Dnevnik 4.maj 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 4. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23064 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TEMA „DNEVNIKA”: RE GI O NA LI ZA CI JA U SR BI JI ZGO DAN PO VOD ZA PO LI TI^ KO NAD MU DRI VA WE?

Brisel ne nudi recept, ali ima izda{ne fondove

Kinezi zavr{avaju Koridor 10?

str. 2

str. 5

I N T E R V J U : SR \AN MI LI VO JE VI], PO SLA NIK DS, NE KA DA [WI OT PO RA[

Mir i strast

Dosijei }e otkriti mnoge tajne

Vreme je za nastavu i subotom

str. 3

NASLOVI

str. 6

Politika

Novi Sad

3 Umesto 600 politi~kih partija, u registru 77

Ekonomija Foto: B. Lu~i}

4 Dinar skoro na koti 99 4 Sve zavisi od trampe Austrijanaca i Nemaca?

str. 8

PO SAO BO RA CA PRO TIV PO @A RA KAO DA NE MA GRA NI CE

Psi napravili pokoq na farmi str. 11

Kad vatrogasci sklawaju zmiju iz kuhiwe

Dru{tvo 6 Pravednija podela bede

7 Naplata parkinga sti`e na Grbavicu

Vojvodina 12 ^etiri jezika na istom talasu

Crna 13 Poginuo u nedozvoqenom lovu

Zahla|ewe i ki{a Najvi{a temperatura 15 °S

str. 8

NA NOVOSADSKOM NOVOM NASEQU

Foto: B. Lu~i}

Dve pqa~ke iste radwe za prepodne

str. 13

SPORT

str. 16 – 20 NA ZA SA VI CI KU SANI NAJ SKU PQI SIR NA SVE TU I PA PRI KA[ OD MA GA RE ]EG ME SA, I MNO GO SE KU KA LO ZBOG SUD BI NE MA GA RA CA

Pomada koja od babe pravi devojku n DANCI ORLI]IMA POMRSILI RA^UNICU

n IMAMO JAKE DELFINA[E

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 15

POLiTikA

sreda4.maj2011.

dnevnik

c m y

2

TEMA „DNEVNIKA” RE GI O NA LI ZA CI JA U SR BI JI SA MO ZGO DAN PO VOD ZA PO LI TI^ KO NAD MU DRI VA WE?

Brisel ne nudi recept, ali ima izda{ne fondove Te ma de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je u Sr bi ji se otva ra pe ri o di~ no. ^i ni se, vi {e iz dnev no po li ti~ kih ne go iz ra ci o- nal nih raz lo ga. Na ci o nal na kan ce la ri ja za de cen tra li za ci ju ta ko za dve go di ne od for mi ra wa ni je us pe la ni da se sa sta ne, te je ilu zor no o~e ki va ti da bi taj stra te {ki do ku ment mo gao bi ti usvo jen do kra ja ove go di ne, ka ko je na ja vqe no. Na vod no je kqu~ ni pro blem u di le mi da li pro ces ver ti kal ne po de le vla sti tre ba da ukqu ~i i re gi o-

na li za ci ju, ili sa mo ja ~a we lo kal ne sa mo u- pra ve.

Sr bi ja da nas ima sa mo sta ti sti~ ke re gi o ne, utvr |e ne Za ko nom o re gi o nal nom raz vo ju, a re~ je o te ri to ri jal nim je di ni ca ma ko je }e slu `i ti kao osno va za kre i ra we raz voj nih do ku me na ta. I sve ~la ni ce EU su sta ti sti~ ki po de qe ne, po {to se pre ko ovih te ri to ri jal nih je di ni ca me ri raz voj Uni je i sa mo su one kva li fi ko va ne za ko ri {}e we nov ca iz struk tur nih fon do va. Sa mo za re gi o nal ne

U Usta vu ni re~ U Sr bi ji su ipak evi dent ni ot po ri po li ti~ ke eli te pro ce si ma de cen tra li za ci je, ko je, opet, go to vo sve stran ke jav no za go va ra ju.

Do ma }i eks per ti, me |u ko ji ma je i pro fe sor ka Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du Sne `a na \or |e vi}, sma tra ju da cen tral na vlast ne `e li da is pu sti nad le `no sti iz svo jih ru ku. Ona, me |u tim, is ti ~e da je de cen tra li za ci ja i de mo kra ti~ na i eko no mi~ na, ali i da sma wu je si stem sku ko rup ci ju „jer one mo gu }a va to {to ima mo da nas u Sr bi ji – da se no vac ras po re |u je iz jed nog cen tra i shod no vo qi po je di na ca„. Su prot no stra ho vi ma ko je u jav no sti po ten ci ra na {a eli ta, pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka Mi ro slav Pro ko pi je vi} ka `e da je pro ces de cen tra li za ci je naj bo qa pre ven ti va od da qe dez in te gra ci je ze mqe. I pred sed nik „Tran spa rent no sti Sr bi ja„ Vla di mir Go a ti tvr di da je re gi o na la za ci ja Sr bi ji neo p hod na i za to {to je ona so ci jal no he te ro ge na ze mqa.

– Sr bi ja je iz ra zi to uni tar na dr `a va, a ima mo i ten den ci ju me tro po li za ci je, kao i Ustav ko ji je dva pri hva ta ve} isto rij ski de fi ni sa nu aut no mi ju Voj vo di ne i u ko jem se nig de ne po mi we re~ re gi o na li zam – uka zu je on.

Na kon du go traj ne i mu~ ne po le mi ke Voj vo di na je tri go di ne po sle usva ja wa Usta va Sr bi je do bi la Sta tut i Za kon o nad le `no sti ma, ko ji ma su utvr |e ne in ge ren ci je Po kra ji ne, ko ja ipak jo{ ne ma me ha ni zme da ih upra `wa va po {to ne ma imo vi nu ni iz vor ne pri ho de. Por fe sor ka no vo sad skog Prav nog fa kul te ta dr Ma ri ja na Paj van ~i} oce ni la je da se aut no mi ja Voj vo di ne ne za sni va na Usta vu jer se sve de le gi ra za ko no dav cu, od od re |i va wa pi ta wa od po kra jin skog zna ~a ja, ure |i va wa pi ta wa po kra jin skog re fe ren du ma, de fi ni sa wa imo vi ne, iz vor nih pri ho da...

– Na{ Ustav ni je omo gu }io ver ti kal nu po de lu vla sti. Ni ko se vla sti ne od ri ~e ra do, ve} je to pro ces u ko jem mo ra da se do go va ra i da se po stig ne kon sen zus – ka `e ona.

Pod se ti mo, sve do usva ja wa no vog Usta va 2006. go di ne re gi o na li za ci ja je bi la jed na od kqu~ nih te ma i ustav nih de ba ta, ali i kon kret nih ustav nih pro je ka ta ne vla di nih or ga ni za ci ja i po li ti~ kih stra na ka. Vi {e ni voa u ver ti kal noj or ga ni za ci ji vla sti pred vi |a la su i dva for mal na pred lo ga no vog Usta va – je dan ko ji je po de ne la Vla da Vo ji sla va Ko {tu ni ce i dru gi ko ji je pot pi sao eks pert ski tim pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a. Me |u tim, Ustav ko ji je po tom na pra sno usvo jen, ni je sle dio re {e wa iz ovih pred lo ga, po go to vo kad je re~ o pi ta wi ma de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je Sr bi je.

Dok se ne probudi Beograd Kad je re~ o stra na~ kim pro gra mi ma, vla da ju }i DS i SPS za la `u se za re gi o na li za ci ju, ali ne ma ju ura |e ne pred lo ge o to me ka ko bi ona tre ba lo da iz gle da.

– Sr bi ja tre ba da ima ju go i sto~ ni re gion, ko ji bi imao dva su bre gi o na – ju `ni i is to~ ni. Osim ovog, ima li bi smo i re gi o ne Voj vo di ne, Be o gra da, cen tral ni, za pad ni i re gion Ko so va i Me to hi je – sma tra po sla nik DS-a iz Ni {a Bo {ko Ri sti}.

On je svo je vre me no pred la gao da se u re pu bli~ kom par la men tu usvo ji Evrop ska po ve qa o re gi o na li zmu, ko ja bi uz prin cip sup si di jar no sti, ga ran to va la i ustav no prav nu za {ti tu re gi o na.

– Mi sad u dru gim de lo vi ma Sr bi je ima mo zah te ve za de be o gra di za ci jom, od no sno ja ~a we ot po ra pre ma Be o gra du, {to ni je do bro. Za to bi bi lo ve o ma va `no da i sam Be o grad shva ti da i on tre ba da do bi je sta tus re gi je jer ve} ima sve ka pa ci te te da pre u zme od re |e ne nad le `no sti s re pu bli~ kog ni voa, za raz li ku od dru gih re gi o na u Sr bi ji, iz u zev Voj vo di ne – ve ru je Ri sti}.

Za ni mqi vo je da je tre nut no ak tu el na upra vo ini ci ja ti va be o- grad ske vla sti da se glav nom gra du s re pu bli~ kog ni voa ustu pi

po li ti ke u EU tro {i se vi {e od 40 od sto bu xe ta. S dru ge stra ne, re gi o na li za ci ja u smi slu uvo |e wa no vog – sred weg ni voa vla sti –unu tra {we je pi ta we sva ke dr `a ve. Da kle, ne po sto ji je din stven evrop ski mo del re gi o- na li za ci je, ali Bri sel kon kret nim me ra ma pod sti ~e de cen tra li za ci ju i na po li ti~ kom i na ad mi ni stra tiv nom i na fi skal nom pla nu. Ta ko je u bu xe tu EU od 2007. do 2013. go di ne za ot kla wa we raz li ka u raz vi je no sti re gi o na pred vi |e no 348 mi li jar di evra.

tri de se tak no vih nad le `no sti. So ci ja li sti, pak, ka `u da se tom po slu mo ra pri stu pa ti opre zno.

– Ne tre ba nam re gi o na li za ci ja ko ja }e bi ti uvod u ras par ~a va we Sr bi je i stva ra we mi ni-dr `a va. Po treb na nam je, pre sve ga, fi skal na de cen tra li za ci ja – tvr di Ri sti }ev su gra |a nin funk ci o- ner SPS-a Mi le Ili}.

U SRS-u, pak, ka te go ri~ no su pro tiv re gi o na li za ci je jer ve ru ju da bi re gi o ni mo gli bi ti uvod u ras par ~a va we Sr bi je.

– Re gi o na li za ci ja je ne po treb na jer je Sr bi ja iz de qe na na okru ge, i to je sa svim do voq no – tvr di funk ci o ner te stran ke Mi lo rad Mir ~i}.

I dok je DSS bio naj va tre ni ji za go vor nik re gi o na li za ci je, ali sa mo do usva ja wa no vog Usta va, bu |e we re gi o na li zma tre nut no se de {a va u ne kim dru gim stran ka ma, po put SPO-a i G17 plus, ko je upra vo na te mi de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je, ~i ni se, gra de i na red nu iz bor nu kam pa wu.

Me |u tim, pa ra lel no s ova kvim po ru ka ma po li ti~ kih ak te ra, jav no sti su u pro te klom pe ri o du upu }i va na i pri li~ no zbu wu ju }a upo zo re wa. Ta ko je i sam pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} tvr dio da }e se li~ no su prot sta vi ti „sva kom po ku {a ju sla bqe wa in te gri te ta dr `a ve i we nih cen tral nih in sti tu ci ja”, oce wu ju }i da je i u po gle du utvr |i va wa voj vo |an skog sta tu ta „bi lo ten den ci ja uru {a va wa po li ti~ kog po ret ka Sr bi je ko je su spre ~e ne, i u~i we no je sve da Sta tut bu de pri me ren dr `av nim in te re si ma, obez be |i va wu in te gri te ta ze mqe i funk ci o ni sa wu in sti tu ci ja”. Pred sed nik Sr bi je je u je ku po le mi ke o voj vo |an skom sta tu tu na ja vio i unu tra {wu re for mu svo je De mo krat ske stran ke, od no sno da „DS mo ra da se do dat no cen tra li zu je„ jer „sa mo cen tra li zo van DS mo `e spro ve sti de cen tra li za ci ju, a frag men ti ran ne mo `e da se su o ~i sa za da ci ma”!?

Regije evropska stvarnost Ina ~e, po lo `aj auto no mi ja u evrop skim dr `a va ma re gu li san je raz li ~i to. U [vaj car skoj, jed noj od naj sta ri jih kon fe de ra ci ja u Evro pi, kan to ni svo je oba ve ze i pra va re gu li {u usta vom, ko ji ga ran tu je kon fe de ra ci ja. Ta ko je, na pri mer, po usta vu kan to na Bern, on „de mo krat ska re pu bli ka i jed na od dr `a va {vaj car ske Kon fe de ra ci je”.

Ustav [pa ni je pred vi |a dve vr ste auto no mi je: auto no mi ju za „isto rij ske na ci je”: Ka ta lo ni ju, Ba ski ju i Ga li si ju, i ni `i ste pen auto no mi je za osta le pro vin ci je. Da bi i dru ge pro vin ci je mo gle ostva r i ti vi {i ste pen auto no mi je, mo r a j u pret hod n o da pro |u do sta slo `e n u pro c e du r u.

Auto n o mi j e svo j a pra va i oba ve ze re gu l i {u sta tu tom.

Ba s ki j a ima svoj par l a ment, za s ta vu, grb, pro pi su je je zik za slu `be nu upo tre bu. U Sta tu tu su na ve de ne sve nad le `no sti sa mo u pra ve, unu tra {we iz b or n o za k o n o dav stvo, lo kal na vla da, jav na do bra i imo vi na u svo ji ni auto nom ne za jed ni ce: {u me, {um ska i po qo pri vred na do bra, vo de, za tim so ci jal no bla go sta we, obra zo va we, kul tu ra, zdrav stvo, tr go vi na, pre voz, tu ri zam, sport i dru go.

Ita li ja je po de qe na na re gi o ne, po kra ji ne i ko mu ne, u ko je su ukqu ~e ni gra do vi, ur ba ne i ru ral ne obla sti. Re gi o ni su kon sti tu i sa ni kao auto nom ne te ri to ri jal ne za jed ni ce sa sop stve nim nad le `no sti ma i funk ci ja ma uskla |e nim s prin ci pi ma Usta va. Po seb ni ob li ci i uslo vi auto no mi je, u skla du sa spe ci jal nim sta tu si ma pri hva }e nim od Ustav nog pra va, do de qe ni su Si ci li ji, Sar di ni ji, Tren ti nu – Al to Adi |e, Fri u li ja Ve ne ci ja \u li ja i Va le d’Aosta. Re gi o ni ima ju pra vo da do no se za ko ne o or ga ni za ci ji re gi o nal nih kan ce la ri ja i ad mi ni stra tiv nih te la: grad skoj gra ni ci, ur ba noj i ru ral noj po li ci ji, ur ba ni zmu, obra zo va wu, kul tu ri, tu ri zmu, sa o bra }a ju, lo vu, po qo pri vre di i dru gom. Re gi o ni ima ju fi nan sij sku auto no mi ju, pro pi sa nu za ko nom Re pu bli ke Ita li je.

Auto nom ne pro vin ci je Tren to i Ju `ni Ti rol, po ita li jan skom Usta vu, u`i va ju tri vr ste kom pe ten ci ja: pri mar ne, od no sno za ko no dav ne, se kun dar ne, ko je de le s cen tral nom vla dom, i ter ci jar ne, ko je omo gu }a va ju pro vin ci ji da da je do pu ne ili uti ~e na kon kret ne ob li ke za ko na ko je do no si ita li jan ski par la ment. Ju `ni Ti rol ima pra vo da za dr `i 90 od sto po re za sa svo je te ri to ri je. Dru gi iz vor pri ho da su mu do ta ci je iz dr `av nog bu xe ta, ko je su tri pu ta ve }e ne go za osta le pro vin ci je.

Za ni mqi vo je da je po ~et kom mar ta ove go di ne u Vel su (Ve li ka Bri ta ni ja) odr `an re fe ren dum na ko jem se ve }i na gra |a na iz ja sni la za ve }a ovla {}e wa, od no sno za to da par la ment Vel sa do no si pro pi se iz svih ve li kih obla sti, od zdrav stva, {kol stva do spor ta.

B. D. Sa vi}

poslani^ke teme

Blanko ostavke odlaze u zaborav Pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je na no voj sed ni ci, za ka za noj za 5. maj na }i }e se na po kon i pred lo `e ne iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka. Mo `da sa da ne bi bi lo to li ko `ur be u usva ja wu no vih re {e wa, da u Ak ci o nom pla nu, ko ji sa dr `e pre po ru ke Evrop ske ko mi si je ko je mo ra ju bi ti is pu we ne za sti ca we kan di da tu re, ni je za cr tan rok – „do ju na ove go di ne“.

Ka da bu du usvo je na no va re {e wa, po sla ni ci }e na po kon po sta ti vla sni ci svog man da ta, a blan ko ostav ke bi ti uki nu te. Ubu du }e, stran ke ne }e od re |i va ti ime na po sla ni ka na kon

iz bo ra, ve} }e u par la ment ula zi ti stro go pre ma re do sle du, na ve de nom na iz bor noj li sti. Sve za kon -

ske od red be, pa i one ko je se od no se na bal nko ostav ke, stu pi }e na sna gu osmog da na na kon ob ja vqi va wa u Slu `be nom gla sni ku.

Vatrogasci gasili cigarete Mi ni star kul tu re i in for mi sa wa Pre drag Mar ko vi} ne dav no je „od bio“ da se za lo `i za skup {tin ske iz ve {ta ~e - pu {a ~e. Po {to ih je za te kao ka ko pi ju ka fu, uz ci ga re tu na ula zu u zgra du Do ma Na rod ne skup {ti ne, po sle ni ci sed me si le za mo li li su „svog“ no vog mi ni stra da zah te va da se za pu {a ~e obez be di u skup {tin skom zda wu po seb na pro sto ri ja. Me |u tim, Mar ko vi}, ko ji je i sam stra stve ni pu {a~, ni je po ka zao in te re so va we za raz re {e we ovog „pro ble ma“, na {a liv {i se da se do sta bo rio za tu |a pra va. Mo `da je raz log za to {to je Za kon o za bra ni pu {e wa usvo jen na pred log eksmi ni stra

zdra vqa To mi ce Mi lo sa vqe vi }a, vi so kog funk ci o ne ra G17 plus.

A da se sa pu {a ~i ma ni je la ko iz bo ri ti, sve do ~e i de {a va wa to kom {traj ka gla |u i `e |u To mi sla va Ni ko li }a, ka da je par la ment bio pre pun no vi na ra i pri sta li ca SNS. To kom op {te gun gu le i gu `ve ka da je u par la ment sa obez b|e wem sti gao i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, gla vo bo qu su za du `e nim za red u zgra di po ja ~a va li pu {a ~i, ko ji su „di mi li“ {to sa pro zo ra, {to sa bal ko na. Na kra ju su va tro ga sci, ko ji su o ba ve zni deo za {ti te skup {ti ne, mo ra li da ule te u par la ment i tra `e da se ci ga re te uga se.

Liga se pro{irila Po sla ni ci Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne do bi li su vi {e me sta u srp skoj skup {ti ni. Ume sto sa mo jed ne sku ~e ne pro sto ri je u pri ze mqu, Li ga {i su do bi li jo{ jed nu so bu na pr vom spra tu, tik uz skup {tin ku bi bli o te ku. Pr ve kom {i je su im, sa dru ge stra ne, po sla ni ci klu ba „Na pred Sr bi jo!“ Li ga {i ni su je di ni ko ji ku bu re sa pro sto rom u zgra di Do ma. Ni LDP se ne mo `e po hva li ti s pre vi {e pro sto ra, po {to ka da se odr `a va sa sta nak po sla ni~ kog klu ba, ili ^e do mir Jo va no vi} ima ne ki sa sta nak, osta li mo ra ju da se de is pred vra ta, na sto li ca ma u hod ni ku.

Olimpijada Uo~i sa mih pr vo maj skih pra zni ka opu {te na at mos fe ra par la men ta ra ca vi de la se i po obla ~e wu.Ume sto uobi ~a je nog sti la, kra va te i ode la, bi lo je do sta po sla ni ka ko ji su se po ja vi li u far mer ka ma, xem pe ri ma, sport skim jak na ma.

- Vi di SPS u pa ti ka ma, iz ne na dio se po sla nik Bo {wa~ ke li ste Baj ram Ome ra gi}, vi dev {i port pa ro la SPS \or |a Mi li }e vi }a, ko ji da je iz ja vu pred ka me ra ma u far me ri ca ma, qu bi ~a stom xem pe ru i „pa ti ka ma – ci pe la ma“.- Je li to iz ve {taj sa olo mi pij skih iga ra, ili iz par la men ta, na {a lio se Ome ra gi}.

A pre {est go di na, u vre me dok je bio mi ni star Mla |an Din ki} je na zah tev ra di ka la mo rao da na pu sti par la ment, ne {to pre po no }i, jer je usred ras pra ve o za ko nu o usle di la „ra di kal ska paq ba“ na kon {to je Alek san dar Vu ~i} za mo lio ta da {weg pred sed ni ka skup {ti ne Pre dra ga Mar ko vi }a da „iz ba ci mi ni stra na po qe“, jer je do {ao u par la ment „u far mer ka ma i xem pe ri }u“. Po sle ovog in ci den ta, u Skup {ti ni je do net ko deks ode va wa, ~i je se re strik ci je i dan da nas uglav nom od no se na – no vi na re.

DS i DV Po sla nik SRS Bo jan Mla de no vi} zah te vao je od go vor od mi ni stra po li ci je da li je ta~ no da su vo zi la be o grad ske op {ti ne Vo `do vac u svo jim re gi star skim ozna ka ma no si la ozna ku DS i da je pred sed nik op {ti ne na pred wak Dra gan Vu ka ni} zah te vao da se ona iz me ni. Mla de no vi} na vo di, da je Vu ka ni} u vi {e na vra ta iz ja vio da su pr vo bit ne ozna ke ko je je do bi la op {ti na ima le po ~et na slo va DS, a da je on tra `io da se pro me ne u DV. Ovog po sla ni ka je in te re so va lo da li je pla }e na na kna da od 80.000 di na ra za sva ko vo zi lo, po {to su bi ra ne ozna ke na ta bli ca ma.

Na pred wa ci su ina ~e na pre vre me nim op {tin skim iz bo ri ma

na vla sti u ovoj op {ti ni za me ni li De mo krat sku stran ku, pa is pa da da je Vu ka ni} ini ci ja le DS za me nio sop stve nim.

Na su prot to me, Mi ni star Ivi ca Da ~i} u od go vo ru na po sla ni~ ko pi ta we tvr di, da je po lo vi nom ja nu a ra na ime op {ti ne Vo `do vac upi sa no se dam vo zi la, kao i da se re gi star ske ta bli ce iza da te po re do sle du kon ti gen ta sa ozna kom DV, ko ji je do sta vqen MUP-u iz Za vo da za iz ra du nov ~a ni ca i ko va nog nov ca, a ne po iz bo ru op {ti ne Vo `do vac, pa da sa mim tim po seb na na kna da ni je ni na pla }e na.Ujed no, Da ~i} je ka te go ri ~an da re gi star ske ta bli ce sa ozna kom DS ni su iz da te u toj op {ti ni.

Al’ smo vredni Su de }i pre ma ono me {to je iz ja vio, pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} ne de li mi {qe we do brog de la jav no sti da se mi ni stri i po sla ni ci pre vi {e od ma ra ju. U da nu po sle us kr {wih, a uo~i prvo maj skih pra zni ka, ka da su na pi ta wa od go va ra li ~la no vi Vlade Cvet ko vi} ni je krio za do voq stvo {to se – ra di.

- Po {to va ni po sla ni ci, pre sve ga mi je dra go {to smo se oku -

pi li. ^u jem pri ~e da se ovaj pe riod ko ri sti za pra zno va we, {to po ka zu je da ni je ta~ no. Ni ti Skup {ti na pra znu je, ni ti Vla da- tvr dio je Cvet ko vi}.

Po red to ga {to se vred no ra di, skup {ti ni je tre ba lo tri ne de qe da sku pi kvo rum, pa }e po sla ni ci o dnev nom re du pro te kle sed ni ce gla sa ti tek na kon – pra zno va wa.

S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

Din ki} pi {e pi smo po sla ni ci ma ^lan Uprave Ujediwenih regiona Srbije Vlaj ko Se ni} najavio je ju~e nastavak aktivnosti povodom peticije za decentralizaciju Srbije tokom maja i pozvao sve poslanike na javnu prezentaciju Predloga za izmenu zakona o finansirawu lokalnih samouprava 11. maja u parlamentu. Seni} je rekao da }e predsednik URS i {ef poslani~ke grupe URS u Skup{tini Srbije

INTERVJU

Mla |an Din ki} narednih dana uputiti pismo svim narodnim poslanicima radi podr{ke zakonskim re{ewima, kako bi se usvojili {to pre i stupili na snagu u drugoj polovini godine.

Seni} je na konferenciji za novinare podsetio da je do kraja aprila prikupqeno 250.000 potpisa gra|ana za peticiju i da su tu inicijativu podr`ali i predsednici

op{tina i gradona~elnici iz DS, LDP, SDP, SPO, SVM i DSS i grupa gra|ana.

Govore}i o izmenama zakona o finansirawu lokalnih samouprava, Seni} je istakao da je re~ o postavqawu temeqa za potpunu finansijsku samostalnost lokalnih samouprava u stimulisawu preduzetni{tva i zapo{qavawa i da }e najve}i dobitnik biti najsiroma{nije op{tine.

POSLANIK DS, NEKADA[WI OTPORA[ SR\AN MILIVOJEVI]

sreda4.maj2011.

3

BROJ POLITI^KIH STRANAKA DESETKOVAN

Ume sto 600 po li ti~ kih par ti ja, u re gi stru sa da 77 U Registar politi~kih stranaka u Srbiji pro{le nedeqe upisana je kao 77. Bo{wa~ka demokratska zajednica, koja je ujedno i druga politi~ka stranka koja je ove godine uspela da ispuni zakonske uslove i u|e na

pitawe kada }e se i da li }e se broj stranaka svesti na razumnu meru, s obzirom na to da smo u tranzicionom periodu politi~kog sistema. Potrebno je i stro`e kontrolisati poslovawe politi~kih stranaka jer i to mo-

srpsku politi~ku scenu. Naime, po~etkom godine isti status dobila je Komunisti~ka stranka, dok je pro{le godine u Registar upisano samo tri nove stranke: „Nijedan od ponu|enih odgovora”, „Puls Srbije” i Stranka vojvo|anskih slovaka.

Po{to je pre utvr|ivawa novih zakonskih pravila koja su donela obavezu da se upis politi~ke stranke u Registar mora obezbediti 10.000 potpisa gra|ana, a kada su u pitawu stranke nacionalnih mawina 1.000, u Srbiji bilo vi{e od 600 politi~kih organizacija, „silazak” na 77 , po oceni analiti~ara, siguran je znak da se uvodi red na politi~koj sceni ali da je broj politi~kih stranaka jo{ uvek veliki i da }e, kako izborni ciklusi budu prolazili, biti sve mawi i mawi.

Saradnik Instituta za politi~ke studije Mi o drag Ra do je vi} isti~e da je novim zakonskim re{ewima broj stranaka desetkovan ali da je ipak, suprotno o~ekivawima, i daqe velik.

– Jedna od mogu}nosti smawewa broja partija je da se putem normativnog in`eweringa propi{u jo{ restriktivnij uslovi za registraciju partija – ocenio je Radojevi}. – Tako|e, broj mo`e biti smawen i nakon nekoliko izbornih ciklusa, ali je

`e doprineti smawewu wihovog broja.

Po mi{qewu direktora Centra za prou~avawe alternativa Mi la na Ni ko li }a, desetkovawe politi~kih stranaka u Srbiji predstavqa novi po~etak demokratije u Srbiji posle onog s po~etka 20. veka.

– Takva masovnost uvek je izra`ena kada se prelazi iz komunizma u demokratiju. Ina~e, na politi~koj sceni imamo desetak relevantnih stranaka koje mogu pre}i cenzus od pet odsto, dok ostatak slu`i za zabavu javnosti i medija – isti~e Nikoli}.

Za profesora Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Mi la na Jo va no vi }a podatak da je registrovana i 77. politi~ka stranka u Srbiji mo`e biti i pokazateq da Srbi misle da je osnivawe partija najboqa privredna aktivnost, ali da tu postoje i drugi razlozi.

– Toliki broj politi~kih stranaka mo`e zna~iti da one ukupno imaju vi{e od milion ~lanova, {to sigurno nije ta~no – rekao je Jovanovi}. – Zatim, to je dokaz da zakon ne mo`e regulisati broj stranaka. Nije bitan wihov broj u registru ve} je va`no koje }e od wih u}i u parlament. Na kraju, uzrok tolikom broju stranaka je i psiholo{ke prirode.

Q. Male{evi}

Do si jei }e ot kri ti mno ge taj ne Otvarawe dosijea slu`bi bezbednosti jo{ uvek je tema koja u Srbiji nije do`ivela svoj epilog. Srpski pokret obnove zahtevao je od koalicionih partnera da se zakon na|e na prole}nom zasedawu republi~kog parlamenta, ali jo{ je neizvesno da li }e do kraja maja taj propis ugledati svetlo dana. Demokratska stranka ima rezerve na predlog SPO – a, zahtevaju}i ipak obazrivost u sprovo|ewu tako delikatnog posla. Jedan od osniva~a “Otpora”, sada narodni poslanik DS Sr |an Mi li vo je vi} zala`e se da se dosijei otvore, “onako kako je to ure|eno u svim dr`avama isto~ne Evrope, koje su se oslobodile komunisti~kog jarma i balast”.

- Jedan od zahteva narodnog pokreta “Otpor” posle 5. oktobra bio je da se svi tajni dosijei, koji su bili u posedu bezbednosnih slu`bi Republike Srbije, stave na uvid javnosti. Gra|a-

ni imaju pravo da saznaju ko je sve bio saradnik tajnih slu`bi, da se na osnovu toga izvr{i lustracija, naravno vode}i ra~una o bezbednosnim aspektima Srbije.  Zna~i li to da treba da postoji neka selektivnost u otavarawu dosijea?

- Ne treba otvrati one dosijee koji mogu da naru{e bezbednost Republike Srbije, na{ih gra|ana, teritorijalnu celovitost, integritet i ustavno ure|ewe ove zemqe. S druge strane treba otvoriti dosijee svih onih saradnika tajne slu`be koji su se kompromitovali prate}i politi~ke protivnike tada{weg re`ima, prate}i opozicione aktivnosti i denunciraju}i qude. Treba gra|ani da znaju ko je {ta radio, jer da bismo otvorili tajna dosijea, pretpostavka je da zatvorimo mnoge grobnice u ovoj zemqi i da se jednom za svagda okrenemo ka budu}nosti, da ne stojimo ve~ito nad ivicom balkanskog ponora, da se ogledamo u toj krvavoj mrqi na wegovom dnu koliko smo lepi, ru`ni, pametni, ili glupi, koliko je ko ~ijih pobio… Sve su to gra|ani Srbije, sve su to na{i qudi, koji su pobijeni i sahraweni u tim grobnicama.  Ipak, svaka selektivnost mo`e da probudi sumwu da se `ele za{tititi neki qudi…

- Ni ko jo{ ni je otvo rio do si jee na takav na~in da ugro-

nakon {to je ubijen Zoran \in|i}, kada su republi~ku vladu preuzele neke druge stranke, a bezbednosne slu`be neki drugi qudi, da su mo`da ti dosijei pra`weni, falsifikovani, uni{tavani. Kao {to me ne bi iznenadilo da su od 5. oktobra do odr`avawa vanrednih parlamentarnih izbora decembra 2.000.godine ti dosijei, koji su bili u rukama jedne zlo~ina~ke bezbedzi bezbednost svoje dr`ave, pa nosne slu`be, koja je bila eskato ne treba da uradi ni Srbija. dron smrti tada{weg re`ima, ^ak ni mnoge dr`ave pobednifalsifikovani, uni{tavani, ce u Drugom svetskom ratu jo{ mewani, cepani, prepravqani, nisu otvorile dosijee koja se odno{eni u privatne arhive. ti~u tog rata. Naravno da treba Jer, mo`da su neki tada{wi quvoditi ra~una o bezbednosnim di iz dr`avne bezbednosti plaap sek ti ma, ali nirali da na tatreba insitritakav na~in sebi Ima ju qu di pra vo ti na otvarawu kupe slobodu, da sa zna ju isti nu svih ostalih dovreme, politi~ku o svom stra da wu sijea. To }e biti mo}, uticaj, ili s jedne strane ko zna {ta ve}. olak {awe, kao Ali taj mehani{to je to bilo sa mnogom qudizam zla }e se najboqe zasutavima koji su bili `rtve komuniti kada se disjei otvore, a tajne sti~kog terora u Evropi. S drugrobnice zatvore. ge strane, mnoge je unesre}ilo,  Verujete li ~vrsto da u saznalo se da su neki qudi iz vladaju}oj koaliciji ne ponajbli`eg okru`ewa bili sa- stoji namera da se bilo ko radnici bezbednosnih slu`bi. za{titi, ako to nema veze sa U tada{woj Isto~noj Nema~koj bezbedno{}u zemqe? raspadali su se brakovi, poro- Niti ima `eqe, niti ima dice, prijateqstva su nestajala potrebe da se bilo ko {titi, jer se saznavalo ono {to su ne- jer sebe i svoje prijateqe iz ki milsili da }e zanavek biti “Otpora” smatram `rtvom tih tajna jedne mra~ne pro{losti. bez bedno snih slu`bi. Svo je prijateqe i saborce iz SPO-a  Na koji na~in bi onda tre ba lo re {i ti ceo ovaj smatram jo{ ve}om `rtvom, jer problem? su platili mnogo ve}u cenu ne- Pristalica sam ideje da sva kontrole bezbednosnih slu`bi. dosije budu otvorena. Nemam Zato sam i zagovornik otvararazloga da se pla{im onoga {to wa dosijea, jer imaju qudi prapi{e u mom dosijeu. Deo tog dovo da saznaju isti nu o svom sijea sam video. Ne bi me iznestradawu. nadilo da je u jednom periodu S. Stankovi}

REklI sU

Slo bo da me di ja i Mno go za vi si i od oba ve ze dr `a ve no vi na ra Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Ro do qub [a bi} ~estitao je ju~e svim novinarima u Srbiji 3. maj - Svetski dan slobode medija, potvrdiv{i spremnost i obavezu da im pomogne u ostvarivawu wihove va`ne dru{tvene funkcije. U pismima predsednicima UNS, NUNS i NDNV, [abi} je, nagla{avaju}i da izgradwa demokratskog dru{tva neminovno podrazumeva odgovaraju}u poziciju i ulogu novinara i medija, ocenio da je potrebno da dr`ava uradi mnogo toga na tom planu. [abi} je izjavio da se novinari i mediji sve vi{e pozivaju na prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja i stavqaju ga u funkciju informisawa naj{ire javnosti, {to je bez sumwe dobro. Me|utim, nije dobro {to, bez obzira na napredak, problema jo{ uvek ima mnogo, zbog ~ega je krajwe vreme da se ozbiqno aktiviraju mehanizmi odgovornosti za kr{ewe zakona, dodao je [abi}.

Prioritetna je obaveza dr`ave i da novinarima obezbedi elementarnu li~nu bezbednost, {to podrazumeva i obavezu da kazni one koji tu bezbednost ugroze, naveo je Poverenik.

Dr`avna sekretarka Ministarstva kulture zadu`ena za informisawe Dra ga na Mi l i } e v i}-Mi l u t i n o v i} ocenila je povodom Svetskog dana slobode {tampe, koji je ju~e obele`en u svetu, da je polo`aj novinara i medija u Srbiji danas mo`da najlo{iji u novijoj istoriji, ali i da odgovornost za to ne snosi samo dr`ava. „Razlozi lo{eg polo`aja novinara i medija uop{te su vi{estruki, i mogu se tra`iti kako u nedostatku zakonske regulative, tako i u posustajawu novinara”, rekla je dr`avna sekretarka.

Poru~ila je da }e dr`ava u~initi sve {to je u wenoj mo}i kako bi se situacija u medijima poboq{ala, ali je istakla da mnogo toga zavisi i od samih novinara. „U periodu 90-tih godina medijske slobode nisu postojale, ali su postojali slobodni i hrabri novinari.

Onoliko slobode koliko osvojite toliko }ete slobode imati, i svojom slobodom osvoji}ete slobodu za druge”, izjavila je Dragana Mili}evi}-Milutinovi}.

Po wenim re~ima, ni medijska udru`ewa, ni vlasnici medija, ni sami novinari nisu doprinosili tome da medijska situacija u Srbiji bude boqa, a rezultat toga su nekvalitetni medijski sadr`aji i lo{ polo`aj struke.

Ci ni~ na po ru ka vla sti Ge ne ral ni se kre tar Udru`ewa novinara Srbije Ni no Bra jo vi} je rekao da Srbija Svetski dan slobode medija do~ekuje u uslovima koji za medije od po li ti~ kih pro me na 5. oktobra 2000. nikada nisu bili gori.

O je ju~e na skupu „Pet minuta gromoglasne ti{ine”, kod spomenika ^itaocu novina u Beogradu, kritikovao izjavu predstavnika vlasti da su novinari sami krivi jer u slu~aju {trajkova nisu dovoqno hrabri, odlu~ni i solidarni. „Cini~no zvu~i poruka vlasti da su novinari odgovorni za srozavawe profesije, kada je dr`ava mnogo pomogla tome skrivaju}i ~iwenicu da je godinu dana reforme za medijsku zajednicu izgubqeno zbog antievropskog i antiustavnog zakona o javnom informisawu protiv koga smo se borili”, kazao je on.

Brajovi} je rekao da je UNS povodom Svetskog dana slobode medija dodelio na gra du „Zo ra” osni va ~u „Vi ki lik sa” Xu l i j a n u Asan ` u. UNS sma tra da je Asan` zadu`io i javnost u Srbiji koja je iz depe{a „Vikiliksa” i o svojoj novijoj istoriji saznala mnogo toga {to je vlast krila.

Ko {tu ni ca: No va re li gi ja i no ve dog me Predsednik Demokratske stranke Srbije Vo ji slav Ko {tu ni ca smatra da je razvoj „najva`niji nacionalni interes” Srbije i najavquje da }e to biti glavna tema razgovora DSS i Srpske napredne stranke, „kako bi mogli gra|anima da pru`imo normalan `ivot i za{titimo su{tinske dr`avne i nacionalne in te re se”.”Bez razvoja i privrednog napretka”, rekao je Ko{tunica za „Alo„, „ne mo`emo odbraniti, ni sa~uvati, nijedan dr`avni i nacionalni interes i obezbediti normalan `ivot gra|anima”.Ko{tunica obja{wava da odbrana Kosova i podr{ka Republici Srpskoj nu`no zavise od razvoja zemqe. Prema re~ima Ko{tunice, u vreme wegove vlade ekonomska situacija je bila boqa, zbog ~ega je Telekom Srbija mogao da kupi Telekom RS, {to je predstavqalo sna`nu i dugoro~nu podr{ku razvoju privrede RS, a time i wenoj politi~koj stabilnosti. Ko{tunica smatra da „u Srbiji sazreva svest da glavna tema

nije i ne treba da bude Evropska unija, ve} razvoj Srbije”. „Sada{wa vlast od EU pravi novu religiju”, ocenio je Ko{tunica, „a od briselskih uslova Srbiji prave nove dogme”.”Zbog toga }e najve}u {tetu evropskoj ideji u Srbiji naneti upravo ova vlast”, upo-

zorio je Ko{tunica, napomiwu}i da Srbija, „zbog problema u samoj EU, mo`da nikada ne}e ni postati wena ~lanica”.Svakako se to ne}e deseti u skorijoj budu}nosti, jer procene variraju od 2018. do 2035. godine, rekao je Ko{tunica i upozorio da je, kada je u pitawu EU, na dnevnom redu poku{aj Brisela da od Srbije otme Kosovo. O tome svaka ozbiqna srpska vlada treba da razgovara sa EU, zakqu~io je Ko{tunica.

4

ekonomija

sreda4.maj2011.

dnevnik

DA NAS IS TI ^E ROK ZA PRO DA JU SRP SKOG TE LE KO MA

Sve za vi si od tram pe Austri ja na ca i Ne ma ca?

Te le ko mu Austri ja is ti ~e da nas do dat ni rok da po boq {a fi nan sij sku po nu du za ku po vi nu 51 od sto ak ci ja Te le ko ma Sr bi ja, po sle ko ga }e Vla da Sr bi je raz mo tri ti po nu du i oba ve sti ti gra |a ne o ko na~ noj od lu ci o pro da ji de la ak ci ja srp skog ope ra te ra.

Rad na gru pa Vla de Sr bi je za du `e na za pro da ju Te le ko ma Sr bi ja,

de man to va la je spe ku la ci je u me di ji ma o to me da je 30 od sto Te le ko ma Sr bi ja pro da to Te le ko mu Austri ja za 840 mi li o na evra i is ta kla da te in for ma ci je ‘’ap so lut no ni su ta~ ne’’. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, Vla da i Rad na gru pa su pra vo vre me no jav nost oba ve {ta va le o sva kom ko ra ku ko ji je pred u zet u pro ce su pro da je

31 od sto ak ci ja Te le ko ma Sr bi ja ~i ji je vla snik Re pu bli ka Sr bi ja i 20 od sto ~i ji je vla snik gr~ ka te le ko mu ni ka ci o na kom pa ni je OTE.Mi ni mal na utvr |e na ce na, ka ko je po no vo is tak nu to, is pod ko je se ne }e pro da va ti 51 od sto ak ci ja Te le ko ma Sr bi ja je 1,4 mi li jar du evra. Spe ku la ci je su ne gi ra li i austri jan ci, ali ni ko

„Pre se”: VIP Nem ci ma?

Te le kom Austri je pre da }e no vu, po boq {a nu po nu du za ot kup de la vla sni {tva Te le ko ma Sr bi je, tvr di be~ ki dnev nik „Pre se”, po zi va ju }i se na kru go ve u be~ koj kom pa ni ji. „U sva kom slu ~a ju po nu da }e iz gle da ti dru ga ~i je”, iz ja vio je za list ne i me no va ni in saj der, ne na vo de }i da li to zna ~i vi {i iz nos u od no su na do sad po nu |e nih 950 mi li o na evra za 51 od sto vla sni {tva i in ve sti ci je od 450 mi li o na evra. Da bi se po sao re a li zo vao bit na su dva od lu ~u ju ca fak to ra, na gla {a va list i pod se }a da gr~ ki OTE, u ko jem je pri sut na Doj ~e Te le kom, dr `i 20 od sto Te le ko ma Sr bi je. Taj udeo tre ba i `e li da pre u zme Te le kom Austri je, ko ji u Sr bi ji ima mo bil nog ope ra te ra „Vip mo bajl”. „KWAZ MI LO[” OT PU [TA RAD NI KE

Uko li ko bi Te le kom Austri je u{ao u Te le kom Sr bi je, dve mre `e bi ima le udeo u tr zi {tu od 70 od sto, {to ne }e na i }i na od bra va we ko mi si je za kon ku ren ci ju EU. Jed no re {e we, ka ko pre nos „Pre se”, bi lo bi da Te le kom Austri je da Doj ~e Te le ko mu svoj „Vip mo bajl”, kao za me nu za OTE. Me |u tim, Te le kom Austri je ne `e li da u pot pu no sti pre da „Vip mo bajl” i tra ga za re {e wem, {to bi tre ba lo da bu de sr` no ve po nu de.

Pred u slov da Te le kom Austri je pre da no vu po nu du je ste do go vor o ude lu OTE. Sr bi ja mo ra sa Gr ci ma, od no sno Nem ci ma, da se do go vo ri, tvr de u kru go vi ma Te le ko ma Austri je.

ni je de man to vao da do go vor i po sao u su {ti ni ne za vi si od to ga ka ko }e se za vr {i ti pre go vo ri Sr bi je i Te le ko ma Austri je ve} da li }e se Austri ja nan ci i ne ma~ ki Te le kom spo ra zu me ti o tram pi. Na i me, Austri jan ci su sprem ni da pla te ono li ko ko li ko je Sr bi ja i tra `i la za svo jih 31 po sto je to jest 840 mi li o na evra, a da 20 od sto OTE-ovih ak ci ja tram pi za kom pa ni ju mo bil ne te le fo ni je ko ju ve} ima u Sr bi ji, to jest za VIP .Osta lo je jo{ sa mo da Nem ci pri sta nu to jest Do je ~e Te le kom ko ji je vla snik gr~ kog OTE-a.

Ili }e do }i do ova ka ve kom bi na ci je ili Te le kom Stbi ja ovo ga pu ta ne }e do bi ti no vog ga zdu. Pa re Sr bi ji, a Nem ci ma VIP je u su {ti ni i naj re al ni ja op ci ja s ob zi rom da Austri jan ci ni su sprerm ni da pla te 1,4 mi li jar de evra. Na taj na ~in bi }e is pu we ni i svi for mal ni uslo vi ten de ra.

Bi }e pro da to 51 od sto Te le ko ma za 1,4 mi li jar de evra, a Sr bi ja }e

za svo jih 31 po sto do bi ti ono li ko pa ra ko li ko je i tra `i la. Ta ko }e Austri jan ci re {i ti i pro ble ma s even tul nim mo no po lom na tr `i {tu, jer ne }e u svo jim ru ka ma ima ti dva od tri ope ra te ra mo bil ne te le fo ni je ve} sa mo Te le kom Sr bi ju.

Da pod se ti mo, po is te ku me |u na rod nog ten de ra 21. mar ta, je di nu po nu du je do sta vio Te le kom Austri ja, ali je toj kom pa ni ji Vla da Sr bi je dva pu ta pro du `a va la rok za po boq {a we po nu de, 29. mar ta i 13. apri la. Dru gi do dat ni rok is ti ~e da nas , 4. ma ja, ka da je pr vi rad ni dan na kon pr vo maj skih pra zni ka. Austri jan ci su po nu di -

SVE SU MOR NI JA SUD BI NA QU DI OSTA LIH BEZ PO SLA

Rad na me sta od no si vo da Ru ko vod stvo kom pa ni je „Kwaz Mi lo{„ sa op {ti lo je ju ~e da je ta~ no da je po kre nut po stu pak re {a va wa vi {ka za po sle nih da bi ta fir ma za dr `a la kon ku rent nu po zi ci ju na srp skom tr `i {tu. U sa op {te wu ru ko vod stva „Kwa za Mi lo {a„ na vo di se i da je taj po stu pak bio pla ni ran jo{ pre go di nu da na kao i da je za po ~et po sle po nu |e nog pro gra ma do bro voq nog od la ska rad ni ka.

Ru ko vod stvo kom pa ni je sa op {ti lo je to re a gu ju }i na ju ~e ra {wu iz ja vu me di ji ma pred stav -

ni ka Sa mo stal nog sin di ka ta u toj fir mi @i vo ra da Ko la re vi }a da ne }e do zvo li ti ot pu {ta we rad ni ka.

Ru ko vod stvo na vo di da po {tu je od red be Za ko na o ra du, Op {teg ko lek tiv nog ugo vo ra, Po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra i Po je di na~ nog ko lek tiv nog ugo vo ra u „Kwa zu Mi lo {u„ AD Aran |e lo vac. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, po svim na ve de nim pro pi si ma, pro gla {e we teh no lo {kog vi {ka je su ve re no pra vo po slo dav ca, ba{ kao i iz me ne i do pu ne Pra vil ni ka o or ga ni za ci ji i si ste ma ti za ci ji po slo va, ko je ujed no pred sta vqa ju i pr vi ko rak ka re a li za ci ji pro gra ma re {a va wa vi {ka za po sle nih.

Bez ob zi ra na sve te {ko }e, u „Kwa zu” se za ra de i sve osta le oba ve ze pre ma za po sle ni ma is pla }u ju re dov no i bez da na za ka {we wa, sa op {ti lo je ru ko vod stvo te kom pa ni je.

Si ro ma {tvo ne bi ra ni po sao ni pla tu Tran zi ci ja, pri va ti za ci ja, pro da ja dru {tve nih i dr `av nih fir mi, pro ce si s ko jim se po sled wih go di na su o ~a va pri vre da Sr bi je, osta vi li su pra vu pu sto{ iza se be. Ume sto si gur no sti, na ko ju su se rad ni ci na vi kli to kom vi {e de ce ni ja so ci ja li sti~ ke pri vre de, ka da je za po sle we zna ~i lo i od la zak u pen zi ju s istog rad nog me sta, sa da je si ta u ci ja dra sti~ no pro me we na - po sla je sve ma we, iz bor sve sku ~e ni ji, a stru ka sve ma we vre di. Mno go broj na dru {tve na i dr `av na pred u ze }a, ban ke... vi {e ne po sto je, bar ne u onom ob li ku u ko jem su po sto ja le ra ni je, a du ga tra di ci ja po slo va wa sa da je za me we na, ma hom, pot pu no pra znim ha la ma.

Ta pro me na u po slo va wu, pa prak ti~ no i dru {tve nom si ste mu, do ve la je do ve li kih so ci jal nih ne vo qa, a mno go qu di osta lo je bez po sla, sred sta va za `i vot, si gur no sti, ose }a wa pri pad no sti stru ci, sa mo po u zda wa.

Otre `e we i sna la `e we u si tu a ci ji u ko joj su se mno gi na {li ne ki ma je i{lo br `e, ne ki ma lak {e, ne ki jo{ uvek ne mo gu da se sna |u, a ne ki su ve o ma br zo, ako su ima li ko ga i ka ko, na {li no vi po sao. U si tu a ci ji ka da se po sao tra `io a ni je se pi ta lo ko ji, jer se mo ra lo `i ve ti mno gi su, upr kos du go go di {wem is ku stvu i zna wu, sa da na pot pu no dru ga ~i jim rad nim me sti ma, naj ~e {}e sla bi je pla }e nim i uglav nom is pod ste pe na obra zo va wa ko ji po se du ju.

Te {ko je re }i ko je vi {e po go |en onim {to se ve} du go de {a va u eko no mi ji Sr bi je - `e ne ili mu {kar ci. Bez po sla su uglav nom osta ja le oso be iz me |u 40 i 50 go di na, ko je su la ko „pre ska ka li” mla |i i ja ~i i lep {i, oni ko ji su u~i li no ve ve {ti ne. To je pro blem onih ko ji su osta li bez po sla uve -

Zna we ni je na ce ni U mo ru qu di ko ji su osta li bez po sla, iz ne na |u je to {to ih je mno go ko ji ima ju vi so ku ili vi {u {ko lu i do gu bit ka rad nog me sta bi li za po sle ni na po slo vi ma ko ji su taj ste pen obra zo va wa pod ra zu me va li. A ka da su osta li bez po sla - po ka za lo se da jed no stav no ni ko me ne tre ba ju, jer kao da ima ju pre vi {e go di na, pre vi {e rad nog is ku stva...sve ga, a kao da je di no ni je va `no zna ju li da ra de ono {to im je stru ka. Pro sto je ~ud no da dr `a vi u ko joj je pro ce nat vi so ko o bra zo va nih is pod 10, ni su po treb ni oni ko ji su u okvi ru tog pro cen ta. Tu ne {to ni je do bro - ili eko no mi ja te dr `a ve ni je ba{ na pra vim no ga ma ili mo `da zna we pre ti ne kog da ugro zi. }ao, jer je re~, naj ~e {}e, o po ro di~ nim qu di ma, s de com na {ko lo va wu i sva ko dnev nim po ro di~ nim tro {ko vi ma, pa ni su, ~ak i ako su na po ~et ku po ku {a li, bi li u pri li ci da mno go bi ra ju. I ka ko iz gle da, `e ne su sprem ni je da ra de na po slo vi ma ko ji su is pod obra zov nog ni voa ko ji po se du ju.

Ka ko se ose }a ju i o ~e mu raz mi {qa ju ovi qu di ni je te {ko po go di ti, jer su pre ko no }i osta li bez po sla, i bi li u si tu a ci ji da tra `e bi lo ka kav ka ko bi op sta li. Ni je na od met pi ta ti se u ka kvom okru `we wu od ra sta ju wi ho va de ca ko ja su sve sna, jer vi de da wi ho vi obra -

zo va ni ro di te qi, ume sto da od svog zna wa i za ni ma wa `i ve pri stoj no, jer je to uglav nom ono {to naj vi {e wih `e li, ra de neo d go va ra ju }i po sao, za ~e sto ne re dov ne i ve o ma skrom ne pla te. I pri tom }u te o svom obra zo va wu, kao i bi vi {em po slu, ka ko ne bi do {li u opa snost da osta nu bez onog ko ji sa da oba vqa ju.

I ta ko ni je neo bi~ no da u fir ma ma, sa da da le ko ma wim ne go ne ka da, po sao ~i sta ~i ce oba vqa ju ne ka da {we {e fi ce ra ~u no vod stva, ba{ kao {to je sud bi na jed ne `e ne ko ja je 30 go di na ba{ to ra di la u ne kad uspe {nom no vo sad skom

pred u ze }u. Do pen zi je joj je osta lo jo{ pet du gih go di na, a do wih tre ba sti }i i sva ki dan `i ve ti i pre `i ve ti, s po ro di com. Pla ta je, na rav no, ma la, mi zer na, je dva ne {to iz nad 10.000 di na ra, ne do voq na i za pla }a we me se~ nih ra ~u na, a o ne ~e mu dru gom da se i ne go vo ri, ali se mo ra i zbog sva ko dnev nog `i vo ta i da bi se is pu nio uslov za pen zi ju i ne {to mi ri ni je do ~e ka la sta rost.

Sli~ na je sud bi na jo{ jed ne `e ne ko ja iza se be ima go to vo pun sta` ste ~en ra dom u pred stav ni {tvu jed ne i sad po sto je }e fir me, ra de }i na rad nom me stu s vi {om eko nom skom {ko lom. Za ne ko li ko go di na, ko li ko joj ne do sta je do pen zi je, va qa {ko lo va ti de te i pla }a ti tro {ko ve `i vo ta, pa sa da biv {a eko no mist ki wa, ~i sti tu |e sta no ve i ugo sti teq ske objek te, ne {to da wu, ne {to no }u, kad ko me od go va ra - jer ne ma iz bo ra.

I `e na s dva de se tak go di na sta `a, ta ko |e vi so ko o bra zo va na, ko ja je do sa da {wi rad ni sta` ste kla na po slo vi ma s tim ste pe nom obra zo va wa, ve} ne ko li ko go di na ra di na po slu ko ji ga ne pod ra zu me va. Po sle ne ko li ko go di na bez po sla i od ri ca wa od go to vo sve ga, ra di u tr go vi ni, ali je po sao sla bo pla }en i pri ma wa ne re dov na. Ipak, sva ki dan od la zi i ra di, na da se bo qem i o~e ku je da }e se si tu a ci ja po pra vi ti.

