Dnevnik 4.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 4. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23485 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[TA SEQACI O^EKUJU OD PRVOG ^OVEKA AGRARA?

Ni je va `no ko }e bi ti mi ni star ve} ko li ko }e do ne ti pa ra

str. 6

SED NI CA PAR LA MEN TA NA JA VQE NA ZA SLE DE ]U SED MI CU

NASLOVI

Vla da „kro ji” skup {tin ske funk ci je

Politika 3 Ameri~ki zvani~nik Filip Riker u Beogradu

Ekonomija 4 NIS osvaja Balkan i planira velike investicije

str. 2

Poqoprivreda 6 „Kikindski mlin” osvaja rumunski Banat

NA KON SU SRE TA LI DE RA SPS-a I URS-a NA JA VQE NO FI NA LI ZI RA WE KO A LI CI O NOG SPO RA ZU MA

Novi Sad 7 U holu Skup{tine grada osve`ewe za gra|ane 8 Mesto u vrti}u tra`i 2.301 dete

Vojvodina 10 Otvoren recikla`ni centar somborskog JKP „^isto}a”

Crna 13 Ju~e u Novom Sadu prona|ena dva le{a 13 Ubijen brat svedoka protiv [ari}a

GU @VE NA GRA NI^ NIM PRE LA ZI MA: Za raz li ku od vi ken da, ka da se za ula zak u Sr bi ju ~e ka lo i vi {e od pet ~a so va, na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ sa o bra }aj se ju ~e od vi jao bez ve }eg za dr `a va wa. Gu `ve su uglav nom od ~e tvrt ka uve ~e pa do ne de qe po pod ne i sa ve tu je se put ni ci ma ko ji su dr `a vqa ni Sr bi je ili ima ju ma |ar ske pa so {e da tih da na ko ri ste al te ran tiv ne prav ce, po put Baj mo ka i \a le, ko ji ra de od 8 do 18 ~a so va, kao i gra ni~ ni pre laz Ke le bi ja. To kom go di ne pre laz Hor go{ pre |e pet mi li o na put ni ka, 1,5 mi lion put ni~ kih vo zi la i 300.000 te ret nih. Naj vi {e tran zit nih put ni ka je iz Cr ne go re, Bu gar ske i Tur ske. S. Ir {e vi}

PRE MI NUO DR DU [AN PO POV Ju ~e je u No vom Sa du pre mi nuo no vi nar, pu bli ci sta i isto ri ~ar dr Du {an Po pov, do bit nik Fe bru ar ske na gra de No vog Sa da za 2011. go di nu. Po pov je ro |en u Mo kri nu, {ko lo vao se u No vom Sa du, a dok to ri rao na Fi lo zof skom fa kul te tu u Be o gra du. No vi nar stvom je po ~eo da se ba vi 1945. go di ne u li sto vi ma “Slo bod na Voj vo di na” (da na {wi “Dnev nik”) i “Glas omla di ne”. U li stu “Dnev nik” pre {ao je put od mla |eg sa rad ni ka do za me ni ka glav nog ured ni ka.

Da ~i}: Ve }i ne ima, usko ro vla da str. 3

U KRI ZI SE NI SMO BA[ SVI SVE GA OD RE KLI

Po lo vi na Sr bi je spre mi la pa re za le to va we str. 4

Sun~ano i vru}e

Najvi{a temperatura 36 °S

str. 11

NOVOSADSKI „VO DO VOD” APE LU JE DA SE VO DA TRO [I RA CI O NAL NO

Slavine nisu za polivawe ba{ti

NA ROD NA BAN KA SR BI JE PRE DA LA GO DI [WI IZ VE [TAJ SKUP [TI NI

Jav ni dug pre {ao sve gra ni ce

str. 5

str. 14 – 18

SPORT

str. 7

TRA GE DI JA NA FAR MI SVI WA U SE^ WU

Ven ti la tor usmr tio radnicu str. 12

n NA [TRANDU EVROPSKI TURNIR U ODBOJCI NA PESKU

n „DNEVNIKOV” n DINO DODIG STASAVA [AH SREDOM U VRHUNSKOG ATLETI^ARA

POLiTikA

sreda4.jul2012.

AME RI^ KI ZVA NI^ NIK FI LIP RI KER U BE O GRA DU

Si mi}: Za Va {ing ton po èq ni ja „naj ve }a ko a li ci ja” Za me nik po mo} ni ka ame ri~ kog dr àv nog se kre ta ra Fi lip Ri ker, ko ji se ju ~e iz ne na da ob reo u Be o gra du, usred raz go vo ra o for mi ra wu vla de sa stao se man da ta rom, li de rom SPS-a Ivi com Da ~i }em, a tom su sre tu pret ho di li su raz go vo ri s pred sed ni cim URS- i LDP-a Mla |a nom Din ki }em i ê do mi rom Jo va no vi }em, uz na ja ve we go vih raz go vo ra i s pred sed ni ci ma SNS-a i DS-a

}i nu u srp skom par la men tu, ko ja je, po Usta vu, po treb na za pro me nu naj vi {eg prav nog ak ta, od no sno pri zna va we Ko so va“. – Ta ko da mi se ~i ni da su du `i na pr ve run de pre go vo ra o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne i Vla de i wi hov ne u speh, bi li i pr vi raz log za {to su ame ri~ ki funk ci o ne ri na pra sno od lu ~i li da do |u u Be o grad – do da je sa go vor nik.

dnevnik

Ta di}: Ne }u pod ne ti ostav ku Pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} iz ja vio je da ne }e pod ne ti ostav ku na tu funk ci ju, ali da }e kao de mo krat ski po li ti ~ar pa `qi vo i tre zve no ana li zi ra ti vla sti tu od go vor nost. – Ra ni je su mi tra `i li da pod ne sem ostav ku zbog po be de, a sa da to isto tra `e zbog po ra za. To je do vo qan raz log da ne pod ne sem ostav ku – iz ja vio je Ta di} u in ter vjuu „No vom ma ga zi nu”. On je is ta kao da bi od we go vog po vla ~e wa naj vi {e ko ri sti ima li we go vi po li ti~ ki pro tiv ni ci, za tim „taj ku ni, ko ji pr vi put u isto ri ji Sr bi je ni su mo gli da u|u na otvo re na vra ta u Pred sed ni {tvo Sr bi je” i or ga -

ni zo va ni kri mi nal, ko jem je u pret hod ne ~e ti ri go di ne za dat ozbi qan uda rac. Or ga ni de mo krat ske stran ke }e, ka ko je re kao, osim we go ve od go vor no sti, ana li zi ra ti i sop stve nu jer je, po we go vim re ~i ma, u po li ti ci, osim le ga li te ta, naj va `ni je ima ti le gi ti mi tet. Pred sed nik DS-a je od ba cio spe ku la ci je o ras ko lu unu tar stran ke, ali i na ja vio sme wi va we onih ko ji ni su po sti gli o~e ki va ne iz bor ne re zul ta te. – Ne po sto ji ras kol s ko jim se su o ~a va De mo krat ska stran ka, ali ne sum wi vo da ga pri èq ku ju svi ko ji bi è le li da iza |em iz po li ti ke, ko ji bi è le li sla bu de mo krat sku stran ku, i kre i-

ra ju ga u jav noj per cep ci ji. Mo ra }u da ih raz o ~a ram – to ga ne ma u stvar no sti – ka zao je Ta di}. Ka ko je ob ja snio, Iz vr {ni od bor DS-a je na pra vio ana li zu iz bor nih re zul ta ta i oni ko ji ni su po sti gli re zul tat u skla du s po sta vqe nim kri te ri ju mi ma bi }e pro me we ni. Na pi ta we da li po sto ji mo gu} nost pra vqe wa „ve li ke ko a li ci je„, Ta di} je re kao da se tre nut no ra di na for mi ra wu ne ke dru ge vla de i ve }i ne, ali da „pro me we ne po li ti~ ke

okol no sti, me |u tim, otva ra ju mo gu} nost raz li ~i tih ko a li ci ja po sle no vih iz bo ra”.

SED NI CA PAR LA MEN TA NA JA VQE NA ZA SLE DE ]U SED MI CU

Vla da „kro ji” skup {tin ske funk ci je Riker u Beogradu

Alek san dom Vu ~i }em i Bo ri som Ta di }em. Re~ ju, kom plet na po sti zbor na par la men tar na sce na Sr bi je. Ri ke rov do la zak ne ki me di ji su pro tu ma ~i li kao „ame ri~ ku ko wi cu“, ko ja sti è u tre nut ku ka da vla du po ku {a va ju da for mi ra ju SNS, SPS i URS, da ne bi DS u ostao opo zi ci ji, a bio SPS „~i ji je li der Da ~i} s ne po èq nom po pu li sti~ kom re to e ri kom o Ko so vu“. – Ne tre ba mno go raz mi {qa ti da bi smo za kqu ~i li da po sto je sa mo dva raz lo ga ko ji mo gu na pra sno do ve sti vi so ke ame ri~ ke funk ci o ne re u Be o grad. Je dan se zo ve Ko so vo, dru gi for mi ra we vla de, a po {to su te dve stva ri me |u sob no po ve za ne, mi slim da je i Ame ri ka od lu ~i la, po ma lo ka sno, da se ume {a u for mi ra we vla de Sr bi je pa za to to ma lo i bo de o~i – ob ja {wa va za na{ list pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka u Be o gra du i stru~ wak za di plo ma ti ju i me |u na rod ne od no se dr Pre drag Si mi}. – U su {ti ni, ko a li ci ja ko ja se pra vi bi la bi oko SPS-a i SNS-a, ~i ji su li de ri sa sim pa ti ja ma okre nu tim pre ma Ru si ji, a obo ji ca su po sle iz bo ra u Sr bi ji bi li u Mo skvi. Da li to ima ne ke ve ze ili ne, te {ko je u ovom tre nut ku re }i, ali za Ame ri ku ~i ni mi se da bi ta kva vla da bi la ma we po èq na ne go ne ka „ve li ka ko a li ci ja„ ko ja bi ob u hva ta la bar SNS i DS, ako ne i SPS i dru ge. Za {to je ta naj ve }a ko a li ci ja po èq ni ja Va {ing to nu, jed no je od pi ta we ko je po vla ~i an ga `man ame ri~ kih zva ni~ ni ka, a Si mi} uka zu je na to da „mno gi po do zre va ju bi in si sti ra we SAD na woj stvo ri lo dvo tre }in sku ve -

Na pi ta we da li su de mo kra te ne {to obe }a le Va {ing to nu, {to ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja mi sli da li de ri stra na ka ko je sa da raz go va ra ju o for mi ra wu vla de Alek san dar Vu ~i} i Ivi ca Da ~i}, pa i sam pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} ne bi mo gli is pu ni ti, Si mi} ka è da „ne bi i{ao to li ko da le ko, jer bi bi le sa mo spe ku la ci je“. – Ne mam osno va da bih ta ko ne {to mo gao tvr di ti – re kao je Si mi}, uz opa sku da je „sa svim do voq no“ i ono {to je ve} re kao da se Ame ri ka ov de ak tiv no po ja vi. – Ta ko je bi lo i de ve de se tih go di na pro {log ve ka, i u pro {loj de ce ni ji. SAD bi obi~ no pre pu {ta le dru gi ma, Evro pqa ni ma i ne znam ko me, da vo de stva ri na Bal ka nu, a ka da bi za gu sti lo, on da bi Ame ri kan ci do {li u po sled wem tre nut ku, kao va tro ga sci, da za {ti te od re |e ne in te re se. Ta ko je prak ti~ no ve} 20 go di na i slu ~aj je to i sad. Si mi} sma tra da }e od go vor na pi ta we da li na kon an ga `ma na Va {ing to na Sr bi ja mo è o~e ki va ti „ve li ku ko a li ci ju„ ko ja bi ob u hva ti la i DS, do ne ti da ni ko ji pred sto je. – Oni }e nam i od go vo ri ti na pi ta we da li je ovo {to sam go vo rio ta~ no, ili je sa mo spe ku la ci ja – za kqu ~u je ovaj stru~ wak za me |u na rod ne od no se ko men ta ri {u }i ovaj an ga `man Va {ing to na, ko ji se pro du à va 8. i 9. ju la, ka da }e u Be o gra du bo ra vi ti i po mo} nik ame ri~ kog dr àv nog se kre ta ra Fi lip Gor don, po ame ri~ kim na ja va ma, kao i Ri ker, „u re dov noj po se ti re gi o nu“. D. Mi li vo je vi}

Man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i} sa op {tio je ju ~e da u ovom tre nut ku po sto ji par la men tar na ve }i na i da je to po li ti~ ka re al nost. Naj ve ro vat ni je sle de }e sed mi ce, ka ko na ja vqu je Da ~i}, bi }e iza bran pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je, a na kon to ga bi }e for mi ra na vla da. Zva ni~ nih in for ma ci ja o to me ka da bi mo gao bi ti upri li ~en na sta vak kon sti tu tiv ne se si je jo{ ne ma, ali je ju ~e u ku lo a ri ma na red ni pe tak fi gu ri rao kao naj ve ro vat ni ji ter min. Do ta da bi, ka ko se o~e ku je, mo gli bi ti okon ~a ni pre go vo ri o for mi ra wu vla de i pot pi san ko a li ci o ni spo ra zum iz me |u SNS-a, SPS–PUPS–JS-a i URS-a. Ka ko je „Dnev ni ku“ re kao do bro oba ve {te ni iz vor, pre go vo ri iz me |u ko a li ci o nih part ne ra do {li su do „ka drov skog de la“, a me sto pred sed ni ka par la men ta raz ma tra se u pa ke tu s osta lim naj vi {im dr àv nim funk ci ja ma. – Me sto pred sed ni ka Skup {ti ne spa da me |u tri naj vi {a dr àv na zva ni~ ni ka, za jed no s pred sed ni kom dr à ve i pre mi je rom. Sa mim tim, ka da se ras po de le me sta u vla di, zna }e se

ko }e u na red nom pe ri o du bi ti ~el nik par la men ta. Do sa da su u igri za tu funk ci ju bi li is kqu ~ i v o ka d ro v i SNS-a i SPS-a – po t vr d io je iz v or „Dnev ni ka“. Na{ iz vor po tvr |u je spe ku la ci je o to me da je na pred wak Ne boj {a Ste fa no vi} naj o zbiq ni ji kan di dat za pred sed ni ka Skup {ti ne. So ci ja li sti ma je uma we na {an sa da vo de par la ment u na red nom man da tu na kon

{to je li de ru SPS-a Ivi ci Da ~i }u pri pa la pre mi jer ska po zi ci ja. Za ~el nu funk ci ju u Skup {ti ni, u ime SPS-a fi gu ri ra la su tri ime na: Sla vi ca \u ki}De ja no vi}, @ar ko Ob ra do vi} i Bran ko Ru `i}. Kon sti tu tiv na sed ni ca Skup {ti na Sr bi je po ~e la je 31. ma ja po tvr |i va wem man da ta 250 po sla ni ka no vog sa zi va. U na stav ku sed ni ce ko ji sle di tre ba lo bi da bu du iza bra ni pred sed nik

Skup {ti ne, pot pred sed ni ci i se kre tar. Po slov ni kom o ra du par la men ta pro pi sa no je da pred log kan di da ta za pred sed ni ka Na rod ne skup {ti ne pod no si naj ma we 30 na rod nih po sla ni ka. Pre iz bo ra pred sed ni ka, Skup {ti na od lu ~u je o to me da li }e se gla sa ti taj no ili jav no, pro ziv kom. Za pred sed ni ka par la men ta iza bran je po sla nik za ko ga je gla sa la ve }i na od ukup nog bro ja na rod nih po sla ni ka. Na kon to ga, na pred log ~el ni ka Skup {ti ne bi }e od lu ~e no ko li ko }e pot pred sed ni ka ima ti par la ment u ovom man da tu. Do za vr {et ka kon sti tu i sa wa, sed ni com pred se da va naj sta ri ji po sla nik Za ha ri je Tr nav ~e vi} iz po sla ni~ kog klu ba LDP-a. Na dnev nom re du kon sti tu tiv ne sed ni ce je i iz bor ~la no va rad nih te la i ~la no va stal nih par la men tar nih de le ga ci ja u me |u na rod nim in sti tu ci ja ma. Pre iz bo ra no vog ka bi ne ta, par la men tar na ve }i na usvo ji }e no ve za ko ne o vla di i o mi ni star stvi ma da bi re so ri mo gli bi ti ras po de qe ni pre ma prin ci pi ma usa gla {e nim u ko a li ci o nom do go vo ru. S. Stan ko vi}

PO NO VO RA DE SKUP [TIN SKI OD BO RI

Pa stor i Ege re {i idu u Ulm No vi pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor bo ra vi }e sa skup {tin skom de le ga ci jom u ne ma~ kom gra du Ul mu od 5. do 9. ju la po vo dom odr `a va wa „Du nav skog fe sti va la”. Slu `be ni put u Ulm odo brio je ju ~e skup {tin ski Od bor za evrop ske in te gra ci je i me |u re gi o nal nu sa rad wu na svo joj pr voj sed ni ci u no vom skup {tin skom sa zi vu. To je ujed no bio i pr vi sa sta nak ne kog od 20 od bo ra

Skup {ti ne Voj vo di ne na kon we nog kon sti tu i sa wa 22. ju na. „De le ga ci ju }e pred vo di ti no vi pred sed nik Skup {ti ne I{tvan Pa stor i we gov pret hod nik [an dor Ege re {i, ko ji je u pro te klom pe ri o du imao niz zna ~aj nih ak tiv no sti u okvi ru sa rad we s re gi ja ma Du nav skog re gi o na”, ka `e se u sa op {te wu Od bo ra. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, pred stav ni ci AP Voj vo di ne za -

jed no s pred stav ni ci ma dru gih du nav skih gra do va i re gi o na tra di ci o nal no u~e stvu ju na ulm skom „Du nav fe stu”, gde raz li ~i tim ak tiv no sti ma i pro gra mi ma pred sta vqa ju i pro mo vi {u kul tu ru, tu ri sti~ ke po ten ci ja le, mu zi ku, hra nu i dru ge spe ci fi~ no sti i vred no sti na {e po kra ji ne. U sa op {te wu se do da je da je Du nav ska stra te gi ja je dan od pri o ri te ta Voj vo di ne u me |u re -

gi o nal noj sa rad wi, a da u to me Po kra jin ska skup {ti na i Vla da ima ju za pa `e nu ulo gu, kao i raz vi je nu part ner sku i pri ja teq sku sa rad wu s po kra ji nom Ba denVir tem berg i gra dom Ul mom. Od bor za evrop ske in te gra ci je i me |u re gi o nal nu sa rad wu je na svo joj pr voj sed ni ci iza brao i svog ~la na @iv ka Mar ko vi }a za za me ni ka pred sed ni ka tog skup {tin skog rad nog te la. S. N. K.

TVIT CRTICA Mi qa do mi qe Ta man ka da su svi po mi sli li da je for mi ra we vla de pri kra ju, po ~e le su no ve sum we u to da li }e do go vor bi ti po stig nut. Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} iz ra `a va sum wu na laj ni: „Pra te }i ju ~e ra {wa zbi va wa oko for mi ra wa vla de, jo{ vi {e sam u~vr stio uve re we da je ona mi qa ma da le ko od sa sta vqa wa„. Sa vet nik ne ka da {weg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti} ova ko vi di si tu a ci ju: „Jed no stav no je. Sa mo da se do go vo re Da ~i} i Vu ~i}. Pa Da ~i} i Din ki}. On da Vu ~i} i Din ki}. Pa Din ki} i Ili}. Pa Ili} i Da ~i}. Po tom Kr ko...“

za me ne pr qav ve{ me |u so bom„, „sli ko vi to“ }e Mi le ni}. Na Ja wi }e vu opa sku: „Da, ali mi se ~i ni da bi SPS ra di je po na vqa we ne go ko a li ci ju DS–SNSa. To je pri rod no jer su oni u uspo nu“, Mi le ni} }e „za go net no“: „Ima i ona na rod na: ima me sta za sve :-)„

[ta je ko me mi li je

Za me na „pr qa vog” ve {a

I u su prot nom ta bo ru vla da sli~ no ras po lo `e we. ^la ni ca DS-a Emi na Ko va ~e vi} „raz mi {qa“ na „Tvi te ru“: „Ovi dok se do go vo re; pro }i }e ~e tvr ti sep tem bar... {ta }e mo on da :-D? ’Ve li ka ko a li ci ja’ ili po nov ni iz bo ri?„, pi ta se Emi na. Na opa sku stra na~ kog ko le ge da ne „pri zi va“ no ve iz bo re, ona do da je di le mu: „Pa je l’ ti mi li ja ’ve li ka ko a li ci ja’ :-D?“

„[ta da ka èm, for mi ra we vla de da nas je sva ka ko ne iz ve sni je ne go {to je bi lo ju ~e“, pri zna je no vi nar Dra gan Ja wi}. „Mi slim na ovu vla du o ko joj se tre nut no pre go va ra. Po sto je jo{ dve mo gu} no sti: ko a li ci ja SNS–DS-a ili po na vqa we iz bo ra„. Funk ci o ner ZZ[-a Sa {a Mi le ni}, ko ji ve} da ni ma ne is kqu ~u je „ve li ku ko a li ci ju“, o no vim iz bo ri ma ka è: „Po na vqa we iz bo ra u Sr bi ji je ve ro vat no ko li ko i è qa i voj ni ka da

Svo je mi {qe we o to me {ta je bo qe iz no si i pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi}. „’Ve li ka ko a li ci ja’ je bo qa za Sr bi ju od ove slat ko-ki se lo-gor ke ko a li ci je. Bez u ku sno„, po ru ~u je Ma ja s laj ne. Na opa sku „tvi te ra {a”: „He, he, kri vo ti {to ni si i ti deo oti ma ~i ne pa da tra `i{ svoj deo.

Ma ja ~u va SMS

Ba{ me in te re su je ko li ko bi ku ka la da te Mla |a ni je iz ba cio“, Ma ja Goj ko vi} od go va ra: „Da sam hte la, sad bi NP bio u ja tu gra bqi vi ca. ^u vam SMS.“

Ka ko se to de si lo? „Tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi}„ „pra ti“ de {a va wa na po li ti~ koj sce ni Sr bi je. „Po ~eo sa sta nak Da ~i}–Din ki}. Na kra ju sa stan ka – Din ki} pre mi jer, URS ima sva mi ni star stva i Da ~i} ne zna ka ko se to de si lo„, „na ja vqu je“ „tvi ter Slo ba„.

„Je re mi }e vi” mi li o ni Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} se „`a li“ na laj ni. „Za kan ce la ri ju Vu ka Je re mi }a u UN pla ni ra se se dam mi li o na evra. Za om bud sma na, DRI i Po ve re ni ka za in for ma ci je – za jed no ma wi iz nos. Za ni mqiv od nos, zar ne?„, pi tao je [a bi} „tvi te ra {e„.

Za me nik po mo} ni ka Sa vet nik za URS-a me di je Mar ko Se la ko vi} je u „ne ve ri ci“: „Ono kad u ne kim me di ji ma is pa da da za me nik po mo} ni ka u ame ri~ koj ad mi -

ni stra ci ji ima pre sud ni uti caj na srp sku po li ti ku. Od bi jam da ve ru jem„, „pri znao“ je Se la ko vi}. Na alu zi ju no vi na ra da „za me ni ci zna ju da iz ra stu i u pre mi je re, ni kad se ne zna :)“, Se la ko vi} „ne od u sta je“: „Ovo je Za me nik Po mo} ni ka :) a i da je Bog li~ no, ovo je vla da Sr bi je“.

„Vre li” ju bi lej Na pred wak, pred sed nik no vo sad ske omla di ne Bo jan Mar ja no vi} ju ~e je obe le ìo „ju bi lej“. „Za moj ju bi lar ni 100. ’tvit’ è lim da ~e sti tam Go ra nu Kne è vi }u na po stig nu tom spo ra zu mu sa so ci ja li sti ma u Zre wa ni nu„, ob na ro do vao je Mar ja no vi}. Ne de le svi Mar ja no vi }e vo za do voq stvo. Li ga{ De jan â po „na ja vqu je“: „O~e ku ju nas sve vre li ji (po li ti~ ki) da ni u Zre wa ni nu ;)„

Ve sti te `e od tre nin ga I vr hun skim spor ti sti ma ne kad „po ne sta ne“ sna ge. Pro sla vqe ni pli va~ ^a ba Si la |i sa op {ta va na laj ni: „Ne }u vi {e da ~i tam ve sti! Sva ki dan bar jed no ubi stvo, ne ko li ko sa o bra }aj nih ne sre }a sa `r tva ma i, na rav no, pri ~e o for mi ra wu no ve vla de...„ S. St.

politika

dnevnik

NAKON SUSRETA LIDERA SPS I URS NAJAVQENO FINALIZIRAWE KOALICIONOG SPORAZUMA

Da ~i}: Ve }i ne ima, usko ro vla da Mandatar za sastav nove vlade lider SPS-a Ivi ca Da ~i} izjavio je da u ovom trenutku postoji parlamentarna ve}ina i da je to politi~ka realnost. Da~i} je, posle sastanka s predstavnicima URS-a u sedi{tu te stranke, najavio da }e slede}e sedmice biti izabran predsednik parlamenta, a da }e nakon toga biti formirana vlada. Da~i} je pri tom, osvr}u}i se na dolazak zamenika pomo}nika dr`avnog sekretara SAD Fi li pa Ri ke ra u Beograd – o kojem se spekuli{e i da je zbog uvo|ewa demokata u vladu – uveren u to da vlada SAD nema nameru da se me{a u formirawe vlade Srbije. – Koliko sam shvatio, vlada SAD nema nameru da se me{a u formirawe vlade Srbije, tako je bar zvani~no objavqeno. Vi{e puta sam se sreo s Rikerom, i to u najkriti~nijim situacijama, i spreman sam da i daqe razgovaramo – rekao je Da~i} nakon ju~era{weg sureta s liderom URS-a Mla |a nom Din ki }em. Mandatar je dodao da su SAD jedan od kqu~nih partnera Srbije i da se radi na unapre|ivawu odnosa dve zemqe, {to je potvr|eno i wegovim prethodnim

– Ako se neki stav utvr|uje po tome da li nisam vi{e s Bo ri som Ta di }em, to je neozbiqno. Uostalom, to mi niko nije ni rekao. Pitawe je da li je SNS prihvatqiviji za wih –

– Ne postoji ozbiqna dràva na svetu koja }e re}i da ne}e sprovesti dogovoreno. Da ne bi bilo nedoumica, va`no je da se razgovara o tim dogovorima jer postoje razli~ita tuma~ewa. Sve to treba definisati, ali ujedno i voditi ra~una o nacionalnim i dràvnim interesima – naglasio je Da~i}. S tim se sloìo i lider URSa Dinki}, ali i upozorio na to

Uve ren sam u to da vla da SAD ne ma na me ru da se me {a u for mi ra we vla de Sr bi je

rekao je Da~i}, odgovaraju}i na pitawe da li o~ekuje da }e mu Riker preneti stav SAD da je nepo`eqan za premijera. Da~i} je podsetio da je kao ministar policije dobio najvi{u ocenu za rad, kao i nagradu „Najevropqanin”, i ponovio da

Danas sastanak Vu~i}a i Dinki}a Delegacija Srpske napredne stranke, predvo|ena vr{iocem du`nosti predsednika stranke Alek san drom Vu ~i }em, sasta}e se danas s delegacijom Ujediwenih regiona Srbije i wihovim liderom Mla |a nom Din ki }em, najavqeno je ju~e iz SNS-a. Sastanak }e biti odr`an u sedi{tu SNS-a, s po~etkom u 10 sati. S Mla|anom Dinki}em i rukovodstvom URS-a ju~e je razgovarao mandatar za sastav nove vlade Srbije i predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivi ca Da ~i}. anga`manom kao ministra policije tokom prethodne ~etiri godine. Predsednik SPS-a je naglasio da se nije „takmi~io” na izborima u Velikoj Britaniji, Rusiji, SAD, ve} u Srbiji, i da, ako nekome treba da odgovara, to je onda srpski narod.

tio na to da je kao mandatar razgovarao i sa SNS-om i da je posle svih tih razgovora potpuno jasno da je postojawe ve}ine politi~ka realnost koju treba preto~iti u formirawe vlade.

zato ne razume za{to sada ne bi bio prihvatqiv za premijera. Posle razgovara s Dinki}em o formirawu nove vlade, Da~i} je rekao da }e socijalisti, SNS i URS ubrzo „finalizirati koalicioni sporazum koji }e potpisati sve strane”. Da~i} je podse-

– Ako imam ve}inu za formirawe vlade, onda imam. Ako nemam, onda }emo da se objasnimo zbog svega pa }emo i}i na nove izbore pa }emo videti za koga }e narod da glasa, da li za one koji imaju podr{ku u inostranstvu, a nemaju u svojoj zemqi, ili obrnuto – rekao je Da~i}. Na pitawe da li postoji mogu}nost „velike koalicije„ DSa i SNS-a, Da~i} je rekao da ona postoji od samog po~etka, ali da on sigurno ne}e vratiti mandat zato {to neko `ali za „velikom koalicijom„. Mandatar je rekao da }e budu}a vlada primeniti sve {to je prethodna dogovorila s Pri{tinom na pregovorima u Briselu o pitawu Kosova i Metohije, i da }e biti faktor mira i stabilnosti, o ~emu je ve} razgovarao s mnogim liderima u regionu jer je „nova vlada i nova {ansa”. Da~i} je precizirao da vlada ima obavezu da sprovede dogovoreno, i naglasio da se neosnovano podgrevaju sumwe da se to ne}e dogoditi.

„da se o dogovorenom u Briselu saznaje na par~e”. Dinki} je obe}ao da }e javnost u potpunosti biti obave{tena o svim postignutim dogovorima, kada budu}a vlada dobije kompletnu dokumentaciju o razgovorima Beograda i Pri{tine. Predsednik URS-a je istakao da pretpostavqa da je ono {to je dogovoreno – i potpisano, i ponovio stav Ivice Da~i}a da nema ozbiqne vlade ako se ne sprovede ono {to je dogovoreno. Dinki} je naveo da je ekonomska situacija u zemqi izuzetno te{ka, dodaju}i da zbog toga u ovoj godini ne}e mo}i ni{ta da urade, ali da }e uz konsultacije s privrednicim i sindikalcima odrediti ekonomske mere koje treba da pomognu Srbiji. On je istakao da teret tih mera ne}e snositi sirima{ni nego bogati gra|ani. Osim Da~i}a, sastanku u prostorijama URS-a su, u ime SPSa, prisustvovali i potpredsednici SPS-a i URS-a @ar ko Ob ra do vi} i Ve ri ca Ka la no vi}, kao i ~lanovi Predsedni{tva URS-a Su za na Gru bje {i}, Ve ro qub Ste va no vi} i Bo {ko Ni ~i}. D. Milivojevi}

URS: Voj vo |a ni ta o ci ^an ka i Paj ti }a Pokrajinski odbor URS-a saop{tio je ju~e da je u Vojvodini ubedqivu izbornu pobedu odneo DS, da on ima komotnu ve}inu nakon dogovora sa SVM-om, a da nakon gotovo dva meseca Vojvo|ani jo{ ne znaju kada }e imati vladu, ko }e obavqati kqu~ne funkcije, niti koje stranke }e je ~initi jer DS ne mo`e da se dogovori s LSV-om o tome da li }e u~estvovati u vlasti. „Dok se oni dogovaraju, vreme prolazi, rokovi za formirawe vlade stalno se po-

meraju, a Vojvo|ani ~ekaju, taoci su Ne na da ^an ka i Bo ja na Paj ti }a, a ~eka i zakon o finansirawu nadle`nosti Vojvodine„, saop{tio je PO URS-a. U saop{tewu se ka`e da DS „konstantno opomiwe da nova republi~ka vlada mora biti pa`qiva i odgovorna prema Vojvodini„ i dodaje: „A gde je odgovornost budu}e pokrajinske vlasti prema istoj toj Vojvodini?” „Prethodna pokrajinska vlada, predvo|ena DS-om, uspela je da u dva mandata, ko-

liko su bili na ~elu Pokrajine, od Vojvodine napravi nedovoqno razvijeni region. Prvi put od 1918. Vojvodina je u dru{tvu onih koji imaju mawi procenat bruto dru{tvenog proizvoda od republi~kog. I nezaposlenost u Vojvodini je najve}a u dr`avi„, saop{tio je PO URS-a, koji smatra da „budu}u pokrajinsku vlast ~eka ozbiqan posao da bi sebi dozvolila ve} na po~etku da se tako neodgovorno pona{a”. S. N. K

REKLI SU

Ni ko li}: Ni je is k qu ~e na „ve li ka ko a li ci ja” Direktor Centra za prou~avawe alternativa Mi lan Ni ko li} ne iskqu~uje mogu}nost „velike koalcije„ jer bi, kako veruje, takvo re{ewe u Nemawinoj 11 volele da vide mo}ne zemqe sveta, me|u kojima, podvla~i, SAD nisu jedine. Nikoli} ukazuje na to da SAD predwa~e u tom stavu, ali da wega istovremeno zastupaju i dve najja~e evropske zemqe – Velika Britanija i Nema~ka, i to s ciqem da se za mandata slede}e vlade „zavr{i posao s Kosovom”. – Koalicija SNS-a i DS-a bi bila stabilna, s dvotre}inskom ve}inom i lako bi mogla izdr`ati napade opozicije. Rezultat svega toga treba da bude sre|ivawe odnosa s Kosovom, koje ne mora da zna~i formalno priznavawe ve} ure|enu situaciju bez koflikata na granicima i sukoba srpske mawine i kosovskih vlasti – rekao je Nikoli} Tanjugu.

Qa ji}: Ka sno za ta kav ras plet

De ja no vi}: Sve je mo gu }e

Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Ra sim Qa ji} izjavio je Tanjugu da bi formirawe „velike koalicije„, za koju mediji javqaju da bi bila i Americi po voqi, bilo najboqe za dr`avu, ali da misli da je za takav rasplet kasno. – Ja sam i pre i posle izbora i tvrdio da je to za Srbiju najboqa varijanta, na`alost, najboqe varijante su ~esto u Srbiji najmawe realne i pla{im se da je tako i s ovom idejom – izjavio je Qaji}. On je konstatovao da se oti{lo predaleko u formirawu druga~ije komponovane vladaju}e ve}ine da bi se sada ponovo aktualizovala mogu}nost pravqewa „velike koalicije„. Ipak, poru~uje da bi koalicija DS-a i SNS-a doprinela ukupnoj politi~koj stabilnosti u zemqi, pove}ala reformske kapacitete vlade i omogu}ila re{avawe te{kih problema s kojima se Srbija suo~ava, poput problema Kosova.

Potpredsednica SPS-a Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} ka`e da o~ekuje uspeh pregovora SPS-a sa SNS-om i URS-om o novoj vladi, a zvani~an izbor vlade krajem jula. – O~ekujem da naredne nedeqe bude nastavak konstitutivne sednice parlamenta, na kojoj }e biti izabrano rukovodstvo Skup{tine, sastavi odbora i na{ih delegacija u me|unarodnim institucijama, a 23. ili 24. jula ona na kojoj treba da bude izabrana nova vlada – rekla je Slavica \uki}Dejanovi}. Ona je kazala da su pregovori sa SNS-om i URS-om „energi~niji i br`i” nego {to su bili s Demokratskom strankom. Slavica \uki}-Dejanovi} ne iskqu~uje ni koaliciju SNS-a i DSa u slu~aju propasti pregovora koje vodi SPS. – Ma, kakvi iskqu~eno. I to je mogu}e. Eto, pregovarali smo s Bo ri som Ta di }em 50 dana, pa ni{ta. U igri je sve, pa i koalicija SNS-a i DS-a – kazala je Slavica \uki}-Dejanovi}, doskora{wa predsednica Skup{tine Srbije.

sreda4.jul2012.

Su bo ti ca: DS i SVM opet za jed no? Predsednik SVM-a I{tvan Pa stor je najavio da }e danas u podne biti potpisan koalicioni sporazum izme|u DS-a i SVM-a o formirawu vlasti u Subotici. O~igledno je SVM pristao na to da vlast ~ini „velika koalicija„, koju }e, osim stranaka oko DS-a i SVM-a, ~initi koalicija oko SPS-a, LSV, LDP, buweva~ke stranke. Tako }e lokalna vlast brojati 56 odbornika od 67 i imati stabilnu ve}inu. – O~ekujem da }e nakon potpisivawa koalicionog sporazuma da se u pet odr`i i zasedawe lokalnog parlamenta, na kojem bi trebalo da se donesu sve odluke koje se odnose na konstituisawe vlasti – isti~e Pastor, koji je izabran i za predsednika Skup{tine Vojvodine. – O personalnim re{ewima ne mogu jo{ da govorim, ali gradona~elnika daje DS, a predsednika Skup{tine grada mi. [to se ti~e formirawa Gradskog ve}a, mi bi trebalo da dobijemo tri resora. Treba da daqe gradimo poverewe. S. I.

Zre wa nin: Spo ra zum na pred wa ka i so ci ja li sta Od koalicije izme|u Demokratske stranke i Socijalisti~ke partije Srbije u Zrewaninu nema ni{ta. Posle dugih i neuspelih pregovora s demokratama, socijalisti su odlu~ili da se okrenu napredwacima, {to je ju~e i zvani~no saop{teno na vanrednoj konferenciji za novinare u prostorijama Gradskog odbora SNS-a. ^lan Predsedni{tva SNS-a i kandidat te partije za gradona~elnika Go ran Kne `e vi} potvrdio je da je postignut sporazum o saradwi u Skup{tini grada Zrewanina izme|u Koalicije “Pokrenimo Zrewanin” i koalicije okupqene oko SPS-a. – Izuzetno je dobro {to }e u lokalnom parlamentu zajedni~ki nastupati koalicija koja je dobila

poziv i svim drugim do sada opozicionim odbornicima da, uva`avaju}i novu politi~ku realnost, podr`e promene koje su neophodne za dobrobit Zrewanina – poru~io je

Kne`evi}, i pojasnio da se sporazum izme|u SNS-a i SPS-a temeqi na predlogu napredwaka o podeli vlasti, o kojem je javnost ve} upoznata. Dodao je da }e do petka biti dogovorena konkretna re{ewa po

Ko je tre}i partner? SNS i SPS imaju 33, od ukupno 67 odbornika u zrewaninskom parlamentu. Dakle, fali im jedan mandat da bi imali ve}inu. Taj tas na vagi mogao bi biti SVM sa svoja dva odbornika, ali i neko od prebega iz DS-a jer se ju~e nezvani~no moglo ~uti da }e podr{ku napredwacima dati neki od odbornika s liste “Izbor za boqi ìvot – Boris Tadi}”. Kneèvi} ju~e nije èleo da govori o tome. najvi{e glasova i koalicija koja je u najve}oj meri popravila svoj izborni rezultat od pre ~etiri godine – kazao je Kneèvi}. – Na{ sporazum se zasniva na uvaàvawu izborne voqe Zrewaninaca, koji su velikom ve}inom glasali za promenu dosada{we gradske vlasti. On je najavio da }e novoformirana koalicija nastupiti u petak na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada s jedinstvenom politikom i jedinstvenim predlozima po svim ta~kama dnevnog reda. – O~ekujem da se do petka ovoj koaliciji pridruì i Savez vojvo|anskih Ma|ara, a otvoren je

svim ta~kama dnevnog reda, a to zna~i predloge za imenovawe novih gradskih funkcionera. Predsednik Gradskog odbora SPS-a @eq ko Ma lu {i} rekao je da je koalicija okupqena oko te stranke u ponedeqak zapo~ela prve zvani~ne pregovore sa SNS-om. Podsetimo, u novom sazivu Skup{tine grada Zrewanina koalicija okupqena oko SNS-a }e imati 25 odbornika, lista “Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}” 15, Liga socijaldemokrata Vojvodine 13, koalicija SPS–PUPS–JS-a osam, Srpska radikalna stranka ~etiri i Savez vojvo|anskih Ma|ara dva mandata. @. Balaban

NASTAVAK KONSTITUTIVNE SEDNICE BA^KOPALANA^KE SKUP[TINE

La ~an ski na ~e lu Skup {ti ne Kada su pre dva dana dva odbornika „Dveri“ prihvatila da u|u u koaliciju sa SNS-om, SPS-om i DSS-om, a to je 23 od 42 odbornika koliko broji lokalni parlament, ju~era{wa sednica SO Ba~ka Palanka smatrana je kao rutinska stvar u „poslu“ koji se zove formirawe lokalne vlasti. Me|utim, izgleda, kao po tradiciji – jer ovde su u posledwoj deceniji dva puta uvo|ene privremene mere – i ovoga puta desilo se {ta se desilo. A desilo se da se posle uvodne rasprave o dnevnom redu lokalni parlament, umesto 42 odbornika, sveo na 23. Demokrate (wih devet), radikali (sedam) i stranke nacionalnih mawina, Stranka vojvo|anskih Slovaka (dva) i SVM (jedan) napustili su nastavak konstitutivne sednice. Ceo problem je, izgleda, u Ba~koj Palanci ponovo to {to su tri odbornika DSS-a i SNS-a – a ispostavilo se da su ili funkcioneri ili direktori javnih preduze}a – podneli ostavke na mesto odbornika pre prve konstitutivne sednice.

Skup{tinska ve}ina pozivala se na tzv. „slu~aj Kula“, a Dra gan Bo za lo zamerio je kandidatu za svog naslednika, predsedniku Op{tinskog odbora SPS-a Bo ja nu Rad ma nu, da nema ve}ih i mawe ve}ih kr{ewa zakona (navodno je to rekao Radman), a da se, ako misle da }e svojom vla{}u u Beogradu sve re{iti, grdno varaju. Kada je, posle mnogo pauza, pri~e i ube|ivawa, do{lo do toga 19 odbornika napusti skup{tinsku salu, ve}ina s 23 od 42 odbornika, ali s tri odbornika koji nisu imali verifikovane mandate, SNS, SPS, DSS i „Dveri“ krenuli su u konstituisawe lokalnog parlamenta. To {to u sali nije bilo odbornika DS-a, SRS-a, SVS-a, SVM-a nije smetalo da se za predsednika Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka izabere Mi ta La ~an ski iz DSS-a (veterinarski tehni~ar), ina~e predsednik Op{tinskog odbora DSS-a u Ba~koj Palanci, a wegova zamnica je Ma ja Pi li po vi} iz koalicije SNS-a i Pokreta socijalista. M. Suyum

ekonomija

sreda4.jul2012.

dnevnik

NAFT NA IN DU STRI JA SR BI JE PLA NI RA VE LI KE IVE STI CI JE I MO DER NI ZA CI JU

STRAN CI OPET PO BE DI LI NA TEN DE RU

NIS osva ja Bal kan i ula `e ne ko li ko mi li jar di evra

Ita li ja ni nam gra de pru ge

@e le zni ce Sr bi je i ita li jan ski kon zor ci jum „JV Italiana Costruzioni – Consorzio Armatori Ferroviari Italy” pot pi sa li su ju ~e u Be o gra du ugo vor za iz vo |e we gra |e vin skih ra do va na iz grad wi no ve dvo ko lo se~ ne pru ge od sta ja li {ta Gi qe do sta ni ce Pa ra }in, za br zi ne do 160 ki lo me ta ra na ~as. – Re~ je o iz grad wi `e le zni~ kog Ko ri do ra 10 na va `noj de o ni ci, du `i ne 10,5 ki lo me ta ra, a po sao je do de qen naj kva li tet ni joj i naj po voq ni joj po nu di – od 16,2 mi li o na evra – re kao je za Ta njug ge ne ral ni di rek tor „@e le zni ca Sr bi je„ Mi lo van Mar ko vi} po sle pot pi si va wa ugo vo ra. On je ka zao da je rok za iz grad wu no ve dvo ko lo se~ ne pru ge 415 da na.

