Dnevnik 4.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 4. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23095 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PETI DAN PAORSKE BUNE

BIV[I KOMANDANT BOSANSKIH SRBA PRED SUDIJAMA HA[KOG TRIBUNALA

Dogovor blizu, barikade do~ekale no}

str. 6 Foto: B. Lu~i}

NASLOVI

Politika 2 Srbija do{la do katarze 3 Zbrka kod Vuka

Mla di} se ni je iz ja snio o kri vi ci

str. 2

Ekonomija 4 Za jednu korpu treba plata i po 5 Propale vojvo|anske firme niko ne}e?

Poqoprivreda 6 Monopol u mleku kao pouka

Novi Sad 9 Ve}ini pekara 1.000 evra fali za spas

I N T E R V J U : I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK SVM

Vojvodina

Subvencije moralno pitawe, a ne buyetsko

11 Udaren temeq kompleksu bazena u Staroj Pazovi 11 Pomor ribe na Velikom ba~kom kanalu

Dru{tvo 13 Metadonskom centru nedostaju pare

Crna 15 Prepakova}e se, ali ne}e biti tolerisani

Kultura 22 Bo`anstveni svetovi Salvadora Dalija u Novom Sadu

str. 3

ZA TVO RE NO PO ZOR JE, „KU KA VI^ LUK“ NAJ BO QI: Uru~ewem nagrada i izvo|ewem mjuzikla „Glorija“ Pozori{ta na Terazijama u ~est nagra|enih, sino} je u Novom Sadu zavr{eno 56. Sterijino pozorje. Najboqom predstavom je progla{en „Kukavi~luk“ suboti~kog Narodnog pozori{ta / Kazali{ta / Nepsinhaza, u tako|e nagra|enoj re`iji Olivera Frqi}a. Gluma~ke nagrade oti{le su u ruke Branke Petri}, Nade [argin, Anite Man~i}, Arpada Mesaro{a, Andree Erdeq i Nikole Jovanovi}a. Specijalnu nagradu dobio je rediteq Andra{ Urban, a nagra|eni su i muzika Silarda Mezeija, scenografija art grupe Numen, kostimi Maje Mirkovi} i scenski pokret Dalije A}in.

N. P-j.

U AKCIJI „SETRA” IZME\U ZAPADA I ISTOKA

Pre se ~e na pro da ja kra de nih ka mi o na

str. 16– 20

SPORT

n VO[A OD JESENI BEZ TRI BODA, BUTOROVI]A, LAZETI]A I ^ABRI]A

str. 14

n BLEDO IZDAWE ORLOVA U SEULU

n BORI] SVETSKI I EVROPSKI [AMPION

Veoma toplo Najvi{a temperatura 29 °S

POLiTikA

subota4.jun2011.

BIV [I KO MAN DANT BO SAN SKIH SR BA JU ^E PR VI PUT PRED SU DI JA MA HA [KOG TRI BU NA LA

Mla di} se ni je iz ja snio o kri vi ci Pod vu kao je da „`e li da `i vi i do `i vi slo bo du”, do da ju }i da sa mo „onaj go re zna” ko li ko }e su |e we tra ja ti. „Bra nim svo ju ze mqu i Rat ka Mla di }a”, re kao je, na {ta je su di ja Ori uz vra tio da je Mla di} op tu `en kao po je di nac.

Mla di} se pred sta vio kao ge ne ral Rat ko Mla di}, do da ju }i da je ro |en na „~i sti po ne de qak 1943. go di ne”, me |u tim sa ta kvim po dat kom sud ni je ras po la gao, ve} da je ro |en 12. mar ta 1942. go di ne.

Na pi ta we da li je ro |en u op {ti ni Ka li no vik u Bo sni i Her ce go vi ni, Mla di} je re kao da je ro |en u se lu Bo `a no vi }i ko je je dva i po ki lo me tra uda -

Biv { i ko m an d ant Voj s ke Re pu bli ke Srp ske Rat ko Mla di} ju ~e se pred Ha {kim tri bu na lom ni je iz ja snio o op tu `ni ci ko ja ga te re ti za ge no cid i rat ne zlo ~i ne to kom ra ta u BiH, ob ja {wa va ju }i da mu

U sud iz am bu lan te Mla di} je u sud ni cu do ve d en iz am b u l an t e pri tvor ske je di ni ce u She ve nin ge nu, gde se na la zi jo{ od do la ska u Hag. In te re sant no je da sud sko ve }e ni je za tra `i lo od Mla di }a da na ve de svo ju po sled wu adre s u bo r av k a i dr ` a vqan stvo - {to su, ina ~e, stan dar na pi ta we ka da se od op t u ` e n og uzi m a j u osnov ni po da ci o iden ti te tu.

Bra nio sam svoj na rod i svo ju ze mqu. Sad pred va ma bra nim Rat ka Mla di }a

Sa lu ti ra we je po treb no vi {e od 30 da na ka ko bi pro ~i tao „ove gnu sne op tu `be” i raz mi slio o wi ma, u do g o v o r u sa advo k a t i m a.

Mla di} je od lu ~io da se to kom pr vog po ja vqi va wa ne iz ja sni o kri vi ci, a su di ja Ori je no vu sed ni cu za ka zao za 4. jul. „Vi ste ma lo sta ri ji ~o vek od me n e”, re k ao je Mla d i} pret pre te snom su di ji Al fon su Ori ju, po sle ~i ta wa re zi mea op tu `ni ce.

Mla di} je na po me nuo da ni ka da ni je ~uo ova kve mon stru o zne re ~i i da ne mo `e da shva ti ta ko ne {to.

On je od bio da mu se ~i ta op tu `ni ca , ka ko je re kao „ni u jed nom slo vu ni u jed noj re ~e ni ci”, ali je pret pre te sni su di ja Al fons Ori re kao da }e pro ~i ta ti re zi me op tu `ni ce.

Mla di }u su pret hod no pro ~i ta na pra va, ko ja je, ka ko je iz ja vio raz u meo, do da ju }i da je on te {ko bo le stan ~o vek i da

Sku pqe nih obr va, uz dig nu te bra de, li ca ko je ni je oda va lo emo ci je, gle dao je is pred se be ili pre ma su di ji, ~e sto bri {u }i, ma ra mi com u le voj ru ci, li ce i usta. Mla di} se ni je slu `io de snom ru kom, iako ju je po me rao. U sud ni ci Ha {kog tri bu na la, Rat ko Mla di} se u pe tak uju tro po ja vio u si vom ode lu s be lim pru ga ma, tam no si voj ko {u qi i si vocr noj pe pi to kra va ti, cr ve nog li ca, u si vom ka~ ke tu. Pri pad ni ci obez be |e wa Tri bu na la Mla di }u su mo ra li da po mog nu da usta ne ka da je u sud ni cu u{lo sud sko ve }e pred vo |e no pred se da va ju }im, ho land skim su di jom Ori jem. Mla di} je pro te sto vao zbog to ga {to ga obez be |e we „vo di pod ru ku”. „Ne }u da me vo de pod ru ku, ja sam ge ne ral Rat ko Mla di} i ceo svet me zna„, ka zao je on. Mla di} je ula zak su di ja po zdra vio voj ni~ kim po zdra vom le vom ru kom, a za tim je ski nuo ka~ ket i ot krio te me sa ko ga se po vu kla ko sa i krat ko o{i {a nu se du ko su. {em sam sta wu. Do `i veo sam stres”, re kao je Mla di}.

Su di ja Ori je oba ve stio da je Mla di }u do sta vqe na op tu `ni ca na pi sa na na 37 stra na u sre du, ali je Mla di} re kao da je sve pri mio k zna wu, ali da ni {ta ni je `e leo da pot pi {e. Mla di} je oba ve stio

kao i ma ke don ski, jer je du `e vre me bio u Ma ke do ni ji, dok osta le ne raz u me.

Mla di} je to kom ju ~e ra {we sed n i c e re k ao da je bra n io „svoj na rod i svo ju ze mqu”, a ne Rat ka Mla di }a. Ka zao je i da ni je ubi jao „Mu sli ma ne kao Mu sli ma ne, ni Hr va te kao Hr -

qe no od Ka li no vi ka, i to ka ko je re kao „u vre me ra ta 1943. go di ne”.

Su di ja je po tom na lo `io da se pro ~i ta re zi me op tu `ni ce.Ori je za t im op t u ` e n og upi tao i da li `e li da se iz ja sni o kri vi ci po na vo di ma op tu `ni ce, a Mla di} je za tra `io kon sul ta ci je sa bra ni o cem, re kav {i da mu tre ba vi {e vre m e n a da bi „raz u m eo ono {to mu je pro ~i ta no”.

Mla di} je za tra `io od su di je Oria odr `a va we pri vat ne sed n i c e ka k o bi go v o r io o svom zdrav s tve n om sta w u.

Pri vat na sed ni ca je za tvo re na za jav nost.

Pr vo po ja vqi va we Mla di }a u Ha gu di rekt no su pre no si le vo de }e te le vi zij ske sta ni ce u sve tu, ali i me di ji u re gi o nu.

Bu du }i da Mla di} jo{ ni je ime no vao bra ni o ca, Tri bu nal

Op tu `ni ca Ka ko je Ta nju gu ob ja sni la port pa rol ka Tri bu na la Ner ma Je la ~i}, ume sto 15 ta ~a ka op tu `ni ce, Mla di }a sad te re te po 11 ta ~a ka, od ko jih su dve za ge no cid, a iz me ne se uglav nom ti ~u „do vo |e wa op tu `ni ce pro tiv Mla di }a u sklad sa op tu `ni com pro tiv Ra do va na Ka ra xi }a”.

Pre ma we nim re ~i ma, broj zlo ~i na za ko je Tu `i la {tvo te re ti Mla di }a i u iz me we noj op tu `ni ci osta je isti - oko 70 do ga |a ja ko ji se ti ~u ubi sta va i sko ro 60 me sta zlo ~i na po put kam po va i lo go ra u ko ji ma su dr `a ni ci vi li, bo san ski mu sli ma ni ili Hr va ti. „Ta~ ke op tu `ni ce ukqu ~u ju i dve za ge no cid. Pr va je za do ga |a je u pr voj go di ni ra ta, od ma ja 1992. do ma ja 1993, i za do ga |a je i zlo ~i ne u gra do vi ma u is to~ noj BiH, po put Zvor ni ka, Vla se ni ce, Vi {e gra da, za tim u Bo san skoj Kra ji ni - u Pri je do ru, Kqu ~u. Dru ga ta~ ka za ge no cid od no si se na jul 1995, za zlo ~i ne po ~i we ne u Sre bre ni ci. Osta le ta~ ke su zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti i ti ~u se op sa de Sa ra je va, kao i zlo ~i na u vi {e op {ti na BiH”, pre ci zi ra la je Je la ~i }e va. mu tre ba du `e vre me na da raz mi sli o ono me {to mu je pro ~i ta no. „Tre ba mi du `e vre me na da raz mi slim. Bu di te str pqi vi sa mnom. U am bu lan ti su mi do ne li tri fa sci kle, tri do ku men ta, ko je ni sam pro ~i tao i pot pi sao. Ni sam mo gao, u lo -

sud da su mu po treb na naj ma we dva me se ca, ako ne i vi {e, da pro ~i ta sve do sta vqe ne do ku men te.

On je na pi ta we da li mo `e da pra ti su |e we na ma ter wem je zi ku, u pr vom po ja vqi va wu u Ha {kom tri bu na lu, re kao da raz u me ma ter wi je zik, srp ski,

va te”, ni ti da da nas „ubi ja po Li bi ji i Afri ci”, i da ne ma raz lo ga da se pla {i „jav no sti, no vi na ra, ni jed nog na ro da i na rod no sti”. „Bra nio sam svoj na rod i svo ju ze mqu. Sad pred va ma bra nim Rat ka Mla di }a”, na gla sio je Mla di}.

mu je, is kqu ~i vo za pr vo po ja vqi va we, kao za stup ni ka po slu `be noj du `no sti po sta vio be o g rad s kog advo k a t a Alek san dra Alek si }a. To kom ju ~e ra {weg ro ~i {ta u pu bli ci su se na la zi le maj ke u udo vi ce ubi je nih mu sli ma na u Sre bre ni ci.

Stan ko vi}: Na {i le ka ri }e i}i u Hag Mi ni star stvo zdra vqa ve ro vat no }e u na red nom pe ri o du po sla ti eki pu le ka ra ko ja }e za jed no sa le ka ri ma pri tvor ske je di ni ce u [e ve nin ge nu pre gle da ti sve op tu `e ne ko ji to `e le, iz ja vio je ju ~e mi ni star Zo ran Stan ko vi}.

On je ka zao da su „ne ki ha {ki op tu `e ni ci” tra `i li od Mi ni star stva da upu ti u [e ve nin gen me di cin sku eki pu i da se taj zah tev raz ma tra. „Ve ro vat no }e mo u na red nom pe ri o du po sla ti eki pu le ka ra ko ja }e za jed no sa le ka ri ma pri tvor ske je di ni ce u [e ve -

nin g e n u utvr d i t i zdrav s tve n o sta w e svih op tu `e nih ko ji to `e le. Sva ka ko, me |u wi ma i Rat ka Mla di }a„, re kao je Stan ko vi} no vi na ri ma u Pa la ti Sr bi ja.

Stan ko vi} je ka zao da Mi ni star stvo zdra vqa ni je ni ko me po sla lo ni ka kav iz ve {taj o Mla di }e vom zdrav stve nom sta wu, s ob zi rom na to da, ka ko je na veo, u tre nut noj fa zi Mla di }e vog su |e wa to spa da u nad le `nost is tra `nog su di je Spe ci jal nog su da za rat ne zlo ~i ne u Be o gra du.

„To spa da u nad le `nost is tra `nog su di je Spe ci jal nog su da za rat ne zlo ~i ne u Be o gra du, ko ji je dao na log da se iz vr {i sud sko i me di cin sko ve {ta ~e we Mla di }e vog zdrav stve nog sta wa le ka ri ma bol ni ce Okru `nog za tvo ra u Be o gra du”, re kao je Stan ko vi}.

Na pi ta we no vi na ra da li je gle dao iz la zak Mla di }a pred sud sko ve }e Ha {kog tri bu na la, Stan ko vi} je od go vo rio da ni je sti gao da bu de is pred te le vi zo ra zbog svojih re dov nih ak tiv no sti.

dnevnik

c m y

2

PRED SED NIK TA DI] O PO LI TI^ KOJ SI TU A CI JI

Sr bi ja do {la do ka tar ze

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja ne tra `i da ide u EU pre ko re da, ve} sa mo ono {to su do bi le i dru ge ze mqe po put Hr vat ske ko ja je do bi la i sta tus kan di da ta, i da tum po ~et ka pre go vo ra o pri stu pa wu, iako ta da jo{ ni je iz ru ~i la ha {kog op tu `e ni ka An tu Go to vi nu. „Mi slim da je Sr bi ja za slu `i la isti tret man kao i na{ su sed Hr vat ska ko joj je do de qen sta tus kan di da ta i da tum po ~et ka pre go vo ra o pri stu pa wu - iako Hr vat ska ta da jo{ ni je iz ru ~i la ge ne ra la An tu Go to vi nu ko ga je tra `io ha {ki tri bu nal a ko ji je ka sni je i osu |en”, na veo je Ta di}

da je „i ova po tra ga na kra ju bi la uspe {na”. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Sr bi je, ak ci o ni tim za sa rad wu sa Tri bu na lom na stao je tek sa for mi ra wem

Ne ma mo {ta da kri je mo Ta di} je, go vo re }i o po za di ni vi {e go di {weg skri va wa Ra do va na Ka ra xi }a, na veo da je ovaj ha {ki op tu `e nik li~ nu kar tu do bio u vre me vla da vi ne Mi lo {e vi }a, na ime ~o ve ka ko ji za i sta po sto ji uz pri la go |e nu sli ku, te da je to „na pra vio ne ki slu `be nik u pro vin cij skom gra du u Voj vo di ni” ali ni je `e leo da ot kri je ka ko mu se u{lo u trag dok god se ne za vr {i ana li za svih in for ma ci ja o Ka ra xi }u i Mla di }u. „^im ana li za bu de go to va, po ka za }e se da li je ne ko u dr `a vi, u biv {em ru ko vod stvu, po ~i nio ne ko kri vi~ no de lo. Ako to bu de slu ~aj, od go vor ni }e bi ti op tu `e ni. Jav nost }e vr lo br zo o sve mu oba ve sti ti di rek tor srp ske taj ne slu `be i {ef or ga na go we wa rat nih zlo ~i na ca.

Ne ma mo {ta da kri je mo”, po ru ~io je pred sed nik Sr bi je. u in ter vjuu za „Frank fur ter al ge maj ne caj tung”. „Mi ne tra `i mo da Sr bi ja do bi je ne ki po se ban put ka EU. Mi ne `e li mo da ide mo pre ko re da.

Tra `i mo sa mo ono {to su do bi le i dru ge ze mqe - po zi tiv nu re ak ci ju EU na to da is pu wa va mo kri te ri ju me”, do dao je srp ski pred sed nik.

Ta di} je, go vo re }i o hap {e wu Rat ka Mla di }a, na veo da su se vla sti na kon hap {e wa Ra do va na Ka ra xi }a ju la 2008. na da le da }e br zo pro na }i i Mla di }a da „ne bi gu bi li vi {e vre me na”, jer je „za sva ki dan ko ji je pro {ao bez hap {e wa Mla di }a, Sr bi ja mo ra la da pla }a vi so ku po li ti~ ku ce nu”.„ Zna li smo da }e Sr bi ja ima ti pro blem sa kre di bi li te tom sve dok ne pro na |e Mla di }a i iz ru ~i ga Ha gu. Sa da ka da smo to ura di li mo gu da ka `em: ko na~ no je go to vo”, re kao je {ef srp ske dr `a ve i do dao da je sa da na me ra da se do kra ja do ve de i slu ~aj Go ra na Ha xi }a, po sled weg op tu `e nog ko ji je u bek stvu.

Na pi ta we ho }e li is tra ga Mla di }e vih po ma ga ~a mo `da ima ti ne pri jat ne po sle di ce za ne ke srp ske po li ti ~a re a „mo `da ~ak i za biv {e pre mi je re”, Ta di} je od go vo rio: „Mo gu }e je.

To }e mo vi de ti. Ali ne `e lim ni {ta da pre ju di ci ram. Ja sno je da }e sva ko ko je u~e stvo vao u za {ti ti ili skri va wu Mla di }a, mo ra ti da od go va ra. Ali to ni je ve li ki iza zov. Naj te `e stva ri su pred na ma. Sr bi ja je do {la do ka tar ze, ta ko da kon fron ta ci ja sa ovom vr stom pro {lo sti za nas ni je ni ka kav pro blem.” Ko men ta ri {u }i iz ve {taj glav nog ha {kog tu `i o ca Ser `a Bra mer ca, ko ji je {est da na pred Mla di }e vo hap {e we, go vo ri o „pot pu nom ne u spe hu” Sr bi je u po tra zi za rat nim zlo~ nci ma Ta di} je na veo da je Bra merc bio mi {qe wa da ak ci je srp skih vla sti ni su do voq no ri go ro zne, do da ju }i

no ve vla de 2008. dok u vre me Ko {tu ni ~i ne vla de „me |u slu `ba ma bez bed no sti i vla sti ma ni je bi lo pra ve sa gla sno sti”, a tek od 2008. sve in for ma ci je su se sli va le u ak ci o ni tim od no sno u sa vet za na ci o nal nu bez bed nost. „Ni {ta se vi {e ni je za dr `a va lo. Svi su zna li {ta tre ba da ra de. Moj rad ni dan je po ~i wao i za vr {a vao iz ve {ta ji ma o to me do kle se sti glo u is tra ga ma po

Iz bo ri Go vo re }i o mo gu }em uti ca ju iz ru ~e wa Mla di }a na sle de }e iz bo re Ta di} je na veo da raz u me gra |a ne ko ji se ne sla `u s wim.”Ali ja ne mam pra vo da uva `a vam tre n ut n u re ak c i j u qu di.

Pred s ed n ik mo r a da bu de spre man da u od re |e nim tre nu ci ma pla ti ce nu”, is ta kao je Ta di}. pi ta wu Ka ra xi }a, Mla di }a i Ha xi }a. Na {e vla sti }e ubr zo in for mi sa ti jav nost {ta se stvar no de {a va lo svih tih go di na”, na veo je Ta di}.Upi tan da li }e se ta da sa zna ti do ka da su srp ska dr `a va i po je di ni dr `av ni or ga ni ak tiv no {ti ti li Mla di }a on je i ovom pri li kom po no vio da }e se is tra `i ti da li je ne ko iz dr `a ve po ma gao Mla di }u.„Ve ru jem da je to na po ~et ku bio slu ~aj, ali na kra ju vi {e ni je - i to je va `na raz li ka. Od 16 go di na ko li ko je Mla di} iz be ga vao hap {e we, pr vih pet ot pa da ju na vla da vi nu Slo bo da na Mi lo {e vi }a ka da se iona ko ni {ta ni je do ga |a lo. Ka sni je je bio pe riod ka da Mla di} ni je ak tiv no bio {ti }en, ali je po sto ja la pre }ut na sa gla snost o to me da on ne bu de iz ru ~en”, ob ja snio je srp ski li der.

VAN ROM PEJ O HAP [E WU MLA DI ]A

Pr vo sta tus kan di da ta

Hap {e we Rat ka Mla di }a je va `an ko rak Sr bi je na ~i wen u pra vom sme ru, re kao je ju ~e u Qu bqa ni pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man Van Rom pej na kon su sre ta sa slo ve na~ kim pre mi je rom Bo ru tom Pa ho rom.

Od go va ra ju }i na pi ta we ko li ko je Sr bi ja bli `e ~lan stvu u EU na kon hap {e wa i iz ru ~e wa Mla di }a Ha {kom su du, Van

Rom pej je re kao da je to bio vr lo va `an ko rak Sr bi je na ~i wen u pra vom sme ru. „Sad se ras pra vqa o to me da se Sr bi ji da sta tus kan di da ta, pa }e ona na pu tu pre ma EU mo ra ti da is pu ni i sve dru ge kri te ri ju me i zah te ve ko ji se po sta vqa ju pred ze mqa ma ko je `e le u}i u Uni ju”, re kao je Van Rom pej.

politika

dnevnik

[u ta no vac: U DS ne ma su ko ba Pot p red s ed n ik De mo k rat ske stan ke Dra gan [u ta no vac iz ja vio je ju ~e da su tvrd we ob ja vqe ne u po je di nim me di ji ma da je pro test po qo pri vred nka po sle di ca su ko ba u vr hu DS ap so lut no pa u {al ne i ne u te -

me qe ne, iz ra ziv {i o~e ki va we da }e se do go vor po sti }i i sa o- bra }aj ni ce od blo ki ra ti. [u ta no vac je po se tio Cen tar za obu ku i ka sar nu Spe ci jal ne bri ga de u Pan ~e vu, gde je zbog blo ka de pu ta, mo rao da do |e

he li kop te rom. On je no vi na ri ma re kao da je ~i we ni ca da po sto je pro ble mi u is pla ti sub ven ci ja po qo pri vred ni ci ma, ali je isto ta ko ~i we ni ca da u Sr b i j i po s to j i i hro n i~ n i pro blem ne sta {i ce mle ka i

me sa. Uko li ko se Mi ni star stvo po q o p ri vre de ne bu de fo ku si ra lo na taj pro blem ko ji se ti ~e sto ~ar stva bo jim se da }e mo do }i u si tu a ci ju da na {a ze mqa osta ne bez mle ka, upo zo rio je [u ta no vac.

Da ~i}: Ni smo pu sti li trak to re zbog Mla di }a Ko men ta ri {u }i pro te ste po qo pri vred ni ka, Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e da je in te res po li ci je da se {to pre od blo ki ra ju pu te vi, jer

INTERVJU

po li ci ja ne `e li da ar bi tri ra u to me. Da ~i} je re kao da bi bi lo neo d go vor no da je do pu {te no da dve tri hi qa de trak to ra do |e u Be o gad u tre nut ku ka da je pred sto ja lo

iz ru ~e we ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a. To je bi la pro ce na Dirk ci je po li ci je, a po li ci ja ni na ko ji na ~in ne ula zi u zah te ve po qo pri vred ni ka, re kao je Da ~i}.

I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SA VE ZA VOJ VO \AN SKIH MA \A RA

subota4.jun2011.

3

U SPO-u PQU [TE IZ JA VE, DE MAN TI JI I OP TU @BE O KRI ZI IDEN TI TE TA PAR TI JE U VOJ VO DI NI

Zbr ka kod Vu ka Stra na~ ki su kob funk ci o ne ra Srp skog po kre ta ob no ve oko we go vog pot pred sed ni ka i mi ni stra Sr |a na Sre} ko vi }a ko ji ve} du `e ti wa buk nuo je u „rat iz ja va ma„ i ni je okon ~an ni po sle de man ti ja pred sed ni ka Vu ka Dra {ko vi }a da SPO spre ma sme nu svog je di nog mi ni stra i upo zo re wa da se spor s o~i ju jav no sti ma kar sklo ni iza zi do va par tij skih pro sto ri ja.

Port pa rol SPO-a Ne ma wa

sed ni ku stran ke Vu ku Dra {ko vi }u zbog sta wa u stran ci, ali da ih je on od bio.

- Po nu dio sam i ostav ku i na po sla ni~ ki man dat. Iako man dat sa da pri pa da po sla ni ku, ipak sam na pi sao da ga se od ri ~em i pre dao to pred sed ni ku SPO. Vuk je uzeo i po ce pao - ka zao je ju ~e Goj ko vi}.

To se, ob ja {wa va, de si lo pri li kom Dra {ko vi }e ve po se te No -

Sta ro vi} de man to vao je ju ~e na vo de {e fa be o grad skog od bo ra stran ke Mi lo {a An |i }a, ko ji je sa mo ne ko li ko sa ti ra ni je istog da na u pi sa noj iz jav ni do sta vqe noj me di ji ma re kao da su ostav ke pod ne la tri funk ci o ne ra SPO-a, me |u ko ji ma je i pot pred sed nik par ti je i na rod ni po sla nik @i ka Goj ko vi}. Uz Goj ko vi }a, ko ji SPO vo di u Voj vo di ni, ostav ke su, sa op {tio je An |i}, pod ne li i ~lan Pred sed ni {tva Vla di mir Je li} i port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi}.

vom Sa du, gde je on pre kju ~e u~e stvo vao na tri bi ni sa li de rom LSV-a Ne na dom ^an kom.

Ta za jed ni~ ka tri bi na SPO i LSV-a je za Goj ko vi }a bi tan po ka za teq da „ni je ta~ no” ono {to je Sre} ko vi} tvr dio oko sa rad we SPO-a sa dru gim par ti ja ma, sem sa DS-om. Goj ko vi} je is ta kao da SPO mo `e da sa ra |u je i sa dru gi ma ko ji ima ju iste sta vo ve o de cen tra li za ci ji, vra }a wu imo vi ne itd.

Goj ko vi} tvr di da je re~ is kqu ~i vo o unu tar stra na~ kom

Sub ven ci je su bile mo ral no pi ta we Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor za do vo qan je do go vo rom ko ji je prek si no} po stig nut na sa stan ku li de ra ka o li ci je i dr `av nih zva ni~ ni ka kod pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a oko is pla te sub ven ci ja po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma.

U in ter vjuu za „Dnev nik” li der SVM-a, ko ji je i sam u~e stvo vao u tim raz go vo ri ma, oce nio je da je re {e we ko je je pro na |e no „bi lo je di no mo gu }e u ovoj si tu a ci ji”.

- Si tu a ci ja je po sta la ve o ma pro ble ma ti~ na, s jed ne stra ne zbog oprav da nog ne za do voq stva ra ta ra, a s dru ge, i za to {to je ne mo gu }e da se du `e odr `i blo ka da pu te va. Tra `i li smo re {e we i mo gu da ka `em da je ovo ko je je pro na |e no bi lo je di no mo gu }e u ovoj si tu a ci ji, a prak ti~ no je udo vo qe no zah te vi ma po qo pri vred ni ka - re kao je Pa stor, ko ji sma tra i da ne bi bi lo re zo na da ra ta ri bu du i da qe ne za do voq ni.

On ka `e da je na sa stan ku kod {e fa dr `a ve ja ko pu no vre me na utro {e no da „do ~a ra mo si tu a ci ju i na met ne mo sve ele men te po pri li~ no ne za vid ne si tu a ci je u ko joj

~i je do `i vqa va mo od onih ~i ji je `i vot ni mi qe ta kav da im je ova te ma ma lo uda qe ni ja. Ono {to je, po me ni, bi lo ja ko va `no je ste da se shva ti da ovo ni je bu xet sko pi ta we, ne go mo ral no pi ta we. Ako je Vla da osta vi la qu de u za blu di,

kao per so nal nu pri ~u iz me |u mi ni stra po qo pri ver de i ne kih dru gih qu di u De mo krat skoj stran ci. l Ka ko vi di te to {to su pro te sti ra ta ra bi li na me ti ne ga tiv ne me dij ske kam pa we?

- Pa sve do na {e ini ci ja ti ve da

Da se neko u Beogradu ne bi uvredio, mi ne smemo da ka`emo {ta je propustio da uradi on da mo ra da is pu ni ono {to je bi lo obe }a no sa we ne stra ne. I u ovim raz go vo ri ma naj te `e je bi lo da se oko to ga raz u me mo. Ni je bi lo pre gla sa va wa, ve} smo tra `i li re {e we, a mi slim da je svi ma lak nu lo {to je ono pro na |e no.

se ovo pi ta we sta vi na dnev ni red Skup {ti ne Voj vo di ne pro te sti su prak ti~ no bi li pre }ut ki va ni u ne kim me di ji ma. Ali, to za tva ra we me dij skog pro sto ra, pa i ne ga tiv nu kam pa wu ve} smo vi |a li.

Na {a na me ra je bi la da voj vo |an -

Pre ti lan ~a ni ste ~aj voj vo |an ske pri vre de l Mi sli te li da bi se ak tu el na kri za oko is pla te sub ven ci ja ra ta ri ma mo gla ne ga tiv no od ra zi ti na di na mi ku pre ba ci va wa tran sfe ra iz re pu bli~ ke ka se u po kra jin sku, ko ji su iona ko u ve li kom ka {we wu?

- Di rekt na ve za iz me |u ova dva pro ble ma ne po sto ji. Kad je re~ o sub ven ci ja ma, do ne ta je ured ba i ja ne mo gu da za mi slim si tu a ci ju da Vla da tu ured bu ne is po {tu je. A {to se ti ~e voj vo |an skog bu xe ta, ja je sam ja ko za bri nut zbog di na mi ke pre no sa tran sfer nih sred sta va Po kra ji ni. Na i me, od po ~et ka go di ne u po kra jink su bu xet tre ba lo je da leg ne oko 3,6 mi li jar di di na ra od pred vi |e nih de vet mi li jar di za ka pi tal ne in ve sti ci je. A mi smo do bi li sve ga 500 mi li o na, a to je za i sta za bri wa va ju }e. Mi jed no stav no pu ca mo pod te re tom ne iz vr {e nih oba ve za! smo se na {li za to {to je pro me we na od lu ka o sub ven ci o ni ra wu po qo pri vred ne pro zvid we”. l Ko ga je bi lo naj te `e ube di ti na sa stan ku kod pred sed ni ka Sr bi je, od no sno ko je pre su dio?

- Ni je ovo bio per so nal ni pro blem, ve} je bi lo raz li ka u shva ta wu tog pro ble ma. Mi ko ji se sva ko dnev no su sre }e mo sa svim aspek ti ma ove pro ble ma ti ke to dru ga -

je od bi la da otvo ri ras pra vu i pro te sti ma ko ji se de {a va ju po ce loj Voj vo di ni, ali i pred we nim vra ti ma?

- Ne ve ru jem da je Skup {ti na iz gu bi la kre di bi li tet. Svi ma ko ji su pra ti li tu sed nciu bi lo je ja sno da se tu ra di o pre vla da va wu par tij ske po li ti ke nad ra ci o nal nim ko ra ci ma. Uosta lom, bi la je to go to vo iden ti~ na si tu a ci ja kao ona kad je usva jan pro {lo go di {wi bu xet. Ni su po dr `a li na {u ini ci ja ti vu, a on da su nam u pa u zi sed ni ce vr lo in ten ziv no tap {a li ra me na. l Zna ~i li to da se ipak vra -

l [ta to zna ~i?

- Ovo sta we se vi {e ne mo `e du go iz dr `a ti, jer }e mo kao na ru ~i o ci po slo va po vu }i na do le gra |e vin sku ope ra ti vu ko ja je zna ~a jan deo voj vo |an ske pri vre de. A to }e lan ~a no do vo di ti do ste ~a ja ve li kog bro ja fir mi. Ka zni }e mo, zna ~i, one fir me ko je su bi le zdra ve i ko je su pri hva ti le da bu du part ne ri Fon da za ka pi tal na ula ga wa, jer wi ho ve iz vr {e ne uslu ge ne }e mo mo }i pla ti ti uko li ko taj no vac ne do bi je mo iz re pu bli~ kog bu xe ta. Mi slim da za to mo ra mo bi ti od gvor ni i uka zi va ti na taj pro blem, jer je to je din na ~in na ko ji mo `e mo da iz vr {i mo pri ti sak na Re pu bli~ ku vla du da is po {tu je tu svo ju oba ve zu de fi ni sa nu bu xe tom.

l Ko je in ci rao prek si no} ni sa sta nak „dra `av nog vr ha”?

- Ofi ci jel no, ini ci ja ti va je do {la od pred sed ni ka Ta di }a, a ni je mi po zna to oda kle je ide ja kre nu la. l Ko li ko su re al ne oce ne da su su ko bi unu tar De mo krat ske stran ke bi le me |u uzro~ ni ci ma ove kri ze?

- Mi slim da je to kraj we pre u ve li ~a no. Ja ovo ne do `i vqa vam

ska Skup {ti na ka `e da ti qu di ko ji zah te va ju da im se pri zna ono {to im obe }a no ni su ni kri mi nal ci ni taj ku ni, ni lo po vi. Na `a lost, wih su u ovoj kam pa wi do sta ~e sto po i sto ve }i va li s ne ka kvim taj ku ni ma, ~i me su se wi ho vi zah te vi u mo ral nom smi slu do vo di li pod znak pi ta wa. l Da li je po kra jin ska Skup {ti na iz gu bi la kre di bi li tet pred gra |a ni ma Voj vo di ne kad

}a mo na pi ta we uti ca ja unu tar stra na~ kih su ko ba na do no {e we ne kih va `nih od lu ka?

- Ne vra }a mo se tom pi ta wu.

Po kra jin ska vla da je ipak u~i ni la ve li ke na po re da se ovo pi ta we re {i i wen stav bio je to li ko kon struk ti van da ni je na me tao ni ka kve su ko be ni ti rast ten zi ja po ovom pi ta wu. I ja to po zdra vqam. l Ka `e te da je Vla da APV ~i ni la na po re, ali jav nost za wih ipak ne zna jer ni su bi li zva ni~ ni?

- Ni su bi li zva ni~ ni, ali znam da je pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} u vi {e na vra ta raz go va rao i da je do sta `e sto ko za stu pao in te re se po qo pri vred ni ka u Be o gra du. Po me rao je gra ni ce tih do go vo ra, naj pre na 30 hek ta ra... I ne bi bi lo pra vi~ no da ne ko ka `e da Po kra jin ska vla da u ovom slu ~a ju ni je ni {ta u~i ni la. l Zar ni je lo gi~ no da se Vla da Voj vo di ne o ta ko va `nim pi ta wi ma i zva ni~ no ogla si?

- Si gur no da bi to bi lo i va `no i po `eq no. Ali, to ni je prak sa po {to po sto ji pa ra le li zam iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke vla de. I ume sto da pri pad nost is toj po li ti~ koj stran ci, od no sno gru pa ci ji, ja ~a po zi ci je Vla de Voj vo di ne, ona ih za pra vo sla bi. Jer, za to da se ne ko u Be o gra du ne bi uvre dio, mi ne sme mo da ka `e mo {ta je pro pu stio da ura di.

Bran ka Dra go vi}-Sa vi}

REklI sU

Sme na u Be o gra du Pred sed ni {tvo Srp skog po kre ta ob no ve re zre {i lo je ju ~e du `no sti pred sed ni ka Grad skog od bo ra SPO Be o gra da Mi lo {a An |i }a, zbog gru bog kr {e wa Sta tu ta stran ke i pla si ra wa u jav nost ne i sti na, ko je ugro `a va ju we no pro gram sko je din stvo, sa op {tio je SPO. Pred sed ni {tvo SPO raz re {i lo je An |i }a i funk ci je in ter na ci o nal nog se kre ta ra stran ke i od lu ~i lo da se pro tiv we ga po kre ne di sci plin ski po stu pak, na vo di se u sa op {te wu. Za vr {i o ca du `no sti pred sed ni ka GO SPO u Be o gra du ime no van je do sa da {wi pot pred sed nik Da ni lo \u ki}. U sa op {te wu SPO je na ve de no da je od svih ~la no va Pred sed ni {tva stran ke za tra `e no da se ne su gla si ce i spo re wa, bi lo ko je vr ste, re {a va ju de mo krat skim di ja lo gom, a ne u me di ji ma. Pred sed ni {tvo SPO je upo zo ri lo da vi so ke dr `av ne i stra na~ ke funk ci je do dat no oba ve zu ju na po {to va we SPO i da je ne do pu sti vo gu ra ti stran ku na stran pu ti cu ru {e wa we nog ugle da u jav no sti, do da je se u sa op {te wu.

Port pa rol Sta ro vi} je auto ra iz ja ve op tu `io za „gru bu zlo u po tre bu me mo ran du ma SPO-a” i upu tio na sta vo ve sa zva ni~ nog saj ta stran ke.

Sta ro vi} je ina ~e od bor nik u Skup {ti ni gra da No vog Sa da, Je li} di rek tor „No vo sad ske to pla ne”.

- Su o ~e ni sa di sci plin skim po stup kom pred nad le `nim stra na~ kim or ga ni ma oni su na sa stan ku sa li de rom SPO-a Vu kom Dra {ko vi }em pod ne li neo po zi ve ostav ke na sve stra na~ ke funk ci je, ~i me je sta vqe na ta~ ka na sve su ko be par ti ji - na veo je An |i}.

Do dao je da su Goj ko vi}, Je li} i Sta ro vi}, i po red pu ne po dr {ke Dra {ko vi }a mi ni stru Sre} ko vi }u, gru bim kr {e wem Sta tu ta, iz no {e wem ne i sti na i na kon ob ja vqi va wa „na vod nog pi sma u ko jem su po je di ni funk ci o ne ri tra `i li we go vu ostav ku”, na ne li {te tu SPO. @i ka Goj ko vi} je „Dnev ni ku” re kao da je ostav ku po nu dio pred -

spo ru i „stra hu jed nog ~o ve ka sa ve li kim am bi ci ja ma od kva li tet nih qu di ko jih je u SPO-u sve vi {e, a ko ji ne mo gu da do |u do iz ra `a ja”.

S dru ge stra ne, pred sed nik be o grad skog od bo ra par ti je An |i} na vo di da SPO u Voj vo di ni „ima kri zu iden ti te ta i be le `i ve o ma lo {e iz bor ne re zul ta te - znat no is pod pro se ka u od no su na re zul tat na ni vou Sr bi je”.

- Sa LSV ima mo sli~ ne po gle de na bu du} nost. Oni je su le vi ~a ri, a mi smo na de sni ci, oni ni su za mo nar hi ju, a mi je smo, ali SPO u Voj vo di ni se sa rad wom sa Li gom ne od ri ~e svo jih pro gram skih opre de qe wa - tvr di Goj ko vi} i do da je da }e tra `i ti hit nu sed ni cu Pred sed ni {tva SPO na ko joj }e tra `i ti sme nu i Sre} ko vi }a „jer pod ri va ugled funk ci o ne ra SPOa„ a „ni jed nu od lu ku Pred sed ni {tva stran ke ni je spro veo”, ali i sme nu An |i }a ko ji je „po ku {ao da na pra vi ha os u stran ci„.

S. Ni ko li}

Pa ni}: Sve zbog ko mu ni zma

]o si}: Na za do va we

Vu ~i}: Vla da neo zbiq na

Biv {i pre mi jer Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je Mi lan Pa ni} is ta kao je ju ~e u Be o gra du da {i rom sve ta ima mno go uspe {nih Sr ba i ozna ~io te ni sku zve zdu No va ka \o ko vi }a kao pri mer „na ci o na li zma mo der nog do ba”. On je, na pro mo ci ji srp skog iz da wa kwi ge „Bal kan ski pro rok”, ko ju su o we mu na pi sa li ru ski no vi na ri Ser gej Gri zu nov i Ge na dij Si so jev, uka zao da Sr bi, me |u tim, ume ju od ma log pro ble ma da na pra ve ve li ki. Kao ma li deo ne su pe ha, to kom svo je jed no go di {we pre mi jer ske funk ci je, re kao je Pa ni}, vi dim to {to sam mi slio da }u bi ti u sta wu da ob ja snim da na ci o na li zam, ko ji je u to vre me bio na{ pro blem, ni je bio na{ pra vi na ci o na li zam o ko jem sam sa wao.

U to vre me ko mu ni sti~ ki si stem bio je pra vi pro blem, oce nio je Pa ni}, ko ji sma tra da je op stao do da nas.

Pi sac Do bri ca ]o si} iz ja vio je da se u pe ri o du od 2000. go di ne do ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, ko jim se ba vi u svo joj no voj kwi zi „U tu |em ve ku”, „ni je za u sta vi lo na za do va we Sr bi je i ni je za po ~eo pre po rod u ko ji smo se na da li”. Na pro mo ci ji kwi ge u Klu bu-kwi `a ri-ga le ri ji Gla snik, ]o si} je re kao da je kwi ga „U tu |em ve ku” na sta vak „Li~ ne isto ri je jed nog do ba”, ko ja je za po ~e ta 1991. go di ne i pi sa na do da nas. „Sma tram jed no raz do bqe na {e isto ri je, raz do bqe isto rij skog po ra za srp skog na ro da i po ku {a ja da se ok to bar skim pre vra tom taj pro ces po ra za za u sta vi i kre ne ka stvar nom pro gre su i na pre do va wu”, na veo je ]o si}. On je re kao da se u kwi zi ba vi pe ri o dom od 2000. go di ne do ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. „Taj pe riod sma tram naj zna ~aj ni jim pe ri o dom u ovoj pr voj de se ti ni 21.ve ka”, re kao je ]o si}.

Srp ska na pred na stran ka sma tra da je vlast u Sr bi ji po ka za la neo zbiq nost i pot pu nu neo d go vor nost po vo dom pro te sta po qo pri vred ni ka, iz ja vio je da nas za me nik pred sed ni ka SNS Alek san dar Vu ~i}. On je na ko fe ren ci ji za no vi na re ka zao da se vlast „igra sa se qa ci ma” i sa svi ma ko ji gle da ju {ta se ra di i {ta se zbi va u Sr bi ji, na vo de }i da vlast „~as pri ~a da ima, a ~as da ne ma pa ra u bu xe tu”.”Pet da na su bi le blo ka de pu te va, da bi vlast pri hva ti la sve ono {to je pro vog da na re kla da ne }e da pri hva ti, jer ne mo `e za to {to ne ma pa ra”, re kao je Vu ~i} i za pi tao ka ko to da sa da ima pa ra.On je do dao da je to skan da lo zno po na {a we vla sti do sti glo gra ni ce za ko je ni ko ni je ve ro vao da mo `e do sti }i i na veo da je za to i SNS go vo ri la da tre ba {to pre ras pi sa ti iz bo re i do }i do pro me na ka ko bi dr `a va mo gla nor mal no da funk ci o ni {e.

4

ekonomija

subota4.jun2011.

AK CI ZE U SKUP [TI NI 7. JU NA

Sle di po sku pqe we go ri va Skup {ti na Sr bi je za po ~e }e u uto rak, 7. ju na, ras pra vu o pred lo gu iz me na Za ko na o ak ci za ma na naft ne de ri va te, a po we go vom usva ja wu o~e ku je se da ben zin u Sr bi ji po sku pi za vi {e od 4,5 di na ra, a di zel za vi {e od dva di na ra po li tru.

Pre ma pred lo gu iz me ne tog za ko na, za sve vr ste mo tor nih ben zi na ubu }e }e va `i ti je din stve na ak ci za od 49,5 di na ra za li tar, a za di zel go ri va 37 di na ra za li tar.

U prak si to zna ~i da se ak ci ze na sve vr ste mo tor nih ben zi na uskla |u ju, ta ko da }e ni `e bi ti po ve }a ne za 4,5 di na ra po li tru za mo tor ne ben zi ne, a za dva di na ra po li tru za di zel go ri va.

dnevnik

U NACIONALNOJ SLU@BI ZA ZAPO[QAVAWE TVR DE DA NE ZA PO SLE NOST OPA DA

U Sr bi ji bez po sla 750.000 qu di Na evi den ci ji Na ci o nal ne slu ` be za za p o { qa v a w e (NSZ) tre nut no je 750.000 ne za po sle nih i wi hov broj je od po ~et ka go di ne za 2.000 ma wi u od no su na isti law ski pe riod, iz ja vio je ju~e di rek tor te slu `be De jan Jo va no vi}.

broj ne za po sle nih 566.000. Jo va no vi} je na veo da je od po ~et ka go di ne na jav nim ra do vi ma za po sle no 2.500 qu di, u okvi ru pro gra ma „Pr va {an sa” i „Stru~ na prak sa” 7.000 od n o s no 5.500 qu d i, dok je kroz sub ven ci je za sa mo za po -

U ju nu }e bi ti ras pi sa no i oko 250 jav nih po zi va, na osno vu ko jih se o~e ku je da bu de za po sle no oko 6.000 qu di Na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je, on je iz neo i po da tak da je, pre ma po sled wim ras po lo `i vim po da ci ma an ke te o rad noj sna zi, ko ju spro vo di Re pu bli~ ki za vod za sta t i s ti k u, uku p an

{qa va we po sao na {lo wih 3.000, a kroz sub v en c i j e za otva ra we no vih rad nih me sta jo{ 2.000.

Na ja vqu ju }i da }e NSZ u na r ed n om pe r i o d u po j a ~ a t i ak tiv no sti na za po {qa va wu u

ne raz vi je nim pod ru~ ji ma ze mqe, on je do dao da }e se in -

NA [E ZARA DE DO VOQ NE ZA PU KO PRE @I VQA VA WE

ten zi vi ra ti i sa rad wa sa lo kal nim sa mo u pra va ma.

U ju nu }e bi ti ras pi sa no i oko 250 jav n ih po z i v a, na osno vu ko jih se o~e ku je da bu de za po sle no oko 6.000 qu di, re kao je Jo va no vi} i do dao da }e se ak tiv ni je ra di ti i na otva ra wu rad nih me sta u Voj vo di ni, s ob zi rom na to da je po kra jin ska vla da iz dvo ji la 200 mi li o na di na ra za sma we we ne za po sle no sti u Voj vo di ni.

Jo va no vi} je re kao da za po sle ni ko ji pre |u u sta tus ne za po sle nih ~e sto ne do |u da se evi den ti ra ju kod NSZ-a, jer se pa si vi zi ra ju, {to pred sta vqa do dat ni so ci jal ni pro blem, is ta kav {i da je jed na od ulo ga NSZ-a i dru gih dr `av nih or ga na da ak ti vi ra ne za po sle ne da tra `e po sao.

BIV [I RAD NI CI ZRE WA NIN SKE fIR mE OPET PRED SU DOm

Za jed nu kor pu Za ro bqe ne tre ba pla ta i po „Pro le te ru” pla te Pro se~ na po tro {a~ ka kor pa u mar tu ove go di ne vre de la je 55.589 di na ra i za wu je tre ba lo iz dvo ji ti 1,55 pro se~ nih ne to za ra da, dok je mi ni mal na po tro {a~ ka kor pa iz no si la 29.910 di na ra i vre de la je 0,84 pro se~ ne za ra de, iz ja vio je sa rad nik In sti tu ta za is tra `i va we tr `i {ta Sa {a \o go vi}.

Ko li ko je lo {a ku pov na mo} sta nov ni {tva u Sr bi ji po ka zu je i po da tak da je u sva kom gra du u pro se ku za po kri }e tro {ko va stan dard ne po tro {a~ ke kor pe bi lo po treb no ras po la ga ti sa vi {e od jed ne pro se~ ne ne to za ra de, ka zao je \o go vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, naj po voq ni ja je si tu a ci ja u Be o gra -

U de cem bru 2008. go di ne za po kri }e stan dard ne po tro {a~ ke kor pe u Sr bi ji tre ba lo ras po la ga ti sa 1,17 pro se~ nih ne to za ra da „To ja sno po ka zu je ko li ko je iz u zet no ni ska ku pov na mo} sta nov ni {tva u Sr bi ji, da ni sa jed nom pro se~ nom pla tom ne mo `e da se po kri ju tro {ko vi pro se~ ne po tro {a~ ke kor pe”, re kao je on na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Pro se~ na po tro {a~ ka kor pa u mar tu 2011. bi la je 2,8 od sto vi {a ne go me sec da na ra ni je, a mi ni mal na za sko ro ~e ti ri pro cen ta, {to je plod po sku pqe wa, pre sve ga pre hram be nih pro iz vo da, na veo je \o go vi}.

du gde je za pro se~ nu po tro {a~ ku kor pu u mar tu tre ba lo iz dvo ji ti 1,33 pro se~ ne ne to za ra de, a naj ne po voq ni ja u Va qe vu gde ta kor pa „ko {ta” sko ro dve pro se~ ne pla te ili ta~ ni je 1,89 za ra de.

On je na gla sio da je u od no su na de cem bar 2008. go di ne, ka da su po ~e li da se pr vi sig na li svet ske eko nom ske kri ze ma ni fe stu ju na na {e tr `i {te, ste pen po kri }a stan dard ne i mi ni mal ne po tro {a~ ke kor pe u mar tu ove go di ne je po gor {an.

\o go vi} je uka zao da je u de cem bru 2008. go di ne za po kri }e stan dard ne po tro {a~ ke kor pe u Sr bi ji tre ba lo ras po la ga ti sa 1,17 pro se~ nih ne to za ra da, a za pod mi re we mi ni mal ne po tro {a~ ke kor pe 0,62 pro se~ ne ne to pla te.

Za pro se~ nu pla tu u Sr bi ji mo glo je da se pa za ri 233 li ta ra je sti vog uqa, 333 ki lo gra ma {e }e ra, 545 li ta ra kra vqeg mle ka, 398 li ta ra jo gur ta, 93 ki lo gra ma sviw skog me sa sa ko sti ma...

Re zul ta ti an ke te IZIT-a o po tro {wi do ma }in sta va po ka zu ju da je 41,3 od sto ras po lo `i vih sred sta va do ma }in stvo ka na li {e ka za do vo qa va wu ele men tar nih po tre ba za hra nom, dok je u raz vi je nim ze mqa ma EU taj pro ce nat znat no ni `i, i iz no si do 18 od sto.

Uz to, 16 od sto ras po lo `i vih fi nan sij skih sred sta va od la zi na pod mi re we tro {ko va sta no va wa, vo de, stru je, ga sa i dru gih go ri va, {to zna ~i da sa mo za naj nu `ni je eg zi sten ci jal ne po tre be pro se~ no do ma }in stvo u Sr bi ji iz dva ja ~ak ne {to vi {e od 57 od sto ras po lo `i vih sred sta va.

- In f la c i j a u Sr b i j i do kra ja go di ne mo gla bi do sti }i 10 pro ce na ta, iako u na red nom pe ri o du tre ba o~e ki va ti smi ri va we in fla ci o nih pri t i sa ka - re kao je Sa {a \o go vi}. U dru gom de lu go di ne, od ju la me se ca, uz o~e ki va no bo qe po qo pri vred ne pri no se i iz da {ni ju po nu du po qo pri vred nih pro iz vo da, sti {a va we ce na si ro vi na na svet skom tr `i {tu i uz po s to j e } i re s trik t i v an kurs kre dit no mo ne tar ne po li ti ke NBS, tre ba ra ~u na ti sa po pu {ta wem in fla ci o nog pri ti ska.

KO mI SI JA ZA ZA[TI TU KON KU REN CI JE ODRA PI LA KA ZNU OD 680 mI LI O NA DI NA RA

Mo no pol Idee i Grand pro ma

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je ka zni la je ma lo pro daj ni la nac Idea i kom pa ni ju Grand prom, pro iz vo |a ~a grand ka fe, sa sko ro 680 mi li o na di na ra,

Kom pa ni je su ka `we ne zbog skla pa wa re strik tiv nog spo ra zu ma, od no sno zbog to ga {to su ugo vo ri le taj ni ra bat od dva od sto zbog za kqu ~i va wa ne do zvo qe nog re strik tiv nog ugo vo ra, ko jim su na ru {i li kon ku ren ci ju, po tvr |e no je za Emg.rs u toj ko mi si ji.

Pre ma re {e wu, Idea mo ra da pla ti 427 mi li o na di na ra, {to

pred sta vqa 1,5 pro ce nat we nog pro {lo go di {weg pri ho da, dok }e Grand prom pla ti ti 249,6 mi li o na di na ra, od no sno dva od sto pri ho da.

Te kom pa ni je ka `we ne su zbog skla pa wa re strik tiv nog spo ra zu ma, od no sno zbog to ga {to su ugo vo ri le taj ni ra bat od dva od sto, ko ji osta lim kup ci ma ni je bio do stu pan, {to je po na la zu ko mi si je su prot no pra vi li ma fer kon ku ren ci je.

02. 06. 2011.

1.282,32140

Sto ti nak biv {ih rad ni ka i po ve ri la ca In du stri je te pi ha “Pro le ter” opet je pro te sto va lo is pred zre wa nin ske Pa la te prav de, is ka zu ju }i ne za do voq stvo za to {to se ste ~aj ni po stu pak u ovoj tek stil noj fa bri ci ote `e u ne do gled, zbog ~e ga wi ma ne mo gu da bu du is pla }e na po tra `i va wa na ime za o sta lih pla ta za ra |e nih jo{ 1999. go di ne.

