Dnevnik 4.jun 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 4. JUN 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23455 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

PRED SED NIK SR BI JE NA JA VIO DA DA NAS PO^IWE RAZ GO VO RE O VLA DA JU ]OJ VE ]I NI

Svi sa svi ma pre go va ra ju

str. 3

BAN KE PRO DA JU ZE MQU SVO JIH DU @NI KA

Na do bo {u pla ce vi, wi ve i vi no gra di

str. 5

INTERVJU

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : TRA GE DI JA U IDVOR SKOM KA FI ]U

Ka {i ka ra od ne la tri `i vo ta Tri osobe su poginule, a jo{ {estoro ih je te`e i lak{e raweno u eksploziji ru~ne bombe koja se u subotu oko dva sata posle pono}i dogodila u kafi}u „Dama” u banatskom mestu Idvor, kod Kova~ice. @ivot su izgubili bra}a Sa{a Baki} (1976) i Igor Baki} (1975) i wihov drug Miroslav Simonovi} (1984), svi iz Sefkerina.

BO JAN KO STRE[, ZA ME NIK PRED SED NI KA LSV

Voj vo di na vi {e ne sme da pod no si naj ve }i te ret kri ze

str. 15

str. 2 NASLOVI

Vojvodina 11 Stara vlast u sredwem Banatu Foto: S. [u{wevi}

Politika 2 „Tehnika” proterala sukob interesa

Ekonomija 4 Struju }e praviti energija Sunca 5 Za sada smo u stawu da vra}amo dugove

Berza 6 Na{u berzu vi{e niko i ne gleda

Novi Sad 7 Dobra izolacija, tawi ra~uni za grejawe 9 Fla{irana voda milija

12 Pasuq i {trudle s makom

Dru{tvo 13 Predbra~ni ugovori u Srbiji i daqe prava retkost

Crna

JAV NI DUG PRE MA [IO SVE GRA NI CE, SR BI JA ]E MO RA TI DA [TE DI

Do la ze te {ka vre me na i za dr `a vu i za gra |a ne

str. 5

14 Srbija zna~ajna na mapi trgovine organima

Kultura 21 Celokupna dela Desanke Maksimovi} 9 Mame kupce na sve Svet na~ine 9 Stranci sve ~e{}e 24 Asad krivi spoqne sile pohode Sremske Karlovce za krizu u Siriji

SPORT

n NOLE POSLE VELIKE BORBE U ^ETVRTFINALU ROLAN GAROSA

PE TA, NE SA LO MI VA GE NE RA CI JA NO VO SAD SKOG PO QO PRI VRED NOG FA KUL TE TA PRO SLA VI LA PO LA VE KA OD AP SOL VI RA WA

Go spo da za wi vu i ka te dru str. 21 str. 16 – 19

n VOJVODINA IZ BA^KOG GRADI[TA PODRU^NI LIGA[

Veoma toplo

Najvi{a temperatura 30 °S

2

POLiTikA

ponedeqak4.jun2012.

POSLANI^KI MANDAT DODEQEN NAJVI[IM ZVANI^NICIMA

„Teh ni ka” pro te ra la su kob in te re sa

Re pu bli~ ki par la ment ve ri fi ko vao je na kon sti tu tiv noj sed ni ci pro {log ~e tvrt ka 250 man da ta no vo i za bra nih po sla ni ka. Iz me ne iz bor nog za ko na pri me wi va le su se pr vi put na {e sto maj ske iz bo re, pa je RIK shod no we go vim od red ba ma do de qi va la man da te strikt no po re do sle du na li sta ma.

Ta ko se de si lo svo je vr sno za me {a teq stvo da su ve ri fi ko va ni man da ti ~ak i sa mog pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, ko ji je bio kan di dat na li sti „Po kre ni mo Sr bi ju“, i re pu bli~ kog pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, sa li ste „Iz bor za bo qi `i vot“. Uz wih, u par la ment su u{li i za me nik pre -

bi no vo i za bra ni ~la no vi Vla de Sr bi je, osta li i na funk ci ja ma ko je tre ba da osta ve-pri me }u je Alek san dra Ko sti}. Ona ob ja {wa va da to {to ne ki po je din ci dr `e tre nut no sta re funk ci je, ne zna ~e da }e ti isti qu di osta ti na wi ma. Mo gu }e je, ~ak i iz ve sno da }e ne ki dru gi qu di bi ti na tim funk ci ja ma- pod vla ~i Alek san dra Ko sti}.

- Sta re funk ci je auto mat ski ne zna ~e da }e oni u isto vre me bi ti na vi {e me sta. Ve ri fi ka ci jom no vih man da ta, oni }e sta re funk ci je osta vqa ti i on da ne ma po tre be da re a gu je mo i da ih sa da te re ti mo za su kob in te re sa. Sa da ima -

mi je ra li der SPS Ivi ca Da ~i}, te si tu a ci ja da su u par la men tu pot pred sed nik Vla de, ~el nik qu di ko ji su kan di da ti za iz vr PUPS -a Jo van Kr ko ba bi}. Po {nu funk ci ju, a ve} su bi li na li sla ni~ ki man dat do de qen je mi ni sti i ve ri fi o ko va ni su im man da stri ma ko ji su bi li na li sti „Za ti za za ko no dav nu funk ci ju. To bo qi `i vot“ Ra si mu Qa ji }u, Du wi ho vo opre de qi va we do ve {}e {a nu Pe tro vi }u, Dra ga nu [u ta do re {a va wa si tu a ci je. Ako se ne nov cu, Vu ku Je re mi }u, Sne `a ni opre de le, ne go se pri hva te raz li Ma lo vi}, Mi la nu Mar ko vi }u, ~i tih funk ci ja, na kon kon sti tu i Oli ve ru Du li }u, Go ra nu Bog da no sa wa sve ga, ta da sle di re ak ci ja. vi }u... Po tom tu su i so ci ja li sti Jer mi tre ba da do bi je mo i od in @ar ko Ob ra do vi} i Mi lu tin Mr sti tu ci ja oba ve {te we da li su i ko wi} i URS –ov ci Ve ri ca Ka la ko ji qu di iza bra ni na funk ci je i no vi} i Pre drag Mar ko vi}.Pre ko ako na ma dve in sti tu ci je po {a qu li ste „Za bo qi `i vot“ u po sla ime istog funk ci o ne ra, mi }e mo ni~ kim klu pa ma su i pot pred sed re a go va ti. U po ~et ku su na pra vi ni ci DS po kra jin ski pre mi jer li pro blem oni ko ji su tre ba li da Bo jan Paj ti} i gra do na ~el nik Be odu zbog su ko ba in te re sa, jer se o ga ra da Dra gan za kon na vod no \i las. pri me wu je na za te Mo ra mo ima ti u vi du ~e ne funk ci je.

O~e ku je se da }e ovih da na pqu {ta da je re~ o pre la znom Sad to vi {e ni su ti ostav ke u Skup pe ri o du, ne mo `e mo za te ~e ni funk ci {ti ni i da }e na ne ri, ovo su bi li ih te re ti ti za su kob o kon {to bu de for op {ti iz bo ri, svi in te re sa, ka da se zna su iza bra ni i tre mi ran Ad mi ni da }e ka da do bi ju stra tiv ni od bor ba lo bi da sle de ima ti ko da ih no ve, na pu {ta ti sta re in struk ci je ko je kon sta tu je i pred su pro pi sa ne za ko funk ci je lo `i no ve po sla nom i usta vom i ne (Agen ci ja za bor bu ni ke. Pred stav ni bi tre ba lo da bu de pro tiv ko rup ci je) ca za me di je Agen pro ble ma oko su ci je za bor bu pro ko ba in te re sativ ko rup ci je o~e ku je Alek san Alek san dra Ko sti} na vo di da ne dra Ko sti}. Kao pri mer na vo di da ma raz lo ga za re ak ci ju ovog re gu je Dra gan \i las gra do na ~el nik, la tor nog te la, jer se dr `av ne in da mu je ve ri fi ko van mu je po sla sti tu ci je u Sr bi ji na la `e u pre ni~ ki man dat i da sa mim tim „on la znom pe ri o du. tre ba da od lu ~i {ta }e i da o to me U iz ja vi za „Dnev nik“ ob ja {wa oba ve sti nad le `ne in sti tu ci je, va da je na kon {to su ve ri fi ko va ukqu ~u ju }i i Agen ci ju“. ni man da ti no vo i za bra nih na rod Za mo qe na da ka `e ko ji je to nih po sla ni ka, Vla da Sr bi je po rok u ko me funk ci o ne ri tre ba da sta la teh ni~ ka i da sa mim tim ni se opre de le, Alek san dra Ko sti} je u pi ta wu su kob in te re sa. pod vla ~i da se „ mo ra za vr {i ti - Mo ra mo ima ti u vi du da je re~ kon sti tu i sa we svih or ga na, da bi o pre la znom pe ri o du, ne mo `e mo smo mi on da vi de li da li su se svi ih te re ti ti za su kob in te re sa, ka u skla du sa za ko nom opre de li li, da se zna da }e ka da do bi ju no ve, na jer ako ni su, on da ima mo osno va da pu {ta ti sta re funk ci je. Pro blem re a gu je mo“. bi even tu al no mo gao na sta ti ka da S. Stankovi}

Ni ko li} pra vi ka bi net Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da jo{ ni je od lu ~io ko }e mu bi ti {ef ka bi ne ta ali je na veo da je po sta vio sa vet ni ke me |u ko ji ma su pro fe sor pra va Oli ver An ti} i pen zi o ni sa ni po li cij ski ge ne ral Dra gi {a Si mi}. Ni ko li} je ka ko pre no si RTS, u ka bi ne tu ko ji }e ima ti oko 70 za po sle nih, po sta vio sa vet ni ke, {e fo ve pres slu `be, pro to ko la, ali jo{ ni je od lu ~io ko }e bi ti we go va de sna ru ka, ~o vek ko ji }e oba vqa ti naj zna ~aj ni ju funk ci ju - bi ti {ef we go vog ka bi ne ta.

Ge ne ral ni se kre tar u Pred sed ni {tvu bi }e Ne boj {a Ro di}, ko ji je 1997. go di ne bio za me nik se kre -

ta ra Skup {ti ne, a ra ni je i se kre tar Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je.

Pred sed ni kov li~ ni se kre tar }e bi ti, ka ko RTS na vo di, Ni ko li }ev {u rak Mi ro slav La ti no vi}. RTS na vo di da se spe ku li {e da bi me sto Ni ko li }e vog {e fa ka bi ne ta mo glo pri pa sti jav no sti ma lo po zna tom Mi la nu Ba ~e vi }u, pe tom na li sti SNS-a, za du `e nom za fi nan si je i unu tra {we ure |e we stran ke i do da je da je Ba ~e vi }e va }er ka uda ta za Ni ko li }e vog mla |eg si na. Ni ko li} je ko men ta ri {u }i tu mo gu} nost na veo da od lu ku jo{ ni je do neo i do dao da po sto je ozbiq ni po slo vi ko je bi Ba ~e vi} mo gao da ra di.

INTERVJU

dnevnik

BOJAN KOSTRE[, ZAMENIK PREDSEDNIKA LSV

Voj vo di na vi {e ne sme da pod no si naj ve }i te ret kri ze Za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{ ve ru je da da }e de mo kra te i so ci ja li sti us pe ti da po stig nu do go vor o for mi ra wu no ve vla de, upr kos po le mi ka ma ko je se ovih da na otva ra ju u jav no sti, pre sve ga oko iz bo ra tre }eg ko a li ci o nog part ne ra.

Ko stre{ je za „Dnev nik“ oce nio da je op ci ja ve li ka ko a li ci je iz me |u de mo kra ta i na pred wa ka naj ma we re al na, jer, ka ko je na veo, ona ne od go va ra ni DS-u ni SNS-u. Ipak, ka ko je do dao, uko li ko bi do ta kvog do go vo ra do {lo, LSV bi u re pu bli~ kom par la men tu bi la u opo zi ci ji jer „ne ma uslo va da sa ra |u je mo sa na pred wa ci ma“.

- Pre go vo ri o no voj vla di iz raz li ~i tih raz lo ga zah te va ju str pqe we. Uz to, iz bo rom To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je otva ra se de sno po li ti~ ko kri lo, pa je o~i gled no da so ci ja li sti ve} sad kal ku li {u i ra ~u na ju i na to „pa tri ot sko“ bi ra~ ko te lo. U tom smi slu sa gle da vam i wi ho vo ak tu el no ne go do va we pre ma LDP-u i po zi ci o ni ra we pre ma Mi lo ra du Do di ku, od no sno Re pu bli ci Srp skoj. I sve to po ka zu je da }e se i}i u ve o ma pa `qi vo skla pa we koc ki ca u do go vo ru o no voj vla di – na veo je Ko stre{.

On je ka zao da su, s dru ge stra ne, do go vo ri o no voj vla di op te re }e ni eko nom skom kri zom i sve {}u da }e mo u na red nom pe -

 Koliko su ipak mogu}a „iznena|ewa“ u formirawu nove vlade i da li se zbog toga jo{ uvek ~eka sa dogovorom o novoj vojvo|asnkoj vlasti?

- Mi slim da je ra ci o nal no sa ~e ka ti da se naj pre do go vo ri osnov na po li ti ka na cen tral nom ni vou, a ko ja }e sva ka ko pod ra zu me va ti i me re {ted we. Te me re }e se opet re flek to va ti na lo kal ne ni o ve vla sti, ali i na Voj vo di nu. LSV je sve sna da do to ga mo ra do }i, ali mo ra mo da se do go vo ri mo na ko ji na ~in }e se taj pro gram re a li zo va ti.

Mi se ne }e mo po sta vqa ti kao uce wi va ~i, ali }e mo in si sti ra ti na to me da Voj vo di na vi {e ne

Nema promena Ustava u naredne ~etiri godine  Mislite li da bi u narednom mandatu moglo do}i i do unapre|ewa statusa Vojvodine, odnosno ustavnih promena koje su u prethodnom periodu mnogi najavqivali?

- Mi slim da ni je ra ci o nal no o~e ki va ti da u na red ne ~e ti ri go di ne do |e do pro me ne Usta va. To pi ta we mo glo bi se otvo ri ti tek na kon do bi ja wa da tu ma za pre go vo re o ~lan stvu u EU, od no sno kad ma lo du bqe za ga zi mo u pro ces evro in te gra ci ja, ko je se do kra ja i ne mo gu re a li zo va ti sa ovim Usta vom ko ji ima mo. A ustav ni re fe ren dum mo gao bi da se or ga ni zu je tek isto vre me no s re fe ren du mom o ula sku u Evrop sku uni ju. A to, na `a lost, ne }e bi ti ta ko br zo. ri o du mo ra ti bi ti sprem ni na zna~ ja na od ri ca wa, dok isto vre me no stran ke po ku {a va ju da se {to bo qe po zi ci o ni ra ju, od no sno da {to vi {e o~u va ju svo je pro kla mo va ne pro gra me.

sme da pod no si ve }i te ret kri ze od osta lih, ve} da taj te ret mo ra bi ti jed nak za sve.

Kad je re~ o voj vo |an skoj ko a- li ci ji, tu ne }e bi ti iz ne na |e wa. O~e ku jem da no vu po kra jin -

sku vlast for mi ra ju DS, LSV, SVM i SPS, kao i u pret hod nom man da tu. A je di no iz ne na |e we ko je bio ta kav ras po red mo glo po re me ti ti bi la bi even tu al no ve li ka ko a li ci ja na re pu bli~ kom ni vou. Me |u tim, mi sli ma da to ipak ni je ta ko re al na op ci ja.

tral nom ni vou vla sti. Me |u tim, ni je to li ko va `no ko }e {ta da do bi je i ko ja }e stran ka ima ti ko je po zi ci je na raz li ~i tim ni vo i ma vla sti, ve} je naj va `ni je da ko a li ci ja po stig ne ja san spo ra zum o to me {ta tre ba da se ra di i na ko ji na ~in }e se do go vo re ni pro gram re a li zo va ti.  Imate li ve}a o~ekivawa od vojvo|anskog parlamenta koji ste u prethodnom sazivu kritikovali zbog izostanka zakonodavne inicijative?

- Od la ze }i sa ziv po kra jin skog par la men ta kri ti ko va li smo jer ni je na pra vi na ~in od re a go vao u od re |e nim si tu ci ja ma jer, pre sve ga, ni je ko ri stio svo je ustav no pra vo da pod no si za kon ske ini ci ja ti ve re pu bli~ kom par la men tu. Uve ren sam da }e to u no vom sa zi vu mo ra ti da se pro me ni, jer Skup {ti na Voj vo di ne je naj vi {e pred stav ni~ ko te lo gra |a na Po kra ji ne i ona mo ra da u~e stvu je u kre i ra wu za ko na upra vo u in te re su tih gra |a na.

LSV ne ma ne ka po seb na o~e ki va wa kad je re~ o per so nal ni re {e wi ma, ali mi slim da za hva qu ju }i iz bor nim re zul ta ti ma i re al nim od no si ma sna ga u ko a li ci ji ka kvu o~e ku je mo, ima mo pra vo i na ~el nu po zi ci ju u po kra jin skom par la men tu  A kad je re~ o raspodeli funkcija u Pokrajini, kakva su va{a o~ekivawa u tom pogledu i ra~una li Liga na mesto predsednika Skup{tine Vojvodine, kako se spekuli{e u javnosti?

- LSV ne ma ne ka po seb na o~e ki va wa kad je re~ o per so nal ni re {e wi ma, ali mi slim da za hva qu ju }i iz bor nim re zul ta ti ma i re al nim od no si ma sna ga u ko a li ci ji ka kvu o~e ku je mo, ima mo pra vo i na ~el nu po zi ci ju u po kra jin skom par la men tu. Ali, sve to za vi si od {i re sli ke i do go vo ra ko ji }e se po sti }i i na re pu bli~ kom i na po kra jin skom i na lo kal nom ni vou.  Da li }e od te {ire slike zavisiti i koalicioni sporazum u Novom Sadu i Zrewaninu, gde LSV ra~una na gradona~elni~ke pozicije?

- Na rav no da sve to za vi si od ko a li ci o nih do go vo ra na cen -

 [ta }e se desiti sa obe}awima o dono{ewu zakona o finansirawu APV, koji nije usvojen u prethodnom mandatu Skup{tine Srbije uprkos ustavnoj obavezi?

- LSV ima pri pre mqen na crt za ko na o fi nan si ra wu i mi smo sprem ni da taj akt upu ti mo u pro ce du ru Skup {ti ne Sr bi je uko li ko u po kra jin skom par la men tu opet ne bu de kon sen zu sa o to me da se u|e u za ko no dav nu ini ci ja ti vu. Sa ~e ka }e mo sto ti wak da na na kon for mi ra wu no ve po kra jin ske vla de ko ja bi tre ba lo da ini ci ra pri pre mu tog za ko na i upu ti ga Skup {ti ni Voj vo di ne, oda kle bi bio pro sle |en re pu bli~ kom par la men tu. Uko li ko u tom ro ku u Po kra ji ni ne bu de ras pra ve o tom pi ta wu, po sla ni ci LSV }e sa mi taj za kon ski akt pred lo `i ti u Skup {ti ni Sr bi je.

B. D. Savi}

TVIT CRTICA Eg zi bi ci je

Ko ga }e odu va ti pro ma ja

Ka ko se do go vo ri ti o no voj vla di, di le ma je o ko joj se de ba to va lo i na dru {tve noj mre `i Tvi ter.

LDP –ovac Dra go Ko va ~e vi} po ru ~u je : Ove Do di ko ve i Da ~i }e ve eg zi bi ci je su sra ~u na te na po na vqa we isto ga. Sa kri ti stvar ne pro ble me, a vla da ti na oni ma {to ih pro iz ve de{.

U di sku si ju se ukqu ~io i gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i}: “...vi dim da ne ma jo{ ni {ta od vla de, a da To mi slav Ni ko li} po nu di man dat Do di ku?”, ima “ide ju” Je {i}.

No vi nar Jak {a [}e ki} raz mi {qa : “ Ako Do dik uce wu je ko }e u vla du Sr bi je , a ko ne, ja sam on da zdu {no za to da LDP u|e oba ve zno u vla du, a Do dik ne ka gle da svo ja po sla”.

Funk ci o ner SVM Ba lint Pa stor oka ~io je na svoj Tvi ter na log blog pod na zi vom “ Pro ma ja”. …Ali, ko li ko vi dim, i To ma i Bo Ta su za do voq ni. Svu gde idu ru ku pod ru ku. Ali oni to mo gu, ni ko ih ne }e kri ti ko va ti. A nas ili op tu `u ju da kri {om po dr `a va mo To mu ili nas na pa da ju zbog to ga {to tre nut no je di no Ta di }e vu bu du }u vla du sma tra mo vred nom po dr {ke. Tre ba lo bi ve} shva ti ti: iako se kon ti nu i ra no mo ra mo bo ri ti pro tiv uni {te wa, ne }e mo po sta ti ni ~i ji sa te lit. To bi bi lo is pla ti vi je, ali mi je di no sa mo stal no po li ti zi ra we sma tra mo pri hva tqi vim, ono ba zi ra no na vred no sti ma. U skla du sa ovim }e mo de lo va ti i u bu du} no sti. A Ta di }u po ru ~u jem: ka `i te, mo lim Vas va {em no vo pe ~e nom pri ja te qu, ko ji u po sled we vre me iz ja vqu je da Sr bi ju za mi {qa kao ku }u sa dvo ja vra ta - jed na pre ma Ru si ji, a dru ga pre ma EU -, da su pro sto ri je sa dvo ja vra ta pro maj ne. A pro ma ja je {tet na po zdra vqe!, na pi sao je Ba lint Pa stor.

Nek na pi {e Ma ri na Ne smi ru ju se stra sti oko to ga mo ra li se pe va ti dr `av na him na. Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac ci ti ra re ~i pro fe so ra Ra do {a Qu {i }a {ta tre ba da ra de po sla ni ci : „Iz po {to va wa pre ma dr `a vi, mo gu ma kar da otva ra ju usta”.

- Do bro, on da ne ka po sla nik Ra do{ to ra di i po za vr {et ku him ne, pred la `e Ta so vac. A na pri zna we po sla ni ka Pre o kre ta” Mi qen ka De re te: „Ne od go va ra mi tekst him ne!”, Ta so vac do da je: Pa ni {ta, on da an ga `uj te Ma ri nu Tu ca ko vi} da na pra vi tekst ko ji }e bi ti svi ma pri hva tqiv!

Ve ra i me ra Li ga{ De jan ^a po po ru ~u je : I dok spe ku li {u o funk ci ja ma, pa pi ri i pro ble mi se na go mi la va ju. Haj de ma lo od go vor no sti.

So cij li sta, {am pion u bok su Ne nad Bo rov ~a nin ci ti ra umo tvo ri ne na laj ni, ali ne ot kri va ko me su na me wen.

“Naj ja ~i” so ci ja li sta po ru ~u je : Imaj ve ru i me ru! U ~e mu? U sve mu!

Ro |a~ ko ka(d)ri ra we La `ni, Tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi} pra ti de {a va wa na po li ti~ koj sce ni.

- To ma Ni ko li} je od lu~ no pro tiv stra na~ kog za po {qa va wa pa }e u ka bi ne tu pred sed ni ka uglav nom ra di ti we go vi ro |a ci- sa op {tio je la `ni Slo ba.

Gde je vi {ak De mo kra ta Go ran Je {i} sma tra da ni je pra va pri ~a ko li ko }e mi ni sta ra bi ti u no voj vla di, jer se tu ra di sve ga o sto ti nak qu di ma we u dr `av noj upra vi.

Ima u re pu bli~ koj ad mi ni stra ci ji za po sle nih, a kao fo ra je u bro ju mi ni sta ra, bar 30.000 mo ra na uli cu, ako mo `e u pri vre di mo `e i u ad mi ni stra ci ji na ro ~i to u Be o gra du, po go to vo {to bar 10.000 ne zna gde im je rad no me sto, mo gu po la ko i ime nom i pre zi me nom da na bro jim, tvr di Je {i} na laj ni.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE NA JA VIO DA DA NAS PO^IWU RAZ GO VO RI O VLA DA JU ]OJ VE ]I NI

Svi sa svi ma pre go va ra ju Ovaj da na {wi po ne de qak na An dri }e vom ven cu za mno ge ne }e bi ti ona ko ka ko su i{ ~e ki va li bar ka da je u pi ta wu for mi ra we no ve vla de. O~i to je da vi kend ni je do neo vla da ju }u ve }i nu, s ko jom bi ne ko od kan di da ta za man da ta ra, a o~e ki va lo se da to ve} da nas bu de li der DS Bo ris Ta di}, iza {ao pred pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. [ef dr `a ve je na ja vio da od da nas po ~i we kon sul ta ci je o for mi ra wu vla de sa par la men tar nim stran ka ma, shod no ra ni jem obe }a wu, i do dao da ne `e li da spe ku li {e ko }e je for mi ra ti, ali da vla da mo ra da bu de sa sta vqe na {to pre.

Ni ko li} je pod se tio da je obe }ao da }e, shod no za ko nu i Usta vu Sr bi je, oba vi ti raz go vo re sa pred stav ni ci ma par la men tar nih stra na ka uko li ko se ni ko ne po ja vi sa do go vo rom o par la men tar noj ve }i ni. Ka ko je re kao Ni ko li}, iako je do go vor o ve }i ni bio ob ja vqen po sle par la men tar nih iz bo ra 6. ma ja, o~i gled no je da te ve }i ne ne ma, od no sno da we mu ni je pred sta vqe na.

- Raz go va ra }u sa pred stav ni ci ma svih po li ti~ kih stra na ka, ili bar tri naj ve }e gru pa ci je, ko je su za stu pqe ne u par la men tu- re kao

ne po sto ji ne ki vre men ski rok u ko jem mo ra da oba vi te raz go vo re, ali da o~e ku je da }e oni bi ti br zo za vr {e ni. Mno gi upu }u ju, iako po sto ji Ustav ni rok do 8.sep te bra, da zbog ak tu el ne eko nom ske si tu a ci je Sr bi ja mo ra {to pre da do bi je no vi Ka bi net, ali o~i to da je pro te kli vi kend imao ne ke pre pre ke, ili obr te, pa raz go vo ri de mo kra ta i so ci ja li sta za po ~e ti 8. ma ja po okon ~a wu par la men tar nih iz bo ra nam ni su do ne li na ja vqi va no fi na le, u ko me se o~e ki vao LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a da bu de tre }i deo ko ji do no si vi {e od 126 me sta u Skup {ti ni.

Li der SPS Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da za sa da jo{ ne ma par la men tar ne ve }i ne i do dao da }e na sta vi ti raz go vo re sa DS i we nim li de rom Ta di }em o for mi ra wu bu du }e vla de.Ka ko je re kao, tek na kon to ga }e bi ti mo gu }e u}i u pro ces iz bo ra no ve vla de. On je do dao da su na pre go vo ri ma sa DS po kre nu ta ne ka pi ta wa, oko ko jih jo{ tre ba raz go va ra ti, kao {to je so ci jal no-eko nom ski pro gram vla de.

- Do go vor sa po sled weg sa stan ka je da na sle de }em raz go va ra mo o tim eko nom skim pi ta wi ma ali i

Vu ~i} i Ta di} u ba {ti ita li jan ske am ba sa de

Ni ko li} i do dao da sma tra da te gru pa ci je u ne koj kom bi na ci ji mo gu da for mi ra ju vla du.„Ne }u da spe ku li {em ko bi to mo gao da bu de. Ko }e sa kim - u to me ne u~e stvu jem, ali ras po red mi ni star skih fo te qa je pro blem {to je ne do pu sti vo„.

Ni ko li} je na ja vio da }e po sle raz go vo ra sa SNS raz go va ra ti sa DS pa sa SPS. Po we go vim re ~i ma

{ta je DS ura di la sa dru gim po ten ci jal nim part ne ri ma u vla di Sr bi je- re kao je Da ~i} ob ja {wa va ju }i tre nut nu po li ti~ ku si tu a ci ju.On je konst ta o vao i da ona ne zna ~i da su raz go vo ri o for mi ra wu vla de pro pa li ne go „da da nas jo{ ni smo u pri li ci da ka `e mo da je sve sprem no za iz bor no ve vla de”.

Na pi ta we da li je LDP pri hva tqiv part ner za we ga, Da ~i} je od -

go vo rio da je ipak naj va `ni je pi ta we ka kvu }e po li ti ku vo di ti vla da Sr bi je.

- Ni je tu pi ta we LDP kao stran ke. I ra ni je smo u vla di Sr bi je ima li stran ke sa ko ji ma se ni smo

~i }em re kao da }e RS pro te sto va ti pro tiv bi lo ka kve vla de ko ja bi „uslo `i la sa rad wu in sti tu ci ja Srp ske i vla de Sr bi je”, od no sno pro tiv ne kog ko, ka ko je re kao, go vo ri ru `no o Srp skoj i ja sno se su -

3

Ko ra ci po Usta vu Pre ma Usta vu Sr bi je, Skup {ti na Sr bi je u ro ku od tri me se ca od kon sti tu i sa wa mo ra da iza be re no vu vla du, ina ~e }e bi ti ras pu {te na i ras pi sa ni no vi iz bo ri. Ka ko pro pi su je Ustav, pred sed nik re pu bli~ kom par la men tu pred la `e kan di da ta za pred sed ni ka vla de, po {to sa slu {a mi {qe wa pred stav ni ka iza bra nih iz bor nih li sta.

Pre ma naj vi {em prav nom ak tu dr `a ve, par la ment na ka sni je 90 da na od da na kon sti tu i sa wa mo ra da iza be re vla du.

U su prot nom }e bi ti ras pu {ten i bi }e odr `a ni no vi iz bo ri. Ako se to do go di, pred sed nik dr `a ve }e ras pi sa ti par la men tar ne iz bo re ta ko da se oni okon ~a ju 60 da na od ras -

pi si va wa. Kan di dat za pre mi je ra pred la `e pro gram i sa stav bu du }e vla de, a par la ment isto vre me no gla sa i o pro gra mu i o sa sta vu. Vla da je iza bra na ako za wen iz bor gla sa ve }i na od ukup nog bro ja po sla ni ka, a wen man dat po ~i we da te ~e od mo men ta po la ga wa za kle tve.

Vla da je no si lac iz vr {ne vla sti u Sr bi ji, a u we ne nad le `no sti spa da ju utvr |i va we i vo |e we po li ti ke, iz vr {a va we za ko na i dru gih op {tih aka ta par la men ta, do no {e we ured bi i dru gih aka ta neo p hod nih za iz vr {a va we za ko na, pred la ga we za ko na par la men tu, usme ra va we ra da dr `av nih or ga na, nad zor nad wi ho vim ra dom.

LI DER LDP ^E DO MIR JO VA NO VI]:

Za vr {a vam raz go vo re s Ta di }em

Pal ma i ^e da na pro sla vi kod Da~ i }a Pr vi pro ta go ni sta ve sti i raz go vo ra o do go vo re noj po sti zbor noj ko a li ci ji i no voj vla da ju }oj ve }i ni li der JS Dra gan Mar ko vi} Pal ma ovih da na vi {e ni je ta ko pri stu tan u jav no sti da ob ja sni {ta se de {a va. Ni na te le fon ske po zi ve ne od go va ra.

Me |u tim, Mar ko vi} jer ju ~e pri su stvo vao ve `bi u na stav nom cen tru „Ma ki{„ gde je obe le `en dan Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i srp ske po li ci je. Me |u go sti ma bio je i li der LDP ^e do mir Jo va no vi}. sla ga li. Ov de je re~ o to me ka kvu po li ti ku }e da vo di vla da Sr bi je.

Mi se sa ne kim sta vo vi ma ne sla `e mo i to je op {te po zna to , ali je bit no da utvr di mo ja snu dr `av nu po li ti ku ko ja }e bi ti po li ti ka ~i ta ve vla de, za kqu ~io je Da ~i} is ti ~u }i da je po pi ta wu Ko so va po treb na od go vor na i ja sna po li ti ka i da su re ci pro~ ne me re naj bo qi na ~in u od no si ma.

Da ~i} is ti ~e da o~e ku je od go vor nu po li ti ku, {to to we mu „zna ~i hra brost da se do no se od lu ke”.

Iako je pro ve ja va lo da ko a li ci ji oko SPS sme ta ju sta vo vi LDP o KiM i Re pu bli ci Srp skoj da bi „glat„ pro {ao u oda bi ru DS za vla da ju }u ve }i nu, kao {to smo na ja vqi va li si tu a ci ja je za kom pli ko va na i sta vom pred sed ni ka RS Mi lo ra da Do di ka, ko ji je iz re kao u Ba wa lu ci, a po po vrat ku iz Be o- gra da Do dik je na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj za jed no sa Da -

prot sta vio ula sku li de ra LDP-a u Vla du Sr bi je.

Pred sed nik LDP ^e do mir Jo va no vi} na ja vio je za si no} raz go vo re i do go vo re o for mi ra wu vla de sa pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di }em.Jo va no vi} je re kao no vi na ri ma da se u do sa da {wim raz go vo ri ma ni je pri ~a lo ni o ka kvim ka drov skim funk ci ja ma, ve} is kqu ~i vo o bu du} no sti dr `a ve.”Mi raz go va ra mo sa mo o ori jen ta ci ji ze mqe, ne o funk ci ji za me ne ili bi lo kog dr `av nog ~i nov ni ka”, ka zao je on.

Li der SNS Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je ta stran ka sprem na da po nu di sa rad wu So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je i po je di nim opo zi ci o nim stran ka ma sa ko ji ma ve} sa ra |u je na stva ra wu bu du }e Vla de Sr bi je. On je re kao da bi sva ka vla da, bez SNS u woj, bi la ne le gi tim na.

D. Mi li vo je vi}

SDU: Skan da lo zan na stup Da ~i }a u Ba wa lu ci So ci jal de mo krat ska uni ja ju ~e je oce ni la da je li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} imao „skan da lo zan na stup” na kon fe ren ci ji za {tam pu u Ba wa lu ci, ko ji, ka ko sma tra ju u SDU, pred sta vqa „na sta vak po li ti ke SPS iz pe ri o da de ve de se tih go di na”. Ka ko se na vo di u sa op {te wu ove stran ke Da ~i} tre ba da od go vo ri {ta pod ra zu me va pod re ci pro~ nim od go vo rom Sr bi je na su ko be pri li kom ukla wa wa ba ri ka da na se ve ru Ko so va i da li o~e ku je od oru `a nih sna ga Sr bi je da u|u u su kob sa pri pad ni ci ma Kfo ra. Da ~i} je ju ~e u Ba wa lu ci, po sle su sre ta sa pred sed -

ponedeqak4.jun2012.

ni kom RS Mi lo ra dom Do di kom, re kao da ako ne ko mo `e da na pa da Sr be na Ko so vu ne ka `we no on da Sr bi ja ne ma ni ka kvu dr `av nu po li ti ku.”Uko li ko me |u na rod na za jed ni ca i pri {tin ske vla sti vu ku jed no stra ne po te ze pre ma Sr bi ma, on da i Sr bi ja tre ba da pri me ni re ci pro~ ne me re, re kao je ju ~e Da ~i}. U sa op {te wu SDU je na ve de no da jo{ uvek ne ma od go vor pod ko jim okol no sti ma i po ~i jem na lo gu je,” uz ogrom nu me dij sku pom pu u vre me pred iz bor ne }ut we, iz vr {e no hap {e we pe to ri ce Al ba na ca iz Pre {ev ske do li ne, a, ko ji su, go to vo u pot pu noj taj no sti, oslo bo |e ni od -

mah po za vr {et ku dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra”. U sa op {te wu se oce wu je i da je Dej ton ski spo ra zum, „na ne ki na ~in, ve ri fi ka ci ja le gi ti mi te ta zlo ~i na~ ke po li ti ke Slo bo da na Mi lo {e vi }a od stra ne ta da pot pu no ne mo} ne me |u na rod ne za jed ni ce” i da ni je do ku ment ko jim bi lo ko u Sr bi ji tre ba da se po no si. SDU, ka ko je sa op {te no, o~e ku je i od go vor ~el ni ka De mo krat ske stran ke da li }e sta vo vi ko je je Da ~i} iz neo bi ti i zva ni~ na po li ti ka sle de }e vla de i da bi od od go vo ra na ova pi ta wa bi umno go me mo gla da za vi si i po dr {ka SDU na red noj srp skoj vla di.

REKLI SU

Ome ro vi}: Do dik sa mo za o {tra va Funk ci o ner SDPS Me ho Ome ro vi} osu dio je iz ja vu pred sed ni ka RS Mi lo ra da Do di ka o dis tan ci ra wu ako u vla du Sr bi je u|e li der LDP ^e do mir Jo va no vi}, is ta kav {i da je ne do pu sti vo da se on ta ko po na {a pre ma gra |a ni ma Sr bi je i we nim dr `av nim in sti tu ci ja ma.Pre ma we go vim re ~i ma, Do dik }e ova ko sa mo do dat no „za o {tri ti iona ko te {ku si tu a ci ju, a mo `e na ne ti {te tu i gra |a ni ma Re pu bli ke Srp ske i sa rad wi we nih in sti tu ci ja sa Vla dom Sr bi je”. Ome ro vi} je re kao da se „pred sed nik Re pu bli ke Srp ske po na {a kao da je pred sed nik Sr bi je i da bi, ume sto To mi sla va Ni ko li }a, on iz gle da hteo da na |e man da ta ra za sa stav vla de Sr bi je”. „Ve} je po ~eo i da sa sta vqa vla du, pa ta ko ka `e da ne }e to le ri sa ti ula zak ^e de Jo va no vi }a u wu. Iako ne zna ka kva }e bi ti po li ti ka bu du }e vla de, on ka `e da }e se ‘bez okle va wa dis tan ci ra ti od ta kve po li ti ke’”, do dao je Ome ro vi}.

\e li}: Ne ma mo ~a rob ni {ta pi} „Svi ma je ja sno da se ne oti ma ju ba{ stran ke da bu du sto `er bu du }e ko a li ci je. Mi ne be `i mo od odo go vor no sti, ali i ne ma mo ~a rob ni {ta pi}. Ne mo `e mo i ne }e mo do zvo li ti da na je sen ne ki part ne ri, bi lo po li ti~ ki ili so ci jal ni ili me |u na rod na za jed ni ca o|e dan put ot kri ju da je si tu a ci ja te {ka i kre nu sa uce na ma ka DS i na {em pred sed ni ku. Ve o ma je bit no da gra |a ni, po li ti~ ke stran ke, so ci jal ni part ne ri i me |u na rod na za jed ni ca po de le sa na ma ana li zu si tu a ci je i sa mim tim pre u zmu svoj deo od go vor no sti za pe riod do kra ja 2013. go di ne“, re kao je za Ta njug ~lan Pred sed ni {tva DS Bo `i dar \e li}. On je do dao da DS ne be `i od od go vor no sti ko ju su joj gra |a ni po ve ri li na iz bo ri ma i ko ju je sprem na da po ne se uko li ko svi part ne ri bu du sprem ni da de le i do bro i zlo.

Pred sed nik Li be ral no-de mo Pre ma we go vim re ~i ma, LDP krat ske par ti je ^e do mir Jo va - je uvek ~i nio sve da po mog ne na no vi} naq ja vio je za si no} za vr - {em dru {tvu a ko li ko smo u to {ne raz go vo re o for mi ra wu no - me bi lo po dr `a ni od dru gih sa ve vla de sa pred sed ni kom De mo - da ni je va `no a „je di no ne ne krat ske stran ke Bo ri som Ta di - pri hva ta mo da se od nas tra `i }em. da Sr bi ju la `e mo”.

Jo va no vi} je re kao no vi na ri Li der LDP je na veo i da je ta ma da se u do sa da {wim raz go vo - stran ka ima la raz u me va we i za ri ma ni je pri ~a lo ni o ka kvim si tu a ci ju u ko joj se na la ze dru ge k a d r o v s k i m stran ke kao i za funk ci ja ma, ve} po zi ci ju u ko joj Mo `e mo bi ti deo is kqu ~i vo o bu se na la zi Ta di}. du} no sti dr `a ve. vla de ko ja }e sta vi ti „Mo `e mo bi ti „Mi raz go va ra mo deo vla de ko ja }e ta~ ku na tu ma ra wa sa mo o ori jen ta sta vi ti ta~ ku na ove ze mqe ci ji ze mqe, ne o tu ma ra wa ove ze funk ci ji za me ne mqe”, re kao je on, ili bi lo kog dr `av nog ~i nov ni - do dav {i da na to pi ta we Ta di} ka”, ka zao je on po sle obe le `a tre ba da od go vo ri. va wa Da na MUP-a i po li ci je u Jo va no vi} je na veo i da su na stav nom cen tru „Ma ki{„. broj ni pro ble mi me |u na ma po Jo va no vi} je iz ja vio da `e li sle di ca po gre {ne po li ti ke i da Sr bi ja do bi je spo sob nu i efi - da ih do `i vqa va kao po sle di ca ka snu vla du a ona }e bi ti ta kva onog osnov nog - „mi smo iz van a ako ima ja snu po li ti ku ko ja }e u svet se mo ra mo {to pre vra od go vo ri ti na sve pro ble me ko - ti ti”.

Ne ma mo pra vo na gre {ku Pre ma we go vim re ~i ma, pra vo na gre {ku Sr bi ja ne ma i za to jer smo „mi `i vi sve do ci onih gre {a ka ko je su dru ge ge ne ra ci ja ~i ni le u pro {lo sti”. On je na veo i da ne }e u~e tvo va ti u po nov nom pra vqe wu gre {a ka iz pro {lo sti ali da je spre man „da bu de deo hra brog li der stva” u iz la zu iz pro ble ma. „Tu sam da bu dem deo to ga sa svi ma ko ji su na ta ko ne {to oba ve zni - oni ni su sa mo u po li ti ci ve} su i na ne kim dru gim adre sa ma, u cr kvi, aka de mi ji, Uni ver zi te tu, po slov nom sve tu, na sva kom onom me stu ko je je to li ko obes ~a {}e no po gre {nom pol ti kom da da nas zvu ~i go to vo ne ve ro vat no da te in sti tu ci je tre ba da po mog nu ze mqi”, re kao je on.Li der LDP na vo di da je po li ti ka za to od go vor na a da je pro me na po li ti ke put do nor mal ne Sr bi je. jih je pu no. ”Ni ko ga ne uce wu je mo, ov de se ne ra di o man da ti ma i o po je di na~ nim slu ~a je vi ma ja i svi mi `e li mo da Sr bi ja do bi je vla du ko ja }e dr `a vu iz ve sti iz ko me u ko joj se na la zi”, na veo je on.

„Ka da smo po sled wi put ova ko za lu ta li po sta li smo naj ne sre} ni je dru {tvo, to je bi lo kra jem osam de se tih i de ve de stih go di na pro slog ve ka a da nas Sr bi ja ne ma pra vo na ta kvu gre {ku”, re kao je li der LDP.

LI DER NA PRED WA KA OTVA RA AKAR TE

Vu ~i}: SNS sprem na da po nu di sa rad wu SPS Li der Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je ta stran ka sprem na da po nu di sa rad wu So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je i po je di nim opo zi ci o nim stran ka ma sa ko ji ma ve} sa ra |u je na stva ra wu bu du }e Vla de Sr bi je.

Vu ~i} je Ta nju gu re kao da }e to pre ne ti i na kon sul ta ci ja ma kod pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, ko ji da nas po ~i we raz go vo re sa par la men tar nim stran ka ma, ka ko bi se Vla da Sr bi je {to pre for mi ra la.

Li der SNS je do dao da }e se de le ga ci ja te stran ke u naj ja ~em sa sta vu oda zva ti po zi vu pred sed ni ka Sr bi je i sa op {ti ti stav da bi sva ka vla da, bez SNS u woj, bi la ne le gi tim na.

Vu ~i} je na veo i da je Sr bi ji po treb na vla da ko ja }e do ne ti pro me ne i bo ri ti se pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, si ro ma -

{tva, ne za po sle no sti, za eko nom ski raz voj ze mqe sa no vim qu di ma, a ne sa oni ma ko ji }e da je „ra za ra ju u sva kom po gle du”. „Sprem ni smo da po nu di mo sa rad wu SPS i po je di nim opo zi ci o nim stran ka ma sa ko ji ma ima mo od re |e ni vid sa rad we na stva ra wu bu du }e vla de ko ja }e do ne ti pro me ne”, na veo je Vu ~i}.

Vu ~i} je pre ci zi rao da }e osim we ga na sa sta nak sa pred sed ni kom Sr bi je i}i i kan di dat te stran ke za pre mi je ra Jor go van ka Ta ba ko vi}, kao i naj vi {i funk ci o ne ri stran ke me |u ko ji ma su Zo ra na Mi haj lo vi} i Ne boj {a Ste fa no vi}...

Ni ko li} }e da nas za po ~e ti raz go vo re o for mi ra wu no ve Vla de Sr bi je sa pred stav ni ci ma par la men tar nih stra na ka, sa op {te no je ra ni je da nas iz Pres slu `be pred sed ni ka Re pu bli ke.

4

ekonomija

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

SLE DE NO VA PO SKU PQE WA NAFT NIH DE RI VA TA

Ne da di nar da i kod nas po jef ti ni go ri vo Dr `a va neo d go vor na u slu ~a ju Agro ban ke Dr `a va je kao ak ci o nar Agro ban ke mo ra la da se mno go od go vor ni je po na {a u upra vqa wu tom ban kom, ka `e Go ran Pi ti}.

Pi ti}, pro fe sor na Fa kul te tu za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju, upo zo ra va da de {a va wa u Agro ban ci „uno se ner vo zu u ~i tav ban kar ski si stem”. „Mi slim da je dr `a va mo ra la mno go ozbiq ni je da upra vqa tim zna ~aj nim sred stvi ma, po seb no {to sa da ula `e no va sred stva za do ka pi ta li za ci ju”, is ta kao je Pi ti}, ko ji je i pred sed nik Uprav nog od bo ra „So si je te `e ne ral ban ke”. „Ja sno je da to ni je po je di na ~an slu ~aj i, ne za bo ra vi mo, tre }i na ba na ka po slu je sa gu bi ci ma, od ko jih se ne ma li deo od no -

si na ban ke u ko ji ma je dr `av ni ka pi tal”, is ta kao je Pi ti}.

On ob ja {wa va da „to go vo ri o po tre bi bo qeg upra vqa wa re sur si ma, po {to je dr `a va i ak ci o nar, a nor mal no sve to uno si ner vo zu u ban kar ski sek tor, uno si pro ble me za kli jen te tog sek to ra i to je ne {to {to ta ko |e do dat no op te re }u je ban ke”.

NBS je 25. ma ja od u ze la do zvo lu za rad Agro ban ci, u ko joj je bi la uve de na pri nud na upra va od 29. de cem bra 2011. Isto vre me no je osno va na No va Agro ban ka u ci qu obez be |e wa kon ti nu i te ta u spro vo |e wu po slov nih ak tiv no sti Agro ban ke i za {ti te in te re sa svih we nih de po ne na ta i dru gih po ve ri la ca u pot pu no sti.

Re sti tu ci ja ote `a va ste ~aj Po stu pak re sti ti tu ci je, od no sno po vra }a ja imo vi ne biv {im vla sni ci ma ote `a va pro da ju pred u ze }a iz ste ~a ja, iz ja vio je di rek tor Cen tra za ste ~aj Agen ci je za pri va ti za ci ju De jan Jo ki}.

“Ste ~aj ni po stu pak je uspo ren zbog do no {e wa Za ko na o po vra }a ju od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu”, re kao je di rek tor Jo ki} u in ter vjuu Ta njug u i na gla sio da se „~ak u 58 pred me ta pro ve ra va fak ti~ ko sta we si tu a ci je.” Jo ki} je ob ja snio da je Za kon o re sti tu ci ji de ro gi rao na ~e lo hit no sti ste ~aj nog po stup ka.

“Agen ci ja za pri va ti za ci ju, kao ste ~aj ni uprav nik mo ra da iz vr {i pro ve ru isto rij skog kre ta wa na ka ta star skim par ce la ma od 1930ih pa do da nas, pro ces ko ji mo `e da tra je i ne ko li ko me se ci”, ob ja snio je Jo ki}. Pre ma Jo ki }u, bez de taq ne pro ve re u ka ta stri ma, isto rij skim ar hi vi ma, Di rek ci ji za imo vi nu, Agen ci ji za re sti tu ci ju, ste ~aj ni uprav nik ne mo `e da pri stu pi pro da ji i unov ~e wu ste ~aj ne imo vi ne, a to pod ra zu me va pe riod od mi ni mum tri do ~e ti ri me se ca.

“I nad le `ne in sti tu ci je ko je se ba ve ovom pro ble ma ti kom pre tr pa ne su zah te vi ma ste ~aj nog uprav ni ka za pro ve ru do ku men ta ci je. Re~ je o ogrom nom bro ju par ce la, ve li koj imo vi ni. Po ku {a va mo da taj pro ces {to hit ni je spro ve de mo, ali on tra je i tra ja }e jo{ ne ko vre me”, tvr di Jo ki}.

Jo ki} je na gla sio da ste ~aj ni uprav nik mo ra da bu de opre zan ka ko u bu du} no sti ne bi do {lo do

spo ro va i pla }a wa na kna da {te ta.

Di rek tor Cen tra je na veo da je kra jem ok to bra 2011, od mah po {to je za kon o re sti tu ci ji do net, ot ka za no 26 pro da ja. Jo ki} ka `e da je od po ~et ka go di ne na pro da ju po nu |e no 36 ste ~aj nih du `ni ka, da je ta imo vi na unov ~e na za 140,2 mi li o na di na ra, ali da bi su ma sva ka ko bi la ve }a da ni je bi lo ot ka za nih pro da ja.

Jo ki} je na veo da je Agen ci ja, od 2006. ka da je uve de na kao in sti tu ci ja ko ja u~e stvu je u ste ~aj nom post pu ku, us pe la da po ve }a pro ce nat na mi re wa po ve ri la ca sa 22 na oko 33,6 od sto, a da su u ne kih 48 ste ~aj nih po stu pa ka po ve ri o ci na mi re ni u sto pro cent nom iz no su.

Jo ki} je ob ja snio da je Agen ci ja za pri va ti za ci ju za du `e na da ime nu je ste ~aj ne uprav ni ke u dr `av nim i dru {tve nim pred u ze }i ma u ste ~a ju i da je us po sta vi la si stem, ko ji i po red to ga {to se vo di oko 600 pred me ta, „uspe {no funk ci o ni {e”. Na jed nog za po sle nog u Cen tru za ste ~aj, vo di se 35 pred me ta, od no sno on pra ti na te re nu u pro se ku rad 35 ste ~aj na uprav ni ka, {to pod ra zu me va, iz me |u osta log, sva ko dnev nu kon tro lu, iz la zak na te ren…

Jo ki} je na veo ka ko tre ba da bu de utvr |e na stra te gi ja za fir me u re struk tu ri ra wu i {ta }e bi ti sa tim pred u ze }i ma. Jo ki} je is ta kao i da si tu a ci ja ni je „cr no-be la” u po gle du vi si ne na gra da ko je se do de qu ju ste ~aj nim uprav ni ci ma za uspe {no vo |e we ste ~aj nih po stup ka.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

114,9285

117,2740

119,9713

114,5767

Australija

dolar

1

90,1118

91,9508

94,0657

89,8359

Kanada

dolar

1

89,8090

91,6418

93,7496

89,5340

Danska

kruna

1

15,4599

15,7754

16,1382

15,4126

Norve{ka

kruna

1

15,1843

15,4942

15,8506

15,1378

[vedska

kruna

1

12,7737

13,0344

13,3342

12,7346

[vajcarska

franak

1

95,6383

97,5901

99,8347

95,3455

V. Britanija

funta

1

142,9637

145,8813

149,2366

142,5260

SAD

dolar

1

92,9692

94,8665

97,0484

92,6846

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 6. 2012. godine

Iako bi, na osnov n u ce n e naf te na svet skom tr `i {tu, ko ja je u pa du, li tar go ri va mo gao da po jef ti ni, to se ne de {a va jer u Sr bi ji ne pre sta no pa da vred nost di na ra u od no su na evro i do lar. Ume sto to ga go ri vo u Sr bi ji je po sku pe lo u ve le pro da ji u pro se ku za je dan di nar, {to }e uti ca ti i na po s ku p qe w e naft n ih de ri va ta na ben zin skim pum pa ma.

Ben zin je od pet ka sku pqi za po la di na ra po li tru, di zel za 1,5 di nar, dok je lo` uqe po sku pe lo za pet di na ra.

U Udru `e wu ben zin skih sta ni ca Sr bi je is ti ~u da }e zbog po sku pqe w a u ve l e p ro da j i, go ri vo ve} od na red ne ne de qe po sku pe ti i na pum pa ma za isti taj iz nos. U tom udru `e wu ka `u da }e, iako ne vi de raz log za tre nut no po sku p qe w e ve l e p ro daj nih ce na, do pro me ne ce nov n i k a u ma l o p ro da j i do } i ~im bu du po tro {e ne ko li ~i ne na ba vqe ne po sta rim ce na ma.

Do po sku pqe wa go ri va u Sr bi ji }e do }i upr kos stal nim sni `e wi ma ce na naf te na svet skim ber za ma. Po tom osno vu se mo gu} nost po jef ti we wa go ri va po ni {ta va zbog pa da vred no sti di na ra u od no su na evro i do lar, uka za li su naft nim udru `e wi ma.

Ne sta bil nost do ma }e va lu te uti ~e na ne mo gu} nost sni `e wa ce ne go ri va, ka za li su naf ta {i ko ji su po ru ~i li da bi, uko -

li ko bi kurs bio sta bi li zo van i ce ne naf te osta le na ovom ili ni `em no vou, go ri vo u Sr bi ji si gur no po jef ti ni lo.

U Udru `e wu ben zin skih sta ni ca Sr bi je is ti ~u da ne sta bil nost do ma }e va lu te na omo gu }a va sni `e wa ce ne go ri va.

Iz ovog udru `e wa is ti ~u da ne

uka zu ju }i da je pad kur sa di na ra u od no su na evro i do lar u po sled wih me sec da na pot pu no ne u tra li sao pad ce ne si ro ve naf te, a ti me i one mo gu }io sni `e we ce na go ri va na do ma }em tr `i {tu. Bu du }i da je kre ta we ce ne si ro ve naf te i kur sa stra nih va lu ta u na {oj ze -

Do poskupqewa goriva u Srbiji }e do}i uprkos stalnim sni`ewima cena nafte na svetskim berzama o~e ku ju pro me ne ce ne de ri va ta na red nih da na, osim uko li ko bi se kurs evra sta bi li zo vao i ce na naf te osta la na sa da {wem ni vou ili na sta vi la da pa da, {to bi mo glo da do ve de do sni `e wa ce ne go ri va.

Sli~ no ka `u i u Udru `e wu naft n ih kom p a n i j a Sr b i j e,

mqi ima lo obr nut trend, za raz li ku od ze ma qa u okru `e wu u ko ji ma su ma lo pro daj ne ce ne go ri va sma we ne, u Sr bi ji su osta le na pri bli `no istom ni vou. I po red to ga, is ti ~u u UNKS, pro se~ na ma lo pro daj na ce na go ri va u Sr bi ji i da qe je me |u naj ni `im u re gi o nu.

Ta ko je pro se~ na ce na bez o- lov nog ben zi na evrop skog kva li te ta u Sr bi ji 1,30 evra i u re gi o n u je ovo go r i vo za ko j i evro cent jef ti ni je u Bo sni i Her ce go vi ni i Bu gar skoj, go to vo je iden ti~ na u Ru mu ni ji, dok je li tar sku pqi u svim osta lim ze ma qa ma u okru `e wu, a pred wa ~i Gr~ ka, gde je pro se~ na ce na ovog go ri va oko 1,73 evra. Pro se~ na ce na evro di ze la u na {oj ze mqi je 1,27 evra za li tar, je fit ni je se to ~ i u Ma k e do n i j i i Bo sni i Her ce go vi ni, a u svim osta lim ze mqa ma je sku p qi, a i tu pred wa ~i Gr~ ka, jer li tar ovog go ri va ko {ta 1,59 evra.

Da kle, ce na go ri va u Sr bi ji i da qe je me |u naj n i ` im u re g i o n u, ali bu du }i da je pla te `na mo} gra |a na sve ma wa, pro met na pum pa ma opa da. Bu du }i da je Sr bi ja uvo zno za vi sna ze mqa, kad su naf ta i de ri va ti u pi ta wu, i da se ova ro ba pla }a u stra noj va lu ti, ja sno je da je, zbog pa da di na ra u od no su na evro i do lar, iz ve sni je da }e li tar osta ti na sa da {wem ni vou, ne go da }e i}i na ni `e.

Za mno ge je ve} odav no vo `wa auto mo bi lom po sta la luk suz, a po sve mu su de }i to }e za sve ve }i broj gra |a na bi ti ta ko jer, u skla du s pa dom di na ra, sma wu ju se i za ra de, pa je, sa svim si gur no, iz dva ja we nov ca za ku po vi nu go ri va me |u po sled wim stav ka ma u po ro di~ nim bu xe ti ma.

D. Mla |e po vi}

SLO VA^ KI IN VE STI TOR @E LI DA ULA @E U OYA KE

Stru ju }e pra vi ti ener gi ja Sun ca Oxa ci bi mo gli do bi ti so lar ni park , a Oxa ~a ni no va rad na me sta. Pred stav ni ci slo va~ ke kom pa ni je „Ener xi for fju ~r„, Ju raj Ajh ner i dr Adri ja na [kli ba va, vo di li su raz go vo re sa pred sed ni kom SO Oxa ci Mi lo {em Pej ~i }em, ~la nom op {tin skog ve }a Da ni lom [}e pa no vi }em i Mar kom Pe ri {i }em iz kan ce la ri je za lo kal ni eko nom ski raz voj.Te ma je bi la po ten ci jal na in ve sti ci ja u obla sti pro iz vod we elek tri~ ne ener gi je pu tem so lar nih ge ne ra to ra.

Jed na od ugled nih kom pa ni ja ove vr ste u sve tu je i „Ener xi for fju ~r„, ko ja ima 16 so lar nih par ko va u Slo va~ koj i 22 u ^e {koj Re pu bli -

ci, a u In di ji se gra di je dan od 50 me ga va ta sna ge, ka kav po ten ci jal ni in ve sti to ri iz Slo va~ ke `e le da iz gra de na te ri to ri ji op {ti ne Oxa ci. Iz grad wa so lar nog ge ne ra to ra pred vi |a po vr {i nu od oko 100 hek ta ra ze mqi {ta, a pred stav ni ci oxa~ ke op {ti ne su po nu di li lo ka ci ju po red pu ta Ka ra vu ko vo – Bo go je vo, ko ja je za do vo qi la po ten ci jal nog in ve sti to ra.

- Sr bi ja, a po seb no Voj vo di na, ima ju ve li ku per spek ti vu u obla sti ze le ne ener gi je, a {to se ti ~e kon kret ne in ve sti ci je u oxa~ koj op {ti ni na po nu |e noj lo ka ci ji i we na iz grad wa, za vi si }e is kqu ~i vo od br zi ne do bi ja wa do zvo la za iz grad wu - re kao je Ajh ner.

Bo qi dani Ve} sklo pqe ni ugo vo ri sa pred stav ni ci ma „Mag na si tin ga„, o iz grad wi pro iz vod nog po go na u Oxa ci ma i „Graj ne ra„ iz Austri je, no vog vla sni ka „HI POL pla sta„ iz Oxa ka, uz ova ko zna ~aj nu in ve sti ci ju u obla sti ener ge ti ke, bi bi li ve li ki pod sti caj i dru gim even tu al nim in ve sti to ri ma za o`i vqa va we oxa~ ke pri vre de ko ja je u ve o ma te {koj si tu a ci ji.

- Na is pi tu }e bi ti or ga ni i slu `ba op {tin ske upra ve Oxa ci, ka da se ti ~e br zi na re {a va wa po treb nih do zvo la za po ~e tak iz grad we so lar nog par ka na te ri to ri ji na {e op {ti ne. Ve ru jem da }e mo ovaj zna ~a jan is pit uspe {no po lo `i ti, pre go vo re sa even tu al nim in ve sti to ri ma iz Slo va~ ke, ta ko |e uspe {no pri ve sti kra ju kao i u pred hod nim slu ~a je vi ma „Mag na si tin ga„ i „Graj ne ra„ - re ~i su Mi lo {a Pej ~i }a, pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Oxa ci.

Na even tu al noj iz grad wi ove zna ~aj ne in ve sti ci je, is kqu ~i vo bi bi la an ga `o va na do ma }a rad na sna ga, {to je ve o ma zna ~aj no za po boq {a we iona ke ve o ma sla be za po sle no sti rad ni ka u op {ti ni Oxa ci.O~e ku je se da na iz grad wi so lar nog par ka, bu de an ga `o va no oko 500 rad ni ka, od ko jih bi tre ba lo po za vr {et ku iz grad we, wih oko 50-100 da osta nu za po sle ni na elek tra ni.

Ka ko se ~u lo na sa stan ku, pri rod no ob no vqi vi iz vo ri ener gi je su bu du} nost i sa da {wost. Stru ja iz pri ro de, iz sun ca, je naj ve }i iz vor ener gi je do stu pan ~o ve ~an stvu. Fo to na pon ske elek tra ne su

kqu~ na teh no lo gi ja na pu tu sa mo o dr `i vo sti i ko mer ci jal no pro fi ta bil nog iz vo ra ener gi je. So lar ni par ko vi ima ju vi sok po vrat in ve sti ci je, {to se vi di po bro ju kom pa ni ja u sve tu, ko je se na la ze na ber za ma. Za in ve sti to ra ko ri {}e we efi ka snih mo du la, ko ji ge ne ri {u ~i stu ener gi ju, pred sta vqa atrak tiv nu i vred nu in ve sti ci ju u bu du} no sti na dvo stran na ~in, eko lo {ki i eko nom ski.

Da li }e za i sta ovaj is pit bi ti uspe {no po lo `en, osta je da se vi di u na red nih ne de qu da na, ka da su po ten ci jal ni in ve sti to ri iz Slo va~ ke na ja vi li sle de }u po se tu Oxa ci ma.

S. Mi ler

Re vi zo ri za od go vor nost vla sti Zna ~ aj fi n an s ij s ke od g o vor n o s ti vla s ti bi } e te ma su tra {we kon f e r en c i j e u Be o gra d u, u orga n i z a c i j i Dr ` av n e re vi z or s ke in s ti t u c i j e Sr b i je (DRI). Ciq sku p a je do p ri nos {i r e w u sve s ti o zna ~ a j u fi n an s ij s ke od g o v or n o s ti vla s ti kr o z ak t iv n o s ti DRI, ima j u } i u vi d u zna ~ aj ove obla s ti za pr o c es pri s tu p a w a

Evrop s koj uni j i, ob j a v qe n o je na saj t u DRI. O zna ~ a j u fi n an s ij s ke od g o vor n o s ti vla s ti go v o r i } e pred s ed n ik DRI Ra d o s lav Sre t e n o v i}, kao i po v e r e n ik za in f or ma c i j e od jav n og zna ~a j a i za {ti t u po d a t a k a o li~ no s ti Ro d o q ub [a b i}, za {tit n ik gra | a n a Sa {a Jan k o vi}, di r ek t or k a Agen c i j e za

bor b u pr o t iv ko r up c i j e Zo r a na Mar k o v i}.

U~e s ni c i ma }e se obra t i t i i di r ek t or Pr o j ek t a za re for mu pra v o s u | a i od g o v or n u vlast Ame r i~ k e agen c i j e za me | u n a r od n i raz v oj (USAID) Lo r ens Ve t er i di r ek t or k a Kan c e l a r i j e za evrop s ke in t e gra c i j e Mi l i c a De l e v i}. Na kon f e r en c i j i }e bi t i pred -

sta v qe n i re z ul t a t i is t ra ` i va w a o pri m e n i ce l o k up n og se t a me r a ko j i m a ras p o l a ` e DRI u oba v qa w u svo j ih po s lo va, kao i za k qu~ c i u ve z i sa da q im ja ~ a w em si s te m a eks ter n e re v i z i j e u Sr b i j i. U dru g om pa n e l u bi } e re ~ i o ulo z i Na r od n e skup { ti n e u stva r a w u fi n an s ij s ki od g o vor n e vla s ti.

Po tro {wa pre {la sve gra ni ce Sr bi ja vi {e ne ma pro sto ra da po ve }a jav nu po tro {wu, sma tra di rek tor ka Cen tra za vi so ke eko nom ske stu di je (CE VES) Ko ri Udo vi~ ki.

Ka ko na vo di, dr `a va bi za pod sti ca we opo rav ka pri vre de mo gla da obez be di sred stva po ve }a wem li kvid no sti i pro me nom struk tu re jav ne po tro {we u ko rist in ve sti ci ja.

Udo vi~ ki, ra ni ja gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) i mi ni star ka ru dar stva i ener ge ti ke u vla di pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, ka za la je ka ko je jav na po tro {wa u Sr bi ji „uvek bi la na onoj gra ni ci ko li ko mo `e mo da sku pi mo sred sta va”.

Na ne ki na ~in, mi ve} funk ci o ni {e mo ona ko ka ko to pre po ru ~u ju pred sed nik Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va Ba rak Oba ma i no vi fran cu ski pred sde nik Fran soa Oland. „Oni ka `u: daj da po tro {i mo ko li ko mo `e, u okvi ru ne ke za mi sli ve odr `i vo sti. I u tim ze mqa ma kon zer va tiv ci od go va ra ju da }e to na pra vi ti pro ble me. Mi vi {e ne go {to ve} tro {i mo, ne mo `e mo„, pri me ti la je Udo vi~ ki.

Udo vi~ ki je na gla si la da Sr bi ja mo `e da u~i ni dve stva ri: da po boq {a di sci pli nu u odr `a va wu li kvid no sti i da pro me ni struk tu ru jav ne po tro {we, od no sno „da tro {i mo mno go pa met ni je”. Na Za pa du kad kre ne kri za, pri vat ni sek tor sma wu je po tro {wu zbog stra ha za sop stve nu bu du} nost, dok u Sr bi ji to ne ~i ne, a op {ti za stoj u ne pla }a wu du go va i ne mo gu} nost da se na pla te po tra `i va wa sta vqa pri vred ni ke u po lo `aj da ne mo gu da iz vr {e svo je pla no ve, ob ja sni la je ona. „Ka da bi smo mi mno go ozbiq ni je te ra li ne li kvid ne da pro pad nu, do bar deo wih bi za ot pla tu svo jih du go va mo rao da pro da ne {to u ino stran stvu, a to bi nam do ne lo li kvid nost”, ka za la je Udo vi~ ki.

ponedeqak4.jun2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

JAV NI DUG STALNO RASTE, SR BI JA ]E MO RA TI DA [TE DI

Do la ze te {ka vre me na i za dr `a vu i za gra |a ne Sr bi ja }e pre ili ka sni je - a stru~ wa ci upo zo ra va ju da }e taj dan do }i ve o ma br zo, mo ra ti po ~e ti da {te di. Po sle di ce to ga ose ti }e i gra |a ni, pre dru gih oni ko ji pla te i pen zi je pri ma ju iz bu xe ta, ali i svi osta li.

Pre ma pro ce na ma ko je je iz neo pred sed nik Cen tra za li be ral no-de mo krat ske stu di je Bo ris Be go vi}, bu xet ski de fi cit Sr bi je bi do kra ja go di ne mo gao da do stig ne 200 mi li jar di di na ra, a vi si na jav nog du ga 55 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, uko li ko se na sta ve do sa da {we ne ga tiv ne ten den ci je do ma }e eko no mi je.

- Sa sa da {wom pro jek ci jom ra sta BDP-a mo `e se o~e ki va ti da }e taj de fi cit bi ti ve }i od {est od sto, {to zna ~i da se mo `e o~e ki va ti da do kra ja go di ne u~e {}e du ga u BDP-u iz no si 55 od sto - ka zao je Be go vi}.

Evro kao tem pe ra tu ra Po sle di ce vi skog jav nog du ga i de fi ci ta bu xe ta ve} ose }a ju svi gra |a ni: vred nost di na ra u od no su na evro dra sti~ no je opa la i to je re zul tat te {kog sta wa u srp skim jav nim fi nan si ja ma.

- Kurs je sa mo tem pe ra tu ra iza ko je sto je jav ne fi nan si ja kao za pa qe we - ka `e pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi}.

To prak ti~ no zna ~i da }e dr `a va mo ra ti da pre du zme ri go ro zne me re {ted we i po ve }a wa jav nih pri ho da u od no su na ras ho de, i to ne sa mo one ko je se od no se na du gi rok, ve} i krat ko ro~ ne. Fi skal ni sa vet je ve} pred lo `io ne ke: po ve }a we sto pe po re za na do da tu vred nost i za mr za va we pen zi ja i pla ta u jav nom sek to ru. Ipak, po je di ni eko no mi sti upo zo ra va ju da ni to ne }e bi ti do voq no, od no sno da }e bu du }a Vla da ve} do kra ja

ove go di ne mo `da mo ra ti da u|e u jo{ ri go ro zni je po te ze, po put sma we wa bro ja rad nih me sta u jav nom sek to ru ili no mi nal nog sma we wa pla ta i pen zi ja.

No va vla da }e, ka ko je na ja vqe no, po ku {a ti da se na je sen po no vo za du `i iz da va wem evro ob ve zni ca, ka ko je to u~i we no i la ne. I dok su ne ki eko no mi sti uop {te skep ti~ ni da }e dr `a vi Sr bi ji uop {te ne ko od me |u na rod nih kre di to ra u ovoj si tu a- ci ji hte ti d po zaj mi no vac, dru -

DR @A VA JO[ NI JE U KRI ZI JAV NOG DU GA

gi, po put dr Ma li {e \u ki }a sa Be o grad ske ban kar ske aka de mi je, ka `u da bi Sr bi ja mo gla na taj na ~in da se za du `i na me |u na rod nom tr `i {tu i to re la tiv no po voq no, ali je uslov da se jav ne fi nan si je do dat no ne po gor {a ju.

Ipak, ni to ne }e bi ti do voq no da se po kri ju sve ru pe. Ta ko |e, ako sa da i uspe mo, ja sno je da u na red nim go di na ma vi {e ne }e mo mo }i to li ko da se za du `u je mo, s ob zi rom da nam se jav ni dug kon stant no po ve }a va i da kri za dr `av ne za du `e no sti po tre sa ce lu Evro pu.

S dru ge stra ne, po li ti ~a ri ko ji bi tre ba lo da for mi ra ju vla du ko ja }e re {a va ti ove pro ble me, kao da ih ne pri me }u ju, iako je pred iz bor na kam pa wa odav no za vr {e na. So ci ja li sti

i PUPS obe }a va ju da pla te i pen zi je ne sa mo da se ne }e sma wi va ti ve} da }e i ra sti ali, na rav no, ne ob ja {wa va ju oda kle nam pa re za to i ko li ko bi mo ra li da za du `i mo bu du }e ge ne ra ci je.

Do tle de mo kra te, pre svih Bo ris Ta di}, ob ja {wa va ju da je {ted wa po treb na, ali da je ne }e ose ti ti gra |a ni. Funk ci o- ner DS-a Bo `i dar \e li} ~ak je pred lo `io da se sma we tro {ko vi pu to va wa dr `av nih slu `be ni ka. Sli~ no kao i de mo kra te, ~e sto i gra |a ni pod „{ted wom” pod r a z u me va j u sma w e w e tro {ko va i pla ta za naj vi {e dr `av ne funk ci o ne re. Na rav no, ta kve me re ne bi pro iz ve le ap so lut no ni ka kve efek te, po go to vo ako zna mo da ce lo kup ni tro {ak dr `av ne ad mi ni stra ci je (pla te tri de se tak hi qa da za po sle nih u mi ni star stvi ma, sve pla te, dnev ni ce i osta le prin dle `no sti mi ni sta ra i po sla ni ka, te svi osta li tro {ko vi, ukqu ~u ju }i i put ne) iz no se tek tri od sto go di {weg bu xe ta. Na fi nan si ra we pen zi ja, s dru ge stra ne, iz dva ja se 14 od sto dr `av ne ka se.

- Nu `na je {ted wa i dr `a ve i gra |a na. To {to se pred sed nik DS za lo `io za {ted wu na ni vou dr `a ve, ali ne i na ni vou gra |a na, to po ka zu je da se na sa mom vr hu ne shva ta da po sto ji ~vr sta ve za iz me |u gra |a na i dr `a ve - ka `e Be go vi}.

Ja sno je, da kle, da nam sti `u te {ka vre me na. Je di na al ter na ti va im je od la ga we i on da jo{ te `a kri za, a naj go ri sce na rio bi, upo zo ra va ju stru~ wa ci, mo gao da ukqu ~i i no vu in fla tor nu spi ra lu.

V. ^vor kov

5

Da se zgr ~i mo pet go di na Ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je SBB Dra gi ca Pi li po vi} - [e fi iz ja vi la je da Sr bi ja ne bi tre ba lo vi {e da se za du `u je ra di fi nan si ra wa pri vred nog raz vo ja.

Pi li po vi}- [e fi je uka za la da ima do sta pro sto ra da pri vre da bu de po kre nu ta oslo ba |a wem od ra znih fi skal nih na me ta i mno gih ad mi ni stra tiv nih ba ri je ra. „Dru go, mi slim da bi mo gli da po mog ne mo srp skoj pri vre diu ta ko {to }e mo je pu sti ti da ra di”, sma tra ona.

Pi li po vi} sma tra da u ovom mo men tu, Sr bi ja ne ma dru gi iz bor ne go da {te di, no ve po zaj mi ce iz ino stran stva bi le bi pre vi {e sku pe „i pi ta we je ko bi nam dao taj no vac”.

Pi li po vi}, ko ja je bi la du go na ~e lu pred stav ni {tva Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj u Be o gra du, in si sti ra la je da „sa mo efi ka sno {}u dru {tva i dr `a ve mi bi mo gli mno go vi {e da po mog ne mo na {oj pri vre di.”

Pi li po vi} se sa gla si la da je jav ni dug Sr bi je re la tiv no vi sok, u od no su na bru to do ma }i pro iz vod (BDP) i za to ne bi tre ba lo da se da qe za du `u je, ali na dru goj stra ni, ne mo `e da se in ve sti ra bez po zaj mi ce. „Vo le la bih da smo po sled wih 15 go di na in ve sti ra li u in fra struk tu ru, ka da smo do bi ja li pri ho de od pri va ti za ci je, ali smo ih tro {i li na ne ke so ci jal ne ka te go ri je. Bo jim se da }e mo svi mo ra ti da {te di mo. Ka da bi se zgr ~i li i {te de li, jed no pet go di na, mo `da bi on da mo gli da kre ne mo u ne ki no vi ci klus in ve sti ra wa”, sma tra ova pri vred ni ca.

Pi li po vi} je, po vo dom di le me u jav no sti da li je po ve }a we sto pe po re za na do da tu vred nost (PDV) je di ni na ~in da bu de sma wen bu xet ski de fi cit, pod se ti la ka ko je Me |u na rod ni mo ne tar ni fond (MMF) su ge ri sao ta kvu me ru Vla di Sr bi je, kao je di ni na ~in za re {e we pro ble ma de fi ci ta.

BAN KE PRO DA JU ZE MQU SVO JIH DU @NI KA

Za sa da smo u sta wu Na do bo {u pla ce vi, wi ve i vi no gra di da vra }a mo du go ve Za sa da ne ma opa sno sti da u 2012. bu de ugro `e na spo sob nost dr `a ve da ot pla }u je svoj dug, ali bi ze mqa u bu du} no sti mo gla da ode u tom prav cu, ka `u eko no mi sti.

La bus je uka zao i na ve li ki uti caj ra sta kur sa na jav ni dug Sr bi je po {to je on “ma hom u stra noj va lu ti, a dr `a va na pla }u je po re ze i tak se u di na ri ma, {to zna ~i mo ra da vi {e na pla ti

ali za go di nu da na to ne mo `e da se sma wi, na pro tiv po ve }a }e se”, na gla sio je La bus.

Pro fe sor Fa kul te ta za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju (FE FA) Ana Tr bo vi} ob ja sni la je da je “dr `a va ma lo dru ga ~i ja od pri vre de i gra |a na ka da se za du `u je, i uvek mo `e da se za du `u je vi {e pod pret po stav kom da }e u ne kom tre nut ku pla ti ti jer ima dru ge bi lan se ne go {to ima pred u ze }e ili gra |a nin”.

Po ra~unici banaka koje heyuju, evro se za tri meseca termitski fiksira na 118 dinara, a na pola godine na 122 dinara

Mi ro qub La bus

To bi se mo glo do go di ti, ka ko su na ve li, uko li ko ne bu de pro me we na do sa da {wa fi skal na po li ti ka.

Pro fe sor Prav nog fa kul te ta Uni v er z i t e t a u Be o g ra d u Mi ro qub La bus oce nio je da do kra ja go di ne ne po sto ji opa snost od ne mo gu} no sti ot pla te jav nog du ga, ali da }e vla da ima ti pro ble me da po zaj mi no vac da ot pla ti sve kre di te ko ji }e do spe ti, da }e ka mat ne sto pe bi ti vi so ke, i da }e to za sle de }u go di nu bi ti pro blem za bu xet.

u di na ri ma da bi ot pla ti la istu su mu stra nog du ga, ta ko da ova de pre si ja ci ja di na ra ne }e da ‘po mog ne’ ot pla ti stra nog du ga”.

Dr `a va }e mo ra ti da sta ra za du `i va wa ot pla }u je no vim, ko ja }e uzi ma ti po ne po voq ni jim uslo vi ma, na veo je La bus is ti ~u }i da to ra de i dru ge ze mqe, ko je su, ta ko |e, u pro ble mi ma i da Sr bi ja na kra tak rok te {ko mo `e da sma wi uku pan dug.

“To je mo gu }e na rok od pet do se dam go di na, uko li ko se vo di pa met na fi skal na po li ti ka,

Po Tr bo vi}, Sr bi ja se sa da „pri bli `a va tre nut ku, gde po sto ji ve} jed na do za za bri nu to sti da ne u|e mo u zo nu u ko ju je u{la Gr~ ka i ne ke dru ge dr `a ve, ko ja je po ~e la da se pre za du `u je, a da ne ma mo gu} nost da vra }a du go ve i da su dru gi po sum wa li u mo gu} nost da }e ona da vra ti du go ve” “U tom tre nut ku se de si da, ili ne ko za vas vra ti te du go ve, kao {to Evro pa vra }a za Gr~ ku, osta tak ~la ni ca Evrop ske uni je ko le gi jal no, so li dar no, ili da vi pro gla si te ban krot, {to opet ima dru ga ~i je po sle di ce,” iz ne la je Tr bo vi}.

Tr bo vi} sma tra da “po sta je ~ak i gra |a ni ma kod nas ja sno da uko li ko su ras ho di pre ve li ki u od no su na pri ho de i uko li ko ta raz li ka kon stant no po sta je uzrok sve ve }e za bri nu to sti, mo ra da bu de ura |e no ono {to su ne ke dru ge ze mqe ve} ura di le, a to je da ras ho di bu du sma we ni”.

Uz sta no ve i po slov ne objek te na do bo {u je i ze mqi {te, traj na vred nost ko ju, za raz li ku od zgra da, ne mo `e sru {i ti ni po tres, ni zub vre me na. Na por ta lu Do bo{ ogla {e no je de se tak par ce la u Voj vo di ni, ~i jom pro da jom ban ke po ve ri o ci na osno vu Za ko na o hi po te ci po ku {a va ju da na pla te du go va wa svo jih du `ni ka.

U pro te klih ne ko li ko da na u No vom Sa du su bi le ogla {e ne ~e ti ri po nu de za ku po vi nu wi va, pla ce va i vi no gra da. Sa mo Pro Kre dit ban ka je nu di la ~e ti ri par ce le - wi ve u gra |e vin skoj zo ni od po 13, 5 i 11 ari za oko 33.000 evra. Iako su ne kret ni ne pro ce we ne na da le ko ve }u vred nost, na dru goj jav noj pro da ji ce na je pa la na sa mo 30 pro ce na ta od vred no sti.

Ista ban ka u Fu to gu pro da je dva vi no gra da od po 160 i 1.800 kva dra ta i dve wi ve od po 800 kva dra ta, po po ~et noj ce ni od oko 159.000 evra. U ogla su se na po mi we da je na ovom ze mqi {tu po Ge ne ral nom pla nu Fu to ga pred vi |e na stam be na iz grad wa no vog cen tra me sta, a ze mqi {te je ogra |e no ~e li~ nim stu bo vi ma i ple te nom `i com i ima kli znu ~e li~ nu ka pi ju. Ta ko |e se na vo di da ne po sto ji za ga |e we te re na, ne ma de po ni ja, ni ri zi ka od po pla ve.

Kre di agri kol ban ka ogla si la je auk cij sku pro da ju se dam ari ze mqi {ta u Srem skoj Ka me ni ci, od no sno Pa ra go vu s ne uk wi `e nim stam be nim objek tom i dva po slov na, te vo} wa kom od oko dva ara i ne uk wi `e nom ra di o ni com od 109 kva dra ta po ce ni od 109.900 evra, uz jem stvo od pet pro ce na ta proce we ne vred no sti ne kret ni na.

U Su bo ti ci Folks ban ka pro da je po qo pri vred no ze mqi {te od 33 ara ko je se na la zi u gra -

ni~ nom po ja su, ko je je od glav nog ma gi stral nog pu ta Su bo ti ca Ke le bi ja uda qe no pe de se tak me ta ra, a 200 me ta ra od gra ni~ nog pre la za. Par ce la je ukwi `e na,

ban ke nu de kup ci ma, ka ko bi na pla ti le du go ve wi ho vih biv {ih vla sni ka. Me |u tim, ko li ko god da je ce na ne kret ni na ni `a od tr `i {ne, po seb no ako se ra di o

Sa la{ za 5.000 evra Opor tju ni ti ban ka u Ta van ku tu kod Su bo to ce nu di sa la{ (sa dve so be, ku hi wom, osta vom, pred so bqem, po mo} nim objek ti ma, ne do vr {e nim ov ~ar ni kom), ze mqi {te i wi ve ko ji se pro sti ru na 57 ari, sve za 5.290 evra. Pro kre dit ban ka u Pan ~e vu pro da je po qo pri vred no ze mqi {te od 15 ari za 15.178 evra, a Raj faj zen ban ka tra `i 200.000 evra za par ce lu u in du strij skoj zo ni He mo far ma u Vr {cu, gde je po DUP-u pred vi |en me ga mar ket, uli~ ni front {i ri ne 35 me ta ra, s mo gu} no sti pro {i re wa za jo{ 256 ari. Voj vo |an ska ban ka pro da je ze mqi {te u Sta rim Ba nov ci ma, op {ti na Sta ra Pa zo va, uda qe no oko tri ki lo me tra od cen tra, 20 ki lo me ta ra od Be o gra da i dva ki lo me tra od Du na va. Ce na - do go vor. ima stru ju i vo du i, kao se na vo di, od li~ ne raz voj ne mo gu} no sti. Ce na je stvar po god be.

Sva ki dan se, na `a lost, po ve }a va broj ne po kret no sti ko je

dru goj jav noj po nu di, ku pa ca je ma lo, jer kri za ste `e obru~, a, {to je naj go re, eko no mi sti prog no zi ra ju jo{ te `e da ne.

R. Da u to vi}

6

berza

ponedeqak4.jun2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Na {u ber zu vi {e ni ko i ne gle da I pro te kle sed mi ce na sta vqen je ne ga tiv ni trend na do ma }em tr `i {tu ka pi ta la, dok ni {ta bo qe ve sti ni su bi le ni na glav nim svet skim ber za ma.

Uspo ra va we ame ri~ ke eko no mi je, te pro du bqa va we kri ze evro zo ne, bi le su glav ne te me glo bal nih ula ga ~a pa ri zi~ na, mar gi nal na tr `i {ta kao {to je do ma }e ni su za do bi la go to vo ni ka kvu pa `wu ovih in ve sti to ra, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe u osvr tu na de {a va wa na Be o grd skoj ber zi u pro te kloj sed mi ci. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je ne ve li kih 1,8 mi li o na evra, dok je in deks Be leks 15 osla bio do dat nih dva od sto, spu stiv {i se na naj ni `i ni vo jo{ od ma ja 2009. go di ne. U at mos fe ri ve li ke su zdr `a no sti port feq nih ula ga ~a, ne ko li ci na ne li kvid nih har ti ja iz bi la

je u pr vi plan. Naj pro met ni ja ak ci ja bio je po qo pri vred ni kom bi nat „Zla ti bor„ sa pro me tom od 49,7 mi li o na di na ra, a u ne ko li ko tran sak ci ja je is pro me to va no vi {e od 94 od sto ak ci ja ovog pred u ze }a. Ta ko |e, od ne li kvid ni jih iz da wa so li dan pro met od 11 mi li o na di na ra za be le `i la je mlin ska in du stri ja „La la Stan ko vi}„ iz Bo ga ti }a, ta ko |e u jed no krat noj kon so li da ci ji vla sni {tva.

Od li kvid nih har ti ja naj pro met ni ja je bi la Naft na in du stri ja Sr bi je sa pro me tom od 36,6 mi li o na di na ra uz rast na ne deq nom ni vou od 1,2 od sto.

To kom sed mi ce NIS je po sle de se tak da na po no vo sti zao na do mak psi ho lo {ke gra ni ce od 600 di na ra, ali ni je us peo da je osvo ji. Ova naj li kvid ni ja har ti ja do ma }eg tr `i {ta sed mi cu je

Posledwa cena

Akcija Zlatibor, Zlatibor NIS, Novi Sad AIK banka, Ni{ Jubmes banka, Beograd Lala Stankovi, Bogati}

Evrop ske ak ci je jo{ pa daju Ak ci je na ve }i ni ve li kih evrop skih ber zi na sta vi le su kra jem sed mi ce da to nu, po sle pa da iza zva nog eko nom skim po da ci ma iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, i u vre me ka da na tr `i {ti ma ve} vla da za bri nu tost zbog si tu a ci je u [pa ni ji.

Na va lut noj ber zi, evro je pao na 23-me se~ ni mi ni mum od 1,2358 do la ra, u od no su na 1,2366 do la ra, ko li ko je vre deo u sre du. Kurs za jed ni~ ke evrop ske va lu te pre ma je nu je, u jed nom tre nut ku, pao is pod 97 je na, naj ni `i ni vo u po sled wih 11 go di na.

Ame ri~ ke ak ci je su ta ko |e, bi le u pa du, bu du }i da su po da -

ci o za po sle no sti i pri vred nom ra stu SAD uka za li na ne ba{ sve tlu sli ku u naj ve }oj svet skoj eko no mi ji. Mi ni star stvo tr go vi ne u Va {ing to nu je sa o p { ti l o da je eko n o m i j a SAD u pr vom kvar ta lu oja ~a la za 1,9 od sto na go di {wem ni vou, ma we ne go {to je pr vo bit no pro ce we no.

Re vi di ra we eko nom skog ra sta sa ra ni je pro ce we nih 2,2 od sto uglav nom je po sle di ca ma wih po tro {a~ kih iz da ta ka ne go {to je pr vo bit no ob ja vqe no i ve li kog po ra sta ame ri~ kog tr go vin skog de fi ci ta, na ve li su iz Mi ni star stva.

Ba rel naf te is pod 100 do la ra okon ~a la na ni vou od 587 di na ra, dok je tr `i {na vred nost kom pa ni je u ve li koj me ri i kao po sle di ca kli za wa kur sa di na ra pa la na 813 mi li o na evra, tek

Vrednost prometa (din)

1.000

49.673.009

587

36.593.828

1.382

34.788.295

11.175

12.939.884

221

11.050.000

ne znat no iz nad ce ne po ko joj je Ga zprom Neft u{ao u ovu kom pa ni ju pre dve i po go di ne.

Osta le har ti je iz re al nog sek to ra ni su be le `i le zna ~aj ni je pro me te. Be ~ej ski „So ja pro tein„ za dr `ao se na ni vou od 490 di na ra prem da je to kom sed mi ce pa dao i na 471 di nar.

Naj ve } i do ma } i gra | e vi n ar „Ener go pro jekt„ spu stio se na 419 di na ra, dok je Aero drom „Ni ko la Te sla„ pao na 415 di na ra, a to kom sed mi ce je po sta va io i no vi isto rij ski mi ni mum na ni vou od 409 di na ra, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in ve sta.

E. D.

PO GLED NA EVROKRI ZU IZ DRU GOG UGLA

Evro pu }e spa s ti ne ma~ ka mar ka?

Ume sto iz ba ci va wa Gr~ ke, Ne ma~ ka tre ba Kon ku rent na sna ga Ne ma~ ke je, me |u tim, ci jom mar ke auto mat ski mo gla da ku pu je vi do bro voq no da na pu sti evro zo nu i vra ti da le ko iz nad tog pro se ka, zbog ~e ga je evro, {e i po ve }a la bi do ma }u po tro {wu. Ce na svo ju mar ku, sma tra ju dvo ji ca me |u na rod no za Ne ma~ ku, pre vi {e slab, a to je i raz log ko ju bi Ne ma~ ka pla ti la za spa sa va we Evro po zna tih eko no mi sta. Oni sma tra ju da bi iz - zbog ~e ga Ne ma~ ka na go mi la va ogro man tr - pe od ra zi la bi se na wen iz voz i pri vre me la zak Gr~ ke iz zo ne evra, za {ta ni rast ne za po sle no sti ali, za uz po sto je sve ve }i iz gle di, zna ~io vrat, ne ma~ ka mar ka pri vu kla bi za evrop sku i svet sku eko no mi ju ogro man ka pi tal u Ne ma~ ku, a ti pra vu ka ta stro fu, ali evrop ski me i po spe {i la in ve sti ci je, dok li de ri ima ju vre me na da ot klo ne bi ka mat ne sto pe i in fla ci ja tu de struk tiv nu pret wu jed osta le na ni skom ni vou. nostvnim re {e wem.

Vra }a we mar ke uklo ni lo bi i glav nu pre pre ku za uvo |e we je din Klajd Pre sto vic, pred sed nik stve nih ob ve zni ca evro zo ne, tzv.

Eko nom skog stra te {kog in sti tu evro ob ve zni ca, jer vi {e ne bi bi ta, i Xon Prut, biv {i pred sed nik lo pro ti vqe wa Ne ma~ ke ko ja ne pa ri ske ban ke „Kre di ko mer si jal `e li da ga ran tu je ot pla tu tog du ga de Frans”, na vo de da su ana li ze u ko rist osta lih sla bi jih ~la ni pro ble ma evro zo ne i Evrop ske ca, za kqu ~i li su auto ri ~lan ka. uni je ~e sto ra |e ne iz po gre {nog ugla. One su, na i me, bi le usme re ne Sve dok su osta le ~la ni ce evro na du go ve i sla bqe we kon ku rent zo ne po ve za ne evrom sa Ne ma~ no sti tzv. pe ri fer nih ze ma qakom, je di ni na ~in da po ve }a ju kon ~la ni ca - Gr~ ke, Ita li je, [pa ni ku rent nost za wih je da po sta nu je, Por tu ga li je i Ir ske. „ne ma~ ki je” pu tem spro vo |e wa Ti pro ble mi su, me |u tim, po sto stro gih me ra {ted we i kre sa wa ja li i dav no pre uvo |e wa evra i vla di nih iz da ta ka, sma we wa so bi li re la tiv no la ko re {a va ni uz ci jal nih da va wa i pla ta i po ve }a Kon ku rent na sna ga Ne ma~ ke je da le ko iz nad po mo} po vre me ne de val va ci je va wa ne za po sle no sti, a to je sve ono evrop s kog pro s e k a, zbog ~e g a je evro, za Ne m a~ k u lu ta ma we kon ku rent nih ze ma qa u {to one i ~i ne u po sled we dve go pre vi {e slab, a to je i raz log za{to ta ze mqa od no su na va lu te kon ku rent ni jih di ne, ali bez u spe {no. Ciq tih eko no mi ja, pre sve ga u od no su na dr `a va je da ostva re rast, za sno na go mi la va ogro man tr go vin ski su fi cit. ne ma~ ku mar ku. Sa da {wi pro blem van na iz vo zu.

Zbog to ga je al ter na ti va da Ne ma~ ka vra ti svo ju ni je po ve zan sa sla bo {}u tih rub „Pra vo pi ta we je: da li je ce na doj ~ e mar k u, sma t ra j u dvo j i c a eko n o m i s ta nih ~la ni ca, ve} sa pre ve li kom spo ri jeg ra sta i po ve }a wa ne za kon ku rent nom sna gom Ne ma~ ke. po sle no sti ma wa od one ko ju pla Ne ma~ ka eko no mi ja, pri tom, ni je ta ko go vin ski su fi cit ko ji se mo `e me ri ti sa }a ju Gr~ ka, [pa ni ja i dru gi. Ne ka ko je sna `na sa mo za hva qu ju }i vi so koj pro duk tiv - ki ne skim. Zbog to ga je al ter na ti va da Ne - ‘ne po zna ti’ ri zik ne ma~ kog iz la ska iz no sti we ne rad ne sna ge, ve} i zbog pot ce we - ma~ ka vra ti svo ju doj ~e mar ku, sma tra ju dvo - evro zo ne pri hva tqi vi ji, mer qi vi ji i na ne vred no sti evra, bar kad je re~ o toj ze mqi. ji ca eko no mi sta. To bi od mah re zul ti ra lo ne ki na ~in pri hva tqi vi ji iza zov ne go bez Ka ko je evro za jed ni~ ka va lu ta svih ~la ni ca apre ci ja ci jom ne ma~ ke va lu te i kon ku rent - gra ni~ na {ted wa, so ci jal na ne sta bil nost evro zo ne, we go va vred nost je od raz pro se~ ne nom de val va ci jom evra u osta lim ~la ni ca ma i po li ti~ ka po la ri za ci ja”, za kqu ~u je se u kon ku rent no sti svih tih ze ma qa. evro zo ne. Ne ma~ ka bi na taj na ~in re val va - eko nom skoj ana li zi.

Za pad i da qe naj bo ga ti ji Ru si ja je jed na od li de ra u sve tu po br zi ni uve }a wa bo gat stva u 2011, kao i po bro ju ul tra bo ga tih qu di, shod no na la zi ma ame ri~ ke gru pa ci je Bo ston kon sal ting.

Ul tra bo ga ti sta nov ni ci na pla ne ti Ze mqi i da qe uglav nom `i ve u Se ver noj Ame ri ci i Evro pi.

Pr vu troj ku ze ma qa - li de ra po bro ju mul ti mi li o ne ra, s ukup nim imet kom ve }im od 100 mi li o na do la ra, pred vo de Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve, na dru gom me stu je Ve li ka Bri ta ni ja, a za wom sle di Ne ma~ ka. „Troj ci” je, me |u tim, sve te `e da se odr `i na pi je de sta lu, bu du }i da se zbog du `ni~ ke kri ze u raz vi je nim ze mqa ma Za pa da broj ul tra bo ga ta {a ne uve }a va, ~ak se u

dnevnik

SAD sma wu je, na ve de no je u naj no vi jem godi {wem iz ve {ta ju BCG o svet skom bo gat stvu.

Ru si ja je na toj li sti za u ze la ~e tvr to me sto, za be le `iv {i ogro man skok za go di nu da na za {est me sta o|ed nom, ob ja vqe no je na in ter net stra ni Fin mar ket.ru. Po br zi ni po ve }a wa bo gat stva Ru si ja je ta ko |e me |u li de ri ma, po {to je za u ze la dru go me sto, od mah iza In di je.

Bo gat stvo Ru sa je pro {le go di ne uve }a no 21,4 od sto, na 1,3 bi li o na do la ra, od ~e ga vi {e od 500 mi li jar di do la ra, od no sno bli zu tre }i na tog bo gat stva, pri pa da ul tra bo ga tim do ma }in stvi ma. BCG je ukup no bo gat stvo po sma trao kao su mu ak ti va pod

upra vom gra |a na, a is pi ti va wem su bi le ob u hva }e ne 63 ze mqe ko je u~e stvu ju sa 98 od sto u ukup nom svet skom bru to do ma }em pro iz vo du.

Stru~ wa ci BCG sma tra ju da }e svet ski ul tra bo ga ta {i, ko ji ima ju do voq no nov ca da ga da ju na upra vqa we ban ka ri ma i in ve sti ci o nim kom pa ni ja ma, i da qe uve }a va ti svoj ime tak, pri ~e mu }e glav ni po kre ta~ ra sta bo gat stva sle de }ih go di na bi ti ze mqe u na glom uspo nu.

Raz vi je ne ze mqe su to kom 2011. sma wi la svoj udeo u svet skom bo gat stvu za je dan od sto, dok su tr `i {ta u uspo nu (is to~ na Azi ja bez Ja pa na, La tin ska Ame ri ka, Bli ski is tok, Afri ka) po ve }a la za 10 pro ce na ta.

Ce na si ro ve naf te mar ke ‘’brent” iz Se ver nog mo ra je skli znu la is pod 100 do la ra za ba rel, po pr vi put za bli zu osam me se ci, spu stiv {i se na ni vo za ko ji se za lo `io sa u dij ski mi ni star za naf tu. Naf ta „brent” za is po ru ku u ju lu je na ber zi ICE u Lon do nu osla bi la ~ak 2,27 do la ra po ba re lu, ili 2,2 od sto, na 99,60 do la ra za ba rel, po {to je od po ~et ka go di ne iz gu bi la se dam od sto vred no sti.

Na Wu jor {koj rob noj ber zi je ame ri~ ka la ka naf ta za isti ter min is po ru ke po jef ti ni la ~ak 2,01 do lar, na 84,52 do la ra za ba rel, {to je naj ni `a ce na od 20. ok to bra. Taj ori jen ta ci o ni

ugo vor je na pu tu da za be le `i naj du `i pe riod sla bqe wa za pet i po go di na, s ob zi rom na to da je pe ti dan uza stop ce u pa du.

I ce na ru ske si ro ve naf te mar ke „urals”, ori jen ta ci o ne za ru ski iz voz te si ro vi ne, sni `e na je da nas za 0,4 od sto, na 99,4 do la ra, po {to je od po ~et ka pro {le sed mi ce opa la vi {e od pet od sto.

Ame ri~ ka za pad no tek sa {ka naf ta je ove go di ne iz gu bi la 14 od sto vred no sti, a to kom ove sed mi ce 6,7 od sto. Sa u dij ski mi ni star za naf tu Ali al Na i mi je sre di nom ovog me se ca iz ja vio da bi `e leo da mar ka „ brent” po jef ti ni na 100 do la ra.

VESTI Ben zin u SAD 75 di na ra Ce na bez ni na u dve ame ri~ ke sa ve zne dr `a ve Ju `noj Ka ro li ni i Vir xi ni ji pa la je na is pod tri do la ra po ga lo nu (3,78 li ta ra), od no sno 75 di na ra po li tru. Ka ko pi {e Kris ~en Sa jens Mo ni tor, to kom vi ken da se sli ~an trend o~e ku je u jo{ ne ko li ko dr `a va.

Po sle na glog sko ka ce na go ri va u mar tu, ka da je pro sek na ni vou ce le SAD pre {ao ~e ti ri do la ra po ga lo nu, ce ne su sa da po ~e le da pa da ju, ta ko da je u su bo tu pro se~ na ce na u Ame ri ci 3,61 do lar. Na kon su mor nih eko nom skih po ka za te qa o po ra stu ne za po sle no sti kra jem ove ne de qe, ce na go ri va na svet skom tr `i {tu pa la je za sko ro ~e ti ri od sto, pa sa da ba rel ko {ta 83,23 do la ra, {to je naj ni `a ce na u po sled wih osam me se ci. To je uti ca lo i da pum pa xi je sma we ce ne u SAD, pa se u Spar tan bur gu u Ju `noj Ka ro li ni i Ha ri son bur gu u Vir xi ni ji ga lon ben zi na pro da je po 2,99 do la ra.

Imi gran ti te {ko do po sla Mla di imi gran ti ima ju lo {i je {an se na tr `i {tu ra da u Austri ji ~ak i ka da su istog obra zov nog ni voa kao wi ho vi vr {wa ci ko ji ne ma ju mi grant sko po re klo. Stu di ja je ob u hva ti la od go vo re u pe ri o du od 2010/11 go di ne pre ko 2.400 rad ni ka pr ve i dru ge ge ne ra ci je mi gra na ta, upo zo ri la je Rad ni~ ka ko mo ra Be ~a.

Pre ma re zul ta ti ma, mi gran ti su ~e sto za po {qe ni is pod svog obra zov nog ni voa, ~e {}e su bez po sla i ~e {}e oba vqa ju po mo} ne de lat no sti. Pri to me su oso be od 15 do 24 go di na sta ro sti u Be ~u, ne za vi sno od mi grant ske po za di ne, sli~ nog obra zo va wa: 30 pro ce na ta (mi gran ti) od no sno 39 pro cen ta (do ma }i) ima ju sred we od no sno za nat sko obra zo va we, a oko ~e tvr ti na mla dih od ra slih ima ma tu ru.

„Fol ksva gen” na pa da Ki nu Ne ma~ ki pro iz vo |a~ auto mo bi la „Fol ksva gen” ob ja vio je da svo ju stra te gi ju okre }e pro {i re wu pro da je u Ki ni. Nad zor ni od bor te kom pa ni je je odo brio for mi ra we no vog sa ve ta di rek to ra ko ji }e upra vqa ti svim po slo vi ma te gru pa ci je u Ki ni. Gru pa ci ja „Fol ksva gen”, ko ja ukqu ~u je mar ke, kao {to su „fol ksva gen”,

„audi”, „por {e {ko da” i „ben tli”, uka za la je da je pro me na stra te gi je „od raz zna ~a ja Ki ne kao naj ve }eg svet skog tr `i {ta auto mo bi la”. Fol ksva gen je pro {le go di ne u Ki ni pro dao 2,3 mi li o na vo zi la, {to je do pri ne lo ope ra tiv nom pro fi tu gru pa ci je od 2,6 mi li jar di evra. Ki na je naj mno go qu di ja ze mqa na sve tu (pre ko 1,35 mi li jar de sta nov ni ka) i jed na od naj pro sti jih sa te ri to ri jom na pri bli `no 9,6 mi li o na kva drat nih ki lo me ta ra.

Fej sbuk ku pu je Fejs i Ope ru Dru {tve na mre `a Fej sbuk bi `e le la da ku pi Fa ce.com i Ope ru, pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji. Fej sbuk bi bio spre man da iz dvo ji vi {e de se ti na mi li o na do la ra za ku po vi nu Fa ce teh no lo gi je za pre po zna va we li ko va. Ta ku po vi na bi omo gu }i la Fej sbu ku da upot pu ni svo ju pa le tu alat ki ko ji ma su ob u hva }e na we go va mo bil na apli ka ci je ve za na za fo to gra fi ju. Kru `e gla si ne i da Fej sbuk `e li da ku pi nor ve {ku Ope ru soft ver ko ja se ba vi iz ra dom na vi ga to ra za veb i mo bil ne ure |a je, na osno vu ~e ga bi se mo glo za kqu ~i ti da bi Fej sbuk na kra ju mo gao da lan si ra sop stve ni na vi ga tor. U pr vom tro me se~ ju 2012. je Ope ra za be le `i la pro met od oko 47 mi li o na do la ra, rast od 28 od sto u od no su na isti pe riod la ne.

Do lar naj bo qa in ve sti ci ja Ame ri~ ki do lar je u ma ju za be le `io naj ve }i me se~ ni rast od 2011, pre sti gav {i ob ve zni ce, ak ci je i si ro vi ne po pr vi put ove go di ne. Po ka za lo se da su in ve sti to ri tra `i li spas u „ze le nim” nov ~a ni ca ma u vre me po gor {a wa du `ni~ ke kri ze u Evro pi.

Do lar ski in deks me |u na rod ne va lut ne ber ze ko ji pra ti kre ta we ame ri~ ke va lu te u od no su na mo ne te {est naj ve }ih tr go vin skih part ne ra SAD, po ras tao je u ma ju za 5,5 od sto, pre ne la je wu jor {ka agen ci ja eko nom skih in for ma ci ja Blum berg. Ber zan ski in deks svet skih ak ci ja MSCI iz gu bio je 8,9 od sto vred no sti, dok je rob ni in deks S&P GSCI, ko ji ob u hva ta kre ta we ce na 24 naj zna ~aj ni je si ro vi ne, osla bio za 13 od sto.„Do lar je imao fe no me na lan me sec”, iz ja vi la je stra teg ka nad ske ban ke „No va Sko tia” Ka mi la Sa ton.

No se ba {ten ski ot pad

Ra do vi za vr }u gas Isporuka prirodnog gasa bi}e obustavqena sutra od 7 do 20 ~asova u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu, Bukovcu, Ledincima, Rakovcu, Sremskoj Kamenici, u svim naseqima op{tine Beo~in, Ne{tinu i Vizi}u. Gasa ne}e biti zbog radova na gasovodnom sistemu.

A. Va.

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi na Telepu, a sutra u Koviqu, Klisi, Slanoj bari, Vidovdanskom nasequ i Klisanskom bregu. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova.

A. L.

Iz lo `ba sli ka @e qa ne Jur ko vi} Sve~ano otvarawe izlo`be slika @e qa ne Jur ko vi} odr`a}e se u ponedeqak 4. juna u 19 ~asova u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, Bulevar Mihajla Pupina 9. Izlo`ba }e trajati do 23. juna.

G. ^.

Novosadska ponedeqak4.jun2012.

Bend „Goran Bare i Majke“ odr`a}e koncert u petak, 8. juna u 21 ~as u Fabrici Studentskog kulturnog centra. Jedan od najboqih rok bendova sa nekada{wih jugoslovenskih prostora predstavi}e novi album „Te{ke boje“, koji je u susednoj Hrvatskoj ve} pobrao mnogobrojne na-

grade. Nakon toga, publika }e mo}i ~uti niz vanvremenskih hitova kao {to su „A ti jo{ pla~e{“, Odvedi me“, „Vrijeme da se krene“, „Daj mi“, „Krvarim od dosade“, „Put ka sre}i“, „Ja sam budu}nost“ i mnoge druge.

Karte za koncert u prodaji su u CD {opu Mungos, Wego{eva 14,

i prodavnici „Gigstiks” u Pariskom magazinu, Ulica Kraqa Aleksandra 12. Prvih 200 karata su po promotivnoj ceni od 800 dinara. Kada se tih prvih 200 komada proda, ulaznice }e ko{tati 1.000 dinara, a od sutra cena karte }e biti 1.200 dinara.

A. L.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

VATROGASCIMA POLIGON ZA VE@BU CEO GRAD

Pro ve ra br zi ne i spret no sti sva kog me se ca

Iako jo{ uvek nemaju pravi trena`ni centar i adekvatne prostorije, vatrogasci se snalaze na razne na~ine za ve`bawe.

Kako bi konstantno bili u pripravnosti i odr`ali kondiciju, ve`baju {irom grada. Tako ponekad kad se za~uje sirena, a vozilo juri{a s jednog na drugi kraj grada, nije re~ o pravoj intervenciji, ve} ve`bi kojom se pospe{uje brzina stizawa na mesto doga|aja i kretawe kroz gust saobra}aj. De{ava se da se vatrogasci nekad dogovore i sa skup{tinama stanara da u wihovoj zgradi ve`baju „ga{ewe po`ara”.

- Ovakve ve`be su deo redovnih mese~nih aktivnosti, a jednom u mesecu svaka smena ve`ba na visokim objektima - kazao je {ef smene vatrogasno-spasila~ke brigade Igor Adam. - Odredi se objekat koji je na neki na~in kriti~an i na kom je pove}ana opasnost od po`ara. Potom se napravi dogovor sa stanarima, najavi ve`ba i daqe mi obavqamo na{ posao.

Vatrogasci su pre izvesnog vremena odr`ali ve`bu [ekspirovoj ulici 9. Igor Adam predvodio je ekipu koja je u roku od 10 minuta postavila crevo dugo vi{e desetina metara i

„Go ran Ba re i Maj ke” u Fa bri ci

uputila se ka vi{im spratovima zgrade od 14 eta`a.

- Ovde je najve}i problem prilaz vozila zgradi. Naime, vozilo mo`e da se zaustavi tek na oko 60 metara od objekta, bli`e ne, jer mu to onemogu}avaju {ipke koje su ovde postavqene i automobili parkirani na prilasku. To je veoma lo{e, jer vozilo za rad na visini ne mo`e da pri|e, a mi moramo da gubimo vreme na sastavqawe creva, dok se plamen {iri- objasnio je sagovornik navode}i da ovakav slu~aj nedostupne zgrade nije jedini u Novom Sadu.Prema wegovim re~ima, ~lanovi skup{tine stanara trebalo bi da se dogovore i povade {ipke koje su postavqene oko zgrade kako bi spre~ili vlasnike automobila da ih ostavqaju tu, ali i da tra`e od Grada da postavi znak za zabranu parkirawa.

Nakon ve`be, Adam je razgovarao sa stanarima i dao minikurs o preventivi i za{titi od po`ara. Me|utim, sti~e se utisak da qudi, na`alost, nisu zainteresovani za ove teme, jer je na razgovoru bilo svega desetak qudi, stanara zgrade koja ima 14 spratova i koja je ve} dva puta bila zahva}ena po`arom.

A. Jerini}

U VRTI]U „ZVON^I]”

„Park mog de tiw stva” U vrti}u „Zvon~i}”, Ulica Save Male{eva bb u Ka}u, danas od 9 do 11 sati bi}e odr`ana manifestacija „U parku mog detiwstva”.

Povod je Dan ekologije, a u okviru manifestacije mali{ani }e imati niz aktivnosti.

Q. Na.

V remeploV

Po e zi ja iz Sen to ma {a Stevan Vladislav Ka}anski, novinar i profesor, a nadasve pesnik, ro|en je u Sentoma{u, potowem Srbobranu. Bio je istaknuti borac u srpskom pokretu tokom revolucije 1848. Od 1855. `iveo je u Beogradu, izbiv{i na glas svojim rodoqubivim stihovima, op{teuva`avan i po{tovan. Na stogodi{wicu wegovog ro|ewa 4. ju na 1928. uz visoke po~asti preneti su mu posmrtni ostaci iz starog grobqa kod Markove crkve, na Novo grobqe u Beogradu.

N. C.

OBNOVA GLAVNOG PO[TANSKOG CENTRA

Za vr {e tak ra do va kra jem ju la U Glavnom po{tanskom centru „Novi Sad” u Primorskoj ulici, ~ija je obnova i dogradwa po~ela u septembru protekle godine, zavr{eni su grubi gra|evinski radovi. Kako smo saznali iz Po{te postavqena je fasada i krov, a u toku su unutra{wi gra|evinsko - zanatski radovi. Zavr{ena je i ugradwa spoqnih instalacija i trenutno se radi na asfaltirawu saobra}ajnica i ure|ewu prostora oko centra. Iz Odeqewa za prodaju usluga i marketing ovog preduze}a ka`u da radovi teku planiranom dinamikom i da }e Glavni po{tanski centra biti zavr{en krajem jula.

Prema re~ima vr{ioca du`nosti generalnog direktora JP PTT saobra}aja „Srbija” Go r a n a ]i r i } a iz grad wom

ovog centra, u kojem }e pre ra da po {i qa ka iz ce le Voj vo di ne bi ti automatska, poboq{a}e se kvalitet usluga, koje ovo pred u ze }e pru `a svojim korisnicima.

-Ovaj posao je Po{ta najavqivala i pre 40 godina, a mi smo uspeli da ga realizujemo. Prioritet nam je iz grad wa ovih centara, jer su ovakvi objekti veoma zna~aj ni za po boq {a we kompletne usluge - rekao je ]iri}.

Ovaj obje kat bi }e opre mqen sa vre me nom teh no lo gi jom po mo }u ko je }e se po {iq ke automatski obra|ivati. To }e zna ~aj no sma wi ti tro {ko ve usluga, uslovi rada bi}e savre-

Fo to: S. [u {we vi}

U PRIGRADSKIM NASEQIMA

meniji, a konkurentnost ve}a.

Rekonstrukcija i nadogradwa Glavnog po{tanskog centra, za

koje je Po{ta Srbije obezbedila sredstva, iznosi 365 miliona dinara.

N. R.

SVE VI[E ZGRADA U GRADU MEWA IZGLED

Do bra izo la ci ja ta wi ra ~u ne za gre ja we Primena novog sistema obra~una i naplate grejawa prema potro{wi trebala bi da po~ne od naredne grejne sezone, a pojedine skup{tine stanara u gradu ve} su po~ele da se pripremaju za ono {to ih ~eka. Najvi{e posla bi}e oko izo la ci ja zgra da jer mno ge, kako stare tako i nove, mora}e da imaju odre|eni sertifikat.

Koliko je veliki zna~aj dobre izolacije zgrade govori ~iwenica da }e na{i zakoni o ener get skoj efi ka sno sti zgrada u najskorije vreme biti uskla |e ni sa evrop skim, {to zna~i da }e svaka zgrada u Sr bi ji mo ra ti da po se du je energetski paso{ kako bi se pomoglo unapre|ewe energetske efikasnosti zgrada. Paso{ rangira zgrade u sedam kategorija, od kategorije A do kategorije G, pa }e tako stepen efikasnosti i diktirati vrednost same zgrade.

Istra`ivawe Agencije za energetsku efikasnost pokazalo je da u{teda energije od oko 15 odsto mo`e da se postigne i ugradwom termostatskih ven ti la za ra di ja to re koji omogu}avaju da se grejawe koristi onda kada se `eli i koliko se `eli. Gra|ani }e potrebu i interes za ugradwom ovih ventila videti po uvo|ewu novog sistema obra-

~una i naplate po stvarnom utro{ku na osnovu ~ega }e, kada se za to steknu i administra tiv ni uslo vi, mo }i da

kontroli{u kako potro{wu, tako i tro{kove za grejawe.

To plot na bro ji la, od no sno kalorimetri, ugra|eni su u

sve toplotne podstanice zgrada koje se greju preko „Novosadske toplane”, a deliteqi energije i termostatski ventili }e se ugra|ivati na grejna tela u stanovima korisnika, nakon {to Gradsko ve}e usvoji neophodna prate}a dokumenta za novi sistem obra~una za grejanje, novi tarifni sistem i tehni~ke uslove Toplane.

Agencija za energetiku Novog Sada }e biti zadu`ena za izdavawe licenci odgovaraju}im preduze}ima za nabavku, ugradwu i odr`avawe opreme, a jedno od preduze}a koje }e ima ti mo gu} nost oba vqa wa ovih poslova, ukoliko dobije licencu, bi}e i „Novosadska toplana„.

Ovo preduze}e je jo{ ranije odr`alo tribine za sve poto{a~e u vezi sa edukacijom u pogledu novog sistema obra~una i naplate i zna~ajem izolacije objekata. Kada je re~ o ak ci ji me re wa ener get ske efi ka sno sti gra |e vin skih objekata u Novom Sadu, nije pred vi |e no, ka ko ka `u, da „No vo sad ska to pla na„ u~e stvuje u radovima na utvr|ivawu efikasnosti i sanaciji zgrada, ali }e svakako u~estvovati u projektu kroz pru`awe stru~ne podr{ke i podataka vezanih za potro{wu energije.

B.M.

Is kqu ~e wa stru je Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 12 sati Branislava Bukurova 42, Jelene Lozi} od 3 do 5, od 2 do12, Dake Popovi}a od 1 do 23 i od 4 do 28, Alibegovac 2 od 1 do 7 i od 2 do 8. Ko viq: od 9 do14 sati deo naseqa od 7. jula i Vojvo|anskih brigada prema manastiru; od 8 do 16 sati povremeno u pojedinim ulicama. Le din ci: od 8.30 do 13.30 sati Samarski put i Ledi-

na~ki put od 5 do 11; od 7.30 do 14 sati povremeno u pojedinim ulicama i vikend naseqima Liparija i Torine. Sta ri Le din ci: od 7.30 do 14 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa i vikend naseqima Klisa i Brestovi. ^e re vi}: od 8.30 do 13 sati vikend naseqe Kalu|erica i deo vikend naseqa Mala Testera; od 8.30 do 12.30 sati naseqe ^erevi}.

8

ponedeqak4.jun2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

No vak ob ra do vao \u ra {ko vi }e Blizanci Le na i Lu ka Maje i Gorana Pardovskog, Va wa i Le na - Mirjane i Svetislava Varenike, Ner min i Ner mi na - Musafije Ameti i Adnana Goli}ija

Devoj~ice Iva na - Aleksandre i Branislava \ilasa, Ana - Anite i Sr|ana Zori}a, Mi la - Biqane i Miodraga Meselxije, Te o do ra - Biqane i Radivoja Kozomare, An drea - Bojane Rad, Du wa Bosiqke i Save Igwatova, Ma ri ja - Branislave i Dragana Savi}a, Lu na - Branke i Viktora Plelia, Da ni ca - Branke i Nemawe Kova~a, Tang Rong Veili Sju i Aivei Vang, Te o do ra Verice i Gorana Baji}a, @e qa na - Vesne Marjanovi} i Borisa Babi}a, Da ria - Danijele Mekini} i Dragana Kosti}a, Zo ri ca - Dragane i Branka Ilijina, Ja sna - Dragane i Dalibora Popova, An |e la - Dragane i Zorana Doki}a, An |e la - Dragane i Jovice [ipke, La ra - Dragice i Gorana Salonskog, Na |a - Dragice Mileti} i Miroslava @ivkovi}a, Mi li ca @eqke Popovi} i Dragana Amixi}a, Mi la @eqke Toma{ev Galovi} i Tomislava Galovi}a, Da wa - Zorice i Dragana Buhe, Ti ja na Ivane i Aleksandra Fabri, Na |a - Ivane i

Milana Bori{eva, Iskra - Irene i Predraga Stamenova, Le na - Jelene Vidi} Trnini} i Du{ana Trnini}a, La na - Jelene i Slavka Hajdera, Mi li ca - Jelene Matijevi} i Branislava To{i}a, Ka li na - Jovane i Sa{e Savi}a, Mi la - Qiqane i Marka Kosti}a, Mi le na - Maje i Miqana To{i}a, Iri na - Maje i Radovana Bla`i}a, Ni na - Marije i Darka Krajnika, Ana sta si ja - Marice i Mi}a Radanovi}a, Ma ri ja - Milade i Sr|ana Vujovi}a, Emi li ja Milane i Marka Kolaka, Ni ka - Milanke Ni{i} i Radoslava Blanu{e, Alek san dra - Milice i Vladimira Jovi}a, Ni na - Milke i Damira Drobca, An |e la - Mirjane i Predraga Lazarova, Isi do ra - Radmile i @arka Popovi}a, So fi ja - Svetlane i Ernesta Radi{i}a, So fi ja - Sla|ane i Sa{e Udovi~i}a, Le na Slobodanke i Jugoslava Stoj~evi}a, Te o do ra Sne`ane i Sr|ana Savi}a, Du wa - Stojane i Dejana Tatalovi}a.

Ven~ani Ta wa Bar dak i Bo ris Bra ti}, Dra ga na Iwac i Zo ran Lu ki}, Ka rin Gru nert i Ga ni Ga {i, Me ri ma Hla va ~ek i Dra gan Vra we{, Sne `a na Ge qi} i Ste fan Br zak, Ma ria Vu ja ni} i Ka roq Ge ler, Smi qa Osto ji} i Alek san dar Ke fer, Sla |a na Po po vi} i Mi lo{ Ra do va no vi}, Na ta li ja Bar ba te sko vi} i Ne boj {a Tin ko vi}, Da ni je la [}e ki} i Ni ko la Mi ja tov, Jo va na Bak maz i Jo na tan Jan Al fons de Bu ver, Bo ja na Ku la {i no vi} i Si ni {a Aba yi}, Jo va na Da mja nov ski i De jan Osto ji}, Ma ri ja @iv ko vi} i Ne boj {a Jo va no vi}, San dra Raj no vi} i Ro bert Dro bi na, San dra Dro po i Du {ko Ra ma ji, Ta ma ra Jan ko vi} Fi li po vi} i Mi le Ba bi}, Qu bi ca Jo va no vi} i Mi o drag Ran |e lo vi}, Ta tja na Lu ki} i Mi lan Po pa ra, Sa wa Pe ji} San yak i Ne nad [e vi}, Dra ga na Ja wa nin i No vak Ayi}, Zo ra Ra do vi} i Da ni lo Ni ko li}, Ma ri ja na Ala vuk i Ve li mir Mla de nov, Sa ne la Mr |a nov i Si ni {a Na dr qan ski, Emi li ja La za re vi} i Ne ma wa Po po vi}, Iva na Cr ven ko i Bo ris [tu li}, Alek san dra Sr di} i Mi lan Jo va no vi}, Je le na Ra di {i} i Ne boj {a Mu drin ski, Ne ve na Ste fa no vi} i Ni ko la Ma ri}, Pe tra Lu ki} i Go ran Se ku lo vi}, Na ta {a Ili ev ska i Zlat ko [naj der, Ma ri na Olu i} i Ne ma wa Ob ra do vi}, Zo ra na Kqa ji} i Mi lan Ma sni ko sa, Ma ri ka Var ga i Ne boj {a Pri ji}, Ve sna Sta le to vi} i Alek san dar Mar ko vi}, Mir ja na Po po vi} i Mar ko La zi}, Dra ga na Ni ko li} i Ni ko la Mir ko vi}, Di ja na Ko vja ni} i Sa {a Vi ta, Je le na Mi len ko vi} i Alek san dar Jo ki}, Ma ja Di vja ko vi} i Ni ko la Ga li}, Ana Ter zi} i Slo bo dan Be qan ski, Ma ri ja na Guq pa i Du {an Sa vi}, Gor da na Ko ka no vi} i Bra ni mir Do bri~ ki, Bo ja na \a ko vi} i Mi lan Le ti}, Vo ji sla va Bu yar i Ve sko Mr dak, San dra Klajn i Esad Ko lu gli ja, Ana Si mi} i Pre drag Pri ca, Su za na Vla o vi} i Dra gan ^u ku ra no vi}, He le na Mir ko vi} i Dra gan To pi}.

Je le na i Mi ro slav Du ~i} s be bom Mi lom

De~aci Bog dan - Albine Mingazove i Jovana Repca, Jo van - Ane i Darka Milojkovi}a, Jor dan Anadele Buli} i Petra Grabe`a, Fi lip - Anete i Jana Klinko, Dra gan - Beti Molnar i Zorana Ba}inca, Ste fan Va si li je - Biqane i Nenada Regojevi}a, Ste fan - Biqane i Predraga Rackova, Vu ka {in - Bojane i Aleksandra @ivkovi}a, Fi lip - Vi{we i Andrije Kova~a, Vik tor - Gordane i Sa{e Bogunovi}a, Ni ko la - Danijele i Stevana Radmanovi}a, Ste fan Dragane i Aleksandra Babi}a, No vak - Dragane i Dragoja \ura{kovi}a, Mar ko - Dragane Lov~evi} i Igora Tovitovi}a, Ko zma - Zorane i Aleksandra Ru`i~i}a, Va si li je - Zorice i Jovana Zagorca, Jo van - Zorke i Vladimira Slankamenca, An drej - Ivane Vojni} Tuni} i Sabrije [i{manovi}a, Alek san dar - Ivane i Gorana Gagi}a, An drej - Ildiko i Tibora Verebeqi, Va si li je - Jelene i Vojislava ]osi}a,

An dri ja - Jovane i Dejana Kravi}a, Alek san dar - Karoline Mesaro{ i Aleksandra Ularika, Me din - Mandu{e Krasni}i i \evdeta Saku, Dra gan - Marije i Aleksandra Na|a, Mi haj lo - Marije i Stanislava Luki}a, Rast ko - Marice Jolovi}, Ga vri lo - Milice Braci} i Gorana Milovca, Ma tej - Milice i Petra Papa, Mi haj lo - Mirjane i Predraga Todorovi}a, Te o dor - Mirjane Radovanovi} i Qubi{e \oki}a, Veq ko - Mirjane Uveri} i Sini{e \uri}a, Ivan - Ru`ice Tomi~i}, Mi haj lo - Sawe i Gorana Laholata, Alek sa - Sawe i Predraga Teodorovi}a, Ugqe {a - Sla|ane i Nikole Trajkovi}a, Mar ko - Swe`ane i Neboj{e Ivanovi}a, Alek sa - Sowe Oli} i Perice Ili}, Mar tin Tamare Ivan~i} Men|an i Miroslava Men|ana, Mar tin - Tawe i Ivana Piksiadesa, Lu ka Tawe i Mirka Zotovi}a, Mark - ^ile Drobine Moric i Lasla Drobine.

Umrli Ilija Jawi} (1941), Stevan Josimov (1946), Katica Aladi} (1957), Sofija Asurxi} (1924), Qubica Baloban ro|. Po{ti} (1937), Jagica Vujkov ro|. Isakov (1919), Katarina Vukani} ro|. Morvai (1927), Desanka Vu~enovi} ro|. Vuki}evi} (1949), Hildegard Doroti}-Jovanov ro|. Holcinger (1932), Vladimir @ivojinovi} (1953), Lazar Ivandeki} (1928), Jela Kramer ro|. Gazi} (1930), Du{anka Kuveqi} ro|. Popovicki (1946), Anastazija Marku{i} ro|. Sila|i (1924), Kornel Mata (1940), Milka Ma~ak ro|. Vu~an (1936), Quba Miji} ro|. Rokvi} (1925), Katarina Mi}in ro|. Zajac (1934), Dragutin Miki} (1935), Katarina Mili} ro|. Koji} (1948), Jonel Milo{ (1952), Nada Miri} ro|.

Drakuli} (1939), Vida Mir~eta ro|. Bugarski (1934), Sne`ana Mi{i} ro|. Kujunxi} (1956), Nikola Mom~ilovi} (1935), Sla|ana Mu~alovi} ro|. [kori} (1978), Duja Pavlovi} ro|. Pani} (1942), Radislav Paro{ki (1932), Janko Petrovi} (1931), Aleksandar Petrovi} (1938), Antonija Piksiades ro|.

Zofi~ (1935), Juli{ka Popov ro|. Kova~ (1952), Jelena Pri{i} ro|. Jovanovi} (1924), Ti ja na Am bri {ak i Ne boj {a Ni ko di je vi}

Dragiwa Radovan~ev ro|. Anovi} (1932), Nikola Raoni} (1976), Stevan Slankamenac (1937), Vitomir Stameni} (1932), Gordana Stankovi} (1989), Slavica Stankovi} ro|.

Cindri} (1934), Dragiwa Stojanovi} ro|.

Vlajankov (1931), Danilo Tojagi} (1940), Tomislav [o} (1934), Ksenija Ija~i} ro|. Pudar (1925), \uro Usti} (1937), Samuel Na| (1928), Zvonko [ikman (1958), Milena ]uri~i} ro|. Mrkovi} (1936), Blagoje Joki} (1937), Radinka Velbabovi} (1937), Zdravko Vojki} (1942), Anica Darabo{ ro|. Obrenov (1939), Stoja Drini} ro|. ^avi} (1972), Veselin Isakov (1947), Jelisaveta Karga~in ro|.

Horvat Rajter (1928), [andor Ki{ (1963), \or|e Koledin (1952), Danijela Latinki} ro|. Cvetanovi} (1973), Jovica Leki} (1941), Svetlana Leti} ro|. Majeti} (1948), Zekija Maravi} ro|. Leli} (1937), Ester Mike (1944), Damjan Nin~i} (1937), Jelena O{tri} ro|. Zrni} (1930), Biqana Pavlov ro|. Radi} (1961), Vujica Panteli} (1948), Jagoda Poznan ro|. Meduri} (1958), Ru`a Ra~i} ro|.

Nikoli} (1936), Vasilije Stevanovi} (1939), Slavica [e{um (1963).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

9

KAKO BI GRAD BIO PRISTUPA^AN SVIMA

U to ku ma we pre prav ke obje ka ta U okvi ru stra te gi je pri stu pa~ no sti, ko ja je usvo je na 30. mar ta, za bra we na je iz grad wa obje ka ta ko ji ne za do vo qa va ju we ne stan dar de, a u to ku je ko rek ci ja sa da {wih, za ko j e ni s u po treb n a ve l i k a ula g a w a.

Stra te gi ja pred sta vqa prav ni akt ko ji ob u hva ta ~i tav niz ak tiv no sti na te ri to ri ji gra da, ka ko bi No vi Sad bio pri stu pa ~an za sve.

-Ne mi sli se sa mo na oso be sa in va li di te tom, ne go na sve qu de ko ji ma je iz ne kog raz lo ga ote `a no kre ta we, osla bqen vid ili sluh. Ov de spa da ju i maj ke sa de~ jim ko li ci ma- re kla je ~la ni ca Grad skog ve }a za so ci -

jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci prof. dr Sa wa Sto ja no vi}.

Da nas }e se odr `a ti sa sta nak u`eg ti ma za pri stu pa~ nost, ka da bi tre ba lo da bu du do ne se ne smer ni ce za iz ra du lo kal nog ak ci o nog pla na ko ji tre ba da bu de za vr {en do ok to bra. Ta da }e se i ta~ no de fi ni sa ti ko ji }e pro jek ti ima ti pri o ri te te, a naj ve ro vat ni je }e to bi ti zdrav stve ne i obra zov ne usta no ve.

-^i tav niz ak tiv no sti ko ji ob u hva ta stra te gi ja mo ra da se oba vqa etap no, a ceo pro je kat ob u hva ta plan ko ji }e se re a li zo va ti u na red nih {est go di na - ka `e Sto ja no vi}.

Is ta kla je da jav na pred u ze }a i usta no ve tre ba da u svo jim bu xe ti ma is pla ni ra ju ko rek ci ju obje ka ta, jer Grad ne mo `e da fi nan si ra sve.

Jed na od ak tiv no sti ko ju je tim za pri stu pa~ nost ve} pred u zeo je ste adap ta ci ja Du nav skog par ka, u kom je sre |en pri laz iz Uli ce Ig wa ta Pa vla sa, a u pla nu je da jo{ dva bu du pri la go |e na oso ba ma ko ji ma je ote `a no kre ta we.

- Gra |a ni mo gu slo bod no na imejl adre su ti ma za pri stu pa~ nost, ko ji se na la zi na saj tu Gra da da {a qu svo je pred lo ge. To ne zna ~i da }e svi bi ti ostva re ni, ali }e mo ih uze ti u ob zir i ne ke zna ~aj ni je sta vi ti kao pri o ri tetre kla je Sto ja no vi}.

A. Varga

STRANCI SVE ^E[]E POHODE KARLOVCE

IAKO ANALIZE POKAZUJU DA JE ^ESMOVA^A U 94 ODSTO SLU^AJEVA ISPRAVNA

Fla {i ra na vo da mi li ja Po tro {wa fla {i ra ne vo de za pi }e ma sov no je po ra sla, a mno gi su se opre de li li za wu zbog sum we u is prav nost vo de iz ~e sme. Po vre me no za mu }e we vo de iz grad ske vo do vod ne mre `e, tam no `u} ka sta ili ~ak braon bo ja, uti ca li su na pri med be po tro {a ~a. Me |u tim, re zul ta ti In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne kon tro li sa nih uzo ra ka vo de po re klom iz JKP „Vo do vo da i ka na li za ci je”, od ja nu a ra do apri la, po ka za li su is prav nost 94 od sto kon tro li sa nih uzo ra ka. Osnov ni uzro ci ne is prav no sti {est od sto uzo ra ka su po ve }a na kon cen tra ci ja re zi du al nog hlo ra, man ga na i gvo `|a, a oni ne pred sta vqa ju opa snost po zdra vqe qu di, na po me nu la je dr Sa wa Bi je lo vi} iz In sti tu ta za jav no zdra vqe.

- Po vre me no za mu }e we vo de u vo do vod noj mre `i grad skog vo do vo da mo `e na sta ti iz vi {e raz lo ga, a naj ~e {}e usled teh ni~ kih ra do va u fa bri ci vo de i du` vo do vod ne mre `e, za tim na kon pa u ze u ko ri {}e wu, na pri mer na kon vi ken da, ras pu sta u {ko la ma, na kon go -

li ko mi nu ta pu sti ti mlaz vo de iz sla vi na da is cu ri.

Zdrav stve na is prav nost vo de ni je istog ste pe na, od no sno na kra je vi ma mre `e i na vi {im spra to vi ma u stam be nim zgra da ma se ~e {}e utvr |u je po rast

Uzi ma ju }i u ob zir zdrav stve no sta we po pu la ci je No vog Sa da i okoline, kao i na vi ke u is hra ni, pre po ru ~u je se upo tre ba sla bo mi ne ral ne vo de s ma wim sa dr `a jem na tri ju ma di {weg od mo ra. Sve na ve de no uslo vqa va po di za we ta lo ga iz si ste ma ce vo vo da, ka da se oslo ba |a ju or gan ske i neo r gan ske ma te ri je ko je do vo de do iz me ne bo je i po ja ve ta lo ga u vo di za pi }e. Za mu }e na vo da, ko ja je mut na zbog po ve }a ne kon cen tra ci je gvo `|a i man ga na, ne {te ti zdra vqu qu di - ob ja sni la je dr Bi je lo vi} do da ju }i da u tim slu ~a je vi ma tre ba na ne ko -

kon cen tra ci je man ga na i gvo `|a. U de lo vi ma gra da i na se qa gde po sto je sta re vo do vod ne ce vi ili gde se po sta vqa ju no ve vo do vod ne ce vi pre pret hod ne dez in fek ci je, mo `e se utvr di ti pri su stvo ne do zvo qe ne vr ste mi kro or ga ni za ma ili po ve }an broj mi kro or ga ni za ma ko ji upra vo uka zu ju na ne do voq no efi ka sne pro ce se dez in fek ci je vo de za pi }e u si ste mu.

- Ka da go vo ri mo o sla bo mi ne ral noj vo di ko ju sta nov ni {tvo po pu lar no na zi va „fla {i ra nom” vo dom, ta da je wen sa stav uslo vqen sa sta vom mi ne ra la sa mog iz vo ra. Uti caj na zdra vqe je uslo vqen ne sa mo sa sta vom mi ne ra la, ve} i bez bed no {}u go to vog pro iz vo da ko ji za vi si od sa vre me nih stan dar da do bre pro iz vo |a~ ke prak se. Zna ~i, sla bo mi ne ral na vo da, u na ro du odo ma }e nog na zi va „fla {i ra na” vo da, se raz li ku je po svom sa sta vu, od no sno kva li te tu od vo de za pi }e iz no vo sad skog vo do vo da pre ma sa sta vu mi ne ra la, {to sva ka ko ne uslo vqa va gra |a ne da je do mi nant no ko ri sti - is ta kla je sa go vor ni ca.

Po we nim re ~i ma, uzi ma ju }i u ob zir zdrav stve no sta we po pu la ci je No vog Sa da i {i re, kao i na vi ke u is hra ni, pre po ru ~u je se upo tre ba sla bo mi ne ral ne vo de s ma wim sa dr `a jem na tri ju ma. Na tri jum u vi so koj kon -

cen tar ci ji mo `e da bu de {te tan za oobe ko je pa te od kar di o va sku lar nih i bo le sti or ga na za cir ku la ci ju. Ka li jum po ma `e u sni `a va wu krv nog pri ti ska, ali zbog pre ve li kog uno sa ovog ele men ta mo `e do }i do umo ra sla bo sti i ose }a ja me tal nog uku sa u usti ma. Mag ne zi jum je do bar za mi {i }e i po ma `e u sa go re va wu ma sno }e i u pro iz vod wi ener gi je, dok je kal ci jum do bar za ko sti. Me |u tim, ne bi tre ba lo ni jed nu sla bo mi ne ral nu vo du fa vo ri zo va ti, ne go po vre me no me wa ti. Dr Bi je lo vi} uka zu je na to da „fla {i ra nu” vo du ne tre ba ku po va ti sa osun ~a nih po li ca, uko li ko je am ba la `a o{te }e na i ako ne ma de kla ra ci ju sa ja snim da tu mom pro iz vod we i sa sta vom pro iz vo da. Sa ve tu je se da `en ska od ra sla oso ba po pi je dve li tre dnev no vo de, a mu {ka rac 2,5 li ta ra na dan.

I. Dragi}

TRGOVCI U BORBI ZA MU[TERIJE

Ma me kup ce na sve na ~i ne [o qe, ~a {e, pri bor za ku hi wu na po klon, ak ci je ni skih ce na i mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa sa mo su ne ki od na ~i na na ko je se me ga mar ke ti bo re za mu {te ri je. Ova sve `e {}a bor ba pro i za {la je iz ~i we ni ce da se broj kon ku re na ta na tr `i {tu po ve }ao, su gra |a ni ne ma ju nov ca za ku po vi nu, jer je ne za po sle nost ve li ka, a i oni ma ko ji ra de nov ~a ni ci su sve ta wi. Eko nom ska kri za ovim gi gan ti ma za da la je jo{ je dan uda rac, po {to su gra |a ni sve vi {e {te de zbog ne iz ve sne bu du} no sti, pa su po tro {a~ ke kor pe sve de ne sa mo na ono naj ne op hod ni je.

Ka ko bi bar ma lo pre va ri li eko nom sku kri zu mar ke ti pri be ga va ju ra znim ak ci ja ma, pa se sve ~e {}e mo gu na }i pa ke ti, ko ji se sa sto je od dva pro iz vo da po ce ni jed nog ili ak ci ja „ku pi tri ista pro iz vo da, ~e tvr ti je na po klon„. Da su ova kve ak ci je do bro pri hva }e ne sa zna li smo iz me ga mar ke ta. Pre ma re ~i ma port pa rol ke „Uni ve rek spor ta” Oli ve re ]ir ko vi}, ovim ak ci ja ma iz la zi se u su sret kup ci ma.

- Ak ci je or ga ni zu je mo u sa rad wi sa do ba vqa ~i ma ili pro iz -

Ka ko bi op sta le na tr `i {tu i za dr `a le mu {te ri je, po je di ne ma le rad we vra ti le su se na si stem na pla te ko ji je po znat kao „ku po vi na na cr tu” vo |a ~i ma, a wi ho va do bra stra na je ste {to uma wu ju iz nos pre op te re }e ne po tro {a~ ke kor pe.

To je i je dan od na ~i na da se ob ra du ju kup ci. Bi lo bi kon tra -

pro duk tiv no uki nu ti ove po vla sti ce, jer mar ke ti ne ma ju ne ku zna ~aj nu do bit, ali na ovaj na ~in po ve }a va ju za do voq stvo po tro {a ~a - is ti ~e ]ir ko vi}.

Sli~ nim ak ci ja ma pri be ga va ju i kom {ij ske pro dav ni ce, pa se i u wi ma mo gu na }i pa ko va wa tri pro iz vo da po ce ni dva ili po klon {o qe za ku pqe nih po la ki lo gra ma ka fe, ko ji se pre ma re ~i ma tr go va ca, raz gra be za tri - ~e ti ri da na. Ka ko bi op sta le na tr `i {tu i za dr `a le mu {te ri je po je di ne ma le rad we vra ti le su se na si stem na pla te ko ji je po znat kao „ku po vi na na cr tu”. Tr gov ki wa, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, ka `e da na ovaj na ~in iz la ze u su sret je di no stal nim mu {te ri ja ma ko je ima ju ma la pri ma wa.

-Ta ko ku pu ju sa mo stal ne mu {te ri je u ko je ima mo po ve re wa da }e pla ti ti na po ~et ku sle de }eg me se ca. S ob zi rom na to da ve }i na wih ima ma le pla te, su ma ko ju tre ba da iz mi re je ma la, do ne kih 3.000 di na ra. Po {to su nam stal ne mu {te ri je, va `no nam je da im bar na ovaj na ~in iza |e mo u su sret- ka `e na {a sa go vor ni ca.

Tvr di da broj ku pa ca na cr tu ni je ve li ki i da se ne po ve }a va, kao i da qu di sve ma we ku pu ju.

N. R.

Kul tu ra mag net za tu ri ste Stran ci sve ~e {}e po se }u ju Srem ske Kar lov ce, po ka zu ju ana li ze op {tin ske Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je (TO OSK). Re~ je o ta ko zva nim in di vi du al ci ma, qu di ma ko ji sa mi ili u ma wim gru pa ma do la ze u obi la zak me sta. Pre ma an ke ti ko ju je TO OSK spro veo me |u stra nim tu ri sti ma, go sti iz ino stran stva do in for ma ci ja o Kar lov ci ma do la ze pre ko in ter ne ta, ~ak vi {e od 80 od sto wih na taj na ~in se in for mi sa lo o ovom me stu, a raz log zbog kog ih po se }u ju je ste kul tu ra. Oba ve zno na kon Kar lo va ca od la ze i u obi la zak fru {ko gor skih ma na sti ra.

- Re~ je o po nu di kul tur nog tu ri zma na ko joj smo ra di li od sa mog po ~et ka - ka `e di rek tor ka TOSK-a Ja smi na Be qanIskrin. - Sa da sa mo ubi re mo plo do ve tog ra da. Ti in di vi du al ni tu ri sti su sta ri iz me |u 28 i 40 i to je na {a ciq na gru pa na ko joj da qe tre ba mar ke tin {ki da ra di mo. Uglav nom su to qu di ko ji do la ze na kra }e od mo re i te tu re od ne ko li ko da na su ta ko |e ono {to }e TO OSK raz vi ja ti. Pri tom }e mo jed na ku pa `wu po sve ti ti raz vo ju sa dr `a ja za kra }e od mo re u Kar lov ci ma i na Fru {koj go ri.

Broj tu ri sta ko ji obi |u Kar lov ce u prat wi lo kal nih vo di ~a po sled wih go di na je ot pri li ke na istom ni vou. La ne ih je bi lo 24.530, s tim da su me |u wi ma i da qe naj broj ni ji |a ci. U pro -

te kle dve go di ne je i broj no }e wa bez ma lo u broj ku isti. Pro {le go di ne je za be le `e no 4.217 no }e wa, za je dan vi {e ne go u 2010.

-Naj ve }i broj no }e wa ostva ri se u pro le} noj i je se woj se zo ni ka `e Ja smi na Be qan -Iskrin. U vre me Eg zi ta ka pa ci te ti su ta ko |e po pu we ni. Broj le `a je va je ne {to po ve }an to kom pro {le go di ne, a ove go di ne za 30 u ho tel skom sme {ta ju. Po pu we nost ka pa ci te ta je so lid na i po ka zu je da ne ma po tre be da se ubr za no {i ri broj le `a je va, jer ovo {to po sto ji za do vo qa va po tre be tu ri sta. Ono {to tre ba una pre di ti u Kar lov ci ma je ste ugo sti teq ska po nu da. U na red nom pe ri o du }e mo se po sve ti ti uno {e wu pro me na u tu oblast. Za ugo sti te qe pri pre ma mo edu ka ci je i ozna ke za re sto ra ne , kao {to su ro ma ti~ ni, re sto ran do ma }e ku hi we, re sto ran na otvo re nom.

Ka da pro |u te obu ke, ugo sti teq ski objek ti }e bi ti i ser tif ko va ni, {to }e zna ~i ti da su pro {li od re |e nu obu ku i is pu wa va ju stan dar de ko ji su po treb ni za tu ri ste.

Ja smi na Be qan -Iskrin is ti ~e da je Kar lov ci ma po treb no jo{ da se do pu ne sa dr `a ji na Stra `i lo vu. Osim to ga, ka `e di rek tor ka TO OSK-a, neo p hod no je raz vi ja ti i sa dr `a je na Du na vu, jer je on ostao ne is ko ri {ten re surs.

Z. Ml.

NOV KONCEPT UDRU@IVAWA MALIH I SREDWIH PREDUZE]A

Osno van Raz voj ni klub pri vred ni ka U na {em gra du odr `a na je Osni va~ ka skup {ti na Raz voj nog klu ba (RK) 250 ko ji }e se ba vi ti re vi ta li za ci jom i raz vo jem ma lih i sred wih pred u ze }a (MSP).

- Klub }e ra di ti na udru `i va wu ma lih i sred wih pred u ze }a u RK 250 pri vred ni ka, ne sa mo u No vom Sa du ve} i {i re, na pod ru~ ju Sr bi je - iz ja vio je autor pro jek ta di plo mi ra ni in `e wer Go ran Si mi}.

Pre ma we go vim re ~i ma si stem po ko me }e ra di ti RK tre ba da stvo ri uslo ve za po ve }a we pro me ta, ro be, ka pi ta la i uslu ga ma lih i sred wih pred u ze }a i za za stu pa we pri vred ni ka is pred lo kal nih sa mo u pra va, me |u na rod nih or ga ni za ci ja, fon do va, a klub }e bi ti otvo ren za no ve po slo ve i ide je, pro {i ri va we po slov nih ka pa ci te ta...s Ka ko je na veo Si mi}, ovaj si stem tre ba da pro mo vi {e nov mar ke ti {ki i raz voj ni kon cept.

- Raz voj na mo gu} nost ko ja se nu di u okvi ru kon cep ta RK 250 na la zi se u po ve zi va wu i umre `a va wu pred u zet ni ka, ~la no va klu ba, a to zna ~i da }e ~la no vi klu ba mo }i da ko ri ste sve pro -

iz vo de i uslu ge dru gih ~la no va klu ba po po vla {}e nim uslo vi ma. Na pri mer, uslu gu mar ke ting is tra `i va wa, ko ju nu di od go va ra ju }i ~lan klu ba, mo }i }e da ko ri ste dru gi ~la no vi po po voq nim uslo vi ma. Na taj na ~in su ~la no vi klu ba upu }e ni je dan na dru gog, sa ra |u ju me |u sob no, sti ~e se me |u sob no po ve re we i stva ra klub oda bra nih pred u zet ni ka, ko ji vre me nom tre ba da se pro fi li {u kao ~vr sta i ja sno de fi ni sa na grup ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a, ko ja tre ba da po sta nu pre po zna tqiv brend na tr `i {tu, ali i u dru {tvu uop {te - ka zao je Si mi}.

Iza ovog pro jek ta, ka ko je na gla sio, je dve go di ne is tra `i va~ kog ra da ko ji je vi so ko oce wen kod stru~ wa ka. Pro fe sor dr Vik tor Ra dun re kao je na Osni va~ koj skup {ti ni RK 250 pri vred ni ka da svi u~e sni ci u ovom kon cep tu ima ju od go va ra ju }u do bit po prin ci pu win -winsvi do bja ju.

Glav ni part ner na re la za ci ji Raz voj nog klu ba 250 je Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je.

Z. Deli}

Uni {ta va we ko ma ra ca u Kar lov ci ma No vo sad ska „Ci klo ni za ci ja” uni {ta va }e ko mar ce u Srem skim Kar lov ci ma od 6. do 16. ju na. Iz ovog pred u ze }a upo zo ra va ju p~e la re da je pre pa rat ko ji }e pri tom ko ri sti ti otro van za p~e le, te da tre ba da ih sklo ne. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na.

Z. Ml.

NOVOSADSKA­HrONIKA

ponedeqak4.jun2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, scena „Jovan \or|evi}”: opera „Seviqski berberin” (19) No vo sad sko po zo ri {te: „Ber`ijan i Dideki” (19)

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.15), „Hepi fit 2” (13.10), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (21.45), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (20.10, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ivan @ivojina Rai~i} (1955) u 10.30 sati - ispra}aj, Miodrag Milana Kapamaxin (1957) u 11.15, Nikola Gojka Popovi} (1949) u 12, Branka Joce Petrovi} (1930) u 12.45, Milka Mitra Petrovi} (1936) u 13.30 sati i Mirko Todora Paji} (1927) u 14.15 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Branko Branka Gajinov (1929) u 15 sati.

DNEVNIK

VODI^

TELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-104,­ za­potro{a~e 420-853 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 6333-884 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-022 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APOTEKE No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

TAKSI Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

11

РЕ А ЛИ ЗО ВАН ПРО ЈЕ КАТ ПРЕ КО ГРА НИЧ НЕ СА РАД ЊЕ С РУ МУ НИ ЈОМ

РУ МЉА НИ ПО СЛЕД ЊИ У СРЕ МУ КОН СТИ ТУ И ШУ ПАР ЛА МЕНТ

Сед ни ца за ка за на за 22. ју н

РУ МА: Конститутивна седница румског парламента заказана је за 22. јун. На њој ће бити потврђени мадати одборницима, који ће, у наредне четири године, чинити парламент, након чега ће одборници изабрати председника, заменика и секретара парламента. Тако ће, уколико мандати буду потврђени, у клупама румског парламента од укупно 43 одорника, њих 14 бити са изборне листе Демократске странке - Борис Тадић, и то: Не над Бо ро вић, Го ран Ву ко вић, Је ле на Ар се но вић, Влат ко Рат ко вић, Ми лан Ра дан че вић, Ми ле на По ли мац, Пе ра Бо жић, Зо ран Сла ву је вић, Љи ља на Ми хај ло вић, Го ран Са ва тић, Са ва Ми ло ва но вић, Сла дја на Ра до вић, Бра ни слав Ме дје до вић и Ни ко ла Јур ца. Што се тиче одборника са изборне листе Покренимо Руму - Томислав Николић (Српска напредна странка, Нова Србија, Покрет социјалиста, Покрет снага Србије - БК, Јединствена Србија, Социјалдемократска партија Србије) њих ће у новом сазиву румског парламента

ponedeqak4.jun2012.

бити 11, и то: Дра ган Па нић, Ра да Ма ра вић, Ра ди ца Ман дић, То мас Вуч ко вић, Сла дјан Ман чић, Та тја на Дјо кић, Ду шан Љу би шић, Сте ван Ко ва че вић, Дра га на Гу ду рић, Ве ли мир Ми лић и Сло бо дан По по вић. Са изборне листе Српска радикална странка - Др Александар Мартиновић у клупама румске Скупштине ће седети седам одборника, и то: др Алек сан дар Мар ти но вић, Жељ ко До шен, др Сми ља Лон чар, Пе тар Ми ло ва но вић, Са ва Јо ва но вић, Би ља на Пе ко вић и Дра ган Илић. Изборну листу Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије представљаће шест одборника Дра ган Кар даш, Сто јан Мар ко вић, др Сне жа на Јев тић, Вла ди мир Ма ле тић, Жив ко Ма ти је вић и Ми ра Те о до ро вић. Листу Др Снежана Бојанић - Стојић - Демократска странка Србије представљаће пет одборника: др Сне жа на Бо ја нић -Сто јић, Ђор ђе Бе ро ња, Ана Уми ће вић, Пре драг Бо ја нић и Да ни ца Бо ро ви ца. Ј. Ан тић

Под сти цај ту ри зму у Ба на ту КА ЊИ ЖА, ЖОМ БОЉ: Завршетак одно се на уређење Главне улице, кампа на пројекта „Повећање туристичких капаците- Тиси и Рибарског трга, а према речима Фејта у Банатском региону„ у оквиру ИПА про- стамера на реци Тиси су направљена три грама прекограничне сарадње Румуније и нова пристана на Тиси и прибављена велиСрбије, означен је јуче завршном конферен- ка модерна бина са пратећом техником неоцијом у Жомбољу (Румунија) и конференцијом за медије у Кањижи. Главни партнер на овом програму са наше стране била је општина Кањижа, уз учешће Града Панчева и општине Нови Кнежевац, а са румунске стране партнер је било Удружење „Банат Рипензис„ из Жомбоља. Директор За годину и по дана реализован је пројекат вредан преко 570 хиљада евра. Ди ректор Ин форма ционог центра за развој Потиског региона у Ка- Са сту диј ског пу то ва ња ту ри стич ких по сле ни ка њижи Ро берт Феј ста мер истакао је да ће у пходна приликом одржавања великих маниргеиону Баната користи од спроведених ак- фе стација.

- Нову бину свечано ћемо испробати већ тивно сти и значајних улагања бити са обе стране границе. У кањишкој општини ура- следећег петка 8.јуна од 22 сата, на отварађене су три студије изводљиво сти које се њу Летњег камп на Тиси уз свирку наших

младих рокера из група „Фрирок„ из Кањиже и „Кентаурок„ из Орома - најавио је Фејстамер. Румунски партнер Удружење „Банат Рипензис„ из Жомбоља израдило је значајну студију за туристички потен ци јал Ба ната и мо гућ но сти за јед нич ког развоја туризма и добило модеран шатор за 500 особа. Град Панчево је израдио студију изводљиво сти за реконструкцију Црвеног магацина, у којем се планира осмишља ва ње но вих кул турних садржаја, а Нови Кнежевац је добио студије за реконструкцију грофовских двораца Малдегем и Сервицки. У оквиру пројекта Фо то: М. Ми тро вић приређена су и студијска путовања са обиласком туристичких знаменито сти Баната на српској и румунској страни, а снимљен је и документарни филм којим су представљене туристичке могућно сти Баната. М. Ми тро вић

ЛО КАЛ НИ ИЗ БО РИ НИ СУ ПРО МЕ НИ ЛИ ПО ЛИ ТИЧ К У СЛИ К У

Ста ра власт у сред њем Ба на ту Ђа ци сли ка ли под вод ни свет ЗРЕ ЊА НИН: Ученици основних школа у средњем Банату учествовали су на ликовном конкурсу под називом „Подводни свет - сачувајмо воде планете земље“, који је расписао Културни центар Зрењанина. Право учешћа имали су сви ђаци средњобанатских основних школа и, на велико задовољство организатора, пристигло је веома много радова. Трочланом жирију, историчарки уметности На ди Па нић, уредници дечијег програма у Културном центру Мил ки Же бе љан и академској сликарки Га бри је ли Па ри грос, сигурно није било лако да издвоје оне најбоље, јер је конкуренција била велика, а мотивација и инспирација још већа. Из белоблатске ОШ

„Братство-јединство“, захваљујући ангажовању професорице ликовне културе Ан дрее Ива но вић Јак шић, било је доста радова, а ученик трећег разреда Да ли бор Ши мон освојио је другу награду жирија. На отварању ове манифестације уприличена је и изложба фотографија Љу бо ми ра Ко ва че ва из Зрењанина, доајена подводне фотографије, а такође су приказана и два филма на тему подводног света и његове угрожености. Пехаре и похвале најбољима уручио је председник Асоцијације ронилачких инструктора Србије Алек сан дар Кар јук, а модератор и водитељ програма био је програмски директор Културног центра Вла ди мир Ђу рић. Ж. Б.

Из лoжба паса шар-пе ја

ПАН ЧЕ ВО: У Панчеву, на Тамишком кеју, одржана је изложба шар-пеј паса. Ова изложба је једина и прва специјализована изложба шар пеја у региону, коју је оранизовало Кинолошко друштво „Бансиф“ из Панчева. На прву изложбу пријавило се 36 учесника из земље и иностранства. Међу такмичарима, али и награђенима нашла су се и четири шар-пеја панчевачких власника. Изложба је од великог значаја јер је једина и прва у региону. Најлепши пас изложбе је власнице Иза ве ле Пи ца ма љо из Италије. Најлепша женка изложбе је пас Алтрауна из Панчева, власника Ми ро сла ва Ми ле ти ћа. Најлепши одгајивачки пар припада власнику Да ли бо ру Мар ко ви ћу из Винче. Своје љубимце и изузетне примерке на ово такмичење довели су власници и одгајивачи из Румуније, Италије и Хрватске. З. Дг.

Је дан про блем, две ту жбе ПАН ЧЕ ВО: Панчевачко комунално предузеће „Младост“ води два судска спора са власницима некадашње дискотеке „Барум Барум“ који су били у закупу ресторана на Базену. „Младост“ тужи власнике ове дискотеке за дуг од преко 300 хиљада динара који су они преузели од бившег закупца овог простора предузећа „Мега систем“. Истовремено власници „Барума“ тужили су „Младост“ за износ од 60 хиљада евра, јер им како тврде нису призната улагања у простору бившег ресторана на Базену. Оба судска спора су у току. З. Дг.

СРЕД ЊИ БА НАТ: За разлику од Зрењанина, у коме још трају преговори о формирању градске власти, између странака које су прешле цензус, на недавно одржаним локалним изборима и где се још са сигурношћу не зна ко ће чинити владајућу већину, у другим средњобанатским општинама ситуација је потпуно јасна. После краћих консултација већ је конституисан нови сазив Скупштине општине Нова Црња, која броји 25 одборника. За председника локалног парламента изабран је Ми ле То до ров, за заменика председника Ми ле Ра јић, обојица из Српске Црње, а за секретара Аме ла Стру јо. Тајним гласањем за председника општине изабран је Пе ра Ми лан ков који је ову функцију обављао и у претходном мандату, а за заменика председника Ер вин Хо ди из Нове Црње. На предлог председника општине, Скупштина је изабрала чланове Општинског већа. Именовани су Вла дан Ра дин из Српске Црње, Пе тар Ма ти је вић из Војвода Степе, Ште фик Фе ренц из Александрова, Ми лан Кр сто вић из Нове Црње, Стан ко То -

мин из Српске Црње, Де јан Па нић из Нове Црње и Ба лаж Де же из Тобе. Одборничку већину у општинској Скупштини чине Демократска странка са 11 мандата, СПС – ЈС – ПУПС - СДП са четири мандата и Савез војвођанских Мађара са три мандата. Изван локалне поделе власти остали су Група грађана “Драгиша Латиновић – Солидарност”, која је освојила четири одборничка мандата, и Српска напредна странка са три освојена мандата. Мада у општини Житиште још није формирана локална власт, незванично се може чути да ће је и убудуће чинити политичке партије које су и до сада представљале већину у овој средњобанатској комуни – ДС и СПС. Конститутивна седница новог општинског парламента у Житишту заказана је за 12. јун. Иначе, у новом сазиву ће бити девет одборника из Демократске странке, међу којима ће бити заступљен и Српски покрет обнове, осам одборника из коалиције окупљене око социјалиста, четири одборника има Српска напредна странка, по три Лига со-

У Зре ња ни ну се још не зна ко ће чи ни ти вла да ју ћу ве ћи ну

цијалдемократа Војводине и Савез војвођанских Мађара и по два Уједињени региони Србије и Демократска странка Србије. Неспорно је и да ће на челу општине Сечањ остати досадашњи председник Пре драг Ми ло ше вић јер је листа коју је предводио на последњим изборима освојила апсолутну већину.

- Имамо најбоље резултате на овим изборима. Листа ДС је 6.

Не де ља еко ло ги је на RTV Уueco

СУ БО ТИ ЦА: Од данас до 9. јуна, само на RTV Yueco емитоваће се специјалне емисије по свећене заштити животне средине. Еколошка редакција протеклих 10 година у част животне средине, али и поводом рођендана радија Yueko припрема специјалне емисије, по свећене заштити животне средине. Радио у уторак слави 19. рођендан. Сваког радног дана, у склопу емисије “Поподне са Јасмином”, од 16.30

до 17 часова, Суботичани ће имати прилику да гледају специјалне емисије по свећене животној средини, под називом “Недеља екологије”. Биће речи о раду суботичких го ра на, по шумља ва њу, енер гет ској ефикасно сти и сличним темама. Поред тога, током дана емитоваће се спотови и филмови о заштити животне средине. Покрет горана Суботице позива све школе да се укључе у акцију „Велико спрема-

ње Србије“. У акцију могу да се укључе деца, родитељи и наставници, како би школска дворишта била лепша и уређенија. Циљ акције, поред уређења, јесте и да се подигне еколошка свет деце, али и грађана о значају чувања животне средине, као и о значају правилног одлагања отпада, као и очувању природних ре сурса заједничком бригом свих појединаца. За највредније ђаке следи награда. С. И.

ХР ВАТ СКО ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА БАЧ КО МО НО ШТОР СКЕ ВА ТРО ГА СЦЕ

Ме ђу на род на са рад ња ис ко ва ла ор ден СОМ БОР: На предлог ватрогасаца-добровољаца из Белог Манастира, председник Добровољног ватрогасног друштва у Бачком Моноштору Сти пан Бе нић као и његове колеге моношторски ватрога-

маја освојила 46,2 одсто гласова, што јој је обезбедило 13 одборничких мандата, од укупно 25 колико чини Скупштину општине Сечањ – казао је Милошевић, напомињући да ће досадашња председница Скупштине Би ља на Са во вић (ДС) бити поново предложена за ову функцију, а Дра га на Чор ли ја (ДС) за секретара локалног парламента. Ж. Ба ла бан

сци Ја коб Гај зин гер и Аца Па во шев, одликовани су у Хрватској Орденом за међународну сарадњу, који је највеће признање Хрватске ватрогасне заједнице.

- Сарадња добровољних ватрогасних друштава из Белог Манастира и Бачког Моноштора траје шест година, а успостављене су пријатељске везе и са неколико друштава из Босне и Херцеговине. Са беломанастирским ватрогасцима потписали смо и повељу о пријатељству. Добровољно ватрогаство је у Хрватској на много вишем нивоу него код нас и њихови чланови уживају посебан углед у заједници - појашња-

ва Стипан Бернић, председник моношторских ватрогасаца, у “свакодневном” професионалном животу новинар, уредник, сада в.д. директор “Радио Сомбора”.- Да би орден био додељен, предлог из Белог Манастира морао је да прође одлучи-

вање кроз Ватрогасну заједницу Осијечко-барањске жупаније и Хрватске ватрогасне заједнице, што је процедура која траје око годину дана – не без разлога је поносан Стипан Бенић. Иначе, да се у Сомбору све боље ради у доборовољним ватриогасним друштвима доказује и најновија помоћ упућена “из белог света”. Наиме, ДВД из Бачког Моноштора, Бачког Брега, Стапара, Дорослова и Бездана добила су пре десетак дана помоћ у виду ватрогасних одела, која су стигла из једне каритативне организације из Манчестера, једне од већих вароши Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, за коју је чуо свако ко је и фудбал спознао. Трчати за лоптом или ватром, одлучите сами. М. Ми ље но вић

Ре ци кла жа у Омо љи ци

ОМО Љ И Ц А: У Омо љици је почело да ради прво по стројење за рециклажу флуоре сцентних цеви и си ја ли ца. Ин ве сти ци ја је вредна више од пола милиона евра, а њом Србија претендује да се позиционира као балкански центар за ре ци кла жу си ја лич ног отпада. По стројење је у стању је да годишње преради више од 15 милиона сијалица, а ако би се радило у две смене, више од 30 милиона. За само један сат рада, у по стројењу ће моћи да се ре ци кли ра 6.000 кома да, док ће рециклирани отпад моћи поново да се употреби као сировина. З. Дг.

vojvodina

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

12

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА „МИЛАНЕ, ХОДАЈ СА НАМА”

Бајатовић дао 11.000 евра

ЗРЕЊАНИН: Захваљујући хуманитарној фудбалској утакмици, одржаној на стадиону у Карађорђевом парку у оквиру акције “Милане, ходај са нама”, а која је окупила чувене фудбалере и тренере некадашњег зрењанинског клуба „Пролетер“, прикупљено је 300.000 динара од продатих улазница за лечење Милана Срдића (22) из Зрењанина. Бивши фудбалери Пролетера додатно су донирали 2.300 евра. Милана Срдића, сина капитена златне фудбалске генерације Пролетера Зора-

7.000 евра. Породица Срдић сама не може да обезбеди тај новац и зато су многи прискочили у помоћ да би Милан досањао свој животни сан – да поново прохода. Организатори утакмице и чланови хуманитарне фондације за помоћ Милану Срдићу - Жељко Малушић, Никола Божовић и Богољуб Грујић саопштили су да је директор “Србијагаса” Душан Бајатовић помогао са 11.000 евра, а чек са овим износом Милану је, на хуманитарном фудбалском сусрету, уручила

Победници „Пасуљијаде”

Умесиле најбоље штрудле

НА СЛАВИ ДУХОВИ – СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У ВЛАДИМИРОВЦУ

Пасуљ и штрудле с маком

Помажу Милану да прохода

на Срдића, саобраћајна несрећа од пре четири године приковала је за инвалидска колица и за 29. јул је заказана операција матичним ћелијама у Москви како би руски лекари помогли Милану да поново прохода. Пут и боравак у руској престоници кошта 29.000 евра, а сваки евентуални наредни одлазак изискује нових

сестра високог функционера Социјалистичке партије Србије.

- Акцију помоћи Милану Срдићу пре два месеца покренули су млади социјалисти из Зрењанина и прикупили 3.500 евра. Касније им се прикључио и знатан број колектива и појединаца – рекао је Жељко Малушић. Ж. Б.

ВЛАДИМИРОВАЦ: Тако то бива, сеоска слава Духови у Владимировцу је била главни друштвени догађај у овом банатском селу, за шта су се мештани села ваљано припремили. Председник Савета Месне заједнице Јонел Белу је објаснио да за ове Духове припремали богат забавни и спортски прогам, са око хиљаду учесника и да им је општина Алибунар, са бројним спонзорима, помогла у парама. „Дани Владимировца“, како зову своју славу, обично траје пет дана, али ове године све то догађало се минуле суботе и недеље. У суботу ловци су имали такмичење у гађању глинених голубова, било је 80 учесника из ловачких удружења Ковачице, Панчева, Алибунара и Пландишта, како рече председник ЛД „Фазан“ Ђорђе Секешан Ћећина из овог села, екип-

но најбољи су били ловци из Самоша, други из Пландишта, а трећи из Николинаца. Појединачно први је Милан Милошев из Самоша, Еуђен Менгер из Николинаца, а трећи Бранко Дрљача из овог места. Удружење жена „Вредне руке Баната“ организовало је такмичење у припремању штрудле са маком, традиционалног колача за недељне ручкове и време празника и ту је било 26 владимировачких домаћица. По оцени жирија најбољу штрудлу је припремила, Софија Ерина, друго место припало је Еливирјани Беку, а треће Регини Гланда. Победница Софија рече да колач спремала како ју је научила њена мајка и уобичајено га спема у дане кувања пасуља или неке чорбе. А пунувелику ванглу укусних крофни за госте спремила је мимо конку-

ренције Аница Личина и рече да то по рецепту за „Темеринске крофне“, које су брзо нестале са изложбе. Главна атракција суботње славског весеља свакако је била „Пасуљијада“ где се у спремању овог јела надметало 27 екипа из околних места и Владимировца, рекоше да су Панчевци и Београђани отказали због кише. Е ту се уз казанчиће припремали разни мезелуци и јела са роштиља. У време славског ручка ту је било преко хиљаду гостију и сви казанчићи су убрзо испражњени, наравно уз ов је било пива и сокова у изобиљу, а за ученике програма у ловачком дому је припремљен пасуљ у великом казану за преко 500 особа. Победнички пехар на „Пасуљијади освојио је Марћел Рошу, други је припао Илији Рошуу а трћи је освојио Ђорђе Живку.

Упоредо се одвијао турнир у малом фудбалу за децу, потом у рукомету а вечерњи програм на летњој позорници припао је звездама „Гранда. У недељу су биле свечане литургије у обе, румунској и православној цркви. Потом је био турнир у шаху, а у школи је организована изложба старих фотографија „Владимировац кроз време“. По подне је пред црквом организована традиционална сеоска игранка „Жок“ у старим румунским народним ношњама. Предвече на летњој позорници имали су програм каратисти , потом су наступила деца Удружења „Дечија радост“ у припреми Драгане Крду, а на вечерњем концерту наступили су културно уметничка друштва „Аромонија“ са румунским играма и „Бунари“ са сплетовима игара из Србије. Р. Јовановић Фото: М. Митровић

БЕЧЕЈЦИ УСПЕШНИ ОРГАНИЗАТОРИ НАЦИОНАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ ПАСА

Најлепши пас из Мартоноша

Сви ученици на завршној приредби БЕЛА ЦРКВА: Крај школске године увек је добра прилика и да ученици, учитељи и наставници покажу шта су то лепо и весело научили током године. На овогодишњој годишњој приредби, које је одржана у фискултурној сали матичне школе у Јасенову, учествовали су скоро сви ученици Основне школе „Ђорђе Малетић“. Приредбе је трајала два пуна сата, а своје умеће у рецитовања,

глуми, игри и песми приказали су како ученици који наставу похађају у Јасенову тако и они који су у подручним одељењеима у Дупљаји, Банатској Суботици и Добричеву. Највише аплауза и осмеха измамили су ипак они најмлађи, мало неспретни, али ипак најслађи. У њиховом умећу уживали су запослени и школи, родитељи, рођаци и остали ученици. М. В.

БЕЧЕЈ: Колико год да су тешка времена и да се многи организатори разноразних изложби паса жале да је све мање учесника, то не важи за манифестацији коју организује Кинолошко друштво Бечеј.

- Да ли добра организација, предиван амбијент у Доњем парку крај Ловачког дома или коректно оцењивање, али ми из године у годину имамо све више учесника. Ове године смо стигли до бројке од 405 паса, 95 раса из шездесетак места Србије, али је било паса и из Мађарске, чак 75, Словачке (13), Немачке (5), по три из Пољске и Чешке, и по један из Аустрије, Румуније, Црне Горе и Хрватске - рекла на је директорка Наци-

рима, мужјаку Аташеу, који је прошле године био најлепши пас бечејске изложбе, и куји Бабет, власнице Марион Селеши из Будимпеште. Епитет најлепше одгајивачке групе припао је српским гоничима Руни Жабљачки, Кети Жабљачка и Оскар Први, одгајивача Радивоја Остојића из Ваљева. За најлепшу бебу пса, од три до шест месеци старости, изабрана је женка чау-чау расе по имену Тагра, власнице Милане Павков из Бечеја. Најлепши млади пас (од шест до девет месеци) је акита Хари Радомира Нешића из Бечеја. У категорији паса јуниора пехар је освојила америчка акита Молнарволгyи Ханаyа, вла-

ПОНОВО БЕЗ САОБРАЋАЈА У ГИМНАЗИЈСКОЈ УЛИЦИ

Угоститељи затворили део сокака

ЗРЕЊАНИН: У делу Гимназијске улице, од Јеврејске до Улице Светозара Марковића, од понедељка ће бити забрањен саобраћај сваког дана од 9 сати, па све до касних вечерњих часова, најавио је директор Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина Бранислав

Оаза за шетњу и одмор

Кнежевић. Он је подсетио да локална самоуправа по трећи пут подржава иницијативу предузетника који имају угоститељске и друге пословне објекте у овом делу града, јер се показала као веома успешна.

- Нема разлога да то не урадимо и ове године, односно да у делу Гимназијске улице обуставимо саобраћај. На тај начин желимо да уна-

предимо пословање ових људи и проширимо туристичку понуду. На неки начин ова улица у летњем периоду подсећа на Улицу Лазе Телечког у Новом Саду. И ове године ће део улице бити затворен за саобраћај до 15. септембра, када Гимназијску очекује реконструкција, како би следеће године дочекала затварање много лепша – најавио је Кнежевић, уз напомену да ће поновним затварањем дела улице, која је смештена у самом центру града, а у којем се налазе многобројни кафићи, бити створена оаза за све грађане Зрењанина, у којој ће моћи да прошетају и одморе, а да им у томе не смета саобраћај. Угоститељ и један од иницијатора акције Радомир Несторов истакао је да је искуство из протекле две године показало да је затварање овог дела града за саобраћај допринело побољшању туристичке понуде, али и сезонском запошљавању одређеног броја људи. Он је изразио очекивање да ће иницијатива предузетника ускоро постати трајно решење. Ж. Б.

Три најлепша пса бечејске изложбе с власницима и судијама

оналне изложбе паса свих раса ЦАЦ Бечеј 2012. Сања МомчиловићБогнич. Највише разлога за радост имала је породица Шандора Ласла из Мартоноша, чија је куја Kolatas Nani Picturesque, расе вајмарски птичар краткодлаки, понела епитет најлепшег пса изложбе и власник се вратио кући с великим победничким пехаром. Други најлепши пас био је бул мастиф Game Keeper S Zack из Back, власника Милоша Милосављевића из Смедерева, а трећепласирани пас изложбе био је малени бостонски теријер Cameroon Beauty Gremlins, власништво Жељка Лазића из Руме. Пехар за најлепши одгајивачки пар припао је руским црним терије-

сништво Диане Фајка из Мађарске, а у конкуренцији ветерана победио је енглески кокер шпанијел црвени Halitax Charmino Paw, власника Иштвана Хорвата из Будимпеште. Најлепши ловачки пас је већ поменути српски гонич Оскар Први. Бечејци су се доказали и као излагачи, јер се представило стотинак паса с територије највеће потиске општине, а за најлепшег бечејског пса проглашена је женка расе доберман црни са палежом Branca Dela Schyta власништво Оливије и Ласла Мауса. Домаћин није шкртарио с пехарима, које су добили прваци у свих десет ФЦИ група, али и у категорији парова, одгајивачких група. В. Јанков

Такмичење у стрижењу оваца у Војводи Зимоњићу

У ВОЈВОДИ ЗИМОЊИЋУ ОДРЖАН ЗАНИМЉИВ СУСРЕТ СТОЧАРА

Ласло Грандић најбољи стрижач оваца ВОЈВОДА ЗИМОЊИЋ: Удружење овчара „Капетански рит„ и Удружење узгајивача коза „Кањижа„ у сарадњи са Аграрном унијом општине Кањижа приредили су у суботу први „Сусрет узгајивача оваца и коза„ који је одржан уз целодневни програм на фудбалском игралишту у насељу Војвода Зимоњић код Кањиже. Овом манифестацијом Удружење овчара „Капетански рит„ обележило је десетогодишњицу постојања, а на свечаном отварању учеснике су поздравили председник кањишке општине Михаљ Њилаш и заменик покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумартсво АП Војводине Јанош Добаи. Одржано је такмичење у ручном и машинском стрижењу оваца, а 62 екипе кулинара су се надметале у кувању овчијег паприкаша у малим и великим котлићима. У ручном стрижењу оваца победио је Ласло Грандић из Чантавира, друго место припало је Петеру Клебечку из Гунароша и треће Ангели Бажо из Чантавира. У машинском стрижењу оваца победник је Жолт Чабаи из

Кевија, а друго место припало је Михаљу Балогу из Горњег Брега. У кувању овчијег паприкаша у малим котлићима победу је однела Клара Шерфезе из Горњег Брега, друго место освојио је Нандор Нађпал из Аде, а треће Славољуб Новак из Горњег Брега. Према оцени жирија најукуснији паприкаш у великом бограчу скувао је Владимир Ивановић из Кањиже, друга награда припала је Марији Арок из Горњег Брега и трећа Клари Шерфезе из Горњег Брега. Прва награда за најуређенији штанд добила је екипа „Воткаш Пићу„ Стипана и Жофије Богдан из Сенте, друга награда припала је екипи „Арањ бограч„ из Сенте и трећа екипи „Хашпок„ из Торњоша, а посебна награда додељена је Удружењу узгајивача коза из Кањиже. Скуп узгајивача оваца и коза пратиће вашарска понуда, занимације за децу и културни програм, као и понуда домаће хране и пића, а добром штимунгу допринели су оркестар „Арањкалас„ (Златни клас) и солиста Миша Грубанов из Мартоноша. М. Митровић

Ауто мо бил и ком пју тер пен зи о не ри ма

СУ БО ТИ ЦА: Градско Удружење пензионера на поклон је добило возило марке „југо” и компјутер од Геронтолошког центра у Суботици. Заменик директора Геронтолошког центра др Не над Ива ни ше вић је рекао да они имају устаљену праксу да помажу социјалне установе, јер су до сада помогли домовима у Алексинцу и Старој Моравици.

- Возило смо добили од покрајинског Секретаријат за социјалну политику и мислим да је логично да аутомобил наследи братска организација. Свима нама

је циљ да нашим најстаријих суграђанима обезбедимо бољи живот – истакао је др Иванишевић. Донација је од непроцењиве вредности уа Удружење пензионера, јер имају 33 месне организације које се налазе ван града и тешко су их обилазили. Председница Градског удружења пензионера Дра ги ца Лу чев је рекла да град и Геронтолошки су их и до сада помагали. С. И.

dru[tvo

dnevnik OBRADA PODATAKA NAKON POPISA GRA\ANA GOTOVA DO JULA?

Zna }e se na ci on al ni sa stav sta nov ni {tva U ba zu Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku do sa da je une to vi {e od 70 od sto ma te ri ja la sa pro { lo g o d i { weg po p i s a sta nov ni {tva, a ob ra da po da ta ka mo gla bi bi ti za vr {e na do ju la ove go di ne, iz ja vi la je na ~el ni ca ode qe wa za po pis sta nov ni {tva Sne `a na Lak ~e vi}. Ona ka `e da se dnev no ob ra |u je 100.000 obra za ca i da bi va `ni po da ci, po red onih

ko ji su ve} ob ja vqe ni o bro ju sta nov ni ka, mo gli bi ti sa op {te n i po ~ et k om sep t em b ra, ka da }e se zna ti ka kav je na ci o nal ni sa stav sta nov ni {tva Sr bi je. Za vo du je sa po pi sa pro sle |e no 300 to na ma te ri ja la ko ji tre ba ob ra di ti, za {to je an ga `o va no 200 ope ra te ra,

da ci o na ci o nal nom sa sta vu sta nov ni {tva. Po tom }e u ok to bru bi ti ob ja vqe ni po da ci o sta ro sti i po lu, kao i po seb n a pu b li k a c i j a sa na ~ e {}im ime ni ma i pre zi me ni ma u Sr bi ji, o ma ter wem je zi ku i ve ro i spo ve sti, bra~ nom sta tu su, bro ju stam be nih obje ka ta... Po ~et kom na red ne go di ne bi }e ob ja vqe ni po da ci o o eko nom skim obe le` ji ma, o mi -

gra tor nim, obra zov nim ka rak te ri sti ma, o po ro di~ nom sa sta vu sta nov ni {tva...

Po p is sta n ov n i { tva }e omo gu }i ti da se ostva ri ade kva tan uvid i po mog ne u do no {e wu pla no va i stra te gi ja u od re |e nim obla sti ma, omo gu }i }e i po re |e wa i ana li ze sa

Pedeset hiqada kutija Ob ja {wa va ju }i pro ce du re, \or |e vi} je re kla da ka da je ma te ri jal sti gao u Cen tar za ob ra du po da ta ka, oba vqe no je ske ni ra we i op ti~ ko pre po zna va we od go vo ra na pi ta wa, a po tom i osta le fa ze ra da na tom ma te ri ja lu. Na kon pre po zna va wa, ma te ri jal pro la zi kroz kon tro lu, {i fri ra we i sve te fa ze su neo p hod ne da bi se ma te ri jal pri pre mio za ta be li ra we i da bi mo gli da se pri pre me ko na~ ni re zul ta ti. Ina ~e, sa 40.000 po pi snih kru go o va sti glo je oko 50.000 ku ti ja sa obra sci ma.

Sledi popis agrarnih dobara Po pis sta nov ni {tva, do ma }in sta va i sta no va spro ve den je u ok to bru pro {le go di ne, a pr vi po da ci po ka za li su da je u Sr bi ji za po sled wih de vet go di na sma wen broj sta nov ni ka za sko ro 300.000, od no sno da su prak ti~ no ne sta la dva gra da u Sr bi ji.

Sma wen je i broj do ma }in sta va, gra |a na u ino stran stvu, dok je jed ni po rast za be le `en u bro ju sta no va. Kra jem ove go di ne, od 1. oko bra do 15. de cem bra, sle di po pis po qo pri vre de dobara, a ve} od ju la tre ba lo bi da po~ ne obu ka za in struk to re.

Ka ko na vo de pred stav ni ci RZS, taj po pis }e bi ti va `an bu du }i da je po sled wi sve o bu hvat ni po pis po qo pr vre de spro ve den da le ke 1960. go di ne. me |u ko ji ma je ve }i na u~e stvo va la u po pi su, kao po pi si va ~i ili kao in struk to ri.

- Ve }i na ope ra te ra ko ju su an ga `o va ni ima ju is ku stvo sa po pi sa i pro {li su do dat nu obu ku, od no sno te sti ra we i vi {e od pet me se ci ra de na ovim po slo vi ma – iz ja vi la je Lak ~e vi} na vo de }i da se vo di lo ra ~u na o to me da se an ga `u -

dru gim ze mqa ma, a mo }i }e da se sa gle da obra zov ni pro fil sta nov ni {tva, da se uo~i da li se sma wio broj ne pi sme nih, ko li ko ima bes ku} ni ka… [ef od se ka za spro vo de we po pi sa u Za vo du Qi qa na \or |e vi} ob ja sni la je da je za po tre be po pi sa RZS an ga `o vao 200 ope ra te ra ko ji ra de u dve sme ne u Cen tru za ob ra du po da ta ka.

ju mla di qu du ko ji su bi li ne za p o s le n i. Ob j a { wa v a j u } i pro ce du ru, ona je re kla da se pa pir ni obra sci uba cu ju u ba zu i pre ko apli ka ci je i soft ve ra pre tva ra ju u elek tron ski za pis ka ko bi bi li po god ni za da qu ob ra du.

Bu du }i da su 15. no vem bra ob ja vqe ni sa mo pr vi po da ci ko ji se osno se na broj sta nov ni ka, do ma }in sta va, sta no va i broj li ca u ino stran stvu, 7. sep tem bra bi }e ob ja vqe ni po -

Re~ je o iz najm qe nom pro sto ru po vr {i ne 2.000 kva drat nih me ta ra sa ve li kim ma ga cin skim pro sto rom gde se ~u va ma te ri jal, a deo pro sto ra na me wen je za rad ope ra te ra. Wi ma u tom po slu po ma `u i nad gle da ju ih su per vi zo ri, od no sno pred stav ni ci za vo da za sta tist ku. Kom ple tan ma te ri jal po pi sa ob ra |i vao se na vi {e lo ka ci ja i na kon po pi sa do sta vqen je iz op {ti na u or ga ni za ci o nih je di ni ca, od no sno re gi o nal nih cen ta ra.

ponedeqak4.jun2012.

13

PREDBRA^NI UGOVORI U SRBIJI I DAQE PRAVA RETKOST

A kad qu bav pro |e...

Mno gi su bi li iz ne na |e ni ka da je ne dav no ~ak de set advo ka ta Ma ri je [a ra po ve oti {lo u In stan bul ka ko bi se pot p i s ao pred b ra~ n i ugo vor sa iza bra ni kom we n og sr c a slo ve n a~ kim ko {ar ka {om Alek san drom Sa {om Vu ja ~i }em. Le pa te ni ser ka i je dan od naj b o q ih evrop s kih ko {ar k a {a re {i li su da ko na~ no sta nu na lu di ka men i ta ko kru ni {u qu bav ko ja cve ta ve} ne ko li ko go di na. No, ka ko je [a ra p o va naj b o g a ti j a spor tist ki wa na sve tu, sa za ra dom od 25 mi li o- na do la ra, od lu ka da i po red ne spor ne qu ba vi pre ma iza b ra n i k u sve sta vi na pa pir a on ga po tom pot pi {e, po u ~e na pri me ri ma mno gih bo ga ta {a iz svet skog xet se ta, i ni je ni ka kvo iz ne na |e we.

We ni advo ka ti su pa `qi vo sa sta vi li sva ku stav ku ugo vo ra ka ko bi u slu ~a ju raz vo da we no bo gat stvo osta lo u we nim ru ka ma kao {to je bi lo i ka da su se ven ~a va le mno ge svet ske bo ga ta {i ce. Ame ri~ ki bra ko vi su naj po dlo `ni ji pot pi si va wu pred bra~ nih ugo vo ra i mno gi sma tra ju da upra vo zbog to ga i ni su ro man ti~ ni. Ali u isto vre me ni raz vo di ko ji su ~e sti me |u do bro sto je }im ne za vr {a va ju u su za ma jed ne stra ne zbog po de le bo gat stva ko je je une to u brak. Da od bi ja we pred bra~ nog ugo vo ra mo `e sku po da ko {ta po ka za lo se i pri li kom raz vo da re di te qa Ga ja Ri ~i ja i Ma do ne. Na kon osam go di na par se ra stao po krat kom po stup ku na su du u Lon do nu, a Gaj je, upra v o zbog ne p o s to j a w a pred bra~ nog ugo vo ra, us peo na god nom da do bi je iz me |u 76 i 92 mi li o na do la ra. Ta da su svi bi li za pa we ni za to {to Ma do na ni je pot pi sa la ni ka kav ugo vor iako je ima la ve li ko bo -

gat stvo ko je je tre ba lo za {ti ti ti.

U ne ke pred bra~ ne ugo vo re, po red na vo |e wa iz no sa ko ji ko ja stra na u tre nut ku skla pa wa bra ka ima, uno se se i po seb ne od red be. Ta ko je glu mi ca De nis Ri ~ards pri uda ji za pro ble ma ti~ -

in sti tu ci ju pred bra~ nog ugo vo ra, on ipak u prak si ni je za `i veo jer se ov de i da qe oni ret ko skla pa ju. Pre dve go di ne, 2010, u No vom Sa du sklo pqe no je sa mo dva, pro {le 11 a od po ~et ka ove pet pred bra~ nih ugo vo ra. U istom pe ri o du u Be o -

Kriv je na{ mentalitet Na {i mla di jo{ uvek ima ju ilu zi je o ve~ noj qu ba vi, a ako je ona ta kva, on da je tu imo vi na ne bit na. Psi ho lo zi ob ja {wa va ju da zbog na {eg men ta li te ta part ne ri ~e sto od bi ja ju pred bra~ ne ugo vo re, a ne ki od wih i ras ki da ju ve ze ~im im se to po me ne ili is po sta vi kao uslov za brak. On da ka da raz vod do |e tek se vi di ko li ko bi on bio lak {i i ja sni ji da je sve na sa mom po ~et ku uta na ~e no i pred vi |e no. No, ni ko me ne pri ja da u qu bav nom za no su raz mi {qa o po de li imo vi ne i ta ko kva ri sre }u. no ga ^ar li ja [i na us pe la da uba ci jed nu vr lo za ni mqi vu kla u zu lu: ako je ^ar li pre va ri ona }e pri raz vo du do bi ti do dat na ~e ti ri mi li o na do la ra. ^ar li se svoj ski po tru dio, pio, dro gi rao i ju rio `e ne sve dok ni je do `i veo ko laps i za vr {io na od vi ka va wu. De nis je po ku pi la wi ho ve dve de voj ~i ce i no vac.

Iako je na{ Po ro di~ ni za kon jo{ pre se dam go di na uveo

gra du je 2010. sklo pqe no 37, pro {le 51, a ove 15 ugo vo ra. Ta, iako ma la, prak sa po ka za la je da po sto je dve ka te go ri je qu di ko ji ov de skla pa ju pred bra~ ne ugo vo re. Ili je re~ o mla dim bra~ nim pa ro vi ma ko ji ma ta kav do go vor ni je stran ili se ra di o sta ri jim pa ro vi ma ko ji ve} iza se b e ima j u ne u s pe l i brak a pri tom su do bro sto je }i.

Oni uglav nom `e le da za {ti te

svo ju imo vi nu ka ko im de ca ne bi osta la bez na sled stva.

No, i po red to ga {to pred b ra~ n og ugo v o r a ne ma mno go u prak si o we g o v om po s to j a w u se zna i on je ~e sta te ma na dru {tve nim fo ru mi ma.

Deo jav n o s ti osu | u j e pot pi si va we ta kvog do ku men ta jer sma tra da se na taj na ~in “bak cu zi ra” qu bav jer se od mah na po ~et ku bra ka mi sli na we gov kraj i po de lu imo v i n e po s le to g a.

Dru gi pak sma tra ju da je re~ o ve o ma va `nom seg men tu bra ka jer ne ula ze svi u we ga sa istih po zi ci ja, a kao glav ni ar gu men ti su im upra vo ho li vud ski pa ro vi gde su po j e d in c i osta l i “krat k ih ru k a v a” sa m o za t o {to ni s u ima l i pred b ra~ n i ugo vor. ^ak se po mi wu i bra ko vi ko ji se skla pa ju sa una pred pri pre mqe nom ra ~u ni com ko ja }e se na kon raz vo da do bi ti. Tu je po pra vi lu uda ja ili `e nid ba sta ri jih i mla dih part ne ra gde je go to vo od mah ja sno da raz li ka u go di na ma `i vo ta ne obe }a va dug i sre }an brak.

U Sr bi ji se go di {we sklo pi oko 36.000 bra ko va, a bli zu se dam hi qa da pa ro va se raz ve de, {to zna ~ i da se sva k i pe t i brak za vr {i raz vo dom. Na kon raz vo da mno go je du go traj nih bra ko ra zvod nih par ni ca, ko je su naj ~e {}e mu~ ne i ne pri jat ne i ko je se za pra vo svo de na utvr |i va we {ta je ko od imo vi ne i nov ca uneo u brak i stvo rio to kom we go vog tra ja wa. Da bra~ ni pa r o v i ima j u pred b ra~ n i ugo vor on da bi im to ne sa mo olak {a lo raz vod, ve} i sa ~u va lo go mi le `i va ca ko je gu be po na {im su do vi ma gde par ni ce tra ju i po se dam-osam go di na.

Za to vre me pla }a ju se sud ski tro {ko vi i advo ka ti, {to ni su ma le pa re.

Q. Male{evi}

Na ku ti ji le ka 18 od sto gu bit ka Udru `e we pro iz vo |a ~a ino va tiv nih le ko va “Ino vija” sa op {ti lo je da far ma ce ut ske ku }e u Sr bi ji na sva koj ku ti ji le ka gu be vi {e od 18 od sto, jer Vla da od bi ja da pro me ni ob ra ~un ski kurs evra pri na bav ci le ko va. Upr kos ~i we ni ci da je evro do sti gao vred nost od 118 di na ra, Sr bi ja pri

na bav ci le ko va pri zna je kurs od 99,3 di na ra. Ta kva raz li ka ne sa mo da ima iz u zet no ne ga ti van uti caj na po slo va we svih far ma ce ut skih kom pa ni ja u Sr bi ji, ve} mo `e ima ti i da le ko se `ne po sle di ce na nor mal nu snab de ve nost tr `i {ta, sa op {i la je “Ino vija”.

Mi ni star stva zdra vqa i tr go vi ne jo{ ni su do ne la re dov nu Od lu ku o mak si mal nim ve le pro daj nim ce na ma no vih le ko va, a po sled wa je do ne ta pre go di nu da na. Zbog tog ka {we wa vi {e od 400 le ko va ko ji ~e ka ju na tu od lu ku ni je do stup no pa ci jen ti ma, na vo di se u sa op {te wu.

^ETVRTI FESTIVAL „SO UN DLO VERS” NAJATRAKTIVNIJI DO SADA

Yuni or Yek sti `e u Ba nat Zre wa nin sku omla di nu o~e ku je jo{ jed no vre lo le to. Or ga ni za to ri fe sti va la “So un dlo vers”, ko ji je za sa mo tri go di ne po stao pra vi tu ri sti~ ki ma mac i re gi o nal ni brend ko ji pri vla ~i qu bi te qe elek tron ske mu zi ke ne sa mo iz Zre wa ni na, ve} i osta lih me sta, na ja vi li su da }e cen tral na zve zda ovo go di {weg dvo dnev nog he pe nin ga bi ti bel gij ski di-xej i pro du cent Ju ni or Jack, do sa da naj po zna ti je ime ko je }e po se ti ti naj ve }i ba nat ski grad od sa mog osni va wa fe sti va la 2009. go di ne. Vi to Lu }en te, ka ko mu gla si pra vo ime, ro |en je u Ita li ji, a u ra nim ti nej xer skim go di na ma sa po ro di com se pre se lio u Bel gi ju, u Bri sel, gde i da nas `i vi i ra di.

Po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka za po ~e la je we go va uspe {na mu zi~ ka ka ri je ra i od ta da je pot pi sao vi {e elek tro hi to va ko ji su `a ri li i pa li li klu bo vi ma i di sko te ka ma {i rom sve ta, me |u ko ji ma su sva ka ko naj po zna ti ji “Thrill Me”, “E Sam ba” i “Stu pi di sco”. Ugled ko ji je ste kao ovim ostva re wi ma ne je wa va ni do da na {wih da na.

We go vi hi to vi su sva ka ko me |u naj ~e {}e ob ra |i va nim i ni ka da ne za sta re va ju, a u me |u vre me nu Ju ni or Jack, po znat i po to me {to je u ve zi sa srp skom pop pe va ~i com Ka ta ri nom Osto ji}, i da qe po tre sa po di ju me naj bo qih svet skih klu bo va i fe sti va la.

Or ga ni za to ri za sa da ni su sa op {ti li de ta qe oko ovo go di {weg “So un dlo ver sa”, ali se ne zva ni~ no mo `e ~u ti da }e dvo dnev ni fe sti val bi ti odr `an 27. i 28. ju la i da }e kon cep tu al no bi ti po de qen na no} mu {kih i no} `en skih disk xo ke ja. O~e ku je se da Ju ni or Jack, kao i osta li mu {ki iz vo |a ~i, na stu pe pr ve ve ~e ri, u pe tak.

Spe ci fi~ no sa fe sti val “So un dlo vers”, iza kog sto ji mla da

eki pa en tu zi ja sta, pred vo |e na di rek to rom \or |em Gru ji }em, je ste da sva ke go di ne do vo di pri zna te in ter na ci o nal ne zve -

te re so va nost za or ga ni za ci ju po se te zre wa nin skom fe sti va lu elek tron ske mu zi ke “So un dlo vers”. Ta ko je “Jun gle Tri be”, ko ja

zde elek tron ske mu zi ke. Pr ve go di ne u Zre wa ni nu je na stu pio Kurd Ma ve rick, dru ge je pu bli ku raz ga lio \ Fun ker man, a la ne je cen tral no ime bio Sandy Ri ve ra.

Ku ri o zi tet je, ta ko |e, da su pro {le go di ne i be o grad ske tu ri sti~ ke agen ci je is ka za le za in -

du gi niz go di na pred sta vqa ha ri zma ti~ nu tu ri sti~ ku agen ci ju po zna tu po or ga ni zo va wu pu to va wa ka da le kim eg zo ti~ nim i za ni mqi vim de sti na ci ja ma, od lu ~i la da u svo ju po nu du uvr sti “So un dlo vers Party pu to va we”. @. Balaban

dRU[TvO / CRnA HROnikA

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

14

RI GO RO ZNE DI JE TE MO GU UGRO ZI TI ZDRA VQE

SRP SKI PO LI CAJ CI OBE LE @I LI SVOJ DAN

Bo le sni radi vit kog sta sa

„Ma ki{” kao rat na zo na

Po sle zim skih da na, ka da smo uglav nom je li te {ku i ka lo ri~ nu hra nu a uz to ni smo bi li do voq no fi zi~ ki ak tiv ni, ra zu mqi vo je {to smo na ba ci li ko ji ki lo gram vi {e. Za ne ke je to raz log da u is hra nu uve du vi {e vo }a i po vr }a, da se vi {e kre }u i iz ba ce slat ki {e i gric ka li ce, {to je do voq no

da se do te ra li ni ja, ali za ve li ki broj qu di, po seb no `e na i mla dih de vo ja ka ovo ni je re {e we ve} uvo de ri go ro zne di je te ko je, uko li ko se du `e spro vo de, mo gu da do ve du do ozbiq nih zdrav stve nih pro ble ma.

Po re me }a ji u is hra ni, ano rek si ja i bu li mi ja, sve su iz ra `e ni ji kod mla dih, ali i kod `e na u sred wim go di na ma. Pod iz go vo rom da se hra ne zdra vo, svo ju is hra nu ogra ni ~a va ju na ma li broj na mir ni ca, a uz to pre ska ~u obro -

ke i sma wu ju por ci je. Me so, ma sno }e, hleb ili {e }er na wi ho vom je lov ni ku go to vo i ne po sto je.

Sta ti sti ka ka `e da od ano rek si je da nas bo lu je oko 0,5 od sto po pu la ci je od 12 do 30 go di na `i vo ta, a ve }i nu obo le lih ~i ne de voj ke i `e ne. Da se ra di o opa snom zdrav stve nom pro ble mu go vo ri i po da -

tak da, uko li ko se na vre me ne uo~i i ne le ~i, do smrt nog is ho da do la zi kod 15 do 20 od sto obo le lih.

U na sto ja wu da sle de mod ne dik ta te i pod stal nim uda rom bes pre kor nih i sa vr {e nih ma ne ken ki ko je vre ba ju sa broj nih po ste ra, bil bor da, s TV ekra na i `ur na la, po je di ne de voj ke, pa i `e ne, obo le va ju od po re me }a ja is hra ne.

Ano rek si ja ili od bi ja we je la men tal no je uslo vqe na po re me }aj is hra ne, {to go vo ri da se ne ra di

sa mo o te `wi za do brim iz gle dom, ve} je re~ o slo `e nom psi hi~ kom po re me }a ju. Za bu li mi ju je ka rak te ri sti~ no pre je da we po sle ~e ga do la zi do ose }a ja kri vi ce i na mer nog iza zi va wa po vra }a wa.

- Kod ovih po re me }a ja iz gled te la po sta je va `ni ji od zdra vqa ka `e psi ho log Ne ve na Ja kli}. Ali, u po sled we vre me sve ~e {}e se mo `e ~u ti ka ko je iz go vor za ova kve ri go ro zne di je te te `wa da se `i vi zdra vo, {to je ap surd.

Zdra vqe ni ka da ni je bi lo iz jed na ~e no s iz glad wi va wem, iz be ga va wem jed ne gru pe na mir ni ca, a uz sve to jo{ se i po ve }a va fi zi~ ka ak tiv nost. Ako ova kva prak sa po tra je, or ga ni zam u jen dom tre nut ku „pu ca”. Uko li ko je te le sna ma sa naj ma we 15 od sto ma wa u od no su na o~e ki va nu za vi si nu oso be, uko li ko je gu bi tak ki lo gra ma sve sno iza zvan iz be ga va wem na mir ni ca, uzi ma wem ta ble ta za iza zi va we po vra }a wa i za za u sta vqa we ape ti ta, kao i for si ra we ve `ba wa i iz ra `en strah od de bqa wa, mo `e se na slu ti ti da se ra di o na ve de nim po re me }a ji ma. Ta da tre ba po tra `i ti mi {qe we le ka ra.

Men tal no uslo vqe ni po re me }a ji uzi ma wa hra ne su slo `e ni zdrav stve ni i nu tri tiv ni pro blem ne sa mo u raz vi je nim ze mqa ma sve ta ve} i u ze mqa ma u tran zi ci ji. Pre ma po da ci ma epi de mi o- lo {kih stu di ja iz raz li ~i tih de lo va sve ta sve ve }i broj mla dih `e na bo lu je od wih. Iako ne ma pre ci znih po da ta ka o bro ju obo le lih od ano rek si je i bu li mi je kod nas, le ka ri uo~a va ju da se wi hov broj po ve }a va iz go di ne u go di nu.

J. Bar bu zan

PO VRA TAK PO LI TI^ KIH VI CE VA

Smeh u ze mqi se qa ka Naj no vi ja iz bor na vr te {ka u ze mqi Sr bi ji ko na~ no se za vr {i la. Po sle `e sto kog pre sin ga na go lo ru ki na rod, svim zna nim ob li ci ma pro pa gan de, od pla ka ta i bil bor da do mi tin ga i TV du e la, po bed ni ci se zna ju i sad je sa mo pi ta we ka ko }e oni me |u sob no da po de le za do bi je no car stvo. [to se gla sa ~a ti ~e, ~i ta va uj dur ma je go to va i mo gu da je za bo ra ve do sle de }ih iz bo ra. Oni ma ko ji bi ipak da se osvr nu i vi de kroz {ta su pro {li, uka za }e se ne ko li ke po seb no sti pred iz bor ne kam pa we.

bi lo. A po sto ja li su ~ak i u „bla ga“ Ti to va vre me na. Ma da su du {e bri `ni ci sma tra li da su oni de lo „spoq nog i unu tra {weg ne pri ja te qa“ ko ji bi da osla bi so ci ja li sti~ ku za jed ni cu, po me nu ti li der je go vo rio da su po li ti~ ki vi ce vi

Ne {to ozbiq no ni je va qa lo kad je ra ja za }u ta la – tog mu ka pla {io se i ve li ki „{pic lov“ Mi lo{ Obre no vi} Spe ci ja li tet je sva ka ko bio ula zak kan di da ta u se o ska dvo ri {ta, obo re i {ta le, u sta kle ni ke i ba {te - pa i da qe, sve do wi va... Ovo iz ne nad no pri se }a we vla sti (po ten ci jal ne) da je Sr bi ja ze mqa se qa ka, bi lo bi po hval no da ni je ta ko na pra sno, ten den ci o zno i la ko ~i tqi vo. Na vi kao je na rod da se u pred iz bor nim kam pa wa ma gla mu ro zno otva ra ju im po zant ni objek ti ka kvi su mo sto vi ~i je di men zi je ne pre ma {u ju de se tak me ta ra (pa i ma we) ili da se sve ~a no pre se ~e tra ka is pred je dva sto ti wak me ta ra fri {ko as fal ti ra ne se o ske uli ce. Ova kvi po du hva ti spa da ju u nor mal no pred iz bor no po na {a we. Ali kad kan di da ti u ode li ma i {i mi ci pe la ma u|u u {ta le i sta kle ni ke, ili za ba sa ju na sred wi ve - to je ne {to sa svim no vo. A to no vo je, gle ~u da, po kre nu lo ne {to sta ro, sko ro za bo ra vqe no, ~e ga odav no ni je bi lo - po li ti~ ke vi ce ve.

Ova iz bor na kam pa wa, iz gle da, bi }e za pam }e na i po po vrat ku tog zna ka men tal nog opo rav ka na ro da.

Pre du go po li ti~ kih vi ce va ni je

ko ri sni jer pre ci zno od sli ka va ju pro ble me. Ta kvih vi ce va bi lo je i za vla da vi ne Mi lo {e vi }a; {to je wen kraj bio bli `i to ih je bi lo vi {e. Sa pro me nom vla sti vi ce vi o po li ti ~a ri ma go to vo pot pu no su ne sta li. Tek bi po ne ki osva nuo da ma lo raz ve se li glad ni na rod bez po sla i per spek ti ve. Ne {to ozbiq no ni je va qa lo kad je ra ja za }u ta la - tog mu ka pla {io se i ve li ki „{pic lov“ Mi lo{ Obre no vi}.

No, ne le zi vra `e, eto na ma opet iz bo ra i - vi ce va. Isti na, ne ma ih pre vi {e, ali ipak su tu.

Ime na ak te ra se me wa ju, ali za ple ti su `i vot ni i po ga |a ju me tu.

Naj broj ni ji su po qo pri vred ni vi ce vi: kao, se qak usta ne ra no, ob u ~e se i ode u dvo ri {te, pa se br zo vra ti i pi ta svo ju `e nu ko ja je i da qe u kre ve tu: Ko je po mu zo kra -

vu, ti ili (op ci o no ime po li ti ~a ra)? U dru gom vi cu po vr tar vi ~e na `e nu za {to ni je pa zi la na de cu jer su ople vi la svu pa pri ku; `e na se prav da da de ca ni su ni ula zi la u pla ste nik, a ~o vek za kqu ~i da on da mo ra da je bio po li ti ~ar taj-itaj, ko me je on xa ba ob ja {wa vao raz li ku iz me |u pa pri ke i ko ro va. Na sli~ nim mu ka ma je i bi ra~ (iz se la ili gra da) ko ji, vra }a ju }i se ku }i, ku pi no vi ne i ke si cu ~ip sa pa sed ne i otvo ri no vi ne a ta mo - po li ti ~ar. Ovaj ba ci no vi ne pa ukqu ~i te le vi zor, a po li ti ~ar na svim ka na li ma; ne su |e ni bi ra~ uga si te le vi zor, po gle da u ke si cu ~ip sa i za kqu ~i: E, ne }u da je otvo rim, pa ma kar se (po li ti ~ar) ugu {io! Na pi ta li cu „za {to ma me vi {e ne ku pu ju de ci ~o ko la du“, od go vor je - da po li ti ~a ri ne bi do {li na sve ~a no otva ra we!

U sve tlu pred iz bor nih tren do va ak ti vi ran je i vic o ~i ~i ko ji ~u va ov ce na pla ni ni, kad evo xi pa iz ko ga iza |e mo mak u sjaj nom ode lu ko ji ka `e da }e da po go di ko li ko ~i ~a ima ova ca, a kao na gra du }e jed nu da uzme. ^i ~a sleg ne ra me ni ma a mo mak otvo ri lap top, na me sti sa te lit sku an te nu, kuc ka ma lo i ka `e: to li ko je ova ca. ^o ba nin po tvr di, a on da ka `e da }e on, u ime re van {a, da po go di ko je mo mak, pa us tvr di da je „eks pert“. Mo mak upi ta ka ko je znao, a ~i ~a ob ja sni: Do {ao si a ni ko te ni je zvao, re kao si mi ono {to znam i - vra }aj mog {ar pla nin ca!

Na rav no, eks per ti mo gu bi ti iz bi lo ko je stran ke, ali je ~i ~a sa mo je dan - obi ~an zdra vo ra zum ski ~o vek iz na ro da ko ji ja ko do bro zna kad ga „la `u i ma `u“, ma kar se prav da li da to ~i ne sa mo za we go vo do bro.

Ili ja Ba ki}

Mi ni star stvo unu tra { wih po s lo v a i srp ska po li ci ja ju ~e su obe l e ` i l i svoj dan, pri k a z om de l a spo s ob n o s ti je d i n i ca, uz po ru ku nad le `nih da srp ska po li ci ja pred sta vqa naj zna ~ aj n i j i fak t or sta bil no sti u ze mqi.

Na cen tral noj sve ~a no sti po vo dom obe le ` a v a w a Da n a MUP-a i Da na po li ci j e, mi n i s tar unu tra { wih po s lo v a Ivi ca Da ~i} is ta kao je da ne ma ja ke dr `a ve bez ja ke voj ske i po li ci je, kao i da je ze mqi po treb no da one bu du ja ke, ne za to da bi ima la voj no-po li cij ski si stem, ne go „pre sve ga da bi slu `i li na ro du i gra |a ni ma”.

- Sr bi ji je da nas, osim {to su joj neo p hod ne ja ka voj ska i po li ci ja, neo p hod ne i ja ka i od lu~ na vla da i vlast, ko je }e vo d i t i ovu ze m qu u te { kim vre me ni ma - re kao je on, pod se tiv {i da su broj ni pri pad ni ci po li ci je u pret hod nom pe ri o- du za Sr bi ju da li ono naj vred ni je {to ima ju - svo je `i vo te i da se to mo ra po {to va ti.

Sve ~a no sti u na stav nom cen tru Ma ki{ pri su stvo vao je i pa tri jarh srp ski Iri nej, ko me je Da ~i} uru ~io Pla ke tu „Ja kov Ne na do vi}”.

Pri miv {i pri zna we, srp ski pa t ri j arh je Pla k e t u na z vao uz vi {e nom i ve li ~an stve nom i ~e sti tao dan toj srp skoj in sti tu ci ji ko ja, ka ko je na gla sio, po sto ji da bi oba vqa la zna ~aj nu ulo gu u srp skom dru {tvu.

- @e lim Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va da ula `e svu sna gu, mu drost i ve {ti nu u bor bi pro tiv sva kog zla u na ro du.

Po li ci ja je uvek ima la zna ~aj nu ulo gu, bo ri la se pro tiv sve ga {to re me ti red i po re dak u dru {tvu - re kao je pa tri jarh.

Mi ni star po li ci je uru ~io je pla ke te i po ro di ca ma po gi nu lih pri pad ni ka MUP: Alek san dra Rk ma na, Si ni {e Hr we za, Slo bo da na Cve ti }a, Pre dra ga Jar ~e vi }a i Bo ja na To do ro vi }a, a po seb nom od lu kom re sor n i mi n i s tar je van r ed n o una p re dio 116 pri p ad n i k a MUP, dok su 12 slu `be ni ka do bi la pre vre me no una pre |e we.

Naj vi {e pa `we gra |a na pri vu kli su pri pad ni ci po li cij skih he li kop ter skih jed ni ca, `an dar me ri je i Spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke je di ni ce, a na ve `bi u Ma ki {u pri pad ni ci po li ci je de mon stri ra li su vi sok ni vo ospo so bqe no sti u re -

al nim si tu a ci ja ma, po put oslo ba |a wa ta la ca iz za tvo re nog pro sto ra.

To k om im p ro vi z o va n og de san ta, pri pad ni ci SAJ-a i he li kop ter skih jed ni ca pri ka za li su vi sok ni vo ume }a u spu {ta wu iz he li kop te ra po mo }u u`a di teh n i k om „del f er” i „grozd”, dok je Be o grad ska po li cij ska bri ga da de mon stri ra la na ~in na ko ji us po sta vqa jav ni red i mir na vi so ko ri zi~ nom sku pu.

Cen tral n a sve ~ a n ost za vr {e na je pre le tom tri po li cij ska he li kop te ra, od ko jih je je dan no sio za sta vu Sr bi je, kao i de fi le om po li cij skih jed ni ca.

U na stav nom cen tru „Ma ki{„ pri re |en je i teh ni~ ki zbor na o ru `a wa i opre me, ta ko da su broj ni po se ti o ci, me |u ko ji ma je bi lo do sta mla dih, kroz dru `e we sa po li caj ci ma mo gli da se upo zna ju de lom po li cij ske upra ve.

(Ta njug)

PRE MA IS TRA @I VA WU AME RI^ KIH NO VI NA RA

Sr bi ja zna ~aj na na ma pi tr go vi ne or ga ni ma - Cr no tr `i {te na ko me se pro da ju qud ski or ga ni se po sled wih go di na, u vre me nu eko nom ske kri ze, sa Da le kog is to ka i Ju `ne Ame ri ke pre se li lo u Evro pu, a jed na od ze ma qa ko ja je ti me po go |e na je i Sr bi ja, pi {e ame ri~ ki „In ter ne {nel he rald tri bjun” u re por ta `i o toj te mi.

List na vo di i da se cr no tr `i {te qud skim or ga ni ma, po red Sr bi je, pre ba ci lo i u Gr~ ku, [pa ni ju i Ita li ju, kao i na Ko so vo.

- Si ro ma {ni i o~aj ni qu di pro da ju svo je bu bre ge, ko {ta nu sr` ili ro `wa ~e pre ko in ter ne ta, dok bez ob zir ni tr gov ci qud skim or ga ni ma na to me za ra |u ju, opi su je sta we wu jor {ki dnev nik.

Tekst po ~i we pri ~om Pa vla Mir co va i we go ve de voj ke Da ni je le iz Ko vi na, ko ji su pre ko in ter ne ta po nu di li da pro -

da ju svo je bu bre ge za po 30 hi qa da evra.

Oni ob ja {wa va ju da su na to na te ra ni zbog si ro ma {tva, i da, od ka da je Pa vle iz gu bio po sao u fa bri ci ni je us peo po no vo da se za po sli, ta ko da da nas we go va po ro di ca je dva pre `i vqa va.

List pi {e da oni `i ve sa mo od jed nog obro ka dnev no i da su na te ra ni da se okre nu pro da ji or ga na.

- Da bi ste obez be di li hra nu za svo ju po ro di cu, on da ni pro da ja je tre ne de lu je kao ve li ka `r tva, ka `e mla di} i do da je da mu je po tre ban no vac da od {ko lu je svo je dvo je de ce.

Do sa da su, pre ma pi sa wu „He rald tri bju na” do bi li po nu du od jed ne `e ne iz Ma ke do ni je od 20 hi qa da evra, kao i jed nu po nu du iz Ne ma~ ke.

List se po zi va i na ne i me no va ni iz vor iz srp ske po li ci je

ko ji ka `e da u po sled wih 10 go di na ni je dan slu ~aj tr go vi ne or ga ni ma u Sr bi ji ni je pro ce su i ran, ali se do da je da je raz log za to i {to se sve od vi ja vr lo taj no vi to i pri kri ve no.

Me |u tim, list na vo di i re ~i oso be ko ja se sa mo pred sta vi la kao Mi lo van, iz jed nog ma log me sta na ju gu Sr bi je, ko ji ka `e da je dao bu breg jed nom bo ga tom lo kal nom po li ti ~a ru, da bi ga on za uz vrat za po slio u svo joj fir mi.

Pre ma na vo di ma li sta, tran splan ta ci ja bu bre ga je oba vqe na u jed noj dr `av noj bol ni ci u Be o gra du, gde su se wih dvo ji ca po ja vi la sa la `nim do ku men ti ma.

Pro ce wu je se da je ce na bu bre ga na cr nom tr `i {tu oko 100 hi qa da evra i da se go di {we na svet skom ni vou pro da iz me |u 15 i 20 hi qa da or ga na.

(Ta njug)

NA STA VQA SE IZ DA VA WE IMO VI NE KRI MI NA LA CA

Od od u ze te imo vi ne tri mi li o na me se~ no Di rek ci ja Mi ni star stva prav de za upra vqa we od u ze tom imo vi nom iz da je u za kup 61 ne po kret nost, me |u ko ji ma ima ku }a, sta no va i lo ka la, ko ji su za ple we ni od kri mi na la ca i na ime za ku pa ostva ru je pri hod od 30.375 evra me se~ no i taj no vac se ma hom da je u hu ma ni tar ne svr he, re kao je dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men.

On je re kao da je pre ma ured ba ma Vla de Sr bi je, do sa da oko 35 mi li o na di na ra pro sle |e no u

hu ma ni tar ne svr he, a po red da va wa u za kup, od u ze te ne kret ni ne do de qu ju se na ko ri {}e we dr `av nim or ga ni ma, lo kal nim sa mo u pra va ma i dru gim or ga ni za ci ja ma.

On je na ja vio da }e usko ro bi ti ras pi san oglas za iz da va we jo{ ne ko li ko sta no va pu tem „Ha lo ogla sa” i po zvao gra |a ne da se ja ve. Na vo de }i da je bi lo pri me ra da za in te re so va ni gra |a ni, ka da ~u ju da je re~ o imo vi ni od u ze toj od kri mi na la ca, gu be in te re so va we za za kup, dr -

`av ni se kre tar je is ta kao da Di rek ci ja ga ran tu je prav nu si gur nost oni ma ko ji ma iz da je stan i da se svi ugo vo ri ove ra va ju u op {ti ni.

Ce na za kup ni ne se od re |u je na osno vu tr `i {ne vred no sti, lo ka ci je i sta wa u ko me se stan na la zi. Ve }i na sta no va se iz da je na naj vi {e {est me se ci, zbog to ga {to uvek po sto ji mo gu} nost da sud u me |u vre me nu do ne se pre su du u tom po stup ku, ali ugo vor mo `e da se pro du `i.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

15

„DNEvNIK” NA LICU MESTA – TRA GE DI JA U IDvOR SKOM KA FI ]U

Ka {i ka ra od ne la tri `i vo ta Tri oso be su po gi nu le, a jo{ {e sto ro ih je te `e i lak {e ra we no u eks plo zi ji ru~ ne bom be ko ja se u su bo tu oko dva sa ta po sle po no }i do go di la u ka fi }u „Da ma„ u ba nat skom me stu Idvor, kod Ko va ~i ce. @i vo te su iz gu bi li bra }a Sa {a Ba ki} (1976) i Igor Ba ki} (1975) i wi hov drug Mi ro slav Si mo no vi} (1984), svi iz Sef ke ri na. Do tra gi~ nog in ci den ta je do {lo ka da su bra }a sa jo{ dvo ji com dru go va do {li u ka fi} u Idvo ru i na sa mom ula zu se su ko bi li sa obez be |e wem lo ka la ko je ni je hte lo da ih pu sti unu tra. To kom sva |e Sa {a je iz va dio bom bu M75 ko ja je u ko me {a wu ko je je usle di lo eks plo di ra la u pr vom de lu ovog lo ka la u ko jem se u tom tre nut ku na la zi lo dva de se tak go sti ju, dok je u dru gom de lu bi lo jo{ sto ti nak oso ba ukqu ~u ji }i i tri de se tak ma tu ra na ta O[ „Mi haj lo Pu pin„ ko ji su se na kon pro sla ve u {kol skoj zgra di pre me sti li u ovaj ka fi} ko ji se na la zi od mah po red {ko le.

Pre ma re ~i ma o~e vi da ca ko ji su se za te kli u bli zi ni, sve se do go di lo ja ko br zo, a u mo men tu eks plo zi je mno gi su po mi sli li da je ba ~e na pe tar da sve dok ni su vi de li stra vi ~an pri zor kr va vih qu di ko ji le `e po po du lo ka la.

Pet na e sto go di {wa de voj ~i ca M. M. ko ja je sa dru {tvom pro -

Predwi deo kafi}a, gde je aktivirana bomba

sla vqa la ma lu ma tu ru, ka `e da su we ni dru go vi i osta li go sti ka fi }a iska ka li kroz pro zor da ne bi pro la zi li kroz pr vi deo lo ka la gde su le `a li stra da li i po vre |e ni.

- Ja sam se ne ka ko pro bi la kroz gu `vu i iza {la na glav ni ulaz i tek ka sni je sam vi de la na no ga ma imam ne ~i ju krv. Svi su vri {ta li, ~u li su se po vre |e ni ka ko ja u ~u, bi lo je stra {no - kroz su ze pri ~a de voj ~i ca. Pre ma re ~i ma Iva na \or |e vi }a iz Sef ke ri na ko ji je bio u dru {tvu mo ma ka ko ji su iz gu bi li `i vo te, ni je mu ja sno {ta se do go di lo jer je ma lo za o stao za dru {tvom i eks plo zi ja

Da ~i}: MUP-u tre ba ve }i uti caj na iz da va we do zvo la Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e is tra gom bi ti utvr |e no za {to je ra dio ugo sti teq ski obje kat u Idvo ru, u ko me su ra no ju tros u eks plo zi ji bom be po gi nu la tri mla di }a, ka da mu je od lu kom nad le `nih bi lo za bra we no po slo va we. „To }e bi ti pred met da qe is tra ge„, re kao je Da ~i} iz ra ziv {i `a qe we {to je do {lo do jo{ jed nog tra gi~ nog in ci den ta u ka snim no} nim sa ti ma.

Da ~i} je do dao da su nad le `ne po li cij ske upra ve do ne le na log za za tva ra we tog objek ta, pre ne go {to je do {lo do in ci den ta i na veo da i taj pri mer po ka zu je da je o~i gled no da se mo ra ju iz vr {i ti iz me ne de la za kon skih pro pi sa.

Pre ma we go vim re ~i ma, te iz me ne bi se od no si le na to da Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ima ve }i uti caj na da va we do zvo la za rad ugo sti teq skih obje ka ta.

Da ~i} je is ta kao i da ka da po li ci ja za tvo ri ugo sti teq ski obje kat, kao {to je bio slu ~aj sa broj nim objek ti ma tog ti pa po sle tra ge di je u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast„, sti `u broj ne ur gen ci je sa svim stra na. „Ka da se de se ova kve stva ri, svi pe ru ru ke i pre ba cu ju kri vi cu na po li ci ju„, re kao je on, do dav {i da }e po li ci ja na sta vi ti sa kon tro lom ugo sti teq skih obje ka ta.

ga je za te kla na sa mom ula zu u ka fi}.

- Po ne kad ode mo do tog lo ka la u Idvo ru i ta ko smo i u su bo tu kre nu li ta mo. Ja sam za stao ma lo da qe is pred lo ka la zbog nu `de i on da sam kre nuo za wi ma. Za i sta ne znam oko ~e ga su se po sva |a li, a ni sam znao ni da Sa {a ima kod se be bom bu. Bez ob zi ra na to mi slim da on ni je imao na me ru da je ak ti vi ra ve} da se to de si lo u gu `vi ka da je ve ro vat no ne ko hteo da mu je odu zme - ka `e Ivan.

Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma Sa {i su bom bu po ku {a li da ot mu we gov ro |e ni brat Igor i je dan mo mak iz obez be |e wa, ali Ivan \or|evi} bio u dru{tvu nastradalih {ta se ta~ no do go di lo i ka ko je do {lo do ak ti vi Port pa rol Ur gent nog cen tra ra wa bom be mo ra }e da utvr di u Be o gra du, Dra go Jo va no vi} po is tra ga ko ja je jo{ uvek u to ku. tvr dio je da su u tu me di cin sku Pre ma re ~i ma @iv ka Mar ko - usta no vu pri mqe ne tri oso be sa vi }a ko ji sta nu je pre ko pu ta ka - te `im po vre da ma za do bi je nim u fi }a „Da ma„, ma wi i ve }i in ci - eks plo zi ji u Idvo ru, is ti ~u }i den ti u ovom lo ka lu se od u vek da one ni su `i vot no ugro `e ne. de {a va ju.

Na kon le kar skog zbri wa va - Tu je uvek do la zi lo do sta go - wa, jed na oso ba je pu {te na ku }i, sti ju sa stra ne, iz okol nih me - dok su dru ga dvo ji ca osta la na sta pa sve do Be o gra da i sko ro ode qe wu hi rur gi je, do dao je Jo sva ki vi kend bu de ne ka tu ~a, a va no vi}. bi lo je i po te za wa pi {to qa.

Dva pa ci jen ta sa lak {im te Vi {e pu ta sam i ja i jo{ ne ki le snim po vre da ma sme {te ni su u qu di iz se la uka zi va li da tu mo - Op {toj bol ni ci Pan ~e vo na `e da se de si i ne ka go ra stvar ode qe wu or to pe di je, a ra di se o od tu ~e, ali ni ko ni {ta ni je Zo ra nu T. (32) iz Idvo ra i Zo ra pred u zi mao. @a li li smo se i nu S. (26) iz Sa ku la. Tom pri li zbog gla sne mu zi ke no }u, ali kom po vre |en i rad nik obez be isto bez re zul ta ta. U su bo tu ka - |e we Zo ran M. (34) ko ji je zbri da se to de si lo mno go ro di te qa nut u bol ni ci u Zre wa ni nu, a u se od mah sku pi lo is pred ka fi }a is toj usta no vi je zbri nut i Zo -

DvO JI CA RA wE NI KA zBRI NU TA U zRE wA NIN SKOJ BOL NI CI

Pa ci jen ti van `i vot ne opa sno sti Port p a r ol k a zre w a n in s ke Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a- no vi}” Ma ja Sla do je vi} po tvr di la je ju ~e za “Dnev nik” da su dve oso be mu {kog po la, jed na 1978, a dru ga 1992. go di {te, u to ku no }i iz me |u su bo te i ne de qe, u pe ri o du od 2,30 do 03 ~a sa, pri mqe na u Ur gent ni cen tar.

- Oba pa ci jen ta su bi la pr vog ste pe na hit no sti. Je dan je imao ge le re od eks plo ziv ne na pra ve po ce loj le voj po lo vi ni te la, a dru gi po sto ma ku, li cu i nat ko le ni ci. Le ka ri su ura di li di jag no sti ku i pa ci jen ti su za dr `a ni na le ~e wu u zre wa nin skoj Bol ni ci – re kla je Sla do je vi }e va za na{ list i do da la da su obe oso be u sta bil nom sta wu, sve sne su i ni su `i vot no ugro `e ne.

Ovu in for ma ci ju po tvr dio je i de `ur ni le kar na hi rur {kom ode qe wu Ur gent nog cen tra dr Zo ran Ku ja ~i}, ko ji je na gla sio da su u pi t a w u vi { e s tru k e ustrel ne ra ne.

- Kod jed nog pa ci jen ta po vre de su lak {e, kod dru gog te `e pri r o d e, ali ni s u `i vot n o ugro `e ni. Oni se tre nut no na la ze na tret ma nu na hi rur {kom ode qe wu – re kao je dr Ku ja ~i}.

Lak {e po vre de za do bio je Zo ran Jo va no vi} (20) iz Far ka `di na. Iako jo{ pod stre som

Zoran Jovanovi}, jedan od povre|enih u eksploziji

zbog sve ga {to se prek si no} do go di lo u idvor skoj dis ko te ci “Da ma”, ovaj mla di} je pri stao na kra }i raz go vor sa no vi na ri ma. Ka `e da je u dis ko te ci bio sa dru {tvom i da su svi se de li u bli zi ni ula za.

- At mos fe ra u ka fi }u ni ~im se ni je raz li ko va la od uobi ~a je ne. U jed nom tre nut ku odjek nu la je eks plo zi ja, po sle ~e ga je na sta la pa ni ka. U pr vi mo me nat ni sam ni bio sve stan svo jih po vre da. Oti {ao sam ku }i, a

jer ni smo zna li {ta nam je sa de com ko ja su tu pro du `i la pro sla vu ma tu re - ka `e @iv ko.

Idvo ra ni su sa ne ve ri com gle da li u prav cu lo ka la „Da ma„ i od go var li na pi ta wa broj nih no vi nar skih eki pa ko je su se u to ku pre po dne va oku pi le u wi ho vom se lu.

Port pa rol Vi {eg su da u Pan ~e vu San dra Me da ko vi} je re kla da je uvi |aj za vr {en i da je po ka zao da je „na kon {to je Sa {a ak ti vi rao ru~ nu bom bu, po gi nu lo tro je qu di, a {e sto ro oso ba za do bi lo lak {e i te `e po vre de„.

- Na kon ak ti vi ra wa bom be, na li cu me sta je pre mi nuo Igor B. (37), dok su we gov ro |e ni brat Sa {a B.(36) i Mi ro slav S. (28) pre mi nu li na pu tu do bol ni ce re kla je Me da ko vi} Pre ma we nim re ~i ma te {ke te le sne po vre de za do bi li su Ivan I. (30) iz Opo va, Alek san dar I. (19) iz Ba va ni {ta i Ste fan N. (35) iz Opo va i oni su zbri nu ti u Ur gent nom cen tru u Be o gra du.

on da su me hit no pre ba ci li do zre wa nin ske bol ni ce – is pri ~ao je Jo va no vi}, uz na po me nu da je ka sni je sa znao da ni ko od we go vih pri ja te qa, sa ko ji ma je se deo za sto lom u “Da mi”, ni je po vre |en.

Dru gi pa ci jent (34), ko ji je ta ko |e zbri nut u zre wa nin skoj bol ni ci po sle kr va ve ve ~e ri u idvor skoj di sok te ci, ni je `e leo da se pred sta vi, ni ti da da je iz ja ve za me di je. @. Ba la ban

ran J. (20) iz Far ka `di na ko ji je lak {e po vre |en u eks plo zi ji.

Me da ko vi }e va je ob ja sni la i da se lo kal, ~i ji je vla snik S. B. (55) iz Idvo ra, sa sto ji iz dva de la i da je u pr vom, ma wem ula znom de lu ak ti vi ra na ru~ na bom ba i da su se svi po vre |e ni

je obez be |e we za u sta vi lo i ras pra vqa lo se sa wi ma.

- Ni sam vi deo {ta taj mo mak ima u ru ci i ni je de lo va lo da }e ta ko ne {to da se de si. Pri {li su mu mom ci ko ji su do {li sa wim i sklo ni li ga sa stra ne od obez be |e wa. U tom tre nut ku je

Lo kal ra dio upr kos za bra ni Port pa rol Vi {eg su da u Pan ~e vu San dra Me da ko vi} je sa op {ti la da je ovaj ka fi} ra dio upr kos za bra ni ko ja mu je iz re ~e na kra jem apri la i da je upra vo iz tog raz lo ga dva sa ta pre esplo zi je lo kal ob i {la in spek tor ka pro tiv po `ar ne za {ti te i ovla {}e no slu `be no li ce Od se ka za van red ne si tu a ci je Po li cij ske upra ve Pan ~e vo ko ji su kon tro li sa li rad i sa ~i ni li za pi snik.

Ulaz na kojem je do{lo do sva|e

upra vo na la zi li u tom pr vom de lu.

Pre ma re ~i ma po vre |e nog Zo ra na T. (32) iz Idvo ra ko ji je do -

Foto: S. [u{wevi}

odjek nu la eks lo zi ja i svi su raz be `a li oko lo - kroz pro zo ro re spo red na vra ta, gde god su mo gli da na |u iz laz. Tek ka da sam iza -

Sef ke rin za vi jen u cr no U po ro di~ noj ku }i Ba ki }a u Sef ke ri nu ni ko jo{ uvek ne mo `e da ve ru je da su u jed noj se kun di po gi nu la dva bra ta iza ko jih su osta le su pru ge i ukup no pe to ro de ce. Pre ma re ~i ma jed nog od dru ga ra bra }e, Sa {a se ba vio gra |e vi nom i ni je bio pro ble ma ti~ nog po na {a wa, a we go va su pru ga je osta la udo vi ca sa }er kom i dva si na. We gov brat Igor je po sled wih go di na `i veo sa po ro di com u Cr noj Go ri i ovih da na je bio u po se ti svo ji ma u Sef ke ri nu. Pre ma re ~i ma jed nog od wi ho vih dru go va, Igor je u su bo tu tre bao da ot pu tu je za Cr nu Go ru, ali je pro me nio plan i ostao jo{ je dan dan u Sef ke ri nu. Naj mla |i me |u stra da li ma, Mi ro slav Si mo no vi} ni je imao sop stve nu po ro di cu, a sva tro ji ca po gi nu lih }e naj ve ro vat ni je istog da na bi ti sa hra we ni u rod nom se lu.

bio 13 ge le ra po no ga ma i li cu, eks plo zi ja se de si la od mah na kon {to su bra }a sa jo{ jed nim dru gom po ku {a la da u|u u lo kal, a da ne pla te ulaz, na kon ~e ga ih

{ao na po qe, vi deo sam da mi krv ide niz no ge i li ce i vi deo sam {ta se de si lo - is pri ~ao je po vre |e ni mla di}.

N. Per ko vi}

UHAP [E NA TRO JI CA AL BA NA CA

Za ple we no 109 ki la ma ri hu a ne Pri pad ni ci ko sov ske po li ci je iz Po seb nog ode qe wa za bor bu pro tiv tr go vi ne nar ko ti ci ma za ple ni li su 109 ki lo gra ma opoj ne sup stan ce u re gi o nu Po du je va, i pri ve li tro ji cu ko sov skih Al ba na ca, sa op {te no je da nas iz te po li ci je.

Tro ji ca ko sov skih Al ba na ca osum wi ~e nih za tr go vi nu nar ko ti ci ma li {e ni su slo bo de u okvi ru po li cij ske ope ra ci je “ERA” a pre tre se ne su i ku }e osum wi ~e nih u ko ji ma su pro na |e ni nar ko ti ci.

Pre ma pre li mi nar nim re zul ta ti ma is tra ge, pret po sta vqa se da je za ple we na ko li ~i na nar ko ti ka, ~i ja je vred nost pro ce we na na oko 76.000 evra, bi la na me we na ino stra nom tr `i {tu.

To kom ak ci je po li ci ja je za ple ni la ~e ti ri pi {to qa od ko jih dva mar ke {kor pion, od re |e nu ko li ~i nu mu ni ci je, tri put ni~ ka auto mo bi la, je dan auto bus i 4.150 evra, do da je se u po li cij skom sa op {te wu.

(Ta njug)

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U BO RU

Po gi nuo mo to ci kli sta Bo ra nin Dra gan I. (24) po gi nuo je ka da je ve li kom br zi nom mo to ci klom uda rio u auto mo bil u [i ste ko voj uli ci, ne da le ko od bol ni ce u Bo ru. Mo to ci kli sta je pre mi nuo od te {kih po vre da, dok je `e na ko ja je vo zi -

la „ju go” lak {e po vre |e na, iz ja vi la je port pa rol Po li cij ske upra ve u Bo ru Ani ca \u ri}.

P ol icija p re tpo stavqa da je m ot oci klista i zgubio kon trolu nad m otorom marke „k av asaki ninxa”, pre{ao na sup rotnu

stranu k ol ovoza i udario u a ut o mobil. Prema d os ada{wim sa zn awima p ol icije, D. I. je vozio v elikom b rzinom jer je u o ~eno da se mewa~ m otora za glavio u ~e tvrtoj b rzini.

(Tanjug)

SPORT

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

16

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAN GA RO S

No vak \o ko vi} pre `i veo ^e ti ri sa ta i 18 mi nu ta tra jao je hod po mu ka ma No va ka \o ko vi }a u ~e tvr tom ko lu Ro lan Ga ro sa. Naj bo qi te ni ser sve ta iz gu bio je pr va dva se ta, ali je, ipak, us peo da sa vla da An dre a sa Se pi ja i pla si ra se u ~e tvrt fi na le - 4:6, 6:7 (5:7), 6:3, 7:5, 6:3. Ako idu }e ne de qe u ovo vre me po dig ne pe har i ti me kom ple ti ra Grend slem (~e ti ri ve za na tri jum fa na naj va `ni jim tur ni ri ma), me ~a sa Ita li ja nom Se pi jem se }a }e mo se kao {am pi o no vog lo {eg da na, ka kav pre ili ka sni je mo ra da na i |e. Da je ovo bi la sa mo pro la zna sla bost, No vak }e mo }i da po ka `e ve ro vat no su tra, ka da }e se sa sta ti sa @o Vil fre dom Con gom (pe ti no si lac) ili Sta ni sla som Va vrin kom (18).

An dre as Se pi pro {log me se ca je u Be o gra du osvo jio Ser bia open, u re la tiv no sla boj kon ku ren ci ji, a uz to imao naj go ri mo gu }i me |u sob ni skor sa \o ko vi }em - 0:7, uz sa mo dva osvo je na se ta. Ma lo ko ga je pre me ~a uzi mao za ozbiq no, ali je eks tra mo ti vi sa ni Ita li jan po ka zao da ni je slu ~aj no 25. na sve tu i da je mo gu }e dra sti~ no po pra vi ti igru ~ak i u 29. go di ni. Do voq no je re }i da on ni ka da u ka ri je ri ni je pro {ao da qe od dru gog ko la Ro lan Ga ro sa (tre }eg ko la na svim osta lim grend slem tur ni ri ma), a da je sa da bio na do mak ~e tvrt fi na la.

No vak osim u fi ni {u tre }eg i po ~et kom ~e tvr tog se ta ni je igrom pod se }ao na naj bo qeg na sve tu, ali je ste ulo `e nim tru dom i neo du sta ja wem, ~ak i ka da je bi lo naj te `e. Tr ~ao je, uda rao, po ku {a vao... u jed nom tre nut ku do ~e kao da i pro tiv nik „pad ne”, da bi u za vr {ni ci upr kos evi dent nom umo ru smo gao sna ge za ne ko li ko ma e stral nih po e na.

Kod 5:3 i 30:30 u pe tom se tu, pr vo je „pro {e tao” Se pi ja po ce lom te re nu, a za tim ga sna `nim udar -

Zi ki i Qo dra u ~e tvrt fi na lu Ne nad Zi mo wi} i we gov dubl part ner Mi kael Qo dra na sta vqa ju da ni `u po be de na RG. Oni su po be di li i ko lum bij ski duo Huan Se ba sti jan Ka bal- Ro bert Fa rah (7:6, 4:6, 6:4) i obez be di li pla sman u ~e tvrt fi na le, gde ih ~e ka ho land sko-pa ki stan ci dubl Ro `er - Ku re {i, ko ji je u tre }em ko lu bio bo qi od bri tan sko - fi li pin ske kom bi na ci je In glot - Hui. Pod se ti mo da je Zi mo wi} eli mi ni san u miks du blu sa Ka ta ri nom Sre bot nik. Ne nad Zi mo wi} jed nom je osvo jio ti tu lu Otvo re nog pr ven stva Fran cu ske, pre dve go di ne, i to u obe dubl kon ku ren ci je. U mu {kom du blu par mu je bio Da ni jel Ne stor, a u mik su, kao i ove go di ne, Sre bot ni ko va.

Na kraju pobeda: Novak \okovi}

ci ma na te rao da mu vra ti la ga nu, vi so ku lop tu, ko ju je sme ~om la ga no pre tvo rio u od lu ~u ju }i poen. Na pra vio je \o ko vi} 73 ne iz nu |e ne gre {ke (po 17 u pr va dva se ta, 21 u ~e tvr tom) i is ko ri stio de vet od 22 pri li ke za brejk, dok je te ni ser iz Bol ca na, na se ve ru Ita li je, to ura dio u ~ak {est od 10 si tu a ci ja. No le je iz gu bio pr vi set upr kos si gur nom po ~et ku i vo| stvu od 3:0, dok se u dru gom spa sio u po sled wem tre nut ku - pri re zul ta tu 4:5 na ser vis Ita li ja na - ali je on da ostao pra znih {a ka u „taj brej ku”.

U tre }em se tu je dva pu ta sti cao (1:0, 3:2) i od mah u sle de }em

SAR KA STI^ NA AZA REN KA NA KON PO RA ZA OD CI BUL KO VE

Ubi }u se!

Pr va te ni ser ka sve ta Vik to ri ja Aza ren ka je iz gu bi la od Do mi ni ke Ci bul ko ve u dva se ta (2:6, 6:7) za sat i 47 mi nu ta i pro pu sti la pri li ku da iz jed na ~i svoj naj bo qi re zul tat u glav nom gra du Fran cu ske - pla sman u ~e tvrt fi -

po gle dam u bu du} nost i po pra vim se. To je to. Pre sam se bar tru di la da ne {to po stig nem, da nas ni sam ni to mo gla da ra dim.

Sa mo sam ~e ka la we ne gre {ke i ni {ta ni sam mo gla sa ma da na pra vim - re kla je ona.

Viktorija Azarenka

na le. Ona za to mo `e da iz gu bi li der sku po zi ci ju na VTA li sti.

Upi ta na ka ko }e se opo ra vi ti od po ra za, Aza ren ka je od go vo ri la be sno i sar ka sti~ no.

- Ubi }u se! Ovaj tur nir je go tov za me ne... Vre me je da za i sta

Aza ren ka ap so lut no ima raz log za bri gu, po {to }e do kra ja tur ni ra mo ra ti da pra ti re zul ta te Ma ri je [a ra po ve. Ru ski wa ima pri li ku da je pre stig ne ako obez be di pla sman u po lu fi na le.

PR VEN STVO SR BI JE DO 18 GO DI NA

Mi lo va no vi }e va i Jan dri} naj bo qi Na te re ni ma TK Sun ri se u [ap cu od i gra no je pr ven stvo dr `a ve za igra ~i ce i igra ~e do 18 go di na. U fi na lu ju ni or ki sna ge su od me ri le Mi na Mar ko vi} i Xi na Mi lo va no vi}, pe har je osvo ji la Mi lo va no vi} ( 6:4, 6:1).

Kod ju ni o ra u fi na lu su igra li Dar ko Jan dri} i Jef ta Ke ci}.

Tri jum fo vao je jan dri} re zul ta tom 2:6, 6:3, 6:4.

U `en skom du blu tri jum fo va le su Mi li ca ^or ta no va~ ki i Mi li ca Mi lo {e vi} ko je su u fi na lu sa va la da le Isi do ru Isa i lo vi} i Ni nu A{a nin 6:3, 6:3.

Tro fej u mu {kom du blu pri pao je pa ru Dar ko Jan dri} - Mar ko To do ro vi}, ko ji su u fi na lu po be di li par @eq ko Mla de no vi} – Mi lo{ Mi haj lo vi} 6:2, 7:6(5).

No vak: Moj po bed ni~ ki duh je pre su dio Naj bo qi te ni ser pla ne te No vak \o ko vi} re kao je po sle po be de u ma ra to nu nad An dre a som Se pi jem (3:2) da ga ve ra u tri jumf ni je na pu {ta la ni po red to ga {to je za pla sman u ~e tvrt fi na le mo rao da ju ri za o sta tak od dva se ta.

- Igrao sam ve o ma lo {e i pro {ao sam za hva qu ju }i mom bor be nom du hu. Se pi je ve o ma do bro igrao po ~et na dva se ta. Sla bo sam u{ao u me~, ali sam po ku {ao da osta nem po zi ti van i ne pa ni ~im. I ka da sam gu bio sa 2:0 ve ro vao sam u pre o kret i da vao sam sve od se be, jer sam bo rac - re kao je \o ko vi} po za vr {et ku bor be od 258 mi nu ta.

ge mu gu bio pred nost brej ka. To ga ni je po re me ti lo, ve} je za i grao jo{ bo qe, sta vio Se pi ja pod pri ti sak i jo{ dva pu ta mu od u zeo ser vis. Re a li za ci ja brejk lop ti u tre }em se tu bi la mu je go to vo sa vr {e na (4/5), za raz li ku od pr va dva, ka da je u tom ele men tu imao sa mo 2/6. Kva li tet ni ju igru pre neo je u ~e tvr ti set, do biv {i tri ge ma za re dom - ukup no {est - i u tom tre nut ku se ~i ni lo da Se pi vi {e ne mo `e da ga za u sta vi. Me |u tim, No vak je pro pu stio brejk lop tu za 4:0 i to je bi lo do voq no da 25. re ket sve ta do |e do da ha.

Uz vra tio je brej kom, iz jed na ~io na 3:3 i dr `ao se do bro sve do tre nut ka ka da je tre ba lo da iz bo -

ri „taj-brejk”. \o ko vi} je u naj bit ni jem tre nut ku od i grao fe no me nal nu pa sing {ot di ja go na lu, do {ao do dve ve za ne set-lop te i is ko ri stio pr vu.

Set od lu ke bio je vr hu nac is cr pqu ju }e bor be, u ko joj su obo ji ca po ku {a va la da za dr `e svoj ser vis i pro ba ju da is ko ri ste ri va lov pad kon cen tra ci je. Na sre }u, u~i nio je to srp ski te ni ser u {e stom ge mu - 4:2. Se pi je kod 15:15 ve zao dve ne iz nu |e ne gre {ke, pa na pra vio i dvo stru ku ser vis gre {ku, je di nu u pe tom se tu. Imao je on da Ita li jan brejk lop tu, bio br zo plet (40:40), kao i pri gem lop ti, do ko je je \o ko vi} do {ao uz po mo} vr ha mre `e... Po vi sio je na 5:2 i ste kao ka pi tal ko ji vi {e ni je smeo da is pu sti.

VE LI KA NA GRA DA KA TA LO NI JE – KRAQEVS KA KLA SA

Lo ren co sja jan na Ka ta lu wi Vo za~ Ja ma he Hor he Lo ren co tri jum fo vao je na pe toj tr ci se zo ne u kra qev skoj kla si Mo to GP {am pi o- na ta, Ve li koj na gra di Ka ta lo ni je.[pa nac je do tre }e po be de ove go di ne do {ao u vre me nu od 43:07.681 mi nu ta, sa pet se kun di pred no sti u od no su na su na rod ni ka Da ni ja Pe dro su na Rep sol Hon di.Na tre }em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa na {ao se vo za~ Ja ma he Teh 3 An drea Do vi ci o zo.

Pe ta tr ka se zo ne do ne la je ve li ku bor bu Lo ren ca i Pe dro se za pr vu po zi ci ju, a ona je raz re {e na u sa mom fi ni {u, ka da vo za~ Re spol Hon de jed no stav no ni je mo gao da pa ri ra {am pi o nu iz 2010. go di ne. Jed na ko za ni mqi vu bit ku vo di li su iza wih Do vi ci o zo, bra ni lac ti tu l e Kej s i Sto n er i dru gi vo za~ Ja ma he Teh 3 Kal Kra~ lou, ali je Ita li jan za slu `e no do {ao do po di ju ma.

Za ni mqi vo je da je na taj na ~in Sto ner ostao bez po bed ni~ kog po sto qa po sle 19 tr ka, po {to je kao ~e tvr ti pro {ao kroz ciq. Tr ka na sta zi Ka ta lu wa do ne la je i na du na vi ja ~i ma Du ka ti ja, po {to je Va len ti no Ro si, iako je bio sed mi, ve }i deo tr ke bio is pod de set se kun di iza vo de }ih.

Iz kru ga u krug Lo ren co je sma wi vao svoj za o sta tak u od no su na Pe dro su na ~e lu, a na

Tre}a pobeda u sezoni: Horhe Lorenco

{est kru go va do kra ja pot pu no mu se pri ma kao. Iza wih se ta ko |e od vi ja la ve li ka bor ba, po {to su Do vi ci o zo, Sto ner i Kra~ lou bi li unu tar jed ne se kun de. Na po lo vi ni 20. kru ga Lo r en c o je do ~ e k ao gre {ku Pe dro se i is ko ri stio je za pre u zi ma we pr ve po zi ci je, dok je u po za di ni Do vi ci o zo i da -

qe dr `ao tre }e me sto. Do po sled weg kru ga pro me na na ~e lu ni je bi lo, Spiz se do ta da pro b io na de s e tu po z i c i j u.

Sto n er je u sa mom fi n i {u imao ve o ma ma li za o sta tak u od no su na Do vi ci o za, a iako je Ita l i j an na p ra vio gre {ku, ak tu el ni {am pion ni je us peo da ga pre tek ne, pa je kroz ciq

pro {ao kao ~e tvr ti. Iza su sle di l i Kra~ l ou, Ba u ti s ta, Ro si, Bradl, Hej den i Spiz.

Naj bo qi od vo za ~a na CRT ma {i na ma bio je Aleks Espar ga ro na 13. me stu.

Mo to GP {am pi o nat na sta vqa se Ve li kom na gra dom Bri ta ni je, na sta zi Sil ver ston, 17. ju na.

c m y

dnevnik

NE MA WA VI DI], KA PI TEN MAN ^E STER JU NAJ TE DA

Naj go re je iza me ne Uskoro }e se navr{iti {est meseci otkako je Nemawa Vidi} na utakmici Lige {ampiona protiv Bazela pokidao ligamente kolena.Usledila je operacija, pa najgori period rehabilitacije, kako sam ka`e srpski internacionalac. Sada je sve mnogo lak{e, a povratak fudbalu znatno bli`i. „Ponovo mogu da tr~im i da na terenu radim stvari koje pozitivno uti~u na mene, pre svega psiholo{ki, jer su prethodni meseci provedeni u teretani bili veoma naporni”, prenosi „San” Vidi}evu izjavu.

Tridesetogodi{wi {toper, koji se oprostio od dresa reprezentacije, dodao je da sa dosta optimizma gleda napred. „Preostaje mi samo da naporno radim i nadam se da }u spremno do~ekati novu sezonu”.

Odbrana Man~ester junajteda bez Vidi}a nije bila stabilna kao prethodnih godina, {to je uticalo na gubitak titule u trci sa Man~ester sitijem.

DEJ VID BE KAM [I RI OP TI MI ZAM

En gle ska }e iz ne na di ti Dejvid Bekam o~ekuje da Engelska priredi veliko iznena|ewe na Evropskom prvenstvu u Poqskoj i Ukrajini.Izabranike Roja Hoxsona gotovo niko ne vidi me|u favoritima za titulu, ali Bekam odbija da bude pesimista.

- Mislim da }emo na Evropskom prvenstvu iznenaditi mnoge. O~ekivawa nisu ne{to velika kao pred neka prethodna takmi~ewa, ali mi pri~amo o En-

gleskoj. Niko ne sme da sumwa u talenat ili strast koje mi imamo - rekao je biv{i kapiten reprezentacije.

Hoxson je imao probleme oko sastavqawa timova, po{to zbog povreda ne mo`e da ra~una na Frenka Lamparda i Gereta Berija. Pored toga, zbog sve`ih povreda pod znakom pitawa su i Xon Teri i Geri Hejhil, iako je direktor Fudbalske asocijacije Engleske Trevor Bruking rekao da }e oni biti spremni. Ipak, Bekam ne o~ekuje da }e biti naknadno pozvan.

- Ne o~ekujem poziv, ali postoji razlog {to se jo{ uvek nisam povukao iz reprezentacije, {to nisam rekao da je to to. @elim da predstavqam svoju zemqu i uvek `elim da budem deo bilo kog engleskog tima. Sumwam da }e se to desiti opet, ali postoji {ansa. Nikad ne reci nikad - istakao je Bekam, koji je u pred prijateqski me~ Engleske i Belgije dobio plaketu za vi{e od 100 odigranih me~eva u dresu reprezentacije.

FUD BA LER KE FRU [KO GOR CA KA DET SKE PR VA KI WE VOJ VO DI NE: Fud ba ler ke @FK Fru {ko go rac iz No vog Sa da tri jum fo va le su na ka det skom pr ven stvu Voj vo di ne u Ka wi `i. Eki pa Fru {ko gor ca je nad i gra lo sve ri val ke na tur ni ru ostva riv {i ube dqi ve po be de od po 5:0 pro tiv Ki kin de i ka wi -

SPORT

ponedeqak4.jun2012.

17

VOJ VO DI NA IZ BA^ KOG GRA DI [TA IZ BO RI LA STA TUS POD RU^ NOG LI GA [A

Po no sni ~e ka ju ju bi lej Najstarija fudbalska Vojvodina, ona iz Ba~kog Gradi{ta, na najboqi na~in valorizovala je prvo mesto u Me|uop{tinskoj ligi Be~ej – Vrbas – Srbobran i plasirala se u vi{i rang. Posle nere{enog rezultata 1:1 u regularnih 90 minuta bara` utakmice sa @SK iz @abqa, koja je odigrana na terenu TSK u Temerinu, Ba~kogradi{tanci su bili uspe{niji izvo|a~i penala i ukupnim rezultatom 5:3 obezbedili mesto u Podru~noj ligi Novi Sad. - Ovim smo ispunili dva ciqa.

Prvi da se ve} jednom iskobeqamo iz patos lige, jer je na{im navija~ima postalo monotono da godinama gledaju jedne te iste rivale, a drugi da veliki jubilej, vek igrawa fudbala u Ba~kom Gradi{tu, 26. aprila idu}e godine do~ekamo u rangu koji dolikuje klubu ovakvog renomea, uslova za rad i takmi~ewe. Sada su pred nama velike obaveze, ali verujem da }emo ih sa jo{ ve}im elanom realizovati- rekao je agilni predsednik ba~kogradi{tanske Vojvodine Branislav Tati} jo{ dok je trajalo slavqe na terenu u Temerinu.

Slavqe se preselilo u Ba~ko Gradi{te. Po dolasku u SRC „\or|e Tapavica Xoja“, igra~i su samo ostavili sportsku opremu i zajedno sa stru~nim {tabom, rukovodstvom kluba i navija~ima formirali automobilsku kolonu i pro{li kroz selo kako bi me{tani iz prve ruke saznali radosnu vest. Slavqe je nastavqeno do duboko u no} u lepo ure|enoj ba{ti klupskog restorana.

Radost igra~a Vojvodine posle penal ruleta u Temerinu

- Pobedom u prvoj bara` utakmici ostvarili smo lep uspeh i potvrdili kvalitet koji ovaj sastav poseduje. Ali, ve} moramo da mislimo na Podru~nu ligu.

Vaqa poja~ati konkurenciju i kvalitet, da ne bismo igrali samo jednu sezonu u rangu koji je toliko dugo ~ekan - ispravno razmi{qa trener Ba~kogradi{tanaca Tibor Kova~. [to se same bara` utakmice ti~e, vaqa odati priznawe Sa-

Uspeh fudbalera Vojvodine slavio se ulicama Ba~kog Gradi{ta

{ke Me tal ma ni je, a sa stav ^em pi on sa iz Su bo ti ce sa vla dan je sa 6:0, ta ko da su tak mi ~e we za vr {i le na pr vom me stu sa de vet bo do va.

Na dru gom me stu pla si ra le su se Ki kin |an ke sa {est bo do va, po be da ma nad ^em pi on som 2:1 i Me tal ma ni jom 3:2. ^em pi ons je

vezu {to je odlu~io da se utakmica igra u Temerinu, na igrali{tu dobrih organizatora sportskih manifestacija TSK, gde je istog dana tik uz teren odr`ana i tradicionalna turisti~ka manifestacija „Pasuqijada“. To je doprinelo da su utakmici prisustvovali i oni koji ba{ i nisu imali nameru, pa se tako na tribinama i oko igrali{ta okupilo skoro hiqadu gladalaca.

Ba~kogradi{tanci su bili za nijansu boqi i na kraju, mada uz rulet penale, zaslu`eno pobedili. Iako su svi dali puni doprinos ostvarewu vrednog uspeha, pogotovo tokom sezone, u posledwem biseru trofejne niske istakao se golman Igor Vla{kalin, koji je u regularnom toku utakmice otklonio opasnost u nekoliko momenata, a onda u kqu~noj tre}oj seriji, po{to je saigra~u Stani}u {ut s bele ta~ke odbranio Dovedan, on nadmudrio Stojanovi}a i time u slede}oj seriji izbacio iz ravnote`e Bukvi}a, koji je {utirao kraj gola. Ipak, junak je bio Vawa Petrov. Iako je budno ~uvan, nosio se s rivalima, otvarao prostor saigra~ima, uspeo je da postigne gol u 56. minutu, a onda u petoj seriji pogodi s bele ta~ke i time donese radost Ba~kogradi{tancima.

- Nema sre}nijeg ~oveka od mene. Moji zadaci u igri su postizawe golova, na utakmicu sam do{ao u majici na kojoj pi{e gol, gol... Postigao sam dva i sve posle toga ste videli. Toliko radosti me|u igra~ima i navija~ima odavno nije bilo. Zaista sam sre}an - rekao je Vawa Petrov. @abaq~ani nastavqaju trku i, sti~e se utisak, s mogu}no{}u da i u sezoni koja dolazi budu rivali s Ba~kogradi{tancima. Jer, imaju kvalitetan sastav koji bi, kao pre godinu dana iz wihove Me|uop{tinske lige @abaq – Titel Ba~ka iz \ur|eva, kroz repesa` mogao da ostvari ciq.

V. Jan kov

sa va la do Me tal ma ni ju 3:2 za vr {io na tre }em me stu, dok su Ka wi `an ke ~e tvr te. Naj bo qi stre lac tur ni ra bi la je Ana Pan ti} sa de vet go lo va, za naj bo qu igra ~i cu pro gla {e na je Bo ja na [ti mac i za naj bo qu gol man ku Ma ri na Ko mle ni}, sve iz Fru {ko gor ca.

Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

18

SPORT

ponedeqak4.jun2012.

NA PRI JA TEQ SKOJ UTAK mI CI EN gLE SKA - BEL gI JA

Kra qi ca gle da la tu ~u U po sled woj pro ve ri pred EURO 2012 En gle zi na Vem bli ju ni su bri qi ra li, ali su za be le `i li po be du nad Bel gi jom, pro tiv ni kom Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Mun di jal 2014. Je dva - 1:0! Vr lo tvr du, na mo men te gru bu i ne ba{ pri ja teq sku utak mi cu od i gra li su En gle ska i Bel gi ja na is pu we nom Vem bli ju, a na kra ju je sla vio do ma }in, pr ven cem Da ni ja Vel be ka u dre su na ci o nal nog ti ma. Bi lo je i kr vi na tra vi, uma lo je slo mqe na i vi li ca, a sve to po sma tra la je en gle ska kra qi ca, 86-go di {wa Eli za be ta II. Roj Hox son od lu ~io je da pro tiv Bel gi ja na ca iz ve de na te ren tre nut no naj ja ~i tim s ko jim ras po la `e, ako iz u zme mo Vej na Ru ni ja ko ji zbog su spen zi je ne }e mo }i da igra pr vi me~ na EURO 2012 pro tiv Fran cu ske. No vi i ospo ra va ni se lek tor En gle ske od lu ~io se za for ma ci ju sa jed nim na pa da ~em, Da ni jom Vel be kom, ko ji mu se za uka za nu pri li ku ade kvat no za hva lio, a me |u start nih 11 pr vi put se na {ao mla di fud ba ler Ar se na la Ok slejd^am ber lejn.

Na dru goj stra ni Bel gi jan ci bez Ven sa na Kom pa ni ja, ko ji se po vre dio na za gre va wu, po ka za li su da }e re pre zen ta tiv ci Sr bi je mo ra ti da ih vr lo ozbiq no shva te u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo.

Me~ na Vem bli ju od lu ~en je u 36. mi nu tu le pim lo bom Vel be -

En gle ska kra qi ca na Vem bli ju

ka po sle ukra de ne lop te i asi sten ci je E{li ja Jan ga, s tim da je pr vo po lu vre me vi {e li ~i lo

Me si u ~u du Najb oq i sv etski f udbaler i re preze ntativac Ar ge ntine L ionel Me si nije o~e ki vao ono {to ga je sna{lo na konferenciji za medije posle pobede nad Ekvadorom. Naime,

Lionel Mesi

na wegovu konferenciju stigla je i novinarka jednog popularnog televizijskog {oua u Argentini koja je ~estitala Mesiju na navodnoj trudno}i wegove devojke Antonele Rokuzo.

Ono {to je posle toga usledilo iznenadilo je i samog Mesija, ali i sve ostale pripadnike sedme sile.

Novinarka je u {ali rekla kako }e to {to je wegova devojka trudna za ~e pi ti usta svim k r i t i ~ a r i m a koji ka`u kako samo poentira u dresu Barse lone.

Tu se wene {ale nisu za vr{ile po {to ga je odmah na kon toga pi tala da li bi radije pobedio Brazil u fi nalu SP-a go lom u posledwem minutu ili „razvaqiva wem”. Mesi je prvo odgovorio kako je nije dobro ~uo, ali onda je rekao kako bi voleo da pobede Brazilce sa 4:0 kako se ne bi puno mu~ili.

Svi prisutni su se grohotom nasmejali.

Ke vin stra {ni i Ser` ne po gre {i vi San An to nio i Okla ho ma Si ti od i gra li su ~e ti ri utak mi ce fi na la kon fe ren ci je, ali se prak ti~ no ni su od ma kli od po ~et ka.Re zul tat u se ri ji i da qe je ne re {en, sa mo je pro stor za kik se ve zna ~aj no sma wen. Osta la su jo{ naj vi {e tri me ~a, ko pr vi zabe le `i dve po be de - bi }e u~e snik ve li kog fi na la sa Ma ja mi jem ili Bo sto nom.

Tan der je po dru gi put od bra nio do ma }i te ren, sa vla dav {i Spar s e re z ul t a tom 109:103 (26:26, 29:17, 20:28, 34:32).Ke vin Du rent za be le `io je 36 po e na, {est sko ko va i osam asi sten ci ja, a sa mo u ~e tvr toj ~e tvr ti ni uba cio je 18 po e na i bio ~o vek od lu ke.

- Kad ta ko ta len to van igra~ uhva ti ri tam, te {ko ga je za dr `a ti. Pro ba li smo raz li ~i te od bra ne i ni {ta ni je funk ci o ni sa lo, iz ja vio je Ma nu \i no bi li.

Fa sci nant no do bar u~i nak u na pa du imao je de fan ziv ni spe ci ja li sta Okla ho me Ser` Iba ka. Kril ni cen tar iz Kon goa na -

ni zao je 26 po e na bez ijed nog pro ma {a ja (11/11 iz igre, 4/4 sa li ni je slo bod nih ba ca wa) i po sta vio re kord ka ri je re!To je uz 15 po e na i de vet sko ko va Ken dri ka Per kin sa bi lo do voq no da na dok na di ne {to sla bi je ve ~e Xej msa Har de na (11p, ma da je po ga |ao ka da je bi lo bit no), a po seb no plej mej ke ra Ra se la Vest bru ka (7p, 5as).Go stu ju }i tim pred vo dio je Tim Dan kan sa 21 po e nom i se dam uhva }e nih lop ti, a Ka vaj Le nard do dao je 17 po e na ({ut 7/8) i de vet sko ko va.\i no bi li je po sti gao 13, Fran cu zi To ni Par ker i Bo ris Dio po 12.

Pe ta utak mi ca igra se u San An to ni ju u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka.Okla ho ma po ku {a va da po sta ne 15. tim u isto ri ji NBA plej-ofa ko ji je oti {ao da qe iz de fi ci ta od 0:2.

- Ide mo u Tek sas sa ide jom da sva ki po s ed lop te od i g ra mo ko lek tiv no, mak si mal no ja ko i kva li tet no. Kao {to smo ra di li na dve utak mi ce kod ku }e.

Vi de }e mo on da {ta }e bi ti, re kao je Du rent.

na rat, ne go na pri ja teq ski su sret. Uosta lom, mo `da je to i do bro za En gle ze, ko je Fran cu -

zi, [ve |a ni i Ukra jin ci ne }e {te de ti na ve li kom tur ni ru.

Naj de bqi kraj iz vu kao je de fan zi vac En gle ske Ge ri Kej hil ko ga je u 19. mi nu tu Mer tens gur nuo na gol ma na Xoa Har ta, a fud ba le ra ^el si ja je po sle `e sto kog su da ra sa gol ma nom za me nio Xo li on Le skot. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma Kej hil ni je te `e po vre dio vi li cu, ali je ipak to kom me ~a pre ven tiv no od ve den u bol ni cu gde mu je ura |en rend gen ski sni mak. Na kra ju je i stra da la we go va za me na. Le skot, ko jem je u dru gom po lu vre me nu raz bi je na ar ka da, utak mi cu je za vr {io sa za vo jem oko gla ve. En gle zi su bi li mno go opa sni ji u dru gom po lu vre me nu, po seb no po sle ula ska Xer mej na De foa i Vej na Ru ni ja, ali su me~ za vr {i li, re klo bi se, u svom sti lu, po {to je ovo pe ta od po sled wih se dam utak mi ca ko ju su za vr {i li po be dom 1:0.

Imao je Al bion i sre }e na ovom su sre tu, po {to je @i le u 78. mi nu tu po go dio sta ti vu, ali }e En gle zi ma ova po be da si gur no uli ti do dat no sa mo po u zda we pred po ~e tak Evrop skog pr ven stva. Pod se }a mo, En gle zi EURO po ~i wu naj te `om utak mi com, du e lom pro tiv Fran cu ske 11. ju na na Don bas Are ni u Do wec ku, za tim sle de du e li sa [ved skom i Ukra ji nom. Na ovom me ~u ko ri {te na je teh no lo gi ja Oko so ko lo vo za vi deo pra }e we gol-li ni je, ali ni je bi lo po tre be za we nom pri me nom.

Kajt u Fe ne ru Ho land ski fud bal ski re pre zen ta ti vac Dirk Kajt po sle {est go di na na pu stio je Li ver pul i pot pi sao tro go di {wi ugo vor sa Fe ner bah ~e om. Tur ski klub is ko ri stio je kla u zu lu u ugo vo ru po ko joj Kajt ovog le ta mo `e da na pu sti Li ver pul uz obe {te }e we od mi lion evra.

- Kajt `e li da igra za Fe ner bah ~e i pot pi sa li smo tro go di {wi ugo vor. Me se ci ma smo ra di li na ovom tran sfe ru i si gur ni smo da }e on bi ti ve li ko po ja ~a we za klub - iz ja vio je ~lan Uprav nog od bo ra Fe ner bah ~ea Ali Jil di rim.

Ovaj tur ski klub je mi nu le se zo ne osvo jio dru go me sto u {am pi o na tu i obez be dio pla sman u Li gu {am pi o na, ali je ne iz ve sno ho }e li igra ti na evro sce ni, jer je pod su spen zi jom UEFA zbog afe re oko na me {ta wa utak mi ca. Kajt je u Li ver pul sti gao 2006. go di ne iz Fej nor da, a pret hod no je igrao za Utreht. U cr ve nom dre su osvo jio je sa mo Li ga kup ove go di ne. Za re -

Kra qe vi su sa vla da li Ka hu La bo ral 76:69 (14:24, 23:13, 16:14, 23:18) i za ti tu lu }e se od sre de bo ri ti sa Bar se lo nom, ko ju su pre pet go di na po be di li sa 3:1 u se ri ji. Bar sa je ak tu el ni {am pion i star to va }e sa pred no {}u do ma }eg te re na, na osno vu pr vog me sta u re gu lar nom de lu se zo ne.

Od bra nom do tri jum fa Sr bi ja – [pa ni ja 3:0 (25:17, 25:11, 25:19) SU BO TI CA: Ha la spor to va, gle da la ca: oko 4.000. Su di je: Ja ro mir An tu {ak i Ge or gis Ge or gu le as.

SRBIJA: Mi haj lo vi}, @iv ko vi}, Ma le {e vi}, Ra den ko vi}, Ve so vi}, Veq ko vi}, Bje li ca, Nin ko vi}, Ra {i}, ]e bi}, Sta ro vi}, Bla go je vi} (li be ro).

[PANIJA: Go mez, Ga ri do, Ko lar, Ko rea, Espa da le, San ~ez (li be ro), Aran da, Gar sia, Her nan dez, Gon za les, Mar tin Di az, Bed mar.

U fan ta sti~ noj at mos fe ri pre pu ne Ha le spor to va u Su bo ti ci, od boj ka {i ce Sr bi je sti gle su do dru ge po be de u Evro li gi. Sa 3:0 Sr bi ja je sa vla da la [pa ni ju, a bi la je do da le ko bo qa igra do ma }ih ne go u pr vom me ~u. Sr bi ja je do pre sud nog ka pi ta la do {la za hva qu ju }i sjaj noj od bra ni ko ja je obez be di le ne bro je no kon tri za la ke po e ne.

Po ve le su od boj ka {i ce Sr bi je ve} na otva ra wu pr vog se ta, a va `ne po e ne osvo ji la je Sta ro vi }e -

1. Sr bi ja 2. Ru mu ni ja 3. [pa ni ja 4. Ma |ar ska

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

3:0 3:0 6:0 3:3 3:3 0:6

6 3 3 0

C gru pa (Br no) Ho lan di ja – Iz rael Gr~ ka – ^e {ka Dirk Kajt

pre zen ta ci ju Ho lan di je od i grao je 85 utak mi ca i po sti gao 24 go la. U sa sta vu je na ci o nal nog ti ma za EP u Ukra ji ni i Poq skoj.

Me ~e vi Re a la i Ka he osta }e upam }e ni po po vrat ku na ve li ku sce nu No vi ce Ve li~ ko vi }a, ko ji je u maj sto ri ci sa 15 po e na (tri troj ke, ukup no 11 u plej-ofu, po sle sa mo osam u li gi) bio naj e fi ka sni ji ko {ar ka{ Re a la. Na dru goj stra ni je Ne ma wa Bje li ca upao u pro blem sa li~ nim gre {ka ma, pa je na te re nu pro veo sa mo 15 mi nu ta i po sti gao dva po e na.

Utak mi ca od lu ke bi la je pot pu no otvo re na do 35. mi nu ta (59:59), ka da su Ser hio Ro dri gez i Xej si Ke rol uba ci li troj ke i to je uz jo{ je dan ko{ Ro dri ge za (po sle ukra de ne lop te) bi la pre lom na se ri ja od 8:0. Ke rol je u 38. mi nu tu uz po mo} obru ~a i ta ble opet po go dio van li ni je 6,75 me ta ra (71:63), {to je de fi ni tiv no no ka u ti ra lo eki pu Du {ka Iva no vi }a.

Dvo ci fren u~i nak kod Re a la ima li su, po red Ve li~ ko vi }a, Fe li pe Re jes (12), Ke rol (11) i Ni ko la Mi ro ti} (10), a kod go sti ju Mir za Te le to vi} (14), Bred Ole son (12) i Ma }ej Lam pe (10). Ti mo vi su bi li ujed na ~e ni u ve }i ni sta ti sti~ kih pa ra me ta ra, osim u {u tu za tri po e na, gde su i jed ni i dru gi po ku {a li po 21 put, ali su kra qe vi bi li du plo uspe {ni ji - 10:5.

DA NA [wI PRO gRAm

A gru pa Ma |ar ska – [pa ni ja Sr bi ja – Ru mu ni ja

C gru pa

Iz rael – Gr~ ka ^e {ka – Ho lan di ja

(17.30) (20.15) (15) (18)

va po sle ~i jeg sme ~a Srp ki we vo de sa 8:4. Gon za le so va je na ja vi la ve }u bor bu [pa ni je, ali bez ob zi ra na ne ko li ko gre {a ka u na pa du do ma }e re pre zen ta ci je, Sr bi ja je po sle blo ka i sme ~a Mi haj lo vi }e -

Sla vqe od boj ka {i ca Sr bi je

Ru mu ni ja – Ma |ar ska Sr bi ja – [pa ni ja

Ve li~ ko vi} u fi na lu

Naj e fi ka sni ji u maj sto ri ci: No vi ca Ve li~ ko vi}

TUR NIR @EN SKE EVRO LI gE U SU BO TI CI

A gru pa (Su bo ti ca)

[PAN SKO PR VEN STVO

Sjaj na po lu fi nal na plej-of se ri ja {pan ske En de sa li ge za vr {e na je po be dom Re a la nad Ka hom La bo ral u maj sto ri ci - 76:69 (37:37).

Real Ma drid gu bio je 2:1 u po be da ma, iz be gao je eli mi na ci ju u Vi to ri ji i on da kod ku }e iz bo rio pr vi pla sman u fi na le na ci o nal nog pr ven stva od 2007. go di ne.

dnevnik

1. Ho lan di ja 2. ^e {ka 3. Iz rael 4. Gr~ ka

2 2 2 2

2 2 0 0

3:0 0:3 0 0 2 2

6:0 6:1 1:6 0:6

6 6 0 0

ve po ve la sa 21:15. As Nin ko vi }e ve do veo je Sr bi ju na do mak pr vog se ta, a Veq ko vi }e va za kqu ~u je set. Od pr vog do po sled weg po e na dru gog se ta Sr bi ja je igra la fan ta sti~ nu od bra nu, a iz ta kve igre je sti gla i do pred no sti od 2:0.

Iako se ~i ni da je set do bi jen la ko (25:11), do ma }e od boj ka {i ce su po ka za le mno go to ga do brog i igri. Po ve le su do ma }e sa 9:4 na otva ra wu se ta, a u mo men ti ma ka da se ~i ni lo da [pa ni ja hva ta pri kqu ~ak se ri ju po e na pre ki da @iv ko vi }e va va `nim blo kom za 13:7, na kon ~e ga se [pa ni ja vi {e ni je vra }a la u set.

Po ve le su do ma }e i u tre }em se tu, [pa ni ja je vi {e gre {i la, a Sr bi ja vo di la sa 9:2. Bo qe su po tom za i gra le go {}e, a po sle dva blo ka Gar si je, [pa ni ja sma wu je na 9.6. Sa da je [pa ni ja pro fi ti ra la iz od bra ne i blo ka, te po rav na la na 15:15. ^e ti ri ve za ne gre {ke [pa ni je po mo gle su Sr bi ji da za vr {i za po ~et po sao.

Ka da je Sr bi ja po ve la sa 20:16, se lek tor Sr bi je Zo ran Ter zi} uveo je u igru Da ni cu Ra den ko vi}, od boj ka {i cu Spar ta ka, ko ja je tom pri li kom do bi la naj ve }i apla uz.

Blok Veq ko vi }e za 22:17 po tvr dio je da je Sr bi ja na pu tu mak si mal ne po be de.

N. S.

@EQ KO OB RA DO VI], TRE NER PA NA TI NA I KO SA

@e lim da osta nem Naj tro fej ni ji evrop ski ko {ar ka {ki tre ner @eq ko Ob ra do vi} iz ja vio je da `e li da osta ne u Pa na ti na i ko su, upr kos po ra zu od Olim pi ja ko sa u fi na lu plej-ofa Gr~ ke.

Ob ra do vi} je pre ne ko li ko da na, po sle po be de u ~e tvr tom me ~u, re kao je da je to naj ve ro vat ni je bio we gov po sled wi me~ na klu pi Ati wa na. U me |u vre me nu, vla sni ci Pa na ti na i ko sa,

@eq ko Ob ra do vi}

„U~i ni }u sve da osta ne mo za jed no. Mo ja bu du} nost je ov de sa va ma“, re kao je Ob ra do vi} na vi ja ~i ma, ko ji su po sle po ra za od Olim pi ja ko sa u pe tom me ~u fi nal ne se ri je plej-ofa do {li do ho te la i tra `i li od we ga da osta ne.

bra }a Pa vlis i Ta na sis Jan ko pu los po ru ~i li su mu da oni `e le da za u vek pred vo di eki pu.

Ob ra do vi} je na klu pu ze le nih do {ao 1999. go di ne i od ta da je osvo jio 23 tro fe ja, od ~e ga pet ti tu la {am pi o na Evro pe i 11 ti tu la pr va ka Gr~ ke.

c m y

dnevnik

SENIORSKO PRVENSTVO SRBIJE

Zrewanincima ~etiri zlata Seniorsko prvenstvo Srbije u rvawu gr~ko-rimskim stilom okupilo je u Kragujevcu 98 boraca iz 20 klubova. Najvi{e uspeha imali su takmi~ari zrewaninskog Proletera koji su osvojili ~etiri zlatne medaqe.Rva~i suboti~kog Spartaka osvojili su zlatnu, po dve srebrne i bronzane medaqe, dok su takmi~ari Novog Sada nastup na struwa~ama u kragujeva~ke hale Jezero krunislai s jednim zlatom i ~etiri bronze.

Plasman do 55 kg: l. Nikola Markovi} (Proleter), 2. Danijel [poqari} (Randi~ki, Sombor), 3.

Kristijan Gazdag (Potisje) i Slavno Vukovi} (Novi Sad), do 60 kg: 1. Kristijan Fris (Proleter), 2. Perica Dimitrijevi} (Radni~ki, Kragujevac), 3. Tama{ Na| (Senta) i Zlatko Lackovi} (Novi

Sad), do 66 kg: 1. Davor [tefanek (Proleter), 2. Mate Neme{ (Senta), 3. Milan Mari} (Partizan, Beograd) i Mario [tefanek (Spartak), do 74 kg: 1. Aleksandar Maksimovi} (Spartak), 2. Viktor Neme{ (Senta), 3. Valdemar [tajer (Novi Sad) i Heleh Bala` (Spartak), do 84 kg: 1. Marko Mio~inovi} (Novi Sad), 2. Dragutin Duki} (Radni~ki, Beograd), 3. Goran Bulatovi} (Partizan, Beograd) i Aleksandar [efer (Senta), do 96 kg: 1. Dejan Frawkovi} (Spartak), 2. Vujadin Bosni} (Spartak), 3. Milo{ Rkman (Radni~ki, Sombor) i Nikola Kne`evi} (Partizan, Beograd), do 120 kg: 1. Bojan Mijatov (Proleter), 2.

Zoltan Varga (Spartak), 3. Nemawa Pavlovi} (Novi Sad) i Branko @ivanovi} (Radni~ki, Beograd).

M. Mi.

SPORT

ponedeqak4.jun2012.

19

INTERNACIONALNE KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Na redu je Kina Posle dva uvodna kola Interkontinentalnih kvalifikacija u Japanu odbojka{i Srbije imaju dve pobede. Maksimalnim rezultatom pora`en je doma}in, a u drugom me~u Koreja je bila kvalitetna samo za osvajawe seta protiv aktuelnog evropskog {ampiona. Orlovi su u prva dva kola opravdali ulogu favorita protiv ekipa speci-

za potcewivawe, ali je Srbija veliki favorit u me|usobnom duelu. Ima}e na{i odbojka{i mali pritisak jer protiv svih Azijata moraju da odigraju dobro, jer }e sa ovih kvalifikacija sigurno jedna ekipa s Dalekog istoka obezbediti vizu za London.

- Kina gaji azijski stil, s dobrom odbranom, igra strpqivo.

Gledali smo ih protiv Irana i

energiju i nastavimo u dobrom ritmu - rekao je selektor Igor Kolakovi}.

Na{i momci dobro igraju, potpuno su se navikli na vremensku razliku i uslove u Japanu i obe}avaju da }e wihova forma i}i uzlaznom putawom do kraja kvalifikacija. Prema dosada{wim predvi|awima, najte`i me~ }e orlovi imati s Iranom, a do tada bi mnogo toga tre-

favoriti, ali smo to bili i nekoliko puta ranije pa se de{avalo da gubimo. Zadovoqni smo svi kako smo odigrali dva uvodna susreta na kvalifikacijama i `elimo da nstavimo s dobrim nizom, jer i daqe smatramo da }e nas sve pobede odvesti u London.

Ima}emo dosta isku{ewa, jer treba da odigramo jo{ pet utakmica u {est dana, a protivnici su sve te`i. Moramo da budemo

fi~nog na~ina igre, a sutra ih o~ekuje duel s Kinom, jo{ jednim timom iz Azije koja po pravilu ne le`i evropskim timovima.

Kinezi su dobro odigrali drugu kvalifikacionu utakmicu, otkinuli su bod kvalitetnoj selekciji Irana, pa nisu rival

oni su evidentno protivnik koji je i daqe u pri~i za Olimpijske igre. Setimo se da su nas pobe|ivali, i ovu ekipu i onu prethodnu, rezultatski mnogo zna~ajniju ekipu Srbije i Crne Gore. Moramo da se pripremimo kao za prva dva me~a, prikupimo

balo da bude poznato. Susret s Korejom propustio je Podra{~anin zbog povrede lakta, ali }e biti spreman za predstoje}i me~ s Kinezima.

- Dobro poznajemo selekciju Kine i zato nikako ne mo`emo da u me~ u|emo opu{teni. Jesmo

na vrhu forme, da razmi{qamo samo o slede}em protivniku i da bez opu{tawa opravdamo ulogu favorita. Propustio sam pro{li me~, ali sada sam dobro i mislim da }u biti spreman za Kineze - rekao je Marko Podra{~anin.

M. R.

KUP SRBIJE

Mirosavqev i ^otra odbranili titule Drugog dana finala Kupa SS Srbije MK oru`jem (u Novom Sadu) samo su Nemawa Mirosavqev u seniorskoj i Igor ^otra u juniorskoj konkurenciji MK pu-

tako|e ubedqivo do{ao do nove titule, ispred Borislava Maziwanina.Kod seniorki slavila je Ivana Maksimovi} sa odli~nih 587 krugova u osnovnom delu, tri mawe od dr`avnog rekorda. U kon-

UZ PLASMAN REPREZENTACIJE SRBIJE NA EVROPSKO PRVENSTVO

U Holandiji jo{ boqe Ne ma wa Mi ro sa vqev

{kom trostav 3 puta 40 metaka odbranili titule.

Mirosavqev je imao 11 krugova prednosti pred finale i rutinski je do{ao do druge uzastopne titule, ispred Milenka Sebi}a i Stevana Pletikosi}a. ^otra je

kurenciji juniorki najpreciznija je bila Du{ica Antonijevi}.

Organizator finala, na kome su u~estvovali po osam najboqih u svakoj kategoriji i oru`ju na osnovu poena sa tri kola kupa ove godine, bio je klub Novi Sad.

PRVENSTVO SRBIJE U DIZAWU TEGOVA

Deset dr`avnih rekorda Deset dr`avnih rekorda i spektakularano u~e{}e van konkurencije Rusa Igora Lukanina obele`ili su otvoreno Prvenstvo Srbije u dizawu tegova, koje je odr`ano u dvorani na stadionu Partizana. Mo`da odziv takmi~ara nije bio prema o~ekivawu (40 diza~a iz 10 klubova), ali je ostvareno nekoliko i evropski vrednih rezultata.

Seniorski rekord postavio je Igor Tomi}, ~lan Radni~kog iz Sombora, koji je u kategoriji do 94 kilograma trznuo 141 kg, ~ime je nadma{io sopstveno najboqe dostignu}e. U kona~nom zbiru, Tomi} je ostvario i najvredniji rezultat po takozvanim Sinklerovim tablicama (360 bodova).Takmi~ewe u najlak{im kategorijama obele`io je 18-godi{wi Stefan Stevanovi} (Bawica), sa dr`avnim rekordima u juniorskoj i u konkurenciji do 23 godine (trzaj 95 kg, izba~aj 111 kg i u totalu 206 kg). U drugoj grupi, odu{evili su Sla|an Petrovi} (23 godine, Bawica) i ~etiri godine mla|i Suboti~anin Ervin Ro`wik, koji su nastupali u kategoriji do 85 kilograma. Petrovi} je postavio nove dr`avne rekorde za mla|e seniore u trzaju (130 kg) i biatlonu (290 kg), dok je Ro`wik ostvario najboqi juniorski rezultat ikada u disciplini izba~aj (150 kg).

Posledwu takmi~arsku grupu sa~iwavali su diza~i tegova iz tri najte`e kategorije (do 94, do

105 i preko 105 kg). Pored Tomi}a, odli~an rezultat u kategoriji do 94 kilograma ostvario je Ni{lija Nenad Ku`i}. Za svaku pohvalu je u~e{}e bra}e Kajdo~i, 19-godi{weg Tivadara i 15-godi{weg Tama{a, koji je u najte`oj kategoriji postavio nove pionirske rekorde Srbije.

Igor Lukanin (26), ruski div koji bi ve} od naredne godine mogao da se takmi~i pod zastavom Srbije, u~estvovao je na takmi~ewu van konkurencije i odu{evio publiku.U tre}em poku{aju trznuo je svetskih vrednih 190 kilograma, {to bi mu na ovogodi{wem evropskom prvenstvu garantovalo borbu za medaqu. U izba~aju je savladao 220 kilograma ve} u drugom poku{aju i nije `eleo da u tre}em rizikuje neku povredu. [ampioni po kategorijama, do 56 kg: Stefan Stevanovi} (Bawica) 206 kg (95 + 111), do 62 kg: Mario Pola~ek (Kamen) 185 kg (85 + 100), do 69 kg: Du{an Aran|elovi} (Ni{) 203 (92 + 111), do 77 kg: Pei} Tukuqac (Spartak) 263 (117 + 146), do 85 kg: Sla|an Petrovi} (Bawica) 290 (130 + 160), do 94 kg: Igor Tomi} (Radni~ki Sombor) 315 (141 + 174), do 105 kg: Milo{ Kne`evi} (Spartak) 305 (140 + 165), preko 105 kg: Tivadar Kajdo~i (Spartak) 312 (132 + 180)...

Sinklerova tablica (najvrednija dostignu}a u odnosu na telesnu te`inu): 1. Igor Tomi} 360,67 bodova, 2. Sla|an Petrovi} 348,87, 3. Nenad Ku`i} 346,86...

Rukometne reprezentativke Srbije zaslu`eno su se plasirale na Prvenstvo Evrope, koje }e se ove godine igrati u Holandiji. Ovo je ~etvrti put da na{a selekcija ide na evropsku smotru i vreme je da ne{to vi{e i uradi osim samog u~estvovawa. Srbija, koju vodi selektor Sa{a Bo{kovi}, igrala je u Grupi 2 i zauzela je drugu poziciju sa 10 bodova, koliko ima i prvoplasirana Rumunija i boqu gol razliku.

Na{e dame posledwu utakmicu u grupi igrale su u Novom Sadu s Portugalijom i slavila ~ak sa 37:21, {to ne mo`e da bude merilo kvaliteta za {ampionat Evrope, jer im je ovo bio malo ja~i trening. Go{}e su zaista skromnog znawa, a u na{im redovima isticale su se Sawa Dawanovi} (najboqa igra~ica utakmice), Sla|ana Pop-Lazi}, Svetlana Ogwenovi} i Jovana Barto{i}. Za pohvalu je i to {to su sve, sem Danijele Mati} (proma{ila penal) postigle golove, s tim {to moraju mnogo boqe partije da prika`u u Holandiji. [teta je {to na utakmici nije bilo vi{e po{tovalaca ovog sporta. Reprezentacija ne dolazi tako ~esto u Novi Sad, a na tribinama je najvi{e bilo polaznika {kola rukometa.

Is pu ni le ciq: Fi li po vi}, Pop-La zi}, Eri} i Og we no vi}

Posle utakmice selektor Bo{kovi} je rekao: - Zadovoqan sam {to smo igrali u Novom Sadu. O~ekivao sam vi{e gledalaca, a na nama je da ih vratimo u salu. Ni u jednoj utakmici nismo bili kompletni a uspeli smo da se plasiramo na EP. O~ekujem da u Holandiji odigramo boqe i verujem da }emo se radovati. Devojke su zai-

sta divne i s wima je milina raditi. S wima }e se Srbija ponositi!

Selektor Portugalki Artur Rodrigez sipao je samo komplimente na ra~un na{e selekcije.

- Ima Srbija veoma dobre igra~ice, koje mogu da postignu dobar rezultat u Holandiji. Posedujete sjajnu tehniku i brzinu i zaslu`eno ste se plasirali na

Fo to: S. [u {we vi}

Prvenstvo Evrope. @elim vam mnogo uspeha - rekao je Rodrigez.

Reprezentativka Jelena Popovi} ~estitala je saigra~icama na uspehu i istakla: - Sre}na sam {to smo se kvalifikovale na Prvenstvo Evrope. Bila je ovo lepa uvertira za Holandiju. Mi gledamo samo u budu}nost.

TURNIR REVIJA POLETA U BE^EJU

[ampioni sveta bez premca Srpski kugla{i, koji su u Buacenu nedavno odbranili titulu omladinskog {ampiona sveta, osvojili su prvo mesto na turniru Revija Poleta u Be~eju. Tim [ampioni sveta oborio je 3.451 ~uw, a igrali su Slobodan Simonovi} 586, Milo{ Simijonovi} 586, Igor Kova~i} 577, Radovan Vlajkov 559, Robert Erwe{i 576 i Dalibor Popov 567. Drugo mesto sa 3.319 ~uweva propalo je ekipi Poleta iz Sombora, dok su tre}i bili kugla{i Pauli Balkan tima sa 3.272 ~uwa. ^etvrto mesto pripalo je Junakovi}u iz Prigrevice sa 3.218 ~uweva, peto Kandit Premijeru iz Osijeka sa 2.208, a {esto Sport kafeu iz Be~eja sa 2.101 ~uwem.

Organizator je bio klub Polet iz Sombora i nagradio je prve tri ekipe peharima, a priznawa su dobili i najboqi igra~i Ervin Feldejak (Pauli Balkan) sa 604 ~uwa, Zdenko Pavlic (Polet) sa 595, Slobodan Simonovi} i Milo{ Simijonovi} (obojca iz tima [ampioni sveta) sa po 586 ~uweva.U ekipi [ampioni sveta igrali su dvostruki omladinski prvak planete (pojedina~no i kombinacija) Robert Erwe{i, koji je ove godine i pobednik pojedna~nog kadetskog Svetskog kupa i svetski omladinski vice{ampion Milo{ Simijonovi}.

20

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

FILOZOFSKI FAKULTET I FAKULTET TEHNI^KIH NAUKA POVEZAO I ODR@IVI RAZVOJ

Budu}e arhitekte oplemewuju prostor „filozofima” U okvi ru sa rad we Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka i Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, na Fi lo zof skom je or ga ni zo va na iz lo `ba ra do va stu de na ta De part ma na za ar -

hi tek tu ru i ur ba ni zam ~i ji je ciq bio da pri ka `u zgra du Fi lo zof skog fa kul te ta u no vom i kva li tet ni jem am bi jen tu. Iz lo `e no je de se tak ra do va stu de na ta ~e tvr te go di n e ko j i su

P{enica sa loga u kampus Je dan od ra do va ko ji je za o ku pio pa `wu po se ti la ca bi lo je i re {e we ko je su po nu di le stu dent ki we Oli ve ra Jo va no vi} i Mi le na Iva no vi}.

- Pro je kat ko ji smo za mi sli le imao je za ciq da pri ka `e je din stven iden ti tet ~i ta vog uni ver zi tet skog kam pu sa. In spi ri sa ne smo bi le p{e ni com i do {le na ide ju da u ovom am bi jen tu bu du za sa di ove biq ke jer je ona eko lo {ki, eko nom ski i so ci jal no odr `i va- ob ja sni la je Oli ve ra Jo va no vi}.

We na ko le gi ni ca, Mi le na Iva no vi}, na ve la je da je in spi ra ci ja po te kla upra vo iz ~i we ni ce da je Voj vo di na `it ni ca i da su po qa `i ta we no obe le` je, ba{ kao {to se po me nu ta ra tar ska kul tu ra na la zi i na lo gu Uni ver zi te ta.

ima li za da tak da, kroz prin ci pe odr `i vog raz vo ja u ar hi tek tu ri i ur ba ni zmu, osmi sle pro stor zgra de Fi lo zof skog fa kul te ta. Pro de kan ka za me |u na rod nu sa rad wu i na sta vu ovog fa kul te ta prof. dr Iva na @i van ~e vi}-Se ke ru{, no vo sad ski Uni ver zi tet je de li mi~ no in te gri san i jed na od funk ci ja Rek to ra ta je i da po spe {u je in ter fa kul tet sku sa rad wu.

- Ovaj pro je kat su ini ci ra li Fi lo zof ski fa kul tet i FTN, a ide ja je bi la da stu den ti bu du u cen tru u~e wa i da im se omo gu }i da do pri ne su iz gle du me sta u ko me bo ra ve. Da osmi sle ka ko da se or ga ni zu je i po ve }a pro stor, po boq {a osve tqe we, ka ko bi zgra da bi la odr `i va i pri jat ni ja- ka za la je pro de kan -

ka i do da la da je ovo i je dan od ko ra ka da se sti mu li {u i oni ko ji fi nan sij ski mo gu da po mog nu raz vo ju Fa kul te ta.

Uka za la je da su ve} uve de ne ne ke pro me ne, po put sig na li za ci je, ali da ima jo{ pro sto ra za ino va ci je, po put, na pri mer, ze le ne te ra se.

Osim sa me zgra de, stu den ti su ima li za da tak da se osvr nu i na we no okru `e we, ob ja snio je di rek tor De part ma na za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam FTN-a, prof. dr Dar ko Re ba.

-Upra va Fi lo zof skog fa kul te ta nas je po zva la da ura di mo stu di ju ka ko bi po boq {a li uslo -

ve i u ener get skom i u am bi jen tal nom smi slu. Stu den ti su ima li za da tak da, kroz prin ci pe odr `i vog raz vo ja, pri ka `u ka ko vi de tran sfor ma ci ju objek ta za bu du }e po tre be. Po sma tra lo se i ne po sred no okru `e we- Stu dent ski trg i ve za s oba lom Du na va- pre do ~io je Re ba.

A. Jerini}

VELIKI EVROPSKI USPEH ROBOTI^ARA S FTN-a

URU^ENE NAGRADE FONDACIJE „NENAD M. KOSTI]”

„Reciklirani” pirati uspe{no skupqali blago

Studenti PMF-a pokupili glavne nagrade

Stu den ti Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka osvo ji li su tre }e i ~e tvr to me sto na pre sti `nom tak mi ~e wu „Euro bot”, odr `a nom u Fran cu skoj. Eki pa „Me mri stor” vra ti la se kao tre }e pla si ra na, ~i me je iz jed na ~i la do sa da {wi re kord srp skih ro bo ti ~a ra bron zu, osvo je nu 2006. go di ne na Si ci li ji. Wi ho ve ko le ge s fa kul te ta oku pqe ne u eki pi „Mi li” osvo ji le su ~e tvr to me sto, a naj mla |i srp ski tim, u~e ni ci no vo sad ske Elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin”, do gu ra li su do ~e tvrt fi na la. Na tak mi ~e wu je u~e stvo va lo 39 ti mo va iz ce le Evro pe, a eki pe iz Sr bi je ras po la ga le su, u pro se ku de se to stru ko ma wim bu xe tom od svo jih kon ku re na ta. Ipak su us pe li da se iz bo re za vi sok pla sman. Ka ko na vo di je dan od ~la no va ti ma „Me mri stor” Mi lan Lu ki}, kon ku ren ci ja je bi la ja ~a ne go ikad, jer je bi lo bar de se tak eki pa s od li~ nim ro bo ti ma, ta ko da su od lu ~i va le ni jan se.

- Po red sa mog od la ska na tak mi ~e we, po treb no je obez be di ti i sred stva za iz ra du ro bo ta, od ~e ga naj ve }i deo od la zi na me ha ni~ ke i elek tron ske de lo ve. Mi se tu sna la zi mo ka ko zna mo i ume mo, a po {to u~e stvu je mo na tak mi ~e wu iz go di ne u go di nu, pri nu |e ni smo da na kon za vr {et ka jed nog ci klu sa ra sta vi mo ro bo te, ka ko bi smo iste de lo ve is ko ri sti li i do go di ne- ka `e Lu ki} i na vo di da su ove go di ne ima li na ras po la ga wu 500 evra dok su kon ku rent ske eki pe iz za pad ne Evro pe ras po la ga le su ma ma od oko 5.000 evra!

Ipak, eki pe iz No vog Sa da su u je din stve nim okr {a ji ma ro bo ta

us pe le da po ra ze sve pri ja vqe ne ti mo ve, osim dva pr vo pla si ra na iz ze mqe do ma }i na. Te ma ovo go di {weg tak mi ~e wa je bi la „Ostr vo s bla gom”. Ro bo ti su se na {li u ulo zi „pi ra ta” i za da tak

im je bio da sku pqa ju „bla go” i do no se ga u zo nu ko ja pred sta vqa wi hov brod. Ka ko ka `e na{ sa go vo rik, za raz li ku od pret hod nih go di na, ovaj put je bi lo mo gu }e ima ti dva ro bo ta na „te re nu” {to

Ambicija ima, jo{ da je para - Fi nan si ra we je de fi ni tiv no go ru }i pro blem ko ji se po na vqa iz go di ne u go di nu. Na {a eki pa je pri li~ no broj na i u woj se na la zi dva de se tak qu di ko ji su vred no ra di li i za slu `i li od la zak na tak mi ~e we. Sve do ne de qu da na pred od la zak ni smo zna li da li }e mo ima ti nov ca ma kar za od la zak jed nog ~la na i, bu kval no u po sled wi ~as, us pe li smo ne ka ko da obez be di mo fi nan si ra we uz po dr {ku Uni ver zi te ta i fa kul te ta, lo kal nih sa mo pu ra va i fir mi „Tel vent DMS”, „Te le kom” i „Nov ka bel”- ka `e Lu ki} i do da je da se eki pa la ga no pri pre ma za sle de }e tak mi ~e we.

- Po {to pra vi la za Euro bot 2013. iz la ze u ok to bru, ra di }e mo na usa vr {av wu po sto je }ih si ste ma. Ta ko |e, na da mo se da }e mo us pe ti da na |e mo tra jan i sta bi lan iz vor fi nan si ra wa, jer ima mo am bi ci ju da se za dr `i mo u sa mom evrop skom vr hu i da u bu du} no sti ode mo i jo{ ko ju ste pe ni cu vi {e od ove na ko joj smo tre nut no- za kqu ~u je Mi lan Lu ki}.

je „u~i ni lo tak mi ~e we za ni qi vi jim i ne iz ve sni jim, zbog mno {tva tak ti ka ko je je mo gu }e re a li zo va ti”.

- Za da tak tak mi ~e wa ko ji ro bo ti tre ba da od ra de se me wa iz go di ne u go di nu i ob ja vqu je se po ~et kom ok to bra, {to da je ti mo vi ma oko po la go di ne za re a li za ci ju ro bo ta. Ma {i ne su auto nom ne, {to zna ~i da po ak ti vi ra wu tre ba da ostva ru ju za da tak bez da ~o vek upra vqa wi ma. Ovo je teh ni~ ki vr lo kom plek san pro blem ko ji zah te va ve li ku ko li ~i nu in `e wer skog zna wa i ve {ti ne me ha ni ke, elek tro ni ke i pro gra mi ra waob ja {wa va Lu ki}.

On je za do vo qan re zul ta tom, jer, ka ko ka `e, tre }e me sto je tre nut no wi hov mak si mum sve dok ne na |u na ~in da is fi nan si ra ju ku po vi nu ozbiq ni jih indu strij skih sen zo ra i me ha ni za ma.

A. Jerini}

Na gra de Fon da ci je „Ne nad M. Ko sti}„ za naj bo qe di plom ske i ma ster ra do ve sve ~a no su uru ~e ne 31. ma ja na He mij skom fa kul te tu u Be o gra du. Fond je raz ma trao ra do ve 11 di plo mi ra nih stu de na ta, a ~la no vi Uprav nog od bo ra i pred sed nik Fon da od lu ~i li su da ove go di ne na gra de ukup no tri di plom ca, a svi su sa Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du!

Pr vu na gra du osvo ji o je Mar ko V. Ro di} za ma ster rad ”Sin te ze i struk tu re kom plek sa ni kla(II) sa S me ti li zo ti o se mi kar ba zo nom 2-ace til pi ri di na“.

- Za isti rad osvo jio sam i na gra du ho land ske Fon da ci je „^ek mark”, gde mi je pri pa lo tre }e me sto i na gra da od 100 evra. Za pr vo me sto Fon da ci je „Ko sti}„ sam do bio 400 evra, ali jo{ ni sam si gu ran na {ta }u ih po tro {i ti. Ka ko je ovo naj pre sti `ni ja na gra da u ovoj obla sti, ve o ma mi zna ~i {to sam je do bio jer mi to go vo ri da je ne ko pre po znao moj trud- ka `e Mar ko, ko ji je upi sao dok tor ske stu di je na svom ma ti~ nom fa kul te tu.

Dru go me sto osvo ji le su we go ve ko le ge Fi lip S. [i bul za di plom ski rad „Uti caj eks trak ta

vr sta ro da Ru mex na pro duk ci ju me ta bo li ta ara hi don ske ki se li ne„ i Mi lo{ V. Mat ko vi} za ma ster rad „Sin te za i an ti pro li fe ra tiv na ak tiv nost no vog ana lo ga ti a zo fu ri na sa 2’-do de ka na mi do izo ster nom gru pom”.

Pri li kom do de le na gra da, pred sed nik Fon da ci je prof. dr Ne nad Ko sti} is ta kao je zna ~aj usa vr {a va wa na stav nog ka dra, jer ka ko je re kao, na stav ni ci mo ra ju da ume ju da pre no se zna we jer }e se je di no ta ko u~e ni ci za in te re so va ti za ma te ri ju.

Pro fe sor dr Ne nad M. Ko sti}, di plo mac je Uni ver zi te ta u Be o gra du, a od 1978. go di ne `i vi i ra di u Ame ri ci, gde je 1982. go di ne i dok to ri rao. Vi {e od 20 go di na ra dio je na „Iowa sta te uni ver sity„, a tre nut no je pro fe sor he mi je na „Te xas A&M uni ver sity at com mer ce„. Autor je vi {e sto ti na {tam pa nih na u~ nih ra do va iz bi o ne or gan ske he mi je i do pi sni ~lan SA NU. Ve} de set go di na kroz fond ko ji je osno vao po ma `e na u ku i na sta vu u Sr bi ji. Od osni va wa Fon da, 2002. go di ne, do sa da je na gra |e no oko 20 di plom skih ra do va, a me |u wi ma ne ko li ko, i to kao naj bo qih, su sa Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du.

A. Varga

Dve stipendije za studente elektrotehnike Otvo ren je kon kurs za do de lu dve sti pen di je za stu den te elek tro teh ni ke za ma ster stu di je iz elek tro teh ni ke na Uni ver zi te tu Wu Hemp {ir u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma. Vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na adre si andrewkun.com/2012/04/2012-phdand-ms-positions, a sva obave{tewa mogu se dobiti putem mejla pekaric@uns.ac.rs.

A. Va.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

c m y

reporta@e

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

21

PETA, NESALOMIVA GENERACIJA NOVOSADSKOG POQOPRIVREDNOG FAKULTETA PROSLAVILA POLA VEKA OD APSOLVIRAWA

Go spo da za wi vu i ka te dru Ka sno pro le }e je vre me |a~ kih i ma tur skih pro sla va, obe le `a va ju se i go di {wi ce, po go to vu one okru gle, ali se jed no od ova kvih oku pqa wa iz da va ja od mno {tva dru gih: na Po qo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du oku pi la se ge ne ra ci ja ne ka da {wih ap sol ve na ta ko ji su obe le `i li po la ve ka od da na ka da su od slu {a li sva pre da va wa. A to je bi la ba{ sjaj na ge ne ra ci ja, pe ta po re du, mo `da i naj bo qa ko ji fa kul tet po ha |a la. Iz we je iza {lo mno go vr hun skih stru~ wa ka, uni ver zi tet skih pro fe so ra i od li~ nih agro no ma ko ju su, sa osta lim ko le ga ma, vr lo br zo una pre di li do ma }u po qo pri vre du i po sta vi li je vr lo bli zu agra ra raz vi je nog za pa da, a da le ko is pred dru gih ze ma qa iza gvo zde ne za ve se.

Spi sak sjaj nih na u~ ni ka te ge ne ra ci je je po du ga ~ak, me |u ko ji -

ma su i An |e li ja An tov, Ba ta Ha xi}, Ste van Pe tro vi}, Pe tar Cin dri}, Qu bin ko Star ~e vi}, Mi lan Te o do ro vi}. Svi su po sle za vr {et ka stu di ja ma gi stri ra li, dok to ri ra li i po sta li pro fe so ri svog ma ti~ nog fa kul te ta, gde su kao pri zna ti na u~ ni ci i re dov ni pro fe so ri osta li do kra ja rad nog ve ka, omi qe ni kod ve }i ne stu de na ta, po zna ti kao do bri pe da go zi i za ni mqi vi pre da va ~i go spod skog po na {a wa. To dor Ni ko li} je bio na u~ ni sa rad nik fa kul te ta na ka te dri za vi no gra dar stvu, Du {an Do bre nov je ma gi stri rao, a ka sni je bio pro fe sor u Austra li ji (gde i da nas `i vi), dr Ko sa Ko va ~e vi} je bi la di rek tor Ve te ri nar skog in sti tu ta, Ja ro sla va Du go {i ja - Do bre nov je osta la po zna ta kao autor i vo di teq kult ne po qo pri vred ne emi si je TV No vi Sad „Bra zde”,

Ne ~uva me niko, ve} ja ~uvam ovce!

Ko li ko je ener gi je i en tu zi ja zma i da qe op sta lo me |u pen zi o ni sa nim agroin `e we ri ma, sve do ~i i po ziv na pro sla vu Mi li ja nu Vu~ ko vi }u ko ji sa da `i vi u Se voj nu. Uve li ko je pre va lio 80. go di nu i deo je pe te ge ne ra ci je, jer se ka sni je upi sao na fa kul tet, po {to je ne ko li ko go di na te ren ski ra dio kao po qo pri vred ni teh ni ~ar.

- Mo `e{ li da do |e{? Ka ko `i vi{, ko te ~u va? - upi ta li su ga bri `no ko le ge.

- Ne ~u va me ni ko, a ja ~u vam ov ce. Imam u sta du vi {e od sto gr la - s do brim raz lo gom se po hva lio.

Na `a lost, ni je do {ao u No vi Sad, jer ni je na {ao ni ko ga kom pe tent nog da mu dva da na pri pa zi „bla go”.

Eki pa ko ja vre di ~i stu de set ku

dok je u agro re dak ci ji na ma |ar skom je zi ku iste te le vi zi je ra di la Er `e bet Cin dri}... Jed no stav no, fan ta sti~ na ge ne ra ci ja ko ja je po sta vqa la stan dar de.

A po ~e tak ni je bio lak u ta oskud na vre me na. Po qo pri vred ni fa kul tet osno van je no vem bra

1954, a na sta va se od vi ja la na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, gde je ge ne ra ci ja ju bi la ra ca, ko ja se upi sa la {kol ske 1958/59. (wih 179) od slu {a la pr vu go di nu stu di ja, pr va od osni va wa ko ja je raz vr sta na na tri sme ra: ra tar ski, sto ~ar ski i vo }ar sko-vi no -

ANA TUDOR SA HVARA DONELA IZLO@BU SLIKA I POSTAVILA JE ISPRED SEOSKE KAFANE ZEMQAKA U SONTI

Uz ja go de i ko la ~e umet nost se lak {e va ri

Anu Tu dor, ro |e nu Son }an ku, ko ja za vi ~aj bez re zer ve vo li, sti caj ra znih okol no sti je od veo ~ak na Hvar, gde je pro ve la naj vi {e go di na svog `i vo ta. Sa svo je ostrv ske ba ze kre ta la je na pu to va wa po svim me tro po la ma Evro pe i gde se na {la naj lep {a zda wa i pri ro du po ne la je ku }i na svo jim plat ni ma.

Ipak, od se dam de se tih go di na po no vo da do la zi u Son tu, pr vo dva pu ta go di {we a po sle sve ~e {}e i sve du `e da osta je. Po go to vu jer je u pen zi ji, a ka ko na gla {a va su prug Ton ko joj ni {ta ne za me ra od su stvo. Ne dav no je is pred se o ske ka fa ne pri re di la iz lo `bu svo jih sli ka, pri de de~ ju li kov nu ko lo ni ju i na gra di la naj bo qe ra do ve ma li {a na.

- @e le la sam da u ne for mal nom pa ko va wu umet nost pri bli `im mo jim Son }a ni ma, ko ji, na `a lost, ba{ ne ma ju mno go pri li ke da vi de

ne ku iz lo `bu - ob ja {wa va Ana. Jo{ je bit ni je da i ta ko po dr `im mla de ko ji vo le sli ka ti, kao {to sam ja ne kad dav no.

Dok ob ja {wa va sti `e da de ci po slu `i ja go de ko je je sa ma ubra la, a i ko la ~i su iz we ne rer ne, za pe va sa or ke strom KUD „[o ka di ja“ ko ji je po dr `ao Anin he pe ning ili po pri ~a sa svi ma o~a ra nim ener gi jom da me u sed moj de ce ni ji `i vo ta.

Ro |e na je 1945. (kr {te ni cu ne kri je), u Son ti za vr {i la osmo qet ku i `e le la da upi {e sred wu {ko lu, gde bi mo gla da u~i fi ne se cr ta wa i sli ka we. Me |u tim, we ni ro di te qi, ko ji su svoj vek pro ve li sa

mo ti kom, ni su ima li raz u me va wa za, ka ko su go vo ri li, }er kin hir.

Ali tad ni su zna li ko li ko je ona od lu~ na. Ima la je tad je dva 15 go di nu i re {i la da ode u Sa ra je vo sa svo jom se stri~ nom, ve {to iz be ga va ju }i ro di teq ske zam ke. Vo zom su sti gla, u za wih ogro man grad, i uz po mo} mi li ci o ne ra sti gle na adre su ro |a ka ko ji su ih pri mi li

Ku }a kao iz baj ke

Kom {ij ski zid Hva rom ukra {en

Po slu `e we za sva ko ga u za vi ~a ju

na stan i ’ra nu. Ana je u bo san skoj pre sto ni ci ste kla di plo mu ku va ra i po sla sti ~a ra, pa ma da ona ni je ba{ nu di la umet ni~ ku ka ri je ru, Ana je svo ju kre a tiv nost br zo po ~e la do ka zi va ti aran `i ra wem je la i pra vqe wem ma {to vi tih ko la ~i }a. Tra `e }i po sao je kre nu la na Ja dran i sa svim slu ~aj no za sta la na Ha va ru, ko ji joj se ta da ~i nio kao raj na ze mqi. Tu je upo zna la svog su pru ga, ubr zo ro di la si na Ma ria (na sta vio je da {i ri ugo sti teq ski po sao svo jih ro di te qa), a dve go di ne ka sni je i }er ku Mag du ko ja da nas `i vi sa po ro di com u Lon do nu.

- ^e sto pu tu jem, jer mi u to me po ma `e k}er ka, ali ja sam skrom na i „la ka za odr `a va we”, pa mi ni je stra no ni da kre nem auto-sto pom, ne bo jim se ni ~e ga. La ne sam ope ri sa la tri tu mo ra i po be di la ih sa mo upor no {}u - s po no som ka `e Ana. - Za tek nem se jed nom u Pra gu, di van je to grad, a ka ko ni sam ima la sli kar skog ma te ri ja la kod se be cr ta la sam na sal ve ti i ka fan skom ra ~u nu, ~et ki com za {min ku ko ju sam uma ka la u pi vo i, ve ruj te, div no je is pa lo. Ipak, naj vi {e vo lim men ta li tet ovog na -

{eg de la Ba~ ke. Re ci mo, ni kad ni sam kao de te no si la na rod nu no {wu, ali sam hte la, pod sta re da ne, jed nu da sa {i jem svo jom ru kom.

Ina ~e, ika vi cu go vo re mo ja de ca ali i unu ci.

Na Hva ru je bi la „po u zda na ve ze” za sve svo je ze mqa ke, ko ju su do la zi li na le to va we.

- Se }am se da su mi na po ~et ku ko no ba ri zna li re }i: Te ta Ana, pa ti tvo ji Son }a ni ne zna ju {ta je pred je lo, glav no je lo i de sert. Ni sam se da la sme sti i upi ta la ih da oni zna ju {ta je kom bajn. Uglav nom ni su zna li i od kad sam im ob ja sni la vi {e me ni su za dir ki va li - pri ~a Ana. Svo je iz lo `be pri re |u je ad hok, ne ma, na gla {a va, me na xe ra jer i to ume sa ma, ne vo li mo bil ne te le fo ne ni kom pju te re, ali stig ne svu da gde `e li. ^e sto u~e stvu je na li kov nim ko lo ni ja ma u Voj vo di ni a oba ve zno u Son ti dva pu ta go di {we, na oba li Du na va ili jed nom sa la {u.

- Ra dim ra znim teh ni ka ma, uqe, akva rel, gva{, pa ste le, a ne mam ni omi qe ne mo ti ve, pa su na mo jim plat ni ma, jed no do dru go ga, du nav ske le po te, son }an ska po qa, sa la {i, ne ke, me ni za ni mqi ve, zgra de u Min he nu ili Lon don du, {ta }u kad me sva {ta za ni ma - pri ~a Ana, ko ja je ne dav no pro {i ri la svo ja in te re so va wa.

Po ~e la da osli ka va sta klo, sta ri na me {taj i pra vi na kit od ono ga {to joj pad ne pod ru ke. Ne dav no je od lu ~i la da ku pi jed nu sta ru ku }u u Son ti, na pu ni la je ra znim pred me ta ko ji ma su se do ma }in stva ne ka da slu `i la, a zi do ve oka ~i la svo ja plat na. Pra va ku }i ca iz baj ke.

- Uvi de la sam ka ko mi tre ba da imam me sto gde ne ni kom ne sme tam. Zna te ono „Sva kog go sta tri da na do sta”, a ja ova ko imam svoj mir, mo gu da ra dim {to i kad ho }u, a i u`i vam u dvo ri {tu. Eto, vi di te onaj kom {ij ski zid. Na we mu sam osli ka la mo ti ve sa Hva ra. Pri zna jem, pre sve ga zbog su pru ga, ko ji ~e sto do la zi sa mnom, pa da mu rod ni kraj ne us fa li - uz osmeh pri ~a Ana. Jelisaveta Prel~ec

gra dar ski. Iz grad wa zgra de Po qo pri vred nog fa kul te ta po ~e la je na Li ma nu av gu sta 1956, pa je ra tar ski pa vi qon use qen dve a sto ~ar ski tri go di ne ka sni je.

Ta da ni je bi lo mno go agro stru~ wa ka, ni ti do voq no li te ra tu re.

Kom pju te ri je su po sto ja li, ali

su i u Pen ta go nu i Na si bi li te {ki po ne ko li ko to na i ni su se upo tre bqa va li kao da nas. Ipak, pe ta ge ne ra ci ja se sna la zi la. „Hva ta li” su be le {ke, od to ga sa mi pra vi li skrip te, me |u sob no se po ma ga li... Dru `i na ko ja je naj ra ni je de tiw stvo pro ve la u ha o su i ne sre }a ma Dru gog svet skog ra ta, o~i gled no se pre ka li la, pa se po ka za la kao i te ka ko `i la va, sna la `qi va i vred na. U do ba ka da ni je bi lo is pit nih ro ko va kao sit nih sve ta ca (ve} sa mo tri - ja nu ar, jun i sep tem bar), bo low skih i sli~ nih olak {i ca, pqu {ta le su de vet ke i de set ke.