U raz go vo ru na ovu te mu, mu {kar ci su mno go te `i sa go vor ni ci i ret ko su sprem ni da sa svo ju mu ku po de le s ne kim. Raz lo zi su, ve ro vat no, raz li ~i ti, a me |u wi ma je si gur no i to {to je dru {tvo, kao {to je na {e, gde je mu {ka rac/mu`/otac taj ko ji je du `an da za ra di i obez be di po ro di cu ne to le rant no pre ma ono me ko ji u to me ni je us pe {an.

D. Mla |e no vi}

li 950 mi li o na evra za 51 od sto ka pi ta la srp ske kom pa ni je i 450 mi li o na evra za in ve sti ci je u na red ne ~e ti ri go di ne. Dr `av ni zva ni~ ni ci, a pre sve ga pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} su is ti ca li da se ne }e od stu pi ti od mi ni mal ne ce ne od 1,4 mi li jar de evra ko li ko je tra `e no na ten de ru.

U me |u vre me nu, pro tiv pro da je ove kom pa ni je ogla si le su se ne ke opo zi ci o ne stran ke, po je di ni stru~ wa ci i eko no mi sti, a re pre zen ta tiv ni sin di ka ti su 19. fe bru a ra or ga ni zo va li pro test na ko me su iz no si li ar gu men te za pre kid tog pro ce sa.

E. Dn. U PRI PRE MI NO VI ZA KON

So ci jal ne za dru ge {a n sa za po sao

No vi za kon o za dru ga ma pru `i }e do dat nu {an su ra wi vim ka te go ri ja ma u dru {tvu da udru `i va wem ostva re pra vo na rad i za po {qa va we, iz ja vi la je Ta njug u Je le na Mi lo va no vi} iz Ka bi ne ta pot pred sed ni ka Vla de za evrop ske in te gra ci je Bo `i da ra \e li }a.

Mi lo va no vi}, ~lan rad ne gru pe ko ja je ra di la na iz ra di Za ko na o za dru ga ma, iz ja vi la je Ta njug u da je za vr {e na jav na ras pra va o tom do ku men tu. „U za ko nu po sto ji od red ba ko ja de fi ni {e so ci jal ne za dru ge, pa }e i sve dru ge ka te go ri je ra wi vih gru pa mo }i da se udru `e, osnu ju za dru gu i oba vqa ju svo ju de lat nost kroz for mu za dru ge”, ka za la je Mi lo va no vi}, ~lan ti ma za so ci jal no ukqu ~i va we i bor bu pro tiv si ro ma {tva u Ka bi ne tu pot pred sed ni ka Vla de. Mi lo va no vi} je na ve la da }e, na pri mer, Ro mi kao sa ku pqa ~i se kun dar nih si ro vi na (pa pir, sta ro gvo `|e) mo }i da se udru `e u za dru gu i da na mno go bo qi i efi ka sni ji na ~in oba vqa ju tu de lat nost.

Mi lo va no vi} se sla `e da je po tre ban Za kon o so ci jal nom pred u zet ni {tvu ko ji }e na pre ci zni ji na ~in de fi ni sa ti ko je ra wi ve ka te go ri je dru {tva mo gu da osnu ju so ci jal no pred u ze }e, ali je na gla si la i da to ni je pr vi neo p ho dan ko rak. Pre ma Mi lo va no vi }e voj, uko li ko ne ko `e li da se ba vi so ci jal nim pred u zet ni {tvom, do voq no je da osnu je pred u ze }e, a da u svo joj mi si ji i sta tu tu de fi ni {e vla sti ti so ci jal ni ciq.

28. 04. 2011.

1.294,7541

DO MA ]A VA LU TA DA NAS NAJ JA ^A

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,1539

100,1570

102,4610

97,8534

Australija

dolar

1

72,2091

73,6828

75,3775

71,9881

Kanada

dolar

1

69,6620

71,0837

72,7186

69,4488

Danska

kruna

1

13,1609

13,4295

13,7384

13,1206

Norve{ka

kruna

1

12,5619

12,8183

13,1131

12,5235

[vedska

kruna

1

10,9683

11,1921

11,4495

10,9347

[vajcarska

franak

1

75,8706

77,4190

79,1996

75,6384

V. Britanija

funta

1

110,4220

112,6750

115,2670

110,0840

SAD

dolar

1

66,0480

67,3959

68,9460

65,8458

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 4. 2011. godine

Di nar sko ro na ko ti 99 Di nar je da nas oja ~ao za jo{ 45 pa ra i zva ni~ ni sred wi kurs je 99,1755 di na ra za je dan evro, {to je bi ti no va re kord na vred nost do ma }e va lu te u ovoj go di ni, ob ja vi la je Na rod na ban ke Sr bi je.

To kom pra zni ka, sve do ju tros u osam ~a so va, va `io je kurs od pet ka, pre ma ko me je dan evro vre di 99,6292 di na ra za je dan evro. NBS je pro {le sed mi ce sa op {ti la, po vo dom ak tu el nog ra sta di na ra pre ma evru, da kre ta wa de vi znog kur sa u sme ru ja ~a wa ili sla bqe wa za vi se od po nu de i tra `we na de vi znom tr `i {tu. U skla du sa tr `i {nim

kre ta wi ma, po me ra wa u oba sme ra }e se na sta vi ti i ubu du }e, na ja vi la je cen tral na ban ka. NBS je pre po ru ~i la pri vred ni ci ma, kao naj bo qi na ~in da se za {ti te od po me ra wa de vi znog kur sa, da se za du `u ju u va lu ti u ko joj ostva ru ju pri ho de ili da ko ri ste in stru men te za {ti te od de vi znog ri zi ka.

Naj sla bi ja vred nost di na ra ove go di ne, od 106,4947 za evro, za be le `e na je 6. ja nu a ra. Cen tral na ban ka je od po ~et ka go di ne in ter ve ni sa la sa mo jed nom, ku po vi nom pet mi li o na evra, ka ko bi spre ~i la pre ve li ku dnev nu osci la ci ju kur sa.

ekOnOMiJA

dnevnik POQOPRIVREDA OPET U SUFICITU

Agrar spa sa va iz voz

Sr bi ja je u pr va tri me se ca ove go di ne ostva ri la su fi cit od 333,2 mi li o na do la ra u rob noj raz me ni sa ino stran stvom po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da, {to je sko ro dva pu ta vi {e ne go u istom pe ri o du la ne, sa op {ti la je da nas Pri vred na ko mo ra Sr bi je (PKS). „Uku pan iz voz po qo pri vre de i pre hram be ne in du stri je Sr bi je u pr vom tro me se~ ju bio je 607 mi li -

o na do la ra, {to je 45,7 od sto vi {e ne go u isto vre me pro {le go di ne”, re kao je sa rad nik u Cen tru za na u~ no-is tra `i va~ ki rad PKS Vo ji slav Stan ko vi}.

On je ka zao da je u ukup nom iz vo zu iz Sr bi je sek tor agra ra u~e stvo vao sa 22,6 pro ce na ta, a da je sto pa po kri ve no sti uvo za iz vo zom u pr va tri me se ca bi la 221,7 od sto.

Stan ko vi} je na veo da je isto vre me no vred nost uvo za od po ~et ka go di ne do kra ja mar ta bi la 273,8 mi li o na do la ra, 15,4 od sto vi {e ne go u isto vre me 2010, a u ukup nom rob nom uvo zu agra ra u~e stvo vao je sa sko ro {est pro ce na ta. „Naj va `ni ji pro iz vo di agrar nog po re kla u iz vo zu bi li su ku ku ruz, ko ji je pro dat za 129,5 mi li o na do la ra, po tom {e }er za 32 mi li o na do la ra, p{e ni ca i smr znu te ma li ne za po 26 mi li o na do la ra, kao i sve `e ja bu ke za 19,8 mi li o na do la ra”, ka zao je Stan ko vi}.

Pla te u Sr bi ji naj bed ni je u re gi o nu Ka ko dva de set go di na na kon ras pa da SFRJ `i ve `i te qi biv {e nam do mo vi ne? Od go vor je – raz li ~i to. Sve `i ji po da ci o pla ta ma ka `u da je naj bo qe u Slo ve ni ji, gde je pro s ek pla t e bli z u hi q a d u evra, mi smo me | u si r o m a {nij m a s pro s e k om od 357 evra. Osta li su se sme sti li iz m e | u. Go t o v o po pra v i l u naj vi {e za ra |u ju za po sle ni u sek to ru ener ge ti ke, a qu di se naj ra di je za po {qa va ju u ad mi ni s tra c i j i. Dru g im re ~ i m a, so lid na za ra da i de be la hla do vi na i da qe se naj vi {e ce ne na Bal ka nu.

Za naj bo ga ti je je la ko pa da kre ne mo od onih ko ji ma je te `e.

U Sr bi ji je, po po da ci ma za mart, pro se~ na za ra da bi la 357 evra. To je no mi nal no bi lo 0,7 po sto vi {e ne go pret hod nog me se ca. Re al no, to je 1,9 od sto ma we, a ova ve }a broj ka go vo ri da je za to li ko sma we na ku pov na mo}. Naj bo qe pro la ze za po sle ni u ener ge ti ci u sek to ru naf te, gde je pla ta bli zu hi qa du evra. Oni su ve} sti gli Slo ve ni ju. Lo {e ni je ni rad ni ci ma ve za nim za pre ra du ugqa i pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je: pro sek pla te u „Ko stol cu„ je 55.863 di na ra, a u Laj kov cu 50.115.

U Cr noj Go ri pro sek pla te je u mar tu bio 518 evra. Naj de bqe za ra de su u Plu `i na ma – 679 evra, a raz log – hi dro el ke tra na ko ja ra di u tom me stu.

Naj ni `e za ra de su u Ul ci wu, 408 evra. To su po da ci za ovu go di nu, la ne je pro sek bio 455

Rad ni ci i ga zda u{an ~e ni u „Ba na tu”

tre ba sa mo tri de se tak rad ni ka, osta li mo gu na bi ro, a za o sta le za ra de i do pri no se }e upla ti ti kad bu de bi lo pa ra, sa da ih ne ma.

Mi nu lih da na {traj ka ~i su se pe {i ce upu ti li do se di {ta op {ti ne Ali bu nar i na krat ko blo ki ra li me |u na rod ni put Be o grad – Te mi {var. U op {ti ni su raz go va ra li sa pred sed ni kom Skup {ti ne Du {a nom Jo va no vi }em, a po red to ga upu ti li su pi sma pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u, pred sed ni ku Vla de Voj vo di ne Bo ja nu Paj ti }u i za {tit ni ku pra va gra |a na Alek san dru Jan ko vi }u. Od pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Jo va no vi }a tra `i li su da im se obez be di so ci jal na po mo} ka ko ve} go di nu da na ni su ni di nar od za ra de do bi li. Tra `i li su i iz u ze }e pan ~e va~ kog in spek to ra ra da, zbog pri stra snog pri stu pa u ko rist vla sni ka fa bri ke. [traj ka ~i

5

NI POVI[ICE NI JAK DINAR MNOGO NE POMA@U

VI[E OD MESEC DANA [TRAJKA U BANATSKOM KARLOVCU

Pro te klo je vi {e od mesec da na od po ~et ka {traj ka rad ni ka In du stri je me sa i kon zer vi „Ba nat“ iz Ba nat skog Kar lov ca, a jo{ uvek se ne na zi re kraj pro te sta za is pla tu za ra da u pro {loj i ovoj go di ni i upla tu do pri no sa u mi nu le tri go di ne.

Vla nik i ru ko vod stvo „Ba na ta” tvr de da im od od pre ko 200

sreda4.maj2011.

na vo de da in spek ci ja {ti ti vla sni ka fa bri ke Zo ra na Bog da.

Dva da na tra ja la je blo ka da fa bri ke, a za pr vo maj ske pra zni ke je pre ki nu ta kao znak do bre vo qe da oni ko ji ra de za vr {e pa ko va we i pre voz ro be kup ci ma.

Tu je u pe tak bo ra vi lo i Mi rov no ve }e ko je je ceo dan pro ve lo u pre go vo ri ma za pre kid {traj ka.

Mi rov no ve }e }e ov de bi lo i da nas, a re zul ta ti tih raz go vo ra do ka sno po pod ne ni su po znat, a blo ka da fa bri ke je po no vo na sta vqe na.

- Mi ne ma mo kud, na ma ni kad ne }e nam bi ti bo qe ako }u ti mo ili od u sta ne mo, pa blo ka du fa bri ke i da nas na sta vqa mo, i da qe }e mo tra `i ti svo ja za kon ska pra va– ka `e Sla vi {a Ma ki je vi} pred stav nik {traj ka ~a.- Ni ~i je ne tra `i mo. Ho }e mo sa mo svo je i u to me }e mo is tra ja ti i {to je naj va `ni je u to me smo je din stve ni. Ni ko i ne po mi {qa na pre kid {traj ka, iako ga zda i da qe {a qe te le gra me za po vra tak na po sao, ali sa mo za dva de se tak .

Ne zva ni~ no se pri ~a da }e se ova kav pro test za vr {i ti ste ~a jem „Ba na ta“ ~i ji je ra ~un ve} dve go di ne u blo ka di, a te ku }e oba ve ze na vod no pla }a u go to vi ni.

R. Jovanovi}

Radim u „Gorewu” Za po sle ni u fa bri ka ma „Go re we” u Ve le wu i u Va qe vu mo gu se po hva li ti istom pro duk tiv no {}u. Me |u tim, za isti rad Va qev ci do bi ja ju 600 evra ma wu pla tu pa na hi qa du rad nih me sta kom pa ni ja u{te di 6,5 mi li o na evra. Ot kud, ka ko, za {to? Kod nas po sla ne ma pa rad ni ci pri sta ju na pla tu od 200 evra.

Ni je ~u do {to otva ra ju fa bri ku i u Zaj ~a ru.

Ova pri ~a mo `e se po gle da ti i s ve dri je stra ne. Gra ne kao {to su elek tro in du stri ja obez be |u ju br `i raz voj pa sa mo mo `e mo po `e le ti da ta kvih fa bri ka bu de vi {e. evra. Na ` a l ost, rast pla t a ni je po sle di ca po ve }a ne pro iz vod we i raz vo ja ve} sma we wa bro ja za po sle nih, i to za 13.500 rad ni ka. To je omo gu }i lo da pro se~ na za ra da po ra ste sta ti sti~ ki. Pad za po sle no sti be le `e go to vo sve gra ne.

Rast je za ba le `en sa mo u dr `av noj upra vi, i to od 1,4 po sto pa se pa pi ro lo gi jom na dr `av nom ni vou ba vi 19.013 ~i nov ni ka.

Hr vat ska ovog pro le }a be le `i pro sek pla te 736 evra.

To je no mi nal no ve }e 6,8 po -

sto a re al no 6,4. Opet je po sre di var ka – to ni je po sle di ca po r i v red n og raz v o j a ve} uki d a w a kri z nog po r e z a na pla te od de set od no sno 20 od sto.

Ma ke don ci s na ma vo de mr tvu tr ku, pla ta ma ko je su 330 evra. U Bo sni i Her ce go vi ni se pro sek ovog pro le }a kre }e oko 400 evra.

Ko po gle da pre gled, mo `e sa mo da se za pi ta ka da }e i na ma da kre n e. Eko n om s ki stru~ wa ci su tu go to vo hor ski sa gla sni: ka da bu de mo tro {i li ono li ko ko li ko za ra |u je mo i ka da u vr hu ne bu du pla te za za po sle ne u jav nom sek to ru, plus pri vred ni raz voj.

Tre nut no kod nas na pla te u jav n om sek t o r u od l a z i 12,4 bru to dru {tve nog pro iz vo da, a to je du plo vi {e ne go i u no vim ~la ni ca ma EU, re ci mo u Slo v a~ k oj. Na taj pro b lem Sr bi ji je pa `wu skre nuo i MMF. Ta broj ka mo ra se kon stant no sma wi va ti. [to se ti ~e ze ma qa biv {eg so ci ja li sti~ kog la ge ra, da nas ~la ni ca Evrop ske uni je, i tu je {a r e n o. U Ma | ar s koj su pla te u pro se ku kao u Hrv ta skoj. U Bu gar skoj su kao kod nas, a ima me se ci ka da oni vo de i ka da mi vo di mo. Mno gi }e se za pi ta ti pa {ta je wi ma do ne lo ~lan stvo u Uni ji? Od go vor je: po sao. Wi hov broj ne za po sle nih je dva i po pu ta ma wi od na {eg. [to }e re }i da su oni na pu tu da obez be de raz voj dok mi jo{ lu ta mo tran zi ci o nim bes pu }i ma.

D. Vujo{evi}

STI@U NOVE KOMPANIJE

Ki ne zi za vr {a va ju Ko ri dor 10?

Po zna ta ki ne ska gra |e vin ska fir ma „Si no hi dro kor po rej{n”, za in te re so va na je za iz grad wu Ko ri do ra 10 i ener get skih obje ka ta u Sr bi ji, iz ja vio je za Ta njug pred stav nik kom pa ni je Li d Xou. Pred stav nik Li je ka zao da }e „Si no hi dro” u~e stvo va ti na ten de ru za iz grad wu Ko ri do ra 10 od Gra bov ni ce kod Le skov ca do Gr de li ce i od Vla di~ nog Ha na do Do weg Ne ra do va ca, i u ma ju pod ne ti po nu du za iz vo |e we ra do va. ^lan skup {ti ne „Ko ri do ra Sr bi je” Ne nad Iva ni {e vi} je re kao Ta njug u da je otva ra we ten der skih po nu da za iz grad wu tih de o ni ca za ka za no za 13. maj u Be o gra du.

Li je ka zao da je ta kom pa ni ja za in te re so va na i za pre o- sta le de o ni ce na ko ji ma }e se gra di ti auto put na tra si Ko ri do ra 10.

Zva ni~ nik ki ne ske kor po ra ci je je na veo da je „Si no hi dro” za in te re so va na i za u~e {}e u dru gim in fra struk tur nim pro jek ti ma na vo de }i da ta fir ma, pred hi dro e lek tra na i pu te va, gra di i pru ge, aero dro me i dru ge objek te.

Li je re kao da „Si no hi dro” `e li da sa ra |u je sa srp skim gra |e vi na ri ma ta ko {to bi do ma }e fir me bi le po di zvo |a ~a ili part ne ri.

TURIzAM NEISKORI[]ENA RAzVOJNA [ANSA SOMBORA

^e ka ju }i da tu ri sti sa mi pad nu s ne ba Ako }e mo „ni po ba bu ni po stri ~e vi ma” Som bor pred sta vqa je dan od onih gra do va u Sr bi ji ko ji ima fe no me nal ne uslo ve za raz voj tu ri zma, po {to su broj ne pred no sti ko ji ma ras po la `e ve} sa mom ge o gra fi jom. Na la zi se na tro me |i Sr bi je, Hr vat ske i ~la ni ce EU Ma |ar ske, sve ga ne ko li ko ki lo me ta ra od Ko ri do ra 7 od no sno evrop ske re~ ne `i le ku ca vi ce Du na va, ni fa mo zni Ko ri dor 10 ni je da le ko, u we mu po sto ji i voj ni aero drom odav no vi |en za pre na me nu u ci vil ni.... Grad sa jed nim od ar hi tek ton ski naj lep {ih ba rok nih je zga ra na la zi se i u ne po sred noj bli zi ni pra i skon skih po plav nih {u ma gor weg Po du na vqa, za {ti }e nih sta tu som spe ci jal nog pra kra pri ro de. Bo ga ta lo vi {ta go to vo svih vr sta di vqa ~i, ter mal ni iz vo ri, u tra di ci ju u{u {ka na se la sa jed ne i bo ga ta kul tur no-isto rij ska po nu da sa mog gra da sa dru ge stra ne, va pi ju }e su pred no sti Som bo ra u od no su na „kon ku ren te” ne sa mo u Sr bi ji, ve} i u su sed nim ze mqa ma. Pa, ipak...

Ce lo ku pan tu ri zam Som bo ra mo `e se sve sti na ono stan dard no srp sko „ka ko pad ne”, ~e mu sve do ~e ne u mit ne broj ke ko je go vo re da po se ta u re cep tiv nom tu ri zmu Som bo ra ( ni 30 hi qa da no }e wa) pred sta vqa na go di {wem ni vou tek ma we od jed ne tre }i ne za be le `e nih no }e wa u jed noj Ka wi `i, ko ja {e sto ci fre nu broj ku tu ri sta „ube le `i” sa mo na svo jim baw skim ka pa ci te ti ma. Som bor do du {e ima „ak tiv nu” ba wu u Bez da nu, ko ja ra di kao Ode qe we za re ha bi li ta ci ju ov da {we bol ni ce „Dr ra di voj Si mo no vi}”, ali i odav no za ko ro vqe no le ~i li {te u Sve to zar Mi le ti }u, ~i ja re vi ta li za ci ja pred sta vqa te mu za (de ma go {ki) raz go vor sa mo uo~i ka kvih iz bo ra. Lov stvo, u do me nu tzv „vi so ke di vqa ~i” u re vi ri ma JP „Voj vo di na {u ma” do stup no je sve ga ma lom bro ju pla te `nih mu {te ri ja, pa je sa mim tim i eks -

I suveniri na divqe Pro {le go di ne som bor ska TOS je otvo ri la ma lu pro dav ni cu su ve ni ra na glav noj Grad skoj Uli ci Kra qa Pe tra, a ovog pro le }a je Som bor do bio jo{ jed nu su ve nir ni cu, ~i je je sa mo otva ra we po ka za lo ko li ko se ha o ti~ no pro mi {qa raz voj tu ri zma u ovom gra du. For mal no prav ni vla snik brv na re (~i je je po sta vqa we iza zva lo ne go do va we Som bo ra ca oste qi vih na va ro {ku ur ba nu ar hi tek tu ru) Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Gra da Som bo ra „obez be di la” je do du {e vi so kog go sta ko ji je pre se kao vrp cu, Bo ja na Paj ti }a, ali je i „za bo ra vi la” da pret hod no is ho du je sve za ko nom pro pi sa ne do zvo le za po sta vqa we ovog mon ta `nog objek ta, pa je is pa lo da je po kra jin ski pre mi jer sve ~a no otvo rio za pra vo di vqu grad wu. Da li tre ba re }i da ni 15 da na po sle sve ~a nog otva ra wa ova su ve nir ni ca jo{ uvek ne ra di? klu ziv no, dok su se sa dru ge stra ne lo kal na lo vi {ta se o skih lo va~ kih dru {ta va ~e {}e po mi wa la u afe ra ma za ko nom za bra we nog od stre la za {ti }e nih vr sta pti ca, ne go {to pred sta vqa ju zna ~aj ni ji do pri nos raz vo ju tu ri zma Som bo ra i we go ve oko li ne.

Pra vi raj za na u ti~ ki tu ri zam oli ~en u Du na vu, ali i u iz u zet no raz gra na toj ka nal skoj mre `i, pred sta vqao je sa mo uvod u „pro je kat” iz grad we pri sta na na Du na vu kod Bez da na u ko ji je pro te klih go di na ulo `en ne po znat, ali sva ka ko dvo ci fre ni broj mi li o na di na ra, da bi od ce le pri ~e osta le dve zar |a le i olu pa ne ukot vqe ne re~ ne bar `e. Vru} krom pir odr `a va wa Mu ze ja Ba tin ske bit ke vi za vi tog vir tu el nog pri sta na „uva qan” je som bor -

skom Grad skom mu ze ju, ali ni do da nas, zbog ne do stat ka sred sta va, sa „po stav ke” ni je ski nu ta dvo de ce nij ska pra {i na. Da se ipak mo `e i dru ga ~i je, sve do ~i pri mer su sed nog Apa ti na, ko ji je za sve ga dve go di ne na pra vio pri stan na ko jem se od pro {le go di ne re dov no za u sta vqa ju du nav ske tu ri sti~ ke la |e, a o to me ka ko iz gle da i ko je uslo ve pru `a na u ti ~a ri ma ta mo {wa mo der na, ta ko |e ne dav no otvo re na ma ri na, pri ~a ju se baj ke od Kon stan ce do Re gen zbur ga.

Ho tel ski ka pa ci te ti su po seb na „rak ra na” som bor skog tu ri zma, po {to na kon, sa da evi dent no pro pa le, pri va ti za ci je som bor skog ho te la „Slo bo da”, pre i me no va nog u „In ter Na cion” u sa mom gra du ne po sto ji obje kat ko ji

je u sta wu da pri mi vi {e od 100 go sti ju. Ne ka da {wa uzda ni ca kon gre snog tu ri zma je odav no za tvo re na a vla sni ci ras pro da ju deo po deo ho te la, {to za re sto ra ne, {to za pre tva ra we jed nog od kri la u sta no ve. Ho tel ski sme {taj se da nas u Som bo ru ba zi ra na dva, do du {e mo der na, ali i ka pa ci tet ski skrom na mo te la „Kro ni}” i „An dri}” kao i na ne ko li ko ma wih pan si o na, pa je ta ko svo je vre me no pom pe zno na ja vqi va na „tr ka” Som bo ra u ta ko zva nom sport sko-re kre a tiv nom tu ri zmu osta la sa mo sa nak pu sti.

Upu }e ni u te ma ti ku tvr de da se ni {ta dru go ni je ni mo glo o~e ki va ti u va ro {i ko ja u po sled we tri de ce ni je ni je do bi la ni je dan no vi sport ski obje kat, dok se o po sto je }im sta ra la po prin ci pu „dr `i vo du, dok maj sto ri ne odu”.

Isti ni za vo qu, bi va lo je u Som bo ru po ku {a ja da se na pra ve ve }e ma ni fe sta ci je, pa je jed na od wih, „Som bor ski ko tli}”, po sta la i {i re po zna ta, ali i po red to ga {to se ov da {wi tu ri sti~ ki po sle ni ci i va ro {ka vlast hva li we nom ma sov no {}u, ni u ovom slu ~a ju ne ma pre vi {e me sta za hva lu. Je ste da se kra jem ju la na glav nom grad skom Tr gu sve tog Troj stva na |e me sta za 300-ti nak sto lo va qu bi te qa ri bqeg pa pri ka {a, ali {ta je to po red „Fish Fest”-a u obli `woj i od Som bo ra da le ko ma woj ma |ar skoj Ba ji na ko joj se va tre pot pa le pod ne ko li ko hi qa da ko tli }a. Ma da je pred sta vqao osve `e we za tu ri sti~ ku po nu du Som bo ra dve go di ne za re dom or ga ni zo van „Ra van grad vajn fest” ni je pre va zi {ao okvi re lo kal ne za ba ve za qu bi te qe vi na, a i po red broj nih za po sle nih u Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji gra da, uti sak je, sve se za vr {a va na po se ta ma do ma }im i ino stra nim tu ri sti~ kim saj mo vi ma sa evi dent no ja lo vom po de lom pro spe ka ta tu ri sti~ ke po nu de Som bo ra. Pa ka ko pad ne.

M. Miqenovi}

6

dRU[TvO

sreda4.maj2011.

dnevnik

NOvI ZAKON O sOcIJALNOJ ZA[TITI DONOsI vI[E NOvcA ZA sIROMA[NE

Pra ved ni ja po de la be de

ZAvR[EN PROLE]NI RAsPUsT

Vre me je za na stav ne su bo te Po sle dva na e sto dnev nog od ma ra wa na pro le} nom ras pu stu, osnov ci i sred wo {kol ci od da nas su po no vo u u~i o ni ca ma.

Do kra ja {kol ske go di ne du `eg od ma ra wa vi {e ne ma, a s ob zi rom na to da su u to ku {kol ska tak mi ~e wa ko ja se od vi ja ju uglav nom za vi kend, te da tre b a na d ok n a d i t i i ~a s o v e pro pu {te ne za vre me po sled weg {traj ka pro svet nih rad ni ka na {ta }e oti }i jo{ ko ja su bo ta, do kra ja {kol ske go di ne bi }e, iz gle da, ma lo i dvo dnev nih pa u za. Da }e se |a ci do let -

Maturanti se prvi raspu{taju I ovaj put {kol sku go di nu pr vi }e, 23. ma ja, za vr {i ti ma tu ran ti gim na zi ja. Po sle wih, 30. ma ja, ras pu sti }e se ma tu ran ti tro go di {wih i ~e tvo ro go di {wih sme ro va sred wih stru~ nih {ko la i osma ci, dok }e svi osta li osnov ci na stu pa ju }u {kol sku go di nu za vr {i ti 11. ju na, a sred wo {kol ci 18. weg ras pu sta od ma ra ti uglav nom sa mo ne de qom po tvr |u je i od red ba u {kol skom ka len da ru po ko joj u to ku {kol ske go di ne po je di na~ ne {ko le mo gu utvr di ti naj vi {e ~e ti ri na stav ne su bo te u ko ji ma }e od ra |i va ti pro pu {te ne ~a so ve, i to ako se u na stav ni dan obe le `a va dan {ko le, ili se u na stav ni dan, isto vre me no, za ve }i deo u~e ni ka {ko le, re a li zu ju eks kur zi j e ili s ve } i n om u~e n i k a u~e stvu je na ne koj sport skoj ili dru {tve noj ma ni fe sta ci ji i, ko na~ no, ako je zbog od su stva ve }eg bro ja u~e ni ka ili za po sle nih ko ji obe le `a va ju ver ski pra znik ili pra znik na ci o nal ne ma wi ne utvr |en od na ci o nal nog sa ve ta od re |e ne na ci o nal ne ma wi ne u na {oj ze mqi, u dan tog pra zni ka ote `a no iz vo |e we na sta ve.

Na stav na su bo ta u ko joj se na d ok n a | u j e pro p u { ten rad mo ra bi ti u istom kvar ta lu u ko jem je i dan ko ji je od re |en kao ne na stav ni.

U~e ni ci i za po sle ni u {ko li ima ju pra vo da ne po ha |a ju na sta vu, od no sno da ne ra de, u da ne ver skih pra zni ka, i to pra vo slav ni na pr vi dan svo je kr sne sla ve, pri pad ni ci bo {wa~ ke na ci o nal ne ma wi ne u u~i o ni ca ma ne mo ra ju bi ti 11. ma ja, na Dan bo {wa~ ke na ci o- nal ne za sta ve, za ukra jin sku na ci o nal nu ma wi nu to je 17. maj, Dan ukra jin ske za jed ni ce u Sr bi ji, |a ci i na stav ni ci Ro mi u {ko lu ne }e mo ra ti 6. ma ja, na \ur |ev dan.

Go d i { wim pla n om ra d a {ko la je oba ve zna da pla ni ra i dve ne na stav ne, ali rad ne su bo te u to ku {kol ske go di ne – a u ovom po lu go di {tu ta su bo ta mo `e bi ti 28. ma ja ili 4. ju na – za or ga ni zo va we i re a li za ci ju ak tiv no sti iz iz bor nih pred me ta, van na stav nih, sport skih ak tiv no sti, onih iz obla sti eko lo gi je i za {ti te `i vot ne sre d i n e ili kul t ur n o-umet ni~ kih ak tiv no sti.

Tog da na na stav ni ci }e vo di ti u~e ni ke u obi la zak ver skih obje k a t a, mu z e j a i ga l e r i j a, spo men-zbir ki, et no-ku }a, is to rij skih na la zi {ta, na ci o nal nih par ko va, pri rod nih re zer va ta, or ga ni zo va }e ak ci je oze le wa va wa i ure |e wa {ko le i oko li ne, ak tiv no sti u lo kal noj za j ed n i c i, sport s ke ili susre te {ko la, edu ka tiv ne i kre a tiv ne ra di o ni ce, mi ni-is tra `i va~ ke pro je ka te, za bav na me | u o d e q ew s ka dru ` e w a i sli~ na do ga |a wa.

Zbog to ga {to sva ki pred met mo ra ima ti od re |en broj ~a so va, a {kol ska go di na ne ma isti broj svih da na u ne de qi, u su botu, 7. ma ja, odr `a }e se ~a sovi pre ma ras po re du za uto rak, dok }e u subo tu, 18. ju na, |a ci ima ti ~aso ve pred vi |e ne ras po re dom za pe tak.

D. Deve~erski

VESTI Go di {wi ca smr ti Jo si pa Bro za Ti ta Da nas se na vr {a va 31 go di na od smr ti Jo si pa Bro za Ti ta, vi {e go di {weg pred sed ni ka Sa ve za ko mu ni sta Ju go sla vi je i SFRJ. O~e ku je se da }e we go vi sa bor ci i sled be ni ci iz svih kra je va biv {e Ju go sla vi je obe le `i ti go di {wi cu Ti to ve smr ti po la ga wem ve na ca i oda va wem po ~a sti u „Ku }i cve }a” u Be o gra du. Vo |a ju go slo ven skih ko mu ni sta i do `i vot ni pred sed nik dr `a ve, umro je 4. ma ja 1980. u Qu bqa ni, a sa hra wen je ~e ti ri da na ka sni je u „Ku }i cve }a”, u Be o gra du.

Od ast me bo lu je 300 mi li o na qu di U sve tu od ast me bo lu je oko 300 mi li o na qu di, a stru~ wa ci, po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv ast me, 4. ma ja, uka zu ju da broj obo le lih, po seb no me |u de -

com, u po sled woj de ce ni ji na glo ra ste. U Sr bi ji sva ko sed mo {kol sko de te ima ne ki ob lik ast me, a po ja ~a no za ga |e we va zdu ha, na ro ~i to zi mi, po gor {a va sta we obo le lih. Me |u tim, ako se od mah po~ ne sa le ~e wem bo lest se uspe {no mo `e dr `a ti pod kon tro lom.

Ast ma je je dan od vo de }ih uzro ka mor bi di te ta i mor ta li te ta u sve tu, a epi de mi o lo {ki po da ci po ka zu ju da se u~e sta lost bo le sti po ve }a va po sled wih 20 go di na u svim sta ro snim gru pa ma, na ro ~i to me |u de com.

Du van ski dim, pra {i na, ple san, gri we, dla ke ku} nih qu bi ma ca, po len, ali i ne pri klad na hra na u ra nom de tiw stvu, mo gu da iza zo vu aler gi ju ko ja }e pod sta }i na pa de ast me.

Naj vi {e pro ble ma sa ast mom de ca ima ju zbog du van skog di ma, ko ji sa dr `i 4.600 otrov nih sa sto ja ka, a be be ~i je maj ke pu {e ~e {}e se ra |a ju sa sla bi je raz vi je nim plu }i ma, ~e {}e ima ju sklo nost ka aler gij skim obo qe wi ma i ~e {}e obo le va ju od ast me.

Za kon o so ci jal noj za {ti ti ko ji je stu pio na sna gu pre ma we od me sec da na omo gu }i }e sva kom ko `i vi u eks trem nom si ro ma {tvu pra vo na so ci jal nu po mo}, pa }e se ta ko da va wa dr `a ve oni ma ko ji u ovim tran zi ci o nim vre me ni ma ne ma ju od ~e ga da `i ve po ve }a ti za 50 od sto u od no su na do sa da {wi broj ko ri sni ka.

Na i me, upra vo za hva qu ju }i no vom za ko nu broj ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i bi }e po ve }an od 50 do 60 od sto, a iz dva ja wa iz bu xe ta za nov ~a nu po mo} bi }e ve }a za sko ro 70 od sto s ob zi rom da je za te na me ne iz dvo je no 2,7 mi li jar di di na ra. No vi za kon ne sa mo da do no si bo qu za {ti tu naj si ro ma {ni jim oso ba ma, ve} kroz raz vi jen kon cept so ci jal nih uslu ga {ti ti i sve one ko ji ma je po tre ba po dr {ka dru {tva: ne sa mo da do no si ve }a nov ~a na pri ma wa za so ci jal no i ma te ri jal no ugro `e ne, ve} se okre }e i pre ma ose tqi vim gru pa ma srp skog dru {tva kao {to su de ca bez ro di teq skog sta ra wa, de ca i mla di sa smet wa ma u raz vo ju, oso be sa in va li di te tom, sta ri, Ro mi, `r tve na si qa, iz be gli i ra se qe ni. Ove oso be }e po dr {ku do bi ja ti pre sve ga u svo jim op {ti na ma bi lo kroz dnev ne bo rav ke, sta no va we uz po dr {ku dr `a ve, po mo} u ku }i, pro fe si nal ne asi sten te za oso be sa in va li di te tom… Da kle, svim ka te go ri ja ma oso ba sa po seb nim po tre ba ma bi }e pru `e na mo gu} nost “iz la ska” u svet, od no sno ukqu ~i va wa u dru {tvo u skla du sa sop stve nim mo gu} no sti ma. Pri mar ni za da tak no vog za ko na je da im omo gu }i ukla pa we u dru {tve ne to ko ve, a tek uko li ko to ni je mo gu }e pred vi |e no je sme {ta we u in sti tu ci -

je ko je mo gu o wi ma da se sta ra ju na pra vi na ~in.

Pre ma po da ci ma Mi ni star stva za rad i so ci jal nu po li ti ku nov ~a nu so ci jal nu po mo} pri ma 76.998 po ro di ca od no sno 194.168 oso ba, {to je za ~ak

16.000 ko ri sni ka vi {e ne go kra jem pro {le go di ne.

Nov ~a ni iz no si ko ji }e oni pri ma ti su uve }a ni, pa }e ta ko pe to ~la ne po ro di ce ko je su do sa da na ime so ci jal ne po mo }i do bi ja le 12.094, do bi ja ti iz me |u 18.900 i 22.680 di na ra, a {e sto ~la ne iz me |u 22.050 i 26.000 di na ra. Osim vi {e~ la nih do ma }in sta va bi }e bo qe za {ti }e na i ona do ma }in stva u ko ji ma su svi ~la no vi ne spo sob ni za rad jer se nov ~a na so ci jal na po mo} uve }a va za 20 od sto. Naj ma wa po mo} se da je po je din ci ma ko ji su spo sob ni za rad a ne ma ju po sao i oni }e do bi ja ti me se~ no 6.552 di na ra.

Ka ko je Sr bi ja ze mqa sta rih a oni sve ne mo} ni ji, po se ban deo za ko na od no si se na po mo} upra vo wi ma. Ta ko pre ma za ko nu sta re oso be ko je `i ve sa me i ni su rad no spo sob ne ima ju pra vo na po mo} od 7.862 di na ra pod uslo vom, ako je re~ o oni ma ko ji `i ve na se lu, da da ju sa gla snost za sta vqa we hi po te ke na vi {ak ze mqi {ta jer je pro pi sa no da so ci jal nu po mo} mo gu da tra `e sa mo oni ko ji ima -

ju ma we od jed nog hek ta ra ze mqe. No vi nu pred sta vqa i uvo |e we Za kon o so ci jal noj za {ti ti pr - pot pu no no vog pra va za ro di te vi put u si stem so ci jal ne za {ti - qe ko ji su se po sve ti li ne zi de te uvo di stan dar de kva li te ta te ta pa zbog to ga ni su bi li u mo uslu ga kroz akre di ta ci ju pro gra - gu} no sti da ra de. Ta ko, ako je dan ma obu ka i li cen ci ra we stru~ nih od ro di te qa ne ra di i bri ne du sa rad ni ka i svih `e od 15 go di na o de te tu ko je ko pru `a la ca so - ri sti pra vo na uve }a ni do da tak c i j a l n i h za po mo} i ne gu dru gog li ca ka da uslu ga bi lo is pu ni op {ti sta ro sni uslov po pro pi si ma iz pen zij skog si ste ma, a to zna ~i 60 go di na za `e ne ili 65 za mu {kar ce, mo `e ostva ri ti po seb nu nov ~a nu na kna du u iz no su mi ni mal ne pen zi je. Na taj na ~in dr `a va po dr `a va osta nak de te ta sa smet wa ma u raz vo ju u po ro di ci, ali se u isto vre me i pro mo vi {e od go vor no ro di teq stvo jer je evi dent no da ro di te qi ~e sto iz nu `de da ju de cu

Umesto hrpe dokumenata, baza podataka o sirotiwi No vi Za kon o so ci jal noj za {ti ti tre ba i da skra ti bi ro krat sku pro ce du ru ko ja je po treb na da bi se ostva ri lo pra vo na so ci jal nu za {ti tu. Na i me, do sa da je bi lo po treb no iz va di ti naj ma we pet na e stak do ku me na ta ka ko bi se kon ku ri sa lo za do bi ja we po mo }i. Sa da se ra di na iz ba ci va wu ne kih do ku me na ta ka ko bi osta lo {to ma we po treb nih pa pi ra za do bi ja we po mo }i, ali se vo di ra ~u na ka ko bi ono {to je oba ve zno bi lo ve ro do stoj no ka ko ne bi do {lo do zlo u po tre be. Jer, do sa da su po mo} do bi ja li oni ko ji su i ra di li, a u isto vre me ni je sti za la oni ma ko ji su ne spo sob ni za bi lo ka kav po sao a ne ma ju od ~e ga da `i ve. Hr pa do ku me na ta po treb nih za do bi ja we po mo }i }e se sma wi ti i zbog to ga {to se o~e ku je iz ra da ba ze po da ta ka o so ci jal nom sta tu su ve }i ne gra |a na ta ko da }e se i na taj na ~in mo }i kon tro li sa ti da li po mo} za i sta od la zi oni ma ko ji ma je neo p hod na. da su oni iz jav nog bi lo pri vat nog ili ci vil nog sek to ra. To zna ~i da }e sa mo li cen ci ra ni pru `a o ci uslu ga mo }i kon ku ri sa ti za bu xet ska sred stva ko ji ma se po ma `u so ci jal no ugro `e ni.

u in sti tu ci je jer su zbog ne ma {ti ne pri nu |e ni da ra de, a to sa mo po se bi zna ~i da se ne mo gu do voq no i u pra voj me ri po sve ti ti de te tu ko je ima po seb ne po tre be.

Q. Male{evi}

TRIBINA „OBRAZOvAwE ZA svE”

Za ravnomerno {ko lo va we de ce Jed na ko je va `no pru `i ti naj a de kvat ni je uslo ve {ko lo va wa sva kom de te tu, i onom ko je ima smet we u raz vo ju, i pri pad ni ku ma wi ne, i de te tu ko je ima ta le nat, ili hro ni~ nu bo lest, ono me ko je `i vi na se lu, ili ima po ro di~ ne pro ble me, is tak nu to je na tri bi ni “Obra zo va we za sve”, odr `a noj u Zre wa ni nu u okvi ru kam pa we “Svi u {ko lu, bu du} nost za sve“, ko ju spro vo de Sa vez u~i te qa Sr bi je, Cen tar za in ter ak tiv nu pe da go gi ju, Cen tar za obra zov ne po li ti ke i Fond za otvo re no dru {tvo, u sa rad wi sa Mi ni star stvom pro sve te. Tri bi na je bi la po sve }e na pro mo ci ji svi ma do stup nog kva li tet nog obra zov nog pro gra ma i obez be |i va wu po zi tiv ne kli me za in klu ziv no obra zo va we u skla du sa Za ko nom o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa iz 2009. go di ne. Odr `a va we sku pa, kom je pri su stvo va lo oko 80 u~e sni ka iz raz li ~i tih obra zov nih, zdrav stve nih i usta no va so ci jal ne za {ti te, i ro di te qa, po dr `a la je zre wa nin ska lo kal na sa mo u pra va.

Ovom pri li kom pred sta vqe ni su zna ~aj i mo gu} no sti ostva ri va wa in klu ziv nog obra zo va wa, bez ob zi ra na li~ ne ka rak te ri sti ke de te ta, we go vo zdrav stve no sta we, na ci o -

Dobra praksa Da do bra obra zov na prak sa ve} po sto ji u sred wo ba nat skim {ko la ma po ka zu ju i pri me ri ko je su pred sta vi li u~i te qi ca Qi qa na Par da wac iz Osnov ne {ko le “Pe tar Pe tro vi} We go{” u Zre wa ni nu i psi ho log Ivan Kraq iz O[ “Ni ko la Te sla” u Ba nat skom Ka ra |or |e vu. Za la ga wem na stav ni ka, a u sa rad wi sa ro di te qi ma i stru~ wa ci ma, u {ko li i van we su spro ve de ne pro me ne i pri la go |en je na ~i na ra da i pro sto ra {to je omo gu }i lo da se i de te sa te {ko }a ma u raz vo ju uspe {no {ko lu je za jed no sa svo jim dru ga ri ma.

nal nu pri pad nost, po ro di~ ni sta tus, dru {tve ni i ma te ri jal ni po lo `aj, me sto `i vqe wa. O no vom za kon skom okvi ru, ko ji obez be |u ju ve }u pra ved nost obra zo va wa, govo ri la je sa vet ni ca [kol ske upra ve Zre wa nin Sve tla na Ko ~i{. Re ~e no je da in kluziv ni vr ti} i {ko la omo gu }a va ju sva kom de te tu da mak si mal no raz vi je po ten ci ja le, ali i na stav nom ka dru da se raz vi ja i bu de uva `en.

- In di vi du a li zo va no, od no sno pod u ~a va we sva kog na na ~in ko ji mu naj vi {e od go va ra, kao i obez be |i va we po treb nih fi zi~ kih i ko mu ni ka cij skih uslo va, je di ni je na ~in da de te ko me je po treb na do dat na po dr {ka po ha |a pred {kol sku usta no vu i uspe {no se {ko lu je. Za de cu ko joj je va `na sve o bu hvat ni ja po dr {ka, ra di se in di vi du al ni obra zov ni plan – pre ne la je za kqu~ ke sa tri bi ne lo kal na ko or di na tor ka kam pa we za in klu ziv no obra zo va we Ja smi na Haj der. @. Balaban

MIKROORGANIZMI U KOZMETI^KIM PREPARATIMA

Le pi i za ra `e ni Odr `a va wu ko zme ti~ kih pre pa ra ta i po {to va wu wi ho vog ro ka tra ja wa ma lo se po kla wa pa `we. O to me sve do ~e ne dav no ob ja vqe ni re zul ta ti is tra `i va wa oba vqe nih u za pad no e vrop skim ze mqa ma ko ji go vo re da je u svim te ste ri ma ko zme ti~ kih pre pa ra ta i {min ke u pro dav ni ca ma na |e na bak te ri ja e{e ri hi ja ko li.

To zna ~i da ne ko od kli je na ta pre is pro ba va wa uzor ka iz te -

wa mo do voq no pa `we. Ko ri sti mo {min ku ko joj je is te kao rok tra ja wa pa na pri mer sen ku za o~i, ko ja se spo ro tro {i, ko ri sti mo go di na ma iako je sva ko dnev no do di ru je mo pr sti ma ili ~et ki com za {min ku, ko ju ne me wa mo ilia ne pe re mo re dov no.

– ^im mi do |e de voj ka s in fek ci jom o~i ju, od mah joj sa ve tu jem da se ne {min ka, a po mo gu} no sti i da za me ni do sa da {wu {min ku no -

I grickalice na crnoj listi Uobi ~a je no je da se na pro sla va ma go sti slu `e gric ka li ca ma ko je su ser vi ra ne u ve li kim ~i ni ja ma, a iz ko je se slu `i ve li ki broj qu di. Ne ret ko gric ka li ce su i na pul to vi ma u pro dav ni ca ma, sa lo ni ma i te zga ma na saj mo vi ma, a na me we ne su pro la zni ci ma ili kup ci ma da se po ~a ste. Me |u tim, le ka ri upo zo ra va ju na to da na de se ti ne pr sti ju ko je se na |u u ~i ni ji s gric ka li ca ma mo gu pred sta vqa ti iz vor za ra ze. ste ra ni je oprao ru ke po sle od la ska u to a let. Le ka ri upo zo ra va ju na to da upra vo sred stva za ne gu i le po tu mo gu bi ti opa san iz vor in fek ci ja.

Ni u ku} nim uslo vi ma ~u va wu ko zme ti~ kih pre pa ra ta ne po kla -

vom – ka `e of tal mo log dr Ol ga Usko ko vi}. – Ri zik pred sta vqa ju i ma ska re za tre pa vi ce na ko je se la ko sku pqa pr qav {ti na jer je wi hov sa dr `aj le pqiv. In fek ci ji oka su po seb no pod lo `ni oni ko ji ko ri ste so ~i va. Wi ho va pri -

me na tra `i mak si mal nu hi gi je nu, a va `no je i da {min ka za o~i bu de is prav na i bez bed na.

Istu {min ku ne bi tre ba lo da ko ri sti vi {e oso ba.

Kod nas ne ma is tra `i va wa ko ja bi re dov no oba ve {ta va la po tro {a ~e o kva li te tu ko zme ti~ kih pre pa ra ta. U Ne ma~ koj ih, na pri mer, ima. Ta ko je ne dav no jed no is tra `i va we po ka za lo da ve li ki broj {am po na ni je do bio za do vo qa va ju }u oce nu, po seb no oni pro tiv pe ru ti. Upo zo re wa sti `u i za bo je za ko su, za ko je po je di ni stru~ wa ci ka `u da mo gu iza zva ti rak ko `e, a ne ma we opa sni mo gu bi ti i pre pa ra ti za iz be qi va we fle ka na ko `i i oni na me we ni iz be qi va wu zu ba.

Pri li kom ku po vi ne kre ma za li ce pred nost tre ba da ti oni ma u tu bi jer sva ko dnev no „uma ka we” pr sti ju u ku ti ji cu mo `e kre mu za ra zi ti mi kro or ga ni zmi ma. Pre na no {e wa kre ma, pu de ra ili ru -

me ni la va qa opra ti ru ke. Za kre me va `i pra vi lo da su upo tre bqi ve od da na ka da ih otvo ri te do da na ko ji pi {e na pro iz vo du, a va qa ih ~u va ti do bro za tvo re ne, da qe od sun ca i iz vo ra to plo te.

Ina ~e, ma lo je qu di ko ji pri li kom ku po vi ne ko zme ti~ kih pre pa ra ta obra te pa `wu na rok tra ja wa. Upo tre ba onih ko ji ma je is te kao rok za ko ri {}e we no si ri zik od ra znih aler gi ja. Ma lo se zna da tvr di sa pu ni ta ko |e ni su bez bed ni jer, kao ba za, mo gu bi ti do bra pod lo ga za mi kro or ga ni zme. Za to se ume sto wih sa ve tu je upo tre ba te~ nih sa pu na, ko ji ne do la ze u do dir s pr qa vim ru ka ma.

J. Barbuzan

Pank u CK13 Kon cert pank ben do va „The static age” i „Te tra pank” odr `a }e se ve ~e ras u 21 ~as u Omla d in s kom cen t ru CK13, Uli c a voj v o d e Bo j o v i } a 13.

Ovom pri li kom bi }e pred sta vqe ni no vi al bu mi po me nu tih ben do va. Ula zni ca ko {ta 250 di na ra i mo `e se ku pi ti na ula zu u klub ne po sred no pre po ~et ka kon cer ta.

A. J.

GRAD ^ASTI ONE KOJI PLA]AJU NA VREME

Sve vi {e ko mu nal nih ra ~u na s nu lom U mar tu je 1.123 do ma }in stva na ko mu nal nom ra ~u nu ima lo upi sa nu nu lu - Grad ih je zbog sa ve snog pla }a wa ~a stio, te im je jed no me se~ ni ko mu nal ni ceh bio pot pu no bes pla tan. Mi ni ma lan broj bo do va za do bi ja we ~a sti bio je 607, {to po ka zu je da su gra |a ni ko ji na vre me pla }a ju ra ~u ne mo gu da u{te de. „In for ma ti ka“ je u sep tem bru 2007. po kre nu la ak ci ju „Pla va ku} na ra ~u naq ka” sa `e qom da afir mi {e po zi ti van stav pre ma ko mu nal ci ma i da na gra di one ko ji bla go vre me no pla }a ju ra ~u ne.

Fond za ovu ak ci ju pu ni se pa ra ma do bi je nim na pla tom ka ma ta ne u red nim pla ti {a ma.U pr voj fa zi uz po dr {ku pri ja te qe ak ci je, re dov nim pla ti {a ma omo gu }e ni su po pu sti za pre gle de na kli ni ka ma, za ku po vi nu u pro dav ni ca ma, u apo te ka ma, ku po vi nu ula zni ce za Sa jam...

Od lu kom Gra da od sep tem bra 2009. su gra |a ni ko ji re dov no pla }a ju ko mu nal ne oba ve ze omo gu }e no je da je dan me se~ ni ko mu nal ni ra ~un za wih bu de bes pla tan. U pred u ze }u

Novosadska sreda4.maj2011.

U

Ne bo sa ~u va lo nov ~a nik do dolaska ra~una, a oni koji su hranu kupili pre ki{nog vikenda, mo}i }e eventualno da organizuju postprvomajsku proslavu, ako se i ima {ta slaviti. Svakodnevna situacija je poput vremena, ali i }udi- promenqiva.

I tako je nerad(n)o slavqeno; neki uz ro{tiqawe pod kabanicom, neki sklup~ani ispod {atora, drugi uz televizijski program sa izve{tajima o protestnim {etwama sindikalaca koji su se osvrnuli na nezaposlenost oko milion qudi u dr`avi. Iluziju da smo sa~uvali nov~anike sagradili su oblaci…

A. Jerini}

TAKSI UDRU@EWA ODIGRALA TURNIR U MALOM FUDBALU

Fu to {ki tak si sti naj bo qi na „pe to par cu” Po bed nik Pe tog tra di ci o- nal nog tur ni ra u ma lom fud ba lu no vo sad skog Tak si udru `e wa je eki pa Fu to {kog tak si ja, ko ja je u fi na lu odr `a nom pred pr vo maj ske pra zni ke u Sport skom cen tru „Spor tland” na Ka me wa ru sa vla da la tim MB tak si ja. Za naj bo qeg igra ~a tur ni ra pro gla {en je Sr |an Ma ti} iz SOS tak si ja, naj u spe {ni ji stre lac sa 10 go lo va je Jo vi ca Sta ni {i} iz Fu to {kog tak si ja, a naj bo qi

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

vek se za prvomajske praznike predvi|a ~udnovato vreme. Tako je godinama unazad, a ovo praznovawe prole}a dovelo je mnoge u situaciju da odlo`e, ili ~ak otka`u odlazak u prirodu na ro{tiqawe. U{teda novca zbog odustajawa od kupovine }evapa, pqeskavica, kobasica i ostalog i}a i pi}a, ili samo uzdah za jo{ jednim danom koji je proleteo? [ta je ostalo iza prvomajskog praznovawa osim sme}a kraj puta za koje su neke organizacije entuzijasti~no delile biorazgradive kese. Yep prose~nog gra|anina sa~uvan je, odnosno pri~uvan

is ti ~u da je oslo ba |a we pra ved no, jer po kri te ri ju mi ma mo gu da ran gi ra ju ko ri sni ke.