Pred sed nik Od bo ra po ve ri la ca “Pro le te ra” Ste vi ca Ku zma nov po ru ~io je sa ju ~e ra {weg pro test nog sku pa da biv {i rad ni ci je di no `e le da se okon ~a ste ~aj na ago ni ja ko ja tra je od 2004, ka da je u ov da {wu te pi ha ru uve den ste ~aj. Ku zma nov je pod se tio da to go di na ma ni je bi lo mo gu }e u~i ni ti zbog par ni~ nog po stup ka iz me |u “Pro le te ra” i NIP-a iz No vog Sa da ko ji je, po sle 12 go di na, za vr {en u ko rist te pi ha re. I ka da se ~i ni lo da }e su ma od 140 mi li o na di na ra, ko li ko se na la zi na ra ~u ni ma ba na ka, a ko ja je na me we na ne ka da {wim rad ni ci -

Na mi re na su pr va tri is plat na re da i sve oba ve ze pre ma dr `a vi – tro {ko vi vo |e wa ste ~aj nog po stup ka, po re zi, do pri no si, po ve zan je sta`, i osta lo je 140 mi li o na di na ra na ra ~u ni ma ba na ka za do ba vqa ~e i 929 biv {ih rad ni ka - po ve ri la ca. Pa re, da kle, po sto je, sa mo je bit no da se

Ga zda te pi ha re ku pio fud bal ski klub Ru ski pred u zet nik Vla di mir An to nov, vla snik zre wa nin ske te pi ha re, pre ne ko li ko da na ku pio je ne ka da {weg pre mi jer li ga {a, sa da ~la na ^em pi on {i pa – en gle ski Fud bal ski klub Por tsmut. Za klub po znat po br zoj pro me ni vla sni ka, kao i po to me da je u jed nom tre nut ku pri pa dao Li ~a ni nu Mi la nu Man da ri }u, An to nov je pla tio 20 mi li o na fun ti, uz oba ve zu da vra ti du go ve Por tsmu ta ko ji ukup no iz no se 82 mi li o na. ma, ko na~ no bi ti po de qe na, NIP je po no vo za ko ~io pro ces.

Jer, no vo sad ska fir ma ulo `i la je `al bu na na crt o za vr {noj de o bi. A da slu ~aj bu de {to za mr {e ni ji, u zre wa nin skom Pri vred nom su du sa da ne ma do voq no su di ja da bi se sa sta vi lo ste ~aj no ve }e ko je bi po stu pa lo po tom pri go vo ru, pa je pred met pro sle |en su du u Pan ~e vu.

okon ~a ste ~aj ni po stu pak. Rad ni ci su ne str pqi vi. Jer, pro }i }e vre me na dok se sud u Pan ~e vu ne upo zna sa pred me tom, do ne se od lu ku, pa po no vo is tek ne rok za `al be… Za to smo od lu ~i li da upu ti mo zah tev mi ni star ki prav de Sne `a ni Ma lo vi} da in ter ve ni {e u skla du sa za ko nom ka ko bi pan ~e va~ ki sud {to pre do neo ko na~ no re {e we – na gla -

sio je Ku zma nov i do dao da }e no vac ko ji po tra `u ju, iako se ra di o po je di na~ no ma lim su ma ma, biv {im rad ni ci ma do bro do }i, jer su uglav nom ne za po sle ni, po {to se ra di o tek stil ci ma sa 50 i vi {e go di na sta ro sti ko ji da nas ni ko me ne tre ba ju.

Te pi ha ra je, ina ~e, iz pe tog po ku {a ja, 2007. go di ne pro da ta ru skom bi zni sme nu Vla di mi ru An to no vu. We go va obe }a wa da }e po kre nu ti pro iz vod wu ni ka da ni su is pu we na. Ku zma nov tvr di da je Rus, u me |u vre me nu, pro dao ma {i ne ko je su vred ne.

Imao je sve osno ve za po ~e tak ra da, ~ak je za te kao 30 to na go to vog pre di va na la ge ru. U mo men tu ste ~a ja fa bri ka je bi la sprem na za pro iz vod wu, me ha ni za ci ja ni je bi la za sta re la, mo `da sa mo ma wi deo. Ali, da nas od sve ga to ga ne ma ni {ta. Ko li ko sam ~uo, ga zda pro da je imo vi nu, deo po deo – na veo je Ku zma nov, ina ~e ge ne ral ni di rek tor “Pro le te ra” to kom 1997. i 1998. go di ne ka da je ova fa bri ka snab de va la JAT sa te pi si ma za avi o ne, {to je, sma tra on, vr hu nac do stig nu }a u te pi har stvu. @. Ba la ban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

8,89%

600

600

Galeb GTE a.d. , Beograd

7,26%

340

183.260

Mlekara a.d. , Subotica

5,82%

1.219

123.119

BIP. , Beograd

3,57%

29

87

Koka-Kola HBC-Srbija a.d.

1,98%

5.099

20.396

Cena

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Institut za strane jezike a.d.

-11,96%

12.150

182.250

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-10,34%

7.010

28.040

Ecoagri Serbia a.d. , Bela Crkva

-6,95%

750

7.500

Albus a.d. , Novi Sad

-4,01%

575

11.500

Termomont a.d. , Novi Sad

-2,78%

700

111.300

Cena

BELEX 15 (809,03 0,10)

Promet

Velefarm a.d. , Beograd

Promet

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

1,52%

3.548

Jubmes banka a.d. , Beograd

-1,08%

13.053

15.198.200 4.894.994

Agrobanka a.d. , Beograd

-0,39%

8.598

2.295.572

Imlek a.d. , Beograd Veterinarski zavod Subotica a.d.

NIS, Novi Sad

1,30% 0,00% 0,00%

2.032 505 805

711.250 330.475 11.229.419

Komercijalna banka, Beograd

0,00%

3.017

0,00%

Energoprojekt holding, Beograd

0,00%

884

0,00%

Soja protein, Be~ej

0,00%

1.248

0,00%

Univerzal banka, Beograd

0,00%

3.950

0,00%

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-2,61%

598

966.987

Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Crvenka fabrika {e}era a.d.

0,00%

4.450

369.350

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00%

2.570

0,00%

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

505

330.475

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00%

2.705

0,00%

Mlekara a.d. , Subotica

5,82%

1.219

123.119

Alfa plam, Vrawe

0,00%

8.500

0,00%

Termomont a.d. , Novi Sad

-2,78%

700

111.300

Tigar, Pirot

0,00%

810

0,00%

Vig vodovod i grejawe a.d.

0,00%

300

84.300

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik OBE ]A WE „IZ GA SPRO MA”

subota4.jun2011.

5

SVE TE @E SE NA LA ZE KUP CI ZA NE KA DA [WE PRI VRED NE GI GAN TE

„Ju `ni tok” po pla nu

Re a li za ci ja pro jek ta ga so vo da „Ju `ni tok” te ~e stro go po pla nu, iz ja vio je iz vr {ni di rek tor ru skog ga snog mo no po la „Ga sprom” Alek sej Mi ler. „Sve je is pla ni ra no stro go po me se ci ma”, pod vu kao je on, pod se tiv {i da su ve} ura |e ne stu di je iz vo dlji vo sti po je di nih de o ni ca i da }e u av gu stu bi ti za vr {e na eks per ti za za vr {ne teh ni~ koeko nom ske oprav da no sti tog pro jek ta, re kao je on na jed noj po slov noj kon fe ren ci ji u Pra gu.

Na kon to ga }e bi ti od re |e na ko na~ na mar {ru ta, sve ta~ ke ula ska i iz la ska tog ga so vo da u sva koj od ze ma lja u~e sni ca i utvr |en neo p ho dan ni vo in ve sti ci ja, uka zao je Mi ler.

Sa da je po znat pre li mi nar ni obim in ve sti ci ja od 15,5 mi li jar di evra, od ko jih }e oko 10 mi li jar di evra oti }i na pod mor sku de o ni cu, ob ja vlje no je na saj tu Oil ca pi tal.ru.

On je isto vre me no iz ja vio da }e ga so vod „Na bu ko”, ko ji po dr `a va Evrop ska uni ja, bi ti pu {ten u rad znat no ka sni je od pred vi |e nih ro ko va. „Od la ga nje na dve go di ne je ve o ma, ve o ma op ti mi sti~ no”, re kao je Mi ler.

Ra ni je ovog me se ca je di rek tor kon zor ci ju ma za iz grad nju „Na bu ka” Raj nhard Mi ~ek iz ja vio da taj am bi ci o zni evrop ski ga so vod ne }e bi ti pu {ten u rad do 2017, dve go di ne ka sni je ne go {to je pr vo bit no bi lo pla ni ra no.

Pro pa le voj vo |an ske fir me ni ko ne }e?

Maj ske pro da je pred u ze }a ko ja su u ste ~a ju po ka za le su da se za ne ke auk ci je ni dru gi ili tre }i put ni su uspe {ne pa }e se oni ta ko opet pro da va ti Ta ko pro {log me se ca kup ca, iako su se pro da va le u de lo vi ma, ni su na {li ni no vo sad ski „Ju go dent” , ni „ 29.no vem bar „ iz Su bo ti ce ali ni „Udar nik” iz Zre wa ni na.

Pre ma iz ve {ta ju Agen ci je za pri va ti za ci ju ku pac ni je pro na |en i za mno ge voj vo |an ske fir me.

Ta ko su pro gla {e ne ne u spe {nim auk ci je za AD”Slo bo du” iz Pan ~e va, DP” Pro met„ iz Vr {ca, DP „Be to wer ku” iz Be le Cr kve, „Pan pro jekt” iz Pan ~e va, „Kor zo” iz Ru me, „Sir mo deks” iz Srem ske Mi tro vi ce, HK „Mar ko Ore {ko vi}” iz Apa ti na, AD „Fa dip” iz Be ~e ja i deo po kret ne i ne po kret ne imo vi ne OZZ ”Ko viq” iz Ko vi qa.

Ina ~e, Ko mi si ja je dan pre auk ci je do ne la od lu ku o ot ka zi va wu pro da je de la imo vi ne ste ~aj nog du `ni ka OZZ ”Ko viq” u ste ~a ju, ce li na broj {est, zbog no vih tu `bi.

Od voj vo |an skih fir mi ko je su oti {li u ste ~aj pr va }e se po ja vi ti „Iz grad wa” iz Ba~ ke To po le ko ja ima 103 za po sle na , a od imo vi ne ras po la `e sa ne ko li ko obje ka ta i opre me. U dru goj po lo vi ni me se ca, 22.ju na, na osno vu pri ku pqe nih po nu da, pro da va }e se „Udar nik” iz Zre wa ni na , ko ji ima 205 za po sle nih. Od imo vi ne po se du je uprav nu zgra du, pro dav ni ce u gra du na be ge ju, ma ga cin go to vih pro iz vo da, pro davn ni ce u Be o gra du i Pan ~e vu i opre mu od ma {i ne za ple te we do pre sa za pe gla we. Isto da na pro da va }e se pu tem nad me ta wa i DPP „ Lu ne Mi -

Pro da ja u de lo vi ma Imo vi na DP „Utve rad nik” iz Pan ~e va pro da va na je u de lo vi ma. Ta ko je deo ku pio Bo `i dar Jov ko vi} iz Pan ~e va, a dru gi @eq ko Ste vi} iz iz istog gra da. Na isti na ~in pe ro da na je i imo vi na AD”Slo bo da” iz Pan ~e va , jer je jed nu ce li nu ku pio Ne ma wa Nin kov iz istog gra da, dru gu STR”Eko no mik” mar ket , ~e tvr tu HIR PA DOO, {e stu Vla di slav To {i} iz Sto pa wa, osmu Fo kus bel iz Be o gra da... I imo vi na dru gih voj vo |an skih fir mi ko je su pro {log me se ca na {le kup ca pro da va na je u de lo vi ma i za wu kup ci ni su da li ni di na ra vi {e od tra `e nog. lo va no vi}” iz Ba va ni {ta ko ji ima 160 za po sle nih a po se du je 18 go ve dar skih i 13 svi war skih far mi na po vri {i ni od pre ko 12.000 kva drat nih me ta ra kao i po se ban obje kat u sa mom Ba va ni {tu.

Ka ko pri vred ni su do vi u Voj vo di ni bu du do bi ja li i re {a va li sud bi nu oni ko ji su is pu ni li uslov za od la zak u ste ~aj ta ko }e se broj auk ci ja, jav nih po zi va na nad me ta we i pro da va we na „ko ma de” po ve }a va ti. U isto vre me usko ro }e mo ra ti da po~ ne sa re {a va wem i sud bi ne onih pred u ze }a ko ja su sa da u re struk tu i ra wu

RA STE VRED NOST DO MA ]E NAFT NE KOM PA NI JE

na kon po ni {te nih i pro pa lih pri va ti za ci ja.

Od 212 pred u ze }a u re struk ti ra wu ko ja je dr `a va ime no va la za stup ni ke, ko li ko se na la zi na saj tu Agen ci je za pri va ti za ci ju,vi {e od ~e tvr ti ne su iz Voj vo di ne.

Ta ko na re {a va we sud bi ne ~e ka ju za po sle ni u: „Ku la tran su” iz Ku le, „Hi po lu” iz Oxa ka, „Omo qi ci” iz Omo qi ce, „Ba~ ke” u Siv cu, „ 7.jul” Si rig, „Ra sad nik” iz Ki kin de, „Do `e \er|” iz Ba~ ke To po le, „Gra ni ~ar DPP” Ga ko vo, „Voj vo di na DPP” iz Star ~e va, „Agro ba~ ka” iz Ba ~a, „Mla di bo -

rac” iz Son te, „Alek sa [an ti}” iz Alek se [an ti }a, „Ja dran” iz No ve Gaj do bre”, „Se me Ta mi{„ iz Pan ~e va, „Rud nik Ko vin” iz Ko vi na, „Mlin” iz Be le Cr kve, „Vr {a~ ki vi no gra di” iz Vr {ca, „Kluz” iz Ru me.

Sa dr `av nim za stup ni kom i u re stru ku i ra wu su i „Pre ra da dr ve ta” iz Ade, DIP Sve to vi iz No vog Sa da, NIJP”Ki kin da” iz Ki kin de, JIP Ne deq ne no vi ne iz Ba~ ke Pa lan ke, JNIP”Pan ~e vac” iz Pan ~e va, JPIP Ku la iz Ku le, „Glo bus” iz No vog Sa da, HIP Azo ta ra iz Pan ~e va, „Je din stvo IGM” iz Cr ven ke, „Be to wer ka” iz Som bo ra, „Po ti sje-pre ci zni liv” iz Ade, „Pe tar Drap {in” iz No vog Sa da, „ Utva me pro” iz Pa di ne, „Va gar” iz Su bo ti ce, „ 8.ok to bar” iz Be ~e ja, IKOM iz Su bo ti ce, „Gr me~” iz Ba~ ke To po le, „Brat stvo” iz Ali bu na ra, DTD Ka nal No vi Sad, „Udar nik” iz Zre wa ni na, „El pro mont” iz Pan ~e va, „Me tal” iz No vog Sa da, JU GO TON iz Su bo ti ce, „Cen tro pro met” iz [i da, „Pre hra na” iz Srem ska Mi tro vi ca, TP Bu du} nost iz Ko va ~i ce. Tu je i Fo rum pla sman iz No vog Sa da, „Pe kos” iz Ru me, „Mi kro me tal” iz No vog Sa da, „Ba nat” iz Ko va ~i ce, „Se ver trans” iz Som bo ra, „Tr `ni ca” iz Su bo ti ce, Za vod za sud ska ve {ta ~e wa iz No vog Sa da, „Elek tro se ris” iz Pe tro va ra di na, DP Dim wi ~ar iz Zre wa ni na, „Cr ve ni sig nal” iz Pan ~e va. Re {e we ~e ka i 11 ve te ri nar skih sta ni ca u Voj vo di ni: u Srem skoj Mi tro vi ci, [i du, Vla di mi rov ci ma, Som bo ru, Ku li, Sen ti, No vom Sa du, Ba~ koj To po li, Su bo ti ci, Kni }u i Iri gu ali i JP Ra dio Som bor u Som bo ru.

Q. Ma le {e vi}

SIN DI KA TI PRO TIV PRED LO GA ZA KO NA

[traj ko vi ko ji }e da tre su Pred log no vog za ko na o {traj ku tre ba po vu }i i for mi ra ti no vi So ci jal no-eko nom ski sa vet ili }e mo or ga ni zo va ti {traj ko ve od ko jih }e se „po tre sti” dr `a va, iz ja vio je da nas pred sed nik Kon fe de ra ci je slo bod nih sin di ka ta Ivi ca Cve ta no vi}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da pred log no vog za ko na o {traj ku, ko ji je jo{ u jav noj ras pra vi i ko ji do kra ja ju na tre ba da u|e u skup {tin sku pro ce du ru, naj bo qe or ga ni zo va nim i naj ve }im sin di ka ti ma dr `av nih si ste ma i jav nog sek to ra od u zi ma pra vo na {trajk.

Ka ko je Cve ta no vi} ka zao, so ci jal ni di ja log na ni vou dr `a ve i po sto je }i So ci jal no-eko nom ski sa vet sa mo su „ma ska” za Evro pu i „{a re na la `a” za rad ni ke u Sr bi ji”. „No vim za ko nom, rad ni ci za ot po ~i wa we {traj ka tre ba da ~e ka ju oko me sec da na, {to stva ra sa mo do dat nu ten zi ju kod ve} iz mo re nih gra |a na Sr bi je”, na veo je on.

Ka ko je na gla sio, Kon fe de ra ci ja slo bod nih sin di ka ta tra `i i sde fi ni sa we pra va rad ni ka kroz ko lek tiv ne ugo vo re. „Kon fe de ra ci ja }e tra `i ti sme nu mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra si ma Qa ji }a, ako on na sta vi da pri zna je po sto je }i So ci jal no-eko nom ski sa vet”, na gla sio je Cve ta no vi}.

PRI VRED NI CI PO RU ^I LI VLA DI SA SED NI CE SRP SKOG PAR LA MEN TA PRED U ZE ]A

[ko tska banka pe ti Re for mi ra ti po re ze, ak ci o nar NIS-a vra ti ti du go ve

Na pe tom me stu u re do sle du pr vih 10 ak ci o na ra u NIS-u, kao ma win ski ak ci o nar na la zi i [kot ska kra qev ska ban ka sa

„Ga sprom wef ta”, Re pu bli ke Sr bi je i ka sto da „Er ste ban ke” ko ja je tre }i po ve li ~i ni ak ci o nar sa 0,45 od sto emi si je.

od sto ak ci ja, is pred Re pu bli ke Sr bi je ~i je je vla sni {tvo 29 pro ce na ta od ukup ne emi si je.

NIS je to kom pro te klog me se ca do mi ni rao tr go va wem, ka ko po pro me tu ta ko i pre ma ra stu vred no sti, za hva qu ju }i ~e mu je in deks naj li kvid nijh ak ci ja na Be o grad -

In ve sti ci o ni fond Za gre ba~ ke ban ke do speo je na ~e tvr to me sto po bro ju ste ~e nih ak ci ja Naft ne in du stri je Sr bi je, sa ude lom od 0,36 pro ce na ta

ude lom od 0,11 pro ce na ta, dok je In ve sti ci o ni fond Za gre ba~ ke ban ke do speo je na ~e tvr to me sto po bro ju ste ~e nih ak ci ja Naft ne in du stri je Sr bi je, sa ude lom od 0,36 pro ce na ta od ukup ne emi si je, iza ve }in skog

Pre ma po da ci ma Cen tral nog re gi stra za har ti je od vred no sti, naj ve }i ak ci o na ri srp ske naft ne kom pa ni je ni su zna ~aj no me wa li svo je po zi ci je u vla sni {tvu, od no sno „Ga sprom weft” po se du je ve }in ski pa ket od 56

skoj ber zi, Be leks 15, po ras tao u ma ju 10,7 pro ce na ta na 825 po e na, oce ni la je ra ni je bro ker ska ku }a „Sin te za in vest grup”.

Ak ci je ove naft ne kom pa ni je do bi le su na vred no sti 55,2 od sto, dok je pro met te har ti je ~i nio tre }i nu ukup ne re a li za ci je ak ci ja i iz no sio je 692,9 mi li o na di na ra, na veo je SIG.

Be o grad u Pu li KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

95,5899

97,5407

99,7841

95,2973

Australija

dolar

1

70,4265

71,8638

73,5167

70,2109

Kanada

dolar

1

67,5022

68,8798

70,4640

67,2956

Danska

kruna

1

12,8186

13,0802

13,3810

12,7794

Norve{ka

kruna

1

12,2740

12,5245

12,8126

12,2364

[vedska

kruna

1

10,6281

10,8450

11,0944

10,5956

[vajcarska

franak

1

78,2049

79,8009

81,6363

77,9655

V. Britanija

funta

1

107,8410

110,0410

112,5720

107,5100

SAD

dolar

1

65,9969

67,3438

68,8927

65,7949

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 6. 2611. godine

Pri vred na ko mo ra Be o gra da pro {i ri la je svo je po slo va we na te ri to ri ju Hr vat ske otvo riv {i svo ju Kan ce la ri ju u Pu li, sa op {te no je iz ko mo re. Ini ci ja ti va za otva ra we pred stav ni {tva Pri vred ne ko mo re Be o gra da u Pu li pro is te kla je iz ve} us po sta vqe ne sa rad we i pot pi sa nog spo ra zu ma sa jav nom usta no vom „Ka me wak” iz op {ti ne Me du lin u Is tri. „Ve ru je mo da }e pri sut nost be o grad ske pri vre de, po sred stvom ove kan ce la ri je, una pre di ti po slov ne od no se, olak {a ti sa rad wu na bu du }im za jed ni~ kim pro jek ti ma, i znat no do pri ne ti po ve zi va wu pri vred nih su bje ka ta.

Pri vred ni ci Sr bi je ju ~e su po ru ~i li da re al nom sek to ru {to pre tre ba Raz voj na ban ka, da je po treb no sma wi ti po re ska op te re }a we kao i da u Po slov nik o ra du Vla de tre ba da bu de ugra |e na oba ve za kon sul to va wa Pri vred ne ko mo re Sr bi je za sve eko nom ske pro pi se. Ta ko |e, pred lo `i li su da ko ri sni ci bu xe ta Sr bi je iz mi ru ju du go va wa naj ka sni je za 60 da na do 1. de cem bra 2011. go di ne, a od 1. ja nu a ra 2012. go di ne u ro ku od 45 da na.

Do ma }i pri vred ni ci ju ~e su u Do mu Na rod ne skup {ti ne, na pr voj sed ni ci Srp skog par la men ta pred u ze }a, usvo ji li i pred log o neo p hod no sti sve o bu hvat ne re for me jav nog sek to ra.

Na pr voj se si ji pri vred ni ci su, po pro ce du ri ko jom se gla sa u skup {ti ni, iz gla sa li vi {e pred lo ga - da pri o ri tet re for me po re skog si ste ma bu de sma we we po re skog op te re }e wa za ra da, u Po slov nik o ra du vla de tre ba uve sti oba ve zu pri ba vqa wa mi {qe wa Pri vred ne ko mo re Sr bi je za sve eko nom ske pro pri se i da Skup {ti na Sr bi je tre ba da for mi ra Od bor za nad zor nad pri me nom Za ko na o jav nim na bav ka ma. Pri vred ni ci su iz gla sa li i pred log da je po treb no iz vr {i ti re vi zi ju pa ra fi skal nih op te re }e wa pri vre de i ospo so bi ti Di rek ci ju za re pu bli~ ke rob ne re ser ve ra di obez be |e wa ade kvat nih me ha ni za ma za re gu li sa we tr `i {ta. Pred lo `i li su i hit no do no {e we Za ko na o za dru ga ma i Za ko na o rob nim bez ra ma u ci qu re gu li sa wa tr `i {ta pri mar nih po qo pri vred nih pro iz vo da, kao i no vi si stem ski pri stup pod sti ca wu agra ra. Na se si ji ko ja je bi la po sve }e na fi nan si ra wu re al nog sek to ra, pri vred ni ci su se ve }i nom gla so va iz ja sni li za osni va we Raz voj ne ban ke i stva ra we si stem skih okvi ra za za {ti tu od pro iz voq nog me wa wa ban kar skih ka ma ta i pu nu pri me nu mo de la pri vat no-jav nog part ner stva.

Cvet ko vi}: No va vla da efi ka sna Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da o~e ku je da me re ko je je pred u ze la Vla da pod stak nu pri vred ni rast i da Vla da ~vr sto sto ji pri prog no zi da }e rast bru to do ma }eg pro iz vo da ove go di ne bi ti tri od sto.

“Mi sli mo da je to si gur no ostva ri vo”, re kao je Cvet ko vi} u Skup {ti ni Sr bi je na sku pu pri vred ni ka i pred stav ni ka Vla de Srp ski par la ment pred u ze }a. Cvet ko vi} je iz ja vio da se re kon stru i sa na Vla da po ka za la efi ka sni jom i da pru `a bo qe uslu ge pri vre di.

Pre mi jer je is ta kao da je u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne in du strij ska pro iz vod wa 4,5 od sto ve }a ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne. “Ta kav po ka za teq ra sta go vo ri da in du stri ja po sta je ge ne ra tor pri vre de”, re kao Cvet ko vi}.

Pre mi jer je re kao da je o~u va na ma kro e ko nom ska sta bil nost ze mqe i uspe {no za vr {e ni pre go vo ri s MMF-om o spo ra zu mu iz pre do stro `no sti i do dao ka ko o~e ku je da }e spo ra zum bi ti pot pi san u sep tem bru, a no ve raz go vo re u av gu stu.

Po ~a sni pred sed nik kom pa ni je „Tar ket Sin te lon” Ni ko la Pa vi ~i} upo zo rio je vla du da je zbog po li ti ke ja kog di na ra za be le `en gu bi tak iz vo zni ka ko ji se, sa mo u ovoj go di ni, me ri sto ti na ma mi li o na evra i u ime pri vre de za tra `io od dr `a ve da na sta vi za po ~e te re for me. Pa vi ~i} je na gla sio da je ne do pu sti vo da se re for me od la `u dok se ne spro ve du par la men tar ni iz bo ri u ze mqi i pred lo `io u~e sni ci ma sku pa da to u za kqu~ ci ma oka rak te ri {u

kao na ru {a va we dr `av ne od go vor no sti.

On je ta ko |e pred lo `io da Srp ski par la ment pred u ze }a za tra `i od dr `a va da ve `e ni vo pla ta za kre ta we za ra da u pre ra |i va~ koj in du stri ji i na veo da su u tom sek to ru in du stri je za ra de ni `e za 30 od sto od onih u jav nom sek to ru, dok je u raz vi je nim ze mqa ma Za pa da obr nut slu ~aj. Po re ske sto pe za pri vred ni ke ta ko |e bi mo ra le da bu du ni `e, pri me tio je Pa vi ~i}.

6

POQOPRivRedA

subota4.jun2011.

dnevnik

BLO KA DE PO PU [TA LE KA KO JE DAN OD MI CAO

Sporo dizawe rampi Blo ka da pu te va u Voj vo di ni, za po ~e ta u po ne de qak, na sta vqe na je i ju ~e, ma da u znat no ma wem obi mu ne go u ~e tvr tak. S Me |u me sne auto bu ske sta ni ce u No vom Sa du i ju ~e ni su oba vqe ni svi pla ni ra ni po la sci, ali je po re ~i ma {e fa sme ne na Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci Mi re Pi li po vi}, sta we bi lo mno go bo qe ne go dan ra ni je.

- Si tu a ci ja je ju ~e bi la ma lo bo qa ne go pre dva da na, a ka ko pre vo zni ci ka `u, pre voz je po -

~eo da se sta bi li zu je - ka `e Mi ra Pi li po vi}. - Naj ve }i pro ble mi i da qe su bi li na prav cu ka se ve ru Ba~ ke - Be ~ej, Ada, Ka wi `a, a za Som bor je kre nuo sva ki tre }i po la zak.

Ju ~e u po po dne vim sa ti ma si tu a ci ja je, po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, ve} bi la znat no bo qa.

Sma we na su i ka {we wa, ko ja su u ~e tvr tak bi la pri met na na svim prav ci ma gde su auto bu si kre ta li. [to se ti ~e po la za ka vo zo va sa @e le zni~ ke sta ni ce u No vom Sa du, ka ko smo sa zna li, svi su oba vqe ni po va `e }em re du vo `we, ni je bi lo van red nih po la za ka, ali ni po tre be za wi ma, jer ni je bi lo ni po ve }a wa bro ja put ni ka.

I po red na ja va iz re sor nog mi ni star stva da }e pa o ri ma

ipak bi ti is pu we ni zah te vi u ve zi sa ovo go di {wim sub ven ci ja ma, go to vo sve trak tor ske blo ka de na grad skom pod ru~ ju Som bo ra ju ~e ni su bi le u pot pu no sti „po dig nu te”.

Se qa ci, u i{ ~e ki va wu i zva ni~ ne od lu ke Vla de Re pu bli ke Sr bi je, od no sno zva ni~ nog obra }a wa „svog” re sor nog mi ni stra Du {a na Pe tro vi }a, ni su uklo ni li svo ju me ha ni za ci ju sa ta ~a ka blo ka de, ma da su u o~e ki va wu po wih le pih ve sti, re `im pro -

pu {ta wa vo zi la znatno li be ra li zo va li, pa su mo to ri zo va ni Som bor ci i wi ho vi go sti u naj go rem slu ~a ju ~e ka li na ba ri ka da ma po 15-tak mi nu ta.

U sta ro pa zo va~ koj op {ti ni po qo pri vred ni ci su ju ~e i da qe dr `a li blo ka du pu ta na dve lo ka ci je. Pr va je na ma gi stral nom pu tu M22 na iz la zu iz No ve Pa zo ve ka Ba taj ni ci i Be o gra du, a dru ga u Voj ki, na re gi o nal nom pu tu ko ji vo di od Sta re Pa zo ve do auto-pu ta Be o grad-Za greb.

Ra ta ri su ju ~e oko 12 sa ti po no vo blo ki ra li sve pri la zne pu te ve Pan ~e vu, ne za do voq ni od la ga wem sed ni ce skup {tin skog Od bo ra za po qo pri vre du na ko ji je tre ba lo da ras pra vqa o sub ven ci ja ma po {to je vla da usvo ji la zah te ve po qo pri vred ni ka.

Pro pao i va {ar u Ru mi Ju ~e ra {wi va {ar u Ru mi bio je bez uobi ~a je ne po nu de i po se ti la ca. Do po dne va se na kan ta ru me ri lo sa mo dva pu ta - iz va ga na je jed na kra va i jed no `dre be, pi {e „Agro ser vis”.

Ku pac ju na di iz Pri zre na imao je na iz bo ru sve ga tri gr la, ali vla sni ci ni su pri hva ti li ce nu od 1,9 evra po ki lo gra mu.

Bran ko Jo va no vi} ve} tri de ce ni je na va {a ri {tu pro da je pi }e, ali ju ~e je ostao bez po sla.

Ugo sti te qi su, gla sni ji ne go obi~ no, nu di li pe ~e we, a u nad me ta wu re klam nih po ru ka kod pro dav ca pa ra daj za pi sa lo je – „ne ma mo sla ni nu”.

Pa rad ni fi ja ker sa po kret nim kro vom ni je imao kup ce ni za 3.000 evra, a ni je bi lo ni ki bi ce ra.

PE TI DAN PA OR SKE BU NE

Do go vor bli zu, blokade do~ekale no} Na kon pet da na blo ka de voj vo |an skih pu te va i ju ~e ra {weg usva ja wa ured be o sub ven ci ja ma jo{ ni je ja sno da li }e po qo pri vred ni ci pre ki nu ti sa pro te sti ma ili ne. Si no}, do za kqu ~e wa ovog iz da wa na {eg li sta u po qo pri vred nim udru `e wi ma ko ja su ini ci ra la pro test ni smo mo gli da do bi je mo po tvr du ne zva ni~ ne in for ma ci je da }e pa o ri „di }i” blo ka de jer sma tra ju da je Vla da Sr bi je is pu ni la wi ho ve zah te ve. Me |u tim, ne zva ni~ no se mo glo ~u ti da su s ne kih ba ri ka da po Voj vo di ni po je di na pa or ska udru `e wa po ~e la ve} si no} da skla wa ju trak to re, a pa o ri su se vra ti li ku }a ma.

Vla da je ju ~e, na pred log mi ni stra po qo pri vre de Du {a na Pe tro vi }a, usvo ji la Ured bu o re gre si ra wu re pro ma te ri ja la za ra tar sku i po vr tar sku pro iz vod wu, po ko joj }e re gres od 14.000 di na ra po hek ta ru „i}i” za po vr {i ne od 0,5 do 100 hek ta ra. Ti me je is pu we no ono {to su pa o ri tra `i li ali ne u pot pu no sti, jer je pred vi |e no da is pla ta nov ca tra je na red nih osam me se ci, {to su oni od bi li, upu tiv {i no ve zah te ve pre mi je ru Sr bi je Mir ku Cvet ko vi }u. Za pra vo, ka ko je ob ja snio mi ni star po qo pri vre de ove go di ne }e bi ti is pla }e ne sub ven ci je od 14.000 di na ra po hek ta ru svim re gi stro va nim po qo pri vred nim ga zdin stvi ma za po vr {i ne do 30 hek ta ra, a za ora ni ce od 30 do 100 hek ta ra sub ven ci je }e bi ti is pla }e ne do kra ja ja nu a ra sle de }e go di ne.

Po qo pri vred ni ci, me |u tim, tra `e da im no vac bu de is pla }en naj ka sni je za me sec da na od pod no {e wa zah te va za re gre si ra we.

- Ko ima ma we od 30 hek ta ra bi }e mu na ras po la ga wu re gres za ono li ko hek ta ra ko li ko je re gi stro vao, ob ja snio je Pe tro vi} na ju ~e ra {woj sed ni ci skup {tin skog od bo ra za po qo pri vre du i do dao da je u bu xet skoj 2011. za te na me ne pred vid |e no ukup no 8,6 mi li jar di. On je do dao da je pro ce na ura |e na na osno vu pro {lo go di {weg bro ja ko ri sni ka te sub ven ci je za ko ju je ta da utro {e no 12 mi li jar di di na ra.

Vla da je ju ~e sa op {ti la i da }e, pre ma usvo je noj ured bi, pri jem zah te va za sub ven ci je po ~e ti 15. ju na 2011. go di ne, te da pri me na ured be po ~i we od mah. Me |u tim,

po qo pri vred ni ci su tra `i li da im se omo gu }i da zah te ve za sub ven ci je {a qu od 10. ju na. Oni su u pi smu Cvet ko vi }u na ve li i da oba ve ze po osno vu pen zij sko-in va lid skog osi gu ra wa mo ra ju da iz mi re do mo men ta pod no {e wa zah te va za re gre si ra we re pro ma te ri ja la.

sek tor za ru ral ni raz voj. Zah tev po qo pri vrd ni ka ko ji jo{ ni su pre ki nu li blo ka du pu te va, je ste da, ka ko su na ve li, „u~e sni ci pro test ne vo `we, kao iz raz ne za do voq stva po qo pri vred ni ka ne bu du pro ce su i ra ni, ni pre kr {aj no, ni kri vi~ no”.

Paj ti}: Sporazum je dobar Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} oce nio je, po vo dom usva ja wa ured be o sub ven ci o ni sa wu po qo pri vred ne pro iz vod we da je do bro {to je po stig nut spo ra zum oko zah te va ra ta ra i {to su ten zi je uma we ne, jer }e po qo pri vred ni ci do bi ti ono li ku ko li ~i nu sred sta va kao {to su pla ni ra li.

- Do bro je da se svi vra te svo jim po slo vi ma, raz lo ga za ten zi je vi {e ne ma, a va `no je da }e na{ agrar bi ti i da qe naj va `ni ja i naj ve }a iz vo zna gra na u ze mqi - ka zao je on.

Naj va `ni ji stan dard gra |a na Du {an Pe tro vi} je ka zao da }e iz ovo go di {weg agrar nog bu xe ta od 20 mi li jar di di na ra za sub ven ci je za mle ko bi ti iz dvo je no 2,5 mi li jar di di na ra, za ge net sko una pre |e we sto ~ar stva dve mi li jar de, za re gre si ra we ka mat ne sto pe za po qo pri vred ne kre di te 2,7 mi li jar di, kao i za du go ve iz pret hod nog pre i o da 2,5 mi li jar di di na ra. Srp ski mi ni star po qo pri vre de je ka zao da je do pre ra spo de le u bu xe tu po qo pri vre de mo ra lo da do |e jer je vla da od go vor na za stan dard sta nov ni {tva i tr `i {te osnov nih `i vot nih na mir ni ca.

Ured ba o sub ven ci o ni sa wu re pro ma te ri ja la mo ra da bu de spro ve de na naj ka sni je do 1.ok to bra, ka ko bi se kva li tet no oba vi la je se wa se tva, uka za li su ra ta ri i pred lo `i li da no vim vla di nim ured ba ma bu du ob u hva }e ne sve me re de fi ni sa ne Na ci o nal nom sta te gi jom ru ral nog raz vo ja. Wi hov pred log je i da do 5. ju na bu de uki nu ta ured ba vla de o za bra ni iz vo za p{e ni ce, kao i od lu ka ko jom je uki nut ge ne ral ni in spek to ra ta i

Na kon usva ja wa po me nu te ured be pred stav ni ci po qo pri vred nih udru `e wa su po ru ~i li da pro te sti i blo ka de pu te va u Voj vo di ni mo gu da bu du ob u sta vqe ni sa mo uko li ko do ku ment o is pu wa va wu wi ho vih zah te va pot pi {u pred sed nik Bo ris Ta di} ili pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}.

- Ni smo vi de li no vu ured bu o sub ven ci ja ma, ni ti nam se iko od nad le `nih u Re pu bli ci ili Po kra ji ni obra tio tim po vo dom i za -

to na sta vqa mo pro test dok ne do bi je mo ga ran ci je sa naj vi {eg me sta, re kao je pred sed nik Aso ci ja ci je po qo pro vred ni ka Mi ro slav Iv ko vi} na po mi wu }i da su po qo pri vred ni ci do dat no re vol ti ra ni na ~i nom ko nu ni ci ra wa s wi ma.

Ka ko je ka zao, pa o ri su ju ~e uju tru ubla `i li pro te ste, ka da su ~u li stav dr `av nog vr ha i na ja vu do no {e wa ured be o pri hva ta wu zah te va, ali po {to u to ku da na ni je bi lo pi sa ne ga ran ci je, po mi sli li su da bi mo gli da bu du iz i gra ni, i jo{ o{tri je su kre nu li u blo ka du.

- @ao nam je {to smo do {li u si tu a ci ju da na {a dr `a va iz gu bi mno go vi {e od iz no sa ko ji su tra `i li po qo pri vred ni ci, ka zao je pred sed nik Klu ba 100P plus Vo ji slav Ma le {ev uz oce nu da je mi ni star po qo pri vre de od go vo ran za to {to su ze mqo rad ni ci mo ra li da se od lu ~e za ta kav vid pro te sta.

Ne za do voq ni pa o ri po seb no su bi li kiv ni jer su, ka ko ka `u, Vla da i re sor no mi ni star stvo po ku {a va li da po de le po qo pri vred ni ke iz Voj vo di ne i Sr bi je.

Biv {a mi ni sa tr ka po qo pri vre de Iva na Du li} Mar ko vi} oce ni la je u raz go vo ru za na{ list da su Mi ni star stvo po qo pri vre de i po li ti ka ba ci li ko sku me |u po qo pri vred ni ke, a me di ji su to pri hva ti li, me |u tim, pri kri va se su {ti na pro ble ma.

- Pro blem je {to ni ko od po qo pri vred ni ka ne pi ta gde je me so. A me so je no vac tj. bu xet ko ji za po qo pri vre du iz no si tek 2,5 po sto ukup nog. To je naj ve }e pi ta we.

Ali, tak ti ka je mi ni star stva da po de li po qo pri vred ni ke na ma le i ve li ke, na sto ~a re i ra ta re, na Voj vo |a ne i Sr bi jan ce - ka `e Iva na Du li} Mar ko vi} uz oce nu da sub ven ci je po hek ta ru sva ka ko ni su ade kvat na me ra a po go to vo je pro ble ma ti~ no ka da po la man da ta vla da go vo ri da je ta me ra raz voj na, a po la trv di da je so ci jal na. To tek ne ma smi sla.

Elem, ka ko god se pro test za vr {i, on ne }e ni {ta re {ti u po qo pri vre di osim {to }e tu kri zu pro du bi ti jer se od po qo pri vre de o~e ku je mno go vi {e ne go {to je za pra vo sprem no da se u wu ulo `i i da se spro ve du re for me, ka za la je ona.

Eki pa „Dnev ni kovih” reportera

KA KO SE BLI @I @E TVA, PA DA CE NA P[E NI CE

KO MI SI JA ZA ZA [TI TU KON KU REN CI JE

Hleb no `i to 24,5 di na ra, ku ku ruz 23

Mo no pol u mle ku kao po u ka

Rast ce ne ku ku ru za, pad ce ne p{e ni ce i znat no ve }i obim pro me ta, osnov ne su ka rak te ri sti ke pro {lo ne deq nog tr go va wa na or ga ni zo va nom ber zan skom tr `i {tu na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du.

Uku pan pro met na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du u pe ri o du od 27. ju na do 3. ma ja bio je 2.800 to na, to je 2,84 pu ta vi {e ne go pret hod ne sed mi ce, ob ja vi la je ta ber za.

Ka ko je re ~e no, vred nost svih ku po pro daj nih aran `ma na iz no si la je ukup no oko 63,8 mi li jar di di na ra, {to je za 219,69 od sto vi {e ne go pred hod ne sed mi ce. Ku ku ruz je i ove ne de qe bio pra vi tr `i {ni po kre ta~ svih de {a va wa na no vo sad skoj ber zi. Ukup no 20 ku po pro daj nih ugo vra i 1.975 to na pro me to va nog ku ku ru za, stva ra ju sa svim pre ci znu sli ku o de {a va wi ma na

tr `i {tu te ro be. U pro te kloj ne de qi ku ku ruz je pro da van po pro se~ noj ce ni od 22,93 di na ra za ki lo gram ili za 6,14 od sto sku pqe ne go pret hod ne ne de qe, i na taj na ~in ku ku ruz se pri bli `io ovo go di {wem ce nov nom mak si mu mu od sre di ne ja nu a ra ka da je ce na iz no si la 21,60 di na ra po ki lo gra mu. Ku ku ru zom ro da 2011. go di ne sa is po ru kom u ok to bru, tr go va no je po ce ni od 16,2 di na ra za ki lo gram, a to je u od no su na ce nu iz pret hod ne ne de qe rast od 7,14 od sto.

Ka ko je na ve de no, o p{e ni ci se tre nut no naj vi {e pri ~a i ka ko se `e tva pri bli `a va, ce na p{e ni ce pro {lo go di {weg ro da sve vi {e pa da, a ten zi je oko ce ne no ve p{e ni ce sve vi {e ra stu. Pro se~ na ce na p{e ni ce pro {lo go di {weg ro -

da bi la je 24,53 di na ra za ki lo gram ili za 12,64 od sto ma we ne go pro {le sed mi ce. Po sled wi za kqu ~en ugo vor u tr go va wu p{e ni com ro da 2011. go di ne (tr go vi na na ze le no) je 17,28 di na ra po ki lo gra mu. Tr `i {te so je je bi lo ak tiv no pro te kle ne de qe i wom se tr go va lo po ce ni od 34 di na ra po ki lo gra mu, {to je 3,79 od sto vi {e od ce ne so je u pret hod noj ne de qi.

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je iz ra zi la je ju ~e na du da }e po zi ti van efe kat na po na {a we svih u~e sni ka na tr `i {tu Sr bi je ima ti pre su da Uprav nog su da, ko jom je po tvr |e no re {e we te ko mi si je o sank ci o ni sa wu i utvr |i va wu zlo u po tre be do mi nant nog mo no pol skog po lo `a ja mle ka ra „Imlek” i „Mle ka re” iz Su bo ti ce.

U re a go va wu Ko mi si je, pod se }a se da se to re {e we od no si na od re |i va we me re za {ti te kon ku ren ci je, zbog utvr |e ne zlo u po tre be do mi nant nog mo no pol skog po lo `a ja na tr `i {tu ot ku pa si ro vog mle ka od in di vi du al nih pro iz vo |a ~a, na me ta wem ne pra ved nih uslo va po slo va wa i pri me nom ne jed na kih uslo va po slo va wa u~e sni ci ma na tr `i {tu.

Na osno vu me ra za {ti te kon ku ren ci je, „Mle ka ra” Su bo ti ca je oba ve za na da pla ti 51,26 mi li o n

di na ra, a „Imlek” Be o grad 254,88 mi li o na di na ra, ko ji }e bi ti upla }e ni u bu xet Re pu bli ke Sr bi je. „Ko mi si ja }e i u na red nom pe ri o du, na sta vi ti da {ti ti kon ku ren ci ju na tr `i {tu Sr bi je u ci qu eko nom skog na pret ka i za {ti te po tro {a ~a, kao i da spre ~a va sve ak te ili rad we u~e sni ka na tr `i {tu ko je za ciq ili po sle di cu mo gu ima ti zna ~aj no ogra ni ~a va we, na ru {a va we ili spre ~a va we kon ku ren ci je”, na vo di se u sa op {te wu Sa ve ta Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je.

Ko mi si ja je po zva la sve gra |a ne i prav na li ca ko ja ima ju ta kva sa zna wa, da joj do sta vqa ju in for ma ci je i pod no se ini ci ja ti ve za is pi ti va we po vre da kon ku ren ci je.

DANAS ISPRED MZ „KLISA”

Foto: F. Baki}

PO^EO POZORI[NI FESTIVAL

Besplatna provera zdravqa

Deca glume na francuskom De~ ji po zo ri {ni fe sti val na fran cu skom je zi ku „Le theatre en fete” u Po zo ri {tu mla dih zva ni~ no je ju ~e otvo rio ata {e za sa rad wu za fran cu ski je zik am ba sa de Fran cu ske Bru no Bo a je. On je is ta kao da }e u~e sni ci fe sti va la na [tran du ima ti pri li ku da u~e stvu ju u svo je vr snom ta mi ~e wu na lik na „Igre bez gra ni ca”. Pri sut ne je ju ~e po zdra vio je i za -

Novosadska

Kam pa wa „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa” odr `a }e se da nas od 9 do 13 sa ti is pred MZ „Kli sa”, Uli ca Sav ska 27.

Su gra |a ni }e bes plat no mo }i da pro ve re ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pro ve re gu sti nu ko sti ju, pre gle da ju mla de `e i kon sul tu ju se s le ka rom.

N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Od zlatne koke tanka supa i ni mal na ce na je od re |e na, M li ci ta ci ja za pi ja~ na me sta je po ~e la i za vr {i la se ne ba{

slav no. Ko nu di vi {e, a ko ma we?

Na pre kju ~e ra {woj li ci ta ci ji nu |e no je sto pro daj nih me sta a za ku pqe no pet. Pi ja ce, ko je su No vo sa |a ni do `i vqa va li kao zlat nu ko ku ko ja za kup ci ma te zgi si gur no do no si so lid nu za ra du, sa da iz gle da sa mi za kup ci do `i vqa va ju kao me sto na ko jem ni je ba{ la ko za ra di ti di nar. Da li zbog vi so kih ce na pi ja ~a ri ne, ili ne ka kvih ~ud nih tren do va i }u di tr `i {ta de si lo se, eto, da je od ukup no sto me sta za ku pqe no sa mo pet, od ~e ga su tri ze le ne te zge.

In te re so va wa za pro da ju kon fek ci je ni je bi lo, jer i tr gov ci su shva ti li da se mo ra ju pri la go |a va ti mo gu} no sti ma ku pa ca. A mo gu} no sti No vo sa |a na su ma le, ima ju pa ra sa mo za hra nu, dok je ku po vi na ode }e na po sled wem me stu, jer se uvek mo `e na }i ne {to u or ma ru. To {to je na pi ja ca ma sve ma we “tek stil nih te zgi” vi {e ni ne ~u di, jer se iden ti~ na ode }a mo `e na }i i u bu ti ci ma “sve za ya be” po mno go ni `im ce na ma, a istom ro bom pre pla vqe ni su i tr `ni cen tri, ko ji su po sta li naj ve }i kon ku ren ti pi ja ca ma u gra du.

N. Radman

O radu Gerontolo{kog centra Ma ni fe sta ci ja „Otvo re na vra ta” odr `a }e se da nas od 12 do 13.30 sa ti u Do mu pen zi o ne ra na No vom na se qu, Uli ca Ba te Br ki }a 17.

Ak ci ja se or ga ni zu je ra di upo zna va wa su gra |a na s de lat no sti ma Ge ron to lo {kog cen tra.

N. R.

Tri benda u CK 13 Ve ~e ras, u 21 ~as, u Omla din skom cen tru CK 13 u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 13 po ~i we na stup tri ben da, ina ~e pro ta go ni sta `e sto kog zvu ka. Ula zni ce ko {ta ju 200 di na ra a za te pa re po sti o ci }e ~u ti i vi de ti be ~ej ski OI pank sa stav “Fi skal ni

ra ~un”. No vo sad ski old school hc bend “Re me di” ga ji zvuk pre pun dis tor zi ja.Na stu pa i sa ra jev sko `u pa nij ski tro ~la ni det me tal pank bend “Ma ter pig”. Ula zni ce se pred kon cert mo gu ku pi ti na ula zu u klub.

N. Sd.

V remeploV

NA “ZMAJEVIM DE^JIM IGRAMA”

Maskenbal za{arenio centar Ve se la ma ski ra na po vor ka de ce kre nu la je ju ~e u 17.30 sa po ~et ka Du nav ske uli ce pa do Tr ga slo bo de gde su na Ve li koj sce ni “Zma je vih de~ jih iga ra” u 18 sa ti do de qe ne grup ne na gra de za naj ma {to vi ti ju ma sku. Pri zna wa su do bi le O[ „Do si tej Ob ra do vi}” i SO [O” Mi lan Pe tro vi}” iz No vog Sa da kao i O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj” iz Srem ske Ka me ni ce. [a re nu po vor ku pred vo di le su ma sko te Er ste ban ke i Ve li kih zma je va i ma `o ret ki we.Zma je ve de ~i je igre da nas }e obe le `i ti pro me na da fol klor -

nih an sam ba la „Ba lo ni ma me |u zve zde” ko ja po ~i we u 9.30 sa ti u Du nav skoj, Zmaj Jo vi noj uli ci i Tr gu slo bo de. Na stup de~ jih fol klor nih gru pa po ~e }e u 9.30 na Ve li koj sce ni na Tr gu slo bo de, a ma li {a ni }e u 10 sa ti mo }i da po se te i bol ni cu za me dve di }e ko ja }e se na la zi ti na tr gu.

U po sle po dnev nom pro gra mu, na stu pi }e hor „Vrap ~i }i„ iz Ba wa Lu ke, a de ca }e se u 17 sa ti na Tr gu slo bo de igra ti i ve `ba ti sa TV ka na lom MI NI MAKS „Pre ko zdra vog te la do ve li kih de la”. Dru gu pri li ku za po prav ku igra ~a ka u bol ni ci za

{tvo dru gih, ma wih ma {i na ala tqi ka. Za uz vrat, „Ju go a lat” }e obez be di ti u Ju go sla vi ji pla sman iz ve snih spe ci jal nih me tal skih pro iz vo da iz Ne ma~ ke. Sprem nost da se ukqu ~e u ovaj po sao, od mah su po ka za la po slo vod stva Fa bri ke re znog ala ta u ^a~ ku i jed ne fa bri ke u Tre bi wu.

N. C.

cu i ro di te qe „Igre iz ze mqe ~u da” i „Svet dru {tve nih iga ra” gde }e bi ti pred sta vqe ne igre za sve ge ne ra ci je. Od 18 do 22 sa ta na uglu Zmaj Jo vi ne uli ce i Tr ga slo bo de ma li {a ni }e mo }i kroz te le skop da po sma tra ju ne be ska te la. Pred sta va Er ste ban ke „Po ve ri se er ste me di i vi de }e{ da to vre di„ odr `a }e se u 18 sa ti u We go {e voj uli ci. De ~i ja po e zi ja i pro za re ci to va }e se u 18 sa ti na uglu Zmaj Jo vi ne i Mi le ti }e ve uli ce, a u 19 sa ti u Zmaj Jo vi noj pri ~a }e se baj ke za la ku no}.

N. R.

Tra`e nove parkove

Nagradni foto-konkurs „Moj Novi Sad”

Na{e glodalice izvozni adut

me dve di }e ma li {a ni }e ima ti u 17 sa ti na tr gu.

U 17.30 u Zmaj Jo vi noj uli ci odr `a }e se kre a tiv na ra di o ni ca osli ka va we li ca i ra di o ni ca za sta va, a na Tr gu slo bo de u isto vre me „Uli ~a ro li je” na ko ji ma }e na stu pi ti de~ ji ple sni klu bo vi, ho ro vi i kul tur no-umet ni~ ka dru {tva. U Zmaj Jo vi noj uli ci u 17.30 na ma loj sce ni ple sa }e „Pod li pa ma”, a u 18 sa ti je ra di o ni ca za de~ je kre a ci je fri zu ra „[iz friz”, „[et wa kroz sun ~ev si stem”, ra di o ni ca sa sred wo ve kov nom te ma ti kom „Ze le ni {tit”, ra di o ni ca za de -

ZASEDALA KOMISIJA ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE

Na sed ni ci Ko mi si je za pred stav ke i pred lo ge Skup {ti ne gra da ju ~e je naj vi {e vre me na po sve }e no pred lo zi ma Si ma na ]a to vi }a ko ji se ti ~u ob no ve par ko va i iz grad we no vih, kao i re no vi ra wa Tr ga slo bo de, a na ro ~i to pri la za Srp skom na rod nom po zo ri {tu. Ovaj gra |a nin po `a lio se i na ba ra ku ko ja se na la zi na uglu Bu le va ra voj vo de Ste pe i Bu le va ra Evro pe ko ja, pre ma we go vim re ~i ma, ru `i iz gled gra da. Raz go va ra lo se i o pred lo gu Sa ve Goj ko vi }a o po sta vqa wu ka bi na na [tran du. Ko mi si ja je sva pi ta wa upu ti la nad le `nim in sti tu ci ja ma, a od go vor od wih o~e ku ju u na red nom pe ri o du.