– U na red ne tri go di ne Naft u rad mo der ni zo va na Ra fi ne ri od go vor nost – Krav ~en ko je re na in du stri ja Sr bi je pla ni ra da je naf te u Pan ~e vu, a po ~et kom kao da su za to usvo je ni stan dar u raz voj i mo der ni za ci ju po slo na red ne go di ne pla ni ra no je da di ko ji se i pri me wu ju. va wa ula è po 500 mi li o na evra po~ ne mo der ni za ci ja ra fi ne ri Ge ne ral ni di rek tor NIS-a go di {we, a od 2015. go di ne po je u No vom Sa du. Uz to, re kao je po no vio je plan da se do 2020. go mi li jar du evra – iz ja vio je ge ne Krav ~en ko, zna ~aj ne svo te NIS di ne zna ~aj no po ve }a pro iz vod ral ni di rek tor NIS-a Ki ril pla ni ra da ulo ì u {i re we ma - wa – na oko pet mi li o na to na Krav ~en ko. lo pro daj ne mre è i otva ra we naf te i ga sa, dok je sa da {wa Pred sta vqa ju }i iz pro iz vod wa 1,7 mi lion ve {taj o odr ì vom raz to na, kao i plan da re NIS pla n i r a da ulo ` i u {i r e w e vo ju NIS-a za 2011. go zer ve naf te i ga sa u ma lo pro daj ne mre è i otva ra we di nu, Krav ~en ko je re 2020. go di ni bu du 120 ben zin skih pum pi u ze mqa ma kao da }e u na red ne tri pu ta ve }e od te ku }e go di ne 30 od sto in ve pro iz vod we. u okru è wu – Bu gar skoj, Ru mu ni ji sti ci ja bi ti usme re no u [to se ti ~e ce na i Bo sni i Her ce go vi ni pre ra du, isto to li ko u naft nih de ri va ta u na pro iz vod wu naf te i ga red nom pe ri o du, Krav sa, dok }e 40 od sto bi ti usme re no ben zin skih pum pi i ze mqa ma u ~en ko je re kao da one za vi se od u pro met. On je is ta kao da }e od okru è wu – Bu gar skoj, Ru mu ni ji kre ta wa ce na si ro ve naf te na 2015. go di ne 95 od sto in ve sti ci - i Bo sni i Her ce go vi ni. Is ta svet skom tr ì {tu i kur sa di na ra. ja bi ti usme re no u pro iz vod wu. kav {i da NIS svo je po slo va we Iz ve {taj o odr ì vom raz vo ju Po we go vim re ~i ma, u ok to za sni va na tri prin ci pa – eko NIS-a za 2011. go di nu oce wen je vi bru bi tre ba lo da bu de pu {te na no mi ja, eko lo gi ja i so ci jal na {om oce nom B+, u od no su na 2010,

{to uka zu je na zna ~a jan na pre dak ko ji je ostva ri la ta kom pa ni ja. Di rek tor re vi zor ske ku }e KPMG Bo ris Mi lo {e vi} re -

U KRI ZI SE NI SMO BA[ SVI SVE GA OD RE KLI

Kom pa ni ja „Ita li ja na ko stru ci o ni” u~e stvu je u Sr bi ji u re a li za ci ji pro jek ta „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” u Kra gu jev cu. Ita li jan ski kon zor ci jum imao je naj po voq ni ju po nu du na me |u na rod nom ten de ru, na ko ji je pri spe lo 15 po nu da iz de set evrop skih ze ma qa, ukqu ~u ju }i i do ma }a pred u ze }a. Fi nan si ra we je obez be |e no iz kre di ta Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. – Ovo je ma li po sao u od no su na sve ono {to nas ~e ka na è le zni~ kom Ko ri do ru 10, ali je od iz u zet ne va `no sti jer ko na~ no po ~i we mo mo der ni za ci ju ne kih de o ni ca na Ko ri do ru – is ta kao je Mar ko vi}. Pred stav nik ita li jan skog kon zor ci ju ma Bo jan Sta rec je re kao da fir ma „Ita li ja na ko stru ci o ni” ima tra di ci ju du gu vi {e od 120 go di na, dok je u Sr bi ji pri sut na tri go di ne. – Mi smo je dan od glav nih iz vo |a ~a na pro jek tu ob no ve „Za sta vi ne„ fa bri ke u Kra gu jev cu, od no sno pro jek tu „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja„ – ka zao je Sta rec, na vo de }i da su za iz grad wu pru ge od Gi qa do Pra }i na uze li naj bo qe ita li jan ske part ne re ko ji su za to bi li sprem ni, „po {to ni su svi u Ita li ji bi li sprem ni da se upu ste u avan tu ru ko ja se zo ve Sr bi ja”. On je ka zao da je rok od 415 da na vr lo am bi ci o zan i da je ce na na sa moj gra ni ci is pla ti vo sti, ali da }e po sao ura di ti do bro i u pred vi |e nom ro ku, kao i da su sprem ni za sa rad wu i na dru gim pro jek ti ma na Ko ri do ru 10, ali i ob no vi pru ge Be o grad–Bar. Po mo} nik mi ni stra in fra struk tu re za du èn za è le zni cu De jan La si ca je ka zao za Ta njug da }e Mi ni star stvo pru ì ti svu po dr {ku tom pro jek tu. – Tim pro jek tom }e bi ti eli mi ni sa no usko gr lo ko je da nas po sto ji na è le zni~ kom Ko ri do ru 10, {to }e do pri ne ti ve }im br zi na ma u put ni~ kom i te ret nom sa o bra }a ju.

HIT NO NA ]I RE [E WE ZA @E LE ZA RU

Po lo vi na Sr bi je spre mi la pa re za le to va we Sva ki dru gi gra |a nin Sr bi je pla ni ra da pu tu je ne gde to kom let weg od mo ra, po ka za lo je is tra ì va we ko je je spro ve la kom pa ni ja „Vi za”. Po lo vi na srp skih tu ri sta }e ove go di ne na od mo ru pro ve sti de set da na i za to vre me po tro {i ti pro se~ no 300 evra, sa op {ti la je ju ~e ta kom pa ni ja. Go to vo po lo vi na qu di iz Sr bi je {te di za od mor, i to naj ~e {}e oko {est me se ci. Dve tre }i ne onih ko ji pu tu ju ne pla ni ra ju da po ve }a ju svoj bu xet za od mor, 34 od sto }e po tro {i ti vi {e, dok 14 od sto is pi ta ni ka pla ni ra da sma wi xe pa rac na mo ru. Re zul ta ti is tra ì va wa ko je je spro ve la kom pa ni ja „Vi za” po ka zu ju da 53 od sto Sr ba pla ni ra da ide na let wi od mor, dok 44 od sto wih ne }e pu to va ti to kom le ta – kao glav ni raz log na vo di se lo {a fi nan sij ska si tu a ci ja. Vi {e od 40 od sto is pi ta ni ka pla ni ra da od mor is ko ri sti u ju lu ili av gu stu, dok }e 65 od sto wih le to va we pro ve sti na ne koj od mor skih de sti na ci ja. Go to vo po lo vi na is pi ta ni ka }e iz naj mi ti pri vat ne so be ili stu di je, dok sa mo jed na ~e tvr ti na pla ni ra sme {taj u ne kom od ho te la. Is tra ì va we je po ka za lo da Sr bi naj vi {e vo le da let wi od mor pro ve du na mo ru, a me |u po pu lar nim de sti na ci ja ma su Gr~ ka, Cr na Go ra, Tur ska i sve ~e {}e Hr vat ska. In te re sant no je i to da se jed na tre }i na is pi ta ni ka od lu ~i la za

Ka da je re~ o {ted wi za let we od mo re, is tra ì va we je po ka za lo da 42 od sto is pi ta nih {te di za od mor od dva do pet me se ci, dok 17 od sto {te di do go di nu da na pri stu pa~ ni je aran `ma ne u Sr bi ji, ve }i na wih bi ra se o ski tu ri zam ili po se tu „vel nes” i spa-cen tri ma. Pro se~ na po tro {wa za ova kav vid od mo ra je oko 150 evra. Na osno vu re zul ta ta, go to vo po lo vi na u~e sni ka is tra ì va wa }e pro ve sti de set da na na let wem od mo ru, dok }e 18 od sto an ke ti ra nih uì va ti u od mo ru iz me |u 11 i 15 da na. Po ro di~ na pu to va wa su naj ~e {}i vid od mo ra u Sr bi ji jer vi {e od po lo vi ne is pi ta ni ka pla ni ra

da pro ve de svoj go di {wi s po ro di com, dok pe ti na pla ni ra da ide na od mor s pri ja te qi ma. In te re sant no je i to da vi {e mu {ka ra ca pla ni ra da ide na od mor ne go `e na. Ka da je re~ o {ted wi za let we od mo re, is tra `i va we je po ka za lo da 42 od sto is pi ta nih {te di za od mor od dva do pet me se ci, dok 17 od sto {te di do go di nu da na. Re zul ta ti su po ka za li da dve tre }i ne srp skih tu ri sta or ga ni zu je put sa mo stal no, dok ~e tvr ti na ko ri sti uslu ge tu ri sti~ kih agen ci ja.

kao je da NIS mo è da te ì i naj vi {oj oce ni A, i tre ba da po slu ì kao pri mer osta lim kom pa ni ja ma D. Ml.

Ti hi hod ili...

Na osno vu is tra ì va wa ko je je spro ve la „Vi za”, pro se ~an bu xet za let wi od mor je oko 350 evra. Na pi ta we ko li ko nov ca pla ni ra ju da po tro {e, 44 od sto od go va ra od 101 do 300 evra, 18,8 od sto do 100 evra, 24,8 od sto pla ni ra da po tro {i od 301 do 600 evra, dok sa mo de set od sto pla ni ra od 601 do 1.000 evra. Is tra ì va we je po ka za lo da }e 34 od sto srp skih tu ri sta po tro {i ti vi {e nov ca ove go di ne ne go pro {le, 35 od sto }e po tro {i ti isto, dok }e 14 od sto po tro {i ti ma we nov ca ove go di ne. Tro {ko ve pla ni ra ju da sma we naj ~e {}e ta ko {to }e bi ra ti pri stu pa~ ni je de sti na ci je, ali i sma wi va wem bu xe ta za re sto ra ne i ka fi }e. [o ping i sme {taj su, ta ko |e, stva ri na ko ji ma su sprem ni da u{te de. Osim to ga, na ~in na ko ji pla ni ra ju da u{te de je da sa mi or ga ni zu ju svoj od mor, ume sto da ko ri ste uslu ge agen ci ja. Is tra ì va we je po ka za lo da je ke{ naj ~e {}e sred stvo pla }a wa put nih tro {ko va, po {to tri ~e tvr ti ne srp skih tu ri sta pla ni ra da sve tro {ko ve pla ti na taj na ~in. No vac u ke {u u kom bi na ci ji sa ~e ko vi ma ili kre dit nim kar ti ca ma je znat no re |i me tod pla }a wa se dam do osam od sto is pi ta ni ka. Kvan ti ta tiv no is tra ì va we ko je je spro ve la agen ci ja „Ma smi”, ob u hva ti lo je gra |a ne oba po la, sta ro sti od 18 do 64 go di ne, po de qe no na re gi o ne Be o gra da, Voj vo di ne i cen tral ne Sr bi je.

Ob u sta vqa we pro iz vod we u „@e le za ri Sme de re vo” sta vqa wem i dru ge pe }i na „ti hi hod” ni je do bro re {e we za za po sle ne i pri vre du, a vla da Sr bi je tre ba ozbiq no da tra ì re {e we tog pro ble ma kroz pro da ju ili re struk tu ri ra we, oce ni li su stru~ wa ci u iz ja va ma za Ta njug. Pro fe sor na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du Qu bo drag Sa vi} re kao je da se ne mo è o~e ki va ti da }e do sep tem bra bi ti na |en stra te {ki part ner za @e le za ru, ima ju }i u vi du da je Sme de re vo na pu stio „Ju-Es stil”, kao je dan od ve }ih svet skih pro iz vo |a ~a ~e li ka i gvo `|a. – To zna ~i da u ovom tre nut ku ne ma do voq no tra `we za pro iz vo di ma ko ji se pro iz vo de u sme de rev skoj è le za ri – ka zao je Sa vi}. Po we go vim re ~i ma, pla }e no od su stvo za 5.500 rad ni ka ko li ko je za po sle no u „@e le za ri Sme de re vo”, {to je pred vi |e no kao op ci ja dok je dru ga vi so ka pe} na „ti hom ho du”, mo è po tra ja ti ne ko li ko me se ci i tre ba tra ì ti dru go re {e we. – Ako @e le za ra ne bu de pro da ta, zna ~i da }e naj ve }i broj tih qu di iz gu bi ti po sao, a ti me i oko 20.000 qu di iz Sme de re va si gur nu eg zi sten ci ju. Zna ~a jan deo sme de rev ske pri vre de, uslu `nog i ne kih dru gih sek to ra ì veo je od @e le za re. To se ve} ose ti lo i na sto pu in du strij ske pro iz vod we, ko ja je dra ma ti~ no sni è na, i na iz vo zu, ko ji je ta ko |e opao – oce nio je Sa vi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

112,9600

115,2653

117,9164

112,6142

Australija

dolar

91,9870

93,8643

96,0232

91,7054

Kanada

dolar

88,2224

90,0229

92,0934

87,9524

Danska

kruna

15,1906

15,5006

15,8571

15,1441

Norve{ka

kruna

15,0243

15,3309

15,6835

14,9783

[vedska

kruna

12,9420

13,2061

13,5098

12,9024

[vajcarska

franak

93,9845

95,9026

98,1084

93,6968

V. Britanija

funta

140,7075

143,5791

146,8814

140,2768

89,6579

91,4877

93,5919

89,3835

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 7. 2012. godine

Promet

4.500

475.500

AIK banka a.d. , Ni{

2,64%

1.324

465.882

Danubius a.d. , Novi Sad

1,28%

7.900

244.900

Soko Nada [tark a.d. , Beograd

0,66%

912

18.210

TE - TO a.d. , Senta

0,44%

5.725

74.425

Pet akcija s najve}im padom Energoprojekt Visokogradwa a.d.

Promena %

Cena

Promet

-17,50%

330

15.840

-9,80%

902

9.020

Telefonija a.d. , Beograd

-7,69%

144

288

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-5,06%

4.148

157.608

Galeb GTE a.d. , Beograd

-4,96%

249

498

Vojvo|anskih top-pet akcija

dolar

Cena

15,21%

Filip Moris a.d.

SAD

Promena %

[ajka{ka fabrika {e}era a.d. Pekara 1. maj a.d. , Vr{ac

BELEX 15 (430,26 0,19) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Jubmes banka a.d. , Beograd

-0,03%

10.972

1.206.900

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

2.300

1.002.800

AIK banka a.d. , Ni{

2,64%

1.324

465.882

Galenika Fitofarmacija a.d.

-1,81%

2.121

178.130

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-5,06%

4.148

157.608

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,53%

321

32.100

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

750

7.500

NIS a.d., Novi Sad

0,17%

604

2.838.781

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,27%

370

889.661

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

400

150.434

Promena %

Cena

Promet

15,21%

4.500

475.500

Soja protein a.d. , Be~ej

-3,58%

511

75.996

0,00%

5.280

279.840

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

-1,65%

1.611

46.716

0,00

6.500

0,00

310

0,00

Danubius a.d. , Novi Sad

1,28%

7.900

244.900

Alfa plam, Vrawe

Be~ejska Pekara a.d. , Be~ej

0,00%

250

220.750

Tigar, Pirot

Crvenka fabrika {e}era a.d.

-0,22%

8.980

179.600

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda4.jul2012.

DR @A VE BIV [E SFRJ NI SU US PE LE DA NA PRA VE NI JE DAN PROBOJ NA TRE ]A TR @I [TA

Ne ma mo mi ni {ta ni za Afri ku ni za Azi ju...

NA ROD NA BAN KA SR BI JE PRE DA LA GO DI [WI IZ VE [TAJ SKUP [TI NI

Jav ni dug pre {ao sve gra ni ce Novi saziv Skup{tine Srbije, ba{ kao i novi vladu, ~ekaju vru}e ekonomske teme. Deo analiza i preporuka ve} su dobili, i to putem izve{taja o radu Narodne banke Srbije za 2011. koji je parlamentu dostavqen 29. juna. Na{a centralna monetarna institucija skre}e pa`wu poslanicima na to da je, uprkos pozitivnim pokazateqima, kao {to je pad inflacije, prisutan i niz drugih koji ugro`avaju finansijsku stabilnost zemqe. To su rast javnog duga, potencijalna kriza u evrozoni te stagnacija i nelikvidnost privrede. Javni dug je prema{io ne samo granicu koja je definisana zakonom ve} i nivo iznad kojeg je kriza javnog duga mogu}a. Zato je neophodno sna`no fiskalno prilago|avawe. NBS upozorava na to da bi rizik krize u evrozoni mogao zna~ajnije uticati na Srbiju jer je kod nas veoma veliki udeo, ~ak 73,8 odsto, stranih banaka u aktivi bankarskog sektora. Osim toga, Srbija ima obimnu trgovinsku saradwu sa zemaqa evrozone, {to bi se tako|e moglo negativno odraziti na daqa ekonomska kretawa. Poseban problem u budu}nosti bi mogao predstavqati rast problemati~nih kredita. Oni su

krajem 2011. iznosili 19 odsto od ukupno odobrenih. To je jo{ izra`enije u sektoru privrede, gde su ti zajmovi dosegli nivo od 24,6 odsto. Kod stanovni{tva negativni trendovi stagniraju i iznose 9,1 odsto. Da bi ubla`io ta kretawa, NBS je obezbedio poslovnim bankama povoqne uslove za reprogramirawe kredita du`nicima. Ali rast problemati~nih zajmova se nastavio i oni su u martu dosegli 20,4 odsto. U NBS-u smatraju da svi ti negativni pokazateqi ukazuju na to da je neophodno da se {to pre formira nova vlada, i to koja }e biti u stawu da obuzda javnu potro{wu i obezbedi uslove za oporavak privrede. Da bi smawio uticaj rizika na finansijsku stabilnost zemqe, NBS je nastavio i ove godine da pa`qivo sprovodi mere monetarne politike kao i poja~ani nadzor nad finansijskim institucijama. To podrazumeva i primenu standarda Bazel 2, te racionalno upravqawe deviznim rezervama. Novim standardima bankarski sistem mora se dodatno obezbediti i stvoriti preduslovi za smawewe rizika da se ne bi ponovio slu~aj Agrobanke. Odnosno, na{ finansijski sistem mora se za{titi od nesavesnih pojedinaca. D. V.

Upr kos ve li kim pri ~a ma, skupovima, promocijama, samitima i dogovorima, zajedni~ki nastup dràva biv{e SFRJ na tre}im trì{tima nije doneo nikakve rezultate. Osvajawe Afrike preko Libije, Azije kroz Irak i Kuvajt, ili dràva biv{eg SSSR-a uz obilatu pomo} udruènih gra|evinara i industrije koja treba da ih prati, vi|eno je kao recept za lak{i izlazak iz krize i borbu sa sve ja~om konkurencijom. Sastanaka je bilo i bi}e, ali konkretnih rezultata jo{ nema, nije ugovoren nijedan zajedni~ki posao u nekoj tre}oj zemqi. Pot pred sed nik Pri vred ne komore Srbije Mi ro slav Mi le ti} ukazuje na to da nije bilo pomaka u saradwi s tre}im trì{tima a u vezi s regionalnim proizvodima. – Da bismo do{li do regionalnog proizvoda, potrebno je da imamo razvijenu industrijsku proizvodwu, a poznato je da je u celom regionu do{lo do pada industrijske proizvodwe koja je na nivou 40 odsto one iz 1989. godine – rekao je Mileti}. – Na posledwem komorskom susretu zemaqa koje su u oblasti CEFTA sporazuma bilo je re~i na tu temu i zakqu~eno je da je neo p hod no iz gra di ti ozbiqniji pristup u stvarawu zajedni~kog proizvoda – kaè za na{ list predsednik Privredne komore Vojvodne Rat ko Fi li po vi}, koji je se slaè s kolegom iz PKS-a da je najve}i problem to {to nemamo industriju. – Svi smo mali i nedo-

Kao pa ro la Zajedni~ki nastup na tre}im trì{tima prethodnih godina je u stvari bio kao neka parola koju su politi~ari s ovih prostora izgovarali kada bi se na{li zajedno i kada ni{ta drugo u stvari i nisu imali da kaù. Da je tako, jasno je ako se zna da nikada nijedan ozbiqniji projekat nije ni predloèn. Govorilo se, dodu{e, o izgradwi infrastrukture u Libiji pre svrgavawa Gadafija, obnovi tenkova za Kuvajt, nastup na tre}im trì{tima je mogao biti i ujediwavawe avio-kompanija.... voqno razvijeni da bismo mogli pojedina~no ostvariti primetan rezultat na svetskom trì{tu i zajedni~ki nastup je zaista {ansa svih nas. Me|utim, veliki je problem to {to nemamo razvijenu industriju. A kada govorimo o zajedni~kom proizvodu, vaqa imati na umu da nemamo jake adute jer bilo je u prethodnom periodu promene

vlasni~kih sruktura, delatnosti... Vi{e nemamo ono {to smo nekad imali kao zajedni~ku proizvodwu, recimo, u sferi me tal ne idu stri je, na o ru à wa... Stoga je sada veliki zadatak na vlastima, na dràvi jer, ako se privredi pomogne da oja~a, uvedu standardi koji vaè u zemqama s kojima bismo vi{e da sa ra |u je mo, ima li bi smo

{an su da ne {to ura di mo na tre}im trì{tima. Fi li po vi} na ja vqu je no ve ko mor ske ak tiv no sti to kom ovog meseca, u kojima }e na{im po ten ci jal nim iz vo zni ci ma biti obja{weno {ta je sve mogu}e uraditi da bi ovda{we proizvode plasirali na trì{te SAD, za koje imamo i preferencijale. Gde bi mogla biti na{a zajedni~ka {ansa? Recimo, u gra|evinarstvu, namenskoj industriji i industriji hrane... U tome se slaù i privrednici u regionu i politi~ari. âk je osno van i kon zor ci jum „Fe niks„ sa 40 gra|evinskih firmi. I CEFTA sporazum, koji se primewuje od 2007. godine, uspostavqen je da bi se male pri vre de re gi o na oja ~a le i pripremile za zajedni~ki nastup na tre}im trì{tima. Za sada se uglavnom primewuje deo propisa koji se odnose na me|usobnu robnu razemenu, a saradwu, kaù upu}eni, oteàvaju brojne skrivene barijere zbog kojih su i me|usobna ulaga wa ne pro por ci o nal na. Hr vatska ulagawa u Srbiji su 500 miliona evra, a srpska u Hrvatskoj – 41 milion. Dok u Srbiji posluje oko 200 hrvatskih preduze}a s uloèno pola milijarde evra, ulagawa iz na{e zemqe hrvatska statistika registruje pod „ostalim”, kao zanemarqive vrednosti. Firme iz Slovenije su u Srbiju investirale milijardu i po evra, na{e u Sloveniju samo 96 miliona. S. Glu {~e vi}

SUD PRO CE NIO DA IMA NA DE ZA „RI LON-LO RI SON” RAD NI CI NE KA DA [WEG SU BO TI^ KOG GI GAN TA TRA @E PRAV DU OD NO VOG PRED SED NI KA

Oya~ ki tek stil ci Po ni {ti ti pro da ju po be gli upro pa {}e nog od ban kro ta „Se ve ra”

Izmewen i dopuwen plan reorganizacije proizvodwe i poslovawa DOO „Rilon-Lorison“ iz Oxaka privredni sud iz Sombora je usvojio na osnovu podr{ke poverilaca koji su, na osnovu rezultata poslovawa tog privrednog dru-

{weg giganta tekstilne industrije ITES „Lola Ribar„, koji je pre desetak godina podeqen na nekoliko preduze}a, ali, na`alost, samo je ovaj pogon opstao i nastavio proizvodwu. Dok je dru{tvo bilo u ste~aju, reorganizacijom poslova-

Rad ni ci ma lak nu lo Oko 60 zaposlenih sa zadovoqstvom je prihvatilo informaciju da im je data {ansa poverilaca i Privrednog suda da svojim radom prevazi|u probleme koji se proteù ve} dugo godina. O~ekuju da uz zalagawe poslovodstva i svoje sopstveno uspeju u borbi za trì{te koje ìvot zna~i. {tva, zakqu~ili da }e uspeti da izmiri svoje obaveze prema wima do 1. jula 2016. godine. Dugovawa DOO „Rilon-Lorison“ ukupno iznose 38 miliona dinara, ali proizvodwa koja je organizovana i te~e bez zastoja garant je da }e poverioci biti namireni i da }e to privredno dru{tvo prevazi}i nezavidnu situaciju. DOO „Rilon-Lorison“ je deo nekada-

wa je nastavqena proizvodwa najvi{e zahvaquju}i dugogodi{woj dobroj saradwi s tako|e gigantom tekstilne industrije „Sintelonom„ iz Ba~ke Palanke, za koji su ra|eni poslovi dorade, uglavnom {tapel-vlakna i delimi~no filamenta, koji su osnova za izradu „Sintelonovih” podnih obloga. Sirovinu za doradne poslove obezbe|uje partner iz Ba~ke Palanke,

a gotova vlakna „Rilon-Lorison“ isporu~uje „Sintelonu„, a to je koli~ina od oko 100 tona {tapelvlakna i oko 20 tona filamenta mese~no. Ove godine je potra`wa za vlaknima pove}ana oko 17 posto, {to zna~i da }e do kraja 2012. biti isporu~eno oko 200 tona vlakna vi{e nego lane. – Veoma smo zadovoqni saradwom sa „Sintelonom„– rekao nam je direktor DOO „Rilon-Lorison“ Mi lo rad Bre ka. – Sve uglavnom funkcioni{e onako kako je ugovorom predvi|eno. „Sintelon„ nam na vreme isporu~i potrebnu sirovinu, mi wima gotovu robu i oni nama na vreme plate za na{u uslugu. Na taj na~in mo`emo nesmetano izmirivati svoje obaveze prema radnicima i upla}ujivati penzijsko i zdravstveno osigurawe, kao naravno i ispla}ujemo plate i servisiramo obaveze prema poveriocima, {to iznosi oko milion dinara mese~no. Postoje kapaciteti u prizvodwi filamenta, koji su daleko ve}i nego {to sada{wa proizvodwa pokazuje i u toku smo da obezbedimo {ire tr`i{te za taj na{ proizvod po kojem smo odavno poznati. Radi se o kupcima iz biv{ih jugoslovenskih republika i svi napori usmereni su prakti~no na povratak na{ih nekada{wih kupaca. Kvalitet na{eg filamenta je dobro poznat, a uz konkurentnu cenu, verujemo da }emo ciq i ostvariti. Zbog sve ve}e potra`we za jo{ jednim na{im proizvodom koji poseduje ve} prepoznatqiv kvalitet, a to je PP-konac, na{a o~ekivawa su sasvim realna S. Mi ler

Udruèwe gra|ana Subotice „Solidarnost”, koje okupqa oko 2.000 nekada{wih i sada{wih radnika fabrike elektromotora „ATB–Sever„ i ~lanova wihovih porodica, uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije To mi sla vu Ni ko li }u u kojem traè pomo} za poni{tewe privatizacije tog preduze}a. Kako se navodi u pismu, udruèwe traì pomo} “da se spasi i postavi na zdrave osnove nekada{wi gigant elektrometalne industrije Srbije ’Sever’ iz Subotice, koji se u kontinuitetu od po~etka privatizacije uni{tava”. U pismu se podse}a na to da su predstavnici udruèwa u protekle tri godine pisali mnogim institucijama i li~nostima, i tvrdi da su sva wihova obrazloèwa, dokaze, argumente, proteste, nadle`ni dràvni organi ignorisali, „bili indiferentni, opstruisali i pona{ali se neprofesionalno”. „Nisu u~inili ni{ta da se spre~i pqa~ka radom stvorene imovine i imixa trì{no kredibilne izvozne firme”, navodi se. U Udruèwu navode da su im se „dopale re~i i upozorewa na po~etku govora, nakon polagawa predsedni~ke zakletve” predsednika Nikoli}a, i smatraju da „nema prosperiteta Srbije ako se ne raskrinkaju pqa~ka{ke privatizacije”. Udruèwe „Solidarnost„ u svom pismu podse}a Nikoli}a na

istorijat privatizacije i trenutno stawe u preduze}u, i iznosi niz optu`bi na ra~un nekada{wih i sada{wih visokih funkcionera Vlade Srbije i Vojvodine, izra`avaju}i nadu da }e novi predsednik Srbije imati sluha za wihove zahteve. „Sever holding„, s oko 2.400 radnika, privatizovan je 31. de-

na Mir ka Ko va ~a, prodata je kineskom „Volongu„. Udru`ewe gra|ana „Solidarnost” nastalo je od Udru`ewa malih akcionara „ATB–Sever”, a koje je prestalo da postoji promenom pravne forme ovog preduze}a, odnosno prelaskom iz akcionarskog dru{tva u dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u.

cembra 2004. godine, kada je prodat austrijskom ATB-u za 4,1 miliona evra. U „ATB–Sever„ od tada do danas je usledilo 16 talasa otpu{tawa, a sada u wemu radi mawe od 500 qudi. Nakon {to je ve}inski vlasnik ovog nekada{weg suboti~kog giganta „A-tech industries„ oti{ao u ste~aj, i to tre}i najve}i u istoriji Austrije, cela „ATB-grupacija„, vlasni{tvo poznatog austrijskog biznisme-

Iako to udru`ewe ve} godinama ukazuje na nepo{tovawe kupoprodajnog ugovora i poziva nadle`ne da poni{te privatizaciju, nadle`ni iz Agencije za privatizaciju i kompanije „ATB–Sever„ su iznosili tvrdwe da je kupoprodajni ugovor o privatizaciji „Severa„ u potpunosti ispuwen, te da su svi proizvodni programi jo{ uvek aktuelni i zaposleno nekoliko stotina radnika.

POQOPRivRedA

sreda4.jul2012.

dnevnik

SU [A NAJ VE ]A U VOJ VO DI NI

Iz go re lo 30 hek ta ra p{e ni ce Policijska uprava Sremske Mitrovice saop{tila je prekju~e da je u poàru koji je izbio u Bosutu izgorelo 16 hektara p{enice i da se materijalna {teta procewuje na oko milion dinara. Oko 15 hektara pod p{enicom izgorelo je u Subotici u posledwih nekoliko dana, a uzrok poàra su varnice iz lokomotiva lokalnih vozova, saop{teno je iz Gradske slu`be za poqoprivredu. Kako se navodi, usled suvog vremena i visokih temperatura u~estali su poàri na strwi{tima, a u posledwih nekoliko dana izgorelo je oko 15 hektara nepoko{ene p{enice. – Trenutne visoke temperature ubrzale su zrewe i ètvu p{enice, ali i ozbiqno ugroàvaju rod ku-

Agrar ni su fi cit 559 mi li o na Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u maju zauzimao je, ba{ kao i u aprilu, kukuruz sa 71 milionom dolara, dok su sirova nafta i uqa od bituminoznih minerala s vredno{}u od 122 miliona prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Za prvih pet meseci iz Srbije je izvezeno poqoprivredno-prehrambenih proizvoda za 1.088,5 miliona dolara. Ovakav izvoz hrane u ukupnom robnom izvozu zemqe u~estvuje s 24,9 odsto. Istovremeno je uvezeno hrane za 559 miliona dolara ({to u~estvuje u ukupnom robnom uvozu sa 7,1 odsto). – Dakle, za prvih pet meseci suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni poqoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosi 529,5 miliona dolara i ima rast u odnosu na pro{lu godinu od 24,2 odsto. Stopa pokrivenosti uvoza izvozom u ovoj oblasti je 194,7 posto – kaè savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poqoprivredu Vojislav Stankovi}. Najva`niji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar–maj 2012. godine su: kukuruz ùti u vrednosti od 222,8 miliona dolara, malina ,,roland&apos;&apos„, zamrznuta (45,7 miliona dolara), {e}er od {e}erne repe rafinirani (45,1 miliona dolara), jestivo uqe od suncokreta, rafinirano (31 milion dolara), pivo od slada u bocama do jedan litar (19,9 miliona dolara), jabuke sveè (17,5 miliona dolara), slatki biskviti i vafli (15,5 miliona dolara), kukuruz semenski hibridni (15,3 miliona dolara) i bra{no od p{enice (13,3 miliona dolara). Posmatrano po odsecima SMTK-a, u izvozu dominiraju robne grupe: ìta i proizvodi na bazi ìta.

temperaturama, {to }e svakako uticati na fertilnost polena i uzrokovati oplodwu koja ne}e biti 100-postotna.

Ne paliti vatru!

kuruza i ostalih kasno-jarih kultura – izjavio je za Tanjug direktor Poqoprivredne stru~ne slu`be u Subotici Da mir Var ga. – Prognoze po pitawu prinosa kasno-jarih kultura, kao {to su kukuruz, p{enica, soja i {e}erna repa nisu nimalo optimisti~ne.

Ukoliko ne bude najavqene ki{e naredne nedeqe, prinosi }e biti znatno ispod o~ekivanih, a na pojedinim parcelama ih uop{te ne}e ni biti. Varga je dodao da su ti usevi u fazi oplodwe i nalivawa zrna, koja proti~e pod veoma visokim

Ministarstvo poqoprivrede i trgovine apelovalo je ju~e na sve gra|ane da tokom boravka u prirodi i prilikom izvo|ewa radova na poqima ne pale vatru na otvorenom jer se moè pro{iriti i izazvati {umske poàre s neprocewivim {tetama. Usled visokih temperatura pove}an je rizik od poàra pa }e [umarska i Lovna inspekcija poja~ati kontrole za{tite {uma od poàra radi spre~avawa izazivawa poàra. – Ukoliko po ko zna koji put omane najavqena prognoza i po~etkom naredne nedeqe ne bude padavina, mogu se o~ekivati veoma niski prinosi kakvi su bili 2000. i

Srbiji tokom juna palo 70 odsto ki{e mawe od proseka za taj mesec, {to uz tropske temperature, lo{e uti~e na gotovo sve poqoprivredne kulture, ali je jo{ rano

za procenu eventualnog mawka prinosa zbog toga. – Jun je jedan od najki{ovitijih meseci u godini, ali je od prose~nih 60 litara palo samo 30 odsto ki{e, {to uz desetak tropskih dana s temperaturama vi{im od 30 stepeni veoma nepovoqno uti~e na sve useve – rekla je agenciji Beta {efica odseka RHMZ-a za agrometeorologiju Zorica Radi~evi}. – Situacija u Vojvodini je te`a nego u ostalim delovima zemqe jer je tamo u maju palo mawe ki{e nego nego u ostatku zemqe pa je bilo mawe zaliha vlage i sada je zemqi{te isu{eno i u dubqim slojevima. Ona je dodala da bi bilo idealno da {to pre padne od 15 do 20 litara ki{e po kvadratnom metru.

[TA SE QA CI O^E KU JU OD PR VOG ^O VE KA AGRA RA?

Ni je va `no ko }e bi ti mi ni star ve} ko li ko }e do ne ti pa ra Koliko god wive vape ovih dana za vodom, toliko je poqoprivredi potrebna stabilna i dugoro~na agrarna politika, ~vrsta ruka koja }e je voditi i glava koja }e razumeti wene potrebe. U posledwe vreme upravo poqoprivreda je bila dugo „na leru„ jer je lane izgubqeno vreme u formirawu ministarstva u rekonstruisanoj Vladi, sada se ponovo ~eka novi ministar, nov sastav ovog resora, a mo`da po ko zna koji put i nova pravila igre u ataru. Oko ministarske foteqe digla se velika pra{ina, a vojvo|anski poqoprivrednici poru~uju da nije va`no iz koje }e partije prvi ~ovek

„Dnevnik” predsednica Asocijacije proizvo|a~a mleka Sa wa Bu gar ski, uz ocenu da }e za stvarawe pozitivnije atmosfere u toj oblasti od velikog zna~aja biti ministrova komunikacija s poqoprivrednicima. Kqu~na stvar je i predvidiva agrarna politika, napomiwe na{a sagovornica, ali ukazuje i na problem koji pre|a{wi ministar i vlade nisu videli i `eleli da re{e. Re~ je, naime, o `enama u poqoprivredi koje su uskra}ene za osnovna prava. – Nemaju pravo na trudni~ko i porodiqsko bolovawe, rade 365 da-

ê ka ju }i do do le – Na banatskim poqima je ~ista propast. Prizivamo ki{u i pravimo dodole. Koliko je gra|anima sada vru}e, na jesen ima da se smrznu kada vide cene na pijacama – kaè Miroslav Grubanov, dodaju}i da poqoprivreda i gra|ani trpe mnogo zbog praznog hoda za pravqewe novih ministarstava i vlade. biti ve} je najva`nije da razume i ~uje seqaka. – Najbitnije je da oni koji }e zauzeti pozicije u novoj vladi uvide {ta je poqoprivreda. Neka to bude prvi korak. Da se poqoprivredi samo vrati onoliko koliko ona daje, bilo bi to dovoqno za wu. Naàlost, ~ini se da se taj resor u vladi deli kao po kazni – kaè za

na u godini, diskriminisane su po raznim osnovama. Inicijativa za poboq{awe wihovog poloàja bi trebalo da krene iz ministarstva poqoprivrede – kaè Sawa Bugarski. Poqoprivrednik iz Crepaje Mi ro slav Gru ba nov, predsednik Udruèwa „Paori”, smatra da je najva`nije da novi ministar bude

OSNI VA SE KLA STER PRO IZ VO \A ^A DO MA ]IH RA KI JA

Da do ma }a ka pqi ca bu de bez prem ca Udruèwe proizvo|a~a rakije „Udruène porodi~ne destilerije Vojvodine”, sa sedi{tem u Novom Kneèvcu, poziva sve registrovane proizvo|a~e da se ukqu~e u projekat osnivawa poslovnog udruèwa-klastera proizo|a~a doma}ih rakija. Predsednik Udruèwa Slav ko Go li} isti~e da osnivawe klastera ima za ciq unapre|ewe poloàja proizvo|a~a doma}ih rakija u zanatskom tipu proizvodwe i unapre|ewe plasmana. Projekat osnivawa klastera je podrào i delom finansira Pokrajinski sekretarijat za privredu, a podr{ku projektu su dali Enolo{ka stanica Vr{ac, Regionalni centar za dru{tveno-ekonomski razvoj Banat i poqoprivredna stru~na slu`ba „Agrozavod” d. o. o iz Vr{ca. Goli} poja{wava da udruìvawe u poslovnu asocijaciju proizvo|a~a treba da rezultira objediwenom ponudom doma}ih rakija na veb-sajtu za koji postoji registrovan domen www.destilerije.org.rs, i da

2003, a mo`da ~ak i ni`i – smatra Varga. Ju~e je Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod saop{tio da je u

pospe{i mogu}nost nastupa na doma}em i inostranom tr`i{tu. – Jedan od bitnijih zadataka projekta je unapre|ewe kvaliteta rakija kroz edukaciju i informisawe proizvo|a~a kao i poboq{awe marketin{kog nastupa firmi kroz pomo} u registraciji brendova. Klaster }e imati zadatak da pove`e proizvo|a~e vo}a i wihove asocijacije kao i nau~ne institu-

cije koje su od zna~aja za ovu privrednu granu – ka`e Goli}. U projektu mogu u~estvovati registrovane radwe i preduze}a koja se bave proizvodwom vo}nih rakija u zanatskom tipu proizvodwe. Detaqnije informacije mogu se dobiti na adres: destilerije@gmail.com ili putem telefona 063/852–3616 od Slavka Goli}a. M. Mi tro vi}

iz struke jer u suprotnom ne}e umeti da razume seqake. – Tako|e, va`no je da se ustali agrarna politika i da se donesu dugoro~ne mere, da znamo {ta nam je ~initi i {ta je pred nama – ka`e Grubanov. – Dosta je izmi{qawa tople vode, prepisivawa evropskih zakona i wihove selektivne primene. Jer, de{avalo se ~esto u proteklom periodu da se zakoni i uredbe kroje onako kako odgovara tajkunima a ne seqacima. On dodaje da }e agrarni buxet biti veliki ispit za novog ministra.

– Va`no je da seqa~ki dinar vredi najmawe pet odsto u ukupnoj republi~koj kasi, a potom i deset odsto. Tako|e, treba preispitati deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu koji se odnosi na poqoprivredu, kada je re~ o carinama i mogu}nosti prodaje zemqe strancima – nagla{ava Grubanov. Va sa Xi gur ski iz Be~eja, predsednik Udruèwa sto~ara koje je u Asocijaciji poqoprivrednika, kaè za na{ list da je {ansa za na{u zemqu sto~arstvo, kao intenzivna proizvodwa, koja zapo-

{qava qude, stvara dodatne vrednosti, uslove za prera|iva~ku industriju... – Ho}emo konkretno da ~ujemo mi{qewa i re{ewa kada je u pitawu politika prema sto~arstvu, u uslovima pribliàvawa Evropskoj uniji, a va`no nam je kakav }e biti stav novog ministarstva prema spoqnotrgovinskom sporazumu i restituciji – kaè Xigurski. – Tako|e, bi}e va`no da se na|e re{ewe za problem dispariteta u cenama hrane i proizvoda, {to ne}e biti jednostavno. Va`no je, u svakom slu~aju, da za{titimo trì{te i proizvodwu tako {to }emo nastupati jedinstveno, institucionalno, u skladu s uredbama i zakonima iz oblasti poqoprivrede. Na{ sagovornik o~ekuje efikasniju saradwu i s Pokrajinskim sekretarijatom za poqoprivredu koja, po wemu, u proteklom periodu nije bila onakva kakvu su poqoprivrednici o~ekivali. Kako kaè, vojvo|anska poqoprivreda zasluìla je da ima boqi tretman na pokrajinskom nivou vlasti jer je ona u svakom pogledu iznad srpskog proseka i hvata evropski voz. S. Glu {~e vi}

USPE [NI PRI VRED NI CI NA SAJ MU U TE MI [VA RU

Osvajawe ru mun skog Ba nata U Temi{varu je odràn 10. me|unarodni sajam poqoprivrede i prehrambene industrije „Tim agralim“, na kojem je organizovan prijem za banatske privrednike. – Na sajmu, koji je i najve}i u zapadnim rumunskim ùpanijama, u~estvovalo je vi{e od 150 izlaga~a iz Rumunije, Ma|arske, Srbije i Moldavije – kaè Sa {a Ta nac kov iz Regionalne privredne komore Kikinda, koja je besplatno organizovala nastup privrednika. – Doma}ini i organizatori ove sajamske manifestacije bili su Privredna komora ùpanije Timi{ i Poqoprivredni univerzitet u Temi{varu. U saradwi s generalnim konzulatom Republike Srbije i konzulom, wegovom ekselencijom La za rom Ma noj lo vi }em, organizovan je prijem za privrednike iz severnog Banata. Po Tanackovqevim re~ima, to je bila prilika da se na{i privrednici predstave, pre svega, rumunskim medijima i poslovnoj rumunskoj javnosti na druga~iji na~in. – @eleli smo da pruìmo mogu}nost firmama iz na{eg okruga da

budu zapaène, naro~ito zato {to su one bile jedini izlaga~i iz Srbije. Na Sajmu i u konzulatu promovisane su dve velike firme “Banini” i “Kikindski mlin”. Zna~ajan nastup imala je firma “Multipak” koja proizvodi i prodaje ma{ine pakerice, te Mi haq Pa vlov s plastenicima i firma”Agromerko” iz Ade. Firma “Blik produkt” bila je prisutna katalo{ki, a proizvode je predstavila i firma “Qiqina supica” – dobitnik zlatne medaqe na ovogodi{wem Novosadskom poqoprivrednom sajmu za testeninu za supu – navodi Tanackov. Rumunija je va`no trì{te za privrednike iz Banata i kikindske op{tine, naro~ito za firme koje se bave prehrambenom industrijom: – Rumunija je u pro{loj godini bila najva`niji spoqnotrgovinski partner Kikinde, ôke i Novog Kneèvca. U prva ~etiri meseca ove godine Rumunija je na drugom mestu i kada je u pitawu uvoz i kada je u pitawu izvoz, a postoje i naznake da }e do kraja godine biti na prvom mestu spoqno-trgovinskog po-

slovawa – kaè sagovornik. Za proizvo|a~e je najve}i problem nedostatak fitosanitarne inspekcije na grani~nom prelazu Srpska Crwa – @omboq jer je ta slu`ba neophodna za protok robe. – Ukoliko se uspostavi takva slu`ba, a imamo najave da }e do kraja godine u Kikindi biti zaposlen fitosanitarni inspektor, saradwa }e biti boqa. Fitosanitarni inspektor bi}e zaduèn za me|unarodni èlezni~ki prelaz u Kikindi i drumski u Srpskoj Crwi. Transportni tro{kovi u tom slu~aju bi}e daleko niì, a samim tim }e i roba iz na{e op{tine biti konkurentnija – kaè Tanackov. „Kikindski mlin“ je ve} godinama prisutan na rumunskom trì{tu i za sada plasira samo bra{no koje je u Temi{varu poznato jo{ iz nekih ranijih vremena. Ciq te firme je da kupcima ponudi i druge svoje proizvode. Fabrika “Banini” nedavno je skoplila ugovor s jednim rumunskim distributerom, a prve koli~ine „Baninijevog“ slatkog i slanog programa su isporu~ene. A. \.

NA „SPENSU” OVIH DANA ISKORI[]ENO 11.000 BESPLATNIH ULAZNICA

DANAS I SUTRA

Po klon To pla ne na pu nio ba zen

Po li ci ja kon tro li {e pe {a ke

U toku prethodnih nekoliko dana iskori{}eno je ~ak 11.000 poklon karata u okviru akcije nagra|ivawa redovnih plati{a „Novosadske toplane„. To govori da se veliki broj Novosa|ana odlu~io da spas od ekstremnih tepmeratura potra`i na otvorenim bazenima „Spensa”, saop{teno je iz „Toplane”

Poja~ana kontrola saobra}aja usmerena prvenstveno na otkrivawe i sankcionisawe prekr{aja koje ~ine pe{aci, nastavqa danas i sutra od 7 do 11 ~asova. U ovoj akciji policijskih slu`benika u civilu i saobra}ajnih policajaca, sankcionisa}e se prekr{aji prelaska kolovoza van obele`enog pe{a~kog prela-

Shodno velikom broju podeqenih karata, odnosno buxeta predvi|enog za ovu namenu, i kapaciteta otvorenih bazena „Spensa”, podela poklon ulaznica je zavr{ena posledwe subote u junu. Ukoliko se ovakav trend posete bazenima nastavi, neiskori{}ene ulaznice bi}e upotrebqene mnogo pre 10. jula, do

kada je bilo o~ekivano da }e Novosa|ani iskoristiti ovu pogodnost. Novosadska toplana uspe{no je okon~ala akciju nagra|ivawa redovnih plati{a besplatnim ulaznicama za bazen na „Spensu”, ~ime je ispuwen deo sporazuma o reprogramu duga izme|u ova dva preduze}a. B. M.

Novosadska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

OBEZBE\ENO OSVE@EWE U CENTRU

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ci ster na kao oaza

Dva bitna {rafa

va {ra fa na tr o to a ru di ja D go nal no od Fu to {ke pi ja ce sa pli }u pe {a ke. Enig ma ka `e da

ni kom ni je ja sno od kud su se po ja vi li ti {ra fo vi, sem {to se po ra du vi di da je to de lo pr o fe si on al(a)ca. Pret po sta vqa se da je tre ba lo da pri ~vr {}u ju ka kav pa no, ili re klam ni pr o stor? Enig ma se pr o du bqu je i po sta vqa pi ta we: {to bi ne ko uop {te na tr o to a ru ta ko ne {to po sta vqao? Ka da se `e li na po me nu ti funk ci o nal nost ka kve dru -

Pred sta va za Mi li cu Jo va no vi}

{tve ne za jed ni ce, uvek se ka `e da je sva ki “{raf” bi tan. U ovom slu ~a ju oni su ap so lut ni vi {ak, osta vqen od stra ne neo d go vor nog po je din ca, ko ji za re zul tat mo `e ima ti po lo mqe ne pr ste, ru ke, no ge… po go to vo sta ri jih su gra |a na. Za to oprez, iako ovo Sun ce ko je pa li i ne bo i tr o to ar ne do zvo qa va da se raz mi {qa o bi lo ~e mu dru gom, ipak se kon cen tra ci ja mo ra usme ri ti i pred no ge. [ra fo vi vre ba ju. A. Latas

Portparol «”Vodovoda i kanalizacije”» Da vor San tra~ potvrdio je ju~e za na{ list da je ovo preduze}e postavilo cisternu u gradu, kako bi gra|ani mogli da se osve`e. Cisterna sa pitkom vodom postavqena je na po~etku Wego{eve ulice u centru grada. Predsednica Skup{tine grada Alek san dra Jer kov ju~e je razgovarala i sa direktorom JKP “Vodovod i kanalizacija” Bran kom Bje laj cem od kojeg je zatra-

OD 11 DO 18 ^ASOVA, DOK TRAJU TROPSKE VRU]INE

Humanitarna predstava „Dr` ne daj”, istoimene trupe, bi}e odr`ana sutra u Gimnaziji „Laza Kosti}”, Ulica ]irila i Metodija 1. Prihod sa predstave namewen je le~ewu Mi li ce Jo va no vi}. Ulaznice ko{taju 500 dinara I mogu se kupiti u „Nota mjuzik {opu” u Pariskom magazinu, Ulica kraqa Aleksandra 12. G. ^.