Vo qe be {e na pre tek, „ga zi la” se go di na za go di nom, a sve se za vr {i lo vi so ko rod nim sor ta ma bi qa ka, ople me we nim ra sa ma sit ne i krup ne sto ke, rod ni jim vi no gra di ma i ba {ta ma, sve ve }im pri no si ma i iz vo zom hra ne iz Ju go sla vi je.

Po sle po la ve ka od ap sol vi ra wa, wih pe de se tak oku pi lo se pr vo na Po qo pri vred nom fa kul te tu, gde ih je ugo stio pro de kan Pe tar Eri}. Po tom su po lo `i li cve }e na bi stu pr vog de ka na po me nu tog fa kul te ta, dr La za ra Stoj ko vi }a, te oti {li na za jed ni~ ki ru ~ak u obli `wi re sto ran. Ta mo su evo ci ra li uspo me ne i se }a li se ko le ga ko ji vi {e ni su sa wi ma... Ne sum wa ju da }e se po no vo sa sta ja ti i obe le `a va ti no ve go di {wi ce, jer ipak su oni ta ~u ve na pe ta, ne sa lo mi va, sjaj na ge ne ra ci ja!

Du{an Kne`i}

Ari sto kra ta ro dom iz Vaj ma ra Ro dom Su bo ti ~a nin, Fe renc ^o ka, ko ji sa da `i vi u Seg di nu, ve} pu nu de ce ni ju ga ji vaj mar ske pti ~a re, na sta ri ju ra su ne ma~ kih pti ~a ra, zna nim jo{ s po ~et ka 19. ve ka kao kra qa lo va~ kih pa sa, zbog svog ari sto krat skog i atrak tiv nog iz gle da, ali i dru gih iz u zen tih oso bi na.

Vaj mar ski pti ~a ri se mo gu vi de ti u tri va ri ja ci je bo je: mi{ je-si va, sre br no-si va i snr }e si va uz do pu {te nu be li nu na pr si ma i pr sti ma i tam ni ju pru gu na le |i ma. Ne {to su sna `ni je gra |e od ne ma~ kog krat ko dla kog i o{tro dla kog pti ~a ra, ko ji su kod nas po zna ti ji. Pri pad nik ove pa -

Fe renc ^o ka i {am pion Atos

- Pri vu kla me i swi ho va pe ci fi~ na bo ja. Ima i dru gih pti ~a ra, ali za me ne su oni ne {to po seb no. Ja ko su do bri lov ci, po seb no kad ih pu sti mo na trag di vqa ~i, ve o ma su po slu {ni i po ka za li su se iz u zet nim kad sa wi ma lo vim fa za ne i ze ~e ve - pri ~a ^o ka na me |u na rod noj Ca cib iz lo `bi u Mar to no {u, kod Ka wi `e.

U we go voj od ga ji va~ ni ci tre nut no je pet vaj ma ra ca. Na ju gu Ma |ar ske i u Sr bi ji pre pet na e stak go di na bi lo ih je ve o ma ma lo, jer qu di sa ovih pro sto ra ni su po zna va li, ali sad ih ve} ima pri li~ no.

smi ne tre ba da je tem pe ra men tan, pri vr `en, o{tar, `e qan u~e wa i dru `e qu biv. Do brog je wu ha ta ko da `u stro pre tra `u je te ren i sta ja wem ozna ~a va pro na |e nu di vqa~.

- Ku ~e vaj mar ca sa pe di gre om ko {ta hi qa du, a od ra sli 2.500 do 3.500 evra, za vi sno od dre su re i po lo `e nih is pi ta.

Mu` jak iz mog od go ja Atos je {am pion Sr bi je, Ru mu ni je i Bu gar ske. Pri zna wa sa iz lo `bi su po tvr da kva li te ta, jer kod pro da je ku ~i }a kup ci gle da ju da ima ju qu bim ca sa pro ve re no do brim pre ci ma - ve li ^o ka.

M. Mitrovi}

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak4.jun2012.

У ЧЕШКОЈ

НА ДАН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ

Фестивал нитратног филма На Дан Југословенске кинотеке, у Београду ће 6. јуна бити отворен 14. фестивал нитратног филма, уручена признања Златни печат и отворена изложба „Српски филмски продуцент Ђока Богдановић„. Дан кинотеке представља датум прве филмске пројекције на Балкану, која је одржана 6. јуна 1896. у Београду, у кафани „Златан крст„ на Теразијама, непуних шест месеци после светске премијере изума браће Лимијер у Паризу, децембра 1895. године. Највише признање Кинотеке Златни печат овога пута добиће редитељ Душан Макавејев и глумац, редитељ и продуцент Љубиша Самарџић, на свечаности у новој згради те институције у Узун Мирковој улици, која још није усељена. Изложба и Фестивал нитратног филма биће одржани на старој адреси, у Музеју кинотеке у Косовској улици. На отварању фестивала биће приказан немачки филм из 1927. године „Метрополис„ Фрица Ланга, који је 2010. коначно комплетиран до трајања оригиналне верзије. Овај фестивал је јединствен у свету јер пушта филмове са оригиналних, нитратних трака. До 14. јуна биће приказана 33 стара филма из 22 кинотеке, архива или филмских музеја из света. Филм непознате производње, највероватније аустријске, „Живот и индустрија у Србији„ из 1916. године једно је од највећих откровења овогодишњег фестивала, као први сачувани

Из филма „Метрополис”

филм о свакодневном животу у Србији под окупацијом Хабзбуршке монархије. Из истог, Холандског филмског института стижу слике изгледа Београда, центра града, свакодневног живота из 1922. године . Публика ће имати прилику да види и филм „Избачени из колосека„ из 1942. године, импресиван редитељски деби глумачке звезда данског филма Бодил Ипсен, уједно и први дански „филм ноир„, као и најбољи филм великана француског немог филма Рејмона Бернара

у звучном периоду „Дрвени крстови„ (1932), који је по многима француски пандан ремек делу Луиса Мајлстона „На Западу ништа ново„. На фестивал долази и најстарији сачувани филм Морица Стилера „Брат на брата„ из 1913, заснован на роману „Слом„ Емила Золе, који је међу већом количином старих филмова пронађен 2009. у жупном подруму пољског града Сосновјеца. Гигантски еп „Краљица робова„, који је у америчкој дистрибуцији играо под називом

Представљен палићки фестивал стрибутер за независни, уметнички филм у целом свету и открио веома талентоване људе. Пријем који сваке године на Канском филмском фестивалу организује Фестивал европског филма Палић окупи многе европске и домаће филмске ствараоце, који се уз музику и гастрономске ђаконије из Војводине, добро забављају, али и успостављају нове контакте. На Канском филмском маркету палићки фестивал представио се у оквиру штанда Југоисточне Европе у сарадњи са Филмским центром Србије. Деветнаесто издање Фестивала европског филма Палић биће одржано од 14. до 20. јула на више локација крај језера Палић и у Суботици. (Танјуг)

ЈУНСКЕ ФИЛМСКЕ ПОСЛАСТИЦЕ

„Снежана и ловац”, „Прометеј” и „Рок ов ејџис” Јунску филмску понуду у САД обележиће, према писању „Ентертејнмент виклија„ дугоочекивани филмови „Снежана и ловац„, „Прометеј„ Ридлија Скота и Том Круз као рокер у филму „Рок ов ејџис„ (Rock of Ages). Филм Ру-

рон) је монструм који жели да поједе срце (које још увек куца) своје поћерке (Стјуарт), а ловац (Хемсворт) послат да пронађе Снежану која се сакрила у Мрачној шуми је удовац и алкохоличар. У првој половини јуна, америчка

Из филма „Прометеј”

перта Сендерса „Снежана и ловац„ америчку премијеру има jeo дан после српске - 1. јуна. У нешто ишчашенијој верзији „Снежане и седам патуљака„, Снежану глуми Кристин Стјуарт, звезда „Сумрак„ серијала, ловца „нова фаца„ Холивуда Крис Хемсворт, а злу вештицу Шарлиз Терон. У овој верзији краљица Равена (Те-

публика имаће прилике да ужива у новом остварењу Ридлија Скота - „Прометеј„ са Нуми Рапас, познатој по улози Лизбет Саландер у шведској верзији „Миленијум„ трилогије, Шарлиз Терон и Мајклом Фасбендером (Срам, Опасни метод). „Прометеј„ је најављен као претходник серијалу „Осми пут-

„Месец Израела„, други је по реду историјски спектакл из плодне аустријске фазе рада Мајкла Кертица (на прошлом Нитратном фестивалу виђено је остварење „Содома и Гомора„ из 1922.). „Госпођица са шалтера пострестант„ из 1935. године је забавна, романтична комедија и једини пољски међуратни филм чији су екстеријери снимани на далматинској обали, превасходно у Дубровнику. У програму је и мађарски филм „Сарајево„, чија је занимљивост не само интензивна глума и појава фасцинантне Марије Таснади Фекете, већ и прилична сличност у причи о љубавном троуглу са холивудским класиком „Казабланка„. Значајни су и италијански фим „Асунта Спина„ из 1915. у којем је најславнију улогу остварила дива из 20-их и 30их година Франческа Бертини, затим архетип италијанског симболистичког филма „Фаун„ легендарног редитеља и глумца Феба Марија, чешки филм „Невиност„ из 1937, који је омогућио највећој женској ведети тог времена Лиди Баровој (касније несрећној љубави Јозефа Гебелса) да оствари улогу каријере у лику обичне, сиромашне девојке. На програму су и грчки „Крвави Божић„, једно од првих ремек дела грузијског филма „Моја бабушка„, француски хорор који долази из словеначке кинотеке „Пад куће Ашер„, једно од најбољих остварења норвешке кинематографије „Језеро (Танјуг) мртвих”.

Ревија дела аутора из Србије Велика ревија савременог српског филма биће одржана од 8. до 10. јуна у чешком граду Всетин, а главни гост биће познати глумац, продуцент и режисер Љубиша Самарџић, најавила је органзиација „Лука Праха„. Биоскоп „Ватра„ биће домаћин Летњег филмског маратона „Всеитн 2012”. у оквиру којег ће гледаоци моћи да виде 19 српских целовечерњих филмова снимљених у последњих 20 година.

Покровитељство над овом акцијом је преузела Амбасада Републике Србије у Чешкој Републици, чији ће представници такође учествовати у Летњем филмском маратону. Драматургија фестивала истиче разноврсност, па су тако у жанровски шаренолики програм уврштени филмови 14 ре-

жисера. Ниједан од изабраних филмова није био у стандардној дистрибуцији у Чешкој, а неки од њих ће бити приказани први пут. На програму је пет Самарџићевих филмова. Драматург фестивала Јиржи Фиала истиче да је он „велика звезда, сигурно један од најпознатијих српских, или југословенских, глумаца, а последњих година је доказао да је такође веома способан режисер„. Биће приказани и „Беса„ Срђана Карановића, „Турнеја„ Горана Марковића, „Оптимисти„ Горана Паскаљевића, „Ми нисмо анђели„ Срђана Драгојевића, „Точкови„ Ђорђа Милосављевића, „Едит и ја„ Алексе Гајића... Организатор Летњег филмског маратона је удружење грађана Филмски клуб Всетин, уз организацијску и техничку подршку институције Дом културе Всетин и Филмског центра Србије из Београда. Фестивал сваке године има фокус на једну националну кинематографију. Лане су приказивани бугарски филмови, а пре тога македонски, словеначки... (Танјуг)

КЊИГА СЛОБОДАНА ШИЈАНА О ТОМИСЛАВУ ГОТОВЦУ

У КАНУ И ОВЕ ГОДИНЕ

Организатори Фестивала европског филма Палић приредили су у оквиру овогодишњег Канског филмског фестивала, веома посећен коктел под називом „Lo ve Pa lić„. Пријему су присуствовале многобројне званице, као и представници свих филмских центара из Европе, саопштили су организатори. Представници палићког фестивала том приликом су доделили Награду најхрабријем међународном дистрибутеру, коју је освојила реномирана компанија из Немачке - „The Match Fac tory„. Награду је примио директор куће „Match Fac tory„, Михаел Вебер, који је, према речима познатог продуцента Петера Ромела, постао водећи ди-

dnevnik

ник„ и један је од најишчекиванијих филмова године. Филм прати пручу посаде свемирског брода који се упутио ја далекој планети која је дом цивилизације која је пре много година посетила Земљку. Терон глуми заповедника свемирског брода, Рапас археолога а Фасбендер мистериозни синтетички облик живота. Заснован на бродвејском хиту, филм „Rock of Ages„ Адама Шанкмана, који ће премијерно бити приказан половином јуна, је прича о рокеру из 1987. године (Круз) и препун је нападних фризура и ружне гардеробе из 1980-их. Међу посластицама јунске понуде је и Пиксарова прва хероина, анимирани филм „Bra ve„ (Храбра) о црвенокосој Мериди која се опире свим покушајима родитеља да је удају и која жели да она буде одговорна за своју судбину. Међу филмовима су и трећи део „Мадагаскара„, филм о животу глумца Ченинга Тејтума пре него што је постао славан, док је радио као стрипер „Ma gic Mi ke„, љубавно писмо Риму Вудија Алена „To Ro me Njith Love„, акциони хит „G.I. Joe: RE ta li a tion„. (Танјуг)

Уметник, историчар и теоретичар филма Књига „Кино том. Антонио ског опуса„, истакла је НенаГ. Лауер или Томислав Готовац дићева. између Загреба и Београда„ реШијан је објаснио да је књидитеља и сценаристе Слобода- га настала из потребе да се одуна Шијана, коју су као суи- жи пријатељу и уметнику Гоздавачи објавили београдски товцу, чије је присуство у БеоМузеј савремен уметности и граду оставило неизбрисив Хрватски филмски савез из За- траг на неколико генерација греба, представљена је недавно филмских стваралаца окупљеу Галерији-легату Милице Зо- них око Академије за позорирић и Родољуба Чолаковића у ште, филм, радио и телевизију Београду. крајем шездесетих и почетком О књиизи, али пре свега о седамдесетих година прошлог мултимедијалном уметнику То- века. му Готовцу (1937-2010) гопо„Тих неколико генерација се рили су њена хрватска уредни- сасвим сигурно могу назвати ца Диана Ненадић, аутор Шијан, и двојица српских историчара уметности проф. др Јеша Денегри и Дејан Сретеновић. Ненадић је објаснила да су се укључили у штампање Шијанове књиге јер су просторије Савеза биле Готовчев други дом у коме је проводио слободно време и учествовао у свему што се радило. Она је испричала да је, док је Готовац био жив Слободан Шијан и Том Готовац предложила да напише његову монографију, изгубљеним, јер су догађаји али уметнмик је пројекат преу- проузроковани афером око зео у своје руке и уз консулта- филма ,Пластични Исус‘., чији ције са дугогодишњим пријате- је кључни учесник био и Готољем Денегријем инсистирао да вац, у великој мери одредили у центру пажње буде његов рад њихове судбине и онемогућили као ликовног уметника проши- им трајније постојање унутар рених медија. југословенске и српске кинемаЗа њу је битно да је аутор тографије„, оценио је Шијан. „Кино том-а„, не само филмски Њгеово је мишљење да док Зауметник, већ историчар и тео- греб чини све да се Готовац поретичар филма, светског угледа дигне на пиедастал који му и велики стручњак за Готовче- припада, у Београду је запоставо филмско стваралаштво. „Са- вљен иако је током једне децемо је Шијан могао да напише није играо значјну улогу на тој књигу која ће у будуће бити културној сцени. незаобилазна основа за будуће Сретеновић је приметио да је истраживање Готовчевог филм- Шијанова књига у складу са

мултимедијалним уметником попут Готовца, „у виду ,колажа‘,који су сачињени од анализа, сећања, цитата, фотографија, скица, али и покушаја разумевања неких процеса који су утицали на настанак филмова Готовца или на формирање његових уметничких ставова и поступака„. Књига показује, рекао је Сретеновић, како се одвијала уметникова интеракција са светом, филмом и уметношћу и тако помаже читаоцима да боље разумеју његова дела.

Денегри се оградио да он слабо познаје Готовчев филмски рад, јер га је пратио пре свега као уметника који је на велика врата увео перформанс и био јединствена појава на југословенској авагардној сцени,али да сада увиђа колико је за Готовца био важан филм и њгеове идеје о уметности су у центар стављале седму уметност. Разговор је употпуњен пројекцијама филмова „Томислав Готовац„ (1996), „Осјећај шест„ (2000) и „Правац„ (1964/1977). (Танјуг)

ponedeqak4.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ СТВАРАЛАШТВА ВЕЛИКЕ ПЕСНИКИЊЕ

Целокупна дела Десанке Максимовић Критичко издање - Целокупна дела Десанке Максимовић, у десет томова на 9.000 страна, које су заједнички објавили Задужбина „Десанка Максимовић„, „Службени гласник„ и „Завод за уџбенике„, представљено је у Клубу-књижари „Гласник у Београду..

О овом изузетном издавачком подухвату, на који се чекало више од деценије, говорили су председник Задужбине проф. др Станиша Тутњевић, члан Приређивачког одбора проф. др Душан Иванић и први председник Задужбине проф. др Слободан Ж. Марковић. Ово, за нашу културу капитално издање, садржи све, на поуздан начин ауторизоване текстове и преводе Десанке Максимовић до којих је било могуће доћи за сада а, како је рекао Марковић, посао још није завршен, јер постоји пуно грађе у њеној заоставштини коју тек треба стручно обрадити. У приређивачком одбору Целокупних дела ради-

ли су проф. др Александар Вранеш, проф. др Бојан Ђорђевић, проф. др Љубица Ђорђевић, академик Радован Вучковић, проф. др Живан Живковић, проф. др Душан Иванић, Зорица Ивковић Савић, проф. др Слободан Ж. Марковић - председник, др Нада Мирков Богдано-

вић - секретар, проф. др Миодраг Сибиновић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Станиша Тутњевић уредник и др Ана Ћосић Вукић. Прва три тома чине песме, у четвртом и петом налази се проза, шести је посвећен песмама, а седми прози за децу, у осмом и деветом су сабрани преводи, а завршни, десети том чини биобиблиографија. Концепција Целокупних дела у највећој могућој мери ослоњена је на решења која је применила сама песникиња учествујући у приређивању својих Сабраних дела која су у издању „Нолита„ изашла у седам књига 1969. године, те Сабраних песама које су код истог издавача

објављене у шест издања од 1980. до 1990. године. Целокупна дела компонована су по хронолошком редоследу изласка појединих збирки и рађена су као научно, критичко издање према упутствима САНУ.Издање се заснива на последњој верзији сваког текста ауторизованог за њеног живота, при чему је пут до коначног облика контролисан на четири битна пункта ауторизације. Ове књиге су штампане у само 500 примерака, али имаће и електронско издање које ће моћи да се нађе на сајту Народне библиотеке Србије и Десанкине задужбине, најавио је Тутњевић и додао да је држава преко јавних издавачких предузећа и Министарстава просвете и културе, као и градског Секретаријата за културу, надокнадила „непрофитни део„, а укупна вредност пројекта износи десет милиона динара. Марковић је истакао је да критичко издање Целокупних дела пружа увиде и у прозно, преводилачко, есејистичко и путописно стварање Десанке Максимовић, које до сада није било овако детаљно презентирано. Он је захвалио запосленим у јавним издавачким кућама што су се одрекли 10 милиона динара потребних да се заврши цео подухват. У последњих тридесетак година, по Марковићевим речима, нема систематске бриге друштва за целокупна дела значајних стваралаца. „Србија, нема објављена целокупна дела у критичком издању ни Андрића, ни Црњанског а ни Вукова дела, на којима се деценијама ради, нису готова„, рекао је он. Он је подсетио да је пројекат око приређивања Десанкиних целокупних дела релативно брзо завршен, јер су многи радили као да су „на моби„. (Танјуг)

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Културна индустрија и техника мишљења У априлско-мајском двоброју Летописа Матице српске, према устаљеном реду и распореду, на почетку је нова књижевност. Песничке новитете објавили су Матија Бећковић, Вук Крњевић, Момир Војводић, Ђорђе Николић, Славица Гароња и Мирослав Алексић, a прозуАлександар Гаталица(одломак из рукописа романа „Велики рат“), Миленко Стојичић и Слободан Шкеровић. Рубрика Огледи доноси размишљања четири аутора. Милослав Шутић пише о „Адорновом схватању појмова „мудрости“ и „врлине“, Александра Манчић „О алхемији као преводилачкој методи“, а Игор Перишић потписује „Стуб и крхкости. Књижевни портрет Александре Манчић“. Међу огледима је и занимљива расправа Алексе Бухе „Техника и филозофија“. Овде се поставља питање куда води и докле нас је довео технички развој. Аутор сматра да би промишљање технике у наше време требало да буде прворазредни задатак филозофије и наводи:на све стране у првом плану стоји техника. Не више као начин за лакше прибављање средстава за задовољавање потреба и тиме превладавање органске човекове мањкавости, него и као средство за убрзавање, боље организовање, чак обогаћивање али и осакаћивање сваког људског деловања. Свугде је техника: техника порађања, техника васпитања, техника дисања, техника

учења, техника општења, љубавна техника, техника владања, медицинска техника, саобраћајна техника, агротехника, културна индустрија, индустрија производња..., чак техника мишљења, упозорава Буха. У поглављу Сведочанства, сведочи се о представљању прва два кола антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ Издавачког центра Матице српске. О томе су писали Миро Вуксановић- „Угаоници од књига“, Славко Гордић- „Стуб културног сећања“, Љиљана Пешикан Љуштановић- „Дуго памћење речи“ и Јован Попов- „Кога има и кога нема у едицији „Десет векова српске књижевности“. Читаоци ЛМС моћи ће да се обавесте и о књижевној награди „Шпиро Матијевић“. О томе су писали председник жирија Иван Негришорац („Андрићева одбрана српске културе“) и овогодишњи лауреат Јован Делић („ Персонификација моста и жртве“). Из мноштва других прилога, у најновијем ЛМС издваја се књижевно-критички портрет академика Светозара Кољевића. Прво кроз његову студију „О сусретима различитих култура-„Интернационална тема“ у савременој српској књижевности“, у којој се бави прозом Милована Данојлића, Владимира Тасића и Давида Албахарија. О Ко-

„Бержиjан и Дидеки” бурлеска и бајка У Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз вечерас у 19 часова премијерно ће бити изведена представа „Бержиjан и Дидеки (Просјаци цвећа)“, коју је по адаптираном и драматизованом роману Ервина Лазара режирала Кинга Мезеи. Ово је четврта и последња премијера на крају текуће сезоне овог позоришта. У представи играју: Арон Балаж (Бержиjан), Емина Елор (Џепнаенци Клопедија), Атила Немет (Мајстор Шроф), Габор Понго (Виолин), Даниел Хуста (Винко Подрумач, Нижибрад), Тамаш Хајду (Длакодлак Млекобрк), Золтан Ширмер (Страховити Опак, Маторбрад), Агота Силађи (Дидеки, Главнобрад). Писац Ервин Лазар познат је по својим кратким причама и новелама, а нарочито је признат као аутор прича и бајки за децу. Роман “Бержиjан и Дидеки” објавио је 1979. године, а писан је као бајка за одрасле. У представи, рађеној по њему, дошло је до необичног споја бурлеске и бајке, са хармонијом хумора и трагичног, каже драматург Ката Ђармати. Представа је као неми филм, али махом с вербалним сценама.

По речима Кате Ђармати, „Бержиjан и Дидеки“ има вишеслојно значење. „Ова прича наизглед је третирана као бајка за младе и одрасле. У ствари, пратимо филогенезу једног човека, уметника. Дело можемо схватити и као раскошну, феноменално иронично написану причу о Бержиjану и његовом друштву, а исто тако можемо је читати и као духовиту критику друштва у којем живи Бержиjан, а и сви ми. Ервин Лазар жонглира речима, он је прави мађионичар, велики је мајстор за - час сам озбиљан, час се шалим - свет!“, каже она. Кинга Мезеи након седам година паузе, поново режира у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхазу, где је режирала неке од својих најбољих представа (“Припитомљавање”, “Пац”, “Виа Италиа”). „Наша представа јесте бајка али није само то и није баш за децу... Она је нека врста поучне приче о томе шта смо некад били па смо заборавили да то и даље будемо – људи дакле, шта би требало да опет будемо... Крећемо од неких основних постулата, наизглед баналних ствари, неког елементарног бонтона - да

љевићевим критичким видицима писали су Нада Милошевић Ђорђевић- „Српска усмена епика као „метафоричко песничко просветљење“ у интерпретацији Светозара Кољевића“, Младен Шукало-„Поетика стварности у виђењу Светозара Кољевића“, Зоран Пауновић- „На рушевинама врлог новог света“ и Владислава Гордић Петковић- „Дефоова трговина мачкама: О критичким увидима Светозара Кољевића“ и Радмила Гикић Петровић- „Сећања једног путника“, која је са њим направила интервју под насловом „Национално и интернационално у књижевности“. Р. Лотина

Пет деценија славних рок група какав посебан концерт, нити нови албум којим би обележили овај значајан датум, док су некадашњи Битлси Пол Макартни и Ринго Стар ангажовани на засебним пројектима. Засад једини најављени догађаји везани за иконе британског рока ове године су фото албум и документарни филм о Стонсима, као и реиздање анимираног филма „Yellow Submarine„ Битлса из 1968. у ДВД и блу-реј формату.

не бацамо смеће, да не гледамо превише ТВ, да не будемо овакви и онакви према људима... На неки начин, ово је прича о борби добра и зла, светлости и мрака. Прича није огољена, препуна је лирских елемената, неке сете, туге, топлине, жала, нежности... Бержиjан има пророчку моћ која се у почетку негативно одражава на околину али је он временом окреће у корист добра... “, каже редитељка Кинга Мезеи. Аутор музике која ће на клавиру бити извођена уживо, као у немим филмовима, је Силард Мезеи, а чуће се различити стилови:од класичног џеза преко савремене музике до модерне опере, њихове варијације, карикатуре... Глумац Арон Балаж песника Бержиjана описује као човека који је „у неким ситуацијама себичан лош, тужан, весео, усамљен, добар, заправо, обичан човек који води своје огромне битке са ситницама, у обичној свакодневници“. Емина Елор је Џепнаенци Клопедија, која је, како наводи, као и остали ликови, у овој представи, на ивици бурлеске, неспретна, паметна, и неспретно-паметна, па још и обрнуто. Н. Пејчић

ЈДП НА ФЕСТИВАЛУ У РУМУНИЈИ

Овације за „Федрину љубав” Ансамбл Југословенског драмског позоришта учествовао је са представом „Федрина љубав„ на Међународном позоришном фестивалу у румунском граду Сибиу. Комад Саре Кејн у режији Иве Милошевић, изведен је у пуној сали, а по завршетку представе, глумци Мирјана Карановић, Ермин Браво, Анђелика Симић, Слободан Бештић, Горан Јевтић и Бојан Лазаров, поздрављени су овацијама, известио је ЈДП. Међународни позоришни фестивал у Сибиу је, како је наведено у

БЕНДОВИ ЧИЈА МУЗИКА И ДАЉЕ ПОКРЕЋЕ СВЕТ

Три легендарна бенда - Бич Бојси, Ролинстонси и Битлси, чија музика и даље покреће свет, ове године ће прославити пола века постојања. Свој јубилеј, калифорнијски „музички сурфери„ Бич Бојси ће обележити радно: промоцијом новог албума, „That‘s Why God Made the Radio„, који у продавнице стиже 5. јуна и светском турнејом у оквиру које ће одржати 50 наступа. „Стонси„, пак, немају у плану ни-

ПРЕМИЈЕРА НА КРАЈУ СЕЗОНЕ НОВОСАДСКОГ ПОЗОРИШТА / УЈВИДЕКИ СИНХАЗA

саопштењу српског театра, најзначајнији фестивал извођачких уметности у Румунији и трећи у свету по броју посетилаца, броју сценских простора у којима се програми одвијају и броју земаља учесница. Представа „Федрина љубав„, која је премијерно изведена на сцени Театра „Бојан Ступица„ 18. фебруара 2008. године, већ је играна на многобројним фестивалима у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Шпанији, Костарици, Колумбији, Италији, Мексику.

24

svet

ponedeqak4.jun2012.

Su kob an ti fa {i sta i neo na ci sta HAM BURG: U sukobima demonstranata na mitingu neonacista i kontramitingu levi~ara u Hamburgu povre|eno je 38 policajaca, a privedena su 63 izgrednika, saop{tila je ju~e po-

valo 4.400 policajaca, navodi AFP. Oko 3.500 qudi, uglavnom eksremnih levi~ara, do{lo je da spre~i {etwu 700 skinhedsa, dok je vise od 10.000 qudi prisustvovalo odvojenom, mirnom

licija u tom nema~kom gradu.

Demonstranti su ga|ali policajce kamenicama, fla{ama i petardama, a policija je odgovorila vodenim topom i suzavcem.

Najmawe dva automobila i jedno policijsko vozilo su zapaqeni.

Policija je privela 63, a formalno uhapsila 17 demonstranata. Proteste je obezbe|i-

protestnom skupu protiv neonacista ispred gradske skup{tine. [ef policije Volfgang Kopi~ je rekao da je zadovoqan zbog toga {to je toliko qudi mirno demonstriralo za otvoreni i tolerantni Hamburg, ali da ni{ta ne mo`e biti opravdawe za sukobe.

Pro te sti zbog pre su de Mu ba ra ku KA RIO: Vi{e stotina qudi i ju~e je protestvovalo na trgu Tahrir u Kairu, izra`ava ju }i ne za do voq stvo pre su dom izre~enom dan ranije biv{em predsedniku Hosniju Mubaraku. Neki od demonstranata proveli su no} u {atorima i oni nameravaju da ostanu na trgu, koji je postao epicentar antire`imskih pobuna kojima je i svrgnut Mubarak 2011, prenose agencije.

U subotu je oko 20.000 qudi protestovalo protiv presude kojom su biv{i egipatski predsednik i wegov ministar unutra{wih po slo va Habib alAdli osu|eni na do`ivotni zatvor zbog ubijawe demonstranata tokom pro{logodi{wih masovnih protesta, dok su {estorica biv{kih komandanata policije oslobo|eni. Protesti

su odr`ani i u drugim gradovima Egipta, prenosi Bi-Bi-Si. Muslimansko bratstvo je pozvalo na masovne proteste zbog presude kojom su biv{i egipatski predsednik i wegov ministar unutra{wih poslova alAdli osu|eni na do`ivotni zatvor, dok su {estorica biv{ih komandanata policije oslobo|eni. Ovakva presuda zna~i da su pali {ef re`ima i wegov ministar unutra{wih poslova, ali je ostatak re`ima ostao, navelo je Muslimansko bratstvo, dodav{i da „ukoliko dokazi podneti sudu nisu dovoqni, treba suditi agencijama koje su prikrile dokaze”.

- Ako su policijski komandanti nevini, ko je onda ubijao demonstrante? - upitao je i viso ki funk ci o ner Musli man skog bratstva Mahmud Gozlan.

Ne ta ni ja hu za ja ~a we je vrej skih na se qa TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je ju~e da Izrael mora ja~ati jevrejska naseqa, ali da se u isto vreme mora po{tovati zakon. On je to rekao na sastanku sa ministrima iz svoje konzervativne partije Likud, nakon izve{taja da se planira izme{tawe nelegalnog naseqa Ulpana hil na okupiranoj Zapadnoj

obali, kako bi se izbeglo ru{ewe.

Izraelski Visoki sud je presudio da se to naseqe mora sru{iti do 1. jula. Netanijahu, me|utim, smatra da se to mo`e izbe}i ako se pet zgrada u Ulpani pomeri nekoliko stotina metara daqe na zemqu koja nije u privatnom palestinskom vlasni{tvu.

dnevnik SIRIJSKI LIDER NE PRIZNAJE KRIVICU

Asad kri vi spoq ne si le za kri zu u Si ri ji DA MASK: Sirijski predsednik Ba{ar al Asad je u govoru u nacionalnom parlamentu okrivio „spoqne sile” za krizu u Siriji. Asad je dodao da Sirija prolazi kroz svoju najkriti~niju fazu od kraja kolonijalizma, prenosi AP. Wegova poruka je sli~na ranijim govorima u kojma je krivio teroriste za pobunu u zemqi, koja je po~ela umartu pro{le godine, navodi AP. - Maske su pale i me|unarodna uloga u doga|ajima u Siriji je sada o~igledna - rekao je predsednik, dodaju}i da su odr`ani pro{lomese~ni izbori u Siriji savr{en odgovor „kriminalnim ubicama i onima koji ih finansiraju”, prenosi AFP. On je dodao da terorizam eskalira uprkos politi~kim koracima kakvi su bili parlamentarni izbori.

- Mi nismo suo~eni sa politi~kim problemom, jer da je tako, onda bi ova partija predlo`ila politi~ki program. Mi

smo suo~eni sa poku{ajem da se unese verski razdor, a oru|e za to je te ro ri zam - na veo je Asad.

On je odao po~ast civilima i „mu~enicima” iz redova vojske koji su pali kao `rtve nasiqa u Siriji, isti~u}i da wihova krv nije prolivena uzalud. To je Asadov prvi govor nakon masakra u Huli kada je ubijeno vi{e od 100 qudi. Istra`iteqi UN naveli su da ima jakih indicija da su prore`imske snage odogovorne za bar deo ubistava u Huli.

Arapska liga je pozvala na sna`ne, ali ne i vojne mere UN kako bi se zaustavilo krvoproli}e, ukqu~uju}i masakr nad vi{e od 100 qudi u Huli.

Generalni sekretar Arapske lige Nabil al Arabi rekao je da je zatra`io od Saveta bezbednosti UN da preduzme sna`ne mere kako bi se za{titili civili u Siriji.

- Poslao sam pismo Savetu bezbednosti UN, tra`e}i da se preduzmu neophodne mere kako bi za{titio sirijski narod - rekao je Arabi AFP-u.

I specijalni izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan upozorio je ju~e da Sirija „klizi u sveop{ti rat”.

U me|uvremenu je visoka komesarka UN za qudska prava Navi Pilaj izjavila da ne sme biti amnestije za te{ke zlo~ine po~iwene u Siriji, iako bi pretwa krivi~nim gowewem mogla motivisati pripadnike re`ima da poku{aju da ostanu na vlasti po svaku cenu.

ODLAZE]I DIREKTOR SVETSKE BANKE ROBERT ZELIK:

Iz la zak iz evro zo ne uz ne sa gle di ve po sle di ce LON DON, PRAG: Odlaze}i predsednik Svetske banke Robert Zelik pozvao je lidere dr`ava evrozone i institucija Evropske unije (EU) da budu spremni za slu~aj da Gr~ka napusti monetarnu uniju 17 zemaqa-~lanica.

Ukoliko Gr~ka napusti evro zonu nemogu}e je predvideti kako }e se daqe {iriti kriza, isto kao {to je krah ameri~ke banke “Liman bradersa” na po~etku globalne finansijske krize 2008, imao nesagledive posledice, napisao je Zelik u ~lanu za londonski poslovni dnevnik “Fajnen{el tajms.”

Zelik, ~iji je ~lanak prenela i pra{ka Radio slobodna Evropa, isti~e kako bi odlazak Gr~ke bio udar na poverewe investitora u druge zemqe evrozone i kada se to desi ne}e biti vremena za sazivawe sa-

mita ministara finansija na kome bi se raspravqalo o izgledima i politici postepenih reformi.

- Na uspani~enim tr`i{tima investitori be`e ka bezbednijim investicijama i pritom {i-

Pu cao na qu de u tr`nom centru TO R ON T O: Na o ru `a ni na pa da~ otvo rio je va tru u re sto ra nu u tr `nom cen tru u To ron tu i ubio jed nu oso bu, a ra nio se dam, ukqu ~u ju }i jed no de te, sa op {ti la je po li ci ja.

Ubi jen je 25-go di {wi mla di}, a te {ko je po vre |en i u kri ti~ nom sta wu 13-go di {wi

de ~ak. [ef po li ci je To ron ta Bil Bler re kao je da je me ta na pa da bio ubi je ni ~o vek, a ra we ni qu di su se slu ~aj no na {li na li cu me sta, pre no si AFP. Na pad se do go dio u jed nom od naj po zna ti jih tr `nih cen ta ra u Ka na di, a naj ve }em u To ron tu, Iton cen tru.

re po`ar - poru~io je Zelik koji je u karijeri bio, izme|u ostalog, direktor investicijske banke Goldmans Saks, ameri~ki trgovinski predstavnik i pomo}nik dr`avnog sekretara SAD.

Po Zeliku, lideri evrozone treba da budu spremni - psiholo{ki i kroz Evropski stabilizacionai mehanizam (ESM) - da rekapitalizuju banke i da Evropskoj centralnoj banci (ECB) obezbede dodatna sredstva za finansirawe banaka sa slabim garancijama, ili koje su na ivici solventnosti, kao i da postignu sporazum o obezbe|ivawu sredworo~nih sredstava za zemqe poput [panije.

Zelik je, me|utim, izrazio sumwu da li }e ECB mo}i da reaguje brzo, sveobuhvatnoio i sna`no kako bi spre~ila izbijawe krize, budu}i da postoje razlike me|u ~lanovima u upravqa~kim strukturama banke. ^ak iako ECB upumpa ogromna sredstva, primetio je Zelik, to mo`da ne}e biti dovoqno, jer vlade moraju da garantuju depozite banaka i verovatno druge oblike kapitala.

Su ko bi voj ske i Al Ka i de SA NA: U sukobima vojske i pripadnika Al Kaide, koji se vode oko kontrole nad ju`nom jemenskom provincijom Ebjan, poginuli su {est xihadista i jedan vojnik, saop{tili su ju~e izvori iz lokalnih vlasti i vojske.

- ^etiri pripadnika Al Kaide ubijeni su sino} kada je vojska granatirala oblast ju`no od Xara, veliko upori{te Al Kaide u Ebjanu koje jemenski vojnici poku{avaju da zauzmu od pokretawa

ofanzive 12. maja - rekao je lokalni izvor na koji se poziva AFP. Jemenske snage su 12. maja pokrenule sveop{tu ofanzivu kako bi povratile Zin|ibar i druga mesta u Ebjanu koje je Al Kaida zauzela tokom pro{le godine. Od po~etka ofanzive, prema podacima agencije AFP, poginulo je najmawe 383 qudi: 281 pripadnik Al Kaide, 66 vojnika, 18 pripadnika lokalnih oru`anih formacija i 18 civila.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BIL GEJTS Be~ka aukcijska ku}a „Doroteum” prodala je sportsko vozilo marke „por{e”, koje je bilo u vlasni{tvu osniva~a „Majkrosofta” Bila Gejtsa. Automobil, koji je Gejts vozio od 1979. do 1980, bio je procewen od 39.000 do 50.000 evra.

Najve}u svotu na aukciji ponudio je jedan nema~ki dr`avqanin, kome je „por{e 911 turbo” vredan ~ak 64. 000 evra.

PA PA BE NE DIKT XVI

Papa Benedikt XVI izjavo je da su porodi~ne vrednosti i nedeqa kao dan za odmor od kqu~nog zna~aja za izbegavawe bolesti modernog dru{tva.

On je pru`io i ruku i razvedenima. - Drage porodice, uprkos u`urbanom ritmu modernog sveta nemojte da gubite ose}aj za bo`ji dan - rekao je papa, ukazav{i da je tradicija nedeqnog odmora „oaza koja nam omogu}ava da zastanemo i slavimo porodicu”.

OSA mA BIN LA DEN Osama bin Laden potro{io je sve svoje li~no bogatstvo na xihad i akcije poput napada na Wujork 11. septembra 2001. godine ili bombardovawa ameri~kih ambasada. U vreme kada je na ra~unima na svoje ime imao samo 55.000 dolara, Bin Laden je potro{io 50.000 dolara na napade na ambasade. Al Zahavri tvrdi da je Bin Laden `iveo asketskim `ivotom i da je bio {krt a na bilo {ta osim na xihad.

DI JAMANTSKI JU BI LEJ KRA QI CE ELI ZA BE TE

Mo kro, hlad no, a za bav no

LON DON: Lojalni podanici i znati`eqni posmatra~i nisu dopustili da ki{a pokvari wihovo raspolo`ewe dok su se sa ki{obranima okupqali du` Temze ~ekaju}i da vide sve~anu flotu u ~ast dijamantskog jubileja kraqice Elizabete. Flota, koju ~ini vi{e od 1.000 brodova svih oblika i veli~ina, kakva nije vi|ena posledwih 350 godina, plovi}e nizvodno kroz centar Londona ~ime }e biti obele`eno 60 godina koje je kraqica Elizabeta provela na tronu.

Flota }e pratiti kraqevski brod na kome }e biti 86-godi{wa kraqica, wen suprug princ Filip i ostali ~lanovi kraqevske porodice, a dana{wi doga|aj je vrhunac ~etvorodnevne proslave zna~ajnog jubileja.

Stotine hiqada qudi, kako prenose agencije, okupilo se du` reke, ali ki{a i magla koja se spustila tokom no}i predstavqaju izazov za sve koji bi da vide {to daqe ovu sve~anu flotilu. Ve} od ranog jutra nekoliko stotina qudi je zauzelo najboqa mesta na mostu Vestminster, ali nisu mogli mnogo da vide, s

obzirom da se i ~uveni sat „Big Ben” na zgradi Parlamenta jedva razaznavao.

Vodoinstalater Dejv Tong (48) rekao je da je doputovao iz Lenk{ira, na severozapadu Engleske, jer je kraqica „bila prisutna tokom ~itavog wegovog `ivota”. On i wegova `ena Karmel se raduju svojim vla`nim sendvi~ima za ru~ak. „Jednostavno je gledati prenos na TV-u, ali morate do}i ovde i pokisnuti. To je

duh Denkerka”, kroz smeh je dodao Tong, aludiraju}i na bitku kod Denkerka 1940. godine, koja je postala simbol za hrabrost i solidarnost u nevoqi. Iako je to bio vojni poraz savezni~kih snaga, flotila malih brodova spasila je opkoqene britanske trupe iz kontinentalnog dela Evrope, {to je bio kqu~ni momenat u svesti nacije.

Desetine brodova koji su u~estvovali u Denkerku plove i danas kao deo po~asne flotile. Penzionerka Nikol Holder iz Devona kampovala je tokom no}i kraj reke kako bi osigurala svoje mesto. „Bilo je zaista jadno”, rekla je smeju}i se. „[ator mi je propustio vodu, a unutra sam imala vre}u za spavawe, koju sada mo`ete da iscedite. U`asno”, dodala je ona. @elela je da bude ovde i vidi kraqicu, jer joj „kao nacija mnogo duguju”. „Ne bih volela da radim wen posao”, primetila je Holder. „Zato smo mi ovde, ali i zbog zabave. Iako smo svi mokri i hladno nam je, tako|e je i zabavno”, ocenila je ona.

BALkAn

dnevnik

MI LO RAD DO DIK NA PAO NO VI NAR KU BE TE

„[ta }e{ tu, bri{i odavde!”

BAWALUKA: Predsednik RS Milorad Dodik ju~e je na konferenciji za novinare u Bawaluci verbalno napao novinarku agencije Beta Qiqanu Kova~evi}.

On je izneo primedbe na wen novinarski rad i poru~io joj da vi{e ne ulazi u palatu Predsednika RS. Nakon {to je novinarka poku{ala da postavi pitawe Dodikovom gostu, ministru unutra{wih poslova Srbije Ivici Da~i}u, predsednik RS je svog predstavnika za medije upitao: „Ko je ova?”.

Novinarka Bete se predstavila, na {ta je Dodik rekao: [ta }e{ ti ovde?

Na pitawe novinarke da li je zabraweno do}i na konferenciju za novinare on je odgovorio da „nije zabraweno, ali me ~udi {ta }e{ ti tu”. „Otkud vam obraz da uop{te do|ete tu, na na~in kako radite?”, kazao je Dodik. Na konstataciju novinarke da je u javnoj instituciji i da ima pravo tu da bude, Dodik je rekao da {to se wega ti~e ne mora nikada ni do}i.

Dopisnica Bete je potom postavila pitawe Da~i}u, a onda

je Dodik „pojasnio” zbog ~ega se protivi wenom ulasku u predsedni~ku palatu.

- Da se razjasnimo. Ova gospo|a ovde je la`qiva i {aqe la`ne informacije. Tako je poslala putem Bete pri~u o, recimo, izgradwi zgrade Vlade. Nema nimalo obraza da do|e ovde, nikada se nije izvinila posle sudskog postupka - kazao je Dodik.

Na pitawe dopisnice Bete za {ta da se izvini, Dodik joj je re-

kao da vi{e ne dolazi u palatu predsednika RS. - Nemojte vi{e ovde da dolazite. Je li vam jasno, nemojte vi{e da dolazite ovde, mo`ete odmah iza}i odavde - nastavio je Dodik.

Na konstataciju dopisnice Bete da joj to ne mo`e zabraniti, predsednik RS je rekao: Bri{ite odavde.

Dopisnica Bete iz Bawaluke je februara 2009. godine objavi-

la informaciju da je Dr`avna agencija za istrage i za{titu podnela krivi~nu prijavu protiv tada{weg premijera RS Milorada Dodika, terete}i ga da je zajedno sa svojim bliskim saradnicima na vi{e gra|evinskih projekata o{tetio buxete RS i BiH za vi{e od 115 miliona maraka.

Tu`ila{tvo BiH je pro{le godine najve}i deo predmeta ustupilo Specijalnom tu`ila{tvu RS, koje je potom obustavilo istragu.

Direktor agencije Beta Ivan Cveji} ka`e za B92 da to nije prvi ovakav ispad predsednika Republike Srpske.

On dodaje da politi~ari, bez obzira na svoju funkciju, moraju da sara|uju sa medijima i omogu}e im da rade svoj posao. Cveji} je rekao da na ovakav na~in novinari ne mogu da obavqaju svoj posao, a da to nije prvi put da tako pro|u novinari u Bawaluci. On je najavio `albu novinarski udru`ewima i u Srbiji i u republici Srpskoj.

DE SE TI UNE SKOV SA MIT ZE MA QA JU GO I STO^ NE EVRO PE

Nasle|e kao osnova saradwe MOSTAR: Ju~e je, u Mostaru po~eo 10. Uneskov samit jedanaest zemaqa Jugoisto~ne Evrope ~ija je tema „Versko kulturno i istorijsko nasle|e kao osnova intenzivnije saradwe me|u dr`avama”.

Samit, koji organizuju Unesko i Predsedni{tvo BiH, otvorili su predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi} i generalna direktorka Uneska Irina Bokova, a delegaciju Srbije predvodi ministar kulture Predrag Markovi}.

Izetbegovi} je u pozdravnom govoru istakao da je BIH mesto susreta gde svako mo`e prona}i deli} svog identiteta i tradicije. Prema wegovim re~ima, BiH ve} hiqadu godina nosi u sebi sepcifi~nu duhovnost a multikonfesionalnost, kulturna i civilizacijska slo`enost u dugoj istoriji BiH ~e{}e su bile prednost i bogastvo, a re|e hendikep.

Qudi u BiH imaju poseban odnos prema mostovima jer oni spajaju qude, obale i narode, rekao je Izetbegovi} i podsetio da su na Tentativnoj listi za za{titu Uneskoa i ste}ci-sredwovjekovni kameni grobovi.

Bokova je u obra}awu u~esnicima istakla upravo ste}ke kao dobar primer prekograni~ne saradwe u regionu, navodi Fena. BiH, Hrvatska, Srbija i Crna Gora poku{avaju da za{tite ste}ke kao zajedni~ku kulturnu ba{tinu.

Unesko }e uskoro pokrenuti regionalnu inicijativu za izgrad wu ka pa ci te ta u bor bi protiv nedopu{tene trgovine kul tur nim objek ti ma Ju go i sto~ne Europe, najavila je Bo-

25

OR GA NI ZA TO RI „SPLIT PRAJ DA” TRA @E ZA [TI TU PO LI CI JE

[tab za odbranu rive kr{i zakon ZAGREB: Organizatori „Split prajda”, koji je zakazan za 9. jun, zatra`ili su za{titu policije nakon {to je grupa Spli}ana okupqena u Gra|ansku inicijativu osnovala [tab za odbranu rive ({etali{ta uz

zvati gra|ane da 9. juna nenasilnim metodama izraze neslagawe sa odr`avawem tog skupa. Aktivisti desni~ara su najavili da }e sesti na {etali{te i svojim telima braniti Split i hrvatske zakone.

obalu) i pozvala gra|ane da spre~e okupqawe na gej-lezbejskoj patradi. Organizatori drugog „Split prajda” su, u saop{tewu, procenili da se radi o krivi~nom delu povrede prava na okupqawe i javni protest, kao i krivi~nom delu podsticawa na krivi~no delo, {to predstavqa zlo~in iz mr`we prema LGBT licima.

Protivnici odr`avawa „povorke ponosa”, koja bi trebalo da pro|e splitskom obalom, lane su pipadnike LGBT vre|ali i ga|ali raznim predmetima. Lokalni desni~ari su objavili proglas u kome navode da su osnovali Gra|anski {tab za odbranu rive, i najavili da }e po-

Oni ministru unutra{wih poslova Ranku Ostoji}u zameraju {to ne prihvata naknadnu odluku gradske vlasti, po kojoj je „Split prajd” predvi|en na drugoj lokaciji.

Podr{ku „Split prajdu” dao je i predsednik Ivo josipovi}, kao i dubrova~ki biskup Mate Uzini}, a najavqeno je da }e u povorci 9. juna biti i nekoliko ministara vlade Zorana Milanovi}a. Me|u ostalima, dolazak u Split 9. juna je najavila i mi ni star ka spoq nih i evropskih poslova Vesna Pusi}, koja je rekla da je odr`avawe te povorke pod lupom EU koja prati odnos prema mawinama u Hrvatskoj.

CR NO GOR SKI PAR LA MENT DO BI JA KO DEKS

Prikladno odevawe, zabrana mobilnih...

kova. Na samitu bi trebalo da bu de usvo je na Mo star ska de klaracija o zna~aju nastavka dijaloga i saradwe me|u zemqa ma re gi o na ka ko bi se obezbedili razvoj, prosperitet i mir.

Uz Izetbegovi}a i Markovi}a na samitu u~esvuju predsednici Albanije Bamir Topi, Makedonije \or|e Ivanov i Crne Gore Filip Vujanovi}.

Zbog drugih obveza na samit nije do{ao hrvatski predsednik Ivo Josipovi}.

Vujanovi} je ocenio da je ja~awe me|uverskog i me|ukulturnog sklada dr`ava regiona va`an korak ka pomirewu i op{tem napretku zemaqa Jugoisto~ne Evrope. On je kazao da susreti razli~itih nacija, religija i kutura na ovim prostorima imaju jedino pravo zna~e-

we ako vode ka ja~awu mira i tolerancije.

U~esnici bi posle samita trebalo da obi|u Me|ugorje, manastir @itomisli} Blagaj i Dervi{ku tekiju, Sabornu crkvu u Bjelu{inama i Stari most i staro jezgro Mostara, mesta od velikog kulturnog i verskog zna~aja za sve zajednice u BiH. Istorijski grad Mostar uvr{}en je 2005. godine u spisak svetske ba{tine.

USKO RO UGO VOR O GRA NI CI IZ ME \U CR NE GO RE I BIH

Prvi takav dokument u biv{oj SFRJ PODGORICA: Crna Gora i Bosna i Hercegovina (BiH) trebalo bi uskoro da potpi{u sporazum o dr`avnoj granici, {to }e biti prvi dokument takve vrste izme|u neke od zemaqa nekada{we Jugoslavije, saop{tili su predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi}. Oni su tokom su-

ponedeqak4.jun2012.

sreta u Mostaru, gde u~estvuju na regionalnom samitu UNESKO-a, najavili i skoro potpisivawe sporazuma o dvojnom dr`avqanstvu izme|u Crne Gore i BiH. Vujanovi} je, kako je saop{teno iz kabineta predsednika Crne Gore, konstatovao visok kvalitet bilateralnih odnosa dve dr`ave sa otvorenim pro-

storom za unapre|ewe ekonomske saradwe. On je izrazio zado voq stvo {to je usagla{en ugo vor o dvoj nom dr `avqan stvu, koji je od posebnog interesa za gra|ane dve dr`ave, i istakao da je u zavr{noj fazi usagla{avawe sporazuma o granici, koji }e biti prvi sporazum te vrste me|u dr`avama biv{e Jugoslavije.

Izetbegovi} je, kako se navodi, izrazio zadovoqstvo sadr`ajnim i intezivnim odnosima dve dr`ave, kao i kvalitetnom ugovornom osnovom za daqi razvoj dobrosusetskih odnosa, kojima su obe zemqe posve}ene.

Vujanovi} je pozvao Izetbegovi}a da zvani~no poseti Crnu Goru, {to je predsedavaju}i Predsedni{tva BiH prihvatio.

PODGORICA: Crnogorski poslanici treba da su prikladno odeveni, ne}e smeti da konzumiraju alkohol i hranu u toku sednice, koriste mobilne telefone i laptopove, niti da upotrebqavaju re~i koje mogu omalova`avati qudsko dostojanstvo i naru{iti dignitet Skup{tine, predvi|eno je Nacrtom kodeksa o pona{awu poslanika.

Tim dokumentom, koji je predlo`ila mawa ~lanica vladaju}e koalicije Socijaldemokratska partija, propisano je nov~ano ka`wavawe poslanika i do 50 odsto mese~nih primawa u slu~aju kr{ewa kodeksa ponasawa.

Poslanici su du`ni da redovno prisustvuju sednicama, komisijama i radnim telima Skup{tine, a odsustvo je dozvoqeno samo u opravdanim situacijama.

Prema Nacrtu kodeksa, poslanici ne smeju napu{tati sednicu za vreme obra}awa predsedavaju}eg ili gosta, treba da izbegavaju davawe izjava koje nisu potkrepqene dokazima i ne smu sedeti niti stajati le|ima okrenuti predsedavaju}em.

U dokumentu pi{e da poslanici ne smeju konzumirati alkohol i hranu u toku sednice, ~itati kwige, novine i publikacije koje nisu vezane za wihove parlamentarne du`nosti.

Poslanici ne smeju da koriste mobilne telefone niti laptopove na na~in kojim se ometa tok sednice, ne smuju isticati zastave i ambleme, niti razgovarati na sednici, osim ako je to neophodno, pod uslovom da ne ometaju wen tok.

Nacrt kodeks predvi|a, tako|e, da poslanici ne smeju koristiti izraze i re~i koje mogu vre|ati ili omalova`avati qudsko dostojanstvo i naru{avaju dignitet Skup{tine, odnosno podsticati mr`wu i nasiqe.

U vreme odr`avawa sednica, kao i na drugim javnim mestima, gde u~estvuju kao predstavnici Skup{tine, treba da budu prikladno i uredno odeveni. Za nepo{tovawe kodeksa predvi|ena je pismena opomena, nov~ana kazna i javna opomena objavqena u sredstvima javnog informisawa, navodi se u Nacrtu kodeksa.

Timovi za najte`a ubistva PODGORICA: U Crnoj Gori su formirani specijalni policijski timovi zadu`eni za rasvetqavawe najte`ih ubistava, rekao je ju~e direktor Uprave crnogorske policije Bo`idar Vuksanovi}. Direktor policije je rekao da je sam birao ~lanove policijskih timova, koji }e ga sva-

kog petka obave{tavati o novim informacijama u vezi sa nerasvijetqenim ubistvima u Crnoj Gori.

Vuksanovi} je, kako prenose podgori~ki mediji, kazao da je u timovima oko 40 qudi, i da je wihov zadatak otkrivawe po~inilaca najte`ih krivi~nih dela.

K

de^Ji dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Kr sta ri li smo Du na vom i Ti som

a da sam ustao, ja ko je pa da la ki {a. Spre mio sam se jer smo tre ba li da ide mo na iz let bro dom.

Sti gao sam na Kej. Oku pi li smo se svi i u{li u brod. Brod je bio ja ko lep i ve lik. Zvao se „Zlat no Sr ce”. Ka pe tan je za zvo nio zvon cem i mi smo kre nu li. Vo di~ se zvao Da ni lo. On nam je sve ob ja {wa vao. Pr vo nam je po ka zao Pe tro va ra din sku tvr |a vu. Plo vi li smo Du na vom. U bro du smo u~i li i igra li igre.

Cr ta li smo ka ko kre }e mo i Pe tro va ra din sku tvr |a vu. Vi de li smo u{}e re ke Ti se u Du nav. I{li smo u Ti tel. Ta mo

su nam pri ~a li o voj ni ci ma i pu kov ni ku.

Pe wa li smo se na Ti tel ski breg. Po gled je bio pre lep. Ta mo je bi la sta ra i po ru {e na cr kva. U po vrat ku, u~i te qi ca je po be di la u igri, pa smo vo zi li brod.

Na{ raz red je re po vao. Ka pe tan nam je uga sio sve tla da vi di mo ka ko je pre lep No vi Sad. Bi lo mi je ja ko le po. Naj lep {e je bi lo ka da smo vi de li No vi Sad, no }u.

Mar ko Me to di je vi}, III-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Ste fan Sto ja no vi}, I-4, O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

J

Ze mqa ~u da

ed nog ju tra, ka da sam se pro bu di la, ugle da la sam ne {to ~ud no kroz pro zor. Is tr ~a la sam da po gle dam. Ka da sam u{la u dvo ri {te, vi de la sam jed no ogrom no dr vo. Na we mu su ra sle ~a u re lep ti ra. Pri {la sam mu i do dir nu la jed nu ~a u ru. Ona se za tre se i pad ne u ze le nu tra vu. Od jed nom, iz we je iza {la ma la vi la. Uze la sam je u ru ke i upi ta la ko je ona. Re kla mi je da se zo ve Sun ~i ca i da mo ra br zo da se vra ti ku }i. Za mo li la sam je da me po ve de sa so bom. Sun ~i ca pri sta de. Za mah ne svo jim {ta pi }em i gle! Po sta la sam ma la, ba{ kao ona i do bi la sam kri la. Za jed no smo le te le, dok ni smo ugle da le jed nu li va du. Ta mo smo sle te le. Vi la za mah ne po no vo {ta pi }em i is pred nas se po ja vi ma lo se lo. Bi lo je

Ti ja na Ma le {e vi}, IV-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

ta ko ma lo, da ga ni lu pom ni si mo gao vi de ti. Za tim smo u{le u ne ku ~ud nu ku }u, ko ja je li ~i la na sun ce. Ce la je bi la okre ~e na u `u to. To je bi la Sun ~i ci na ku }a.

Do uve ~e smo se igra le u we nom do mu, a on da mi je pri pre mi la kre vet za spa va we. ^im smo le gle, uto nu le smo u du bok san. Ta ko je bi lo ce le ne de qe. Mi sli la sam da sam naj sre} ni ja de voj ~i ca na sve tu. Ima la sam dru ga ri cu vi lu i sa ma sam bi la vi la. Od jed nom, za ~u la sam ka ko me ma ma vi ~e. Tr gla sam se i po gle da la oko se be. Is tr ~a la sam u dvo ri {te. Na istom me stu gde je bi lo ogrom no dr vo, na la zi la se ma mi na ba {ta.

Ka ta ri na Ba bi}, IV-2 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Ona mi slu `i za uzor D

ok ve seo pro le} ni ve tar le pr {a som bor skom auto bu skom sta ni com, svi smo pra zni~ no ras po lo `e ni i uz bu |e ni.^e ka mo auto bus iz No vog Sa da. Na po kon sti `e i iz we ga iz la zi ona s tor bom i {i ro kim osme hom. Mo ja ba ka Emi li ja. Iako `i vi mo 100 km da le ko, ba ka i ja smo vr lo ve za ne. Mi slim da ona mo `e naj bo qe da me raz u me. Uvek ima vre me na da po pri ~a mo i da se po i gra sa mnom i se strom. Oni `eg je ra sta, a to me ni od go va ra, za to {to la ko mo gu da je za gr lim. We na du ga ta la sa sta ko da da je joj iz gled ko ji ni je uobi ~a jen za ba ke. To je ma lo pod ma |u je.

Na o ~a re do pri no se to pli ni we nih o~i ju, iz ko jih uvek mo gu da pro ~i tam ne iz mer nu qu bav pre ma me ni. Sr ce mi sil no za i gra ka da ugle dam we nu si |u {nu fi gu ri cu ka ko iz la zi iz autob sa s tor bom. Isti ose }aj imam i ka da za vi kend ide mo u Ka}. Dok pu tu jem za mi {qam ka ko }e nam se ne iz mer no i bu~ no ob ra do va ti ka da stig ne mo. ^e sto me pi ta ju oda kle mi ova kvo le po ime. Mi slim da sa da zna te.

Emi li ja Spre mo, IV-2 O[ „Do si tej Ob ra do vi}” Som bor

III-3 Naj bo qi u {ko li, Ne ka ~u ju svi, Od sa da pa na da qe To je III-3!

De voj ~i ce, de ~a ci, raz li ke ne ma, u igra ma smi ca li ce sva ko sva kom spre ma.

Ka da po ~i we ~as vri {ti mo svi u glas, a ka da u~i te qi ca u|e, svi tra `i mo spas.

Kod na {e u~i te qi ce Ma ri je sti ~e mo zna wa pra va i za to u pe tom raz re du ne }e da nas bo li gla va.

Len ka Ka la bi}, II-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

Svu da po |i, ku }i do |i

M

Ste fan Ska ka vac, IV-2, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

o je qet we pu to va we je kre nu lo iz No vog Sa da do Slo ve ni je, pa da qe.

Odu {e vqe we ko je je u me ni pro bu dio grad Qu bqa na, ne mo `e se rje ~i ma opi sa ti. Ta man kad sam po mi sli la - div nim pri zo ri ma kraj, iz ne na |e wa su tek po ~e la. Iz Qu bqa ne sam se za pu ti la u Ita li ju.

Na kon obi la ska pre div nog gra da Ve ne ci je, uti sak na me ne su osta vi li i ne ki od ta li jan skih gra do va kao {to su: Pi za, Fi ren ca, Vi e sta, Na puq i mno gi dru gi. Po sli je obi la ska svih ovih gra do va, ipak na me ne je naj ve }i uti sak osta vio glav ni grad Ita li je - Rim. Ovaj isto rij ski grad i po zna to mje sto, obo ga }e no umjet ni~ kim zna me ni to sti ma,pru `io mi je do sta u`i va wa u svim we go vim ~a ri ma. Do sta sam ~i ta la o Ri mu. Ka da je u {ko li bi la te ma o ovom gra du, ja ni sam bi la pre vi {e za in te re so va na. Ipak, do `i vqa ji su do `i vqa ji. Ho tel ski apart man u ko jem smo bi li sme {te ni, na la zio se na dva ko ra ka od

fon ta ne Di Tre vi. ^u ve nu fon ta nu, bi lo je pre li je po gle da ti u ve ~er wim sa ti ma. Ako do |e te u ovaj grad, ne mo `e te da ne po sje ti te ~u ve ni Rim ski ko lo se um! Isto rij ske pri ~e, po ve za ne s ovom kul tur nom ba {ti nom, ja ko su in te re sant ne.

Sva ka sta ra zi di na u ovom gra du kri je pri ~u vje ko vi ma sta ru. Ta ko nas i ste pe ni ce na [pan skom tr gu i Va ti kan, ni su osta vqa li rav no du {nim. Na uli ci je bi lo ja ko pu no tu ri sta iz ra znih kra je va svje ta.

Uli~ ne fe {te su ne za o bi la zna te ma, ka da su u pi ta wu Ri mqa ni. Uti sak na me ne se po ve }a vao sva ke se kun de pro ve de ne na bi lo ko jem ita li jan skom mje stu!

Kad obi |e te do sta gra do va, upo zna te raz li ~i te kul tu re, sa gle da te kul tur na na sle |a iz ra znih uglo va, tek ta da }e te shva ti ti smi sao iz re ke:svu da po |i, ku }i do |i!

An |e la Dra go vi} VI II raz red O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

Mla den Mi lu ti no vi}, III-3 O[ „Du {an Ra do vi}” No vi Sad

Pro le }e u mo joj uli ci Ka da pro le }e do |e, sva ka mu ka u mo joj uli ci pro |e.

U pro le }e je sve ~i sto, ta da ni {ta ni je isto.

Pti ce sa mo pe va ju, a qu di ih slu {a ju.

Cve }e stal no ra ste, sre} ne su i la ste.

Ja ja ko vo lim pro le }e jer tad ra ste cve }e i ima pu no sre }e.

Alek sa Pan ti}, IV-1 O[ „Vuk Ka ra yi}” No vi Sad

porodica

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

27

Физичке последице

Н

Маме су криве за све

о ва сту ди ја је по ка за ла да ће де ца ко ја у пр ве три го д и н е жи в о т а има ју сла би ји од нос с мај ком ве ро ват ни је би ти де бља у ти неј џер ском до бу. Ис т ра ж и ва њ е об ј а в ље н о у ча со пи су „Пе ди ја т рис“ пра ти -

ве зу с мај ком до сво је тре ће го ди не, ви ше од 26% је би ло го ја зно, док је ме ђу њи ма би ло са мо 13% оних ко ји су би ли емо ци о нал но бли ски с мај ком. Во ди тељ ка сту ди је др Са ра Ан дер сон, са Оха јо уни вер зи те т а су ге рише да ова ве за из -

ност за по ја ву го ја зно сти,” ре кла је др Ан дер сон. Сма т ра да ме ре пре вен ци је про тив го ја но сти тре ба сто га пред у зе ти већ у ра ним го ди на ма, тј. да тре б а на гла ш а ва т и ва ж ност емо ци о нал не ве зе из ме ђу мај ке и ма лог де те т а. Мај чин ска сен зи бил ност је спо соб ност мај ке да пре по зна емо ци о нал но ста ње де те т а и

но ис т ра жи ва ти сво је окру же ње, ла ко се при ла го ди ти на но ве осо бе и при ми ти уте ху у стре сним си ту а ци ја ма. Де ца ко ја осе ћа ју не си гур ност с об зи ром на уте ху и за шти ту ко ју ће при ми ти од мај ке и оца, јер су осе ти ла не га тив не и не пред ви дљи ве ре ак ци је, на стрес мо гу ре а го ва ти с ве ли ким гне вом, стра хом или

Вреди покушати

како децу приволети да једу поврће Б

ло је 977 де це ро ђе не 1991. го ди не. Они ко ји су као ма ла де ца има ли сла би ју емо ци о нал ну ве зу с мај ком, има ли су дво стру ко ве ћу шан су да бу ду го ја зни до пет на е сте го ди не, у упо ред би с они ма ко ји су има ли ја ку емо ци о нал ну ве зу с мај ком. Што су де ца не си гур ни ја у сво ју ве зу с мај ком, то је би ла ве ћа шан с а да бу ду го ја зна. Ме ђу ти неј џе ри ма ко ји су има ли нај ло ши ју емо ци о нал ну

ме ђу го ја но сти и ра них до жи вља ја има ко рен у мо згу, у ре ги ја ма ко је ре гу ли шу хор мо не ко ји ути чу на емо ци је, од го вор на стрес, апе тит и дру ге ме т а бо лич ке функ ци је. „Ро ди тељ ко ји је сен зи би лан на де те то ве по т ре бе по ве ћа ва ве ро ват ност да ће де те раз ви ти здра ву ре ак ци ју на стрес. Ово ути че на на ви ке спа ва ња и на то да ли де те у скло пу од го во ра на стрес је де - то су два фак то ра ко ји ути чу на ве ро ват -

као од го вор по ну ди уте ху, ста бил ност и то пли ну. Де ца ко ја су сте кла здрав од нос с ро ди те љи ма, на мај ку и оца гле да ју као на си гур но уто чи ште због ко јег мо гу сло бод -

те ско бом те мо гу из бе га ва ти или од б и ј а т и ин т ер а к ц и ј е с дру ги ма. Дру гим ре чи ма, пружите де ци без условну љу бав, пот по ру и по што ва ње.

ројни родитељи се муче с покушајима да прехрану деце учине здравијом, посебно када је у питању једење поврћа. Нова је студија показала да постоји једноставан начин да се то постигне. Како је открио тим са универзитета Орегон у САД, деца која уз оброк пију обичну воду имају већу жељу да једу поврће и доносе здравије одлуке када је у питању храна. Тим је посматрао утицај пића на једење поврћа код 75 деце између три и пет година. Показало се да су деца више јела сирово поврће попут шаргарепе или паприке када им је уз оброк послужена вода уместо сока. Коаутор студије, професорка Бетина Корнвел, објашњава како деца већ од јако рано почињу повезивати слатка и висококалорична пића попут коле са сланом и масном храном попут чипса.

‘На наш избор хране утиче учестало излагање одређеним врстама хране и пића. То почиње врло рано кроз сервирање оброка код куће и у ресторанима. Наша једноставна

препорука је сервирати воду уз све оброке. Ресторани могу врло једноставно у дечје меније убацити воду и додатно наплаћивати за остала пића’, каже професорка Корнвел. Сматра како би сервирање воде била једноставна и корисна промена у прехрани, којом би се указало на све више случајева дијабетеса међу младима.

теорија пала у Воду

Т

дете Вас не слуша?

родитељски ауторитет поставља правила

Н

епрестано га морате дозивати, а он вас не слуша и одбија чак и дати до знања да је разумео то што сте му рекли? Чини се да вас ваше дете уопште не перципира као ауторитативну особу. Пре свега морате преузети одговорност и сами себи признати да сте заказали по питању постављања властитог ауторитета. Родитељи су ти који одлучују и зато с пуним правом могу очекивати да их властита деца слушају. Но, родитељски се ауторитет не подразумева (како ви то можда мислите), већ се постепено гради и заслужује. Ево неколико начина... Избаците физичко насиље, као и све облике неконтролисаног кажњавања. Овакве казне показују вашу слабост, разоткривају чињеницу да се не можете баш увек снаћи у родитељској улози. Никада, али баш никада детету немојте претити казнама које не можете или нећете спровести у дело. Стрпљење. Није само вашој деци потребно једну ствар поновити више пута, сва су деца таква, али оно што је од велике важности јесте да мирним тоном детету дате до знања да сте за њега спремни издвојити времена колико је то потребно. Научите похвалити своје дете. Заиста није потребно сваки пут само указивати на грешке детета и грдити га за све оно што је пропустио обавити. Похвалите га

кад то и најмање заслужи, то ће му ‘подићи’ его, због чега ће вас аутоматски хтети још више изненадити и обрадовати добрим понашањем. Испуњавајте обећања. Никада, али никада ни за живу главу немојте обећавати оно што не можете испунити, а ако већ дате неко обећање обавезно га и испуните. Подржите своје дете, покажите му да и ви у њега имате поверење. Немојте подлегати општим предрасудама, на пример да је поштовање одраслих увек неопходно (напротив, много неправди, занемаривања и злостављања долази управо од одрасли, па како онда имати поштовања према таквим особама?), да су ‘учитељице увек у праву’ и слично. Веома је важно да дете зна да је у свом дому прихваћено с целокупним ‘пакетом’ својих особина. Ви на такав начин одржавате свој ауторитет, а њему дајете прилику да развија свој лични идентитет на здравим основама. С дететом разговарајте о свему, нека међу вама не постоји табу тема. Никада немојте избегавати прилику да разговарате с њим, да га научите новим стварима и да, на крају крајева, ви учите од њега. Глупе исприке попут: ‘Пусти ме да се одморим’ и ‘Не могу сад, имам посла’ апсолутно су забрањене. Ви ћете увек имати посла, али ваше дете неће увијек ‘жицати’ вашу пажњу.

Мала деца немају везе с деструктивном агресијом

еорија о агресивној деци која одрастају у агресивне одрасле особе у позадини је сузбијања било каквог облика агресије, посебно уназад петнаестак година, не само у родитељским домовима већ и у вртићима. Но, колико је уопште истине у тој теорији преиспитао је на свом предавању у Деца и агресивност, нови и опасни табу, дански породични терапеут Јеспер Јул. Јул не само да преиспитује сузбијање агресије, већ такво васпитање сматра изузетно штетним. ‘Главна је претпоставка да ако не желимо рат, не желимо насиље, а самим тиме не желимо ни агресију, али агресија детета од две, три или пет година, нема никакве везе с агресијом на пример навијачких група, објашњава Јул аутор бројних књига о деци и васпитању те додаје како се спутавањем деце да избаце фрустрације из себе добива то да су све више, посебно дечаци у доби од три до шест година, маргинализирани те чак и то да их се не сматра нормалнима па и то да им предстоји неки облик терапије. Наравно не чуди стога да су и истраживања показала како се деца, посебно дечаци не осећају добро у вртићима. ‘Оно чега се сви желе решити је деструктивно насиље, но оно нема смисла ако је реч о малом детету, јер је код деце од 3-6 година та агресивност одраз фрустрације. У тој доби размишљају брже но што могу говорити

па постају фрустрирани и не знају како другачије то изразити’, појаснио је Јеспер Јул упозоривши како у случају да од тога родитељи или тете у вртићу виде проблем дете постаје још исфрустрираније. Идеална реакција у том случају саветује овај терапеут је рећи детету да то не ради, али не га кривити због тога, већ му објаснити како мама/тата/тета не воле када их се гризе/удара те да им покуша рећи у чему је заправо проблем. Често овакво агресивно понашање кулминира управо у вртићима где већина деце због родитељских обавеза креће с навршених годину дана. Јул за то има објашњење. ‘Вртићи су у већини случајева направљени тако да у њима нема простора па се деца почињу понашати као кокоши стиснуте у кокошињцу’, каже Јеспер Јул те додаје како према његовом искуство би идеално било да деца прве три године не иду у вртић већ да их чувају у идеалној верзији родитељи или блиске особе. То поприлично

смањило трошкове здравственог и социјалног , закључује Јул. За сву децу која ипак немају избора те крену у вртић, Јул савјетује допустити им више да се свађају. ‘Проверени систем из Скандинавије је увести правило у вртиће да дете које се не жели више свађати само подигне руку и заустави друго дете. То се показало јако успешним јер је тетама омугућено да открију код које деце би агресија могла бити проблем’, оне која не престају након упозорења другог детета. Што се пак тиче родитељских погрешака Јул се осврнуо на два екстрема - родитеље који децу држе у реду насиљем те оне који их толико хвале без обзира на то што раде. ‘Похвала је задовољство, излучује се ендорфин те деца лако постају зависна о њој и с временом и неће бити доста пуно је боље пружити им особну реакцију’, закључио је на крају Јул.

28

ponedeqak4.jun2012.

oglasi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak4.jun2012.

Preminuo je na{ tata

29

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom

Jovan B. Devi}

Mirku Paji}u

1921 - 2012. od stanara Fru{kogorske 4.

Utehe nema, zaborav ne postoji.

54359

Posledwi pozdrav majci na{e kom{inice Ka}e, O`alo{}ene }erke: Gordana, Mirjana i Jovanka sa porodicama.

54356

Branki Petrovi}

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu, dedi i pradedi

od kom{ija iz Gunduli}eve ulice: porodice Medi} - Gordana i Bane, Koji}, Ga}a{, Moqac, Pekez, Pura}, Mudrini}, porodica Petrovi} Raula i Karanovi}i.

54358

Prvi vikend bez tebe dragi na{

Jovanu B. Devi}u 1921 - 2012.

Posledwi ispra}aj je u utorak, 5. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kapa O`alo{}eni: supruga Marija i deca sa porodicama.

POTREBNA radnica za rad u mewa~nici i trafici.

Telefon 060/69-29-005.

54345

IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon: 060/0442-711.

54323

LOKAL 43 m2 ful opremqen. Bul. Kraqa Petra 2. Telefon: 065/55106-55.

54053

[KODA 120 L, 87. g. registrovana u dobrom stawu.

Telefon: 064/260-42-88.

54155

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

54156

PRIMAMO hidrogra|evinskog in`ewera sa licencom odgovornog izvo|a~a radova.

Telefon: 063/521-546.

54285

^ISTIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

53736 KUPUJEMO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649000.

54301

Posledwi pozdrav od Tvojih Bibiwana.

54353

54355

POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Lazar A~anski Vasa \ulinac Sahrana je 4. 6. 2012. godine, na Novom grobqu, u Sremskoj Mitrovici.

Danas se navr{ila tu`na godina od kako nije sa nama.

O`alo{}eni: supruga Dara, }erke Mirjana i Svetlana.

Wegova porodica.

54351

Zbog tebe smo ovakvi qudi kakvi smo danas. Hvala ti na tome deda na{.

54149

Na{ kum

Miodrag Kapamaxin

Jovan B. Devi} 1921 - 2012.

Tvoji unuci: Nikola i Jovan Galetin sa porodicom.

54357

Ugasio se krak zvezde pravog prijateqstva, ali zato se}awa imaju snagu `ivota.

Kumovi Pejovi}i.

54352

06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.05 00.00 00.50 01.15 01.40 02.05 03.00 03.25

tv program

ponedeqak4.jun2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Вести Гимназијалци Све о животињама Кухињица Вести Знање имање Чари риболова Озренов долић Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Откривање алтернатива Живот: Изазови живота Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик Вреди знати: Како јефтино путовати авионом? Живопис: Архитекта Мирко Крстоношић Војвођански дневник Злогласни атентати Оперативци Џонатан Крик Један на један Вреди знати Живопис Концерт Све(т) око нас Политбиро

06.30 07.30 08.00 09.45 10.00 12.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Анали Буди родитељ

14.10

Буди родитељ (Панонија, 12.35) 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Анали Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Треће доба Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Дуриндо 2011. 1. део-мађарска народна музика Из наше архиве (мађ) ВИВЕ 2011-гала 5. део-емисија на мађарском Певана поезија 2012. 3. део (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом, 6.емисија о европским интеграцијама Повратак на село Широки план (рус) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Каталин варга, филм У првом лицу науке ТВ баштине ТВ Продаја

14.55 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 23.05 23.55 00.10 00.15 01.00 02.30 03.20 03.49 04.21

Јутарњи програм Јутарњи дневник Љубав на сеоски начин Лов и риболов Еко караван Хоризонт Дневник Спорт плус Скок у будућност Симо Матавуљ: Београдска деца, филм Симо Матавуљ: Мурталов случај, филм Гастрономад Ово је Србија Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Рањени орао Песма без граница Упитник Скок у будућност Дневник Евронет Ружна Бети Напад на Вест Поинту, филм Љубав на сеоски начин Еко караван Око Лов и риболов

Напад на Вест Поинту Филм снимљен према истинитој причи која се догодила само 15 година после америчког грађанског рата. Године 1880. на америчкој академији „Вест Поинт” одржано је суђење кадету Џонсону Витакеру, првом црнцу који је био примљен у ту школу. Улоге: Семјуел Ел Џексон, Сем Вотерсон, Мејсон Адамс Режија: Хари Мозес (РТС 1, 01.00)

Вреди знати: јефтине авионске карте Путовање авионом је најбржи и најлакши начин да отпутујете до жељених дестинација. До пре 10-ак година, то је био и најскупљи вид саобраћаја, све док се нису појавиле нискотарифне авиокомпаније. Упознаћемо вас са најбитнијим стварима у вези с тим авиокомпанијама и условима како да што јефтиније дођете до авионске карте. Новинар је Немања Грујин, а уредник Борислав Хложан (РТВ 1, 21.00)

06.05 08.00 09.03 10.00 10.32 11.05 12.00 12.15 12.35 13.20

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Опчињени 10.05 Ленија 11.00 Вести 11.10 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Серијски програм 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Робин Худ 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Вреле гуме 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон Сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Спринт 20.30 Личности и догађаји 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живети тај живот 23.55 Украдена срца

09.30 НБА плеј оф: Бостон – Мајами 11.30 Фудбал пријатељска: Русија – Италија 13.45 НБА Кошаркологија 14.15 Атлетика 14.45 Рагби - јуниорско првенство света: Аустралија - Шкотска 16.45 Рагби - јуниорско првенство света: Нови Зеланд - Самоа 18.45 Рагби - јуниорско првенство света: Француска - Аргентина 20.45 Фудбал пријатељска: Енглеска – Белгија 22.15 НБА плеј оф: Бостон - Мајами 01.00 Фудбал - класик: Реал Мадрид - Манчестер јунајтед

Семјуел Ел Џексон

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.20 23.30 00.00 00.25

Екслузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Трачара Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Екслузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм: Шифра сабљарка Експлозив Екслузив Трачара

Сандра Перовић и Џон Кјузак

Кан 2012. О својим филмовима и њиховим утисцима са овогодишњег канског фестивала у емисији Сандре Перовић ексклузивно говоре Метју Меконахи, Џон Кјузак, Зек Ефрон, Мејси Греј, Кајли Миног и овогодишњи лауреати награда редитељ Кен Лоуч и Кристијан Мундјиу и глумац Мадс Микелсен. (РТС 2, 22.00) 06.59 07.32 07.38 08.01 08.13 08.25 08.54 09.07 09.38 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.35 13.00 14.00 14.29 14.42 15.11 15.18 16.00 16.45 17.15 18.10 18.40 19.10 20.00 20.35 21.00 22.00 22.45 00.35 01.30 02.25 02.55 03.45

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.30 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.30 03.30 04.30

Слагалица Мунзи Америчке приче и легенде Томас и другари Френине ципеле Змајева библиотека У сенци облака Нетакнута природа Патагонија Концерт Јасмине Јанковић Вреле гуме Књига утисака Клиника Вет Контекст Ловро Погорелић свира Листа Емисија из екологије Трезор Змајева библиотека У сенци облака Нетакнута природа Концерт Јасмине Јанковић Емисија из културе Сат Све боје живота Капри Зајечарска гитаријада 2007. Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Технологије Капри Кан 2012. Моја кућа је пуна огледала, филм Музички програм Трезор Емисија из културе Сат Све боје живота

ВАО Улови трофеј Маратон Двоугао Слика живота Филм: Пут у Ел Дорадо Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Улови трофеј Србија у ритму Европе Слике живота Монк Др Хаус Филм: Непријатељ пред Обични људи Филм: Дечко који обећава Филм: Велики удар Одељење за специјалне Филм: природна селекција Др Хаус Одељење за специјалне жртве Филм: Природна селекција

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.35 01.10 02.00 03.35 04.00

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.45 15.00

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Очајничке мере Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Пријатељи Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Смртоносна вожња Ноћни ТВ пројекат Вести Жива мета Филм: Кућа Саут Парк Филм: Мала чуда

Добро јутро Све за љубав Градске вести Мала невеста Папарацо лов Курсаџије Тачно у подне-уживо Курсаџије

Залив шкољки Ово је прича о живахном дечаку који живи испод мора, али није све тако једноставно. Реј је дете земље и дете океана, јер је његова прича веома интересантна. Он има корене у оба света, пошто га је усвојио делфин у заливу Кронч, те је одрастао са становницима океана. (Хепи, 07.00) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 02.50 03.40

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Лепи и мртви Филм Звездана капија Универзум Ћирилица

Ева Лонгорија

Стражар Никада није постојао издајник у тајној служби САД до сада. Докази указују на Пита Гарисона, једног од најповерљивијих људи службе. У бекству, са двоје непопустљивих федералних истражитеља за вратом, Гарисон мора да скине љагу са свог имена... Улоге: Мајкл Даглас, Кифер Сатерленд, Ким Бејсинџер, Ева Лонгорија Режија: Кларк Џонсон (Пинк, 00.00) 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала кукавица Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Стражар Глупо мушко Опасна игра Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Спасавање оронулих грађевина Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24 сата у Ургентном центру Др Џи Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери

07.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.10 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.03 17.27 18.20 19.12 19.30 20.04 20.35 21.35 22.38 23.10 23.45 00.15 01.05

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Инуитска одисеја. освајање Новог света 10.00 Авантуре афричког фудбала 12.00 Ко си заправо ти?

13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Дневник скулптура 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Геније дизајна 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Сага о викинзима 20.00 Вучице 21.00 Витезови Маргата 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Царство мора 00.00 Мао – кинеска прича 01.00 Азијске монархије

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Срећан рођендан Баникинсе Пикник плишаних меда Ози Бу Диши дубоко Звезде љубави Свет духова Кратко путовање у рај Далеко од ње Гости из галаксије Мирис пожуде Унутрашња звер

Да ле ко од ње Ово је дир љи ва при ча о чо ве ку ко ји се бо ри са бо ле шћу сво је су пру ге. Љу бав ње го вог жи во та бо лу је од ал цхај ме ро ве бо ле сти, и хо спи та ли за ци ја је, на жа лост, је ди но ре ше ње... Уло ге: Џу ли Кри сти, Мајкл Мар фи, Гор дон Пин сент Ре жи ја: Са ра По ли (Си не ма ни ја, 20.00)

Ре бе ка де Мор неј

Из ла зак из за тво ра Ар лин по бег не из за тво ра у ви с о ком сте пе ну труд но ће. Бе жи ку ћи, али мај ка не же ли да је при ми. За то очај на же на по ку ша да опљач ка бен зин ску ста ни цу и не хо ти це пу ца у по ли цај ца. Вра ћа се у за твор на осам го ди на... Уло ге: Ре бе ка де Мор неј, Ке рол Ми чел Ле он, Елен Бр стин, Ро берт Кни пер Ре жи ја: Џон Кор ти (ХРТ 2, 13.35) 07.53 08.23 08.45 09.10 10.00 10.45 11.10 11.40 12.40 13.35 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 19.55 20.00 20.50 21.40 22.25 23.25 23.58

01.04 01.49 02.30

06.00 07.40 09.15 11.20 11.45 13.15 14.45 16.40 18.20 20.05 21.10 22.45 23.15 23.45 01.20 03.10 04.25

Наше породично венчање Упознајте мале Фокерове Трон: Легат Васпитање за почетнике Последњи воз Осам минута Живот као такав Незаустављив Необичне авантуре Аделе Бланк Игра престола Џоунсови Потпредседница Девојке Разведени Ред (2010) Тантра Лов на вештице

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Скандал Браћа и сестре Казанова Видовњак

08.05 Кобра 11 09.15 Ексклузив Викенд 09.55 Кувар и по 10.00 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 11.55 Ружа ветрова 14.05 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кисмет 22.35 Временски полицајац, филм 23.00 РТЛ Вести 00.40 ЦСИ Мајами 02.20 Астро шоу 03.20 РТЛ Данас

Вре мен ски по ли ца јац

00.43

Џу ли Кри сти

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Творци промене, док. серија Место под сунцем, док. серија Дневник Спорт Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Треће доба Глас домовине Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Вечерас Југословенске тајне службе, док. серија Пулс Хрватске Реконструкција Дневник 3 Свет профита Шпанска уметност, док. серија Југословенске тајне службе, док. серија

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Школски сат Горски лекар Деграси Нови нараштај Бетмен и храбри суперјунаци Лепом нашом Плодови земље Излазак из затвора, филм Деграси Хај Олујни свет Школски сат Мала ТВ Љубав у залеђу Регионални дневник Жупанијска панорама Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Музика, музика... Вечерас Уочи ЕУРА 2012. Топ гир 11, док. серија Закон и ред Пет дана Сестра Џеки Хрватске утакмице на ЕП ЕП 2008: Хрватска - Аустрија, снимак Увек је сунчано у Филаделфији Веруј ми Додир живота и смрти Ноћни музички програм

07.30 До просјачког штапа 09.00 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 11.00 Нема издаја 12.30 До просјачког штапа 14.00 Медаљон 16.00 Нинџа са Беверли Хилса 17.30 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 19.30 До просјачког штапа 21.00 На самом дну океана 23.00 Четворица као један

08.00 Похлепни 10.00 Оги Роуз 12.00 Септембар 14.00 Бејб 16.00 Типично за Мери 18.00 Ејс Вентура, зов природе 20.00 Заборављени злочин 22.00 Жртве рата 00.00 Бездан 02.00 Еротски филм

По ли ца јац Макс упра во је при мио сјај ну вест: су пру га Ме ли са от кри ла му је да оче ку ју сво је пр во де те. Баш у том тре нут ку на па да ју их кри ми нал ци. Ра њен и пре ту чен, он је оста вљен да бес по моћ но ле жи ис пред њи хо ве ку ће док зло чин ци уби ја ју Ме ли су... Уло ге: Жан-Клод ван Дам, Ми ја Са ра, Рон Сил вер, Брус Мек гил, Гло ри ја Ре у бен Ре жи ја: Пи тер Хајмс (РТЛ, 22.35)

Ми ја Са ра

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.35 08.45 09.30 10.30 11.00 20.30 21.00 21.30 22.30 22.45 23.00 23.45 00.45 01.15

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче Како извући живу главу Трава – за и против Чудо да сам жив Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче

Мотоспортови Маратон Тенис Тенис Тенис Тенис Рвање Рвање Сви спортови Фудбал Бициклизам Тенис Тенис Мотоспортови

Razma`eni i lakomisleni pre~ani ra|anska ku}a, posebno imu}nijih porodica u kuhiwe sa ozidanim ogwi{tem ili modernijim gvoBeogradu, [apcu, ali i u mawim mestima, od zdenim {poretima, simboli{u naraslu samosvest o polovine 19. veka ne razlikuje se su{tinski socijalnom statusu porodice i li~nom uspehu vlani stilski od sli~nih u austrougarskom susedstvu, snika. Oni su generacijama i zakupci najboqih meodakle su stizali prvi {kolovani arhitekti, ali i sta sa klupama u crkvama, wihovi ktitori, kao i pomajstori zidari koji su mogli da ispune zahteve po- maga~i „patritio~eskih“ kulturnih institucija.

U nekim vojvo|anskim gradovima problem sa voru~ilaca i finansijski oja~alih trgovaca ili pripadnika politi~ke elite. Nestaje stroga odvojenost dom je re{avan i bu{ewem dubokih arteskih bunara `enskog dela ku}e od onog kojim vladaju mu{karci. i izgradwom javnih ~esama, ali je deo stanovni{tva, Funkciju glavne, reprezentativne prostorije sa kao u Somboru, vodu za pi}e, do kraja prve polovine minderlucima i sofrom zamewuju mali saloni- 20. veka, bio prinu|en da kupuje i od vodara-sakaxija. dnevne sobe opremqene evropskim name{tajem.

U novim i luksuznijim domovima zidaju se izdvoHerbert Vivijen, koji je 1897. posetio Beograd, stekao je utisak da je u odnosu na vreme kad je Srbi- jena kupatila i moderni, engleski, vodeni toaleti, ja jo{ formalno bila politi~ki vezana za Cari- dok je kupawe, naj~e{}e subotom, za ve}inu ostalo grad, sad wena prestonica „moderan skoro zapad- vezano vi{e za moralnu nego higijensku naviku i wa~ki grad. Beograd je „skoro sasvim novi grad, kao i Sofija“. Ku}e u koje je zalazio su „udobno, ali oskudno name{tene“. Ovaj nedostatak ~esto je „ubla`en brojnim pirotskim }ilimovima, koji se ne nalaze samo po podovima i sofama, ve} i na zidovima“. U prestonici su no}ne zabave bile veoma retke i Vivijen pi{e da je u Beogradu bilo samo nekoliko mjuzik-holova, da se svet rano („verovatno po turskoj tradiciji“) povla~i u ku}e i da ulice, tad ve} osvetqene elektri~nim svetiqkama, opuste ve} oko devet sati.

Urbani prostor malih srpskih gradova brzo se rasta~e na periferiji, sa malim privatnim ku}ama, ba{tama i vo}wacima, nekaldrmisanim ulicama koje se gube u susednim poqima i wivama. Ve} druga Ceo Beograd 19. veka zaspi ~im padne mrak generacija gradskog `ivqa sebe je smatrala starosedeocima, imala rezervisan stav prema novim stanovnicima, kao u obavqano je u javnim, parnim kupatilima, gde odla^a~ku, koji je pred Drugi svetski rat imao mawe od ze cele porodice, ili kupawem u doma}oj re`iji, 10.000 stanovnika, ~iji su starosedeoci sebe naziva- naj~e{}e u koritu u kuhiwi. U skromnijim delovima gradova fiziolo{ke potrebe su obavqane u dali plemi}ima.

Politizacija srpskog seoskog dru{tva donela je {~anim nu`nicima (u jednom takvom kraq Milan i {irewe populisti~ke idealizacije sela, seqa- umalo nije neslavno okon~ao svoju vladarsku karije{tva i patrijarhalnog na~ina `ivota, i pored ni- ru), sklepanim na dnu dvori{ta, iznad plitkih sepmalo romanti~nih prilika na selu. Laza K. Lazare- ti~kih jama, koje su posebno leti bile izvor neprivi}a u svojoj prozi nagla{ava nesaglasnost u shvata- jatnih mirisa i stalnog straha od zaraze.

Nekoliko izuzetaka od te{kih, nehigijenskih i wima dva sveta, srpskog i nema~kog, najjasnije u pripoveci „[vabica„, dok je moralno o~i{}ewe (odla- poni`avaju}ih uslova stanovawa radnika ~ine poku{aji humanizacije prilika. Pozak oca kockara sa sinom, posle sle Prvog svetskog rata induno}i u kojoj je prokockao imovinu, u crkvu na jutrewe), samim I nakon uvo|ewa modernih, strijalac Julijus Minh, vlasnik tim i vaskrs porodi~ne idile, engleskih, vodenih toaleta, Sewskih rudnika, izgradio je celo naseqe sa stanovima za rumogu}. Mra~nija je slika kod opstajali su po srpskim dare, obdani{tem, {kolom, amMilovana Gli{i}a, posebno u gradovima da{~ani „Glavi {e}era„, gde sreski kabulantom, velikim parkom, petan u kuhiwi dr`i i pravo nu`nici, a kad se u jednom ostvaraju}i tako jedan za svoje ~udo: {tedwak. takvom sklepanom prolomio vreme utopijski projekat. I noPrvi srpski moderni roman, vi kompleks Pivare Vajfert je, pod, kraq Milan umalo „Ve~iti mlado`ewa„ Jakova pored pogona i upravnih zgrada, nije neslavno okon~ao Igwatovi}a daje ironi~no viu svom krugu imao i stanove za vladarsku karijeru |ewe emocionalne ispraznoin`ewere i radnike. Kolonije sti, `ivotne neuspe{nosti, lau Kragujevcu i Kraqevu, podigkomislenog pre~anskog, razmanute u blizini fabri~kih pogo`enog, gradskog, bogata{kog sina i wegovog okru- na, deo su tada{we evropske prakse. `ewa koje po salonima i balovima sklapa `enidbeStanari sirotiwskih nastambi su deo svog vremene i udadbene kombinacije, ogovara, pije ~aj i pun~, na provodili u dvori{tu. U me|uratnom periodu zitera modu. daju se jeftinije zgrade za iznajmqivawe sa sama~Prostrane gradske ku}e u vojvo|anskim gradovi- kim stanovima, nizovima soba u koje se ulazilo nema, sa nizom velikih prozora prema ulici, mo}ne de- posredno iz dvori{ta, sa kori{}ewem zajedni~kog korisane hrastove kapije, gonkovi, reprezentativni nu`nika i jedinom ~esmom ili bunarom u dvori{tu. ulaz, ukra{en ~esto vitra`ima, unutra{we dvori- ^esto je tu iznajmqivan samo krevet. Ovi prenase{te sa vrtom, vinski podrum, sobe patosane parke- qeni frustriraju}i prostori bili su mesta staltom, visokih plafona ukra{enih {tukom, kaqeve nih sukoba, ponekad i sa tragi~nim ishodom, o ~emu pe}i, te`ak name{taj, porodi~ni portreti, ikone, svedo~e kriminalne hronike u {tampi.

G

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је, опет, а ви де лу је те ак тив но и ста бил но у ка ри је ри. Не што вас те ра да ана ли зи ра те ства ри и од но се, да слу жи те по је дин ци ма, де ци, на свој на чин. По рив за сло бо дом и про ме на ма.

BIK 20.4-20.5.

Уко ли ко има те ути сак да стаг ни ра те у љу бав ном од но су, пот пу но сте у пра ву. Ипак, до но си те од ре ђе не зна чај не од лу ке и за вр ша ва те за по че те по слов не ак тив но сти, по сво јим пра ви ли ма и стан дар ди ма.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

4. jun 2012.

Ни сте се за мо ри ли, иако игре без гра ни ца не пре ста ју. На про тив, за ни мљи во вам је из да на у дан, све ин те ре сант ни је и не из ве сни је. Мо же те по се ти ти ме ста где сте већ би ли, са дра гим осо ба ма.

Да нас је пун и окру гао Ме сец, што ће те сва ка ко осе ти ти на лич ном пла ну. Мо же те се су о чи ти са дра гом осо бом, пу тем пер спек ти ве и не ких но вих пла но ва. Мо же те пу то ва ти и ужи ва ти у дво је.

Има те пу но по сла, и да ље, го то во хро нич но, за ко ји вам је сем ра да по тре бан и ди пло мат ски од нос са кли јен ти ма. По тру ди те се да се по ста ви те ди пло мат ски, ве се ло и ла ко, баш она ко ка ко тре ба.

По ма ло за по ста вља те парт не ра и на ме ће те сво ју во љу и сво је ци ље ве. Пла ни рај те бу ду ће ак тив но сти и са рад њу на ко ју мо же те ра чу на ти. Ак тив ни сте, упр кос све му и сви ма. Ви ше се од ма рај те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

На пе ти сте и мо же те би ти у кон флик ту са парт не ром. На про сто, ува жи те ауто ри те те и оне до ко јих вам је ста ло. Ана ли тич ни сте и пу но па жње по све ћу је те сит ни ца ма ко је жи вот зна че. Па и при ја те љи ма.

Ово је D day за вас, јер је пун Ме сец у ва шем зна ку на 14. сте пе ни. А то зна чи да сте у при ли ци и си ту а ци ји да по слу ша те и при хва ти те ту ђу по др шку и су ге сти је. Љу бав ни од нос је ак ту е лан.

Све што се де ша ва у ва шем окру же њу, или на лич ном пла ну, ду бо ко до жи вља ва те као пр сте суд би не. Љу бав и фа тал ност су не рас ки ди во ис пре пле та ни. До ла зи ле то и вре ме го ди шњих од мо ра, опу сти те се.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Во ди те ра чу на о све му што до жи вља ва те као угро жа ва ју ће, би ло да су у пи та њу тај ни не при ја те љи или здрав стве но ста ње за ко је вам је по треб но ви ше од мо ра. Чу вај те сво је тај не и не мој те пре те ри ва ти.

Ам пли ту де ва шег рас по ло же ња су у стал ним ско ко ви ма и па до ви ма. Сре ћа, па не тра ју ду го. По тру ди те се да бу де те за ко рак ис пред си ту а ци је у ко јој се на ла зи те. Пла ни рај те нај бо ље за се бе.

Бр зо ће про ћи и овај осе тљи ви дан, у ко ме сте емо тив ни ји не го ина че. Ро ман ти ка је све што вам тре ба, опу ште но и за љу бље но. Кре и рај те се би и дра гој осо би та кав уго ђај, бар уве че. За во дљи вост.

TRI^-TRA^

Во лим же не и секс V REMENSKA

Веома

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zreњanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

29

Panчevo

30

Vrшac

30

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Niш

32

Пе вач гру пе „Ма рун 5” Адам Левин ва жи за јед ног од нај ве ћих за вод ни ка ме ђу му зи ча ри ма, а он све то прав да љу ба вљу пре ма ле пим же на ма са ко ји ма „мо ра да за вр ши у кре ве ту”. Адам је до не дав но био у ве зи с „Вик то ри јим ан ђе лом” Аном Вјалицином, а на ли сти ле по ти ца ко је је од вео у кре вет су Натали Портман и Џесика Симпсон.

- По сто је две вр сте му шка ра ца - они ко ји су ј... сви ње и они ко ји јед но став но во ле же не, ко ји ми сле да су оне нај не ве ро ват ни ја би ћа на све ту. Ја сам ме ђу овим дру ги ма. Мо жда сам за то и спа вао са мно го њих - ре као је Ле вин у ин тер вјуу за ма га зин „Details”. Ле вин ка же да се осе ћа ве о ма не схва ће ним јер га љу ди зна ју са мо као пе ва ча по ред ко јег је увек дру га ле по ти ца.

- Ни сам са мо го ли пе вач ко ји ше та ле по ти це.Од лу чио сам да учет сву јем у шоу „The Voice” јер же лим да по ка жем и да по ред ле пог те ла, ко јег се не сти дим да имам и мо зак - ре као је Адам. Слав ни му зи чар је при знао и да не во ли да ду го бу де сам, али ни је же лео да от кри је ко је но ва де вој ка у ње го вом кре ве ту.

PROGNOZA

Evropa

топло

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Kasnije popodne i uve~e lokalni pquskovi. Pritisak ispod normale, uz tendenciju daqeg opadawa. Minimalna temperatura 17 stepeni, a maksimalna 30.

VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo, ali kasnije popodne i uve~e sa pquskovima i grmqavinom, najpre na zapadu i severozapadu Vojvodine. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale, uz tendenciju daqeg opadawa. Minimalna temperatura od 15 do 18 stepeni, a maksimalna od 28 na severu Ba~ke do 30 stepenis na jugu Banata.

SRBIJA: Sun~ano i vrlo toplo, ali kasnije popodne i uve~e na severozapadu bi}e pquskova i grmqave. Pquskovi se {ire na ostale krajeve u no}i ka utorku. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale, uz tendenciju daqeg opadawa. Minimalna temperatura od 12 do 19 stepeni, a maksimalna od 28 na severu do 32 stepena na jugu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak hladnije sa ki{om i pquskovima, uz umeren severozapadni vetar. Od srede sun~ano i svakim danom sve toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Nepovoqna biometeorolo{ka situacija }e doprineti pogor{awu uobi~ajenih tegoba kod svih hroni~nih bolesnika. Oprez se naro~ito preporu~uje sr~anim bolesnicima i reumati~arima. I zdrave osobe mogu osetiti bolove na mestima starih rana i preloma, glavoboqu i nervozu. Preporu~uje se adekvatno odevawe jer su termi~ki uslovi u domenu veoma toplo. Neophodna je pove}ana opreznost svih u~esnika u saobra}aju.

Madrid

30

Rim

24

London

16

Cirih

18

Berlin

17

Beч

19

Varшava

17

Kijev

27

Moskva

18

Oslo

16

St. Peterburg 17 Atina

29

Pariz

17

Minhen

18

Budimpeшta

27

Stokholm

15

VIC DANA Ро ди Ла ли на ћер ка ван брач но де те. Ла ла ни је хтео да је ви ди не де љу да на. А по сле то га, шта ће, по ми ри се са суд би ном. По зо ве је и очи та јој бу кви цу: - Ће ро мо ја - поч не Ла ла стро го - ти, ка ко си по че ла... На кра ју ћеш још и про пу ши ти!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

171 (-3)

Slankamen

308 (-6)

Apatin

242 (-6)

Zemun

377 (-9)

Tendencija opadawa

Senta

269 (6)

Bogojevo

222 (-7)

Panчevo

390 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

532 (-12)

Titel

304 (-6)

NERA

Baч. Palanka 234 (-12) Novi Sad

238 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

136 (-20) N. Kneжevac

SAVA

78 (0)

Tendencija stagnacije

202 (1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 317 (-21) Beograd

Kusiћ

325 (-11)

96 (-6p)

Reшeњe iz proшlog broja

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 4. JUN 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23455 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

PRED SED NIK SR BI JE NA JA VIO DA DA NAS PO^IWE RAZ GO VO RE O VLA DA JU ]OJ VE ]I NI

Svi sa svi ma pre go va ra ju

str. 3

BAN KE PRO DA JU ZE MQU SVO JIH DU @NI KA

Na do bo {u pla ce vi, wi ve i vi no gra di

str. 5

INTERVJU

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : TRA GE DI JA U IDVOR SKOM KA FI ]U

Ka {i ka ra od ne la tri `i vo ta Tri osobe su poginule, a jo{ {estoro ih je te`e i lak{e raweno u eksploziji ru~ne bombe koja se u subotu oko dva sata posle pono}i dogodila u kafi}u „Dama” u banatskom mestu Idvor, kod Kova~ice. @ivot su izgubili bra}a Sa{a Baki} (1976) i Igor Baki} (1975) i wihov drug Miroslav Simonovi} (1984), svi iz Sefkerina.