N. R.

Pred stav ni ci „Ju go a la ta”, iz No vog Sa da, i fir me PBC iz [mel na u Ne ma~ koj De mo krat skoj Re pu bli ci, pot pi sa li su 4. ju na 1968. ugo vor o po slov noteh ni~ koj sa rad wi vre dan mi lion do la ra. Wi me je pred vi |e no da }e No vo sa |a ni za ne ma~ ko tr `i {te pro iz vo di ti glo da li ce od pu nog ma te ri ja la i mno -

c m y

Foto: F. Baki}

subota4.jun2011.

me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di} On je na veo da je grad po dr `ao ovaj fe sti val i iz ra zio na du das }e se de ca iz re gi o na le po pro ve sti u No vom Sa du.

Na fe sti va lu }e u~e stvo va ti oko 300 de ce iz Ru mu ni je, Hr vat ske, Ma |ar ske, Ma ke do ni je, Slo ve ni je i Sr bi je.

G. ^.

Na gra ni kon kurs „Moj No vi Sad”, u okvi ru ko jeg }e u~e sni ci sla ti svo je krat ke fil mo ve o No vom Sa du, po kre nuo je Grad ski od bog Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, a kon kurs je otvo ren do 20. ju la. Uslov je da film bu de do pet mi nu ta i da mo ra bi ti sni mqen mo bil nim te le fo nom. Fil mo vi se {a qu na imejl adre su snimisvojfilm@gmail.com ili do sta vqa ju u Grad ski od bor LSV-a, Trg mla de na ca 10. Uz film se mo ra ju pri lo `i ti i li~ ni po da ci,

kon takt te le fon i adre sa, kao i pun na ziv de la.

Po bed nik kon kur sa osvo ji }e mo bil ni te le fon s an droid plat for mom, dru go pla si ra ni do bi ja di gi tal ni fo to-apa rat, dok je za osvo je no tre }e me sto pred vi |e na kwi ga „Gra ma ti ka film skog je zi ka” Da ni je la Eri xo na. Od po je di nih ka dro va iz fil mo va na pra vi }e se je dan je din stve ni, a osta li ko ji su po sla ti na kon kurs pri ka za }e se na jed no dnev nom fe sti va lu po lo vi nom ju la.

D. B.

SUSRET [KOLA U SREMSKOJ KAMENICI

Velikom Zmaju u ~ast

Su s ret Zma j e v ih {ko l a u Srem skoj Ka me ni ci,~e tr de se ti po re du, ju ~e je otvo rio ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Mi lan \u ki}. Ova kul tur na ma ni fe sta ci ja jed na je od ret kih ko ja ne gu je dru `e we kroz pe smu, igru i se }a we na lik i de lo Jo va na Jo va no vi }a Zma ja.

- Za do voq stvo mi je {to je ove go d i n e Su s ret Zma j e v ih {ko l a or g a n i z o v an ba{ u Srem skoj Ka me ni ci i po `e leo bih do bro do {li cu |a ci ma iz svih gra do va ko ji su do {li da

se dru `e, za ba ve i ra zo no de sa vr {wa ci ma - re kao je \u ki} i do dao da je le po {to su |a ci sva k e go d i n e sme { te n i kod svo jih vr {wa ka i vre me is pu wa v a j u dru ` e } i se, ka k o na pri red ba ma, iz lo `ba ma, ta ko i or ga ni zo va wem pe sni~ kih ve ~e ri.

Na ovo go di {wim su sre ti ma pri su stvo va li su u~e ni ci iz Sme de re va, Srem ske Mi tro vi ce, Ru me, Su bo ti ce, Ve li kog Kne `ev ca, \ur |e va i Ka wi `e.

N. H.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota4.jun2011.

U FUTOGU TRETMAN PROTIV KOMARACA

Skloniti ko{nice s p~elama Tret man sa ze mqe pro tiv od ra slih ko ma ra ca na pod ru~ ju Fu to ga bi }e iz ve den u od po ne deq ka 6. ju na do pet ka 10. ju na, sa op {ti la je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“.

Ka ko se na vo di, ta~ no vre me tret ma na za vi si }e od vre men skih uslo va, a pre pa rat ko jim }e se ra di ti je „ICON“ s ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nog me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na.

Q. Na.

UZ STADION „KARA\OR\E”

Uspravqen i tre}i reflektor Fo to: R. Ha yi}

I tre }i re flek tor po dig nut je nad ju go za pa dom Sta di o na „Ka ra |or |e”. Ka ko su ra ni je na ja vi li grad ski ~el ni ci, no} ni me ~e vi i atlet ski mi tin zi mo }i }e da se odr `a va ju od po lo vi ne ju la.

Pred iz vo |a ~em ra do va osta li su jo{ je dan re flek tor ski stub, kao i 28 sve tiq ki na kro vu iz nad za pad ne tri bi ne, iz grad wa tra fo sta ni ce i po sta vqa we agre ga ta, a na kon to ga „Ka ra |o |e” }e, ba rem po ko li ~i ni osve tqe wa na te re nu, mo }i da bu de po pri {te naj ve }ih tak mi ~e wa u fud ba lu i atle ti ci.

S. K.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Telebakov pou~nik o re~ima Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge.

Dva ~i ta o ca ko je se pr va ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „Ka ko se ka `e„ auto ra Mi lo ra da Te le ba ka. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most - Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

Da te {ka i su vo par na gra ma ti ka mo `e da bu de i jed no stav na, sa -

svim ra zu mqi va, ~ak i za ni mqi va, uve ri }e te se ~i ta ju }i ovu kwi gu, u ko joj wen autor, u 60 ~la na ka, da je krat ke, pre ci zne, prak ti~ ne i po u zda ne po u ke, od go vo re na vi {e od hi qa du mo gu }ih ne do u mi ca o zna ~e wi ma i ob li ci ma re ~i, wi hovm me |u sob nom po ve zi va wu i ni za wu u ja sne mi sli- re ~e ni ce. Ni kra }eg ni bo qeg vo di ~a kroz je zik do pi sme no sti. Da bi ste se br zo i la ko su `i li ovim, svi ma po treb nim po u~ ni kom, dat je i opis gde je {ta ob ja {we no.

A. J.

dnevnik

c m y

8

ZABLISTALI U^ENICI GIMNAZIJE „ISIDORA SEKULI]“

Iz ~istog zadovoqstva pregr{t nagrada U~e ni ci Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}“ za bli sta li su ove go di ne na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma iz ra znih pred me ta, upr kos to me {to je zbog {traj ka u pro sve ti bio pre ki nut kon ti nu i tet na sta ve. Wih dva de se tak je da lo sve od se be da {ko lu i se be pred sta ve na naj bo qi na ~in, a ve li ku za slu gu u to me ima ju i pro fe so ri ko ju su, ka ko is ti ~e di rek tor ka Gim na zi je Ru `i ca Vu ko bra to vi}, bi li u {ko li sve vre me {raj ka i ra di li sa |a ci ma.

- Uvek ima mo tak mi ~a re na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma ko ji po sti `u vr hun ske re zul ta te, jer stvar no ima mo do bre u~e ni ke ko ji ina ~e vo le da u~e stvu ju u van na stav nim ak tiv no sti ma. Ovo je po go to vo va `an re zul tat ka da se uzme u ob zir da je zbog {traj ka pro sve te bi lo ob u sta ve na sta ve re kla je di rek tor ka Vu ko bra to vi} ko ja je, ta ko |e, do bit ni ca jed ne za hval ni ce za svo ju po sve }e nost i re zul ta te u na sta vi slo ven skog je zi ka i kwi `ev no sti od sla vi sti~ kog dru {tva Sr bi je.

Da je za do voq stvo ra di ti sa pa met nom de com is pri ~a la je pro fe sor ka srp skog je zi ka mr Sve tla na Tor wan ski Bra {wo vi}. Ka ko ka `e, ne kad ima gri `u sa ve sti

Mla di, vred ni, uspe {ni |a ci gim na zi je, u~e sni ci re pu bli~ kih Fo to: R. Ha yi} tak mi ~e wa, sa svo jim pro fe so ri ma

{to im za vi kend za da da pre |u ne ku oblast ili da ra de te sto ve, ali joj on da |a ci sa mi ka `u da vi {e vo le da ra de, ne go da dan gu be.

Ovi vred ni, pa met ni mla di i uspe {ni |a ci, ipak ima ju vre me na za sve {to wi ho ve go di ne tra `e.

Ti ja na Zr ni}, Alek san dar Ko va~, Iva na \ur |e vi}, Zdrav ko O`e go vi}, Vi dak Ra i ~e vi} do bit ni ci na gra da na re pu bli~ kim tak mi ~e -

wi ma i svi wi ho vi dru ga ri ko ji su, ta ko |e, u~e stvo va li na wi ma, sla `u se da im je u~e we u`i tak i da ih vre me ko je ulo `e u zna we ne ko ~i da, kao i wi ho vi vr {wa ci, iz la ze, dru `e se i za qu bqu ju.

- Ne vi dim da mi u~e we od u zi ma vre me za bi lo {ta dru go, na pro tiv, me ni ono pru `a za do voq stvo i mi slim da tak mi ~e wa na ko ja idem ne iz i sku ju to li ko u~e wa te -

o ri je, ve} lo gi~ ko za kqu ~i va we.

I da, sti `em sve, da se dru `im, iz la zim vi ken di ma, ~ak i ra dim da ni ma, po ne kad – ka za la je u~e ni ca dru gog tri raz re da Ti ja na Zr ni}, ina ~e do bit ni ca po hva le na dr `av nom tak mi ~e wu iz ma te ma ti ke i tre }eg me sta na Ar hi me de so vom re pu bli~ kom ma te ma ti~ kom tur ni ru.

Ka da po sto je qu bav i ra do zna lost pre ma zna wu, ulo `en trud ne mo `e bi ti na por, a na gra da je po se ban ose }aj ko ji je ove go di ne do bro is ku sio u~e nik pr vog tri raz re da Alek san dar Ko va~, ko ji je, upr kos to me {to po ha |a pri rod no ma te ma ti~ ki smer, na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma osvo jio dru go me sto i iz srp skog je zi ka i iz isto ri je.

Da je do bra or ga ni za ci ja po la od ra |e nog po sla, tvr di ma tu rant ki wa Iva na \u |e vi}. Ona je osvo ji la tre }e me sto iz srp skog je zi ka, ide na tak mi ~e wa i iz ma te ma ti ke, a ba vi se i gim na sti kom. Wen sle de }i ko rak je po la ga we pri jem nog isi ta za upis na ar hi tek tu ru, a na pi ta we ka ko sve po sti `e od go va ra da joj ose }aj uspe ha da je sna gu i oprav da va sve vre me ko je je ulo `i la.

A. Vidanovi}

DANAS OD 9 SATI PROLE]NO SPREMAWE NOVOG SADA

Velika metla ~isti grad „Ve li ko pro le} no spre ma we No vog Sa da“ ko je }e se odr `a ti da nas od 9 sa ti ob je di wu je ak tiv no sti svih grad skih upra va, jav nih i jav nih ko mu nal nih pred u ze }a, in sti tu ci ja i usta no va ~i ji je osni va~ Grad, na ~i {}e wu, oze le wa va wu, ure |e wu i ukup nom ulep {a va wu No vog Sa da.

Me sto na in ter ne tu na ko jem vo lon te ri mo gu da osta ve svo je po dat ke uko li ko `e le da u~e stvu ju u ve li kom spre ma wu Sr bi je je http://www.oci sti mo sr bi ju.rs, gde po sto ji po se ban ode qak za pri ja vqi va we za u~e {}e, kao i za pri ja vqi va we lo ka ci je ko ju tre ba ~i sti ti.

Raspored odno{ewa otpada Od no {e we ba {ten skog ot pa da za ka za no je za po ne de qak u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Sa te li tu, Ba na ti }u i Ki sa ~u, za uto rak u Ka }u, a u sre du u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni od da nas u Me snoj za jed ni ci „Du nav”, kod ku la na Be o grad skom ke ju, na uglu uli ce @ar ka Va si qe vi }a i Ste va na Mi lo va no va i uglu [u ma dij ske i Epi sko pa Vi sa ri o na. U po ne de qak u Me snoj za jed ni ci „@it ni trg” u Bra }e Jo van di} 5, Ugao Voj vo de [u pqik ca i \ur |a Bran ko vi }a i uglu Voj vo de Bo jo vi }a i Vu ka Ka ra xi }a, is pred bro ja 5. G. ^.

Ove go di ne pla ni ra no je se dam cen tral nih punk to va u gra du - na Ri bar skom ostr vu, [o dro {u, u Fu to gu, Pe tro va ra di nu, Ki sa ~u, kam pu su No vo sad skog uni ver zi te ta i u In du strij skoj zo ni Kli sa.

U Pe tro va ra di nu }e }e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} sve ~a no otvo ri i re no vi ra no igra li {te, a na kon to ga }e obi }i ra do ve na Ri bar skom ostr vu. Na po me nu tih se dam punk to va }e se de li ti ru ka vi ce i xa ko vi. Grad po zi va su gra |a ne da se ja ve slu `bi odr `a va wa Za vo da za iz grad wu gra da ko ja pri ku pqa po dat ke za me ha ni za ci ju, jer je pla ni ra no da se

ak ci ja spro ve de na ce loj te ri to ri ji gra da i u svim pri grad skim na se qi ma, ta ko da }e bi ti po treb no da se ukqu ~e i vo lon te ri, od no sno pred u ze }a ko ja }e sta vi ti svo ju me ha ni za ci ju tog da na na ras po la ga we.

Kon takt za pred u ze }a ko ja bi ustu pi la svo ju me ha ni za ci ju je 021/ 488-91 74 i 021/ 488 91 52. ili e-mail sa sa.dzu klev ski@ zigns.rs U ak ci ji u~e stvu ju i vo lon te ri, osnov ne i sred we {ko le, pri vat na pred u ze }a, ban ke, gra |a ni, stran ke, ne vla di ne or ga ni za ci je, me sne za jed ni ce...

Q. Na.

OTKAZAN SKUP STUDENATA VISOKE POSLOVNE [KOLE

Za protest neophodna dozvola Pro test stu de na ta Vi so ke po slov ne {ko le stru kov ni stu di ja (VP[SS) u No vom Sa du, ko ji je tre bao da se odr `i ju ~e is pred ove usta no ve, ot ka zan je, jer ni je bio pri ja vqen po li ci ji. Ka ko sa zna je mo, stu den ti su pla ni ra li da se oku pe oko 10 ~a so va ka ko bi iz ra zi li ne za do voq stvo po vo dom to ga {to mno gi, ko ji su ostva ri li pra vo na bu xet, ni su to do bi li i u prak si. Jed na od stu dent ki wa VP[SS, ko ja je tra `i la da osta ne ano nim na, ka za la je da je ona me |u oni ma ko ji su ostva ri li naj -

ma we 48 ESPB po e na neo p hod nih za bu xet sko me sto, ali da i da qe mo ra da pla ti 60.000 {ko la ri ne.

Pre ma Za ko nu o vi so kom obra zo va wu na red nu go di nu stu di ja o tro {ku dr `a ve mo gu da upi {u oni stu den ti u Sr bi ji ko ji su u te ku }oj {kol skoj go di ni osvo ji li naj ma we 48 bo do va. Ka ko su ne dav no me di ji pre ne li, fa kul te ti u na red nu go di nu stu di ja mo gu da upi {u 20 od sto vi {e stu de na ta od bro ja upi sa nih u pro {lo go di {woj ge ne ra ci ji. Sva ki fa kul tet po je di na~ no tre ba da usvo ji i svo je kri -

^ITAOCI PI[U SMS

te ri ju me za ran gi ra we, u slu ~a ju da uslov od naj ma we 48 bo do va is pu wa va ve }i broj stu de na ta od pred vi |e ne kvo te. Na {a sa go vor ni ca je re kla da je ran gi ra we ura |e no i da ~ak i stu den ti ko ji su ima li mak si mal nih 60 po e na ni su upa li na bu xet. Or ga ni za to ri pro te sta }e isti odr `a ti u to ku na red ne ne de qe, jer, ka ko nam je re ~e no, be o grad skim stu den ti ma omo gu }en je pre la zak na bu xet, a oni ma ko ji su {ko la ri nu pla ti li, vra }en je no vac.

A. J.

065/47-66-452

Mali prosjaci turiste sale}u De ca-pro sja ci sa le }u tu ri ste sa bro do va u Zmaj Jo vi noj uli ci.

Ko mu nal na po li ci jo, eto po sla.

064/2149... *** Sa laj ka ni je pr qa va. To su od lu ~i le de mo kra te, pa }e ti isti i}i da ~i ste Kli su i osta le de lo ve gra da. Kad }e te se do zva ti pa me ti i ura di ti ne sto i za Sa laj ku?

064/2428... *** Ja se sa mo pi tam {ta }e bi ti za pet go di na sa ovom na {om dr `a vom?

062/232... *** Iz Voj vo di ne pa o ri u Be o grad ne sme ju (vaq da smr de na {ta lu i znoj, a i ne raz bi ja ju i ne tu ku) al za to Be o grad ni je ga dqiv na no vac ko je tim istim zno jem za ra de pa o ri. Ka ko oni ni su deo ni ka kvog fol klo ra, kao hu li ga ni po li ti~ kog, ni je im me sto u gra du u ko jem se do zvo qa va pro test pro tiv hap {e wa ~o ve ka ko ji nas je go di na ma dr `ao kao ta o ce i spr dao sa ce lim na ro dom. Pa or iz Voj vo di ne.

064/0484...

*** Sa mo na pred ra ta ri! Blo ki ra li su pu te ve i Kur ta i Mur ta, ge je vi i tak si sti, mo `e te i vi od ko jih svi `i vi mo! Ova vlast se trg ne tek ka da do bi je po wo wi. @i ve li !

063/520... *** U sva kom sta nu ka lo ri me tar?

Ka ko to kad su sta no vi u re ci mo {est spra to va po ve za ni istim ver ti ka la ma za sva ki ra di ja tor, a ima ih re ci mo {est ? 064/2466... *** Ka da vi dim ne ke na {e po li ti ~ar(k)e ko ji su uvek ne {to na sme ja ni od mah me pod se te na onu na -

rod nu iz re ku, ko ja ka `e - sme je se kao lud na bra {no.

063/556... *** Za ^an ka da ob ja sni za {to na {i taj ku ni ho |e tu |e pa re...M.S. 063/7007... *** Za „Eg zit” ko ji ve} po su sta je, za bu le va re ko ji nas ni kud ne vo de, za tre }e ra zred ne uli~ ne mu zi kan te i svi ra ~e za... sve to ima pa ra, a za one ko ji nas hra ne ne ma ni pa ra ni raz u me va wa! Na ro de str pi se i po dr `i jer te pa or hra ni, po li ci jo ne tu ci jer i te be pa or hra ni, a pa o ri ne od u staj te jer nas Evro pa ne }e na hra ni ti! Qu ba.

062/1758...

subota4.jun2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR I PRINCEZA KATARINA JU^E U NOVOM SADU

Do mu u Ve ter ni ku mi ni-bus na dar Dom za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju iz Ve ter ni ka do bio je ju ~e na po klon mi ni-bus a kqu ~e ve su di rek to ru Do ma dr Dra ga nu Mi lo {e vi }u uru ~i li W. K. V. pre sto lo na sled nik Alek san dar Ka ra |or |e vi} i prin ce za Ka ta ri na uz pri su stvo am ba sa do ra Re da mal te {kih vi te zo va u Sr bi ji, W. E. Al ber tom di Lu kom.

{kih vi te zo va u sa rad wi sa Fon da ci jom prin ce ze Ka ta ri ne.

Pre sto lo na sled nik Alek san dar i prin ce za Ka ta ri na ju ~e su bo ra vi li u ce lo dnev noj po se ti No vom Sa du, po se ti li su rek to rat No vo sad skog uni ver zi te ta i sre li se sa rek to rom prof. dr Mi ro sla vom Ve sko vi }em, na kon to ga ob i {li su or ga ni za ci ju

- Ve o ma smo za hval ni na ova kvom po klo nu, jer usta no vi na {eg ti pa tre ba mi ni-bus ka ko bi {ti }e ni ci mo gli da idu na eks kur zi je kao i na sport ske i kul tur ne ma ni fe sta ci je - re kao je pri li kom pre u zi ma wa kqu ~e va di rek tor Mi lo {e vi}.

Mi ni bus je na ba vqen za hva qu ju }i am ba sa di Re da mal te -

stu de na ta sa in va li di te tom i Cen tar za raz voj ka ri je re. Po se ti li su i Uprav nu zgra du Naft ne in du stri je Sr bi je, gde ih je do ~e kao ge ne ral ni di rek tor ovog po re du ze }a Ki ril Krav ~en ko. Kra qev ski par ob i {ao je i ate qe Iv ko vi} kao i „Sti los kom pa ni”.

J. Z.

Fo to: S. [u {we vi}

RADOVI ODMI^U PO PLANU

Celom keju mo der no li ce Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, di rek tor Za vo da za iz grad wu gra da Bo ri slav No va ko vi} i di rek tor „Pu ta” Pre drag Rad mi lo vi}, po se ti li su ju ~e gra di li {te na Sun ~a nom ke ju, ko ji se re kon stru i {e u de lu od Bu le va ra ca ra La za ra do Mor na ri ce u du `i ni od bli zu 2.700 me ta ra.

Ra do ve iz vo di pred u ze }e „Put”, vred nost po sla je oko 248 mi li o na di na ra, a rok za za vr {e tak 115 da na.

- Ra do vi na Ke ju su od ma kli, i za do voq stvo mi je {to je po sao do bi lo na {e pred u ze }e „Put”.

Kej }e bi ti ura |en na isti na ~in kao i deo ko ji je ve} go tov, s

tim {to }e na stra ni bli `oj Du na vu bi ti trim sta za a sa dru ge bi ci kli sti~ ka sta za. Do po lo vi ne me se ca bi }e ura |en deo do ula za u [trand sa kom plet nim

bio zah tev su gra |a na, a ov de }e bi ti po sta vqe na no va. U pla nu je i sa |e we no vog dr ve }a, oko 500 ko ma da - is ta kao je Pa vli ~i}.

O~e ku je se da se sre di nom ju la na sta ve ra do vi na Som bor skom bu le va ru i po~ nu u Uli ci Bran ka Ba ji }a, Ma `u ra ni }e voj i na Sen tan drej skom pu tu, a da grad wa ~e tvr te fa ze Bu le va ra Evro pe po~ne to kom av gu sta pri la zom iz prav ca Fru {ko gor ske uli ce. Odav de }e ra sve ta bi ti pre me {te na na deo Ke ja iz me |u Fu to ga i Ve ter ni ka, {to je

Di rek tor ZIG-a Bo ri slav No va ko vi} re kao je da je tre nut no u tom pred u ze }u u to ku jav na na bav ka za iz grad wu Som bor -

skog bu le va ra, Sen tan drej skog pu ta, Ma `u ra ni }e ve uli ce u Pe tro va ra di nu i Uli ce Bran ka Ba ji }a.

- Po red po me nu tog, ovih da na o~e ku jem da bu de za vr {e no pro jek to va we ~e tvr te fa ze Bu le va ra Evro pe. Uko li ko ne bu de `al be nog po stup ka, o~e ku jem da ugo vo ri za Som bor ski bu le var, uli cu Bran ka Ba ji }a, Ma `u ra ni }e vu i Sen tan drej ski put bu du pot pi sa ni po ~et kom ju la, a da ra do vi po~ nu sre di nom tog me se ca, kao i da grad wa ~e tvr te fa ze Bu le va ra Evro pe kre ne to kom av gu sta - na gla sio je No va ko vi}.

B. M.

Fo to: S. [u {we vi}

EVROPSKI STANDARD HASAP 13. JULA STI@E U GRAD

Ve }i ni pe ka ra 1.000 evra fa li za spas Ve }i na pe ka ra u gra du ni je pri la go di la po slo va we HA SAP si ste mu ko ji po ~i we da se pri me wu je od po ne deq ka 13. ju na. Pe ka ri su tek od ne dav no po ~e li da skla pa ju ugo vo re s kon sul tan skim ku }a ma ko je iz da ju li cen ce. U raz go vo ru s ma lim pri vred ni ci ma ~u li smo da ih ugo vor ko ji pot pi su ju s ovla {}e nim ku }a ma ko {ta oko hi qa du evra, i to je raz log za {to ni su na vre me kre nu li s uvo |e wem si ste ma kva li te ta. A HA SAP stan dard pod ra zu me va stro ge uslo ve ra da ko ji ga ran tu ju is prav nost hra ne u svim fa za ma od pre ra de do pro da je. Ovaj si stem ne pod ra zu me va sa mo nov na ~in ra da u pe kar stvu, ve} se we ga mo ra ju pri dr `a va ti i u ugo sti teq stvu i u kla ni ca ma.

Pred s ed n ik Uni j e pe k a r a No vog Sa da Slo bo dan Stri ~e vi} ka `e da je bit no da pe ka ri po~ nu s uvo |e wem no vog

stan dar da kva li te ta, a to je, da za po ~e tak ima ju sklo pqen ugo vor o li cen ci ra wu. Ka ko ka `e ve }a ula ga wa }e ima ti pe ka ri ko ji ra de u neo d go va ra ju }im objek ti ma. U na {em gra du je iz me |u 150 i 200 ma lih i ve li kih pe ka ra sa po go ni ma za pro iz vod wu.

- Od pre me sec da na vo di mo dnev nik o ula sku na mir ni ca i iz l a s ku go t o v ih pro i z v o d a.

Obje kat sam re no vi rao pre ne ko li ko go di na i ve} ta da sam vo dio ra ~u na o iz gle du i ve li ~i ni pro sto ri ja, jer sam znao da HA SAP si stem tre ba da po~ ne kod nas da se pri me wu je

Pe ka ri od ne dav no po ~e li da skla pa ju ugo vo re s kon sul tan skim ku }a ma ko je iz da ju li cen ce. Ka `u da ih ugo vor ko ji pot pi su ju s ovla {}e nim ku }a ma ko {ta oko hi qa du evra, i to je raz log za {to ni su na vre me kre nu li s uvo |e wem si ste ma kva li te ta U pe ka ra ma „Awa” i „Evro pa” su sklo pi li ugo vor sa kon sul tan skim ku }a ma.

U „Pa u nu„ o~e ku ju da }e do 13. ju na us pe ti da uskla de po slo v a w e s no v im si s te m om kva li te ta, jer im je ka ko ka `e vla snik Mi le Ra {i} pro sta lo da od ra de ne ke sit ni ce.

- is ti ~e Ra {i}. Ka `e da je na ru ~i de zo ba ri je ru - ant bak te rij ski oti ra~ ko ji se sta vqa pred vra ta po go na pre ko ko ga tre b a da pre | e rad n ik pri ula sku u pro iz vod wu.

I pe ka ra „Grad” je na pu tu da po~ ne s no vi na ma u ra du.

Pre ma re ~i ma vla sni ka Vas ka

Isa kov skog vi {e od po lo vi ne po sla je ura |e no. Osta lo je, ka `e da sklo pi ugo vor s „Ci klo ni za ci jom” o dez in fen ki i ji i de ri ti za ci ji. Ra ni je je, ve l i, od r a d io gra | ev n in s ki deo.

- HA SAP sta nard pro pi su je da rad nik ima po se ban ulaz u fir mu, kao da za po {qa va mo bar 50 qu di. Od mah ide u gar de r o b u, gde pe r e ru k e, pre svla ~i se u rad nu uni for mu i tek on da mo `e da ide u pro iz vod ni po gon. Pro sto ri je mo ra ju da bu du po seb ne, ne mo `e se iz jed ne ula zi ti u dru gu.

Mo ra da po sto ji i svla ~i o ni ca i po seb na pro sto ri ja gde pe ka ri to kom rad nog vre me na mo gu da pre dah nu od po sla. Pe ka ri ko ji u asor ti ma nu ro be ima ju i hleb mo ra ju da ima ju dva vo zi la, jed no za pre voz si ro vi na, a dru go za uto var go to vih pro iz vo da - is ti ~e Isa kov ski.

Z. Deli}

MANIFESTACIJA U KULTURNOM CENTRU GRADA

Arap ska kul tu ra pred No vo sa |a ni ma Ma ni fe sta ci ja „Da ni arap ske ku ltu re” ju ~e je otvo re na u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, ko ji je ujed no bio i ogra ni za tor, a tra ja }e jo{ da nas i su tra. Sve ~a no sti su pri su stvo va li gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} i am ba sa do ri Al ` i r a, Egip t a, Ira k a, Ku vaj ta, Pa le sti ne, Ma ro ka, Si ri je i Tu ni sa. Ove ze mqe su po se ti o ci ma pred sta vi le svo ju mu zi ku i bo gat iz bor spe ci ja li te ta na ci o nal nih ku hi wa.

Am ba sa dor Pa le sti ne u Be o gra du Mo ha med Nab ham za hva lio se No vom Sa du {to je do ma }in ova ko zna ~aj nog de {a va wa.

- Le po je {to ima mo pri li ku da pri ka `e mo svo ju kul tu ru i ono {to za i sta je smo. Ova ini ci ja ti va ima }e ve li ki zna -

Fo to: B. Lu ~i}

~aj za una pre |e we od no sa iz me |u Sr bi je i arap skih ze ma qa. No si mo ve li ku qu bav i do -

{li smo da po ka `e mo i po de li mo na {u kul tu ru i obi ~a je.

Ovim ujed no i po zi va mo sve da

po se te na {e ze mqe - iz ja vio je Nab ham.

U okvi r u „Da n a arap s ke kul t u r e” da n as u bi o s ko p u Kul tur nog cen tra pri ka za }e se i fil mo vi iz Egip ta i Tu ni sa. Na re per to a ru od 17.30 je tu ni `an sko ostva re we „Ti {i na pa la te”, od 19.45 se pri ka zu je „Ja vo lim bi o skop” i od 22 sa ta „Be sa ne no }i”, oba iz Egip ta. Su tra se pri ka zu ju de la iz Egip ta, pa }e ta ko No vo sa |a ni od 17 sa ti mo }i da po gle da ju film „Se ci i le pi”, od 18.45 „Kao da nas”, a od 20.30 “Naj l ep { a vre m e n a”, dok }e ma ni fe sta ci ju u 22 sa ta za tvo ri ti film „We go va ek se len ci ja, go spo din mi ni star”. Ulaz na sve pro jek ci je je bes pla tan.

D. B.

Fo to: D. B.

NA GRBAVICI

Osve {ta no ze mqi {te za cr kvu Te ren na Gr ba vi ci, gde }e bi ti iz gra |e na cr kva po sve }e na Sve tom ca ru Kon stan ti nu i ca ri ci Je le ni, osve {tao je ju ~e epi skop ba~ ki Iri nej uz sa slu `e we sve {te ni ka iz No vog Sa da i oko li ne.

Pri su stvo va lo je sto ti nak Gr ba vi ~a na, a ne ki su do ne li i po slu `e we. Srp ska pra vo slav na cr kva ju ~e je i pra zno va la, te je pre re zan

slav ski ko la~ i bla go si qa no slav sko `i to.

Jo{ 2008. go di ne SPC je ku pi la ze mqi {te od ZIG-a, u tro u glu uli ca Kri lo ve, No ve i Mi {e Di mi tri je vi }a. Cr kva bi tre ba lo da bu de u vi zan tij skom sti lu. Gru bi gra |e vin ski ra do vi tre ba lo bi da bu du za vr {e ni za tri go di ne.

D. B.

URS PITA TONS

Za {to je pro je kat skup Od bor ni~ ka gru pa „Uje di we ni re gi o ni Sr bi je“ u Skup {ti ni gra da tra `i od di rek to ra Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da Bran ka Ron do vi }a da pre da na uvid jav no sti No vog Sa da pro je kat Cen tra za sa vre me nu edu ka ci ju za ko ji je 1. ju na ove go di ne is pla }e no po la mi li o na di na ra, na vo di se u sa op {te wu URS - a.

Ovo pi ta we }e bi ti po sta vqe no i na na red noj sed ni ci Skup {ti ne grad, po go to vo {to Od bor ni~ ka gru pa „Uje di we ni re gi o ni Sr bi je“ ima sa zna wa da je ~lan Grad skog ve }a za du `en za pri vre du Mar ko Na ran ~i} tra `io sme nu di rek to ra TONS-a zbog lo {eg ra da, ka `e se u sa op {te wu.

B. M.

NOVOSADSKA­HrONIKA

subota4.jun2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.40),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(14),­„ran­go”­(14.20), „Hop”­(13.10),­„rio”­(13,­15,­17.30),”Tor”­(19.30),­„Be­li­la­vo­vi”­(16.20,­22.35),­„Cr­ven­ka­pa”­(18.20),­„Pa­kle­ne­uli­ce­5”­(15.10,­21.45),­„Tu­|e­sla­|e”­(15.20),­„Pi­ra­ti­sa Ka­ri­ba­na­~ud­nim­pli­ma­ma”­(14.45,17.10,­17.30,­20,­20.15,­22.45),­„Ma­mur­luk­u­Bang­ko­ku”­(16.30,­18.30,­20.30,­22.30),­„Go­di­ne­qu­ba­vi”­(20.20),­„Ce­na­isti­ne”­(22.50),­„H Men:pr­va­kla­sa”­(17.40,­20.10,­22.40).

Jadran:­„Tu­|e­sla­|e”­(19),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na„­(21)

PoZoRi[tA Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Uspa­va­na­le­po­ti­ca”­(11)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­-­ne­de­qa od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca,­ Trg­ J.­ J.­ Zma­ja­ 1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Sla |a na Sti ja ko vi} iz Novog Sada (devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: Ol gi ca Emi} iz Novog Sada, Bi qa na Lu ki} iz Ba~ke Palanke, Zo ri ca \u ri{ iz ^erevi}a i Mi ra Kne `e vi} iz In|ije, DE^AKE: Alek san dra Ga {i}, Je le na Ru do vi}, Ma ri ja Bur sa}, Mi li ca Mu sta co vi}, Stan ka Ja wa to vi}, Jo va na Ko kot i Re na ta Er do {i-Ric iz Novog Sada, Ta tja na Va len ti ko va iz Kulpina, Bran ki ca Vla o vi} iz ^uruga, Ma ja Lon ~ar iz Apatina i Ta tja na Vin kov iz Ba~kog Mono{ora.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milica Tihomira Kajtez (1945) u 11.15 sati, Aleksandar Henrika Kati} (1924) u 12, Milorad Save Mahovac (1953) u 12.45, Boris Stjepana Telarovi} (1960) u 13.30 (ispra}aj), Jaga Remije Suturovi}-Dun|erov (1931) u 14.15 (ispra}aj).

Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Mirjana Bla`e Mili} (1933) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Dragiwa Sime Komneni} (1927) u 15 sati.

Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Savka \ura|a @dero (1928) u 13, a na Dowem novom grobqu Katica Janka Benka (1934) u 15 sati.

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota4.jun2011.

11

ПРЕМИЈЕР ВОЈВОДИНЕ УДАРИО ТЕМЕЉ КОМПЛЕКСУ БАЗЕНА

Брчкање већ у августу

Угинула бела риба

ПОМОР РИБЕ НА ВЕЛИКОМ БАЧКОМ КАНАЛУ

У води пронађен амонијак

ТУРИЈА: Са обала Великог бачког канала, на потезу од Србобрана према Бачком Градишту, већ данима се шири несносан смрад. Наиме, узрок ових непријатних мириса је огромна количина угинуле рибе која плута на ивицама Канала. Мештани Турије кажу да је веома чудно што се види једино сребрни караш који је познат као најотпорнија риба. Ово потврђује и извештај Покрајинске инспекције за заштиту животне средине, број угинулих јединки рибе је око 7.100 комада и то углавном сребрног караша, величине од десет до двадесет центиметара. У мањем броју има деверика и друге беле рибе.

- Ових дана се прича да је у Стапару чишћен део канала и да је тамо дошло до помора рибе, коју је вода донела до Турије и Србобрана. Риба, наводно, није прошла даље у Тису, пошто је брана спуштена, јер је водостај Тисе био виши од Дунава – казао је Светозар Срданов из Еколошког удружења „Бељанска бара“ у Турији. Узорци угинуле рибе, као и воде из Великог бачког канала су посла-

ти на анализу у ЈВП „Воде Војводине“ како би се утврдио узрок помора рибе. „У узорцима воде из дела канала низводно од Србобрана и Турије, где је пре десетак дана примећен помор беле рибе, констатоване су повећане количине амонијака. У узорцима узетим у петак 27. маја било га је 2,5 милиграма по литру, док су анализе у лабораторији РХМЗ, урађене у понедељак 30.маја, показале да је ниво амонијака смањен на 0,75 милиграма. Присуство амонијака указује на свеже органско загађење које је стигло са подручја општина Кула и Врбас. До побољшања квалитета воде у овом делу канала дошло је после упумпавања свеже дунавске воде код Богојева, што је практично и једини начин да се поправи квалитет воде у спорном делу канала. Анализе узорака угинуле рибе, коју су узеле ветеринарска и инспекција за заштиту животне средине још нису готове и поднета је пријава против Н.Н. лица“ наводи се у саопштењу ЈВП „Воде Војводине“. М. Кековић

„Апатекс” ником не треба АПАТИН: На продаји некретнина Текстилног предузећа „Апатекс“ у стечају, непосредном погодбом продат је стан у Апатину од 29

квадратних метара за 1,15 милиона динара док за осталу некретнину није било заинтересованих. Биле су понуђене три целине и то предионица чија је вредност процењена ха нешто више од 40, трикотажа процењана на 60,5 и управмна зграда на 17,5 милиона динара. „Апатекс“ је у стечају пд 19.марта 2007. године а до сада су продате машине и остала покретна имовина као и малопродајни објекти, односно, продавнице. Прикупљен новац се користи за исплату поверилаца а највећи повериоци су Републичка управа јавних прихода и радници „Апетекса“. Ј. П.

Нови смер у гимназији СРБОБРАН: Гимназија „Светозар Милетић“ отвориће од наредне школске године одељење за образовање у економији, смер финансијски техничар. У први разред биће уписано 30 ђака и деца из Србобрана имаће први пут могућност да уче за овај профил без путовања у друге градове и без мењања смена. Прецизније информације се могу добити у Гимназији „Светозар Милетић“, или на телефон 730–155. М. Кк.

СТАРА ПАЗОВА: У Старој Пазови, на петљи магистралног пута М22 и локалног пута Војка-Стари Бановци, председник Владе АП Војводина Бојан Пајтић и председник општине Горан Јовић ударили су камен темељац спортскорекреативног комплекса базена, који ће се, уз подршку Фонда за капитална улагања Војводине, градити у три фазе.

- Пре десет година Срем је био један од најнеразвијенијих делова ове земље, а након инвестирања готово седам милијарди динара у инфраструктуру и заједничких програма за привлачење и домаћих и страних инвеститора, можемо рећи да је Срем део ове земље који се најбрже развија. То је разлог што, поред инфраструктуре, хоћемо да улажемо и у туризам и у животни стандард грађана. Ми смо данас по-

чели радове на изградњи спортскорекреативног комплекса у Пазови, који ће бити значајан, не само за децу и грађане, за спорт и рекреацију,

БАЧКОМОНОШТОРСКО БРОДОГРАДИЛИШТЕ НАКОН ОТВАРАЊА СТЕЧАЈА

Дуг од преко пет милиона евра гура у банкрот СОМБОР: Више од 130 радника у бродоградилишту „ТератрејдБродоремонт” а.д. из Бачког Моноштора, надомак Сомбора, с нестрепљењем чекају крај агоније у овом предузећу, која траје дуже од годину дана. Наиме, после процене да су дугови у овом предузећу нарасли на пет милиона евра, а да само бродоградилиште вреди тек милион евра, уследио је стечај. На његовом увођењу инсистирао је 131 радник, сматрајући да ће на тај начин натерати

Милорад Вељовић

власника да им исплати 11 зарада, а након свега и сада мисле да су добро поступили. Председник Самосталног синдиката у бродоградилишту Саша Лукић истиче да су радници с тешком муком сакупили пола милиона динара за полог у Привредном суду у Сомбору како би стечај био покре-

нут. Он додаје да се због тога нису покајали и надају се да ће бити проглашен банкрот, те да ће бродоградилиште бити продато купцу који ће наставити да се бави бродоградњом.

-Агонија бродоградилишта траје дуго, стечај је отворен 21.марта, међутим, власник се до сада није јављао нити итересовао за фирму - каже стечајни управник Милорад Вељовић, који додаје да су многи рачунали да ће инвеститор из Холандије уложити новац, како би наручени брод, на коме је завршено 80 одсто послова, коначно био завршен и тако покренути производњу. То се није десило, јер је инвеститор из Ротердама однео сву опрему, а брод дугачак 110 и широк 10,5 метара, стоји незавршен. Сами радници плату нису примили скоро годину дана и већина њих је на евиденцији Националне службе за запошљавање где ишчекују прву новчану накнаду. Укупан дуг запосленима достигао је 48 милиона динара, док у исто време ОТП банка и Банка Интеза потражују 300, а Пореска управа 10 милиона динара. С обзиром на то да се део дуга не може наплатити, јер су многи рокови за наплату давно истекли, бродоградилиште ће тешко избећи банкрот.

-Уколико у наредних 60 дана план реорганизације не буде поднет, биће донето решење о банкроту. То значи да би се повериоци намирили продајом целокупне имовине, или ће бро-

Пола века од матуре

СОМБОР: Матуранти сомборске гимназије недавно су обележили пола века од стицања статуса академских грађана. После одавање поште другарицама и друговима који више нису са њима, градоначелник Апатина др Живорад Смиљанић, њихов школски друг, позвао је своју генерацију у бању Јунаковић. Успут им је показао и новоизграђене објекте, као и урбанизовано Ромско насеље. После шетње прелепом обалом Дунава, почастио је своје другове обилним

ручком у бањи. Међу слављеницима, попут песника Мише Вребалова и Стојана Бербера, били су и угледни бивши директор Покрајинске болнице проф. др Ђорђе Јањић, проф. др Марко Ковач, др Србољуб Голубовић, др Стеван Маркош, те познати новосадски адвокати, професори, инжињери. Бивше матуранте поздравила је професорка Лепосава Кљајић, којој су слављеници били прва генерација у професури. В. Х.

Брод за Холанђане био једина нада у опстанак

Бродоградилиште у власништву Београђана Већински власници „Бродоремонта“ су Београђани Ненад Голијанин и Владимир Шекеровски, односно њихова фирма „Тератрејд“, која у свом портфолију има одсто капитала бродоградилишта у Бачком Моноштору, док пензијски фонд има 5,5 процената, а остало радници. Неколико година бродоградилиште је успешно радило за Холанђане, радницима су исплаћивана солидна примања, али је убрзо уследио суноврат, да би због неисплаћених зарада, радници у септембру прошле године, ступили у штрајк. доградилиште бити продато као правно лице - појашњава Мелинда Маркезић, портпаролка Привредног суда у Сомбору, док стечајни управник Вељовић истиче да ће, уколико не дође до реорганизације у „Бродо-

ремонту”, представницима локалне самоуправе предложити да се бродоградилиште прода као правно лице, сматрајући да би то омогућило наставак производње. М. Миљеновић

Хрватски службени језик у Соту

ШИД: Заменик председника општине Шид Срђан Малешевић на конференцији за новинаре говорио је о увођењу хрватског језика и писма у село Сот. Овај део посла по његовом мишљењу ће се обавити током наредне јесени, после пописа становништва у општини Шид. Тада ће се стећи услови за измену и допуну статута општине Шид, којим се регулише питање националних мањина на просторима ове општине. Према проценама, у Соту живи око 40 посто Хрвата. То је био повод прошлонедељне посете заменика покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина Еве Вукашиновић и покрајинског секретара за образовање, управу и националне заједнице магистра Андора Делије, који су са члановима локалне управе у Шиду разговарали о иницијативи да се хрватски језик уведе у службену употребу у Соту. Д. С.

Пун допринос еколошком спремању Србије

ЈУБИЛЕЈ УГЛЕДНИХ СОМБОРСКИХ ГИМНАЗИЈАЛАЦА

већ и за туристе којима ће ово сигурно бити атрактивна дестинација - рекао је, обраћајући се представницима локалне самоуправе и но-

винарима, председник Владе Војводине Бојан Пајтић. Председник општине Горан Јовић је захвалио Фонду за капитална улагања Војводине на финансијској подршци за изградњу прве фазе комплекса базена, у износу од 275 милиона динара, која обухвата пет базена за децу и одрасле, што треба да буде завршено до августа ове године, најавивши да ће у другој фази бити изграђен олимпијски, а у трећој затворени базен. И директор Дирекције за изградњу општине Стара Пазова Јован Тишма је задовољан динамиком којом се одвијају радови, на припреми терена за комплекс базена, те сходно томе и клаузулама из уговора са извођачем радова, фирмом „Јединство” из Севојна, очекује да се за 2,5 месеца деца и млади из старопазовачке општине већ брчкају. А. Мали

БЕЧЕЈ: Преко хиљаду волонетера у највећој потиској општини јавило да буду део данашњег великог еколошког спремања Србије, поводом Светског дана заштите животне средине, у оквиру кампање „Очистимо Србију“.

- На укупно 45 локација у свим насељеним местима општине радиће се од 8 до 12 сати, а онда ће комунална предузећа „Комуналац“ и „Потисје“ својим возилима однети прикупљени отпад на градску депонију „Ботра“. Циљ нам је да суграђани промене свест када је екологија у питању, као и да сличне акције периодично организујемо - сиже је најаве данашње акције председника формираног Штаба Душана Јовановића.

Координатор акције Марко Ђапић презентирао је места где ће се акција реализовати. Најмања насеља Дрљан, Милешево, Пољанице и Радичевић ће цело село „прочешљати“, у Бачком Градишту ће се очистити осам, Бачком Петровом Селу четири и Бечеју 14 локација. Углавном ће то бити прилази насељима, паркови, простор око школа, спортских терена, приобаље Тисе... Бојана Божић је, у име Одсека заштите животне средине и просторног планирања Општинске управе Бечеј, додала да ће се истовремено на Градској пијаци спровести едукативна акција по имену „Променоам за промене“, у оквиру које ће се пластичне заменити папирним и платненим кесама. В. Ј.

Пластеници за Дан школе НОВИ БЕЧЕЈ: Дан школе у Основној школи „Јосиф Маринковић“ у Новом Бечеју, обележен је јуче, дан раније, промоцијом три пластеника, које је подигла Ђачка задруга ове школе, у циљу подстицања предузетништва и подизања квалитета рада са децом. Подизање три велика пластеника помогла је локална самоуправа са 200 хиљада динара, а приходи код прве бербе, процењени су на двоструко већи износ. Свечаности су присустовали многобројни гости који су помогли подизање пластеника у Ђачком кутку школе, међу којима је био и председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов. Сав приход из пластеника ће бити

усмерен у фондове за организовање ђачких екскурзија и других потреба школе. М.К.

12

vojvodina

subota4.jun2011.

dnevnik

ОБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ БЕОЧИНСКОГ ВРТИЋА

Век бриге о деци

Пауни у Градској башти

НЕМИЛА СЦЕНА У ШКОЛСКОМ ЗОО-ВРТУ У ЈАША ТОМИЋУ

Ђаци затекли мртвог пауна ЈАША ТОМИЋ: Мужјак пауна, стар три године, који се налазио у малом зоолошком врту при Основној школи “Стеван Алексић” у Јаша Томићу, у уторак ујутро нађен је мртав. Беживотну птицу са украсним перјем затекли су ученици и одмах о томе обавестили наставнике. У школи сумњају да је непознати винов-

екипа ветеринарске службе, као и да је једна од претпоставки била да је ласица ушла у зоо врт и насрнула на пауна. Али, по томе у каквом је стању била птица и траговима провале, ипак се сумња да је у питању људски фактор. Остали су, наиме, трагови провале на два метра високој жи-

Украсне птице и у Зрењанину Украсне птице налазе се и у Градској башти у Зрењанину. Недавно је овде, захваљујући Друштву за одгој расне живине, зечева, голубова и птица, донето неколико паунова, златних фазана, као и три врсте голубова, патка и петао. По речима председника тог Друштва Милана Бузаџина, најлепшу башту у Србији однедавно красе птице, на радост најмлађих суграђана које треба од малих ногу учити да воле животиње.

ник, или више њих, прескочио ограду школе, ушао у зоо врт и, вероватно из обести, убио пауна. О случају је одмах обавештена полиција, чији припадници су изашли на лице места и обавили увиђај. Истрага је у току и ваљда ће се ускоро сазнати ко је одговоран за смрт пауна, љубимца, не само ђака јашатомићке школе, већ и мештана овог села у општини Сечањ.

- Претпостављамо да се ово десило у ноћи између 30. и 31. маја. Тек око 9 часова ујутро једно дете је уочило мртву птицу, пошто ученици, по навици, око 9,30 сати, на паузи, хране животиње у зоо врту, смештеном у дворишту школе, на површини од 300 квадратних метара – рекао је јуче за “Дневник” директор ОШ “Стеван Алексић” Љупче Трпчевски и додао да се овде затекла и

чаној огради са металним стубовима.

- Деца су била тужна. Ни житељима није свеједно. Лепо су прихватили животиње у школском зоо врту. Чак смо често и викендом отварали школско двориште како би грађанима омогућили да обиђу животиње – казао је Трпчевски. Мини зоо-врт у Јаши Томићу, иначе, донација је председнице Друштва за заштиту животиња из Ђурђева Монике Брукнер. Постоји већ три године и никада до сада није било сличних, а ни маргиналнијих инцидената. У ограђеном простору налазе се алпске козе, вијетнамско прасе, зечеви, два пса, патка, украсне коке и петао. До пре три дана била су и два пауна, мужјак и женка. Сада је остао само један. Ж. Балабан

БЕОЧИН: Предшколска установа „Љуба Станковић” у Беочину обележила је јубилеј, тридесетпетогодишњицу постојања установе и сто година предшколства у Беочину. Активности на обележавању велике прославе трајале су током целог маја, а носиле су назив „Врати ми љубав поверењем бар’’. Малишани из свих објеката Раковца, Беочина, Беочин Села, Черевића, Баноштора, Сусека и Луга, спроводили су са својим васпитачима ликовне активности, позоришну представу, осликавање спољних зидова, прављење макета а све у складу са називима које носе њихови објекти – пчелице, бубамаре, звездице, лабудићи... У спортском центру одржан је карневал у коме је учествовало преко три стотине деце која су у различитим костимима игром и песмом представиле установу у најбољем светлу.

Свечаност у предшколској установи „Љуба Станковић”

Присутне, међу којима су били и сви радници установе у пензији, поздравила је директорица Љубица Лазаревић, захваливши се на великом одзиву јер је спортски центар би мали да прими све

родитеље, пријатеље и родбину малишана.

- Током маја пригодним програмима - радионицама, представама, песмом и игром, прославили смо рођендан вртића у свим објекти-

ма, а ова година нам је нарочито значајна, јер је пре тачно сто година започело предшколство у Беочину. Још 1911. године при беочинској фабрици цемента постојала је једна васпитна група деце који су ишли у тадашњи вртић. Тренутно радимо на прикупљању података о нашој установи па планирамо да на дан просветних радника издамо монографију – рекла је директорица. Пре централног догађаја – карневала, освештане су и просторије предшкоске установе уз присуство православног свештеника Мирослава Бабића и жупника цркве Свете Бабаре из Беочина Марка Лончара, с обзиром на то да је Беочин одувек био вишенационална средина. Истог дана је, у сарадњи са ЈКП ‘’Беочин’’ посађено цвеће у дворишту вртића у Беочину, а активно учешће су узела деца најстаријих група. В. Недић

ПОЧИЊЕ ДРУГА ФАЗА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ЗГРАДЕ ОПШТИНЕ КИКИНДА

У но вом ру ху до кра ја ле та

КИ КИН ДА: Прва фаза реконструкције зграде Општине биће завршена најдуже за седам дана. У протеклом периоду измењена је кровна конструкција, замењен је цреп, а реконструисана је и кула за шта је утрошено 17 милиона динара. Како је истакао начелник општинске управе Бранко Љубоја, током санације било је непредвиђених радова. Ни извођач радова, ни пројектанти ни запослени у згради нису знали да је зграда толико девастирана и утолико је исправна одлука да се започне темљена реконструкција.