U ho lu Skup {ti ne osve `e we za gra |a ne

Hol tre}eg ulaza zgrade Skup{tine grada, u Ulici @arka Zrewanina 2, otvoren je za gra|ane koji, preko dana, èle da se rashlade, saop{teno je iz gradskog parlamenta. U holu su postavqene stolice, novine i voda, pa sugra|ani od 11 do 18 ~asova ovde mogu da potraè zaklon od vru}ina. Deùra}e i volonteri Crvenog krsta kojima

}e gra|ani mo}i da se obrate za pomo}. Predsednica Skup{tine grada Alek san dra Jer kov i ~lan Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Mi lan \u ki} pozvali su i druge gradske ustanove i preduze}a da osposobe klimatizovane prostore kako bi Novosa|ani mogli u wima da se odmore i osve`e. A. J.

Ve ~e svet ske po e zi je Poetsko-muzi~ka grupa „Detelinarizacija satelita” sutra }e odr`ati ve~e svetske poezije sa po~etkom u 20.30 sati u kafeu

„Pero”, u pasa`u @elezni~ke 10. Duet ~ine gitarista Ne nad Pat ko vi} i recitator Bo jan Sam son, a izvode pesme ^arlsa

SUTRA NA PLATOU ISPRED SPENSA

Pi ja ca „Moj sa la{” Pijaca „Moj sala{„, tre}a po redu, odr`a}e se sutra od 14 do 20 ~asova, na platou ispred Spensa. Bi}e predstavqeni organski i tradicionalni poqoprivrednici iz Vojvodine, a posetioci }e mo}i da kupe mladi gra{ak, tikvice, {argarepu, patlixan i drugo sezonko povr}e. Tako|e, u ponudi su i organske ribizle i vino proizvod-

hronika

we Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kao i kozji sr, kola~i, med i wegov prizvodi i drugo. Posebno }e biti predstavqeno porodi~no poqoprivredno gazdinstvo Leti} sa ^eneja koje se bavi proizvodwom povr}a na wivi i u plastenicima. Naredne pijace zakazane su za 12. i 19. jul. A. J.

V remeploV

Po ~e tak gol go te Sve to za ra Mi le ti }a U no}i izme|u 4. i 5. stavi” podr`ao Bosanju la 1876. u stanu dr Svesko - hercegova~ki ustatozara Mileti}a, najunak 1875. i {to je u Beoticajnijeg srpskog poligradu posetio kneza Mati~ara, provalilo je neihaila Obrenovikoliko policajaca i }a...Ina~e, samo jedan dan uhapsilo ga, iako je on pre hap{ewa svu imoviimao imunitet poslaninu, ta~nije list “Zastaka Ugarskog sabora. Pova” preveo je na suprugu. sle godinu i po dana isIz Vaca je iza{ao satra`nog zatvora, osu|en Svetozar Mileti} svim oronuo i dugogodije na pet godina te{ke {we le~ewe mu nije porobije koju je izdr`avao u zloglamoglo. Umro je 1901. u Vr{cu, u kusnoj tvr|avi Vac. Kriv je bio zbog }i svog sina dr Slavka Mileti}a. „veleizdaje”, ta~nije, {to je u “ZaN. C.

Foto: R. Hayi}

sreda4.jul2012.

za, u trenutku zabrane prelaska ili uz kori{}ewe mobilnog telefona. Uo~ene prekr{aje slu`benici }e dokumentovati pomo}u fotografije ili video zapisa, u~esnike prekr{aja potom }e legitimisati i podneti daqe zakonske mere protiv wih. A. L.

Bukovskog, Milo{a Crwanskog, Mom~ila Nastasijevi}a i drugih poeta. S. J.

`ila da na najprometnijim mestima u Novom Sadu i prigradskim naseqima postavi cisterne sa vodom, kako qudi mogli da se osve`e. Predsednica novosadskog parlamenta razgovarala je i sa direktorom Zavoda za hitnu medicinsku pomo} dr Zo ra nom [trb cem, koji je informisao o ve}em broju intervencija usled velikih vru}ina. Q. Na.

„VODOVOD” APELUJE DA SE VODA TRO[I RACIONALNO

Ni su ba {te za sla vi ne

Potro{wa vode u proteklih neU sistem se svake sekunde diglog skoka potro{we i udara na koliko dana je - {to je bilo i za stribuira oko 1500 litara vode, a sistem vodosnabdevawa, {to za o~ekivati - ne{to vi{a ~ak i od dnevno Novi Sad i prigradska posledicu ima smawen pritisak letweg proseka, saou rubnim delovima si{tili su ju~e iz “Vostema. dovoda”. Sistem i ovu Otuda apelujemo na Iz me |u 19 i 23 ~a sa na glo sko ~e po tro {wa veliku potro{wu vrgra|ane da vodu tro{e a po sle di ca je sma wen pri ti sak u rub nim lo dobro podnosi i racionalno i izbegavade lo vi ma gra da sem sporadi~nih sluju zalivawe zelenih i ~ajeva povremenih obradivih povr{ina, nestanaka vode u rubkao i asfalta zbog nim delovima sistema tokom nanaseqa tro{e izme|u 100 i 105 „hla|ewa“, jer su to primeri neraglog pove}awa potro{we, problemiliona litara vode. U odre|e- cionalne potro{we pitke vode, ma sa vodosnabdevawem nema, niti nim periodima dana, pogotovu iz- poru~ili su iz “Vodovoda”. se oni o~ekuju. me|u 19 i 23 ~asa, dolazi do naQ. Na.

TRGOVCI NA PIJACAMA OD VRU]INE SE BRANE UMIVAWEM

Afri ka me |u te zga ma Zbog visokih temperatura trgovci na pijacama primorani su da se na razne na~ine snalaze kako bi se rahladili. O odmoru ili ranijem odlasku sa pijace ne razmi{qaju, jer je ona jedini izvor prihoda, pa se prema wihovim re~ima mora raditi po ceo dan. Osim {to se bore za opstanak, brinu se i o odràwu proizvoda, koje nude kupcima, jer ni jedna mu{terija ne}e pri}i tezgi ukoliko je roba uvenula, ili trula. Robu ~esto prskaju vodom, {to im pri~iwava dodatni posao. Prema re~ima trgovca sa Futo{ke pijace Ami ra Ho da i la ra svako se snalazi kako najboqe zna. -Vru}e jeste, ali moramo da radimo, jer nam je ovo jedini izvor prihoda. Rashla|ujemo se vodom i umivamo se, a oni koji imaju vremena odu i na hladno pivo. [to se ti~e povr}a, prskamo vodom krastavce i druge proizvode da ne bi uvenuli i propali- kaè Hodailar. Ne{to lak{e je trgovcima, koji prodaju konfekciju, jer nemaju toliko posla oko odràva-

Li man ska pi ja ca: zbog ras hlad nog si ste ma lak {e pod ku po la ma wa robe, ali sa temperaturom svakako moraju da se bore. Prema wihovim re~ima, najvi{e im smeta {to na Futo{koj pijaci ne postoji pravi krov, pa je previ{e vru}e. -Izme|u tezgi smo razvukli najlone, ali kada upekne iz wih

isijava toplota pa zna da bude nepodno{qivo. Po{to `ivim od ovoga, moram na pijacu da dolazim svaki dan. Rashla|ujemo se vodom i sladoledom, obu~emo se lagano, koliko je to uop{te mogu}e, mada ni to nije dovoqno, kada se ovako velike vru}ine-

kaè trgovkiwa sa Futo{ke pijace Mi le na De li}. Trogvci na Limanskoj pijaci zadovoqni su promenom, koju im je doneo novi rashladni sistem. Prema wihovim re~ima, u odnosu na prethodnu godinu, kada je temperature ispod kupola na pijaci dostizala 60 stepeni Celzijusa, sada je dosta prijatnije, jer su rasprskiva~i vode snizili temperaturu. -U odnosu na prethodne godine, kada nije bilo ovog rashladnog sistema, situacija je sada mnogo boqa. Temperatura je podno{qiva, pa i roba moè duè da izdrì. Kada ba{ upekne, a to je od 12 do 15 sati rashla|ujemo se vodom, malo polijemo povr}e i to je to- kaè trgovkiwa na Limanskoj pijaci Dra ga na Jo vi}. Po wenim re~ima i daqe ima nezadovoqnih qudi, koji tvrde da im novi rashladni sistem uti~e na zdravqe, jer nije dobar za plu}a, ali kako ona kaè, qudi su uvek iz nekog razloga nezadovoqni. Tekst i foto: N. Radman

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8 do 9.30 deo Ulice Veselina Masle{e od 126 do 150, Janka ^melika 123, 125, 127 i 117, 119, 121, MIleta Proti}a od 2 do 14 i 1, \or|a Radujkova 14 i 16, Vase Miskina od 15 do 29, Bo{ka Vrebala od 14 do 30 i 15, Nikole Mirkova od 24 do 38, ATC Telekom, Spektor, Skloni{te, MZ „Jugovi}evo”. Od 7.30 do 11 Despota Ugqe{e, Stepana De~anskog. Od 9 do 13.30 Cara Du{ana 27, ^erni{evskog, Pere Segedinca,

nadzemna mre`a u Vojvode Kni}anina. Srem ska Ka me ni ca od 8 do 11 Bagremova, Karamfilska, Ruzmarinska i LIparska na Bockama. Od 9 do 13 Kosteqnikova od 1 do 9 i od 2 do 34, Branislava Bukurova 28 i 30, \ona Frontigama od 1 do 17, od 2 do 10 i 26. Pe tro va ra din od 8 do 9 Bukova~ki put od 7 do 23 i od 9a do 18, Kraji{ka 67, 69 i 69a. Od 10.30 do 11.30 Zlatari}eva. Ki sa~ od 8.30 do 12.30 deo naseqa od Bene{ove prema Novom Kisa~u.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda4 . jul2012.

JEDINSTVENA PUTUJU]A IZLO@BA U STUDIJU M

Naj bo qe svet ske fo to gra fi je

Iz lo `ba „Vorld pres fo to”, je din stve na pu tu ju }a iz lo `ba ko ja pri ka zu je ra do ve po bed ni ka go di {weg tak mi ~e wa u no vin skoj fo to gra fi ji, bi }e otvo re na za jav nost da nas u Stu di ju M, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za me di je. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da, do 17. ju la, vi de 160 fo to gra fi ja, ko je su iza bra ne od oko 100.000 pri sti glih ove go di ne. U isto vre me ova iz lo `ba se odr `a va u Sid ne ju, Ber li nu i San tja go de ^i leu, a bi }e pri ka za na u 100 gra do va {i rom sve ta. Na kon na {eg gra da, iz lo `ba se se li u Be o grad u Dom omla di ne. Po kro vi teq ovog pro jek ta u Sr bi ji je Am ba sa da Kra qe vi ne Ho lan di je i uz po dr {ku Mi si je OEBS -a , Do ma omla di ne Be o gra da, Stu di ja M i Eg zit fe sti va la.

- Va `no je shva ti ti da ova iz lo `ba, ka da je umet ni~ ki do men u pi ta wu, ne {to naj vred ni je {to se fo to gra fi je ti ~e, ali ni je stvar sa mo u le po ti, ne go i u po ru ci ko ju no se ove fo to gra fi je. Ako obi |e te iz lo `bu, mo è te vi de ti ka ko qu di ì ve u ce lom sve tu - re kao je Am ba sa dor Kra qe vi ne Ho lan di je u Be o gra du Loran Lui Stokvis. [ef ode qe wa za me di je pri mi si ji OEBS - a u Sr bi ji Dragana Solomon ka è da ove fo to gra fi je pred sta vqa ju vi zu el ni do ku ment pro te kle go di ne i vre me na u ko me ì vi mo. Ovo go di {wi po bed nik tak mi ~e wa je {pan ski fo to graf Semjuel Aranda ko ji je fo to gra fi sao è nu ko ja gr li ra we nog si na to kom pro te sta pro tiv pred sed ni ka Sa lea u Je me nu. G. ^.

NA TRGU SLOBODE OD 10. DO 12. JULA

Pr vi re gi o nal ni sa jam omla din skog tu ri zma Pr vi re gi o nal ni Sa jam omla din skog tu ri zma, ko ji }e oku pi ti naj zna ~aj ni je pred stav ni ke in du stri je za ba ve i tu ri zma, odr `a }e se na Tr gu slo bo de od 10. do 12. ju la, na ja vqe no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je. U pi ta wu je pro je kat Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i Eg zit ti ma, a ciq je upo zna va we mla dih qu di sa in te re sant nim de sti na ci ja ma i fe sti va li ma {i rom re gi o na. Pred sta vi }e se jed nan od naj a trak tiv ni jih evrop skih klu bo va, po zna ti ji kao Ja dran ska Ibi ca, „Pa pa ja” iz Hr vat ske, be o grad ski „Bir fest”, bu dvan ski „Sa mer fest”, Be o grad ska ne de qa mo de, kao i Tu ri sti~ ke or ga niz ci je Sr bi je, Ni {a, Cr ne Go re, Re pu bli ke Srp ske i mno gi dru gi. Po se ti o ci Saj ma }e ima ti pri li ku da se za gre ju pred Eg zit uz

atrak ti van mu zi~ ki pro gram, a pr vog da na na stu pi }e naj po pu lar ni ji ro ken rol bend „Van Gog”, dok }e dru gog da na pu bli ku za ba vi ti hor „Vi va Voks”, a tu }e bi ti i su bo ti~ ki bend „Per pe tum Mo bil”, ni {ki ben do vi „Krem bou” i „Pro ces” i no vo sad ski bend „Ma mur luk”. Osni va~ Eg zit fe sti va la Du{an Kova~evi} is ta kao je da je omla din ski tu ri zam ve o ma zna ~a jan za eko no mi ju sva ke ze mqe i da kroz ovaj Sa jam `e le da po mog nu ino stra nim tu ri sti ma da upo zna ju Bal kan. Pe va~ gru pe „Van Gog” Zvonimir \uki} \ule obe }ao je da }e Trg slo bo de 10. ju la bi ti me sto do bre ener gi je i po zi tiv nog na bo ja, pri se }a ju }i se da je ta ko bi lo i ka da je we gov bend na stu pio na nul tom „Eg zit”-u. I. D.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.10), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (15), „Sne`ana i lovac” (15.05, 20.05, 22.15), „Prometej” (18.10, 21.50), „Na tajnom zadatku” (15.45, 22.20), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.10, 18), „Pirana 3DD” (17), „Lol” (18.05), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.30, 19.45, 22), „Prijateqi” ( 20.40), „Izme|u svetova” (22.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30,13, 13.15, 14.30, 16.15, 18.15, 18.35, 20, 20.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: BLI ZAN CE: Nada Prvuq iz Be ~e ja (de voj ~i ce), DE VOJ ^I CE: Ninka Radan, Jelena Samarxija, Jelena Lazi} i Maja Markovi} iz No vog Sa da, Qiqana Trti} i @eqka Nikoli} iz Ba~ ke Pa lan ke, Edita Jaks Sredojevi} iz Mla de no va, Danica Bogdanovi} - Simovi} iz Be {ke, DE ^A KE: Gordana Vladisavqevi} i \ulijeta ]azim iz No vog Sa da, Sabina Mesaro{ iz Be ~e ja, Dragica Kosovac iz Be {ke, Ilda Juhaz iz In |i je, \uqa Kua~evci iz Ve ter ni ka, Dragana Todorovi} iz Ti te la i Zorica Dobri} iz Srem ske Ka me ni ce.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Aleksandar Ferenca Kova~ (1986) u 10.30 ~asova, Jovan Sime Jerkovi} (1929) u 11.15, Ladislav Frawe Matkovi} (1930) u 12, Emil Emila Beli (1947) u 12.45, \oka Radi{ka Zarupski (1930) u 13.30, Marija Nikole Miloradi} (1928) u 14.15, Mira Save Milosavqevi} (1946) u 15 i Radmila Jago{a Pu{ara (1935) u 15.45 ~asova. Na Dowem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Cvetko Triva Zeqkovi} (1928) u 13 ~asova, a na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Nikola Jovana Dobri} (1934) u 15 ~asova.

DNEVNIK

U~e sni ci „In fan ta” u Grad skoj ku }i U~e sni ke Me |u na rod nog fe sti va la al ter na tiv nog i no vog te a tra „In fant” i pred stav ni ke tog fe sti va la iz Kul tur nog cen tra No vi Sad ju ~e je u Grad skoj ku }i ugo stio gra do na ~el nik Igor Pavli~i}. Ovaj fe sti val je, zbog svo je kon cep ci je i po ve za no sti sa dru gim fe sti va li ma, po zo ri {nim aso ci ja ci ja ma i mre `a ma, zbog kva li tet nih pred sta va, do bre po se }e no sti i at mos fe re, za u zeo zna ~aj -

no me sto na po zo ri {noj ma pi Evro pe. - No vi Sad je me sto odr `a va wa za vid nog bro ja kul tur nih ma ni fe sta ci ja i sa raz lo gom no si epi tet - grad fe sti va la - re kao je Pa vli ~i} i do dao da se na da da su u~e sni ci ima li pri li ku da vi de grad i da se uve re da No vi Sad za slu `u je da bu de Evrop ska pre sto ni ca kul tu re 2020. go di ne, kao i to da je „In fant„ jed na od ste pe ni ca na tom pu tu. J. Z.

LISTA ^EKAWA U „RADOSNOM DETIWSTVU” NIKAKO DA SE SKRATI

Me sto u vr ti }u tra `i 2.301 de te Oko dve hi qa de ro di te qa na go di {wi od mor od la zi sa gla vo bo qom, jer ne zna ju da li }e im de ca bi ti pri mqe na u vr ti }e Pred {kol ske usta no ve „ Ra do sno de tiw stvo“. Na i me, na kon kon kur sa i upi sa na li sti ~e ka wa je osta lo 2.301 de te, s tim {to su se iz te usta no ve ~u le ohra bru ju }e ve sti da }e Upra va za obra zo va we da ti sa gla snost za pri jem 20 od sto vi {e de ce od nor ma ti va pred vi |e nih za ko nom. Kal ku li sa lo se i da bi no vi vr ti} u Rad ni~ koj uli ci tre bao da bu de go tov do sep tem bra, od no sno do no ve {kol ske go di ne, {to zna ~i da bi ta da mo glo da bu de prim we no jo{ 350 ma li {a na, ~i me bi se li sta ~e ka wa uga si la. Me |u tim, po sle iz bo ra do {lo je do sme ne sta re- no ve vla sti, a di rek tor „Ra do snog de tiw stva“ na Skup {ti ni gra da ni je iza bran. Po gra du kru `e

pri ~e da }e di rek tor ska fo te qa pri pa sti ne ko me iz re do va DS-a, ali za sa da su to sa mo na ga |a wa,

od sto vi {e de ce od nor ma ti va, a na ovo pi ta we na {em li stu ni je od go vo rio ni gra do na ~el nik

Smena samo uz odluku Upravnog odbora Upi tan da pro ko men ta ri {e pri ~e da vi {e ne }e bi ti di rek tor ove usta no ve, Sa mar xi} ka è da we ga ne mo è Skup {ti na gra da da raz re {i du `no sti na sed ni ci, po {to mu man dat is ti ~e za dve go di ne. To mo gu da ura de sa mo ~la no vi Uprav nog od bo ra usta no ve. On na vo di da je ~uo da grad è li, po hit nom po stup ku, da sme ni ~la no ve Uprav nog od bo ra. - Na rav no da oni to mo gu da ura de, ali u ovom slu ~a ju sa mo tri ~la na su ta mo po sta vqe na po li ti~ ki. Za po sle ne ko ji su u Uprav nom od bo ru ne mo gu da sme ne, kao ni tri ro di te qa, ko ji su taj nim gla sa wem iza bra ni na Cen tral nom sa ve tu ro di te qa. Tim ro di te qi ma funk ci ja is ti ~e po ~et kom {kol ske go di ne, ka da se na Cen tral nom sa ve tu bi ra ju no vi ro di te qi, jer ve }i ni sta rih de ca kre }u u {ko lu – ob ja {wa va Sa mar xi}. jer ni ko ni {ta zva ni~ no ni je ni po tvr dio, ni de man to vao. Zbog sve ga ovog ne zna se da li }e u vr ti }e bi ti pri mqe no 20

Igor Pavli~i}. Ka da je re~ o na stav ku iz grad we Rad ni~ ke, iz gra da se mo glo ~u ti da je no vac obez be |en i da }e ga Pred {kol -

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Re ka ~u va taj nu” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬ rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri ¬me¬rkom kwi ge “Re ka ~u va taj nu” Amande Kvik u iz da wu „Al na ri ja“. Do -

bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. En to ni Stal brix i Lu i za Brajs sre {}e se u po lu ta mi za bra we nih hod ni ka gran di o zne vi le Hej sting so vih, a stra stven za gr qaj po slu `i }e kao ma ska za pra vi raz log wi ho vog bo rav ka u ne do zvo qe nim oda ja ma... A. Va.

„Stra ni iz ra zi i iz re ke”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Stra ni iz ra zi i iz re ke”, auto ra Mi la na [ip ke i Ivana Klajna. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ska usta no va do bi ti na kon re ba lan sa bu xe ta, o ko jem }e se od lu ~i va ti na sep tem bar skoj Skup {ti ni gra da. To kon kret no zna ~i da se zgra da no vog vr ti }a ne }e za vr {i ti u pla ni ra nom ro ku. Jo{ uvek ak tu el ni di rek tor „«Ra do snog de tiw stva“» Borislav Samarxi} re kao je ju ~e za na{ list da je na osno vu od lu ke Uprav nog ob ro ra jo{ u ma ju po slat zah tev pre ma Upra vi za obra zo va we da se pri mi 20 od sto vi {e de ce, ali da do da nas ni su do bi li ni po zi ti van, ni ne ga ti van od go vor. - Sti gli smo do ju la, a mno gi ro di te qi ne zna ju {ta }e im bi ti sa de com. Ujed no, do bi jao sam obe }a wa da }e no vac bi ti obez be |en na kon re ba lan sa bu xe ta za na sta vak iz grad we vr ti }a, ta ko da ni po tom pi ta wu ne mo gu da ka `em ni {ta – ob ja snio je Sa mar xi}. Q. Nato{evi}

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

USKORO NA FUTO[KOJ PIJACI, FTN-u, DIF-u I MEDICINSKOM FAKULTETU

Jo{ ~e ti ri de fi bri la to ra ~u va }e sr ce Iskustva Zavoda za hitnu medicinsku pomo} pokazuju da sve mla|i qudi stradaju od iznenadnog zastoja srca, pa je pre tri go di ne osmi {qen projekat „Moje srce u tvojim rukama” i na {est frekventnih mesta u gradu postavqeni su automatski defibrilatori, ure|aji za normalizaciju rada srca u slu~aju infarkta. Ovi aparati nalaze se na slu`benom ulazu Spensa, na {alter sali Gradske ku}e, u holu @elezni~ke stanice, na glavnom ulazu [tranda, u zgradi

Apelacionog suda i na Limanskoj pijaci. U narednom periodu plan je da se postave jo{ ~etiri defibrilatora: na Futo{koj pijaci, Medicinskom fa kul te tu, Fa kul te tu za sport i fizi~ko vaspitawe i na Fakultetu tehni~kih nauka. Defibrilator sam utvr|uje poreme}aje sr~anog ritma i pomo}u elektro{oka normalizuje rad srca i wime mogu da rukuju samo obu~ene osobe, pa se zato svakom novom postavqawu aparata prethodi obuka

zaposlenih u odre|enim javnim ustanovama. Do sada je oko 200 zaposlenih u odre|enim ustanovama pro{lo obuku upotrebe defibrilatora, kako bi mogli da pomognu ugro`enom. Ure|aj poseduje mobilnu karticu, te se prilikom aktivirawa usmeri poziv Hitnoj pomo}i, koja se upu}uje ka unesre}enom.Aparat sadr`i glasovne i pisane instrukcije koje vode spasioca kroz postupak reanimacije. Postavqawe ovih ure|aja na javnim mestima je veoma zna~ajno, jer to omogu}ava

hitno reagovawe i smawuje se procenat smrtnosti, ukazao je glavni medicinski tehni~ar Ne nad Vu kas. Hitna slu`ba obu~i}e svakog gra|anima koji `eli da nau~i da rukuje defibrilatorom. Po wegovim re~ima gra|ani treba vi{e da vode ra~una o sopstvenom zdravqu i da se za{tite {to je vi{e mogu}e tokom ovih enorm no vi so kih temperatura koje ne pogoduju ni zdravim, a pogotovo hroni~nim bolesnicima. I. Dragi}

PUTNICI NEGODUJU ZBOG SKRA]EWA GRADSKE LINIJE

„Pe ti cu” na zad na Bu le var oslo bo |e wa Tri dana posle po~etka primene letweg reda vo`we u gradskom i prigradskom prevozu Novosadskoj hronici se javio Ni ko la Vu ki} sa Klise nezadovoqan {to je izmewena trasa gradske linije 5 Temerinski put - Centar - Trg neznanog junaka. Nikola Vuki} u ime kom{ija kaè da je izmenom reìma rada „petice„ pogor{an kvalitet prevoza gra|ana sa Klise i traì da „petica” ponovo prolaz pored Futo{ke pijace. On kaè da je veliki broj putnika sa dela trase ka Klisi koristio stajali{te kod pijace, jer ima mnogo boqe veze sa gradskim i prigradskim linijama. - Ovakvom izmenom trase, odnosno ukidawem stajali{ta kod Futo{ke pijace „petica” je uni{tena kao linija, i za veliki broj putnika je izgubila svrhu, jer je Bulevar oslobo|ewa mnogo va`niji od Bulevara Mihajla Pupina. Pored toga, na sve autobuse na koje presedamo na Bulevaru Mihaila Pupina moèmo presesti u centru, dok na mnogobrojne linije koje prolaze pored Fu-

Sa Klise traè da „petica” ponovo prolazi pored Futo{ke pijace to{ke pijace ne moèmo. U {picu je na Futo{koj pijaci „peticu” ~ekalo i 50 putnika, dok na novoj trasi od Varadinskog mosta do centra u autobus u|e jedva deset putnika - navodi Vuki}. On kaè da je gradski prevoznik trebao da ima probni pe-

riod, kako bi se videlo da li putnici `ele da se trasa mewa, ali i da na stajali{tima nema, i da nije ni bilo, nikakvog obave{tewe o promeni trase, te da nije istaknut ni red vo`we po novom. Tre}a Vuki}eva zamerka odnosi se na interval polazaka auto-

Umet nost za po ~et ni ke Ciklus predavawa „Istorija umetosti za po~etnike” po~iwe danas u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35. Julski deo ciklusa posve}en je poznatim umetnicima kao {to su Mikelan|elo, Rembrant, Van Gog i Pikaso. Pr-

va radionica posve}ena je slikaru Mikelan|elu, a odr`a}e se sutra u 19 ~asova, u pomenutom Muzeju. Vodi}e je kustos-pedagog Sla |a na Ve len de ~i} i istori~ar umetnosti Mi li ca Bo go sa vqe vi}. A. J.

^ITAOCI PI[U SMS

busa, posebno u ve~erwim satima. Kaè da autobusi po novom redu vo`we saobra}aju svakih 25 minuta, a ne kao {to je bilo na 18 minuta. Gradski prevoznik je odmah u ponedeqak, drugog dana primene letweg reda vo`we, pozvao putnike da iznesu primedbe i sugestije na mejl adresu preduze}a, pri med be@gspns.rs . Stru~na slu`ba }e, kaù u GSP-u, analizirati po{tu i na osnovu zapaàwa putnika korigovati izmene u prevozu, ukoliko to bude zaista potrebno. Portparolka Gradskog saobra}ajnog preduze}a Sne à na Ja ko vi} kaè da su im se do sada javila svega ~etiri putnika. - Skra}ewe trase „petice”i po~etak rada nove linije 18 Centar - Avijati~arsko naseqe nisu donete napamet. Mesecima se radilo na terenu, anketirali putnici, brojao broj putnika u autobusima i na kraju je ura|ena analiza o opravdanosti izmena u prevozu - navodi portparolka Jakovi}. Z. Deli}

Predavawe „Arheolo{ka istra`ivawa Petrovaradinske tvr|ave” u organizaciji Novosadskog kluba, odr`a}e ve~eras u 18 ~asova u Muzeju grada Novog Sada. Na predavawu }e govoriti arheolog Ra do van Bu nar xi} i istori~arka Gor da na Bu lo vi} iz Muzeja grada Novog Sada. Okupqawe je ispred zgrade Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvr|avi. G.J.

065/47-66-452

* * * Obezbe|ewe Suda u Novom Sadu na 35 stepeni zahteva duga~ke pantalone i cipele i ne pu{ta unutra, ~ak ni da se po-

digne neki dopis. Birokratija ne uvaàva ni prirodne zakone. ôvek obu~en u skladu sa spoqnom temperaturom moè i u Po{tu i u banku, a ne moè u Sud. 063/5699... * * * Ne treba samo kritikovati!

NOVI DIREKTOR „LISJA” DAMIR KONDI] PREUZEO DU@NOST

Pro ra di }e ka pe la na Fu to {kom gro bqu Novoizabrani direktor „Lisja” Da mir Kon di} ( ro|.1972. godine) po~eo je da vodi ovo komunalno preduze}e, a prvi radni zadatak bio mu je da obi|e grobqa i objekte pogrebnog preduze}a. U izjavi za „Dnevnik” kazao je da }e nastaviti putem prethodnika i da u tome o~ekuje pomo} Skup{tine grada, kao osniva~a preduze}a. Kondi} je rekao da }e nastojati da kapelu na Futo{kom grobqu osposobi, jer objekat izgra|en pre nekoliko godina ne slu`i nameni i tako polako propada. Kondi} je na mesto direktora do{ao umesto diplomiranog ekonomiste iz „Lisja” Zo ri ce Baj kin Jo va no vi}, koja je u proteklih viDamir Kondi} {e od pola godina vodila preduze}e. Stara direktorka sada biv{em direktoru Toplane nije bila politi~ki anga`ova- Vla di mi ru Je li }u. Kondi} je na i firmu je vodila na prepo- ~lan Upravnog odbora JAT-a i ruku zaposlenih. kako je naglasio od pre dve godiNovi direktor je diplomira- ne nema privatni biznis, ve} rani ekonomista, u proteklih godi u javnom sektoru, a ~lan je dinu dana bio je zaposlen u No- LSV. vosadskoj toplani, kao savetnik Z. Deli}

U KARLOVCIMA

Kli zi {te kro te pot por nom kon struk ci jom Iako na po~etku i tokom rekonstrukcije kolovoza u Petrovaradinskoj ulici u Sremskim Karlovcima nije bilo re~i o radovima na vi{e decenija starom klizi{tu u toj ulici, ono }e ipak biti sanirano, saznajemo u karlova~koj op{tini. Koliko danas treba da po~nu radovi, a izvodi}e ih preduze}e „Graditeq NS”. Prema re~ima pomo}nice predsednika karlova~ke op{tine Bri -

na. Sanacija sa {ipovima ko{ta 100.000 evra, dok je ova za koju smo se odlu~ili oko sedam miliona dinara bez PDV-a. U opciji sa {ipovima postigli bi samo za{titu kolovoza od klizawa, dok bi se kosina i daqe pomerala. Sa potpornom konstrukcijom i drena`ama to }e biti spre~eno. U sklopu sanacije klizi{ta bi}e ure|en i odvod vode iz ~etiri bo~ne ulice. Prilikom radova,

gi te Di mi tri je vi}, u Petrovaradinskoj ulici }e biti primewen sistem potporne konstrukcije lu~nog oblika sa drena`om, zahvaquju}i ~emu }e biti za{ti}en i kolovoz od klizawa i pucawa i padina. - Postojao je predlog da se {ipovima premosti klizi{te, ali smo iz vi{e razloga odustali od te varijante - ka`e Brigita Dimitrijevi}. - Prvi i osnovni jeste ce-

ulica ne}e biti potpuno zatvorena za saobra}aj, ve} samo delimi~no. Vrednost radova sa ura~unatim PDV-om je ne{to vi{a od 12 miliona dinara. Tro{kove sanacije pla}a karlova~ka op{tina, dok je novac za rekonstrukciju kolovoza i izgradwu pe{a~ke staze u Petrovaradinskoj ulici obezbedio Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. Tekst i foto: Z. Ml.

Pre da va we o Tvr |a vi

Mon ta `ni most mon ti raj te u Fu to gu Predlaèm da se Monta`ni most premesti kod Futoga. 063/7820... * * * U sred centra Ba~kog Jarka, kod osnovne {kole otvorena je deponija sme}a, smrad se na sve strane {iri, prijavqivali smo odgovornima, a oni kaù da tako jedan ~ovek ho}e, a oni protiv wega ne mogu. Molim inspekciju da iza|e na lice mesta i da se deponija skloni 065/5503... * * * Sada predsednik URS-a ima priliku da sprovede depolitizaciju i departizaciju dràvnih firmi i preduze}a. Agencije, kao i fondove ugasiti, kao duple kapacitete, osim ako nisu na buxetu. 065/9137... * * * ûvena poslovica koja glasi „dok se dvojica sva|aju; tre}i koristi”. To je modus uzimawa vlasti. Da! Naravno „dok se Vlasi ne dosete”. Jer „vlast je vlast, a ne ~ast”. Ne brinite, nije sve gotovo; jer se kaè „nikad ne reci nikad” 065/9137...

sreda4.jul2012.

Stanovnici naseqa Zano{ kod Sremskih Karlovaca su 26.06. telefonom kontaktirali „Ciklonizaciju” u vezi tretirawa komaraca. Odmah sutradan je

iza{la ekipa i obavila zapra{ivawe! Hvala im! To su profesionalci! 063/5520.. * * * Nema ovo dru{tvo, a ni gra|ani nikakvu budu}nost! Kola~ vlasti podeli{e, sve privile-

gije, za sebe, svoju decu, zgrabi{e. [ema je ista, sve su ostalo nijanse. 069/2641... * * * Kada }e @eleznica po~eti da se ophodi prema putnicima kao da su qudi, a ne ...U petak voz za Suboticu polazi na vreme u 15 ~asova i 19 min. Dolazi do Kisa~a i tu staje. Saobra}ajna nesre}a na pru`nom prelazu u Stepanovi}evu. Nadle`ni iz stanice Novi Sad su znali za nesre}u, jer su najavqivali ka{wewe voza iz Subotice, a ipak su pustili voz za Suboticu do Kisa~a, gde je stajao vi{e od 4 sata na temperaturi blizu 40 stepeni. Ali koga je briga za putnike... 064/8059... * * * Za neverovati je, „nezamenqivog” direktora Pred{kolske ustanove }e mo`da smeniti! ! ! Za smenu smo. 063/5846.. * * * JGSP je sramota za ovaj grad !!! U vreme kada qudi idu na posao po 25 minuta ~ekamo gradski autobus! Nemaju konkurenciju, mogu kako ho}e!!! 063/5819..

VESTI „Na pra vi te avion” u Mu ze ju Voj vo di ne U okviru manifestacije „Napravimo avion” i radionice koju organizuje Muzej Vojvodine, Maketarski klub „Novi Sad„ sutra u 10 sati na svom {tandu u ovom muzeju predstavi}e foto pri~u o tri novosadska aerodroma i fabrici aviona „Ikarus„. Bi}e organizovano i takmi~ewe u bacawu papirnih aviona, a vlasnik najboqeg na poklon }e dobiti maketu. Na kraju, posetioci }e mo}i da vide repliku repa aviona „Fok ker Dr 1„ poznatijeg kao kao „Crveni Baron„. Ova manifestacija odr`ava se povodom 102 godine od kako je Ivan Sari} napravio avion i wime leteo i 100 godina od osnivawa Vojnog vazduhoplovstva. A. L.

No se ba {ten ski ot pad Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Futogu, a sutra u Veterniku. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova. Ovaj otpad treba da se ostavi na istom mestu gde i kante za sme}e, potrebno je da bude upakovan u ke-

se, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove, ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti. A. L.

„Be le {ke o PMS-u” Dvokanalna video instalacija „Bele{ke o PMS-u” autorke Je le ne Ju re {e bi}e prikazana danas u 22 sata na Letwoj sceni Kulturnog centra, Katoli~ka porta 5. Jednosatni video rad predstavqa isprepletene pripovesti dveju protagonistkiwa kroz neizre~ene i mra~ne misli, te porive i potrebe koji su izvan okvira prihvatqivog ili lepog pona{awa. S. J.

Let wa {ko la ra ~u na ra Upis u letwu {kolu ra~unara za Novosa|ane sredwe i starije generacije, koju organizuje Mesna zajednica „Sowa Marinkovi}”, traje do petka 6. jula, a zainteresovani mogu da se prijave u prostorijama MZ u Ulici Keja `rtava racije 4, ili na telefone 021/457-538 i 065/6519-477. Kursevi traju dve sedmice i nije potrebno nikakvo ra~unarsko predznawe. G. ^.

vOJvOdinA

sreda4.jul2012.

ЈОШ УВЕК БЕЗ ИЗВРШНЕ ВЛАСТИ У КИКИНДИ

После паузе остали без кворума КИКИНДА: Juче је одржана конститутивна седница Скупштиме општине Кикинда. Након разматрања извештаја Општинске изборне комисије и доношења решења о избору чланова верификационе комисије потврђени су мандати одборника који су дали и свечане изјаве. На предлог Демократске странке, коалиције окупљене око Социјалистичке партије Србије, Лиге социјалдемократа Војводине и Савеза војвођанских Мађара за председницу Скупштине општине предложена је дипломирана правница Ђурђина Јеринкић из Лиге социјалдемократа Војводине која је тајним гласањем изабрана на ову функцију:Такође исти предлагачи за заменицу председнице Скупштине предложили су професорицу разредне наставе Гордану Булатовић из Демократске странке која је такође изабрана на ову функцију: Два одборника Демократске странке Србије нису учествовала у гласању за председницу Скупштине, а образложење је дао Миленко Јованов који је истакао да ову политичку партију нико није

позвао нити питао за кадровска решења. Представници Српске напредне странке нису се сложили са именовањем Гордане Булатовић. Ладислав Томић сматра да је било потребно да се истакне шта је Гордана Булатовић урадилау протекле четири године док је била на месту помоћнице, док је Светислав Вукмирица сугерисао да нова потпредседница Скупштине успостави бољу сарадњу са братским градом у Русији. На место секретара Скупштине постављена је Драгица Жигић Стојановић. Након паузе која је дата, седница, због недостатка кворума није настављена иако је на дневном реду био избор председника и заменика Општине, те чланова Општинског већа. Овакав потез искритокавали су припадници Српске напредне странке и Демократске странке Србије. -Констатујем да немамо кворума. Скупштина се сматра конституисаном. У скалду са Законом о локалној самоуправи имамо рок од 30 дана да формирамо извршну власт - рекла је председница Скупштине Ђурђина Јеринкић. А. Ђуран

КОНСТИТУИСАНА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ

Петер Кнези на челу парламента

БЕЧЕЈ: Тачно 68 дана трајала је неизвесност везана за политичку већину у највећој потиској општини, а онда се на јучерашњој конститутивној седници Скупштине општине Бечеј, којом је преседавала најстарија одборница Едит Си ла ђи (СВМ) и помагали јој у раду двојица најмлађих одборника Ми лош Ко њо вић (ДС) и Дра ган Ла зић (СНС), све одиграло како је и очекивано. Коалиције „Избор за бољи живот – Борис Тадић“ са 11 и „Миша Вребалов – Преокрет за Бечеј“ (8), те странке СВМ (8) и ДСВМ (1) гласањем су потврдили да чине стабилну политичку већину, а коалиција „Покренимо Бечеј – Томислав Николић“ (8) ће представљати конструктивну опозицију. Међутим, „напредњаци“ су били сагласни с политичким неистомишљеницима поводом кандидатуре Пе те ра Кне зиа за председника локалног парламента, па је одлука о његовом избору била с убедљивом већином. Како је на јучерашњој седници верификовано

35, од укупно 36, мандата одборника, два гласачка листића су била неважећа, а преостала 33 су свој глас дали екс-председнику бечејске општине. Приликом избора заменика председника СО Бечеј, није била таква јединственост. За Гор да ну На ма чин ски из коалиције „Миша Вребалов – Преокрет за Бечеј“ гласало је 27, док је осам листића било неважећих. С истим односом гласова је на јучерашњој седници за секретара СО Бечеј постављена Ор шо ља Мом чи ло вић и заменика секретара Дра ги ца Ска кић, која је у минулом мадату била секретар. - Иако нам законска могућност дозвољава да у наредних месец дана изаберемо предесдника општине и његовог заменика, те чланове Општинског већа и даље радна тела и комисије, верујем да ћемо већ за десетак дана заказати нову седницу и изабрати функционере и чланове Општинског већа- рекао је после избора за председника локалног парламента Петер Кнези. В. Јанков

ДА ЛИ ЋЕ БУЏЕТ ОПШТИНЕ КУЛА БИТИ ДОДАТНО ОПТЕРЕЋЕН?

Спорни помоћници директора

КУЛА: Након што је конституисана Скупштина општине Кула и изабран председник општине, нови сазив локалног парламента је одржао још једну седницу на коју нису били позвани представници медија. На тој седници, одборник Српске напредне странке др Жар ко Ше вин је прочитао коалициони споразум између странака новоформиране владајуће већине коју чине ДС – СПС – ЈС – „Преокрет“ – СВМ и посебно се осврнуо на осму тачку овог споразума која каже да ће у свих пет јавних предузећа кулске општине поред директора бити именовани и њихови помоћници. - Осма тачка се тиче расподеле кадрова на измишљене политичке функције у јавним предузећима у смислу функција заменика директора.Ако се има у виду да ће актуелна власт морати да издвоји на годишњем нивоу бар шест милиона динара на име плата у бруто износу у постојећој економској ситуацији сваки коментар је сувишан – рекао је Шевин. Сличног мишљења је и одборник из редова опозиционих Уједињених региона Србије Ве ли бор Ми ло ји чић који каже да овакав коалициони споразум представља „намиривање личних апетита“. - Бирачима ће врло брзо постати јасно да њихове представнике у скупштини који су формирали ве-

ћину воде само лични интереси. Бојим се да је ово само почетак., а да се право удомљавање страначких кадрова убудуће неће одвијати јавно и да јавност неће имати увид у то колико је новозапослених на терету општинске касе – истакао је Милојичић. Са друге стране, шеф одборничке групе Демократске странке Ми ли ка Аџић каже да су одредбе ово коалиционог споразума више у домену спекулација. - Он нема никакву законску тежину, то је само „парче папира“ и може да буде тако, али и не мора. Лично нисам одушевљен таквом идејом. То је неформалан папир који не мора бити реализован, али и уколико се то деси, вероватно ће то бити неко из редова запослених у том јавном предузећу и то неће ићи на терет општинског буџета – напоменуо је Аџић. И одборник Јединствене Србије у новом сазиву локалног парламента Дра гу тин Ме до је вић наглашава да именовање помоћника директора јавних предузећа неће додатно оптеретити општински буџет. - Неће бити нових запошљавања. Људи који ће бити предложени за помоћнике већ раде у тим предузећима и овим ће они практично само бити награђени за свој досадашњи рад и залагање - рекао је Медојевић. М. Кековић

dnevnik

ПОТПУНИ ОБРТ НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ ЖИТИШТА

Социјалистима место председника општине ЖИТИШТЕ: Потпуни преокрет на политичкој сцени средњобанатске општине Житиште догодио се пред данашњу конститутивну седницу локалног парламента. Место председника општине ће, уместо демократама, како је раније договорено, припасти социјалистима јер су Уједињени региони Србије у последњем тренутку изи-

социјалистима. С друге стране, ДС и Социјалистичка партија Србије, две странке које су у претходном мандату чиниле власт, раније су постигле договор о наставку сарадње. Међутим, само дан пред конститутивну седницу, која је требало да буде одржана 12. јуна, заседање је одложено јер коалиција СПС – ПУПС - ЈС није добила

Општина кад не може Покрајина Будући председник општине Житиште Душан Милићев био је кандидат СПС-а на изборима за посланика у Скупштини Војводине по већинском систему. У другом кругу, његов противкандидат је био Игор Салак испред листе „Избор за бољу Војводину – Бојан Пајтић”. Салак је успео да победи Милићева и освоји 52,64 одсто гласова изашлих бирача, док је Милићеву гласове поверило 40,33 одсто грађана. грали договор постигнут са Демократском странком о формирању одборничке групе „За општину Житиште” коју би, уз ове две партије, чинили и Српски покрет обнове, Лига социјалдемократа Војводине и Савез војвођанских Мађара и која би имала 17, од укупно 31 одборника у Скупштини општине. УРС се, наиме, пре неколико дана, када је већ постигнут споразум са демократама, приклонио

сагласност од својих виших органа за формирање власти са демократама. У међувремену, ДС, СПО, ЛСВ, СВМ и УРС су формирали одборничку групу „За општину Житиште” која би, и без социјалиста, имала већину у општинском парламенту. УРС је, ипак, одлучио да се повуче из ове приче. После свих перипетија, по сазнањима „Дневника”, одлучено је да ДС ипак уђе у власт, с тим што је мо-

рала да се одрекне места председника општине и препусти га СПСу. Тако ће уместо Драгана Миленковића, досадашњег првог човека општине, ову функцију у наредном мандату обављати Душан Милићев. А Миленковићу ће припасти место председника Скупштине општине које је претходно било резервисано за социјалисте. Председник Општинског одбора ДС Игор Салак потврдио је јуче наша сазнања и истакао да ће званично коалициони споразум потписати ДС, СПС, СВМ и УРС. Али, ЛСВ ће, као коалициони партнер демократа, такође делом учествовати у власти, као и СПО који се нашао на заједничкој листи са ДС, док ће социјалисти на неки начин уважити Демократску странку Србије. То значи да ће у опозицији остати само Српска напредна странка. - Очекујем да ћемо имати стабилну власт која је формирана у складу са политичким прерасподелама на вишем нивоу. Јер, социјалисти ће имати републичког, а демократе војвођанског премијера, што би требало нашој општини да гарантује наставак инвестиција и развој – казао је Салак. Ж. Балабан

ОТВОРЕН РЕЦИКЛАЖНИ ЦЕНТАР СОМБОРСКОГ ЈКП „ЧИСТОЋА”

Од отпада вишеструка корист СОМБОР: Мање од годину дана од почетка градње у Сомбору је отворен Рециклажни цнетар Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, а како то већ ред налаже, Центар је свечано у рад пустио сомборски нови-стари градоначелник Немања Делић. Овај Центар, у коме отпад неће бити прерађиван већ само сепарисан и пакован, има капацитет од девет тона дневно, а у њему би требало да нађе посао 15 овдашњих радника. - Овај пројекат је вишеструко користан и показује да јавна комунална предузећа могу да подижу своје капацитете ако постоји права идеја, ако постоји финансијска конструкција и локална самоуправа препозна интерес да може да дође до овако реализованог пројекта. Сомбор је град који води рачуна о заштити животне средине и ово је још један корак у унапређењу управљања отпадом у граду – казао је градоначелник Делић, отварајући погон чија је изградња финансирана са 45 милиона динара из средстава републичког Фонда за заштиту животне средине, као и са три милиона динара буџетских средстава Града. Како је рекла директорка Фонда за заштиту животне средине Сомбор Жељка Јуракић као основа за идејна решења за концепт како ће Србија управљати отпадом у реалном животу, послужили су донети закони, а потом су уследили контакти са локалним самоуправама које испуњавају услове сервисирања оваквог постројењ у смислу да финансијски подрже своје учешће, тако и да кроз функционисање свог јавног комуналног предузећа могу једно овакво по-

стројење учинити одрживим у некој перспективи. - Концепт изградње рециклажних центара спроводио се под окриљем Министарства за заштиту животне средине, рударства и просторног планирања, а Фонд за заштиту животне средине је финансирао изградњу. Локалне самоупра-

што је Сомбор први град у којем је отворен модеран центар за рециклажу отпада и захвалио се свима који су учествовали у реализацији овог пројекта. - У рециклажном центру тренутно ради неколико радника који су запослени посредством Националне службе за запошљавање, као

„Златни котлић” на обали Јегричке ЖАБАЉ: Такмичење у кувању рибље чорбе „Златни котлић општине Жабаљ“ које организује Удружење спортских риболоваца „Младост Јегричка“ заједно са пријатељима биће одржано у суботу на обали Јегричке у Жабљу. Заинтересовани могу да се пријаве још сутра, а котизација је 3.000 динара. Како је објаснио председник Удружења спортских риболоваца „Младост Јегричка“ Миленко Шатара за сваку екипу обезбеђени су сто, две клупе, и два и по килограма очишћене рибе: шарана, толстолобика и сома. Манифестација почиње у подне, али би такмичари требало да дођу сат, два раније како би све на време припремили. - Интересовање за ову манифестацију је огромно, до сада све већ пријавило преко 40 екипа, а ми можемо да угостимо највише 55. Обезбедили смо и лепе награде, осим пехара, три првоплсирана добиће по торту, а ту су и гајбе парадајза, шаргарепе... - рекао је Шатара додајући да ће за ову прилику бити дозвољено и купање у Јегричкој. В. Х.