BO JAN KO STRE[, ZA ME NIK PRED SED NI KA LSV

Voj vo di na vi {e ne sme da pod no si naj ve }i te ret kri ze

str. 15

str. 2 NASLOVI

Vojvodina 11 Stara vlast u sredwem Banatu Foto: S. [u{wevi}

Politika 2 „Tehnika” proterala sukob interesa

Ekonomija 4 Struju }e praviti energija Sunca 5 Za sada smo u stawu da vra}amo dugove

Berza 6 Na{u berzu vi{e niko i ne gleda

Novi Sad 7 Dobra izolacija, tawi ra~uni za grejawe 9 Fla{irana voda milija

12 Pasuq i {trudle s makom

Dru{tvo 13 Predbra~ni ugovori u Srbiji i daqe prava retkost

Crna

JAV NI DUG PRE MA [IO SVE GRA NI CE, SR BI JA ]E MO RA TI DA [TE DI

Do la ze te {ka vre me na i za dr `a vu i za gra |a ne

str. 5

14 Srbija zna~ajna na mapi trgovine organima

Kultura 21 Celokupna dela Desanke Maksimovi} 9 Mame kupce na sve Svet na~ine 9 Stranci sve ~e{}e 24 Asad krivi spoqne sile pohode Sremske Karlovce za krizu u Siriji

SPORT

n NOLE POSLE VELIKE BORBE U ^ETVRTFINALU ROLAN GAROSA

PE TA, NE SA LO MI VA GE NE RA CI JA NO VO SAD SKOG PO QO PRI VRED NOG FA KUL TE TA PRO SLA VI LA PO LA VE KA OD AP SOL VI RA WA

Go spo da za wi vu i ka te dru str. 21 str. 16 – 19

n VOJVODINA IZ BA^KOG GRADI[TA PODRU^NI LIGA[

Veoma toplo

Najvi{a temperatura 30 °S

2

POLiTikA

ponedeqak4.jun2012.

POSLANI^KI MANDAT DODEQEN NAJVI[IM ZVANI^NICIMA

„Teh ni ka” pro te ra la su kob in te re sa

Re pu bli~ ki par la ment ve ri fi ko vao je na kon sti tu tiv noj sed ni ci pro {log ~e tvrt ka 250 man da ta no vo i za bra nih po sla ni ka. Iz me ne iz bor nog za ko na pri me wi va le su se pr vi put na {e sto maj ske iz bo re, pa je RIK shod no we go vim od red ba ma do de qi va la man da te strikt no po re do sle du na li sta ma.

Ta ko se de si lo svo je vr sno za me {a teq stvo da su ve ri fi ko va ni man da ti ~ak i sa mog pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, ko ji je bio kan di dat na li sti „Po kre ni mo Sr bi ju“, i re pu bli~ kog pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, sa li ste „Iz bor za bo qi `i vot“. Uz wih, u par la ment su u{li i za me nik pre -

bi no vo i za bra ni ~la no vi Vla de Sr bi je, osta li i na funk ci ja ma ko je tre ba da osta ve-pri me }u je Alek san dra Ko sti}. Ona ob ja {wa va da to {to ne ki po je din ci dr `e tre nut no sta re funk ci je, ne zna ~e da }e ti isti qu di osta ti na wi ma. Mo gu }e je, ~ak i iz ve sno da }e ne ki dru gi qu di bi ti na tim funk ci ja ma- pod vla ~i Alek san dra Ko sti}.

- Sta re funk ci je auto mat ski ne zna ~e da }e oni u isto vre me bi ti na vi {e me sta. Ve ri fi ka ci jom no vih man da ta, oni }e sta re funk ci je osta vqa ti i on da ne ma po tre be da re a gu je mo i da ih sa da te re ti mo za su kob in te re sa. Sa da ima -

mi je ra li der SPS Ivi ca Da ~i}, te si tu a ci ja da su u par la men tu pot pred sed nik Vla de, ~el nik qu di ko ji su kan di da ti za iz vr PUPS -a Jo van Kr ko ba bi}. Po {nu funk ci ju, a ve} su bi li na li sla ni~ ki man dat do de qen je mi ni sti i ve ri fi o ko va ni su im man da stri ma ko ji su bi li na li sti „Za ti za za ko no dav nu funk ci ju. To bo qi `i vot“ Ra si mu Qa ji }u, Du wi ho vo opre de qi va we do ve {}e {a nu Pe tro vi }u, Dra ga nu [u ta do re {a va wa si tu a ci je. Ako se ne nov cu, Vu ku Je re mi }u, Sne `a ni opre de le, ne go se pri hva te raz li Ma lo vi}, Mi la nu Mar ko vi }u, ~i tih funk ci ja, na kon kon sti tu i Oli ve ru Du li }u, Go ra nu Bog da no sa wa sve ga, ta da sle di re ak ci ja. vi }u... Po tom tu su i so ci ja li sti Jer mi tre ba da do bi je mo i od in @ar ko Ob ra do vi} i Mi lu tin Mr sti tu ci ja oba ve {te we da li su i ko wi} i URS –ov ci Ve ri ca Ka la ko ji qu di iza bra ni na funk ci je i no vi} i Pre drag Mar ko vi}.Pre ko ako na ma dve in sti tu ci je po {a qu li ste „Za bo qi `i vot“ u po sla ime istog funk ci o ne ra, mi }e mo ni~ kim klu pa ma su i pot pred sed re a go va ti. U po ~et ku su na pra vi ni ci DS po kra jin ski pre mi jer li pro blem oni ko ji su tre ba li da Bo jan Paj ti} i gra do na ~el nik Be odu zbog su ko ba in te re sa, jer se o ga ra da Dra gan za kon na vod no \i las. pri me wu je na za te Mo ra mo ima ti u vi du ~e ne funk ci je.

O~e ku je se da }e ovih da na pqu {ta da je re~ o pre la znom Sad to vi {e ni su ti ostav ke u Skup pe ri o du, ne mo `e mo za te ~e ni funk ci {ti ni i da }e na ne ri, ovo su bi li ih te re ti ti za su kob o kon {to bu de for op {ti iz bo ri, svi in te re sa, ka da se zna su iza bra ni i tre mi ran Ad mi ni da }e ka da do bi ju stra tiv ni od bor ba lo bi da sle de ima ti ko da ih no ve, na pu {ta ti sta re in struk ci je ko je kon sta tu je i pred su pro pi sa ne za ko funk ci je lo `i no ve po sla nom i usta vom i ne (Agen ci ja za bor bu ni ke. Pred stav ni bi tre ba lo da bu de pro tiv ko rup ci je) ca za me di je Agen pro ble ma oko su ci je za bor bu pro ko ba in te re sativ ko rup ci je o~e ku je Alek san Alek san dra Ko sti} na vo di da ne dra Ko sti}. Kao pri mer na vo di da ma raz lo ga za re ak ci ju ovog re gu je Dra gan \i las gra do na ~el nik, la tor nog te la, jer se dr `av ne in da mu je ve ri fi ko van mu je po sla sti tu ci je u Sr bi ji na la `e u pre ni~ ki man dat i da sa mim tim „on la znom pe ri o du. tre ba da od lu ~i {ta }e i da o to me U iz ja vi za „Dnev nik“ ob ja {wa oba ve sti nad le `ne in sti tu ci je, va da je na kon {to su ve ri fi ko va ukqu ~u ju }i i Agen ci ju“. ni man da ti no vo i za bra nih na rod Za mo qe na da ka `e ko ji je to nih po sla ni ka, Vla da Sr bi je po rok u ko me funk ci o ne ri tre ba da sta la teh ni~ ka i da sa mim tim ni se opre de le, Alek san dra Ko sti} je u pi ta wu su kob in te re sa. pod vla ~i da se „ mo ra za vr {i ti - Mo ra mo ima ti u vi du da je re~ kon sti tu i sa we svih or ga na, da bi o pre la znom pe ri o du, ne mo `e mo smo mi on da vi de li da li su se svi ih te re ti ti za su kob in te re sa, ka u skla du sa za ko nom opre de li li, da se zna da }e ka da do bi ju no ve, na jer ako ni su, on da ima mo osno va da pu {ta ti sta re funk ci je. Pro blem re a gu je mo“. bi even tu al no mo gao na sta ti ka da S. Stankovi}

Ni ko li} pra vi ka bi net Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da jo{ ni je od lu ~io ko }e mu bi ti {ef ka bi ne ta ali je na veo da je po sta vio sa vet ni ke me |u ko ji ma su pro fe sor pra va Oli ver An ti} i pen zi o ni sa ni po li cij ski ge ne ral Dra gi {a Si mi}. Ni ko li} je ka ko pre no si RTS, u ka bi ne tu ko ji }e ima ti oko 70 za po sle nih, po sta vio sa vet ni ke, {e fo ve pres slu `be, pro to ko la, ali jo{ ni je od lu ~io ko }e bi ti we go va de sna ru ka, ~o vek ko ji }e oba vqa ti naj zna ~aj ni ju funk ci ju - bi ti {ef we go vog ka bi ne ta.

Ge ne ral ni se kre tar u Pred sed ni {tvu bi }e Ne boj {a Ro di}, ko ji je 1997. go di ne bio za me nik se kre -

ta ra Skup {ti ne, a ra ni je i se kre tar Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je.

Pred sed ni kov li~ ni se kre tar }e bi ti, ka ko RTS na vo di, Ni ko li }ev {u rak Mi ro slav La ti no vi}. RTS na vo di da se spe ku li {e da bi me sto Ni ko li }e vog {e fa ka bi ne ta mo glo pri pa sti jav no sti ma lo po zna tom Mi la nu Ba ~e vi }u, pe tom na li sti SNS-a, za du `e nom za fi nan si je i unu tra {we ure |e we stran ke i do da je da je Ba ~e vi }e va }er ka uda ta za Ni ko li }e vog mla |eg si na. Ni ko li} je ko men ta ri {u }i tu mo gu} nost na veo da od lu ku jo{ ni je do neo i do dao da po sto je ozbiq ni po slo vi ko je bi Ba ~e vi} mo gao da ra di.

INTERVJU

dnevnik

BOJAN KOSTRE[, ZAMENIK PREDSEDNIKA LSV

Voj vo di na vi {e ne sme da pod no si naj ve }i te ret kri ze Za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{ ve ru je da da }e de mo kra te i so ci ja li sti us pe ti da po stig nu do go vor o for mi ra wu no ve vla de, upr kos po le mi ka ma ko je se ovih da na otva ra ju u jav no sti, pre sve ga oko iz bo ra tre }eg ko a li ci o nog part ne ra.

Ko stre{ je za „Dnev nik“ oce nio da je op ci ja ve li ka ko a li ci je iz me |u de mo kra ta i na pred wa ka naj ma we re al na, jer, ka ko je na veo, ona ne od go va ra ni DS-u ni SNS-u. Ipak, ka ko je do dao, uko li ko bi do ta kvog do go vo ra do {lo, LSV bi u re pu bli~ kom par la men tu bi la u opo zi ci ji jer „ne ma uslo va da sa ra |u je mo sa na pred wa ci ma“.

- Pre go vo ri o no voj vla di iz raz li ~i tih raz lo ga zah te va ju str pqe we. Uz to, iz bo rom To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je otva ra se de sno po li ti~ ko kri lo, pa je o~i gled no da so ci ja li sti ve} sad kal ku li {u i ra ~u na ju i na to „pa tri ot sko“ bi ra~ ko te lo. U tom smi slu sa gle da vam i wi ho vo ak tu el no ne go do va we pre ma LDP-u i po zi ci o ni ra we pre ma Mi lo ra du Do di ku, od no sno Re pu bli ci Srp skoj. I sve to po ka zu je da }e se i}i u ve o ma pa `qi vo skla pa we koc ki ca u do go vo ru o no voj vla di – na veo je Ko stre{.

On je ka zao da su, s dru ge stra ne, do go vo ri o no voj vla di op te re }e ni eko nom skom kri zom i sve {}u da }e mo u na red nom pe -

 Koliko su ipak mogu}a „iznena|ewa“ u formirawu nove vlade i da li se zbog toga jo{ uvek ~eka sa dogovorom o novoj vojvo|asnkoj vlasti?

- Mi slim da je ra ci o nal no sa ~e ka ti da se naj pre do go vo ri osnov na po li ti ka na cen tral nom ni vou, a ko ja }e sva ka ko pod ra zu me va ti i me re {ted we. Te me re }e se opet re flek to va ti na lo kal ne ni o ve vla sti, ali i na Voj vo di nu. LSV je sve sna da do to ga mo ra do }i, ali mo ra mo da se do go vo ri mo na ko ji na ~in }e se taj pro gram re a li zo va ti.

Mi se ne }e mo po sta vqa ti kao uce wi va ~i, ali }e mo in si sti ra ti na to me da Voj vo di na vi {e ne

Nema promena Ustava u naredne ~etiri godine  Mislite li da bi u narednom mandatu moglo do}i i do unapre|ewa statusa Vojvodine, odnosno ustavnih promena koje su u prethodnom periodu mnogi najavqivali?

- Mi slim da ni je ra ci o nal no o~e ki va ti da u na red ne ~e ti ri go di ne do |e do pro me ne Usta va. To pi ta we mo glo bi se otvo ri ti tek na kon do bi ja wa da tu ma za pre go vo re o ~lan stvu u EU, od no sno kad ma lo du bqe za ga zi mo u pro ces evro in te gra ci ja, ko je se do kra ja i ne mo gu re a li zo va ti sa ovim Usta vom ko ji ima mo. A ustav ni re fe ren dum mo gao bi da se or ga ni zu je tek isto vre me no s re fe ren du mom o ula sku u Evrop sku uni ju. A to, na `a lost, ne }e bi ti ta ko br zo. ri o du mo ra ti bi ti sprem ni na zna~ ja na od ri ca wa, dok isto vre me no stran ke po ku {a va ju da se {to bo qe po zi ci o ni ra ju, od no sno da {to vi {e o~u va ju svo je pro kla mo va ne pro gra me.

sme da pod no si ve }i te ret kri ze od osta lih, ve} da taj te ret mo ra bi ti jed nak za sve.

Kad je re~ o voj vo |an skoj ko a- li ci ji, tu ne }e bi ti iz ne na |e wa. O~e ku jem da no vu po kra jin -

sku vlast for mi ra ju DS, LSV, SVM i SPS, kao i u pret hod nom man da tu. A je di no iz ne na |e we ko je bio ta kav ras po red mo glo po re me ti ti bi la bi even tu al no ve li ka ko a li ci ja na re pu bli~ kom ni vou. Me |u tim, mi sli ma da to ipak ni je ta ko re al na op ci ja.

tral nom ni vou vla sti. Me |u tim, ni je to li ko va `no ko }e {ta da do bi je i ko ja }e stran ka ima ti ko je po zi ci je na raz li ~i tim ni vo i ma vla sti, ve} je naj va `ni je da ko a li ci ja po stig ne ja san spo ra zum o to me {ta tre ba da se ra di i na ko ji na ~in }e se do go vo re ni pro gram re a li zo va ti.  Imate li ve}a o~ekivawa od vojvo|anskog parlamenta koji ste u prethodnom sazivu kritikovali zbog izostanka zakonodavne inicijative?

- Od la ze }i sa ziv po kra jin skog par la men ta kri ti ko va li smo jer ni je na pra vi na ~in od re a go vao u od re |e nim si tu ci ja ma jer, pre sve ga, ni je ko ri stio svo je ustav no pra vo da pod no si za kon ske ini ci ja ti ve re pu bli~ kom par la men tu. Uve ren sam da }e to u no vom sa zi vu mo ra ti da se pro me ni, jer Skup {ti na Voj vo di ne je naj vi {e pred stav ni~ ko te lo gra |a na Po kra ji ne i ona mo ra da u~e stvu je u kre i ra wu za ko na upra vo u in te re su tih gra |a na.

LSV ne ma ne ka po seb na o~e ki va wa kad je re~ o per so nal ni re {e wi ma, ali mi slim da za hva qu ju }i iz bor nim re zul ta ti ma i re al nim od no si ma sna ga u ko a li ci ji ka kvu o~e ku je mo, ima mo pra vo i na ~el nu po zi ci ju u po kra jin skom par la men tu  A kad je re~ o raspodeli funkcija u Pokrajini, kakva su va{a o~ekivawa u tom pogledu i ra~una li Liga na mesto predsednika Skup{tine Vojvodine, kako se spekuli{e u javnosti?

- LSV ne ma ne ka po seb na o~e ki va wa kad je re~ o per so nal ni re {e wi ma, ali mi slim da za hva qu ju }i iz bor nim re zul ta ti ma i re al nim od no si ma sna ga u ko a li ci ji ka kvu o~e ku je mo, ima mo pra vo i na ~el nu po zi ci ju u po kra jin skom par la men tu. Ali, sve to za vi si od {i re sli ke i do go vo ra ko ji }e se po sti }i i na re pu bli~ kom i na po kra jin skom i na lo kal nom ni vou.  Da li }e od te {ire slike zavisiti i koalicioni sporazum u Novom Sadu i Zrewaninu, gde LSV ra~una na gradona~elni~ke pozicije?

- Na rav no da sve to za vi si od ko a li ci o nih do go vo ra na cen -

 [ta }e se desiti sa obe}awima o dono{ewu zakona o finansirawu APV, koji nije usvojen u prethodnom mandatu Skup{tine Srbije uprkos ustavnoj obavezi?

- LSV ima pri pre mqen na crt za ko na o fi nan si ra wu i mi smo sprem ni da taj akt upu ti mo u pro ce du ru Skup {ti ne Sr bi je uko li ko u po kra jin skom par la men tu opet ne bu de kon sen zu sa o to me da se u|e u za ko no dav nu ini ci ja ti vu. Sa ~e ka }e mo sto ti wak da na na kon for mi ra wu no ve po kra jin ske vla de ko ja bi tre ba lo da ini ci ra pri pre mu tog za ko na i upu ti ga Skup {ti ni Voj vo di ne, oda kle bi bio pro sle |en re pu bli~ kom par la men tu. Uko li ko u tom ro ku u Po kra ji ni ne bu de ras pra ve o tom pi ta wu, po sla ni ci LSV }e sa mi taj za kon ski akt pred lo `i ti u Skup {ti ni Sr bi je.

B. D. Savi}

TVIT CRTICA Eg zi bi ci je

Ko ga }e odu va ti pro ma ja

Ka ko se do go vo ri ti o no voj vla di, di le ma je o ko joj se de ba to va lo i na dru {tve noj mre `i Tvi ter.

LDP –ovac Dra go Ko va ~e vi} po ru ~u je : Ove Do di ko ve i Da ~i }e ve eg zi bi ci je su sra ~u na te na po na vqa we isto ga. Sa kri ti stvar ne pro ble me, a vla da ti na oni ma {to ih pro iz ve de{.

U di sku si ju se ukqu ~io i gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i}: “...vi dim da ne ma jo{ ni {ta od vla de, a da To mi slav Ni ko li} po nu di man dat Do di ku?”, ima “ide ju” Je {i}.

No vi nar Jak {a [}e ki} raz mi {qa : “ Ako Do dik uce wu je ko }e u vla du Sr bi je , a ko ne, ja sam on da zdu {no za to da LDP u|e oba ve zno u vla du, a Do dik ne ka gle da svo ja po sla”.

Funk ci o ner SVM Ba lint Pa stor oka ~io je na svoj Tvi ter na log blog pod na zi vom “ Pro ma ja”. …Ali, ko li ko vi dim, i To ma i Bo Ta su za do voq ni. Svu gde idu ru ku pod ru ku. Ali oni to mo gu, ni ko ih ne }e kri ti ko va ti. A nas ili op tu `u ju da kri {om po dr `a va mo To mu ili nas na pa da ju zbog to ga {to tre nut no je di no Ta di }e vu bu du }u vla du sma tra mo vred nom po dr {ke. Tre ba lo bi ve} shva ti ti: iako se kon ti nu i ra no mo ra mo bo ri ti pro tiv uni {te wa, ne }e mo po sta ti ni ~i ji sa te lit. To bi bi lo is pla ti vi je, ali mi je di no sa mo stal no po li ti zi ra we sma tra mo pri hva tqi vim, ono ba zi ra no na vred no sti ma. U skla du sa ovim }e mo de lo va ti i u bu du} no sti. A Ta di }u po ru ~u jem: ka `i te, mo lim Vas va {em no vo pe ~e nom pri ja te qu, ko ji u po sled we vre me iz ja vqu je da Sr bi ju za mi {qa kao ku }u sa dvo ja vra ta - jed na pre ma Ru si ji, a dru ga pre ma EU -, da su pro sto ri je sa dvo ja vra ta pro maj ne. A pro ma ja je {tet na po zdra vqe!, na pi sao je Ba lint Pa stor.

Nek na pi {e Ma ri na Ne smi ru ju se stra sti oko to ga mo ra li se pe va ti dr `av na him na. Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac ci ti ra re ~i pro fe so ra Ra do {a Qu {i }a {ta tre ba da ra de po sla ni ci : „Iz po {to va wa pre ma dr `a vi, mo gu ma kar da otva ra ju usta”.

- Do bro, on da ne ka po sla nik Ra do{ to ra di i po za vr {et ku him ne, pred la `e Ta so vac. A na pri zna we po sla ni ka Pre o kre ta” Mi qen ka De re te: „Ne od go va ra mi tekst him ne!”, Ta so vac do da je: Pa ni {ta, on da an ga `uj te Ma ri nu Tu ca ko vi} da na pra vi tekst ko ji }e bi ti svi ma pri hva tqiv!

Ve ra i me ra Li ga{ De jan ^a po po ru ~u je : I dok spe ku li {u o funk ci ja ma, pa pi ri i pro ble mi se na go mi la va ju. Haj de ma lo od go vor no sti.

So cij li sta, {am pion u bok su Ne nad Bo rov ~a nin ci ti ra umo tvo ri ne na laj ni, ali ne ot kri va ko me su na me wen.

“Naj ja ~i” so ci ja li sta po ru ~u je : Imaj ve ru i me ru! U ~e mu? U sve mu!

Ro |a~ ko ka(d)ri ra we La `ni, Tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi} pra ti de {a va wa na po li ti~ koj sce ni.

- To ma Ni ko li} je od lu~ no pro tiv stra na~ kog za po {qa va wa pa }e u ka bi ne tu pred sed ni ka uglav nom ra di ti we go vi ro |a ci- sa op {tio je la `ni Slo ba.

Gde je vi {ak De mo kra ta Go ran Je {i} sma tra da ni je pra va pri ~a ko li ko }e mi ni sta ra bi ti u no voj vla di, jer se tu ra di sve ga o sto ti nak qu di ma we u dr `av noj upra vi.

Ima u re pu bli~ koj ad mi ni stra ci ji za po sle nih, a kao fo ra je u bro ju mi ni sta ra, bar 30.000 mo ra na uli cu, ako mo `e u pri vre di mo `e i u ad mi ni stra ci ji na ro ~i to u Be o gra du, po go to vo {to bar 10.000 ne zna gde im je rad no me sto, mo gu po la ko i ime nom i pre zi me nom da na bro jim, tvr di Je {i} na laj ni.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE NA JA VIO DA DA NAS PO^IWU RAZ GO VO RI O VLA DA JU ]OJ VE ]I NI

Svi sa svi ma pre go va ra ju Ovaj da na {wi po ne de qak na An dri }e vom ven cu za mno ge ne }e bi ti ona ko ka ko su i{ ~e ki va li bar ka da je u pi ta wu for mi ra we no ve vla de. O~i to je da vi kend ni je do neo vla da ju }u ve }i nu, s ko jom bi ne ko od kan di da ta za man da ta ra, a o~e ki va lo se da to ve} da nas bu de li der DS Bo ris Ta di}, iza {ao pred pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. [ef dr `a ve je na ja vio da od da nas po ~i we kon sul ta ci je o for mi ra wu vla de sa par la men tar nim stran ka ma, shod no ra ni jem obe }a wu, i do dao da ne `e li da spe ku li {e ko }e je for mi ra ti, ali da vla da mo ra da bu de sa sta vqe na {to pre.

Ni ko li} je pod se tio da je obe }ao da }e, shod no za ko nu i Usta vu Sr bi je, oba vi ti raz go vo re sa pred stav ni ci ma par la men tar nih stra na ka uko li ko se ni ko ne po ja vi sa do go vo rom o par la men tar noj ve }i ni. Ka ko je re kao Ni ko li}, iako je do go vor o ve }i ni bio ob ja vqen po sle par la men tar nih iz bo ra 6. ma ja, o~i gled no je da te ve }i ne ne ma, od no sno da we mu ni je pred sta vqe na.

- Raz go va ra }u sa pred stav ni ci ma svih po li ti~ kih stra na ka, ili bar tri naj ve }e gru pa ci je, ko je su za stu pqe ne u par la men tu- re kao

ne po sto ji ne ki vre men ski rok u ko jem mo ra da oba vi te raz go vo re, ali da o~e ku je da }e oni bi ti br zo za vr {e ni. Mno gi upu }u ju, iako po sto ji Ustav ni rok do 8.sep te bra, da zbog ak tu el ne eko nom ske si tu a ci je Sr bi ja mo ra {to pre da do bi je no vi Ka bi net, ali o~i to da je pro te kli vi kend imao ne ke pre pre ke, ili obr te, pa raz go vo ri de mo kra ta i so ci ja li sta za po ~e ti 8. ma ja po okon ~a wu par la men tar nih iz bo ra nam ni su do ne li na ja vqi va no fi na le, u ko me se o~e ki vao LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a da bu de tre }i deo ko ji do no si vi {e od 126 me sta u Skup {ti ni.

Li der SPS Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da za sa da jo{ ne ma par la men tar ne ve }i ne i do dao da }e na sta vi ti raz go vo re sa DS i we nim li de rom Ta di }em o for mi ra wu bu du }e vla de.Ka ko je re kao, tek na kon to ga }e bi ti mo gu }e u}i u pro ces iz bo ra no ve vla de. On je do dao da su na pre go vo ri ma sa DS po kre nu ta ne ka pi ta wa, oko ko jih jo{ tre ba raz go va ra ti, kao {to je so ci jal no-eko nom ski pro gram vla de.

- Do go vor sa po sled weg sa stan ka je da na sle de }em raz go va ra mo o tim eko nom skim pi ta wi ma ali i

Vu ~i} i Ta di} u ba {ti ita li jan ske am ba sa de

Ni ko li} i do dao da sma tra da te gru pa ci je u ne koj kom bi na ci ji mo gu da for mi ra ju vla du.„Ne }u da spe ku li {em ko bi to mo gao da bu de. Ko }e sa kim - u to me ne u~e stvu jem, ali ras po red mi ni star skih fo te qa je pro blem {to je ne do pu sti vo„.

Ni ko li} je na ja vio da }e po sle raz go vo ra sa SNS raz go va ra ti sa DS pa sa SPS. Po we go vim re ~i ma

{ta je DS ura di la sa dru gim po ten ci jal nim part ne ri ma u vla di Sr bi je- re kao je Da ~i} ob ja {wa va ju }i tre nut nu po li ti~ ku si tu a ci ju.On je konst ta o vao i da ona ne zna ~i da su raz go vo ri o for mi ra wu vla de pro pa li ne go „da da nas jo{ ni smo u pri li ci da ka `e mo da je sve sprem no za iz bor no ve vla de”.

Na pi ta we da li je LDP pri hva tqiv part ner za we ga, Da ~i} je od -

go vo rio da je ipak naj va `ni je pi ta we ka kvu }e po li ti ku vo di ti vla da Sr bi je.

- Ni je tu pi ta we LDP kao stran ke. I ra ni je smo u vla di Sr bi je ima li stran ke sa ko ji ma se ni smo

~i }em re kao da }e RS pro te sto va ti pro tiv bi lo ka kve vla de ko ja bi „uslo `i la sa rad wu in sti tu ci ja Srp ske i vla de Sr bi je”, od no sno pro tiv ne kog ko, ka ko je re kao, go vo ri ru `no o Srp skoj i ja sno se su -

3

Ko ra ci po Usta vu Pre ma Usta vu Sr bi je, Skup {ti na Sr bi je u ro ku od tri me se ca od kon sti tu i sa wa mo ra da iza be re no vu vla du, ina ~e }e bi ti ras pu {te na i ras pi sa ni no vi iz bo ri. Ka ko pro pi su je Ustav, pred sed nik re pu bli~ kom par la men tu pred la `e kan di da ta za pred sed ni ka vla de, po {to sa slu {a mi {qe wa pred stav ni ka iza bra nih iz bor nih li sta.

Pre ma naj vi {em prav nom ak tu dr `a ve, par la ment na ka sni je 90 da na od da na kon sti tu i sa wa mo ra da iza be re vla du.

U su prot nom }e bi ti ras pu {ten i bi }e odr `a ni no vi iz bo ri. Ako se to do go di, pred sed nik dr `a ve }e ras pi sa ti par la men tar ne iz bo re ta ko da se oni okon ~a ju 60 da na od ras -

pi si va wa. Kan di dat za pre mi je ra pred la `e pro gram i sa stav bu du }e vla de, a par la ment isto vre me no gla sa i o pro gra mu i o sa sta vu. Vla da je iza bra na ako za wen iz bor gla sa ve }i na od ukup nog bro ja po sla ni ka, a wen man dat po ~i we da te ~e od mo men ta po la ga wa za kle tve.

Vla da je no si lac iz vr {ne vla sti u Sr bi ji, a u we ne nad le `no sti spa da ju utvr |i va we i vo |e we po li ti ke, iz vr {a va we za ko na i dru gih op {tih aka ta par la men ta, do no {e we ured bi i dru gih aka ta neo p hod nih za iz vr {a va we za ko na, pred la ga we za ko na par la men tu, usme ra va we ra da dr `av nih or ga na, nad zor nad wi ho vim ra dom.

LI DER LDP ^E DO MIR JO VA NO VI]:

Za vr {a vam raz go vo re s Ta di }em

Pal ma i ^e da na pro sla vi kod Da~ i }a Pr vi pro ta go ni sta ve sti i raz go vo ra o do go vo re noj po sti zbor noj ko a li ci ji i no voj vla da ju }oj ve }i ni li der JS Dra gan Mar ko vi} Pal ma ovih da na vi {e ni je ta ko pri stu tan u jav no sti da ob ja sni {ta se de {a va. Ni na te le fon ske po zi ve ne od go va ra.

Me |u tim, Mar ko vi} jer ju ~e pri su stvo vao ve `bi u na stav nom cen tru „Ma ki{„ gde je obe le `en dan Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i srp ske po li ci je. Me |u go sti ma bio je i li der LDP ^e do mir Jo va no vi}. sla ga li. Ov de je re~ o to me ka kvu po li ti ku }e da vo di vla da Sr bi je.

Mi se sa ne kim sta vo vi ma ne sla `e mo i to je op {te po zna to , ali je bit no da utvr di mo ja snu dr `av nu po li ti ku ko ja }e bi ti po li ti ka ~i ta ve vla de, za kqu ~io je Da ~i} is ti ~u }i da je po pi ta wu Ko so va po treb na od go vor na i ja sna po li ti ka i da su re ci pro~ ne me re naj bo qi na ~in u od no si ma.

Da ~i} is ti ~e da o~e ku je od go vor nu po li ti ku, {to to we mu „zna ~i hra brost da se do no se od lu ke”.

Iako je pro ve ja va lo da ko a li ci ji oko SPS sme ta ju sta vo vi LDP o KiM i Re pu bli ci Srp skoj da bi „glat„ pro {ao u oda bi ru DS za vla da ju }u ve }i nu, kao {to smo na ja vqi va li si tu a ci ja je za kom pli ko va na i sta vom pred sed ni ka RS Mi lo ra da Do di ka, ko ji je iz re kao u Ba wa lu ci, a po po vrat ku iz Be o- gra da Do dik je na kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj za jed no sa Da -

prot sta vio ula sku li de ra LDP-a u Vla du Sr bi je.

Pred sed nik LDP ^e do mir Jo va no vi} na ja vio je za si no} raz go vo re i do go vo re o for mi ra wu vla de sa pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di }em.Jo va no vi} je re kao no vi na ri ma da se u do sa da {wim raz go vo ri ma ni je pri ~a lo ni o ka kvim ka drov skim funk ci ja ma, ve} is kqu ~i vo o bu du} no sti dr `a ve.”Mi raz go va ra mo sa mo o ori jen ta ci ji ze mqe, ne o funk ci ji za me ne ili bi lo kog dr `av nog ~i nov ni ka”, ka zao je on.

Li der SNS Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je ta stran ka sprem na da po nu di sa rad wu So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je i po je di nim opo zi ci o nim stran ka ma sa ko ji ma ve} sa ra |u je na stva ra wu bu du }e Vla de Sr bi je. On je re kao da bi sva ka vla da, bez SNS u woj, bi la ne le gi tim na.

D. Mi li vo je vi}

SDU: Skan da lo zan na stup Da ~i }a u Ba wa lu ci So ci jal de mo krat ska uni ja ju ~e je oce ni la da je li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} imao „skan da lo zan na stup” na kon fe ren ci ji za {tam pu u Ba wa lu ci, ko ji, ka ko sma tra ju u SDU, pred sta vqa „na sta vak po li ti ke SPS iz pe ri o da de ve de se tih go di na”. Ka ko se na vo di u sa op {te wu ove stran ke Da ~i} tre ba da od go vo ri {ta pod ra zu me va pod re ci pro~ nim od go vo rom Sr bi je na su ko be pri li kom ukla wa wa ba ri ka da na se ve ru Ko so va i da li o~e ku je od oru `a nih sna ga Sr bi je da u|u u su kob sa pri pad ni ci ma Kfo ra. Da ~i} je ju ~e u Ba wa lu ci, po sle su sre ta sa pred sed -

ponedeqak4.jun2012.

ni kom RS Mi lo ra dom Do di kom, re kao da ako ne ko mo `e da na pa da Sr be na Ko so vu ne ka `we no on da Sr bi ja ne ma ni ka kvu dr `av nu po li ti ku.”Uko li ko me |u na rod na za jed ni ca i pri {tin ske vla sti vu ku jed no stra ne po te ze pre ma Sr bi ma, on da i Sr bi ja tre ba da pri me ni re ci pro~ ne me re, re kao je ju ~e Da ~i}. U sa op {te wu SDU je na ve de no da jo{ uvek ne ma od go vor pod ko jim okol no sti ma i po ~i jem na lo gu je,” uz ogrom nu me dij sku pom pu u vre me pred iz bor ne }ut we, iz vr {e no hap {e we pe to ri ce Al ba na ca iz Pre {ev ske do li ne, a, ko ji su, go to vo u pot pu noj taj no sti, oslo bo |e ni od -

mah po za vr {et ku dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra”. U sa op {te wu se oce wu je i da je Dej ton ski spo ra zum, „na ne ki na ~in, ve ri fi ka ci ja le gi ti mi te ta zlo ~i na~ ke po li ti ke Slo bo da na Mi lo {e vi }a od stra ne ta da pot pu no ne mo} ne me |u na rod ne za jed ni ce” i da ni je do ku ment ko jim bi lo ko u Sr bi ji tre ba da se po no si. SDU, ka ko je sa op {te no, o~e ku je i od go vor ~el ni ka De mo krat ske stran ke da li }e sta vo vi ko je je Da ~i} iz neo bi ti i zva ni~ na po li ti ka sle de }e vla de i da bi od od go vo ra na ova pi ta wa bi umno go me mo gla da za vi si i po dr {ka SDU na red noj srp skoj vla di.

REKLI SU

Ome ro vi}: Do dik sa mo za o {tra va Funk ci o ner SDPS Me ho Ome ro vi} osu dio je iz ja vu pred sed ni ka RS Mi lo ra da Do di ka o dis tan ci ra wu ako u vla du Sr bi je u|e li der LDP ^e do mir Jo va no vi}, is ta kav {i da je ne do pu sti vo da se on ta ko po na {a pre ma gra |a ni ma Sr bi je i we nim dr `av nim in sti tu ci ja ma.Pre ma we go vim re ~i ma, Do dik }e ova ko sa mo do dat no „za o {tri ti iona ko te {ku si tu a ci ju, a mo `e na ne ti {te tu i gra |a ni ma Re pu bli ke Srp ske i sa rad wi we nih in sti tu ci ja sa Vla dom Sr bi je”. Ome ro vi} je re kao da se „pred sed nik Re pu bli ke Srp ske po na {a kao da je pred sed nik Sr bi je i da bi, ume sto To mi sla va Ni ko li }a, on iz gle da hteo da na |e man da ta ra za sa stav vla de Sr bi je”. „Ve} je po ~eo i da sa sta vqa vla du, pa ta ko ka `e da ne }e to le ri sa ti ula zak ^e de Jo va no vi }a u wu. Iako ne zna ka kva }e bi ti po li ti ka bu du }e vla de, on ka `e da }e se ‘bez okle va wa dis tan ci ra ti od ta kve po li ti ke’”, do dao je Ome ro vi}.

\e li}: Ne ma mo ~a rob ni {ta pi} „Svi ma je ja sno da se ne oti ma ju ba{ stran ke da bu du sto `er bu du }e ko a li ci je. Mi ne be `i mo od odo go vor no sti, ali i ne ma mo ~a rob ni {ta pi}. Ne mo `e mo i ne }e mo do zvo li ti da na je sen ne ki part ne ri, bi lo po li ti~ ki ili so ci jal ni ili me |u na rod na za jed ni ca o|e dan put ot kri ju da je si tu a ci ja te {ka i kre nu sa uce na ma ka DS i na {em pred sed ni ku. Ve o ma je bit no da gra |a ni, po li ti~ ke stran ke, so ci jal ni part ne ri i me |u na rod na za jed ni ca po de le sa na ma ana li zu si tu a ci je i sa mim tim pre u zmu svoj deo od go vor no sti za pe riod do kra ja 2013. go di ne“, re kao je za Ta njug ~lan Pred sed ni {tva DS Bo `i dar \e li}. On je do dao da DS ne be `i od od go vor no sti ko ju su joj gra |a ni po ve ri li na iz bo ri ma i ko ju je sprem na da po ne se uko li ko svi part ne ri bu du sprem ni da de le i do bro i zlo.

Pred sed nik Li be ral no-de mo Pre ma we go vim re ~i ma, LDP krat ske par ti je ^e do mir Jo va - je uvek ~i nio sve da po mog ne na no vi} naq ja vio je za si no} za vr - {em dru {tvu a ko li ko smo u to {ne raz go vo re o for mi ra wu no - me bi lo po dr `a ni od dru gih sa ve vla de sa pred sed ni kom De mo - da ni je va `no a „je di no ne ne krat ske stran ke Bo ri som Ta di - pri hva ta mo da se od nas tra `i }em. da Sr bi ju la `e mo”.

Jo va no vi} je re kao no vi na ri Li der LDP je na veo i da je ta ma da se u do sa da {wim raz go vo - stran ka ima la raz u me va we i za ri ma ni je pri ~a lo ni o ka kvim si tu a ci ju u ko joj se na la ze dru ge k a d r o v s k i m stran ke kao i za funk ci ja ma, ve} po zi ci ju u ko joj Mo `e mo bi ti deo is kqu ~i vo o bu se na la zi Ta di}. du} no sti dr `a ve. vla de ko ja }e sta vi ti „Mo `e mo bi ti „Mi raz go va ra mo deo vla de ko ja }e ta~ ku na tu ma ra wa sa mo o ori jen ta sta vi ti ta~ ku na ove ze mqe ci ji ze mqe, ne o tu ma ra wa ove ze funk ci ji za me ne mqe”, re kao je on, ili bi lo kog dr `av nog ~i nov ni - do dav {i da na to pi ta we Ta di} ka”, ka zao je on po sle obe le `a tre ba da od go vo ri. va wa Da na MUP-a i po li ci je u Jo va no vi} je na veo i da su na stav nom cen tru „Ma ki{„. broj ni pro ble mi me |u na ma po Jo va no vi} je iz ja vio da `e li sle di ca po gre {ne po li ti ke i da Sr bi ja do bi je spo sob nu i efi - da ih do `i vqa va kao po sle di ca ka snu vla du a ona }e bi ti ta kva onog osnov nog - „mi smo iz van a ako ima ja snu po li ti ku ko ja }e u svet se mo ra mo {to pre vra od go vo ri ti na sve pro ble me ko - ti ti”.

Ne ma mo pra vo na gre {ku Pre ma we go vim re ~i ma, pra vo na gre {ku Sr bi ja ne ma i za to jer smo „mi `i vi sve do ci onih gre {a ka ko je su dru ge ge ne ra ci ja ~i ni le u pro {lo sti”. On je na veo i da ne }e u~e tvo va ti u po nov nom pra vqe wu gre {a ka iz pro {lo sti ali da je spre man „da bu de deo hra brog li der stva” u iz la zu iz pro ble ma. „Tu sam da bu dem deo to ga sa svi ma ko ji su na ta ko ne {to oba ve zni - oni ni su sa mo u po li ti ci ve} su i na ne kim dru gim adre sa ma, u cr kvi, aka de mi ji, Uni ver zi te tu, po slov nom sve tu, na sva kom onom me stu ko je je to li ko obes ~a {}e no po gre {nom pol ti kom da da nas zvu ~i go to vo ne ve ro vat no da te in sti tu ci je tre ba da po mog nu ze mqi”, re kao je on.Li der LDP na vo di da je po li ti ka za to od go vor na a da je pro me na po li ti ke put do nor mal ne Sr bi je. jih je pu no. ”Ni ko ga ne uce wu je mo, ov de se ne ra di o man da ti ma i o po je di na~ nim slu ~a je vi ma ja i svi mi `e li mo da Sr bi ja do bi je vla du ko ja }e dr `a vu iz ve sti iz ko me u ko joj se na la zi”, na veo je on.

„Ka da smo po sled wi put ova ko za lu ta li po sta li smo naj ne sre} ni je dru {tvo, to je bi lo kra jem osam de se tih i de ve de stih go di na pro slog ve ka a da nas Sr bi ja ne ma pra vo na ta kvu gre {ku”, re kao je li der LDP.

LI DER NA PRED WA KA OTVA RA AKAR TE

Vu ~i}: SNS sprem na da po nu di sa rad wu SPS Li der Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je ta stran ka sprem na da po nu di sa rad wu So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je i po je di nim opo zi ci o nim stran ka ma sa ko ji ma ve} sa ra |u je na stva ra wu bu du }e Vla de Sr bi je.

Vu ~i} je Ta nju gu re kao da }e to pre ne ti i na kon sul ta ci ja ma kod pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, ko ji da nas po ~i we raz go vo re sa par la men tar nim stran ka ma, ka ko bi se Vla da Sr bi je {to pre for mi ra la.

Li der SNS je do dao da }e se de le ga ci ja te stran ke u naj ja ~em sa sta vu oda zva ti po zi vu pred sed ni ka Sr bi je i sa op {ti ti stav da bi sva ka vla da, bez SNS u woj, bi la ne le gi tim na.

Vu ~i} je na veo i da je Sr bi ji po treb na vla da ko ja }e do ne ti pro me ne i bo ri ti se pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, si ro ma -

{tva, ne za po sle no sti, za eko nom ski raz voj ze mqe sa no vim qu di ma, a ne sa oni ma ko ji }e da je „ra za ra ju u sva kom po gle du”. „Sprem ni smo da po nu di mo sa rad wu SPS i po je di nim opo zi ci o nim stran ka ma sa ko ji ma ima mo od re |e ni vid sa rad we na stva ra wu bu du }e vla de ko ja }e do ne ti pro me ne”, na veo je Vu ~i}.

Vu ~i} je pre ci zi rao da }e osim we ga na sa sta nak sa pred sed ni kom Sr bi je i}i i kan di dat te stran ke za pre mi je ra Jor go van ka Ta ba ko vi}, kao i naj vi {i funk ci o ne ri stran ke me |u ko ji ma su Zo ra na Mi haj lo vi} i Ne boj {a Ste fa no vi}...

Ni ko li} }e da nas za po ~e ti raz go vo re o for mi ra wu no ve Vla de Sr bi je sa pred stav ni ci ma par la men tar nih stra na ka, sa op {te no je ra ni je da nas iz Pres slu `be pred sed ni ka Re pu bli ke.

4

ekonomija

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

SLE DE NO VA PO SKU PQE WA NAFT NIH DE RI VA TA

Ne da di nar da i kod nas po jef ti ni go ri vo Dr `a va neo d go vor na u slu ~a ju Agro ban ke Dr `a va je kao ak ci o nar Agro ban ke mo ra la da se mno go od go vor ni je po na {a u upra vqa wu tom ban kom, ka `e Go ran Pi ti}.

Pi ti}, pro fe sor na Fa kul te tu za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju, upo zo ra va da de {a va wa u Agro ban ci „uno se ner vo zu u ~i tav ban kar ski si stem”. „Mi slim da je dr `a va mo ra la mno go ozbiq ni je da upra vqa tim zna ~aj nim sred stvi ma, po seb no {to sa da ula `e no va sred stva za do ka pi ta li za ci ju”, is ta kao je Pi ti}, ko ji je i pred sed nik Uprav nog od bo ra „So si je te `e ne ral ban ke”. „Ja sno je da to ni je po je di na ~an slu ~aj i, ne za bo ra vi mo, tre }i na ba na ka po slu je sa gu bi ci ma, od ko jih se ne ma li deo od no -

si na ban ke u ko ji ma je dr `av ni ka pi tal”, is ta kao je Pi ti}.

On ob ja {wa va da „to go vo ri o po tre bi bo qeg upra vqa wa re sur si ma, po {to je dr `a va i ak ci o nar, a nor mal no sve to uno si ner vo zu u ban kar ski sek tor, uno si pro ble me za kli jen te tog sek to ra i to je ne {to {to ta ko |e do dat no op te re }u je ban ke”.

NBS je 25. ma ja od u ze la do zvo lu za rad Agro ban ci, u ko joj je bi la uve de na pri nud na upra va od 29. de cem bra 2011. Isto vre me no je osno va na No va Agro ban ka u ci qu obez be |e wa kon ti nu i te ta u spro vo |e wu po slov nih ak tiv no sti Agro ban ke i za {ti te in te re sa svih we nih de po ne na ta i dru gih po ve ri la ca u pot pu no sti.

Re sti tu ci ja ote `a va ste ~aj Po stu pak re sti ti tu ci je, od no sno po vra }a ja imo vi ne biv {im vla sni ci ma ote `a va pro da ju pred u ze }a iz ste ~a ja, iz ja vio je di rek tor Cen tra za ste ~aj Agen ci je za pri va ti za ci ju De jan Jo ki}.

“Ste ~aj ni po stu pak je uspo ren zbog do no {e wa Za ko na o po vra }a ju od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu”, re kao je di rek tor Jo ki} u in ter vjuu Ta njug u i na gla sio da se „~ak u 58 pred me ta pro ve ra va fak ti~ ko sta we si tu a ci je.” Jo ki} je ob ja snio da je Za kon o re sti tu ci ji de ro gi rao na ~e lo hit no sti ste ~aj nog po stup ka.

“Agen ci ja za pri va ti za ci ju, kao ste ~aj ni uprav nik mo ra da iz vr {i pro ve ru isto rij skog kre ta wa na ka ta star skim par ce la ma od 1930ih pa do da nas, pro ces ko ji mo `e da tra je i ne ko li ko me se ci”, ob ja snio je Jo ki}. Pre ma Jo ki }u, bez de taq ne pro ve re u ka ta stri ma, isto rij skim ar hi vi ma, Di rek ci ji za imo vi nu, Agen ci ji za re sti tu ci ju, ste ~aj ni uprav nik ne mo `e da pri stu pi pro da ji i unov ~e wu ste ~aj ne imo vi ne, a to pod ra zu me va pe riod od mi ni mum tri do ~e ti ri me se ca.

“I nad le `ne in sti tu ci je ko je se ba ve ovom pro ble ma ti kom pre tr pa ne su zah te vi ma ste ~aj nog uprav ni ka za pro ve ru do ku men ta ci je. Re~ je o ogrom nom bro ju par ce la, ve li koj imo vi ni. Po ku {a va mo da taj pro ces {to hit ni je spro ve de mo, ali on tra je i tra ja }e jo{ ne ko vre me”, tvr di Jo ki}.

Jo ki} je na gla sio da ste ~aj ni uprav nik mo ra da bu de opre zan ka ko u bu du} no sti ne bi do {lo do

spo ro va i pla }a wa na kna da {te ta.

Di rek tor Cen tra je na veo da je kra jem ok to bra 2011, od mah po {to je za kon o re sti tu ci ji do net, ot ka za no 26 pro da ja. Jo ki} ka `e da je od po ~et ka go di ne na pro da ju po nu |e no 36 ste ~aj nih du `ni ka, da je ta imo vi na unov ~e na za 140,2 mi li o na di na ra, ali da bi su ma sva ka ko bi la ve }a da ni je bi lo ot ka za nih pro da ja.

Jo ki} je na veo da je Agen ci ja, od 2006. ka da je uve de na kao in sti tu ci ja ko ja u~e stvu je u ste ~aj nom post pu ku, us pe la da po ve }a pro ce nat na mi re wa po ve ri la ca sa 22 na oko 33,6 od sto, a da su u ne kih 48 ste ~aj nih po stu pa ka po ve ri o ci na mi re ni u sto pro cent nom iz no su.

Jo ki} je ob ja snio da je Agen ci ja za pri va ti za ci ju za du `e na da ime nu je ste ~aj ne uprav ni ke u dr `av nim i dru {tve nim pred u ze }i ma u ste ~a ju i da je us po sta vi la si stem, ko ji i po red to ga {to se vo di oko 600 pred me ta, „uspe {no funk ci o ni {e”. Na jed nog za po sle nog u Cen tru za ste ~aj, vo di se 35 pred me ta, od no sno on pra ti na te re nu u pro se ku rad 35 ste ~aj na uprav ni ka, {to pod ra zu me va, iz me |u osta log, sva ko dnev nu kon tro lu, iz la zak na te ren…

Jo ki} je na veo ka ko tre ba da bu de utvr |e na stra te gi ja za fir me u re struk tu ri ra wu i {ta }e bi ti sa tim pred u ze }i ma. Jo ki} je is ta kao i da si tu a ci ja ni je „cr no-be la” u po gle du vi si ne na gra da ko je se do de qu ju ste ~aj nim uprav ni ci ma za uspe {no vo |e we ste ~aj nih po stup ka.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

114,9285

117,2740

119,9713

114,5767

Australija

dolar

1

90,1118

91,9508

94,0657

89,8359

Kanada

dolar

1

89,8090

91,6418

93,7496

89,5340

Danska

kruna

1

15,4599

15,7754

16,1382

15,4126

Norve{ka

kruna

1

15,1843

15,4942

15,8506

15,1378

[vedska

kruna

1

12,7737

13,0344

13,3342

12,7346

[vajcarska

franak

1

95,6383

97,5901

99,8347

95,3455

V. Britanija

funta

1

142,9637

145,8813

149,2366

142,5260

SAD

dolar

1

92,9692

94,8665

97,0484

92,6846

Kursevi iz ove liste primewuju se od 1. 6. 2012. godine

Iako bi, na osnov n u ce n e naf te na svet skom tr `i {tu, ko ja je u pa du, li tar go ri va mo gao da po jef ti ni, to se ne de {a va jer u Sr bi ji ne pre sta no pa da vred nost di na ra u od no su na evro i do lar. Ume sto to ga go ri vo u Sr bi ji je po sku pe lo u ve le pro da ji u pro se ku za je dan di nar, {to }e uti ca ti i na po s ku p qe w e naft n ih de ri va ta na ben zin skim pum pa ma.

Ben zin je od pet ka sku pqi za po la di na ra po li tru, di zel za 1,5 di nar, dok je lo` uqe po sku pe lo za pet di na ra.

U Udru `e wu ben zin skih sta ni ca Sr bi je is ti ~u da }e zbog po sku pqe w a u ve l e p ro da j i, go ri vo ve} od na red ne ne de qe po sku pe ti i na pum pa ma za isti taj iz nos. U tom udru `e wu ka `u da }e, iako ne vi de raz log za tre nut no po sku p qe w e ve l e p ro daj nih ce na, do pro me ne ce nov n i k a u ma l o p ro da j i do } i ~im bu du po tro {e ne ko li ~i ne na ba vqe ne po sta rim ce na ma.

Do po sku pqe wa go ri va u Sr bi ji }e do }i upr kos stal nim sni `e wi ma ce na naf te na svet skim ber za ma. Po tom osno vu se mo gu} nost po jef ti we wa go ri va po ni {ta va zbog pa da vred no sti di na ra u od no su na evro i do lar, uka za li su naft nim udru `e wi ma.

Ne sta bil nost do ma }e va lu te uti ~e na ne mo gu} nost sni `e wa ce ne go ri va, ka za li su naf ta {i ko ji su po ru ~i li da bi, uko -

li ko bi kurs bio sta bi li zo van i ce ne naf te osta le na ovom ili ni `em no vou, go ri vo u Sr bi ji si gur no po jef ti ni lo.

U Udru `e wu ben zin skih sta ni ca Sr bi je is ti ~u da ne sta bil nost do ma }e va lu te na omo gu }a va sni `e wa ce ne go ri va.

Iz ovog udru `e wa is ti ~u da ne

uka zu ju }i da je pad kur sa di na ra u od no su na evro i do lar u po sled wih me sec da na pot pu no ne u tra li sao pad ce ne si ro ve naf te, a ti me i one mo gu }io sni `e we ce na go ri va na do ma }em tr `i {tu. Bu du }i da je kre ta we ce ne si ro ve naf te i kur sa stra nih va lu ta u na {oj ze -

Do poskupqewa goriva u Srbiji }e do}i uprkos stalnim sni`ewima cena nafte na svetskim berzama o~e ku ju pro me ne ce ne de ri va ta na red nih da na, osim uko li ko bi se kurs evra sta bi li zo vao i ce na naf te osta la na sa da {wem ni vou ili na sta vi la da pa da, {to bi mo glo da do ve de do sni `e wa ce ne go ri va.

Sli~ no ka `u i u Udru `e wu naft n ih kom p a n i j a Sr b i j e,

mqi ima lo obr nut trend, za raz li ku od ze ma qa u okru `e wu u ko ji ma su ma lo pro daj ne ce ne go ri va sma we ne, u Sr bi ji su osta le na pri bli `no istom ni vou. I po red to ga, is ti ~u u UNKS, pro se~ na ma lo pro daj na ce na go ri va u Sr bi ji i da qe je me |u naj ni `im u re gi o nu.

Ta ko je pro se~ na ce na bez o- lov nog ben zi na evrop skog kva li te ta u Sr bi ji 1,30 evra i u re gi o n u je ovo go r i vo za ko j i evro cent jef ti ni je u Bo sni i Her ce go vi ni i Bu gar skoj, go to vo je iden ti~ na u Ru mu ni ji, dok je li tar sku pqi u svim osta lim ze ma qa ma u okru `e wu, a pred wa ~i Gr~ ka, gde je pro se~ na ce na ovog go ri va oko 1,73 evra. Pro se~ na ce na evro di ze la u na {oj ze mqi je 1,27 evra za li tar, je fit ni je se to ~ i u Ma k e do n i j i i Bo sni i Her ce go vi ni, a u svim osta lim ze mqa ma je sku p qi, a i tu pred wa ~i Gr~ ka, jer li tar ovog go ri va ko {ta 1,59 evra.

Da kle, ce na go ri va u Sr bi ji i da qe je me |u naj n i ` im u re g i o n u, ali bu du }i da je pla te `na mo} gra |a na sve ma wa, pro met na pum pa ma opa da. Bu du }i da je Sr bi ja uvo zno za vi sna ze mqa, kad su naf ta i de ri va ti u pi ta wu, i da se ova ro ba pla }a u stra noj va lu ti, ja sno je da je, zbog pa da di na ra u od no su na evro i do lar, iz ve sni je da }e li tar osta ti na sa da {wem ni vou, ne go da }e i}i na ni `e.

Za mno ge je ve} odav no vo `wa auto mo bi lom po sta la luk suz, a po sve mu su de }i to }e za sve ve }i broj gra |a na bi ti ta ko jer, u skla du s pa dom di na ra, sma wu ju se i za ra de, pa je, sa svim si gur no, iz dva ja we nov ca za ku po vi nu go ri va me |u po sled wim stav ka ma u po ro di~ nim bu xe ti ma.

D. Mla |e po vi}

SLO VA^ KI IN VE STI TOR @E LI DA ULA @E U OYA KE

Stru ju }e pra vi ti ener gi ja Sun ca Oxa ci bi mo gli do bi ti so lar ni park , a Oxa ~a ni no va rad na me sta. Pred stav ni ci slo va~ ke kom pa ni je „Ener xi for fju ~r„, Ju raj Ajh ner i dr Adri ja na [kli ba va, vo di li su raz go vo re sa pred sed ni kom SO Oxa ci Mi lo {em Pej ~i }em, ~la nom op {tin skog ve }a Da ni lom [}e pa no vi }em i Mar kom Pe ri {i }em iz kan ce la ri je za lo kal ni eko nom ski raz voj.Te ma je bi la po ten ci jal na in ve sti ci ja u obla sti pro iz vod we elek tri~ ne ener gi je pu tem so lar nih ge ne ra to ra.

Jed na od ugled nih kom pa ni ja ove vr ste u sve tu je i „Ener xi for fju ~r„, ko ja ima 16 so lar nih par ko va u Slo va~ koj i 22 u ^e {koj Re pu bli -

ci, a u In di ji se gra di je dan od 50 me ga va ta sna ge, ka kav po ten ci jal ni in ve sti to ri iz Slo va~ ke `e le da iz gra de na te ri to ri ji op {ti ne Oxa ci. Iz grad wa so lar nog ge ne ra to ra pred vi |a po vr {i nu od oko 100 hek ta ra ze mqi {ta, a pred stav ni ci oxa~ ke op {ti ne su po nu di li lo ka ci ju po red pu ta Ka ra vu ko vo – Bo go je vo, ko ja je za do vo qi la po ten ci jal nog in ve sti to ra.

- Sr bi ja, a po seb no Voj vo di na, ima ju ve li ku per spek ti vu u obla sti ze le ne ener gi je, a {to se ti ~e kon kret ne in ve sti ci je u oxa~ koj op {ti ni na po nu |e noj lo ka ci ji i we na iz grad wa, za vi si }e is kqu ~i vo od br zi ne do bi ja wa do zvo la za iz grad wu - re kao je Ajh ner.

Bo qi dani Ve} sklo pqe ni ugo vo ri sa pred stav ni ci ma „Mag na si tin ga„, o iz grad wi pro iz vod nog po go na u Oxa ci ma i „Graj ne ra„ iz Austri je, no vog vla sni ka „HI POL pla sta„ iz Oxa ka, uz ova ko zna ~aj nu in ve sti ci ju u obla sti ener ge ti ke, bi bi li ve li ki pod sti caj i dru gim even tu al nim in ve sti to ri ma za o`i vqa va we oxa~ ke pri vre de ko ja je u ve o ma te {koj si tu a ci ji.

- Na is pi tu }e bi ti or ga ni i slu `ba op {tin ske upra ve Oxa ci, ka da se ti ~e br zi na re {a va wa po treb nih do zvo la za po ~e tak iz grad we so lar nog par ka na te ri to ri ji na {e op {ti ne. Ve ru jem da }e mo ovaj zna ~a jan is pit uspe {no po lo `i ti, pre go vo re sa even tu al nim in ve sti to ri ma iz Slo va~ ke, ta ko |e uspe {no pri ve sti kra ju kao i u pred hod nim slu ~a je vi ma „Mag na si tin ga„ i „Graj ne ra„ - re ~i su Mi lo {a Pej ~i }a, pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Oxa ci.

Na even tu al noj iz grad wi ove zna ~aj ne in ve sti ci je, is kqu ~i vo bi bi la an ga `o va na do ma }a rad na sna ga, {to je ve o ma zna ~aj no za po boq {a we iona ke ve o ma sla be za po sle no sti rad ni ka u op {ti ni Oxa ci.O~e ku je se da na iz grad wi so lar nog par ka, bu de an ga `o va no oko 500 rad ni ka, od ko jih bi tre ba lo po za vr {et ku iz grad we, wih oko 50-100 da osta nu za po sle ni na elek tra ni.

Ka ko se ~u lo na sa stan ku, pri rod no ob no vqi vi iz vo ri ener gi je su bu du} nost i sa da {wost. Stru ja iz pri ro de, iz sun ca, je naj ve }i iz vor ener gi je do stu pan ~o ve ~an stvu. Fo to na pon ske elek tra ne su

kqu~ na teh no lo gi ja na pu tu sa mo o dr `i vo sti i ko mer ci jal no pro fi ta bil nog iz vo ra ener gi je. So lar ni par ko vi ima ju vi sok po vrat in ve sti ci je, {to se vi di po bro ju kom pa ni ja u sve tu, ko je se na la ze na ber za ma. Za in ve sti to ra ko ri {}e we efi ka snih mo du la, ko ji ge ne ri {u ~i stu ener gi ju, pred sta vqa atrak tiv nu i vred nu in ve sti ci ju u bu du} no sti na dvo stran na ~in, eko lo {ki i eko nom ski.

Da li }e za i sta ovaj is pit bi ti uspe {no po lo `en, osta je da se vi di u na red nih ne de qu da na, ka da su po ten ci jal ni in ve sti to ri iz Slo va~ ke na ja vi li sle de }u po se tu Oxa ci ma.

S. Mi ler

Re vi zo ri za od go vor nost vla sti Zna ~ aj fi n an s ij s ke od g o vor n o s ti vla s ti bi } e te ma su tra {we kon f e r en c i j e u Be o gra d u, u orga n i z a c i j i Dr ` av n e re vi z or s ke in s ti t u c i j e Sr b i je (DRI). Ciq sku p a je do p ri nos {i r e w u sve s ti o zna ~ a j u fi n an s ij s ke od g o v or n o s ti vla s ti kr o z ak t iv n o s ti DRI, ima j u } i u vi d u zna ~ aj ove obla s ti za pr o c es pri s tu p a w a

Evrop s koj uni j i, ob j a v qe n o je na saj t u DRI. O zna ~ a j u fi n an s ij s ke od g o vor n o s ti vla s ti go v o r i } e pred s ed n ik DRI Ra d o s lav Sre t e n o v i}, kao i po v e r e n ik za in f or ma c i j e od jav n og zna ~a j a i za {ti t u po d a t a k a o li~ no s ti Ro d o q ub [a b i}, za {tit n ik gra | a n a Sa {a Jan k o vi}, di r ek t or k a Agen c i j e za

bor b u pr o t iv ko r up c i j e Zo r a na Mar k o v i}.

U~e s ni c i ma }e se obra t i t i i di r ek t or Pr o j ek t a za re for mu pra v o s u | a i od g o v or n u vlast Ame r i~ k e agen c i j e za me | u n a r od n i raz v oj (USAID) Lo r ens Ve t er i di r ek t or k a Kan c e l a r i j e za evrop s ke in t e gra c i j e Mi l i c a De l e v i}. Na kon f e r en c i j i }e bi t i pred -

sta v qe n i re z ul t a t i is t ra ` i va w a o pri m e n i ce l o k up n og se t a me r a ko j i m a ras p o l a ` e DRI u oba v qa w u svo j ih po s lo va, kao i za k qu~ c i u ve z i sa da q im ja ~ a w em si s te m a eks ter n e re v i z i j e u Sr b i j i. U dru g om pa n e l u bi } e re ~ i o ulo z i Na r od n e skup { ti n e u stva r a w u fi n an s ij s ki od g o vor n e vla s ti.

Po tro {wa pre {la sve gra ni ce Sr bi ja vi {e ne ma pro sto ra da po ve }a jav nu po tro {wu, sma tra di rek tor ka Cen tra za vi so ke eko nom ske stu di je (CE VES) Ko ri Udo vi~ ki.

Ka ko na vo di, dr `a va bi za pod sti ca we opo rav ka pri vre de mo gla da obez be di sred stva po ve }a wem li kvid no sti i pro me nom struk tu re jav ne po tro {we u ko rist in ve sti ci ja.

Udo vi~ ki, ra ni ja gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) i mi ni star ka ru dar stva i ener ge ti ke u vla di pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, ka za la je ka ko je jav na po tro {wa u Sr bi ji „uvek bi la na onoj gra ni ci ko li ko mo `e mo da sku pi mo sred sta va”.

Na ne ki na ~in, mi ve} funk ci o ni {e mo ona ko ka ko to pre po ru ~u ju pred sed nik Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va Ba rak Oba ma i no vi fran cu ski pred sde nik Fran soa Oland. „Oni ka `u: daj da po tro {i mo ko li ko mo `e, u okvi ru ne ke za mi sli ve odr `i vo sti. I u tim ze mqa ma kon zer va tiv ci od go va ra ju da }e to na pra vi ti pro ble me. Mi vi {e ne go {to ve} tro {i mo, ne mo `e mo„, pri me ti la je Udo vi~ ki.

Udo vi~ ki je na gla si la da Sr bi ja mo `e da u~i ni dve stva ri: da po boq {a di sci pli nu u odr `a va wu li kvid no sti i da pro me ni struk tu ru jav ne po tro {we, od no sno „da tro {i mo mno go pa met ni je”. Na Za pa du kad kre ne kri za, pri vat ni sek tor sma wu je po tro {wu zbog stra ha za sop stve nu bu du} nost, dok u Sr bi ji to ne ~i ne, a op {ti za stoj u ne pla }a wu du go va i ne mo gu} nost da se na pla te po tra `i va wa sta vqa pri vred ni ke u po lo `aj da ne mo gu da iz vr {e svo je pla no ve, ob ja sni la je ona. „Ka da bi smo mi mno go ozbiq ni je te ra li ne li kvid ne da pro pad nu, do bar deo wih bi za ot pla tu svo jih du go va mo rao da pro da ne {to u ino stran stvu, a to bi nam do ne lo li kvid nost”, ka za la je Udo vi~ ki.

ponedeqak4.jun2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

JAV NI DUG STALNO RASTE, SR BI JA ]E MO RA TI DA [TE DI

Do la ze te {ka vre me na i za dr `a vu i za gra |a ne Sr bi ja }e pre ili ka sni je - a stru~ wa ci upo zo ra va ju da }e taj dan do }i ve o ma br zo, mo ra ti po ~e ti da {te di. Po sle di ce to ga ose ti }e i gra |a ni, pre dru gih oni ko ji pla te i pen zi je pri ma ju iz bu xe ta, ali i svi osta li.

Pre ma pro ce na ma ko je je iz neo pred sed nik Cen tra za li be ral no-de mo krat ske stu di je Bo ris Be go vi}, bu xet ski de fi cit Sr bi je bi do kra ja go di ne mo gao da do stig ne 200 mi li jar di di na ra, a vi si na jav nog du ga 55 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, uko li ko se na sta ve do sa da {we ne ga tiv ne ten den ci je do ma }e eko no mi je.

- Sa sa da {wom pro jek ci jom ra sta BDP-a mo `e se o~e ki va ti da }e taj de fi cit bi ti ve }i od {est od sto, {to zna ~i da se mo `e o~e ki va ti da do kra ja go di ne u~e {}e du ga u BDP-u iz no si 55 od sto - ka zao je Be go vi}.

Evro kao tem pe ra tu ra Po sle di ce vi skog jav nog du ga i de fi ci ta bu xe ta ve} ose }a ju svi gra |a ni: vred nost di na ra u od no su na evro dra sti~ no je opa la i to je re zul tat te {kog sta wa u srp skim jav nim fi nan si ja ma.

- Kurs je sa mo tem pe ra tu ra iza ko je sto je jav ne fi nan si ja kao za pa qe we - ka `e pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pa vle Pe tro vi}.

To prak ti~ no zna ~i da }e dr `a va mo ra ti da pre du zme ri go ro zne me re {ted we i po ve }a wa jav nih pri ho da u od no su na ras ho de, i to ne sa mo one ko je se od no se na du gi rok, ve} i krat ko ro~ ne. Fi skal ni sa vet je ve} pred lo `io ne ke: po ve }a we sto pe po re za na do da tu vred nost i za mr za va we pen zi ja i pla ta u jav nom sek to ru. Ipak, po je di ni eko no mi sti upo zo ra va ju da ni to ne }e bi ti do voq no, od no sno da }e bu du }a Vla da ve} do kra ja

ove go di ne mo `da mo ra ti da u|e u jo{ ri go ro zni je po te ze, po put sma we wa bro ja rad nih me sta u jav nom sek to ru ili no mi nal nog sma we wa pla ta i pen zi ja.

No va vla da }e, ka ko je na ja vqe no, po ku {a ti da se na je sen po no vo za du `i iz da va wem evro ob ve zni ca, ka ko je to u~i we no i la ne. I dok su ne ki eko no mi sti uop {te skep ti~ ni da }e dr `a vi Sr bi ji uop {te ne ko od me |u na rod nih kre di to ra u ovoj si tu a- ci ji hte ti d po zaj mi no vac, dru -

DR @A VA JO[ NI JE U KRI ZI JAV NOG DU GA

gi, po put dr Ma li {e \u ki }a sa Be o grad ske ban kar ske aka de mi je, ka `u da bi Sr bi ja mo gla na taj na ~in da se za du `i na me |u na rod nom tr `i {tu i to re la tiv no po voq no, ali je uslov da se jav ne fi nan si je do dat no ne po gor {a ju.

Ipak, ni to ne }e bi ti do voq no da se po kri ju sve ru pe. Ta ko |e, ako sa da i uspe mo, ja sno je da u na red nim go di na ma vi {e ne }e mo mo }i to li ko da se za du `u je mo, s ob zi rom da nam se jav ni dug kon stant no po ve }a va i da kri za dr `av ne za du `e no sti po tre sa ce lu Evro pu.

S dru ge stra ne, po li ti ~a ri ko ji bi tre ba lo da for mi ra ju vla du ko ja }e re {a va ti ove pro ble me, kao da ih ne pri me }u ju, iako je pred iz bor na kam pa wa odav no za vr {e na. So ci ja li sti

i PUPS obe }a va ju da pla te i pen zi je ne sa mo da se ne }e sma wi va ti ve} da }e i ra sti ali, na rav no, ne ob ja {wa va ju oda kle nam pa re za to i ko li ko bi mo ra li da za du `i mo bu du }e ge ne ra ci je.

Do tle de mo kra te, pre svih Bo ris Ta di}, ob ja {wa va ju da je {ted wa po treb na, ali da je ne }e ose ti ti gra |a ni. Funk ci o- ner DS-a Bo `i dar \e li} ~ak je pred lo `io da se sma we tro {ko vi pu to va wa dr `av nih slu `be ni ka. Sli~ no kao i de mo kra te, ~e sto i gra |a ni pod „{ted wom” pod r a z u me va j u sma w e w e tro {ko va i pla ta za naj vi {e dr `av ne funk ci o ne re. Na rav no, ta kve me re ne bi pro iz ve le ap so lut no ni ka kve efek te, po go to vo ako zna mo da ce lo kup ni tro {ak dr `av ne ad mi ni stra ci je (pla te tri de se tak hi qa da za po sle nih u mi ni star stvi ma, sve pla te, dnev ni ce i osta le prin dle `no sti mi ni sta ra i po sla ni ka, te svi osta li tro {ko vi, ukqu ~u ju }i i put ne) iz no se tek tri od sto go di {weg bu xe ta. Na fi nan si ra we pen zi ja, s dru ge stra ne, iz dva ja se 14 od sto dr `av ne ka se.

- Nu `na je {ted wa i dr `a ve i gra |a na. To {to se pred sed nik DS za lo `io za {ted wu na ni vou dr `a ve, ali ne i na ni vou gra |a na, to po ka zu je da se na sa mom vr hu ne shva ta da po sto ji ~vr sta ve za iz me |u gra |a na i dr `a ve - ka `e Be go vi}.

Ja sno je, da kle, da nam sti `u te {ka vre me na. Je di na al ter na ti va im je od la ga we i on da jo{ te `a kri za, a naj go ri sce na rio bi, upo zo ra va ju stru~ wa ci, mo gao da ukqu ~i i no vu in fla tor nu spi ra lu.

V. ^vor kov

5

Da se zgr ~i mo pet go di na Ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je SBB Dra gi ca Pi li po vi} - [e fi iz ja vi la je da Sr bi ja ne bi tre ba lo vi {e da se za du `u je ra di fi nan si ra wa pri vred nog raz vo ja.

Pi li po vi}- [e fi je uka za la da ima do sta pro sto ra da pri vre da bu de po kre nu ta oslo ba |a wem od ra znih fi skal nih na me ta i mno gih ad mi ni stra tiv nih ba ri je ra. „Dru go, mi slim da bi mo gli da po mog ne mo srp skoj pri vre diu ta ko {to }e mo je pu sti ti da ra di”, sma tra ona.

Pi li po vi} sma tra da u ovom mo men tu, Sr bi ja ne ma dru gi iz bor ne go da {te di, no ve po zaj mi ce iz ino stran stva bi le bi pre vi {e sku pe „i pi ta we je ko bi nam dao taj no vac”.

Pi li po vi}, ko ja je bi la du go na ~e lu pred stav ni {tva Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj u Be o gra du, in si sti ra la je da „sa mo efi ka sno {}u dru {tva i dr `a ve mi bi mo gli mno go vi {e da po mog ne mo na {oj pri vre di.”

Pi li po vi} se sa gla si la da je jav ni dug Sr bi je re la tiv no vi sok, u od no su na bru to do ma }i pro iz vod (BDP) i za to ne bi tre ba lo da se da qe za du `u je, ali na dru goj stra ni, ne mo `e da se in ve sti ra bez po zaj mi ce. „Vo le la bih da smo po sled wih 15 go di na in ve sti ra li u in fra struk tu ru, ka da smo do bi ja li pri ho de od pri va ti za ci je, ali smo ih tro {i li na ne ke so ci jal ne ka te go ri je. Bo jim se da }e mo svi mo ra ti da {te di mo. Ka da bi se zgr ~i li i {te de li, jed no pet go di na, mo `da bi on da mo gli da kre ne mo u ne ki no vi ci klus in ve sti ra wa”, sma tra ova pri vred ni ca.

Pi li po vi} je, po vo dom di le me u jav no sti da li je po ve }a we sto pe po re za na do da tu vred nost (PDV) je di ni na ~in da bu de sma wen bu xet ski de fi cit, pod se ti la ka ko je Me |u na rod ni mo ne tar ni fond (MMF) su ge ri sao ta kvu me ru Vla di Sr bi je, kao je di ni na ~in za re {e we pro ble ma de fi ci ta.

BAN KE PRO DA JU ZE MQU SVO JIH DU @NI KA

Za sa da smo u sta wu Na do bo {u pla ce vi, wi ve i vi no gra di da vra }a mo du go ve Za sa da ne ma opa sno sti da u 2012. bu de ugro `e na spo sob nost dr `a ve da ot pla }u je svoj dug, ali bi ze mqa u bu du} no sti mo gla da ode u tom prav cu, ka `u eko no mi sti.

La bus je uka zao i na ve li ki uti caj ra sta kur sa na jav ni dug Sr bi je po {to je on “ma hom u stra noj va lu ti, a dr `a va na pla }u je po re ze i tak se u di na ri ma, {to zna ~i mo ra da vi {e na pla ti

ali za go di nu da na to ne mo `e da se sma wi, na pro tiv po ve }a }e se”, na gla sio je La bus.

Pro fe sor Fa kul te ta za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju (FE FA) Ana Tr bo vi} ob ja sni la je da je “dr `a va ma lo dru ga ~i ja od pri vre de i gra |a na ka da se za du `u je, i uvek mo `e da se za du `u je vi {e pod pret po stav kom da }e u ne kom tre nut ku pla ti ti jer ima dru ge bi lan se ne go {to ima pred u ze }e ili gra |a nin”.

Po ra~unici banaka koje heyuju, evro se za tri meseca termitski fiksira na 118 dinara, a na pola godine na 122 dinara

Mi ro qub La bus

To bi se mo glo do go di ti, ka ko su na ve li, uko li ko ne bu de pro me we na do sa da {wa fi skal na po li ti ka.

Pro fe sor Prav nog fa kul te ta Uni v er z i t e t a u Be o g ra d u Mi ro qub La bus oce nio je da do kra ja go di ne ne po sto ji opa snost od ne mo gu} no sti ot pla te jav nog du ga, ali da }e vla da ima ti pro ble me da po zaj mi no vac da ot pla ti sve kre di te ko ji }e do spe ti, da }e ka mat ne sto pe bi ti vi so ke, i da }e to za sle de }u go di nu bi ti pro blem za bu xet.

u di na ri ma da bi ot pla ti la istu su mu stra nog du ga, ta ko da ova de pre si ja ci ja di na ra ne }e da ‘po mog ne’ ot pla ti stra nog du ga”.

Dr `a va }e mo ra ti da sta ra za du `i va wa ot pla }u je no vim, ko ja }e uzi ma ti po ne po voq ni jim uslo vi ma, na veo je La bus is ti ~u }i da to ra de i dru ge ze mqe, ko je su, ta ko |e, u pro ble mi ma i da Sr bi ja na kra tak rok te {ko mo `e da sma wi uku pan dug.

“To je mo gu }e na rok od pet do se dam go di na, uko li ko se vo di pa met na fi skal na po li ti ka,

Po Tr bo vi}, Sr bi ja se sa da „pri bli `a va tre nut ku, gde po sto ji ve} jed na do za za bri nu to sti da ne u|e mo u zo nu u ko ju je u{la Gr~ ka i ne ke dru ge dr `a ve, ko ja je po ~e la da se pre za du `u je, a da ne ma mo gu} nost da vra }a du go ve i da su dru gi po sum wa li u mo gu} nost da }e ona da vra ti du go ve” “U tom tre nut ku se de si da, ili ne ko za vas vra ti te du go ve, kao {to Evro pa vra }a za Gr~ ku, osta tak ~la ni ca Evrop ske uni je ko le gi jal no, so li dar no, ili da vi pro gla si te ban krot, {to opet ima dru ga ~i je po sle di ce,” iz ne la je Tr bo vi}.

Tr bo vi} sma tra da “po sta je ~ak i gra |a ni ma kod nas ja sno da uko li ko su ras ho di pre ve li ki u od no su na pri ho de i uko li ko ta raz li ka kon stant no po sta je uzrok sve ve }e za bri nu to sti, mo ra da bu de ura |e no ono {to su ne ke dru ge ze mqe ve} ura di le, a to je da ras ho di bu du sma we ni”.

Uz sta no ve i po slov ne objek te na do bo {u je i ze mqi {te, traj na vred nost ko ju, za raz li ku od zgra da, ne mo `e sru {i ti ni po tres, ni zub vre me na. Na por ta lu Do bo{ ogla {e no je de se tak par ce la u Voj vo di ni, ~i jom pro da jom ban ke po ve ri o ci na osno vu Za ko na o hi po te ci po ku {a va ju da na pla te du go va wa svo jih du `ni ka.

U pro te klih ne ko li ko da na u No vom Sa du su bi le ogla {e ne ~e ti ri po nu de za ku po vi nu wi va, pla ce va i vi no gra da. Sa mo Pro Kre dit ban ka je nu di la ~e ti ri par ce le - wi ve u gra |e vin skoj zo ni od po 13, 5 i 11 ari za oko 33.000 evra. Iako su ne kret ni ne pro ce we ne na da le ko ve }u vred nost, na dru goj jav noj pro da ji ce na je pa la na sa mo 30 pro ce na ta od vred no sti.

Ista ban ka u Fu to gu pro da je dva vi no gra da od po 160 i 1.800 kva dra ta i dve wi ve od po 800 kva dra ta, po po ~et noj ce ni od oko 159.000 evra. U ogla su se na po mi we da je na ovom ze mqi {tu po Ge ne ral nom pla nu Fu to ga pred vi |e na stam be na iz grad wa no vog cen tra me sta, a ze mqi {te je ogra |e no ~e li~ nim stu bo vi ma i ple te nom `i com i ima kli znu ~e li~ nu ka pi ju. Ta ko |e se na vo di da ne po sto ji za ga |e we te re na, ne ma de po ni ja, ni ri zi ka od po pla ve.

Kre di agri kol ban ka ogla si la je auk cij sku pro da ju se dam ari ze mqi {ta u Srem skoj Ka me ni ci, od no sno Pa ra go vu s ne uk wi `e nim stam be nim objek tom i dva po slov na, te vo} wa kom od oko dva ara i ne uk wi `e nom ra di o ni com od 109 kva dra ta po ce ni od 109.900 evra, uz jem stvo od pet pro ce na ta proce we ne vred no sti ne kret ni na.

U Su bo ti ci Folks ban ka pro da je po qo pri vred no ze mqi {te od 33 ara ko je se na la zi u gra -

ni~ nom po ja su, ko je je od glav nog ma gi stral nog pu ta Su bo ti ca Ke le bi ja uda qe no pe de se tak me ta ra, a 200 me ta ra od gra ni~ nog pre la za. Par ce la je ukwi `e na,

ban ke nu de kup ci ma, ka ko bi na pla ti le du go ve wi ho vih biv {ih vla sni ka. Me |u tim, ko li ko god da je ce na ne kret ni na ni `a od tr `i {ne, po seb no ako se ra di o

Sa la{ za 5.000 evra Opor tju ni ti ban ka u Ta van ku tu kod Su bo to ce nu di sa la{ (sa dve so be, ku hi wom, osta vom, pred so bqem, po mo} nim objek ti ma, ne do vr {e nim ov ~ar ni kom), ze mqi {te i wi ve ko ji se pro sti ru na 57 ari, sve za 5.290 evra. Pro kre dit ban ka u Pan ~e vu pro da je po qo pri vred no ze mqi {te od 15 ari za 15.178 evra, a Raj faj zen ban ka tra `i 200.000 evra za par ce lu u in du strij skoj zo ni He mo far ma u Vr {cu, gde je po DUP-u pred vi |en me ga mar ket, uli~ ni front {i ri ne 35 me ta ra, s mo gu} no sti pro {i re wa za jo{ 256 ari. Voj vo |an ska ban ka pro da je ze mqi {te u Sta rim Ba nov ci ma, op {ti na Sta ra Pa zo va, uda qe no oko tri ki lo me tra od cen tra, 20 ki lo me ta ra od Be o gra da i dva ki lo me tra od Du na va. Ce na - do go vor. ima stru ju i vo du i, kao se na vo di, od li~ ne raz voj ne mo gu} no sti. Ce na je stvar po god be.

Sva ki dan se, na `a lost, po ve }a va broj ne po kret no sti ko je

dru goj jav noj po nu di, ku pa ca je ma lo, jer kri za ste `e obru~, a, {to je naj go re, eko no mi sti prog no zi ra ju jo{ te `e da ne.

R. Da u to vi}

6

berza

ponedeqak4.jun2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Na {u ber zu vi {e ni ko i ne gle da I pro te kle sed mi ce na sta vqen je ne ga tiv ni trend na do ma }em tr `i {tu ka pi ta la, dok ni {ta bo qe ve sti ni su bi le ni na glav nim svet skim ber za ma.

Uspo ra va we ame ri~ ke eko no mi je, te pro du bqa va we kri ze evro zo ne, bi le su glav ne te me glo bal nih ula ga ~a pa ri zi~ na, mar gi nal na tr `i {ta kao {to je do ma }e ni su za do bi la go to vo ni ka kvu pa `wu ovih in ve sti to ra, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe u osvr tu na de {a va wa na Be o grd skoj ber zi u pro te kloj sed mi ci. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je ne ve li kih 1,8 mi li o na evra, dok je in deks Be leks 15 osla bio do dat nih dva od sto, spu stiv {i se na naj ni `i ni vo jo{ od ma ja 2009. go di ne. U at mos fe ri ve li ke su zdr `a no sti port feq nih ula ga ~a, ne ko li ci na ne li kvid nih har ti ja iz bi la

je u pr vi plan. Naj pro met ni ja ak ci ja bio je po qo pri vred ni kom bi nat „Zla ti bor„ sa pro me tom od 49,7 mi li o na di na ra, a u ne ko li ko tran sak ci ja je is pro me to va no vi {e od 94 od sto ak ci ja ovog pred u ze }a. Ta ko |e, od ne li kvid ni jih iz da wa so li dan pro met od 11 mi li o na di na ra za be le `i la je mlin ska in du stri ja „La la Stan ko vi}„ iz Bo ga ti }a, ta ko |e u jed no krat noj kon so li da ci ji vla sni {tva.

Od li kvid nih har ti ja naj pro met ni ja je bi la Naft na in du stri ja Sr bi je sa pro me tom od 36,6 mi li o na di na ra uz rast na ne deq nom ni vou od 1,2 od sto.

To kom sed mi ce NIS je po sle de se tak da na po no vo sti zao na do mak psi ho lo {ke gra ni ce od 600 di na ra, ali ni je us peo da je osvo ji. Ova naj li kvid ni ja har ti ja do ma }eg tr `i {ta sed mi cu je

Posledwa cena

Akcija Zlatibor, Zlatibor NIS, Novi Sad AIK banka, Ni{ Jubmes banka, Beograd Lala Stankovi, Bogati}

Evrop ske ak ci je jo{ pa daju Ak ci je na ve }i ni ve li kih evrop skih ber zi na sta vi le su kra jem sed mi ce da to nu, po sle pa da iza zva nog eko nom skim po da ci ma iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va, i u vre me ka da na tr `i {ti ma ve} vla da za bri nu tost zbog si tu a ci je u [pa ni ji.

Na va lut noj ber zi, evro je pao na 23-me se~ ni mi ni mum od 1,2358 do la ra, u od no su na 1,2366 do la ra, ko li ko je vre deo u sre du. Kurs za jed ni~ ke evrop ske va lu te pre ma je nu je, u jed nom tre nut ku, pao is pod 97 je na, naj ni `i ni vo u po sled wih 11 go di na.

Ame ri~ ke ak ci je su ta ko |e, bi le u pa du, bu du }i da su po da -

ci o za po sle no sti i pri vred nom ra stu SAD uka za li na ne ba{ sve tlu sli ku u naj ve }oj svet skoj eko no mi ji. Mi ni star stvo tr go vi ne u Va {ing to nu je sa o p { ti l o da je eko n o m i j a SAD u pr vom kvar ta lu oja ~a la za 1,9 od sto na go di {wem ni vou, ma we ne go {to je pr vo bit no pro ce we no.

Re vi di ra we eko nom skog ra sta sa ra ni je pro ce we nih 2,2 od sto uglav nom je po sle di ca ma wih po tro {a~ kih iz da ta ka ne go {to je pr vo bit no ob ja vqe no i ve li kog po ra sta ame ri~ kog tr go vin skog de fi ci ta, na ve li su iz Mi ni star stva.

Ba rel naf te is pod 100 do la ra okon ~a la na ni vou od 587 di na ra, dok je tr `i {na vred nost kom pa ni je u ve li koj me ri i kao po sle di ca kli za wa kur sa di na ra pa la na 813 mi li o na evra, tek

Vrednost prometa (din)

1.000

49.673.009

587

36.593.828

1.382

34.788.295

11.175

12.939.884

221

11.050.000

ne znat no iz nad ce ne po ko joj je Ga zprom Neft u{ao u ovu kom pa ni ju pre dve i po go di ne.

Osta le har ti je iz re al nog sek to ra ni su be le `i le zna ~aj ni je pro me te. Be ~ej ski „So ja pro tein„ za dr `ao se na ni vou od 490 di na ra prem da je to kom sed mi ce pa dao i na 471 di nar.

Naj ve } i do ma } i gra | e vi n ar „Ener go pro jekt„ spu stio se na 419 di na ra, dok je Aero drom „Ni ko la Te sla„ pao na 415 di na ra, a to kom sed mi ce je po sta va io i no vi isto rij ski mi ni mum na ni vou od 409 di na ra, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in ve sta.

E. D.

PO GLED NA EVROKRI ZU IZ DRU GOG UGLA

Evro pu }e spa s ti ne ma~ ka mar ka?

Ume sto iz ba ci va wa Gr~ ke, Ne ma~ ka tre ba Kon ku rent na sna ga Ne ma~ ke je, me |u tim, ci jom mar ke auto mat ski mo gla da ku pu je vi do bro voq no da na pu sti evro zo nu i vra ti da le ko iz nad tog pro se ka, zbog ~e ga je evro, {e i po ve }a la bi do ma }u po tro {wu. Ce na svo ju mar ku, sma tra ju dvo ji ca me |u na rod no za Ne ma~ ku, pre vi {e slab, a to je i raz log ko ju bi Ne ma~ ka pla ti la za spa sa va we Evro po zna tih eko no mi sta. Oni sma tra ju da bi iz - zbog ~e ga Ne ma~ ka na go mi la va ogro man tr - pe od ra zi la bi se na wen iz voz i pri vre me la zak Gr~ ke iz zo ne evra, za {ta ni rast ne za po sle no sti ali, za uz po sto je sve ve }i iz gle di, zna ~io vrat, ne ma~ ka mar ka pri vu kla bi za evrop sku i svet sku eko no mi ju ogro man ka pi tal u Ne ma~ ku, a ti pra vu ka ta stro fu, ali evrop ski me i po spe {i la in ve sti ci je, dok li de ri ima ju vre me na da ot klo ne bi ka mat ne sto pe i in fla ci ja tu de struk tiv nu pret wu jed osta le na ni skom ni vou. nostvnim re {e wem.

Vra }a we mar ke uklo ni lo bi i glav nu pre pre ku za uvo |e we je din Klajd Pre sto vic, pred sed nik stve nih ob ve zni ca evro zo ne, tzv.

Eko nom skog stra te {kog in sti tu evro ob ve zni ca, jer vi {e ne bi bi ta, i Xon Prut, biv {i pred sed nik lo pro ti vqe wa Ne ma~ ke ko ja ne pa ri ske ban ke „Kre di ko mer si jal `e li da ga ran tu je ot pla tu tog du ga de Frans”, na vo de da su ana li ze u ko rist osta lih sla bi jih ~la ni pro ble ma evro zo ne i Evrop ske ca, za kqu ~i li su auto ri ~lan ka. uni je ~e sto ra |e ne iz po gre {nog ugla. One su, na i me, bi le usme re ne Sve dok su osta le ~la ni ce evro na du go ve i sla bqe we kon ku rent zo ne po ve za ne evrom sa Ne ma~ no sti tzv. pe ri fer nih ze ma qakom, je di ni na ~in da po ve }a ju kon ~la ni ca - Gr~ ke, Ita li je, [pa ni ku rent nost za wih je da po sta nu je, Por tu ga li je i Ir ske. „ne ma~ ki je” pu tem spro vo |e wa Ti pro ble mi su, me |u tim, po sto stro gih me ra {ted we i kre sa wa ja li i dav no pre uvo |e wa evra i vla di nih iz da ta ka, sma we wa so bi li re la tiv no la ko re {a va ni uz ci jal nih da va wa i pla ta i po ve }a Kon ku rent na sna ga Ne ma~ ke je da le ko iz nad po mo} po vre me ne de val va ci je va wa ne za po sle no sti, a to je sve ono evrop s kog pro s e k a, zbog ~e g a je evro, za Ne m a~ k u lu ta ma we kon ku rent nih ze ma qa u {to one i ~i ne u po sled we dve go pre vi {e slab, a to je i raz log za{to ta ze mqa od no su na va lu te kon ku rent ni jih di ne, ali bez u spe {no. Ciq tih eko no mi ja, pre sve ga u od no su na dr `a va je da ostva re rast, za sno na go mi la va ogro man tr go vin ski su fi cit. ne ma~ ku mar ku. Sa da {wi pro blem van na iz vo zu.

Zbog to ga je al ter na ti va da Ne ma~ ka vra ti svo ju ni je po ve zan sa sla bo {}u tih rub „Pra vo pi ta we je: da li je ce na doj ~ e mar k u, sma t ra j u dvo j i c a eko n o m i s ta nih ~la ni ca, ve} sa pre ve li kom spo ri jeg ra sta i po ve }a wa ne za kon ku rent nom sna gom Ne ma~ ke. po sle no sti ma wa od one ko ju pla Ne ma~ ka eko no mi ja, pri tom, ni je ta ko go vin ski su fi cit ko ji se mo `e me ri ti sa }a ju Gr~ ka, [pa ni ja i dru gi. Ne ka ko je sna `na sa mo za hva qu ju }i vi so koj pro duk tiv - ki ne skim. Zbog to ga je al ter na ti va da Ne - ‘ne po zna ti’ ri zik ne ma~ kog iz la ska iz no sti we ne rad ne sna ge, ve} i zbog pot ce we - ma~ ka vra ti svo ju doj ~e mar ku, sma tra ju dvo - evro zo ne pri hva tqi vi ji, mer qi vi ji i na ne vred no sti evra, bar kad je re~ o toj ze mqi. ji ca eko no mi sta. To bi od mah re zul ti ra lo ne ki na ~in pri hva tqi vi ji iza zov ne go bez Ka ko je evro za jed ni~ ka va lu ta svih ~la ni ca apre ci ja ci jom ne ma~ ke va lu te i kon ku rent - gra ni~ na {ted wa, so ci jal na ne sta bil nost evro zo ne, we go va vred nost je od raz pro se~ ne nom de val va ci jom evra u osta lim ~la ni ca ma i po li ti~ ka po la ri za ci ja”, za kqu ~u je se u kon ku rent no sti svih tih ze ma qa. evro zo ne. Ne ma~ ka bi na taj na ~in re val va - eko nom skoj ana li zi.

Za pad i da qe naj bo ga ti ji Ru si ja je jed na od li de ra u sve tu po br zi ni uve }a wa bo gat stva u 2011, kao i po bro ju ul tra bo ga tih qu di, shod no na la zi ma ame ri~ ke gru pa ci je Bo ston kon sal ting.

Ul tra bo ga ti sta nov ni ci na pla ne ti Ze mqi i da qe uglav nom `i ve u Se ver noj Ame ri ci i Evro pi.

Pr vu troj ku ze ma qa - li de ra po bro ju mul ti mi li o ne ra, s ukup nim imet kom ve }im od 100 mi li o na do la ra, pred vo de Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve, na dru gom me stu je Ve li ka Bri ta ni ja, a za wom sle di Ne ma~ ka. „Troj ci” je, me |u tim, sve te `e da se odr `i na pi je de sta lu, bu du }i da se zbog du `ni~ ke kri ze u raz vi je nim ze mqa ma Za pa da broj ul tra bo ga ta {a ne uve }a va, ~ak se u

dnevnik

SAD sma wu je, na ve de no je u naj no vi jem godi {wem iz ve {ta ju BCG o svet skom bo gat stvu.

Ru si ja je na toj li sti za u ze la ~e tvr to me sto, za be le `iv {i ogro man skok za go di nu da na za {est me sta o|ed nom, ob ja vqe no je na in ter net stra ni Fin mar ket.ru. Po br zi ni po ve }a wa bo gat stva Ru si ja je ta ko |e me |u li de ri ma, po {to je za u ze la dru go me sto, od mah iza In di je.

Bo gat stvo Ru sa je pro {le go di ne uve }a no 21,4 od sto, na 1,3 bi li o na do la ra, od ~e ga vi {e od 500 mi li jar di do la ra, od no sno bli zu tre }i na tog bo gat stva, pri pa da ul tra bo ga tim do ma }in stvi ma. BCG je ukup no bo gat stvo po sma trao kao su mu ak ti va pod

upra vom gra |a na, a is pi ti va wem su bi le ob u hva }e ne 63 ze mqe ko je u~e stvu ju sa 98 od sto u ukup nom svet skom bru to do ma }em pro iz vo du.

Stru~ wa ci BCG sma tra ju da }e svet ski ul tra bo ga ta {i, ko ji ima ju do voq no nov ca da ga da ju na upra vqa we ban ka ri ma i in ve sti ci o nim kom pa ni ja ma, i da qe uve }a va ti svoj ime tak, pri ~e mu }e glav ni po kre ta~ ra sta bo gat stva sle de }ih go di na bi ti ze mqe u na glom uspo nu.

Raz vi je ne ze mqe su to kom 2011. sma wi la svoj udeo u svet skom bo gat stvu za je dan od sto, dok su tr `i {ta u uspo nu (is to~ na Azi ja bez Ja pa na, La tin ska Ame ri ka, Bli ski is tok, Afri ka) po ve }a la za 10 pro ce na ta.

Ce na si ro ve naf te mar ke ‘’brent” iz Se ver nog mo ra je skli znu la is pod 100 do la ra za ba rel, po pr vi put za bli zu osam me se ci, spu stiv {i se na ni vo za ko ji se za lo `io sa u dij ski mi ni star za naf tu. Naf ta „brent” za is po ru ku u ju lu je na ber zi ICE u Lon do nu osla bi la ~ak 2,27 do la ra po ba re lu, ili 2,2 od sto, na 99,60 do la ra za ba rel, po {to je od po ~et ka go di ne iz gu bi la se dam od sto vred no sti.

Na Wu jor {koj rob noj ber zi je ame ri~ ka la ka naf ta za isti ter min is po ru ke po jef ti ni la ~ak 2,01 do lar, na 84,52 do la ra za ba rel, {to je naj ni `a ce na od 20. ok to bra. Taj ori jen ta ci o ni

ugo vor je na pu tu da za be le `i naj du `i pe riod sla bqe wa za pet i po go di na, s ob zi rom na to da je pe ti dan uza stop ce u pa du.

I ce na ru ske si ro ve naf te mar ke „urals”, ori jen ta ci o ne za ru ski iz voz te si ro vi ne, sni `e na je da nas za 0,4 od sto, na 99,4 do la ra, po {to je od po ~et ka pro {le sed mi ce opa la vi {e od pet od sto.

Ame ri~ ka za pad no tek sa {ka naf ta je ove go di ne iz gu bi la 14 od sto vred no sti, a to kom ove sed mi ce 6,7 od sto. Sa u dij ski mi ni star za naf tu Ali al Na i mi je sre di nom ovog me se ca iz ja vio da bi `e leo da mar ka „ brent” po jef ti ni na 100 do la ra.

VESTI Ben zin u SAD 75 di na ra Ce na bez ni na u dve ame ri~ ke sa ve zne dr `a ve Ju `noj Ka ro li ni i Vir xi ni ji pa la je na is pod tri do la ra po ga lo nu (3,78 li ta ra), od no sno 75 di na ra po li tru. Ka ko pi {e Kris ~en Sa jens Mo ni tor, to kom vi ken da se sli ~an trend o~e ku je u jo{ ne ko li ko dr `a va.

Po sle na glog sko ka ce na go ri va u mar tu, ka da je pro sek na ni vou ce le SAD pre {ao ~e ti ri do la ra po ga lo nu, ce ne su sa da po ~e le da pa da ju, ta ko da je u su bo tu pro se~ na ce na u Ame ri ci 3,61 do lar. Na kon su mor nih eko nom skih po ka za te qa o po ra stu ne za po sle no sti kra jem ove ne de qe, ce na go ri va na svet skom tr `i {tu pa la je za sko ro ~e ti ri od sto, pa sa da ba rel ko {ta 83,23 do la ra, {to je naj ni `a ce na u po sled wih osam me se ci. To je uti ca lo i da pum pa xi je sma we ce ne u SAD, pa se u Spar tan bur gu u Ju `noj Ka ro li ni i Ha ri son bur gu u Vir xi ni ji ga lon ben zi na pro da je po 2,99 do la ra.

Imi gran ti te {ko do po sla Mla di imi gran ti ima ju lo {i je {an se na tr `i {tu ra da u Austri ji ~ak i ka da su istog obra zov nog ni voa kao wi ho vi vr {wa ci ko ji ne ma ju mi grant sko po re klo. Stu di ja je ob u hva ti la od go vo re u pe ri o du od 2010/11 go di ne pre ko 2.400 rad ni ka pr ve i dru ge ge ne ra ci je mi gra na ta, upo zo ri la je Rad ni~ ka ko mo ra Be ~a.

Pre ma re zul ta ti ma, mi gran ti su ~e sto za po {qe ni is pod svog obra zov nog ni voa, ~e {}e su bez po sla i ~e {}e oba vqa ju po mo} ne de lat no sti. Pri to me su oso be od 15 do 24 go di na sta ro sti u Be ~u, ne za vi sno od mi grant ske po za di ne, sli~ nog obra zo va wa: 30 pro ce na ta (mi gran ti) od no sno 39 pro cen ta (do ma }i) ima ju sred we od no sno za nat sko obra zo va we, a oko ~e tvr ti na mla dih od ra slih ima ma tu ru.

„Fol ksva gen” na pa da Ki nu Ne ma~ ki pro iz vo |a~ auto mo bi la „Fol ksva gen” ob ja vio je da svo ju stra te gi ju okre }e pro {i re wu pro da je u Ki ni. Nad zor ni od bor te kom pa ni je je odo brio for mi ra we no vog sa ve ta di rek to ra ko ji }e upra vqa ti svim po slo vi ma te gru pa ci je u Ki ni. Gru pa ci ja „Fol ksva gen”, ko ja ukqu ~u je mar ke, kao {to su „fol ksva gen”,

„audi”, „por {e {ko da” i „ben tli”, uka za la je da je pro me na stra te gi je „od raz zna ~a ja Ki ne kao naj ve }eg svet skog tr `i {ta auto mo bi la”. Fol ksva gen je pro {le go di ne u Ki ni pro dao 2,3 mi li o na vo zi la, {to je do pri ne lo ope ra tiv nom pro fi tu gru pa ci je od 2,6 mi li jar di evra. Ki na je naj mno go qu di ja ze mqa na sve tu (pre ko 1,35 mi li jar de sta nov ni ka) i jed na od naj pro sti jih sa te ri to ri jom na pri bli `no 9,6 mi li o na kva drat nih ki lo me ta ra.

Fej sbuk ku pu je Fejs i Ope ru Dru {tve na mre `a Fej sbuk bi `e le la da ku pi Fa ce.com i Ope ru, pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji. Fej sbuk bi bio spre man da iz dvo ji vi {e de se ti na mi li o na do la ra za ku po vi nu Fa ce teh no lo gi je za pre po zna va we li ko va. Ta ku po vi na bi omo gu }i la Fej sbu ku da upot pu ni svo ju pa le tu alat ki ko ji ma su ob u hva }e na we go va mo bil na apli ka ci je ve za na za fo to gra fi ju. Kru `e gla si ne i da Fej sbuk `e li da ku pi nor ve {ku Ope ru soft ver ko ja se ba vi iz ra dom na vi ga to ra za veb i mo bil ne ure |a je, na osno vu ~e ga bi se mo glo za kqu ~i ti da bi Fej sbuk na kra ju mo gao da lan si ra sop stve ni na vi ga tor. U pr vom tro me se~ ju 2012. je Ope ra za be le `i la pro met od oko 47 mi li o na do la ra, rast od 28 od sto u od no su na isti pe riod la ne.

Do lar naj bo qa in ve sti ci ja Ame ri~ ki do lar je u ma ju za be le `io naj ve }i me se~ ni rast od 2011, pre sti gav {i ob ve zni ce, ak ci je i si ro vi ne po pr vi put ove go di ne. Po ka za lo se da su in ve sti to ri tra `i li spas u „ze le nim” nov ~a ni ca ma u vre me po gor {a wa du `ni~ ke kri ze u Evro pi.