Od no vem bra 2009. ka da je na gra |e no pr vih 600 do ma }in sta va, sva kog sle de }eg me se ca pri li kom ob ra de pri zna ni ca, ra |e no je ran gi ra we i za go di nu da na ove fa ze ak ci je vi {e od se dam hi qa da do ma }in sta va oslo bo |e no je pla }a wa jed nog me se~ nog ra ~u na ob je di we ne na pla te ko mu nal no stam be nih uslu ga. Pla ni ra no je da ak ci ja tra je {to du `e ka ko bi na gra di li {to ve }i broj ko ri sni ka. Q. Na.

gol man Zlat ko Gru ji} iz MB tak si ja.

Na ovo g o di {wem tur n i r u u~e stvo va lo je 10 eki pa po de qe nih u dve gru pe. MB, VIP, Del ta, Voj vo |a ni, Red tak si ~i ni li su pr vu, a Fu to {ki, SOS, Cr ve ni, Pan i Na{ tak si dru gu gru pu. Po dve pr vo pla si ra ne eki pe u{le su u po lu fi na le, a u utak mi ci za tre }e me sto SOS tak si je od neo po be du nad VIP. Z. Ml.

FILMSKA PROJEKCIJA U DOMU IZVI\A^A

„Rom per stom per” pri ~a o eks tre mi zmu Pro jek ci ja fil ma „Rom per stom per” odr `a }e se ve ~e ras u 21 ~as u Do mu iz vi |a ~a u Du nav skom par ku. Ciq je da se mla di ma skre ne pa `wa na pri su stvo estre mi sti~ kih po kre ta u dru {tvu.

Ulaz je bes pla tan.

A. J.

V remeploV

Po li ci ja is tre zni la en gle ske mor na re Pred po no} 4. ma ja 1920. u cen tru No vog Sa da od jek nu li su mno gi puc wi. To je de se tak en gle skih mor na ra sa mo ni to ra ko ji su bi li usi dre ni u pri sta ni {tu, za ra ti lo sa jed nom po li cij skom pa tro lom, ko ja je ubr zo do bi la po ja ~a we. Mor na ri, ko ji su se za pi li u ka fa ni „Aero drom” ni su hte li da uva `e faj ront a jo{ ma we da se „po ko re stra noj si li” i ra zi |u.

Po la gra da se raz bu di lo, a ni ko ni je znao {ta se de {a va. Sre }om, mor na ri su bi li do voq no tre zni da bi se pre da li, a dvo ji ca wih su pre ne ti u bol ni cu.

N. C.

OKRETNICI KOD [TRANDA KROJI]E SE NOVO RUHO

Ne }e se ~e pa ti ko la i pe {a ci U sklo pu na stav ka ure |e wa Ke ja na de lu od Bu le va ra ca ra La za ra do Mor na ri ce, bi }e sre |e na i okret ni ca kod [tran da, {to }e naj vi {e ob ra do va ti po se ti o ce ove pla `e. Na i me, op {te je po zna ta stvar da to kom let wih me se ci na ovom me stu {par ta ju auto bu si i tak si sti, a ka da uz to No vo sa |a ni na gr nu na [trand, ta da se stva ra po pri li~ na gu `va u ko joj va qa ima ti ve {ti ne vr hun skog sla lo ma {a. Pre ma pro jek tu u ovom de lu pra vi }e se pe {a~ ka i bi ci kli sti~ ka sta za du `i ne 300 od no sno 220 me ta ra.

Pro stor za pe {a ke bi }e {i rok pet a za bi ci kli ste dva me tra, a ka ko sa zna je mo u pla nu je i po sta vqa we tro stra nog jav nog ~a sov ni ka sa vre me nog di zaj na. On }e bi ti po sta vqen na po sto je }em ze le nom ostr vu, a na me stu gde }e se pe {a~ ka sta za ukr {ta ti sa ko lo vo zom bi }e od ra |e no ni ve li sa we te re na ra di lak {eg kre ta wa oso ba sa in va li di te tom.

B. M. Fo to: F. Baki}

Film o No vom Sa du Film „Vo di~ kroz No vi Sad” bi }e pri ka zan ve ~e ras u 18 ~a so va u No vo sad skom klu bu, Uli ca Zmaj Jo vi na 3/I. Pre po jek ci je go vo ri }e sli kar Jo van Bob i kwi `ev nik \or |e Ran deq. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

U GALERIJI OGRANKA SANU

Iz lo `ba Zo ra na Ga {i ja U Ga le ri ji Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti u No vom Sa du, u zgra di Pla to ne u ma, Pa {i }e va 6, ve ~e ras u 19 ~a so va otva ra se iz lo `ba ra do va no vo sad skog umet ni ka Zo r a n a Ga { i j a. O po s tav c i

we go vih me ta - ma ku la tu ra len ti ku la ra go vo ri }e Alek san dar Da vi}, van red ni pro fe sor Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du i Mir ja na Brm bo ta, isto ri ~ar ka umet no sti, ko ja i otva ra iz lo `bu.

N. H.

„CRVENIM” I „RED” TAKSIJEM OD PORODILI[TA DO KU]E

Vo ze bes plat no ma me i be be

Po ro di qe, ko je ne ma ju sop stve ni pre voz, po na pu {ta wu po ro di li {ta «”Be ta ni ja”» od sa da }e ima ti bes pla tan pre voz vo zi li ma «”Cr ve nog”» i «”Red”» tak si ja do ku }e za jed no sa no vo ro |en ~e tom i naj bli `i ma. Sve {to maj ke tre ba da ura de je ste da po zo vu na te le fo ne 445-577 i 525-150 i bi }e od ve `e ne ku }i.

Po vod za po kre ta we ove hu ma ni tar ne ak ci je pod na zi vom „«Za maj ke i be be»” je su pred sto je }i

me |u na rod ni pra zni ci: Dan ba bi ca (5. maj), Dan maj ki (9. maj) i Dan po ro di ce (15. maj). Ka ko je na ve de no u sa op {te wu di rek to ra po me nu tih taks udru `e wa, Mi le ta Gran di }a, ak ci ja ne }e tra ja ti sa mo za vre me na ve de nih pra zni ka ve} to kom ce le go di ne. Ova udru `e wa iz la ze u su sret oso ba ma sa in va li di te tom sa po pu stom od 30 od sto, kao i pen zi o ne ri ma ko je vo ze po 20 od sto ni `oj ce ni.

A. J.

I FLAJERI U PO[TANSKIM SANDU^I]IMA NAJAVQUJU

Na pla ta par kin ga sti `e na Gr ba vi cu Pri pre me za {i re we par king zo ne na Gr ba vi ci te ku po pla nu, a po ~e tak na pla te u ovom de lu gra da zva ni~ no star tu je 9. ma ja, sa zna je mo u „Par king ser vi su”.

U to ku je obe le `a va we me sta za osta vqa we vo zi la i po sta vqa we zna ko va, a o ovoj no vi ni oba ve {te wa u vi du fla je ra do sta vqa ju se u po {tan ske san du ~i }e ili ih su gra |a ni na la ze oka ~e ne na bri sa ~i ma auto mo bi la.

Iako na pla ta po ~i we 9. ma ja, ka ko sa zna je mo, „Par king ser vis” }e even tu al nu neo ba ve {te nost su gra |a na to le ri sa ti i dve sed mi ce na kon po me nu tog da tu ma, na kon ~e ga }e ne pla ti {e do bi ja ti do plat ne kar te. Pod se }a mo, zo na par king na pla te bi }e pro {i re na na 554 par ki ra li {ta ko ja }e se na la zi ti u uli ca -

Fo to: F. Ba ki}

ma Bra }e Rib ni kar, Da ni la Ki {a, na Tr gu Ko men skog, u ]ir pa no voj, Bra ni sla va Nu {i }a, Ta kov skoj, @i ke Po po vi }a i Bem Li li ke.

Ka ko je ra ni je ka zao pred sed nik Me sne za jed ni ce „Ve ra Pa vlo vi}” Mi li voj Ni ko li} sti za lo im je do sta mol bi i pri tu `bi gra |a na na ne do sta tak par kin ga u ovom de lu gra da, pa su se za to za po mo} obra ti li „Par king ser vi su” ka ko bi po ku {a li da po boq {a ju si tu a ci ju i re {e pro blem. Ta ko |e, u sa rad wi s po me nu tim pred u ze }em ura |e na je an ke ta me |u gra |a ni ma, s pi ta wem {ta mi sle o ovoj ini ci ja ti vi. Pre ko 90 od sto is pi ta ni ka po dr `a lo je uvo |e we par king zo ne pod na pla tom.

B. M.

Pro mo ci ja ro ma na „Splav od ~e `wi” Pro mo ci ja ru sin ske i srp ske ver zi je ro ma na u apo kri fi ma”Splav od ~e `wi” auto ra Ju li ja na Ta ma {a odr `a }e se da nas u 13 ~a so va u Klu bu po sla ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne, Bu le var Mi haj la Pu pi na 16. Go vo ri }e kwi `ev nik Mla den Mar kov i re cen zen ti Mi hal Ra ma~ i Ja kov Ki{ ju has. Or ga ni za to ri su Voj vo |an ska aka de mi ja na u ka i umet no sti, NIU „Ru ske slo vo” i Za vod za kul tu ru voj vo |an skih Ru si na.

A. J.

Pri ro dom pro tiv aler gi ja Pre da va we o le ~e wu aler gij skih te go ba pri rod nim su ple men ti ma odr `a }e se da nas u 17 ~a so va u me snoj za jed ni ci „Pr va voj vo |an ska bri ga da”, Uli ca Na rod nih he ro ja 5. Bi }e or ga ni zo va ne i le kar ske kon sul ta ci je. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda4.maj2011.

c m y

8

dnevnik

DANAS SEDNICA SKUP[TINE GRADA

Ra di ka li tra `e sme nu Jo va no vi }a Sed ni ca Skup {ti ne gra da sa zva na je za da nas u 9 ~a so va na ini ci ja ti vu Srp ske ra di kal ne stran ke i sa dr `i jed nu ta~ ku dnev nog re da, a to je pred log za raz re {we pred sed ni ka no vo sad skog par la men ta Alek san dra Jo va no vi }a. Po me nu ti pred log ra di ka li su pod ne li zbog, ka ko ka -

Fo to: B. Lu ~i}

PECAQKA I OD GRADA NAPRAVI OAZU

Mir i strast

Re ~i ko je naj bo qe opi su je raz voj ni put jed nog ri bo lov ca gla se: „Na po ~et ku mi je bio ciq {to vi {e ri be. Ka sni je {to ve }a ri ba. Da nas mi ni je bit na ni ko li ~i na ni ve li ~i na ri be. Pe cam da bih u`i vao.” Ri ba ri ma mo `e te za vi de ti na `i vo tu u pri ro di, opu {te nim raz go vo ri ma i dru `e wi ma uz vi no i ri bqu ~or bu. Me |u tim, ne tre ba za bo ra vi ti ka ko im je i

kad se Du nav za le di, a ko {a va uda ra kao ~e ki} po ko sti ma, ili, le ti, po ne sno snim tem pe ra tu ra ma. Ipak, de lu je da ova ko smi re ni kraj vo de, dok za ba cu ju udi cu, za bo ra vqa ju na stres i pro ble me. „Ro |en sam da pe cam, pri mo ran da ra dim”, ~est je za vr {e tak ri bo lo va~ kih pri ~a qu di ko ji ne ha ju za vre men ske uslo ve da bi na hra ni li svo ju strast...

A. J.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Pi sma Mi le ve Ma ri}–Ajn {tajn Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge.

Dva ~i ta o ca ko je se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na te le fo na 528765 do bi }e po pri me rak kwi ge.

Da nas po kla wa mo kwi gu „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn - Dra gi mo ji ku mo vi” auto ra Dra ga We go va na.

Kwi ga sa dr `i pi sma Mi le ve Ma ri} Ajn {tajn. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most- Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452744. Autor opi su je ka ko je do {lo do kra ja iz me |u Mi le ve i Al ber ta: „Qu bav, a i me |u sob no uva `a va we, ko je }e po tra ja ti, na ve li su Mi le vu da iz ve de je dan op {ti za -

kqu ~ak: „Qud ska sre }a je, ve ru jem, ipak lep {a od sva kog dru gog uspe ha.” Mi le vin qu bqe ni Al bert, ko ji se za „pra vo na qu bav„ pre ma woj mo rao bo ri ti i sa svo jim ro di te qi ma, a na ro ~i to sa maj kom Pa u li nom, ni je Mi le vu ta da sa mo vo leo, ne go ju je i ce nio, na rav no na svoj ego i sti~ ni i nar ci so id ni na ~in: „Uvek mi se ~i ni da sam u naj bo qem dru {tvu sam sa sa mim so bom, iz u zev, na rav no, ka da sam s to bom.” Wi ho ve raz li ~i te te `we, Al ber to va pre ma (sop stve noj) sre }i i po no su zbog uspe ha i Mi le vi na pre ma sre }i ko ja ne }e bi ti pod re |e na uspe hu kao ta kvom, uz niz dru gih raz lo ga, do ve li su do ras ki da wa wi ho ve za jed ni ce, bra~ ne i na u~ ne...”

A. J.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Na ba lu s kra qem” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Na ba lu s kra qem” Ro za lin de Lej ker.

Jed nog maj skog ju tra 1664. @a ni Dre mon ra |a se we no je di no de te i na sta je wen sme li plan da svo ju tek ro |e nu k}er ~i cu iz ba vi iz ste ga si ro ma {tva. Jer tog se sud bo no snog da na u jed no stav nom lo va~ kom dvor cu mla dog kra qa Lu ja XIV, u skrom nom me sta {ce tu zva nom Ver saj, oku pi lo na sto ti ne ple mi }a i plem ki wa u pu nom sja ju. ^i stom sre }om je dan pri pit mla di mu ske tar bio je sve dok @a ni nog po ro |a ja i tom pri li kom joj je

dao ne pro mi {qe no obe }a we za ko je je @a na re {e na da se jed nog da na i ob i sti ni. @a na se za ri ~e da }e we na k}er ka, obi~ na de voj ~i ca sa se la, jed nog da na ple sa ti na kra qev skom ba lu.

Ti me po ~i we po ro di~ na sa ga ko ja }e po tra ja ti do kra ja vla da vi ne naj ve li ~an stve ni je fran cu ske di na sti je – Bur bo na. Ro man pri po ve da o ~e ti ri stra stve ne i od lu~ ne `e ne. @a ni na k}er ka Mar ge ri ta, unu ka Ja smi na, pra u nu ka Vi o le ta i Ro za, dvor ska da ma i po ve re ni ca Ma ri je An to a ne te sve do ~e nam u ovom ro ma nu ras ko {nog pri po ve da wa o vre me nu stra snih i za bra we nih qu ba vi i pre vi ra wi ma ko ja }e do ve sti do Re vo lu ci je. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

Fe sti val na u ke ku ca na vra ta Fe sti val na u ke, tre }i po re du, odr `a }e se to kom vi ken da, 7. i 8. ma ja, na vi {e me sta u cen tral nom kam pu su Uni ver zi te ta u No vom Sa du. U okvi ru fe sti va la bi }e or ga ni zo va no 85 ra di o ni ca, 15 pre da va wa, dve tri bi ne, kao i grup ne po se te la bo ra to ri ja ma na Uni ver zi te tu. Za in te re so va ni se o Fe sti va lu mo gu in for mi sa ti na www.fe sti val na u ke.uns.ac.rs.

Rad no vre me Fe sti va la je od 11 do 19 ~a so va, a ulaz je bes pla tan. Glav ni po kro vi teqi su Vla da AP Voj vo di ne i Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj.

A. J.

`u, kr {e wa Po slov ni ka o ra du, Sta tu ta gra da i ne ko li ko re pu bli~ kih za ko na.

“Pred sed nik Skup {ti ne je svo jim po stup ci ma na ru {io ugled in sti tu ci je na ~i jem se ~e lu na la zi. Je di no re {e we za sta ja we na put sa mo vo qi, ba ha to sti ove skup {tin ske ve }i ne i pro ce -

du ral nom na si qu vi di mo u zah te vu za sme wi va wem onog ko je naj od go vor ni ji”, na veo je svo je vre me no pr vi ~o vek SRS u gra du \u ra| Jak {i}.

Jo va no vi} sma tra da je o we go voj sme ni mo glo da se ras pra vqa i na re dov nim za se da wi ma i da je neo d go vor no {to od bor ni~ ka

gru pa ra di ka la tra `i po seb nu sed ni cu, jer je to tro {e we do dat nih po la mi li o na di na ra iz grad ske ka se.

Ra di ka li su ra ni je na ja vi li i da }e tra `i ti po ni {te we ne dav no usvo je nog spo ra zu ma o pri ja teq stvu sa Ri je kom zbog kr {e wa pro ce du re.

A. J.

POSAO BORACA PROTIV PO@ARA KAO DA NEMA GRANICE

Kad va tro ga sci skla wa ju zmi ju iz ku hi we U Go go qe voj uli ci ne dav no su va tro ga sci mo ra li da raz bi ju pro zor i pre ko te ra se u|u u so bu de ve to go di {we de voj ~i ce ~i ja maj ka ni je mo gla da otvo ri vra ta pro sto ri je, a de te je spa va lo du bo kim snom. Pro bu di ti de voj ~i cu iz ~vr stog sna, uga -

i ne ke sa svim no ve ve {ti ne, a to je ka ko da od re |e ne `i vo ti we uhva ti te i iz ne se te iz do ma, jer, na rav n o, ne mo ` e te pred vi de ti wi ho vo po n a {a w e - ka ` e

Va tro ga sci te ra li ja to sle pih mi {e va ko je je ule te lo u so bu, spa sa va li psa za gla vqe nog me |u {i na ma, ula zi li pre ko te ra se do za kqu ~a ne de voj ~i ce, po {to je spa va la tvr dim snom si ti po `ar na Fru {koj go ri, spa s ti ~o ve ka iz va tre, ili psa za g la v qe n og me | u {i n a m a, sklo ni ti zmi ju iz ku hi we - za po sao va tro ga sca kao da ne ma gra ni ce.

- Se }am se si tu a ci je ka da je ja to sle pih mi {e va ule te lo u so bu jed ne go spo |e, ko ja je zva la nas da ih ote ra mo. To je za nas bi la vr lo spe ci fi~ na si tu a ci -

~lan no vo sad ske va tro ga sne bri ga de Go ran Mi ~i}.

Po r ed efi k a s no sti, stru~ no sti, psi ho fi zi~ ke sprem no - Ni je va tra va tro ga sci ma je di na bri ga sti, va tro ga sac mo ra da po se du - se sve {to po se du je{ mo `e izu je i du bo ko usa |e nu `e qu da po - bi ti u tren oka. Za to na u ~i{ da mog ne dru go me. ce ni{ `i vot- ka `e Mi ~i}.

Ne ke si tu a ci je mo `da de lu ju - Emo ci je su uvek pri sut ne.

Sva k i va tro g a s ac po s ma tra {a qi vo, ali sva koj se pri stu pa pro fe si o nal no, ka `e ko man d ant va t ro g a s ne slu ` be Dra go sla vom Kli su rom. [to Uskoro i festival se ti ~e pro bi ja wa vra ta sta no va, ka `e da se to naj ~e {}e do Pr vi fe sti val „Fi re fest” odr `a }e se u su bo tu, 28. ma ja, u Ma ga |a ka da komp {i je sta ri je ster cen tru No vo sad skog saj ma. Ka ko je re kao ko man dant no vo oso ba ni su vi de le ne ko li ko sad ske va tro ga sne slu `be Dra go slav Kli su ra, ma ni fe sta ci ja }e da na, te to pri ja ve. Kli su ra oku pi ti va tro ga sce iz kom {ij skih ze ma qa, a gra |a ni }e mo }i da ni je krio da se gre {ke de {a va se upo zna ju sa onim {to wi hov po sao no si, sa iza zo vi ma, le pim ju, pa se po ne kad raz bi ju po gre ali i ru `nim si tu a ci ja ma. {na vra ta jer od gu sti ne di ma u zgra di ne mo `e te bi ti si gur ja, upra vo kao i ona ka da su nas svet na po se ban na ~in, gle da na ni gde je iz vor va tre. Spe ci po zva li da sklo ni mo zmi ju iz `i vot dru ga ~i je, jer je vi deo fi~ ne in ter ven ci je vi di i kao ku hi we. Ta da mo ra te da na u ~i te mno go raz li ~i tih si tu a ci ja gde svo je vr sni tre ning, s ob zi rom

na ne po sto ja we od go va ra ju }eg tre ning cen tra.

- Gra du smo pre do ~i li da tre ba otvo ri ti ~e ti ri ili pet je di ni ca, no ve is po sta ve, ili da se ova pre se li na dru gu lo ka ci ju ko ja }e ima ti ono {o jw po treb no za tre ni ra we. Slu `ba }e uvek po sto ja ti, ov de ili ne gde dru gde, ali po en ta je da ona bu de efi ka sna- na vo di ko man dant.

Su sret sa raz li ~i tim ka rak te ri ma, da no no} ni rad, si tu a ci je ko je mo gu bi ti i ba nal ne, ali i tra gi~ ne. Ti pi~ ne ili ati pi~ ne in ter ven ci je ko je ih mo gu sna }i, po ka zu ju i ka kav ka rak ter tre ba ima ti za bor bu pro tiv va tre, ali, i za „van na stav ne ak tiv no sti”.

A. Jerini}

[TA KAD PSI LUTALICE NASR]U NA PROLAZNIKE

Ju re ~o por sa mo na do ja vu ^o por pa sa lu ta li ca ko ji se oku pqa kod „Auto voj vo di ne” u Te me rin skoj uli ci na pao je jed nog mla |eg No vo sa |a ni na. Pre ma re ~i ma sta nov ni ka ovog de la gra da, `i vo ti we u ~o po ru iz le }u iz dvo ri {ta i na sr }u na pro la zni ke, zbog ~e ga su pri li~ no za bri nu ti za svo ju bez bed nost. Iako su se po `a li li na {oj re dak ci ji, ni ko od ovih su gra |a na, ka ko

^ITAOCI PI[U SMS

smo sa zna li iz nad le `nih in sti tu ci ja, ni je tra `io da se ke ro vi sklo ne sa uli ce.

Iz pred u ze }a „^i sto }a”, za du `e nog za hva ta we lu ta li ca ka `u da pri ja ve za ove pse ni su ima li. Ka ko nam je ob ja sni la slu `ba mar ke tin ga ovog pred u ze }a, ~o por se mo ra pri ja vi ti Ko mu nal noj in spek ci ji ko ja „^i sto }i” iz da je na log. Pre ma wi ho vim re ~i ma

~o por }e bi ti sklo wen sa uli ce ka da im Ko mu nal na in spek ci ja iz da na log.

Kon tak ti ra li smo Ko mu nal nu in spek ci ju, gde su nam re kli da je pro blem sa psi ma lu ta li ca ma u nad le `no sti Ko mu nal ne po li ci je od ko je smo sa zna li da ni oni ne ma ju pri ja vu za ovu lo ka ci ju.

N. R.

065/47-66-452

Ru pa do ru pe – most Mo lim nad le `ne i od go vor ne da po pra ve pe {a~ ku sta zu na Te me rin skom mo stu. Zbog ve li kih i sil nih ru pa te {ko se mo `e pre }i i pe {i ce, a bi ci kli sti ma nek je Bog u po mo }i!

063/8296... *** Ho }e mo Ru men ki da vra te de~ je igra li {te {to su ga pro {le go di ne ukra li od na {e de ce!

Otac tro je de ce!

065/6090... *** Po hva le za stra ni cu 21 Dnev ni ka od pet ka: „Naj ve }a tu ri sti~ ka raz o ~a re wa” (naj zad ne ko da ka `e isti nu), „Naj lep {e me sto na sve tu”, „Sa la {i za gur ma ne, Fru {ka go ra za avan tu ri ste” ... Sa mo, za {to to li ko {tam par skih gre {a ka?

063/588... *** U Po re skoj upra vi por tir kul tu ran i vr lo qu ba zan, a in spek tor ka na do bud na i ve o ma ner vo zna.

063/517... *** Na uglu Par ti zan ske i Sen tan drej skog pu ta ve} ~e tvr ta go di na je is ko pa na „ru pa” za iz grad wu „tr `nog cen tra” i osta vqe na da

mi sta nov ni ci ovog de la Sa laj ke mu ku mu ~i mo sa istom! In ve sti tor Euro fon da tion (Uni hen kom) ba{ bri ga {to mi tr pi mo (ne sno san smrad, po pla vqe na dvo ri {ta po sle sva ke ki {e, ne mo gu} nost po slo va wa zbog po lu za tvo re ne uli ce ) a iz gle da da ni ni kog iz in spek ci je to ne do ti ~e jel i po red mno gih obra }a wa do sa da ni {ta ni su pred u ze li!

Svi ro ko vi za za vr {e tak Tr `nog cen tra su

odav no is te kli, ali ni grad ni {ta ne pred u zi ma jel in ve sti tor pla ti pro du `e we va `e wa do zvo le kao da su im pa re naj va `ni je, a na rod ne ka tr pi ne ~i ju ne mar nost !

065/5206... *** [ta za mi {qa ju ve li ke ga zde sa Fu to {ke pi ja ce, da ku pu ju go di {we po ne ko li ko sta no va. Ne ma to ga vi {e... Pa vaq da ne mi sle da smo im mi ne ka kon ku ren ci ja ko ji pro da je mo ki ne ske ~a ra pe 3 pa ra za 100 di na ra. Na to va ri li su nam na vrat sil nu ko mu nal nu po li ci ju, te nam oti ma ju ro bu, mal tre ti ra ju . Zar te zge na Fu to {koj pi ja ci ra de le gal no, iz da ju ra ~u ne kup ci ma. Ne a ima ju po ne ko li ko te zgi.

064/2488... *** Stop mal tre ti ra wu nad `e na ma...A za {to do zvo qa va te da se ko mu nal ni po li caj ci i`i vqa va ju i fi zi~ ki na sr }u na ba ke, maj ke, snaj ke, se stre...Pa po bo gu one ni su kri mi nal ci, ve} se tru de da u ovom zlu vre me nu po mog nu svo jim dra gi ma pro da ju }i ne ki cve ti}, kr pi cu, a i to je ne mo gu }e vi {e pro da ti. Bu di mo qu di...

064/2488...

Grad raspakuje ponude za kredit Danas Grad otvara ponude za najboqeg ponu|a~a kredita, a ovog 4. maja zna}e se i rezultati. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @iv ko Ma ka ri} rekao je za na{ list da je re~ o kreditu u iznosu od 3,5 milijardi dinara. Me|utim, to nije gotova stvar, jer kako Makari} obja{wava, nakon toga sledi otvarawe ponuda za obveznice, a to }e najverovatnije biti oko 16. maja.

- Raspis o planiranoj javnoj nabavci kreditnog zadu`ivawa objavqen je po~etkom februara na sajtu Uprave za javne nabavke Republike Srbije. U tom periodu zvalo je preko trideset banaka i finansijskih preduze}a zainteresovanih da kreditiraju grad za kapitalne investicije - istakao je Makari}.

Makari} je napomenuo da }e se grad opredeliti za uzimawe kredita, ili emitovawe hartija od vrednosti, u zavisnosti

od toga koja }e opcija biti jeftinija.

– Poznato je da je gradskim buxetom predvi|eno da se Novi Sad zadu`i tri i po milijarde dinara. Taj novac iskoristi}emo za ~etvrtu fazu izgradwe Bulevara Evrope i izgradwu kanalizacije u svim prigradskim naseqima.

Po zavr{etku radova vi{e od 80 odsto grada ima}e gradsku kanalizaciju, {to nema nijedan grad u Srbiji – zakqu~io je Makari}.

Odlukom je navedeno da je rok otplate do 20 godina, s periodom po~etka otplate glavnice nakon isteka najkra}e dve godine od povla~ewa novca, uz kamatnu stopu koja }e biti definisana ugovorom s poslovnom bankom koja bude imala ekonomski najpovoqniju ponudu. Makari} ka`e i da }e krediti biti dinarski- ako se odlu~e za tu opciju - i da se ne}e vezivati za devizni kurs.

Q. Na.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda4.maj2011.

9

GRADONA^ELNIK IGOR PAVLI^I] O LEGALIZACIJI

Zahteva 37.000, obra|eno 3.577

Gradona~elnik Igor Pa vli ~i} izjavio je da je za legalizaciju u Novom Sadu prijavqeno oko 37.000 objekata, od ~ega je obra|eno 3.577 zahteva, a gradski buxet je do sada inkasirao oko 317 miliona dinara.

Pavli~i} je na nedavnom skupu o procesu legalizacije u Srbiji, u NBS, rekao da su se gra|ani u po~etku opredeqivali da pla}aju na rate, a da se sada sve vi{e odlu~uje da u celosti plate legalizaciju.

Naglasio je da dosta toga jo{ treba da se uradi, ali da vi{e nema zakonskih smetwi za primenu Zakona o planirawu i izgradwi.

GAZDE PROMENILE OBI^AJE U GRADU

U modi rad za Praznik rada Rad dr`avnim praznikom regulisan je Zakonom o radu , a u firmama gde postoji sindikat i kolektivnim ugovorom.

U tom dokumentu precizno je nazna~eno koliko zaposleni prima novca za rad tokom praznovawa, dok zakonska regulativa slu`i samo kao okvir u pregovarawu sindikata i poslodavca.

Svedoci smo da zaposleni sve vi{e rade i tokom praznika, a to je pogotovo izra`eno u uslu`nim delatnostima.

- Najboqe bi bilo kada bi lokalna samouprava odredila koje slu`be ba{ moraju da rade i u dane praznika, dok bi ostali bili slobodni, i za wih bi dani praznika bili neradni - ka`e predsednik Gradskog ve}a Sa-

veza samostalnog sindikata Novog Sada Dra go \o ki}.

Koliko je rad praznikom uobi~ajen najboqe pokazuje nedavna nedavna `alba u na{oj rubrici koju ~itacoci pune SMS porukama, ~iji je smisao da zaposleni rade neprekidno, te da se ne po{tuju ni dani vikenda.

- Sa Inspekcijom rada imamo korektnu saradwu. Ipak, ne zavisi sve od nalaza inspekcijske slu`be, ve} i od najvi{ih dr`avnih organa. Dr`ava bi trebalo da po{tuje konvenciju MOR broj 86 , ta~ku {est, koju je rafiko va la na {a ze mqa.

Dr`ava, odnosno Ministarstvo rada i zapo {qa va wa tre ba lo

bi da donese odluku da lokalne samouprave zajedno sa inspektorima rada i predstavnicima sindikata obilaze preduze}a i sagledavaju koliko se po{tuju radni~ka prava. Ta zajedni~ka grupa ne bi ka`wavala poslodavce ve} im predo~avala slabosti - obja{wava \oki} i konstatuje da Ministarstvo od toga be`i.

U otvarivawu prava radnika najte`e je onima koji rade u malim firmama sa tek nekoliko zaposlenih. I za takve ima izlaza, ka`e \oki}, ako se pojedina~no u~lane u neki od sindikata. Pre toga, isti~e, treba prebroditi strah.

- Poslodavci se usprave ako se potegne tu`ba i gotovo uvek pre toga isprave ono na ~ega se radnik `ali - ka`e \oki}, dodaju}i da se prvo razgovara s po sladavcem ne otkri vaju}i pri tome s koje strane sti`u pritu`be.

Z. Deli}

PRIKAZANA DREVNA VE[TINA KOJA BODRI DUH I TELO

Tai ~i u Futo{kom parku

Vu{u klub „Laohu” odr`ao je nedavno u Futo{kom parku javni ~as drevne ve{tine tai ~i. Ve`ba~i su demonstriraju}i ovu ve{tinu slali pozitivnu energiju i qudima skrenuli pa`wu da se okrenu sebi i prirodi.

Ivan Per {aj, koji je vodio ovaj ~as, ka`e da se trude da populari{u ovu ve{tinu koja ba{

i nije toliko zastupqena u na{oj zemqi. Tai ~ijem se mogu baviti qudi svih generacija.

“Imao sam sr~anih problema i preporu~ili su mi da probam tai ~i i posle dve godine osetio sam veliko poboq{awe. Planiram da ovo radim do kraja `ivota”, rekao je Marko koji je tri godine ~lan kluba.

G. ^.

Koncert „KUD Idijota” i „Ateist repa” Legendarni pulski pankeri „KUD Idijoti” nastupi}e u petak, 20. maja u klubu „Rut 66” bez peva~a Tu ste, koji se nalazi na le~ewu od raka grla i plu}a. Nastupi}e i novosadski bend „Ateist rep” i to u 22 ~asa, a dva sata kasnije KUD Idijoti. Karte u pretprodaji ko{taju 800, a na dan koncerta 1.000 dinara.

A. J.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda4.maj2011.

DNEVNIK

c m y

10

ДОБРОВОЉНО ДАВАЊЕ КРВИ У „ХЕМОФАРМУ”

Шест година хуманости

ВРШАЦ: Успешност многих предузећа се у овим кризним временима, осим по пословним резултатима, мери и хуманим делима. Вршачки Хемофарм је узор по ономе што чини за здравље и бољи живот својих суграђана, па и житеља Србије. Ту је Фондација овог концерна која се по бројним признањима сврстала у сам врх у Србији по доброчинству и хуманитарним акцијама које се мере стотинама милиона евра уложених у бројне донације. Али, то чини руководство компаније вођено идејама о хуманизму и потребама да у бројним приликама искаже опредељност да помаже развој многих манифестација у култури, уметности, да ради на побољшању и очувању животне средине и бољих услова живљења у граду под кулом. Но и запослени у Хемофарму не заостају за својом фирмом, учесници су бројних хуманитарних акција у пружању помоћи социјално угроженим особама, деци, свуда су у првим редовима где је то потребно. У томе свакако предњачи Друштво за добровољно давање крви, које броји преко стотину давалаца и већ шест година најмање три пута годишње организује акције давања крви. То се чини у кругу компаније, а многи често, на позив родбине и пријатеља појединачно

Даваоци крви из Хемофарма

одлазе у Службу за трансфузију и својом крвљу прискачу у помоћ онима којима је здравље угрожено, често и живот у питању. Тако је било и у минулој акцији, у очи минулих празничних дана у акцији, првој у овој години, одазвао се велики број запослених а крв је дало преко 60 добровољних давалаца и чланова овог друштва. Тако је Томиславу Ђурићу ово била 34 бочица крви, а уз ово неретко одлази и болницу по апелу оних којима је драгоцена течност животно важна. Каже да је увек ту кад то затреба родбини и комшијама. Крв је први пут дао у војсци, признаје да је то учинио

због два дана наградног одсуства. Међутим, ту је „пелцован“ и од тада то чини редовно, сматра да је туђа невоља као и његова, али и да тиме проверава своје здравље. Из сличних побуда то чини и Јелена Иричанин, њој је ово било 17. Давање и нада се да ће још дуго моћи да даје крв. То чини јер жели да помаже људима у здравственим невољама и нада се да ће њена крв некоме бити од велике помоћи за успешно лечење. И тако, ређају се приче хуманост, некима је нечија крв помогла за успешну операцију, сада они помажу другима... Р. Јовановић

Ничу печурке „Аутопревоза” КИКИНДА: Током маја ЈП “Аутопревоз” започеће замену надстрешница на стајалиштима. Овај посао биће урађен у пет села: Башаиду, Руском Селу, Новим Козарцима, Мокрину и Накову. Директор ЈП “Аутопревоз” Мићо Стојановић каже да ће такозване “печурке” на десет стајалишта бити постављене до септембра.

- “Печурке” ће бити израђене од провидног плексигласа што ће омогућитио бољу заштиту. Средства ће издвојити “Аутопревоз” јер морама да

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Zlatokosa i razbojnik” (13.40), „Pri~a o igra~kama” (13.10), „Rango” (13.20), „Hop” (12.05, 14.05, 15.45), „Moja nazovi `ena” (15.50), „Zduha~, zna~i avantura” (19.30), „Rio” (12, 13.30, 14, 15.30, 16, 18.15, 21.30), „Obred” (18, 22.20), „Jesen u mojoj ulici” (15.40), „Bezimeni” (20.20, 22.35), „Voda za slonove” (17.45, 20), „Tor” (17.50 20.15, 22.40), „Beli lavovi” (17.30, 20.30, 22.30), „Crvenkapa” (18.10, 20.10, 22.10).

Ja dran: „Osam minuta” (19), „Sakr pan~”„ (21).

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Ujkin san„ - drama (19.30).

No vo sad sko po zo ri {te „Majstor i margarita” (19).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Divna Milenka Panteli} (1952) u 10.30, Andra{ Mihaqa Kormawo{ (1926- urna) u 11.15, Teodora Qubomira Ko~i{ (1954- ispra}aj) u 12, Du{an Rada Stojanovi} (1953) u 12.45, \erasim Miladina Dimovski (1918) u 13.30 i Velimir Milosava @iki} (1950) u 14.15 ~asova.

Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawene Jelena Milivoja Avramovi}a (1924) u 11 i Jovanka A}ima Markeza (1939) u 15 ~asova. Na centralnom grobqu u ovom nasequ bi}e sahrawena Spomenka @ivorada Radi} (1958) u 13 ~asova.

TELEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

оправдамо 1.180.000 хиљада динара које је ЈП “Дирекција за изградњу града” уплатило “Аутопревозу” за ове намене још 2007. године. Тадашњи менаџмент није уредио стајалишта, те је сада то неопходно урадити и сада ће овај посао коштати 1,5 милиона динара. У мају ће се адаптирати стајалишта у Башаиду. Потом на ред долази Руско Село где ће бити постављено и једно ново стајалиште. Извођач радова је фирма “Велпам“. А. Ђ.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa,

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik СА РАД ЊА СОМ БО РА И НО ВОГ ПА ЗА РА

Градоначелници парафирали меморандум СОМБОР: На све ча ној ака де ми ји одр жа ној по во дом 550 го ди шњи це Но вог Па за ра, гра до на чел ни ци овог гра да др Ме хо Мах му то вић, Са ра је ва проф. др Али ја Бех мен, Под го ри це др Ми о мир Му гу ша и Сом бо ра Не ма ња Де лић, пот пи са ли су Ме мо ран дум о раз у- ме ва њу. Овај текст Ме мо ран ду ма ко ји је пот пи сан из ме ђу гра до ва Сом бо ра и Но вог Па за ра усво јен је сво је вре ме но на 129. сед ни ци Град ског ве ћа гра да Сом бо ра, а под ра зу ме ва раз ви ја ње при вред них, кул тур них, обра зов них и дру гих од но са у скла ду са тра ди ци о нал ним при ја тељ ством, учвр шћи ва ње ме ђу соб не са рад ње и про ши ри ва -

ње при ја тељ ских од но са, раз вој ре ги ја и др жа ва, те гра до ве пот пи сни ке де фи ни ше као зна ча јан су бјект раз во ја ме ђу на род них од но са. Ме мо ран ду мом гра до ви по твр ђу ју од но се уза јам ног при ја тељ ства и ис ти чу за јед нич ку же љу за њи хо вим да љим уна пре ђе њем пу тем ус по ста вља ња ди рект них ве за из ме ђу два гра да. Сли чан ме мо ран дум не дав но је пот пи сан и са Ве ле сом, што је био увод у бра ти мље ње Сом бо ра и ове ма ке дон ске ва ро ши, а по ред ових, брат ске од но се Сом бор га ји и са ма ђар ском Ба јом, сло ве нач ким Це љем и укра јин ским Чер ка си јем. М. М.

sreda4.maj2011.

МИНИСТАРКА ОМЛАДИНЕ И СПОРТА СНЕЖАНА САМАРЏИЋ-МАРКОВИЋ У КИКИНДИ

Једнима сала за физичко, другима терен

КИКИНДА: Средњу стручну школу “Милош Црњански” у Кикинди посетила је министарка омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић. За реконструкцију фискултурне сале по пројекту школе, министарство је одобрило 6,5 милиона динара. Министарка је истакла да је неопходно реконструисати комплетан под, и додала да је школа послала одличну документацију, праћену анктеом у којој су ученици истакл шта би најпре требало да се побољша. међу анкетираним највише ђака тражило је да то буде паркет. Министасрка је истакла да је боље правити више малих хала, него мало великих, као и да је воема битно решавати проблеме у локалу јер се шампиони не рађају само у Београду. Директор Средње стручне школе “Милош Црњански” захвалио је представницима министарства Виктор Фелбаб подсетивши да је фискултурна сала стара 40 година.

Реконструкција сале требало би да започне у јулу, јер је неопходно расписати конкурс и проћи законске процедуре. Рок за завршетак радова је крај 2011. године. Током боравка у Кикинди министарка Самарџић-Марковић посетила је и локацију у МЗ “Никола Француски” где је предвиђена изградња спортског терена: - Ка овом месту гравитира око 600 деце која немају где да се баве физичком активношћу – навела је Самарџић -Марковић. Председник кикиндског огранка странке Г 17 плус и члан Општинског већа Карољ Дамјанов, каже да је важно да се спортски терен што пре изгради, како би од насеља “Никола Француски” настао урбани центар. Жеља нам је да деца на игралишту буду читав дан и да тај простор припада њима. План је да то буде терен за мале спортове са кошевима и головима – рекао је Дамјанов. А. Ђуран

ПОРОДИЦА САМОЛОВ ИЗ АЛЕКСАНДРОВА ОСТАЛА БЕЗ 25 ОВАЦА

Пси направили покољ на фарми АЛЕКСАНДРОВО: Општина Нова Црња одбија да Ђури и Весни Самолов из Александрова исплати одштету од око 7.000 евра након што су пси луталице на њиховој фарми убиле 15 оваца и 10 јагњади. Цео случај нашао се пред Основним судом у Кикинди и Апелационим судом у Новом Саду и још није дочекао епилог. Весна Самолов у разговору за “Дневник”

упали пси. Ујутро смо дошли да намиримо стоку и затекли смо језив призор. Убијено је више оваца, а касније смо принудно морали да закољемо још осам комада, чије месо није било за људску употребу – прича Весна за наш лист и додаје да је комплетна фарма ограђена жицом, али да су керови ископали земљу испод ње и тако ушли унутра.

нела службену белешку. Није било другог него да Самолови, после свега, пресавију табак и туже општину Нова Црња, тражећи надокнаду штете. То су, по Весниним речима, кроз неколико дана и учинили.

- Речено нам је да штету мора да надокнади локална самоуправа јер је по Закону дужна да омогући збрињавање паса луталица од којих смо и раније, што додуше нисмо пријављивали, претрпели мању штету, као и други мештани Александрова. Зато смо крајем марта 2009. поднели тужбу кикиндском Основном суду. Мада смо приложили сву документацију и доказе, суд је одбио наш тужбени захтев, због чега смо се жалили Апелационом суду. Наша жалба је

Весна Самолов

Све овце регистроване

тврди да ће истрајати до краја јер јој је, како каже, пропустом новоцрњанске локалне самоуправе, која је дужна да води рачуна о псима луталицама, нанета огромна штета.

- Било је то у ноћи 16. марта 2009. године када су на нашу фарму оваца у Александрову

О свему су Самолови одмах обавестили ветеринарску инспекцију и полицију. По изласку на терен, констатовано је да је њихова пријава била тачна, а у полицијском извештају је наведено да је обављен увиђај, место покоља оваца је фотографисано и патрола је о том догађају под-

У СЕНТИ СТАГНИРА БРОЈ ОНИХ КОЈИ ТРАЖЕ ПОСАО

Половина незапослених без квалификације

СЕНТА: На евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) у Сенти је 2.356 житеља ове потиске општине, од којих је готово половина без квалификације само са завршеном основном школолом или непотпуном осмољетком. Саветник.координатор у Испостави кикиндске Филијале НСЗ у Сенти Драгана Марчета констатује да у последње време број оних који траже запослење стагнира, односно да се смањује са почетком сезонских и повремених послова у кампањама прераде дувана и шећерне репе и да се након кампања благо повећава. Посао тражи 1.162 лица без квалификације, 447 са средњом, 526 КВ радника, осморо ВКВ радника, 56 са дипломама виших школа, 11 струковних инжењера и 53 стручњака са факултетском дипломом.

- Међу незапосленима са факултетском дипломом највише је дипломираних економиста, технолога прехрамбене струке, посао траже и диломирани инжењери пољопривреде са усмерењима за воћарство, цвећарство и заштиту на раду, доктор ветерине, психолог, професори мађарског језика, физичког васпи-

тања, информатичари и економисти са мастер дипломом, а дефицитарни су дипломирани машински и електроинжењери - каже Марчета. И поред великог броја незапослених не можемо да удовољимо захтевима појединих предузетника, па тако већ дуже време једна фирма из Сента не може да попуни три-четири радна места оператера на машини за бризгање пластике. Нуди се солидна плата, али мајстори те струке са стране нису заинтересовани да дођу у Сенту. Има и примера да послодавци траже радну снагу какве има на евиденцији НСЗ, међутим, под некоректним условима које диктирају незапослени не желе да прихвате ангажман. Тако је један послодавац најпре тражио да упосли жене, упућено му је двадесетак кандидаткиња, али од посла није било ништа. Најпре је тражио раднице преко 50 година како би могао остварити бесповратна подстицајна средства, када оне нису пристале под изговором да му не одговарају тражио је млађе, па су и оне одбиле. Када су се из НСЗ распитивали у чему је проблем, испоставило се да посло-

давац нуди неприхватљиво радно време и поврх свега да му се део плате по исплати на текући рачун врати у кешу! Послодавци се укључују у програме НСЗ за запошљавање приправника и ново запошљавање, неколицина се укључила у програм обуке за познатог послодавца, при чему је услов био да се половина после обуке запосли. Има заинтересованости и у овој години, али је услов да после оспособљавања шест месеци сви остану код послодавца при чему НСЗ покрива трошкове пореза и доприноса за зараду и из зараде, а послодавац пракитчно треба да обезбеди исплату нето зараде. Заинтересованости има и за коришћење бесповратних средстава за опремање радног места, за шта могућности има на два конкурса. Условима НСЗ за опремање радног места за општину Сента се нуди 100.000 динара, а из програма Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равнопрваност полова 130.000 динара, плус 20.000 за упошљавање старијих од 50 година. М. Митровић

VESTI Контејнери за рециклажу

КИКИНДА: Компанија А.С.А. у Кикинди грађанима је пододелила вреће за рециклажу, а испед зграда поставила је контејнери за пет амбалажу и папир. У првом и другом рејону сваке прве недеље у месецу, данима када се износи кућни отпад, грађани могу да изнесу и вреће намењене за рециклажу. Руководилац продаје А.С.А. Кикинда Александар Попов каже да из трећег и четвртог рејона овај отпад односиће сваке друге седмице у месецу. Селектован отпад биће одношен сваког дана из одређеног села. Сви наши корисници добили су флајер у којем су обавештени о новој услузи, а са рачунима за април добиће и календар на којем ће бити обележени дани када ће бити одношен селектован отпад. То је прва фаза рециклаже, а наредна фаза биће организована рециклажа на депонији. Одношење селективног отпада почело је у понедељак, 2. маја. А. Ђ.

Та се песма љубав зове

Самолови на фарми имају преко стотину оваца расе Виртемберг. Суду су поднели потврду Института за пољопривреду у Зрењанину да су све овце регистроване и да је ова служба контролисала њихову продуктивност. Самолови су од Института добили и потврду о висини штете. Процењено је да једна овца кошта 300 евра, а јагње 175 евра. По тој рачуници, укупна штета износи 7.035 евра. усвојена и предмет је враћен на поновно суђење у кикиндски суд – истиче саговорница “Дневника” и напомиње да је тужена новоцрњанска општина, преко адвоката, поново негирала да је одговорна за велики губитак породице Самолов. Наиме, у поднеску тужене стране наведен је низ околности које, како се тврди, бацају сенку сумње на цео случај и

11

оповргавају речи Самолова да су им пси луталице поубијале овце и јагњад. Између осталог, општина наводи да је ветеринарски инспектор сачинио записник само на темељу казивања оштећеног сточара, а да он нема никаквог сазнања, ни посредног, да су штету причинили керови луталице. Чак подозрева да су то можда учинили пси чувари у власништву Самолова

или суседови. Пита се општина и зашто власници нису поступили по захтеву руководиоца Одељења привреде Милета Тодорова да се обави анализа узрочника угинућа оваца и јагњади, али и због чега службеним лицима СО Нова Црња и Полицијске станице нису показали место где су наводно пси поткопали ограду.

- Све је то начин да се избегне одговорност. Општина је чак оспоравала тужбу тиме да нисмо регистровали фарму, иако имамо доказе да су све наше овце матичене и да поседују маркице и бројеве. Али, идемо даље, нећемо одустати од намере да докажемо истину и да нам одговорни намире штету – закључује Весна Самолов. Ж. Балабан

КИКИНДА: Интернационални фестивал „Та се песма љубав зове ”у Кикинди ће бити одржан 23.и 24. септембра, те је организациони одбор расписао је конкурс за избор песама за други фестивал. Манифестација се одржава под покровитељством Општине Кикинда, Нафтне индустрије Србије и Предшколске установе „Драгољуб Удицки“. Комплетно урађену композицију са именима аутора музике, текста и аранжмана, фотографију и биографију солисте који не сме бити старији од 14 година треба слати путем маила studio.cuperak@yahoo.com или на адресу: Дечији врић “Плави чуперак” улица Бранка Радичевића б.б. 23300 Кикинда, са назнаком за фестивал „ Та се песма љубав зове“. Конкурс је отворен до је 15. јуна 2011. А. Ђ.

ПАР ТЕ Р НО УРЕ ЂЕ ЊЕ ЦР КВЕ У БЕ О ЧИ НУ

Лепши изглед за славу храма

БЕОЧИН: Храм све тог Ва си ли ја Остро шког у Бе о чи ну, за хра мов ну сла ву, 12. ма ја, до би ће леп ши из глед. Уре ди ће се ста зе, огра да, ме сто за па ље ње све ћа, а и зво на ће би ти по диг ну та. Од -

Уре ђу је се про стор око цр кве

лу ком Фон да за ре а ли за ци ју со ци јал ног про гра ма, ко ји за јед нич ки чи не сред ства оп шти не Бе о чин и ком па ни је „Ла фарж“, фи н ан с и р а ћ е се ови ра д о в и вред ни три и по ми ли о на ди на ра. Об зи ром да се из Фон да фи нан с и р а ј у кул ту р а, спорт и

обра зо ва ње, по след њих де с ет го ди на, та ко ће би ти још ове го ди не. Ко пред се да ва ју ћи Фон да, пред с ед н ик оп ш ти н е Бог д ан Цве јић ре као је да је ко нач но вре ме да цр ква у Бе очн гра ду до би је из глед ка кав за слу жу је.

- Фи нан сиј ска си ту а ци ја је те шка, али на шли смо мо гућ но сти да по мог не мо Хра му Св. Ва си ли ја Остро шког у Бе о чи ну, јер је цр ква за и ста ле па, а пар тер ни при лаз го то во да и не ма. До са да је би ла огра ђе на жи цом и др ве ним сту бо ви ма, без ста за и при ла за. Има ли смо про је кат пар тер ног уре ђе ња хра ма и дра го ми је што смо са да у при ли ци да га ре а ли зу је мо. Ура ди ће се ста зе, ивич ња ци, ло жи ште за па ље ње бад ња ка, ме сто за па ље ње све ћа, ка пи ја, жи ва огра да... – ка зао је Цве јић

Пре ма пла ну, ра до ви би тре ба ли да се за вр ше до 12. ма ја ка да ће се све ча но обе ле жи ти сла ва хра ма, а што је и ујед но сла ва ме сне за јед ни це Бе о чин град. Пре ма ре чи ма Цве ји ћа, за овај дан оче ку је се ве ли ка све ча ност на ко ју ће би ти по зван и Вла ди ка Срем ски, цр кве ни хор и број ни го сти. Из ра зио је и за до вољ ство ра дом но вог про то је ре ја Ми ро сла ва Ба би ћа, ко ји је у Бе о чи ну од ско ро. В. Не дић

12

vojvodina

sreda4.maj2011.

РАДИО КОВАЧИЦА ПРОСЛАВИЛА ЈУБИЛЕЈ

Четири језика на истом таласу КОВАЧИЦА: Једна од најстаријих радио станица у Војводини Радио Ковачица скромно је обележила јубилеј 40 година од када је, 1. маја 1971. године, на таласу 93,2 МХз под кровом Дома културе први пут емитовала програм, а са још десет радио станица 4. децембра 1972. је оснивач Заједнице радиодифузних организација Војводине. До 1979. године емитован је програм на српском и словачком језику, када је оснивачка права преузео тадашњи Социјалистички савез радног народа почело је емитовање програма на четири језика који су у службеној и равноправној употреби у општини Ковачица: српском, словачком, мађарском и румунском језику. Јубилеј првог оглашавању у етру пре четири деценије обележила је само шампањцем дежурна екипа са директором и главним и одговорним уренди-

ком ЈП РТВ Ковачица Гојком Вукадином. Прослава јубилеја биће ове јесени када ће се заједнички обележити и деценија локалне телевизије, која такође програм емитује на четири језика. Општина Ковачица је оснивачка права над Радио Ковачицом преузела 1992. године, а локално информисање житеља ове вишенационалне средине касније је обједињено у оквиру ЈП РТВ Ковачица.

- Емитовање програма на четири језика на једној фреквенцији јесте оно што Радио Ковачицу издваја и сврстава међу мали број емитера који то раде на овакав начин, као што се и општина Ковачица издваја по свом националном шаренилу и сврстава међу мали број општина у нашој држави које се могу похвалити таквим богатством - истиче Гојко Вукадин.

Вукадин додаје да се четири деценије од почетака Радио Ковачице ради са много бољом техником и кадровима који настоје да остваре мисију правовременог и објективног информисања грађа-

на, коју су започели њихови претходници. На таласима Радио Ковачице сада се недељно емитује 62 сата програма на српском, 42 на словачком и по 11 сати на мађарском и румунском. М. Мр.

dnevnik

Обнавља се склониште за бескућнике СРБОБРАН: За опремање Прихватне станице одобрено је 1,6 милиона динара на основу конкурса Националне службе за запошљавање за спровођење јавних радова. Новац ће бити утрошен за реконструкцију крова и додатно опремање овог објекта. У Србобрану од 2007. године постоји Прихватна станица у којој је могућ смештај лица која су се тренутно нашла без крова над главом. Према речима Радославе Курјачки, педагога у овдашњем Центру за социјални рад у Прихватну станицу се смештају особе које су се нашле у скитњи, деца без непосредне заштите родитеља, остарела лица која су се нашла на улици односно било које лице које се нашло у стању тренутне потребе за интервентном заштитом.