- Председник општине Илија Војиновић потписао је уговор за наставак радова са фирмом „Нимол“ из Суботице. Ово предузеће имало је најбољу понуду на јавном тендеру који је био објављен у „Службеном гласнику “и на сајту Општине Кикинда. Понуда одабраног извођача је 26 милиона динара. На јавни тендер јавиле су се две фирме, а члан комисије за одабир извођача радова био је и представник Завода за заштиту споменика културе из Суботице. Средства за комплетну санацију зграде предвиђена су у буџету. Део новца биће обезбеђен и из других фондова, а ових дана очекује се и одлука Министарства за државну управу и локалну самоуправу о додели средстава

Реконструкција зграде Општине напредује по плану

од игара на срећу, где је кикиндска општина конкурисала за реконструкцију зграде Општине - објаснио је Љубоја. Рок за завршетак друге фазе реконструкције је 85 календарских дана . Реконструисаће се унутрашњи део зграде, уредиће се фасада и заменити столарија. Гарантни рок за радове је пет година – додаје наш саговорник- очекујем да реконструкција зграде током лета буде у потпуности завршена. Разумем и реакције појединаца који могу да кажу да је локална самоуправа, у ово тешко време, утрошила новац на уређење општинске зграде. Ово је објекат свих Кикинђана и најдоминантнији је грађевински објекат уз Курију и цркве. Љубоја је прокоментарисао и гласине о томе да се зграда реконструише дуже од три године и додао да су оне нетачне и злонамерне, јер је санација објекта започета октобра прошле године: - Тачно је да скела стоји три године, али још једном ћу поновити да је она постављена због безбедности грађана, с обзиром на то да су са фасаде отпадали велики комади малтера, који су представљали опасност по живот грађана. А. Ђуран

ДАНАС ПОЧИЊЕ „ПАСУЉИЈАДА”, ОДНОСНО „BEAN FEST”

Добар пасуљ далеко се чује

Разговор експерата из Немачке и домаћина у СО Кањижа

ЕКСПЕРТИ ИЗ НЕМАЧКЕ ПОСЕТИЛИ КАЊИЖУ

Проширење канализације и пречистача КАЊИЖА: Представници кањишке општине, ЈП уређење насеља општине Кањижа и ДОО „Потиски водоводи„ из Хоргоша примили су експерте за заштиту вода из немачке покрајине Баден-Виртемберг Михаела Дрекслера и Хана Штајнлеа. Гости из Немачке су посетили војвођанске општине Бачка Топола, Оџаци, Бечеј, Кањижа, Нови Бечеј и Апатин, чији су председници у марту ове године боравили у Улму као чланови делегације Скупштине АП Војводине. Главна тема разговора са гостима из Немачке били су планови општине Кањижа у области проширења канализационе мреже у насељима у општини, проширења пречистача отпадних вода у Кањижи и Хоргошу и из-

градње нових пречистача у Трешњевцу и Мартоношу. Хан Штајнле је навео да је ЕУ спремна да суфинансира примену нове технологије у постројењима за прераду отпадних вода, а Влада Немачке суфинансира тај пројекат у оквиру сарадње подунавских земаља који је дефинисан Дунавском стратегијом. У разговорима је истакнуто да је један од најважнијих задатака Војводине као дунавске регије и локалних самоуправа да у 2011. години, формулишу квалитетне пројектне идеје, које ће бити резултат консензуса свих, који ће одражавати идеју партнерства у дунавском региону и дати визију побољшања квалитета живота грађана. М. Мр.

ТЕМЕРИН: Данас, тачно у 11 часова на темеринском Вашаришту биће дат знак за почетак седме „Пасуљијаде“ односно „Bean fe sta“, на којем ће своје кулинарске способности опробати близу 300 екипа из целе Србије и неких околних земаља. Истовремено почеће и пратећи садржаји „Bean fe sta“ међу којим се издвајају Равничарске игре које подразумевају дисциплине као што су „бацање старог бицикла удаљ”, „бацање акумулатора с рамена”, брзо једење пасуља, надвлачење конопца и специјалне дисциплине „панонски морнар” и „војвођански кенгур”. За 13 часова заказан је највећи ручак на Балкану, током којег ће бити подељено 3.000 порција пасуља, а од посетилаца се очекују да у складу са својом могућностима дају прилог за лечење једне тешко оболеле девојчице из Темерина. Одмах након овог хуманитарног мегаручка на сцену ће ступити тамбураши из Новог Бечеја уз чији наступ ће такмичари морати да приведу крају кување пасуља

и у 14 часова да предају узорке на оцењивање. Један од промотера овогодишњег „Bean-fe sta“ је Бане Крстић, који ће са својим „Гаравим сокаком“,одржати концерт око 16 часова. Нешто пре 18 часова биће извучени добитници

наградне игре за посетиоце, док ће тачно у 18 часова бити проглашени најбољи кувари седме „Пасуљијаде“. За пет најбољих такмичара обезбеђене су вредне награде, међу којима су макси скутер, ЛЦД телевизор, нека атрак-

И ове године се очекује пуно посетилаца

тивна путовања и друге робне награде. Када су у питању пропозиције такмичења, организатори су предвидели да се пасуљ кува у земљаном лонцу, котлићу или оранијама до 25 литара, на природној ватри, најдуже три сата, док екипа може да има главног кувара, помоћника и највише осам чланова. Према речима Пере Перића, једног од главних кувара досадашњих „Пасуљијада“, жири који ће по саставу бити интернационални, оцењиваће узорке по четири основа.

- Општи изглед се оцењује са највише пет бодова, за укус се може добити од један до 15 бодова. док се за густину и раскуваност дају оцене од један до 10. Те оцене се сабирају и тако ћемо добити најуспешније мајсторе пасуља - каже Перић. Након проглашења победника и уручења награда, планирано је свечано затварање манифестације уз концерт састава „Бијело дугме реал трибуте бенд“, који је заказан за 19 часова. Н. Перковић

Електровојводина гради нове објекте у Тителу ТИТЕЛ: Предузеће Електровојводина и Општина Тител потписали су јуче Уговор о изградњи електроенергетских објеката на територији те општине, чија је вредност 50 милиона динара. Уговором је пред-

виђена изградња објеката који електричном енергијом снабдевају индустријске зоне и реконструкција мреже у центру Титела. Како је речено након потписивања, објекти се граде ради ства-

рања услова за прикључење будућих купаца електричне енергије на дистрибутивни електроенергетски систем, побољшања напонских прилика код постојећих купаца електричне енергије, привлапчења нових инвестиција

и стварања предуслова за отварање нових радних места. Уговор су потписали директор Електровојводине Тихомир Симић и председник опсстине Тител Миливоје Петровић. (Бета)

dRU[TvO

dnevnik

subota4.jun2011.

13

ZREWANINSKA BOL NI CA APE LU JE NA SRED WO BA NAT SKE OP [TI NE

STRA TE GI JA ME DIJ SKOG SI STE MA

Dr `a va ne mo `e Me ta don skom cen tru fa le pa re bi ti vla snik Na crt stra te gi je raz vo ja si ste ma jav nog in for mi sa wa u Sr bi ji do 2016. go di ne pred vi |a po vla ~e we dr `a ve iz vla sni {tva u me di ji ma, ob ja vqe no je na saj tu Mi ni star stva kul tu re. Na crt stra te gi je, ko ji je ura di la stru~ na rad na gru pa, ba vi se i ulo gom me di ja u dru {tvu, vla sni {tvom nad jav nim gla si li ma, jav nim ra di o di fu znim ser vi si ma, di gi ta li za ci jom, me dij skom kon cen tra ci jom, me dij skom pi sme no {}u i me dij skim plu ra li zmom.

Dr `a va ne mo `e bi ti vla snik me di ja, na vo di se u stra te gi ji i do da je da dr `a va tre ba da se iz vla sni {tva nad jav nim gla si li ma po vu ~e bez od la ga wa, a naj ka sni je u ro ku od 18 me se ci od da na usva ja wa stra te gi je. Pre ma Na cr tu, ne sme bi ti ni di rekt nog bu xet skog fi nan si ra wa me di ja, ve} sa mo pro jekt nog i to u jav nom in te re su, na osno vu kon kur sa.

- Po vla ~e we dr `a ve iz vla sni {tva nad jav nim gla si li ma pod ra -

nad zor o to me ka ko se ko ri ste sred stva na kon ras po de le.

Ka ko je na ved no, po da ci o vla sni {tvu nad jav nim gla si li ma su jav ni i mo ra se zna ti stvar ni vla snik prav nog li ca ko je je osni va~ jav nog gla si la i po re klo ka pi ta la ulo `e nog u jav na gla si la.

Re pu bli ka Sr bi ja }e spre ~a va ti ne do zvo qe nu me dij sku kon cen tra ci ju, i to ka ko ho ri zon tal nu, ukqu ~u ju }i i una kr sno me dij sko vla sni {tvo ( i s t o v r e m e n o vla sni {tvo ra zno vr snih me di ja), ta ko i ver ti kal nu (isto vre me no u~e {}e na raz li ~i tim tr `i {ti ma od zna ~a ja za me dij sku pro duk ci ju i di stri bu ci ju, ukqu ~u ju }i i tr `i {ta ogla {a va wa, di stri bu ci je {tam pe i elek tron skih ko mu ni ka ci ja). Po treb no je one mo gu }i ti isto vre me no vla sni {tvo nad {tam pa nim jav nim gla si li ma i di stri bu tiv nom i pro daj nom mre `om. Iz jav nih pri ho da po treb no je na prin ci pu pro jekt nog fi nan -

Pri va ti za ci ja gla si la na ma win skim je zi ci ma Stra te gi ja pred vi |a da po sto je }a gla si la na ma win skim je zi ci ma, ko ja funk ci o ni {u kao jav na pred u ze }a, bu du pri va ti zo va na i da im bu de obez be |en kon ti nu i tet ra da. Ka da je re~ o sta tu su biv {ih sa ve znih jav nih usta no va, na kon utvr |i va wa po sto ja wa jav nog in te re sa, raz mo tri }e se uki da we ili pri pa ja we Ra dio Ju go sla vi je jav nom ser vi su, a Ju go slo ven skog pre gle da “Slu `be nom gla sni ku”. zu me va pri va ti za ci ju i/ili kon ver zi ju dr `av nog vla sni {tva u ak ci je i wi hov pre nos bez na kna de, u skla du sa pro pi si ma ko ji re gu li {u oblast pri va ti za ci je - pi {e u Na cr tu. Pre ma mi {qe wu rad ne gru pe, No vin ska agen ci ja Ta njug mo ra bi ti pri va ti zo va na u ro ku od 18 me se ci od usva ja wa Stra te gi je.

Dr `av na po mo} me di ji ma za vi si }e od ostva ri va wa jav nog in te re sa, bu xe ti za to bi }e una pred utvr |e ni, a po mo} }e se do de qi va ti u tran spa rent nom po stup ku, pod istim uslo vi ma, na jav nom kon kur su. Od lu ~i va we o iz bo ru pro jek ta bi }e po ve re no ne za vi snoj ko mi si ji, ~i ji }e rad bi ti ja van, a oba vqa }e se i pro ce na i

si ra wa obez be di ti sred stva za sa dr `aj od jav nog in te re sa ko ji pro du ku je lo kal na {tam pa.

Kao spe ci fi~ ne pod sti caj ne me re pred lo `e ne su sma we we sto pe PDV-a na pro da ju {tam pe, ser vi sa no vin skih agen ci ja i me dij skih sa dr `a ja ko ji se fi nan si ra ju od dr `av ne po mo }i, sma we we ili uki da we ca ri na na re pro ma te ri jal i sti mu li sa we za po {qa va wa oslo ba |a wem pla }a wa de la po re za i do pri no sa. Ta ko |e, dr `av ni or ga ni bi ima li oba ve zu da ogla sni pro stor ku pu ju bez po sred ni ka, di rekt no od gla si la.

In te gral ni tekst Na cr ta stra te gi je mo `e se pro ~i ta ti na saj tu www.kul tu ra.gov.rs.

Di rek tor ka zre wa nin ske Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a no vi}” dr Gor da na Ko zlo va~ ki za tra `i la je od lo kal nih sa mo u pra va u sred wem Ba na tu da fi nan sij ski po mog nu rad Me ta don skog cen tra, na me we nog le ~e wu naj te `ih he ro in skih za vi sni ka. Na sed ni ci Sa ve ta Sred wo ba nat skog uprav nog okru ga, na kon pre do ~a va wa po da ta ka o funk ci o ni sa wu zdrav stve nog sek to ra i pred u ze tim ak tiv no sti ma na po qu una pre |e wa zdra vqa, kva li te ta zdrav stve nih uslu ga i sma we wa smrt no sti, dr Ko zlo va~ ki je uka za la na pro ble me u ra du Me ta don -

pi ta we da qe funk ci o ni sa we Me ta don skog cen tra, a da od ove go di ne po sto ji i za kon ska mo gu} nost da lo kal ne sa mo u pra ve u~e stvu ju u fi nan si ra wu ova kvih po tre ba, op {tin ski ~el ni ci pri hva ti li su da iz lo kal nih bu xe ta iz dvo je po treb ne pa re.

Pred sed nik op {ti ne No va Cr wa Pe ra Mi lan kov po tvr dio je ju ~e za “Dnev nik” da }e ova lo kal na sa mo u pra va si gur no po mo }i da qi rad cen tra u ko me se pru `a po mo} pa ci jen ti ma ko ji su du bo ko za ga zi li u nar ko ma ni ju.

Ali, ni je znao u ovom tre nut ku da nam ka `e ko li ko }e no vo cr wan -

Dok su heroinski zavisnici ranije morali i}i u glavni grad Vojvodine, gde su imali kontrole svaka tri meseca, sada su omogu}eni svakodnevno pra}ewe wihovog stawa od strane stru~nog tima i kontinuirane edukacije skog cen tra. Ona je ape lo va la na pred sed ni ke op {ti na, pri sut ne na ovoj sed ni ci, da po mog nu u obez be |i va wu fi nan sij skih sred sta va u me se~ nom iz no su od 210.000 di na ra. Tim nov cem, obra zlo `i la je ona, omo gu }i lo bi se an ga `o va we me di cin skog teh ni ~a ra, le ka ra op {te prak se i psi ho lo ga. S ob zi rom na to da bi bez “fi nan sij ske in jek ci je” do {lo u

ska op {ti na, jed na od naj ne ra zvi je ni jih u Voj vo di ni, mo }i da iz dvo ji nov ca iz iona ko skrom nog bu xe ta. Isti od go vor do bi li smo i od pred sed ni ka op {ti ne Se ~aw Pre dra ga Mi lo {e vi }a. On je do dao da u ovoj sred wo ba nat skoj ko mu ni ne ma ju pro ble ma sa nar ko ma ni jom, ali da je, u sva kom slu ~a ju, va `no po mo }i da Me ta don ski cen tar op sta ne.

Me ta don ski cen tar u zre wa nin skoj bol ni ci, zdrav stve noj usta no vi ko ja bri ne o gra |a ni ma svih pet op {ti na sred weg Ba na ta, po ~eo je sa ra dom 2008. go di ne i bio je pod pa tro na tom Psi hi ja trij ske kli ni ke u No vom Sa du. Od 2009. se osa mo sta lio i, po tvrd wa ma nad le `nih, na sta vio uspe {no da ra di. Dok su he ro in ski za vi sni ci ra ni je mo ra li i}i u glav ni grad Voj vo di ne, gde su ima li kon tro le sva ka tri me se ca, sa da im je omo gu }e no sva ko dnev no pra }e we wi ho vog sta wa od stra ne stru~ nog

ti ma i kon ti nu i ra ne edu ka ci je.

Ovo je, ina ~e, sup sti tu ci o na te ra pi ja u ko joj se he roin na ne ki na ~in za me wu je me ta do nom. Pa ci jen ti u pr vih po la go di ne do la ze sva ko dnev no i do bi ja ju po treb nu do zu me ta do na. Re dov no im se pro ve ra va urin i uko li ko u tom pe ri o du sve bu de u re du, bez re ci di va, sle de }ih {est me se ci do la ze dva pu ta sed mi~ no. Za tim je dan put ne deq no, po sle ~e ga se pa ci jen ti usme ra va ju na do mo ve zdra vqa gde na sta vqa ju da qe le ~e we. @. Ba la ban

U VOJ VO DI NI BEZ PRO TE STA U PRED [KOL SKIM USTA NO VA MA

Za pre go va ra~ kim sto lom Iako ni su za do voq ni svo jim po lo `a jem i od no som dr `a ve, za po sle ni u pred {kol skim usta no va ma u Voj vo di ni ne pri pre ma ju se za pro test ko ji je na ja vio ogra nak u Sa mo stal nom Sin di ka tu pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa Sr bi je na ~i jem je ~e lu Qi qa na Ki ko vi}.

- Mi smo u pro ce su pre go vo ra s nad le `ni ma u Mi ni star stvu pro sve te i na u ke i na da mo se da }e mo se i bez pro te sta iz bo ri ti za svo je zah te ve - ka `e pred sed ni ca re pu bli~ kog i po kra jin skog Od bo ra sa mo stal nog sin di ka ta pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa \ur |i ca Vr ba {ki.

- Na{ osnov ni zah tev su iz me ne Za ko na o osno va ma si ste ma vas pi ta wa i obra zo va wa, ko ji ma bi se po lo `aj za po sle nih u pred {kol stvu po boq {ao.

Sin di kal ni zah te vi pred {ko la ca u pr vom re du ti ~u se de la Za ko na ko ji re gu li {e stru~ nu spre mu za po sle nih u vr ti }i ma.

Na i me, Za kon jo{ uvek ne pre po zna je fak ti~ ko sta we, to jest iz jed na ~u je vas pi ta ~e s ne ka da {wom dvo go di {wom vi {om vas -

wih 380 pri ma pla tu u skla du sa svo jom fa kul tet skom di plo mom.

- Tra `i mo i da nam se sma wi ne deq ni fond ne po sred nog ra da s de com sa sa da {wih 30 na 25 sa ti, to jest da dnev no s de com, ume sto {est, ra di mo pet sa ti ob ja {wa va \ur |i ca Vr ba {ki. -

Pla ta {a ro li ka Pre ma po da ci ma Sin di ka ta od 165 pred {kol skih usta no va u Sr bi ji, u 30 vas pi ta ~i ce ima ju po ~et nu pla tu od 39.000 di na ra, u 40 im je start 33.000, a u osta lim su te pla te iz me |u 23.000 i 24.000 di na ra i uz to ne re dov ne, a uslo vi u pre bu ki ra nim vr ti }i ma ve o ma lo {i, jer su to pred {kol ske usta no ve u ne raz vi je nim op {ti na ma. pi ta~ kom {ko lom i one ko ji su za vr {i li tro go di {wu vi so ku stru kov nu ili ~e tvo ro go di {we aka dem ske stu di je, pa ta ko od 12.000 vas pi ta ~a u Sr bi ji sa mo

I ko na~ no, na{ tre }i zah tev je da se i fi nan sij ski pre ci zi ra rad u pri prem nom pred {kol skom pro gra mu, ko ji dr `a va fi nan si ra de vet me se ci po ~e ti ri

~a sa dnev no, pa na {e ko le ge, ako ra de pri osnov nim {ko la ma i ne mo gu da do bi ju jo{ ne ke po slo ve, ne ma ju pun fond ~a so va.

I ma da su ne za do voq ni ~i we ni com da jo{ uvek ni su ujed na ~e ne pla te za po sle nih u ovoj obla sti na te ri to ri ji Re pu bli ke, jer su u nad le `no sti lo kal nih sa mo u pra va i za vi se od raz vi je no sti tih sa mo u pra va, a mno ge pred {kol ske usta no ve ne ma ju pot pi sa ne ko lek tiv ne ugo vo re sa svo jim po slo dav ci ma, pa su pla te u wi ma i is pod za ga ran to va nih, ovo pi ta we ta ko |e je na pre go va ra~ kom sto lu. Pred {kol ci o~e ku ju da usko ro sed nu s nad le `ni ma iz Mi ni star stva pro sve te i na u ke i na sta ve pre go vo re o ure |e wu ove obla sti, za po ~e te pre go di nu da na.

D. De ve ~er ski

RU SKI AM BA SA DOR ALEK SAN DAR KO NU ZIN U MA TI CI SRP SKOJ

Bli skost slo ven skih na ro da i kul tu ra Gost Ma ti ce srp ske ju ~e je bio am ba sa dor Ru si je u na {oj ze mqi Alek san dar Va si qe vi~ Ko nu zin, na po ziv pred sed ni ka MS ^e d o m i r a Po p o v a.

Glav na te ma u raz go vo ri ma bi la je bu du }a sa rad wa naj sta ri je srp ske kul tur ne i na u~ ne in sti tu ci je sa srod nim usta no va ma u Ru si ji.

Am ba sa dor Ko nu zin je na gla s io da je Ma t i c a sr s ka isto vre me no i hram slo ven ske kul tu re. U vre me glo ba li za ci je i sve op {te ko mer ci ja li za ci je ve o ma je va `no da srp ski, ru ski i svi slo ven ski na ro di sa ~ u v a j u sop s tve n u kul t u r u, ali i da bu du stal no otvo re ni za kul tur nu raz me nu.

^e do mir Po pov je upo znao go sta da je Ma ti ca od svog osni va wa 1826. go di ne u Pe {ti ne go va la i raz vi ja la sa rad wu slo ven skim sve tom, a po naj vi {e sa Ru si jom. To se vi di i u Le to pi su MS, u ko me su jo{ od pr vih bro je va pri sut ni ru ski auto ri, a je dan od sa rad ni ka bio je i Alek san dar Pu {kin. Da nas u broj nim pu bli ka ci ja ma MS za dru {tve ne na u ke, kwi `ev nost i umet nost re dov ni sa rad ni ci su broj ni ru ski auto ri, a ne ki su i ~la no vi ured ni {tva.

U raz go vo ri ma sa am ba sa do rom Ko nu zi nom u~e stvo va li su i pot pred sed ni ci MS Slav ko Gor di}, Slo bo dan ]ur ~i}, kao i ge ne ral ni Fo to: B. Lu ~i} se kre tar Du {an Ni ko li}.

R. L.

VESTI Re {e ni pro ble mi stu de na ta eko no mi je Mi ni star stvo pro sve te pri hva ti lo je da po kri je tro {ko ve stu di ja za ukup no 216 stu de na ta Eko nom skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du ko ji su na dru goj go di ni ma ster stu di ja, po tvr dio je de kan Eko nom skog fa kul te ta Ne nad Vu wak.

- Ovih da na pot pi sa }e mo spo ra zum sa Mi ni star stvom pro sve te po ko jem }e za pe riod ja nu ar-sep tem bar je dan deo stu de na ta bi ti u pot pu no sti oslo bo |en pla }a wa, za po je di ne }e tro {ko vi bi ti po kri ve ni u iz no su od 55 od sto, a za osta le u vi si ni do 10 od sto - re -

kao je Vu wak. On je do dao da stu den ti od pre tri da na ove ra va ju se me star i pri pre ma ju se za is pi te.

Na pi ta we ko li ko }e stu de na ta sle de }e go di ne mo }i da ra ~u na na ma ster stu di je, Vu wak je od go vo rio da }e pe tu go di nu fa kul te ta, od no sno dru gu go di nu ma ster stu di ja, mo }i da upi {e naj vi {e 100 stu de na ta, {to je mak si ma lan pred vi |e ni broj.

Ne ma ci to sta ti ka u Ki kin di U ki kind skoj bol ni ci ve} dve ne de qe ne ma ci to sta ti ka ko ji se zo ve „ve pe zid“, a pri -

ma ga tre nut no pet na e stak pa ci je na ta ko ji le ~e plu} ni kar ci nom. Dr Je le na Ku gli sa On ko lo {kog ode qe wa ki kind ske bol ni ce, ka `e da tre nut no u Op {toj bol ni ci ne ma ni jed ne am pu le, ali da }e lek sti }i na red ne sed mi ce u ta ble ta ma: - Ci to sta tik „ve pe zid“ pri ma ju pa ci jen ti ko ji se le ~e od plu} nog kar ci nom. Od na red ne sed mi ce, ka da stig ne u ta ble ta ma, do bi }e ga svih pet na e stak pa ci je na ta. Za me na za ovaj ci to sta tik ne po sto ji i pa ci jen ti ma pre o sta je sa mo da ~e ka ju ka da }e sti }i. Ina ~e, za li he svih ci to sta ti ka u bol ni ci su pri kra ju, ali sa za ka {we wem od dan do dva ti le ko vi ipak stig nu.

A. \.

14

dru[tvo / crna hronika

subota4.jun2011.

URU ^E NA PRI ZNA WA ZA NAJ BO QA DE LA I EKO LO [KE AK CI JE

„Mo je ze le no de lo” za „Dnev nik” Na gra de i pri zna wa za naj bo qe ak ci je ili de la ko ja do pri no se za {ti ti, una pre |e wu sta wa `i vot ne sre di ne i odr `i vom raz vo ju AP Voj vo di ne pod na zi vom „Mo je ze le no de lo” do de qe ne su ju ~e u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de. Kon kurs „Mo je ze le no de lo”je ras pi sao Po kra -

“Dnev nik Voj vo di na pres doo” No vi Sad za te mat sku stra nu po sve }e nu eko lo gi ji, ko ja u na {em li stu iz la zi sva kog ~e tvrt ka jo{ od 2003. go di ne.

Iz me |u osta lih, Ju `no ba~ ki uprav ni okrug na gra |en je za re a li za ci ju ak tiv no sti na iz ra di lo kal nih pla no va upra vqa wa ot pa -

Urednica ekolo{ke strane „Dnevnika” Aleksandra Brzak prima nagradu „Moje zeleno delo”

jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne po vo dom obe le `a va wa Da na pla ne te Ze mqe i s na me rom da lo kal ne sa mo u pra ve, pred u ze }a, me dij ske ku }e, po je din ci, obra zov ne usta no ve i ne vla di ne or ga ni za ci je pred lo `e svo ja “ze le na de la”.

Po kra jin ska se kre tar ka za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne Du {an ka D. Sre ma~ ki ~e sti ta la je u~e sni ci ma kon kur sa na ulo `e nom tru du, en tu zi ja zmu i ini ci ja ti vi i is ta kla zna ~aj ove ak ci je ko ja je pr vi put or ga ni zo va na ove go di ne. Ona je uru ~i la na gra de i pri zna wa za ukup no 46 pro je ka ta u se dam ka te go ri ja.

Ka ko je na gla {e no, osnov na ide ja ni je bi la do de li ti jed nu, dve ili pet na gra da, ve} da se pod stak nu “ze le na de la” u na {oj po kra ji ni. Pri zna we je do bio i

ka Fu tog za pro je kat „Ze le na poq ka”, Vi so ka teh ni~ ka {ko la stru kov nih stu di ja Su bo ti ca za pro jek ta In ter net por tal Eco vo lon te er. Ve li ki je broj na gra |e nih i po hva qe nih me di ja : Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne za ra dio emi si ju „Pod sta kle nim zvo nom”, Csa la di kor Po ro di~ ni krug doo No vi Sad za se ri ju ~la na ka o za {ti ti `i vot ne sre di ne, Ju EKO te le vi zi ja Su bo ti ca za ak ci ju „Da se zna ko ko si, a ko ne ko si” i emi si ju „Li ce Su bo ti ce”, po tom Udru `e we „Ze le ni krug” za re a li zo va nu ak tiv nost ~a so pis „Eko list”, Udru `e we eko no vi na ra „Eko vest”- za elek tron ski ma ga zin o eko lo gi ji i za {ti ti `i vot ne sre di ne, No vo sad ska no vi nar ska {ko la „Ze le ne ve sti” za iz ve {ta va we o `i vot noj sre di ni i Kre a tiv na ra di o ni ca No vi Sad - list za de cu „Ma {ta li ca”…

Po je di na~ ne na gra de za no vi na re do bi li su: Zo ran Sta ni `an za sajt po sve }en `i vot noj sre di ni u Pan ~e vu, Mi la da Po po vi} za eko lo {ku ru bri ku u okvi ru TV pro jek ta „Ku da ide Voj vo di na”, a Alek san dar Bje lo gr li} za po di za we eko lo {ke sve sti gra |a na Ba na ta.

Pro stor ni plan - Pred na ma je ve li ki za da tak, iz ra da Pro stor nog pla na AP Voj vo di ne, ko ji je po sled wi put Skup {ti na Voj vo di ne do ne la 1978. go di ne. U tom do ku men tu, za {ti ta, ure |e we i ko ri {}e we pro sto ra na odr `iv na ~in, za {ti ta `i vot ne sre di ne i pri rod nih re sur sa je je dan od naj va `ni jih seg me na ta - is ta kla je Du {an ka D. Sre ma~ ki. dom u re gi o nu, op {ti na Be ~ej za pro jek te „Ze le no san du ~e” i „Pro me nom za pro me ne”, Me sna za jed ni ce „Mo krin” za ure |e wu MZ, JKP „^i sto }a” Som bor za re a li za ci ju pro jek ta „Ka ta star i re vi ta li za ci ja som bor skog ze le ni la”, pred u ze }e za re ci kla `u pla sti ke „Gre en tech„ d.o.o za re a li za ci ju kam pa we „Pla ne ti po ma `i u re ci kla `i”. Pri zna we je do bi la O[ „[a mu Mi haq” za ak ci ju 10.000 PET bo ca, za tim Po qo pri vred na {ko la sa do mom u~e ni -

- Ovo su ma li ko ra ci za ve li ka de la, od ko jih ko rist pr ven stve no ima ju lo kal ne sre di ne u ko ji ma se eko lo {ke ak ci je i kam pa we or ga ni zu ju.

Kon kurs „Mo je ze le no de lo” po ka zu je upra vo put i na ~in ka ko da po boq {a mo svoj `i vot i ka ko da `i vi mo bo qe i zdra vi je u svom okru `e wu. Na da mo se da }e po sta ti tra di ci o na lan i da }e nam se ja vqa ti sve vi {e onih ko ji ra de i mi sle “ze le no” is ta kla je Sre ma~ ki.

R. D.

dnevnik

PRA VO SNA @NA PRE SU DA ZA UBI STVO I PO KU [AJ UBI STVA

Si nu Si na na Sa ki }a 12 go di na za tvo ra Ra {id Sa ki}, sin po zna tog pe va ~a Si na na Sa ki }a, pra vo sna `no je osu |en na 12 go di na za tvo ra, jer je ubio Dra go qu ba De spo to vi }a, a istom pri li kom po ku {ao da li kvi di ra i Ra do mi ra La zi }a 22. ma ja 2002. go di ne u Lo zni ci. Ape la ci o ni sud u Be o gra du od bio je `a blu Sa ki }e ve od bra ne i po tvr dio pr vo ste pe nu pre su du Vi {eg su da u [ap cu, ko jom je osu |en zbog iz vr {e wa kri vi~ nog de la te {ko ubi stvo u po ku {a ju, ob ja vqe no je ju ~e na saj tu tog su da.

Dve pr vo ste pe ne pre su de Sa ki }u ko ji ma je bio osu |i van na 14 go di na za tvo ra, a za tim na pet go di na za tvo ra, uki da ne su od lu ka ma Vr hov nog su da, a pro ce si su vra }a ni na po ~e tak. Po tvr |e nom pre su dom Vi {eg su da u [ap cu, 17. no vem bra 2010. go di ne Sa ki} je osu |en zbog iz vr {e wa kri vi~ nog de la te {ko ubi stvo u po ku {a ju na ka znu za tvo ra od 12 go di na, dok je Ra do mir La zi} zbog po ku {a ja ubi stva Sa ki }a osu |en na ka znu za tvo ra od go di nu i po da na. Sa ki} je ogla {en kri vim {to je 22. ma ja 2002. go di ne, u Lo zni ci, sa umi -

{qa jem po ku {ao da ubi je De spo to vi }a i La zi }a. On im je pri {ao, na zi vao ih po grd nim ime ni ma i od mah za po ~eo tu ~u sa De spo to vi }em. U to ku tu ~e is pa lio je vi {e hi ta ca iz svog pi {to qa u prav cu obo ji ce. Je dan od me ta ka po go dio je De spo to vi }a, na nev {i mu po vre de usled ko jih je od mah pre mi nuo, dok je La zi} us peo da po beg ne sa li ca me sta ne po vre |en. La zi} je osu |en jer je sa umi {qa jem po ku {ao da ubi je Sa ki }a, po {to je to kom tu ~e u Sa ki }a is pa lio vi {e hi ta ca, na nev {i mu la ke te le sne po vre de.

Ape la ci o ni sud je na kon raz ma tra wa `al bi na sed ni ci 24. fe bru a ra 2011. go di ne, do neo pra vo sna `nu pre su du ko jom je od bio kao neo sno va ne `al be Sa ki }e vih i La zi }e vih bra ni la ca i po tvr dio pr vo ste pe nu pre su du. Sa ki} je hap {en u „Sa bqi” pod sum wom da je „je dan od {e fo va” or ga ni zo va nog kri mi na la u Lo zni ci. Jo{ kao ma lo let nik pri vo |en je zbog na sil ni~ kog po na {a wa, na no {e wa te {kih po vre da, na pa da, po ku {a ja ubi stva i iz nu de nov ca.

(Ta njug)

U AK CI JI „SE TRA” IZ ME \U ZA PA DA I IS TO KA

Pre se ~e na pro da ja kra de nih ka mi o na Pri pad ni ci no vo sad ske i be o grad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je, u sa rad wi sa Spe ci jal nim tu `i la {tvom za or ga ni zo va ni kri mi nal, uhap si li su {e sto ro osum wi ~e nih ko ji se do vo de u ve zu sa kra |om auto bu sa i ka mi o na vi so ke kla se u Evrop skoj uni ji, Hr vat skoj i Sr bi ji ko ji su se pro da va li na Bli skom is to ku, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Vred nost do sa da za ple we nih vo zi la pro ce wu je se na oko dva mi li o na evra.

Re~ je o ak ci ji „Se tra” za po ~e toj la ne u No vom Sa du, u okvi ru ko je je raz ot kri ve na or ga ni zo va na gru pa kri mi na la ca ko ji se te re te da su tran por to va li kra de na vo zi la kroz Sr bi ju gde su im me wa ne iden ti fi ka ci o ne ozna ke i „{te lo va na” do ku men ta ci ja, {to je pod ra zu me va lo fal si fi ko va we sa o bra }aj ne do -

zvo le, kra |u re gi star skih ta bli ca i sli~ no.

Po li caj ci su tim po vo dom u ~e tvr tak li {i li slo bo de osum wi ~e ne Dra ga na Du li }a (1956) i Alek san dra Du li }a (1979) iz Bu kov ca, Bran ku Ko pri vi cu (1978) i Ra do sla va Olu ji }a (1974) iz No vog Sa da, An ta Ka me wa {e vi }a (1960) iz Ku cu re i hr vat skog dr `a vqa ni na Ale na Ma noj lo vi }a (1976) iz Vin ko va ca. To kom spro vo |e wa ak ci je raz me we no je vi {e sto ti na in for ma ci ja sa Na ci o nal nim cen tral nim bi ro om In ter po la Fran cu ske, [pa ni je, Ita li je, Slo ve ni je, Austri je, Hr vat ske, Ma |ar ske, Slo va~ ke i ^e {ke i dru gih dr `a va, uz vi {e rad nih sa sta na ka s po li ci ja ma ovih ze ma qa. Za ple wa na su dva auto bu sa „se tra” i „mer ce des”, te 12 ka mi o na te gqa ~a s po lu pri ko li ca ma (uglav nom hlad wa ~a ma).

Stevan Duli} (uhap {en pro {le go di ne)

No vo sad ska po li ci ja, ju ~e u sa op {te wu pod se }a da je kao re zul tat po li cij ske sa rad we s austrij skom po li ci jom 26. de cem bra pro {le go di ne uhap {en je dan od or ga ni za to ra kri mi nal ne gru pe Ste van Du li} (1979) i jo{ tri oso be iz Sr bi je sta ro sti od 30 do 45 go di na.

M. V.

Sr bi ju ~i sti 250.000 qu di Di rek tor ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju” Mi lan Kin |i} re kao je da }e u toj ak ci ji u su bo tu u~e stvo va ti oko 250.000 qu di i da }e bi ti o~i {}e no oko 3.000 lo ka ci ja u naj ma we 169 op {ti na u Sr bi ji.

- To je re zul tat ko ji je bo qi ne go pro {le go di ne i to je ne {to {to nas ohra bru je, jer po ka zu je da ra ste vo lon ter ski po kret u Sr bi ji. Ono na {ta

smo po seb no po no sni je ste ~i we ni ca da su pri o ri tet ne lo ka ci je za ~i {}e we od re di li sa mi gra |a ni - re kao je Kin |i}.

Po sled wa dva me se ca gra |a ni su pre ko saj ta www.oci sti mo sr bi ju.rs mo gli da pri ja ve lo ka ci je za ko je mi sle da ih je po treb no o~i sti ti u da na {woj ak ci ji ko ja po ~i we u 9 sa ti.

Di rek tor ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju” re kao je da ta kva ma ni fe sta ci ja mo ra da se spro vo di sva ke go di ne, kao i da se pro blem ot pa da mo ra si stem ski re {a va ti.

- Mo ra mo da ~i sti mo sva ke go di ne, mo ra mo da ~i sti mo sva ki dan. Ta ko da ne mo `e mo da ka `e mo da }e mo su tra o~i sti ti Sr bi ju, ali }e si gur no bi ti mno go ~i sti ja - re kao je on.

Dragan Duli}

Aleksandar Duli}

Branka Koprivica

Radoslav Oluji}

Anto Kamewa{evi}

Alen Manojlovi}

„MA DAM FI GA RO”

Na{e ba we za od mor i le ~e we Fran cu ski ma ga zin „Ma dam Fi ga ro” je u no vom bro ju svr stao ba we u Sr bi ji me |u de sti na ci je ko je se pre po ru ~u ju tu ri sti ma za od mor i le ~e we.

Me |u tri atrak tiv ne de sti na ci je, kao {to je ita li jan sko ostr vo Is ki ja sa me di te ran skom kli mom i ter mal nim vo da ma i fran -

Vrwa~ka bawa

cu sko le ~i li {te u Pi ri ne ji ma Sa len de Be arn, ubro ja ne su i ba we Sr bi je sa vi {e od 500 le ko vi tih iz vo ra.

- Ba we u Sr bi ji su ne do voq no po zna te fran cu skim tu ri sti ma, iako su za we ne le ko vi te vo de zna li jo{ qu di iz an ti~ kog do ba. Pri ro da i oko li na srp skih ba wa je pre div na, a pro se~ na tem pe ra tu ra le ti iz no si 20 ste pe ni Cel zi ju sa - na vo di se u tek stu fran cu skog ma ga zi na. Kao naj le ko vi ti je na vo de se Vr wa~ ka ba wa sa pet le ko vi tih iz vo ra, So koba wa i ba wa Ko vi qa ~a.

- Vr wa~ ka ba wa, ko ja se na la zi u pod no` ju pla ni ne Go~, ras po la `e sa ne ko li ko iz vo ra mi ni ral ne vo de bo ga te sum po rom, le ko vi tom za bo le sti di ge stiv nog trak ta, a na la zi se na sa mo 230 ki li me ta ra od Be o gra da - na vo di se u tek stu.

Autor pre po ru ~u je obi la zak et nose la Bre zo vi ce i po zna tih pra vo slav nih sred wo ve kov nih ma ni sta ra ko ji se na la ze u oko li ni ove ba we.

Pe to od la ga we su |e wa Mir ja ni Mar ko vi} Po ~e tak su |e wa pred sed ni ci JUL-a Mir ja ni Mar ko vi}, op tu `e noj za ne le gal nu do de lu sta no va, od lo `en je ju ~e za 30. sep tem bar, ovo ga pu ta uz obra zlo `e we da sud ni je obez be dio od go va ra ju }u sud ni cu za taj pro ces. To je pe to od la ga we su |e wa su pru zi biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Slo bo da na Mi lo {e vi }a, ko ja je za ne le gal nu do de lu sta no va op tu `e na sa jo{ osam sa rad ni ka. Su |e we je ju ~e od lo `e no jer u sud ni ci ni je bi lo me sta za sve op tu `e ne i wi ho ve advo ka te, a su di ja Dra go mir Ge ra si mo vi} je re kao da je na vre me tra `io ve }u sud ni cu, ali da to ni je u~i we no, a su |e we ne mo `e da se odr `i ako op tu `e ni i wi ho vi bra ni o ci sto je u sud ni ci.

Su |e we je i ra ni je od la ga no jer se biv {em di rek to ru Sa ve zne upra ve ca ri na Mi ha qu Ker te su su di lo u dru gim pred me ti ma na dan ka da je za ka za no su |e we gru pi Mir ja ne Mar ko vi}. Ker tes je osu |en na osam go di na za tvo ra zbog iz no {e wa de vi za na Ki par i ne le gal nog fi nan si ra wa So ci ja li sti~ ke par ti je Sr -

bi je i Dr `av ne bez bed no sti. Mir ja ni Mar ko vi} su di se u od su stvu, po {to `i vi u Mo skvi. Gru pa je op tu `e na za ne za ko ni tu do de lu sta no va to kom 90-ih go di na.

Kri vi~ no go we we Mir ja ne Mar ko vi} mo glo je da za sta ri 13. ok to bra 2010. go di ne, pa se tu `i la {tvo od lu ~i lo na pre kva li fi ka ci ju kri vi~ nog de la ne za ko ni tog po sre do va wa i op tu `i lo je za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja pri li kom do de le sta na da di qi we nog unu ka Ilo ni Pe {i}. Mir ja na Mar ko vi} op tu `e na je da je u sep tem bru 2000. go di ne ko ri {}e wem dru {tve nog po lo `a ja uti ca la da Ilo na Pe {i} ne za ko ni to do bi je stan, i po toj op tu `ni ci pr vo ste pe na pre su da tre ba lo bi da bu de iz re ~e na do 2012. go di ne.

Op tu `e ni su i biv {i funk ci o ner SPS-a Bra ni slav Ba ne Iv ko vi}, ne ka da {wi di rek to ri DI POS-a Da ni lo Pan to vi} i Mi lo{ Lon ~ar, slu `be ni ci u op {ti ni No vi Be o grad Mi lo{ Ba ti na i Zo ran Pe ri}, kao i biv {i slu `be ni ci Vla de Sr bi je Pe tar Ze ko vi} i Mi lu tin Mi lo {e vi}.

crna hronika

c m y

dnevnik

subota4.jun2011.

15

NAKON ODLUKE USTAVNOG SUDA SRBIJE DA NAPOKON ZABRANI „NACIONALNI STROJ”

Pre pa ko va }e se, ali ne }e bi ti to le ri sa ni Od lu ka Ustav nog su da Sr bi sank ci o ni sa ti sve ko ji kr {e i je o za bra ni de lo va wa i upi sa ugro `a va ju qud ske slo bo de. u re gi star „Na ci o nal nog stro Isto ri ~ar Pre drag Mar ko ja”, po oce ni mi ni stra unu tra vi} pod se }a da je eks trem na de {wih po slo va Sr bi je Ivi ce sni ca bi la iz u zet no ret ka po Da ~i }a, je ohra bru ju }i po tez ja va u Sr bi ji i da je, kroz isto ka da su u pi ta wu vred no sti za ri ju, bi lo ja ko ma lo ve li kih ko je se za la `e Sr bi je. Mi ni po l i ti~ k ih par ti j a ko j e bi star je pri tom do dao i da je to ujed no i do kaz da ova dr ` a va po {tu j e vred no sti mo der ne de mo kra ti je - rav no prav nost i an ti fa {i zam.

Pre ma Da ~i }e voj oce ni, od l u k a o za b ra n i „Na c i o n al n og stro j a” ima la bi po zi tiv ni je re zul ta te da je do ne ta ra ni je jer, ka ko je re kao, ni je je di no na po li ci ji da ot k la w a po s le di c e de lo va wa eks tre mi sti~ kih gru pa ve} to mo ra ju ra di ti svi za jed no u dr `a vi. Na pi ta we da li }e jo{ ne ka or ga ni za ci ja bi - Prekidawe antifa{isti~ke tribine ti za bra we na, Da ~i} je re kao mo gle da se na zo vu de sni ~ar da od go vor na to mo ra da ti skim, a ka mo li eks trem no de USS, do da ju }i da }e po li ci ja snim. Po we go vom mi {qe wu,

Prelevi}: Pametna odluka Po oce ni advo ka ta Bo `e Pre le vi }a, Ustav ni sud Sr bi je do neo je do bru i pa met nu od lu ku za bra niv {i „Na ci o nal ni stroj”. On is ti ~e da je to od lu ka ko jom dr `a va po ka zu je {ta je u gra ni ca ma Usta va a {ta ni je.

- Ne sum wi vo je da }e se sa da ne ki pri pad ni ci te or ga ni za ci je po ja vqi va ti pod dru gom ka pom ali }e i oni pro }i kao „Na ci o nal ni stroj” - re kao je Pre le vi}.

iko no graf ski i stil ski mla di eks tre mi sti u Sr bi ji vi {e li ~e na vr {wa ke u Bri ta ni ji ili Ne ma~ koj i ne ma ju mno go ve ze sa na {om tra di ci jom. Po oce ni isto ri ~a ra Ni ko le Sa mar x i } a, od l u k a o za b ra n i „Na ci o nal nog stro ja” je ste po zi tiv n a ali je ona po sle di ca „po li ti~ kog do g o vo r a”. Sa mar x i} do da j e da „wih ni {ta ne } e spre ~i ti da se po no vo or ga ni zu ju u ne koj no voj gru pa ci ji, ta ko da je to ne ka ve ~i ta igra ma~ ke i mi {a dok se ne do |e do pra vih uzro k a ta k vih po ja va”.

Ina ~ e, Ustav n i sud Sr bi je pre kju ~e je u obra zlo `e wu za bra ne ra da taj ne or ga n i z a c i j e „Na c i o nal ni stroj” is ta kao da je we no de lo va we u su prot no s ti sa Usta vom. S dru g e stra ne, ova or ga ni za ci ja, na ve de no je u obra zlo `e wu USS, ak tiv no de lu je na ostva ri va wu pro kla mo va nih ci qe va, pod sti ca wem i upu }i va wem svo jih pri pad ni ka, iz me |u osta log, da „ na u ~e da ko ri ste i odr `a va ju svo oru` je ko je im je na ras p o l a g a w u”, da sa k u p qa j u ~i we ni ce, in for ma ci je i po dat ke neo p hod ne za „stvar”, da bu du u for mi i „ uvek sprem ni za uli~ ni su kob sa ne pri ja te -

qem”, da for mi ra ju „ eki p u za tre n i r a we”... Ta ko |e, ima li su za da tak da po se }u ju sku po ve „ne pri ja te qa” i sni ma ju {ta se ra di , da se „uko li ko su na pad nu ti na sred uli ce, bo re do po sled we ka pi kr vi ka ko bi ne pri ja teq znao da sa wi ma ne sme ima ti po sla”, da uvek de lu ju re vo lu ci o nar no i da ne me {ta ju ide o lo gi ju re ak c i o n a r a sa „ide jom”.

U obra z lo ` e w u Ustav nog su da Sr bi je na p i s a n o je da je utvr | e n o da, iako Antifa{isti~ka povorka u Novom Sadu Sta tu tom „Na c i o nal nog stro ja” for mal no ni je ure |e na unu tra {wa or ga ni za ci ja i na ~in fi nan si ra wa or „Ukoliko su napadnuti nasred ulice, ~lanovi ga ni za ci je, ova pi ta wa za pra treba da se bore do posledwe kapi krvi, kako bi vo ure |u je ta ko zva ni Pro glas neprijateq znao da sa wima ne sme imati za po li ti~ ko de lo va we iz ko ga posla” (Statut „Nacionalnog stroja”) pro iz i la zi da de lu je pre ko ta ko zva nih „gru pa }e li ja” ko je ~i ni „do pet qu di sa ko or di na to rom” i da se fir nan si ra no ~lan stvo. Ustav ni sud je wi ho va pra va, oba ve ze i od go iz ~la na ri ne i dru gih do go vo - utvr dio da ovu or ga ni za ci ju vor nost, kao i na ~in i uslov re nih na ~i na sa mo fi nan si ra - ~i ne li ca ko ja su joj pri stu pi - pod ko ji ma ne ko mo `e pri stu wa. Pre ma Sta tu tu „Na ci o al - la ra di za jed ni~ kog de lo va wa pi ti „Na c i o n al n om stro j u„. nog stro ja”, or ga ni za ci ja ne ma na ostva ri va wu pro kla mo va - Pri tom, ka ko je na ve de no, ak zva ni~ ne pro sto ri je ili po - nih ci qe va, a ko ji se u na ve de - ti vi sta „Na ci o nal nog stro ja”, {tan sku adre su ve} se kon tak - nim ak tiv ma ozna ~a va ju poj mo - is ti ~e se u wi ho vom Sta tu tu, ti us po sta vqa ju „li~ no - po vi ma „ak ti vi sti”, „pri pad ni - mo `e bi ti „is kqu ~i vo pri pre po ru ci ili mej lom”. Ta ko - ci” ili „sa bor ci” i da su u ak - pad nik be le ari jev ske ra se”. |e, or ga ni za ci ja ne ma zva ni~ - ti ma ja sno i de taq no ure |e na Q. M.

ODBRANA MILORADA ULEMEKA ULO@ILA @ALBU PROTIV PRESUDE KOJOM MU JE ODUZET STAN U BEOGRADU

Le gi ja bi da do ka `e da je ku }u ste kao ra dom Od bra na biv {eg ko man dan ta JSO–a, osu |e nog Mi lo ra da Ule me ka Le gi je, za tra `i la je da pri su stvu je sed ni ci Ape la ci on og su da u Be o gra du, kad ta dru go ste pe na in stan ca bu de raz ma tra la wi ho vu `al bu ulo `e nu pro tiv pre su de Spe ci jal nog su da ko jom je, po sle po no vqe nog po stup ka, po dru gi put pri hva }en zah tev Tu `i la {tva da se traj no od u zi me od Ule me ka stan u Be o gra du, zbog sum we da ni je ku pqen iz le gal nih pri ho da.

Advo kat Alek san dar Ko va ~e vi} iz advo kat ske kan ce la ri je Mi li vo je vi} ko ja bra ni Ule me ka, ka `e da su u mar tu pod ne li `al bu Ape la ci o nom su du, te da su jo{ uvek u i{ ~e ki va wu bi lo ka kvog oba ve {te wa. Po red to ga, advo kat Ko va ~e vi} na vo di da ni Ustav ni sud jo{ uvek ni je re {io o ustav nim `al ba ma od bra ne.

Pre ma re ~i ma Ko va ~e vi }a, jed nu `al bu su pod ne li po vo dom to ga {to Ule me ku ni je bi lo omo gu }e no da ne po sred no pri su stvu je ro ~i {tu za od u zi ma we ku }e, ve} je od lu kom pr vo ste pe nog su da sa slu {an uz po mo} vi deo-lin ka, {to , ka ko tvr di, ni je za ko nom pred vi |e no. Dru gu `al bu, ka `e advo kat Ko va ~e vi}, od bra na Ule me ka je pod ne la zbog to ga {to „pri li kom po se ta kli jen tu ko ji se na la zi na iz dr `a va wu ka zne u Po seb noj je di ni ci za tvo ra u Po `a rev cu, ni su ima li ade kvat ne uslo ve za pri -

pre mu od bra ne ona ko ka ko to pred vi |a ju za kon, Ustav i me |u na rod ne kon ven ci je“. Uz na po me nu da se po stu pak vo di po Za ko nu o od u zi ma wu imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la, advo kat Ko va ~e vi} is ti ~e da je „pred met ni

na u Sr bi ji ima ne sra zme ru iz me |u pla te i vred no sti imo vi ne.

Plus ni je ra ~u na to da je na{ bra we nik pre to ga bio u fran cu skoj Le gi ji stran ca, da je ra ni je ve} imao je dan stan u Be o gra du ko ji je pro dao. To pr vo ste pe ni sud ne

Sporna ku}a na Ceraku

Ule me kov stan ku pqen 1998. go di ne, kad ni je dan po stu pak ni je vo |en pro tiv we ga“.

- U pr vo ste pe noj pre su di se obra zla `e da po sto ji ne sra zme ra iz me |u za ko ni tih pri ho da okri vqe nog Ule me ka i vred no sti imo vi ne ko ja se od u zi ma. Me |u tim, ve ro vat no oko dva mi li o na gra |a -

uzi ma u ob zir, ve} uzi ma u ob zir sa mo we go vu pla tu ko ju je imao u dr `av noj slu `bi. Na da mo se da }e Ape la ci o ni sud da otvo ri pre tres te da iz ve de do ka ze ko ji su neo p hod ni da bi se utvr di lo pra vo ~i we ni~ no sta we o to me na ko ji na ~in je okri vqe ni Ule mek ste kao imo vi nu ko ja je pred met

od u zi ma wa - ka `e advo kat Alek san dar Ko va ~e vi}.

Pod se ti mo, Spe ci jal ni sud u Be o gra du je po sle po no vqe nog po stup ka, 14. fe bru a ra ove go di ne, do neo dru gu po re du od lu ku da pri hva ta zah tev Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal da se traj no od u zi me stan - po lo vi na po ro di~ ne ku }e Ule me ka od 178 kva drat nih me ta ra sa nus pro sto ri ja ma i ga ra `om na Ce ra ku u Be o gra du, uz oce nu da u po stup ku ni je pru `io do ka ze o le gal nom sti ca wu imo vi ne. Na i me, po stu pak je po no vqen jer je pr vo re {e we Spe ci jal nog su da ko jim je pro {le go di ne ta ko |e pri hva }en tu `i la~ ki zah tev za traj no od u zi ma we ku }e uki nuo Ape la ci o ni sud u Be o gra du. Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je zah te vom tra `i lo da se Ule me ku traj no odu zme imo vi na, na vo de }i da po sto ji ne sra zme ra iz me |u le gal nih pri ho da Ule me ka i vred no sti we go vog sta na, te da sma tra da stan ni je ku pqen iz le gal nih pri ho da.

Dru gi deo ku }e, u vla sni {tvu Ule me ko ve su pru ge i de ce, sud ni je od u zeo jer je we go va su pru ga do ka za la da je le gal no ste ~en.

Mi lo rad Ule mek je pra vo sna `no osu |en u ~e ti ri pred me ta na po 40 go di na za tvo ra i na la zi se na iz dr `a va wu ka zne u po seb nom ode qe wu po `a re va~ ke Za be le, po zna tom kao „Ala ka traz“.

J. J.

KRIVI^NE PRIJAVE ZBOG PIRATERIJE NA INTERNETU

Jo{ dvo ji ca pa la na „Mon te vi deu” Po li ci ja je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv dve oso be zbog sum we da su neo vla {te no na in ter net saj to vi ma po sta vi li film „Mon te vi deo, Bog te vi deo”, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star tsvo unu tra {wih po slo va. U na stav ku ak ci je su zbi ja wa pi ra te ri je na in ter ne tu kri vi~ ne pri ja ve pod ne te su

pro tiv Mi la na Sto ja no vi }a (20) iz Te me ri na i Ve se li na Sto ja nov skog (21) iz Kle ka, op {ti na Zre wa nin, na vo di se u sa op {te wu.

Oni se te re te da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e no is ko ri {}a va we autor skog de la ili pred me ta srod nog pra va. Sto ja no vi} i Sto ja nov ski su neo vla {}e no na in ter net saj -

to ve You tube i www.fi le ser ve.com po sta vi li film „Mon te vi deo, Bog te vi deo” i ti me pre kr {i li autor ska pra va fir me „In ter me di ja”.

Ta fir ma, pro iz vo |a~ ovog fil ma, is ta kla je da je ti me o{te }e na za vi {e mi li on ski iz nos, do da je se u sa op {te wu.