Do lar ski in deks me |u na rod ne va lut ne ber ze ko ji pra ti kre ta we ame ri~ ke va lu te u od no su na mo ne te {est naj ve }ih tr go vin skih part ne ra SAD, po ras tao je u ma ju za 5,5 od sto, pre ne la je wu jor {ka agen ci ja eko nom skih in for ma ci ja Blum berg. Ber zan ski in deks svet skih ak ci ja MSCI iz gu bio je 8,9 od sto vred no sti, dok je rob ni in deks S&P GSCI, ko ji ob u hva ta kre ta we ce na 24 naj zna ~aj ni je si ro vi ne, osla bio za 13 od sto.„Do lar je imao fe no me na lan me sec”, iz ja vi la je stra teg ka nad ske ban ke „No va Sko tia” Ka mi la Sa ton.

No se ba {ten ski ot pad

Ra do vi za vr }u gas Isporuka prirodnog gasa bi}e obustavqena sutra od 7 do 20 ~asova u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu, Bukovcu, Ledincima, Rakovcu, Sremskoj Kamenici, u svim naseqima op{tine Beo~in, Ne{tinu i Vizi}u. Gasa ne}e biti zbog radova na gasovodnom sistemu.

A. Va.

Ba{tenski otpad danas }e se odnositi na Telepu, a sutra u Koviqu, Klisi, Slanoj bari, Vidovdanskom nasequ i Klisanskom bregu. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova.

A. L.

Iz lo `ba sli ka @e qa ne Jur ko vi} Sve~ano otvarawe izlo`be slika @e qa ne Jur ko vi} odr`a}e se u ponedeqak 4. juna u 19 ~asova u Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada, Bulevar Mihajla Pupina 9. Izlo`ba }e trajati do 23. juna.

G. ^.

Novosadska ponedeqak4.jun2012.

Bend „Goran Bare i Majke“ odr`a}e koncert u petak, 8. juna u 21 ~as u Fabrici Studentskog kulturnog centra. Jedan od najboqih rok bendova sa nekada{wih jugoslovenskih prostora predstavi}e novi album „Te{ke boje“, koji je u susednoj Hrvatskoj ve} pobrao mnogobrojne na-

grade. Nakon toga, publika }e mo}i ~uti niz vanvremenskih hitova kao {to su „A ti jo{ pla~e{“, Odvedi me“, „Vrijeme da se krene“, „Daj mi“, „Krvarim od dosade“, „Put ka sre}i“, „Ja sam budu}nost“ i mnoge druge.

Karte za koncert u prodaji su u CD {opu Mungos, Wego{eva 14,

i prodavnici „Gigstiks” u Pariskom magazinu, Ulica Kraqa Aleksandra 12. Prvih 200 karata su po promotivnoj ceni od 800 dinara. Kada se tih prvih 200 komada proda, ulaznice }e ko{tati 1.000 dinara, a od sutra cena karte }e biti 1.200 dinara.

A. L.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

VATROGASCIMA POLIGON ZA VE@BU CEO GRAD

Pro ve ra br zi ne i spret no sti sva kog me se ca

Iako jo{ uvek nemaju pravi trena`ni centar i adekvatne prostorije, vatrogasci se snalaze na razne na~ine za ve`bawe.

Kako bi konstantno bili u pripravnosti i odr`ali kondiciju, ve`baju {irom grada. Tako ponekad kad se za~uje sirena, a vozilo juri{a s jednog na drugi kraj grada, nije re~ o pravoj intervenciji, ve} ve`bi kojom se pospe{uje brzina stizawa na mesto doga|aja i kretawe kroz gust saobra}aj. De{ava se da se vatrogasci nekad dogovore i sa skup{tinama stanara da u wihovoj zgradi ve`baju „ga{ewe po`ara”.

- Ovakve ve`be su deo redovnih mese~nih aktivnosti, a jednom u mesecu svaka smena ve`ba na visokim objektima - kazao je {ef smene vatrogasno-spasila~ke brigade Igor Adam. - Odredi se objekat koji je na neki na~in kriti~an i na kom je pove}ana opasnost od po`ara. Potom se napravi dogovor sa stanarima, najavi ve`ba i daqe mi obavqamo na{ posao.

Vatrogasci su pre izvesnog vremena odr`ali ve`bu [ekspirovoj ulici 9. Igor Adam predvodio je ekipu koja je u roku od 10 minuta postavila crevo dugo vi{e desetina metara i

„Go ran Ba re i Maj ke” u Fa bri ci

uputila se ka vi{im spratovima zgrade od 14 eta`a.

- Ovde je najve}i problem prilaz vozila zgradi. Naime, vozilo mo`e da se zaustavi tek na oko 60 metara od objekta, bli`e ne, jer mu to onemogu}avaju {ipke koje su ovde postavqene i automobili parkirani na prilasku. To je veoma lo{e, jer vozilo za rad na visini ne mo`e da pri|e, a mi moramo da gubimo vreme na sastavqawe creva, dok se plamen {iri- objasnio je sagovornik navode}i da ovakav slu~aj nedostupne zgrade nije jedini u Novom Sadu.Prema wegovim re~ima, ~lanovi skup{tine stanara trebalo bi da se dogovore i povade {ipke koje su postavqene oko zgrade kako bi spre~ili vlasnike automobila da ih ostavqaju tu, ali i da tra`e od Grada da postavi znak za zabranu parkirawa.

Nakon ve`be, Adam je razgovarao sa stanarima i dao minikurs o preventivi i za{titi od po`ara. Me|utim, sti~e se utisak da qudi, na`alost, nisu zainteresovani za ove teme, jer je na razgovoru bilo svega desetak qudi, stanara zgrade koja ima 14 spratova i koja je ve} dva puta bila zahva}ena po`arom.

A. Jerini}

U VRTI]U „ZVON^I]”

„Park mog de tiw stva” U vrti}u „Zvon~i}”, Ulica Save Male{eva bb u Ka}u, danas od 9 do 11 sati bi}e odr`ana manifestacija „U parku mog detiwstva”.

Povod je Dan ekologije, a u okviru manifestacije mali{ani }e imati niz aktivnosti.

Q. Na.

V remeploV

Po e zi ja iz Sen to ma {a Stevan Vladislav Ka}anski, novinar i profesor, a nadasve pesnik, ro|en je u Sentoma{u, potowem Srbobranu. Bio je istaknuti borac u srpskom pokretu tokom revolucije 1848. Od 1855. `iveo je u Beogradu, izbiv{i na glas svojim rodoqubivim stihovima, op{teuva`avan i po{tovan. Na stogodi{wicu wegovog ro|ewa 4. ju na 1928. uz visoke po~asti preneti su mu posmrtni ostaci iz starog grobqa kod Markove crkve, na Novo grobqe u Beogradu.

N. C.

OBNOVA GLAVNOG PO[TANSKOG CENTRA

Za vr {e tak ra do va kra jem ju la U Glavnom po{tanskom centru „Novi Sad” u Primorskoj ulici, ~ija je obnova i dogradwa po~ela u septembru protekle godine, zavr{eni su grubi gra|evinski radovi. Kako smo saznali iz Po{te postavqena je fasada i krov, a u toku su unutra{wi gra|evinsko - zanatski radovi. Zavr{ena je i ugradwa spoqnih instalacija i trenutno se radi na asfaltirawu saobra}ajnica i ure|ewu prostora oko centra. Iz Odeqewa za prodaju usluga i marketing ovog preduze}a ka`u da radovi teku planiranom dinamikom i da }e Glavni po{tanski centra biti zavr{en krajem jula.

Prema re~ima vr{ioca du`nosti generalnog direktora JP PTT saobra}aja „Srbija” Go r a n a ]i r i } a iz grad wom

ovog centra, u kojem }e pre ra da po {i qa ka iz ce le Voj vo di ne bi ti automatska, poboq{a}e se kvalitet usluga, koje ovo pred u ze }e pru `a svojim korisnicima.

-Ovaj posao je Po{ta najavqivala i pre 40 godina, a mi smo uspeli da ga realizujemo. Prioritet nam je iz grad wa ovih centara, jer su ovakvi objekti veoma zna~aj ni za po boq {a we kompletne usluge - rekao je ]iri}.

Ovaj obje kat bi }e opre mqen sa vre me nom teh no lo gi jom po mo }u ko je }e se po {iq ke automatski obra|ivati. To }e zna ~aj no sma wi ti tro {ko ve usluga, uslovi rada bi}e savre-

Fo to: S. [u {we vi}

U PRIGRADSKIM NASEQIMA

meniji, a konkurentnost ve}a.

Rekonstrukcija i nadogradwa Glavnog po{tanskog centra, za

koje je Po{ta Srbije obezbedila sredstva, iznosi 365 miliona dinara.

N. R.

SVE VI[E ZGRADA U GRADU MEWA IZGLED

Do bra izo la ci ja ta wi ra ~u ne za gre ja we Primena novog sistema obra~una i naplate grejawa prema potro{wi trebala bi da po~ne od naredne grejne sezone, a pojedine skup{tine stanara u gradu ve} su po~ele da se pripremaju za ono {to ih ~eka. Najvi{e posla bi}e oko izo la ci ja zgra da jer mno ge, kako stare tako i nove, mora}e da imaju odre|eni sertifikat.

Koliko je veliki zna~aj dobre izolacije zgrade govori ~iwenica da }e na{i zakoni o ener get skoj efi ka sno sti zgrada u najskorije vreme biti uskla |e ni sa evrop skim, {to zna~i da }e svaka zgrada u Sr bi ji mo ra ti da po se du je energetski paso{ kako bi se pomoglo unapre|ewe energetske efikasnosti zgrada. Paso{ rangira zgrade u sedam kategorija, od kategorije A do kategorije G, pa }e tako stepen efikasnosti i diktirati vrednost same zgrade.

Istra`ivawe Agencije za energetsku efikasnost pokazalo je da u{teda energije od oko 15 odsto mo`e da se postigne i ugradwom termostatskih ven ti la za ra di ja to re koji omogu}avaju da se grejawe koristi onda kada se `eli i koliko se `eli. Gra|ani }e potrebu i interes za ugradwom ovih ventila videti po uvo|ewu novog sistema obra-

~una i naplate po stvarnom utro{ku na osnovu ~ega }e, kada se za to steknu i administra tiv ni uslo vi, mo }i da

kontroli{u kako potro{wu, tako i tro{kove za grejawe.

To plot na bro ji la, od no sno kalorimetri, ugra|eni su u

sve toplotne podstanice zgrada koje se greju preko „Novosadske toplane”, a deliteqi energije i termostatski ventili }e se ugra|ivati na grejna tela u stanovima korisnika, nakon {to Gradsko ve}e usvoji neophodna prate}a dokumenta za novi sistem obra~una za grejanje, novi tarifni sistem i tehni~ke uslove Toplane.

Agencija za energetiku Novog Sada }e biti zadu`ena za izdavawe licenci odgovaraju}im preduze}ima za nabavku, ugradwu i odr`avawe opreme, a jedno od preduze}a koje }e ima ti mo gu} nost oba vqa wa ovih poslova, ukoliko dobije licencu, bi}e i „Novosadska toplana„.

Ovo preduze}e je jo{ ranije odr`alo tribine za sve poto{a~e u vezi sa edukacijom u pogledu novog sistema obra~una i naplate i zna~ajem izolacije objekata. Kada je re~ o ak ci ji me re wa ener get ske efi ka sno sti gra |e vin skih objekata u Novom Sadu, nije pred vi |e no, ka ko ka `u, da „No vo sad ska to pla na„ u~e stvuje u radovima na utvr|ivawu efikasnosti i sanaciji zgrada, ali }e svakako u~estvovati u projektu kroz pru`awe stru~ne podr{ke i podataka vezanih za potro{wu energije.

B.M.

Is kqu ~e wa stru je Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 12 sati Branislava Bukurova 42, Jelene Lozi} od 3 do 5, od 2 do12, Dake Popovi}a od 1 do 23 i od 4 do 28, Alibegovac 2 od 1 do 7 i od 2 do 8. Ko viq: od 9 do14 sati deo naseqa od 7. jula i Vojvo|anskih brigada prema manastiru; od 8 do 16 sati povremeno u pojedinim ulicama. Le din ci: od 8.30 do 13.30 sati Samarski put i Ledi-

na~ki put od 5 do 11; od 7.30 do 14 sati povremeno u pojedinim ulicama i vikend naseqima Liparija i Torine. Sta ri Le din ci: od 7.30 do 14 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa i vikend naseqima Klisa i Brestovi. ^e re vi}: od 8.30 do 13 sati vikend naseqe Kalu|erica i deo vikend naseqa Mala Testera; od 8.30 do 12.30 sati naseqe ^erevi}.

8

ponedeqak4.jun2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

No vak ob ra do vao \u ra {ko vi }e Blizanci Le na i Lu ka Maje i Gorana Pardovskog, Va wa i Le na - Mirjane i Svetislava Varenike, Ner min i Ner mi na - Musafije Ameti i Adnana Goli}ija

Devoj~ice Iva na - Aleksandre i Branislava \ilasa, Ana - Anite i Sr|ana Zori}a, Mi la - Biqane i Miodraga Meselxije, Te o do ra - Biqane i Radivoja Kozomare, An drea - Bojane Rad, Du wa Bosiqke i Save Igwatova, Ma ri ja - Branislave i Dragana Savi}a, Lu na - Branke i Viktora Plelia, Da ni ca - Branke i Nemawe Kova~a, Tang Rong Veili Sju i Aivei Vang, Te o do ra Verice i Gorana Baji}a, @e qa na - Vesne Marjanovi} i Borisa Babi}a, Da ria - Danijele Mekini} i Dragana Kosti}a, Zo ri ca - Dragane i Branka Ilijina, Ja sna - Dragane i Dalibora Popova, An |e la - Dragane i Zorana Doki}a, An |e la - Dragane i Jovice [ipke, La ra - Dragice i Gorana Salonskog, Na |a - Dragice Mileti} i Miroslava @ivkovi}a, Mi li ca @eqke Popovi} i Dragana Amixi}a, Mi la @eqke Toma{ev Galovi} i Tomislava Galovi}a, Da wa - Zorice i Dragana Buhe, Ti ja na Ivane i Aleksandra Fabri, Na |a - Ivane i

Milana Bori{eva, Iskra - Irene i Predraga Stamenova, Le na - Jelene Vidi} Trnini} i Du{ana Trnini}a, La na - Jelene i Slavka Hajdera, Mi li ca - Jelene Matijevi} i Branislava To{i}a, Ka li na - Jovane i Sa{e Savi}a, Mi la - Qiqane i Marka Kosti}a, Mi le na - Maje i Miqana To{i}a, Iri na - Maje i Radovana Bla`i}a, Ni na - Marije i Darka Krajnika, Ana sta si ja - Marice i Mi}a Radanovi}a, Ma ri ja - Milade i Sr|ana Vujovi}a, Emi li ja Milane i Marka Kolaka, Ni ka - Milanke Ni{i} i Radoslava Blanu{e, Alek san dra - Milice i Vladimira Jovi}a, Ni na - Milke i Damira Drobca, An |e la - Mirjane i Predraga Lazarova, Isi do ra - Radmile i @arka Popovi}a, So fi ja - Svetlane i Ernesta Radi{i}a, So fi ja - Sla|ane i Sa{e Udovi~i}a, Le na Slobodanke i Jugoslava Stoj~evi}a, Te o do ra Sne`ane i Sr|ana Savi}a, Du wa - Stojane i Dejana Tatalovi}a.

Ven~ani Ta wa Bar dak i Bo ris Bra ti}, Dra ga na Iwac i Zo ran Lu ki}, Ka rin Gru nert i Ga ni Ga {i, Me ri ma Hla va ~ek i Dra gan Vra we{, Sne `a na Ge qi} i Ste fan Br zak, Ma ria Vu ja ni} i Ka roq Ge ler, Smi qa Osto ji} i Alek san dar Ke fer, Sla |a na Po po vi} i Mi lo{ Ra do va no vi}, Na ta li ja Bar ba te sko vi} i Ne boj {a Tin ko vi}, Da ni je la [}e ki} i Ni ko la Mi ja tov, Jo va na Bak maz i Jo na tan Jan Al fons de Bu ver, Bo ja na Ku la {i no vi} i Si ni {a Aba yi}, Jo va na Da mja nov ski i De jan Osto ji}, Ma ri ja @iv ko vi} i Ne boj {a Jo va no vi}, San dra Raj no vi} i Ro bert Dro bi na, San dra Dro po i Du {ko Ra ma ji, Ta ma ra Jan ko vi} Fi li po vi} i Mi le Ba bi}, Qu bi ca Jo va no vi} i Mi o drag Ran |e lo vi}, Ta tja na Lu ki} i Mi lan Po pa ra, Sa wa Pe ji} San yak i Ne nad [e vi}, Dra ga na Ja wa nin i No vak Ayi}, Zo ra Ra do vi} i Da ni lo Ni ko li}, Ma ri ja na Ala vuk i Ve li mir Mla de nov, Sa ne la Mr |a nov i Si ni {a Na dr qan ski, Emi li ja La za re vi} i Ne ma wa Po po vi}, Iva na Cr ven ko i Bo ris [tu li}, Alek san dra Sr di} i Mi lan Jo va no vi}, Je le na Ra di {i} i Ne boj {a Mu drin ski, Ne ve na Ste fa no vi} i Ni ko la Ma ri}, Pe tra Lu ki} i Go ran Se ku lo vi}, Na ta {a Ili ev ska i Zlat ko [naj der, Ma ri na Olu i} i Ne ma wa Ob ra do vi}, Zo ra na Kqa ji} i Mi lan Ma sni ko sa, Ma ri ka Var ga i Ne boj {a Pri ji}, Ve sna Sta le to vi} i Alek san dar Mar ko vi}, Mir ja na Po po vi} i Mar ko La zi}, Dra ga na Ni ko li} i Ni ko la Mir ko vi}, Di ja na Ko vja ni} i Sa {a Vi ta, Je le na Mi len ko vi} i Alek san dar Jo ki}, Ma ja Di vja ko vi} i Ni ko la Ga li}, Ana Ter zi} i Slo bo dan Be qan ski, Ma ri ja na Guq pa i Du {an Sa vi}, Gor da na Ko ka no vi} i Bra ni mir Do bri~ ki, Bo ja na \a ko vi} i Mi lan Le ti}, Vo ji sla va Bu yar i Ve sko Mr dak, San dra Klajn i Esad Ko lu gli ja, Ana Si mi} i Pre drag Pri ca, Su za na Vla o vi} i Dra gan ^u ku ra no vi}, He le na Mir ko vi} i Dra gan To pi}.

Je le na i Mi ro slav Du ~i} s be bom Mi lom

De~aci Bog dan - Albine Mingazove i Jovana Repca, Jo van - Ane i Darka Milojkovi}a, Jor dan Anadele Buli} i Petra Grabe`a, Fi lip - Anete i Jana Klinko, Dra gan - Beti Molnar i Zorana Ba}inca, Ste fan Va si li je - Biqane i Nenada Regojevi}a, Ste fan - Biqane i Predraga Rackova, Vu ka {in - Bojane i Aleksandra @ivkovi}a, Fi lip - Vi{we i Andrije Kova~a, Vik tor - Gordane i Sa{e Bogunovi}a, Ni ko la - Danijele i Stevana Radmanovi}a, Ste fan Dragane i Aleksandra Babi}a, No vak - Dragane i Dragoja \ura{kovi}a, Mar ko - Dragane Lov~evi} i Igora Tovitovi}a, Ko zma - Zorane i Aleksandra Ru`i~i}a, Va si li je - Zorice i Jovana Zagorca, Jo van - Zorke i Vladimira Slankamenca, An drej - Ivane Vojni} Tuni} i Sabrije [i{manovi}a, Alek san dar - Ivane i Gorana Gagi}a, An drej - Ildiko i Tibora Verebeqi, Va si li je - Jelene i Vojislava ]osi}a,

An dri ja - Jovane i Dejana Kravi}a, Alek san dar - Karoline Mesaro{ i Aleksandra Ularika, Me din - Mandu{e Krasni}i i \evdeta Saku, Dra gan - Marije i Aleksandra Na|a, Mi haj lo - Marije i Stanislava Luki}a, Rast ko - Marice Jolovi}, Ga vri lo - Milice Braci} i Gorana Milovca, Ma tej - Milice i Petra Papa, Mi haj lo - Mirjane i Predraga Todorovi}a, Te o dor - Mirjane Radovanovi} i Qubi{e \oki}a, Veq ko - Mirjane Uveri} i Sini{e \uri}a, Ivan - Ru`ice Tomi~i}, Mi haj lo - Sawe i Gorana Laholata, Alek sa - Sawe i Predraga Teodorovi}a, Ugqe {a - Sla|ane i Nikole Trajkovi}a, Mar ko - Swe`ane i Neboj{e Ivanovi}a, Alek sa - Sowe Oli} i Perice Ili}, Mar tin Tamare Ivan~i} Men|an i Miroslava Men|ana, Mar tin - Tawe i Ivana Piksiadesa, Lu ka Tawe i Mirka Zotovi}a, Mark - ^ile Drobine Moric i Lasla Drobine.

Umrli Ilija Jawi} (1941), Stevan Josimov (1946), Katica Aladi} (1957), Sofija Asurxi} (1924), Qubica Baloban ro|. Po{ti} (1937), Jagica Vujkov ro|. Isakov (1919), Katarina Vukani} ro|. Morvai (1927), Desanka Vu~enovi} ro|. Vuki}evi} (1949), Hildegard Doroti}-Jovanov ro|. Holcinger (1932), Vladimir @ivojinovi} (1953), Lazar Ivandeki} (1928), Jela Kramer ro|. Gazi} (1930), Du{anka Kuveqi} ro|. Popovicki (1946), Anastazija Marku{i} ro|. Sila|i (1924), Kornel Mata (1940), Milka Ma~ak ro|. Vu~an (1936), Quba Miji} ro|. Rokvi} (1925), Katarina Mi}in ro|. Zajac (1934), Dragutin Miki} (1935), Katarina Mili} ro|. Koji} (1948), Jonel Milo{ (1952), Nada Miri} ro|.

Drakuli} (1939), Vida Mir~eta ro|. Bugarski (1934), Sne`ana Mi{i} ro|. Kujunxi} (1956), Nikola Mom~ilovi} (1935), Sla|ana Mu~alovi} ro|. [kori} (1978), Duja Pavlovi} ro|. Pani} (1942), Radislav Paro{ki (1932), Janko Petrovi} (1931), Aleksandar Petrovi} (1938), Antonija Piksiades ro|.

Zofi~ (1935), Juli{ka Popov ro|. Kova~ (1952), Jelena Pri{i} ro|. Jovanovi} (1924), Ti ja na Am bri {ak i Ne boj {a Ni ko di je vi}

Dragiwa Radovan~ev ro|. Anovi} (1932), Nikola Raoni} (1976), Stevan Slankamenac (1937), Vitomir Stameni} (1932), Gordana Stankovi} (1989), Slavica Stankovi} ro|.

Cindri} (1934), Dragiwa Stojanovi} ro|.

Vlajankov (1931), Danilo Tojagi} (1940), Tomislav [o} (1934), Ksenija Ija~i} ro|. Pudar (1925), \uro Usti} (1937), Samuel Na| (1928), Zvonko [ikman (1958), Milena ]uri~i} ro|. Mrkovi} (1936), Blagoje Joki} (1937), Radinka Velbabovi} (1937), Zdravko Vojki} (1942), Anica Darabo{ ro|. Obrenov (1939), Stoja Drini} ro|. ^avi} (1972), Veselin Isakov (1947), Jelisaveta Karga~in ro|.

Horvat Rajter (1928), [andor Ki{ (1963), \or|e Koledin (1952), Danijela Latinki} ro|. Cvetanovi} (1973), Jovica Leki} (1941), Svetlana Leti} ro|. Majeti} (1948), Zekija Maravi} ro|. Leli} (1937), Ester Mike (1944), Damjan Nin~i} (1937), Jelena O{tri} ro|. Zrni} (1930), Biqana Pavlov ro|. Radi} (1961), Vujica Panteli} (1948), Jagoda Poznan ro|. Meduri} (1958), Ru`a Ra~i} ro|.

Nikoli} (1936), Vasilije Stevanovi} (1939), Slavica [e{um (1963).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

9

KAKO BI GRAD BIO PRISTUPA^AN SVIMA

U to ku ma we pre prav ke obje ka ta U okvi ru stra te gi je pri stu pa~ no sti, ko ja je usvo je na 30. mar ta, za bra we na je iz grad wa obje ka ta ko ji ne za do vo qa va ju we ne stan dar de, a u to ku je ko rek ci ja sa da {wih, za ko j e ni s u po treb n a ve l i k a ula g a w a.

Stra te gi ja pred sta vqa prav ni akt ko ji ob u hva ta ~i tav niz ak tiv no sti na te ri to ri ji gra da, ka ko bi No vi Sad bio pri stu pa ~an za sve.

-Ne mi sli se sa mo na oso be sa in va li di te tom, ne go na sve qu de ko ji ma je iz ne kog raz lo ga ote `a no kre ta we, osla bqen vid ili sluh. Ov de spa da ju i maj ke sa de~ jim ko li ci ma- re kla je ~la ni ca Grad skog ve }a za so ci -

jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci prof. dr Sa wa Sto ja no vi}.

Da nas }e se odr `a ti sa sta nak u`eg ti ma za pri stu pa~ nost, ka da bi tre ba lo da bu du do ne se ne smer ni ce za iz ra du lo kal nog ak ci o nog pla na ko ji tre ba da bu de za vr {en do ok to bra. Ta da }e se i ta~ no de fi ni sa ti ko ji }e pro jek ti ima ti pri o ri te te, a naj ve ro vat ni je }e to bi ti zdrav stve ne i obra zov ne usta no ve.

-^i tav niz ak tiv no sti ko ji ob u hva ta stra te gi ja mo ra da se oba vqa etap no, a ceo pro je kat ob u hva ta plan ko ji }e se re a li zo va ti u na red nih {est go di na - ka `e Sto ja no vi}.

Is ta kla je da jav na pred u ze }a i usta no ve tre ba da u svo jim bu xe ti ma is pla ni ra ju ko rek ci ju obje ka ta, jer Grad ne mo `e da fi nan si ra sve.

Jed na od ak tiv no sti ko ju je tim za pri stu pa~ nost ve} pred u zeo je ste adap ta ci ja Du nav skog par ka, u kom je sre |en pri laz iz Uli ce Ig wa ta Pa vla sa, a u pla nu je da jo{ dva bu du pri la go |e na oso ba ma ko ji ma je ote `a no kre ta we.

- Gra |a ni mo gu slo bod no na imejl adre su ti ma za pri stu pa~ nost, ko ji se na la zi na saj tu Gra da da {a qu svo je pred lo ge. To ne zna ~i da }e svi bi ti ostva re ni, ali }e mo ih uze ti u ob zir i ne ke zna ~aj ni je sta vi ti kao pri o ri tetre kla je Sto ja no vi}.

A. Varga

STRANCI SVE ^E[]E POHODE KARLOVCE

IAKO ANALIZE POKAZUJU DA JE ^ESMOVA^A U 94 ODSTO SLU^AJEVA ISPRAVNA

Fla {i ra na vo da mi li ja Po tro {wa fla {i ra ne vo de za pi }e ma sov no je po ra sla, a mno gi su se opre de li li za wu zbog sum we u is prav nost vo de iz ~e sme. Po vre me no za mu }e we vo de iz grad ske vo do vod ne mre `e, tam no `u} ka sta ili ~ak braon bo ja, uti ca li su na pri med be po tro {a ~a. Me |u tim, re zul ta ti In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne kon tro li sa nih uzo ra ka vo de po re klom iz JKP „Vo do vo da i ka na li za ci je”, od ja nu a ra do apri la, po ka za li su is prav nost 94 od sto kon tro li sa nih uzo ra ka. Osnov ni uzro ci ne is prav no sti {est od sto uzo ra ka su po ve }a na kon cen tra ci ja re zi du al nog hlo ra, man ga na i gvo `|a, a oni ne pred sta vqa ju opa snost po zdra vqe qu di, na po me nu la je dr Sa wa Bi je lo vi} iz In sti tu ta za jav no zdra vqe.

- Po vre me no za mu }e we vo de u vo do vod noj mre `i grad skog vo do vo da mo `e na sta ti iz vi {e raz lo ga, a naj ~e {}e usled teh ni~ kih ra do va u fa bri ci vo de i du` vo do vod ne mre `e, za tim na kon pa u ze u ko ri {}e wu, na pri mer na kon vi ken da, ras pu sta u {ko la ma, na kon go -

li ko mi nu ta pu sti ti mlaz vo de iz sla vi na da is cu ri.

Zdrav stve na is prav nost vo de ni je istog ste pe na, od no sno na kra je vi ma mre `e i na vi {im spra to vi ma u stam be nim zgra da ma se ~e {}e utvr |u je po rast

Uzi ma ju }i u ob zir zdrav stve no sta we po pu la ci je No vog Sa da i okoline, kao i na vi ke u is hra ni, pre po ru ~u je se upo tre ba sla bo mi ne ral ne vo de s ma wim sa dr `a jem na tri ju ma di {weg od mo ra. Sve na ve de no uslo vqa va po di za we ta lo ga iz si ste ma ce vo vo da, ka da se oslo ba |a ju or gan ske i neo r gan ske ma te ri je ko je do vo de do iz me ne bo je i po ja ve ta lo ga u vo di za pi }e. Za mu }e na vo da, ko ja je mut na zbog po ve }a ne kon cen tra ci je gvo `|a i man ga na, ne {te ti zdra vqu qu di - ob ja sni la je dr Bi je lo vi} do da ju }i da u tim slu ~a je vi ma tre ba na ne ko -

kon cen tra ci je man ga na i gvo `|a. U de lo vi ma gra da i na se qa gde po sto je sta re vo do vod ne ce vi ili gde se po sta vqa ju no ve vo do vod ne ce vi pre pret hod ne dez in fek ci je, mo `e se utvr di ti pri su stvo ne do zvo qe ne vr ste mi kro or ga ni za ma ili po ve }an broj mi kro or ga ni za ma ko ji upra vo uka zu ju na ne do voq no efi ka sne pro ce se dez in fek ci je vo de za pi }e u si ste mu.

- Ka da go vo ri mo o sla bo mi ne ral noj vo di ko ju sta nov ni {tvo po pu lar no na zi va „fla {i ra nom” vo dom, ta da je wen sa stav uslo vqen sa sta vom mi ne ra la sa mog iz vo ra. Uti caj na zdra vqe je uslo vqen ne sa mo sa sta vom mi ne ra la, ve} i bez bed no {}u go to vog pro iz vo da ko ji za vi si od sa vre me nih stan dar da do bre pro iz vo |a~ ke prak se. Zna ~i, sla bo mi ne ral na vo da, u na ro du odo ma }e nog na zi va „fla {i ra na” vo da, se raz li ku je po svom sa sta vu, od no sno kva li te tu od vo de za pi }e iz no vo sad skog vo do vo da pre ma sa sta vu mi ne ra la, {to sva ka ko ne uslo vqa va gra |a ne da je do mi nant no ko ri sti - is ta kla je sa go vor ni ca.

Po we nim re ~i ma, uzi ma ju }i u ob zir zdrav stve no sta we po pu la ci je No vog Sa da i {i re, kao i na vi ke u is hra ni, pre po ru ~u je se upo tre ba sla bo mi ne ral ne vo de s ma wim sa dr `a jem na tri ju ma. Na tri jum u vi so koj kon -

cen tar ci ji mo `e da bu de {te tan za oobe ko je pa te od kar di o va sku lar nih i bo le sti or ga na za cir ku la ci ju. Ka li jum po ma `e u sni `a va wu krv nog pri ti ska, ali zbog pre ve li kog uno sa ovog ele men ta mo `e do }i do umo ra sla bo sti i ose }a ja me tal nog uku sa u usti ma. Mag ne zi jum je do bar za mi {i }e i po ma `e u sa go re va wu ma sno }e i u pro iz vod wi ener gi je, dok je kal ci jum do bar za ko sti. Me |u tim, ne bi tre ba lo ni jed nu sla bo mi ne ral nu vo du fa vo ri zo va ti, ne go po vre me no me wa ti. Dr Bi je lo vi} uka zu je na to da „fla {i ra nu” vo du ne tre ba ku po va ti sa osun ~a nih po li ca, uko li ko je am ba la `a o{te }e na i ako ne ma de kla ra ci ju sa ja snim da tu mom pro iz vod we i sa sta vom pro iz vo da. Sa ve tu je se da `en ska od ra sla oso ba po pi je dve li tre dnev no vo de, a mu {ka rac 2,5 li ta ra na dan.

I. Dragi}

TRGOVCI U BORBI ZA MU[TERIJE

Ma me kup ce na sve na ~i ne [o qe, ~a {e, pri bor za ku hi wu na po klon, ak ci je ni skih ce na i mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa sa mo su ne ki od na ~i na na ko je se me ga mar ke ti bo re za mu {te ri je. Ova sve `e {}a bor ba pro i za {la je iz ~i we ni ce da se broj kon ku re na ta na tr `i {tu po ve }ao, su gra |a ni ne ma ju nov ca za ku po vi nu, jer je ne za po sle nost ve li ka, a i oni ma ko ji ra de nov ~a ni ci su sve ta wi. Eko nom ska kri za ovim gi gan ti ma za da la je jo{ je dan uda rac, po {to su gra |a ni sve vi {e {te de zbog ne iz ve sne bu du} no sti, pa su po tro {a~ ke kor pe sve de ne sa mo na ono naj ne op hod ni je.

Ka ko bi bar ma lo pre va ri li eko nom sku kri zu mar ke ti pri be ga va ju ra znim ak ci ja ma, pa se sve ~e {}e mo gu na }i pa ke ti, ko ji se sa sto je od dva pro iz vo da po ce ni jed nog ili ak ci ja „ku pi tri ista pro iz vo da, ~e tvr ti je na po klon„. Da su ova kve ak ci je do bro pri hva }e ne sa zna li smo iz me ga mar ke ta. Pre ma re ~i ma port pa rol ke „Uni ve rek spor ta” Oli ve re ]ir ko vi}, ovim ak ci ja ma iz la zi se u su sret kup ci ma.

- Ak ci je or ga ni zu je mo u sa rad wi sa do ba vqa ~i ma ili pro iz -

Ka ko bi op sta le na tr `i {tu i za dr `a le mu {te ri je, po je di ne ma le rad we vra ti le su se na si stem na pla te ko ji je po znat kao „ku po vi na na cr tu” vo |a ~i ma, a wi ho va do bra stra na je ste {to uma wu ju iz nos pre op te re }e ne po tro {a~ ke kor pe.

To je i je dan od na ~i na da se ob ra du ju kup ci. Bi lo bi kon tra -

pro duk tiv no uki nu ti ove po vla sti ce, jer mar ke ti ne ma ju ne ku zna ~aj nu do bit, ali na ovaj na ~in po ve }a va ju za do voq stvo po tro {a ~a - is ti ~e ]ir ko vi}.

Sli~ nim ak ci ja ma pri be ga va ju i kom {ij ske pro dav ni ce, pa se i u wi ma mo gu na }i pa ko va wa tri pro iz vo da po ce ni dva ili po klon {o qe za ku pqe nih po la ki lo gra ma ka fe, ko ji se pre ma re ~i ma tr go va ca, raz gra be za tri - ~e ti ri da na. Ka ko bi op sta le na tr `i {tu i za dr `a le mu {te ri je po je di ne ma le rad we vra ti le su se na si stem na pla te ko ji je po znat kao „ku po vi na na cr tu”. Tr gov ki wa, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, ka `e da na ovaj na ~in iz la ze u su sret je di no stal nim mu {te ri ja ma ko je ima ju ma la pri ma wa.

-Ta ko ku pu ju sa mo stal ne mu {te ri je u ko je ima mo po ve re wa da }e pla ti ti na po ~et ku sle de }eg me se ca. S ob zi rom na to da ve }i na wih ima ma le pla te, su ma ko ju tre ba da iz mi re je ma la, do ne kih 3.000 di na ra. Po {to su nam stal ne mu {te ri je, va `no nam je da im bar na ovaj na ~in iza |e mo u su sret- ka `e na {a sa go vor ni ca.

Tvr di da broj ku pa ca na cr tu ni je ve li ki i da se ne po ve }a va, kao i da qu di sve ma we ku pu ju.

N. R.

Kul tu ra mag net za tu ri ste Stran ci sve ~e {}e po se }u ju Srem ske Kar lov ce, po ka zu ju ana li ze op {tin ske Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je (TO OSK). Re~ je o ta ko zva nim in di vi du al ci ma, qu di ma ko ji sa mi ili u ma wim gru pa ma do la ze u obi la zak me sta. Pre ma an ke ti ko ju je TO OSK spro veo me |u stra nim tu ri sti ma, go sti iz ino stran stva do in for ma ci ja o Kar lov ci ma do la ze pre ko in ter ne ta, ~ak vi {e od 80 od sto wih na taj na ~in se in for mi sa lo o ovom me stu, a raz log zbog kog ih po se }u ju je ste kul tu ra. Oba ve zno na kon Kar lo va ca od la ze i u obi la zak fru {ko gor skih ma na sti ra.

- Re~ je o po nu di kul tur nog tu ri zma na ko joj smo ra di li od sa mog po ~et ka - ka `e di rek tor ka TOSK-a Ja smi na Be qanIskrin. - Sa da sa mo ubi re mo plo do ve tog ra da. Ti in di vi du al ni tu ri sti su sta ri iz me |u 28 i 40 i to je na {a ciq na gru pa na ko joj da qe tre ba mar ke tin {ki da ra di mo. Uglav nom su to qu di ko ji do la ze na kra }e od mo re i te tu re od ne ko li ko da na su ta ko |e ono {to }e TO OSK raz vi ja ti. Pri tom }e mo jed na ku pa `wu po sve ti ti raz vo ju sa dr `a ja za kra }e od mo re u Kar lov ci ma i na Fru {koj go ri.

Broj tu ri sta ko ji obi |u Kar lov ce u prat wi lo kal nih vo di ~a po sled wih go di na je ot pri li ke na istom ni vou. La ne ih je bi lo 24.530, s tim da su me |u wi ma i da qe naj broj ni ji |a ci. U pro -

te kle dve go di ne je i broj no }e wa bez ma lo u broj ku isti. Pro {le go di ne je za be le `e no 4.217 no }e wa, za je dan vi {e ne go u 2010.

-Naj ve }i broj no }e wa ostva ri se u pro le} noj i je se woj se zo ni ka `e Ja smi na Be qan -Iskrin. U vre me Eg zi ta ka pa ci te ti su ta ko |e po pu we ni. Broj le `a je va je ne {to po ve }an to kom pro {le go di ne, a ove go di ne za 30 u ho tel skom sme {ta ju. Po pu we nost ka pa ci te ta je so lid na i po ka zu je da ne ma po tre be da se ubr za no {i ri broj le `a je va, jer ovo {to po sto ji za do vo qa va po tre be tu ri sta. Ono {to tre ba una pre di ti u Kar lov ci ma je ste ugo sti teq ska po nu da. U na red nom pe ri o du }e mo se po sve ti ti uno {e wu pro me na u tu oblast. Za ugo sti te qe pri pre ma mo edu ka ci je i ozna ke za re sto ra ne , kao {to su ro ma ti~ ni, re sto ran do ma }e ku hi we, re sto ran na otvo re nom.

Ka da pro |u te obu ke, ugo sti teq ski objek ti }e bi ti i ser tif ko va ni, {to }e zna ~i ti da su pro {li od re |e nu obu ku i is pu wa va ju stan dar de ko ji su po treb ni za tu ri ste.

Ja smi na Be qan -Iskrin is ti ~e da je Kar lov ci ma po treb no jo{ da se do pu ne sa dr `a ji na Stra `i lo vu. Osim to ga, ka `e di rek tor ka TO OSK-a, neo p hod no je raz vi ja ti i sa dr `a je na Du na vu, jer je on ostao ne is ko ri {ten re surs.

Z. Ml.

NOV KONCEPT UDRU@IVAWA MALIH I SREDWIH PREDUZE]A

Osno van Raz voj ni klub pri vred ni ka U na {em gra du odr `a na je Osni va~ ka skup {ti na Raz voj nog klu ba (RK) 250 ko ji }e se ba vi ti re vi ta li za ci jom i raz vo jem ma lih i sred wih pred u ze }a (MSP).

- Klub }e ra di ti na udru `i va wu ma lih i sred wih pred u ze }a u RK 250 pri vred ni ka, ne sa mo u No vom Sa du ve} i {i re, na pod ru~ ju Sr bi je - iz ja vio je autor pro jek ta di plo mi ra ni in `e wer Go ran Si mi}.

Pre ma we go vim re ~i ma si stem po ko me }e ra di ti RK tre ba da stvo ri uslo ve za po ve }a we pro me ta, ro be, ka pi ta la i uslu ga ma lih i sred wih pred u ze }a i za za stu pa we pri vred ni ka is pred lo kal nih sa mo u pra va, me |u na rod nih or ga ni za ci ja, fon do va, a klub }e bi ti otvo ren za no ve po slo ve i ide je, pro {i ri va we po slov nih ka pa ci te ta...s Ka ko je na veo Si mi}, ovaj si stem tre ba da pro mo vi {e nov mar ke ti {ki i raz voj ni kon cept.

- Raz voj na mo gu} nost ko ja se nu di u okvi ru kon cep ta RK 250 na la zi se u po ve zi va wu i umre `a va wu pred u zet ni ka, ~la no va klu ba, a to zna ~i da }e ~la no vi klu ba mo }i da ko ri ste sve pro -

iz vo de i uslu ge dru gih ~la no va klu ba po po vla {}e nim uslo vi ma. Na pri mer, uslu gu mar ke ting is tra `i va wa, ko ju nu di od go va ra ju }i ~lan klu ba, mo }i }e da ko ri ste dru gi ~la no vi po po voq nim uslo vi ma. Na taj na ~in su ~la no vi klu ba upu }e ni je dan na dru gog, sa ra |u ju me |u sob no, sti ~e se me |u sob no po ve re we i stva ra klub oda bra nih pred u zet ni ka, ko ji vre me nom tre ba da se pro fi li {u kao ~vr sta i ja sno de fi ni sa na grup ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a, ko ja tre ba da po sta nu pre po zna tqiv brend na tr `i {tu, ali i u dru {tvu uop {te - ka zao je Si mi}.

Iza ovog pro jek ta, ka ko je na gla sio, je dve go di ne is tra `i va~ kog ra da ko ji je vi so ko oce wen kod stru~ wa ka. Pro fe sor dr Vik tor Ra dun re kao je na Osni va~ koj skup {ti ni RK 250 pri vred ni ka da svi u~e sni ci u ovom kon cep tu ima ju od go va ra ju }u do bit po prin ci pu win -winsvi do bja ju.

Glav ni part ner na re la za ci ji Raz voj nog klu ba 250 je Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je.

Z. Deli}

Uni {ta va we ko ma ra ca u Kar lov ci ma No vo sad ska „Ci klo ni za ci ja” uni {ta va }e ko mar ce u Srem skim Kar lov ci ma od 6. do 16. ju na. Iz ovog pred u ze }a upo zo ra va ju p~e la re da je pre pa rat ko ji }e pri tom ko ri sti ti otro van za p~e le, te da tre ba da ih sklo ne. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na.

Z. Ml.

NOVOSADSKA­HrONIKA

ponedeqak4.jun2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, scena „Jovan \or|evi}”: opera „Seviqski berberin” (19) No vo sad sko po zo ri {te: „Ber`ijan i Dideki” (19)

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.15), „Hepi fit 2” (13.10), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (21.45), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (20.10, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ivan @ivojina Rai~i} (1955) u 10.30 sati - ispra}aj, Miodrag Milana Kapamaxin (1957) u 11.15, Nikola Gojka Popovi} (1949) u 12, Branka Joce Petrovi} (1930) u 12.45, Milka Mitra Petrovi} (1936) u 13.30 sati i Mirko Todora Paji} (1927) u 14.15 sati. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Branko Branka Gajinov (1929) u 15 sati.

DNEVNIK

VODI^

TELEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-104,­ za­potro{a~e 420-853 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 6333-884 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-022 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APOTEKE No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

TAKSI Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

11

РЕ А ЛИ ЗО ВАН ПРО ЈЕ КАТ ПРЕ КО ГРА НИЧ НЕ СА РАД ЊЕ С РУ МУ НИ ЈОМ

РУ МЉА НИ ПО СЛЕД ЊИ У СРЕ МУ КОН СТИ ТУ И ШУ ПАР ЛА МЕНТ

Сед ни ца за ка за на за 22. ју н

РУ МА: Конститутивна седница румског парламента заказана је за 22. јун. На њој ће бити потврђени мадати одборницима, који ће, у наредне четири године, чинити парламент, након чега ће одборници изабрати председника, заменика и секретара парламента. Тако ће, уколико мандати буду потврђени, у клупама румског парламента од укупно 43 одорника, њих 14 бити са изборне листе Демократске странке - Борис Тадић, и то: Не над Бо ро вић, Го ран Ву ко вић, Је ле на Ар се но вић, Влат ко Рат ко вић, Ми лан Ра дан че вић, Ми ле на По ли мац, Пе ра Бо жић, Зо ран Сла ву је вић, Љи ља на Ми хај ло вић, Го ран Са ва тић, Са ва Ми ло ва но вић, Сла дја на Ра до вић, Бра ни слав Ме дје до вић и Ни ко ла Јур ца. Што се тиче одборника са изборне листе Покренимо Руму - Томислав Николић (Српска напредна странка, Нова Србија, Покрет социјалиста, Покрет снага Србије - БК, Јединствена Србија, Социјалдемократска партија Србије) њих ће у новом сазиву румског парламента

ponedeqak4.jun2012.

бити 11, и то: Дра ган Па нић, Ра да Ма ра вић, Ра ди ца Ман дић, То мас Вуч ко вић, Сла дјан Ман чић, Та тја на Дјо кић, Ду шан Љу би шић, Сте ван Ко ва че вић, Дра га на Гу ду рић, Ве ли мир Ми лић и Сло бо дан По по вић. Са изборне листе Српска радикална странка - Др Александар Мартиновић у клупама румске Скупштине ће седети седам одборника, и то: др Алек сан дар Мар ти но вић, Жељ ко До шен, др Сми ља Лон чар, Пе тар Ми ло ва но вић, Са ва Јо ва но вић, Би ља на Пе ко вић и Дра ган Илић. Изборну листу Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије представљаће шест одборника Дра ган Кар даш, Сто јан Мар ко вић, др Сне жа на Јев тић, Вла ди мир Ма ле тић, Жив ко Ма ти је вић и Ми ра Те о до ро вић. Листу Др Снежана Бојанић - Стојић - Демократска странка Србије представљаће пет одборника: др Сне жа на Бо ја нић -Сто јић, Ђор ђе Бе ро ња, Ана Уми ће вић, Пре драг Бо ја нић и Да ни ца Бо ро ви ца. Ј. Ан тић

Под сти цај ту ри зму у Ба на ту КА ЊИ ЖА, ЖОМ БОЉ: Завршетак одно се на уређење Главне улице, кампа на пројекта „Повећање туристичких капаците- Тиси и Рибарског трга, а према речима Фејта у Банатском региону„ у оквиру ИПА про- стамера на реци Тиси су направљена три грама прекограничне сарадње Румуније и нова пристана на Тиси и прибављена велиСрбије, означен је јуче завршном конферен- ка модерна бина са пратећом техником неоцијом у Жомбољу (Румунија) и конференцијом за медије у Кањижи. Главни партнер на овом програму са наше стране била је општина Кањижа, уз учешће Града Панчева и општине Нови Кнежевац, а са румунске стране партнер је било Удружење „Банат Рипензис„ из Жомбоља. Директор За годину и по дана реализован је пројекат вредан преко 570 хиљада евра. Ди ректор Ин форма ционог центра за развој Потиског региона у Ка- Са сту диј ског пу то ва ња ту ри стич ких по сле ни ка њижи Ро берт Феј ста мер истакао је да ће у пходна приликом одржавања великих маниргеиону Баната користи од спроведених ак- фе стација.

- Нову бину свечано ћемо испробати већ тивно сти и значајних улагања бити са обе стране границе. У кањишкој општини ура- следећег петка 8.јуна од 22 сата, на отварађене су три студије изводљиво сти које се њу Летњег камп на Тиси уз свирку наших

младих рокера из група „Фрирок„ из Кањиже и „Кентаурок„ из Орома - најавио је Фејстамер. Румунски партнер Удружење „Банат Рипензис„ из Жомбоља израдило је значајну студију за туристички потен ци јал Ба ната и мо гућ но сти за јед нич ког развоја туризма и добило модеран шатор за 500 особа. Град Панчево је израдио студију изводљиво сти за реконструкцију Црвеног магацина, у којем се планира осмишља ва ње но вих кул турних садржаја, а Нови Кнежевац је добио студије за реконструкцију грофовских двораца Малдегем и Сервицки. У оквиру пројекта Фо то: М. Ми тро вић приређена су и студијска путовања са обиласком туристичких знаменито сти Баната на српској и румунској страни, а снимљен је и документарни филм којим су представљене туристичке могућно сти Баната. М. Ми тро вић

ЛО КАЛ НИ ИЗ БО РИ НИ СУ ПРО МЕ НИ ЛИ ПО ЛИ ТИЧ К У СЛИ К У

Ста ра власт у сред њем Ба на ту Ђа ци сли ка ли под вод ни свет ЗРЕ ЊА НИН: Ученици основних школа у средњем Банату учествовали су на ликовном конкурсу под називом „Подводни свет - сачувајмо воде планете земље“, који је расписао Културни центар Зрењанина. Право учешћа имали су сви ђаци средњобанатских основних школа и, на велико задовољство организатора, пристигло је веома много радова. Трочланом жирију, историчарки уметности На ди Па нић, уредници дечијег програма у Културном центру Мил ки Же бе љан и академској сликарки Га бри је ли Па ри грос, сигурно није било лако да издвоје оне најбоље, јер је конкуренција била велика, а мотивација и инспирација још већа. Из белоблатске ОШ

„Братство-јединство“, захваљујући ангажовању професорице ликовне културе Ан дрее Ива но вић Јак шић, било је доста радова, а ученик трећег разреда Да ли бор Ши мон освојио је другу награду жирија. На отварању ове манифестације уприличена је и изложба фотографија Љу бо ми ра Ко ва че ва из Зрењанина, доајена подводне фотографије, а такође су приказана и два филма на тему подводног света и његове угрожености. Пехаре и похвале најбољима уручио је председник Асоцијације ронилачких инструктора Србије Алек сан дар Кар јук, а модератор и водитељ програма био је програмски директор Културног центра Вла ди мир Ђу рић. Ж. Б.

Из лoжба паса шар-пе ја

ПАН ЧЕ ВО: У Панчеву, на Тамишком кеју, одржана је изложба шар-пеј паса. Ова изложба је једина и прва специјализована изложба шар пеја у региону, коју је оранизовало Кинолошко друштво „Бансиф“ из Панчева. На прву изложбу пријавило се 36 учесника из земље и иностранства. Међу такмичарима, али и награђенима нашла су се и четири шар-пеја панчевачких власника. Изложба је од великог значаја јер је једина и прва у региону. Најлепши пас изложбе је власнице Иза ве ле Пи ца ма љо из Италије. Најлепша женка изложбе је пас Алтрауна из Панчева, власника Ми ро сла ва Ми ле ти ћа. Најлепши одгајивачки пар припада власнику Да ли бо ру Мар ко ви ћу из Винче. Своје љубимце и изузетне примерке на ово такмичење довели су власници и одгајивачи из Румуније, Италије и Хрватске. З. Дг.

Је дан про блем, две ту жбе ПАН ЧЕ ВО: Панчевачко комунално предузеће „Младост“ води два судска спора са власницима некадашње дискотеке „Барум Барум“ који су били у закупу ресторана на Базену. „Младост“ тужи власнике ове дискотеке за дуг од преко 300 хиљада динара који су они преузели од бившег закупца овог простора предузећа „Мега систем“. Истовремено власници „Барума“ тужили су „Младост“ за износ од 60 хиљада евра, јер им како тврде нису призната улагања у простору бившег ресторана на Базену. Оба судска спора су у току. З. Дг.

СРЕД ЊИ БА НАТ: За разлику од Зрењанина, у коме још трају преговори о формирању градске власти, између странака које су прешле цензус, на недавно одржаним локалним изборима и где се још са сигурношћу не зна ко ће чинити владајућу већину, у другим средњобанатским општинама ситуација је потпуно јасна. После краћих консултација већ је конституисан нови сазив Скупштине општине Нова Црња, која броји 25 одборника. За председника локалног парламента изабран је Ми ле То до ров, за заменика председника Ми ле Ра јић, обојица из Српске Црње, а за секретара Аме ла Стру јо. Тајним гласањем за председника општине изабран је Пе ра Ми лан ков који је ову функцију обављао и у претходном мандату, а за заменика председника Ер вин Хо ди из Нове Црње. На предлог председника општине, Скупштина је изабрала чланове Општинског већа. Именовани су Вла дан Ра дин из Српске Црње, Пе тар Ма ти је вић из Војвода Степе, Ште фик Фе ренц из Александрова, Ми лан Кр сто вић из Нове Црње, Стан ко То -

мин из Српске Црње, Де јан Па нић из Нове Црње и Ба лаж Де же из Тобе. Одборничку већину у општинској Скупштини чине Демократска странка са 11 мандата, СПС – ЈС – ПУПС - СДП са четири мандата и Савез војвођанских Мађара са три мандата. Изван локалне поделе власти остали су Група грађана “Драгиша Латиновић – Солидарност”, која је освојила четири одборничка мандата, и Српска напредна странка са три освојена мандата. Мада у општини Житиште још није формирана локална власт, незванично се може чути да ће је и убудуће чинити политичке партије које су и до сада представљале већину у овој средњобанатској комуни – ДС и СПС. Конститутивна седница новог општинског парламента у Житишту заказана је за 12. јун. Иначе, у новом сазиву ће бити девет одборника из Демократске странке, међу којима ће бити заступљен и Српски покрет обнове, осам одборника из коалиције окупљене око социјалиста, четири одборника има Српска напредна странка, по три Лига со-

У Зре ња ни ну се још не зна ко ће чи ни ти вла да ју ћу ве ћи ну

цијалдемократа Војводине и Савез војвођанских Мађара и по два Уједињени региони Србије и Демократска странка Србије. Неспорно је и да ће на челу општине Сечањ остати досадашњи председник Пре драг Ми ло ше вић јер је листа коју је предводио на последњим изборима освојила апсолутну већину.

- Имамо најбоље резултате на овим изборима. Листа ДС је 6.

Не де ља еко ло ги је на RTV Уueco

СУ БО ТИ ЦА: Од данас до 9. јуна, само на RTV Yueco емитоваће се специјалне емисије по свећене заштити животне средине. Еколошка редакција протеклих 10 година у част животне средине, али и поводом рођендана радија Yueko припрема специјалне емисије, по свећене заштити животне средине. Радио у уторак слави 19. рођендан. Сваког радног дана, у склопу емисије “Поподне са Јасмином”, од 16.30

до 17 часова, Суботичани ће имати прилику да гледају специјалне емисије по свећене животној средини, под називом “Недеља екологије”. Биће речи о раду суботичких го ра на, по шумља ва њу, енер гет ској ефикасно сти и сличним темама. Поред тога, током дана емитоваће се спотови и филмови о заштити животне средине. Покрет горана Суботице позива све школе да се укључе у акцију „Велико спрема-

ње Србије“. У акцију могу да се укључе деца, родитељи и наставници, како би школска дворишта била лепша и уређенија. Циљ акције, поред уређења, јесте и да се подигне еколошка свет деце, али и грађана о значају чувања животне средине, као и о значају правилног одлагања отпада, као и очувању природних ре сурса заједничком бригом свих појединаца. За највредније ђаке следи награда. С. И.

ХР ВАТ СКО ПРИ ЗНА ЊЕ ЗА БАЧ КО МО НО ШТОР СКЕ ВА ТРО ГА СЦЕ

Ме ђу на род на са рад ња ис ко ва ла ор ден СОМ БОР: На предлог ватрогасаца-добровољаца из Белог Манастира, председник Добровољног ватрогасног друштва у Бачком Моноштору Сти пан Бе нић као и његове колеге моношторски ватрога-

маја освојила 46,2 одсто гласова, што јој је обезбедило 13 одборничких мандата, од укупно 25 колико чини Скупштину општине Сечањ – казао је Милошевић, напомињући да ће досадашња председница Скупштине Би ља на Са во вић (ДС) бити поново предложена за ову функцију, а Дра га на Чор ли ја (ДС) за секретара локалног парламента. Ж. Ба ла бан

сци Ја коб Гај зин гер и Аца Па во шев, одликовани су у Хрватској Орденом за међународну сарадњу, који је највеће признање Хрватске ватрогасне заједнице.

- Сарадња добровољних ватрогасних друштава из Белог Манастира и Бачког Моноштора траје шест година, а успостављене су пријатељске везе и са неколико друштава из Босне и Херцеговине. Са беломанастирским ватрогасцима потписали смо и повељу о пријатељству. Добровољно ватрогаство је у Хрватској на много вишем нивоу него код нас и њихови чланови уживају посебан углед у заједници - појашња-

ва Стипан Бернић, председник моношторских ватрогасаца, у “свакодневном” професионалном животу новинар, уредник, сада в.д. директор “Радио Сомбора”.- Да би орден био додељен, предлог из Белог Манастира морао је да прође одлучи-

вање кроз Ватрогасну заједницу Осијечко-барањске жупаније и Хрватске ватрогасне заједнице, што је процедура која траје око годину дана – не без разлога је поносан Стипан Бенић. Иначе, да се у Сомбору све боље ради у доборовољним ватриогасним друштвима доказује и најновија помоћ упућена “из белог света”. Наиме, ДВД из Бачког Моноштора, Бачког Брега, Стапара, Дорослова и Бездана добила су пре десетак дана помоћ у виду ватрогасних одела, која су стигла из једне каритативне организације из Манчестера, једне од већих вароши Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, за коју је чуо свако ко је и фудбал спознао. Трчати за лоптом или ватром, одлучите сами. М. Ми ље но вић

Ре ци кла жа у Омо љи ци

ОМО Љ И Ц А: У Омо љици је почело да ради прво по стројење за рециклажу флуоре сцентних цеви и си ја ли ца. Ин ве сти ци ја је вредна више од пола милиона евра, а њом Србија претендује да се позиционира као балкански центар за ре ци кла жу си ја лич ног отпада. По стројење је у стању је да годишње преради више од 15 милиона сијалица, а ако би се радило у две смене, више од 30 милиона. За само један сат рада, у по стројењу ће моћи да се ре ци кли ра 6.000 кома да, док ће рециклирани отпад моћи поново да се употреби као сировина. З. Дг.

vojvodina

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

12

ХУМАНИТАРНА АКЦИЈА „МИЛАНЕ, ХОДАЈ СА НАМА”

Бајатовић дао 11.000 евра

ЗРЕЊАНИН: Захваљујући хуманитарној фудбалској утакмици, одржаној на стадиону у Карађорђевом парку у оквиру акције “Милане, ходај са нама”, а која је окупила чувене фудбалере и тренере некадашњег зрењанинског клуба „Пролетер“, прикупљено је 300.000 динара од продатих улазница за лечење Милана Срдића (22) из Зрењанина. Бивши фудбалери Пролетера додатно су донирали 2.300 евра. Милана Срдића, сина капитена златне фудбалске генерације Пролетера Зора-

7.000 евра. Породица Срдић сама не може да обезбеди тај новац и зато су многи прискочили у помоћ да би Милан досањао свој животни сан – да поново прохода. Организатори утакмице и чланови хуманитарне фондације за помоћ Милану Срдићу - Жељко Малушић, Никола Божовић и Богољуб Грујић саопштили су да је директор “Србијагаса” Душан Бајатовић помогао са 11.000 евра, а чек са овим износом Милану је, на хуманитарном фудбалском сусрету, уручила

Победници „Пасуљијаде”

Умесиле најбоље штрудле

НА СЛАВИ ДУХОВИ – СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У ВЛАДИМИРОВЦУ

Пасуљ и штрудле с маком

Помажу Милану да прохода

на Срдића, саобраћајна несрећа од пре четири године приковала је за инвалидска колица и за 29. јул је заказана операција матичним ћелијама у Москви како би руски лекари помогли Милану да поново прохода. Пут и боравак у руској престоници кошта 29.000 евра, а сваки евентуални наредни одлазак изискује нових

сестра високог функционера Социјалистичке партије Србије.

- Акцију помоћи Милану Срдићу пре два месеца покренули су млади социјалисти из Зрењанина и прикупили 3.500 евра. Касније им се прикључио и знатан број колектива и појединаца – рекао је Жељко Малушић. Ж. Б.

ВЛАДИМИРОВАЦ: Тако то бива, сеоска слава Духови у Владимировцу је била главни друштвени догађај у овом банатском селу, за шта су се мештани села ваљано припремили. Председник Савета Месне заједнице Јонел Белу је објаснио да за ове Духове припремали богат забавни и спортски прогам, са око хиљаду учесника и да им је општина Алибунар, са бројним спонзорима, помогла у парама. „Дани Владимировца“, како зову своју славу, обично траје пет дана, али ове године све то догађало се минуле суботе и недеље. У суботу ловци су имали такмичење у гађању глинених голубова, било је 80 учесника из ловачких удружења Ковачице, Панчева, Алибунара и Пландишта, како рече председник ЛД „Фазан“ Ђорђе Секешан Ћећина из овог села, екип-

но најбољи су били ловци из Самоша, други из Пландишта, а трећи из Николинаца. Појединачно први је Милан Милошев из Самоша, Еуђен Менгер из Николинаца, а трећи Бранко Дрљача из овог места. Удружење жена „Вредне руке Баната“ организовало је такмичење у припремању штрудле са маком, традиционалног колача за недељне ручкове и време празника и ту је било 26 владимировачких домаћица. По оцени жирија најбољу штрудлу је припремила, Софија Ерина, друго место припало је Еливирјани Беку, а треће Регини Гланда. Победница Софија рече да колач спремала како ју је научила њена мајка и уобичајено га спема у дане кувања пасуља или неке чорбе. А пунувелику ванглу укусних крофни за госте спремила је мимо конку-

ренције Аница Личина и рече да то по рецепту за „Темеринске крофне“, које су брзо нестале са изложбе. Главна атракција суботње славског весеља свакако је била „Пасуљијада“ где се у спремању овог јела надметало 27 екипа из околних места и Владимировца, рекоше да су Панчевци и Београђани отказали због кише. Е ту се уз казанчиће припремали разни мезелуци и јела са роштиља. У време славског ручка ту је било преко хиљаду гостију и сви казанчићи су убрзо испражњени, наравно уз ов је било пива и сокова у изобиљу, а за ученике програма у ловачком дому је припремљен пасуљ у великом казану за преко 500 особа. Победнички пехар на „Пасуљијади освојио је Марћел Рошу, други је припао Илији Рошуу а трћи је освојио Ђорђе Живку.

Упоредо се одвијао турнир у малом фудбалу за децу, потом у рукомету а вечерњи програм на летњој позорници припао је звездама „Гранда. У недељу су биле свечане литургије у обе, румунској и православној цркви. Потом је био турнир у шаху, а у школи је организована изложба старих фотографија „Владимировац кроз време“. По подне је пред црквом организована традиционална сеоска игранка „Жок“ у старим румунским народним ношњама. Предвече на летњој позорници имали су програм каратисти , потом су наступила деца Удружења „Дечија радост“ у припреми Драгане Крду, а на вечерњем концерту наступили су културно уметничка друштва „Аромонија“ са румунским играма и „Бунари“ са сплетовима игара из Србије. Р. Јовановић Фото: М. Митровић

БЕЧЕЈЦИ УСПЕШНИ ОРГАНИЗАТОРИ НАЦИОНАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ ПАСА

Најлепши пас из Мартоноша

Сви ученици на завршној приредби БЕЛА ЦРКВА: Крај школске године увек је добра прилика и да ученици, учитељи и наставници покажу шта су то лепо и весело научили током године. На овогодишњој годишњој приредби, које је одржана у фискултурној сали матичне школе у Јасенову, учествовали су скоро сви ученици Основне школе „Ђорђе Малетић“. Приредбе је трајала два пуна сата, а своје умеће у рецитовања,

глуми, игри и песми приказали су како ученици који наставу похађају у Јасенову тако и они који су у подручним одељењеима у Дупљаји, Банатској Суботици и Добричеву. Највише аплауза и осмеха измамили су ипак они најмлађи, мало неспретни, али ипак најслађи. У њиховом умећу уживали су запослени и школи, родитељи, рођаци и остали ученици. М. В.

БЕЧЕЈ: Колико год да су тешка времена и да се многи организатори разноразних изложби паса жале да је све мање учесника, то не важи за манифестацији коју организује Кинолошко друштво Бечеј.

- Да ли добра организација, предиван амбијент у Доњем парку крај Ловачког дома или коректно оцењивање, али ми из године у годину имамо све више учесника. Ове године смо стигли до бројке од 405 паса, 95 раса из шездесетак места Србије, али је било паса и из Мађарске, чак 75, Словачке (13), Немачке (5), по три из Пољске и Чешке, и по један из Аустрије, Румуније, Црне Горе и Хрватске - рекла на је директорка Наци-

рима, мужјаку Аташеу, који је прошле године био најлепши пас бечејске изложбе, и куји Бабет, власнице Марион Селеши из Будимпеште. Епитет најлепше одгајивачке групе припао је српским гоничима Руни Жабљачки, Кети Жабљачка и Оскар Први, одгајивача Радивоја Остојића из Ваљева. За најлепшу бебу пса, од три до шест месеци старости, изабрана је женка чау-чау расе по имену Тагра, власнице Милане Павков из Бечеја. Најлепши млади пас (од шест до девет месеци) је акита Хари Радомира Нешића из Бечеја. У категорији паса јуниора пехар је освојила америчка акита Молнарволгyи Ханаyа, вла-

ПОНОВО БЕЗ САОБРАЋАЈА У ГИМНАЗИЈСКОЈ УЛИЦИ

Угоститељи затворили део сокака

ЗРЕЊАНИН: У делу Гимназијске улице, од Јеврејске до Улице Светозара Марковића, од понедељка ће бити забрањен саобраћај сваког дана од 9 сати, па све до касних вечерњих часова, најавио је директор Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина Бранислав

Оаза за шетњу и одмор

Кнежевић. Он је подсетио да локална самоуправа по трећи пут подржава иницијативу предузетника који имају угоститељске и друге пословне објекте у овом делу града, јер се показала као веома успешна.

- Нема разлога да то не урадимо и ове године, односно да у делу Гимназијске улице обуставимо саобраћај. На тај начин желимо да уна-

предимо пословање ових људи и проширимо туристичку понуду. На неки начин ова улица у летњем периоду подсећа на Улицу Лазе Телечког у Новом Саду. И ове године ће део улице бити затворен за саобраћај до 15. септембра, када Гимназијску очекује реконструкција, како би следеће године дочекала затварање много лепша – најавио је Кнежевић, уз напомену да ће поновним затварањем дела улице, која је смештена у самом центру града, а у којем се налазе многобројни кафићи, бити створена оаза за све грађане Зрењанина, у којој ће моћи да прошетају и одморе, а да им у томе не смета саобраћај. Угоститељ и један од иницијатора акције Радомир Несторов истакао је да је искуство из протекле две године показало да је затварање овог дела града за саобраћај допринело побољшању туристичке понуде, али и сезонском запошљавању одређеног броја људи. Он је изразио очекивање да ће иницијатива предузетника ускоро постати трајно решење. Ж. Б.

Три најлепша пса бечејске изложбе с власницима и судијама

оналне изложбе паса свих раса ЦАЦ Бечеј 2012. Сања МомчиловићБогнич. Највише разлога за радост имала је породица Шандора Ласла из Мартоноша, чија је куја Kolatas Nani Picturesque, расе вајмарски птичар краткодлаки, понела епитет најлепшег пса изложбе и власник се вратио кући с великим победничким пехаром. Други најлепши пас био је бул мастиф Game Keeper S Zack из Back, власника Милоша Милосављевића из Смедерева, а трећепласирани пас изложбе био је малени бостонски теријер Cameroon Beauty Gremlins, власништво Жељка Лазића из Руме. Пехар за најлепши одгајивачки пар припао је руским црним терије-

сништво Диане Фајка из Мађарске, а у конкуренцији ветерана победио је енглески кокер шпанијел црвени Halitax Charmino Paw, власника Иштвана Хорвата из Будимпеште. Најлепши ловачки пас је већ поменути српски гонич Оскар Први. Бечејци су се доказали и као излагачи, јер се представило стотинак паса с територије највеће потиске општине, а за најлепшег бечејског пса проглашена је женка расе доберман црни са палежом Branca Dela Schyta власништво Оливије и Ласла Мауса. Домаћин није шкртарио с пехарима, које су добили прваци у свих десет ФЦИ група, али и у категорији парова, одгајивачких група. В. Јанков

Такмичење у стрижењу оваца у Војводи Зимоњићу

У ВОЈВОДИ ЗИМОЊИЋУ ОДРЖАН ЗАНИМЉИВ СУСРЕТ СТОЧАРА

Ласло Грандић најбољи стрижач оваца ВОЈВОДА ЗИМОЊИЋ: Удружење овчара „Капетански рит„ и Удружење узгајивача коза „Кањижа„ у сарадњи са Аграрном унијом општине Кањижа приредили су у суботу први „Сусрет узгајивача оваца и коза„ који је одржан уз целодневни програм на фудбалском игралишту у насељу Војвода Зимоњић код Кањиже. Овом манифестацијом Удружење овчара „Капетански рит„ обележило је десетогодишњицу постојања, а на свечаном отварању учеснике су поздравили председник кањишке општине Михаљ Њилаш и заменик покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумартсво АП Војводине Јанош Добаи. Одржано је такмичење у ручном и машинском стрижењу оваца, а 62 екипе кулинара су се надметале у кувању овчијег паприкаша у малим и великим котлићима. У ручном стрижењу оваца победио је Ласло Грандић из Чантавира, друго место припало је Петеру Клебечку из Гунароша и треће Ангели Бажо из Чантавира. У машинском стрижењу оваца победник је Жолт Чабаи из

Кевија, а друго место припало је Михаљу Балогу из Горњег Брега. У кувању овчијег паприкаша у малим котлићима победу је однела Клара Шерфезе из Горњег Брега, друго место освојио је Нандор Нађпал из Аде, а треће Славољуб Новак из Горњег Брега. Према оцени жирија најукуснији паприкаш у великом бограчу скувао је Владимир Ивановић из Кањиже, друга награда припала је Марији Арок из Горњег Брега и трећа Клари Шерфезе из Горњег Брега. Прва награда за најуређенији штанд добила је екипа „Воткаш Пићу„ Стипана и Жофије Богдан из Сенте, друга награда припала је екипи „Арањ бограч„ из Сенте и трећа екипи „Хашпок„ из Торњоша, а посебна награда додељена је Удружењу узгајивача коза из Кањиже. Скуп узгајивача оваца и коза пратиће вашарска понуда, занимације за децу и културни програм, као и понуда домаће хране и пића, а добром штимунгу допринели су оркестар „Арањкалас„ (Златни клас) и солиста Миша Грубанов из Мартоноша. М. Митровић

Ауто мо бил и ком пју тер пен зи о не ри ма

СУ БО ТИ ЦА: Градско Удружење пензионера на поклон је добило возило марке „југо” и компјутер од Геронтолошког центра у Суботици. Заменик директора Геронтолошког центра др Не над Ива ни ше вић је рекао да они имају устаљену праксу да помажу социјалне установе, јер су до сада помогли домовима у Алексинцу и Старој Моравици.

- Возило смо добили од покрајинског Секретаријат за социјалну политику и мислим да је логично да аутомобил наследи братска организација. Свима нама

је циљ да нашим најстаријих суграђанима обезбедимо бољи живот – истакао је др Иванишевић. Донација је од непроцењиве вредности уа Удружење пензионера, јер имају 33 месне организације које се налазе ван града и тешко су их обилазили. Председница Градског удружења пензионера Дра ги ца Лу чев је рекла да град и Геронтолошки су их и до сада помагали. С. И.

dru[tvo

dnevnik OBRADA PODATAKA NAKON POPISA GRA\ANA GOTOVA DO JULA?

Zna }e se na ci on al ni sa stav sta nov ni {tva U ba zu Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku do sa da je une to vi {e od 70 od sto ma te ri ja la sa pro { lo g o d i { weg po p i s a sta nov ni {tva, a ob ra da po da ta ka mo gla bi bi ti za vr {e na do ju la ove go di ne, iz ja vi la je na ~el ni ca ode qe wa za po pis sta nov ni {tva Sne `a na Lak ~e vi}. Ona ka `e da se dnev no ob ra |u je 100.000 obra za ca i da bi va `ni po da ci, po red onih

ko ji su ve} ob ja vqe ni o bro ju sta nov ni ka, mo gli bi ti sa op {te n i po ~ et k om sep t em b ra, ka da }e se zna ti ka kav je na ci o nal ni sa stav sta nov ni {tva Sr bi je. Za vo du je sa po pi sa pro sle |e no 300 to na ma te ri ja la ko ji tre ba ob ra di ti, za {to je an ga `o va no 200 ope ra te ra,

da ci o na ci o nal nom sa sta vu sta nov ni {tva. Po tom }e u ok to bru bi ti ob ja vqe ni po da ci o sta ro sti i po lu, kao i po seb n a pu b li k a c i j a sa na ~ e {}im ime ni ma i pre zi me ni ma u Sr bi ji, o ma ter wem je zi ku i ve ro i spo ve sti, bra~ nom sta tu su, bro ju stam be nih obje ka ta... Po ~et kom na red ne go di ne bi }e ob ja vqe ni po da ci o o eko nom skim obe le` ji ma, o mi -

gra tor nim, obra zov nim ka rak te ri sti ma, o po ro di~ nom sa sta vu sta nov ni {tva...

Po p is sta n ov n i { tva }e omo gu }i ti da se ostva ri ade kva tan uvid i po mog ne u do no {e wu pla no va i stra te gi ja u od re |e nim obla sti ma, omo gu }i }e i po re |e wa i ana li ze sa

Pedeset hiqada kutija Ob ja {wa va ju }i pro ce du re, \or |e vi} je re kla da ka da je ma te ri jal sti gao u Cen tar za ob ra du po da ta ka, oba vqe no je ske ni ra we i op ti~ ko pre po zna va we od go vo ra na pi ta wa, a po tom i osta le fa ze ra da na tom ma te ri ja lu. Na kon pre po zna va wa, ma te ri jal pro la zi kroz kon tro lu, {i fri ra we i sve te fa ze su neo p hod ne da bi se ma te ri jal pri pre mio za ta be li ra we i da bi mo gli da se pri pre me ko na~ ni re zul ta ti. Ina ~e, sa 40.000 po pi snih kru go o va sti glo je oko 50.000 ku ti ja sa obra sci ma.

Sledi popis agrarnih dobara Po pis sta nov ni {tva, do ma }in sta va i sta no va spro ve den je u ok to bru pro {le go di ne, a pr vi po da ci po ka za li su da je u Sr bi ji za po sled wih de vet go di na sma wen broj sta nov ni ka za sko ro 300.000, od no sno da su prak ti~ no ne sta la dva gra da u Sr bi ji.

Sma wen je i broj do ma }in sta va, gra |a na u ino stran stvu, dok je jed ni po rast za be le `en u bro ju sta no va. Kra jem ove go di ne, od 1. oko bra do 15. de cem bra, sle di po pis po qo pri vre de dobara, a ve} od ju la tre ba lo bi da po~ ne obu ka za in struk to re.

Ka ko na vo de pred stav ni ci RZS, taj po pis }e bi ti va `an bu du }i da je po sled wi sve o bu hvat ni po pis po qo pr vre de spro ve den da le ke 1960. go di ne. me |u ko ji ma je ve }i na u~e stvo va la u po pi su, kao po pi si va ~i ili kao in struk to ri.

- Ve }i na ope ra te ra ko ju su an ga `o va ni ima ju is ku stvo sa po pi sa i pro {li su do dat nu obu ku, od no sno te sti ra we i vi {e od pet me se ci ra de na ovim po slo vi ma – iz ja vi la je Lak ~e vi} na vo de }i da se vo di lo ra ~u na o to me da se an ga `u -

dru gim ze mqa ma, a mo }i }e da se sa gle da obra zov ni pro fil sta nov ni {tva, da se uo~i da li se sma wio broj ne pi sme nih, ko li ko ima bes ku} ni ka… [ef od se ka za spro vo de we po pi sa u Za vo du Qi qa na \or |e vi} ob ja sni la je da je za po tre be po pi sa RZS an ga `o vao 200 ope ra te ra ko ji ra de u dve sme ne u Cen tru za ob ra du po da ta ka.

ju mla di qu du ko ji su bi li ne za p o s le n i. Ob j a { wa v a j u } i pro ce du ru, ona je re kla da se pa pir ni obra sci uba cu ju u ba zu i pre ko apli ka ci je i soft ve ra pre tva ra ju u elek tron ski za pis ka ko bi bi li po god ni za da qu ob ra du.

Bu du }i da su 15. no vem bra ob ja vqe ni sa mo pr vi po da ci ko ji se osno se na broj sta nov ni ka, do ma }in sta va, sta no va i broj li ca u ino stran stvu, 7. sep tem bra bi }e ob ja vqe ni po -

Re~ je o iz najm qe nom pro sto ru po vr {i ne 2.000 kva drat nih me ta ra sa ve li kim ma ga cin skim pro sto rom gde se ~u va ma te ri jal, a deo pro sto ra na me wen je za rad ope ra te ra. Wi ma u tom po slu po ma `u i nad gle da ju ih su per vi zo ri, od no sno pred stav ni ci za vo da za sta tist ku. Kom ple tan ma te ri jal po pi sa ob ra |i vao se na vi {e lo ka ci ja i na kon po pi sa do sta vqen je iz op {ti na u or ga ni za ci o nih je di ni ca, od no sno re gi o nal nih cen ta ra.

ponedeqak4.jun2012.

13

PREDBRA^NI UGOVORI U SRBIJI I DAQE PRAVA RETKOST

A kad qu bav pro |e...

Mno gi su bi li iz ne na |e ni ka da je ne dav no ~ak de set advo ka ta Ma ri je [a ra po ve oti {lo u In stan bul ka ko bi se pot p i s ao pred b ra~ n i ugo vor sa iza bra ni kom we n og sr c a slo ve n a~ kim ko {ar ka {om Alek san drom Sa {om Vu ja ~i }em. Le pa te ni ser ka i je dan od naj b o q ih evrop s kih ko {ar k a {a re {i li su da ko na~ no sta nu na lu di ka men i ta ko kru ni {u qu bav ko ja cve ta ve} ne ko li ko go di na. No, ka ko je [a ra p o va naj b o g a ti j a spor tist ki wa na sve tu, sa za ra dom od 25 mi li o- na do la ra, od lu ka da i po red ne spor ne qu ba vi pre ma iza b ra n i k u sve sta vi na pa pir a on ga po tom pot pi {e, po u ~e na pri me ri ma mno gih bo ga ta {a iz svet skog xet se ta, i ni je ni ka kvo iz ne na |e we.

We ni advo ka ti su pa `qi vo sa sta vi li sva ku stav ku ugo vo ra ka ko bi u slu ~a ju raz vo da we no bo gat stvo osta lo u we nim ru ka ma kao {to je bi lo i ka da su se ven ~a va le mno ge svet ske bo ga ta {i ce. Ame ri~ ki bra ko vi su naj po dlo `ni ji pot pi si va wu pred bra~ nih ugo vo ra i mno gi sma tra ju da upra vo zbog to ga i ni su ro man ti~ ni. Ali u isto vre me ni raz vo di ko ji su ~e sti me |u do bro sto je }im ne za vr {a va ju u su za ma jed ne stra ne zbog po de le bo gat stva ko je je une to u brak. Da od bi ja we pred bra~ nog ugo vo ra mo `e sku po da ko {ta po ka za lo se i pri li kom raz vo da re di te qa Ga ja Ri ~i ja i Ma do ne. Na kon osam go di na par se ra stao po krat kom po stup ku na su du u Lon do nu, a Gaj je, upra v o zbog ne p o s to j a w a pred bra~ nog ugo vo ra, us peo na god nom da do bi je iz me |u 76 i 92 mi li o na do la ra. Ta da su svi bi li za pa we ni za to {to Ma do na ni je pot pi sa la ni ka kav ugo vor iako je ima la ve li ko bo -

gat stvo ko je je tre ba lo za {ti ti ti.

U ne ke pred bra~ ne ugo vo re, po red na vo |e wa iz no sa ko ji ko ja stra na u tre nut ku skla pa wa bra ka ima, uno se se i po seb ne od red be. Ta ko je glu mi ca De nis Ri ~ards pri uda ji za pro ble ma ti~ -

in sti tu ci ju pred bra~ nog ugo vo ra, on ipak u prak si ni je za `i veo jer se ov de i da qe oni ret ko skla pa ju. Pre dve go di ne, 2010, u No vom Sa du sklo pqe no je sa mo dva, pro {le 11 a od po ~et ka ove pet pred bra~ nih ugo vo ra. U istom pe ri o du u Be o -

Kriv je na{ mentalitet Na {i mla di jo{ uvek ima ju ilu zi je o ve~ noj qu ba vi, a ako je ona ta kva, on da je tu imo vi na ne bit na. Psi ho lo zi ob ja {wa va ju da zbog na {eg men ta li te ta part ne ri ~e sto od bi ja ju pred bra~ ne ugo vo re, a ne ki od wih i ras ki da ju ve ze ~im im se to po me ne ili is po sta vi kao uslov za brak. On da ka da raz vod do |e tek se vi di ko li ko bi on bio lak {i i ja sni ji da je sve na sa mom po ~et ku uta na ~e no i pred vi |e no. No, ni ko me ne pri ja da u qu bav nom za no su raz mi {qa o po de li imo vi ne i ta ko kva ri sre }u. no ga ^ar li ja [i na us pe la da uba ci jed nu vr lo za ni mqi vu kla u zu lu: ako je ^ar li pre va ri ona }e pri raz vo du do bi ti do dat na ~e ti ri mi li o na do la ra. ^ar li se svoj ski po tru dio, pio, dro gi rao i ju rio `e ne sve dok ni je do `i veo ko laps i za vr {io na od vi ka va wu. De nis je po ku pi la wi ho ve dve de voj ~i ce i no vac.

Iako je na{ Po ro di~ ni za kon jo{ pre se dam go di na uveo

gra du je 2010. sklo pqe no 37, pro {le 51, a ove 15 ugo vo ra. Ta, iako ma la, prak sa po ka za la je da po sto je dve ka te go ri je qu di ko ji ov de skla pa ju pred bra~ ne ugo vo re. Ili je re~ o mla dim bra~ nim pa ro vi ma ko ji ma ta kav do go vor ni je stran ili se ra di o sta ri jim pa ro vi ma ko ji ve} iza se b e ima j u ne u s pe l i brak a pri tom su do bro sto je }i.

Oni uglav nom `e le da za {ti te

svo ju imo vi nu ka ko im de ca ne bi osta la bez na sled stva.

No, i po red to ga {to pred b ra~ n og ugo v o r a ne ma mno go u prak si o we g o v om po s to j a w u se zna i on je ~e sta te ma na dru {tve nim fo ru mi ma.

Deo jav n o s ti osu | u j e pot pi si va we ta kvog do ku men ta jer sma tra da se na taj na ~in “bak cu zi ra” qu bav jer se od mah na po ~et ku bra ka mi sli na we gov kraj i po de lu imo v i n e po s le to g a.

Dru gi pak sma tra ju da je re~ o ve o ma va `nom seg men tu bra ka jer ne ula ze svi u we ga sa istih po zi ci ja, a kao glav ni ar gu men ti su im upra vo ho li vud ski pa ro vi gde su po j e d in c i osta l i “krat k ih ru k a v a” sa m o za t o {to ni s u ima l i pred b ra~ n i ugo vor. ^ak se po mi wu i bra ko vi ko ji se skla pa ju sa una pred pri pre mqe nom ra ~u ni com ko ja }e se na kon raz vo da do bi ti. Tu je po pra vi lu uda ja ili `e nid ba sta ri jih i mla dih part ne ra gde je go to vo od mah ja sno da raz li ka u go di na ma `i vo ta ne obe }a va dug i sre }an brak.

U Sr bi ji se go di {we sklo pi oko 36.000 bra ko va, a bli zu se dam hi qa da pa ro va se raz ve de, {to zna ~ i da se sva k i pe t i brak za vr {i raz vo dom. Na kon raz vo da mno go je du go traj nih bra ko ra zvod nih par ni ca, ko je su naj ~e {}e mu~ ne i ne pri jat ne i ko je se za pra vo svo de na utvr |i va we {ta je ko od imo vi ne i nov ca uneo u brak i stvo rio to kom we go vog tra ja wa. Da bra~ ni pa r o v i ima j u pred b ra~ n i ugo vor on da bi im to ne sa mo olak {a lo raz vod, ve} i sa ~u va lo go mi le `i va ca ko je gu be po na {im su do vi ma gde par ni ce tra ju i po se dam-osam go di na.

Za to vre me pla }a ju se sud ski tro {ko vi i advo ka ti, {to ni su ma le pa re.

Q. Male{evi}

Na ku ti ji le ka 18 od sto gu bit ka Udru `e we pro iz vo |a ~a ino va tiv nih le ko va “Ino vija” sa op {ti lo je da far ma ce ut ske ku }e u Sr bi ji na sva koj ku ti ji le ka gu be vi {e od 18 od sto, jer Vla da od bi ja da pro me ni ob ra ~un ski kurs evra pri na bav ci le ko va. Upr kos ~i we ni ci da je evro do sti gao vred nost od 118 di na ra, Sr bi ja pri

na bav ci le ko va pri zna je kurs od 99,3 di na ra. Ta kva raz li ka ne sa mo da ima iz u zet no ne ga ti van uti caj na po slo va we svih far ma ce ut skih kom pa ni ja u Sr bi ji, ve} mo `e ima ti i da le ko se `ne po sle di ce na nor mal nu snab de ve nost tr `i {ta, sa op {i la je “Ino vija”.

Mi ni star stva zdra vqa i tr go vi ne jo{ ni su do ne la re dov nu Od lu ku o mak si mal nim ve le pro daj nim ce na ma no vih le ko va, a po sled wa je do ne ta pre go di nu da na. Zbog tog ka {we wa vi {e od 400 le ko va ko ji ~e ka ju na tu od lu ku ni je do stup no pa ci jen ti ma, na vo di se u sa op {te wu.

^ETVRTI FESTIVAL „SO UN DLO VERS” NAJATRAKTIVNIJI DO SADA

Yuni or Yek sti `e u Ba nat Zre wa nin sku omla di nu o~e ku je jo{ jed no vre lo le to. Or ga ni za to ri fe sti va la “So un dlo vers”, ko ji je za sa mo tri go di ne po stao pra vi tu ri sti~ ki ma mac i re gi o nal ni brend ko ji pri vla ~i qu bi te qe elek tron ske mu zi ke ne sa mo iz Zre wa ni na, ve} i osta lih me sta, na ja vi li su da }e cen tral na zve zda ovo go di {weg dvo dnev nog he pe nin ga bi ti bel gij ski di-xej i pro du cent Ju ni or Jack, do sa da naj po zna ti je ime ko je }e po se ti ti naj ve }i ba nat ski grad od sa mog osni va wa fe sti va la 2009. go di ne. Vi to Lu }en te, ka ko mu gla si pra vo ime, ro |en je u Ita li ji, a u ra nim ti nej xer skim go di na ma sa po ro di com se pre se lio u Bel gi ju, u Bri sel, gde i da nas `i vi i ra di.

Po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka za po ~e la je we go va uspe {na mu zi~ ka ka ri je ra i od ta da je pot pi sao vi {e elek tro hi to va ko ji su `a ri li i pa li li klu bo vi ma i di sko te ka ma {i rom sve ta, me |u ko ji ma su sva ka ko naj po zna ti ji “Thrill Me”, “E Sam ba” i “Stu pi di sco”. Ugled ko ji je ste kao ovim ostva re wi ma ne je wa va ni do da na {wih da na.

We go vi hi to vi su sva ka ko me |u naj ~e {}e ob ra |i va nim i ni ka da ne za sta re va ju, a u me |u vre me nu Ju ni or Jack, po znat i po to me {to je u ve zi sa srp skom pop pe va ~i com Ka ta ri nom Osto ji}, i da qe po tre sa po di ju me naj bo qih svet skih klu bo va i fe sti va la.

Or ga ni za to ri za sa da ni su sa op {ti li de ta qe oko ovo go di {weg “So un dlo ver sa”, ali se ne zva ni~ no mo `e ~u ti da }e dvo dnev ni fe sti val bi ti odr `an 27. i 28. ju la i da }e kon cep tu al no bi ti po de qen na no} mu {kih i no} `en skih disk xo ke ja. O~e ku je se da Ju ni or Jack, kao i osta li mu {ki iz vo |a ~i, na stu pe pr ve ve ~e ri, u pe tak.

Spe ci fi~ no sa fe sti val “So un dlo vers”, iza kog sto ji mla da

eki pa en tu zi ja sta, pred vo |e na di rek to rom \or |em Gru ji }em, je ste da sva ke go di ne do vo di pri zna te in ter na ci o nal ne zve -

te re so va nost za or ga ni za ci ju po se te zre wa nin skom fe sti va lu elek tron ske mu zi ke “So un dlo vers”. Ta ko je “Jun gle Tri be”, ko ja

zde elek tron ske mu zi ke. Pr ve go di ne u Zre wa ni nu je na stu pio Kurd Ma ve rick, dru ge je pu bli ku raz ga lio \ Fun ker man, a la ne je cen tral no ime bio Sandy Ri ve ra.

Ku ri o zi tet je, ta ko |e, da su pro {le go di ne i be o grad ske tu ri sti~ ke agen ci je is ka za le za in -

du gi niz go di na pred sta vqa ha ri zma ti~ nu tu ri sti~ ku agen ci ju po zna tu po or ga ni zo va wu pu to va wa ka da le kim eg zo ti~ nim i za ni mqi vim de sti na ci ja ma, od lu ~i la da u svo ju po nu du uvr sti “So un dlo vers Party pu to va we”. @. Balaban

dRU[TvO / CRnA HROnikA

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

14

RI GO RO ZNE DI JE TE MO GU UGRO ZI TI ZDRA VQE

SRP SKI PO LI CAJ CI OBE LE @I LI SVOJ DAN

Bo le sni radi vit kog sta sa

„Ma ki{” kao rat na zo na

Po sle zim skih da na, ka da smo uglav nom je li te {ku i ka lo ri~ nu hra nu a uz to ni smo bi li do voq no fi zi~ ki ak tiv ni, ra zu mqi vo je {to smo na ba ci li ko ji ki lo gram vi {e. Za ne ke je to raz log da u is hra nu uve du vi {e vo }a i po vr }a, da se vi {e kre }u i iz ba ce slat ki {e i gric ka li ce, {to je do voq no

da se do te ra li ni ja, ali za ve li ki broj qu di, po seb no `e na i mla dih de vo ja ka ovo ni je re {e we ve} uvo de ri go ro zne di je te ko je, uko li ko se du `e spro vo de, mo gu da do ve du do ozbiq nih zdrav stve nih pro ble ma.

Po re me }a ji u is hra ni, ano rek si ja i bu li mi ja, sve su iz ra `e ni ji kod mla dih, ali i kod `e na u sred wim go di na ma. Pod iz go vo rom da se hra ne zdra vo, svo ju is hra nu ogra ni ~a va ju na ma li broj na mir ni ca, a uz to pre ska ~u obro -

ke i sma wu ju por ci je. Me so, ma sno }e, hleb ili {e }er na wi ho vom je lov ni ku go to vo i ne po sto je.

Sta ti sti ka ka `e da od ano rek si je da nas bo lu je oko 0,5 od sto po pu la ci je od 12 do 30 go di na `i vo ta, a ve }i nu obo le lih ~i ne de voj ke i `e ne. Da se ra di o opa snom zdrav stve nom pro ble mu go vo ri i po da -

tak da, uko li ko se na vre me ne uo~i i ne le ~i, do smrt nog is ho da do la zi kod 15 do 20 od sto obo le lih.

U na sto ja wu da sle de mod ne dik ta te i pod stal nim uda rom bes pre kor nih i sa vr {e nih ma ne ken ki ko je vre ba ju sa broj nih po ste ra, bil bor da, s TV ekra na i `ur na la, po je di ne de voj ke, pa i `e ne, obo le va ju od po re me }a ja is hra ne.

Ano rek si ja ili od bi ja we je la men tal no je uslo vqe na po re me }aj is hra ne, {to go vo ri da se ne ra di

sa mo o te `wi za do brim iz gle dom, ve} je re~ o slo `e nom psi hi~ kom po re me }a ju. Za bu li mi ju je ka rak te ri sti~ no pre je da we po sle ~e ga do la zi do ose }a ja kri vi ce i na mer nog iza zi va wa po vra }a wa.

- Kod ovih po re me }a ja iz gled te la po sta je va `ni ji od zdra vqa ka `e psi ho log Ne ve na Ja kli}. Ali, u po sled we vre me sve ~e {}e se mo `e ~u ti ka ko je iz go vor za ova kve ri go ro zne di je te te `wa da se `i vi zdra vo, {to je ap surd.

Zdra vqe ni ka da ni je bi lo iz jed na ~e no s iz glad wi va wem, iz be ga va wem jed ne gru pe na mir ni ca, a uz sve to jo{ se i po ve }a va fi zi~ ka ak tiv nost. Ako ova kva prak sa po tra je, or ga ni zam u jen dom tre nut ku „pu ca”. Uko li ko je te le sna ma sa naj ma we 15 od sto ma wa u od no su na o~e ki va nu za vi si nu oso be, uko li ko je gu bi tak ki lo gra ma sve sno iza zvan iz be ga va wem na mir ni ca, uzi ma wem ta ble ta za iza zi va we po vra }a wa i za za u sta vqa we ape ti ta, kao i for si ra we ve `ba wa i iz ra `en strah od de bqa wa, mo `e se na slu ti ti da se ra di o na ve de nim po re me }a ji ma. Ta da tre ba po tra `i ti mi {qe we le ka ra.

Men tal no uslo vqe ni po re me }a ji uzi ma wa hra ne su slo `e ni zdrav stve ni i nu tri tiv ni pro blem ne sa mo u raz vi je nim ze mqa ma sve ta ve} i u ze mqa ma u tran zi ci ji. Pre ma po da ci ma epi de mi o- lo {kih stu di ja iz raz li ~i tih de lo va sve ta sve ve }i broj mla dih `e na bo lu je od wih. Iako ne ma pre ci znih po da ta ka o bro ju obo le lih od ano rek si je i bu li mi je kod nas, le ka ri uo~a va ju da se wi hov broj po ve }a va iz go di ne u go di nu.

J. Bar bu zan

PO VRA TAK PO LI TI^ KIH VI CE VA

Smeh u ze mqi se qa ka Naj no vi ja iz bor na vr te {ka u ze mqi Sr bi ji ko na~ no se za vr {i la. Po sle `e sto kog pre sin ga na go lo ru ki na rod, svim zna nim ob li ci ma pro pa gan de, od pla ka ta i bil bor da do mi tin ga i TV du e la, po bed ni ci se zna ju i sad je sa mo pi ta we ka ko }e oni me |u sob no da po de le za do bi je no car stvo. [to se gla sa ~a ti ~e, ~i ta va uj dur ma je go to va i mo gu da je za bo ra ve do sle de }ih iz bo ra. Oni ma ko ji bi ipak da se osvr nu i vi de kroz {ta su pro {li, uka za }e se ne ko li ke po seb no sti pred iz bor ne kam pa we.

bi lo. A po sto ja li su ~ak i u „bla ga“ Ti to va vre me na. Ma da su du {e bri `ni ci sma tra li da su oni de lo „spoq nog i unu tra {weg ne pri ja te qa“ ko ji bi da osla bi so ci ja li sti~ ku za jed ni cu, po me nu ti li der je go vo rio da su po li ti~ ki vi ce vi

Ne {to ozbiq no ni je va qa lo kad je ra ja za }u ta la – tog mu ka pla {io se i ve li ki „{pic lov“ Mi lo{ Obre no vi} Spe ci ja li tet je sva ka ko bio ula zak kan di da ta u se o ska dvo ri {ta, obo re i {ta le, u sta kle ni ke i ba {te - pa i da qe, sve do wi va... Ovo iz ne nad no pri se }a we vla sti (po ten ci jal ne) da je Sr bi ja ze mqa se qa ka, bi lo bi po hval no da ni je ta ko na pra sno, ten den ci o zno i la ko ~i tqi vo. Na vi kao je na rod da se u pred iz bor nim kam pa wa ma gla mu ro zno otva ra ju im po zant ni objek ti ka kvi su mo sto vi ~i je di men zi je ne pre ma {u ju de se tak me ta ra (pa i ma we) ili da se sve ~a no pre se ~e tra ka is pred je dva sto ti wak me ta ra fri {ko as fal ti ra ne se o ske uli ce. Ova kvi po du hva ti spa da ju u nor mal no pred iz bor no po na {a we. Ali kad kan di da ti u ode li ma i {i mi ci pe la ma u|u u {ta le i sta kle ni ke, ili za ba sa ju na sred wi ve - to je ne {to sa svim no vo. A to no vo je, gle ~u da, po kre nu lo ne {to sta ro, sko ro za bo ra vqe no, ~e ga odav no ni je bi lo - po li ti~ ke vi ce ve.

Ova iz bor na kam pa wa, iz gle da, bi }e za pam }e na i po po vrat ku tog zna ka men tal nog opo rav ka na ro da.

Pre du go po li ti~ kih vi ce va ni je

ko ri sni jer pre ci zno od sli ka va ju pro ble me. Ta kvih vi ce va bi lo je i za vla da vi ne Mi lo {e vi }a; {to je wen kraj bio bli `i to ih je bi lo vi {e. Sa pro me nom vla sti vi ce vi o po li ti ~a ri ma go to vo pot pu no su ne sta li. Tek bi po ne ki osva nuo da ma lo raz ve se li glad ni na rod bez po sla i per spek ti ve. Ne {to ozbiq no ni je va qa lo kad je ra ja za }u ta la - tog mu ka pla {io se i ve li ki „{pic lov“ Mi lo{ Obre no vi}.

No, ne le zi vra `e, eto na ma opet iz bo ra i - vi ce va. Isti na, ne ma ih pre vi {e, ali ipak su tu.

Ime na ak te ra se me wa ju, ali za ple ti su `i vot ni i po ga |a ju me tu.

Naj broj ni ji su po qo pri vred ni vi ce vi: kao, se qak usta ne ra no, ob u ~e se i ode u dvo ri {te, pa se br zo vra ti i pi ta svo ju `e nu ko ja je i da qe u kre ve tu: Ko je po mu zo kra -

vu, ti ili (op ci o no ime po li ti ~a ra)? U dru gom vi cu po vr tar vi ~e na `e nu za {to ni je pa zi la na de cu jer su ople vi la svu pa pri ku; `e na se prav da da de ca ni su ni ula zi la u pla ste nik, a ~o vek za kqu ~i da on da mo ra da je bio po li ti ~ar taj-itaj, ko me je on xa ba ob ja {wa vao raz li ku iz me |u pa pri ke i ko ro va. Na sli~ nim mu ka ma je i bi ra~ (iz se la ili gra da) ko ji, vra }a ju }i se ku }i, ku pi no vi ne i ke si cu ~ip sa pa sed ne i otvo ri no vi ne a ta mo - po li ti ~ar. Ovaj ba ci no vi ne pa ukqu ~i te le vi zor, a po li ti ~ar na svim ka na li ma; ne su |e ni bi ra~ uga si te le vi zor, po gle da u ke si cu ~ip sa i za kqu ~i: E, ne }u da je otvo rim, pa ma kar se (po li ti ~ar) ugu {io! Na pi ta li cu „za {to ma me vi {e ne ku pu ju de ci ~o ko la du“, od go vor je - da po li ti ~a ri ne bi do {li na sve ~a no otva ra we!

U sve tlu pred iz bor nih tren do va ak ti vi ran je i vic o ~i ~i ko ji ~u va ov ce na pla ni ni, kad evo xi pa iz ko ga iza |e mo mak u sjaj nom ode lu ko ji ka `e da }e da po go di ko li ko ~i ~a ima ova ca, a kao na gra du }e jed nu da uzme. ^i ~a sleg ne ra me ni ma a mo mak otvo ri lap top, na me sti sa te lit sku an te nu, kuc ka ma lo i ka `e: to li ko je ova ca. ^o ba nin po tvr di, a on da ka `e da }e on, u ime re van {a, da po go di ko je mo mak, pa us tvr di da je „eks pert“. Mo mak upi ta ka ko je znao, a ~i ~a ob ja sni: Do {ao si a ni ko te ni je zvao, re kao si mi ono {to znam i - vra }aj mog {ar pla nin ca!

Na rav no, eks per ti mo gu bi ti iz bi lo ko je stran ke, ali je ~i ~a sa mo je dan - obi ~an zdra vo ra zum ski ~o vek iz na ro da ko ji ja ko do bro zna kad ga „la `u i ma `u“, ma kar se prav da li da to ~i ne sa mo za we go vo do bro.

Ili ja Ba ki}

Mi ni star stvo unu tra { wih po s lo v a i srp ska po li ci ja ju ~e su obe l e ` i l i svoj dan, pri k a z om de l a spo s ob n o s ti je d i n i ca, uz po ru ku nad le `nih da srp ska po li ci ja pred sta vqa naj zna ~ aj n i j i fak t or sta bil no sti u ze mqi.

Na cen tral noj sve ~a no sti po vo dom obe le ` a v a w a Da n a MUP-a i Da na po li ci j e, mi n i s tar unu tra { wih po s lo v a Ivi ca Da ~i} is ta kao je da ne ma ja ke dr `a ve bez ja ke voj ske i po li ci je, kao i da je ze mqi po treb no da one bu du ja ke, ne za to da bi ima la voj no-po li cij ski si stem, ne go „pre sve ga da bi slu `i li na ro du i gra |a ni ma”.

- Sr bi ji je da nas, osim {to su joj neo p hod ne ja ka voj ska i po li ci ja, neo p hod ne i ja ka i od lu~ na vla da i vlast, ko je }e vo d i t i ovu ze m qu u te { kim vre me ni ma - re kao je on, pod se tiv {i da su broj ni pri pad ni ci po li ci je u pret hod nom pe ri o- du za Sr bi ju da li ono naj vred ni je {to ima ju - svo je `i vo te i da se to mo ra po {to va ti.

Sve ~a no sti u na stav nom cen tru Ma ki{ pri su stvo vao je i pa tri jarh srp ski Iri nej, ko me je Da ~i} uru ~io Pla ke tu „Ja kov Ne na do vi}”.

Pri miv {i pri zna we, srp ski pa t ri j arh je Pla k e t u na z vao uz vi {e nom i ve li ~an stve nom i ~e sti tao dan toj srp skoj in sti tu ci ji ko ja, ka ko je na gla sio, po sto ji da bi oba vqa la zna ~aj nu ulo gu u srp skom dru {tvu.

- @e lim Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va da ula `e svu sna gu, mu drost i ve {ti nu u bor bi pro tiv sva kog zla u na ro du.

Po li ci ja je uvek ima la zna ~aj nu ulo gu, bo ri la se pro tiv sve ga {to re me ti red i po re dak u dru {tvu - re kao je pa tri jarh.

Mi ni star po li ci je uru ~io je pla ke te i po ro di ca ma po gi nu lih pri pad ni ka MUP: Alek san dra Rk ma na, Si ni {e Hr we za, Slo bo da na Cve ti }a, Pre dra ga Jar ~e vi }a i Bo ja na To do ro vi }a, a po seb nom od lu kom re sor n i mi n i s tar je van r ed n o una p re dio 116 pri p ad n i k a MUP, dok su 12 slu `be ni ka do bi la pre vre me no una pre |e we.

Naj vi {e pa `we gra |a na pri vu kli su pri pad ni ci po li cij skih he li kop ter skih jed ni ca, `an dar me ri je i Spe ci jal ne an ti te ro ri sti~ ke je di ni ce, a na ve `bi u Ma ki {u pri pad ni ci po li ci je de mon stri ra li su vi sok ni vo ospo so bqe no sti u re -

al nim si tu a ci ja ma, po put oslo ba |a wa ta la ca iz za tvo re nog pro sto ra.

To k om im p ro vi z o va n og de san ta, pri pad ni ci SAJ-a i he li kop ter skih jed ni ca pri ka za li su vi sok ni vo ume }a u spu {ta wu iz he li kop te ra po mo }u u`a di teh n i k om „del f er” i „grozd”, dok je Be o grad ska po li cij ska bri ga da de mon stri ra la na ~in na ko ji us po sta vqa jav ni red i mir na vi so ko ri zi~ nom sku pu.

Cen tral n a sve ~ a n ost za vr {e na je pre le tom tri po li cij ska he li kop te ra, od ko jih je je dan no sio za sta vu Sr bi je, kao i de fi le om po li cij skih jed ni ca.

U na stav nom cen tru „Ma ki{„ pri re |en je i teh ni~ ki zbor na o ru `a wa i opre me, ta ko da su broj ni po se ti o ci, me |u ko ji ma je bi lo do sta mla dih, kroz dru `e we sa po li caj ci ma mo gli da se upo zna ju de lom po li cij ske upra ve.

(Ta njug)

PRE MA IS TRA @I VA WU AME RI^ KIH NO VI NA RA

Sr bi ja zna ~aj na na ma pi tr go vi ne or ga ni ma - Cr no tr `i {te na ko me se pro da ju qud ski or ga ni se po sled wih go di na, u vre me nu eko nom ske kri ze, sa Da le kog is to ka i Ju `ne Ame ri ke pre se li lo u Evro pu, a jed na od ze ma qa ko ja je ti me po go |e na je i Sr bi ja, pi {e ame ri~ ki „In ter ne {nel he rald tri bjun” u re por ta `i o toj te mi.

List na vo di i da se cr no tr `i {te qud skim or ga ni ma, po red Sr bi je, pre ba ci lo i u Gr~ ku, [pa ni ju i Ita li ju, kao i na Ko so vo.

- Si ro ma {ni i o~aj ni qu di pro da ju svo je bu bre ge, ko {ta nu sr` ili ro `wa ~e pre ko in ter ne ta, dok bez ob zir ni tr gov ci qud skim or ga ni ma na to me za ra |u ju, opi su je sta we wu jor {ki dnev nik.

Tekst po ~i we pri ~om Pa vla Mir co va i we go ve de voj ke Da ni je le iz Ko vi na, ko ji su pre ko in ter ne ta po nu di li da pro -

da ju svo je bu bre ge za po 30 hi qa da evra.

Oni ob ja {wa va ju da su na to na te ra ni zbog si ro ma {tva, i da, od ka da je Pa vle iz gu bio po sao u fa bri ci ni je us peo po no vo da se za po sli, ta ko da da nas we go va po ro di ca je dva pre `i vqa va.

List pi {e da oni `i ve sa mo od jed nog obro ka dnev no i da su na te ra ni da se okre nu pro da ji or ga na.

- Da bi ste obez be di li hra nu za svo ju po ro di cu, on da ni pro da ja je tre ne de lu je kao ve li ka `r tva, ka `e mla di} i do da je da mu je po tre ban no vac da od {ko lu je svo je dvo je de ce.

Do sa da su, pre ma pi sa wu „He rald tri bju na” do bi li po nu du od jed ne `e ne iz Ma ke do ni je od 20 hi qa da evra, kao i jed nu po nu du iz Ne ma~ ke.

List se po zi va i na ne i me no va ni iz vor iz srp ske po li ci je

ko ji ka `e da u po sled wih 10 go di na ni je dan slu ~aj tr go vi ne or ga ni ma u Sr bi ji ni je pro ce su i ran, ali se do da je da je raz log za to i {to se sve od vi ja vr lo taj no vi to i pri kri ve no.

Me |u tim, list na vo di i re ~i oso be ko ja se sa mo pred sta vi la kao Mi lo van, iz jed nog ma log me sta na ju gu Sr bi je, ko ji ka `e da je dao bu breg jed nom bo ga tom lo kal nom po li ti ~a ru, da bi ga on za uz vrat za po slio u svo joj fir mi.

Pre ma na vo di ma li sta, tran splan ta ci ja bu bre ga je oba vqe na u jed noj dr `av noj bol ni ci u Be o gra du, gde su se wih dvo ji ca po ja vi la sa la `nim do ku men ti ma.

Pro ce wu je se da je ce na bu bre ga na cr nom tr `i {tu oko 100 hi qa da evra i da se go di {we na svet skom ni vou pro da iz me |u 15 i 20 hi qa da or ga na.

(Ta njug)

NA STA VQA SE IZ DA VA WE IMO VI NE KRI MI NA LA CA

Od od u ze te imo vi ne tri mi li o na me se~ no Di rek ci ja Mi ni star stva prav de za upra vqa we od u ze tom imo vi nom iz da je u za kup 61 ne po kret nost, me |u ko ji ma ima ku }a, sta no va i lo ka la, ko ji su za ple we ni od kri mi na la ca i na ime za ku pa ostva ru je pri hod od 30.375 evra me se~ no i taj no vac se ma hom da je u hu ma ni tar ne svr he, re kao je dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men.

On je re kao da je pre ma ured ba ma Vla de Sr bi je, do sa da oko 35 mi li o na di na ra pro sle |e no u

hu ma ni tar ne svr he, a po red da va wa u za kup, od u ze te ne kret ni ne do de qu ju se na ko ri {}e we dr `av nim or ga ni ma, lo kal nim sa mo u pra va ma i dru gim or ga ni za ci ja ma.

On je na ja vio da }e usko ro bi ti ras pi san oglas za iz da va we jo{ ne ko li ko sta no va pu tem „Ha lo ogla sa” i po zvao gra |a ne da se ja ve. Na vo de }i da je bi lo pri me ra da za in te re so va ni gra |a ni, ka da ~u ju da je re~ o imo vi ni od u ze toj od kri mi na la ca, gu be in te re so va we za za kup, dr -

`av ni se kre tar je is ta kao da Di rek ci ja ga ran tu je prav nu si gur nost oni ma ko ji ma iz da je stan i da se svi ugo vo ri ove ra va ju u op {ti ni.

Ce na za kup ni ne se od re |u je na osno vu tr `i {ne vred no sti, lo ka ci je i sta wa u ko me se stan na la zi. Ve }i na sta no va se iz da je na naj vi {e {est me se ci, zbog to ga {to uvek po sto ji mo gu} nost da sud u me |u vre me nu do ne se pre su du u tom po stup ku, ali ugo vor mo `e da se pro du `i.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

15

„DNEvNIK” NA LICU MESTA – TRA GE DI JA U IDvOR SKOM KA FI ]U

Ka {i ka ra od ne la tri `i vo ta Tri oso be su po gi nu le, a jo{ {e sto ro ih je te `e i lak {e ra we no u eks plo zi ji ru~ ne bom be ko ja se u su bo tu oko dva sa ta po sle po no }i do go di la u ka fi }u „Da ma„ u ba nat skom me stu Idvor, kod Ko va ~i ce. @i vo te su iz gu bi li bra }a Sa {a Ba ki} (1976) i Igor Ba ki} (1975) i wi hov drug Mi ro slav Si mo no vi} (1984), svi iz Sef ke ri na. Do tra gi~ nog in ci den ta je do {lo ka da su bra }a sa jo{ dvo ji com dru go va do {li u ka fi} u Idvo ru i na sa mom ula zu se su ko bi li sa obez be |e wem lo ka la ko je ni je hte lo da ih pu sti unu tra. To kom sva |e Sa {a je iz va dio bom bu M75 ko ja je u ko me {a wu ko je je usle di lo eks plo di ra la u pr vom de lu ovog lo ka la u ko jem se u tom tre nut ku na la zi lo dva de se tak go sti ju, dok je u dru gom de lu bi lo jo{ sto ti nak oso ba ukqu ~u ji }i i tri de se tak ma tu ra na ta O[ „Mi haj lo Pu pin„ ko ji su se na kon pro sla ve u {kol skoj zgra di pre me sti li u ovaj ka fi} ko ji se na la zi od mah po red {ko le.

Pre ma re ~i ma o~e vi da ca ko ji su se za te kli u bli zi ni, sve se do go di lo ja ko br zo, a u mo men tu eks plo zi je mno gi su po mi sli li da je ba ~e na pe tar da sve dok ni su vi de li stra vi ~an pri zor kr va vih qu di ko ji le `e po po du lo ka la.

Pet na e sto go di {wa de voj ~i ca M. M. ko ja je sa dru {tvom pro -

Predwi deo kafi}a, gde je aktivirana bomba

sla vqa la ma lu ma tu ru, ka `e da su we ni dru go vi i osta li go sti ka fi }a iska ka li kroz pro zor da ne bi pro la zi li kroz pr vi deo lo ka la gde su le `a li stra da li i po vre |e ni.

- Ja sam se ne ka ko pro bi la kroz gu `vu i iza {la na glav ni ulaz i tek ka sni je sam vi de la na no ga ma imam ne ~i ju krv. Svi su vri {ta li, ~u li su se po vre |e ni ka ko ja u ~u, bi lo je stra {no - kroz su ze pri ~a de voj ~i ca. Pre ma re ~i ma Iva na \or |e vi }a iz Sef ke ri na ko ji je bio u dru {tvu mo ma ka ko ji su iz gu bi li `i vo te, ni je mu ja sno {ta se do go di lo jer je ma lo za o stao za dru {tvom i eks plo zi ja

Da ~i}: MUP-u tre ba ve }i uti caj na iz da va we do zvo la Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e is tra gom bi ti utvr |e no za {to je ra dio ugo sti teq ski obje kat u Idvo ru, u ko me su ra no ju tros u eks plo zi ji bom be po gi nu la tri mla di }a, ka da mu je od lu kom nad le `nih bi lo za bra we no po slo va we. „To }e bi ti pred met da qe is tra ge„, re kao je Da ~i} iz ra ziv {i `a qe we {to je do {lo do jo{ jed nog tra gi~ nog in ci den ta u ka snim no} nim sa ti ma.

Da ~i} je do dao da su nad le `ne po li cij ske upra ve do ne le na log za za tva ra we tog objek ta, pre ne go {to je do {lo do in ci den ta i na veo da i taj pri mer po ka zu je da je o~i gled no da se mo ra ju iz vr {i ti iz me ne de la za kon skih pro pi sa.

Pre ma we go vim re ~i ma, te iz me ne bi se od no si le na to da Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ima ve }i uti caj na da va we do zvo la za rad ugo sti teq skih obje ka ta.

Da ~i} je is ta kao i da ka da po li ci ja za tvo ri ugo sti teq ski obje kat, kao {to je bio slu ~aj sa broj nim objek ti ma tog ti pa po sle tra ge di je u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast„, sti `u broj ne ur gen ci je sa svim stra na. „Ka da se de se ova kve stva ri, svi pe ru ru ke i pre ba cu ju kri vi cu na po li ci ju„, re kao je on, do dav {i da }e po li ci ja na sta vi ti sa kon tro lom ugo sti teq skih obje ka ta.

ga je za te kla na sa mom ula zu u ka fi}.

- Po ne kad ode mo do tog lo ka la u Idvo ru i ta ko smo i u su bo tu kre nu li ta mo. Ja sam za stao ma lo da qe is pred lo ka la zbog nu `de i on da sam kre nuo za wi ma. Za i sta ne znam oko ~e ga su se po sva |a li, a ni sam znao ni da Sa {a ima kod se be bom bu. Bez ob zi ra na to mi slim da on ni je imao na me ru da je ak ti vi ra ve} da se to de si lo u gu `vi ka da je ve ro vat no ne ko hteo da mu je odu zme - ka `e Ivan.

Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma Sa {i su bom bu po ku {a li da ot mu we gov ro |e ni brat Igor i je dan mo mak iz obez be |e wa, ali Ivan \or|evi} bio u dru{tvu nastradalih {ta se ta~ no do go di lo i ka ko je do {lo do ak ti vi Port pa rol Ur gent nog cen tra ra wa bom be mo ra }e da utvr di u Be o gra du, Dra go Jo va no vi} po is tra ga ko ja je jo{ uvek u to ku. tvr dio je da su u tu me di cin sku Pre ma re ~i ma @iv ka Mar ko - usta no vu pri mqe ne tri oso be sa vi }a ko ji sta nu je pre ko pu ta ka - te `im po vre da ma za do bi je nim u fi }a „Da ma„, ma wi i ve }i in ci - eks plo zi ji u Idvo ru, is ti ~u }i den ti u ovom lo ka lu se od u vek da one ni su `i vot no ugro `e ne. de {a va ju.

Na kon le kar skog zbri wa va - Tu je uvek do la zi lo do sta go - wa, jed na oso ba je pu {te na ku }i, sti ju sa stra ne, iz okol nih me - dok su dru ga dvo ji ca osta la na sta pa sve do Be o gra da i sko ro ode qe wu hi rur gi je, do dao je Jo sva ki vi kend bu de ne ka tu ~a, a va no vi}. bi lo je i po te za wa pi {to qa.

Dva pa ci jen ta sa lak {im te Vi {e pu ta sam i ja i jo{ ne ki le snim po vre da ma sme {te ni su u qu di iz se la uka zi va li da tu mo - Op {toj bol ni ci Pan ~e vo na `e da se de si i ne ka go ra stvar ode qe wu or to pe di je, a ra di se o od tu ~e, ali ni ko ni {ta ni je Zo ra nu T. (32) iz Idvo ra i Zo ra pred u zi mao. @a li li smo se i nu S. (26) iz Sa ku la. Tom pri li zbog gla sne mu zi ke no }u, ali kom po vre |en i rad nik obez be isto bez re zul ta ta. U su bo tu ka - |e we Zo ran M. (34) ko ji je zbri da se to de si lo mno go ro di te qa nut u bol ni ci u Zre wa ni nu, a u se od mah sku pi lo is pred ka fi }a is toj usta no vi je zbri nut i Zo -

DvO JI CA RA wE NI KA zBRI NU TA U zRE wA NIN SKOJ BOL NI CI

Pa ci jen ti van `i vot ne opa sno sti Port p a r ol k a zre w a n in s ke Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a- no vi}” Ma ja Sla do je vi} po tvr di la je ju ~e za “Dnev nik” da su dve oso be mu {kog po la, jed na 1978, a dru ga 1992. go di {te, u to ku no }i iz me |u su bo te i ne de qe, u pe ri o du od 2,30 do 03 ~a sa, pri mqe na u Ur gent ni cen tar.

- Oba pa ci jen ta su bi la pr vog ste pe na hit no sti. Je dan je imao ge le re od eks plo ziv ne na pra ve po ce loj le voj po lo vi ni te la, a dru gi po sto ma ku, li cu i nat ko le ni ci. Le ka ri su ura di li di jag no sti ku i pa ci jen ti su za dr `a ni na le ~e wu u zre wa nin skoj Bol ni ci – re kla je Sla do je vi }e va za na{ list i do da la da su obe oso be u sta bil nom sta wu, sve sne su i ni su `i vot no ugro `e ne.

Ovu in for ma ci ju po tvr dio je i de `ur ni le kar na hi rur {kom ode qe wu Ur gent nog cen tra dr Zo ran Ku ja ~i}, ko ji je na gla sio da su u pi t a w u vi { e s tru k e ustrel ne ra ne.

- Kod jed nog pa ci jen ta po vre de su lak {e, kod dru gog te `e pri r o d e, ali ni s u `i vot n o ugro `e ni. Oni se tre nut no na la ze na tret ma nu na hi rur {kom ode qe wu – re kao je dr Ku ja ~i}.

Lak {e po vre de za do bio je Zo ran Jo va no vi} (20) iz Far ka `di na. Iako jo{ pod stre som

Zoran Jovanovi}, jedan od povre|enih u eksploziji

zbog sve ga {to se prek si no} do go di lo u idvor skoj dis ko te ci “Da ma”, ovaj mla di} je pri stao na kra }i raz go vor sa no vi na ri ma. Ka `e da je u dis ko te ci bio sa dru {tvom i da su svi se de li u bli zi ni ula za.

- At mos fe ra u ka fi }u ni ~im se ni je raz li ko va la od uobi ~a je ne. U jed nom tre nut ku odjek nu la je eks plo zi ja, po sle ~e ga je na sta la pa ni ka. U pr vi mo me nat ni sam ni bio sve stan svo jih po vre da. Oti {ao sam ku }i, a

jer ni smo zna li {ta nam je sa de com ko ja su tu pro du `i la pro sla vu ma tu re - ka `e @iv ko.

Idvo ra ni su sa ne ve ri com gle da li u prav cu lo ka la „Da ma„ i od go var li na pi ta wa broj nih no vi nar skih eki pa ko je su se u to ku pre po dne va oku pi le u wi ho vom se lu.

Port pa rol Vi {eg su da u Pan ~e vu San dra Me da ko vi} je re kla da je uvi |aj za vr {en i da je po ka zao da je „na kon {to je Sa {a ak ti vi rao ru~ nu bom bu, po gi nu lo tro je qu di, a {e sto ro oso ba za do bi lo lak {e i te `e po vre de„.

- Na kon ak ti vi ra wa bom be, na li cu me sta je pre mi nuo Igor B. (37), dok su we gov ro |e ni brat Sa {a B.(36) i Mi ro slav S. (28) pre mi nu li na pu tu do bol ni ce re kla je Me da ko vi} Pre ma we nim re ~i ma te {ke te le sne po vre de za do bi li su Ivan I. (30) iz Opo va, Alek san dar I. (19) iz Ba va ni {ta i Ste fan N. (35) iz Opo va i oni su zbri nu ti u Ur gent nom cen tru u Be o gra du.

on da su me hit no pre ba ci li do zre wa nin ske bol ni ce – is pri ~ao je Jo va no vi}, uz na po me nu da je ka sni je sa znao da ni ko od we go vih pri ja te qa, sa ko ji ma je se deo za sto lom u “Da mi”, ni je po vre |en.

Dru gi pa ci jent (34), ko ji je ta ko |e zbri nut u zre wa nin skoj bol ni ci po sle kr va ve ve ~e ri u idvor skoj di sok te ci, ni je `e leo da se pred sta vi, ni ti da da je iz ja ve za me di je. @. Ba la ban

ran J. (20) iz Far ka `di na ko ji je lak {e po vre |en u eks plo zi ji.

Me da ko vi }e va je ob ja sni la i da se lo kal, ~i ji je vla snik S. B. (55) iz Idvo ra, sa sto ji iz dva de la i da je u pr vom, ma wem ula znom de lu ak ti vi ra na ru~ na bom ba i da su se svi po vre |e ni

je obez be |e we za u sta vi lo i ras pra vqa lo se sa wi ma.

- Ni sam vi deo {ta taj mo mak ima u ru ci i ni je de lo va lo da }e ta ko ne {to da se de si. Pri {li su mu mom ci ko ji su do {li sa wim i sklo ni li ga sa stra ne od obez be |e wa. U tom tre nut ku je

Lo kal ra dio upr kos za bra ni Port pa rol Vi {eg su da u Pan ~e vu San dra Me da ko vi} je sa op {ti la da je ovaj ka fi} ra dio upr kos za bra ni ko ja mu je iz re ~e na kra jem apri la i da je upra vo iz tog raz lo ga dva sa ta pre esplo zi je lo kal ob i {la in spek tor ka pro tiv po `ar ne za {ti te i ovla {}e no slu `be no li ce Od se ka za van red ne si tu a ci je Po li cij ske upra ve Pan ~e vo ko ji su kon tro li sa li rad i sa ~i ni li za pi snik.

Ulaz na kojem je do{lo do sva|e

upra vo na la zi li u tom pr vom de lu.

Pre ma re ~i ma po vre |e nog Zo ra na T. (32) iz Idvo ra ko ji je do -

Foto: S. [u{wevi}

odjek nu la eks lo zi ja i svi su raz be `a li oko lo - kroz pro zo ro re spo red na vra ta, gde god su mo gli da na |u iz laz. Tek ka da sam iza -

Sef ke rin za vi jen u cr no U po ro di~ noj ku }i Ba ki }a u Sef ke ri nu ni ko jo{ uvek ne mo `e da ve ru je da su u jed noj se kun di po gi nu la dva bra ta iza ko jih su osta le su pru ge i ukup no pe to ro de ce. Pre ma re ~i ma jed nog od dru ga ra bra }e, Sa {a se ba vio gra |e vi nom i ni je bio pro ble ma ti~ nog po na {a wa, a we go va su pru ga je osta la udo vi ca sa }er kom i dva si na. We gov brat Igor je po sled wih go di na `i veo sa po ro di com u Cr noj Go ri i ovih da na je bio u po se ti svo ji ma u Sef ke ri nu. Pre ma re ~i ma jed nog od wi ho vih dru go va, Igor je u su bo tu tre bao da ot pu tu je za Cr nu Go ru, ali je pro me nio plan i ostao jo{ je dan dan u Sef ke ri nu. Naj mla |i me |u stra da li ma, Mi ro slav Si mo no vi} ni je imao sop stve nu po ro di cu, a sva tro ji ca po gi nu lih }e naj ve ro vat ni je istog da na bi ti sa hra we ni u rod nom se lu.

bio 13 ge le ra po no ga ma i li cu, eks plo zi ja se de si la od mah na kon {to su bra }a sa jo{ jed nim dru gom po ku {a la da u|u u lo kal, a da ne pla te ulaz, na kon ~e ga ih

{ao na po qe, vi deo sam da mi krv ide niz no ge i li ce i vi deo sam {ta se de si lo - is pri ~ao je po vre |e ni mla di}.

N. Per ko vi}

UHAP [E NA TRO JI CA AL BA NA CA

Za ple we no 109 ki la ma ri hu a ne Pri pad ni ci ko sov ske po li ci je iz Po seb nog ode qe wa za bor bu pro tiv tr go vi ne nar ko ti ci ma za ple ni li su 109 ki lo gra ma opoj ne sup stan ce u re gi o nu Po du je va, i pri ve li tro ji cu ko sov skih Al ba na ca, sa op {te no je da nas iz te po li ci je.

Tro ji ca ko sov skih Al ba na ca osum wi ~e nih za tr go vi nu nar ko ti ci ma li {e ni su slo bo de u okvi ru po li cij ske ope ra ci je “ERA” a pre tre se ne su i ku }e osum wi ~e nih u ko ji ma su pro na |e ni nar ko ti ci.

Pre ma pre li mi nar nim re zul ta ti ma is tra ge, pret po sta vqa se da je za ple we na ko li ~i na nar ko ti ka, ~i ja je vred nost pro ce we na na oko 76.000 evra, bi la na me we na ino stra nom tr `i {tu.

To kom ak ci je po li ci ja je za ple ni la ~e ti ri pi {to qa od ko jih dva mar ke {kor pion, od re |e nu ko li ~i nu mu ni ci je, tri put ni~ ka auto mo bi la, je dan auto bus i 4.150 evra, do da je se u po li cij skom sa op {te wu.

(Ta njug)

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U BO RU

Po gi nuo mo to ci kli sta Bo ra nin Dra gan I. (24) po gi nuo je ka da je ve li kom br zi nom mo to ci klom uda rio u auto mo bil u [i ste ko voj uli ci, ne da le ko od bol ni ce u Bo ru. Mo to ci kli sta je pre mi nuo od te {kih po vre da, dok je `e na ko ja je vo zi -

la „ju go” lak {e po vre |e na, iz ja vi la je port pa rol Po li cij ske upra ve u Bo ru Ani ca \u ri}.

P ol icija p re tpo stavqa da je m ot oci klista i zgubio kon trolu nad m otorom marke „k av asaki ninxa”, pre{ao na sup rotnu

stranu k ol ovoza i udario u a ut o mobil. Prema d os ada{wim sa zn awima p ol icije, D. I. je vozio v elikom b rzinom jer je u o ~eno da se mewa~ m otora za glavio u ~e tvrtoj b rzini.

(Tanjug)

SPORT

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

16

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAN GA RO S

No vak \o ko vi} pre `i veo ^e ti ri sa ta i 18 mi nu ta tra jao je hod po mu ka ma No va ka \o ko vi }a u ~e tvr tom ko lu Ro lan Ga ro sa. Naj bo qi te ni ser sve ta iz gu bio je pr va dva se ta, ali je, ipak, us peo da sa vla da An dre a sa Se pi ja i pla si ra se u ~e tvrt fi na le - 4:6, 6:7 (5:7), 6:3, 7:5, 6:3. Ako idu }e ne de qe u ovo vre me po dig ne pe har i ti me kom ple ti ra Grend slem (~e ti ri ve za na tri jum fa na naj va `ni jim tur ni ri ma), me ~a sa Ita li ja nom Se pi jem se }a }e mo se kao {am pi o no vog lo {eg da na, ka kav pre ili ka sni je mo ra da na i |e. Da je ovo bi la sa mo pro la zna sla bost, No vak }e mo }i da po ka `e ve ro vat no su tra, ka da }e se sa sta ti sa @o Vil fre dom Con gom (pe ti no si lac) ili Sta ni sla som Va vrin kom (18).

An dre as Se pi pro {log me se ca je u Be o gra du osvo jio Ser bia open, u re la tiv no sla boj kon ku ren ci ji, a uz to imao naj go ri mo gu }i me |u sob ni skor sa \o ko vi }em - 0:7, uz sa mo dva osvo je na se ta. Ma lo ko ga je pre me ~a uzi mao za ozbiq no, ali je eks tra mo ti vi sa ni Ita li jan po ka zao da ni je slu ~aj no 25. na sve tu i da je mo gu }e dra sti~ no po pra vi ti igru ~ak i u 29. go di ni. Do voq no je re }i da on ni ka da u ka ri je ri ni je pro {ao da qe od dru gog ko la Ro lan Ga ro sa (tre }eg ko la na svim osta lim grend slem tur ni ri ma), a da je sa da bio na do mak ~e tvrt fi na la.

No vak osim u fi ni {u tre }eg i po ~et kom ~e tvr tog se ta ni je igrom pod se }ao na naj bo qeg na sve tu, ali je ste ulo `e nim tru dom i neo du sta ja wem, ~ak i ka da je bi lo naj te `e. Tr ~ao je, uda rao, po ku {a vao... u jed nom tre nut ku do ~e kao da i pro tiv nik „pad ne”, da bi u za vr {ni ci upr kos evi dent nom umo ru smo gao sna ge za ne ko li ko ma e stral nih po e na.

Kod 5:3 i 30:30 u pe tom se tu, pr vo je „pro {e tao” Se pi ja po ce lom te re nu, a za tim ga sna `nim udar -

Zi ki i Qo dra u ~e tvrt fi na lu Ne nad Zi mo wi} i we gov dubl part ner Mi kael Qo dra na sta vqa ju da ni `u po be de na RG. Oni su po be di li i ko lum bij ski duo Huan Se ba sti jan Ka bal- Ro bert Fa rah (7:6, 4:6, 6:4) i obez be di li pla sman u ~e tvrt fi na le, gde ih ~e ka ho land sko-pa ki stan ci dubl Ro `er - Ku re {i, ko ji je u tre }em ko lu bio bo qi od bri tan sko - fi li pin ske kom bi na ci je In glot - Hui. Pod se ti mo da je Zi mo wi} eli mi ni san u miks du blu sa Ka ta ri nom Sre bot nik. Ne nad Zi mo wi} jed nom je osvo jio ti tu lu Otvo re nog pr ven stva Fran cu ske, pre dve go di ne, i to u obe dubl kon ku ren ci je. U mu {kom du blu par mu je bio Da ni jel Ne stor, a u mik su, kao i ove go di ne, Sre bot ni ko va.

Na kraju pobeda: Novak \okovi}

ci ma na te rao da mu vra ti la ga nu, vi so ku lop tu, ko ju je sme ~om la ga no pre tvo rio u od lu ~u ju }i poen. Na pra vio je \o ko vi} 73 ne iz nu |e ne gre {ke (po 17 u pr va dva se ta, 21 u ~e tvr tom) i is ko ri stio de vet od 22 pri li ke za brejk, dok je te ni ser iz Bol ca na, na se ve ru Ita li je, to ura dio u ~ak {est od 10 si tu a ci ja. No le je iz gu bio pr vi set upr kos si gur nom po ~et ku i vo| stvu od 3:0, dok se u dru gom spa sio u po sled wem tre nut ku - pri re zul ta tu 4:5 na ser vis Ita li ja na - ali je on da ostao pra znih {a ka u „taj brej ku”.

U tre }em se tu je dva pu ta sti cao (1:0, 3:2) i od mah u sle de }em

SAR KA STI^ NA AZA REN KA NA KON PO RA ZA OD CI BUL KO VE

Ubi }u se!

Pr va te ni ser ka sve ta Vik to ri ja Aza ren ka je iz gu bi la od Do mi ni ke Ci bul ko ve u dva se ta (2:6, 6:7) za sat i 47 mi nu ta i pro pu sti la pri li ku da iz jed na ~i svoj naj bo qi re zul tat u glav nom gra du Fran cu ske - pla sman u ~e tvrt fi -

po gle dam u bu du} nost i po pra vim se. To je to. Pre sam se bar tru di la da ne {to po stig nem, da nas ni sam ni to mo gla da ra dim.

Sa mo sam ~e ka la we ne gre {ke i ni {ta ni sam mo gla sa ma da na pra vim - re kla je ona.

Viktorija Azarenka

na le. Ona za to mo `e da iz gu bi li der sku po zi ci ju na VTA li sti.

Upi ta na ka ko }e se opo ra vi ti od po ra za, Aza ren ka je od go vo ri la be sno i sar ka sti~ no.

- Ubi }u se! Ovaj tur nir je go tov za me ne... Vre me je da za i sta

Aza ren ka ap so lut no ima raz log za bri gu, po {to }e do kra ja tur ni ra mo ra ti da pra ti re zul ta te Ma ri je [a ra po ve. Ru ski wa ima pri li ku da je pre stig ne ako obez be di pla sman u po lu fi na le.

PR VEN STVO SR BI JE DO 18 GO DI NA

Mi lo va no vi }e va i Jan dri} naj bo qi Na te re ni ma TK Sun ri se u [ap cu od i gra no je pr ven stvo dr `a ve za igra ~i ce i igra ~e do 18 go di na. U fi na lu ju ni or ki sna ge su od me ri le Mi na Mar ko vi} i Xi na Mi lo va no vi}, pe har je osvo ji la Mi lo va no vi} ( 6:4, 6:1).

Kod ju ni o ra u fi na lu su igra li Dar ko Jan dri} i Jef ta Ke ci}.

Tri jum fo vao je jan dri} re zul ta tom 2:6, 6:3, 6:4.

U `en skom du blu tri jum fo va le su Mi li ca ^or ta no va~ ki i Mi li ca Mi lo {e vi} ko je su u fi na lu sa va la da le Isi do ru Isa i lo vi} i Ni nu A{a nin 6:3, 6:3.

Tro fej u mu {kom du blu pri pao je pa ru Dar ko Jan dri} - Mar ko To do ro vi}, ko ji su u fi na lu po be di li par @eq ko Mla de no vi} – Mi lo{ Mi haj lo vi} 6:2, 7:6(5).

No vak: Moj po bed ni~ ki duh je pre su dio Naj bo qi te ni ser pla ne te No vak \o ko vi} re kao je po sle po be de u ma ra to nu nad An dre a som Se pi jem (3:2) da ga ve ra u tri jumf ni je na pu {ta la ni po red to ga {to je za pla sman u ~e tvrt fi na le mo rao da ju ri za o sta tak od dva se ta.

- Igrao sam ve o ma lo {e i pro {ao sam za hva qu ju }i mom bor be nom du hu. Se pi je ve o ma do bro igrao po ~et na dva se ta. Sla bo sam u{ao u me~, ali sam po ku {ao da osta nem po zi ti van i ne pa ni ~im. I ka da sam gu bio sa 2:0 ve ro vao sam u pre o kret i da vao sam sve od se be, jer sam bo rac - re kao je \o ko vi} po za vr {et ku bor be od 258 mi nu ta.

ge mu gu bio pred nost brej ka. To ga ni je po re me ti lo, ve} je za i grao jo{ bo qe, sta vio Se pi ja pod pri ti sak i jo{ dva pu ta mu od u zeo ser vis. Re a li za ci ja brejk lop ti u tre }em se tu bi la mu je go to vo sa vr {e na (4/5), za raz li ku od pr va dva, ka da je u tom ele men tu imao sa mo 2/6. Kva li tet ni ju igru pre neo je u ~e tvr ti set, do biv {i tri ge ma za re dom - ukup no {est - i u tom tre nut ku se ~i ni lo da Se pi vi {e ne mo `e da ga za u sta vi. Me |u tim, No vak je pro pu stio brejk lop tu za 4:0 i to je bi lo do voq no da 25. re ket sve ta do |e do da ha.

Uz vra tio je brej kom, iz jed na ~io na 3:3 i dr `ao se do bro sve do tre nut ka ka da je tre ba lo da iz bo -

ri „taj-brejk”. \o ko vi} je u naj bit ni jem tre nut ku od i grao fe no me nal nu pa sing {ot di ja go na lu, do {ao do dve ve za ne set-lop te i is ko ri stio pr vu.

Set od lu ke bio je vr hu nac is cr pqu ju }e bor be, u ko joj su obo ji ca po ku {a va la da za dr `e svoj ser vis i pro ba ju da is ko ri ste ri va lov pad kon cen tra ci je. Na sre }u, u~i nio je to srp ski te ni ser u {e stom ge mu - 4:2. Se pi je kod 15:15 ve zao dve ne iz nu |e ne gre {ke, pa na pra vio i dvo stru ku ser vis gre {ku, je di nu u pe tom se tu. Imao je on da Ita li jan brejk lop tu, bio br zo plet (40:40), kao i pri gem lop ti, do ko je je \o ko vi} do {ao uz po mo} vr ha mre `e... Po vi sio je na 5:2 i ste kao ka pi tal ko ji vi {e ni je smeo da is pu sti.

VE LI KA NA GRA DA KA TA LO NI JE – KRAQEVS KA KLA SA

Lo ren co sja jan na Ka ta lu wi Vo za~ Ja ma he Hor he Lo ren co tri jum fo vao je na pe toj tr ci se zo ne u kra qev skoj kla si Mo to GP {am pi o- na ta, Ve li koj na gra di Ka ta lo ni je.[pa nac je do tre }e po be de ove go di ne do {ao u vre me nu od 43:07.681 mi nu ta, sa pet se kun di pred no sti u od no su na su na rod ni ka Da ni ja Pe dro su na Rep sol Hon di.Na tre }em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa na {ao se vo za~ Ja ma he Teh 3 An drea Do vi ci o zo.

Pe ta tr ka se zo ne do ne la je ve li ku bor bu Lo ren ca i Pe dro se za pr vu po zi ci ju, a ona je raz re {e na u sa mom fi ni {u, ka da vo za~ Re spol Hon de jed no stav no ni je mo gao da pa ri ra {am pi o nu iz 2010. go di ne. Jed na ko za ni mqi vu bit ku vo di li su iza wih Do vi ci o zo, bra ni lac ti tu l e Kej s i Sto n er i dru gi vo za~ Ja ma he Teh 3 Kal Kra~ lou, ali je Ita li jan za slu `e no do {ao do po di ju ma.

Za ni mqi vo je da je na taj na ~in Sto ner ostao bez po bed ni~ kog po sto qa po sle 19 tr ka, po {to je kao ~e tvr ti pro {ao kroz ciq. Tr ka na sta zi Ka ta lu wa do ne la je i na du na vi ja ~i ma Du ka ti ja, po {to je Va len ti no Ro si, iako je bio sed mi, ve }i deo tr ke bio is pod de set se kun di iza vo de }ih.

Iz kru ga u krug Lo ren co je sma wi vao svoj za o sta tak u od no su na Pe dro su na ~e lu, a na

Tre}a pobeda u sezoni: Horhe Lorenco

{est kru go va do kra ja pot pu no mu se pri ma kao. Iza wih se ta ko |e od vi ja la ve li ka bor ba, po {to su Do vi ci o zo, Sto ner i Kra~ lou bi li unu tar jed ne se kun de. Na po lo vi ni 20. kru ga Lo r en c o je do ~ e k ao gre {ku Pe dro se i is ko ri stio je za pre u zi ma we pr ve po zi ci je, dok je u po za di ni Do vi ci o zo i da -

qe dr `ao tre }e me sto. Do po sled weg kru ga pro me na na ~e lu ni je bi lo, Spiz se do ta da pro b io na de s e tu po z i c i j u.

Sto n er je u sa mom fi n i {u imao ve o ma ma li za o sta tak u od no su na Do vi ci o za, a iako je Ita l i j an na p ra vio gre {ku, ak tu el ni {am pion ni je us peo da ga pre tek ne, pa je kroz ciq

pro {ao kao ~e tvr ti. Iza su sle di l i Kra~ l ou, Ba u ti s ta, Ro si, Bradl, Hej den i Spiz.

Naj bo qi od vo za ~a na CRT ma {i na ma bio je Aleks Espar ga ro na 13. me stu.

Mo to GP {am pi o nat na sta vqa se Ve li kom na gra dom Bri ta ni je, na sta zi Sil ver ston, 17. ju na.

c m y

dnevnik

NE MA WA VI DI], KA PI TEN MAN ^E STER JU NAJ TE DA

Naj go re je iza me ne Uskoro }e se navr{iti {est meseci otkako je Nemawa Vidi} na utakmici Lige {ampiona protiv Bazela pokidao ligamente kolena.Usledila je operacija, pa najgori period rehabilitacije, kako sam ka`e srpski internacionalac. Sada je sve mnogo lak{e, a povratak fudbalu znatno bli`i. „Ponovo mogu da tr~im i da na terenu radim stvari koje pozitivno uti~u na mene, pre svega psiholo{ki, jer su prethodni meseci provedeni u teretani bili veoma naporni”, prenosi „San” Vidi}evu izjavu.

Tridesetogodi{wi {toper, koji se oprostio od dresa reprezentacije, dodao je da sa dosta optimizma gleda napred. „Preostaje mi samo da naporno radim i nadam se da }u spremno do~ekati novu sezonu”.

Odbrana Man~ester junajteda bez Vidi}a nije bila stabilna kao prethodnih godina, {to je uticalo na gubitak titule u trci sa Man~ester sitijem.

DEJ VID BE KAM [I RI OP TI MI ZAM

En gle ska }e iz ne na di ti Dejvid Bekam o~ekuje da Engelska priredi veliko iznena|ewe na Evropskom prvenstvu u Poqskoj i Ukrajini.Izabranike Roja Hoxsona gotovo niko ne vidi me|u favoritima za titulu, ali Bekam odbija da bude pesimista.

- Mislim da }emo na Evropskom prvenstvu iznenaditi mnoge. O~ekivawa nisu ne{to velika kao pred neka prethodna takmi~ewa, ali mi pri~amo o En-

gleskoj. Niko ne sme da sumwa u talenat ili strast koje mi imamo - rekao je biv{i kapiten reprezentacije.

Hoxson je imao probleme oko sastavqawa timova, po{to zbog povreda ne mo`e da ra~una na Frenka Lamparda i Gereta Berija. Pored toga, zbog sve`ih povreda pod znakom pitawa su i Xon Teri i Geri Hejhil, iako je direktor Fudbalske asocijacije Engleske Trevor Bruking rekao da }e oni biti spremni. Ipak, Bekam ne o~ekuje da }e biti naknadno pozvan.

- Ne o~ekujem poziv, ali postoji razlog {to se jo{ uvek nisam povukao iz reprezentacije, {to nisam rekao da je to to. @elim da predstavqam svoju zemqu i uvek `elim da budem deo bilo kog engleskog tima. Sumwam da }e se to desiti opet, ali postoji {ansa. Nikad ne reci nikad - istakao je Bekam, koji je u pred prijateqski me~ Engleske i Belgije dobio plaketu za vi{e od 100 odigranih me~eva u dresu reprezentacije.

FUD BA LER KE FRU [KO GOR CA KA DET SKE PR VA KI WE VOJ VO DI NE: Fud ba ler ke @FK Fru {ko go rac iz No vog Sa da tri jum fo va le su na ka det skom pr ven stvu Voj vo di ne u Ka wi `i. Eki pa Fru {ko gor ca je nad i gra lo sve ri val ke na tur ni ru ostva riv {i ube dqi ve po be de od po 5:0 pro tiv Ki kin de i ka wi -

SPORT

ponedeqak4.jun2012.

17

VOJ VO DI NA IZ BA^ KOG GRA DI [TA IZ BO RI LA STA TUS POD RU^ NOG LI GA [A

Po no sni ~e ka ju ju bi lej Najstarija fudbalska Vojvodina, ona iz Ba~kog Gradi{ta, na najboqi na~in valorizovala je prvo mesto u Me|uop{tinskoj ligi Be~ej – Vrbas – Srbobran i plasirala se u vi{i rang. Posle nere{enog rezultata 1:1 u regularnih 90 minuta bara` utakmice sa @SK iz @abqa, koja je odigrana na terenu TSK u Temerinu, Ba~kogradi{tanci su bili uspe{niji izvo|a~i penala i ukupnim rezultatom 5:3 obezbedili mesto u Podru~noj ligi Novi Sad. - Ovim smo ispunili dva ciqa.

Prvi da se ve} jednom iskobeqamo iz patos lige, jer je na{im navija~ima postalo monotono da godinama gledaju jedne te iste rivale, a drugi da veliki jubilej, vek igrawa fudbala u Ba~kom Gradi{tu, 26. aprila idu}e godine do~ekamo u rangu koji dolikuje klubu ovakvog renomea, uslova za rad i takmi~ewe. Sada su pred nama velike obaveze, ali verujem da }emo ih sa jo{ ve}im elanom realizovati- rekao je agilni predsednik ba~kogradi{tanske Vojvodine Branislav Tati} jo{ dok je trajalo slavqe na terenu u Temerinu.

Slavqe se preselilo u Ba~ko Gradi{te. Po dolasku u SRC „\or|e Tapavica Xoja“, igra~i su samo ostavili sportsku opremu i zajedno sa stru~nim {tabom, rukovodstvom kluba i navija~ima formirali automobilsku kolonu i pro{li kroz selo kako bi me{tani iz prve ruke saznali radosnu vest. Slavqe je nastavqeno do duboko u no} u lepo ure|enoj ba{ti klupskog restorana.

Radost igra~a Vojvodine posle penal ruleta u Temerinu

- Pobedom u prvoj bara` utakmici ostvarili smo lep uspeh i potvrdili kvalitet koji ovaj sastav poseduje. Ali, ve} moramo da mislimo na Podru~nu ligu.

Vaqa poja~ati konkurenciju i kvalitet, da ne bismo igrali samo jednu sezonu u rangu koji je toliko dugo ~ekan - ispravno razmi{qa trener Ba~kogradi{tanaca Tibor Kova~. [to se same bara` utakmice ti~e, vaqa odati priznawe Sa-

Uspeh fudbalera Vojvodine slavio se ulicama Ba~kog Gradi{ta

{ke Me tal ma ni je, a sa stav ^em pi on sa iz Su bo ti ce sa vla dan je sa 6:0, ta ko da su tak mi ~e we za vr {i le na pr vom me stu sa de vet bo do va.

Na dru gom me stu pla si ra le su se Ki kin |an ke sa {est bo do va, po be da ma nad ^em pi on som 2:1 i Me tal ma ni jom 3:2. ^em pi ons je

vezu {to je odlu~io da se utakmica igra u Temerinu, na igrali{tu dobrih organizatora sportskih manifestacija TSK, gde je istog dana tik uz teren odr`ana i tradicionalna turisti~ka manifestacija „Pasuqijada“. To je doprinelo da su utakmici prisustvovali i oni koji ba{ i nisu imali nameru, pa se tako na tribinama i oko igrali{ta okupilo skoro hiqadu gladalaca.

Ba~kogradi{tanci su bili za nijansu boqi i na kraju, mada uz rulet penale, zaslu`eno pobedili. Iako su svi dali puni doprinos ostvarewu vrednog uspeha, pogotovo tokom sezone, u posledwem biseru trofejne niske istakao se golman Igor Vla{kalin, koji je u regularnom toku utakmice otklonio opasnost u nekoliko momenata, a onda u kqu~noj tre}oj seriji, po{to je saigra~u Stani}u {ut s bele ta~ke odbranio Dovedan, on nadmudrio Stojanovi}a i time u slede}oj seriji izbacio iz ravnote`e Bukvi}a, koji je {utirao kraj gola. Ipak, junak je bio Vawa Petrov. Iako je budno ~uvan, nosio se s rivalima, otvarao prostor saigra~ima, uspeo je da postigne gol u 56. minutu, a onda u petoj seriji pogodi s bele ta~ke i time donese radost Ba~kogradi{tancima.

- Nema sre}nijeg ~oveka od mene. Moji zadaci u igri su postizawe golova, na utakmicu sam do{ao u majici na kojoj pi{e gol, gol... Postigao sam dva i sve posle toga ste videli. Toliko radosti me|u igra~ima i navija~ima odavno nije bilo. Zaista sam sre}an - rekao je Vawa Petrov. @abaq~ani nastavqaju trku i, sti~e se utisak, s mogu}no{}u da i u sezoni koja dolazi budu rivali s Ba~kogradi{tancima. Jer, imaju kvalitetan sastav koji bi, kao pre godinu dana iz wihove Me|uop{tinske lige @abaq – Titel Ba~ka iz \ur|eva, kroz repesa` mogao da ostvari ciq.

V. Jan kov

sa va la do Me tal ma ni ju 3:2 za vr {io na tre }em me stu, dok su Ka wi `an ke ~e tvr te. Naj bo qi stre lac tur ni ra bi la je Ana Pan ti} sa de vet go lo va, za naj bo qu igra ~i cu pro gla {e na je Bo ja na [ti mac i za naj bo qu gol man ku Ma ri na Ko mle ni}, sve iz Fru {ko gor ca.

Tekst i fo to: M. Mi tro vi}

18

SPORT

ponedeqak4.jun2012.

NA PRI JA TEQ SKOJ UTAK mI CI EN gLE SKA - BEL gI JA

Kra qi ca gle da la tu ~u U po sled woj pro ve ri pred EURO 2012 En gle zi na Vem bli ju ni su bri qi ra li, ali su za be le `i li po be du nad Bel gi jom, pro tiv ni kom Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Mun di jal 2014. Je dva - 1:0! Vr lo tvr du, na mo men te gru bu i ne ba{ pri ja teq sku utak mi cu od i gra li su En gle ska i Bel gi ja na is pu we nom Vem bli ju, a na kra ju je sla vio do ma }in, pr ven cem Da ni ja Vel be ka u dre su na ci o nal nog ti ma. Bi lo je i kr vi na tra vi, uma lo je slo mqe na i vi li ca, a sve to po sma tra la je en gle ska kra qi ca, 86-go di {wa Eli za be ta II. Roj Hox son od lu ~io je da pro tiv Bel gi ja na ca iz ve de na te ren tre nut no naj ja ~i tim s ko jim ras po la `e, ako iz u zme mo Vej na Ru ni ja ko ji zbog su spen zi je ne }e mo }i da igra pr vi me~ na EURO 2012 pro tiv Fran cu ske. No vi i ospo ra va ni se lek tor En gle ske od lu ~io se za for ma ci ju sa jed nim na pa da ~em, Da ni jom Vel be kom, ko ji mu se za uka za nu pri li ku ade kvat no za hva lio, a me |u start nih 11 pr vi put se na {ao mla di fud ba ler Ar se na la Ok slejd^am ber lejn.

Na dru goj stra ni Bel gi jan ci bez Ven sa na Kom pa ni ja, ko ji se po vre dio na za gre va wu, po ka za li su da }e re pre zen ta tiv ci Sr bi je mo ra ti da ih vr lo ozbiq no shva te u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo.

Me~ na Vem bli ju od lu ~en je u 36. mi nu tu le pim lo bom Vel be -

En gle ska kra qi ca na Vem bli ju

ka po sle ukra de ne lop te i asi sten ci je E{li ja Jan ga, s tim da je pr vo po lu vre me vi {e li ~i lo

Me si u ~u du Najb oq i sv etski f udbaler i re preze ntativac Ar ge ntine L ionel Me si nije o~e ki vao ono {to ga je sna{lo na konferenciji za medije posle pobede nad Ekvadorom. Naime,

Lionel Mesi

na wegovu konferenciju stigla je i novinarka jednog popularnog televizijskog {oua u Argentini koja je ~estitala Mesiju na navodnoj trudno}i wegove devojke Antonele Rokuzo.

Ono {to je posle toga usledilo iznenadilo je i samog Mesija, ali i sve ostale pripadnike sedme sile.

Novinarka je u {ali rekla kako }e to {to je wegova devojka trudna za ~e pi ti usta svim k r i t i ~ a r i m a koji ka`u kako samo poentira u dresu Barse lone.

Tu se wene {ale nisu za vr{ile po {to ga je odmah na kon toga pi tala da li bi radije pobedio Brazil u fi nalu SP-a go lom u posledwem minutu ili „razvaqiva wem”. Mesi je prvo odgovorio kako je nije dobro ~uo, ali onda je rekao kako bi voleo da pobede Brazilce sa 4:0 kako se ne bi puno mu~ili.

Svi prisutni su se grohotom nasmejali.

Ke vin stra {ni i Ser` ne po gre {i vi San An to nio i Okla ho ma Si ti od i gra li su ~e ti ri utak mi ce fi na la kon fe ren ci je, ali se prak ti~ no ni su od ma kli od po ~et ka.Re zul tat u se ri ji i da qe je ne re {en, sa mo je pro stor za kik se ve zna ~aj no sma wen. Osta la su jo{ naj vi {e tri me ~a, ko pr vi zabe le `i dve po be de - bi }e u~e snik ve li kog fi na la sa Ma ja mi jem ili Bo sto nom.

Tan der je po dru gi put od bra nio do ma }i te ren, sa vla dav {i Spar s e re z ul t a tom 109:103 (26:26, 29:17, 20:28, 34:32).Ke vin Du rent za be le `io je 36 po e na, {est sko ko va i osam asi sten ci ja, a sa mo u ~e tvr toj ~e tvr ti ni uba cio je 18 po e na i bio ~o vek od lu ke.

- Kad ta ko ta len to van igra~ uhva ti ri tam, te {ko ga je za dr `a ti. Pro ba li smo raz li ~i te od bra ne i ni {ta ni je funk ci o ni sa lo, iz ja vio je Ma nu \i no bi li.

Fa sci nant no do bar u~i nak u na pa du imao je de fan ziv ni spe ci ja li sta Okla ho me Ser` Iba ka. Kril ni cen tar iz Kon goa na -

ni zao je 26 po e na bez ijed nog pro ma {a ja (11/11 iz igre, 4/4 sa li ni je slo bod nih ba ca wa) i po sta vio re kord ka ri je re!To je uz 15 po e na i de vet sko ko va Ken dri ka Per kin sa bi lo do voq no da na dok na di ne {to sla bi je ve ~e Xej msa Har de na (11p, ma da je po ga |ao ka da je bi lo bit no), a po seb no plej mej ke ra Ra se la Vest bru ka (7p, 5as).Go stu ju }i tim pred vo dio je Tim Dan kan sa 21 po e nom i se dam uhva }e nih lop ti, a Ka vaj Le nard do dao je 17 po e na ({ut 7/8) i de vet sko ko va.\i no bi li je po sti gao 13, Fran cu zi To ni Par ker i Bo ris Dio po 12.

Pe ta utak mi ca igra se u San An to ni ju u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka.Okla ho ma po ku {a va da po sta ne 15. tim u isto ri ji NBA plej-ofa ko ji je oti {ao da qe iz de fi ci ta od 0:2.

- Ide mo u Tek sas sa ide jom da sva ki po s ed lop te od i g ra mo ko lek tiv no, mak si mal no ja ko i kva li tet no. Kao {to smo ra di li na dve utak mi ce kod ku }e.

Vi de }e mo on da {ta }e bi ti, re kao je Du rent.

na rat, ne go na pri ja teq ski su sret. Uosta lom, mo `da je to i do bro za En gle ze, ko je Fran cu -

zi, [ve |a ni i Ukra jin ci ne }e {te de ti na ve li kom tur ni ru.

Naj de bqi kraj iz vu kao je de fan zi vac En gle ske Ge ri Kej hil ko ga je u 19. mi nu tu Mer tens gur nuo na gol ma na Xoa Har ta, a fud ba le ra ^el si ja je po sle `e sto kog su da ra sa gol ma nom za me nio Xo li on Le skot. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma Kej hil ni je te `e po vre dio vi li cu, ali je ipak to kom me ~a pre ven tiv no od ve den u bol ni cu gde mu je ura |en rend gen ski sni mak. Na kra ju je i stra da la we go va za me na. Le skot, ko jem je u dru gom po lu vre me nu raz bi je na ar ka da, utak mi cu je za vr {io sa za vo jem oko gla ve. En gle zi su bi li mno go opa sni ji u dru gom po lu vre me nu, po seb no po sle ula ska Xer mej na De foa i Vej na Ru ni ja, ali su me~ za vr {i li, re klo bi se, u svom sti lu, po {to je ovo pe ta od po sled wih se dam utak mi ca ko ju su za vr {i li po be dom 1:0.

Imao je Al bion i sre }e na ovom su sre tu, po {to je @i le u 78. mi nu tu po go dio sta ti vu, ali }e En gle zi ma ova po be da si gur no uli ti do dat no sa mo po u zda we pred po ~e tak Evrop skog pr ven stva. Pod se }a mo, En gle zi EURO po ~i wu naj te `om utak mi com, du e lom pro tiv Fran cu ske 11. ju na na Don bas Are ni u Do wec ku, za tim sle de du e li sa [ved skom i Ukra ji nom. Na ovom me ~u ko ri {te na je teh no lo gi ja Oko so ko lo vo za vi deo pra }e we gol-li ni je, ali ni je bi lo po tre be za we nom pri me nom.

Kajt u Fe ne ru Ho land ski fud bal ski re pre zen ta ti vac Dirk Kajt po sle {est go di na na pu stio je Li ver pul i pot pi sao tro go di {wi ugo vor sa Fe ner bah ~e om. Tur ski klub is ko ri stio je kla u zu lu u ugo vo ru po ko joj Kajt ovog le ta mo `e da na pu sti Li ver pul uz obe {te }e we od mi lion evra.

- Kajt `e li da igra za Fe ner bah ~e i pot pi sa li smo tro go di {wi ugo vor. Me se ci ma smo ra di li na ovom tran sfe ru i si gur ni smo da }e on bi ti ve li ko po ja ~a we za klub - iz ja vio je ~lan Uprav nog od bo ra Fe ner bah ~ea Ali Jil di rim.

Ovaj tur ski klub je mi nu le se zo ne osvo jio dru go me sto u {am pi o na tu i obez be dio pla sman u Li gu {am pi o na, ali je ne iz ve sno ho }e li igra ti na evro sce ni, jer je pod su spen zi jom UEFA zbog afe re oko na me {ta wa utak mi ca. Kajt je u Li ver pul sti gao 2006. go di ne iz Fej nor da, a pret hod no je igrao za Utreht. U cr ve nom dre su osvo jio je sa mo Li ga kup ove go di ne. Za re -

Kra qe vi su sa vla da li Ka hu La bo ral 76:69 (14:24, 23:13, 16:14, 23:18) i za ti tu lu }e se od sre de bo ri ti sa Bar se lo nom, ko ju su pre pet go di na po be di li sa 3:1 u se ri ji. Bar sa je ak tu el ni {am pion i star to va }e sa pred no {}u do ma }eg te re na, na osno vu pr vog me sta u re gu lar nom de lu se zo ne.

Od bra nom do tri jum fa Sr bi ja – [pa ni ja 3:0 (25:17, 25:11, 25:19) SU BO TI CA: Ha la spor to va, gle da la ca: oko 4.000. Su di je: Ja ro mir An tu {ak i Ge or gis Ge or gu le as.

SRBIJA: Mi haj lo vi}, @iv ko vi}, Ma le {e vi}, Ra den ko vi}, Ve so vi}, Veq ko vi}, Bje li ca, Nin ko vi}, Ra {i}, ]e bi}, Sta ro vi}, Bla go je vi} (li be ro).

[PANIJA: Go mez, Ga ri do, Ko lar, Ko rea, Espa da le, San ~ez (li be ro), Aran da, Gar sia, Her nan dez, Gon za les, Mar tin Di az, Bed mar.

U fan ta sti~ noj at mos fe ri pre pu ne Ha le spor to va u Su bo ti ci, od boj ka {i ce Sr bi je sti gle su do dru ge po be de u Evro li gi. Sa 3:0 Sr bi ja je sa vla da la [pa ni ju, a bi la je do da le ko bo qa igra do ma }ih ne go u pr vom me ~u. Sr bi ja je do pre sud nog ka pi ta la do {la za hva qu ju }i sjaj noj od bra ni ko ja je obez be di le ne bro je no kon tri za la ke po e ne.

Po ve le su od boj ka {i ce Sr bi je ve} na otva ra wu pr vog se ta, a va `ne po e ne osvo ji la je Sta ro vi }e -

1. Sr bi ja 2. Ru mu ni ja 3. [pa ni ja 4. Ma |ar ska

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

3:0 3:0 6:0 3:3 3:3 0:6

6 3 3 0

C gru pa (Br no) Ho lan di ja – Iz rael Gr~ ka – ^e {ka Dirk Kajt

pre zen ta ci ju Ho lan di je od i grao je 85 utak mi ca i po sti gao 24 go la. U sa sta vu je na ci o nal nog ti ma za EP u Ukra ji ni i Poq skoj.

Me ~e vi Re a la i Ka he osta }e upam }e ni po po vrat ku na ve li ku sce nu No vi ce Ve li~ ko vi }a, ko ji je u maj sto ri ci sa 15 po e na (tri troj ke, ukup no 11 u plej-ofu, po sle sa mo osam u li gi) bio naj e fi ka sni ji ko {ar ka{ Re a la. Na dru goj stra ni je Ne ma wa Bje li ca upao u pro blem sa li~ nim gre {ka ma, pa je na te re nu pro veo sa mo 15 mi nu ta i po sti gao dva po e na.

Utak mi ca od lu ke bi la je pot pu no otvo re na do 35. mi nu ta (59:59), ka da su Ser hio Ro dri gez i Xej si Ke rol uba ci li troj ke i to je uz jo{ je dan ko{ Ro dri ge za (po sle ukra de ne lop te) bi la pre lom na se ri ja od 8:0. Ke rol je u 38. mi nu tu uz po mo} obru ~a i ta ble opet po go dio van li ni je 6,75 me ta ra (71:63), {to je de fi ni tiv no no ka u ti ra lo eki pu Du {ka Iva no vi }a.

Dvo ci fren u~i nak kod Re a la ima li su, po red Ve li~ ko vi }a, Fe li pe Re jes (12), Ke rol (11) i Ni ko la Mi ro ti} (10), a kod go sti ju Mir za Te le to vi} (14), Bred Ole son (12) i Ma }ej Lam pe (10). Ti mo vi su bi li ujed na ~e ni u ve }i ni sta ti sti~ kih pa ra me ta ra, osim u {u tu za tri po e na, gde su i jed ni i dru gi po ku {a li po 21 put, ali su kra qe vi bi li du plo uspe {ni ji - 10:5.

DA NA [wI PRO gRAm

A gru pa Ma |ar ska – [pa ni ja Sr bi ja – Ru mu ni ja

C gru pa

Iz rael – Gr~ ka ^e {ka – Ho lan di ja

(17.30) (20.15) (15) (18)

va po sle ~i jeg sme ~a Srp ki we vo de sa 8:4. Gon za le so va je na ja vi la ve }u bor bu [pa ni je, ali bez ob zi ra na ne ko li ko gre {a ka u na pa du do ma }e re pre zen ta ci je, Sr bi ja je po sle blo ka i sme ~a Mi haj lo vi }e -

Sla vqe od boj ka {i ca Sr bi je

Ru mu ni ja – Ma |ar ska Sr bi ja – [pa ni ja

Ve li~ ko vi} u fi na lu

Naj e fi ka sni ji u maj sto ri ci: No vi ca Ve li~ ko vi}

TUR NIR @EN SKE EVRO LI gE U SU BO TI CI

A gru pa (Su bo ti ca)

[PAN SKO PR VEN STVO

Sjaj na po lu fi nal na plej-of se ri ja {pan ske En de sa li ge za vr {e na je po be dom Re a la nad Ka hom La bo ral u maj sto ri ci - 76:69 (37:37).

Real Ma drid gu bio je 2:1 u po be da ma, iz be gao je eli mi na ci ju u Vi to ri ji i on da kod ku }e iz bo rio pr vi pla sman u fi na le na ci o nal nog pr ven stva od 2007. go di ne.

dnevnik

1. Ho lan di ja 2. ^e {ka 3. Iz rael 4. Gr~ ka

2 2 2 2

2 2 0 0

3:0 0:3 0 0 2 2

6:0 6:1 1:6 0:6

6 6 0 0

ve po ve la sa 21:15. As Nin ko vi }e ve do veo je Sr bi ju na do mak pr vog se ta, a Veq ko vi }e va za kqu ~u je set. Od pr vog do po sled weg po e na dru gog se ta Sr bi ja je igra la fan ta sti~ nu od bra nu, a iz ta kve igre je sti gla i do pred no sti od 2:0.

Iako se ~i ni da je set do bi jen la ko (25:11), do ma }e od boj ka {i ce su po ka za le mno go to ga do brog i igri. Po ve le su do ma }e sa 9:4 na otva ra wu se ta, a u mo men ti ma ka da se ~i ni lo da [pa ni ja hva ta pri kqu ~ak se ri ju po e na pre ki da @iv ko vi }e va va `nim blo kom za 13:7, na kon ~e ga se [pa ni ja vi {e ni je vra }a la u set.

Po ve le su do ma }e i u tre }em se tu, [pa ni ja je vi {e gre {i la, a Sr bi ja vo di la sa 9:2. Bo qe su po tom za i gra le go {}e, a po sle dva blo ka Gar si je, [pa ni ja sma wu je na 9.6. Sa da je [pa ni ja pro fi ti ra la iz od bra ne i blo ka, te po rav na la na 15:15. ^e ti ri ve za ne gre {ke [pa ni je po mo gle su Sr bi ji da za vr {i za po ~et po sao.

Ka da je Sr bi ja po ve la sa 20:16, se lek tor Sr bi je Zo ran Ter zi} uveo je u igru Da ni cu Ra den ko vi}, od boj ka {i cu Spar ta ka, ko ja je tom pri li kom do bi la naj ve }i apla uz.

Blok Veq ko vi }e za 22:17 po tvr dio je da je Sr bi ja na pu tu mak si mal ne po be de.

N. S.

@EQ KO OB RA DO VI], TRE NER PA NA TI NA I KO SA

@e lim da osta nem Naj tro fej ni ji evrop ski ko {ar ka {ki tre ner @eq ko Ob ra do vi} iz ja vio je da `e li da osta ne u Pa na ti na i ko su, upr kos po ra zu od Olim pi ja ko sa u fi na lu plej-ofa Gr~ ke.

Ob ra do vi} je pre ne ko li ko da na, po sle po be de u ~e tvr tom me ~u, re kao je da je to naj ve ro vat ni je bio we gov po sled wi me~ na klu pi Ati wa na. U me |u vre me nu, vla sni ci Pa na ti na i ko sa,

@eq ko Ob ra do vi}

„U~i ni }u sve da osta ne mo za jed no. Mo ja bu du} nost je ov de sa va ma“, re kao je Ob ra do vi} na vi ja ~i ma, ko ji su po sle po ra za od Olim pi ja ko sa u pe tom me ~u fi nal ne se ri je plej-ofa do {li do ho te la i tra `i li od we ga da osta ne.

bra }a Pa vlis i Ta na sis Jan ko pu los po ru ~i li su mu da oni `e le da za u vek pred vo di eki pu.

Ob ra do vi} je na klu pu ze le nih do {ao 1999. go di ne i od ta da je osvo jio 23 tro fe ja, od ~e ga pet ti tu la {am pi o na Evro pe i 11 ti tu la pr va ka Gr~ ke.

c m y

dnevnik

SENIORSKO PRVENSTVO SRBIJE

Zrewanincima ~etiri zlata Seniorsko prvenstvo Srbije u rvawu gr~ko-rimskim stilom okupilo je u Kragujevcu 98 boraca iz 20 klubova. Najvi{e uspeha imali su takmi~ari zrewaninskog Proletera koji su osvojili ~etiri zlatne medaqe.Rva~i suboti~kog Spartaka osvojili su zlatnu, po dve srebrne i bronzane medaqe, dok su takmi~ari Novog Sada nastup na struwa~ama u kragujeva~ke hale Jezero krunislai s jednim zlatom i ~etiri bronze.

Plasman do 55 kg: l. Nikola Markovi} (Proleter), 2. Danijel [poqari} (Randi~ki, Sombor), 3.

Kristijan Gazdag (Potisje) i Slavno Vukovi} (Novi Sad), do 60 kg: 1. Kristijan Fris (Proleter), 2. Perica Dimitrijevi} (Radni~ki, Kragujevac), 3. Tama{ Na| (Senta) i Zlatko Lackovi} (Novi

Sad), do 66 kg: 1. Davor [tefanek (Proleter), 2. Mate Neme{ (Senta), 3. Milan Mari} (Partizan, Beograd) i Mario [tefanek (Spartak), do 74 kg: 1. Aleksandar Maksimovi} (Spartak), 2. Viktor Neme{ (Senta), 3. Valdemar [tajer (Novi Sad) i Heleh Bala` (Spartak), do 84 kg: 1. Marko Mio~inovi} (Novi Sad), 2. Dragutin Duki} (Radni~ki, Beograd), 3. Goran Bulatovi} (Partizan, Beograd) i Aleksandar [efer (Senta), do 96 kg: 1. Dejan Frawkovi} (Spartak), 2. Vujadin Bosni} (Spartak), 3. Milo{ Rkman (Radni~ki, Sombor) i Nikola Kne`evi} (Partizan, Beograd), do 120 kg: 1. Bojan Mijatov (Proleter), 2.

Zoltan Varga (Spartak), 3. Nemawa Pavlovi} (Novi Sad) i Branko @ivanovi} (Radni~ki, Beograd).

M. Mi.

SPORT

ponedeqak4.jun2012.

19

INTERNACIONALNE KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJSKE IGRE

Na redu je Kina Posle dva uvodna kola Interkontinentalnih kvalifikacija u Japanu odbojka{i Srbije imaju dve pobede. Maksimalnim rezultatom pora`en je doma}in, a u drugom me~u Koreja je bila kvalitetna samo za osvajawe seta protiv aktuelnog evropskog {ampiona. Orlovi su u prva dva kola opravdali ulogu favorita protiv ekipa speci-

za potcewivawe, ali je Srbija veliki favorit u me|usobnom duelu. Ima}e na{i odbojka{i mali pritisak jer protiv svih Azijata moraju da odigraju dobro, jer }e sa ovih kvalifikacija sigurno jedna ekipa s Dalekog istoka obezbediti vizu za London.

- Kina gaji azijski stil, s dobrom odbranom, igra strpqivo.

Gledali smo ih protiv Irana i

energiju i nastavimo u dobrom ritmu - rekao je selektor Igor Kolakovi}.

Na{i momci dobro igraju, potpuno su se navikli na vremensku razliku i uslove u Japanu i obe}avaju da }e wihova forma i}i uzlaznom putawom do kraja kvalifikacija. Prema dosada{wim predvi|awima, najte`i me~ }e orlovi imati s Iranom, a do tada bi mnogo toga tre-

favoriti, ali smo to bili i nekoliko puta ranije pa se de{avalo da gubimo. Zadovoqni smo svi kako smo odigrali dva uvodna susreta na kvalifikacijama i `elimo da nstavimo s dobrim nizom, jer i daqe smatramo da }e nas sve pobede odvesti u London.

Ima}emo dosta isku{ewa, jer treba da odigramo jo{ pet utakmica u {est dana, a protivnici su sve te`i. Moramo da budemo

fi~nog na~ina igre, a sutra ih o~ekuje duel s Kinom, jo{ jednim timom iz Azije koja po pravilu ne le`i evropskim timovima.

Kinezi su dobro odigrali drugu kvalifikacionu utakmicu, otkinuli su bod kvalitetnoj selekciji Irana, pa nisu rival

oni su evidentno protivnik koji je i daqe u pri~i za Olimpijske igre. Setimo se da su nas pobe|ivali, i ovu ekipu i onu prethodnu, rezultatski mnogo zna~ajniju ekipu Srbije i Crne Gore. Moramo da se pripremimo kao za prva dva me~a, prikupimo

balo da bude poznato. Susret s Korejom propustio je Podra{~anin zbog povrede lakta, ali }e biti spreman za predstoje}i me~ s Kinezima.

- Dobro poznajemo selekciju Kine i zato nikako ne mo`emo da u me~ u|emo opu{teni. Jesmo

na vrhu forme, da razmi{qamo samo o slede}em protivniku i da bez opu{tawa opravdamo ulogu favorita. Propustio sam pro{li me~, ali sada sam dobro i mislim da }u biti spreman za Kineze - rekao je Marko Podra{~anin.

M. R.

KUP SRBIJE

Mirosavqev i ^otra odbranili titule Drugog dana finala Kupa SS Srbije MK oru`jem (u Novom Sadu) samo su Nemawa Mirosavqev u seniorskoj i Igor ^otra u juniorskoj konkurenciji MK pu-

tako|e ubedqivo do{ao do nove titule, ispred Borislava Maziwanina.Kod seniorki slavila je Ivana Maksimovi} sa odli~nih 587 krugova u osnovnom delu, tri mawe od dr`avnog rekorda. U kon-

UZ PLASMAN REPREZENTACIJE SRBIJE NA EVROPSKO PRVENSTVO

U Holandiji jo{ boqe Ne ma wa Mi ro sa vqev

{kom trostav 3 puta 40 metaka odbranili titule.

Mirosavqev je imao 11 krugova prednosti pred finale i rutinski je do{ao do druge uzastopne titule, ispred Milenka Sebi}a i Stevana Pletikosi}a. ^otra je

kurenciji juniorki najpreciznija je bila Du{ica Antonijevi}.

Organizator finala, na kome su u~estvovali po osam najboqih u svakoj kategoriji i oru`ju na osnovu poena sa tri kola kupa ove godine, bio je klub Novi Sad.

PRVENSTVO SRBIJE U DIZAWU TEGOVA

Deset dr`avnih rekorda Deset dr`avnih rekorda i spektakularano u~e{}e van konkurencije Rusa Igora Lukanina obele`ili su otvoreno Prvenstvo Srbije u dizawu tegova, koje je odr`ano u dvorani na stadionu Partizana. Mo`da odziv takmi~ara nije bio prema o~ekivawu (40 diza~a iz 10 klubova), ali je ostvareno nekoliko i evropski vrednih rezultata.

Seniorski rekord postavio je Igor Tomi}, ~lan Radni~kog iz Sombora, koji je u kategoriji do 94 kilograma trznuo 141 kg, ~ime je nadma{io sopstveno najboqe dostignu}e. U kona~nom zbiru, Tomi} je ostvario i najvredniji rezultat po takozvanim Sinklerovim tablicama (360 bodova).Takmi~ewe u najlak{im kategorijama obele`io je 18-godi{wi Stefan Stevanovi} (Bawica), sa dr`avnim rekordima u juniorskoj i u konkurenciji do 23 godine (trzaj 95 kg, izba~aj 111 kg i u totalu 206 kg). U drugoj grupi, odu{evili su Sla|an Petrovi} (23 godine, Bawica) i ~etiri godine mla|i Suboti~anin Ervin Ro`wik, koji su nastupali u kategoriji do 85 kilograma. Petrovi} je postavio nove dr`avne rekorde za mla|e seniore u trzaju (130 kg) i biatlonu (290 kg), dok je Ro`wik ostvario najboqi juniorski rezultat ikada u disciplini izba~aj (150 kg).

Posledwu takmi~arsku grupu sa~iwavali su diza~i tegova iz tri najte`e kategorije (do 94, do

105 i preko 105 kg). Pored Tomi}a, odli~an rezultat u kategoriji do 94 kilograma ostvario je Ni{lija Nenad Ku`i}. Za svaku pohvalu je u~e{}e bra}e Kajdo~i, 19-godi{weg Tivadara i 15-godi{weg Tama{a, koji je u najte`oj kategoriji postavio nove pionirske rekorde Srbije.

Igor Lukanin (26), ruski div koji bi ve} od naredne godine mogao da se takmi~i pod zastavom Srbije, u~estvovao je na takmi~ewu van konkurencije i odu{evio publiku.U tre}em poku{aju trznuo je svetskih vrednih 190 kilograma, {to bi mu na ovogodi{wem evropskom prvenstvu garantovalo borbu za medaqu. U izba~aju je savladao 220 kilograma ve} u drugom poku{aju i nije `eleo da u tre}em rizikuje neku povredu. [ampioni po kategorijama, do 56 kg: Stefan Stevanovi} (Bawica) 206 kg (95 + 111), do 62 kg: Mario Pola~ek (Kamen) 185 kg (85 + 100), do 69 kg: Du{an Aran|elovi} (Ni{) 203 (92 + 111), do 77 kg: Pei} Tukuqac (Spartak) 263 (117 + 146), do 85 kg: Sla|an Petrovi} (Bawica) 290 (130 + 160), do 94 kg: Igor Tomi} (Radni~ki Sombor) 315 (141 + 174), do 105 kg: Milo{ Kne`evi} (Spartak) 305 (140 + 165), preko 105 kg: Tivadar Kajdo~i (Spartak) 312 (132 + 180)...

Sinklerova tablica (najvrednija dostignu}a u odnosu na telesnu te`inu): 1. Igor Tomi} 360,67 bodova, 2. Sla|an Petrovi} 348,87, 3. Nenad Ku`i} 346,86...

Rukometne reprezentativke Srbije zaslu`eno su se plasirale na Prvenstvo Evrope, koje }e se ove godine igrati u Holandiji. Ovo je ~etvrti put da na{a selekcija ide na evropsku smotru i vreme je da ne{to vi{e i uradi osim samog u~estvovawa. Srbija, koju vodi selektor Sa{a Bo{kovi}, igrala je u Grupi 2 i zauzela je drugu poziciju sa 10 bodova, koliko ima i prvoplasirana Rumunija i boqu gol razliku.

Na{e dame posledwu utakmicu u grupi igrale su u Novom Sadu s Portugalijom i slavila ~ak sa 37:21, {to ne mo`e da bude merilo kvaliteta za {ampionat Evrope, jer im je ovo bio malo ja~i trening. Go{}e su zaista skromnog znawa, a u na{im redovima isticale su se Sawa Dawanovi} (najboqa igra~ica utakmice), Sla|ana Pop-Lazi}, Svetlana Ogwenovi} i Jovana Barto{i}. Za pohvalu je i to {to su sve, sem Danijele Mati} (proma{ila penal) postigle golove, s tim {to moraju mnogo boqe partije da prika`u u Holandiji. [teta je {to na utakmici nije bilo vi{e po{tovalaca ovog sporta. Reprezentacija ne dolazi tako ~esto u Novi Sad, a na tribinama je najvi{e bilo polaznika {kola rukometa.

Is pu ni le ciq: Fi li po vi}, Pop-La zi}, Eri} i Og we no vi}

Posle utakmice selektor Bo{kovi} je rekao: - Zadovoqan sam {to smo igrali u Novom Sadu. O~ekivao sam vi{e gledalaca, a na nama je da ih vratimo u salu. Ni u jednoj utakmici nismo bili kompletni a uspeli smo da se plasiramo na EP. O~ekujem da u Holandiji odigramo boqe i verujem da }emo se radovati. Devojke su zai-

sta divne i s wima je milina raditi. S wima }e se Srbija ponositi!

Selektor Portugalki Artur Rodrigez sipao je samo komplimente na ra~un na{e selekcije.

- Ima Srbija veoma dobre igra~ice, koje mogu da postignu dobar rezultat u Holandiji. Posedujete sjajnu tehniku i brzinu i zaslu`eno ste se plasirali na

Fo to: S. [u {we vi}

Prvenstvo Evrope. @elim vam mnogo uspeha - rekao je Rodrigez.

Reprezentativka Jelena Popovi} ~estitala je saigra~icama na uspehu i istakla: - Sre}na sam {to smo se kvalifikovale na Prvenstvo Evrope. Bila je ovo lepa uvertira za Holandiju. Mi gledamo samo u budu}nost.

TURNIR REVIJA POLETA U BE^EJU

[ampioni sveta bez premca Srpski kugla{i, koji su u Buacenu nedavno odbranili titulu omladinskog {ampiona sveta, osvojili su prvo mesto na turniru Revija Poleta u Be~eju. Tim [ampioni sveta oborio je 3.451 ~uw, a igrali su Slobodan Simonovi} 586, Milo{ Simijonovi} 586, Igor Kova~i} 577, Radovan Vlajkov 559, Robert Erwe{i 576 i Dalibor Popov 567. Drugo mesto sa 3.319 ~uweva propalo je ekipi Poleta iz Sombora, dok su tre}i bili kugla{i Pauli Balkan tima sa 3.272 ~uwa. ^etvrto mesto pripalo je Junakovi}u iz Prigrevice sa 3.218 ~uweva, peto Kandit Premijeru iz Osijeka sa 2.208, a {esto Sport kafeu iz Be~eja sa 2.101 ~uwem.

Organizator je bio klub Polet iz Sombora i nagradio je prve tri ekipe peharima, a priznawa su dobili i najboqi igra~i Ervin Feldejak (Pauli Balkan) sa 604 ~uwa, Zdenko Pavlic (Polet) sa 595, Slobodan Simonovi} i Milo{ Simijonovi} (obojca iz tima [ampioni sveta) sa po 586 ~uweva.U ekipi [ampioni sveta igrali su dvostruki omladinski prvak planete (pojedina~no i kombinacija) Robert Erwe{i, koji je ove godine i pobednik pojedna~nog kadetskog Svetskog kupa i svetski omladinski vice{ampion Milo{ Simijonovi}.

20

STUdenTSki dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

FILOZOFSKI FAKULTET I FAKULTET TEHNI^KIH NAUKA POVEZAO I ODR@IVI RAZVOJ

Budu}e arhitekte oplemewuju prostor „filozofima” U okvi ru sa rad we Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka i Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, na Fi lo zof skom je or ga ni zo va na iz lo `ba ra do va stu de na ta De part ma na za ar -

hi tek tu ru i ur ba ni zam ~i ji je ciq bio da pri ka `u zgra du Fi lo zof skog fa kul te ta u no vom i kva li tet ni jem am bi jen tu. Iz lo `e no je de se tak ra do va stu de na ta ~e tvr te go di n e ko j i su

P{enica sa loga u kampus Je dan od ra do va ko ji je za o ku pio pa `wu po se ti la ca bi lo je i re {e we ko je su po nu di le stu dent ki we Oli ve ra Jo va no vi} i Mi le na Iva no vi}.

- Pro je kat ko ji smo za mi sli le imao je za ciq da pri ka `e je din stven iden ti tet ~i ta vog uni ver zi tet skog kam pu sa. In spi ri sa ne smo bi le p{e ni com i do {le na ide ju da u ovom am bi jen tu bu du za sa di ove biq ke jer je ona eko lo {ki, eko nom ski i so ci jal no odr `i va- ob ja sni la je Oli ve ra Jo va no vi}.

We na ko le gi ni ca, Mi le na Iva no vi}, na ve la je da je in spi ra ci ja po te kla upra vo iz ~i we ni ce da je Voj vo di na `it ni ca i da su po qa `i ta we no obe le` je, ba{ kao {to se po me nu ta ra tar ska kul tu ra na la zi i na lo gu Uni ver zi te ta.

ima li za da tak da, kroz prin ci pe odr `i vog raz vo ja u ar hi tek tu ri i ur ba ni zmu, osmi sle pro stor zgra de Fi lo zof skog fa kul te ta. Pro de kan ka za me |u na rod nu sa rad wu i na sta vu ovog fa kul te ta prof. dr Iva na @i van ~e vi}-Se ke ru{, no vo sad ski Uni ver zi tet je de li mi~ no in te gri san i jed na od funk ci ja Rek to ra ta je i da po spe {u je in ter fa kul tet sku sa rad wu.

- Ovaj pro je kat su ini ci ra li Fi lo zof ski fa kul tet i FTN, a ide ja je bi la da stu den ti bu du u cen tru u~e wa i da im se omo gu }i da do pri ne su iz gle du me sta u ko me bo ra ve. Da osmi sle ka ko da se or ga ni zu je i po ve }a pro stor, po boq {a osve tqe we, ka ko bi zgra da bi la odr `i va i pri jat ni ja- ka za la je pro de kan -

ka i do da la da je ovo i je dan od ko ra ka da se sti mu li {u i oni ko ji fi nan sij ski mo gu da po mog nu raz vo ju Fa kul te ta.

Uka za la je da su ve} uve de ne ne ke pro me ne, po put sig na li za ci je, ali da ima jo{ pro sto ra za ino va ci je, po put, na pri mer, ze le ne te ra se.

Osim sa me zgra de, stu den ti su ima li za da tak da se osvr nu i na we no okru `e we, ob ja snio je di rek tor De part ma na za ar hi tek tu ru i ur ba ni zam FTN-a, prof. dr Dar ko Re ba.

-Upra va Fi lo zof skog fa kul te ta nas je po zva la da ura di mo stu di ju ka ko bi po boq {a li uslo -

ve i u ener get skom i u am bi jen tal nom smi slu. Stu den ti su ima li za da tak da, kroz prin ci pe odr `i vog raz vo ja, pri ka `u ka ko vi de tran sfor ma ci ju objek ta za bu du }e po tre be. Po sma tra lo se i ne po sred no okru `e we- Stu dent ski trg i ve za s oba lom Du na va- pre do ~io je Re ba.

A. Jerini}

VELIKI EVROPSKI USPEH ROBOTI^ARA S FTN-a

URU^ENE NAGRADE FONDACIJE „NENAD M. KOSTI]”

„Reciklirani” pirati uspe{no skupqali blago

Studenti PMF-a pokupili glavne nagrade

Stu den ti Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka osvo ji li su tre }e i ~e tvr to me sto na pre sti `nom tak mi ~e wu „Euro bot”, odr `a nom u Fran cu skoj. Eki pa „Me mri stor” vra ti la se kao tre }e pla si ra na, ~i me je iz jed na ~i la do sa da {wi re kord srp skih ro bo ti ~a ra bron zu, osvo je nu 2006. go di ne na Si ci li ji. Wi ho ve ko le ge s fa kul te ta oku pqe ne u eki pi „Mi li” osvo ji le su ~e tvr to me sto, a naj mla |i srp ski tim, u~e ni ci no vo sad ske Elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin”, do gu ra li su do ~e tvrt fi na la. Na tak mi ~e wu je u~e stvo va lo 39 ti mo va iz ce le Evro pe, a eki pe iz Sr bi je ras po la ga le su, u pro se ku de se to stru ko ma wim bu xe tom od svo jih kon ku re na ta. Ipak su us pe li da se iz bo re za vi sok pla sman. Ka ko na vo di je dan od ~la no va ti ma „Me mri stor” Mi lan Lu ki}, kon ku ren ci ja je bi la ja ~a ne go ikad, jer je bi lo bar de se tak eki pa s od li~ nim ro bo ti ma, ta ko da su od lu ~i va le ni jan se.

- Po red sa mog od la ska na tak mi ~e we, po treb no je obez be di ti i sred stva za iz ra du ro bo ta, od ~e ga naj ve }i deo od la zi na me ha ni~ ke i elek tron ske de lo ve. Mi se tu sna la zi mo ka ko zna mo i ume mo, a po {to u~e stvu je mo na tak mi ~e wu iz go di ne u go di nu, pri nu |e ni smo da na kon za vr {et ka jed nog ci klu sa ra sta vi mo ro bo te, ka ko bi smo iste de lo ve is ko ri sti li i do go di ne- ka `e Lu ki} i na vo di da su ove go di ne ima li na ras po la ga wu 500 evra dok su kon ku rent ske eki pe iz za pad ne Evro pe ras po la ga le su ma ma od oko 5.000 evra!

Ipak, eki pe iz No vog Sa da su u je din stve nim okr {a ji ma ro bo ta

us pe le da po ra ze sve pri ja vqe ne ti mo ve, osim dva pr vo pla si ra na iz ze mqe do ma }i na. Te ma ovo go di {weg tak mi ~e wa je bi la „Ostr vo s bla gom”. Ro bo ti su se na {li u ulo zi „pi ra ta” i za da tak

im je bio da sku pqa ju „bla go” i do no se ga u zo nu ko ja pred sta vqa wi hov brod. Ka ko ka `e na{ sa go vo rik, za raz li ku od pret hod nih go di na, ovaj put je bi lo mo gu }e ima ti dva ro bo ta na „te re nu” {to

Ambicija ima, jo{ da je para - Fi nan si ra we je de fi ni tiv no go ru }i pro blem ko ji se po na vqa iz go di ne u go di nu. Na {a eki pa je pri li~ no broj na i u woj se na la zi dva de se tak qu di ko ji su vred no ra di li i za slu `i li od la zak na tak mi ~e we. Sve do ne de qu da na pred od la zak ni smo zna li da li }e mo ima ti nov ca ma kar za od la zak jed nog ~la na i, bu kval no u po sled wi ~as, us pe li smo ne ka ko da obez be di mo fi nan si ra we uz po dr {ku Uni ver zi te ta i fa kul te ta, lo kal nih sa mo pu ra va i fir mi „Tel vent DMS”, „Te le kom” i „Nov ka bel”- ka `e Lu ki} i do da je da se eki pa la ga no pri pre ma za sle de }e tak mi ~e we.

- Po {to pra vi la za Euro bot 2013. iz la ze u ok to bru, ra di }e mo na usa vr {av wu po sto je }ih si ste ma. Ta ko |e, na da mo se da }e mo us pe ti da na |e mo tra jan i sta bi lan iz vor fi nan si ra wa, jer ima mo am bi ci ju da se za dr `i mo u sa mom evrop skom vr hu i da u bu du} no sti ode mo i jo{ ko ju ste pe ni cu vi {e od ove na ko joj smo tre nut no- za kqu ~u je Mi lan Lu ki}.

je „u~i ni lo tak mi ~e we za ni qi vi jim i ne iz ve sni jim, zbog mno {tva tak ti ka ko je je mo gu }e re a li zo va ti”.

- Za da tak tak mi ~e wa ko ji ro bo ti tre ba da od ra de se me wa iz go di ne u go di nu i ob ja vqu je se po ~et kom ok to bra, {to da je ti mo vi ma oko po la go di ne za re a li za ci ju ro bo ta. Ma {i ne su auto nom ne, {to zna ~i da po ak ti vi ra wu tre ba da ostva ru ju za da tak bez da ~o vek upra vqa wi ma. Ovo je teh ni~ ki vr lo kom plek san pro blem ko ji zah te va ve li ku ko li ~i nu in `e wer skog zna wa i ve {ti ne me ha ni ke, elek tro ni ke i pro gra mi ra waob ja {wa va Lu ki}.

On je za do vo qan re zul ta tom, jer, ka ko ka `e, tre }e me sto je tre nut no wi hov mak si mum sve dok ne na |u na ~in da is fi nan si ra ju ku po vi nu ozbiq ni jih indu strij skih sen zo ra i me ha ni za ma.

A. Jerini}

Na gra de Fon da ci je „Ne nad M. Ko sti}„ za naj bo qe di plom ske i ma ster ra do ve sve ~a no su uru ~e ne 31. ma ja na He mij skom fa kul te tu u Be o gra du. Fond je raz ma trao ra do ve 11 di plo mi ra nih stu de na ta, a ~la no vi Uprav nog od bo ra i pred sed nik Fon da od lu ~i li su da ove go di ne na gra de ukup no tri di plom ca, a svi su sa Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du!

Pr vu na gra du osvo ji o je Mar ko V. Ro di} za ma ster rad ”Sin te ze i struk tu re kom plek sa ni kla(II) sa S me ti li zo ti o se mi kar ba zo nom 2-ace til pi ri di na“.

- Za isti rad osvo jio sam i na gra du ho land ske Fon da ci je „^ek mark”, gde mi je pri pa lo tre }e me sto i na gra da od 100 evra. Za pr vo me sto Fon da ci je „Ko sti}„ sam do bio 400 evra, ali jo{ ni sam si gu ran na {ta }u ih po tro {i ti. Ka ko je ovo naj pre sti `ni ja na gra da u ovoj obla sti, ve o ma mi zna ~i {to sam je do bio jer mi to go vo ri da je ne ko pre po znao moj trud- ka `e Mar ko, ko ji je upi sao dok tor ske stu di je na svom ma ti~ nom fa kul te tu.

Dru go me sto osvo ji le su we go ve ko le ge Fi lip S. [i bul za di plom ski rad „Uti caj eks trak ta

vr sta ro da Ru mex na pro duk ci ju me ta bo li ta ara hi don ske ki se li ne„ i Mi lo{ V. Mat ko vi} za ma ster rad „Sin te za i an ti pro li fe ra tiv na ak tiv nost no vog ana lo ga ti a zo fu ri na sa 2’-do de ka na mi do izo ster nom gru pom”.

Pri li kom do de le na gra da, pred sed nik Fon da ci je prof. dr Ne nad Ko sti} is ta kao je zna ~aj usa vr {a va wa na stav nog ka dra, jer ka ko je re kao, na stav ni ci mo ra ju da ume ju da pre no se zna we jer }e se je di no ta ko u~e ni ci za in te re so va ti za ma te ri ju.

Pro fe sor dr Ne nad M. Ko sti}, di plo mac je Uni ver zi te ta u Be o gra du, a od 1978. go di ne `i vi i ra di u Ame ri ci, gde je 1982. go di ne i dok to ri rao. Vi {e od 20 go di na ra dio je na „Iowa sta te uni ver sity„, a tre nut no je pro fe sor he mi je na „Te xas A&M uni ver sity at com mer ce„. Autor je vi {e sto ti na {tam pa nih na u~ nih ra do va iz bi o ne or gan ske he mi je i do pi sni ~lan SA NU. Ve} de set go di na kroz fond ko ji je osno vao po ma `e na u ku i na sta vu u Sr bi ji. Od osni va wa Fon da, 2002. go di ne, do sa da je na gra |e no oko 20 di plom skih ra do va, a me |u wi ma ne ko li ko, i to kao naj bo qih, su sa Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du.

A. Varga

Dve stipendije za studente elektrotehnike Otvo ren je kon kurs za do de lu dve sti pen di je za stu den te elek tro teh ni ke za ma ster stu di je iz elek tro teh ni ke na Uni ver zi te tu Wu Hemp {ir u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma. Vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na adre si andrewkun.com/2012/04/2012-phdand-ms-positions, a sva obave{tewa mogu se dobiti putem mejla pekaric@uns.ac.rs.

A. Va.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

c m y

reporta@e

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

21

PETA, NESALOMIVA GENERACIJA NOVOSADSKOG POQOPRIVREDNOG FAKULTETA PROSLAVILA POLA VEKA OD APSOLVIRAWA

Go spo da za wi vu i ka te dru Ka sno pro le }e je vre me |a~ kih i ma tur skih pro sla va, obe le `a va ju se i go di {wi ce, po go to vu one okru gle, ali se jed no od ova kvih oku pqa wa iz da va ja od mno {tva dru gih: na Po qo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du oku pi la se ge ne ra ci ja ne ka da {wih ap sol ve na ta ko ji su obe le `i li po la ve ka od da na ka da su od slu {a li sva pre da va wa. A to je bi la ba{ sjaj na ge ne ra ci ja, pe ta po re du, mo `da i naj bo qa ko ji fa kul tet po ha |a la. Iz we je iza {lo mno go vr hun skih stru~ wa ka, uni ver zi tet skih pro fe so ra i od li~ nih agro no ma ko ju su, sa osta lim ko le ga ma, vr lo br zo una pre di li do ma }u po qo pri vre du i po sta vi li je vr lo bli zu agra ra raz vi je nog za pa da, a da le ko is pred dru gih ze ma qa iza gvo zde ne za ve se.

Spi sak sjaj nih na u~ ni ka te ge ne ra ci je je po du ga ~ak, me |u ko ji -

ma su i An |e li ja An tov, Ba ta Ha xi}, Ste van Pe tro vi}, Pe tar Cin dri}, Qu bin ko Star ~e vi}, Mi lan Te o do ro vi}. Svi su po sle za vr {et ka stu di ja ma gi stri ra li, dok to ri ra li i po sta li pro fe so ri svog ma ti~ nog fa kul te ta, gde su kao pri zna ti na u~ ni ci i re dov ni pro fe so ri osta li do kra ja rad nog ve ka, omi qe ni kod ve }i ne stu de na ta, po zna ti kao do bri pe da go zi i za ni mqi vi pre da va ~i go spod skog po na {a wa. To dor Ni ko li} je bio na u~ ni sa rad nik fa kul te ta na ka te dri za vi no gra dar stvu, Du {an Do bre nov je ma gi stri rao, a ka sni je bio pro fe sor u Austra li ji (gde i da nas `i vi), dr Ko sa Ko va ~e vi} je bi la di rek tor Ve te ri nar skog in sti tu ta, Ja ro sla va Du go {i ja - Do bre nov je osta la po zna ta kao autor i vo di teq kult ne po qo pri vred ne emi si je TV No vi Sad „Bra zde”,

Ne ~uva me niko, ve} ja ~uvam ovce!

Ko li ko je ener gi je i en tu zi ja zma i da qe op sta lo me |u pen zi o ni sa nim agroin `e we ri ma, sve do ~i i po ziv na pro sla vu Mi li ja nu Vu~ ko vi }u ko ji sa da `i vi u Se voj nu. Uve li ko je pre va lio 80. go di nu i deo je pe te ge ne ra ci je, jer se ka sni je upi sao na fa kul tet, po {to je ne ko li ko go di na te ren ski ra dio kao po qo pri vred ni teh ni ~ar.

- Mo `e{ li da do |e{? Ka ko `i vi{, ko te ~u va? - upi ta li su ga bri `no ko le ge.

- Ne ~u va me ni ko, a ja ~u vam ov ce. Imam u sta du vi {e od sto gr la - s do brim raz lo gom se po hva lio.

Na `a lost, ni je do {ao u No vi Sad, jer ni je na {ao ni ko ga kom pe tent nog da mu dva da na pri pa zi „bla go”.

Eki pa ko ja vre di ~i stu de set ku

dok je u agro re dak ci ji na ma |ar skom je zi ku iste te le vi zi je ra di la Er `e bet Cin dri}... Jed no stav no, fan ta sti~ na ge ne ra ci ja ko ja je po sta vqa la stan dar de.

A po ~e tak ni je bio lak u ta oskud na vre me na. Po qo pri vred ni fa kul tet osno van je no vem bra

1954, a na sta va se od vi ja la na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, gde je ge ne ra ci ja ju bi la ra ca, ko ja se upi sa la {kol ske 1958/59. (wih 179) od slu {a la pr vu go di nu stu di ja, pr va od osni va wa ko ja je raz vr sta na na tri sme ra: ra tar ski, sto ~ar ski i vo }ar sko-vi no -

ANA TUDOR SA HVARA DONELA IZLO@BU SLIKA I POSTAVILA JE ISPRED SEOSKE KAFANE ZEMQAKA U SONTI

Uz ja go de i ko la ~e umet nost se lak {e va ri

Anu Tu dor, ro |e nu Son }an ku, ko ja za vi ~aj bez re zer ve vo li, sti caj ra znih okol no sti je od veo ~ak na Hvar, gde je pro ve la naj vi {e go di na svog `i vo ta. Sa svo je ostrv ske ba ze kre ta la je na pu to va wa po svim me tro po la ma Evro pe i gde se na {la naj lep {a zda wa i pri ro du po ne la je ku }i na svo jim plat ni ma.

Ipak, od se dam de se tih go di na po no vo da do la zi u Son tu, pr vo dva pu ta go di {we a po sle sve ~e {}e i sve du `e da osta je. Po go to vu jer je u pen zi ji, a ka ko na gla {a va su prug Ton ko joj ni {ta ne za me ra od su stvo. Ne dav no je is pred se o ske ka fa ne pri re di la iz lo `bu svo jih sli ka, pri de de~ ju li kov nu ko lo ni ju i na gra di la naj bo qe ra do ve ma li {a na.

- @e le la sam da u ne for mal nom pa ko va wu umet nost pri bli `im mo jim Son }a ni ma, ko ji, na `a lost, ba{ ne ma ju mno go pri li ke da vi de

ne ku iz lo `bu - ob ja {wa va Ana. Jo{ je bit ni je da i ta ko po dr `im mla de ko ji vo le sli ka ti, kao {to sam ja ne kad dav no.

Dok ob ja {wa va sti `e da de ci po slu `i ja go de ko je je sa ma ubra la, a i ko la ~i su iz we ne rer ne, za pe va sa or ke strom KUD „[o ka di ja“ ko ji je po dr `ao Anin he pe ning ili po pri ~a sa svi ma o~a ra nim ener gi jom da me u sed moj de ce ni ji `i vo ta.

Ro |e na je 1945. (kr {te ni cu ne kri je), u Son ti za vr {i la osmo qet ku i `e le la da upi {e sred wu {ko lu, gde bi mo gla da u~i fi ne se cr ta wa i sli ka we. Me |u tim, we ni ro di te qi, ko ji su svoj vek pro ve li sa

mo ti kom, ni su ima li raz u me va wa za, ka ko su go vo ri li, }er kin hir.

Ali tad ni su zna li ko li ko je ona od lu~ na. Ima la je tad je dva 15 go di nu i re {i la da ode u Sa ra je vo sa svo jom se stri~ nom, ve {to iz be ga va ju }i ro di teq ske zam ke. Vo zom su sti gla, u za wih ogro man grad, i uz po mo} mi li ci o ne ra sti gle na adre su ro |a ka ko ji su ih pri mi li

Ku }a kao iz baj ke

Kom {ij ski zid Hva rom ukra {en

Po slu `e we za sva ko ga u za vi ~a ju

na stan i ’ra nu. Ana je u bo san skoj pre sto ni ci ste kla di plo mu ku va ra i po sla sti ~a ra, pa ma da ona ni je ba{ nu di la umet ni~ ku ka ri je ru, Ana je svo ju kre a tiv nost br zo po ~e la do ka zi va ti aran `i ra wem je la i pra vqe wem ma {to vi tih ko la ~i }a. Tra `e }i po sao je kre nu la na Ja dran i sa svim slu ~aj no za sta la na Ha va ru, ko ji joj se ta da ~i nio kao raj na ze mqi. Tu je upo zna la svog su pru ga, ubr zo ro di la si na Ma ria (na sta vio je da {i ri ugo sti teq ski po sao svo jih ro di te qa), a dve go di ne ka sni je i }er ku Mag du ko ja da nas `i vi sa po ro di com u Lon do nu.

- ^e sto pu tu jem, jer mi u to me po ma `e k}er ka, ali ja sam skrom na i „la ka za odr `a va we”, pa mi ni je stra no ni da kre nem auto-sto pom, ne bo jim se ni ~e ga. La ne sam ope ri sa la tri tu mo ra i po be di la ih sa mo upor no {}u - s po no som ka `e Ana. - Za tek nem se jed nom u Pra gu, di van je to grad, a ka ko ni sam ima la sli kar skog ma te ri ja la kod se be cr ta la sam na sal ve ti i ka fan skom ra ~u nu, ~et ki com za {min ku ko ju sam uma ka la u pi vo i, ve ruj te, div no je is pa lo. Ipak, naj vi {e vo lim men ta li tet ovog na -

{eg de la Ba~ ke. Re ci mo, ni kad ni sam kao de te no si la na rod nu no {wu, ali sam hte la, pod sta re da ne, jed nu da sa {i jem svo jom ru kom.

Ina ~e, ika vi cu go vo re mo ja de ca ali i unu ci.

Na Hva ru je bi la „po u zda na ve ze” za sve svo je ze mqa ke, ko ju su do la zi li na le to va we.

- Se }am se da su mi na po ~et ku ko no ba ri zna li re }i: Te ta Ana, pa ti tvo ji Son }a ni ne zna ju {ta je pred je lo, glav no je lo i de sert. Ni sam se da la sme sti i upi ta la ih da oni zna ju {ta je kom bajn. Uglav nom ni su zna li i od kad sam im ob ja sni la vi {e me ni su za dir ki va li - pri ~a Ana. Svo je iz lo `be pri re |u je ad hok, ne ma, na gla {a va, me na xe ra jer i to ume sa ma, ne vo li mo bil ne te le fo ne ni kom pju te re, ali stig ne svu da gde `e li. ^e sto u~e stvu je na li kov nim ko lo ni ja ma u Voj vo di ni a oba ve zno u Son ti dva pu ta go di {we, na oba li Du na va ili jed nom sa la {u.

- Ra dim ra znim teh ni ka ma, uqe, akva rel, gva{, pa ste le, a ne mam ni omi qe ne mo ti ve, pa su na mo jim plat ni ma, jed no do dru go ga, du nav ske le po te, son }an ska po qa, sa la {i, ne ke, me ni za ni mqi ve, zgra de u Min he nu ili Lon don du, {ta }u kad me sva {ta za ni ma - pri ~a Ana, ko ja je ne dav no pro {i ri la svo ja in te re so va wa.

Po ~e la da osli ka va sta klo, sta ri na me {taj i pra vi na kit od ono ga {to joj pad ne pod ru ke. Ne dav no je od lu ~i la da ku pi jed nu sta ru ku }u u Son ti, na pu ni la je ra znim pred me ta ko ji ma su se do ma }in stva ne ka da slu `i la, a zi do ve oka ~i la svo ja plat na. Pra va ku }i ca iz baj ke.

- Uvi de la sam ka ko mi tre ba da imam me sto gde ne ni kom ne sme tam. Zna te ono „Sva kog go sta tri da na do sta”, a ja ova ko imam svoj mir, mo gu da ra dim {to i kad ho }u, a i u`i vam u dvo ri {tu. Eto, vi di te onaj kom {ij ski zid. Na we mu sam osli ka la mo ti ve sa Hva ra. Pri zna jem, pre sve ga zbog su pru ga, ko ji ~e sto do la zi sa mnom, pa da mu rod ni kraj ne us fa li - uz osmeh pri ~a Ana. Jelisaveta Prel~ec

gra dar ski. Iz grad wa zgra de Po qo pri vred nog fa kul te ta po ~e la je na Li ma nu av gu sta 1956, pa je ra tar ski pa vi qon use qen dve a sto ~ar ski tri go di ne ka sni je.

Ta da ni je bi lo mno go agro stru~ wa ka, ni ti do voq no li te ra tu re.

Kom pju te ri je su po sto ja li, ali

su i u Pen ta go nu i Na si bi li te {ki po ne ko li ko to na i ni su se upo tre bqa va li kao da nas. Ipak, pe ta ge ne ra ci ja se sna la zi la. „Hva ta li” su be le {ke, od to ga sa mi pra vi li skrip te, me |u sob no se po ma ga li... Dru `i na ko ja je naj ra ni je de tiw stvo pro ve la u ha o su i ne sre }a ma Dru gog svet skog ra ta, o~i gled no se pre ka li la, pa se po ka za la kao i te ka ko `i la va, sna la `qi va i vred na. U do ba ka da ni je bi lo is pit nih ro ko va kao sit nih sve ta ca (ve} sa mo tri - ja nu ar, jun i sep tem bar), bo low skih i sli~ nih olak {i ca, pqu {ta le su de vet ke i de set ke.

Vo qe be {e na pre tek, „ga zi la” se go di na za go di nom, a sve se za vr {i lo vi so ko rod nim sor ta ma bi qa ka, ople me we nim ra sa ma sit ne i krup ne sto ke, rod ni jim vi no gra di ma i ba {ta ma, sve ve }im pri no si ma i iz vo zom hra ne iz Ju go sla vi je.

Po sle po la ve ka od ap sol vi ra wa, wih pe de se tak oku pi lo se pr vo na Po qo pri vred nom fa kul te tu, gde ih je ugo stio pro de kan Pe tar Eri}. Po tom su po lo `i li cve }e na bi stu pr vog de ka na po me nu tog fa kul te ta, dr La za ra Stoj ko vi }a, te oti {li na za jed ni~ ki ru ~ak u obli `wi re sto ran. Ta mo su evo ci ra li uspo me ne i se }a li se ko le ga ko ji vi {e ni su sa wi ma... Ne sum wa ju da }e se po no vo sa sta ja ti i obe le `a va ti no ve go di {wi ce, jer ipak su oni ta ~u ve na pe ta, ne sa lo mi va, sjaj na ge ne ra ci ja!

Du{an Kne`i}

Ari sto kra ta ro dom iz Vaj ma ra Ro dom Su bo ti ~a nin, Fe renc ^o ka, ko ji sa da `i vi u Seg di nu, ve} pu nu de ce ni ju ga ji vaj mar ske pti ~a re, na sta ri ju ra su ne ma~ kih pti ~a ra, zna nim jo{ s po ~et ka 19. ve ka kao kra qa lo va~ kih pa sa, zbog svog ari sto krat skog i atrak tiv nog iz gle da, ali i dru gih iz u zen tih oso bi na.

Vaj mar ski pti ~a ri se mo gu vi de ti u tri va ri ja ci je bo je: mi{ je-si va, sre br no-si va i snr }e si va uz do pu {te nu be li nu na pr si ma i pr sti ma i tam ni ju pru gu na le |i ma. Ne {to su sna `ni je gra |e od ne ma~ kog krat ko dla kog i o{tro dla kog pti ~a ra, ko ji su kod nas po zna ti ji. Pri pad nik ove pa -

Fe renc ^o ka i {am pion Atos

- Pri vu kla me i swi ho va pe ci fi~ na bo ja. Ima i dru gih pti ~a ra, ali za me ne su oni ne {to po seb no. Ja ko su do bri lov ci, po seb no kad ih pu sti mo na trag di vqa ~i, ve o ma su po slu {ni i po ka za li su se iz u zet nim kad sa wi ma lo vim fa za ne i ze ~e ve - pri ~a ^o ka na me |u na rod noj Ca cib iz lo `bi u Mar to no {u, kod Ka wi `e.

U we go voj od ga ji va~ ni ci tre nut no je pet vaj ma ra ca. Na ju gu Ma |ar ske i u Sr bi ji pre pet na e stak go di na bi lo ih je ve o ma ma lo, jer qu di sa ovih pro sto ra ni su po zna va li, ali sad ih ve} ima pri li~ no.

smi ne tre ba da je tem pe ra men tan, pri vr `en, o{tar, `e qan u~e wa i dru `e qu biv. Do brog je wu ha ta ko da `u stro pre tra `u je te ren i sta ja wem ozna ~a va pro na |e nu di vqa~.

- Ku ~e vaj mar ca sa pe di gre om ko {ta hi qa du, a od ra sli 2.500 do 3.500 evra, za vi sno od dre su re i po lo `e nih is pi ta.

Mu` jak iz mog od go ja Atos je {am pion Sr bi je, Ru mu ni je i Bu gar ske. Pri zna wa sa iz lo `bi su po tvr da kva li te ta, jer kod pro da je ku ~i }a kup ci gle da ju da ima ju qu bim ca sa pro ve re no do brim pre ci ma - ve li ^o ka.

M. Mitrovi}

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak4.jun2012.

У ЧЕШКОЈ

НА ДАН ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ

Фестивал нитратног филма На Дан Југословенске кинотеке, у Београду ће 6. јуна бити отворен 14. фестивал нитратног филма, уручена признања Златни печат и отворена изложба „Српски филмски продуцент Ђока Богдановић„. Дан кинотеке представља датум прве филмске пројекције на Балкану, која је одржана 6. јуна 1896. у Београду, у кафани „Златан крст„ на Теразијама, непуних шест месеци после светске премијере изума браће Лимијер у Паризу, децембра 1895. године. Највише признање Кинотеке Златни печат овога пута добиће редитељ Душан Макавејев и глумац, редитељ и продуцент Љубиша Самарџић, на свечаности у новој згради те институције у Узун Мирковој улици, која још није усељена. Изложба и Фестивал нитратног филма биће одржани на старој адреси, у Музеју кинотеке у Косовској улици. На отварању фестивала биће приказан немачки филм из 1927. године „Метрополис„ Фрица Ланга, који је 2010. коначно комплетиран до трајања оригиналне верзије. Овај фестивал је јединствен у свету јер пушта филмове са оригиналних, нитратних трака. До 14. јуна биће приказана 33 стара филма из 22 кинотеке, архива или филмских музеја из света. Филм непознате производње, највероватније аустријске, „Живот и индустрија у Србији„ из 1916. године једно је од највећих откровења овогодишњег фестивала, као први сачувани

Из филма „Метрополис”

филм о свакодневном животу у Србији под окупацијом Хабзбуршке монархије. Из истог, Холандског филмског института стижу слике изгледа Београда, центра града, свакодневног живота из 1922. године . Публика ће имати прилику да види и филм „Избачени из колосека„ из 1942. године, импресиван редитељски деби глумачке звезда данског филма Бодил Ипсен, уједно и први дански „филм ноир„, као и најбољи филм великана француског немог филма Рејмона Бернара

у звучном периоду „Дрвени крстови„ (1932), који је по многима француски пандан ремек делу Луиса Мајлстона „На Западу ништа ново„. На фестивал долази и најстарији сачувани филм Морица Стилера „Брат на брата„ из 1913, заснован на роману „Слом„ Емила Золе, који је међу већом количином старих филмова пронађен 2009. у жупном подруму пољског града Сосновјеца. Гигантски еп „Краљица робова„, који је у америчкој дистрибуцији играо под називом

Представљен палићки фестивал стрибутер за независни, уметнички филм у целом свету и открио веома талентоване људе. Пријем који сваке године на Канском филмском фестивалу организује Фестивал европског филма Палић окупи многе европске и домаће филмске ствараоце, који се уз музику и гастрономске ђаконије из Војводине, добро забављају, али и успостављају нове контакте. На Канском филмском маркету палићки фестивал представио се у оквиру штанда Југоисточне Европе у сарадњи са Филмским центром Србије. Деветнаесто издање Фестивала европског филма Палић биће одржано од 14. до 20. јула на више локација крај језера Палић и у Суботици. (Танјуг)

ЈУНСКЕ ФИЛМСКЕ ПОСЛАСТИЦЕ

„Снежана и ловац”, „Прометеј” и „Рок ов ејџис” Јунску филмску понуду у САД обележиће, према писању „Ентертејнмент виклија„ дугоочекивани филмови „Снежана и ловац„, „Прометеј„ Ридлија Скота и Том Круз као рокер у филму „Рок ов ејџис„ (Rock of Ages). Филм Ру-

рон) је монструм који жели да поједе срце (које још увек куца) своје поћерке (Стјуарт), а ловац (Хемсворт) послат да пронађе Снежану која се сакрила у Мрачној шуми је удовац и алкохоличар. У првој половини јуна, америчка

Из филма „Прометеј”

перта Сендерса „Снежана и ловац„ америчку премијеру има jeo дан после српске - 1. јуна. У нешто ишчашенијој верзији „Снежане и седам патуљака„, Снежану глуми Кристин Стјуарт, звезда „Сумрак„ серијала, ловца „нова фаца„ Холивуда Крис Хемсворт, а злу вештицу Шарлиз Терон. У овој верзији краљица Равена (Те-

публика имаће прилике да ужива у новом остварењу Ридлија Скота - „Прометеј„ са Нуми Рапас, познатој по улози Лизбет Саландер у шведској верзији „Миленијум„ трилогије, Шарлиз Терон и Мајклом Фасбендером (Срам, Опасни метод). „Прометеј„ је најављен као претходник серијалу „Осми пут-

„Месец Израела„, други је по реду историјски спектакл из плодне аустријске фазе рада Мајкла Кертица (на прошлом Нитратном фестивалу виђено је остварење „Содома и Гомора„ из 1922.). „Госпођица са шалтера пострестант„ из 1935. године је забавна, романтична комедија и једини пољски међуратни филм чији су екстеријери снимани на далматинској обали, превасходно у Дубровнику. У програму је и мађарски филм „Сарајево„, чија је занимљивост не само интензивна глума и појава фасцинантне Марије Таснади Фекете, већ и прилична сличност у причи о љубавном троуглу са холивудским класиком „Казабланка„. Значајни су и италијански фим „Асунта Спина„ из 1915. у којем је најславнију улогу остварила дива из 20-их и 30их година Франческа Бертини, затим архетип италијанског симболистичког филма „Фаун„ легендарног редитеља и глумца Феба Марија, чешки филм „Невиност„ из 1937, који је омогућио највећој женској ведети тог времена Лиди Баровој (касније несрећној љубави Јозефа Гебелса) да оствари улогу каријере у лику обичне, сиромашне девојке. На програму су и грчки „Крвави Божић„, једно од првих ремек дела грузијског филма „Моја бабушка„, француски хорор који долази из словеначке кинотеке „Пад куће Ашер„, једно од најбољих остварења норвешке кинематографије „Језеро (Танјуг) мртвих”.

Ревија дела аутора из Србије Велика ревија савременог српског филма биће одржана од 8. до 10. јуна у чешком граду Всетин, а главни гост биће познати глумац, продуцент и режисер Љубиша Самарџић, најавила је органзиација „Лука Праха„. Биоскоп „Ватра„ биће домаћин Летњег филмског маратона „Всеитн 2012”. у оквиру којег ће гледаоци моћи да виде 19 српских целовечерњих филмова снимљених у последњих 20 година.

Покровитељство над овом акцијом је преузела Амбасада Републике Србије у Чешкој Републици, чији ће представници такође учествовати у Летњем филмском маратону. Драматургија фестивала истиче разноврсност, па су тако у жанровски шаренолики програм уврштени филмови 14 ре-

жисера. Ниједан од изабраних филмова није био у стандардној дистрибуцији у Чешкој, а неки од њих ће бити приказани први пут. На програму је пет Самарџићевих филмова. Драматург фестивала Јиржи Фиала истиче да је он „велика звезда, сигурно један од најпознатијих српских, или југословенских, глумаца, а последњих година је доказао да је такође веома способан режисер„. Биће приказани и „Беса„ Срђана Карановића, „Турнеја„ Горана Марковића, „Оптимисти„ Горана Паскаљевића, „Ми нисмо анђели„ Срђана Драгојевића, „Точкови„ Ђорђа Милосављевића, „Едит и ја„ Алексе Гајића... Организатор Летњег филмског маратона је удружење грађана Филмски клуб Всетин, уз организацијску и техничку подршку институције Дом културе Всетин и Филмског центра Србије из Београда. Фестивал сваке године има фокус на једну националну кинематографију. Лане су приказивани бугарски филмови, а пре тога македонски, словеначки... (Танјуг)

КЊИГА СЛОБОДАНА ШИЈАНА О ТОМИСЛАВУ ГОТОВЦУ

У КАНУ И ОВЕ ГОДИНЕ

Организатори Фестивала европског филма Палић приредили су у оквиру овогодишњег Канског филмског фестивала, веома посећен коктел под називом „Lo ve Pa lić„. Пријему су присуствовале многобројне званице, као и представници свих филмских центара из Европе, саопштили су организатори. Представници палићког фестивала том приликом су доделили Награду најхрабријем међународном дистрибутеру, коју је освојила реномирана компанија из Немачке - „The Match Fac tory„. Награду је примио директор куће „Match Fac tory„, Михаел Вебер, који је, према речима познатог продуцента Петера Ромела, постао водећи ди-

dnevnik

ник„ и један је од најишчекиванијих филмова године. Филм прати пручу посаде свемирског брода који се упутио ја далекој планети која је дом цивилизације која је пре много година посетила Земљку. Терон глуми заповедника свемирског брода, Рапас археолога а Фасбендер мистериозни синтетички облик живота. Заснован на бродвејском хиту, филм „Rock of Ages„ Адама Шанкмана, који ће премијерно бити приказан половином јуна, је прича о рокеру из 1987. године (Круз) и препун је нападних фризура и ружне гардеробе из 1980-их. Међу посластицама јунске понуде је и Пиксарова прва хероина, анимирани филм „Bra ve„ (Храбра) о црвенокосој Мериди која се опире свим покушајима родитеља да је удају и која жели да она буде одговорна за своју судбину. Међу филмовима су и трећи део „Мадагаскара„, филм о животу глумца Ченинга Тејтума пре него што је постао славан, док је радио као стрипер „Ma gic Mi ke„, љубавно писмо Риму Вудија Алена „To Ro me Njith Love„, акциони хит „G.I. Joe: RE ta li a tion„. (Танјуг)

Уметник, историчар и теоретичар филма Књига „Кино том. Антонио ског опуса„, истакла је НенаГ. Лауер или Томислав Готовац дићева. између Загреба и Београда„ реШијан је објаснио да је књидитеља и сценаристе Слобода- га настала из потребе да се одуна Шијана, коју су као суи- жи пријатељу и уметнику Гоздавачи објавили београдски товцу, чије је присуство у БеоМузеј савремен уметности и граду оставило неизбрисив Хрватски филмски савез из За- траг на неколико генерација греба, представљена је недавно филмских стваралаца окупљеу Галерији-легату Милице Зо- них око Академије за позорирић и Родољуба Чолаковића у ште, филм, радио и телевизију Београду. крајем шездесетих и почетком О књиизи, али пре свега о седамдесетих година прошлог мултимедијалном уметнику То- века. му Готовцу (1937-2010) гопо„Тих неколико генерација се рили су њена хрватска уредни- сасвим сигурно могу назвати ца Диана Ненадић, аутор Шијан, и двојица српских историчара уметности проф. др Јеша Денегри и Дејан Сретеновић. Ненадић је објаснила да су се укључили у штампање Шијанове књиге јер су просторије Савеза биле Готовчев други дом у коме је проводио слободно време и учествовао у свему што се радило. Она је испричала да је, док је Готовац био жив Слободан Шијан и Том Готовац предложила да напише његову монографију, изгубљеним, јер су догађаји али уметнмик је пројекат преу- проузроковани афером око зео у своје руке и уз консулта- филма ,Пластични Исус‘., чији ције са дугогодишњим пријате- је кључни учесник био и Готољем Денегријем инсистирао да вац, у великој мери одредили у центру пажње буде његов рад њихове судбине и онемогућили као ликовног уметника проши- им трајније постојање унутар рених медија. југословенске и српске кинемаЗа њу је битно да је аутор тографије„, оценио је Шијан. „Кино том-а„, не само филмски Њгеово је мишљење да док Зауметник, већ историчар и тео- греб чини све да се Готовац поретичар филма, светског угледа дигне на пиедастал који му и велики стручњак за Готовче- припада, у Београду је запоставо филмско стваралаштво. „Са- вљен иако је током једне децемо је Шијан могао да напише није играо значјну улогу на тој књигу која ће у будуће бити културној сцени. незаобилазна основа за будуће Сретеновић је приметио да је истраживање Готовчевог филм- Шијанова књига у складу са

мултимедијалним уметником попут Готовца, „у виду ,колажа‘,који су сачињени од анализа, сећања, цитата, фотографија, скица, али и покушаја разумевања неких процеса који су утицали на настанак филмова Готовца или на формирање његових уметничких ставова и поступака„. Књига показује, рекао је Сретеновић, како се одвијала уметникова интеракција са светом, филмом и уметношћу и тако помаже читаоцима да боље разумеју његова дела.

Денегри се оградио да он слабо познаје Готовчев филмски рад, јер га је пратио пре свега као уметника који је на велика врата увео перформанс и био јединствена појава на југословенској авагардној сцени,али да сада увиђа колико је за Готовца био важан филм и њгеове идеје о уметности су у центар стављале седму уметност. Разговор је употпуњен пројекцијама филмова „Томислав Готовац„ (1996), „Осјећај шест„ (2000) и „Правац„ (1964/1977). (Танјуг)

ponedeqak4.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ СТВАРАЛАШТВА ВЕЛИКЕ ПЕСНИКИЊЕ

Целокупна дела Десанке Максимовић Критичко издање - Целокупна дела Десанке Максимовић, у десет томова на 9.000 страна, које су заједнички објавили Задужбина „Десанка Максимовић„, „Службени гласник„ и „Завод за уџбенике„, представљено је у Клубу-књижари „Гласник у Београду..

О овом изузетном издавачком подухвату, на који се чекало више од деценије, говорили су председник Задужбине проф. др Станиша Тутњевић, члан Приређивачког одбора проф. др Душан Иванић и први председник Задужбине проф. др Слободан Ж. Марковић. Ово, за нашу културу капитално издање, садржи све, на поуздан начин ауторизоване текстове и преводе Десанке Максимовић до којих је било могуће доћи за сада а, како је рекао Марковић, посао још није завршен, јер постоји пуно грађе у њеној заоставштини коју тек треба стручно обрадити. У приређивачком одбору Целокупних дела ради-

ли су проф. др Александар Вранеш, проф. др Бојан Ђорђевић, проф. др Љубица Ђорђевић, академик Радован Вучковић, проф. др Живан Живковић, проф. др Душан Иванић, Зорица Ивковић Савић, проф. др Слободан Ж. Марковић - председник, др Нада Мирков Богдано-

вић - секретар, проф. др Миодраг Сибиновић, проф. др Бошко Сувајџић, проф. др Станиша Тутњевић уредник и др Ана Ћосић Вукић. Прва три тома чине песме, у четвртом и петом налази се проза, шести је посвећен песмама, а седми прози за децу, у осмом и деветом су сабрани преводи, а завршни, десети том чини биобиблиографија. Концепција Целокупних дела у највећој могућој мери ослоњена је на решења која је применила сама песникиња учествујући у приређивању својих Сабраних дела која су у издању „Нолита„ изашла у седам књига 1969. године, те Сабраних песама које су код истог издавача

објављене у шест издања од 1980. до 1990. године. Целокупна дела компонована су по хронолошком редоследу изласка појединих збирки и рађена су као научно, критичко издање према упутствима САНУ.Издање се заснива на последњој верзији сваког текста ауторизованог за њеног живота, при чему је пут до коначног облика контролисан на четири битна пункта ауторизације. Ове књиге су штампане у само 500 примерака, али имаће и електронско издање које ће моћи да се нађе на сајту Народне библиотеке Србије и Десанкине задужбине, најавио је Тутњевић и додао да је држава преко јавних издавачких предузећа и Министарстава просвете и културе, као и градског Секретаријата за културу, надокнадила „непрофитни део„, а укупна вредност пројекта износи десет милиона динара. Марковић је истакао је да критичко издање Целокупних дела пружа увиде и у прозно, преводилачко, есејистичко и путописно стварање Десанке Максимовић, које до сада није било овако детаљно презентирано. Он је захвалио запосленим у јавним издавачким кућама што су се одрекли 10 милиона динара потребних да се заврши цео подухват. У последњих тридесетак година, по Марковићевим речима, нема систематске бриге друштва за целокупна дела значајних стваралаца. „Србија, нема објављена целокупна дела у критичком издању ни Андрића, ни Црњанског а ни Вукова дела, на којима се деценијама ради, нису готова„, рекао је он. Он је подсетио да је пројекат око приређивања Десанкиних целокупних дела релативно брзо завршен, јер су многи радили као да су „на моби„. (Танјуг)

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

Културна индустрија и техника мишљења У априлско-мајском двоброју Летописа Матице српске, према устаљеном реду и распореду, на почетку је нова књижевност. Песничке новитете објавили су Матија Бећковић, Вук Крњевић, Момир Војводић, Ђорђе Николић, Славица Гароња и Мирослав Алексић, a прозуАлександар Гаталица(одломак из рукописа романа „Велики рат“), Миленко Стојичић и Слободан Шкеровић. Рубрика Огледи доноси размишљања четири аутора. Милослав Шутић пише о „Адорновом схватању појмова „мудрости“ и „врлине“, Александра Манчић „О алхемији као преводилачкој методи“, а Игор Перишић потписује „Стуб и крхкости. Књижевни портрет Александре Манчић“. Међу огледима је и занимљива расправа Алексе Бухе „Техника и филозофија“. Овде се поставља питање куда води и докле нас је довео технички развој. Аутор сматра да би промишљање технике у наше време требало да буде прворазредни задатак филозофије и наводи:на све стране у првом плану стоји техника. Не више као начин за лакше прибављање средстава за задовољавање потреба и тиме превладавање органске човекове мањкавости, него и као средство за убрзавање, боље организовање, чак обогаћивање али и осакаћивање сваког људског деловања. Свугде је техника: техника порађања, техника васпитања, техника дисања, техника

учења, техника општења, љубавна техника, техника владања, медицинска техника, саобраћајна техника, агротехника, културна индустрија, индустрија производња..., чак техника мишљења, упозорава Буха. У поглављу Сведочанства, сведочи се о представљању прва два кола антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ Издавачког центра Матице српске. О томе су писали Миро Вуксановић- „Угаоници од књига“, Славко Гордић- „Стуб културног сећања“, Љиљана Пешикан Љуштановић- „Дуго памћење речи“ и Јован Попов- „Кога има и кога нема у едицији „Десет векова српске књижевности“. Читаоци ЛМС моћи ће да се обавесте и о књижевној награди „Шпиро Матијевић“. О томе су писали председник жирија Иван Негришорац („Андрићева одбрана српске културе“) и овогодишњи лауреат Јован Делић („ Персонификација моста и жртве“). Из мноштва других прилога, у најновијем ЛМС издваја се књижевно-критички портрет академика Светозара Кољевића. Прво кроз његову студију „О сусретима различитих култура-„Интернационална тема“ у савременој српској књижевности“, у којој се бави прозом Милована Данојлића, Владимира Тасића и Давида Албахарија. О Ко-

„Бержиjан и Дидеки” бурлеска и бајка У Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз вечерас у 19 часова премијерно ће бити изведена представа „Бержиjан и Дидеки (Просјаци цвећа)“, коју је по адаптираном и драматизованом роману Ервина Лазара режирала Кинга Мезеи. Ово је четврта и последња премијера на крају текуће сезоне овог позоришта. У представи играју: Арон Балаж (Бержиjан), Емина Елор (Џепнаенци Клопедија), Атила Немет (Мајстор Шроф), Габор Понго (Виолин), Даниел Хуста (Винко Подрумач, Нижибрад), Тамаш Хајду (Длакодлак Млекобрк), Золтан Ширмер (Страховити Опак, Маторбрад), Агота Силађи (Дидеки, Главнобрад). Писац Ервин Лазар познат је по својим кратким причама и новелама, а нарочито је признат као аутор прича и бајки за децу. Роман “Бержиjан и Дидеки” објавио је 1979. године, а писан је као бајка за одрасле. У представи, рађеној по њему, дошло је до необичног споја бурлеске и бајке, са хармонијом хумора и трагичног, каже драматург Ката Ђармати. Представа је као неми филм, али махом с вербалним сценама.

По речима Кате Ђармати, „Бержиjан и Дидеки“ има вишеслојно значење. „Ова прича наизглед је третирана као бајка за младе и одрасле. У ствари, пратимо филогенезу једног човека, уметника. Дело можемо схватити и као раскошну, феноменално иронично написану причу о Бержиjану и његовом друштву, а исто тако можемо је читати и као духовиту критику друштва у којем живи Бержиjан, а и сви ми. Ервин Лазар жонглира речима, он је прави мађионичар, велики је мајстор за - час сам озбиљан, час се шалим - свет!“, каже она. Кинга Мезеи након седам година паузе, поново режира у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхазу, где је режирала неке од својих најбољих представа (“Припитомљавање”, “Пац”, “Виа Италиа”). „Наша представа јесте бајка али није само то и није баш за децу... Она је нека врста поучне приче о томе шта смо некад били па смо заборавили да то и даље будемо – људи дакле, шта би требало да опет будемо... Крећемо од неких основних постулата, наизглед баналних ствари, неког елементарног бонтона - да

љевићевим критичким видицима писали су Нада Милошевић Ђорђевић- „Српска усмена епика као „метафоричко песничко просветљење“ у интерпретацији Светозара Кољевића“, Младен Шукало-„Поетика стварности у виђењу Светозара Кољевића“, Зоран Пауновић- „На рушевинама врлог новог света“ и Владислава Гордић Петковић- „Дефоова трговина мачкама: О критичким увидима Светозара Кољевића“ и Радмила Гикић Петровић- „Сећања једног путника“, која је са њим направила интервју под насловом „Национално и интернационално у књижевности“. Р. Лотина

Пет деценија славних рок група какав посебан концерт, нити нови албум којим би обележили овај значајан датум, док су некадашњи Битлси Пол Макартни и Ринго Стар ангажовани на засебним пројектима. Засад једини најављени догађаји везани за иконе британског рока ове године су фото албум и документарни филм о Стонсима, као и реиздање анимираног филма „Yellow Submarine„ Битлса из 1968. у ДВД и блу-реј формату.

не бацамо смеће, да не гледамо превише ТВ, да не будемо овакви и онакви према људима... На неки начин, ово је прича о борби добра и зла, светлости и мрака. Прича није огољена, препуна је лирских елемената, неке сете, туге, топлине, жала, нежности... Бержиjан има пророчку моћ која се у почетку негативно одражава на околину али је он временом окреће у корист добра... “, каже редитељка Кинга Мезеи. Аутор музике која ће на клавиру бити извођена уживо, као у немим филмовима, је Силард Мезеи, а чуће се различити стилови:од класичног џеза преко савремене музике до модерне опере, њихове варијације, карикатуре... Глумац Арон Балаж песника Бержиjана описује као човека који је „у неким ситуацијама себичан лош, тужан, весео, усамљен, добар, заправо, обичан човек који води своје огромне битке са ситницама, у обичној свакодневници“. Емина Елор је Џепнаенци Клопедија, која је, како наводи, као и остали ликови, у овој представи, на ивици бурлеске, неспретна, паметна, и неспретно-паметна, па још и обрнуто. Н. Пејчић

ЈДП НА ФЕСТИВАЛУ У РУМУНИЈИ

Овације за „Федрину љубав” Ансамбл Југословенског драмског позоришта учествовао је са представом „Федрина љубав„ на Међународном позоришном фестивалу у румунском граду Сибиу. Комад Саре Кејн у режији Иве Милошевић, изведен је у пуној сали, а по завршетку представе, глумци Мирјана Карановић, Ермин Браво, Анђелика Симић, Слободан Бештић, Горан Јевтић и Бојан Лазаров, поздрављени су овацијама, известио је ЈДП. Међународни позоришни фестивал у Сибиу је, како је наведено у

БЕНДОВИ ЧИЈА МУЗИКА И ДАЉЕ ПОКРЕЋЕ СВЕТ

Три легендарна бенда - Бич Бојси, Ролинстонси и Битлси, чија музика и даље покреће свет, ове године ће прославити пола века постојања. Свој јубилеј, калифорнијски „музички сурфери„ Бич Бојси ће обележити радно: промоцијом новог албума, „That‘s Why God Made the Radio„, који у продавнице стиже 5. јуна и светском турнејом у оквиру које ће одржати 50 наступа. „Стонси„, пак, немају у плану ни-

ПРЕМИЈЕРА НА КРАЈУ СЕЗОНЕ НОВОСАДСКОГ ПОЗОРИШТА / УЈВИДЕКИ СИНХАЗA

саопштењу српског театра, најзначајнији фестивал извођачких уметности у Румунији и трећи у свету по броју посетилаца, броју сценских простора у којима се програми одвијају и броју земаља учесница. Представа „Федрина љубав„, која је премијерно изведена на сцени Театра „Бојан Ступица„ 18. фебруара 2008. године, већ је играна на многобројним фестивалима у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Шпанији, Костарици, Колумбији, Италији, Мексику.

24

svet

ponedeqak4.jun2012.

Su kob an ti fa {i sta i neo na ci sta HAM BURG: U sukobima demonstranata na mitingu neonacista i kontramitingu levi~ara u Hamburgu povre|eno je 38 policajaca, a privedena su 63 izgrednika, saop{tila je ju~e po-

valo 4.400 policajaca, navodi AFP. Oko 3.500 qudi, uglavnom eksremnih levi~ara, do{lo je da spre~i {etwu 700 skinhedsa, dok je vise od 10.000 qudi prisustvovalo odvojenom, mirnom

licija u tom nema~kom gradu.

Demonstranti su ga|ali policajce kamenicama, fla{ama i petardama, a policija je odgovorila vodenim topom i suzavcem.

Najmawe dva automobila i jedno policijsko vozilo su zapaqeni.

Policija je privela 63, a formalno uhapsila 17 demonstranata. Proteste je obezbe|i-

protestnom skupu protiv neonacista ispred gradske skup{tine. [ef policije Volfgang Kopi~ je rekao da je zadovoqan zbog toga {to je toliko qudi mirno demonstriralo za otvoreni i tolerantni Hamburg, ali da ni{ta ne mo`e biti opravdawe za sukobe.

Pro te sti zbog pre su de Mu ba ra ku KA RIO: Vi{e stotina qudi i ju~e je protestvovalo na trgu Tahrir u Kairu, izra`ava ju }i ne za do voq stvo pre su dom izre~enom dan ranije biv{em predsedniku Hosniju Mubaraku. Neki od demonstranata proveli su no} u {atorima i oni nameravaju da ostanu na trgu, koji je postao epicentar antire`imskih pobuna kojima je i svrgnut Mubarak 2011, prenose agencije.

U subotu je oko 20.000 qudi protestovalo protiv presude kojom su biv{i egipatski predsednik i wegov ministar unutra{wih po slo va Habib alAdli osu|eni na do`ivotni zatvor zbog ubijawe demonstranata tokom pro{logodi{wih masovnih protesta, dok su {estorica biv{kih komandanata policije oslobo|eni. Protesti

su odr`ani i u drugim gradovima Egipta, prenosi Bi-Bi-Si. Muslimansko bratstvo je pozvalo na masovne proteste zbog presude kojom su biv{i egipatski predsednik i wegov ministar unutra{wih poslova alAdli osu|eni na do`ivotni zatvor, dok su {estorica biv{ih komandanata policije oslobo|eni. Ovakva presuda zna~i da su pali {ef re`ima i wegov ministar unutra{wih poslova, ali je ostatak re`ima ostao, navelo je Muslimansko bratstvo, dodav{i da „ukoliko dokazi podneti sudu nisu dovoqni, treba suditi agencijama koje su prikrile dokaze”.

- Ako su policijski komandanti nevini, ko je onda ubijao demonstrante? - upitao je i viso ki funk ci o ner Musli man skog bratstva Mahmud Gozlan.

Ne ta ni ja hu za ja ~a we je vrej skih na se qa TEL AVIV: Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izjavio je ju~e da Izrael mora ja~ati jevrejska naseqa, ali da se u isto vreme mora po{tovati zakon. On je to rekao na sastanku sa ministrima iz svoje konzervativne partije Likud, nakon izve{taja da se planira izme{tawe nelegalnog naseqa Ulpana hil na okupiranoj Zapadnoj

obali, kako bi se izbeglo ru{ewe.

Izraelski Visoki sud je presudio da se to naseqe mora sru{iti do 1. jula. Netanijahu, me|utim, smatra da se to mo`e izbe}i ako se pet zgrada u Ulpani pomeri nekoliko stotina metara daqe na zemqu koja nije u privatnom palestinskom vlasni{tvu.

dnevnik SIRIJSKI LIDER NE PRIZNAJE KRIVICU

Asad kri vi spoq ne si le za kri zu u Si ri ji DA MASK: Sirijski predsednik Ba{ar al Asad je u govoru u nacionalnom parlamentu okrivio „spoqne sile” za krizu u Siriji. Asad je dodao da Sirija prolazi kroz svoju najkriti~niju fazu od kraja kolonijalizma, prenosi AP. Wegova poruka je sli~na ranijim govorima u kojma je krivio teroriste za pobunu u zemqi, koja je po~ela umartu pro{le godine, navodi AP. - Maske su pale i me|unarodna uloga u doga|ajima u Siriji je sada o~igledna - rekao je predsednik, dodaju}i da su odr`ani pro{lomese~ni izbori u Siriji savr{en odgovor „kriminalnim ubicama i onima koji ih finansiraju”, prenosi AFP. On je dodao da terorizam eskalira uprkos politi~kim koracima kakvi su bili parlamentarni izbori.

- Mi nismo suo~eni sa politi~kim problemom, jer da je tako, onda bi ova partija predlo`ila politi~ki program. Mi

smo suo~eni sa poku{ajem da se unese verski razdor, a oru|e za to je te ro ri zam - na veo je Asad.

On je odao po~ast civilima i „mu~enicima” iz redova vojske koji su pali kao `rtve nasiqa u Siriji, isti~u}i da wihova krv nije prolivena uzalud. To je Asadov prvi govor nakon masakra u Huli kada je ubijeno vi{e od 100 qudi. Istra`iteqi UN naveli su da ima jakih indicija da su prore`imske snage odogovorne za bar deo ubistava u Huli.

Arapska liga je pozvala na sna`ne, ali ne i vojne mere UN kako bi se zaustavilo krvoproli}e, ukqu~uju}i masakr nad vi{e od 100 qudi u Huli.

Generalni sekretar Arapske lige Nabil al Arabi rekao je da je zatra`io od Saveta bezbednosti UN da preduzme sna`ne mere kako bi se za{titili civili u Siriji.

- Poslao sam pismo Savetu bezbednosti UN, tra`e}i da se preduzmu neophodne mere kako bi za{titio sirijski narod - rekao je Arabi AFP-u.

I specijalni izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan upozorio je ju~e da Sirija „klizi u sveop{ti rat”.

U me|uvremenu je visoka komesarka UN za qudska prava Navi Pilaj izjavila da ne sme biti amnestije za te{ke zlo~ine po~iwene u Siriji, iako bi pretwa krivi~nim gowewem mogla motivisati pripadnike re`ima da poku{aju da ostanu na vlasti po svaku cenu.

ODLAZE]I DIREKTOR SVETSKE BANKE ROBERT ZELIK:

Iz la zak iz evro zo ne uz ne sa gle di ve po sle di ce LON DON, PRAG: Odlaze}i predsednik Svetske banke Robert Zelik pozvao je lidere dr`ava evrozone i institucija Evropske unije (EU) da budu spremni za slu~aj da Gr~ka napusti monetarnu uniju 17 zemaqa-~lanica.

Ukoliko Gr~ka napusti evro zonu nemogu}e je predvideti kako }e se daqe {iriti kriza, isto kao {to je krah ameri~ke banke “Liman bradersa” na po~etku globalne finansijske krize 2008, imao nesagledive posledice, napisao je Zelik u ~lanu za londonski poslovni dnevnik “Fajnen{el tajms.”

Zelik, ~iji je ~lanak prenela i pra{ka Radio slobodna Evropa, isti~e kako bi odlazak Gr~ke bio udar na poverewe investitora u druge zemqe evrozone i kada se to desi ne}e biti vremena za sazivawe sa-

mita ministara finansija na kome bi se raspravqalo o izgledima i politici postepenih reformi.

- Na uspani~enim tr`i{tima investitori be`e ka bezbednijim investicijama i pritom {i-

Pu cao na qu de u tr`nom centru TO R ON T O: Na o ru `a ni na pa da~ otvo rio je va tru u re sto ra nu u tr `nom cen tru u To ron tu i ubio jed nu oso bu, a ra nio se dam, ukqu ~u ju }i jed no de te, sa op {ti la je po li ci ja.

Ubi jen je 25-go di {wi mla di}, a te {ko je po vre |en i u kri ti~ nom sta wu 13-go di {wi

de ~ak. [ef po li ci je To ron ta Bil Bler re kao je da je me ta na pa da bio ubi je ni ~o vek, a ra we ni qu di su se slu ~aj no na {li na li cu me sta, pre no si AFP. Na pad se do go dio u jed nom od naj po zna ti jih tr `nih cen ta ra u Ka na di, a naj ve }em u To ron tu, Iton cen tru.

re po`ar - poru~io je Zelik koji je u karijeri bio, izme|u ostalog, direktor investicijske banke Goldmans Saks, ameri~ki trgovinski predstavnik i pomo}nik dr`avnog sekretara SAD.

Po Zeliku, lideri evrozone treba da budu spremni - psiholo{ki i kroz Evropski stabilizacionai mehanizam (ESM) - da rekapitalizuju banke i da Evropskoj centralnoj banci (ECB) obezbede dodatna sredstva za finansirawe banaka sa slabim garancijama, ili koje su na ivici solventnosti, kao i da postignu sporazum o obezbe|ivawu sredworo~nih sredstava za zemqe poput [panije.

Zelik je, me|utim, izrazio sumwu da li }e ECB mo}i da reaguje brzo, sveobuhvatnoio i sna`no kako bi spre~ila izbijawe krize, budu}i da postoje razlike me|u ~lanovima u upravqa~kim strukturama banke. ^ak iako ECB upumpa ogromna sredstva, primetio je Zelik, to mo`da ne}e biti dovoqno, jer vlade moraju da garantuju depozite banaka i verovatno druge oblike kapitala.

Su ko bi voj ske i Al Ka i de SA NA: U sukobima vojske i pripadnika Al Kaide, koji se vode oko kontrole nad ju`nom jemenskom provincijom Ebjan, poginuli su {est xihadista i jedan vojnik, saop{tili su ju~e izvori iz lokalnih vlasti i vojske.

- ^etiri pripadnika Al Kaide ubijeni su sino} kada je vojska granatirala oblast ju`no od Xara, veliko upori{te Al Kaide u Ebjanu koje jemenski vojnici poku{avaju da zauzmu od pokretawa

ofanzive 12. maja - rekao je lokalni izvor na koji se poziva AFP. Jemenske snage su 12. maja pokrenule sveop{tu ofanzivu kako bi povratile Zin|ibar i druga mesta u Ebjanu koje je Al Kaida zauzela tokom pro{le godine. Od po~etka ofanzive, prema podacima agencije AFP, poginulo je najmawe 383 qudi: 281 pripadnik Al Kaide, 66 vojnika, 18 pripadnika lokalnih oru`anih formacija i 18 civila.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BIL GEJTS Be~ka aukcijska ku}a „Doroteum” prodala je sportsko vozilo marke „por{e”, koje je bilo u vlasni{tvu osniva~a „Majkrosofta” Bila Gejtsa. Automobil, koji je Gejts vozio od 1979. do 1980, bio je procewen od 39.000 do 50.000 evra.

Najve}u svotu na aukciji ponudio je jedan nema~ki dr`avqanin, kome je „por{e 911 turbo” vredan ~ak 64. 000 evra.

PA PA BE NE DIKT XVI

Papa Benedikt XVI izjavo je da su porodi~ne vrednosti i nedeqa kao dan za odmor od kqu~nog zna~aja za izbegavawe bolesti modernog dru{tva.

On je pru`io i ruku i razvedenima. - Drage porodice, uprkos u`urbanom ritmu modernog sveta nemojte da gubite ose}aj za bo`ji dan - rekao je papa, ukazav{i da je tradicija nedeqnog odmora „oaza koja nam omogu}ava da zastanemo i slavimo porodicu”.

OSA mA BIN LA DEN Osama bin Laden potro{io je sve svoje li~no bogatstvo na xihad i akcije poput napada na Wujork 11. septembra 2001. godine ili bombardovawa ameri~kih ambasada. U vreme kada je na ra~unima na svoje ime imao samo 55.000 dolara, Bin Laden je potro{io 50.000 dolara na napade na ambasade. Al Zahavri tvrdi da je Bin Laden `iveo asketskim `ivotom i da je bio {krt a na bilo {ta osim na xihad.

DI JAMANTSKI JU BI LEJ KRA QI CE ELI ZA BE TE

Mo kro, hlad no, a za bav no

LON DON: Lojalni podanici i znati`eqni posmatra~i nisu dopustili da ki{a pokvari wihovo raspolo`ewe dok su se sa ki{obranima okupqali du` Temze ~ekaju}i da vide sve~anu flotu u ~ast dijamantskog jubileja kraqice Elizabete. Flota, koju ~ini vi{e od 1.000 brodova svih oblika i veli~ina, kakva nije vi|ena posledwih 350 godina, plovi}e nizvodno kroz centar Londona ~ime }e biti obele`eno 60 godina koje je kraqica Elizabeta provela na tronu.

Flota }e pratiti kraqevski brod na kome }e biti 86-godi{wa kraqica, wen suprug princ Filip i ostali ~lanovi kraqevske porodice, a dana{wi doga|aj je vrhunac ~etvorodnevne proslave zna~ajnog jubileja.

Stotine hiqada qudi, kako prenose agencije, okupilo se du` reke, ali ki{a i magla koja se spustila tokom no}i predstavqaju izazov za sve koji bi da vide {to daqe ovu sve~anu flotilu. Ve} od ranog jutra nekoliko stotina qudi je zauzelo najboqa mesta na mostu Vestminster, ali nisu mogli mnogo da vide, s

obzirom da se i ~uveni sat „Big Ben” na zgradi Parlamenta jedva razaznavao.

Vodoinstalater Dejv Tong (48) rekao je da je doputovao iz Lenk{ira, na severozapadu Engleske, jer je kraqica „bila prisutna tokom ~itavog wegovog `ivota”. On i wegova `ena Karmel se raduju svojim vla`nim sendvi~ima za ru~ak. „Jednostavno je gledati prenos na TV-u, ali morate do}i ovde i pokisnuti. To je

duh Denkerka”, kroz smeh je dodao Tong, aludiraju}i na bitku kod Denkerka 1940. godine, koja je postala simbol za hrabrost i solidarnost u nevoqi. Iako je to bio vojni poraz savezni~kih snaga, flotila malih brodova spasila je opkoqene britanske trupe iz kontinentalnog dela Evrope, {to je bio kqu~ni momenat u svesti nacije.

Desetine brodova koji su u~estvovali u Denkerku plove i danas kao deo po~asne flotile. Penzionerka Nikol Holder iz Devona kampovala je tokom no}i kraj reke kako bi osigurala svoje mesto. „Bilo je zaista jadno”, rekla je smeju}i se. „[ator mi je propustio vodu, a unutra sam imala vre}u za spavawe, koju sada mo`ete da iscedite. U`asno”, dodala je ona. @elela je da bude ovde i vidi kraqicu, jer joj „kao nacija mnogo duguju”. „Ne bih volela da radim wen posao”, primetila je Holder. „Zato smo mi ovde, ali i zbog zabave. Iako smo svi mokri i hladno nam je, tako|e je i zabavno”, ocenila je ona.

BALkAn

dnevnik

MI LO RAD DO DIK NA PAO NO VI NAR KU BE TE

„[ta }e{ tu, bri{i odavde!”

BAWALUKA: Predsednik RS Milorad Dodik ju~e je na konferenciji za novinare u Bawaluci verbalno napao novinarku agencije Beta Qiqanu Kova~evi}.

On je izneo primedbe na wen novinarski rad i poru~io joj da vi{e ne ulazi u palatu Predsednika RS. Nakon {to je novinarka poku{ala da postavi pitawe Dodikovom gostu, ministru unutra{wih poslova Srbije Ivici Da~i}u, predsednik RS je svog predstavnika za medije upitao: „Ko je ova?”.

Novinarka Bete se predstavila, na {ta je Dodik rekao: [ta }e{ ti ovde?

Na pitawe novinarke da li je zabraweno do}i na konferenciju za novinare on je odgovorio da „nije zabraweno, ali me ~udi {ta }e{ ti tu”. „Otkud vam obraz da uop{te do|ete tu, na na~in kako radite?”, kazao je Dodik. Na konstataciju novinarke da je u javnoj instituciji i da ima pravo tu da bude, Dodik je rekao da {to se wega ti~e ne mora nikada ni do}i.

Dopisnica Bete je potom postavila pitawe Da~i}u, a onda

je Dodik „pojasnio” zbog ~ega se protivi wenom ulasku u predsedni~ku palatu.

- Da se razjasnimo. Ova gospo|a ovde je la`qiva i {aqe la`ne informacije. Tako je poslala putem Bete pri~u o, recimo, izgradwi zgrade Vlade. Nema nimalo obraza da do|e ovde, nikada se nije izvinila posle sudskog postupka - kazao je Dodik.

Na pitawe dopisnice Bete za {ta da se izvini, Dodik joj je re-

kao da vi{e ne dolazi u palatu predsednika RS. - Nemojte vi{e ovde da dolazite. Je li vam jasno, nemojte vi{e da dolazite ovde, mo`ete odmah iza}i odavde - nastavio je Dodik.

Na konstataciju dopisnice Bete da joj to ne mo`e zabraniti, predsednik RS je rekao: Bri{ite odavde.

Dopisnica Bete iz Bawaluke je februara 2009. godine objavi-

la informaciju da je Dr`avna agencija za istrage i za{titu podnela krivi~nu prijavu protiv tada{weg premijera RS Milorada Dodika, terete}i ga da je zajedno sa svojim bliskim saradnicima na vi{e gra|evinskih projekata o{tetio buxete RS i BiH za vi{e od 115 miliona maraka.

Tu`ila{tvo BiH je pro{le godine najve}i deo predmeta ustupilo Specijalnom tu`ila{tvu RS, koje je potom obustavilo istragu.

Direktor agencije Beta Ivan Cveji} ka`e za B92 da to nije prvi ovakav ispad predsednika Republike Srpske.

On dodaje da politi~ari, bez obzira na svoju funkciju, moraju da sara|uju sa medijima i omogu}e im da rade svoj posao. Cveji} je rekao da na ovakav na~in novinari ne mogu da obavqaju svoj posao, a da to nije prvi put da tako pro|u novinari u Bawaluci. On je najavio `albu novinarski udru`ewima i u Srbiji i u republici Srpskoj.

DE SE TI UNE SKOV SA MIT ZE MA QA JU GO I STO^ NE EVRO PE

Nasle|e kao osnova saradwe MOSTAR: Ju~e je, u Mostaru po~eo 10. Uneskov samit jedanaest zemaqa Jugoisto~ne Evrope ~ija je tema „Versko kulturno i istorijsko nasle|e kao osnova intenzivnije saradwe me|u dr`avama”.

Samit, koji organizuju Unesko i Predsedni{tvo BiH, otvorili su predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi} i generalna direktorka Uneska Irina Bokova, a delegaciju Srbije predvodi ministar kulture Predrag Markovi}.

Izetbegovi} je u pozdravnom govoru istakao da je BIH mesto susreta gde svako mo`e prona}i deli} svog identiteta i tradicije. Prema wegovim re~ima, BiH ve} hiqadu godina nosi u sebi sepcifi~nu duhovnost a multikonfesionalnost, kulturna i civilizacijska slo`enost u dugoj istoriji BiH ~e{}e su bile prednost i bogastvo, a re|e hendikep.

Qudi u BiH imaju poseban odnos prema mostovima jer oni spajaju qude, obale i narode, rekao je Izetbegovi} i podsetio da su na Tentativnoj listi za za{titu Uneskoa i ste}ci-sredwovjekovni kameni grobovi.

Bokova je u obra}awu u~esnicima istakla upravo ste}ke kao dobar primer prekograni~ne saradwe u regionu, navodi Fena. BiH, Hrvatska, Srbija i Crna Gora poku{avaju da za{tite ste}ke kao zajedni~ku kulturnu ba{tinu.

Unesko }e uskoro pokrenuti regionalnu inicijativu za izgrad wu ka pa ci te ta u bor bi protiv nedopu{tene trgovine kul tur nim objek ti ma Ju go i sto~ne Europe, najavila je Bo-

25

OR GA NI ZA TO RI „SPLIT PRAJ DA” TRA @E ZA [TI TU PO LI CI JE

[tab za odbranu rive kr{i zakon ZAGREB: Organizatori „Split prajda”, koji je zakazan za 9. jun, zatra`ili su za{titu policije nakon {to je grupa Spli}ana okupqena u Gra|ansku inicijativu osnovala [tab za odbranu rive ({etali{ta uz

zvati gra|ane da 9. juna nenasilnim metodama izraze neslagawe sa odr`avawem tog skupa. Aktivisti desni~ara su najavili da }e sesti na {etali{te i svojim telima braniti Split i hrvatske zakone.

obalu) i pozvala gra|ane da spre~e okupqawe na gej-lezbejskoj patradi. Organizatori drugog „Split prajda” su, u saop{tewu, procenili da se radi o krivi~nom delu povrede prava na okupqawe i javni protest, kao i krivi~nom delu podsticawa na krivi~no delo, {to predstavqa zlo~in iz mr`we prema LGBT licima.

Protivnici odr`avawa „povorke ponosa”, koja bi trebalo da pro|e splitskom obalom, lane su pipadnike LGBT vre|ali i ga|ali raznim predmetima. Lokalni desni~ari su objavili proglas u kome navode da su osnovali Gra|anski {tab za odbranu rive, i najavili da }e po-

Oni ministru unutra{wih poslova Ranku Ostoji}u zameraju {to ne prihvata naknadnu odluku gradske vlasti, po kojoj je „Split prajd” predvi|en na drugoj lokaciji.

Podr{ku „Split prajdu” dao je i predsednik Ivo josipovi}, kao i dubrova~ki biskup Mate Uzini}, a najavqeno je da }e u povorci 9. juna biti i nekoliko ministara vlade Zorana Milanovi}a. Me|u ostalima, dolazak u Split 9. juna je najavila i mi ni star ka spoq nih i evropskih poslova Vesna Pusi}, koja je rekla da je odr`avawe te povorke pod lupom EU koja prati odnos prema mawinama u Hrvatskoj.

CR NO GOR SKI PAR LA MENT DO BI JA KO DEKS

Prikladno odevawe, zabrana mobilnih...

kova. Na samitu bi trebalo da bu de usvo je na Mo star ska de klaracija o zna~aju nastavka dijaloga i saradwe me|u zemqa ma re gi o na ka ko bi se obezbedili razvoj, prosperitet i mir.

Uz Izetbegovi}a i Markovi}a na samitu u~esvuju predsednici Albanije Bamir Topi, Makedonije \or|e Ivanov i Crne Gore Filip Vujanovi}.

Zbog drugih obveza na samit nije do{ao hrvatski predsednik Ivo Josipovi}.

Vujanovi} je ocenio da je ja~awe me|uverskog i me|ukulturnog sklada dr`ava regiona va`an korak ka pomirewu i op{tem napretku zemaqa Jugoisto~ne Evrope. On je kazao da susreti razli~itih nacija, religija i kutura na ovim prostorima imaju jedino pravo zna~e-

we ako vode ka ja~awu mira i tolerancije.

U~esnici bi posle samita trebalo da obi|u Me|ugorje, manastir @itomisli} Blagaj i Dervi{ku tekiju, Sabornu crkvu u Bjelu{inama i Stari most i staro jezgro Mostara, mesta od velikog kulturnog i verskog zna~aja za sve zajednice u BiH. Istorijski grad Mostar uvr{}en je 2005. godine u spisak svetske ba{tine.

USKO RO UGO VOR O GRA NI CI IZ ME \U CR NE GO RE I BIH

Prvi takav dokument u biv{oj SFRJ PODGORICA: Crna Gora i Bosna i Hercegovina (BiH) trebalo bi uskoro da potpi{u sporazum o dr`avnoj granici, {to }e biti prvi dokument takve vrste izme|u neke od zemaqa nekada{we Jugoslavije, saop{tili su predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Bakir Izetbegovi}. Oni su tokom su-

ponedeqak4.jun2012.

sreta u Mostaru, gde u~estvuju na regionalnom samitu UNESKO-a, najavili i skoro potpisivawe sporazuma o dvojnom dr`avqanstvu izme|u Crne Gore i BiH. Vujanovi} je, kako je saop{teno iz kabineta predsednika Crne Gore, konstatovao visok kvalitet bilateralnih odnosa dve dr`ave sa otvorenim pro-

storom za unapre|ewe ekonomske saradwe. On je izrazio zado voq stvo {to je usagla{en ugo vor o dvoj nom dr `avqan stvu, koji je od posebnog interesa za gra|ane dve dr`ave, i istakao da je u zavr{noj fazi usagla{avawe sporazuma o granici, koji }e biti prvi sporazum te vrste me|u dr`avama biv{e Jugoslavije.

Izetbegovi} je, kako se navodi, izrazio zadovoqstvo sadr`ajnim i intezivnim odnosima dve dr`ave, kao i kvalitetnom ugovornom osnovom za daqi razvoj dobrosusetskih odnosa, kojima su obe zemqe posve}ene.

Vujanovi} je pozvao Izetbegovi}a da zvani~no poseti Crnu Goru, {to je predsedavaju}i Predsedni{tva BiH prihvatio.

PODGORICA: Crnogorski poslanici treba da su prikladno odeveni, ne}e smeti da konzumiraju alkohol i hranu u toku sednice, koriste mobilne telefone i laptopove, niti da upotrebqavaju re~i koje mogu omalova`avati qudsko dostojanstvo i naru{iti dignitet Skup{tine, predvi|eno je Nacrtom kodeksa o pona{awu poslanika.

Tim dokumentom, koji je predlo`ila mawa ~lanica vladaju}e koalicije Socijaldemokratska partija, propisano je nov~ano ka`wavawe poslanika i do 50 odsto mese~nih primawa u slu~aju kr{ewa kodeksa ponasawa.

Poslanici su du`ni da redovno prisustvuju sednicama, komisijama i radnim telima Skup{tine, a odsustvo je dozvoqeno samo u opravdanim situacijama.

Prema Nacrtu kodeksa, poslanici ne smeju napu{tati sednicu za vreme obra}awa predsedavaju}eg ili gosta, treba da izbegavaju davawe izjava koje nisu potkrepqene dokazima i ne smu sedeti niti stajati le|ima okrenuti predsedavaju}em.

U dokumentu pi{e da poslanici ne smeju konzumirati alkohol i hranu u toku sednice, ~itati kwige, novine i publikacije koje nisu vezane za wihove parlamentarne du`nosti.

Poslanici ne smeju da koriste mobilne telefone niti laptopove na na~in kojim se ometa tok sednice, ne smuju isticati zastave i ambleme, niti razgovarati na sednici, osim ako je to neophodno, pod uslovom da ne ometaju wen tok.

Nacrt kodeks predvi|a, tako|e, da poslanici ne smeju koristiti izraze i re~i koje mogu vre|ati ili omalova`avati qudsko dostojanstvo i naru{avaju dignitet Skup{tine, odnosno podsticati mr`wu i nasiqe.

U vreme odr`avawa sednica, kao i na drugim javnim mestima, gde u~estvuju kao predstavnici Skup{tine, treba da budu prikladno i uredno odeveni. Za nepo{tovawe kodeksa predvi|ena je pismena opomena, nov~ana kazna i javna opomena objavqena u sredstvima javnog informisawa, navodi se u Nacrtu kodeksa.

Timovi za najte`a ubistva PODGORICA: U Crnoj Gori su formirani specijalni policijski timovi zadu`eni za rasvetqavawe najte`ih ubistava, rekao je ju~e direktor Uprave crnogorske policije Bo`idar Vuksanovi}. Direktor policije je rekao da je sam birao ~lanove policijskih timova, koji }e ga sva-

kog petka obave{tavati o novim informacijama u vezi sa nerasvijetqenim ubistvima u Crnoj Gori.

Vuksanovi} je, kako prenose podgori~ki mediji, kazao da je u timovima oko 40 qudi, i da je wihov zadatak otkrivawe po~inilaca najte`ih krivi~nih dela.

K

de^Ji dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Kr sta ri li smo Du na vom i Ti som

a da sam ustao, ja ko je pa da la ki {a. Spre mio sam se jer smo tre ba li da ide mo na iz let bro dom.

Sti gao sam na Kej. Oku pi li smo se svi i u{li u brod. Brod je bio ja ko lep i ve lik. Zvao se „Zlat no Sr ce”. Ka pe tan je za zvo nio zvon cem i mi smo kre nu li. Vo di~ se zvao Da ni lo. On nam je sve ob ja {wa vao. Pr vo nam je po ka zao Pe tro va ra din sku tvr |a vu. Plo vi li smo Du na vom. U bro du smo u~i li i igra li igre.

Cr ta li smo ka ko kre }e mo i Pe tro va ra din sku tvr |a vu. Vi de li smo u{}e re ke Ti se u Du nav. I{li smo u Ti tel. Ta mo

su nam pri ~a li o voj ni ci ma i pu kov ni ku.

Pe wa li smo se na Ti tel ski breg. Po gled je bio pre lep. Ta mo je bi la sta ra i po ru {e na cr kva. U po vrat ku, u~i te qi ca je po be di la u igri, pa smo vo zi li brod.

Na{ raz red je re po vao. Ka pe tan nam je uga sio sve tla da vi di mo ka ko je pre lep No vi Sad. Bi lo mi je ja ko le po. Naj lep {e je bi lo ka da smo vi de li No vi Sad, no }u.

Mar ko Me to di je vi}, III-a O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Ste fan Sto ja no vi}, I-4, O[ „\u ra Jak {i}”, Ka}

J

Ze mqa ~u da

ed nog ju tra, ka da sam se pro bu di la, ugle da la sam ne {to ~ud no kroz pro zor. Is tr ~a la sam da po gle dam. Ka da sam u{la u dvo ri {te, vi de la sam jed no ogrom no dr vo. Na we mu su ra sle ~a u re lep ti ra. Pri {la sam mu i do dir nu la jed nu ~a u ru. Ona se za tre se i pad ne u ze le nu tra vu. Od jed nom, iz we je iza {la ma la vi la. Uze la sam je u ru ke i upi ta la ko je ona. Re kla mi je da se zo ve Sun ~i ca i da mo ra br zo da se vra ti ku }i. Za mo li la sam je da me po ve de sa so bom. Sun ~i ca pri sta de. Za mah ne svo jim {ta pi }em i gle! Po sta la sam ma la, ba{ kao ona i do bi la sam kri la. Za jed no smo le te le, dok ni smo ugle da le jed nu li va du. Ta mo smo sle te le. Vi la za mah ne po no vo {ta pi }em i is pred nas se po ja vi ma lo se lo. Bi lo je

Ti ja na Ma le {e vi}, IV-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

ta ko ma lo, da ga ni lu pom ni si mo gao vi de ti. Za tim smo u{le u ne ku ~ud nu ku }u, ko ja je li ~i la na sun ce. Ce la je bi la okre ~e na u `u to. To je bi la Sun ~i ci na ku }a.

Do uve ~e smo se igra le u we nom do mu, a on da mi je pri pre mi la kre vet za spa va we. ^im smo le gle, uto nu le smo u du bok san. Ta ko je bi lo ce le ne de qe. Mi sli la sam da sam naj sre} ni ja de voj ~i ca na sve tu. Ima la sam dru ga ri cu vi lu i sa ma sam bi la vi la. Od jed nom, za ~u la sam ka ko me ma ma vi ~e. Tr gla sam se i po gle da la oko se be. Is tr ~a la sam u dvo ri {te. Na istom me stu gde je bi lo ogrom no dr vo, na la zi la se ma mi na ba {ta.

Ka ta ri na Ba bi}, IV-2 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Ona mi slu `i za uzor D

ok ve seo pro le} ni ve tar le pr {a som bor skom auto bu skom sta ni com, svi smo pra zni~ no ras po lo `e ni i uz bu |e ni.^e ka mo auto bus iz No vog Sa da. Na po kon sti `e i iz we ga iz la zi ona s tor bom i {i ro kim osme hom. Mo ja ba ka Emi li ja. Iako `i vi mo 100 km da le ko, ba ka i ja smo vr lo ve za ne. Mi slim da ona mo `e naj bo qe da me raz u me. Uvek ima vre me na da po pri ~a mo i da se po i gra sa mnom i se strom. Oni `eg je ra sta, a to me ni od go va ra, za to {to la ko mo gu da je za gr lim. We na du ga ta la sa sta ko da da je joj iz gled ko ji ni je uobi ~a jen za ba ke. To je ma lo pod ma |u je.

Na o ~a re do pri no se to pli ni we nih o~i ju, iz ko jih uvek mo gu da pro ~i tam ne iz mer nu qu bav pre ma me ni. Sr ce mi sil no za i gra ka da ugle dam we nu si |u {nu fi gu ri cu ka ko iz la zi iz autob sa s tor bom. Isti ose }aj imam i ka da za vi kend ide mo u Ka}. Dok pu tu jem za mi {qam ka ko }e nam se ne iz mer no i bu~ no ob ra do va ti ka da stig ne mo. ^e sto me pi ta ju oda kle mi ova kvo le po ime. Mi slim da sa da zna te.

Emi li ja Spre mo, IV-2 O[ „Do si tej Ob ra do vi}” Som bor

III-3 Naj bo qi u {ko li, Ne ka ~u ju svi, Od sa da pa na da qe To je III-3!

De voj ~i ce, de ~a ci, raz li ke ne ma, u igra ma smi ca li ce sva ko sva kom spre ma.

Ka da po ~i we ~as vri {ti mo svi u glas, a ka da u~i te qi ca u|e, svi tra `i mo spas.

Kod na {e u~i te qi ce Ma ri je sti ~e mo zna wa pra va i za to u pe tom raz re du ne }e da nas bo li gla va.

Len ka Ka la bi}, II-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

Svu da po |i, ku }i do |i

M

Ste fan Ska ka vac, IV-2, O[ „Mi lo{ Cr wan ski”, Hrt kov ci

o je qet we pu to va we je kre nu lo iz No vog Sa da do Slo ve ni je, pa da qe.

Odu {e vqe we ko je je u me ni pro bu dio grad Qu bqa na, ne mo `e se rje ~i ma opi sa ti. Ta man kad sam po mi sli la - div nim pri zo ri ma kraj, iz ne na |e wa su tek po ~e la. Iz Qu bqa ne sam se za pu ti la u Ita li ju.

Na kon obi la ska pre div nog gra da Ve ne ci je, uti sak na me ne su osta vi li i ne ki od ta li jan skih gra do va kao {to su: Pi za, Fi ren ca, Vi e sta, Na puq i mno gi dru gi. Po sli je obi la ska svih ovih gra do va, ipak na me ne je naj ve }i uti sak osta vio glav ni grad Ita li je - Rim. Ovaj isto rij ski grad i po zna to mje sto, obo ga }e no umjet ni~ kim zna me ni to sti ma,pru `io mi je do sta u`i va wa u svim we go vim ~a ri ma. Do sta sam ~i ta la o Ri mu. Ka da je u {ko li bi la te ma o ovom gra du, ja ni sam bi la pre vi {e za in te re so va na. Ipak, do `i vqa ji su do `i vqa ji. Ho tel ski apart man u ko jem smo bi li sme {te ni, na la zio se na dva ko ra ka od

fon ta ne Di Tre vi. ^u ve nu fon ta nu, bi lo je pre li je po gle da ti u ve ~er wim sa ti ma. Ako do |e te u ovaj grad, ne mo `e te da ne po sje ti te ~u ve ni Rim ski ko lo se um! Isto rij ske pri ~e, po ve za ne s ovom kul tur nom ba {ti nom, ja ko su in te re sant ne.

Sva ka sta ra zi di na u ovom gra du kri je pri ~u vje ko vi ma sta ru. Ta ko nas i ste pe ni ce na [pan skom tr gu i Va ti kan, ni su osta vqa li rav no du {nim. Na uli ci je bi lo ja ko pu no tu ri sta iz ra znih kra je va svje ta.

Uli~ ne fe {te su ne za o bi la zna te ma, ka da su u pi ta wu Ri mqa ni. Uti sak na me ne se po ve }a vao sva ke se kun de pro ve de ne na bi lo ko jem ita li jan skom mje stu!

Kad obi |e te do sta gra do va, upo zna te raz li ~i te kul tu re, sa gle da te kul tur na na sle |a iz ra znih uglo va, tek ta da }e te shva ti ti smi sao iz re ke:svu da po |i, ku }i do |i!

An |e la Dra go vi} VI II raz red O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

Mla den Mi lu ti no vi}, III-3 O[ „Du {an Ra do vi}” No vi Sad

Pro le }e u mo joj uli ci Ka da pro le }e do |e, sva ka mu ka u mo joj uli ci pro |e.

U pro le }e je sve ~i sto, ta da ni {ta ni je isto.

Pti ce sa mo pe va ju, a qu di ih slu {a ju.

Cve }e stal no ra ste, sre} ne su i la ste.

Ja ja ko vo lim pro le }e jer tad ra ste cve }e i ima pu no sre }e.

Alek sa Pan ti}, IV-1 O[ „Vuk Ka ra yi}” No vi Sad

porodica

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

27

Физичке последице

Н

Маме су криве за све

о ва сту ди ја је по ка за ла да ће де ца ко ја у пр ве три го д и н е жи в о т а има ју сла би ји од нос с мај ком ве ро ват ни је би ти де бља у ти неј џер ском до бу. Ис т ра ж и ва њ е об ј а в ље н о у ча со пи су „Пе ди ја т рис“ пра ти -

ве зу с мај ком до сво је тре ће го ди не, ви ше од 26% је би ло го ја зно, док је ме ђу њи ма би ло са мо 13% оних ко ји су би ли емо ци о нал но бли ски с мај ком. Во ди тељ ка сту ди је др Са ра Ан дер сон, са Оха јо уни вер зи те т а су ге рише да ова ве за из -

ност за по ја ву го ја зно сти,” ре кла је др Ан дер сон. Сма т ра да ме ре пре вен ци је про тив го ја но сти тре ба сто га пред у зе ти већ у ра ним го ди на ма, тј. да тре б а на гла ш а ва т и ва ж ност емо ци о нал не ве зе из ме ђу мај ке и ма лог де те т а. Мај чин ска сен зи бил ност је спо соб ност мај ке да пре по зна емо ци о нал но ста ње де те т а и

но ис т ра жи ва ти сво је окру же ње, ла ко се при ла го ди ти на но ве осо бе и при ми ти уте ху у стре сним си ту а ци ја ма. Де ца ко ја осе ћа ју не си гур ност с об зи ром на уте ху и за шти ту ко ју ће при ми ти од мај ке и оца, јер су осе ти ла не га тив не и не пред ви дљи ве ре ак ци је, на стрес мо гу ре а го ва ти с ве ли ким гне вом, стра хом или

Вреди покушати

како децу приволети да једу поврће Б

ло је 977 де це ро ђе не 1991. го ди не. Они ко ји су као ма ла де ца има ли сла би ју емо ци о нал ну ве зу с мај ком, има ли су дво стру ко ве ћу шан су да бу ду го ја зни до пет на е сте го ди не, у упо ред би с они ма ко ји су има ли ја ку емо ци о нал ну ве зу с мај ком. Што су де ца не си гур ни ја у сво ју ве зу с мај ком, то је би ла ве ћа шан с а да бу ду го ја зна. Ме ђу ти неј џе ри ма ко ји су има ли нај ло ши ју емо ци о нал ну

ме ђу го ја но сти и ра них до жи вља ја има ко рен у мо згу, у ре ги ја ма ко је ре гу ли шу хор мо не ко ји ути чу на емо ци је, од го вор на стрес, апе тит и дру ге ме т а бо лич ке функ ци је. „Ро ди тељ ко ји је сен зи би лан на де те то ве по т ре бе по ве ћа ва ве ро ват ност да ће де те раз ви ти здра ву ре ак ци ју на стрес. Ово ути че на на ви ке спа ва ња и на то да ли де те у скло пу од го во ра на стрес је де - то су два фак то ра ко ји ути чу на ве ро ват -

као од го вор по ну ди уте ху, ста бил ност и то пли ну. Де ца ко ја су сте кла здрав од нос с ро ди те љи ма, на мај ку и оца гле да ју као на си гур но уто чи ште због ко јег мо гу сло бод -

те ско бом те мо гу из бе га ва ти или од б и ј а т и ин т ер а к ц и ј е с дру ги ма. Дру гим ре чи ма, пружите де ци без условну љу бав, пот по ру и по што ва ње.

ројни родитељи се муче с покушајима да прехрану деце учине здравијом, посебно када је у питању једење поврћа. Нова је студија показала да постоји једноставан начин да се то постигне. Како је открио тим са универзитета Орегон у САД, деца која уз оброк пију обичну воду имају већу жељу да једу поврће и доносе здравије одлуке када је у питању храна. Тим је посматрао утицај пића на једење поврћа код 75 деце између три и пет година. Показало се да су деца више јела сирово поврће попут шаргарепе или паприке када им је уз оброк послужена вода уместо сока. Коаутор студије, професорка Бетина Корнвел, објашњава како деца већ од јако рано почињу повезивати слатка и висококалорична пића попут коле са сланом и масном храном попут чипса.

‘На наш избор хране утиче учестало излагање одређеним врстама хране и пића. То почиње врло рано кроз сервирање оброка код куће и у ресторанима. Наша једноставна

препорука је сервирати воду уз све оброке. Ресторани могу врло једноставно у дечје меније убацити воду и додатно наплаћивати за остала пића’, каже професорка Корнвел. Сматра како би сервирање воде била једноставна и корисна промена у прехрани, којом би се указало на све више случајева дијабетеса међу младима.

теорија пала у Воду

Т

дете Вас не слуша?

родитељски ауторитет поставља правила

Н

епрестано га морате дозивати, а он вас не слуша и одбија чак и дати до знања да је разумео то што сте му рекли? Чини се да вас ваше дете уопште не перципира као ауторитативну особу. Пре свега морате преузети одговорност и сами себи признати да сте заказали по питању постављања властитог ауторитета. Родитељи су ти који одлучују и зато с пуним правом могу очекивати да их властита деца слушају. Но, родитељски се ауторитет не подразумева (како ви то можда мислите), већ се постепено гради и заслужује. Ево неколико начина... Избаците физичко насиље, као и све облике неконтролисаног кажњавања. Овакве казне показују вашу слабост, разоткривају чињеницу да се не можете баш увек снаћи у родитељској улози. Никада, али баш никада детету немојте претити казнама које не можете или нећете спровести у дело. Стрпљење. Није само вашој деци потребно једну ствар поновити више пута, сва су деца таква, али оно што је од велике важности јесте да мирним тоном детету дате до знања да сте за њега спремни издвојити времена колико је то потребно. Научите похвалити своје дете. Заиста није потребно сваки пут само указивати на грешке детета и грдити га за све оно што је пропустио обавити. Похвалите га

кад то и најмање заслужи, то ће му ‘подићи’ его, због чега ће вас аутоматски хтети још више изненадити и обрадовати добрим понашањем. Испуњавајте обећања. Никада, али никада ни за живу главу немојте обећавати оно што не можете испунити, а ако већ дате неко обећање обавезно га и испуните. Подржите своје дете, покажите му да и ви у њега имате поверење. Немојте подлегати општим предрасудама, на пример да је поштовање одраслих увек неопходно (напротив, много неправди, занемаривања и злостављања долази управо од одрасли, па како онда имати поштовања према таквим особама?), да су ‘учитељице увек у праву’ и слично. Веома је важно да дете зна да је у свом дому прихваћено с целокупним ‘пакетом’ својих особина. Ви на такав начин одржавате свој ауторитет, а њему дајете прилику да развија свој лични идентитет на здравим основама. С дететом разговарајте о свему, нека међу вама не постоји табу тема. Никада немојте избегавати прилику да разговарате с њим, да га научите новим стварима и да, на крају крајева, ви учите од њега. Глупе исприке попут: ‘Пусти ме да се одморим’ и ‘Не могу сад, имам посла’ апсолутно су забрањене. Ви ћете увек имати посла, али ваше дете неће увијек ‘жицати’ вашу пажњу.

Мала деца немају везе с деструктивном агресијом

еорија о агресивној деци која одрастају у агресивне одрасле особе у позадини је сузбијања било каквог облика агресије, посебно уназад петнаестак година, не само у родитељским домовима већ и у вртићима. Но, колико је уопште истине у тој теорији преиспитао је на свом предавању у Деца и агресивност, нови и опасни табу, дански породични терапеут Јеспер Јул. Јул не само да преиспитује сузбијање агресије, већ такво васпитање сматра изузетно штетним. ‘Главна је претпоставка да ако не желимо рат, не желимо насиље, а самим тиме не желимо ни агресију, али агресија детета од две, три или пет година, нема никакве везе с агресијом на пример навијачких група, објашњава Јул аутор бројних књига о деци и васпитању те додаје како се спутавањем деце да избаце фрустрације из себе добива то да су све више, посебно дечаци у доби од три до шест година, маргинализирани те чак и то да их се не сматра нормалнима па и то да им предстоји неки облик терапије. Наравно не чуди стога да су и истраживања показала како се деца, посебно дечаци не осећају добро у вртићима. ‘Оно чега се сви желе решити је деструктивно насиље, но оно нема смисла ако је реч о малом детету, јер је код деце од 3-6 година та агресивност одраз фрустрације. У тој доби размишљају брже но што могу говорити

па постају фрустрирани и не знају како другачије то изразити’, појаснио је Јеспер Јул упозоривши како у случају да од тога родитељи или тете у вртићу виде проблем дете постаје још исфрустрираније. Идеална реакција у том случају саветује овај терапеут је рећи детету да то не ради, али не га кривити због тога, већ му објаснити како мама/тата/тета не воле када их се гризе/удара те да им покуша рећи у чему је заправо проблем. Често овакво агресивно понашање кулминира управо у вртићима где већина деце због родитељских обавеза креће с навршених годину дана. Јул за то има објашњење. ‘Вртићи су у већини случајева направљени тако да у њима нема простора па се деца почињу понашати као кокоши стиснуте у кокошињцу’, каже Јеспер Јул те додаје како према његовом искуство би идеално било да деца прве три године не иду у вртић већ да их чувају у идеалној верзији родитељи или блиске особе. То поприлично

смањило трошкове здравственог и социјалног , закључује Јул. За сву децу која ипак немају избора те крену у вртић, Јул савјетује допустити им више да се свађају. ‘Проверени систем из Скандинавије је увести правило у вртиће да дете које се не жели више свађати само подигне руку и заустави друго дете. То се показало јако успешним јер је тетама омугућено да открију код које деце би агресија могла бити проблем’, оне која не престају након упозорења другог детета. Што се пак тиче родитељских погрешака Јул се осврнуо на два екстрема - родитеље који децу држе у реду насиљем те оне који их толико хвале без обзира на то што раде. ‘Похвала је задовољство, излучује се ендорфин те деца лако постају зависна о њој и с временом и неће бити доста пуно је боље пружити им особну реакцију’, закључио је на крају Јул.

28

ponedeqak4.jun2012.

oglasi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak4.jun2012.

Preminuo je na{ tata

29

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom

Jovan B. Devi}

Mirku Paji}u

1921 - 2012. od stanara Fru{kogorske 4.

Utehe nema, zaborav ne postoji.

54359

Posledwi pozdrav majci na{e kom{inice Ka}e, O`alo{}ene }erke: Gordana, Mirjana i Jovanka sa porodicama.

54356

Branki Petrovi}

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu, dedi i pradedi

od kom{ija iz Gunduli}eve ulice: porodice Medi} - Gordana i Bane, Koji}, Ga}a{, Moqac, Pekez, Pura}, Mudrini}, porodica Petrovi} Raula i Karanovi}i.

54358

Prvi vikend bez tebe dragi na{

Jovanu B. Devi}u 1921 - 2012.

Posledwi ispra}aj je u utorak, 5. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Kapa O`alo{}eni: supruga Marija i deca sa porodicama.

POTREBNA radnica za rad u mewa~nici i trafici.

Telefon 060/69-29-005.

54345

IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon: 060/0442-711.

54323

LOKAL 43 m2 ful opremqen. Bul. Kraqa Petra 2. Telefon: 065/55106-55.

54053

[KODA 120 L, 87. g. registrovana u dobrom stawu.

Telefon: 064/260-42-88.

54155

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

54156

PRIMAMO hidrogra|evinskog in`ewera sa licencom odgovornog izvo|a~a radova.

Telefon: 063/521-546.

54285

^ISTIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

53736 KUPUJEMO staro gvo`|e, auto {koqke, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ~istimo tavane i podrume, dolazimo. Telefon: 062/649000.

54301

Posledwi pozdrav od Tvojih Bibiwana.

54353

54355

POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Lazar A~anski Vasa \ulinac Sahrana je 4. 6. 2012. godine, na Novom grobqu, u Sremskoj Mitrovici.

Danas se navr{ila tu`na godina od kako nije sa nama.

O`alo{}eni: supruga Dara, }erke Mirjana i Svetlana.

Wegova porodica.

54351

Zbog tebe smo ovakvi qudi kakvi smo danas. Hvala ti na tome deda na{.

54149

Na{ kum

Miodrag Kapamaxin

Jovan B. Devi} 1921 - 2012.

Tvoji unuci: Nikola i Jovan Galetin sa porodicom.

54357

Ugasio se krak zvezde pravog prijateqstva, ali zato se}awa imaju snagu `ivota.

Kumovi Pejovi}i.

54352

06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.05 00.00 00.50 01.15 01.40 02.05 03.00 03.25

tv program

ponedeqak4.jun2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Вести Гимназијалци Све о животињама Кухињица Вести Знање имање Чари риболова Озренов долић Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Откривање алтернатива Живот: Изазови живота Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик Вреди знати: Како јефтино путовати авионом? Живопис: Архитекта Мирко Крстоношић Војвођански дневник Злогласни атентати Оперативци Џонатан Крик Један на један Вреди знати Живопис Концерт Све(т) око нас Политбиро

06.30 07.30 08.00 09.45 10.00 12.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Анали Буди родитељ

14.10

Буди родитељ (Панонија, 12.35) 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Анали Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Треће доба Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Дуриндо 2011. 1. део-мађарска народна музика Из наше архиве (мађ) ВИВЕ 2011-гала 5. део-емисија на мађарском Певана поезија 2012. 3. део (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом, 6.емисија о европским интеграцијама Повратак на село Широки план (рус) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Каталин варга, филм У првом лицу науке ТВ баштине ТВ Продаја

14.55 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.05 23.05 23.55 00.10 00.15 01.00 02.30 03.20 03.49 04.21

Јутарњи програм Јутарњи дневник Љубав на сеоски начин Лов и риболов Еко караван Хоризонт Дневник Спорт плус Скок у будућност Симо Матавуљ: Београдска деца, филм Симо Матавуљ: Мурталов случај, филм Гастрономад Ово је Србија Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Рањени орао Песма без граница Упитник Скок у будућност Дневник Евронет Ружна Бети Напад на Вест Поинту, филм Љубав на сеоски начин Еко караван Око Лов и риболов

Напад на Вест Поинту Филм снимљен према истинитој причи која се догодила само 15 година после америчког грађанског рата. Године 1880. на америчкој академији „Вест Поинт” одржано је суђење кадету Џонсону Витакеру, првом црнцу који је био примљен у ту школу. Улоге: Семјуел Ел Џексон, Сем Вотерсон, Мејсон Адамс Режија: Хари Мозес (РТС 1, 01.00)

Вреди знати: јефтине авионске карте Путовање авионом је најбржи и најлакши начин да отпутујете до жељених дестинација. До пре 10-ак година, то је био и најскупљи вид саобраћаја, све док се нису појавиле нискотарифне авиокомпаније. Упознаћемо вас са најбитнијим стварима у вези с тим авиокомпанијама и условима како да што јефтиније дођете до авионске карте. Новинар је Немања Грујин, а уредник Борислав Хложан (РТВ 1, 21.00)

06.05 08.00 09.03 10.00 10.32 11.05 12.00 12.15 12.35 13.20

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Опчињени 10.05 Ленија 11.00 Вести 11.10 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Серијски програм 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Робин Худ 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Вреле гуме 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон Сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Спринт 20.30 Личности и догађаји 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живети тај живот 23.55 Украдена срца

09.30 НБА плеј оф: Бостон – Мајами 11.30 Фудбал пријатељска: Русија – Италија 13.45 НБА Кошаркологија 14.15 Атлетика 14.45 Рагби - јуниорско првенство света: Аустралија - Шкотска 16.45 Рагби - јуниорско првенство света: Нови Зеланд - Самоа 18.45 Рагби - јуниорско првенство света: Француска - Аргентина 20.45 Фудбал пријатељска: Енглеска – Белгија 22.15 НБА плеј оф: Бостон - Мајами 01.00 Фудбал - класик: Реал Мадрид - Манчестер јунајтед

Семјуел Ел Џексон

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.20 23.30 00.00 00.25

Екслузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Трачара Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Екслузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм: Шифра сабљарка Експлозив Екслузив Трачара

Сандра Перовић и Џон Кјузак

Кан 2012. О својим филмовима и њиховим утисцима са овогодишњег канског фестивала у емисији Сандре Перовић ексклузивно говоре Метју Меконахи, Џон Кјузак, Зек Ефрон, Мејси Греј, Кајли Миног и овогодишњи лауреати награда редитељ Кен Лоуч и Кристијан Мундјиу и глумац Мадс Микелсен. (РТС 2, 22.00) 06.59 07.32 07.38 08.01 08.13 08.25 08.54 09.07 09.38 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.35 13.00 14.00 14.29 14.42 15.11 15.18 16.00 16.45 17.15 18.10 18.40 19.10 20.00 20.35 21.00 22.00 22.45 00.35 01.30 02.25 02.55 03.45

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.30 09.45 10.00 11.00 11.30 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 16.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.30 03.30 04.30

Слагалица Мунзи Америчке приче и легенде Томас и другари Френине ципеле Змајева библиотека У сенци облака Нетакнута природа Патагонија Концерт Јасмине Јанковић Вреле гуме Књига утисака Клиника Вет Контекст Ловро Погорелић свира Листа Емисија из екологије Трезор Змајева библиотека У сенци облака Нетакнута природа Концерт Јасмине Јанковић Емисија из културе Сат Све боје живота Капри Зајечарска гитаријада 2007. Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Технологије Капри Кан 2012. Моја кућа је пуна огледала, филм Музички програм Трезор Емисија из културе Сат Све боје живота

ВАО Улови трофеј Маратон Двоугао Слика живота Филм: Пут у Ел Дорадо Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Улови трофеј Србија у ритму Европе Слике живота Монк Др Хаус Филм: Непријатељ пред Обични људи Филм: Дечко који обећава Филм: Велики удар Одељење за специјалне Филм: природна селекција Др Хаус Одељење за специјалне жртве Филм: Природна селекција

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.35 01.10 02.00 03.35 04.00

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.45 15.00

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Очајничке мере Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Пријатељи Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Смртоносна вожња Ноћни ТВ пројекат Вести Жива мета Филм: Кућа Саут Парк Филм: Мала чуда

Добро јутро Све за љубав Градске вести Мала невеста Папарацо лов Курсаџије Тачно у подне-уживо Курсаџије

Залив шкољки Ово је прича о живахном дечаку који живи испод мора, али није све тако једноставно. Реј је дете земље и дете океана, јер је његова прича веома интересантна. Он има корене у оба света, пошто га је усвојио делфин у заливу Кронч, те је одрастао са становницима океана. (Хепи, 07.00) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 02.50 03.40

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Лепи и мртви Филм Звездана капија Универзум Ћирилица

Ева Лонгорија

Стражар Никада није постојао издајник у тајној служби САД до сада. Докази указују на Пита Гарисона, једног од најповерљивијих људи службе. У бекству, са двоје непопустљивих федералних истражитеља за вратом, Гарисон мора да скине љагу са свог имена... Улоге: Мајкл Даглас, Кифер Сатерленд, Ким Бејсинџер, Ева Лонгорија Режија: Кларк Џонсон (Пинк, 00.00) 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала кукавица Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Стражар Глупо мушко Опасна игра Дувал и Морети Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak4.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Спасавање оронулих грађевина Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24 сата у Ургентном центру Др Џи Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери

07.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.10 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.03 17.27 18.20 19.12 19.30 20.04 20.35 21.35 22.38 23.10 23.45 00.15 01.05

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Инуитска одисеја. освајање Новог света 10.00 Авантуре афричког фудбала 12.00 Ко си заправо ти?

13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Дневник скулптура 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Геније дизајна 17.00 Царство мора 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Сага о викинзима 20.00 Вучице 21.00 Витезови Маргата 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Царство мора 00.00 Мао – кинеска прича 01.00 Азијске монархије

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Срећан рођендан Баникинсе Пикник плишаних меда Ози Бу Диши дубоко Звезде љубави Свет духова Кратко путовање у рај Далеко од ње Гости из галаксије Мирис пожуде Унутрашња звер

Да ле ко од ње Ово је дир љи ва при ча о чо ве ку ко ји се бо ри са бо ле шћу сво је су пру ге. Љу бав ње го вог жи во та бо лу је од ал цхај ме ро ве бо ле сти, и хо спи та ли за ци ја је, на жа лост, је ди но ре ше ње... Уло ге: Џу ли Кри сти, Мајкл Мар фи, Гор дон Пин сент Ре жи ја: Са ра По ли (Си не ма ни ја, 20.00)

Ре бе ка де Мор неј

Из ла зак из за тво ра Ар лин по бег не из за тво ра у ви с о ком сте пе ну труд но ће. Бе жи ку ћи, али мај ка не же ли да је при ми. За то очај на же на по ку ша да опљач ка бен зин ску ста ни цу и не хо ти це пу ца у по ли цај ца. Вра ћа се у за твор на осам го ди на... Уло ге: Ре бе ка де Мор неј, Ке рол Ми чел Ле он, Елен Бр стин, Ро берт Кни пер Ре жи ја: Џон Кор ти (ХРТ 2, 13.35) 07.53 08.23 08.45 09.10 10.00 10.45 11.10 11.40 12.40 13.35 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 19.55 20.00 20.50 21.40 22.25 23.25 23.58

01.04 01.49 02.30

06.00 07.40 09.15 11.20 11.45 13.15 14.45 16.40 18.20 20.05 21.10 22.45 23.15 23.45 01.20 03.10 04.25

Наше породично венчање Упознајте мале Фокерове Трон: Легат Васпитање за почетнике Последњи воз Осам минута Живот као такав Незаустављив Необичне авантуре Аделе Бланк Игра престола Џоунсови Потпредседница Девојке Разведени Ред (2010) Тантра Лов на вештице

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Скандал Браћа и сестре Казанова Видовњак

08.05 Кобра 11 09.15 Ексклузив Викенд 09.55 Кувар и по 10.00 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 11.55 Ружа ветрова 14.05 Крв није вода 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Кисмет 22.35 Временски полицајац, филм 23.00 РТЛ Вести 00.40 ЦСИ Мајами 02.20 Астро шоу 03.20 РТЛ Данас

Вре мен ски по ли ца јац

00.43

Џу ли Кри сти

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Творци промене, док. серија Место под сунцем, док. серија Дневник Спорт Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Треће доба Глас домовине Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Вечерас Југословенске тајне службе, док. серија Пулс Хрватске Реконструкција Дневник 3 Свет профита Шпанска уметност, док. серија Југословенске тајне службе, док. серија

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Школски сат Горски лекар Деграси Нови нараштај Бетмен и храбри суперјунаци Лепом нашом Плодови земље Излазак из затвора, филм Деграси Хај Олујни свет Школски сат Мала ТВ Љубав у залеђу Регионални дневник Жупанијска панорама Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Музика, музика... Вечерас Уочи ЕУРА 2012. Топ гир 11, док. серија Закон и ред Пет дана Сестра Џеки Хрватске утакмице на ЕП ЕП 2008: Хрватска - Аустрија, снимак Увек је сунчано у Филаделфији Веруј ми Додир живота и смрти Ноћни музички програм

07.30 До просјачког штапа 09.00 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 11.00 Нема издаја 12.30 До просјачког штапа 14.00 Медаљон 16.00 Нинџа са Беверли Хилса 17.30 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштење 19.30 До просјачког штапа 21.00 На самом дну океана 23.00 Четворица као један

08.00 Похлепни 10.00 Оги Роуз 12.00 Септембар 14.00 Бејб 16.00 Типично за Мери 18.00 Ејс Вентура, зов природе 20.00 Заборављени злочин 22.00 Жртве рата 00.00 Бездан 02.00 Еротски филм

По ли ца јац Макс упра во је при мио сјај ну вест: су пру га Ме ли са от кри ла му је да оче ку ју сво је пр во де те. Баш у том тре нут ку на па да ју их кри ми нал ци. Ра њен и пре ту чен, он је оста вљен да бес по моћ но ле жи ис пред њи хо ве ку ће док зло чин ци уби ја ју Ме ли су... Уло ге: Жан-Клод ван Дам, Ми ја Са ра, Рон Сил вер, Брус Мек гил, Гло ри ја Ре у бен Ре жи ја: Пи тер Хајмс (РТЛ, 22.35)

Ми ја Са ра

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.35 08.45 09.30 10.30 11.00 20.30 21.00 21.30 22.30 22.45 23.00 23.45 00.45 01.15

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Град мотора Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче Како извући живу главу Трава – за и против Чудо да сам жив Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче

Мотоспортови Маратон Тенис Тенис Тенис Тенис Рвање Рвање Сви спортови Фудбал Бициклизам Тенис Тенис Мотоспортови

Razma`eni i lakomisleni pre~ani ra|anska ku}a, posebno imu}nijih porodica u kuhiwe sa ozidanim ogwi{tem ili modernijim gvoBeogradu, [apcu, ali i u mawim mestima, od zdenim {poretima, simboli{u naraslu samosvest o polovine 19. veka ne razlikuje se su{tinski socijalnom statusu porodice i li~nom uspehu vlani stilski od sli~nih u austrougarskom susedstvu, snika. Oni su generacijama i zakupci najboqih meodakle su stizali prvi {kolovani arhitekti, ali i sta sa klupama u crkvama, wihovi ktitori, kao i pomajstori zidari koji su mogli da ispune zahteve po- maga~i „patritio~eskih“ kulturnih institucija.

U nekim vojvo|anskim gradovima problem sa voru~ilaca i finansijski oja~alih trgovaca ili pripadnika politi~ke elite. Nestaje stroga odvojenost dom je re{avan i bu{ewem dubokih arteskih bunara `enskog dela ku}e od onog kojim vladaju mu{karci. i izgradwom javnih ~esama, ali je deo stanovni{tva, Funkciju glavne, reprezentativne prostorije sa kao u Somboru, vodu za pi}e, do kraja prve polovine minderlucima i sofrom zamewuju mali saloni- 20. veka, bio prinu|en da kupuje i od vodara-sakaxija. dnevne sobe opremqene evropskim name{tajem.

U novim i luksuznijim domovima zidaju se izdvoHerbert Vivijen, koji je 1897. posetio Beograd, stekao je utisak da je u odnosu na vreme kad je Srbi- jena kupatila i moderni, engleski, vodeni toaleti, ja jo{ formalno bila politi~ki vezana za Cari- dok je kupawe, naj~e{}e subotom, za ve}inu ostalo grad, sad wena prestonica „moderan skoro zapad- vezano vi{e za moralnu nego higijensku naviku i wa~ki grad. Beograd je „skoro sasvim novi grad, kao i Sofija“. Ku}e u koje je zalazio su „udobno, ali oskudno name{tene“. Ovaj nedostatak ~esto je „ubla`en brojnim pirotskim }ilimovima, koji se ne nalaze samo po podovima i sofama, ve} i na zidovima“. U prestonici su no}ne zabave bile veoma retke i Vivijen pi{e da je u Beogradu bilo samo nekoliko mjuzik-holova, da se svet rano („verovatno po turskoj tradiciji“) povla~i u ku}e i da ulice, tad ve} osvetqene elektri~nim svetiqkama, opuste ve} oko devet sati.

Urbani prostor malih srpskih gradova brzo se rasta~e na periferiji, sa malim privatnim ku}ama, ba{tama i vo}wacima, nekaldrmisanim ulicama koje se gube u susednim poqima i wivama. Ve} druga Ceo Beograd 19. veka zaspi ~im padne mrak generacija gradskog `ivqa sebe je smatrala starosedeocima, imala rezervisan stav prema novim stanovnicima, kao u obavqano je u javnim, parnim kupatilima, gde odla^a~ku, koji je pred Drugi svetski rat imao mawe od ze cele porodice, ili kupawem u doma}oj re`iji, 10.000 stanovnika, ~iji su starosedeoci sebe naziva- naj~e{}e u koritu u kuhiwi. U skromnijim delovima gradova fiziolo{ke potrebe su obavqane u dali plemi}ima.

Politizacija srpskog seoskog dru{tva donela je {~anim nu`nicima (u jednom takvom kraq Milan i {irewe populisti~ke idealizacije sela, seqa- umalo nije neslavno okon~ao svoju vladarsku karije{tva i patrijarhalnog na~ina `ivota, i pored ni- ru), sklepanim na dnu dvori{ta, iznad plitkih sepmalo romanti~nih prilika na selu. Laza K. Lazare- ti~kih jama, koje su posebno leti bile izvor neprivi}a u svojoj prozi nagla{ava nesaglasnost u shvata- jatnih mirisa i stalnog straha od zaraze.

Nekoliko izuzetaka od te{kih, nehigijenskih i wima dva sveta, srpskog i nema~kog, najjasnije u pripoveci „[vabica„, dok je moralno o~i{}ewe (odla- poni`avaju}ih uslova stanovawa radnika ~ine poku{aji humanizacije prilika. Pozak oca kockara sa sinom, posle sle Prvog svetskog rata induno}i u kojoj je prokockao imovinu, u crkvu na jutrewe), samim I nakon uvo|ewa modernih, strijalac Julijus Minh, vlasnik tim i vaskrs porodi~ne idile, engleskih, vodenih toaleta, Sewskih rudnika, izgradio je celo naseqe sa stanovima za rumogu}. Mra~nija je slika kod opstajali su po srpskim dare, obdani{tem, {kolom, amMilovana Gli{i}a, posebno u gradovima da{~ani „Glavi {e}era„, gde sreski kabulantom, velikim parkom, petan u kuhiwi dr`i i pravo nu`nici, a kad se u jednom ostvaraju}i tako jedan za svoje ~udo: {tedwak. takvom sklepanom prolomio vreme utopijski projekat. I noPrvi srpski moderni roman, vi kompleks Pivare Vajfert je, pod, kraq Milan umalo „Ve~iti mlado`ewa„ Jakova pored pogona i upravnih zgrada, nije neslavno okon~ao Igwatovi}a daje ironi~no viu svom krugu imao i stanove za vladarsku karijeru |ewe emocionalne ispraznoin`ewere i radnike. Kolonije sti, `ivotne neuspe{nosti, lau Kragujevcu i Kraqevu, podigkomislenog pre~anskog, razmanute u blizini fabri~kih pogo`enog, gradskog, bogata{kog sina i wegovog okru- na, deo su tada{we evropske prakse. `ewa koje po salonima i balovima sklapa `enidbeStanari sirotiwskih nastambi su deo svog vremene i udadbene kombinacije, ogovara, pije ~aj i pun~, na provodili u dvori{tu. U me|uratnom periodu zitera modu. daju se jeftinije zgrade za iznajmqivawe sa sama~Prostrane gradske ku}e u vojvo|anskim gradovi- kim stanovima, nizovima soba u koje se ulazilo nema, sa nizom velikih prozora prema ulici, mo}ne de- posredno iz dvori{ta, sa kori{}ewem zajedni~kog korisane hrastove kapije, gonkovi, reprezentativni nu`nika i jedinom ~esmom ili bunarom u dvori{tu. ulaz, ukra{en ~esto vitra`ima, unutra{we dvori- ^esto je tu iznajmqivan samo krevet. Ovi prenase{te sa vrtom, vinski podrum, sobe patosane parke- qeni frustriraju}i prostori bili su mesta staltom, visokih plafona ukra{enih {tukom, kaqeve nih sukoba, ponekad i sa tragi~nim ishodom, o ~emu pe}i, te`ak name{taj, porodi~ni portreti, ikone, svedo~e kriminalne hronike u {tampi.

G

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak4.jun2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак је, опет, а ви де лу је те ак тив но и ста бил но у ка ри је ри. Не што вас те ра да ана ли зи ра те ства ри и од но се, да слу жи те по је дин ци ма, де ци, на свој на чин. По рив за сло бо дом и про ме на ма.

BIK 20.4-20.5.

Уко ли ко има те ути сак да стаг ни ра те у љу бав ном од но су, пот пу но сте у пра ву. Ипак, до но си те од ре ђе не зна чај не од лу ке и за вр ша ва те за по че те по слов не ак тив но сти, по сво јим пра ви ли ма и стан дар ди ма.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

4. jun 2012.

Ни сте се за мо ри ли, иако игре без гра ни ца не пре ста ју. На про тив, за ни мљи во вам је из да на у дан, све ин те ре сант ни је и не из ве сни је. Мо же те по се ти ти ме ста где сте већ би ли, са дра гим осо ба ма.

Да нас је пун и окру гао Ме сец, што ће те сва ка ко осе ти ти на лич ном пла ну. Мо же те се су о чи ти са дра гом осо бом, пу тем пер спек ти ве и не ких но вих пла но ва. Мо же те пу то ва ти и ужи ва ти у дво је.

Има те пу но по сла, и да ље, го то во хро нич но, за ко ји вам је сем ра да по тре бан и ди пло мат ски од нос са кли јен ти ма. По тру ди те се да се по ста ви те ди пло мат ски, ве се ло и ла ко, баш она ко ка ко тре ба.

По ма ло за по ста вља те парт не ра и на ме ће те сво ју во љу и сво је ци ље ве. Пла ни рај те бу ду ће ак тив но сти и са рад њу на ко ју мо же те ра чу на ти. Ак тив ни сте, упр кос све му и сви ма. Ви ше се од ма рај те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

На пе ти сте и мо же те би ти у кон флик ту са парт не ром. На про сто, ува жи те ауто ри те те и оне до ко јих вам је ста ло. Ана ли тич ни сте и пу но па жње по све ћу је те сит ни ца ма ко је жи вот зна че. Па и при ја те љи ма.

Ово је D day за вас, јер је пун Ме сец у ва шем зна ку на 14. сте пе ни. А то зна чи да сте у при ли ци и си ту а ци ји да по слу ша те и при хва ти те ту ђу по др шку и су ге сти је. Љу бав ни од нос је ак ту е лан.

Све што се де ша ва у ва шем окру же њу, или на лич ном пла ну, ду бо ко до жи вља ва те као пр сте суд би не. Љу бав и фа тал ност су не рас ки ди во ис пре пле та ни. До ла зи ле то и вре ме го ди шњих од мо ра, опу сти те се.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Во ди те ра чу на о све му што до жи вља ва те као угро жа ва ју ће, би ло да су у пи та њу тај ни не при ја те љи или здрав стве но ста ње за ко је вам је по треб но ви ше од мо ра. Чу вај те сво је тај не и не мој те пре те ри ва ти.

Ам пли ту де ва шег рас по ло же ња су у стал ним ско ко ви ма и па до ви ма. Сре ћа, па не тра ју ду го. По тру ди те се да бу де те за ко рак ис пред си ту а ци је у ко јој се на ла зи те. Пла ни рај те нај бо ље за се бе.

Бр зо ће про ћи и овај осе тљи ви дан, у ко ме сте емо тив ни ји не го ина че. Ро ман ти ка је све што вам тре ба, опу ште но и за љу бље но. Кре и рај те се би и дра гој осо би та кав уго ђај, бар уве че. За во дљи вост.

TRI^-TRA^

Во лим же не и секс V REMENSKA

Веома

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zreњanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

29

Panчevo

30

Vrшac

30

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Niш

32

Пе вач гру пе „Ма рун 5” Адам Левин ва жи за јед ног од нај ве ћих за вод ни ка ме ђу му зи ча ри ма, а он све то прав да љу ба вљу пре ма ле пим же на ма са ко ји ма „мо ра да за вр ши у кре ве ту”. Адам је до не дав но био у ве зи с „Вик то ри јим ан ђе лом” Аном Вјалицином, а на ли сти ле по ти ца ко је је од вео у кре вет су Натали Портман и Џесика Симпсон.

- По сто је две вр сте му шка ра ца - они ко ји су ј... сви ње и они ко ји јед но став но во ле же не, ко ји ми сле да су оне нај не ве ро ват ни ја би ћа на све ту. Ја сам ме ђу овим дру ги ма. Мо жда сам за то и спа вао са мно го њих - ре као је Ле вин у ин тер вјуу за ма га зин „Details”. Ле вин ка же да се осе ћа ве о ма не схва ће ним јер га љу ди зна ју са мо као пе ва ча по ред ко јег је увек дру га ле по ти ца.

- Ни сам са мо го ли пе вач ко ји ше та ле по ти це.Од лу чио сам да учет сву јем у шоу „The Voice” јер же лим да по ка жем и да по ред ле пог те ла, ко јег се не сти дим да имам и мо зак - ре као је Адам. Слав ни му зи чар је при знао и да не во ли да ду го бу де сам, али ни је же лео да от кри је ко је но ва де вој ка у ње го вом кре ве ту.

PROGNOZA

Evropa

топло

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Kasnije popodne i uve~e lokalni pquskovi. Pritisak ispod normale, uz tendenciju daqeg opadawa. Minimalna temperatura 17 stepeni, a maksimalna 30.

VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo, ali kasnije popodne i uve~e sa pquskovima i grmqavinom, najpre na zapadu i severozapadu Vojvodine. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale, uz tendenciju daqeg opadawa. Minimalna temperatura od 15 do 18 stepeni, a maksimalna od 28 na severu Ba~ke do 30 stepenis na jugu Banata.

SRBIJA: Sun~ano i vrlo toplo, ali kasnije popodne i uve~e na severozapadu bi}e pquskova i grmqave. Pquskovi se {ire na ostale krajeve u no}i ka utorku. Duva}e slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale, uz tendenciju daqeg opadawa. Minimalna temperatura od 12 do 19 stepeni, a maksimalna od 28 na severu do 32 stepena na jugu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak hladnije sa ki{om i pquskovima, uz umeren severozapadni vetar. Od srede sun~ano i svakim danom sve toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Nepovoqna biometeorolo{ka situacija }e doprineti pogor{awu uobi~ajenih tegoba kod svih hroni~nih bolesnika. Oprez se naro~ito preporu~uje sr~anim bolesnicima i reumati~arima. I zdrave osobe mogu osetiti bolove na mestima starih rana i preloma, glavoboqu i nervozu. Preporu~uje se adekvatno odevawe jer su termi~ki uslovi u domenu veoma toplo. Neophodna je pove}ana opreznost svih u~esnika u saobra}aju.

Madrid

30

Rim

24

London

16

Cirih

18

Berlin

17

Beч

19

Varшava

17

Kijev

27

Moskva

18

Oslo

16

St. Peterburg 17 Atina

29

Pariz

17

Minhen

18

Budimpeшta

27

Stokholm

15

VIC DANA Ро ди Ла ли на ћер ка ван брач но де те. Ла ла ни је хтео да је ви ди не де љу да на. А по сле то га, шта ће, по ми ри се са суд би ном. По зо ве је и очи та јој бу кви цу: - Ће ро мо ја - поч не Ла ла стро го - ти, ка ко си по че ла... На кра ју ћеш још и про пу ши ти!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

171 (-3)

Slankamen

308 (-6)

Apatin

242 (-6)

Zemun

377 (-9)

Tendencija opadawa

Senta

269 (6)

Bogojevo

222 (-7)

Panчevo

390 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

532 (-12)

Titel

304 (-6)

NERA

Baч. Palanka 234 (-12) Novi Sad

238 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

136 (-20) N. Kneжevac

SAVA

78 (0)

Tendencija stagnacije

202 (1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 317 (-21) Beograd

Kusiћ

325 (-11)

96 (-6p)

Reшeњe iz proшlog broja