbr ka u re for mi pra vo su |a, ve li ka fre kven ci ja prav nih pro pi sa i ~e ste iz me ne (po li ti~ ki) ose tqi vih za ko na ko ji se do no se s ne ja sa nim sta tu som va `e wa i u ko je je ugra |e na ne sta bil nost... sve to na vo di na za kqu ~ak da prav na dr `a va i ni je bi la na pa me ti po li ti~ ke eli te. Da kle, da se ne la `e mo, prav na dr `a va jo{ uvek ne sta nu je ov de, i sva je pri li ka da }e nam to i da qe pred sta vqa ti ogro man pro blem. A dok god je ta ko, ne }e mo iza }i iz sta wa ne do vr {e ne, par tij ske dr `a ve. n Reqa Kne`evi}

r bi ja je po sled wa dr `a va biv {eg so ci ja li zma ko ja je otvo ri la pro ces re sti tu ci je. Po ~e lo je 1. mar ta pod no {e we zah te va za vra }a we od u ze te imo vi ne i u na red ne dve go di ne svi vla sni ci i na sled ni ci od u ze te imo vi ne mo ra ju do sta vi ti kom plet nu do ku men ta ci ju Agen ci ji za re sti tu ci ju.

Ove re ni do ku men ti se uz po pu wen obra zac, ko ji se mo `e pre u ze ti i sa saj ta Agen ci je, pre da ju na po seb nim po {tan skim {al te ri ma, ali uz pret hod no za ka zan ter min o pre da ji. Uslu ga po {te je bes plat na, ba{ kao {to je Agen ci ja je oba ve sti la sve lo kal ne sa mo u pra ve da do ku men te za re sti tu ci ju iz da ju i ove ra va ju bez na pla te tak si i po re za.

S

Me |u tim, u Mre `i za re sti tu ci ji, ko ja oku pqa na sled ni ke od u ze te imo vi ne, is ti ~u da ne ma ni jed nog raz lo ga da se sa pre da jom zah te va `u ri, jer je rok dug, te se la ko mo `e do go di ti da maw ka vo sti usvo je nog Za ko na o re sti tu ci ji is pra ve no va vla da i skup {ti na – ako na to bu du sprem ni. Mi le An ti} iz Mre `e za re sti tu ci ju ob ja {wa va da je, iz me |u osta log, po sto je }i za kon u ma loj me ri pred vi deo vra }a we imo vi ne u na tu ri, te is pla tu sa mo de set od sto vred no sti u go to vi ni a osta tak u ob ve zni ca ma.

Ta kvo re {e we, ka `e, ni je pra ved no, jer se wi me na dok na |u je sa mo ma wi deo od u ze te imo vi ne, od no sno na sled ni ci }e re -

al no do bi ti sa mo mr vi ce od ono g a {to je po s le Dru g og svet skog ra ta od u ze to.

Ni su, me |u tim, pre pre ke za po vra }aj imo vi ne sa mo za kon ske pri ro de.U na red nom pe ri o- du do iz ra `a ja }e do }i i po ro di~ ni od no si na sled ni ka, jer uko li ko se oni ne do go vo re o sa rad wi i za jed ni~ kom ra du da od dr `a ve do bi ju ono {to je wi ho vim pre ci ma od u ze to, po stu pak }e se pro du `i ti. Zbog to ga im An ti} i sa ve tu je da sa ra |u ju u pro ce su re sti tu ci je ka ko ne bi ra di li u ko rist svo je {te te, te is ti ~e da je ~ak mo g u } e da svi na s led n i c i u Agen c i j i za re s ti t i c i j u za kqu ~e spo ra zum o ras po de li imo vi ne.

Tanuryi}eva palata: Stan u ovoj zgradi u proseku ko{ta 100.000 evra

INTERVJU

MIRJANA [AKI], KOORDINATOR

Vi {e i nov ca i ti ca we sta tu sa kan di da - te me ko je naj vi {e in te re su ju slo va wa i to je do dat ni plus u ta otva ra Sr bi ji mo gu} - pred u zet ni ke. Ina ~e, EU kan ce - raz go vo ri ma sa za in te re so va nost {i reg ko ri {}e wa la ri je po sto je u svim dr `a va ma nim in ve sti to ri ma. fon do va Evrop ske uni je. U po - ~la ni ca ma Er ste Gru pe i upra vo l Koliko }ete mo}i da poslo ve te vr ste ukqu ~i }e se i po - je to is ku stvo do dat na vred nost mognete u obezbe|ivawu proslov ne ban ke, pri ~e mu }e wi ho - ko ju mo `e mo da is ko ri sti mo i u jekata koji }e omogu}iti ni`u va po mo} bi ti dra go ce na, jer Sr bi ji. cenu kredita nego pod komerone ko je po slu ju u re gi o nu i ze l [ta }e se mewati u va- cijalnim uslovima? mqa ma po put Ma |ar ske ili Ru - {em radu nakon dobijawa – Va `no je zna ti da su pret mu ni je ve} ima ju is ku stva u tom statusa kandidata? pri stup na sred stva, ko ja se po po slu. Er ste ban ka je osno va la – Kon cept ra da Kan ce la ri je vla ~e iz EU fon do va, bes po EU kan ce la ri ju jo{ 2007, a ko - ne }e se me wa ti, ali pla ni ra mo vrat na i bes ka mat na i ona se ko ro di na tor ka ovog te la Mir ja na ja ~a we na {ih ak tiv no sti. Sta - ri ste ka ko bi se dr `a va {to bo [a ki} ob ja {wa va ide ju ko ja im tus do no si mo gu} nost da se pod - qe pri pre mi la da mo `e da is ko je bi la na pa me ti – da kli jen ti - no se i ma wi pro jek ti ko ji se od - ri sti struk tur ne fon do ve onog ma na jed nom me stu pru `e kom - no se na ru ral ni i re gi o nal ni mo men ta ka da po sta ne pu no prav plet nu uslu gu, od na ~la ni ca Uni je. U in for mi sa wa do Ne ke pro ce ne su da je od 2000. go di ne Sr bi ja fi nal nim fa za ma in pri pre me pro gra ci je deo tih us pe la da ap sor bu je ~ak 93 od sto po mo }i EU. te jekt ne do ku men ta sred sta va je na me wen To je ste do bar re zul tat, ali mo ra mo ci je pri li kom i raz vo ju pri vat nog pri zna ti i da smo ko ri sti li do sta tih kan di do va wa pro sek to ra. Raz log zbog ko jih Er ste EU Kan je ka ta za fi nan sred sta va vi {e kao hu ma ni tar nu po mo} ce la ri ja i po sto ji je si ra we iz fon do ste na {a `e qa da va Evrop ske uni je. Ova po dr {ka, po we nim re ~i - raz voj, pa je pr va od ak ci ja do - kli jen ti is ko ri ste sve {to im ma, pod ra zu me va i kon ta ka te sa dat no in for mi sa we za in te re - sto ji na ras po la ga wu, jer je i u nad le `nim dr `av nim in sti tu - sov nih kli je na ta, ali i pri pre - na {em in te re su da po slu je mo u ci ja ma i agen ci ja ma, po slov nim ma za pro jek te ko ji }e bi ti fi - ja koj i raz vi je noj za jed ni ci. udru `e wi ma i lo kal nim sa mo u - nan si ra ni iz no vog EU bu xe ta Ina ~e, sred stva iz evrop skih pra va ma, ali i svim dru gim ak - od 2014. go di ne. bu xe ta ne tre ba di rekt no po re te ri ma u ovom pro ce su. l Koliko }ete mo}i da po- di ti s ko mer ci jal nim sred stvi – Po seb na pa `wa je po sve }e na mognete u privla~ewu stra- ma ne go je po treb no ura di ti sve in for mi sa wu i edu ko va wu kli - nih investicija? da ona mo gu da se is kom bi nu ju je na ta. U tom ci qu ve} pet go di – Ulo ga Kan ce la ri je ni je di - ko li ko god je to mo gu }e. na iz da je mo in fo-bil ten Er ste rekt no ve za na za stra ne in ve l [ta je potrebno da urade EU Mo ni tor, uz ~i ju po mo} svi sti to re, ali ono {to sva ki in - privredniici i dr`avni orza in te re so va ni mo gu da se in - ve sti tor vo li da zna je ste u ka - gani u zemqi kandidatu da bi for mi {u {ta je od fon do va kvom }e okru `e wu da po slu je. sa uspehom privukli evroptre nut no na ras po la ga wu. Uz to, Ula ga ~i ma su po zna ta pra vi la i ski novac? sva ke go di ne u okvi ru Evrop ske fa ze pu ta do pu no prav nog ~lan – U pr vom re du po treb no je ne de qu ma lih i sred wih pred u - stva. U tom smi slu sta tus kan di - ob u ~i ti {to vi {e qu di za ove ze }a or ga ni zu je mo i se mi na re na da ta pru `a do zu si gur no sti po - po slo ve na svim ni vo i ma – cen -

S

c m y

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

5

PO ^E LO U ZNA KU O^E KI VA WA – IZ ME NE ZA KO NA!?

uzmu, pet vra te, samo pam ti{ – Ide al no je da se na sled ni ci do go vo re, da sva ko pot pi {e svoj zah tev a da je dan u ime svih to do sta vi na {al ter po {te uz je dan pri me rak pra te }e do ku men ta ci je. Na rav no, mo gu oni i po je di na~ no da pod no se zah te ve, ali }e sva ka ko to bi ti ve za no u je dan pred met, jer je re~ o jed nom sta rom vla sni ku i we go voj imo vi ni – is ti ~e An ti}. – Ka ko je rok za pod no {e we zah te va dve go di ne, to je do voq no da se na sled ni ci do go vo re, jer ko o~e ku je no vac ove go di ne – u te {koj je za blu di. Za pra vo, ve li ko je pi ta we ho }e li ijed no re -

o re sti tu ci ji, ukup no obe {te }e we po osno vu od u ze te imo vi ne jed nog biv {eg vla sni ka, po svim osno va ma, mo `e bi ti u mak si mal nom iz no su od 500.000 evra. Taj mak si ma lan iz nos se u slu ~a ju vi {e na sled ni ka rav no prav no de li {to zna ~i da ne mo `e sva ko od wih, bez ob zi ra {to je re~ o imo vi ni ko ja vre di vi {e stru ko vo vi {e, da do bi je po po la mi li o na evra. ^ak i u slu ~a ju ka da je dan za kon s ki na s led n ik ostva r u j e pra vo po osno vu od u ze te imo vi ne od vi {e biv {ih vla sni ka, obe { te } e w e po osno v i svih

Vla da APV od lu ~u je o imo vi ni Je vrej ske op {ti ne Pi ta we po vra }a ja zgra de Ba let ske i Vi so ke {ko le za obra zo va we vas pi ta ~a u po sed no vo sad ske Je vrej ske op {ti ne bi }e re {e no naj ve ro vat ni je na sle de }oj sed ni ci Vla de Voj vo di ne, na ja vio je An dor De li, po kra jin ski se kre tar za na ci o nal ne za jed ni ce. On do da je da je Po kra ji na pri pre mi la do ku ment sa pra te }im za kqu~ ci ma ko ji }e pred sta vqa ti stav lo kal ne sa mo u pra ve o re sti tu ci ji za dve no vo sad ske {ko le. {e we o obe {te }e wu uop {te bi ti do ne to dok ne pro |e rok za pod no {e we zah te va za re sti tu ci ju. Uosta lom, u bu xe tu za ovu go di nu pred vi |e no je 500 mi li o na di na ra za re sti tu ci ju, {to ne }e bi ti do voq no ni za akon ta ci ju oni ma ko ji ma imo vi na ne mo `e da se vra ti u na tu ri.

I za i sta, Agen ci ja za re sti tu ci ju u bu xe tu za ovu go di nu ima sa mo 500 mi li o na di na ra, jer je i sa ma pro ce ni la da do kra ja go di ne ne }e bi ti re {en ve li ki broj zah te va. U Fon du za re sti tu ci ju, pak, gde je iz dva jan no vac od pro da je dru {tve nih fir mi, tre nut no ima 120 mi li o na evra. Do 2015. go di ne, ka da po ~i we is pla ta ob ve zni ca ko ji ma }e bi ti obe {te } e n i biv { i vla s ni c i, pred vi |e na je is pla ta akon ta ci je u vi si ni de set od sto vred no s ti od { tet n ih zah t e v a, a wen mak si ma lan iz nos je 10.000 evra. Pre ma od red ba ma Za ko na

wih ne mo `e pre }i iz nos od tih po la mi li o na evra. Da kle, ni na sled ni ci ko ji ma je imo vi na od u ze ta od de de, oca, stri ca i dru gih bli skih srod ni ka, pa oni na sve ras po la `u pra vo na na sle |i va we, su ma su ma rum ne mo gu do bi ti vi {e od 500.000 evra. To sve i po red ~i we ni ce da ima onih ko ji bi, ka da bi im bi lo vra }e no sve ono {to je od wi ho vih bli `wih po ra znim osno va ma od u ze to, do bi li naj ma we de set pu ta vi {e.

Pre ma po da ci ma Udru `e wa za po vra }aj na ci o na li zo va ne ne po kre ne imo vi ne, na te ri to ri ji Voj vo di ne pet od sto ce lo kup n e imo v i n e pot p a d a pod pro ces re sti tu ci je. U taj pro ce nat ukqu ~e ni su pri vat ni po se di, ali i imo vi na ko ju po tra `u ju ver ske za jed ni ce. Naj ve }im de lom imo vi nu ~i je se vra } a w e o~e k u j e pred s ta v qa plod no ze mqi {te a re~ je o bli zu 300.000 hek ta ra. Sa mo

na sled ni ci ugled nih voj vo |an skih po ro di ca Ta nur xi} i Dun |er ski, a ima ih dva de se tak, o~e ku ju da im bu de vra }e no ne ko li ko zgra da, ho te la, dvo ra ca, ze mqi {te, 60 sta no va i lo ka la u po zna toj Ta nur xi }e voj pa la ti, na me {taj, bi bli o te ke, ko wi…

Naj ve }i deo te imo vi ne je u No vom Sa du, ali je ima i uop {ti n a m a Te m e r in, Be ~ ej i Ba~ ki Pe tro vac. E sad, ka ko je 60 sta no va ko ji se, re ci mo, na la ze u Ta nur xi }e voj pa la ti ve} pro da to, ja sno je da }e na sled ni ci te {ko do bi ti ade kvat no obe { te } e w e u ob v e z ni c a m a.

Na i me, pro sta ra ~u ni ca po ka zu je da je dan stan u cen tru glav nog gra d a Po k ra j i n e ko { ta oko 100.000 evra. A ka da se taj iz nos po mno `i sa 60, ko li ko tre ba da se vra ti na sled ni ci ma, do |e se do su me od 60 mi li o na evra, a mak si mal no obe {te }e we za sve na sled ni ke iz no si po me nu tih po la mi li o na evra. Za taj no vac mo `e se ral no ku pi ti sa mo pet sta no va na is toj lo ka ci ji {to zna ~i da od pre o sta lih 55 na sled ni ci mo gu da se “opro ste”. A gde je tu jo{ osta la imo vi na od u ze ta od po ro di ca Ta nu xi} i Dun |er ski?

No, imo vin sko gor di jev ski ~vo ro vi ni su ka rak te ri sti~ ni sa mo za No vi Sad ve} i za sva ku od pre o sta le 44 op {ti ne u Voj vo di ni. U sva koj od wih na de se ti ne po to ma ka mno go o~e ku je od re sti tu ci je i sprem ni su da ono {to im us kra ti dr `a va Sr bi je po tra `e u Stra zbu ru – srp ski za kon o re sti tu ci ji sma tra ju ne do voq no do brim da bi se wi me is pra vi la vi {e de ce nij ska ne prav da. Pri tom su svi sve sni fi nan sij skih mo gu} no sti ove dr `a ve, ali se ipak ne mi re s ~i we ni com da }e do bi ti obez ni ce ko je su em na du gom {ta pu em ni pri bli `no ne na dok na |u ju ono {to je im od u ze to i ko ri {}e no to li ko de ce ni ja. n Qubinka Male{evi}

EU KAN CE LA RI JE ER STE BAN KE U SR BI JI

kon ku ren ci je tral nom, re gi o nal nom i lo kal nom. Ne ke pro ce ne su da je od 2000. go di ne Sr bi ja us pe la da ap sor bu je ~ak 93 od sto po mo }i EU. To je ste do bar re zul tat, ali mo ra mo pri zna ti i da smo ko ri sti li do sta tih sred sta va vi {e kao hu ma ni tar nu po mo}. Po red to ga, na {a je ze mqa do sa da sred stvi ma iz IPA fon do va mo gla da spro vo di sa mo pro jek te za po mo} tran zi ci ji i iz grad wi in sti tu ci ja te pro jek te pre ko gra ni~ ne sa rad we. Sta tus kan di da ta, pak, zna ~i da }e mo sa da mo }i da pred la `e mo pro jek te ko ji se od no se na re gi o nal ni i ru ral ni raz voj, kao i po boq {a we qud skih re sur sa. To ta ko |e ima za ciq i pri pre mu za im ple men ta ci ju i upra vqa we za jed ni~ kom po qo pri vred nom po li ti kom.

Sa dru ge stra ne, pri vred ni ci tre ba da ima ju u vi du i da }e kon ku ren ci ja bi ti sve ja ~a, da }e se do dat no li be ra li zo va ti do ma }e tr `i {te i da }e op sta ti i ra sti sa mo oni ko ji su is ko ri sti li sve {an se ko je su im se otva ra le.

Mo `da da nas ve }i ni pri vred ni ka iz gle da da su evrop ski fon do vi pre vi {e kom pli ko va ni i zah tev ni za „ma le pa re“. Ali jed nom ka da na u ~i te da ko ri sti te ove fon do ve, po red nov ca sti ~e te ne pro ce wi vo is ku stvo i umre `a va te se sa ce lom Evro pom i we nim tr `i {tem . l Ko je su bi le gre {ke pret hod nih ze ma qa kan di da ta, da ih ne po no vi mo?

– Naj ~e {}e gre {ke ve zu ju se za ne po zna va we pro ce du ra i

okvi ra za ko ri {}e we po mo }i EU, kao i sla ba in for mi sa nost o pro gra mi ma ko je dr `a ve mo gu da ko ri ste. Tu je i ne do sta tak stru~ nih ka dro va na lo kal nom ni vou ko ji bi ade kvat no od go vo ri li na kon kur se u skla du sa EU pro ce du ra ma. Upra vo to su i naj ~e {}i raz lo zi {to se sred stva ne utro {e. l Za {to ze mqe ne uspe va ju da po vu ku sva sred stva ko ja su im na ras po la ga wu?

– Pri pre ma pro jekt ne do ku men ta ci je ~e sto je kom plek san i skup po sao i ne ret ko raz log sla bi jih re zul ta ta. Ta ko |e, va `no je i da sva ko ko `e li da u~e stvu je u ovim pro jek ti ma mo ra da obez be di ko fi nan si ra we iz sop stve nog bu xe ta, a {to se ~e sto ja vqa kao pro blem; na i me, i do 80 pro ce na ta ak tiv no sti re a -

li zu je se iz sop stve nih sred sta va a tek na kon re a li za ci je se ona re fun di ra ju iz Bri se la.

Me |u tim, ta kav mo del je nu `an ka ko bi se po ka za lo da je pro je kat za ko ji se tra `i po mo} za i sta pri o ri tet i da bi ga re a li zo va li i bez evrop ske po mo }i. U sva kom slu ~a ju, op {ti ne i gra do vi mo ra ju una pre di ti stra te {ko pla ni ra we, te iz gra di ti ka pa ci te te za pri pre mu i spro vo |e we pro je ka ta. Ono {to je do bra vest, to je da go to vo sve op {ti ne u APV ima ju stra te {ke pla no ve raz vo ja i sa da je neo p hod no ra di ti na iz ra di stu di ja iz vo dqi vo sti za in fra struk tur ne pro jek te, po ve }a ti broj qu di za du `e nih za upra vqa we pro jek ti ma, te po ja ~a ti wi ho vu edu ka ci ju. n Du{anka Vujo{evi}

U SVIM OP [TI NA MA PO ^EO PO PIS STAM BE NIH OBJE KA TA OD U ZE TIH PO LO VI NOM PRO [LOG VE KA

Za {ti }e ni sta na ri u ru ka ma dr `a ve I

naj ve }i ju go no stal gi ~a ri {tvu dr `a ve, a sa da }e po ~la nu 54 jeg kva li te ta za ko je se da nas pla sla `u se u oce ni da je naj Za ko na o jav noj svo ji ni bi ti vla }a mi ni mal na za kup ni na, ko ja ni je ve }a ne prav da u ta da {woj sni {tvo lo kal ne sa mo u pra ve. Va do voq na ni za osnov no odr `a va we nam otax bi ni bi la ne mo gu} nost sa Se ku li} ka `e da bi u wih mo obje ka ta. ostva ri va wa Usta vom za ga ran to gli da pre |u za {ti }e ni sta na ri, U okvi ru istog fon da de li li su va nog pra va na stan; {ta vi {e, jo{ ka ko bi oslo bo di li sta no ve ko ji se i ka drov ski sta no vi – ko ji po je go re bi lo to {to je ve }i na iz }e se vra ti ti ra ni jim vla sni ci ma. sto je i da nas. Oni ni su bi li pred dva ja la za ma wi nu. Na i me, sa mo Iako je bi la pra va sre }a po sta met ot ku pa i u wi ma sta nu ju ka dro tre }i na stam be nog fon da u biv ti no si lac sta nar skog pra va, jer vi po treb ni je di ni ci lo kal ne sa {oj Ju go sla vi ji bi la je dru {tve na se i jef ti no sta no va lo, i ka sni je mo u pra ve - le ka ri, ve te ri na ri, i sta na ri su bi li no si o ci sta nar jef ti no do {lo do vla sni {tva u pro fe so ri... Oni pla }a ju sta na ri skog pra va, dok je ve }i na gra |a na vre me ot ku pa sta no va, jo{ bo qe su nu jav nom pred u ze }u za du `e nom za sa ma re {a va la stam be no pi ta we pro {li za {ti }e ni sta na ri. Deo je ga zdo va we stam be nim fon dom, ko ja uz po mo} kre di ta ili go di na ma zi ta ko re }i bes plat no sta no va we je ne {to pri stoj ni ja od onih u sta da ju }i so bu po so bu. pro du `io do da na {wih da na, iako no vi ma so li dar no sti, a ve }i na tih Iako su ot ku pom sta no va no si su ne ki u me |u vre me nu ot ku pi la sta no va su kom for ni s gre ja wem, la ci sta nar skog pra va po sta li sta no ve na pred log wi ho vih vla te le fo nom... Oni i da qe za dr `a va wi ho vi vla sni ci, jo{ uvek po sto sni ka, ko ji su zna li da }e po vra }aj ju isti sta tus i ne mo gu ni da nas da ji ne ko li ko ka te go se ot ku pe. I wi ho vu ri ja gra |a na ko ji sud bi nu }e od re di ti Utvr |en je rok za po pis, ali te {ko da }e bi ti sta nu ju u sta no vi ma sva ka kon kret na op is po {to van, s ob zi rom na to da je ovo iz bor na {ti na. Re ci mo, ka ko ko ji ni su wi ho vi. Uz ar mi ju pod sta na ra se mno ge obla sti pri go di na, ka da svi ima ju pre ~a po sla ko ji pla }a ju vi so ke va ti zu ju, po put ve te na jam ni ne, i da qe ri nar ske slu `be, u ima mo i ta ko zva ne za {ti }e ne sta i}i i te {ko i spo ro, pa su sma tra ne kim sre di na ma vi {e ne }e bi ti na re, za tim ko ri sni ke so ci jal nih li da je bo qe pro da ti imo vi nu, ma po tre be da se, na pri mer, ve te ri na sta no va, sta no va so li dar no sti, ka kar za bud za {to, ne go (pre)du go ru obez be di ka drov ski stan, pa }e drov skih sta no va ko ji za to pla }a ~e ka ti. Deo za {ti }e nih sta na ra je ga op {ti na pre na me ni ti. ju mi ni mal nu ili ma lo ve }u na pri stao na tu po voq nu po nu du, Va sa Se ku li} ka `e da su da nas kna du vla sni ci ma... sma tra ju }i da do bi ja ju si gur nost, a je di ni sta no vi ko ji se gra de, a ni Di rek tor Po kra jin skog udru oni ko ji su osta li do da nas da ko su za pro da ju, so ci jal ni sta no vi, `e wa „Sta no grad wa”, ko je oku pqa ri ste to pra vo, mo }i }e i na da qe shod no Za ko nu o so ci jal nom sta sva stam be no-ko mu nal na pred u ze da bu du za kup ci, ali u ne kim dru no va wu iz 2009. Wih za jed ni~ ki }a i ona za gra |e vin sko ze mqi gim sta no vi ma ko ji ma }e upra vqa gra de Re pu bli ka i lo kal na sa mo u {te, Va sa Se ku li}, ka `e za na{ ti lo kal na sa mo u pra va. E sad, ko pra va, a op {ti ne ih do de qu ju gra list da no vi Za kon o re sti tu ci ji, li ko je ta kvih zna }e se ka da rad ne |a ni ma ko ji sa mi ne mo gu da re {e ko ji omo gu }a va po vra }aj od u ze te gru pe za vr {e po pi se. svo je stam be no pi ta we, od so ci jal imo vi ne, oba ve zu je lo kal nu sa mo u Ina ~e, sva ka op {ti na je mo ra la no ugro `e nih ka te go ri ja, do iz be pra vu da for mi ra rad nu gru pu ko da vo di evi den ci ju o imo vi ni jo{ glih i ra se qe nih li ca i Ro ma. ja }e po pi sa ti i sve stam be ne po biv {em za ko nu o sred stvi ma u U Ki kin di je, na pri mer, ve} iz objek te ko ji su vla sni ci ma od u ze svo ji ni Re pu bli ke iz 1995. No, ka gra |e na jed na stam be na zgra da sa ti po lo vi nom pro {log ve ka. Po ko do ku men ta ci ja uglav nom ni je so ci jal nim sta no vi ma i u pri pre pis ta ko |e tre ba da ob u hva ti i sre |e na, za rad ne gru pe }e bi ti mi je dru ga, zi da se i u Pan ~e vu, do ne ta je od lu ka da se gra di i u Zre wa ni nu, a pri pre ma se i u ne Ko je imo vin ski ugro `en kim dru gim me sti ma. Pre ma na ja vi Da bi se po ~e li gra di ti so ci jal ni sta no vi, neo p hod no je bi lo da mi ni stra za `i vot nu sre di nu, sva ki grad ili op {ti na osnu ju svo ju stam be nu agen ci ju, ~i ji pr vi po pro stor no pla ni ra we i ru dar stvo sao je evi den ti ra we po tre ba za so ci jal nim sta no vi ma, za tim slo bod Oli ve ra Du li }a, ove go di ne je u nih lo ka ci ja na ko ji ma bi se zi da lo, spro vo |e we kon kur sa i dru go. pla nu iz grad wa so ci jal nih sta no Za kon je pred vi deo kri te ri ju me za do de lu tih sta no va na ko ri {}e we va u 17 gra do va Sr bi je u vred no sti za ko je bi se pla }a le za kup ni ne, a to su po red ne re {e nog stam be nog oko 30 mi li o na evra. Sta na ri }e pi ta wa jo{ vi si na pri ma wa, zdrav stve no sta we, in va li di tet, broj bi ti za kup ci sta no va po po voq ni ~la no va do ma }in stva, imo vin sko sta we. Sa go vor nik ka `e da su pr ve jim ce na ma. Za mi sao je da se so ci agen ci je osno va ne tek pro {le go di ne i to pre o bra zbom fon do va so jal ni sta no vi gra de po po vla {}e li dar no sti. nim uslo vi ma, ka ko bi se {to je mo gu }e vi {e sni zi la ce na kva dra ta, a sta no vi za dr `a li stan dard ni sta na re ko ji jo{ uvek sta nu ju u mno go po sla da utvr de stvar no sta kva li tet. wi ma, a pre vi {e od 60 go di na use we na te re nu, ka ko bi sva ka ne Za po vla {}e ne uslo ve iz grad li li su se u ta da pro gla {e ni „vi kret ni na na {la svo ga vla sni ka. we gla sa ju i osta li gra |a ni ko ji {ak stam be nog pro sto ra” i iz ro Se ku li} ob ja {wa va i da smo do su bli zu so ci jal no ugro `e ne ka te di li na sled ni ke ko ji i sa da ko ri 2005. ima li po op {ti na ma fon do go ri je sta nov ni {tva, a de ce ni ja ma ste iste uslo ve sta no va wa. ve za so ci jal no sta no va we, ko ji su su iz dva ja li iz za ra da u stam be ni Ko su da nas vla sni ci zgra da u pred u ze }i ma de li li sta no ve so li fond, iako ni ka da ni su us pe li da ko ji ma sta nu ju za {ti }e ni sta na ri dar no sti po od re |e nim kri te ri ju do bi ju ni dru {tve ni stan, ni so pre ci zi ra }e i evi den ci ja ko ju mi ma. Na me ra je bi la da ih ko ri ci jal ni, ni fon da so li dar no sti, pod ra zu me va Za kon o jav noj svo ji ste rad ni ci sa ma lim pla ta ma, lo ni ka drov ski, {to se od ra zi lo na ni ko ji je za me nio pro pis o sred {i jim zdrav stve nim sta wem i kva li tet wi ho vog `i vo ta. I dok stvi ma u svo ji ni Re pu bli ke Sr bi broj ni jom po ro di com. Svi rad ni su ko ri sni ci dru {tve nih sta no va je. Utvr |en je od re |e ni rok za po ci su iz dva ja li i za te sta no ve i to za vred nost ja je ta po sta li vla sni pis imo vi ne, me |u tim, na{ sa go od 3,5 do 6 pro ce na ta od za ra de, a ci sta no va, a u me |u vre me nu su sa vor nik ka `e da }e se vre me za si no vac se upla }i vao na `i ro-ra ~un gra di li i ku }e i vi ken di ce, osta gur no odu `i ti, s ob zi rom na to da op {tin skog fon da. Sta na ri su li su pla ti li tr `i {nu vred nost je ovo iz bor na go di na, ka da svi pla }a li sta na ri nu i ve }i na je do sta na u ko me `i ve, zbog ~e ga ni su ima ju pre ~a po sla. da nas ot ku pi la te sta no ve. Sa go mo gli da sa gra de i vi ken di cu i ku Osim po pi sa za {ti }e nih sta na vor nik „Dnev ni ka” ka `e da je do }u za de cu, ni ti da si pri u {te pu ra, evi den ti ra }e se i so ci jal ni da nas u Voj vo di ni 95 od sto sta no to va wa po be lom sve tu. A ne ki su sta no vi. To su biv {i sta no vi so va so li dar no sti ot ku pqe no, a osta li pod sta na ri. li dar no sti, ko ji su bi li u vla sni osta li su neo t ku pqe ni oni lo {i n Ranka Dautovi}

6

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

egde u Novom Sadu majka sa zdravim detetom vozi se liftom. Lift staje, ulazi druga majka, weno dete ima kancer, bledo je, bez kose, tragovi bolesti su vidni. Ona prva povla~i svoje rumeno ~edo da se kojim slu~ajem „ne zarazi rakom”; ova druga je zgro`ena, ne mo`e da veruje, jedva se suzdr`ava da ne pusti suzu, da ne potrese svoje ve} dovoqno izmu~eno potomstvo. To je Vojvodina u 21. veku, to su predrasude i neznawa koja nas odvajaju jedne od drugih umesto da nas zbli`e. Bezobirnost i nerazumevawe bole vi{e od bolesti. Tako je i u Beogradu 15. februara u tr`nom centru U{}e NURDOR delio balone i liflete obele`avaju}i dan borbe protiv opake bolesti. Deca ih radosno uzimaju, prilaze ~lanovima udru`ewa, rukuju se, gledaju organizovani program za pomo} obolelima, dok roditeqi kada ~uju o ~emu se radi iste te balone i liflete vra}aju pla{e}i se da se wihovi mali{ani ne zaraze!?

Zar smo toliko zaostali da ne znamo da se kancer i leukemija mogu naslediti, a ne proslediti?

Zar je ovo Srbija koja hita u Evropu, a osnovne stvari ne znamo?

Sre}a je da nema mnogo takvih neobave{tenih, `alosno je {to ima mnogo ovih drugih – obolelih.

Za wih smo malo uradili, retke su firme koje doniraju novac, retki su qudi koje uop{te interesuju wihovi problemi. Ono {to su sami uspeli je da osnuju Nacionalno udru`ewe roditeqa dece obolele od raka i da se izbore za Roditeqske ku}e. Dve u Beogradu, i po jednu u Novom Sadu i Ni{u, s tim {to bi ova potowa tek trebalo da bude stavqena u funkciju.

N

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : BaNatSkO aRaN\elOvO - takO Blizu, a takO DalekO OD evROpe

Zla to nad ze mqom, zla to pod ze mqom, a pu ka si ro ti wa „Ima te zla to nad ze mqom, ima te zla to pod ze mqom, a opet ste si ro ma {ni.“ o im redovno govore italijanski lovci, verovatno jedini stranci za koje se pouzdano mo`e re}i da nisu zalutali u wihov kraj. Misle, je li, na `ito, kad pomiwu nadzemno zlato, i naftu, kad pomiwu podzemno; mo`da misle i na raznovrsnu divqa~ kojom je atar ni{ta mawe bogat, no nikako se ne uklapa u izreku. A iovako ni{ta ~iweni~no ne mewa.

Sme{teno na samoj granici sa ~ak dve zemqe Evropske unije, Ma|arskom i Rumunijom, Banatsko Aran|elovo danas nije zaboravqeno vaqda samo od lovaca koji dolaze iz iste te Unije.

U`asno zvu~i ta pomisao – da ne}e biti totalno zaboravqeni sve dok je okolina sela na dobrom glasu zbog divqa~i.

Igrom slu~aja, posetio sam Banatsko Aran|elovo u danu kada se u Briselu odlu~ivalo o statusu kandidata Srbije za ~lanstvo u EU. Do sela koje je fizi~ki toliko blizu Evrope, a opet neshvatqivo daleko ne samo od iste te Evrope ve}, u svakom pogledu, maltene i od sopstvene zemqe, put me vodio po izuzetno lo{em drumu - od ra~vawa u Crnoj bari, pa kroz Vrbicu i Podlokaw. Nizali su se sumorni prizori napu{tenih, neretko i uru{enih ku}a. Uz put

smatraju se danas u Aran|elovu retkim sre}nicima.

S propa{}u privrede u ~itavoj op{tini Novi Kne`evac, krenulo je po zlu i u Banatskom Aran|elovu, pri~a mi Mira. Mesna zajednica se finansira od samodoprinosa, a on je samo u posledwih 10 godina – prepolovqen.

– Godi{we raspola`emo s jedva 1,2 miliona dinara. A potrebe su nam daleko ve}e. Para nema ni op{tina, nema ni dr`ava. Posledwa nada se nam Evropska unija i weni IPA projekti.

U~estvujemo na svakom, i nastavi}emo, pa mo`da nam se jednom i posre}i. To nam je jedini na~in da iskoristimo svoj geografski polo`aj i blizinu granice.

– Drugi na~in je da tra`imo pomo} od {panskog kraqa – razbija dosetkom kamernu atmosferu Dragan. – Zna{, wegov li~ni lekar dolazi ovde u lov svake godine, i s obzirom na ulov, mislim da se ku}i vra}a zadovoqan. Na{e lovi{te je me|u tri najboqa u Vojvodini, ako nisi znao.

Trome|a sa Rumunijom i Ma|arskom je na jedva pet kilometara od sela. Zbog nadmorske visine Banatskog Aran|elova, wegovi `iteqi no}u ko na dlanu vide svetla Segedina. Odlaze ~esto u kom{iluk, i rumunski i ma|arski, i uvi|aju koliko toga je tamo u~iweno u poslednih dvadeset godina. Tako blizu EU, a tako daleko, pre~esto se provla~ilo kroz moj razgovor s doma}inima.

– Kod nas je danas kao kod wih pre dvadeset i ne{to godina. Te{ko je oteti se utisku da oni samo napreduju, a mi nazadujemo – re~e setno Mira.

Aran|elovo se krajem 19. veka nalazilo na trasi ~uvenog „Orijent ekspresa„. Posle kao stanica na najkra}oj vezi izme|u Budimpe{te i Beograda, preko Segedina i Kikinde. Krajem Drugog velikog rata, Nemci su digli u vazduh deo pruge i most u Segedinu, a ostatak pruge Dragan Nedeqkov: Od 800 ku}a bar svaka tre}a je prazna prema Evropi, u vreme sam video vi{e srna nego qudi: bi}e da je to po- Informbiroa, velikodu{no je poklowen tada sve uobi~ajeni opa`aj. prijateqskoj Albaniji. Doma}i deo trase sluTaj utisak se samo jo{ poja~ao po ulasku u `io je sve do kraja 90-ih, i wome su stizali Aran|elovo, iako sam naleteo na duga~ak niz Aran|elov~ani iz studentskih centara. automobila parkiranih du` puta. Sahrana. S E, onda su po~eli da nestaju pragovi, pa se i obe strane ulice prazne ku}e, neke su samo ono- korov poprili~no razba{kario. Jo{ malo pa se mad li~ile na ~etiri zida unutar kojih je neko ni ono malo {ina na nekada{noj `elezni~koj `iveo. Odumirawe i umirawe uvek idu ruku pod stanici, vi{e ne}e ni nazreti. Zgrada stanice ruku. je kao i sve drugo {to ima prefiks biv{eg i ne– Samo od decembra pro{le godine do danas, potrebnog – potpuno oronula. Stamena je, isti22 `iteqa je umrlo, a nijedno dete u me|uvreme- na, pa se jo{ neko vreme ne}e uru{iti. Ali ogonu nije ro|eno – crnim potcrtava i ovako crnu qena, koliko se dalo ogoliti. Ne postoji vi{e sliku predsednik Mesne zajednice Dragan Ne- ni tabla s nazivom mesta, na kojoj su pre 130 godeqkov. dina putnici iz Pariza za Stambol mogli da Selo je izme|u dva svetska rata brojalo i pro~itaju: Oroslamo{ (Lavqe selo – biv{i na5.500 `iteqa, danas jedva 1.800. Do slede}eg po- ziv za Aran|elovo). pisa, pitaj boga kakav }e biti podatak. Ne zna Stanica, takva kakva je, i danas svedo~i o neNedeqkov ta~no, a ni ja ba{ ne insistiram, ali, kada{wem zna~aju sela. Jer, tamo gde dolaze i tu negde, svaka druga ili tre}a ku}a, od 800 i ne- prolaze putnici, mesto i wegovi `iteqi imaju {to, prazna je, napu{tena, zaboravqena... ra{ta da `ive i ~emu da se nadaju. Makar to da Propadaju jer niti ima ko da o wima brine, nisu slepo crevo, bogu iza nogu, od svih zaboraniti ima ko bi da ih kupi. A prodaju se budza- vqeni. Tra~ak nade javio se Aran|elov~anima {to, za 3.500 evra, i uz to ide pola jutra zemqe pre deset i vi{e godina, sa idejom, {tavi{e – i ba{tica od desetak kvadrata. Xaba, ko bi ov- me|udr`avnim dogovorom, da se putem iz sela za de do{ao... par minuta stigne do grani~nog prelaza, i da se U sobi~ku Mesne zajednice pridru`uje nam ~itav kraj pretvori u bescarinsku zonu. se Mira Acin, Draganova desna ruka u Savetu Uradile kom{ije, ka`u mi, sve {to treba, a MZ. Vaspita~ica je u lokalnoj pred{kolskoj na{i tek deo, jer za ostatak nemaju para. ustanovi. Imala je sre}u da je odmah po zavr– To bi nam puno zna~ilo, jer bismo postali {etku studija bio raspisan konkurs za to rad- barem nekakva veza sa Evropskom unijom – napono mesto, pa je ostala da `ivi u selu odakle su miwe Dragan. joj preci kolenima unazad. Oni, poput Mire, Preko puta Mesne zajednice nalazi se {kola sa zaposlewem u dr`avnoj slu`bi – po{ti, do- „Jovan Jovanovi} Zmaj“, ove godine od ta~no stomu zdravqa, {koli i pred{kolskoj ustanovi, tinu qeta. Malo je radila pre Prvog rata, pa je

T

tokom same vojne bila bolnica, i onda od 1919. ponovo {kola, ali u novoj dr`avi. U woj je svakodnevno 220 dece – 170 u osmoletki, a ostali su u pred{kolskoj ustanovi. Da nema informati~ke u~ionice koju je opremila Uprava za digitalnu agende, te{ko bi se u woj mogao osetiti dah savremenosti: klupe stare vi{e decenija, sun|eri i table tek ne{to mla|i od drugog inventara; zidovi u lo{em stawu...

Dan kada se odlu~ivalo o na{oj evropskoj kandidaturi, sre}om, nije bio pravi zimski. „Rekla sam lo`a~u da malo pri{tedi na prozorima, jer ne znam da li }e nam ugaq sti}i za vikend. Ako ne stigne, mora}u decu u ponedeqak da po{aqem ku}i“, predo~ava mi sa zabrinuto{}u u glasu direktorica {kole Livia Abraham. ^ekajte, lo`e se prozori?!, pitam s nevericom. „Da, stara prozorska okna iz drugih {kola su zamewena PVC prozorima“, odgovara direktorica. „Moramo nekako da se snalazimo: ugaq nije stizao prvo zbog snega, a onda se sad ne{to pokvarilo u utovaru, tako mi je re~eno. No, nije hladno u zgradi, je l’ tako?”

Grejawe definitivno nije najve}i problem s kojim se suo~avaju. Promena dotrajale hidroizolacije, zbog koje su podzemne vode pravila ~uda u podrumskim prostorijama, po~ela je ali nije dovr{ena. Krov je, sre}om, saniran, ali se sada tra`i 3,5 miliona dinara za sanaciju spoqne terase, preko koje u~enici svakodnevno prelaze do udaqenih u~ionica u zgradi. I zbog we svi u mestu u svakodnevno strepe.

– Svi su bili, svi se uverili u kakvom je stawu, i svi su svesni da je potrebna sanacija. Eh, samo jo{ da se na|u pare – govore uglas doma}ini, me|usobno se dopuwuju}i, dok razgovaramo u dvori{tu {kole. ^ujem i to da im je sudbina isturenog odeqewa novokne`eva~ke {kole takva da kubure i sa kredama: ne sti`u u dovoqnim koli~inama, pa su ove postoje}e poverene – krede, dakle – nastavnicima na ~uvawe! Da se slu~ajno koja ne bi izgubila...

Ima ne~eg ponosnog i borbenog u wima, prime}ujem, vaqda od onog lavqeg u nazivu mesta, koji je po slavi Sveti arhangel Mihajlo promewen 1923. godine. Uprkos svemu, ne prepu{taju se sudbini. Uspeli su pro{le godine da do|u do studenata sa novosadske Arhitekture, s molbom da im ponude projekte i predloge {ta bi se sve moglo uraditi sa selom. Nude gradskim penziomerima da se dosele u napu{tene ku}e, promovi{u selo na {aqiv na~in reklamiraju}i jedinu „sigurnu mu{ku ku}u“ u Srbiji...

– Sa~inili su projekte re{avawa problema podzemnih voda, ure|ewa centra, adaptacije lova~kog doma... Ma, studenti uvek imaju sjajne ideje, ali za sve to opet trebaju pare – ka`e Dragan. – Mi smo svesni da te{ko mo`emo da vratimo one koji su oti{li iz sela, ali nam je ciq da, koliko je god to mogu}e, spre~imo daqe napu{tawe sela i wegovo odumirawe, a to mo`emo jedino ukoliko popravimo kvalitet `ivota u selu.

Wihova upornost poti~e i od ~iwenice da obra|uju tvr|u zemqu od one ba~ke, pa tro{e vi{e goriva i znoja, ali opet im je u leto atar sav u zlatu, onom nadzemnom. Pitam Dragana i o onom podzemnom, nafti, na koje upu}uju bu{otine izvan sela.

– Ovo je najbogatiji kraj Vojvodine naftom, po~elo je s va|ewem po~etkom sedamdesetih i u svoje vreme bilo je 30 i ne{to bu{otina – pri~a mi Dragan dok posmatramo jednu od bu{otina kako radi. Ka`u da je nafta visoke ~istote. Sad je otvorena i jedna ~ija je dubina 3.850 metara – takve nigde nema u Srbiji. No, rudnu rentu dobija samo op{tina, kad joj uplate. Mesne zajednice direktno ne dobijaju ni{ta od onog ko vadi naftu. Svuda je ima tu oko na{eg sela, al’ mi nikakve vajde od toga nemamo, ~ak ni qudi iz sela ne rade tu, ve} dovode radnike iz drugih mesta. Ba{ kao {to ka`u ovi lovci {to nam dolaze – zlato nad zemqom, zlato pod zemqom, a mi u Aran|elovu... Ma, i sam si sve video. n Denis Kolunyija

„DNevNik” u pOSeti

Rak se ne Na Tatarskom brdu u Novom Sadu izolovana od radoznalih pogleda nalazi se vila ~iji je nekada{wi vlasnik bio jedan od bra}e [ari}. Kada je oduzeta, ku}a je data na kori{}ewe udru`ewu.

Otvorena je 15. marta 2011. i sem golih zidova unutra nije bilo ni~ega, ali je zato bilo dovoqno qubavi, `eqe i voqe da je {to pre opreme, kako bi mali bolesnici imali svoje pribe`i{te od bola.

– U dobijawu ku}e pomogla nam je Vlada Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i Direkcija za oduzetu imovinu. Ku}a je data na kori{}ewe De~ijoj bolnici u Novom Sadu i nama kao Udru`ewu – objasnila nam je Jolanda Korora, saradnica u udru`ewu, majka ~iji je sin ozdravio i sad je napredan dvanaestogodi{wak koji ima normalno detiwstvo, a bolesti koju je dobio kao trogodi{we dete, maltene, se i ne se}a.

Trenutno na Tatarskom brdu, svoje detiwstvo ispuweno terapijama i pote{ko}ama psiholo{ke prirode koju izaziva opadawe kose, provodi pet mali{ana sa svojim porodicama, uglavnom mamama. Na sre}u, one su slo`ne, lak{e im je da prebrode dan zajedno, jedna drugoj su podr{ka. Kuvaju i

Roditeqske ku}e imaju Beograd i Novi Sad, a uskoro i Ni{

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ka ko smo Evro pu

T

o li ko sam bio si gu ran da bih smeo da se kla dim u sve {to imam. A moj vla sni~ ki kar ton je ina ~e ko i Dra in ~ev ono mad: „Dao bih sve, a ni {ta ne mam, glad mi je bes kraj na, a ru ke ve~ no pra zne...“ Da kle, da sam se kla dio – iz gu bio bih. Kao i uvek do sad. Spi sak mo jih pro ma {e nih prog no za im pre si van je i za obi~ nog gra |a ni na, a ka mo li za vi {e de ce nij skog an ga `o va nog po li ti~ kog no vi na ra: Eto, npr. ve ro vao sam da onom ni kad ne }e bi ti kra ja, pri zna jem da sam se sve vre me ona ko bo rio bez ima lo na de, ~i sto ona ko po sa ve sti, a pao je kad sam ve} i we ga i svu onu bor bu iz gu sti rao.

Pa ajd sad, ru ku na sr ce, ili „po du {i vam“, ka ko je ono go vo rio jo{ Ka ra |or |e Pe tro vi}, ko je me |u na ma uop {te i po mi {qao, ma ko me je i na kraj pa me ti bi lo da }e nam se otax bi na ras pa sti na pro ste ~i ni o ce? A po go to vo da bi nam se to mo glo do go di ti ona ko sra mot no ka ko smo to ve} us pe li da iz ve de mo?

I ko na~ no, ko se uop {te na dao da }e se i ceo evrop ski ko mu ni zam, onaj zlo kob ni, zlo slut ni i stra hot ni Var {av ski pak(e)t pre da ti bez bor be, sport ski re ~e no: „par for fe“ (ma da prav-za-za prav ni kad ni sam znao {ta taj si lo gi zam zna ~i).

E ta ko sam i sad, ovih da na, bio zreo da jo{ jed nom is pad nem naj glu pa vi ji od sve de ce u raz re du. I po tvr dim da sam pra vi ma te ri jal da me kla di o ni ~a ri pre ve du `ed nog pre ko vo de. Elem, me se ci ma sam gle de na {e kan di da tu re za pri jem u EU slu {ao To mu Ni ko li }a, tog na {eg vr log no vo di plo mi ra nog ma ste ra, in `e we ra i, ako Bog da i sre }a ju na~ ka, bu du }eg ma gi stra, dok to ra na u ka i aka de mi ka srp skog... slu {ao sve we go ve zre le i da le ko vi de (da ne rek nem ba{ i da le ko se `ne) pra ve dr `av ni~ ko-vi zi o nar ske prog no ze jel da, ka ko je ova iz daj ni~ ka, ko rum pi ra na i ne u ka vlast ne spo sob na da nas uve de u Evrop sku uni ju, a bez EU nam spa sa, pa ni op stan ka, ne ma (eto, tu se ~ak i sla `e mo) ni ti ga uop {te mo `e i bi ti. Sa mo {to ne re ~e ono iz daj ni~ ko da „Evro pa ne ma al ter na ti vu“! A vla da ju }a ko a li ci ja to ne }e us pe ti da nam iz ra di – tu od lu ~u ju }u, isto rij sku, sud bin sku bit ku.

I on da sam na ove ~u de sne ve sti iz Bri se la prog no zi rao ka ko }e To ma sad da pro gu ta pqu va~ ku (kao da ne {to me zne, da bi mo gao da pro me ni pri ~u) i pre o kre ne pri ~u na na li~ je. [to i ne bi, ve} se odav no is tre ni rao u od ri ca wu od sve ga i svi ju u {ta i u ko je se kleo, se ti mo se sa mo Ogu li na, Kar lov ca, Kar lo ba ga i Vi ro vi ti ce, a voj vo du Vo ju da (mu) i ne spo mi we mo... i da }e sad od jed nom da nam

nedeqa4.mart2012.

c m y

dnevnik

7

RODITEQSKIM KU]AMA: PREDRASUDE KOJE SRBIJOM KOLAJU BOLE VI[E OD BOLESTI

i le u ke mi ja pre no se do di rom! odr `a va ju ku }u za jed no, a Jo lan da pri ~a usta pu nih wi ho vog ru~ ka.

– Jao, iz vi wa vam se {to pri ~am dok je dem. Sku va le su ru ~ak, mo ram vam pri zna ti da je to li ko uku sno da ne mo gu da odo lim. Hra na se sva ko dnev no iz bol ni ce do pre ma u ro di teq sku ku }u, pa one mo gu da pri pre ma ju ono {to se de ci je de – ka `e mi go spo |a Ko ro ra, i dok za pi su jem we ne re ~i ~u jem da se obra }a jed noj od maj ki sa „stvar no je div no, ne moj mi do no si ti vi {e, mo lim te“. Ako je ne {to po zi tiv no, to je taj od nos unu tar ku }e, za jed ni~ ka bri ga o svoj de ci, or ga ni zo va we vo lon te ra ko ji do la ze da se igra ju s wi ma, da po mog nu kad tre ba. Ve li ku po mo} pru `a im i di rek tor De ~i je bol ni ce i, za raz li ku od Be o gra da, u No vom Sa du ni su ima li pro blem s pre vo zom de ce

– Dok tor Ge or gi os Kon stan ti ni dis je obez be dio bol ni~ ko vo zi lo ko je sva ko dnev no do la zi do ku }e po de cu i ro di te qe, od vo zi ih u bol ni cu na te ra pi ju i po tom ih vra }a do ku }e. Sre }a je da ima mo we ga, jer su qu di ne u pu }e ni, ~e sto mi sle da de ca ne mo gu da obo le od ra ka. Me ne je ~o vek na Spen su di rekt no pi tao {ta je s mo jim de te tom, a po po vrat ku u ob da ni {te de ca su se ~u di la we go vom re zu na sto ma ku – pri ~a Jo lan da bez ima lo gor ~i ne, na po mi wu }i da je sve to deo su o ~a va wa sa bo le {}u.

Qu di ne zna ju, ali ih tre ba oba ve {ta va ti, ob ja {wa va ti, bo le sne de ce ima svu da.

– Ja vqa ju nam se iz ~i ta ve Voj vo di ne, ima mo de cu iz Do ro slo va, Kqa ji }e va, Ru me, po treb no je da se ~i ta va dr `a va

Volonteri rado dolaze da se igraju s obolelim mali{anima

Potrebe ve}e od donacija NUR DOR se ne ka ko sna la zi, ma lo po ma `u ro di te qi, ma lo qu di do bre vo qe.

U Be o gra du }e usko ro do bi ti do na ci ju u vi du ple te nih ba {ten skih sto li ca za de cu i od ra sle ko je }e na pra vi ti je dan ta ta, dok je u No vom Sa du po treb no pet na e stak no vih po ste qi na. Vo lon te ra za sa da ima u ve li kom bro ju, a ak tu e lan je i pro je kat psi ho so ci jal ne po dr {ke ro di te qi ma. „Ono {to je ta ko |e neo p hod no, a o ~e mu mi kao Udru `e we ve} iz ve sno vre me vr {i mo pri ti sak na re le vant ne fak to re, je ste uvo |e we kan cer re gi stra”, ka zu je nam Jo lan da Ko ro ra.

U~ewe kad terapija dozvoli De ca su uz ra sta uglav nom od dve do se dam go di na, ta ko da je to olak {a va ju }a okol nost {to se {ko lo va wa ti ~e. Oni ko ji su kre nu li u {ko lu ima ju na sta vu, ko li ko im to ras po lo `e we na kon te ra pi je do zvo qa va. „De ca ni su uvek ras po lo `e na, te ra pi ja ko ju pri ma ju iza zi va ~e sto raz dra `qi vost i pro me ne ras po lo `e wa. Ma da je naj bit ni je zdra vqe, {ko lu }e za vr {i ti. Ka da se vra te u na sta vu dru go vi i na stav ni ci ima ju pu no raz u me va wa za wih, na ro ~i to ovi sta ri ji ko ji su pu tem in ter ne ta u stal nom kon tak tu s vr {wa ci ma. Za sa da ima mo sa mo jed nu ti nej xer ku i ona je u ku }i na Be `a nij skoj ko si. Naj ve }i pro blem s ko jim se su sre la je psi ho lo {ke pri ro de i to zbog opa da wa ko se”, ob ja sni la je Bra ni sla va.

ukqu ~i, da se zdrav stvo po me ri. Za mi sli te maj ke ko je odu na ko mi si ju za bo lo va we, a ona im tra `i da do ve du de te da ga vi de. To je za wih tra u ma ti~ no is ku stvo.

Ka ko da bo le sno stvo re we s ma skom na li cu mu ~e i vo de po le ka ri ma, kao da im to ga ve} ni je pre ko gla ve - pi ta se mo ja sa go vor ni ca po ma lo re vol ti ra na ta kvim od no som, kao i iz be ga va wem ~i we ni ce da im je po treb na po mo}. – Ret ki su qu di ko ji da ju ne ke do na ci je. Evo upra vo se dim sa pri pad ni kom @an dar me ri je, ocem dvo je de ce ko ji je do {ao da od svoje ma ren de pri lo `i so ko ve i keks.

Iste ili sli~ ne pro ble me ima ju i Ro di teq ske ku }e u Be o gra du, na Se wa ku i Be `a nij skoj ko si. Ve li ke fir me ne raz mi {qa ju o do na ci ja ma, kao da se to ni kog ne ti ~e, kao da ta de ca ni su deo na {ih `i vo ta. Je di ni ko ji su u po sled we vre me otvo ri li ka su bi li su ~el ni ci EFG ban ke. Po klo ni li su auto i ti me olak {a li put od bol ni ce do ro di teq skih ku }a de ci iz mno gih kra je va Sr bi je. Jer ku }a u Ni {u jo{ uvek ni je otvo re na, ta ko da se na Be `a nij skoj ko si i Se wa ku na la ze de ca iz Pa ra }i na, Pri je po qa, ^a~ ka, No vog Pa za ra, Po `a rev ca. Ona na Be `a nij skoj ko si je kao i no vo sad ska na sta la za ple nom imo vi ne i mo `e da pri mi tri po ro di ce, dok je dru ga ma lo ve }a, a za jed no za do vo qa va ju po tre be dva de se tak po ro di ca ~i ja se de ca le ~e u Tir {o voj ili na In sti tu tu za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju.

– Naj vi {e nam je po mo glo Mi ni star stvo prav de ko je nam da je i naj ve }e do na ci je. Us pe li smo da sre di mo ku }e da sva ka so ba ima DVD, te le vi zor, a tu su i kom pju te ri. Dek si ko nam re dov no odva ja igra~ ke. Na rav no kao i u No vom Sa du, i u be o grad skim ku }a ma po ma `u vo lon te ri ko ji se igra ju sa ma li {a ni ma – re kla mi je Bra ni sla va iz pre sto ni~ kog de la udru `e wa, uz na po me nu da ni su sa mo ma me te ko je pro vo de vre me u ku }a ma, de si se da je tu i po ne ki ta ta.

– Na Be `a nij skoj ko si ta te su, re ci mo, ~i sti le sneg u dvo ri {tu. Uko li ko se ne {to po kva ri, oni po pra ve, ina ~e bi smo mo ra li da pla }a mo maj sto re.

Naj ve }i pro blem NUR DOR-a su umi ru }a de ca. Ne po sto ji pa li ja tiv no zbri wa va we, pa u No vom Sa du ma li pa ci jen ti umi ru ba{ na De ~i joj he ma toon ko lo gi ji De ~i je bol ni ce, gde le `e i de ca u ra noj fa zi bo le sti ili na te ra pi ji, a sli~ na je si tu a ci ja i u Be o gra du.

U to sam se uve ri la na In sti tu tu za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju, gle da ju }i wi ho va ble da, is pi je na li ca, usa hle o~i, te lo zgr ~e no od bo la dok ih ro di te qi pri vi ja ju na gru di, ~e ka ju }i jo{ jed nu te ra pi ju, mo `da spas, iako pred o se }a ju da je kraj bli zu. n Zorica Dragojevi}

pre ven tiv no iz gu sti ra li ob ja sni ka ko to s Evro pom ne ma ni ka kve ko ri sti i smi sla, ka ko su ze le ne ste pe i `u te bre ze u ru skim gu ber ni ja ma, ka ko je Po kret ne svr sta nih ustva ri od u vek bio sa vest ~o ve ~an stva... naj kra }e, sve ono {to se u kli ni~ koj psi ho lo gi ji zo ve „ki se lo gro `|e“, a u na {em po li ti kant sko-pi ja ~ar skom ne re~ ni ku ne go si ste mu mi {qe wa ka `e: u{li, bi li, pro ba li – pa i iz gu sti ra li. Ili jo{ stra {ni je (ili sme {ni je) ne ka ko pre ven tiv no iz gu sti ra li. U ta kvog To mu bih se, ve lim, op kla dio. Znam ~o ve ka.

Kad {ta }e da bu de? Ne {to sam smet nuo s uma. Kao {to bi re kao naj va `ni ji no vo sad ski \o le (ne ja, ne go ba{ onaj Ba la {e vi}) – sve je isto, sa mo `i vot pro |e. A sta ri La ti ni na istu te mu: Tem po ra mu tan tur et nos mu ta mur in ili is. Vre me na se me wa ju i mi se me wa mo u wi ma. Ni je To ma po red ona ko ugled nog i naj ~i sti jeg obra za Uni ver zi te ta u Kra gu jev cu za lud do {ao u No vi Sad da ba{ tu di plo mi ra. To ti je sad, ba to moj, no vo sad ski |ak! Ko La za Ko sti}, ili Zmaj.

I To ma nam se ono mad umu dri i po zdra vi do bi ja we kan di da tu re za pri jem Sr bi je u EU. Od mah se vi di da je i po red pre kju ~e ra {weg di plo mi ra va wa to ipak je dan zreo i mu dar – {e zde se to go di {wak. Kad se obi~ no i stu di ra, sav pre da je na u ci i na stav ni u am fi te a tri ma i ve `ba ma te ren skog ti pa ili po la bo ra to ri ja ma... i naj zad sti ~u kva li fi ka ci je za ne ku stru ku ko ju }e{ za do bro bit po ro di ce i otax bi ne oba vqa ti sle de }ih 40 go di na rad nog ve ka, jel ta ko? Ta ko je! A vi zi o nar kad-tad ose ti da je na {a bu du} nost u vi so ko o bra zo va nim ka dro vi ma, tj. we mu.

Ta ko su naj zad i ti na {i srp ski „na pred wa ci“ do bi li pr vo po zi tiv no bro ja we u mo jim o~i ma, da bi taj pr vi po vo qan uti sak po kva ri li – tek po sle sat i po vre me na. Kad su TV ka me re na {le i onog do ko nog Acu Vu ~i }a ko ji je svo jim uve `ba nim, da kle zna ~aj nim, tu `nim, fo ren zi ~ar skim to nom iz pro sek tu re sa op {tio da je to u Bri se lu bio ma li ko rak za Ni la Armstron ga, ali isto ta ko ma li i za Sr bi ju, ali da }e se tek za dva me se ca, na par la men tar nim iz bo ri ma kad oni (opet si gur no) po be de to bi ti ma li ko rak za Ni la, a ve li ki za ~o ve ~an stvo, sa ak cen tom na ne be ski deo tog istog ~o ve ~an stva, tj. Sr be i osta le gra |a ne Sr bi je. E, to je ono {to sam o~e ki vao, a ne To mi no

iska ka we. Na ta kve sam se ra di ka le (ili na pred wa ke) na vi kao i ne moj te sad pred sta rost da mi se me wa te, da bu de te mo joj le woj ru ti ner skoj gla vi ne u hva tqi vi. Vu ~i }e va do sled nost mi je je di ni spas. Kao pod set nik.

Pre po zna jem bo ju gla sa, pred vi |am iz ja ve, mo gu da se kla dim.... uh, sa mo to ne bih smeo. Znam ih ko zlu pa ru jer sam ve} 38 go di na mla di rad nik sa mu pra vqa~ u dr `a vi gde „ra dio, ne ra dio, svi ra ti ra dio“, i „ko dru go me ja mu ko pa, dve sre }e gra bi“ (jel sam po me {ao ne {to? ni ste ni pri me ti li) i gde ne rad ni ci sve mo gu da pod ne su sem onog ko le ge po za na tu i vr {wa ka po go di na ma ko ji je ne {to ura dio! Onaj ko je sa zi dao ku }u, ko da je mo ju sru {io, ko me je `e na lep {a, ko da je od mo je ot ki nuo, ko me su de ca vas pi ta ni ja, ko da je mo ju po kva rio.

I izem ti tu Evro pu u ko ju te ni sam ja uveo. To je ne ka gu ra va, si ro tiw ska, eks lo a ta tor ska, ka pi ta li sti~ ka, bez du {na i po tro {a~ ka Evro pa, a ona u ko ju bih vas ja uveo, ono je lu ~a sve ko li kog ma te ri jal nog i du hov nog na pret ka ce le na {e pla ne te Ze mqi ce. A tu mo ju ne vi di te sa mo za to {to je na istom me stu na ko jem i ova wi ho va ka pi ta li sti~ ka, bez du {na i eks plo a ta tor ska. „Jo{ ni kad ni sam sreo Sr bi na“, re ~i su po koj nog Bo ri sla va Mi haj lo vi }a-Mi hi za, „ko ji ni je bio o~a jan {to se we go ve naj cr we prog no ze ni su ostva ri le! I {to su se, za jed no sa ce lim na ro dom – i on i we go va po ro di ca iz vu kli. Vi {e mu je zna ~i la we go va pa met pri pred vi |a wi ma, ne go sud bi na ce le za jed ni ce.“ Da kle, ize la vas ta va {a Evro pa. @i ve la ona na {a. Ma gde bi la. n \or|e Randeq

S U S R E T I : PROF. Dr DEJAN STOJKOVI], LAUREAT „SRPSKOG NOBELA”

Ma le su {an se da „pad ne” Ajn {tajn ro fe sor dr De jan Stoj ko vi} la u „Fer mi la ba” Ro ber ta R. Vil so na pi ta li re at je na gra de Fon da „Prof. dr u Kon gre su ko ja je ko rist od tog naj ve }eg Mar ko V. Ja ri}” za 2011. go di nu, i naj sku pqeg ak ce le ra to ra u SAD i ka ko svo je vr snog „srp skog No be la” ko ji se do }e on do pri ne ti od bra ni na ci je, Ro bert de qu je za iz u zet na do stig nu }a na po qu je krat ko odo vo rio: “Mo `da ne }e do pri na u ke. Pro fe sor Stoj ko vi} je svet ski ne ti od bra ni na ci je, ali }e si gur no odr pri znat astro fi zi ~ar, autor je te o ri je `a ti na ci ju vred nom od bra ne”. po ko joj je sve mir na svom po ~et ku imao l Laicima je te{ko da razumeju sa mo jed nu di men zi ju, kao i iz u zet nog ra - zbog ~ega je Veliki hadronski sudada ko jim je pred vi deo po sto ja we elek tro - ra~ LHC, izgra|en u CERN-u, toliko sla bih zve zda, a po qa is tra `i va wa su mu zna~ajan da je u wega moralo da se i gra vi ta ci ja i ko smo lo gi ja, te fi zi ka ulo`i gotovo 10 milijardi dolara. ele men tar nih ~e sti ca. Ta ko |e je i ko a u - Drugim re~ima, {ta }e svet imati od tor soft ve ra ko ji se ko ri sti u CERN-u toga ukoliko se potvrdi postojawe za iz ra ~u na va we ve ro vat no }e „pro iz vod - „higsovog bozona”, za kojim se u LHC-u we” cr ne ru pe pri li kom su da ra dve ~e - traga? sti ce, te pra }e we we nih ka rak te ri sti ka i evo lu ci je. Sre di nom de ve de se tih oti {ao je iz Sr bi je u Kli vlend, gde je dok to ri rao na Gru pi za ko smo lo gi ju ta mo {weg uni ver zi te ta, a po sled wih pet go di na pre da je na Dr `av nom uni ver zi te tu u Ba fa lu.

– Da sam ostao u Be o gra du, ge ne ral no bi mo ja in te re so va wa bi la ista, jer sam, otkad znam za se be, po ku {a vao da raz u mem svet oko se be, ne sa mo na po vr {nom, ne go i na du bo kom fun da men tal nom ni vou – ka `e nam pro fe sor Stoj ko vi}. – U Be o gra du sam do bio di plo mu Fi zi~ kog fa kul te ta i ma gi stra tu ru u obla sti ele men tar nih ~e sti ca i gra vi ta ci je. To zna ~i da je na {a ze mqa uvek ima la i ima }e ve o ma kva li tet ne qu de ~ak i u naj na pred ni jim obla sti ma na u ke. Me |u tim, pro blem je da oni ko ji su osta li u ze mqi mo ra ju da se iz bo re sa mno go stru kim po te {ko }a ma da bi se ba vi li na u~ nim ra dom.

– „Higs” je po sled wa ~e sti ca iz tzv.

Tu su pre sve ga fi nan sij ski pro ble mi, Stan dard nog mo de la ele men tar nih ~e ali i mo ral na po dr {ka i dru {tve ni sti ca ko ja jo{ ni je ot kri ve na, ali kqu~ ugled. Sve to bi, otvo re no go vo re }i, mno - na po to me {to da je ma su svim osta lim go ote `a va lo moj rad u Be o gra du. ~e sti ca ma. Bez we, na {e zna we u ovoj obla sti je ne kom plet no, {to za so bom po l Da li svojevrstan usud nau~nika iz Srbije da karijeru ostvare daleko vla ~i i broj ne dru ge pro ble me. Ako ne od domovine i koliko je uop{te repro na |e mo „hig sa”, ve ro vat no }e mo mo ra alno o~ekivati da se u neko dogledno ti da po~ ne mo sve iz po ~et ka. vreme na{a zemqa pretvori u nau~nu l A ako se prona|e „higs”, {ta }e bazu, a ne da samo bude rasadnik umobiti slede}i primarni ciq fiziva? Svojevremeno ste izjavili da }e~ara? te znati da se ne{to stvarno prome– In te re sant no je to da ako LHC nilo „tek kada budete videli do~ek pro na |e sa mo „hig so vu ~e sti cu” i nis ta nekog na{eg nau~nika ispred Skupvi {e, osta je pro blem sta bi li za ci je {tine,”…

“Stan dard nog mo de la”. Go to vo je si gur – Mi ve} pra vi mo ne ke po zi tiv ne ko no da no va fi zi ka mo ra da po sto ji na ra ke, ula ga wa u na u ku su ve }a, ali, na `a pri bli `no istim ener gi ja ma gde je i lost, ni iz bli za ono li ka ko li ka bi tre „higs”, da bi se ma sa „hig sa” sta bi li zo ba lo da bu du. A mo `da va la. I ve }i na na u~ ni ka je jo{ ve }i pro blem od o~e ku je ot kri }e “su per ^e kam dan ka da }e i si me tri je” ili “eks tra nos ce log na {eg dru na u~ ni ke do ~e ki va ti di men zi ju”. Ali isti na {tva pre ma na u ci. Sva ko de te u Sr bi ji od mah se u na u ci ne utvr |u je pred Skup {ti nom }e vam na bro ja ti pet na pre bro ja va wem gla so va, {ih estrad nih umet ni ta ko da je sa svim mo gu }e ka ili spor ti sta, ali ne }e zna ti ni ti da LHC ot kri je ne {to {to uop {te ni jed nog na {eg na u~ ni ka. Ja sno je da sva ko smo o~e ki va li. ima svo ju ulo gu u dru {tvu ko ja se ne sme l Posledwih meseci puno je bipot ce wi va ti, ali dru {tvo ko je sta vqa lo komentara na ra~un rezultata za ba vu i tra~ da le ko is pred in te lek ta i dobijenih u CERN-u u okviru ekspeobra zo va wa, jed no stav no ne mo `e da se rimenta OPERA. [ta bi konkretno raz vi ja u po zi tiv nom sme ru. Tu je po treb za nauku zna~ilo ukoliko se potvrna si ste mat ska a ne ko zme ti~ ka pro me na. di da postoje subatomske ~estice br`e od svetlosti? Da li bi time l Kada je Srbija po~etkom godine postala pridru`ena ~lanica CERN-a, zaista mogla biti ugro`ena Ajn~uli su se i komentari da je to za nas {tajnova teorija relativiteta i na „preskupa zabava”. Mo`e li se zaista neki na~in sru{eni temeqi modergovoriti o tome da je vrhunska nauka ne fizike? danas samo privilegija bogatih dru– Re zul ta ti eks pe ri men ta OPE RA su {tava? I, s druge strane, {ta za jednu ne dav no do ve de ni u sum wu. De taq na is pi zemqu, ma koliko bila mala i relati va wa ka li bra ci je osci la to ra i ka blo tivno siroma{na, zna~i zaostajawe va ko ri {}e nih u eks pe ri men tu po ka za la za svetskim nau~nim tokovima? su da ma le pro me ne u apa ra tu ri, kao {to – Od go vor je vr lo jed no sta van: lan ~a na je, re ci mo, ori jen ta ci ja ka bla, mo gu da re ak ci ja. Dru {tvo ko je ima vr hun ske na kom plet no pro me ne re zul tat ko ji je vr lo u~ ni ke, auto mat ski ima vr hun ske pro fe sen zi ti van. I eks pe ri ment }e usko ro bi so re, na stav ni ke i u~i te qe. A to zna ~i ti po no vqen upra vo da bi se ot klo ni le da ta kvo dru {tvo pro iz vo di vr hun ske in sve sum we. Ako se re zul tat po tvr di, te `e we re, dok to re, teh ni ~a re i sve osta le meq na re for mu la ci ja spe ci jal ne te o ri stru~ wa ke. Ako se jed nom ru kom uklo ni je re la ti vi te ta }e ve ro vat no bi ti po vr hun ska na u ka da bi se u{te de lo par di treb na. Me |u tim, po me ni, to je ma lo ve na ra, dru gom ru kom na du `e sta ze pla ti ro vat no. }e se mi li jar de. Kad su pr vog di rek to ra n Miroslav Staji}

P

8

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Ze mqa

Par log je na vek bio ko pu sto ostr vo, spas za ne kog bro do lom ni ka i sra mo ta za ce lo se lo od nas ima svakojake zemqe, ne volemo ba{ svaku jednako al ih zato sve zdravo po{tujemo. Jednu zovu gazda~ka, drugu crkvena, tre}u za dru `na, on da ima {kol ska, prokockana, grobqanska, ritska, dobra, lo{a, podvodna, posna, peskovita, izda{na i koja ba{ i nije, ima ih raznih fela.

Svaku od wih na{ narod zove zemqa, sem jednu. Napu{tenu i zapu{tenu kod nas niko ne zove „zemqa ta i ta“ ve} samo kratko, ko da je neka {ifra il da ne ~uje zlo, ka`u za tu da je parlog.

Kogod vole zemqu ne vole parlog.

Nema po{tenog i vrednog paora koji ne uzdahne duboko kad pro |e po red ka kvog par lo ga.

Svaki bi da povu~e kajase sebi, da kowi stanu a on da si|e i da se porve s wim, da ga ne gleda takog zaraslog. E, zato je parlog mu{kog a zemqa `enskog roda.

S parlogom bi da se rve a sa zemqom se vole. Svaki na{ je bio kadar da je privrne barem dvared godi{we i da se posle fali bar nedequ dana kako je lepo privrno. Parlog je navek bio ko pusto ostrvo, spas za nekog brodolomnika i sramota za celo selo. Znalo se i ~iji je, makar {to nigdi blizu nije stojala nikakva ceduqa il tabla na kojoj je pisalo ime gazde. Nije na{em svetu bilo va`no za{to je zemqa ostala neura|ena, navek je bilo sramota da bude parlog.

Razumeli su i kakvu bole{tinu, ne daj bo`e da je gazda oma s prole}a o~o u drvenom kaputu, razumeli su i sva|u kad se bra}a dele, kad crkne kow il kad je neka

K

nevoqa. Sve su razumeli i malko mawe se jedili, al da ostane parlog nikom nisu opra{tali.

Od parloga za paora nema ve}eg greha.

Muka je u~initi, posejati, od boju, onima bez nosa ve} li~i na korova izvidati i bogato posebe al jo{ ni seme dobila nije `weti s neke zemqe koja ba{ i – kako ondak mo`e ve} na ne{to nije bogom dana za to. Otimo je da miri{i? Otud valda i ona na{ na rod od ko ro va, tr ske, izreka: Kolki nos – tolki poxbuwa i baru{tina par~e po nos. ^esto je borba sa zemqom par~e zemqe i hranio s wega „ponosna“ rabota. gladne godine. Svaka nova je biNa kraj sela miri{i i grola mawe gladna, par~e je bivalo bqanska zemqa. Ista je ta ko i sve ve }e, ku }a pu ni ja, ~e qad ba{tenska, jedna su do druge al brojnija i qubav prema zemqi opet druk~ije miri{u. Te grosve ve}a i ve}a. Kad ba{ svima bude zdravo lepo, dobro i bogato, udari neka salauka pa potu~e sav rod i letinu, napravi {tetu za dve godine unapred, tek da seti paore da za wi’ nije da u`ivaju i planduju. Vrednijih od wih nikad bilo nije, po~iwali su jo{ u detinstvu a sta ja li su na kra ju. Ne ki pad nu i osta nu, ne ki sed nu i vi{e ne mogu da ustanu, ne ki jo{ za `i vo ta prepi{u zemqu naslednicima, pa ako je ostala u dobrim rukama dobiju od boga jo{ koju godinu. ^asti ih da bar je da red - dva red, kad nisu jake vru}ine sednu na kola s uku}anima, da se prosankaju do wive i natrag, da je obi|u. Kad do|u na leniju, ne moraju ni da si|u s kola, oma po mirisu zemqe osete {ta su joj, kolko i ka ko ra di li. Ume na{ paor da omiri{i Zemqa u selu miri{i druk~ije zemqu. Ka`u da lep{eg mirisa bqanske imaju neki svoj miris. od fri{kog orawa nema.

Miri{u na ti{inu, mir, bosiZemqa u selu miri{i druk~iqak, drvene krstove, tamjan, voje. S prole}a, kad se prekopava sak i uspomene. Raste i cveta i ba{ta miri{i ko da }e zumbul tuda sva{ta al ko kanda da ni da cveta, vu~e malko i na strucvetovi nemadu svoj miris, miko ve pa ra daj za kad se ona ko ri {i du svi isto, ona ko gro otru o ~ak{ire, kom{ijska mibqanski. ri{i na miro|iju i zelen, od Ima kod nas crne, bele, `ute one druge strane vu~e na kajsije i {arene zemqe. Ima qute i mei tre{we. Niko to sem paora ne kane, lake i te{ke. Imamo zeoseti, ko ima o~i a nema paor- mqu pod selom, imamo i onu koski nos taj samo vidi goli{avu ja nije daleko a ima i one koja je i crnu zemqu, ise~enu a{ovom. na kraju atara. Tako je i dele.

Malko napred, di je ve} ograGazde imaju najboqu i najbli`u, bqena i ravna ima i druk~iju oni {to su na polak imaju mal-

ko i gazda~ke al ve}ma imadu one {to nije zdravo daleko od sela. Goqama je navek bilo najte`e. Em su imali najgoru zemqu, em je bogu iza nogu, umore se samo dok ne do|u do we a di je jo{ dok je ne splavaju da rodi.

Ni jedni ni drugi ni tre}i nikad nisu odustajali ni kad je zemqa daleko ni kad je malko lo{ija, ta di bi. Od we i u woj su `ivili i pre i posle.

Na kraju svakog sela su bile jamura~e, jamure il jaruge, kako ih je ve} kogod zvao. U wi ma je na vek le ti bi lo `a ba. Di bu de `aba ima i vode. Voda kod nas stoji samo u bunaru i u `utoj zemqi. Tu `utu zemqu su na{i mesili s prole}a, kad otvore plevare. Vukli su plevu kroz tre}u avliju, da ne prave trag tuda di je po~i{}eno. Svako je tamo imo svoju jamu s vodom, zvali su je bu nar, svo ju go mi lu ple ve, go mi lu `u te ze mqe, mal ko cr ne ako je trebalo i par drvenih kalupa s uzicom na kraju i rupom od dole. Bez kalupa bi ~erpi} bio nejednak, te{ko bi se od ne jed na kog iz vu ko prav zid. Kad su se manuli na{i da od naboja prave ku}e, radili su to od ~erpi}a. E, ondak su svi bili kaqavi do u{iju, samo su im o~i sijale od radosti. Pravqewe ~erpi}a je bio po~etak gradwe i ko se tome ne bi radovao, bi}e {togod novo u avliji, dal za mlado`ewu il da ne kisne detelina, nije ni bilo va`no. Volo je na{ svet da napreduje. I malter je ondak bio od zemqe. I onaj za zidawe i onaj da se izmalteri{u zidovi. Niko posle nije zamindravo ako ispadne zid malko grbav.

Sve je to posle kre~ewa lepo izgledalo, zato su i molovali zidove. Moleraj je umo i najgr-

baviji zid da ispravi, ~ak su i uku}ani posle zaboravili da je bio kriv.

Kogod je imo zemqu bojo se reforme i komasacije. To nikad vaqalo nije, ~ak i kad je bilo podeqeno najpravi~nije. Nije na{ paor nikad volo da ide sa svoje na tu|u zemqu. Svoju je poznavo u du{u, u grudvu, u korak, znao je di }e koje godine biti razor, kolko puta treba da obi|e danas i kolko }e mu ostati za sutra, da dovr{i orawe ili kopawe. Znao je kolko zemqa svake godine i{te i kolko }e na jesen dati. Mlogo godina posle reforme nisu paori mogli da se naviknu na tu novu zemqu, navek im je malko falilo da bude ba{ ko wina, al su je voleli i pazili ko svoju.

Umo je paor da na|e svoju nivu i pod snegom, kad je sve okolo belo, umo je i u pono} kad kukuruz {u{ka ko da neko ide, imo je i po ki{i, pe{ke, bisciklom, s kowima, na traktoru. Kad varo{ani do|u leti na ferije i malko u mobu, wima je sve to jednako. ^im nema table da se zna koji je {or, te{ko se snalaze.

E, u ataru se vidi ko je kakav gazda, kome je kako rodilo, ko je kako orao, {ta je ko posejao. Lako je kad si paor i ima{ zemqu, ondak vidi{ i {to ne pi{e.

Ka`u paori da im se lo{e pi{e. Izdaje ih snaga, ovi novi o paor{agu ne znaju mlogo, sala{i su odavno propali, ovi {to stoje su il napola sru{eni il su postali bircuzi. Ovi novi kowe pre`u samo u fijakere, `uqaju samo guzice od sedewa a na rukama ni jedan `uq nemadu. Ki{u ~ekaju kod ku}e a ne na wivi, od taki leba nema. Nit vi{e imamo zemqe nit paora. Sad su moderne ma{ine koje imadu navigaciju preko satelita, da znaju dokle da idu, kako da pu{taju plug, {parta~ il prskalicu. S wima komanduje gvo`djurija iz svemira. Nema tu ni du{e ni godi{weg doba. Ne dadu zemqi ni da spa va ni ki {u da po pi je.

Umorna je i `edna, fali joj paorska ruka i da s wom neko divani. Gvo`|urija to ne ume. Odrodi}e se od nas, posta}e ni~ija, ako s wom neko ne bude divanio i milovo je. Kanda da }e to biti neki novi, moderan parlog. n Bora Oti}

U IN ZBRU KU SI NO] ODR @A NO KO ME MO RATIVNO PREVADAWE PO SVE ]E NA DI A NI BU DI SA VQE VI]

Rod ni grad je ni je za bo ra vio ino} je u Inzbruku odr`ano komemorativno predavawe posve}eno Diani Budisavqevi} (1891 – 1978), Austrijanki koja je spasila iz usta{kih logora tokom Drugog svetskog rata vi{e od 12.000 srpske, jevrejske i romske dece.

Pored rodbine, predavawe je okupilo i prestavnike Socijalisti~kog pokreta oslobodilaca Tirola, grada Inzbruka i udru`ewa Srpske pravoslavne omladine Inzbruka – SPO(J)I, a prisustvovao je i poglavar Katoli~ke crkve Tirola. Podsetimo, kako je „Dnevnik” u dva navrata ve} pisao, za razliku od industrijalca Oskara

S

Sala u Inzbruku bila je prepuna

[indlera, koji je spasao 1.200 jevrejskih prinudnih radnika iz ^e{ke i Poqske, i poqske medicinske sestre Irene Zendler, koja je spasila 2.500 jevrejske dece iz Var{avskog geta, dugo posle Drugog svetskog rata gotovo ni{ta se nije znalo o Dianinom podvigu, iako je to bila bez sumwe jedna od najve}ih humanitarnih akcija tog vremena.

O delu skromne medicinske sestre, koja je bila udata za dr Julija Budisavqevi}a, Srbina iz Krajine, udru`ewe Srpske pravoslavne omladine Inzbruka – SPO(J)I ~esto dr`i javne ~asove i predavawa, a u~estvuje i u nedavno ustanovqenim antifa{isti~kim {etwama protiv zaborava, u organizaciji Instituta Rener iz Inzbruka. Te {etwe su ustanovqene u znak se}awa na stradawe nedu`nih jevrejskih porodica u pogromu 9. novembra 1938. godine, ali i na sve `rtve Drugog svetskog rata, me|u kojima i na one u vazalskoj NDH nacisti~kog Rajha.

Austrijanki je posthumno dodeqen i orden „Carice Milice„ Srpske pravoslavne crkve, na osnovu studije “Diana Budisavqevi} i wena akcija spasavawa od 1941. do 1945. godine u nacionalsocijalisti~koj Hrvatskoj” ~iji autori su bili Komisija za Jasenovac i Muzej `rtava holokausta u Beogradu, a predsednik Srbije Boris Tadi} joj je dodelio Zlatnu medaqu Milo{a Obili}a za

Pi s ko {n sta ro

~elari znaju da ka`u da ko s u p~elarstvu, zauvek ostaje me ima istine govori i prim ga Radovana Age Markova iz Novo ovog leta napuniti 65 godina p~e “Inficirao” se p~elarstvom u ran Novom Be~eju dobiv{i 1947. kao {wak od ruskog emigranta Andrije I od tada pa do danas p~elari u ve}o ri. Koliko mu je p~eliwak veliki u zavisilo je od `ivotnih okolnosti, vodile.

– Ne mogu da zamislim ostatak `i ka`e nam Markov, koga kolege p~e Radovan’.

Ali, osim zaqubqenosti u p~ele, nu strast. Kwige. I to one p~elarsk p~elarewem, sakupqao je literaturu {to je rezultiralo bibliotekom od slova.

– Uz prvi roj, dobio sam i prvu k stva i to na ruskom jeziku – prise}a po~etaka formirawa biblioteke. – ca do ko{nice, kwiga do kwige, be leta. Od qubavi do strasti, po kwi cima, tavanima starih ku}a i sala{ cama, najvi{e u Novom Sadu, ali i grebu, Qubqani... Poneku sam na{a {ti, jednu sam dobio od prijateqa parca, neretko uz odricawa, kupo Sve u svemu, moglo bi se re}i da je t posledwih 100 godina pisawa kod n p~elarima. Ima izuzetnih rarite nigde drugde sem u Akademiji nau srpskoj.

Bibiloteka sadr`i p~elarske k rukopise, dokumente, fotografije.. woj je ~asopis “P~elar”, koji danas silo Saveza p~elarskih organizaci blioteci se nalaze svi brojevi od pr “Srpski p~elar” {tampan 1896. u Sr cima, pa do najnovijih. Vredna pa`w vana @ivanovi}a “Srpski p~elar” , vom Sadu 1893. godine. Tu je i delo movi}a „P~elar”, odnosno „Novi p~

P

Za hval ni p~e la

U porodi~noj grobnici Obekser sahraweni su i Diana i wena k}erka Ilsa

“pokazanu hrabrost i herojstvo”. Skup{tina grada Inzbruka je, tako|e, jednoglasno prihvatila zajedni~ku inicijativu SPO(J)I i Antifa{isti~kog pokreta Tirola, da se Diani Budisavqevi} dodeli „Orden drugog stepena grada Inzbruka“.

Diana je, zapravo, iz logora u Gorwoj Rijeci, Staroj Gradi{ki, Sisku, Lobor-gradu i Jasenovcu izbavila ukupno ukupno 15.535 de-

Ti rol se sre }e sa Sr bi jom

Plakat izlo`be „Tirol sre}e Srbiju”

P^E LAR RA DO VAN AGA M

U Inzbruku je ju~e otvorena integraciona izlo`ba pod nazivom „Tyrol meets Serbia“ u organizaciji SPO(J)I. Na woj su izlo`eni pejza`i Tirola i Srbije, autora i pedagoga Zvonka Dimitrijevi}a iz Insbruka. Kako navode organizatori “ciq ove izlo`be je spajawe austrijskog i srpskog naroda kroz pejza`e, koji prikazuju razlike i sli~nosti dve zemqe, kao i predstavqawe srpskog naroda na lep i dostojanstven na~in”. Ova izlo`ba je i humanitarnog karaktera, jer se svaka slika mo`e kupiti, a deo prihoda je namewen akcijama pomo}i srpskoj deci i narodu na prostorima biv{e Jugoslavije, koje Omladinsko udru`ewe SPO(J)I redovno sprovodi.

voj~ica i de~aka, ali wih 3.200 nije pre`ivelo zbog iscrpqenosti i bolesti. Kako bi ih pre`ivele majke posle rata mogle prona}i, dama iz Inzbruka je pravila kartice s imenima dece, fotografisala ih je i sa~inila preciznu evidenciju, koju su posleratne vlasti oduzele, jer im nije odgovaralo veli~awe spasavawa dece od usta{kog re`ima koje se nije odvijalo u organizaciji KPJ i NOR-a.

Ro|ena 1891. Diana se {kolovala za medicinsku sestru u Op{toj bolnici u Inzbruku. U~ila je za asistentkiwu lekara i tako se udala za dr Julija Budisavqevi}a.

S wim je od 1919. `ivela u Zagrebu gde je dr Budisavqevi} ustanovio Kliniku za hirurgiju na Medicinskom fakultetu. Vratila se sa svojim mu`em 1972. u Inzbruk, gde je do smrti 1978. `ivela povu~eno u ku}i u ulici Anih. Na Zapadnom grobqu nalazi se i monumentalna porodi~na grobnica Obekser, u kojoj je prona{la ve~ni mir. n E. N. L.

U Dru{tvu p~elara “Jovan @ivan i ne `ele da sakriju koliko su dir stom ~ika Radovana. „Nema tih re~i `e izraziti zahvalnost ~ika Radov 10 osniva~a na{eg Dru{tva i wego ~lanu”, ka`e \or|e Soviq. „Kada prve nagove{taje ovako ne~eg, bio prijatno iznana|en. Ispostavilo s ranije planirao, ali su sada sazrel alizaciju. Wegov uslov je bio da bi je mesto koje joj prili~i i mi smo to je preuzeo obavezu da napravi tab bibliotke o svom tro{ku i tako je

staroslovenskom jeziku u Budimu 18 red raritetnih kwiga, biblioteku na{ih, ali i stranih „savremenij kwiga na stranim jezicima, najvi{ ruske. Posebno mesto pripada jedno nijih p~elarskih publikacija na s kwizi „P~ela i ko{nica„.

– Kwigu Avrama Maksimovi}a na{ ma intersantne osamdesetsedmogod fije – pri~a ~ika Radovan. – Bila je vana, na~itana `ena. ^itala je na ~e zika. Stan joj je bio ogromna bibliot

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

U P O T R E B A ­ @ I V O T A

Zla ten ko, No men est omen!

810. godine. Po~ine i naslovi jih” autora. Od {e su zastupqene oj od najkompletsvetu, ameri~koj

{ao sam kod veodi{we bake Soe to veoma obrzoetiri svetska jeteka. Po mom uz-

NAOPA^KE

novi}” ne mogu rnuti ovim gei kojima se movanu, jednom od ovom po~asnom a sam saznao za sam vi{e nego se da je on to i i uslovi za reibliotka dobio ispunili. On blu sa nazivom bilo”.

Ovo vredno kwi`evno blago, koje je s ogromnom qubavqu sticano decenijama, Radovan je odlu~io da pokloni Dru{tvu p~elara “Jovan @ivanovi}”, u ~ijem osnivawu je u~estvovao i na kraju mu dao ime po profesoru @ivanovi}u, doajenu p~elarstva i rodona~elniku racionalnog i organizovanog p~elarewa kod nas. Tako se odnedavno u jednom kutku prostora u Gagarinovoj 6 koji ovo p~elarsko udru`ewe koristi, bibliote~ko blago Radovana Age Markova ra{irilo po policama specijalno pripremqene vitrine.

– Prvi i jedini zahtev ili molba bila je da biblioteka bude ovom dru{tvu od koristi i da je ono ~uva – ka`e Radovan. – Ali, ne samo da je ~uva i sa~uva, nego i da biblioteka bude `iva, aktivna, otvorena, da mogu da je koriste svi oni koji za to imaju interes - p~elari, ali i drugi qudi. Ne moraju svi koji }e je koristiti biti p~elari. Moja je `eqa, a to smo uneli i u formalni ugovor o legatu, da p~elarska biblioteka bude dostupna stalno, u svako vreme onima kojima mo`e biti od koristi. Kada me je predsednik Dru{tva \or|e Soviq pitao iz kojih razloga je poklawam, odgovorio sam da je to sasvim razumqivo. Ovo je moje p~elarsko dru{tvo, u~estvovao sam u wegovom osnivawu i u wemu sam do`iveo svoju p~elarsku afirmaciju, i kao p~elara i kao javnog poslenika u p~elarstvu. Ali i zato {to na{e Dru{tvo radi u p~elarstvu i za p~elarstvo, ono zaslu`uje ovakvu biblioteku. n Zo ri ca Mi lo sa vqe vi}

l Afo ri zmi su zve zda na pra {i na rod ne gru de.

a ri

@ivanovi}eva kwiga {tampana je 1893. u Novom Sadu

l Ko so vo se bra ni pre am bu lom, Sr bi ja – fu sno tom.

kwigu iz p~elarse ~ika Radovan I tako , ko{niezmalo punih 65 i`arama, buvqa{a, antikvarniu Beogradu, Zaao i u Budimpeiz Be~a. Od xeovao sam kwige. to svedo~anstvo nas o p~elama i eta, nekih nema uka ili Matici

l Da smo ra ni je do bi li po pr sti ma, vi de li bi smo tu ce zve zdi ca.

, on ima jo{ jedke. Paraleleno s u iz ove oblasti d oko hiqadu na-

l Ko so vo ne ma al ter na ti vu.

Sr bi ja ne ma Ko so vo.

ivota bez p~ela – elari zovu ’~ika

Ili­ja­Mar­ko­vi}

bu|ewu i `aru u o~ima, jasno joj je bilo koliko mi je stalo do te kwige. Kao qubiteq kwige, a mo`da ba{ zbog toga, nije tra`ila pravu cenu, niti je htela da uzme novac, ve} je predlo`ila da je do`ivotno snabdevam medom i da joj, kada god do|em, pone{to ispri~am o p~elama. Kasnije sam “otkup” pro{irio na koktele meda, polena i mati~nog mle~a. “Otplata” je, na moju `alost, trajala samo ~etiri godine, ali susreti s wom, po nekoliko puta godi{we, bili su za mene nezaboravan do`ivqaj.

l Zve zdi ca na evrop skom ne bu, pe to kra ki ca na srp skom dnu.

a lo se o s ni ca ma i na o slo ven skom

kwige, ~asopise, .. Najvredniji u s izlazi kao glaija Srbije. U birvog, koji je kao remskim Karlovwe je i kwiga Jo{tampana u NoAvrama Maksi~elar”, izdato na

ospodin koji se tog sne`nog i kolebqivo sun~anog prepodneva, o~eta honorarno obu~avao ro{tiqxije, rekao na kapiji: “E, si ne moj, ja mi kuju}i moj dolazak u Carski grad (najavqen telefonom dan ranije), slim da }e{ ti na tim is ko pi na ma na }i ne ko zla to... Tu je na kad, kad zatekao sa {oqom ~aja me|u prstima u staklenom i moderno dizajnisam ja bio de te, se }am se, bi la zla tar ska rad wa!” ranom tipi~nom urbanom kafi}u Mon Ami (blizu betonskog sarkofaga “Tako se jasno se}am svega, mogao bih ovog trenutka sve da vam nacrzgrade Okru`nog suda), s crno-belom grafikom “murala” u duhu xeza nacrtam”, pri~a mi Zlatenko Kuzminac. “U tu rupu, koja je qudima slu`ila tanom na unutra{wem zidu lokala, me|u klijantelom u kafenoj meditacikao jama za sme}e, povr{ine metar sa metar, silazio sam merdevinama i ji koja u to doba dana prete`no tretira espreso, malo~as je putem xepnog kao najmla|i kopa~ i miqenik, bio sam donekle povla{}en na lak{im telefona bio samnom na jeziku (nazvao sam ga sa Mileki}evog skvera); a neposlovima, ~eprkao sam na iskopinama, i dole, u toj rupi, otprilike na punih pola ~asa po prispe}u u Mon Ami moje novinarske malenkosti i fodubini od pet-{est metara, svakako ispod nivoa Save, hvatao sam ladovitoreportera, i na{eg prvog vi|ewa u `ivotu sa doti~nim, diktafon u monu... ha-ha-ha... ^eprkao sam pijukom po sloju vla`ne, glinovite zemqe. joj {aci pod bradom sremskomitrova~kog gospodina Zlatenka Kuzminca Trebalo je da poravnam dno rupe pre zatvarawa lokaliteta, zabio sam pi(La}arak, 1956), ve} snima – osloni}u se na publicisti~ku po{tapalicu, juk u sredi{wi deo i izvalio nekakav grumen, kompaktnu masu, me{avinu koja mi u ovom predgovoru pa{e sasavim umesno – wegovu neverovatnu `igline i gare`i, mogu}e ostatak ko`ne vre}ice. Ne{to sam otkrio! Ali, votnu pri~u (istoriju, genezu) s planetarnom specifi~nom te`inom. Zla{ta? Tog momenta nisam znao ni {ta se tu nalazilo, ni koliko toga ima... tenko, Nomen est omen!

Ali sinulo mi je kroz glavu – upamtio sam to iz pri~e arheologa, radio Ko je taj ~ovek? Gra|anin mitrova~ki vrlo retkog sta ro srp skog imena: sam sa wima i ranije ve} du`e vreme – da na toj dubini mogu da budu samo ZLATENKO (“Kr{ten sam tajno, otac mi je bio komunista, a ime mi je dao bakar i zlato. Grumen nisam ni takao. Bio sam zate~en, skamewen. I pokum... Profesori Erdeqanovi} i Nikoli} objasnili su mi da ime poti~e vikao sam iz rupe: Qudi, novac! Otkopao sam novac! Sigurno je zlato!... iz Stare Srbije.”), i sta ro srem skog prezimena KUZMINAC (“Prisutno Svi su sko~ili na otvor rupe, stvorila se gongula, op{ta pometwa, a arje na ovim prostorima jo{ od 1670. godine.”), ~ovek koji je ve} mnogo puta – heolog Dule Bradica, tako smo ga zvali, odmah je zaustavio sve radove i dakako na istu arheolo{ku sirmijumsku si{ao u rupu. Kako sam se ose}ao? Bio sam temu! – ~itao i slu{ao svoje ili tu|e izjalud od sre}e! Pa, da vam ka`em, vaspitan ve u novinama i na ekranu, priznaje mi, tosam u striktnom i transparentnom duhu, kom spontanog dijaloga u kafi}u, da me moralne vrednosti usadili su mi mati i ose}a i do`ivqava, pa tako i prepisujem otac, nau~en sam da nema skrivenog, da ono sa diktafona, kao profesionalca od pove{to na|e{, mora{ i da vrati{, da se sve rewa (“Bezuslovno sam prihvatio razgomora prijaviti... I tako sam postupio. I vor, ose}am da imate petqu...”). Posebno ga imao sam ose}aj ponosa {to sam ba{ ja naje “isprovociralo” i odmah otvorilo pre{ao ne{to {to drugi nisu. I taj ose}aj damnom, to {to sam se, ka`e, prvi od svih nosim i danas. Razmeli ste me? Lova~ki novinara, zainteresovao za wegov qudski pas koji donese patku i spusti je pred lovprofil, odnosno za wegov du{evni (menca i ma{e repom, o~ekuju}i pohvalu, bar talni, emotivni) status kao ne ma te ri jal blagi dodir {ake po glavi... E, takav sam bio ja u tim momentima! I jo{ uvek sam ne posledice ~etrdeset godina `ivota sa ono dete iz te rupe, po{teno, ~estito i ~iwenicom da je ba{ on Zlatenko Kuzmiemotivno, dete koje sam hiqadu puta tranac iz Sremske Mitrovice, podario Srbi`io i jo{ uvek ga nalazim u sebi! Me|uji i ~ove~anstvu “zakopano blago” neprotim, ose}awa i pravo ne idu zajedno...” cewive vrednosti, a s druge strane, da `iI onda se mesar @ivan Kuzminac vravi{ sa spoznajom “da ima{ a ne ma{, da tio iz Roviwa. Otac ~ijeg su maloletnog ima{ pravo a nema{ pravo...” sina u me|uvremenu podvrgli rendgenskom Gospodin Kuzminac (Zlatni, za stare snimawu, kako bi utvrdili da li je Zlaprijateqe), ekonomista po struci, vlatenko, mo`da, progutao neki zlatnik, posnik agencije “Zlatnik”, sagovornik savetovali de~ka da dr`i jezik za zubima, striktnog i ~vrstog `ivotnog koncepta, i jedno vreme ga, ka`e, pratili (“I ovo ve} u prvim segmentima razgovora izlaprvi put javno saop{tavam.”), nazuo je svo`e mi zglobne momente porekla svoje `ije seqa~ke ko`ne papu~e i zapucao u Beovotne filozofije, koju je trajno obelegrad, ravno u Narodnu banku Jugoslavije – `io senzacionalni doga|aj od petka 13. instituciju tada po Ustavu jedinu merojula 1973. godine, dan koji za wega, ka`e davnu za zlatnu valutu – i guvernerki, siovaj ~ovek, nikada ne}e pro}i (parafra}u{noj `eni, koju je vispreni ~ika @ivan zirao je naslov Lau{evi}eve ispovesti upamtio po “pametnim o~ima”, istresao “Godina pro|e, dan nikada”), ali i filona sto vest da je wegovo dete, rade}e na arzofije koja je u wemu, veruje, za~eta jo{ u heolo{kim iskopinama u Mitrovici, otgenetskom paketu. “Mati Qubica i otac krilo to i to, da je dete odmah uredno i po@ivan, koji je velikim delom uticao na {teno prijavilo svoje otkri}e, pa bi sada moje vaspitawe, rodili su me pametnog”, bilo korektno i po{teno – uostalom, natvrdi Zlatenko Kuzminac (te`ak pet ipo laza~u je to i zagarantovano po Ustavu! – kilograma u trenutku ro|ewa), “a sve da dr`ava Zlatenku isplati nagradu... Meostalo je nadgradwa.” Svoju `ivotnu fi|utim, pokazalo se da je upravo @ivan, lozofiju Kuzminac svodi na tri re~i: po- Zla ten ko Ku zmi nac: „Za bio sam pi juk u ze mqu i iz va lio gru men sa 33 zlat ni ka iz rim skog do ba...” partijac i op{tinski odbornik, samoini{teno, po{teno, po{teno. – “Ja i danas, Fo to: S. [u {we vi} cijativno oti{av{i u Beograd, prvi o posle svega, posle svih tih borbi sa alazlatnicima obavestio Narodnu banku, ~iji su qudi jo{ toga dana zapucama qudskim, `ivim stabilno i vrlo po{teno, te{ko, ponosno, dostojanli u Mitrovicu, i ~ovek se na{ao u problemu zbog toga {to se pre odlastveno...” I jo{ ka`e: roditeqi, otac komunista (“Oti{ao u partizane ska u Beograd nije konsultovao sa partijskom bazom, “digla se u gradu vesa trinaest godina...”), vispreni zanatlija, poslovo|a mesnice, i mati lika frka”. Narodna banka bila je za to da se po{tenom nalaza~u otvori, doma}ica, vaspitali su ga u otvorenom duhu da bude po{ten ~ovek, marbar, ra~un za {kolovawe, predsednik op{tine tako|e je bio za to da se qiv i savestan u~enik, i on im je odgovorio tako {to je bio vukovac u Zlatenko nagradi u skladu sa zakonom, a besmrtni mitrova~ki arheolog gimnaziji i potom diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Petar Milo{evi}, autoritet par excellence, pozvao se, ~ak, i na obi~ajno Shvatio je jo{ u ono gimnazijsko doba {ta su u stvari qudi: najnesavrpravo Rima u slu~ajevima prona|enog blaga: tre}ina dr`avi, tre}ina {enija vrsta, koja tek treba da nau~i da dostigne savr{enstvo jednog govlasniku zemqe, tre}ina nalaza~u. I Milo{evi} je jo{ rekao (prema Z. luba, psa, ma~ke, vuka. “^ovek ubija iskazuju}i tako mo}”, ka`e KuzmiKuzmincu): “Ako ne }e te da de~ ka is pla ti te, daj te mu tre }i nu, je da na nac, “a me|u `ivotiwama postoji savr{eni sklad izme|u ubijawa i poest zlat ni ka... Ako ne da te ono {to je Bo gom da no, grad }e pra ti ti zlo trebe za hranom i wihova mo} proizilazi iz prirodne hijerarhije.” Mei ne vo qe!” Opcija protiv nagrade pozivala se na to da je gimnazijalac |utim, najlak{e je, ka`e Kuzminac, otvoriti {iroku temu, pa biti glavZlatenko bio pla}en da na|e i zbog toga mu ne sleduje nagrada. Kuzminac ni... I jo{ ka`e: “Budite vi glavni i veliki na malom prostoru, u jednom od dr`ave Srbije do danas nije dobio ni{ta. trenutku, u jednom dahu – budite veliki, kao {to sam ja sa sedamnaest ipo godina bio veliki onog leta na arheolo{kim iskopinama, onog dana, “Uprkos svemu, ja sam zadovoqan ~ovek. Prona{ao sam i po{teno prijaonog momenta, pre 39 godina. Bio sam veliki, zato {to sam nau~en da bu- vio rimske zlatnike o kojima pri~a ceo svet – zlatnici su sada kulturna dem veliki...” ba{tina ~ove~anstva, mo`e li to neko da ospori? – a i dokazao sam da pe^ovek kojeg novinari vole da fotografi{u kako rukom upire izme|u tak trinaesti nije baksuzni dan!”, ka`e gospodin Zlatenko Kuzminac, ~eautomobila u asfaltnu koru parkinga u srcu Carskog grada (biv{a rob- trdeset godina post scriptum. “Otac je formalno podnosio tu`be i presude na ku}a “Stoteks”) i kako pokazuje komad planete gde je u rupi dubokoj su na vol{eban na~in nestajale iz suda. Niko moje pravo nije osporio! To pet-{est metara – sastavnom delu arheolo{kih iskopina na kojima je je ~iwenica. Me|utim, niko me svih ovih godina nije ni pitao kako `ivim, ovaj tada maloletni gimnazijalac honorarno ~eprkao dva meseca – gde je, da li sam gladan, zbog ~ega sam u studewaku jeo hleb star pet dana... Niko me dakle, posledweg dana pre nego {to je lokalitet zatvoren, otkopao 33 nije pitao ho}u li da se nagodim? I gde je tu nematerijalna {teta koju trrimska zlatnika, od kojih su nekoliko Konstantinovih, i ~etiri uvr- pim tolike godine? Gde je tu moja du{a? Ova dr`ava, pomiwem je ovde me{tena u kulturno blago ~ove~anstva, prvi put jednom novinaru, i uop{te tafori~no, iscedila je sve iz mene... I taj pregovara~ za mene vi{e ne pou javnosti, otkriva ~udnu slu~ajnost, jednu u nizu koincidencija (Zla- stoji. Postoji samo formalno-pravni odnos i status protivnika. Moj predtenko – zlatnici – zlatarska radwa – petak 13. – posledwi dan arheolo- met u Me|unarodnom sudu u Strazburu zaveden je pod nazivom: “Kuzminac {kih radova), kada mu je, ka`e, otac @ivan Kuzminac, ekspert za lesko- protiv Srbije”. va~ki ro{tiq, ratni vojni invalid, odlaze}i u Roviw, gde je svakog len @eq ko Mar ko vi}

G

MAR KOV PO KLO NIO SVO JE BI BLI O TE^ KO BLA GO

se jednom oproba p~elar. Da u tomer politikoloog Sada, koji }e elarskog sta`a. nom detiwstvu u dvanaestogodiprvi roj p~ela. oj ili mawoj meu datom momentu, , koje su ga svuda

9

U

organizaciji Ministarstva za infrastrukturu i energetiku nedavno je odr `a na tri bi na “Sr bi ja u Evropi - saobra}aj i energetika kao razvojna {ansa Srbije”.

Osim {efa delegacije EU u Srbiji Vensana De`era i direk tor ke Kan ce la ri je za evropske integracije Srbije Milice Delevi}, tribini su pri su stvo va li am ba sa do ri Danske, Austrije, Belgije, Bugar ske, Fin ske, Fran cu ske, Italije, Ma|arske, Slova~ke, Slovenije i [panije, direktori Evrop ske in ve sti ci o ne banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Svi su podr`ali ulazak Srbije u evropsku porodicu i istakli zna~aj izgradwe saobra}ajnih koridora 10, 11 i 7.

je su bile neophodne da bi se na{a zemqa pribli`ila EU. Direktorka Kancelarije Milica Delevi} podsetila je na to da smo danas zemqa koja koristi zajedni~ko evropsko nebo, shodno sporazumima koji su regulisali zaejdni~ki evropski vazdu{ni prostor, {to je na{im gra|a ni ma omo gu}i lo da koriste usluge niskotarifnih kompanija, zatim smo pove}ali bezbednost saobra}aja novim Zakonom o bezbednosti saobra}aja, novim propisima regulisali plovidbu... [ef delegacije EU u Srbiji Vensan De`er rekao je da na{u zemqu prepoznaje kao neizostavnog partnera na putu ka potpunom integrisawu u veliku porodicu naroda na Starom kontinentu. A da je Srbija ne-

Koridora 10, te revitalizaciju `e le zni~ kog sa o bra }a ja u Srbiji, kao i izgradwu autoputa Beograd - Bar zbog veze s Barijem.

Am ba sa dor Austri je Kle mens Koja istakao je, pak, zna~aj zajedni~kih razvojnih projekata na kojima rade firme iz dve ze mqe, od “Al pi ne” do “[trabaga”. Rekao je da oko 400 austrijskih kompanija kori ste na {e tran sport ne i energetske usluge, a boqa infrastruktura bi pove}ala stepen privredne saradwe, posebno boqim kori{}ewem projekata u okviru Dunavske strategije, odnosno reke Dunav. [ef regionalne kancelarije Evropske investicione banke Andreas Beikos podsetio je na ~iwenicu da je od 2001. do

Potencijal ogroman, ali neiskori[]en

Resorni ministar Milutin Mrkowi} priznao je da je veoma zadovoqan zbog iskazanog velikog interesovawa za razvoj saobra}ajne infrastrukture i energetike u na{oj zemqi.

Ali to je, dodao je, na neki na~in i logi~no, jer su to oblasti koje nemaju granica – ni geografskih, ni nacionalnih, ni politi~kih, „ve} su kao krvotok u zajedni~kom organizmu Evrope i sveta i `ivot bez wih nije mogu}”. Po wegovim re~ima, i pored svetske krize, mo`e se prona}i put za prevazila`ewe posledica recesije i br zi pri vred ni opo ra vak upravo razvojem saobra}ajne i energetske mre`e, koja }e biti me|u prioritetima u odnosima Srbije sa evropskim zemqama, wihovim preduze}ima i bankama.

Ina~e, gotovo svi u~esnici tribine istakli su velike zasluge Kancelarije za evropske integracije Srbije u implementaciji svih aktivnosti ko-

izostavan deo Evrope, lako je, po wegovim re~ima, dokazati kroz veliki interes me|unarodne zajednice za transport i energetiku, {to je zna~ajno ne samo za na{u zemqu, nego i region u celini. Srbija je, kako je istakao De`er, kqu~ni strate{ki partner na koridorima 10 i 7, pri ~emu je ovaj re~ni prilika za realizaciju mnogih projekata u slivu Dunava jer je vodni potencijal ogroman, a jo{ uvek nije adekvatno iskori{}en.

Ambasadorka Danske, zemqe koja predsedava EU Mete Kju Nil sen, po hva li la je do bre razvojne projekte u In|iji, sugerisala racionalno tro{ewe energije, {to je op{ti trend u svetu, i istakla va`nost Koridora 10, nazivaju}i ga „osom koja Srbiji odre|uje visoku i zna~ajnu poziciju u drumskom i `elezni~kom saobra}aju i uti~e na kompletan razvoj”. I ambasador Italije Armando Varikio podr`ao je realizaciju

danas EIB obezbedila Srbiji in ve sti ci o ne zaj mo ve od 7,5 mi li jar di evra, od ko jih se ekoristi 1,4 milijarde. Samo lane je potpisan ugovor o kori{}ewu 711 miliona evra i Beikos smatra da je obezbediti toliko novaca u vreme krize, koja je pogodila i ~lanice EU – pravi izazov.

Direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Hildegard Gacek upozorio je da je infrastruktura ki~ma svake ekonomije, zbog ~ega skoro 40 odsto sredstava wihova banka investira u transport i energetiku. Gacek je na kraju poru~io srpskim vlastima da se moraju ubrzati reforme zbog konkurencije, pove}ati liberalizacija i privatno vlasni{tvo, te da moderno dru{tvo kome te`imo podrazumeva i za{titu `ivotne sredine, kori{}ewe obnovqivih izvora energije, kao i sanaciju postoje}ih i izgradwu novih puteva i pruga. n Ranka Dautovi}

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

novi konkurs za saradwu s ma\arskom N

ovi poziv Evropske unije za projekte prekograni~ne saradwe sa Ma|arskom otvoren je do 30. maja.

Po re~ima {efa vojvo|anske kancelarije u Briselu Predraga Novikova, u pitawu je fond vredan preko 15 miliona evra.

– Gotovo polovina od ukupno pomenutog iznosa, odnosno 7,4 miliona, bi}e ulo`ena u modernizaciju i unapre|ewe infrastrukturne pograni~ne mre`e, rekonstrukciju lokalnih puteva i podr{ku unapre|ewu saobra}ajnog sistema – najavio je Novikov.

Blizu ~etiri miliona evra nameweno je, pak, projektima u oblasti za{tite `ivotne sredine.

– Tu bih pomenuo projekte koji se bave upravqawem vodnim resursima, za{titom od poplava, modernizacijom kanalske mre`e, uni{tavawem ambrozije... Za podr{ku privrednom povezivawu, zajedni~kom izlasku na nova tr`i{ta, razvoju turizma sa naglaskom na projekte za{tite kulturnih dobara, verskih objekata ali i institucijama koje se bave istra`iva~kim radom i inovacijama, planirano je oko 2,5 miliona evra – ka`e Novikov.

U sektor obrazovawa, kulture i oblasti u kojoj mogu da u~estvuju i sportski klubovi, mala neprofitna i studentska udru`ewa, bi}e ulo`eno blizu 1,2 miliona evra. Vreme trajawa projekata je od {est do osamnaest meseci, dok je kofinansirawe na nivou od svega 15 odsto, {to zna~i da je preostalih 85 procenata – bespovratno.

Na konkursu mogu u~estvovati gradovi, op{tine, javno-komunalna preduze}a, razvojne agencije, privredne komore, sportska, omladinska, udru`ewa iz oblasti kulture... Novikov je najavio da }e, kao i u predhodnim slu~ajevima, Fond „Evropski poslovi” AP Vojvodine pru`iti zainteresovanima sve potrebne informacije.

T

Komentari{u}i dobijawe statusa kandidata, Novikov je napomenuo da je to doga|aj u kojem su optimisti za dlaku pobedili pesimiste.

– Oni koji grade za malo su pobedili ove {to bi da nas odvedu u pro{lost. Verujem da je ovo po~etak na{eg povratka evropskom kulturnom i civilizacijskom prostoru – naglasio je {ef vojvo|anske kancelarije u Briselu. n Petar Klai}

okom nedavnog susreta direktora SKC „Novi Sad“ Zdravka Vulina i {efa kancelarije AP Vojvodine u Briselu Predraga Novikova jedna od tema razgovora bilo je i ovogodi{we izdawe vi{ednevne manifestacije „Ritma Evrope“. Ovo }e, ina~e, biti {esti put da SKC „Novi Sad“ organizuje niz koncerata, vernisa`a, tribina... obele`avaju}i 9. maj, Dan Evrope.

– „Ritam Evrope” nije morao da se desi. Ali jeste. I jeste zato

Po Vulinovim, pak, re~ima, „Ritam Evrope” je u regionu postao prepoznatqiva manifestacija – jedinstvena festivalska platforma koja okupqa i predstavqa pojedince, institucije i grupe koje zajedni~ke predstavqaju kako svoje, tako i evropsko intelektualno nasle|e, ali i moderne tendencije.

– I ove godine }emo imati predstavnike lokalne, ali i regionalne scene, te najboqe reprezente evropske muzi~ke sce-

qudi, pri ~emu kreativnost tima organizatora nije nikada dovedena u pitawe.

– Podr{ka nekada{we Kancelarije za evropske poslove, a danas Fonda „Evropski poslovi“ AP Vojvodine, bila je presudna za kontinuitet manifestacije u prethodnom periodu – rekao je Vulin, uz napomenu da }e, kao i do sad, „Ritam Evrope” biti realizovan uz svesrdnu pomo} Vlade APV. – Do kraja marta objavi}emo kompletan program i najavi-

{to je Pokrajina prepoznala veliki trud i entuzijazam qudi iz SKC-a, koji je u prethodnom periodu ulo`en u obele`avawe Dana Evrope kroz promotivne muzi~ke, kilturne i druge sadr`aje. Ovaj doga|aj ve} danas predstavqa zna~ajnu ta~ku pozicionirawa i Novog Sada, ali i Vojvodine, po pitawu pripadnosti kulturnom i civilizacijskom evropskom prostoru – ocenio je Novikov.

ne, na {ta smo Novosa|ane i goste ve} navikli. „Ritam Evrope” potvr|uje da je to uspe{an koncept gde lokalne vrednosti stoje ravnopravno s univerzalnim evropskim. Tako|e, bez ostatka nudi fenomenolo{ki pogled na puls i ritam prethodnih, ali i aktulenih evropskih inicijativa, od kulture do politike – ka`e Vulin.

Prethodnih pet godina festival je posetilo vi{e od 60.000

ti nove sadr`aje. U okviru ovogodi{we sesije bi}e organizovana i retrospektivna izlo`ba prethodnih 5 manifestacija, a pod okriqem manifestacije ponovo }emo raspisati i me|unarodni konkurs „Ritam Evrope – poetika granica“, koji predstavqa izbor naboqih radova u klasi plakata i fotografije. Sam konkurs bi}e raspisan do 9. marta. n E. N. L.

ritam evroPe

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

a `e da je no vi al bum ben d a Di s ci p lin A Kitschme “Uf!” pre sve ga no vo ja vqa we ove gru pe, u da tom tre nut ku. Upi tan ka kvu je do ma }u rok sce nu al bum za te kao i na ko ji na ~in je `e leo da na wu uti ~e, li der „Di sci pli ne” i le gen dar ni ba si sta Du {an Ko ji} Ko ja od go va ra: „Ne po sto ji na ro ~i ta `e qa za uti ca wem na do ma }u rok sce nu, no, ide ja je uvek ista: dru g a ~ i j i iz r az i vi | e w e stvar no sti, bez kli {e i zi ra nih gi tar skih ro ken rol {a blo n a, olin | a l ih ri m u j u } ih fra za ili la `nih qu bav nih pe s a m a, uz oba v e z ni fan k i ugo |aj„.

Na{ sa g o v or n ik, s ko j im raz go va ra mo po vo dom no vo sad ske kon cert ne pro mo ci je al bu ma „Uf!” 9. mar ta u klu bu „Fa bri ka” (or ga ni za tor no vo sad ski Stu dent ski kul tur ni cen tar), ni je umeo re }i pre ci zno ko je naj pot ce we ni ji mu zi ~ar ili bend u Sr bi ji, ali je od go vo rom pru `io sa svim ja sne na zna ke sta wa u kom se mu zi ka na la zi: „Ima ih si gur no do sta, ali bi li sta bi la mno go du `a da je pi ta we u ve zi sa naj pre c e w e n i j im mu z i ~ a r i m a i gru pa ma”. Auto ra po zna tog po tro de ce nij skoj bes kom pro mi sno sti pr vo smo pi ta li {ta nam ka zu je ~i we ni ca da je po sled wi al bum we go vog ben da do brom de lu jav no sti i da qe ne slu {qiv?

– Da je sve u naj bo qem re du sa gru pom Di sci plin A Kitschme. l Da li uzrok tome mo`emo prona}i u tvrdwi Vlade Divqana da je rok propao zato {to ga (vi{e) ne slu{a elita?

– Ako se mi sli na ovu sre di nu, rat i ras cep ze mqe su po re me ti li mno ge stva ri, pa i ro ken rol, a sa mom ~i we ni com da je da nas 2012. i da je r’n’r ne {to {to ve} tra je 50-tak go di na, on vi {e ni je ta ko mi ste ri o zna i zna ~aj na stvar no vim ti nej xe ri ma, po red to li ko za ba ve na sva kom ko ra ku. No, ta je za ba va ma hom in stant na i is pra znog sa dr `a ja, a ~e sto je i rok utr pan unu tra. l Va{a poruka je i daqe „bunt!„, za kojeg u Srbiji

K

INTERVJU NEDEQE

11

DU[AN KOJI] KOJA, MUZI^AR

Svako je u svom zabranu ima dosta potencijala, ali se energija rasipa...

– Sr bi ji je, kao i osta lom de lu eks-Ju, pre sve ga po treb no po n ov n o us p o s ta v qa w e pri h va t qi v og ob l i k a mejnstri ma, na ko ji bi on da do {ao i ade kva tan od go vor. Ova ko su i mejnstrim i al t er n a t i v a po pri mi li svoj kraj wi, sko ro ne p od n o { qi v i ob l ik, sva k o je u svom za bra nu, a pro cep iz me |u ko mer ci jal nog i ne ko mer c i j al n og je ve } i ne g o ikad. l Da li je zrelo o~ekivati da gra|ani Srbije samostal no iz gra de pri sto jan kulturan model, kad nas s vrha zasipaju brutalno{}u i primitivizmom?

– Na ne ki na ~in, to se da lo i o~e ki va ti, no, pro blem je

`ivqavawem da bi se bavili wome, i samim sobom?

– Po s le 50 go d i n a jed n og dru {tve nog ure |e wa, ule te lo se u dru gi, pot pu no su prot ni si stem. Sna la `e we no vih ge ne ra ci ja }e po tra ja ti, dok su sta ri ji u ras ko ra ku. Po tra ja }e to jo{ ne ko vre me, bo jim se. l Da li su politi~ari izgu bi li ka pa ci tet da te uvrede ili povrede?

– Po li ti ~a re ni kad ne uzi mam kao ozbiq ne tak ma ce. Ko su uop {te qu di ko ji se ba ve po li ti kom? l Za{to i daqe postoje muzi~ari koji misle da muzika mo`e promeniti svet, zaustaviti ratove, glad...?

– Le po je bi ti ro man ti ~an, ali ne ka se ne za bo ra vi da je mu zi ka za ba va, po go to vo po pu -

Budu}nost u Haustoru Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe”, per for mer Sa {a Asen ti}, pi tao je Ko ju „na ne vi |e no” ka kvu bu du} nost pri `eq ku je i {ta ve} da nas ~i ni da bi ovo bi la pro {lost pri `eq ki va ne bu du} no sti?

– To je, na rav no, „Bo qa bu du} nost” od gru pe Ha u stor i upra vo je pu {tam na „Ju–tju bu”. Bu du} nost je po ~e la, a pro {lost se za vr {i la. I obr nu to. {to je to i op {ti, glo bal ni mo del. I ta mo, i ov de, da nas u to me ma sov no uzi ma ju u~e {}e i ne ki biv {i, po sr nu li mu zi ~a ri, fal{-ro ke ri, da ju }i ta ko tom be smi slu le gi ti mi tet, ujed no i stva ra ju }i kon fu zi ju kod no vih ge ne ra ci ja. l Opi{i ukratko kulturnu scenu u Srbiji?

– Do kle god se me dij ska sli ka ne pro me ni, tj. do kle god na zo vi re spek ta bil ni me di ji ne pre sta nu da se ba ve onim pro tiv ~e ga su ini ci jal no bi li, si tu a ci ja osta je kon fu zna. l Matrica zla, o ~emu vi pevate, i daqe je neraskinuta, ali su gra|ani previ{e pritisnuti golim pre-

lar na mu zi ka. [ta vi {e, ame ri~ ki voj ni ci slu {a ju „Me ta li ku„ pri svo jim hu ma ni tar nim na pa di ma… Ali mu zi ka mo `e pro me ni ti slu {a o ~ev svet, bar je to sa mnom bio slu ~aj. l Jedni ka`u da je produkcija tipa „Grand„ svesno dizajnirana da se narod ubije u pojam, a drugi da je posredi puka snala`qi vost oso ba sprem nih na sve, u posve haoti~nom dru{tvu?

– Bi lo bi ustva ri do bro da po sto ji ne ka or ga ni zo va nost bi lo kog ti pa, no, ~i ni mi se da se ov de sve de {a va sti hij ski, pa to va `i i za po me nu tu pro duk ci ju.

l Da li je borba protiv piraterije pitawe nov~anika, svesti gra|ana ili ne~eg tre}eg?

– Si tu a ci ja po vo dom pi ra te ri je je bez iz la zna, re klo bi se. Ne sta ja we fi zi~ kog for ma t a do s ta do p ro n o s i to m e, mu zi ka je po sta la ja ko jef ti na. l Na koju kartu mali, nezavisni izdava~i i muzi~ari treba da igraju dok se za publiku bore sa ja~im od sebe?

– Naj ve ro vat ni je se tre ba po ve za ti i de lo va ti u sa dej stvu sa se bi sli~ ni ma. Da nas je to sa in ter ne tom lak {e ne go ikad, ali ne vi dim ne ke re zul ta te, iz gle da da je i to

pre v e l i k i um n i i fi z i~ k i na por. l Cane „Partibrejkers„ je na ovom mestu rekao da mu je ciq probuditi mrtvog ~oveka, onog koji `ivi, a da ne zna da je mrtav. Koliko se Disciplin A Kitschme tu pronalazi?

– Nas za ni ma pr ven stve no dru ga ~i ji mu zi~ ki iz raz i nad grad wa. Za to i al bum “Uf!” no si sa so bom dah eks pe ri men tal nog ro ka. l Da li se sla`ete da smo, po staroj Andri}evoj, nakon dugog robovawa izvitoperili svest i izgubili sposobnost da razlikujemo {ta je po nas dobro, a {ta lo{e?

– Iz kog in ter vjua je ta we go va iz ja va (smeh)? Ne znam, ka ko ko, mi slim da bi sva ko tre ba lo da ume da ose ti {ta je do bro, a {ta lo {e za we ga. l Koje vrednosti su u na{em dru{tvu na dohvat ruke, a nikako da ih ugrabimo?

– Ne ve ru jem da sam pra va oso ba ko ja mo `e ko men ta ri sa ti pri li ke u ne kom dru {tvu.

Na i me, ne `e lim to da bu dem.

A ku ka we ra di ku ka wa me ne za ni ma. l Da Koja ima magi~an kist, {ta bi wime nacrtao i u~inio stvarnim?

– Imam ja ma gi ~an kist odav no. n Igor Mihaqevi}

JU B I L E J I: DESET GODINA MEMORIJALA „ISIDOR BAJI]”

I Pogoreli} je morao da prona|e sebe i ja ni sti~ ko tak mi ~e we Me mo ri jal „Isi dor Ba ji}“ ove go di ne se {e sti put odr `a va u No vom Sa du od 9. do 19. mar ta u or ga ni za ci ji Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}“, po kre ta ~a ove bi je nal ne kla vir ske svet ko vi ne ko ja sva ki put oku pqa sve vi {e u~e sni ka. Pr vi

P

Me mo ri jal odr `an je 2002, i na we mu su u~e stvo va li na {i mla di pi ja ni sti, osnov ci i sred wo {kol ci, po de qe ni u dve ka te go ri je, ali ve} na red ni, ka ko je i za mi {qe no, imao je me |u na rod ni ka rak ter, pro {i ren i za jo{ jed nu, naj sta ri ju ka te go ri ju tak mi ~a ra do 32 go di ne.

Pum Proma{ar, laureat prethodnog Memorijala

Koncert za sve~ano otvarawe Sve ~a no otva ra we ovo go di {weg Me mo ri ja la je u pe tak 9. mar ta, na kon cer tu u Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Uz prat wu sim fo nij skog or ke stra SNP-a, ko jim }e di ri go va ti Mi ki ca Jev ti} i Alek san dar Ko ji}, na otva ra wu }e na stu pi ti la u re at 5. Me mo ri ja la Pum Pro ma {ar s Taj lan da, ko ji }e iz ve sti Be to ve nov Kon cert za kla vir br.5 u Es-du ru. Ta ko |e }e kao so li sta na stu pi ti i So fi ja Gu qak iz Ru si je i iz ve sti Kon cert za kla vir br. 1 u fis – mo lu Rah ma wi no va. Me mo ri jal „Isi dor Ba ji}“ }e bi ti za tvo ren 19. mar ta pro gla {e wem re zul ta ta pi ja ni sti~ kog tak mi ~e wa i do de lom na gra da.

Me mo ri jal „Isi dor Ba ji}“ osno ti kroz eta pe, u tri van je po za mi sli or ga ni za to ra pre na ve de ne ka te go ri je. de set go di na s ide jom da se pro mo vi Pr vo na gra |e ni tak {u kla vir, pi ja ni zam, mu zi~ ka kul mi ~a ri u svim ka te tu ra, pe da go gi ja, iz da va {tvo, no va go ri ja ma kon ku ri {u sa zna wa, stal na po tre ba za usa vr {a i za ti tu lu la u re a ta va wem, raz me wi va we pro fe si o nal - Me m o r i j a l a „Isi nih is ku sta va – vred no sti ko je je ne - dor Ba ji}“. go vao i vi so ko vred no vao Isi dor La u r e a t pr v og Ba ji} (1878-1915) kom po zi tor, di ri - Me m o r i j a l a 2002. gent, pe da gog, iz da va~, pi sac mu zi~ - bio je Pre drag Jo va kih ux be ni ka i osni va~ no vo sad ske no v i} iz Vra w a, a Mu z i~ k e {ko l e. Osnov n a mi s i j a za tim su te ti tu le Me mo ri ja la, na ko me je do sa da u~e - osvo ji li No vo sa |a stvo va lo vi {e od hi qa du mu zi ~a ra, nin Mla den ^o li} da va we je pri li ke mla dim pi ja ni - (2004), Lin zi Pan iz sti m a da se ori j en t i { u na svom Ki ne (2006), Ste fan umet ni~ kom pu tu. Isto vre me no, ka - Ra k i} iz Sr b i j e i `u or ga ni za to ri, vr sni umet ni ci i An to ni je Ba ri {ev stru~ wa ci ra znih pro fi la, po kla - ski iz Ukra j i n e wa ju mla di ma svo je vre me, zna we i (2008) i Mo ni ka Rut is ku stvo, sti mu li {u }i ih i in spi - Vi da iz Ma |ar ske i ri {u }i da pro na |u sop stve ni umet - Pum Pro m a { ar s ni~ ki smi sao.

Taj lan da (2010).

– Ova in ter na ci o nal na pi ja ni Na ovom tak mi ~e - Isidor Baji} sti~ ka ma ni fe sta ci ja po sve }e na je wu ta ko |e se do de u~e ni ci ma i stu den ti ma kla vi ra, qu je i na gra da pu bli ke. Po red „re kla vir skim pe da go zi ma, pi ja ni sti - dov nih“ pri zna wa, bi }e do de qe na i ma, emi n ent n im mu spe c i j al n a na g ra d a zi~ kim umet ni ci ma i ko ja no si ime Klo da svim za i n t e r e s o v a De b i s i j a (po v o d om Pi ja ni sti~ ko nim li ci ma – pod se 150-go di {wi ce ro |e tak mi ~e we ove }a ju or ga ni za to ri. – wa kom po zi to ra) za go di ne oku pqa oko U sa dr `a ju Me mo ri ko ju kon ku ri {u kan 250 u~e sni ka iz ja l a ob j e d i w e n a su di da ti u svim ka te go pre da va wa, pro mo ci ri j a m a.

Na g ra d a 29 ze ma qa sve ta je, re si ta li, kur se vi „Isi dor Ba ji}“, naj i dru gi ob li ci pre vi {e po jed na u ka te zen ta ci ja iz obla sti mu zi ke i pi ja - go ri ja ma, bi }e do de qe na naj bo qe ni zma, naj pre kao otvo re ni pi ja ni - pla si ra nom tak mi ~a ru iz Re pu bli sti~ ko-pe da go {ki fo rum, a sa da kao ke Sr bi je ko ji ni je osvo jio pr vu, svet ska kon fe ren ci ja kla vir skih dru gu ili tre }u na gra du na ovom pe da go ga, te, kao odvo je ni seg ment, tak mi ~e wu. A naj bo qe pla si ra nom pi ja ni sti~ ko tak mi ~e we ko je ove tak mi ~a ru u A ili B ka te go ri ji s go di ne oku pqa oko 250 u~e sni ka iz te ri to ri je Voj vo di ne bi }e do de qe 29 ze ma qa sve ta. Oni }e se tak mi ~i - na na gra da „Sta ni sla va Te {i}„.

^la n o v i `i r i j a 6. Me m o r i j a l a „Isi dor Ba ji}“ su: Ro bert An dres (Hr v at s ka / Por t u g a l i j a), Fa b io Bi di ni (Ita li ja), Sve to zar Iva nov (Bu g ar s ka), Ema n uel Kra s ov s ki (Iz rael), Va ne sa La tar{ (Ve li ka Bri ta ni ja), He di Sa lan ki Ru bardt (Ma | ar s ka), Mir t a l a Sa l a z ar (Mek si ko), Edvard Tur `on (Ka na da) i Dej vid Vest fal (SAD). Ve} na sa mom po ~et ku, osmi {qen je kon cept pi ja ni sti~ kog tak mi ~e wa na ko jem se „ga ran tu je jav nost ra da `i ri ja, mi ni mi zi ra po ten ci jal no neo bjek tiv no ran gi ra we tak mi ~a ra, ar ti ku li {e pi ja ni sti~ ko in ter pre ta tiv ne zah te ve i uskla |u je nu me ri~ ko bo do va we sa zah te vi ma umet ni~ ke pro fe si je“. n Nata{a Pej~i}

nedeqa4.mart2012.

c m y

12

TRAGOM DIPlOMATSkOG SPORA SRbIJE I RUMUNIJE

Vla{ko pitawe Pi{e: Jan Briza v de je „vla {ko pi ta we” uvek bi lo pre vas hod no – po li ti~ ko pi ta we. To je ne dvo smi sle no po tvr |e no i ovih da na ka da je Ru mu ni ja ozbiq no za pre ti la da }e spre ~i ti Sr bi ju da do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop sku uni ju uko li ko ne pru `i do dat ne ga ran ci je da }e “va qa no pri me wi va ti za ko ne o na ci o nal nim ma wi na ma”. U pi ta wu su bi li Vla si.

Na sre }u, sve se do bro za vr {i lo i Sr bi ja je do bi la sta tus kan di da ta. Me |u tim, ako ne ko mi sli da je “vla {ko pi ta we” sa da sta vqe no “ad ak ta” – grd no se va ra. ^ak i ako ga Ru mu ni ja ni kad vi {e ne po teg ne, a to je ma lo ve ro vat no, Vla si sa svim si gur no ne }e od u sta ti od pra va ko ja su za ko nom za ga ran to va na i ko ja ostva ru ju osta le na ci o nal ne ma wi ne u Sr bi ji, a po seb no Ru mu ni u Voj vo di ni.

Vla si, po pra vi lu, naj vi {e upo re |u ju svoj ma win ski sta tus s onim voj vo |an skih Ru mu na za to {to se s wi ma naj lak {e iden ti fi ku ju zbog istog, ili go to vo istog ro man skog je zi ka ko ji go vo re i jed ni i dru gi. I za i sta, Ru mun iz Vr {ca i Vlah iz Bo ra raz go va ra ju bez pro ble ma.

E sad, Ru mun iz Vr {ca mo `e na svom ma ter wem je zi ku da se obra zu je od osnov ne {ko le do fa kul te ta, a Vlah iz Bo ra ne mo `e. Onaj pr vi ima i raz vi je no jav no in for mi sa we na svom je zi ku, a ovaj dru gi ne ma. I ne ma jo{ si lu dru gih ma win skih pra va ko ja Ru mu ni u Voj vo di ni ko ri ste i do `i vqa va ju kao sa svim pri rod na.

Ne ko bi sad, na rav no, mo gao da po sta vi pi ta we ka ko je mo gu }e da u is toj dr `a vi jed ni mo gu a dru gi ne mo gu da ko ri ste ista pra va. Mo gu }e je. Sve je mo gu }e

O

ta mo gde po li ti ka ume {a svo je pr ste.

Krun ski do kaz da je upra vo po li ti ka zla kob “vla {kog pi ta wa” na svoj, vr lo ube dqiv na ~in, pru `a ju slu `be ni po da ci o wi ho vom bro ju. Vla si se kao po pi sna ka te go ri ja u Sr bi ji pr vi put po ja vqu ju 1846. go di ne. Dr `av na sta ti sti~ ka slu `ba ta da be le `i 97.215 onih ko ji ma je ma ter wi je zik vla {ki. Za ovu pri li ku su, me |u tim, mno go za ni mqi vi ji re zul ta ti po pi sa od sre di ne pro {log ve ka pa na o va mo.

Jer, u pi ta wu je pro sto ne ve ro vat no “po ja vqi va we” i “ne sta ja we” Vla ha ko je mo `e da se ob ja sni je di no “~a rob nim {ta pi }em” po li ti ke.

Ta ko je 1948. go di ne u Sr bi ji re gi stro va no 102.953 Vla ha, a ve} 1953. sa mo 28.074, da bi po pi som sta nov ni {tva 1961. wi hov broj bio sve den na ne ve ro vat nih – 1.368. A on da je, na na red nom po pi su 1971. broj Vla ha po ras tao na 14.724, da bi po tom, 1981. go di ne, po pi si va ~i re gi stro va li 25.596 Vla ha. Po pis 1991. go di ne po no vo po ka zu je na gli pad wi ho vog bro ja – na 17.807. Za tim sle di no vi spek ta ku lar ni obrt: pre ma po pi su 2002. go di ne Vla ha je u Sr bi ji bi lo 40.054! Zva ni~ nih re zul ta ta pro {lo go di {weg po pi sa jo{ ne ma, me |u tim, pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Vla ha Ra di {a Dra go je vi} je iz ja vio Ta nju gu da pre ma ne zva ni~ nim po da ci ma sa da ima oko 64.000 Vla ha, od no sno da je wi hov broj znat no po ras tao u od no su na pret hod ni po pis.

Ova kvo “po ja vqi va we” i “ne sta ja we” Vla ha ne ma uver qi vo de mo graf sko ob ja {we we, po go -

to vo ako se ima u vi du da u po me nu tom pe ri o du u tom de lu Sr bi je ni je bi lo ve }ih mi gra ci o nih kre ta wa. S dru ge stra ne, me |u tim, bi lo je ve li kih po li ti~ kih tur bu len ci ja u ce loj ze mqi – naj pre Ju go sla vi ji a po tom Sr bi ji. Ti to vo “ne” Sta qi nu bio je, o~i gled no, pr vi ozbi qan raz log za et ni~ ku mi mi kri ju Vla ha.

I za i sta, sve {to je mo glo da ih do ve de u ve zu sa Ru mu ni jom u ko joj je Sta qin go mi lao ten ko ve, bi lo je opa sno po `i vot. A on da, po sle re la tiv no mir nih i bez bri `nih se dam de se tih i osam de se tih go di na, wi ho vo no vo na glo “ne sta ja we” po kla pa se s opa snim ta la som na ci o na li zma u Mi lo {e vi }e voj Sr bi ji. S od la skom Slo be-slo bo de Vla si su se po no vo od va `i li da ne kri ju svoj na ci o nal ni iden ti tet.

Od et ni~ ke gru pe – ka ko ih je tre ti rao Mi lo {e vi }ev re `im – ste kli su sta tus na ci o nal ne ma wi ne i osno va li svoj Na ci o nal ni sa vet. Ima ju vi {e od 10 po li ti~ kih stra na ka i udru `e wa gra |a na. Me |u tim, pod uti ca jem i pri ti skom po li ti ke pri li~ no su raz je di we ni, i to ~ak i oko de fi ni sa wa svog na ci o nal nog ide ti te ta. Jed na stru ja sma tra da su Vla si za pra vo Ru mu ni, a dru ga da su u pi ta wu dva et ni ci te ta – bez ob zi ra na sve sli~ no sti, od je zi ka pa na da qe.

Po Usta vu Sr bi je, na ci o nal no opre de qe we je stvar sva kog po je din ca. I Sa vet Evro pe pro pi su je da ni ko ne ma pra vo da ne ko ga sma tra svo jim pri pad ni kom, ako on to ne `e li. Pre ma to me, po li ti ~a ri bi tre ba lo da to ima ju u vi du i ka da se ra di o “vla {kom pi ta wu”. Wi hov za da tak je, za pra vo, da obez be de jed na ke uslo ve za ostva ri va we svih za ko nom za ga ran to va nih pra va i Ru mu nu u Vr {cu i Vla hu u Bo ru. (autor je novinar iz Novog Sada)

S U S R E T I : @IGA DEbEQAk, PREDSEDNIk UPRAVE SlOVENA^kE GRUPE „MERkATOR”

i li o ni gla sa ~a {i rom Ru si je da nas }e bi ra ti do sa da {weg pre mi je ra Vla di mi ra Pu ti na za no vog pred sed ni ka sa man da tom od {est go di na. Vla di mir Pu tin je ve} bio pred sed nik Ru si je u dva man da ta (2000 - 2008), a po zna va o ci pri li ka tvr de da je na sle dio Jeq ci na ta ko {to je ve} iz gu bqe ne iz bo re pre o kre nuo u ko rist Bo ri sa Ni ko la e vi ~a. Za sve ove go di ne bo rav ka u Kre mqu Pu tin je do ka zao da je tre nut no je di ni po li ti ~ar ko ji mo `e da osi gu ra Ru si ji neo p hod nu sta bil nost i po vra tak u svet ski vrh, po sle po ni `e wa do `i vqe nog s pa dom ko mu ni zma.

Da ka ko, o da na {wim iz bo ri ma i o pri li ka ma u Ru si ji se mo `e go vo ri ti sa ra znih po zi ci ja. Ru ska stvar nost se, me |u tim, ne mo `e me ri ti ne ru skim ar {i ni ma. Ono {to je va `no za pad nom sve tu, ru skom ~o ve ku je uvek ne ka pe ta stvar na umu. Sto ga, sva su o~e ki va wa da }e Pu tin, i po red broj nih de mon stra ci ja we go vih pro tiv ni ka, po be di ti ve} u pr vom kru gu gla sa wa. Od pro tiv kan di da ta je di ni ko ji mo `e da osvo ji ne {to vi {e gla so va je ste ko mu ni sti~ ki li der Ge na dij Zju ga nov. Ali we ga u Ru si ji ve} iona ko na zi va ju „pro tiv kan di da tom po slu `be noj du `no sti”.

U slu ~a ju da ipak do |e do dru gog kru ga, iz bo ri bi iz gle da li sa svim dru ga ~i je. Ta da bi se oku ra `i li svi oni ko ji ne vo le Pu ti na, ali ko ji ne ma ju za

M

Ko men ta ri {u }i do la zak bel gij skog „De le za” na tr `i {te Sr bi je, sa go vor nik „Dnev ni ka” po tvr |u je da }e „Mer ka tor” na tu ~i we ni cu od go vo ri ti ade kvat nom stra te gi jom.

– [to se nas ti ~e, do sa da smo ima li kon ku ren ta u „Del ti”, a sa da ima mo „De lez”. U sva kom slu ~a ju, na{ je pri mar ni ciq da ima mo jo{ bo qu po nu du za na {e po tro {a ~e i jo{ po voq ni je ce ne. U to me smo uspe {ni i na to me }e mo ra di ti i ubu du }e, a kon ku ren ci ja je uvek do bra za po tro {a ~e – ka te go ri ~an je De be qak.

Pr vi ~o vek Upra ve Gru pe „Mer ka tor” oce wu je da je na {e tr `i {te vr lo per spek tiv no, na gla {a va ju }i da je upra vo iz tih raz lo ga pret hod nih go di na naj ve }i deo in ve sti ci ja oti {ao upra vo na pod ru~ je Sr bi je.

– I u ovoj go di ni pla ni ra mo ula ga we od oko 25 mi li o na evra.

Tr `i {te Sr bi je dru go je naj ve }e tr `i {te Gru pe „Mer ka tor” i na we mu smo la ne ostva ri li vi {e od po la mi li jar de evra pri ho da. Me |u naj ve }im smo po slo dav ci ma u Sr bi ji, pri ~e mu u svim ze mqa ma gde ra di mo ima mo istu po li ti ku na bav ke: ima mo lo kal ne do ba vqa ~e i vr lo jed no stav nu lo gi ku da pot po rom lo kal nih do ba vqa ~a pod u pi re mo o~u va we rad nih me sta.

De be qak oce wu je da bi bi lo naj bo qe da sve dr `a ve Za pad nog Bal ka na {to br `e po sta nu ~la ni ce EU, jer to ima po zi ti van uti caj na eko nom sku sa rad wu iz me |u svih ze ma qa, pa i ma kro e ko nom sku sta bil nost ce le re gi je.

– Ite ka ko nam od go va ra {to do bi ja wem sta u sa kan di da ta u evrop skim in te gra ci ja ma na pre du je i Sr bi ja – is ti ~e De be qak. – Eko nom ska si tu a ci ja je ste te {ka i mi pro ce wu je mo da }e 2012. mo `da bi ti i naj te `a od po ~et ka kri ze, ali u „Mar ka to ru” smo kon ci pi ra li pu no pro tiv kri znih me ra. A u fo ku su svih tih me ra i na {ih ak tiv no sti su po tro {a ~i. U vre me kri ze, ka da po tro {a ~i te {ko `i ve, na ma su na pr vom me stu {to pri stu pa~ ni je ce ne, pa }e mo u tom prav cu naj vi {e i in ve sti ra ti. n Milorad Mitrovi}

U RUSIJI SE DANAS ODR@AVAJU

I posle ko ga dru gog da gla sa ju. Ko men ta to ri tvr de da Ru si ja, za pra vo, funk ci o ni {e po si ste mu spi ra le }u ta wa. To zna ~i da qu di jav no go vo re ono {to mi sle de je po

vo qi ve }i ne, ali se u du {i s tim ne sla `u. Za 12 go di na, ko li ko tra je era Vla di mi ra Pu ti na, u ru skim gra do vi ma je na stao ka kav - ta kav sred wi sloj. On je ste

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : PREDSEDNI^kA

Na kraju se i

smo mo gli da ~u je mo ko je su to te me ko je do mi ni ra ju kam pa wom za pred sed ni~ ke iz bo re: no va rad na me sta, zdrav stve na za {ti ta ko ju re pu bli kan ci po ko li ko do kra ja po se te na grd no na zi va ju “Oba mi na za {ti ta”, i, po ma lo za ~u u ~i te i{ta o ame ri~ kom |u ju }e – pra vo na abor tus i kon tra cep ci ju. iz bor nom si ste mu i pro ce Rom ni jev mi ting odr `an je ve ~e pre ko ku sa u du ri za iz bor pred sed ni ka, zna }e Ko lo ra du. Su tra dan smo ima li pri li ku da se upo te mno go vi {e ne go ve }i na Ame zna mo s na ~i nom iz bo ra kan di da ta za pred sed ni ke ri ka na ca – bi le su re ~i sa ko ji ma u okvi ru stra na ka. Ovaj pro ces tra je ve o ma du go i su nas do ma }i ni sa ~e ka li u gra du ne odr `a va se u svim dr `a va ma isto vre me no. Sva Den ve ru, dr `a vi Ko lo ra do, gde je ka dr `a va ima mo gu} nost da se opre de li za je dan za po ~e la na {a po se ta Sje di we nim Ame ri~ kim od dva na ~i na da iza be re de le ga te ko ji }e na za vr Dr `a va ma. Kroz pro gram za me |u na rod ne li de re {noj stra na~ koj kon ven ci ji u av gu stu gla sa ti za Stejt De part men ta to kom pret hod nih 40 go di na ne kog od stra na~ kih kan di da ta. Je dan na ~in se zo pro {lo je oko 350 oso ba ko je su ka sni je po sta le ve „praj ma ris” i ve o ma je sli ~an obi~ nim iz bo ri pred sed ni ci dr `a va i vla da, i vi {e od 500 wih ko - ma. Gra |a ni od la ze na svo ja bi ra~ ka me sta i na ji su ka sni je bi li mi ni stri. Gru pa od 15 qu di iz wi ma tra `e ili de mo krat ski ili re pu bli kan ski 10 ze ma qa, ~i ji sam i ja bi la ~lan, jed na je od pr - gla sa~ ki li sti} na kom za o kru `u ju ime kan di da ta vih ko ja je kao te mu po se te ima la upra vo upo zna va - kog `e le da po dr `e da bu de kan di dat za pred sed ni we sa pred sed ni~ kim iz bo ri ma, pro ce som iz bo ra ka Ame ri ke. kan di da ta, kam pa wa ma i na ~i nom wi ho vog fi nan Dr `a ve se raz li ku ju po to me {to u ne ki ma od si ra wa, a ~i ni li su je po sla ni ci, mi ni stri, {e - wih svi gra |a ni mo gu da u~e stvu ju u ovom pro ce su, fo vi ka bi ne ta pred sed ni ka, no vi na ri i ana li ti - a u ne ki ma pra vo gla sa ima ju sa mo ~la no vi ili re ~a ri. gi stro va ni bi ra ~i ove dve stran ke. U ma wem bro Na {e upo zna va we s je din stve nim i pri li~ no ju dr `a va odr `a va ju se ko ku si, sku po vi na ko ji ma kom pli ko va nim iz bor nim si ste mom za pred sed ni - se qu di sa sta ju u ma lim gru pa ma i raz go va ra ju o ka SAD, kao i sa jo{ kom pli ko va ni jim pro ce som svim kan di da ti ma pre ne go {to do ne su od lu ku ko iz bo ra kan di da ta ga }e po dr `a ti. za ovu va `nu Za istim sto funk ci ju, za po ~e lom se di od 15 Na opasku da kod nas deca i maloletne osobe ne do lo je od la skom na 20 qu di ko ji skup Mi ta Rom ni - smeju da u~estvuju u politi~kim kampawama, na{i `i ve u istom doma}ini su delovali iznena|eno ja, tre nut no fa kom {i lu ku, i vo ri ta u re pu bli ko ji ni su sva ko kan skoj tr ci za dnev no ukqu ~e kan di da ta za pred sed ni ka Ame ri ke. Ula ze }i u sa - ni u po li ti ku, ali do no se ve o ma va `nu od lu ku – ko lu lo kal ne sred we {ko le po mi sli la sam ka ko sve }e bi ti kan di dat wi ho ve stran ke za pred sed ni ka iz gle da pri li~ no skrom no, i ka ko se ov de mno go Ame ri ke. I upra vo to kom ovih ras pra va us pe li vi {e po la `e na su {ti nu ne go na for mu. Ono {to smo da sa zna mo mno go o re pu bli kan skim kan di da me je iz ne na di lo bi lo je pri su stvo ve li kog bro ja ti ma: zbog ~e ga ih ne ki qu di po dr `a va ju, {ta im de ce i sred wo {ko la ca, ka ko na bi ni, ta ko i u pu - za me ra ju, {ta od wih o~e ku ju. bli ci. Na opa sku da kod nas de ca i ma lo let ne oso Ta ko smo sa zna li da su pri sta li ce Ro na Po la be ne sme ju da u~e stvu ju u po li ti~ kim kam pa wa ma, naj e lo kvent ni je, naj ak tiv ni je i naj va tre ni je bra na {i do ma }i ni su de lo va li iz ne na |e no, i to je bi - ne svog kan di da ta jer sma tra ju da we go va raz li ~i la pr va stvar na ko joj su se po ka za le su {tin ske ta vi |e wa u od no su na sve osta le kan di da te (Ron raz li ke iz me |u na {a dva si ste ma vred no sti i na - Pol je za za vr {e tak svih voj nih ak tiv no sti SAD ~i na na ko ji po sma tra mo stvar nost. u sve tu) mo gu da pri vu ku neo pre de qe ne kan di da te Po sle ne ko li ko uvod nih go vor ni ka, pu bli ka je i raz o ~a ra ne de mo kra te. Sa zna li smo i da re pu po di gla tran spa ren te sa Rom ni je vim ime nom i on bli kan ci kao je di nog istin ski svog kan di da ta do je iza {ao na bi nu i za po ~eo svoj 17-mi nut ni go vor `i vqa va ju Ri ka San to ru ma, naj kon zer va tiv ni jeg po vi ci ma “Ame ri ka se vra ti la”. Osim mno go fra - od svih po sto je }ih re pu bi kan skih kan di da ta, ko ji za i na pa da na ak tu el nog pred sed ni ka SAD Ba ra ka se za la `e za za bra nu abor tu sa, ~ak i u si tu a ci ja ma Oba mu i we go vu po li ti ku, ma lo {ta se mo glo ~u ti u ko ji ma je `i vot maj ke u opa sno sti. We go va naj o kon kret nim pred lo zi ma sa mog Rom ni ja, ali i o sla bi ja ta~ ka mo gla bi mu bi ti ka to li~ ka ve ro i osta lim kan di da ti ma. De lo va lo je kao da je no mi - spo vest, pi ta we od ve li ke va `no sti za bi ra ~e u na cij ski pro ces ve} pro {ao, da je Rom ni ve} si gu - Ame ri ci, po seb no za re pu bli kan ce. Isto ta ko, ran kan di dat i da je we gov glav ni opo nent i u ovoj ma lo je ve ro vat no da bi iz u zet no de sno na stro je ni fa zi Oba ma, a ne ne ko od we go vih stra na~ kih ko - San to rum mo gao osvo ji ti sim pa ti je dru gih bi ra ~a le ga, sa ko ji ma se i da qe tak mi ~i. Ipak, ve} ta da osim tvr dog je zgra re pu bli ka na ca.

Pi{e: Aleksandra Jerkov

Mogu da nas kupe U srpski biznismeni P

red sed nik Upra ve Gru pe „Mer ka tor” @i ga De be qak pre do ~io je „Dnev ni ku„ da je do sa da je bi lo ve} osam po ku {a ja da se de o ni ce ove tr go vin ske ku }e pro da ju, sa `e qom da se do |e do sta bi li za ci je vla sni~ ke struk tu re. On nam je isto vre me no ob ja snio i da sa ma Upra va na to ne ma ni ka kvog uti ca ja, po {to je to stvar od lu ke vla sni ka, me |u ko ji ma je i dr `a va Slo ve ni ja.

– Mi smo pr ven stve no fo ku si ra ni na po sao, a ne na pro me nu vla sni~ ke struk tu re. Na svim tr `i {ti ma gde po slu je mo su o ~a va mo se sa po sle di ca ma eko nom ske kri ze ko ja se pre sve ga odr `a va na sma we we po tro {we i pro me we nu struk tu ru po tro {a~ ke kor pe. No, upr kos lo {i jim uslo vi ma po slo va wa u re gi ji, uspe {no se no si mo sa iza zo vi ma i pro na la zi mo mo gu} nost za ubr za no pri la go |a va we po tro {a ~i ma. U sva kom slu ~a ju, na {e glav no opre de qe we je sta bil no po slo va we i rast pro me ta od tri po sto, ta ko da o~e ku je mo da }e mo u ovoj go di ni pr vi put pre ma {i ti uku pan pri hod od tri mi li jar de evra – ka `e nam De be qak.

Na kon {to je pro pao po ku {a ji hr vat skog „Agro ko ra” da pre u zme naj ve }u slo ve na~ ku tr go vin sku ku }u, a u sve tlu ~i we ni ce da je ba~ ko pa la na~ ki „Nek tar” uspe {no pre u zeo „Fruk tal”, po no vo su o`i ve le gla si ne da bi srp ski bi zni sme ni mo gli bi ti po ten ci jal ni kup ci „Mer ka to ra”.

– Ne bih imao ni {ta pro tiv, sa mo ne ka sku pe nov ce. To bi ~ak bi lo vr lo ko ri sno, ali po na vqam da akvi zi ci ja te vr ste za vi si is kqu ~i vo od de o ni ~a ra – ja san je De be qak.

U jav nom de o ni ~ar skom dru {tvu, po ja {wa va na{ sa go vor nik, upra va kom pa ni je ne ma di rekt nog kon tak ta sa de o ni ~a ri ma, {to ima svo jih pred no sti, jer se ne sta bil na vla sni~ ka struk tu ra ne od ra `a va di rekt no na sam rad u „Mer ka to ru”. To, me |u tim, ne zna ~i da pri ~e o pro da ji kom pa ni je ne od u zi ma ju ener gi ju ko ja bi se, ka ko ka `e De be qak, „mo gla upo tre bi ti za jo{ so fi sti ci ra ni ji rad na tr `i {ti ma gde je ’Mer ka tor’ pri su tan”.

dnevnik

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

PREDSEDNI^KI IZBORI, IZNENA\EWA NE]E (I NE SME) BITI

VESTI

Pu tina – Pu tin proizvod Putinove politike, prilago|avawe zemqe ruskih oru`awu u godinama hladnog raali danas ipak o~ekuje, umesto prostranstava na dana{wi ri- ta. Ali kada Putin obe}ava da vladavine oligarhije, br`i tam promena treba vremena, ali, }e modernizovati rusku armiju prozapadni kurs. Otuda se sve po wemu, i ograni~ena koli~ina i da }e u narednih deset godina u vi{e govori o postojawu dve Rudemokratije. U svetu biznisa, vojnu industriju investirati sije – urbane i ruralne. gde je vreme novac, demokratske 800 milijardi dolara, ne mora Preuzev{i kormilo dr`ave {iroke rasprave mogu da se vode da zna~i da ponavqa gre{ke kood Borisa Jeqcina, Putin je samo pod uslovom da ne uspora- munisti~kih vo|a. Jer, me|unaobe}ao da }e konsolidovati povaju dru{tvene procese. I da ne rodni odnosi su danas jo{ zasnolo`aj Rusije na dva kontinenta. predstavqaju podmatewe noge vani na vojnoj mo}i. Zbog bogaMo`da zbog toga svet ~esto oppod parolom borbe za qudska tih prirodnih resursa, vojno tu`uje Putina da sawa o obnaprava. Obi~an ~ovek je danas slaba Rusija mogla bi lako povqawu crvene imperije SSSR-a mnogo slobodniji u odnosu na stati plen multinacionalnih i to zaista mo`e biti utisak na staqinisti~ku vlast i na tom kompanija. Ovako, zapadni kapiprvi pogled. Uostalom, u po~etplanu gra|ani ose}aju napredak. tal }e biti ukqu~en u eksploaku Putin i jeste osvajao povereU isto vreme, Putin i ruska taciju sibirskih i drugih ruda we onih gra|ana Rusije koji su oligarhija ~vrstom kontrolom {irom Rusije, ali pod kontronavikli na siroma{nu dr`avu vlasti obezbe|uju stabilnost. lom Kremqa. na unutra{wem planu, ali mo}U predizbornoj kampawi VlaIma, ina~e, mi{qewa da sadanu za spoqni svet. To je kult kodimir Putin je pokrenuo mno- {wa kriza u Evropi mo`e i}i ji su komunisti neRusiji na ruku. govali decenijama Uostalom, kada na osnovu `rtava Putin ka`e: RusiGovorio je Putin u predizbornoj kampawi o ruskog naroda u ja od Lisabona do Rusiji od Lisabona do Vladivostoka, Drugom svetskom Vladivostoka, on o evroazijskom savezu, o vojnom ja~awu... ratu. S druge straponavqa ono {to ne, u vreme Jeqcina je bezbroj puta pou Rusiji je bilo najnudio, a to je privi{e pravih reformi, ali je to, {tvo tema kako on zami{qa Ru- vredna integracija s EU i zame|utim, istovremeno bio i pesiju u najmawe narednih {est go- padno investirawe {irom Rusiriod pqa~ke biv{e dr`avne dina. Govorio je o Rusiji od Li- je. Za Nema~ku i ekonomije imovine i stvarawa oligarhije sabona do Vladivostoka, o evro- ostalih evropskih zemaqa Rusikoju je kasnije Putin stavio pod azijskom savezu, o vojno jakoj Ru- ja mo`e postati atraktivna. kontrolu i pomo}u koje vlada. siji... Svi ovi snovi imaju zajed- Stoga }e i za`muriti na ne ba{ Na tom talasu Putin nastoji da ni~ki imeniteq – jaka Rusija, demokratsku Putinovu politku, obi~nom ruskom ~oveku ponovo koja }e se pitati bar u re{ava- jer su dovoqan razlog za seqewe ulije poverewe da socijalna dr- wu evropskih i azijskih proble- evropskih fabrika u Rusiju jef`ava iz vremena komunizma ne- ma. Zbog toga izme|u Putinove tina radna snaga i sirovine, te }e nestati i da }e uslediti izve- unutra{we i spoqne politike ogromno tr`i{te. Mada, ni na sni boqitak shodno mogu}nosti- postoji tesna veza. I stoga }e Zapadu ne spore da }e Putinov ma privrede. neka zemqa biti veliki prija- novi {estogodi{wi mandat A na tom privrednom planu teq Rusije samo ako doprinese ipak doneti i odre|enu polion, pak, te`i da maksimalno is- ja~awu wenog privrednog i me- ti~ku stabilnost, koja je naprokoristi prednost koju Rusija |unarodnog polo`aja. sto neophodna ulaga~kom kapiima u oblasti energetike, ali je SSSR je propao zbog neefi- talu.

Vladimir Putin bi verovatno i svestan da to ne}e trajati jo{ kasnosti privrede i ogromnih dugo. Svet se brzo mewa, a za vojnih izdataka tokom trke u na- najvi{e `eleo pribli`avawe Ru-

13

Naj ma we 34 `r t ve tor na da u SAD

Mihail Prohorov

Najmawe 34 osobe poginule su u naletu tornada u Sjediwenim Dr`avama, a sna`ni vetrovi gotovo da su sravnili sa zemqom mawe gradove u vi{e dr`ava SAD. Ve}ina poginulih prona|ena je prilikom ra{~i{}avawa ru{evina, pa vlasti upozoravaju da bi broj `rtava mogao da bude znatno ve}i. Sna`ni vetrovi sru{ili su niz ku}a i {kola u Indijani, Ohaju i Kentakiju i istovremeno pokidali dalekovode, pa je vi{e hiqada stanovnika ostalo bez struje. Ina~e, brzina tornada je u epicentru dostizala 280 kilometara na sat.

Vladimir @irinovski

Vi ki liks: Bin La de no vo te lo u SAD

Genadij Zjuganov

Sergej Mironov

sije Evropi. Time bi dobio saveznike s kojima je Rusija prirodno povezana i umawio bi efekat ameri~ke vojne strategije. On, me|utim, ima i rezervni plan, a to je evropsko-azijski savez, ~ija je koagulicija po~ela stvarawem carinske unije Belorusije, Rusije i Kazahstana i koji bi u naredne tri

godine mogao da postane va`an me|unarodni ~inilac. To je ono {to je danas na stolu pred bira~ima, a predizborna kampawa se potrudila da mnoge ubedi kako oni, zapravo, i ne glasaju za Putina, nego za stabilnu Rusiju. Kojom }e, dakako, Putin vladati. n Petar Tomi}

Direktori Stratfora, privatne ameri~ke agencije za geopoliti~ke analize, smatrali su da vo|a teroristi~ke mre`e Al Kaide Osama bin Laden nije sahrawen u moru, ve} da je wegovo telo preneto u SAD, objavio je Vikiliks a prenose ameri~ki mediji. Neposredno po{to je predsednik SAD Barak Obama 2. maja objavio da je uspe{no izvr{en napad na Bin Ladenovo utvr|ewe u Pakistanu, direktor Stratfora Xorx Fridman je, kako se navodi, poslao interni mejl u kome ka`e: „Izgleda da smo uzeli telo. Hvala bogu”.

Fred Barton, potpredsednik Stratfora za obave{tajne poslove je na to uzvratio mejlom u kojem je naveo da „telo ide prema Doveru, avionom CIA, a zatim u Vojni insitutu za patologiju u Betezdi”, objavio je Vikiliks, prenosi sajt „Biznis insajder.” Ovo se razlikuje od zvani~ne verzije da je Bin Ladenovo telo ba~eno u more sa jednog broda ameri~ke mornarice.

KAMPAWA U SJEDIWENIM AMERI^KIM DR@AVAMA

pr qav ve{ za bo ra vi

Za Mita Romnija republikanci veruju da je jedini koji zaista mo`e da pobedi Obamu. On je najmawe konzervativan od svih kandidata, izuzetno je bogat i od svih kandidata najvi{e “li~i” na predsednika. ^etvrti republikanski kandidat koji i daqe u~estvuje u trci je Wut Gingri~, u vreme Bila Klintona jedan od najuticajnijih republikanaca, ali koji osim podr{ke u ju`nim dr`avama, ima veoma malo {ansi da bude izabran. Sistem „kokusa” je, ina~e, delegatski, odnosno svaki kom{iluk izabere dva delegata koji }e ga predstavqati na vi{im nivoima odlu~ivawa. Nekad se delegati obave`u da }e glasati za odre|enog kandidata, a nekad samo svojim ugledom i integritetom garantuju da }e “odlu~iti u wihovom najboqem interesu”. Na{e pitawe o tome {ta bi se desilo

ukoliko bi se izabrani delegati predomislili i ukoliko ne bi glasali za kandidate za koje su obe}ali da }e glasati, do~ekano je jo{ jednim za~u|enim pogledom.

Pomalo neo~ekivano, na republikanskim izborima u Koloradu pobedio je Rik Santorum, koji se osvojiv{i jo{ nekoliko dr`ava koje na republikanskoj konvenciji imaju veliki broj delegata, iznenada vratio u trku na velika vrata kao najozbiqnija konkurencija Mitu Romniju. U svakom slu~aju, republikanci u svojoj unutarstrana~koj borbi ne {tede jedni druge. Ne ~ine to, uostalom, ni demokrate kada imaju vi{e kandidata. Ponekad su, zapravo, unutarstrana~ke borbe me|u kandidatima o{trije i prqavije nego one izme|u republikanaca i demokrata.

Ve}ina dr`ava u SAD je ili tradicionalno “plava“ (u wima uvek pobe|uju demokrate) ili tradicionalno U utorak, 6. marta, gra|ani 10 ameri~kih saveznih dr`ava glasa}e o “crvena“ (uvek pobe|uju rekandidatima Republikanske stranke za osvajawe predsedni~ke nominacije publikanci). Postoji samo nekoliko dr`ava koje od izbora do izbora mewaju na~in na koji glasaju, i to su ukupno delegata: delegata: 2.286 dr`ave koje odlu~uju o ishodu izbora, jer one su te koje potrebno pot rebno za nominaciju: 1.144 ~ine tu malu razliku izme|u dve najve}e stranke u 182 Mit Romni SAD. U wima je, opet, razve} odr`ani odr`ani prajmarisi (338 delegata) delegata) lika koja odlu~uje da li }e 79 Rik Santorum Nevada Florida one prevagnuti na jednu ili drugu stranu veoma mala, taMinesota Ju`na Karolina 39 Wut Gingri~ ko da se predsedni~ki izboKolorado Wu Hemp{ir ri u SAD vode kao borba za 38 Ron Pol Mejn Ajova mali broj bira~a u tih nekoliko dr`ava.

Mi~igen Kroz mnogobrojne sastanArizona ke sa predstavnicima, Va{ington funkcionerima, aktivistima, ~lanovima i simpatizejun „Super utorak” 437 rima obe stranke shvatili smo koliko su, u osnovi, du76 Yoryija boke razlike me|u wima.

66 Ohajo Ali smo spoznali i zbog ~ega }e, ma koliko takmaci u 58 Tenesi Tenesi unutarstrana~koj borbi namaj 49 Viryinija Viryinija padali i kritikovali jedni druge i iznosili prqav 43 Oklahoma ve{, na kraju dana, jednom 41 Masa~usets kada izaberu kandidata koji 32 Ajdaho }e u novembru “iza}i na predsedni~ku crtu”, cela 28 Severna Dakota april stranka i svi sada{wi pro27 Aqaska tivkandidati ujediweni mart stati iza wega. I pru`iti 17 Vermont Vermont 10-24 mu apsolutnu podr{ku u borbi protiv zajedni~kog Nacionalna konvencija republikanaca, suparnika. na kojoj }e zvani~no biti izabran (autorka je poslanica wihov predsedni~ki kandidat, LSV u Skup{tini bi}e odr`a na 27. avgusta odr`ana Republike Srbije)

Super utorak

Pri vid na jef ti no }a a svaki litar derivata nafte u svim dr`avama se obra~unava akciza, koja zna~ajno uti~e na cenu ovih proizvoda. U Srbiji je zahvatawe dr`ave po svakom litru goriva – osim akcize obra~unava se i porez na dodatu vrednost – oko 42 odsto na dizel gorivo, odnosno oko 52 odsto za benzine. Tako prakti~no, sedamdesetak dinara od svake litre goriva koja se pla}a na benzinskoj pumpi ide u dr`avni buxet.

Posledwih dana gorivo je poskupelo u gotovo svim evropskim zemqama, pa i kod nas, te se litar kre}e od oko 131 dinar, koliko ko{ta najjeftiniji dizel

N

D2, pa do oko 144 dinara za evropremijum i evrodizel. Cena goriva je, bez sumwe, izuzetno visoka, ali je prakti~no, zbog stalnog pada dinara, jeftinije to~iti u Srbiji nego u mnogim zemqama Evrope, pa i okru`ewa. Naravno, ako se cena goriva posmatra u evrima.

To, ipak, nije nikakva uteha doma}im potro{a~ima, jer se plata ovde zara|uje u dinarima, a ona je iz dana u dan sve mawa – iz istih razloga zbog kojih je i litar goriva “{atro” jeftiniji nego drugde. Zato i ne treba da ~udi {to promet na pumpama opada a vo`wa automobila postala luksuz. n Dobrila Mla|enovi}

Sku pa naf ta ve }a pret wa od Gr~ ke aqi rast cene nafte ve}a je pretwa po globalan ekonomski rast i stabilnost finansijskih tr`i{ta od du`ni~kih problema Gr~ke, smatraju eksperti britanske banke HSBC Holding. Investitori su brzo na{li nov razlog za zabrinutost u vidu daqeg uspona cena nafte, citira agencija Blumberg vode}eg ekonomistu HSBC Stivena Kinga. Ukoliko se ova tandencija nastavi, slaba{an ekonomski rast u razvijenim zemqama mogao bi ubrzo da se istopi, dok bi u zemqama sa ekonomijom u usponu po-

D

novo po~ela da se ubrzava inflacija. Cena „brent” nafte je u ~etvrtak na berzama sko~ila na 128,4 dolara za barel, maksimalan nivo od jula 2008. godine. Aprilski ugovori za „brent” su u petak na londonskoj berzi ICE Futures bili na niovu od 124,67 dolara za barel. King isti~e da investitori u akcije moraju da se osiguraju ve}im ulagawem u akcije energetskih kompanija, a berzanski trgovci bi morali prednost da daju ulagawima u valute zemaqa proizvo|a~a nafte - Norve{ke, Brazila i Rusije.

nedeqa4.mart2012.

c m y

14

dnevnik

QU BAV IZ ME \U SLI KE I ZVU KA, RO \E NA U MU KA MA,

Kada su filmovi rajem dvadesetih godina Mogu}e je da je i to jedan od raz- je ro|ena“ i „Pevajmo na ki{i“. I XX veka pojavili su se fa- loga za{to se ekipa ’ludih Fran- trebalo bi da je sve to vi{e od mozni „tokiz“ i najmawe cuza’ – kako je o wima mislio ekscentri~ne stilske ve`be (ovih {to se mo`e re}i jeste da su iza- filmski svet kada su stigli u Los }emo dana to i sami imati prilizvali pravu pometwu. Gotovo me- An|eles s idejom o svom projektu ku da proverimo kada „Glumac“ lodramati~no, mnoge su do tada – odlu~ila da snima crno-beli, pa po~ne da se prikazuje u na{im biblistave holivudske karijere su- jo{ i nemi film. Re~ je, naravno, oskopima). perstarova nemog filma preko o „Umetniku“ (The Ar tist), iliti Mo`da je ovo ~u|ewe spram no}i okon~ane. Filmski studiji „Glumcu”, kako su ga doma}i di- (ne)o~ekivanog trijumfa „Glumsu morali pre histeri~no nego stributeri preveli. U svakom slu- ca“, bar delom, isforsirano i meplanski, kad je ve} duh pu{ten iz ~aju, tada niko nije mogao ni da za- dijski prenaduvano, ali je koriboce, da se priklone novotariji – misli da }e ba{ „Glumac“ trijum- sno. Uostalom, Holivid nije ni zvu~nom filmu. Zvuk je u snimawe fovati na ovogodi{woj dodeli mogao da odoli pri~i o sebi. Tako filma uneo i niz tehni~kih pro- Oskara, osvojv{i ih pet, me|u ko- nas je „Glumac“ podsetio i da poblema, i ispo~etka, nekoliko ko- jima je i onaj za najboqi film. Da- stoje na desetine antologijskih raka unazad vratio umetnost po- kle, {to se ti~e nesre}ne Kristi- ostvarewa iz ere nemog filma, od kretnih slika. ne, pravda je zadovoqena. recimo Melijesovog „Puta na meI kao {to je Kova~evi}ev/[i„Glumac“ je, u stvari, od kada se sec“ (1902), Porterove „Velike janov \enka iz „Maratonaca“, u pojavio, mezim~e filmske kriti- pqa~ke voza“ (1903), Grifitivih duhu savremenog marketinga, re- ke (jo{ pre Oskara ovena~an je ni- filmova „Ra|awe jedne nacije“ kao: „Ton filmovi su sa(1915) i „Netrpeqivost“ vr{enstvo filmske (1916), Vineovog „KabiKri sti na, tra gi~ na he ro i na umetnosti i tehnike, oni neta doktora Kaligarija“ „Ma ra to na ca”, svo jim je le gen dar nim su o~i i u{i sveta“... tako (1919), Murnaovog „Nosis pa dom („Se rem vam se u ton film“) feratua“ (1922), Fon je i tragi~na heroina Kristina svojim legen[trohajmovog filma po sta la ote lo tvo re we ov da {wih darnim ispadom („Serem `r ta va teh ni~ kog na pret ka i ne sve sni „Pohlepa“ (1924), Ajzenvam se u ton film“), po{tajnove „Oklopwa~e bo rac za este ti ku ne mog fil ma stala otelotvorewe ovPotemkin“ (1925), ^aplida{wih `rtava tehni~nove „Zlatne groznice“ kog napretka i nesvesni borac za zom priznawa i pohvala) koja ga (1925), Langovog „Metroplisa“ estetiku nemog filma. Ona je, da smatra „qubavnim pismom kine- (1927), do Baster Kitonovog „Gene zaboravimo, kao i {irom sveta, matografiji i jedinstvenom po- nerala“ (1927)... Dana{wi filmohiqade wenih kolega pijanista, svetom nekada{wem Holivudu“. vi im svima mnogo duguju. u`ivo, muzikom, tokom projekcija Dakle, filmom „koji inspiri{e i Pri~a „Glumca“ bila je jedna od pratili neme filmove. I ba{ kao druge da danas rizikuju eksperi- brojnih iz vremena kada je nemi i glumci starog kova i oni su ma- menti{u}i sa formom“ i filmom film ustupao svoje mesto zvu~nim sovno ostali bez posla. „koji bi mogao da probudi zanima- ostvarewima. Tada su neke od najKada je po~ela da se gasi wihova we {irokog gledali{ta za film- ve}ih gluma~kih zvezda, poput Daproizvodwa, nemi filmovi su sku istoriju“. glasa Ferbenksa, Meri Pikford, prakti~no bili na svom vrhuncu.

Ba{ tim prelomnim momentom ^arlija ^aplina, Bastera KitoWihov jezik i wihova izra`ajna u istoriji kinematografije, pre- na, Rudolfa Valentina, na vrhunsvojstva su razvijena do maksimuma, laskom sa nemog na zvu~ni film, cu slave zara|ivale i po 2.000 dodok je filmska industrija zajedno s bavi se taj i takav „Glumac“ kroz lara nedeqno, {to, bi u danaglumcima sticala velika bogat- melodramsku, qubavnu pri~u iz- {wem vremenu, odgovaralo najamstva, zabavqaju}i milione gleda- me|u glumca Xorxa Valentina ninama najboqe pla}enih svetlaca. Tranzicija se, ipak, odvila u (@an Di`arden), ~ija se karijera skih fudbalera. roku od dve - tri godine. Stigla je zavr{ila s pojavom mikrofona na Ipak, karijera jedne Meri Pikkasnije i boja, pa sinemaskop... I setu, i mlade statistkiwe Pepi ford, prve milionerke u to vreme evo nas danas, tu gde smo da smo, sa Miler (Berenis Be`o), kojoj je i najuticajnije `ene Holivuda, vi{ekanalinim sraund zvukom i zvu~ni film otvorio vrata uspeha ugasila se ~im je zvuk osvojio vesve prisutnijim 3 D projekcijama, i slave. U ovoj, neko }e re}i „re- liko platno. Wen glas i te{ki akkoji su i podsticaj i posledica trogradnoj fantaziji“, mnogi }e cenat bili su prevelika smetwa spektakla, pre~esto ispraznog i u prepoznati i elemente pri~a sla- filmskoj predstavi koja je o woj bioskopima, ali i kod ku}e. vnih i omiqenih filmova „Zvezda izgra|ena na platnu. Drasti~ni su

K

T R E N D R A P O R T : NE KI NO VI FEN SI KLIN CI

Na{a slika i prilika P

rvo }u s vama da podelim jednu epizodu iz svog `ivota od pre neki dan, koja verovatno i nema neke veze sa ovonedeqnom temom, ali je toliko simpati~na da naprosto ne mogu da odolim. Stigne ti meni poruka od mile mi banke da pod hitno treba da se n » acrtam« u najbli`oj ekspozituri kako bismo udru`enim snagama, pi{u oni meni, a» `urirali moje mesto stanovawa«. Iako mi ba{ nije bilo najjasnije za{to se ovaj p » roblem~i}« nije mogao re{iti jednim telefonskim razgovorom, {ta }u – odem u banku da me u» dome«. Kad tamo, pitawe o adresi bilo je tek jedno u nizu. Naime, qubazna me je slu`benica priupitala za jo{ nekoliko detaqa, za koje ba{ nisam sigurna u kakvoj su (direktnoj - indirektnoj) vezi s teku}im ra~unom na koji mi l » e`e« plata. Tako sam, nakon odgovora na pitawe da li vozim, morala da se izjasnim i o svom bra~nom statusu.

Hm, sa prili~nim znakom pitawa iza{la sam po obavqenom divanu, razmi{qaju}i kako banka sada o meni zna sasvim dovoqno da bi mogla malo i da provodaxi{e ako zatreba.

Znaju i da li imam stan (ili neku drugu nepokretnost), vozim li, gde radim, kolika su mi primawa, a koliki rashodi, imam li mu`a ili `ivim sama... S obzirom da imaju i sve moje brojeve telefona, mogli bi jednostavno da me obaveste kada mi prona|u partnera po meri... Uostalom, tako bi i cifra koju mi svakog meseca uredno skidaju na ime odr`avawa ra~una kona~no imala nekog smisla.

Ali, dosta o meni. Za sada. Iza nas je jo{ jedna dodela Oskara. Bilo je svega; od zanosne Gvinet Platrou i Glen Klouz, pa do ne{to mawe uspe{nih modnih kombinacija, pri ~emu

Ho li vud ska zlat na mla de` Kako su stvari uvek jasnije kada se ne ti~u direktno nas samih, red bi bio (a i trend) da se jo{ jednom vratimo u Holivud, steci{te bogova 21. veka i vidimo kako izgleda tamo{wa budu}nost.

Znamo ve} da je wima svaka ludost dozvoqena, svaki greh opro{ten, a svaki osmeh, izgovorena re~ ili pogled t» e`ak« milione dolara. Poznato je i kako nam upravo sa te adrese sti`u apsolutno svi trendovi – od toga kako treba da izgledamo i pona{amo se, preko kriterijuma za izbor partnera, pa do formula za sre}u i uspeh. Svemu tome se, naravno, od malih nogu, ta~nije, od ro|ewa u~e i wihovi naslednici. Tako se ve} prve fotografije selebriti beba pla}aju suvim zlatom, paparaci potom uredno prate wihove prve zubi}e i korake, svaku suzicu i osmeh, ba{ kao i zajedni~ke trenutke sa mamom i tatom, provedene u parku ili u {etwi gradom, a ~itave armije qudi prehrawuju porodice slu`e}i ovim malim bogovima.

Potom z» latni« klinci malo porastu, a ludilo dobija jednu novu dimenziju: onom {to ti mali prin~evi i princeze obuku prodaja ska~e preko no}i (podaci ka`u da direktno uti~u na godi{wi rast de~je modne industrije od {est odsto), a ono {to oni vole da jedu ili piju apsolutni je hit me|u vr{wacima. Sve {to izgovore – p » reslatko je i nezaboravno«. U tom smislu se posledwih godina izdvaja wih nekoliko: }erka Toma Kruza i Kejti Holms, malena Suri, trendseterka na {tiklicama ~ija je svaka odevna kombinacija (nedavno je izjavila kako ih sama smi{qa) istog trena planetarni hit. U stopu je prati zlatna mlade` Bekamovih, koja je (posebno Kruz) ne{to prisutnija me|u klincima sa sve popularnijom sportskom ode}om. Nije za zanemariti ni uticaj koji ima Vajolet, }erkica Bena Afleka i Xenifer Garner, a o popularnosti i slepom obo`avawu dece Breda Pita i An|eline @oli izli{no je i govoriti. O~ekivawa su velika i kada je re~ o blizancima Xenifer Lopez (vide}emo {ta }e oni najboqe da prodaju), ba{ kao i od nedavno ro|ene Blu Ajvi, }erke Bijonse i Xej Zija, kojoj su roditeqi, za po~etak, brendirali ime.

U celoj pri~i najdaqe je odmakla najstarija me|u wima – Lurds, }erka 53. godi{we Madone, koja ve} nekoliko sezona uspe{no lansira modne kolekcije sa svojim potpisom. Preduzetni~kog duha na mamu, ona je ve} kao klinka shvatila da robu ne prodaju ni kvalitet, ni n » e znam kakav« modni iziri~aj, ve} ime. Stoga su i weni modeli upravo takvi – vrlo prose~ni i osredweg kvaliteta, ali sa potpisom. Svaka ~ast, mama je sigurno ponosna!

su posebnu pa`wu izazvali Boratov dolazak na crveni tepih u kostimu diktatora, bradavica (da li se videla ili ne) Xenifer Lopez, kao i noga (videla se u svojoj svojoj rasko{i) An|eline @oli. Ne{to medijske pa`we svakako je privukao i ovogodi{wi apsolutni pobednik, crnobeli francuski film ’» G » lumac’«, a pri~alo se i o tome kako je kriza ove godine u» darila« i na Holivud, s obzirom da je celokupna priredba trajala tek ne{to vi{e od tri sata, {to je u odnosu na prethodne – vi{e nego skromno.

U nedeqi iza nas pri~alo se vi{e nego ina~e i o budu}nosti. Poga|ate, re~ je o famoznom dobijawu statusa kandidata, kombinatorici oko datuma po~etka pregovora i o tome {ta }emo mi sve dobiti time i kako }e-

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

mo `iveti. Jednom... A ve} kada je futur na dnevnom redu, mogli bismo malo da razmislimo i o tome kako se svako od nas prema wemu odnosi u svakodnevnom `ivotu. Jer, odnos prema deci, kako se neretko ka`e, na{ je zalog za budu}nost. A tu svega: nasilnika, huligana, sitinih lopova, narkomana i bahatih klinaca, kojima ni{ta sla|e nije od toga da se i`ivqavaju na slabijima od sebe. Pritom su kriterijumi na osnovu kojih se formira piramida naj - faca u razredu, svi do jednog preslikani mamini i tatini statusni simboli: kako se neko obla~i, da li t» era« modu ili je apsolutni autsajder, kakve se patike, mobilni telefon i farke { » etaju«. Sve to je vi{e nego dovoqno da se, ba{ kao i u svetu odraslih, brzopotezno okon~a sva potrebna neverbalna komunikacija i stvari postave na svoje mesto.

I {ta onda, kada se suo~e sa svojom budu}no{}u, v» eliki« urade? Pa, ni{ta dobro. Neke od wih (nasilnike, huligane i sitne lopove) br`e boqe osude i stave na stub srama, dok ove druge (fensi zapu{tene) naj~e{}e (i dok ba{ ne do|e do nekog incidenta) gledaju s naklono{}u i neskrivenim simpatijama. Povremeno i sasvim u skladu s vremenom u kojem `ivimo, nedostatak odgovornosti za ~iwenicu da je na{a budu}nost (~itaj na{a deca) slika i prilika nas samih, umemo da na televizijama i po novinama uprili~imo seriju p » rikladnih« s» matrawa i ukazivawa, pri ~emu se kao najve}i kriti~ari na{e mlade`i mahom izdvajaju upravo oni koji su za to i najvi{e zaslu`ni. Ne slu~ajno, naravno. Decu, koja na svet dolaze ~ista i neiskvarena, a potom ih mi d» oterujemo«, u svemu tome niko apsolutno ni{ta ne pita, niti se wima bavi. A i za{to bismo mewali ve} uvre`enu praksu? Ovako je puno lak{e, jednostavnije i izuskuje znatno mawe vremena. Tek ne{to vi{e od onoga koliko se uobi~ajno i kada nije neka v» anredna« situacija decom i bavimo.

Ali, ne brinite, razloga za paniku nema. Jer, bar kada je o odnosu prema deci re~, nismo ni{ta nenormalniji i povr{niji od sveta kojem te`imo i `elimo da pripadamo. Jer, i tamo klinci od malih nogu gledaju (i u~e, naravno) mawe - vi{e isto: kako t» ete i ~ike« la`u da ne trepnu, kako (nedovoqno inteligentni da shvate da zapravo svo vreme od sebe samih otimaju) bestidno kradu i k » raduckaju«, kako bespomo}no preziru i mrze sve druga~ije i strano im, i sa koliko agresije i nerazumevawa osu|uju one slabije od sebe. Zagledani u bli`u i daqu budu}nost, egocentri~no i sebi~no zaokupqeni planovima za vlastitu sre}u i komfor, odrasli o » bo`avanu« decu, uglavnom, ni ne prime}uju. Razumqivo. Jer, prevedeno na modni jezik, lice bez {minke, poneke i » ntervencije« i nezaobilaznog sjaja – niko ba{ ne u`iva da vidi. A upravo to su deca, slika svih na{ih strahova, nepoverewa, nepo{tewa, lewosti i povr{nosti – bez ikakvih ulep{avawa, glancawa i doterivawa. n Jasna Budimirovi}

Sa smartfonom kod Poloka n Pi{e: Du{an Simin ve {to pro~itamo u kwigama o pro{losti postoji virtuelno u na{oj ma{ti. Tek odlaskom u muzej ta ma{ta postaje stvarnost. U muzeju se upoznajemo sa odnosom qudi i stvari neke epohe; tek u wemu sadr`aj istorije postaje stvarno verovatan ili neverovatan.

Na`alost, ve}ina muzeja na svetu mu~i muku s brojem posetilaca. Mo`da je vreme za promenu pristupa. Primeri najslavnijih muzeja na svetu ve} donose plodove. Po~ev{i od prve, pre vi{e decenija ustanovqene mere da stalne postavke treba nadopuwavati promenqivim izlo`bama, pa do najnovije, gde }e se prema studiji udru`enih britanskih muzeja, budu}nost u pridobijawu ve}eg broja posetilaca odvijati u „zoni interaktivnosti”. [to prevodimo: u dru{tvenim mre`ama tipa Fejsbuk, Tviter i sli~no.

U Lionu u Francuskoj, u Muzeju Furvije (Musée de Fourvière) odr`ava se izlo`ba pod nazivom „Medicina u anti~kom Rimu”. Od firme specijalizovane za programe vizuelnih predstavqawa Musotouch, naru~en je taktilni ekran na kome posetilac mo`e da konsultuje tretman dana{wih bolesti u ono doba. Tako dobijamo da probava belog luka s koprivom olak{ava umor i iznemoglost, da cvekla s medom smawuje stres. „Nau~ni podaci nisu novina”, ka`e konzervatorka muzeja, „ve} medijska konfiguracija predstavqawa”.

U Gugenhajm muzeju u Wujorku, za retrospektivnu izlo`bu italijanskog umetnika Mauricija Katelana smi{qena je specijalna programska aplikacija za smartfon, zami{qena kao igra zagonetki na principu pazla. [to je u duhu autorovog dela a i zabavno je, nagla{avaju autori i posetioci.

U Wujorku Mo MA (Mu se um of Mo dern Art) i Me tro po li ten razvijaju specijalne programe na osnovi geolokalizacije posetioca. «’Internaut’ se „pretplati” na neka dela u muzeju i o wima dobija informacije ~im se pribli`i zoni u kojoj ne{to stvara vezu izme|u dela, autora i posetioca. Na primer, prolazimo u blizini nekada{weg boravi{ta slikara Xeksona Poloka, dobijamo signal pra}en videom o autoru koji radi u svom ateqeu. A ka-

S

da se, i ne znaju}i, pribli`imo baru u kojem je Mondrijan uredno ispijao svoj uobi~ajeni koktel, dobijate ~ak i recept tog koktela.

Naravno, ovo su samo anegdotski primeri pojave koja je ve} deo zbiqe. Rij ksmu se um u Amsterdamu nam tako na Tviteru omogu}ava da pratimo izlo`bu „u produ`etku”, to jest da vidimo i dela koja nisu izlo`ena zato {to su u depou ili na restauraciji.

A sve je po~elo kadgod s kupovinom kataloga muzejske postavke, za se}awe na vi|eno. Zatim je nastavqeno sa CD-romom, kada smo galerije i pojedina~na dela najvecih muzeja, tada nedostupnih daqinom i cenom putovawa, pla}ali da „vidimo na nevi|eno”.

Pre nekoliko godina Gugl je oti{ao jo{ daqe omogu}iv{i nam da se virtuelno {etamo po muzeju po sopstvenom izboru, da se pribli`imo delu na milimetar.

Ukqu~ivawem muzeja u dru{tvene mre`e sasvim je siguran put da se delima nadoda {iri i po referencama brojniji okvir. Ko ho}e da se zabavqa ima}e priliku da u`iva na svoj na~in, a ko bude hteo da produbquje znawa stru~no, ima}e i on priliku za sebe. Prvog }e mo`da da pozdravi Mona Liza: „Bardan Lalo, o’{ da ti kazivam jedan vic o meni?”; a drugi }e da dobije poruku: „Ja nisam najzna~ajnije Davin~ijevo delo, ve} najslavnije”.

Muzej budu}nnosti, po svemu, postaje igra neprestanog pretvarawa stvarnih dela u virtuelne, potom oboga}ene podacima ponovo u stvarne, a onda proverene novim saznawima opet u virtuelne… I tako ukrug. Vi|ena dela u muzejima ne}e ostajati se}awa na wih, ve} na{i novi junaci u svakodnevnom `ivotu.

Imamo ~emu da se radujemo, muzeji napred! (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

15

JEDNA JE OD RETKO VE^ITIH NA OVOM SVETU

pro go vo ri li bili primeri onih koji su poku{ali da svoj lik tada spoje sa svojim glasom, {to je neretko izazivalo tragikomi~ne efekte, ~ini}e da ih publika ismeje i zauvek odbaci. ^asovi dikcije su postali obavezni za glumce stare garde, koji nisu odmah odustali, jer im je boja wihovog glasa ipak davala izvesne {anse.

Za razliku od Pikfordove, naj~uvenija filmska skitnica na svetu ^arli ^aplin uspe{no je pre`iveo izdisaj nemog filma, ba{ kao i Gari Kuper, Xoan Kraford i legendarna Greta Garbo, koja je tek u zvu~noj eri snimila svoja najboqa ostvarewa. Sa svojim te{kim stranim akcentom sre}e, me|utim, nisu imali Emil Janings, Pola Negri, Vilma Benki i Lia de Puti. Ko zna {ta bi bilo i sa Rudolfom Valentinom da ga prerana smrt nije u~inila legendom samo nemog filma.

Hroni~ari su zabele`ili da su glumci s pozori{nim iskustvom bili posebno dragoceni u periodu ranog zvu~nog filma. Rediteqi

vi{e nisu mogli tokom snimawa da im dovikuju svoje instrukcije, a glumci su morali bez pomo}i da izvode svoje ~esto duge dijaloge.

Snimawe zvuka je u~inilo da film ubrzo postane jo{ stati~niji od filmovanog pozori{ta iz prve decenije postojawa filma.

Glumci su sada morali da ostanu u dometu stati~nog mikrofona i

stati~ne kamere. Unutar kadra jedva da su smeli da mrdnu zbog, ispo~etka, grube opreme za snimawe.

Problem je pravilo i studijsko osvetqewe. Lampe sa ugqenim vlaknom su stvarale huk pa se nisu mogle koristiti pri snimawu sinhronizovanih dijaloga.

Ipak, najve}i negativni uticaj je uvo|ewe zvuka imalo na filmsku monta`u. Dok je ona u nemom filmu bila neograni~ena kada je re~ o sadr`ini filma, u ranom zvu~nom filmu je monta`a, kao i kretawe kamere, pozicije i osvetqewe, bila potpuno pot~iwena tehnologiji snimawa dijaloga i postala je ~isto funkcionalna, umesto da bude izra`ajno sred-

stvo. Paralelnu monta`u glumaca koji se obra}aju jedan drugom, krupne planove umontirane u kadrove druga~ijih prostornih du`ina, prakti~no celokupnu Grifitovu sintaksu monta`e, monta`nu strukturu Ajzen{tajna i fluidni, ekspresivni pokret kamere koji su uveli Murnau i Frojnd – elimnisala je, sre}om samo privremeno, rana trapava tehnologija snimawa zvuka.

Ovoj oceni pionirskog doba zvu~nog filma, koju daju prou~avoci istorije, treba dodati i zapa`awe da su nevoqe nastale i zbog ograni~eniosti upotrebe engleskog jezika koji se tada ~uo a nije bio razumqiv milionima gledalaca, {to je filmovima ograni~ilo tr`i{te. Tako|e, jedan od tehni~kih problema, koji je ~esto izazivao i komi~ne situacije na snimawu, bilo je kako i gde sakriti mikrofone, koji su zavr{avali u kostimima ili scenografiji ograni~avaju}i glumce u svakom pogledu. Neki od prvih zvu~nih filmva su zaista delovali grubo i primitivno, s neskrivenom `eqom da se ulo`eno u tehni~ku novotariju {to br`e isplati na bioskopskim blagajnama.

Ra~unaju}i od zvani~no prvog zvu~nog filma „Xez peva~“ Alana Kroslanda iz 1927, krenulo se tako – iz po~etka. Ipak, zahvaquju}i i velikom iskustvu filmske industrije, nije trebalo puno vremena da autori poput Ernesta Lubi~a s wegovim prvim zvu~nim filmom, mjuziklom „Qubavna parada“ iz 1929, ili Ruben Mamulijan sa „Aplauzom“ iz iste godine, svetu ponude sofisticirane filmove u kojima su iskori{}ena nova i usavr{ena tehnolo{ka dostignu}a, kretaivno usagla{ena sa glumom i pri~om.

Tek, ta davno zapo~eta qubav izme|u slike i zvuka, ba{ zato {to je ro|ena u mukama, izgleda, jedna je od retko ve~nih na ovom svetu. n Vladimir Crwanski

PUT OKO SVETA

OLAK [I CA ZA BR KAJ LI JE: Ame ri~ ki in sti tut za br ko ve (AMI) na ja vio da }e or ga ni zo va ti hu ma ni tar ni mar{ 1. apri la u Va {ing to nu, zah te va ju }i kre sa we po re za za 250 do la ra, ko li ko ot pri li ke mu {kar ci iz dva ja ju za ne gu svo jih br ko va. U toj or ga ni za ci ji sma tra ju da „po sto ji du go go di {wa dis kri mi na ci ja pre ma qu di ma ko ji no se br ko ve” i ve ru ju da }e mar{ us pe ti da ube di pred sed ni ka Ba ra ka Oba mu da i on pu sti br ko ve.

DE LI [A KOM I KA POM: Ne po zna ti „do bri ca” u ne ma~ koj po kra ji ni Bra un {vajg ve} ne ko vre me sta nov ni ci ma kri {om osta vqa na hi qa de evra, a ka ko je do sa da utvr |e no, do ni rao je oko 200.000 evra. In te re sant no je da do na ci je ni ka da ne pre la ze 10.000 evra, {to je neo po re zi vi mak si mum u Ne ma~ koj.

Jed ni ve ru ju da iza „do brog Sa ma ri }a na” sto ji kri mi na lac, dok dru gi ve ru ju da je u pi ta wu bo ga ta{ na sa mr ti.

SE ] A W A: DESIMIR STANOJEVI] O BRA^NO-GLUMA^KOM PARU SAVI]EVI]

Ra din mu` i Bo `i na `e na

nogi su, kada bi videli Radmilu Savi}evi}, pomislili da je `ena - hajduk, koja kad lupi rukom o sto sve re{ava. A takve su joj i uloge bile.

Po~ev{i od Violete u „Kamionxijama“, preko majka Vuke u „Pozori{tu u ku}i“, pa sve do @arke u „Boqem `ivotu“ i Riske u „Sre}nim qudima“. Kada se naquti, sevne o~ima i podvikne, malo ko bi pomislio da se iza tog strogog izraza lica krije topla i nadasve meka osoba. Takvu je pamti Desimir Stanojevi}, glumac koji je delio i scenu i dobar deo privatnog `ivota s bra~nim parom Savi}evi}.

Bio je sin koga nikada nisu imali, a i najzaslu`niji je {to u Aleji velikana na Novom grobqu po~ivaju zajedno. Radmila i wen ~ovek Bo`idar Savi}evi}, legende srpske scene.

– Prisutna je u mom `ivotu od najranijeg detiwstva. Kao klinac sam gledao predstave Ni{kog narodnog pozori{ta u kojima je glumila, a kasnije sam joj postao kolega. Imala je obi~aj da ka`e da sam ja wen sin, ona je bila moja druga majka – pripoveda nam Stanojevi}...

Bo`idar i Radmila su bili ~lanovi Kru{eva~kog pozori{ta i najpoznatiji gluma~ko-bra~ni par tog dela Srbije: – Rada je Kru{evqanka i pripada onoj sjajnoj generaciji kru{eva~kih glumaca, me|u kojima je i wen suprug Bo`idar. Bili su naj~uveniji gluma~ki bra~ni par Srbije u to vreme. Dok su `iveli u Ni{u, Rada je sve vreme bila samo „Bo`ina `ena”, a kad su pre{li u Beograd on je bio samo „Radin mu`”. Na `alost, ubrzo se razboleo i nije mogao da nastavi da glumi, ali je uz Radu, koja ga je obo`avala, `iveo boemski, bio je gospodin ~ovek.

Gluma~ki par nije imao dece, ali su u`ivali u mnogobrojnoj rodbini, koju su s vremena na vreme voleli i da ogovaraju: – Proveli su u braku sigurno pedeset godina, a jo{ od detiwstva su bili zajedno. Kako nisu imali dece, a familija je bila velika, Bo`a je imao obi~aj da ka`e: „Ajde, Rado, da ogovaramo familiju“. Rada se slo`i, ali... ka`e Bo`a: „Po~nemo mi wenu familiju jedno dva minuta, a onda cele no}i moju“.

Deo te velike familije bio je i Desko koji se, do{av{i u Beograd, prvo obratio Radi i Bo`i: – Stigav{i u prestonicu oti{ao sam, a gde bih prvo, nego kod moje druge majke - Radmile Savi}evi}. U to vreme je po~elo i snimawe serije „Sre}ni qudi“, tako da

M

sam i privatno i slu`beno bio povezan s wom. Van scene smo bili nerazdvojni, stalno sam odlazio kod wih, oni su pose}ivali moju porodicu, ~ak smo i na izlete i{li zajedno.

Iako je voleo da snima sa Radom, Desimiru Stanojevi}u je rad na seriji uskoro postao dosadan. Od odustajawa ga je odgovorila upravo ona.

– Sve mi je to dosadilo kada je po~elo da li~i na ~inovni~ki posao. Svako jutro u isto vreme te odvoze na snimawe, sve se vrti u istom krugu. Hteo sam da odustanem ali mi Rada nije dala. Rekla mi je: „Sinko, najte`e u na{em poslu je ~ekawe, ~ekawe na probama, u garderobi, ~ekawe da snimi{ kadar na televiziji“.

Bo`idar Savi}evi} u „Otpisanima”

Radmila Savi}evi} u „Kamionyijama”

Neke sitne stvari tokom snimawa serije ipak su unosile radost i vedrinu, a poticale su, naravno, od Radmile. Da nije bilo ~varaka u keceqi mnoge scene sa psom Simom ne bi izgledale kakve jesu...

– Obo`avala je `ivotiwe. Bila je odu{evqena kada je u seriju u{ao moj pas Sima. Ona je za wega bila glavna faca, ~ak ni ja nisam mogao da ga obuzdam. U jednom momentu mi je bilo ~udno {to pas stalno gleda u wenom pravcu kao da je op~iwen, a scena ide na drugu stranu. Ukapirao sam da je u onoj keceqi, koju je stalno nosila, uvek imala ~varke. Kad god joj pri|e, ona ga pomazi i da mu ~varak.

Hajdu~ki izgled ne daje uvek i hajdu~ku narav...

Polako, mali, uspori

GRIN FILD: Da bi obez be di li no vac za ula ga we u in fra struk tu ru, me {ta ni jed nog {pan skog se la sa 900 sta nov ni ka, gla sa wem su od lu ~i li da iz da ju ze mqu oni ma ko ji `e le da uz ga ja ju ma ri hu a nu. Pred stav nik vla de je, me |u tim, sa op {tio da je uz goj te kul tu re pro tiv za ko nit i jav ni tu `i lac }e in ter ve ni sa ti ~im biq ke bu du za se ja ne.

ZVE ZDA GU GLA: Je dan Fran cuz tu `io je kom pa ni ju „Gugl” zbog na ru {a va wa pri vat no sti, tra `e }i kao obe {te }e we 10000 evra. Na i me, spe ci jal no vo zi lo ko je sni ma sve uli ce i pu te ve za iz ra du ma pa pro {lo je po red we ga dok je oba vqao ma lu nu `du u svo joj ba {ti. Iako je we go vo li ce bi lo za ma gqe no na snim ku, svi su ga pre po zna li, {to je we go voj po ro di ci, hm, po pri li~ no za kom pli ko va lo `i vot.

– Glumila je Doku u „Zoni Zamfirovoj„ i to je uloga za koju je bila ro|ena. Jedino je iz tog lika `ene hajduka i na taj na~in mogla da izbaci neku psovku, da vikne, cikne qutito. Qudi koji nisu poznavali Radu mislili su da je i sama takva. Me|utim, ona je plenila dobrotom i mudro{}u, toplinom. Ne znam koliko je to poznato u javnosti, ali imala je samo osam razreda osnovne {kole, a bila je fenomenalna glumica.

Ipak, u ponekim situacijama znala je i u privatnom `ivotu da vrisne. Bar kad je wen „sin“ bio u pitawu.

– Igrali smo „Poltrona“ u Beogradskom dramskom pozori{tu. U toku predstave oborio me je bol u

– Negde na po~etku moje karijere igrali smo „Ivkovu slavu” u Ni{kom narodnom pozori{tu. Rada je glumila Ivkovu `enu, a ja Kal~u i toliko sam se zanosio da sam u toku predstave tri puta mewao ko{uqu. Onda su me Bo`a i Rada odveli van scene i pitali „je li, mali, koliko ti misli{ da se bavi{ ovim poslom?“ Pogledam ih zbuweno i ka`em „pa, dugo“. Rada onako smireno odgovori: „E, ovako ne}e{, ne ovim tempom, polako, ima{ ti jo{ dugo godina da radi{”.

Bo`a je bio karakterni glumac U Beogradu je malo ko je znao da je Bo`idar bio veliki glumac, ~lan narodnih pozori{ta u Kru{evcu i Ni{u gde je stekao afirmaciju. Bio je Kal~a u „Ivkovoj slavi“, Hasanaga u „Hasanaginici“, Otelo, Stojan u „Ko{tani“, Ko~karev u Gogoqevoj „@enidbi“... To je samo deo pozori{nih uloga, koje je ostvario dok se nije razboleo i prestao da glumi. Igrao je epizodne uloge u serijama „Otpisani“ i „Vojnici“, kao i u filmovima „Senke uspomena“ i „[ta radi{ ve~eras“.

bubregu, ali niko sem Rade to nije primetio. To samo majka mo`e da vidi. Posle predstave Rada i @ika Milenkovi} su me stavili u auto i odvezli u bolnicu. U|emo tamo, a doktori gledaju „Sre}ne qude“ i to ba{ scenu u kojoj smo nas troje zajedno. Onako bolestan se obratim lekaru „izvinite“, a on meni „sa~ekajte malo“. Ja opet, on opet.

Na kraju Rada vrisne „molim vas, pacijent vam je stigao!“ Doktor se okrene kad je ~uo wen glas, pogleda, na TV-u nas troje, u ambulanti nas troje... ~ovek ne mo`e da veruje.

Mada je dugo bila ozbiqno bolesna, Radmila Savi}evi} je radila, maltene, do same smrti...

– Qudi su pred wom bukvalno padali, bila je ~udo od energije, sve do smrti. Iako je dugo bolovala, nije dozvolila da se to vidi. Jedino je znao Bo`a, koga je iz milo{te zvala „moj ~ovek“. I taj wen ~ovek je toliko voleo, da nije mogao da preboli i umro je par meseci posle we. @ao mi je {to su mi tako brzo oti{li. Da sam znao, mnogo bih im vi{e govorio koliko ih volim i koliko mi zna~e.

Radin mu` i Bo`ina `ena su zajedno u Aleji velikana na Novom grobqu u Beogradu.

– Svojevremeno sam preuzeo obavezu oko wene sahrane u Aleji velikana. Me|utim, kada je Bo`a umro, imao sam dosta problema.

Trebalo je objasniti ko je Bo`idar Savi}evi}. Bio je jedan od najve}ih srpskih glumaca, ali van Beograda i Novog Sada, {to je, na `alost, mana... n Zorica Dragojevi}

SPORT

nedeqa4.mart2012.

c m y

16

VOJ VO DI NA UVERENA U TRIJUMF U DA NA [WEM DER BIJU S RAD NI^ KIM 1923 (14, TV)

No vo sa |a ni na ja vqu ju be ri }et no pro le }e Do{lo je vreme da se na terenu poka`e kako i koliko je ura|eno tokom priprema za nastavak fudbalskog prvenstva, ali i da se potvrde pri~e o velikim ambicijama tokom prole-

tlu prika`emo publici na stadionu, ali i {irokoj fudbalskoj javnosti. Imamo tim koji mo`e ne{to da napravi na prole}e, a ve} danas }emo to poku{ati da potvrdimo. I}i }emo na pobedu , ali i u svim ostalim

to poseduje i odli~an kvalitet – dodao je Vuli}evi}. – Ukoliko `elimo da pobedimo, a sigurno je da s takvom `eqom ulazimo u me~, mora}emo svi do jednog da poderemo kolena kako bi ostvarili pozitivan rezultat. Ja je-

Ka pi ten i op ti mi sta: Mi ro slav Vu li }e vi} (le vo)

}a. Fudbaleri Vojvodine danas izlaze na megdan Radni~kom 1923 na stadionu “^ika Da~a” u Kragujevcu, u derbiju 16. kola Jelen Super lige. O~ekuje se fudbalski okr{aj za sladokusce, a dvoboj Kragujev~ana i Novosa|ana }e, putem TV ekrana, mo}a da prate i gledaoci {irom Srbije.

-Za`eleli smo se prvenstvenih me~eva i jedva ~ekamo da duel u Kragujevcu po~ne – priznao je novi kapiten Vojvodine, pouzdani desni bek Miroslav Vuli}evi}. – Trenirali smo tokom zime izuzetno dobro i kvalitetno, fizi~ki se odli~no pripremili i spremni do~ekujemo dana{wu utakmicu. U woj `elimo da se u {to lep{em sve-

me~evima koji su pred nama.

Crveno-beli tim iz Novog Sada pretrpeo je izmene u odnosu na ekipu koja je zavr{ila jesen. Oti{li su Medojevi}, Mereba{vili, Qubinkovi}, kako stvari stoje oti}i }e i najboqi strelac Brana Ili}, dakle veoma bitni igra~i s kojima je trener Dejan Vuki}evi} ra~unao u prvom delu {ampionata. Me|utim, dovedeni su igra~i izuzetnog ugleda, jer Stefen Apija i Almami Moreira to sigurno jesu, a vratili su se u staro jato iskusni Milovan Milovi} i izuzetno talentovani Aleksandar Katai.

-Sve to stoji, ali danas nas ~eka dvoboj s veoma iskusnom ekipom Radni~kog 1923, koja uz

sam novi kapiten, ali se moja uloga u timu nije promenila, samo su mi obaveze postale ve}e.

Neizvesno je za kojih 11 igra~a }e se trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} opredeliti na po~etku utakmice, jer povreda Almamija Moreire, odnosno wegova nedovoqna pripremqenost u velikoj meri remete viziju igre koju je {ef struke imao za prole}nu premijeru. Moreira najverovatnije danas ne}e igrati, a izvesno je da }e umesto wega {ansu dobiti mladi reprezentativac Srbije Vuk Mito{evi}.

-U kontrolnim utakmicama smo isprobali nekoliko varijanti u igri, a neke stvari }emo morati u hodu da mewamo – objasnio je Dejan Vuki}evi}. – Ne}e-

Tra di ci ja uz Voj vo di nu Do sada su fudbaleri Radni~kog 1923 i Vojvodine odigrali 19 prventvenih utakmica. Tradicija je na strani novosadskog tima koji je ostvario 12 pobeda. Tri utakmice zavr{ene su nere{enim rezultatom, a Kragujev~ani su slavili ~etiri puta.

Posledwi okr{aj ova dva tima, na stadionu “Kara|or|e u Novom Sadu, zavr{en je nere{enim rezultatom 1:1 (0:0).

Poveli su tada gosti u 64. minutu golom Spalevi}a, a izjedna~io je Bojovi} u 86. minutu. mo mo}i da igramo ono {to smo s Moreirom uve`bavali, tako da }emo danas zaigrati s dvojicom klasi~nih napada~a. S druge strane, Kragujev~ani ne}e mo}i da ra~unaju na najboqeg strelca Darka Spalevi}a koji }e utakmicu propustiti zbog `utih kartona. Znamo s kakvim igra~kim kadrom na{ doma}in raspola`e i spremili smo se veoma dobro za ovaj duel. Optimisti smo, a slu~aj je hteo da kre}emo od duela s Radni~kim 1923, ekipom koju niko nije pobedio na wenom terenu u ovoj sezoni i koja ima samo jedan poraz, od Partizana u Beogradu. Doma}in }e sigurno `eleti da nastavi taj niz, a adute pronalazi u ~iwenici da se poja~ao u odnosu na jesen u kojoj je bele`io odli~ne rezultate.

O~ekuje se da }e tribine na kragujeva~kom stadionu biti lepo popuwene i pored TV prenosa, a o~ekuje se da }e susretu prisustvovati i ve}i broj navija~a Vojvodine, koji }e, o tro{ku kluba, doputovati u Kragujevac.

Po~etak utakmice zakazan je za 14 ~asova, a TV prenos je na drugom programu RTS-a.

A. Pre do je vi}

Vi di} se vra }a tek u ju lu Nemawa Vidi} }e ponovo zaigrati tek u narednoj sezoni. Biv{i kapiten reprezentacije Srbije zaradio je te`u povredu kolena u decembru na me~u protiv Bazela u Ligi {ampiona zbog ~ega je morao na operaciju.

Iako su najoptimisti~nije prognoze govorile da bi Vidi} mogao da se vrati na teren u fini{u sezone, najnovije lekarske prognoze ka`u da }e stub odbrane

Man~ester junajteda najverovatnije biti spreman za predsezonsku turneju po Aziji u julu.

Oporavak srpskog fudbalera sporiji od onoga {to se o~ekivalo, odnosno da kasni oko tri nedeqe u odnosu na predvi|eni rehabilitacioni tok. Vidi} u klupskom trena`nom centru Karington radi sa fizioterapeutima i u bazenu za hidro-

OMLA DIN CI I KA DE TI VOJ VO DI NE U ME QI NA MA: Narednih deset dana omladinci i kadeti FK Vojvodin predvo|eni trenerima Milanom Kosanovi}em i Vladimirom Ga~inovi}em boravi}e na pripremama u Meqinama. Put Crne Gore krenuo je i Branislav Novakovi} direktor omladinske {kole novosadskog superliga{a kao i trener golmana Vladimir Na| i koordinator @ivan Krstono{i}.

- Odli~no smo radili u minulih mesec dana, odigrali i tri kontrolna me~a u kojima smo pobedili jeseweg prvaka Vojvo|anske li-

masa`u, a oporavak te~e „dobro, ali veoma sporo”.

Menaxer Man~ester junajteda ser Aleks Ferguson i ceo medicinski tim insistiraju da Vidi} odradi ceo rehabilitacioni proces po planu, bez ikakve `urbe. Oni su naveli da je jedini ciq da se srpski fudbaler vrati na teren potpuno oporavqen, bez obzira koliko je vremena potrebno za oporavak.

ge - zapad Radni~kog iz Sremske Mitrovice (6:1), nik{i}ku Sutjeksu (3:2) i sa istim rivalom remizirali (1:1). Boravak u Meqinama iskoristi}emo za fini glanc uz nekoliko kontrolnih duela i nadam se spremno u}i u prvenstvo u kome su nam ambicije da sa~uvamo prvo mesto. - ka`e Kosanovi}.

Kolega Ga~inovi} na raspolagawu }e imati 21 igra~a.

- Za razliku od omladinaca u proteklih mesec i po dana priprema nismo odigrali ni jedan susret. Mnogo vremena provodili smo u zatvorenom pa }e nam odlazak u Crnu Goru poslu`iti da odigra-

dnevnik

HAJ DUK DO MA ]IN OFK BE O GRA DU

Ku qa ni sp rem ni za ro man ti ku Na prole}noj premijeri fudbaleri Hajduka u Kuli do~ekuju OFK Beograd. Bi}e to i prvo predstavqawe novog {efa stru~nog {taba Kuqana Zoltana Saboa doma}oj publici. Ono {to je evidentno, Hajduk je veoma dobro odradio pripreme, odigrao ve}i broj utakmica i okon~ao ih bez poraza, ali pripreme su jedno, a borba za bodove drugo. Kakvu premijeru vaqa o~ekivati na stadionu kraj kanala u Kuli?

- O~ekujem dobru utakmicu, u kojoj }emo pru`iti maksimum i nadam se pobediti. Naravno, pita se i OFK Beograd koji je odli~na ekipa, sa novim {efom iskusnim stru~wakom Babi}em i ne}e nam biti lako, ali uz maksimalno anga`ovawe i uz podr{ku na{ih navija~a mo`emo ostvariti trijumf - ka`e

verujem da }e publika mo}i da u`iva u dobroj utakmici - ka`e Sabo.

U zimskom prelaznom roku Hajduk je dobio nekoliko igra~a i tako znatno oja~ao konkurenciju za mesto u timu.

- Svi su zdravi, jedino }e izostati Cvetkovi}, koji je preneo kartone iz biv{eg kluba. Ostali su spremni i jedva ~ekaju da po~ne utakmica - raportira Sabo.

Imaju}i re~eno u vidu, a prate}i i pripremni period i sastav koji je Sabo fosirao, najbli`i da po~nu susret protiv OFK Beograda su slede}i igra~i: Bra}, Pauqevi}, Fejsa, Mujdragi}, Lali}, ^ovilo, Bubalo, Golo~evac, Haxibuli}, Novkovi} i ]ovin.

S obzirom da tri meseca u Kuli nije bilo fudbala, pristalice najva`nije sporedne stvari

Fud ba le ri Haj du ka iz Ku le

{ef stru~nog {taba Hajduka Zoltan Sabo.

Mladi stru~wak na klupi Hajduka isti~e da }e od svojih izabranika tra`iti puno anga`ovawe, izgarawe na svakom delu terena, pridr`avawe takti~kih uputstava koja }e dobiti pred utakmicu. To je recept za pozitivan rezultat. No, jasno je i Kuqanima da }e „romanti~ari sa Karaburme” do}i sa namerom da se revan{iraju za poraz u prvom kolu prvenstva u Beogradu, kada je Hajduk slavio sa 3:2.

- Romanti~ari najavquju da }e poku{ati da nam se revan{iraju. Stvarno cenim OFK Beograd jer to je jedna ekipa koja je spoj mladosti i iskustva, ve} godinama posti`u dobre rezultate i

na svetu su se u`eleli utakmica, a budu}i da je klupsko rukovodstvo Hajduka odlu~ilo da ulaz na stadion bude besplatan o~ekuje se dobra poseta.

- @elimo svakako da do|u u {to ve}em broju i podr`e ovu ekipu u nastojawima da napravi korak napred na tabeli, da krene sa pobedom i da svi zajedno na kraju slavimo - poru~uje Sabo.

Nije mali broj qubiteqa fudbala koji se pita mo`e li Hajduk na startu prole}a da ponovi start sezone kada je vezao ~etiri uzastopne pobede. Odgovor }e, naravno, dati igra~i na terenu, a ukoliko `ele startnu reprizu onda „romanti~ari” padaju u Kuli. \. Bo ja ni}

mo i nekoliko utakmica sa Sutjeskom, Leotarom, Mogrenom i jo{ nekim rivalom. I na{a nadawa su prva tri mesta, o~ekujem da potvrdimo dobre igre iz prethodne polusezone, jer nas osim takmi~ewa u Ligi Srbije o~ekuju jo{ tri zna~ajna turnira. U aprilu u Be~u i Fo~i a u junu i Memorijal Stevan Ne{ticki u kojima su nam ambicije najvi{e.

Novosa|ani }e za vreme boravka u Crnoj Gori biti sme{teni u hotelu Meqine a trenira}e na terenima u Kumboru.

M. Po.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

17

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE - 16.KOLO NOVI PAZAR: Novi Pazar - Partizan U@ICE: Sloboda Point - Jagodina ^A^AK: Borac - Javor BEOGRAD: Crvena zvezda - Spartak ZV Da nas KULA: Hajduk - OFK Beograd KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Vojvodina BEOGRAD: BSK Bor~a - Smederevo LU^ANI: Metalac - Rad

1:1 1:2 1:0 1:0

(1:0) (0:0) (1:0) (0:0)

(14.00) (14.00, TV) (14.00) (14.00)

1. Partizan 16 14 1 1 37:6 43 2. C.zvezda 16 11 2 3 28:12 35 3. Vojvodina 15 8 6 1 30:9 30 4. Radni~ki 15 7 7 1 24:14 28 5. Sloboda 16 7 4 5 22:21 25 6. Spartak ZV 16 6 7 3 14:13 25 7. Jagodina 16 6 5 5 16:14 23 8. OFK Beograd 15 7 1 7 19:20 22 9. Hajduk 15 5 3 7 13:21 18 10. Smederevo 15 5 2 8 12:17 17 11. Javor 16 4 3 9 9:18 15 12. Rad 15 3 5 7 17:16 14 13. BSK 15 3 5 7 9:20 14 14. Novi Pazar 16 2 6 8 10:25 12 15. Borac 16 2 5 9 7:21 11 16. Metalac 15 1 4 10 8:28 7 U slede}em kolu (10. i 11. marta) sastaju se- NOVI SAD: Vojvodina - Metalac, SUBOTICA: Spartak ZV - Radni~ki 1923, BOR^A: BSK - Hajduk, SMEDEREVO: Smederevo - Borac, IVAWICA: Javor - Crvena zvezda, BEOGRAD: Rad - Novi Pazar, Partizan - Sloboda Point, JAGODINA: Jagodina - OFK Beograd.

^a~anima kom{ijski derbi Bo rac - Ja vor 1:0 (1:0) ^A^AK: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 1.300, su di ja Ma `i} (Vr bas), ste lac: Pa vi ~e vi} u 14. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sa ni} i Mu go {a (Bu ro ac) Lu ko vi} (Ja vor). Cr ve ni kar ton: Eli o mar (Ja vor).

BO RAC: Mi lo je vi} 7, Re qi} 6, Al ve{ 7, Maq 7, @iv ko vi} 7, Pro da no vi} 6 (@i va no vi} -), Sa ni} 7, Kne `e vi} 6 (Mu go {a-), Jo va no vi} 6, Je re mi}, Pa vi }e vi} 6 (Da mja no vi} -) JA VOR: Ni ko li} - , Je {i} 6, Ka ran 6, Vu ja di no vi} 6, Mom ~i lo vi} 6, Vu ko vi} 7, Sta ni sa vqe vi} 7 (Osto ji} -), Ra di vo je vi} 6, Eli mar 7, Odi ta 7, Ve qo vi} 6.

Pra vi pr ven stve ni me~ u ko me su kom {i je u vi te {koj bor bi iz ga ra li do po sled weg mi nu ta `e le }i da sva ko na svoj na ~in

po ka `e svo je vred no sti. Po ~e lo je o{tro i `e sto ko, Bo rac je imao ini ci ja ti vu i na pa dao. ^a ~a ni su po ve li po sle le pog pro do ra Kne `e vi} ko ji je lop tu po slao u ka zne ni pro stor.

Tu je bio Pa vi ~e vi} ko ji je iz pr ve po go dio de sni ugao Ni ko li }e vog go la. Ostao je Ja vor bez Eli ma ra, ko ji je na pra vio grub faul, uda rio ru kom Pro da no vi }a i glav ni ar bi tar Ma `i} je bez raz mi {qa wa po ka zao put u svla ~i o ni cu fud ba le ru Ja vo ra.

I sa 10 igra ~a se eki pa Ja vo ra, ni je pre da va la, pa je Odi ta u na stav ku su sre ta imao pri li ku.

Ka ko se bli `io kraj su sre ta Bo rac je igrao sve te~ ni je i bo qe.

Pa vi ~e vi} je imao le pu pri li ku ali je {u ti rao po red go la.

A. Ste fa no vi}

Kontrom do preokreta Slo bo da Po int - Ja go di na 1:2 (0:0) U@ICE: Sta dion Slo bo de, gle da la ca 1000, su di ja Vu ka di no vi} (Be o grad), strel ci: Ti ja go u 57. za Slo bo du, a Go gi} u 70. i Kr sti} u 75. mi nu tu za Ja g o d i n u. @u t i kar t o n i: Pe j o v i} (Slo b o d a Po i nt), Pro ji}, Mi len ko vi} (Ja go di na).

SLO BO DA PO INT: Bo `o vi} ([e ji}), Va si li}, La za re vi}, Ma ri}, Ran |e lo vi} (Me do i}), Be gi}, Pe jo vi}, Fi li po v i}, Kr s ti} (Ko v a ~ e v i}), Ti ja go, ]u li brk.

JA GO DI NA: [i mi}, Du ki} (Ni k o d i j e v i}), Pro j i}, To mi}, Ili}, Ma ri ja no vi}, M. Kr sti}, Ko sti}, Go gi}, \e ni}

(Stoj ko vi}), Mu drin ski (Mi len ko vi}).

Ja go di na je jo{ jed nom po ka za la da je ne u go dan gost. Po be di la je Slo bo du u U`i cu po sle pre o kre ta.

Slo bo da je ima la ini ci ja ti vu, igra la agre siv no, ali su se go sti po tom oslo bo di li i po ka za li zu be.

Po sle ne re {e nog pr vog po lu vre me na, bez go lo va, tri go la su vi |e na u dru gom. Do ma }in je po veo, ali su go sti br zo pre o kre nu li.

Stre l ac go l a za Slo b o d u bio je Bra zi lac Ti ja go, iz jed na ~io je Go gi}, a iz jed ne kon tre Kr sti} je do neo pre o kret.

Grant debitovao remijem No vi Pa zar – Par ti zan 1:1 (1:0) NOVI PAZAR: Grad ski sta dion, gle da la ca: 9.000, su di ja: Mi haj lo vi} (Vra we), strel ci: Ra {~i} u 21. za No vi Pa zar, a Di ja ra u 48. za Par ti zan, `u ti kar to ni: Ha xi bu li}, Lo ti nac i Ra {~i} (No vi Pa zar), Ka ma ra (Par ti zan).

NO VI PA ZAR: \o ga to vi} 8, [a rac 6,Tu to ri} 6, Bu la to vi} 6, Lo to nac 7, Vu sqa nin 7, Sto ja no vi} 6 (od 83. [u we va ri}), Ha xi bu li} 7, Ra {~i} 7 (od 78. \a lac), Bo gu no vi} 6 (od 63. Ke cap), Mar ko vi} 6.

PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Miq ko vi} 6, Rni} 6, Iva nov 6, La zev ski 6, Ka ma ra 7, To mi} 7 (od 73.

Ili}), Ba bo vi} 7, Vu ki} 7 , L. Mar ko vi} 6, Di ja ra 6 (od 73. Edu ar do).

Li der pr ven stva Par ti zan je ve} na star tu pro le} nog de la pr ven stva za u sta vqen. Pro tiv de bi tan ta u li gi No vog Pa za ra u cr no - be li osvo ji li su sa mo bod. Igra lo se u bra zil skoj at mos fe ri, pred 9.000 tem pe ra ment nih gle dal ca.

Be o gra |a ni su ima li ap so lut nu ini ci ja ti vu. Bi li su bo qi to kom ~i ta ve utak mi ce, stvo ri li vi {e pri li ka iz ko jih je te `e bi lo pro ma {i ti, ne go po go di ti ciq, ali to ni je bi lo do voq no, da u igri bez za vr {ni ce, ja lo vim ata ci ma i ne fe ka sno {}u, osvo je vi {e od bo da. Do ma }i ni ma i po la ple na zna -

Duel Lo tan ca i Lazevskog

~i ve li ku od sko~ nu da sku u bor bi za op sta nak, a fa vo ri zo va nim go sti ma za staj ki va we.

O~i gled no, Sta no je vi }e vom na sled ni ku i zi mus iza bra nom kor mi la ru Izra el cu Avra mu Gran tu, ni je se po sre }io de bi, na pre pu nom sta di o nu po red Jo -

{a ni ce, ba{ kao ni we go vom ino stra nom pret hod ni ku Lo ta ru Ma te u su, ko ji pre ne ko li ko se zo na ta ko |e s Par ti za nom za u sta vqen u Ku li, {to po sta je ne slav na tra di ci ja par nog vaq ka, pro mo ci je in ter na ci o nal no afir mi sa nih tre ne ra. Par ti zan je ju -

Nismo odradili posao Lo {a igra i sa mo bod osvo jen na pro le} noj pre mi je ri (1:1) obe le `i li su de bi Avra ma Gran ta na klu pi Par ti za na.

- Do {li smo da po be di mo, ali ni smo. Zna ~i, lo {e smo od ra di li po sao. Bi li smo bo qi u dru gom po lu vre me nu, ima li ne ko li ko do brih pri li ka, ali se No vi Pa zar so lid no bra nio i do bro igrao. - po ~eo je Izra e lac ko men tar po sle me ~a.

Cr no-be li su je se nas dva pu ta ube dqi vo sa vla da li Pa zar ce, a sa da su ima li mno go pro ble ma pred de vet hi qa da gle da la ca.

- Ni je la ko igra ti ov de. Po seb no pro tiv ova ko bor be nog ri va la. Ima mo teh ni~ ki do bar tim ko ji se te {ko sna la zio na te re nu.

Tim ko ji je iz veo pro tiv Pa za ra ca ni jed nom ni je igrao za jed no to kom pri pre ma.

- Ovaj tim je uglav nom igrao u dru goj po lo vi ni je se weg de la se zo ne. Ni sam `e leo da me wam tu eki pu. Bi }e vre me na da me {a mo sa stav i raz i gra va mo igra ~e -na sta vio je Grant i za kqu ~io: Ima mo do bar i or ga ni zo van tim i ne pla {i mo se da }e nas Cr ve na zve zda do sti }i. U fud ba lu ne ma stra ha, iako se bo do vi ne gde neo ~e ki va no iz gu be.

Tre ba da ra di mo svoj po sao i sve }e bi ti u re du.

Sve za vi si sa mo od nas.

Tre ner No vog Pa za ra Qu bo mir Ri stov ski imao je mno go raz lo ga za za do voq stvo.

- Ni smo iz gu bi li od naj bo qe eki pe u Sr bi ji po ~eo je Ri stov ski pri ~u. - Par ti zan je bio bo qi i kon tro li sao igri, ali mi smo bi li or ga ni zo va ni ji, di sci pli no va ni ji i pa met ni ji i za to smo osvo ji li bod. Po ka za li smo ka rak ter i do {li do ve li kog bo da.

Minimalac na krilima navija~a Cr ve na zve zda - Spar tak Zla ti bor vo da 1:0 (0:0) BEOGRAD: Sta dion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 41.250, su di ja Jo va ne ti} (U`i ce), strel ci: Evan dro u 65. mi nu tu. @u ti kar to ni: To {i}, La zo vi}, Mi ja ji lo vi} (Cr ve na zve zda), Ko va ~e vi}, Ada mo vi}, ^o li}, \ur |e vi} (Spar tak ZV).

Ko va ~e vi} 6 ([a rac -) Bra ti} 7, Ada mo vi} 6 (No sko vi} -), Tor bi ca 6 (Mi li vo jev -), ^o li} 7, De spo to vi} 6, \ur |e vi} 6, Pu {ka ri} 6, Ota {e vi} 6.

Pro le} na pre mi je ra na Ma ra k a n i za pam } e w e. Ne zbog kva li tet ne igre, ve} zbog fa -

ni ma lac” pro tiv sa svim so lidn eki pe Spar ta ka. Na pr vi po gled ni je se mo gao uo~i ti bit ni ji po mak u igri no ve i re no vi ra ne Zve zdi ne eki pe. ^ak se mo `e kon sta to va ti da su ne ke sta re na vi ka iz pro {le se zo ne i te ka ko pri sut ne, od no sno da

PR VEN STVO RU SI JE

CSKA i Zenit podelili bodove Na sta vqe na je ru ska Pre mi jer li ga, a ve} u pr vom me ~u u 2012. go di ni sa sta la su se dva naj bo qa ti ma, CSKA i Ze nit.

Me~ u Mo skvi po no vo je po ka zao za {to su ove dve eki pe da le ko naj bo qe u Ru si ji, ali ni je bi lo po bed ni ka po sle 90 mi nu ta (2:2). Ze nit je dva pu ta vo dio go lo vi ma Ker `a ko va u 17. se kun di i 56. mi nu tu, ali su Xa go ev u 17. i Mu sa u 68. mi nu tu vra }a li „ar mej ce” do bo da.

Zo ran To {i} igrao je do 70. mi nu ta za CSKA, dok je Dan ko

La zo vi} do bio {an su u po sled wih 34. u ti mu Ze ni ta, ume sto ve li kog po ja ~a wa An dre ja Ar {a vi na. Alek san dar Lu ko vi} je ostao na klu pi go sti ju.

Tim iz Sankt Pe ter bur ga je re mi jem sa ~u vao {est bo do va pred no sti is pred glav nog kon k u r en t a za ti t u l u, ali je {an su da stig ne do dru ge po zi ci je do bio Di na mo ko ji u po ne de qak ima ve li ki is pit pro tiv An `i ja na svom te re nu.

~e po ~eo ofan ziv no, ali se po sle pro ma {a ja To mi }a i Ka ma re, do ma }in pr vi ra do vao. Za hva qu ju }i pro do ru u pre ci znom cen tar {u tu Lo tin ca, neo me ta nom Ad mi ru Ra {~i }u u 21. mi nu tu ni je bi lo te {ko da gla vom, po {a qe lop tu u mre `u, po red sta ti~ nog Iva no va i zbu we nog gol ma na Stoj ko vi }a.

Bio je to do vo qan po vod za erup ci ju odu {e vqe wa i sla vqe ni~ ki de kor. Am bi jent ka kav se sa mo po `e le ti mo `e, u ko me je dr `av ni pr vak, u na stav ku eks pre sno iz jed na ~io, po got kom Di ja re, po stig nu tim iz ne po sred ne bli zi ne i ak ci je u ko joj je Miq ko vi} asi sti rao sa le ve stra ne, si lo vi to i pre ci zno, a tam no pu tom Se ne gal cu ni je pre o sta lo ni {ta dru go, ve} da sa pe ter ca, pe tom uba ci lop tu u mre `u.

Imao je Par ti zan jo{ ne ko li ko po voq nih pri li ka, ali je na kra ju bi lo mi ro qu bi vo. Po pa zar skom uku su, Be o gra |a ni ma je osta la kne dla u gr lu. Pre sve ga, zbog ja lo ve i neo bja {wi vo ko mot ne igre.

E. Ku ~e vi}

Va zdu {ni duel Bra ti }a (Spar tak Zla ti bor vo da) i Bor he (Cr ve na zve zda)

CR VE NA ZVE ZDA: Baj ko vi} 7, To {i} 6, Mi ja ji lo vi} 6, La zo vi} 7, Evan dro 7 (Di mi tri je vi} -), Mak si mo vi} 6, Ni ki} 6, Mi li vo je vi} 6 (Ka du -), Bor ha 7, Pe ro vi} 6 (Mi li} -), Mla de no vi} 6.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, Ste va no vi} 6,

sci nant nog am bi jen ta. Na na {em naj ve }em sta di o nu oku pi lo se pre ko 40.000 gle da la ca {to je im po zant na broj ka za pri li ke u srp skom fud ba lu. Sva ka ko, ohra bru ju }i znak na star tu se zo ne, do kaz da su se na vi ja ~i u`e le li fud ba la. Cr ve no-be li su uz do sta mu ka iz bo ri li „mi -

to kom pri pr ma stru~ ni {tab Be o gra |a na ni je us peo da ih eli mi ni {e. Na rav no, upor ni su bi li do ma }i fud ba le ri, za slu `e no su obez be di li tri bo da, a u pri log im ide i ~i we ni ca da se li der pr ven stva okli znuo u No vom Pa za ru pa je mi nus sma wen na osam bo do va.

Po ~e la je Zve zda agre siv no, do mi ni ra ju }i na te re nu. Ipak, ni je bi lo ubr za wa u igru cr ve no-be lih ka ko je na ja vqi vao tre ner Pro se ni~ ki. Su bo ti ~a ni su di sci pli no va nim pre sin gom iz van red no pa ri ra li ve li kom fa vo ri tu ovom me ~u. Ve }ih uz bu |e wa pred oba go la go to vo da i ni je bi lo. Za pre tio je Pe ro vi} gla vom na po ~et ku me ~a, a po sle pro to dra De spo to vi }a i pre kr {a ja To {i }a sla bo je slo bo dan uda rac iz veo Tor bi ca.

Zve zda u 33. mi nu tu us pe la da or ga ni zu je le pu ak ci ju u ko joj je raz me we no ne ko li ko pa so va da bi na kra ju Bor ha sa de se tak me ta ra {u ti rao tra wa vo u ve o ma si gur nog gol ma na Alek si }a.

Do da li su cr ve no-be li gas u na stav ku me ~a, ste zao se obru~ oko Spar ta ko ve mre `e. Ipak, do bro je funk ci o ni sa la od bra na Su bo ti ~a na, odo le va la svim ata ci ma Zve zda {a. Naj zad, u 65. mi nu tu tre nu tak od lu ke. Kor ner sa le ve stra ne iz veo je La zo vi}, u ve li koj gu `vi u pe ter cu Spar ta ka sko ~io je Mak si mo vi}, pri po mo gao Bor ha a lop tu u mre `u je uba cio gla vom Bra zi lac Evan dro - 1:0.

Po sle vo| stva do ma }i na „go lu bo vi” su po ku {a li otvo re ni jom igrom da stig nu do iz jed na ~e wa, ima li su par po lu pri li ka, ali su i otvo ri li pro stor cr ve no-be li ma za kon tra na pad.

Ka da se sve sa be re Zve zda je bi la bo qa na kra ju za taj je dan po go dak, igrom ni je odu {e vi la, a pu le ni tre ne ra Zo ra na Mi lin ko vi }a za slu `u ju po hva le na hra broj par ti ji ko ju su pri ka za li na Ma ra ka ni.

Z. Ran ge lov

18

sport

nedeqa4.mart2012.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Van Per si sru {io Li ver pul Li ver pul je imao pe nal i po, dve sta ti ve, ne ko li ko sto po stot nih {an si, te ren sku ini ci ja ti vu sko ro svih 98 mi nu ta, ali su fud ba le ri ovog klu ba dva pu ta na pra vi li kar di nal ne gre {ke.

Dva pu ta osta vi li su Ro bi na van Per si ja sa mog. Dva pu ta su ro vo su

sle onih ostva re nih nad To ten he mom (5:1), San der len dom (1:2) i Belk bur nom (7:1). To je bio ukup no 31. gol Van Per si ja u se zo ni, a 25. u Pre mi jer li gi.

Od lu ka je „pa la” u tre nut ku ka da se Li ver pul spre mao za po sled wi ta las na pa da pre ma sjaj nom Voj ~e hu [}e {ni jem. Ta da je Ar -

Igra~i Arsenala ~estitaju Van Persiju

ka `we ni.Ne ve ro vat ni ka pi ten Ar se na la do neo je svom ti mu ve li ku po be du na En fil du u utak mi ci u ko joj „tob xi je” ni su od i gra le prak ti~ no ni {ta.

Go lom u 92. mi nu tu, dru gim na utak mi ci, Van Per si je do neo ~e tvr tu uza stop nu po be du ti mu Ar se na Ven ge ra u Pre mi jer li gi, po -

se nal od i grao tek dru gi opa san na pad od po lu vre me na, a tre }i na utak mi ci. Aleks Song vi deo je ka pi te na u li ni ji sa de fan ziv ci ma Li ver pu la, po slao lob pas pre ko o~aj nog Xej mi ja Ka ra ge ra, a on da je Ho lan |a nin is ko sa sa le ve stra ne uhva tio vo lej ~i nu i pro bu {io Pe pea Rej nu na pr voj sta ti vi.

En fild je ostao u ne ve ri ci, jer je do tog 92. mi nu ta, re zul tat tre ba lo da bu de bar 3:1 za Li ver pul, bar po pri ka za nom na te re nu.

Ali, sjaj no pr vo po lu vre me u ko jem su sa mo [}e {ni i sta ti ve sta ja li iz me |u do ma }ih i ube dqi vog vo| stva, Dal gli {ov tim ni je us peo da po no vi u na stav ku utak mi ce i za to je ka `wen. Li ver pul je ovog 3. mar ta do `i veo pr vi po raz kod ku }e u Pre mi jer li gi, po sle sve ga ~e ti ri po be de i ~ak osam re mi ja do sa da.

I da qe se ~e ka pre mi jer li ga{ ko ji }e sa Eti had sta di o na od ne ti ma kar bod! Man ~e ster si ti pro tiv Bol to na je upi sao 14. po be du iz isto to li ko pr ven stve nih me ~e va pred svo jim na vi ja ~i ma, pa we go va pred nost u od no su na dru go pla si ra ni Ju naj ted sa da iz no si pet bo do va.

Si ti je mo gao da na pu ni mre `u da vqe ni ka iz Bol to na, na ~i jem je go lu bri qi rao Adam Bog dan. Dva pu ta je ru mun skog in ter na ci o nal ca spa sa vao okvir go la.

Ro ber to Man }i ni osta vio je na klu pi dvo ji cu po naj bo qih igra ~a

- Da vi da Sil vu i Ser hi ja Agu e ra ali je eki pa od ra di la po sao ta ko da ni je bi lo po tre be za uvo |e wem po me nu tog tan de ma. ^el si je pro tiv Vest Brom vi~ Al bi o na po ku {ao da „od go vo ri” na tri jumf ~e tvr to pla si ra nog Ar se na la na En fil du, ali je po sle go la Ge re ta Me ko li ja u 82. mi nu tu ostao pra znih {a ka. Ba ne Iva no vi} gla vom je iz bio lop tu sa mo do La ja ma Rix ve la, ovaj je kroz {u mu no gu upu tio ne {to iz me |u {u ta i cen tar {u ta, a ta lop ta pro na {la je Me ko li ja sa mog i we mu ni je bi lo te {ko da ma ti ra Pe tra ^e ha.Iako je igrao pri li~ no sla bo, ^el si je u ne ko li ko na vra ta mo gao do vo| stva, ali je mla di Da ni jel Sta rix imao ve o ma lo{ dan. U fi ni {u je sjaj nu {an su za iz jed na ~e we pro pu stio Frenk Lam pard, ~i ji je {ut za vr {io po red sta ti ve.

Osta je pi ta we ho }e li Ro man Abra mo vi~ ima ti jo{ str pqe wa za me na xe ra An drea Vi la{ Bo a {a, ili }e Por tu ga lac osta ti na klu pi pred se ri ju va `nih utak mi ca.

RE ZUL TA TI 27. KO LA: Blek burn - Aston Vi la 1:1 (0:1) /Dan 85 - N’Zog bi ja 24/, Man ~e ster si ti Bol ton 2:0 (1:0) /Staj nson 23ag, Ba lo te li 69/, Kvins Park Ren xers - Ever ton 1:1 (1:1) /Za mo ra 36 - Dren te 31/, Sto uk - No ri~ 1:0 (0:0) /Ete ring ton 72/, Vest Brom vi~ Al bion - ^el si 1:0 (0:0) /Me ko li 82/, Vi gan - Svon si 0:2 (0:1) /Si gurd son 45+2, 54/, Liverpul - Arsenal 1:2 (1:1) /Kosjelni 23ag - Van Persi 31, 90+2/.

Ba jern i [al ke ju re u ri kverc hod ne tri utak mi ce ni je sa vla dan.

Ka da su se u na stav ku go sti „za le te li” u na di da }e iz jed na ~i ti, sev nu la je kon tra Ba je ra, Ka stro i Be la ra bi su iza {li sa mi pred No je ra i ni je im bi lo te {ko da ga ma ti ra ju - 2:0. Pre go lo va bi lo je po ne ko li ko {an si na obe stra ne. Ba jern je la ko mo gao do vo| stva pre ko Al be i Kro sa i u istom na pa du, za tim Mi le ra, ko ji je gla vom {u ti rao po red go la, Go me za, ~i ji je uda rac za u sta vio Fri drih, pa i Ro be na, ko ji ni je do bro pri hva tio lop tu... Do ma }in se pro bu dio tek u dru gom po lu vre me nu ka da je stvo rio ne klo li ko {an si, ali se is ta kao No jer po sle kon fu zi je u od bra ni Ba jer na. [al ke je iz gu bio u Fraj bur gu, ko ji je po be gao sa dna ta be le pre -

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA

Ko {ar ka Prva A `enska liga - LO ZNI CA: Lo zni ca - Spar tak (17), [A BAC: {a bac - Rad ni~ ki (18.30).

Prva B `enska liga - PA RA ]IN: Pa ra }in - ba sket Stars (13), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - Sr bo bran Re a hem (17), ^A ^AK: Mo ra vac - Qu bo vi ja (14).

Prva srpska mu{ka liga - Sever - SR BO BRAN: Aka de mik Oxa ci (19), KO VIN: Rad ni~ ki - Ve ter nik.

Druga srpska mu{ka liga - Sever - APA TIN: Apa tin - Fu tog teh no mer (17), BA NAT SKO NO VO SE LO: BNS - Spar tak MT (16.30).

Od boj ka Viner {tedi{e mu{ka superliga - BE O GRAD: @e le zni ~ar Cr ve na zve zda (18).

Prva `enska liga - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Je din stvo (SP) (17), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin - Cr no ko sa (20).

Prva mu{ka liga - BE O GRAD: Ste ri ja - Obi li} (17), NI[: Ni{ - Du nav vo lej (16), PAN ^E VO: Bo rac - VGSK (17).

Druga `enska liga - sever FU TOG: Fu tog - Mla dost (I) (17), KI KIN DA: Ki 0230 - Ru ma (17), VR BAS: Ba~ ki zmaj - Srem (16), SREM SKA MI TRO VI CA: Pr vi tem po - Ki kin da (17).

Druga mu{ka liga - sever IN \I JA: In |i ja - RFU (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NO VI SAD: Va ra -

din BMG 2 - No vi Sad 2 (15), Voj vo di na 2 - Tu ri ja (18), FU TOG: Fu tog vest - VST (15).

Prva vojvo|anska `enska liga - sever - VR BAS: Vr bas - ^o ka (14.30), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Be ~ej (17).

Prva vojvo|anska `enska liga - Banat - KO VIN: Rad ni~ ki MD Zre wa nin 2 (18), KLEK: Klek 2 - Pro le ter (16.30), VR [AC: Ko ral - Her ce go vi na (14.45).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - RU MA: Slo ven 2 - Voj vo di na NS se me 3 (18).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - Banat - PAN ^E VO: Bo rac 2 Pro le ter (12), Gor wi grad - Ba nat (14).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Voj vo di na (19.30).

Su per li ga za da me - NO VA PA ZO VA: Maks sport - ^a ~ak (20), JA GO DI NA: Ja go di na JP Rad ni~ ki (19).

Pr va mu {ka li ga - NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Za je ~ar (17.30).

Dru ga mu {ka li ga, se ver APA TIN: Apa tin - Po ti sje Ple teks (19.30), @A BAQ: Haj duk - Rad ni~ ki (NS) (17), KA]: Ti tel XD - Som bo re lek tro (14), [ID: Rad ni~ ki - Ba nat ski Kar lo vac (16.30), JA [A TO MI]: Her ce go vi na - @SK (19), ZRE WA NIN: Na pre dak Ru ma (19).

TRE NER NO VOG SA DA JO SIF ILI] ZA DO VO QAN PRI PREM NIM PE RI O DOM

Ka na rin ci sprem ni da po le te

Bli `i se po ~e tak pro le} nog de la fud bal skog pr ven stva Pr ve li ge Sr bi je. Fud ba le ri ma No vog Sa da osta lo je da u na red nih ne ko li ko da na uda re gla zu ru na for mu pred me~ s Te le op ti kom.

nit na od bra na. Upra vo }e po me nu te stva ri bi ti na{ glav ni adut u pro le} nom de lu pr ven stva po ko ji ma }e mo bi ti pre po zna tqi vi. Kao i je se nas, i u dru gom de lu pr ven stva, for mu }e mo tra `i ti

Jo sif Ili}

BUN DE SLI GA

Ba jern je sve da qe od ti tu le - do `i veo je po raz na go sto va wu u Le ver ku ze nu u 24. ko lu Bun de sli ge i ostao na ~e ti ri bo da za o stat ka za li de rom, Bo ru si jom iz Dort mun da, ko ja Je igra la si no}. Ba var ce je na Baj are ni na ~eo Ki sling u 79, a do ku su rio Be la ra bi u 90. mi nu tu - 2:0 (0:0).

Ta ko su „far ma ce u ti” pre ki nu li cr ni niz, jer pret hod no ni su sa vla da li Ba jern u 14 pr ven stve nih utak mi ca. Du ga lop ta je do le te la u ka zne ni pro stor go sti ju, Ki sling je za sme tao No je ru, pa je ona na sta vi la put ka gol-autu, ali je na li ni ji us peo da je za u sta vi re zer vi sta Der di juk i vra ti do Ki slin ga ko me ni je bi lo te {ko da je pro sle di u mre `u - 1:0. No jer je ka pi tu li rao po sle 416 mi nu ta, jer u pret -

dnevnik

pu stiv {i „fe wer” Kaj zer sla u- ter nu - 2:1. Fris i Ka li |u ri iz pe na la do ne li su ve li ku pred nost do ma }i nu, a Pu ki je sa mo ubla `io po raz [al kea, ko ji u pet ko la ima sa mo jed nu po be du. Eki pa iz Gel zen kir he na osta la je bez „po cr ve ne log” Pa pa do pu lo sa u 87. mi nu tu.

Sport ski di rek tor [tut gar ta osuo je dr vqe i ka me we po FSS i na zvao Sr be „lu da ci ma”, jer je Zdrav ko Ku zma no vi} za re pre zen ta ci ju igrao na obe utak mi ce (pro tiv Jer me ni je i Ki pra), na „Mi ki Ma us tur ni ru”, ka ko ga je na zvao.

Me |u tim, tre ner Bru no La ba di ja uvr stio je Ku zma no vi }a u pr vi tim, a on je po sti gao dva go la. Do du {e, oba iz pe na la, ali o~i gled no ni je bio to li ko umo ran da iz gu bi kon cen tra ci ju u pre sud nim tre nu -

ci ma. Ta ko je do pri neo ube dqi voj po be di „{va ba” u Ham bur gu - 4:0.

Za do ma }i na je na stu pao Slo bo dan Raj ko vi}, dok je Goj ko Ka ~ar bio na klu pi.Re zul ta ti 24. ko la: Ba jer Le ver ku zen - Ba jern 1:0 (0:0), Ham bur ger - [tut gart 0:4 (0:2), Ha no ver - Aug sburg 2:2 (1:1), Fraj burg [al ke 2:1 (1:0), Kaj zer sla u tern Volf sburg 0:0, Her ta - Ver der 1:0 (0:0), Bo ru si ja D. - Majnc si no}.

Da nas: Nir nberg - Bo ru si ja M. (15.30), Ho fen hajm - Keln (17.30).

Ta be la: Bo ru si ja D. /-1/ 52, Ba jern 48, Bo ru si ja M. /-1/ 47, [al ke 44, Ba jer 40, Ver der 36, Ha no ver 35, [tut gart 32, Ho fen hajm /-1/ 29, Nir nberg /-1/ 28, Volf sburg 28, Majnc /-1/ 27, Ham bur ger 27, Keln /1/ 24, Her ta 23, Aug sburg 22, Fraj burg 21, Kaj zer sla u tern 19 bo do va.

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Tre ne ri za do voq ni ^SK Pi va ra – Pro le ter (NS) 0:0 ^E LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 100, su di ja: Sta ni {i} (Ba~ ka Pa lan ka), `u ti kar ton: [vo wa (^SK Pi va ra). ^SK PIVARA: Tan ko si} (Ra da ko vi}), Zeq ko vi}, Je vi}, Ko va ~e vi}, Vor gu ~i}, Jo va ni}, Kr sta no vi}, Stan ko vi}, Vu ka no vi}, Ma ri} (Cve ti}), La }a rak ([vo wa).

NOVI SAD: D. Bo gu no vi}, Ta na sin, Asa ni (Ra do vi}), @i gi} (Ja {o vi}), De sni ca (B. Kra si}), Rac (^i ~ak), Se ku li}, O. Kra si} (Pe kez), Zec, Ra {i o van, S. Bo gu no vi}.

Igra li su No vo sa |a ni za oko le po, u pr vom de lu ima li i te -

ren sku ini ci ja ti vu, ali ni su ima li re {e we pred go lom do ma }ih pro tiv ~vr ste od bra ne ^SK Pi va re.

Do ma }i sa stav je igrao bo qe u od bra ni, u na pa du su ne ko li ko pu ta na mu ~i li pr vo li ga {ku od bra nu ali na kra ju osta lo je bez go lo va. A ba{ go lo vi su ne do sta ja li pa da sli ka o vr lo do broj pred sta vi bu de jo{ pot pu ni ja..

Oba tre ne ra i Ko ci} i La la to vi} mo gu bi ti za do voq ni pri ka za nom igrom, bor be no {}u i od no som igra ~a pre ma po sta vqe nim za da ci ma.

V. Vu ja no vi}

Se kre tar FI FA ne po `e qan u Bra zi lu Mi ni star spor ta Bra zi la Al do Re be lo kri ti o vao je „ne pri hva tqi ve” ko men ta re ge ne ral nog se kre ta ra FI FA @e ro ma Val kea po vo dom pri pre ma za SP 2014.

- Ge ne ral ni se kre tar je na pra vio pro ce ne ko je ne od go va ra ju re al no sti - re kao je mi ni star Re be lo do dav {i da da vla da Bra zi la ubu du }e ne `e li da sa ra |u je sa Val ke om.

Val ke je u pe tak re kao da imao ozbiq ne sum we po vo dom pri pre ma Bra zi la za tur nir i da je ta ze -

mqa o~i gled no vi {e po sve }e na osva ja wu tog tak mi ~e wa ne go sa moj or ga ni za ci ji.

On je do dao i da bi Brazil trebalo vi{e da se potrudi jer na samo dve i po godine od takmi~ewa nema uo~qivog napretka.

Rebelo je ocenio da su Valkeovi komentari neprimere-ni i da `eli da FIFA odredi nekog drugog ko bi ubudu}e sara|ivao sa vladom Brazila povodom organizacije Kupa konfederacija 2013. i Svetskog prvenstva 2014.

De te li na ru je u zim skoj pa u zi na pu sti lo se dam fud ba le ra: \or |e Mr |a nin, Uro{ i Vuk Le ko vi}, \or |e Jo ci}, Vla di mir Tin tor, Mar ko Jo va no vi}, Bo ri vo je Fi li po vi} i Da vor Ma go~.

No va li ca u `u to – pla vom dre su

kroz pr ven stve ne utak mi ce iz ko la u ko lo, uz o~e ki va we da do pa dqi vu igru pra ti i re zul tat - ka zao je tre ner No vo sa |a na.- Ima i pro ble ma. U fa zi pre no sa lop ta i pas igre, {to je i nor mal no jer smo u pro te klom pe ri o du naj vi -

Fi li po vi} u Ka zah sta nu No vo sa |a ni su uo~i na stav ka pr ven stva neo ~e ki va no osta li bez is ku snog in ter na ci o nal ca Bo ri vo ja Fi li po vi }a (30), ko ji }e na red nih go di -

nu da na igra ti za Og zet pe{ iz Ka zak sta na.Fi li po vi }a je pre dve go di ne ve} igrao u Ka zah sta nu, ta da je bra nio bo je Ir ti sa.

Sti pen dij ski ugo vo ri Od la sci ma is ku snih igra ~a Mr |a ni na, Jo va no vi }a, Tin to ra i Fi li po vi }a ja to ka na ri na ca znat no se pod mla di lo.

Opre de le we ~el ni ka klu ba je da po ku {a ju da na pad nu Su per li gu, ali ne po sva ku ce nu.

Trend oslon ca na mla de iz sop stve nih re do va je na sta vqen, iz po zna te i pri zna te su: To mi slav Tre bo vac (21), Mi len ko Ga ri} (23) i Ni ko la Kor do lup (22) i Mla den Vu ka so vi} (20), i po vrat nik iz Sen te Ne boj {a \u ki} (23).

Na pi ta we ka ko je za do vo qan ostva re nim u pri prem nom pe ri o du, {ef stru~ nog {ta ba Jo sif Ili} ka `e: - Za do vo qan sam, s pu no op ti mi zma o~e ku jem na sta vak pr ven stve ne tr ke. Ura di li smo ono {to smo u uslo vi ma ko ji smo ima li za cr ta li i mak si mal no is pu ni li. Dve stva ri su ve} sa da uo~ qi ve i ohra bru ju }e. Pre sve ga tu mi slim na igru ti ma i op {tu fi zi~ ku spre mu eki pe, a iz dvo jio bi i je dan seg ment igre, a to je gra -

omla din ske {ko le ka na ri na ca u pr vi tim pre ko man do va no do sta igra ~a. Ove zi me sti ped nij ske ugo vo re pot pi sa la su pe to ri ca ta len to va nih mo ma ka, ka de ti (96) Ne nad Vi no vi} i Ni ko la Ra |en, kao i Mar ko Stru gar (94), no vaj li ja Mla den Vu ka so vi} (92) i Ste fan Vu~ ko vi} (91). {e ra di li po gru pa ma. Ali jo{ jed nom pod vla ~im naj bo qi seg ment igre sva ka ko nam je od bra na.

U de fa ni zi vi ne ma vi {e po vla {}e nih, pa sa da svih 11 fud ba le ra u~e stvu je u od bra ni go la - {to nam je i bio ciq.

Do me ~a s Te le po ti kom ka na rin ci ne }e vi {e igra ti pri ja teq ske ut zak mi ce.

- U pre o sta lih ne ko li ko da na ra di }e mo na or ga ni za ci ji igre i uigra va ti ti ma. Fo kus }e bi ti na pas igri. Osta lo je da uta na ~i mo jo{ ne ke sit ni ce ka ko bi smo {to spre mi nje do ~e ka li pre mi je ru s Te le op ti kom u sle de }u su bo tu ka zao je Ili}.

I. Gru bor

Re mi na ge ne ral ki No vi Sad - Slo ga (T) 1:1 (1:1) NO VI SAD: Sta dion na De te li na ri, gle da la ca 200, su di ja Br dar (No vi Sad), strel ci: Rok sa u 8. (iz pe na la) za No vi Sad, a Mi qa no vi} u 22. mi nu tu za Slo gu.

NOVI SAD: Ri sti}, \u ki}, Kav ~i}, Ga ri} (Ra ki}), Ja ko vqe vi}, Sko pqak (Vu~ ko vi}), Tu feg xi} (Ka le zi}), Ba la ba no vi} (Tre bo vac), Rok sa (Ba ji}), Mi lo vac (Vu ka so vi}), Ili} (\o ko vi}).

SLOGA: Jor gi}, M. To mi}, Kra go vi}, Mi qa no vi}, Sta no jev, Mr va qe vi}, Si la |i, Uze lac, Po pin, Zu ki} (Si mi}), D. To mi}.

Ve} u 8. mi nu tu po vrat nik u ja to \u ki} obo ren je u {e sna e ster cu go sti ju i su di ja Br dar po ka zao je na be lu ta~ ku. Si gu ran re li za tor bio je Rok sa. Po `r tvo va ni Te me rin ci sti gli su do iz jed na ~e wa po sle kor ne ra ko ji je iz veo Uze lac, a naj bo qi u re do vi ma Slo ge ka pi ten Mi q a n o v i} sa ne k o l i k o me ta ra bio je ne u mo qiv.

I u na stav ku se igra lo otvo re n o na obe stra n e, pr v o je {an su pro pu stio Si la |i, po go dio je spoq ni deo mre `e, a u fi ni {u na kon kon tri ne pre ci zni su bi li Ka le zi} i Tre bo vac.

SPORT

c m y

dnevnik

SU PER LI GA [KI DER BI U KRA GU JEV CU: RAD NI^ KI - VOJ VO DI NA (19.30)

Pravi test za Novosa|ane Ko li ko ozbiq no je stru~ ni {tab No vo sa |a na shva tio utak mi cu u Kra gu jev cu go vo ri i po da tak da je tre ner ]ir ko vi} u sklo pu pri pre me utak mi ce, skok nuo do Cr ven ke i na de lu vi deo ru ko me ta {e Rad ni~ kog u

pre tr pe li od ak tu el nog pr va ka Par ti za na do voq no go vo ri o kva li te tu i at mos fe ri ko ja o~e ku je No vo sa |a ne.

- Od la zi mo sprem ni i or ni na me~ u Kra gu je vac. Po sle du `e vre me na i ne ma sit nih po vre da ko je su u po sled we vre me pra ti -

Stan ko Aba xi}

du e lu sa Cr ven kom, ko ju su [u ma din ci do bi li po sle pre o kre ta u uz bu dqi voj za vr {ni ci (23:23).

Kra gu jev ~a ni su je di ni po raz na vru }em par ke tu ha le Je ze ro

le mo je igra ~e. Svi su sprem ni osim Dam wa no vi }a. Od ra di li smo pro te kle ne de qe pet le pih tre nin ga, gle da li smo ne ko li ko utak mi ca Kra gu jev ~a na , do bro se upo zna li sa mo gu} no sti ma

Rad ni~ kog i sa ve li kom do zom sa mo po u zda wa o~e ku je mo ve ~e ra {wi su sret. Po {tu je mo ri va la ko ji igra po kre tqi vu zo nu 6 0 ko ja na ma le `i. Ono {to je naj bit ni je je da smo mi pot pu no sprem ni, a kod igra ~a se vi di do za sa mo po u zda wa. Osta je da po tvr di mo do bru for mu. - ka zao je tre ner mr \or |e ]ir ko vi}.

Nop vo sa |a ni `e le da na sta ve se ri ju bez po ra za, i da na sta ve niz od tri jum fa na go sto va wi ma.

- O~e ku jem kva li tet nu i bor be nu utak mi cu u Je ze ru, s ob zi rom da eki pa Rad ni~ kog igra do bro i na la zi se u vr hu ta be le.

Sva ka ko da }e pre sud ni seg ment u igri bi ti od bra na uz po lu kon tre i kon tre. Ako sve de mo do ma }i na do 25 go lo va, ko li ko su naj vi {e po sti za li u pos sled wih ne ko li ko utak mi ca ima mo pra vo da o~e ku je mo po vo qan re zul tat - op ti mi sta je sjaj ni ~u var mre `e No vo sa |a na Stan ko Aba xi}.

Utak mi ca 19.ko la Su per li ge Sr bi je Rad ni~ ki - Voj vo di na igra se u kra gu je va~ koj ha li „Je ze ro” sa po ~et kom u 19.30 ~a so va.

I. Gru bor

TUR NIR U DU BA I JU

Federer boqi od Mareja Ro xer Fe de rer osvo jio je 72. ti tu lu u ka ri je ri, a pe tu u Du ba i ju. U fi na lu je bio bo qi od En di ja Ma re ja po sle sat i 37 mi nu ta igre - 7:5, 6:4. [vaj ca rac je na pra vio tri brej ka, Bri ta nac je dan, pa je tre }i re ket sve ta sma wio re zul tat u me |u sob nim du e li ma na 7:8. Fe de re ru je za osva ja we tur ni ra iz ka te go ri je ATP 500 pri pa lo 409.170 do la ra, a Ma re ju, ko ji je u po lu fi na lu eli mi ni sao pro {lo go di {weg po bed ni ka No va ka \o ko vi }a - 184,470 do la ra. [vaj ca rac je naj bo qi u Du ba i ju bio i 2003, 2004, 2005 i 2007. go di ne.

Kao {to se i o~e ki va lo, po ~e lo je `u stro sa ne ko li ko in ten ziv nih raz me na uda ra ca. Ni je bi lo la ko do bi je nih ge mo va, ali ni je bi lo ni brejk lop ti – 2:1 za Ma ri ja. Fe de re rov bek hend do bro je funk ci o ni sao, a tre }i te ni ser sve ta bio je ve o ma agre si van i po ku {a vao je da skra ti po e ne, iako se na sa mom po ~et ku do bro sna la zio i u ne {to du `im raz me na ma.

Pr vi pad u igri do {ao je sa Ro xe ro ve stra ne – po sle dve gre {ke sa osnov ne li ni je, uz sja jan ’pa sing’ [ko ta, Fe de rer je bio pri mo ran da spa sa va dve uza stop ne brejk

PR VA A LI GA

Vojvodina ubedqiva @AK - Voj vo di na 3:17 (0:3, 1:6, 0:5, 2:3) NO VI SAD: Ba stre la ca, te Ne ma wa Mat ko zen Sla na ba ra, gle vi}. da l a c a: 150. Su d i j e: Iako ne {to pod mla |e ni va Vi r i j e v i} (Zre w a ter po li sti Voj vo di ne od star nin) i Put ni ko vi} (Be o grad). ta su na met nu li svoj ri tam Igra~ vie: @AK 9 (2), Voj vo igre i ve} po sle dve ~e tvr ti ne di na 5 (4). Pe ter ci: Voj vo di na vo di li s ube dqi vih 9:1. Pr vi 1 (0). @AK: Ari za no vi}, Ran | e l o v i}, Ki r i}, Bu du rin, ]i ri}, No so vi}, Dra gi} 1, Cr ven ko, Du da{, Alek si}, Re sto vi} 2, Mar ~e ta, \a pa.

VOJ V O D I N A: V. Mi tro vi}, M. Mi tro vi} 3, Ro u~, Vuk sa no vi}, Mi li ~i} 2, Va pen s ki 3, Ma t o v i}, Mat k o v i}, Ran | i}, Ubo vi} 5, Ba sa ra 1, Cu ki} 1, Va si} 2.

Po sle mi ni mal nog po ra za od Par ti za na (9:10) u ~e tvr tak va ter po li sti Voj vo di ne su u okvi ru pe tog ko la Pr ve A li ge ube dqi vo nad i gra li eki pu @AK- a iz Ki kin de 17:3, ko ju od ne dav no pred vo di biv {i se lek t or Ma k e d o n i j e Igor Go ~ a n in. Zbog za u z e t o s ti ba z e n a u Ki k in d i @AK je u No vom Sa du bio do ma }in.

Tre ner De jan Sta no je vi} u ovoj utak mi ci {an s u je uka z ao Mi lu tin Mi tro vi} mla |im igra ~i ma, pa je ta ko ume sto Mi lo {a Ma - po go dak na utak mi ci @AK je rin ko vi }a na go lu bio Vo ji - dao tek u 13. mi nu tu utak mi ce. slav Mi tro vi} i od li~ no oba - U tre }em pe ri o du na sta vi li vio za da tak. Uz we ga ve }u mi - su No vo sa |a ni u istom rit mu nu ta `u ima li su i Mi lu tin i po sti gli pet, a pri tom ni Mi tro vi} ko ji je dao tri go la, su pri mi li ni je dan gol. ve} stan dard ni Du {an Va si}, Po ku {ao je Igor Go ~a nin ko ji se dva pu ta upi sao u li stu da iz me nom gol ma na ne {to

pro me ni, pa je ta ko Mi haj la Ari za no vi }a za me nio Da li bor |a pa, ko ji je us peo da za u sta vi ne ko li ko uda ra ca Voj vo di ne i ~ak od bra ni pe te rac Sr |a nu Vuk sa no vi }u. U po sled woj de o ni ci Ki kin |a ni su us pe li da

Fo to: F. Ba ki}

po stig nu jo{ dva go la i ta ko bar ma lo ubla `e po raz.

Za Voj vo di nu ovo je bi la do bra pri pre ma za der bi ko ji ih sle de }e su bo te o~e ku je u Be o- gra du pro tiv Cr ve ne zve zde u bor bi za dru go me sto u pr ven stvu.

G. Ma le no vi}

Titule za Milovanovi}a i Simi}evu

Ro yer Fe de rer

lop te. Me |u tim, Ma ri na pr voj ni ~im iza zvan {a qe pre du ga~ ku lop ti cu, na dru goj je [vaj ca rac na pa dom po di ja go na li iz nu dio gre {ku su par ni ka, da bi ubr zo iz jed na ~io na 3:3. Usle dio je pe riod igre u ko jem je obo ji cu te ni se ra iz u zet no slu `io ser vis, pa su bez ika kvih pro ble ma uzi ma li ’svo je’ ge mo ve – 5:5.

Ta ko je bi lo sve do 11. ge ma, ka da Ma ri tra qa vo po ~i we gem – du plom gre {kom i pre du gim bek hen dom. Ro xer sre} no osva ja na red ni

Ki{a odlo`ila Jelenin me~ we gov po ~e tak po no vo po ~e la da pa da, pa za sa da ni je po zna to ka da }e wih dve iza }i na te ren.

Vre men ski uslo vi na pra vi li su i mno go pro ble ma to kom pr vog po lu fi na la, ko je je iz tog raz lo ga pre ki da no u ne ko li ko na vra ta. Na kra ju, pla sman u fi na le iz bo ri la je SuVei Hsi je iz Ki ne skog Taj pe ha, po be dom nad Gr ki wom Ele ni Da ni li du sa 6:0, 4:6, 6:1.

poen i do la zi do tri brejk {an se u ni zu, ali Ma ri ih ne u tra li {e – pr vu gre {kom Fe de re ra iz bek hen da, za tim sna `nim ser vi som, a on da i iz la skom na mre `u. Ma ri je spa sao jo{ jed nu brejk lop tu, ali pe tu {an su Fe de rer ko ri sti za hva qu ju }i per fekt no skra }e noj lop ti ci – 6:5 za Ro xe ra. [vaj ca rac uka za nu {an su ni je pro pu stio i sjaj nim ser vi si ma do {ao je do vo| stva u se to vi ma.

Na star tu dru gog se ta Fe de rer je na pao Ma ri ja, Bri ta nac je aso vi ma osvo jio ne ko li ko po e na, ali je po sle ~e len xa [vaj ca rac do bio bi tan poen i na pra vio brejk u tre }em ge mu, ko ji je mo} nom igrom od mah ka pi ta li zo vao za 3:1. Sve do {e stog ge ma Fe de rer je bio su ve ren na svoj ser vis, ali ta da Ma ri pra vi brejk, pr vi ko ji je Ro xer pre tr peo na tur ni ru. [kot je do brejk lop te do {ao iz vr snim lo bom i smi re nom re ak ci jom na mre `i, a u na red nom po e nu dva pu ta je po ku {ao da lo bu je ri va la, dru gi put uspe {no za iz jed na ~e we 3:3.

De lo va lo je da je Ma ri u na le tu, ali Fe de rer je slaj so vi ma umi rio tem po u po e ni ma, a po sle du ple gre {ke ri va la do {ao je i do no ve brejk lop te. Me |u tim, Ro xer pro ma {u je for hend, a na red na dva po e na uzi ma [kot – 4:3.

Krel novi lider u spustu

Kla us Krel

Fi na le ku pa Stre qa~ kog sa ve za Sr bi je u ga |a wu va zdu {nim oru` jem odr `a va se u No vom Sa du. Pr vog da na na va ter nu li ni ju su iza {li ju ni o ri i ju ni or ke. U ga |a wu va zdu {nom pu {kom naj bo qi od osam, ko ji su po sle tri ko la ku pa Sr bi je ste kli pra vo u~e {}a na fi na lu, bio je An dri ja Mi lo va no vi} (Ni{ 1881) sa 695,9 (596) kru go va. Dru go me sto pri pa lo je Ga bri je lu Da u to vi }u (Pan ~e vo 1813) sa 695,2 (593), a tre }e Igo ru ^o tri (Zve zda ra, Be o grad) sa 687,9 (586) kru go va, ko ji je pro {le god ne bio po bed nik. Da u to vi} je do bro ga |ao u fi na lu (102,29), ali ni je us peo da na dok na di za o sta tak od tri kru ga iz osnov nog de la za Mi lo va no vi }em, pa je ovaj na kra ju sla vio za 0,7 kru ga. Kod ju ni or ki

va zdu {nom pu {kom zla to je uze la Ma ri na Si mi} (No vi Be grad U{}e) sa 492,7 (393) is pred Ti ja ne Ko la rik (Pan ~e vo 1813) sa 491,0 (390) i klup ske dru ga ri ce Dra ga ne Pa le ~ek sa 488,7 (389) kru go va. Si mi }e va je u fi na le u{la sa tri kru ga pred no sti u od no su na Ko la ri ko vu i ma da je ima la lo {i ju fi nal nu se ri ju od 99,7 kru go va od tak mi ~ar ke Pan ~e va (101,0) us pe la je da sa ~u va pred nost do kra ja.

U ga |a wu va zdu {nim pi {to qem za ju ni o re po be dio je Mi lo{ La zi} (Fi lip Kqa ji}) sa 647,3 (557) kru go va, dru gi je bio Sta ni slav Kal ~i} (Me ta lac FOD) sa 634,6 (543), a tre }i Alek san dar @i va no vi} (Ko lu ba ra) sa 633,9 (545). La zi} je ube dqi vo sa ~ak 14 kru go va u{ao u fi na le, pa je ve li ku pred nost us peo da sa ~u va do

kra ja. Kod ju ni or ki zla to je pri pa lo Ani Si mi} (Bor 030) sa 468,1 (371) kru gom, sre bro Ma ri ji Bu ba lo (Pan ~e vo 1813) sa 463,0 (372), a bron za Emi li ji Zdrav ko vi} (Ja god na 92) sa 461,8 (368) kru go va. Pro {le go di ne pr va je bi la Zdrav ko vi }e va, dok je sa da {wa po bed ni ca Si mi }e va bi la dru ga. Ina ~e, Ana Si mi} je u fi na le u{la kao dru ga iza Ma ri je Bu ba lo, ali je do brom fi nal nom se ri jom od 97,1 u od no su na 91,0 ko li ko je ima la ~la ni ca Pan ~e va us pe la da je pre tek ne i uzme zla to.

Da nas su na pro gra mu se ni o ri i se ni or ke pu {kom i pi {to qem. Tak mi ~e we tra je od 9 do 16.30 ~a so va na stre li {tu SPC „Voj vo di na”, a or ga ni za or je Stre qa~ ka dru `i na No vi Sad 1790.

G. Ma le no vi}

VI NER [TE DI [E @EN SKA SU PER LI GA

^astan opro{taj Novosa|anki Voj vo di na - Vi zu ra 0:3 (21:25, 19:25, 14:25)

SVET SKI KUP

Austrij s ki ski j a{ Kla us Krel po bed nik je spu s ta, ko j i je u okvi ru Svet skog ku pa vo `en u nor ve {kom Kvit fje lu.

On je ostva rio vre me 1:45,76 i na taj na ~in do {ao do du ple kru ne na ovoj sta zi, jer je u pe tak za jed no sa [vaj car com Be tom Foj com tri jum fo vao u su per ve le sla lo mu.

Ujed no, pre u zeo je vo| stvo u spu s tu po { to je do s a d a { wi li der {vaj car ski ve te ran Di -

19

FI NA LE KU PA SR BI JE U NO VOM SA DU

TUR NIR U KU A LA LUM PU RU

Naj bo qa srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} je me~ ~e tvrt fi na la tre ba lo da od i gra u pe tak, ali je on zbog ki {e i lo {ih vre men skih uslo va u Ku a la Lum pu ru, po me ren za su bo tu, da bi joj Ja pan ka Aju mi Mo ri ta pre da la me~ zbog po vre de.

Je le nin me~ u po lu fi na lu pro t iv hr v at s ke te n i s er k e Pe tre Mar ti} bio je za ka zan za su bo tu uve ~e po lo kal nom vre me nu, ali je ki {a ba{ pred

nedeqa4.mart2012.

di je Ku{ osvo jio tek 10. me sto.

Ma lo je ne do sta ja lo da i da nas de li po bed ni~ ko po sto qe po {to je dru go pla si ra ni Nor ve `a nin Kje til Jan surd za o stao sa mo dve sto tin ke.

Tre }e me sto pri pa lo je jo{ jed nom do ma }em tak mi ~a ru Ak se lu Lun du Svin da lu, dok je Fojc, li der u ge ne ral nom pla sma nu, za vr {io kao ~e tvr ti.

Da nas je na pro gra mu jo{ je dan su per ve le sla lom.

NOVI SAD: Ha la SC „Sla n a ba r a”, gle da la ca 50, su di je: [pa n o v i} (No v i Sad), La za re vi} ([a bac).

VOJ V O D I N A: Vuj n o v i}, Ran ko vi} 13, Mi tro vi} 2, [o bot, Kla { ni} 1, Gr g u r i 2, Kli su ra 5, An ta na si je vi} 1, Gli go ri} 4, Jo va no vi} 8, Re qi} (l1), Sta na re vi} (l2).

VI ZU RA: \u ri}, La zi} (l), La za re vi} 11, Sa vi} 9, Vuk sa no v i}, Bo j a n i}, ^i k i r iz 5, Bu {a 4, Mir ko vi} 2, Ma ti} 5, Kli su ra 13, Bo {ko vi} 7.

Od b oj k a { i c e Vi z u r e po tvr d i l e su ulo g u fa v o r i t a i

mak s i m al n im re z ul t a t om sa vla d a l e no v o s ad s ku Voj v o d i nu ko j a je jo{ ra n i j e iz g u b i l a sve {an s e za op s ta n ak u srp skoj od b oj k a { koj eli t i.

Ipak, No v o s a | an k e su pri k a za l e so l id n u par t i j u, du g o se od u p i r a l e kva l i t et n i j em pro t iv n i k u ali to ni j e bi l o do v o q e n o ni da se osvo j i set.

Cr v e n o-be l e su do b rim ser v i s i m a do { le do uvod n ih 6:0 i to je bi l o sve {to su pri k a z a l e u pr v om se t u. Ubr zo je Vi z u r a us p o s ta v i l a kon t ro l u nad igrom i re z ul ta t om i po s le bo q e za v r { ni ce za s lu ` e n o po v e l a. Do m a } e

su do ega l a u dru g om se t u od`a v a l e Kri s ti n a Ran k o vi} i So w a Kli s u r a,a sa dru ge stra n e Sa r a Kli s u r a i Ana La z a r e v i} pred v o d i l e su eki p u iz Be o g ra d a.

Po no vo je za vr {ni ca dru gog se ta od lu ~i la po bed ni ka, jer je na is ku stvo go stu ju }a eki pa po ve la 2:0 u se to vi ma. Tre }i pe riod me ~a bio je sa mo pu ka for mal nost za go {}e ko je su la ga no za kqu ~i le mak si mal nu po be du, a do ma }i tre ner pru `io je {an su svim de voj ka ma da se is ka `u na po sled wem su per li ga {kom su sre tu.

M. Ri sti}

20

S PORT

nedeqa4.mart2012.

dnevnik

STI GLI PR VI GO STI NA EVROP SKO PR VEN STVO U BE O GRA DU (6-11. MART)

Mar zi ne ti ju kod nas kao kod ku }e Ju ~e je u srp sku pre sto ni cu, po vo dom pred sto je }eg Evrop skog pr ven stva u rva wu (6-11. mart), sti gli pr vi go sti, a me |u wi ma i pr vi ~o vek Svet ske rva~ ke fe de ra ci je Ra fael Mar ti ne ti. U ime do ma }i na Mar ti -

se da }e mo do stoj no re pre zen to va ti ka ko na{ Sa vez, grad Be o grad, ta ko i na {u ze mqu. @e lim vam svi ma ugo dan bo ra vak, a po seb na mi je `e qa da se na {a do sa da {wa sa rad wa na sta vi i una pre di, da raz u me te even tu a le gre {ke i pro pu ste i da nam va -

ne ti ja je do ~e kao i po zdra vio pred sed nik RSS @eq ko Traj ko vi}.

- S ob zi rom na to da je ovo olim pij ska go di na, po tru di }e mo se da ovo Evrop sko pr ven stvo bu de na naj vi {em ni vou, i na dam

{im is ku stvom po mog ne te da bu de mo jo{ bo qi do ma }i ni - po ru ~io je iz me |u osta log Traj ko vi}.

Na re ~i do bro do {li ce uz vra tio je pr vi ~o vek FI LA. - Pre sre }an sam {to sam po -

no vo u Be o gra du, jer ga sma tram dru gom ku }om, s ob zi rom na to da sam vi {e pu ta bio ov de i ose }am se prak ti~ no kao do ma }in.

Na ovom tak mi ~e wu nad me ta }e se rva ~i ko ji su u~e stvo va li i na SP u Is tan bu lu, ka ko bi po ku {a li da osvo je ne ko od od li~ ja. Dru gu gru pu bo ra ca ~i ne rva ~i ko ji se spre ma ju za kva li fi ka ci je za Olim pij ske igre. Ni vo ko ji evrop ski bor ci dr `e je vi {i ne go na dru gim kon ti nen ti ma i vr lo je te {ko kva li fi ko va ti se na OI. Sa la u ko joj }e se od vi ja ti tak mi ~e we na OI u Lon do nu je gran di o zna i ve li ka.

Is ta kao bih da su sve kar te ve} ras pro da te i po red vi so kih ce na. Za hva lio bih se RSS jer Sr bi ja sva ke olim pij ske go di ne or ga ni zu je ne ko tak mi ~e we. Pre ~e ti ri go di ne, pre Ati ne, to je bio kva li fi ka ci o ni tur nir u No vom Sa du, a sa da je to Evrop sko pr ven stvo. Som bor }e bi ti or ga ni za tor Svet skog ju ni or skog ku pa, {to je jo{ je dan plus za Sr bi ju, kao rva~ ku ze mqu - za kqu ~io je Mar ti ne ti.

J. G.

Mak si mo vi} i [te fa nek kan di da ti za me da qu Mu {ka re pre zen ta ci ja u gr~ ko-rim skom sti gla je s pri pre ma u Ma |ar skoj i upu ti la se u Zre wa nin, gde }e uda ri ti gla zu ru za EP. Pred sto je }e tak mi ~e we je ve li ki za lo gaj za re pre zen ta tiv ce Sr bi je, jer u Be o grad do la ze vr sne se lek ci je u pu nim sa sta vi ma.

Ani} pr vak sve ta Srp ski kik bok ser Mi lo{ Ani} osvo jio je u ru skom ^e qe bin sku ti tu lu pr va ka sve ta u V5 ver zi ji ka te go ri je do 60 ki lo gra ma. Ani} je u bor bi za ti tu lu sa vla dao do ma }eg kik bok se ra Zu ra ba Fa ro ja na.

Srp ski bo rac, ~lan klu ba Pal mi ni ti gro vi iz Ja go di ne, do po be de je do {ao od lu kom su di ja. Ar bi tri su gla sa li 2:1 u ko rist srp skog tak mi ~a ra.

- Mno gi tak mi ~a ri u Be o- grad do la ze ras te re }e ni, jer su ve} is pu ni li nor me za u~e {}e na Igra ma u Lon do nu. Sa dru ge stra ne, mi smo ima li sa mo dva kon trol n a tur n i r a, {to je ma lo za pro ce nu re al nog sta wa u sva kom smi slu.

Jed na me da qa je re al na, ma da

ni je ne mo gu }e da bu de jo{ le pih ve sti. Sva pa `wa usme re na je na Alek san dra Mak si mo vi }a (66) i Da vo ra [te fa ne ka (60) ko ji ima ju naj vi {e {an si u bor bi za ne ko od od li ~i ja re kao je za zva ni~ ni sajt {am pi o n a ta se l ek tor Mi l o r ad Dok ma nac.

Ma ra{ iz He mo far ma u Bel gi ju Ivan Ma r a{ je pro t iv P a rtizana posled w i put n a st upao za H e m ofarm.

Kril ni cen tar Vr {~a na na pu stio je klub i ka ri je ru }e na sta vi ti u eki pi Dek si ja Mons.

Crn ogorski igra~ s e rast ao sa Vr{ ~a nima i dan as }e s e prikqu ~iti sv om novo m timu belgi j skoj D e ksiji M o ns.

Mara{ je sa Deksi jo m postig -

ao dogov or do kraja s ezone, a de bi u nov oj ek ipi ima}e u sredu u Ku pu Belgi je . Ivan Mara{ je u Hemofar m stigao u julu 20 10. godin e iz podgor i~ ke Budu}nosti, a ugovor sa Vr{~anima potpisao je na dve godine.

Hemofarm su ove sezone ve} napustili najboqi igra~ Boris Savovi}, kao i trener @eqko Lukaji}.

Sto no te ni ske na de i op {tin ski ~el ni ci ^o ke

PRI JEM ZA MLA DE [AM PI ON KE U ^O KI: Za me nik pred sed ni ka op {ti ne ^o ka Fa renc Ba la` i pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne ^a ba Pin ter pri re di li su pri jem za mla de sto no te ni se re STK ^o ka, ko ji su na po sti gli uspe he na po sled wim tak mi ~e wi ma.

Pri jem je pri re |en za Iva nu Mi lo va no vi} pr va ki wu Sr bi je u ka te go ri ji mla |ih ka det ki wa, Ste fa na Ko mlu {a na ka det skog pr va ka Sr bi je u igri pa ro va i `en sku ju ni or sku eki pu klu ba ko ju sa ~i wa va ju Alek san dra Ra do wi}, Ana @o fi ja Few ve {i, @a net Kor ma wo{ i Do ro }a Haj nal, ekip ne ju ni or ske pr va ki we Voj vo di ne i Sr bi je. ^el ni ci op {ti ne ^o ka su na pri je mu iz ra zi li sprem nost, da pre ma svo jim mo gu} no sti ma, po dr `e i po mog nu us pe {an rad ~la no va STK ^o ka, a svim mla dim {am pi o ni ma su uru ~e ni da ro vi.

Tekst i fo to: M. M.

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

Zlat ni bo do vi Cr ven ~a na Cr ven ka - Ko lu ba ra 29:23 (15:12) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}„, gle da la ca oko 600, su di je: Ra ji} i Dra go mi ro vi} (Be o grad).

Sed mer ci: Cr ven ka 3 (1), Ko lu ba ra 5 (3), is kqu ~e wa: Cr ven ka 12, Ko lu ba ra 6 mi nu ta.

CR VEN KA: @e ga rac 2, Ra do wi}, Jo lo vi} 3, Sla vu qi ca, Ra ~i} 4, Gu gle ta, Ni ko li}, Mi ri}, \u ro vi} 1, Ma noj lo vi} (1 od bra na, sed me rac), Pro le 10, Gru ji ~i}, Vi tas (14 od bra na), Mi li} 2, Hol pert 4, Stan ko vi} 3.

KO LU BA RA: \u ki}, Pi li po vi}, Lo mi}, Vu ~i }e vi} 5, Mar ko vi}, Ne na di}, To mi} 6, @ar ko vi}, \or |e vi} (15 od bra na), Bla go je vi} 3, Pe tro vi}, Lon ~ar 4, Tri vi} 5, Ra di}, Ra do va no vi}, Mi tro vi}.

Ru ko me ta {i Cr ven ke i da qe osta ju u iz gled noj tr ci za op sta nak. Po be di li su Ko lu ba ru u jed noj vi {e pri ja teq skoj ne go pr ven stve noj utak mi ci i ni u jed nom tre nut ku wi hov uspeh ni je bio ugro `en. Iz u zev pr va dva mi nu ta, ka da su go sti ima li pred nost (0:1 i 1:2), sve osta lo vre me su bi li na pu tu ko ji im je {i rom otvo ren. Ve} u 19. mi nu tu ima li su tri go la vi {ka (9:6), a u 24. mi nu tu ~ak i pet (13:8). U ovom pe ri o du, kao i to kom ce le utak mi ce, do mi ni rao je De jan Pro le sna `nim i pre ci znim udar ci ma, a gol man Vi tas je po no vo sa igra ~i ma uli vao ve li ko po ve re we.

Go sti su u pr vim mi nu ti ma na stav ka po sti gli dva uza stop na go la (15:14), ali ta da na kon Vi ta so vih od bra na usle di le su

De jan Pro le

dve kon tre ko je je re a li zo vao Jo lo vi} i ta ko eli mi ni sao bi lo ka kvu po mi sao na ne pri jat no iz ne na |e we. U 49. mi nu tu, kod re zul ta ta 23:20, Hol pert je pro pu stio pri li ku da ga u~i ni ube dqi vi jim, ali je to ubr zo is pra -

vio \u ro vi}, ko ji je iz sed mer ca po ve }ao vo| stvo (24:20).

U po sled wih pet mi nu ta Cr ven ~a ni su bez ve }eg na po ra po tvr di li svoj dra go ce ni uspeh, ko ji je na kra ju i bio do sta ube dqiv.

T. Jo vo vi}

IZ BOR NA SKUP [TI NA KA JAK KA NU KLU BA BE ^EJ

Stoj kov no vi pred sed nik Ko rak po ko rak, za ve slaj po za ve slaj sop stve nim sna ga ma, ka ko je 2005. go di ne za cr ta no, i Ka jak ka nu klub Be ~ej je iz ra stao u naj u spe {ni ji sport ski ko lek tiv be ~ej ske op {ti ne.

Mi nu la se zo na }e po seb no bi ti upam }e na po bron za noj me da qi sa Evrop skog pr ven stva za mla |e se ni o re u Za gre bu Mar ka No va ko vi }a u naj br `oj ka ja ka {koj di sci pli ni K-1 200 me ta ra. Sa mo ma lo ma we vred ni re zul ta ti su me da qe osvo je ne na ekip nom i po je di na~ nom pr ven stvu dr `a ve za sve ka te go ri je u Ba~ koj Pa lan ci, gde su se Be ~ej ci oki ti li s bron zom u pi o nir skoj ekip noj kon ku ren ci ji, a u po je di na~ noj je osvo je no ukup no 11 me da qa. To me va qa do da ti dru go me sto u dr `a vi mla |ih pi o- ni ra.

Oovo je sa mo deo iz ve {ta ja o ra du to kom mi nu le go di ne, ko ji je na re dov noj Go di {woj iz bor noj skup{t ni Klu ba pre zen ti rao Dra gan Il ~e {in.

Raz ma tra ju }i fi nan sij ski iz ve {taj re ~e no je da se {i ri lo ko li ki je gu ber bio, a on se kre tao oko 750.000 di na ra.

- Ni kom ni smo osta li du `ni, pa o~e ku jem da }e nas i da qe

Mi li voj Stoj kov

pra ti ti lo kal na sa mo u pra va, pri ja te qi klu ba, po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i, na rav no, ro di te qi na {ih mla dih tak mi ~a ra ko ji re dov no pla }a ju ~la na ri nu. O~e ku je mo da nam ovo go di {wi bu xet bu de oko mi lion di na ra i to }e bi ti utro {e no za ak tiv no sti ve za ne oko stva ra wa op ti mal nih uslo va za rad u klup skoj zgra di na oba li

SU PER DE KA OPET IDE NA OLIM PI JA DU: Vre me {ni ja pan ski dre ser ko wa Hi ro {i Ho ke cu (71 go di na) bi }e naj sta ri ji u~e snik Olim pij skih iga ra u Lon do nu ovog le ta. Mi {qe we da se na Olim pi ja di nad me }u sa mo mla di spor ti sti, ne gi ra }e „su per de ka” iz Ja pa na Hi ro {i Ho ke cu, ko ji }e u osmoj de ce ni ji `i vo ta u~e stvo va ti na ovo go di {wim igra ma u Lon do nu, pre no se fran cu ski me di ji. Za hva qu ju }i po be di u tak mi ~e wu u dre su ri u Fran cu skoj, Ho ke cu, ko ji }e 28. mar ta na pu ni ti 71 go di nu, obez be dio je tre }e u~e {}e na Olim pi ja di.

Ja pan ski ja ha~, ko ji do mi ni ra ovim spor tom u azij skoj zo ni, ve} je bio naj sta ri ji u~e snik na Olim pi ja di u Pe kin gu 2008. go di ne, ka da je dru gi put u~e stvo vao na naj ve }oj svet skoj sport skoj smo tri. De bi to vao je dav ne 1964. go di ne na OI u To ki ju. Za ni mqi vo je da on ne }e bi ti naj sta rij spor ti sta u isto ri ji Olim pij skih iga ra. Re kord dr `i {ved ski stre lac Oskar Svan, ko ji je sa go to vo 73 go di ne, osvo jio sre br nu me da qu na OI u An tver pe nu 1920. go di ne.

Ti se, za tim za na bav ku sport ske opre me, or ga ni za ci ju i u~e {}e na sport skim tak mi ~e wi ma, sa rad wu s Ka ja ka {kim sa ve zi ma Sr bi je i Voj vo di ne, le kar ske pre gle de tak mi ~a ra i wi ho vu re gi stra ci ju za te ku }u se zo nu, kon kre tan je bio pre se da va ju }i Skup {ti nom Veq ko No vi} pri li kom pred sta vqa wa pla na ra da i fi nan si ra wa.

Po tom su se na Skup {ti ni usvo ji li no vi Sta tut, ko ji je uskla |en s va `e }im od red ba ma Za ko na o spor tu, te po slov ni ci o ra du Skup {ti ne i Nad zor nog od bo ra.

U iz bor nom de lu pr vo je Dra gan Il ~e {in iza bran za pred sed ni ka Skup {ti ne klu ba, a on da je Mi li voj Stoj kov iza bran za pred sed ni ka Uprav nog od bo ra klu ba i ime no van da za stu pa i pred sta vqa klub. Ka ko to Sta tut na la `e, no vo i za bra ni pred sed nik je pred lo `io pot pred sed ni ka Igo ra Pro {i }a i jo{ de vet ~la no va Uprav nog od bo ra, ko je je Skup {ti na jed no gla sno po dr `a la i ti me je iza bra no ru ko vod stvo klu ba, kao i tro ~la ni Nad zor ni od bor, ko ji }e na svom pr vom oku pqa wu iza bra ti pred sed ni ka.

V. Jan kov

nedeqa4.mart2012.

c m y

dnevnik

o vi Sad, La sla Ga la…

Ne ve {to, }i ri li com ko ja joj ni je na ru ku, po la ko je za pi si va la slo vo po slo vo iz li~ ne kar te ne po zna te joj Re pu bli ke Sr bi je, nag nu ta nad ogu qen dr ve ni pult po lu pra znog du }a na u se o ce tu Ba nao, u sr cu Ku be, na pu tu ka Tri ni da du. Ne mir no li ce i zbu wen po gled ko ji nam je upu ti la ne ko li ko tre nu ta ka pre, ja sno su uka zi va li da su neo ~e ki va ni go sti do ne li sum wu za jed no s nov ~a ni com od pe de set ku ban skih kon ver ti bil nih pe zo sa – vred nih sko ro pe de set evra. S dru ge stra ne pul ta tro je ni {ta ma we zbu we nih mu {te ri ja, ne tom pri sti glih iz Voj vo di ne, ko ji su ku ban skim pa ra ma za stran ce po ku {a va li da pla te fla {i ce vo de i ku ku ru zni keks pro iz ve den u Ho [i Mi nu, u pr vi mah ne sve snih da u ru ka ma dr `e tri-~e ti ri me se~ ne pla te ku ban ske pro da va ~i ce. Na kon kon sul ta ci ja s po slo vo |om i de taq nog pro u ~a va wa po da ta ka iz „iden ti fi ka ci o nog do ku men ta”, u ra su tost pa `we sit ne mla de `e ne ipak se uli la si gur nost: ime No vog Sa da osta lo je ta ko upi sa no u tef ter du }a na u se o ce tu na pu tu ka Tri ni da du.

21

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : @IVOT NA KUBI ZA 30 EVRA

N

Pa suq na ta~ ki ce i sal sa u no ga ma Ne na vra }a ju ne po zna te mu {te ri je ~e sto u dr ve ni du }an kraj glav nog pu ta ko ji vo di od San ta Kla re, gra da “he roj ske ge ri le” i Er ne sta ^e Ge va re, pre ko va ro {i ce Sank ti Spi ri tus i we go vog ko zjim mle kom iz li ve nog mo sta na re ci Ja jo bo, do ne stvar nog, pre tri ve ka uspa va nog Tri ni da da, pa da qe, na kraj Ku be.

Po go to vo ne mu {te ri je s dru gih kon ti ne na ta. Po go to vo ne iz Voj vo di ne. Oni ko ji su une li po met wu u rob no kwi go vod stvo pro dav ni ce u Ba nau, deo su eki pe ko ja je na Ku bi pro te klih da na bo ra vi la u or ga ni za ci ji Aso ci ja ci je “Voj vo di na agrar”, od no sno we nih 25 ~la ni ca. Voj vo |an ski po -

Na ostrvu nikne sve {to se u zemqu stavi

qo pri vred ni ci osno va li su Aso ci ja ci ju kao in te re snu or ga ni za ci ju i vr lo br zo po sta li ozbi qan igra~ na tr `i {tu pa or skom ro bom u Sr bi ji i sa go vor nik dr `a vi i pre ra |i va~ koj in du stri ji.

We ne ~la ni ce or ga ni zu ju pro iz vod wu na pre ko 150.000 hek ta ra; la ne su ima le pri hod od 175 mi li o na evra, {to zna ~i da ima ju {ta da ka `u i po ka `u sve tu. Na kon zva ni~ nih po se ta i raz go vo ra o po qo pri vre di dve ju ze ma qa, na red je do {ao i di van sa se qa ci ma, ba{ ov de, du bo ko u sre di {tu plod nog kra jo li ka.

Ume sto kroz plan ta `e du va na ili po qa {e }er ne tr ske u ovom `i vo pi snom pej za `u iz lo mqe nih li ni ja, pre po dnev no sun ce pro vla ~i lo se kroz wi ve cr nog lu ka, ka `u naj bo qeg u ovom de lu sve ta.

Ki lo gram, pre ve de no s ku ban skog pe zo sa, sta je 10 do 12 di na ra, a da je va qa ne teh no lo gi je, se me na i sve ga {to ku ban skom se qa ku ne do sta je, bi lo bi ga, ve le, i za po la sve ta. Jer, na ovom ostr vu, uglav nom rav ni ~ar skom, nik ne sve {to se u ze mqu sta vi. Uspe va sva ko po vr }e, vo }e; vi so ko u pla ni na ma pro vin ci je Ori jen te na ob ron ci ma Si je ra Ma e stra pla ni na ra ste naj kva li tet ni ja ka fa; du va na ne ma bo qeg od onog u re gi o nu Vu el ta Aba jo, oko gra da Pi nar del Rio. Na `a lost, si stem je u~i nio svo je: 80 od sto po qo pri vred nopre hram be nih pro iz vo da Ku ba da nas uvo zi. U po sled we vre me, ~u li smo od ov da {wih pa o ra, stva ri se ipak ma lo po me ra ju u wi ho vu ko rist, a dr `a va la ga no di `e {a pu sa ku ban skih wi va i pu {ta,

^uvene planta`e duvana i poqa {e}erne trske nismo ni videli

opet la ga no, se qa ka u ze mqu na ko ju je do sad sa mo ona ima la ta pi ju, na tr `i {te…

– Lak {e je sa da. I mo `e se pri stoj no `i ve ti od se la i na se lu.

Dr `a va nam ne po ma `e pu no ali nas i ne spu ta va, mo `e mo svo ju ro bu da pro da mo fa bri ka ma vo }a i po vr }a, da je iz no si mo na pi ja cu.

Za dru ga je va `an seg ment ovog si ste ma, sve ide pre ko we, a za uz vrat uzi ma nam pet pro ce na ta –is pri ~ao nam je Hu lio Kal bi no, je dan od naj ve }ih ~la no va se o ske ko o pe ra ti ve.

I on ga ji luk, ali u ma lim ko li ~a na ma. U ovom je kra ju po znat kao pro iz vo |a~ man ga – ima ga na ~e ti ri hek ta ra. Pre ra ~u na li smo dok smo di va ni li – ki la ovog eg zo ti~ nog vo }a je tek ~e ti ri di na ra!

Na na {e iz ne na |e we, ma lo ko od se qa ka u ovom de lu Ku be ga ji {e }er nu tr sku. Po qo pri vred ni ci, Hu li je ve kom {i je, Ibra him Pal dio Kin te ri i Pa blo Rus ob ja sni li su nam da su tr ska i du van pod kon tro lom dr `a ve, te da je pa met ni je okre nu ti se vo }u i po vr }u. Po go to vo sa da ka da je dr `a va od lu ~i la da da je se qa ci ma ze mqu da ob ru |u ju, {to ra ni je ni je bio slu ~aj, jer va `io je do sko ra ze mqi {ni mak si mum. Ko li ko }e im dr `a va uze ti za za kup, me |u tim, jo{ ne zna ju. Jo{ su fri {ke te va `ne vla di ne od lu ke, ren ta jo{ ni je sti gla na na pla tu.

Sa zna smo od na {ih do ma }i na, i ovih na se lu i onih zva ni~ nih u

Na Kubi je `ivot i daqe ipak ne{to drugo

Ha va ni, da Ku ba ne da vi {e ni je li der u pro iz vod wi {e }er ne tr ske ko ja joj je ve ko vi ma bi la je di ni iz vor pri ho da, je di no we no zla to, ve} i {e }er po vre me no uvo zi. Na istom dru mu, na pu tu ka Tri ni da du, va ro {i u ko joj se svi ra naj lep {a mu zi ka i pi je naj bo qa }an }an }a ra spra vqe na ba{ od ru ma do bi je nog, na rav no, iz {e }er ne tr ske, plan ta `e su pre sah nu le. O {e }er nom vak tu na ima wi ma ro bo vla sni ka, da nas sve do ~e sa mo tor we vi sa ko jih se da no no no} no bdi lo nad ro bo vi ma. U am bi jen tu ro bo vla sni~ kog si ste ma, ti {i nu je u ovim me sta {ci ma za tr pa la le po ta buj ne pri ro de i sva ko dne vi ca se o skog `i vqa: te `a ci na wi vi, na {tri ku ra {i re ni ve ze ni i he kla ni ne stvar no be li stol wa ci, a iza wih tr {~a ne stra }a re bez pro zor skih sta ka la, {ko lar ci u pi o nir skim uni for ma ma, s cr ve nim ma ra ma ma... Sce no gra fi ja ka kvu ne pre po zna ju ni na {e sta ri je ge ne ra ci je {to su do bar svoj va kat osta vi le u so ci ja li sti~ koj Ju go sla vi ji.

Me wa se, do du {e, i Ku ba, ~u smo od me {ta na, ali i Voj vo |a na ko ji su ve} do la zi li ov de. Sti gle su ne ke stra ne fir me; pro {le go di ne do zvo qen je in ter net ali se ma lo gde mo `e uhva ti ti. Ku ban ci mo gu da ku pu ju i mo bil ne te le fo ne. Po ~e li su, ba{ sad, da ula `u no vac u ne kret ni ne i to ne sa mo u Ha va ni, ve} i u dru gim gra do vi ma ka rip ske ze mqe. Vla da je, na i me, usvo ji la stra te gi ju za ne kret ni ne ka ko bi o`i ve la gra |e vin ski sek tor, te je po sle po la ve ka za ti{ ja, sta nov ni ci ma „Cr ve nog ostr va“ po no vo omo gu }e no da ku pu ju i pro da ju ne po kret nu imo vi nu. I to je, ve le, naj ve }i ma ne var ku ban skog pred sed ni ka Ra u la Ka stra, ot ka ko je pre tri go di ne pre u zeo dr `av no kor mi lo. We gov re `im, vi dqi vo je do du {e tek u tra go vi ma, za la `e se za raz voj pri vat nog pred u zet ni {tva ka ko bi se pri di gla po kle kla eko no mi ja, ali na Ku bi je `i vot i da qe ipak ne {to dru go. @i vi se na ta~ ki ce. One ko je sva ki Ku ba nac do bi je po ro |e wu, po po tre ba ma u vi du pa su qa, pi rin ~a, zej ti na, sa pu na ko je mu je re `im od re dio. I sa me se~ nom pla tom ko ja ni za vi so ko bra zo va ne, a ta kvih je na Ku bi mno go, sko ro 20 od sto, ne pre la zi 30 evra. I sa osme hom na li cu i sal si u no ga ma ko ja ni je brend {to se ve {to pro da je tu ri sti ma, ve} je za i sta ta ko.

Ima Ku ba i bo ga tog sve ta. Ta kvi su iz po li ti~ kog mi qea, di -

rek to ri fa bri ka, jav nih pred u ze }a, dr `av nih usta no va, ima ju re sto ra ne ili iz da ju so be za stra ne go ste. La ko ih je pre po zna ti, staj ling do bro nam znan – svi oki }e ni kaj la ma, mar ki ra ni, s naj mo der ni jim te le fo ni ma, tek da ne mo `e te oma nu ti. Ret ki su, na rav no, i `i ve u Ha va ni -

ko ja sto ji po no sno i uz dig nu to nad svim osta lim, iza `i ~a ne, elek tri fi ko va ne ogra de. Pa zgra da ame ri~ ke am ba sa de za klo we na sto ti nom jar bo la na ko je ku ban ski po li ti ~a ri, ka da god se na qu te, da ju da se oka ~e na ci o nal ne za sta ve, da je skroz pri kri ju.

U Havani se mogu videti najlep{e gra|evine i najlep{e ru{evine

I na Kubi ima bogatog sveta

cen tru po li ti~ kog i kul tur nog `i vo ta ze mqe, do mu zna ~aj nih in sti tu ci ja, kom pa ni ja, li~ no sti iz jav nog `i vo ta ostr va. Gra du pa ra dok sa zi di na ma za {ti }e nog od oke a na, upli va dru gih po li ti ka, na ~i na `i vqe wa. Gra du u ko jem se mo gu vi de ti naj lep {e gra |e vi ne i naj lep {e ru {e vi ne sve ta. Pla sa de Ar mas, Pla sa de San Fran ci sko de Asis, tvr |a va Real Fu er sa, Ka pi tol... Pa zgra da am ba sa de biv {eg So vjet skog Sa ve za, sa da Ru ske Fe de ra ci je,

Tu je i Ave ni ja pred sed ni ka ko ju su do do la ska Fi de la Ka stra is pu wa va le bi ste we go vih pret hod ni ka, a od po be de re vo lu ci je je dan za dru gim ni `u se Si mon Bo li var, Ugo ^a vez, Sal va dor Aqen de... Sve uti ske sa Cr ve nog ostr va naj bo qe je sa bra ti u pred ve ~er woj {et wi ha van skom naj du `om uli com ko ja se pru `a po red mo ra i ga ran tu je naj lep {i do `i vqaj ovog gra da. I upi sa ti u tef ter: Ha va na, Ma le kon... n Sla |a na Glu {~e vi}

Novosadska nedeqa4.mart2012.

DAnAS U grADU poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „Vuk i ja ri }i” (11).

BIoSKopI Are na „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (11.10, 15.10), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12, 13, 14), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11, 11.15, 13.10), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (13), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 19.45, 20, 22.15), „I u do bru i u zlu” (20.20, 22.40), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (13.50, 15.50), „Ovo zna ~i rat” (18.30, 22.20), „@u} ko - pri ~a o Ra di vo ju Ko ra }u” (15.05), „Kr vo pro li }e” (22.30), „Rat ni kow” (16.45, 19.30, 22.10), „Dr vo `i vo ta” (17.45), „^e li~ na le di” (19), „De ~ak sa bi ci klom„ (22).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

NA NOVOSADSKOM SAJMU

Fi na le fej sbuk pe sni~ kog fe sti va la Na Novosadskom sajmu u toku su 18. Salon kwiga i izlo`ba „Art ekspo„. U~esnici Evropskog fejsbuk pesni~kog festivala recitova}e svoje pesme na bini u Maser hali od 10.30 do 12 ~asova, a u 19 sati je progla{ewe pobednika. U Master hali, na bini u 12 ~asova De jan Alek si} i Dra gan Be le sli jin predstavi}e Aleksi}ev roman „Jedino vetar”, a u 14 ~asova Go ran Skro bo wa i Ili ja Ba ki} govore o savremenim klasicima nau~ne fantastike.

Na {tandovima izlaga~a predstavi}e se Banatski kulturni centar, Pokrajinski sekreterijat za kulturu i javno informisawe i Gradska uprava za kulturu.

Na Novosadskom sajmu }e danas od 10 ~asova biti odr`ana i manifestacija „Dani fantazije”. Klub qubiteqa dru{tvenih igara „Valhala” }e svim posetiocima pokazati nove, moderne dru{tvene igre, od strate{kih preko karti~nih do igara na tabli. Manifestaciju podr`avaju Udru`ewe za o~uvawe sredwevekovne tradicije „Zeleni barjak”, Aero klub „Ikar” i Kendo klub „Ishin”.

Za u~esnike osnovnih i sredwih {kola, studente i bibliotekare ulaz na sve sajamske manifestacije je besplatan, dok je za ostale posetioce ulaznica 100 dinara. Sajamske kapije otvorene su od 10 do 19 ~asova.

A. J.

V remeploV

Sud ska me di ci na u po vo ju Savet za narodno zdravqe i socijalnu politiku Novog Sada saop{tio je 4. mar ta 1953. da }e uskoro u gradu, pod rukovodstvom dr Ante Premerua, profesora Medicinskog fakulteta u Zagrebu, po~eti rad Cen-

tra za sudsku medicinu pri Pokrajinskoj bolnici. Bi}e to velika pomo} ovda{wem pravosu|u, a mla|i lekari dobi}e uslove za specijalizaciju u sudskoj medicini.

N. C.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7.30 do 20.30 sati. No}no de`urstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

ODR@ANO POLUFINALE TAKMI^EWA „BESEDE U ZORANOVU ^AST”

^i sto ta je zi ka na ceni Polufinalno ve~e „Besede u Zoranovu ~ast„ odr`ano je sino} u Pozori{tu mladih. Ovogodi{wa tema beseda u znak se}awa na prvog demokratskog premijera Srbije Zorana \in|i}a je wegov citat „Reforme u Srbiji mogu da uspeju samo ako ose}awe nade i voqe pobedi nad ose}awem praznog mudrovawa i cinizma„.

Od osam u~esnika prolaz u finale zaslu`ili su Tijana Grumi} iz Stare Pazove, Jovana Be{evi} iz Beograda, Uro{ Pavlov iz Kikinde i Ivana Duki} iz Kraqeva.

- Kandidati su ne{to lo{iji nego {to su bili pro{le godine. Osnovna zamerka je da jezik uop{te lo{e govorimo. Mislim da nam treba jedna dobra higije-

na jezika svih qudi koji javno govore. Vrlo je va`no da ne glumite, da svoju misao za{titite samo svojom li~no{}u, nikakvom glumom - rekla je predsednica `irija Mira Bawac.

Pored poznate novosadske glumice, u `iriju su bili jo{ i predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti}, gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}, poslanik u Skup{tini Republike Srbije Marko \uri{i} i direktor Sterijinog pozorja Milivoje Mla|enovi}. Finalno ve~e ovog takmi~ewa, koje ve} sedmu godinu organizuju Demokratska stranka i Fondacija dr Zoran \in|i}, bi}e odr`ano 12. marta u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu.

A. L.

SNE@ANA BULAJI], NAJUSPE[NIJI NASTAVNIK FIZIKE U POKRAJINI

Zna we pre no si „za me da qu” Fizika, hemija i matematika uglavnom su predmeti koji ve}ini osnovno{kolaca predstavqaju „bauk”. Formule, kretawa u prirodi, zakonitosti i pravilnosti po kojima funkcioni{e univerzum ~esto su za decu nere{ive zavrzlame nad kojima i oni i wihovi roditeqi bdiju, dok ne posustani ili odustanu. Me|utim, prirodne nauke specifi~ne su zato {to, kako ka`e nastavnica fizike Sne `a na Bu la ji}, decu u~e logi~kom razmi{qawu, povezivawu stvari bez preteranog memorisawa i {trebawa. Da je u pravu, potvr|uju mnogobrojni uspesi wenih u~enika koji proteklih sedamnaest godina, koliko ova nastavnica radi, osvajaju

pliva na povr{inu. Za uspeh nije presudan prirodni talenat, ve} dete mora da ima karakter i voqu da u~i i naravno da mnogo radi na tome, zajedno sa nastavnikom. S druge strane, ba{ ti predmeti koji zvu~e kao bauk, za neku decu predstavqaju izazov - ka`e Bulaji}, koja fiziku predaje u O[ „Jo`ef Atila”, a nastavu dr`i i talentovanim |acima u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj”.

Naime, ova novosadska gimnazija pre pet godina prepoznala je potrebu da osnuje odeqewa za talentovane osnovno{kolce. Deca koje poha|aju sedmi i/ili osmi razred mogu da upi{u ova gimnazijska odeqewa, a sve {to treba

U~e ni ci Sne `a ne Bu la ji} iz O[ „Jo `ef Ati la” i ta len to va ni |a ci Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” osva ja ju naj bo qi pla sman na svim ni vo i ma tak mi ~e wa u fi zi ci, od op {tin skog do re pu bli~ kog, pa i da qe na svet skim olim pi ja da ma zna wa najboqi plasman na svim nivoima takmi~ewa u fizici, od op{tinskog do republi~kog, pa i daqe na svetskim olimpijadama znawa. S druge strane, Sne`ana Bulaji} ove godine je dobila nagradu Izvr{nog ve}a Vojvodine za najuspe{nijeg nastavnika u oblasti fizike na nivou Pokrajine. Kako ka`e, svega toga ne bi bilo da nema wenih u~enika.

- Talenat i `equ za u~ewem fizike dete mora da ima u sebi, nastavnik nije ~arobwak koji to stvara, on samo poma`e da to is-

da imaju je interesovawe za prirodne nauke, sa naglaskom na matematiku, fiziku i iinformatiku. Oni u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj” poha|aju sedmi i/ili osmi razred kao i u ostalim osnovnim {kolama, s tim {to imaju ve}i fond ~asova iz pomenutih predmeta kao i dubqi i {iri program rada u odnosu na standardne osnovno{kolske programe. Odeqewa broje dvadesetak u~enika, a kako bi se upisali, treba da polo`e prijemni ispit, me|utim, u svakom momentu

Sne `a na Bu la ji}

Fo to: R. Ha yi}

mogu da se vrate u svoju osnovnu {kolu.

- U~enici iz odeqewa za talente, bez obzira na to {to idu na takmi~ewa i osvajaju nagrade, retko odlu~uju da studiraju fiziku, jer prosto nije rentabilna.

Me|utim, iz iskustava mojih biv{ih |aka znam da vrlo uspe{no i u najkar}em roku zavr{e `eqene fakultete. Naj~e{}e se odlu~uju za studije ekonomije, medicine, elektrotehnike...A ja sam zadovoqna jer znam da }e svi oni biti pravi stru~waci u svojim profesijama - ka`e nastavnica Bulaji}.

Dodaje da se kroz u~ewe fizike sti~e logi~ki na~in razmi{qawa koji je nezamewiv bez obzira na to ~ime se kasnije dete bavi. Ukoliko osoba nau~i tako da razmi{qa, bi}e mnogo uspe{nija u svakoj profesiji. [kolski programi danas su dosta redukovani u odnosu na pro{la vremena, a i deca vi{e ne moraju da do|u na ~as da bi saznala neke ~i-

wenice, s obzirom na nove tehnologije, uz pomo} kojih se informacija dobija u sekundi. Nastavnica Bulaji} ka`e da {kola danas prvenstveno treba da nau~i decu kako da razmi{qaju, u~e, povezuju i koriste svoje znawe. A kako im dr`ati pa`wu?

- Nisam nikad prou~avala koje to karakteristike ~ine mene dobrim nastavnikom... Mislim da treba biti prirodan i imati dobar odnos sa decom. Oni moraju da ose}aju da ste vi sigurni u sebe i da znaju da vladate onim {to radite, da to {to pri~ate bude jasno i razumqivo. I {to je najva`nije, da ih ukqu~ite u nastavu, da se me|u nastavikom i u~enicima uspostavi komunikacija i da se oseti interakcija. Tako se posti`u najboqi rezultati, bez obzira na to da li se radi o medaqama na takmi~ewima ili wihovom uspehu u daqem {kolovawu - dodaje Bulaji}.

J. Zdjelarevi}

ZAVR[EN ME\UNARODNI SAJAM OBRAZOVAWA

„Pu to ka zi” po ka za li put mla di ma Na Novosadskom sajmu zatvoren je 8. Me|unarodni sajam obrazovawa „Putokazi“, na kojem su se u minula tri dana posetiocima predstavile sredwe {kole i visoko{kolske ustanove iz na{e zemqe, ali i iz Austrije, Gr~ke, Engleske, Kipra i Nema~ke. I ovaj put Sajam je bio pravi putokaz osnovcima i sredwo{kolcima u izboru budu}eg zanimawa, jer su obrazovne ustanove na {tandovima i na bini u hali „Master“ iz dana u dan predstavqale svoju obrazovnu ponudu.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i Pedago{ki zavod Vojvodine na „Putokazima“ su promovisali svoje aktivnosti i planove po~ev od specifi~nosti obrazovawa u multikulturalnoj Vojvodini, preko licenci za nastavnike, vaspita~e i stru~ne saradnike, profesionalnog razvoja zaposlenih, pa do istorijata obrazovawa pripadnika nacionalnih zajednica i pro-

jekta „Afirmacija multikulturalizma i tolerancije u AP Vojvodini“, u okviru koga su na Sajmu svaki dan delili i po 100 poklon paketa posetiocima.

Ministar prosvete i nauke profesor dr @ar ko Ob ra do vi} najavio je na „Putokazima“ po~etak javne rasprave o Strategiji razvoja obrazovawa do 2020. godine i predstavio osnovne novine koje ona nosi, kao {to su smawewe broja u~enika u odeqewu, uvo|ewe obaveznog sredweg obrazovawa, pove}awe kapaciteta gimnazija i procenta visokoobrazovanog stanovni{tva, a u ciqu pove}awa dostupnosti, pravednosti, kvaliteta i efikasnosti obrazovawa.

Ponudu stipendija za studije u inostranstvu sredwo{kolcima i akademcima predstavila je Nema~ka slu`ba za akademsku razmenu DAAD, dok je Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe,

upravu i nacionalne zajednice prezentovao izdava~ku delatnost na jezicima nacionalnih zajednica koje `ive u Vojvodini.

Obrazovne programe predstavili su i Ministarstvo unutra{wih poslova, mnoge dr`avne i privatne sredwo{kolske institucije, a Prirodno matemati~ki fakultet Univerziteta u Novom Sadu na svom {tandu je svakodnevno organizovao kviz znawa za posetioce.

Na „Putokazima“ je odr`ana Liga sredw{kolskih bendova, na kojoj je ove godine nastupilo 14 {kolskih sastava. Za najboqeg je obezbe|en nastup na Egzit festivalu , dok }e drugoplasirani u profesionalnom studiju snimiti demo snimak.Prate}a manifestacija „Putokaza“ bilo je prvi put ove godine i takmi~ewe u bacawu papirnih aviona „red bull paper wings”.

D. Deve~erski

c m y

dnevnik

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa4.mart2012.

„DNEVNIK” NA DEVETOJ RUMENA^KOJ PIHTIJADI

Pih ti ja od 19 me ta ra pla nu la za ~as Rumenka, selo udaqeno mawe od deset kilometara od Novog Sada, poznato po pihtijama i nadaleko ~uvenom qutom renu, koji je jela i Mari ja Terezi ja, predhodnih dana ugostila je veliki broj gostiju na 9.

Pihtijadi. Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji, koja je zvani~no otvorena ju~e, predstavqena je pihtija duga 19 metara, koja va`i za nezvani~an Ginisov rekord. „Naj du`a„ pihtija na svetu, planula je u roku od pola sata.

Na Pihtijadi su poseti o ci mo gli da pro baju doma}a vina, rakije, kulen, ko basi ce, slani nu, ~varke i ostale vojvo|anske specijalitete. Nakon slanih |akonija mogli su i da se zaslade doma}im kola~ima, svilenim bombonama i }eten alvom.

Manifestaciju je sve~ano otvorio pokrajinski sekretar za rad zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin, a nakon toga je usledio kulturno - umetni~ki program. \aci Osnovne {kole „Sveti Sava” iz Rumenke izveli su splet igara i pesama, nastupili su i orkestar „Merak”, te frula{ Pet ko ^o ve ~i na.

Na bini je bio i aforisti~ar An |el ko Er de qan, nakon koga je nastupalo Kulturno - umetni~ko dru{tvo „Laza Kosti}” iz Koviqa. Zvezda dana bio je bend „Apsolutno romanti~no”, a ve-

Fo to: F. Ba ki}

Pobednicima ogrlica s biserom Organizator „Rumena~ke pihtijade„ Bra ni slav Po po vi} ka`e za na{ list da je takmi~ewe odr`ano u dve kategorije - pravqewu pihtija i pripremawu rena. Za kombinovanu pihtiju prvo mesto je pripalo Sla |a ni Se ku li} iz Novog Sada. U pravqewu standardne pihtije prvo mesto je osvojio @iv ko Raj ko vi} iz Hrtkovaca, drugo Dra go mir Sto ja no vi} iz Rumenke, dok je tre}e pripalo Bran ku Raj ko vi }u iz Hrtkovaca. Specijalnu nagradu za najboqu pihtiju dobila je ^e le me na Va si qev ska iz Kumanova. U kategoriji pripremawe rena prvo mesto osvojila je Ma ri ja na Lon ~ar iz Rumenke, a drugo Fi li me na Va si qev ska iz Kumanova. Svi koji su osvojili prvo mesto dobili su zlatnu ogrlicu sa biserima. liki aplauz su pobrali i “Rumena~ki tambura{i”.

U~esnici, u principu, nisu bili voqni da otkriju svoju ku-

Gra |e vin ski ma te ri jal ~e ka iz be gli ce menili, da nisu povratnici iz migracije u druge zemqe, te da imaju nepokretnst koju su sami stekli sa gra|evinskom dozvolom ili su podneli zahtev za legalizaciju.

Zahteve za gra|evinski materijal treba da podnesu Komisiji za dodelu pomo}i izbeglicama za poboq{awe uslova stanovawa od sutra do 20. marta na pisarnici Op{tinske uprave u Magistratu, u kancelariji 2, svakog ranog dana od 8 do 13 sati. Obrazac prijave, kao i sve informacije, ukqu~uju}i i one koje se ti~u dokumentacije, koju moraju da prilo`e, mogu dobiti u kancelariji 4 u Magistratu ili na broj telefona 021/685-3075.

Ovo je ~etvrti put da se u Karlovcima deli pomo} u gra|evinskom materijalu izbeglicama zahvaquju}i novcu dobijenom od Komesarijata za izbeglice.

Vrednost do sada isporu~enog gra|evinskog materijala je {est miliona dinara, a dobilo ga je 35 porodica sa teritorije karlova~ke op{tine.

Z. Ml.

PERFORMANS U CENTRU GRADA

„Od lu ~i se! Usta ni!

Po bu ni se!”

Ogledalo – Centar za inicijative u kulturi i Umetni~ka grupa Baza u saradwi sa Dru{tvenim centrom realizuju performans „Ne dozvoli da bude{ bezli~na“ danas u centru grada u 12 sati.

Performans autorke Iva ne In -

GRADSKA IZBORNA KOMISIJA ^EKA RASPISIVAWE IZBORA

Pu ne ru ke po sla od po lo vi ne mar ta Grad ska iz bor na ko mi si ja (GIK) ne}e se baviti predstoje}im lokalnim izborima dok oni ne budu raspisani, potvrdio je za „Dnevnik” predsednik GIK-a Pre drag Za gor ~i}. S obzirom na to da se raspi si va we lo kal nih iz bo ra o~ekuje 11. marta, GIK }e od tada, pa do konstituisawa novog saziva Skup{tine grada, imati pune ruke posla. Najva`nije odluke koje GIK treba da donese su izgled obrasca za pri ku pqa we pot pi sa za iz bornu listu, gde }e se i na ko-

tre}inu kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira.

To zna~i da izborna lista za novosadsku skup{tinu mora da ima najmawe 26 kandidata i da je potrebno sakupiti 780 potpisa, a za 78 odborni~kih kandidata treba sakupiti 2.340 potpisa.

Izborna lista dostavqa se GIK-u najkasnije 15 dana pre odr`avawa izbora i na woj mora biti najmawe 30 odsto kandidata mawe zastupqenog pola na listi. Pri raspodeli dobijenih odborni~kih manda-

Odlu~uje 12 ~lanova

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Karlova~ka op{tina dodeqiva}e pomo} u gra|evinskom materijalu izbeglicama, kao i onima koji su taj status ugasili za zavr{etak gradwe ili adaptaciju stambenog prostora. Re~ je sumi od 3,2 miliona dinara, koje je za poboq{awe uslova stanovawa izbeglica u Karlovcima obezbedio Komesarijat za izgbeglice, s tim {to je maksimalni iznos koji jedan podnosilac zahteva mo`e dobiti 440.000 dinara. U tu cifru ura~unat je i PDV. Pravo na ovaj vid pomo}i imaju izbeglice i oni koji su to bili pod uslovom da `ive u neadekvatnim uslovima, imaju srpsko dr`avqanstvo ili su podneli zahtev za to. Pored toga, uslov za dobijawe pomo}i je da podnosioci zahteva ne poseduju nepokretnosti u Srbiji, dr`avi porekla ili nekoj drugoj, kojom bi mogli da re{e stambeni status, kao i da nisu ukqu~eni u neki drugi projekat za poboq{awe stambenih uslova `ivota. Uslov je i da nisu u{li u posed svoje obnovqene ili neo{te}ene imovine, da je nisu otu|ili ili za-

23

|in iz Ogledala – Centra za inicijative u kulturi ostvaruje se u okviru kampawe „Odlu~i se!

Ustani! Pobuni se!“, koja se vodi povodom 8. marta i za ciq ima senzibilisawe javnosti o problemima nasiqa nad `enama.

Q. Na.

linarsku tajnu, ali ipak saznajemo da su za dobre pihtije potrebni papci, nogice i ostalo meso. Ovi sastojci prvo moraju

da odstoje 24 ~asa u hladnoj vodi, zatim se sve sitno isecka, potom stavi u lonac, gde masa mora da vri sve dok ne ispari voda, odnosno od pet do sedam sati. Kada se zavr{i sa kuvawem od za~ina se dodaje samo biber u zrnu.

Uz pihtije Rumen~ani su ponosni i na ren. Iako uzgajaju, kako ka`u najboqi ren, niko od poqoprivrednika ga ne prodaje, ve} svi u ba{tama gaje samo za sopstvene potrebe.

- Na{ ren je vrhunski, jer je zemqa jako dobra za uzgajawe te biqke - obja{wavaju me{tani. Da smo najboqi potvr|uje i ~iwenica da je i Marija Terezija jela upravo na{ ren- hvale se oni..

Q. Nato{evi}

Na sajtu Skup{tine grada navedeno je da je Gradska izborna komisija sastavqena od 12 ~lanova iz stranaka zastupqenih u gradskom parlamentu, mada nema SPO-a i deluje da spisak skoro nije a`uriran. Na ~elu GIK-a je Predrag Zagor~i} (DS), a wegov zamenik je Du {an Pa vlo vi} (LSV). ^lanovi su i Ni ko la [i jan (DS), Ni ko la Ste va ni} (DS), Dra ga na ]o ri} (DS), Eva Ha ben {us (LSV), Bra ni slav An ti} (LSV), Li di ja Ta di} (URS), Alek san dar Bi ber xi} (SRS), Je le na Man da ri} (SRS), Mir ja na [tr bac (SRS) i De jan Di mi tri je vi} (DSS). ji na~in sakupqati potpisi za odborni~ku izbornu listu, kao i da li }e se potpisi overavati u sudu ili }e sudski slu`benici biti na raspolagawu strankama.

Prema Zakonu o lokalnim izborima, kandidate za odborni ke mo gu pred la ga ti po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je i grupe gra|ana ~ije izborne liste svojim potpisima podr`i najmawe 30 bira~a po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi. Predlaga~ mora na izbornoj listi imati najmawe

ta, oni se dodequju kandidatima po redosledu po kojem su wihova imena navedena na izbornoj listi. Redni broj jedan na glasa~kom listi}u za odbornike Skup{tine grada zauze}e ona lista, koja se prva usvoji re{ewem GIK-a i onda tako redom. Kako se budu pribli`avali izbori, za o~ekivati je da se uvede de`urstvo u GIK-u, odnosno da svakog dana, osim nedeqe, neko od ~lanova de`ura u Skup{tini grada od 8 do 20 sati.

D. Igwi}

SUSRETI: ATILA BALOG, ZAQUBQENIK U OLDTAJMERE

Ru `no pa ~e pre tva ra u la bu da Stari predmeti imaju svoju ~ar, a postoje qudi koji wihovu vrednost upravo vide u - starosti. Ono {to u wihovu restauraciju ulo`e, kako bi odr`ali autenti~nost, mnogo je vi{e od materijalnog. U pitawu su ogromna koli~ina strpqewa, ma{tovitosti i qubavi. Sekretar Auto-moto kluba „JU Veteran” Ati la Ba log veliki je qubiteq oldtajmer vozila i godinama se bavi wihovom restauracijom. A sve je po~elo popravkom starog name{taja.

- Moja qubav prema oldtajmerima proistekla je iz qubavi prema starom name{taju, jer sam se jedno vreme bavio wegovom restauracijom - ka`e Balog. - Ta starina mi je u{la pod ko`u. Sticajem okolnosti, dobio sam na poklon jedan stari motor i nisam mogao da ga gledam mirno tako oronulog i prqavog. Kako sam po~eo da ga ~istim i sre|ujem, u wemu sam video ne{to daleko vi{e od gomile gvo`|a, pra{ine i pau~ine. Taj motor bio je inicijalna kapisla u celoj pri~i sa oldtajmerima.

Balog u svom dvori{tu ima dve restaurirane {kode oktavije, jednu iz 1965. i drugu iz 1959. godine.

Prema wegovim re~ima, trebalo mu je oko godinu dana za svaki auto, kako bi ih od „ru`nog pa~eta pretvorio u lepog labuda”. Trenutnu preokupaciju mu predstavqa kabriolet fijat spajder iz 1971. godine, u koji ula`e svaki minut slobodnog vremena ne bi li ga doveo do savr{enstva. A u dvori{tu opel iz 1957. godine, koji je u prili~no ruiniranom stawu, ~eka neka boqa vremena. Sagovornik obja{wava da ga je u po~etku wegova porodica gledala sa ~u|ewem, jer nisu mogli da shvate {ta }e mu toliko vozila u lo{em stawu.

- Nije ~ar da odete u prodavnicu, otvorite nov~anik i date 15.000 evra za nekog oldtajmera. Poenta je u tome {to }ete wegovim sre|ivawem dati svoj doprinos celoj toj pri~i, po-

vezati se sa automobilom na neki na~in, imati ose}aj da je jedan deo vas, zapravo wegov navodi ovaj qubiteq starih vozila.

Kao sekretar AMK „JU Veteran” ima priliku da upoznaje i druge qude sli~nih interesovawa, a, kako ka`e, i poenta osnivawa kluba jeste bila dru`ewe. Po wegovim re~ima, to je udru`ewe qubiteqa, renovatora, kolekcionara i entuzijasta usmerenih prema o~uvawu saobra}ajne i tehni~ke kulture u vezi sa starovremenskim vozilima.

-U radu kluba, a naro~ito prilikom renovirawa starih vozila, kod ~lanova je prisutna ideja da }e ih naslediti mla|e generacije, koje }e pred sobom imati autenti~na vozila,

fo to: S. [u {we vi}

kao svedo~anstva nekog pro{log vremena- rekao je Balog dodaju}i da je klub otvorenog tipa, odnosno, ~lanstvo ne podrazumeva obavezno posedovawe oldtajmera.

I pored toga {to posedovawe ovakvog vozila predstavqa ogroman zna~aj za wegove vlasnike, zakonska regulativa ne ide im naruku.

Balog ka`e da su u klubu napravili predlog da registracija ovakvih vozila bude na {est meseci i uputili je ~elnicima pre dve godine, ali odgovor jo{ nisu dobili. Pored toga, me|u samim qubiteqima oldtajmera vladaju

nesuglasice u vezi sa tim koja je to starosna granica vozila. Iako po trenutnom zakonu ovoj grupi pripadaju automobili proizvedeni pre 30 godina, u predlogu AMK „JU Veteran” stoji da vozilo treba da bude i starije od 40 godina i da mora biti autenti~no, bez dodataka felni, spojlera, posebnih sedi{ta, markera modernog doba.

- Pla{im se da }e se mnogi automobili povampiriti i da }e mnoga kola dobiti epitet oldtajmera ukoliko se neke svari ne reguli{u. Se}am se da me je jednom zvao neki ~ovek i kazao da ima oldtajmer, pe`o 305 iz 1981. godine. Ali, taj auto nikako ne mo`e da u|e u ovu grupu. Problem je zakon, jer po wemu bi uskoro i golf dvojka mogao da postane oldtajmer napomenuo je Atila Balog.

A. Jerini}

U MUZEJU VOJVODINE

Ka ko su se ne go va le Ri mqan ke Muzejska igraonica za devoj~ice od {est do deset godina pod nazivom ‘’Kako su se negovale Rimqanke u starom Rimu ‘’ bi}e odr`ana danas od 11 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. U okviru igraonice deca }e saznati kako su se negovale i koja su kozmeti~ka sredstva koristile Rimqanke u starom Rimu, kako su

se ukra{avale, kako su izgledale rimske terme (javna kupatila) i kako su provodile vreme u termama.U kreativnom delu devoj~ice }e se ~e{qati i ukra{avati po uzoru na `ene Rima. Potrebno je da ponesu ~e{qeve, ukrase za kosu, {minku… Igraonicu vodi vi{i kustos pedagog Vla di mi ra Sta ni sa vqe vi}.

Q. Na.

24

nedeqa4.mart2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

dnevnik

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

48000 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

48001 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482, 064/322-19-49.

48176

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305. 48002

VI [E STA NO VA u centru Novog Sada, garsowere, jednoiposobni i dvosobni name{teni stanovi. Tel. 064/20-19004, www.so lis-ne kret ni ne.com.

583475 IZ DA JEM jednoiposoban stan u prizemqu ku}e na Klisi. Telefon 021/6-416-248.

48116 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, kod stanice. Telefon: 064/304-75-99, 021/6369-163.

48111 IZ DA JEM dvosoban lep name{ten stan u Novom Sadu na Bulevaru oslobo|ewa kod Stadiona. Telefon 064/2538458.

48168 PO TREB NA cimerka u jednoiposobnom komfornom stanu, bez gazde, studentkiwa ili mla|a zaposlena devojka. Stan je kod Sajma. Telefon 6390326.

48292 IZ DA JE se jednoiposoban stan na Limanu II na drugom spratu, prazan. Cena 170E. Telefon 021/540-397, 063/528002.

48295 IZ DA JEM jednosoban stan 30m2, na Limanu. Telefon: 021/540-771, posle 13 ~asova..

48235 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 30m2, kod Sajma. Telefon 063/538-413.

48172 IZ DA JE se na Bulevaru jednosoban stan, name{ten sa dva le`aja. Telefon 063/601-661.

47834 IZ DA JEM stan kod Futo{ke pijace, 56m2, Ul. Bem Lilike 2 C/II, zgrada stara dve godine, cena 170E. Telefon: 0691435466, 063/7196285.

48013 IZ DA JEM nename{ten jednosoban stan 40m2, Ul. Stevana Musi}a, studenti ne dolaze u obzir. Telefon: 063/534-276.

48035 IZ DA JEM dvosoban komforan stan na II spratu kod Futo{ke pijace, mo`e i kao poslovni prostor. Telefoni: 063/581-340, 021/400-199.

48036 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan na Limanu III, useqibv od 1. marta, pla}awe mese~no + depozit. Telefon: 064/891-3849.

48094 IZ DA JEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, cena 220E. Telefon 060/5512-871.

48098

IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u Augusta Cesarca.

48139 Telefon 062/511-503.

IZ DA JEM komforan nename{ten stan od 50m2 u ulici Bra}e Jovandi}a br. 9. Telefon 063/514-418.

48200 IZ DA JEM kompletno name{ten dvosoban stan na du`i period. Telefon 065/5702072.

48203 IZ DA JEM superkomfornu garsoweru sa internetom na Novom nasequ na du`e vreme.

Telegoni: 402-491, 064/241-9205, od 1. 3. 2012.

48209 IZ DA JEM lep, odmah useqiv, kompletno name{ten jednoiposoban stan: klima, ve{ ma{ina, TV, u Haxi Ruvimovoj ulici. Telefon 064/8706-004.

48217 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 48262 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE name{tena garsowera 28m2, dva le`aja za 90E. Telefon 063/811-7331.

48273 PO VOQ NO izdajem name{tenu garsoweru na Bul. cara Lazara 85/XV. Telefon: 064/153-20-10.

48373

OZBIQ NOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1616300.

48216 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 250-300 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533.

48259 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, no vi sad@ sta no vi.rs. 48260 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533.

48261 BRA^NOM paru potreban kompletno name{ten stan do 40m2 lokacija Salajka, Podbara, @. stanica, Sajmi{te, bez posrednika. Telefon 063/7813028.

48319

ZA PO ZNA TE KUP CE hitno potrebni limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/2500-213.

581829 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

581752

BU LE VAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate!

Tel. 064/2003-103, www.so lisne kret ni ne.com.

583493

NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs.

581753 SA TE LIT, ukwi`ena garsowera sa cg, cena 14.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

581754 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 30m2, vp, odli~an za `ivot i za iznajmqivawe, ~isti papiri, hitna prodaja, cena 28.500E. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

581743 GAR SO WE RA, Cara Du{ana, odmah useqiva, ~isti papiri, luks zgrada, cena 31.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/18938-87.

581744

GAR SO WE RA, Novo naseqe, Savina, 19m2 novija zgrada, ~isti papiri, idealno za samca ili za izdavawe, hitno, cena samo 22 000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

581751 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581756 NO VI BU LE VAR, odli~an stan od 24m2, cena 27. 500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581757 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`ena garsowera, I sprat, terasa, 27.000E. Gradio Greping. Odmah useqiva. Telefoni: 526-622, 064/209-73-11.

581805 SOM BOR SKI BU LE VAR, odmah useqiva garsowera sa odvojenom kuhiwom, 19.500E. Telefoni: 021/526-622, 064/188-74-91.

581803 J. ^ME LI KA, garsowera u zgradi bez lifta, cg, parket, odmah useqiva 15.700E. Telefoni: 526-622, 064/20-73-11.

581808 NO VA garsowera centar 23m2, 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva. Upotrebna dozvola, cena 24.500 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601.

581811 USE QI VA ukwi`ena garsowera u Jovana Suboti}a 26m2, 2. sprat, lift, CG, isto~na strana, perfektno stawe cenadogovor. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6607, (www.ave niane kret ni ne.com).

581814 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`ena gs, I sprat, terasa, 27.000E. Telefoni: 062/150-4532, 021/526-622.

581797 SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, 24m2, cena 34.100 evra, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita.

Tel. 060/018-94-22, 021/520-231, ({ifra:14220), www.so lis-ne kret ni ne.com.

583479 EKS KLU ZIV NA prodaja ukwi`ene garsowere, Ulica cara Du{ana, uli~no orijentisana, na prvom spratu, sa liftom i terasom, cena 32.000 evra. Pogledajte skicu i fotografije na www.so lis-ne kret ni ne.com, ({ifra:21999). Tel. 065/20-19-011, 021/520-231.

583480 HIT NA PRO DA JA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena 25.800. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

581843 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Telefon 060/6211685.

581873

nedeqa4.mart2012.

TOL STO JE VA ULI CA, 29m2, odli~na, ukwi`ena garsowera novije gradwe. IV sprat, lift, terasa. Prodaje se komplet name{teno! Telefon 063/504-799.

581874 BU LE VAR KRA QA PE TRA, 23m2, prazan, odmah useqiv stan. Radni deo kuhiwe odvojen od sobe. Povoqno! Telefon 063/504-799.

581875 SA VI NA, odmah useqiva, ukwi`ena garsowera od 20m2 u zgradi sa liftom, gradila „Budu}nost”. Cena 22.000E. Telefon 063/101-0664. 581876 HIT NA prodaja jednosobnog stana od 36m2 na Bulevaru cara Lazara u zgradi novije gradwe. Lift, brzo useqiv.

Cena 37.100E. Telefon 063/777-6233.

581877 NO VO NA SE QE, komforan jednosoban stan od 37m2. II sprat, lift, terasa. Prazan, odmah useqiv. Cena 33.000E. Telefon 063/692-917. 581878 KLA SI ^AN jednosoban stan na Novom nasequ-[onsi, Ul. Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orijentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e i kreditni kupac. Tel. 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.so lis-ne kret ni ne.com.

583481 OD MAH USE QIV, ukwi`en jednosoban stan 29m2, pored Satelitske pijace, {kole Ul. S. Mom~ilovi}a, kompletno renoviran. Cena 26.200 evra.

Tel. 064/112-62-39, 021/520-231, ({ifra:21781), www.so lis-ne kret ni ne.com.

583482 BUL. KRA QA PE TRA: 37m2 jednosoban - mogu} jednoiposoban stan, 1. sprat, CG, lift, terasa, ukwi`en, useqiv, cena 37.100E-nije fiksno. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6610.

581827 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

581849 NO VO NA SE QE, Stojana Novakovi}a 40m2, jednosoban stan na I spratu, lift, terasa 41.200, nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

581850 NOV jednosoban 29m2, Podbara, Patrijarha ^arnojevi}a, peti sprat sa liftom, odvojena kuhiwa i trpezarija, terasa, centralno grejawe, useqiv po isplati 29.000. Telefon 063/517-846.

581861 LI MAN, ukwi`en jednosoban stan, odmah useqiv, cena 28.000E. Telefoni: 526-622, 062/150-45-32.

581806 OD LI ^AN jednosoban stan 33m2, III sprat, ukwi`en, 26.000E. Telefoni: 526-622, 064/215-60-90.

581807 BU LE VAR, ukwi`en 1.0 stan 37m2, po ceni od 36.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

581759

25

novija zgrada CEN TAR, „Aleksandar” gradwa, stan od 31m2 cena 37.100. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

581755 PRO DA JEM garsoweru 14.000E, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878.

48226 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2 550E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/1050-105.

48227 LI MAN TRI jednosoban stan 29 m2, odmah useqiv, ukwi`en, u blizini {kole i vrti}a, za 29.000.

Telefon 528-137, 063/538-166.

48274 LI MAN III jednosoban stan u blizini vrti}a, pijace 42m2, lako mo`e biti jednoiposoban, lift, terasa, ukwi`en.

Telefoni: 021/528-137, 063/538-166.

48277 PRO DA JE MO nov stan od 31,6 m2 na drugom spratu u Temerinskoj ulici za 33.000, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165.

48279 RAD NI^KA nov jednosoban stan 32m2, na petom spratu uredni papiri. Telefon 063/811-7331.

48280 PRO DA JE MO na Limanu jednosoban ukwi`en stan za 29.000. Telefoni: 6447-622, 063540165.

48281 NO VO NA SE QE odli~an jednosoban stan 36m2, ukwi`en 32.000E i Savina 32m2 - odmah useqiv, povoqno. Telefoni: 021/528-137, 063/538-166. 48283

JED NO I PO SO BAN 39m2 „okolina Limanske pijace” nov stan na 1. spratu, lift, terasa, gara`no mesto, ju`na strana, pred useqewem, komunalije ispla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58.

581734 NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~na zgrada ukwi`en odmah useqiv 1.5 stan od 41m2. Telefon 063/742-2180.

581761 NO VA DE TE LI NA RA, mawi ukwi`en 1.5 stan odli~nog rasporeda, cena 38.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 581762 CEN TAR, u Sowe Marinkovi} ukwi`en stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

581758 JED NO I PO SO BAN, Grbavica, 31,08m2, I sprat, terasa, dvori{no orjentisan, ugradna kuhiwa, odli~an stan, 42.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

581750 NO VO NA SE QE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

581764 GR BA VI CA, okolina Limanske pijace, u odli~noj novoj zgradi, 1.5 stan od 39m2 cena 48.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

581771 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en jednoiposoban stan, 36.500E. Telefoni: 064/215-6090, 021/526-622.

581796 BU LE VAR OSLO BO \E WA Pap Pavla: 39m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG... Cena 41.200 evra.

Telefoni: 021/547-779, 064/823-6621.

581817 SOM BOR SKI BU LE VAR jednoiposoban stan 39m2, useqiv odmah, 1. sprat, terasa, cena 36.200E. Telefoni: 064/8236608, 021/542-779.

581812 UKWI @EN - odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2, CG, odli~an raspored-odvojena kuhiwa, neprolazne sobe. Cena 33.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6610.

581813 POD BA RA - 27m2 jednoiposoban, useqiv odmah, 2. sprat, terasa, CG. Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

581809

26

oglasi

nedeqa4.mart2012.

SOM BOR SKI BU LE VAR, nov jednoiposoban, preduseqewem, 38m2-28.000E, III sprat, odvojena kuhiwa, terasa. Telefoni: 064/188-74-91, 021/526-622.

581798 LI MAN, nov 1.5 stan, odmah useqiv i ukwi`en, cena 49.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581769 NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwi`en, 39.000. Telefon 063/517-846.

581862 M. DI MI TRI JE VI ]A 45m2, jednoiposoban, kuhiwa odvojena, ukwi`en 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

581851 OD MAH USE QIV noviji stan, 36m2 jednoiposoban, 1. sprat, terasa, perfektan raspored, cena 41.200E. Telefon: 021/6614-200, 064/823-6608.

581825 NO VA DE TE LI NA RA: 32m2 - jednoiposoban - neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana cena 36.100 evra-nije fiksno. Telefon: 021/542-779, 064/823-6610.

581826 CEN TAR kod Pozori{ta - useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena 36.100E-nije fiksno.

Telefoni: 021/542-779, 064/8236601, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

581820 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Stan od 48m2 u hitnoj prodaji u zgradi sa liftom, brzo useqiv!!!

Telefon 065/2500-213.

581830 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan ni`e spratnosti!!!

Telefon 063/500-213.

581831 NA TE LE PU, uz Somborski bulevar, izuzetan mali jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, u novoj zgradi, visoko prizemqe, dvori{no orijentisan. Tel. 065/20-10-013, 021/427-277, ({ifra:22062), www.so lis-ne kret ni ne.com.

583483 PA @WA, na Somborskom bulevaru, odli~an mali jednoiposoban stan 29m2, ukwi`en, 4. sprat, lift, terasa. Odli~an, hitno! Samo 30.000E. Tel. 065/201-9010, 021/451-570, ({ifra:22131), www.so lis-ne kret ni ne.com.

583484 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposobnog 37m2, ukwi`en, u odli~nom stawu, iza Lutrije.

Telefon 6624-218.

581891 LEP, bez ulagawa, originalno jednoiposoban stan 44m2, ukwi`en, Novo naseqe, dobra zgrada, cena 35.000. Telefon 6624-218.

581892 PRA ZAN, odmah useqiv, ukwi`en, noviji, jednoiposoban stan 41m2 u Gunduli}evoj ulici. Terasa, lift. Hitno, 36.000E. Telefon 063/1088017.

581879 LI MAN III u blizini Merkatora, ukwi`en, stambene povr{ine 45m2 + terasa od 20m2.

Povoqno, 38.200E. Telefon 063/101-0664.

581880 BLI ZI NA KE JA, Ulica Du{ana Vasiqeva, odli~an odmah useqiv stan od 41m2 sa terasom od 70m2! Lift, odli~na zgrada. Povoqno! Telefon 060/621-1685.

581881 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv JIS 35m2, centar-preko puta SNP-a, III sprat, terasa, dvostrano orijentisan, odvojena kuhiwa, cena samo 36.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

581840 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig.vrata, hrastov parket, parking, cena 39.000. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212.

581841

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi!!! Cena 55.500. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212.

581842 PRO DA JEM na Novom nasequ dvosoban stan, 53m2, dve terase, odvojena kuhiwa, dvostrano orjentisan. Ukwi`en. ({ifra 10077). Tel. 063/7726845; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

583487 U SLO VA^ KOJ ULI CI, na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, dvosoban stan. ({ifra 21996) Tel. 063/772-6845, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

583488 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Telefon 063/1088017.

581882 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno i povoqno! Telefon 060/6211685.

581883 NO VO NA SE QE, ukwi`en, odmah useqiv komforan dvosoban stan od 60m2 + terasa od 10m2, I sprat. Cena 53.000E. Telefon 063/108-8017. 581884 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 49m2, Koste [okice, II sprat, terasa, odv. kuhiwa, {pajz, nov, cena sa PDVom samo 45.900! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.581844 KEJ @R TA VA RA CI JE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwi`en, cena samo 56.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536212.

581845 NO VA DE TE LI NA RA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.so lis-ne kret ni ne.com.

583485 LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwi`en useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

581832 SA TE LIT!!! Dvosoban stan na prvom spratu od 48m2 za 40000E kod pijace!!! Hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500213.

581833 BU LE VAR OSLO BO \E WA: 48m2, 5. sprat, lift, terasa, CG, odvojena kuhiwa, 2 sanitarna ~vora, ukwi`en - mo`e kredit. Cena 48.400E. Telefon: 021/424-963, 064/823-6607.

581821 @. STA NI CA 50m2, ukwi`en dvosoban stan, terasa, CG, 3. sprat, cena 39.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236621.

581828 LI MAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 633-7853. 581852 SLO VA^ KA, blizina Bulevara 47m2, dvosoban, noviji, ukwi`en, odmah useqiv, prvi sprat. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

581853 KA ]E DE JA NO VI] 60m2, dvosoban, odli~an raspored, lift, terasa 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 581854 KOM FO RAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, ukwi`en, 49.900. Telefon 063/517-846.

581863 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 39.000. Telefon 063/517-846.

581864

IZ U ZET NO lep dvosoban 58m2, Gagarinova, I sprat sa liftom, dvori{na strana, lepa terasa, odvojena kuhiwa, posebno velika trpezarija, dve velike sobe, useqiv, ukwi`en 59.900. Telefon 063/517-846.

581865 NO VO NA SE QE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompetno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

581770 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581776 GR BA VI CA - kod Limanske pijace dvosoban stan 55m2 mogu} dvoiposoban stan, ukwi`en - odmah useqiv, CG, lift, terasa. Cena 56.650E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6621, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

581810 OD LI ^AN dvosoban stan 64m2, lift, terasa, CG, PTV, ukwi`en - useqiv. Cena 48.400 evra.

Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

581818 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwi`en klasi~an 2.0 stan od 52m2 u finkciji 2.5og na III spratu, cena 46.500. Telefon 636-8429.

581772 LI MAN, klasi~an 2.0 stan od 53m2 cena 51.900. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 581765 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2.0 stan od 48m2, III sprat, terasa, lift, cena 46.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs .

581766 DE TE LI NA RA, ukwi`en 2.0 stan odli~nog rasporeda, 53m2, cena 31.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581767 CEN TAR, u luks novoj zgradi 2.0 odmah useqiv stan od 44m2, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

581768 GR BA VI CA, u novijoj zgradi ukwi`en 2.0 stan odli~nog rasporeda na I spratu 49m2, cena 53.600. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581763 CEN TAR, Vojvode Mi{i}a, ukwi`en odli~an 2.0 stan na II spratu, cena 51.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581760 DVO SO BAN 47m2 Grbavicanov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora, komunalije ispla}ene u celosti, vredi kupiti.

Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58.

581736 DVO SO BAN 53m2 Rumena~ka stan bez ulagawa, okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, mo`e i putem kredita, cena 42.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58.

581738 DVO SO BAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2 cena 47 000E. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87.

581741

DVO SO BAN, Liman II, 61m2, ukwi`en, odmah useqiv, isto~ne orijentacije, lift, stawe - korektno, lokacija - ekstra, cena 55.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

581742 PE TRO VA RA DIN hitno, nov useqiv stan 48m2, tre}i sprat, lift, terasa, parking, cena 760E/m2 - 36.500E. Telefon 063/585-076.

48190 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 48m2, dobar raspored, lift, terasa, PTV, za 38.500E. Telefoni: 021528-137, 063/538-166.

48278 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000. odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165.

48282 PRO DA JE MO nov ukwi`en jednoiposoban stan na Bulevaru kraqa Petra za 45.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

48288 PRO DA JE MO jednoiposoban stan od 48m2 u Stevana Hristi}a ulici za 38.000. Telefon 6447-622 48290 NO VO NA SE QE, 53m2, 4. sprat dvostran prodajem ili mewam uz moju doplatu za sli~an sa liftom ili ni`e spratnosti. Telefon 063/7726-845.

47589 UKWI @EN, odmah useqiv, dvosoban, 52 m2 na Bulevaru oslobo|ewa kod zgrade Dnevnika, ~etvrti sprat, cena 51.500. Telefon 065-5252446.

47696 CEN TAR noviji dvosoban stan 47m2, u odli~nom stawu, ukwi`en, lift, terasa, za 52.500. Telefon 528-137, 063/538-166.

48267 KOD SUP-a Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en stan za 45.400. Telefon 528-137, 063/538-166.

48271 FU TO [KI PUT dvosoban lep stan 49m2, ukwi`en odmah useqiv, klasi~an raspored, za 41.200E. Telefoni: 021/528137, 063/538-166.

48272 PRO DA JE MO klasi~an dvosoban stan 57m2 na Limanu za 51.500. odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 48284 PRO DA JE MO dvosoban stan Kej @rtava racije, cena 67.000, odmah useqiv, lep pogled.

Telefon 6447-622, 063/540-165.

48285

BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2.5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

581773 GR BA VI CA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581774 BU LE VAR EVRO PE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan, cena 55.500 evra. Telefon 63-66952, www.bo mil.rs.

581775 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581777

dnevnik

[ON SI na Novom nasequ, sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa ... originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, u zgradi sa liftom, cena 63.800. Telefoni: 6368429, 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

581778 LI MAN, originalno 2.5 ukwi`en stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 61.800.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581779 @. STA NI CA, ukwi`en 2.5 stan od 64m2, IV sprat, lift, cena 59.400. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581782 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

581784 NO VI JI dvoiposoban, 66m2, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, II sprat sa liftom, lepe sobe, terasa, ukwi`en, 65.000.

Telefon 063/517-846. 581866 NO VO SAD SKOG SAJ MA 72m2, dvoiposoban ukwi`en, dva sanitarna ~vora, zgrada od fasadne cigle 70.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 581855 GR BA VI CA, Pu{kinova 76m2, dvoiposoban, ukwi`en, dve terase, dva sanitarna ~vora, u ceni ostaje kuhiwa, 80.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

581856 LI MAN II 75m2, renoviran, dvoiposoban 72.000, cena nije fiksna. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

581857 NOV - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 1. sprat, neprolazne sobe, terasa, cena 47.300E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607.

581822 LI MAN III!!! Kod Limanskog parka odli~an stan od 66m2 kod {kole i vrti}a komforan i odmah useqiv!!! Telefon 065/2500-213.

581835 MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno!

51.500E. Telefon 063/7776233.

581885 OD LI ^AN dvoiposoban stan 56m2 na Bulevaru Evrope, novogradwa, uredni papiri, brzo useqiv. Lift, terasa. Povrat PDV-a. 51.500E. Telefon 063/108-8017.

581886 GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an, mawi dvoiposoban stan od 41m2. Cena 40.000E sa gara`om od 13m2 u dvori{tu zgrade. Telefon 060/621-1685.

581887 OD LI ^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna - 42.000 evra.

Tel. 065/20-19-013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.so lis-ne kret ni ne.com.

583489 OD LI ^AN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora. Kuhiwa odvojena, sa ostavom, tarasa, svetao, odli~an raspored.

Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:21847), www.so lis-ne kret ni ne.com.

583490 HIT NA PRO DA JA, noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa. Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija, ukwi`en, 61m2 - samo 54.100 evra. Tel. 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra 10193), www.so lis-ne kret ni ne.com.

583491 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, ukwi`en, noviji trosoban stan, III sprat, terasa. Mogu}nost prodaje sa gara`om.

67.000E. U ceni name{taj. Telefon 063/108-8017.

581888 MA J E V I^ K A ULI C A, ukwi`en, prazan, odmah useqiv trosoban stan od 65m2. I sprat, dve terase. Cena po dogovoru. Telefon 063/1088017.

581889

CEN TAR - stari Grad, brzo useqiv maksimalno funkcionalan trosoban stan 55m2,Vojvode Mi{i}a,visoko prizemqe do Keja i Dunavskog parka. Cena 62.000 evra. ({ifra:22047), 064/112-6239, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

583486 MA WI, originalno trosoban stan 60m2 na Limanu III. Telefon 6624-218.

581893 LI MAN II!!! Kod osnovne {kole odli~an trosoban stan od 77m2 ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Telefon 065/2500213.

581836 U BLI ZI NI FA KUL TE TA trosoban stan od 90m2 u novijoj zgradi!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

581837 LI MAN I 90m2, nov trosoban, ekstra stan, mo`e biti troiposoban, velika terasa. Telefoni: 444-107, 633-7853.581858 LI MAN III 62m2, trosoban stan, odli~an raspored, dva sanitarna ~vora, dve terase.

Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 6337853.

581859 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000. Telefon 063/517-846.

581867 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en 85.000.

Telefon 063/517-846. 581868 KLA SI ^AN trosoban 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwi`en, dvori{no 71.000. Telefon 063/517-846.

581869 SA LON SKI trosoban 93m2, centar, Stra`ilovska, III sprat, dvostrano orijentisan, ukwi`en, 79.000. Telefon 063/517-846.

581870 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs.

581785 SUN ^A NI KEJ, kompletno renoviran, luks 3.0 stan na I spratu. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581786 LI MAN, odli~an 3.0 stan u funkciji 3.5 stana, na I spratu, cena 74.000. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

581787 NO VI BU LE VAR, nov, ukwi`en i useqiv 3.0 stan od 64m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 60.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581780 LI MAN 2, odli~an 3.0 stan od 75m2, cena 67.000 nije fiksno.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

581781 NO VO NA SE QE - 71m2, odli~an trosoban stan, renoviran, 1. sprat, terasa, lift, CG, ukwi`en, odli~an raspored. Cena 63.900E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6621, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

581819 TRO SO BAN 81m2 „Spens” novo, izuzetan stan na 2. spratu, vrhunske opremqenosti, lift, terasa, klimatizovan, odmah useqiv, mogu}nost kupovine gara`e, mo`e i putem kredita. Telefoni: 063/7-333621, 021/55-77-58.

581739 TRO S O B AN 95m2 cen tar”okolina Dunavskog parka” za kupce sa stilom, stan salonskog tipa u jednoj od najlep {ih uli ca, okre nut na dve strane, pogodan i za poslov ni pro stor-or di na ci je, kan ce la ri je, vre di ku pi ti.

Te le fo ni: 065.555-77-58, 021.55-77-58.

581737

oglasi

dnevnik

TRO SO BAN 95m2 „okolina Ribqe pijace” noviji stan na 2. spratu, 2 terase, okrenut na dve strane, u odli~nom stawu, klimatizovan, tenda, ostava, mo`e zamena za mawi stan do 60m2, bez posrednika. Telefon 063/7-333-621.

581735 STAN 65m2, fiksna, bez agencije, Novo naseqe, blizina {kole prizemqe, dve terase dva ulaza. Cena 57.000E, ukwi`en, renoviran. Telefon 063/1020-225.

47903 SE QA^KIH BU NA kompletno renoviran stan 70m2, odli~nog rasporeda, ukwi`en, na II spratu, mirna ulica, povoqno. Telefoni: 021/528137, 063/538-166.

48268 RU ME NA^KA dvoiposoban stan 61m2, ukwi`en, klasi~na gradwa, odmah useqiv, cena povoqna. Telefoni: 021/528137, 063/538-166.

48270 PRO DA JE MO dvoiposoban stan od 61m2 u blizini master centra za 52.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

48289 DVO I PO SO BAN, Liman III, 72m2, IV sprat, lift, ukwi`en, odli~an raspored, povoqno. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797.

48296 NA LI MA NU IV, 79m2, trosoban, mo`e biti 3, 5 soban, VI sprat, lift, 84000E. Mo`e zamena za mawi uz doplatu.

Telefoni: 021/6368-204, 064/270-0173.

48071 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25.

48133 GR BA VI CA de luks trosoban stan 90m2, sa dve gara`e i parking mestom, u odli~noj zgradi. Telefoni: 021/528-137, 063/538-166.

48275 LI MAN odmah useqiv u odli~nom stawu trosoban stan 80m2, na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 021/528-137, 063/538-166. 48286

NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs.

581789 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu.

Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs.

581790 GR BAV ICA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

581791 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

581792 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

581793 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

581788 ^E TVO RO SO BAN dupleks 90m2, ]irpanova ulica. Odmah useqiv, pred ukwi`bom.

Cena 67.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6607, (www.avenia-nekretnine.com).

581815

NO VI JI ~etvorosoban 90m2, Grbavica, Lasla Gala, peti sprat sa liftom, dupleks, ostaju ugra|eni plakari, kuhiwa, lepa terasa, ukwi`en, useqiv 79.000.

Telefon 063/517-846.

581871 PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!!

Nov!!! Telefon 063/500-213.

581838 KOD OSNOV NE [KO LE!!!

Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 063/500-213.

581839 SA LON SKI!!! Odli~an stan ni`e spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500-213.

581834 HIT NO! Ukwi`en ^S 80m2 Mi~urinova, I sprat, nov, perfektan raspored, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa ventilacijom, poseban wc, brzo useqiv, cena samo 88.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536212.

581846 U BLI ZI NI KE JA u Ulici Du{ana Vasiqeva na prodaju stan od 110m2. Lift, terase, odli~na zgrada, ukwi`en. Telefon 063/108-8017.

581890 PO VOQ NO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema.

Cena samo 154.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.solis-nekretnine.com.

583492 ^E TVO RO SO BAN dupleks od 104m2 na Grbavici, preko puta limanskog Doma zdravqa.

Ukwi`en, odmah useqiv, u osnovi dvosoban stan od 62m2, gore 2 sobe i kupatilo... Cena 84.000 evra.

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608.

581824 PA @WA! Katoli~ka porta, strogi centar, 154m2, nov, ukwi`en, ~etvorosoban stan, terasa 44m2, vrhunski kvalitet, jedini na spratu na vrhu zgrade. Tel. 064/134-0459; 021/520-231, ({ifra 20196), www.solis-nekretnine.com.

583494 SO WE MA RIN KO VI] 5 salonski visoki parter 107m2 1170 E/m2 vlasnik. Telefon 064/43-11-322.

46043 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

48059 PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV, na dobroj lokaciji. Telefon 021/6369008.

48257 NO VO NA SE QE troiposoban stan originalnog rasporeda 87m2, ukwi`en, terasa...

Telefon 528-137, 063/538-166.

48269 PRO DA JEM ~etvorosoban stan, I sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2, plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046.

48256 CEN TAR 164m2 + gara`a 17m2, petosoban, 3 sprat, lift, tel, sat. raspored, luks, retko u ponudi, pe{a~ka zona na 100 metara, novija zgrada, vlasnik. Telefon 060/4907770.

48258

NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Mo`e zamena za stan uz doplatu90.000E. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911.

581804 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni deo ku}e TS 58m2, Suboti~ka ulica-300 m od F. puta, kompletno renoviran, PVC, sig. vrata, cena samo 19.500. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212.

581847

VO] WAK, okolina Subotice, 7,5 jutara, ogra|en betonskim stubovima i zicom, zasad kru{ka i jabuka na 3 jutra - zasad star 5 godina u punom rodu, na zemqi se nalazi bunar i struja. Cena 34.000 evra. Telefon 063/11-24-911.

581801 UKWI @EN plac na Ribwaku - Dowi put, 1000m2-dimenzije 30 h 33 m, voda, struja na placu, cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 064/823-6608.

581816 GRA \E VIN SKI plac, Popovica, 1006m2, ukwi`en, dozvoqeno porodi~no stanovawe, mo`e prodaja pola placa cena 33.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

581746 GRA \E VIN SKI PLAC Bocke, 985m2 i 1560m2 ukwi`en, lep pogled, odli~an prilaz, 985m2 -25E/m2, 1560m2 20E/m2. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

581747 PLAC, Ribwak, 1000m2, sa mawim objektom, struja voda, odli~an samo 38.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

581748 PRO DA JEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno! Telefon 060/621-1685.

581872

KU ]A 100m2, Salajka, Jovana Cviji}a, plac 320m2, kolski ulaz, starija gradwa, gradska infrastruktura, ukwi`ena 90.000. Telefon 063/517-846.

581860 ADA MO VI ]E VO NA SE QE, ku}a u zoni porodi~nog stanovawa, na placu povr{ine 600m2. Mo`e i gradwa ekskluzivne vile sa 4 stana... za sve potrebne informacije pozovite 064/2003-103.

583477 HIT NA prodaja, prodajem dvojnu ku}u 110m2 u Sremskoj Kamenici, blizu centra, plac 300m2, spratna, kombinacija fasadne cigle i kamena, ukwi`ena 1/1. Cena veoma povoqna!

Tel. 0641340459, 0652019006, ({ifra 31230), www.solis-nekretnine.com.

583478 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 581848 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a.

UTU uslovi i kompletna infra struktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

583476

BA NO [TOR, ukwi`ena trosobna vikendica, plac 1100m2, sa pogledom na Dunav. Telefoni: 063/780-99-09, 021/526622.

581799 PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

47658 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996.

48072 PRO DA JEM ve}u poslovnu ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105.

48228 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, kod `elezni~ke stanice.

Mo`e i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 061/152-4629.

48232 PE TRO VA RA DIN - blok vila prodajem ili mewam za stan + doplatu, polovina dvojne ku}e sa dva odvojena stana 190m2.

Telefon 063/500-223.

48167 TE LEP - prodajem novu ku}u sa lokalom 216m2 plac 7, 5 ari. Cena dogovor. Telefon 063/781-52-63.

48178 PRO DA JEM vikendicu, vinograd 72 ara, i wive 110 ari, u potezu Zaguqanac Sr. Karlovci. Telefon 881-714.

48305

LI MAN DVA odli~an ~etvorosoban stan 110m2, drugi sprat, lift, ukwi`en, novija gradwa. Telefoni: 021/528137, 063/538-166.

48287

nedeqa4.mart2012.

VR LO povoqno prodajem plac od 1400m, a mo`e i mawi od 860m2 u Petrovaradinu, paralelna ulica od glavne. Telefon 065/5014477.

48308 GRA \E VIN SKI PLAC, Mi{eluk III, 763m2, vi{eporodi~no stanovawe, P+2+Pk, ukwi`en, 100.000E. Telefon 063/1289-797.

48297 PRO DA JEM gra|evinski plac 15h30m na Veterniku kod nove {kole, ulica Paunova, dozvoqena gradwa, struja, i voda pored placa. Telefon 064/841-8512.

48314

LI MAN, odmah useqiv lokal 38m2-39.000E. Telefoni: 063/11-24-911, 021/526-622.

581802 PO SLOV NI PRO STOR, Nova Detelinara, 130m2, dvori{no orijentisan, odli~an za kwigovotstveni biro, kancelarije i sli~no, hitna prodaja, cena samo 59.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

581745 ULI^ NI lokal u Radni~koj ulici - 89 m2, ukwi`en, prazan useqiv, cena 62.000 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608, 581823 PO SLOV NI - kancelarijski prostor na drugom spratu u poslovnom centru u Bulevaru oslobo|ewa, 44m2, name{ten.

Telefon 064/1147-741.

47564 IZ DA JEM ili prodajem lokal od 43.50m2 u Bul. kraqa Petra I, opremqen. Telefon 065/55-106-55.

47958 IZ DA JE se lokal od 90m2, deqiv, na Bulevaru oslobo|ewa Novi Sad. Telefon 063/86-01192.

48149 IZ DA JEM lokal na Temerinskoj ulici od 25m2+5m2 sa grejawem kod broja 28. Telefoni: 021/552-123, 060/552-1234.

48185 PO TRE BAN poslovni prostor u centru (1.5 stan ili lokal) za kwigovodstvenu agenciju do 150E. Mogu}nost pla}awa unapred. Telefoni: 0641171524, 021/6390-175.

48306 PRO DA JEM drveni kiosk, 24m2. Telefon 064/168-4814.

48254 MAGACINSKI PROSTOR ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11x7 i dvori{te 20 m2. Telefon 064/1922-001.

48141

27

TRA^NA TE STE RA, livena, to~kovi fi80cm oprema: aparat za letovawe testera, za razmetawe testera, testere u trakama raznih dimenzija. Telefon 062/1589560.

48164

ALU MI NI JUM SKI BROD 11 X 3 m dizel tri kabine, opremqen, cena 15.000 E, mo`e zamena za automobil. Telefon: 062/552-887.

48015

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135.

47085 IZRADA drvenih stepeni{ta i sobnih vrata. Telefon: 890-216.

46101 MO LER-FAR BAR radi moleraj, farbawe drvenarije i radijatora, lepqewe tapeta. Telefon 6435-095.

47562 JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362.

47917 VO DO IN STA LA TER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330 48009 GRA \E VIN SKA RAD WA sve vrste molerskih radova, demit, fasada, malterisawe, adaptacije, najpovoqnije cene, izvode iskusni pedantni majstori. Telefon 063/518346, 021/882-133.

48060 MAJ STOR, in`ewer za gra|evinu, izvodi sve gra|evinske radove od temeqa do krova. Povoqno, mawe i ve}e poslove. Telefoni: 6434-313, 064/157-14-04.

48096 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

48146 MO LER radi sve molerske radove: gletovawe, kre~ewe, {panske zidove i farbawe stolarije i tapete. Telefon 064/29146-53 i 021/531-869.

48150 KU]NI MAJ STOR - monta`e, demonta`e, name{teja, sanitarija, popravke, vrata prozori roletne brave, {arke, kre~ewe, farbawe rasveta.

Telefon 065/6824-398.

48294 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te). Telefon 6612-570 od 9-12 15 -19.

48147

KU PU JEM auta sve vrste novija i starija mo`e i havarisana maksimalno pla}am. Telefon 021/822-714, 063/70-81939.

48003 „PA SAT” karavan 1.9 TDI, 77 kw, godina proizvodwe kraj 2008. Telefoni: 022/326-855, 064/127-28-00.

48076 GOLF 4 dizel 1.9 Sdi, sa motorom generalno ura|enim, mo`e zamena za jeftiniji, cena 3.300 evra. Telefon 064/339-3280.

48183 JU GO KO RAL IN, 2005 godi{te, pre{ao 66.000km, prvi vlasnik, odr`avan, cena 1.590E. Telefon 065-5252-446.

47695

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

44675

HITNO PRODAJEM ~etvorostranu ma{inu za drvo.

Telefon: 890-216.

46115

PRO DA JEM kanarince „Harz-rolleri”, odli~ni peva~i.

Telefon 063/8117-217.

48143

28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa4.mart2012.

28. 2. 1989 - 28. 2. 2012.

HIT NO - Agenciji „Bomil�, potreban agent prodaje. Telefon 636-6952.

581794 PO TRE BAN autoelektri~ar - elektroni~ar sa iskustvom na putni~kim vozilima. Telefoni: 021/6433-748, 063/1305952.

48181 AGEN CI JA za zapo{qavawe potrebne: gerontonegovateqice, bebisiterke, medicinske sestre. Organizujemo kurs za gerontonegovateqice, cena 27.000 u tri mese~ne rate. Telefon 021400148.

48264 AGEN CI JA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerontolo{ke medicinske kurirske, usluge i izdr`avawe, Agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no. Telefon 021/496-333.

48265 SPLA VU u Futogu potrebni kuvari i konobari. Telefon 063/89-01-989.

48313

STO LO VE, stolice, sudopere, plinske {porete, rashladne vitrine i komore za restorane povoqno prodajem. Telefon 060/50-202-33.

48251 KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485-495, 064/9533-943.

47952 PRO DA JEM bukova drva sa prevozom, ta~na mera, mo`e rezana i cepana. Telefoni: 064/1433-409, 021/6419-439.

48053 MA TE RI JAL furnir mahagoni. Telefon 062/1589560.

48165 UKWI @EN stan 43m2 Branka ]opi}a 9, mewam, garsoweru kod Limanske pijace za ve}i uz doplatu. Gradwa ku}a na placevima - Adice naspram Kamewara uz mogu}nost kori{}ewa kredita. Telefoni: 064/11506-39, 6301-650.

48212 HRA NA za sve vrste papagaja, glodare, suv koki~ar kukuruz, p{enica za kuvawe, suncokret za qude krupan. Futo{ka pijaca tezga 189.

48253

dnevnik

Pro{la je duga i tu`na godina od kako vi{e nije sa nama na{a voqena

POMEN

Sve to zar San ko vi}

Jo van Mi li ~i}

1939 - 2007.

Zla ti ca Jo si} Baj ka

Uvek }emo da te se se}amo.

S qubavqu, tugom i po{tovawem se}aju ga se wegovi: Ta ma ra, Ti ja na, Bi qa na i Mi lu tin.

Tvoji: supruga Da ra i sinovi Mi lan i Slo bo dan.

48243

48174

DVOGODI[WI POMEN

28. 2. 1989 - 28. 2. 2012.

Ja dran ka Mi ja tov 2005 - 2012.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Pro{lo je sedam tu`nih godina.

Tvoji najmiliji: Ba }a, Bi qa, Mi qa na i Bra na.

\or |e Mi ja tov.

48302

48325

[ESTOMESE^NI POMEN

SEDMOGODI[WI POMEN

Pap [an dor

Ja dran ka Mi ja tov

1931 - 2011.

ro|. [ej me {i 6. 3. 2005 - 6. 3. 2012.

dragom

Jo van Mi li ~i} Go ra nu Mi lo va no vi }u

di plo mi ra ni in `e wer ma {in stva Jovane moj, bio si mi qubav, prijateq, oslonac i u~iteq.

Ve~no ti hvala.

7. 3. 1964 - 5. 3. 2010.

S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoj Ma ~ak.

Kako re}i srcu da ne boluje, i du{i da ne tuguje.

Zauvek tvoji: ma ma, ta ta, su pru ga i se stra.

48244

48344

48122

Tu`nog srca javqamo da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Pro{lo je {est meseci od smrti na{eg voqenog oca i supruga

POMEN Pro{lo je deset tu`nih godina od kako nisi sa nama.

O`alo{}ena po ro di ca.

Sine moj, svakodnevno si u maminim mislima, nikad ne}u preboleti tugu za tobom.

Voli te tvoja majka Cve ta.

48303

Sta ni sla va Lu ki }a

To mo I. Br ki}

^e do mir Ami xi}

30. 3. 1952 - 7. 9. 2011.

Mi lo rad Vu ~e no vi}

1944 - 2012.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

14. 1. 1952 - 3. 3. 2002.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Sahrana je danas, 4. 3. 2012. godine, u 16 ~asova, u Bukovcu.

O`alo{}eni: sin Sa {a i supruga Evi ca.

O`alo{}ena po ro di ca.

Zahvaqujemo svima na izrazima sau~e{}a.

Supruga Er `i ka, }erka Ma ri ja na i sin Mi lan sa po ro di com.

48402

48307

48063

POMEN

PETOGODI[WI POMEN

POMEN

Dana, 3. 3. 2012. godine posle kra}e bolesti preminula je u 54. godini na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Alek san dar - Aca Ata nac ko vi}

dipl. gra|. in`.

4. 3. 2007 - 4. 3. 2012.

Pro{lo je pet najtu`nijih godina.

Ti si uvek u na{im srcima i mislima.

Volimo te, tvoji: }erka Raj na, zet Slo bo dan, unu~ad Ne ma wa i Mi li ca.

1931 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 5. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena po ro di ca.

48387

48400

3

PETOGODI[WI POMEN

POMEN

19. 2. 2007 - 19. 2. 2012.

Na ta li ja To mo vi} @ivim sa tobom, a tebe nema.

Pomi{qam, sre{}emo se kada postanem uspomena. Zagrli me, pogledaj u mene. Mi vi{e nismo u `ivotu, opet smo mladi, ni{ta nam ne mo`e vreme.

Suprug Bo `i dar, deca Ja smi na, Rad mi la i Pre drag.

Ste vi ca Ra ki}

Ma ri ca Mi li }e vi} Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 5. 3. 2012. godine, u 11.15 ~asova.

O`alo{}ena porodica: suprug Mi ha i lo, otac Mi haj lo, majka Pi ro {ka, sestra Sla vi ca, brat Alek san dar sa po ro di ca ma, sestri} Igor, zaova Sne `a na i osta la rod bi na i pri ja te qi.

Navr{ava se ~etrdeset dana bez tebe.

Na{ dragi

Ste va nu Ra ki }u

4. 3. 2002 - 4. 3. 2012.

Navr{ava se deset godina od tvog preranog odlaska. Deset godina suza, bola i tuge.

Tvoja neute{na majka Du {an ka, deca Bra ni slav, Ste fan i Ka ta ri na, sestra Mi ro sla va sa po ro di com.

48332

Mi lan Etin ski tragi~no je stradao pre deset godina.

Vole ga i tuguju, ma ma, ta ta, brat, se stra i ba ka.

Ponosu na{ mili, pro{lo je ~etrdeset dana bez tebe. @ive}e{ ve~no u na{im srcima, a tvoja plemenitost i dobrota vodi}e nas daqe kroz `ivot.

Tvoji: ^i ka i Mi ca.

48198

48326

Neopisivo nam nedostaje{.

Tvoje: Iva na i Je le na.

48378

POMEN

Mi ro slav Mi lin ko vi}

Ili ja Ra ji}

2009 - 2012.

Tata, puno nam nedostaje{.

Uvek }e te se se}ati tvoji: tetka Zo ra, te~a Du {ko, Da da, [o gi, Do vla i Du ca.

OG/1

48358

Dra gu tin La zi}

Tvoji: Ne mus, Ta wa, Ne le i Ne na.

48365

48399

POMEN Pro{lo je {est godina od kako nije sa nama na{a supruga, mama i baka

^ETRDESETODNEVNI POMEN Danas, 4. 3. 2012. godine, navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg voqenog

dipl. in`. Rad mi la Olu {ki ro|. Bla `in

Ste va na Ra ki }a iz Ba no {to ra

Malo je re~i koje mogu opisati koliko si nam zna~ila i koliko nam nedostaje{.

Tvoji: To {a, Ra {a, Sa {ka, To dor i Sa wa.

I ~etrdeset dana bez tebe je ve~nost, ali nije dovoqna da bi izle~ila rane i bol, koji ne prolaze. @ive}e{ ve~no u srcima onih koji te vole.

Porodica Ra ki}.

48386

48328

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

Po sled wi po zdrav dra goj pri ji

nedeqa4.mart2012.

S tu gom i bo lom sam se opro stio od vo qe ne su pru ge

29

Sa tu gom smo se opro sti li od vo qe ne ma me, ba ke i pra ba ke

Da na, 6. 3. 2012. go di ne na vr {a va ju se ~e ti ri go di ne od ka da ni je sa na ma na {a dra ga su pru ga, maj ka i ba ka

Ma ri ji ]o so vi}

od pri ja te qa Bu be i Mi le ta La zi}.

[em sa Av di}

Ma ri je ]o so vi}

Ane ^e pe

ro|. Ha vlo vi} 1937 - 2012.

Is pra ti li smo je 3. mar ta 2012. go di ne, po we noj `e qi, u kru gu naj bli `e po ro di ce i pri ja te qa.

Kre ma ci ja i po la ga we ur ne oba vqe no je u kru gu naj bli `e po ro di ce.

O`a lo {}e ni su prug To mi slav.

O`a lo {}e ni: sin Mi tja sa mno go broj nom po ro di com i po ro di~ ni pri ja teq Ste van Ala di}.

48380

48384

48382

Osta }e uvek u na {im sr ci ma.

Za u vek si u na {im mi sli ma.

Dra ga ma ma, ba ko i ta {ta

Pro la zi naj bol ni ja go di na od ra stan ka sa vo qe nim su pru gom.

Tvo ja po ro di ca.

48252

S tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od na {e

Ma ri ja ]o so vi}

Brat Er nest, sna ja Kse ni ja, bra ta nac Igor sa po ro di com Ha vlo vi}.

dipl. in`. Fra wa Cevc

Ma ri ja Pro {ao je dan ka ko si nas na pu sti la, a ve} ose }a mo te sko bu, bol i tu gu sa ko ji ma }e mo mo ra ti da `i vi mo.

Hva la Ti na sve mu.

S qu ba vqu, Tvo ja }er ka Sve tla na, zet \or |e, unu ci Alek san dar i Ni ko la La zi}.

1919 - 2011.

Dra gi Fran ci, bio si ~o vek ko ji je svo jom do bro tom, qu ba vqu, du hov no {}u ople me nio moj `i vot i na {e za jed ni~ ke da ne is pu wa vao sre }om.

Bio si mi sve, jer su te kra si le naj lep {e qud ske vred no sti. @i ve }e{ za u vek u mom sr cu i mi sli ma.

Uspo me nu na Te be ~u va Tvo ja su pru ga Qi qa na - Mu ci ka.

48381

48398

Sa tu gom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi otac, sve kar i de da

Sa ve li kom tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je iz ne na da na pu stio na{ vo qe ni

Du {an Mi haj lov

Dra go mir Vra we{

1941 - 2012.

1941 - 2012.

Sa hra na }e se oba vi ti u po ne de qak, 5. mar ta 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Sa hra na je da nas, 4. mar ta 2012. go di ne, u 14 ~a so va, u Bu kov cu.

O`a lo {}e ni: sin Go ran, sna ja Ve sna, unu ci Du {an i Alek san dar.

O`a lo {}e ni: Dra gi ca, @eq ka, Gor da na, Sla vi {a, Da vid i Ka ta ri na.

48388

Svom ro |e nom i vo qe nom bra tu

Bo siq ke Dra go vi}

Du {a nu Mi haj lo vu Za po sle ni i pen zi o ni sa ni rad ni ci u „Elek tro voj vo di ni� doo.

346/P

Mom ro |e nom bra tu - ~i ki ci

po sled wi po zdrav od: se stre Ma ri je i we nog si na Zlat ka sa po ro di com.

48389

48395

48397

Po sled wi po zdrav bra tu Du {ku

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je 2. 3. 2012. go di ne u 70. go di ni pre mi nuo na{ otac, tast, de da

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

Du {a nu Mi haj lo vu po sled wi po zdrav od: se stre Mi li ce, {o go ra Bran is la va, de ce Oqe i Ra le ta sa po ro di ca ma.

Bra te moj, `i vi{ u mom sr cu dok sam `i va.

Du {a nu Mi haj lo vu od: se stre Ra doj ke i we nih si no va @ar ka i Dra go sla va sa po ro di ca ma.

48393

48394

Jo{ nas je pet ov de, ti si pr vi oti {ao i ~e kaj nas. Ra sta nak ko ji ni je ra sta nak, dra gi bra te ~i ki ce

Po sled wi is pra }aj na ve~ ni po ~i nak i po zdrav

Mi haj lo Su mi wa

Du {an Mi haj lov

4. 3. 2002 - 4. 3. 2012.

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Dra gi na{ ta ta, uvek }e{ bi ti sa na ma.

O`a lo {}e ni: }er ka Gor da na, zet Go ran, unu ci Da li bor i Da ni je la.

Tvo ji naj mi li ji: Ja sna, Ve sna, Ste va i unuk Bo ris.

48390

48335

P O M E N

1

Pro {lo je tu `nih dva de set go di na i pet na est go di na od ka da ni su sa na ma na {i

Po vo dom smr ti na {eg dra gog su pru ga, {o go ra, te ~e, de de

Du {a nu Mi haj lo vu Du {an Mi haj lov Posledwi pozdrav od: se stre Do mi ce, {o go ra Va se Slo bo da na i San dre sa fa mi li jom.

48392

od: bra ta \or |a, snaj ke Du {an ke i wihove }er ke Dra ga ne.

Cvi je ta i Jo vi}

Iva na Tu ran skog

Sa {a

Uspo me nu na Vas ~u va ju va {i naj mi li ji.

`e li mo da iskre no za hva li mo svim ro |a ci ma, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma ko ji su svo jim pri su stvom, ven ci ma i cve }em sa u ~e stvo va li u na {em ve li kom bo lu.

Ne ka ti Bog po da ri ve~ no uto ~i {te.

O`a lo {}e na su pru ga Te re zia i po ro di ca.

48163

48401

6. 3. 1992 - 6. 3. 2012. 1997 - 2012.

Ne ka ti je ve~ na sla va i hva la.

Po ~i vaj u Bo `i jem mi ru.

48391

tv program

nedeqa4.mart2012.

06.00 09.00 09.30 11.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Ноге на пут Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

Нови таблоид НС Гости емисије су: Тони Цетински певач поп музике, Маријана Матеус, Виолета Папић Стаменковић, ТВ водитељка, Ксенија Мијатовић певачица поп музике, Александар Илић, певач фолк музике. Уредници и водитељи емисије су Наташа Илић –Јовановић и Александар Филиповић. (РТВ 1, 14.00) 07.00 08.00 08.05 08.10 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.25 17.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.45 02.05 02.25

Верски недељник Вести Цртани филмови Биби чаробница и тајна плавих сова, филм Све о животињама Школски програм Бразде Вести Зелени сат Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Икона, филм 2.део ТВ Дневник Живот Анђели у Америци Војвођански дневник Спортска хроника Грување Анђели у Америци Икона, филм 2.део Све(т) око нас Нови таблоид НС

06.30 Кухињица-мађ.

07.30 Српски екран, емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 09.00 Франк Рива 09.50 Програм за децу 11.00 Духовка (слов) 11.30 Емисија за село (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Бразда (мађ) 13.30 „Дуриндо 2010.“ (мађ) 14.00 Заједно 14.30 Док.филм (рум) језику са титл. на српском 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Емисија (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда (мађ) 20.00 Ружин врт, пренос 22. фестивала нове народне русинске песме 20.30 ТВ спорт (мађ) 21.00 Широки план (рус) 23.00 Франк Рива 00.00 ТВ Продаја

06.05 08.00 09.06 11.05 12.40 13.05 13.20 13.35 14.20 14.50 15.15 16.23 17.17 17.47 18.22 18.57 19.30 20.05 20.55 23.30 00.25 00.43 02.27 03.32 04.06 04.57 05.49

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Бела лађа Српски лидери на италијански начин Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица Дневник Бела лађа Ја имам таленат, финале Пацифик Дневник Егзит Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Сат Бела лађа Верски календар

07.00 07.44 07.59 08.58 09.23 09.27 09.42 09.54 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.25 13.55 16.00 17.00 17.30 18.01 18.26 19.17 20.16 21.00 22.10 22.40 23.57 23.25 01.59 02.59 04.02 04.44 05.29

Амен ађес Време одлуке Дозволите... У Фраголанији Бернард Поштар Пат Занимање дете Вита студентис Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Фудбал: Јелен супер лига: Раднички - Војводина, пренос Моја велика одлука Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Дом за вешање Твоје песме, моји снови Тема Србије на вези Стварање царства Циклус - Димитрије Јовановић, филм Фест 2012, хроника Јелен топ десет Викенд евронет Фудбал: Јелен супер лига: Раднички - Војводина (р) На ивици живота Циклус - Димитрије Јовановић, филм (р) Стварање царства Јелен топ десет Мој љубимац

06.00 08.00 10.00 11.00 11.35 15.00 15.05 16.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.35 03.10

06.30 08.20 09.15 09.35 10.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.35 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Серија Серија Време је на мојој страни Повратак у рај Серија Најбољи лек Азбука родитељства Вести Седам НС дана Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серија Вести Вреле гуме Храна и вино Време је на мојој страни Објектив Човек лав Ево нас код вас Серија Објектив Седам НС дана Инспектор Морс

09.30 10.00 12.00 13.00

НБА акција АТП Дубаи финале СК Премијер лига: Њукасл – Сандерленд Премијер лига: Фулам – Волвс Премијер лига: Тотенхем – Манчестер јунајтед АТП Акапулко финале НБА: ЛА Лејкерс – Мајами Холандска лига: ПСВ – Твенте Премијер лига: Њукасл – Сандерленд

15.05 17.10 19.15 21.30 23.55 01.30

Без цензуре „У сусрет изборима – каква ће бити Србија за десет година?“ тема је вечерашње емисије. Гости: Зорана Михајловић, чланица Председништва СНС, Миленко Јованов, члан Извршног одбора ДСС и портпарол ДСС-а за Војводину и Миливој Вребалов, члан Председништва покрајинског одбора ЛДП и председник Општине Нови Бечеј. (КТВ, 20.00)

Доушници Добра земља Цртани филм Вести Б92 Два и по мушкарца Штребери Филм: За све је крива свекрва Шпанска лига: Атлетик Билбао - Реал Сосиједад Два и по мушкарца Вести Б92 Наша мала клиника СФРЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Бдење Неда Дивајна Инспектор Валандер Филм: Гротеска

Моћна чигра 07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.30 03.45

06.00 06.30 07.00 07.45 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

dnevnik

c m y

30

Добро јутро Филм: Бјукенен јаше сам Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне с Леом Киш Филм: Балкански шпијун Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Њени родитељи Филм: Читалачки клуб Џејн Остин Филм

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм: Преко ограде Отворени студио Топ шоп Отворени студио Улови трофеј Здравље и Ви Последњи час Вести Слике живота Фринџ Филм: Школа рока Вести Универзум С.О.С Списак мојих бивших Филм: Суманути парастос Филм: Преостало време Филм: Школа рока Списак мојих бивших Филм: Преостало време

Дозволите да вас опчини свет SWIRL бораца... Они укрштају своје вештине у ротирању и необичном бацању чигри. Тајгер, мали дечак, ову вештину је научио од свог деде, а онда је почео да је усавршава. Све вештине и тајне су у његовим рукама. (Хепи, 12.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.45 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималас Меда Чарли Телешоп Барби у Феритопији, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Вести Телешоп Држава мртвих, филм Телемастер Моја Србија Парови – преглед недеље Парови – уживо Једна жеља, једна песма Парови – ноћ уживо Матрјошки Једна жеља, једна песма

Преостало време

Дејана Бајић

ВЕЛИКО ФИНАЛЕ

Ја имам таленат Вечерас се завршава вишемесечна потрага за највећим талентом у Србији, а само један од десеторо такмичара или тимова најзабавнијег шоу програма на планети „Ја имам таленат” покушаће да оде кући богатији за чак 100.000 евра. (РТС 1, 20.55) 04.00 06.20 07.20 08.20 09.20 12.10 14.00 15.00 17.20 19.00 19.15 21.00 23.15 01.30 02.30

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Филм: Велико бекство Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Филм: Уцена Филм: Рат Вести Филм: Кис, кис, банг, банг Филм: Смртоносно оружје 3 Филм: Константин Кобра Став Србије

Привлачан и успешан модни фотограф сазнаје да има малигни тумор на мозгу и да му је остало неколико месеци живота. Желећи да сакрије своје стање он ће се потпуно отуђити од своје породице и свог љубавника. Улоге: Мелвил Попо, Жана Моро, Валерија Бруни Тадески, Данијел Дувал Режија: Франсоа Озон (Авала, 23.00)

Тери Поло

Њени родитељи Грег Фокер је лудо заљубљен у своју девојку Пем и спреман је да јој постави најважније питање. Када његов покушај просидбе упропасти телефонски позив с вестима да се Пемина млађа сестра удаје, Грег схвата да кључ уласка у брак са Пем лежи у рукама њеног застрашујућег оца. Улоге: Бен Стилер, Роберт де Ниро, Тери Поло, Блајт Денер Режија: Џеј Роуч (Пинк, 23.30)

Radio Novi Sad

Валерија Бруни Тадески

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa4.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Луксузни дом Најгора мама на свету Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада НY Инк Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Породилиште Ургентни центар Мали људи Л.А. Инк Највећи губитник Породилиште

08.00 Шекспирови портрети 09.00 Најгори послови у историји 10.00 Распућин, ђаво у људском облику 11.00 Царство мора 12.00 Библијске загонетке 13.00 Фарма из Едвардијанског доба 14.00 Како су направљени „Мајмуни“ 15.00 Експерименти на сопственој кожи 16.00 Стопама Жака Офенбаха 17.00 Апсолутна нула 18.00 Вол Сојинка, дете шуме 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Жута кућа 21.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Експерименти на сопственој кожи 00.00 Стопама Жака Офенбаха 01.00 Апсолутна нула

Завера Розвел Зов дивљине Црни лепотан Рад на одређено време Учитељ Професионалац Ледени потрес Моја велика мрсна православна свадба 22.00 Последњи сати на Земљи 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00

Мо ја ве ли ка мр сна пра во слав на свад ба Ту ла има 30 го ди на и ни је уда та. Што зна чи да је као фи на Гр ки ња про па ла. Све ње не ро ђа ке су ура ди ле пра ву ствар – уда ле су се за Гр ке и ро ди ле ма ле грч ке бе бе. И сви се бри ну: Шта ће би ти са Ту лом?... Уло ге: Ниа Вардалос, Џон Корбет Ре жи ја: Џоел Звик (Синеманија, 20.00)

08.10 Златна кинотека: Седам година верности, филм 10.10 Ни да ни не 11.00 Поаро 12.00 Дневник 12.26 Плодови земље 13.21 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Спортска грозница, филм 17.11 Мир и добро 17.46 Вртларица 18.20 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.01 Све у 7!, квиз 20.55 Даунтаун Еби 21.55 Дневник 3 22.20 Хотел Вавилон 23.20 Недељом у два 01.45 Поаро

07.10 Моји џепни љубимци 08.55 Ружа ветрова 11.05 Острво 13.05 Ерагон, филм 15.00 Кунг фу панда, филм 16.40 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Хајде да се волимо, филм 21.35 Љубав је на селу, док. сапуница 22.45 ЦСИ Мајами 01.15 Астро шоу 02.15 РТЛ Данас 02.50 Ноћ у музеју, филм

Ма ри ја и Јор гис су по се ти ли док то ра Ки ри ци са у бол ни ци у Хе ра кли о ну чи ја ди јаг но за ути ша и по сљед њу на ду у њи хо вим ср ци ма. Ма ри ја има гу бу. Мо ра да на пу сти Пла ку и да оде на остр во Спи на лон га. Јор гис са оп шта ва ту жну вест Ма но ли су... Уло ге: Евгениа Димитропулу, Стелиос Минас Ре жи ја: Теодорис Пападулакис (РТЛ, 11.05) Дру Баримор

Спорт ска гро зни ца Бен има три де се так го ди на, ра ди као на став ник, де ца га во ле, не ма стал ну де вој ку иако је при лич но зго дан, осе ћа јан, ду хо вит и за ба ван. Сво сло бод но вре ме про во ди на утак ми ца ма беј збол ти ма. Уско ро упо зна за ни мљи ву де вој ку.... Уло ге: Дру Баримор, Џими Фелон Ре жи ја: Боби Фарели (ХРТ 1, 15.05)

13.28 16.16 16.45 17.25 19.05 19.37 20.00 21.49 23.50 00.06 02.01

Феномен Џеси Стоун: Танак лед Васпитање за почетнике Кантри у срцу Чаробњаков шегрт Ванредне мере Холивуд на снимању Гвоздени човек 2 Кад водењак пукне Васпитање за почетнике Моја назови жена Два пандура Узвратни ударац Смрт на сахрани 22 метка Лепота давања Холивуд на снимању

17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

УС - Специал Дијагноза: Убиство Краљевски болесници Филм: Супер ерупција Убиства у Мидсамеру Мистерије Хејвена Да ли знате ко сте? Браћа и сестре Добра жена Краљевски болесници Закон и ред

СЕ РИ ЈА

12.07

06.00 08.05 09.35 10.00 11.55 13.45 15.30 16.00 18.05 19.40 20.05 22.00 23.45 00.35 02.05 04.00 05.30

08.30 09.00 14.00 15.00

Остр во

07.32 08.02 08.28 08.50 09.35 09.45 09.55 10.56

Ниа Вардалос

FEQTON

Мала ТВ Веселе тројке Хамтаро Мерлин Библија Портрет Цркве и места Тухељ: Миса, пренос Квитфјел: Скијање (М) суперГ, пренос Кардинал вере, љубави и правде, док. филм Циклус носталгија‚: Проклетство Пинка Пантера, филм Магазин Лиге првака Олимп - спортска емисија Рукомет, Сеха лига: Нексе Вардар, пренос Симпсонови Музика, музика... евергрин Алварез Кели, филм Филмски бутик: Један воз за две скитнице, филм Посебни додаци Циклус корејског филма: Олдбој, филм Музички специјал

07.10 08.45 10.25 12.05 13.40 15.10 17.10 19.10

Музика у крви Мртви не лажу Ноћ храбрости Прерано рођен Џејнина кућа Потрага за веселим Божићем Божићна песма за једну диву Убиство у затворском дворишту 21.00 Госпођица лети и ја 22.40 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Заборављени злочин Похлепни Последњи Мохиканац Подизање Аризоне Типично за Мери Сирене Кадилак мен Плави сомот Цена пожуде Вруће ауто прање

Стелиос Минас

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Пета брзина Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Сам у дивљини Човек против рибе са Метом Вотсоном Ловац на старине Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Изгубљени рај Погранична полиција Ловац на старине

08.00 10.30 12.45 13.15 14.00 15.30 16.00 16.45 18.00 19.00 20.00 22.00 23.15 00.30

Билијар Скијашки скокови Алпско скијање Биатлон Крос-кантри скијање Алпско скијање Биатлон Бициклизам Скијашки скокови Биатлон Билијар Бокс Скијашки скокови Биатлон

М

25

31

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

У плану су само „нормалне” ствари

ој ро ђен дан, 2. де цем бар, ста јао је на ка лен да ру као ди плом ски ис пит. При бли жа вао се и крај шест ме се ци од мо ра, али мо је сто па ло ни је за ра ста ло бр зо као што су се док то ри на да ли. Опе ра ци ја је би ла јед на од оп ци ја, али шан са да ће ус пе ти би ла је са мо 50 од сто. И да ље сам же ле ла да се вра тим те ни су, али и све ви ше раз ми шља ла о то ме шта ћу ра ди ти са жи во том на кон те ни са. Не ко ли ко да на пре ве ли ког ро ђен да на, од лу чи ла сам да га про ве дем са ма. На шла сам ма лу еко ло шку ко ли бу у Ко ста ри ки. „Ко ли ко још има?“, са гну ла сам гла ву по де се ти пут да не уда рим у кров џи па док смо ска ку та ли по пра шња вом пу ту пре пу ном ка ме ња. У ства ри, то „ка ме ње“ ви ше је ли чи ло на сте не, а „пут“ је ви ше био ста за за би ци кле. „Још ма ло па смо сти гли!“, ве се ло је вик нуо во зач да бих га чу ла од бу ке мо то ра. „Уско ро“ се ис по ста ви ло као још је дан сат, али чим сам из ву кла сво је бол не ду пе из џи па, зна ла сам да је во жња би ла вред на то га. Ша чи ца ко ли ба с кро вом од тр ске на пре ле пој бе лој пла жи. Кад сам ре зер ви са ла пу то ва ње, ре кли су ми да не ма те ле ви зо ра, те ле фо на ни стру је – прак тич но ни ка квог кон так та са спо ља шњим све том. Зву ча ло је са вр ше но! Ко ли ба је има ла под од бам бу са, кре вет са са вр ше но бе лим чар ша ви ма и ла га ним јор га ном, сто ли цу за чи та ње и по глед на пла вет ни ло во де. Рет ко сам при ме ћи ва ла дру ге љу де и про во ди ла сам ви ше вре ме на раз го ва ра ју ћи са жа ба ма и пти ца ма ко је сам ви ђа ла ше та ју ћи кроз пра шу му. Кор ња че су би ле је ди ни зна ко ви жи во та на пла жи, та ко да сам ски ну ла свој са ронг, и би ло ме је баш бри га да ли мор ска ство ре ња ми сле да ми је ду пе ве ли ко. Би ло је то осло ба ђа Зрела за пензију и Кућу славних ју ће. Ше та ла сам дуж оба ле за вре ме на до ла зе ће као ста ро др во, нај сна жни је и нај ви ше у шу ми. Ни пли ме и осе ћа ла, на тре ну так, по ве за ност са сво јим шта не ће мо ћи да вас по ре ме ти.“ Зву ча ло је при те лом ка кву ни сам осе ћа ла го ди на ма. Без пла на или за ка за них трет ма на код фи зи о те ра - влач но. Нај ве ћи део свог 30. ро ђен да на про ве ла сам ста пе у та, упа ла сам у при род ни ри там бу ђе ња са сун цем и спа ва ња на кон за ла ска. Два да на на кон до ла - вља ју ћи пред се бе иза зов не чег но вог: са мо ћу се ска, ше та ла сам пла жом док је сун це из ла зи ло и ви - опу шта ти и не осе ћа ти кри ви цу због то га. Са мо ћу де ла две же не ка ко се про те жу на твр дом пе ску. по сто ја ти. Пр ви сат био је чи сто по ку ша ва ње. Уз не ми ри ла сам се и раз ми шља ла о При шла сам бли же и јед на од шет њи. Или пли ва њу. До дру њих је ре кла: „Хо ћеш ли да нам На рав но, мо гла сам ла ко гог са та сми ри ла сам се до вољ се при дру жиш?“ Има ла је ди но да про чи там не ко ли ко по гла да жи вим с три-че ти ри вљу, ко вр ча ву ко су, с пун ђом вља књи ге. До ка сног по по дне на вр ху гла ве и то плим осме ки ло гра ма ви шка, али ва ја ко ми се сви ђао жи вот у ле хом. Ако се спре ма ју за тр ча ње, јед но став но ни сам то ви ше жаљ ци и схва ти ла сам да ни сам ни је ме за ни ма ло. же ле ла. Јер, оне су би ле окре ну ла стра ни цу про те кли „Шта ра ди те?“ Мо ра ла сам сим бол свих ло ших ства ри сат. Ум је по чео да лу та. Стрес да бу дем си гур на пре не го што кроз ко је сам про шла на кон не стао. Ни сам има ла рас по ред при ста нем. за вра ћа ње те ни су. Ако ова по „Јо гу. Од лич но је ра ди ти је сво је 19. го ди не вре да ни је крај ка ри је ре, за др кад сун це из ла зи.“ жа ће ме ван игре бар још не ко Ни кад у жи во ту ни сам ра ди ла јо гу. Рас те за ње но гу би ло је мој нај ве ћи не при ја - ли ко ме се ци. Ни је има ло сми сла нер ви ра ти се: ни тељ: из лу ђи ва ла сам та ту кад бих се жа ли ла на то сам мо гла убр за ти ле че ње па сам мо ра ла да се опу при ли ком ве жби на атлет ској ста зи. Ни кад ни сам стим. Осе ћа ла сам као да пра вим ве ли ко про лећ но же ле ла да се за гре јем, увек бих са мо ско чи ла и кре - спре ма ње на кон што сам до зво ли ла да не ред ра сте ну ла пу ном па ром. Али ове не де ље при сту па ла сам 15 го ди на. Те ве че ри сам про сла ви ла ро ђен дан с по ства ри ма отво ре ног ума, та ко да сам – што ни је би - слу жав ни ком све жег во ћа и шет њом по пла жи уз за ла зак сун ца. Ни је би ло та ко ло ше има ти 30 го ди на. ло ме ни свој стве но – при ста ла. Иди на по след ње про јек ци је фил ма у би о скоп. На Же на с пун ђом про ве ла нас је кроз по здрав сун цу и раз не по зе с име ни ма ко је ни сам мо гла да из го во - у чи да пра виш ри жо то. По пиј ча шу ви на без осе ћа рим. Али би ла сам за ди вље на ка ко је то би ло ла ко. ња кри ви це. Са вла дај упра вља ње ди ги тал ним фо то Мо ја но ва учи те љи ца јо ге би ла је та ко гра ци о зна и а па ра том. Мој пла нер био је пун „нор мал них“ ства мир на док је пре ла зи ла из јед не по зе у дру гу. Све ри. При хва та ла сам но ви жи вот код ку ће и ис пу ња ово ми се сви ђа ло ви ше не го што сам ми сли ла, а ва ла да не ства ри ма ко је ни су има ле ве зе с те ни сом. Мо ја те жи на др жа ла се на око 64 кг, али је мо ја сто па ло је би ло у ре ду. На кон кра ја на шег им про ви зо ва ног ча са, се ле смо у по ло жај ло то са, а она је же ље на од 61, оста ла не у хва тљи ва 14 го ди на. Мој при ча ла о ми ру, љу ба ви, хар мо ни ји, и свим дру гим на пре дак био је фан та сти чан – већ сам из гу би ла 14 ства ри ма за ко је сам прет по ста вља ла да ћу их чу ти ки ла – али зна ла сам да мо гу да вра тим сво је ста ро од јед ног јо ги ја. А он да је ре кла не што што је од јек - те ло ако се мој ум на то од лу чи. И то без на ро чи тог лу ди ла. На рав но, мо гла сам ла ко да жи вим с та трину ло у ме ни. „Осе ти те енер ги ју ко ју сте при ми ли у овој ве жби че ти ри ки ло гра ма ви шка, али ни сам же ле ла. Оне су у це лом те лу“. Ду бо ко је удах ну ла. „Усме ри те је у би ле сим бол свих ло ших ства ри кроз ко је сам про ва ше сре ди ште – у оно што сте ви на нај ду бљем ни - шла још от ка ко сам има ла 19 го ди на. Ста ри ви шко воу“. Увек сам ми сли ла да су мо је сре ди ште ми ши - ви под се ћа ли су ме на ста ро ста ње ума ко је ме је ћи сто ма ка и ле ђа. „Са сна жним цен тром, би ће те стал но са бо ти ра ло. Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА” (из да вач: „А-Z Book”, То ше Јо ва но ви ћа 2/11, Бе о град 11030), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти преко те ле фо на 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa4.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас је дан од мо ра, хе до ни зма и љу ба ви, као ство рен да га про ве де те ро ман тич но. Пре пу сти те се низ ток до га ђа ја јер је ва ша Ве не ра у та ко зва ном пра зном хо ду. Не мој те ни на че му ин си сти ра ти.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

4. mart 2012.

Не де ља вас упу ћу је на то пли дом, по ро ди цу, уку ћа не. За вр ши те оно што сте за по че ли и пла ни ра ли па се ви ше од ма рај те. Од ло жи те не ка пу то ва ња и во жњу ауто мо би ла. Ра ди је гле дај те ТВ и фил мо ве.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ваш Мер кур је упра во про ме нио знак, што ће ути ца ти и на од ре ђе не про ме не рас по ло же ња и окол но сти. Хра бро је за ко ра чио у ва тре ног Ов на па по ста је те ак тив ни ји, здра ви ји и ам би ци о зни ји.

Ме сец је и да нас у ва шем зна ку, што вас др жи у по ро дич ном окру же њу. Емо тив но сте пре о се тљи ви, ин ту и тив ни и скло ни бри зи за де цу. Учи ни ће те све што је нео п ход но, и без оче ки ва ња за хвал но сти.

Мо же те ра ди ти и не де љом, ако по же ли те. Јед но став но, то ли ко је то га што че ка на вас да је го то во те шко при ве сти све не ком кра ју. С парт не ром се мо же те опу сти ти и до бро са ра ђи ва ти. Бло ка де.

И док би дру ги да не ра де јер је не де ља, ви би сте да ра ди те и бу де те ак тив ни. И то је са свим у ре ду. Ше тај те се, тр чи те, ди ши те, бу ди те вред ни и ан га жо ва ни, али и ко ри сни. Парт нер би да ви ше ко му ни ци ра те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Емо тив ни сте и осе тљи ви, ма да то парт нер не би мо гао за кљу чи ти на осно ву ва шег ста ва и по на ша ња. Има те до бре од но се с ино стран ством и у по ро ди ци. Оче ку је те ро ман ти ку и по кло не?

Не др же вас ни ме сто ни вре ме. Али, за др жа ће те се да нас та мо где вам је ле по, где вас во ле и по шту ју, не гу ју и ма зе, па зе. Не ма те раз ло га да би ло шта ме ња те да нас. Хе до ни зам.

Љу бав ни од нос је у сво јој по зи тив ној и ле пој фа зи. Ужи вај те док тра је. Све сни сте озбиљ но сти и од го вор но сти сво је по зи ци је на лич ном пла ну, што се од ра жа ва и на парт нер ски од нос. Гра ди те и зи да те ве зу.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Не до ста так не ких но вих до га ђа ња не би тре ба ло да вам по ква ри рас по ло же ње. Мо же те се окре ну ти по ро ди ци и парт не ру, по го то во да нас, не де љом, ка да има те све вре ме овог све та. Успех.

До бро сте рас по ло же ни, спрем ни да бу де те од ко ри сти они ма ко је во ли те, да де ли те сво је ра до сти и иде је. Све би сте хте ли, све уме ли, а има те мно ге оп ци је и мо гућ но сти пред со бом. Дру штве ни сте.

Сре ћан ро ђен дан! Ро ман тич но љу бав но гне здо, уз све ће и све ћи це, си ја ће пу ним ин тен зи те том. Во ље на осо ба је на ис тој фре квен ци ји, та ко да се раз у ме те и ћу те ћи. Ужи вај те у све му ле пом.

TRI^-TRA^

Линд зи ви ше не пар ти ја V REMENSKA

Глу ми ца Линд зи Ло хан обе ћа ва да ви ше не ће да из ла зи и раз у зда но се за ба вља по клу бо ви ма. То је све ча но обе ћа ла сво јим при ја те љи ма. Иако мно ги са скеп сом гле да ју на ње ну од лу ку, Линд зи се за кли ње да је би ло до ста. Из вор бли зак по ср ну лој Ли ло ка же да глу ми ца од сад пи је са мо во ду, а све за то што је схва ти ла да је то је ди ни на чин да оста не тре зна и не по ср не пред иза зо вом ал ко хол ног пи ћа. Осим то га, на вод но на ме ра ва да се скло ни од љу ди с ко ји ма се дру жи ла. По след њих го ди на за по ста ви ла је ка ри је ру и по све ти ла се же сто ком блуд ни че њу, а све је ре зул ти ра ло с не ко ли ко бо ра ва ка у кли ни ка ма за од ви ка ва ње. Глу ми ци је са да до ста и же ли да се до ве де у ред па од би ја сва ку мо гућ ност да се вра ти на ста ре ста зе.

PROGNOZA

Претежно

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

11

Sombor

12

Kikinda

10

Vrbas

10

B. Palanka

12

Zreњanin

10

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Panчevo

11

Vrшac

9

Srbija Beograd

11

Kragujevac

12

K. Mitrovica

9

Niш

10

Evropa

сунчано

Madrid

NOVI SAD: Prijatno toplo i prete`no sun~ano vreme uz hladno jutro. Vetar slab severozapadni. Pritisak iznad normale. MiRim nimalna temperatura 0, a maksimalna do 12 stepeni.

London VOJVODINA: Prijatno toplo i prete`no sun~ano vreme. Jutro }e biti hladno. Vetar slab do umeren severozapadni. PritiCirih sak iznad normale. Minimalne temperature od -2 do 2, a maksimalBerlin ne od 9 na istoku do 13 stepeni na zapadu.

SRBIJA: Prijatno toplo i prete`eno sun~ano vreme uz malu do Beч umerenu obla~nost na zapadu. Vetar slab, u Timo~koj Krajini umeVarшava ren do poja~an, severozapadni. Pritisak iznad normale. MinimalKijev ne temperature od -4 do 5, a maksimalne od 8 na jugistoku do 15 stepeni u Timo~koj Krajini.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom slede}e Oslo sedmice ostaje suvo sa puno sun~anih perioda, ali i sve`ije vreme. Ujutru slab mraz, a tokom dana temperature od 6 do 12 stepe- St. Peterburg ni, u utorak i sredu jo{ malo ni`e. Od ~etvrtka opet sve toplije Atina vreme, a krajem sedmice uz temperature opet oko 15 stepeni.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavqa se period relativno povoqnih vremenskih prilika. Blagi oprez savetuje se nervno labilnim osobama, a od meteoropatskih reakcija mo`e se javiti nervoza.

16 16 11 11 7 7 5

VIC DANA Пи та јед на кор ња ча дру гу: - За што си да нас иза шла без окло па?

- По бе гла сам од ку ће.

1 -2 0 -3 15

Pariz

13

Minhen

8

Budimpeшta

9

Stokholm

2

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

210 (15)

Slankamen

262 (22)

Jaшa Tomiћ

Apatin

262 (12)

Zemun

327 (23)

Bogojevo

215 (7)

Panчevo

342 (24)

Smederevo

492 (-5)

Baч. Palanka 218 (10) Novi Sad

206 (20)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

193 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

257 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

251 (20)

NERA

Hetin

120 (4)

TISA

108 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 317 (16) Beograd

Kusiћ

280 (22)

66 (4)

Reшeњe iz proшlog broja