(Tanjug)

DVOJICA SUBOTI^ANA UHAP[ENA ZBOG KRIJUM^AREWA QUDI

[ver co va li Tur ke u Ma |ar sku Po li cij ski slu `be ni ci Re gi o nal nog cen tra gra ni~ ne po li ci je pre ma Re pu bli ci Ma |ar skoj su u sa rad wi sa su bo ti~ kom po li ci jom od re di li me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Hi da je tu R. (1963) i Mi ro sla vu C. (1976) iz Su bo ti ce, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qen pre laz dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re we qu di. Po li cij ski slu `be ni ci su u sre du uve ~e u Su bo ti ci, za u sta vi li ka mion u ~i jem su to -

var nom de lu pro na {li dva de set i jed nu oso bu.

Po sto ji osnov sum we da je Hi da jet R. an ga `o vao Mi ro sla va C. da ka mi o nom pre ve ze {e sna est dr `a vqa na Tur ske, Av ga ni sta na i pet na {ih dr `a vqa na sa pod ru~ ja Ko so va i Me to hi je ko ji su se upu ti li ka Re pu bli ci Ma |ar skoj. Mi ro slav C. i Hi da jet R. su uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci.

A. A.

SU\EWE ZA AFERU „CITOSTATICI”

Pr vo op tu `e ni ubu du }e u ku} nom pri tvo ru Biv {i di rek tor In sti tu ta za ra di o lo gi ju i on ko lo gi ju Ne nad Bo ro je vi} pu {ten je iz pri tvo ra Okru `nog za tvo ra u Be o gra du u kom je pro veo 11 me se ci, ali mu je od re |e na me ra za bra ne na pu {ta wa bo ra vi {ta, od no sno sta na u kom `i vi, re kao je ju ~e Ta nju gu we gov bra ni lac Stra hi wa Ka stra to vi}. Spe ci jal ni sud u Be o gra du uki nuo je Bo ro je vi }u pri tvor u pe tak, 27. ma ja, na pred log we go vog bra ni o ca, pod uslo vom da u da qem to ku kri vi~ nog po stup ka bu de u ku} nom pri tvo ru, kao i da se nad wim spro vo di elek tron ski nad zor. To zna ~i da }e Bo ro je vi} mo ra ti da bo ra vi u svom sta nu i no si elek tron sku na ru kvi cu oko no ge, a nad zor nad wim vr {i }e Upra va za izr {e we kri vi~ nih sank ci ja.

Bo ro je vi} je uhap {en 30. ju na pro {le go di ne u okvi ru po li cij ske ak ci je „kra ba”, zbog sum we da je pri mao mi to od far ma ce ut skih ku }a. Na po ~et ku su |e wa u Spe ci jal nom su du u Be o gra du, pro {le sed mi ce, on je ne gi rao da je pri mao mi to, kao i da je bio na ~e lu gru pe op tu `e nih za na me {ta we ten de ra pri li kom na bav ki ci to sta ti ka. Osim we ga, na op tu `e ni~ koj klu pi na la zi jo{ se dam op tu `e nih. Pre ma tvrd wa ma tu `i la {tva, le ka ri sa In sti tu ta za on ko lo gi ju su se od mar ta 2007. do 2009. go di ne, sa pred stav ni ci ma far ma ce ut skih ku }a do go vo ri li

da im una pred da ju po dat ke o po tro {wi ci to sta ti ka, kao i o pla ni ra nim po stup ci ma jav nih na bav ki. Bo ro je vi} je, ka ko sum wa tu `i la {tvo, ta ko u vi {e na vra ta na pla tio 11,2 mi li o na di na ra, dok je na ~el nik ode qe wa pe di ja trij ske on ko lo gi je Zo ran Be ki} za iste uslu ge na pla tio oko 17.000 evra. Pro tiv Bo ro je vi }a i Be ki }a pod ne te su i kri vi~ ne pri ja ve zbog ne pri ja vqi va wa imo vi ne, od no sno pri kri va wa de la pri ho da, sa op {ti la je ju ~e Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je. Pro ve rom imo vin skih iz ve {ta ja utvr |e no je da Bo ro je vi} ni je pri ja vio imo vi nu (stan) i deo pri ho da, dok se Be ki }u na te ret sta vqa pri kri va we de la pri ho da ko ji ob u hva ta ju ban kar ske ra ~u ne i u{te |e vi nu. Oni su bi li du `ni da, kao i svi funk ci o ne ri, pri ja ve imo vi nu i pri ho de do 31. ja nu a ra 2010. go di ne, is ti ~e se u sa op {te wu.

Po li ci ja je sa op {ti la da su Bo ro je vi} i Be ki} Agen ci ji da li la `ne po dat ke o de po zi ti ma i {ted nim ulo zi ma u ban ka ma, a ni su pri ja vi li ni pri ho de po osno vu ve }eg bro ja ugo vo ra o autor skom de lu s far ma ce ut skim kom pa ni ja ma, od ko jih je Bo ro je vi} to kom 2009. go di ne pri mio 5.917.000 di na ra i 20.000 evra, a Be ki} 5.725.000 di na ra i 25.000 evra. Bo ro je vi} ni je pri ja vio i je dan stan u Be o gra du.

E. D.

SPORT

subota4.jun2011.

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE NA RO LAN GA RO SU

dnevnik

c m y

16

UPR KOS KRI ZI NE MA^ KOG PRO IZ VO \A ^A SPORT SKE OPRE ME

Na dal u fi na lu „Adi das” osta je spon zor FI FA za ro |en dan

Ra f ael Na d al igra }e u fi na lu Ro lan Ga ro sa, jer je u po lu fi na lu po be dio En di ja Ma re ja - 6:4, 7:5, 6:4. ^a stio je ta ko se be na 25. ro |en d an, do m o g ao se {e s tog fi na la Ro lan Ga ro sa... Pret hod nih pet je do bio. Od 2005. ni j e ga bi l o na za v r { noj pred sta vi sa mo 2009. [pan cu

vi {e od to ga ni je us peo iako je imao {an su. [pa nac je pro pu stio dve set lop te na svoj ser vis (40:15), za tim i Bri ta nac dve brejk lop te... Po sle 62 mi nu ta pr vi re ket sve ta je tre }u set lop tu pre tvo rio u 6:4.

U dru gom se tu vi |e na je se ri ja brej ko va, a otvo rio je i za tvo rio - Na dal. Od 3:2 za [pan ca do 4:4 raz me ni li su po

Ne ma~ ka pro iz vo |a~ sport ske opre me „Adi das„ osta }e spon zor Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA), upr kos kri zi u toj or ga ni za ci ji.Be ta Sep Bla ter, ko ji je u sre du po no vo iza bran za pr vog ~o ve ka FI FA, tra `io je od glav nih spon zo ra vla da ju }eg te la svet skog fud ba la da po ka `u da i da qe ima ju po ve re wa u tu or ga ni za ci ju.

Ugled FI FA po qu qan je po sled wih ne de qa zbog op tu `bi za ko rup ci ju, a u ne de qu su i dvo ji ca ~la no va Iz vr {nog ko mi te ta su spen do va na upra vo zbog to ga.

- „Adi das„ u`i va u du go ro~ noj sa rad wi sa FI FA kao spon zor i teh ni~ ki part ner de {a va wa na svim ni vo i ma, ta ko da smo po sti gli do go vor o na stav ku sa rad we. „Adi das„ }e bi ti zva ni~ ni spon zor Svet skog pr ven stva 2014. go di ne, a uz to mo ra mo da na gla si mo da ne ga tiv na de ba ta

Sep Bla ter

ko ja okru `u je FI FA u ovom tre nut ku ni je do bra ni za fud bal, ni za tu or ga ni za ci ju kao i we ne part ne re. Zbog to ga se na da mo da }e FI FA usko ro raz ja -

sni ti sve na vo de - na vo di se u sa op {ter wu Adi da sa. „Adi das„ je pr vi me |u glav nim part ne ri ma FI FA ko ji je iz ra zio za bri nu tost zbog de {a va wa ko ja okru -

`u ju tu or ga ni za ci ju pret hod nih ne de qa, a po sle te kom pa ni je isto su u~i ni li i jo{ ne ki spon zo ri, me |u ko ji ma su i „Vi za” i „Ko la-Ko la”.

Ko ro man se vra tio Klo se pre la zi u Kri la So vje tov u La cio

Do sa da {wi fud ba ler Cr ve ne zve zde Og wen Ko ro man u pe tak je po stao no vi ~lan eki pe Kri la So vje tov.

Ko ro man je u ka ri je ri ve} bra nio bo je tog klu ba i to od 2003. do 2005. go di ne, a Kri la

Ra fael Na dal

je tre ba lo tri sa ta i 17 mi nu ta da 11. put u wi ho vom 15 du e lu „po lo `i na ple }a” En di ja Ma re ja.

Sta ti sti~ ki gle da no, raz li ka ni je bi la ve li ka, osim {to je Bri ta nac imao pro ble ma sa dru gim ser vi som, ali je Na dal bio naj bo qi u naj va `ni ji mo men ti ma. Is ko ri stio je {est od 13 brejk lop ti, a [kot sa mo tri od 18!

Na dal je po ~eo si lo vi to i uz dva brej ka do {ao do 5:1. Ta da se pro bu dio Ma rej, „ve zao” tri ge ma, sma wio na 4:5, ali

- Sre }an sam {to sam se vra tio u Sa ma ru, jer se te dve i po go di ne, ko je sam pro veo ov de, uvek ra do se }am - re kao je Ko ro man i do dao: - Pre {est go di na ni sam `e leo da odem, ali su okol no sti

dva brej ka. Na red ni je po no vo na pra vio pr vi re ket sve ta za 6:5, a on da po sle 73 mi nu ta pri veo kra ju i dru gi set.

I ni je se za u sta vio, se ri ju je pro du `io na pet osvo je nih ge mo va, pa je tre }i set po ~eo sa 2:0. Po sled we tr za je Ma rej je imao u {e stom i osmom ge mu, ali ni jo{ po dve brejk lop te mu ni su bi le do voq ne da se vra ti u set, a ka mo li u me~.

Za En di ja Ma re ja }e osva ja we gren slem ti tu le i da qe osta ti san, ba{ kao i po be da nad Na da lom na {qa ci.

Me si de man to vao da je na pad nut

Lionel Mesi

Ar gen tin ski me di ji ob ja vi li su da je Li o nel Me si dobio udarac od nepoznatog napada~a ispred restorana u rodnom Rozariju. Me|utim, fudbaler Barselone je to demantovao.

- Ne znam o ~emu se radi, nisam napadnut - izjavio je Mesi, koji se odmara u Rozariju do okupqawa reprezentacije pred Kup Amerike.- Moram da ka`em da nisam dobio udarac. Hvala svima koji su brinuli, ali sve je u savr{enom redu - dodao je Lionel Mesi.

Le ma nov po vra tak u Bun de sli gu Biv {i gol man Ar se na la Jens Le man vra }a se u Bun de sli gu po {to mu je [al ke po nu dio jed no go di {wi ugo vor, pre no se ne ma~ ki me di ji. 41-go di {wi Le man se po vu kao iz fud ba la pro {le go di ne, ali se vra tio na te ren u mar tu ka da je pot pi sao ugo vor do kra ja se zo ne sa „tob xi ja ma”.

Iako se o~e ki va lo da }e ne ma~ ki gol man po no vo oka ~i ti ru ka vi ce o klin, po nu da klu ba

iz Gel sen kir he na je do ve la do pro du `et ka we go ve ka ri je re. [al ke tre nut no tra `i is ku snog gol ma na za re zer vu po sle do vo |e wa Ral fa Far ma na i u klu bu sma tra ju da je Le man sa vr {e no re {e we. Pre ma iz ve {ta ji ma me di ja, [al ke je ve} u pre go vo ri ma sa Le ma nom i o~e ku je se da }e biv {i gol man ne ma~ kog na ci o nal nog ti ma za ne ko li ko da na pot pi sa ti ugo vor do le ta 2012. go di ne.

Ne ma~ ki fud bal ski re pre zen ta ti vac i do sa da {wi ~lan Ba jer na Mi ro slav Klo se pot pi sa }e usko ro dvo go di {wi ugo vor sa rim skim La ci om, tvr de ita li jan ski me di ji.

Tri d e s et d vo g o d i { weg na pa da ~a u re do vi ma ba var skog klu ba za me ni }e naj bo qi stre lac dru ge Bun de sli ge Nils Pe ter sen, ko ji je za Kot bus po sti gao 24 go la.Klo se je za Ba jern od 2007. go di ne igrao na 98 utak mi ca i 24 pu ta se upi sao u li stu stre la ca.Ne ma~ ki fud ba ler poq skog po re kla je di ni je igra~ ko me je po {lo za ru kom da na dva uza stop na Mun di ja la 2002. u Ja pa nu i Ju `noj Ko re ji i 2006. u Ne ma~ koj, po - Mi ro slav Klo se stig ne pet i vi {e go lo va. der iz Bre me na, za ko ji je to kom Klo se je u ka ri je ri igrao i za tro go di {weg an ga `ma na, od Ham burg, Kaj zer sla u tern i Ver - 2004. do 2007, po sti gao 53 go la.

Fri del u To ten he mu Og wen Ko ro man sa ~el ni ci ma Kri la So vje tov

So vje tov po sle 11 ko la u ru skom {am pi o na tu za u zi ma po sled we me sto.

U dre su Cr ve ne zve zde Ko ro man je ove se zo ne od i grao 28 utak mi ca i po sti gao je dva go la, a no vim sa i gra ~i ma }e se pri dru `i ti ve} u pe tak ka da }e pr vi put tre ni ra ti sa wi ma.

bi le ta kve da ni sam mo gao da bi ram. Za do vo qan sam {to }u po no vo sa ra |i va ti sa tre ne rom Alek san de rom Tar ha no vim, na dam se da }u po mo }i ti mu i da }e mo se vra ti ti na sre di nu ta be le. Ko ro man }e de bi u Kri li ma So vje tov ima ti u su bo tu na pri ja teq skom me ~u sa Sla vi jom.

Ame ri~ ki gol man Bred Fri del no vo je po ja ~a we To ten hem Hot spu ra, iako je na ja vqi va no da }e na red ne se zo ne pre }i u Li ver pul.

O~e ku je se da 40. go di {wi Ame ri ka nac po sta ne pr vi ~u var mre `e, po sle gre {a ka ko je je Bra zi lac Go mes na pra vio u dru gom de lu se zo ne, pre ne li su bri tan ski me di ji.

- Fri del je vr hun ski gol man. Do bro je ima ti jo{ jed nog is ku snog ~u va ra mre `e u ti mu, uz Go me sa i Ku di }i ni ja. To }e nam olak {a ti da na red ne go di ne bu de mo kon ku rent ni u do ma }im, ali i evro tak mi ~e wi ma - re kao je tre ner To ten he ma Ha ri Red nap. Ame ri ka nac je u pret hod ne tri se zo ne 114 pu ta na stu pao u dre su Aston Vi le, ali mu je ovog le ta is te kao ugo vor.Po red ti ma sa Vi la Par ka, Li ver pu la i To ten he ma, za Fri de lo ve uslu ge bio je za in te re so van i Vest Brom vi~.

„TRO FEJ PE TAR PU A ^A” DA NAS PO ^I WE U NO VOM SA DU

De fi le bu du }ih aso va kraj [tran da Na sta di o nu fud bal skog klu ba Ka bel u No vom Sa du odr `a }e se pe ti po re du „Tro fej Pe tar Pu a ~a” ko ji }e oku pi ti pre ko 100 eki pa iz Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re, Ma ke do ni je, Re pu bli ke Srp ske, Ma |ar ske i Sr bi je. Tur nir po ~i we da nas u 9 ~a so va i tra ja }e do ne de qe, za ka da su pred vi |e na fi na la i do de la me da qa i na gra da naj bo qim eki pa ma.

Sta di o nom fud bal skog klu ba Ka bel, pro de fi lo va }e pre ko 3500 de ~a ka, a u~e {}e su po tvr di le i de voj ~i ce iz `en skog fud bal skog klu ba Voj vo di na.

Tro fej Pe tar Pu a ~a to kom go di na je iz ra stao u zna ~a jan sport ski do ga |aj u No vom Sa du.

U~e {}e su po tvr di li re no mi ra ni klu bo vi po put Par ti za na, Cr ve ne zve de, Voj vo di ne, Var da ra, Osi je ka, pod go ri~ ke Bu du} no sti, Ve le `a, Ra da, OFK Be o gra da i Sa ra je va.

Or ga ni za to ri tra di ci o nal ne ma ni fe sta ci je su Pe tar Pu a ~a vla snik isto i me ne fud bal ske {ko le, biv {i fud ba ler Cr ve na zve zda i Dra gan Pi vqa nin pred stav nik kom pa ni je „\ak„ ko ja je pri ja teq tur ni ra.

To kom tur ni ra sa ma lim maj sto ri ma fud ba la dru `i }e se i uru ~i va ti im pri zna wa na {i

Ka be lo vo igra li {te vr ve }e od ma lih fud ba le ra

fud bal ski in ter na ci o nal ci i re pre zen ta tiv ci Mi lan Jo va no vi}, Mi lo{ Kra si} i Ni ko la @i gi}. O~e ku je se i do la zak le -

gen de na {eg fud ba la Dra ga na Xa ji }a. Ma ni fe sta ci ja po ~i we da nas u 9 ~a so va ka da }e na te ren pr vi is tr ~a ti fud ba le ri ro |e -

ni 1999. i 2001. go di ne, dok }e dan ka sni je ta ko |e od 9 ~a so va, pri li ku da po ka `u svo je ume }e do bi ti ge ne ra ci je 2000 i 2002.

SPORT

dnevnik

subota4.jun2011.

17

DISCIPLINCI FS SRBIJE JU^E PRESUDILI VOJVODINI I PARTIZANU

Vo {a od je se ni bez tri bo da, Bu to ro vi }a, La ze ti }a i ^a bri }a Po vo dom de {a va wa u fi na lu Ku pa Sr bi je iz me |u Par ti za na i Voj vo di ne Di sci plin ska ko mi si ja Fud bal skog sa ve za Sr bi je iz re kla je o{tre ka zne za ak te re. Taj me~ za vr {en je po be dom Par ti za na 2:1, a obe le `i li su ga broj ni in ci den ti i na pu {ta we te re na od stra ne Voj vo di ne, a ka sni je je re gi stro van re zul ta tom 3:0 za cr nobe le. Za bra nom vr {e wa funk ci je u tra ja wu od jed ne go di ne

ka `we ni su Mi lan ^a bri}, ko me sar za bez bed nost Voj vo di ne, i Mi ro slav Sma ji}, o vla {}e ni pred stav nik No vo sa |a na na toj utak mi ci.

Ka znu od {est me se ci za bra ne vr {e wa funk ci je do bi li su pr vi ~o vek Voj vo di ne Rat ko Bu to ro vi} i Zo ran Mi lin ko vi}, sa da ve} biv {i tre ner cr ve no-be lih iz No vog Sa da.

Za bra nu igra wa u tra ja wu od {est me se ci do bi li su ka pi ten Voj vo di ne Ni ko la La ze ti} i

igra~ Par ti za na Mar ko Jo va no vi}.

Uz to, Voj vo di na je ka `we na od u zi ma wem tri bo da u sle de }oj tak mi ~ar skoj se zo ni. [to se ti ~e nov ~a nih ka zni, sa po 50.000 di na ra ka `we ni su svi igra ~i Voj vo di ne iz za pi sni ka utak mi ce, osim @eq ka Br k i } a i Ni k o l e La z e t i } a, Mar ko Pe ro vi}, po mo} ni tre ner No v o s a | a n a, svi igra ~ i Par ti za na iz Za pi sni ka utak mi ce, osim Mar ka Jo va no vi }a, Prin sa Tej ga i Mo ha me da Ka ma re.

Ka znu od 140.000 di na ra mo ra }e da pla ti Tej go, dok su i Par ti zan i Voj vo di na ka `we ni sa po 600.000 di na ra.

Di sci plin ska ko mi si ja po kre nu la je i po stu pak pro tiv igra ~a Par ti za na Mar ka [}e po vi }a.

U skla du s od red ba ma Di sci plin skog pra vil ni ka FSS svi ka `we ni ima ju pra vo `al be.

Ugro `e na re gu lar nost Iz FS Sr bi je odav no su na ja vi li `e sto ke ka zne za vi nov ni ke de {a va wa na fi na lu Ku pa Sr bi je ko ji je 11. ma ja ne slav no za vr {en. Mo gli su da ura de di sci plin ci sve, ali da ka zne FK Voj vo di na od u zi ma wem tri bo da uo~i sle de }eg [am pi o na ta, to ni su sme li da ura de.

Re~ je o dva pot pu no raz li ~i ta tak mi ~e wa, pa se po sta vqa ve} sa da pi ta we re gu lar no sti Je len su per li ge li ge u se zo ni 2011/2012.

S. S.

Bur na de {a va wa na Ma ra ka ni 11. ma ja do bi la epi log

RATKO BUTOROVI], PREDSEDNIK FK VOJVODINA

Naj ve }a ka zna za nas je od u zi ma we Ku pa Rat ko Bu to ro vi} sta lo `e no je pri mio od lu ku Di sci plin ske ko mi si je FS Sr bi je, ko ju je pro ko men ta ri sao na sle de }i na ~in: - [to se mo je ka zne ti ~e, li~ no se ne }u `a li ti. Ne `e lim ni ko ga da mo lim, ni ti da se `a lim.

Ni ka da to ni sam ~i nio, pa ne }u ni sa da. Je di no ne znam na osno vu ~e ga i zbog ~e ga sam ka `wen.

Pr vi ~o vek no vo sad skih cr ve no-be lih, od mah je na gla sio: - Kao FK Voj vo di na, sva ka ko je da }e mo se `a li ti. Ka zne su pre stro ge, po go to vo one ko je se ti ~u vre men skih ka zni za Zo ra na Mi lin ko vi }a i Ni ko lu La ze ti }a, pa ~ak i za fud ba le ra Par ti za na Mar ka Jo va no vi }a. Svi ma wi ma vre men skim ka zna ma od po {est me se ci ugro `e ne su ka ri je re. Ne shva tqi ve su i ka zne od po go di nu da na za bra ne svih fun cki ja u fud ba lu Mi la nu ^a bri }u i Mi ro sla vu Sma ji }u - re kao je Bu to ro vi}.

Na opa sku da Zo ran Mi lin ko vi} ni je vi {e tre ner Voj vo di ne, Bu to ro vi} je od go vo rio: - Pa {ta? Ono za ~e ga je ka `wen od no si se na pe riod ka da je bio na{ {ef stru~ nog {ta ba i mi ga ovom pre su dom ta kvim i do `i vqa va mo. Ne }e mo ni ko ga osta vi ti na ce di lu, a Mi lin ko vi }a po go to vo - is ta kao je Bu to ro vi}.

Na ro ~i to je Bu to ro vi }u ne shva tqi va od lu ka pre ma ko joj }e FK Voj vo di na u no vo pr ven stvo u}i sa mi nu som od tri bo da.

- To je ne ~u ve no. Ka `wa va ju nas od u zi ma wem bo do va u pot pu no dru gom tak mi ~e wu od onog zbog ~e ga smo se na {li na ta pe tu. Pa mo lim vas le po, zar ni smo do voq no ka `we ni ti me {to nam je od u ze ta mo gu} nost da osvo ji mo Kup Sr bi je? To nam je naj ve }a ka zna. Sa da nas, uko li ko na sna zi osta ne ova od lu ka, auto mat ski sta vqa ju u ne rav no pra van po lo `aj s dru gim klu bo vi ma u

Tre ner, za tren, u dru gom pla nu Pi ta li smo Rat ka Bu to ro vi }a ima li no vih ve sti u ve zi s iz bo rom {e fa stru~ nog {ta ba?

- Ova si tu a ci ja s ka zna ma sta vqa nas u pot pu no dru ga ~i ji po lo `aj. Vi de }e mo ka ko }e se stva ri od vi ja ti, pa }e mo se u skla du sa ti me i po na {a ti - re kao je Bu to ro vi}. pr ven stvu 2011/2012. go di ne. Pi tam se, ako nam ve} sle di od u zi ma we bo do va, zbog ~e ga to ni je u te ku }oj se zo ni, u ko joj je igra no i fi na le Ku pa Sr bi je? Od mah i nu dim od go vor: da je Voj vo di na be `a la Ra du dva bo da, ve ro vat no bi nam u ovom pr ven stvu uze li tri. Isto bi u~i ni li i da je Voj vo di na za vr {i la na dru gom me stu - uve ren je Bu to ro vi}.

Pred sed nik FK Voj vo di na ne mi ri se ni s nov ~a nim ka zna ma.

- Voj vo di na }e ulo `i ti `al bu i na vi si nu nov ~a nih ka zni, jer

Rat ko Bu to ro vi}

ka da se sa be re 600.000 ko je tre ba da pla ti klub i 17 igra ~a iz pro to ko la uz po mo} nog tre ne ra Mar ka Pe ro vi }a, to je ukup no 15.000 evra!

Rat ko Bu to ro vi} po sta vqa na kra ju i su {tin sko pi ta we?

- Ni ko ne spo mi we vi nov ni ke ce log pre ki da, glav nog su di ju i we go vog po mo} ni ka iz No vog Sa da, kao i wi ho ve na lo go dav ce.

Ka ko }e oni bi ti ka `we ni - za pi tao se na kra ju raz go vo ra Rat ko Bu to ro vi}.

S. Savi}

BLEDO IZDAWE ORLOVA U SEULU U ME^U S JU@NOM KOREJOM

Po raz pra va opo me na Ju`na Koreja - Srbija 2:1 (1:0) SEUL: Sta dion: „San gam“.

Gle da la ca: 40.000. Su di ja: Al ba dva ji (UAE). Strel ci: Park ^u Jong u 14, Kim Jung Kvon 54. za J. Ko re ju a Pe tro vi} u 87. mi nu tu za Sr bi ju. @u ti kar to ni:Pe tro vi} i Da mja no vi} (Sr bi ja) JU @NA KO RE JA: Ju Sung Reon, Sung, Li Kim Ho, Li Jung So, Li Sung Ki, ^a Du Ri, ^ung Jong, Hi ong Jong Ho, Kim Jung Kvon, Ki Sung Je ung, Park ^u Jong SR BI JA: [a ra nov, To mo vi}, Ko la rov (Ob ra do vi}), Su bo ti} (Raj ko vi}), Bi {e vac, Stan ko vi} (Pe tro ni je vi}), Pe tro vi}, Ku zma no vi} (Tri vu no vi}), Mi ri} (Da mja no vi}), To {i}, De spo to vi} (Ili}).

U da le kom Se u lu or lo vi su do bi li pra vu fud bal sku lek ci ju, ili bo qe re }i pac ku. Ju `na Ko re ja je u pri ja teq skom su sre tu sa vla da la Sr bi ju (2:1) i nad vi si la je u svim ele men ti ma fud bal ske igre.

Test uo~i za vr {ni ce kva li fi ka ci ja za EP ni je po lo `en, pre ma lo je bi lo po zi tiv nih stva ri, pa se kao za kqu ~ak na me }e ~i we ni ca da se lek tor Pe tro vi} mo ra da iz vu ~e ja sne po u ke i {to pre ot klo ni sil ne pro pu ste ko ji su is ka za ni na tra vi sjaj nog sta di o na „San gam“.

Kom bi no va ni sa stav Sr bi je ni je na {ao na ~i na da se su prot sta vi agre siv nom do ma }i nu, ko ji pu no tr ~i i fa na ti~ no se bo ri, iako su u uver ti ri utak mi ce iz na {eg ta bo ra is ti ca li da po zna ju vr li ne ti pi~ nog pred stav ni ka azij skog fud ba la. Jed no stav no, kon fu zno je de lo va la od bra na

bez Vi di }a i Iva no vi }a, ko ju su ovo ga pu ta pred vo di li Su bo ti} i Bi {e vac. Je di na sve tla ta~ ka, do ne kle je bio gol man [a ra nov ko ji je imao ne ko li ko uspe {nih in ter ven ci ja. Ko re ja je mo gla do vo| stva ve} na sa mom star tu me ~a, ali je pred nost ste kla u 14. mi nu tu. Na kon ide al nog cen tar {u ta sa le ve stra ne, kraj sta ti~ ne od bra ne Sr bi je, na pa da~ Mo na ka Park ^u Jong lop tu je za hva tio gla vom i sa de se tak me ta ra uda qe no sti po slao je u mre `u.

Tek sre di nom pr vog po lu vre me na Sr bi je je kon so li do va la do ne kle re do ve, ali na{ ma ne var sa Stan ko vi }em, Pe tro vi }em i Ku zma no vi }em de lo vao je spo ro, uz mno go iz gu bqe nih du e la i lop ti, bez pra ve ide je i pa sa. Mo gao je no vaj li ja De spo to vi} (19. mi nut) bo qe da re a gu je po sle pre ki da ko ji je iz veo To {i}, a Mi ri} sla bo {u ti rao gla vom, ali je gol man Ko re je uz po mo} pre~ ke sa ~u vao gol. Lep po tez Pe tro vi }a, ko ji je sa cen tra igra li {ta do bro ci qao i iz ne na dio gol ma na Re o na ni je nam do neo iz jed na ~e we, jer je sta ti va bi la sa ve znik do ma }i na.

Ko re ja ni je u fi ni {u pr vog de la re a li zo va la dva zi ce ra, jer je [a ra nov bio do bro po sta vqen.

Se lek tor Pe tro vi} je to kom od mo ra sa dve iz me ne po ku {ao da pro bu di tim, pa su {an su do bi li Ob ra do vi} ume sto Ko la ro va, od no sno de bi tant Da mja no vi}.

Efek ta ni je bi lo, a u pri log to me i no vi po go dak Ko re je u 54. mi nu tu. ^a Du Ri je na pra vio ha os po de snom bo ku, za tim pre ci -

znim do da va wem spo jio sa go lom usa mqe nog Kim Jung Kvo na ko me ni je bi lo te {ko da lop tu uba ci u mre `u.

Utak mi ca je, prak ti~ no, ve} ta da bi la re {e na. Isti na, po ka za li su or lo vi da mo gu i bo qe i vi {e, ima li su 2-3 pri li ke ko je

ne mo `e iz bri sa ti ve o ma bled uti sak ko ji su or lo vi osta vi li u Se u lu Jed no stav no, pri laz utak mi ci ni je bio pra vi ni ti na po treb nom ni vou ka da se bra ne bo je na ci o nal nog ti ma. Ta ko se ne gra di po zi ti van am bi jent uo~i fi ni {a kva li fi ka ci ja za EP.

Vla di mir Jo van ~i} sve tlo pla vi dres za me nio cr no-be lim

PARTIZAN SKLAPA MOZAIK ZA NOVU SEZONU

Jo van ~i} tre }e po ja ~a we

Zo ran To {i} i Hi ong Jong Ho

De spo to vi} i Bra na Ili} ni su is ko ri sti li. Za ute hu osta je maj sto ri ja Ra }e Pe tro vi }a, ko ji je sa pre ko 20 me ta ra efekt nim udar cem po go dio gol Ko re je i ubla `io ne pri ja tan po raz (87. mi nut).

Ako se sta ve na stra nu olak {a va ju }e okol no sti, umor na kra ju se zo ne i dug put, pro me na vre men ske zo ne i {a re na po sta va pro tiv kva li tet nog ri va la, opet se

Se lek tor ni je mo gao da pro {i ri krug po ten ci jal nih no vih kan di da ta za sa stav, jer ni ko ni je za vre dio ni pre la znu oce nu. Ipak, tre ba sa ~e ka ti i na red nu pro ve ru, 7. ju na u Mel bur nu pro tiv Austra li je, da bi se cr ta pod vu kla. Bi }e za ni mqi vo vi de ti i re ak ci ju eki pe po sle po ra za u Se u lu, od no sno po te ze se lek to ra Pe tro vi }a.

Z. Rangelov

Par ti zan je do bio i tre }e po ja ~a we za na red nu se zo nu. Vla di mir Jo van ~i} (24), na pa da~ Ra da, pot pi sao je ju ~e ugo vor sa cr no–be li ma na tri go di ne.

Za gra |e vi na re, no vi {pic {am pi o na pro {le se zo ne, stre lac je bio osam pu ta.

- Ovo je ve li ki ko rak u mo joj ka ri je ri i na dam se da ne }u tu sta ti.

Par ti zan je sja jan klub i `e lim da bu dem jo{ bo qi ne go {to sam bio i da za jed no sla vi mo ve li ke po be de – re kao je Jo van ~i}.

O se bi {pic ka `e: - Za da tak su mi pre sve ga asi sten ci je pa tek on da go lo vi. Vo lim da ra dim za eki pu, a ne sum wam da }u uz stra {ni Par ti za nov ve zni red i ja tre sti pro tiv ni~ ke mre `e.

Jo van ~i }a ce ni i di rek tor Be o gra |a na Kr sta ji}.

- Od li ~an {pic, je dan od naj bo qih u ze mqi, za ove dve go di ne do sta me je mu ~io. O`e wen je, ozbi qan je ~o vek i pra vi igra~ za Par ti zan.

Jo van ~i} je deo no vog pr jek ta cr no–be lih.

- Pod mla |u je mo eki pu. Ve} smo do ve li tro ji cu mla di }a, pla ni ra mo jo{, s tim {to tra `i mo i is ku snog de fan ziv ca.

Ivi ca Ili ev nas je na pu stio – za kqu ~io je Kr sta ji}.

Vla di mir Jo van ~i} u ka ri je ri je igrao za BSK i Rad i na 138 utak mi ca stre lac bio 33 pu ta.

Ro |en je u Sa ra je vu 31. ma ja 1987. go di ne.

I. Lazarevi}

18

sport

subota4.jun2011.

NO VO SA \A NIN ALEK SAN DAR BO RI] BE RE LO VO RI KE U PI KA DU

Svetski i evropski prvak Daleko od pa`we srpskih medija, u {panskom Benidormu Aleksandar Bori}, ro|eni Vilov~anin, odnedavno stanovnik Novog Sada, ostvario je veliki uspeh na svetskom i evropskom prvenstvu u elektronskom pikadu. Bori} je zauzeo 1. mesto u disciplini kriket pobediv{i u finalu Poqaka Ratajskog i 3. mesto u disciplini „vorm ap„ (zagrevawe) na SP, dok je uzeo zlato u disciplini 501 DO (dabl aut) na EP. Zahvaquju}i ostvarenim rezultatima koji se boduju za rang listu, Bori} je postao zvani~ni prvak Evrope u elektronskom pikadu.

Zahvaquju}i 3. mestu na EP u 501 DI/DO, kao i 4. mesta (501 DO) i 5. mesta (kriket) na SP Vlastimir Gavrilovi} iz Vaqeva postao je drugi igra~ Starog kontinenta. Pored na{e reprezentacije (zauzela 7. mesto), Bo-

na prethodnim takmi~ewima mnogo su doprinela ovim rezultatima. Kao zvani~no najboqi igra~ Evrope sada }e mi biti mnogo te{ko da odbranim osvojene bodove, poput tenisera, ali }u se potruditi da ve} od Linca u septembru, kada po~iwu eduranking turniri pa do EP u Antaliji, osvojim {to vi{e bodova i sa~uvam tron.

Bori} ve} pet godina se profesionalno bavi pikadom i pokazao je da to nije samo kafanska zabava.

- Za bavqewe ovim sportom potrebna je mirna ruka i glava.

Posle deset godina Srbija je dobila evropskog prvaka, {to je sigurno veliki uspeh. @ao mi je {to nije vi{e medijski to propra}eno. Organizacija je bila na visokom nivou. Iako je velika vru}ina, takmi~ewe se odvijalo u velikoj klimatizovanoj hali sa 200 aparata i mnogo

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO FE DE RA CI JE GE KA EF-O-KAI

Pet medaqa za Noka~i Na Evropskom prvenstvu u karate federacije Geakaef-o-kai u slova~kim Ko{icama, karatisti novosadskog kluba Noka~i osvojili su pet medaqa.

U konkurenciji 1300 takmi~ara iz 23 zemqe (Srbiju predstavqalo 76 takmi~ara iz 23 kluba), Darko Gruji} odbranio je titulu prvaka Evrope osvojenu pro{le godine u kadetskoj konkurenciji.

Najboqi je bio u katama pojedina~no, s katom Unsu i u finalu bio boqi od ruskog takmi~ara.

Darko Damjanovski (12 godina) osvojio je zlatnu medaqu u katama pojedina~no u konurenciji starijih pionira i to mu je prvo odli~je sa Evropskih prvenstava.

- Bilo je veoma te{ko od po~etka jer je u mojoj kategoriji bilo 26 takmi~ara. Iako sam mlad, dobro sam uve`bao Unsu katu s kojom ina~e nastupam i u finalu sam pobedio Rusa. ^etvrtfinale je trajalo pet krugova i do kraja je bilo neizvesno i te{ko, ali mi je drago {to sam odbranio naslov prvaka Evrope - istakao je mladi Darko Gruji}.

Novosadski klub imao je jo{ uspeha na najkvalitetnijoj evro smotri. Sara Jovi} i Milica Grubor (obe 10 godina, mla|e pionirke) osvojile su srebro, odnosno bronzu u katama pojedina~no, a stariji pionir Du{an Gruji} je u istoj konkurenciji osvojio bronzu.

M. R.

Dar ko Gru ji} i Dar ko Da mja nov ski

DA NAS PO ^I WE ME \U NA ROD NI FUT SAL KUP U NO VOM SA DU

Na otvarawu Novosa|ani i Bawalu~ani Danas u Novom Sadu po~iwe dvodnevni Prvi me|unarodni turnir Futsal kup „Tvr|ava 2011” za de~ake ro|ene 1992. godine i mla|e. Na turniru koji organizuju Klub malog fudba la Tvr |a va i no vo sad ski Spens u~estvova}e {est ekipa koje }e biti podeqene u dve grupe.

U gru pi A tak mi ~i }e se: Tvr|ava Novi Sad, Sokrates Bawa Luka i Aramis Budimpe{ta, a u grupi B: Petar Rojal Zagreb, Hedisn-A1 Skopqe i [K Makrotim @ilina.

Igra}e se po sistemu svako sa svakim, a potom }e se prve

dve ekipe me|usobno ukrstiti (A1-B2, B1- A2) u polufinalu, dok }e tre}eplasirani timovi se boriti za 5. mesto.

Pro gram - Su bo ta: Tvr|ava Sokrates (15), Petar Rojal Hedis-A1 (16), Sokrates - Aramis (17), Hedis-A1 - [K Makrotim (18), Tvr|ava - Aramis (19), Petar Rojal - [K Makrotim (20).

Ne de qa: Polufinale (10 sati ), Polufinale (11 sati), Za 5. mesto (12 sati), Finale (13 sati).

Ulaz na sve me~eve je besplatan.

J. G.

KMF Tvr |a va

PRO LE TER OD MO RAN ^E KA KRU [E VQA NE

Vra}aju se Filipovi} i Asani Alek san dar Bo ri} (u sre di ni) na po bed ni~ kom po sto qu

ri}a i Gavrilovi}a, na takmi~ewu u Benidormu nastupili su jo{ Milan Stankovi} (Novi Sad), Dra{ko Antonijevi} (Subotica) i Robert Novakovi} (Be~, Austrija) u pojedina~noj konkurenciji.

- Posle SP u Italiji i EP u [vajcarskoj tre}e veliko takmi~ewe mi se pozlatilo - ka`e Aleksandar Bori}, ina~e reprezentativac Srbije, koji ove godine nije branio boje na{e zemqe. - Iskustvo koje sam stekao

igra~a. U Srbiji ima mnogo dobrih igra~a, ali zbog finansijskih pote{ko}a malo nas je u~estvovalo na {ampionatima. Ja sam sam platio put, boravak i kotizaciju, {to morate priznati nije mala stavka. Osvajawem prvog mesta te tro{kove sam koliko toliko nadoknadio jer sam za zlato na EP dobio 1.000 evra, 500 sam dobio kao prvi na ranglisti, a 350 evra kao prvak u kriketu - pojasnio je Aleksandar Bori}.

J. Ga li}

U na red nih de set da na bi }e za vr {e na trka u prvoliga{koj konkurenciji. Igra}e se nedeqa, sreda, nedeqa. Tim sa Slane bare dva puta }e biti doma}in Napretku i Sin|eli}u i postoji mu gostovawe u Vrawu. Prilika d se ostvari pun pogodak i popne koja stepenica vi{e.

U ne de qu sti `e eki pa iz Kru{evca, koja je u sredu igrala odlo`eni susret sa Kolubarom i izgubila kod ku}e. Sa te strane u me~ }e Novosa|ani u}i odmorniji, imaju oni jo{ jedan motiv da se revan{iraju Na pret ku za je se wi po raz i eventualnom pobedom izjedna~ili bi se po broju bodova i zapo se li sed mu po zi ci ju. Pro {le jeseni uspeli su u Lav kupu da pobedom izbace biv{eg

Superliga{a. Iskusni Momir De sni ca o~e ku je pot pun re van{.

- Imali smo dovoqno vremena za odmor. Napunili smo baterije i spremno do~ekujemo Napredak. Igra koju smo pru`ili u drugom poluvremenu sa Banato je veleki podstrek, ako ta ko od i gra mo go sti ne ma ju {ta da tra`e na Slanoj bari ka`e Desnica.

Me~ u Zrewaninu zbog povreda propustili su Asani i Filipovi}. Po re~ima trenera Ce ro vi }a oni }e bi ti spremni za nedeqni duel.

- Situacija oko povrede je mnogo povoqnija. Punim intenzitetom radili su Asani i Filipovi} a odli~no poluvreme u duelu sa Banatom izdr`ali su Vislavski i Desnica, pa }emo u susret sa Napretkom

Ne nad Ce ro vi}

Fo to: N. Bran kov

u}i spremni da damo maksimum.

Uz sav respekt prema rivalu o~ekujem da ostvarimo trojku i

do kraja prvenstva popravimo plasman - jasan je trener Proletera Cerovi}.

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal Srp ska li ga Voj vo di na - TEMERIN: Sloga - Sloboda (NK), APATIN: Mladost Pali}, VR[AC: Vr{ac - Dowi Srem, OXACI: Tekstilac Ites - ^SK Pivara, BEO^IN: Cement - Radni~ki (NP), PADINA: Dolina - Veternik Viskol, SENTA: Senta - Solunac, KIKINDA: Kikinda - Mladost (BJ).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok SRPSKA CRWA: Budu}nost Dinamo, ZREWANIN: Radni~ki - Kozara, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Jedinstvo (NB), BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Obili}, ADA: AFK - Spartak (D), BAJMOK: Radni~ki - Vojvodina (NM), LAZAREVO: Zadrugar Borac (S), PA^IR: Ba~ka Ba~ka 1901.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad NOVI SAD: Indeks - Ba~ka, STARI BANOVCI: Dunav Borac (NS), SIVAC: Polet Mladost (T), ZMAJEVO: Obili} - Metalac AV, NOVI

SAD: Crvena zvezda - Jugovi}, IRIG: Radni~ki - Sloga Erdevik, NOVI BANOVCI: Omladinac - Prvi maj, MLADENOVO: Budu}nost - Radni~ki (SM).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Ru ko met

Su per li ga za mu {kar ce - BEOGRAD: Crvena zvezda - Metaloplastika (19), LAZAREVAC: Kolubara - Planinka Prolom voda (19), CRVENKA: Crvenka Vojvodina @elezni~ar (18), KA]: Jugovi} Unimet - Smederevo (19), PAN^EVO: Dinamo Partizan (19), PRIBOJ: Priboj - Po`arevac (19), VRAWE: Vrawe - PKB (19), NI[: Naisus Radni~ki (19).

Pr va mu {ka li ga - KIKINDA: Crvena zvezda - Proleter Naftagas (29), SUBOTICA: Spartak Vojput - Jagodina (18), VRBAS: Vrbas Karneks - Zlatar (19).

Dru ga `en ska li ga, se ver NOVI SAD: Vojvodina - Lehel (18.30, Velika sala Spensa), BANATSKO NOVO SELO: Spartak - Temerin (20), PAN^EVO: Pan~evo - Jabuka (21).

VUKOVI U BUDIMPE[TI ZA NASTAVAK TRADICIJE: Be o grad ski Vu ko vi da nas igra ju ~e tvr tu utak mi cu ovo go di {we CEFL se zo ne. Tim iz Be o gra da pu tu je u Bu dim pe {tu, dve ne de qe na kon {to su u Qu bqa ni do `i ve li pr vi po raz od se zo ne 2009. u Li gi ame ri~ kog fud ba la Cen tral ne Evro pe. Duel pro tiv do ma -

}ih Vul fsa igra se od 13 ~a so va. Vu ko vi su u po sled wim tre nu ci ma utak mi ce po ra `e ni u Qu bqa ni, po pr vi put na kon 12 utak mi ca. Po red ovog ni za, ove ne de qe bi mo gao da pad ne jo{ je dan, jer eki pa Vul vsa iz Bu dim pe {te od 2007. ni ka da ni je sa vla da la na{ tim. I po red po ra za, Vu ko vi su za dr `a li pr vo me sto na CEFL ta be li

i ima ju ja ko do bre {an se za jed no od pr va dva me sta, ko je vo di u fi na le. Po be da u Bu dim pe {ti bi to go to vo obez be di la. U eki pu se vra }a naj bo qi igra~ ofan ziv ne li ni je, Pe tar Vi to ro vi}, ko ji je pro pu stio pr ve tri utak mi ce ove se zo ne, kao i Ivan Ne deq ko vi, je dan od naj bo qih de fan zi va ca, ko ji ni je na stu pio u Qu bqa ni.

SPORT

dnevnik

subota4.jun2011.

19

VU KO VI] OD RE DIO SA STAV ZA TRO FEJ SR BI JE

JU GO VI] VE ^E RAS DO ^E KU JE SME DE RE VO

Rat ko Ni ko li} u B re pre zen ta ci ji

Za ~ist obraz na kra ju se zo ne

Se l ek t or mu { ke ru ko met ne re pre zen ta c i j e Sr b i j e Ve s e lin Vu ko vi} od re dio je igra ~e za pred sto je }e pri pre me uo~i „Tro fe ja Sr bi je”, ko ji }e se odr `a ti od 15. do 17. ju na u Be o gra du i No vom Sa du, a u~e stvo va }e re pre zen ta ci je Nor ve {ke, Slo ve ni je i A i B se lek ci je Sr bi je.

Vu ko vi} je re pre zen ta tiv ce po de lio u dva ti ma, a pr va gru pa igra ~a oku pi }e se 7. ju na u Aran |e lov cu, a dru ga 10. ju na u tre na `nom cen tru FSS u Sta roj Pa zo vi. Na Vu ko vi }e vom spi sku za pri pre me u Aran |e lov cu na la ze se: Dra gan Mar ja nac, Stra hi wa Mi li}, Ivan Nik ~e vi}, Do bri vo je Mar ko vi}, Raj ko Pro da no vi}, Mi tar Mar kez, Alem To ski}, Mo mir Ili}, Mo m ir Rni}, Pe t ar \or | i}, Ne n ad Vu~ k o v i}, Mla d en Bo j i n o v i}, @ar k o [e {um, Pe tar Ne na di}, Mar ko Vu j in, Ivan Stan k o v i}, Ne ma wa Ze le no vi}, Bo jan Be qa nov ski i Uro{ Vi lov ski.

Zbog po vre da na pri pre me ne }e do }i Dar ko Sta ni}, Rast ko Stoj ko vi}, Ni ko la Ma noj lo vi} i Da ni mir ]ur ko vi}.

U Sta roj Pa zo vi }e tre ni ra t i: Ra d i v o j e Ri s ta n o v i}, Stan ko Aba xi}, Fi lip Mar ja no vi}, Jo `ef Hol pert, Veq ko In |i}, Rat ko Ni ko li}, Alek san dar \u ki}, Slo bo dan Pa vi}, Ne ma wa Pri bak, Da vid Ra { i}, Dra { ko Ne n a d i},

Rat ko Ni ko li}

Ivan Di m i t ri j e v i}, Uro{ Mi t ro v i} i Sa v o Me { ter.

Me | u re z er v a m a su: Mi q an Pu {i ca, Qu bo mir Jo {i}, Mi lo{ Ko sta di no vi} i Dra gan Tu bi}.

Ne ma sum we da naj ve }e iz ne na |e we B ti ma pred sta vqa

po z iv is k u s nog pi v ot m e n a Rat ka Ni ko li }a (34), biv {eg ka pi te na re pre zen ta ci je Se bi je, ko ji do sa da ni je bio u kom bi na ci ji u vre me do sa da {weg man da ta Ve se li na Vu ko vi }a.

J. G.

CR VEN KA ^EKA VOJ VO DI NU

Ve ra u po be du i op sta nak Da li }e ve ~e ra {wa utak mi c a ru k o m e t a { a Cr v en k e pro tiv osva ja ~a ku pa no vo sad ske Voj vo di ne bi ti sa mo opro {taj od na vi ja ~a do na red ne se zo ne ili i od Su per li ge, ne za vi si sa mo od is ho da ovog su sre ta. Ne ma sum we da }e Cr ven ~a ni za be le `i ti po be du, jer su u sjaj noj for mi i psi ho lo {ki ve o ma sprem ni, ali to ni je do voq no ako u Ka }u do ma }i Ju go vi} ne uzme bar bod Sme de re vu.

- Na{ uspeh uop {te ne do la zi u pi ta we, a ta ko |e sam uve ren u po {te nu igru Ka }a -

na, ko ji su sva ka ko ap so lut ni fa vo ri ti u su sre tu pro tiv Sme de re va ko ji nam je kon ku rent u bor bi za op sta nak - is kqu ~iv je tre ner Cr ven ~a na Ra do sav Ko va ~e vi}.

On is t i ~ e i pot p u n u sprem n ost, kom p let n ost i ras po lo `e nost eki pe, ko ja }e ima ti i ve li ku po dr {ku svo jih na vi ja ~a, ko ji se te {ko mi re i na sa mu po mi sao da bi wi ho vi qu bim ci mo gli da is pad nu iz elit nog dru {tva.

- U ovom tre nut ku je naj va `ni j e da se is k o r i s ti po sled wa {an sa, a pred upra -

vom sto ji i te ka ko ozbi qan po sao da se od go vor no na pra vi ana li za za {to je ovaj sa stav Cr ven ke do {ao u pri li ku da se bo ri za go li `i vot, s ob z i r om da je ne p o d e q e n o mi {qe we do brih po zna va la ca ru ko met nih zbi va wa da je Cr ven ka, pred vo |e na sjaj nim re p re z en t a t iv c em Hol p er tom mo ra la bez bri `no da sa ~e ka kraj pr ven stva - ka `e Goj ko Ada mo vi}, re do van po se t i l ac Cr v en k i n ih bor b i za bo do ve.

Su sret po ~i we u 18 ~a so va.

T. Jo vo vi}

VOJ VO DI NA U PO SLED WOJ UTAK MI CI SE ZO NE GO STU JE U CR VEN KI

Ve ve ri ce za spas, cr ve no-be li za ~ast

Kraj su p er l i g a {ke se z o n e ru ko me ta {e Voj vo di ne @e le zni ~ar sa ~e ka }e na vru }em te re nu u Cr ven ki, gde }e pu le ni tre ne ra Tr bo je vi }a po ku {a ti da se po be dom opro ste od tur bu l ent n e se z o n e u ko j oj su osta vi li so li dan uti sak, a po -

be da za kraj sta vi la bi ta~ ku na uspeh ostva ren osva ja wem Ku pa Sr bi je. No vo sa |a ni u sr ce Ba~ ke pu tu ju bez re zul tat skog im pe ra ti va, ali sa `e qom da pru `e par ti ju vred nu osva ja ~a na ci o na log Ku pa i ta ko de man tu ju gla si ne da }e

Vla di mir Man di}, ka pi ten No vo sa |a na

ola ko pre pu sti ti bo do ve do ma }i nu. Cr ven ka je u po sled wa dva ko la osvo jio tri bo da, dok Voj v o d i n a pred zav{ n i ~in ula zi sa dva po ra za, a bor be ne ve ve ri ce su u pr vom de lu se zo ne pro pi sno na mu ~i le No vo sa |a ne u Spen su (29:27). Do dat ni pro blem za cr ve no - be le pred s ta v qa ~i w e n i c a da stru~ ni {tab ne }e mo }i da ra ~u na na po vre |e nog Dra ga na Su xu ma i Mi lo ra da Ra di {i }a, a Qu bo mir Jo va no vi} je ob no vio po vre du ra me na i ma le su {an se da }e is tr ~a ti na par ket pro tiv Cr ven ~a na.

- O~e ku jem ne iz ve snu utak mi cu do sa mog kra ja. Ide mo na no ge eki pi ko ja se bo ri za op sta nak i ne ma {ta da iz gu bi. Cr ven ka ima do bru eki pu i kva li tet po tre ban za igra we Su per li ge i pra va je {te ta {to su do spe li u ve o ma te {ku si tu a ci ju. Mo ji pu le ni su umor ni i ima mo zdrav stve nih pro ble ma, ali sam si gu ran da }e mom ci u~i ni ti sve ka ko bi se u {to bo qem sve tlu pri ka za li pu bli ci u Cr ven ki ko ja i te ka ko po zna je ru ko met re kao je \u ra| Tr bo je vi}.

I. Gru bor

Ve ~e ras u Ka} do la ze ru ko me ta {i Sme de re va Ko ji ma su bo di vi u Hra mu neo p hod ni kao ma lo vo de na dla nu u bor bi za op sta nak. A iz Som bo ra u Ka} do l a z i Ni k o l a Ra d a k a o v i}, kre a tor igre Ju go vi }a, ru ko me ta{ sjaj nih re {e wea {to se na ro ~i to mo glo vi de ti u der bi su sre tu s Voj vo di nom.

Ka }a ni u ovaj me~ ula ze pod ve li kim pri ti skom. S jed ne stra ne po be da im je neo p hod na da bi ostva ri li bo qi pla sman od tre nut nog, a s dru ge da opo vrg nu sve gla si ne s ko ji ma je op te re }en srp ski ru ko met u za vr {ni ci {am pi o na ta.

Da li }e te us pe ti da se pro bi je te od Som bo ra do Ka }a na utak mi cu ima ju }i u vi du blo ka du voj vo |an skih pu te va?

- Pro te kle sed mi ce ni sam uspe vao, na dam se da }u da nas us pe ti jer ko li ko sam ~uo se qa ci su us pe li da se do go vo re s Vla dom Sr bi je i da }e od blo ki ra ti pu te ve - ke `a Ni ko la Ra da ko vi}.

Po b e d a na kra j u za ~ist obraz i pla sman na 8. me sto, ~i me bi ste po no vi li re zul tat iz pro {le se zo ne?

- Uz svo po {to va we eki pe Sme de re va, ~i we ni ca je to da smo ih je se nas po be di li na wi ho vom te re nu, ta ko da }e po sle pri jat ne po be de nad kom {i ja ma iz No vog Sa da no va dva bo da po pra vi ti na {e sta we na ta be li. Ni ka kve nas kal ku la ci je ne in te re su ju, igra }e mo na {u igru i tru di ti se da po be di mo. U ovom me ~u o~i gled no ne ko li ko mla dih igra ~a, kod ko jih je do {lo do po ma ka u igri, ima }e pri li ku da do bi ju ve }u {an su, mo `da ~ak i da bu du pre su dan fak tor u ve ~e ra {woj utak mi ci. Tu pre sve ga mi s lim na Vu ~ i } e v i } a, Kr sman ~i }a i Cr no glav ca.

Ni ko la Ra da ko vi}

O~e k u j e t e li ve } u po s e t u ve ~ e r as ima j u } i u vi d u va `nost i zna ~aj utak mi ce?

- Na dam se da }e na {i naj ver ni ji na vi ja ~i do }i i da ti nam po dr {ku da utak mi cu od ra di mo na naj vi {em ni vou i da

na naj bo qi na ~in se od wih opro ti mo od ove tak mi ~ar ske se zo ne - is ta kao je Ra da ko vi}.

Utak mi ca Ju go vi} Uni met Sme de re vo igra se u 19 ~a so va u Hra mu.

J. Ga li}

TRE NER GOL MA NA CR VE NE ZVE ZDE OGOR ^EN NA DI REK TO RA

Ar na u to vi}: Pe ru ni ~i} je za me ne mr tav Pre ma pi sa wu „Sport skog `ur na la” tre ner gol ma na RK Cr ve na zve zda, olim pij ski {am pion iz Los An |e le sa 1984, tvr di da je na pu stio klub jer ga je di rek tor Ne nad Pe ru ni ~i} fi zi~ ki na pao.

Ne ka da {wi re pre zen ta ti vac Ju go sla vi je Zla tan Ar na u to vi} iz ja vio je da je od Pe ru ni ~i }a za slu `io za hval nost {to je uop {te ra dio u Cr ve noj zve zdi, a ne po ku {aj da ga „fi zi~ ki eli mi ni {e”.

- Ako ne ko raz u me si tu a ci ju u klu bu, ja je raz u mem.

U po sled we dve go di ne sam do bio dve pla te, jed nu za pro {lu, jed nu za ovu go di nu. A, u~i nak gol ma na se ve o ma do bro zna, do bi li su sva ku kqu~ nu utak mi cu re kao je Ar na u to vi} - Dve go di ne ra dim mal te ne bes plat no, ni ko ne mo `e i ne ma pra vo da se po na {a pre ma me ni kao Pe ru ni ~i}.

Zla tan Ar na u to vi}

Ar na u to vi} tvr di da je Pe ru ni ~i} tri pu ta po ku {ao da ga uda ri pe sni com, ali da je, na sre }u, pro ma {io. Raz log je bio ne spo ra zum oko jed nog ne do la ska na tre ning, na kon ~e ga je do {lo do sva |e.

- Od Ne na da sam sta ri ji 20 go di na, te `ak sam in va lid i ne shva tqi vo je da se ne ko ta ko po na {a. Ja sam Zve zdin ~o vek, sa pre ki di ma sam tu od 1995, ni ka da ni sam pi tao za pla tu. Ko ja god upra va je do la zi la u klub, vi ka li su: „Zla jo, po mo zi”. Dok je Ne nad u klu bu, ja se ne vra }am. On je za me ne mr tav - za kqu ~io je Zla tan Ar na u to vi}.

Bes pa ri ca, tu `be igra ~a, gu bi tak bo do va za „ze le nim sto lom”, tro fe ji u vi t ri n a m a kon k u r e n a t a, a sa da i fi zi~ ki su kob le gen di na {eg ru ko me ta.

Po s ta v qa se pi t a w e {ta jo{ tre ba da se do go di, da bi u Zve zdi stva ri le gle na svo je me sto?

Kr ka od li~ na u pr vom me ~u fi na la U pr voj utak mi ci fi na la slo ve na~ kog plej ofa eki pa Kr ke je pre ga zi la Olim pi ju - 78:55. Fi nal na se ri ja igra se dok jed na eki pa ne ostva ri tri po be de a tim Alek san dra Xi ki }a ima pred nost do ma }eg te re na u even tu al noj maj sto ri ci.

Ve} po sle de set mi nu ta Kr ka je ima la de vet po e na pred no sti, do kra ja Olim pi ja ni je us pe la da stig ne do iz jed na ~e wa a raz li ka u ko rist eki pe iz No vog Me sta ra sla je do ko na~ nih +23.

Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bi li su Du -

{an \or |e vi} sa 19 i Ba la `i~ sa 14 po e na, Gre go ri je po sti gao 11 za go ste iz Qu bqa ne.

- Fi nal na se ri ja je tek po ~e la i ovoj po be di ne }e mo pri da va ti ve li ku va `nost. O~e ku jem re ak ci ju Olim pi je u dru goj utak mi ci i za to }e mo se spre mi ti - re kao je po sle me ~a Alek san dar Xi ki}.

Dru ga utak mi ca igra se u su bo tu u qu bqan skoj dvo ra ni Sto `i ce. Kr ka bra ni ti tu lu pr va ka Slo ve ni je, a pro {le se zo ne u fi na lu, ta ko |e sa Olim pi jom, je bi lo 3:2.

20

sport

subota4.jun2011.

dnevnik

SVE^ANI PRIJEM ZA PRVAKE SRBIJE – JUNIORE HEMOFARM [TADE

Vr {a~ ka bu du} nost obe }a va Ta len to va na i per spek tiv na ge ne ra ci ja ju ni o ra He mo far ma [ta da pre me sec da na je osvo ji la ti tu lu pr va ka Sr bi je, pr vu u isto ri ji vr {a~ kog klu ba ka da su u pi ta wu ju ni o ri.

U znak za hval no sti za ta ko ve li ki uspeh, kao i po tvr du oprav -

~a ni pri jem za tim ko ji pred vo di @ar ko Vu ~u ro vi}.

Tim po vo dom, svi igra ~i i ~la no vi stru~ nog {ta ba na po klon su do bi li ru~ ne sa to ve sa po sve tom, ko je im je u ime glav nog spon zo ra klu ba, „He mo far ma“, po de lio Mar ko Mi lo je vi}, ~lan UO vr {a~ ke kom pa ni je.

tio Dra go mir ]ur ~i}, u ime klu ba i fon da ci je.

- Uspeh ko ji su ostva ri li ju ni o ri He mo far ma je ne mer qiv i ve} je u{ao u isto ri ju. Oni su dru gu se zo nu Ro sa Ju ni or ske li ge Sr bi je za vr {i li sa sa mo jed nim po ra zom i ~ak 24 po be de, {to }e, ve ru jem, te {ko ne ko

Broj nim zva ni ca ma, kao i igra ~i ma i stru~ nim {ta bo vi ma mu {ke i `en ske se ni or ske eki pe He mo far ma [ta da, ko ji su do {li da pru `e po dr {ku svo jim na sled ni ci ma, pr vo se obra -

pre sti }i. Ti me su sa mo po tvr di li da je KK He mo farm [ta da naj u spe {ni ji ko {ar ka {ki ko lek tiv u Sr bi ji, ima ju }i u vi du i re zul ta te ko je po sti `u i na {e se ni or ske eki pe. To nas sve u

Juniorska ekipa Hemofarm [tade

da no sti du go go di {wih ula ga wa u mla |e ka te go ri je, Fon da ci ja „He mo farm“, kao osni va~ klu ba, je u uto rak, 31. ma ja, u ho lu kon gre sno-mu zi~ ke dvo ra ne Cen tra „Mi le ni jum“ or ga ni zo va la sve -

19. DEM[AR KUP

Pe har pan te ri ma Osva ja ~i 19. tra di ci o nal nog Dem {ar ku pa za ko {ar ka {e ro |e ne 1996/97. go di ne su igra ~i be o grad skog FMP-a. U kon ku ren ci ji Par ti za na, Voj vo di ne, Ka de ta, @it ko ba ske ta i So ko la (Osi jek), pan te ri su od sko ~i li i po ka za li naj -

U ime po ro di ce Dem {ar i u ime osni va ~a ovog tur ni ra Se lim Ho x i} je po b ed n i c i m a pre dao ve li ki pre la zni pe har, kao i pla ke te i me da qe za tri pr vo pla si ra ne eki pe.

Naj ko ri sni ji igra~ bio je Ivan De ska lo vi} (FMP), dok

drej Mag den ski, a naj bo qi od bram be ni igra~ je Du {an Ko va ~e vi} (Voj vo di na).

Re zul ta ti po gru pa ma: Ka det - @it ko 65:60, FMP - Voj vo di na 86:46, So kol - Voj vo di na 55:66, Par t i z an - Ka d et 33:65, FMP - So k ol 83:54,

klu bu, kao i spon zo re i na {e su gra |a ne, ~i ni po no snim – re kao je ]ur ~i}.

Pot pred sed nik Skup {ti ne klu ba za hva lio se tre ne ru @ar ku Vu ~u ro vi }u {to je od ta len to va nih mo ma ka na pra vio pra ve ko {ar ka {e.

- Iz ove ge ne ra ci je ~ak tro ji ca ju ni o ra su ve} pot pi sa la pro fe si o nal ni ugo vor sa na ma, a u na red nom pe ri o du o~e ku jem da se na jo{ dva ta kva ugo vo ra sta vi pa raf. U bu du} no sti, oslo nac pr vog ti ma He mo far ma bi }e ju ni o ri, pa od Vu ~u ro vi }a o~e ku jem jo{ no vih re pre zen ta ti va ca i se ni o ra – is ta kao je ]ur ~i} i do dao da bi bio naj sre} wi ~o vek ka da bi uspeh ju ni o ra po no vi li i se ni o ri He mo far ma, ko ji u sre du igra ju pr vu utak mi cu fi nal ne se ri je plej-ofa Su per li ge Sr bi je.

Za hval nost je u ime op {ti ne Vr {ac iz ra zi la i Jul ki ca Mi tra {i no vi}, ~lan op {tin skog Ve }a za sport i omla di na, ko ja je, ina ~e, du go go di na bi la ka pi ten `en ske eki pe He mo far ma [ta da. A u ime zlat nih mo ma ka, obra tio se ka pi ten ti ma Lu ka Mi tro vi}.

- U ime ce le eki pe i stru~ nog {ta ba za hva lio bih se Fon da ci ji „He mo farm“ na ovim le pim po klo ni ma, ~i me smo za o kru `i li jed nu uspe {nu se zo nu. Ove na gra de }e bi ti pod sti caj za jo{ bo qi rad, ka ko bi smo ova kve uspe he na sta vi li da ni `e mo i u se ni or skoj kon ku ren ci ji – is ta kao je naj bo qi ju ni or He mo far ma.

J. Turkoane

su An drej Mag den ski (Par ti zan), An d ri j a To p a l o v i} (@it ko ba sket), Du {an Ko va ~e vi} (Voj vo di na), \or |e Ra ka no vi} (Ka det) i Ma tej Ka ta vi} (So kol) bi li su naj bo qi u svo j im klu b o v i m a. Naj b o q i asi stent tur ni ra bio je An -

Tre }om uza stop nom po be dom nad Real Ma dri dom (80:72), Bil bao je eli mi ni sao slav nog pro tiv ni ka i pla si rao se u fi na le {pan skog plej-ofa. Du go je iz gle da lo da }e Real us pe ti da do bi je utak mi cu na go stu ju }em par ke tu, iz jed na ~i na 2:2 u se ri ji i iz bo ri „maj sto ri cu” u Ma dri du. „Kra qe vi” su u po sled woj ~e tvr ti ni sve vre me vo di li, uglav nom sa ~e ti ri, a naj vi {e sa {est po e na raz li ke (56:62), ali su do ma }i ni uvek iz no va hva ta li pri kqu ~ak. Pred vo |en sjaj nim plej mej ke rom Aro nom Xek so nom (17, 6sk), Bil bao je u fi ni {u na pra vio se ri ju od 14:2 i sla vio re zul ta tom 80:72 (19:20, 19:21, 16:14, 26:17). Tim iz Ba ski je pr vi put u isto ri ji }e se bo ri ti za ti tu lu pr va ka [pa -

ODLUKA O [AMPIONU NEMA^KE

Al ba i Bam berg od ne de qe }e se bo ri ti za ti tu lu pr va ka Ne ma~ ke, po {to su Ber lin ci u maj sto ri ci po lu fi na la de kla si ra li Skaj laj ner se u go sti ma.

Pre drag [u put i eki pa Bam ber ga (Bro se Ba skets) bra ni }e ti tu lu pro tiv naj slav ni jeg ne ma~ kog klu ba, ko ji je do fi na la sti gao na te `i na ~in.

Al ba je od lu ~u ju }u pe tu utak mi cu mo ra la da igra na go stu ju }em par ke tu u Frank fur tu, ali joj to ni je sme ta lo da ube dqi vo po be di Doj ~e Bank Skaj laj ner se - 87:68.

Ja sin Ib di hi za be le `io je 16 po e na i de vet sko ko va, a De rik Alen 15 po e na za „al ba tro se”.

Miroslav Raduqica

Mi ro slav Ra du qi ca, ko ji za Al bu na stu pa kao po zajm qe ni igra~ Efe sa, na {ao se u start noj pe tor ci, ali su ga br zo za ra |e ni fa u lo vi ote ra li na klu pu.

Igrao je sa mo de vet mi nu ta i po sti gao osam po e na, dok je Ta di ja Dra gi }e vi} do bio ~e ti ri mi nu ta u gar bix taj mu i ostao bez u~in ka.

Bam berg je do fi na la ta ko |e sti gao po sle pet utak mi ca, po be div {i sa 3:2 u se ri ji.

Maj sto ri cu pro tiv Ar tland Dra gon sa do bi li su ru tin ski (83:55), a [u put je sa 17 po e na, pet asi sten ci ja i pet ukra de nih lop ti bio naj bo qi u svom ti mu.

Ma ja mi je u dru goj utak mi ci fi na la NBA li ge pred svo jim na vi ja ~i ma vo dio 88:73, ali je Dirk No vic ki od lu ~io da ne bu de 2:0 za Hit pred put u Da las. Sa de vet po sled wih po e na na me ~u, fan ta sti~ ni Ne mac do neo je Mev si ma iz jed na ~e we u se ri ji i to ko {em 3,6 se kun di pre kra ja - 93:95!

Tu va `nu lek ci ju „Ni je go to vo, dok ni je go to vo”, o~i gled no ni su na u ~i li ko {ar ka {i Ma ja mi ja na svom pu tu ka in stant ti tu li na kon stva ra wa „Big 3” eki pe pro {log le ta sa Dvej nom Vej dom, Le bro nom Xej msom i Kri som Bo {om. Za to }e sa da mo ra ti da do bi ju bar jed nu, od na red ne tri utak mi ce u Da la su, ako ne `e le da gle da ju sla vqe Mev sa pred svo jim na vi ja ~i ma.

Ukrat ko – za one ko ji ni su mo gli ili `e le li da osta nu bud ni do zo re – Ma ja mi je se ri jom 13:0 do {ao do pred no sti od 88:73, sve ga se dam mi nu ta i 15 se kun di pre kra ja dru ge fi nal ne utak mi ce NBA plej-ofa.

Ko {em Dir ka No vic kog 3,6 se kun di pre kra ja, i to le vom, po vre |e nom ru kom, na ko joj mu je ban da `i ran sred wi prst s po ki -

iz ugla (93:93) od lu ~io da bra ni na pad i – po gre {io.

Ma ja mi je imao faul na ras po la ga wu pre ula ska u bo nus, ce la pla ne ta zna la je da }e lop ta do No vic kog i sa mo u ve re nost Spol stre u spo sob nost Bo {a da za u sta vi sjaj nog Nem ca i{la je do tle, da Bo{ ni je pra vio ni faul „na ze mqi”, ni ti je bi lo udva ja wa, a Dir ku ne tre ba re }i dva pu ta. Okret le |i ma ka ko {u, fin ta, le vi ulaz, la ga no po la ga we ra we nom ru kom i po be da.

Po be da, ostva re na sa de vet po sled wih po e na Dir ka No vic kog za Da las na utak mi ci! Bi lo je to sa svim do voq no za pr vi po raz Ma ja mi ja u ovo go di {wem plej-ofu pred svo jim na vi ja ~i ma, ko ji ob u ~e ni u be lo ni su mo gli da ve ru ju {ta su vi de li. Da las je ko na~ no us peo da do bi je Hit u go sti ma, po sle ne sre} ne se ri je fi na la iz po me nu te 2006. go di ne, ka da su Mev si po ve li 2:0, a on da bi li pre ga `e ni od stra ne Vej da i sa da ve} pen zi o ni sa nog ge ne ra la [a ki la O’Ni la – 2:4!

No vic kom, ko ji je po go dio i troj ku za vo| stvu Da la sa od 93:90, pre ne go je ^al mers iz jed na ~io, u dru gom po lu vre me nu po mo gli su do tog tre nut ka ne pri -

Bil bao dru gi fi na li sta

@it ko - Par ti zan 55:86. Fi nal n i dan: @it k o - So k ol 74:62, Voj v o d i n a - Ka d et 54:102, FMP - Par ti zan 83:67.

Ko na~ ni pla sman: 1. FMP, 2. Par ti zan, 3. Voj vo di na, 4.

Ka det, 5. @it ko ba sket, 6. So kol (Osi jek).

M. R.

Ra du qi ca i Ta di ja na [u pu ta

Da las iz jed na ~io

ACB LIGA

Tri prvoplasirane ekipe Dem{ar kupa

vi {e u fu to {koj ha li spor to va. [KK Ka det je or ga ni za tor tur n i r a, pod po k ro v i t eq stvom gra da No vog Sa da, a or ga ni za ci ju su po mo gli Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu, Da nijel print i KS No vog Sa da.

DRUGI ME^ VELIKOG FINALA

Aron Yekson

ni je i to pro tiv Bar se lo ne, ko ja je u re pri zi fi na la 2010. de kla si ra la Ka hu La bo ral - 3:0.

Biv {i ~lan Re a la, Aleks Mum bru, po sti gao je 15 po e na, a Mar ko Ba ni} 12 za Bil bao.

Kqu~ ni ko{ - po la ga we na dru gi obru~ po sle do da va wa Xek so na za 74:70 - po sti gao je Ak sel Er vel, jo{ je dan ne ka da {wi igra~ Ma dri |a na.

U po ra `e nom ti mu is ta kli su se cen tri An te To mi} (17, 6sk) i Di or Fi {er (12, 5sk), dok je Ser hio Quq dao 13 po e na. No vi ca Ve li~ ko vi} je na svom ve ro vat nom opro {ta ju od be log dre sa igrao sve ga 27 se kun di.

Us peo je da za be le `i je dan skok.

Dirk Novicki

da nim li ga men tom u pr voj utak - met ni Xej son Te ri sa 16 po e na, mi ci se ri je, Da las je do {ao do bez po go |e ne troj ke, kao i vred vo| stva od 95:93. Ka da se lop ta ni rad nik [on Me rion, ko ji je od bi la od obru~ po sle Vej do vog po sle do sta pro ble ma u pr vom {u ta za tri po e na iz tr ka, za vr - po lu vre me nu, u po sled woj ~e {en je je dan od naj ve }ih „kam-be - tvr ti ni pot pu no za u sta vio ko va” u isto ri ji fi na la plej- „Kin ga” Xej msa, {to je bio te `i ofa. deo po sla, a us put us peo da uba ci Sa da je re zul tat 1:1, a Hit i i 20 po e na!

Me ve riks se le se u Da las, gde }e Vejd je bio vreo sve dok pot ce bi ti od i gra ne tre }a, ~e tvr ta i wi va~ ki ni je gle dao i pro zi vao pe ta utak mi ca Te ri ja, na kon ve li kog fi na la. {to je iz ugla, Hit i Meveriks sele pre ko we go ve ru Pr va je na pro se u Dalas, gde }e gra mu u po ne de ke, a sve is pred qak u 2 ~a sa po biti odigrane tre}a, klu pe Da la sa, sle po no }i. po go dio troj ku ~etvrta i peta Na ne ve ro va za mak si mal no utakmica finala, tan na ~in, sma vo| stvo Hi ta od a prva je na programu 88:73. Bio je to tra ju }i da je u ponedeqak u 2 ~asa po ~e tak kra ja utak mi ca go to va 7:15 pre kra ja, utak mi ce, s tim posle pono}i {am pion iz da Vejd ni je ni 2006. go di ne po sa wao da }e kraj ~eo je sa is pu ca va wi ma u fi ni - bi ti tu `an za we ga i sa i gra ~e. {u utak mi ce, {u te ve su uzi ma li Na kon {to je sti gao do 36 po e na, igra ~i iz dru gog pla na, do tog uz {ut iz igre 13/17, MVP fi na tre nut ka „vre le” zve zde Vejd i la iz 2006. go di ne pro ma {io je Xejms su se hla di le, a na dru goj po sled wa tri {u ta iz igre na stra ni Mev si su mar qi vo sa ku - utak mi ci. pqa li po e ne iz na pa da ko ji ni su Ni {ta bo qi u fi ni {u ni je tra ja li du `e od 10, 12 se kun di, bio ni Xejms, ko ji je utak mi cu pa su o~as po sla sti gli na iz gled za vr {io sa 20 po e na (2/7 za tri), ogrom nu pred nost Ma ja mi ja od osam sko ko va i ~e ti ri asi sten 15 po e na. ci je. Op te re }en ~u va wem No Ka da je vo da u{la do ma }i ni - vic kog, Bo{ je za be le `io 12 po ma u u{i, Xejms je po ku {ao sa e na, uz osam sko ko va. dve te {ke troj ke pre ko ru ke, Pre drag Sto ja ko vi} pro veo je Vejd po tom i sam u~i nio isto, na par ke tu pet mi nu ta za Da las ali lop ta za ka znu ni je hte la u i ni je upu tio {ut ka ko {u. ko{. Obo ji ca su is pa la iz rit Se li mo se u Da las, gde je dvo ma, Hit je iz gu bio mo men tum, a ra na bi la pu na i ove no }i i gde Da las do bio pri li ku ka kvu ni je su na vi ja ~i bur no pro sla vi li `e leo da pro pu sti. No vic ki je po be du svo jih mi qe ni ka pra te pro sto raz bio ~e tu ne mog Eri ka }i sve na ve li kom vi deo bi mu.

Spol stre u po sled wih ne ko li ko Bi }e bur no i bu~ no, Ma ja mi mo na pa da na utak mi ci, a 26 se kun - ra da do bi je bar jed nu utak mi cu di pre kra ja, Spol stra je po sle da bi se vra tio na Flo ri du u troj ke za bo ra vqe nog ^al mer sa opre mi za igru, a ne ci vil ki.

lekar

dnevnik

subota4.jun2011.

21

Kampawa za povraTaK prirodnoJ ishrani novoro\en^adi

Zdra vo i za be bu i za maj ku o to vo 70 od sto maj ki do ji svo je be be u tre nut ku iz la ska iz po ro di li {ta, ali tri me se ca ka sni je do ji ih sa mo 50 od sto. [est me se ci po iz la sku iz po ro di li {ta sa mo 20 od sto maj ki be bu hra ni svo jim mle kom, a sve ga oko 10 od sto wih do ji do go di nu da na sta ro sti de te ta. Na spram ovih po da ta ka sto je upo zo re wa le ka ra da je is hra na be ba maj ~i nim mle kom ne za me wi va za zdra vqe de te ta i da ni jed na for mu la za ve {ta~ ko mle ko ili hra nu ne mo `e da za me ni ide al nu hra nu ka kvo je maj ~i no mle ko. Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja upo zo ra va da bi do je we mo glo da spa si `i vot vi {e od 13 mi li o na de ce u sve tu sa mo ka da bi se maj ke ob u ~i le ka ko da do je svo je no vo ro |en ~e upr kos even tu al nim pro la znim pro ble mi ma ko ji se po ne kad ja vqa ju u to ku do je wa u pr vim me se ci ma `i vo ta be be.

- Za zdra vqe de te ta ve li ka je pred nost maj ~i no mle kom - ka `e pe di ja tar dr Jo va na ^o mi}. Do je we po boq {a va imu ni tet be be, pu tem we ga de te do bi ja an ti te la ko ja su zna ~aj na za bor bu pro tiv bo le sti, spre ~a va se na sta nak aler gi ja...Pro tein ko ji se na la zi u maj ~i nom mle ku sma wu je ri zik od go ja zno sti u ka sni jem `i vot nom do bu. Maj ~i no mle ko je kom plet na i pri rod na hra na pri la go |e na si ste mu za va rem we kod be ba. U we mu su svi po treb ni vi ta mi ni i mi ne ra li za rast i raz voj no vo ro |en ~e ta pa do {est me se ci be bu ne tre ba hra ni ti ni sa jed nom dru gom hra nom. Mle ko u pra hu je hra na za nu `du, da kle da je se be bi sa mo ako maj ka ni je u mo gu} no sti da no vo ro |en ~e hra ni svo jim mle kom. Po mi sli te sa mo ko ja je pred nost do je wa u ovim vre lim let wim da ni ma ka da je sva hra na, a po seb no mle ko i

G

Umet nost bu di sre }u so be ko je od la ze u mu ze je, na kon cer te, ba ve se li kov nom umet no {}u ili svi ra ju ne ki mu zi~ ki in stru ment za do voq ni je su svo jim `i vo tom bez ob zi ra na to ko li ko su obra zo va ne ili imu} ne, uka za la je jed na nor ve {ka stu di ja. Ipak i tu po sto ji raz li ka me |u po lo vi ma. Mu {kar ci ma je do voq na pa siv na ulo ga u kul tur nom `i vo tu - da po se }u ju mu ze je i kon cer te - da bi se ose }a li za do voq ni jim i bi li bo qeg zdra vqa. @e na ma je, s dru ge stra ne, nu `no da bu du ak tiv ne u svo joj kul tur noj de lat no sti, tj. da sli ka ju, svi ra ju ili se ba ve ne kom dru gom kre a tiv nom ak tiv no {}u da bi sma wi le ri zik od ank si o zno sti, de pre si je ili da se ne bi lo {e ose }a le.

Is tra `i va we na 50.797 oso ba oba vio je tim Nor ve {kog uni ver zi te ta za na u ku i teh no lo gi ju. Is pi ta ni ci ma su po sta vqa na de taq na pi ta wa o wi ho vim

O

uobi ~a je nim ak tiv no sti ma u slo bod no vre me i o to me ka ko vi de sop stve no zdra vqe, ko li ko su za do voq ni `i vo tom, ko li ko su ank si o zni ili de pre siv ni.

Po {to je uzet u ob zir i dru {tve no-eko nom ski sta tus is pi ta ni ka, utvr |e no je da je kul tur ni an ga `man sa mo stal no, ne za vi sno od obra zo va wa ili bo gat stva, u ve zi s do brim zdra vqem , za do voq stvom `i vo tom i ni skim ni vo om de pre siv no sti.

Nor ve {ki stru~ wa ci is ti ~u da wi ho vi na la zi po tvr |u ju oprav da nost ukqu ~i va wa kul tur nih ak tiv no sti u pro mo ci ju zdra vqa i u zdrav stve ne te ra pi je. Ipak, za sad osta je otvo re no pi ta we {ta je uzrok, a {ta po sle di ca da li su oso be zdra vi je i sre} ni je za to {to se ba ve kul tur nim ak tiv no sti ma ili tra `e kul tur ne ak tiv no sti za to {to se ose }a ju do bro u svo joj ko `i?

(Tanjug)

Ge ne ti ka i de pre si ja va ti ma is tra `i va ~a, je dan bri tan ski, sa lon don skog In sti tu ta za psi hi ja tri ju pri

D

Kingz ko le xu i dru gi ame ri~ ki, sa Va {ing ton skog uni ver zi te ta, su go to vo isto vre me no pro na {li pr ve ~vr ste do ka ze da ne ke va ri ja ci je u qud skim ge ni ma mo gu da iza zo vu de pre si ju. Is -

tra `i va ~i i jed nog i dru gog ti ma iz ra `a va ju na du da bi wi ho vo ot kri }e mo glo da po mog ne da se raz ra de znat no efi ka sni ji le ko vi za de pre si ju od sa da {wih, ko ji po ma `u sa mo kod oko 50 od sto pa ci je na ta. Ovi na la zi, me |u tim, ne }e od mah bi ti od po mo }i de pre siv nim pa ci jen ti ma - pro ce wu je se da }e za iz ra du no vog le ka na ba zi re ~e nih sa zna wa bi ti po treb no iz me |u 10 i 15 go di na. Ozbiq na de pre si ja po ga |a oko 20 od sto svet skog sta nov ni {tva u ne kom `i vot nom tre nut ku, dok te {ka de pre si ja i ona ko ja se vra }a po ga |a ju oko ~e ti ri od sto glo bal ne po pu la ci je.

Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja (SZO) prog no zi ra da }e ve} do 2020. de pre si ja po sta ti tak mac sr ca nim bo le sti ma kao zdrav stve ni po re me }aj ko ji naj vi {e op te re }u je ~o ve ~an stvo.

(Tanjug)

t kri }a do ko jih je po sled wih go di na do {lo vi {e gru pa stru~ wa ka da bi ko ri {}e w e mo b il n ih te l e f o n a mo glo da bu de ve o ma opa sno po mo z ak i plod n ost, pred s ta vqe ni su u Istan bu lu na kon fe ren ci ji po sve }e noj mo bil nim te l e f o n i m a i zdra v qu „Na u~ ni ap dejt: mo bil ni te le fo ni i zdra vqe”.

U cen tru de ba ta su za pra vo elek tro mag net ni ta la si ko je emi tu ju te le fo ni i an te ne-re le ji. Is tra `i va we ko je je oba vi la gru pa tur skih na u~ ni ka

na ze ~e vi ma je na pri mer po ka za lo da sva ko dnev no iz la ga we elek tro mag net nim ta la si ma od 1.800 me ga her ca to kom 15 mi nu ta do vo di do pro me na u mo zgu tih `i vo ti wa, a {tet nost elek tro mag net nih ta la sa po mo zak je po ka za lo i dru go is tra `i va we tih na u~ ni ka oba vqe no na pa co vi ma.

Tre }e is tra `i va we, ko je je oba vi la gru pa gr~ kih na u~ ni ka, po ka za lo je da iz la ga we elek tro mag net nim ta la si ma od 900 me ga her ca sva ko dnev no po dva sa ta do vo di do po re me }a ja

jer je s dru ge stra ne jak lo bi fa bri ka za pro iz vod wu be bi hra ne ko je ve {tim i agre siv -

Po sle mo de hra we wa be ba go to vim in du strij skim pro iz vo di ma, kao {to su mle ka u pra hu i ka {i ca po sled wih de se tak go di na zdrav stve ni rad ni ci vo de kam pa wu za po vra tak pri rod noj is hra ni. Po sao ni je lak

nim re kla ma ma uspe va ju da po ko le ba ju mla de maj ke. I u na {oj ze mqi po sle dih go di na do je wu be ba se po kla wa sve ve }a pa `wa. U sa ve to va li {ti ma pri do mo vi ma zdra vqa trud ni ce i mla de maj ke se in for mi {u

Aku punk tu ra ubla `a va simp to me me no pa u ze ku punk tu ra mo `e da sma wi na va lu to plo te (va lun ge), pro me ne ras po lo `e wa i dru ge ne pri jat ne simp to me me no pa u ze, po ru ~u je tur ski stru~ wa ci iz Bol ni ce za obu ku i is tra `i va wa u An ka ri. Sta ra ki -

A

ne ska teh ni ka le ~e wa bi mo gla da pred sta vqa al ter na ti vu te ra pi ji za me ne hor mo na, ko ja se po ne kad pri me wu je po sle me no pa u ze, ali se do vo di u ve zu s po ve }a nim ri zi kom od ra ka doj ke i sr ~a nog uda ra. Tur ski

Mo bil ni {tet ni po mo zak i plod nost O

mle~ ni pro iz vo di, pod lo `ni kva re wu. Ne ma bez bed ni je hra ne od maj ~i nog mle ka.

pam }e wa kod mi {e va. Jed no od ka nad skih is tra `i va wa je, isto vre me no, po ka za lo da elek tro mag net ni ta la si uti ~u na plod nost mu {ka ra ca po ve }a va ju }i ni vo hor mo na „te sto ste ro na”, ali isto vrem no sma wu ju }i ni vo hor mo na ko ji omo gu }a va ve }u ak tiv nost „te sto ste ro na”.

Ta ot kri }a, iako za bri wa va ju }a, mo ra ju da, ka ko su ob ja vi li me di ji, bu du po tvr |e na {i rim is tra `i va wi ma.

(Tanjug)

tim, pod ru ko vod stvom Di dem Su naj, je gru pu od 53 is pi ta ni ce - ko je su ve} naj ma we go di nu da na bi le u post me no pa u zi - po de lio u dve gru pe. Jed na je ima la se an se aku punk tu re po 20 mi nu ta, dva pu ta ne deq no, to kom de set ne de qa, dok je kon trol na gru pa ima la la `an aku pun tur ni tret man, od no sno igle su im na su mi ce za ba da ne po te lu. Po ka za lo se da su `e ne iz pr ve gru pe ima le ma we in ten ziv ne va lun ge i pro me ne ras po lo `e wa, u po re |e wu sa oni ma iz kon trol ne grup. Re zul ta ti tret ma na su bi li ku mu la tiv ni - pre ma kra ju pe ri o da le ~e wa aku punk tu rom, bi li su sve bo qi. Ipak, ni su se sma wi li va gi nal na su vo }a i ni vo in fek ci ja uri nar nog trak ta, ko je ta ko |e spa da ju u uobi ~a je ne simp to me post me no pa u ze. Osim to ga, ni vo hor mo na je uglav nom osta jao ne pro me wen, ta ko da su tur ski stru~ wa ci za kqu ~i li da aku punk tu ra ve ro vat no de lu je po ve }a va ju }i pro duk ci ju en dor fi na u or ga ni zmu.

Po zna to je da en dor fi ni mo gu da do pri ne su sta bi li zo va wu te le sne tep me ra tu re. Tur ski tim na po mi we da }e bi ti po treb na do pun ska is tra `i va wa da bi se is pi ta li du go ro~ ni efek ti te ra pi je aku punk tu rom na `e ne ko je su pro {le me no pa u zu.

(Tanjug)

o zna ~a ju maj ~i nog mle ka za pra vi lan rast i raz voj de te ta, ali i za zdra vqe maj ke. Uvo |e wem be bi fren dli pro gra ma u po ro di li {ta omo gu }a va se da no vo ro |en ~e bu de od pr vih da na uz maj ku i da se ta ko omo gu }i re dov no do je we, sva ki put kad be ba to tra `i. Ni zu na bor ja nih pted no sti maj ~i nog mle ka ovih da na sti gla je no va: stu di ja ko ju je spro veo Ka nad ski in sti tut za is tra `i va we zdra vqa go vo ri da de ca ko ja su du `e hra we na do je wem ima ju kon stant no vi {i ko e fi ci jent in te li gen ci je od de ce hra we ne ne kim dru gim vi do vi ma is hra ne Po zna to je da do je we ni je do bro sa mo za zdra vqe be be, ve} i za maj ~i no zdra vqe. U ugled nom me di cin skom ~a so pi su Lan cet ob ja vqe no je da do je we mo `e do pri ni je ti sma we wu ri zi ka od ra ka doj ke, a pro tek tiv ni u~i nak do je wa je ve }i, {to `e na du `e do ji. Auto ri pro ve de ne stu di je pro ce wu ju da bi u~e sta lost kar ci no ma doj ke u raz vi je nim ze mqa ma mo gla bi ti zna ~aj no sma we na kad bi `e ne ima le ve }i broj de ce i kad bi pro ce nat do ji qa kao i du `i na do je wa bio ve }i. Do sad su ot kri ve ni mno gi po zi tiv ni efek ti do je wa na zdra vqe maj ke i de te ta i wi hov broj ne pre sta no ra ste.

Kan pa wu za po dr {ku do je wu po dr `a va ju sve ze mqe ko je mi sle na zdra vqe svog sta nov ni {tva, po seb no bu du }ih na ra {ta ja. Ova pre ven tiv na me ra ni {ta ne ko {ta, a da je ve li ke re zul ta te na spre ~a va wu broj nih bo le sti de ce. Na {a ze mqa je mno go ura di la po sled wih go di na na ovom po qu, a sa da bi va qa lo pred u ze ti da qe ak ci je ka ko bi se obez be di lo da se be be do je naj ma we {ast me se ci.

J. Barbuzan

VESTI Po mak u le ~e wu tu mo ra ru pa fran cu skih na u~ ni ka ot kri la je mar ker za di jag no sti ko va we jed ne od ~e stih vr sta ra ka di ge stiv nog trak ta, ko ji bi tre ba lo da omo gu }i efi ka sni je le ~e we pa ci je na ta obo le lih od ga stro in te sti nal nih stro mal nih tu mo ra (GIST). Di ge stiv no obo qe we GIST mo `e da se le ~i za hva qu ju }i in hi bi to ru „ima ti ni bu” ko ji do vo di do sma we wa ili spre ~a va wa da qeg ra sta tu mo ra u oko 60 od sto slu ~a je va. Fran cu ski na u~ ni ci su, me |u tim, kod od re |e nih oso ba ot kri li pri su stvo spe ci fi~ nog mar ke ra na po vr {i ni imu nu lo {kih }e li ja - lim fo ci ta NK. Taj mar ker, ot po ran je na te ra pi je usled lu ~e wa pro te i na „in ter le u ki na 10”. Pa `wa na u~ ni ka je sa da usme re na na va ri jan tu „c” mar ke ra, ka ko bi mo gla da se pred vi di re ak ci ja or ga ni zma na te ra pi ju pro tiv GIST-a i sa mim tim po boq {a sto pa iz le ~e wa pa ci je na ta.

(Tanjug)

G

Pra }e we sr ~a nog rit ma u autu Ame ri~ ki pro iz vo |a~ auto mo bi la „Ford” pla ni ra da uve de u svo ja vo zi la si stem ko ji }e omo gu }i ti stal no pra }e we sr ~a nog rit ma vo za ~a. Ra di se o se di {tu opre mqe nom elek tro da ma za me re we u re al nom vre me nu sr ~a nog rit ma vo za ~a. Si stem bi tre ba lo da po mog ne to kom vo `we oso ba ma po go |e nim obo qe wi ma kao {to su di ja be tes ili aler gi je. Po da ci o zdrav stve nom sta wu se pr vo do sta vqa ju vo za ~u, ali mo gu da se pre ne su i do ne kog od zdrav stve nih cen ta ra koi }e upo zo ri ti vo za ~a u slu ~a ju za bri wa va ju }eg sta wa. Na taj na ~in se vo di bri ga o zdrav stve nom sta wu vo za ~a.

(Tanjug)

22

kultura

subota4.jun2011.

dnevnik

УНИКРЕДИТ ПРИЗНАЊЕ ЗА ПОДРШКУ И ПОСВЕЋЕНОСТ КУЛТУРИ И БУДУЋНОСТИ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ

Раши Тодосијевићу награда на Бијеналу у Венецији Павиљон Србије на 54. Бијеналу савремене уметности у Венецији, са поставком Светлост и тама симбола“ Раше Тодосијевића, добио је јуче Уникредит венецијанску награду, која се

зеј савремене уметности Војводине, а Живка Грозданића за комесара наступа Србије. Бијенале уметности у Венецији, установљено 1895. године, одржава се сваке непарне го-

Венецији, који се званично отвара данас и трајаће до 27. новембра, учествује рекордних 88 земаља, од којих су многе као и Србија већ отворили националне павиљоне.

Драгољуб Раша Тодосијевић представља своје радове

додељује за подршку и посвећеност култури и будућности савремене уметности, а Тодосијевићу је додељена једногласно. Њему ће припасти чек од 150.000 евра, а награђено дело ће бити саставни део Уникредитове колекције и предато Музеју савремене уметности Војводине. Представник Србије на 54. Бијеналу савремене уметности у Венецији, Тодосијевићев пројекат „Светлост и тама симбола”, изабрао је у јануару стручни савет који је формирало Министарство културе. Савет је за реализатора пројекта одредио Му-

Отворен Павиљон Србије Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић отворио је изложбу „Светлост и тама симбола” Раше Тодосијевића у павиљону Србија, којом се наша земља представља на 54. Бијеналу савремене уметности у Венецији. „Овогодишње 54. Бијенале пружило је могућност да се у павиљону Србије прикаже још једна национална поставка, али и баци ново светло на једног значајног српског уметника”, казао је Марковић на отварању изложбе. Отварању националног павиљона присуствовао је и покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић. дине, док су парне године посвећене Бијеналу архитектуре.На 54. Бијеналу уметности у

Пројекат српског представника на овогодишњем Бијеналу у Венецији, као и остале нацио-

У АУЛИ НОВОСАДСКОГ САЈМА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ГРАФИЧКИХ ЛИСТОВА ПРОСЛАВЉЕНОГ ШПАНСКОГ УМЕТНИКА

Божанствени светови Салвадора Далија Избор од више од 200 графичких листова из два најобимнија опуса прослављеног шпанског уметника Салвадора Далија “Библија сакра” и “Божанствена комедија” представљен је на изложби отвореној прексиноћ у Аули Новосадског сајма. Изложбу је отворио градоначелник Новог Сада Игор Павличић .

- Манифестације попут ове доказују да Нови Сад негује позитивне друштвене вредности и да је место важних културних догађања. Сваки човек има жељу да га његова дела надживе, Салвадор Дали је у томе успео. Уверен сам да ће Новосађани, а и сви наши гости, у наредном периоду уживати у овим фантастичним радовима – истакао је градоначелник ПавличићБудући да су “Библија сакра” и “Божанствена комедија” изузетно комплексна литерарна дела и неисцрпан извор нових тумачења и коментара, и сам Дали је желео да да својеврстан коментар тим великим делима литерарне историје у облику илустрација. За „Библија сакру“, која се сматра најобимнијим Далијевим делом, уметник је урадио 105 литографија по гваш оригиналима у периоду од 1963. до 1969. године. Широка разноликост слика, базираних на хришћанској иконографији и иконографији класичне митологије, одликује Далијеве илустрације у

овом делу, али и стваралачка спонтаност коју је уметник постигао између осталог и применом специјалне врсте технике булетизма, његовог властитог изума. Поступак је подразумевао употребу аркебизе (врсте старинског пиштоља) који се „пунио“ капсулама с бојом. Оне би се потом испаљивале на празан папир, а ефекте спонтаних мрља које су тако настајале Да-

едукативни карактер - кроз илустрације се гледалац упознаје са садржајем Библије и Божанствене комедије, а због саме технике, ови радови заузимају посебно место у Далијевом опусу. Директорка „Ситра“ доо из Словеније, у име организатора, Душица Рјазанцев је указала да на изложби поред 206 Далијевих графика „Библије сакре“ и

ли је укључивао у илустрације праћене текстовима из Старог и Новог завета.Нешто сасвим друго гурало га је у истраживање Дантеовог света и његове Божанствене комедије, будући да се деценијама бавио тим средњовековним литерарним генијем. Ради илустровања ове књиге урадио је 101 акварел у периоду између 1950. и 1952. године. Поставка „Божанствени светови Далија“ има специфичан

„Божанствене комедије“ могу видети и две потпуне декомпозиције дрвореза „Божанствене комедије“, као и маркице италијанске владе издате поводом 700-годишњице Дантеовог рођења. Новосађани ће у делима овог славног шпанског уметника моћи да уживају све до 17. септембра. Цена индивидуалне улазнице је 400 динара, а за студенте и ђаке коштају 300 динара.

налне изложбе, прати тему централне изложбе 54. Бијенала IL LU MI na zi o ni - IL LU MI na ti ons, светлост. Тодосијевићев пројекат чине три међусобно повезана сегмента изложбе: први део су радови под заједничким називом „Дневник”, 120 мањих радова у различитим материјалима и димензијама, чији се садржаји допуњују и мењају што омогућава комуникацију са посетиоцима. Други део изложбе су радови „Инсталације” из постојећих уметничких збирки а неки су дорађени или поново изведени, попут рада „Скулптура’’, који се састоји из педесетак чајника испуњених цементом. Изложена је и серија инсталација под заједничким називом „Gott li ebt die Ser ben„ најпознатија серија уметникових радова излагана широм света којима Тодосијевић води расправу о променљивости значења и интерпретације симбола у зависности од историјских прилика и идеолошких матрица. Представљена је и серија „Инсталације клавира или пианина”, чије су клавијатуре прободене штаповима за ходање, а такође су подређени идеји која доводи у питање смисао израза „класични материјали”. Прободени клавири настали су од класичних инструмената и архајских штапова који симболишу како старост и немоћ тако и патријархалност, вођу, моћ. Трећу групу радова на изложби чине фотографије, сажете ретроспекције Тодосијевићевих перформанса са почетка 70-их, билборда из 90-их и краја прве деценије 21. века. Изложбу прати обиман каталог у коме су репродукције и подаци о многим ранијим радовима Тодосијевића, биографија и стручни текстови. (Танјуг)

Тамара Петијевић

КОНЦЕРТИ ОРКЕСТРА И ХОРА „ОРФЕЛИН” У ЗРEЊАНИНУ И НОВОМ САДУ

Премијера дела Милана Алексића Концерт под називом „Велика седмица и Васкрс у музици хришћанског Истока и Запада“, сутра ће, са почетком у 20 часова, у новосадској Синагоги одржати оркестар и хор „Орфелин“, који данас, са истим програмом, наступају у Катедрали у Зрeњанину, у 19 часова. На овим концертима ће премијерно бити изведено вокално - инструменално дело Милана Алексића, младог новосадског композитора и доцента на Академији уметности у Новом Саду. Ансамбл „Орфелин“ је упораво од Алексићa поручио ово несвакидашње дело. По речим дирегента и оснивача вокaлног студија „Орфелин“ Тамаре Петијевић реч је о пионирском подухвату у историји српске музике, будући да се ради о вокално-инструменталној обради православног богослужења на Велики петак, под називом „Плач Мајке Божије“. Композитор је написао праву музичку драму на веома потресан текст, који комбинује плач мајке за распетим Сином и текстове о Васкрсењу и нади у Спасење. Коришћени су музички цитати српског народног црквеног појања на Велики петак, по записима Ненада Барачког. Дело је написано за женски, мешовити хор и симфонијски оркестар.

Осим премијерног извођења овог дела, „Орфелин“ ће на концертима извести и одломке из веома познатих дела класичне музике: Стабат Матер Перголезија, Бахову Ускршњу кантату бр. 4 и Хендлов Ораторијум „Васкрсење“. Вокални студио „Орфелин“ је основан 2009.године у Новом Саду, са жељом да окупља квалитетне младе музичаре кроз рад на тематским програмима. До сада је одржано неколико веома успешних вокалних и вокално-инструменталних концерата, поводом Божића и Ускрса, и том приликом изведена су нека од најпознатијих дела светске музичке литературе. Вокални студио по потреби програма делује и како камерни хор, а придружује му се и гудачки или симфонијски оркестар, такође састављен од врсних инструменталиста, професионалаца или студената. Највећи део „Орфелина“ чине чланови познатог црквеног хора „Свети Стефан Дечански“, а гудачки оркестар воде чланице реномираног квартета ТАЈЈ. У овом пројекту учествују и чланови Новосадског дувачког квинтета. Са „Орфелином“ наступају већ афирмисани, одабрани млади солисти-певачи, који негују сличан стил и сензибилитет концертно-ораторијумског музицирања. В. Ц.

У СЕЛЕКЦИЈИ „360 СТЕПЕНИ” НА ФЕСТИВАЛУ „СИНЕМА СИТИ“

Филмови за угодан дан На предстојећем Интeрна - че о обичним људима који упорционалном филмском фестивалу но теже неком идеалу, љубави, „Синемa сити“ (од 18. до 25. јуна u обећању, неком краткослатком Новм Саду)у оквиру новоустано- ужитку или решењу, победи, вљене ревијалне селекције „360 остварењу у још једном угодном степени: пун круг живота“ гледаоци ће имати прилику да погледају избор филмова из независне светске кинематографије. Остварења за овај програм је изабрао Пеђа Протић, желећи да представи оно што је волела публика великих светских фестивала, као и дела са оригиналним и иновативним печатом насталим у назависним пордукцијама. Ту су немачка драма „Изнад нас је само небо“ Јана Шомбурга, јужнокорејска комедија „Ноћ и дан“ Хонг Сангсоа, аргентински документарац „Продавац илузија“ у режији троје редитеља, канадско америчка акциона трилер комедија „Скитница са сачмаром“ Џејсона Ајзнер, француско немачка драма трилер „Улаз у празнину“ Гаспара Ное, аргентинско шпанска комедија „Зидови који нас деле“ Густава Тарета и британски документарни филм „Живот у једном дану“ Кевина Мекдоналда. Плакат филма „Зидови који нас деле“ Како селектор програма „360 степени“ Пеђа Про- дану на „великој плавој лопти“, тић каже, при избору филмова се каже Протић. водио тиме да ће „публици приУ овој селекцији, како даље јати поистовећивање са филм- истиче, нема пуно фантастике, ским јунацима, препознавање се- као што нема ни разбацивања бе међу другима и стварање сим- новца на сувишне кичерајске патија са блиским карактерима. украсе, нема драмског развлачеЗато су приче ових филмова по- ња и ауторског компоновања косебне, јасне и искрене, онакве јим ће бити прикривени стилски какве и сам највише волим - при- плагијат или драматуршка не-

моћ, нема нервозе и дугачких цитата. Зато су ту: један филмаџија аматер великог срца ( филм: Продавац илузија), један остарели бескућник којем пукне филм пред криминалом појединца и страхом масе (Скитница са сачмаром), а ту су и хомофобични вирутелни занесењаци у Буенос Аиресу (Зидови који нас деле), затим усамљена и збуњена, али у љубав убеђена професорка енглеског под тмурним небом Европе ( Изнад нас је само небо), па један корејски изгнаник у враголастој авантури у Паризу (Ноћ и дан), брат чија је љубав према сестри јача од смрти (Улаз у празнину) и на крају, раскошна галерија наших комшија који како знају и умеју, како воле и морају проживљавају један јулски дан 2010. године (Живот у једниом дану).

- Ово је „селекција живота“ чији ће главни ефекат наступити током оних бистрих тренутака између завршетка филма и почетка стварности у коју се публика лагано враћа. То је драгоцени тренутак кинематографије – утисак публике после пројекције, а пре почетка наставка стварности, утисак који ће створити сећање и живот учинити лепшим, још лепшим, налик филмском, налик животу из снова, закључује селектор Пеђа Протић. В. Црњански

kULTURA

dnevnik

subota4.jun2011.

23

СИНОЋ У НОВОМ СА ДУ ЗАВРШЕНО 56. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ

Најбоља представа „Кукавичлук” суботичког позоришта Пред ста ва „Ку ка вич лук“, аутор ски про је кат Оли ве ра Фр љи ћа, у из во ђе њу су бо тич ког На род ног по зо ри шта / Ка за ли шта / Неп син хаз, про гла ше на је за нај бо љу на 56. Сте ри ји ном по зор ју, ко је је си ноћ за тво ре но уру че њем на гра да и из во ђе њем мју зи кла „Гло ри -

Глу мач ке Сте ри ји не на гра де до де ље не су Бран ки Пе трић, за уло гу у пред ста ви Ју го сло вен ског драм ског по зо ри шта “Ро ђе ни у ЈУ” у ре жи ји Ди на Му ста фи ћа; Ар па ду Ме са ро шу за уло гу у “Ки ши њев ској ру жи” Ота Тол на и ја, у ре жи ји Ан дра ша Ур ба на, По зо ри -

„Дневникова” награда глумцу Радовану Вујовићу Тра ди ци о нал ну на гра ду на шег ли ста за умет нич ко оства ре ње на Сте ри ји ном по зор ју, до био је глу мац Ра до ван Ву јо вић, за уло ге у пред ста ва ма “Ме та мор фо зе” и “Ро ђе ни у ЈУ”. Овај мла ди глу мац, ро ђен 1984, већ иза се бе има низ уло га, оства ре них на сце на ма Ју го сло вен ског драм ског по зо ри шта и Ате љеа 212. Глу мио је у пред ста ва ма „Ман дра го ла”, „Пла ва пти ца”, „Та ко је мо ра ло би ти”, „ Са ња ри”, „Шва би ца”, „Рас пра ва” , „Про сла ва”, „Ин стант сек су ал но вас пи та ње”, „Ка ко Вам дра го” и дру ге. Та ко ђе игра и у пред ста ви „Брод за лут ке“ Ми ле не Мар ко вић у ре жи ји Ане То мо вић Срп ског на род ног по зо ри шта, ко ја је про гла ше на за нај бо љу 2009. на Сте ри ји ном по зор ју. За ви ше уло га у тој пред ста ви, као и за уло гу Ми ше у пред ста ви „Шва би ца“ ЈДП –а, Ра до ван Ву јо вић је те го ди не до био Сте ри ји ну на гра ду из Фон да „Да ра Ча ле нић“ за нај бо љег мла дог глум ца. ја“ По зо ри шта на Те ра зи ја ма на сце ни СНП –а у част до бит ни ка.Фр љи ћу је при па ла и на гра да за нај бо љу ре жи ју исте пред ста ве. Сте ри ји на на гра да за текст са вре ме не дра ме ове го ди не ни је до де ље на.