Цвеће на Заједничкој гробници БЕЧЕЈ: Општинска организација СУБНОР Бечеј обележиће данас Дан борца комеморацијама и полагањем цвећа на спомен обележја у Бачком Градишту, Бачком Петровом Селу и Бечеју. Централна свечаност заказана је за 10 сати крај спомен обележја Заједничка гробница на Православном гробљу у Бечеју. Прилика је то да се, и поред тропских врућина, преживели борци и поштоваоци дела НОР-а окупе и одају почаст онима који су пре седам деценија дали живот за слободу од фашизма. В. Ј.

После купања обавезан туш

ве су ангажовањем својих радника и технике, а и финансијских средстава када је то било неопходно такође подржале изградњу рециклажних центара. Ово је најбољи показни пример како у будућности да управљамо отпадом. Апелујем и на грађане да искористе овај бенефит и одлажу отпад онако како је потребно, јер свака пластична боца, папир, је предмет који ће се рециклирати, а потом бити и на тржишту, што ће се опет вратити грађанима- рекла је Жељка Јуракић. Директор ЈКП „Чистоћа“ Андрија Пензеш рекао је да му је част

и неколико радника „Чистоће“ који имају одређени степен инвалидности – рекао је Пензеш и најавио реализацију новог пројекта који ће се реализовати у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за заштиту животне средине, а којим је предвиђено да се житељима централних градских Месних заједница „Венац“ и „Селенча“ подели 1050 канти као и кесе за отпад. У канте ће се одлагати отпад који ће се износити на депонију, а у кесе отпад који ће се разврставати у рециклажном центру. М. Миљеновић

ПРОСЛАВА ДАНА ОПШТИНЕ АДА

Окренути будућности АДА: Поводом Дана општине Ада прексиноћ на свечаној седници Скупштине општине, којој су присуствовали представници конзулата Мађарске у Суботици, делегације братских градова и околних војвођанских општина, после интонирања српске и мађарске химне у извођењу Камерног хора „Музика хумана“ и поздравних речи председника СО Атиле Бучу, пригодан културни програм извели су Надина Суботички, Марија Тертељи Курунци и Андор Курунци. Најистакнутијим организацијама и појединцима уручена су традиционална годишња јавна признања општине Ада, која су добитницима уручили председници општине и СО Ада Золтан Билицки и Атила Бучу. Добитници повеља су поводом јубилеја 100.годишњице постојања Фудбалски клуб АФК из Аде и Шандор Јан-

ковић из Аде, за постигнуте врхунске резултате у стоном тенису на домаћој и међународној сцени у успешној спортској каријери која траје од 1973. године, у току које је био и сениорски репрезентативац Југославије. Медаље су додељене за успешан рад Удружењу грађана „Дуга“ из Аде, поводом пола века постојања и постигнутог успеха на пољу образовања додељене основним школама „Новак Радонић“ у Молу и „Чех Карољ“ у Ади, Техничкој школи у Ади, Дому за старе и пензионере у Молу и Рожи Пеце из Аде. Добитници похвала су Енико Месарош из Аде, Петер Бин из Утрина, Рудолф Варга из Стеријиног Села и Милан Попов из Мола, а захвалница председника општине уручена је Ђерђу Хортију из Аде. М. Митровић

СУБОТИЦА: Спас од врућина у овим тропским данима, Суботичани могу да потраже на базенима Дудова шума и Прозивка. Према извештају Завода за јавно здравље у Суботици купање у језеру Палић се не препоручује. Уколико неко ипак одлучи да се освежи на једном од омиљених излетишта Суботичана, али и становника Србије не препоручује се гнурање, дуже задржавање у води, а по изласку из воде је неопходно туширање. Начелница Центра за хигијену и хуману екологију, ЗЗЈЗ др Зорица Мамужић Кукић каже да се анализе обављају на сваке две недеље, док се физичко хемијска и хидробиолошка испитивања узимају једном месечно. Купање у језеру се не препоручује, док вода у базенима је хигијенски исправна. С. И.

dRU[TvO

dnevnik

sreda4.jul2012.

FI NI[ OD LU ^U JU ]E TR KE ZA UPIS NO VE GE NE RA CI JE BRU CO [A NA UNS-u

Jo{ da nas pri jem ni is pi ti Da nas, po sled weg da na na me we nog pro ve ri zna wa po ten ci jal nih stu de na ta pr ve go di ne osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u 2012/13. na dr àv nim uni ver zi te ti ma i vi so kim stru kov nim {ko la ma (osim Uni ver zi te ta u Be o gra du, me di cin skih i umet ni~ kih fa kul te ta, kao i ne kih vi so kih {ko la ~i ji su da tu mi upi snog ro ka dru ga ~i ji), na Uni ver zi te tu u No vom Sa du pri jem ne is pi te or ga ni zu je jo{ po lo vi na od ukup no 14 fa kul te ta. To su ve li ki i slo è ni fa kul te ti s ve li kim bro jem raz li ~i tih stu dij skih pro gra ma, pa i kan di da ta za in deks – Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, Pri rod no-ma te ma ti~ ki i Fi lo zof ski, kao i Fa kul tet spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, gde je pri jem ni slo èn iz vi {e oba ve znih pro ve ra zna wa i ve {ti na kan di da ta ko ji se nad me }u i u pli va wu, rit mi ci, tr ~a wu, igra ma lop tom...

Foto: F. Baki}

Osim ta ~e ti ri fa kul te ta, gde su pri jem ni is pu ni li mak si mal na tri da na re zer vi sa na za wih u pr vom upi snom ro ku: 2, 3. i 4. jul, sa mo da nas pro ve ru zna wa svo jih po ten ci jal nih bru co {a or ga ni -

zu ju jo{ tri fa kul te ta u sa sta vu je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni, Gra |e vin ski i U~i teq ski na na stav nom ma |ar skom je zi ku u Su bo ti ci i Pe da go {ki u Som bo ru. Ta ko |e, Eko nom ski

fa kul tet u Su bo ti ci, gde je pri jem ni za bru co {e u ma ti~ noj ku }i, kao i Ode qe wu u No vom Sa du, bio 2. ju la u Su bo ti ci, da nas or ga ni zu je pro ve ru zna wa kan di da ta ko ji su kon ku ri sa li za upis u Ode qe we EK-a u Bu ja nov cu, otvo re no u {kol skoj 2011/12. Ju ~e su za vr {e ni dvo dnev ni pri jem ni, 2. i 3. ju la (zbog ve li kog bro ja kan di da ta) na Prav nom i na Po qo pri vred nom fa kul te tu, gde je i vi {e raz li ~i tih stu dij skih pro gra ma. Teh no lo {ki fa kul tet ju ~e je ve} ob ja vio i ko na~ nu rang-li stu za upis, dok je pre li mi nar nu is ta kao Eko nom ski. Po qo pri vred ni, Prav ni i U~i teq ski na ma |ar skom je zi ku na ja vi li su da }e da nas ob ja vi ti pre li mi nar ne rang-li ste kan di da ta ko ji su po la ga li pri jem ni. V. ^e ki}

IN MEMORIAM

Dr Du {an Po pov (1930–2012) ^u do je ne vi |e no jed no se lo ma lo, se lo zva no Mo krin na kraj wem se ve ru Ba na ta. Si ro ma {no u sve mu – sem u qu di ma. Odan de nam je u no vi joj isto ri ji sti gla pra va po vor ka mu dra ca: Va sa Sta ji}, Mi ro slav An ti}, dr Du {an Po pov... Iz tog se la po {li i ova mo do {li – i osvo ji li ceo svet. Ili bar No vi Sad. Da, ovaj grad su mno gi za u zi ma li ili oku pi ra li, na {i su ga dvatri pu ta oslo ba |a li, ali su ga osvo ji li sa mo ti mo krin ski mu dra ci, ako je ve ro va ti fran cu skom fi lo zo fu Po lu Klo de lu da se svet ne osva ja onim {to od we ga uzme{, ne go onim {to mu do pri ne se{, do da{. A {ta su ina ~e od sve ta uze li

DA LI JE MA LA MA TU RA ME RI LA ZNA WE STE ^E NO U OSNOV NOJ [KO LI?

Za da ci sve de ni na pre po zna va we I ovo go di {wa ge ne ra ci ja pet na e sto go di {wa ka pri mi ~e se kra ju jed nog ve li kog po sla, ko ji }e za mno ge bi ti i pr va ve }a pre kret ni ca u ì vo tu. Po lo ì li su ma lu ma tu ru, a su tra }e zna ti i gde }e se {ko lo va ti na red ne ~e ti ri go di ne. I ovaj put to {ko lo va we za vi si }e od bro ja bo do va ko je su do sa da sa ku pi li, {to u pret hod nim raz re di ma, {to na za vr {nom is pi tu. I dok su se za bo do ve u ko je se pre ta ~u oce ne iz osnov ne {ko le bo ri li pret hod nih go di na, za deo onih ko je su ste kli na za vr {nom is pi tu i ovaj put ima li su ukup no ~e ti ri sa ta, za ko je je tre ba lo ta~ no od go vo ri ti na {to vi {e pi ta wa u te sto vi ma iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke. I ovaj put ma la ma tu ra iza zva la je mno go po le mi ke, a u ì ì in te re so va wa bio je test iz srp skog i ne do u mi ce oko to ga da li }e se na we mu vred no va ti sa mo od go vo ri na po sta vqe na pi ta wa ili i zna we pra vo pi sa i gra ma ti ke pri me we no na tim od go vo ri ma. Ne do u mi ce stru~ ne jav no sti, iza zva ne uglav nom di so nant nim iz ja va ma iz Mi ni star stva pro sve te, ipak su u po sled wem tre nut ku ot klo we ne sa op {te wem iz Za vo da za vred no va we kva li te ta obra zo va wa i vas pi ta wa u ko jem su te sto vi pra vqe ni, da }e ta ~an od go vor isti na mo ra ti bi ti i pra vil no na pi san, ali i uve ra va we da su pi ta wa ta kva da ne tra è

pi sa we od go vo ra. I isti na, od 20 pi ta wa, sa mo je je dan od go vor tra ìo pi sa we, i to sa mo vla sti tih ime na, dok je u osta lim tre ba lo pod vu }i ne {to ili za o kru ì ti ta ~an od po nu |e nih od go vo ra. U Uni ji sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je ka ù da to ni je bi la je di na maw ka vost te sta iz srp skog je zi ka. Po tvrd wa ma tog sin di ka ta, u za vr {nom te stu za srp ski je zik i

wi ma iz obla sti ve {ti ne ~i ta wa i raz u me va wa pro ~i ta nog. Za da ci su go to vo u ce lo sti bi li sve de ni na pre po zna va we. Na sred wem i vi {em ni vou uklo we na su pi ta wa ve za na za mor fo lo gi ju, sin tak su i tu ma ~e we ob ra |e nih kwi `ev nih de la, o ko ji ma su u~e ni ci mo ra li da stek nu svoj sud. Uz te pri med be, Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je oce ni -

Ma te ma ti ka ozbiq ni ja Sin di kal ci su ima li i za mer ke na ovo go di {wi test iz ma te ma ti ke, ko ji su ipak oce ni li kao mno go ozbiq ni ji. Osnov na za mer ka u tom te stu od no si se na re {e we jed nog za dat ka, ko je je, u kqu ~u za re {a va we, bi lo po gre {no, to jest dat je ta ~an kraj wi re zul tat, ali po gre {an put do we go vog re {e wa. kwi èv nost ove go di ne ni je bi lo ni gra ma ti ke, ni kwi èv no sti, a ni na ci o nal nog ele men ta, ko ji je sa stav ni deo po li ti ke iden ti te ta ne ke dr à ve. Ni je bi lo tek sto va ko ji se ob ra |u ju u okvi ru osnov nog {ko lo va wa u okvi ru tog pred me ta; ni je bi lo spo me na o zna me ni tim pi sci ma i de li ma. Po oce ni Uni je, pi ta we je da li je ovaj test bio i pro ve ra op {te kul tu re. Osim to ga, pri me ri ni su bi li ade kvat no oda bra ni ni te mat ski, ni po sa dr à ji ma, ni po obra zov nim ni vo i ma. Za vr {ni test se naj vi {e ba vio pi ta -

la je da je ovo go di {wi test iz srp skog uru {a vao u~e ni~ ku mo ti va ci ju i nu dio ne zna la~ ki put pu kog pre po zna va wa ~i we ni ca te ti me mar gi na li zo vao zna ~aj i sa dr `aj pred me ta, a u~e ni ke i pro svet ne rad ni ke pre tvo rio u iz vr {i o ce ne ja snog i be smi sle nog po sla. Zbog to ga u Uni ji sma tra ju da je, kao i law ski, i ovo go di {wi test imao niz ne ga tiv nih efe ka ta, po ~ev od to ga da je stvo re na ilu zi ja da je za vr {ni is pit lak i da za we ga ni je po treb na ozbiq ni ja pri pre ma, pre ko to ga da su do bri |a ci iz jed -

na ~e ni s pro se~ nim i lo {im, pa do la `nog uti ska da su po stig nu ti ci qe vi obra zov nog pro ce sa jer su re zul ta ti te sta do bri. U ana li zi Uni je za me re no je i to {to je u~e ni ci ma da to pra vo da do bi ju bo do ve na te stu iako ne po zna ju slu `be no pi smo Sr bi je jer im je omo gu }e no da }i ri li~ ni test po pu wa va ju la ti ni com. Zbog sve ga to ga, u Uni ji sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je ovo go di {wu ma lu ma tu ru oce ni li su kao is pit ko ji svo jom struk tu rom dez o ri jen ti {e pro svet ne rad ni ke i u~e ni ke jer ne pru à in for ma ci ju o to me ko li ko je sa vla dan na stav ni plan i pro gram. Isto vre me no raz ot kri va i ko li zi ju iz me |u na stav nih pla no va i obra zov nih stan dar da. Zbog to ga se u Uni ji pi ta ju ~e mu ovaj is pit slu ì i oce wu ju da su wi me za do voq ni oni ko ji su {tam pa wem zbir ki za da ta ka i pra vqe wem tri kom bi na ci je te sto va oprav da li svo je po sto ja we i oni, ko ji su bez tru da i zna wa, do bi ja li po e ne, a ne za do voq ni su u~e ni ci ko ji su vred no ra di li i su o ~i li se s ni skim ni vo om zah te va na te stu iz srp skog je zi ka i pro fe so ri ko ji to kom {kol ske go di ne sa mi se bi pre da ju lek ci je iz na stav nog pro gra ma jer u~e ni ci vi {e ne ma ju mo ti va ci ju da u~e po {to se ti sa dr à ji ni ne o~e ku ju na za vr {nom is pi tu. D. De ve ~er ski

HU MA NI TAR NI FOND „QI QA I MIL KA MI JA TOV”

Je di na sti pen di ja bez da na ka {we wa Pr vi i je di ni hu ma ni tar ni fond u Zre wa ni nu “Qi qa i Mil ka Mi ja tov” uspe {no je re a li zo vao sve pla ni ra ne ak tiv no sti u {kol skoj 2011/2012. go di ni. Od ok to bra 2011. do ju na 2012. go di ne sti pen di rao je {est naj bo qih zre wa nin skih stu de na ta i po mo gao wi ho vo na pre do va we u pro ce su vi so kog {ko lo va wa. Na po sled wi kon kurs ja vi lo se 30 kan di da ta ko ji su ima li pro se~ nu oce nu ve }u od 8,50, a Uprav ni od bor Fon da je, na kon raz ma tra wa svih pri spe lih pri ja va, od lu ~io da sti pen di sti u ovoj {kol skoj go di ni bu du Sa wa Te gel ti ja (Me di cin ski fa klul tet u Be o gra du, s pro se~ nom oce nom to kom stu di ja 9,82), Ta ma ra Mi tri} (Fa kul tet or ga ni za ci o nih na u ka u Be o gra du, pro -

se~ na oce na 9,82), Ne da Pi {ti wat (Fa kul tet teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du, pro se~ na oce na 10), Bi qa na Zo be ni ca (Eko nom ski fa kul tet Su bo ti ca, pro se~ na oce na 10), Je le na Ra da nov (Teh ni~ ki fa kul tet Zre wa nin, pro se~ na oce na 10) i Alek san dar Be rar (Teh ni~ ki fa kul tet Zre wa nin, pro se~ na oce na 9,80). – Stu den ti ko je je 28. sep tem bra 2011. go di ne iza brao Uprav nu od bor Hu ma ni tar nog fon da “Qi qa i Mil ka Mi ja tov” pri ma li su re dov no svo je sti pen di je ko je su na me se~ nom ni vou iz no si le 5.000 di na ra. To je, ujed no, i je di na sti pen di ja u Sr bi ji ko ja je is pla }i va na bez da na ka {we wa – ka `e ~la ni ca UO Fon da Na di ca Ja ko vqev.

Is pla tom jun skih sti pen di ja za o kru `en je pla ni ra ni ci klus ak tiv no sti, a kra jem av gu sta o~e ku je se ras pi si va we no vog jav nog po zi va Fon da ko ji }e omo gu }i ti uspe {nim stu den ti ma da pod ne su kon kurs nu do ku men ta ci ju i stek nu uslov da po sta nu we go vi sti pen di sti. Hu ma ni tar ni fond “Qi qa i Mil ka Mi ja tov” po sto ji ve} pet go di na, a od sep tem bra 2009. svo je ak tiv no sti re a li zu je u okvi ru Grad ske na rod ne bi bli o te ke “@ar ko Zre wa nin”, uz po dr {ku Ra dio Zre wa ni na. Zre wa ni nac \u ra Mi ja tov Fond je osno vao s ide jom da po mog ne mla dim qu di ma u pro ce su vi so kog {ko lo va wa i da kroz ova kvu vr stu hu ma ni tar nog ra da sa ~u va uspo me nu na svo ju po ro di cu. @. Ba la ban

VESTI

Te sla, Ajn {tajn ili Tol stoj, An dri} i Mi lo{ Cr wan ski. Pa su ga, bo me, osvo ji li, vi {e ne go sve voj sko vo |e, od pam ti ve ka. I znam da se, ni kad bu de mo is pra }a li na {eg ko le gu Du {ka Po po va, ova po vor ka mu dra ca i osva ja ~a ne }e za vr {i ti jer }e za Du {ko vim kov ~e gom i}i i we gov ro |e ni brat Ra {a Po pov, i we go va su pru ga Ana, umet ni ca, i }er ka Ni na i zet Jan, no vi na ri, i broj no po tom stvo Mo krin ~a na, No vo sa |a na, svi ju nas – da, nas ko ji }e mo pam ti ti i pri po ve da ti, pa ma kar nam i ne ve ro va li, da smo ì ve li i ra di li sa svim tim ve li ka ni ma. Sa vre me ni is tra ì va ~i naj no vi je kul tur ne, i ne sa mo kul tur ne isto ri je na {eg gra da No vog Sa da, Po kra ji ne Voj vo di ne, pa da rek ne mo i Sr bi je ce le, mo ra ju da za pa ze i s po no som i ra do {}u pri zna ju i jo{ je dan od za i sta ma lo broj nih iz u ze ta ka od tog ne pi sa nog pra vi la: a to je do ju ~e ra {wa, a po lu ve kov na, de lat nost i ce lo kup no de lo na {eg zna me ni tog sa vre me ni ka, naj mar qi vi jeg, naj ta len to va ni jeg, ali i naj stru~ ni jeg i naj i straj ni jeg me |u no vi na ri ma, hro ni ~a ri ma, is tra ì va ~i ma i pi sci ma, ka ko su na {i sta ri le po, s onim La zi nim „sve tim mi ri som pam ti ve ka“ go vo ri li, „naj o dli~ ni jeg“ me |u na ma – dr Du {a na Po po va. Na {e pod ne bqe i na{ za vi ~aj ni su ima li dru gog pri me ra, ili bar za we ga ne zna ju, sem pri me ra dr Du {a na Po po va, da je ne ko jo{ s 15 go di na po stao no vi nar, da je po tom za vr {io vi so ke {ko le i ste kao dok to rat isto rij skih na u ka, da je kroz re dak ci ju li sta “Dnev nik” ho ri zon tal no pro {ao ba{ kroz sva ode qe wa i ru bri ke, upo znao, pro u ~io, a po tom i pre o rao i sa vla dao sve fa ho ve i sve bo gat stvo na {eg ì vo ta, od spor ta do po li ti ke, od pri vre de do kul tu re, a po ver ti ka li se, kao ka kav stre lo vi ti znak us kli ka, is pe wao od po ~et ni ka i pri prav ni ka do za me ni ka glav nog ured ni ka. Da je na Tri bi ni

mla dih ika da to li ko ra |e no kao {to je vri lo za Du {a no vog „vak ta“, a vri lo je kao u ko {ni ci kad su ga ta mo za di rek to ra i glav nog i od go vor nog ured ni ka po sta vi li, da je bi lo vi {e pri red bi i or ga ni zo va nih do ga |a ja ne deq no ne go {to uop {te da na u ne de qi ima. Jer, da na je u sed mi ci se dam, a on ih je uvek or ga ni zo vao osam i sta rao se da se pro pra te i „po kri ju“ sve kul tur ne i na u~ ne obla sti i di sci pli ne: kwi èv nost, film, mu zi ka, po li ti ka ili pri rod ne na u ke! Me |u svim no vo sad skim i voj vo |an skim no vi na ri ma pr vi je po zvan i go to vo na si lu do ve den u Te le vi zi ju No vi Sad (ta da jo{ „u iz grad wi“), gde je, kao glav ni i od go vor ni ured nik, for mi rao pr vu TV re dak ci ju pa je i sam sni mao do ku men tar ne fil mo ve u ulo zi ured ni ka i sce na ri ste. Iz Te le vi zi je je pre {ao u Ma ti cu srp sku, gde je na funk ci ji se kre ta ra bio 12 go di na, a ta mo je ve} i pre to ga bio ~lan Iz vr {nog od bo ra Ma ti ce u tri ~e tvo ro go di {wa man da ta. Kao {to je i do ju ~e se deo u Uprav nom od bo ru na {e Ma ti ce. Du {ko Po pov je na pi sao ~e tvr ti tom Isto ri je Ma ti ce srp ske, i upra vo je pri vo dio kra ju rad na pe tom to mu, ko ji ob u hva ta pe riod od 1941. do 1955. go di ne. Bio je ~lan i autor Voj vo |an ske re dak ci je En ci klo pe di je Ju go sla vi je, a 1982. go di ne po kre nuo je En ci klo pe di ju Voj vo di ne. A za je dan we gov za i sta pod vi `ni~ ki po sao, ko ji je go spo din Po pov za po ~eo od 1993. go di ne, ne sa mo da ne ma pri me ra u na {em pod ne bqu i na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je ne go se ta kvim po du hva tom mo è, ko li ko nam je po zna to, po di ~i ti sa mo {est gra do va na sve tu ce lom: to je iz ra da En ci klo pe di je No vog Sa da, ~i ji je ne sa mo in spi ra tor i po kre ta~, pa po tom i glav ni i od go vor ni ured nik, ne go i glav ni, a pr vih go di na i je di ni autor en ci klo pe dij skih od red ni ca. Na pi sao je jo{ niz ne za o bi la znih kwi ga, do bio na de se ti ne naj vi {ih pro fe si o nal nih na gra da i dru {tve nih pri zna wa, sve do Ok to bar ske i Fe bru ar ske na gra de gra da No vog Sa da i Or de na ra da sa zlat nim ven cem. I vi dim da se kroz ceo ovaj tekst stal no pro vla ~i la ide ja o iz u zet no sti, pa i pra voj, ra ri tet noj, da kle je din stve noj eks klu ziv no sti ovog skrom nog ali van se rij ski da ro vi tog ~o ve ka i mar qi vog stva ra o ca („na {e pod ne bqe ne ma dru gog pri me ra“), on da iz jed nog po gle da una zad na sva ki seg ment we go vog sve u kup nog de lo va wa mno gom po zna va o cu ra da i uspe ha, pra vih pod vi ga dr Po po va ne mi nov no pa da na um sa mo je dan lajt mo tiv, jed na aso ci ja ci ja ko ja se na me }e u sva kom po gla vqu we go ve kwi ge ì vo ta: sva ki taj po du hat ne sa mo da je zah te vao ce log ~o ve ka ne go bi u sre} ni jim i ure |e ni jim dru {tvi ma iza sva kog od wih sto ja li ce li in sti tu ti. Za to }e mo da nas svi mi, we go vi sa vre me ni ci, na sled ni ci, sa put ni ci i sa pat ni ci, ka ko u ì vo tu ta ko i jo{ vi {e u na {em za na tu no vi nar skom, ima ti za na {eg Du {ka sa mo jed nu, ali pra vu re~: pod vi `nik. I ba{ to je, i ni {ta vi {e, ali i ni {ta ma we, bio na{ dr Du {an Po pov, pod vi `nik me |u na ma za hval nim sa vre me ni ci ma i sa put ni ci ma na po ~et ku 21. ve ka, da kle i na raz me |u mi le ni ju ma. \or |e Ran deq

Sme na u „Vin ~i”?

„Lo ra ze pam” na tr `i {tu po lo vi nom ju la

va zdra vqa i tr go vi ne do go vo ri li su se pre dva de se tak da na da se od lu ka o ko rek ci ji ce na le ko va do ne se na kon for mi ra wa no ve vla de.

U apo te ka ma i da qe ne ma si ru pa za de cu „bru fen” i le ko va „ma do par„, „lo ra ze pam”, „la siks”, a po na ja va ma iz Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we „lo ra ze pa ma“ bi na tr `i {tu tre ba lo da bu de sre di nom me se ca jer bi ovih da na tre ba lo da po~ ne pro iz vod wa no vih ko li ~i na tog me di ka men ta, dok bi „ma do par” za pa ci jen te tre ba lo da bu de do stu pan na red nih da na. Lek „ma do par“, na me wen za obo le le od Par kin so no ve bo le sti, tre nut no pro la zi kroz sve re gu la tor ne pro ce du re u Sr bi ji i tre ba lo bi na red nih da na da bu de do stu pan pa ci jen ti ma, ka `u u kom pa ni ji „Ro{“, ko ja je no vi no si lac do zvo le, bu du }i da ga je ra ni je pro iz vo di la „Ga le ni ka„. U Sr bi ji vi {e od 400 le ko va ~e ka no vu ce nu, a pred stav ni ci mi ni star sta -

Ka ta stro fal no sta we u zdrav stvu Pred stav ni ci Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta zdrav stva po ru ~i li su da od no ve vla de o~e ku ju da ozbiq no pri stu pi pro ble mu zdrav stva, ko je je, ka ko su upo zo ri li, u ka ta stro fal nom sta wu, i da }e od no vog mi ni stra zdra vqa zah te va ti da ob u sta vi Ured bu o ka pi ta ci ji, po ko joj bi se pla te u zdrav stvu ob ra ~u na va le po u~in ku. Si tu a ci ja u zdrav stvu je to li ko lo {a da ne zna mo oda kle bi no vi mi ni star po ~eo da re {a va na go mi la ne pro ble me, is ta kli su pred stav ni ci ASNS-a na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Uprav ni od bor In sti tu ta za nu kle ar ne na u ke „Vin ~a” za tra `io je od Mi ni star stva pro sve te i na u ke sme nu di rek to ra te usta no ve Jo va na Ne deq ko vi }a zbog, ka ko ka `u, ne za do voq stva we go vim ra dom i sta wem u tom in sti tu tu. Osnov na za mer ka je, ka ko na vo di pred sed nik Uprav nog od bo ra In sti tu ta Dra gan Do ma zet, ne za do voq stvo Ne deq ko vi }e vim ra dom i to {to, ka ko je ka zao, ni je po {to vao do sa da {we od lu ke UO-a, ni je do sta vio plan re or ga ni za ci je, a iz ve {taj i plan ra da ni su bi li u od go va ra ju }oj for mi. Ta ko |e, na ~i we ni su i ve li ki du go vi od, ka ko tvr di Do ma zet, oko 123 mi li o na di na ra. Ne deq ko vi} je re kao da za sa da ne raz mi {qa o ostav ci, i do dao da }e raz mi sli ti o sve mu na red nih da na, kao i da }e sa ~e ka ti od lu ku Mi ni star stva pro sve te i na u ke.

crna hronika

sreda4.jul2012.

TRAGEDIJA NA FARMI SVIWA U SE^WU

NESRE]A NA PUTU ^OKA–OSTOJI]EVO

Po gi nuo po li ca jac Po li ca jac Go ran Gru ji} (1971) iz Ki kin de po gi nuo je u te {koj so a bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la prek si no} oko 19.30 sa ti na pu tu ^o ka–Osto ji }e vo zbog pre vr ta wa put ni~ kog mo tor nog vo zi la ko jim je upra vqao V. N. (1994) iz Alek san dro va. U toj ne sre }i te `e je po vre |e na de se to go di {wa de voj ~i ca ko ja

je pre ve ze na u Ur gent ni cen tar u No vi Sad, dok su tri li ca lak {e po vre |e na. Auto mo bil mar ke „mi cu bi {i” sle teo je s ma gi stral nog pu ta i pre vr nuo se, a od za do bi je nih po vre da, usled pre vr ta wa, pre mi nuo je su vo za~ po li ca jac Gru ji}. M. Mr.

OTKRIVENI ZASADI DROGE NA OBALI DUNAVA U BEOGRADU

Za ple we no po la to ne ma ri hu a ne

Be o grad ska po li ci ja je na le voj oba li Du na va, na pod ru~ ju be o grad ske op {ti ne Pa li lu la, ot kri la za sa de in dij ske ko no pqe, pro ce we ne ukup ne te `i ne 490 ki lo gra ma u si ro vom sta wu, {to je

jed na od naj ve }ih za ple na te dro ge u po sled wih ne ko li ko go di na. Iz MUP-a je sa op {te no da je be o grad ska po li ci ja ak ci ju pred u ze la u sa rad wi s Re~ nom po li ci -

jom i pri pad ni ci ma SAJ-a. Na oba li Du na va su ot kri ve na ~e ti ri za sa da in dij ske ko no pqe s 1.700 sad ni ca ko ji su bi li na te {ko pri stu pa~ nom te re nu. U ak ci ji je uhap {en Bo ris I. (29) iz Ze mu na, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Po obe lo da we nim in for ma ci ja ma, kod uhap {e nog je pro na |e na i od re |e na ko li ~i na ma ri hu a ne pri pre mqe na za pro da ju. Osum wi ~e ni Bo ris I. je, po po li cij skim po da ci ma, uhap {en pri li kom obi la ska za sa da do ko jih je do la zio ~am cem. „Pre tre som sta na osum wi ~e nog, po li ci ja je pro na {la sak si ju s tri sad ni ce in dij ske ko no pqe, PVC-ke su s ma ri hu a nom ukup ne ma se oko 240 gra ma, elek tron sku va gi cu s tra go vi ma ma ri hu a ne, ma ka ze i ke se za pa ko va we dro ge za pro da ju„, na vo di MUP Sr bi je Po li ci ja na vo di da se vred nost za ple we ne ma ri hu a ne pro ce wu je na 35 mi li o na di na ra. J. J.

NA PRELAZU BATROVCI

Uhva }e ni Av ga ni stan ci Na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci ca ri ni ci su ju ~e, u sa rad wi s pri pad ni ci ma gra ni~ ne po li ci je, spre ~i li tro ji cu dr `a vqa na Av ga ni sta na da ile gal no pre |u dr `av nu gra ni cu, sa op {te no je iz Upra ve ca ri na. Ile ga ni mi gran ti su bi li sa kri ve ni u tur skom ka mi o nu, ko -

ji je pro la zio kroz Sr bi ju, pre vo ze }i raz li ~i tu ro bu iz Tur ske u Ve li ku Bri ta ni ju. Kao i u ne ko li ko pret hod nih slu ~a je va, de taq na kon tro la ka mi o na iz vr {e na je na kon {to je pri me }e no da je ca rin sko obe le` je – plom ba – o{te }e no, na ve de no je u sa op {te wu. (Tanjug)

dnevnik

Ven ti la tor usmr tio ve te ri nar sku teh ni ~ar ku Zre wa nin ku Ja smi nu P. (32) u ne de qu, u pre po dnev nim sa ti ma, na rad nom me stu, na far mi svi wa u Se~ wu, usmr tio je neo be zbe |e ni ven ti la tor, sa zna je “Dnev nik”. Ven ti la tor je, po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, u jed nom tre nut ku uhva tio we nu ko su i na taj na ~in joj na neo te {ke te le sne po vre de, opa sne po `i vot. Po sle ne sre }e, Ja smi na je s otvo re nim ra na ma na gla vi pre ve ze na u zre wa nin ski Ur gent ni cen tar, a oda tle u Ur gent ni cen tar u No vom Sa du. Ali, le ka ri ni su us pe li da joj spa su `i vot pa je pod le gla po vre da ma. Is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu Ka roq [mit po tvr dio je ju ~e za “Dnev nik” da je u ne de qu oba ve {ten o ne sre} nom do ga |a ju. [mit je do dao da je oba -

vqen uvi |aj i da je far mu u ko joj se do go di la tra ge di ja ob i {ao in spek tor za za {ti tu na ra du. Na li cu me sta is tra `ni or ga ni su za te kli ko su po koj ne Ja smi ne P. i tra go ve kr vi. Okol no sti ko je su do ve le do tra ge di je jo{ se utvr |u ju. U me |u vre me nu, zre wa nin ska po li ci ja je pri ve la vla sni ka se ~aw ske far me Z. I. a is tra `ni su di ja mu je na kon sa slu {a wa od re dio pri tvor do 30 da na da ne bi mo gao uti ca ti na sve do ke. Da qa is tra ga tre ba lo bi da utvr di da li su na rad nom me stu bi le pred u ze te sve me re bez bed no sti i na ko ji na ~in je do {lo do ne sre }e. Ne zva ni~ no sa zna je mo da je Ja smi na P. ra di la na far mi kao ve te ri nar ski teh ni ~ar. Ne dav no je do bi la po sao i sva ko dnev no je iz Zre wa ni na pu to va la u obli -

Se ~aw ska far ma svi wa

`wi Se ~aw. Ni ko od we nih ko le ga s far me ju ~e ni je `e leo da

go vo ri za no vi ne o ovom tra gi~ nom do ga |a ju. @. B.

NIJE ZAPO^ET PROCES PROTIV BIV[IH FUNKCIONERA FK „OBILI]”

Su |e we Bi ni }u i Di mi tri je vi }u u ok to bru Vi {i sud u Be o gra du od lo ìo je ju ~e po ~e tak su |e wa ne ka da {wim funk ci o ne ri ma FK „Obi li}„ Dra gi {i Bi ni }u i Jo va nu Di mi tri je vi }u, op tu `nim za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja u ve zi s re a li za ci jom ugo vo ra o tran sfe ru fud ba le ra Mi la na Ob ra do vi }a u ju lu 2001. go di ne u „Lo ko mo ti vu“ iz Mo skve te da je pri ba vqe na ko rist ta da {woj pred sed ni ci „Obi li }a“ pe va ~i ci Sve tla ni Ra `na to vi}. Su |e we je od lo è no zbog spre ~e no sti Di mi tri je vi }e vog advo ka ta Slo bo da na Be a to vi }a da se oda zo ve po zi vu jer je ju ~e u istom ter mi nu imao od bra nu u jo{ jed nom po stup ku pred Spe ci jal nim su dom. Vi {e tu ì la {tvo je, ka ko se ~u lo, op tu `ni cu pre ci zi ra lo 2. ju la, a ju ~e je do sta vqe na su du i okri vqe ni ma. Osnov na op tu `ni ca, po dig nu ta 28. mar ta 2011, ka ko je ra ni je obe lo da we no, te re ti Bi ni }a da je kao di rek tor FK „Obi li}„, „is ko ri {}a va wem slu `be nog po lo à ja u ve zi s re a li za ci jom ugo vo ra o tran sfe ru fud ba le ra Ob ra do vi }a, pri ba vio imo vin sku ko rist pred sed ni ci klu ba Sve tla ni Ra `na to vi}„. Okri vqe nog Jo va na Di mi tri je vi}, biv {eg sport skog di rek to ra „Obi li }a“, op tu `ni ca sum wi ~i da je po ma gao Bi ni }u. Uz op tu `ni ci se na vo di da je Bi ni} „2. ju la 2001, s ovla {}e nim li cem FK ’Lo ko mo tva’ za -

kqu ~io i pot pi sao ugo vor o tran sfe ru fud ba le ra Ob ra do vi }a, a da isti ugo vor ni je evi den ti ran u kwi go vod stvu ’Obi li }a’“. Tu `i la {tvo sma tra da

Dra gi {a Bi ni}

je na spo ran na ~in re a li zo van deo ugo vo ra u ve zi s upla tom iz no sa ko ji je od tran sfe ra tre ba lo da do bi je FK „Obi li}“. Tvr di se da je ta svo ta upla }e na na dru gi ra ~un, a da je na kra ju no vac sti gao di rekt no do pred sed ni ce „Obi li }a“ Sve tla ne Ra `na to vi}. To kom is tra `nog po stup ka Bi ni} je ne gi rao sve op tu `be. Biv {i sport ski di rek tor „Obi li }a“ Jo van Di mi tri je vi} je u is tra zi tvr dio da „ni na ko -

ji na ~in ni je u~e stvo vao u Ob ra do vi }e vom tran sfe ru u mo skov sku ’Lo ko mo ti vu’“. Ob ra do vi }ev tran sfer je tre }a ta~ ka pr vo bit ne je din stve ne

Ta ko |e, se stre su oba ve za ne na to da so li dar no upla te u bu xet Sr bi je mi lion i po evra u tri jed na ke ra te, pri ~e mu su dve ra te ve} upla ti le u ro ku,

Jo van Di mi tri je vi}

op tu `ni ce, u ko joj je na pr vom me stu bi la biv {a pred sed ni ca „Obi li }a“ folk-pe va ~i ca Sve tla na Ra `na to vi}, a na dru gom we na se stra Li di ja Oco ko qi}, ko je su sum wi ~e ne za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja u ve zi s ne ko li ko tran sfe ra igra ~a tog klu ba. Obe se stre su pro {le go di ne s Tu ì la {tvom za kqu ~i le spo ra zum o kri vi ci, a u me |u vre me nu su ve} i za vr {i le iz dr à va we ka zne ku} nog za tvo ra na ko ju su bi le osu |e ne.

dok tre }a ra ta do spe va go di nu ka sni je i zbog to ga je upi sa na hi p o t e k a na po r o d i~ n u ku } u Ra `na to vi }e ve na De di wu. Na po ~et ku is tra ge ko ju je Vi {e tu `i la {tvo vo di lo pro tiv Ra ` na t o v i } e v e i Li d i j e Oco k o q i}, iz m e | u osta l ih, kao sve d o c i su sa s lu { a v a n i Bi ni} i Di mi tri je vi}, a po tom su se po ~et kom pro {le go di ne i wih dvo ji ca na {li u pro ce su. J. J.

SUDSKI POSTUPAK U SLU^AJU „AFERA VAKCINE“

Spe ci jal ni sud ne na dle `an

NA PUNKTU MERDARE

Spre ~en {verc dra gog ka me na Na gra ni~ nom punk tu Mer da re ca ri ni ci su spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa dra gog i po lu dra gog ka me wa, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri ne. „Dra go ce no ka me we je ot kri ve no u vo zi lu ko je je do la zi lo iz prav ca AP KiM u auto mo bi lu mar ke ‘fol ksva gen pa sat’ slo v e n a~ k ih re g i s tar s kih ozna ka, ko jim je upra vqao 52go di {wi slo ve na~ ki dr `a vqa nin„, na vo di se u sa op {te wu Upra ve ca ri na.

Po wi ho vom na vo du, to kom de taq ne kon tro le, u tor bi ci ko j a se na l a z i l a u pre g ra d i auto mo bi la, ca ri ni ci su pro na {li {est pa pir nih pa ke ti }a u ko ji ma je bi lo sor ti ra no i za vi je no dra go i po lu dra go ka me w e: neo b ra | e n i di j a m an t i, sma rag di, sa fi ri, ali i tan za nit, ga ra nat, akva ma rin i cir ko ni. Pro tiv vo za ~a je po kre nut pre kr {aj ni po stu pak, a ro ba je pri vre me no za dr `a na. (Tanjug)

Op tu `ni ca ko ju je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo pro tiv biv {e di rek tor ke Re pu bli~ kog za vo da za zdrav stve no osi gu ra we (RZ ZO) Sve tla ne Vu kaj lo vi} i jo{ ~e tvo ro okri vqe nih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja kra jem 2009. go di ne u ve zi s po stup kom jav ne na bav ke vak ci na pro tiv no vog gri pa A-H1N1, mo gla bi iz Spe ci jal nog su da pre }i u nad le `nost re dov nog Vi {eg su da u Be o gra du. – Kri vi~ no van ra sprav no ve }e Spe ci jal nog su da je usvo jio zah tev od bra ne da se taj sud ogla si stvar no ne na dle `nim za po stu pa we u ovom pred me tu – po tvr di la je za „Dnev nik“ su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}. – Uko li ko re {e we po sta ne pra vo sna `no, pred met }e bi ti pro sle |en u nad le `nost re dov nom Vi {em su du. Pod se ti mo, sre di nom pro {le ne de qe, na po ~et ku pri prem nog ro ~i {ta, taj zah tev je is ta kla od bra na svih pe to ro okri vqe nih: Sve tla ne Vu kaj lo vi}, di -

rek to ra kom pa ni je „Ju go he mi ja far ma ci ja„ Vla di mi ra Gra va ra, di rek to ra „De ta pa„ Qu bo mi ra Pa vi }e vi }a i biv {e di rek tor ke „Ju go he mi je„ Smiq ke Mi le u sni}-Axi}, ina ~e se stre biv {e pot pred sed ni ce kom pa ni je „Del ta„ Mil ke For can. Advo kat Si ni {a Si mi}, bra ni lac Smiq ke Mi le u sni}Axi}, iz ja vio je ju ~e za „Dnev -

nik“ da od bra na jo{ ni je do bi la re {e we i da ne zna da li }e se Tu ì la {tvo à li ti, a rok za àl bu je tri da na po pri je mu re {e wa. Si mi} na vo di da je zah tev od bra ne „oprav dan i u skla du sa za ko nom jer u sa moj op tu `ni ci ne ma ele me na ta na ko ji ma bi se za sno va la nad le `nost Spe ci jal nog su da ni po jed nom od za ko nom pred vi |e nih osno va„.