- Овде је могуће боравити највише седам дана. У оквиру тог смештаја овим особама је омогућено да добију непосредну хиги-

ПРОДАЈА АПАТИНСКОГ БРОДОГРАДИЛИШТА

Нови почетак или крај

АПАТИН: Због блокаде жиро рачуна дуже од три године, стечаја и банкрота, једно од највећих бродградилишта у нашој земљи „Апатин“, се продаје јавним надметањем 25. маја. Бродградилиште је са дуговањима према Војвођанској банци је 2003. године као већински власник купио бизнисмен Војин Лазаревић за 20 милиона динара. Највећи повериоци су Војвођанска банка, ТИМ из Сремске Митровице и Агенција за осигурање депозита. Фирма ПИМ из Сремске Митровице, као један од три највећа повериоца, је након проглашења стечаја, прошле године 17. јуна, закупила бродградилиште, а свих 180 радника је проглашено технолошким вишком, док је око 40-так бродоградитеља остало у кругу предузећа до окончања продаје, односно 31. маја, када истиче закуп. У току стечајног поступка урађена је обимна документација о

финансијском стању предузећа и постојала је дилема да ли ће се фирма продавати у целини или деловима. Одбор поверилаца је донео одлуку да се продаја обави

Квалификовани бродоградитељи Шездесетих година у бродоградилишту је радило око 700 радника. Пре приватизације у бродоградилишту је било запослено 400 радника. Квалификована радна снага је била јак адут да странци, посебно бродарске силе попут Норвешке и Холандије, годинама поверавају послове Апатинцима. Плате бродградитеља у „златном“ периоду биле више од зарада у тадашњој апатинској пивари.

јавним надметањем које ће се одржати 25. маја, у 12 часова у просторијама фирме.

- Независна проценитељска кућа „Еуконс“ из Београда је утврдила почетну цену бродградилишта која је мања од дуговања. Повериоци сада потражују скоро двоструко већу суму од 1.185.000.000 него што је процењана почетна цена фирме 584.279.000 динара. Зависно од тога по којој цени ће се продати бродоградилиште намириваће се повериоци. Радници који су оста-

ли у фирми више нису радници Бродградилишта већ закупца ПИМ-а из Сремске Митровице који ће даље одлучивати о њиховој судбини, рекао је стечајни управник Предраг Љубовић. Према чијим речима још нису познати евентуални купци. Депозит за учешће у јавном надметању је милион и 200 хиљада евра. У чаршији круже разна нагађања о евентуалном купцу, од Миодрага Костића до једног холандског бродоградитељског магната, који је раније већ показао интерес за бродоградилиште. Фирма ТИМ из Сремске Митровице, досадашњи закупац, из круга предузећа повлачи своју опрему уложену у бродоградитељске послове, што наводи на причу да они нису заинтересовани купац. За упућене у бродоградњу највећа вредност бродоградилишта у Апатину је синхролифт за извлачење и спуштање бродова великих габарита који нема ниједно бродоградилиште у земљи, покривене велике хале, као и положај у рукавцу Дунава, који је у рангу међународног зимовника. Преостала опрема је дотрајала и готово нема вредности. Бродоградитељи који су донедавно градили прекоокенаске бродове за стране партнере, имали су и пуне руке посла на ремон-

Дуга традиција Апатинац Јосип Крамер је 1920. године, уместо низа постојећих мануфуктурних радионица за израду лађа, основао Бродградилиште, тада савременог типа. Првих година то је била ремонтна радионица да би 1929. године већ производила комплетне речне бродове. Бродови изграђени између два и после Другог светског рата и данас плове Дунавом. ту речних бродова, тврде да посла и даље има али је нечији интерс био да фирма оконча на овај начин.

- Страни партнери су нудили уговоре за ремонте бродова све до јуче. Послови се нису прихватали из нама непознатих разлога. Радници су отишли на Биро скоро преко ноћи, сведочи један од некадашњих радника брдоградилишта, који не жели да му се помиње име, у нади, као и остали, да ће бродградилиште купити странци, да ће се поново запослити, јер у њих имају после горког искуства више поверења него у наше тајкуне. Ј. Прелчец

ПРОЈЕКАТ ЗА СМАЊЕЊЕ БРОЈА НЕЗАПОСЛЕНИХ РОМА

Добијају новац за покретање бизниса АПАТИН: У Дому културе у Ромском насељу у Апатину представљен је пројекат за побољшање незапослености Рома на територији Војводине. Пројекат је присутнима, а окупило се близу сто Рома из насеља представио Душко Јовановић, директор Канцеларије за инклузију Рома АПВ. Програм ће се спроводити у 20 војвођанских општина и то у Апатину, Сомбору, Кули, Оџацима, Новом Кнежевцу, Сенти, Кикинди, Бечеју, Србобрану, Житишту, Зрењанину, Жабљу, Новом Саду, Беочину, Инђији, Руми, Пећинцима, Панчеву, Ковину и у општини Белма Црква.

- Општине су одабране по томе колико у решавању питања Рома учествује локална самоуправа, а апатинска општина континуирано ради на побољшању услова живота Рома и може се похвалити са свим што је урадила јер ово ромско насеље са 2.500 становника једно је од најуређенијих и највећих на подручју Србије истакао је Душко Јовановић. Роми који се одлуче за отварање сопственог предузећа добиће субвенције од Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и рав-

ноправност полова у износу од 200.000 динара бесповратних средстава, а од Канцеларије за инклузију Рома АПВ имаће шест ме-

рене фирме, а они који користе ове погодности имају обавезу да фирма ради бар годину дана. Иначе, како је објашњено циљ пројекта је

Роми који се одлуче за отварање фирме добиће 200.000 динара бесповратно, имаће шест месеци плаћеног књиговођу, компјутерску опрему потребну за почетак пословања, канцеларијски материјал, веб страницу и лого новоотворене фирме, а они који користе ове погодности имају обавезу да фирма ради бар годину дана сеци плаћеног књиговођу. Осим тога Канцеларија за инклузију Рома обезбедиће комопјутерску опрему потребну за почетак пословања, канцеларијски материјал, веб страницу и лого новоотво-

да се побољша друштвено економски развој и социјална инклузија ромске заједнице у Војводини, односно Србији.Осим тога циљ је и стварање нових радних места и очување постојећих за припаднике ромске националне заједнице кроз повећање мотивисаности радне снаге, са посебним акцентом у сектору производње и услуга. Осим за самозапошљавање предвиђена је и преквалификација за познатог послодавца и то првенствено за дефицитарна занимања, а то су по садашњој процени кувари, вариоци, возачи и трговци. У разговорима који су уследили након презентације присутни су изнели читав низ проблема с којима се суочавају у тражењу посла али и стрепњу при доношење одлуке за отварање својих фирми,

јенску и медицинску заштиту, негу и храну. У Прихватној станици стално борави дежурна хранитељица, а по смештају лица ангажују се и стручни сарадници Центра за социјални рад, као и Хитна служба Дома здравља – додаје Курјачки. Она је, такође, нагласила да се током тих седам дана колико ова лица могу да бораве у Прихватној станици, планира њихово даље збрињавање.

- Уколико се ради о особама које нису са територије наше општине, онда се тражи начин да се они врате на место пребивалишта односно обавестимо Центар за социјални рад који је надлежан за њих. Ако је лице из општине Србобран, а нема стамбених услова, у том случају се смешта у хранитељску породицу – објашњава Курјачки. Од почетка ове године, на овај начин у Србобрану је збринуто пет особа. М. Кк.

VESTI Борба против дијабетеса БЕЧЕЈ: У оквиру обележавања „Месеца борбе против дијабетеса“, Друштво за борбу против шећерне болести Бечеј пети пут заредом спровело је крајем априла целодневну акцију „Здрављу у сусрет“. Овога пута је, поред традиционалних партнера локалне самоуправе и новосадске фирме „Спектол“, уз њих било и Министарство рада и социјалне политике.

- Задовољни смо како је све протекло, поготово ако се зна да нам временски услови нису ишли на руку. Евидентирано је 680 суграђана, који су бесплатно проверили ниво шећера у крви и крвни притисак, од чега је четрдесетак њих први пут открило да су потенцијални дијабетичари и сада им предстоје даље провере у овдашњем Дому здравља – рекао је председник организатора Радослав Ивановић. В. Јанков

Да ни ан га жо ва ног фил ма БАЧ КА ПА ЛАН КА: До 8. ма ја у са ли би о ско па Кул тур ног цен тра у Бач кој Па лан ци би ће одр жан фе сти вал „Сло бод на зо на“, од но сно фе сти вал ан га жо ва ног фил ма. Би ће при ка за но пет фил мо ва ко је је бе о град ска пу бли ка оце ни ла као нај бо ље. По себ на но вост би ће мо гућ ност да по сле про јек ци је гле да о ци мо гу уче ство ва ти у ди ску си ји о фил мо ви ма. М. Сџ.

Нови уредник Суботичких новина СУБОТИЦА: Бранко Жујовић је изабран за новог главног и одговорног уредника „Суботичких новина” и уређиваће број за 6. мај, сазнаје „Дневник”. Био је уредник „Суботичких дана” и Ревије 024, затим дописник новина „Национал”, а сада пише за „Глас Русије”. Потпредседник је Удружења новинара Србије и члан Савета за штампу. Прошао је неколико обука на стручном усавршавању у Кини, A. A. Русији, Турској и Грчкој.

Почиње упис у „Полетарац”

поготово што је, како су истакли, сума која је понуђена премала да би могли да започну неки бизнис.

- Знамо да средства нису висока али је омогућено да се удруже до четири особе па је и та сума тада достиже 800.000 динара - одговорио је Јовановић.

- Радио сам као електровариоц у апатинском Бородградилишту и имам 35 година радног стажа и 57 година живота. Не могу у пензију, а ко ће ме примити на посао јер имам 57 година - рекао је Петар Петровић. Владан Мишковић се пожалио да је 70 одсто старијих неписмено и тешко могу да прате оно о чему се говори иако би сви радије радили него одлазили по помоћ у Цне-

тар за социјални рад. Без посла су и браћа Балог, деветнаестогодишњи механичар, завршио је средњу машинску школу и 23. годишњи Данијел који има жену и дете.

- Завершио сам машинску школу и курс за вариоце али посла нема - говори Данијел Балог који као и његов брат желе да раде у струци. Пројекат је финансиран од Европске комисије у висини од 237.794 евра, а који ће реализовати Канцеларија за инклузију Рома АПВ уз партнерску подршку Секретаријата за рад, запошљавање и радноправност полова АП Војводине Ј. Прелчец

РУМА: Упис у Предшколску установу ‘’Полетарац” почеће у среду и трајаће током целог маја месеца. Родитељи могу уписати децу у ову Установу сваког радног дана од 8 до 13 часова, у Главној улици број 146 у Руми. За упис у целодневни боравак потребно је приложити дететов извод из књиге рођених (оригинал или оверену фотокопију), копију личне карте родитеља који подноси пријаву, потврду о запослењу за оба родитеља, копије радне књижице за оба родитеља, копију потврде о поднетој пријави на обавезно социјално осигурање и лекарско уверење за дете. Док је за упис малишана у полудневни боравак (предшколско), у који се уписују деца рођена од 01. марта 2005. до 01. марта 2006. године, потребно донети дететов извод из књиге рођених (оригинал или оверена фотокопија), копију личне карте родитеља који подноси пријаву и лекарско уверење за дете. Ј. А.

CRnA HROnikA

dnevnik

sreda4.maj2011.

13

DA NAS OD LU KA HA [KOG TRI BU NA LA O LI DE RU RA DI KA LA VO JI SLA VU [E [E QU

Slo bo da ili na sta vak su |e wa Sud sko ve }e Ha {kog tri bu na la, da nas od lu ~u je o zah te vu Vojislava [e{eqa da se su |e we pre ki ne i da li der Srp ske ra di kal ne stran ke bu de oslo bo |en.

U isto ri ji su |e wa Ha {ki tri bu nal do sad ni je pri hva tao ta kve zah te ve op tu `e nih. Po sle od lu ke su di ja po pra vi lu 98, ko jim }e se od re di ti da li je tu `i la {tvo iz ne lo slu ~aj i da li su po treb ni do ka zi od bra ne, zna }e se da li }e su |e we

li de ru ra di ka la [e {e qu bi ti na sta vqe no.

U ras pra vi odr `a noj 9. mar ta [e {eq je za tra `io od {te tu od 10 mi li o na evra i po no vio svoj zah tev da ve }e do ne se oslo ba |a ju }u pre su du po {to tu `i la {tvo ni je ni {ta do ka za lo pro tiv we ga.

U ovoj si tu a ci ji ~la no vi sud skog ve }a, ko jim pred se da va su di ja @an Klod Antoaneti, pro ce wu ju da li su tu `i o ci po nu di li do voq no do ka za pro tiv

[e {e qa po svim ta~ ka ma op tu `ni ce ili zbog ne do stat ka do ka za od ba cu ju ce lu op tu `ni cu ili ne ke we ne de lo ve.

Aleksandar Konti} iz tu `i la {tva Ha {kog tri bu na la is ti ~e da je Tu `i la {tvo u pot pu no sti uve re no da po sto ji do voq no do ka za za na sta vak pro ce sa [e {e qu i da }e sud sko ve }e uva `i ti tu pro ce nu. To, me |u tim, re kao je Kon ti}, ne zna ~i da je Tu `i la {tvo sprem no da pre ju di ci ra od lu ku sud skog ve }a .

„Ni ko sem su di ja sud skog ve }a ne zna sa dr `aj od lu ke’’, na gla sio je Kon ti}.

Li de ru ra di ka la, ko ji se u pri tvo ru Tri bu na la na la zi od fe bru a ra 2003. go di ne, ka da se do bro voq no pre dao, su di se za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u Hr vat skoj, Voj vo di ni i BiH od 1991. do 1993. go di ne. [e {eq, ko me se su di od no vem bra 2007. go di ne, u ja nu a ru 2009. je do dat no op tu `en za ne -

po { to v a w e Tri b u n a l a zbog obe lo da wi va wa ime na i dru gih li~ nih de ta qa tri sve do ka ~i ji je iden ti tet, po na lo gu Pre tre snog ve }a, za {ti }en od jav no sti.

Li der ra di ka la je u ju lu 2009. go di ne osu |en na 15 me se ci za tvo ra zbog ne po {to va wa su da, a u fe bru a ru 2010. dru gi put je op tu `en zbog ob ja vqi va wa u kwi zi po da ta ka o 11 za {ti }e nih sve do ka.

(Ta njug)

NE SRE ]A KOD BE [E NO VA^ KOG PR WA VO RA, NA FRU [KOJ GO RI

ISTOG PRE PO DNE VA DVA PU TA OPQA ^KA NA ISTA RAD WA NA NO VO SAD SKOM NO VOM NA SE QU

Po gi nuo u ne do zvo qe nom lo vu

Ne za do vo qan sa mo `e sti nom, vra tio se po pa zar

Pre kju ~e, po sle 16 ~a so va, pri li kom ne do zvo qe nog lo va u Fru {koj go ri, na po te su Be {e no va~ kog Pr wa vo ra, hi ci ma iz pu {ke usmr }en je Mi lo{ V. (25) iz La }ar ka, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci.

Po li ci ja je li {i la slo bo de i od re di la me ru za dr `a va wa dvo ji ci mu {ka ra ca ko ji su se na la zi li u dru {tvu na stra da log.

Uvi |aj na li cu me sta oba vio je

is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci, u pri su stvu za me ni ka vi {eg jav nog tu `i o ca i po li cij skih slu `be ni ka Po li cij ske upra ve u Srem skoj Mi tro vi ci.

Po li ci ja pred u zi ma in ten ziv ne me re ka ko bi utvr di la sve okol no sti ve za ne za ovaj do ga |aj, o ~e mu }e jav nost bi ti pra vo vre me no oba ve {te na, is ti ~e se u sa op {te wu.

M. B.

U ZRE WA NI NU DA NAS NA STA VAK SU \E WA ZA AFE RU „AGRO @IV”

Advo ka ti se na da ju iz u ze }u su di ja Su |e we biv {em su vla sni ku pan ~e va~ ke kom pa ni je “Agro `iv” Miroslavu @ivanovu (60) i de vet na e sto ri ci we go vih sa rad ni ka tre ba lo bi da nas da bu de na sta vqe no pred Ve }em vi {eg su da u Zre wa ni nu. Na sta vak glav nog pre tre sa za vi si od od lu ke Ape la ci o nog su da ko ji

osta lih di rek to ra, dva pu ta se po ja vio kao sve dok. Advo kat Jovan ]iri}, bra ni lac dru go op tu `e nog Zorana Prebira~evi}a (57), biv {eg ge ne ral nog di rek to ra “Agro `i va”, me |u tim, obe lo da nio je no va sa zna wa - da je zre wa nin sko Vi {e jav no tu `i la {tvo jo{ ok to bra 2010. go di -

Na kon {to je pre kju ~e, po dru gi put ma ski ran uz pret wu pi {to qem, opqa~ kao istu rad wu na no vo sad skom No vom na se qu istog pre po dne va, pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je uhap si li su osum wi ~e nog raz boj ni ka za ovo de lo u obli `woj koc kar ni ci-pro dav ni ca „Kli za-S” u Uli ci Se qa~ kih bu na 93. Kao i u ve }i ni pqa~ ki na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga i uop {te u Sr bi ji, ali i u re gi o nu, i ovog pu ta raz boj nik je nar ko man ski za vi snik, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no.

- Po la sa ta na kon otva ra wa rad we, oko se dam ~a so va, pqa~ ka{ s ka~ ke tom i na vu ~e nom ka pu qa ~om re pe ti rao je pi {toq i ozbiq no za pre tio dve ma pro da va ~i ca ma. Jed nu je ote rao u ma ga cin iza lo ka la i re kao da }e joj „pro su ti mo zak„ ako mu bu de pra vi la pro ble me. Ka ko je pro dav ni ca tek po ~e la s ra dom, u ka si je bi lo vr lo ma lo pa ra, tek za vra }a we ku su ra. Ne za do vo qan {to ne ma nov ca, raz boj nik je uzeo pi }e i ci ga re te. Po ku pio je vi ski i „vi qa mov ku„, a kad su upla {e ne ko le gi ni ce kre nu le da mu do da ju i pe lin ko vac, on je re kao da to ne }e. Sa mo o~i su mu se vi de le. Zah te vao je od wih i te le fo ne, ali one su ih ne ka ko za dr `a le - pri ~a za „Dnev nik„ pro da va -

Pro dav ni ca ko ja je dva put opqa~ ka na u istom da nu

Nar ko ma ni pred wa ~e La ne je, ipak, za be le `en znat no ma wi broj raz boj ni {ta va na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga: po ~i we no je 429 u od no snu na pret hod nih 575 u 2009. go di ni. Ra sve tqe no je vi {e od po lo vi ne.

Za pr va tri me se ca ove go di ne ta ko |e je sma wen broj raz boj ni {ta va za oko jed nu pe ti nu, a ra sve tqe nost je ve }a za de set od sto, sa op {ti la je ju ~e za „Dnev nik” no vo sad ska Po li cij ska upra va. Pqa~ ka {i naj ~e {}e na pa da ju rad we, tra fi ke, me wa~ ni ce i kla di o ni ce, po na ro ~i to ako su u wi ma za po sle ne `e ne. Ve }i na pqa~ ka {a su nar ko man ski za vi sni ci i do sta wih su po vrat ni ci u ovim kri vi~ nim de li ma, pre sve ga da bi se bi obez be di li pa re za na bav ku dro ge. ~i ca S. [. - Dru gi put je do {ao oko 11 sa ti s istim sce na ri jom.

U SA RA JE VU OBE LE @E NO STRA DA WE VOJ NI KA JNA U DO BRO VO QA^ KOJ ULICI

Zlo ~in 19 go di na bez ka zne

Mi ro slav @i va nov (le vo) u zre wa nin skom su du

re {a va zah tev bra ni la ca @i va no va i osta lih okri vqe nih za iz u ze }e sud skog ve }a, ali i kom plet nog zre wa nin skog Vi {eg su da.

Na kon {to je Ape la ci o ni sud, da pod se ti mo, od ba cio zah tev za iz u ze }e vi {eg jav nog tu `i o ca Borislava Miglinskog i we go vog za me ni ka Branislava Tati}a, bra ni o ci okri vqe nih su oti {li ko rak da qe i za tra `i li no vo iz u ze }e - ovog pu ta pred se da va ju }eg Ve }a Vi {eg su da u Zre wa ni na Ile{a Bako{a, v.d. pred sed ni ce tog su da Biqane Martinovi} i svih dru gih su di ja. Kao i u pret hod nom slu ~a ju, bra ni o ci i ovog pu ta raz log vi de u do sa da {wim pro ce snim rad wa ma ko je do vo de u sum wu tok su |e wa, ali i za ko ni tost do no {e wa pre su de u pred me tu “@i va nov i osta li”.

Pra vi ka men spo ti ca wa, na kon sko ro tro go di {weg pro ce sa pro tiv biv {eg pr vog ~o ve ka pan ~e va~ ke kom pa ni je i we go vih sa rad ni ka, je ste Predrag Ami`i}. Ovaj biv {i di rek tor “Agro `iv Ju ka”, od no sno kla ni ce u @i ti {tu, a da nas ge ne ral ni di rek tor “Agro `i va”, u pred me tu pro tiv @i va no va i

ne po di glo op tu `ni cu pro tiv Ami `i }a, a za isto kri vi~ no de lo za ko je su op tu `e ni @i va nov i sa rad ni ci, od no sno zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i pot pi si va wa {tet nih ugo vo ra. Op tu `ni cu za stu pa isti za me nik tu `i o ca Bra ni slav Ta ti}, a pred met je do bio da su di isti su di ja – Ile{ Ba ko{.

Me |u tim, ova op tu `ni ca ni je stu pi la na sna gu zbog pri go vo ra ko jeg je pod neo Ami `i}. I po red oba ve ze da se iz ja sni u ro ku od 60 da na, Vi {i sud o we mu jo{ ni je ras pra vqao. Od bra na tvr di da je Ami `i} sve do ~io pod pret wa ma i uce na ma, i zah te va ju da se pred me ti spo je, a on po no vo sa slu {a, ovog pu ta u svoj stvu op tu `e nog. Sma tra ju, ta ko |e, da je neo dr `i vo dvo stru ko svoj stvo Ami `i }a, i da bi kao op tu `e ni tre ba lo da se na |e na klu pi za jed no sa @i va no vim i osta lim di rek to ri ma, jer od go va ra za ista kri vi~ na de la kao i oni.

Mi ro sla va @i va no va i we go ve sa rad ni ke op tu `ni ca te re ti da su po ~i ni li raz ne fi nan sij ske mal ver za ci je u “Agro `i vu” i da su ne za ko ni to pri svo ji li di vi den du od pre ko 1,5 mi li jar di di na ra. @. B.

Obe le `a va we 19. go di {wi ce zlo ~i na nad voj ni ci ma JNA u Sa ra je vu u Do bro vo qa~ koj uli ci pro te klo je ju ~e bez in ci den ta, iako po li ci ja kan to na Sa ra je vo ni je do zvo li la tro ~la noj srp skoj de le ga ci ji, i po red ra ni jeg do go vo ra, da na me stu stra da wa voj ni ka po lo `i ve nac, prav da ju }i to bez bed no snim raz lo zi ma.

Oko sto ti wak ~la no va po ro di ca i pred stav ni ka ne vla di nih bo ra~ kih or ga ni za ci ja i vla sti RS za pa li li su sve }e i po lo `i li be le ru `e u bli zi ni Do bro vqa~ ke, ko ja sa da no si ime Ham di je Kru -

Skup su obez be |i va le ja ke po lic jske sna ge.

Po men po gi nu lim voj ni ci ma JNA ju ~e je slu `en u pra vo slav nom hra mu u Mi qe vi }e vi ma u Is to~ nom Sa ra je vu, a po lo `e ni su i ven ci na voj ni~ kom gro bqu u So ko cu.

Za zlo ~i ne u Do bro vo qa~ koj uli ci, kao i tu zlan skoj ko lo ni, ka da su ta ko |e stra da li voj ni ci JNA po lo vi nom ma ja 1992. go di ne, jo{ ni ko ni je od go va rao. Pre ma po da ci ma Cen tra za is tra `i va we rat nih zlo ~i na RS, u Do bro vo qa~ koj po gi nu lo je 42 qu di - 10

Po ~ast stra da lim voj ni ci ma

{e vqa ko vi }a, kod mo sta Dr ve ni je. Tri auto bu sa, ko ja su do {la iz Is to~ nog Sa ra je va, me |u ko ji ma su bi li i pred stav ni ci vla sti RS, za u sta vi la su se is pred zgra de Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Sa ra je vu, oda kle su u~e sni ci po me na sa za pa qe nim sve }a ma i be lim ru `a ma u mi mo ho du do {li do mo sta Dr ve ni ja na Mi qac ki.

Fo to: B. Lu ~i}

ofi ci ra, 28 voj ni ka i ~e tvo ro gra |a na, a po na ci o nal noj struk tu ri me |u stra da lim su bi la 32 Sr bi na, {est Hr va ta i ~e ti ri Bo {wa ka.

Slu ~aj Do bro o vqa~ ke uli ce is tra `u je go di na ma Tu `i la {tvo BiH, a pre ma ne dav nim obe }a wi ma, u ju nu }e bi ti po zna ta sud bi na tog pred me ta.

(Ta njug)

Stao je kod ka se po red ula znih vra ta i is te rao sve mu {te ri je,

bi lo ih je tro je ili ~e tvo ro.

Oteo je oko 3.000 di na ra, ko li ko je za te kao u ka si, a mi ina ~e skla wa mo pa re i ne dr `i mo ih pu no ov de. Jed na mu {te ri ja je tom pri li kom pla ka la i po vra }a la od stra ha. Ina ~e, i otac ovog iz gred ni ka je, na vod no, na{ ku pac. Ko li ko ~u jem, on po ka zu je vo qu da nas obe {te ti i `ao mu je zbog sve ga ovo ga. Ni je mi sve jed no na po slu.

S. [. do da je da je jed na ko le gi ni ca re kla da vi {e ne }e ra di ti.

Ro di te qi su je vo di la kod le ka ra zbog ovog do ga |a ja. Obe su uze le ta ble te za smi re we.

- Dru ga ko le gi ni ca, ko ja }e osta ti da ra di, ve} je bi la pqa~ ka na u ovoj rad wi. Raz boj nik je tad pre tio no `em i bio je ma ski ran fan tom kom. Pro {le i pret pro {le ne de qe no }u iz gred ni ci su nam raz bi li sta klo, od no sno iz log, da bi ukra li sit nni ce, ma hom so ko ve. Me ne je, ta ko |e, pre sreo pqa~ ka{ ok to bra pro {le go di ne dok sam i{la ku }i i uz pret wu no `em tra `io no vac, a ja sam ima la sa mo 150 din ra. Po red ovog, jed na mu {te ri ja je na ku po va la stva ri za oko hi qa du di na ra i kad smo mu to spa ko va li na ka si - on je po be gao. Taj slu ~aj ni smo ni pri ja vi li po li ci ji. Pla {im se, ali mo ra se ra di ti - ja da se na {a sa go vor ni ca.

M. V.

OD BRA NA BIV [EG DI REK TO RA „OBI LI ]A” ULO @I LA PRI GO VOR NA OP TU @NI CU

Bi ni }u su |e we, a ne na god ba Od bra na biv {eg di rek to ra FK „Obi li}“ Dragi{e Bini}a ulo `i la je pri go vor pro tiv op tu `ni ce ko jom se za jed no s eks pred sed ni com tog klu ba pe va ~i com Svetlanom Ra`natovi} sum wi ~i za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s tran sfe rom jed nog fud ba le ra 2001. go di ne, te da je pri tom woj omo gu }io pri ba vqa we imo vin ske ko ri sti, po tvr dio je advo kat Dobrivoje Glavoni}, bra ni lac Bi ni }a, u iz ja vi za “Dnev nik”. Ka kao sa zna je na{ list, Vi {i sud u Be o gra du jo{ uvek ni je od lu ~io o pri go vo ru ko ji je od bra na Bi ni }a ulo `i la pro tiv op tu `ni ce be o grad skog Vi {eg tu `i la {tva, po dig nu te 28. mar ta ove go di ne.

Advo kat Gla vo ni} ka `e da su on i Bi ni} „op tu `ni cu do bi li de set da na na kon {to je u jav no sti obe lo da wen spo ra zum o pri za wu kri vi ce“ ko ji su s Tu `i la {tvom po sti gle Sve tla na Ra `na to vi} i we na se stra Lidija Ocokoqi}, ko ji ma ista op tu `ni ca na te ret sta vqa zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s tran sfe ri ma de se to ri ce fud ba le ra “Obi li }a”, od 14. av gu sta 2000. do 21. ma ja 2003. go di ne. Od bra na Dra gi {e Bi ni }a, ob u hva }e nog dru gom ta~ kom op tu `ni ce sa mo u ve zi s je di nim tran sfe rom, ne na go ve {ta va mo gu} nost na god be, ve} su, po re ~i ma advo ka ta Gla vo ni }a, opre de qe ni za su |e we, uko li ko bu de od bi jen wi hov pri go vor i op tu `ni ca stu pi na prav nu sna gu.

- Po na ma, Bi ni} ni je po ~i nio ni jed no kri vi~ no de lo. Ne vi dim {ta bi se po ga |a li, ni ti nam je

iko bi lo {ta pred lo `io, ni ti nas je iko zvao, ni ti nas je iko kon tak ti rao.U si tu a ci ji kad vas Tu `i la {tvo te re ti, a zna te da ni ste po ~i ni li kri vi~ no de lo, ve o ma je te {ko da se po ga |a te. Zna ~i, tre ba lo bi da pri hva ti te kri vi cu ko je ne ma i mi to, na rav no, ne }e mo u~i ni ti - ka `e Gla vo ni}.

Advo kat uka zu je da u po stup ku ko ji se vo di pro tiv vi {e sa op tu `e nih oso ba, kad do |e do spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce sa mo iz me |u po je di nih op tu `e nih i Tu `i la {tva, za od bra nu osta lih, na sta je „ve o ma ~ud na si tu a ci ja, jer ako ne ko pri zna- {ta je sa osta li ma“. Gla vo ni} na po mi we da od bra na Bi ni }a, re ci mo, „sad ne zna da li je Ra `na to vi }e va sve dok ili ni je“.

- Ono {to je ve o ma in te re sant no je ste da je Dra gi {a Bi ni} dao pot pu no iden ti~ nu iz ja vu 2003 .go di ne, kao sve dok, te i ove go di ne u ja nu a ru, bez ijed nog do dat nog pi ta wa ni tu `i o ca ni is tra `nog su di je. Me ni je ne shva tqi vo da je Tu `i la {tvu tre ba lo osam go di na da shva ti da je Bi ni} na isti na ~in, istim po stup ci ma po ~i nio kri vi~ no de lo, a ra ni je je bio sve dok.

To je ne ve ro vat no da im je tre ba lo osam go di na da shva te. To je ma lo du ga ~ak pe riod, ali me ne ~u di kad je Tu `i la {tvo u pi ta wu - ka `e Do bri voj Gla vo ni}. .

Advo kat na ja vqu je da }e od bra na Bi ni }a bi ti pri sut na na ro ~i {tu ko je je Vi {i sud u Be o gra du za ka zao za 9. maj po vo dom Spo ra zu ma ko ji su Ra `na to vi }e va i Oco ko qi }e va pot pi sa le s Tu `i la {tvom.

J. Ja ko vqe vi}

14

FiLMSkA PLAneTA

sreda4.maj2011.

dnevnik

НАГРAДА ЖЕЉКУ МИРКОВИЋУ НА „АЛ ЏАЗИРА ФИЛМ ФЕСТИВАЛУ„

НАГРАДЕ АМЕРИЧКЕ ФИЛМСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Оженићу цело село

Оскари по старом

Документарни филм „Оженићу цело село“ у режији Жељка Мирковића, рађен у продукцији „Optimistic film a“ , освојио је награду жирија „Fam ily Award “ на управо завршеном фестивалу документарног филма „Al Ja zeera F il m Fes tival “ , у Дохи, Катар.

Српска премијера филма „ Оженићу цело село“ заказана је за 8. маја у Београду, у Дому омладине на 4. међународном фестивалу документарног филма Белдокс 2011. Филм је уврштен у српски такмичарски програм. Филм је прича о хармоникашу Пеци, који је одлучио је да ожени све неожењене у свом селу. Његов мото је „Оженићу цело село, макар ми пресело“.Село Матејевац, на југу Србије има преко 300 неожењених муш караца, скоро сваки трећи мештанин. Село је само 10 минута вожњe од града Ниша у коме живи око 400.000 грађана, али жене не желе на село. Ово није проблем само у овом крају – цела Србија је препуна неожењених мушакраца и жена, али они никако да се споје. Села се гасе, градови се пуне, а бракова све мање. Филм је подржало Министарство културе Републике Србије, Град Ниш, секретаријат за културу, Општина Пантелеј, Ниш, Јан Вријман Fund, IDFA.

Додела награда Оскар неће бити померена на неки ранији датум, већ ће се и убудуће одржавати крајем фебруара, саопштила је у Лос Анђелесу америчка Филмска академија. Председник Академије Том Шерак изјавио је да ће свечана додела награда бити одржана 26. фебруара 2012. године, односно последње недеље у фе-

бруару, као и претходних година. Организатори доделе награда разматрали су померање датума одржавања свечаности, јер, по њиховим речима, ранија додела награда може да одузме нешто од сјаја највеће ноћи у Холивуду. Номинације за 84. доделу Оскара биће објављене 24. јануара 2012. године.

НА ПРЕДСТОЈЕЋЕМ КАНСКОМ ФЕСTИВАЛУ ОМАЖ СТЕНЛИЈУ КЈУБРИКУ

Обновљена „Паклена поморанџа” На предстојећем, 64. филмском фестивлу у Кану, у програму Класика, култни филм Стенлија Кјубрика (1928-1999) “Паклeна поморанџа” (A Cloc kwork Oran ge) биће приказан у обновљеној верзији. Пројекцији ће присуствoвати глумац Малколм Мекдауел, који ће одржати и мастер-клас.

следњег остварења “Широм затворених очију”. Представљени су и принтови Кјубрикових радова из младости, када је радио као фотограф.Изложба обухвата и костиме из његових филмова, укључујући и “2001 Одисеја у свемиру” и “Исијавање” са Џеком Николсоном. Такође, представљени су сценарији,

Мејсоном у главним улогама, а култни статус стекао је филмом “Доктор Стренџлав” (1963), јединственом дијагнозом идеолошког лудила. Гађење над насиљем времена које долази исказао је екранизацијом култног романа “Паклена поморанџа” (1971) Ентонија Барџиса. Између “Поморанџе” и

филмски сетови, фотографије са локација снимања филмова, чак и писма обожавалаца. Публика може да слуша незаборавну музику из Кјубрикових филмова, а осим ретроспективе, изложба обухвата и конференције и округле столове о његовом животу и делу. Фотограф који је на филмску позорницу ступио кроз жестоке кримиће, Кјубрик је доживео светску славу 1962. године екранизацијом романа “Лолита” Набокова, са Сју Лајон и Џејмсом

“Исијавања”, Кјубрик је снимио филм “Бери Линдон” (1975), такође један од омиљених међу његовим поштоваоцима. Све до 1999. године, када је преминуо и оставио недовршен филм “Широм затворених очију”, Кјубрик је био љубимац филмске публике, али не и магнет за биоскопске благајне. Временом, његови филмови на дигиталним носачима нашли су љубитеље међу новим генерацијама филмофила, које су у њему препознале визионара и савременика.

РЕЖИСЕР КЛОД ЛЕЛУШ У ИНТЕРВЈУУ „ФРАНС ПРЕСУ”

Жалим што нисам снимио холивудски филм Чувени француски режисер Клод Лелуш, у чију 50-годишњу каријеру је стало 40 филмова, жали само због једне ствари - што никада није снимио холивудски филм. Уметничке разлике биле су разлог томе, рекао је Лелуш Франс пресу, али је додао да веома воли Америку где је снимио два филма. Филмска индустрија у САД окренута је блокбастерима и привлачењу широке публике, док Лелуш више воли ауторски приступ филму где аутор следи пре свега свој уметнички глас. „Оно што ми се сад допада је што не знам где идем,“ реКлод Лелуш као је он. Лелуш, џин француске кинематографије, снимио је два филма у Америци- „Љубав је чудна ствар„ (Un hom me qui me pla it) са Жан Пол Белмондом и Ани Жирардо и „Други човек, друга шанса„ (Un autre hom me, un autre ćan ce), са Џејмсом Каном и Френсис Хастер. Иако су оба филма снимљена у Америци њихов сензибилитет је непогрешиво француски. За Лелуша, снимање филмова је путовање на којем он покушава да „открије где се филм завршава и да говори публици више из срца него из главе“. Холивуд,

са друге стране, више је окренут публици и продаји карата. „Открио сам да нисам спреман на компромисе,“ рекао је он. Режисер, који је у САД најпознатији по филму „Један човек и

једна жена“ рекао је да је неколико пута после тог филма добијао понуде да снима у Америци. „После тог филма Марлон Брандо и Стив Меквин су ме позвали да радимо заједно,“ рекао је он и додао да је био „веома узбуђен“ због тог пројекта. „Састао сам се са Стивом Меквином и лепо смо се провели иако је он био помало луд. Возао ме је по целом Лос Анђелесу својим колима. Волео сам тог момка,“ рекао је Лелуш и додао да је пројекат пропао због „уметничких неслагања“.

Са једне стране ту су били Меквин и Брандо, а са друге продуценти који су ми сваки дан говорили шта се очекује од филма у коме глуме ова двојица, рекао је режисер. Лелуш је потом написао и режирао више од 40 филмова. Почео је као репортер са спортских догађаја и пробио се са филмом „Један човек и једна жена“ који је добио „Златну палму„ у Кану и два Оскара - за најбољи страни филм и најбољи сценарио. Он сматра да и у Холивуду постоје неки режисери попут Вудија Алена и браће Коен који успевају да се издвоје из калупа али ипак задрже и успех и славу. Али, у већини случајева Холивуд је окренут публици, а не визији режисера. Као пример тога, Лелуш наводи припер адаптације романа Паола Коеља „Алхемичар“.

- Написао сам адаптацију која се Коељу допала. Али су ми момци из „Ворнер броса„ рекли- ми не можемо да нађемо књигу. Морамо да дозволимо публици да нађе књигу, рекао је Лелуш.- Одмах сам разумео и пристојно рекао не. (Танјуг)

Из филма „Паклена поморанџа”

Kјубрику одаје почаст и Француска кинотека у Паризу великом изложбом и ретроспективом која је отворена до 31. јула и највећи је досад догађај посвећен неком филмском редитељу. Изложба обухвата, на око хиљаду квадратих метара на два спрата, више хиљада архивских материјала, представљајући целокупну Кјубрикову каријеру. Посетиоцима омогућава хронолошки увод у његов разноврстан опус, почев од првих кратких филмова до по-

ДАНИЈЕЛ РЕДКЛИФ ПРИЗНАО

Бојао се наставка Потера Глумац Данијел Редклиф признао је да је био забринут да би књижевница Џоана Роулинг могла да напише и осму књигу о Харију Потеру. Редклиф, који глуми Харија Потера у овом филмском серијалу, забринуо се да би морао још да игра тај лик, након што је ауторка романа гостовала код Опре Винфри и говорила о својим књигама. „Био сам забринут“, рекао је он. „Послао сам јој СМС и питао је да ли је истина то што прича да ће написати још једну књигу”, рекао је Редклиф. Роулингова му је одговорила да је толико задовољна његовом глумом у првом делу последњег наставка серијала и обећала је, као награду, да неће написати још једну књигу о дечаку-чаробњаку. Последњи филмски део серијала о Харију Потеру биће премијерно приказан 15. јула.

„Тајна врата” Софије Кополе Америчка редитељка Софија Копола снимиће филм „Sec ret Do or„ (Тајна врата), чија ће јунакиња бити Кирстен Данст, објавио је филмски магазин „Емпајер„. Филм је још у раној фази продукције, а писање сценарија је у току.За сада је познато да ће филм, чија се радња дешава 1940-их година у Паризу, бити прича о младој глумици Луни коју ће играти Кирстен Данст. Софија Копола и Кирстен Данст сарађивали су на филмовима „Марија Антоанета„ и „Смрт недужних„.

У ПЕТОМ ФИЛМУ СЕРИЈАЛА

Шварценегер опет Терминатор Бивши гувернер Калифорније, глумац Арнолд Шварценегер поново ће глумити лик програмираног убице Терминатора. Глумац је потписао уговор за пети филм у серијалу који ће режирати Џејмс Камерон.

Камерон, који је режирао прва два „Терминатора“, изјавио је да је задовољан што их трећи и четврти наставак нису превазишли на благајнама. Шварценегер није глумио у четвртом делу серијала.

Вера Фармига у трилеру Глумица Вера Фармига придружиће се старијим колегама Дензелу Вошингтону и Сему Шепарду у шпијунском трилеру „Sa fe Ho u se„.У филму ће глумити и Рајан Ренолдс, који тумачи лик припадника обавештајне службе. Вошингтон глуми криминалца у бекству, а осим Шепарда у филму се појављују и Роберт Патрик и Лијам Канингам. Фармига је 2010. године номинована за Оскара за ролу у остварењу „У ваздуху„, а глумила је и у филмовима „Двострука игра„, „15 минута„ и „Јесен у Њујорку”. Ове године је на филмском фестивалу „Трајбека„ дебитовала као режисер адаптацијом феминистичких мемоара списатељице Керолин С. Бриг.

reporta@e

c m y

dnevnik

sreda4.maj2011.

15

nA ZA SA vI CI Ku SAnI nAJ SKu pQI SIr nA SvE tu I pA prI KA[ OD mA GA rE ]EG mE SA, I mnO GO SE Ku KA lO ZBOG SuD BI nE mA GA rA CA

Pomada koja od babe pravi devojku `qiva i zahvalna `ivotiwa, jer za svoj rad tra`i deset puta mawe od bilo koje druge. Jede samo travu, bez kojekakvih konzervanasa i, kako za rad, tako i u ishrani, ~oveku donosi samo dobro.

Nagla{ava da je magare}e mleko najsli~nije qudskom, ima samo do jedan odsto mle~ne masti i jedino je `ivotiwsko mleko koje se bebama mo`e davati bez prethodnog razbla`ivawa.

- Zdravo je za oboqewa respiratornih organa, bronhitis i astmu, ali veoma skupo. Litra ko{ta 40 evra, jer magarica za dve godine da samo 35 litara. Od ovog mleka pravi se najskupqi sir na svetu, ko{ta 1000 evra, jer u kilo ide ~ak 25 litara mleka. Pravi se od magare}eg mleka liker i sapun, dnevna i no}na krema. Svi znamo da za tu|u `enu ne treba podsticaj, ali magare}e mleko i kobasice deluju i na sopstvenu – znala~ki obja{wava Ba}a.

bor“ kreme, sapune i liker pravi ru~no, po tradicionalnim, vi{e od sto godina starim receptima, a ambala`a u koju se pakuju je potpuno prirodna.

Dok brojni posetioci {etaju rezervatom, magarci strpqivo podnose sva de~ija zadirkivawa a tambura{i hvataju ritam, dvadesetak amaterskih ekipa hvali svoje paprika{e od magare}eg mesa, spremqene na drugom svetskom prvenstvu. Do{li iz Sente, Sremskih Karlovaca, Hrtkovaca, Banstola, @abqa, Sremske Mitrovice, Novog Sada, Obrenovca, Beograda, ali i iz Slovenije, Ma|arske, Republike Srpske i

a su Sremci poseban narod, kako vole da naglase, dokaz je i obele`avawe Dana magarice, koji je tre}i put uprili~io Slobodan Simi} zvani Ba}a upravnik i idejni tvorac Specijalnog rezervata Zasavica, nadomak Sremske Mitrovice.

Meteorolozi najavqivali ki{u, ali su skroz omanuli.

- Mi smo nevernici pa Bog mora da nam se dodvoruje. Naru~ili smo lepo vreme i evo ga, najlep{e – ka`e prvi ~ovek u svetu jedinstvenog rezervata. – Mi ovde imamo najve}u farmu magarica u jugoisto~noj Evropi i prvu kod nas, a najtu`nije je da magarac kao `ivotiwa nije zaslu`io da se o wemu kod nas napi{e ni je- Uprav nik re zer va ta Ba }a Si mi} Ta ma ra Vla di sa vqe vi} dan rad. Svo srpsko znawe koje o magarcu postoji u Srbiji je upravo ovde u Zasavici.

Tamara Vladisavqevi}, vlasnica firme „Ar- Slova~ke, da se takmi~e pod unikatnim usloviPrili~no revoltiran, puni svoju lulu, pa dok bor“ koja proizvodi preparate od magare}eg mle- ma: svi su dobili iste za~ine i bili u obavezi da ga prijateqi i po{tovaoci sa svih strana poka, ka`e da dnevne i no}ne kreme sadr`e 20 odsto na isti na~in kuvaju. Dakle, razlika je samo u zdravqaju, nastavqa da elaborira „magare}u promleka, ali je u planu program sa duplo ve}im pro- ume}u. Samo! blematiku“. centom. Posebnost krema je da su izuzetno hranVe} je zavoleo tradicionalnu sremsku kuhiwu - Nekad, dok je u Vojvodini bilo ovaca, bilo je qive jer imaju visok postotak globulina i C vi- [andor Bene, gost iz Ma|arske, koji je u „miraz“ i magaraca. Danas je stawe o~ajno. Magarac je gotamina, te da prodiru duboko u ko`u, a upravnik stu~nom `iriju doneo punih 45 godina sta`a stetovo i nestao, a malo ko zna da je on veoma izdrSimi} dodaje da ‘od babe prave devojku’. „Ar- ~enog kao profesionalni kuvar. U ocewivawu mu

D

pre^anska leksika

T

a mo na Za pa du je Li sa ime za de voj ku, ka sni je `e nu u pu noj sna zi, pa i po {to va nu ba ku. Kod nas je pak za – ko bi lu. Ne za to {to je kr {te na kao Eli za be ta ili Ali sa, ve} {to je – li sa va. Ima li su, be lu dla ku, na pred wem de lu gla ve. Do sta ve li ku, jer se od ~e la spu {ta i pre ma no zdr va ma. Da je ta be le ga sa mo na ~e lu, ko bi la bi bi la zve zda sta i ve ro vat no zva la Zve zda na. Ako je, opet, ne {to spu {te na pa hva ta i wu {ku ko wa, ka `e se da je on br wast.

Otu da i ime – Br wa.

Gla so vi “L” i “S” ima ju spo sob nost da, uz mi ni mal nu po mo} sa mo gla sni ka, ime nu ju mno ge `i vo ti we, ali i stva ra ju pri de ve. “La sa” je si no nim

za srem sku kr ma ~u, po lu di vi je sviw ~e {to se hra ni `i rom i ko re wem dok ga we go ve ga zde ne na ma me u obor, ma lo pri hra ne, pa pre tvo re u kr men da le, {un ke, po le sla ni ne, ko ba si ce... Ta ~u ve na la sa je, na vod no, i ne ka pra ma te ra sad jo{ ~u ve ni joj man gu li ci, do ju ~e pre zre noj i de kre ti ma pro ga wa noj iz uz ga ji va~ kih svi wa ca. Sad su svi ma usta pu na man gu li ce, ma da vi {e vir tu el no, pre sve ga zbog spe ci jal nih, bren di ra nih, ce na. Jer, sva ki brend se sku po pla }a, osim onog {to ga uti sne pri ro da. La sa je svo jim sve tli jim, sjaj nim sto ma kom, da la opis sva kom sta me nom mu` ja ku ho mo sa pi en sa snab de ve nim pup kom do stoj nim po {to va wa, ko ji go vo ri o we go vom do bro -

Kod dr ^ko we vi }a se za hva ta lo i ku tla ~om

je pomagao i mla|ani predsednik „Geteksa“ iz Qubovije Milorad A}imovi}.

- U svaki paprika{ ide meso, paprika, luk, so i voda, u ovaj, zbog tvrdo}e mesa, mora i malo belog vina, ali glavni za~in je qubav – obja{wava stomatolog iz Hrtkovaca Nenad ^kowevi}.

Sremca iz Slovenije Stjepana Papa je qubav prema `eni odvela u Sloveniju, a qubav prema zavi~aju dovela u Zasavicu.

- Do{ao sam da predstavim Srem Slovencima, pa }u ovogodi{we pobednike pozvati na dru`ewe u Ceqe, ~iji je gradona~elnik moj predlog odmah prihvatio – pri~a Stjepan, dok wegova `ena Marici dodaje: Ovde je lepo kao u Sloveniji, ali mnogo opu{tenije. Kad bi plate bile kao tamo, odmah bi do{la da `ivim ovde.

Nakon tri obilaska i dugog ve}awa, `iri je odlu~io da ovogodi{wi pobednik bude Bogdan @ofija iz Sente, drugo mesto zauzeo je Nenad ^kowevi}, a tre}e ekipa ‘Tata i sinovi’ iz Sefkerina.

Dugo u no} brujale su tamburice Zasavicom, koju godi{we poseti oko 20.000 turista, uglavnom stranaca namernih da u`ivaju u wenim blagodetima.

Je le na An ti}

KA KO JE StA pAr pO StAO nAJ vE ]E Srp SKO KO SmO nA ut SKO SE lO

Oj, Mese~e, ja te volem jako

Li sa

ili za {to je bo qe bi ti glum pav ne go }e lav sto je }em dru {tve nom po lo `a ju. La sa sta je i la si ca, ma da je tan ka kao prut. Sve jed no, i la sa i la si ca su sna `ne, br ze, pu ne `i vo ta. Ne ko vre me. Kao {to je i ko bi la li sa po {to va na kow ska sna ga. Ce we ni su zbog br zi ne te la i uma jo{ i lis, li si ca, te li ska, ma la pat ka zva na i sar ka.

Od pri rod nih bren do vi kod ko wa naj po zna ti je su be le ge na no ga ma. Naj ~u ve ni ji kow u nas je ^i ka Jo vin zva ni Pu taq.

Vre di naj ma we du kat, ima se dla sta le | a, vi d i da w u kao no }u, je de se no, zob i sla mu, na kon cu ma lo je br `i od olu je, sa mo se ne zna u ko ju je no gu bio pu t ast, imao be lu be le gu. Ve ro vat no bi sve to pi sa lo u we go vom pa so {u, ko ji su ne kad ima l i svi ko w i, ali ovaj put ko je o to me od bi jao da go vo ri. [en ge ni ga ni su za ni ma li. Le po re ~e Zmaj: za pa so{ ga ne pi taj, jer to we ga vre |a! ^ak i kad ni su obe le `e ni od pri ro de, ko wi se i po to me raz li ku ju. Za to se ka `e: ku pio sam ju ~e na va {a ru u Sr bo bra nu `drep ca. Vran ca bez be le ge! E, to je ve} pra vo ~u do.

Ta kvog aj gi ra mo `e{ na }i sa mo je da red u `i vo tu.

Ko wi mo gu bi ti i da le ko {a re ni ji od pu ta qa, li se, cvet ka i zve zda na. Pra ve {ar ce, ra su zva nu „apa lu sa” su stvo ri li In di jan ci od po lu di vqih mu stan ga a kra jem 19. ve ka ce lu je po bi la ame ri~ ka voj ska. [a rac Kra qe vi }a Mar ka je osve do ~e no pr vi srp ski slu `be ni vo za~ ko ji je na du `no sti kon zu mi rao

al ko hol, a na rod ni pe va~ sve ured no evi den ti rao. Po {to ~o ve ku ni je bi lo do voq no {to mu je pri ro da obe le `a va la sto ku i ta ko olak {a va la po sao, ~ak i sti ca we ve li kog bo gat stva (vi di Sta ri za vet), po ~eo je i sam da obe le `a va kao svo ju svo ji nu. Ta ko je na sta lo ro va {e we, za se ca we u{i ju, uvla ~e we pr ste no va u u{ne {koq ke, no sni ce i dru ge ma we okr vqe ne de lo ve te la, uti ski va we slo va i bro je va usi ja nim gvo `|em na sa pi i bu ti ne, ko na~ no uba ci va we ~i pa, ne gde u vrat. Sad sa mo uzme{ ske ner i o~i ta{ da se Li sa zo ve Li sa, jer je ta ko re kao wen ga zda ili pred sed nik kom pa ni je, a ne jer je li sa sta. A mo `da i ne ma be leg. Ko }e zna ti s da ma ma u do ba ta ko raz vi je ne pla sti~ ne hi rur gi je!

Da ~o ve ka obe le `i pri ro da, ne ma ba{ mno go kom bi na ci ja.

Ma we no gu ma we {an si. Do bro, ima }o sa vih, }e la vih, {an ta vih, klem pa vih, pa i pi sa vih, uglav nom na `en skoj stra ni, ali je ma lo re mek-de la pri ro de kao {to su ona kad ne ko ro |e wem do bi je ime Cvet ko, Zve zdan, [a rac, Vra nac... Ali ima i mno go ma ski ra wa. Kad su La lu pi ta li {ta bi iza brao kad bi ba{ mo rao, da bu de glum pav ili bu de }e lav, du go je du mao, pa od lu ~io: glum pav, ne vi di se iz da le ka! A i ka sni je je, s ta kvom pa me }u, sve to vao mla |e: Ta mo u dru {tvu ima da }u ti te.

Bo qe je da mi sle da ste glum pa vi ne go da to i zna ju! Isto to ja go vo rim i se bi, ali se, eto, po vre me no za bo ra vim. pa vle ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

ma bezbroj razloga za{to bi Stapar, selo somborskog atara mogao da bude naj~udnije srpsko naseqe, ali bi se svi sveli na wegove me{tane, uvek malo na svoju ruku. Inokosni kakvi jesu, potrudili su se i da prkose „crvenom” re`imu i vazda pompezno slave seosku slavu Veliku Gospojinu, kad joj „vreme nije”, ali ono {to je nekako prolazilo mimo {ire javnosti je wihova sklonost ka „mese~arewu”, odnosno stra{}u ka interplanetarnim putovawima. Naime, legendarna je pri~a, zbog koje je Stapar decenijama nosio „{pic namen”, odnosno nadimak, „Lajkino selo”, kad je vesela dru`ina iz jedne od tada brojnih loklanih kafana inscenirala SF hepening vezan za prvog `ivog putnika u svemir.

Elem, izbegavaju}i imena direktno ume{tanih, pri~a ka`e da je u to vreme vladala prava pomama za ishodom sovjetsko-ameri~ke trke u svemir. Jedan od prvih bodova u toj utakmici zabele`io

I

Laj ka ate ri ra la u Ba~ ku

je tada „bratski” Sovjetski Savez, uspev{i da lansira u kosmos keru{u Lajku. Podnapiti Staparci, smislili su psinu kako da Lajku dovedu i u svoje selo, te su sklepali od dasaka neki sanduk i na wega oka~ili nekoliko katod-

U Staparu be}ari uvek spremni za ujdurmu

nih cevi iz pokvarenog radio aparata. „Svemirska letilica” je ukra{ena prigodnim }irili~nim natpisom navodnog kere}eg putnika sa sve ukr{tenim srpom i ~eki}em, ali i le{inom lokalnog xukca, koji je za ovu priliku „glumio” Lajku. Ovakvu skalameriju su prebacili preko plota jednog od kom{ija, a onda ga, tobo`e prestravqeni, larmom probudili da „pogleda” {ta mu je to palo u avliju. Svoju ulogu je prili~no verno odigrao i lokalni pripadnik narodne milicije, pa je doma}in jutro proveo cupkaju}i i ~ekaju}i „delegaciju” iz Beograda, kojoj je vaqda na ~elu trebao biti tada ultra popularni Milivoj Jugin. [ala staparskih seoskih be}ara zapravo ima mnogo dubqi koren nego {to se to na prvi pogled ~ini. Najverovatnije prvi Srbin koji je ma{tao o odlasku na Mesec je upravo iz Stapara. Elem, Nikola Stankovi},

potomak ugledne trgova~ke porodice iz ovog mesta, polovinom 19. veka se pokazao kao izuzetno pametno, vredno i nadareno dete, {to je navelo i tada ~uvenog slikara Paju Jovanovi}a da mu kod Matice Srpske ishoduje stipendiju ne bi li se dete {kolovalo na Pra{koj Politehnici. Tih 30.000 forinti koliko je Stankovi} dobijao na godinu dana bilo je ozbiqno ugro`eno wegovim „projektom” dostavqenim Matici, u kome je mladi student ozbiqno razmatrao tehni~ke probleme u vezi puta na Mesec.

Ovakva ideja je bila okarakterisana kao ma{tarija vagabunda i bitange, te je jadni Nixa jedva zadr`ao stipendiju koja mu je i omogu}ila {kolovawe u „zlatnom” Pragu. Potomak „vizionarskih” Staparaca je brzo shvatio da je ispred svog vremena, primirio se i kasnije kao „inxiwer” dogurao i do prvog ~oveka `eleznica u tada ugarskoj Vojvodini ali i Kraqevini Srbiji, ali je ostala pri~a o Staparcima kao srpskim pionirima kosmi~kih putovawa. m. mi qe no vi}

SPORT

sreda4.maj2011.

TUR NIR U MA DRI DU

Is pa li Tro ic ki i Jo va nov ska Srp s ki te n i s er Vik tor Tro ic ki po ra `en je ve} na star tu Ma ster sa u Ma dri du po {to je u pr vom ko lu iz gu bio od Nem ca Flo ri ja na Ma je ra re zul ta tom 2:1, po se to vi ma 4:6, 7:5, 6:4.

Tro ic ki je sla bo igrao to kom pr vog se ta, {to je Ne mac is ko ri stio i do {ao do pred no sti od 4:2. Ipak, u fi ni {u tog de la me ~a Sr bin je pri ka zao za vi dan ni vo igre i sa ~e ti r i ve z a n a ge m a do { ao do pred no sti od 1:0 u se to vi ma.

U dru gom de lu me ~a Ne mac je opet bo qe po ~eo i po veo sa

3:0. Tro ic ki je us peo da sma wi pred nost i odr `i se u ovom de lu me ~a, ali je na kra ju Ma jer ipak sla vio sa 7:5 i iz bo rio od lu ~u ju }i set. U tre }em se t u vi | e n a je iz j ed n a ~ e n a bor ba dvo ji ce igra ~a ali je Ma jer, ipak, u pre sud nom tre nut ku na pra vio brejk i po veo sa 4:3. Us peo je pred nost da sa ~u va i tri jum fu je 6:4 za ko na~ nih 2:1.

Da nas na te ren iz la zi No vak \o ko vi}, a ri val }e mu bi ti Ke vin An der son iz Ju `no a fri~ ke re pu bli ke.

Na grad ni fond tur ni ra u Ma dri du je 3,7 mi li o na evra.

Bo ja na na mu ~i la Ka ro li nu Bo ja na Jo va nov ski za vr {i la je tak mi ~e we u Ma dri du u dru gom ko lu.

Bo qa od srp ske te ni ser ke bi la je pr va igra ~i ca sve t a Ka r o l i n a Vo z ni jac ki sa 2:0, po se to vi ma 6:4, 6:4 po sle sat i 43 mi nu ta igre. Jo va nov ski je od li~ no u{la u me~, vr lo br zo je po ve la sa 3:1, ali je Dan ki wa sma wi la, da bi u {e stom ge mu do {la do tri brejk pri li ke i is ko ri sti la je dru gu. U na red na tri ge ma obe te ni ser ke su bi le si gur ne na svo jim ser vi si ma i Vo zni jac ki je po ve la sa 5:4, pred no v i ser v is Jo v a nov ski. U de se tom ge mu Bo j a n a ni j e iz d r ` a l a pri ti sak, pa je Dan ki wa, na pra viv {i no vi brejk, us pe la da po ve de sa 1:0 u se to vi ma.

Ni je to me |u tim obes hra bri lo Bo ja nu , ko ja je od li~ no igra la i u dru gom se tu pro tiv naj bo qe te ni ser ke sve ta. Po -

sle ~e ti ri ge ma bez brej ka Bo ja na je od u ze la ser vis pro tiv ni ci i po ve la sa 3:2, ali je Ka ro li na Vo zni jac ki uz vra ti la do biv {i na red na tri ge ma, au de se tom je do {la do tri jum fa.

dnevnik

c m y

16

NO VA KO VA SE RI JA U 2011. GO DI NI

Ne mo `e mu ni ko ni {ta Ma lo ko je mo gao i da na slu ti da u pr va ~e ti ri me se ca 2011. go di ne ne ki te ni ser mo `e da igra na ve li kim tur ni ri ma i da ne do `i vi po raz. Mo der no je do ba, kon ku ren ci ja je ve li ka i iz u zet no ja ka i zbog to ga je te {ko pra vi ti se ri je po put ove ko ju jo{ uvek do pu wu je tre nut no dru gi igra~ sve ta i sva ka ko naj bo qi spor ti sta Sr bi je No vak \o ko vi}.

No le je do sa da ve zao 27 tri jum fa, s tim da u niz ne ula ze tri me ~a na sa mom po ~et ku go di ne, ka da je, na stu pa ju }i za re pre zen ta ci ju Sr bi je na Hop man ku pu u Austra li ji, imao tri ve za ne po be de.

Ni je vi {e ni ka kva taj na da je No vak pot pu no sa zreo kao igra~, da je pro na {ao unu tra {wu har mo ni ju ko ja mu omo gu }u je ova kve re zul ta te i da je znat no na pre do vao na pla nu fi zi~ ke pri pre mqe no sti. Sve ove ele men te ukom po no vao je, za jed no sa svo jim ti mom, u sklad nu ce li nu i zbog to ga to li ko si gur no ju ri svet skim te ni skim are na ma. U ovoj go di ni na stu pio je na pet ATP tur ni ra raz li ~i tih ka te go ri ja i na svih pet je, to je ve} deo isto ri je, osva jao po bed ni~ ki pe har (Mel burn, Du bai, In di jan Vels, Ma ja mi, Be o grad).

Se zo na sa da ula zi u cen tral ni deo, po {to u na red na dva me se ca naj bo qim svet skim igra ~i ma sle de na stu pi na iz u zet no ja kim ATP Ma sters tur ni ri ma na {qa ci (Ma drid i Rim), pa grend-slem na Ro lan Ga ro su, a on da i tur ni ri na tra vi (Kvins i grend-slem u Vimbldo nu). Pe si mi sti tvr de da No le ne }e jo{ du go iz dr `a ti u po bed ni~ kom rit mu jer }e igra ti na pod lo ga -

FE STI VAL RU KO MET NE MLA DO STI IS PU NIO O^E KI VA WA: Trodnevna rukometna manifestacija, „Rastimo - Trofej grada Novog Sada�, na kojoj je u~estvovalo preko 1.000 devoj~ica i de~aka iz Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije i Srbije ispunila je sva o~ekivawa u~esnika i organizatora. U pet hala (Novi Sad, Ka} i Futog) odigrano je vi{e od 200 utakmica, a novina i osve`ewe bilo je nadmetawe u mini rukometu gde su za loptom tr~ala de~ica ro|ena posle 2.000 godine. Po prirodi stvari trodnevno nadmetawe donelo je jednima radost, drugima tugu, zbog pobeda i poraza, ali op{ti utisak je taj da su se mladi rukometa{i sjajno dru`ili i da }e im ovaj festival ostati u najlep{em se}awu.

Vredni i hrabri organizori (Kamp Rastimo, Gradski rukometni savez Novog Sada, rukometni klubovi Vojvodina, Jugovi}, Petrov i Metalac, uz maksimalnu podr{ku Grada) su namerni, posle ovog lepog iskustva, da idu}e i jo{ mnogo narednih godina budu doma}ini rukometa{icama i rukometa{ima iz cele Evrope, o ~emu }e Dnevnik pisati narednih dana.

J. Ga li} Foto: B. Lu~i}

No vak \o ko vi}

ma ko je mu ma we od go va ra ju od be to na, dok op ti mi sti, ta mo ne gde u pr voj po lo vi ni ju la, od mah po sle Vimbldo na, na {eg asa vi -

de na pr vom me stu svet ske li ste.

Me |u tim, sam No vak \o ko vi}, po sle tri jum fa na Sr bi ja ope nu u Be o gra du, re kao je:

- Ne op te re }u jem se pr vim me stom na ATP li sti. Je ste to moj `i vot ni san i ciq, ali mi je mno go va `ni je da na sta vim da igram kao i do sa da i to }e, ve ru jem, do ne ti re zul tat.

Xo ker, ka ko \o ko vi }a ume ju da zo vu no vi na ri svet skih me di ja, u se ri ji ko ja je za wim, po be |i vao je po ne ko li ko pu ta naj ve }e ri va le u bor bi za vrh svet skog te ni sa. Dva pu ta je do bio Ra fa e la Na da la, a ~ak tri pu ta je re ket pred wim mo rao da po lo `i i ve ro vat no naj bo qi igra~ svih vre me na Ro xer Fe de rer. U fi na lu Austra li jen ope na do bio je En di ja Ma ri ja, pa dva pu ta Ber di ha, tri pu ta Tro ic kog, pa Hju i ta, Al ma gra, Ga skea, Fi {a...

Iz ve sno je da jav nost u Sr bi ji pri `eq ku je da No le tov po bed ni~ ki niz po tra ju {to du `e.

Ipak, tre ba bi ti re a lan i, kao {to je i sam No vak pri me tio, shva ti ti da sva koj se ri ji do |e kraj. Na rav no, vo le li bi smo da se to ne do go di sko ro i da \o ko vi} po sta ne pr vi srp ski igra~ ko ji }e se po pe ti na svet ski pre sto i da }e na {e u`i va we u we go vim igra ma i po be da ma po tra ja ti {to du `e. Iza zov je ve} po ~eo, jer igra se deo se zo ne na {qa ci, a tu je Ra fael Na dal ve} go di na ma ne pri ko sno ven. Do bro je {to No le ne bra ni pu no po e na, dok je [pa nac pro {le go di ne bio ne pri ko sno ven i sa da }e bi ti na mu ci da sve to od bra ni.

U sva kom slu ~a ju, o~e ku ju nas uz bu |e wa, jer No vak je u na le tu i ve} sa da je si gur no da }e, u sed mi ca ma ko je su pred na ma, po ku {a ti da svrg ne kra qa Na da la s pre sto la.

A. Pre do je vi}

SPORT

dnevnik

sreda4.maj2011.

17

EVROPSKO PRVENSTVO U FUDBALU ZA IGRA^E DO 17 GODINA

Dan ci or li }i ma po mr si li ra ~u ni cu Srbija - Danska 2:3 (1:2) NO VI SAD: Sta dion „Ka ra |or |e”, gle da la ca 5.500. Su di ja: Mek Lin ([kot ska). Strel ci: Je {i} u 31. i O`e go vi} u 53. za Sr bi ju, a Jo han sen u 32, Na sti} (auto gol) u 38. i Fi {er u 76. mi nu tu za Dan sku. @u ti kar to ni: Na sti} (Voj vo di na), Akvist, Holst, Jo ha ne sen i Nor gard (Dan ska).

SR BI JA: Sto {i} 5, Jak {i} 5, Na sti} 5 (Ko sti} 6), Ra da ko vi} 7, Sa vi} 6, Ma rin ko vi} 6, Mar ko vi} 6, Me leg 6, Je {i} 8, Po pa di} 6 (Fi li po vi} -), Sto ja no vi} 6 (O`e go vi} 7).

A grupa Sr bi ja - Dan ska 2:3 Fran cu ska - En gle ska 2:2 U 2. ko lu, 6. ma ja igra }e IN \I JA: Sr bi ja - Fran cu ska(15), NO VI SAD: Dan ska En gle ska (15).

di }i ni su iz dr `a li. Wi ho va `e qa je da u gru pi bu du bar tre }i i ta ko obez be de pla sman na Svet sko pr ven stvo u Mek si ku (po tri pr vo pla si ra na ti ma iz obe gru pe sa EP idu na Mon di jal u ju nu).

Dan ci su od pr vog mi nu ta po ka za li da na ja ve wi ho vog se lek to ra To ma sa Fran ka, da }e bi ti jed no od iz ne na |e wa pr ven stva, ni su bez osno va. Br zi, bes kom pro mi sni, s ja snom po stav kom i dvo ji com iz u zet nih in di vi du a la ca, tam no pu tim Zo ho re om iz Ko pen ha ge na i Fi {e rom iz Mi ti lan da, u{li su u me~ s ci qem

B grupa Ne ma~ ka - Ho lan di ja 0:2 ^e {ka - Ru mu ni ja 1:1 U 2. ko lu, 6. ma ja igra }e SME DE RE VO: Ne ma~ ka - ^e {ka, BE O GRAD: Ho lan di ja Ru mu ni ja.

Fran cu ska–En gle ska 2:2 (1:2) IN \I JA: Sta dion FK In |i ja, gle da la ca: 2.100. Su di ja: Li ja ni (Iz rael). Strel ci: Aler u 14. i Ver kle jen u 64. mi nu tu za Fran cu sku, a Ho up u 8. i Pa uel u 28. mi nu tu za En gle sku. @u ti kar to ni: Men di (Fran cu ska) i Tar got (En gle ska).

FRAN CU SKA: Ber nar do 6, Iko ko 7, Men di 6, Kal vet 7, Zu ma 6, Tam ze Out sa 6, Me i te 7, Nan `is 6 (La bord 6), @e i sien 7, Aler 8, Ma di an ga 6 (Ver kle jen 6).

EN GLE SKA: Pik ford 6, Ku zins 7, Smit 6, Lund stram 6, Xek son 6, Pa uel 7 (Klej ton 6), Ho up 7, Ma gri 6, Hen {el 7 (Mor gan 6), Red mond 6, Tar got 6.

Ka de ti Fran cu ske i En gle ske su igra li ne re {e no, sva koj se lek ci ji pri pa lo je po jed no po lu vre me, pa su wi ho vi se lek to ri na kra ju bi li za do voq ni po stig nu tim re zul ta tom. Fran cu zi su u po sled wem mi nu tu utak mi ce bi li u pri li ci da stig nu do sva tri bo da ali je Ver kle jen iz slo bod nog udar ca sa mo uz dr mao pre~ ku.

Da. Vi}enti} DAN SKA: Korh 6, Akvist 6, Holst 7, Jo ha ne sen 7, Dur mi {i 7, Ol sen 7, Nor gard 6, Kri sten sen 6 (Hoj bjerg 6), Zo ho re 7, Fi {er 8 (Po lu sen -), An der sen 7 (Aman kva 7).

Uz bu dqi vu utak mi cu od i gra li su ka de ti Sr bi je i Dan ske u pr vom me ~u A gru pe Evop skog pr ven stva u fud ba lu. Po be di li su Dan ci, za slu `e no, iako su i or li }i ima li pri li ku da bar neo pra `e ni na pu ste te ren sta di o na „Ka ra |or |e” u No vom Sa du, ~i je su tri bi ne is pu ni li gle da o ci u za vid nom bro ju.

Sve na de po la ga la je Sr bi ja u utak mi cu s Dan skom i o~i gled no je da ta kav pri ti sak na {i mla -

da na star tu obez be de sva tri bo da. Dve sto po stot ne {an se u 12. i 27. mi nu tu pro pu sti la su ba{ ova dvo ji ca. Pr vo je Zo ho re pro {ao Sa vi }a, lo bo vao Sto {i }a da bi Ma rin ko vi} sa gol-li ni je iz bio lop tu is pred Fi {e ra. U dru goj si tu a ci ji Zo ho re je asi sti rao Fi {e ru, ali je Sto {i} od bra nio. Po sle kor ne ra, Fi {er je po go dio vo lej-udar cem sta ti vu!

I on da, usle di la je ka zna za Dan ce. Slo bo dan uda rac sa 18 me ta ra iz veo je igra~ Kel na Voj no Je {i} i po go dio ra {qe 1:0. Pu bli ka je `iv nu la, ali je od mah usle dio hla dan tu{. Ne shva tqi vo je da na{ tim pri mi

Duel Je{i}a i Amankve u novosadskom me~u

gol s po la me tra, a upra vo je to us pe lo Jo han se nu. Taj {ok na {i ni su pre bo le li, a ka ko ne vo qe ne idu sa me, usle dio je no vi gol za Dan ce. Da zlo bu de ve }e, po sle ne po treb nog is tr ~a va wa Sto {i }a, Aman k va je od i grao po vrat nu, na lop tu je na tr ~ao Na sti} i po slao je u sop stve nu mre `u - 1:2.

Naj bo qu igru na {i mla di }i pri ka za li su u pr vih dva de se tak mi nu ta dru gog po lu vre me na. Ta da je i do {lo do iz jed na ~e wa, ka da je re zer vi sta, igra~ Cr ve ne zve zde Og wen O`e go vi}, po en ti rao do bru ak ci ju Je {i }a i Me le ga - 2:2.

Od mah po sle to ga Ra da ko vi} u 56. i Sa vi} u 61. mi nu tu gla vom su bi li ne pre ci zni, da bi u 68. mi nu tu Zo ho re, na pas Ol se na, pro pu stio ide al nu pri li ku za Dan ce. [est mi nu ta ka sni je isti ak te ri, ali u obr nu tim

IZ FK VOJVODINA

Ti {i na do pet ka U FK Voj vo di na po no vo su pri be gli opro ba nom re cep tu. Igra ~i ma i stru~ nom {ta bu Uprav ni od bor na re dio je da ne da ju iz ja ve do pet ka, ka da je zva ni~ na kon fe ren ci ja za no vi na re pred su bot we go sto va we u ^a~ ku. Ita li ja ni bi re kli „si len cio stam pa”, a za ova kav po tez uvek po sto ji ar gu men ti za i pro tiv.

me di ja do pet ka ko mu ni ci ra je di no sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li}.

- Na dam se da }e nas jav nost raz u me ti. Pru `a nam se ve li ka {an sa da na pra vi mo do bar re zul tat i sve ~i ni mo da ta ko bu de. Za to ni naj ma wu sit ni cu ne `e li mo da pre pu sti mo slu ~a ju. Si tu a ci ja u eki pi je do bra, re me te je sa mo lak {e po -

do go vor o od la ga wu u Za jed ni ci su per li ga {a ne ma ju ni {ta pro tiv.

Voj vo di na ni je kon tak ti ra la ^a ~a ne u na me ri da se i wi hov me |u sob ni duel od i gra, even tu al no, dan ra ni je.

- Ni smo `e le li da tra `i mo po me ra we - ka `e Mi o drag Pan te li}.

- Sma tra mo da od su bo te do sre de ima mo sa svim do voq no vre me na da od mo ri mo igra ~e i spre mi mo se za fi na le. Ta~ no je da }e Par ti zan ima ti dan vi {e od mo ra, a je di no bi u ova kvim slu ~a je vi ma mo gli na vre me da re a gu ju Za jed ni ca su per li ga {a ko ja vo di li ga {ko tak mi ~e we ili FS Sr bi je ko ji je za du `en za Kup, pa da sop stve nom od lu kom pred vi de pod jed na ke uslo ve za fi na li ste.

Je len su per {ut Miodrag Panteli} i Nikola Lazeti}

Ja sna je `e qa ru ko vod stva cr ve no-be lih da se ne re me ti mir i rad pred, pre sve ga fi na le Ku pa Sr bi je ko je Voj vo di na igra 11. ma ja s Par ti za nom, a su bot wi pr ven stve ni me~ s Bor cem do la zi kao uver ti ra pred utak mi cu go di ne. U Voj vo di ni na ta dva du e la gle da ju kao na „pa ket aran `man” pa sto ga i in si sti ra ju na ti {i ni. Sa dru ge stra ne, ~i ta o ci i na vi ja ~i us kra }e ni su za sva ko dnev no in for mi sa we u ve zi s pri pre ma ma za pred sto je }e utak mi ce.

Di rek tor na ras po la ga wu Da ne bu de to tal ne blo ka de iz ta bo ra no vo sad skih cr ve no-be lih od lu ~e no je da s pred stav ni ci ma

Fo to: F. Ba ki}

vre de Ouma rua Abu ba ka ra i Ni ko le La ze ti }a. Ve ru je mo da }e se wih dvo ji ca opo ra vi ti do ^a~ ka, ali i ako ne bu de ta ko ne }e mo o~a ja va ti. Ne `e li mo da ri zi ku je mo, jer su nam po me nu ti fud ba le ri neo p hod ni za fi nal ni me~ s Par ti za nom - ka `e Pan te li}.

Dan vi {e za cr no-be le In te re sant no je to da je Par ti zan za tra `io da se me~ 26. ko la Je len su per li ge s BSK-om iz Bor ~e od i gra u pe tak, ume sto u su bo tu.

Na me ra cr no-be lij je ja sna - `e le da ima ju dan vi {e od mo ra pred fi na le Ku pa Sr bi je ko je je na pro gra mu 11. ma ja. Bor ~a ni su se slo `i li, a ka da obe eki pe po stig nu

Ka da je o rav no prav nim uslo vi ma fi na li sta Ku pa Sr bi je re~, ni to ni je sve. U se ri ja lu „Je len su per {ut”, ko jim se tra `i naj ja ~i {u ter me |u su per li ga {kim fud ba le ri ma, `re bom je pred vi |e no da igra ~i Par ti za na {u ti ra ju su tra, 5. ma ja, dok bi igra ~i Voj vo di ne to tre ba li da u~i ne 10. ma ja, da kle, dan pred ve li ko fi na le Ku pa Sr bi je.

Ne ta ko dav no, {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zo ran Mi lin ko vi} je re kao „da ne do la zi u ob zir da we go vi igra ~i dan uo~i fi na la pro ve ra va ju ja ~i nu svog {u ta, jer u ta kvoj si tu a ci ji je di no mo `e do }i do po vre de”. Ka ko }e na ova kvu od lu ku re a go va ti spon zor tak mi ~e wa i da li }e pri hva ti ti ar gu ment No vo sa |a na (pa sa mim tim i od re di ti no vi ter min) osta je da se vi di.

S. Savi}

ulo ga ma, no vim pro ma {a jem na go ve sti li su da }e Dan ci ipak us pe ti u na u mu.

Od lu ka je pa la u 76. mi nu tu.

Akvist je pro {ao po de snoj stra ni, od i grao po vrat nu ko ju Zo ho re ni je za hva tio, ali za to

je ste Fi {er, ko ji je smi re no s 13-14 me ta ra is ko sa po slao lop tu u su prot ni ugao - 2:3.

Sr bi ja je ide al nu pri li ku za iz jed na ~e we pro pu sti la tri mi nu ta pre kra ja, ka da po sle sed mog kor ne ra i uba ~e ne lop te od

KVALIFIKACIJE ZA EP OMLADINACA

Sr bi ja u Ru mu ni ji Omla din ska fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je (igra ~i do 19 go di na) pla si ra la se na Evrop sko pr ven stvo ko je }e se u ju lu igra ti u Ru mu ni ji. Iza bra ni ci De ja na Go ve da ri ce us pe li su da se do mog nu za vr {nog tun ri ra Sta rog kon ti nen ta, po {to su osvo ji li pr vo me sto u kva li fi ka ci o noj gru pi u Nor ve {koj. Ju ~e su or li }i po be di li do ma }i na Nor ve {ku 3:0, dok je Vels po be dio Mol da vi ju 2:0.

U pr va dva ko la po stig nu ti su ovi re zul ta ti: Sr bi ja - Vels 2:3, Nor ve {ka - Mol da vi ja 4:0, Sr bi ja - Mol da vi ja 5:0, Nor ve {ka Vels 3:1.

Ta be la: 1. Sr bi ja 6 (10:3), 2. Nor ve {ka 6 (7:4), 3. Vels 6 (6:5), 4.

Mol da vi ja 0 (0:11).

S. S.

Je {i }a, Fi li po vi} ni je za hva tio lop tu s po la me tra pred pra znim go lom.

Ovim po ra zom Dan ci ma su po ra sli ape ti ti za po lu fi na le, a Sr bi ji pre o sta ju dva te {ka du e la u In |i ji da pre ko Fran cu za (6. ma ja) i En gle za (9. ma ja) po ku {a ju da se do mog nu bar tre }eg me sta u gru pi.

Mi lo van \o ri} pri znao je da je po be dio bo qi tim.

- Pre ve li ki pri ti sak u~i nio je svo je. Ni smo us pe li da o~u va mo vo| stvo i to je pre su di lo. Ma lo je na {ih igra ~a us pe l o da od g o v o r i oba v e z a m a.

Ne ke zve zdi ce su pod ba ci le, ali sam naj ve }i kri vac ja {to sam im ve ro vao. Bi }e pro me na za sle de }i me~, osve `i }u eki pu si gur no. Ne mi slim da je sve go to vo, ma da su na {e {an se za pla sman na SP uma we ne - re kao je \o ri}.

To mas Frank bio je sre }an zbog po be de.

- Sva ki po ~e tak je te `ak.

Kqu~ ni mo me nat bio je na {e br z o iz j ed n a ~ e w e. Ka d a smo po ve li mi slio sam da je sve go to vo, no, Sr bi ja se vra ti la u me~. Po sle 2:2 obe eki pe mo gle su do tre }eg go la, ali je to, na na {u sre }u, us pe lo Dan skoj.

Ve ru jem da mo `e mo mno go bo qe od ovo ga, ali pro tiv En gle za i Fran cu za mo ra mo da bu de mo na jo{ vi {em ni vou ako `e li mo u po lu fi na le.

S. Savi}

DANAS U REVAN[ UTAKMICI POLUFINALA LIGE [AMPIONA IGRAJU MAN^ESTER JUNAJTED I [ALKE

\a vo li okre nu ti ^el zi ju

Me na xer Man ~e ster ju naj te da ser Aleks Fer gu son si gu ran da je we gov tim u Gle zen kir he nu za vr {io sav po sao(2:0) oko pla sma na u fi na le i da [al ke ne ma sna ge da ve ~e ras u re van{ utak mi ci po lu fi na la Li ge fud bal skih {am pi o na na Old Tra for du na pra vi pre o kret. Za to je „sta ri li sac” od lu ~io da ve ~e ras od mo ri ne ko li ci nu naj i sku sni jih igra ~a ka ko bi u ne de qu (17.10) sprem no do ~e ka li okr {aj s ^el zi jem, ko ji od lu ~u je o ti tu li pr va ka En gle ske.

– Ni smo ot pi sa li [al ke – ob ja {wa vao je na kon fe ren ci ji za no vi na re Aleks Fer gu son. - Ali, re al no, mi smo mno go ja ~i, ima mo i dva go la pred no sti i ne ve ru jem da Nem ci ima ju sna ge da na pra ve pro kret. Mi mo ra mo da od mo ri mo ne ke igra ~e ka ko bi smo bi li sprem ni za me~ sa ^el zi jem.Tim ko ji }e mo iz ve sti bi }e sa svim do bar. Ni sam jo{ od lu ~io ko }e se od ma ra ti, ali je si gur no da }e utak mi cu po ~e ti Skols, Ber ba tov i Oven, a na klu pu }e ne ko i od is ku snih od bram be nih igra ~a.

Mo gu }e je da za i gra i Fle ~er ko ji je po sle dvo me se~ ne pa u ze od i grao po lu vre me za re zer vni tim,

Nojer brani udarac Hernandeza u Gelzenkirhenu

kao i Ra fael, ko ji je sa ni rao po vre du mi {i }a.

- Ima mo oba ve ze pre ma na {oj pu bli ci- ka `e naj sta ri ji igra~ Man ~ e s ter ju n aj t e d a gol m an Edvin van der Sar. – Ne sme mo se igra ti s re no me om, igra }e mo pu nom sna gom i ve ru jem po be di ti. Ni je jo{ sve go to vo, da smo da li tre }i gol bi lo bi mno go lak {e, ali je No jer bra nio fan -

Pros en ka na cen tru MAN ^E STER: Sta dion Old Tra ford, ka pa ci tet 76.000, su di ja: Pro sen ka (Por tu gal), po ~e tak u 20.45. pr va utak mi ca: [al ke – Man ~e ster ju naj ted 0:2 (strel ci Gigs i Ru ni).

MAN ^E TER JU NAJ TED: Van der Sar – Brovn, Fer di nad (Smaj ling), Vi di}, Evra – Va len si ja, Skols, Ke rik, Na ni – Oven (Ru ni), Ber ba tov.

[AL KE: No jer – U~i da, Ma tip, Me cel der, Sar pei (Esku de ro) – Far fan, Ba u mjo han, Pa pa do pu los, Hu ra do – Raul, Edu.

ta sti~ no. Ova ko, jo{ uvek je sve mo gu }e.

Igra ~i [al kea ni su pre vi {e op ti mi sti, sve sni su sna ge Man ~e ste ra i sma tra ju da je dvo me~ za vr {en u Gel zen kir he nu.

- Ne }e mo se una pred pre da ti, bo ri }e mo se do po sled weg mi nu ta, ali re al no ne ma mo pu no iz gle da pro tiv ta ko mo} nog Ju naj te da – sma tra naj bo qi igra~ [al kea Raul Gon za les. - ^uo sam da }e |a vo li igra ti u iz me we nom sa sta vu, {to nam ne olak {a va po sao po {to Fer gu son ima na ras po la ga wu dva de se tak iz u zet no kva li te nih igra ~a. I ovo {to smo po sti gli je ve li ki uspeh za [al ke. Za ve }i nu igra ~a utak mi ca na Old Tra for du }e bi ti pra vi fud bal ski pra znik.

Na rav no, po ku {a }e mo da ga ulep {a ti, ali te {ko da mo `e mo da eli mi ni {e mo Man ~e ster. G. K.

18

sport

sreda4.maj2011.

OP[TINSKA LIGA RUMA – IRIG (PRVI RAZRED)

Ru tin ska po be da li de ra Rudar – Kru{edol 4:0 (1:0) VRD N IK: Igra li{te Rudara, gledalaca 150, sudija Qubin ko vi} (Ru ma).

Strelci: Perovi} u 32, Gerbec u 63, Antoni} u 72. i Gruji} u 90.(iz penala).

RU DAR: Ivanu{i} -, Mrvi~in 7, Mili~evi} 8, Gruji} 8 (Bo`i} 8), Ba~i} 8, Boji} 7 (Antoni} 7), Kolarevi} 7, Petrovi} 7 (Cvjeti} 7), Gerbec 7, Grabi} 7, Rikanovi} 7.

KRU [ E D OL: Par do vic ki 9, Lisovac 8, Georgijevi} 7, \oki} 7, Bre~ko 7 (Markovi}), Qepoja 7, Anti} 7, Vukojevi} 7, Boroja 6, Baji} 8, @ivi} 7.

Jo{ jedna rutinska pobeda lidera. Gosti dobri u poqu, ali bez ijedne {anse.

S. Krsti}

Od utakmice se vi{e o~ekivilo. Gosti do{li po bod i to su i ostvarili igraju}i dobro u odbrani, a onda kretali u brze kontre.

M. Stevi}

Hrtkovci – Napredak 3:2 (0:1) HRT KOV CI: Stadion Hrtkovaca, gledalaca 50, sudija Iva na Ne {ko vi} (Ri vi ca).

Strelci: ^esti} u 49, Manojlovi} u 70. i Novakovi} u 83. za Hrtkovce, Bo`i} u 25. i Trkuqa u 88. minutu za Napredak. @uti kartoni: Devrwa, Beukovi}, Bojkov, S. Vi{wi}, Bi ti }i, Star ~e vi}, Tr ku qa (Napredak).

Go sti iz Ma lih Ra di na ca sre}no su pro{li, jer su se napada~i doma}ih propisno isproma{ivali.

G. Zaki}

Polet – PSK Putinci 0:2 (0:1) NI K IN C I: Igra li {te Poleta, gledalaca 100, sudija Lazi} (Kraqevci). Strelci: Mitrovi} u 26. i Mudri} u 69. minutu (iz penala). @uti kartoni: Mileti} (Polet), Mitro vi}, ^a li}, Gwa to vi} (PSK Putinci).

PO LET: ^orak 6, Po`ar~evi} 6, Ivanovi} 6, Krsti} 5, Ste va no vi} 5, Jo va no vi} 6, Bogeti} 6, Mari} 5, Petrovi} 6, Polak 5(Mileti} 6), [im{i} 6.

PSK PU TIN CI: Jovi~i} 7, Graovac 7, Ili} 7, Stankovi} 7, ^ali} 8, Oparu{i} 7, Mitrovi} 8, Ribi} 7, Gligori} 8, Mudri} 7, Gwatovi} 7 (Al~akovi} 7).

Neo~ekivana pobeda Putin~ana. Doma}ini bez petorice standardnih prvotimaca nisu mogli pru`iti ja~i otpor gostima.

Z. Kolyi}

Grani~ar – Jedinstvo (P) 0:0 GRA BOV CI: Stadion Grani~ara, gledalaca 100, sudija Vrani} (Ruma). @uti karton: Maxar (Jedinstvo).

GRA NI ^AR: Nov~i} 6, Jovanovi} 6, Kosti} 6 (M.Jovi} ), B. Jovi} 6, Marjanovi} 6, Samarxi} 6, Karda{ 6, \or|i} 6, Lozi} 6, Taborovi} 6 (Mili}), Milovanovi} 6 (Gr{i}).

JE DIN STVO: Der 7, Bosilkov 7 (Mitrovi}), Despotovi}7, I. Stojanovi} 7, Maxar 7, Petrovi} 7, Lazi} 7, @akula 7 (B. Stojanovi} ), Jugovi} 7, A{}eri} 7, Paji} 7.

NIKINCI: Polet – PSK Putinci 0:2, HRTKOVCI: Hrtkovci – Napredak 3:2, GRABOVCI: Grani~ar – Jedinstvo (P) 0:0, VRDNIK: Rudar – Kru{edol 4:0, DOWI PETROVCI: Dowi Petrovci – Fru{kogorac 4:0, RUMA: Jedinstvo – OFK Kraqevci 3:0, DOBRINCI: Sremac – Fru{ka gora 1:5.

1. Rudar 21 17 3 1 50:11 54 2. D. Petrovci 21 14 2 5 56:19 44 3. Jedin. (P) 21 13 5 3 40:14 44 4. Grani~ar 21 13 3 5 43:19 42 5. Hrtkovci 21 12 4 5 53:30 40 6. Jedin. (R) 21 11 2 8 31:22 35 7. Polet 21 7 6 8 46:46 27 8. Fru{kog.

21 7 4 10 28:45 25 9. Kru{edol 21 7 3 11 22:48 24 10. Putin. (-1) 21 7 1 13 29:44 21 11. Kraqevci 21 5 5 11 20:35 20 12. F. gora 21 3 9 9 28:36 18 13. Napredak 21 4 4 13 13:48 16 14. Sremac (-1) 21 1 1 19 15:66 3

Jedinstvo (R) – OFK Kraqevci 3:0 (2:0)

HRT KOV CI: ^i~a, Riba}, Mandi}, [opalovi}, Vukmanovi}, Krwaji}, Manojlovi}, Savi}, Nikoli}, Novakovi}, ^esti}.

NA PRE DAK: Beukovi}, Devrwa, S. Vi{wi}, Ivanovi}, Star ~evi}, Vrani}, Bi ti }i, Bojkov, Bo`i}, Trkuqa, Lazi}.

Go sti su pru `i li sna `an otpor, i na kraju na jedvite jade bodovi ostali u Hrtkovcima.

N. Ugr~i}

Dowi Petrovci – Fru{kogorac 4:0 (3:0) DO W I PE T ROV C I: Igrali{te Dowih Petrovaca, gledalaca 100, sudija Stojkovi} (Dobrinci). Strelci: Ivkovi} u 8. i Savi} u 25, 34. i 77. minutu. @uti kartoni: Ga{parevi}, Mudri} (Dowi Petrovci), Vein (Fru{kogorac).

DO WI PE TROV CI: Stani sa vqe vi} 7, Ni ko li} 7 ([iqkovi} 7), Ga{parevi} 7, Zaki} 7, Z. Peji} 7, [a{a 7, R. Peji} 8 (Popovi} 7), Miqkovi} 8, Ivkovi} 7 (Mudri} 7), Savi} 9, Bosni} 7.

FRU [KO GO RAC: M. Jovanovi} 6, Qubi{i} 6 (Pani} 6), Obrenovi} 6, Pavlovi} 6, Poznan 6 (N. Poznan 6), @. Jovanovi} 6, Pavi} 6, Kne`evi} 6, Vasi} 6, Vein 6, Miokovi} 6.

RU MA: Stadion Jedinstva, gle da la ca 100, su di ja Ri ba} (Hrtkovci). Strelci: Vuji} u 7, Opa~i} u 14. i Gwatovi} u 79. minutu.

JE DIN STVO: Qubinkovi} 7, Grbi} 7, Cviji} 7 (Hajnal 7), Joki} 8, Stojakovi} 7 (Mili} 7), Opa~i} 7, Sabo 7, Qubi{i} 7, Plav{i} 7, Vuji} 7, Vasiqevi} 7.

OFK KRA QEV CI: Joki} 6, Tomi} 5, Alempi} 5, Dragutinovi} 6, Kurid`a 5, Aranicki 5, Milovanov i} 6, Gaji} 7, Lasko vi} 7, Jovanovi} 6, Viloti} 6.

U dinami~noj igri Rumqani su mogli slaviti i ve}im rezultatom.

M. Qubi{i}

Sremac – Fru{ka gora 1:5 (1:3) DO B RIN C I: Igra li {te Sremca, gledalaca 100, sudija [u{a (Vrdnik). Strelci: @.

Radojev u 27. za Sremac, 7, Radi} u 8, 30, 68. i 72. i Jawi} u 39. minutu za Fru{ku goru.

SRE MAC: M. Radovac 6, M. Motika 5, Balind 5, Beqin 5, @. Radovac 6, A. Radovac 6, Gagi} 6, Dupor 8, @. Radojev 6, Spasojevi} 8.

FRU [KA GO RA: Berka{ 7, [akoti} 7, Pavlovi} 8, Kadar 7, Mikavica 8, Jawi} 8, \api} 7, Kadar 7, Bo`i} 7, Radi} 9.

Oba tima su nastupila sa po deset igra~a. Obu}ari spretniji i sre}niji do{li do neo~ekivano visoke pobede.

V. Vukomanovi}

dnevnik

PRETKOLO KUPA NA TERITORIJI VOJVODINE

Pa zov ~a ni u ^e la re vu Danas i sutra na programu su utakmice pretkola kupa na teritoriji Fudbalskog saveza Vojvodine. Sastaju se : danas - BANATSKI KARLOVAC:Proleter - Senta, OXACI: Tekstilac - Mladost (BJ), APATIN: Mladost - Pali}, ^ELAREVO: ^SK - Rad-

MLADOST TELETEHNIKA IZBORILA PLASMAN U PRVU B LIGU

Do bar rad do neo re zul tat

Ba~ki Jarak slavi ko{arka{e Mladosti Teletehnike, ekipu koja je postala prvak Prve srpske lige-sever i izborila plasman u Prvu B ligu. Ovaj rezultat je najve}i uspeh basketa u Ba~kom Jarku i vredan je pa`we, po{to je re~ o klubu iz malog mesta nadomak Novog Sada, koje se sada upisalo u listu sve ozbiqnijih ko{arka{kih centara u Srbiji.

Ko{arka{i Mladosti Teletehnike bili su ubedqivi u Prvoj srpskoj ligi, takmi~ewe su zavr{ili sa samo dva poraza. Trener

Pri zna wa

Vo de }i se pro vu kao

Uver ti ra za der bi

27. oktobar – Sloga (V) 0:7 (0:0) [A TRIN CI: Igrali{te 27.oktobra, gledalaca 100, sudija

Jovi~i}(Irig).Strelci: Radivojevi} u 47. i 67, Tep{i} u 61, 77. i 79, Spasojevi} u 83.i Mari~i} u 90. minutu @uti kartoni: Mago{(27.oktobar), Ili}(Sloga).

27. OK TO BAR: Sabo, Varga, Trivunovi}, D.Segedi, Gre~, Putica, Biriwi. Mago{, Markovi}.

SLO GA (V): Ma~ak -, Tufegxi}, Bi}ani}, M.Maleti}, Spasojevi}, Krsti}, Ili}, Radivojevi},Tep{i}, Dragi}evi}, Mari~i}.

Dok su doma}ini imali snage pru`ali su gostima dostojan otpor.U nastavku gosti dodaju gas i u mre`i Saboa pukla je sedmica.

S. Pavin

Mladost (B) – Planinac 6:0 (2:0)

BU \A NOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 50, sudija Jo va no vi} (Ru ma). Strel ci: Obradov u 15, Podkrajac u 30. i 60, Simi} u 70. i 80. i Krivo{i} u 85. minutu.

MLA D OST: Slep ~e vi} 8, Obradov 8, M. Bo`i~kovi} 8,

[ATRINCI: 27. oktobar – Sloga (V) 0:7, PAVLOVCI: Mladost – Vojvodina 3:0 (gosti do{li sa samo ~etiri igra~a), BU\ANOVCI: Mladost – Planinac 6:0, STEJANOVCI: Borac – Borac(K) 3:3. Car Uro{ iz Jazka je bio slobodan.

1. Borac (K) 12 10 2 0 39:8 32 2. Sloga (V)(-1) 13 9 1 3 47:13 27 3. Mladost (B) 13 9 0 4 38:21 27 4. Car Uro{ 12 8 2 2 39:15 26 5. M ladost (P) 12 6 1 5 35:28 19 6. Planinac 12 3 1 8 15:38 10 7. Borac (S) 13 3 1 9 21:50 10 8. 27.oktobar 12 2 0 10 25:59 6 9. Vojvodina 13 1 2 10 12:38 5

Kukoq 8, Dudukovi} 8, Simi} 8, Veji} 8, Podkrajac 8, Aleksi} 8 (Qubinkovi} 8), B. Bo`i~kovi} 8 (Krivo{i} 8).

PLA N I N AC: Avra mo vi} 6, Atkovi} 6, ]iri} 6, Petrovi} 6 (Smiqani} 6), Vasiqevi} 6, Ili} 6, Putica 6, Maklenovi} 7, D. ]iri} 6, B. Paji} 6, B. Peji} 6 (Radi{i}, Stefanovi}).

Go sti ni su bi li do sto jan rival.Da su doma}ini bili malo ozbiqniji ko zna kiliki bi bio krajwi rezultat.

S. Jovanovi}

i davali nam punu podr{ku. Kada pri~amo o „tajnama”, wih nije bilo. Jednostavno, veliki rad, dobar trening i ispuwavawe obaveza svakog ~lana ekipe bili su kqu~ni. Organizovali smo se tako da je svako znao svoj deo zadatka i odra|ivao ga je na najboqi na~in.

Iskreno, da je bilo ko iz ekipe odsustvovao, ne bismo bili prvaci.

Do ostvarewa sna zvanog plasman u Prvu B ligu, trener Mladosti Teletehnike Mile Medakovi} ra~unao je na slede}e igra~e: Kokanovi}a, Lackovi}a, Draga{a, Sladojevi}a, Rako~evi}a, Danilovi}a, Popovi}a, Macana, Medi}a, Jovi{i}a, Koxa, Medakovi}a, Macuru, Skoka, Kla{ni}a, Srdi}a, Lo|inovi}a, Radulovi}a i Pantovi}a.

Mile Medakovi} je progla{en za najboqeg trenera u Prvoj srpskoj ligi -sever, dok je Marko Skoko najboqi igra~.

U radu su Medakovi}u pomagali Filip Socek i Zvonko Pilipovi}, dok su funkcionisawe kluba podupirali predsednik kluba Radoslav Macan, Dragan Ra|enovi}, Du{an i Zoran Josipovi}, kao i Andra{ Gustaw, Miqan Radovi} i Vladislav Capik.

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Borac – Borac (K) 3:3 (2:1)

imali nijedan poraz. Bili smo iznena|ewe prvenstva s obzirom da smo imali jedan od najmla|ih timova, a, evo, ostvarili smo odli~an rezultat.

Do plasmana u Prvu B ligu Mladost Telethnika stigla je ubedqivim igrama i rezultatima. Koja je bila tajna va{eg uspeha?

- Pre svega, bili smo dobar tim koji je imao odli~nu atmosferu i veoma dobre uslove za rad. Kada je re~ o uslovima, wih su nam omogu}ili predsednik kluba Radoslav Macan, a onda i ~lanovi Upravnog odbora, koji su stalno bili uz nas

Igrali smo brzu i atraktivnu ko{arku, trude}i se da u svakoj utakmici nametnemo svoj ritam.

Ko su vam bili najve}i konkurenti?

- Meridijana, Dunav, Stara Pazova i Nova Pazova bile su ekipe koje su nas mobilisale da pru`amo maksimum iz utakmice u utakmicu. Nije nam bilo lako ni u duelima s Vrbasom, Jedinstvom i Oxacima, pa se lako mo`e zakqu~iti da je liga bila izuzetno jaka i ujedna~ena. ^ak bih rekao da je bila na izuzetnom nivou, kao nikada u ranijih nekoliko godina.

Eki pa i ~la no vi upra ve KK Mla dost Te le teh ni ka

Mile Medakovi} to ovako obja{wava: - Pre po~etka lige sportski ciq bio nam je da se plasiramo u gorwem delu tabele, po{to smo ostali bez nekolicine standardnih igra~a iz petorke, poput Buhe, Lo|inovi}a i Medi}a. Kako je prvenstvo odmicalo rasle su na{e ambicije, jer u prvom delu nismo

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED)

STE JA NOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija Todorovi} (Hrtkovci). Strelci: Stepanovi} u 23. (iz penala), Jovanovi} u 76. i D. Jefti} u 90. (iz penala) za doma}e, Jovi} u 9. i Naranxi} u 77. i 84. minutu za goste. @uti kartoni: S. Petrovi}, Jankovi} (doma}i), R. Mati} (gosti).

BO RAC (S): I. Buli} 9, Stri~evi} 8 (Neznanovi}), S.Petrovi} 9, Luki} 9, J. Buli} 8, Jovanovi} 9, D. Jefti} 9, B. Jefti} 9, B.Utvi} 9, Stepanovi} 9, M. Jankovi} 9 (Horo{kovi}).

BO RAC (K): R. Mati} 8, Tomi} 8, Vujaklija 9 (Ranki} ), @ivkovi} 9, Ili} 9, Kula~in 9, Jovi} 9, Golubovi} 9, M.Mati} 9, Stojkovi} 8, Jovanovi} 9 (Sto{evski).

U zanimqivoj utakmici doma}in je napravio podvig osvojio je zaslu`eno bod lideru na tabeli, a mogao je i sva tri.

M. Jankovi}

ni~ki (NP), BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - Veternik, SIVAC: Polet - Dowi Srem, sutra - NOVI KNE@EVAC: Obili} Cement.

Sve utakmice po~iwu u 16.30 sati.

G. K.

Napredak – Sremac (De~) 6:0 (5:0) PO PIN CI: Stadion seoski, gledalaca 100, sudija Petrovi}(Pe}inci).Strelci: M.Marjanovi} u 1, 5, 32. i 80, B.Jovanovi} u 10. i N.Banova~ki u 18. minutu. Crveni karton: @.@ivanovi}(Sremac).

NA PRE DAK: S.Marjanovi} , Q.Jovanovi} 6, Gakovi} 7, B.Jovanovi} 8, Savkovi} 7, Arbutina 8, Kokanovi} 8, Maksimovi} 7, M.Marjanovi} 9, N.Banova~ki 8, Opa~i} 7.

SRE MAC: Petkovi} 6, Macavara 6, @.@ivanovi} 6, Zja~a 5, Mili} 5, Pavi~i} 5, Mijatovi} 5, N.@ivanovi} 5, Stevanovi} 5, Jovanovi} 5.

Desetkovani Popin~ani, iako, nisu nastupili u standardnom sastavu, zaslu`eno su porazili visokim rezultatom slaba{ne goste iz De~a, koji su doputovali sa samo deset igra~a. Ovo je dobra uvertira Napretkovih igra~a pred nedeqni mesni derbi sa FK Popincima.

Q. Opa~i}

Kakvi su planovi za daqe? Prva B liga zahteva jo{ ve}i rad i maksimalnu ozbiqnost. Da li ste ve} sada napravili planove za vreme budu}e?

- Odre|eni planovi postoje i, pre svega, mora}emo da igra~ki osve`imo ekipu, tim pre {to je kapiten Sr|an Macan zavr{io igra~ku karijeru. Ipak, taj deo posla u nadle`nosti je ~lanova uprave, a ono {to je sigurno jeste da, kako je umeo da ka`e profesor Aleksandar Nikoli}- „Ako nema{ tim za narednu sezonu odmah posle posledweg me~a u prethodnom prvenstvu - ve} si zakasnio”.

Zna~i, ekipu }emo morati {to pre da formiramo i da po~nemo s pripremama za nastupe u Prvoj B ligi - zakqu~io je Mile Medakovi}, koji je trenersku karijeru gradio tokom 12 godina provedenih u Vojvodini, a kasnije i u novosadskoj Dugi.

A. Predojevi}

PRVA FUTSAL LIGA SRBIJE

Eko no mac se re van {i rao U posledwem liga{kom kolu aktuelni prvak Ekonomac je pred svojim navija~ima u Kragujevcu pobedio beogradski Marbo Intermeco s 5:2 i revan{irao se za poraz (1:5) iz prvog dela prvenstva. Me|utim, wihova trka za ovogodi{wu titulu prvaka nije zavr{ena, po{to }e ~etiri prvoplasirane ekipe kroz igrawe u plej – ofu odlu~iti kome }e pripasti laskava titula. Pored dva pomenuta rivala, u trci za titulu su jo{ VIK Naisus i, po svemu sude}i, Kolubara. Ka`emo „po svemu sude}i“, jer je preostalo da se sutra uve~e (sreda) u Ni{u odigra jo{ jedna utakmica liga{kog dela takmi~ewa Prve futsal lige Srbije izme|u Ni{a 92 i Be~eja. Pobede li Ni{lije, dosti}i }e Kolubaru po broju bodova, ali bi pobeda morala biti s najmawe osam golova razlike da bi bili ~etvrtoplasirani na tabeli. Imaju}i u vidu igre i rezultate Ni{lija ovog prole}a, to je malo verovatno. Na drugoj strani, Be~ejcima taj okr{aj, sem sportskog

1. Ekonomac 2. Marbo 3. VIK Naisus 4. Kolubara(-1) 5. SAS 6. Kocka Am. 7. Vrawe 8. L. Holan|.

9. Ni{ 92 10. Kopern.

11. N. Beograd 12. Be~ej 13. Pirot 14. Kr~agovo

26 26 26 26 26 26 26 26 25 26 26 25 26 26

24 24 14 12 12 11 11 11 11 10 9 7 6 4

1 0 3 2 1 4 3 2 1 3 2 3 3 2

1 2 9 12 13 11 12 13 13 13 15 15 17 20

191:48 143:54 106:88 107:103 110:114 89:96 106:82 103:139 87:90 90:104 88:129 99:138 76:130 76:160

73 72 45 37 37 37 36 35 34 33 29 24 21 14

motiva i ~asti, ni{ta ne zna~i, po{to su se, bez obzira na rezultat, na{li u posledweplasiranom kvartetu, Novi Beograd, Be~ej, Pirot i Kr~agovo, i oprostili se od elite.

Rezultati posledweg 26. liga{kog kola: Ekonomac – Marbo Intermeco 5:2, Vik Naisus – Vrawe 3:6, Lete}i Holan|anin – Kolubara 9:6, SAS – Kr~agovo 9:8, Kocka Amaters Arena – Kopernikus Vidre 6:2, Pirot – Novi Beograd 6:2, Ni{ 92 – Be~ej (igra se u sredu uve~e).

V. Jankov

SPORT

dnevnik IVAN LEN\ER, PRVI VLASNIK PLIVA^KE OLIMPIJSKE NORME

Sr bi ja ima ja ke del fi na {e Po red {est stre la ca, olim pij ske vi ze za Lon don ima ju i dva pli va ~a. Mi lo rad ^a vi} i Ivan Len |er is pu ni li su nor me za Olim pij ske igre is pli vav {i br `e od A stan dar da na 100 me ta ra del fin sti lom.

Pr vo je Len |er na Otvo re nom pr ven stvu Tur ske u Is tan bu lu {to pe ri cu u po lu fi na lu za u sta vio na 52,29, {to je se dam sto tin ki bo qe od naj vi {eg stan dar da. Sa mo sat vre me na ka sni je u Aj ndho ve nu Mi lo rad ^a vi} je osvo jio dru go me sto i ostva rio vre me 52,10 i vi zi rao pa so{ za svo je ~e tvr te olim pij ske igre.

- Olim pij ska nor ma zna ~i mi pu no, a na ro ~i to {to sam je is pli vao pre ^a vi }a. Do du {e, sa mo sat vre men ra ni je. Za pro {le Olim pij ske igre u Pe kin gu nor mu sam is pli vao po sled wi, a sa da pr vi. Ta ko |e mi ve o ma zna ~i i to {to sam za go di nu da na na pra vio pro gres re zul ta ta i {to

we, naro~ito ti i ^aba Sila|i, jer bazen u Zrewaninu ve} odavno nije u funkciji.

- Da, jo{ uvek ne ma mo uslo ve za tre ning u Zre wa ni nu. Obe }a va ju nam vi {e od go di nu da na da }e kre nu ti ra do vi, me |u tim, ni {ta se jo{ ne de {a va. Zbog to ga smo ^a ba i ja bi li pri nu |e ni da na |e mo al ter na ti vu za tre nin ge. l Jedna od stanica vam je Novi Sad, ali i Istanbul, gde va{ trener Dejan Pejinovi} radi kao {ef stru~nog {taba Galatasaraja.