шта „Де же Ко сто ла њи“ из Су бо ти це; Ани ти Ман чић за уло ге у пред ста ва ма “Ро ђе ни у ЈУ” и “Па зар ни дан” Алек сан дра По по ви ћа, у ре жи ји Его на Са ви на, Ате ље 212; и На ди Шар гин за уло гу у пред ста ви ЈДП–а “Ме та мор фо зе”

по Ови ди ју, у ре жи ји Алек сан дра По пов ског. Аутор ски про је кат “Ки ши њев ска ру жа” до нео је спе ци јал ну Сте ри ји ну на гра ду ре ди те љу Ан дра шу Ур ба ну, а за ори ги нал ну сцен ску му зи ку у овој пред ста ви на гра ђен је Си лард Ме зеи. За сце но гра фи ју у пред ста ви “Ме та мор фо зе” ЈДП -а на гра ђе на је умет нич ка гру па Ну мен, а за сцен ски по крет Да ли ја Аћин. На гра ду је до би ла и Ма ја Мир ко вић за ко сти ме у пред ста ви “Па зар ни дан”.Сте ри ји ну на гра ду из Фон да “Да ра Ча ле нић”, за нај бо љу мла ду глу ми цу и мла дог глум ца, до би ли су Ан дреа Ер дељ за уло гу у пред ста ви “Ки ши њев ска ру жа”, и Ни ко ла Јо ва но вић за оства ре ње у “Па зар ном да ну”. У жи ри ју ко ји је од лу чи вао о тра ди ци о нал ним на гра да ма у кон ку рен ци ји се дам пред ста ва у се лек ци ји на ци о нал не дра ме и по зо ри шта, би ли су ре ди тељ и пи сац Го ран Мар ко вић, пред сед ник, и чла но ви: дра ма тур шки ња, пре во ди лац и те о ре ти чар ка по зо ри шта Аља Пре дан из Љу бља не, глу мац Арон Ба лаж из Но вог Са да, по зо ри шни ре ди тељ Ми лош Ло лић и по зо ри шни кри ти чар и управ ник Срп ског на род ног по зо ри шта Алек сан дар Ми ло са вље вић. Од лу ке ово го ди шњег жи ри ја до не те су ве ћи ном гла со ва, а јед -

Из победничке представе „Кукавичлук“ суботичког позоришта

но гла сно су на гра ђе ни глум ци Ар пад Ме са рош, На да Шар гин, Ан дреа Ер дељ и Ни ко ла Јо ва но вић, као и умет нич ка гру па Ну мен. Ме ђу оста лим Сте ри ји ним је и на гра да Окру глог сто ла кри ти ке 56. По зор ја, до де ље на пред ста ви „Ку ка вич лук“. Сте ри ји на на гра да за по зо ри шну кри ти ку “Ми о драг Ку јун џић” при па ла је Ла слу Ге рол ду из Но вог Са да, за кри ти ку

ПОЉСКО-НЕМАЧКИ „ТРАНСФЕР“ И СРПСКИ „ЖИВОТ У ТЕСНИМ ЦИПЕЛАМА“ НА КРАЈУ ПРОГРАМА 56. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Друштвено одговорни аутори обележили фестивал избеглиштва ублажава „индиректним“ виђењем страхота (из породице, наглашено дечје перспективе, не са фронта), као и глумачким стилизовањем исповести (двоје судионика носе мајице са натписом „АКТОР“). Ужас се појачава присуством и деловањем политичке тројке – „свете тројице“, како су волели да се нашале – Черчила, Рузвелта, Стаљина, које играју глумци, а редитељ их поставља на мини бину у центру позорнице, метафорички издигнуту над обичним смртницима. За овај део приче Клата користи Из представе „Трансфер” мемоаре Винстона Черчила, као и општију историјску ствовањем између сила Истока и грађу, анегдоте и успомене на Запада. Представа веома асоцинекада неприкосновене владаре ра на нашу свету тројицу, чија је света, чије државе и данас не Јалта била Карађорђево. Што се одустају од тих принципа. Што позоришта тиче, онда би нам би рекао Стаљин: „Смрт реша- требао Клата, суптилни аутор ва све проблеме. Нема човека, који не гурајући прст у око успева да помери вагоне емоцинема проблема!“ „Трансфер!“ ненаметљиво ну- ја воза који нас је све однекуд ди помирење, консолидацију дон’о, утопијског размишљања пољског и немачког народа, ис- о бољем свету, једном граду, дотраумираног политиком и бив- вољно великом за двоје. У најновијем остварењу Душана Ковачевића, у којем потписује и текст и режију, публика је уживала, а још једном је на сцени виђен тај чудни спој стварности и илузије, позоришне истине која то остаје, чак и кад је лаж. „Живот у тесним ципелама“ порнографија је живота и смрти, како је сам аутор слови, питање да ли ће и живот престати да буде свет, па ће и њега нудити на размену за неки тамо ријалити шоу. Код Ковачевића то није било чији живот, него живот радниФото: Б. Лучић Сцена из представе „Живот у тесним ципелама” ка, у комаду конкрети-

Ако не рачунамо синоћнo извођење мјузикла „Глорија“ (Позориште на Теразијама и Будва град театар), у част награђених, 56. Стеријино позорје окончано је прексиноћ, као што је и текло, у знаку политичких тема. Прво је као део пратећег програма „Кругови“ изведена представа „Трансфер!“ Јана Клате, немачко-пољска копродукција са седиштем у Вроцлаву. Затим је као последњи такмичар, Звездара театар извео „Живот у тесним ципелама“ Душана Ковачевића. Представа „Трансфер!“ ауторски је пројекат Јана Клате, једног од водећих редитеља млађе генерације у Пољској. У њему се преиспитује наслеђе о којем се почело говорити тек после пада гвоздене завесе, наслеђе послератних збивања (Конференција на Јалти) у којима је Пољска географски померена у десно – одузет јој је део територије на истоку, а додељен на западу. Клата бира да о томе проговоре сами учесници, Пољаци и Немци који су тиме остали без дома, па је драматургија сценског текста таква да у наизменичном ходу пратимо личне приче, карактеристичне по томе што се ужас рата и

зован и контекстуализован штрајком у фабрици која пропада, а била је гигант. Занимљиво, публика Стеријиног позорја већ је имала прилике да види нешто слично. Тематски, не продукционо. Пре неколико година био је ту „Херој нације“ зрењанинског позоришта, у којем писац Иван Лалић и редитељ Егон Савин за највећи ријалити шоу у Србији проглашавају живот сам. Ове године, на нивоу текста скоро истоветна, само драматуршки другачије вођена, појавила се и „Радничка хроника“ Петра Михајловића, у режији Ане Ђорђевић (НП Републике Српске, Бањалука). Све су то индикације да је нешто велико, боље рећи тешко на плећима одговорних стваралаца, који се наведеним остварењима час успешније, час мање успешно покушавају укључити у проблем, недајући да се он сакрије под тепих демагогије, телевизијске разбибриге, отварања незавршених мостова и (из)градње земље у којој неко стално прави рупе, да се послужимо једном од Ковачевићевих успелијих метафора из најновијег дела. Игор Бурић

пред ста ве „Из гу бље но чо ве чан ство“ Но во сад ског по зо ри шта / Уј ви де ки син хаз, об ја вље ну у ча со пи су „Кри ти каи ла пок“. Сте ри ји на на гра да ча со пи са “Сце на” за те а тро ло ги ју “Јо ван Хри стић”, ко ју до де љу је жи ри Ме ђу на род не асо ци ја ци је по зо ри шних кри ти ча ра, до би ли су рав но прав но Пе тар Мар ја но вић за књи гу „По че ци срп ског про фе си о нал ног на ци о -

Фото: Б. Лучић

нал ног по зо ри шта“, и Љи ља на Пе ши кан Љу шта но вић, за књи гу „Кад је би ла кне же ва ве че ра?“. Ком па ни ја “Но во сти” је за епи зод ну уло гу на гра ди ла Не бој шу Или ћа за уло гу у пред ста ви “Па зар ни дан”, а на гра ду “Зо ран Рад ми ло вић” за глу мач ку бра ву ру до био је Ни ко ла Ђу рич ко, за уло гу у пред ста ви “Ме та мор фо зе”. Н. Пејчић

ОКРУГЛИ СТО СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Порнографија живота и смрти Комад „Живот у тесним ципелама“ написао је и режирао наш познати драмски писац Душан Ковачевић на сцени „Звездара театра“, и ову представу публика је видела као последњу у селекцији националне драме и позоришта прексиноћ на Стеријином позорју. Овај комад инспирисан је оним што се догађа данас у свету, а то су штрајкови, како је поменуо Душан Ковачевић на Округлом столу Стеријиног позорја, додајући да та догађања представљају сферу реализма којом би се могао описати први део ове представе. С друге стране, све те штрајкове, и све нас, неко посматра, и уплиће се у наше животе, и сви смо део онога што би се, по речима Ковачевића, могло назвати глобал риjалити шоу. Представа прати прву, „социолошку“ причу, и другу, могло би се рећи „психијатријску“, како је назвао Ковачевић, у којој се до апсурда и злоупотребе доводи одлука да радници који штрајкују глађу учествују у риjалити шоу. Ради се, заправо, о преплитању те две приче у представи и, према Ковачевићевим речима, немогућности да се оне споје. Ово је судар трагедије и комедије, напоменуо је Ковачевић и изнео да га је у писању овог комада водила намера да у нечему што је драма, тражи комедију. Будући да је сам аутор текста, те да је у том делу испољио сав евентуални артизам, чему се тежи када се нешто ствара, Ковачевић је напоменуо да је желео да се што мање „види“ његова режија. Зато се ослонио на глумце, објашњава Ковачевић, и наводи да су ову представу заједнички стварали.

На молбу модераторке Округлог стола Весне Радовановић да прокоментарише поднаслов ове драме „порнографија живота и смрти“, Душан Ковачевић је објаснио да је у причи овог комада све огољено. И тај покушај да репродукујемо ствари које виђамо сваки дан, присутне у нашем животу, и да их људима приближимо из неког другог угла, да погледамо другу страну оног што се зове свакодневни живот, и риjалити шоу, који представља по Ковачевићевим речима, страшну врсту социјалне или политичке и медијске злоупотребе људи. Сваки дан видимо како људи тешко живе, и бар на пет програма се расправља о томе како људи тешко живе, што, како Ковачевић указује, једно с другим нема везе, а све заједно је дошло до једне врсте порнографије живота. Када ће се догодити да тв екипа уђе у дом стараца, обележи их бројевима и да то буде један од риалити програма, запитао се Ковачевић и додао да је питање дана када ће таква глупост да ескалира. Ако се овако настави, упозовара Ковачевић, ова прича ће бити врло реална. Пре скоро 40 година Душан Ковачевић је учествовао на Стеријином позорју с драмом „Маратонци трче почасни круг“ и каже да је тада био убеђен да позориште може да учини неко чудо. Млад човек мисли свашта, додаје Ковачевић, а сада су ствари много другачије. Они који одлучују о судбини света неписмени су, не читају, не иду у позориште, и не интересује је их шта мисле други. У таквом свету уметност је нека врста утехе, и чини ми се ништа више од тога, рекао је на крају Душан Ковачевић. Н. П-ј.

ИЗ ЗАВОДА ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

Конкурс за награду „Милица Стојадиновић Српкиња“ Одбор књижевних сусрета „Милици у походе“ Завода за културу Војводине расписао је ових дана конкурс за књижевну награду „Милица Стојадиновић Српкиња“. Ова награда је установљена као јавно признање песникињи за књигу поезије на српском језику, објављену између два књижевна сусрета. Предлагачи треба да пошаљу пет примерака књиге и образложење предлога на адресу ЗКВ, а конкурс је отворен до 31. октобра ове године. Милица Стoјадиновић Српкиња (1830-1878) била је романтичарска песникиња и сакупљачица народних умотворина са Фрушке горе. Звали су је Врдничком вилом, а књижевни сусрети „Милици у походе“, на којима се чува сећање на њено стваралаштво, одржавају се сваке јесени, од 1974. године. Р. Л.

24

Svet

subota4.jun2011.

UKRATKO Ubio pe to ro i se be JU MA: U ame ri~ koj sa ve znoj dr `a vi Ari zo na mu {ka rac je ubio pet i ra nio jed nu oso bu, a za tim i se bi od u zeo `i vot, sa op {ti la je po li ci ja. Ka rej Hal Di es je jpre kju ~e na |en mr tav od po sle di ca ra ne od va tre nog oru` ja ko ju je o~i gled no sam se bi na neo, {est sa ti po {to je is pa lio pr ve met ke, usmr tiv {i pet oso ba. „Ovo ni je na su mi~ ni na pad. Ove `r tve su bi le ci qa ne”, re kao je {ef po li ci je Xe ri Ga jer. [e rif u okru gu Ju ma Ralf Og den iz ja vio je da je pr va puc wa va pri ja vqe na ma lo po sle pet sa ti uju tru po lo kal nom vre me nu u gra du Vel ton, a `e na ra we na u tom na pa du u kri ti~ nom je sta wu i na la zi se u bol ni ci Fi niks, pre neo je AP. Di es je za tim ubio ~e tvo ro qu di u oko li ni gra da, a po tom se od ve zao u Ju mu gde je ma lo po sle de vet sa ti ubio advo ka ta Xe rol da [e li ja, ko ji je 2006. za stu pao we go vu biv {u su pru gu pri li kom bra ko ra zvod ne par ni ce, {to je bio Di e sov pe ti raz vod. Po li ci ja ve ru je da je Di es to kom po vrat ka u Vel ton za u sta vio auto mo bil i upu cao se.

PO SLE AK CI JE AME RI^ KIH KO MAN DO SA U KO JOJ JE UBI JEN OSA MA BIN LA DEN

Ma len: Od u sta ti od Pa ki sta na bi lo bi opa sna gre {ka

VA [ING TON: [ef Zdru `e nog {ta ba oru `a nih sna ga SAD ad mi ral Majk Ma len iz ja vio je da bi bi la opa sna gre {ka ako bi se od u sta lo od part ner stva s Pa ki sta nom, ko me je po treb no vre me da se sre di po sle ak ci je ame ri~ kih ko man do sa u ko joj je ubi jen Osa ma bin La den.

Ma len je prek si no} re kao da Pa ki stan pro la zi kroz unu tra {we pre i spi ti va we od ka da su Ame ri kan ci u Abo ta ba du, na se ve ru te ze mqe, ot kri li skro vi {te li de ra Al Ka i de i ta mo ga li kvi di ra li, ne kon stul tu ju }i se sa vla dom u Isla ma ba du. „Mi slim da je po treb no da im da mo ma lo vre me na i pro sto ra da

Ko le ra od ne la 5.300 `i vo ta PORT-O-PRENS: Na Ha i ti ju je pri me }en „zna tan po rast” bro ja no vih slu ~a je va ko le re, sa vi {e od 300 re gi stro va nih slu ~a je va dnev no, upo zo ri la je da nas me |u na rod na hu ma ni tar na or ga ni za ci ja „Oks fam”.

U sa op {te wu or ga ni za ci je se na vo di da je broj no vih slu ~a je va po ras tao i vi {i je od tri pu ta u od no su na je sen ka da su uo~e ni pr vi zna ci epi de mi je, pre ne la je agen ci ja AP. Mi ni star stvo zdra vqa Ha i ti ja po tvr di lo je da je ko le ra do sa da od ne la vi {e od 5.300 qud skih `i vo ta i da je u toj sred we a me ri~ koj ostrv skoj dr `a vi u Ka rip skom mo ru obo le lo vi {e od 320.000 qu di od ka ko je iz bi la epi de mi je u ok to bru pro {le go di ne. No vi slu ~a je vi ko le re po seb no su iz ra `e ni u gu sto na se qe nom pod ru~ ju za pad no od pre sto ni ce Port-o-Pren sa.

Majkl Malen

to oba ve. Mi slim da bi naj go re sa da bi lo da pre ki ne mo sa wi ma”, is ta kao je Ma len. On je iz ra zio stra ho va we od po na vqa wa po li ti~ ke ne sta bil no sti iz 1990-ih

go di na, ka da su se SAD dis tan ci ra le od tog re gi o na, na kon {to su se so vjet ske tru pe po vu kle iz Av ga ni sta na. „Ako bi SAD po no vo ne {to sli~ noo u~i ni le, za 10 go di na, za 20 go di na, vra ti li bi smo se ta mo i bi lo bi mno go in ten ziv ni je i mno go opa sni je”, ka zao je Ma len. Po we go vim re ~i ma, ne `i vi mo u sve tu u ko me SAD mo gu se bi da do zvo le da osta nu ne an ga `o va ne na me sti ma kao {to je Pa ki stan. Po je di ni ame ri~ ki kon gre sme ni do vo de u pi ta we da qe pru `a we ame ri~ ke po mo }i Pa ki sta nu, ko ji op tu `u ju za dvo stru ku igru u ko joj s jed ne stra ne o~e ku je no vac, a, s dru ge, odr `a va ve ze sa eks tre mi sti ma.

U RA KET NOM NA PA DU NA PRED SED NI^ KU PA LA TU U SA NI

Ra wen pred sed nik Je me na Ali Ab du lah Sa leh

Stra da li u ra fi ne ri ji LON DON: Eks plo zi ja u ra fi ne ri ji naf te [e vron u Vel su iza zva la je po `ar u ko jem su po gu i nu le ~e ti ri oso be, a je dan rad nik je za do bio te `e po vre de, sa op {ti la je kom pa ni ja. Glav ni po li cij ski in spek tor Gvin To mas iz ja vio je da je po `ar iza zva la eks plo zi ja u re zer vo a ru dok je bio u to ku rad na odr `a va wu. Is tra ga in ci den ta je u to ku, a pr vi po da ci po ka zu ju da je to bi la „tra gi~ na in du strij ska ne sre }a”, re kao je To mas, pre neo je AP. Se di {te kor po ra ci je [e vron je u Ka li for ni ji, a u ra fi ne ri ji u Vel su je za po sle no 1.400 qu di.

dnevnik

SA NA: Vla da ju }e par ti ja Je me na de man to va la je tvrd we opo zi ci je da je pred sed nik Ali Ab du lah Sa leh ubi jen u na pa du na pred sed ni~ ku pa la tu Za me nik mi ni stra za in for mi sa we Ab du al Xa na di re kao je da je pred sed nik Sa leh `iv i da }e se usko ro jav no obra ti ti. „Pred sed nik je ‘pri li~ no do bro’ i we go ve po vre de ‘ni su ozbiq ne’, po sto je ne ke ma le po vre de me |u zva ni~ ni ci ma”, re kao je Xa na di, a pre no si Roj ters. Opo zi ci o na te le vi zi ja ra ni je je ob ja vi la vest da je Sa leh ubi jen u na pa du na pred sed ni~ ku pa la tu, ko ja je bom bar do va na za vre me bor bi sna ga oda nih Sa le hu i mo} ne ple men ske or ga ni za ci je.

Dr `av na te le vi zi ja Al Ara bi ja ja vi la je da je Sa leh ra wen to kom na pa da, a da su we go va ~e ti ri ~u va ra ubi je na, dok je pred sed nik par la men ta u kri ti~ nom sta wu. Pre mi jer Je me na je, ta ko |e, po vre |en. Na uli ca ma Sa ne vla da pra vi ha os. Vla di ne tru pe

IRAK

U eks plo zi ji po gi nu lo 16 qu di BAG DAD: Naj ma we 16 qu di po gi nu lo je ju ~e u eks plo zi ji bom be u su nit skoj xa mi ji se ver no od Bag da da, sa op {ti li su ira~ ki zva ni~ ni ci.

Le kar u bol ni ci u Ti kri tu re kao su po vre |e na 54 ~o ve ka uka zu ju }i da bi broj mr tvih mo gao bi ti i ve }i. U Ti kri tu, ko ji se na la zi 130 ki lo me ta se ver no do Bag da da, ro |en je biv {i ira~ ki vo |a Sa dam Hu sein i mno gi we go vi ro |a ci i sa rad ni ci `i ve u tom gra du. Agen ci ja AP na vo di da po sto je raz li ~i ti opi si ono ga {to se do go di lo u xa mi ji. Pre ma jed noj ver zi ji, eks plo zja bom be je de lo bom ba {a sa mo u bi ce, dok je pre ma dru goj bom ba ak ti vi ra na u xa mi ji. Xa mi ja se na la zi u kom plek su pa la ta iz gra |e nom za vre me vla da vi ne Sa da ma Hu se i na.

RUSIJA

Lo ka li zo van po `ar u skla di {tu oru` ja MO SKVA: U po `a ru ko ji je u no }i iz me |u ~e tvrt ka i pet ka iz bio u jed nom skla di {tu oru` ja u cen tral noj Ru si ji, po gi nu le su dve oso be, a naj ma we 52 je po vre |e no.

Vla sti su, iz pre do stro `no sti, eva ku i sa le 28.000 qu di, na vo di ru sko Mi ni star stvo za van red ne si tu a ci je.- U ga {e wu po `a ra u Re pu bli ci Ud mur ti ji an ga `o va ni su va zdu ho plo vi - he li kop te ri Mi-8 i Mi26, i avion Il-76, sa op {tio je re gi o nal ni cen tar Mi ni star stva.

Me |u tim, u ope ra tiv nom {ta bu za ot kla wa we po sle di ca na 102. ar se na lu mu ni ci ja i da qe eks plo di -

ra i we go va te ri to ri ja za hva }e na je di mom, iz ve {ta va Itar-Tas s pre no se }i prog no ze stru~ wa ka da }e mu ni ci ja de to ni ra ti naj ma we na red nih 24 sa ta.

Ra ni je je mi ni star zdra vqa Ud mur ti je Vla di mir Mu zlov sa op {tio da je dvo je sta ri jih qu di (75go di {wa sta ri ca u ne po sred noj bli zi ni od me sta Pu ga ~o vo gde je skla di {te, kao i je dan 70-go di {wi mu {ka rac u su sed nom Ta tar sta nu) pre mi nu lo od in fark ta.

Pri bli `no 16.000 ili vi {e od po lo vi ne eva ku i sa nih, vra ti lo se u me |u vre me nu svo jim ku }a ma u okol na me sta.

NEMA^KA

Jo{ 200 osoba za ra `e no e{e ri hi jom ko li

Na ulicama Sane vlada pravi haos

pu ca le su na de mon stran te, ko ji pro te stu ju pro tiv Sa le ho vog re `i ma i bom bar do va le su ku }u ple men skog vo |e Ha mi da al-Ah ma ra.

Pri pad ni ci ple me na za jed no sa de mon stran ti ma u~e stvo va li su u uli~ nim bor ba ma za kon tro lu nad vla di nim zgra da ma, pro -

tiv sna ga oda nih Sa le hu, ukqu ~u ju }i i spe ci jal ne sna ge ko je su for mi ra ne za bor bu pro tiv Al Ka i de. Od po ~et ka po bu ne pro tiv Sa le ho vog tri de se to go di {weg re `i ma u ja nu a ru je ubi je no vi {e od 350 qu di, dok je sa mo u po sled wih 10 da na ubi je no naj ma we 135 qu di.

Na |e na te la 150 afri~ kih iz be gli ca TU NIS: Kod tu ni skog ostr va na |e na su te la 150 afri~ kih iz be gli ca ko ji ma se po kva rio brod dok su be `a li od ne re da u Li bi ji ka Evro pi, sa op {tio je ju ~e zva ni~ nik iz kan ce la ri je vi so kog ko me sa ra Uje di we nih na ci ja za iz be gli ce Ka rol La le ve. „Do sa da su na |e na te la 150 iz be gli ca kod oba la Ker ke ne”, tu ni skog ostr va, iz ja vio je La le ve do da ju }i da se po tra ga na sta vqa. Na bro do vi ma,

ko ji su ne le gal no pre vo zi li iz be gli ce ka Ita li ji, u uto rak su se po ja vi li pro ble mi, na oko 20 ki lo me ta ra od oba le Ker ke ne, pre neo je Roj ters.

Tu ni ska obal ska stra `a i voj ska spa s le su 570 qu di, a ju ~e se 250 qu di vo di lo kao ne sta lo. Mno gi put ni ci su u pa ni ci sko ~i li u mo re, a wi ho vo spa sa va we je bi lo ote `no zbog lo {ih vre men skih uslo va.

BER LIN: Ne ma~ ki cen tar za kon tro lu za ra znih bo le sti sa op {tio je da je to kom po sled wa dva da na za be le `e no 199 no vih slu ~a je va za ra ze e{e ri hi jom ko li, ko ja je do sa da od ne la 17 `i vo ta. In sti tut „Ro bert Koh” sa op {tio je da ima 149 za ra `e nih e{e ri hi jom ko li, a da 50 qu di ima hi mo li ti~ ki ure mij ski sin dorm, ko ji iza zi va ta bak te ri ja. Ti me je uku pan broj za ra `e nih od 1. ma ja po ve }an na 1.733, pre ne la je agen ci ja Roj ters.

Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja (SZO) sa op {ti la je ju ~e da je soj e{e ri hi je ko li ko ji je od go vo ran za smr to no snu za ra zu sa svim no va bak te ri ja ko ja ni ka da ra ni je ni je vi |e na. SZO je na ve la da su pre li mi nar na ge net ska is pi ti va wa po ka za la da je taj soj mu tant dve raz li ~i te bak te ri je e{e ri hi je ko li i da po se du je le tal ne ge ne, ~i me se mo `e ob ja sni ti zbog ~e ga je za ra za u Evro pi ta ko {i ro kih raz me ra i opa sna, pre ne la je agen ci ja AP. Do sa da je taj mu ti ra ni soj e{e ri hi je ko li usmr tio 16 oso ba u Ne ma~ koj i jed nu u [ved skoj.

(Ta njug)

LIBIJA

Me ka za pse ra ta TRI PO LI: NA TO je pret pro {le no }i bom bar do vao li bij sku pre sto ni cu, in ten ziv ni je ne go ina ~e. Ne po sred no po sle po no }i ~u le se ~e ti ri uza stop ne eks plo zi je, a pet na e stak mi nu ta ka sni je jo{ ne ko li ko. U me |u vre me nu, po bu we ni ci su po ti snu li sna ge lo jal ne Ga da fi ju iz cen tra Mi su ra te ka Zli ta nu, gde sa da raz me wu ju ar ti qe rij sku va tru, a opo zi ci ja tvr di da bi Zli tan mo gao da po sta ne no vo boj no po qe.

Po iz vo ri ma iz za pad nih bez bed no snih kru go va, i Ga da fi i po bu we ni ci an ga `u ju pla }e ni ke ka ko

bi oja ~a li svo je re do ve, pre no si Roj ters.

Isto vre me no, po ve }a va se di plo mat ski i voj ni pri ti sak na vla sti u Tri po li ju, po {to je NA TO na ja vio da }e pro du `i ti ope ra ci ju u toj ze mqi za jo{ tri me se ca. Ru si ja }e po sla ti spe ci jal nog iza sla ni ka ko ji }e po sre do va ti u re {a va wu kon flik ta, ja vi la je ita li jan ska agen ci ja An sa, a po ja ~a }e i di plo mat ski pri ti sak za re {a va we si tu a ci je u Li bi ji, ka ko bi bio okon ~an kraj voj ne ope ra ci je NA TO-a u toj ze mqi i Ga da fi od u stao od vla sti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Ru si ja }e pro ve ri ti oprav da nost od lu ke ru skih sa ni tar nih vla sti o za bra ni uvo za po vr }a iz Evrop ske uni je, iz ja vio je ju ~e pre mi jer Ru si je Vla di mir Pu tin. „Pro ve ri }u oprav da nost od lu ke sa ni tar ne slu `be i ~e ka }e mo raz ja {we we EU”, re kao je Pu tin. „Oni su se u EU me |u sob no po sva |a li oko kra sta va ca i sa da i nas uvla ~e u taj kon flikt, ne {to smr di u ve zi s kra stav ci ma od ko jih qu di umi ru.”

RAM EMANUEL Po ziv Ba ra ka Oba me da pa le stin ska dr `a va bu de za sno va na na gra ni ca ma pre ra ta 1967. go di ne, ka da je Iz rael osvo jio Za pad nu oba lu s is to~ nim Je ru sa li mom i po jas Ga ze, ne zna ~i po vra tak na te gra ni ce, is ta kao je biv {i {ef Oba mi nog ka bi ne ta Ram Ema nuel, sa da gra do na ~el nik ^i ka ga. Po ziv da pre go vo ri bu du za sno va ni na tim gra ni ca ma zna ~i da to tre ba da bu de po ~et na ta~ ka, a ne kraj wi re zul tat.

VIKTOR JANUKOVI^ Po li ti~ ki eks tre mi zam i ra di ka li zam pred sta vqa ju pret wu dr `a vi, iz ja vio je ju ~e na sed ni ci Sa ve ta re gi o na ukra jin ski pred sed nik Vik tor Ja nu ko vi~. „Po li ti~ ki eks tre mi zam i ra di ka li zam su osno va za po ja vu se pa ra ti zma i ja ~a ju de struk tiv ne ten den ci je u dru {tvu“, pod vu kao je Ja nu ko vi~. „To je put ka su ko bu dru {tva. Ta kve po li ti~ ke igre mo gu da do ve du do po de le ze mqe“, re kao je Ja nu ko vi~.

TR KA ZA PRED SED NI KA SJE DI WE NIH AME RI^ KIH DR @A VA

Biv {i gu ver ner Ma sa ~u set sa iza zi va Oba mu WU HEMP [IR: Biv {i gu ver ner Ma sa ~u set sa Mit Rom ni ko ji, pre ma ve }i ni an ke ta, naj bo qe sto ji u re pu bli kan skom bi ra~ kom te lu, zva ni~ no je sa op {tio da }e se ukqu ~i ti u tr ku za pred sed ni ka Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va na iz bo ri ma u no vem bru idu }e go di ne.

Rom ni je o{tro kri ti ko vao po li ti ku ad mi ni stra ci je pred sed ni ka Ba ra ka Oba me, re kav {i da je Oba ma iz ne ve rio Ame ri ku. „Ta da ni smo zna li ka kva }e vr sta pred sed ni ka on po sta ti. Sa da u tre }oj go di ni we go vog ~e tvo ro go di {weg man da ta, zna mo vi {e od obe }a wa i slo ga na. Ba rak Obam je iz ne ve rio Ame ri ku” , po ru ~io je Rom ni u go vo ru na far mi u dr `av ni Wu Hemp {ir, na se ve ro i sto ku SAD. Me |u tim, da bi iza {ao na meg dan Oba mi na iz bo ri ma 2012. go di ne, Rom ni }e mo ra ti naj pre da po be di na iz bo ri ma unu tar Re pu bli kan ske stran ke, gde, za sa da ima pet pro tiv kan di da ta.

Rom ni je i pre ~e ti ri go di ne po ku {ao da se do ko pa me sta re pu bli kan skog kan di da ta za pred sed ni ka SAD, ali je iz gu bio tr ku pro tiv ve te -

Mit Romni

ra na ame ri~ ke kon zer va tiv ne po li ti ke Xo na Me kej na.

Rom ni za se be tvr di da je naj ve }i op ti mi sta me |u po ten ci jal nim kan di da ti ma za pred sed ni ka SAD, {to i ni je pre te ra no te {ko jer je bo ga ti be lac sa ra ~u nom na kom je po hra we no oko 200 mi li o na do la ra.

Ob ja vqu ju }i zva ni~ no svo ju kam pa wu za do bi ja we kan di da tu re, Rom ni se obra }ao bi ra ~i ma u tri dr `a ve, u ko ji ma }e po ~et kom idu }e go di ne bi ti odr `a ne kon ven ci je Re pu bli kan ske stran ke.

To su kon zer va tiv ni gla sa ~i u Ajo vi na Sred wem Za pa du i Ju `noj Ka ro li ni na ame ri~ kom Ju gu, kao i ne za vi sni bi ra ~i ko ji su naj ja ~i po li ti~ ki blok u Wu Hemp {i ru. Rom ni tre nut no ima od 21 do 24 od sto po dr {ke re pu bli kan skih gla sa ~a. Sma tra ju ga ume re nim re pu bli kan cem, po ve ri je mor mon, a u Ma sa ~u set su je pot pi sao za kon o re for mi zdrav stve nog osi gu ra wa, ve o ma sli ~an Oba mi noj re for mi, ko je je za re pu bli kan ce da nas „cr ve na ma ra ma”.

Po red to ga, on je me wao sta vo ve o abor tu su i gej bra ko vi ma, da bi udo vo qio kon zer va tiv nim bi ra ~i ma. Pre Rom ni ja, kan di da tu ru u re do vi ma Re pu bli kan ske stran ke ob ja vi li su Ron Pol, Tim Po len ti, Wut Gin gri~, Her man Kejn i Fred Kar ger.

BALkAn

dnevnik

HR VAT SKA UO^I PA PI NOG DO LA SKA

Za greb za bra we ni grad ZA GREB: Papa Benedikt zivni pregled trase kojom }e XVI sti`e danas u dvodnevnu se kretati kolona, kao i svih posetu Hrvatskoj, tokom koje objekata uz wu ve} je obavqen, }e, prema najavama, centar Zaa navodno je obavqeno i vi{e greba biti blokiran. Mere od 10.000 informativnih razbezbednosti zbog papinog dogovora. Pregledana je i reka laska posledwih dana podigSava koja }e se sve vreme biti nute su na najvi{i nivo, a u kontrolisana, dok }e u vreme policiji isti~u da }e pripresletawa i poletawa papinog me biti zavr{ene tek kada paaviona vazdu{ni saobra}aj nad pa bude sleteo na zagreba~ki aerodorom Pleso u subotu u 11 ~asova. Zagreb }e to kom pa pi ne po se te biti „zabraweni grad” budu}i da }e u u`em centru grada biti zatvoreno oko 230 trgovina, institucija i ugostiteqskih objekata, a ne}e raditi ni pijace Dolac i Britanski trg. Uz to }e bi ti za tvo re no i skoro 70 poslovnih objekata na Trgu bana Jela~i}a, a sve terase ugostiteqskih obje ka ta u stro gom centru grada bi}e uklowene. Bi}e zabrawen i saobra}aj i parkirawe u centru grada o ~emu je javnost ve} obave{tena.

Pojedini mediji isti~u da su zbog posete Benedikta XVI iz bez bed no snih Pripreme na Trgu bana Jela~i}a razloga od 24. maja do 6. juna zabraweni svi izlasci za- Hrvatskom biti zatvoren. Potvorenika, osu|enih bilo zbog licija je pozvala gra|ane da saobra}anog prekr{aja bilo obrate pa`wu na sve sumwive zbog ubistva. Protiveksplo- osobe ili pakete o ~emu treba

Tro {ko vi i za ra de I dok deo medija kritikuje visoke mere obezbe|ewa, trgovaci su na{li priliku za zaradu, pa se ve} mogu kupiti suveniri s papskim oznakama ili likom Benedikta XVI ~ije se cene kre}u i do 200 kuna (oko 30 evra). Tro{kovi papinog boravka u Hrvatskoj proceweni su izme|u 12 i 14 miliona kuna (izme|u 1,7 i dva miliona evra) a podeli}e ih dr`ava i crkva.

Tomp son po zvan, Me si} ni je Po dolasku u Zagreb papa }e odr`ati protokolarne susrete s dr`avnim vrhom Hrvatske, ali, prema najavama, glavni doga|aj bi}e papin susret s oko 700 predstavnika javnog i politi~kog `ivota u Hrvatskom narodnom pozori{tu danas poslepodne gde se o~ekuje i wegov glavni govor.

Mediji ve} nekoliko dana polemi{u o tome ko je pozvan, a ko nije na taj susret. Tako se kritikuje Hrvatska biskupska konferencija, kao organizator tog skupa, zbog toga {to nije pozvala biv{eg predsednika dr`ave u dva mandata Stjepana Mesi}a, a pozvan je, na primer, kontroverzni peva~ Marko Perkovi} Tomson za ~ije se nastupe vezuje usta{ka ikonografija, ali i pesme.

REAGOVAWA

Za jed ni~ ka na bav ka avi o na F-16 ZA GREB: Hrvatska jo{ nije donela odluku, ali u principu podr`ava NATO-ov zajedni~ki princip o zajedni~koj nabavci opreme, izjavio je hrvatski ministar odbrane Davor Bo`inovi}, reguju}i na izjavu bugarskog premijera Bojka Borisova. Borisov je izjavio da Bugarska `eli s Hrvatskom, Rumunijom i Turskom u}i u zajedni~ku kupovinu borbenih aviona, odnosno ameri~kih F-16. „Ula`emo zajedni~ki trud u ovaj zajedni~ki projekt i jednom kad legislativa i vlada do|u do zajedni~kog re{ewa, mo}i }emo deliti borbene mlazwake kao i obuku personala”, rekao je Borisov ~iju su izjavu preneli hrvatski elektronski mediji. „Hrvatska jo{ nije donela odluku, ali u principu podr`a va NA TO-ov za jed ni~ ki princip takozvane pametne odbrane koje omogu}ava zemqama jeftiniju nabavu aviona”, rekao je Bo`inovi} preksino} za Hrvatsku televiziju, oceniv{i da bi zajedni~ki postupak nabavke bio dobar ako bi se mogao ostvariti.„U ovom trenut-

ku jo{ smo u inicijalnim razgovorima”, rekao je ministar.

Analiti~ar Vlatko Cvrtila smatra da je „inicijativa dobra, ali da postoje i mnoga otvorena pitawa, pre svega pitawa regionalnih i lokalnih kapaciteta svake od dr`ava.

Nismo na istom nivou razvoja, nismo u kontaktu s istim tehnologijama, nismo imali iste doktrine upotrebe vazdu{nih snaga. Mi bismo trebali mnogo toga napraviti, svaka pojedina~na zemqa, da bi se realizovao taj projekt”, rekao je Cvrtila.

Ako se ova inicijativa ostvari, ~etiri bi zemqe, sve ~lanice NATO-a, imale jedinstvenu kontrolu vazdu{nog prostora u ovom delu Evrope. Hrvatska sada treba doneti va`nu strate{ku i politi~ku odluku, is ti ~u me di ji. Hr vat ska od borbenih aviona ima osam aviona MiG 21 ~iji krajwi rok kori{tewa isti~e 2013. godine.

Nem ci su ne dav no po nu di li avione F-16 Hrvatskoj, stare 40-ak godina, koliko su pribli`no stari i neki od postoje}ih hrvatskih MiG-ovi.

da obaveste policiju, a gra|anima koji `ive du` trasa kojima }e prolaziti povorka s papom ili na mestima na kojima je predvi|eno wegovo obra}awe savetovano je da ne otvaraju prozore i da ne izlaze na balkone {to deo javnosti smatra kr{ewem qudskih prava. Tako|e im je poru~eno da tokom

pozdravqawa pape ne bacaju predmete, ukqu~ujuhi i cve}e.

Nevladina organizacija za za {ti tu gra |an skih pra va „Avid” za ve~eras je najavila antipapin protest na Cvetnom trgu u Zagrebu. Jo{ se ne zna ta~no koliko je policajaca anga`ovano na obezbe|ivawu papine posete, ali je poznato da je za taj doga|aj akreditovano oko 1.250 predstavnika medija iz oko 130 redakcija iz 25 dr`ava. S papom u Zagreb sti`e i oko 50 novinara akreditovanih pri Svetoj Sto li ci iz svih va `ni jih svetskih medija.

Na bdewu s mladima u subotu uve~e na Trgu bana Jela~i}a or ga ni za to ri o~e ku ju oko 50.000 mladih, dok u nedequ na zagreba~kom Hipodromu o~ekuju vi{e od 300.000 vernika.Sada{wi papa je ve} dva puta po se tio Hr vat sku, ali u vreme kada je bio kardinal.

Wegov prethodnik Ivan Pavle II Hrvatsku je posetio ~ak tri puta, a u Zagrebu se isti~e da i poseta Benedikta XVI potvr|uje da Vatikan dr`i do odnosa s Hrvatskom i Hrvatima.

Re fe ren dum pod sum wom QU B QA N A: Re fe ren dum u Sloveniji o reformi penzionog sistema, zakonu o radu na crno i zakonodavstvu i arhivama, koji }e biti odr`an u nedequ, ne}e biti uspe{an, rezultat je ankete Fakulteta za dru{tvene nauke. Protiv reforme penzionog sistema, prema anketi, glasa}e 49,5 odsto bira~a, protiv zakona o radu na crno 58 odsto, a protiv zakonu o arhivama 42 odsto upitanih. Istovremeno je anketa pokazala da vladu ne podr`ava tri ~e tvr ti ne is pi ta nih.

Sli~ne rezultate su pokazale i ankete u slovena~kim dnevnim listovima.

Ju~e je, dva dana uo~i referenduma, u kratku posetu Sloveniju doputovao predsed nik Evrop skog sa ve ta Herman van Rompej s ciqem da podr`i referendum o reformama, naro~ito penzionog sistema. Evropska unija je Sloveniji u nekoliko navrata uputila upozorewe da od reforme penzionog sistema zavisi i stabilizacija wenog sistema finansi ja od no sno sta bil no sti dr`ave.

subota4 . jun2011.

25

PO SLED WI DAN KAM PA WE PRED VAN RED NE PAR LA MEN TAR NE IZ BO RE U MA KE DO NI JI

Uvre da ma do no vog par la men ta SKO PQE: Posledweg dana predizborne kampawe pred prevremene parlamentarne izbore u nedequ 5. juna, analiti~ari procewuju da makedonski politi~ari nisu polo`ili test iz politi~ke kulture, jer je u wihovih govorima bilo uvreda, negativnih kvalifikacija, pa ~ak i govora mr`we Za razliku od lidera i kandidata za poslanike vladaju}e VMRO DPMNE i opozicionog Socijaldemokratskog saveza (SDSM), albanske partije su govore u predizbornoj kampawi uglavnom posvetile evroatlantskim integracijama i re{avawu problema Albanaca.

Za dvadeset dana predizborne kampawe, makedonske politi~ke partije vodile su uglavnom negativnu kampawu. „Lopovi”, „tranzicioni politi~ari”, „diktatori” - samo su deo kvalifikacija koji su se mogle ~uti na mitinzima.

Kako ocewuju makedonski analiti~ari, najve}u ulogu u toj negativnoj kampawi imali su elektronski mediji - provladina Televizija Sitel i opoziciona televizija A1, koje su se stavile na stranu VMRO DPMNE, odnosno SDSM-a, prenosi Beta.

Dve najve}e stranke su se na kraju kampawe me|usobno optu`ile za „spu{tawe kampawe na najni`i nivo” u proteklih 20 godina. Na vanrednim parlame-

tarnim izborima 1,8 miliona bira~a mo}i }e da se opredeli izme|u 18 izbornih lista, od kojih ~etiri zastupaju Albance.

Najve}e {anse ankete daju vladaju}oj VMRO-DPMNE, koja bi mogla da osvoji desetak mandata vi{e od opozicionog So-

ukupno 123, koliko ima makedonski parlament. Izbore }e pratiti 330 me|unarodnih posmatra~a i oko 3.500 predstavnika udru`ewa makedonskih nevladinih organizacija „MOST”.

Posledwi parlamentarni izbori u Makedoniji 2008. prote-

cijaldemokratskog saveza (SDSM), ali nedovoqno da sama formira vladu, pa }e ponovo morati da u|e u koaliciju sa nekom od partija koje zastupaju Albance.

Na izborima }e prvi put glasati desetak hiqada makedonskih iseqenici {irom sveta, najvi{e u Evropi, Americi i Australiji, za koje su predvi|ena tri poslani~ka mesta, od

kli su uz nepravilnosti i izgrede u kojima je stradala jedna osoba. Makedonska politi~ka kriza po~ela je u januaru, kada je opozicioni SDSM odlu~io da bojkotuje rad parlamenta, zbog zamrzavawa bankovnih ra~una televizije A1 i nekoliko novina naklowenih opoziciji, jer je wihov vlasnik Velija Ramkovski osumwi~en za poreske prekr{aje.

ALBANIJA

Or ban: Evrop ske in te gra ci je u in te re su Evro pe TI RA NA: Ma|arski premijer Viktor Orban izjavio je ju~e u Tirani da Albanija ima punu podr{ku Budimpe{te u evropskim integracijama koje su zajedni~ki interes za Evropu. „Evropskoj uniji je potrebna Albanija kao ~lanica isto koliko je Albaniji potrebna EU”, izjavio je Orban na konferenciji za novinare posle razgovora sa albanskim premijerom Saqijem Beri{om.

Orban je rekao da su {to skorije integracije Albanije u EU zajedni~ki evropski interes i da Ma|arska koliko mo`e pru`a pomo} Tirani na tom putu,

prenela je ma|arska novinska agencija MTI. Ma|arski premijer je dodao da je va`no da svi u Albaniji shvate da Unija pre svega mora da uzme u obzir svoje interese i pravila, naglasiv{i da za sve zemqe koje te`e ~lanstvu u EU va`i isti kriterijum, a to je usvajawe jedinstvenih propisa EU. Albanski premijer Beri{a je zahvalio Ma|arskoj na pomo}i u naporima na putu evropskih integracija i rekao da }e wegova zemqa preduzeti sve {to mo`e kako bi ostvarila taj ciq.

(Ta njug)

Viktor Orban

CRNA GORA

Kri vo ka pi}: Ga zdo va we re sur si ma pret wa ne za vi sno sti POD GO RI CA: Predsednik Socijaldemokratske partije Crne Gore (SDPCG) Ranko Krivokapi} upozorio je ju~e da bi sada{wa politika upravqawa nacionalnim resursima u Crnoj Gori mogla ugroziti wenu dr`avnu nezavisnost. „Nemojmo dozvoliti da gazdovawe nacionalnim resursima bude ve}a pretwa na{oj nezavisnosti nego weni oponenti”, rekao je Krivokapi} na po~etku kongresa SDPa, ju~e u Podgorici. Krivokapi}, koji je jedini kandidat za predsednika stranke, tako|e je upozorio da crnogorsko dru{tvo ne}e biti stabilno ako ne otkloni debalanse nametnute logikom svetskog tr`i{ta, ako ne sa~uva svoje energetske izvore i ako se bude zadu`ivalo da bi pokrivalo gre{ke, a ne radi investirawa u strate{ke projekte. To su ocene koje SDP ~esto ponavqa, ~ime potvr|uje da ta partija nije u svemu saglasna sa politikom ve}inskog koalicionog partnera, Demokratske partije socijalista (DPS). Dve partije su zajedno na vlasti od 1998. godine. Politi~ki reske ocene Krivokapi} je saop{tio u prisustvu predsednika DPS-a

Mila \ukanovi}a, koji je prisustvovao sve~anom otvarawu kongresa crnogorskih socijaldemokrata.

Po re~ima Krivokapi}a, SDP }e, kao {to je bio uporan u politi~koj bici za nezavisnu

Ranko Krivokapi}

Crnu Goru, isto tako biti „postojan i za pravdu” u Crnoj Gori. „Prva linija odbrane dr`avnosti tamo je gde pravu treba dati punu snagu. Slaba dr`ava ne mo`e biti brana nelegalnim interesima krupnog kapitala... selektivna pravda je najgora vrsta nepravde, a nemo}na dr`ava podstrek za one od kojih treba da {titi gra|ane”, rekao

je Krivokapi}. Kako je naveo, dr`avni organi Crne Gore sada treba da svoje kapacitete koriste u potpunosti u svim oblastima, a naro~ito u doslednoj primeni zakona. „Zakon ne mo`e biti suspendovan partijskim odlukama”, kazao je Krivokapi}.

Predsednik SDP-a, koji je i predsednik Skup{tine Crne Gore, tako|e je rekao da se ovaj partijski skup mora prisetiti vremena „kad je usud imena bio dovoqan za qudski nestanak”.

Krivokapi} je pozvao dr`avne organe da sve one koji su ~inili ratne zlo~ine „privedu k poznaniju prava”. „Iz istog korena zlo~ina izrastao je i poratni organizovani kriminal”, rekao je Krivokapi}, pozivaju}i dr`avu da svoj autoritet poka`e u doslednoj borbi s tim problemom. Dr`ava, po re~ima Krivokapi}a, treba da beskompromisno {titi nezavisnost sudija, autonomnost tu`ilaca i profesionalnost policajaca.

Kongres SDP CG pozdravio je generalni sekretar Socijalisti~ke internacionale Luis Ajala, a skupu prisustvuju i predstavnici socijaldemokrata iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Austrije.

26

GLOBUS / OGLaSi

subota4.jun2011.

Мачка усвојила пилиће

К

инески сељак Лао Јанг тврди да је његова мачка Нију Нију усвојила 30 пилића који су се тек испилели. Лао је пилиће држао у картонској кутији поред кревета. Једног дана, када се вратио кући, угледао је Нију Нију како се игра са њима. „Мислио сам да ће их појести, али сам убрзо увидео да се пилићи пењу и ходају по њој и да се она мајчински опходи према њима”, рекао је он. Лао сада безбрижно оставља Нију Нију да се брине о пилићима док је он на послу. „Нију Нију чува пилиће и док спавају. Лиже их и чисти, а они је свуда прате, а када им је хладно шћућуре се поред ње”, додао је Лао.

ва девојчица може да вас подигне...као од шале! Она има 11 година, 35 килограма, и може да подигне терет тежи од ње саме, као „прави” билдери. Чарли Крег (11) из Глазгова висока је само 130 центиметара али може да подигне свако дете у теретани у којој вежба, и то изнад своје главе! Чарли тренира 12 сати недељно, и то веома интензивно, а сања о томе да освоји злато на такмичењу у подизању екстремног терета под називом „Com mon we alth Youth Ga mes”. „Вежбам веома напорно и већину времена сам потпуно исцрпљена, али када се осврнем на своје резултате, ништа ми није драже од тога”, изјавила је девојчица.

„Мој тренер ми је велика подршка, он мисли да сам одлична и да ћу далеко догурати, а и остали одрасли у теретани ме подржавају. Када се мучим да нешто подигнем они ме увек бодре и говоре ми: ‘Још, још, још...’”, додала је Чарли. Што се једне ствари тиче Чарли је иста као и све једанаестогодишњакиње. Њена соба је од пода до плафона сва у розе, а плишане играчке и лутке са којима она ужива да се игра, су на све стране. Њена породица је у потупости подржава у одлуци да се бави дизањем тегова и можда једног дана буде и професинално у овом спорту. Мајка је свакога дана вози на тренинге, док је њен брат, који се бави истим спортом, постао и њен тренер.

Ко се плаши тигра играчке

П

олицајци и стручњаци из зоо-врта надигли су панику због тигра за ког се испоставило да је играчка. Одмаралиште и терен за голф у Хеџ Енду у Хемпширу евакуисани су, а становницима је саветовано да не излазе из кућа након што је један локалац пријавио полицији да је видео белог тигра како лежи на пољани. Наоружани припадници полиције, заједно са одредом у хеликоптеру, кренули су у потрагу. У приправности су били и запослени у локалном зоо врту, са стрелицама за омамљивање одбегле зверке. Да није реч о крвожедном тигру, полицајцима у хеликоптеру је синуло када на детектору

Припремите се за најезду зомбија

А

меричка служба за хитне и кризне ситуације објавила је „водич за преживљавање” у случају инвазије зомбија. Центар за превенцију и контролу болести (ЦДЦ) из Атланте у Џорџији на свом Интернет сајту објавио је духовити блог о припреми за зомби најезду. Из те службе кажу да су желели на иновативан начин да информишу јавност о томе колико је важно добро се припремити за евентуалну кризну ситуацију. „Шта морамо да урадимо пре него што нас зомбији надвлада-

SU TO MO RE - izdajem apartman, juli i avgust, 20E dan, 5E osoba.

Telefon 064/3147-100.

29910

^A SO VI trening vo`we, za voza~e po~etnike, profesionalno i povoqno. Telefon 063/21-89-87 30120

Да ли је ово најјача девојчица на свету

О

dnevnik

ју? Можда се сада смејете, али када нас живи мртваци буду напали, биће вам драго што сте прочитали овај водич”, пише у тексту „Зомби апокалипса”. Портпарол ЦДЦ-а Дејв Дејгл рекао је да је овај блог био његова идеја, и да је надлежнима предложио текст о зомбијима као нов начин да се јавност заинтересује за методе припреме и одбране од катастрофа као што су пандемије или урагани. „Знам да већини људи стратегије одбране и јавно здравље нису ‘секси’ теме, па смо хтели да их учинимо забавнијим”, рекао је он.

топлоте нису забележили ништа, иако су гледали директно у тигра, а онда се „звер” преврнула на ветру. Када су се приближили, на пољани су угледали огромну плишану играчку белог тигра. „Морамо сваку дојаву грађана да схватамо озбиљно, посебно ако је можда реч о одбеглој звери. Смејали смо се када смо схватили да је играчка, али смо показали да умемо да се организујемо и брзо реагујемо”, рекао је шеф локалне полиције Стив Вејкфорд.

ME WAM stariju ku}u u Futogu na placu 720m2 za mawi stan u Novom Sadu. Pogodno za majstore. Telefon 896-667.

29757

IZ DA JE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368.

28741 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, Grbavica, Ul. Gogoqeva. Telefon 065/544-5122.

30047 IZ DA JEM jednoiposoban 40m2 prazan stan na Limanu 4. Telefon 063/1372-869.

30152 LI MAN I, izdajem luks name{ten dvosoban stan, 250 E+depozit. telefon 063/5-111-51.

29905 IZ DA JEM poluname{ten dvosoban stan 52m2 mese~no pla}awe. Telefoni: 021/66-18-814 i 064/130-52-71.

29920 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a.

Svoj parking u dvori{tu. cena 200E od 1. 7. Telefoni:064/35-31161 i 062/83-74-805.

30011 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, Bulevar oslobo|ewa, zaposlenoj `enskoj osobi. Mo`ete pogledati od 10 - 14 ~asova. Telefoni: 021/420-247, 063/710-9445.

30131 IZ DA JEM porodici dvosoban dvori{ni stan, name{ten ili nename{ten, centar. Telefon 064/289-8961.

30144 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u stambenoj zgradi Ul. Jug Bogdana. Telefon 064/8223848.

30150 HIT NO izdajem jednosoban name{ten komforan stan na Satelitu, 130e. Telefon 064/12-27684.

30173

HIT NO prodajem ukwi`en stan 42 m2 Slova~ka 5, tre}i sprat.