– Ne ma osno va po za kon skoj nad le `no sti su da za de la or ga ni zo va nog kri mi na la jer wi ma op tu `ni com ni je sta vqe no na te ret da su or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa. Dru go, u op tu `ni ci se ne na vo de ni ka kvi ko rup tiv ni ele men ti da je ne ko ne {to ne ko me dao, pri ba vio se bi ili dru go me ko rist, ni ti je bi lo ko od wih pe to ro, pa ni Sve tla na Vu kaj lo vi}, iz kru ga li ca za ko ja je u za ko nu na ve de no da mo `e po sto ja ti nad le `nost tog su da, a to je ako je ne ko ga na ne ku funk ci ju po sta vi la, iza bra la ili ime no va la Vla da ili Skup {ti na. Da kle, Sve tla nu Vu kaj lo vi} ni je ime no va la ni Vla da ni Skup {ti na. U op tu `ni ci se na vo di da je Sve tla nu Vu kaj lo vi} na me sto di rek to ra ime no vao Uprav ni od bor Re pu bli~ kog za vo da zdrav stve nog osi gu ra wa, uz sa gla snost Vla de – ka `e Si ni {a Si mi}. Po we go vim re ~i ma, stav od bra ne da „ovaj slu ~aj ne ma kri vi~ no prav ni aspekt“. J. J.

crna hronika

dnevnik JU ^E U NO VOM SA DU

Pro na |e na dva le {a @en ski le{ pro na |en je ju ~e oko 13.30 sa ti na Sun ~a nom ke ju u No vom Sa du. Po svoj pri li ci ra di se o sa mo u bi stvu. Pred za kqu ~e we ovog iz da wa na {eg li sta utvr |en je iden ti tet ove oso be, a re~ je o No vo sa |an ki R. H. (1945). Na vod no, ona je osta vi la opro {taj no pi smo. Ta ko |e, oko 15.30 ~a so va, is pod Mo sta slo bo de kod ka na li za ci o nog otvo ra sa srem ske

stra ne, za te ~e no je ne i de in ti fi ko va no be `i vot no te lo u fa zi ras pa da wa, za ko je ni je sa op {te no ko jeg je po la. Ni na jed nom le {u ni su pri ja vqe ni uo~ qi vi tra go vi na si qa, sa zna li smo od de `ur nog is tra `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da An ki ce Kur ja~ ki, ko ja je na re di la ob duk ci ju ra di iden ti fi ka ci je i utvr |i va wa uzro ka smr ti. M. V.

sreda4.jul2012.

PO SLE OB RA ^U NA NA TVR \A VI I HAP [E WA MAR KA M. U MA \AR SKOJ

^e ka se na iz ru ~e we okri vqe nog za po ku {aj ubi stva No v o s a | a n in Se n ad T. (1982), ko ji se te re ti za po mo} u~i n i o c u po s le iz v r { e n og kri vi~ nog de la po ku {a ja ubi stva, iz neo je ju ~e de taq nu od bra nu pred is tra `nim su di jom Vi {eg su da u No vom Sa du, a van r a s prav n o ve } e od l u ~ i } e da nas o to me da li }e mu bi ti

od re |en pri tvor, ko ji bi mo gao bi ti iz re ~en do osam da na, s ob zi rom na to da je za to de lo za pre }e na ka zna is pod pet go di na za tvo ra. We mu se pri pi su je da je po mo g ao bek s tvo osum w i ~ e n om Mar ku M. (1988) iz No vog Sa da, ko me se sta vqa na te ret da

je u ne de qu oko pet sa ti, na pla t ou na Pe t ro v a r a d in s koj tvr |a vi za dao uda rac no `em u le |a Slo bo da nu M. (1986) i ta ko mu na neo te {ke te le sne po vr de, opa sne po `i vot. Mar ko je li {en slo bo de istog da na u Ma |ar skoj i za po ~et je po stu pak eks tra di ci je, sa op {te no

nam je ju ~e u Is tra `nom ode qe wu no vo sad skog Vi {eg su da. Ka ko smo ob ja vi li, po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, Mar ko M. je uhap {en uve ~e istog da na na aero d ro m u u Bu d im p e { ti. Obo ji ca ak te ra u ob ra ~u nu na Tvr |a vi su od ra ni je po zna ti po li ci ji. E. D.

NO VA EKS PLO ZI JA AUTO MO BI LA U BE O GRA DU PRI VO \E WE ZBOG PQA^ KI U NO VOM SA DU

Po li ci ja tra ga za kom pa wo nom No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa De ja nu G. L. (1988) iz No vog Sa da pod sum wom da je po ~i nio vi {e raz boj ni {ta va. On se te re ti da je, uz pret wu pi {to qem, iz dve no vo sad ske rad we pri svo jio no vac, a da je dva da na po sle to ga na isti na ~in iz jed ne zla ta re ukrao na kit vre dan vi {e od ~e ti ri mi li o na di na ra, ta {nu s nov cem i ~e ko vi ma. Okri vqe ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du, sa op {ti la je ju ~e no vo Osum wi ~e ni Sa va Si mi} sad ska Po li cij ska upra va. Ka ko je „Dnev nik” ve} ob ja vio, od ra ni je po znat is tra `nim or ga De jan je uhap {en kad je pre kju ~e ni ma. po li ci ja pre sre la tak si vo zi lo, Ta ko |e tra ga se za Sa vom Si zbog sum we da je 25. ju na opqa~ - mi }em (1991) iz No vog Sa da za kao zla ta ru „Opal” na Bu le va ru ko ga po li ci ja sum wa da je s De ja oslo bo |e wa, i kod we ga je za te - nom iz vr {io ova tri raz boj ni ~en deo ple na. We mu i jo{ jed - {ta va. Po zi va ju se gra |a ni ko ji nom osum wi ~e nom se sta vqa na ima ju in for ma ci je o osum wi ~e te ret da su u{li u po me nu tu zla - nom da oba ve ste kri mi na li sti~ ta ru i ve za li pa pre tu kli vla - ku po li ci ju na broj 064/ 892–4056, sni ka, a po tom ute kli. De jan je do da je se u sa op {te wu. M. V.

Ubi jen brat sve do ka pro tiv [a ri }a U eks plo zi ji auto mo bi la, ko ja se do go di la ju ~e oko 14 sa ti u be o grad skom na se qu Be le vo de, u Uli ci bra }e Vu~ ko vi }a, po gu nu la je jed na oso ba, a jed na je po vre |e na, ja vio je RTS. Eks plo di rao je auto mo bil mar ke „audi A-6”. Smrt no je stra dao Ra do ji ca Jok so vi} (32), dok je po vre |e ni Pre drag R. (35), ko ji je u auto mo bi lu se deo na me stu su vo za ~a. Ka ko je do sa da utvr |e no, pod auto mo bil Ra do ji ca Jok so vi} bi lo je po sta vqe no oko ki lo gram pla sti~ nog eks plo zi va, ko ji je ak ti vi ran da qin ski. Eks plo ziv je bio po sta vqen is pod se di {ta vo za ~a, {to je bi lo kob no za Jok so vi }a, ko ji je na me stu ostao mr tav. Za raz li ku od we ga, su vo za~ je od de to na ci je za do bio po vre du bub ne op ne i pre ve zen je u bol ni cu. Stra da li je brat od stri ca Ne boj {e Jok so vi }a, sve do ka-sa rad ni ka u po stup ku pro tiv kri mi nal ne gru pe od be glog nar ko di le ra Dar ka [a ri }a. Pro {le go di ne za pa qe na je {tam pa ri ja Ne boj {e Jok so vi }a na Ba no vom br du, a na we gov ka fi} u @ar ko vu ba ~e na je bom ba. Agen ci ji Ta njug u MUP-u je re ~e no da je auto mo bil eks plo di rao usled ak ti vi ra wa eks plo zi va. Re~ je, ka ko se na vo di, o

eks plo zi ji ve o ma sli~ noj onoj ko ja se do go di la ne dav no na Dor }o lu, ka da je smrt no stra dao Bo {ko Ra i ~e vi}, ro |ak An dri je Dra {ko vi }a. Ra i ~e vi} je ubi jen pla sti~ nim eks plo zi vom C-

br du u Be o gra du. Po op tu `ni ci, on je je dan od ne ka da {wih naj bli `ih sa rad ni ka Dar ka [a ri }a u Be o gra du, i pred Spe ci jal nim su dom sve do ~io je o svo jim sa zna wi ma u ve zi s or ga ni zo va -

4, za ko ji se pret po sta vqa da po ti ~e iz Hr vat ske. Sve dok-sa rad nik Ne boj {a Jok so vi} – Jok sa je, po sle vi {e me se~ nog bek stva, uhap {en u ja nu a ru 2010. go di ne, na Ba no vom

nim kri jum ~a re wem dro ge. Po sle pr vog sve do ~e wa usle di la su dva na pa da na we go vu imo vi nu. U ma ju 2011. na zgra du we go ve {tam pa ri je u @ar ko vu is pa qe ne su tri „zo qe“, a me sec da na

ka sni je ba ~e na je i bomba na wegov kafi} „La prin~ipesa“ u istom nasequ. Mediji su ga nazivali i „kq u~n im svedokom” u slu~aj u protiv o dbeglog nark ob os a, a va`io je i za j ed no g od [a r i}e vih najboqih prijateqa, s kim se poznavao jo{ od osnovne {kole. Joksovi}, koga policija ~uva na tajnoj lokaciji u Beogradu, poku{ao je da pobegne vlastima u decembru pro{le godine, a kako je tada pisala beogradska {tampa, on nikada nije potpisao ulazak u program za{tite svedoka i tada se „slobodno kretao Beogradom”. [ari}eva grupa tereti se za poku{aj krijum~arewa vi{e od dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu, koji je spre~en 15. oktobra 2009. zajedni~kom akcijom tajnih slu`bi ameri~ke Agencije za borbu protiv narkotika, srpske Bezbednosnoinformativne agencije i policije Urugvaja, gde je po{iqka s drogom i otkrivena. Su|ewe kriminalnoj grupi odbeglog narkobosa Darka [ari}a, objediweno po sve ~etiri optu`nice, po~elo je u Specijalnom sudu u Beogradu u maju ove godine.

Kri mi no log: Pe ~at cr no gors kog kri mi nal nog kla na U TE „NI KO LA TE SLA” U OBRE NOV CU

Mu` ubio `e nu

Eks plo zi ja auto mo bi la u be o grad skom na se qu Be le vo de no si pe ~at cr no gor skog kri mi nal nog kla na, tvr di kri mi no log Zlat ko Ni ko li}, uve ren u to da po pi ta wu sve do ka-sa rad ni ka u Sr bi ji

U to a le tu men ze Ter mo e lek tra ne „Ni ko la Te sla” u Obre nov cu ju ~e pre pod ne ubi je na je T. T. (32), za po sle na u Ter mo e lek tra ni, po tvr |e no je Ta nju gu u MUP-u Sr bi je. Ona je ubi je na no `em, a ka ko se sum wa, po ~i ni lac je wen su prug ko ji je za po slen u is toj fir mi i ko ji je na kon ubi stva jed nom od ru ko vo di la ca po slao po ru ku ko ja je gla si la: „Za vr {io sam s wom”. Ubi stvo se do go di lo na kon sva |e su pru `ni ka.

NO VO SA \A NIN UHAP [EN ZBOG TE [KIH PO VRE DA

Ka me nom u de ~a ko vu gla vu No vo sa |a nin Mi o drag \. (1984) uhap {en je zbog zbog sum we da je na neo te {ke te le sne po vre de kad je pre kju ~e, na kon kra }e sva |e, po go dio ka me nom u gla vu jed nog de ~a ka iz Pe tro va ra di na. Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu po li ci je. M. V.

U NO VOM SA DU

Uhap {e ni zbog kra |e 44 me tra {i na Ne po sred no po sle kra |e 44 me tra {i na s pru `ne de o ni ce No vi Sad – Ran `ir na sta ni ca po li ci ja je uhva ti la Slo bo da na O. (1974) i Dra go qu ba B. (1976) iz Ne ma no va ca, se la na -

do m ak No v og Sa d a. Pro t iv osum wi ~e nih sle di kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, sa op {ta va ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

OSUM WI ^EN ZA NA SI QE U NO VOM KNE @EV CU

Tu kao su pru gu?

Pro tiv Mi le te K. (1982) iz No vog Kne `ev ca po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci na {te tu su pru ge. Osum wi ~e ni se te re ti da je na kon sva |e vi {e pu ta uda rio su pru gu i na neo joj la ke te le sne po vre de, sa op {te no je iz PU Ki kin da. M. Mr.

Bo `o Pre le vi}

vi {e ni {ta ne }e bi ti isto, dok advo kat Bo `o Pre le vi} sma tra da se ne ko spe ci ja li zo vao za di za we vo zi la u va zduh i da je od to ga raz vio pro fi ta bi lan bi znis.

Ko men ta ri {u }i eks plo zi ju u ko joj je ubi jen R. J. (32), Ni ko li} je oce nio da to ubi stvo pred sta vqa na sta vak ono ga {to se ne dav no do go di lo na Dor }o lu, ka da je na iden ti ~an na ~in ubi jen Bo {ko Ra i ~e vi}, ro |ak An dri je Dra {ko vi }a. – Kla no vi iz Cr ne Go re su se ne ka ko do ko pa li tog pla sti~ nog eks plo zi va, da li iz ame ri~ kih ili dru gih iz vo ra, sve jed no. U sva kom slu ~a ju, de~ ko je na stra dao, sli~ no kao i ne dav no na Dor }o lu. Taj eks plo ziv se ak ti vi ra na od re |e ni na ~in i s wim go to vo da ne ma pro ma {a ja – re kao je Ni ko li}. Advo kat Bo `o Pre le vi} je mi {qe wa da po li ci ja mo ra br zo da re a gu je jer se sti ~e uti sak da nas je za hva ti la epi de mi ja di za wa auto mo bi la u va zduh. – Sad je ve} po sta lo ne pri jat no. Ta epi de mi ja se mo ra za u sta vi ti. Po li ci ja mo ra ne ka ko br zo da re a gu je jer }e se, ako se ova ko na sta vi, ve ro vat no na }i na uda ru, s op tu `bom da ni je

spo sob na da re {i taj pro blem – re kao je Pre le vi}. Osvr nuv {i se na ~i we ni cu da je ubi je ni ro |ak sve do ka-sa rad ni ka Jok so vi }a, Pre le vi} je oce nio da taj do ga |aj pred sta vqa po ru ku svim sve do ci masa rad ni ci ma. – Osim to ga, to ubi stvo je ozbi qan atak na ide ju kri vi~ nog po stup ka sa sve d o c i m a-sa r ad n i c i m a. î we ni ca da se ne mo è u pot pu no sti za {ti ti sva fa mi li ja sve do ka-sa rad ni ka mi slim da ozbiq no uz dr ma va ce lu tu pri ~u – na veo je Pre le vi}. Ni ko li} je, me |u tim, mi {qe wa da po li ci ja, ka kva god da je, ne mo è za {ti ti ti sve {to mo è Zlat ko Ni ko li} da za bo li ne kog ko je pri stao ni {ta ne }e bi ti isto kao do na to da bu de sve dok-sa rad nik. sa da. Sa da, ka ko je re kao, po sto je sa – Kod Ka mo re, kod Ko za no stre, mo dve mo gu} no sti – ili da kod ovih, naj bo qe je da mr tva usta ne go vo re. A po {to ni su mo ovaj (sve dok-sa rad nik) sad gli da do |u do sve do ka-sa rad ni ka, otvo ri sve ven ti le, ili da se on da su mu po sla li po ru ku – ~e ka skroz za tvo ri. Ni ko li} je is mo, a za sad }e da gi nu ovi tvo ji – ta kao da po sle ovog ubi stva, za kqu ~io je Ni ko li}. (Ta njug) po pi ta wu sve do ka-srad ni ka

JA VI LI SE NA PA DA ^I NA PO LI CIJ SKU STA NI CU U DO BRO SI NU, KOD BU JA NOV CA

Pu ca li „Or lo vi slo bo de” i gar da „Sken der beg” Od go vor nost za te ro ri sti~ ki na pad na po li cij sku sta ni cu u se lu Do bro sin kod Bu ja nov ca 28. ju na, u ko jem je je dan po li ca jac lak {e ra wen, pre u ze la je do sa da ne po zna ta or ga ni za ci ja ko ja se be na zi va „Po kret za slo bo du”. U sa op {te wu, ko je je po sla to na adre su por ta la „Pre {e va jo ne” („Na {e Pre {e vo„), ta or ga ni za ci ja na vo di da je na pad na punkt mul ti et ni~ ke po li ci je „uspe {no iz ve la„ „je di ni ca ’Or lo vi slo bo de’, gar de ’\er |a

Ka stri o ta Sken der be ga’ iz ’Po kre ta za slo bo du’„. Da qe u sa op {te wu se po zi va ju Al ban ci, ko ji su pri pad ni ci mul ti et ni~ ke po li ci je, da „ski nu kri mi nal ne uni for me Sr bi je”, dok se me |u na rod na za jed ni ca po zi va da „{to pre de lu je”. „Ofi cir je in for mi sao o lak {e ra we ni ma me |u na {im re do vi ma i isto vre me no skre }e mo pa `wu srp skim sna ga ma da pre ki nu sva ko de lo va we dr `av nog te ro ri zma, ko ji se spro vo di nad

Al ban ci ma s ove stra ne. Mi ne ma mo gde da ide mo van na {ih ku }a, tu }e mo da osta ne mo”, na vo di ta or ga ni za ci ja, ~i je sa op {te we je pre neo RTS. U sa op {te wu, ko je je pot pi sa la „Di rek ci ja za me di je i od no se s jav no {}u sa se di {tem u Bu ja nov cu”, na vo di se i da je u na pa du u~e stvo va lo pet pri pad ni ka te or ga ni za ci je i da su od oru` ja ko ri {}e ni auto mat ska pu {ka, pu {ko mi tra qez i dru ga oru` ja.

sport

sreda4.jul2012.

dnevnik

DI NO DO DIG, U^E SNIK SVET SKOG JU NI OR SKOG PR VEN STVA U BAR SE LO NI (10–15. JUL)

Tek pla ni ram ve li ke re zul ta te

Emir Be kri} na kon tr ke u Hel sin ki ju

ATLE TI ^AR EMIR BE KRI], VI CE [AM PION EVRO PE

^ast {to sam deo isto ri je

No vi vi ce {am pion Evro pe na 400 me ta ra sa pre po na ma Emir Be kri} re kao je da mu je ~ast {to je deo isto ri je srp ske atle ti ke. Be kri} je osvo jio sre bro na Evrop skom pr ven stvu u Hel sin ki ju, dok je sa mo ne ko li ko mi nu ta ka sni je bron zu u ba ca wu ku gle osvo jio Asmir Ko la {i nac. Zbog tog uspe ha, naj ve }eg za srp sku atle ti ku po sle do sta vre me na, Atlet ski sa vez Sr bi je or ga ni zo vao je kon fe ren ci ju za {tam pu. - @ao mi je {to sa mo Asmir i ja se di mo za ovim sto lom, jer su i dru gi atle ti ~a ri to za slu ì li. âst mi je {to sam deo isto ri je, ovo je ve li ki ko rak na pred za na {u atle ti ku. Po seb no mi je dra go zbog Asmi ra, jer smo bi li ci me ri i po dr à va li smo je dan dru gog - re kao je Be kri}. Ko la {i nac je ta ko |e is ta kao da su i dru gi atle ti ~a ri po sti -

gli ve li ki uspeh, a po seb no je is ta kao Mi ha i la Du da {a, ko ji je bio ~e tvr ti u de se to bo ju. - Jo{ ne mo gu da ve ru jem. @ao mi je zbog Du da {a, jer je i on za slu ìo me da qu. Na {i re pre zen ta tiv ci na tri bi na ma da va li su mu ne ve ro vat nu po dr {ku i po mo}. Bio sam to li ko uz bu |en pred tre }e ba ca we da sam za bo ra vio da ski nem ma ji cu, pa ni sam imao dres na se bi - re kao je Ko la {i nac. Svoj udeo u Be kri }e vom uspe hu ima i we gov tre ner Mir ja na Sto ja no vi}, ko ja ka è da joj je to naj ve }i uspeh u ka ri je ri. - Ovo je me da qa mog ì vo ta. âk 40 go di na sam u atle ti ci i ovo je naj lep {i tre nu tak u mo joj ka ri je ri. Ciq nam je bio da Emir is tr ~i od re |e no vre me, a on je osvo jio sre bro, {to je ne ve ro va tan uspeh - re kla je Sto ja no vi }e va.

Na ne dav no odr à nom Po je di na~ nom se ni or skom pr ven stvu Sr bi je u atle ti ci u No vom Sa du, 19-go di {wi ~lan no vo sad ske Voj vo di ne Di no Do dig ostva rio je pod vig u de sto bo ju i iz bo rio nor mu za u~e {}e na Svet skom ju ni or skom pr ven stvu, ko je se odr à va u Bar se lo ni od 10. do 15. ju la. Ka è mo da je we gov re zul tat ra van pod vi gu, jer Di nu je ovo bio tek ~e tvr ti de se to boj u ka ri je ri, a, eto, sti gao je do re zul ta ta od 7.193 bo do va, {to je bi lo za oko 100 bo do va bo qe od po sta vqe nog nor ma ti va. - U do go vo ru s mo jim tre ne rom Go ra nom Ob ra do vi }em, sa sko ka uvis pre o ri jen ti sao sam se na de se to boj i bi la je to do bra od lu ka re kao je pla vo ko si No vo sa |a nin. Upra vo ne gde u ovo vre me pro {le go di ne od lu ~io sam da po ku {am da

Di no Do dig (u sre di ni) s oso bqem re sto ra na „Lan ter na”

tre nin ge, naj pre sud ni ji na pu tu ka uspe hu, a ja sam se pla si rao za Svet sko ju ni or sko pr ven stvo i u ne de qu pu tu jem u Bar se lo nu.

Re sto ran „Lan ter na” uz Di na Ve li ku po mo}, ka da je is hra na u pi ta wu, Di no Do dig ima od re sto ra na „Lan ter na” u Du nav skoj uli ci, u No vom Sa du. U ovom objek tu mla di de se to bo jac se hra ni, a me na xer „Lan ter ne” Va sa Sto ja no vi} tim po vo dom je re kao: - Pra ti li smo Di no ve re zul ta te i shva ti li da po sto ji na ~in da mu po mog ne mo. Pra vil na is hra na je iz u zet no bi tan seg ment u raz vo ju spor ti sta, pa smo mu po nu di li na {e uslu ge u do me nu de lat no sti ko jom se ba vi mo. Ra ni je ni smo na ovaj na ~in sa ra |i va li sa spor ti sti ma, iako su oni ~e sti go sti na {eg re sto ra na. ostva rim nor mu za Bar se lo nu i us peo sam u na u mu. De se to boj je te {ka i ve o ma spe ci fi~ na di sci pli na u ko joj ne ma pu no tak mi ~e wa to kom se zo ne, pa se na wi ma naj bo qe mo `e vi de ti {ta je ne ki spor ti sta ra dio to kom go di ne i ko li ko je us pe {an u tom ra du bio. Sr ce i vo qa su, na rav no uz ja ke

[ta o~e ku je te na sku pu naj bo qih ju ni o ra sve ta? - Po re zul ta ti ma sam ran gi ran ne gde oko 20. me sta na sve tu, a u Evro pi imam pe ti re zul tat u se zo ni. Ne mam ne ki od re |en ciq, va `no mi je da se tak mi ~im i stek nem no vo, ve li ko is ku stvo. Mo ja na me ra je da u bu du} no sti bu dem re do van

DA NAS NA [TRAN DU PO ^I WE MA STERS EVROP SKOG PR VEN STVA U OD BOJ CI NA PE SKU

Naj kva li tet ni je do sa da Da n as na no v o s ad s kom [trand po ~i we ma sters tur nir Evrop skog pr ven stva u od boj ci na pe sku u mu {koj kon ku ren ci ji. Ne ki od naj bo qih pa ro va Sta rog kon ti nen ta bo ri }e se za ran king bo do ve i vred ne nov ~a ne na gra de. Po gled na li stu pri ja vqe nih uka zu je na to da sve po se ti o ce o~e ku je iz u zet no kva li tet na od boj ka na pe sku, a pre ma re ~i ma po je di nih u~e sni ka, tur nir }e bi ti ja ~i ne go ika da. Uz ve} po zna te u~e sni ke no vo s ad s koj pu b li c i, Le t on c e Sme din sa i Tok sa, Nem ce Do -

lin ge ra i Sti la i dru gih, na tur ni ru }e u~e stvo va ti i pa ro vi iz svet ske kla se, Nor ve `a n i Ho i d a l en i Hor v ik, [vaj car ci Ger son i Ga ba ti ler i Austri jan ci Mil ner i Vucl, ko ji su u naj u `em kru gu fa vo ri ta. Kao i do sa d a, na g rad n i fond je 25.000 evra, a uz re kor dan broj pri ja vqe nih (87 ti mo va iz 29 evrop skih ze ma qa) si gur no }e i kva li tet bi ti na vi s o k om ni v ou. U glav n om `re bu na la zi se 16 ti mo va, tu su na {i pa ro vi Jo van Mar ko vi}/De jan Jo vi} i Ste fan Ba -

Va wa ~e ka naj mla |e Na{ pro sla vqe ni od boj ka{, ~lan Ku }e slav nih i pot pred sed nik OSS Vla di mir Gr bi} dru `i }e se s klin ci ma uz ra sta do 14 go di na i ani mi ra ti ih od boj ka {kim ~a som. VIP bi~ ma sters {ko la od boj ke bi }e or ga ni zo va na u pe tak, su bo tu (17-18 ~a so va) i ne de qu (14-15 ~a so va), a klin ci i klin ce ze ko ji `e le da u~e stvu ju tre ba sa mo da do |u, bez ob zi ra na od boj ka {ko is ku stvo. sta/Igor Te {i}, dok }e se u kva li fi ka ci ja ma 32 pa ra bo ri ti za osam me sta u glav nom `re bu. Pre ma bro ju bo do va, u kva li fi ka ci ja ma }e na stu pi ti dva pa ra iz Sr bi je - Ne nad Ta -

ti}/Ni ko la Ga le tin i Si ni {a An to ni}/Mar ko Ga le {ev. - Ove go di ne Ma sters }e bi ti naj kva li tet ni ji do sa da. Vi de l i smo pa r o v e u glav n om `re bu, tu su ti mo vi iz naj ja ~e svet ske gru pe, pa }e pu bli ka u`i va ti. Sr bi je }e ima ti dva pa ra u glav nom `re bu, na `a lost, za sa da ne zna mo ko }e nam bi ti pro tiv ni ci jer }e mo

Pro gram Sre da: Me ~e vi kan tri kvo te (od 14 ~a so va) ^e tvr tak, pe tak, su bo ta: Kva li fi ka ci je i glav ni tur nir (od 8 do 20 ~a so va.) Ne de qa: Po lu fi nal ni i fi nal ni me ~e vi (od 12 do 18 ~a so va)

Uvek pu ne tri bi ne na [tran du pra te kva li tet nu od boj ku na pe sku

to zna ti tek su tra, po sle kva li fi ka ci ja. [to se Ba ste i me ne ti ~e, do bro smo se pri pre mi li za Ma sters, osvo ji li smo ne da vo do ma }i bi~-vo lej tur nir u Kra gu jev cu, ali za raz li ku od ra ni jih go di na sa da o~e ku je mo po be du na otva ra wu, a ka sni je {ta bu de - is ta kao je Igor Te {i}. Od boj ka {ki sa vez Sr bi je i kom pa ni ja VIP mo bajl za jed ni~ k im sna g a m a or g a n i z u j u tur nir Evrop skog pr ven stva ko ji }e tra ja ti do ne de qe. Kao i ra ni jih go di na, ulaz je bes pla tan za sve po se ti o ce, a or ga ni za to ri obe }a va ju do bru za ba vu, na grad ne igre za pu bli ku i pra vi do `i vqaj na vre lom pe sku [tran da. M. Ri sti}

u~e snik naj ve }ih svet skih tak mi ~e wa, po put evrop skih i svet skih pr ven sta va i olim pi ja de i upra vo se za wih i pri pre mam. Naj bo qi ju ni o ri sve ta su u ran gu re zul ta ta od oko 8.200 po e na i bi }e to ve o ma ja ko nad me ta we u Bar se lo ni. Imam ma lih pro ble ma s lak {om po vre dom le |a, ali }u u [pa ni ji po ku {a ti da pru `im mak si mu, pa do kle me to bu de do ve lo. Tre ner vam je Go ran Ob ra do vi}, stru~ wak ko ji je ra dio s Mi ha i lom Du da {om i Igo rom [ar ~e vi }em i ko ji vo di ra ~u na o Iva ni [pa no vi} i we noj ka ri je ri. - Pu no mi zna ~i to {to tre ni ram sa Du da {em, [ar ~e vi }em i Ma ti je vi }em, jer ni ka da ni sam za do vo qan svo jim re zul ta ti ma. Po ku {a vam da ih do stig nem i oni mi mno go po ma `u da po pra vim svo ja do stig nu }a. Tre ner Ob ra do vi} ima pu no is ku stva i usme ra va me u ra du i ve ru jem da }e ba{ taj rad u ne kom bu du }em vre me nu do ne ti i ve li ke re zul ta te.

Va {a maj ka je Mir ja na Sto ja no vi}, tre ner sre br nog s Evrop skog pr ven stva u Hel sin ki ju u tr ci na 400 me ta ra s pre po na ma Emi ra Be kri }a? - Je ste, mo ja maj ka mi pu no po ma `e i fi nan sij ski i sa ve to dav no, ba{ kao i otac Sre} ko. Maj ka me pod sti ~e da ostva ru jem {to bo qe re zul ta te, ~e sto raz go va ra mo o mo jim re zul ta ti ma i we ni sa ve ti su mi od ve li ke ko ri sti - do dao je Di no Do dig. Skup {ti na gra da No vog Sa da i ~lan grad skog ve }a za du `en za omla di nu i sport Alek san dar Kra vi} po mo gli su mla dom atle ti ~a ru sa 150.000 di na ra, ka ko bi imao {to bo qe uslo ve u Bar se lo ni i, ka ko je sam is ta kao, Do dig im je na to me iz u zet no za hva lan. Mla di no vo sad ski de se to bo jac u ne de qu pu tu je u Bar se lo nu, a tak mi ~e we na Svet skom pr ven stvu pred vi |e no je za 10. i 11. jul. A. Pre do je vi}

USKO RO JU NI O RI NA OKU PU

@ar ko vi} iza brao Tre ner ju ni or ske od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Mi lan @ar ko vi} sa op {tio je spi sak 22 kan di da ta za re pre zen ta tiv ne ak ci je to kom ovog le ta. @ar ko vi }e ve iza bra ni ke o~e ku je Bal kan sko pr ven stvo (od 7. do 11. av gu sta, u Zre wa ni nu), a po tom i Evrop sko ( od 25. av gu sta do 2. sep tem bra). Tre ner srp skih ju ni o ra za ka zao je po ~e tak pri pre ma za 10. jul. Na spi sku su, teh ni ~a ri: Alek sa Br |o vi}, Ni ko la Ve qo vi}, Sa {a Po po vi}, An dri ja Vi li ma no vi} i Ni ko la Pe tro vi}. Ko rek to ri: Lu ka Me di} i Dra `en Lu bu ri}. Li be ra: La zar Ilin ~i~ i La zar Ko la ri}. Blo ke ri: ^e do mir Stan ko vi}, Alek san dar Bla go je vi}, Alek san dar Oko li} i Ni ko la ]ur ~i}. Pri ma ~i: Uro{ Ko va ~e vi}, Mi lan Ka ti}, Si ni {a @ar ko vi}, Mi haj lo Stan ko vi}, Alek san dar Gmi tro vi}, Di mi tri je Pan ti}, \or |e Bo ro vi ~a nin, Mar ko Po po vi} i Ne ma wa Ri sti}.

OD RE \E NA RE PRE ZEN TA CI JA ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Po po vi} od u stao

Srp ska ve sla~ ka re pre zen ta ci ja ot pu to va la je u Slo ve nu ju gde }e po ~e ti za vr {ne pri pre me za Olim pi ja du. Po red ~e tver ca bez ko r mi la ra (Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}, Ra do je \e ri}), {to je ve} od -

is pu wa vao za cr tan plan i pro gram pri pre ma, ta ko da smo za ovaj ~a mac od re di li Sto ji }a i Be |i ka – re kao je se lek tor Ne boj {a Ili} i do dao:– Ula zi mo u sam fi ni{ pri pre ma za Lon don. U ovom tre nut ku te {ko je bi lo {ta prog no zi ra ti. U Lon do nu }e

Sto ji} i Be |ik, po sa da dvoj ca bez ko r mi la ra

re |e no na kon Svet skog ku pa u Min he nu, dvo jac bez ko r mi la ra na stu pi }e u sa sta vu Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik. U Lon don }e, u svoj stvu re zer ve, da ot pu tu je i Ma r ko Ma r ja no vi}. – Od na stu pa na Olim pij skim igra ma od u stao je Jo van Po po vi}, ni je uspe vao da odr `i pra vu fo r- mu i kon cen tra ci ju. U po sled wih me sec da na po ~eo je da pa da na psi ho lo {kom pla nu i sve te `e je

od lu ~i ti ni jan se, ali i u~i nak na za vr {im pri pre ma gde }e svi po ku {a ti da ulo `e mak si mum sna ge, ener gi je i mo ti va ci je da {to sprem ni ji ot pu tu ju na Igre. Mi ~i ni mo sve {to je u na {oj mo }i da ba{ u Lon do nu bu de mo na naj vi {em ni vou ove go di ne – is ta kao je Ili}. Po vra tak u Be o grad je pla ni ran za 22. jul, a po la zak za Lon don dva da na ka sni je.

SPORT

dnevnik OMLADINSKO PRVENSTVO EVROPE (U19)

Pe tli }i is pra {i li or li }e Srbija â&#x20AC;&#x201C; Francuska 0:3 (0:3) RA KVE RE: Stadion Rakvere, gledalca 1.200, sudija: Hanter (Severna Irska), strelci: Samnik u 17. Pogba u 26. (iz penala) i Vion u 32. minutu. @uti kartoni: Pajovi}, Stojkovi}, Spaji}, (Srbija), Diwe, Pogba. Poò (Francuska), crveni karton: Mitrovi} (Srbija). SR BI JA: Pajovi}, Stojkovi}, Radoja, Mijailovi}, Spaji}, Petrovi} (Varga), Dimi}, Poletanovi} (\ur|evi}), Ivkovi}, âvri} (Radovanovi}), Mitrovi}. FRAN CU SKA: Areola, Fulkjer, Samnik, Umiti, Kondogbija, Pogba, Diwe (Poò), Ple (Ngando), Vertu, Vion, Behebek (Maji).

Duel Dimi}a i Pogbe

Dobro uigrana reprezentacija francuske lako je na staru prvenstva Evrope za omladince savladala Srbiju. Dileme, gotovo da nije ni bilo od prvog minuta petli}i su zagospodarili terenom, kratkim pasovima lako stigli na domak {esnaesterca na{eg tima, a orli}i su gre{kama pomogli Francuzima da u prvom delu postignu ~ak tri gola. U 14. minutu Spaji} je nepotrebno na tridesetak metara napravio prekr{aj,a posle slobodnog udarca Samnik je glavom sa nekoliko metara savla-

A grupa [pa ni ja â&#x20AC;&#x201C; Gr~ ka 2:1 Esto ni ja- Por tu ga li ja si no} B grupa En gle ska- Hr vat ska 1:1 Sr bi ja â&#x20AC;&#x201C; Fran cu ska 0:3 dao na{eg golmana. Samo nekoliko minuta kasnije Pajovi} je zakasnio i i oborio Bahebeka, a rigorozni sudija Arnold Hanter iz Severne Irske je pokazao na belu ta~ku. Siguran s 11 metara bio je kapiten Francuza Paul Pogba, ina~e, fudbaler Man~ester junajteda ( igrao i za prvi tim). I tre}i pogodak petli}i su postigli posle gre{ke na{e odbrane, Spaji} je lo{e izbio loptu,a posle drugog poku{aja Vion je uspeo da savlada na{eg golmana. Tek tada kao da su na{i fudbaleri uspeli da srede svoje redove i zaigrali ne{to odlu~nije. U drugom delu sasvim dbro smo parirali Francuzima, u nekim delovima me~a imali smo i incijativu, ali na`alost posale nepromi{qenog poteza Aleksandar Mitrovi} je sredinom drugog dela iskuqu~en. Naravno, s igra~em mawe nismo uspeli da opasnije ugrozimo gol Areaola, a Francuzi se ba{ i nisu preterano trudili da bi jo{ koji put savladali na{eg golmana. Slede}i me~ na{a reprezntacija igra}e u petak s reprezentacijom Engleske,a u posledwem krugu u grupi B orli}i }e snage odmeriti s Hrvatskom. G. K.

MI LO[ KRA SI] NA NO VO SAD SKOJ SLA NOJ BA RI: Fud ba le ri Pro le te ra iz No vog Sa da po ~e li su pri pre me za no vu se zo nu, a me |u tri de se tak igra ~a, ko ji bez po go vo ra is pu wa va ju zah te ve tre ne ra Ne na da La la to va, je i Mi lo{ Kra si} ( pr vi s le va), fud ba ler Ju ven tu sa. Pro le tos Kra si} ni je bio u kom bi na ci ja ma tre ne ra Kon tea, pa }e naj ve ro vat ni je ovog le ta pro me ni ti klub. Za uslu ge Kra si }a naj vi {e se in te re su ju Ostr vqa ni, Li ver pul i To ten hem,a mo gu }e je da pla vo ko si fud ba ler ka ri je ru na sta vi u Ru si ji, gde je osta vio za pa `en trag. Do ta da }e po pu lar ni Kra sa da tre ni ra sa Sla no bar ci ma. D. I.

Uro{ ]o si} u Pe ska ri Uro{ ]osi}, kojeg je moskovski CSKA ustupio u sezoni 2010/2011. na pozajmicu Crvenoj zvezdi, karijeru }e nastaviti u Peskari. Ruski klub dogovorio je da doskora{wi {toper crveno-belih bude pozajmqen Peskari na godinu dana. Za prelazak ]osi}a u redove novog ~lana kal~a CSKA }e inkasirati 200.000 evra. Mladi reprezentativac Srbije nije blistao u Zvezdi. Trener Robert Prosine~ki nije bio zadovoqan wegovim partijama protekle sezone, pa je najpre poku{ao da skrati ranije ugovorenu pozajmicu, a onda je od januara odlu~eno da trenira indivudualno.

JEDAN JE IKER KASIQAS

Tra ìo po {to va we za Ita li ja ne Kapiten [panije Iker Kasiqas traìo je od sudija utakmice sa Italijom na Evropskom prvenstvu da sviraju kraj ka ko bi po ka zao po {to va we prema rivalu. [panija je u finalu {ampionata u Poqskoj i Ukrajini pobedila Italiju sa 4:0, a Kasiqas je tako postupio da bi ujedno skratio muke azurima. - Hej, sudija, sviraj kraj! Po{tovawe za protivnika. Pokaì po{tovawe za Italiju - re-

kao je Kasiqas u sudijskoj nadoknadi vremena, o ~emu svedo~i i snimak sa finalne utakmice u Kijevu. Italijani su posledwih pola sata finalnog me~a imali igra~a mawe, jer se povredio Tijago Mota, a selektor ^ezare Prandeli je pre toga ve} napravio tri izmene. [panski golman je posle finala Evropskog prvenstva postao prvi igra~ u istoriji koji je ostvario 100 pobeda u dresu reprezentacije.

sreda4.jul2012.

PRVOLIGA[ IZ IN\IJE PO^EO PRIPREME

^e ka ju se po ja ~a wa Fudbaleri In|ije startovali su sa pripremama za naredno prvenstvo Prve lige. [efu stru~nog {taba Zoranu Govedarici na prozivci javili su se: Qubi{a Keki}, Milo{ Milinovi}, Miroslav Milutinovi}, Nikola Kolarov, ^edomir Tom~i}, Darko Adamovi}, Mile Vujasin, Aleksa Dukanac, Boris Mileki}, \uro Stevan~evi}, Darjan Todorovi}, Sr|an Dimitrov, Nikola Petrovi},

studenstske reprezentacije Srbije koja je branila boje na{e zemqe na Univerzijadi u Beogradu, prvi trening pratio je sa tribina, po{to je dobio zeleno svetlo da karijeru nastavi u ~a~anskom Borcu. Sa potencijalnim novajlijama razgovori su u toku pa se lako mo`e desiti da se i neko zvu~no ime narednih dana prikqu~i ekipi. - Do{li su na prozivku skoro svi pa }emo sutra po~eti sa radom.Razgovori sa onima koji su

vengradecu i dve kada stignemo ku}i. Uveren da }e to biti dovoqno da se uigramo do premijernog me~a s Napretkom - rekao je trener Zoran Govedarica. In|ija je minulo prvenstvo zavr{ila na petom mestu, kakve su sada ambicije? - Nakon sastanka Upravnog odbora ~u}emo koje su klupske ambicije za narednu sezonu.Verujem da }emo nastaviti sa afirmisawem mladih igra~a i da }emo bez zvu~nih poja~awa

Fudbaleri In|ije krenuli su sa pripremama za novu sezonu

Bojan Dubaji}, Darko Lemaji}, Miodrag Vasiqevi}, Vladimir Livaja, Danilo Markovi}, Maid Jagawac, Nemawa Antunov, Vladimir Dizdarevi}, Dejan Stanivukovi}, Nikola Stankovi}, Nemawa Krsti}, Boban \eri} i nekoliko igra~a iz podmlatka. Dosada{wi kapiten Branimir Kosti}, svojevremeno ~lan

ZVEZDA ZAVR[ILA PRIPREME U SLOVENIJI

Po ra zi kao opo me na

Nema u taboru crveno-belih one idile, tako karakteristi~ne za prvu fazu priprema, okon~ane na Rogli. Radilo se puno i naporno, ali bleda izdawa protiv Domàla, pa poraz od Olimpije i posebno od Kr{kog podigli su tenziju i poslovi~no mirnog trenera Prosine~kog u~inili veoma nervoznim. Uostalom, wegova konstatacija - da sve igra~e treba da ih bude sramotadovoqno govori o raspoloèwu. Na kraju savladan je Kopar sa 2:0, golovima Kasalice i Dimitrijevi}a iz penala, pa se pra{ina donekle slegla. - Dobro je {to smo pobedili, uz kvalitetnu igru u na{em ritmu. Zadovoqan sam zbog toga, a i pristup susretu, èqa i tr~awe su bili na adekvatnom nivou. Imali smo jo{ nekoliko zrelih prilika i uz to proma{ili i penal (Lazovi})- glasi komentar Zvezdinog trenera. Pred odlazak na Zlatibor, gde }e pripreme biti nastavqene, zna}e se da li je, ko i koliki ceh platio za bleda izdawa u Sloveniji. Spisak igra~a bi}e neminovno skra}en, jer treba brusiti formu za 19. jul i prvi okr{aj u kvalifikacijama za LE protiv Naftana. - Predstoji nam jo{ puno napornog rada, uigravawa, otklawawa gre{aka- poru~io je Prosine~ki. Planove remeti i opet nezavidna finansijska situacija u kojoj se klub nalazi. Dugovawa prema igra~ima nisu izmirena, kao ni prema treneru. O ovoj temi bilo je razgovara na relaciji predsednik Luki}- Prosine~ki. @eqa trenera je da ima na okupu zadovoqne fudbalere èqne rada i dokazivawa, kako bi spremni sa~ekali start nove sezone. Uostalom, to je i jedini lek da se izbegne neprijtana situacija s kraja pro{le sezone u kojoj je bilo i {trajka. Z. Rangelov

izrazili `equ da napuste klub su u toku, kao i sa eventualnim poja~awima, pa }emo tek za nekoliko dana imati jasnu situaciju. Ina~e, trenira}emo svakodnevno, a 15. ili 16. jula preseli}emo se u Slovengradec i tamo ostati do 26. ili 27. jula. Planiramo da do polazka u Sloveniju odigramo dva-tri prijateqke utakmice, ~etiri u Slo-

do~ekati borbe za bodove. Bitka za mesto pod suncem u prvoliga{koj konkurenciji bi}e `e{}a nego prethodnih godina, bi}e nekoliko izuzetno jakih ekipa u svim segmentima, a ~ak }e ih se {est preseliti u ni`i rang takmi~ewa. Nadam se }e moja iekipa biti uspe{na - istakao je Govedarica. D. Vi}enti}

Veli~ko Kaplanovi}

PRIPREME KULSKOG HAJDUKA

Pr va pro ve ra s Ru si ma Fudbaleri Hajduka su ve} odradili ~etiri treninga na nemilosrdnoj julskoj èzi. - Radimo, ali je evidentno da dosta te{ko pojedini igra~i podnose napore. Naravno, svemu tome doprinosi i ova nesnosna vru}ina, ali tako je kako je. Ovo je najteà faza priprema i jedva ~ekamo odlazak na Taru - kaè {ef stru~nog {taba Veli~ko Kaplanovi}. Uz tr~awa, fudbaleri od prvog treninga rade i sa loptom. A gde je lopta tu je i igra, pa }e sutra hajduk ugostiti ruskog prvoliga{a Fakela iz Voroweà. - Taj susret }emo iskoristiti da na delu vidimo igra~e koje ne poznajemo dovoqno, a onda }emo po~eti da kratimo spisak onih koji ostaju u trena`nom procesu napomenuo je Kaplanovi}. U ovoj fazi priprema odradi}e se kompletni lekarski pregledi, po{to se ekipa 11. jula seli na Taru. Ina~e, trena`nom radu prikqu~io se i napada~ Lazar Veselinovi}. \. Bojani}

STARTOVAO PRVOLIGA[ S DETELINARE

No vaj li ja ko li ko i sta ro se dela ca Fudbaleri Novog Sada po~eli su pripreme, a na prvoj prozivci bilo je 29 igra~a, me|u kojima ~ak 14 novajlija. Predsednik upravnog odbora Goran Labudovi} i generelni sekeretar Ranko \urovi} su bi ra nim re ~i ma po `e le li igra~ima dobro zdravqe i dobre rezultate. - Dali smo i dava}emo 110 od sto svo jih mo gu} no sti da kao odgovorna uprava odr`imo klub na zdravim nogama i da vam omo gu }i mo naj bo qe

Pro ziv ka Na prvoj prozivci pojavili su se ovi igra~i, starosedeoci: Damir ^ekovi}, Darko Risti}, Nikola Kordolup, Filip Baji}, Darko Roksa, Du{an Avakumovi}, Bojan Ili}, Du{an Miji}, Mladen Vukasovi}, Marko Ze~evi}, Milorad Balabanovi}, Igor Mi{an, Sr|an Popin, Mladen [okovi} i Stefan Vu~kovi}, novajlije: Radoje Dokni} (Tekstilac), Sr|an Klisari} (Vrbas), Sr|an Dra{kovi} (Sloga, Kraqevo), Aleksandar Perazi} (Lov}enac), \or|e Radovanovi}, Milan Jakovqevi} i Branko Radosavqevi} (svi Crvena zvezda, Novi Sad), Marko Josimovi} (Beograd), Milan Luki} (Jedinstvo, Lug), Strahiwa Gruji} (Hajduk), Milan Simi} (Drina, Zvornik), Aleksandar Roksima, Milan Saveqi} (Indeks) i Dejan Jankovi} (Srem).

