Dnevnik 4.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 4. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22798 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE[KO]E S KURSOM DOMA]E VALUTE

Slab dinar sad pravi op{tu {tetu str. 4

INTERVJU

Foto: R. Hayi}

VLADISLAV JOVANOVI], BIV[I AMBASADOR SRJ U UN

STOTINE NOVOSA\ANA U PROTESTNOJ [ETWI „NISI SAM NA ULICI”

Mar{ opomene bahatim voza~ima Vi{e stotina Novosa|ana u~estvovalo je ju~e popodne u protestnoj {etwi s porukom “Nisi sam na ulici”, namewenoj neodgovornim voza~ima, a predstavnicima novosadske policije predata je peticija s

potpisima oko hiqadu qudi i simboli~nim apelom da ~uva bezbednost svih u~esnika u saobra}aju. Protest je organizovan ta~no dve nedeqe nakon {to je u te{koj saobra}ajnoj nesre}i na Bulevaru

oslobo|ewa kod stadiona “Kara|or|e” poginuo dvanaestogodi{wi David Dobrijevi}. Nesre}nog de~aka na pe{a~kom prelazu je pregazio motociklista koji je motor vozio na zadwem to~ku.

str. 7

Otpor secesiji je najve}i srpski adut – Podno{ewe rezolucije Generalnoj skup{tini UN je logi~an sled poteza koji su Srbiji ostali nakon mi{qewa Me|unarodnog suda pravde, a wen glavni adut je da u narednom periodu kod drugih dr`ava argumentovano probudi strah od secesije jer Kosovo je svetski, a ne samo srpski i balkanski fenomen. Od 200 dr`ava koje su u UN, bar 150 ima svoja Kosova i strah od secesije }e biti ja~i od pretwe da }e biti li{eni finansijske pomo}i od SAD i me|unarodnih finansijskih organizacija jer nikome se ne gubi teritorija – ocewuje u razgovoru za „Dnevnik” biv{i ambasador SRJ u UN Vladislav Jovanovi}. str. 2

MLADEN OGULINAC IZ STARIH LEDINACA, OSUMWI^EN ZA UBISTVO OSMOGODI[WE DEVOJ^ICE, NA\EN MRTAV U ZATVORSKOJ ]ELIJI U BEOGRADU

Polarna no} na Fru{koj gori

Yelat i `rtva ne}e po~ivati na istom grobqu str. 12

NASLOVI

Politika 2 Dr`ave se boqe mire nego qudi 3 Prihodi poslanika od 400 do 1.900 evra

Ekonomija str. 14

4 Do Horgo{a do kraja godine 5 Nema para ni za ovu bedu od penzija?

Poqoprivreda 6 P{enica }e i}i preko 16 dinara

Novi Sad 9 Vandali se okomili na lipe

Vojvodina 11 Most u Vrbasu gotov do 1. septembra?

str. 16 – 21

SPORT

PARTIZAN BRANI TRI GOLA U HELSINKIJU

IVANA [PANOVI] PLAKALA KAO KI[A

SREBRO ZA ANDRIJU ZLATI]A I SRBIJU

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Crna 12 Prona|en osumwi~eni za kra|u ikone 13 Uhap{eni napada~i na Teofila Pan~i}a

Zahla|ewe s ki{om

Dru{tvo 14 Stro`e kazne za napade ne lekare 15 Sova za vojne obave{tajce

Najvi{a temperatura 29° S

2

POLITIKA

sreda4.avgust2010.

SAVET BEZBEDNOSTI UN O KOSOVU

Na severu delikatno Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun ocenio je u izve{taju Savetu bezbednosti da je sveukupna situacija na Kosovu relativno mirna, ali je ukazao na to da se ne sme potceniti mogu}nost za nestabilnost, posebno na severu, gde je situacija “politi~ki delikatna”. U izve{taju, koji obuhvata period od tri meseca, okon~an 15. jula, generalni sekretar je izrazio `aqewe {to nije do{lo do pribli`avawa Beograda i Pri{tine, poziva-

gde je situacija, kako je ocenio, “politi~ki delikatna”, objavqeno je na sajtu UN. Generalni sekretar UN tako|e je naveo da ra~una i na podr{ku Saveta bezbednosti u ohrabrivawu strana da se posvete dijalogu. Ban Ki-mun je dodao da je savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde prosledio Generalnoj skup{tini, koja je od Suda i zatra`ila mi{qewe i koja }e odrediti kako }e pristupiti tom pitawu.

Nema zamene Rezolucije 1244 Generalni sekretar UN Ban Ki-mun preneo je ministru spoqnih poslova Kosova Skenderu Hiseniju da wegov zahtev o zameni Rezolucije 1244 SB UN ne mo`e da bude ispuwen, objavio je ju~e pri{tinski list “Koha ditore”. “Do zamene Rezolucije 1244 mo`e do}i jedino ukoliko je efekat javnog mwewa toliko veliki da dr`ave ~lanice SB UN po~nu da prihvataju dr`avnost Kosova”, rekao je Ban Hiseniju. List navodi da je generalni sekretar UN, u dru{tvu {efa UNMIK-a Lamberta Zanijerija, objasnio kosovskom ministru da sudbina Rezolucije 1244 zavisi od stavova zemaqa ~lanica Saveta bezbednosti, a ne od UN ili Me|unarodnog suda pravde.

Ministarstvo inostranih poslova Kosova izdalo je saop{tewe prema kojem je Hiseni tra`io zamenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Ban i Zanijeri su uo~i dana{we sednice SB UN o Kosovu, od Hisenija zatra`ili da mehanizmi UN budu obuhva}eni mogu}im razgovorima o tehni~kim pitawima izme|u Srbije i Kosova. List navodi da je Hiseni izrazio spremnost Pri{tine za razgovore koji ne}e dota}i pitawe statusa.

Jeremi}: Bez predaje - do pravi~nog re{ewa za Kosovo Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} poru~io je sino} u sedi{tu UN u Wujorku da uloga Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti ostaje presudna u re{avawu pitawa Kosova za koje, kako je rekao, ne postoji savr{eno, ali mora da postoji pravi~no re{ewe.”Nema savr{enog re{ewa, ali mora postojati neko pravi~no re{ewe oko kojeg se svi mo`emo slo`iti - re{ewe koje }e mo}i da nas pokrene napred, osigura konsolidaciju dobitaka koje je region ostvario u posledwih deset godina. Mi }emo nastaviti da neprekidno radimo sve dok kompromis za Kosovo ne bude prona|en”, poru~io je Jeremi}. ju}i ih da zapo~nu dijalog o prakti~nim pitawima u ciqu poboq{awa `ivotnih uslova svih na Kosovu. Generalni sekretar UN je naveo da je pozvao visoku predstavnicu EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton da ispita preostale izazove vezane za Kosovo, preneo je KiM radio.

– Predlo`io sam da UN i EU dogovore zajedni~ki pristup – rekao je Ban Ki-mun, i dodao da je E{tonova u odgovoru ukazala na to da EU `eli da pomogne Beogradu i Pri{tini da nastave svoj put ka Evropi.

Ban Ki-mun je u izve{taju pozvao strane da budu uzdr`ane i da imaju konstruktivan pristup da bi se izbegla daqa eskalacija na severu Kosova,

– Sna`no sam ohrabrio strane da u~estvuju u konstruktivnom dijalogu i pozvao sve strane da izbegnu svaki korak koji bi se mogao shvatiti kao provokativan i koji bi mogao ugroziti dijalog – naveo je Ban Ki-mun.

On je ocenio situaciju na Kosovu kao relativno mirnu, ali je ukazao na to da se ne sme potceniti mogu}nost za nestabilnost, posebno na severu Kosova. Ban Ki-mun je ponovio da je zabrinut nedavnim nasiqem u severnom delu Mitrovice koje jasno pokazuje da svaki druga~iji pristup nego {to su konsultacije i koordinacija relevantnih ~inilaca, mo`e izazvati ve}u nestabilnost i daqu podelu me|u zajednicama.

INTERVJU

DNEVNIK

VLADISLAV JOVANOVI], BIV[I AMBASADOR SRJ U UN

Otpor secesiji je najve}i srpski adut – Podno{ewe rezolucije Geneje to ne{to {to se od nas o~ekuje, ralnoj skup{tini UN je logi~an a druga je stvar da li mo`emo ili sled poteza koji su Srbiji ostali treba od rada GS-a gajiti neka venakon mi{qewa Me|unarodnog }a o~ekivawa. z Srpskoj vlasti se zamera suda pravde, a wen glavni adut je da u narednom periodu kod drugih na tome da je po`urila s rezodr`ava argumentovano probudi lucijom i da je trebalo da ~eka strah od secesije jer Kosovo je evropske partnere. Da li smo svetski, a ne samo srpski i balu pravu {to smo prvi podneli kanski fenomen. Od 200 dr`ava rezoluciju i koliko je bitan koje su u UN, bar 150 ima svoja Koredosled predlaga~a u GS-u? sova i strah od secesije }e biti ja– Redosled nije tako ~vrst jer ~i od pretwe da }e biti li{eni predlozi mogu sti}i s raznih finansijske pomo}i od SAD i mestrana. Ta~no je da postoji pravi|unarodnih finansijskih organilo prioriteta, ali ono nije apsozacija jer nikome lutno jer i GS je, se ne gubi teritokao i sve druge meSrbija je previdela rija , ocewuje u |unarodne organidominantan uticaj razgovoru za zacije, podlo`an “Dnevnik” biv{i SAD, a onda i wihovih politi~kim utiambasador SRJ u cajima sa strane. saveznika, na UN Vladislav JoImali smo primemawe-vi{e sve vanovi}. re da je i Savet me|unarodne – Srbija je prebezbednosti odluorganizacije i videla dominan~ivao pre o drutan uticaj SAD, a institucije, ukqu~uju}i gom i tre}em onda i wihovih sapredlogu a ne o i sam Me|unarodni veznika, na maweprvom kada je to traju da bi to, ako se pojavi u sud pravde vi{e sve me|unaodgovaralo intezvani~noj formi, trebalo prirodne organizaciresima zapadnih hvatiti jer je boqe i{ta nego je i institucije, ukqu~uju}i i sam sila. Prema tome, to nije apsolutni{ta, dok drugi tvrde da na Me|unarodni sud pravde. Istina no pravilo da redovno ide prvi to Srbija ne sme pristati. Da je da su sudije nezavisne i da su to predlog rezolucije, ali u osnovi li bi prihvatawe bilo kakve istaknuti pravnici s integireje to logi~no i tako treba da bude. autonomije za Srbe bilo pritom i znawem, ali i to da su oni Kako imamo posla sa stranom koja znavawe nezavisnosti KiM? pro{li kroz uski koridor izbora, nam ne}e dati mira sve dok ne – To je neprihvatqivo i logi~prvo u Savetu bezbednosti pa poostvari kona~an ciq i ne iznudi ki i politi~ki. Onaj koji se odtom i u Generalnoj skup{tini, i na{e priznavawe nezavisnosti metnuo sa svojom teritorijom i da su zavisili od dobre voqe i podr{ke pre svega od onih koji tamo imaju najvi{e uticaja a to su zaSve je politika padne dr`ave i Amerika. Tako da z Zna~i li da ni SAD, a ni druge dr`ave koje su ve} priznase ne mo`e o~ekivati od tih, ina~e ~asnih qudi, da budu sasvim zale nezavisnost KiM, nikada ne}e poni{titi svoju odluku? {ti}eni od politi~kih uticaja – “Nikada” nije velika re~ u politici jer je i u pro{losti bilo najmo}nijih– ka`e Jovanovi}. nekoliko slu~ajeva kada su velike sile povuke svoje priznavawe neke z Da li je nova rezolucija u dr`ave ili teritorije. Mi smo u~estovali u povla~ewu priznavawa Generalnoj skup{tini UjediTrsta, koje su sile pobednice nakon Drugog svetskog rata napravile, wenih nacija prirodan sled tako da nas, kao jednu od zemaqa pobednica, li{e ratnih dobitaka u stavari nakon ovakve odluke teritoriji, i onda su morali pod pritiskom pre svega s na{e strane Me|unarodnog suda pravde ili – tu je Tito odigrao maestralno s kombinovanim pretwama – da napuse moglo u~initi ne{to drugo? ste tu ideju i dozvole podelu teritorije Trsta u kojoj smo ipak dobi– To je prirodni nastavak proli deo, ne sve kao {to smo o~ekivali i tra`ili, ali ipak smo uspeli cesa koji smo zapo~eli u Generalu svojim zahtevima. Prema tome, nije ta~no da, iako je pravilo da nenoj skup{tini UN. Da bi MSP doko ko nekoga prizna te{ko od toga odustaje, jer se vidi da je toga bibio “posao”, trebalo je da to zalo i bi}e – sve zavisi od politi~kih interesa, za koje niko i nikada tra`i Generalna skup{tina. Mi ne mo`e tvrditi da ve} sutra ne}e biti druga~iji nego danas. smo to inicirali, formulisali zahtev i on je kao takv prosle|en, tako da je na{e vra}awe u GeneKiM, treba o~ekivati da }e oni da poku{ava da nas zadovoqi samo ralnu skup{tinu prirodna stvar. se anga`uju u pravcu da neki drugi time {to }e nam samo na delu oteI da se mi ne vra}amo, drugi bi se nacrt rezolucije, koja }e biti wite terirorije uvesti neku autonovratili jer bi GS primio k znawu hova ili Evropske unije ili almiju – to uop{te ne mo`e biti to mi{qewe i zauzeo stav o wemu. banska, bude prvi ako to wima buprihvatqivo za nas, a na{ stav bi Druga strana, ona koja je protiv de odgovaralo. morao da bude da ~vrsto istrajavaz ^ula se i ideja da bi Prinas, i daqe je veoma borbeno rasmo na teritorijalnoj celokupnopolo`ena prema nama, ~ak toliko {tina Beogradu mogla ponudisti sve dok druga strana, SAD pre da ne priznaju granice diplomatti autonomiju za sever KiM, odsvega, ne shvati da sada{wom tvrske i politi~ke pristojnosti, kao nosno da je u igri sve ono {to dom politikom prema nama ne mo{to je to nedavno pokazao britanje prethodnih godina srpska `e ostvariti svoj kona~ni ciq i ski ambasador u Beogradu. Prema strana nudila albanskoj a ova da bi morala da razmisli o nekoj tome, mi tamo moramo da idemo jer odbijala. Ima onih koji smavrsti teritorijalne kompenzacije

Srbiji, i to u okviru nekog {ireg pogleda na Balkan. To se mo`e desiti, ali i ne mora.

Amerikanci poku{avaju da nas zadovoqe tim malim ponudama, ra~unaju}i da }e ih neke snage u Srbiji u tome podr`ati i da }e ote`ati politiku Vlade koja se sada vodi, ali tome ne treba nasedati. z Doneta je odluka o slawu vi{e od 50 politi~kih izaslanika koji }e iznositi politi~ke stavove o nepriznavawu KiM. Da li je to u diplomatiji ne{to uobi~ajeno i mo`e li to doneti prednost Srbiji u borbi za o~uvawe integriteta?

– Nije to nikava novost niti specijalitet koji smo mi sada izmislili. Ambasadori dobre voqe ~esto se koristi, ali obi~no se to radi s mawim brojem qudi, od kojih svako pose}uje ve}i broj zemaqa, ali mo`e i ovako. Iznena|uje me {to smo izabrali toliko mnogo qudi, ali to je stvar procene na{e vlade. To ~ine sve zemqe kada se na|u u situaciji da moraju brzo da lobiraju i da uti~u na stavove drugih dr`ava, i smatram da je dobro {to smo se i na to odlu~ili. Na kraju, to rade i SAD i Velika Britanija, ali ne govore o tome javno Na{a vlast sada preko svojih izaslanika mora da te`i{te stavi na pitawe secesije, odnosno postoji li pravo nacionalnih mawina koje kompaktno `ive u delovima neke zemqe da izvr{e secesiju. To Sud nije hteo da uva`i, delom i zbog toga {to se na{e pitawe nije na to direktno odnosilo, a delom i zato {to je to politi~ko pitawe, i prepustio ga je Generalnoj skup{tini. Ako Srbija uspe time da zainteresuje druge u GS-u, onda je to veliki argument protiv nacrta rezolucije EU ili SAD jer ona onda ne bi imala {anse da pro|e. Od 200 dr`ava koje su UN, bar 150 ima svoja Kosova. Strah od secesije }e biti ja~i od pretwe da }e biti li{eni finansijske pomo}i od SAD i me|unarodnih finansijskih institucija jer nikome se ne gubi teritorija. Ako mi taj stav uspemo da argumentujemo i delujemo ubedqivo na druge i nateramo ih da razmisle o tome kuda ih vodi igra s priznavawem KiM, onda imamo {anse da ne{to postignemo.

Qubinka Male{evi}

PROFESOR @ARKO PUHOVSKI ZA “DNEVNIK” POVODOM PETNAESTOGODI[WICE „OLUJE”

Dr`ave se boqe mire nego qudi Petnaest godina otkako je u akciji hrvatske vojske iz Hrvatske proterano vi{e od 250.000 qudi, dok je 1.600 ubijeno ili nestalo, ~ime je za neko vreme nekada{wu Republiku Srpsku Krajinu napustilo gotovo celokupno srpsko stanovni{tvo, na tom podru~ju se i daqe te{ko `ivi. Proces povratka izbeglih gotovo je stao, `iteqi i jedne i druge nacionalnsoti ba{tine veliko nepoverewe, a povremeno dolazi i do

Previ{e je vremena pro{lo...

Po re~ima @arka Puhovskog, proces povratka izbeglih Srba u Hrvatsku je prakti~no zavr{en.

– Petnaest godina su se i Srbija i Hrvatska iz sve snage trudile da odgovore Srbe od povratka. Sada je do{lo do toga da je situacija neobi~na utoliko {to Hrvatska ima vi{e kapaciteta za povratak Srba nego {to me|u wima ima `eqe.

Previ{e je vremena pro{lo – smatra Puhovski.

mawih, etni~ki motivisanih incidenata.

Dr`avni vrh Hrvatske sprema se i ove godine da u Kninu proslavi godi{wicu “Oluje”, a profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i donedavni predsednik Helsin{kog odbora za qudska prava u Hrvatskoj @arko Puhovski za “Dnevnik” ka`e da proces pomirewa ide mnogo boqe me|u dr`avama nego me|u qudima.

– Re~ je o tome da su predsednici Boris Tadi} i ranije Stjepan Mesi} a sada Ivo Josipovi}, dali neki pozitivan ton atmosferi. S druge strane, imamo paradoksalnu pojavu da, {to je mawe Srba u Hrvatskoj, to im je pozicija boqa i ja~a. Tako se stvari odvijaju 15 godina posle “Oluje” – rekao je Puhovski.

Na{ sagovornik ka`e da je Hrvatska ostala duboko du`na na stanarskim pravima. Ona ostaju prepreka, zbog ~ega se povratak rastegao na ovoliko vremena. ^ak i kada bi sve to bilo ure|eno, Puhovski ne veruje da bi do{lo do masovnijeg povratka.

Govore}i o zlo~inima koji su po~iweni u akciji “Oluja”, Puhovski ka`e da pravda ni danas nije zadovoqena.

– Kada govorimo o zlo~inima u ratovima u biv{oj SFRJ, od Vukovara do Srebrenice, nigde pravda nije zadovo-

qena, pa ni u slu~aju zlo~ina po~iwenih nad srpskim stanovni{tvom u Hrvatskoj. Nigde nije bilo odgovaraju}e kazne. Vide}emo kako }e Ha{ki sud na zimu odlu~iti u slu~aju Gotovine, ^ermaka i Marka~a. Nekoliko proce-

sa je vo|eno i u Hrvatskoj, i to dosta korektno. Problem je u tome {to se sudi veoma malom procentu qudi koji bi trebalo da budu su|eni za zlo~ine – obja{wava Puhovski.

Delovi Hrvatske na kojima je sprovedena “Oluja” danas dosta kaskaju za ostalim delovima dr`ave u ekonomskom smislu. Puhovski ka`e da su u pitawu delimi~no opusteli predeli, bez velike perspektive.

– Zapadna Slavonija i drugi delovi Hravtaske zahva}eni “Olujom” danas su mnogo razvijeniji nego {to su bili za vreme Republike Srpske Krajine, koju je vodio najgori re`im koji je tim krajevima ikada vladao. Taj kraj je i daqe nerazvijeniji od drugih, a najve}i problem je to {to se broj stanovnika i srpske i hrvatske nacionalnosti dosta smawio, pa ima dosta praznih podru~ja – ka`e Puhovski. – Najgore je pro{ao Knin, koji je nekada `iveo od Tvornice vijaka i `eleznice. Ni{ta od toga ne funkcioni{e. Knin je, bez obzira na to {to dr`ava svake godine tamo odlazi da slavi, ruina u odnosu na ono {to je bio u Jugoslaviji osamdesetih godina pro{log veka.

P. Klai}

SKUP[TINA VOJVODINE NA LETWOJ PAUZI

Prihodi poslanika od 400 do 1.900 evra u dinarima Kao i republi~ki parlamentarci, i poslanici Skup{tine Vojvodine su na letwoj pauzi do septembra. Iako su zbog te pauze, koja podse}a na italijansku feragostu ili kolektivni raspust radnog naroda, skup{tinske aktivnosti za-

mrznute, svih 120 pokrajinskih poslanika prima poslani~ki dodatak od 41.390 dinara.

Pomo}nik sekretara Skup{tine Vojvodine Du{an Pavlovi} ka`e da poslani~ki dodatak od 41.390 dinara dugo nije mewan. Po wegovim re~ima, redovno se ispla}uje po~etkom svakog meseca.

Od 120 poslanika, polovina je na stalnom radu, kako je to propisano Odlukom o pravima poslanika. To zna~i da je 60 poslanika zaposleno u Skup{tini Vojvodine i tu ostvaruje sva svoja radni~ka prava, pa tako i platu. Po skup-

{tinskom Informatoru, plata profesionalnog poslanika je 80.629 dinara, u neto iznosu. Iako je to podatak koji se odnosi na januar pro{le godine, u skup{tinskoj slu`bi ju~e je na{em listu re~eno da promena nije bilo.

Ko }e u Skup{tini biti zaposlen, dogovara se najpre u okviru poslani~kih grupa i vladaju}e koalicije, zatim svoju re~ ka`e Administrativni odbor i kona~no parlament. Propisano je da parlamentarne politi~ke partije delegiraju onoliko kandidata za zapo{qavawe srazmerno broju svojih poslanika u grupi.

– Sve poslani~ke grupe imaju svoje poslanike na stalnom radu – ka`e Pavlovi}, ukazuju}i time na to da me|u poslanicima s radnom kwi`icom ima i vladaju}ih i opozicionih.

Uz platu, poslanici na stalnom radu u Skup{tini primaju i poslani~ki dodatak, tzv. pau{al, pa se wihovi prihodi realno pove}avaju i iznose ukupno 122.019 dinara mese~no. U evropskoj valuti, to danas iznosi ne{to vi{e od 1.100 evra.

161.259 dinara. Predsednik Skup{tine, kao i svaki poslanik, ima pravo na poslani~ki dodatak, pa wegovi ukupni prihodi iznose ne{to vi{e od 202.000 dinara. Potpredsedni~ka plata je 145.133 dinara, dok je za predsednike skup{tinskih odbora rezervisano 100.786 dinara, podaci su iz Informatora. Radi realnije slike, i na te prihode vaqa dodati poslani~ki pau{al.

Dok poslani~ki prihodi klize po skali od 41.390 do 202.000 dinara, prose~na plata ispla}ena ovog juna u Vojvodini iznosi 33.354 dinara.

U razvijenijim delovima Pokrajine, kao {to je Ju`noba~ki okrug s centrom u Novom Sadu, prose~no se zara|ivalo ne{to vi{e – 37.661 dinar, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku. ^ak i u tom, najbogatijem delu Vojvodine, siroma{tvo je, sude}i po platama wegovih stanovnika, izrazito. Prose~na zarada u Ba~kom Petrovcu, Srbobranu i Titelu je tek 23.000 dinara. U Sremu je 28.700 dinara, a u ju`nom Banatu, uprkos tome {to slovi za nerazvijeniji deo pokrajine, 34.000 dinara. Takav relativno visok ju`nobanatski prosek statistika “vidi” zbog razvijenije privrede Vr{ca i Pan~eva. Privrednici u Vr{cu su

Dok poslani~ki prihodi klize po skali od 41.390 do 202.000 dinara, prose~na plata ispla}ena ovog juna u Vojvodini iznosi 33.354 dinara No, i me|u poslanicima na stalnom radu u Skup{tini ima razlike u pogledu prihoda koji na wihove ra~une sti`u iz pokrajinske kase. To zavisi od toga da li sem poslani~ke funkcije imaju i druge polo`aje u Skup{tini.

Tako prvi me|u wima, predsednik [andor Egere{i, ima platu

sa svojih 41.825 dinara junske plate uspeli da preteknu one poslanike Skup{tine Vojvodine koji primaju mese~ni pau{al od oko 400 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Daleko od toga su Plandi{te i Opovo, gde se prose~no zaradi ni celih 20.000 dinara.

S. Nikoli}

SNS tra`i [kundri}evu ostavku Srpska napredna stranka zatra`ila je ju~e od ministra rudarstva i energetike Srbije Petra [kundri}a da podnese ostavku zbog, kako je navedeno, lo{eg rada i problema u naftnom i energetskom sektoru. Funkcionerka SNS-a Zorana Mihajlovi}-Milanovi} je na konferenciji za novinare u Beogradu rekla da su pripreme za grejnu sezonu lo{e i da postoji opasnost da se naredne zime „pola Srbije smrzava“ kao {to je to bio slu~aj prethodne godine. Kao razloge za ostavku ministra, ona je navela gubitke Elektroprivrede Srbije i javnih preduze}a koja su pod

„patronatom“ tog ministarstva, poput preduze}a „Srbijagas“, koje je „pro{le godine imalo gubitak od 110 miliona evra“.

– Srbija }e za sedam do deset godina zavisiti od uvoza energije za preko 50 odsto – upozorila je Zorana Mihajlovi}-Milanovi}, i kritikovala [kundri}a zbog „energetskih ugovora“ s Italijom i Slova~kom, koji su, kako tvrdi, lo{i za Srbiju.

Funkcionerka SNS-a je zapitala i zbog ~ega gra|ani Srbije „iz svog xepa pla}aju modernizaciju Rafinerije nafte u Pan~evu“, kao i za{to se dozvoqava rukovodstvu

REKLI SU Ivanovi}: Stranci name}u podelu Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je FoNetu da temu podele Kosova „name}u stranci“, koje grize savest „zbog neprincipijelnog stava o kosovskoj nezavisnosti“. Za Ivanovi}a je „vi{e nego o~igledno da Zapad shvata da je po`urio s kosovskom nezavisno{}u i da to ne}e re{iti problem“. „Nema tu politi~ke stabilnosti, niti ima vladavine prava“, dodao je Ivanovi}, ukazuju}i na to da „Srbija ne}e da se slo`i s takvim re{ewem“. „Oni su, razgovaraju}i s nekima, pomislili da }e Srbija prihvatiti nezavisnost“, rekao je Ivanovi}, koji smatra da „ni trenutna ponuda da postane ~lanica Evropske unije ne bi naterala Srbiju da promeni stav“.

Ta~i: Istorijska pobeda nad Srbijom Predsednik Vlade Kosova Ha{im Ta~i izjavio je ju~e da je mi{qewe Me|unarodnog suda pravde da je deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu s me|unarodnim pravom „istorijska pobeda nad Srbijom“. „Bila je to istorijska pobeda kosovske diplomatije, institucija Kosova i me|unarodnih partnera“, rekao je Ta~i kosovskom dopisni{tvu Bi-Bi-Sija, i dodao da je mi{qewe Suda veoma jasno, potpuno u skladu s politi~kom voqom gra|ana Kosova i odlukom Kosova da proglasi nezavisnost. „Mislim da }e posle objavqivawa mi{qewa Suda uslediti nova priznavawa nezavisnosti Kosova. Srbija }e, naravno, nastaviti svoju destruktivnu ulogu, ali bez sposobnosti i bez uticaja na me|unarodnu javnost da zaustavi napredovawe Kosova“, dodao je Ta~i.

„Srbijagasa“ da preuzima preduze}a sa ~ijom delatno{}u nema nikakve veze, kao i da tro{i milione evra na wih.

– Energetskim sektorom se upravqa kao pre 2000. godine – rekla je Zorana Mihajlovi}-Milanovi} govore}i o radu ministra [kundri}a koji je funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije. Direktor Srbijagasa je Du{an Bajatovi} iz SPS-a. Funkcionerka SNS-a je kritikovala ministra [kundri}a i zbog, kako ka`e, gomilawa birokratije i odustva bilo kakve strategije i plana u energetskom sektoru Srbije.

Krkobabi} ~uva Vladu Skup{tinske klupe bi}e prazne do septembra, jer su poslanici na kolektivnom godi{wem odmoru. Bilo je u planu da u avgustu i predstavnici Vlade na odmor odu kolektivno, ali se od te ideje odustalo. I dok je ve}ina ministara na nekoj od atraktivnih turisti~kih destinacija u zemqi i inostranstvu, ima i onih koji ovog leta ne}e na odmor. Sa premijerom i trojicom potpredsednika Vlade koji su na odmoru, celokupna izvr{na vlast je na ple}ima ~etvrtog potpredsednika Jovana Krkobabi}a. Kako ka`e, skorije ne}e na odmor, a avgust provodi radno. U Gr~koj su premijer Mirko Cvetkovi} i potpredsednik Bo`idar \eli}, koji je nekoliko dana proveo i na Zlataru, u ciqu reklamirawa doma}eg turizma. I pored {trajkova i krize, Gr~ka je najpopularnija destinacija za na{e ministre pa je tamo i mini-

star Oliver Duli}, a ministar odbrane Dragan [utanovac se odatle upravo vratio.

Na odmoru su i ministri Mla|an Dinki}, Ivica Da~i}, Diana Dragutinovi}, Milan Markovi}, Sne`ana Samarxi}Markovi}, Verica Kalanovi}, Goran Bogdanovi}, Bogoqub [ijakovi}, Tomica Milosavqevi}, a na odmor se sprema i Svetozar ^ipli}. Gde su ta~no na letovawu, nisu `eleli da ka`u. Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin odlu~io je da ne ide na odmor, a avgust }e provesti na terenu u razgovoru sa i poqoprivrednicima.

(B92)

sreda4.avgust2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

INTERVJU VELIMIR ILI], LIDER NS-a

Ova zemqa je bankrotirala u svakom pogledu – Sem „belog {engena“, sve dugo vezano za evropske integracije Srbije je pri~a za malu decu. EU je ovu Vladu shvatila kao poslu{ni~ku, koja izvr{ava svako weno nare|ewe i koja radi za wu u interesu onoga {to je EU zacrtala, a protiv interesa srpskog naroda.

Izbori moraju biti {to pre jer ne o~ekujem da }e se i{ta pozitivno

dogoditi s ovom vladom, koja je skupa, glomazna, nehomogena, ucewiva~ka, u kojoj svaka jedinka vodi poseban marketing, li~nu kampawu – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ lider NS-a Velimir Ili}, isti~u}i da je svako ~ekawe i odugovla~ewe s izborima – dovo|ewe zemqe u jo{ te`u situaciju jer zemqu ni{ta pozitivno ne ~eka. z [ta o~ekujete od diplomatske akcije Srbije u UN, nakon podr{ke koju ste dali u Skup{tini?

– Ni{ta. UN ne mogu ni{ta doneti jer je wihov sud presudio i oni odluku MSP-a ne}e ru{iti, a ovo je samo zamajavawe, ~ist marketing da bi se dobilo na vremenu i pokazalo da se, tobo`e, ne{to radi. Istovremeno, ponavqa se jedna te ista pri~a „ne damo Kosovo po svaku cenu“, a svi smo svesni toga da je posle odluke MSP-a problem Kosova re{en nepovoqno po Srbiju. Sve je marketing i ova vlada nema snage da bilo {ta uradi, nema lobi grupe, pitawem MSP-u su isprovocirali da sud ka`e ono {to su Albanci hteli i ova vlada, zbog poraza koji }e do`iveti na sednici Generalne skup{tine UN treba da podnese ostavku i raspi{e izbore. z Kad o~ekujete te izbore koje, kao i ostale opozicione stranke, ve} dugo najavqujete i tra`ite?

– [to pre, jer ova Vlada nije u stawu da re{i nijedan problem, kako spoqnopoliti~ki, tako i unutra{wi, politi~ki ili ekonomski, ~ak ni najobi~nije probleme iz zdravstva. Postavqaju kamene-temeqce u marketin{ke svrhe, a nema nijedne ma{ine i ni{ta se ne de{eva, sem {to se, tobo`e, do~arava narodu da se ne{to gradi. Tu su, kao, i neki projekti, pa ima ih, ali nema para, kreditnih linija. Ne pla}a se

zapale u }orsokak? Va{ partner Tomislav Nikoli} je skoro bio u Briselu, da li vam je rekao {ta se de{ava?

– Ponavqam da je sve ovo s EU Bo`idar \eli} marketin{ki vodio. Bezvizni re`im su nakon petogodi{weg obe}awa Evropqani kona~no dali, ali ne zna~i da }emo „beli {engen“ zadr`ati i da nam ga ne}e oduzeti ako se ne budemo pona{ali kako oni misle da treba. Tu je i Sporazum s EU, koji je o~ekivan jer niko ne bi prihvatio jednostran sporazum. To je samo Srbija uradila i niko vi{e.

Sve ostalo je pri~a za malu decu. z Ne{to izme|u va{ih parnera SNS-a i DSS-a ne {tima u saradwi. O ~emu se radi, jeste li i daqe ostali s Vojislavom Ko{tunicom ili je samo Nikoli} va{ partner?

– Tu je sada neki wihov interni problem koji sam poku{avao da re{im i razre{im. Poku{avao sam i poku{avam da posredujem i vide}emo. Ako se posmatra realno, neke stvari se moraju prevazi-

Ne pije vodu – Prazna pri~a ove vlade vi{e ne pije vodu i kad nema rezultata, gra|ani moraju na birali{ta. Ova vlada je u tre}em gra|evinskom kvartalu i vi{e nema kredibilitet da pri~a o nekim velikim poslovima, zapo{qavawu i investicijama. Ode joj ova godina, ostala je samo naredna i onda se raspisuju redovni izbori, pa se zato vi{e ne mo`e ~ekati s wenom {upqom pri~om, koja nema nikakve veze s realno{}u – smatra Ili}. }i i jedino slo`no i kompaktno iza}i na izbore i pobediti. z Pregovarate li s jo{ nekim na politi~koj sceni, na primer, Jedinstvenom Srbijom?

– Ne, partneri NS-a su poznati. z Koji bi sada slogan mogao biti za izbore nakon onih „I Kosovo i EU“, „Kosovo pre svega“. [ta bi bila va{a osnovna poruka?

– Ekonomija pre svega. Ova vlada je izgubila sve bitke i zape~atila pri~u o Kosovu. Pravno se mo`e odugovla~iti, ali znamo da nema tu nekog posebnog re{ewa.

Narod interesuje pre`ivqavawe, nova radna mesta, strate{ki partneri, investicije...

Dinki} i {aka ~varaka – Narod }e u Srbiji imati alternative: postoje}u vlast i nas. Ne}e biti neke posebne nedoumice. Ovi koji su se pojavili u nekim sitnim grupacijama i iza{li tako na lokalne izbore }e nestati i ka tome se ide. Evo, sada je Mla|anu Dinki}u pri{ao taj neki „Gvozdeni puk“. [ta re}i, oni kupuju za {aku ~varaka, a u bedi i sirotiwi lako je kupiti! Oni nude, daju, pla}aju i zato ih pridobijaju, ali kada budu republi~ki izbori, to }e se znatno promeniti – ka`e Ili}. nikome ni{ta. Dr`ava je do`ivela op{ti bankrot i polako moramo tra`iti re{ewe i postaviti istovremeno zdrave temeqe jedne nove dr`ave, koja bi se formirala na realnim osnovama. Ne treba da `ivimo u velikim iluzijama, da gajimo velike nade, ve} treba da shvatimo neminovnu realnost. z A to je?

– Mora se po~eti iznova, s novim qudima.Srbija mora da promeni i stvori realnu spoqnu politiku, da na|e strate{ke partnere u mnogim poslovima, da se obra~una s kriminalom i korupcijom...

Sve ovo drugo je samo prodaja magle i gubqewe vremena. z Kako gledate na put Srbije ka EU i jesu li evrointegracije

z A EU? – Pa EU da, ali taj proces je usporen i svima je jasno da u skorije vreme Srbija ne}e u}i u Uniju i da je to samo na{a `eqa. Prva godina kad se ne{to mo`e o~ekivati je 2018, ponavqam: samo o~ekivati. z Recite da li biste bili specijalni izaslanik koji bi nosio pismo presdednika Borisa Tadi}a nekoj vladi da ne prizna Kosovo?

– Ja ne verujem u to. One vlade koje su odlu~ile da }e priznati Kosovo to }e i u~initi, i mislim da predsednik Republike svojom porukom ne}e tu ne{to bitno mo}i da u~ini.

Dragan Milivojevi}

4

EKONOMIJA

sreda4.avgust2010.

U SRBIJI BEZ POSLA 735.000 QUDI, [TO JE 20.000 MAWE NEGO LANE

Velika nezaposlenost smawena za malo U Srbiji je u julu, na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (NSZ), registrovano 737.048 nezaposlenih, {to je 1,3 odsto, odnosno 9.800 nezaposlenih mawe nego u junu, saop{tila je ju~e NSZ. Broj nezaposlenih na evidenciji NSZ-a je u julu bio 2,5 odsto (19.614 osoba) mawi nego u julu pro{le godine,

kada je bilo registrovano 756.662 onih koji tra`e posao, navodi se u saop{tewu.

Kako se podse}a, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, iz Ankete o radnoj snazi iz aprila 2010. godine, realna stopa nezaposlenosti stanovni{tva starijeg od 14 godina je bila 19,2 odsto, a broj nezaposlenih osoba je bio 573.000. Od ukupnog broja osoba na evidenciji NSZ-a, du`e

trajawu, imaju osobe koja na posao ~ekaju od jedne do dve godine – 19 odsto, zatim oni koji ~ekaju od tri do pet godina – 11,78 odsto, do tri meseca posao ~eka 11,71 odsto gra|ana, od pet do osam godina 10,71 odsto, od dve do tri godine 10,41 odsto, a od tri do {est meseci 9,64 procenata evidentiranih u NSZ-u. Najmawe nezaposlenih u gradovima na evidenciji u julu imali su Po`arevac, gde je posao tra`ilo 4.978 osoba, U`ice s 5.266, Sremska Mitrovica sa 6.390 i Zaje~ar sa 7.078 onih koji tra`e posao.

Iz NSZ navode da je najvi{a registrovana stopa nezaposlenosti u gradovima u julu bila u Novom Pazaru i iznosila je 51,3 odsto, u eskovcu je bila 41 odsto, Loznici 40,7 odsto, a slede Kragujevac s 34,6 odsto, Ni{ s 33,7 odsto, a gradovi s najni`om registrovanom stopom nezaposlenosti su bili Beograd s 13,6 procenata, Po`arevac s 16,6 odsto, Novi Sad sa 17 odsto. Op{tina u kojoj je zabele`ena najvi{a registrovana stopa nezaposlenosti bila je Lebane s 59,4 od-

Mladih najvi{e na spisku Najve}e u~e{}e u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano po godinama starosti, imaju osobe od 25 do 29 godina i oni ~ine 13,32 procenata onih koji ~ekaju bilo kakav posao. Na drugom mestu su lica od 30 do 34 godine (12,56 odsto), a oni od 45 do 49 godina koji ~ekaju posao ~ine 11,94 odsto evidentiranih. od godinu dana – {to se smatra dugotrajnom nezaposleno{}u – posao tra`i 65,23 odsto, ili 480.787 qudi, od ~ega 54,98 procenata ~ine `ene.

Najve}e u~e{}e u registrovanoj nezaposlenosti po wenom

sto, u Beloj Palanci stopa je iznosila 58,5 odsto, Bato~ini 54 odsto, dok je najmawa stopa nezaposlenosti zabele`ena u beogradskim op{tinama Savski venac (2,4 odsto), Stari grad (3,8 odsto) i Vra~ar (6,9 odsto).

MILUTIN MRKOWI] OBI[AO MOST KOD BE[KE

Do Horgo{a do kraja godine Do kraja godine, kako je ju~e rekao ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} Srbija }e imati autoput od mosta „Gazela“ u Beogradu do Horgo{a i Kelebije. Obilaze}i radove na severnom kraku Koridora 10 i mosta kod Be{ke, Mrkowi} je rekao da je mogu}e da }e rok biti probijen za mesec, dva, kod izgradwe novog mosta kod Be{ke.

Mrkowi} je istakao da se mawi tehni~ki problemi re{avaju u hodu i naglasio da radovi na izgradwi severnog kraka Koridora 10 i most kod Be{ke predstavqaju Do kraja godine trenutno najve}e gradili{te u Evropi.

Po re~ima direktora projekta izgradwe mosta Slobodana Mitrovi}a, iz austrijske „Alpine“, koja izvodi radove, most kod Be{ke izgra|en je oko 70 odsto i da su zavr{eni najte`i radovi.

D. Ml.

DNEVNIK

SLOBAN MILOSAVQEVI] TVRDI DA NEMA RAZLOGA ZA NOVE CENOVNIKE

Ministar u klin, pekari u poskupqewa Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} izjavio je da u narednom periodu nema mesta poskupqewu hleba, kao i da dr`ava ne}e dati saglasnost za pove}awe cena struje i gasa, sve dok su plate i penzije zamrznute.

dovno i kvalitetno snabdevawa hlebom po prihvatqivim cenama – upozorio je ministar Milosavqevi}. – Ukoliko do|e do neopravdanog i neprimerenog poskupqewa bra{na i hleba, reagova}e Direkcija za robne rezerve.

Ukoliko do|e do neopravdanog i neprimerenog poskupqewa bra{na i hleba, reagova}e Direkcija za robne rezerve Na zahtev pekara da zbog pove}awa cene bra{na poskupi hleb, Milosavqevi} je podsetio na to da se jo{ uvek koriste zalihe od pro{le godine i da nema opravdanih razloga za to.

– Objektivnih razloga u narednih mesec dana nema, zbog toga }e dr`ava iskoristiti sve mahanizme da interveni{e i obezbedi re-

Ipak, on je izrazio nadu da do toga ne}e do}i, i dodao da veruje da }e se do kraja godine odr`ati cenovna stabilnost.

Kada je re~ o pove}awu cena struje i gasa, Milosavqevi} je istakao da su ona neprihvatqiva dok plate, penzije i ostala davawa iz buxeta ostanu nepromewena.

Gotovo je izvesno da }e cena hleba u Srbiji u narednom periodu biti pove}ana, ali za sada se ne mo`e s precizno{}u re}i koliko i kada, jer se svi pekari jo{ nisu „prera~unali“, ponovili su ju~e „Dnevniku“ predstavnici mlinarske i pekarske industrije.

Kako je ranije najavqeno, vojvo|anski pekari }e cenu vekne od 500 grama poskupeti najverovatni-

je po~etkom narednog meseca, i to deset do 15 dinara.

Ina~e, mleko i mle~ni proizvodi ve} od od ju~e se prodaju po ceni ve}oj u proseku oko pet posto, a kako je jo{ ranije najavqeno, vi{e cene treba da dobije i uqe, sokovi i alkoholna pi}a, dok se krajem meseca o~ekuju poskupqewa testenina, slatki{a i sve`eg sviwskog i june}eg mesa.

S. G.

TE[KO]E S KURSOM DOMA]E VALUTE SE NASTAVQAJU

Slab dinar sad pravi op{tu {tetu Dok su ranije na slab dinara kukali uvozno zavisni deo privrede i gra|ani kojima je rapidno padao standard, sada klizawe doma}e valute {tetu pravi svima, pa i izvoznicima.

Po~etkom ove sedmice Narodna banka Srbije intervenisala je na me|ubankarskom tr`i{tu s 40 miliona evra da bi spre~ila prekomerni pad doma}e valute. Ipak, dinar je po sredwem kursu NBS-a sve bli`i vrednosti od 107 za evro. Statisti~ari su ve} izra~unali da je od po~etka godine na{a valuta oslabila prema evru 11 odsto, u odnosu na {vajcarski franak 20 i ameri~ki dolar 22 odsto.

U na{oj centralnoj monetarnoj instituciji nisu mnogo zabrinuti, a viceguverner Bojan Markovi} ocenio je da kurs dinara na sada{wem nivou obezbe|uje jak podsticaj za rast izvoza, a to }e doprineti platnobilansnom uskla|ivawu zemqe. On je naglasio da su rezultati ovog podsticaja ve} vidqivi, a puni efekti }e se ostvariti do kraja godine.

Koliko slabqewe doma}e valute odgovara izvoznicima a kvari posao uvoznicima? Kako smo mogli ~uti, privrednici nisu odu{evqeni.

– Godinu smo po~eli ve}om ponudom, prozvodwom i izvozom. Jak evro je dobar za izvoz, ali tek na kraju proizvodnog i prodajnog lanca, kada mi, kao izvoznici, naplatimo robu. Ali proizvodwa nam je u Srbiji i na

Statisti~ari su ve} izra~unali da je od po~etka godine na{a valuta oslabila prema evru za 11 odsto, u odnosu na {vajcarski franak 20 i ameri~ki dolar 22 odsto wu uti~u tro{kovi vezani za sirovine, energiju a oni rastu – ka`e direktor koncerna „Bambi–Banat“ Miroslav Mileti}.

– Osim izvoza, robu plasiramo i na doma}em tr`i{tu, ali tu zbog mawe kupovne mo}i bele`imo pad.

Isti problem mu~i i drugog jakog izvoznika, „Metalac“ iz Gorweg Milanovca: – Problem je plasman na srpskom tr`i{tu – ka`e direktor Petra{in Jakovqevi}. – Cena robe koju ovde prodajemo bazirana je evru od sto dinara, a trenutno imamo nenapla}ena

dinarska potra`ivawa ve}a od milijardu dinara. Istovremeno, sve ulazne sirovine i drugi inputi, poput enregije, repromaterijala, vezani su za evro. U krajwem skoru, ne znam kako }emo zavr{iti ovu poslovnu godinu.

Tek uvoznicima ovo ne odgovara, a koliko – vlasnik preduze}a „Lekson“ iz Novog Sada, koje se bavi prodajom tehni~ke robe Zoran Petrovski ka`e: – Poskupela je sva roba u nabavci. Proizvodi koji se uvoze iz EU rastu prema evru, a oni iz Kine i Rusije poskupquju prema

rastu dolara – obja{wava na{ sagovornik. – Ako na sve to dodamo ekolo{ku taksu, dobijemo cene kojima se na po~etku godine nikako nismo nadali. Recimo, proletos je prose~an klimaure|aj ko{tao 18.000-19.000 dinara, a sada je 22.000-25.000. Roba se mawe kupuje jer kupci izbegavaju kredite. Malo je tokom fudbalskog prventsva u Ju`noj Africi porasla tra`wa za TVprijemnicima, ali ni blizu kako smo o~ekivali. Kupuje sa samo kada se mora, odnosno kada se stari ure|aj toliko pokvari da se ne isplati popravqati ga.

Kako da sve ra~unaju uvoznici, kako izvoznici?

– Razumem da je i jednoj i drugoj kategoriji te{ko – ka`e Bojan Vra~evi}, u Erste banci zadu`en za privredu. – Ono {to najvi{e smeta je neizvesnost.

Privrednici bi morali da znaju kako }e se kretati vrednost doma}e valute, bilo da pada ili raste. U razvijenim zemqama tr`i{ne privrede, i u Evropi i van we, kretawe kursa se mo`e predvideti s velikom izvesno{}u. Kod nas nije tako, a tek kada kretawe dinara bude izvesno na godi{wem nivou, uvoznici i izvoznici }e znati u kojim granicama da se kre}u i razvijaju konkurenciju. [to se ti~e privrede i serivisawa kreditnih obaveza, zbog rasta kursa tu nema velikih te{ko}a, ali ako se klizawe nastavi ovim tempom, to bi moglo postati veliki problem.

D. Vujo{evi}

MINISTARKA VERICA KALANOVI]

Koridor 11 grade Turci – Nakon {to je Srbija pokrenula prvo gradili{te na Koridoru 11 i doma}i konzorcijum po~eo radove na deonici od Uba do Lajkovca, glavni izvo|a~ na preostalih 65 kilometara prvog sektora autoputa Beograd – ju`ni Jadran, od glavnog grada do Qiga, bi}e, gotovo je izvesno, turska kompanija „Kolin“ – izjavila je ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovi}.

Ona je rekla da }e do 15. avgusta biti zavr{eni glavni projekti ove saobra}ajnice, {to }e

02. 8. 2010.

1.276,80604

biti osnov za utvr|ivawe precizne vrednosti projekta. Na osnovu toga, srpska strana definisa}e s turskom kompanijom ugovor o izgradwi autoputa. Memorandumom o razumevawu, koji je nedavno potpisan u Beogradu, odre|eni su okviri – u~e{}e doma}e operative i materijala, i to najmawe 45 odsto. Tako|e, 85 odsto radova finansira}e se iz zajma koji }e obezbediti „Kolin“, a 15 odsto iz NIP-a. Kamata je tri posto, period otplate kredita minimum 12 godina, a turska kompanija je ve} zapo~ela pregovore s bankama da bi obezbedila finansirawe projekta.

Osim s „Kolinom“, memorandum je potpisan i s turskim kompanijama „Makiol“ i „Juksel“ i te firme su, po re~ima Verice Kalanovi}, zainteresovane za sektor B autoputa Beograd – ju`ni Jadran, odnosno za deonice Qig–Preqina i Preqina–Po`ega.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (629,78 -0,19)

Promet

Impol Seval, Sevojno

6,27

797

39.850

Vino `upa, Aleksandrovac

5,04

8.400

42.000

AIK banka, Ni{

-1,30

2.882

Meser Tehnogas, Beograd

2,63

5.500

27.500

Komercijalna banka, Beograd

0,00

27.999

0,00

Prerada drveta, Ada

1,35

450

382.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,44

903

6.614.484

1,31 Promena %

8.142 Cena

455.940 Promet

Agrobanka, Beograd

0,21

7.488

2.553.261

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.800

0,00

Imlek, Beograd

-2,14

1.461

534.880

Soja protein, Be~ej

0,54

743

1.036.774

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.067

0,00

Privredna banka, Beograd

-0,33

598

237.945

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

4.152

0,00

Tigar, Pirot

0,95

636

113.070

Meser Tehnogas, Beograd

2,63

5.500

27.500

Alfa plam, Vrawe

1,31

8.142

455.940

Telefonija, Beograd

0,21

1.443

2.866.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

531

0,00

Alfa plam, Vrawe Pet akcija s najve}im padom Svrqig, Svrqig

-18,59

600

60.000

Kompanija Fidelinka, Subotica

-12,06

124

4.340

Mladost - Rad, Vlasotince

-12,05

511

7.665

^oka duvanska industrija, ^oka Velefarm, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

-10,00 -5,96 Promena % 0,54

1.350 1.310 Cena 743

1.350 10.480 Promet

Naziv kompanije

1.036.774

Prerada drveta, Ada

1,35

450

382.500

BB Minakva, Novi Sad

-2,40

6.100

134.200

Centropromet, [id

0,00

115

44.390

Mlekara, Subotica

0,00

1.410

42.300

Promena %

Cena

Promet 40.373.160

Svi iznosi su dati u dinarima

ISPLA]UJE SE STARA DEVIZNA [TEDWA

Nema para ni za ovu bedu od penzija?

Vlasnicima stare devizne {tedwe u Srbiji ove godine je ispla}eno 200 miliona evra, saop{tila je ju~e Narodna banka Srbije.

Kako se precizira u saop{tewu, novcem iz buxeta Srbije za dospele dr`avne obveznice, emitovane po osnovu stare devizne {tedwe i deviznih depozita kod Dafiment i Jugoskandik banke, u maju je ispla}eno 112,5 miliona evra, u junu 61 milion i julu 20,9 miliona evra.

Navodi se i da je od januara do jula 2010. za pla}awe specifi~nih tro{kova, kao {to su kupovina lekova i pomagala, le~ewe i tro{kovi sahrane, ispla}eno obveznica pre roka dospe}a u iznosu od 200.000 evra.

Za staru deviznu {tedwu do sada su ukupno ispla}ene dve milijarde i 43 miliona evra, naveo je NBS. Od toga su, na ime dospelih obveznica stare devizne {tedwe, izmirene obaveze od 1,78 milijardu evra, a pre roka su ispla}ene obveznice vredne 44,7 miliona evra.

Narodna banka je navela i da su do sada za obveznice Republike Srbije emitovane po osnovu Zajma za privredni razvoj u ukupnom iznosu od 47,7 miliona evra, od ~ega je u prvih sedam meseci ove godine ispla}eno 100.000 evra.

Da su penzije u Srbiji male to niko ne mo`e osporiti. @iveti danas i s prose~nom penzijom od 21.700 dinara, mada gotovo polovina od 1,6 milion penzionera ima i mawe od proseka, je te{ko i toga moraju biti svesni svi. I oni koji vode ovu dr`avu i penzioneri, ali i sindikati koje je najavqena penziona reforma – koja je, uzred budi re~eno, morala biti sprovedena jo{ pre nekoliko godina – ujedinila i koji ovih dana poru~uju da }e organizovati proteste ukoliko se usvoji predlog zakona o PIO koji }e se ve} narednog meseca na}i pred poslanicima Skup{tine Srbije. No, ni oni koji predla`u penzione reforme a ni oni koji su protiv wih danas nemaju odgovor na pitawe, niti mogu garantovati, {ta }e s penzijama biti za godinu-dve, odnosno da li }e zaista rasti u skladu s rastom plata u javnom sektoru ili }e pasti na ispod polovine prose~ne zarade ili ih, pak, uop{te ne}e biti. Jer da bi se bilo {ta moglo garantovati, mora postojati realna mogu}nost da broj onih koji rade bude barem tri puta ve}i od broja penzionera, a to niko ne da ne mo`e tvrditi sada ve} ni za nekoliko godina.

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} ovih dana poru~uje da "peglawe" postoje}eg penzionog sistema – jer predlo`ene izmene i dopuna Zakona o PIO to zaista jesu – predstavqa najvi{e {to se u ovom trenutku moglo u~initi, kao i da je neuporedivo povoqnije od svih re{ewa koja trenutno u ovoj oblasti imaju ili preduzimaju druge zemqe Evrope koje pove}avaju granicu za odlazak u penziju, ali i znatno umawuju penzije. U Srbiji smawewa penzija ne}e biti, ali }e zato onima koji sada rade ona biti sve daqa i sve mawa. To smeta sindikatima, {to je sasvim logi~no, jer wihova

Amandmanom „doteruju” zakon Sindikati prve proteste najavquju za po~etak septembra, a polovinom ovog meseca dostavi}e poslani~kim grupama amandmane na predlog zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu koji je Vlada Srbije uputila Skup{tini Srbije. Amandmani su ve} spremni i svaki od wih zahteva ili da se u prava penzionera ne dira ili da se pove}a procenat ispod kojeg penzija ne sme pasti. obaveza i jeste da {tite prava zaposlenih, kako dok rade, tako i kada odlaze u penziju. Sindikalna ra~unaca, koju je ovih dana izneo lider samostalaca Qubisav Orbovi}, ka`e da }e novi zakon, kako je predlo`en, zna~iti da iznos na penzionerskom ~eku do 2015. godine sa sada{wih 67 odsto u~e{}a u prose~noj zaradi padne na 40 procenata. Otuda se i name}e logi~no pitawe kako }e penzioneri koji sada, kada im prose~na penzija iznosi blizu 70 odsto prose~ne plate, ne mogu da sastave kraj s krajem to ~initi s gotov upola mawe novca. To je dovoqan razloga – mada ima i drugih primedaba na predlo`en zakon – da sindikati zaprete vlasti da }e pre skup{tinske procedure na ulice Srbije izvesti i penzionere i zaposlene i zapo~eti {trajk. [trajk zbog penzionih reformi ne bi trebalo da bude ni izne-

na|ewe, niti bi predstavqao na{u "eksluzivu" jer su kroz to pro{le gotovo sve dr`ave u okru`ewu, pa i mnoge evropske, koje su prethodnih godina, a pogotovo otkako je ekonomska kriza stegla, bile prinu|ene na to da kre{u penzije ili ograni~avaju wihov rast. Dakle, ako sindikati zaista zajedni~kim snagama najzad uspeju da na ulice Srbije izvedu nekoliko stotina hiqada qudi, zna~i}e to smo najzad "udareni" tamo gde najvi{e boli, a to je ne samo sada{wost postoje}ih penzionera ve} i budu}nost dana{wih radnika.

Me|utim, protestovati i naterati ovu vlast da sve ostavi po starom, odnosno da se u penzionoj reformi ni{ta ne mewa, sasvim sigurno ne}e re{iti problem koji postoji ve} deceniju-dve, niti ima garanta da ve} sutra ne}emo do}i u situaciju da se penzije ne ispla}uju, ili da na ~eku bude upo-

DOGOVOR U „DNEVNIK HOLDINGU”?

Blizu kraj {trajka Rukovodstvo i radnici novosadskog preduze}a „Dnevnik holding“ su na pragu dogovora o prestanku {trajka. Dve strane bi danas trebalo da potpi{u dogovor o prekidu obustave rada i isplati dugovawa radnicima, ali jo{ uvek nije izvesno da

Vasin o~ekuje kraj {trajka

Pet radnika „Dnevnik holdinga” nastavqa {trajk gla|u

li }e se to i desiti. Radnici „Dnevnik holdinga“ {trajkuju zbog neispla}enih zarada i neupla}enih doprinosa ve} ~etvrtu nedequ, a u me|uvremenu je petoro radnika u{lo i u {trajk gla|u.

Kako je ju~e izjavio predsednik Upravnog odbora „Dnevnik holdinga“ Zlatomir Momirov, radnicima je ju~e predlo`en „protokol“ o prekidu {trajka. S druge strane, radnici, obja{wava predsednik {trajka~kog odbora Steva

Tomin, ne `ele da potpi{u protokol ve} sporazum, jer je to pravno obavezuju}a forma. Ukoliko ova i jo{ neke razlike budu premo{}ene, danas bi u Vladi Vojvodine trebalo da bude postignut dogovor kojim bi radnicima istog dana bila ispla}ena jedna zaostala zarada.

Drugu platu bi trebalo da dobiju kada bude potpisan predugovor o prodaji objekta u vlasni{tu „Dnevnik holdinga“ u Novom Sadu, a kada objekat bude prodat, radnici bi dobili i tre}u platu i nastavili bi se pregovori o isplati ostalih zaostalih zarada. Plan predvi|a i da se od prodaje objekta u vlasni{tvu preduze}a kupi nova {tamparska ma{ina i obezbedi repromaterijal da bi firma po~ela da posluje normalno.

S druge strane, radnici bi, po dogovoru, imali obavezu da prekinu {trajk. Momirov je ju~e od radnika zatra`io i da odmah prekinu {trajk gla|u, ali su Tomin i drugi radnici to odbili, navode}i da }e {trajk biti prekinut tek kada dogovor bude postignut.

V. ^v.

Revizija besmislena u malim firmama KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

5

DA LI SINDIKATI PUCAJU ]ORCIMA NAJAVQUJU]I VRU]U JESEN ZBOG PENZIONIH ZAKONA

Vra}ene 2,4 milijarde evra

Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin najavio je ju~e da bi uslovi za okon~awe {trajka zaposlenih u "Dnevik holdingu" mogli da se steknu ve} ove nedeqe.

– Zaposlenima }e biti ispla}ena jedna zaostala plata, za petnaest dana }e dobiti jo{ jednu, a zatim }e biti kupqena oprema koja }e omogu}iti radnicima da slede}u platu zarade sami – istakao je Vasin.

sreda4.avgust2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Kupovni za Va`i za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,504

106,637

109,089

104,184

Australija

dolar

1

72,3111

73,1426

75,4839

72,0897

Kanada

dolar

1

77,5597

79,1489

80,9629

77,3223

Danska

kruna

1

14,0259

14,3121

14,6413

13,9829

Norve{ka

kruna

1

13,2651

13,5358

13,8471

13,2245

[vedska

kruna

1

11,167

11,3949

11,657

11,1328

[vajcarska

franak

1

76,3974

77,9565

79,7495

76,1635

V. Britanija

funta

1

125,939

128,509

131,465

125,553

SAD

dolar

1

79,3139

80,9325

82,7939

79,0711

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 8. 2010. godine

– Sredwa preduze}a optere}ena su obavezama koje moraju da namire, a me|u tim nepotrebnim nametima je pla}awe naknade za reviziju finansijskih izve{taja – izjavio je generalni sekretar Saveza ra~unovo|a i revizora Srbije Pero [kobi}. – Za{to bi sredwa i mala preduze}a, koja se ne kotiraju na berzi, trebalo da imaju reviziju finansijskih izve{taja i da im se to name}e? Revizija je tr`i{na usluga. Ako je ona potrebna akcionarima i vlasnicima, oni bi trebalo da anga`uju reviziora i ta obaveza nije trebalo da se na-

me}e Zakonom o ra~unovodstvu i reviziji.

On je dodao da su preduze}a u Srbiji danas u veoma lo{em polo`aju jer su na granici likvidnosti, a veliki broj je pred ste~ajem ili likvidacijom zbog ote`anih uslova poslovawa.

– Imate, recimo, preduze}a koja se bave odr`avawem higijene ili obezbe|ivawem objekata. Zaposleni u tim firmama primaju platu 10.000 do 15.000 dinara i te firme treba da obave reviziju.

Kome je ta revizija potrebna? – upitao se [kobi}.

la mawe para nego sada. Naime, ekonomisti tvrde da bi bez dotacija iz buxeta, koje ve} sada iznose 40 odsto, penzioneri u Srbiji dobijali upola mawe penzije, tako da, i kada nam se ~ini da ne mo`e biti gore, ra~unice pokazuju da mo`e i da sada imamo vi{e nego {to smemo.

Ekonomisti, ali i me|unarodne finansijske organizacije, stalno upozoravaju na to da je penzioni sistem u Srbiji na ivici pucawa i da ukoliko se ne naprave ozbiqni rezovi, mo`e do}i do wegovog potpunog uru{avawa i sloma.

Ekonomski analiti~ar Mahmud Bu{atlija ocewuje da je na{penzioni sistem jako naru{en i da nije nemogu}e da se uru{i ukoliko se pod hitno ne popravi odnos zaposlenih i penzionera, dodaju}i da je za to ipak potrebno vreme a da se, dok ono te~e, penzije, kolike god da su, moraju ispla}ivati.

On obja{wava da se pre krize u razvijenim zemqama ra~unalo da je dovoqno imati oko 2,5 zaposlena na jednog penzionera pa da penzioni sistem bude odr`iv, ali da je kriza pokazala da i to nije dovoqno i da je sada potrebno imati vi{e od 3,5 zaposlenih na jednog penzionera da bi se sistem odr`ao na nivou penzija mawem od polovine prose~ne plate.

– S obzirom na to da mi imamo mawe od 1,5 zaposlenog na jednog penzionera, a ni svi zaposleni, odnosno wihovi poslodavci, ne pla}aju doprinose redovno ili to ne ~ine nikako, na{ penzioni sistem se zasniva na zahvatawu iz buxeta – rekao je Bu{atlija. – Dakle, nismo se primakli evropskim normama, a da bismo to u~inili, bilo bi potrebno otvoriti jo{ najmawe dva miliona radnih mesta koja bi kroz doprinose obezbe|ivala dovoqan priliv novca u Fond PIO. Q. Male{evi}

MMF U BEOGRADU 19. AVGUSTA

Na stolu plate i penzije Misija Me|unarodnog monetarnog fonda po~e}e 19. avgusta petu reviziju teku}eg kreditnog aran`mana sa Srbijom, vrednog oko tri milijarde evra, najavila je Kancelarija MMF-a u Beogradu.

Predvi|eno je da misija, u okviru razgovori o reviziji, boravi u Beogradu do 31. avgusta.

Stalni predstavnik misije Fonda u Beogradu Bogdan Lisovolik kazao je ranije medijima da }e glavna tema nove runde razgovora sa srpskim vlastima biti zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim bi Srbija trebalo da defini{e do kojeg nivoa se dr`ava mo`e zadu`ivati. Po ranijem dogovoru s MMF-om, Vlada Srbije usvojila je izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu i dostavila ga Skup{tini Srbije. Predvi|eno je da se pre usvajawa tih izmena poslanici izjasne o zakonu o fiskalnoj odgovornosti.

Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} najavio je da }e s MMF-om razgovarati i o pove}awu penzija i plata u javnom sektoru, koje su zamrznute krajem 2008. godine. Po sporazumu s MMF-om, plate i penzije bi trebalo da ostanu zamrznute do aprila 2011. godine, a tokom ~etvrte revizije je dogovorena dinamika pove}awa primawa dr`avnih slu`benika i penzionera u aprilu i oktobru 2011. i aprilu 2012. godine.

Me|unarodni monetarni fond je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aran`man od 2,6 milijarde evra specijalnih prava vu~ewa, {to je trenutno 3,14 milijarde.

NELIKVIDNOST NAJVE]I PROBLEM SRPSKE PRIVREDE

Kako pre`iveti ~etiri meseca bez para?

Unija poslodavaca Srbije utvrdila je da 58,11 odsto privrednih subjekata u Srbiji napla}uje svoja potra`ivawa u roku du`em od 120 dana, odnosno ~etiri meseca. Rezultati ankete koju je UPS sproveo pokazuju i da poslodavci nikada ne naplate sedam do deset odsto u ukupnoj masi potra`ivawa zato {to wihovi du`nici odu u ste~aj ili im daju nenaplative menice, a neki umesto novca nude isplatu u robi ili uslugama. Ukazuju na to da je ponuda da se potra`ivawa plate robom umesto novcem postajala sve ~e{}i slu~aj od kada se kriza potra`ivawa produbila.

Od ukupno 16.752 privrednih subjekata u Srbiji vi{e od {est meseci zaka{wewa u naplati

sno 60 dana, ali je takvih i najmawe. Tako trenutno samo 346 malih, 32 sredwa i ~etiri velika preduze}a uspevaju da u roku od 60 dana naplate svoja potra`ivawa.

Ina~e, mnoge zemqe u okru`ewu na{le su na~in da ograni~e rokove pla}awa i uvedu red u sistem potra`ivawa, bilo uvo|ewem konkretnih zakonskih propisa za regulisawe potra`ivawa, bilo efikasnijim radom dr`avnih institucija, a pogotovo trgovinskih sudova. Vlada Srbije i druge finansijske institucije sem uvo|ewa subvencionisanih kredita nisu sprovele nikakve druge mere da bi se najve}i du`nici naterali da pla}aju svoje dugove.

Analiti~ari tvrde da se ni{ta ne ~ini zbog toga {to je tre-

Rokovi naplate u evropskim dr`avama Zemqa potra`ivawa

Prose~an period naplate

Danska

17 dana

Nema~ka

18 dana

Francuska

24 dana

Italija

29 dana

Rumunija

30 dana

[panija

32 dana

Slova~ka

33 dana

^e{ka

37 dana

Bugarska

44 dana

ima 791 malih, 26 sredwih, 50 velikih i 1.207 preduzetnika. Do 150 dana zaka{wewa u naplati ima 3.084 malih, 198 sredwih, 17 velikih i 1.871 preduzetnika. Sa ~etiri meseca zaka{wewa svoje dugove napla}uje 2.990 malih, 200 sredwih, 16 velikih preduze}a i 2.850 preduzetnika. Do 90 dana zaka{wewa u naplati ima 1.356 malih, 101 sredwe i osam velikih preduze}a i 1.019 preduzetnika.

Trenutno najboqe u Srbiji prolaze oni koji svoje usluge ili robu naplate za dva meseca, odno-

nutno dr`ava najve}i du`nik pa bi preduzimawem bilo kakvih koraka morala prvo da kazni samu sebe pa tek onda druge. Podatak da vi{e od polovine privrede ima problema s nelikvidno{}u i da se na naplatu dugova ~eka du`e od 120 dana svrstao je Srbiju na posledwe mesto u regionu jer je rok naplate kra}i ~ak i u Albaniji, i to za jedan dan. U Hrvatskoj je rok naplate 34 dana, Sloveniji 39, Makedoniji 76 i Bosna i Hercegovina 104 dana.

Q. M.

6

POQOPRIVREDA

sreda4.avgust2010.

DNEVNIK

SU[A U RUSIJI GURA SVETSKE CENE

P{enica }e i}i preko 16 dinara

NEKIMA SE PRIVI\AJU TENKOVI NA WIVAMA

Gusenice jesu, ali za kombajne

Ka`u meteorolozi da je ju~e kva – objasnio je Milankov u izjabio najtopliji dan u godini. Nekovi za „Dnevnik“. me je Sunce sigurno udarilo u glaNa{ sagovornik poja{wava da vu pa mu se po~e{e privi|ati kompirina~ pliva u vodi i da je zato, bajni s tenkovskim gusenicama. Jeprilikom kombajnirawa ove radan dnevni list (pogre{no) je iztarske kulture, potrebno koristivestio javnost da su pojedini poti gusenice. S obzirom na to da je u qoprivrednici iz op{tine Nova op{tini Nova Crwa dosta oraniCrwa, umesto gumenih to~kova, na ca jo{ pod vodom, bilo je potrebno kombajne za `etvu instalirati gusep{enice montiranice ne bi li ovdaOp{tinska komisija {wi ratari skinuli tenkovske gusenice, kupqene na je pre nekoliko dana li letinu. otpadu, da bi mo– Ova godina je ustanovila da je i gli u}i u vodom natakva da `awemo daqe 3.000 hektara p{enicu kao da topqene wive. Da pod vodom i u blatu ubiremo pirina~. bismo proverili ovu vest, pozvali Situacija u wivasmo predsednika novocrwanske ma je jo{ lo{a. Op{tinska komiop{tine Peru Milankova, ina~e sija je pre nekoliko dana ustanovijednog od ve}ih poqoprivrednika la da je i daqe 3.000 hektara pod vou ovom sredwobanatskom mestu. dom i u blatu – isti~e Milankov.

Milankov je potvrdio da je upravo Po slu`benim podacima Odeon, na svoju mehanizaciju, instaliqewa za privredu Skup{tine oprao gusenice, ali ne tenkovske, {tine Nova Crwa, ina~e, od 4.950 ve} namenska, izra|ene upravo za hektara, koliko se procewuje da je kombajne. zasejano p{enicom, po~etkom – Prvo sam na jedan svoj kombajn pro{le nedeqe rod je skinut sa stavio duple to~kove. Onda sam 4.600. Prinos hlebnog zrna na paroti{ao u Makedoniju i tamo kucelama koje su na vreme po`wevepio „Zmajeve“ gusenice za komne tre}inu je mawi od vi{egodibajn, koje je ta firma proizvodila {weg proseka, a na onima u muqu – da bi se koristile u pirina~nim izli{no je i govoriti. Paori su poqima u blizini Kumanova. Ju~e ove godine s p{enicom na velikoj je jedan moj kombajn koristio guse{teti, tako da im ni najstimulanice. Koliko znam, u Srpskoj Crtivnija cena ne}e pomo}i. wi i Novoj Crwi rade po dva ta@. Balaban

Iz prodaje povu~ena tona sviwskog mesa Veterinarska inspekcija je prilikom vanredne kontrole 117 maloprodajnih objekata krajem jula iz prometa povukla 1.153 kilograma sviwskog mesa i proizvoda od tog mesa, saop{teno je ju~e iz Ministarstva poqoprivrede.

Vanredna kontrola skladi{tewa, rasecawa, obrade, uslova ~uvawa, rukovawa i prodaje sviwskog mesa obavqena je u 50 gradova i naseqenih mesta {irom Srbije. Analizirano je vi{e od 250 uzoraka i briseva, a doneto je i vi{e re{ewa o otklawawu nedostataka i sprovo|ewu korektivnih mera.

Veterinarska inspekcija }e, po dobijawu kona~nih rezultata analiza, podneti odgovaraju}e prijave i preduzeti ostale mere iz svoje nadle`nosti, imaju}i za ciq obezbe|ivawe zdravstveno bezbednog proizvoda u prometu, navodi se u saop{tewu.

Cena p{enice na svetskom tr`i{tu je, zbog velike su{e u Rusiji, jednom od najve}ih svetskih proizvo|a~a hlebnog `ita, zabele`ila najve}i mese~ni rast jo{ od 1973. godine, objavio je ju~e londonski "Fajnen{el tajms".

– Rusija }e imati mawi rod, ali ipak }e imati deset miliona tona p{enice vi{ka. Ipak, sve se to odra`ava na svetsko tr`i{te. Ina~e, ukupan rod u svetu je mawi i cena ide navi{e.

Na{e tr`i{te kasnije reaguje, ne prati trendove na svetskim tri`i{tima tim intezitetom, ali ne}e tako ostati. Za nedequ ili dve p{enica }e ko{tati preko 15 dinara, plus PDV, dakle, vi{e od 16 dinara, i tu se ne}e zaustaviti – ka`e za "Dnevnik" direktor "@ita Srbije" Vukosav Sakovi}, napomiwu}i da je trenutno kod nas p{enica najjeftinija u Evropi.

Toplotni talas i su{e, najve}i u posledwih vi{e od stotinu

godina, i daqe uni{tavaju `itarice u Rusiji, Ukrajini i Kazahstanu, zemqama koje spadaju me|u deset najve}ih svetskih izvoznika p{enice. Strahuje se da bi vlasti u te tri dr`ave mogle uvesti ograni~ewa na izvoz `itarica ili ga ~ak potpuno zabraniti da bi zadovoqile potrebe doma}eg tr`i{ta i odr`ale niske cene. Ruski ratari ve} sada ne prodaju p{enicu, o~ekuju}i daqi rast cene i ve}i profit.

S. G.

MLEKO POSKUPQUJE A I NEMA GA DOVOQNO

Mlekare muzu do posledwe farme Neke mlekare su ju~e podigle svoje cene, neke }e za koji dan, ali ceo mlekarski sektor, farmere i potro{a~e ~eka jo{ gori scenario jer mleka ne}e biti dovoqno i uskoro nas ~eka nesta{ica u radwama.

Mleka iz Suboti~ke mlekare ve} nedostaje, a farmeri ka`u da se problem ne}e brzo re{iti.

A da li }e se barem pomeriti s mrtve ta~ke – zna}e se vi{e nakon dana{weg sastanka Centralne asocijacije proizvo|a~a mleka Vojvodine s najve}im prera|iva~ima u zemqi. Kopqa }e se lomiti oko otkupne cene.

Asocijacija, naime, ne odustaje od zahteva da litar mleka u otkupu bude najmawe 35 dinara, a mlekarska industrija nudi najvi{e 28,5.

– Nikada nije bilo gore! U posledwih nekoliko godina u Srbiji je poklano 200.000 krava, mleka vi{e u dr`avi nema, izgubili smo poqoprivredne proizvo|a~e... Tek sada to vide i mlekare, ali je situacija je takva da se vi{e ne mo`e popraviti – ka`e za "Dnevnik" predsednik Asocijacije Dejan Trajkovi}. – O tome smo stalno govorili, upozoravali na opasnost, ali niko nije reagovao. Sada tra`imo da se ispuni samo minimum uslova da sto~arstvo ne bi bilo u potpunosti uni{teno, a ide ka tome.

Pre dve godine bila je posledwa korekcija otkupnih cena, podse}a na{ sagovornik. Od tada su one samo smawivane, a u proseku su oko 22 dinara. Najni`a cena koju farmeri dobiju za litar mleka je 16 dinara, a ono ekstraklase je oko 30 dinara. Za to vreme gotovo svi inputi u

„Imlek” opasno zakuvava – ^inimo sve da pomognemo sto~arima. Ministarstvo poqoprivrede je ove godine organizovalo pla}awe od 12.500 dinara po mle~nom grlu, a dajemo i 1,5 dinar premije po litru mleka.

Tako|e, ako uzimaju osnovno stado, od tri do pet krava im kupuje Ministarstvo, a dajemo i od 30 do 50 odsto novca za kupovinu opreme – kazao je za "Dnevnik" ministar poqoprivrede Sa{a Dragin.

U Ministarstvu, ina~e, ukazuju na to da se iz "Imleka" plasira pri~a o niskim subvencijama ba{ u vreme kada se, po nezvani~nim informacijama, kompanija prodaje.

"Pitawe je da li se ovaj pritisak na Ministarstvo vr{i radi uve}awa zarade u godi{wem bilansu kompanije da bi se uve}ala wena ukupna vrednost na tr`i{tu", navodi se u saop{tewu, i dodaje da "Imlek" u odnosu na ostale mlekare pla}a poqoprivrednicima u Srbiji mawe po litru otkupqenog mleka nego u zemqama u okru`ewu, gde pla}a dva do ~etiri evrocenta vi{e. farmerskoj proizvodwi su oti{li navi{e, neki i 100 posto.

Poskupela je sva hrana, energenti, "oti{ao" je evro...

– Mlekare su najavile pove}awe otkupnih cena od deset posto, ali to je malo, o~ekujemo barem 20 posto vi{e. Wihove namere nisu po{tene i to {to

obe}aju nikada zapravo ne bude tako – ka`e Trajkovi}, napomiwu}i da nesta{ica mleka zapravo traje ve} neko vreme, ali su kupovna mo} i potra`wa za ovim proizvodom pale pa se to nekako "peglalo". – Kada sada, leti, ve} fali mleka, kako }e biti u septembru?

Pomenimo, Suboti~ka mlekara ve} prima s farmi 15 odsto mawe mleka nego u istom periodu pro{le godine – negde oko 125.000 litara dnevno. Od farmera koji imaju potpisan ugovor s "Mlekarom Subotica" niko nije otkazao prodaju mleka, dok je broj farmi s jednim do dva grla, s kojima mlekara nema zakqu~ene ugovore, u odnosu na pro{lu godinu, mawi za nekoliko stotina.

Gra|ani od ju~e za proizvode ove mlekare izdvajaju u proseku pet posto vi{e novca nego do sada. Prvi ~ovek "Salforda" u Srbiji Slobodan Petrovi} obja{wava da su mlekare bile prinu|ene na ovaj potez jer je zbog lo{ih vremenskih prilika ulaz sirovine u mlekare pao oko 20 odsto, zbog ~ega na tr`i{tu mleka posledwih dana vladaju nesta{ice. "Salford", o~ito, nije spreman da ponudi farmerima vi{e od 28,5 dinara, a Petrovi} smatra da }e se time amortizovati gubici farmera zbog poskuqewa hraniva. Nesta{icu }e, kako ka`e, "ispeglati" tako {to }e veliki deo izvoza preusmeriti na doma}e tr`i{te, ali to ne}e biti dovoqno.

Srbija }e uvoziti mleko, davati deevize, a za sve je, smatra prvi ~ovek "Salforda" kriva dr`ava koja daje male i neredovne subvencije.

U radwama ne}e poskupeti samo mleko iz "Salforda" ("Mlekara Subotica", "Imlek"...) ve} i ono iz "Mlekare [abac", tri posto, "Mlekoprodukta" iz Zrewanina – dva do osam posto, i "Somboleda" – dva do 11 posto.

S. Glu{~evi}

SOMBORSKA „PANONKA” MEWA GAZDU I PROIZVODWU

Klanica }e hraniti povr}em Nakon {to je Republi~ka agencija za privatizaciju po~etkom jula potpisala kupoprodajni ugovor s kikindskim "Kin|a agrarom", ~lanicom "Lu~i} grupe", koja je za 200.000 evra kupila nekada{wi mesnoprera|iva~ki gigant, somborsku "Panonku", na redu su pregovori reprezentativnog sindikata "Nezavisnost" i novog vlasnika.

– Sindikat }e novom vlasniku predlo`iti potpisivawe socijalnog programa u kojem je regulisana wegova obaveza da po osnovu tehnolo{kih ili organizacionih promena slede}u godinu ne otpusti nijednog radnika – iznosi pregovara~ku platformu predsednik sindikata "Nezavisnost" u nekada{woj "Panonki" Vladimir Mi{kovi}. – Za radnike koji prihvate posao predlo`ili smo zagarantovanu minimalnu zaradu uve}anu deset posto na godi{wem nivou.

Po{to je najava da }e novi vlasnik u potpunosti promeniti delatnost, na{ predlog je i da radnici koji napuste firmu dobiju po 200 evra za godinu radnog sta`a provedenog u samoj "Panonki" ili wenim firmama-prethodnicama "Somesu"i "Hladwa~i", dok bi se radni sta` na{ih zaposlenih

Somborska „Panonka”

ostvaren u drugim preduze}ima vrednovao sa 100 evra po godini.

Kupoprodajnim ugovorom "Kin|a agrar" se obavezao i na to da }e

u roku od {est meseci od dana preuzimawa fabrike, koja je svojevremeno prera|ivala i po 180.000 tovqenih sviwa, omogu}iti kotira-

„Kin|a agrar” se obavezao na minumum "Kin|a agrar" se ugovorom obavezao na to da }e po{tovati zakonski minimum socijalnog programa. Kroz program podsticajnih mera dr`ave za otvarawe novih radnih mesta odobreno mu je 400.000 evra, pa bi se moglo re}i da je, ne ra~unaju}i obavezuju}a ulagawa u slede}e tri godine od 4,5 miliona dinara, dobio gigantske pogone "Panonke" i 33 hektara gra|evinskog zemqi{ta na kojima su, prakti~no besplatno.

we akcija na Berzi, {to je zna~ajno za biv{ih i sada{wih 289 radnika "Panonke" koji su, u postupku obnovqenom i zavr{enom pre dve nedeqe, upisali akcije nekada{we poqoprera|iva~ke uzdanice zapada Ba~ke. Pre ~etiri godine, prilikom prvog poku{aja aukcijske prodaje "Panonke", za akcije je bilo zainteresovano ~ak 1.065 radnika, od kojih je ve}ina odustala nakon neuspele prodaje, ali i poziva dr`ave da se prijave za tzv. Dinki}eve akcije.

– Svesni smo toga da je za novog vlasnika starosna i kvalifikaciona struktura trenutnih 118 radnika "Panonke" neodgovaraju}a. Osim {to nijedan radnik nema mawe od 50 godina, orijentacija "Kin|e agrara" je na preradu povr}a, pa bi radnici koji ostanu, ina~e osposobqeni za mesni program, morali da pre|u na fizi~ke poslove – ka`e Mi{kovi}, koji prenosi utisak sindikata da je dobro {to je uop{te prona|en kakav-takav kupac za "Panonku", ali i da budu}i vlasnik mora da ispo{tuje obaveze iz socijalnog programa jer je on sastavni deo kupoprodajnog ugovora zakqu~enog s Agencijom za privatizaciju 9. jula.

M. Miqenovi}

Repa dobro napreduje – [e}erna repa dobro napreduje i ukoliko do kraja vegetacije vremenski uslovi budu povoqni, a ratari primene odgovaraju}u agrotehniku, mo`emo o~ekivati za na{e prilike visok prose~ni prinos od oko 50 tona po hektaru – izjavio je Tanjugu upravnik Odeqewa za {e}ernu repu pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Milorad Raji}. – U Srbiji je ove godine, kao i prethodne, tom industrijskom kulturom zasejano oko 65.000 hektara oranica, tako da }e o~ekivani ukupni rod, ve}i od 3,2 miliona tona, omogu}iti proizvodwu dovoqnih koli~ina {e}era za doma}e potrebe, ali i

za ispuwewe izvozne kvote u Evropsku uniju od 180.000 tona.

Intenzivni rast podzemnih delova biqke traja}e do sredine avgusta, a potom sledi faza "nalivawa {e}era".

– U ovo vreme je najva`nije da se wive o~iste od korova, pa i mehani~kim putem ako je neophodno, da bi biqke zdravih listova do~ekale fazu sinteze {e}era – naglasio je Raji}.

O~ekuje se da }e ove jeseni "slatki koren" biti prera|en u sedam {e}erana, od kojih su ~etiri u vlasni{tvu kompanije "Sunoko", dve pripadaju gr~kim, a jedna italijanskim proizvo|a~ima {e}era.

ZBOR RADOVA NA VODOVODNOJ MRE@I

U CRKVI SNE@NE GOSPE NA TEKIJAMA

Dvodnevno liturgijsko praznovawe Praznik Sne`ene Gospe, kojoj je posve}ena crkva na Tekijama, bi}e na tradicionalan na~in i ove godine proslavqen, saop{tavaju iz Uprave Biskupijskog svetili{ta Marije Sne`ne u Petrovaradinu. Obele`avawe praznika po~iwe danas bogoslu`ewima u hramu, a centralna liturgijska sve~anost je sutra u 11 sati. Danas u 15 sati je ispovest, u 16 misa na staroslovenskom, a u 17.30 misa na ma-

|arskom jeziku. Pontifikalna misa na hrvatskom jeziku sa procesijom po~iwe u 19 ~asova, a prigodan program od 20.30 sati.

Sutra, na praznik Sne`ene Gospe, u 6.30 sati je Pobo`nost kri`nog puta.

Sat kasnije je misa na staroslovenskom, u 8.15 misa na nama~kom, a pontifikalna misa na ma|arskom je u 9 sati.

U 11 sati je pontifikalna misa na hrvatskom jeziku.

Z. Ml.

Gradski autobusi izmewenom trasom Autobusi gradskog prevoznika na gradskim linijama 1, 4, 8 i 11b od ju~e idu drugim putem zbog radova na vodovodnoj mre`i na raskrsnici Bulevara c. Lazara i Fru{kogorske ulice. Drugim putem od ju~e voze i „dvojka“ i autobus na liniji 9 za Petrovaradin. „Jedinica“ i „osmica“ idu redovnio do Bulevara c. Lazara, zatim voze pravo na Bul. oslobo|ewa, gde skre}u levo i ne koriste stajali{te kod „Merkatora“, pa voze opet le-

Novosadska sreda4.avgust2010.

vo u Ulicu n. fronta pa desno u Fru{kogorsku ul. i nastavqaju redovnim putem. Autobusi na liniji 4 i 11b sa redovne trase kod Bulevara c. Lazara idu pravo do Bul. oslobo|ewa, odakle skre}u levo, pa desno u Ulicu n. fronta i onda idu redovnim putem.

Na liniji „2“ autobus sa Futo{kog puta }e skrenuti desno na Bul. Evrope, zatim }e i}i Ulicom R. Radujkova pravo do Bulevara J. Du~i}a i onda nastaviti redovnom trasom.

Autobus na linija 9 N. naseqe - Petrovaradin, s Bulevara S. Jovanovi}a skrenu}e desno u Ul. partizanskih baza, zatim voziti levo u Lo`ioni~ku nakon ~ega se vra}a na redovnu trasu na Bulevar S. Jovanovi}a. U suprotnom smeru „devetka“ }e sa Bulevara S. Jovanovi}a voziti desno u Ulicu B. Borote, pa i}i levo u Ul. vladike ]iri}a, posle }e se autobus vratiti na uobi~ajenu putawu, na Bulevar Slobodana Jovanovi}a.

Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Zidawe „Arene” kraj Dunava

M

awe od godinu dana nakon prve filmske predstave na svetu, koju su odr`ali 28. decembra 1895. godine bra}a Luj i Ogist Limijer u Parizu, ~udo “pokretnih slika” prezentovano je i Novosa|anima, u pozori{tu Dun|erskog.

Prema podacima Enciklopedije Novog Sada, prvi bioskop u Novom Sadu napravqen je oko 1908. godine, na prostoru gde se danas nalazi Muzej Vojvodine. Nosio je anti~ko ime “Tivoli” i mogao je da primi 200 ili 300 gledalaca.

Ovaj istorijski osvrt treba da poka`e da je Novi Sad po~etkom pro{log veka itekako dr`ao korak s vremenom, a danas 4. avgusta 2010. godine ima skromne dve bioskopske sale, koje za sada namiruju potrebe filmofila dok ne do|e dan kada }e jedan od najve}ih gradova Srbije napokon dobiti multipleks bioskop. Rekonstrukcija

“Arene” po~ela je pro{le godine, a wen zavr{etak prvobitno je bio najavqen za prole}e, da bi potom iz objektivnih razloga bio odgo|en za jesen teku}e godine. Investitor nije ni sawao da }e se u temeqima na}i ostaci qudskih kostura. Tako|e, nije se znalo da projektna dokumentacija bioskopa nije “apdejtovana” skoro od izgradwe... [ta trenutno propu{tamo? [to se ti~e filmova, to je stvar ukusa, ali tehnolo{ki sve ono {to nude moderne i reformisane bioskopske mre`e - savremeni digitalni zvuk, razna trodimenzionalna i ostala ~uda. Dotle prodaja di-vidi plejera raste, a prodavci piratskih diskova trqaju ruke.

Dodu{e, nismo jedini u Srbiji, ima jo{ gradova sa istom pri~om. Ali mo`da ove godine, ako smo bili dovoqno dobri, dobijemo ranije poklon od Deda Mraza...

N. Vukovi}

Upoznajte mornare Vojske Srbije Re~na flotila Vojske Srbije organizuje sutra akciju “Otvoreni dan” u kasarni “Aleksandar Beri}” kod Ribarskog ostrva. Posetioci }e u prepodnevnim ~asovima mo}i da se upoznaiju s brodovima, naoru`awem, opremom, a bi}e prikazana obu~enost mornara i ronioca. Stariji posetioci mo}i }e da izmere krvni pritisak kod brodskog lekara, a za najmla|e }e biti organizovana vo`wa ~amcima.

Povodom ove akcije na Beogradskom keju u 18 ~asova bi}e organizovana regata ~amaca na vesla.

N. V.

Deo Kara|or|eve bez vode Zbog radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e danas od 10 do 12 sati biti deo Kara|or|eve ulice, od Ulice Koste [okice do Branka Radi~evi}a. Vode ne}e biti ni u okolnim ulicama.

Z. Ml.

STOTINE U^ESNIKA PROTESTNE [ETWE „NISI SAM NA ULICI” OD POLICIJE ZATRA@ILO ZA[TITU U SAOBRA]AJU

Mar{ opomene bahatim voza~ima Vi{e stotina Novosa|ana u~estvovalo je ju~e popodne u protestnoj {etwi s porukom “Nisi sam na ulici”, namewenoj neodgovornim voza~ima, a predstavnicima novosadske policije predata je peticija s potpisima oko hiqadu qudi i simboli~nim apelom da ~uva bezbednost svih u~esnika u saobra}aju.

Protest je organizovan ta~no dve nedeqe nakon {to je u te{koj saobra}ajnoj nesre}i na Bulevaru oslobo|ewa kod stadiona “Kara|or|e” poginuo dvana-

oslobo|ewa do sedi{ta Policijske uprave Novi Sad, bili su pored gra|ana, predstavnika nevladinih organizacija i udru`ewa koja su podr`ali akciju, i ~lanovi porodice poginulog de~aka, koji su na mestu nesre}e polo`ili cve}e i upalili sve}e. Wihov primer sledili su i brojni gra|ani, koji su se koloni prikqu~ivali du` Bulevara.

Da protest nije bio usmeren protiv svih motociklista ve} samo protiv onih koji svojom nasilni~kom vo`wom ugro`a-

Uru~ivawe peticije ~elnicima policije

V REMEPLOV

Priredba za ratne siro~i}e Mesno sindikalno ve}e priredilo je 4. avgusta 1945. godine priredbu u korist ratne siro~a-

di, a ra~unalo se da ih je tog trenutka samo u Vojvodini bilo najmawe 15 hiqada. Pred prepunom salom Radni~kog doma program su izveli Duva~ki orkestar `eqezni~ara, hor i “diletantska”, tojest pozori{na grupa Vojvo|anskog pozori{ta, Milan Ajvaz i Velibor Star~i} (koji se kasnije nazvao Viktor). Ina~e, konferansje na priredbi je istakao da su u skupqawu pomo}i za ratnu siro~ad najvrednije bile sindikalne podru`nice, “Gradili{te mosta”, Direkcija po{ta, Direkcija `eqeznica i podru`nice ~inovnika Srpske trgova~ke banke.

N. C.

Cve}e za malog Davida

estogodi{wi David Dobrijevi}. Nesretnog de~aka na pe{a~kom prelazu je pregazio motociklista koji je motor vozio na zadwem to~ku. Dvadesetosmogodi{wi voza~ motocikla“suzuki“ Goran V. u nesre}i je tako|e zadobio te{ke telesne povrede opasne po `ivot.

U povorci koja se iz Limanskog parka kretala Bulevarom

vaju sebe i druge, pokazali su bajkeri iz nekoliko motora{kih klubova. Pred start {etwe u Limanskom parku okupili su se ~lanovi “Klasik vilsa”, “NS Rajdersa”, “Horde”, “Bradersa”...

- Mi smo voza~i ali zajedno sa ostalim razumnim qudima protestujemo protiv bahatih koji vo`wom ugro`avaju svoje i

tu|e `ivote. Nismo svi isti i ne `elimo ih me|u sobom. Kaciga na glavi je bitna, ali je va`nija pamet u woj – poru~io je Nele iz futo{kog moto kluba “Klasik vils”.

Iako je bilo predvi|eno da bajkeri na motorima tako|e u~estvuju u protestnoj {etwi, iz proceduralnih razloga to im nije dozvoqeno. Nakon toga, neki od wih koloni su se pridru`ili pe{ke. Povorku su ispred sedi{ta PU Novi Sad do~ekali ~lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi}, zamenik na~elnika PU Stevan Krsti} i na~elnik Odeqewa saobra}ajne policije Milovan Glo|ovi}, dok je ~lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi} u protestnoj {etwi u~estvovao u ime gradona~elnika Igora Pavli~i}a. Predstavnici policije i gradskih vlasti iz-

javili su sau~e{}e porodici Dobrijevi} i kazali kako, iako je policija od po~etka godine poja~ala kontrole u~esnika u saobra}aju, pri~a o statistikama gubi na zna~aju pred ovakvom tragedijom.

Gra|ane je zanimalo {ta policija mo`e jo{ da uradi da se bahati voza~i sklone s ulica i da se ovakve nesre}e vi{e ne doga|aju. Kako je objasnio Milovan Glo|ovi}, problem je {to prekr{ilac saobra}ajnih propisa mora biti identifikovan i uhva}en na delu kako bi bila podneta prijava. Zato }e u narednom periodu na najprometnijim gradskim saobra}ajnicama biti postavqene dodatne kamere za video nadzor, kako izaziva~i saobra}ajnih nesre}a ubudu}e vi{e ne bi mogli da pobegnu u anonimnost.

I. Sabado{ Foto: R. Hayi}

Iskqu~ewa struje Bano{tor: od 8.30 do 13 sati vikend naseqe Kru{evqe. ^ortanovci: od 8.30 do 13 sati naseqe Kara{, Dragutinovi} i deo naseqa Borov gaj. [angaj: od 10 do 12.30 sati celo naseqe, TE-TO, benzinske stanice “Minut”.

Rakovac: od 8.30 do 12 sati deo naseqa Dumbovo.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda4.avgust2010.

DNEVNIK

[MINKAWE GRADA U[LO U DRUGU NEDEQU

Centar se poplo~ava mermerom i granitom DUNAVSKA REGATA NAPUSTILA NOVI SAD I NASTAVILA PUT CRNOG MORA

Snagom ruku ka Beogradu Nakon dva dana boravka na novosadskom [trandu, u~esnici tradicionalne 55. Dunavske regate ju~e su prepodne seli u svoje kajake i kanue i krenuli nizvodno Dunavom put prestonice. Stotinu i dvadeset vesla~a iz podunavskih zemaqa, ali i Holandije, Izraela, [panije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Australije, Novog Zelanda i Engleske krenulo je 26. juna s izvori{ta Dunava u nema~kom gradu Ingol{tatu, da bi posledweg vikenda avgusta stigli do u{}a Dunava u Crno more. Za to vreme prevesla}e 2.080 kilometara. Najmla|i u~esnici regate su dvoje dece od tri i {est godina, koji su u pratwi oca, a najstarija u~esnica stara 91 godinu odustala je kod Moha~a.

Ove godine se regati, kod Moha~a u Ma|arskoj, prikqu~io i kanuista iz Hrvatske Radovan Cviji} i vesla}e do Beograda. Kako ka`e, za regatu je saznano slu~ajno i na neobi~an na~in. Kada je pre ~etiri godine svojim kanuom uplovaqavao u kanal kod Ba~ke Palanke do~ekan je burnim aplau-

zom {to ga je zbunilo. Tada je saznao da je upao u termin kada su do~ekivani u~esnici regate, te su svi mislili da je jedan od wih.

Ovo je jedna od najstarijih regata na svetu, a prva je organizovana 1956. godine. Organizator Regate TID kroz Srbiju je Odbor za turizam Kajaka{kog saveza Srbije.

Osnovno pravilo TID-a je da se Dunavom plovi ~amcima (kajak-kanu) koje pokre}e ~ovek sopstvenom snagom, po etapnim mestima koja se za svaku zemqu utvr|uju na Me|unarodnoj Konferenciji.

Dnevne etape koje u proseku pro|u u~esnici su duge oko 43 kilometra. U etapnim mestima Regata obi~no napravi jednodnevnu pauzu, osim u ve}im i glavnim gradovima zemaqa kroz koje Regata prolazi i u kojima se zadr`ava po dva dana. Etapna mesta u na{oj zemqi su: Apatin, Bogojevo, Ba~ko Novo selo, Ba~ka Palanka, Novi Sad, Stari Slankamen, Beograd, Smederevo-Jugovo, Veliko Gradi{te, Dobra, Dowi Milanovac, Tekija, Kladovo i Brza Palanka.

A. V.

[minkawe centra u{lo je u drugu nedequ, a radnici “Puta” pripremaju Wego{evu i Ulicu kraqa Aleksandra za presvala~ewe habaju}im slojem asfalta, re~eno nam je u preduze}u. U Ulici Modene zamewuju se ivi~waci, a u ponedeqak je po~elo i skidawe asfalta na Trgu slobode.

Uporedo s ovim radovima, “Informatika” i “Vodovod i kanalizacija” mewaju instalacije. Iz “Puta” navode da se radi u dve smene, kao i tokom vikenda, te ukoliko ne do|e do nepredvi|enih i naknadnih radova, posao bi trebalo da bude zavr{en 26. avgusta.

Radnici „Lisja“ za sedam dana poplo~ali su trg oko Mileti}evog spomenika i deo ulaza u Gradsku ku}u. Za taj posao uzeli su milion i po dinara.

Direktor „Lisja“ Srboqub Bubwevi} ka`e da ve} od ponedeqka kre}u u novi posao, u naju`em centru grada. Radi}e na postavqawu mermera i plo~a du` Ulice Modene. Te radove bi trebalo da zavr{e do 20. avgusta.

Ukupno }e poplo~ati 1.500 kvadrata, a to podrazumeva da }e staviti podlogu i re{iti

atmosfersku kanalizaciju, {to }e grad ko{tati tri miliona dinara. Bubwevi} ka`e da ne zna da li }e „Lisje“ biti anga`ovano i oko ure|ewa staze oko Srpskog narodnog pozori{ta. Veli da }e se to znati kada se zavr{i tender.

Da podsetimo, posao, vredan 70 miliona dinara, finansira se u okviru programa odr`avawa putne privrede.

Plo~e koje su postavqene oko spomenika Svetozaru Mileti}u jesu od crvenog granita, pred Gradskom ku-

}om bi}e postavqene crne granitne plo~e, dok }e Ulica Modene biti poplo~ana belim mermerom i belim betonskim plo~ama prekrivenim granitnim slojem.

S. K. – Z. D. Foto: N. Stojanovi}

U „NOVKABELU” TRA@E DA SE RASKINE UGOVOR S VLASNIKOM IST POINTA ZORANOM DRAKULI]EM

Proizvodwa oma{ila ugovorenu obavezu Posle najave {trajka u „Novkabelu“ ju~e se i radilo i nije.

Precizne podatke o tome koliko se radnika odazvalo pozivu za {trajk nismo uspeli da dobijemo.

Odbor sindikata bio je neprekidno na sastanku. Nakratko smo uspeli da uspostavimo vezu s predsednikom Milutinom Lo{i}em, ali obe}awe da }e nam se kasnije javiti, nije ispunio.

Kako smo ju~e izvestili, Sindikat je tra`io da Agencija za privatizaciju raskine ugovor s kompanijom Ist Point srpskog biznismena Zorana Drakuli}a.

Prema oceni sindikata ova kompanija nije ostvarila proizvodwu u prteklih godinu dana, kako je to ugovorom precizirano, odnosno 75 odsto od obima ostvarenog u 2005. godini. Zbog toga sindikat smatra da u preduze}u ne mo`e da bude ni vi{ka radnika, o ~emu poslovodstvo preduze}a ima spreman spisak. Ve} je odre|eno da tokom ovog meseca iz „Novkabela“ napusti posao 181 radnik.

Predsednik sindikata Lo{i} je ranije rekao da im nisu poznati kriterijumu za otpu{tawe i da nije utvr|ena ni visina otpremnine. Sindikat se ne sla`e ni s odlukom Agencije, koja je odobrila Ist Pointu da umesto ~etiri miliona evra za investicije potro{i dva miliona evra.

Za tu sumu, ka`e Lo{i}, kupqen je repromaterijal, bakar, ~ija je

koli~ina dovoqna za mese~nu proizvodwu kablova.

- Kakva je to investicija, odnosno trajno dobro kada se kupi repromaterijal - pitao se predsednik sindikata Lo{i}.

S druge strane direktor „Novkabela“ Dragan Cvetkovi} ka`e da je sve ~isto u vezi investicija i obima proizvodwe. Nagla{ava da od revizorske ku}e imaju potvrdu da su ostvarili obim proizvodwe po ugovoru o prodaji, te da je Agencija za privatizaciju iza{la u susret i zbog krize prepolovila sumu koju su trebalo da ulo`e u investicije.

Cvetkovi} ka`e da je ju~e sidnikatu ponu|eno da tehnolo{ki vi{ak dobije 200 evra po godini sta`a, kolio dobijaju i drugi radnici tehnolo{ki vi{kovi u firmama kompanije Ist Point.

On dodaje da od Agencije nisu dobili odobrewe da prodaju pogon „Metalna u`ad“ posle dopisa sindikata koji je Agenciju obavestio da se ne sla`e s rasprodajom imovine preduze}a. Me|utim direktor nagla{ava da ih niko ne mo`e naterati da odr`avaju proizvodwu u tom pogonu, koja je prema wihovoj oceni nerentabilna.

- Planirali smo da novcem od prodaje ovog pogona isplatimo otpremnine - ka`e Cvetkovi} i nagla{ava da postoji kupac koji se bavi sli~nom delatno{}u, zainteresovan da za mesec dana izgradi halu i odnese opremu. Z. Deli}

O prevenciji dijabetesnog stopala “Prevencija dijabetesnog stopala” naziv je predavawa koje }e danas od 17 sati biti odr`ano u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa “Novi Sad” , u Zmaj Ogwena Vuka 19. To je prvo od ~etiri predavawa koja }e tokom avgusta biti organizovana za dijabeti~are. Slede}e je 11. avgusta u isto vreme, a tema je “Samokontrola {e}era u krvi”.

Pacijenti svakodnevno u savetovali{tu mogu dobiti savete o

pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota, dnevnom pra}ewu glikemije kao i samodavawu insulina, a zaposleni dva puta mese~no rade s dijabeti~arima u malim grupama. Od juna oni koji imaju aparate za kontrolu {e}era u krvi “ AccuChek” , mogu besplatno da o~itaju rezultate merewa u ovom kutku namewenom obolelima od {e}erne bolesti.

Z. Ml.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452 & 063/366-977

Vo}e s posebnom aromom Sramota „Tr`nicu“ da bude. Za ubrane pare treba da kupi dezinfekciona sredstva i obavezne ~uvare u toaletima, da svaki sat peru prostor. Kome su oni odgovorni, a kome „Tr`nica“? ^uvari se `ale da je malo jedan toalet. Pa kad se sad opet tro{i za krov za limansku pijacu, ima para i za higijenu. Gradski oci nek’ se spuste na zemqu i sve~ano otvore javni toalet. Pravi utisci o gradu koji je u`asno prqav i smrdi na mokra}u.

064/2859... *** Da li je mogu}e da su ti motora{i takva sila, da i pored toliko protesta gra|ana oni najavquju nova ludovawa. Pazi naslov - rika motora i buka uz Dadu Topi}a! I to u Futogu, na nasipu i to tri dana i no}i??

Kao da tu, pored nasipa, ne `ive qudi? Mo`da bi komunalna policija mogla to da re{i, ako je ja~a od moto kluba, a i nadle`nija???

061/6648... *** Da li je T. Nikoli} shvatio ponudu V. Jeremi}a da emisira u Pakistanu kao nepristojnu ili pakosnu, ostaje da nam objasni potencijalni gubernator...al’ kad se steknu svi (pred)uslovi.

Za sada je najboqe da svi za}ute, spakuju se i odu na more. Preporu~ujem Mrtvo.

064/4615... *** Lep tekst o parkirawu, al {to zamutiste brojeve tablica na autima koji su na parkingu za invalide? Treba uvesti rubriku u kojoj bi se svaki dan pokazivali snimci bahato parkiranih.

Ako wih nije stid, slika }e re}i sve.

063/8789...

*** Ne znam na osnovu ~ega je „Gradsko zelenilo“ diglo cenu ulaznica za [trand i zakup kabina u odnosu na 2009. godinu, ali znam da su podelili neke kabine na dva dela i prodavali taj patrqak od kasete po astronomskoj ceni. Pro{lih godina smo uz pla}enu ulaznicu imali i osigurawe od povreda, nema vi{e ni toga. Zbog prevelike cene zakupa na [trandu nema trafike i nema gde da se kupe cigare novine i ostalo, o tome ti koji samo uzimaju pare ne misle. MILANT 063/8366... *** Kakva dr`ava - takav striptiz bar. Plati{ sve, a ono nista... ni da igraju... O ~emu vi pri~ate, da li je iko normalan u ovoj KONFEDERACIJI dr`avi, BRE?!

061/6128... *** “Parking servis” je ogradio pra{wavi prostor ispod mosta

Slobode i napla}uje 40 dinara za parkirawe na [trandu. Platim da mi se kola napra{e, a i pe{aci koji dolaze na [trand bivaju dobro zapra{eni. “Parking servis” je bar mogao asfaltirati taj parking prostor jer im se pare brzo vra}aju... MILANT 063/8366... *** Sla`em se sa ~itaocem u vezi prosvetara, a ~asovi u {koli traju kra}e od odmora. Svi sede u zbornici ili po svojim kabinetima, a deca se igraju po dvori{tu. A pokloni za 8. mart, kraj godine, ro|endan... u sve sam se ovo uverila.

064/2636... *** Svi doma}i le{inari, le{inari iz okru`ewa i Evrope i iz celog sveta su navalili u posrnulu Srbiju da uzmu plen? Ne daj se voqena Srbijo!!!

063/7665... *** Koliko tragedija je potrebno da bi policija po~ela da ka-

`wava divqawe motora{a po novosadskim bulevarima?

063/8320... *** Se}amo se kako je gospodin Pajti} pompezno uru~ivao velika nov~ana sredstva Romima, a kako su utro{ena ta sredstva da li iko `ivi zna? Mo`da novinari ne{to saznaju pa nas obaveste, to su ipak na{i novci.

063/480... *** Od Stipe [uvara ministri prosvete se utrkuju da ostanu upam}eni, a iskqu~ivost i bezose}ajnost aktuelnog je najbla`e ne~uvena. Sva deca sa 6,5 godina moraju u {kolu, bez obzira na mi{qewe psihologa i pedagoga da jo{ nisu zreli za {kolu i niko se od prozvanih stru~waka da wihovo mi{qewe nije bitno nije se oglasio. Da li su diplome po{teno stekli i da li su nam potrebni takvi stru~waci.

064/3969... *** Kakvi smo mi takva nam je i dr`ava, vlast pa i Gradska uprava! Sve {to vaqa je oti{lo, a kakvi su do{li ovako znaju! Da su znali boqe uredili bi tamo gde su `iveli, a ne ratovali! Svi samo ru{e i uni{tavaju, ho}e mufte, a niko ne bi da radi a kamoli da ~uva zate~eno i do sada izgra|eno! Koliko su se u zadwih desetak godina samo mewale klupe po {etali{tima i parkovima, kante za otpatke, rasveta - i za to vam je kriva gradska vlast? Ili Evropa? Amerika? Nato? Samo se dobro pogledajte u ogledalo...

063/548...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda4.avgust2010.

9

PRIVODE SE KRAJU GRUBI BETONSKI RADOVI U „ARENI”

Pomaqaju se prvi obrisi novog bioskopa Prvi obrisi novih bioskopskih sala u “Areni” vidqivi su nakon {to su ovih dana radnici na gradili{tu nekada{weg najboqeg novosadskog bioskopa zavr{ili takozvane grube gra|evinske radove. Izlivena je betonska konstrukcija pokazav{i grube konture dve projekcione sale iz idejnog projekta koji je

uradila firma “Beton i cvet”.

Prema ranijim najavama investitora “Art viste”, kompanije iz Beograda koja se bavi filmskom i video produkcijom, prve posetioce “Arena” }e mo}i da primi na jesen. Kako saznajemo iz preduze}a “Poslovni prostor”, koje nadzire rekonstrukciju bioskopa, radovi zasad teku po planu.

- Radnici, koje je unajmio investitor i novi zakupac trenutno rade na betonskim kaskadama i stepeni{tima.

Zatim }e se izvoditi elektroinstalaterski i hidrantski radovi, kao i sre|ivawe vodovoda i kanalizacije, grejawa i klimatizacije - ka`e za

“Dnevnik” nadzorni arhitekta iz “Poslovnog prostora” Milana Nada{ki.

Ona jo{ navodi da se tek posle ove faze radova mogu o~ekivati takozvani fini poslovi, koji su ujedno i finalni radovi, a tako|e isti~e dobru saradwu svih komunalnih preduze}a i slu`bi.

Ekipa “Dnevnika” ju~e je posetila gradili{te. Spoqa, osim ograde gradili{ta, ne mo`e se ni naslutiti koli~ina gra|evinskih poslova koja se odvija u nekada{wem najlep{em gradskom bioskopu.

Unutra smo zatekli nekolicinu radnika kako se pripremaju za daqe instalaterske poslo-

vi{e tona {uta, koji su u nebrojanim turama odnosili kamioni. Do pre par meseci objekat je iznutra podse}ao na rudarsko okno iz kog je neprestano izbijala pra{ina.

Ugovor izme|u “Art viste” i JP “Poslovni prostor” o zakupu “Arene” potpisan je 1. septembra 2009. na 15 godina. Prema odredbama ugovora, zakupac je obavezan da pla}a svaki mesec 102 dinara po metru kva-

Nekada{wa velika sala je podeqena na dva sprata.

Na gorwem delu (biv{i balkon) sada je prostor na kom }e biti dve sale od 500 i 67 mesta, a u prizemqu je “{uma” ~eli~nih podupira~a koji pridr`avaju novu betonsku {koqku - Ovo je zaista veliki projekat na gradskom nivou i sve potrebne dozvole i dokumentacija se nabavqaju u najbr`em roku. Nedavno su radnici zbog betonirawa morali da blokiraju krajwu desnu traku ispred bioskopa na Bulevaru Mihajla Pupina, {to je ote`avalo saobra}aj. Zaista se zahvaqujemo sugra|anima na strpqewu - isti~e Nada{ki.

ve. Nekada{wa velika sala sada se ne prepoznaje i podeqena je na dva sprata. Na gorwem delu, biv{i balkon, sada se nalazi prostor na kom }e biti dve sale kapaciteta 500 i 67 mesta. U prizemqu smo nai{li na “{umu” ~eli~nih podupira~a koji pridr`avaju novu betonsku {koqku. Od po~etka radova iz "Arene" je izneto

NA BULEVARU MIHAJLA PUPINA

Vandali se okomili na lipe Tri mlada stabla lipe u drvoredu na Bulevaru Mihajla Pupina, dve kod Dunavskog parka i tre}a kod Radni~kog doma polomqene su preksino}, ~ime se nastavqa vandalsko uni{tavawe i i`ivqavawa na zelenilu u Novom Sadu. Naime, tokom proteklog vikenda uni{tena je velika ukrasna `ardiwera u Gimnazijskoj ulici, a pre dve nedeqe danak je platio i stogodi{wi koprivi} u Ulici Modene, ina~e jedino drvo na podru~ju grada koje ima status za{ti}enog spomenika prirode prve kategorije. Rascepqeno je kada ga je, kako se pretpostavqa na osnovu o{te}ewa, zaka~ilo veliko vozilo, koje je skoro odvalilo jednu granu iz prvog reda kro{we.

Niko od uni{tava~a zelenila zasad jo{ nije identifikovan.

dratnom i ulo`i najmawe 1,75 miliona evra u rekonstrukciju i adaptaciju, od ~ega oko 886.000 evra u objekat, a 865.000 evra u projektore, zvu~nike, platna, sedi{ta i drugu opremu. Na ime urednog pla}awa zakupnine, bilo je potrebno polo`iti i godi{wu garanciju od oko 32.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, koja se obnavqa svake godine. Po zavr{etku radova, “Arena” }e imati

Kako je kazao portparol “Gradskog zelenila” Ivan No`ini}, u ovom preduze}u su se nadali da bi sistem video – nadzora mogao da razre{i misteriju kome to smeta drve}e i zelenilo. Me|utim, raskrsnica kod Doma zdravqa na Bulevaru Mihajla Pupina, kod koje se desio posledwi vandalski ~in jo{ nije pokrivena kamerama, dok su snimci iz Ulice Modene kada ih je “Zelenilo” tra`ilo ve} bili obrisani po{to ih “Informatika” koja brine o video – nadzoru ~uva od pet do 10 dana. S druge strane, predstavnici “Gradskog zelenila” i “Informatike” ju~e su pregledali video zapise sa kamera u Gimnazijskoj ulici kako bi eventualno otkrili osobe kojima se na repertoaru provoda vikendom nalazi i uni{tavawe `ardiwera.

No`ini} podse}a da “Gradsko zelenilo” posle svakog nemilog incidenta u kom se o{te}uju i

tim, prema wegovim re~ima, vandali }e biti zaustavqeni tek kada po~ne striktna primena

U park kao na stovari{te Drve}e na podru~ju Novog Sada tako|e je uni{tavano po~etkom godine. Vandali su u se~u kretali iz prozai~nih razloga: kako bi do{li do besplatne drvne gra|e koja je najkvalitetnija kada stegne mraz, ili da bi nabavili drvo za ogrev. Radnici “Gradskog zelenila “ su tako sredinom januara u Kameni~kom parku uhvatili “drvose~u” koji je oborio desetak bagremova.

Me|utim, ne rukovode se sve drvokradice materijalnim motivima. ^uvari parka su uo~i Bo`i}a zatekli grupu maloletnika kako se u parku seku badwake. uni{tavaju zelene povr{ine u gradu, ~ija povr{ina je ionako ~etiri puta mawa od evropskih standarda koji predvi|aju da ih u urbanizovanim sredinama bude 20 odsto, apeluje na Novosa|ane da ~uvaju drve}e i zelenilo. Me|u-

Frankfurtske konvencije koju je na{a zemqa potpisala 2002. godine, a koja izme|u ostalog predvi|a da se svako ko namerno o{teti ili uni{ti drvo kazni sa 500 hiqada dinara.

I. Sabado{ Foto: A. Erski

{est multipleks sala, ukupnog kapaciteta 1.015 sedi{ta. U prizemqu }e biti dve sale u centralnom delu sa po 150 sedi{ta i kafe barom, a sa strane jo{ dve mawe sale sa 72 i 67 sedi{ta. Na spratu }e biti dve sale sa 500 i 67 mesta, a ispred wih galerija. Stari-novi bioskop ima}e najsavremenije 35milimetarske i digitalne projektore, {to }e, pored prikazivawa filmova u novim tehnologijama, omogu}iti i prenose zna~ajnih kulturnih doga|aja, poput muzi~kih koncerata, operskih i baletskih predstava.

Radovi u “Areni” morali su da budu nakratko obustavqeni u februaru, kada je u temeqima zgrade prona|en ostatak qudskog kostura: lobawa, ruke i zubi. Obave{teni su Zavod za za{titu spomenika kulture i arheolozi, koji su utvrdili da je re~ o skeletu starom vi{e od dva veka. U okolini bioskopa “Arena” nekada se nalazila prva zgrada sinagoge u Novom Sadu.

N. Vukovi} Foto: N. Stojanovi}

DO KRAJA GODINE

Bez radioaktivnih gromobrana Radnicima "Stana" preostalo je desetak radioaktivnih gromobrana koje jo{ treba da uklone sa stambenih zgrada i taj posao prive{}e kraju do decembra 2010. godine, ka`u u ovom gradskom preduze}u.

Firma je sklopila ugovor s Gradom da gromobrane ukloni pre nekoliko godina i posao je ra|en u vi{e navrata, kako je prema ugovoru bilo navedeno.To je istovremeno i odgovor Ekolo{kom pokretu grada ~ije smo saop{tewe preneli ju~e, da "Stan" kasni s uklawawem radioaktivnih gromobrada.

Prema evidenciji "Stana" u gradu je bilo oko 70 radioaktivnih gormobrana i kada se preostali uklone na stambenim zgradama ih u na{em gradu ne}e biti. Da li gromobrana ima na krovovima poslovnih objekata "Stan" nema evidenciju, jer su poslovni objekti vlasni{tvo preduze}a i oni o tome treba da vode ra~una. Za razliku od tih objekata, o zgradama za stanovawe brigu vode skup{tine stanara, a grad je finansirao posao uklawawa gromobra, da bi stanarima iza{ao u susret, umaju}i u vidu slabu plate`nu mo} gra|ana.

Z. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda4.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

10

[IDSKI PLANINARI PO 18. PUT U STAROM LE^ILI[TU

Ov~ar bawa ima {ta da ponudi, ali to nema ko da vidi [ID: Ov~ar bawa ugostila je ovog leta ~lanove Planinarskog dru{tva „@elezni~ar” iz [ida.

Od renomiranog objekta koji je blistao u vreme stare Juge, bawa je dosta propatila {to se vidi na svakom koraku. Zakorovqeni bazen kao spomenik onim dobrim vremenima podse}a nadle`ne, da u prirodne lepote kojima obiluje ovaj kraj, vredi ulagati. Ali po re~ima Radeta Milovanovi}a koji je pre godinu dana ovde kupio ugostiteqsko preduze}e jo{ uvek nema sluha za tako ne{to.

Ipak, planinari „@elezni~ara” koji ve} 18 godina dolaze u Ov~ar bawu, ka`u da pored svih nedostatka bawa ima {ta da ponudi.

Oni koji su obi{li Srbiju uzdu` i popreko jo{ uvek ostaju bez daha pred ~arima netaknute prirode, blagodetima koje im pru`aju ribolov i ~udesna bawska voda. Rado se vra}aju i starim srpskim manastirima iz 14. i 15. veka, tako|e sme{tenim u bawi. Brigu o stanovnicima Ov~ar bawe i svih go-

stiju zdravqu stanovnika ^a~anske op{tine vodi Zavod za zdravqe doktor „Dragi{a Milovi{”.

U seoskoj ambulanti rade lekari op{te prakse, koji pacijentim sa slabim srcem i visokim krvnim pritiskom ne dozvoqavaju bawawe.

Bawa je sme{tena u monta`nu baraku, gde radi medicinska sestra Milica Vujani~i}. Ka`e da gosti dolaze naj~e{}e zbog reume, i{ijasa, oko{tavawa, sportskih povreda i postoperativnih zahvata. U tim slu~ajevima bawa izuzetno poma`e. Osim we, u bawu kao ispomo} dolaze terapeuti i drugo medicinsko osobqe potrebno pacijentima. Zbog velikog interesovawa mala monta`na baraka postala je pretesna za sve koji bi da do|u. Me|utim, za sada je neizvesno kada }e se to desiti.

Asfaltni put izgra|en nedavno zaobi{ao je bawu, tako da autobusi u selo vi{e ne silaze, a zaboravili su je i graditeqi magistrale, koja povezuje Beograd sa Jadran-

Rade Milovanovi}

skim morem. U selu je zatvorena i jedina benzinska stanica. Nekada-

{wi bazen sa mineralnom vodom je zarastao u korov i pre li~i na ne-

ku jamu koja je napravqena nekom protivavionskom bombom nego na

„Jugohol” mewa `ivot sela Pre godinu ili dve firma „Jugohol” kupila je i obnovila ugostiteqsko preduze}e „Morava- ^a~ak” i napravila projekat za izgradwu vawskog takmi~arskog bazena i prate}ih igrali{ta za ko{arku, rukomet, odbojku, tenis. Vlasnik firme Rade Milovanovi} ka`e da op{tina nije dozvolila realizaciju projekta.

- Zato sam u zgradio napravio rekreativni bazen, a projekat koji sam platio, jednostavno iscepao i bacio. Napravili smo i kade za hidromasa`u i ru~nu masa`u korisnika vode iz ove bawe i mogu vam re}i da hotel koji se sada zove „Kablar” uspe{no radi kao i restoran preko puta - pri~a Milovanovi}. Dodaje da namerava da izgradi vawski bazen i akva park. U te objekte ho}e da ulo`i deset miliona evra, jer smatra da su to resurse koji imaju tr`i{te. Me|utim, op{tina ih kako ka`e ne prepoznaje. -Ako op{tina ^a~ak `eli razviti turizam, samo sa turisti~kom organizacijom op{tine, ona u tome ne}e uspeti.

Ako radne organizacije prihvate ponude turisti~ke organizacije, kao {to mi to ~inimo, onda je uspeh evidentan - zavr{io je Rade.

Sa letovawa u Ov~ar bawi

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Pri~a o igra~kama 3” (18), “Seks i grad 2” (19.45, 22) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Pejntbol” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

TELEFONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od ponedeqka 2. avgusta u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Sne`ana ^avi} iz Stepanovi}eva (de~ake).

DEVOJ^ICE: Milijana Pupavac, Dubravka Raki}, Tatjana Ristanovi}, Darija Olajo{-^izmi} i Qiqana Petrovi} iz Novog Sada, Julijana Cabuka iz Pivnica, Qiqana \uki} iz Gospo|inaca, Marina Bojinovi} iz Magli}a, Gordana Veselinovi} iz ^ortanovaca i Timea Deli} iz Rumenke.

DE^AKE: Du{ica Bawac, Milena Vulin, Tatjana Kosti}, Ilijana Obri}, Jelena Vuleti} i Viktorija Markovi} iz Novog Sada, Qiqana Strm{ek iz Sremskih Karlovaca, Tijana Vranac iz Ba~ke Palanke, Marta Dudok iz Luga i Radmila Lon~ar iz Sremske Kamenice.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milan Ilije Hayi} (1941) u 12.30 sati, Milica Gli{e Alki} (1929) u 14, @ivota Dragana Petrovi} (1941) u 14.45 i Aleksandar Ilije Dikli} (1928) u 15.30 ~asova.

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

prostor za kupawe. Preostali su bawska voda za kupawe pacijenata, divan kej uz zapadnu Moravu, pogled na dve hidrocentrale ispod brda, na dve strane sela i tuneli kroz koje prolazi voda zapadne Morave kad pregazi turbine. Dva jezera du`ine po osam kilometara delo su ruku starijih stanovnika ove bawe iz vremena druga Tita.

U selu se godinama ni{ta ne mewa. Me{tanin Dragoqub [evi} ka`e da su ne tako davno svi radili. Danas je od 220 do 250 stanovnika ostalo je svega stotinu starijih qudi. Po zavr{etku letovawa predsednik dru{tva planinara @ivan Radi{i} ka`e da im je bilo prijatno ako se izuzme ~iwenica da je Ov~ar bawa okameweno selo, selo sa bawom u kome se ni{ta ne mewa u korist qudi koji tu `ive.

D. Savi~in

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda4.avgust2010.

IZVO\A^I RADOVA NA NAJPROMETNIJEM PRELAZU PREKO VELIKOG BA^KOG KANALA OBE]AVAJU

Most zavr{avamo do 1. septembra VRBAS: Ve} dvadesetak dana popravqa se Vinogradski most u Vrbasu, a izvo|a~ radova, beogradska firma „Tri omega in`iwering”, ka`u da }e uprkos obimnim radovima, obnova biti zavr{ena do po~etka septembra.

Naime, u ovaj most preko Velikog ba~kog kanala, gotovo ~etiri decenije nije ulagano, tako da je posledwih nekoliko godina predstavqao ozbiqnu opasnost za sve koji su ga prelazili, bilo pe{ice ili vozilom.

Nakon vi{e prikupqenih peticija, ~ak i mawih protesta gra|ana naseqa Vinogradi, lokalna samouprava je pre nekoliko meseci donela odluku da kona~no re{i ovaj izuzetno problemati~an prelaz preko Veli-

Gluma~ko ve~e i promocija kwige NOVI BE^EJ: U okviru programa kulturne manifestacije „Leto u avliji”, Narodne biblioteke u Novom Be~eju, u ~etvrtak organizuju gluma~ko ve~e glumca zrewaninskog pozori{ta Jovice Ja{ina, monodramom „Od Crwanskog do [ajtinca”. Naredne nedeqe u sredu, program se nastavqa promocijom zbirke pripovedaka „E, moji derani” Dragana Xigurski. Gluma~ko ve~e po~e}e u 21 sat, a promocija kwige je u 20 sati, u dvori{tu biblioteke, a u slu~aju lo{eg vremena u sali biblioteke.

M. K.

Novi odbornik DZVM BE^EJ: Umesto nedavno preminulog lidera DZVM i odbornika u SO Be~ej dr [andora Pala, novi odbornik ove stranke bi}e, tako|e iz Ba~kog Petrovog Sela Lajo{ Peter. Ovo je na posledwoj sednici be~ejskog parlamenta saop{tio v.d. predsednika DZVM I{tvan Tari.

V. J.

kog ba~kog kanala. Procenu stawa ovog mosta uradili su stru~waci gra|evinskog fakulteta iz Subotice, a procewena vrednost radova na rekonstrukciji je oko

30 miliona dinara. Ovaj iznos obezbedili su Fond za kapitalna ulagawa APV i Op{tina Vrbas, izdvojiv{i po 15 miliona dinara za ovu namenu.

Trenutno se ja~a konstrukcija mosta, a priprema se povr{inski sloj za betonirawe i prevla~ewe asfaltom. Osim toga bi}e napravqen potpuno nova konstrukcija koja }e dr`ati sve instalacije koje prelaze preko mosta me|u kojima su kablovi za struju i cevi za vodovod i gasovod. Kada se zavr{e ti najobimniji poslovi, radi}e se na pro{irivawu pe{a~kih staza kako bi gra|ani ubudu}e znatno bezbednije prelazili most pe{ice.

Ina~e, Vinogradski most spada u najprometnije prelaze preko Velikog ba~kog kanala jer svi gra|ani naseqa Vinogradi prelaze preko wega kako bi stigli do centra, a |aci do

{kola, dok mo`da najve}e optere}ewe predstavqa to {to se preko mosta sti`e do vrbaske bolnice u koju svakoga dana osim Vrba{ana dolaze i pacijenti iz jo{ nekoliko okolnih op{tina. Otkako je po~ela obnova most je uglavnom potpuno zatvoren za saobra}aj, a kao alternativni putevi do bolnice koristi se most u Wego{evoj ulici i most na vrbaskoj prevodnici, s tim da ti prelazi preko kanala produ`uju put i za po nekoliko kilometara. Upravo zbog toga je izuzetno va`no da bude zavr{en do 1. septembra kako bi nekoliko stotina osnovaca i sredwe{kolaca iz Vinograda mogli nesmetano da krenu u {kolu.

N. Perkovi}

NEDOSTATAK JAVNIH TOALETA U GRADU NA BEGEJU

Nu`da zakon mewa ZREWANIN: Vlasnici i zakupci poslovnog prostora u tr`nom centru ispod Vojvo|anske banke i daqe muku mu~e sa neprijatnim mirisima, nastalim usled isparavawa mokra}e. Nesavesni gra|ani koriste ovo mesto da bi obavili malu, ponekad i veliku nu`du. Na to su ukazivali mnogi, nazivaju}i neprijatnu sliku vidqivu na pomenutoj lokaciji „zrewaninskim mokra}nim jezerima”. Ranije bi ovaj trend dolazio do izra`aja za vreme trajawa tradicionalne zrewaninske manifestacije „Dani piva”, kada su posetioci, ne `ele}i da plate upotrebu VC kabina, odlazili u mra~ne delove tr`nog centra i tamo urinirali. Sada je, me|utim, to svakodnevna pojava, pogotovo izra`ena tokom vikenda, kada se omladina provodi u gradu.

Nemaju samo vlasnici i zakupci poslovnih objekata na tom lokalitetu ovakvih problema, nego i stanari stambenih zgrada u centru grada, po{to se, uglavnom u ve~erwim terminima, wihovi haustori koriste za „olak{avawe”.

Zato ovo otvara jo{ jedno pitawe koje bi trebalo re{iti - nedostatak javnih toaleta.

Da li je realno da grad poput Zrewanina ima samo jedan javni VC, onaj kod zgrade Vodotorwa? Ima li {anse da se u dogledno vreme otvori jo{ toaleta, pogotovo u najmnogoqudnijem zrewaninskom nasequ Bagqa{? A do tada - da li je mogu}e postaviti makar VC kabine u pojedinim krajevima

grada, ~ija bi upotreba bila besplatna ili bi se napla}ivala nekom simboli~nom nov~anom sumom? Onda oni koji

danas mokre po centrima i haustorima ne bi imali opravdawe da to rade iz nu`de, zato {to nemaju gde drugde.

U Javnom komunalnom preduze}u „^isto}a i zelenilo”, u ~ijoj je nadle`nosti jedini javni toalet, ka`u da je wegovo radno vreme od {est do 24 sata. Upotreba toaleta je besplatna, a wegovo odr`avawe je u nadle`nosti ovog preduze}a, koje obezbe|uje i te~ni sapun i toalet papir. „^isto}a i zelenilo”, me|utim, nije nadle`na za otvarawe novih javnih VC-a, kao i za postavqawe mobilnih toaleta (kabina), ve} nadle`ne gradske slu`be koje na ovu temu, bar zvani~no, jo{ nisu razmi{qale. @. B.

11

Kompjuter na poklon VRBAS: Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin, posetio je ju~e vrbasku op{tinu gde je {efu filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Vrbasu Goranu Kalu|erovi}u uru~io komplet informati~ke opreme koju }e vrbaska slu`ba ubudu}e koristiti u radu.

- Sekretarijat i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe imaju vrlo dobru saradwu, a vrbaska filijala je zbog dobrih rezultata dala veliki doprinos tome i na ovaj na~in ho}emo da ih podr`imo da istraju i da nastave da rade kao i do sada - rekao je Vasin. Vasin je vrbaskoj filijali NSZ uru~io lap-top, projektor, videobim i prate}u opremu koja }e biti kori{}ena za razne edukacije nezaposlenih, ali i za internu edukaciju zaposlenih u ovoj slu`bi.

N. P.

Nije vi{e tabu KIKINDA: Kancelarija za mlade iz Kikinde jedna je od ~etiri u Srbiji, koja u~estvuje u projektu „Unapre|ewe modela informisawa mladih putem vr{wa~ke edukacije”. Projekat se realizuje u saradwi sa Centrom za prava dece u Beogradu uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta.

Predstavnici Kancelarije anketirali su mlade u na{oj op{tini o tome koje ih teme najvi{e interesuju. Pokazalo se da su to: putovawe u inostranstvo, kako do zaposlewa i obrazovawe. Upravo }e tim temama i biti posve}en Informator, koji }e iza}i krajem oktobra.

U Informatoru }e biti objavqena i stranica pod nazivom „Nije vi{e tabu”, na kojoj }e se pisati o temama koje su jo{ uvek zabrawene ili se o wima malo govori u Srbiji.

Iz Kancelarije se nadaju pomo}i lokalne samouprave, kako bi se Informator objavqivao {to ~e{}e.

A. \.

NA PET BAZENA U SUBOTICI TESNO ZA SVE KUPA^E

Na plus 35 rashla|uju se u Adi, na Tisi i Ma|arskoj SUBOTICA: Na pet bazena u Subotici nema dovoqno mesta za Suboti~ane koji bi `eleli da rashlade na plus 35 stepeni.

Termalni bazen pored Mu{kog {tranda na Pali}u, ove godine nije predvi|en za kupawe, kao ni Mu{ki i `enski {trand, ali ni Pe{~ana pla`a na Pali}kom jezeru zbog pro{logodi{weg pomora ribe. Na to ukazuju i table postavqene na jezeru koje upozoravaju posetioce da kupawe nije preporu~qivo. Na bazenu u Dudovoj {umi ka`u da su Mir u vodi tra`e izvan Subotice preoptere}eni zbog velikog broja posetilaca. Ogor~eni Adu, na Tisu ili u susednu Mazbog ~iwenice da nemaju gde da |arsku u Moraholom i Segedin se kupaju, Suboti~ani odlaze u na kupawe.

Letwi kulturni program BE^EJ: Narodna biblioteka Be~ej tokom ove nedeqe organizuje Letwi kulturni program na ma|arskom jeziku. Tema jednonedeqnog programa je „Be~ej na putu da postane grad”, a gosti }e biti eminentni stru~waci koji su deo svojih istra`ivawa posvetili Be~eju.

Tako }e Be~ejci mo}i u`ivo da ~uju dokle su u istra`ivawu ove oblasti stigli dr Gabor Barna, Norbert Glaser, dr Zoltan Klamar, dr Laslo Mod, Ferenc Sudi i dr Andra{ [imon. Program po~iwe u 19 sati, u sve~anoj sali „Karoq Vi{i”.

V. J.

Prema analizama pokrajinske sanitarne inspekcije voda u bazenima je zadovoqavaju}eg

kvaliteta, osim malog termalnog bazena za nepliva~e u Dudovoj {umi u Subotici, gde uzorkovawe vode nije pokazalo dobre rezultate.

- Redovno kontroli{emo vodu u bazenima u Severnoba~kom okrugu. Na `alost nema puno bazena. Kvalitet vode u bazenima u Staroj Moravici, Baji, ^antaviru, Pali}u i Dudovoj {umi je zadovoqavaju}i. Kontrole obavqamo jednom nedeqno, a se uka`e potreba i vi{e puta – obja{wava Milan Mileusni} na~elnik odeqewa pokrajinske sanitarne inspekcije.

A. A.

Ples na bazenu ZREWANIN: Ovogodi{wa tradicionalna letwa manifestacija de~ijeg stvarala{tva „Raspustili{te”, u organizaciji zrewaninskog Kulturnog centra, odr`ana je minulog vikenda na Gradskom bazenu. U~estvovali su plesni klubovi „Fri dens” i „Falkon”, u ~ijem atraktivnom programu je u`ivalo osamdesetak prisutnih kupa~a.

Gimnasti~ko – plesni klub „Fri dens” prisutan je na ovim prostorima ve} ~itavu deceniju i za to vreme uspeo je da se vine u sam vrh nacionalne, evropske i svetske plesne elite u disciplinama disko dens, strit {ou i disko fristajl. Osniva~ i koreograf je Nikoleta Dojki}, vi{estruka prvakiwa dr`ave i finalistkiwa svih najve}ih me-

U~esnici finalnog takmi~ewa najmla|ih pecaro{a u ^oki Foto: M. Mitrovi}

U ^OKI SE TAKMI^IO PECARO[KI PODMLADAK

[estogodi{wa Beata pecala za medaqu ^OKA: Udru`ewe sportskih ribolovaca „Zlatica” iz ^oke priredilo je finalno takmi~ewe za najmla|e ribolovce pod nazivom „Jel, trza na Jamurini”. Sve rivale iz pecaro{kog podmlatka nadma{ila je {estogodi{wa Beata [uranji iz ^oke koja je upecala 1.295 grama ribe, {to je svakako vredno pa`we jer je ostvarila boqi ulov i od mnogo starijih de~aka do 14 godina. Beata se dobro snalazi na pecawu na jezeru Jamu-

rina pa je tako i na prethodnom takmi~ewu bila me|u najuspe{nijima osvojiv{i srebrnu medaqu.

U konkurenciji pecaro{kog podmlatka do 10 godina uz pobednicu Beatu [urawi, drugoplasirani je bio {estogodi{wi Dominik Krstin, a tre}eplasirani tre}i sedmogodi{wi Kri{tof Abraham. Kod takmi~ara od 10 do 14 godina pobednik je Rihard Ki{, drugi je Mate Ki{ Tot i tre}i Gergelj Ki{ Tot. M. Mr.

Drugi u Ma|arskoj

|unarodnih prvenstava. ^lanovi „Falkona” osvojili su pet pehara na Evropskom prvenstvu u plesu, odr`anom u maju, ma|arskom gradu Vespremu. Predsed-

nik kluba Aleksandar Milin rekao je da je o~ekivao uspeh, s obzirom da se u „Falkonu” kvalitetno radi i temeqno priprema za takmi~ewa. @. B.

BA^KO GRADI[TE: Pionirski sastav USR „[aran” iz Ba~kog Gradi{ta zabele`io je lep uspeh na gostovawu u susednoj Ma|arskoj. Na takmi~ewu pecaro{a do 14 godina u Tosafeldvaru, nedaleko od Solnoka, mladi Ba~kogradi{tanci zauzeli su drugo mesto i u ekipnoj i u pojedina~noj konkurenciji.

- U pojedina~noj konkurenciji Silard Kova~ je sa upecanih 1.500 grama ribe bio drugi, a u ekipnoj konkurenciji, gde smo tako|e bili drugi, nastupili smo u sastavu: Silard Kova~, Silard Radatovi} i Aron Sekeq, rekao nam je po

povratku iz Ma|arske Mihaq Novak.

V. J.

CRNA HRONIKA

sreda4.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

ZBOG SUMWE DA JE PROTIVPRAVNO PRIBAVILA 18.000 EVRA

Uhap{ena slu`benica banke u Vr{cu

Hap{ewe Mladena Ogulinca

Foto: B. Lu~i}

Seosko grobqe u Starim Ledincima

Foto: N. Stojanovi}

MLADEN OGULINAC IZ STARIH LEDINACA, OSUMWI^EN ZA UBISTVO OSMOGODI[WE DEVOJ^ICE, NA\EN MRTAV U ZATVORSKOJ ]ELIJI U BEOGRADU

Yelat i `rtva ne}e po~ivati na istom grobqu Dan posle smrti Mladena Ogulinca (52), osumwi~enog za monstruozno silovawe i ubistvo osmogodi{we devoj~ice M. J. iz Starih Ledinaca, gde su i ubica i `rtva `iveli, dominantna ose}awa bila su bes {to osumwi~eni za silovawe i ubistvo nikada ne}e sti}i do suda i sa~ekati pravdu i revolt protiv

Ogulinac je, ina~e, umro na ro|endan male M. J. U me|uvremenu, ~im je vest pristigla u selo na Fru{koj gori s mawe od hiqadu stanovnika, me{tani su uputili zahteve da se telo osumwi~enog ubice nikada ne sahrani na seoskom grobqu. ^lan Komisije koja brine o grobqu Mi{a Puqi} za "Dnevnik" je izjavio da,

stanovnici Starih Ledinaca s kojima smo razgovarali ka`u da, kada bi se vratila, niko ne bi mogao da garantuje za wenu bezbednost. U dvori{te niko ne ulazi, obraslo je u visoku travu, a oko wega je i daqe traka s natpisom: "Stop, policija". Vidqivi su i tragovi policijskog uvi|aja i uzimawa materijalnih dokaza s lica mesta.

cima silovao pa potom i ugu{io devoj~icu koja je `ivela prekoputa wegove ku}e. Neko vreme krio se u {ipra`ju i {umi, koja po~iwe prakti~no iza wegovog dvori{ta. U wegovom otkrivawu i hvatawu u~estvovali su i gra|ani i policija, a kada je prona|en, pripadnici @andarmerije jedva su ga sa~uvali od lin~a revolti-

Pan~eva~ka policija privela je slu`benicu Sosijete `eneral banke Tatjanu B. M. (44) za koju se sumwa da je zloupotrebila slu`beni polo`aj i protivpravno pribavila 18.000 evra, saop{tila je ju~e lokalna policija.

Osumwi~enoj je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati i uz krivi~nu prijavu }e biti privedena istra`nom sudiji Vi{eg suda u Pan~evu. Sumwa se da je Tatjana B. M. u toku

pro{le godine, kao slu`benik u ekspozituri Sosijete `eneral banke u Vr{cu, zloupotrebila slu`beni polo`aj i deo novca, koji su klijenti banke upla}ivali radi oro~ewa, zadr`ala za sebe.

Do sada je, kako pi{e u saop{tewu, za sebe pribavila protivpravnu imovinsku korist od 18.000 evra, a policija }e nastaviti da radi na rasvetqavawu tog slu~aja.

(Tanjug)

RASVETQENA PROVALA U RIMOKATOLI^KOJ PAROHIJI U MOKRINU

Prona|en osumwi~eni za kra|u ikone Policijski slu`benici u Kikindi rasvetlili su provalnu kra|u i prona{li Vlajka P. (1950) iz Mokrina, za koga se osnovano sumwa da je u no}i izme|u 1. i 2. avgusta ove godine provalio u prostorije Rimokatoli~ke crkvene parohije u Mokrinu iz kojih je odneo uramqenu ikonu svete Marije i kr{tewe Isusa Hrista.

Protiv Vlajka P. podneta je krivi~na prijava zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ke kra|e na {tetu Rimokatoli~ke crkve u Mokrinu.

M. Mr.

Rimokatoli~ka crkva u Mokrinu

U RUSKOM SELU, KOD KIKINDE

No`evima na vlasnika prodavnice Luka P. (1954) i wegova dva sina Ile{ (1987) i Rudi (1984), svi iz Ruskog Sela, osumwi~eni su da su po~inili krivi~no dleo ugro`avawa sigurnosti na {tetu A. D. (1958) iz Ruskog Sela.

Oni se terete da su u subotu oko 18.30 ~asova ispred prodavnice "Duki" u Ruskom Selu no`evima pretili o{te}enom vlasniku prodavnice A. D. Otac i dva sina su u subotu posle podne pili ispred prodavnice "Duki", a kako nisu platili pi}e,

Napu{tena i zapu{tena ku}a u`asa

same mogu}nosti da on bude sahrawen na istom grobqu kao i nesre}no dete. ^ak i posle smrti, Ogulinac je u Starim Ledincima "persona non grata".

Osumwi~eni za zlo~in, koji je uznemirio vojvo|ansku i srpsku javnost, preminuo je u Specijalnoj zatvorskoj bolnici beogradskog Okru`nog zatvora. On je tamo upu}en na psihijatrijsko ispitivawe i ve{ta~ewe po nalogu Vi{eg suda u Novom Sadu od 28 juna.

Ogulin~evu smrt konstatovao je u ponedeqak oko 5.20 ~asova de`urni lekar, koji je do{ao na poziv drugih pacijenata iz sobe. Pretpostavqa se da je umro u snu od infarkta. Wegovo telo poslato je na Institut za sudsku medicinu i posle obdukcije bi}e poznati pravi uzroci smrti.

kako trenutno stvari stoje, ni ne o~ekuje takav razvoj doga|aja.

– Jo{ uvek ne znamo konkretno {ta }e se dogoditi s Ogulincem, ali kako ja gledam na stvari, nema logike da se wegovo telo sahrani u Starim Ledincima. Pa trebalo je da on bude osu|en na vi{e decenija robije! Postoji zatvorsko grobqe, pa neka ga tamo sahrawuju. Po informacijama koje imam, najverovatnije ga ne}e ni dovoziti u selo – kazao je Puqi}.

U Ogulin~evoj ku}i, na samom ulazu u naseqe, od trenutka zlo~ina nema nikoga. U istom dvori{tu `ivela je wegova sestra, kojoj se po pronalasku tela mrtve devoj~ice gubi svaki trag. Po nezvani~nim verzijama, ona se sklonila negde u Bosni i Hercegovini, a

S druge strane, me{tani i daqe prepri~avaju monstruozni zlo~in, `ale nesre}nu devoj~icu i, puni gneva, se}aju se svirepog ubice.

– Kada biste krenuli od ku}e do ku}e i pitali da li taj ~ovek treba da bude sahrawen ovde, garantujem vam da niko to ne bi dozvolio. Pogotovo {to je i devoj~ica sahrawena na istom mestu – ka`e jedna Ledin~anka. – ^im se pro~ulo da je umro, odmah su qudi po~eli da govore da }e zabraniti sahranu ako neko to bude poku{ao. Ovo je malo mesto, svi se me|usobno poznaju i znaju {ta se de{ava. Znate, qudi su ovde jako ogor~eni. Meni je samo `ao {to taj Ogulinac nije do~ekao da bude ka`wen kao {to zaslu`uje.

Ogulinac je bio osumwi~en da je 26. juna u Starim Ledin-

ranih me{tana. Po nezvani~nim informacijama, pre hap{ewa poku{ao je da sebi oduzme `ivot, a policiji je u potpunosti priznao zlo~in.

Za ne{to vi{e od mesec dana, koliko je bio u pritvoru, na najpopularnijoj socijalnoj mre`i "Fejsbuk" formirano je vi{e grupa u kojim se tra`i smrtna kazna za silovateqa, a te internet-stranice imale su vi{e desetina hiqada ~lanova. Ovaj zlo~in uzburkao je celokupnu javnost i tim povodom javnosti su se obratili mnogi dr`avni funkcioneri, predstavnici Vlade Srbije, Narodne Skup{tine, politi~ari... Niko od wih nije prisustvovao posledwem ispra}aju osmogodi{we devoj~ice, 29. juna na seoskom grobqu u Starim Ledincima.

D. Apro

POLICIJA UHAPSILA VEROQUBA S. IZ KRAGUJEVCA

Tereti se za silovawe autostoperki Veroqub S. (35) iz Kragujevca uhap{en je zbog sumwe da je u posledwa dva meseca u svojoj ku}i u kragujeva~kom nasequ Bresnica silovao tri autostoperke, saop{tila je ju~e policija.

Kako je navedeno, Veroqub S. je autostoperke, nakon ulaska u wegovo vozilo marke "fijat tipo" zelene boje i kraqeva~kih registarskih tablica, uz upotrebu sile, odvo-

zio u svoju ku}u gde ih je vi{e puta silovao i danima dr`ao protiv wihove voqe, ne dozvoqavaju}i im da napuste ku}u. @rtve je pronalazio u razli~itim mestima na teritoriji centralne Srbije, navodi se u saop{tewu, i dodaje da je wegovu identifikaciju ote`avala ~iwenica da silovane `ene ne `ive u Kragujevcu, tako da nisu znale da poka`u naseqe u kojem osumwi~eni `ivi.

Policija sumwa da je Veroqub S., osim silovawa, izvr{io i krivi~no delo protivpravnog li{avawa slobode, kao i razbojni{tvo, jer je jednoj od `rtava oduzeo novac i mobilni telefon.

Veroqubu S. policija je izrekla meru zadr`avawa nakon ~ijeg isteka }e uz krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Kragujevcu.

(Tanjug)

vlasnik nije `eleo da ih uslu`i na veresiju, pa su oni, nezadovoqni, izvadili no`eve i zapretili mu.

Kikindska policija je odredila zadr`avawe do 48 sati Ile{u i Luki P., dok je Rudi u bekstvu, ali, kako saznajemo, organi gowewa su mu na tragu.

Dvojica osumwi~enih, Ile{ i Luka, privedeni su istra`nom sudiji Osnovnog suda u Kikindi, koji im je odredio pritvor u trajawu od osam dana.

M. Mr.

PRESUDA VI[EG SUDA U NOVOM SADU

O{te}enom 300.000 dinara

Vi{i sud u Novom Sadu, i to sudija Sabahudin Tahirovi}, u parnici tu`ioca Dragana Mladenovi}a iz Novog Sada, Ulica Starine Novaka 15, koga po punomo}ju zastupa Slobodan Beqanski, advokat u Novom Sadu, protiv tu`enog "Dnevnik Vojvodina presa" iz Novog Sada, Bulevar oslobo|ewa 81, koji po punomo}ju zastupa Vladimir Horovic, advokat u Novom Sadu, radi naknade {tete, vrednost spora 400.000 dinara, nakon odr`ane usmene, glavne i javne rasprave i dokaza izvedenih u prisustvu tu`ioca i wegovog punomo}nika i punomo}nika tu`enog, doneo je na dan 11. jun 2010. godine, slede}u presudu: "Utvr|uje se da su neistiniti naslovi objavqeni na naslovnoj strani novosadskog lista ’Dnevnik’ dana 15. januara 2009. godine ’Zbog pogleda izgubio mu{kost’ i ’Zbog nove godine izgubio mu{kost’, zbog ~ega je naru{en ugled, ~ast i pravo li~nosti tu`ioca Dragana Mladenovi}a iz Novog Sada.

Delimi~no se usvaja tu`beni zahtev tu`ioca Dragana Mladenovi}a iz Novog Sada, pa se obavezuje tu`eni ’Dnevnik Vojvodina pres’ iz Novog Sada da tu-

`iocu na ime naknade nematerijalne {tete zbog pretrpqenih du{evnih bolova, a zbog povrede ~asti i ugleda i prava li~nosti, plati iznos od 300.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom u visini po ~lanu 1 Zakona o visini stope zatezne kamate po~ev od 11. juna 2010. godine kao dana presu|ewa pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretwom izvr{ewa.

Obavezuje se tu`eni ’Dnevnik Vojvodina pres’ iz Novog Sada da izreku presude objavi u novosadskom listu ’Dnevnik’ u roku od 15 dana od dana pravnosna`nosti presude.

Odbija se kao neosnovan tu`beni zahtev tu`ioca kojim je tra`io da sud tu`enog obave`e da mu na ime naknade {tete zbog pretpqenih du{evnih bolova, a zbog povrede ~asti i ugleda i prava li~nosti, plati jo{ i iznos od 100.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presu|ewa pa do isplate.

Obavezuju se tu`eni da tu`iocu nadoknadi tro{kove parni~nog postupka u iznosu od 65.600 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude".

CRNA HRONIKA

DNEVNIK ZA[TITNIK GRA\ANA JU^E UTVRDIO

Propusti u izboru sudija Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} utvrdio je ju~e da je Visoki savet sudstva (VSS), u postupku izbora sudija u sudovima op{te i posebne nadle`nosti sprovedenom tokom 2009. godine, na~inio propuste u radu prema kandidatima za izbor na sudsku funkciju.

U saop{tewu se navodi da se propusti sastoje u uskra}ivawu mogu}nosti kandidatima, koji su prethodno vr{ili sudijsku funkciju, da se u toku postupka pred VSS izjasne o okolnostima koje opovrgavaju propisima utvr|enu oborivu pretpostavku da ispuwavaju kriterijume i merila za izbor.

Propust se sastoji i u uskra}ivawu sadr`ajnog i konkretnog obrazlo`ewa neizabranim kandidatima o razlozima zbog kojih nisu izabrani, kao i u nepotpunom sprovo|ewu kona~nih akata nadle`nog organa - Poverenika za pristup informacijama od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti.

Jankovi} je ocenio da se propust sastoji i u odsustvu dovoqno delotvornih i osmi{qenih mera za postizawe srazmerne zastupqenosti pripadnika nacionalnih mawina u sudovima na ~ijem podru~iju `ive pripadnici nacionalnih mawina.

Radi otklawawa utvr|enih propusta i spre~avawa da se oni u daqem radu ponove Za{titnik je VSS-u uputio preporuke. U wima se navodi da VSS treba da otkloni uo~ene

propuste iz domena dobre uprave na na~in saglasan pravnom poretku i u skladu sa odlukama drugih nadle`nih organa, posebno imaju}i u vidu odluke i stavove Ustavnog suda.

U budu}em radu, VSS }e se dosledno pridr`avati na~ela dobre uprave, a posebno onih koja garantuju transparentnost rada i obrazlo`enost i utemeqenost odluka organa javne vlasti, te na~ela koja u~esnicima u postupku omogu}avaju {to delotvorniju za{titu wihovih prava i legitimnih interesa, posebno u pogledu obave{tenosti o ~i-

wenicama koje slu`e kao osnova za odlu~ivawe i mogu}nosti da se one ospore u toku postupka, navodi se u preporuci.

U preporuci se o~ekuje i da }e VSS unapre|ivawem organizacije rada prate}ih slu`bi, i po potrebi na drugi na~in, obezbediti potpunije sprovo|ewe re{ewa Poverenika.

Ombudsman je u preporuci precizirao da u postupcima koje vodi, VSS treba delotvorno da primewuje pozitivno-pravne garancije za{tite i ostvarivawa pojedina~nih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih mawina i po potrebi, razvije i primewuje sopstvene postupke i procedure koje obezbe|uju ostvarivawe ustavnih garancija mawinskih prava u praksi.

(Tanjug)

sreda4.avgust2010.

NAKON PREBIJAWA NOVINARA „VREMENA” I KOLUMNISTE NA[EG LISTA

Uhap{ena dvojica sumwivih za napad na Teofila Pan~i}a Beogradska policija je uhapsila Danila @. (19) i Milo{a M. (18) iz Beograda zbog sumwe da krajem pro{log meseca, u Glavnoj ulici u Zemunu, fizi~ki napali novinara nedeqnika “Vreme” i kolumnistu na{eg lista Teofila Pan~i}a, koji je od udaraca zadobio kontuziju lobawe i povrede na ruci, saop{tio je ju~e MUP Srbije.

Kako je iz MUP-a zvani~no saop{teno 25. jula, novinara Pan~i}a su, 24. jula oko 23 ~asa, neposredno nakon ulaska u gradski autobus 83, metalnim {ipkama napala dvojica tada nepoznatih napada~a s kapuqa~ama, koji su utr~ali za wim. Oni su udarali Pan~i}a metalnim {ipkama po glavi i telu i odmah potom, nakon dvadesetak sekundi, na istom stajali{tu istr~ali iz autobusa, a sve se de{avalo nao~igled ve}eg broja putnika.

MUP Srbije je ju~e saop{tio da su preduzete vi{ednevne intenzivne radwe na otkrivawu napada~a rezultirale uspehom i da su pripadnici Kriminalisti~ke policije Beograda u saradwi s Bezbednosno-informativnom agencijom priveli Danila @. i Milo{a M. zbog postojawa osnova sumwe da su napali Pan~i}a. Osumwi~enima je od-

Ministar policije Ivica Da~i} je u izjavi za elektronske medije precizirao da je identitet osumwi~enih utvr|en na osnovu DNK analize, po{to su na predmetu kojim je Pan~i} pretu~en prona|eni tragovi DNK napada~a. Ministar je dodao da je policija razgovarala s osumwi~enima za napad, te da je posle poklapawa DNK tragova do{la do neposrednih dokaza na osnovu kojih je obavqeno hap{ewe. Da~i} je naveo da je bilo te{ko utvrditi identitet po~i-

re|eno zadr`avawe do 48 sati, posle ~ega }e biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Osnovnog u Beogradu.

– Prvo osnovno javno tu`ila{tvo podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage i odre|ivawe pritvora osumwi~enima. Tu`ila{tvo tereti Milo{a M. i Danila @. za kvalifikovani oblik krivi~nog dela ugro`avawa sigurnosti, kao i kvalifikovani oblik nasilni~kog pona{awa – izjavio je {ef kabineta republi~kog javnog tu`ioca Vlada \or|evi}.

Milo{ M.

Hap{ewe osumwi~enih za napad na novinara Teofila Pan~i}a pozdravili su Ministarstvo kulture, za{titnik gra|ana i novinarska udru`ewa u Srbiji. Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} pozdravio je pronala`ewe i li{avawe slobode osoba koje su nedavno brutalno napale i povredile novinara Teofila Pan~i}a. “Novinari ne pi{u za sebe ve} za ~itaoce i napad na novinara je napad na sve koji ~itaju, `ele da se informi{u i budu aktivni ~lanovi dru{tva u kojem `ive”, naveo je Jankovi} u saop{tewu.

I Ministarstvo kulture pozdravqa hap{ewe napada~a na novinara nedeqnika “Vreme” Teofila Pan~i}a, saop{teno je iz te institucije.

“Brzo hap{we napada~a je jo{ jedan dokaz da je dr`ava odlu~na da se suprotstavi svakom vidu nasiqa, a pogotovu kada je ono usmereno na pripadnike novinarske profesije”, navodi se u saop{tewu Ministarstva.

Nezavisno udru`ewe novinara Srbije pozdravilo je hap{ewe osumwi~enih i zatra`ilo od policije da otkrije nalogodavce tog napada.

“NUNS o~ekuje da nasilnici budu adekvatno ka`weni, ali i da se identifikuju i jo{ stro`e kazne nalogodavci i motivi tog napada”, navodi se u saop{tewu.

Udru`ewe novinara Srbije navodi da je zadovoqno zbog hap{ewa osumwi~enih. “Akcija policije je u razumnom roku dala rezultat pa se nadamo da je ovo po~etak druga~ijeg odnosa policije i pravosu|a u otkrivawu i ka`wavawu odgovornih za pretwe, napade i, posebno, nere{ena ubistva novinara”, navodi se u saop{tewu. UNS smatra da je napad na Teofila Pan~i}a u vezi s wegovim novinarskim radom i da Tu`ila{tvo, u skladu s izmewenim Krivi~nim zakonikom, treba da izrekne stro`e kazne.

Trojici hrvatskih generala 67 godina robije

Ha{ki tribunal saop{tio je ju~e da je Tu`ila{tvo zatra`ilo od Sudskog ve}a da proglasi krivim i kazni hrvatske generale Antu Gotovinu s 27 godina zatvora, Mladena Marka~a s 23, a Ivana ^ermaka sa 17 godina zatvora zbog ratnih zlo~ina za vreme i nakon akcije “Oluja” 1995. godine.

“Optu`eni su po~inili te{ka dela protiv srpskog stanovni{tva Krajine na diskriminiraju}oj osnovi, uz posledice velikih razmera”, navelo je u Tu`ila{tvo u dokumentu podnetom 16. jula. “Wihovi zlo~ini bili su opse`ni i dugog trajawa, po~iweni su nasilni zlo~ini ukqu~uju}i ubistva, srpska imovina je sistematski pqa~kana i neselektivno razarana, vi{e od 90.000 Srba prisilno je raseqeno s jasnom namerom da se ne vrate i u tom smislu su preduzeti koraci i pri tome je me|unarodna zajednica konstantno dovo|ena u zabludu”, navodi se aktu ha{kog Tu`ila{tva.

Danilo @.

Pozdravqena odlu~nost dr`ave

Svaki od optu`enih hrvatskih generala “igrao je aktivnu i zna~ajnu ulogu u progonu srpskog stanovni{tva”.

Tu`ila{tvo smatra da je dokazalo da su trojica optu`enih generala delila zajedni~ki zlo~ina~ki ciq i doprinela wegovoj realizaciji.

“Gotovina i Marka~ u~estvovali su u tome od samog po~etka, u~estvuju}i u planirawu i artiqerijskim napadima na civile, a svoje pot~iwene koristili su u vr{ewu zlo~ina za vreme i Ante Gotovina nakon ’Oluje’”, isti~e se u aktu Tu`ila{tva suda u Hagu. Iako se ^ermak pridru`io udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu nakon po~etka artiqerijskih napada, Tu`ila{tvo smatra da je odigrao glavnu ulogu u olak{avawu vr{ewa krivi~nih dela i ostvarewu zajedni~kog ciqa zlo~ina~kog poduhvata.

Ha{ki tu`ioci isti~u da su dokazali da su sva trojica optu`enih propustila da obezbede po{tovawe zakona i obi~aja ratovawa. “Oni su u toj du`nosti zakazali i izdavali su komande koje su predstavqale krivi~na dela, a u nekim su slu~ajevima prikrivali zlo~i-

nilaca jer su sigurnosne kamere na okolnim zgradama u Zemunu, gde se dogodio incident, snimile napada~e s le|a.

– Bila je neophodna pomo} svih onih koji su bili neposredni svedoci ili su imali bilo koja druga saznawa – naglasio je Da~i}, zahvaliv{i svima, pre svega gra|anima, koji su, kako je naveo, pomogli da se slu~aj rasvetli i po~inioci otkriju. – MUP }e i daqe {tititi gra|ane, novinare posebno, zbog toga {to oni obavqaju specifi~nu delatnost od

Teofil Pan~i}

ZAHTEV TU@ILA[TVA HA[KOG TRIBUNALA

HA[KI TRIBUNAL

13

Ivan ^ermak

na~ko pona{awe kojeg su nedvosmisleno bili svesni”. “Sva trojica optu`enih dobrovoqno su u~estvovala u zlo~inima koji su im stavqeni na teret, pri ~emu su Gotovina i Marka~ pokazali entuzijazam u sprovo|ewu udru`enog zlo~ina~kog poduhvata”, isti~e se u aktu ha{kog Tu`ila{tva.

U dokumentu se detaqno opisuje uloga drugih pripadnika udru`enog zlo~ina~kog poduhvata. Nakon, sada pokojnih predsednika Frawe Tu|mana i ministra odbrane Gojka [u{ka, Tu`ila{tvo na tre}e mesto stavqa tada{weg ministra unutra{wih poslova Ivana

Mladen Marka~

Jarwaka, a na ~etvrto tada{weg ministra obnove Juru Radi}a.

Kao neki od u~esnika navodili su se i sada pokojni na~elnici glavnog {taba Hrvatske vojske Zvonimir ^ervenko i Janko Bobetko, kao i generali Mirko Norac i Rahim Ademi, kojima je su|eno za ratne zlo~ine u Meda~kom xepu, a Norcu i za likvidacije Srba po Gospi}u 1991. godine.

Iako je u dodatku optu`nice iz 2007. bio uvr{}en i obave{tajni rukovodilac Markica Rebi}, wegovu ulogu Tu`ila{tvo u zavr{nom aktu ne spomiwe.

(Tanjug)

javnog interesa i veoma ~esto su zbog obavqawa te delatnosti izlo`eni raznim oblicima nasiqa.

Novinar Teofil Pan~i}, kolumnista „Vremena“ i „Dnevnika“, u izjavama koje je dao medijima neposredno nakon doga|aja, ocenio je da motiv za napad mo`e biti samo wegov profesionalni posao i javni anga`man.

Kazao je da mu napada~i ni{ta nisu rekli, niti su od wega bilo {ta uzeli, ali da je uveren u to da nije slu~ajna `rtva.

– Ne vidim apsolutno nikakve druge mogu}e razloge jer se ne bavim nikakvim mutnim radwama u `ivotu, niti bilo kome {ta dugujem, niti imam bilo kakve kontakte s podzemqem ili bilo ~ime drugim – naveo je Pan~i}.

J. J.

OSUMWI^ENI ZA ZLOUPOTREBE S LEKOVIMA OSTAJU IZA RE[ETAKA

Onkolozima produ`en pritvor

Grupi od sedam osumwi~enih za zloupotrebe s lekovima za obolele od raka produ`en je pritvor za jo{ mesec dana, re~eno je ju~e u Vi{em sudu u Beogradu.

Krivi~no vanraspravno ve}e Specijalnog suda produ`ilo je 29. jula pritvor direktoru Instituta za onkologiju Nenadu Borojevi}u, osumwi~enom da je organizator grupe i na~elniku Pedijatrijske slu`be Instituta Zoranu Beki}u, tako|e osumwi~enom da je organizator.

Pritvor je produ`en i na~elnici apoteke Instituta za onkologiju Ivani Popovi}, pomo}niku direktora za zdravstvenu delatnost Instituta Zoranu Toma{evi}u, generalnom direktoru “Ro{a” Vojislavu Petrovi}u, direktoru onkolo{kog sektora “Farmasvisa” Andreju Soreti}u i {efu poslovne jedinice farmaceutske kompanije “Astra Zeneka” Predragu Marinkovi}u.

Produkt menaxerka “Astra Zeneke” Ana Matovi} brani se sa slobode.

Tu`ila{tvo za organizovani kriminal je podnelo zahtev za sprovo|ewe istrage i protiv nau~nog savetnika za klini~ku onkologiju i savetnika direktora Klinike za medikalnu onkologiju Instituta Ivana Popova i predstavnika farmaceutske kompanije “Merk” Renea Kautza.

Grupa je uhap{ena 30. juna i osumwi~ena je da je pacijentima obolelim od raka prepisivala vi{e lekova nego {to je potrebno kako bi se pove}ala potro{wa lekova.

E. D.

DRU[TVO

sreda4.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

NI U^ESTALI ATACI NA ZDRAVSTVENE RADNIKE NISU DOVELI DO IZMENA ODREDBI KRIVI^NOG ZAKONA

Stro`e kazne za napade na lekare Napadi na zdravstvene radnike ve} odavno kod nas nisu retkost. Jo{ se pamti ubistvo medicinske sestre u Klini~kom centru Srbije, kao epilog porodi~ne drame koja se za medicinsku sestru fatalno zavr{ila na wenom radnom mestu. Tri medicinske sestre Klini~ko-bol-

i najnoviji doga|aji u domovima zdravqa u Vojvodini. U Somboru je razjareni napada~ prvo nasrnuo na lekara, a potom i na policajca, a u Karavukovu kod Oxaka nasilnik je lekarki razbio nos, a sestru {utirao.

Povodom najnovijih napada na medicinske radnike Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Vojvodine tra`i od nadle`nih institutcija da se ubudu}e svaki napad na bele mantile tretira kao napad na slu`beno lice, {to bi poo{trilo kazne bez obzira na te`inu napada.

– Tra`imo da medicinsko osobqe dobije konkretniju za{titu u Krivi~nom zakonu, a je-

socijalnoj za{titi Vojvodine dr Duwa Civri}.

Zahtev da medicinski radnici dobiju status slu`benog lica nije nov. Jo{ pre nekoliko godina povela se akcija za ovakvu za{titu belih mantila na radnom mestu, a jedan od predlaga~a izmene Zakona je bio i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, kao i sindikati ~iji su ~lanovi lekari i ostali zaposleni u zdravstvu i socijalnoj za{titi.

Istra`ivawa koja je pre nekoliko godina sproveo Sindikat medicinskih sestara i tehni~ara pokazala su da je pet odsto od 653 anketiranih sestara objasnilo da su svaki dan maltretirane u svojim ustanovama, a 30

Ministar: Lepa re~ efikasnija od zakona

ni~kog centra „Zvezdara“ jo{ pre`ivqavaju ru`ne slike kada im je na Odeqewe urologije, dok su de`urale, uleteo pijani mu` jedne pacijentkiwe. Lomio je sve po odeqewu, ga|ao ih telefonom, bacao na wih sve {to mu se na|e na putu. Tako su sestre zavr{ile kao pacijenti, sa zadobijenim povredama glave, kolena, podlivima... [amar lekarki koja je odbila da propi{e lek koji je pacijent zahtevao tako|e je slu~aj koji je uznemirio zdravstvene radnike, a na udaru nasilnika vrlo ~esto su i ekipe Hitne medicinske pomo}i, kao i zaposleni u urgentnim slu`bama. Nizu napada na bele mantile pridru`ili su se

Ministarstvo zdravqa Srbije pokrenulo je inicijativu da se napad na zdravstvenog radnika u toku rada u zdravstvenoj ustanovi tretira kao posebno te{ko krivi~no delo, ali nije podr`alo predlog da se belim mantilima da status slu`benog lica. Kako je svojevremeno za na{ list izjavio ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi}, te{ko da se propisima mo`e re{iti odnos lekara i pacijenta.

– Svi koji rade u zdravstvenim ustanovama, po~ev{i od ~ista~a do lekara, moraju da shvate da je privilegija raditi u ustanovi koja pru`a zdravstvenu pomo} qudima. Pro{lo je vreme kada je bilo zaboravqeno {ta je ~ija du`nost, a u zdravstvenoj ustanovi mi smo zbog pacijenata. Na`alost, poverewe u bele mantile je poquqano i mislim da svi koji rade u zdravstvenim ustanovama moraju da prihvate svoju ulogu, da se `rtvuju radi pacijenata. Lepa re~, osmeh, razumevawe... daleko su efikasniji od zakona – rekao je dr Milosavqevi}. dino re{ewe jeste da zdravstveni radnici dobiju status slu`benog lica, {to bi, posledi~no, proizvelo krivi~nu odgovornost izaziva~a sve u~estalijih napada i maltretirawa zaposlenih u zdravstvu za vreme obavqawa posla – ka`e predsednica Pokrajinskog odbora sindikata zaposlenih u zdravstvu i

dosto wih je naglasilo da ih na radnom mestu pacijenti povremeno uznemiravaju. Me|utim, i pored u~estalih napada na lekare i medicinske sestre, do danas ovakve izmene Krivi~nog zakona nisu sprovedene pa se nasiqe, bez obzira na te{ke fizi~ke posledice, tretira kao prekr{aj.

J. Barbuzan

NAREDNIH DANA MOGU]A POJAVA POLARNOG SVETLA

Fenomen na severu, van grada Astronomsko dru{tvo „Ru|er Bo{kovi}“ saop{tilo je da }e narednih dana na teritoriji Srbije mo`da biti vidqiva polarna svetlost. Fenomen koji izazivaju mawe oluje na Suncu posledwi put je mogao da se vidi iz Srbije pre deset godina. Ovog puta, dve oluje koje su na Suncu blesnule u nedequ, poslale su prema Zemqi hiqade tona Sun~eve plazme, zbog ~ega }e prizor, ina~e rezervisan za polarna podru~ja, mo`da biti vidqiv na celoj planeti. On }e se manifestovati na severnoj strani Zemqe.

– To su neuobi~ajene pojave za ove geografske {irine. Intenzitet Sun~evog vetra, odnosno oluje, u smislu intenziteta emitovanih ~estica, morao bi da bude znatno ve}i. Standardno, te ~estice pod uticajem magnetnog poqa Zemqe koncentri{u se u blizini polova, na geografskim {irinama iznad 70 stepeni, dok je redak fenomen da se to mo`e videti na ovim {irinama. Mo`da se ta predvi|awa ne}e ni ob-

TRE]I KARATE KAMP ZA OSOBE S POSEBNIM POTREBAMA

Uprkos svemu – dohvati `ivot Sport je jedan od na~ina da se socijalno iskqu~ene osobe uvuku u osnovne dru{tvene tokove. To pokazuje primer dobre prakse iz grada na Begeju i ovda{weg Karate kluba „Zrewanin“, u kojem se ve} ~etvrtu godinu s velikim uspehom sprovodi program za osobe s posebnim potrebama. U wega je ukqu~eno petnaestoro mladih s lakim i umerenim intelektualnim pote{ko}ama. Ovaj jedinstveni karate program pokrenut je u martu 2007. godine,

Osim treninga u~esnici kampa imali su i druge zajedni~ke aktivnosti, poput kviza, kreativnih i edukativnih radionica i maskenbala u saradwi sa zrewaninskim Dru{tvom za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama. Uprkos svim predrasudama i rezervama, autori programa uspeli su, kroz razne aktivnosti, da ovoj osetqivoj populaciji pribli`e sport, naviknu ih na ve`bawe i poboq{aju wihove sposobnosti, ali i da im pru`e ose}aj zadovoqstva i radosti.

– Neverovatno je koliko je na{e malo za wih mnogo a, ipak, opet ima onih koji bez razloga okre}u glavu pred problemima ove marginalizovane populacije – ka`e trener

istiniti – rekao nam je dr Du{an Mr|a s Katedre za nuklearnu fiziku PMF-a Univerziteta u Novom Sadu.

Mr|a obja{wava da gra|anima ne preti opasnost od pove}ane doze Sun~evog zra~ewa i da bi takav redak fenomen mo`da uti-

Dr Du{an Mr|a obja{wava da gra|anima ne preti opasnost od pove}ane doze Sun~evog zra~ewa i da bi takav redak fenomen mo`da uticao na efikasnost telekomunikacionih sistema i ure|aja cao na efikasnost telekomunikacionih sistema i ure|aja. Ako uop{te do|e do takvog intenziteta, da polarna svetlost bude uo~qiva iz na{ih predela, gra|ani koje u woj `ele da u`ivaju

svakako moraju odabrati podru~je udaqeno od grada, zato {to svetlost koju emituje Novi Sad nadja~ava polarnu. Kao idealne lokacije za Novosa|ane dr Mr|a navodi mesta na Fru{koj gori.

Polarnu svetlost izazivaju naelektrisane ~estice koje sa Sunca neprekidno sti`u do Zemqine atmosfere. One se sudaraju s molekulima vazduha u na{oj atmosferi, izbijaju}i iz wih elektrone. Kad se ti elektroni vrate u svoje molekule, prelaze s nivoa vi{e energije na ni`e, a ostvareni vi{ak energije emituje se kao polarno svetlo. Ono je najja~e u polarnim regionima, zbog uticaja Zemqinih magnetnih polova.

Ameri~ki nau~nici saop{tili su ju~e da gra|ani koji `ive na potesu od dr`ave Mejn do Mi~igena, i daqe severno, mogu videti polarnu svetlost. Geografska {irina Mejna je 44 stepena severne {irine, Mi~igena 4, a Srbije izme|u 44. i 43. stepena.

Ig. M.

POGOR[ANA POLITI^KA PRAVA SRBA U REGIONU

Srbi ne sude u Crnoj Gori Nevladina organizacija „Napredni klub“ predstavi}e danas izve{taj o politi~kim pravima srpskog naroda u regionu za prethodnu godinu, koji je pokazao da su politi~ka prava Srba u osam dr`ava regiona pogor{ana. Kako je saop{teno iz „Naprednog kluba“, izve{taj se odnosi na oko dva miliona gra|ana koji `ive u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Albaniji, Rumuniji i Ma|arskoj.

Ovogodi{wi izve{taj je pokazao da su politi~ka prava sprskog naroda u regionu, uglavnom, mawa nego {to je to bio slu~aj ranijih godina – izuzetak u potpunosti predstavqa Rumunija, dok su izvesna poboq{awa zabele`ena u Sloveniji i Makedoniji.

U BiH postoji sna`an pritisak radi li{avawa prava srpskog naroda na konstitutivnost i ukidawe Republike Srpske,

dok se u BiH vratio simboli~an broj prognanih Srba, navedeno je u ovogodi{wem izve{taju.

Srpskom narodu u Hrvatskoj nisu omogu}ena najosnovnija prava na jezik i pismo, a nije zapo~eto ni vra}awe oko 50.000 stanova proteranim Srbima, dok u Albaniji i Ma|arskoj nisu ispuwena sva prava koje su te dr`ave zakonski omogu}ile svojim mawinama.

U Crnoj Gori, iako Srbi ~ine tre}inu stanovni{tva, nijedan Srbin nije na ~elu neke obrazovne ustanove, nema sudija srpske nacionalnosti u vi{im sudovima, a na imovinu i vernike Srpske pravoslavne crkve vr{e se konstantni pritisci.

U Sloveniji i Makedoniji Srbima nije omogu}ena sloboda veroispovesti, ali postoje pomaci kada je re~ o slu`benoj upotrebi jezika i finansirawu, a po~elo je re{avawe statusa 25.000 „izbrisanih“ gra|ana.

„Pink” prekinuo saradwu s „Grandom” Karate kluba „Zrewanin“ Simo Salapura, koji je i koautor programa.

U zrewaninskom klubu, kako ka`u, posebno su ponosni na letwe inkluzivne karate kampove. Wihova nastojawa da zbli`e decu iz redovne populacije i sportiste s invaliditetom ove godine su prepoznali i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i grad Zrewanin. Zahvaquju}i wiho-

vom novcu, dvadeset dvoje sportista s invaliditetom i bez wega u~estvovalo je na tre}em inkluzivnom karate kampu „Uprkos svemu – dohvati `ivot, ^ardak 2010“, od 26. do 31. jula u Deliblatskoj pe{~ari. Osim treninga, u~esnici kampa imali su i druge zajedni~ke aktivnosti, poput kviza, kreativnih i edukativnih radionica i maskenbala, koje su organizovali Tatjana

Prpi} i Zoran Jovin, volonteri u Dru{tvu za pomo} MNRO „Suncokret“ iz Zrewanina.

– I pored krize, koja nije zaobi{la ni sport, zrewaninski karatisti se punom parom spremaju za predstoje}i drugi nacionalni {ampionat za osobe s invaliditetom koji }e se odr`ati u novembru – dodaje Salapura. @. Balaban

Ure|iva~ki kolegijum TV „Pink“ saop{tio je da prekida saradwu s „Grand produkcijom“. Kako je navedeno, nijedan format „Grand produkcije“ ne}e vi{e na}i svoje mesto u programskoj {emi „Pinka“. „Pink“ podse}a na to da je imao zdrave i korektne odnose i prema eksternim produkcijama koje su „godinama u ’Pinku’ pronalazile {ansu za svoje poslovawe i ~iji poslovni uspesi nisu izostajali zahvaquju}i ’Pinkovom’ sistemu“. Kako su to, ka`e se u saop{tewu, u „Grand produkciji“ zaboravili, i kako su pregovori o novoj sezoni „iza{li iz okvira korektnosti poslovawa dugogodi{wih partnera i dotakli politiku ucewivawa i nerealnih postavki“, TV „Pink“ je prekinuo svaku saradwu s „Grand produkcijom“.

DRU[TVO

DNEVNIK

BAHATI VOZA^I NE MARE ZA KAZNE

Pe{aci preko zebre propu{taju vozila!

U prvih {est meseci ove godine u Srbiji je poginulo 45 pe{aka, a vi{e od 1.000 je povre|eno. Iako je broj nezgoda u kojima su u~estvovali pe{aci smawen otkada se primewuje novi Zakon o bezbednosti saobra}aja, bahati voza~i se jo{ uvek ne pridr`avaju propisa, uprkos tome {to su predvi|ene drasti~ne kazne za prekr{aje. Op{ta je ocena da takvoj atmosferi doprinosi sporo re{avawe prekr{ajnih postupaka.

Pe{aci stradaju ne samo dok prelaze ulicu – mimo zebre ili na samom pe{a~kom prelazu – nego ~ak i na trotoaru, dok ~ekaju da pre|u na drugu stranu. Pre neki dan `eni povre|enoj na trotoaru beogradskih Terazija slomqena je noga, a drugoj, koja je stradala ranije, je amputirana. Po podacima

Saobra}ajne policije, podneto je ~ak 2.400 prijava zbog nepropu{tawa pe{aka i 207 prijava za nasilni~ku vo`wu. Voza~i su se vratili ranijem bahatluku i sada se novog Zakona pridr`avaju mawe nego prvih dana i meseci kada je stupio na snagu.

Branko Vukobratovi} iz Uprave saobra}ajne policije najavquje opremawe velikog broja raskrsnica i puteva video-nadzorom, a prekr{aji }e se dokumentovati i video-snimcima iz vozila i ostalih ure|aja, da bi se olak{alo sprovo|ewe prekr{ajnog postupka. Kada se udari po xepu prekr{ilaca, mo-

`e se o~ekivati da }e voziti opreznije. Do tada, pe{acima ne preostaje drugo nego da se sami za{tite od bahatih voza~a. Damir Okanovi} iz Komiteta za bezbednost saobra}aja preporu~uje da se zaklone iza bankine, drveta ili nekog objekta da vozilo ne bi naletelo na wih, ukoliko u veoma prometnoj ulici ~ekaju da im se upali semafor!

Gra|ani koji idu pe{ice ogor~eni su i na nesavesne voza~e i ovakve poruke i pitaju u kojoj zemqi mi to `ivimo, ko su "divqaci" koji divqaju ulicama i za{to saobra}ajna policija `muri na wihovo pona{awe, umesto da poja~a gas za wima. Tako|e, predla`e se da se ispred pe{a~kih prelaza postave le`e}i policajci, po mogu}nosti od recikliranih guma, s tim da se ostavi jedna ~ista traka za vozila Hitne pomo}i, a onoga ko bi u woj napravio saobra}ajni prekr{aj treba kazniti kao da je pro{ao na tri crvena. Neki, pak, misle da nismo svi isti pred zakonom, a dok je tako, ka`u, ne vredi nam ni da zakupimo satelit koji bi snimao iznad gradova. Ipak, op{ta je ocena da je broj stradalih mawi zbog toga {to su na automobilima i dawu upaqena svetla, pa ih pe{aci lak{e uo~avaju, a kada bi se po{tovalo ograni~ewe brzine u naseqenim mestima, saobra}ajnih nezgoda bi bilo mawe.

Po Zakonu o bezbednosti saobra}aja, voza~ je du`an da obrati pa`wu na pe{ake na kolovozu ili koji stupaju na kolovoz, ili iskazuju nameru da to u~ine. Kada prilazi pe{a~kom prelazu, voza~ mora da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi, mo`e bezbedno zaustaviti vozilo is-

AMABASADOR MA\ARSKE U KAWI@I: Ambasador Republike Ma|arske u Srbiji Imre Varga boravio je ju~e u Kawi`i, gde je razgovarao s op{tinskim ~elnicima o rezultatima saradwe, s obzirom na to da mu isti~e mandat u Beogradu. Predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ istakao je da su odnosi lokalne samouprave s ambasadom Ma|arske u Beogradu i glavnim konzulatom u Subotici izuzetno dobri, {to je dalo rezultata u saradwi ma|arske mawine s mati~nom zemqom, poseb-

pred pe{a~kog prelaza.

Na delu puta na kojem se kre}u deca, odnosno gde su postavqeni saobra}ajni znakovi o u~e{}u dece u saobra}aju, voza~ je du`an da vozi s naro~itom oprezno{}u, tako da mo`e blagovremeno zaustaviti vozilo.

Ukoliko je saobra}aj na pe{a~kom prelazu regulisan svetlosnim saobra}ajnim znakovima ili znakovima policijskog slu`benika, voza~ je du`an da svoje vozilo zaustavi ispred pe{a~kog prelaza kada mu je datim znakom zabrawen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu datim znakom dozvoqen prolaz, du`an je da propusti pe{aka koji je ve} stupio na pe{a~ki prelaz ili pokazuje na-

ure|ajima za davawe svetlosnih saobra}ajnih znakova niti znacima policijskih slu`benika, voza~ je du`an da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvi-

Za nasilni~ku vo`wu kod psihijatra Nasilni~ka vo`wa je prekr{aj za koji sleduje 15 kaznenih poena, gubitak dozvole na devet meseci i kazna zatvora do dva meseca. Ukoliko, pak, voza~ u roku od deset minuta dva puta pro|e kroz crveno ili preti~e kolonu vozila preko pune linije, i to se kvalifikuje kao nasilni~ka vo`wa. Ako jo{ prouzrokuje i saobra}ajnu nesre}u, sleduje mu zatvor od 45 dana.

Odmah po evidenciji ovakvog saobra}ajnog prekr{aja voza~ mora biti iskqu~en iz saobra}aja na 24 sata, a kazna mu se uve}ava za dva kaznena poena ukoliko je u vozilu bilo dete mla|e od 12 godina. Ako voza~ ponovi ovakav prekr{aj, treba da se uputi na psihijatrijsko posmatrawe. meru da to u~ini dok mu je svetlosnim saobra}ajnim znakom ili znakom policijskog slu`benika prelaz bio dozvoqen.

Ukoliko se pe{a~ki prelaz nalazi na ulazu na bo~ni put, voza~ koji skre}e na taj put du`an je da najpre propusti pe{aka koji je ve} stupio ili stupa na pe{a~ki prelaz ili pokazuje nameru da to u~ini, a po potrebi, zaustavi svoje vozilo. Ukoliko na pe{a~kom prelazu saobra}aj nije regulisan

di mo`e bezbedno zaustaviti vozilo ispred pe{a~kog prelaza i propustiti pe{aka koji je ve} stupio ili stupa na pe{a~ki prelaz ili pokazuje nameru da to u~ini.

Me|utim, odgovornost je i na pe{acima. Novim propisom nije zabraweno telefonirawe samo voza~ima prilikom vo`we ve} i pe{acima prilikom prelaska preko kolovoza. Tada ne smeju da upotrebqavaju slu{alice na u{ima.

R. Dautovi}

no se zahvaliv{i ambasadoru Vargi. U ostvarivawu programa prekograni~ne saradwe Ma|arske i Srbije dobra saradwa dala je rezultate, posebno kod onih koji su donekle zavisili od podr{ke Ma|arske, a po Wila{evim re~ima, pre svega prilikom u~e{}a za novac IPA programa iz fondova Evropske unije. Za programe prekograni~ne susedske saradwe op{tina Kawi`a je dobila podr{ku za sedam projekata.

M. Mitrovi}

VESTI Beograd pola sata bio bez struje Ve}i deo Beograda ostao je ju~e ne{to pre 13 ~asova bez struje zbog kvara koji je posle pola sata otklowen, kada je snabdevawe elektri~nom energijom normalizovano. Predstavnik Elektromre`e Srbije za odnose s javno{}u Predrag Batini} je rekao da je nestanak struje u ve}em delu Beograda uzrokovan kvarom na trafo-stanici Beograd 17 kod "Plavog mosta".

Po wegovim re~ima, najverovatniji uzrok je ve}a potro{wa.

{kom Kulturnom centru. Obi~no se govori o kulturnom nasle|u, a mi smo za osnovu pri~e izabrali temu qubavi, kroz prikazivawe tradicionalnog odnosa jedne sredine prema erotizmu, seksualnosti i obi~ajima – rekao je rediteq Alberto Resendes. Zanimqivo je, recimo, kako su se na{i preci dovijali u ne tako dalekim vremenima kada je qubav morala da se krije ili kako se danas odnosimo prema ovoj tematici, na primer, prilikom slu~aja da ne{to ne smemo, ali iskreno `elimo, kao {to je ulazak u seks-{op u jednom relativno malom gradu.

Film o erotskom nasle|u ^a~ka

Dolari za projekat „Halijard”

Mlada ekipa sineasta, u~esnika me|unarodnog filmskog kampa "Interakcija" u Po`egi, zavr{ila je u ^a~ku snimawe filma o erotskom nasle|u ovog grada. Posle monta`e, film }e biti prikazan 12. avgusta u po`e-

SAD su odobrile 700.000 dolara za projekat obele`avawa spasavawa ameri~kih pilota tokom Drugog svetskog rata na padinama Suvobora. Procewuje se da je spaseno vi{e od 500 ameri~kih pilota. Na sednici Op{tinskog ve}a

Gorweg Milanovca prezentovan je i projekat "Halijard", nazvan po akciji tokom koje su pripadnici Ravnogorskog pokreta Dra`e Mihailovi}a izgradili na Suvoboru, kod sela Prawani, improvizovani aerodrom s kojeg su oboreni ameri~ki piloti avionom prevo`eni u italijanski grad Bari. Projekat podrazumeva i formirawe izlo`benog platoa na kojem }e biti postavqen avion "dakota C-47" koji je prevozio ameri~ke pilote.

Napadnut sajt RRA Sajt Republi~ke radiodifuzne agencije napadnut je ju~e rano ujutro i pristup sadr`ajima sajta mawim delom je onemogu}en. Kako se navodi u saop{tewu RRA, na adresi http://www.rra.org.rs nalazi se fotografija zastave Albanije uz natpis na albanskom jeziku, dok pristup glavnoj stranici i ostalim sadr`ajima dostupnim s glavnog menija, osim rubrike "kontakt“, nije poreme}en.

sreda4.avgust2010.

15

VOJNOBEZBEDNOSNA I VOJNOOBAVE[TAJNA AGENCIJA DOBILE NOVE LEGITIMACIJE

Sova za vojne obave{tajce

S pet godina zaka{wewa pripadnici Vojnobezbednosne i Vojnoobave{tajne agencije dobi}e nove legitimacije. Naime, Vlada Srbije je na pro{lonedeqnoj sednici donela Uredbu o vrsti, obliku i sadr`aju slu`bene legitimacije i izgledu zna~ki Vojnobezbednosne i Vojnoobave{tajne agencije, ~ime }e kona~no prestatiti da va`i uredba koja je doneta 2004. godine, dok je jo{ postojala dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore.

Tako }e se ve} od naredne nedeqe slu`bena legitimacija ovla{}enog slu`benog lica VBA-e sastojati od trodelnih sklapaju}ih korica sa spu{tenim le`i{tem za zna~ku, zna~ke VBA-e, identifikacione kartice i kartice ovla{}ewa. Trodelne korice slu`bene legitimacije ovla{}enog slu`benog lica VBA-e izra|ene su od prirodne ko`e crne boje, veli~ine 100 puta 75 milimetara.

Na predwoj strani korice u gorwem delu, tehnikom suvog `iga, utisnut je naziv "Republika Srbija", a ispod "Ministarstvo odbrane", a ispod toga "Vojnobezbednosna agencija", na sredini je mali grb Srbije, a u dowem delu "Slu`bena legitimacija". Na unutra{woj strani trodelnih korica je zna~ka VBA-e, otvor od providne folije za karticu ovla{}ewa i otvor od providne folije za identifikacionu karticu.

Zna~ka slu`bene legitimacije ovla{}enog slu`benog lica VBA-e ima oblik {tita tamnocrvene boje s prelomqenim dowim lukom, obrubqenim zlatnom bojom, na kojem je predstavqen dvoglavi orao sa zlatnim krinovima i krunom. Iznad crvenog {tita je traka zlatne boje na kojoj je tekst crne boje "Vojnobezbednosna agencija", u dva reda. Srebrni dvoglavi orao je u poletu, visoko uzdignutih krila, zlatno okru`en. Na grudima dvoglavog srebrnog orla je mali {tit polukru`nog oblika, crvene boje, podeqen belim krstom na ~etiri poqa s po jednim ocilom u svakom poqu. Ocila su bela, okrenuta ka spoqnim stranama {tita u odnosu na sredi{wu vertikalu. Iza orla, iz zami{qenog sredi{ta krsta, ka spoqnim ivicama {tita zrakasto se {iri svetlocrveno. Boja krune je zlatna, a na wenom vrhu je zlatni krst. U dnu {tita, naslawaju}i se na rep srebrnog orla, je polukru`na traka zlatne boje sa ~etvorocifrenim identifikacionim brojem crne boje.

Identifikaciona kartica slu`bene legitimacije ovla{}enog slu`benog lica VBA-e u gorwem delu ima napisano "Republika Srbija", ispod toga "Ministarstvo odbrane", a ispod "Vojnobezbednosna agencija", u levom gorwem delu je mesto za fotografiju u boji obla{}enog lica u civilnom odelu.

Pored mesta za fotografiju na desnoj strani je znak VBA-e, a ispod slike je mesto za upisivawe serijskog broja. Ispod serijskog broja se upisuje ime i prezime saradnika, broj zna~ke, datum i mesto izdavawa, a s desne strane je potpis direktora VBA-e.

Slu`bena legitimacija ovla{}enog slu`benog lica Vojnoobave{tajne slu`be sastoji se od identifikacione kartice, {tampane na plavoj boji sa ~ipom, zna~ke i dvodelnih ko`nih korica crne boje.

Na predwoj strani korica je utisnut `ig Republike Srbije,

ispod "Ministarstvo odbrane" i na kraju VOA. Na unutra{woj strani ko`nih korica fiksirana je zna~ka, a u drugom delu je otvor od providne folije za identifikacionu karticu. Na pole|ini identifikacione kartice slu`benog lica VOAe je re~ "Ovla{}ewe", a ispod toga: "Imalac ove agencije primewuje ovla{}ewa utvr|ena zakonom i drugim propisima koje primewuju ovla{}ena slu`bena lica Vojnoobave{tajne agencije". Ispod ovog teksta je

~ip. U dowem delu levo ostavqeno je mesto gde se upisuje datum izdavawa, ispod serijski broj, a u dowem delu desno potpis direktora VOA-e.

Zna~ka slu`bene legitimacije ovla{}enog slu`benog lica VOA-e izra|ena je na visokopoliranoj povr{ini, elipasta je, u obliku {tita zlatno`ute boje. [tit je ispresecan linijama koje predstavqaju mre`u zemqine kugle s matiranom pozadinom srebrne boje.

Dowi deo {tita upleten je u gnezdo od lovorovog i hrastovog li{}a na koji je polo`en ma~. Poluvenac i ma~ obavijeni su bojama srpske trobojke.

Gorwi deo {tita je okru`en oreolom na kojem je utisnut polukru`ni naziv VOA ispisan crnom bojom. Iznad ovih simbola, u centralnom delu kru`nog {tita, dominira kobaltnoplava sova, ~ije telo je prekriveno mre`om {estougaonih }elija u obliku sa}a. Iznad poluvenca je hromirana visokopolirana povr{ina na kojoj je utisnut identifikacioni broj ovla{}enog lica.

O izdatim slu`benim legitimacijama VBA-e i VOA-e vodi se jedinstvena evidencija. Uz evidenciju o izdatim slu`benim legitimacijama ~uvaju se i potvrde o izdatim slu`benim legitimacijama, izjave o izgubqenim i nestalim slu`benim legitimacija kao i zapisnici o uni{tenim. Ako pripadnik ovih slu`bi izgubi slu`benu legitimaciju, o{teti je ili na drugi na~in ostane bez we, du`an je da o tome odmah pismeno obavesti rukovodioca jedince kojoj pripada. Izgubqena ili na drugi na~in nestala slu`bena legitimacija pripadnika VBA-e, odnosno VOA-e ogla{ava se neva`e}om u "Slu`benom glasniku Srbije".

Pripadnik VBA-e, odnosno VOA-e obavezan je da vrati slu`benu legitimaciju i zna~ku u slu~aju prestanka anga`ovawa u ovim slu`bama, gubitka statusa ovla{}enog slu`benog lica, mirovawa prava i obaveza i po odluci direktora ovih slu`bi.

Nove slu`bene legitimacije pripadnici VBA-e i VOA-e dobi}e za tri meseca.

Q. Male{evi}

SPORT

sreda4.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

16

ZVEZDA[E NE NAPU[TA OPTIMIZAM UO^I SUTRA[WEG ME^A

Bi}e te{ko, ali prolazimo

ANA I NOVAK ZA SRBIJU NA HOPMAN KUPU: Najboqi srpski teniser Novak \okovi} i drugi reket u `enskoj konkurenciji Ana Ivanovi} predstavqa}e Srbiju na Hopman kupu, koji }e se od 1. do 8. januara naredne godine igrati u Pertu, ozvani~ili su organizatori tradicionalnog takmi~ewa. Pored drugog igra~a sveta i 60. sa VTA liste, u~e{}e na turniru kojim }e biti orvorena nova sezona u „belom sportu“ potvrdile su jo{ ~etiri selekcije. Za Sjediwene Ameri~ke Dr`ave igra}e Yon Izner i najbo-

qa teniserka sveta Serena Vilijams, Stiv Darsi i @istin Enan }e braniti boje Belgije, Gael Monfils i Kristina Mladenovi} Francuske, dok reprezentativac Australije Lejton Hjuit ~eka odluku ko }e mu biti partner na turniru gde }e se nadmetati osam nacionalnih timova. Prema propozicijama, selekcije su podeqene u dve grupe i prvo se igraju pojedina~ni me~evi, a zatim sledi nadmetawe me{ovitih parova. Prvoplasirane ekipe u grupama igraju za trofej Hopman kupa.

TURNIR U SAN DIJEGU

Jelena do~ekala Klejbanovu Jelena Jankovi} igra}e protiv Alise Klejbanove u drugog kolu turnira u San Dijegu. Xej Xej je postavqena za prvog nosioca i bila je slobodna u uvodnoj rundi u kojoj je Ruskiwa savladala Francuskiwu Aravan Rezai - 6:2, 5:7, 6:3. Rezultat u dosada{wim duelima izme|u Jelene i Alise je 2:2. Ruskiwa, trenutno 28. na VTA listi, dobila je prva dva me~a odigrana 2009, a ove

Jelena Jankovi}

godine je Srpkiwa bila dva puta uspe{nija, u Fed kupu i u Indijan Velsu. Me~ je na programu danas.

Klejbanova se na prethodnom turniru, u Stenfordu, tako|e sastajala sa Srpkiwom, ali ne sa Jelenom ve} sa Anom Ivanovi}, koja je bila boqa od 21-godi{we Ruskiwe. Nagradni fond turnira u San Dijegu je 700.000 dolara, a pobednici }e pripasti 107.000 dolara i 470 VTA bodova.

TURNIR U VA[INGTONU

Troicki se tek preznojio Viktor Troicki savladao Kevina Kima u prvom kolu 6:1, 6:2, a u drugom }e se sastati sa Mardijem Fi{om. Viktor Troicki bio je ubedqiv na startu turnira u Va{ingtonu, iz kategorije ATP 500. Drugi reket Srbije lako je pobedio doma}eg kvalifikanta Kevina Kima - 6:1, 6:3.

U jedinom prethodnom me~u Srbin je tako|e bio boqi od Amerikanca, trenutno 153. na ATP listi, ali je na Gemaksu 2008. imao mnogo vi{e problema da ga savlada - 2:1. Naredni protivnik Troickog u Va{ingtonu bi}e jo{ jedan Amerikanac, Mardi Fi{, sa kojim se nikada nije sastajao.

Fi{ je 35. igra~ sveta, a 15. nosilac na turniru.

Troicki je trenutno 50. na ATP listi, a pre godinu dana imao je najboqi rejting u karijeri - 24. Me|utim, imao je lo{u seriju rezultata ove godine - osim polufinala u Dohi na po~etku sezone nije ostvario nijedan zapa`en rezultat.

U ~etiri me~a pre ovog sa Kimom, ostvario je samo jednu

Viktor Troicki

pobedu. Pro{le godine u Va{ingtonu bio je slobodan u prvom kolu, a u drugom je zbog povrede predao me~ Francuzu Marku @ikelu. Pretpro{le godine je stigao do finala, u kome je pora`en od Huana Martina Del Potra. Na turniru u Va{ingtonu u~estvuju i

Serena quta na organizatore - @eleli su da mi naplate 100 dolara za kartu, a ja sam ih reklamirala. Grozno! Posla}u im ra~un za reklamu - napisala je ameri~ka teniserka na dru{tvenoj mre`i Tviter.

Vilijamsova se uo~i po~etka turnira odazvala pozivu kolege iz reprezentacije Xejmsa Blejka i zajedni~kim fotografisawem pomogla promociji turnira.

- Da ih nisam reklamirala, platila bih im i 100 dolara, ali ovako?! Svi bi trebalo ubudu}e da bojkotuju ovaj turnir - istakla je najboqa teniserka sveta.

Janko Tipsarevi}, kome predstoji duel sa Francuzem Arnom Klemonom, i Nenad Zimowi}, koji se u paru sa Danijelom Nestorom sastaje sa ^esima Toma{om Berdihom i Radekom [tepanekom.

Nagradni fond turnira je 1.165.500 dolara.

Yeksonu novi ugovor Trener Los An|eles Lejkersa Fil Xekson (64) produ`io je ugovor s aktuelnim {ampionom NBA lige do kraja naredne sezone. On je po zavr{etku pro{le sezone najavio da }e se povu~e, ali je u me|uvremenu promenio mi{qewe po{to je uspe{no pro{ao sve preglede. Xekson je odlu~io da zadr`i kompletan stru~ni {tab. Nove jednogodi{we ugovore potpisali su wegovi dugogodi{wi saradnici Brajan [ou, Frenk Hamblem, Xim Klemons i ^ak Person.

Finansijski detaqi nisu saop{teni. Xekson je kao trener osvojio 11 titula u NBA ligi ({est sa ^ikagom i pet s Lejkersima).

Milo{ Trifunovi}

iskupqewe. Mislim da Slovan, generalno, nije boqi od nas. Slovaci su dobili na Marakani, isto tako mi mo`emo da slavimo u Bratislavi. Nema druge nego da stegnemo zube i u ~etvrtak dobijemo ovaj va`an duel - poru~io je Perovi}.

Wegov saigra~ Nemawa Nikoli} potvrdio je da je optimista uo~i revan{a u Slova~koj.

- Na nama je da se borimo, poku{amo da izborimo {to boqi rezultat i opravdamo poverewe na{ih navija~a. Svi smo optimisti, nadamo se plasmanu u narednu rundu takmi~ewa. Svi `ivimo za pobedu. Verujem da velika borba i veliko zalagawe moraju da urode plodom - tvrdi Nikoli}.

Brazilski fudbaler Mendes Kadu izjavio je da }e dati sve od sebe da se u Bratislavi nadoknadi propu{teno.

- Svako od nas pri`eqkuje da uti{a doma}u publiku na stadionu u Bratislavi.

Bio bi lep ose}aj da u ~etvrtak uve~e zavlada muk posle na{ih golova. [ta je bilo, bilo je. Par dana bilo je dovoqno da se presaberu utisci i emocije, sad je trenutak da hrabro krenemo na pobedu. Znamo da smo na Marakani igrali lo{e, ali ne gubim nadu. Tvrdo verujem da u revan{u mo`emo da postignemo dva gola, da mo`emo da nadigramo i pobedimo Slovan. Va`no je samo da u utakmicu u|emo hladne glave istakao je Kadu.

Kadeti u Ma|arskoj Srpska kadetska fudbalska reprezentacija Srbije, igra~i ro|eni posle 1. januara 1994. godine, otputovala je u ma|arski grad Rackeve gde }e igrati na turniru na kome u~estvuje osam evropskih selekcija. Srbija }e prvi me~ odigrati protiv ^e{ke od 17,30 ~asova, a dan kasnije na{u selekciju o~ekuje duela sa pobednikom ili pora`enim iz duela izme|u Izraela i Rumunije. Utakmice za kona~an plasman bi}e odigrane 7. avgusta. U drugoj grupi se nalaze Ma|arska, Belgija, Republika Irska i Hrvatska.

Selektor Srbije Milovan \ori} odlu~io je da u Ma|arsku povede slede}e igra~e - Golmani: Nikola Sto{i} (Crvena zvezda), Stevica Zdravko-

Bez dopinga na SP

TURNIR U LOS AN\ELESU

Najboqa svetska teniserka Serena Vilijams izjavila je da je ogor~ena odlukom organizatora ATP turnira u Los An|elesu, koji su `eleli ameri~koj igra~ici da naplate 100 dolara za VIP propusnicu.

ATP turnir u Los An|elesu je odr`an od 26. jula do 1. avgusta, a Vilijamsova je `elela da odgleda nekoliko me~eva u`ivo zbog ~eka je zatra`ila besplatnu VIP propusnicu.

Organizatori su zatra`ili od Vilijamsova da plati 100 dolara za ulaznicu.

Crvena zvezda je na te{kom ispitu. Sutra }e u Bratislavi imati zadatak da anulira minus iz prvog me~a sa Slovanom (1:2) kako bi se plasirala u ~etvrto kolo kvalifikacija za Ligu Evrope. Na klupi }e, pored trenera Ratka Dostani}a i wegovih saradnika, sedeti i predsednik Vladan Luki}. To nije neuobi~ajeno, naro~ito za crveno-bele, kada se zna da je {ampiona Evrope u sezoni 1990/91. sa klupe bodrio Dragan Xaji}. Luki}eva pojava }e predstavqati dodatnu obavezu igra~ima da ne ponove pristup igri kakav su imali pro{log ~etvrtka u Beogradu.

O~ekuju se brojne promene u startnoj postavi, a od prvog minuta navalu bi trebalo da predvodi strelac s Marakane Milo{ Trifunovi}.

- Ni{ta nije izgubqeno.

Slovan je u prednosti, ali verujemo da mo`emo da iznenadimo doma}ina, kao {to je to Slovan u~inio u Beogradu – ka`e Trifunovi}.

Napada~ Crvene zvezde Slavko Perovi} izjavio je da veruje u plasman beogradskog kluba u ~etvrto kolo kvalifikacija za Ligu Evrope.

- Pora`eni jesmo, ali jo{ nije sve izgubqeno. Pred nama je 90 minuta nove velike borbe za Zvezdin dres i prilike za

FIFA je saop{tila je da nijedan igra~ nije koristio nedozvoqena sredstva tokom Svetskog prvenstva, koje od 11. juna do 11. jula odr`ano u Ju`noj Africi.

Provereno je ukupno 552 uzoraka krvi i urina i svi su bili negativni na zabrawena sredstva. U saop{tewu se navodi da je uo~i po~etka Mundijala, tokom priprema reprezentacija, testirano 256 fudbalera, a po osam iz svakog tima. Anti-doping testove obavqali su i nacionalni Savezi, ~ije su selekcije u~estvovale na turniru u Ju`noj Africi. Testovi su obavqani posle svake utakmice kada su proveravana po dvojica fudbalera iz svake reprezentacije. Uzorci su kontrolisani u laboratoriji u Blumfontejnu koja je imala licencu Svetske anti-doping agencije.

- Fudbaleri nikada pre nisu prolazili tako detaqne analize pred SP. Izuzetno smo zadovoqni, po{to su rezultati testova pokazali da se do uspeha mo`e do}i i bez zabrawenih sredstava izjavio je {ef lekarskog tima FIFA Jir`i Dvor`ak.

vi} (Jagodina). Odbrana: Ogwen Popadi}, Petar Golubovi}, Marko Marinkovi} (Crvena zvezda), Milan Savi}, Nikola Anti} (Partizan), Bojan Nasti} (Vojvodina). Sredina terena: Marko Pavlovski (OFK Beograd), Nikola Ninkovi}, Luka Stojanovi}, Lazar Markovi} (Partizan), Uro{ Radakovi} (Crvena zvezda), Andrija Lukovi} (^ukari~ki), Dejan Meleg (Vojvodina). Napad: Dejan Georgijevi} (Zemun), Ogwen O`egovi} (Crvena zvezda) i Milo{ [aka (Partizan).

Kadeti }e po povratku iz Ma|arske igrati na turniru „Srbija 2010“, koji }e od 23. do 28. avgusta biti odr`an u Kragujevcu i Badwevcu. Na turniru }e u~estvovati: Srbija, Francuska, Rusija i Gr~ka.

Marota nije do{ao po Krasi}a Marko Naletili}, koji je menaxer fudbalera CSKA Milo{a Krasi}a, demantovao je da je sportski direktor Juventusa \uzepe Marota stigao u Moskvu na zavr{ne pregovore sa ruskim klubom u vezi s transferom srpskog reprezentativca u Torino.

Naletili} je potvrdio da su pregovori u toku ve} nekoliko meseci, ali je istakao da dogovor jo{ nije postignut. Dva kluba ne mogu da se dogovore u vezi s obe{te}ewem za Krasi}a, koji je ve} nekoliko puta izjavio da bi voleo da promeni sredinu.

Krasi} (25) ima ugovor sa CSKA do kraja Milo{ Krasi} 2011. godine, a srpski fudbaler nije igrao pre dva klub odigrao je 225 utakmica i dana za svoj klub protiv gradpostigao 33 gola. Za represkog rivala Spartaka (2:1). On zentaciju Srbije nastupio je je stigao u CSKA 2004. godine na 34 me~a i tri puta se upisao iz Vojvodine, a za moskovski u listu strelaca.

FIFA kaznila [pance i Holan|ane Disciplinska komisija FIFA kaznila je nov~ano nacionalne saveze [panije i Holandije zbog nedoli~nog pona{awa reprezentativaca tih zemaqa u finalu Svetskog prvenstva, koje je odr`ano od 11. juna do 11. jula.

Utakmica Holandija - [panija odigrana je 11. jula u Johanes-

burgu, a crvena furija je pobedila posle produ`etka golom Andresa Inijeste u 117. minutu.

Me~ je vodio Englez Hauard Veb, koji je pokazao 14 `utih kartona, dok je iskqu~io Holan|anina Xona Heitingu. FS Holandije plati}e kaznu od 15.000 {vajcarskih franaka zbog devet `utih kartona koje je

Veb dodelio: Heitingi (dva), Gregoriju Van der Vileu, Jorisu Matijsenu, \ovaniju van Bronkhorstu, Marku van Bomelu, Najxelu de Jongu, Robinu van Persiju i Arjenu Robenu. FS [panije je ka`wen s 10.000 {vajcaraca zbog `utih kartona, koje su dobili Pujol, ]avi, Kapdevila, Serhio Ramos i Inijesta.

SPORT

c m y

DNEVNIK

NOVOSA\ANI DANAS IGRAJU S KUQANIMA

Letwi revan{ na „Kara|or|u” Po drugi put ovog leta fudbaleri Vojvodine i Hajduka odmeri}e snage. Pre polaska na Taru Novosa|ani su u Kuli pobedili doma}ina 2:0, a strelci su bili Alekasandar Katai i Giorgi Mereba{vili.

Vide}emo kojoj postavi Vojvodine }e trener Zoran Milinkovi} ukazati {ansu. Do sada su me~evi pokazali da Vo{a ima dva podjednako dobra tima, a i na nedavnoj konferenciji za novinare MIlinkovi} je izjavio da ima vi{e od 14-15 igra~a ko-

Antvi Jao (beli dres) stigao u Vo{u iz Napretka

Danas }e isti rivali ponovo na megdan, a popri{te prijateqskog odmeravawa snaga bi}e stadion “Kara|or|e” u Novom Sadu. Lepa je to prilika da navija~i Vojvodine na stadionu pozdrave novi tim Vojvodine, a za brojne novajlije da osete teren i ambijent u kome }e tokom jeseni do~ekivati rivale.

Vojvodina je do sada odigrala 11 me~eva od kojih je devet pobedila i dva remizirala, a {to je posebno interesantno nijednom nije primila gol. Da li }e Kuqani uspeti da prvi na~nu mre`u crveno-belih ostaje da se vidi.

Foto: A. Erski

ji ~ine okosnicu i na koje mo`e da se osloni.

Kuqani su ovog leta pretrpeli izvesne rokade. Wihovo kormilo preuzeo je doskora{wi {ef stru~nog {taba Novog Sada, nekada{wi trener Vojvodine Dragan Radoji~i}. Me|u Kuqane je stigao talentovani {toper Vojvodine Kova~evi}, ali je Hajduk ostao bez ubojitog strelca @ivanovi}a i prema svoj prilici neefikasnost je boqka koju hajduci tek treba da re{e.

Dana{wi me~ u Novom Sadu na stadionu “Kara|or|e” po~iwe u 17.30 sati.

S. S.

Mar}ena u Viqarealu Dosada{wi fudbaler Valensije i {panski reprezentativac Karlos Mar}ena potpisao je trogodi{wi ugovor sa Viqarealom. Mar}ena je u ponikao u Seviqi za koju je igrao od 1997. do 2000. godine.

Potom je jednu sezonu nastupao za Benfiku, a onda je pre{ao u Valensiju. [panski reprezentativac je za Valensiju odigrao 230 utakmica u Primeri i postigao osam golova. Sa klubom sa "Mestaqe" osvojio je dve titule u Primeri, Kup kraqa, Kup UEFA i Superkup Evrope.

sreda4.avgust2010.

PARTIZAN VE^ERAS GOSTUJE HELSINKIJU

Potvrda beogradskih 3:0 Fudbaleri Partizana ve~eras (18, RTS) overavaju plasman u plejof za Ligu {ampiona. U Helsinkiju, protiv istoimene ekipe brane beogradskih 3:0 (2:0).

Dobre vesti sti`u iz tabora srpskog prvaka – prema re~ima doktora Seada Mali}evi}a povrede Krstaji}a, Sa{e Ili}a i Moreire su dobrim delom sanirane i oni }e (verovatno) biti u startnoj postavi.

- Almami je bio najsporniji, ali sada je i on boqe i mislim da }e igrati. Naravno, sa medicinske strane gledano – rekao je doktor.

Krstaji} jo{ ose}a zadwu lo`u, ali sigurno }e biti na terenu.

- Stvar nije ozbiqna, ali boli. Ipak, stisnu}u zube i dati svoj maksimum.

Otok kod Ili}a je spao.

- Sa mnom nema problema, igram sigurno.

Crno–beli ozbiqno prilaze revan{u i pored velike prednosti.

- Ne smemo da prokockamo ovu {ansu. Prolaz je bitan zbog vi{e stvari, najvi{e zbog prilike da zaigramo sa najboqima. Ako to i ne uradimo obezbedili smo fin novac za klub i jo{ {est me~eva u Evropi – isti~e vezista Nemawa Tomi}.

Marko Jovanovi} dr`i ~vrst fokus pred revan{.

- Da}u sve od sebe sada. Svestan sam da sam gre{io, ali sada je ne{to drugo. Ne `elim niko-

Beogradski duel Stevanovi}a i Makele

ga da ostavim na cedilu, posebno ne u ovakvom momentu.

Helsinki igra na ve{ta~koj travi. Takvu podlogu osetili su Ili} i Krstaji}.

- Vrlo je brza i mora se paziti u kontaktu s loptom. Spremili smo se za to i idemo na pobedu.

Doma}in je desetkovan pred revan{ s Partizanom. Vezista Zeneli je operisan, a mozak ti-

Na spisku dvadesetorica Umesto uobi~ajenih 18 trener Stanojevi} put Helsinkija poveo je 20 igra~a.

- Povrede nas dosta mu~e. Ne smemo ni{ta da rizikujemo, pa oduta {iri spisak.

Za mesto i timu ve~eras konkuri{u: Radi{a Ili}, Aleksandar Radosavqevi} (golmani), Ivan Stevanovi}, Aleksandar Miqkovi}, Mladen Krstaji}, Marko Jovanovi}, Vojislav Stankovi}, Aleksandar Lazevski (odbrana), Radosav Petrovi}, Branislav Jovanovi}, Milan Smiqani}, Nemawa Tomi}, Almami Moreira, Sa{a Ili}, Aleksandar Davidov, Darko Bra{anac (sredina), Gabrijel Kleo, Ivica Iliev, Marko [}epovi}, Milo{ Bogunovi} (napad).

SUBOTI^ANI OTPUTOVALI ZA UKRAJINU

Miranovi} ne mewa stil igre U no}i izme|u utorka i srede fudbaleri Spartak Zlatibor vode krenuli su put Dwepropetrovska u Ukrajini, gde ih sutra o~ekuje revan{ susret tre}eg kola kvalifikacija za Ligu Evrope. Spartak je na put krenuo naoru`an optimizmom, ali i sa dobrim rezultatom od 2:1.

– I daqe ostajemo pri na{oj filozofiji da se brinemo samo za na{u igru. Ne}emo mewati stil, nema smisla da se samo branimo i ~uvamo minimalnu prednost. Jedini na~in da pro|emo u naredno kolo takmi~ewa je da postignemo gol ili dva. To nam je potpuno jasno i tako }emo igrati u Ukrajini – istakao je Dragan Miranovi}, trener Spartak Zlatibor vode.

U kombinaciji za prvi tim ponovo je Sini{a Stevanovi}. Standardni desni bek Spartaka odradio je me~ suspenzije zbog `utih kartona i bi}e spreman da zauzme mesto u startnoj postavi. Ipak, ne}e Miranovi} ponovo imati sve igra~e na raspolagawu, `uti kartoni su iz prvog tima udaqili pouzdanog Nikolu Milankovi}a.

Nakon me~a odmora Stevanovi} je oran da pomogne saigra~ima i ne krije optimizam pred utakmicu.

– Ne treba brzati i `uriti unapred, ali bih voleo da se na narednoj konferenciji za {tampu ponovo vidimo i najavimo novi me~ u Ligi Evrope. Znamo da su Ukrajinci puni samopouzdawa posle sjajnog starta u {ampionatu, da se nadaju sigurnom prolazu u naredno kolo, ali se i mi ne{to pitamo.

Uspeli smo u prvom me~u da im

17

ma Ba suspendovan za me~ vi{e, posle iskqu~ewa protiv Ekranasa i `albe na prethodnu kaznu.

- To nas, ipak, ne opu{ta. Doma}in je pod morawem i da}e maksimum od sebe. To ume da bude vrlo opasno – ka`e trener Aleksandar Stanojevi}.

Strateg Beogra|ana zna taktiku za ve~eras.

- Pre svega da damo gol. Ukoliko to {to pre u~inimo, zavr{i}emo posao.

Trener, dakle, tra`i ofanzivu.

- To }e biti na{ na~in. Sistem ne}emo puno mewati, osim par finesa.

Zna se i sistem Finaca.

- Sa dvojicom napada~a poku{a}e da dominiraju u skoku.

Moramo spre~iti centar{uteve.

Koliko je va`na eliminacija Finaca svedo~i i postupak uprave Partizana. Naime, u slu~aju prolaza u plejof svaki

Verovatni sastav Velike su {anse da trojica najiskusnijih Krstaji}, Ili} i Moreira po~nu ve~era{wi me~. U tom slu~aju starteri bi bili: R. Ili}, Stevanovi}, Lazevski, M. Jovanovi}, Krstaji}, Petrovi}, Tomi}, Moreira, S. Ili}, Kleo, Iliev.

Ukoliko, pak, Moreira ne bude spreman zameni}e ga Milan Smiqani}. igra~ bi}e nagra|en sa po 30 hiqada evra, a prolaz u Ligu {ampiona doneo bi im duplo vi{e novca. Nema sumwe, motiv vi{e da vaqak zasija i ~etvrti put ove sezone.

Me~ izme|u Helsinkija i Partizana sudi}e ^eh Pavel Kralovec.

I. Lazarevi}

KVALIFIKACIJE ZA LIGU [AMPIONA

[erif u Zagrebu U revan{ me~evima tre}eg kola kvalifikacija za Ligu {ampiona u fudbalu danas igraju: Helsinki - Partizan 18 (0:3) Zenit - Unirea 18.30 (0:0) FC Kopenhagen - BATE Borisov 19.10 (0:0) @ilina - Liteks 19.30 (1:1) Bazel - Debrecin 19.45 (2:0) Dinamo (Z) – [erif 20 (1:1) Leh - Sparta 20 (0:1) Fenerbah~e - Jang Bojs 20.15 (2:2) Gent - Dinamo (K) 20.30 (0:3) Salcburg - Omonija 20.30 (1:1) Seltik - Braga 20.45 (0:3) PAOK - Ajaks 20.45 (1:1) Rozenborg - AIK 20.45 (1:0)

ZA PRIJATEQSKI ME^ SA SLOVENIJOM

Sivi} pozvao 23 igra~a

Milankovi} izostaje zbog opomena, u stroju Noskovi} i Torbica

prona|emo slabosti i da ih iskoristimo, pa za{to ne bismo ponovo – kazao je Stevanovi}.

Dok je Stevanovi} pucao od optimizma, iskusni Vidak Brati} je potencirao da sem prednosti od 2:1 igra~i Spartaka imaju i me~ vi{e u Evropi.

– Ve}ina igra~a do sada nije imala ni minut iskustva u Evropi, a nakon dosada{wa tri susreta situacija je ve} druga~ija. Ne zanosimo se rezultatom iz Novog Sada, vrlo dobro znamo da je to bilo tek jedno poluvreme i da nam pred-

Foto: A. Erski

stoji jo{ devedeset napornih minuta. Dwepar je ekipa koju mnogo respektujemo, ali je ne}emo ni preceniti. Ovo nam je prava prilika da se poka`emo na terenu, da se vidi koliko vredimo – dodao je Brati}.

N. Stanti}

Selektor omladinske fudbalske reprezentacije Srbije, igra~i do 19 godina, Tomislav Sivi} saop{tio je spisak od 23 igra~a za dva predstoje}a prijateqska me~a sa Slovenijom. Prvi duel Srbije i Slovenije bi}e odigran 10. avgusta od 17:30 ~asova u Jakovu, dok je drugi me~ dve selekcije na programu dva dana kasnije u Pe}incima.

Sivi} je okupqawe reprezentativaca zakazao za nedequ, 8. avgust, u hotelu "Trim" u Ko{utwaku.

Na spisku se nalaze - Golmani: Marko Dmitrovi} (Crvena zvezda), Spasoje Stefanovi} (BSK), Nikola Peri} (Ma~va). Odbra-

na: Jovan Krneta (Teleoptik), Uro{ Vitas, Aleksandar Panti}, Lazar ]irkovi} (Rad), Marko Petkovi} (OFK Beograd), Matija Nastasi} (Partizan), Uro{ ~osi} (CSKA Moskva), Danilo Kuzmanovi} (\urgarden). Sredwi red: Darko Bra{anac (Partizan), Mile Savkovi} (BSK), Andrej Mrkela, Aleksandar Kova~evi}, Goran ~au{i} (Crvena zvezda/Sopot), Kristijan Miqevi} (PAOK), Filip Malba{i} (Rad), Nikon Jevti} (Austrija), Luka Blagojevi} (Be`anija). Napad: \or|e Despotovi} (Crvena zvezda/Sopot), Luka Milunovi} (OFK Beograd), Nikola Truji} (Teleoptik).

18

SPORT

sreda4.avgust2010.

PRVENSTVO SVETA U MINHENU

DNEVNIK ZAVR[EN BE^EJSKI LETWI TURNIR U MALOM FUDBALU

Srebro za Zlati}a Penali presudili i Srbiju vazdu{nim pi{toqem Srpski reprezentativac u streqa{tvu Andrija Zlati} osvojio je srebrnu medaqu u disciplini vazdu{ni pi{toq sa 689,2 (590) krugova na Svetskom prvenstvu, koje se odr`ava u nema~kom gradu Minhenu. Uz to zabele`io je i dva dr`avna rekorda, u finalu 689,2 (stari 687,9 - Grgi} na VN Beograda 2005) i u osnovnom delu 590 krugova {to je tri kruga vi{e od starog rekorda od 587 krugova, koji su dr`ali Grgi} sa VN Beograda 2005. i Mikec sa Trofeja Beograda 2009. Zlato je uzeo Japanac Tomojuki Macuda sa 689,4 (586) krugova, a bronzu Korejac Jong Oh Jin sa 689,1 (587). Zlati} je u finale u{ao sa najboqim rezultatom, ali je u finalu ga|ao ne{to lo{ije, imao je ~etvrti rezultat finala (99,2) i na kraju nije uspeo da sa~uva tri kruga prednosti iz osnovnog dela. Kao {esti je u finale u{ao i na{ Damir Mikec sa 584 kruga, ali je na kraju sa finalnom serijom od 94,7 zauzeo osmo mesto (ukupno 678,7 krugova). On je i pre ga|awa u finalu obezbedio olimpijsku vizu za London 2012. Naime, vizu od finalista imaju ve} Zlati} (osvojio je ~etvrtim mestom MK pi{toqem) i svetski {ampion MK pi{toqem Japanac Masuda, a po{to {estorica vazdu{nim pi{toqem overavaju put za London, olimpijsku normu ispunio je i osmoplasirani Portugalac Ko{ta sa 582 kruga, koliko je vredelo finale. Mikec je drugi strelac, ujedno i drugi sportista iz Srbije uop{te koji je osvojio olimpijsku vizu za London 2012.

Dimitrije Grgi} je osvojio 53. mesto u konkurenciji 140 strelaca sa 573 kruga (96, 95, 95, 98, 94,95).

Pored Zlati}a i na{a reprezentacija u ga|awu ovim oru`jem osvojila je srebrno odli~je sa 1.747 krugova (Zlati} 590, Mikec 584, Grgi} 573). Ovo je i novi dr`avni rekord, stari od 1.746 krugova je dr`ala reprezentacija Srbije (Grgi}, Mikec, Zlati}) sa turnira u Ru{ama u Sloveniji 2008. [ampionsku titulu osvojila je u konkurenciji 30 reprezentacija, selekcija Rusije sa 1.749 krugova, dok je bronza pripala Koreji sa 1.742 kruga. Ovo je prva svet-

Tradicionalni letwi turnir u malom fudbalu – Be~ej OPEN 2010. igran je prvi put u tri uzrasne kategorije i opravdao je o~ekivawa i organizatora i qubiteqa igre na petoparcu.

Ukupno 39 ekipa, 15 u seniorskoj, jedna mawe u juniorskoj i 10 u konkurenciji veterana, danima je zabavqalo Be~ejce u ve~erwim satima, a sve je okon~ano na Dan op{tine Be~ej 1. avgusta.

Finale seniorske konkurencije bilo je vi{e nego dramati~no.

Be~ejprevoz je poveo posle efektnog prodora i jo{ boqeg {uta Aleksandra Lazarevi}a, da bi Dalibor Nov~i} s bele ta~ke doneo izjedna~ewe Mistiku. Onda se Sa{a Vargec na{ao u ~udnoj golgeterskoj ulozi. Prvo je autogolom doneo prednost Mistiku i kada se verovalo da je sve okon~ano u posledwoj sekundi zatresao je mre`u i na drugoj strani za 2:2.

Pri izvo|ewu sedmeraca Lazarevi}ev {ut odbranio je Milo{ Andri} i to je bilo presudno za trijumf Mistika, po{to su Nov~i}, Bojovi} i Ivani{evi} bili precizni, kao i Miqani} i \uri} na drugoj strani.

U malom finalu novobe~ejska ekipa STR Bla`in savladalaje be~ejski Domus rezultatom 2:0 i pripalo im je tre}e mesto. Boje pobedni~ke ekipe branili su: Milo{ Andi}, Budimir Ba{i}, Neboj{a Bojovi}, ^edomir Grbi}, Zoran Dudvarski, Dejan Ivani{evi}, Ivica Milivojev, Dalibor Nov~i}, Dejan Stanojev i

Tavankut umesto \ur|ina Vice{ampioni: Grgi}, Zlati} i Mikec

ska ekipna medaqa pi{toqem za srpsko streqa{tvo. Pomenuti trio osvojio je i jedine dve evropske medaqe 2009. u Pragu srebro vazdu{nim pi{toqem i 2005. u Beogradu bronzu MK pi{toqem.

- Sre}an sam zbog dve medaqe, naravno `eleo sam pojedina~no zlato, jer ve} imamo jedno srebro, ali dve gre{ke u finalu uticale su na kona~an rasplet. I Japanac i Korejac su bili u naletu, te{ko je bilo braniti prednost kada su obojica imali preko 100 krugova u plej - ofu. Drago mi je i zbog Mikeca i wegove vize, ima}u dobro dru{tvo u Londonu - rekao je Zlati}.

U eliminacijama su pucali seniori i juniori MK pu{kom trostav. Seniori su ekipno osvojili osmo mesto sa 3.490 krugova (Nemawa Mirosavqev 1.172, Stevan Pletikosi} 1.161, Dragan Markovi} 1.157). Ovo je i novi ekipni rekord Srbije (stari 3.481, reprezentacija SCG - Pletikosi}, Mirosavqev, Paunovi} na EP u Plzenu 2003.). Zlato je pripalo Rusima sa 3.504, srebro Norve`anima sa 3.501 i bronza Ukrajincima sa 3.500 krugova.

Mirosavqev, Pletikosi} i Markovi} }e pucati danas u kvalifikacijama.

G. M.

Ubedqivi Crnogorci, poraz Italijana voqna u borbi sa vrlo motivisanim gostima. Izraelci su igrali strpqivo i pametno, uz balansiran napad kojeg su predvodili Jotam Halperin (16 poena) i Dejvid Blu(tental) (10). Azuri su uspeli da zaustave NBA asa Omrija Kaspija, ali su rezervisti gostiju napravili veliki posao.

Crna Gora je, u podgori~koj „Mora~i“, tokom svih 40 minuta dominirala protiv Letonije i ubedqivo slavila - 96:66. Pitawe pobednika nije se postavqalo jo{

od polovine drugog perioda. Nikola Pekovi} je radio {ta je hteo u reketu (26 poena), dok su Goran Jeretin i Omar Kuk sjajno razigravali ekipu Du{ka Vujo{evi}a.

Rezultati prvog kola – A grupa: Italija – Izrael 71:79, Crna Gora – Letonija 96:66, Finska je bodna. B grupa: Ma|arska – Vlika Britanija 82:91, Ukrajina – Makedonija 58:71, BiH je bodna.

C grupa: Gruzija – Poqska 84:65, Portugal – Bugarska 59:67. Belgija je slobodna.

HEMOFARM [TADA PO^EO PRIPREME

Vr{~ani kompletiraju redove Posle uobi~ajenih lekarskih pregleda i testirawa, trener Hemofarm [tada @eqko Lukaji} odr`ao je prvi trenig ~ime su ko{arka{i iz Vr{ca i zvani~no otpo~eli pripreme za novu sezonu. Na prvoj prozivci trener Lukaji} je imao na raspolagawu prete`no mla|e igra~e.

Pored rekovalescenta Pavkovi}a i Bo`ovi}a, bili su prisutni i Krstovi}, [utalo, Petrovi} i Obrenovi}, zatim An|u{i}, a ovih dana ekipi }e se prikqu~iti i dva junirska reprezetatvica Petar Lambi} i Luka Igrutinovi}. Bio je prisutan i Petar Despotovi} kome je istekao ugovor i pregovara se o wegovom statusu. O fizi~koj pripremi ko{ar-

I u juniorskoj konkurenciji su penali odlu~ili o pobedniku. Fudeks Novo Selo i Autoelektrika Bule igrali su nere{eno 3:3, da bi je Novoselci na kraju radovali ukupnom rezultatu 6:4. Kuriozitet turnira je da su i u ovoj konkurenciji Novobe~ejci bili tre}i i to ekipa Ran|elovi} gradwa, koja je u utakmici za tre}e mesto savladala ]ieh }iano rezultatom 6:3.

Najzad, u konkurenciji veterana slavila je Gradina Eurokomerc iz Temerina, koja je u finalu s 2:0 pobedila Agropoqe iz Ba~kog Gradi{ta. Istim rezultatom je Auto{kola „Leson“ bila je boqa od Auto{kole “Riki“ i pripalo joj je tre}e mesto.

V. Jankov

KONFERENCIJA PODRU^NE SUBOTI^KE LIGE

KVALIFIKACIJE SENIORA ZA EP 2011. GODINE

Pripremni period je obe}avao, ali po~etak kvalifikacija za Evropsko ko{arka{ko prvenstvo u Litvaniji 2011. godine doneo je jo{ jedan veliki udarac na renome italijanske ko{arke.

Azuri su pora`eni usred Barija od Izraela (71:79) u prvom me~u A grupe i sada im predstoji daleko te`i put do prva dva mesta u jako te{koj konkurenciji. Odli~na igra Belinelija i Barwanija (obojica po 20 poena) nije bila do-

Pobedni~ka ekipa Mistik

Goran Hajdi}, a sponzor ekipe bioje Aleksandar Jovanovi}.

Predsednik organizatora turnira, novog ~lana futsal elite KMF Be~ej 2003, Milo{ Radanovi} uru~io je pored pehara i nov~ane nagrade kapitenima tri prvoplasirane ekipe. Pobedni~koj ekipi Mistik pripalo je 100.000 dinara, drugoplasirani Be~ejprevoz osvojio je upola mawu nagradu, a tre}eplasirani Novobe~ejci odneli su preko Tise 30.000 dinara.

Najboqi igra~ turnira je Ivica Milivojev iz pobedni~ke ekipe, wegov saigra~ Milo{ Andri} progla{en je za najsigurnijeg golmana, a najefikasniji strelac s {est postignutih golova je Branimir \uri} iz Be~ejprevoza.

ka{a i ove sezone brinu}e trener Predrag Zimoni}.

- Me|u prvima smo po~eli sa pripremama jer je poznato da nas o~ekuju kvalifikacije za Evroligu ve} u drugoj polovini septembra, tako da smo okupili igra~e koji nemaju reprezentativnih obaveza - rekao je nakon prvog treniga trener Lukaji}. Prvi trenizi protekli su u obi~ajnom ritmu tako da u prepodnevnim satima radimo na snazi, a u popodnevnim kombinujemo tr~awe i ko{arku. O~ekujem da se polako kompletiramo i da nam se prikqu~e igra~i koji imaju reprezentativne obaveze. Celokupne pripreme }emo odraditi u Vr{cu jer ovde imamo sve uslove za

rad. Prvu ozbiqnu proveru ima}emo 24. ili 25. avgusta s ruskim Jenisejom koji vodi Stevan Karaxi}. Verovatno 28. avgusta odmeri}emo snage sa Crvenom zvezdom, a 1. septembra u goste }e nam do}i Sa{a Obradovi} s Doweckom iz Ukrajine.

Za narednu sezonu stru~ni {tab ne}e mo~i da ra~una na Markovi}a, Marijanovi}a, Kati}a, Jagodnika i Hila a zasad jedino poja~awe koje je pristiglo u Vr{cu je crnogorski reprezentativac Ivan Mara{.

- Ekipu }emo kompletirati do starta kvalifikacija za Euroligu 21. septembra. Poku{a}emo da to uradimo {to boqe – ka`e Lukaji}.

J. Turkoane

Konferencija klubova Suboti~ke lige od`ana je u prostorijama Fudbalskog saveza Subotice. Od 16 klubova, koliko se takmi~i u ligi samo je jedan predstavnik izostao, klub iz ^antavira. Zbog izostanka predsednika Podru~ne lige Subotice Predraga \urovi}a sastanak je vodio sekretar Borislav Bawac. Novajlije u lige su Sloboda (Stara Moravica), ^oka (^oka), a prvak Gradske lige Subotice \ur|in Boban taksi je prepustio mesto Tavanku}anima. \ur|inci su odustali, kako pi{e u saop{tewu, zbog finansijskih problema.

Kratki osvrt na proteklo prvenstvo dali su komesar za takmi~ewe Radovan [aban i komesar za su|ewe Goran Jekni}. Nije bilo nekih ve}ih primedbi.

Op{ta je ocena sa konferencije da }e takmi~ewe biti izuzetno zanimqivo i gledano. U atmosferi kakva se po`eleti mo`e sekretar i komesari i daqe ostaju na ~elu lige, pa su do tan~ina pojasnili sve eventualne nodoumice oko po~etka prvenstva, po`eleli su svim u~esnicima dobre rezultate, korektno i fer nadmetawe kakvo je bilo i u prethodnoj sezoni. U diskusiji su u~estvovali predstavnici klubova Kawi`e, Wego{eva, Novog @ednika, Pa~ira i Feketi}a. Predstavnik iz Wego{eva je predlo`io da se posle osam kola napravi analiza o su|ewu i takmi~ewu.

Prvo kolo Podru~ne lige Subotice po~iwe 14. i 15. avgusta, a posledwe je 20. i 21. novembra.

Vanrednih kola sredom ne}e bi-

Ribin memorijal – Yabulaniju Pobedom ekipe Xabulani zavr{en je 4. memorijalni turnir u malom fudbalu ’’Stevan Vitkovi} Riba’’ na sportskom terenu Rata Bajmok, pred oko 500 gledalaca.

Qubiteqi fudbala iz Bajmoka i okoline imaju dobro se}awe na Vitkovi}a koji je fudbalsku karijeru po~eo u Radni~kom iz Bajmoka, a od 1963. do 1970. godine igrao je u Spartaku.

U dresu Spartaka do`iveo je punu fudbalsku afirmaciju. Na 170 utakmica postigao je preko 100 golova. Iz Spartaka 1970. godine pre{ao je u kulski Hajduk gde je igrao tako|e uspe{no. Povratkom u Suboticu nastavio je da stva-

ra mlade igra~e. U finalnoj utakmici Xabulani je pobedio Novi @ednik 3:2 (1:1) i osvojio prvo mesto, pehar i nov~anu nagradu. U me~u za tre}e mesto Zlatni papagaj iz \ur|ina je bio uspe{niji od ekipe AP Lon~ar i pobedio penalima 3:2.

Na kraju treba ista}i dobru organizaciju turnira u kome su u~estvovali Bo`idar Vitkovi}, Igor [ipraga, Sa{a Korpojani} i Marijana Markovi}. Ogranizacioni odbor turnira zahvalio se svim sponzorima, a posebno Nemawi Simovi}u zadu`enom za sport i omladinu u ime Gradske vlade Subotice, koji je i otvorio turnir.

S. Stoiqkovi}

NA PRVOM MEMORIJALU „NOVAK ROGANOVI]”

Pehar nadama Vojvodine Fudbalski klub Senta bio je doma}in provg memorijalnog turnira „Novak Roganovi}“ u znak se}awa na proslavqenog prvotimca novosadske Vojvodine i reprezentativca Jugoslavije iz zlatne olimpijske genercije iz Rima 1960. godine, koji je ponikao u Senti. Na turniru je nastupilo osam ekipa fudbalksih nada ro|enih 1999. godine i mla|ih.

Prvo mesto i pobedni~ki pehar osvojila je ekipa novosad-

ske Vojvodine koja je u finalu pobdila ekipu zrewaninskog Proletera 5:3. Za tre}e mesto de~aci Ba~ke Topole nadigrali su prvu ekipu Sente 2:0.

Najdramati~nija bila je polufinalna utakmica Vojvodina-Senta, u kojoj su dva minuta pre kraja Sen}ani izjedna~ili 1:1, a Novosa|ani su se finala domogli boqim izvo|ewem penala 3:2. U drugom polufinalnom me~u Poleter je naidgrao Ba~ku Topolu 7:0.

M. Mr.

ti. Bonus igra~i su ro|eni 1991. godine i mla|i, a klubovi su upoznati sa odlukom FS Srbije.

Takmi~arski brojevi: 1. Sloboda, 2. Ba~ka (Mol), 3. Krivaja, 4. Jadran, 5. Vinogradar, 6. Tisa, 7. Baj{a, 8. ^oka, 9. Ba~ka (Pa~ir), 10. Proleter, 11. Preporod, 12. Wego{evo, 13. Panonija, 14. Tavankut, 15. ^antavir, 16.

Potisje.

U prvom kolu sastaju se: Potisje - ^oka, Ba~ka (P) - Baj{a, Proleter - Tisa, Preporod - Vinogradar, Wego{ - Jadran, Panonija - Krivaja, Tavankut Ba~ka (M) i ^antavir - Sloboda.

Sloboda, ^oka, Wego{, Feketi} i Panonija utakmice igraju subotom, a ostali klubovi igraju nedeqom.

S. Stojiqkovi}

Ivanovi} u Noj{tatu Fudbalski klub Tisa ~lan Podru~ne lige Subotice ostaje ovog leta bez najboqeg fudbalera, kapitena i strelca Lige Milana Ivanovi}a (26) koji je u svoje vreme igrao za Spartak Zlatibor vode, {aba~ku Ma~vu i Tisu.

- Napustio sam Tisu. Iako me je tra`ilo nekoliko klubova iz okoline Subotice, odabrao sam klub Noj{tat iz Austrije, gde sam ve} debitovao i zadovoqio Upravu kluba. Postigao sam u dve utakmice ~etiri gola. Noj{tat se takmi~i u Tre}oj ligi Austrije. Ugovor sam sklopio na godinu dana - isti~e levokrilni napada~ Milan Ivanovi}.

S. St.

Milidrag u Bajmoku Posle pune tri godine dobrog i uspe{nog rada u Spartak Zlatibor vodi, Zoran Milidrag bio je iznena|en odlukom rukovodstva kluba da nije vi{e trener.

- Qudi u klubu znaju {ta rade.

U svakom slu~aju u Spartaku Zlatibor vodi `elim puno uspeha u Superligi i evropskom takmi~ewu. Verujem da mi vrata Spartaka nisu zatvorena. Vra}am se na mesto uspeha u Radni~ki iz Bajmoka, s obzirom na to da sam proveo dve lepe godine u ovom klubu, s predsednikom kluba Dragoslavom Savi}em brzo sam se dogovori o saradwi i nadam se da }u opravdati poverewe - rekao je Zoran Milidrag.

S. St.

c m y

DNEVNIK

SPORT

sreda4.avgust2010.

19

ZAVR[ENA BALKANIJADA

IVANA [PANOVI], POSLE OSMOG MESTA NA EP U BARSELONI

Crna Trava za pam}ewe

Od besa sam plakala kao ki{a

Prvenstvo Balkana u planinskom biciklizmu odr`ano u Crnoj Travi, osta}e upam}eno po sjajnom bilansu srpskih biciklista jer je osvojen rekordan broj trofeja - ~ak 11 (4 – 4 - 3).

Naime, naknadno je saop{teno da su se u konkurenciji elita i do 23 godine (vozili istu stazu zajedno) podeqena dva kompleta tro-

Aleksa Mari}

feja – za apsolutnu konkurenciji i samo do 23 godine.

Na oba fronta srpski biciklisti bili su na postoqu! U apsolutnoj konkurenciji su ga napunili – prvi Bojan \ur|i} (Radni~ki Kragujevac), drugi Aleksa Mari} (Crvena zvezda) i tre}i Ivan Tomi} (Progresiv, Beograd). U rangirawu voza~a do 23 godine, prvi je bio Aleksa Ma-

ri}. Tako je Aleksa Mari} zabele`io istorijski uspeh za Crvenu zvezdu, prve dve seniorske medaqe sa Balkana - zlato i srebro!

- Svaka ~ast svim reprezentativcima, pokazali su izvanredu formu i veliku borbenost – istakao je selektor Ivan Davosir.

– Konkurencija je bila dobra, bez obzira na izostanak Grka i Rumuna, jer znamo da u tim selekcijama nema mnogo voza~a, mo`da samo jedan ili dva, koji mogu da pobede srpske bicikliste tako da ne bi bilo bitnijih promena u ukupnom bilansu trofeja. Odska~u, trenutno, \ur|i} i Mari}, pokazali su to i u Crnoj Travi.

Davosir je ~estitao doma}inima iz kluba Orlovac iz Crne Trave na uspe{noj organizaciju i gostoprimstvu.

- Sezona je u punom zamahu, ve} ovog vikenda, ~etvorica biciklista u~estvova}e na trci u Budimpe{ti za svetske bodove.

Startova}e \ur|i}, Mari}, Tomi} i [trbac. Treba o~ekivati dobre vesti i nove poene za rang listu jer nam je ciq da se kvalifikujemo za olimpijsku trku u Londonu 2012. – istakao je Davosir. [ampionske titule od srpskih voza~a poneli su Bojan \ur|i} (elita), Aleksa Mari} (do 23 godine), Nikoleta Mitrovi} (`ene – elita) i Mirko Skandarski (juniori). Vice{ampioni Balkana postali su Aleksa Mari} (elita), Ivana Kosti} (`ene– elita), Oliver [trbac (do 23 godine) i Jelena Eri} (juniorke). Bronze su osvojili Ivan Tomi} (elita), Marko Simijonovi} (kadeti) i Nevena Davosir (juniorke).

Pred polazak na zavr{ne pripreme u Barselonu, na{a rekorderka u skoku udaq Ivana [panovi} obe}ala je, upravo na ovim stranama, da }e se na Evropskom prvenstvu boriti svim srcem i da }e poku{ati da obori sopstveni i rekord Srbije, a, ukoliko se uka`e prilika, da konkuri{e i za jednu od medaqa. Mesec dana kasnije znamo da je u finalu EP Ivana bila osma i da nije ugrozila rekord.

- U Barselonu sam stigla s osmim rezultatom po vrednosti i zauzela sam osmo mesto u finalu EP - rekla je [panovi}eva u razgovoru za „Dnevnik“. - Ambicija s kojom sam tamo oti{la bila je ve}a, a po pokazateqima s treninga i vrednostima skokova koje sam ostvarivala, a oni su i{li i do sedam metara, imala sam u nogama i mnogo ve}e daqine od 6,60 metara. Ipak, ~iwenica da sam promenila na~in skakawa i nedovoqno skokova koje sam izvela, ostavili su traga.

Da bi i{la tako daleko, a pri~am o daqinama od oko sedam metara, mora puno toga da se poklopi, a to se u Barseloni nije dogodilo.

Ivana [panovi} u razgovoru s na{im novinarom

lifikacije i nisam o~ekivala da }e biti tako. z A u finalu?

- E, tu je bila druga pri~a. Nedovoqan broj skokova tu se naj-

z Ipak, u velikom finalu si izborila pravo i na dodatna tri skoka.

- Ne mogu da se zadovoqavam samo finalima. Moram da stremim stvarima koje su realne, a realno je da vredim vi{e od presko~enih 6,60 metara. Zato sam bila nezadovoqna. Ipak, te{i me saznawe da sam mlada, da je jo{ mnogo velikih prvenstava ispred mene i da }u imati jo{ puno prilika za mnogo boqe skokove i medaqe.

- Trudim se da tu pa`wu izazovem rezultatima koje ostvarujem, nikako nekim drugim stvarima. Dobro je to {to se pi{e o atletici, jer je ona godinama bila u medijskom zape}ku... z Lepa si devojka, da li i to izaziva pa`wu novinara?

- Sigurno je da pove}ava interes. Ali, nema veze, mladi smo i lepi i Igor i Mi{a i ja, imamo dobre rezultate, neka se pi{e o atletici, vaqda }e i to pomo}i

Negativni komentari

AMERI^KI FUDBAL: PRIPREME JUNIORA

z Otkrila nam je Ivana [panovi} jo{ jedan detaq vezan za finale u Barseloni.

- Trudim se da pratim kako qudi komentari{u moje nastupe na internetu, pa je tako bilo i posle finala EP. U autobusu, na povratku u hotel, pro~itala sam prvi izve{taj i videla da ispod wega stoji da ima i jedan komentar ~italaca. Lomila sam se da li da ga otvorim... U~inila sam to i, naravno, bio je negativan.

U stilu „~ime to [panovi}eva zaslu`uje toliku medijsku pa`wu, a nije uspela da osvoji neko vrednije mesto“. U mla|im kategorijama, jako rano po~ela sam da osvajam medaqe i pobe|ujem i to sada izaziva komentare u negativnom kontekstu, jer nisam ni{ta osvojila. z Da li ti takvi kometari smetaju?

- Ne, oni me samo dodatno motivi{u!

Radno i disciplinovano U Kragujevcu je odr`an dvodnevni kamp juniorske reprezentacije u ameri~kom fudalu, ujedno i pripreme za kvalifikaconi turnir za Evropsko prvenstvo, koji }e se odr`ati upravo u Kragujevcu od 22. do 24. avgusta.

Ukupno 60 kandidata radilo je pod budnim okom stru~nog {taba, na ~elu sa selektorom Zoranom Damwanovi}em i pomo}nicima Blazom Boji}em, Aleksandrom Risti}em, Darkom Cvetkovi}em, Vukom Vu~kovi}em, Markom Vujancem i Markom Kori}ancem.

Pripreme zbog privatnih obaveza propustilo je nekoliko igra~a, {to nije uticalo na atmosferu i intenzitet rada. Igra~i su pokazali izuzetnu disciplinu, takti~ku zrelost, kao i talenat {to uliva nadu da }e Srbija imati {ta da poka`e na kvalifikacionom turniru u me~evi-

Foto: F. Baki}

ma sa Velikom Britanijom, Holandijom i ^e{kom. Uskoro }e selektor Damwanovi} objavitim kona~an spisak od 45 kandidata koji }e poku{ati da osovje jedno od prva dva mesta na turniru.

Na zavr{nim pripremama predstoji tempirawe forme i posledwe takti~ke pripreme igra~a, kako bi se na{ nacionalni tim na premijeri pokazao u pravom svetlu i izborio odlazak u [paniju na Evropsko prvenstvo, {to bi predstavqalo fantasti~an uspeh. Va`no je napomenuti da }e na kvalifikacionom turniru u Kragujevcu prisustvovati i skaut IFAF-a za tim sveta, {to otvara mogu}nost da bar jedan na{ reprezentativac zaigra u toj ekipe na utakmici protiv juniorske reprezentacije SAD-a, a mogu}e je da neko i od trenera bude u stru~nom {tabu selekcije sveta.

I. Grubor z Pred po~etak kvalifikacija imala si veliku tremu?

- Iskreno, trema je po~ela da me trese jo{ od kada smo stigli na zavr{ne pripreme, a posebno je bila izra`ena pred po~etak kvalifikacija. Sputala me je u nastojawu da sko~im kvalifikacionu normu i pove}avala se kako sam gledala na semafor i pratila kako se spu{tam na tabeli onih koji mogu da ra~unaju na finale. Bile su to jake kva-

boqe video i uticao na to da ne sko~im puno daqe. z I, ka`u izve{ta~i, po zavr{etku finala si plakala...

- Plakala sam kao ki{a! Ne od tuge, ve} od besa {to nisam pokazala ono {to imam u nogama. Da sam sko~ila rezultat za koji vredim - ni po jada, ali nisam to uradila. ^ak mi je tata, preko telefona, odr`ao govoranciju zbog tih suza, ali {ta da radim kada sam emotivna.

z Da li ima{ viziju kada }e se te lepe stvari o kojima pri~a{ dogoditi?

- Nije bitno kada }u sti}i do tih dometa. Mogu da ska~em jako daleko, a da li }u to ostvariti sutra ili s 27 godina, nije toliko va`no. Bitno je da nastavim s jakim treninzima, a sve ostalo }e do}i.

Neke stvari u `ivotu, jednostavno, ~ovek ne mo`e da po`uruje. z Negde si izjavila kako ti nedostaje tvoj stari trener Jani Hajdu?

- Jesam, Jani mi zaista nedostaje. Pa, kako i ne bi kada sam s wim po~ela da treniram jo{ kada sam imala sedam godina... Toliko godina smo proveli zajedno. S Goranom Obradovi}em radim jako dobro, ali se jo{ uvek me|usobno upoznajemo i sve }e do}i na svoje mesto. z Da li si se ~ula s Janijem u toku EP? - Naravno, ~uli smo se vi{e puta i savetima se trudio da mi pomogne. z U centru si medijske pa`we. Da li ti to prija, ili ti smeta?

da dobijemo boqe uslove, pri ~emu posebno mislim na atletsku dvoranu u kojoj }emo raditi preko zime. z Kako komentari{e{ rezultate [ar~evi}a i Duda{a?

- Ponosna sam na wih, bez obzira na to {to Duda{ nije zavr{io desetoboj. z [ta sada sledi?

- Danas putujem u Stokholm na miting Dijamantske lige i tamo }u da ska~em potpuno opu{teno.

To takmi~ewe do`ivqavam kao neku vrstu nagrade za sve ono {to sam u ovoj sezoni uradila.

Ba{ kao i ono nedequ dana kasnije, tako|e u okviru Dijamantske lige, koje se odr`ava u Londonu i na kojem }u tako|e nastupiti. A onda sledi odmor... z Ho}e{ negde oti}i na more?

- Sasvim sigurno ho}u, ali jo{ uvek ne znam gde - zakqu~ila je Ivana [panovi}, devojka od koje u budu}nosti mo`emo da o~ekujemo vrhunske skokove i, ube|eni smo, najvrednije medaqe.

Aleksandar Predojevi}

MILICIONAR ZAVR[IO NA [ESTOM MESTU I MISLI NA NOVU SEZONU

Plasman iznad o~ekivawa MLADI [AHISTI IZ VOJVODINE NA KAMPU U BAWI VRUJCI:U Bawi Vrujci je od 16. jula do 1. avgusta odr`ana Letwa {ahovska {kola u organizaciji [S Srbije. U okviru ovog tradicionalnog kampa odr`ano je i ovogodi{we Omladinsko prvenstvo Srbije, a uporedo su aktivnosti imali i najtalentovaniji {ahisti iz Vojvodine, Beograda i [S Centralne Srbije. Na fotografiji su mladi {ahisti iz Vojvodine: Marina Gaj~in, Teodora Raci}, Mila [oklova~ki, Danka Lali}, Zvezdana Stankovi}, Milana Galin, Stanislava Nedeqkovi}, Ilija Galin (prvi red), Goran Kosanovi}, Stanko Kli{ani}, Marija Stojanovi}-Medar, @eqko Medar, Marija Stanimirovi}, Svetozar Vlahovi}, Jasmina Gaj~in, Bo{ko Stanimirovi}, Nenad Tomin, Jovan Mrle, Ivan Banovi} i Dragan Kotevski.

B. D.

Rukometa{i Milicionara na kraju drugoliga{kog severa ostvarili su zavidan plasman na 6. mesto.

Bio je to najve}i domet od kada na klupi sedi trener Vladimir Cvijan. ^etvorogodi{wi rad ambicioznog trenera, nekada i kapitena plavaca, dao je odli~ne rezultate.

- Odigrali smo sjajno prole}e, zare|ali sedam uzastopnih pobeda, ali zbog mawka zrelosti u jesewem delu prepustili smo rivalima nekoliko bodova. Zato je boqi plasman izostao. I ovako je uspeh je zavidan, jer se pred svako prvenstvo suo~avamo sa istim problemima formirawa novog tima. Na

kraju sezone uvek odlaze najboqi, no, pred pro{lo odliv je bio ne{to mawi - poja{wava Cvijan.

Milicionar je uvek bio mamac za afirmaciju igra~a.

- Klub je stao dosledan zadataka stvarawa mladih igra~a i po tome je prepoznatqiv. U pro{loj sezoni bqesnuli su Nikola Miqani}, uz rame su mu bili levoruki Goran Luki}, sigurni golman Stanko Petrovi}, pouzdani kapiten Du{an Dr~a, borbeni Slobodan Mijovi} i Predrag \ukanovi}, iskusni Milo{ Bjeqac, a uz wih afirmisao se i brzonogi bek Nemawa Savi}. Velike potenci-

jale iskazao je Tomislav Brako~evi} – ka`e Cvijan.

Pomo} grada postoji, ali su termini za treninge problem.

- Neadekvatne termine igra~i ne mogu da usklade sa obavezama. Uslovi za odigravawe utakmica u SRC “Slana bara” su odli~ni pa im se za korektan odnos i veliko razumevawe zahvaqujemo – ka`e generalni sekretar Vladimir Danilov, prema ~ijim re~ima se igra~i nalaze na zaslu`enom odmoru, a prvo okupqawe najverovatnije bi}e sredinom ovog meseca.

M. Popovi}

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda4.avgust2010.

DNEVNIK

O ME\UNARODNOM OTVORENOM PRVENSTVU VOJVODINE

Zaustavite Dunav…

“I to se svr{i“ bila je uzre~ica pokojnog Nikole Karaklaji}a po zavr{etku svakog turnira. U te ~etri kratke re~i sa`et je sav komentar o turniru, pa ko zna o ~emu se radi – zna, onima koji ne znaju ne vredi ni govoriti. Promena mesta igrawa u zadwi ~as, promena tempa igre u zadwi ~as (o ~emu su u~esnici obave{teni neposredno pred po~etak turnira). Raspis kojeg je organizator ovog me|unarodnog prvenstva sro~io sastavio je neko ko nije znao da [S Vojvodine nema {ahovske satove koji podr`avaju raspisani tempo igre!

Ali u potpisu organizatora je [ahovski savez Vojvodine. A ti prevazi|eni digitalni satovi [SV po zavr{etku turnira su deqeni kao vredne nagrade. [arenilo upisnine koja se mewala u zavisnosti od datuma prijave i po nekoliko puta na kraju je svedena na daj – {ta da{, samo nek je vi{e vojske! Neizvesnost oko plasmana za [ampionat Srbije je posebna pri~a. Mati~na ideja da prva ~etvorica po plasmanu na turniru sa

Qubojevi} u ekipi iskusnih Nedequ dana ranije nego prethodnih godina(12. avgusta) igra se u Amsterdamu (Holandija) turnir iskusnih velemajstora protiv zvezda u usponu. Evo i sastava ekipa: Iskusni: 1. Boris Geqfand (Izrael) 2739, 2. Peter Svidler (Rusija) 2734, 3. Peter Hajne Nilsen (Danska) 2700, 4.

Luk van Veli (Holandija) 2677, 5. Qubomir Qubojevi} 2572, a za Zvezde u usponu nastupi}e: Hikaru Nakamura (SAD) 2729, 2. Fabiano Karuana (Italija) 2697, 3. Vesli So (Filipini) 2674, 4. Ani{ Giri (Holandija) 2672, 5. David Hauel (Engleska) 2616.

Prose~an rejting iskusnih je 2684, a zvezda u usponu 2678 poena. Bi}e to i ove godine zanimqiv me~ izjedna~enih ekipa. Me~ se igra dvokru`no, 10 kola.

SLOVA^KE NARODNE SVE^ANOSTI

Turnir u Ba~kom Petrovcu

Tradicionalni vikend turnir, u okviru Slova~kih narodnih sve~anosti, odr`a}e se i ove godine u Ba~kom Petrovcu. Turnir se igra u nedequ 8. avgusta u Sportskom centru Vrbara. Po~etak je zakazan za 9 sati.

Igra se 9 kola po [vajcarskom sistemu sa tempom igre od 15 minuta po igra~u. Svaki u~esnik je obavezan da ponese {ahovsku garnituru standardne veli~ine i ispravan {ahovski sat. Kotizacija je 400 dinara, a u wu je ukqu~en doru~ak i zajedni~ki ru~ak za sve u~esnike.

PROBLEM BR. 296

Beli daje mat u dva poteza Zoran Radivojevi} U`ice, J[ Glasnik 5/59

Re{ewe problema br. 295 (Peter A. Frolov, Viqnujos – SSSR, 1959.) sa pozicijom: beli – Ke1, Df7, Ta1, pe{ak: b3; crni – Kc2; je 1.De8! Na 1...K:b3 sledi 2.Da4 mat. Na 1...Kd3 sledi 2.0-0-0 mat.

srpske rejting liste (bez obzira na broj osvojenih poena) igraju dodatni plej of za dva mesta na [ampionatu Srbije za 2011. godinu je preina~ena da prva dva idu direktno na [ampionat (kao {to je i bilo). Ipak, za va`e}i Turnirski pravilnik vra}ena je prvobitna verzija! Neki ka`u da je kao pokri}e za ovaj sistem do{lo i do izmene Pravilnika o takmi~ewu [SV. A taj ~etvorome~ po ubrzanom {ahu odigra}e se u septembru.

Ko }e oti}i na [ampionat odlu~i}e vikend turnir!

Nekima smeta i prevelika ugradwa izvesnog suorganizatora prvenstva (u senci) u ponudi za sme{taj od 130 eura za 7 no}ewa u dvokrevetnoj sobi i upisninu, dok taj isti sme{taj ko{ta 10 eura na dan u jednokrevetnoj sobi!

Na izvesnom sajtu ~lanak “Zaustavite ludilo“ pokrenuo je mnoge komentare koje su dostupne i qubiteqima {aha preko [ah mat liste. E, u tim komentarima bilo je spomena i o aferi Xobava, pa o (ne)legalnoj izbornoj skup{tini

Odlu~uju}u partiju odigrali su Petakov i Popovi}

[SV, pa o tome “Ko je ubio Vojvo|anski {ah?”, pa naturawe klubovima privatni {ahovski ~asopis, pa o “liku i delu” selektora reprezentacije...

Bilo bi lepo kad bi se na kraju moglo re}i da je organizacija turnira bila uspe{na, odli~na i sve naj o brojkama kao slika za televiziju, ali i sve ovo napred re-

~eno spada u ocenu organizacije.

Ocena je: neozbiqno od jednog saveza koji je nekad va`io kao predvodnik savremenosti. O~igledno je da su do{la neka ~udna vremena.

Sat na tvr|avi otkucava. Dunav te~e li, te~e... Ko ho}e da ga zaustavi, utopi}e se… Dunav je to!

Potpisnik zna najboqe!

B. Dankovi}

ME\UNARODNO PRVENSTVO VOJVODINE U CUGERU I RAPIDU

Radlova~kom dupla kruna U okviru Otvorenog me|unarodnog prvenstva Vojvodine u Novom Sadu odigrana su i dva turnira: u brzopoteznom i ubrzanom {ahu. Iako su i ta dva turnira pompezno nazvani me|unarodnim prvenstvom Vojvodine malo je nedostajalo da to budu iskqu~ivo doma}e takmi~ewe. Majstor Jovan Radlova~ki iz Pan~eva dokazao je da trenutno spada me|u najja~e igra~e brzog {aha u Srbiji. U cugeru je ubedqivo osvojio naslov prvaka, dok je u ubrzanom {ahu na deobi prvog mesta imao najboqu Buholc.

Plasman na cugeru: 1. Radlova~ki 8, 2-4. Novoselski, A. In|i}, Cvetanovi} 6,5, 5-6. Dra`i}, \urovi} 6, 7-10. Petkovi}, Ilij}, Soki}, Osmanovi} 5,5, 11-14. L. Markovi}, Petakov, Joki}, Vujovi} 5, 1519. Topalov, Jovi}, \or|evi}, Matanovi}, Mikuli} 4,5, 20-26. Karli~i}, Veqkovi}, Radowanin, M. Lu-

ki}, Okiq, Brajovi}, Milojevi} 4, 27-30. Mrkowi}, Radisavqevi} 3, Udovi~i}, Nedeqkovi} 2, 31-32.

Filipovi}, Vu~eti} 1 poen.

Plasman na ubrzanom {ahu: 1-3. Radlova~ki, S. Dra`i}, Cvetanovi} 6, 4. D. Popovi} 5,5, 5-7. Medar, Ilij}, Petakov 5, 8-11. Petkovi}, V. ^abarkapa, Peceq, Braji} 4,5, 12-22. [ari}, Ma{trapovi}, Radi}, Pe~urica, S. ^abarkapa, Bjeloglav, Kozomora, Petru{i}, L. Markovi}, \or|evi}, Banovi}, 4, 23-26. Stanko Jovi}, Manojlovi}, M. ^abarkapa, Soki} 3,5, 27-33. Joki}, Zlatkovi}, Ostojin, Jovanovi}, Zowi}, Matanovi}, O. \uri} 3, 34-39. Mikuli}, P. Mili~evi}, Golupski, Deli}, Raki}, Udovi~i} 2,5, 40-43. Vrawe{, Nedeqkovi}, Jakovqevi}, M. Popovi} 2, 44. Filipovi} 1,5, 45. D.

„DNEVNIKOVA” LETWA [KOLA [AHA

Sve zavisi od svega Tragawe za gra|evinskim materijalom koji mi treba za ovu rubriku podse}a me ponekad na – kamenolom. Poku{avam, naime, da se dr`im onog {kolskog uputstva za vajawe skulpture slona u kamenu: uzme se neka velika stena, pa se od we odbaci sve ono {to ne li~i na slona.

Tako sam i ja za nastavak teme o damama istra`io brdo pozicija, da bih odabrao dve malo neobi~nije: jednu gde dama maestralno vodi igru i drugu gde biva neo~ekivano nadigrana.

U`ivajte malo u spektakularnom plesu bele {ahovske balerine: 1.Dh5+ Lg5 2.Dd1+ Dd4 3.Db3+ Ke5 4.Dg3+ Kd5 5.Dd6 mat.

Gorwa koreografija, istina, poti~e jo{ iz partije Mar{al – Gledston, Wujork 1932, ali po{to ne li~i ni na {ta drugde vi|eno – mogla bi i danas da konkuri{e za “Bitef”.

Druga dama – kao da je prvi put u `ivotu obula klizaqke (~uj mene – “obula”! Nazula? Nakliznula?... Pomagajte, jezikoslovci!

Ili jo{ boqe kliza~ice!).

1.Ta4+ Kg5 2.Tc5+ Kf6 3.Ta6+ Ke7 4.Tc7+ Kd8 (Taman na vreme?... Ali – da li?)

5. Th7! Dg2 (Jedino! O, ledino!)

6.Ta8+! D:a8 7.Th8+ .

I eto, povodom ovih suprotnih primera, dozvolite mi da improvizujem za vas, akonto dama, slede}e naravou~enije: Pozicije zavise od – dispozicije!

Ve} u nekoj od prvih lekcija, po~etnici nau~e od tate, sestre, druga ili suseda ove ~etri osnovne stvari o takozvanim “lakim figurama”: 1) to su kowi (skaka~i) i lovci; 2) vrede otprilike kao tri i po pe{aka; 3) lovcima vi{e odgovara “brisani prostor”, sa nezakr~enim dijagonalama, gde imaju dobar vidik pa mogu da pucaju nadaleko; 4) kowi vi{e dolaze do izra`aja u “blokiranim pozicijama”, gde pe{aci, neposredno suo~eni sa protivni~kim, stoje kao ukopani, ali za skakutave kowe ne predstavqaju prepreku.

U pozicijama koje im ne le`e, lake figure ponekad izgledaju trapavo, pa ~ak i “glupo”. Eto, ovde, beli ima ~ak lovca vi{e:

ANALIZIRANE PARTIJE

Al’ se nekad dobro jelo, ba{!

Gambiti su otvarawa gde jedan `rtvuje nekog pe{aka ili figuru, a drugi jede il’ ne jede.

Taq je na [ampionatu SSSR-a 1959. godine pojeo `rtvovanog pe{aka, al se nije najeo!

Juhtman – Taq [kotski gambit 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.d4 e:d4 4.c3 d:c3 5.S:c3 Lb4 6.Lc4 Sf6 Uz transpoziciju poteza nastala je pozicija, koja se mo`e razviti iz regularnog [kotskog gambita kao i iz Geringovog gambita.

7.0–0 L:c3? U partiji Penrouz – Smislov (Minhen, 1958.), u kojoj je bila iskopana ova stara varijanta, crni nije naslutio slabost ovog poteza i pro{ao je sretno nakon 8.b:c3 d6 9.La3?

Lg4! itd. Ova }e nam partija i partija pokazati oborewe poteza 7…Lc3?, za koji imamo jo{ primer u partiji Reti – Hromatka (Baden, 1914.), gde je crni nakon 8.b:c3 0-0 9.Dc2 d6 10.e5 S:e5 11.S:e5 d:e5 12.La3 Te8 odr`ao nekako podjednake {anse, ali je umesto 9.Dc2 o~igledno ja~e 9.La3 Te8 10.Db3. Dve generacije pro{le su tako pored poteza 7…L:c3? pa se mo`e citirati: “Oci zoba{e kiselo gro`|e – sinovima utrnu{e zubi!” Pravo su naime, imali dedovi, koji su umesto 7…L:c3? igrali 7…0-0! 8.e5 d5! 9.e:f6 d:c4 10.f:g7 K:g7, {to je ispalo dobro za crnog u partiji Methner – Kriger 1893.!

8.b:c3 d6 Nelagodno bi za crnog bilo sad 8…0-0 zbog 9.La3 d6 10.e5 Se8 11.h3.

9.e5! Oborewe koje je Juhtman o~igledno na{ao za plo~om, jer se za ovakve varijante igra~i ne pripremaju.

9…d:e5 Sad bi na 9…d5 sledilo 10.Lb3 s daqim 11.La3, a na 9…S:e5 ide 10.S:e5 d:e5 11.Db3 Le6 (na 11…0-0 12.La3 i crni gubi kvalitet) 12.L:e6 f:e6 13.La3 Dc8 14.Tae1 itd.

10.Sg5?

11.La3 D:d1 Na 11…Lg4 12.Db3.

12.Ta:d1 Lf5 Kvalitet se mogao spasiti u nastavku 12…Td8 13.S:f7 T:d1 14.T:d1 Lg4, ali bi tad posle 15.S:e5+ Kh8 16.Sf7+ Kg8 17.f3 Lh5 18.Sd8+ Kh8 19.S:b7 ostao s pe{akom mawe protiv para lovaca.

13.L:f8 T:f8 14.Tfe1 Ja~e je bilo 14.Lb5.

4…h6 15.Sf3 Lg4 16.Tb1?

Sad je ve} 16.Lb5 bilo potrebno da zadr`iprednost, koja mu izmi~e nakon poteza u partiji.

16…e4! 17.Sd4 Se5 18.Lf1 c5 19.Sb5 c4 Crni dobija voqu za igru na pobedu. Dobro je uostalom bilo i 19…Sd3, {to bi iskqu~ilo mogu}nost 20.f3 iz partije.

Juhtman ni u komentaru nije opazio da mu je s ovim potezom mogla utrnuti ste~ena prednost, koju je bez muke odr`avao nastavak 10.Db3! 0-0 (na 10…Sa5 naravno 11.L:f7+, te 12.La3+) 11.Td1! Ld7 (na 11…De8 dobija 12.La3 kvalitet) 12.La3 Sa5 13.Db4 S:c4 14.D:c4 Te8 15.Sg5 itd.

10…0–0? Sad gre{i Taq. A mogao se on s 10…D:d1 ne samo izvu}I, nego jo{ I profitirati u nastavku 11.L:f7+ Ke7!

12.T:d1 Se4! 13.La3 Kf6 14.S:e4+ K:f7 (15.Sg5+ Kg6) i crni ostaje sa zdravim pe{akom vi{e!

29…Kh8? Gre{ka u te{koj poziciji, koja o~igledno nije bila prikladna za “tihe poteze”. Pravilno je bilo 29…Sh4!, pa na 30.K:e4 Te8+ (sad bi 30…f3 bilo slabije zbog 31.Ld3) 31.Kd4 Sf5+ s daqim 32…Te3. Juhtman smatra, da bi on na 29…Sh4! imao jo{ {anse za dobitak s 30.Sc7!

30.Tg1 Sh4 31.K:e4 Te8+ 32.Kd3 f3 33.Ld1 Sg2 34.Kd2 Sh4 35.Sd4 Td8 36.Tf1 Td5 37.Kd3 Ta5 38.Lb3 g5 39.S:f3 Tf5 40.Sd2 1–0 Komentar: V. Vukovi} J[ Glasnik 3/59 Pripremio: B. Dankovi}

20.f3! Mewa topa i dva pe{aka za lovca i kowa, a boqega i nema, jer je na 20.Sd6 Taq pripremio 20…Sd3 21.Te3 Sd5 22.T:e4 S:c3 23.T:c4 S:b1 24.L:d3 Td8!

20…L:f3 21.g:f3 S:f3+ 22.Kf2 Sg4+ Taq voli rizik, pa igra ovaj dvosekli potez. Posle partije je opazio, da je za remi bilo dovoqno 22…S:e1 23.T:e1 Td8 24.L:c4 a6 25.Sd4 Tc8.

23.Kg3 S:e1 24.T:e1 f5 25.L:c4+ Kh7 26.Le2 Se5 27.Kf4 Sg6+ 28.Ke3 f4+ 29.Kd4! Na 29.K:e4 f3 crni bi vratio figuru i beli bi tad morao s 30.S:a7 moliti za remi.

Uostalom, ako je o vrednosti figura re~, evo jednog jednostavnog a lepog izuzetka gde kow vredi vi{e od kraqice:

Pozicija na dijagramu je iz partije Petrosjan – Spaski koja je igrana u Moskvi 1966. godine u me~u za titulu svetskog prvaka.

Beli je ovde odigrao 1.Dh8+.

Na ovo – ne}emo ni{ta re|i, da ne kvarimo utisak…

Uop{te, moglo bi se re}i, u {ahu – kao i, recimo, u qubavi – sve zavisi od svega, ka`e nam Dragoslav Andri} u “[koli za male i velike pacere”.

TURNIR MLADIH U BILU

Karuana {ampion

Ali – taj lovac mo`e samo da izazove va{ sa`aqivi osmeh, kada ga crni kraq, koji je tu na potezu, pojuri do levog ugla.

Vrednost kowa i lovaca, dakle, kao uostalom i drugih figura, u znatnoj meri – katkad i presudnoj – zavise od same pozicije. Imajte u vidu da uz svako {ahovsko pravilo postoje i brojni izuzeci. A izuzeci su, prosto, jedna od dra`i {ahovske igre…

Tradicionalni i popularni festival u Bilu ([vajcarska) ove godine imao je glavni Berger turnir sa mladim velemajstorima koji su se ve} dokazali u svetu vrhunskog {aha. Najstariji u~esnik bio je Evgenij Toma{evski sa 23, a najmla|i Ani{ Giri sa 16 godina. Naslednici xet set generacije, me|utim, suvi{e su se respektovali pa je od 45 partija ~ak 31 zavr{ena nere{enim rezultatom, dok je 14 odlu~eno. Prva trojica nisu imali poraze i samo po dve pobede od devet partija bilo je dovoqno za deobu prvog mesta. I ~etvrti Andrejkin je bez poraza, ali samo sa jednom pobedom, ipak, je zavr{io listu pozitivnih. Ceh su platili Negi sa 4 poraza i Hauel sa tri.

Plasman: 1. Son Nguen Truong (2617, Vijetnam) 5,5, 2. Maksim Va{ije Lagrav (2723, Francuska) 5,5, 3. Fabiano Karuana (2697, Italija) 5,5, 4. Dmiti Andrejkin (2650, Rusija) 5, 5. Vesli So (2674, Filipini) 4,5, 6. Evgeni Toma{evski (2708, Rusija) 4,5, 7. Maksim Rod{tajn (2609, Izrael) 4,5, 8. Ani{ Giri (2672, Holandija) 4, 9. David Hauel (2616, Engleska) 3,5, 10. Parimarjan Negi (2615, Indija) 2,5 poena.

Prema pravilniku takmi~ewa pobednika je odlu~ilo doigravawe. Son Nguen Truong (najboqi igra~ po Soneborn-Berger poenima) kvalifikovao se za finale. Fabiano Karuana i Maksim Va{ie-Lagrav su odigrali polufinalni me~ od dve brzopotezne

Fabiano Karuana

partije (5 minuta + 2 sekunde dodatka po potezu). Posle nere{enog rezultata Karuana je pobedio u Armagedon partiji kao crni. U finalnom me~u Karuana je pobedio Nguena sa 1,5:05. Ovom pobedom Karuana je osvojio titulu {ampiona turnira mladih velemajstora u Bilu.

SPORT

c m y

DNEVNIK

REPREZENTACIJA SRBIJE PO^IWE PRIPREME ZA EP

Tre}e zlato zvu~i neverovatno Srbija je u posledwe tri nedeqe objedinila titule pobednika Svetske lige, osvojene u Ni{u, i Svetskog kupa, osvojene u rumunskoj Oreadei. Samo nekoliko dana su izabranici Dejana Udovi~i}a dobili slobodno, a onda se okupqaju i po~iwu pripreme za predstoje}e Evropsko prvenstvo, koje }e se odr`ati u Hrvatskoj, krajem avgusta i po~etkom septembra.

Centar Slobodan Niki} se osvrnuo na napore, koje su aktuelni svetski {ampioni ulo`ili u posledwe vreme.

- Odigrali smo 12 utakmica za 20 dana u Svetskoj ligi i Svetskom kupu. Bilo je naporno, dali smo 150 odsto snage da osvojimo oba takmi~ewa, ali sada nam predstoji najva`nije - Evropsko prvenstvo. Bi}e nam mnogo te`e nego na dva prethodna takmi~ewa - poru~io je Niki}.

Iskusni centar Pro Reka smatra da je neophodno da se reprezentativci vrate i na fizi~kom i na psiholo{kom planu.

- Za dva i po meseca, imamo tri velika takmi~ewa. I emotivno i fizi~ki smo se istro{ili. Sama pomisao na tre}e uzastopno zlato zvu~i neverovatno. Ali, ova ekipa ima iskustva, dugo smo zajedno, dobro se poznajemo, imamo odli~nu atmosferu, i to je ono {to nas krasi mnogo vi{e nego druge ekipe. Kada bude te{ko, ta atmosfera }e nam mnogo zna~iti.

Ima vi{e kandidata za zlatno na EP. - Hrvatima bih dao ulogu favorita kao doma}inima, Crnogorci su izuzetno jaki, igraju sli~no kao mi. Tu uvek nijanse odlu~uju, kao u Ni{u kada je pobednik odlu~en posle peteraca.

Tu su Italijani i Ma|ari, koji

Slobodan Niki}

nas nisu dobili pet godina i `ele da prekinu tu seriju. [panija se sprema samo za EP. Vremena za predah, dakle, nema.

- Neki iz ekipe su oti{li na more. Imamo tri-~etiri dana

slobodno i ulazimo u ma{inu do 15. septembra, a onda moramo da se javimo u klubove. Od 7. jula, kada smo se okupili, do sada smo bili samo 15-ak dana u Beogradu - zakqu~io je 27-godi{wi Slobodan Niki}.

Kontador postao Danac

Alberto Kontador

Trostruki pobednik Trke oko Francuske Alberto Kontador nedavno je najavio odlazak iz kazahstanske ekipe Astana, za koju je vozio od 2008. Takvu odluku doneo je posle ultimatuma Kazahstanaca, koji su tra`ili momentalni odgovor [panca po pitawu produ`etka saradwe. Zato je potpisao dvogodi{wi ugovor sa Dancima.

- Sa jedinstvenom filozofijom i timskim duhom, koji su ovde o~igledni, o~ekujem i solidnu podr{ku sponzora, administracije i osobqa - izjavio je Kontador.

- Ima}emo va`nu ulogu u svetu biciklizma narednih godina - dodao je trofejni [panac.

Kontador je tre}i trofej na Turu osvojio sa 39 sekundi prednosti u odnosu na Endija [leka, koji je, kao i wegov brat Frenk, najavio odlazak iz danske ekipe.

sreda4.avgust2010.

21

DANAS PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

Srbi iz Be~eja gledaju ka Ma|arskoj U Budimpe{ti, u 50 delfin), Nikola Simi} (50 prelepom centru “Alslobodno, 100 slobodno, 50 delfred Hajo{“ na Marfin), Boris Stojanovi} (50 slogit Sigetu, danas po~ibodno, 100 slobodno) i pliva~iwe 30. prvenstvo Evrope u plice Jovana Bogdanovi} (50 prsno, vawu, skokovima u vodu, sinhro100 prsno, 200 prsno), Na|a Higl nom i daqinskom plivawu. Prvo (100 prsno, 200 prsno), Mirosla}e se odr`ati takmi~ewa u skova Najdanovski (50 slobodno, 100 kovima u vodu i sinhronom plislobodno), Jovana Nikolovski vawu, koja }e se zavr{iti 9. avgusta kada po~iwe pliva~ki deo nadmetawa i traje do 15. avgusta. Prestonica Ma|arske po ~etvrti put }e biti doma}in Evropskog prvenstva u plivawu (1926, 1958, 2006. i 2010.) Na {ampionatu Starog kontinenta nastupi}e 44 zemqe od 51 ~lanice LEN, {to je rekordan broj u~esnika. U pliva~kim takmi~ewima bi}e vi{e od 700 sportista, u daqinskom plivawu ne{to vi{e od 100, u skokovima u vodu 120, dok }e sinhrono plivawe okupiti oko 180 takmi~arki.

LEN }e medaqama nagraditi 61 takmi~ara i to 40 u plivawu, 10 u skokovima u vodu, sedam u daqinskom plivawu i ~etiri u sinhronom plivawu.

Prva zvezda Srbije Na|a Higl Me|u u~enicima na Evropskom prvenstvu u Budim(50 le|no, 100 le|no), Milica pe{ti bi}e i reprezentacija Ostoji} (200 slobodno), An|elSrbije. Reprezentativci su se ka Petrovi} (50 slobodno, 100 okupili ju~e u Be~eju na zavrslobodno), Marica Stra`me{nim pripremama. Na{i pliva{ter (50 le|no, 100 le|no), Tija~i }e u Budimpe{tu krenuti iz na Vuknovi} (200 slobodno, 50 Be~eja u petak. Petnaesto~lanu delfin, 100 delfin). Prvog taksrpsku ekspediciju ~ini}e plimi~arskog dana, u ponedeqak 9. va~i Lazar Bogdanovski (100 avgusta, u kvalifikacijama u~ele|no, 200 le|no), Ivan Len|er stvova}e Ivan Len|er (50 del(50 delfin, 100 slobodno), \orfin), ^aba Sila|i (100 prsno), |e Markovi} (200 slobodno, 400 Lazar Bogdanovski (100 le|no) i slobodno), ^aba Sila|i (50 prTijana Vukanovi} (50 delfin). sno, 100 prsno), Radovan SiqevZa odli~ja u glavnom gradu ski (100 slobodno, 200 slobodno, Ma|arske bori}e se aktuelni

svetski {ampionii, me|u kojima je i na{a Na|a Higl, kao i svetski rekorderi, Nemac Pol Biderman (200 i 400 metara slobodnim stilom), Italijanka Frederika Pelegrini (200 i 400 slobodno), olimpijski {ampioni Francuz Alan Bernard, Britanska Rebeka Adlington, {e-

stostruki evropski prvak Ma|ar Laslo ^eh i drugi. Kod skaka~a u vodu pa`wu treba usmeriti na: Dmitri Sautin (Rusija), Tomas dalej (V. Britanija), Iqa Kva{a (Ukrajina), Tania Kagnoto (Italija), te Aana Lindberg ([vedska). Prve zvezde daqinskog plivawa su: Nemci Tomas Lurc i Angela Maurer, kao i Rusi Vladimir Dja~in i Larisa Il~enko, a kod sinhronog plivawa Ruskiwa natalija I{~enko.

G. M.

22

MRE@A

sreda4.avgust2010.

„Ajfon” }e mo}i da bude deblokiran u SAD Ameri~ke vlasti za kontrolu tr`i{ne konkurencije odobrile su deblokadu mobilnih telefona, ~ime je „Epl“ izgubio ekskluzivitet koji ga je vezivao za mobilnog operatera AT&T, a odnosi se na wegov ~uveni mobilni telefon „ajfon“, preneli su danas francuski mediji.

U „Eplu“ su, me|utim, izrazili negativno mi{qewe vezano za tu deblokadu koja bi, kako se procewuje, mogla da omogu}i prodor informati~kih virusa i ugrozi kvalitet samog ure|aja „ajfon“.

„Epl“ je, istovremeno, objavio i lansirawe 30. jula novog modela „ajfona“ - „ajfon 4“ u jo{ 17 zemaqa, pre svega Italiji, Singapuru i Australiji. „Ajfon 4“, koji jo{ nije dostupan u beloj boji, ve} samo u crnoj, ve} se od juna prodaje u Francuskoj, Nema~koj, Japanu, Velikoj Britaniji i SAD-u.

Taj model ~uvenog „Eplovog“ telefona bi trebalo da bude dostupan do septembra u 88 zemaqa.

DNEVNIK

Indijski „ajped” za 35 dolara Indijska vlada predstavila je prototip laptopa s ta~ skrinom sli~an “ajpedu” koji bi trebalo da se prodaje za neverovatnih 35 dolara. Laptop ima mogu}nost surfovawa internetom, obrade re~i i videokonferencije, a prvenstveno je namewen studentima. Indijska vlada se nada kako }e se laptop po~eti s prodajom slede}e godine.

Najjeftiniji laptop na svetu nema hard disk, ve} koristi memorijsku karticu, a mo`e da radi i na solarnu energiju. Wegova cena je neusporedivo ni`a od cene “Eplovog” “ajpeda” koji se prodaje za 499 dolara.

Indijski ministar Kapil Sibal rekao je da bi laptop trebalo da radi s operativnim sistemom Linuks, a slede}e godine bi trebalo da bude predstavqen u visokoobrazovnim institucijama. Plan je da se wegova cena jo{ dodatno spusti na 20 dolara, dok ona krajwa trebalo da iznosi 10 dolara.

Kazao je kako je ta cena odgovor Indije na laptope za 100 dolara koje su razvili ameri~ki stru~waci sa Univerziteta u Masa~usetsu. „Re{ewa za budu}nost dolazi}e iz Indije“, za-

„[arp” na tr`i{tu e-kwiga Jo{ jedan format na tr`i{tu done}e integrisane multimedijalne sadr`aje u e-kwigama. “[arp” je obznanio kako planira da u|e na tr`i{te ekwiga. Proizvo|a~ je predstavio novi format XMDF – evereXtending Mobile Document Format.

Novi format, prema “[arpovim” tvrdwama, omogu}i}e

Telenor uspe{an na srpskom tr`i{tu Prihod Telenora Srbija u drugom kvartalu mawi za 16 odsto - Kompanija Telenor u Srbiji obavila je danas da je u drugom kvartalu ove godine imala prihod od 625 miliona norve{kih kruna (78,1 milion evra), {to je za 16 odsto mawe nego u istom periodu 2009.

Kako se navodi, broj korisnika Telenora u Srbiji smawen je za 7.000 u drugom kvartalu ove godine, na 2,88 miliona, ali je udeo na srpskom tr`i{tu mobilne telefone zadr`an na 34 odsto. Dobit u dinarima pre odbijawa kamate, poreza i amortizace (EBITDA) porasla je za dva odsto zbog smawewa operativnih

tro{kova za 10 odsto, {to je, kako precizira Telenor, rezultat maneg obima nenaplativih dugovawa, kao i ni`ih prodajnih i marketin{kih tro{kova.

Prema podacima sa kompanijskog sajta (www.telenor.com), Telenor u Srbiji je u drugom tromese~ju 2010. imao EBITDA od 252 miliona norve{kih kruna (31,3 miliona evra), {to je za 15 odsto mawe nego u istom peridu 2009. Telenor Srbija u maju 2010. broj zaposlenih je smawio za 10 odsto, odnosno za 120.

Operativna dobit Telenora u Srbiji (EBIT) u drugom tromese~ju ove godine iznosila je 84 miliona novre{kih kruna, odnosno 10,4 miliona evra, navodi se na sajtu i dodaje da je oprerativna dobit u prvih {est meseci dostigla oko 16 miliona evra.

Vlasnik Telenora Srbija, norve{ka telekomunikacina grupacija Telenor u drugom kvartalu 2010. godine imala je prihod od 25,2 milijarde norve{kih kruna, {to je za pet odsto vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Operativna dobit je dostigla 2,9 milijardi norve{kih kruna (1,5 milijardi dola-

ra). Tokom drugog tromese~ja, broj mobilnih korisnika Telenora porastao je za 5,4 miliona i sada iznosi 184,4 miliona.

Navodi se da je Telenor sedmi po veli~ini mobilni operator na svetu sa 184,4 miliona korisnika u 14 zemaqa. Za tri godine poslovawa u Srbiji Telenor je, kako se isti~e, otvorio 43 prodavnice i potpuno obnovio 3G mre`u, koja sada pokriva 250 gradova i mawih mesta, ~ime je u ve}em delu zemqe omogu}en pristup brzom internetu.

jednostavnu konzumaciju digitalnih sadr`aja ukqu~uju}i slike i video, a omogu}ava „automatsko prilago|avawe“ potrebama izdava~a. Zahvaquju}i XMDF-u, na ~ita~ima ekwiga mo}i }e da se instaliraju sofisticirani programi, {to }e doprineti tr`i{tu u celini, poru~uju odgovorni iz “[arpa”.

Osim novog formata, “[arp” je najavio servis za distribuciju digitalnih sadr`aja, kao i ure|aje od kojih su prikazana dva prototipa s ekranima od 5,5, odnosno 10,8 in~a.

Iako nisu izlazili s imenima, u kompaniji su naglasili kako ve} imaju sporazume s vi{e izdava~kih ku}a u Japanu i internacionalno.

Novi virus krade Jo{ jedan industrijske tajne {estojezgarni „INTEL” LANSIRAO KOR I7 970

procesor

Kompanija „Intel“ je saop{tila da je lansirala nov {estojezgarni procesor „kor i7 970“.

Radi se o drugom {estojezgarnom procesoru koji ima frekvenciju od 3,33 gigaherca, dok ona kod wegovog prethodnika „kor i7 980X“ iznosi 3,20 gigaherca, prenele su agencije.

U novom procesoru su i daqe dostupne klasi~ne tehnologije - HT (Hyper-threading) koja omogu}ava pove}awe broja vidqivih jezgara na 12 i opcija „Turbo“ za pove}awe frekvencije na maksimalnih 3,46 gigaherca kada sva jezgra nisu u funkciji.

Cena novog procesora iznosi 845 dolara za poruxbinu od hiqadu komada. „Intel“ je, istovremeno, lansirao i procesor sa ~etiri jezgra „kor i5 760“.

Taj procesor ima frekvenciju od 2,66 do 2,80 gigaherca, kao i opciju „Turbo“ kojom se posti`e maksimalna frekvencija od 3,60 gigaherca.

Cena procesora „i5 760“ iznosi 199 dolara za poruxbinu od hiqadu komada. „Intel“ je i snizio cenu odre|enih procesora iz svoje palete, a najvi{e je sni`ena cena procesora „i7 870“ - sa 555 na 285 dolara.

Predstavni{tvo kompanije „Simens“ je upozorilo korisnike na novi „sofisticirani“ virus koji napada ra~unare za kontrolisanje velikih industrijskih sistema.

Bezbednosni stru~njaci smatraju da ovaj virus predstavlja zlonamerni softver, ~iji je cilj infiltriranje u sisteme koji se koriste za upravljanje fabrikama i delovima va`ne infrastrukture.

Da bi u{ao u ra~unar, taj zlonamerni softver ne iskori{}ava propust u „Simensovom“ sistemu, ve} prethodno neotkriven propust u „Vindouzu“ i napada „Simensov“ upravlja~ki softver „Simantik W~“ (Simatic Win~), koji radi pod operativnim sistemom „Vindouz“.

U „Majkrosoftu“ su naveli da se ovaj problem odnosi na sve verzije „Vindouza“, uklju~uju}i i „Vindouz 7“.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

sreda4.avgust2010.

23

POZORI[NI FESTIVAL TVR\AVA TEATAR U SMEDEREVU

U DRU[TVU KWI@EVNIKA VOJVODINE NAJAVQEN NOVOSADSKI KWI@EVNI FESTIVAL

Sviraj to ponovo, Sem

Lev~evu me|unarodna, a @ivanovi}u Brankova nagrada

Drugi Ambijentalni pozori{ni festival Tvr|ava Teatar u Smederevu bi}e odr`an od 11. do 20. avgusta, u drevnoj Smederevskoj tvr|avi. Organizatori su za ovogodi{wi festival odabrali slogan: „Sviraj to ponovo, Sem“ {to je i naziv jedne od

ogradsko dramsko pozori{te s komadom Vudija Alena „Sviraj to ponovo, Sem“ koji je re`irao Marko Manojlovi}.Na programu je i „Putuju}e pozori{te [opalovi}“, Qubomira Simovi}a u re`iji Neboj{e Dugali}a, obnovqena „Kate Kapurali-

predstava sa repertoara. Festival }e otvoriti Teatar Puho iz San Sebastijana predstavom „Do do land“ ra|enom prema motivima dela Luisa Kerola „Alisa u Zemqi ~uda“.Organizator je najavio da se predstava „odvija u vazduhu i mewa nebo u magi~nu zemqu gde je sve mogu}e i gde je svaka slika podsticaj qudima da sawaju o letewu“.

Doma}a amaterska dru`ina Patos u saradwi s pozori{tem Koreja iz Le}a izve{}e 12. avgusta prikaz „Plasti~ne ba{te“ u re`iji Salvatora Trama}era. Komad Peka [tefana „Rumunija 21“ u izvo|ewu glumaca Narodnog pozori{ta U`ice, koji je re`irao pro{logodi{wi ~lan `irija Goran Golovko, bi}e izveden 13. avgusta u malom gradu smederevskog utvr|ewa. Malo pozori{te „Du{ko Radovi}“ iz Beograda nastupi}e 14. avgusta u Centru za kulturu Smederevo, gde }e izvesti komad Franka Vedekinda „Bu|ewe prole}a“, u re`iji Awe Su{e.Iste ve~eri u malom gradu }e gostovati Be-

ca“ Narodnog pozori{ta iz Sombora, u re`iji Jago{a Markovi}a, „^ovekova tragedija“ Novosadskog pozori{ta, autora Imrea Meda~a u re`iji Kokana Mladenovi}a i „Proslava“ Ateqea 212, autora Tomasa Vinterberga u re`iji Ive Milo{evi}.

U u okviru inostranog programa na}i }e se i predstava mladog srpskog autora Du{ana Spasojevi}a „Metak za sve“ koju je u Rije~kom HKD re`irao Nemawa Rankovi}, holandski Teatro Pavana iz Amsterdama koji }e odigrati dve predstave: Kolors , urbana procesija i Foleti , predstavu za de~iju publiku. Italijanski Theatre en Vol iz Sasarija na festival dolazi sa predstavom koja se zove Bau brigatta di armonizacione urbana“.

U ~ast nagra|enih nastupa ponovo Novosadsko pozori{te, ali ovoga puta sa koreodramom po motivima drame Vilijema [ekspira „San letwe no}i“.Koreografi su Laslo Bobi{, Laslo Budai i Ildiko \ene{ a rediteq Zoltan Pu{ka{.

Kao najve}i do sada, sa 70 u~esnika, pisaca i teoreti~ara iz Evrope i sveta, od kojih }e veliki broj ~itati svoja dela na Trgu mladenaca, ju~e je u Dru{tvu kwi`evnika Vojvodine najavqen 5. me|unarodni novosadski kwi`evni festival (MNKF). ^etiri dana ovog festivala, od 30. avgusta do 2. septembra, u~ini}e Novi Sad ~etvorodnevnom prestonicom kwi`evnosti, ~ije }e manifestacije, osim javnog ~itawa na Trgu mladenaca, biti takmi~ewe u slem pesni{tvu, razgovori o francuskoj kwi`evnosti, srpsko-bugarskoj kwi`evnoj saradwi, simpozijum posve}en temi „Kwi`evnost i mo}: izme|u politike i poetike“, i mnogi drugi doga|aji.

sti. Re~ je o autoru starije generacije koji se kao pesnik moderne kulture i ose}ajnosti na sceni pojavio pedesetih godina 20. veka. Od tada je objavio preko 30 kwiga poezije i dva romana, prevo|en je i ~itan u 34 zemqe, a u Bugarskoj su objavqena i wegova izabrana dela u sedam tomova.

Lev~ev je oven~an najzna~ajnijim kwi`evnim nagradama Bugarske, kao i onima me|unarodnog zna~aja (Zlatna medaqa Francuske akademije i zvawe Vitez poezije, Sorbonina nagrada, Velika nagrada Instituta „Aleksandar Pu{kin“, Svetska nagrada za misti~nu poeziju „Fernando Rijelo“). „Ono {to izdvaja Qubomira Lev~eva me|u mnogim pesnicima savremenog doba i pridru`uje ga skupini najistaknutijih pesnika na{eg vremena, u koje ubrajamo Herberta, Voznesenskog, En-

kim relacijama, od nasiqa, tehnike, sila koje proizvode siroma{tvo i pusto{ewe qudskog sveta“, navodi se u obrazlo`ewu odluke Programskog odbora MNKF. - Dobitnici smo zapravo mi, jer smo nagradili velikog pesnika i doveli ga u dobro dru{tvo - ka`e Zivlak.

Dan pre me|unarodne, na programu MNKF je uru~ewe jedne od va`nijih nacionalnih pesni~kih nagrada - Brankove nagrade. Mladi pesnik Branislav @ivanovi} iz Novog Sada ima}e tu ~ast da bude pedeseti dobitnik ovog priznawa koje za najboqu prvu kwigu pesama na srpskom jeziku dodequje Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine. @ivanovi} koji je poznat kao „slemer“ i rep izvo|a~, te i wegova poezija ima izra`ene retorske figure, naglasak na ritmu i

Antologija za jubilej Brankove nagrade Obele`avaju}i lep, okrugao broj i tradiciju, 50. dodelu Brankove nagrade, Dru{tvo kwi`evnika Vojvodine }e pored sve~anosti na kojoj }e u~estvovati brojni pesnici, ovim povodom prirediti i vredno kwi`evno izdawe - Antologiju dobitnika Brankove nagrade. Prire|iva~ ovog izdawa, Jovan Zivlak, ju~e je otkrio da }e kwiga na preko 200 strana sadr`ati po dve pesme svih dobitnika, bibliografske bele{ke, pogovor, a kao posebnu vrednost apostrofirao je dodatak posve}en arhivskoj gra|i u vezi sa Brankovom nagradom.

Qubomir Lev~ev

Kao centralni program MNKF, predsednik programskog odbora Jovan Zivlak, najavio je uru~ewe Me|unarodne nagrade „Novi Sad“ koja }e 1. septembra pripasti bugarskom pesniku Qubomiru Lev~evu za doprinos savremenoj kwi`evno-

censbergera ili Milo{a, je nezamenqivo ose}awe da sugestivno i precizno imenuje stawe stvari u modernom svetu. Pri tome mu ne nedostaje stav, {to je vrlina koja pripada samo posebno pronicqivim duhovima, koji ide do hladne zao{trenosti u imenovawu. To nije politi~ki ili ideolo{ki stav, nego op{tequdski, reklo bi se antropolo{ki, koji zastupa ideju ~oveka promi{qenu u mnogostru-

zvu~nosti rima, Brankovu nagradu je dobio za kwigu „Pogledalo“, a jednoglasnu odluku `irija na ju~era{woj konferenciji za novinare obrazlo`io je wegov predsednik, Zoran \eri}.

- „Pogledalo“ je naizgled klasi~no organizovana zbirka.

Tridesetak pesama, svrstanih u ~etiri ciklusa, pri ~emu je posledwi, „Bdewe“, sonetni venacukazao je \eri}.- Naslovna pesma ima svoju inverziju - pesmu

SAOP[TEN PROGRAM FESTIVALA „YEZ, IMPROVIZOVANA MUZIKA”

Kawi{ka uvertira Na|u i Debreiju za Pe~uj Radne premijere dva najnovijih komada Jovremene muzike, pijaniste \er|a Sabado{a `efa Na|a i Dene{a Debreija, predstavnici (Ma|arska) i kontrabasistkiwa Xoel Leanprave crna~ke luz tradicije, izvorni narodni dre (Francuska) Ovaj se duo o~ekuje sa velikim melos, jedan nesvakida{wi de~iji genije, munestrpqewem, ne samo zbog wihovog prefiwezi~ki humor i nastup poznatih muzi~kih sanog ukusa, nego i zbog originalnosti i duhovvremenika obele`i}e 16. me|unarodni festinih kvaliteta oba umetnika. val „Xez, improvizovana muzika...“ koji }e se u Kawi`i odr`ati od 9. do 11.septembra.

Program kawi{kog festivala saop{ten je ju~e, a umetni~ki direktor festivala Zoltan Bi~kei najavquje da }e prvog dana publike u Kawi`i mo}i da vidi najnoviju duo minijaturu poznatog koreografa, rediteqa, glumca i plesa~a Jo`efa Na|a kome }e partnerka biti glumica Ana Sofija Lancelin (Francuska). Dene{ Debrei, tako|e svetski poznato ime modernog teatra, sa svojom trupom ima}e radnu premijeru ostvarewa „Med tisinog cveta“, a uz wega na sceni }e biti glumci i plesa~i Peter Parti, Henrieta Varga i Kata Kantor, uz `ivu muziku koju je komponovao Rudolf Buro (Francuska).

Nove komade Na|a i Debreija u produkciji kawi{kog Regionalnog kreativnog ateqea „Jo`ef Na|“ publika }e imati priliku da vidi kao radne, pre wihove kona~ne forme, ~ija }e premijera biti u ma|arskom gradu Pe~uju, kulturnoj prestonici Evrope 2010.

Pre novih ostvarewa Na|a i Debreija, na sceni kawi{kog Doma umetnosti nastupi}e jedan od najboqih svetskih trombonista Volter Vajrbos u kombinaciji sa vrhunskim evropskim kontrabasistom Vilbertom de Xudeom.

- Wihov nastup bi}e otkrivawe druge vrste savremene muzike, u kojoj se dopire do naj~udnijih muzi~kih sadr`aja u ekstatici dva izvo|a~a, dok }emo u Vajrbosovom duetu sa karipskim gitaristom Frankom Daglasom , ~uti prelepu poetiku klasi~nih sving numera u savremenom aran`manu - najavquje Bi~kei.

Drugog dana festivala nastupaju predstavnici klasi~nijih formi i nesvakida{wi duo: susret dva velikana sa- Dene{ Debrei i Henrieta Varga

Pre wihovog nastupa dva koncerta prire|uju se u znak se}awa na muzi~ke prijateqe Aniku Bodor i Zoltana Kawoa. Sekstet Silarda Mezeija iz Sente ovaj put u prvi plan stavqa izvorni folklor, {to }e biti nagla{eno i u~e{}em dva peva~a Kinge Mezei i legendarnog Andra{a Bereca iz Ma|arske. Ovaj sastav svira u spomen nedavno preminulog etnomuzikologa, Anike Bodor, dok }e se drugim kra}im koncertom odati po~ast Kawi`aninu Zoltanu Kawou, osvedo~enom prijatequ i meceni muzike, preminulom nakon lawskog festivala. Predstavi}e se „~udo od deteta“ Mihaq Berec, desetogodi{wi sin Andra{a Bereca, koji uspe{no svira klavir, ali i komponuje.

Velika senzacija bi}e i nastup ameri~kog bluz kvarteta „Joy of Jazz“, koji }e predvoditi autenti~ni predstavnik bluz muzike Xo Li Vilson, jedan od retkih peva~a koji je razvio tradiciju takozvanog „prqavog“ pevawa starih ameri~kih crnaca, pa wegova umetnost neguje `anrovski vrlo elasti~nu i ekstati~nu muziku. U ovom sastavu je klavirista Kirk Ligsej, kojeg je publika ve} imala prilike da ~uje sa ve} legendarnim truba~em pokojnim Benijem Bejlijem.

Organizatori i doma}in festivala iz Umenti~ke radionice „Kawi{ki krug“ najavquju da }e i ovog puta biti folklornih sadr`aja. Pored nastupa grupe Bele Burawa, na svojevrsnoj muzi~koj pozivnici na kawi{koj pijaci, rituala ustaqenog prvog dana manifestacije, izvorni folklor u Kawi`i }e do~arati nastup grupa „Izvor“ iz Vrawa. Festivalske ve~eri prati}e i xemse{ni, bez kojih se ne mo`e zamisliti kawi{ka manifestacija, a ritam }e davati trio Viktora Tota iz Ma|arske.

Od prate}ih sadr`aja predvi|ena je izlo`ba fotografija Edvarda Molnara, koji }e se u kawi{koj Galeriji „Tihamer Dobo“ predstaviti ciklusom xez fotografija ve}ih formata.

M. Mitrovi}

Branislav @ivanovi}

sastavqenu od istih stihova pore|anih od posledweg prema prvom. Ta pesma, zna~i, nije preslikana kao u ogledalu, ali je, na sli~an na~in, izvrnuta, pri ~emu je od istih stihova dobijen novi smisao. Su{tina @ivanovi}evog pevawa mogla bi se otkriti u ovakvom postupku. Svestan konvencionalnosti pesni~kih formi, pa i „potro{enosti re~i“, on nastoji da ih pervertira, da relativizuje wihovu „prokletost“ na jednoj strani (onoj koja poti~e od kwi`evne tradicije) i wihovu ispraznost (sa kojom se svakodnevno susre}e). Sonet, strofe, rime, slu`e ovom mladom pesniku kao okvir za organizaciju stihova i ritmova, kao forma za spasavawe od banalizacije. Svesno prihvatawe ovakve discipline mu ne ostavqa mnogo pesni~kih sloboda, {to ne zna~i da nema inventivnosti i nastojawa da se pesme osve`e iznutra, kao soba okre~ena suncem, pojedinim metaforama i slikama.

I. Buri}

REDITEQ JIR@I MENCEL OTVORIO 24. HERCEGNOVSKI FESTIVAL

Za „Zlatnu mimozu” 12 filmova ^e{ki rediteq Jir`i Mencel preksino} je sve~ano otvorio 24. filmski festival u Herceg Novom. Prve festivalske ve~eri, izvan konkurencije, na Kanli kuli je prikazan film Sr|ana Koqevi}a „@ena sa slomqenim nosem“. Tradicionalno velikom broju gostiju Montenegro film festivala na sve~anom otvarawu dobrodo{licu se po`eleli ministar kulture Crne Gore Branislav Mi}unovi} i predsednik op{tine Herceg Novi Dejan Mandi}.U konkurenciji za glavnu nagradu festivala „Zlatnu mimozu“ na}i }e se 12 filmova a o nagradama }e odlu~ivati `iri u sastavu: Aleksandar Ris, Dejan Ze~evi} i Bojan Bazeli.

Novost tokom ovogodi{weg festivala su prate}i filmski programi. U sekciji Misterija no}i bi}e prikazano sedam a u sekciji Dokumentarni film 12 ostvarewa. U okviru Revije studentskog filma bi}e prikazano 15 a u okviru programa Velikani nezavisnog filma {est filmova. Pored Kanli kule, gde }e biti prikazivani filmovi koji konkuri{u za nagrade, sve projekcije }e biti organizovane na otvorenom prostoru i to u amfiteatru hercegnovskog pozori{ta, na Trgu belavista u Starom gradu i na tvr|avi Forte mare.Pokroviteqi Montenegro film festivala, koji }e ove godine trajati do 8.avgusta, su Ministarstvo kulture Crne Gore i Op{tina Herceg Novog.

LISTA NAJPRODAVANIJIH ALBUMA

Vodi Eminem Ameri~ki reper Eminem na prvom je mestu britanske liste najprodavanijih albuma petu nedequ zaredom, sa albumom „Recovery“, objavio je Wu mjuzikal ekspres. Drugi na listi je Tom Xons i album „Praise & Blame“, a tre}i Plan Bi i „The Defamation of Strickland Banks“.Slede Elajza Dulitl i istoimeni album na ~etvrtom i bend „Avenxed Sevenfold“ i album

„Nightmare“ na petom mestu.Na listi singlova, na prvom mestu je boj bend „Vantid“ sa debi singlom „All Time Low“.Na drugom mestu je bend „Jolanda Bi Kul“ i producent DCUP i pesma „We No Speak Americano“, a na tre}em Trejvi Makoj i „Billionaire“.Eminem i „Love The Way You Lie“ je na ~etvrtom, a Flo Rida i „Club Can’t Handle Me“ na petom mestu.

24

SVET

sreda4.avgust2010.

POSLE [EST I PO DECENIJA OD NAPADA

Pozdrav povla~ewu iz Iraka

Venac SAD u Hiro{imi HIRO[IMA: SAD }e ove godine prvi put prisustvovati obele`avawu godi{wice nuklearnog napada na Hiro{imu, 6. avgu-

sta 1945, u kojem je stradalo 140.000 qudi. [est i po decenija kasnije, ambasador SAD u Japanu Xon Rus }e polo`iti venac u Hi-

Hiro{ima jo{ oplakuje 140.000 `rtava

DNEVNIK

ATLANTA: Predsednik SAD Barak Obama je pro{le no}i pozdravio povla~ewe svih ameri~kih borbenih snaga iz Iraka, predvi|eno za ovaj mesec. Govore}i o okon~avawu borbenih dejstava SAD u ratu koji traje sedam godina, i o svom obe}awu povla~ewa vojske, Obama je rekao da }e od septembra u Iraku biti 90.000 ameri~kih vojnika mawe nego kada je on do{ao na vlast, januara 2009. godine. Govore}i na skupu ameri~kih vojnih verterana-invalida u Atlanti, Obama je me|utim upozorio da “jo{ nismo videli kraj ameri~kog `rtvovawa u Iraku”, ali i da se zadatak u Iraku “mewa: od vojnog koji prevode na{e trupe, na civilni koji predvode na{e diplomate”.

ro{imi. Ameri~ki Stejt department je saop{tio da }e to biti na~in da se “izrazi po{tovawe svim `rtvama Drugog svetskog rata”. SAD nikada nisu uputile izviwewe za atomske napade na Hiro{imu i Nagasaki. Ameri~ka vojska je 6. avgusta 1045. bacila prvu atomsku bombu u istoriji na industrijski grad Hiro{imu.

Druga bomba ba~ena je tri dana kasnije na Nagasaki, na jugozapadu Japana. U tom napadu je poginulo vi{e od 70.000 qudi. Istra`ivawa u SAD pokazala su da i danas ve}ina Amerikanaca smatra da je bacawe atomskih bombi na Hiro{imu i Nagasaki bilo opravdano. Ovogodi{woj ceremoniji }e prisustvovati i predstavnici Francuske i Velike Britanije, ameri~kih saveznika u Drugom svetskom ratu, kao i generalni sekretar UN Ban Ki-mun.

SUKOB ISPRED PREDSEDNI^KE PALATE U VAR[AVI

^uvari krsta Leha Ka~iwskog VAR[AVA: Pristalice pokojnog predsednika Leha Ka~iwskog poku{avali su ju~e da svojim telima spre~e uklawawe velikog drvenog krsta, improvizovanog spomenika poginulom predsedniku, sa platoa ispred Predsedni~ke palate u Var{avi. Leh Ka~iwski i jo{ 95 qudi su 10. aprila poginuli u avionskoj nesre}i kraj Smolenska, u Rusiji. Krst su odmah posle nesre}e podigli poqski izvi|a~i i Poqaci su u danima nacionalne `alosti palili ispod wega sve}e i postavqali cve}e za `rtve nesre}e.

Ispred Palate ju~e se okupilo oko 1.000 qudi, samozvanih “~uvara krsta Ka~iwskog”, a neki su presko~ili policijske barijere. Novi poqski predsednik Browislav Komorovski zatra`io je na preporuku obezbe|ewa da se taj krst ukloni, kao suvi{e veliki rizik u strogo ~uvanoj zoni ispred sedi{ta {efa dr`ave. Pristalice pokojnog predsednika i politi~ari iz stranke Pravo i Pravda brata blizanca Leha Ka~iwskog, Jaroslava, osudili su odluku da se krst ukloni i tra`e da ostane na tom mestu, sve dok vlasti ne podignu

Kordon policije ispred Predsedni~ke palate u Var{avi

Na kraju i suzavac “Krst ostaje. Nismo uspeli da obezbedimo da se odr`i verska sve~anost”, kazao je {ef kancelarije novog predsednika Poqske Browislava Komorovskog, Jacek Mihalovski. Policija, iako je ju~e nastojala da po svaku cenu izbegne silu, morala je da upotrebi suzavac kada je masa po~ela da obara barijere, kako bi spre~ila pristalice bra}e Ka~iwski da probiju kordon, opkole krst i poja~aju redove ~uvara koji su ~ak poku{avali da se za krst ve`u.

pokojnom predsedniku i `rtvama avionske nesre}e spomenik. Zato su organizovali ju~e demonstracije i postavili ve} {est velikih krstova u blizini da odmah zamene prvobitni, ako ne uspeju da ga odbrane. “^uvare krsta” koji su poku{ali oko podneva da se prive`u za krst sklawali su oficiri iz jedinice za obezbe|ewe poqskih zvani~nika. Policiju koja je ispred krsta napravila kordon demonstranti su ga|ali nov~i}ima, kao simbol Judinih srebrwaka za koje je prema hri{}anskom verovawu izdao Isusa. Poqski izvi|a~i ume{ali su se u masu i nastoje da objasne za{to krst koji su postavili, te je wihovo vlasni{tvo, treba da se premesti na dostojno mesto, u crkvu. “Ne `elimo nikakva re{ewa silom”, kazao je novinarima Bartolomej @eliwski iz var{avske gradske stra`e da rasterivawa demonstranata silom ne dolazi u obzir. Protivnici krsta ispred Palate u Var{avi, dogovorili su se preko dru{tvene mre`e Fejsbuk da naprave “piknik” ispred Palate i posmatraju uklawawe krsta. Za u~e{}e ih se prijavilo oko 500.

RUSIJA

U avionskoj nesre}i u Sibiru 12 mrtvih MOSKVA: Dvanaest osoba je poginulo u avionskoj nesre}i kod Krasnojarska, u Sibiru, posledwi su podaci koje su ju~e saop{tile ruske vlasti. Avion tipa An-24, na liniji iz Krasnojarska, sa 11 putnika i ~etiri ~lana posade, sru{io se prekju~e posle

podne pri sletawu, nedaleko od piste aerodroma u Igarku i eksplodirao.

Na licu mesta je poginulo 11 putnika, me|u kojima jedno dete, a jedan povre|eni putnik je ju~e u bolnici podlegao povredama, rekao je portparol tu`ila{tva, javila je

agencija Interfaks. Tri ~lana posade pre`ivela su nesre}u i nalaze se u bolnici, navodi agencija. Istraga o uzroku nesre}e je u toku. Antonov An-24 sa 44 sedi{ta za putnike, proizvodio se od 1959. do 1979, a u Rusiji se koristi i danas za doma}e letove.

IZRAEL I LIBAN

^etvoro mrtvih u razmeni vatre TEL AVIV: Tri libanska vojnika i jedan novinar poginuli su ju~e u okr{aju koji je izbio na granici izme|u Izraela i Libana, saop{tila je libanska armija, preciziraju}i da su izraelske snage otvorile vatru na vozilo u kome su se Libanci nalazili. To je najozbiqniji vojni okr{aj na izraelsko - libanskoj granici od jednomese~nog rata izraelske vojske protiv libanskog Hezbolha u leto 2006. godine. U prvim izve{tajima je navedeno da je izraelski tenk otvorio vatru na pozicije libanske armije, na {ta su libanski vojnici odgovorili artiqerijskom

vatrom. U Libanu su bezbednosni izvori rekli Rojtersu da su granate, ispaqene na libansko selo na granici, pogodile jednu ku}u i povredile jednog vojnika i jednog civila. O~evici su kazali da je vatra izbila u dve zgrade u selu Aadasi. “Po~elo je kada su Izraelci hteli da iseku drvo unutar Libana. Libanska armija je ispalila metke upozorewa i oni su odgovorili granatirawem,” rekao je jedan bezbednosni izvor u Libanu. Uzrok ovog okr{aja zapravo nije jasan, a izraelski mediji javqaju da su libanske snage mo`da procenile da je patrola pre{la granicu.

PAKISTAN

U Kara~iju ubijeno 37 qudi KARA^I: Najmawe 37 qudi ubijeno je u nemirima u pakistanskom gradu Kara~iju koji su izbili posle ubistva jendog lokalnog politi~ara, zapaqeno je na desetine vozila i prodavnica, a na ulice je pored policije iza{la i vojska. Lokalni politi~ar ubijen je prekju~e u jednoj xamiji, {to je izazvalo uznemirenost u gradu, prodavnice su zatvorene, ulice opustele, a pucwevi iz vatrenog oru`ja ~uli su se u razli~itim delovima grada. Naoru`ani qudi su se, prema izjavama svedoka, slobodno kretali u delovima Kara~ija, a na meti su im bili civili, javio je britanski Bi-Bi-Si. Zapaqeni su automobili, radwe i benzinske pumpe. Bolnice su saop{tile da je broj poginulih, porastao na 37, a oko 80 qudi je raweno. U Kara~iju, gradu od 16 miliona qudi, i ranije je dolazilo do politi~kih, etni~kih i verskih sukoba, a taj grad dugo va`i i za skrovi{te pripadnika Al Kaide i talibana.

VELIKA BRITANIJA

Predsednik Pakistana ipak u Londonu LONDON: Predsednik Pakistana Asif Ali Zardari stigao je u petodnevnu posetu Velikoj Britaniji, u napetom trenutku u odnosima dve zemqe i uprkos pozivima da otka`e posetu i ostane u Pakistanu pogo|enom te{kim poplavama. Izjava britanskog premijera Dejvida Kamerona prilikom nedavne posete Indiji, da se Pakistanu ne sme dozvoliti da “podsti~e izvoz terorizma u Indiju, Avganistan ili bilo koje drugo mesto u svetu”, izazvala je o{tre reakcije u toj zemqi. Zardari bi u petak trebalo da se sa-

stane sa Kameronom. Kabinet britanskog premijera je saop{tio da Velika Britanija ima “dobre, sna`ne odnose” sa Pakistanom, ali da Kameron “stoji iza” svojih re~i i da se ne}e izviniti. Neki britanski poslanici poreklom iz Pakistana odbili su poziv da se u Londonu sastanu sa Zardarijem jer smatraju da bi on trebalo da bude u Pakistanu. U najte`im poplavama u istoriji te zemqe, izazvanim neobi~no jakim monsunskim ki{ama, stradalo je vi{e oko 1.200 qudi, a dva miliona je moralo da se iseli.

TURSKA

Protest zbog izraelskih optu`bi ANKARA: Tursko ministarstvo spoqnih poslova protestovalo je zbog izraelskih optu`bi da }e Ankara tajno dostaviti obave{tajne podatke o izraelu -Iranu. MIP u Ankari je pozvao izraleskog ambasadora Gabija Levija da mu izrazi “nelagodnost i nezadovoqstvo” zbog izjava ministra odbrane Ehuda Baraka koji je na jednom partijskom skupu rekao da je novi {ef Nacionalne obave{tajne slu`be Turske (MIT) Hakan Fidan”prijateq Irana” i da }e Teheranu dostaviti poverqive informacije koje je Izrael delio sa Turskom dok su dve zemqe imale prijateqske i razvijene odnose.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ZA ZA GABOR Mu` Za Ze Gabor, princ Frederik fon Anhalt, odustao je od kandidature za guvernera Kalifornije kako bi se posvetio bolesnoj supruzi. Par je u braku 24 godine, a 65-godi{wi Fon Anhalt je osmi mu` 93-godi{we glumice. “@elela je da bude prva dama Kalifornije, ali posle nedavne nesre}e i wenog lo{eg zdravqa, sada mora da bude prva dama za mene”, poru~io je Fon Anhalt.

VLADIMIR VOROWIN Biv{i predsednik Moldavije, a sada lider opozicione Partije komunista Vladimir Vorowin, ne}e mo}i da se kandiduje na narednim izborima za {efa dr`ave, odlu~io je moldavski Ustavni sud. Jedan kandidat ne mo`e da bude biran na mesto predsednika vi{e od dva puta. Moldavija ne mo`e ve} godinu dana da izabere predsednika dr`ave.

SUZAN BOJL [kotska peva~ica Suzan Bojl i muzika Pola Makartnija pojavi}e se u novoj sezoni popularne serije “Glee”, objavio je Bi-Bi-Si. Tvorac muzi~ke serije Rajan Marfi kazao je da }e Suzan Bojl gostovati u bo`i}noj epizodi, kao radnica u {kolskoj kantini. Serija “Glee” nominovana je u 19 kategorija za nagrade “Emi” , koje }e biti dodeqene 29. avgusta.

Svadbe bez kapi alkohola nova moda u Poqskoj VAR[AVA: Poqskom se {iri nova moda koju zdu{no podr`ava uticajna katoli~ka crkva - svadbe na kojima se gosti zabavqaju uz vo}ne sokove, limunade, gazirana pi}a, mineralne vode, ali bez ijedne kapi alkoholnih pi}a. Pro{le godine je na svakoj desetoj svadbi u Poqskoj vladala potpuna prohibicija, objavio je u ponedeqak list “\ewik polski”.

Krakovski metropolit, kardinal Fran}i{ek Maharski, prvi je 1986. Poqake javno pozvao da se na ven~awima vesele bez litara votke, vina ili piva. Pijan~ewe na ven~awima ozna~io je za opasnu epidemiju sve{tenik Vladislav Zonzela iz mesta Kama{wica na jugu

Poqske, a wegov pastirski list ~itan na misama u crkvama inspirisao ga je na neuobi~ajenu opkladu sa vernicima koja je prohibiciji na svadbama donela popularnost. Zonzel se sa svojim sugra|anima dogovorio da svako ko najavi da }e wegova svadba biti bez alkoholnih pi}a polo`i kauciju.

Ako se desi da neko pi}e bude pro{vercovano, kaucija dospeva u fond za izgradwu nove crkve. Onaj ko odr`i datu re~ i wegovi gosti se provesele potpuno trezni, dobija natrag kauciju i povrh toga jo{ istu toliku sumu kao nagradu. Sve{tenik Zonzel ven~ao je 300 parova koji su ven~awe proslavili bez kapi alkohola.

BALKAN

DNEVNIK

RAZLI^ITO OBELE@AVAWE 15 – GODI[WICE VOJNE AKCIJE

Veritas: Hrvatska opstrui{e ekshumacije stradalih u „Oluji” BAWALUKA: Direktor Informaciono - dokumentacionog centra “Veritas” Savo [trbac optu`io je ju~e Hrvatsku da opstrui{e ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka Srba poginulih tokom vojne akcije “Oluja”. [trbac je na konferenciji za novinare u Bawaluci rekao da Hrvatska “bez vaqanog razloga” izbegava ekshumacije na poznatim lokacijama gde je sahraweno najmawe 438 posmrtnih ostataka nastradalih Srba, uglavnom s oznakom N.N. lica. On je jo{ kazao da hrvatske vlasti ote`avaju i identifikaciju 268 ekshumiranih posmrtnih ostataka. [trbac je naveo da je do sada re{ena sudbina 894 osobe, a da se 1.028 osoba jo{ vode kao nestale. Prema evidenciji “Veritasa” tokom hrvatske vojne akcije “Oluja” pogi-

nulo je i nestalo 1.922 Srba iz nekada{we Republike Srpske Krajine (RSK), od ~ega su 1.192 bili civili. Polovina nestalih i poginulih bili su stariji od 60 godina, me|u `rtvama je 534 `ena, dok je 19 `rtava imalo mawe od 19 godina. [trbac je naveo da je tokom “Oluje” do kraja avgusta 1995. godine ubijeno 1.764 qudi. U organizaciji Odbora za wegovawe tradicije otaxbinskih ratova Vlade Republike Srpske u Bawaluci je ju~e po~elo obele`avawe 15 godina od progona Srba iz nekada{we RSK tokom hrvatske vojne akcije “Oluja”.

U Bawaluci }e ju~e otvorena izlo`ba “Egzodus Kraji{nika”, dok su sino} u Sabornom hramu Hrista spasiteqa u Bawaluci zapaqene sve}e za nastradale tokom “Oluje”.

Savo [trbac

Kosor ~estitala, Josipovi} izrazio `aqewe ZAGREB: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je ju~e gra|anima ~estitala predstoje}i praznik Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan braniteqa koji se obele`ava 5. avgusta kada je 1995. godine okon~ana akcija hrvatske vojske “Oluja”.

“Obele`avaju}i 5. avgusta godi{wicu vojno-policijske akcije ‘Oluja’, s ponosom se se}amo najsjajnije pobede Hrvatske vojske nad politikom agresije i okupacije”, pi{e u ~estitki premijerke Kosor koju prenosi agencija Hina. Jadranka Kosor je navela da je “1990-ih godina stvorena i odbrawena hrvatska dr`ava”, a da je pred Hrvatskom 15 godina kasnije “novi veliki izazov”. “Ponosna smo ~lanica NATO-a, otvo-

Jadranka Kosor

rili smo sva poglavqa pristupnih pregovora s EU a samo ih jo{ 11 moramo zatvoriti”, ukazuje se u cestitki. Danom pobede i domovinske zahvalnosti i Danom braniteqa obele`ava se 5. avgust kada su snage hrvatske vojske i poli-

cije, dan po po~etku akcije “Oluja”, u{le u grad Knin. Knin ima posebno simboli~ko zna~ewe u hrvatskoj javnosti, jer je taj grad od 1991. godine do “Oluje” bio centar samoprogla{ene Republike Srpske Krajine. Samu vojnu akciju, ali i period potom, obele`ili su ratni zlo~ini koje su pripadnici hrvatske vojske, ali i civili po~inili nad srpskim civilima, kao i masovni egzodus vi{e od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Zbog ~iwenice da kao odgovorne osobe nisu spre~ile zlo~ine nad civilima tokom i posle “Oluje” pred Ha{kim tribunalom je u toku su|ewe hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu ^ermaku i Mladenu Marka~u, a odgovornost za egzodus Srba iz Hrvatske pri-

Gradska skup{tina. Kada je [u{ak umro 1998. godine u bolnici u Dubravi, avenija u kojoj se bolnica nalazi dobila je wegovo ime.

wa hrvatskih ratnih zlo~inaca i popravqawa lo{eg stawe hrvatskog sudstva po pitawu ratnih zlo~ina.

Kada je [u{ak umro 1998. godine u bolnici u Dubravi, avenija u kojoj se bolnica nalazi dobila je wegovo ime. Glavni inicijator promene naziva ulice je Zoran Pusi} iz Gra|anskog odbora za qudska prava koji je studirao s Gojkom [u{kom Glavni inicijator promene naziva ulice je Zoran Pusi} iz Gra|anskog odbora za qudska prava koji je studirao s Gojkom [u{kom. “Zbog toga mi je `ao {to postoje svedo~ewa koja biv{eg ministra odbrane terete za ratne zlo~ine”, rekao je Pusi} koji je jedan od najaktivnijih nevladinih aktivista u pogledu procesuira-

O promeni ulice oglasio se i gradski HDZ koji smatra da je `eqa za preimenovawem ulice indikator bezidejnosti politike Socijaldemokratske partije koja upravqa gradom u vreme kad se zbiva nekoliko afera. Kao argument protiv vra}awa starog naziva ulice naveli su i dodatni tro{ak gra|anima zbog promene do-

Ivo Josipovi}

pisuje se pokojnom predsedniku Frawi Tu|manu.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} je uo~i 15. godi{wice “Oluje” izjavio da `ali zbog `rtava u toj akciji, ali da samu akciju niko ne sme da dovodi u pitawe.

kumenata koji su izgleda zaboravili pomenuti pre 12 godina kad je do{lo do preimenovawa. [u{ak se ozna~ava kao jedan od najve}ih krivaca za totalitarizam i izolaciju Hrvatske u Tu|manovo vreme, dovodi se u vezu s etni~kim ~i{}ewem Srba u dr`avnim slu`bama, pre svega u vojsci, zlo~cinima nad Srbima, kao i uklawawem politi~kih protivnika. Mediji su vi{e puta pisali da bi, da je `iv, i on zavr{io u Hagu zbog ratnih zlo~ina. Uostalom, u aneksu ha{ke optu`nice protiv trojice hrvatskih generala kojima se sudi za ratne zlo~ine u “Oluji” i nakon we [u{ak je uz predsednika Frawu Tu|mana i vi{e vojnih, policijskih i politi~kih rukovodilaca pomenut kao jedan od u~esnika zlo~ina~kog preduze}a uklawawa Srba iz Krajine.

(Tanjug)

PRETWE PRED KONCERT ZDRAVKA ^OLI]A NA STADIONU KO[EVO

Uhap{en zbog la`ne dojave o bombi SARAJEVO: Pripadnici MUP Kantona Sarajevo uhapsili su pripadnika radikalne selefijske grupe Semeda Ja{arevi}a koji je uputio la`nu dojavu o postavqenoj bombi pred po~etak koncerta Zdravka ^oli}a 31. jula na stadionu Ko{evo u Sarajevu, javqaju sarajevski mediji.

Policija je dojavu o bombi primila uo~i po~etka koncerta uz poruku “Bit }e vam kao u Bugojnu”, a u tom trenutku je na sta-

Koncert Zdravka ^oli}a u Sarajevu

dionu bilo desetine hiqada posetilaca. Boje}i se panike i stampeda, policija je odmah uputila pripadnike kontradiverzine za{tite koji su detaqno pregledali stadion i utvrdili da se radi o la`noj dojavi i da nema razloga da se koncert prekine.

Kako prenosi Sarajevoiks.kom, portparol MUP Kantona Sarajevo Irfan Nefi} potvrdio je da je jedno lice uhap{eno, a da }e kasnije imati vi{e informacija.

Radmanovi}: Gde je izaslanik EU za Balkan?

BAWA LUKA: Srpski ~lan u Predsedni{tvu BiH Neboj{a Radmanovi} rekao je da nema potpuno jasnih signala da li }e i kada Evropska unija imenovati specijalnog izaslanika za Balkan, da je ta ‘’pri~a stara’’ i vi{e pa`we privla~i u BiH, nego u EU. Radmanovi} je tokom posete Zvorniku rekao novinarima da ‘’nije stvar BiH da ka`e ho}e li EU imenovati specijalnog izaslanika za Balkan i da je va`nija transformacija Kancelarije visokog predstavnika u BiH koja je, kako je ocenio, ve} postala anahrona. “Ako bi se radilo o ~oveku koji bi mogao dobronamerno i saveto-

davno da pomogne ~itavom regionu u razvoju demokratije i imao odre|ena sredstva na raspolagawu za razvoj ovog prostora, onda bi to bilo dobro”, rekao je Radmanovi}. Me|utim, ka`e Radmanovi}, da “ako bi specijalni izaslanik do{ao kao neki kolonijalni imperator, a BiH je ve} imala jednog takvog visokog predstavnika, onda je boqe da uop{te ne dolazi”.

Radmanovi}, kako prenose lokalni mediji , isti~e da je pri~a o imenovawu specijalnog predstavnika za EU stara i da izaziva vi{e pa`wu u BiH, nego u EU. Komentari{u}i rad dosada{weg supervizora za Br~ko i prvog za-

25

UKRATKO

Hombah: Nema~ki VAC ostaje u Bugarskoj SOFIJA: Nema~ka medijska grupa VAC povla~i se postepeno iz regiona jugoisto~ne Evro-

Bodo Hombah

pe, ali u Bugarskoj, za sada, ostaje bez promena, izjavio je danas za radio “Doj~e vele” direktor koncerna Bodo Hombah.

Pre nekoliko dana u intervjuu za nema~ki list “Handelsblat” Hombah je objavio nameru koncerna da se povu~e iz regiona, navode}i Srbiju i Rumuniju kao prve dr`ave koje }e napustiti.

“Za Bugarsku o tome nemamo nikakve sporazume”, naglasio je Hombah. On je istakao da se u svetu smawuje tr`i{te {tampanih medija i da se akcenat stavqa na elektronski sektor, prema kome treba da se orijenti{e i VAC. Nema~ki medijski koncern u Bugarskoj je vlasnik dva najtira`nija dnevna lista “Trud” i “24 ~asa”.

Premija od 3,4 miliona evra nepodignuta SOFIJA: Dobitnik rekordne premije bugarskog lotoa od 3,4 miliona evra nije do{ao u predvi|enom roku da preuzme novac i tako ga izgubio, rekli su ju~e predstavnici Bugarske lutrije. Rok za podizawe novca osvojenog na lotou je 45 dana i on je istekao ju~e. [ef Bugarske lutrije Ivo Tonev izjavio je da }e polovina od 3,4 miliona evra biti vra}ena u rezerve Lutrije, a druga polovina bi}e data u vidu donacija razli~itim bugarskim sportskim federacijama. To je bila najve}a premija ikada na bugarskom lotou koji, kako ukazuje AP, privla~i ~ak i gra|ane susednih Gr~ke, Makedonije, Srbije, Turske i Rumunije da igraju.

Trgovinski deficit tri milijarde evra

Premijerka ne da ulicu Gojka [u{ka ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor ju~e se u Vukovaru suprotstavila inicijativi da nekada{wi ministar odbrane Gojko [u{ak izgubi “svoju” aveniju kojoj bi se vratilo pre|a{we ime Avenija izvi|a~a. Rekav{i da }e se HDZ kao opozicija u zagreba~koj gradskoj skup{tini tome `estoko odupreti, Kosorova je naglasila da “ministar odbrane u ratnim godinama mora imati dostojanstveno mesto u hrvatskoj istoriji kako to zaslu`uje”.

“Niko nema pravo revidirati hrvatsku istoriju ni na kojoj osnovi”, izjavila je Jadranka Kosor.

Kosorova je reagovala na vest da su predstavnici gradskog kvarta Maksimir u isto~nom delu grada prihvatili inicijativu nekoliko nevladinih udru`ewa i da odluku treba da potvrdi i zagreba~ka

sreda4.avgust2010.

menika visokog predstavnika u BiH Rafi Gregoriana, Radmanovi} je rekao da je Gregorijan “jedan u nizu me|unarodnih predstavnika koji ni{ta dobro nisu doneli BiH”. [to se ti~e ulaska BiH u NATO savez, Radmanovi} je rekao da se BiH pribli`ava NATO-u prema odlukama svih organa u BiH. “BiH nije ni blizu NATO-u. Ono {to nam je re~eno da smo primqeni u Akcioni plan za ~lanstvo (MAP) uslovno pokazuje da se sada ne}e ostvariti jo{ za godinu dana, jer ostvarivawe MAP-a po~iwe svakog septembra”, rekao je Radmanovi}..

ZAGREB: Deficit u robnoj razmeni Hrvatske sa inostranstvom u prvih {est meseci ove godine iznosio je 21,6 milijardi kuna (2,95 milijardi evra) i bio je za ~etvrtinu mawi nego u istom periodu lane. Rast izvoza uz pad uvoza i smawewe deficita obele`je je hrvatske robne razmene s inostranstvom u prvoj polovini ove godine, ocenio je Dr`avni zavod za statistiku (DSZ). Hrvatski izvoz, iskazan u kunama, u prvih {est meseci ove godine iznosio je 30,57 milijardi kuna, {to je pove}awe za 10,1 odsto u odnosu na isto

pro{logodi{we razdobqe, pokazuju privremeni podaci DSZ. U prvoj polovini ove godine izvoz Hrvatske je porastao za 451,2 miliona evra odnosno 12 odsto u odnosu na isto razdobqe pro{le godine, dok je vrednost uvoza ni`a za 472,5 miliona evra ili 6,2 odsto. Najve}i doprinos rastu izvoza dala je prera|iva~ka industrija i izvoz tog sektora bio je ve}i u prvom polugo|u teku}e godine za 12,5 odsto.. Vrednost hrvatskog izvoza na godi{wem nivou, kako se isti~e, bele`i rast od 19,8 odsto.

Vi{ak zaposlenih u HRT-u ZAGREB: Program racionalizacije radnih mesta u Hrvatskoj radio-televiziji (HRT) predvi|a smawewe zaposlenih u toj medijskoj ku}i sa 3.500 na najvi{e 3.000, objavio je ju~e portal Indeks.hr, koji dodaje da bi prvi na udaru mogli da budu qudi iz tehnike. Taj portal navodi da se broj novinara ili urednika ne smatra optere}ewem za buxet HRT, koji iznosi 1.489 milijardi kuna. Plan restrukturirawa trebao bi da bude poznat sredinom septembra, ali HRT ne `eli da otkrije nikakve detaqe jer, pi{e taj portal, prvo `ele sa tom planom da upoznaju premijerku Jadranku Kosor. HRT ima oko 600 zaposlenih u administraciji, a neke procene govore kako je to gotovo dvostruko vi{e od potrebnog broja. Tehnika javne televizije imao oko 1.000 qudi, a s uvo|ewem digitalizacije i u tom }e se segmentu otvoriti mogu}nost za racionalizaciju i to za oko 20 odsto. U muzi~koj produkciji zaposleno je oko 150 qudi i taj se broj smatra prevelikim. HRT i posle racionalizacije ne}e imati znatno mawe od 3.000 zaposlenih, {to je desetak puta vi{e od dve komercijalne televizija, RTL i Nove TV. (FoNet)

Priprema izve{taja za Evropsku komisiju PODGORICA: Vlada Crne Gore }e tokom avgusta pripremiti detaqan izve{taj za Evropsku komisiju o pripremi Crne Gore za prijem u Evropsku uniju (EU). Ministarstvo za evropske integracije je ju~e saop{tilo da }e taj izvestaj biti dostavqen do 6. septembra, kako bi Evropska komisija imala dovoqno vremena da do novembra ove godine formuli{e svoje mi{qewe o stawu pripremqenosti Crne Gore za prijem u EU. Uz izve{taj }e, Podogrica kako je precizirano, biti dostavqeni i prevodi svih va`nijih dokumenata i propisa.

Prevod dokumenta Strategija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i prate-

}ih dokumenata je u zavr{noj fazi i uskoro }e biti dostavqen Delegaciji EU u Podgorici. Vlada je ranije vi{e puta izrazila o~ekivawe da }e Evropska komisija do kraja no-

vembra saop{titi mi{qewe o pripremqenosti Crne Gore, a potom bi trebalo da bude doneta odluka o odobravawu Crnoj Gori statusa kandidata za prijem u EU.

sreda4.avgust2010.

@ENSKA POSLA

DNEVNIK

c m y

26

[minka prema obliku o~iju Ne postoji savr{ena `ena bez ijedne mane. [to se lica ti~e, mawe mane mogu se lako ispraviti pravilnim mejakpom i to u tolikoj meri da mogu postati i prednosti. Svaka bi `ena trebalo da zna kako najboqe naneti {minku koja }e isticati wenu prirodnu lepotu i ~initi je jo{ privla~nijom. A najlep{e na licu su – o~i.

[minka za uvu~ene o~i

Mini ili maksi haqina?

Ovog leta dva su trenda uporedno aktuelna – {to kra}e to boqe, ali i {to du`e to boqe. Obo`avamo ih podjednako jer su tako lepr{avi, slobodni, seksi i predstavqaju pravi duh leta. Koji se vama vi{e svi|a?

Najboqi na~in da istaknete svoje duge noge je naravno kratka haqina. Dizajneri su je ove sezone napravili dodatno seksi – uski modeli koji prate liniju tela, duboki dekolte – ~ini se da je sve dozvoqeno. Mini haqine ne tra`e mnogo modnih dodataka. Ako odaberete ovaj model haqine za svoj letni izlazak, ostatak stajlinga neka bude jednostavan – izaberite ukras u kosi, ogrlicu ili narukvice. A kako je haqina mini, neka i va{a torbica bude mawih dimenzija.

Ako odaberete dugu haqinu, slobodno se mo`ete igrati sa velikim modnim detaqima, kao {to su masivne narukvice ili bogato ukra{ene ogrlice. Duge haqine odli~an su izbor za mirne letwe ve~eri.

Jedno upozorewe – koliko god ste niski, a haqina duga, imajte na umu da ona nikad ne sme da se vu~e po podu. Pre nego {to po~nete da je nosite, skratite je kod kroja~ice. Duga haqina treba da pokriva skoro cela va{a stopala, ali ne i da doti~e tlo.

Ako imate uvu~ene o~i izbegavajte tamne senke.

Radije birajte svetlije (i svetlucave sennke, nijanse ru`i~aste, boju breskve i boju peska) jer }e one otvoriti pogled i o~i }e izgledati ve}e. Senku nanesite od unutra{weg ugla oka prema spoqwem i onda jo{ malo prema napoqe. Ako koristite dve nijanse, svetliju nanesite po kapku, do pregiba, a tamniju (ali ne previ{e tamnu) na pregib oka i malo iznad wega. ^etkicom pome{ajte nijanse, kako prelazak ne bi bio previ{e o~igledan. Pogled }e otvoriti i tu{ na gorwem kapku, ali u tankoj liniji. Maskaru obavezno nanesite na gorwe i dowe trepavice.

[minka za {iroko razmaknute o~i Ako vam je razmak izme|u o~iju ve}i od {irine jednog oka, onda imate razmaknute o~i. Daqinu izme|u o~iju mo`ete smawiti ako koristite najmawe dve nijanse senki, tako da tamniju nanesete na unutra{wi ugao oka i sve do sredine kapka. Od sredine pa prema spoqwem uglu nanesite svetlu senku.

Pome{ajte nijanse kako prelazak ne bi bio previ{e o~it. O~i (i gorwi i dowi kapak) oivi~ite tu{em ili olovkom za o~i.

[minka za blizu postavqene o~i Ako vam je razmak izme|u o~iju mawi od {irine jednog oka, onda imate blizu postavqene o~i. Nanesite korektor na unutra{wi ugao o~iju. Tu{em ili olovkom iscrtajte liniju na gorwem kapku – i to tako da je veoma tanka na unutra{wem uglu oka i sve {ira prema spoqwem. Na ivicu doweg kapka nanesite olovku, ali samo na spoqwi ugao oka. Svetlu senku nanesite na unutra{wi ugao oka, do sredine kapka, a od sredine do spoqweg ugla tamnu senku. Pome{ajte nijanse kako prelazak ne bi bio previ{e jasan. Maskaru nagla{enije nanesite na spoqwu ivicu.

[minka za spu{tene o~i Ako vam je spoqwa ivica oka okrenuta prema dole, za po~etak nanesite tu{ na gorwi kapak – crtu na spoqwoj ivici oka produ`ite posle zavr{etka kapka i lagano je zavijte prema gore. Svetliju senku nanesite na unutra{wi ugao oka i po kapku, a tamniju u pregib spoqwe ivice oka i to „prema gore i napoqe“. Ciq vam je da dobijete takozvane „ma~kaste o~i“. Maskaru nanesite obilno na gorwe i dowe trepavice.

[minka za bademaste o~i Imate sre}e jer vama svaki na~in {minkawa odgovara, ali ako `elite da ih istaknete nanesite svetlu, neutralnu senku od trepavica do obrva, sredwu senku po celom kapku do pregiba, a tamnu senku na spoqwu ivicu kapka. Naravno, pome{ajte nijanse kako prelazak ne bi bio previ{e o~it. Koristite tu{ za o~i na gorwem kapku kako bi o~i izgledale ve}e – ako `elite okrugle o~i tu{ nanesite samo do ivice kapka, a za orijentalni, ma~kasti izgled liniju nastavite posle zavr{etka kapka i lagano je zavijte prema gore. Maskaru nanesite na gorwe i dowe trepavice, s naglaskom na spoqwu ivicu.

[minka za o~i sa spu{tenim kapcima Nanesite svetlu senku na unutra{wi ugao oka i kapak.

Zatim nanesite tamnu senku na pregib kapka.

Tu{ nanesite na gorwi kapak da otvorite pogled. Maskaru nanesite na gorwe trepavice.

[minka za male o~i Nanesite svetlu, pastelnu senku na kapke. Tamnu senku nanesite na pregib kapka. Ispod obrva nanesite svetlu senku. Gorwi kapak oivi~ite tu{em, ali ga razma`ite ili ubla`ite senkom da ne bude previ{e vidqiv. Maskaru nanesite na gorwe i dowe trepavice.

GLOBUS

DNEVNIK

P

Nesre}u su primetile kom{ije koje su pozvale Hitnu pomo}, a kada su lekari do{li, par je jo{ nepomi~no le`ao u dvori{tu. Lekari su konstatovali nekoliko „lak{ih” preloma.

Mirja, koja je ve} du`e vreme u braku s drugim mu{karcem, slu~aj je opravdala „delimi~nom amnezijom” i rekla je da se ne se}a da je imala bilo {ta sa Robertom kao ni kako su pali kroz prozor.

„Sefajer prinses”, jedan od najve}ih turisti~kih brodova na svetu, kod obale Aqaske morao je da se zaustavi po{to je naleteo na kita.

Za sada nije jasno da li je brod naleteo na `ivog ili ve} uginulog kita. To }e biti ustanovqeno autopsijom.

Posada nije osetila udarac, ali je brod ipak morao da se zaustavi. Firma je saop{tila da je posebna ekipa uklonila truplo i odvukla ga do obale, i proverila stawe broda posle sudara.

Brodovi kraj obale Aqaske moraju da slede striktnu proceduru za izbegavawe sudara s ki-

tovima i drugim morskim `ivotiwama. „Sefajer prinses” je jedan od najve}ih brodova za krstarewe u svetu. Porinut je 2004.

godine, ima 1.100 ~lanova posade i prima 2.700 putnika. Leti krstari kraj obale Aqaske, a zimi Meksi~kom rivijerom.

Iz pelena pravac u studio rogodi{wa devoj~ica iz Nepala najverovatnije }e u}i u Ginisovu kwigu rekorda kao najmla|a peva~ica na svetu.

T Ma~ka u Gruziji okotila psa o`e li ma~ka okotiti {tene? Ako pitate Gruzijku ~ija ma~ka trenutno doji malo {tene, odgovor je definitivno „da”.

M

U Gruziji je ma~ka navodno rodila {tene nakon nekoliko dana koje je provela u poro|ajnim mukama. Psi}, ka`e vlasnica, ima u{i i rep na mamu. Iako pas zapravo i ne li~i previ{e na ma~-

ku, to ne spre~ava novope~enu majku da se brine o svom mladun~etu.

Ma~ka tako svaki dan marqivo doji i ~isti {tene, a snimke wene brige pro{le su ve} celi svet. „Nau~nici nisu sigurni u to kako je ovo biolo{ko ~udo mogu}e. Jedno je od mogu}ih obja{wewa radijacija”, prenosi Rusija Danas.

Nau~nici nisu skloni da poveruju u to da se radi o parewu izme|u dve razli~ite vrste. Pre ~etiri godine, analiza krvi ma~ke i wenog pse}eg legla pokazala je da ma~ka i psi nemaju nikakve krvne veze.

Zasad jo{ nema potvrde govori li Gruzijka istinu ili ne, ali kako god bilo, wezina ma~ka u najmawu je ruku usvojila {tene.

Atiti Gautam snimila je album prvenac, na kom se nalazi devet pesama, ukqu~uju}i i himnu Nepala. Devoj~ici je prire|ena i prava promocija

albuma, na kojoj je u`ivo otpevala tri numere odu{evqenoj pulici. „Po~ela je da peva sa dve godine, i primetili smo da je talentovana”, rekao je wen otac Udav Gautam, ina~e folk peva~.

Atiti se ve} izve{tila u nastupawu pred publikom, po{to je ve} nekoliko puta u`ivo pevala na nepalskim TV i radio stanicama. [ajam [arma, koji je komponovao i producirao wene pesme, ka`e da nije imao lak zadatak. „Razlika izme|u rada sa odraslima i decom je neverovatno velika.

Bilo je te{ko raditi sa Atiti, ali isplati}e se”, rekao je on.

Me|u sviwama ima optimista i pesimista au~nici sa univerziteta Wukastl po~eli su istra`ivawe o tome koliko okolina uti~e na psiholo{ko stawe sviwa, a rezultat ih je iznenadio - sviwe mogu biti optimisti~ne i pesimisti~ne, zavisno od svog okru`ewa. Dr Ketrin Daglas predvodila je istra`ivawe tima nau~nika na univerzitetu Wukastl o tome kako sviwe reaguju na okolinu u kojoj `ive. Nakon eksperimenta u kom su podelili krdo sviwa u dve grupe i svaku smestili u druga~ije okru`ewe do{li su do zanimqivih rezultata. „Gotovo bez izuzetka, sviwe koje smo stavili u stimuliraju}e situacije s ~estim pozitivnim promenama bile su optimi-

N

Zbog Samante Yons spavala sa 1.000 mu{karaca ngleskiwa Kristina Sunders (30) toliko je odu{evqena `ivotnom filozofijom junakiwe serije “Seks i grad” Samante Xons da je odlu~ila da potpuno promeni na~in `ivota.

Re{ila je da svakog mu{karca odvu~e u krevet i tvdi da je u posledwih deset godina spavala sa 1.000 mladi}a. „Samanta besomu~no koristi mu{karce i ponosna je na to. @elela sam da imam weno samopouzdawa”, rekla je Kristina, koja ka`e da je imala seks sa najmawe jednim mu{karcem sedmi~no.

Pre nego {to je krenula stopama Samante Xons, Kristina je bila potpuno nezainteresovana za mu{karce i kao studentkiwa univerziteta u Bristolu nije imala nijednu vezu. „Ne{to se sa mnom desilo kada sam odgledala prvu epizodu serije 2000. godine. Do 2003. sam ve} imala 300 recki i postala sam zavisnik od seksa.

Kada sam nedavno shvatila da sam u jednoj sedmici spavala sa 15 mu{karaca, odlu~ila sam da ne{to

27

Turisti~ki brod se sudario s kitom

Zbog seksa pali kroz prozor ar qubavnika u Nema~koj pao je se {est metara visine u dvori{te u trenutku dok su vodili qubav, jer je prozor na koji su bili nasloweni - popustio. „Mirja P. (30) i Robert K. (28) celu no} su vodili qubav na vi{e mesta u stanu, a u trenutku kada su se malo vi{e zaneli na prozoru, okno je popustilo i par je pao u dvori{te”, pi{e nema~ki „Bild”.

sreda4.avgust2010.

E

uradim”, ka`e Kristina koja trenutno apstinira jer `eli prona|e nekoga koga }e zista voleti.

Ba{ kao i Samanta na kraju serije!

sti~ne, dok su one koje su se na{le u nizu dosadnih situacija, bez nagrada, postale pesimisti~ne i mawe zainteresovane za promene koje smo uvodili”, rekla je dr Daglas.

Profesorka agrokulture na univerzitetu Wukastl i jedna od vode}ih stru~wakiwa na podru~ju kvalitete `ivota sviwa, Sandra Edvards, rekla je da postoje na~ini da se izmeri stres koji `ivotiwe ose}aju, no da ipak nisu mogli shvatiti da li je sviwa sre}na ili ne. Istra`ivawa koja se i daqe vode na tom podru~ju pru`i}e qudima uvid u to kako se sviwe ose}aju te }e omogu}iti nau~nicima i sto~arima da im pru`e boqi `ivot u budu}nosti.

Taj brod od 116.000 tona je duga~ak 290 metara, ima 18 paluba, a wegova maksimalna brzina je 22 ~vora (41 kilometar na sat).

Ipak smo vanzemaqci razilski nau~nici mo`da su otkrili bakteriju koja je odgovorna za po~etak `ivota na Zemqi. Odmila su je nazvali Konan bakterijan zbog svoje neverovatne otpornosti.

Deinococcus radiodurans su brazilski nau~nici izlo`ili radijaciji, ekstremnoj hladno}i i vakuumu. Ono {to bi druge organizme sigurno ubilo ova bakterija je pre`ivela te se jo{ u potpunosti nakon toga i oporavila.

Nakon izlagawa Deinococcusa uslovima koji simuliraju povr{inu meteorida (telo koje putuje svemirom) nau~nici su zakqu~ili da je sli~na ili mo`da ba{ ta bakterija zaslu`na za po~etak `ivota na Zemqi s obzirom da je o~ito dovoqno `ilava da pre`ivi svemirsko putovawe i pad na Zemqu.Obja{wewe za ovu neverovvtnu

B

otpornost na smrtonosne uslove kakvi vladaju u svemiru le`i u ~etiri do deset puta vi{e kopija genoma koje ova bakterija u kombinaciji s neo-

bi~no u~inkovitim sistemom samopopravqawa koristi kako bi se oporavila ~ak i od ogromnih doza radijacije.

Deinococcus je crven i okruglog je oblika, a na|en je pre vi{e od pedeset godina, no tek su sad otkrivena wegova fascinantna svojstva.

Na sud zbog impotencije Vandana Gurxar udala se za Hemanta [alotra pre devet godina, ali ga je napustila posle samo tri meseca. U zahtevu za razvod navela je da wegova impotencija onemogu}uje konzumirawe braka, i samim time zna~ajno uti~e na kvalitet wihove bra~ne zajednice. [alotr je uzvratio tu`bom za vre|awe ugleda i ~asti, tvrde}i da ga je ova izjava u~inila „neprivla~nim potencijalnim budu}im `enama” i srozala mu status u dru{tvu. Sud u dr`avi Ma|a Prade{ naredio je Vandani da mu na ime od{tete isplati 200.000 rupija (oko 2.700 funti).

Pqa~ka{ naoru`an cve}em Mu{karac sa buketom opqa~kao je banku na Menhetnu. Pqa~ka{ je u{etao u banku „naoru`an” velikim buketom sve`eg cve}a.

Kada je do{ao do {altera, iz buketa je izvukao prete}u poruku. „Nemoj da poku{ava{ da bude{ hrabar. Daj nov~anice od 50 i 100 dolara”, pisalo je na poruci koju je sa osmehom uru~io slu`beniku.

Zaposleni na {alteru strahovao je da se u buketu krije i oru`je, pa mu je dao nepoznatu sumu novca. Pqa~ka{ je zatim iza{ao iz banke i pobegao. Wujor{ka policija poku{ava da utvrdi wegov identitet na osnovu snimaka sigurnosne kamere.

Najve}i Fejsbuk zavodnik ritanac tvrdi da je preko Interneta upoznao oko 1.500 `ena sa kojima je zatim i spavao. Klajv Vort (60) doveo je “muvawe” preko svetske mre`e na tako visok nivo, da su mu profili na sajtu Fejsbuk i drugim dru{tvenim mre`ama ve} nekoliko puta brisani. „^etiri puta sam brisan sa ‘Fejsa’ bez ikakvog obja{wewa. Ova metoda upoznavawa mi savr{eno odgovara, nastavi}u do kraja `ivota”, rekao je on za „Metro”.

Neimenovani predstavnik uprave sajta Fejsbuk rekao je listu da su Vortovi profili brisani „zbog brojnih `albi drugih korisnika”. „Na{ sajt nije mesto gde bi trebalo da ugovarate sastanke sa hiqadama qudi koje nikada niste ni upoznali”. Vort je zato smislio drugu

B

taktiku - napravio je profil pod `enskim imenom, sa slikom jedne poznate manekenke, i nada se da }e tako poku{ati `ene da „uhvati” najpre na prijateqstvo, a zatim da im se predstavi.

28

sreda4.avgust2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

6236

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

5843

POVOQNO odmor na Utjehi kod Bara. Telefon: 021/636-291 i 064/316-23-03 od 19 do 21 sat.

5949

FRU[KA GORA, Alibegovac, {iroka gudura, 9km od Novog Sada, 8.557m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 2 eura/1m2. Telefon 069/1826-726.

6055 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, hitno, povoqno.

Telefon 069/314-37-14.

6395

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

6398 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara.

Telefon 062/896-38-43 i 066/51-286-45.

6402 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3100, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

6403

Posledwi pozdrav suprugu

\oki ]irinu

\oka ]irin

ro|. 1949.

Posledwi pozdrav \oki od bra}e: Milu{ka i @arka sa porodicama.

Sahrana je 4. 8. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u \ur|evu.

O`alo{}ena supruga Qubica.

6444

6446

TU@NO SE]AWE

4. 8. 2008 - 4. 8. 2010.

Milan - Mi}a Uzelac

Posledwi pozdrav dragom ujaku i prijatequ

Aleksandru Dikli}u

slikar Predrag sa porodicom i porodica Ra{eta.

Hvala za sve.

Sin Branko, mama Dragana Sr|anov.

6452

Sahranili smo na{u dragu, plemenitu i bri`nu

6459

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminuo na{ dragi otac, deda, svekar

Katu Petra{kovi} 1946 - 2010.

ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefoni: 063/8424716, 063/84-26-848, 021/500-612.

4861

Uspomenu na wu ~uvaju i za wom tuguju weni najbli`i: sin Petar, k}eri Emilija i Zorka, snaha Marija, zetovi: Velimir i Sa{a, unuke: Aleksandra, Sawa i Beba i unuci Goran, Zoran i Ratomir.

6460

Aleksandar Dikli} Ispra}aj na{eg dragog pokojnika je danas, 4. avgusta 2010. godine, u 15.30 ~asova, iz kapele na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

6458

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

3

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a

i

sreda4.avgust2010.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav deveru

Posledwi kom{iji

pozdrav

29 na{em

Dana, 31. 7. 2010. godine, posle duge i te{ke bolesti, u 65. godini, preminuo je na{ voqeni

Milica Alki} preminula u 81. godini.

Dragan S. Rudi} Sahrawen je u utorak, 3. 8. 2010. godine, na Alma{kom grobqu, u prisustvu naju`e porodice.

O`alo{}eni: supruga Qiqana - Stoja, k}i Bojana, zet Miodrag, porodice Stoja i Popovi}.

6382

Opra{tamo se sa tugom od na{eg

POLUGODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 4. 8. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu u ^urugu, obele`iti polugodi{wi pomen na{oj voqenoj

Posledwi ispra}aj obavi}e se u sredu, 4. 8. 2010. godine, u 14 ~asova.

O`alo{}eni: suprug Vladimir, sin Svetozar, unuka Milica i snaja Ranka.

Mirku Valanu

Milanu Trnavcu

od kuma Jove Ili}a.

od snaje Stoje sa porodicom.

od porodica: Bursa}, Mileti}, Vuk{a, [otra i Ivo{evi}.

6445

6443

6410

6441

TU@NO SJE]AWE

Mirku Valanu

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 3. 8. 2010. godine u 85. godini preminuo na{ dragi

na voqenu snahu, {ogoricu i strinu

Milanu Haxi}u Sawu Prekrat Dragana

4. 8. 2009 - 4. 8. 2010.

Uspomenu na wegovu dobrotu i vedrinu ~uva}emo od zaborava.

I danas boli kao i onog tu`nog dana, kada smo ostali bez tebe.

Ranki Kadi}

Zlata i majka Jovanka.

O`alo{}eni: suprug Ilija, sin Du{ko, snaja Vesna i unuci Ilija, Marijana i Vawa.

S qubavqu koju smrt ne prekida tvoji: svekar Gajo, svekrva Ankica, {ogor Sla|an, {ogorica Violeta i Kristijan.

6413

6417

6433

Najdra`oj majci i supruzi

DVOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

jednom od zaslu`nih {to se u Novom Sadu igra brix, jednom od osniva~a kluba, dugogodi{wem predsedniku i u~itequ, ali pre svega dragom i uvek nasmejanom prijatequ.

Mirko Valan 1926 - 2010.

Brixisti Novog Sada.

6438

Sahrana je danas, 4. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

Sa qubavqu, po{tovawem i tugom opra{tamo se od iskrenog i velikog prijateqa

Wegovi najmiliji: sin Ilija, }erke Mika i Vinka sa porodicama.

@ivoti - @iki Petrovi}u

slikar 2008 - 2010.

od stanara Bulevar Jovana Du~i}a 30.

6422

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

6442

Sawi Prekrat

Milan Uzelac Mi}a Pro{le su dve godine a u srcu tuga ne prestaje, najdra`i na{.

Tvoji: majka Nedeqka, brat Sr|an Uzelac sa porodicom i ostala rodbina.

6409

Mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla, izvan stvari, iluzija, izvan `ivota i s wom spava, nevi|ena, wena lepota, mo`da `ivi i do}i }e posle ovog sna, mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla.

SE]AWE Dana, 5. avgusta je 37 godina da je umrla moja plemenita i mnogo voqena mama

Milana Haxi}a Porodica Krcunovi}.

Suprug Slobodan, k}erka Sandra i sin Sini{a.

6435

6432

na{em

Bo`ica - Boja Pawkovi}

Dana, 25. 7. 2010. godine u 44. godini preminula je

1973 - 2010. a istog dana pre 7 godina nas je napustila moja draga i nikada pre`aqena sestra

prof. dr Milanu Haxi}u

Milka Naranxi} ro|. Pawkovi} 2003 - 2010.

Stanari zgrade Sowe Marinkovi} 18.

Uspomenama ih svakodnevno ~uvamo od zaborava.

Wihova }erka i sestra Perka Babi} sa porodicom.

6448

6408

Sa po{tovawem se opra{tamo od dragog

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u nedequ, 1. 8. 2010. preminuo

dr Marija Trifunovi} Gardeqa

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Maji mama Na|a, sestra Du{a i brat Lale.

Milana Haxi}a

Sima Gazibari} 1947 - 2010.

Ispra}aj za kremaciju je u ~etvrtak, 5. 8. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vladimir, Milan, Slobodan, Ivana i Aleksandar Daki}.

O`alo{}ene porodice: Gazibari} i Beara.

6450 6425

6449

TV PROGRAM

sreda4.avgust2010.

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.35

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Izbliza Kuhiwica Vesti Polinezija, dok. film Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet Vesti Inspektor Montelbano Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Paradajz Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Plavi krug Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet ^ari ribolova Izbliza Simfonijski orkestar Kaira, koncert klasi~ne muzike 00.30 Kqu~evi od ku}e, film

Bez cenzure (Panonija, 20.30) 06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.00 12.30 14.00 14.50 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Maks Kju Tin in Trag nezaborava Na{ gost Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Vino i vinogradarstvo Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.01 09.50 10.05 10.10 10.43 11.10 11.14 12.00 12.15 12.24 13.07 15.25 15.34 15.58 16.01 17.00 17.25 17.55

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Balkan ekspres 2 U zdravom telu Vesti Trag Rokovnik Vesti Kako sam upoznao va{u mamu Dnevnik Sport plus Ostrel Letwi bioskkop: Meri Popins, film Vesti Ekskluzivno Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Fudbal - Kvalifikacije za Ligu {ampiona: Helsinki Partizan, prenos 1. poluvremena

FUDBAL - KVALIFIKACIJE ZA LIGU [AMPIONA

Helsinki - Partizan

(RTS 1, 17.55) [arlota Rempling

Kqu~evi od ku}e

\ani je obi~an mladi} koji nakon godina odbacivawa po prvi pun upoznaje svog sina Paola u vozu za Berlin. Paolo je 15-godi{wak i ima ozbiqnu bolest, ali on je plemenit i veseo de~ak...

Uloge: [arlota Rempling, Kim Rosi Stjuart, Andrea Rosi Re`ija: \ani Amelio (RTV 1, 00.30)

06.30 07.00 07.25 08.20 08.45 09.00 09.30 10.15 10.30 12.15 12.30 12.40 13.05 13.15 14.00 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.15 00.00

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Omiqeni gradovi Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam Eko - Altajski prizori Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Inspektor Montelbano ^udesni svet Vesti (ma|) Makedonsko sonce Tajna hrane: Krastavac Pod obru~em Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program – ma|arska muzika TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Pod obru~em Progowena, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 11.40 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25 23.40

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Radionica Moja porodica Objektiv Misterije KGB Divqi horizonti Koncert Objektiv U bilo koje vreme Buntovnici Neon siti Objektiv Evo nas kod vas Guliver Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Sprint Vitra` U bilo koje vreme Objektiv Buntovnici Neon siti Moja Amerika Misterije KGB

18.49 18.58 19.30 20.07 21.05 22.35 22.38 23.25 23.40 23.45 00.30

Evronet Slagalica Dnevnik Sti`u dolari @ena u crvenom, film Vesti Odstrel Dnevnik Evronet Katrinavil No}ni bioskop: Lo{ trenutak, film 02.28 Fudbal - Kvalifikacije za Ligu {ampona: Helsinki Partizan

06.30 07.20 08.55 09.40 10.30 11.55 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.35 00.40 03.00 04.00 05.00

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Kleopatra Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Nikad je ne pu{taj Foks vesti Opasne igre Ninya ratnici Cirkus Va`ne stvari

07.26 07.32 07.57 08.23 08.30 08.58 09.24 09.37 10.01 10.08 10.38 11.06 11.32 11.59 12.33 13.03 14.02 14.30 14.56 15.09 15.33 16.00 16.37 16.48 17.19 17.48 18.28 18.34 19.01

20.02 20.28 20.52 21.15 23.03 23.59 00.22 01.19

[umska {kola 2 Gomboce Tri medveda Ozi bu Klinika Vet Kwi`evna {kolica Ars praktika Animalia Enciklopedija Interfejs TV mre`a Eko recept @ivot sa muzikom Trio Venderer Bunt Trezor Klinika Vet Kwi`evna {kolica Ars praktika Animalia Tehnologija danas Ovo je Srbija Verski kalendar Evropa i Srbi Vode Srbije Enciklopedija [umska {kola 2 Gomboce Fudbal - Kvalifikacije za Ligu [ampiona: Helsinki Partizan, prenos 2. poluvremena U svetu TV feqton Kako sam upoznao va{u mamu Zapaqivo, film Kamerna TV scena Tehnologija danas Trezor Koncert @eqka Joksimovi}a

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.15 Za dobar dan, nastavak 13.00 Non-stop 13.30 Kefalica 14.00 Vesti u 14 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: U paukovoj mre`i 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Bruco{i u frci

Monika Poter

U paukovoj mre`i 07.30 Klupske TV 10.00 Ful Tilt poker 11.00 Karling kup Finale 2007: Arsenal – ^elsi 13.00 Duh {ampiona: Federer 14.00 Komjuniti {ild 2007: ^elsi – Man~ester junajted 16.00 Pregled belgijske lige 16.30 CH TV: Ajntreht – ^elsi 18.45 Barsa TV: Valerenga – Barselona 20.15 Komjuniti {ild 2008: Man~ester junajted – Postmut 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Klupske TV

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

Glavni negativac je profesor informatike koji posle dve godine rada u {koli otima senatorovu k}erku. Otmi~ar izri~ito zahteva da pregovore o izru~ewu devojke vodi sa doktorom Aleksom Krosom.

Uloge: Morgan Frimen, Majkl Vinkot, Monika Poter, Kimberli Hotorn, Mika Burem Re`ija: Li Tamahori (Avala, 21.30) 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Drecun, 13.00 Polarotor, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Of road avantura

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: @Ivotiwa mi je spasila `ivot 14.00 Film: Yuno 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Genijalan pacov 17.35 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.30 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Qubav 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

Sergej Trifunovi}

Qubav Ujka Vawa, kako glasi wegovo tajno ime, odrastao je kao siro~e u Bosni. Nije znao ko su mu roditeqi, pa tako nije znao da li je Srbin, Hrvat ili Musliman. @rtva okolnosti i svoje pro{losti u ratom rastrzanoj Bosni, postaje ubica protiv svoje voqe...

Uloge: Sergej Trifunovi}, Yino Lehner, Piter Gevise, Didije Flamon Re`ija: Vladan Nikoli} (B92, 21.00)

06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 18.00 19.00 19.15 19.30 20.00 22.30 23.30 01.30 01.45 03.15

Silikonske lepotice Jutarwi program Film: SB zatvara krug Siti kids Pali an|eo Doma}i film Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Rezervisan termin Trenutak istine Film: Kineski sindrom Siti Film: Pogrebnikova svadba Film: Kineski sindrom

SERIJA

La Lola Ova komedija govori o ~oveku po imenu Ramiro “Lalo” Padiqa, uredniku ~uvenog ~asopisa „Don“, i okru`uju ga mnoge `ene! Romina, koja je bila u vezi sa Lalom, odlu~uje da mu se osveti zbog anga`ovawem ve{tica koje ga pretvaraju u vrlo lepu `enu!

Uloge: Karla Peterson, Huan Gil Navaro, Marsela Klusterbojer, Mjuriel Santa Ana, Lu~ijano Kastro (Ko{ava, 00.45) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Afrika od vrha do dna @ivot u parkovima Afrike Telemaster Kliford Klinika Riznica Srce Hot i kul Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda4.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 16

Pi{e: Tom Stendiy 07.00 09.15 10.15 10.30

Mary Helgenberger

Pritajena vatra Yek Tagart je agent koji radi za Agenciju za za{titu okoline. Wega {okira vest da su wegov {ef i najboqi prijateq prona|eni mrtvi. Lokalna policija veruje da je re~ o nesre}i, ali Yek ne misli da je wihova smrt slu~ajnost...

Uloge: Stiven Sigal, Mary Helgenberger, Hari Din Stanton, Stivan Lang, Kris Kristoferson Re`ija: Feliks Enrikez Alkala (Nova TV, 21.00) 07.55 08.20 08.40 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.00 23.05 23.55 00.20 00.50 01.45 02.35

Yeki ^en, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi i cvetno dru{tvo, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Na{a mala klinika Pritajena vatra, film IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Za~arani Nali~je terora, film

08.00 Veliki nau~nici 08.30 Misterije istorije 09.00 Putovawe koje je potreslo svet 10.00 Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet 11.00 Mi Evropqani 12.00 Impresionisti 13.00 Lovci na naciste 14.00 Tajm tim godina 10 15.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 16.00 Najgori poslovi u istoriji 17.00 Faraonov izgubqeni grad 18.00 Gerouov zakon 19.00 Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e 20.00 Impresionisti 21.00 Posledwi branoru{iteq 22.00 Mumija koja je do{la iz leda 23.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 00.00 Najgori poslovi u istoriji 01.00 Faraonov izgubqeni grad

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Obra~un u kazino Kabareu Bog je umro uzalud Kraqeva garda Poltergej Sastanak na slepo Vremenski policajac Erotski program Erotski film Jeti

06.00 Princeza iz centra grada 07.40 Krsta{ki pohod u farmerakama 09.20 Trka do ve{ti~je planine 10.55 Operacija Valkira 12.55 Filmovi i zvezde 13.20 Progawawe Meri 15.05 Kutija 17.00 Hana Montana 18.40 Autoput 30 20.05 Veridba 21.55 Spartak: Krv i pesak 22.45 Projekat Lazarus 00.25 Otrovni br{qen 4: Tajno dru{tvo 01.55 Yoni Mnemonik

11.15 12.00 12.15 12.31 13.15 14.20 15.05 15.35 16.20 17.10 18.25 19.30 20.10 22.05 22.50 23.35 00.25

Dobro jutro, Hrvatska Pet zvezdica Kulturna ba{tina Na vodenom putu, dok. serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Letwa slagalica Sutra je novi dan Hrvatsko podmorje 3 A sad u Evropu!

Luda ku}a Hrvatska u`ivo ^arolija Dnevnik Partnerka, film Prvi, dok. film Dnevnik 3 Dr Haus Filmske no}i strave: Vra`ji otpadnici, film

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Tra~ Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Mirna luka Trikovi uma Ru` za usne Projekat Jeqcin Ne{ Briyis

07.50 08.05 10.00 10.55 11.55 12.25 12.50 13.10 14.00 15.40 17.25 18.55 19.10 20.00 20.55 22.40 23.45 01.30

JuHu i prijateqi RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Nestala Bibin svet Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina L.A. Dragnet 11. sat CSI Wujork Savr{ena slika, film Astro {ou

SERIJA

Lu Dilon

Blan{ Kada je imala 14 godina, roditeqe devojke Blan{ mu~ki je ubio kapetan KKK, desna ruka kardinala Mazarina, po{to je wen otac, uspe{ni poslovni ~ovek, osumwi~io kler za zlodela. Kao jedina koja je umakla smrti, Blan{ se zaklela na osvetu...

Uloge: Lu Dilon, Ru`di Zem, Antoan de Kanes, @an Ro{fort, Kerol Buket, Hose Garsija Re`ija: Berni Bonvosin (HRT 2, 16.00) 08.05 08.15 08.30 08.55 09.20

21.55 23.15 00.05 00.25 01.10

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac De~ak i veverica Silvestrove i ^i~ijeve tajne Ta politiká U zdravom telu zdrav duh Hajdi Nesta{na Keti, film Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Bra}a i sestre Blan{, film Vrhunska putovawa: Bocvana, dok. serija Mu}ke Gara`a Fudbal, LP - 3. pretkolo: Dinamo - [erif, 1. poluvreme Fudbal, LP - 3. pretkolo: Dinamo - [erif, 2. poluvreme Pre sumraka, film Dedvud Zovem se Erl Zlo~ina~ki umovi Kineska pla`a

06.50 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 14.10 15.00 16.00 17.00 18.45 19.10 21.00 23.00 01.00

Vampir atomskog doba Intermeco 1 Pri~e veka No} ajkula Intermeco 2 Galerija sumwivih Trava Pri~e veka Trava Milioni Intermeco 3 Pa`wa, pa`wa Razbija~ Manipulator Hladnokrvno

09.40 09.50 10.05 10.30 12.00 12.40 13.25 13.45 14.15 15.15 16.00 17.30 18.20 19.20 19.55 21.00

04.00 Samovo leto 06.20 Boufinger 08.00 Gorile u magli: Pri~a o Dajen Fosi 10.10 Pokemon heroji 11.20 Nikson 14.30 Posledwi ples 16.10 [uwala 18.10 Bitange iz tr`nog centra 20.00 Gospodin 3000 22.00 Samovo leto 00.20 Iskqu~ena 02.00 Intimni trenuci

L. A. Dragnet Ribar prona|e telo `ene, koje je zbog dugog boravka u moru u raspadaju}em stawu.

Identifikacija tela prili~no je te{ka i komplikovana, ali medicinski istra`iteq uspie da utvrdi da je `ena bila trudna...

Uloge: Ed O Nil, Itan Embri, Rozelin San~ez, Kristina ^ang, Dezmond Harington, Evan Park Autor: Dik Vulf (RTL, 20.00)

Rozelin San~ez

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi Vodi~ iz bezizlaznih situacija Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi Vodi~ iz bezizlaznih situacija Sam u divqini Lovci na oluje U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi

08.30 09.30 11.00 12.00 13.00 16.00 18.30 19.00 19.10 20.10 20.15 21.15 21.20 23.50 23.55 00.00

Streqa{tvo Fudbal Biciklizam Atletika Fudbal Biciklizam Olimpijske igre Fudbal Streqa{tvo Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Biciklizam

12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

Konzerve na stolu britanskog kraqa auzimawe Moskve bilo je prazna pobeda. Naplatnene vre}e ako puknu, pa ih potom kuvale u poleon je o~ekivao da Rusi kapituliraju i ogromnim kazanima. prekliwu za mir, ali je ve} nakon mesec da Aperu je 1810. s pravom pripala vladina nagrada od shvatio da oni nemaju nameru da to u~ine. Vojska se 12.000 franaka pod uslovom da u kwizi objavi sve depo~ela povla~iti s hiqadama kola prepunih plena, taqe svoga metoda da bi se on mogao primewivati ali to blago se nije moglo jesti. Disciplina je skrha{irom zemqe. Pristao je da ga ne patentira u Franna, vojska je pretvorena u razuzdanu, drowavu gomilu, cuskoj, a samo tri meseca nakon {tampawa wegove koja je mislila samo na vlastiti opstanak. “Ako bih kwige, londonski biznismen Piter Djurand je za{tiu {imi sreo nekog s veknom hleba, naterao bih ga da tio engleski patent tehnike konzervirawa, koja je mi da pola, a ako ne da, ubio bih ga i uzeo sve”, pisao bila u principu identi~na Aperovoj. Prodao ga je za je jedan francuski vojnik. Desetkovani gla|u, bili hiqadu funti in`eweru Brajanu Donkinu, a on je posu primorani da jedu pse i kowe. One koji bi zaostatom osnovao kompaniju s dva partnera koja su se bavili, divqa~ki su napadali Kozaci i do smrti mu~ili la metalskom industrijom. Umesto boca, firma je za seqaci. Gla|u na~etu francusku vojsku ruska zima je samo dokusurila. Na istok je Napoleon poveo 450.000 soldata, a vratio se sa svega 25.000.

Ina~e, poku{avaju}i da popravi ishranu vojnika i mornara tokom pohoda, francuska vlada je jo{ 1795. ponudila nagradu onome ko bude razvio nov na~in ~uvawa hrane. Uslov je bio da se tako dobijena hrana mora jeftino proizvoditi, lako prenositi, a imati boqi ukus i vi{e hrawivih sastojaka nego ona ~uvana pomo}u postoje}ih metoda. Usoqavawe, su{ewe i dimqewe, koji su vekovima kori{}eni, to nisu uspevali, dok su se novije tehnike pokazale skupim i nepouzdanim.

“Otac hemije”, irski nau~nik Robert Bojl, razvijao je vakuumsku pumpu, a smatraju}i da raspa- U bici kod Vaterloa naoru`ani i limenkama dawe hrane zavisi od prisustva vazduha, poku{ao je ~uvawe hrane koristila kanistere od gvo`|a oblo(neuspe{no) da je sa~uva u praznim teglama. Francu`ene limom. Djurand je priznao da mu je “izum preneo ski fizi~ar Deni Papen stavqao je, pak, hranu u boizvesni stranac” i dugo se pretpostavqalo da je proce, koje bi potom zape~atio i zagrebao. To je, izgleda, sto ukrao Aperovu ideju. Skorija istra`ivawa, memnogo boqe funkcionisalo, ali se hrana i daqe po|utim, pokazuju da je u Engleskoj mo`da radio po nanekad kvarila. U to vreme qudi nisu razumeli mehalogu Apera, koji ~ak boravio u Londonu 1814, veronizam raspadawa, mada su mnogi verovali u teoriju vatno da uzme svoj deo zarade. Do tada je britanska ”spontanog stvarawa”, poteklu u staroj Gr~koj, gde se mornarica ve} isprobala novu konzerviranu hranu, a smatralo da se larve nekako stvaraju od raspadnutog uzorci su ~ak predstavqeni i kraqevskoj porodici. mesa, a mi{evi od hrpe trulog `ita.

Aper se ipak vratio iz Londona praznih ruku – izNa francuskom konkursu nije pobedio nau~nik, gleda da su ga engleski partneri prevarili, a te{ko ve} vrstan kuvar Nikola je mogao da ih raskrinka Aper, rodom iz [ampawe. jer je poku{ao da profiWegov otac je bio hotelitira prodaju}i izum nePretvoreni u razuzdanu, drowavu jer i slu`io u brojnim pleprijateqskoj dr`avi. gomilu, preostali Napolenovi mi}kim kuhiwama, pre neUmesto toga, se Aper go {to je 1781. otvorio po- vojnici su u Rusiji samo mislili kako usredsredio na usavr{avada pre`ive. „Ako u {umi sretnem slasti~arnicu u Parizu. U we procesa i snadbevawe tom poslu upoznao je upo- nekog s veknom hleba, naterao bih ga francuske vojske i mornatebu {e}era u o~uvawu vo- da mi da pola, a ako ne}e, ubio bih ga rice. Wima je prodavao }a, pa se pitao mo`e li tahranu u limenkama, a obi~i uzeo sve”, pisao je jedan ko sa~uvati i druge namirnim gra|anima i daqe u nice. Po~eo je da eksperistaklenim bocama. Jedan menti{e sa skladi{tewem hrane u zape~a}ene boce francuski istra`iva~, koji je poneo konzerve na {ampawca. Pre nego {to je po~eo da prodaje svoju trogodi{we putovawe, bio je ushi}en izumom jer je konzerviranu hranu, impresionirao je predstavnike wime “potpuno re{io problem ishrane svojih mornafrancuske mornarice, koji su zapisali u svom izvera”. Konzervirana hrana je omogu}ila vojsci da se ve{taju: “^orba u bocama je dobra, ~orba s kuvanom goliki broj porcija unapred pripremi i uskladi{ti, vedinom u drugoj boci vrlo dobra, premda malo slaba, dugo ~uva i prebaci do soldata bez rizika od kvarea sama govedina vrlo jestiva. Pasuq i gra{ak, s mewa. Izjedna~ila je i sezonske varijacije u dostupnosom i bez mesa, imaju sve`inu i ukus sve`e ubranog sti hrane, pa su se ofanzive mogle nastavqati i zimi. povr}a”. Sam Aper nije imao pojma za{to wegov meNeki vojnici su bili “naoru`ani” limenkama i u, po tod funkcioni{e i tek je decenijama kasnije franNapoleona fatalnoj bici kod Vaterloa 1815, nosile cuski hemi~ar Luj Paster kona~no ustanovio da rassu ih engleske i francuske trupe u Krimskom ratu, padawe izazivaju mikrobi, koji se mogu uni{titi tokao i pripadnici armije Unije u Ameri~kom gra|anplotom. skom ratu.

Pro{irile su se vesti o Aperovim proizvodima i Najranije konzerve su morale da se otvaraju ~ekioni su po~eli da se prodaju u Parizu kao luksuzna ro}em, dletom ili pomo}u bajoneta jer su se otvara~i ba, pa je u svojoj fabrici ubrzo zaposlio 40 `ena, kopojavili tek pola veka kasnije, kad su limenke postaje su pripremale hranu, stavqala boce umotane u le popularne i me|u civilima.

Z

Kwigu Toma Stendiya „JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA”, uz specijalan popust od 20 odsto, mo`ete kupiti u Novosadskoj kwi`ari (Jevrejska 20, tel. 021/ 6614–283), ili preko „Ku}e za ~itawe“, Kluba ~italaca izdava~a „Geopoetike“ (Dositejeva 13, Beograd, tel. 011/ 3284–267).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda4.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Krizan dani za vas jer ste skloni preterivawu, pa se ne}ete zaustaviti na vreme, sve dok se neki vid {tete ne manifestuje. Prvo isplanirajte dugoro~ne ciqeve pa tek onda krenete u akciju!

BIK 20.4-20.5.

Neke nepredvi|ene okolnosti, na poslovnom ili zdravstvenom planu, mogu vas uznemiriti. Mo`ete imati utisak da nema mnogo prilika i mogu}nosti za finansijsku dobit.

Opu{teno, na odmor!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

4. avgust 2010.

Od prijateqa sva{ta mo`ete o~ekivati, razne zgode, ali i nezgode. Tim pre ukoliko zajedni~ki letujete ili putujete. Ono na {ta mo`ete ra~unati je da vam ni u jednom trenu ne}e biti dosadno.

Mesec danas plovi kroz romanti~ni i stabilni znak Bika pa ste emotivno smireniji i odlu~niji nego {to ina~e biva. U karijeri vlada pravi haos, na koji ne mo`ete uticati.

Jo{ uvek je vreme va{eg ro|endana, va{eg godi{weg horoskopa, pa na osnovu onoga {to se sada de{ava mo`ete predvideti i daqi tok doga|awa. Finansijska i poslovna situacija je aktuelna.

Razmi{qate, rezonujete i izra`avate se pozitivno, lepo i sa stilom, spretno i pomalo intrigantno.

Okru`eni ste dru{tvom u kojem mo`ete pokazati sve svoje kvalitete i mogu}nosti.

VAGA 23.9- 23.10.

Radite i spremate, majstori{ete ili se bavite nekim prakti~nim i korisnim stvarima. I to je sasvim OK. Mo`ete i na godi{wem odmoru biti vredni i produktivni. Stresan odnos s drugima.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ne mirujete ni trenutka jer vam se naprosto ne da, jer ne}ete i ne morate. Me|utim, morate ovih dana uzeti u obzir i neke naru{avaju}e ili rizi~ne okolnosti, da ne biste naudili sebi.

Ozbiqni ste, dosledni i uporni, gotovo fanati~ni, kao i obi~no, ~ak i u situaciji kada ste zbog toga napadnuti. Dr`ite do sebe i za{titite svoje li~ne interese, da vas drugi ne bi ugrozili.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Nailazite na mogu}nosti i nemogu}nosti u isto vreme. Na neke nove {anse koje su blokirane pa se mo`ete pitati {ta ~initi. Najboqe re{ewe je putovawe na godi{wi odmor, avionom.

Budite pa`qivi u komunikaciji, pogotovo prilikom upoznavawa s nekim novim likovima. Kako do|e, tako }e, sve {to planirate ili do`ivite, i da ode. Oprezno u saobra}aju i putovawu.

Zvezde su vam naklowene, ali novac ba{ i nije. Imate mogu}nosti da zaradite kroz kampawske poslove, s vi{e strana, ali }ete to i bez naro~itog truda veoma brzo potro{iti. Sloboda!

TRI^-TRA^

Deveti brak V REMENSKA

Glumica Elizabet Tejlor (78) uda}e se za agenta Xejsona Vintersa (49) i to }e joj biti deveti brak.

Iako je u aprilu ove godine demantovala vest da je verena, odnosno da }e se udati za dugogodi{weg partnera Xejsona, brbqivi kreator Kit Holman otkrio je da priprema „poklon za budu}u mladu Elizabet Tejlor�.

Ameri~ki tabloidi pi{u da }e svadbena ceremonija najverovatnije biti odr`ana u domu glumice, kao i da }e Holman Tejlorovoj dizajnirati turban vredan tri miliona dolara koji }e nositi na ven~awu. Elizabet i Xejson }e se navodno na ve~nu qubav zakleti pred 200 zvanica.

Oskarovka se do sada udavala osam puta za sedam mu{karaca - Konrada Hiltona, Majkla Vildinga, Majkla Toda, Edija Fi{era, Ri~arda Bartona, Xona Vornera i Lerija Fortenskija.

PROGNOZA

VIC DANA

OSVE`EWE

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

27

Sombor

27

Kikinda

29

Vrbas

28

B. Palanka

28

Zrewanin

29

S. Mitrovica 27 Ruma

28

Pan~evo

28

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

K. Mitrovica 32 Ni{

31

S KI { OM

Evropa

NOVI SAD: Osve`ewe pra}eno ki{om i pquskovima. Vetar umeren severozapadni i zapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 20 do 28 stepeni.

VOJVODINA: Osve`ewe pra}eno ki{om i pquskovima. Vetar umeren severozapadni i zapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 18, a maksimalna 29 stepeni.

SRBIJA: Malo ni`e i prijatnije temperature uz promenqivo vreme. Ki{a i pquskovi }e zahvatiti prvo severne i centralne predele zemqe, a kasnije po podne i ju`ne. Vetar slab do umeren severozapadni i zapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 17, a maksimalna 33 stepena u Timo~koj Krajini.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak vi{e sunca uz toplije vreme. Samo }e ponegde na jugu biti kratkotrajne ki{e. U petak promenqivo sa povremenim pquskovima. Temperature oko 30 stepeni, na jugu malo vi{e. U subotu par stepeni ni`e temperature uz sun~ane periode, a od nedeqe sve toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti ne{to povoqnije. Me|utim, promenqivo vreme mo`e imati uticaja na hroni~ne bolesnike, pa im se savetuje izvesna opreznost. Mogu}i su nervoza i bolovi u kostima i zglobovima kod osetqivih osoba. U saobra}aju je potrebna dodatna opreznost.

Madrid

34

Rim

30

London

22

Cirih

21

Berlin

25

Be~

26

Var{ava

23

Kijev

37

Moskva

39

Oslo

20

Primeti Lala da mu Sosa ne{to boluje, sva je nevesela i namrgo|ena.

Odvede je lekaru. Kada je lekar pregledao Sosu, zamoli je da iza|e iz ordinacije, a Lalu pozove unutra.

Objasni mu da Sosi ujutro, u podne i uve~e treba dobar seks, pa }e ubrzo biti ona stara. Iza|e Lala iz ordinacije sav zami{qen. Sosa ga upitno gleda. Lala joj ka`e: - Soso, umreti ne}e{, al’ leka ti nema!

SUDOKU

St. Peterburg 33 Atina

35

Pariz

23

Minhen

23

Budimpe{ta

27

Stokholm

20

5

7 8

6 4

9

9

4

5 5

3

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

379 (15)

Slankamen

430 (4)

Apatin

429 (12)

Zemun

414 (5)

Tendencija opadawa

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

420 (8)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

348 (3)

Smederevo

560 (0)

Novi Sad

360 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

Hetin

1 5 7 2 9 6 3 8 4 TISA

124 (-16) N. Kne`evac

30 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

SAVA 483 (3)

S. Mitrovica

100 (-4)

Senta

484 (2)

Beograd

352 (2)

Novi Be~ej

387 (7)

Tendencija stagnacije

Titel

446 (5)

NERA

8

Kusi}

8 4 1 3 7 5 6 9 2

7 2

54 (-6)

6 8 3 7 4 1 5 2 9 9 2 4 5 3 8 7 6 1

3

4

Tendencija porasta

2

7

5 1

9

2 7 6 4 1 9 8 3 5 5 3 9 8 6 2 1 4 7 3 9 5 6 2 7 4 1 8

1

4 2

5

6 1

5

7 6 2 1 8 4 9 5 3 4 1 8 9 5 3 2 7 6 Re{ewe iz pro{log broja