Telefoni: 871-062, 062/271-062.

29774 SOM BOR SKI BU LE VAR, 34m2, terasa 29.500 evra, Telep, 35m2, terasa, 1. sprat 22.000 evra, Telefoni: 021/541-948, 064/239-4331.

30061 LI^NO prodajem ukwi`en noviji stan od 39 m2 kod Socijalnog u zgradi sa liftom, mo`e zamena za mawi. Telefon 065/8333-96.

30118

DVO I PO SO BAN stan 63m2, III sprat, kod „Mastera”, Neimarova zgrada, renoviran, ukwi`en, useqiv odmah, odli~an. Cena 1050E/m2. Telefon 065/52-52-000.

30034 PRO DA JEM stan pod teretom, 69m2, u centru Be~eja, ul. J. Popovi}a, prvi sprat, delimi~no name{ten (kuhiwa, trpezarija i dnevna soba) u mirnoj ulici, nova gradwa, funkcionalan raspored, dve terase, centralno grejawe, ugra|ena klima, kablovska TV, fiksni tel. interfon, obezbe|en parking, cena 38.000e. Telefon 063/7188877 Gordana.

30082

IZ NAJ MIO bih ku}u ili vikendicu s bazenom, do 30 dana u julu. Telefon 063/32-35-78.

29914

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik HIT NO Fu tog, po ro di~ na ku }a 200m2, po god na za 2 po ro di ce, sa pla cem 700m2, Fru {ko gor ska 69, ce na 80.000E. Te le fon 060/0677761 30151 PRO DA JEM u No vom Sa du na Te le pu, po la ku }e (pot kro vqe) po se ban ulaz, ga ra `a. Te le fon 021/842-894 30157 PE TRO VA RA DIN - Bu ko va~ ki put 4.200m2, as falt, stru ja, vo da, ka na li za ci ja, te le fon i ka blov ska. Ide a lan plac za sve! Te le fon 064/639-76-41.

28852 SREM SKA KA ME NI CA, Sta ro se lo, 8km od No vog Sa da, 17.100m2, plac ide a lan za sve.

Put, stru ja, iz vor ska vo da, lep po gled. Te le fon 064/639-76-41.

29327

IZ DA JEM lo kal od 37m2 u No vom Sa du, Te me rin ska 67, sa obez be |e nim par kin gom. Te le fon 422-409.

30129

subota4.jun2011.

Pro {lo je 40 da na od kad nas je na pu sti la na {a ku ma

Po sled wi po zdrav

Dar ko Du dvar ski Qu bin ka - Bu ba Ko sti}

Po sled wi po zdrav: od: Kri sti ne, Na ta {e, Sve tla ne i Mi la na Mar ko vi}.

Po ro di ca Ze rem ski.

30312

Dr Mir ja ni Mi li} na u~ nom sa vet ni ku u pen zi ji po sled wi po zdrav.

In sti tut za pre hram be ne teh no lo gi je u No vom Sa du.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ba ki

Po sled wi po zdrav na {em du go go di {wem pri ja te qu

Po sled wi po zdrav vo qe nom si nu

bra tu Dar ku

Dar ku Du dvar skom

1957 - 2011.

1957 - 2011.

Bra }a Vlat ko i Dra gan sa po ro di com.

Ma ma Vla di ca.

30309

30308

59934/P

30316

27

Sa tu gom i po {to va wem se opra {tam od svo je dra ge pri ja te qi ce

Po sled wi po zdrav ve li kom pri ja te qu i dru gu

PRO DA JEM po slov ni pro stor u si ro vom sta wu 800m2 na 1925 m pla ca, Ve ter nik glav ni put do Vu ko vi} pum pe. Te le fon 065513-4066.

29442

Dar ko Du dvar ski VO DO IN STA LA TER ser vi ser bu {i su do pe re, mon ti ra sa ni ta ri ju, me wa ven ti le, vr {i od gu {e wa, ot kla wa cu re wa, mon ti ra ma {i ne za pra we su do va. Te le fo ni: 63-68462, 064/11-86-330.

29878 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 30149

Ja ge Su tu ro vi} - Dun |e rov

Dra gi ci

Mi lo ra du Ma hov cu Po sled wi po zdrav od: Ta tja ne, Ta ma re, Je le i Vla di mi ra Pu {ka rov.

Dra ga na i Bo ri {a Ja ko vqe vi}.

od: unu ka Bi qa ne i Bran ke, pra u nu ka Sta {e i Na |e i ze ta Pe |e.

Mi lo ra du Ma hov cu dipl. in`. po qo pri vre de

Hva la Ti za go di ne pri ja teq stva, a se }a we }e tra ja ti dok tra jem ja.

Zo ran i Ma ri ka sa po ro di com.

Tvo ja ku ma Eva Ki zur.

30314

G O D I [ W I P O M E N

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

30301

30298

30317

P O M E N Da na 8. 6. 2011. na vr {a va se 10 go di na od ka da ni je sa na ma

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

30310

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318180, 021/451-409.

23485

So ka Mi tro vi} PRI ROD NI pre pa rat pro tiv he mo ro i da, {u qe va, is pi tan u nad le `noj usta no vi, li~ no pro ve ren, le ~e we 7 da na i re cept za pra `we we.

Te le fon: 064/240-55-49.

29993

IS KU SNA oso ba u ne go va wu sta ri jih li ca, ne go va la bi sta ri ju ili hen di ke pi ra nu oso bu 24 ~a sa. Te le fon 063/8655184. 29570

^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ot pad. Te le fo ni: 6618846, 063/848-5495.

30125 DR VO bu ko vo mo `e re za no i ce pa no, pre voz gra tis 3600 din. Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di na ra. Te le fo ni: 061/174-37-26, 063/817-57-22, 064/26-11-741.

30168 BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3700, ko sto lac 4300 i su {e ni 900.

Te le fo ni: 064/2613-995, 064/9415-976, 061/174-37-25 30169

4. 6. 2010 - 4. 6. 2011.

Za o va Mil ka Te {a no vi} sa su pru gom Mi }om i de com, iz Bu kov ca.

30315

Mi lo va nu \o ki }u odr `a }e se 7. ju na 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na No vom gro bqu u No vom Sa du.

Mi li na{, sva kog tre nut ka si u na {im mi sli ma i sr cu.

Na {a tu ga je ne iz mer na. Hva la na sve mu.

Ne ka te An |e li ~u va ju.

Za u vek Tvo je: Bran ka, Je le na i Sve tla na.

Bo ri slav Va ra gi} @i vi u na {im sr ci ma pu nim tu ge i qu ba vi.

Po ro di ca.

30302

30299

Dra gi na{ de di ca

G O D I [ W I P O M E N

Ja ga Su tu ro vi} - Dun |e rov se kre tar Vr hov nog su da Voj vo di ne u pen zi ji 1931 - 2011.

Is pra }aj je da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 14.15 sa ti, na Grad skom gro bqu.

Ja gi Su tu ro vi} - Dun |e rov

od: bra ta Ne ste, sna je Ane sa de com i unu ci ma Ga bi kom, Bo ba nom, Mi lo {em i Lu kom.

O`a lo {}e na po ro di ca.

So ka Mi tro vi}

An ka Ju ri {e vi}

4. 6. 2010 - 4. 6. 2011.

Na vr {a va se tu `na go di na od ka ko ni je sa na ma.

Su prug Ra di voj i si no vi Mi tar i Ni ko la iz Ka }a.

Po sled wi po zdrav na {oj u~i te qi ci od Ge ne ra ci je 1973.

30313

Sve to zar Lu `a nin Pro {lo je {est me se ci ot ka ko ni si sa na ma, jo{ uvek mi sli mo da je sve ru `an san, da }e mo se pro bu di ti i da }e bol i pra zni na ko ju si osta vio za so bom ne sta ti.

30300

30307

Sa ve li kom tu gom i bo lom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ vo qe ni

^u va ju te u sr cu tvo ji naj mi li ji.

30303

30297

Po sled wi po zdrav

Po sled wi kom {i ni ci

Po sled wi po zdrav vo qe nom

po zdrav

dra goj

Bo ris Te la ro vi} 1960 - 2011.

Is pra ti }e mo ga da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Mla de nu \a ji }u Xa ji 1958 - 2011.

Bo ri su

od \o ke Isa ko va.

30319

Vo qe ni umi ru, ne mo `e mo za mi {qa ti ka kav bi `i vot bio da su `i vi.

Mo `e mo da bu de mo ja ki, da ih se se }a mo, vo li mo i po tru di mo se da za u vek osta nu u na {im sr ci ma.

Sa hra na }e se oba vi ti 4. 6. 2011. go di ne, na Pra vo slav nom gro bqu, u Ru men ki u 14 ~a so va.

O`a lo {}e ne po ro di ce: \a ji}, Ci ce ri, Ro gu qi} i To mov.

30311

Mi li ci Kaj tez Kom {i je: Raj ko, Sta ni sla va, Slo bo dan To di} i Sne `a na Ma ti}.

30306

O`a lo {}e ni: maj ka Ro za, su pru ga Sta na, sin Alek san dar, }er ka Ka ta ri na, se stra Vik to ri ja sa po ro di com.

30305

28

^iTUQe l POMeni

subota4.jun2011.

3

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi

S E ] A W E

dnevnik

Po sled wi po zdrav

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Na vr {a va se {est me se ci ot ka ko nas je za u vek na pu stio na{ dra gi

Po sled wi po zdrav dra goj ma mi

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 10 ~a so va, u Oxa ci ma, da va ti ~e tr de se to dnev ni po men na {em dra gom ocu, su pru gu, bra tu i de di

dr Mir ja ni Mi li} Ivan Atlas Tim po vo dom po lo `i }e mo cve }e na we gov grob i ne u te {no tu gu ju }i se }a ti se ko li ko smo bi li sre} ni {to smo ga ima li.

Sav ki @de ro Mi ro sla vu Ka li }u

na {oj ku mi i iskre nom pri ja te qu.

1928 - 2011.

O`a lo {}e ni: }er ka, sin, se stra i brat sa unu ci ma.

Po ro di ca.

30283

30270

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

[ E S T M E S E C I bez na {eg

Po ro di ca Ka ra xi}.

30258

Sav ki @de ro 1928 - 2011.

Mi lan Tr ku qa 7. 1. 1941 - 24. 4. 2011.

Alek san dar Jo van ~e vi} sa po ro di com.

od si na Go ra na @de re sa po ro di com.

30286

30288

Po sled wi po zdrav

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga maj ka i ba ka

od }er ke Jo van ke-Be be Ni {i} sa po ro di com.

30287

Pro {le su dve tu `ne go di ne od ka ko ni je sa na ma na {a dra ga ma ma, ta {ta, sve kr va i ba ba

Mi tra Sa ve Vu ki }e vi }a 1925 - 2010.

Ne do sta je{ nam.

Tvo ji naj mi li ji.

Va si li ji Zeq ko vi} obe le `i }e mo da nas, 4. 6. 2011. go di ne, na Ru me na~ kom gro bqu, u 10.30 ~a so va.

U znak za hval no sti i iskre nog pri ja teq stva.

O`a lo {}e ni: su prug Sta ni slav, si no vi Bo ro, Raj ko i Ra do van sa po ro di ca ma.

Po ro di ca Po po vi}.

30277

30257

30281

Sav ka @de ro 1928 - 2011.

Sa hra na je da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na Sta rom do wem gro bqu u Fu to gu.

O`a lo {}e ni: k}i Jo van ka i sin Go ran sa po ro di ca ma.

30285

Dra gi uja ~e,

Naj dra `a ba ko,

Po sled we zbo gom dra goj

dr Mir ja ni Mi li}

Oba ve {ta va mo da je na {a vo qe na su pru ga, maj ka, ba ka i se stra pre mi nu la u 67. go di ni po sle du ge bo le sti.

Ka ti ca Gr li} ro|. Ba ni} iz Ko vi qa

Dok `i vi mo, `i ve }e{ ve~ no u sr ci ma tvo je de ce: Da ne, \or |a i Ste vi ce sa po ro di ca ma.

Ta ki 1935 - 2011. od So we i Eve sa po ro di ca ma.

Ra do mi re ^an ko vi }u

Tvo ja do bro ta za u vek }e bi ti u na {im sr ci ma.

Hva la ti za bez gra ni~ nu qu bav.

Za u vek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Unu ka \ur |in ka, zet Zo ran i pra u nu ci Ra do slav, Vu ja din i Du {an.

Tvo je: Na ta {a i Ma ja - Mr cun.

30279

30254

30282

30269

Po sled wi po zdrav sna ji i stri ni

Dra gi ca Kom ne ni}

Naj dra `a ba ko,

Po sled wi po zdrav

Mi li ca Kaj tez ro|. Mi lu ti no vi} Sa hra na je da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 11.15 sa ti, na Grad skom gro bqu. Uvek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

O`a lo {}e ni: su prug Pe ro, }er ke Va len ti na i Bi qa na, unu ci So wa, Kri stian i Se ba stian, se stra Bo `i ca i brat Mi le ta sa po ro di ca ma.

30295

Dra gi bra te,

Sa ve li kim bo lom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ naj dra `i mu` i otac

Dra gi ca Kom ne ni}

Dra gi

Dra gi ci Kom ne ni}

Tvo ja do bro ta za u vek }e bi ti u na {im sr ci ma. od: de ve ra Dra ge, Ve re, Bran ke, Mi la na i Bo ba na.

Unu ka Sne `a, zet \or |e i pra u nu ci Du wa i Ta di ja.

od: de ve ra Vla de, je tr ve Qi qe i San dre.

Ra do mi re ^an ko vi }u Ra {o sa mo mo je se strin sko sr ce u ko jem qu bav smrt ne pre ki da, i tu gu ko ju vre me ne le ~i, zna ko li ko je ovih {est me se ci te {ko bez te be.

Se stra Gor da na sa po ro di com.

30275

30276

Sa tu gom ja vqa mo svim ro |a ci ma, ku mo vi ma, pri ja te qi ma i kom {i ja ma da je pre mi nu la na {a dra ga ma ma, ba ba, pra ba ba i sve kr va

Dra gi ci Kom ne ni}

po sled wi po zdrav od pri ja te qa, Tin ke i Mi le ta.

30274

[ E S T M E S E C I tu ge od ka da ni je sa na ma na{ vo qe ni sin, brat, de ver i ~i ~a

Ra do mir S. ^an ko vi}

Dra gi wa Kom ne ni} Dra ga Sa hra na je da nas, 4. 6. 2011. go di ne, na Ve ter ni~ kom gro bqu, a po la zak iz ku }e `a lo sti, ul. Kra qa Alek san dra br. 8 u 15 ~a so va.

O`a lo {}e ni: sin Vu ja din sa po ro di com i }er ka \ur |in ka sa de com.

30273

pre mi nuo 2. 6. 2011. go di ne.

Sa hra na je da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 14 ~a so va, na Tran xa men tu.

Mu `u moj, ta jo na{, vo li mo te.

Sta ka, Je le na i Bo ja na.

30294

30256

30278

Na {oj dra goj pri ji

Dar ko Du dvar ski

Pre ve li ka bol, tu ga i pra zni na u na {im sr ci ma od ka da smo osta li bez te be.

Ne u te {na maj ka Ma ri ja, brat \u ro i sna ja Gor da na sa de com.

30255

Sa tu gom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 2. 6. 2011. go di ne pre mi nu la mo ja do bra i ple me ni ta maj ka

An ka Ju ri {e vi} 1935 - 2011.

Sa hra na }e se oba vi ti na No vom gro bqu u Be o gra du.

We na Ja na.

30268

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro {lo je pet na est tu `nih go di na od ka ko ni je sa na ma na {a vo qe na su pru ga, maj ka i ba ka

G O D I [ W I P O M E N

P O M E N

subota4.jun2011.

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Da na, 4. ju na 2011. go di ne obe le `i }e mo go di nu od ka da smo se opro sti li od na {e dra ge, ple me ni te i mno go vo qe ne maj ke, ba ke i pra ba ke

Da na, 5. 6. 2011. go di ne, u 10 sa ti, po se ti }e mo we nu ve~ nu ku }u na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ve~ no o`a lo {}e na po ro di ca.

Pro {lo je ~e tr de set tu `nih da na od ka ko ni si sa na ma.

Tvo ju do bro tu i ple me ni tost ni ka da ne }e mo za bo ra vi ti.

1914 - 2010.

We ni naj mi li ji.

O`a lo {}e ni: su prug Imre, }er ka Ibo qa i zet Jo van.

30066

30148

30058

S E ] A W E

Mi lo{ ]o si}

24. 4. 2011 - 2. 6. 2011.

Qi qa ne Ata nac ko vi}

D V A D E S E T S E D A M G O D I N A

P O M E N

dra goj ma mi, ta {ti i ba ki

Gi ric Ro za li ja Mar gi ta Vr tu ni}

29

An |i Vor gi} S qu ba vqu tvo ji naj mi li ji: }er ka Ma ri ja, zet Bo {ko i unu ci Mi lan i Ni ko la Da mja no vi}.

Da nas se na vr {a va go di na od ka da nas je na pu stio na{ ne pre `a qe ni su prug, otac, de da i brat. Osta vio je tra go ve ko ji se ne bri {u i do bro tu ko ja se ne za bo ra vqa.

Su pru ga, si no vi sa po ro di ca ma i se stra sa po ro di com.

30075

30159

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj dra goj maj ci i ba ki

S E D M O D N E V N I P O M E N

Ro si Gli gi}

Ile To mi}

je pro {lo, ali qu bav i se }a we na na {eg Jo cu osta ju.

P O M E N Na vr {a va se go di na da na od ka da ni je sa na ma na {a dra ga, vo qe na su pru ga i maj ka

Zo ran \u ra {ko vi} 4. 12. 1975 - 8. 6. 1997.

Jo{ jed na go di na je pro {la, vre me ne po vrat no te ~e, ali ne uma wu je tu gu i bol. Mi ko ji te vo li mo ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

Tvo ji: maj ka Ro ska, otac @i vo jin, brat Go ran, sna ha Je le na, bra tan ci Vuk i Veq ko.

Jo van Bo gi} Pu fi ka

obe le `i }e mo da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 10 sa ti, u @a bqu.

We go vi naj ro |e ni ji.

O`a lo {}e ni we ni naj mi li ji: si no vi Ne deq ko i Slo bo dan sa po ro di ca ma.

30107

30145

30094

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N Da nas, 4. ju na 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du odr `a }e mo po men na {em

Ma ri o a ra Voj no vi}

ro|. Ma li ni}

G O D I [ W I P O M E N

G O D I [ W I P O M E N

ro|. Ba ba O`a lo {}e na se stra Mi li ca i zet Mir ko Zo ri} sa po ro di com.

@i vi mo sa uspo me na ma i ~u va mo te u mi sli ma, a osta je nam tu ga i bol. Po men }e mo obe le `i ti da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca Voj no vi}.

30128

30153

12. 6. 2010 - 12. 6. 2011.

S E ] A W E

vo qe nom

Da na, 2. ju na 2011. go di ne na vr {i lo se pet na est go di na od ka ko ni je vi {e sa na ma na{ otac i de da

Ve ri Mi di} Sve to za ru Lu `a ni nu Cve ku Za u vek }e{ bi ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Za to bom tu gu ju tvo ji naj mi li ji: su pru ga Du {an ka i si no vi Ne boj {a i Ne ma wa sa po ro di ca ma.

ro|. Pokorny obe le `i }e mo da nas, 4. ju na 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Us pen skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca.

30137

30204

Po sled wi po zdrav

IN MEMORIAM

1998 - 2011.

Cvi je ti nu Mak si mo vi }u

Bo ri slav Li ki}

odr `a }e mo 4. ju na 2011.

Ostao je ne iz bri siv trag, uspo me ne ko je ne ble de, qu bav ko ju smrt ne pre ki da, tu ga ko ju vre me ne le ~i.

I me wa }e se qu di kao i go di {wa do ba, u sva ko me }u tra `i ti bar deo sja ja tvog.

@i ve }e{ ku me u na {im sr ci ma i se }a wi ma.

Di mi tri je Jan ko vi} [o ma iz Srem skih Kar lo va ca pro fe sor Uni ver zi te ta u pen zi ji Za hval ni: de ca Bran ka, Mir ja na, Ste van i unu ci Qi qa na, Qu bi {a i Lu ka.

30143

Tvo ji ku mo vi: Bre na, Du {ko, Sa {a i Jo ca.

G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom i vo qe nom su pru gu, ocu, sve kru i de di

Tvo je: su pru ga Za ga i }er ka Ma ja.

Alek san dar - Aca Ka ti}

pot pu kov nik - ten ki sta

S po {to va wem za pa `wu i po sve }e nost svo joj po ro di ci, a po seb no na {im unu ka ma.

I}o na{ naj dra `i, po klo ni }e mo se da nas tvo jim se ni ma. Ti zna{, mi smo za u vek za jed no dok `i ve na {e du {e. Sa mo qu bav spa ja qu de.

Pri ja te qi: Smi qa i Ra de ]i ri} sa po ro di com.

Ne u te {ne }er ke: Mir ja na, Zo ri ca i Gor da na.

30266

30265

Po sled wi kom {i ji

P O M E N

4. 6. 2003 - 4. 6. 2011.

po zdrav

30133

30251

Ili ja [a ki}

Bo ri sla vu Li ki }u

G O D I [ W I P O M E N

1942 - 2010. obe le `i }e mo da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

We go vi naj mi li ji: su pru ga, si no vi, sna he i unu ~i }i.

30086

dra gom

P O L U G O D I [ W I P O M E N Da nas, 4. 6. 2011. go di ne, u 10 ~a so va, na Us pen skom gro bqu odr `a }e mo po men na {em vo qe nom

Kr sta Ini} Sa bes kraj nom qu ba vqu i ne iz mer nim bo lom ~u vam te u sr cu i mi sli ma.

Ka ko vre me pro la zi sve vi {e mi ne do sta je{, je di no me te {i ve ro va we da si tu ne gde po red me ne.

Ig wat @i va nov Gi ga

Slo bo da nu Mi {i }u

Mi lo ra du

Sa tu gom u sr cu i mi sli ma ~u va mo te od za bo ra va.

Su pru ga Qu bi ca. od kom {i ja Slo bo da na Jo va no vi }a 36.

Ne ka te an |e li ~u va ju.

Tvo ja po ro di ca.

30259

Mi li moj ta ta, pu no nam ne do sta je{. Tvo ja qu bav, ple me ni tost i do bro ta `i ve }e u na ma za u vek.

Ne u te {ne: su pru ga Bran ka i }er ka Vi da.

30267

30127

30182

30

Њушкање Забавно-едукативни серијал о животињском и биљном свету и животној средини. Основна циљна група су најмлађи гледаоци као генерација која треба да стекне свест о темама кључним за опстанак човечанства. Ове суботе “Њушкање” ће представити псе расе њуфаундлендер, говорићемо и о мачјој куги, као и о слатким малим пругастим веверицама. Сценаристкиња и редитељка: Лена Карлаварис (РТВ 1, 12.40) 06.30 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 08.50 09.05 09.30 09.55 10.25 11.00 11.20 11.35 12.00 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.20 18.00 18.55 19.10 19.30 20.05 22.00 22.30 23.30 00.00 01.20 02.00

06.50 07.45 08.15 09.00 10.00 11.10 12.30 12.40 13.35 14.25 15.45 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 23.15 00.05

tv program

subota4.jun2011.

Кухињица Сибирске разгледнице Знамените жене Новог Сада Јутарња гимнастика Вести Најлепше бајке света Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се, питам Путеви наде „Свети вид”, емисија о здрављу Здравље за 21. век, специјална емисија Хроника 56. Стеријиног позорја Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Зелени сат Без упута Вести Петказање Полако па сигурно – квиз о познавању саобраћајних прописа ТВ Дневник Црно бели свет ПЦТВ Рачуница Змајевијада, програм за децу ТВ Дневник Суботом уживо Војвођански дневник Дуел струна Пресент Секси да умреш, филм Црно бели свет ПЦТВ

Из нашег сокака Доколица ТВ Баштина Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Алжбетин двор, 6. део филма (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Секси да умреш, филм Најлепше бајке света Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести на мађ. Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин на мађ. (Јелен-лет) Сучељавање (мађ) НС џез фестивал, 2010 Рита Кинка ТВ Продаја

06.00 07.30 08.10 08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.50 15.00 15.30 16.00

Музичко свитање Глас Америке Бели лук и папричица Тојотин свет Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Била једном једна недеља Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек

Хало, председниче (Панонија, 20.30) 16.45 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

Дискавери Војвођанске вести Наша земља Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.00 11.04 12.45 13.00 13.09 13.50 14.35 14.45 15.32 15.35 16.36 18.31 18.58 19.30 20.05 21.05 22.05 00.45 00.50 02.38 03.00 03.38 04.36 05.23 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Дневник Спорт плус Програм са дијаспором Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Иван Босиљчић... као сав нормалан Вести Горки плодови Оскар, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Горки плодови Ја имам таленат Дан независности, филм Вести Дракула 2001, филм Ја имам таленат Вести Ви и Мира Адања Полак ТВ лица: Иван Босиљчић... као сав нормалан свет Лети, лети песмо моја мила Верски календар

05.30 Аурора-омнибус 08.00 Домаћин 09.15 Квиз: Желите ли да постанете милионер?

10.50 Кобра 11.50 Домаћине, ожени се 13.00 Радна акција 14.00 Жене 15.00 Када лишће пада 16.00 Паклена кухиња 17.00 Желите ли да постанете милионер?

18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 20.00 Када лишће пада 21.00 Филм: Сестре 22.55 Балканске музичке награде 2011.

01.00 Топ спид 03.00 Филм: Сестре

Река наде Зоо хоби Спортић НС клинци Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Филм: Изгубљени аутопут Река наде Објектив Авантуре Шерлока Холмса Спорт нетворк Дунавска салетла Објектив Очистимо Нови Сад 7 НС дана ИЦТ плус Река наде Објектив Лична грешка 7 НС дана Док. програм (мађ)

Наташа Беквалац

10.00 Рагби Супер лига: Ст Хеленс – Лидс 11.30 Премијер лига класик: Блекбурн – Лидс 12.00 Премијер лига Магазин 12.30 Премијер лига класик: Манчестер Сити – Арсенал 13.00 Мобил 14.00 НБА финале: Мајами - Далас 17.00 Фудбал 17.45 Квалификације за ЕП: Енглеска – Швајцарска 19.15 Премијер лига 20.15 Кошарка плеј оф, финале: Цедевита - Загреб 23.00 Квалификације за ЕП: Енглеска – Швајцарска 01.00 Профи бокс

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм 05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

Балканске музичке награде 2011. И ове године на такмичењу „Bal kan mu sic awards“ у Софији наступају највеће музичке звезде Балкана. Нашу земљу представља Наташа Беквалац, а са великим усхићењем очекује се гостовање Горана Бреговића који ће наступати са „Оркестром за свадбе и сахране“, као и долазак краљице ромске музике Есме Реџепове. Водитељка: Данијела Јанков (Прва, 22.55)

Песма Евровизије – Нина У емисији посвећеној овогодишњем учешћу Србије на „Песми Евровизије”, имаћемо прилику да осетимо атмосферу из и око Арене уочи такмичења... О томе како се делегација Србије припремала за „Песму Евровизије”, како смо се представили у највећем шоу-програму у Европи, о утисцима и плановима причају Нина, пратећи вокали Сања, Тијана и Сашка, композитор Кристина Ковач и чланови делегације. (РТС 2, 17.52) У слу ча ју да ва тер по ли сти Пар ти за на игра ју у фи на лу Евро ли ге, пре нос ће би ти еми то ван на РТС 2 у 20.55 07.01 ТВ лица: Бранко Станковић... као сав нормалан свет 07.45 Делта стејт 08.14 Мобил фест 08.37 У фраголанији, програм за децу 09.03 Стално на интернету, ЕБУ драма 09.18 Верски мозаик Србије 10.07 Тенис: Френч опен (Ролан Гарос) - преглед дана 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.08 Бајка Јапан (хуманитарна кампања) 12.15 Свет здравља 12.45 Време одлуке 13.01 7 ртс дана 13.20 Грађанин 13.51 Вишеградска стаза 14.50 Тријумфална капија, спортски програм 15.00 Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), финале (ж), пренос 17.00 Вреле гуме 17.30 Тотал тенис 17.52 Песме Евровизије 2011 - Нина 18.38 Атлас света 19.25 Ватерполо: Евролига, фајнал фор, за треће место, пренос 20.35 Одбојка: Светска лига, Србија - Финска, пренос 21.30 Тријумфална капија 21.58 Сат 22.43 Велика рускас колекција 23.30 Стјепко Гут и СО и Хор РТС 00.42 Вреле гуме 01.12 Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), финале (ж)

06.30 08.30 09.00 10.02 10.30 12.15 13.02 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 00.30 02.00

Маратон Сваштарица Балканика у... Улови трофеј Филм: Ми Ши, водени див Милица² Фуснота Мајсторски Коферче Вести Кефалица Инфо Шарено Вести Филм: Мис Вести Офис Милица² Без трага Филм: Небо боје ваниле Откопчано Вести Милица² Тачка усијања Филм: Вежи ме Филм: Мис

dnevnik

07.00 Знање на поклон 08.25 Топшоп 08.45 Водич за родитеље 09.10 Сунђер Боб Коцкалоне 10.00 С.И.У: Тим зоо истраживача 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.00 Поподне 15.00 Еукануба: Чудесни пси 15.30 Будјелар 16.00 Вести Б92 16.35 Филм: Кенедијеви 18.30 Вести Б92 19.00 Наса мала клиника 20.00 Људи с Менхетна 21.00 Филм: Туђа Америка 23.00 Вести Б92 23.20 Спортски преглед 23.45 Филм: Кућа 4 01.30 Људи с Менхетна 02.15 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 03.15 04.45

Добро јутро Позови Великог брата Викендвизија Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Мала невеста Велики брат Магазин ин Национални дневник Велики брат Звезде Гранда Филм: Шифра Филм: Без сутрашњице Филм: Поноћни духови

Марк Руфало

Шифра За време 2. светског рата у маринцима су служили и Навахо Индијанци који су користили свој језик да би слали шифроване поруке које Јапанци не разумеју. Америчкој војсци је то било толико важно да су издали директиву да ниједан Индијанац не сме бити ухваћен жив од стране непријатеља... Улоге: Николас Кејџ, Адам Бич, Питер Стормер, Марк Руфало Режија: Џон Ву (Пинк, 00.00)

Енилин Мекорд

СЕРИЈА

Беверли Хилс, 90210 Под паролом „сад или никад”, наставља се серијал нове генерације „Беверли Хилса”, са чувеним клинцима, у чијој се кожи, у сновима, помало, налази сваки од наших тинејџера. Нове бриге око факултета, заљубљивање, раскиди, нови животни путеви који воде до невероватних висина, али и показују како се чувати од падова. Улоге: Енилин Мекорд, Тристана Вајда, Тревор Донована, Мет Лантера (Хепи, 14.00) 06.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 11.25 11.45 12.05 12.20 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.30 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 05.30

Јутарњи програм Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Вести Сребрна крила 3 - Освета Сабрина Хорсленд Дино ратник Легенда о Неши Аби Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс, 90210 Ћирилица Телешоп Вести Балканска браћа, филм Телемастер Беверли Хилс, 90210 Изгубљене године Драгон хантерс, филм Луда кућа Беверли Хилс, 90210 Изгубљене године Драгон хантерс, филм Луда кућа

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Путвина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota4.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

31

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan 07.34 Кинотека - циклус класичног вестерна: Цимарон, филм 10.15 Скица за портрет 10.30 Папа у Хрватској 2011.

14.02 ТВ календар 14.20 Бенедикт ЏВИ. - Поруке за трећи миленијум, док. филм 15.00 Опера бокс 15.34 Јеловници изгубљеног времена 15.55 Евромагазин 16.40 Шкриња 17.30 Папа у Хрватској 2011.

19.30 Дневник 19.45 Папа у Хрватској 2011.

22.05 Очева правда, филм 23.52 Папа у Хрватској 2011. сажетак дана 00.26 Филмски маратон: Велика гужва у кинеској четврти, филм 02.02 Филмски маратон: Цимарон, филм 04.44 Шкриња

Човек из сенке

18.00 19.15 20.05 21.50 23.35 01.25 02.55

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Дневник скулптура Апсолутна нула Пет америчких гиганата Када су Мавари владали Европом Римско царство Фарма из Едвардијанског доба Прича о Џону Вуу Добродошли у 80-те Стопама Берлиоза Експерименти на сопственој кожи Свет новца: Бил Гејтс – како је штребер променио свет Пол Пот – путовање на Поља смрти Гладијатори: Повратак међу живе Фарма из Едвардијанског доба Револуција на сребрном платну: Нова лица у Холивуду Добродошли у 80-те Стопама Берлиоза Експерименти на сопственој кожи

Улични свирачи Острво Корњача Ози Бу – сезона 2 Медвеђа кожа Острво Корњача Магије, мистерије и чуда Змајев син Кикбоксер 2 Најбољи Еленина судбина: Руска сага 3. Дони Дарко Сребрни Брамби Виртуално завођење Воајер Еленина судбина: Руска сага 3.

06.00 Свици у башти 07.35 Пол Макартни. Добро вече, Њујорку 08.35 Анђели ДОО 10.15 Голи пиштољ: Из архива полицијског одреда 11.40 Васпитање за почетнике 12.05 Ванземаљци на тавану 13.30 Пљачка у Бруклину 14.55 Спас је у пошти 1 16.30 Надимак 18.25 Свици у башти 20.05 Прелазак преко 21.55 Затворено острво 00.10 Сестринство крви 01.45 Непријатни таоци 03.20 За Неду 04.30 Мис марта

05.55 06.50 07.20 08.10 10.30

Драгон Бол З Ексклузив Таблоид Училица, квиз за децу Антоан Фишер, филм Папа у Хрватској - специјална емисија (уживо) Клопка, филм Папа у Хрватској - специјална емисија (уживо) Хрватска тражи звезду, снимак РТЛ Данас - Папа у Хрватској, Артур у земљи Минимоја, филм Биг брадер, ријалити шоу Десперадо, филм Омен 4: Буђење, филм Астро шоу, емисија уживо РТЛ Данас

12.30 14.45

18.00 20.00

Пет година после смрти своје жене и сина, Џек Фостер, бивши оперативац ЦИА, у посети је Букурешту са својом осмогодишњом кћерком Амандом. Њу отима страни агент. Док трага за њом, Фостера прогоне сви... Улоге: Имелда Стентон, Стивен Сигал, Ева Поуп, Винсент Риота, Скај Бенет Режија: Мајкл Кеуш (Нова ТВ, 21.50) Чагингтон Боблејд метал фјужн Винкс Брачне воде Специјал: Папа у Хрватској Најбоље године Специјал: Папа у Хрватској Најбоље године Последња истрага, филм Вести Последња истрага, филм - наставак Специјал: Папа у Хрватској Дневник Смртоносна зона 2, филм Човек из сенке, филм Невидљиви човек 2, филм Езо ТВ, тарот шоу Твин Пикс, филм

Вокер, тексашки ренџер Све по закону Добра жена Калифорнијанци Опијена љубављу Браћа и сестре Добра жена Све по закону Чаробна младост Плес пет сестара Медијум Мистерија Хејвена

15.10

Ева Поуп

07.55 08.10 08.40 09.05 10.00 13.35 15.00 15.10 15.35 17.00 17.10

06.20 11.20 12.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.50 02.50

22.00 23.00 00.55 02.40 03.40

Де спе ра до

Ми ра Сор ви но

Без и ме ни ма ри ја чи об у чен у цр но по ја вљу је се у мек сич ком гра ди ћу ко јим вла да не ми ло срд ни нар ко бос Бу чо. Он је у про шло сти убио ма ри ја чи је ву љу бав, а ма ри ја чи је са да спре ман на осве ту... Уло ге: Ан то нио Бан де рас, Сел ма Ха јек, Жо а ким де Ал ме и да, Чич Ма рин, Стив Бу ше ми, Квен тин Та ран ти но, Де ни Тре јо Ре жи ја: Ро берт Ро дри гез (РТЛ, 23.00)

Оче ва прав да Про фе сор Итан Лер нер, ње го ва су пру га Грејс и њи хо ва де ца, вра ћа ју се ауто мо би лом ку ћи по сле си но вог кон цер та. Док су ста ја ли на бен зин ској пум пи на си на на ле ти ауто и уби је га. На чу дан на чин све осо бе упле те не у до га ђај ме ђу соб но ће се по ве за ти... Уло ге: Жо а кин Фе никс, Марк Ру фа ло, Џе ни фер Ко не ли, Ми ра Сор ви но, Еди Ал дер сон, Ела Фа нинг, Шон Кур ли, Ан то ни Ко ро не Ре жи ја: Те ри Џорџ (ХРТ 1, 22.05)

07.42 08.30 08.57 09.50 11.24 12.49 13.24 13.56 14.30 15.00 17.14 18.01 20.00 22.26 23.10 00.25 00.55 01.30

Бег лукавог лисца Време је за Дизнија Ни да ни не Испуњене жеље, филм за децу Филмска матинеја: Кларенс, филм КС аутомагазин Обртник партнер 4 зида Магазин Лиге првака Тенис Роланд Гарос (Ж), пренос финала Лада Каштелан Концерт за ЕБУ Ховардс Енд, филм Заштитница сведока Време је за џез КС аутомагазин 4 зида Ноћни музички програм

06.50 Последња шанса 11.00 Вратили смо се! Прича о диносаурима 13.00 Мичел 15.00 Милиони 17.10 Замена 19.00 Осећај госпођице Смиле за снег 21.15 Рупа без дна 23.00 Изнад правде 01.20 Мој човек Годфри

04.00 06.00 08.00 10.40 12.20 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Петак тринаести Клуб отмичара Плачи слободо Вашингтонски такси Васкрсење Зашто се будале заљубљују? Скупље од драгуља Дони Дарко Подизање Аризоне Петак тринаести Загреј ме Хетеросексуалац 2 – мирис љубави

Сел ма Ха јек

07.15 08.10 09.05 10.00

23.45 00.40

Преживљавање удвоје Лов на сабљарке Грађевинске интервенције Чуда Азије која је човек направио Десет најбољих Моћни бродови Борна кола браће Хау Аутомобили Хотрод шегрт Опаке машине Како се прави? То могу и ја Десет најбољих Чуда Азије која је човек направио Моћни бродови Такмичење у изради аутомобила Трговци аутомобилима У потрази за забавом Прљави послови са Питером Шмајхелом Лов на сабљарке Америчке дрвосече

08.35 09.15 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 17.00 17.30 18.15 18.25 21.45 23.00 00.00 00.30 01.30

Фудбал Фудбал Фудбал Аутомобилизам Фудбал Тенис Тенис Тенис Фудбал Фудбал Фудбал Коњички спорт Фудбал Рели Тенис Тенис

10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50

Spremna sam da sve izgubim Ci rih, 27. jun. 1938.

Dra ga кuma Sa do, Pri mi la sam Va {e dra go pi smo i evo me opet, da Vam se ma lo ja vim. U mi sli ma sam mno go ta mo i sve za mi {qam, {ta se sad ta mo do ga |a. Do sad je val da ku }a opra vqe na, ba rem ono {to je glav no. A na dam se da je grob do sad u re du a vo le la bih da ~u jem, ka ko Vam se ka men svi di. Mo `da ipak ni sam tre ba la ba{ ona ko su vo par no sa mo ime na me tu ti, ne go jo{ {to god ma lo do da ti. Da li se jo{ {to god od onih zva ni~ nih stva ri od ma klo? To }e si gur no i da qe i}i la gac ko, prem da bih vr lo vo le la da se ma lo i po `u ri. Kad god se pi tam, da li }u ja to jo{ do `i ve ti, da sve bu de ra{ ~i {}e no. Da li je bi lo mo gu }e do bi ti jo{ ne {to no va ca od ban ke, da bi se 1. ju la mo gla jo{ i ona jed na kwi `i ca po di }i?

Ja bih ima la jo{ jed nu na ro ~i tu mol bu. Kad bi bi li ta ko do bri da se pri ko joj pri li ci ras pi ta te – ja mi slim g. dr Ni ko li} mo `e to zna ti – da li sam ja, kad sam uda jom do bi la {vaj car sko pra vo gra |an stva, u isto do ba pra vo gra |an stva u No vom Sa du iz gu bi la ili to pra vo jo{ po sto ji. Da kle, kad bih ja je dan put do {la u No vi Sad, da li bih ja ta mo mo gla `i ve ti kao on da {wi gra |a nin il’ kao stran, {vaj car ski gra |a nin. Bu ja me je mo lio, da one du ka te – se fe ri ne – ne me wa mo, ne go da mu ih sa ~u va mo.

Sad mi slim, da sam sve ove po slov ne stva ri spo me nu la. Sad bih jo{ da Vam ka `em, da bih se vr lo ra do va la, da ~u jem ka ko ste svi, ma li i ve li ki. Ka ko je Mir ja na, da li se i da qe do bro opo ra vqa. Sad je le to, pa i to }e ma lo da do pri ne se, da sve bu de bo qe. Jo{ bih Vas mo li la, kad `e na bu de ma lo ta mo spre ma la, da sva ki put na {pri ca sa fli tom. Ja na Nekada bri`ni mu` pre{ao u pluskvamperfekt la zim da je to vr lo do bro. Ako se ona sta ra ma {i na vi {e ne mo `e opra vi ti, mo lim Vas da mi ku pi - da sve te po te {ko }e, i ov de i ta mo, ma lo ra{ ~i te dru gu pa ne ka je uvek ta mo pri ru ci. Sad sam Vam stim. Mo ji pro tiv ni ci ov de ote `u stvar, da ve} va zdan na {kra ba la, vre me je da za vr {im. Pri mi te pre la zi gra ni ce. Prem da sam ja do ne kle sprem na, svi sku pa naj lep {e po zdra ve od me ne, \o ka i Vi u da ono {to ov de imam ta ko re }i sa svim iz gu bim, i pr vom re du, pa Mir ja na i g. Ka pe tan sa de com, pa ne prem da se ba{ mno go ne bra nim, sa mo da bi ima la bi da za bo ra vim ni Ve ru. mi ra; ipak oni tra `e sto ti nu ne kih za~ ko qi ca. A Va {a, Va ma mno go za hval na, кuma Mi ca. ta ko eto i ta mo; sve sa mo la ga no! Da li bi mo `da *** bi lo mo gu }e, da ja sva ta mo ja pra va ta mo, pre ne sem Dra ga ku ma Sa do, na mo ju de cu, bez ob zi ra na to, da li je go to vo ili Pri mi la sam Va {a oba dva pi sma i vr lo im se ob ne. Kad bi hte li bi ti ta ko do bri, da za pi ta te g. дr ra do va la. Mi sli la sam da }u mo }i od mah od go vo ri Bra nu N. da li bi bi lo mo gu }e da se taj pre vod na ti, pa evo ko li ko je ve} da na de cu sa da od mah spro ve de; kao pro {lo. Tre ba lo bi da i ja raz log mo lim da mu ka `e te, da imam jed nu Ve ru, da mi ma lo ja ni sam ba{ naj zdra vi ja i da bi Onu {tikovanu haqinu, ko je {ta odu zme, ova ko sam, bez sva ka ko `e li la, da se taj pre {to ste mi dali, ponela ve li ke po mo }i, u ne kom ve ~i vod na mo ju de cu spro ve de, dok je mo ja sna u Ame ri ku. tom he ce ra ju i ba{ ne mo gu da sam ja jo{ `i va. Mo `da bi mo Amerikanke ne znaju ni{ta stig nem, sve ona ko ka ko bih gli g. Ni ko li }a upo zo ri ti na hte la. Vr lo se ra du je mo Va od ru~nog rada, pa se tome to da Mar ta ima pen zi ju ({to ja {im pi smi ma i za to, {to su ve ne mam) i mo `da bi se to ka ko {trikeraju dive sti do bre. Na dam se da se i god mo glo uve sti u ra ~un. Ipak, Mir ja na do sad opet opo ra vi la. val da ba{ ne bi bi lo pra vo da Tre ba na rav no str pqe wa i za paciјenta i za we go ja imam sve tro {ko ve i sav ri zi ko, a ona da ta ko re vu oko li nu. Mo lim Vas da na ro ~i to po zdra vi te }i do bi je vi {e ne go ja. Ako mi sli te da mo `e te, mo Mir ja nu i da joj `e lim, da se sko ro i br zo sa svim lim da mu to ma lo raz ja sni te. opo ra vi.

Sad mo ram jo{ za pi ta ti, {ta mo ji ma li pri ja te Sli ke ko je ste mi po sla li vr lo su le pe. Ku }a vr qi ta mo ra de? Qi qa znam da je do bra a na dam se da lo le po iz gle da, ta ko ured na i ~i sta, kad po mi slim, i \or |e le po slu {a. Sad si gur no u`i va ju na po qu, da je i iz nu tra ta ko, on da ne mo gu druk ~i je, ne go da a bi }e val da do sta i u ba {ti kod Vas. Od mo jih iz se ra du jem. Le po Vas mo lim, da kad god ima te vo qe Ame ri ke imam za sa da vr lo do bre ve sti. Oso bi to da ta mo ma lo bu de te, da iz vo li te, ko li ko god `e li su za do voq ni, kli ma je do bra, a ta mo gde su, vr lo je te. A ko me bih ga ra |e na ras po lo `e we sta vi la ne plod no, na ro ~i to ima vr lo mno go sva ko vr sna vo }a go Va ma, ko ji me ta ko pri ja teq ski po ma `e te. Ne a ce ne su ni ske za on da {we pro iz vo de. Onu {ti ko bih se mo gla sa ku }om to li ko ra do va ti, da ni smo i va nu ha qi nu, {to ste mi da li, po ne la je mo ja sna u grob opra vi li; ova ko mi je sr ce na me ri za ta mo.

Ame ri ku i u po sled wem pi smu mi pi {e, da se sva Spo me nik na sli ci vr lo le po iz gle da; ni je pre te ko me ko je vi di, vr lo do pa da. Ame ri kan ke ne zna ju ran ali je vr lo pri sto jan i ja sam vr lo za do voq na. ni {ta od ru~ nog ra da, pa se to me {tri ke ra ju di ve. @ao me je sa mo to, {to te zva ni~ ne stva ri ta ko Ona Vam na ro ~i to mno go za hva qu je. u`a sno la ga no idu. To je, uosta lom, ov de isto ta ko.

Mno go po zdra va svi ma i ve li kim i ma lim, na ro I me ni ne ka ko iz gle da, da ja to ne }u ni do `i ve ti, ~i to Va ma i \o ki od вa{e кume Mi ce.

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi”, u izdawu „Prometeja”, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

subota4.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Још увек сте у цен тру па жње, енер гет ски, би ло да сте то га све сни или не. Чи ни те по сво ме, до бро се про во ди те уз то и удо во ља ва те сво јим же ља ма. Дру ги су са мо за до вољ ни што су уз вас.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

VAGA 23.9- 23.10.

Су бо та је, ви кенд, пун но вих мо гућ но сти. По ро дич но сте ори јен ти са ни, у дру штву ко је вам при ја. Мо же те на чи ни ти кра ћи из лет, из ла зак у не ки леп ре сто ран, ко ји ће вам при ја ти. Парт нер је озби љан.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

4. jun 2011.

Сун це и Мер кур у ва шем зна ку до при но се да игра, до га ђа ји и су сре ти, ко му ни ка ци је и ком би на ци је, бу ду у пу ном ин тен зи те ту. Има вас сву да, ра ди те ви ше ства ри исто вре ме но, по и гра ва те се.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Емо тив но сте пре о се тљи ви, па ће те се по ву ћи из си ту а ци ја ко је вас угро жа ва ју. Исто та ко ће те се упу сти ти у ам би јент и дру штво оних ко ји вам при ја ју. По ро дич на ат мос фе ра је упот пу ње на го сти ма.

Ди на ми ка у ка ри је ри и да ље тра је. Уз то и до бре при ли ке ко је вам иду у ко рист. Ужи ва те не чи ју на кло ност, али има и оних ко ји би да по не што на у че од вас. У сва ком слу ча ју, ни тре нут ка ни сте са ми.

Код вас не ма про ме на. Не ки од но си су успе шни, док вас не ки успо ра ва ју и бло ки ра ју. По слов на си ту а ци ја је по вољ на, али се не мој те опу сти ти, ни оду го вла чи ти. Упор ност ће се ис пла ти ти, на кра ју кра је ва.

RIBE 20.2-20.3.

Од ре ђу је те до га ђа је у свом до му и са мо стал но до но си те од лу ке о све му, па и у љу ба ви, на ди пло мат ски, али не у мо љив на чин. И то је ве шти на ко ју тре ба зна ти и уме ти. Пу но при че.

Љу бав ни од нос је и да ље баш она кав ка кав тре ба да бу де, и пот пу но сте емо тив но за до вољ ни. Ка да је то у ре ду, он да је и све дру го. Исти на, у при ват ном по слу по сто ји не из ве сност и по вр шност.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Пу то ва ње ко је вас ма ми иза зи ва уз бу ђе ње и не стр пље ње. Оства ру је те до бре ве зе и кон так те са ино стран ством. Мо же се ре ћи да има те на кло ност зве зда, па је при хва ти те са ви ше оп ти ми зма.

Има те по во љан уплив Ме се ца из во де ног зна ка, и те ле пат ску ве зу са осо бом до ко је вам је ста ло. Све што се од но си на де цу и дом под ва шом је кон тро лом. По ка жи те сво ју сна гу.

Си па тич ни сте мно ги ма, али од то га па до оства ре ња оно га што ви ствар но же ли те да лек је пут. Мо ра ће те узе ти ства ри у сво је ру ке и са мо стал но, кре а тив но осми сли ти и спро ве сти сво је ци ље ве.

По не кад ства ри те ку са ме по се би, успо ре но и по ла ко. Не мо же те их убр за ти, све и да хо ће те. За то се опу сти те и од ма рај те се кад год вам се ука же при ли ка. Су бо та је иде ал на за пре дах у ка фи ћу.

TRI^-TRA^

Но ва шва лер ка V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 29 Ruma

28

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

28

K. Mitrovica 27 Ni{

Дан ска глу ми ца Бри гит Нил сен отво ре но је про го во ри ла о сво јој стра сној љу бав ној ве зи са зве здом „Тер ми на то ра” Ар нол дом Швар це не ге ром, ко ја се до го ди ла пре 26 го ди на ка да је он био у озбиљ ној ве зи с Ма ри јом Шрај вер са да шњом су пру гом. То га ни је спре чи ло да на сни ма њу фил ма „Red Sonja” за поч не афе ру с вр ло згод ном дан ском глу ми цом, ко ја је та да има ла 22 го ди не.

- Све смо хте ли да про ба мо, ни смо се су здр жа ва ли. Ни је би ло обе ћа ња, за бра на, би ла је то јед на од нај бо љих фа за у мом жи во ту. Ни кад ми ни је спо ме нуо да ће се оже ни ти Ма ри јом и да је њи хо ва ве за вр ло озбиљ на. Да је сте, бр зо бих иза шла из тог тро уг ла - ре кла је Нил се но ва. Ње на из ја ва је усле ди ла на кон што је Ар нол да оп ту жи ла слу жав ка да јој је на пра вио де те ко је је по том с њи ма жи ве ло у по ро дич ној ку ћи Швар це не гер, због че га је Ма ри ја и под не ла зах тев за раз вод.

28

Evropa

тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Ве о ма то пло и пре те жно сун ча но вре ме. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни Rim мал на тем пе ра ту ра 18, а мак си мал на 29 сте пе ни.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Ве о ма то пло и пре те жно сун ча но вре ме са ма ло обла ка. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар, на ју гу Ба на Cirih та уме рен. При ти сак око и ма ло ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем Berlin пе ра ту ра 17, а мак си мал на 29 сте пе ни. СР БИ ЈА: То пло и спар но уз пу но сун ча них пе ри о да. По под не Be~ раз вој обла ка и по ја ва ло кал них пљу ско ва у за пад ним, ју жним и Var{ava по не где у цен трал ним пре де ли ма зе мље. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар, на ју гу Ба на та уме рен. При ти сак око нор ма ле.

Kijev Ми ни мал на тем пе ра ту ра 13, а мак си мал на 30 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: На ред них да на вр ло то пло и спар но са ду жим сун ча ним пе ри од и ма и ре ђим ло кал ним Oslo пљу ско ви ма по под не. Мак си мал нa тем пе ра ту рa око 30 сте пе ни у St. Peterburg ве ћи ни кра је ва. У По мо ра вљу и По ду на вљу ће ду ва ти уме рен ју го и сточ ни ве тар.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: То пло и спар но вре ме мо же има ти ути ца ја на ср ча не бо ле сни ке, аст ма ти ча ре и осе тљи ве осо бе. Ко ри сно је при др жа ва ти се са ве та ле ка ра и огра ни чи ти фи зич ке ак тив но сти. Мо гу ћи су за ма ра ње и нер во за. У са о бра ћа ју се пре по ру чу је опре зност.

26 27 23 25 27 27 26

VIC DANA До шао Ла ла у го сте и по сле ве че ре и мно го ви на устао и по чео да се пра шта.

- Не мо жеш, де ра не, сад да идеш, кад је нај ве се ли је. Не ква ри рас по ло же ње, се ди - ре че до ма ћин.

- Та, ја ни сам још на ме ран ићи - про це ди Ла ла. Нег сам са мо ‘тео да вам ка жем „ла ку ноћ”, док вас још све по зна јем, јер ћу се уско ро до бро ожде ра ти.

26 22 24 21 29

Pariz

26

Minhen

25

Budimpe{ta

30

Stokholm

24

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

177 (-6)

Slankamen

242 (19)

Apatin

247 (0)

Zemun

273 (13)

Bogojevo

232 (8)

Pan~evo

290 (10)

Smederevo

460 (14)

Ba~. Palanka 237 (24) Novi Sad

214 (26)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

184 (-4)

S. Mitrovica

175 (0)

Tendencija opadawa

Senta

246 (0)

Beograd

224 (12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta

Titel

230 (16)

NERA

Hetin

102 (0)

TISA

16 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

54 (0)

Re{ewe iz pro{log broja