Fudbaleri Novog Sada krenuli su sa radom

uslove za rad. Da Milan i Ranko \urovi}, a kasnije jo{ neki ~lanovi uprave nisu preuzeli brigu o Novom Sadu na ovom mestu danas bi verovatno osva nuo tr `ni cen tar, par kinzi i ko za {ta jo{. O~ekivawa uprave su da u narednom {am pi o na tu iz bo ri mo pla sman do 4. mesta, {to bi bio veliki uspeh. Da bismo mogli da pravimo veliki klub potrebni su nam veliki rezultati i dobre igre.Uveren sam da }e neki od vas koji su do{li na probu obu}u `uto - plavi dres - rekao je Labudovi}.

Generalni sekretar Ranko \urovi} je napomeuo da je Novi Sad klub duge i bogate tradicije i da ne}e tolerisati gre{ke pojedinih igra~a iz pro{lih vremena. - Ono {to treba da upamtite je da je klub uvek bio i bi}e iznad pojedinca. Neki su to ispustili iz vida pre dva meseca i poku{ali da se izdignu iznad kluba zbog ~ega }e biti sankcionisani. Vi koji `elite da branite boje ovog kluba `elim da Detelinara bude usputna stanica ka jo{ ve}im sportskim uspesima - kazao je \urovi}.

Fi li po vi} uzeo is pi sni cu Jedini igra~ koji je do sada zvani~no napustio Detelinaru je iskusni Borivoje Filipovi}. Svei ostali fudbaleri koji su {trajkovali u fini{u sezoni jo{ uvek nisu dobili odre{ene ruke u izboru nove sredine i niko od wih se zvani~no nije obratio klubu za ispisnicu.

Fo to: B. Lu ~i}

[ef stru~nog {taba Josif Ili} je najavio da }e se trenirati dva puta na dan, da }e se kompletan trena`ni pro ces odraditi u Novom Sadu, a ako se uka`e mogu}nost ekipa bi mogla nedequ dana da provede na Fru{koj gori. - Ovu ne de qu }e mo is ko ri sti ti da stvo ri mo kva li tet nu ba zu za na sta vak pri pre ma. Po ~et kom sle de qe ne de qe oba vi }e mo i po treb na te sti ra wa, a u to me }e nam po ma ga ti tre ner za fi zi~ ku spre mu Mark Sto ja no vi}, ko ji je do {ao u klub sa naj bo qim pre po ru ka ma.Tra ga mo za ade kvat nim po ja ~a wi ma da bi u na red noj se zo ni ima li ja ~i tim ne go la ne. Ra ~u nam da }e mo u na red nom pr ven stvu igra mo lep {e, le pr {a vi je i kva li tet ni je - re kao je Jo sif Ili}. I. Grubor

sport

sreda4.jul2012.

UO^I OLIM PIJ SKIH IGA RA U LON DO NU

VE STI IZ FSS-a

\uki}ev zahtev u ko{u Naj zad je FSS do bio je dan spor pred orag ni ma FI FA. Nad le `ni u Svet skoj fud bal skoj fe de ra ci ji su do ne li od lu ku o od bi ja wu tu `be nog zah te va Mi ro sla va \u ki }a, ne ka da {weg se lek to ra Sr bi je. FI FA je zva ni~ no oba ve sti la FSS , a pi smo su pot pi sa li Mar ko Vi li ger, di rek tor Prav nog ode qe wa FI FA i Ma ja Ku ster Hof man, {ef Ode qe wa za sta tus igra ~a. Ne zna se, na rav no, ko li ka su bi la po tra `i va wa sme we ne og se lek to ra. FSS je, na svom saj tu, od mah iz ra zio za do voq stvo ta kvom od lu kom naj vi {eg fud bal skog or ga na.

Popularne cene za Irce ^el ni ci FSS od re di li su ce ne ula zni ca za pred sto je }u pri ja teq sku utak mi cu A re pre zen ta ci ja Sr bi je i Re pu bli ke Ir ske. Me~ }e bi ti od i gran 15. av gu sta 2012. go di ne, sa po ~et kom u 20.45 sa ti, na Sta di o nu Cr ve ne zve zde u Be o gra du.Ce ne ula zni ca su sle de }e: Se ver i Jug 300 di na ra, Is tok b00 i Za pad 800 di na ra. Pod se ti mo, Sr bi ja }e u sep tem bru ove go di ne po ~e ti kva li fi ka ci o ni put ka Mon di ja lu u Bra zi lu. Naj pre sle di go sto va we [kot skoj 8. sep tem bra, a 11. sep tem bra do ~e ka }e mo Vels. Z. R.

Balzareti èli u PS@ Ita li jan ski re pre zen ta ti vac Fe de ri ko Bal za re ti re kao je da è li da pre |e sa mo u Pa ri Sen @er men ako ne bu de ostao u Pa ler mu. Raz log za to je {to mu è na ra di u glav nom gra du Fran cu ske kao ba le ri na. - Raz go va rao sam sa pred sed ni kom klu ba i re kao sam mu ko ji su mi pri o ri te ti. Ili }u osta ti u Pa ler mu, ili }u pre }i u Pa ri Sen @er men - re kao je Bal za re ti.

Federiko Balzareti

Tri d e s e t o g o d i { wi le v i bek tre nut no pre go va ra sa Pa ler mom oko pro du èt ka ugo vo ra, a Pa riz mu je dru ga op ci ja zbog è ne. Bal za re ti je bio ~lan re pre zen ta ci je na Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Ukra ji ni. - Se lek tor ê za re Pran de li nam je ~e sti tao za ono {to smo bi li u sta wu da ura di mo. Ni je bi lo la ko pro tiv [pa ni je, oni la ko za dr à va ju lop tu, a fi na le su od i gra li iz van red no. Pla sman u fi na le je ve li ko do stig nu }e. Na à lost, bi li smo ve o ma umor ni po sle mno go utak mi ca u krat kom pe ri o du - ka zao je Bal za re ti. Bal z a r e t i je u ka r i j e r i igrao u To ri nu, Si je ni, Va re zeu, Fi o ren ti ni i Ju ven tu su, a po sled wih pet se zo na pro veo je u Pa ler mu.

dnevnik

Australijancima zabrawene pilule za spavawe Olim pij ski ko mi tet Austra li je sa op {tio je da je za bra nio svo jim spor ti sti ma da to kom Iga ra u Lon do nu ko ri ste pi lu le za spa va we. Ova od lu ka do {la je sa mo par da na na kon {to je biv {i austra li ja ski pli va~ ki re pre zen ta ti vac Grent He ket pri znao da je to kom pro fe si o nal ne ka ri je re ~e sto i u ve li kim ko li ~i ni ma ko ri stio ja ke se da ti ve i da je raz vio za vi snost od wih. Lek ko ji je He ket ko ri stio u Austra li ji se pro da je pod ime nom stil noks, a u Se ver noj Ame ri ci se zo ve am bi jen. Po red to ga, le ka ri austra lij skog olim pij skog ti ma za bri nu ti su i zbog sve ve }e ko li ~i ne ko fe i na ko je spor ti sti ko ri ste kao sup stan cu ko ja bi im po mo gla da po boq {a ju re zul ta te. - ^e sto se ~ak de {a va da spor ti sti pr vo uzmu ko fein pred tak mi ~e we, a po tom mo ra ju da po pi ju stil noks ka ko bi lak {e za spa li. Ovu od lu ku do ne li smo jer je na{ osnov ni za da tak da za {ti ti mo spor ti ste - re kao je

Xon Ko uts, pred sed nik OK Austra li je. Zva ni~ ni ci }e ima ti pra vo da pre tre su stva ri svih spor ti sta ako po sto ji sum wa da uzi ma ju pi lu le za spa va we. Ako se sum we do ka `u kao ta~ ne, usle di }e i di sci plin ski po stu pak. Ume sto le ko va, spor ti sti ma }e, ka ko je na veo Ko uts, bi ti sa ve to va no da po~ nu da me di ti ra ju ili da ko ri ste dru ge teh ni ke opu {ta wa to kom OI u Lon do nu. Pre ma Ko ut so vim re ~i ma, sa mo u naj ek strem ni jim slu ~a je vi ma, i na kon de taq ne ana li ze le kar skog ti ma, spor ti sti }e mo }i da do bi ju ne ki sla bi ji lek za spa va we, kao {to je te ma ze pam. Pr vi ~o vek OK Austra li je do dao je da mu je He ket pri znao ka ko je lek stil noks po ~eo da ko ri sti 2003. go di ne na Svet skom pr ven stvu u Bar se lo ni, uzi mao ga je go di nu da na ka sni je na OI u Ati ni. Le ka ri austra lij skog pli va~ kog ti ma pre sta li su da ga ko ri ste 2007. go di ne, na kon {to je ot kri ve no da ima i

Grent Heket zbog pilula hodao u snu

ne `e qe ne efek te kao {to su ho da we u snu, pa ~ak i vo `wa auto mo bi la. He ket je na sta vio da ko ri sti lek na svo ju ru ku i 2008. go di ne na OI u Pe kin gu, a na vod no je bi lo i jo{ ne kih austra lij skih pli va ~a ko ji su ta da uzi ma li stil noks. Biv {i He ke -

Leo odlepio za „grobarima” Ot ka ko je ob ja vqe na in for ma ci ja da je Leo Ve ster man, fran cu ski plej mej ker, no vi ko {ar ka{ Par ti za na mt:s we gov tvi ter pro fil se usi jao. Na vi ja li {a qu po ru ke do bro do {li ce, a on im ured no od go va ra i po ru ~u je da je dva ~e ka da za i gra u slav nom klu bu, da mu se ostva rio san i da ne mo è da do ~e ka da uì vo do ì vi at mos fe ru u Pi o ni ru (ili Are ni), ko ja je sa da ve} na da le ko po zna ta. „Sa da si ~lan po ro di ce. Do bro do {ao”, po ru ~io mu je je dan na vi ja~ Par ti za na, a dru gi mu je na pi sao: „Do la zi{ u naj ve }i klub na sve tu. Pri pre mi se za naj bo qe tre nut ke ko je }e{ do ì ve ti u ka ri je ri”. Mno gi su mu po sla li re per to ar pe sa ma Gro ba ra i at mos fe ru iz Pi o ni ra sa ka na la YouTu be. „Hej mom ci, gle dao sam sve snim ke ko je ste mi po sla li. Pa, vi ste lu di! Obo à vam vas! Na u ~i }u re ~i pe sa ma, ku nem se”, na pi sao je Ve ster man. Pa, on da: „Gro ba ri i cr no-be li su pr ve re ~i srp skog je zi ka ko je sam na u ~io (po sle ne kih psov ki...)”. Za tra ìo je od ne ko ga da mu po {a qe re ~i za pe smu „Da vo lim cr no-be le...”, {to je, ta ko re }i, ne zva ni~ na him na Par ti za no ve po ro di ce i emi tu je se pred sva ku utak mi cu,

GO RAN LA LO VI] PO BED NIK GOLF TURNIRA U @ABQU: Na prvom u seriji Letwih turnira, koji organizuje Golf Centar iz @abqa u saradwi sa Olimpijskim komitetom i Golf asocijacijom Srbije, ukupni pobednik je Goran Lalovi}, u konukrenciji 25 takmi~ara. U kategoriji mu{kari A (0 - 18,1) prvo mesto pripalo je Slobodanu Lainovi}u, drugi je bio Bo{ko Paqkovqevi}, a tre}i Boris Menaht. U B kategoriji (18,2 - 36,1) prvo mesto je osvojio Jovan Haxi}, drugoplasirani je bio Slobodan Petrovi}, a tre}i Bore ]ori}. Kod dama prvolasirana je bila Qiqana Lainovi}, a kod juniorki Jelena Lainovi}, dok su drugo i tre}e mesto zauzele Tamara Palkovqevi} i Selena Elekovi}. Najdu`i udarac na turniru izveo je Slobodan Petrovi}, a najbli`i udarac iz prvog poku{aja imao je Zoran Mitrovi}(na slici najboqi po kategorijama).

bi lo ko {ar ka {kog, fud bal skog, va ter po lo, od boj ka {kog ili dru gog klu ba SD Par ti zan. Ina ~e, Ve ster man je sa da u re pre zen ta ci ji Fran cu ske ko ja se pri pre ma za olim pij ski tur nir u Lon do nu. To je po tvr dio we gov me na xer Mi {ko Ra `na to vi}, ta ko |e na tvi te ru. „Leo je pri vre me no pri kqu ~en pri pre ma ma se ni or ske fran cu ske re pre zen ta ci je

pred olim pij ski tur nir, zbog po vre de NBA zve zde To ni ja Par ke ra”, na pi sao je Ra `na to vi}. Par ker je po vre dio oko u wu jor {kom no} nom klu bu to kom tu ~e re pe ra Kri sa Bra u na i Drej ka, biv {eg i sa da {weg mom ka pe va ~i ce Ri ja ne.

tov tre ner De nis Ko te rel ka zao je da je upra vo zbog ko ri {}e wa po me nu tog le ka pli va~ ostao bez zlat ne me da qe na OI u Pe kin gu i do dao da je ne ko li ko pu ta ho dao u snu po olim pij skom se lu. He ket je po sle OI u Pe kin gu za vr {io ka ri je ru.

KVA LI FI KA CI O NI TUR NIR ZA OI

Angola iznenadila Makedonce

U Ve ne cu e li je po ~eo kva li fi ka ci o ni tur nir za Olim pij ske igre u Lon do nu, a iz ne na |e we da na na pra vi la je An go la, ko ja je po be di la Ma ke do ni ju. An go la je sla vi la sa 88:84, po {to je vr lo ra no ste kla pred nost, a u dru goj ~e tvr ti ni je ima la ~ak 17 po e na vi {e. Ma ke don ci su od ta da us pe li da sma we tu raz li ku, ali ni jed nog tre nut ka ni su ugro zi li vo| stvo An go la ca, iako su do {li u naj ja ~em sa sta vu. Naj e fi ka sni ji igra~ utak mi ce bio je bek An go le Olim pi jo Si pri ja no sa 23 po e na i pet sko ko va, dok je kod Ma ke do na ca Bo Me kej leb po sti gao 21 poen. Naj u zu dqi vi ju utak mi cu da na od i gra le su Ve ne cu e la i Ni ge ri ja, a sla vio je do ma }in sa 71:69 u okvi ru gru pe B. Dve evrop ske se lek ci je ko je va `e za fa vo ri te u svo jim gru pa ma bi le su vi {e ne go ube dqi ve. Ru si ja je po be di la Ju `nu Ko re ju sa 97:56 u gru pi C, dok je u okvi ru gru pe A Gr~ ka sla vi la pro tiv Jor da na sa 107:63. U po be di Ru si je nad Ju `nom Ko re jom Ki ri len ko je u~e stvo vao sa 16 po e na, dok je Mo wa do dao 14. Za tim Ju `ne Ko re je, Se ung Ju Li, ina ~e ro |en kao Ame ri ka nac Erik San drin, po sti gao je 15 po e na. Gr~ ku je pro tiv Jor da na pred vo dio Pa pa ni ko lau sa 19 po e na i 15 sko ko va. Na kva li fi ka ci o nom tur ni ru za Lon don u~e stvu je 12 ti mo va ko ji su ras po re |e ni u ~e ti ri gru pe. Da qe pro la ze po dve re pre zen ta ci je, ko je se bo re za po lu fi na le. Po bed ni ci po lu fi nal nih du e la pla si ra }e se di rekt no u Lon don, po {to fi na la ne ma, dok }e se utak mi ca za tre }e me sto igra ti, po {to tri naj bo qe se lek ci je do bi ja ju olim pij ske vi ze. Me sto u Lon do nu ve} su iz bo ri li: [pa ni ja, Fran cu ska, Ve li ka Bri ta ni ja, SAD, Bra zil, Ar gen ti na, Austra li ja, Ki na i Tu nis.

ME \U NA ROD NO PR VEN STVO VOJ VO DI NE

In|i} maksimalno U Teh ni~ koj {ko li “Mi le va Ma ri} Ajn {tajn„, u No vom Sa du, u to ku je Otvo re no me |u na rod no pr ven stvo Voj v o d i n e. Od pred v i | e n ih de vet ko la od i gra no je pet a mak si mal nim u~in kom mo è se po hva li ti sa mo omla di nac iz Sta re Pa zo ve, ta len to va ni Alek san dar In |i}. Pra te ga ve le maj stor Mi ro slav To {i} iz Svr qi ga i do sa da naj pri jat ni je iz ne na |e w e pr v en s tva, jo{ je d an omla di nac, No vak â bar ka pa iz Su bo ti ce sa po la po e na za o stat ka. Sle di ih gru pa od 15 igra ~a ko ji su sa ku pi li po ~e ti ri po e na. Ina ~e, ove go di ne po sta vqen je i re kord sa bro jem u~e sni ka jer u~e stvu je 175 igra ~a ko ji su, ma lo voq no, ma lo omla din skom oba ve zom klu b o v a, od l u ~ i l i da bi j u bit ku za po e ne, rej ting i pla sman za plej-of. Me | u ku r i o z i t e t e pr v en stva spa da i u~e {}e {a hov ske po ro di ce Ne sto ro vi}: uz oca De ja na (IM) i maj ke Ire ne (@FM) u~e s tvu j u i wi h o v i si no vi Ni ko la (IM) i La zar (IM) i mla |a na k}i Ka ta ri na. Me | u ne b ro j e n im omla din c i ma pa ` wu pri vla ~ e i tri bra ta Rat ko vi }a iz Mra mor ka. Ka da je ve} re~ o omla din ci ma i po me nu te oba ve ze ne kih voj vo |an skih klu bo va da po {a qu po dva omla din ca na ovo pr v en s tvo (ove go d i n e uki nu to je po seb no omla din sko pr v en s tvo Voj v o d i n e) pri me }e na je u re gi stra ci o nom pe ri o du uùr ba na ak tiv nost iz v e s nih oba v e z u j u } ih klu bo va (van No vog Sa da) oko an ga ò va wa no vo sad skih pi o- ni ra na dvoj nu re gi stra ci ju ka ko bi ih za stu pa li bez ne kih na ro ~i tih tro {ko va. Ko mi si ja za omla din ski {ah bi mo ra la da ima vi {e uti ca ja po tom pi ta wu i da ak tiv no u~e stvu je u do no {e wu od lu ka o pra voj i iskre noj za {ti ti omla din skog {a ha a ne da bu de sa u ~e snik kon tra verz ne od lu ke, ko j a, mo r a se pri z na ti, ima i pri sta li ce, ali i pro tiv ni ke me |u klu bo vi ma. Pla sman po sle 5. ko la: 1. Alek san dar In |i} 5, 2-3. Mi ro slav To {i}, No vak â bar ka pa 4,5, 4-18. Si ni {a [a ri}, La z ar Ne s to r o v i}, Si n i { a Dra ì}, Ve li bor â bar ka pa, De nis Ka dri}, Mi lo je Bra ji}, Mi l o v an Rat k o v i}, Ra d o s av Pet ko vi}, Mi lan Ilij}, Bor ko Kler, Slav k o Aza r i}, Bran ko ]o pi}, De jan Ne sto ro vi}, An |e li ja Sto ja no vi}, Bra ti slav Bo ja ni} 4, 19-40. Mir ko Ko ke za, Rad mi lo Di mi t ri j e v i}, Goj k o Vu ~ i n i}, Ma tej Bla è ka, Mi lo je Rat ko vi}, Jo van Ra dlo va~ ki, Ni ko la Ne sto ro vi}, De jan Le skur, Pre drag Bo di ro ga, Mi ro slav Vu ko vi}, Da mjan Jan dri}, Dra go mir So ki}, Mi ro slav Mi haq, Si ni {a Re mec ki, Fi lip Ku mi}, Ivan Uj ha zi, Ste van Jo vi}, Ne nad Do ri}, Mi len ko Pu ca re vi}, Bo jan Lu ka ji}, Mi lo{ Pe o vi}, Go ran Ce ~i 3,5, itd. U okvi ru me |u na rod nog pr ven stva Voj vo di ne dan pre po ~et ka tak mi ~e wa u kla si~ nom {a hu od i gra no je i tak mi ~e we u br z o p o t e z nom {a h u. Pla sman: 1. Bor ko Laj thajm 7,5, 23. Si ni {a Dra ì}, Go ran Ko sa no vi} 6,5, 4-6. Mi lo je Rat ko v i}, Mi l o v an Rat k o v i}, Ak {at ân dra 6, 7-8. Ma tej Bla è ka, Ivan Ba no vi} 5,5, 912. Mi lan Po po vi}, Dra gi {a Ko v a ~ e v i}, Dra g an Te { i}, Ne ma wa To do ro vi} 5, 13-18. Bran ko ]o pi}, @eq ko An da ba ka, Pe tar Rat ko vi}, Bo jan Lu ka ji}, Vla di slav Go lup ski, Ja smi na Mi li vo je vi} 4,5, 1920. Ni ko la To ma no vi}, De jan Omor jan 4, 21-23. Da mjan Bla è ka, Dra gan Ko zo mo ra, To mi slav Fi li po vi} 3,5, 24-25. Ni ko la Pa ni}, Da vid Omor jan 3, 26-27. Bo ò Pro tu |er, Du { an Dra ` i} 2, 28. Ta r a Sto li} 1. B. Dan ko vi}

SPORT

dnevnik

sreda4.jul2012.

S PRI PRE MA NA CI O NAL NOG TI MA

Sle di tur nir u [pa ni ji

Se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je ima {an su za pla sman na EP

KVA LI FI KA CI JE DA MA ZA EP 2013. GO DI NE

Sr bi ja na do brom pu tu Ko {ar ka {i ce Sr bi je uhva ti le su za let u kva li fi ka ci o nim utak mi ca ma za pla sman na EP 2013. go di ne u Fran cu skoj. Na kon ube dqi vog tri jum fa nad Esto ni jom u Kra gu jev cu (101:50), ka da su uz po be du na {e ko {ar ka {i ce po sta vi le i ne ke re kor de, usle di la je jo{ jed na bri qant na par ti ja u pre le pom am bi jen tu Ha le spor to va u Be o gra du i po be da na do ta da ne po ra `e nom se lek ci jom Cr ne Go re (72:56). Na k on pet od i g ra n ih ko l a, Sr b i j a se na l a z i na do b rom pu t u da iz b o r i pla s man na r ed nog le t a u Fran c u s ku. Ohra bru j u } a igra iza b ra n i c a Ma ri n e Maq k o v i} pro t iv zva ni~ n o {e s te re p re z e n e ta c i j e Sta r og kon t i n en ta uli va na d u da }e se Sr b i j e do 14.ju l a, ka da se igra po s led w e ko l o kva l i fi k a c i j a (Sr b i j a pu tu j e u Ta lin), na } i na spi s ku put n i k a u ze mqu Ga l a.

- ê ka nas te àk po sao u na stav ku kva li fi ka ci ja. Ima mo vre me na da se na kon isr pqu ju }eg du e la s Cr no gor ka ma od mo ri mo i is ko ri sti mo to {to smo slo bod ni u ovom ko lu da se mak si mal no ozbiq no spre mi mo za pred sto je }e tri utak mi ce. I da qe ne ma mo pra va na gre {ku. Po tru di }e mo se da od i gra mo do kra ja na naj bo qi mo gu }i na ~in, kao {to smo to u~i ni li pro tiv Cr ne Go re - ka za la je se lek tor ka Sr bi je Ma ri na Maq ko vi}. Fa na ti~ na bor be nost i tim ski duh bi li su glav ni adu ti na {e se lek ci je u pret hod ne dve utak mi ce.Ra du je u~i nak svih 12 de vo ja ka ko je de le mi nu ta ù. Ohra bru je i po vra tak na te ren Je len Mi lo va no vi}, ~i je je pru su stvo na te re nu pro tiv Esto ni je i Cr ne Go re bi lo va `ni je od sa mog u~in ka. Da nas se igra ju dve utak mi ce, u Ta li nu se sa sta ju Esto ni ja i Poq ska, dok }e na Ce ti wu Cr na Go ra ugo sti ti [vaj car sku. Srp -

Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je osvo ji la je ~e tvr to me sto na tur ni ru Osam na ci ja, u ita li jan skom gra du Ko zen ci. Iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a su u gru pi po be di li Ka na du (12:4) i Ka zah stan (12:7) i iz gu bi li od Ma |a ra (7:5), da bi u po lu fin lu iz gu bi li od Cr ne Go re (12:8) i na kra ju u me ~u za tre }e me sto od Ita li je (10:7). Do du {e, del fi ni su na stu pi li osla bqe ni, a i po red ~e tvr tog me sta se lek tor De jan Udo vi ~i} ni je ne za do vo qan. - Ni sam ne za do vo qan, jer, ipak, smo igra li bez dvo ji ce va `nih igra ~a i u van red noj si tu -

ca. Ka da se to me do da i da smo bi li ne kom plet ni, on da je sve ovo i nor mal no. Mo gli bi da se po kri je mo u jed noj utak mi ci, ali ne i na ce lom tur ni ru. Bi la je ovo pri li ka i za cen tra Pe tra Fi li po vi }a, ali je on ve} tre }i put na re pre zen ta tiv nim pri pre ma ma po vre |en. Sli~ no raz mi {qa i gol man Goj ko Pi je tlo vi}. - Bi le su nam to pr ve utak mi ce a ne do sta ja li su nam Va wa i Du {ko. Ina ~e, sve ide svo jim to kom, bi li smo bor be ni i sa te stra ne tre ba da bu de mo za do voq ni - re kao je Pi je tlo vi}. I Fi lip Fi li po vi} is ti ~e bor be nost.

li kom è qom da se po ka ù. Zbog to ga sam za do vo qan - re kao je Udo vi ~i}. U ime mla |ih Mi lo{ ]uk je re kao: - Mi mla |i smo do bi li ve li ku mi nu ta ù i za do vo qan sam pri ka za nim, ali sam isto ta ko si gu ran da mo è mo i bo qe. Re pre zen ta ci ja se ve ~e ras po no vo oku pqa na ba ze nu Za vo da za sport u be o grad skom Ko {ut wa ku. Del fi ni ma }e se pri dru ì ti i ka pi ten Va wa Udo vi ~i} i cen tar Du {ko Pi je tlo vi}. Oni }e, uz tim ko ji je na stu pao u Ko zen ci (bez Ni ko le E{ker ta ko ji se pri kqu ~io ju ni or skoj re pre zen ta ci ji), da nas kre nu ti

Gru pa B Da nas Estonija - Poqska Crna Gora - [vajcarska Srbija je slobodna.

1. Crna Gora 2. Srbija 3. Poqska 4. [vajcarska 5. Estonija

5 5 4 5 5

4 3 3 2 0

(19) (20)

1 368:311 2 403:331 1 265:230 3 306:353 5 277:394

9 8 7 7 5

Sedmo kolo, 7. jula: [vajcarska - Srbija (17.30), Poqska Crna Gora (18). Estonija je slobodna. ske ko {ar ka {i ce u pe tak pu tu ju u Fraj burg, gde }e dan ka sni je, 7.ju la, igra ti sa [vaj car skom, ko ju su na {e da me ube dqi vo sa vla da le u Sme de re vu (88:64). ^i ni se da su ~el ni qu di Sa ve za i stru~ ni {tab re pre zen ta ci je na pra vom pu tu da vra te kult na ci o nal nog dre sa, a pla sman na EP bi bi la po tvr da to ga i da do ma }oj `en skoj ko {ar ci sle de lep {i da ni. I. Gru bor

Va wa Udo vi ~i} se pri dru `io re pre zen ta ci ji

a ci ji. Sa da mo ra mo da na dok na di mo to {to de se ta da na ni smo bi li kom plet ni - re kao je Udo vi ~i}. Re zul tat u Ko zen ci i ni je bio u pr vom pla nu. - U sva koj utak mi ci eki pa ni je po su sta ja la ni ka da je gu bi la, ve} je te `i la pre o kre tu. Vi de lo se da smo umor ni i te {ki za raz li ku, re ci mo, od Cr no go ra -

- Bo ri li smo se i is pu ni li se lek to ro ve zah te ve. Ose }a lo se da ne ma mo sve `i nu, umor ni smo. Igra li smo sa mo sa 11 igra ~a. Ali, ide mo da qe bi }e bo qe u [pa ni ji - re kao je Fi li po vi}. Slek tor Udo vi ~i} je za do vo qan onim {to su po ka za le mla de sna ge. - Mla di su iz ne na da do bi li ve }u {an su. Do du {e, igra li su s ve }im osci la ci ja ma, ali i s ve -

put {pan skog Bi la ba oa. Tur nir }e se odr `a ti u obli`wm Por tu ga le teu. Pr vu utak mi cu del fi ni igra ju u pe tak sa Gr~ kom, u su bo tu je na pro gra mu dul sa [pa ni jom, a u ne de qu sa Ka na dom. Po sle tur ni ra u [pa ni ji, del fi ni }e se pri pre ma ti u Be o gra du, Su bo ti ci i Ati ni, a u Lon don pu tu ju 24. ju la. G. M.

PRED 30. VOJ VO \AN SKU ZLAT NU RU KA VI CU

U rin gu 127 bo ra ca

USPEH NA [IH MLA DIH SA VA TI STA U BEL GI JI: Na{i najboqi kadeti u savateu u~estvovali su na Prvenstvu Evrope u Belgiji i ogledali se u aso savateu. Srpska reprezentacija osvojila je pet medaqa, od ~ega dve srebrne i tri bronzane. Na drugu stepenicu pobedni~kog postoqa peli su se Neboj{a Bo`i} (Ruma) u kategoriji do 56 kilograma i Ogwen Toqagi} (â&#x20AC;&#x17E;Goran Ostoji}â&#x20AC;?, Beograd) u superte{koj. Tre}a mesta osvojili su - do 52 kg Milan Rakita (Jedinstvo, Novi Be~ej), do 65kg Vuk Vesi} (Ruma) i do 70kg Stefan Jawatov (Banat, Zrewanin). Pokroviteq reprezentacije bilo je Ministrastvo omladine i sporta Srbije. M. P.

Sa mo jo{ dva da na osta lo je do po ~et ka tra di ci o nal nog 30. me |u na rod nog tur ni ra ,Voj vo |an ska zlat na ru ka vi ca, za bok se re sta re 17 i 18 go di na. Pr vi zvuk gon ga ~u }e se u pe tak u 14.30 ~a so va, u à baq skoj ha li spor to va. U toj sa li odr à }e se sve ~e tvrt fi nal ne bor be u mu {koj i u èn skoj kon ku ren ci ji. Ne ko li ko ze ma qa, od de vet na est ko li ko ih u~e stvu je na tur ni ru, do ve le su kom plet ne re pre zen ta ci je. Ne bez raz lo ga, jer mu {kar ci ma sle di Svet sko pr ven stvo u ok to bru na Taj lan du, a de voj ka ma Pr ven stvo Evro pe u no vem bru u Poq skoj. Svi è le da is pro ba ju svo je bor ce na kva li tet nim ma ni fe sta ci ja ma, a ova je u A ka te go ri ji Svet ske bok ser ske aso ci ja ci je.

USPEH SRP SKIH JU NI O RA U BAD MIN TO NU

21:10, 21:7). Pro tiv ~e {kih tak mi ~a ra pla sman me |u tri naj bo qe eki pe i me da qu su Sr bi ji do ne li An dri ja Do der i Na ta {a Pa vlo vi} ube dqi vom po be dom od 2:0 (21:17, 21:12). U raz i gra va wu za ko na ~an pla sman, ru mun ski ti mo vi, sta ri ji po go di na ma i is ku stvu, su bi li bo qi od na {eg. - Stan ko vi }e va, Pa vlo vi }e va, Mi li} i Do der, kao i tre ner Dra gan An ti} za slu `u ju ve li ko pri zna we za ovaj i osta le iz u zet ne re zul ta te. Kru nu tak mi ~ar ske 2012. go di ne re pre zen ta ci ji Sr bi je do 15 go di na pred sta vqa Bal ka ni ja da ko ju }e na{ Sa vez or ga ni zo va ti od 28. do 30. av gu sta â&#x20AC;&#x201C; iz ja vio je Ra do mir Jo vo vi}, pred sed nik UO Bad min ton sa ve za Sr bi je. Mi ni star stvo omla di ne i spor ta do pri ne lo je u zna ~aj noj me ri u~e {}u re pre zen ta ti va ca Sr bi je na na ve de nom me |u na rod nom tak mi ~e wu obez be |i va wem neo p hod nih fi nan sij skih sred sta va.

je dan od pre ten de na ta za na slov naj bo qeg. - Sva ko dnev no sam tre ni rao sa tre ne rom Vla sti mi rom Ti {mom i pod bud nim okom Ta di je Ka ~a ra. @e lim ovaj tro fej iz nad sve ga, ali znam i da }e kon ku ren ci ja bi ti ve o ma ja ka. Ipak, ko è li da se do mog ne pe ha ra mo ra da bu de i naj bo qi - is ta kao je Ne nad Zam fi ro vi}. ê tvrt fi nal ne bor be, ka ko smo ve} ka za li, odr à }e se u pe tak u @a bqu. Po lu fi na la }e bi ti u su bo tu, u @a bqu }e se bo ri ti de voj ke, a u No vom Sa du mu {kar ci. Obe pri red be po ~e }e u 17 ~a so va. Fi nal ne bor be i za mu {kar ce i za de voj ke odr à }e se u No vom Sa du, po ~e }e u 12 ~a so va, u sto no te ni skoj sa li Spen sa. M. Pa vlo vi}

KVA LI FI KA CI JE ZA L[

Osvo ji li bron zu u Austri ji Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je (uz ra sna ka te go ri ja do 15 go di na), u sa sta vu Lu ka Mi li}, An dri ja Do der, Na ta {a Pa vlo vi} i Adri ja na Stan ko vi}, pred vo |e na po mo} nim tre ne rom re pre zen ta ci ja Dra ga nom An ti }em, osvo ji la je bron za nu me da qu na pre sti `nom evrop skom tim skom tak mi ~e wu (U15 Pre{ ba um In ter na ti o nal 2012) u Austri ji. Tak mi ~e we u Austri ji je bi lo spe ci fi~ no po to me {to se odr à va lo sa mo u ekip noj kon ku ren ci ji gde se na kon pr ve i dru ge fa ze grup nog tak mi ~ e w a vr {i l o ko n a~ n o ran g i r a w e eki pa. Srp ski re pre zen ta tiv ci su u pr voj fa zi tak mi ~e wa sa vla da li ko le ge iz Slo va~ ke i ê {ke. U ne iz ve snim me ~e vi ma, na kon po be da u èn skim kon ku ren ci ja ma i po ra za u mu {kim, tri jumf su do ne li me {o vi ti pa ro vi. U me ~u pro tiv tak mi ~a ra iz Slo va~ ke ju na ci su bi li Lu ka Mi li} i Na ta {a Pa vlo vi} ko ji su sa vla da li Hru sku i Mi na co vu re zul ta tom 2:1 (12:21,

Me |u ma gi~ ne ko nop ce iza }i }e 127 bo ra ca, od ~e ga 73 u mu {koj i 54 u `en skoj kon ku ren ci ji. Svi }e `e le ti da se do ko pa ju vred nog tro fe ja, a to }e po }i za ru kom sa mo jed nom. Pro {le go di ne osvo jio ga je ~lan su bo ti~ kog Spar ta ka Va wa Ba ~i}. On je ve li ka na da na {e ple me ni te ve {ti ne, jer je i ~lan se ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je, a u toj kon ku ren ci ji bo rio se jo{ kao ka det. Ba ~i} je spre man da po no vi uspeh i ove go di ne i on bi bio je di ni dvo stru ki osva ja~ ovog tro fe ja, a u ka te go ri ji (56 ki lo gra ma) ima osam pri ja vqe nih rat ni ka rin ga. Naj vi {e ih je (tri na est) u ka te go ri ji do 69 ki lo gra ma, u ko joj }e se tak mi ~i ti i ~lan BK No vi Sad Ne nad Zam fi ro vi}. On je, ta ko |e,

Par ti zan pro tiv Por ta

Na ta {a Pa vlo vi}

Ru ko me ta {i Par ti za na igra }e pro tiv Por ta u po lu fi na lu kva li fi ka ci o nog tur ni ra za Li gu {am pi o na, od lu ~e no je `re bom u Be ~u. Po bed nik tog me ~a u fi na lu kva li fi ka ci o nog tur ni ra sa sta }e se sa bo qim iz du e la Slo ge iz Do bo ja iz Bo sne i Her ce go vi ne i cr no gor skog Lov }e na. U se di {tu Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je od lu ~e no je da Par ti zan bu de do ma }in ovog tur ni ra sa ko jeg }e sa mo po bed nik iz bo ri ti u~e {}e u Li gi {am pi o na. Po lu fi nal ni me ~e vi igra }e se 8. sep tem bra, a fi na le i me~ za tre }e me sto na pro gra mu su dan ka sni je. Sa mo po bed nik tur ni ra pla si ra }e se u Li gu {am pi o na. Dru go pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa i}i }e u tre }e ko lo kva li fi ka ci ja za Kup EHF, a ~e tvr to pla si ra na u dru go ko lo kva li fi ka ci ja za isto tak mi ~e we.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda4.jul2012.

JUBILEJ SOMBORSKOG [AHOVSKOG KLUBA

VESTI IZ [S VOJVODINE

Vi dov dan ski kup u Ka }u Ekipno prvenstvo Vojvodine u ubrzanom {ahu - XVII Vidovdanski kup odrà}e se u Ka}u u motelu “Omorika” u nedequ 8. jula. Pravo u~e{}a imaju samo registrovani klubovi [S Vojvodine (klub moè prijaviti i vi{e ekipa). Igra se na 4 table sa pravom na 2 rezerve. Odigra}e se 9 kola po [vajcarskom sistemu po FIDE pravilima za ubrzani {ah. Tempo igre je 15 minuta po igra~u za celu partiju. U zavisnosti od broja prijavqenih ekipa [S Vojvodine za dr à va pra vo da od re di i druga~ije. Upisnina za takmi~ewe iznosi 1.000 dinara po ekipi i upla}uje se u gotovom prilikom dolaska ili unapred na ra~un [ahovskog saveza Vojvodine broj: 340-1945-12. Nagradni fond iznosi 42.000,00 dinara i raspore|en je na pet nagrada i to: 15.000; 10.000; 7.000; 5.000; 3.000; kao i 2.000 dinara specijalna nagrada najboqe plasiranom nenagra|enom klubu - ranga Voj vo |an skih li ga (gru pe Srem, Banat i Ba~ka) i niìh liga. Pobedni~ka ekipa dobija prelazni pehar [ahovskog saveza Vojvodine, kao i pehar orga ni za to ra u traj no vla sni {tvo. Svaka ekipa je obavezna da ponese dva ispravna {ahovska ~asovnika i dve pregledne {ahovske garniture. Prijavqivawe ekipa i predaja osnovnih sastava obavi}e se u turnirskoj sali (motela “Omorika”) u nedequ 8. jula najkasnije do 9.30 ~asova.

Uspe {nih de vet de ce ni ja Prigodnom sve~ano{}u Somborski {ahovski klub obele`io je nedavno redak jubilej – 90 godina postojawa i rada. Iako nije najstariji u zemqi (nekoliko meseci stariji je Novosadski [K) S[K je imao prvog dr`avnog prvaka i prvog nacionalnog majstora. Apotekar Aladar Erdei osvojio je 1921. godine u Cequ prvi nacio-

Sa sve ~a ne pro sla ve 90 go di na S[K u Som bo ru

nalni {ampionat i uz nov~anu nagradu dobio i titulu nacionalnog majstora. Nikola Kowovi}, potpredsednik Jugoslovenskog {ahovskog saveza i dugogodi{wi predsednik i ~lan prve ekipe S[K-a prvi je uveo na prostorima biv{e Jugoslavije {ahovski ~asovnik kao mera~ razmi{qawa. Wegovom zaslugom u Somboru su izme|u dva svetska rata simultanke dr`ali najpoznatiji igra~i tog vremena

DANI DUNAVA U BANO[TORU

Mi hi} naj br `i U Bano{toru je 30. juna, u sklo pu ma ni fe sta ci je „Dan Dunava“, odr`an propagandni brzopotezni {ahovski turnir u ci qu pro mo ci je po me nu te manifestacije i same {ahovske igre. Pored igra~a iz beo~inske op{tine u~estvovali su i {a hi sti iz Be o gra da, Srem ske Mi tro vi ce, Ba~ ke Palanke i Stepanovi}eva. Posebnu pa`wu i interesovawe

snike. Po zavr{etku turnira servirana je ribqa ~orba. Pr vo me sto na tur ni ru osvojio je sasvim zaslu`eno maj stor ski kan di dat Vla di mir Mihi} iz Stepanovi}eva is pred in ter na ci o nal ca Branka Stanojevi}a iz Sremske Mi tro vi ce i no vi na ra Branislava Raki}a iz Beograda. Tehni~ki organizator turnira bio je [K „Bano{tor“, a

Pred su sret [e ku la rac–Ku zma no vi}, po za di ni no vi nar ski der bi Ru `i ~i}–Ra ki}

u~e{}em na turniru privukao je le gen dar ni fud bal ski as srpskog, jugoslovenskog i svetskog fudbala Dragoslav [ekularac koji se i na {ahovskoj tabli snalazi kao nekada na fudbalskom terenu. Specijalni gost na {ahovskom turniru bio je poznati filmski i televizijski glumac Drago ^umi} - ^uma koji je pobrao sve simpatije prisutnih na manifestaciji. Organizator je pored nov~anih nagrada obezbedio pehare za najboqe plasirane kao i majice za sve u~e-

PROBLEM BR. 396

Be li da je mat u dva po te za Marc Benoit Motreal Gazette, 1951. Re{ewe problema br. 395 (Emi lio Bat ta glia, Ve tec hnik Ma ga dan, 1997.) sa pozicijom: beli – Kf5, De8, Lf6, pe{aci: g5, f7; crni – Kh7, Tf8; je 1.De7! Na 1...T:f7 sledi 2.D:f7 mat. Na 1...Te8 sledi 2.f:e8D mat. Na 1...Tg8 sledi 2.f8S mat Na 1...T(?8) sledi 2.f8D mat.

me|u kojima i svetski prvaci Lasker i Aqehin. Najve}i uspeh S[K je ostvario 1965. godine kada je ekipa osvojila peto mesto u Prvoj saveznoj ligi. Uspeh je tim zna~ajniji ako se zna da su na svih deset tabli igrali somborski igra~i i da niko od wih nije imao ja~u titulu od majstorskog kandidata. Te i naredne godi-

sudijski deo posla obavili su Slav ko Sin |e li} i Du {an Marjan. Kona~an plasman: 1. Vladimir Mihi} 12,5, 2. Branko Stanojevi} 11,5, 3. Branislav Raki} 9,5, 4. Nikola Rajinac 8,5, 5. Nenad Stjepanovi} 8, 6. Stevan Kuzmanovi} 7,5, 7-9. Kosta Germanovi}, Dragan Lisavac, Borislav Mijin 6,5, 10. Dragoslav [ekularac 6, 11. Nedeqko Veselica 5,5, 12-14. Du{an @ivani}, Qubomir Ivanovi}, Sini{a Ru`i~i} 5, 15. Vuk Rajinac 1,5 poen. M. Stojkovi}

ne u prvi plan su izbili Ivan Buqov~i} i Qubomir Ma{i}. Buqov~i} je igrao i za reprezentaciju Jugoslavije na Evropskom prvenstvu 1965. u Hamburgu kada je osvojena srebrna medaqa. Obojica su bili vi{estruki prvaci Vojvodine i u~esnici mnogih me|unarodnih turnira. Wima uz rame je i Petar Carev, odli~an {ahista ali jo{ poznatiji organizator ~uvenog me|unarodnog turnira „Memo-

rijal Ivan Par~eti}“ na kojem su prve korake ka prodoru u svetski vrh napravili Hort, Beqavski, Guqko, Anderson, Ribli, Jansa, Benke, Timan, Hibner ali i jugoslovenski igra~i Mari}, Mini}, Kurajica, Planinc i mnogi drugi. Bila je to prilika da se u jakoj konkurenciji provere kvaliteti i somborskih {ahista. U dopisnom {ahu S[K je imao dràvne prvake i reprezentativce: dr Zoltana Ivege{a, Petra Careva, Qubomira Ma{i}a, Mirka \uri}a i vrsnog problemskog igra~a Jozu Tucakova. Radu sa mladima uvek se posve}ivala velika pa`wa. Prva {ahovska znawa tu su dobili kasnije afirmisani igra~i sa titulama intermajstora i FIDE majstora: Ema âwi, Zdenko Krni}, Milan Bjelajac, Josip Deki}, Josip i Frawa Begovac, Novak Pezeq, Rajko Miranovi}, Stevan Popov, Arpad Geler, Vladimir Joti}, a prvi Somborac sa titulom velemajstora je Du{an Popovi}. Nekada su sa mladima radili Carev, Ma{i}, Buqov~i}, Nemawa Boìn, a posledwih godina taj posao uspe{no obavqa Josip Deki}, jedini trener u Vojvodini sa FIDE licencom. Trenutno je wegov najboqi |ak Milo{ Roganovi}, koji se nalazi na korak od titule velemajstora. [ah je uveden u {kolski program kao predmet, a prvi uxbenik napisali su Somborac Josip Deki} i Novosa|anin Danko Bokan. Du{an Kolunyija

dnevnik

ANALIZIRANE PARTIJE

Iz ne na |e wa s Du na va Pre gle dom po je di na~ nih rezultata na Me|unarodnom prvenstvu Vojvodine prime}u je mo da je bi lo do sta, uglavnom remi, iznena|ewa koja su vi{e {tetila boqe rejtingovanom igra~u nego {to su donela korist wegovom rivalu. Ne{to sli~no kao u susretu Nadal – Rosol. ^ovek je posle senzacionalne pobede ve} u narednom kolu glat ko is pao. Ana li ze pre pu {ta mo ak te ri ma i – ~itaocima. Najve}e iznena|ewe prvog ko la pri re dio je Bo {ko Zlatkovi} remijem protiv IM Nikole Nestorovi}a.