- Tre ni ra mo u No vom Sa du i Is tan bu lu. U Tur skoj ima mo od li~ ne uslo ve. Pre pod ne nam je na ras po la ga wu pe de set me tar ski, a uve ~e dva de se te ma tr ski ba zen. Ali, pro blem je {to ni smo kod ku }e, no na vi ka va mo se na tu si tu a ci ju, po {to ne ma mo dru go re {e we. Na ma je neo p ho dan pe de set me tar ski ba zen za tre nin ge, jer }e se Svet sko pr ven stvo odr `a ti u ve li kim ba -

SVETSKE IGRE MLADIH

Pre gr{t od li~ ja

Za ni mqi vo tak mi ~e we na Svet skim igra ma mla dih okon ~a no je u An ka ri. Srp ska se lek ci ja osvo ji la je 22 me da qe. Naj vred ni ji re zul tat po Fi na ta bli ca ma osvo ji la je An |e la Cvet ko vi} u di sci pli ni 200 slo bor no (2:11.56 - 602 bo da, sre bro). Zla ta do no se ku }i: Alek san dra Cre var (100 pr sno 1:16.44), Sa ra Ili} (100 del fin 1:06.50), Se kul Se ku lo vi} (200 del fin 2:18.77), Ja na ]i ri} (200 me {o vi to 2:29.28) i Mi li ca [o {ta rec (50 slo bod no 27.82). U {ta fe ti 4h50 me {o vi to de voj ke su uze le sre bro (2:07.28) a de ~a ci bron zu (1:57.67). Sa ra Ili} osvo ji la je i sre bro na 50 slo bod no (28.60) a An |e la Cvet ko vi} ta ko |e sre bro u tr ci 100 pr sno (1:17.88) i ti me po sta le pr ve dvo stru ke osva ja ~i ce od li~ ja.

No vih 11 me da qa srp ska se lek ci ja (1997-1998) osvo ji la je dru gog tak mi ~ar skog da na: Mi li ca [o {ta rec u di sci pli ni 100 slo bod no (1:01.37 - 574 bod.) i zlat nu me da qu.

Po red we, jo{ dva zla ta do no se Sa ra Ili} u di sci pli ni 200 del fin (2:31.03 - 511 bod.) i Me {o vi ta {ta fe ta u di sci pli ni 4h50 kraul ([o {ta rec, Pu ca re vi}, Ili}, Mi qa no vi}) 1:46.10. Tri sre bra osvo ji li su Bo jan Ra {ko vi} (200 kraul - 2:04.72), An |e la Cvet ko vi} (14) na 200 pr sno (2:48.71) i Alek san dr Cre var (13) ta ko |e 200 pr sno (2:41.76). 4 bron za ne me da qe osvo ji li su Sa ra Ili} (100 kraul - 1:02.54), Se kul Se ku lo vi} (100 del fin - 1:02.51), Ja na ]i ri} (100 me{ - 14god. 1:10.00) i Alek san dra Cre var (100 me{ - 13 god. - 1:11.62).

sreda4.maj2011.

19

DANAS POSLEDWE KOLO ^ETVRTFINALA EVROLIGE

Par ti zan ras te re }e no Po s led w e ko l o ~e t vrt f i n a l a Evro li ge za va ter po li ste na pro gra mu je da nas. Par ti zan u A gru pi i Pro Re ko u B gru pi ima ju mak si ma lan u~i nak i 15 bo do va i si gur no }e sa pr vih me sta na fajn la.for, ko ji }e se od i gra ti u Ri mu 3. i 4. ju na. Ko }e im bi ti ri va li u po lu fi na lu za vr {nog tur ni ra zna }e se po sle da na {weg ko la. Par ti zan do ~e ku je eki pu Ja dra na iz Her ceg No vog u du e lu za pre sti` u 18 ~a so va na Ba wi ci. Ovo je je di ni duel u ~e tvrt fi na lu ko ji ne mo `e da uti ~e na kraj wi pla sman.

- Ras te re }e ni ula zi mo u ovaj duel. Po {to smo obez be di li pr vo me sto, ova utak mi ca sa Ja dra nom ne ma re zul tat ski zna ~aj, ali `e li mo da po be dom za vr {i mo ovu fa zu Evro li ge - re kao je An dri ja Pr la i no vi}.

Da na {wi pro gram A grupa: Par ti zan - Ja dran (18), Bu dva - Jug (19).

B grupa: Va {a{ - Pri mor je (20), Pro Re ko - Mla dost (20).

U dru gom du e lu Bu dva do ~e ku je Jug i ko po be di za u ze }e dru go me sto u A gru pi i igra }e sa Pro Re kom u po lu fi na lu. U B gru pi Va {a{, ko ji ne ma ni ka kve {an se za faj nal-for, do ~e ku je Pri mor je.

Ri je ~a ni su tre nut no tre }i, a po be da im otva ra vra ta za vr {ni ce. Pro Re ko, ko ji je ve} obez be dio me sto u Ri mu, do ~e ka }e Mla dost, ko ja ima ve o ma te `ak za da tak. Za grep ~a ni su tre nut no dru gi na ta be li, ali im glav ni kon ku ren ti iz Ri je ke ima ju mno go lak {i po sao u Bu dim pe {ti. G. M. - S. A.

VOJVODINA U ODLO@ENOM SUSRETU 25. KOLA DO^EKUJE NI[LIJE

Za pre sti` i pu bli ku Ru ko me ta {i Voj vo di ne @e le zni ~ar da nas igra j u od l o ` e n u utak mi cu 25. ko la Su per li ge Sr bi je, a ri val im je eki p a Na i s u s a. ^e ti r i ko l a pre kra ja {am pi o na ta No vo sa |a ni se na la ze u zlat noj sre di ni su p er l i g a {kog ka r a va n a, ali }e sva k a k o na s to j a ti da

su u te {koj si tu a ci ji, pred sto ji im gr ~e vi ta bor ba za op sta nak, {to sa mo po se bi go vo ri da }e se u No vom Sa du `e sto ko bo ri ti da osta nu ne po ra `e ni.Da pod s e t i m o, je s e n as su ova dva ti ma u Ni {u od i gra la ne re {e no, uz ve o ma kva li tet nu par ti ju. Do sa da {wi re zul ta ti go vo re da se iza bra ni ci

- U go ste nam do la zi eki pa ko ja se bo ri za op sta nak i si gur no je da u No vi Sad ne }e do }i s be lom za sta vom. Mi, na kon po ra za u Vra wu, `e li mo da pred do ma }im na vi ja ~i ma na pra vi mo do bar re zul tat, da po dig ne mo ni vo igre pred za vr {ni cu Ku pa, gde ima mo ve li ke am bi ci je.Bez ob zi ra u ka kvom sa sta vu }e mo iza -

tre n e r a \u r a | a Tr b o j e v i } a sla bi je mo ti vi {u u me ~e vi ma sa eki pa ma ma weg rej tin ga u od no su na vo de }e ti mo ve u li gi. No, ovo ga pu ta bi mo glo da bu de dru ga ~i je, s tim {to je re al no da }e go sti iz Ni {a ima ti mno go vi {e raz lo ga da „iz gi nu„ na te re nu s ob zi rom da im go ri pod no ga ma.

}i na par ket, od i gra }e mo mak si mal no od go vor no, jer na su prot noj stra ni ima }e mo stra {no mo ti vi sa ne Ni {li je – ka zao je kre a tor Vo {i ne igre Bra ni slav Ra di {i}.

Utak mi ca Voj vo di na @e le zni ~ar - Na i sus u ha li na Sla noj ba ri po ~i we u 18.30 ~a so va.

I. Grubor

BALKANIJADA ZA JUNIORE

Pa da li re kor di

Ivan Len|er

sam iza {ao iz kri ze. Iako sam na por no tre ni rao re zul ta ta ni je bi lo. Sva {ta mi je pro la zi lo kroz gla vu. Na sre }u us peo sam da sa ~u vam mir i dra go mi je da stva ri po la ko do la ze na svo je me sto, a ova nor ma je pra va na gra da - ka `e Ivan Len |er. l Nekako ispada da 100 delfin postaje srpska disciplina.

- Ta ko ne ka ko, tu smo Mi lo rad ^a vi} i ja, kao i Ve li mir Stje pa no vi}. Ma da se stva ri ne mo gu ge ne ra li zo va ti, ipak mo gu da ka `em da ima mo ja ke del fi na {e. l [ta o~ekuje{ na Olimpjadi?

- Do Lon do na ima jo{ do sta vre me na. Znam {ta mi je pri o ri tet, ali ne `e lim da una pred prog no zi ram. Imam ne ke svo je `e qe i na de, ali ne `e lim da ih jav no iz no sim. l Ove godine o~ekuje te Svetsko prvenstvo u [angaju.

- Ni za [an gaj ne bih `e leo ni {ta una pred da go vo rim,ne vo lim da prog no zi ram. Ono {to mo gu da ka `em je da se na dam re zul ta tu is pod 52 se kun de na 100 del fin. Mi slim da je to mo gu }e ako bu dem imao do voq no tre nin ga u pe de set me tar skom ba ze nu. Ve ru jem da sam i na Otvo re nom pr ven stvu Tur ske mo gao da is pli vam taj re zul tat, bio sam spre man, ali ni sam imao ade kvat nu kon ku ren ci ju. l Pliva~i u Srbiji nemaju idealne uslove za trenira-

Fo to: F. Ba ki}

ze ni ma. U No vom Sa du te {ko da }e mo zbog pro sto ra mo }i da tre ni ra mo u ve li kom ba ze nu, a u Is tan bu lu mo `e mo. Na da mo se da }e se si tu a ci ja re {i ti {to pre, jer po treb no je ta ko ma lo a to li ko se odu go vla ~i. l ^aba i ti ponovo idete u Istanbul?

- Ta mo }e mo po ~e ti pri pre me za Svet s ko pr v en s tvo u [an ga ju. Za tim bi tre ba lo da u ju nu sa re pre zen ta ci jom ne gde ide mo na pri pre me, a on da da se po ~et kom ju la se li mo u Azi ju, ka ko bi smo se akli ma ti zo va li za pla ne tar nu smor tu u [an ga ju. l Da li sti`e{ da se vidi{ sa prijateqima?

- Uspe va mo ne ka ko da odr `a va mo kon takt. Po {to sam ~e sto u Is tan bu lu in ter net nam je sred stvo ko mu ni ka ci je. l Da li planira{ da nastavi{ {kolovawe?

- Sred wu {ko lu sam za vr {io van red no i na pra vio sam jed no go di {wu pa u zu. Sa da pla ni ram da na je sen upi {em Tims u No vom Sa du. l Da li si imao uzore u sportu?

- Si la pri li ke me je na te ra la da odem na ba zen i tu sam i ostao. Ve li ke fi lo zo fi je ne ma.

Po seb nog uzo ra ni sam ni ka da imao, di vim se svim pli va~ kim svet skim re kor de ri ma, pr va ci ma i olim pij skim {am pi o ni ma is tkao je Len |er.

G. Malenovi}

Srp ska ju ni or ska pli va~ ka re pre zen ta ci ja uspe {no je za vr {i la u~e {}e na ju ni or skoj Bal ka ni ja di u Ba wa Lu ci. Sr bi ja je u ja koj kon ku ren ci ji za u ze la tre }e me sto.

Srp ski tim je na {am pi o na tu Bal ka na po sta vio i osam no vih na ci o nal nih re kor da. Srp ska eks pe di ci ja je osvo ji la ukup no 11 me da qa: jed nu zlat nu, jed nu sre br nu i de vet bron za nih. Me da qe su osvo ji li: Jo va nov Mi la, zlat nu na 100 me ta ra del fin i bron za nu na 50 istom teh ni kom, Alek sa \or |e vi}, bron zu 50 slo bod no, Igor Ter zi}, bron za nu na 200 pr sno, Ka ta ri na Dra ga nov, bron zu na 50 le| no, Ni ko la Traj ko vi}, bron zu na 200 me {o vi to, De jan Pe ri {i}, sre bro na 50 pr sno i bron zu na 100 istom teh ni kom. Tri bron za ne me da qe osvo ji le su mu {ke {ta fe te na 4h200m slo bod no (Si mi}, Mi ja to vi}, Pe jo vi}, Traj ko vi}), 4h100m me {o vi to (Mi ro slav Udic ki, Traj ko vi}, Bo jan Udic ki, \or |e vi}) kao i {ta fe ta 4h100m slo bod no.

Branislav Radi{i} (18) u akciji

pre ki nu do ma }in ski re zul tat ski post. Od po be de nad Pla ni kom (36:26) na ni za li su tri po ra za u svo joj dvo ra ni na Sla noj ba ri (Cr ve na zve zda, Par ti zan i PKB).

Pro te klog vi ken da po ra `e ni su u Vra wu, ~i me su pre ki nu li ni sku od ~e ti ri ve za na tri jum fa na stra ni. Ni {li je

MEMORIJALNI TURNIR „VLADIMIR GRANDI]”

Po li caj ci iz @a bqa naj bo qi Pr vo me sto na dru gom Me mo ri jal nom tur ni ru u ma lom fud ba lu „Vla di mir Gran di} 2011” osvo ji la je eki pa Po li cij ske sta ni ce @a baq, dru go SSP SG Pri je po qe, a tre }e SSP SG U`i ce. Ti tu lu naj bo -

Na tur ni ru, u spo men tra gi~ n o stra d a l og po l i c aj c a Vla di mi ra Gran di }a, u Cen tru za osnov n u po l i c ij s ku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci u~e stvo va lo je 49 eki pa iz Sr bi je. Tur nir je otvo rio dr `av ni se kre tar MUP-a Sr bi -

qeg igra ~a po neo je Mi lan Tri vu no vi} iz Po li cij ske sta ni ce @a baq, dok je Bog dan Cvi jo vi} iz SG Pri je po qe pro gla {en za naj bo qeg gol ma na.

je Dra gan Mar ko vi}, a or ga ni za tor je bio Sin di kat srp ske po li ci je, no vo sad ska sin di kal na gru pa.

Z. Ml.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda4.maj2011.

FI NA LE KU PA VOJ VO DI NE

Pehar „Ivanu Kurja~kom”

U Vrbasu, u hotelu “Ba~ka, od 30. aprila do 2. maja odr`ano je finalno takmi~ewe za kup Vojvodine. Ekipe Jugovi}a iz Ka}a, Srbobrana, “Ivana Kurja~kog” iz Pan~eva i Srema iz Sreme Mitrovice su po sastavu i rejtingu igra~a pre starta va`ili kao favoriti za plasman na finale Kupa Srbije. Plasman bilo koje druge ekipe u prve ~etiri bio bi ravan senzaciji. Me|utim, iznena|ewa se de{avaju a za to su se pobrinule simpati~ne ekipe Mladosti i Poleta. Najve}e razo~arewe je ekipa Srbobrana, koja je bila druga po prose~nom rejtingu, jer nije uspela da ponovi pro{logodi{wi uspeh.

Za pobedni~ku ekipu “Ivana Kurja~kog” igrali su: Mi{a Markovi}, Radovan Govedarica, Novak i Sini{a Pezeq, Du{an Milojevi} i Branko Grbi}. Prve ~etiri ekipe su se kvalifikovale za Finale kupa Srbije koje se igra od 16-22. maja.

Kona~an plasman: 1. “Ivan Kurja~ki” (Pan~evo) 13 bodova (14,5 poena), 2. Jugovi} (Ka}) 13 bodova (13,5 poena), 3. Mladost (Nova Pazova) 12 (14,5), 4. Polet (Rastina) 11 (13,5), 5. Srem (Sr. Mitrovica) 9 (13,5), 6. “Bata ]osi}” (Opovo) 9 (11,5), 7. Hercegovac (Gajdobra) 7 (11,5), 8. Srbobran 7 (10,5), 9. Sivac (1) 7 (9,5), 10. Vrbas 7 (8,5), 11.

Selen~a 6 (7,5), 12. 2. Oktobar (Kumane) 6 (7), 13. Sremac (^erevi}) 6 (6,5), 14. Cement (Beo~in) 5 (10), 15. Zmajevo 4 (8), 16. Sutjeska (B. D. Poqe) 4 (8), 17. Sivac (2) 3 (7,5), 18. “Miqo Vujovi}” (Crvenka) 0 (2,5).

ME MO RI JAL NI TUR NIR „JO VO MI JI]”

Kokeza prvi U Bukovcu, u zavi~ajnom udru`ewu”Mawa~a”, odr`an je memorijalni turnir u pomen na Jovu Miji}a, preminulog ~lana mesnog {ahovskog kluba “Fru{kogorski partizani”. Povod za ovaj turnir je `eqa rukovodstva kluba, na ~elu sa predsednikom Ilijom Mari~i}em, da se reaktivira aktivnost kluba koji je nekoliko godina apstinirao iz nadle`ne Zonske lige Srema. Pobednik ovog uspe{no organizovanog turnira je Fide majstor Mirko Kokeza iz Vrdnika. Trojica prvoplasiranih takmi~ara dobilo je pehare i diplome za uspeh na turniru.

Plasman: 1. Mirko Kokeza 8,5, 2. Nedeqko Utje{anovi} 7, 3-4.

Cmiqko Banovi}, Milan Milovac 6,5, 5. Miroslav Klincov 6, 6.

Branko @uji} 5.5, 7-11. Darko Nenadovi}, Milan @ivanov, Ilija Mari~i}, Quban Amixi}, Slavko Bugarski 5, 12-13. Stevica Cerni~ek, Ilija ]iri} 4,5, 14-19. Goran Amixi}, Ranka Srdi}-Mili}, Bojan Bo{kan, Du{an Jovanovi}, Marko Neran~i}, Nikola [urlan 4, 20-22. Vojislav Amixi}, Tina Drapi}, Jovica Sedlar 3, 23.

Milenko Mili} 1, 24. Marko Popr`en 0 poena.

PROBLEM BR. 335

Beli daje mat u dva poteza L. Kubel Swi at Szac howy, 1929.

I-II pri ze

KA DET SKI FE STI VAL SR BI JE

Tri zlata u istoj grupi U Kragujevcu je zavr{en Festival mladih Srbije u klasi~nom {ahu. Vojvo|anski kadeti osvojili su ukupno 10 medaqa, od toga 4 zlatne, 3 srebrne i tri bronzane.

Devoj~ice su bile uspe{nije: osvojile su dva zlata (kao i mu{karci), tri srebrne medaqe i dve bronzane, dok su de~aci imali samo jo{ jednu bronzu. Od zanimqivosti izdvajamo: u grupi do 10 godina tri provplasirane devoj~ice osvojile su po osam poena, a kako su i svi dodatni kriterijumi bili isti organizator }e morati da dodeli jo{ dva pehara i dve zlatne medaqe. Nesvakida{wi doga|aj je da su prvaci dr`ave postali ro|eni brat i sestra Milo{ i Mila @arkovi} i Lazar i Kata-

Medaqe su osvojili: M-8: 1.

Aleksa Savin (Zrewanin) 7,5, 2.

Du{an Petrovi} (Ni{) 7, 3. Vuk Rankovi} (Beograd) 7. M-10: 1. Milo{ @arkovi} (Zemun) 7, 2. Ogwen Stefanovi} (N. Beograd) 7, 3.

Aleksandar Ivi} (Beograd) 6,5.

M-12: 1. Milan Zaji} (Vrbnica) 7,5, 2. Janko Radovi} (Kragujevac) 7, 3. \or|e Arsi} (Beograd) 7. M14: 1. Nenad Vu~ini} (Ni{) 7,5, 2.

Gojko Vu~ini} (Zemun) 7,5, 3.

Aleksandar Markovi} (Beograd) 7. M-16: 1. Aleksandar In|i} (Stara Pazova) 8,5, 2. Marko Nenezi} (Beograd) 8, 3. Novak ^abarkapa (Subotica) 6. M-18: 1. Lazar Nestorovi} (Zemun) 8,5, 2. Bojan Jovanovi} (Kragujevac) 7, 3. Lazar Radusinovi} (Le{tane) 6. @-8: 1.

Svi pobednici festivala u Kragujevcu

rina Nestorovi}. Sestre Gaj~in iz Apatina osvojile su zlato (mla|a Marina) i srebro (starija Jasmina). Jovana Srdanovi} iz Grocke i Mila @arkovi} iz Zemuna ostvarile su svih devet pobeda. Kod mu{karaca su najuspe{niji bili Aleksandar In|i} i Lazar Nestorovi} sa po 8,5 poena.

Najmawe poena za prvo mesto bilo je potrebno u grupi devoj~ica do 12 godina: svega 6,5. Od {est grupa u mu{koj konkurenciji de~aci iz Vojvodine osvojili su ~ak pet posledwih mesta - od toga Novosa|ani ~etiri!. Najuspe{niji u~esnici na festivalu bili su Mila @arkovi} i Lazar Nestorovi} koji su u svojim grupama osvojili prva mesta na svim turnirima: ubrzani, brzopotezni i redovni {ah! Od vojvo|anskih predstavnika najuspe{niji je bio Aleksandar In|i} iz Stare Pazove koji je osvojio zlatnu medaqu u klasi~nom {ahu a srebrne medaqe u ubrzanom i brzopoteznom {ahu. [ahovska {kola porodice Nestorovi} iz Zemuna do`ivela je pravi trijumf na festivalu: osvojeno je ukupno 20 medaqa: u klasi~nom {ahu 7 (4 zlata, 1 srebro, 2 bronze), u ubrzanom {ahu 8 (4,3,1) i brzopoteznom {ahu 5 (2, 1, 2).

Jovana Srdanovi} (Grocka) 9, 2.

Ma{a Rudovi} (Beograd) 8, 3. Nada Trajkovi} (Batajnica) 6. @-10: 1-3. Adrijana \ermanovi} (Zrewanin), Marina Gaj~in (Apatin), Katarina Nestorovi} (Zemun) 8. @-12: 1. Aleksandra Ivkovi} (Ripaw) 6,5, 2. Ana Axi} (Novi Sad) 6,5, 3. Mila [oklova~ki (Senta) 6. @-14: 1. Adela Veliki} (Beograd) 8,5, 2. Jasmina Gaj~in (Apatin) 6,5, 3. Nevena Horvat (Alibunar) 6. @-16: 1. Mila @arkovi} (Zemun) 9, 2. Ksenija Tomin (Pan~evo) 7,5, 3. Jovana Milo{evi} (Po`arevac) 6,5. @-18: 1. Lena Miladinovi} (Beograd) 4,5, 2.

Anastasija Pani} (Beograd) 3,5, 3.

Milica Milosavqevi} ([upska) 3,5.

Plasman igra~a iz Vojvodine: M-8: 1. Aleksa Savin (Zrewanin) 7,5, 6. Milo{ Stankovi} (Stari Banovci) 5, 11. Jakov Petri} (^urug) 4,5, 13. \or|e Dragi~evi} (Novi Sad) 4, 14. Mihajlo Predojevi} (Novi Banovci) 4, 17. Nikola Bokan (Novi Sad) 3,5, 18. Vuk Koji} (Novi Sad) 2,5, 19. Vasilije [olaja 1,5 (19 igra~a). M-10: 6. Dejan Omorjan (Novi Sad) 6, 9. Milo{ Milivojevi} (Vr{ac) 5, 10.

Petar Grubor (^urug) 5, 12. Ivan [tanfeq ((Novi Sad) 4,5, 16. Pa-

ME ^E VI KAN DI DA TA

Bez Karlsena Me~evi kandidata igraju se u Kazanu, u Rusiji, od 5 - 26. maja.

To su zapravo kvalifikacije za izaziva~a svetskog prvaka Ananda u me~u od 12 partija koji je planiran da se igra u prvoj polovini 2012. godine.

U prvom krugu sastaju se Topalov – Kamski i Geqfand – Mamexarov koji daju jednog finalistu, a Kramnik – Raxabov i Arowan Gri{~uk drugog finalistu.

Iako je stekao pravo da igra, zbog promene sistema takmi~ewa, Karlsen je iz protesta otkazao u~e{}e pa je zamewen Gri{~ukom koji je bio tre}i na gran pri turnirima. Naime, po propozicijama, za izaziva~a svetskog prvaka trebalo je da u finalu igraju me~ pobednik Svetskog kupa i pobednik Gran pri turnira. Me|utim, u toku ciklusa FIDE je drasti~no promenila pro-

pozicije i pove}ala turnir kandidata na osmoricu: pora`eni iz me~a za svetskog prvaka (Topalov), pora`eni iz me~a prethodnog izaziva~a (Kamski), pobednik svetskog kupa (Geqfand), prva dvojica sa gran pri turnira (Arowan i Raxabov), najboqa dvojica po rejtingu (Karlsen i Kramnik) i vajld karta za zemqu organizatora (Mamexarov) po{to je prvobitno bilo planirano da to bude Azerbejxan. Iako je do{lo do promene zemqe organizatora Mamexarov je vol{ebno ostao kao u~esnik.

U me~evima prvog i drugog kruga igraju se ~etiri partije a u finalu {est. Ukoliko je rezultat me~a nere{en igraju se doigravawa, prvo po ubrzanom {ahu, a zatim u brzopoteznom.

Izme|u svakog kruga su dva slobodna dana.

[AM PI O NAT EVRO PE ZA @E NE

Tbilisi doma}in Re{ewe problema br. 334 (Kubel, Narodni Osvobodeny, 1929.) sa pozicijom: beli – Kc3, Df6, Sd6, pe{aci a5, b7; crni – Ka6, Sc4; je 1.Dd4! Na 1...K:a5 sledi 2.Da7 mat. Na 1...S:d6 sledi 2.Db6 mat. Na 1...S:a5 sledi 2.b8S mat.

Pa`wa qubiteqa {aha u maju bi}e usmerena na Tbilisi (Gruzija) gde }e se igrati predstoje}i {ampionat Evrope za `ene. Gruzijska prestonica }e prvi put biti doma}in najja~em `enskom {ahovskom takmi~ewu u Evropi od 7-18. maja. Igra}e 130 {ahistkiwa iz 26 zemaqa, a i Srbija }e na tom takmi~ewu imati svoje predstavnice. Ne iznena|uje da }e Gruzija, zemqa legendarnih {ampionki None Gaprinda{vili i Maje ^iburdanidze, biti zastupqena sa 46 {ahistkiwa nadaju}i se da }e odu{eviti doma}u publiku. Naravno, najve}e {anse za uspeh, ipak, daju se Nani Xagnidze.

vle Jovanovi} (Novi Sad) 4,5, 22.

David Omorjan (Novi Sad) 3,5, 23.

Milo{ Pisari} (Novi Sad) 3,5, 25. Tomislav Navratil (Vrbas) 1,5 (25 igra~a). M-12: 9. Vladimir Cvetkovi} (Sombor) 5,5, 12. Arpad Ke~kemeti (Senta) 5, Predrag Danilovi} ([id) 5, 14. Sr|an Sukovi} (Srpska Crwa) 5, 17. Nemawa Miqevi} (Vr{ac) 5, 18. Damjan Cvetanovi} (Novi Sad) 4,5, 19. Vuk @egarac (Crepaja) 4,5, 21.

Mihajlo Matovi} ([id) 4, 24. Milo{ ^evizovi} (Apatin) 4, 31.

Predrag \ori} (Novi Sad) 3, 34.

Branislav Mili~evi} (Novi Sad) 0,5 (34 igra~a). M-14: 5. Bence Juhas (Gorwi Breg) 5,5, 7. Petar Ratkovi} (Mramorak) 5, 12. Neboj{a Pavkov (Kula) 4,5, 15. Ako{ Korponai (Senta) 4,5, 17. Luka ^i~a (Novi Sad) 4,5, 18. Danilo Besede{ (Zrewanin) 4, 23. Todor @ebeqan (Vr{ac) 3, 25. Luka Kqaji} (Zrewanin) 2, 26. Lazar Mi}in (Novi Sad) 0 (26 igra~a). M-16: 1.

Aleksandar In|i} (Stara Pazova) 8,5, 3. Novak ^abarkapa (Subotica) 6, 5. Tigran Okiq (Stara Pazova) 5,5, 8. Filip Kumi} (Ba~ka Topola) 5, 11. Miloje Ratkovi} (Mramorak) 4,5, 21. Nenad Tomin (Pan~evo) 3,5, 23. Bo{ko Stanimirovi} (Alibunar) 3, 26. Neboj{a Antoni} (Novi Sad) 0,5 (26 igra~a). M-18: 6. Vladan Desnica (Vrbas) 5,5, 8. Ivan Banovi} (Novi Sad) 4,5, 9. Milovan Ratkovi} (mramorak) 4,5, 10. Aron Ago{ton (Senta) 4,5, 20. [andor Farka{ (Senta) 3,5 (23 igra~a). @-8: 5. Tara Stoli} (Novi Sad) 5, 6. Tijana Ostoji} (Novi Sad) 4,5, 9. Mia Mi}in (Novi Sad) 3, 11. Marija Stankovi} (Stari Banovci) 1 (12 u~esnica). @-10: 1. Adrijana \ermanovi} (Zrewanin), Marina Gaj~in (Apatin) 8, 6. Bojana Robal (Zrewanin) 5, 10. Oqa Kosanovi} (Aleksa [anti}) 4,5, 14. Maja Kari{ik (Aleksa [anti}) 4,5, 16.

Matilda Navratil (Vrbas) 3,5, 19.

Petra [upi} (Novi Sad) 2 (19 u~esnica). @-12: 2. Ana Axi} (Novi Sad) 6,5, 3. Mila [oklova~ki (Senta) 6, 4. Gorica A}imovi} (Aleksa [anti}) 6, 6. Marija Stanimirovi} (Alibunar) 5,5, 10. Marija Milivojevi} (Vr{ac) 4,5, 14.

Nevena Radulov (Vr{ac) 4, 16.

Kristina Riki} (Novi Sad) 2 (17 u~esnica). @-14: 2. Jasmina Gaj~in (Apatin) 6,5, 3. Nevena Horvat (Alibunar) 6, 5. Kristina Ke~kemeti (Senta) 5,5, 13. Teodora Raci} (Zrewanin) 4,5, 16. Zvezdana Stankovi} (Apatin) 4, 19. Nastasja [olaja (Novi Sad) 1 (20 u~esnica). @-16: 2. Ksenija Tomin (Pan~evo) 7,5, 6. Renata Lerinc (Senta) 4,5, 11. Stanislava Nedeqkovi} (Novi Sad) 4, 16. Adel Miklo{ (Gunaro{) 3 (17 u~esnica). @-18: 5. Svetlana Stojadinov (Toma{evac) 3 (7 u~esnica).

PR VO MAJ SKI TUR NIR U PE ]IN CI MA

Pe{terac pobednik

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Romanti~ari i realisti Koblenc: - Danas, kad je {ahovska igra bukvalno preparirana do atoma, kad su sve zakonomernosti strategije i taktike razotkrivene, a sami {ahisti naoru`ani varijantama do zuba i od teoretskih znawa nema se kud, intuitivne `rtve po~iwu zauzimati u arsenalu istaknutih {ahista vode}i polo`aj. One omogu}uju da se dubqe shvate nerazotkrivene tajne {aha, da se stane na put sivilu i rutini.

Sklonost Engleza kla|ewu omogu}ila je da se 1834. godine u Londonu odr`i prvi va`niji me~ u istoriji {ahovske igre, koji je ujedno predstavqao borbu romantizma s pozicionom, realisti~kom {kolom. ^ast romanti~ara u tom me~u branio je Irac Aleksander Mek Donel (1798-1835), a na drugoj strani bio je genijalni [arl de Laburdone (1797-1840).

Me~ je ugovoren na 21 partiju, ali na Mek Donelov zahtev, a i zbog velikog zanimawa koje je taj me~ izazvao, nastavqen je i potrajao punih 88 partija! U tom maratonu pobedu je slavio Laburdone (+44, -30, =14).

Me|utim, i u igri samog Laburdonea prime}uje se italijanska romanti~arska {kola ali joj nije te`io po svaku cenu, ve} samo onda kad je pretekao protivnika u razvoju. U protivnom preferirao je zatvorene pozicije i manevarsku igru, slede}i Filidorov savet – raspore|ivao je figure iza pe{aka, koje je zatim nastojao da pokrene u odlu~uju}i mar{.

Iz tog zanimqivog me~a dajemo dve partije u kojima je pobede odneo pora`eni Mek Donel, osvedo~eni romanti~ar, igra~ koji je po svaku cenu `eleo da nametne `ivu i dinami~nu igru.

La bur do ne – Mek Do nel Da min gam bit 1.d4 d5 2.c4 d:c4 3.e4 Ko bi pomislio da }e posledwi potez belog posle vi{e od stotinu godina nakon tog me~a biti ocewen kao “nova i originalna ideja”?!

Istorija tog poteza, me|utim, zadire u daleku pro{lost. U najstarijem izdawu [ahovske igre po novim pravilima _Gotin{kom rukopisu – spomiwe se slede}a varijanta: 1.d4 d5 2.c4 d:c4 3.e4 b5 4.a4 c6 5.a:b5 c:b5 6.b3. Naravno, Mek Donel ne brani c4pe{aka, ve} napada protivnikov centar bez odlagawa.

3…e5 4.d5 Nije dobro 4.d:e5 D:d1+ 5.K:d1 zbog 5…Sc6 i sada na 6.f4 jako je 6…Lg4+ uz 0-0-0 ili 6.f6!

4…f5 Tipi~no za romanti~ara – zao{triti borbu u samom otvarawu.

5.Sc3 Sf6 6.L:c4 Lc5 7.Sf3 De7 Na 7…f:e4 jako je 8.Sg5.

8.Lg5 L:f2+ 9.Kf1 Lb6 Mnogi komentatori stavqali su, posle ovog poteza, upitnik. Me|utim, upitnik vi{e pristaje potezu 9.Kf1, jer je beli mogao uzeti lovca sa 9.K:f2 nakon ega je daqe mogu}e: 9…Dc5+ 10.Ke1 D:c4 11.S:e5 Dc5 12.L:f6 De3+ 13.Kf1 Df4+ 14.Df3 D:f3+ 15.S:f3 g:f6 16.e5 itd.

10.De2 f4 11.Td1 Lg4 12.d6 c:d6 13.Sd5

Mladen Pe{terac

[ahovski klub Dowi Srem, pod pokroviteqstvom Sportskog saveza, organizovao je „Prvomajski turnir“ u brzopoteznom {ahu, na kojem je u~estvovalo 14 igra~a iz Pe}inaca, [imanovaca, Doweg Tovarnika, Vojke, Prhova i Pan~eva. Pobedio je Mladen Pe{terac iz [imanovaca sa 11,5 poena, ispred Rede Drida (Pe}inci), koji je imao pola poena mawe.

Plasman ostalih u~esnika: 3. – 5. Ante Nikoli}, Dejan Jovanovi} i Bo`idar Jovanovi} po 9, 6.

– 7. Slobodan Zori} i Qubomir Lazi} po 8, 8. – 9. Ivica Naji} i @ivko Petrovi} po 7, 10. Zoran Vukov 3,5 11. – 14. Radi{a Vasi}, Milo{ Bogdanovi}, Vojislav Popovi} i Sava Kosti} po 2 poena. Sudio je @ivko Radivojevi}. @. Ra di vo je vi}

@rtvuju}i pe{aka za upad kowem na d5, beli je verovatno ra~unao na 13…Dd8 14.S:f4 e:f4 15.e5 s opasnim napadom. No romanti~ari ba{ nisu poznati kao pla{qivci i olako ne odstupaju ~ak ni damom.

13...S:d5!! U ovoj poziciji nije mogu}e izra~unati posledice kombinacije sa `rtvom dame. Nesre}ni polo`aj belog monarha

bio je povod da romanti~arska iskra blesne u punom sjaju.

14.L:e7 Se3+ 15.Ke1 Mo`da je boqe igrati bez pe{aka i vratiti damu.

15…K:e7 16.Dd3 Td8 17.Td2 Sc6 18.b3 La5 19.a3 Tac8 20.Tg1 Na 20.b4 ide S:b4 21.a:b4 L:b4 22.La2 L:f3 23.g:f3 Tc2!

20…b5! 21.L:b5 L:f3 22.g:f3 Sd4 23.Lc4 S:f3+ 24.Kf2 S:d2 25.T:g7+ Kf6 26.Tf7+ Kg6 27.Tb7 Sd:c4 28.b:c4 T:c4 I beli je po inerciji nastavio, sada ve}, neravnopravnu borbu.

29.Db1 Lb6 30.Kf3 Tc3 31.Da2 Sc4+ 32.Kg4 Tg8 33.T:b6 a:b6 34.Kh4 Kf6 35.De2 Tg6 36.Dh5 Se3 Beli predaje 0:1

Mek Do nel - La bur do ne Kra qev gam bit 1.e4 e5 2.f4 e:f4 3.Sf3 g5 4.Lc4 g4 5.Sc3 “Patent” Mek Donela.

5…g:f3 6.D:f3 Lh6? Laburdone je probao i 6…Df6, ali nakon 7.Sd5 De5 8.c3 Lh6 9.d4 Dd6 10.e5 Dg6 11.S:c7+ do`iveo brzi slom.

Pravilno je bilo 6…d6.

7.d4 Sc6 8.0–0 S:d4 Potez koji samo olak{ava napad beloga.

9.L:f7+ K:f7 10.Dh5+ Kg7 11.L:f4 L:f4 12.T:f4 Sf6 13.Dg5+ Kf7 14.Taf1 Ke8 15.T:f6 De7 16.Sd5 Dc5

17.Kh1 Se6 18.T:e6+ d:e6 19.Sf6+ Crni predaje 1:0 * 1923. godine u Karlsbadu igrana je zanimqiva partija izme|u [pilmana i Tara{a. Igrana je na turniru koji je bio “opro{taj” [pilmana sa svojim omiqenim otvarawem. Protivnik mu je bio slavni Tara{, zakleti neprijateq romantizma, ili kako su ga nazivali savremenici – “grobar romantizma”, a pobedu je slavio romanti~ar. Po toku partije ostaje utisak da je Tara{ igrao i sa strahom od opasnog napada~a – ne bez razloga.

[pil man – Ta ra{ Kra qev gam bit 1.e4 e5 2.f4 Lc5 3.Sf3 d6 4.c3 Lg4 5.f:e5 d:e5 6.Da4+ Ld7 7.Dc2 Sc6 8.b4 Ld6 9.Lc4 Sf6 10.d3 Se7 11.0–0 Sg6 12.Le3 b5 13.Lb3 a5 14.a3 a:b4 15.c:b4

15...0–0 Oprezni Tara{ izbegao je prvu “minu”, na 15…L:b4 usledilo bi 16.Sg5! 0-0 17.S:f7 T:f7 18.L:f7 K:f7 19.Db3+ uz 20.D:b4.

16.Sc3 c6 17.h3 De7 18.Se2 Lb8 19.Kh2 La7 20.Lg5 h6 21.L:f6 D:f6 22.Sfd4 Dd6 23.Sf5 L:f5 24.T:f5 Sf4 25.Tf1 g6? Gre{ka nakon koje su zapo~ele velike nevoqe “grobara romantizma”!

Trebalo se pomiriti sa 25…Se6!

26.T1:f4 e:f4 27.e5 De7 28.Tf6!

Kg7 Boqe je bilo Kh8, ali ne 28…D:e5 zbog 29.T:g6+ Kh7 30.d4 i laganim dobitkom za beluga.

29.d4 L:d4 30.L:f7!! I potpuno zbuweni Tara{ ovde je odigrao neshvatqivo: 30…L:e5 i posle 31.D:g6+ se predao. Nakon 30…T:f7 usledilo bi 31.D:g6+ Kf8 32.S:d4 T:f6 33.e:f6 Df7 34.D:g6+ Ke8 35.D:f4 sa dobijenom pozicijom. Naravno, ne sme se uzeti pe{ak putem T:a3 zbog 36.Db8 itd. 1:0 The Chess Player’s Chro nic le Pri pre mio: B. Dan ko vi}

lekar

dnevnik

IN STI TUT ZA JAV NO ZDRA VQE VOJ VO DI NE:

sreda4.maj2011.

21

RE FRAK TIV NA HI RUR GI JA OKA

Na o ~a re }e pa sti u za bo rav avite se sportom, raznim hobijima i poslom koji zahtevaju dobar vid. Nao~are poma`u, ali i ograni~avaju, pogotovo pri ve}oj dioptriji.

Dugotrajno no{ewe kontaktnih so~iva kod nekih osoba mo`e izazvati iritaciju, alergije, te upale ili nemogu}nost prilago|avawa oka kontaktnom so~ivu.

Doskora je to bio problem – vi{e nije! Relativno nova, a po broju hirur{kih intervencija danas je u svetu vode}a refraktivna hirurgija. To je zajedni~ki naziv za hirur{ke i laserske procedure kojima se ispravqaju gre{ke vida kod kratkovidosti, dalekovidosti i astigmatizma.

U osnovi, to su operacije koje pacijenta osloba|aju no{ewa nao~ara ili kontaktnih so~iva.

- Refraktivnu hirurgiju zapo~eli smo davne 2002. godine, a sada je nastavqamo uz pomo} dva najsavremenija lasera- Fem to se cond i Ex ci mer lasera - ka`e oftalmohirurg prof. dr Slo bo dan ka La ti no vi}. Odnedavno prof.

Latinovi} je u O~nom centru VI DAR-ORA SIS Swiss u Novom Sadu sa svojim kolegama iz [vajcarske po~ela da radi vrhunske laserske tretmane na poqu refraktivne i transplantacione hirurgije. Pored dosada{weg

B

NA MIR NI CE KO JE JA ^A JU IMU NI TET

An ti ok si dan si u be lom lu ku Ba de mi poti~u iz toplih krajeva zapadne Azije i severne Afrike, ali se gaje na ~itavoj zemaqskoj kugli. [aka badema obezbe|uje 50 odsto dnevnih potreba u vitaminu E, koji ja~a

na{ imuni sistem. Bademi imaju veliku energetsku vrednost – 578 kcal/100 g. Bogati su magnezijumom i kalcijumom, ali i ri-

boflavinom i niacinom, vitaminima koji su nam va`ni u borbi protiv stresa. Bademi sadr`e i znatnu koli~inu mononezasi}enih masnih kiselina, koje imaju va`nu ulogu u qudskom organizmu. [am pi wo ni, iako ne sadr`e hranqive materije i imaju malu energetsku vrednost (100 grama {ampiwona sadr`i 22 kcal), ne treba zaboraviti da se u wima nalaze selen i neki antioksidansi. Studije sprovedene na `ivotiwama dokazale su da {mpiwoni imaju antivirusno, antibakterijsko i antitumorsko dejstvo.

Grej pfrut je jedan od najve}ih predstavnika velike citrus familije. Zvu~i neverovatno, ali se za grejpfut zna jo{ od kamenog doba. Sadr`i veliku koli~inu vitamina C , mo}nog oru`ja protiv prehlade i virusnih i bakterijskih infekcija.

Sadr`i antioksidante (lutein i zeaksantin) koji poma`u u prevenciji pojedinih vrsta kancera. Uz vitamin C, grejpfrut je bogat flavonoidima, prirodnim, hemijskim materijama koje ja~aju imuni sistem. Osim grejpfruta, naranxe i mandarine su tako|e bogate vitaminom C. Be li luk sadr`i ~itav niz antioksidanata, pre svega lutein i zeaksantin, koji se ~esto nazivaju v« itaminima za o~i». Lutein i zeaksantin se pre svega nalaze u zelenom vo}u i povr}u poput keqa, spana}a, brokolija i gra{ka, ali ga ima i u belom luku. Oni su posebno va`ni za mre`icu i makulu oka. Izme|u ostalog, meta dejstva antioksidanasa je i He li co bac ter pylo ri, bakterija koja je odgovorna za nastanak ~ira na `elucu. Beli luk se mo`e koristiti na razli~ite na~ine. Kada se o~isti i ise}e na sitnije delove, potrebno ga je ostaviti 15 do 20 minuta, kako bi enzimi po~eli da deluju.

wiga „Ultrazvu~na dijagnostik”, koja je nedavno pormovisana u sve~anoj sali Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, prva je takva kwiga na srpskom jeziku. U woj se sveobuhvatno i interdisciplinarno opisuju osobine i primena ultrazvuka u medicinskoj dijagnostici, s posebnim osvrtom na ultrasonografiju krvi i krvnih sudova, srca, unutra{wih organa, dojke, ploda u materici ili lokomotornog sistema deteta. Kwiga je namewena lekarima i medicinskim fizi~arima koji se bave primenom ultrasonografije u medicinskoj dijagnostici.

U posladwih pedesetak godina malo koje podru~je u medicini je do`ivelo tako dramati~ni tehnolo{ki napredak, kao {to je to slu~aj sa dijagnostikom ultrazvukom. U pore|ewu sa ostalim dijagnosti~kim tehnikama, kao {to su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija ili pozi-

tivna emisiona tomografija, ultrazvu~ni skeneri su jednostavniji, lako prenosivi i jeftiniji, a opasnost od izlagawa organizma ultrazvuku su mawe u pore|ewu sa

jonizuju}im zra~ewem. Sve ve}a osetqiost ultrazvu~nih sondi i napredak u doplerskoj tehnici prikazivawa kretawa krvi, posebno u tehnici kolor doplera, u~unula su prekretnicu u novijoj

istoriji medicinske dijagnostike.

Smatra se da je pojava trodimenzionalne ultrazvu~ne tehnologije dovela medicinu na smam prag neinvazivne dijagnostike. Zahvaquju}i ogromnom napretku u informati~kim naukama razvijena je ~etvorodimenzionalna 4D ultrasonografija.

Savremeni ultrazvu~ni skener, kombinuju}i sve pomenute metode, omogu}uju istovremeno pra}ewe strukture i funkcije organa i kretawe krvi u organima ~oveka.

U pisawu kwige u~estvovalo je devet autora, vode}ih stru~waka u pojedinim oblastima ultrasonografije : prof. dr Slo bo dan ka Stan ko vi}, prof. dr Pe tar Slan ka me nac, prof. dr Mar ko Ko va~, prof. dr Alek san dra No va kov Mi ki}, prof. dr Ilo na Lu ka~, prof. dr La zar Pet ko vi}, doc. dr Oli ve ra Kli su ri}, doc. dr Zo ran Vuj ko vi} i doc. dr Dra ga na \i las Iva no vi}.

J. Bar bu zan

Rad na me mo ri ja sla bi ja kod sta ri jih

S

pojava, me|utim, ne zaobilazi ni `ene. Konzumirawe vi{e od ~a{e alkohola dnevno kod wih predstavqa uzrok ~etvrtine slu~ajeva raka gorweg aero-digestivnog trakta, 18 odsto slu~ajeva raka jetre, kao i ~etiri

mo}, koriguje se „bez no`a” dioptrija u rasponu od +5 do – 15 .

Najmodernija preoperativna dijagnosti~ka platforma, uz na{ laserski sistem, doprinosi ne samo boqem dnevnom, kontrastnom vidu nego i no}nom vidu.

Za precizne rezultate refraktivne hirurgije ovde se koristi FemtoLASIK metoda.

Fem to se cond laser je nadmo}an u preciznom kreirawu poklopca, tunela i drugih zahteva u refraktivnoj hirurgiji i omogu}ava najboqu kontrolu i prila-

Pred nost ul tra zvu~ ne di jag no sti ke K

Al ko hol i rak vaki 10. slu~aj raka dijagnostikovan kod mu{karaca prouzrokovan je prekomernim konzumirawem alkohola, pokazali su rezultati istra`ivawa koje je sproveo nema~ki Institut za qudsku ishranu. Istra`ivawe, sprovedeno tokom 2008. godine u osam evropskih zemaqa pokazalo je da konzumirawe vi{e od dve ~a{e alkohola dnevno predstavqa kod mu{karaca uzrok 44 odsto slu~ajeva raka gorweg aero-digestivnog trakta (usta, `drelo, grkqan, sinusi). U nekim zemqama, me|u kojima su Italija, [panija, Velika Britanija, Nema~ka i Danska, pove}ano konzumirawe alkohola je, kako se procewuje, uzrok vi{e od polovine slu~ajeva raka gorweg aero-digestivnog trakta kod mu{karaca. Tre}ina slu~ajeva raka jetre se, tako|e, povezuje sa pove}anim konzumirawem alkohola, kao i 17 odsto slu~ajeva raka debelog creva. Ta

rada u oblasti dijagnostike, mikrohirurgije katarakte, glaukoma, bolesti mre`wa~e, povreda i mana oka, sada su u mogu}nosti da pacijentima pru`e i vrhunske laserske tretmane na poqu refraktivne i transplantacione hirurgije posledwom generacijom lasera koje ima samo nekoliko klinika u svetu. - Uz pomo} dva najsavremenija lasera, od kojih jedan mikronskim talasima priprema besprekorno glatku podlogu unutar ro`wa~e, a drugi remodelira wenu prelomnu

odsto slu~ajeva raka debelog creva i pet odsto slu~ajeva raka dojke. Istra`ivawe je sprovedeno na 364.000 osoba u Nema~koj, Italiji, [paniji, Holandiji, Gr~koj, Danskoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj.

(Ta njug)

Mozak starijih qudi je mawe „elasti~an” nego kod mla|ih osoba, odnosno te`e mewa neurolo{ke konekcije kod prelaska s jedne na drugu aktivnost, utvrdili su stru~waci s Kalifornijskog univerziteta u San Francisku. Oni su, koriste}i magnetnu rezonancu, obavili istra`ivawe na dve grupe ispitanika - jedne prose~ne starosti 24 godine i druge prose~ne starosti 69 godina. Od svih ispitanika je tra`eno da prvo tokom kra}eg perioda osmotre fotografiju pejza`a. Potom im je prikazana fotografija ne~ijeg lice i od wih je tra`eno da odrede pol i godine te osobe, a zatim su zamoqeni da se prisete detaqa prve fotografije. Utvr|eno je da je mozak starijih osoba bio mawe sposoban da se odvoji od „ometawa”, odnosno druge fotografije i da se usredsredi

na detaqe prethodne. Neki stru~waci su posumwali da su starije osobe bile koncentrisanije na ono {to im je prekinulo posmatrawe prve slike, pa su zbog toga imali vi{e problema da ponovo zamisle prethodnu fotografiju. Ispostavilo se, me|utim, da su i stariji i mla|i ispitanici posvetili isti stepen pa`we fotografiji lica, ali da je mla|ima bilo lak{e nego starijima da se potom prisete detaqa prethodne slike. To zna~i da je kod starijih osoba tzv. „radna memorija” slabija nego kod mla|ih. Stru~waci radnu memoriju defini{u kao sposobnost pojedinca da zadr`i u svesti i manipuli{e nekom informacijom tokom kratkog perioda. Ova funkcija je vitalna za sve mentalne operacije - od pra}ewa razgovora, preko u~ewa do rasu|ivawa.

(Ta njug)

godqivost u radu, a ve}u sigurnost i komfor za pacijente. Mogu} je izbor debqine, veli~ine, orijentacije i mesta poklopca na ro`wa~i, prilago|eno svakom pacijentu, pri ~emu {tedi tkivo, {to je posebno va`no kod pacijenata sa tankom ro`wa~om.

- Ex ci mer Laser, koji pored na{e bolnice poseduju jo{ samo mali broj bolnica u Evropi, prilago|en je za dioptrijsku gre{ku svakog oka. Pri tome obezbe|uje posebne pogodnosti ~uva prirodni asferi~ni oblik ro`wa~e kod miopije i astigmatizma, uklawa 30 odsto mawe tkiva ro`wa~e, ubrzava proceduru i daje odli~an kvalitet vida pri slabom osvetqewu, smawuju}i pojavu sferne aberacije.

Personalizovana korekcija dodatno smawuje potrebu za reoperacijom na mawe od 1 odsto - ka`e prof. dr Latinovi}.

Najnovija metoda za korekciju vida na blizinu kod oka bez dioptrijske gre{ke ili kod miopije, hiperopije i astigmatizma je SU PRA COR . Ova metoda se mo`e primenit i na ranije operisanim o~ima LASIK metodom ili nakon operacije katarakte. Obezbe|uje vid za blizinu, iskqu~uju}i nepo`eqne svetlosna prelamawa.

VESTI

Sper ma to zo i di pro iz ve de ni u la bo ra to ri ji Grupa japanskih nau~nika proizvela je prve spermatozoide u laboratoriji. Radi se o veoma va`nom otkri}u, iako wegovi efekti mogu biti vidqivi tek kasnije. Spermatozoidi su proizvedeni na Univerzitetu u Jokohami. Sredina koja je kori{}ewa za wihovu proizvodwu je ona embrionalnih mati~nih }elija. Spermatozoidi su bili funkcionalni i od wih su ve{ta~kom oplodwom dobijeni mali mi{evi.

(Ta njug)

Ot kri ven gen ski uzrok pre e klamp si je Grupa ameri~kih nau~nika ustanovila je genski uzrok preeklampsije kod trudnica. Radi se o povi{enom krvnom pritisku koji se javqa u drugoj polovini trudno}e i mo`e da izazove poba~aj, prevremeni poro|aj, pa ~ak i smrt trudnice, a podsti~e ga jedan od gena.Nau~nici su do{li do tog zakqu~ka ispitivawem DNK 60 trudnica sme{tenih u bolnicu nakon te{ke preeklampsije. Tokom analize su kod wih 40 ustanovqene iste genetske modifikacije. Radi se otkri}u koje bi, uz jo{ detaqnija ispitivawa, moglo da bude na~in za otkrivawe `ena sa rizikom od razvoja preeklampsije i primenu prilago|enijih zdravstvenih mera.

(Ta njug)

22

kultura

sreda4.maj2011.

ПРЕДСТАВА „ЕВРОПА ДАНАС” ХАРИСА ПАШОВИЋА УБРЗАЛА РИТАМ СРЦА БОСНЕ

НА МАРУЛИЋЕВИМ ДАНИМА У СПЛИТУ

Балерина у диму

Награда Мирјани Карановић

2011.

Европа је један од оних појмова око ког не постоји универзалан консензус. У геополитичком смислу прилично је јасно о чему се ради и лако се може учинити да о њему сви знају све, али да ли је то тако. Шта је мит, шта историја, а шта тек истина, непобитна стварност? И колико перспектива се око тога може зазети. Како данашњи „идентитет“, боље рећи разлику у схватањима испољити у уметничком смислу, репрезентовати у театру? Ово су нека од питања којима се у Сарајеву претходног викенда бавила представа „Европа данас“ Мирослава Крлеже, у адаптацији и режији Хариса Пашовића (продукција Центра „Ист вест“). Статус ванредног културноуметничког догађаја донели су јој, ипак, извођачи: добро познати „Лајбах“ и Мики Манојловић, као и веома цењени кореограф и плесач из Румуније, Едвард Клуг. Мирослав Крлежа је један од писаца битно одређених двадесетим веком, дакле један од интелектуалаца „старог кова“ који су промишљали тему Европе. Интелигентно, политички, друштвено ангажовано, филозофски аналитично, увек, као и поетички снажно, критички заоштрено. „Лајбах“, такође, познат је по константном преиспитивању политичког као идеолошког, по поетици склонијој да разоткрива ону мрачну страну идеје, да приказује архетипове људске природе у којој врло често није јасан или битан став, колико узнемирујућа моћ психолошки коципираног уметничког дела. Харис Пашовић је у њима пронашао идеалне савезнике да исприча своју причу о Европи, њеној идеју која као и други цивилизацијски пројекти, у својој основи позива на нешто добро, племенито, да би одмах затим показало своје друго лице, зло и глупост, немогућност да му се одупре и крхкост појединца. Чињеница да се ради о редитељу из Сарајева, престонице европског очаја деве-

десетих, места о чијој судбини и данас у многоме одлучује иста та (нека) Европа, кореограф из Румуније, глумац из Србије (...), сама изведба у Сарајеву, у Олимпијској дворани „Зетра“, одлично су подешене координате за провокативност питања о Европи, не нужно и Европској унији, данас.

протагониста, дишу, говоре, певају, крећу се заједно. Крлежине реске опсревације о стању у Европи између два рата (1935. година) – „човек је човеку послодавац“, „мајмунска рука држи телефонску слушалицу“ - с лакоћом се транспонују у данашње време, до када су почињена још многа клања у

Сама представа организована је тако да целокупан сценски „инвентар“, све са декором редукованим на платно-видеопројекције и фрижидер, представља један организам. Дакле, Мики Манојловић као наратор (Крлежа), Лајбах као бљештави антагониста, Едвард Клуг напред – чудно еволуирајући

разна света имена. Манојловићева глумачка интерпретација користи се тешким дисањем као знаком гушења, стегнутошћу грла које се на крају ослобађа урликом против људске глупости, молбом да се пресаберемо као људи, а не као нације, економско-политичке, било које интересне групације.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ 150. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ СРЕДА

11.

Волфганг Амадеус Моцарт: ДОН Диригент: Александар Којић

ПЕТАК

13.

Волфганг Амадеус Моцарт:

19.00

ЂОВАНИ

опера

ДОН ЂОВАНИ

опера

ɈȻɇɈȼȺ

НОЋ МУЗЕЈА Круно Ципци:

ПИПИ ДУГА ЧАРАПА

балет

18.00

НОЋ МУЗЕЈА ПРЕ-СПОМЕНИК БАЛЕРИНИ балетски перформанс Кореограф: Габриела Теглаши Велимировић;

19.00, 20.00, 21.00, 22.00, 23.00 плато испред главног улаза у СНП.

ГОДИШЊИ КОНЦЕРТ УЧЕНИКА БАЛЕТСКЕ ШКОЛЕ – СМЕР ЗА НАРОДНУ ИГРУ НЕДЕЉА

15.

ГОРАН КАРАН „Јуте сан се зајубија“

СРЕДА

18.

Лудвиг Минкус:

ДОН КИХОТ

балет; диригент: Микица Јевтић

ДОН КИХОТ

балет

СУБОТА

21.

Лудвиг Минкус:

22.

КОНЦЕРТ дечјих фолклорних ансамбала АКУД-а „СОЊА МАРИНКОВИЋ“

УТОРАК

24.

П. И. Чајковски:

СРЕДА

4.

УЈКИН САН

ЧЕТВРТАК

5.

ПИКОВА ДАМА

19.30

по новели Ф. М. Достојевског

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

СРЕДА

9.

11.

ЧЕТВРТАК 12. ПЕТАК 13.

Михаил Булгаков:

ЗОЈКИН СТАН

драма

Бранислав Нушић: ПУЧИНА комедија Режија: Владан Ђурковић; Гостовање Народног позоришта Сомбор Михаил Булгаков:

ЗОЈКИН СТАН

Бранислав Нушић:

СУБОТА

14.

Луц Хибнер:

16.

Милена Марковић:

УЈЕЖ

комедија

комедија

ГРЕТА, СТРАНИЦА 89 БРОД ЗА ЛУТКЕ

позоришна игра

драма

ПЕТАК 20.

Бранислав Нушић:

УЈЕЖ

21.

Вилијам Шекспир:

ТИМОН АТИЊАНИН

ПОНЕДЕЉАК 23.

20.30

комедија

ТИМОН АТИЊАНИН

Вилијам Шекспир:

ПОНЕДЕЉАК

СУБОТА

Михаил Булгаков:

комедија – откупљена представа 19.00

ЗОЈКИН СТАН

драма

комедија

Камерна сцена ЧЕТВРТАК 5. СУБОТА

7.

Николај Кољада:

Милан Марковић:

ДОБАР ДЕЧАК / Hyvä Boy

СУБОТА

14.

Мартин Макдона:

УТОРАК

17.

ХИПЕРТЕНЗИЈА

ЧЕТВРТАК

19.

Милан Марковић:

23.

21.00

трагикомедија

Маја Пелевић: ЛЕР Режија: Милан Ковачевић; Гостовање драмског студија „Мирко Таталовић Ћира“, Нова Пазова

12.

ПОНЕДЕЉАК

20.30

ЉУБАВНА ПРИЧА

ЧЕТВРТАК

ПЕТАК 20.

20.00

опера; диригент: Александар Којић

Сцена „Пера Добриновић“

ПОНЕДЕЉАК

20.30

20.00

НЕДЕЉА

СУБОТА 7.

21.00

драма

ПОРУЧНИК СА ИНИШМОРА

комедија; продукција трупе „Јорик“

21.00

црна комедија Текст и режија: Светислав Басара; Гостовање Културног центра Инђија

Николај Кољада:

Не желећи баш политичке аргументе, расправу, нову велику драму, Харис Пашовић на неки начин ствари баца у лице, уз помоћ својих сарадника бљује ватру са позорнице. Онирично, дијалогом душе и меморије или како би се то данас рекло – постдрамски. Помињане „европске“

„Лајбах”, Мики, Клуг, у продукцији Центра „Ист вест” из Сарајева

МАЈ СУБОТА 14.

dnevnik

ДОБАР ДЕЧАК / Hyvä Boy

ЉУБАВНА ПРИЧА

Милан Марковић:

драма

трагикомедија

ДОБАР ДЕЧАК / Hyvä Boy

драма

21.00

перспективе постају химне („Лајбахове“ познате обраде са компилације „Антемс“) – мини „омажи“ европским нацијама, али епско је присуством наратора и плесача стално запрљано лирским, пројекцијама трасформишућих симбола чак и егзотичним, езотеричним!

Зашто се у уметности, науци, среће тако пуно генија, а у политици скоро никад, или тек по који, одзвањају питања режећи укомпонована у снажне ритмичке техноматрице!?! Од свих поменутих интелектуалаца, песника, сликара, представљених као противтежа опасним будалама, као мантра за излечење, у представи (за њено дејство) најјаче одзвања оно Фридриха Ничеа. Само се он, и он први, усудио да добро покаже злим, а судбину помери „с оне стране добра и зла“, јер такав дискурс очигледно савршено одговара „вуковима у овчијој кожи“. О њему се зна, није схваћен. „Лајбахов“ заштитни знак - Маљевичев крст, с лакоћом се претвара у кукасти или било који други, а током трансформације, хипнотички Фрасов вокал преводи у стање унутрашњег марша, баш као што то раде поједине бриљантно испланиране кореографске деонице у којима балерину покреће, а на крају, као у смрти, покрива дим (машина), или кад Клуг почне да гестикулира руком налик нацистичком поздраву, а то нагло почну да подражавају извођачи смештени у публици. Најјачи однос и централно место у представи „Европа данас“, могло би се дати „интонирању“ југословенске химне, током којег нашем јунаку (Клуг) измичу столицу, а он почиње да се љуља, виси. То је можда и одговор на питање зашто, чему ова представа. То је довољан разлог за скепсу која укључује мисаони и емотивни напор на путу ка разрешењу одређеног клупка. Зато је вероватно врло важније од целе приче о представи, прича о две хиљаде и четиристо гледалаца (словима зато што они нису или бар не би требало да буду бројеви) које је видело представу Центра „Ист вест“ у Сарајеву. Много мање их је потребно да направе нешто лоше. Хоће ли се и може нешто боље? Игор Бурић

НА МЕЂУНАРОДНОМ ТАКМИЧЕЊУ ЗА МЛАДЕ ПИЈАНИСТЕ „ЕПТА” У ОСИЈЕКУ

Прво место Новосађанину Павлу Крстићу Међу бројним националним, регионалним и интернационалним музичким конкурсима, значајно место припада и Међународном такмичењу за младе пијанисте „Епта“, које је овог априла седми пут традиционално одржано у Музичкој школи „Фрањо Кухач“ у Осијеку, граду богате културне и уметничке баштине. Његови организатори у дванаестогодишњој историји угледног надметања, поново су били Удружење клавирских педагога Хрватске и Концертна дирекција Загреб, уз покровитељство Министарства културе и Друштва композитора и помоћ градских и осијечко-барањских жупанијских институција. Седмо „Епта“ такмичење окупило је тридесетак учесника с три континента (Европе, Азије и Америке) који су се огледали у три категорије (А - кандидати до 13 година старости, Бе - до 16 и Це - такмичари до 19 година), а њихове креативне домете у интерпретацији захтевних програма оцењивао је реномирани жири у саставу Наталија Трул (Русија), Калман Драфи (Мађарска), Ида Гамулин (Хрватска), Петер Ајхер (Немачка) и Наум Груберт (Холандија), славни брат такође чувеног виолинисте Иље Груберта, који је

и извођачке елеганције“, али и статус уметника изузетно квалитетног, заобљеног и фино засенченог тона „извученог“ из дубине клавијатуре и сливеног у певно обликоване фразе и снажну звучност, те скоро нестварне динамичке нијансе. Новосадску пијанистичку школу у првој конкурсној категорији представио је тринаестогодишњи Павле Крстић из Музичке школе „Исидор Бајић“ у класи одличног и већ вишеструко афирмисаног и посвећеног педагога Милене Апић, некадашње ученице исте школе и професорке Лидије Николић (пореклом из Осијека), а потом студенткиње Рите Кинке на новосадској Академији уметности. Млади пијаниста, прошлогодишњи победник Међународ-

56. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ – представе на сценама Српског народног позоришта ЧЕТВРТАК 26.

СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА Драматуршки тим: Милена Богавац, Маја Пелевић, Филип Вујошевић, Божо Копривица и Милош Кречковић

РОЂЕНИ У YU

(Селекција националне драме и позоришта)

Југословенско драмско позориште, Београд ПЕТАК 27.

Сцена “Јован Ђорђевић”

Борут Шепарович и Томаж Топоришич

ПРОКЛЕТ БИО ИЗДАЈИЦА СВОЈЕ ДОМОВИНЕ

(Међународна селекција Кругови)

Словенско младинско гледалишче, Љубљана (Словенија) СУБОТА 28.

КУКАВИЧЛУК

ПОНЕДЕЉАК 30.

Сцена “Пера Добриновић”

20.00

Сцена “Пера Добриновић”

20.00

(Селекција националне драме и позоришта)

Народно позориште/Народно казалиште/Népszínhaz Суботица НЕДЕЉА 29.

20.00

Биљана Србљановић: БАРБЕЛО, La Comedie de Geneve (Швајцарска)

О ПСИМА И ДЕЦИ

(Селекција националне драме и позоришта)

Петар Михајловић: РАДНИЧКА ХРОНИКА (Off Позорје) Народно позориште Републике Српске Бања Лука (БиХ/РС)

Сцена “Јован Ђорђевић”

20.00

Сцена “Пера Добриновић”

21.00

ЈУН СРЕДА 1.

МЕТАМОРФОЗЕ

(Селекција националне драме и позоришта)

Текст: по Овидију Александар Поповски и Јелена Мијовић: Југословенско драмско позориште, Београд ЧЕТВРТАК 2.

ТРАНСФЕР

20.00

(Међународна селекција Кругови)

Wrocławski Teatr Wspolczesny (Пољска) ПETАК 3.

Сцена “Јован Ђорђевић”

УРУЧЕЊЕ СТЕРИЈИНИХ НАГРАДА И СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ Представа у част награђених Ранко Маринковић: ГЛОРИЈА Позориште на Теразијама, Београд

Сцена “Пера Добриновић”

19.00

Сцена “Јован Ђорђевић”

20.00

Б ЛАГА ЈНА СНП: представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕ ТА: 6613-957, 6621-186, 427-991 (факс) / МАРКЕ ТИНГ: 451-452 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

Глумица Мирјана Карановић и представа „Драма о Мирјани и овима око ње„ Југословенског драмског позоришта добили су награде на фестивалу „Марулићеви дани„ у Сплиту.Мирјана Карановић добила је награду Марул за глумачко остварење за улогу Мирјане у представи „Драма о Мирјани и овима око ње„, док је сама представа младог хрватског писца Ивора Мартинића, у режији Иве Милошевић, добила награду публике, саопштено је из ЈДП-а. Фестивал хрватске драме и ауторског казалишта „Марулићеви дани„ у Сплиту, посвећен делима хрватских драмских писца, завршен је синоћ уручењем награда. Југословенско драмско позориште са великим успехом гостовало је на фестивалу „Марулићеви дани”, а 8. маја са истом представом наступиће и на Фестивалу Малих сцена у Ријеци. Пред препуном салом Хрватског народног казалишта у Сплиту глумци ЈДП-а су извели представу „Драма о Мирјани и овима око ње”. Сплитска публика је са видним узбуђењем гледала игру Мирјане Карановић, Бранке Петрић, Цвијете Месић и током читаве представе поздрављала глумце аплаузом. „Када се представа завршила, а глумци изашли да се поклоне, публика их је наградила овацијама, а једна гледатељка, иначе глумица позоришта домаћина, рекла је видно узбуђена: „Волела бих да се светла погасе и да представе почне испочетка”. ЈДП је извело праизведбу „Драме о Мирјани и овима око” у фебруару прошле године на матичној сцени, гостујући са овом представом на Стеријином позорју, у Загребу и Сплиту ЈДП је допринело промоцији дела овог младог и талентованог писца.

На курсу Наталије Трул По позиву организатора Павле Крстић је учествовао на курсу Наталије Трул, цењене професорке московског Државног конзерваторијума „Чајковски“, уметнице „ретко виђеног пијанистичког мајсторства, импресивног сценског наступа и потпуне интерпретацијске преданости свим музичким раздобљима“, у нашим музичким круговима познате као победнице Међународног такмичења музичке омладине у Београду 1983. године. као педагог кратко време деловао и на новосадској Академији уметности, а упознала га је и наша публика. У функцији председника оцењивачког тела, Груберт је на свечаном отварању манифестације у концертној дворани Филозофског факултета приредио реситал композиција Шумана, Бородина и Мусоргског, потврдивши свој углед „мајстора стила

ног такмичења „Петар Коњовић“ у Београду и лауреат овогодишњег Републичког такмичења (с највећом оценом од сто поена) још један је дечак из плејаде наших најдаровитијих музичара, који с лакоћом, смиреношћу и високом припремљеношћу изводи и најзахтевнија дела, „решава“ најтеже техничке и интерпретативне задатке.

„Његов“ Бах (Трогласна инвенција у а-молу) је озбиљно осмишљен, довршених украса, поступно динамички градиран, „разговетан“ и логично заокружен, Моцарт (први став Сонате у Це-дуру, К 330) стилски „чист“ и тонски кликтав, сјајан, Шопен (Фантазија емпромпти у цисмолу) кантабилан и бујан, али и децентан, Лист (Етида оп.1, а-мол) полетан, перласт и виртуозан, Исидора Жебељан („Сенке“) „јасна“ у свакој контрапунктској линији и мелодијском преплитањуи и укрштању, звонка у акордици и „убојита“ у ритмизовано понављаним токатним ударима, Рахмањинов (Музички моменат у е-молу, оп.16) узбудљив и уверљив за тај узраст. Публика у сали Музичке школе „Фрањо Кухач“ у Осијеку топло је поздравила респектабилног новосадског представника првог дана „натјецања“, а жири му, међу десеторо кандидата - вршњака, доделио заслужену прву награду. Заједно са десетоипогодишњим, ритмички веома прегнантним и упечатљивим Емилом Бојаџијевим (Бугарска) и врло музикалном и темпераментном, дванаестогодишњом Саром Комљеновић (Хрватска) који деле другу награду и технички изванредном, непуну годину дана старијом, Ман Шан Кум (Кина) која свира снажним звуком и замахом, романтичарски бурно и распевано, суверено (четврта награда), наш Павле Крстић је 30. априла наступио и на концерту награђених, а уз њих су били и сви победници из старијих категорија. Марија Адамов

kultura

dnevnik

ФЕСТИВАЛ „СИНЕМА СИТИ” ОД 18. ДО 25. ЈУНА

Петнаест програма са 150 филмова Интернационални филмски фестивал „Синема сити” (Ci ne ma City) у Новом Саду, на којем ће бити приказано више од 150 филмова, у петнаестак програмских селекција, биће одржан од 18. до 25. јуна, најавили су организатори. Поред селекције домаћих филмова „Национална класа”, за награде фестивала такмичиће се и актуелна светска остварења и победници великих фестивала у програму „Егзит поинт”, као и нискобуџетни филмови у програму „Up to 10.000 Bucks”, снимљени уз буџет мањи од 10.000 долара. Ове године биће уведене и три нова програма - „No bar co de”, циклус уметничких филмова који се баве истраживањем савремене културе и света, селекција омиљених

филмова публике великих светских фестивала под називом „360 степени” и „Hun gry Days” који чине де-

битантски филмови у селекцији редитеља Владимира Перишића. Фестивалски програм чине и музички, кратки, дечји, ангажовани, документарни филмови, најбољи филмови из региона, омажи и ретроспективе угледних домаћих и светских аутора, а филмови ће се приказивати у отвореним биоскопима у Дунавском парку и код Католичке порте. Нова централна локација „Синема ситија” је реновирани биоскоп Арена синеплекс, у којем ће се приказивати филмови из такмичарске селекције и домаће премијере. На Петроварадинској тврђави, као и претходних година, биће приређен пратећи музички програм, који обухвата наступе домаћих и иностраних бендова и диџејева.

У ЕДИЦИЈИ „СТО СЛОВЕНСКИХ РОМАНА”

„Бунар” Димитра Башевског „Архипелаг„ је представио роман „Бунар „Димитра Башевског, једног од најзначајнијих савремених македонских романсијера, објављен у оквиру едиције „Сто словенских романа„ у преводу Биљане Андоновске, а ауторка поговора је књижевна критичарка Јасмина Врбавац. Главни уредник „Архипелага„ Гојко Божовић подсећа да је ово трећа књига од десет које је Македонија одабрала да репрезентују њену романескну прозу написану после пада Берлинског зида.Он је подсетио да је Башевски (1943) један је од најзнатијих савремених македонских романсијера а радио је као новинар и уредник, стални дописник „Нове Македоније„ из Атине,главни уредник издавачке куће „Култура„, основао је идавачку кућу „Слово„,био је председник Македонског ПЕН центра. Роман „ Бунар„ је доживео више издања на македонском а добио је

награду „Утринског весника„ за роман године и био у најужем избору за Међународну књижевну награду „Балканика„ 2002. године. Јасмина Врбавац признаје да је за њу „Бунар„ представљао „својеврсно откровење које указује на то да могућности споја традиционалног и постмодерног рукописа нису још исцрпљене у оквиру савременог романа„. Она је препознала „Андрићев и Селимовићев онтолошки хоризонт у тематском корпусу романа: појединац и заједница, човек и историја, индивидуа и политика, етичко и психолошко димензионисање ликова у ширем контексту у коме архетипско просијава испод романескног дискурса„.

- Реалистички прецизна, избрушена реченица андрићевске провенијенције препознаје се и на семантичком нивоу „Бунара„ у коме се тематски и стилски мешају одјеци Селимовићевог „Дервиша и смрти„

и Андрићеве „Проклете авлије„ прецизирала је Јасмина Врбавац и оценила да је то „осавремењена прича о човековом поразу, хроника пада која се може сагледавати са становишта архетипске димензије„. Констатујући да је фабула веома једноставна и догађа се у неком забитом селу где се главни јунак враћа да би својим комшијама саградио бунар, Јасмина Врбавац је казала да аутор приказује балкански свет у малом, јер у свакодневици тог простора проговарају мит и историја, страсти и омразе, древност и савременост.” „У сигурно вођеној и суптилно дочараној причи Башевски на мајсторски начин открива свакодневицу у којој прошлост дуго траје„ наставила је она и додала да је „Бунар„ обликован као „кинеска кутија или као отворено дело без дефинитивних истина и коначног, умирујућег завршетка„. (Танјуг)

sreda4.maj2011.

23

ФИЛМСКА ЛИТЕРАТУРА

Збирка малих есеја Филму, који је сада дефинитивно постао све и свашта, свеприсутна жвака за очи, мало коме вредна, такорећи необавезујућа (бар када су гледаоци у питању), потрeбно је, као никада раније вратити некадашњи смисао и место у нашим животима: подједнако и као забави, и као уметности. Међу онима, а овде их нема много, који то свакодневно, из љубави и са знањем, а и по дефиницији свог посла чине, је Динко Туцаковић, програмски директор Југословенске кинотеке. Сем тога, Туцаковић је и редитељ, једно време је био и предавач режије и историје филма на једној филмској школи, па председник Савета и коселектор београдског Феста, један од оснивача Дунав филм филмске школе, филмски je критичар и публициста. Његова друга самостална књига „Сенке филмских предака или авети дигиталне будућности” (Нишки културни центар, 2011) својим насловом и митског, и поетско техно призвука мами на читање и дубље дружење са филмом и свим оним што је некада а и данас чини кинематографију. И мада наслов најпре приличи целовитој студији, реч је заправо о збирци краћих есеја и текстова које Туцаковић у неким од наведених звања и дужности надахнуто и приљежно исписује годинама, у разним приликама и поводима, филмским, наравно.То је велика збирка малих, а вредних есеја, записа, осврта... За љубитеље бројки, у овој књизи их је сабрано 73, а у поглављима: Филм као такав, Филмаџије, Женско писмо, Реквијем за седму уметност и Епилог. У њему се Туцаковић осврће на историју „филмског срца града” - Музеј југословенске кинотеке, за који је и везао свој филмофилско професионални усуд, који је његова радна кућа.И ту нас аутор подсећа на чињенице, да је од 1953. године, од када је ова институција отворила врата публици у њој било око 3,5 милиона гледалаца, да је ту приказано више од 15.000 наслова на

40.000 пројекција, одржано 300 изложби, издато педесетак књига...Ово илустрације ради, јер сваки од текстова у књизи обогаћен је чињеницама, подацима, занимљиво представљеним а корисним. Кажемо обогаћно, јер Туцаковићеви мали (примењени) есеји, било да се ради о најави неког филмског циклуса, представљању конкретног филма, бављења садржином одређеног филмског феномена или термина, или једноставно, сећању на неког од оних филмских људи који су сишли са животне сцене, уједно су праве енциклопедијске одреднице и спремишта живог

знања, не само филмског. Да би се о филму писало и промишљало, Динко Туцаковић то одавно зна, неопходно је колико знати историју, толико и актуелно време филма, имати их непрекидно у паралелној монтажи, уз свест о свему што се око нас, па и у нама дешава. Беспрекорна информисаност, ерудиција, лапидарност и каткад оно неопходно зрнце хумора, чине Туцаковићев узорни филмско списатељски стил, којим , као неки од највећих светских редитеља у филмовима, никада не заборавља на читаоца (гледаоца). В. Црњански

IN ME MO RI AM: ПЕТРУ КРДУ (1952–2011)

Трећа глава од Триглава – спава Чак ни стари Војвођани углавном не знају да Црвени Чот на Фрушкој гори није највиши брег у овој равници, нашој несаници, него је то један други брег на југу Баната што се Вршачка кула зове. Е, мислим се нешто, и то не од јуче, кад би та Кула била Триглав, једна би јој се глава звала Стерија, друга Васко Попа, а трећа Петру Крду, по мом другу и исписнику који нам је ето сасвим изненада отишао 30. априла, тако да ни прво јутро најлепшег месеца у години видео није. За Стерију знамо, први и највећи српски комедиограф, и за Васка да је на неки профетски и протоуметнички начин био највећи песник наш, али зашто је тај трећи Петру Крду? Па довољно би било и само то што нико није знао – волео, разумео - Васка, па ни Стерију, боље од њега, њиховог млађег суграђанина, ако помислимо да уметности без интеракције, тј. разумевања и поштовања правог, дакле: компетентног, ваљаног и бистрог конзумента зацело и нема, да сваком прегаоцу и ствараоцу он „даје махове“. И да тек пред тим и таквим читаоцем и

ла и такву неговатељицу за велика дела малих писаца и оне мале књиге док још мало не порасту – то не знам да л’ ћемо икад имати, ал’ да ћемо се још једног таквог - начекати, то сигурно знам. Петру је столовао у Књижевној општини Вршац, издавачкој кући коју су Васко Попа и он основали и коју у сајамским гужвама већ деценијама дозивамо једносложном речју са три слова – КОВ, и увек сва три викнемо великим словима, како се већ вичу иницијали... али и не само зато. Тај КОВ је, ако неко још не зна, у оној знаменитој Стеријиној кући, тамо где још са улице видим да „Васко љуби кључаоницу/ Љуби је, како је само љуби/ Све док му кључаоница пољубац не узврати“. Ту је радно место издавача и председника Општине, радно место на којем га никад нашао нисам, него је вазда по књижевним сајмовима и фестивалима био, на Бранковом колу у Карловцима или на Струшким вечерима поезије, ако случајно није у Паризу своје младости или у Букурешту својих сту-

Годинама сам пред београдски Сајам књига у октобру, или пред пролећни новосадски Салон, представљао нове књиге војвођанских издавача. И ту сам са вршачким КОВ-ом увек имао проблем, не само географски (јер је Вршац у најдаљем кутку Војводине рачунајући

сник на челу издавачке куће може тако сулудо да подигне нишан и одмакне мету на крај хоризонта, па онда и погађа у чисте десетке. Мора се, заиста, сањати и безумно – да би се стварило нешто умно. А песник то може једини, јер права поезија у литературу и не спада, она је некад

од њеног главног града Новог Сада), него сасвим другачији: то што Крду штампа и „на свијет издаје“ ни у какве оквире не стаје. Није он био ни банатски, ни војвођански, ни српски издавач, па да се сад мало залетим, јер је наш континент на планети најмањи, некад није био ни европског профила. Скакао је тај Румун вршачки и до азијских степа и аргентинских пампаса, инвентарисао мотеле и свратишта Северне Америке... Само велик и ведар пе-

и испред и изнад ње, а ако је заиста права, онда је и испред физике, математике, хемије, па и астрономије. Ако је песник пророк, онда је и испред Великог праска. Била у Вршцу прошлог месеца руска романсијерка Јелена Чижова. За свој последњи, а дивни и страшни, роман „Време жена“ добила и Букерову награду, па дошла и код свог српског издавача. А то су јој овде КОВ и Петру Крду, наравно. Причала ми је после да је на књи-

Комеморација у „Прометеју” Данас у 11 часова у галерији „Прометеј„, Трг Марије Трандафил 11 у Новом Саду одржаће се комеморативни скуп поводом смрти издавача, песника, новинара и уредника Петру Крдуа. Издавачка кућа „Прометеј”, која је објавила последњу Крдуову збирку поезије„Мој грађански шешир„, позива пријатеље и поштоваоце да се заједнички сете његовог племенитог лика, великог издавачког и ауторског прегалаштва. његовим очима/ушима/главом – удар нађе искру у камену. Али (ни) овог пута није само то у питању. Петру Крду је био и велики песник, на Васковом трагу и из његовог шињела, али имали смо ми великих песника и пре њега, имаћемо их и после њега, него таквог издавача, таквог добошара за нова де-

дентских дана. А ако је случајно у Вршцу, онда као да своју кућу није ни имао, а и шта ће му његова лична кад има Стеријину. То се ваљда зове песничка несаница, а баш тако се зове и чувена КОВова, тј. Крдуова едиција најпробранијих књига у српском издаваштву - “Несаница“.

жевној вечери у позоришту имала 500 читалаца, поштовалаца и слушалаца и да јој се учинило да је Вршац литерарна престоница Србије. „Добро вам се учинило“, рекао сам јој и причао после о Кули која би требало да се зове Триглав, а не зове се, и да са те Куле наш Петру Крду гледа једним оком на Букурешт и све румунске песнике са којима је друговао и у Вршац их доводио, а да другим оком гледа на Париз чијом су културом средином прошлог века господарили три велика Румуна: Емил Сиоран, Ежен Јонеско и Мирча Елијаде. Са којима је млади Петру исто тако успевао да се среће и разговара, па и да им искамчи рукописе за објављивање. Причао сам јој, а она је веровала чак и у невероватно, да је Никита Станеску баш у овој улици написао оно чувено „Писмо за изгубљену драгу“ у којем, ојађен и збуњен у Вршцу примећује да „све жене имају твоје лице/ и носе твоје хаљине“. И да је после те песме, а умногоме и због ње, Крду у Вршцу установио Европску награду за књижевност. И штампао је после збирке све тих 16 песника-лауреата, од шведског кандидата за Нобела Томаса Транстремера до водећег немачког мислиоца Ханса Магнуса Енцесбергера... Причао сам јој да је у парку испред тог отменог књижевног салона Стеријине куће целе године књижевни карневал, јер је баш карневализација стварности махом песнички поглед на свет, да овде кочијама и бициклима разносе Вршчанима новине и књиге, да и сам Петру има два бицикла који, као и сви кућни љубимци, имају властита имена. А његови се зову – Набоков и Сиоран. Стопут ме звао да дођем у Вршац, да се бар једаред заједно провозамо, давао ми и да бирам, па му ја оставио Сиорана, његовог Румуна, а ја ћу, као, узјахати Набокова, јер га волим скоро ко покојни Дани-

лушка („пишите само, младе колеге, и не бојте се – нећете постати светски писци; једини светски писац је Владимир Набоков“). Па кад су се оно, после тријумфа „Лолите“, српски издавачи докопали тог Руса, а највећег стилисте енглеског језика, сваки је штампао једну или највише две његове књиге, а Крду их је нанизао – једанаест. И сад смо се целу зиму договарали да, чим пролеће гране, о њему снимимо документарац „Одшкринута врата књижевне радионице“. „Може,“ сложио се, „али да нас све време снимаш на бициклима. Ти да ми са Набокова постављаш питања, а ја ти са Сиорана одговарам“. Е, то би био филм. Тако нас је Васко Попа једном ваљда и видео, јер о ком би другом оно спевао: „Дворишта излазе из капија и дуго гледају за њима!“. Али то пролеће нам није грануло. Пролеће је ове године каснило, или је Крду (по)журио. Остали нам само Набоков и Сиоран, склоњени у „ајнтворт“-капију, да им не кисне корман или сиц. Е, како би тек овде Васко љубио кључаоницу, све док му она не узврати? Велики наш Васко чијих „руку (твојих) да није/ сунце не би никад/ у сну нашем преноћило“. И још откако Триглав више није највиши врх моје отаџбине, како су ме и у школи учили, увек сам кад сретнем Крдуа – са Васком и Стеријом испод пазуха – маштао о прекрштавању Вршачке куле. И сањао да је Триглавом назовемо – баш због те три главе. А сад то више нећу моћи, јер наш вршачки и банатски Триглав више не пара небо. Од те три главе и последња глава - од прекјуче, испод земље и под нама, спава. Па ако нам више и нису врхови, нека нам бар камени-темељци буду. Што већ и јесу, само ако их (про)читамо. Ђорђе Рандељ

24

Svet

sreda4.maj2011.

UKRATKO

dnevnik

SVET O UBISTVU PRVOG TERORISTE OBAME BIN LADENA

Prav da je za do vo qe na, {ta da qe?

Ob ra ~un sa ma fi jom RIM: U okviru najnovije operacije italijanske policije protiv mafije uhap{eno je oko 80 osoba, a me|u wima i jedan gradona~elnik i dva kandidata partije Narode slobode Sil vi ja Ber lu sko ni ja, sa op {ti li su da nas zva ni~ ni ci.

Kalabrijska policija uhapsila je 40-tak osoba zbog povezanosti sa mo}nim lokalnim sindikatom mafije Ndrangeta, a gradona~elnik mesta Marina di \ojoza Jonika, Roko Fermija, uhap{en je zbog ustupawa poslo va ma fi ja {kim fir ma ma, prenosi AFP. Uhap{en je i jedan policajac zbog navodnog izno{ewa informacija u vezi najnovije istrage protiv Ndrangete. U napuqskoj regiji uhap{eno je jo{ 40 osoba zbog iznude, {verca droge, poku{aja ubistva i mafija{kog udru`ivawa u napadima na klan Polverino, koji pripada organizaciji Kamora.

Dvojica od wih su kandidati na predstoje}im lokalnim izborima.

(Tanjug)

Turci ra|awem osvaja ju Ne ma~ ku BER L IN: Til Za ra cin, biv{i savezni bankar, poznat po kontroverznim, te{kim i neprijatnim stavovima o useqe ni ci ma, ni je is kqu ~en iz svoje SPD, po{to je pokrenuti postupak zavr{en povla~ewem zahteva. [ef opozicione Soci jal de mo krat ske par ti je (SPD) Zigmar Gabrijel rekao je da on nema vi{e interesa za nastavak debate i da je odluka nadle`ne komisije bila apsolutno razumqiva.

Zaracin je poznat i po tome {to je rekao da Turci osvajaju Nema~ku kao kosovski Albanci Kosovo - stopom ra|awa. On je u svojoj kwizi, koja je postala hit i pre nego {to je iza{la iz {tampe, pisao i o tome da je broj muslimanskih migranata koji `ive od socijalne pomo}i i pomo}i dr`ave ~etiri puta ve}i nego domicilnog, nema~kog stanovni{tva, da porodice s velikim brojem dece, profitiraju od dr`ave.

Pred sed ni ca nad le `ne ko misije SPD Sibila Ulken je obrazlo`ila da su zahtevi povu~eni na osnovu Zaracinovog obja{wewa, gde je on, izme|u ostalog, naveo da su wegove teze trebalo da slu`e integraciji stranaca i da u svojoj kwizi nije imao nameru da diskrimini{e grupe i useqenike. Iz SPD je, kako javqaju ju~e mediji, najavqeno da ta partija `eli da osvari kvotu od 15 odsto migranata u svim saveznim telima stranke, koja u predsedni{tvu uop{te nema migranata.

(Tanjug)

VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama danas }e u Wujorku posetiti mesto gde su u teroristi~kom napadu 11. septembra 2001.godine sru{ene zgrade Svetskog trgovinskog centra i razgovarati sa porodicama `rtava. U napadu na kule Svetskog trgovinskog centra poginulo je oko 3.000 qudi, podse}a Radio Slobodna Evropa. “Pravda je zadovoqena”, rekao je ameri~ki predsednik Barak Obama dok je poru~ivao naciji da je wen najve}i neprijateq mrtav. Iako odmerenije, te wegove re~i zvu~ale su ja~e od govora wegovog prethodnika Xorxa Bu{a, izgovorenog, tako|e na 1. maj, pre sedam godina, na razara~u “Abraham Linkoln”, ispod poznatog natpisa “Misija je ispuwena”.

I nakon tako “ispuwene” misije, Amerikanci i daqe imaju skoro 50.000 vojnika u ira~kom pesku i oko 100.000 u avganistanskoj pra{ini. Ta dva rata ko{tala su SAD oko 1.300 milijardi dolara i skoro 6.000 `ivota wihovih vojnika.

Bu{ov govor, koji se odnosio na okon~awe krupnih borbenih operacija u tek okupiranom Iraku, iako je iz wega bila izba~ena formulacija “Misija je ispuwena”, ostao je poznat upravo po tom natpisu. On, ipak, svega mesec dana posle toga, nije odoleo da prilikom posete vojnicima u Avganistanu konstatuje da je “misija ispuwena”.

Zbog rasplamsavawa pobune u obe zemqe koje je usledilo, ta re~nica je kasnije postala simbol nerealne percepcije stvarnosti ce-

Ubistvo Osame bin Ladena izvesno }e dodatno raspaliti napetosti izme|u SAD i Pakistana, i ponovo pokrenuti va`no pitawe da li su elementi mo}ne pakistanske obave{tajne slu`be ISI znali gde se nalazio lider Al Kaide.

Smr}u Bin Ladena, mo`da je uklowen glavni razlog tog savezni{tva izgra|enog na pepelu napada 11. septembra 2001. godine, pi{e ju~e Wujork tajms.

Savet bezbednosti Ujediwenih nacija pozdravio je vest o likvidaciji Osame bin Ladena i pozvao sve zemqe da poja~aju napore u borbi protiv globalnog terorizma.

SAD zatvorile ambasadu i konzulate u Pakistanu

Ku }a u Abo ta ba du u ko joj je `i veo Bin La den

le Bu{ove administracije, a Amerikanci tada nisu ni slutili da bi wihove trupe tek krajem ove godine trebalo da se povuku iz Iraka, da tek ovog leta prvi vojnici iz Avganistana treba da krenu ku}i, uz plan da odande potpunog povla~ewa nema do kraja 2014.

Sude}i po reagovawu javnosti na vest o ubitvu Bin Ladena, nema razloga za sumwu da }e i Obamin rejting na kratak rok osetno porasti. Obama je uspehom ove operacije pobio svaku zamerku da je pod wegovim vo|stvom Amerika

pokazala slabost u me|unarodnim odnosima. Otkrivawe i likvidacija Bin Ladena predstavqaju ga kao sna`nog lidera i opravdavaju wegov pristup me|unarodnim odnosima, koji je zna~ajno druga~iji od pristupa wegovog prethodnika.

Ho}e li svet biti bezbedniji Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je ju~e da ubistvo Osame Bin Ladena ne}e nu`no dovesti do br`eg povla~ewa stranih trupa iz Avganistana. Bin Lade-

Mo li tve i pro te sti zbog ubistva Osniva~ jedne od najve}ih islamisti~kih militantnih grupa u Pakistanu - La{kar-e-Taibe, Hafiz Mohamad Said, poru~io je muslimanima da smrt Osame bin Ladena treba da ih osna`i, jer nije bila uzaludna, izjavio je ju~e portparol ove grupe Jahija Muxahid.

Muxahid je saop{tio da je Said poru~io svojim sledbenicima na posebnim molitvama odr`anim povodom ubistva Osame bin Ladena da }e ova „velika li~nost” nastaviti da bude izvor snage i ohrabrewa za muslimane {irom sveta. „Osama bin Laden je bio velika li~nost koja je probudila muslimanski svet”, preneo je Muxahid Saidove re~i sa molitve u sedi{tu La{kar-e-Taibe u Lahoreu. „Mu~eni{tva nisu gubici ve} stvar ponosa za muslimane, a Osama bin Laden je podneo velike `rtve za islam i za muslimane koji }e se zauvek pamtiti”, rekao je Said.

La{kar-e-Taiba, jedna od najve}ih islamisti~kih militantnih organizacija na jugu Azije, okrivqena je za terroristi~ke napade u Mumbaiju 2003. godine u kome je `ivot izgubilo 166 osoba. Zapadni analiti~ari veruju da je ova grupa povezana sa Al Kaidom {to zvani~nici ove grupe negiraju.

Dvadesetak Palestinaca okupilo se ju~e u Pojasu Gaze da odaju po~ast ubijenom vo|i Al Kaide Osami Bin Ladenu i osude wegovo ubistvo. Nose}i slike i postere Bin Ladena wih oko 25 okupilo se ispred univerziteta u Gazi. Me|u wima je bilo simpatizera Al Kaide ali i studenata koji su rekli da se protive ideologiji Bin Ladena ali da su quti na Ameriku {to ga je ubila, i da ga smatraju mu~enikom. Policije palestinskog Hamasa, na vlasti u Pojasu Gaze, nije intervenisala. Predsednik Hamasove vlade u Gazi Ismail Hanijeh ju~e je osudio ameri~ku operaciju protiv Bin Ladena a wega nazvao „muslimanskim i arapskim borcem”.

nova smrt je pozitivan doga|aj, ali ne}e nu`no promentiti rokove, rekao je Kameron Bi-Bi-Siju.

Prema Kameronu, saveznici treba da iskoriste razvoj doga|aja kako bi ubedili talibane da prekinu nasiqe i po~nu pregovore, kako bi postali u~esnik na regularnoj politi~koj sceni.

Vicekancelar i {ef austrijske diplomatije Mihael [pindeleger o~ekuje odmazdu Al Kaide, nakon ubistva Osame bin Ladena.Borba protiv terorizma mora u svakom slu~aju biti nastavqena, poru~io je {ef austrijske diplomatije u izjavi novinarima pred danaswu sednicu Vlade. Prema wegovim re~ima, ubistvom Bin Ladena Al Kaida je pretrpela `estok udarac, ali }e sigurno vr{iti odmazdu. „Strahujem da }e biti odmazde, i zbog toga moramo biti obazrivi.

Sve slu`be moraju sada dobiti nalog da ra{ire svoje ‘pipke’“, naglasio je [pindeleger.

Kina je ju~e ocenila da smrt vo|e Al Kaide Osame bin Ladena predstavqa prekretnicu i korak u dobrom pravcu u me|unarodnoj borbi protiv terorizma. Predsednik Pakistana Asif Ali Zardari negirao je danas da su pakistanske bezbednosne snage skrivale Osamu bin Ladena, isti~u}i da je saradwa sa SAD doprinela da se locira najtra`eniji ~ovek na svetu. Zardari je u kolumni u listu „Va{ington post”, me|utim, naveo da pekju~era{wa operacija u kojoj su ameri~ke specijalne snage ubile Bin Ladena nije sprovedena zajedno sa pakistanskim snagama, preneo je AP

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave zatvorile su ju~e za javnost svoju ambasadu i tri konzulata u Pakistanu do daqweg, dan po{to je Osama bin Laden ubijen u blizini prestonice Islambada. „Ameri~ka ambasada u Islamabadu i konzulati u Pe{avaru, Lahoru i Kara~iju zatvoreni su za uobi~ajene poslove za javnost do daqweg”, saop{tila je ambasada.Ambasada i tri konzulata }e, me|utim, biti otvoreni „za druge poslove i za pru`awe hitnih usluga ameri~kim dr`avqanima”, javio je AFP. Glavni ogranak talibana u Pakistanu obe}ao je da }e se osvetiti za Bin Ladenovu smrt i da }e napasti „vlade SAD i Pakistana i wihove snage bezbednosti. Pakistan je ve} poja~ao mere bezbednosti u ve}im gradovima, diplomatskim ispostavama i oko mesta na kojem je vo|a Al Kaide ubijen u Abotabadu. Vi{e stotina qudi ju~e je iza{lo na ulice u jugozapadnom gradu Keta, u blizini granice sa Avganistanom, kako bi odalo po{tu Bin Ladenu i protestovalo protiv SAD, spaquju}i ameri~ku zastavu.Fenomen xihadizma, smatra Stratfor, je daleko {iri od sr`i Al Kaide, Bin Ladena i wegovih najbli`ih saradnika. On je postao labava mre`a sa~iwena od mnogo razli~itih organizacija, me|u kojima je i Al Kaida koju je predvodio Bin Laden ali i mnoge druge regionalne teroristi~ke grupe kao {to je Al Kaida Arabijskog poluostrva (AQAP) i veliki broj lokalnih organizacija koje su sklone ideologiji xihada ali nisu formalno povezane s Al Kaidom. Iz tog razloga, treba razlikovati ideolo{ku borbu i operacije na terenu koje se izvode u ime te ideologije. navodi ameri~ka agencija za strate{ka istra`ivawa Stratfor.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VAC LAV KLA US ^e{kom predsedniku Vaclavu Klaus ovih dana pristi`u po{tom penkala, olovke i bilo {ta ~ime mo`e da se pi{e koja su za wega prikupili ^esi preko Fejsbuka kako ne bi morao da krade protokolarna penkala po svetu, kao tokom posete ^ileu po~etkom aprila. Jo{ tokom aprila stigla su pera iz inostranstva, iz SAD i Velike Britanije .

POL AN DER SON Pol Anderson re`ira}e istorijsku avanturu o vulkanskoj erupciji koja je uni{tila rimski grad Pompeju, preneli su ju~e mediji. Centralna tema filma bi}e romansa izme|u roba i }erke wegovog gospodara koju on mora da spase od erupcije vuklana. Pompeja je 79. godine uni{tena erupcijom vulkana Vezuv i prekrivena debelim slojem pra{ine i lave.

APO STO LOS SAN TAS U Atini je, u 89. godini, umro simbol gr~ke borbe protiv Hitlera i nacizma - Apostolos Santas, koji je, sa svojim prijateqem, skinuo fa{isti~ku zastavu sa Akropoqa po~etkom nema~ke okupacije 1941. godine. Skidawe nacisti~ke zastave sa Akropoqa je simboli~no ozna~ilo po~etak masovnog pokreta otpora protiv nema~ke okupacije Gr~ke.

Pjer Karden prodaje svoj biznis za milijardu evra PARIZ: ^uveni francuski modni kreator Pjer Karden odlu~io je da proda svoj biznis za milijardu evra (1,4 milijardi dolara), ali namerava da ostane u poslu kao kreativni direktor, preneo je „Volstrit xornal”. Ameri~ki finansijski dnevnik navodi da se 88-godi{wi vlasnik modne ku}e „Pjer Karden” odlu~io za wenu prodaju jer nema naslednika, dodaju}i da za sada nije poznato ko }e biti wen novi vlasnik.

Karden je, u intervjuu za „Volstrit xornal”, rekao da se dosad sastajao sa investitorima iz Engleske, Kine i SAD. Vrednost svetski poznate francuske modne ku}e bankarski analiti~ari procewuju na oko 200 miliona evra. Sam Karden je priznao da mu nije poznata precizna finansijska vrednost wegovog biznisa.

Posle prodaje modne ku}e, vital-

ni modni kreator, ne `eli da ode u penziju, iako je ve} u devetoj deceniji `ivota, i planira da ostane u kompaniji kao kreativni direktor.Pre nekoliko godina Karden je ve} nameravao da proda svoj biznis za 500 miliona evra, ali se tada kupac nije pojavio.

Grupa kineskih kompanija je 2009. godine `elela da kupi brend „Pjer Karden” za 200 miliona evra, ali ~uveni kreator nije nameravao da za tu sumu proda svoje `ivotno delo.

Osnovana u Francuskoj 1950. godine, kompanija „Pjer Karden” je za {est decenija poslovawa radila ne samo kolekcije `enske i mu{ke ode}e, ve} je kreirala i enterijere za automobile i mikrobuseve.Proizvodi pod brendom „Pjer Karden” izra|uju se u 140 zemaqa sveta, na osnovu 800 licenci.

(Tanjug)

SveT / BALkAn

dnevnik

Fran cu ska tra `i sank ci je pro tiv Si ri je PA RIZ, TEL AVIV, AN KA RA: Francuska `eli da Evropska unija uvede sankcije sirijskim liderima me|u kojima i predsedniku Ba{aru alAsadu kao odgovor na nasilno gusewe prodemokratskih protesta, izjavio je danas francuski ministar spoqnih poslova Alen @ipe.

`da mo`e da se oporavi, ali mislim da ne}e biti isti i mislim da mu sudbina ide u istom pravcu kao i kod drugih arapskih lidera.”

Turska je protiv strane vojne intervencije u Siriji, po{to bi to moglo da ima nesagledive posledice i u toj zemqi i u regionu. Ministar spoqnih po-

Alen @ipe

„Poku{avamo da radimo sa na{im evropskim partenrima”, rekao je @ipe novinarima.

Izraelski ministar odbrane Ehud Barak izjavio je da upotrebom sile protiv sopstvenog naroda sirijski predsednik Ba{ar al Asad juri ka padu sa vlasti, naglasiv{i da Izrael ne bi trebalo da se pla{i promene re`ima u Damasku. „Verujem da se Asad pribli`ava trenutku u kome }e izgubiti svoju vlast. Rastu}a brutalnost ga sateruje }o{ak, {to se vi{e qudi ubija, mawe su {anse da Asad iz toga iza|e,” rekao je Barak i do dao: „Ne znam da li }e zavr{iti svoju ulogu za mesec ili dva, mo-

slova Ahmet Davutoglu je izjavio da }e Turska ulo`iti napore kako bi spre~ila me|unarodnu intervenciju, jer bi to moglo da ima „nepo`eqne posledice” po{to je „Sirija nehomogeno dru{tvo”, preneli su mediji. U Turskoj se, o~igledno, strahuje da bi strana vojna intervencija mogla da dovede do gra|anskog rata u toj zemqi, odnosno do sukoba na verskoj i etni~koj osnovi kao {to se to desilo u Iraku posle vojne intrevencije SAD 2003. godine. U Siriji `ivi i milion i po Kurda koji posledwih dana sve ~e{}e be`e u Tursku po{to se pla{e da }e se na}i na udaru tamo{wih vlasti.

(Ta njug)

sreda4.maj2011.

BIN LA DEN NA BAL KA NU

Ubi je ni vo |a Al Ka i de ku po vao oru` je u SFRJ BA WA LU KA, ZA GREB: Ubijeni ideolog radikalnog islama Osama bin Laden je tokom rata u Bosni i Hercegovini u najmawe dva navrata boravio na Balkanu, a obe dokumentovane posete dogodile su se 1994. godine, kada je posetio Sarajevo i Tiranu, pi{u ju~era{we bawalu~ke „Nezavisne novine’’.

Posetu Bin Ladena Sarajevu i wegov susret sa Alijom Izetbegovi}em otkrila je novinarka nema~kog magazina „[pigl” Renate Flotau, koja je ispred kancelarije tada{weg prvog ~oveka vlasti u Sarajevu ~ekala intervju i slu~ajno nabasala na Bin Ladena. On joj je, tom prilikom, kako pi{e bawalu~ki list, dao i vizit kartu i rekao da namerava da u Bosnu dovede muslimanske dobrovoqce i potvrdio da ima paso{ BiH. Tokom susreta Bin Ladena i Alije Izetbegovi}a, navodno, snimqena je i jedna fotografija.

Bawalu~ki list navodi da je Ambasada BiH u Be~u izdala Bin Ladenu paso{ 1993. godine, a skandal oko tog dokumenta izbio je posle teroristi~kih na-

Slika Bin Ladena iz „[pigla”, objavqena u „Vjesniku”

pada Al Kaide na Wujork i Va{ington, posle ~ega je uni{tena kompletna dokumentacija o ovom skandalu.

Osama bin Laden u Zagrebu je boravio 1986. godine zbog kupovine oru`ja za 100 miliona dolara, za tada{we borce u Avganistanu protiv sovjetske okupa-

`noj provinciji Alberta. Od ukupno 308 mesta u Dowem domu parlamenta, stranka Nove demokratije osvojila je 102, dok su liberali, koji su se na vlasti u Kanadi nalazili vi{e godina od bilo koje druge stranke, osvojili samo 34 mesta. Veliki poraz do`iveo je Kvebe~ki blok, koji se zala`e za otcepqewe pokrajine Kvebek od ostatka zemqe, osvojiv{i samo ~etiri mesta, dok se Zelena stranka ju~e izborila za svoje prvo mesto u Dowem domu parlamenta. Gorwi dom kanadskog parlamenta je Senat, ~ijih 105 ~lanova imenuje generalni guverner na predlog premijera.

(Ta njug)

Sve ga 15 od sto sve ta ima slo bod nu {tam pu VA [ING TON: Svega 15 odsto ~ove~anstva `ivi u okru`ewu slobodne {tampe, isti~e se u najnovijem izvestaju Fridom hausa o slobodi {tampe u svetu, koji je Srbiju postavio na 72. mesto svoje liste, ~ime je wena pozicija popravqena za {est mesta.

U izve{taju, koji se odnosi na 2010. godinu, Srbija je ocewena kao zemqa u kojoj je

Sr bi ja is pred svih ze ma qa biv {e Ju go sla vi je, osim Slo ve ni je {tampa delimi~no slobodna, i ponovo se na{la ispred svih zemaqa biv{e Jugoslavije, osim Slovenije.Srbija je popravila svoju poziciju u odnosu na 2009. godinu, kada je bila na 78. mestu, i pretekla je Italiju i Bugarsku.

Me|u zemqama u regionu, najboqe su pozicinirane Slovenija (48. mesto), Ma|arska i Gr~ka (obe na 65. mestu),

koje se nalaze grupi dr`ava gde je {tampa o~ewena kao slobodna.

Iza Srbije su Italija, na 75. mestu, Bugarska (77. mesto), Crna Gora (80), Hrvatska (85), Rumunija (87), zatim Bosna i Hercegovina i Makedonija, koje su zajedno na 96. mestu, dok je Albanija na 102, a Turska na 112. mestu.Od prethodnog izve{taja, kada je prvi put posebno tretirano, i Kosovo je napredovalo sa 108. na 104. mesto.

Fridom haus izve{taje o slobodi {tampe u svetu objavquje od 1980. godine, a od 1996. u svoje izve{taje ukqu~uje i podatke o stanovni{tvu.Od 196 analiziranih dr`ava i teritorija, kada se radi o medijima, ukupno 68 spada u kategoriju slobodnih, 65 u katerogiju delimi~no slobodnih, a 63 me|u neslobodne.

Svega 15 odsto stanovnika sveta `ivi u zemqama prve kategorije, 42 odsto u drugoj, a 43 odsto u tre}oj.

(Ta njug)

cije, a u zagreba~kom nasequ Borovje za vreme rata u BiH kupio je {est stanova, kojima su danas vlasnici nepoznati, pi{e “Ve~erwi list”.

List je lane objavio tajni dokument Savezne direkcije za promet robe (SDPR) iz 1986, u kome se potvr|uje da je Osama

CRNA GORA

Iz grad wa cr kve po sva |a la cr no gor ske mi ni stre Demokratska partija socijalista (DPS) nije stala iza premijera Igora Luk{i}a u sukobu sa {efom Socijaldemokratske partije

Igor Luk{i}

(SDP) Rankom Krivokapi}em, nagove{tavaju}i na taj na~in da predsednik Vlade ne u`iva nepodeqenu podr{ku strana~kih ~elnika, pi{u pogori~ke “Vijesti”.

List podse}a da su iz Socijaldemokratske partije pre dva dana ponovili da ministri te partije ne}e prisustvovati vladinim sedni-

Ranko Krivokapi}

cama, ukoliko ne bude ispo{tovana odluka o ru{ewu crkve Alksandra Nevskog na Svetom Stefanu.

U DPS-u, kako se navodi, nisu `eleli da komentari{u nesugla-

sice u Vladi, preciziraju}i da ta partija o tome jo{ nema stav. „Na organima partije nismo razgovorali o toj temi i u ime DPS-a o tome ne bih mogao saop{titi stav“, rekao je “Vijestima” portparol DPS-a Rajko Kova~evi}.

On je rekao i da se na sednici strana~kog predsedni{tva, odr`anoj pro{log ~etvrtka, nije raspravqalo o odluci ministara iz SDP-a da napuste sednicu Vlade. Po{to je nagove{teno da je plan da se crkva Aleksandra Nevskog na Svetom Stefanu ipak, gradi pod dr`avnim patronatom i tako su{tinski uva`i stav me{tana i Mitropolije crnogorsko-primorske, Krivokapi} je poru~io da ubudu}e na sednice Vlade ne}e dolaziti ministri, nego wihovi pomo}nici, jer Vlada nema kapacitet da sprovodi zakone.

Luk{i} je ranije odgovorio da su ministri obavezni da dolaze na sednice i da }e u suprotnom od Skup{tine tra`iti wihovo razre{ewe.

(Ta njug)

Istin ski spor ili skre ta we pa `we od kri mi na la POD GO RI CA: Lideri opozicionih stranaka razli~ito tuma~e najnoviji sukob dve stranke u vlasti, Demokratske partije socijalista (DPS) odnosno premijera Igora Luk{i}a i mawe ~lanice Socijaldemokratske partije (SDP), odnosno wenog lidera Ranka Krivokapi}a, do kojeg je do{lo zbog crkve Aleksandra Nevskog na Svetom Stefanu.

Za danas je zakazan sastanak lidera DPS i SDP, Mila \ukanovi}a i Krivokapciha, kome }e prisustvovati Luk{i} i potpredsednik Skup{tine @eqko [turanovi}. Mediji {pekuli{u i da Luk{i} vi{e nema nepodeqenu podr{ku u samom DPS-u, na {ta ukazuje i lider Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} koji tvrdi da ta unutarpartijska opstrukcija traje od Luk{i}evog boravka u Nema~koj. U o~ekivawu sutra{weg sastanka, Medojevi} smatra da javna demonstracija nezadovoqstva zna~i da je u pitawu ozbiqan sukob DPS-a i SDP-a, dok u Novoj srpskoj demokratiji smatraju da je to jo{ jedan poku{aj vlasti da skrene pa`wu javno-

bin Laden te godine boravio u Zagrebu i Beogradu zbog kupovine oru`ja za 100 miliona dolara. U dokumentu se do ju~e najtra`eniji terorista dana{wice opisuje kao 29-godi{wak ugodne spoqa{nosti i pristojnog pona{awa, koji se mladala~kom ideologijom i porodi~nim novcem zalagao za isterivawe sovetskih okupatora iz Avganistana.

Dogovor s Bin Ladenom i Jugoslavijom bio je postignut nakon uplate 100 miliona dolara u zagreba~koj podru`nici Beobanke. Bin Ladenu je preko rije~ke luke do Kara~ija u Pakistanu, a odatle do Avganistana isporu~eno sve najmodernije naoru`awe koje je tra`io.

Za vreme rata u BiH Osama bin Laden je preko humanitarne organizacije Movafak, koja je delovala u Zagrebu, a ~iji je direktor bio Sudanac Al Obid, slao borce i novac za rat u BiH.U me|uvremenu je Al Obid uhap{en i odveden u zatvor u Guantanamu kao pripadnik Al-Kaide.

(Ta njug)

VESTI

U Ka na di po be da kon zerv ati va ca OTA VA: Kanadska Konzervativna stranka odnela je ubedqivu pobedu pre dva dana na izborima za Dowi dom parlamenta, osvojiv{i 54 odsto mesta, pokazali su preliminarni rezultati. Konzervativci, koji su obe}ali da }e se usredsrediti na privredu zemqe, osvojili su 167 mesta, {to je znatno vi{e od 155 mesta koliko je potrebno da osvoje da bi formirali ve}insku vladu, za razliku od dosada{we mawinske, javio je Rojters. „Na{ plan je da stvorimo radna mesta i privredni rast bez pove}awa va{ih poreza”, poru~io je premijer Stiven Harper iz redova konzervativaca na skupu u gradu Kalgariju, u ju-

25

sti sa mnogo bitnijih tema, kao {to je borba protiv organizovanog kriminala.

Javna manifestacija nezadovoqstva koju predsednik parlamenta Ranko Krivokapi} pokazuje prema Vladi premijera Igora Luk{i}a ukazuje na ozbiqne politi~ke potrese u vladaju}oj koaliciji, kazao je Medojevi} radiju Antena M. „^im se javno pojavio sukob, on je ozbiqan. To je razli~ito u odnosu na dosada{wa neslagawa unutar koalicije koja su do sada re{avana uglavnom iza zatvorenih vrata”, rekao je Medojevi}.

Prema wegovim re~ima, primetno je da su problemi u funkcionisawu koalicije po~eli jo{ od slu`bene posete premijera Wema~koj na kojoj nije bio, kako je naveo, kqu~ni ~ovek \ukanovi}a za me|unarodne poslove, ministar Milan Ro}en.

“Od tog trenutka kre}u opstrukcije \ukanovi}a prema Vladi Igora Luk{i}a i ono {to je za nas iz opozicije bitno jeste da vidimo da li su ti potresi fingirani, i kuda idu, da li u pravcu izazivawa krize i razbijawa krize ili je i to pro-

jekat organizovanog kriminala’’, rekao je Medojevi}.

On je rekao da opozicija pomno prati doga|awa, te da }e kongres DPS-a 21. maja najboqe pokazati da je Luk{i} autonoman politi~ar i da li ta stranka ima zdravo jezgro.

Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandi} najnoviji spor DPS-a i SDP-a do`ivqava kao skretawe pa`we javnosti i Brisela sa problema poput borbe sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Mandi} ne misli da }e identitetska pitawa poput crkve biti jedini uzrok razdora DPS-a i SDP-a. ‘’Ja bih sa~ekao da do|e do tog susreta predsednika SDP-a i DPS-a i da dobijemo jo{ informacija, jer ovo je tek po~etak pri~e. Ja ne mislim da je crkva na Svetom Stefanu glavni razlog za sukobe u vladaju}oj koaliciji. To jeste povr{ina ali verujem da je pozadina mnogo mra~nija i dubqa nego {to mi mo`emo videti. Samo me je strah kao gra|anina da je to samo skretawe sa glavne teme-borbe sa korupcijom”, rekao je Man(Ta njug) di}.

Bu gar ska ku pu je avi o ne SO F I J A: Mi ni star stvo odbrane Bugarske, koje je najavilo da }e u narednih 10 godina u kupovinu vojnih aviona ulo`iti dve milijarde leva, odnosno milijardu evra, najavilo je da }e odluka o nabavci letilica biti politi~ka, a ne na osnovu konkursa.

Pro ce du ra za do sta vqa we ponuda za kupovinu vojnih aviona istekla je krajem aprila i ministarstvo je dobilo ponude od svih proizvo|a~a, osim od Italijana, izjavio je bugarski ministar odbrane Awu Angelov. Ministar je rekao da radna grupa analizira sve predloge i informacije i da }e do kraja jeseni biti pripremqen investicioni projekat za kupovinu vojnih aviona. Bugarska je ~lan NATO pakta.

(Ta njug)

Ra ke te SAD na ju gu Ru mu ni je BU K U R E[T: Ru mu ni ja i SAD postigle su sporazum o instalirawu NATO odbrambenog raketnog sistema na teritoriji Rumunije. „Mi smo odlu~ili da anetiraktni {tit bude postavqen u biv{oj vazduhoplovnoj bazi Deveselu, u ju`noj Rumuniji”, potvrdio je predsednik Trajan Basesku u televizijskoj izjavi. Ta baza, koja se nalazi na jugu zemqe prema bugarskoj granci, i daqe }e biti pod rumunskom komandom. U woj }e biti u proseku stacionirano najmawe 200, a najvi{e 500 ameri~kih vojnika. „Ovo je najvi{i nivo bezbednosti koji je Rumunija mogla posti}i”, izjavio je predsednik Basesku i dodao da te rakete nisu usmerene protiv ciqeva u Rusiji. Rumunija i SAD su pregovarale vi{e od godinu dana o postavqawu delova antiraketnog {tita na podru~ju te balkanske zemqe.

Pre ma pla nu pred sed ni ka SAD Baraka Obame, odnosno NATO, elementi toga sistema odbrane - rakete presreta~i i radari - bi}e instalirani u jo{ nekoliko zemaqa na istoku kon ti nen ta: u Bu gar skoj, Turskoj i drugima.

Ame ri~ ki dr `av ni pod se kretar Helen Tau{er, koja je vo di la pre go vo re u Bu ku re {tu, izjavila je da }e delovi tog sistema u Rumuniji biti postavqeni do 2015. godine.

(Ta njug)

26

MU[kA POSLA / OgLASi

sreda4.maj2011.

ШТА ВАМ ГОВОРЕ СЕКСУАЛНИ СНОВИ?

К

Слатки снови – хорор јава

олико сте се само пута пробудили и после тога на силу покушавали да заспите како би се наставио ваш еротски набијен сан, да барем уживате у сну кад већ у стварном животу не? Да, потпуно је природно сањати сексуалне снове. Али ако мислите да сексуални снови наговештавају секс у стварном животу – варате се. Доносимо вам тумачења најчешћих сексуалних снова према светски познатом стручњаку за снове Леону Наксону:

ко би на пример људи видели колико се добро сналазите под стресом. Не знамо мисли ли дотични на талент секса на јавном месту.

Секс с особом у сродству Иако се чини настрано и инцестуозно, заправо се ради о потиснутој жељи за држањем породице на окупу и осећајем припадности, тврди Наксон.

шта друго него још један у низу егзибициониста, а ако само сањате о томе то значи да заправо желите људима да покажете своју праву личност (ко сте заправо). Такође, ако сте ушли у године, овакви снови могу да указују на ваше присећање и носталгију за млађим данима. Ако сте се нашли у једном од ових снова (а сигурно јесте), не

Секс с непознатом особом Може да упућује на нелагодну ситуацију у приватном животу. Могуће је да сте присиљавани од стране породице на нешто на што не пристајете. Овакви снови симболишу несигурност, стрес и уплашеност.

Секс с надређеном особом Вероватно упућује на важу жељу у стварном животу да будете више укључени у доношење одлука на радном месту. Највероватније желите да порадите на вашем статусу у пословном окружењу. Чини нам се да овај сан нуди и једну од популарнијих метода како доћи до унапређења.

Овакви снови такође могу да упућују на потребу да будете јачи и утицајнији.

Секс испред публике

Голи у јавности

Означава вашу жељу да истакнете и покажете своје таленте, ка-

Ако то волите да радите у стварном животу онда сте ни-

морате да осећају никакву непријатност. Наиме, потпуно је нормално да људи сањају, између осталог, и снове сексуалне тематике што нема везе са сексом у стварном животу.

КАКО СПРЕЧИТИ МАМУРЛУК

Мед и тост за јутро после П ревенција је увек боље решење од санације последица. Зато ако знате да ћете конзумирати алкохол, обавите неколико превентивних радњи које ће вам следеће јутро учинити много подношљивијим.

Једите пре него што почнете да пијете Пре конзумације алкохола најбоље се добро најести. Комбинујте угљенодрате и протеине. Другим речима, одрезак, тесто и салата чине савршен оброк пре алкохола. Уз оброк попијте чашу млека. Ако пијете алкохол на празан желудац чак 20 посто ће га се изравно апсорбовати у крвоток кроз зид желуца, и већ након 60

сечну количину чаше пића). У противном јетра неће имати довољно ензима да обради сав алкохол, па ће он колати организмом док га јетра не преради. У том периоду ће путем крвотока негативно утиецати на све ваше органе.

Повремено водa или природни сокови Алкохол ће дехидрирати организам. Зато је важно да пијете воду или природе сокове како бисте хидрирали организам и смањили учинак алкохола. Никако уз алкохол не мешајте газирана пића јер она поспешују апсорпцију алкохола у крв. Дехи-

Боравите на свежем ваздуху На смањење мамурлука изврсно делује боравак на свежем ваздуху. Ако сте у стању, прошетајте свежим ваздухом чиме ћете свом организму приуштити велику дозу кисеоника, што такође позтитивно делује на правила рад органа.

Чај и кафа

секунди стићи до мозга. Претходни оброк (посебно ако је богатији мастима) успорава апсорпцију алкохола. Потешкоће у пробави, повраћање и болови у желуцу повезани с мамурлуком резултат су алкохола који директно иритира желудац.

драција је узрок многих симптома мамурлука попут сухих уста, вртоглавице и главобоље. Следеће јутро попијте чашу свежег сока од наранџе који побољшава опште стање организма.

Пијте споро

Орашасти плодови попут бадема, лешника или разних семенки су врло храњиви и добар извор енергије. Уједно успоравају апсорпцију алкохола.

Не бисте смели пити више од једног жестоког пића на сат. Наиме, јетра може прерадити једно алкохолно пиће у 60 минута (про-

Грицкајте орашасте плодове

Заборавите којекакве бућкурише за лакши мамурлук. Мед и тост ће обновити ниво калијума, калцијума и шећера у организму која је претходно смањена уносом алкохола. Да бисте смирили желудац изврстан је добро куван шипков чај без шећера. И шољица кафе ће вам поправити опште стање. Ништа неће излечити већ ћете бити само буднији и свеснији мамурлука кроз који пролазите.

Кувано јаје за „мамурни” доручак Кувана јаја садрже цистин – аминокиселину која је неопходна метаболизму код апсорпције алкохола. Ако нисте у стању да скувате јаје, поједите банану која ће вас снабдети сложеним угљенохидратима и калијумом.

dnevnik

dnevnik

OgLASi

sreda4.maj2011.

25

26

sreda4.maj2011.

OgLASi

dnevnik

dnevnik

OgLASi

sreda4.maj2011.

27

28

sreda4.maj2011.

OgLASi

dnevnik

dnevnik

OgLASi

sreda4.maj2011.

29

30

sreda4.maj2011.

OgLASi

dnevnik

dnevnik

OgLASi

sreda4.maj2011.

31

32

sreda4.maj2011.

OgLASi

dnevnik

dnevnik

OgLASi

sreda4.maj2011.

33

34

sreda4.maj2011.

OgLASi

dnevnik

dnevnik

OgLASi

utorak3.maj2011.

35

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

dnevnik

sreda4.maj2011.

[ESTOMESE^NI POMEN

Er`ebet Mitro Drakuli} 1943 - 2010.

Wen vedri duh i bezuslovna qubav uvek su uz nas.

Porodica.

Dana 3. 5. 2011. godine preminula je i oti{la od nas tiho i dostojanstveno na{a draga

Gordana Dun|erski ro|. Manojlovi} 1921 - 2011.

Ispra}aj i opelo je danas, 4. 5. 2011. godine, u 11.30 ~asova, iz kapele sa grobqa u Budisavi, a sahrana je u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Srbobranu.

O`alo{}eni: k}i Qiqana i sin \or|e sa porodicama.

27873

27831

Posledwi pozdrav bratu i stricu

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 7 - 9. Telefon 063/765-3632.

27035 IZDAJEM dvosoban kvalitetan name{ten stan 64 m2 Bulevar Oslobo|ewa 115.

Telefon 064/253-845-8. 27509

POVOQNO! Dve garsowere po 25m2, drugi i ~etvrti sprat u Prezidentovoj zgradi }o{ak Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/4757-65.

27486

POVOQNO! Dva jednoiposobna stana 41m2 i 36m2, ~etvrti i peti sprat, Prezidentova zgrada Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

27487

PRODAJEM po~etnu gradwu motela (stara~ki dom - hostel) u Ba~kom Petrovcu u blizini Akva parka. Telefon 062/255-706.

27083 PRODAJE se nov useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju, kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3.5 m uz budu}i hotel „Holidein”, idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”.

Telefon 063/475-765.

27484

VEOMA povoqno: Xip Cherokee laredo, 2005 godi{te, ful oprema, ko`a, pogon na plin. Mo`e zamena za nekretninu.

Telefon 063/475786.

27482 VEOMA povoqno: nov kamion~i} Fiat Ducato 250d 2009 god, ocariwen, prvi vlasnik, ful oprema. Mo`e i zamena za nekretninu. Informcije 063/47-57-86.

27481 PRODAJEM {kodu oktaviju 1998. GAS - benzin 167.000 km, prvi vlasnik, prva boja bela.

Telefon 064/25-38-458.

27510

ODGU[EWA ma{inski snimawe cevi, rekonstrukcija kupatila, zamena cevi i servis, garancija, ra~un.

Telefoni: 6393-737, 064/16047-25.

27663 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

27798

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume. Telefoni: 062/649-000, 061/600-2260.

27412 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

27774

voqenom

Posledwi pozdrav tetki

Najdra`oj baki

Gordani Dun|erski Du{anu Stojanovi}u

Posledwi sinovcu

Jeleni Avramovi}

od brata Dragana sa porodicom.

S tugom i po{tovawem, sestri~ina Nada.

27827

27869

pozdrav

Veliko hvala za qubav koju si mi pru`ala i veliko srce koje si za mene ~uvala.

Nek ti staza kojom odlazi{ bude posuta cve}em i pozdravi sve one pokraj kojih prolazi{.

Ja }u te ve~no u svom srcu ~uvati.

Tvoja unuka Tijana.

27872

dragom

S qubavqu, molitvama i nadom u vaskrsewe i `ivot ve~ni, opra{tamo se od na{e Majke

Du{anu Stojanovi}u od: strica Obrada i tetke Anke sa porodicom.

Jelene Avramovi} ro|. Raki} 1924 - 2011.

Sahrana je danas, 4. 5. 2011. godine, u 10.30 sati, u Futogu, na Gorwem starom grobqu.

Weni najmiliji.

27868

27838

Posledwi pozdrav kumi

27

SE]AWE

POMEN ^etrdeset tu`nih dana dajemo danas, 4. 5. 2011. godine na{em voqenom suprugu, tati i dedi

Divni Panteli}

Miodrag [}epanovi}

Stevanu [vowi

2007 - 2011. od porodica Gvozdenovi} i Stojilkovi}.

Pro{le su ~etiri duge godine od kako si oti{ao.

Nedostaje{ nam kao prvog dana.

Tvoji najmiliji.

Supruga Marija, sin Sa{a, }erka Aleksandra i unuka Una.

27870

27832

27839

Posledwi pozdrav sinovcu i bratu

dragom

Voleli smo te. Plaka}emo za tobom dok smo `ivi.

Hvala ti za svu tvoju dobrotu.

POMEN

SE]AWE Danas su tri godine od kako smo se rastali od mog dragog brata

Du{anu Stojanovi}u Stric Gavra, bra}a Milo{ i Milomir, sestre Quba i Stanija sa porodicama.

27835

Slavko Velemir 4. 5. 2001 - 4. 5. 2011.

Lazara Rankovi}a Bate

Uvek si sa nama.

Sin Neboj{a, supruga Rada Velemir.

27823

Qiqana sa porodicom.

27840

28

^iTUQe l POMeni

sreda4.maj2011.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga majka, svekrva i baka

Divna Panteli} ~ika Veqi @iki}u

od Bojane i Sr|ana \uri~kovi}a.

od Vi{we i Vuka ^urovi}a.

27833

27834

^uva}emo uspomenu na tebe, divnog ~oveka, druga i prijateqa.

Posledwi pozdrav kolegi, divnom drugu i prijatequ

Posledwi pozdrav

Bati te~i

Bati

ro|. Zindovi} 1952 - 2011.

~ika Veqi @iki}u

Posledwi pozdrav

Sahrana je danas, 4. maja 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni najmiliji: sinovi Dejan i Darko sa porodicama.

od: brata Rajka i sestre Slavice sa porodicama.

od: Milo{a, Sare, Nata{e i Sawe sa wihovom decom.

27865

27863

27867

Izdava~, pesnik, prevodilac, antologi~ar, urednik, novinar

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav

Petru Krdu Veqa @iki}

(Barice, Plandi{te, 25. 09. 1952 - Vr{ac, 30. 04. 2011)

Veqi @iki}u dipl. in`. rudarstva

Tvoja generacija iz [aba~ke gimnazije.

Milorad Svejkovski.

27860

27858

Posle duge i te{ke bolesti preminula je na{a draga majka, baka, svekrva i ta{ta

Jovanka Markez

Pozivamo sve prijateqe i po{tovaoce Petra Krdua da se zajedno setimo wegovog plemenitog lika, velikog izdava~kog i autorskog pregala{tva.

Galerija Prometej, Novi Sad, Trg Marije Trandafil 11.

Sreda, 4. maj u 11 sati.

Izdava~ka ku}a Prometej.

Bati

od: Mirka, Valerije i Teodore Vidovi}.

od: Milanka, Nade i Olivere Vidovi}.

924/P

Posledwi pozdrav snaji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav

Joki

Milanko Batini} Bata

Bati

1952 - 2011.

Sahrana je danas, 4. 5. 2011. godine, na Gorwem Starom grobqu, u Futogu, u 15 ~asova.

O`alo{}eni: sin A}im, }erka Radmila, snaja Qiqana, zet Milovan i unuci Milo{, Ivana, Aleksandar i Du{an.

od: Anice, Ne|e, Milana i Dragana Marijanac.

od: Gojka, Milke, Jovane, Jelene i Nikole.

od: Milovana, Bube, Marka, Branka i Slobodana Vidovi}.

27855

Posledwi pozdrav dragoj priji

Sahrana je danas, 4. 5. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Novim Ledincima.

O`alo{}eni: supruga Sava, sin Sa{a i }erka Sa{ka.

27841

Posledwi pozdrav bratu

27861

27862

Posledwi pozdrav

Jovanki Markez

1939 - 2011.

Bati

Posledwi pozdrav dragoj snaji i strini

27854

Posledwi pozdrav kom{inici

27857

27859

3

Posledwi pozdrav dragoj

Pro{lo je 12 godina od kada sa nama nije na{ dragi otac i deda

Duji Stojanovi}u Jovanki Markez od: brata Mi{e Makivi}a, sestara Dragice Majki}, Save Milunovi} i Mare Luki} sa porodicama.

27853

od porodice Tokin.

od wenih prijateqa Mire i Milo{a Pala~kovi}.

Osta}e{ srcima.

zauvek

u

od: Stanka, Gordane, Danijele, Nine i Maria.

Jovanki

od kom{ije Milenka Marijanca sa porodicom.

Nedeqko M. Popovi}

od kom{ija Vergi}.

Wegovi najmiliji.

27842

27852

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav dragoj priji

Jovanki Markez

Joki Markez

Joki

dragoj

Jovanka Markez

na{im

Tvoji najmiliji: A}im, Qiqa, Ivana i Aleksandar.

27844

27843

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav snaji

Joki

Joki Tu`ni smo {to smo te izgubili, ali smo ponosni {to smo te imali. Uvek }e{ imati posebno mesto u na{im srcima.

27850

27851

27864

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

baba Joki

Joki

^uva}emo vas u na{im srcima. od: Mileve, Dragane i Pere sa decom.

od: Sime, Marije, Milane, Vlade, Nevene sa decom.

27849

27847

od kumova Majki}.

Porodica Vorkapi}.

27846

27845

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i poznanicima da je na{a draga majka

Posledwi pozdrav mojoj dragoj snahi

sreda4.maj2011.

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

i

Posledwi pozdrav dragom saradniku i divnom ~oveku

Jelisaveta \okovi} ro|. Matkovi} preminula 2. 5. 2011. godine, u 86. godini.

Sahrana }e se obaviti danas, 4. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Zmajevu.

Ostaju za wom da tuguju wena deca: Slavica, Nata{a, Qiqana i Marjan sa porodicama.

Weni: Marko \okovi}, Romana, Roko i Luka iz Wujorka.

27805

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Teodora Ko~i{

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Aleksandra Daki}a 2004 - 2011.

Vida.

glumca 4. 5. 2005 - 4. 5. 2011.

Voli vas i qubi, mama.

Tuguje za tobom tvoja supruga Evica.

27814

dragom

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi prijatequ

~ika Duletu

Luka Bardak

Porodica Devi}.

TU@NO SE]AWE na

U mislima i srcu uvek si samnom.

Sale, ~uvaj brata Dudu.

O`alo{}ena supruga Mira i sin Dejan.

Du{anu Stojanovi}u

Velimiru @iki}u

Dana 5. maja 2011. godine navr{ava se 7. godina od prerane smrti mog voqenog sina

Ivana Hajtla

Sahrana je u sredu, 4. 5. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav bratu i stricu

Tati

27813

27818

27806

27819

na{em

Dr Rajko Tomanovi} i Udru`ewe energeti~ara Vojvodine.

O`alo{}ena porodica Gale{i}.

1953 - 2011.

Ispra}aj je u sredu, 4. 5. 2011. godine, u 12.00 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sestra Nata{a, brat Sa{a i snaja Biqana.

diplomiranom in`eweru ma{instva

Sahrana je danas, 4. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, u Bukovcu.

Du{an Stojanovi}

ro|. Petrov 1954 - 2011.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Sedej Janezu

Rajko Gale{i}

Jelisaveti \okovi}

29

od brata Stojana sa porodicom.

pozdrav

27811

27812

dragom

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj sestri, tetki i baki

Jelisaveti \okovi}

Veqi

od Maju{ke i Bogdanke.

Porodica Peruni~i}.

od: Vlajka, Milo{a i Marine sa wenom porodicom.

27816

27808

27807

Na dana{wi dan, pre sedam godina, zauvek nas je napustio na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

DESETOGODI[WI POMEN navr{ava se danas, 4. maja 2011. godine, od kako nije sa nama na{a voqena, dobra i plemenita

Neka ti je ve~na slava.

27822

Posledwi pozdrav dragom zetu

27817

27821

Posledwi pozdrav dragom kumu

Sedej Janezu Ivanu

Posledwi pozdrav

Du{an Maksimovi} 1957 - 4. 5. 1991.

~ika Duletu

Veqi

Josip Molnar Joza U znak se}awa na na{eg brata.

Porodica Milo{evi}.

Porodica Suboti}.

od porodice Ikanovi}.

Renata i Ladislav sa porodicama.

27828

27815

27388

27829

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 71. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Dragi na{ tata, nikada te ne}emo zaboraviti.

iz Gospo|inaca Tuguju za tobom: k}erka Vida, sin Maksa, unuk Stevica, praunu~ad Jovan i Maja, snahe Kristina i Vera Stepanov.

27424

POMEN

3

Jelena Stepanov

27537

SE]AWE Pro{lo je deset godina od kako nije sa nama na{

TU@NO SE]AWE

4. 5. 2008 - 4. 5. 2011.

Du{an Jovanovi}

Tomislav \uri~in 1940 - 2011.

Pro{lo je sedam tu`nih dana od kada nisi sa nama, a mi jo{ ne verujemo da je to istina.

Lazar Rankovi}

Sahrana je u ~etvrtak, 5. 5. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Gospava, sinovi Milo{ i Goran, unuci Jovana i Milo{ i snaja Sandra.

Tri godine nisi sa nama.

Po~ivaj u miru.

Tvoji: supruga Jelena i sin Milo{.

27826

27775

dipl. in`.

O`alo{}ena porodica supruga Teodora, }erke Ratka i Smiqana sa porodicama.

27773

\uro Marjanovi} 4. 5. 2001 - 4. 5. 2011.

Sa po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na wega.

Porodice Marjanovi} i Savi}.

27575

30

tv program

sreda4.maj2011.

06.30 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.15 13.10

Јутарњи програм Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Чари риболова Циганско срце Преживети аутомобил Кухињица Десило се Вести Моја лепа Дачија, док. филм Изблиза: Никола Кусовац и гланцање митова 14.00 Вести 14.05 Заједно

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Приче из књижаре Травел Вести укратко Бели лук и папричица Информативни преглед Војвођанске вести У огледалу Документарни програм Војвођанске вести Освета Наш гост Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

Карин Вијар

Француски бутик

22.35 22.50 23.20 23.25 01.00

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.55 00.00

Путовање са Теријем Вести Преокрет Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица: Весна Дедић Из нашег сокака Војвођански дневник Универзитет (Вести) академских пет минута Све(т) око нас Плави круг: Љиљана Пешикан Љуштановић Матица (вести из Матице) Француски бутик, филм Музички програм

Кухињица – мађ. Нови таблоид Без упута Кад кућа није тесна - Жене на селу Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Мој син Десило се Фортепиано Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводино (ром) Емисија на мађарском Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник на мађ. Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Сералонга, филм 2. део Мој син Десило се ТВ Продаја

20.40 22.41 23.05 23.55 00.18 01.15 01.30 02.45 03.05 04.03 04.33 05.23 05.48

У питању је типична француска комедија која подсећа на америчке ситкоме. Сви ликови у овој комедији имају комичан приступ проблемима... Улоге: Карин Вијар, Франсоа Клузе, Џудит Годрех Режија: Тони Маршал (РТВ 1, 23.25) 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30

06.05 08.00 09.02 10.10 10.36 11.05 11.48 12.15 12.32 12.45 13.29 15.15 15.40 16.21 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 14.35 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Грађани и грађанке одлучују Два света Вести Др ХуР Цртани филм Вести Агро дан НС клинци Неон сити Вести Надимак Албанац Вести Пуне руке прошлости Дивљи хоризонти Вести Одељење за убиства Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Лична грешка Грађанке и грађани одлучују Одељење за убиства Објектив Надимак Албанац Др Ху

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Барса ТВ: Реал Сосиједад – Барселона 13.00 Фудбал мондијал магазин 13.30 Ајакс ТВ 14.00 АТП Мастерс Мадрид 21.00 Мастерс, студио 21.45 Трка 22.15 Мобил 1 23.00 Фул Тилт покер 00.00 У сусрет Фајнал Фору: Панатинаикос – ЦСКА 02.00 Светска Лига - Бокс: Москва – Париз

Јутарњи програм Јутарњи дневник Крај Династије Обреновић Траг Задња кућа Србија Ружна Бети Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија Ћао, инспекторе, филм И ја имам таленат Позориште у кући Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Фудбал - Лига шампиона, спортски програм Фудбал - Лига шампиона: полуфинале: Манчестер Јунајтед - Шалке, пренос Фудбал - Лига шампиона, спортски програм Истражитељи из Мајамија Дневник Торчвуд ТВ продаја Ноћни биоскоп: „Гледајући детективе”, филм Ви и Мира Адања-Полак Вести Око Траг ТВ продаја Верски календар

07.00 07.10 09.30 11.10 11.40 12.05 12.20 14.05

Дајан Лејн

Холивудленд Џорџ Ривс је глумац који је имао споредну улогу у филму „Прохујало с вихором”, а појављивао се и поред Џејмса Кегнија, Рите Хејворт и Марлен Дитрих. Његова каријера глумца који је изабран за улогу Супермена у филму Б продукције, није пошла узлазном путањом. Улоге: Бен Афлек, Лоис Смит, Ејдријен Броди, Робин Тјуни, Дајан Лејн Режија: Ален Катлер (РТС 2, 21.47) 07.24 07.31 07.36 07.45 08.13 08.25 08.57 09.27 10.02 10.32 11.15 11.28 11.56 12.31 13.03 13.58 14.29 14.59 15.27 16.00 16.35 17.09 17.59 19.08 20.00 20.30 21.00 21.47 00.01 00.55 01.48

ФУДБАЛ – ЛИГА ШАМПИОНА ПОЛУФИНАЛЕ

Манчестер jунајтед – Шалке (РТС 1, 20.40)

05.30 06.00 06.45 07.30 08.15 09.30 11.00 14.00 15.00 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.45 22.45 00.05 05.40

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм: Све за лову Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Топ модел Филм: Врана В.И.П

dnevnik

07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 15.45 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Алекс на мору У ноћној башти Томас и другари Клиника вет Хало, хало Циле Под отвореним небом Е-ТВ ТВ мрежа Кругови поезије Научни програм Музички програм Читање позоришта Трезор Клиника вет Хало, хало Циле Под отвореним небом Енциклопедија за радознале Ово је Србија Водич за правилно заљубљивање Приђи ближе Ватерполо: ЛЕН евро лига: Партизан-Јадран, пренос У ноћној башти У свету Беокулт Ружна Бети Холивудленд, филм Око моје главе Трезор Фудбал: Лига шампиона, полуфинале: Манчестер Јунајтед-Шалке (р)

Маратон А шта да радим Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Инфо Откопчано Вести Чист рачун Инфо Друга страна Србије Фуснота Мајсторски Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Породица Серано Човек од закона Филм: Секретарица Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Крик града

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

02.35

Вести Б92 Дизање Пренос из хашког трибунала Квиз: Супер геније Пингвини с Мадагаскара Топ шоп Филм: Исповести опасног уа Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Породичан човек Временска прогноза: Шта да обучем? Вести Б92 Спортски преглед Филм: Решен да умре Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.25 19.30 20.00 20.30 21.45 22.30 23.30 01.30 02.00 04.00

Поље лала Добро јутро Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Аутостопери Гавриловићи Зумба, зумба Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала У сосу Национални дневник Зумба, зумба Гранд парада Наслеђе једне даме Велики брат Филм: Немогућа мисија 3 Док нас смрт не растави Филм: Доба издаје Филм: Смртоносна киселина

15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 20.45 23.05 23.10 23.30 00.00 01.45

Ухвати моменат Ово је невероватан документарни серијал сниман широм света у потрази за најчаробнијим моментима из дивљине. Погледајте миграције живота и смрти у задивљујућој прашуми северозападне Канаде, животиње на Костарики које пркосе гравитацији и машти, причу о острву Кокос на коме су пирати давно закопали велико благо и најопаснијем роњењу на свету са ајкулама чекићарама... (Хепи, 19.00) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.55 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 22.30 23.30 23.55 00.00 01.00 02.00

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Килари Сирене Здраво, Кити Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Агенција Телешоп Вести Bat tle front WWII, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин , докудрама Ухвати моменат, док. програм Вести Изнајми звезду Изгубљене године Агенција Bat tle front WWII, док. програм Вести Матрјошки Луде године Изнајми звезду

Мишел Монахан

Немогућа мисија 3 Супер шпијун Итан Хант повлачи се са дужности да би тренирао нове ИМФ агенте. Али, поново га зову у акцију да би се суочио са најтврђим злочинцем икада, међународним снабдевачем оружја и информација који се никада не каје и нема савест. Улоге: Том Круз, Мишел Монахан, Винг Рејмс Режија: Џеј Џеј Абрамс (Пинк, 23.30)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda4.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.09 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.03 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Реч и живот 15.02 Дарма и Грег 15.26 Индекс 16.02 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.11 Код Ане 18.23 Дневник плавуше: Морана је нестала 18.36 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.10 Капелски кресови 21.28 Битанге и принцезе 22.06 Назови 112, док. серија 22.45 Дневник 3 23.30 Други формат 00.21 Ловци на натприродно 01.01 Драги Џоне 01.25 Ксена - принцеза ратница 02.05 Злочиначки умови 02.50 Дарма и Грег

Наташа Хенстриџ

Ду хо ви Мар са Пла не та Марс је 2176. го ди не по стао нов дом за ста нов ни ке пре на се ље не Зе мље. По ли циј ска по руч ни ца Ме ла ни има за да так да при ве де прав ди Џеј мса нај зло гла сни је га кри ми нал ца на пла не ти... Уло ге: Наташа Хенстриџ, Ајс Кјуб, Џејсон Стратам, Клеа Ду Вал, Пам Грејр Ре жи ја: Џон Карпентер (Нова ТВ, 23.15) 07.45 08.05 08.20 08.40 09.20 10.20 11.20 12.15 13.15 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.50 21.50 22.55 23.15 01.15 02.45 03.45 04.35 05.25

Бумба Рори Пепа Томица и пријатељи Победа љубави Моја мајка ИН Победа љубави Трка на А2, филм Најбоље године Моја мајка Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастерчиф, ријалити шоу Вечерње вести Духови Марса, филм Рат светова, филм На путу према доле Езо ТВ Брачне воде Чувар правде

22.00 23.00 00.00 01.00

Мистерије историје Апсолутна нула Убиство А. Линколна Велике британске војсковође Оство минотаура 2. св. рат у боји Шкотски кључ Мистерија три краља Геније дизајна Путовања и открића Менделсон, нацисти и ја Побуна на броду робова Живети са непријатељем Суђење нацистима у Нирнбергу Деца мумије Импресионисти Геније дизајна Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Вук и лисица Острво Корњача Ози Бу Плавобради Острво Корњача Жикина женидба Квигли Вредније од рубина Тражећи Ерика Мимиц 3 Филм: Бекство из Шошенка Невероватне девојке Фрик шоу

06.00 07.55 09.10 11.20 12.50 14.30 16.40 18.05 19.40 20.05 21.55 22.55 00.40 02.05 04.10 05.35

Марли и ја Ровер Дејнџерфилд Ти га просто не занимаш Зулендер Све моје бивше Сумрак сага. Млад месец Лопови са Харварда Апартман за двоје Васпитање за почетнике Драги Џоне Игра престола Путовање Америчка прича Гордост и слава Посматрај и пријави Филмови и звезде III

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.00 02.00

Закон и ред Меклаудове ћерке Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџиз Филм: У Ишчекивању чуда Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Пандури новајлије Све по закону Ерика Филм: Тешка мета Пандури новајлије Филм: Жељна славе

06.55 07.45 08.10 09.30 10.00 11.15 12.05 13.00 14.30 16.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.15 23.10 00.05 00.20 01.15 02.10 03.10

Наследници Драгон Бол З Езел Ексклузив Таблоид Биг брадер - уживо из куће Вечера за 5 Аурора Биг брадер - уживо из куће Зачин љубави, филм Јадни Џо, филм Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Езел Биг брадер ЦСИ: Њујорк ЦСИ РТЛ Вести Језикова јуха Биг брадер Астро шоу ЦСИ

Јад ни Џо

Ана Виленица

Днев ник пла ву ше: Мо ра на је не ста ла Ла ра и Га би спре ма ју се у би о скоп. Мо ра на им се не ја вља већ не ко ли ко да на, па за кљу чу ју ка ко је си гур но на не кој до број за ба ви и да је за бо ра ви ла да се ја ви, те јој спре ма ју слат ку осве ту и не ће је по зва ти у би о скоп... Уло ге: Ана Виленица, Дора Фиштер Тош, Ива Шулентић Уред ник: Маја Грегл (ХРТ 1, 18.23)

07.54 08.23 08.45 09.30 10.00 13.34 14.05 15.30 15.45 16.30 17.20 17.50 18.10 18.55 20.11 20.25 20.35 22.37 22.56 23.40 23.51 01.10

Мала ТВ Серија за децу Школски програм Мега Минди Пренос седнице Хрватског сабора Мала ТВ Лични наредник, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Пустоловине Саре Џејн Трава зелена Дивљи Пламен Ватерполо, Евролига: Будва : Југ, пренос Хит дана Фудбал, ЛП - емисија Фудбал, ЛП: Манчестер УТД Шалке, пренос Лига првака - емисија Злочиначки умови Дневник плавуше Лични наредник, филм Ноћни музички програм

05.40 Милиони 07.30 Земља 2 10.30 Хари и Хендерсонови 11.10 Жив закопан 13.00 Невероватне приче 13.30 Хари и Хендерсонови 15.00 Мала продавница ужаса 16.20 Земља 2 17.00 Шандон студио 18.00 Невероватне приче 19.00 Глинени голубови 21.00 Сиквест ДСВ 22.00 Фенирање 00.00 Мистерије 02.00 Ђаволови витезови

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Освета из мртвих У ноћи Рударева кћи Дохвати стену Трчи Рони трчи Ужасно велика авантура Река Ноћ Џимија Рердона Балада о малом Џоу Освета из мртвих Поправни завод Лезбејке 2. - диве

Џо Ше фер ра ди у фар ма це ут ској ком па ни ји у ко јој ни ко не це ни ње гов труд, а слич на си ту а ци ја му је и у при ват ном жи во ту. Бив ша су пру га Ке ли ви ше не ма ри за ње га, а ње му је још је ди но ста ло до кћер ке На та ли... Уло ге: Тим Ален, Џули Бовен, Келли Линч, Џим Белуши, Грег Герман, Хајден Панетиери Ре жи ја: Џон Пасвин (РТЛ, 16.05)

Џули Бовен

06.00 07.15 07.45 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Пета брзина Како се прави? Како то раде? Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Деконструкција Преживљавање Погранична полиција Велике селидбе Ловци на олује 2010 Преживљавање удвоје Дрвосече из мочваре Прљави послови Аута по мери 2008.

08.35 10.00 12.00 13.00 15.00 19.15 19.35 19.50 21.50 21.55 23.35 23.40 23.45 00.00 00.30

Билијар Фудбал Сви спортови Билијар Тенис Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Олимпијске игре Сви спортови

Carinici slikaju i zenicu oka o geografskoj podeli, Himalaji se sa- li su se prsti. Umorni, po veoma strmom terenu, stoje od osam velikih oblasti: Asamski, velikom i mekanom snegu 7. jula su se popeli na Butanski, Sikimski, Nepalski, Garval- vrh. Od kamena su sagradili piramidu i unutra ski, Penxabski, Ka{mirski i Karakorumski, u praznoj kutiji za film ostavili datum uspona, koje zovu jo{ i K’a-la-k’un-Lun [an. Le`i za- medaqon sa likom Bogorodice i austrijsku zapadno od Tibeta, a naziv masiva je turskog pore- stavu. kla: kara – crni i korum – granit. Tu su ~etiri S neba op~iweni gradom koji bi mogao da se vrha vi{a od 8000 metara, a ~ak 174 preko 7000. nazove i grad svetlosti, spu{tamo se u prestoni Du`ina je preko 400 kilometara, a {irina oko 190. Iako je deo Himalaja, sve ve}a je te`wa da se prika`e kao samostalan masiv. Razlozi su politi~ke prirode: razlike izme|u muslimana i Hindusa sa ovih prostora je tolike su da svako mora imati svoju planinu – Hindusi Himalaje, a muslimani Karakorum.

Jugoisto~no od K2 i Broud Pika, skrivena od svih pogleda, uzdi`e se grupa vrhova. Ga{erbrum 1 je najvi{i. Po visini je drugi vrh Karakoruma, posle K2, a 11. na rang-listi najvi{ih vrhova planete. Martin Konvej 1892. je izmerio visinu ovoga vrha od 8.068 metara i nazvao ga Hiden Pik (Skriveni vrh). Vitorio Sela je 1909. uradio snimke koji svedo~e o lepoti planiPre sto ni ca Isla ma bad po dig nu ta u pu sta ri ne, koji potvr|uju da ima odgovaraju}e ime – u prevodu Svetle}a planina – jer Islamabad. Doleteli smo iz Beograda, preko wegovi vrhovi blistaju na ve~erwem suncu. Ne- Bejruta i Dubaija, uz presedawe, nakon vi{e od ki tvrde da mu naziv poti~e iz balti jezika, od 24 ~asa putovawa. Pro{li smo kroz tri ~asovne re~i ’rga{a’ (lep) i ’brum’ (planina), dakle zone i sat vratili tri ~asa unazad, kolika je Prelepa planina. vremenska razlika izme|u Srbije i Pakistana.

Na wegov ju`ni gle~er prvi su zakora~ili Vrlo brzo smo zaboravili slikawe zenice na1934. ~lanovi me|unarodne ekspedicije pod vo|- {eg oka i duge paso{ke kontrole. O~ekivali stvom O. G. Direnfurta. Dve godine kasnije do- smo svet starih minareta, a ose}amo duh moder{la je francuska ekspedicija. Koristili su nog vremena. Vozimo se {irokim bulevarima sa trasu prethodne ekspedicije i stigli do 6.800 po ~etiri saobra}ajne trake u oba smera. Osvemetara. Tad je zapo~eo montqe ni su sve tiq ka ma ~i ji sun i i morali su da se vrate. stubovi podse}aju na dva ukrMa da je ge o graf ski Ameri~ki alpinisti bili su {tena polumeseca. Oko nas u mat poziciji godine 1958. nove zgrade jednostavne simeKa ra ko rum sa stav ni deo Da zakora~e prvi na neki vrh trije, koje li~e jedna na druHi ma la ja, zbog po li ti~ kih vi{i od 8.000 metara, na koji i le po ure |e ni broj ni raz li ka sve je ve }a te `wa da gu, do tad nije kro~ila qudska parkovi. se pri k a ` e kao sa m o s ta l an noga, morali su se uputiti na Mu sli man ska ple me na su ma siv. Kao svo ju pla ni nu Ga{erbrum 1, jer za jedan od na indijski potkontinent popreostala dva netaknuta vrha Hin du si na gla {a va ju Hi ma la je, ~ela da prodiru oko 7. veka i ve} je bila izdata dozvola, a veliki deo starosedelaca je a mu sli ma ni Ka ra ko rum drugi je zbog politi~ke situprimio islam. Britanska Isacije alpinistima bio nedoto~noindijska kompanija postupan. Na Ga{erbrum 1 krenuli su preko seve- korila je Mogulsku dinastiju 1757 i posle sedroisto~nog grebena, a juri{ni logor postavili mogodi{we borbe za prevlast izme|u Francuna 7.100 metara. Koriste}i kiseonik na vrh su ske i Engleske, kraqica Viktorija 1878. postazakora~ili 5. jula. Na Ga{erbrum 1 zaboravilo je carica Indije. U zemqi se nacionalni pose do 1975. Tad su se Peter Habelar i Rajnhold kret vi{e od veka borio za nezavisnost. EngleMesner popeli na vrh savladav{i 2000 metara ska imperija pristaje na povla~ewe iz Indije visoku severozapadnu stenu. Pakistanska armi- pod uslovom da muslimanski narodi koji `ive ja je zabranila uspon najdu`im, ali najlak{im na indijskom tlu dobiju svoju domovinu, pa je severoisto~nim grebenom. Zbog stalnih pogra- Indija je 1947. podeqena na dva dela. Do 1950. ni~nih problema sa Indijom, tu je formirala granicu je u oba smera pre{lo oko 17 miliona najvi{u vojnu bazu na svetu. qudi, muslimane su se selili iz Indije u PakiGa{erbrum 2 udaqen je od vrha Ga{erbrum 1 stan, a Hindusi i Sika prelaze iz Pakistana u vazdu{nom linijom {est kilometara. On nije Indiju. Danas tolerancija me|u konfesijama najistaknutija planina te grupe, ali je jedini podse}a na idealan svet. vi{i od 8.000 metara. Prvu ekspediciju kojoj je Islamabad ili Grad mira, le`i na visoravni on bio ciq, austrijsku vodio je in`ewer Fric Potohar, na severoistoku zemqe. Lokacija je Moravec (1922–1997). Nosa~i, lo{e obu~eni i 1958. izabrana da zameni kao prestonicu Karaobuveni, dva dana pre dolaska do baznog kampa ~i, koji je na krajwem jugu i previ{e udaqen od napu{taju ekspediciju. ^lanovi ekspedicije i centra zemqe. Planirawe je povereno gr~kom visinski nosa~i morali su sami prenose opre- urbanisti Konstantinu Dioksiadisu, koji je mu. Lo{e vreme ne samo da ih je usporavalo, ve} grad podelio na osam velikih zona: administraim je lavina zatrpala skloni{te za opremu. tivnu, diplomatsku, stambenu, obrazovnu, induShvatili su da se monsun sve vi{e pribli`ava. strijsku, trgova~ku, poqoprivrednu i zelene Odlu~ili su da iz kampa na visini od 7.150 m, povr{ine. Svaki kvart ima ~etiri sektora, sa krenu bez postavqawa u`eta i bez {atora biva- strogo definisanim sadr`ajem – trgovina, spakuju. Na visini od 7.620 metara jedina za{tita vawe, zabava... Izgradwa je trajala od 1961. do su im vre}e za spavawe i velike najlon kese. Od 1969, a prva slu`bena zgrada useqena 1966, kad je hladno}e, nekim ~lanovima ekspedicije smrznu- Islamabad postao zvani~na prestonica.

P

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda4.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Сре да је ста би лан дан за вас, по го то во са аспек та по слов но-фи нан сиј ске си ту а ци је. Уме те и мо же те да обез бе ди те по год но сти и при хо де, до бру са рад њу с ко ле га ма и ду го роч не про јек те.

BIK 20.4-20.5.

Ме сец пло ви кроз ваш знак и да нас, што ути че на про ме њи во рас по ло же ње и успо ре ност, гу би так во ље, ле њост. Ужи вај те у оно ме што во ли те и осо би ко ју во ли те. Тај ни пла но ви.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. maj 2011.

Пра зни ци се на ста вља ју, са мо на не што дру га чи ји на чин. И на да ље сте ве о ма дру штве ни и дру же љу би ви, што вам при ја. Не мој те ису ви ше бр зо за кљу чи ва ти, под ту ђим ути ца јем.

При ја тан и озби љан са ста нак, по вољ не окол но сти у ве зи са ма те ри јал ном си ту а ци јом и леп љу бав ни од нос. Шта ће те ви ше? Ме сец је у ро ман тич ном зна ку Би ка, па сте и ви скло ни ле пим ства ри ма и ути сци ма.

Ка ри је ра по при ма ши ре и зна чај ни је раз ме ре. До ми нант ни сте у свом ста ву, на сту пу и по зи ци ји, та ко да до бро ор га ни зу је те дру ге, а са ми се ди те на цар ском тро ну. Ин тен зив ни кон так ти са ино стран ством.

Ште ди те и баш се тру ди те на рад ном ме сту, са пу но ве ре у се бе и бо ље су тра. Та ко и тре ба, јер све што чи ни те до не ће вам за слу ге у пер спек ти ви. Нов ца ни кад до вољ но, па се не мој те бри ну ти.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Кон так ти с парт не ром, јед ним или ви ше њих, под стре сним су и стра сним окол но сти ма. Оста је те сми ре ни, упр кос свим иза зо ви ма, ве ру ју ћи у се бе и сво је пла но ве. Из ло же ни сте мно гим оче ки ва њи ма.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Ју пи тер по ма ло за о ста је за бор бе ним Мар сом, што је са свим до бро и при род но. Дру ги јур ца ју гр лом у ја го де, а ви од ме ра ва те си ту а ци ју, тра же ћи нај бо ље ре ше ње и на чин.

На рад ном ме сту је све ма ње-ви ше по ста ром. Не оче куј те ве ли ке про ме не, све до ју на. Ду го ва ња мо ра ју би ти вра ће на, у би ло ком ви ду. Љу бав ни од нос по ста је све чвр шћи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Вред ни сте и у пу ној рад ној кон ди ци ји, по го то во ако има те при ва тан би знис. Ства ри се де ша ва ју са ме од се бе, али пу но то га ви ини ци ра те и по кре ће те. Дру ги ма сте при мер и узор.

Да ни те ку бр же но што мно ги успе ва ју да их пра те. Ви не би сте мо ра ли да има те тај про блем, јер иде те ис пред свог вре ме на, ис пред свих. Да кле, ле то је по че ло за вас. Кра ћа пу то ва ња су су пер.

Ко уме, то ме се и да је. Да кле, пру жа ју вам се ра зно ра зне при ли ке и шан се, а шта ће те од то га ис ко ри сти те и ис пу ни ти, за ви си од вас са мих. На рад ном ме сту је ве о ма ди на мич но. Тро шко ви.

TRI^-TRA^

Труд но ћа V REMENSKA

PROGNOZA

Захлађење

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

14

Sombor

15

Kikinda

14

Vrbas

15

B. Palanka

15

Zrewanin

14

S. Mitrovica 15 Ruma

15

Pan~evo

15

Vr{ac

12

Srbija Beograd

14

Kragujevac

14

K. Mitrovica 15 Ni{

15

Evropa

и киша

Madrid НО ВИ САД: Хлад ни је и ве тро ви то са крат ко трај ном ки шом. Би ће и сун ча них ин тер ва ла. Ду ва ће уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар.

Rim При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на око 15 сте пе ни.

London ВОЈ ВО ДИ НА: За хла ђе ње са про ла зном ки шом и по ја ча ним се ве ро Cirih за пад ним ве тром. Би ће и сун ча них ин тер ва ла. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 15 сте пе ни Цел зи ју са.

Berlin СР БИ ЈА: Хлад ни је и ве тро ви то са про ла зном ки шом. На се ве ру ће Be~ би ти и сун ча них ин тер ва ла. Ду ва ће уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак ма ло ис под нор ма ле, али у по ра сту. Тем пе ра ту ра од 7 Var{ava до 19 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У дру гој по ло ви ни сед ми Kijev це све же вре ме за ово до ба го ди не, уз сун ча не ин тер ва ле и днев ни раз Moskva вој обла ка, ко ји ће по не где узро ко ва ти по ја ву ло кал них пљу ско сва са гр мља ви ном. Ју тра вр ло хлад на, по не где бли зу 0 сте пе ни. На Ко па о ни ку Oslo је мо гућ снег по вре ме но. За ви кенд не ста бил но са ло кал ним пљу ско ви St. Peterburg ма сре ди ном да на и по под не.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ве ћи на хро нич них бо ле сни ка ће осе ћа ти те го бе због вре мен ске си ту а ци је, па је по треб но да се при др жа ва ју са ве та ле ка ра да би тај ути цај ума њи ли. Гла во бо ља, ре у мат ски бо ло ви и раз дра жљи вост су мо гу ћи код осе тљи вих осо ба. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње, јер ће осе ћај хлад но ће би ти по ја чан због ве тра. Опре зно у са о бра ћа ју.

24 21 18 15 12 15 10

Кар ла Бру ни, супруга председника Француске Ни ко ла са Сар ко зи ја, дала је интервју читаоцима француских новина „Ле Парисијен”, али на питања о трудноћи није одговарала. Након што су се сви светски медији расписали о трудноћи прве даме Француске, 43-годишња Карла пристала је на интервју, али не на онај који ће направити новинари него читаоци новина. Наиме, Карла је у палату на кафу позвала шесторо читалаца новина „Ле Парисијен”, који су прву даму питали оно што многи већ данима неуспешно покушавају: „Чекате ли дете?”

- На питања о трудноћи не могу да одговорим, моја су уста закључана да би неког заштитила. Знате, мој супруг води ову земљу и већином прича само о свом послу. Опседнут је њиме. На моју несрећу и срећу свих осталих. Иначе сам врло причљива, али сад морам бити суздржана да бих заштитила неког. Немојте помислити да је у питању моја ароганција, или жеља да будем тајновита, или да заштитим своју приватност - изјавила је Карла. Један од читалаца на крају је закључио да је Карла сто посто трудна, што се итекако могло видети по трудничком трбуху који се назирао испод хаљине: „Скривала га је сваки пут кад би се фотограф приближио. Кад смо искључили диктафоне, неслужбено нам је потврдила да је трудна”.

VIC DANA Раз го ва ра ју Пе ри ца и Јо ви ца: - Ја сам био па ме тан. Про хо дао сам са де сет ме се ци - ре че Пе ри ца.

- Ја сам био мно го па мет ни ји. Ме не су но си ли до че твр те го ди не.

20 22 14 11

Atina

23

Pariz

19

Minhen

15

Budimpe{ta

16

Stokholm

8

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

60 (2)

Slankamen

212 (2)

Apatin

120 (3)

Zemun

274 (9)

Bogojevo

109 (1)

Pan~evo

298 (8)

Ba~. Palanka

129 (4)

Smederevo

474 (6)

Novi Sad

148 (6)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

228 (-4)

S. Mitrovica

150 (0)

Tendencija porasta

Senta

275 (-2)

Beograd

228 (10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

215 (2)

NERA

Hetin

110 (4)

TISA

80 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

78 (16)

Re{ewe iz pro{log broja