B. Zlatkovi} – N. Nestorovi}

Si ci li jan ska od bra na (B28) 1.e4 c5 2.c3 e6 3.d4 d5 4.e5 a6 5.Ld3 Ld7 6.Sf3 c:d4 7.c:d4 Lb5 8.Sc3 L:d3 9.D:d3 Sc6 10.0–0 Sge7 11.a3 Sf5 12.b4 Le7 13.Se2 h5 14.Sg3 S:g3 15.f:g3 Db6 16.Le3 0–0–0 17.Tfc1 Kb8 18.Tab1 Sa7 19.Sg5 Thf8 20.Sh7 Tfe8 21.Tf1 Tc8 22.T:f7 Sb5 23.T:g7 Tc4

AFO RI ZMI lLovac mi je bio toliko lo{ - ni{ta nije mogao da pogodi. lU `ivotu go kraq je uz kraqicu, a u {ahu sam. lNije dovoqno igrati dobro - ako protivnik igra odli~no. lDa li su lopovi predlo`ili pravilo taknuto-maknuto? lBoqe je imati slobodnog pe{aka, nego zarobqenu damu. lNeki {ahisti titulom dolaze do novca, a neki novcem do titule. lZa mnoge su {ahovska poqa - minska. lI lo{i potezi su rezultat razmi{qawa.

M. Ratkovi} – D. Nestorovi}

1.d4 Sf6 2.Sf3 g6 3.c4 Lg7 4.Sc3 d5 5.Da4+ Ld7 6.Db3 d:c4 7.D:c4 0–0 8.e4 b5 9.Db3 c5 10.e5 Sg4 11.d:c5 S:e5 12.S:e5 L:e5 13.Lh6 Te8 14.L:b5 Da5 15.Lc4 e6 16.0–0 D:c5 17.Se4 Dc7 18.Lg5 Sc6 19.Dh3 Sd4 20.Tac1 Lc6 21.Sf6+ L:f6 22.L:f6 e5

Op ~i we ni {a hom

lDok ti wega {ahom - on tebe {akom.

Remi. Pa ter fa mi li as Ne sto ro vi }e vih, De jan, ko ji u Ze mu nu ima de~ ju {a hov sku {ko lu, po pio je gor ku pi lu lu pro tiv jed nog od bra }e Rat ko vi }a, omla din ca Mi lo ja.

Grin fel do va od bra na (D90)

VIDOVDANSKI TURNIR U NASEQU SUNCA

Naseqe sunca u Novim Banovcima nedavno je zasijalo punim sjajem posetom selektora mu{ke reprezentacije Bo{ka Abramovi}a i velemajstora Bore Ivkova, {ahovske veli~ine ne samo srpskog i jugoslovenskog, ve} i svetskog igra~a, ~oveka koji je bio prvi omladinski {ampion sveta 1951. u Birmingenu, ~etiri puta u~esnik doigravawa za prvaka sveBo ra Iv kov s ma li {a ni ma u No vim Ba nov ci ma ta, 15 osvojenih svetskih i ervopskih medaqa. lokalnih klubova Du{an i Tom prilikom predsednik [K Aleksandar In|i}, Dragan KoBanovci Dunav, Miodrag Stan- va~evi}, Milan Skoko, Nikola kovi}, uru~io je Ivkovu skro- Elez, Dalibor @eèq, Srbiman dar kluba. Proslavqeni ve- slav Suboti} i drugi dostojno lemajstor se zatim obratio pri- reprezentovali op{tinu Stara sutnima i izrazio zadovoqstvo Pazova. Pobedio je velemajstor {to je prisutan ovom druèwu Sini{a Draì} koji je sa istim za {ta je najvi{e „kriv“ wegov brojem poena za nijansu imao bou~enik FM Slavko Azari}. Na- qe dodatne kriterijume od nade kon toga Ivkov je potpisivao srpskog {aha, Aleksandra Insvoje dve kwige: „Op~iweni {a- |i}a. Na kraju, uz ribqu ~orbu i hom“ i „Mojih {ezdeset godina u specijalitete sa Dunava zaslu{ahu“. Naravno, usput se i sli- `nim {ahistima i {ahovskim kao sa najmla|im ~lanovima radnicima predsednik kluba je kluba doma}ina za „uspomenu i uru~io prigodne zahvalnice. dugo se}awe.“ Kako nije bio Tako su pored ~lanova kluba zaoran za igru na organizovanom hvalnice uru~ene Du{anu Inturniru, proveo je u dru{tvu do- |i}u, Milanu Skoku, selektoru ma}ina ugodno pre podne pokraj Bo{ku Abramovi}u, SO Stara Dunava u najlep{em nasequ Po- Pazova, kao pokrovitequ manidunavqa. festacije, i Radio televiziji Za to vreme odigran je „ubrza- Stara Pazova, kao medijskom ni“ turnir na kojem su igra~i pokrovitequ. M. Stankovi}

7.Sb3 Le7 8.Le3 0–0 9.Dd2 a5 10.Lb5 Le6 11.Td1 Sa7 12.Le2 Sc8 13.0–0 Sb6 14.Kh1 Sc4 15.L:c4 L:c4 16.Tfe1 a4 17.Sc1 Da5 18.a3 h6 19.S1a2 d5 20.e:d5 Tfd8 21.Df2 Ta6 22.Ld2 L:a2 23.S:a2 D:d5 24.Sc3 Da5 25.Sa2 Dd5 26.Sc3 Da5 27.Sa2

Remi. Korak napred za legendarnog Boleta, dva koraka nazad za Nikolu Nestorovi}a. Jo{ jedan iznena|uju}i remi favorita i autsajdera desio se u susretu ambicioznog internacionalca iz Pan~eva Radlova~kog sa novosadskim omla din cem Stra hi wom \urni}em, nakon obostrano korektne igre.

Radlova~ki – \urni}

Si ci li jan ska od bra na (B30)

1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Sa5 4.c3 a6 5.La4 b5 6.Lc2 Lb7 7.d4 c:d4 8.c:d4 Sf6 9.Sbd2 e6 10.0–0 Le7 11.Te1 d5 12.e5 Sd7 13.Te2 Tc8 14.Se1 Db6 15.Sdf3 b4 16.h4 Lc6 17.Lg5 Lb5 18.Ld3 L:g5 19.h:g5 Lc4 20.L:c4 T:c4 21.b3 Tc8 22.Tc2 0–0 23.Tac1 Db7 24.Sd3 Sc6 25.Dd2 a5 26.Sb2 Sa7 27.Sa4 T:c2 28.T:c2 Tc8 29.Se1 T:c2 30.S:c2 Sb5 31.g3 Dc6 32.Kg2 Sb6 33.Sc5 Sd7 34.S:d7 D:d7

23.f4 Db6 24.f:e5 Sf3+ 25.Kh1 S:e5 26.L:e5 T:e5 27.T:f7 Th5 28.Tb7+ 1:0 Ni je iz ne na }e we po raz Tomislava [krivanka, neslu`benog prvaka Kamenice, ali smo uvr sti li ovu partiju, jer svako pravilo mora da ima i izuzetak. Dobro se branio Toma sve dok ga svetski vice{ampion za gluve i nagluve – nije napao!

[krivanko – Klasan Si ci li jan ska od bra na (B62) 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Lg5 e6 7.Lb5 Ld7 8.0–0 Le7 9.La4 0–0 10.Kh1 a6 11.a3 b5 12.Lb3 h6 13.Le3 Dc7 14.f4 Sa5 15.La2 Sc4 16.Lc1 Tac8 17.Lb3 Db7 18.De2 Sa5

35.a3 S:a3 36.S:a3 b:a3 37.D:a5 De7 38.b4 a2 39.b5 g6 40.D:a2 Db4 41.Da8+ Kg7 42.Dc6 D:d4 43.b6 De4+ 44.Kh2 De2 45.Dc5 Db2 46.Kg2 d4 47.Dc7 d3 48.b7 d2 49.b8D D:b8 50.D:b8 d1D remi. Dejan Leskur, poznat kao objektivan igra~a, bio je impresioniran najavom organizatora za “indijsko ~udo od de te ta” pod ame ri~ kom zastavom, kao budu}eg prvaka sveta pa je remizirao, za svaki slu~aj.

Leskur – ^andra

Si ci li jan ska od bra na (B56) 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 d6 6.f3 e5

19.Le3 S:e4 20.f5 S:b3 21.c:b3 S:c3 22.b:c3 e5 23.f6 L:f6 24.Sf5 L:f5 25.T:f5 De4 26.Df2 Lh4 27.Df3 D:f3 28.T:f3 T:c3 29.Td1 Tfc8 30.h3 e4 31.Tf4 Lg5 32.h4 L:f4 33.L:f4 Td3 34.Te1 d5 35.b4 T:a3 36.Ld6 f5 37.g3 d4 38.Lc5 T:c5 39.b:c5 Tc3 0:1 Pri pre mio: B. Dankovi}

kultura

dnevnik ДОДЕЉЕНА НАГРАДА „АНДРЕГРАУНД СПИРИТ“ ПРЕДСТОЈЕЋЕГ 19. ФЕСТИВАЛА ЕВРОПСКОГ ФИЛМА „ПАЛИЋ“

Признање редитељу Јерну Уткилену Јерн Уткилен, шкотски редитељ норвешког порекла, добитник је награде „Андерграунд спирит“ 19. Фестивала европског филма „Палић“, која се додељује за изузетан рад на пољу независног филма и јединствену ауторску поетику изграђену ван главних токова филмске индустрије. Редитељу Уткилену ће ова награда бити уручена на овогодишњем фестивалу на Палићу, који се одржава од 14. до 20. јула. Филмској јавности Уткилен се представио 1999. духовитим нискобуџетним филмом „Мој посао“ којим је освојио награду за најбољи британски кратки филм на фестивалу у Единбургу. Исте године, као продуцент осваја „Бафта“ награду за најбољи британски филм са „Who’s My Fa vo u ri te Girl“ редитеља Едријена Мекдауала. Његови филмови на комичан, често баналан начин представљају свакодневицу необичних становника шкотске провинције. Контроверзним краткометражним филмом „Lit tle Red Ho o die“ (2010) бива поново номинован за „Бафта“ награду као представник Шкотске. Јерн повремено ради и под псеудонимом Јеорге Елкин и ове године осваја награду публике на престижном фестивалу „Клермон Феран“ у Француској за филм „Ветар изнад језера“ . Тренутно

припрема свој први дугометражни филм. Ретроспектива најзначајнијих филмова Јерна Уткилена биће приказана у току фестивала, у оквиру селекције „Омаж програм посвећен добитнику награде Андерграунд спирит“, док ће филм

носилац „црног таласа“ у СФРЈ Желимир Жилник, и шведски двојац Ола Симонсон и Јоханес Стјарне Нилсон. Програм овогодишњег, 19. Фестивала европског филма чини девет селекција: Главни такмичарски програм, Паралеле и судари,

„Ветар изнад језера“ бити приказан у оквиру селекције „Млади дух Европе“. Награда „Андерграунд спирит“ установљена је 2008. Досадашњи добитници су француски панк-песник и синеаста ФЈ Осан, немачки редитељ Ули М. Шупел, култни

Млади дух Европе, Омаж програм за добитнике награде Александар Лифка, Омаж програм посвећен добитнику награде Андерграунд спирит, Нови шведски филм, Нови мађарски филм, Еко Докс и Дечји програм. К. Р.

„GROS SMANN – ФЕСТИВАЛ ФИЛМА И ВИНА“ У СЛОВЕНИЈИ ОД 16. ДО 21. ЈУЛА

Филм „Доктор Реј и ђаволи“ на отварању Филм „Доктор Реј и ђаволи“ редитеља Динка Туцаковића, у продукцији „Викторија филма“ из Београда, имаће ускоро своју регионалну премијеру на фестивалу „Gros s mann – фестивал

филма и вина“ у Љутомеру у Словенији. Пројекцијом овог филма фестивал у Љутомеру ће свечано бити отворен 16. и трајаће до 21. јула. Премијери филма присуствоваће

Из филма „Доктор Реј и ђаволи“

и оскаровац Бранко Лустиг, хрватски продуцент, као и глумци и део ауторске екипе. Туцаковић је коаутор сценарија за овај филм са Сашом Радојевићем и Димитријем Војновим, а у главним улогама су Пол Мареј и Драган Бјелогрлић. „Gros smann – фестивал филма и вина“ је један од најзначајнијих специјализованих фестивала у Европи, чији су гости претходних година били сер Кристофер Ли, Менахем Голан, Роџер Корман и други. У оквиру фестивала биће приређен и омаж нашем редитељу Горану Марковићу, поводом јубилеја његовог филма „Вариола вера“ снимљеном 1982. Горан Марковић ће бити такође гост овог фестивала, на којем ће му бити уручена награда за животно дело на затварању. Током фестивала, Марковић ће држати мастер клас, а такође ће бити приређена ретроспектива његових филмова. К. Р.

ИЗЛОЖБА МИЛУТИНА МИЋИЋА У ЗРЕЊАНИНУ

Уметност у складу с истином У салону Народног музеја Зрењанин, вечерас у 19 часова биће отворена изложба под називом „Милутин Мићић - 25 година стваралаштва” која обухвата слике, резане облике и скулптуре из богатог опуса овог уметника. Изложба представља избор радова насталих током четврт века дугог бављења уметношћу Милутина Мићића, а биће изложено око сто од укупно неколико хиљада радова насталих у овом периоду. Изложба обухвата радове из следећих циклуса: “Дебели долазе“, „Вештице“, „Ратници“, „Љубимци“, „Страховања“, „Кловнови“, „Ту-ту фаза“, „Портрети“, „Актови“ и „Музика“, као и 39 скулптура. - Одувек сам радио портрете, актове, пејзаже, мртве природе и разне призоре. Та нит још увек постоји и увек јој се радо враћам, наравно са својим препознатљивим стилом. Циклуси су нешто што ме на посебан начин окупи-

ра и захтева посебну врсту посвећености, концентрације и енергије. Тада је присутна јединствена отвореност мисли, емоције, одлуке, креативног процеса, моћ подсвести... и сам пут обогаћивања и разоткривања истине, пут неу-

хватљиве природе. – каже Мићић и додаје да је скулптуре радио од различитих материјала, од класичних до некласичних. Мићић напомиње да уметност треба да је ангажована, али мора да има висок ниво уметничког –

стваралачког, иначе је средство манипулације и патетике. - Она треба да је у складу с истином и стваралачким принципом природе, с безграничним могућностима у неухватљивим процесима божанских космичких енергија, кретања и намера. Човек има прилику да своје највише људско својство и свој највиши квалитет одбрани и најцеловитије освести управо кроз уметност. – мишљења је овај уметник. Милутин Мићић рођен је 1961, Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1986, а три године доцније завршио је последипломске студије на истој академији. Имао је 22 самосталне и више колективних изложби у земљи и иностранству. Ж. Б.

sreda4.jul2012.

ЈОЖЕФ НАЂ НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ ФЕСТИВАЛУ АЛТЕРНАТИВНОГ И НОВОГ ТЕАТРА

Змије, јелени, вране и змајеви Све што Јожеф Нађ ради, духовна је потрага. Или, бар би он да то тако делује. И делује. Иако знамо да је човек, кад га видимо делује нам не-људски. Узевши у обзир његов труд, онда боље рећи над-људски. Да нам није подарио бар једну конкретну асоцијацију, ону у наслову - „Вране“ - његова нова или нововиђена представа на матичном тлу, продуцирана као и многе претходне у Националном кореографском центру Орлеана (Француска), прошла би као потпуна мистификација музике, покрета, светла... Додајмо и линије, мрака, неке чудне самоће која исијава са сцене. Крећући се путем неке врсте шаманизма, не изненађује што је Јожеф Нађ за тему овог дуета (на сцени музицира, али и изводи сцене мултиинструменталиста Акош Селевењи) узео баш врану. И пре тога у његовој уметности било је разних животиња, по правилу оних које по старини, данас се то зове паганским веровањима, имају значења колико и земља меридијана, човек својих мена и мена. Отуд се не исплати претерано упуштати у тумачења, филозофирање, осим што је можда корисно подсетити да је популарни Јошка често знао да проводи време у околним атарима своје родне Кањиже, конектујући се, имитирајући тамо простор-време и све оно што га испуњава или у њему чини празнину. Само, чудна нека врана овај Јожеф Нађ. Природа нас учи да се ретко (никада) не срећу саме. Додуше, и Нађова врана има друштво поменутог музичара које га покреће, анимира и на које она/он реагују. Да, тај Нађов карактеристични плес, спој панто-

Прелазећи с једног платна на друго (великог, усправног у покрету, малог положеног, великог усправљеног, па великог полегнутог), светлом оивичено и брижљиво послагана у сценском простору представе, напредујући с једне технике на другу (угаљ,

миме, борилачких вештина и ко зна чега још све не, у „Вранама“ константно подсећа да он покретом у простору исписује црте, контуре нечега подједнако јасног, видљивог, у исто време нејасног, неразумљивог, а што нас интригира да га гледамо, докучимо или одустанемо, да се препустимо.

спреј, фарба), Нађ се у представи „Вране“ једва и креће без да његова рука, нога, нос, не исписују, исцртавају трагове. Они су углавном „Роршахове мрље“ које, вратимо се наслову и телесном држању и кретњи, недвосмислено подсећају на вране. Поново пред искушењем тумачења, додатне анализе, рашчла-

Фото: Б. Лучић

њења, ипак ћемо остати при опису и понудити једну могућу синтезу. У оријенталним борилачким вештинама често се посеже за техникама орла, петла и слично, како би се на задате карактеристике противника или опасности одговорило што боље. Не вреди да питамо, неће нам се рећи, могли смо само искуствено наслутити какав изазов види Јожеф Нађ, па је у свом подражавајућем плесу посегнуо за враном. Иако позната као врло интелигентна, у народу и није баш омиљена, чак је сматрају злослутном, вероватно због своје црне боје и прилично незгодне природе (басне кажу агресивне и среброљубиве). Нађу је, пак, врана очигледно и те како била потребна као она која поседује и познаје квалитете и овог и оног света, и белине и мрака. Њена ликовност, апсолутно је присутна. Јожеф Нађ се са њом до краја поптуно стопио, у спектакуларној сцени зарањања у буре с фарбом из ког је изашао попут Шварцијевог прогонитеља у „Терминатору 2“, робота сачињеног од течног, промењивог метала. Чудан спој духа и материје, сав у енергији. Ето мало отворених поља, фасцинантним сликама отворених једним телом и једном музиком. Игор Бурић

ФЕ СТИ ВАЛ КО РЕ О ГРАФ СКИХ МИ НИ ЈА ТУ РА НА БЕ ЛЕ ФУ

Го сто ва ли умет ни ци из Сло ве ни је Пра те ћи европ ске трен до ве и но ве кул тур не обра сце, Бе о град ски лет њи фе сти вал (Бе леф), по сле две де це ни је тра ја ња, про ме нио је фор мат пре зен то ва ња кул тур них са др жа ја, и ове го ди не је по стао „фе сти вал фе сти ва ла“. Је дан од 14 фе сти ва ла ко ји ће се пред ста ви ти бе о град ској пу бли ци је и Фе сти вал ко ре о граф ских ми ни ја ту ра. Пред сед ни ца Удру же ња ба лет ских умет ни ка Ср би је Со ња Ла па та нов из ја ви ла је Тан ју гу да је овај фе сти вал, ре но ми ра ни бе о град ски бренд, ко ји је на стао пре 16 го ди на у ор га ни за ци ји УБУС-а, са рад њу са Бе ле фом за по чео 2006, на 10. Фе сти ва лу ко ре о граф ских ми ни ја ту ра. „По кре та њем ини ци ја ти ве при ма ба ле ри не Иван ке Лу ка те ли, да пр во на гра ђе ни так ми чар до -

би је мо гућ ност да сле де ће ка лен дар ске го ди не, у окви ру Бе ле фа пред ста ви свој це ло ве чер њи ко ре о граф ски рад, по себ но при пре мљен за ову при ли ку, по че ла је са рад ња са Бе ле фом”, ка за ла је Ла па та нов. На ово го ди шњем Бе ле фу 27. ју на у Би теф те а тру пред ста ви ли су се умет ни ци из Сло ве ни је, На стја Бре мец и Ми хал Ри ња, ко ји су са ко ре о граф ском ми ни ја ту ром „Chained” би ли фи на ли сти про шло го ди шњег Фе сти ва ла ко ре о граф ских ми ни ја ту ра. Ово дво је умет ни ка су сре ли су се на ака де ми ји у Ро тер да му где су обо је ди пло ми ра ли. Њи хо ва по след ња пред ста ва „Мит” пре ми јер но је из ве де на кра јем про шле го ди не у Ро тер да му, где је до жи ве ла ова ци је.Пред ста ва је ко про дук ци ја Цан кар је вог до ма

из Љу бља не и По зо ри шта Гу вер нер штат из Ро тер да ма и иза зва ла је ве ли ку па жњу пу бли ке и кри ти ке на пре ми је ра ма у обе зе мље, као и то ком дру гих број них из во ђе ња, ка за ла је Ла па та нов. По ред ове пред ста ве, Фе сти вал ко ре о граф ских ми ни ја ту ра на Бе ле фу уче ству је с из ло жбом фо то гра фи ја под на зи вом „Фо то/ФКМ“, ко ја при ка зу је ра зно вр сност пле сног по кре та и пле сне дра ма тур ги је у про те клих пет го ди на. Из ло жба је аутор ско де ло Ср ђа на Ми хи ћа, ба лет ског умет ни ка ко ји се ба ви фо то гра фи јом већ 16 го ди на, од са мог на стан ка фе сти ва ла, те пред ста вља ње гов ре тро спек тив ни при каз. Из ло жба је отво ре на ју че у га ле ри ји Ку ће ле га та у Кнез Ми ха и ло вој ули ци. (Тан југ)

svet

sreda4.jul2012.

KIPAR

dnevnik

VELIKA BRITANIJA

Ka me ron za no ve od no se s EU

Pa ket po mo }i NI KO ZI JA: Kipar je ju~e otpo~eo razgovore sa zvani~nicima Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda, radi procene koliko novca iz evropskih fondova za spas }e biti potrebno za pomo} wegovim posrnulim bankama. Ministarstvo finansija u Nikoziji navelo je da }e se evropski zvani~nici sastati sa predstavnicima kiparske vlade i centralne banke, banaka i sindikata, kao i politi~arima, u narednih nekoliko dana, prenosi agencija AP. Kipar je pro{le nedeqe postao peta zemqa EU koja je zatraìla finansijsku pomo} svojih partnera iz monetarne unije. Maloj ostrvskoj dràvi potrebne su najmawe 2,3 milijarde evra za podr{ku bankarskom sektoru, koji je veoma izloèn krizi u Gr~koj.

HOLANDIJA

LON DON: Premijer Britanije ma”, tvrdi Foks. Zamenik premijeDejvid Kameron usprotivio se ra Nik Kleg, lider centristi~kog pritiscima koji dolaze iz wegove „Lib Demsa”, jasno je rekao da ima Konzervativne partije za odr`a- potpuno druga~iji stav o pitawu vawe hitnog referenduma o tome Evropske unije. da li Britanija treba da iza|e iz EU, ali je istakao da je otvoren za glasawe o novim odnosima Britanije sa Unijom. Ed Miliband, lider opozicione Laburisti~ke stranke, sa druge strane, optu`io je Kamerona da mewa svoj stav, kako bi umawio sve ve}e razmirice u redovima konzervativaca. Lajam Foks, biv{i miniDejvid Kameron star odbrane i vi{i konzer„Potpuno je jasno da prioritet vativni poslanik, izjavio je da Britanija treba da iza|e iz Unije nije apstraktna debata o referenukoliko ne uspe da ugovori nove dumu, o pitawu koje jo{ nije defiodnose, prenosi AFP. Britanija nisano na datum koji jo{ nije utvrtreba da „pregovara o novim odno- |en i u okolnostima koje tako|e sima sa EU zasnovanim na ekonom- jo{ nisu ustanovqene”, rekao je skim a ne na politi~kim stavovi- Kleg. Britanski premijer Dejvid

Ul tra de sni ~a ri pro tiv Unije AM S TER D AM: Lider holand skih ul tra de sni ~a ra Gert Vilders predstavio je ju~e novu platformu svoje stranke za izbore u septembru, ~iji slogan „Wihov Brisel, na {a Ho lan di ja” ja sno ukazuje na antievropsku politiku. Umesto antiislamske politike zahvaquju}i kojoj je pre dve go di ne we go va Par ti ja slobode postala tre}a najve}a stranka u zemqi, Vilders se sada opredelio za sna`no protivqewe Evropskoj uniji, javio je AP. „Van kaquge, van evra, van EU!”, napisao je Vilders u manifestu stranke koji je predstavqen ju~e pred izbore koji }e se odr`ati 12. septembra. Ka ko po ka zu ju ne dav no sprovedene ankete javnog mwewa, Vildersova stranka je na tre}em mestu iza konzervativaca premijera Marka Rutea i socijalista krajwe levice, koji su u vo|stvu. (Ta njug)

EKS-JU

Kameron nagovestio je ju~e da bi podrào referendum o odnosu Britanije sa EU, ali da je protiv referenduma o izlasku iz Unije jer to ne bi bilo u interesu zemqe. U autorskom tekstu objavqenom na sajtu lista „Sandej telegraf”, Kameron je rekao da za wega re~i „Evropa” i „referendum” - mogu da idu zajedno i da se zalaè za „druga~iji, fleksibilniji poloàj Britanije u EU, koji bi podrazumevao mawe obaveza”. Anketa, koju je ovog meseca sproveo list „Tajms”, pokazuje da polovina Britanaca èli da ima mogu}nost da uti~e na odnos sa EU, a britanski Forin ofis je u ~etvrtak saop{tio da se postavqaju temeqi za reviziju ravnoteè vlasti izme|u Britanije i EU. Britanija nije ~lanica evrozone ni [engenskog ugovora o granicama, a Kameron je u decembru odbio da potpi{e fiskalni sporazum EU.

REKLI SU

Ra smu sen: NA TO ni kom ne pre ti BRI SEL: NATO ne preti nijednoj naciji, ali }e braniti stanovni{tvo zemaqa ~lanica i zato gradi raketni {titi „koji nije uperen protiv Rusije”, kaè Anders Fog Rasmusen. Generalni sekretar Atlantskog saveza kaè da je NATO pozvao Rusiju da u~estvuje u tom projektu jer i Rusiji je nad glavom ista pretwa, a NATO politi~ki uop{te ne èli da napadne Rusiju.

Rasmusen je rekao da nikako nisu ta~ne tvrdwe da NATO postaje „svetski `andarm” i upozorio je da je stawe u Siriji velika svetska opasnost po mir, da se tamo mora na}i politi~ko re{ewe i da NATO nikako ne smera da u Siriji vojno interveni{e. On se saglasio s ocenom da situacija u Siriji mo`e ugroziti i ~lanicu NATO Tursku i imati posledice i po {iri region, ukqu~uju}i jug Evrope, Balkan.

we zbog toga {to su sirijske snage oborile turski avion, isti~u}i da ne}e dozvoliti da tenzije prerastu u sukob. Avion je leteo u vazdu{nom koridoru koji je ranije u tri navrata koristila izraelska avijacija”, rekao je sirijski predsednik u intervjuu turskom listu Xumhurijet” dodaju}i da mu je „100 odsto `ao zbog incidenta” koji je jo{ vi{e podigao tenzije izme|u Turske i Sirije.Asad je odbacio optu`be Turske koja tvrdi da je sirijska vojska namerno oborila

turski avion F-4 koji je u okviru vojne ve`be bio u misiji iznad Mediterana. „Zemqa koja je u ratu uvek reaguje na isti na~in, avion je leteo vrlo nisko, a protivvazdu{na odbrana ga je oborila misle}i da je re~ o izraelskom avionu... Vojnik koji ga je oborio nije imao radar, pa nije ni mogao da zna kome pripada avion”, rekao je Asad. Sirijski predsednik je tako|e izrazio sau~e{}e porodicama dvojice stradalih pilota, ~ija tela nisu do sada prona|ena.

Rom puj: Za re for me po treb no vre me i hra brost STRA ZBUR: Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompuj izvestio je ju~e poslanike Evropskog parlamenta o dogovorima postignutim pro{le nedeqe u Briselu o finansijskim pitawima u okviru evrozone i, izme|u ostalog, obavestio ih da odluka o po~etku pregovora sa Crnom Gorom predstavqa signal za ~itav Zapadni Balkan. Otvarawe pregovora sa Crnom Gorom predstavqa, prema wegovim re~ima, znak da

ceo Zapadni Balkan ima evropsku budu}nost ukoliko sprovede neophodne reforme. U Strazburu se odr`ava plenarna sednica EP na kojoj }e se do 5. jula raspravqati o novom evropskom zakonu o patentima, kontroverznom sporazumu AKTA, rezultatima upravo zavr{enog danaskog predsedavawa EU i onome {to Kipar, kao aktuelni predsedavaju}i, namerava da ostvari. Rompuj je u govoru pred evropskim parlamentarcima najvi{e govorio o dogovoru po-

BA WA LU KA: Republika Srpska nastala je kao zakasneli odraz srpskog nacionalnog opredeqewa iz Drugog svetskog rata, izjavio je ju~e na Mrakovici gde je obele`e-

onih koji sada „poku{avaju falsifikovati istoriju i sebi bespravno pribaviti zasluge ili opre|elewa wihovih predaka iz tog vremena“.

Milorad Dodik

na 70-ta godi{wica od Bitke na Kozari, predsednik RS-a Milorad Dodik. Dodik je, kako su preneli bawalu~ki mediji, ponovio raniji stav da „istorijske ~iwenice” govore da je Srba bilo najvi{e u Narodnooslobodila~koj vojsci. Dodik, naime, tvrdi da to treba re}i zbog

„Srpski narod je dugo ostao zalu|en idejom jugoslavenstva i zbog toga platio veliku cenu i u ovom ratu”, smatra Dodik. Za Srbe je jo{ rekao i da su, dok su drugi homogenizovali svoje nacije i dr`ave, branili Jugoslaviju „kao propali projekt koji se nije mogao odbraniti“.

Pod po seb nom lu pom Bri se la

Asad: @ao mi je zbog tur skog avi o na AN KA RA: Sirijski predsednik Ba{ar al-Asad izrazio `aqe-

Do dik: Za ka sne li od raz srp skog opre de qa wa

stignutom nedavno u Briselu s ciqem da se stimuli{e ekonomski rast i otvarawe radnih mesta isti~u}i da je time poslata poruka da }e lideri EU u~initi sve kako bi se o~uvala finansijska stabilnost evrozone. Rompuj je zakqu~io da su za prevazila`ewe pre svega ekonomskih i finansiijskih problema potrebne reforme na novou dr`ava ~lanica, ali i zajedni~ke akcije u EU i evrozoni. Za to je, kako je rekao, potrebno vreme, i hrabrost.

POD GO RI CA: Otvarawe pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU) ozna~ilo je prekretnicu za Crnu Goru, jer }e ta dr`ava ubudu}e biti pod posebnom lupom evropskih posmatra~a posebno kada je u pitawu borba protiv kriminala i korupcije, ocenili su ju~e analiti~ari i predstavnici nevladinog sektora u Podgorici. Oni su naveli da, ulaskom u pristupne pregovore sa Briselom, za crnogorsku vlast tek predstoje dani te{kih, mukotrpnih i neprijatnih provera. Po wihovim re~ima, dela korupcije, boga}ewa uz kori{}ewe poluga vlasti, ne-

transparentne privatizacije - sve }e to biti pod lupom evropskih posmatra~a. Predstavnik Centra za gra|ansko obrazovawe i analiti~ar Boris Mari} kazao je Tanjugu da otpo~iwawe pristupnih pregovora sa EU zna~i da }e se Crna Gora mewati iz osnova, a posebna pa`wa mora}e biti usmerena na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ministri su ovlastili evropsku policijsku slu`bu Evropol da sa~ini izve{taj o organizovanom kriminalu u Crnoj Gori, koji }e biti uvr{}en u materijale Komisije tokom procesa monitoringa.

Bez po da ta ka o kva li te tu mor ske vo de POD GO RI CA: Turisti na crnogorskom primorju ove sezone ne}e imati mogu}nost da se informi{u o kvalitetu vode u kojoj se kupaju jer su oba tendera za izbor institucije koja }e ispitivati kvalitet vode propala. Pomo}nik direktora u Agenciji za za{titu ìvotne sredine Lidija [}epanovi} kazala je da se time ne {aqe dobra poruka turistima. Ona je izrazila o~ekivawe da }e nastale barijere brzo biti prevazi|ene, kako bi i daqe iz Crne Gore mogla da stigne poruka do svih potencijalnih turista da morska voda zadovoqava standarde. [}epanovi} je podsetila da je Agencija za za{titu ìvotne sredine du`na da o svim segmentima, pa i kvalitetu vode na kupali{tima obave{tava Evropsku agenciju za za{titu ìvotne sredine. Ove godine to ne}emo uspeti , kazala je ona novinarima, dodaju}i da se time {aqe lo{a poruka iz Crne Gore, jer turisti ne}e znati koliko je bezbedna voda za kupawe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JO A HIM GA UK Nema~ki predsednik Joahim Gauk posetio je prvi put Pariz i sa {efom francuske dràve Fransoa Olandom razgovarao o bilateranim i temama vezanim za budu}nost Evrope i predstoje}e obeleàvane pola veka od potpisivawa sporazuma o nema~kofrancuskim odnosima. [tampa ocewuje da taj susret vaì kao dodatni znak napora koje Oland ulaè za poboq{awe nema~ko-francuskih odnosa.

AUNG SAN SU ]I Lider opozicije u Mjanmaru Aung San Su ]i odbila je ju~e nare|ewe vlade da prekine sa nazivawem zemqe „Burma”, imenom koje su masovno koristili zagovornici demokratizacije da bi se suprostavili vojnoj hunti. Stari re`im je promenio zvani~no ime zemqe pre skoro dve decenije u Mjanmar, rekav{i da je „Burma” relikt britanske kolonijalne vlasti.

KLA US VO VE RAJT Dugogodi{wi gradona~elnik Berlina, socijaldemokrata Klaus Voverajt, popularni ‘’Vovi’’, nije vi{e u nema~koj prestonici najomiqeniji politi~ar, a razlog za to su, tvrde jedni, problemi u izgradwi berlinskog aerodroma, dok drugi, me|utim, ka`u da su neispuwena predizborna obe}awa uzrok pada. Od maja meseca gubi na popularnosti i sada se nalazi tek na devetom mestu skale omiqenosti.

OD ^EGA UMIRU DECA U KAMBOYI?

Klini~ki simptomi obolele dece izgledali neobi~no MA NI LA: U Kamboxi je, od nepoznate bolesti umrlo najmawe 60 dece starosti do sedam godina u ve}ini slu~ajeva, samo 24 sata po prijemu u bolnicu, saop{tila je SZO. Ve}ina te dece su primqena u bolnicama u kamboxanskoj prestonici Pnom Pen i severnom gradu Siem Reap od aprila meseca sa visokom temperaturom i simptomima karakteristi~nim za upalu mozga ili respiratornim simptomima ili oba istovremeno i svi su deca, osim Bolnica u Pnom Penu jednog od 61 primqene dece, umrla su zbog „brzog pogor{awa respijo{ uvek je pod istragom. SZO blisko sararatorne funkcije”, navodi SZO. „U ovom |uje sa kamboxanskim ministarstvom zdratrenutku, uzrok i izvor bolesti u Kamboxi vqa i partnerima iz drugih zemaqa u pro-

nala`ewu uzroka i izvora bolesti”, navodi se u saop{tewu SZO dostavqeno agenciji Rojters.

Ve }i na de ce pri mqe ne s vi so kom tem pe ra tu rom i simp to mi ma ka rak te ri sti~ nim za upa lu mo zga ili re spi ra tor nim simp to mi ma, umr la zbog „br zog po gor {a wa re spi ra tor ne funk ci je” SZO je u izve{taju 30. juna navela da su klini~ki simptomi obolele dece „izgledaju neobi~no”. Obolela deca su imala visoku temperaturu i brzo pogor{awe respiratornih funkcija, iako su im broj trombocita, veli~ina jetre i funkcija bubrega bila normalna.

reporta@e

dnevnik

sreda4.jul2012.

LICENCIRANI SUDIJA BOJAN KOSTRE[ BANATSKE [ORE U TOMA[EVCU PROMOVI[E KAO AUTONOMNI A INTERNACIONALNI SPORT

„\il ko {i” uda ra ju ja ~e i od Jen ki ja o ma {e vac u rav no me Ba na tu sa mo na pr vi po gled li ~e na dru ga voj vo |an ska se la. La ne je to me sto pro gla {e no za pre sto ni cu ba nat skih mi li ta ra, ~i me su To ma {ev ~a ni hte li da pod se te mla |e na ra {ta je na ulo gu ko ju su ima li u stva ra wu isto ri je da na {we Voj vo di ne. Mi li ta ri su bi li sta nov ni ci na se qa ko ja su pred sta vqa la deo voj ne gra ni ce ta da {we Hab zbur {ke mo nar hi je. To ma {e vac je bio deo te me |e od 1773. do 1872, da kle go to vo je dan vek, a we go vi `i te qi su kao ~u va ri gra ni~ nih pre de la ima li be ne fi ci je – po se do va li su ze mqu, bi li su slo bod ni i mo gli su is po ve da ti svo ju ve ru u ta da {woj Ca re vi ni. Deo te mi li tar ske tra di ci je je su i ba nat ske {o re, ili “lop ta na be ga we”. Sta ra ~o ban ska igra lop tom i pa li com, ko ja se da nas prak ti ku je u voj vo |an skom i ru mun skom de lu Ba na ta, jo{ je dan je od za {tit nih zna ko va To ma {ev ca. Po 12. je put ov de odr `a no Svet sko pr ven stvo u ba nat skim {o ra ma. Mno go emo ci ja bi lo je mi nu log vi ken da na trav na tom te re nu, kod sta rog se o skog za ba vi {ta, gde se vi te {ki, za sva ki poen,

Vi te {ke igre kod sta rog se o skog za ba vi {ta

bo ri lo de set eki pa. Lop ti ce su le te le na sve stra ne, ~e sto i ne bu pod obla ke. Po sma tra ~i su se kat kad i skla wa li od wih, ka zu ju }i da je naj bo qe da ni ko ga ne po go de jer to zna mno go da za bo li. [o re su igra u ko joj se tak mi ~e dva ti ma s po de set igra ~a. Ko ri sti se kr pe na lop ti ca te `i ne 250 do 300 gra ma, pra vqe na ta ko da sta ne tak mi ~a ru u ru ku. Ako se de si

da bu de lak {a, to se jed no stav no i br zo re {a va kva {e wem. Do bri po zna va o ci ba nat skih {o ra ka `u da igra ni je ni ma lo la ka, utak mi ce su na pe te, s do sta tak ti ke. Na lik je ame ri~ kom bej zbo lu. U {o ra ma po sto je dve ba ze (u bej zbo lu ~e ti ri) i lop ta se ba ca uvis (u bej zbo lu is pred). Ume sto bej zbol ki, tu su pa -

Bar jak tar spre man i za [am pi o nat 2052.

Ba nat ski lo kal pa tri o ti sklo ni mi sti fi ka ci ja ma upor no tvr de da je Ame ri kan ce bej zbo lom za ra zio Mi haj lo Pu pin, ma da je u SAD pr va utak mi ca od i gra na 19. ju na 1846, dok je ge ni jal ni „~o ba nin iz Idvo ra” ro |en tek osam go di na ka sni je li ce od ja se no vog dr ve ta ru~ ne iz ra de. Je dan me~ tra je 60 mi nu ta, a u slu ~a ju ne re {e nog re zul ta ta igra se 15 mi nu ta pro du `et ka. Po sle uda ra wa lop te, pro tiv ni~ ki igra ~i po ku {a va ju da je uhva te i da wo me po go de uda ra ~e ve sa i gra ~e ko ji pre tr ~a va ju od ba ze do ba ze. Ako lop ta po sle udar ca pa li com iza |e u aut, do la zi do sme ne eki pa na po zi ci ji uda ra ~a. [o ra je za pra vo uda ra we, pa je ta ko i na stao na ziv igre. U ne kim

Od li~ ke bu kve ipak bo qe dr vo ja se no vo

se li ma se ona zo ve “cu re”, zbog isto i me nih ba za do ko jih se tr ~i za poen. Po lo kal noj le gen di, ame ri~ ki bej zbol je pla gi jat ba nat skih {o ra, na stao za hva qu ju }i na u~ ni ku Mi haj lu Pu pi nu, ro dom iz Idvo ra. On je, na vod no, kr pe nu lop ti cu ko ju su Ba na }a ni ko ri sti li za svo ju igru, od neo u SAD i ta mo {we sta nov ni {tvo upo znao s pra vi li ma na {eg pa stir skog spor ta. Dru gi, pak, tvr de da je to obi ~an mar ke tin {ki trik i pod se }a ju na to da je bej zbol u Ame ri ci zva ni~ no po ~eo da se igra od 19. ju na 1846, a da se Pu pin ro dio 1854, zna ~i osam go di na na kon pr vog me ~a. Ka ko god bi lo, To ma {ev ~a ni se tru de da {o re otrg nu od za bo ra va. ^lan Dru {tva za o~u va we ba nat skih {o ra i je dan od or ga ni za to ra Svet skog pr ven stva, ko je je pr vi put upri li ~e no 2001, Alek san dar Ru di} ka `e: – Ce la pri ~a u po ~et ku je bi la za mi {qe na kao auten ti~ na to ma {e va~ ka ma ni fe sta ci ja. Me |u tim, po sle iz ve snog pe ri o da, od lu ~i li smo da joj pri stu pi mo ozbiq -

ni je. Pr vi na red ni ciq nam je pri zna va we {o ra kao spor ta, a to }e re zul ti ra ti ti me da }e mo s ko le ga ma iz Ru mu ni je i Mol da vi je, ko ji ima ju sli~ ne di sci pli ne, osno va ti me |u na rod nu fe de ra ci ju – ot kri va pla no ve Ru di}. Stvar no sve stra ni po li ti ~ar, je dan od ini ci ja to ra to ma {e va~ kog pr ven stva i li cen ci ra ni su di ja Bo jan Ko stre{ ka `e da su {o re, da ni je bi lo en tu zi ja sta, mo gle dav no bi ti za bo ra vqe ne.

Mon di jal ko jem sa mo ~ir lsli der si ce fa le

– Us pe li smo da stvo ri mo in ter na ci o nal no tak mi ~e we, po boq {a mo kva li tet igre i do |e mo u si tu a ci ju da ne raz mi {qa mo o to me da li }e {o re op sta ti, ve} po ku {a va mo da ih re gi stru je mo kao zva ni ~an sport. Iz go di ne u go di nu ima mo sve vi {e igra ~a i po klo ni ka igre ko ja po sta je sve po zna ti ja – za do vo qan je Ko stre{.

Tre ner “\il ko {a” iz Pan ~e va Dra gan Sta ji} is ti ~e da je, jo{ kao de te, pro vo dio let we i zim ske ras pu ste u To ma {ev cu pa je ve} ta da, na utri ni, po ~eo da igra {o re. – Ni sam ni znao da je oform qen tim u Pan ~e vu. Na rav no, ~im sam se tu do se lio, obe ru~ ke sam pri hva tio da bu dem deo ti ma – na po mi we Sta ji}. @eqko Balaban

U SELU STERIJINO NA SEVERU BA^KE UMEJU I BOSONOGE @ENE DA KOSE @ITO

Star i pet ao i dve kok e – sav r{ en a ekip a @e tva je po pa kle noj è gi, a u na se qu Ste ri ji no kod Ade 15. put se na ì to sku pqa tra di ci o nal ni na ~in. U me stu je op sta lo tek 200 ì te qa, uglav nom Ma |a ra, pa se lo no si i dvo je zi~ ni na ziv Val kai {or. S obli `wim Utri nom i Obor wa ~om uve za no je u sa la {ar sku MZ Utri ne, ko jom ru ko vo di Ti bor Ber ze. On je li~ no do ~e kao eki pe iz Ade, Mo la, Sen te, Sr bo bra na, Mu `qe, Gor weg Bre ga, Su bo ti ce i okol nih sa la {ar skih za se o ka, ali i po bra ti ma iz ba nat skog Be log Bla ta. – @e tva je ve} do bro od ma kla, ali smo se ta ko do bro or ga ni zo va li da mo è mo uz gred i da sla vi mo – ve li Ber ze. – Za Ste ri ji no su è te la~ ke sve ~a no sti je di na ma ni fe sta ci ja pa ujed no i se o ska sla va. Na par ce li, ko ju uvek od re di mo una pred, ì to se osve ti u apri lu, po ~et kom ju la ru~ no ga ko si mo, ve è mo u sno pqe, sla è mo u kr sti ne i ovr {e mo. Uglav nom smo ob no vi li sta ru ve tre wa ~u u

O{tra ko sa Ol gi ce Ma |a rev

Obor wa ~i, ta ko da mo è mle ti p{e ni cu, a ci pov ke ~e ka ju sa la {ar ske pe }i. De le ga ci ju Sa ve ta MZ Be lo Bla to pred vo dio je pred sed nik Er ne Tan co{. Utri ne jo{ ne gu ju brat ske ve ze s ma |ar skim na se qem Bo |i slo kod Sek sar da i ne ma~ kom va ro {i [lic, ko ja im je ne dav no da ri va la va tro ga snu opre mu vred nu vi {e od 3.000 evra. Tri na est è te la~ kih eki pa po stro jio je vo di teq pro gra ma La slo Ja nu {ko, ro dom iz Ka vi la, sa da ì teq Obor wa ~e. A sve su atrak tiv nih na zi va, bli skih è tve noj tra di ci ji i ov da {wim do bro }ud nim sa la {a ri ma, me |u tim, ima i {a qi vih, po put sen }an skog sa sta va ko ji se u slo bod @en ske „Vred ne ru ke” i Dra go sla vu dra à hla do vi na nom pre vo du s

ma |ar skog zo ve „Sta ri pe tao i dve ko ke”. Pred vo di je Fe renc Ke re {i, a pra te ga Alek san dra Je no vac i Mar git [ar van. – Za do bru eki pu do vo qan je sta ri is ku san pe tao i dve ko ke. Ba{ ta ko! Ve} smo u ovoj è tvi bi li na Di di nom sa la {u iz me |u Cr ven ke i Siv ca, a ide mo gde god nas zo vu. Na u ~io sam da ko sim u 14. go di ni, od oca Ma }a {a. Kom baj na ni je bi lo kao sad i sve se ra di lo ru~ no. Tre ba lo je od ko sid be za ra di ti 250 ki la ì ta po sva kom uku }a nu, da bu de za hleb do na red ne è tve. Onaj ko ni je bio vo qan da me si i pe ~e hleb kod ku }e, bra {no je no sio kod pe ka ra. Za ki lo bra {na do bi ja la se vek na hle ba od ki lo gra ma – se }a ju se Ke re {i, naj sta ri ji na smo tri Ka roq [o ti (80) i dru gi vre me {ni è te o ci. I{tvan Few sa ro {i (72) iz sen }an ske eki pe „Araw ka las”(Zlat ni klas), u ko joj su jo{ bi li we go va su pru ga Ju li ja i paj ta{ Be ne dek Ba gi, pam ti ka ko se kao mla |an la }ao ko se. – Otac je go vo rio: Haj de, si ne, kre ni i ko si pr vi, kad te stig nem, me wa mo red. P{e ni ca jer ove se zo ne ni ska pa se od we ne mo è pra vi ti uàd za ve zi va we sno pqa. Za to smo po ra ni li pa uàd spre mi li od ra ì – pri ~a Few sa ro {i, a Ba gi pre do ru~ ka nu di {qi vo vi cu i pa lin ku od du we. Naj bo ga ti ji do ru ~ak pri pre mi la je eki pa „Bu za ka las” (Klas ì ta) Udru è wa pen zi o ne ra iz Mo la, {to je po tvr dio i ì ri. Za do ru ~ak su se po bri nu le Ma ri ja Hor vat i Er è bet Pu se wik. Ser vi ra ni su kraj ì ta do ma }a {un ka, sla ni na, ko ba si ce, ku va na ja ja i krom pir, ta ra na, sir, ov ~je ki se lo mle ko, ~or ba od bo ra ni je i su pa od vi {a wa, kra stav ci ko ji su se ki se li li na let wem sun cu... Pri de je Ma ri ja tr pe zu ukra si la

Naj bo ga ti ji do ru ~ak mol skog ti ma „Bu za ka las”

be }a ra, a {ti mung ga Ba ~van ka Ol gi ca Ma |a rev iz je da vao uni ver - Sr bo bra na, ko ja pred vo di eki pu zal ni a|an ski or - „Vred ne ru ke”. Ne pri zna je da je ke star za sve pri - ko sid ba mu {ki po sao, tut wi li ke „Van dor” kroz ì to kao kom bajn, u sto pu je (Lu ta li ca), pred - pra te u osta lim po slo vi ma dru vo |en sak so fo ni - ga ri ce iz eki pe Va le ri ja Rind, stom I{tva nom Vik to ri ja Ku glic i Ka ti ca Ba Fo do rom, har mo - li`. Wi ho vom vo za ~u Dra go sla ni ka {em Ti bo rom vu Bo jo vi }u, od sva ke alat ke, po Fin com i vi o li - seb no mo ti ke, dra ì su vo lan i ni stom Nan do rom hla do vi na. [oq mo {i jem. Ka pi ten „Jo som se do ka„ (Do bre Imre Tot-Ki kom {i je) Ago {ton Na| Ne me di raq iz Su bo ti~ iz Utri na is ti ~e da je obi ~aj da se kog ko wi~ kog klu - do bre kom {i je uvek po ma ù i za ba ri tual je ot po - jed no sla ve, pa i tu gu ju. Nu di du do ~eo ot ki va wem ko - va ~om, ko ja se ve} do bro za gre ja la se, a kad se raz mah - u fra kli }u. Imre Tot Ki raq a ceo or ke star u po za di ni nuo, vred no su ga – Ona je naj bo qi lek za ovu vru kru nom od ì ta. Mol ski ko sci pra ti le su pru ga Ma ri {ka i unu - }i nu, ali go to vo da je ne ma ni za Mi haq @o ter i Fe renc @ol do{ ka An ge la. lek. Du do vi su sko ro i{ ~e zli s na ve le da su ovog pu ta ima li i sre – Ne idem u ka fa nu pa je dva ~e - {ih so ka ka i sa la {a. Na |e se jo{ }e jer su iz vu kli tak mi ~ar ski kam da se dru {tvo oku pi na ris jer po ne ko sta blo, ali i to ma lo du do broj dva pa se wi ho va par ce la na mi, pa o ri, ra di mo kao crn ci. Fi - va ne ma ko da po ku pi. Ova du da ra sla wa na do bru hla do vi nu, u ko ju na le je kod nas u Su bo ti ci na Du - je od la ne, od kom {ij skog du da, pa se sme sti la broj na pra te }a dru ì jan ci – naj va qu je Imre. mo ram ~e ka ti da pri spe ovo go di ì na. Na {ao se tu i [an dor Ro [i ro kim ot ko som od pre ko {wa – vaj ka se Ne me di. à, ime wak ~u ve nog ma |ar skog dva me tra raz mah nu la se bo so no Milorad Mitrovi}

sreda4.jul2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

SOBE i apartmani Utjeha kod Bara. Blizu mora. Povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 062/8510-669, 064/390-3391 55548 IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 00382/67859-097, www.da noj lo vi ca part ma ni.pic zo.com 55918

IZDAJEM name{tenu garsoweru 27m2 N. Naseqe, ve{ ma{ina, mo`e i za vreme Egzita. Zvati 064/8069196, posle 13 ~asova. 55951 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 40m2, sa klimom, CG i ve{ ma{inom, u centru grada. Cena 160E. Telefon 060/5716149. 55962 IZDAJEM ku}u trosobnu u Petrovaradinu za Egzit name{tenu. Telefon 064/98-64-985. 55979 IZDAJEM mawi dupleks za Egzit, minimum {est osoba. Bulevar Kraqa Petra br. 47. Telefon 060/149-70-77. 56003

Dana 3. jula 2012. godine preselila se me|u an|ele na{a mila i voqena

Lana [vowa 2008 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 5. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sre}ice na{a, bi}e{ zauvek deo nas.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55949

Neizmerno tu`ni tvoji: mama Marijana, tata Milo{ i brat Filip.

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma{ine, {porete, automobi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55512

56035

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 7. 2012. godine preminuo u 84. godini na{ dragi tata, tast, deda i pradeda

Posledwi pozdrav na{em dragom an|elu

Lani [vowa Manojlo \ur|evi} 1928 - 2012.

Tvoj vedar i nasmejan lik osta}e nam zauvek u se}awu. Nikada te ne}emo zaboraviti, `ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: deda Du{an, baka Mika, stri~evi Slavko i Marko, strine Gojkica i Sowa.

O`alo{}eni: }erke sa porodicama.

56039 56009

Tu`na srca javqamo da je na{ suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav svom stricu

Mirko Podra{~anin

Sreti Zeqkovi}u

Sa tugom i `alo{}u opra{tamo se od na{e

Lane

preminuo u 61. godini. Sahrana je danas, 4. 7. 2012. godine, u 17 ~asova u Bukovcu.

od: Branke i Qiqe sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Staka, sinovi Slobodan i Dejan, snaha Maja i unuka Nina. 56047

55996

Baka Boja, tetka Vinka i stric Branko.

56037

^iTUQe l POMeni

dnevnik

An|ele, zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Beskrajno smo tu`ni {to nas je zauvek napustila na{a draga

sreda4.jul2012.

Posledwi pozdrav uva`enom

Na{ suprug, otac i tast

Du{an Popov Du{anu Popovu Lana

Lana

Posledwi pozdrav od Tome Zeli}a sa porodicom.

Beskrajno smo tu`ni {to nas je zauvek napustila na{a draga

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}.

Posledwi pozdrav od Marka Zeli}a sa porodicom.

56038

1930 - 2012. preminuo je 3. jula, u Novom Sadu. Sahrana je u petak, 6. jula, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Ana, }erka Nina i zet Jan.

707/P

OG2/P

Kolektiv Radio-televizije Vojvodine izra`ava svoje iskreno sau~e{}e zbog gubitka novinara, publiciste, istori~ara i prvog glavnog urednika Televizije Novi Sad

Posledwi pozdrav velikom ~oveku, dugogodi{wem novinaru i uredniku na{eg lista, ocu na{e koleginice Nine

56036

Posledwi pozdrav

dr Du{anu Popovu Zaposleni â&#x20AC;&#x17E;Dnevnik Vojvodina presaâ&#x20AC;?. 2178/P

Du{ana Popova

Opra{tamo se od

Lani [vowa

Lana

Nebo je bogatije za jo{ jednu zvezdu, a an|eli za jo{ jednog prijateqa. Draga Lana, uvek }e{ `iveti u na{im srcima. Posledwi pozdrav od Petra Zeli}a sa porodicom.

Pamti}emo ga po profesionalnim dostignu}ima i qudskim osobinama koje su ga krasile. Bilo je zadovoqstvo i ~ast sara|ivati sa wim.

Tvoj deda Nikola, baka Anka, tetka Sne`ana, stric Goran, bra}a Dejan i Darko.

dr Du{ana Popova vi{edecenijskog saradnika i jednog od najistaknutijih ~lanova Gradske biblioteke u Novom Sadu. Gradska biblioteka u Novom Sadu.

56040

Posledwi pozdrav snaji

Darinki Juri}

431/P

56041

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj, dobroj i plemenitoj snaji

Beli Emilu

Darinki Juri}

od: zaove Milice i Bo{ka sa porodicom. Tvoji: Cimbi i Ivica.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav snaji

Darinka Juri}

Darinki Juri}

od Cvije sa porodicom.

56014

Posledwi kumu

pozdrav

voqenom

Ispra}aj }e se obaviti 5. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Ilija, sin Goran, snaja Sawa i unuci. 56013

1935 - 2012.

Ispra}aj }e biti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 5. jula, u 13.30 ~asova. O`alo{}eni: Nada, Mirjana, Aleksandra, Zoran i Pavle. 56024

56023

Dragi na{

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{em drugu

Aleksandru Kova~u

Sale

Savi Surli

1936 - 2012.

od: Ga{i} Koviqke i Prpi} Radovana sa decom i wihovim porodicama.

56022

56015

56016

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je u 81. godini preminuo na{ dragi

Milan Uro{evi}

Savi Nini}

Miki, tvoj vedri duh uvek }e `iveti sa nama. od zaove Mare sa porodicom.

708/P

1986 - 2012.

baba Dari

uvek }e{ `iveti sa nama.

U spomen na na{e zajedni~ke godine.

od porodica Stoj~evski i Markovi}.

Dada, Boba, Laki, Juca i Dragan.

Unuke Jasmina i Valentina sa mamom.

56025

56017

56032

lepe

Razred iz Jovine gimnazije i razredna. 56034

^iTUQe l POMeni

sreda4.jul2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

TROGODI[WI POMEN Na{a draga

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je 2. jula 2012. godine umrla na{a draga supruga, mati, baba i prababa

Zagorka Raleti}

Sava Nini}

1935 - 2009.

1932 - 2012.

Ladislav Matkovi} 1930 - 2012.

`ivi zauvek u na{im srcima.

Sahrana je u ~etvrtak, 5. 7. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Povorka kre}e ispred kapele na Gradskom grobqu.

Porodica. Ispra}aj }e se obaviti 4. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Opra{tamo se od dragog dede

\oka Zarupski

Po~ivaj u miru, neka te An|eli ~uvaju kad mi nismo mogli daqe.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 4. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji unuci Petar i Jelena.

56020

dragom

Bolnim srcem javqamo da je na{ voqeni sin, suprug i otac

Javqamo tu`nu vest da nas je u 82. godini napustio na{ otac, tast i deda

\oke Zarupskog

O`alo{}ena porodica Nini}.

56019

Posledwi pozdrav prijatequ, drugu

dnevnik

Ve~no o`alo{}eni: }erka Ka}a, zet Milan, unuk Pera i unuka Jelena.

55969

55967

^etrdeset dana od kako nas je ostavila na{a draga

S tugom smo primili vest da nas je napustio dragi stric

O`alo{}ena supruga, }erka sa porodicom i ostala rodbina.

56018

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i suprug

Emilu Belom

\oka Zarupski

Arpad [imon

kapetanu JAT- a

1955 - 2012. Neka te an|elu ~uvaju na tvom posledwem letu.

Gordana Stankovi}

izgubio bitku sa te{kom bole{}u. Sahrana je u ~etvrtak, 5. 7. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodice Stoki} i Deni}.

O`alo{}ena porodica.

56004

56011

Bol nije u re~ima nego u srcu, zato si uvek u na{im srcima.

55964

Posledwi pozdrav priji

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a sestra, zaova i tetka

Dragan @eravqev

Tvoji najmiliji: mama Mara, tata Sa{a, brati}i Vlada i Nikola, brat Goran i snajka Mila.

Sahrana je 5. 7. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodica: Milo{evi}, Berec, Neckov i Ki{.

PETOGODI[WI POMEN najmilijem sinovcu

Radmila Pu{ara Sahrana }e se obaviti u Novom Sadu, na Gradskom grobqu, 4. 7. 2012. godine, u 15.45 sati.

55999

Zoranu Kne`evi}u Zokiju

Posledwi pozdrav

Vi{e nije sa nama na{a

4. 7. 2007 - 4. 7. 2012. Svaki dan patim, jer ne mogu da te vratim. Svaki dan ka`em, Zoki vrati se, moje re~i bruje, ali mili moj Zoki, ne mo`e da ~uje. Tvoj stric Rade. 55861

Miri Milosavqevi} od porodica: Slivka, Nekomer i Stefanovi}.

Ilonki Francia - Kremer

PETOGODI[WI POMEN

Baja

od porodica [ija~ki i Suvajxi}.

Tu`ni su weni Joveti}i: Stanko, Jelena, Milica, Mihajlo, Milijan, Miloje, Milan i Milenko.

55998

56007

56001

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Hvala Ti za sve lepe dane koje smo proveli zajedno.

Zoranu Kne`evi}u Zokiju 25. 12. 1988 - 4. 7. 2012.

O`alo{}eni: brat Milan, snaha Qubica sa k}erkama.

56008

55995

Posledwi pozdrav

PETOGODI[WI POMEN nepre`aqenom sinu

55984

Miri Milosavqevi} O`alo{}ene porodice @eravqev i Potri}.

Bato, voqeni ne umiru, ìve}e{ ve~no u na{im srcima. Po~ivaj u miru Boìjem. ûvamo te od zaborava. Bratanice: Juca, Ivana, Ruìca, Bela i Beba sa porodicama.

Stanite vetrovi, u}utite ptice, sunce prestani da greje{ bar na trenutak. Stanite i odajte po~ast jednom predivnom `ivotu koji je kratko trajao, ali je ostavio dubok i neizbrisiv trag u na{im srcima. Posle toliko vremena bol utihnula nije, a svaka re~ je postala suvi{na. Zato stanite svi bar na trenutak i odajte po~ast tragi~no preminulom mladi}u, na{em Zokiju. Svi koji su ga poznavali nosi}e u svojim srcima do kraja `ivota misao... â&#x20AC;&#x17E;Bio jednom jedan Zoran... Ali kakav Zoran!â&#x20AC;?

jedinom bratu Tvoji roditeqi: mama Milica i tata Boro.

55857

Posledwi pozdrav na{em

Dragi deka,

Zoranu Kne`evi}u Zokiju 25. 12. 1988 - 4. 7. 2012.

Miri Milosavqevi}

od: devera Drage i zaove Slavice sa porodicama.

56000

Baji

Sreto Zeqkovi}

od: Melanije, Mirjane, Dragana, Ildike i praunuke Nata{e.

56002

zauvek }e{ ostati u mom srcu. Nikada te ne}u zaboraviti. Voli te najvi{e na svetu tvoja unuka Dragana. 56005

Imam samo suze od kad nebo mi te uze. Da vi{e ne postoji{, to nemogu da shvatim. Ho}u da te vidim, `elim da te vratim. U ruci tvoja slika, a o~i pune suza, Evo {aqem ti na nebo hiqadu ru`a... Bato moj, nedostaje{ mi puno.

Saletu od wegovih drugara: Uro{a, Pikija, Jove, Cveleta, Bogdana i Milana.

Tvoja sestra Bojana. 55859

56027

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Danas, 4. 7. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda

Damjan Nin~i} 1937 - 2012. Pomen }emo obele`iti 4. 7. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po~ivaj u miru i ve~no ti hvala. Tvoji najmiliji.

SE]AWE

Radoslav Slavka Moldovanov Batu{ Dobri moj brate, ve~no voqen, nikad zaboravqen.

Bo`idar Vuji~i}

1960 - 2012.

Nema vi{e kuma mog, moga kuma jedinog...

preminuo 3. 7. 2012. godine, posle duge i te{ke bolesti. Sahrana }e se obaviti danas, 4. 7. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na grobqu, u Sirigu. O`alo{}ena porodica Vuji~i}.

POMEN

S velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena baka

Luka Adamovi} 2011 - 2012. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav od kumova Biki}a.

55988

55900

Posledwi pozdrav sinu Sa{i

Na{ dragi

Bo`idar Vuji~i}

Tvoja sestra Nada i zet Milan.

55961

JEDNOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi sin, suprug, otac i brat

4. 7. 1998 - 4. 7. 2012.

sreda4.jul2012.

Supruga Eva i }erka Jadranka sa porodicom.

55990

Posledwi pozdrav dragom zetu

OG-1/P

Posledwi ~iki

pozdrav

voqenom

Gruja Antoni}

Sale

Aleksandru Kova~u

4. 7. 1973 - 4. 7. 2012.

Savi Surli

po~ivaj u miru. od Pi{tinih drugova sa \a~kog igrali{ta.

Tvoji: mali te~a Dragan i tetka Seka Crevar.

55977

Posledwi pozdrav

Bokun Iboqa Sahrana je u ~etvrtak, 5. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

55972

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Zora Antoni} 5. 1. 1990 - 4. 7. 2012. Neka Vas na{a ve~na qubav ~uva od zaborava.

od: {ogorice Mire i pa{enoga Stanka sa decom.

od: sinovice Qiqe i zeta Perice Majstorovi}a sa decom.

55987

55986

Sa tugom i bolom opra{tamo se od voqenog i po{tovanog brata

Posledwi pozdrav voqenom i po{tovanom deveru i ~iki

O`alo{}ena deca sa porodicama.

Porodice Antoni} i \ur|ev. 55989

55980

Gagi

Posledwi pozdrav mojoj majci

Emilu Belom

Posledwi pozdrav dragoj majci

Savi Surli

Save Surle

Sini{a i Dubravka Sari} sa porodicom.

od porodice Kne`evi}.

55993

55994

Brat Nikola i snaja Biserka sa decom.

od: snaje Ratke i sinovca Janka sa porodicom. 55985

55983

Posledwi pozdrav

Po~ivaj u miru brate.

SE]AWE na drage roditeqe.

Miri Milosavqevi}

Sava Surla

dr Aleksandar Srem~ev 4. 7. 1987 - 4. 7. 2012.

Vera Srem~ev

od: }erke Gordane, zeta Branka i unuke Jelene.

od: sina Gorana, snaje Slavice i unuka Ivane i Tamare.

21. 2. 1988 - 21. 2. 2013.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvaju vas od zaborava va{e k}eri: Olgica Jovi} i Milica Stepanov sa porodicama. 55881

Posledwi pozdrav mom jedinom, voqenom bratu

Tvoja dobrota osta}e nam duboko urezana u srcima i rastanak sa tobom u~initi bolnijim i te`im.

Hamdi Sadovi}u

O`alo{}eni: brat Bo{ko i snaja Dragica sa decom. 55971

55970

od stanara zgrade Bulevar Jovana Du~i}a 4.

55982

55965

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Sa tugom i bolom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo moj suprug

pilot kapetan u penziji 1947 - 2012.

Mira Milosavqevi}

Sava Surla

Ne mo`emo jo{ verovati da te nema. Nedostatak tvoje vedrine ne mo`e se meriti re~ima. Sahrana je danas, 4. 7. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je danas, 4. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1935 - 2012.

Emilu Belom

Tvoja sestra sa porodicom: Judita Bugarski, Lidija, Anita i Pi{ta. 55978

O`alo{}eni: suprug Jovan, sin Goran i }erka Gordana sa porodicama. 55968

Sahrana je u sredu, 4. 7. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Zmajevu. O`alo{}ena supruga Koviqka. 55981

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Под истим кровом 10.00 Вести 10.10 Из птичје перспективе 11.05 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нова занимања 12.25 Како...? 12.40 Здраво живо 13.05 Фаца 14.00 Вести 14.05 Радар – Избор 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 15.45 Из птичје перспективе 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Супруге и кћери 21.00 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945. 23.05 Оперативци 23.55 Хроника ИНФАНТ-а 00.05 Супруге и кћери 00.50 Документ

Ки ли Хо ус

СЕ РИ ЈА

Су пру ге и кће ри Ин спи ра тив на адап та ци ја по след њег ро ма на Ели за бет Га скел. „Су пру ге и кће ри” пра ти суд би ну три ју по ро ди ца - Гоб со но вих, Хе мли ја и Кам но ра – у ен гле ском се лу Хо линг форд, а у њој су об је ди ње не при че о од ра ста њу, о жи во пи сној ро ман си и о до но си ма уну тар дру штва. Уло ге: Џа стин Веј дел, Фран че ска Анис, Ки ли Хо ус, Бил Па тер сон Ре жи ја: Ни ко лас Рен тон (РТВ 1, 20.10)

06.30 06.55 08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.20 10.40 11.05 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.40 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

tv program

sreda4.jul2012.

Кухињица – мађ. Концерт Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Академац Чаробни воз Музички програм Увек медаља: Гимнастика Знам да ништа не знам Змајеве дечје игре 2012. Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Нови таблоид НС Концерт ТВ баштине Добро вече, Војводино (ром) Емисија о спорту (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Оперативци Биографије: Хемфри Богарт Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Агропарламент Лице с насловнице Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.02 06.50 07.15 07.31 07.42 07.52 08.04 08.15 08.38 08.53 09.05 09.25 09.31 09.40 10.12 10.42 11.13 11.56

Али ша Вит

Ур ба не ле ген де

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.10 Серијски програм 13.00 Вести 13.10 Серијски програм 14.00 Ленија 15.00 Вести 15.10 Зове море 15.35 Спринт 16.00 Украдена срца 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 Живот на Марсу 23.55 Украдена срца

06.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 22.00 22.30 23.30

Гренд слем Вимблдон Мобил 1 Фудбал мондијал магазин Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Вимблдон, студио Гренд слем Вимблдон Вимблдон, студио Вимблдон Преглед дана Гренд слем Вимблдон

Пи пи шоу У пр вој фи нал ној еми си ји так ми чи ће се ма ли ша ни из ОШ „Со ња Ма рин ко вић“ из Су бо ти це и ма ли ша ни из ОШ „Жар ко Зре ња нин“ из Ки кин де. Пред ста ви ће мо вам но ја. Са зна ће те не што ви ше о хар фи. Пред ста ви ће мо вам аики до, а упо зна ће те се и са за ни ма њем по љо при вред ни ка. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Во зе ћи се ауто мо би л ом јед не олуј не но ћи сту дент ки ња Ми шел Ман ћи ни, од лу чу је да се за у ста ви на јед ној пум пи, ка ко би на то чи ла го ри во. Ме ђу тим, из не на да се по ја вљу је рад ник на пум пи, ко ји агре сив ним по на ша њем по ку ша ва да за у ста ви Ми шел и она је два успе ва да по бег не. Уло ге: Џе ред Ле то, Али ша Вит, Мајкл Ро зен ба ум, Ре бе ка Геј харт Ре жи ја: Џеј ми Бланкс (РТС 1, 01.35) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.57 10.10 10.27 11.08 12.00 12.15 12.30 13.14 13.20 14.05 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.56 23.03 23.08 23.40 23.55 00.41 00.51 01.35

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 01.00 02.30

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Гастрономад Траг Мој херој Мапе света кроз историју Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Књига о џунгли 2, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Дневник Срећни људи Злочин на таласима, филм Вести Око Дневник Касл Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Урбане легенде, филм

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Широм затворених очију Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Портал смрти Трачара Експлозив

12.30 13.00 13.57 14.20 14.35 14.47 15.07 15.40 15.46 15.58 16.45 17.43 18.38 19.01 19.49 20.00 20.30 21.00 21.58 23.42 00.08 01.07 02.01

Концерт за добро јутро Слагалица Верски календар Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Зујалица Необично о биљкама Трагом Ханса Кристијана Андерсена Водич кроз модерну архитектуру Београда Датум Верски календар Е-ТВ ТВ мрежа Кругови поезије Научни кафе Моцарт: Увертира и клавирски концерт (СО РТС) Читање позоришта Трезор Зујалица Необично о биљкама Трагом Ханса Кристијана Андерсена Водич кроз модерну архитектуру Београда Ја, ми и други Датум Верски календар Ви и Мира Адања Полак Бициклизам: Тоур де Франс, пренос Капри Линк Мина Лазаревић и пријатељи Верски календар У свету Беокулт Капри Мало путовање у рај, филм Бициклизам: Тоур де Франс, преглед Слађана и Дадо Трезор Линк

Џе ре ми Ре нер

Ма ло пу то ва ње у рај По сле сум њи вог и фа тал ног ин ци ден та у ко ме је во зач ауто мо би ла по ги нуо у спа ље ним ко ли ма, ин те ли гент ни агент оси гу ра ња Ејб Холт је по слат на ме сто не сре ће. Холт тре ба да ис тра жи си ту а ци ју... Уло ге: Пи тер Ко јо ти, Фо рест Ви та кер, Џу ли ја Стајлс, Џе ре ми Ре нер Ре жи ја: Бал та зар Кор ма кур (РТС 2, 21.58)

06.00 06.30 07.00 08.00 09.45 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00

ВОА Слике живота Маратон Цртани филм Топ шоп Филм: Чудо невиђено Топ шоп Љубав у залеђу Еурека Мућке Ало-ало Документарна серија Обични људи Филм: Опклада Мућке Ало-ало Филм: Два Џејка Удовице Филм: Спан

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

Џе ни фер Лав Хју ит

Исти на о љу ба ви Алис до би ја ано ним ну љу бав ну по ру ку на дан за љу бље них. Ми сле ћи да је од ње ног му жа, Ско та, она од лу чу је да му по ша ље исту та кву ано ним ну по ру ку. Ипак, кад јој Скот не ка же да ју је до био, она по чи ње да сум ња у ње го ву вер ност. Уло ге: Џе ни фер Лав Хју ит, Да греј Скот, Деј вид Кри сти јан Ре жи ја: Џон Хеј (Б92, 21.10) 06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.10 21.10 23.10 23.45 00.00 01.35 02.25 02.50 04.15 05.30

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Истина о љубави Вести Спортски преглед Филм: Златна девојка Увод у анатомију Саут Парк Филм: Прича о три жене Филм: Нехајни Макс Укључење у Б92 Инфо

07.00 Добро јутро 10.15 Гранд парада 12.00 Гранд шоу 14.00 Тачно у подне - уживо 15.00 Моје срце куца за Лолу 15.40 Национални дневник 16.00 Академија дебелих - уживо 17.00 Мала невеста 17.30 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.15 Љубав и освета 20.45 Академија дебелих - преглед дана 21.30 48 сати свадба 22.15 Брачнио судија 00.00 Црна хроника 00.30 Филм: Снага 10 навароне 02.00 Тјудорови 03.00 Гле ко то говори

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Једна жеља једна песма Слепа правда Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Јелена

Бе ки Бе кић

Јед на же ља, јед на пе сма Ове сре де за сјај ну за ба ву код ку ће за ду же ни су: Ше ки Тур ко вић, Бе ки Бе кић, Еле на, Де јан Ђе кић и Би ља Бро кић! У прат њи ор ке стра Ми ше Ми ја то ви ћа за ба ва је за га ран то ва на. (Хе пи, 20.20)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda4.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Удварање у мраку Највећи губитник Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Ургентни центар Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Гиганти готике – поглед у небо 11.00 Мистериозни Мачу Пичу 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Импресионисти 15.00 Тајм тим година X 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Тајни рат 20.00 Спасавање Титаника 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Људождери каменог доба 01.00 Истина о Јурију Гагарину

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Матине Моје срце Чаробна фрула Победници и грешници Краљица Лангкасуке Остерманов викенд Еротски филм Еротски филм

Остер ма нов ви кенд

Шта би сте ура ди ли ка да би вам пот пу ни стра нац до ка зао да су три ва ша нај бли жа при ја те ља, не при ја тељ ски аген ти? Џон Та нер, во ди тељ раз от кри ва ју ће ТВ еми си је, то са зна је од стра не ми сте ри о зног ЦИА опе ра тив ца... Уло ге: Рутгер Ха у ер, Де нис Хопер, Берт Лан ка стер, Крег Ти Нел сон, Џон Харт Ре жи ја: Сам Пе кин пао (Си не ма ни ја, 22.00)

Два де се тих го ди на 20. ве ка сту ди ра ју ћи на Кем бри џу, Гај, ина че по ре клом Ирац, упо зна ле пу и сло бод ног ду ха Гил ду Бес. Гил да по ти че из бо га те по ро ди це. Не ко ли ко го ди на ка сни је по нов но се сре ћу у Па ри зу где Гил да жи ви с Ми јом, ме ди цин ском се стром из бе глом из Шпа ни је. Гај им се при дру жи и њих тро је жи ве без бри жан жи вот све док не стиг не вест о по чет ку Гра ђан ског ра та у Шпа ни ји... Уло ге: Шар лиз Те рон, Пе не ло пе Круз, Стју арт Та ун сенд, То мас Креч ман, Сти вен Бер коф Ре жи ја: Џон Дју ган (ХРТ 1, 00.00) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи Пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.05 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.20 Зборна песма, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.55 Југославија - држава за један век, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.03 Дневник плус 20.15 Церн: У потрази за божјом честицом 20.45 ГСС - спас у планини, док. серија 21.16 Баци маму из воза, филм 22.50 Дневник 3 23.35 Секс и град 00.00 Глава у облацима, филм 01.58 Време је за џез

07.52 08.17 08.44 09.09 09.34 10.00 13.45

16.45 17.10 17.55 18.40 19.25 20.00 20.50 21.38 22.25 23.00 23.35 00.20 00.47

Аутомобили 2 Срећа А-Тим Медвед Јоги Џек Семи на путу око света 3Д Срећа Челична борба Дечак који је био цар Лоша учитељица Борџије Јацкасс 3.5 Соломон Кејн Мајка ноћ Кликни да се упознамо

Моји џепни љубимци Езел ТВ продаја Кисмет - окови судбине ТВ продаја Ватрено небо Ексклузив Таблоид ТВ продаја Вечера за 5 Пороци Мајамија Езел РТЛ 5 до 5 Езел Упознај Хрватску Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Кисмет - окови судбине Заборављени злочин, филм Луда вожња, филм РТЛ Вести Закон и ред

Гла ва у обла ци ма

14.50 15.40 16.25

06.00 07.45 08.45 10.55 12.15 14.05 15.30 16.25 18.30 20.05 21.40 22.30 23.55 01.40 03.30

07.50 08.05 09.55 10.10 11.00 11.15 12.20 12.45 13.00 13.50 15.45 16.55 17.10 18.00 18.15 18.30 19.05 20.00 20.50 22.55 00.45 01.00

Шар лиз Те рон

14.05

Де нис Хопер

23.20 01.20 02.20 03.20 04.15

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Премијера: Монк Видовњак Филм премијера: Суперолуја у Сијетлу Филм: Ван контроле Видовњак Ургентни центар Меклаудове ћерке Домаћице из округа Оринџ

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20

Телетабис На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Пренос седнице Хрватског сабора Југославија - држава за један век, док. серија Бикини - острва из снова у забрањеном подручју, док. филм Топ гир Музика, музика... Хуманитарна фудбалска утакмица: Вуковар и Дубровник, репортаћа Сити фолк 2012. Идемо на север с Гораном Илићем Љубав у залеђу Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Дражесни мајски пупољци Злочинци у јединицама ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Калифорникација Добра жена

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.40 18.30 20.00 21.00 23.00

И други пут би једва божић... Биографија - Колин Фарел Девлин И други пут би једва божић... Биографија - Алиса Милано Једини Завера детелине Биографија - Колин Фарел И други пут би једва божић... Биографија - Алиса Милано Идентитет Угинуле птице

10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Само Синатра Сенке и магла Менхетн Сирене Хана и њене сестре Ф/X – Убиство триком Ф/X – Убиство триком 2. Еротски филм

За бо ра вље ни зло чин

Бра ни тељ к а Клер Ку бик има са вр шен жи вот. Це ње на и успе шна у свом адво кат ском све ту, др жи ва жну по зи ци ју углед ној фир ми и са су пру гом То мом жи ви у Сан Фран ци ску у срећ ном бра ку. Уско ро са зна је пра ви иден ти тет свог му жа и њен жи вот ме ња се из ко ре на... Уло ге: Мор ган Фри ман, Ешли Џад, Џим Ка ви е зел, Адам Скот, Аман да Пит Ре жи ја: Карл Френ клин (РТЛ, 20.50)

Ешли Џад 01.50 Астро шоу 02.50 Закон и ред

10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Додај гас Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске Страствени риболовци

08.30 09.30 13.00 17.45 18.30 18.50 18.55 21.00 21.05 22.10 22.15 22.25 23.00 23.45 00.30

Бициклизам Фудбал Бициклизам Сви спортови Олимпијске игре Сви спортови Коњички спорт Сви спортови Голф Једрење Сви спортови Олимпијске игре Бициклизам Билијар Параолимпијада

Су ди је па ле на ле по ту без ха љи не

хи је рар хи ји про сти тут ки ста ре Ати не на вр ху Спар та на ца рат ни ка ни је би ло мно го (до 8.000), па је су би ле хе те ре (из вор но хи је ро ду ле), што на сва ки био ви ше не го зна ча јан. А њи хо ва ве шти на ра грч ком зна чи при ја те љи ца. Та реч се и да нас ко - то ва ња ушла је у исто ри ју. Про сти ту ци је у Спар ти ри сти ко ло кви јал но за же не ко је ва ља по хва ли ти за не - прак тич но ни је би ло, али ни брач не пре ва ре. Све је би ке суп тил не ерот ске и дру ге осо би не. С пра вом, јер су ло јав но и за кон ски до зво ље но, а зна се да не ма зло чи и у грч ком дру штву оне му шкар ци ма пру жа ле мно го на без за ко на, од но сно нор ме ко ја не што за бра њу је. ви ше од са мог сек са. На рав но, ме ђу њи ма је би ло и Гли ке ра из Си ко на је би ла љу бав ни ца сли ка ра Па у ма ње ква ли тет них, као и у сва ком по слу. Ина че, ни су зи ја, а за тим ко ме ди о гра фа Ме нан дра, Та и са ми ље ни се ме ша ле с про сти тут ка ма ко је су би ле на дну дру - ца Алек сан дра Ве ли ког, а по сле ње га Пто ле ме ја И, штве не ле стви це. Алек сан дро вог вој ско во ђе, а Те о до та Ал ки би ја да. Али Да на шње хе те ре су колгер ле са за вр ше ним фа кул те том, ве ли ким оп штим обра зо ва њем, зна њем два-три свет ска је зи ка, по зна ва њем бон то на и ди пло мат ске ети ке ци је... Пру жа ле су му шкар ци ма, сем ра фи ни ра ног сек са про же тог ин те лек ту ал ним за до вољ стви ма, и при ја тељ ство, не жност, раз у ме ва ње и са др жај не раз го во ре. Њи хо ва на кло ност би ла је ствар пре сти жа, а јед ну вр ло по зна ту хе те ру пам ти исто ри ја и као по вод за до но ше ње но вог за ко на. На и ме, њој је су ђе но за бо го ху ље ње, зло чин ко ји ју мо гао ко шта ти гла ве. Оп ту же на је да је за ве ла ва ја ра Прак си те ла ко ји је по њој из ва јао скулп ту ру Афро ди те книд ске, бо ги ње ле по те. Су ди је су из гле да би ле ја ко рас по ло же не да јој из - Спар тан ке ду жне да ра ђа ју са мо вр хун ске рат ни ке рек ну смрт ну ка зну, а он да је њен адво кат и љу бав ник, го вор ник Хи пе рид, у на сту - Аспа зи ја не да је са мо жи ве ла с Пе ри клом и ро ди ла му пу ин спи ра ци је, по што кла сич ни на чи ни од бра не ни - де те, не го је би ла раз лог озби љих су ко ба ко је је Пе ри су да ва ли ре зул та те, при бе гао три ку ко ји је про ме нио кле имао с гра ђа ни ма Ати не. Ле па и обра зо ва на, као за кон. Ски нуо ју је у суд ни ци та ко да су сви мо гли да ве ћи на вр хун ских хе те ра уоста лом, иза зва ла је ње го ву ви де ње не дра жи и уда рио у про ли ва ње су за, ко је су па жњу, ка сни је про бу ди ла у ње му и страст па је по че до ве ле до осло ба ђа ју ће пре су де. По ро та ко ја је ви де ла ла да жи ви с њим као ње го ва кон ку би на, не вен ча на ту ле по ту ни је мо гла да јој одо ли. Хе те ра Фри на из же на, јер атин ски за кон, ко ји је сам Пе ри кле пред ло Теп си је је очи глед но има ла при ја те ље у ви со ким кру - жио, ни је до зво ља вао брак стран ки ње (Аспа зи ја је ро го ви ма и ње не су дра жи би ђе на у Ми ле ту) и сло бод ле до ступ не са мо ма лом ног гра ђа ни на Ати не, што бро ју љу ди јер је по ле по ти је био Пе ри кле. У по ј е д и н им дру ш тви м а ста р е за и ста би ла ле ген дар на. Же на ван се риј ског ин те Грч ке му шка рац ни је сма тран Ипак, по сле тог про це са до лек та, ду хо ви та и ја ке ерот ни ма ло не при стој ним ако за мо ли ске при влач но сти, при ја те нет је за кон по ко јем бра ни о ци ни су сме ли да ку ка ју, при ја те ља да му јед но крат но усту пи љи ца Фи ди је и Со фо кла, пла чу и на ри чу на су ђе њу, а иза зи ва ла је љу бо мо ру гра су пру гу, ко ја би му ро ди ла ни да ски да ју сво ју кли јен ђа на Ати не ко ји су Пе ри кла на след ни ка с до брим ге ни ма те лу, без об зи ра на пол, да оп ту жи ва ли да мно ге др би се ви де ло шта има ју ис жав нич ке по те зе по вла чио под оде ће. под ње ним ути ца јем. Су шти на оп ту жби ве ро ват но је у По Фри ни је и сли кар Апе леј на пра вио сли ку ка ко то ме да је она пред ста вља ла прет њу по сто је ћем ре ду као Афро ди та из ра ња из мо ра, што је по ста ло чест мо - ства ри, у ко јем је за же ну би ла пред ви ђе на мно го тив ре не сан сног сли кар ства. Би ло је још по зна тих ко - скром ни ја уло га. Док је Пе ри кле био жив, не ка ко је је су би ле са го вор ни це др жав ни ка, фи ло со фа, по ли ти - успе вао да је са чу ва, а по ње го вој смр ти на шла је дру ча ра, па и кра ље ва ко ји се ни су ли би ли да им др же по - гог за штит ни ка, али на крат ко јер је по ги нуо. Не зна се смрт не го во ре, по све ћу ју спо ме ни ке или се њи ма же - ка ко је за вр ши ла, али с об зи ром на па мет и ле по ту, ве не. ро ват но се сна шла па мо жда и уз по моћ си на с Пе ри У исто вре ме, би ло ко ји му шка рац је мо гао тра жи - клом, ко ји је на сле дио оче во бо гат ство. ти од свог при ја те ља да му усту пи же ну да с њом на Ако је ве ро ва ти хро ни ча ри ма, ова кав је раз го вор во пра ви де те, ко је би, по ње го вом ми шље њу, има ло до - ди ла Аспа зи ја с Ксе но фо но вом же ном. Пи та ла ју је: бре на след не ка рак те ри сти ке. То ни је би ло ни шта нео - Ако би злат ни на кит тво је су сет ке био бо љи од твог, бич но. Но, у по за ди ни кла сич ног под во ђе ња брач них да ли би ви ше же ле ла њен на кит? Ова је од го во ри ла: парт не ра је став да де те при па да дру штву, а не по је - Да! Да ље, ако би ње на ха љи на би ла леп ша од тво је, да дин цу. Оно је мо ра ло да бу де вас пи та ва но да бу де вој - ли би та ко ђе по же ле ла и ње ну ха љи ну? Ова је, не слу ник, из др жљив и ди сци пли но ван, али пре то га мо ра да те ћи зам ку, од го во ри ла: Да, на рав но да бих! А он да је има до бре ге нет ске ка рак те ри сти ке, па се чи ни да усле ди ла по ен та: А да ли би он да, ако је њен муж бо Спар тан ци у ства ри и ни су би ли на род, не го до бро ор - љи од твог, по же ле ла ње га? На то пи та ње ни је до би ла га ни зо ва на вој ска! Де те ко је би по ро ђе њу има ло не ку од го вор, па је на ста ви ла: Ако же ли те ви дљи ву ано ма ли ју, оста вља ли су да умре на сте ни у нај бо љег, мо ра те и са ми би ти из у зет ко лев ци или би га ба ца ли низ сте ну да се не му чи. ни. Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda4.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Среда вам доноси уобичајену ситуацију у каријери. На једну женску особу се можете ослонити, извесно време, под извесним утврђеним околностима. С децом имате стабилне односе разумевања.

BIK 20.4-20.5.

Све што је лепо кратко траје, кажу. Али, губе из вида је управо на том лепом или неком другом лепом треба радити и трудити се константно. А понекад је довољно само опустити се у свет маште.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. jul 2012.

Да ли имате или немате концентрацију, зависи од ваших тренутних осећања и интересовања. Избегавајте директно сунце јер лоше утиче на ваше живце, па и очи. Купите више наочара са заштитом.

Озбиљни сте за своје године, упорни и тврдоглави. Сутра ће ситуација већ бити сасвим другачија. Зато данас урадите све планиране озбиљне послове јер имате довољно стрпљења и времена.

Окружени сте особама младалачког духа, заинтересованим за све што могу научити од вас. Дружите се квалитетно са својом децом и уградите им одређене етичке и естетске стандарде.

Данас је Марс изашао из вашег знака, после дужемесечног боравка, што вам доноси одређену дозу олакшања на личном плану. Али, можете очекивати више посла у будућности.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Што је било, и како је било, прошло је. Ваш Марс је променио знак, што и вама доноси одређене промене на спољашњем и унутрашњем нивоу. Пожељно је да тачно знате шта и како хоћете.

Партнерски односи имају већи значај но што сте свесни. Иако нисте сасвим задовољни квалитетом везе, једне или више њих, ипак је важно да се држите дипломатски, фино и културно. Спретност.

Не остављате утисак да било ко може утицати на вас, али данас баш и није тако. Промене расположења или окружења су сасвим нормалне и ОК. Прихватите ствари какве јесу и сагледајте своје лимите.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Шта рећи, а не претерати? Од данас, полако али интензивно, закувава се ситуација око вас и у партнерству. Није довољно што је лето врело већ ће и односи постајати све напетији, с више страсти.

Ентузијазам вас носи у будућност, попут летећег ћилима. И без обзира на то колико вас други разумеју или не, потрудите се да га одржите на завидном нивоу. Партнер би више приче и комуникације.

Путовања, путовања... Ништа мање, ништа више. Све остало је само рутина и понављање неки небитних ствари. Можда можете зарадити на брзину, користећи одређене прилике и погодности?!

TRI^-TRA^

По здрав Сун цу V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 36 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 35 Niш

Су пер мо дел Бар Рефаели фа но ве је об ра до ва ла но вим при ват ним фо то гра фи ја ма са од мо ра. Ле па Изра ел ка је на свој Тви тер про фил ока чи ла не ко ли ко фо то гра фи ја на ко ји ма оскуд но оде ве на ше т а пла жом и „игра се Сун цем”. Фо то гра фи је, ко је је Бар (26) пот пи са ла са „Жи вот је пла жа”, за крат ко вре ме су по ста ле пра ви сен за ци ја на дру штве ним мре жа ма, а ко мен та ри су и ви ше не го по зи тив ни. „Пре ле па је. Ово је пре сек си. Она је ви ше од ан ђе ла...” - са мо су не ки од ко мен та ра.

VIC DANA

Evropa

и вруће

НО ВИ САД: Сунчано и вруће. Ветар слаб до умерен југоисточни. Притисак око нормале. Минимална температура 19, а максимална до 35 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и веома топло. Ветар слаб до умерен југоисточни, у јужном Банату повремено појачан. Притисак око нормале. Минимална температура 19, а максимална 36 степени. СР БИ ЈА: Сунчано и веома топло. Поподне на западу и југозападу Србије развој облака и могућа ређа појава локалних пљускова на том подручју. Ветар слаб до умерен југоисточни. Притисак око нормале. Минимална температура 14, а максимална 37 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сунчано и веома топло уз велике врућине до краја седмице уз температуре око 35 степени, а понегде и до 38 степени Ц у централној и западној Србији. У поподневним сатима је могућа појава локалних пљускова са већом шансом на западу и југозападу Србије. Од недеље за по неки степен нижа температура.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због екстремних максималних дневних температура ваздуха и врло високог индекса УВ зрачења саветује се свима, нарочито срчаним болесницима, смањење физичких активности и избегавање директног излагања сунцу.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 24 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

- Ију, Сосо, што лежиш гола? - Та немам шта да обучем, Лало. - Како немаш - види кол’ко ‘аљина имаш у орману: једна, две, три, здраво комшија, четир’, пет...

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

230 (-29)

Slankamen

288 (-16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

312 (-36)

Zemun

308 (-12)

Bogojevo

292 (-31)

Panчevo

320 (-6)

Smederevo

476 (-4)

Baч. Palanka 303 (-25) Novi Sad

280 (-22)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

191 (2)

S. Mitrovica

84 (-12)

Tendencija stagnacije

Senta

262 (8)

Beograd

253 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (13)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

272 (-16)

NERA

Hetin

74 (8)

TISA

16 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

40 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja