Dnevnik 4.avgust 2011

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 4. AVGUST 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23156 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

I N T E R V J U : SLAVICA \UKI]-DEJANOVI], PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE

To {to su poku{avali \in|i} i Milo{evi}, uspeli su Tadi} i Da~i}

str. 3

ZAPOSLENOST U SRBIJI NASTAVILA DA PADA

POSKUPELA IONAKO PRESKUPA KU]NA HEMIJA

Izbrisano 100.000 radnih mesta?

U Srbiji i sapun postaje luksuz

str. 5

Avgust je doneo nove, vi{e cene uqa, {e}era, gaziranih pi}a, konditorskih proizvoda, a po yepu nas je opet udarila i ku}na hemija, koja je ionako bila skupa. U aprilu su cene sko~ile osam posto, ali su deteryenti, omek{iva~i, sapuni, {amponi... u nekim trgovinama jo{ tada oti{li i 25 posto, te su osnovna sredstava za higijenu za mnoge postala luksuz. Naro~ito za potro{a~e koji pazare u kom{ijskim du}anima, jer se u wima ni najobi~niji sapun ne mo`e kupiti za mawe od 60 ili 70 dinara.

Potro{a~e su ponovo do~ekale nove cene ku}ne hemije i sredstava za li~nu higijenu. Paste za zube kompanije “Prokter i Gembl” su od pre neki dana skupqe 15 posto, te~nost za sudove “feri” pet posto, higijenski ulo{ci deset posto, ~etkice za zube 13 posto, a pra{ak za ve{ devet posto. Za toliko su poskupeli i pra{kovi za ve{ kompanije “Henkel”, dok se “mer”, “de~ji sapun” i “bref” prodaju po ceni vi{oj pet posto.

NASLOVI

Politika 2 Srbi privremeno propu{taju Kfor kroz barikade 3 Tvrde da su meta selektivne primene zakona

Vojvodina 11 Italijani u Vr{cu otvaraju fabriku cipela

Crna 12 Obijen Metadonski centar u Novom Sadu

Ekonomija

Nov~anik 6 Dugo putovawe {e}era iz Robnih rezervi

Novi Sad 7 Sremci dobijaju novu saobra}ajnicu 9 Stanari ne znaju koga treba da pozovu

13 Petorica uhap{ena zbog pqa~ke vi{e zlatara

Dru{tvo 14 Sve vi{e ne`eqenih dejstava lekova 14 Vijawe leptiri}a po gr~kim pla`ama 15 Ne}e u policiju kao `rtve, ve} kao inspektori

Foto: N. Stojanovi}

4 Prodaja automobila oti{la u rikverc 5 Putari `rtve velikih mu}ki

MILAN KARANOVI], ^IJE SE IME GRE[KOM NA[LO U GRUPI UHAP[ENIH U BRAZILU ZBOG [VERCA 620 KILA KOKAINA, KONA^NO MO@E ODAHNUTI

Ka}anin vi{e ne strahuje od poternice Interpola str. 12

SPORT

str. 6

EMBARGO ODGOVOR VLASNIKA „PINKA” ZA ZAPLENU JAHTE

Mitrovi} ukida hrvatsku muziku str. 15

Sunce, pa ki{a

Najvi{a temperatura 30 °S

UV zra~ewe 8 str. 16 – 19

n ODBOJKA[I PO^ELI PRIPREME ZA EP

n CRVENA ZVEZDA IGRA REVAN[ S VENTSPILSOM

n NAVIJA^I VOJVODINE NISU fA[ISTI

n NOVAKOVO KOLCE U AMERICI

2

POLiTikA

~etvrtak4.avgust2011.

NA SE VE RU KO SO VA I JU ^E PRE GO VO RI I RAZ GO VO RI DO DU BO KO U NO]

„OLU JA” – 16 GO DI NA PO SLE

Sr bi pri vre me no pro pu {ta ju Kfor kroz ba ri ka de

Ta di}: Dan za tu go va we i po ~ast ne vi nim `r tva ma Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je ju~e, povodom {esnaestogodi{wice akcije „Oluja”, da gra|ani Srbije 4. avgusta tuguju i odaju po~ast svim nevino stradalima u zlo~inima koji se ne smeju zaboraviti. Tadi} je naglasio da je pravedno {to su ratni zlo~inci odgovorni za zlo~i-

rekao da posle 16 godina moramo re{avati s Hrvatskom probleme s kojima se suo~ava ve}ina porodica u procesu povratka. ’’Ti problemi su vra}awe stanarskih prava, obnova imovine, neispla}ene penzije, konvalidacija radnog sta`a, kao i problemi u procesu stambenog

ne u akciji ’’Oluja’’ u Ha{kom tribunalu, saop{tila je presslu`ba predsednika Srbije. ’’Saradwa s Hagom je bila, na prvom mestu, moralna obaveza svih zemaqa s prostora biv{e SFRJ, gde su se tokom devedesetih vodili te{ki ratni sukobi’’, izjavio je predsednik Srbije.

Tadi} je naglasio potrebu da se sudbina nestalih otkrije, i

zbriwavawa, nemogu}nost otkupa dobijenih stanova i problemi vezani za dobijawe dr`avqanstva i za ekonomsku odr`ivost povratka”, naveo je predsednik Srbije.

Predsednik Tadi} }e danas u 11 ~asova u crkvi svetog Marka u Beogradu, prisustvovati parastosu ubijenima u akciji ’’Oluja”.

Jo si po vi}: Osnov hr vat ske dr `a ve Predsednik Hrvatske Ivo Jo si po vi} rekao je ju~e da je akcija „Oluja” 1995. godine zna~ila postavqawe osnova za izgradwu Hrvatske kao demokratske zemqe socijalne pravde, a ne samo osloba|awe Knina, javila je agencija Hina. „Proslavqaju}i ove godine Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih braniteqa, s ponosom obele`avamo 16. godi{wicu vojno-policijske operacije ’Oluja’. Prise}amo se s po{tovawem svih koji su u~estvovali u toj operaciji i dopri-

neli wenom uspehu, a posebnu zahvalnost dugujemo onima koji su svoje `ivote polo`ili za slobodu Hrvatske”, naveo je Josipovi} u ~estitki.

Josipovi} je ocenio da }e „’Oluja’ zauvek ostati velikim slovima upisana u hrvatskoj istoriji kao trajan znak borbe za slobodnu i samostalnu dr`avu”.

Danas se navr{ava 16 godina od po~etka hrvatske vojne akcije „Oluja” koja je dovela do egzodusa vi{e od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Iz be gli iz Hr vat ske jo{ bez imo vi ne Izbeglice iz Hrvatske vi{e od deceniju i po ne mogu da povrate svoju imovinu u toj zemqi.

Zbog toga }e predstavnici izbegli~kih udru`ewa i zavi~ajnih klubova danas, na 16. godi{wicu stradawa Srba u „Oluji„, predati u ambasadi Hrvatske otvorena pisma za predsednicu Vlade Hrvatske Ja dran ku Ko sor i potpredsednika Vlade iz redova srpske zajednice Slo bo da na Uzel ca u kojima }e, izme|u ostalog, tra`iti re{avawe imovinskih pitawa.

U saop{tewu, koje je potpisao predsednik Koalicije udru`ewa izbeglica Mi o drag Lin ta, navodi se da }e od hrvatskih zvani~nika biti zatra`eno da Vlada Hrvatske, u periodu pre nego {to postane ~lan EU, vrati oduzeta imovinska i ste~ena prava. Udru`ewa tra`e od Vlade Hrvatske i da zapo~ne ekonomsku obnovu podru~ja koja su bila pod za{titom Ujediwenih nacija i vrati toponime s nazivima „srpski”. „U pismima, tako|e, tra`imo da gospo|a Kosor i gospodin Uzelac upoznaju doma}u i me|unarodnu javnost iz kojih razloga Vlada Hrvatske opstrui{e implementaciju Sporazuma o sukcesiji koji je potpisan 29. juna 2001. godine u Be~u od predstavnika dr`ava nastalih na prostoru biv{e Jugoslavije”, navodi se u saop{tewu. Sporazum je, izme|u ostalih, ratifikovao Hrvatski sabor marta 2004. godine.

Predstavnici izbegli~kih udru`ewa su naveli da se u Anek-

su G Sporazuma o sukcesiji jasno ka`e da }e pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, stanarsko pravo i pravo intelektualnu svojinu koju su gra|ani imali na dan 31. decembra 1990. biti priznato, za{ti}eno i vra}eno u skladu s utvr|enim standardima i normama me|unarodnog prava.

Tako|e, udru`ewa od hrvatske vlade tra`e da uspostavi iste standarde u su|ewima za ratne zlo~ine i druga krivi~na dela u ratnom periodu, prekine zloupotrebe spiskova i poternica u ciqu zastra{ivawa prognanih Srba i zavr{i proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostatka Srba iz svih pojedina~nih i zajedni~kih grobnica.

dnevnik

[ef beogradskog tima za pregovore s Pri{tinom Bo ri slav Ste fa no vi} i ministar za Kosovo i Metohiju Go ran Bog da no vi} zamolili su gra|ane na barikadama da propuste konvoj Kfora, koji prevozi potrep{tine za tu misiju, dok traju razgovori s komadantom Er har dom Bi le rom. Najpre su se obratili stanovnicima op{tine Zve~an u mestu Rudare, zatim gra|anima na teritoriji op{tine Zubin Potok u mestu Zup~e i na kraju na barikadi u Leposavi}u. Kosovski Srbi su prihvatili da privremeno propu{taju vozila Kfora, dok, kao {to je najavio Stefanovi}, ne budu upoznati s predlogom re{ewa aktuelne krize, koji bi general Biler trebalo da predstavnicima Vlade Srbije prenese tokom razgovora danas po podne.

Ustu pak pre go va ra ~i ma – [tab za vanredne situacije ~etiri op{tine sa severa Kosova i Metohije odlu~io je da u~ini ustupak i omogu}i da nekoliko vozila Kfora s hranom, vodom i gorivom pro|u do baze kod Leposavi}a – izjavio je popodne dr`avni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oli ver Iva no vi}.

On je kazao da ustupak Kforu da vozila te vojne misije pro|u do baze u Leposavi}u predstavqa priliku da se nastave razgovori Er har da Bi le ra i predstavnika Vlade Srbije, javqa Radio KiM. To je bio uslov koji je komandant Kfora Biler postavio da bi se sastao s pregovara~ima Vlade Srbije.

– Na taj na~in se daje prilika pregovorima, a narod }e biti spreman da put ponovo blokira ~im konvoj pro|e – rekao je Ivanovi} novinarima u Rudaru.

Predstavnici Vlade Srbije su najavili da }e o razgovorima s Bilerom najpre upoznati predsednike op{tina severa Kosova i zatim, kao i uvek do sada, li~no i gra|ane na barikadama. Stefanovi} i Bogdanovi} razgovarali su u Zve~anu s lokalnim Srbima o toku pregovora s Kforom i predstavnikom EU Ro ber tom Ku pe rom.

Posle peto~asovnog sastanka, predstavnici Vlade su se uputili ka brikadama u Rudaru.

Stefanovi} je rekao da u Zve~anu nije bilo „nije bilo pune saglasnosti”, i dodao da }e on i Bogdanovi} izneti stav gra|anima na barikadama, {to je i stav dr`ave, i da se nada da }e gra|ani tako i postupiti.

Predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Kr sti mir Pan ti} rekao je da su razgovori s predstavnicima Vlade „te{ki i povremeno neprijatni” i da ne veruje u to da }e danas biti postignut dogovor.

Situacija na Kosovu i daqe je napeta. U selu Zo~i{te kod Orahovca preksino} oko 19 ~asova zapaqena je ku}a porodice Petrovi}, javio je KiM radio. Vatrogasci i pripadnici Kosovske policije do{li su na mesto po`ara nakon sat. Porodica Petrovi} je napustila ku}u 1999. godne, kada je iz Zo~i{ta oti{la ve}ina me{tana.

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju zatra`ilo je od Euleksa i Kfora da za{titi Srbe ju`no od Ibra od nasiqa albanskih ekstremista i osigura im li~nu i imovinsku bezbednost. Kako je navedeno, vinovnici incidenata su ~ak i pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije ROSU. Ameri~ki vojnici Kfora dozvolili su ju~e po podne prelaz na

administrativnom punktu Jariwe vozilima do 3,5 tone nosivosti, koja prevoze namirnice. Od ponedeqka uve~e na tom punktu va`ila je zabrana prelaska za sva vozila

Sti `e po ja ~a we NA TO-a Portparol Kfora Hans-Di ter Vih ter potvrdio je Tanjugu da }e poja~awe za Kfor, koje je tra`io komandant tih snaga Erhard Biler, sti}i na Kosovo sutra ili prekosutra.

Nema~ki dr`avni sekretar za odbranu Kri sti jan [mit je, povodom odluke o slawu dodatnih 550 nema~kih i 150 austrijskih vojnika na Kosovo, rekao da je to pove}awe snaga Kfora privremeno.

Zategnutost na Kosovu popu{ta posle deset dana previrawa izazvanih poku{ajem kosovskih specijalnih snaga da zauzmu prelaze na administrativnoj liniji, saop{tio je ju~e NATO. – Prioritet ostaje o~uvawe mirnog i bezbednog okru`ewa – rekla je portparolka NATO-a Kar men Ro me ro, prenosi AP. koja su prevozila namirnice, lekove, ogrev, a propu{tani su samo putni~ki automobili bez tovara.

Kamioni sa 75 tona namirnica namewenih stanovni{tvu na severu Kosova i Metohije krenu}e danas ka Pokrajini, a Crveni krst je po~eo da preuzima tu robu iz magacina Direkcije za robne rezerve, re~eno je ju~e Tanjugu u tim institucijama.

Direktor Direkcije za robne rezerve Go ran Ta si} kazao je Ta-

VESTI Vla si: Sr bi ja za po de lu – Srbija ide na podgrejavawe napetosti na severu Kosova da bi se otvorila pri~a o podeli – ocenio je savetnik kosovske vlade za spoqne poslove Azem Vla si za „Dnevni avaz”, i poru~io da }e Beograd nai}i na legitimni otpor Pri{tine. – Ako Srbija misli da silom otcepi deo Kosova, onda }e nai}i na legitimni otpor jer svaka dr`ava, po me|unarodnom i doma}em pravu, ima legitimno pravo da brani svoju teritoriju.

Po wegovim re~ima, kosovske vlasti ne}e dozvoliti provokatore iz Srbije, da „vr{qaju” teritorijom Kosova.

– Tu su Kfor i Euleks, ali institucije Kosova imaju ustavnu obavezu i odgovornost da {tite teritoriju i granice Kosova. Potezi koje je preduzela Vlada Kosova usmereni su u tom pravcu. Na tome }e se istrajati i tu nema kompromisa – poru~io je Vlasi.

Ta ~i op tu `io srp ske zva ni~ ni ke Kosovski premijer Ha {im Ta ~i smatra da su zvani~nici Vlade Srbije Bo ri slav Ste fa no vi} i Go ran Bog da no vi} “direktno odgovorni” za situaciju na severu Kosova. Ta~i je na redovnoj sednici vlade rekao da su zvani~nici Srbije i daqe ilegalno na Kosovu, da motivi{u nezakonite aktivnosti i da predvode ilegalne organizacije.

Ta~i tvrdi da je kosovska vlada smatra da vlada u Beogradu moti-

vi{e nasiqe na Kosovu, te da je posledwi slu~aj na severu to i potvrdio. Kosovski premijer je ponovio da ne}e povla~iti odluke o severu Kosova, i izneo tvrdwu da za to ima podr{ku SAD i Brisela.

Ga lu ~i: Pro vo ka ci ja Pri {ti ne Biv{i predstavnik Ujediwenih nacija za Kosovsku Mitrovicu Xe rard Ga lu ~i poku{aj Pri{tine da preuzme prelaze na severu Kosova ocenio je kao provokaciju i na~in da se spre~e pregovori i diplomatija.

– Taj poku{aj je verovatno imao tihu podr{ku nekih me|unarodnih ~inilaca koji podr`avaju nezavisnost Kosova, ali to je bila gre{ka – rekao je Galu~i u intervjuu za portal Tran scon flict.com.

Galu~i je ukazao na to da akcije Pri{tine i podr{ka NATO-ovih snaga ~ine ideju podele Kosova verovatnijom jer su zao{treni odnosi Srba i Albanaca.

– Mo`da je vreme da Ujediwene nacije preuzmu sever i vrate mirovne misije jer je to mo`da jedini na~in da se zadr`i mir dok se ne prona|e politi~ko re{ewe – istakao je Galu~i.

Man: Euleks ni je pri stra san Portparol Evropske komisije Majkl Man odbacio je tvrdwe da je Euleks pristrasan, {to se vidi tokom posete predstavnika Evropske unije Ro ber ta Ku pe ra regionu, koji razgovara sa svima

njugu da je Crveni krst Srbije po~eo da preuzima namirnice iz magacina i da je dogovoreno da ta organizacija distribuira pomo} stanovni{tvu na Kosovu.

na isti na~in i poku{ava da strane vrati za pregovara~ki sto. Man je na konferenciji za novinare rekao da EU sa svima razgovara na isti na~in, nije pristrasna i ukazuje na to da je potrebno probleme re{avati dijalogom i na pragmati~an na~in.

– @elimo da vidimo da se problemi re{avaju – rekao je Man, odgovaraju}i na pitawe o stavu premijera Srbije Mir ka Cvet ko vi }a da je Euleks iza{ao iz svojih okvira.

Man je ponovio da Euleks nije pristrasan, ali da svako ima pravo na svoje mi{qewe.

Uti caj na Bu ja no vac i Pre {e vo Predsednik Skup{tine op{tine Bujanovac Jo nuz Mu sli ju izjavio je FoNetu da doga|aji na Kosovu mogu destabilizovati ~itav Balkan i da }e uticati na Bujanovac i Pre{evo.

– Svuda su mogu}e reakcije zbog doga|aja na Kosovu i recipro~ne mere – rekao je Musliju, uz ocenu da je odluka Pri{tine o uspostavqawu carinske kontrole na severu Kosova opravdana i u skladu s Ustavom Kosova. – Ta mera je trebalo da se sprovede ranije i spre~ila bi delovawe {vercerskih i drugih grupa u severnom delu Kosova.

Musliju je dodao da su te grupe „produ`ena ruka Srbije”.

Zamenik predsednika Skup{tine op{tine Bujanovac Sto jan ~a Ar si} je ocenio da na jug Srbije uti~e sve {to se de{ava na Kosovu.

Vlada Srbije odobrila je pre dva dana Republi~koj direkciji za robne rezerve da bespovratno isporu~i op{tini Leposavi} neophodne namirnice, vredne 8.498.000 dinara.

Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} izjavio je da }e tokom dana zdravstvenim institucijama na Kosovu biti isporu~ena ve}a koli~ina lekova, dok su prve koli~ine krvnih derivata i kiseonika ve} stigle u enkalave.

^o vi}: Pi tao bih Ame ri ku {ta ho }e Ne boj {a ^o vi} Kosovo je upoznao dok je vodio koordinacioni centar. Deset godina kasnije predla`e kako bi se bar trenutno relaksirala situacija na severu Kosova. Danas bi, ka`e, najpre zakucao na vrata SAD, ali i tra`io zamrzavawe situacije na 90 dana dok se tenzije smire. To zna~i, navodi ^ovi}, da }e na punktovima Jariwe i Brwak biti KFOR. Energetski potencijal za sukob na Kosovu uop{te nije za potcewivawe, smatra ^ovi}, pa je Ta~ijevoj vladi bilo lako da to iskoristi za zao{travawe situacije. „Znaju}i li~no Ta~ija, nikada on to sam ne bi uradio, wemu su potrebna velika le|a” dodaje ^ovi}.

On vidi gre{ke i u pona{awu Srba na severu.Ogroman autogol je paqewe punkta, ogroman proma{aj je preksino}na blokada komandanta KFOR-a, smatra ^ovi}. Neboj{a ^ovi} zna i na ~ija bi vrata danas najpre zakucao. „Na ameri~ka vrata! Na ameri~ka vrata i na vrata EU, a naravno i Rusije. „Mislim da smo se pribli`ili trenutku kad moramo jasno da zapitamo Ameriku, Amerikance i wihove zvani~nike {ta oni zapravo `ele od Srbije” , dodaje on.

(B92)

INTERVJU

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI], PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE

To {to su poku{avali \in|i} i Milo{evi}, uspeli su Tadi} i Da~i} Deklaracija Narodne skup{tine Republike Srbije o aktuelnom stawu na Kosovu i Metohiji posle jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Pri{tini odrazila je ve}insko raspolo`ewe predstavnika gra|ana. Podseti}u vas na to da je od 207 poslanika koji su prisustvovali sednici za Deklaraciju glasao 181. Mislim da je jedinstvo koje je pokazano odraz stava ogromne ve}ine gra|ana da se jednostrano progla{ena nezavisnost Kosova ne mo`e nikad prihvatiti – rekla je u intervjuu za „Dnevnik” predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}, komentari{u}i skup{tinsku sednicu o Kosovu i raznoliko glasawe ~ak i ~lanica vladaju}e koalicije. l Na koji na~in }e Srbima pomo}i ovaj dokument? Bilo je i mi{qewa da je poslanici trebalo da zasedaju na Kosovu?

– Deklaracija je pokazala stav ve}ine poslanika o tome da je Rezolucija 1244 ne samo va`e}a nego da su svi me|unarodni ~inioci u obavezi da je po{tuju. Od me|unarodne zajednice se tra`i da osudi svaki jednostrani akt koji ugro`ava uspeh dijaloga Beograda i Pri{tine. Vladu smo obavezali na to da u~ini sve {to mo`e da bi se za{titili `ivoti, imovina, prava i slobode gra|ana Pokrajine i Vlada je odmah povukla konkretne poteze. [aqe se pomo} u lekovima i hrani, ~ini se sve da se situacija razre{i mirnim putem, dijalogom. Moramo biti realni da je zasedawe Narodne skup{tine Republike Srbije na Kosovu u ovom trenutku i pod uslovima koji su izazvani akcijama privremenih vlasti

u Pri{tini evidentno nemogu}e. l Primili ste nedavno u parlamentu predstavnike Srba s Kosova. Da li su dogovoreni neki konkretni koraci?

– Dom Narodne skup{tine je dom svih gra|ana. Moja vrata su svima otvorena. Srbi s Kosova koje sam primila

ta ovog saziva Narodne skup{tine. l Kontaktirate ~esto s predstavnicima EU, mo`e li nam se ipak desiti da budemo stavqeni u poziciju da biramo Evropa ili Kosovo?

– Mislim da je za Srbiju dobro da bude ~lanica EU, ali ako budemo u poziciji da bira-

Zoran \in|i} i Slobodan Milo{evi} su poku{avali da prave zajedni~ku vlast jer je to u interesu Srbije. Taj istorijski potez uspeo je Borisu Tadi}u i Ivici Da~i}u informisali su me o ~iweni~nom stawu u mestima u kojima `ive. l Da li bi de{avawa u ju`noj srpskoj pokrajini mogla proizvesti vanredne parlamentarne izbore?

– Mi se svakodnevno susre}emo s raznim oblicima de{avawa u na{oj ju`noj pokrajini. Ne vidim razloga da ovi doga|aji na bilo koji na~in uti~u na izbore koji }e se raspisati po isteku manda-

O imovini po Ustavu

l Na tapetu “strana~kih” prepucavawa na{ao se i zakon o javnoj svojini, pa umesto da re{ewa pi{e Komisija, ispalo je da da se po medijima nadgovaraju strana~ki predstavnici. O~ekujete li da zakon “na vreme” bude u parlamentu?

– Kada }e zakon biti u parlamentu iskqu~ivo zavisi od predlaga~a, u konkretnom slu~aju od Vlade Srbije. l Da li je za SPS zahtev LSV-a za vra}awe imovine Vojvodini pre{irok ili se mo`e prihvatiti?

– Pitawe vra}awa imovine }e se re{iti na zakonskoj osnovi, u skladu s Ustavom. U kojoj meri }e neko biti zadovoqan ili ne, to ne zavisi ni od jedne partije.

mo izme|u Evrope i Kosova, izabra}emo Kosovo. l Vidimo da gotovo na svakoj sednici barem jedna od stranaka vladaju}e koalicije uslovqava glasawe za neki zakon usvajawem amandmana. Da li i daqe mislite da je vladaju}a koalicija stabilna?

– Vladaju}a koalicija je stabilna, a podno{ewe amandmana je demokratsko pravo svakog poslanika, bio on vlast ili opozicija. l Da li je “luksuz” {to su, u situaciji kada nisu jo{ usvojeni svi evropski zakoni, poslanici oti{li na celomese~ni godi{wi odmor?

– Poznato vam je da je redovno zasedawe u martu, aprilu i maju. Svedoci ste toga da je Skup{tina radila i u junu i u julu, upravo zato da bi mogla, {to je vi{e mogu}e, ispuniti obaveze sa evropske agende. Da bi se moglo nastaviti istim intenzitetom, neophodno je

dati priliku poslanicima i da se odmore, kao i da se upoznaju s predlozima tekstovaa zakona koji }e se na}i u skup{tinskoj proceduri. l Mislite li da gra|ani veruju da su poslanici zaradili svoju platu, kada gotovo svakog popodneva gledaju u direktnom prenosu praznu skup{tinsku salu? Koji su to pre~i poslovi vladaju}e ve}ine, po{to uglavnom, kada nije glasawe, u sali sedi opozicija?

– Mislim da gra|ane iritira kada vide praznu skup{tinsku salu u direktnom prenosu, ali ono {to se ne vidi u direktnom prenosu je rad poslanika u odborima ili parlamentarnim delegacijama. Ve}ina poslanika korektno radi svoj posao. Na{ glavni ciq je da budu}im parlamentarcima damo solidnu osnovu za izgradwu evropskog parlamentarizma u Srbiji. l Ho}e li vam u poslani~kom klubu nedostajati Dragan Markovi}, po{to je najavio da }e zbog sukoba interesa izabrati mesto gradona~elnika?

– Svaka partija je samostalna da odredi svoje predstavnike u okviru broja mandata koje ima. Stoga }e i Jedinstvena Srbija, u skladu sa svojim potrebama, odrediti poslanika sa svoje liste koji }e zameniti Dragana Markovi}a ako to bude potrebno. l Ovih dana javnost je zatalasala izjava ministra Milutina Mrkowi}a da bi DS i SPS bili u koaliciji i da je na vlasti Slobodan Milo{evi}. Mo`e li stav o biv{em predsedniku i ~lanovima wegove porodice podeliti SPS? – Zoran \in|i} i Slobodan Milo{evi} su poku{avali da prave zajedni~ku vlast jer je to u interesu Srbije. Taj istorijski potez uspeo je Borisu Tadi}u i Ivici Da~i}u. [to se vremena Slobodana Milo{evi}a ti~e, pozitivno nasle|e je Rezolucija 1244 i Dejtonski sporazum. Kao {to znate, ni{ta u politici nije crno-belo. SPS je na politi~koj sceni 21 godinu.

Nau~ili smo da je vlast prolazna, a da je najva`nija po`rtvovanost za dr`avne ciqeve.

Svetlana Stankovi}

REKLI SU

\eli}: Neko poku{ava da nam pokvari posao P o t p r e d s e d n i k Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} iz ra zio je bo ja zan da bi jed no stra na ak ci ja Pri {ti ne za pre u zi ma we a d m i n i s t r a t i v n i h pre la za Ja ri we i Br wak mo gla bi ti is ko ri {}e na za od la ga we po ~et ka pre go vo ra Srbi je o pri kqu ~e wu EU. – Ni je slu ~aj no to {to je Pri {ti na od mah na kon hap {e wa Ha xi }a us po sta vi la em bar go na srp sku ro bu. Strah me je da ne ke ~la ni ce EU, za to {to `e le da uspo re pro {i re we, ne is ko ri ste jed no stra ne ak ci je Pri {ti ne kao iz go vor da se sa ~e ka da se si tu a ci ja smi ri da bi se po ~e li pre go vo ri za ula zak Sr bi je u EU – re kao je \e li} u in tre vjuu „Ve ~er wim no vo sti ma”. – Ni je pr vi put da u tre nut ku ka da se o~e ku je raz voj do ga |a ja na pu tu evrop skih in te gra ci ja po zi ti van za Sr bi ju, ne ko po ku {a va da nam po kva ri po sao. Ovog pu ta to je Pri {ti na. Na {i pre go va ra ~i ula `u na po re da se ja sno uka `e na to ko je za po ~eo jed no stra ne ak ci je, uneo ne mir u `i vo te qu di na Ko sme tu i u re gi o nu”.

Petkovi}: Pustite malinare

Vu~i}: Nikoli} ide na Kosovo

D e m o k r a t s k a stran ka Sr bi je osu di l a je „na s il n o spre ~a va we da pro iz vo |a ~i ma li na is ka `u svoj pro test i svo j e ne z a d o v oq stvo”, uz oce n u da vlast vo di po gre {nu po li ti ku u po qo pri vre d i. Port p a r ol DSS-a Pe tar Pet ko vi} je u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma na veo da je od lu ka vla sti da se upo tre bom si le „ob ra ~u na s ma li na ri ma” sa mo za to {to su kre nu li da mir no pro te stvu ju u Be o grad ne do pu sti va. On je do dao i da vlast Sr bi je svo jom po gre {nom po qo pri vred nom po li ti kom stva ra at mos fe ru ne mi ra i ogor ~e no sti na ro da.

Pro iz vo |a ~i ma li ne iz za pad ne Sr bi je po ku {a li su ju ~e uju tru da kre nu trak to ri ma u Be o grad na pro test is pred Vla de Sr bi je, ne za do voq ni po nu |e nom ot kup nom ce nom iz me |u 80 i 90 di na ra za ki lo gram, ali ih je po li ci ja u to me spre ~i la.

Oni su ju ~e od u sta li od do la ska za Be o grad ali su i da qe su na ba ri ka da ma u bli zi ni Ari qa.

Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da Ustav Sr bi je mo ra da se po {tu je, ali da je po treb no pro na }i re {e wa ko ja }e bi ti mir na i ko ja ne }e ugro zi ti po zi ci ju Sr bi je u me |u na rod noj za jed ni ci i `i vot Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji. On je ka zao da SNS po zi va na ra zum i me |u na rod nu za jed ni cu, i Al ban ce na Ko so vu i Me to hi ji „i sve qu de na na {oj stra ni da raz u me ju po ru ku da je mir va `an”, ali i da se isto vre me no mo ra po mo }i Sr bi ma da osta nu na svo jim og wi {ti ma.

Od go va ra ju }i na pi ta wa, Vu ~i} je na veo da sma tra da je u sve mu ne ra zum na al ban ska stra na, da je Sr bi ji po treb na po dr {ka Evro pe i sve ta, ali i da Vla da Sr bi je ne ma ni ka kav plan. On je na ja vio da }e pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} i ru ko vod stvo na pred wa ka po se ti ti u na red nim da ni ma Ko so vo i Me to hi ju, i pod vu kao da na pred wa ci ne `e le ni na ko ji na ~in da do li va ju uqe na va tru ve} da po ka `u da su sa svo jim na ro dom.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak4.avgust2011.

3

POSLE DVE OSTAVKE, OSTALI VOJVO\ANSKI POSLANICI S DUPLIM FUNKCIJAMA ^EKAJU ZVANI^NU ODLUKU USS-a

Tvrde da su meta selektivne primene zakona Na kon ostav ki Go ra na Je {i }a i Mi len ka Fi li po vi }a na po sla ni~ ke funk ci je u Skup {ti ni Voj vo di ne, a zbog ne spo ji vo sti te funk ci je s me stom pred sed ni ka op {ti ne, vra }a we po sla ni~ kih man da ta naj vi li su jo{ ne ki ~el ni ci lo kal nih sa mo u pra va u Po kra ji ni. Oni su, me |u tim, re {i li da ipak sa ~e ka ju da od lu ka Ustav nog su da, ko ja ih oba ve zu je na to da se opre de le za jed nu funk ci ju, bu de ozva ni ~e na, od no sno ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku„.

Me |u wi ma je i pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej Mi li voj Vre ba lov, ko ji je i po kra jin ski po sla nik, ina ~e funk ci o ner Li be ral node mo krat ske par ti je, ali i ~lan po sla ni~ kog klu ba „Za evrop sku Voj vo di nu”.

Vre ba lov je, ina ~e, ozlo je |en pre kju ~e ra {wim pri med ba ma ~la na od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ^e do mi ra ^u pi }a da bi one funk ci o ne re ko ji se ne po vi nu ju od lu ci USS-a tre ba lo tre ti ra ti „kao opa sne qu de i od met ni ke od in sti tu ci ja, pra va i dr `a ve”.

– ^i ni se da su ov de voj vo |an ski po sla ni ci is tak nu ti kao je -

sred no iza bra ni po sla nik iz klu ba ZEV-a, ka zao je da }e po {to va ti od lu ku Ustav nog su da kad ona po sta ne zva ni~ na.

– Ja sam jo{ u mar tu pro {le go di ne Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je pod neo iz ja vu da }u se, u slu ~a ju da Ustav ni sud oce ni da su ove funk ci je ne spo ji ve, opre de li ti za funk ci ju pred sed ni ka op {ti ne – ka zao je Ga jin.

On je ta ko |e pri me tio i da je „za ni mqi vo” {to ni ko ne pri ~a o re pu bli~ kim po sla ni ci ma i

Vojvo|anski poslanici jedini su neposredno izabrani funkcioneri koji su se na{li na udaru zakona i javnosti (Milivoj Vrebalov) di ni pro blem. Mo je pi ta we je ka ko to ne va `i za re pu bli~ ke po sla ni ke i sil ne dr `av ne ~i nov ni ke u Vla di i jav nim pred u ze }i ma ko ji su na ko je ka vim jav nim funk ci ja ma? Ali, pro fe sor ^u pi} je „po zna ti prav ni stru~ wak” i on }e ve} zna ti ka ko za kon tre ba da se pri me ni – ka zao je Vre ba lov.

On je is ta kao i da su voj vo |an ski po slani ci je di ni ne po sred no iza bra ni funk ci o ne ri ko ji su se na {li na „uda ru za ko na i jav no sti”, do dav {i da }e oni iz gle da i je di ni is po {to va ti od lu ku Ustav nog su da.

I pr vi ~o vek op {ti ne Sr bo bran Bran ko Ga jin, ta ko |e ne po -

dru gim dr `av nim funk ci o ne ri ma ko ji oba vqa ju vi {e funk ci ja, iako ni na jed nu od wih ni su di rekt no iza bra ni, ve} po sta vqe ni.

– Iz gle da da su je di ni pro blem voj vo |an ski po sla ni ci, i to oni ko ji su bi ra ni na ne po sred nim iz bo ri ma – na veo je Ga jin.

Ni je ipak `e leo da ko men ta ri {e iz ja ve ^e do mi ra ^u pi }a.

– We go vo je pra vo da mi sli {ta god ho }e. A ja mi slim da svi funk ci o ne ri u ovoj dr `a vi mo ra ju da po {tu ju za kon, a ne sa mo ne ki. Mi u Voj vo di ni }e mo ga sva ka ko po {to va ti – re kao je Ga jin.

B. D. S.

URS U OFANZIVI

I mladi se pitaju Uni ja mla dih Uje di we nih re gi o na Sr bi je or ga ni zo va la je ju ~e u Be o gra du ak ci ju „I mla di se pi ta ju” s ci qem da se omla di ni Be o gra da pru `i pri li ka da pred lo `i na ~in na ko ji tre ba is ko ri sti ti no vac ko ji }e, na kon pri me ne Za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve, osta ja ti u gra do vi ma i op {ti na ma. Ak ci ja „I mla di se pi ta ju” or ga ni zo va na je u isto vre me u jo{ 21 op {ti ni {i rom Sr bi je, a mla di su u vi deo-iz ja va ma pred la ga li {ta ne do sta je sre di na ma u ko ji ma `i ve i na ko ji na ~in se wi ho vi pro ble mi mo gu re {i ti.

Port pa rol ka kam pa we „Moj grad – ve li ka {an sa”, ~i ji je deo ak ci ja „I mla di se pi ta ju„, Ta wa Gli {i} re kla je Ta nju gu da omla di na {i rom Sr bi je „uglav nom tra `i da se po boq {a kul tur ni `i vot, ali da po sto je zna ~aj ne raz li ke, bu du }i da u ne kim sre di na ma po sto je ozbiq ni pro ble mi, dok je u dru gi ma re~ sa mo o po tre ba ma”.

Ona je do da la da, osim usva ja wa za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve, ko jim }e op {ti ne i gra do vi, ume sto do sa da {wih 40 od sto, do bi ja ti 80 od sto od po re za na za ra de, a Be o grad 70 od sto, URS in si sti ra i na di rekt nom iz bo ru gra do na ~el ni ka i pred sed ni ka op {ti na, kao i na vra }a wu imo vi ne gra do vi ma i op {ti na ma.

– Tra `i mo di rek tan iz bor da bi smo zna li ko je od go vo ran za sve ono {to je do bro ili lo {e u jed nom gra du, kao {to tra `i mo da op {ti ne i gra do vi ras po la `u svo jom imo vi nom da bi se gra |a ni ma olak {ao `i vot. U ovom tre nut ku svom imo vi nom

upra vqa Re pu bli~ ka di rek ci ja za imo vi nu, a wi ho ve od lu ke se pre du go ~e ka ju, ne ka da i ~i ta ve tri go di ne – pod vu kla je Ta wa Gli {i}.

Za kon o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve je dan je od pet za ko na ko je je u Ini ci ja ti vi za de cen tra li za ci ju pred lo `io URS, na kon {to je pri ku pqe no vi {e od po la mi li o na pot pi sa gra |a na, a ujed no i je di ni ko ji je do bio po dr {ku ko a li ci o nih part ne ra i ko ji je usvo jen u Skup {ti ni Sr bi je.

4

ekonomija

~etvrtak4.avgust2011.

PONOVO RASTE SPOQNI DUG

ZAKUPAC STIGAO U ZREWANINSKI „@ITOPRODUKT” U POSLEDWI ^AS

Slo ven ci spre ~i li krah pe ka re – Aran ` man sa slo ve n a~ kom kom p a n i j om “Don don”, s ko j om je pot p i s an ugo vor o za k u p u pe k a r e, mli n a, si l o s a ka p a c i t e ta 9.500 to n a i vo znog par k a, do b ar je po t ez ko j i }e obez b e d i t i pla t e pre o s ta l im za p o s le n i m a u “@i t o p ro duk tu” – oce n io je u raz g o vo r u za “Dnev n ik” ge ne r al n i di r ek t or te zre w a nin s ke `i t o m lin s ke in d u stri j e Si ma Gru je s ku.

Pod s e t i m o, po s le su b o ti~ k e “Fi de l in k e” i pe k a r e “Ki k in d a”, “Don don” iz

Kra w a za k u p io je i po g o n e “@i t o p ro d uk t a”. Ugo v o r om je pre c i z i r a n o da me s e~ n i za k up pe k a r e i osta l og iz n o si 25.000 evra, a oba ve z a slo ve n a~ k og za k up c a je i da in ve s ti r a naj ma w e 300.000 evra i obez b e d i so c i j al n i pro gram za vi { ak za p o s le n ih.

Ka k o “Dnev n ik” sa z na j e, Slo v en c i }e, naj v e r o vat n i j e, za d r ` a ti 60, od ukup n o 148 rad n i k a. Wih 33 }e osta t i u “@i t o p ro duk t u”, a osta l i }e bi t i ot p u {te n i uz ot p rem ni n e.

we g o v a ce n a. Ta k o | e, da ne bi s mo do {li u si t u a c i j u da ne k o od po v e r i l a c a po k re n e ste ~ aj u pred u z e } u, tre b a l o je ura d i t i ne {to ra d i k al n o.

Jer, ban k e pri t i s ka j u da im se vra t e du g o v i, ~ak su hte l e i da pro d a j u na {u imo v i n u.

Za t o smo od l u ~ i l i da pe k a ru, mlin i si l os iz d a mo u za kup fir mi “Don don” – obra zlo ` io je Gru j e s ku ovaj po slov n i aran ` man.

Ge n e r al n i di r ek t or “@i to p ro d uk t a”, ko j i je u ovu fa b ri k u do {ao kao za s tup -

nik dr ` av n og ka p i t a l a na kon {to je pri v at n i k u \or |u Bo ` i } u, re {e w em Vi {eg su d a u Be o g ra d u, pri v re me n o uki n u t o pra v o na upra v qa w e sa 72,8 od s to ka p i t a l a ovog pred u z e } a zbog sum w e da je, kao je d an od biv {ih ~el n i k a PIK-a “Ze m un”, imo v i n u ste k ao kri mi n a l om, ka ` e za na{ list da je do sa r ad w e sa Slo v en c i ma do {lo slu ~ aj n o.

– Obra tio sam se Mi ni star stvu prav de, ko je me je po sta vi lo za za stup ni ka dr `av nog ka pi ta la, i za tra `io

O~ekuje se deblokada ra~una Si ma Gru je sku is ti ~e da “@i to pro dukt” u ovom tre nut ku ban ka ma du gu je oko 600 mi li o na di na ra, a do ba vqa ~i ma pri bli `no 300 mi li o na. Ra ~un je u blo ka di vi {e od go di nu da na, a po ~et kom go di ne ta blo ka da je iz no si la 330 mi li o na di na ra.

– Sa da ima mo blo ka du od 102 mi li o na di na ra. Da kle, ski nu li smo vi {e od 200 mi li o na du ga, a o~e ku je mo da }e do kra ja ovog me se ca ra ~un bi ti de blo ki ran. Na rav no, ni smo us pe li sav taj no vac da vra ti mo, ali smo in ten ziv no vo di li pre go vo re s po ve ri o ci ma da bi smo de blo ki ra li ra ~un – na po me nuo je Gru je sku.

– “@i t o p ro d ukt” je od 2004, do ka da sam ana l i z i r ao po s lov n e bi l an s e, sva k u go di n u za v r {a v ao s gu b i c i ma.

Sa mo pro {le go d i n e gu b i t ak je iz n o s io 345 mi l i o n a di n a ra i zbog kom p let n og sta w a u fa b ri c i vred n ost we n og ka pi t a l a sve d e n a je na sve g a 50 mi l i o n a di n a r a. Mi ni da nas, uz pro i z vod w u od 10.000 do 12.000 vek n i dnev n o, i sa 148 za p o s le n ih, na hle b u ne mo ` e mo da za r a d i mo ve l i k e pa r e, po g o to v o ka da je od l u kom Vla de Sr b i j e uma w e n a

sa gla snost da se pe ka ra iz da u za kup. Do bio sam odo bre we, po sle ~e ga je Uprav ni od bor “@i t o p ro d uk t a” pri h va t io po nu du kom pa ni je “Don don”, a u po ne de qak su se s ti me slo `i li i ~la no vi Skup {ti ne ak ci o na ra – re kao je Gru je sku, uz na po me nu da }e s 25.000 evra, ko li ko }e “Don don” pla }a ti za kup, bi ti po kri ve ne bru to za ra de qu di ko ji }e osta ti u zre wa nin skoj fa bri ci, i deo re `ij skih tro {ko va. @. Ba la ban

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

1

99,7058

101,7410

104,0810

99,4006

Australija

dolar

1

75,3919

76,9305

78,6999

75,1611

Kanada

dolar

1

73,0285

74,5189

76,2328

72,8050

Danska

kruna

1

13,3794

13,6524

13,9664

13,3384

Norve{ka

kruna

1

12,9343

13,1983

13,5019

12,8947

[vedska

kruna

1

10,9605

11,1842

11,4414

10,9270

[vajcarska

franak

1

91,5404

93,4086

95,5570

91,2602

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

114,2240 70,1708

116,5550 71,6029

119,2360 73,2498

dnevnik

113,8740 69,9560

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 8. 2611. godine

Sr bi ja du `na 22,9 mi li jar de evra Spoq ni dug Sr bi je na kra ju ma ja 2011. go di ne iz no sio je oko 22,89 mi li jar de evra, {to je 166,7 mi li o na evra vi {e ne -

ja, du go ro~ ne i sred wo ro~ ne oba ve ze u~e stvu ju s 21,86 mi li jar dom evra, a krat ko ro~ ne s 1,01 mi li jar dom.

Dug Srbije na kraju pro{le godine bio je oko 23,79 milijarde evra, {to zna~i da je smawen za oko 900 miliona evra go u pret hod nom me se cu, na ve de no je u ~a so pi su „Kon junk tur ni tren do vi Sr bi je”, ko ji iz da je Pri vred na ko mo ra Sr bi je. U struk tu ri ukup nog spoq nog du ga Sr bi je na kra ju ma -

Spoq ni dug Sr bi je na kra ju pro { le go d i n e bio je oko 23,79 mi li jar de evra, {to zna ~i da je u pr vih pet me se ci ove go di ne sma wen za oko 900 mi li o na evra.

U SRBIJI KUPOVINA VOZILA PALA 16 ODSTO

Pro da ja auto mo bi la oti {la u ri kverc Gra |a ni Sr bi je vo ze sve re |e, pa i auto mo bi le ku pu ju ma we ne g o pret h od n ih go d i n a.

Kri za i vi so ke ce ne go ri va, po ko ji ma smo pr va ci re gi o na, u~i ni li su svo je. Po da ci go vo re da je pro da ja vo zi la kod nas u pr v ih {est me s e c i opa l a 16,5 od sto pre ma pret hod noj go di ni. Svi su iz gle di da }e u dru gom po lu go di {tu bi ti jo{ go re. Od 1. ju la po ~e la je pri me na no vih pro pi sa Na rod ne ban ke Sr bi je. Po wi ma je za sve zaj m o v e in d ek s i r a n e u evri ma, sem stam be nih, neo p hod no u~e {}e od 30 od sto. Ta su ma je za mno ge ne pre mo stiv pro blem. Osta ju im di nar ski zaj mo vi, ko ji su si gur ni ji jer su ka ma te i ra te fik sne, ali oni su sku pqi od onih de vi znih.

Di le ri ma po lo vih auto mo bi la, pro dav ci ma no vih, po seb no „Fi ja to vog„ „pun ta„ iz Kra gu jev ca, sta lo je da po ve }a ju pro da ju, a ban ka ri ma da pla si ra ju no vac. Za to je ovog le t a no v i n a kok t el kre d it.

Od no sno, kup ci ma se da je mo gu} nost da pr vo po dig nu di nar ski ke{ kre dit, gde u~e {}e ni je po treb no, ko ji im omo gu }a va da obez be de su mu neo p hod nu za po di za we in de ki sra nog kre di ta. Tek po tom ula z e u ko n a~ n i kre d it n i aran `man, in dek si ra ni kre dit, ko ji }e im omo gu }i ti da stig nu do kqu ~e va od auto mo bi la. Re {e we je tu, ali ana li ti ~a ri su ve} iz ra ~u na li da ovo za du `i va we ima kao po sle di cu sku pqi kre dit ko ji se ot p la } u j e u kra } em ro k u.

Osim to ga, kre dit na spo sob nost se od po ~et ka pro {log me s e c a ra ~ u n a na dru g a ~ i j i na ~in: od pla te bu du }eg kli jen ta od u zi ma se pro se~ na po tro {a~ ka kor pa za jed nog od -

uzeo za jam od 6.200 evra bez u~e {}a i uz kam tu od 5,04 po sto, ban ci je vra tio ili }e vra ti ti 6.898 evra ili 689.800 di na ra. Rok ot pla te je pet go di na.

Svi su izgledi da }e u drugom polugodi{tu na auto-tr`i{tu situacija biti jo{ gora ra slog ~la na, a osta tak ceo mo `e za kre dit. Ban ka ri su ve} iz ra ~u na li da se za one ko ji pri ma ju pla tu do 25.000 di na ra mo gu} nost ukup ne su me zaj ma sma wi la, a za one ko ji za ra |u ju vi {e po ve }a la. [ta ~e ka kli jen te ~i ja je pla ta do voq no „te {ka„ da mo `e o|ed nom iz dr `a ti dva zaj ma? Kli jent ko ji je po sta rom

No va kom bi na ci ja, di na ri plus za jam in dek si ran u evri ma, ka `e da }e uz ka ma tu od 4,39 po sto za evre i 18,19 za di na re kli jent vra ti ti ban ci 4.838 evra, plus di nar ski za jam za u{e }e ko ji se na isti rok uz ka ma tu od 18,19 od sto sve de na kraj wu su mu od 2.773 evra ili 277.300 di na ra. Od no sno, no va kom bi na ci ja kre di ta te {ka je

na kra ju 7.611 evro ili 761.100 di na ra. No vi vla snik aut mo bi la pla ti }e za jam 71.360 di na ra ili 713 evra vi {e. Raz li ka uop {te ni je za ne mar qi va.

Pri mer se u su {ti ni od no si na no vi „pun to„.

Ka da shva te da se vi {e ni ka ko ne is pla ti po pra vqa ti sta ri auto mo bil, ve }i na gra |a na od la zi na pla ce ve gde se nu d e po l ov n a vo z i l a. Tu je pro da ja ta ko |e sta la pa se do bro vo zi lo mo `e ku pi ti ve} za ne ko li ko hi qa da evra. Tu je u{te da ~ak i u kom bi na ci ji dva kre di ta. Nu de se i vo zi la vra }e na s li zin ga ko ja se mo gu ku pi ti za go to vi nu, na kre dit ili opet na li zing. „Ope li kor sa” i ma li „{e vro le ti„ nu de se ve} za 5.000 evra. Ova vo zi la br zo na |u kup ce, na saj tu „Do bo{„ asor ti man se stal no me w a. Sku p qa vo z i l a, ko j a pre l a z e 10.000 evra, ~e k a j u kup ce jo{ od la ne.

Sli~ n ih kre d it n ih aran `ma na ve o vat no }e bi ti i ubu du }e, da bi se do bi la po voq ni ja ka ma ta i za dru gu ro bu a ne sa mo vo zi la. Je di ni sa vet kup ci m a je da ako mo g u, pr v o u{te de za u~e {}e, is pla ti }e im se.

D. Vujo{evi}

02. 08. 2011.

1.330,42380

Ma li na ri od u sta li sa mo od Be o gra da On je ka zao da ma li na ri ne }e od u sta ti od zah te va za po ve }a we ot kup ne ce ne do ni vo pro {lo go di {we, ali da su za sa da od u sta li od do la ska u Be o grad jer im po li ci ja to ne do zvo qa va.

– Pro iz vo |a ~i ma li na ne `e le na sil no da ostva re taj ciq i da do |e do ne kih no vih in -

– Vi {e od 1.000 ma li na ra iz za pad ne Sr bi je ju ~e je mir no pro te sto va lo kod Ari qa i tra `i lo da se ot kup na ce na ma li ne po ve }a na 126 di na ra ki lo gram – iz ja vio je pred sed nik Udru `e wa pro iz vo |a ~a ma li ne „Vi la met” Dra gan Bog da no vi}.

ci de na ta. ^e ka }e mo ov de dok se ne na |e ne ko re {e we. Mi smo na vre me na ja vi li na{ mi ran pro test i ne blo ki ra mo ni ka kve pu te ve, nas sa mo blo ki ra po li ci ja i ne do zvo qa va nam od la zak u Be o grad – ka zao je Bog da no vi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Karneks, Vrbas

20,00

1.200

12.000

Lasta, Beograd

10,75

371

40.768

ZIF Triumf Elit, Beograd

6,25

85.000

1.190.000

Privredna banka, Beograd

2,49

370

490.264

Dimni~ar, Beograd Pet akcija s najve}im padom Sila, Stara Moravica Radijator, Zrewanin

2,04 Promena %

10.000 Cena

10.000 Promet

-10,46

582

2.910

-9,58

500

25.000

Progres, Beograd

-8,82

62

72.751

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-3,78

535

1.861.752

Veterinarski zavod, Subotica Vojvo|anskih top-pet akcija

-3,08 Promena %

BELEX 15 (716,80 0,58)

Promet

441 Cena

349.165 Promet

Bazar, Novi Sad

0,00

6.000

89.010.000

NIS, Novi Sad

-1,06

843

27.395.174

Veterinarski zavod, Subotica

-3,08

441

349.165

Soja protein, Be~ej

-1,09

729

251.354

Centrosrem tekstil, St. Pazova

0,00

360

221.400

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,62

2.692

40.649.595

NIS, Novi Sad

-1,06

843

27.395.174

Komercijalna banka, Beograd

-0,60

2.800

28.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,14

729

3.994.600

Agrobanka, Beograd

-1,88

6.460

1.203.066

Imlek, Beograd

0,55

2.200

1.343.680

Soja protein, Be~ej

-1,09

729

251.354

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-3,78

535

1.861.752

Jubmes banka, Beograd

-1,48

13.154

394.620

Univerzal banka, Beograd

-2,63

3.700

244.200

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.300

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.000

45.000

Tigar, Pirot

0,00

815

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,56

2.630

13.150

Veterinarski zavod, Subotica

-3,08

441

349.165

Svi iznosi su dati u dinarima

~etvrtak4.avgust2011.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

ZA PO SLE NOST U SR BI JI NA STA VI LA DA PA DA

Iz bri sa no 100.000 rad nih me sta?

KA KO JE NI BENS NA GO MI LAO DUG OD 170 MI LI O NA EVRA

Pu ta ri `r tve ve li kih mu} ki Nakon {to su putari iz pet preduze}a ~lanica „NIBENS grupe” prekju~e zapretili protestom 4. avgusta, dakle, danas, ispred poslovnog prostora AIK banke u svim gradovima gde su firme PZP „Vrawe”, „Ni{„, „Kragujevac”, „Beograd” i novosadski „Vojvodinaput– Ba~kaput” zato {to nije usagla{en na~in re{avawa

Po gre {na adre sa?

U AIK banci ka`u da je zahtev za isplatu zaostalih zarada pogre{no usmeren na wih jer ta banka ni po kojem osnovu nije du`nik „NIBENS grupi”, a nije ni wihov inevstitor. S druge, pak, strane, predsednica Sindikata putara Srbije Sowa Vukanovi} ka`e da su zaposleni prinu|eni na protest ispred AIK banke zato {to ta banka i JP „Putevi Srbije” ne mogu da se dogovore i prevazi|u prepreke kod isplate zaostalih zarada koje radnici nisu primili od marta ove godine. krize i mogu}nost isplate zaostalih zarada, agencije javqaju da je AIK banka ju~e ustvrdila da je dogovoren plan za „NIBENS grupu”.

Naime, AIK banka, koja je najve}i poverilac putarskih preduze}a „NIBENS grupe” saop{tila je da su poslovne banke u Agenciji za privatizaciju ipak dogovorile principe plana restrukturirawa te grupacije kojim }e se omogu}iti deblokada ra~una i reprogramirawe obaveza tog poslovnog sistema, iako predstavnici putara tvrde da dogovor o odlagawu naplate potra`ivawa s AIK bankom nije postignut, zbog ~ega su im i dali rok do danas, u

suprotnom, kre}e protest ispred wihovih poslovnica.

Imaju}i u vidu izuzetno slo`enu ekonomskosocijalnu situaciju u „NIBENS grupi”, AIK banka je, kako tvrdi u saop{tewu, pokazala partnersko razumevawe u re{avawu tih problema.

Kako se problem „NIBENS grupe” svakim danom sve vi{e zapetqava, u javnosti se name}e pitawe kako je mogu}e da se nakon privatizacije u takve finansijske ku~ine zaplete ~ak 12 firmi, ~iji su ra~uni blokirani. Upu}eni ka`u da, i ukoliko se naplata potra`ivawa odlo`i za mesec dana, dugovi se kad-tad moraju platiti pa wihovo odlagawe nije ni{ta drugo nego kupovina vremena.

Pitawe je i kako je uhap{eni vlasnik „NIBENS grupe„ Mi lo \u ra {ko vi} nagomilao 170 miliona evra duga, {to bankama, {to dobavqa~ima i dr`avi, koji se sada mora vratiti, a najve}i poverioci „NIBENS grupe”, s potra`ivawima izme|u 110 i 130 miliona evra, su upravo banke koje su i inicirale blokadu ra~una. Predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije So wa Vu ka no vi} ka`e da su svi svesni toga da je taj dug nemogu}e vratiti ukoliko se putarskim preduze}ima ne omogu}i da rade, {to ona prvenstveno i tra`e, jer sva ste~ajna masa nije dovoqna da se namire svi poverioci.

Uhap{eni vlasnik „NIBENS grupe” Milo \ura{kovi} i jo{ sedam rukovodilaca putarskih preduze}a terete se za kra|u 32 miliona evra samo od kru{eva~ke fabrike maziva. Me|utim, putari pitaju gde su oti{le pare drugih preduze}a. Oni o~ekuju da Vlada i Tu`ila{tvo pomognu u ra{~e{qavawu mutnih radwi i u wihovim firmama. Ka`u, nije dovoqno da se isplati jedna zarada pa da u}ute.

R. Da u to vi}

Zvani~na statistika je procenila da je krajem juna u Srbiji bilo zaposleno 1.755.238 lica, {to nije bitnije promewno u odnosu na prethodni mesec ali je 1,1 odsto mawe nego krajem pro{le godine, objavqeno je u publikaciji Privredne komore Srbije „Konjunkturni trendovi”. Od toga je kod privatnih preduzetnika zaposleno 405.765 dok su ostali radno mesto na{li u prirednim dru{tvima i administrativnim delatnostima.

Na kraju januara ove godine Srbija je, po istim podacima, imala 1.766.136 zaposlenih, {to zna~i da je za samo pet proteklih meseci broj onih koji imaju radno mesto smawen za 10.898.

Zna~ilo bi to, pak, da je mese~no vi{e od 2.000 radnika ostajalo bez radnog mesta, odnosno da je dnevno deqeno 66 otkaza. ^ak i takva statistika, kojoj malo ko i veruje, vi{e je nego porazna i kuda ona vodi vi{e nije te{ko pretpostaviti. Sada je potreban samo jedan „mali” korak da se u potpunosti izjedna~i broj penzionera i broj onih koji rade, a kada do toga do|e, onda je |avo zaista do{ao po svoje.

Od kraja 2008. godine do danas, opet po statisti~kim podacima, broj nezaposlenih smawen je za oko 190.000 zaposlenih. S druge strane, pre nekoliko meseci delegacija MMF-a na jednoj od sesija u Beogradu ustvrdila je da je u Srbiji broj zaposlenih smawen za 400.000. Predstavnici srpske vlasti razliku izme|u zvani~ne statistike i podataka MMF-a na{li su u radnicima na crno koji su zbog ekonomske krize izgubili posao i opet se vratili na ono ~ime oni raspola`u. Odnosno, ostali su „verni” brojkama koje su zvani~no izneli u Republi~kom zavodu za statistiku, a to je da je na kraju 2008. godine bilo 1.190.342, na kraju 2009. godine 1.857.716 i krajem pro{le godine 1.816.959 radnika.

Ako se poveruje podacima kojima barataju na{i dr`avni organi i onima koje sada objavquje Privedna komora Srbije, opet se do|e do toga da je

u prvoj polovini ove godine bez posla ostalo 102.488 radnika jer je tolika razlika izme|u 1.857.716 , koliko je posao imalo na kraju pro{le godine, i 1.755.238 zaposlenih za koje se tvrdi da su radili na kraju pro{log meseca.

penzionera, {to je oko 60.000 vi{e nego {to se „priznaje” da je smawen broj zaposlenih. S pravom bi se moglo postaviti pitawe kako to da je vi{e penzionisanih nego onih koji su ostali bez radnog mesta? Iz Fonda

Bi }e jo{ Po oceni ekonomista, pad zaposlenosti u Srbiji vi{e nikoga ne mo`e ni da iznenadi jer bi do we do{lo i da nije bilo globalne ekonomske krize.

– Imamo tako drasti~an pad zaposlenosti jer smo zakasnili s privatizacijom – ocenio je ekonomista Mi ro sla va Zdrav ko vi }. – Ogroman broj qudi je bio zaposlen u tim firmama, a mnoge su ovih godina prestale da rade. Oko 200.000 qudi sada radi u preduze}ima kojima preti ste~aj i likvidacija tako da se broj zaposlenih mo`e jo{ smawiti.

Zna~ilo bi to, pak, da je za prvih pet meseci, po sada{wim podacima, bez posla ostalo 10.898 qudi a da je samo u januaru ove godine otkaz dobilo 91.590. Samo zbir proteklih pet meseci i januara ove godine dovodi do razlike od 102.488 mawe zaposlenih pa je onda i broj mese~nih otkaza deset puta ve}i od onog koji se dobija kada se upore|uje samo proteklih pet meseci.

S druge strane, po zvani~nim podacima, za protekle tri godine ekonomske krize, od kraja 2008. do kraja pro{le, Srbija je dobila novih 302.845

PIO „te{e” da to {to smo u vreme ekonomske krize dobili novih 302.845 penzionera ne zna~i da je za toliko uve}an broj isplata penzija jer, kako ka`u, taj broj je mnogo mawi jer je ~ak 207.599 penzionera u istom razdobqu umrlo. No, ma koliko penzioneri umirali u velikom broju, {to zbog starosti, {to zbog bede `ivota, oni ve} „duvaju” u le|a zaposlenima i samo je pitawe dana kada }e se s wima izjedna~iti po broju i kada }e svaki imati „svog” radnika.

Q. Ma le {e vi}

6

nOv^Anik

~etvrtak4.avgust2011.

JO[ NE MA SLA STI PO 103 DI NA RA U RAD WA MA

Dugo putovawe {e}era iz Rezervi

Mada su iz Vlade Srbije najavili da }e prodaja jeftinijeg {e}era po~eti ju~e, to se nije desilo te }e gra|ani morati da sa~ekaju jo{ koji dan. [e}er iz Robnih rezervi po maloprodajnoj ceni od 103 dinara kilogram po~e}e da se prodaje u trgovinama {irom Srbije najverovatnije tek slede}e nedeqe, a postoji {ansa da se u rafovima nekih radwi na|e i krajem ove sedmice.

Sli~na je situacija i u osta lim ve li kim tr go vin skim lancima koji su potpisali ili treba da potpi{u ugovore o isporuci {e}era s Direkcijom za robne rezreve pa se prodaja jeftinijeg {e}era o~ekuje ove ili po~etkom naredne sedmice.

Trenutna cena {e}era u trgovinama u Srbiji kre}e se od 107 do ~ak 130 dinara ki lo gram u po je di nim ma wim marketima.

dnevnik

BO QA PRO DA JA NA ME [TA JA TO KOM LE TA

Gastarbajteri pune ku}e – „Simpo” je u junu ostvario promet od 170 miliona dinara, a u julu je bio oko 230 miliona, ili oko 40 posto ve}i – izjavio je direktor maloprodaje Go ran Ni ko li}.

On je za fabri~ke novine „Simpo” rekao da je time plan

Nikoli} ka`e da je za samo dvadesetak dana prodato 230 najfunkcionalnijih garnitura „polarna no}” po 72.085 dinara, gde sofa jednim potezom mo`e da se pretvori u krevet. Tako|e je prodato i vi{e od 100 garnitura „di`on” koja je uz popust od 30 odsto

To kom le ta se po ve }a va broj ku pa ca, pre sve ga me |u na {im qu di ma ko ji `i ve u ra de {i rom Evro pe, jer ko ri ste go di {wi od mo r da ob no ve na me {taj u svo jim do mo vi ma preba~en za oko deset posto, ~emu je zna~ajno doprinela i letwa akcija sni`ewa cena do 31. jula, koja je kod nekih prizvoda iznosila i do 50 odsto. Tako je ko`noj garnituri „kapitol” cena bila sni`ena s 205.600 na 102.800 dinara.

imala cenu od 49.900 dinara, a veliko interesovawe kupci su ispoqili i za le`aje, kojih je prodato 500. Po re~ima izvr{nog direktora Mi ro qu ba Pe tro vi }a, tokom leta se pove}ava broj kupaca, pre svega me|u na{im qudima koji `ive u rade {irom Evro-

pe, koji koriste godi{we odmore da obnove name{taj u svojim domovima.

Od 15. jula u „Simpove” prodavnice stigalo je i jedan novitet – modularni program „viktor” koji

se sastoji od vi{e od 50 elemenata koji pru`aju neograni~enu mogu}nost kombinovawa, za koji se odobrava odlo`eno pla}awe ~ekovima do 12 meseci s kamatom od {est posto godi{we.

PO SKU PE LA IONA KO PRE SKU PA KU] NA HE MI JA

U Srbiji i sapun postaje luksuz [e}er iz Robnih rezervi na policama trgovinskih lanaca „Merkator„ i „Roda” trebalo bi da se na|e ove nedeqe, istakli su u tim trgovinama. Kako su objasnili, „Merkator-S” je potpisao ugovor s Direkcijom za robne rezerve i ~eka se re-

Vlada Srbije 28. jula odobrila je Direkciji za robne rezerve plasman na tr`i{te 6.000 tona {e}era u naredna dva meseca, po 3.000 t mese~no, radi stabilizacije tr`i{ta. Razlog za intervenciju iz Robnih rezervi je nesta-

U „Mer ka to ru” tre nut na ce na {e }e ra 110,9 di na ra ki lo gram, a u „Ro di” 108,9 di na ra alizacija tog ugovora. Iz „Merkatora-S” podse}aju na to da je trenutna cena {e}era „notadol~e” u „Merkatoru” 110,90 dinara kilogram, a u „Rodi” 108,90. Prodaja {e}era iz Robnih rezervi u „Maksiju” i „Tempu” trebalo bi da po~ne od ponedeqeka.

U „Delta–Maksiju” su rekli da je potpisan ugovor o isporuci {e}era s Direkcijom za robne rezerve i da se od ponedeqka, 8. avgusta, na rafovima „Maksija” i „Tempa” o~ekuju prve koli~ine {e}era od 103 dinara kilogram, a od 15. avgusta kompletno puwewe maloprodajne mre`e. Iz te kompanije na po mi wu da }e {e }er iz Robnih rezervi biti dostupan samo za maloprodaju.

bilnost cena {e}era, koje su u julu mesecu mewane vi{e puta. Pre poskupqewa {e}er se u trgovinama prodavao po 98 do 103 dinara kilogram. Direkcija za robne rezerve {e}er }e prodavati po 87,50 dinara kilogram s rokom pla}awa do 30 dana od dana preuzimawa, a snabdeva~i su u obavezi da kupqeni {e }er iz Rob nih re zer vi prodaju u svojim prodajnim objek ti ma po je din stve noj maloprodajnoj ceni do 103 dinara kilogram. U tu cenu je ukqu~ena trgovinska mar`a, zavisni tro{kovi i porez na dodatu vrednost od osam posto. Prodavci su obavezni i da vidno obele`e da {e}er poti~e iz Republi~kih robnih rezervi.

E. D.

Avgust je doneo nove, vi{e cene uqa, {e}era, gaziranih pi}a, konditorskih proizvoda, a po xepu nas je opet udarila i ku}na hemija, koja je ionako bila skupa preko svake mere. U aprilu su, podsetimo, proizvo|a~i, to jest dobvaqa~i, digli cene osam posto, ali su deterxenti, omek{iva~i, sapuni, {amponi... u nekim trgovinama jo{ tada „oti{li” i 25 posto, te su osnovna sredstava za higijenu za mnoge postala luksuz. Naro~ito za potro{a~e koji pazare u kom{ijskim du}anima jer se u wima ni najobi~niji sapun ne mo`e kupiti za mawe od 60 ili 70 dinara.

Potro{a~e u radwama ponovo su do~ekale nove cene ku}ne hemije i sredstava za li~nu higijenu. Paste za zube kompanije “Prokter i Gembl” su od pre neki dana skupqe 15 posto, te~nost za sudove “feri” pet posto, higijenski ulo{ci deset posto, ~etkice za zube 13 posto, a pra{ak za ve{ devet posto. Za toliko su poskupeli i pra{kovi i omek{iva~i za ve{ kompanije “Henkel”, dok se “mer”, “de~ji sapun” i “bref” prodaju po ceni vi{oj pet posto.

Zbog astronomskih cena hemija je gotovo uvek na akcijma pa se tako, recimo, uz deterxent prodaje i omek{iva~ ili je prosto, cena nekog od tih proizvoda sni`ena. Sada se, na primer, u velikim marketima, u kojima je svakako isplativije pazariti nego u malim du}anima, omek{iva~ „lenor” prodaje za 268,90 dinara litru, „silan” je 228,90... Tri kilograma „arijela” staje 769,90 dinara, „bonuks” je 539,90, a „meriks”

„Merkatoru” evropska nagrada Kom pa ni ja „Mer ka tor„ je drugi put nagra|ena presti`nom evrop skom po slov nom na gra dom, “Po ~a snom len tom“ za ekolo{ku i korporativnu odr`ivost.

Nezavisna komisija, sastavqena od uglednih ekonomista, nau~nika, poslovnih qudi, politi~ara i novinara, ocenila je prijave vi{e od 220 kompanija i izabrala najboqe u svakoj od deset kategorija, koje su osvojile “Po~asnu lentu“.

Evropska poslovna nagrada promovi{e izuzetnost, najboqu prak su i ino va ci je u evropskoj poslovnoj zajednici.

Po {tu ju }i {i re ci qe ve Evropske zajednice, komitet nagrade pratio je reprezentativne kompanije 30 evropskih zemaqa i pozvao najboqe me|u wima, nezavisno od nagradne kategorije, da se takmi~e za ovu poslovnu nagradu.

Krom pir re kor der Za godinu dana cene namirnica su vrtoglavo rasle. Hleb je poskupeo 15 posto, mleko 19, bra{no 32 posto ali mu, dodu{e, u posledwih mesec dana cena pada. Rekord svakako dr`i krompir, koji je „oti{ao” za vi{e od 90 posto, kao i {e}er, koji je za godinu dana poskupeo 84 procenta.

444,90. Sapuni od 100 grama su od 53 do 98 dinara, dezodoransi su doku~ili i 300 dinara...

Pomenimo, jo{ u prvom kvartalu ove godine cene sirovina na svetskom tr`i{tu su, u proseku, porasle 40 do 50 posto u odnosu na kraj 2009, dok je ambala`a poskupela 20 do 50 posto. To je, obja{wavaju proizvo|a~i, razlog za poskupqewa hemije.

Elem, sve mawe tro{imo, a u potro{a~koj korpi naj~e{}e se na|u hleb, mleko, meso, bra{no, jaja, krompir, kafa... Punomasni sirevi, namazi, delikates, tra`e

se, u proseku, petinu mawe, ka`u trgovci. Ako je za utehu, vi{e u najavi nema poskupqewa namirnica, a stru~waci ka`u da meso tako|e ne bi trebalo da ide navi{e. Me|utim, istra`ivawa pokazuju da ~etvrtina potro{a~a meso ionako kupuje povremeno, a 28 odsto wih znatno je smawilo kupqene koli~ine. Mesari ka`u da im je promet opao oko 20 odsto i da potro{a~i umesto {nicli kupuju jeftinije kategorije mesa.

Po istra`ivawima, osam odsto potro{a~a nema svakog dana na trpezi mleko i jogurt, dok je {e-

stina zbog niske kupovne mo}i proredila kupovinu ovih proizvoda.

Ina~e, kada saberemo tro{kove i potrep{tine doma}instva, ~ak i po zvani~noj statistici koja evidentira samo one osnovne, falilo nam je vi{e od 21.000 dinara. Naime, u maju je kupovna mo} zaposlenih u Srbiji, zahvaquju}i padu prose~nih plata i poskupqewima robe i usluga u potro{a~kim korpama, znatno pala – ocena je Republi~kog ministarstva poqoprivrede, trgovine, vodoprivrede i {umarstva. Prose~na potro{a~ka korpa ko{tala je oko 56.493 dinara, dok je za onu takozvanu minimalnu korpu trebalo imati oko 30.188 dinara. Istovremeno, prose~na zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji u tom mesecu dostigla je 35.362 dinara. Otuda je za pokri}e prose~ne potro{a~ke korpe bila potrebna 1,6 prose~na zarada, odnosno za wenu kupovinu u ovom slu~aju mawak u xepu potro{a~a bio je ~ak 21.131 dinar, {to zna~i da je toliko nedostajalo za neki iole normalan `ivot.

Prose~na zarada, dakle, omogu}avala je samo da se namire one najosnovnije, minimalne potrebe.

Za pokri}e tro{kova iz minimalne potro{a~ke korpe bilo je potrebno 0,85 prose~nih zarada, odnosno ostajalo je 5.174 dinara vi{ka. Kupovnu mo} iznad republi~kog proseka imali su Beograd, Pan~evo, Novi Sad i [abac, dok plate zaposlenih u Vaqevu i Leskovcu nisu bile dovoqne ni za kupovinu minimalne potro{a~ke korpe.

S. Glu {~e vi}

PA ZI TE KA KO KU PU JE TE U INO STRAN STVU TO KOM OD MO RA

Dvaput meri pa pla}aj karticom

ME SEC DA NA PRE NO SA BRO JA TE LE FO NA

Mobilni preselilo 3.849 gra|ana U Srbiji je u prvom mesecu od uvo|ewa usluge prenosa broja mobilnog telefona u drugu mre`u preneto ukupno 3.849 brojeva, objavila je Republi~ka agencija za elektronske komunikacije (RATEL).

Direktor RATEL-a Mi lan Jan ko vi} rekao je da centralna baza koju vodi ta agencija funkcioni{e bez ikakvih problema, i izrazio zadovoqstvo sa sva tri doma}a operatera.

Po podacima koje su saop{tile kompanije, najvi{e brojeva preneto je u „Vip mobajl”, slede „Telenor„ i Telekom „Srbija”.

Po podacima RATEL-a, tri srpska operatera mobilne telefonije zajedno imaju vi{e od deset miliona izdatih brojeva.

Vi{e od polovine su korisnici usluga Telekomove mobilne telefonije Srbije, a slede „Telenor„ i „Vip„.

Gra|ani bi prilikom odmora u inostranstvu trebalo da povedu ra~una o tome na koji na~in pla}aju robu i usluge jer mogu ostvariti zna~ajne u{tede ukoliko odaberu dobar na~in pla}awa, savetovali su stru~waci Erste banke.

Pla}awem odre|enim karticama u hotelima, restoranima, prodavnicama izbegava se pla}awe provizije za podizawe gotovine na bankomatima, navedeno je u saop{tewu. Gotovinu koja vam mo`e biti potrebna u drugim prilikama, podignite na bankomatu koriste}i debitnu, a ne kreditnu karticu. „Provizije za podizawe gotovine na bankomatima kreditnom karticom su ve}e, a ukoliko je

pla}uje provizija”, navedeno je u saop{tewu.

Korisno je znati i da je upotreba kartice ograni~ena na

Go to vi nu po dig ni te na ban ko ma tu ko ri ste }i de bit nu kar ti cu, a ne kre dit nu banka, ~iju karticu koristite, deo me|unarodne grupacije, mogu}e je i da se za podizawe gotovine debitnom karticom na bankomatima te grupacije uop{te ne na-

dnevnom nivou – svaka banka odre|uje maksimalne limite za kartice koje izdaje, a i neke dr`ave imaju svoje limite za podizawe gotovine u toku 24 sata.

Gra|ani bi, tako|e, trebalo da primewuju op{te savete prilikom kori{}ewa kartica, {to podrazumeva da prilikom pla}awa karticu ne ostavqaju bez li~nog nadzora, zatim da provere ra~un, odnosno slip koji dobiju prilikom pla}awa ra~una, i da ga ~uvaju dok transakcija ne bude prokwi`ena. Karticu nikada ne bi trebalo davati na kori{}ewe drugoj osobi, PIN ne treba nositi zajedno s karticom i saop{tavati drugoj osobi.

E. D.

Deo Srem ske Ka me ni ce bez vo de

@iteqi Sremske Kamenice od Zmajevog trga do Dunavske ulice, De~jeg sela, Popovice, Paragova i Ledinaca ne}e imati sutra vode od 6 do 18 ~asova, zbog ispirawa ledina~kog dovodnika. Cisterne s vodom bi}e postavqene u De~jem selu, centru Sremske Kamanice i ispred Mesne zajednice u Ledincima.

Z. D.

Iz lo `ba u ~ast [i mo vi ~a

Retrospektiva izlo`be likovnih radova slikara Ja ro sla va [i mo vi ~a bi}e otvorena ve~eras, u 21 ~as, u Zavodu za kulturu vojvo|anskih Slovaka, Wego{eva ulica 16/II. Izlo`ba je posve}ena `ivotnom jubileju umetnika koji ove godine slavi 80. ro|endan.

A. J.

Ri ta Kin ka u Si na go gi Guda~ki kvartet „Dominant” iz Rusije i pijaniskiwa Ri ta Kin ka odr`a}e sutra u 21 ~as koncert u Sinagogi. Koncert je deo programa Novosadskog muzikog leta . Ulaznica ko{ta 300 dinara i mo`e se kupiti u Muzi~koj omladini, od 8 do 14 ~asova, dva sata pred po~etak koncerta u Sinagogi i putem veb-sajta www.muzickaomladina.org.

Z. D.

Kon cert u „Tri bi ni mla dih” Kri sti jan Bo ro{, klarinet i Ne ra Ske le xi ja, klavir, odr`a}e ve~eras u 20.30 ~asova koncert u Klubu „Tribina mladih” u Kulturnom centru, Katoli~ka porta 5. Koncert se prire|uje u sastavu

Film „Mia i Mi gu” Animirani film za decu „Mia i Migu” bi}e prikazan danas u 11 ~asova, u Kulturnom centru grada. Projekcija je deo ciklusa De~jeg filmskog leta koje se odvija od 1. do 12 avgusta. Cene ulaznica su 100 dinara, a svi filmovi su sinhronizovani.

A. J.

Novosadska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

I nov bazen premalo D av no je pro {lo pr ven stvo u sto nom te ni su osam de se te go di ne pro {log ve ka, ka da se na ja vi la iz grad wa otvo re nog ba ze na na Spen su. Go di ne su pro la zi le, a taj po sao ni ko ni je ni po mi wao, ni po ~i wao. Me |u tim, ba{ ovih da na pro ra di }e taj de ce ni ja ma o~e ki va ni ba zen, a No vo sa |a ni }e mo }i da u`i va ju i osve `e se, ako to vre men ske pri li ke do zvo le. Ovo je sva ka ko le pa vest, ali za grad po put No vog Sa da i no vo tvo re ni ba zen, uz

hronika

onaj na Saj mi {tu, bi }e pre ma lo. Dok se ne kom ne ja vi tren di ide ja za iz grad wu u Sr bi ji sve po pu lar ni jih vo de nih par ko va, do bro bi nam do {ao jo{ je dan ba zen, bar zbog svih onih no vo sad skih olim pi ja ca u vo de nim spor to vi ma {to ima ju pro ble ma sa odr `a va wem tre nin ga. A na rav no ba zen, re ci mo na No vom na se qu, u Fu to gu ili u ne kom dru gom de lu gra da, ob ra do vao bi mno ge su gra |a ne.

A. L.

REKONSTRUKCIJA MA@URANI]EVE ULICE U PETROVARADINU

Srem ci do bi ja ju no vu sa o bra }aj ni cu Preduze}e „Put invest” iz Sremske Kamenice po~elo je rekonstrukciju Ma`urani}eve ulice u Petrovaradinu. Prema najavama iz Grada posao, u vrednosti od oko 89,6 miliona dinara, treba da bude gotov za 88 dana.

U planu je da se izgradi nov kolovoz, jednosmerna pe{a~ka staza {iroka 1,6 metara na deonici gde se odvija jednosmeran saobra}aj. U delu gde je saobra}aj regulisan u dva smera, izgradi}e se pe{a~ka staza u oba smera iste {irne. Odvod vode }e biti re{en preko slivnika koji }e biti postavqeni uz ni`u ivicu kolovoza i prikqu~eni na {ahtove novoprojektivane kanalizacije.

Rekonstrukcijom Ma`urani}eve ulice bi}e re{en dugogodi{wi problem `iteqa Petrovaradina. U proteklom periodu Grad je vode}i ra~una o ravnomernom razvoju sremske strane Novog Sada ulo`io znatna sredstva u izgradwi komunalne infrastukture u nameri da pobq{a `ivot gra|ana u Petrovaradinu. Z. D.

OBELE@AVAWE BITKE KOD PETROVARADINA

Mi sa, iz lo `ba, ven ci Sve~ano obele`avawe velike bitke kod Petrovaradina po~e}e sutra u 9.45 ~asova u Mesnoj zajednici „Petrovaradin„, Ulica ^ajkovskog 1a. Nakon toga organizovan je odlazak na misu u crkvu Gospe Marije Sne`ne na Tekijama i na brdo Vezirac, gde }e biti polo`eni venci na spomenik izginulim ratnicima. Za kraj je predvi|ena izlo`ba repro-

dukcija originalnih planova bitke. Da podsetimo, bitka kod Petrovaradina odigrala se 5. avgusta 1716. godine kada su se sukobile vojske Austrijske i Otomanske imperije u kojoj su u~estvovali i mnogi narodi iz na{ih krajeva.

O~ekuje se prisustvo predstavnika vi{e stranih ambasada.

G. ^.

Li tur gij sko bde we na Te ki ja ma Povodom praznika Sne`ne gospe liturgijsko bdewe odr`a}e se danas u 19 ~asova u svetili{tu Marije Sne`ne na Tekijama u Petrovaradinu.

Nakon toga sledi tradicionalna litija sa sve}ama. Cen-

tralno misno slavqe odr`a}e se sutra u 11 ~asova.

Tokom ovogodi{we proslave Sne`ne gospe bi}e obele`eno i 130 godina od izgradwe i blagoslova crkve.

G. ^.

V remeploV

Po li ti ~ar naj bo qi u {a hu U Novom Sadu, 4. avgu sta 1923. po ~e li su okr{aji na 64 crno-bela poqa {esnaestorice najboqih {ahista u dr`a vi. Po sle 17 da na sva ko ja kih uz bu |e wa me|u igra~ima i u publici, pobedio je Ste van ]i ri} iz Sremskih Karlovaca, koji je u posled wi tre nu tak uvr {ten u spisak u~esnika turnira. Ina~e, iako je imao sve uslove da bude {ahista svetskog formata Stevan ]iri} to nije postao, jer ga je politika odvukla u svoje vode. Tako je, izme|u ostalog, bio ministar u Vladi Jugosla-

c m y

TOKOM NAREDNA DVA MESECA

To pla na gra di vre lo vod ne pri kqu~ ke U naredna dva meseca gradi}e se vrelovodni prikqu~ci u Gajevoj 26, Jastreba~koj bb, Dr Milana Petrovi}a 19, Janka ^melika 13, ugao Haxi Ruvimove i Janka ^melika, Patrijarha ^arnojevi}a 24 - 26, Milana Toplice 13, Ilije Br~anina 11a 13, Novosadskog sajma 19 i 21, Temerinska 30-32 i Trg 27. marta 1, saznajemo u JKP “Toplana”.

Planirana je i rekonstrukcija 13 {ahtova i nastavak automatizacije toplotnih podstanica.

Svi radovi odvija}e se u fazama kako bi se {to mawe remetio uobi~ajeni re`im saobra}aja.

U “Toplani” su rekli da je zbog ~estih havarija u prethodnim grejnim sezonama u bloku Balzakove ulice tokom jula zapo~eta rekonstrukcija dela vrelovodne mre`e, gde se na deonici du` pomenute ulice i Bule-

vara despota Stefana izvode gra|evinski i ma{insko - izolaterski radovi. Radovi }e biti zavr{eni do sutra, a potom }e se nastaviti na deonici Balzakove ulice i 1300 kaplara, {to }e biti zavr{eno do kraja avgusta.

Rekonstrukcija dela vrelovodne mre`e i prikqu~aka u bloku [ekspirove ulice, Bulevara cara Lazara i Narodnog fronta i u bloku [ekspirove ulice, Narodnog fronta i Bulevaru despota Stefana otpo~eli su ju~e, a kraj je planiran za 20. septembar.

Na Somborskom bulevaru je u toku izgradwa vrelovodnog prikqu~ka za objekte broj 8, 8a i 121, zbog ~ega je privremeno zabrawen saobra}aj u Vardarskoj ulici, izme|u ulica Tihomira Ostoji}a i Milutina Boji}a.

A. J – A. Va.

Grad ski auto bu si me wa ju tra su

vi je i pred sed nik Na rod ne skup{tine.

N. C.

Zbog sanacije havarije na kanalizacionoj mre`i na raskrsnici ulica Feje{ Klare i ]irila i Metodija gradski autobusa na linijama 6 ( Podbara -Adice) i 12 ( Centar - Telep - Novo naseqe) saobra}a}e do 6. avgusta izmsewenom trasom. „[estica” }e iz Ulice Feje{ Klare skretati desno u Ulicu Petefi [andora, zatim i}i levo u Prvomajsku i onda se posle skretawa desno vratiti na uobi~ajenu trasu du` Ulice ]irila i Metodija. Privremena

stajali{ta u izmewenom delu puta bi}e na uglovima ulica [arplaninske, Petefi [andora i Prvomajske.

Autobusi na liniji 12 saobra}a}e Kotorskom ulicom, desno [arplaninskom, desno Ulicom Petefi [andora, levo Ulicom Feje{ Klare.

Privremena stajali{ta u izmewenom delu trase bi}e na uglu Kotorske i [arplaninske ulice i na uglu [arplaninske i Ulice ]irila i Metodija.

Z. D.

Se ma foru no vi stub Na uglu Bulevara oslobo|ewa i Futo{ke ulice ju~e su radnici „Puta” mewali konzolni stub semafora. Iz tog preduze}a smo saznali da je ovo samo jedan u nizu takvih radova od po~etka gra|evinske sezone, te da su stubovi mewani u Ulici Pap Pavla, Mak si ma Gorkog i drugim. [ta je slede}e na redu, ni je poznato za sada, jer to zavisi od dogovora sa sao bra}aj nom po li ci jom, re~eno je u „Putu”.

A. J.

Fo to: R. Ha yi}

~etvrtak4.avgust2011.

projekta „Novi muzi~ki krugovi”, koji je podr`ao pokrajinski Sekretarijat za kulturnu i javno informisawe. Ulaz je slobodan.

Z. D.

U CK 13

Ita li jan ska hra na i film U Omladinskom centru CK 13 danas }e se od 17 ~asova slu{tati OFF beats muzika. Aktivisti otvorene kuhiwe od 1 8 ~asova priprema}e italijanske specijalitete uz asistenciju aktivista iz Torina. Dva sata kasnije od 20

~asova predstavi}e se Aktivisti~ki kulturni centar u Torinu, a diskusija }e se voditi na engleskom jezku. Ciklus brazilskog filma na programu je u 21 ~as. Na repertoaru }e biti film „Crn bog, beli an|eo”.

Z. D.

Is kqu ~e we stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 ~asova Dunavska ulica od broja 1 do broja 13 i od 17 do 31, Pa{i}eva ulica broj 1 , Trg republike od 2 do 26; od 10.30 do 12 Ulica vojvode [upqikca od 26 do 34; od 9 do 12 trafo-stanice „[trand” , „Beton”, lokali u krugu starog „Petra Drap{ina”; od od 11 do 13 Bulevar Mihajla Pupina 10; od 8 do 15 povremeno u pojedinim ulicama naseqa Telep; Ru men ka: od 7.30 o 9.30 Ulica Nikole Tesle; od 10 do 13.30 deo naseqa od crkve prema Ba~kom Petrovcu sa desne strane ulice Oslobo|ewa do kanala; 7.30 do 13.30 povremeno i po potrebi naseqe od crkve prema Ba~kom Petrovcu; Be o ~in: od 8 do 13.30 naseqe Dunav; ^e re vi}: od 8 do13.30 deo Ulice mar{ala Tita.

8

~etvrtak4.avgust2011.

„Dnev nik” po kla wa kar te za mo to–{ou Mo to klub „Kla sik Vils” u sa rad wi s „Dnev ni kom” po kla wa pet pu ta po dve kar te za In ter na ci o nal ni mo to-{ou u Fu to gu.

Kar te }e do bi ti ~i ta o ci ko ji se pr vi ja ve od 12 do 12.05 ~a so va na te le fon 528-765. Na gra |e ni kar te mo gu po di }i, uz li~ nu kar tu, u „Dnev ni ku”, u No vo sad skoj hro ni ci.

Mo to {ou se ove go di ne odr `a va de ve ti put na du nav skoj pla `i [pic i tra ja }e od pet ka do ne de qe. U su bo tu }e na stu pi ti ben do vi „Ri bqa ~or ba”, „Osmi dan”, „Strah od le te wa” i mno gi dru gi. Po se ti o ci }e ima ti pri li ku da za ru ~ak pro ba ju baj ker ski pa suq, fu to {ki ku pus i voj vo |an ski gu la{.

G. ^.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„Mi o vu ku, a ca ri nik na vra ta” Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je dva ~i ta o ca na {eg li sta sa po kwi gom. Oni ko ji se pr vi ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak.

Da nas po kla wa mo kwi gu „Mi o vu ku, a ca ri nik na vra ta” autor ke Na de Si min. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 529-899. Autor ka pi {e o is ku stvi ma u Ita li ji: „Kad ve} spo me nuh ka pu }i no, ne bih vam sa ve to va la da ode te u naj sta ri ji ka fe na sve tu. Ne bih, osim ako ste pre ve li ki snob, ja pi

na od mo ru ili me jed no stav no iz ner vi ra te ili ste bo ga ta Ja pan ka {to no si fi ne pa pir ne ke se iz fi nih mar ki ra nih bu ti ka pa vam de se tak euri }a za par gu tqaj ~i }a ka fe ne }e ogrep sti dnev ni li mit.

Ta da vam ova kav sa vet ne bi ni tre bao. Za vist gri ze {ta nic le, zar ne !?! Iako sa gra |en 1720. go di ne, stil ski (po ma lo ki~) na me {taj kao i ce lo kup na at mos fe ra u ovom ma ki a to ra ju de lu ju ve ko vi ma ne pro me we no.U let woj ba {ti jo{ uvek svi ra ju ka mer ni or ke stri. Uvek me je za ni ma lo ka ko iz gle da „te zga” fa kul tet ski obra zo va nih mu zi ~a ra...”

A. J.

„DNEVNIK” I „STILOS ART” DARUJU KWIGE

„Za vo |e we” Ke trin Gil di ner ^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge. Da nas }e dva naj br `a ~i ta o ca, ko ja se ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Za vo |e we“ autor ke Ke trin Gil di ner. Kwi ga se mo `e pre u ze ti u kwi `a ri „Sti los”, Uli ca Je vrej ska 28. O kwi zi je re ~e no: „Kad di rek tor Froj do ve aka de mi je za pre ti da }e ob ja vi ti pre pi sku ko ja bi mo gla da uni {ti psi ho a na li zu, Kejt Fic xe -

rald, vr stan po zna va lac de la Sig mun da Froj da, do bi ja za da tak da po kre ne is tra gu o no vo ot kri ve nim spi si ma. Rad wa ro ma na se pre me {ta iz To ron ta u Be~, Lon don i Wu jork vo de }i vas kroz uz bu dqi vu de tek tiv ska pri ~u, za ~i we nu ma lo po zna tim de ta qi ma iz Froj do vog `i vo ta. Ovaj ro man je pra vo in te lek tu al no u`i va we jer pred sta vqa neo do qi vu kom bi na ci ju in te ziv nog te ~a ja o Froj do voj te o ri ji i ne ve ro vat no uz bu dqi vog za ple ta”.

A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

KRATAK PREDAH ZA ALERGIJSKE REAKCIJE

Sti `e agre siv na am bro zi ja Su gra |a ni aler gi~ ni na po len ovih da na mo gli su da odah nu, jer je za hva qu ju }i lo {em, ki {o vi tom vre me nu kon cen tra ci ja po le na ve za na za tlo ~i me su

Nesanica i svrab Aler gi ja na po le ne se mo `e ja vi ti i kod de ce i kod od ra slih. No, de ca se te `e no se sa te go ba ma, re me ti im se san, uz ne mi ra va ih svrab. ubla `e ni simp to mi ove bo le sti. Pre ma po da ci ma Kli ni ke za ko `no - ve ne ri~ ne bo le sti, po sled wih da na ni je re gi stro van ve }i pri liv bo le sni ka s aler gij skim re ak ci ja ma, ali na ja vqe no pro lep {a we vre me na

sva ka ko }e pro me ni ti ovu sli ku.

Po ~e tak av gu sta je pe riod ka da je u je ku cve ta we ko ro va, me |u ko jim je naj a gre siv ni ja am bro zi ja, pa }e se kod su gra |a na po no vo po ja vi ti te go be.

Pre ma re ~i ma dok tor ke Qu be Vu ja no vi}, simp to mi ka rak te ri sti~ ni za ovu vr stu aler gi je su te go be u gor wim di saj nim pu te vi ma, svrab i bi stra se kre ci ja iz no sa, svrab o~i ju, ki ja we, a mo gu se ja vi ti i pro me ne na ko `i. Vu ja no vi} is ti ~e da je osnov no pra vi lo za {ti te od aler gij skih re ak ci ja iz be ga va we kon tak ta s po le nom.

- Pre po ru ~u je se pro ve tra va we pro sto ri ja u ra nim ju tar wim sa ti ma, a po tom pro zo re tre ba za tvo ri ti. Tre ba iz be ga va ti {et wu i bo ra vak na otvo re nom za vre me sun ~a nih da na i ve tro vi tog vre me na, na kon {et we za -

me ni ti ode }u i opra ti sve ot kri ve ne de lo ve te la da bi uklo ni li po len ko ji smo sa so bom do ne li u ku }u. U slu ~a ju po ja ve te go ba po sa ve to va ti se s le ka rom oko pri me ne le ka, an ti hi sta mi ni ka- sa ve tu je Vu ja no vi}.

Oso be ko je zna ju da bo lu ju od po len ske aler gi je mo gu, pre po ja ve simp to ma, za po ~e ti pre ven tiv no uzi ma we an ti hi sta mi ni ka ka ko bi iz be gli po ja vu simp to ma ili da simp to me zna ~aj no ubla `e.

N. Radman

U „LISJU” RADNO

Ko si se tra va i po plo ~a va ju sta ze Vr tla ri u Po greb nom pred ze }u „Li sje” ju ~e su ko si li tra vu i ure |i va li grob na me sta na vi {e lo ka ci ja. Ka ko ka `e ru ko vo di lac Sek to ra za pla ni ra we i raz voj Zo ri ca Baj kin Jo va no vi} ju ~e se ure |i va lo ~e tvr to grob no po qe na Grad skom gro bqu, gde se ko si la tra va, sre |i va la grob na me sta i oko pa va le za pu {te ne po vr {i ne. To je oba vqe no ju ~e i na Al ma {kom gro bqu, dok se na Ka to li~ kom gro bqu ra dio he mij ski tret man sta za. Isto vre me no gru pa vr tla ra bi la je na gro bqu u Fu to gu, gde su ore zi va li `i vu ogra du, od no si li sme }e i oko pa va li por {i ne. Tra va je po ko {e na i na gro bqu Ma jur u Pe tro va rad nu . „Li sje„ to kom go di ne bar ~e ti ri pu ta ko si tra vu i odr `a va ze le ni lo na Grad skom gro bqu i osta lim spoq nim gro bqi ma u

skom gro bqu, be ha ton plo ~a ma po kri li su i oko 150 kva dra ta pe {a~ ke por {i ne na Al ma -

Lift u kvaru U to ku je oprav ka lif ta za spu {ta we po koj ni ka pri li kom is pra }a ja na kre ma ci ju, ko ji ne ra di de se tak da na.

Dok maj sto ri ne ot klo ne kvar, po kojn ci se is pra }a ju na uobi ~a jen na ~in.

gra du i pri grad skim me sti ma.

Taj po sao pla }a Grad, a iz sop stve nih pri ho da po greb ni ci sno se tro {ko ve za ko {e we, ako je to po treb no ~e {}e ~i ni ti zbog buj ne ve ge ta ci je.

Po greb ni ci ko ri ste le po vre me za ra do ve pred vi |e ne pro gra mom o in ve sti ci o nim ak tiv no sti ma. Ta ko je ve} po plo ~a no iz me |u 700 i 800 kva dra ta na osmom grob nom po qu na Grad -

{kom gro bqu. Na Je vrej skom gro bqu je ski nu ta sta ra `i ~a na ogra da i po dig nu ta zi da na od ope ke.

Na srem skoj stra ni gra da, u Pe tro va ra di nu na Ma ju ru po dig nu to je no vo ze le ni lo i ra de se no ve grob ni ce.

Z. Deli}

U SUSRET MANIFESTACIJI „VOJVODINA FEST” NA [TRANDU „Da li mi je po treb na tvo ja qu bav” Pri li ka za gur ma ne, vi na re, an sam ble Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na

broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwi ge „Da li mi je po treb na tvo ja qu bav“ Ke ti Baj ron, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri

“Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Svi se sla `u da je qu bav ~u de sna. ^i tav svoj `i vot pro vo di mo u po tra zi za wom, u na sto ja wu da je za dr `i mo ili da je pre bo li mo. A od mah po sle qu ba vi kao glav ne pre o ku pa ci je do la ze odo bra va we i uva `a va we. Jo{ od de tiw stva ve }i na nas mno go ener gi je ula `e u is pro ba va we raz li ~i tih me to da da bu de mo pri me }e ni, da se svi di mo, da im pre si o ni ra mo i da za do bi je mo qu bav dru gih qu di, mi sle }i da su to stva ri ko je mo ra mo ima ti – i to je glav ni tok na {eg `i vo ta.

U ovoj kwi zi ko ja uti re put i otva ra no ve vi di ke, Ke ti Baj ron nam po ka zu je ka ko da ko ri sti mo jed no stav ni ob lik is pi ti va wa ko ji je iz lo `i la u svom iz u zet no po pu lar nom de lu „Vo le ti ono {to je ste“, da bi smo osve tli li uvre `e na po gre {na shva ta wa o qu ba vi. Ona ob ja {wa va ka ko da is pi ta mo svo je po ku {a je da pri do bi je mo qu de – a ta ko |e i umi {qe ne po tre be ko je nas pod sti ~u na to. Po tom raz ja {wa va ka ko mo `e mo da ubri zga mo no vi `i vot u ne for mal na i po slov na pri ja teq stva, kao i u ro man ti~ ne i in tim ne ve ze.

A. V.

U NEDEQU U SINAGOGI

Na stu pa bend „Va u ven hend” Na stup ben da „Va u ven hend” odr `a }e se u ne de qu u 21 ~as, u Si na go gi, Je vrej ska uli ca 11. Kao pred gru pa svi ra no vo sad ski bend „Me sta”. Ula zni ca ko {ta 1.200 di na ra i mo `e se ku pi ti od 17 do 21 ~as u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13, ka fa ni „Cr ni bik”, Trg mla de na ca 8, ka feu „Gra fi ti”, Ko sov ska uli ca 2a, kao i u Be o gra du od 12 do 19 ~a so va u „Pin bal vi zard re kords”, TC „Euro cen tar”, Ma ke don ska 30. Re zer va ci je ka ra ta oba vqa ju se pu tem mej la in fo @mo no gram cult.org, a sve osta le in for ma ci je mo gu se do bi ti na saj tu www.mo no gram cult @org. Broj kar ta je ogra ni ~en.

A. J.

Ma ni fe sta ci ja ko ja pro mo vi {e mul ti kul tu ral nost i bo gat stvo raz li ~i to sti – „Voj vo di na fest„ odr `a }e se u su bo tu, 27. av gu sta od 8 do 19 ~a so va na [tran du.

- @e qa nam je da i ove go di ne oku pi mo pred s tav n i k e tu r i s ti~ k ih or g a n i z a c i j a

^ITAOCI PI[U SMS

voj vo |an skih op {ti na, gur ma ne i maj sto re ku l i n ar s kih ve { ti n a, vi n a r e, maj s to r e sta rih za na ta i one ko ji se tek do ka zu ju do brim ide ja ma i kva li tet nim ru ko tvo ri na ma, kul tur no umet ni~ ka dru {tva, an sam ble i sve osta le da se pred sta ve i upo zna ju nas sa svo jim ve {ti na ma i me stom iz ko jeg do -

la ze - na vo di se u sa op {te wu „Grad skog ze le ni la”.

Pri ja ve za u~e {}e te le fo nom na broj 021/4881-633 sva kog rad nog da na od 10 do 15 ~a so va ili e-ma i lom na marketing@zelenilo.com. Rok za prijavu je 25. avgust.

Q. Na.

065/47-66-452

Kad bi svi qu di...

Ju ~e u Ru me na~ koj mo mak i ja sa ko li ma sta je mo kod pe {a~ kog da pre |e `e na uli cu, ni je na pra vi la ni dva ko ra ka, u tra ci po red nas pro ju rio je dru gi vo za~, do bro pa je ni je po ko sio. Stra {no! Sa mo ma lo da qe je auto bu ska sta ni ca i qu di pre la ze uli cu, a ne ma pe {a~ kog, no kao da ga ima ju. Za {to je to li ko te {ko oti }i ne ko li ko me ta ra da qe na pe {a~ ki, ni je mi ja sno, a lak {e je ri zi ko va ti gla vu. Mo lim sve vo za ~e da bu du pa `qi vi ji pre ma pe {a ci ma i da sta ju na pe {a~ kom, a isto ta ko i pe {a ci. Sa mo ma lo vi {e to le ran ci je i svi ma }e bi ti bo qe. Le la 060/4616... * * * Da i kod nas po sto je qu di ~i ji rad vi {e ne go za do vo qa va evrop ske stan dar de, po ka zu je i pri mer g. Mi la na Mu dri }a, slu `be ni ka JKP”Li sje”, za hva qu ju }i ~i joj pred u sre tqi vo sti i za la ga wu je, na Us pen skom gro bqu, po u zda no utvr |e no me sto sa hra ne dvo je mo jih pre da ka, ~i me je re {en pro blem ko ji me je go di na ma mu ~io.

064/4609... * * * Skup {ti na gra da Ja go di ne sla la je svo je sto ~a re avi o nom u Be~. Sa da osnov ci i sred wa ci idu u Gr~ ku na mo re. [kol stvo i zdrav stvo je bes plat no. Naj no vi ja no vost: 320 mo ma ka i de vo ja ka }e u Gr~ ku, sa `e qom da ne ko

od wih sklo pi brak. Pi tam se gde je ta Ja go di na? 063/8153... * * * Na {a zbi qa je to, da se da pri me ti ti da ka da god Sti pe ode na Ko so vo, ne {to se de si {to nas uda qa va od osta log sve ta „do bar ne ki ~o vek”. 064/3078... * * * Ovo ni je sra mo ta, ovo je skan dal {ta ra di SBB. Uki nu li su „No vu“ ko ja je kri ti~ na pre ma HDZ - ovoj vla sti, sa da su uki nu li be o grad sku TVB 2, pre to ga BBC , ne ma~ ki RTL, pa {pan sku TV. To je pra va me dij ska blo ka da. To su ra di li fa {i sti ka da su ome ta li ra dio Mo skvu i ra dio Lon don.

Tre ba Se kre ta ri jat za in for ma -

ci je da re a gu je i za tra `i sme nu od go vor nih u SBB-u.

064/4980... * * * Deo Mor nar ske uli ce na Te le pu, od He ro ja Pin ki ja do na si pa ne ma sta zu za pe {a ke. Pri mo ra ni smo da se kre }e mo ko lo vo zom ko ji je pun ru pa. O de lu uli ce Si me Ma ta vu qa, po red na si pa, ta ko |e ni ko ne bri ne.

061/7121... * * * Ovaj na{ gra do na ~el nik Pa vli ~i} stvar no ~e ka li mu na du u Ca ri gra du ili ima ma lo pa ra, pa ne }e da se od rek ne jed ne fo te qe k’o Je {i}. Za to i pe va ju Je {o maj sto re In |i ja je uz te be!

064/2491...

* * * Slu {am `al be mo jih No vo sa |a na, ko ri sni ka ka blov ske SBB i ~u dim se! SBB ra di {ta ho }e!

Bez o bra ze se! O~i gled no, mo `e im se, jer im vi - ko ri sni ci to do zvo qa va te! Sklo pqe ni ugo vo ri su ja sni. Ne ku kaj te u no vi na ma, ura di te ne {to! Ras ki ni te ugo vo re i go to vo! Pa, ima i dru gih di stri bu te ra. „Moj” KDS ni je sja jan, ali sam za do vo qan.

Tre ba da gle da mo i svet sku TV, ali pr vo na {e lo kal ne! SBB to ne po {tu je! Za to, me sto ku ka wa pre |i te u ak ci ju! S’po {to va wem!

063/523... * * * Bez o bra zluk, ba ha tost, neo d go vor nost, da ne ka `em ne {to ru ` ni j e ka r ak t e r i { e rad MUP-a. Da ni je ta ko, ne bi qu di do la zi li pre po no }i da za u zmu me sto u re du da bi iz va di li neo p hod na do ku men ta. Ni ko od od g o v or n ih ne raz m i { qa da bar ma lo olak {a gra |a ni ma, na pri mer da po seb no, na ne kom dru gom me stu, na sa mom ula zu u sa lu ili u dvo ri {te, gde su im ga ra `e, iz da ju ura |e ne sa o bra }aj ne do zvo le za ~i je iz da va we ne tre ba vi {e od dva mi nu ta.

U`as!

063/8292... * * * Ka da }e rad ni ci „No vi te ta” bez {traj ka do bi ti bar jed nu pla tu?

062/636...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

BIBLIOTEKA NA GRADSKOJ PLA@I IMA SVOJE POKLONIKE

[tran da ro {i ne mo gu bez {tam pe

Foto: N. Stojanovi}

Iako vre men ski uslo vi ni su bi li naj pov qni ji, Bi bli o te ka na [tran du ra di la je i onim da ni ma ka da je sun ce, ipak, od u ~i lo da ude li ko ji zrak grad skoj pla `i. Mno ge ra di o ni ce bi le su ot ka za ne, od

pla ni ra nih odr `a na je sa mo jed na, ali, ka ko je re kla bi bli o te kar ka Sla vi ca Mi ki}, oni ver ni ~i ta o ci, isti na ma lo sta ri je ge ne ra ci je, do la zi li su ma kar da pre li sta ju dnev nu {tam pu.

- Naj vi {e ima ~i ta ~a dnev nih no vi na, to su oni sta ri „[tran da ro {i”, a od kwi ga uglav nom se iz najm qu je la ka li te ra tu ra, ko ja se, za pra vo i na la zi ov de i u skla du je sa ovim let wim pe ri o dom. Uslov na po de la je na isto rij ske ro ma ne, qu bav ne, kri mi pri ~e, ima mo ne {to po e zi je i sred wo {kol ske lek ti re.

No vi na su i na slov na en gle skom je zi ku, ko ji su bi li tra `e ni pro {le go di ne- na ve la je Mi ki}.

Ona je do da la da, po red dnev ne i ne deq ne {tam pe, Bi bli o te ka na [tran du obez be |u je raz ne na slo ve za de cu, omla di nu i od ra sle, kao i ma ga zi ne na ma |ar skom i slo va~ kom je zi ku. Ka ko smo sa zna li, u av gu stu su pla ni ra ne no ve ra di o ni ce, o ko ji ma }e jav nost bi ti bla go vre me no oba ve {ta va na, ali je pi -

„Moj dizajn” za najmla|e De ~i ja ra di o ni ca „Moj di zajn” odr `a va se da nas od 14 do 15 ~a so va u Bi bli o te ci na [tran du. Ma li {a ni }e ilu stro va ti na slov nu stra nu svo je omi qe ne kwi ge. Ra di o ni cu vo di bi bli o te kar ka Dra ga na Di mi trov a pri su stvo va }e i ~la no vi bi bli o te ka~ kog ogran ka „Tri fun Di mi}” u [an ga ju. U~e {}e je bes plat no. ta we da li }e vre me bi ti bla go naklno, s ob zi rom da se i ovaj me sec o~e ku ju ki {e, po `a li la se bi bli o te kar ka.

Od kwiga uglavnom se iznajmquje laka literatura – istorijski romani, qubavne i krimi pri~e - Ka da bi se sku pi lo ne ko li ko sun ~a nih da na, Du nav se za gre jao, qu di bi na gr nu li na pla `u, a ti me

bi se i bi bi li o te ka na pu ni la. Su gra |a ni su po dr `a li otva ra we ovog objek ta, a rad od tri go di ne, ko li ko po sto ji bi bli o te ka, ni je sa mo le pa za mi sao ve} i ko ri sna – ka `e Sla vi ca Mi ki}.

Pod se ti mo, iz na mqi va we kwi ga u ovom ogran ku je bes plat no, do voq no je do ne ti sa mo ne ki li~ ni do ku met. Ta ko |e, uko li ko vam se kwi ga do pad ne, a ni ste sti gli da je pro ~i ta te, mo `e te je re zer vi sa ti za na red ni dan. Bi bli o te ka ra di sva ki dan od 10 do 20 ~a so va.

A. J.

~etvrtak4.avgust2011.

9

NOVOSADSKO DE^JE LETO

Ro ken rol u te o ri ji i prak si U ovi ru No vo sad skog de ~i jeg le ta ju ~e je na sta vqe na Ma la {ko la ro ken ro la u objek tu „De~ ja fan ta zi ja”, gde je pre ko 30 ma li {a na ima lo pri li ke da slu {a o ovoj mu zi ci i we nom raz vo ju to kom pe de se tih go di na.

Ka ko je na ve la ko or di na tor ka Alek san dra Ko sti}, ova je bi la tre }a po re du ra di o ni ca i po red u~e wa o mu zi ci i we nom na stan ku, go vo ri lo se o rav no prav no sti, ra si zmu, kul tu ri.

- Bluz je mu zi ka na sta la pre pe va va wem, a mi smo, po red sa me isto ri je, u~i li i o efek ti ma ta la sa ka ko bi te sti ra li rit mi~ ke spo sob no sti de ce i upo re do ra di li na wi ho vom raz vo ju - ka -

za la je Ko sti} do da ju }i da su to kom pa u za ra |e ne ve `be u ko ji ma se is pro ba va ri tam.

Ra di o ni ca je zna ~aj na zbog to ga {to je ma li {a ni ma uka zi va la na zna ~aj ro ken ro la kroz mu zi~ ke pri me re. De ca su ima la pri li ke da vi de „long plej”, singl plo ~e, ~u ju mu zi ku sa gra mo fo na, upo zna ju se sa elek tri~ nim gi ta ra ma, po ja ~a li ma, a us put i pe va ju bek vo ka le. Po red to ga, uz po mo} ka na pa, kar to na, ko la `a i dru gih ma te ri ja la pra vi li su gi ta re. Na kra ju je or ga ni zo va na igri ca opu {ta wa gde su ma li u~e sni ci od svog te la pra vi li in stru ment, na pri mer, puc ke ta ju }i pr sti ma. A. J. – N.R.

IAKO JE KONTROLA KU]NOG REDA U RUKAMA KOMUNALNE POLICIJE

Sta na ri ne zna ju ko ga tre ba da po zo vu Ku} ni red pro pi san je za ko nom i svi gra |a ni du `ni su da ga po {tu ju, u su prot nom, sta na ri zgra de ima ju pra vo da ga pri ja ve ko mu nal noj po li ci ji. Zbog bu ke, gla sne mu zi ke i gra |e vin skih ra do va kad im vre me ni je, gra |a ni se naj ~e {}e `a le ko mu nal noj po li ci ji, me |u tim oni ovu slu `bu zo vu i ka da is pod pro zo ra na uli ci ~u ju da ne ko vi ~e, raz bi ja sta kle ne fla {e, do vi ku je se, ba ca mr vi ce od hle ba i tre se }e be, jor ga ne ili ja stu ke sa te ra se.

- Pro blem je {to ve }i na gra |a na ne zna ka da tre ba da po zo ve nas, a ka da MUP. Ka da se pro blem po ja vi na uli ci, ako ne ko vi ~e, sva |a se, raz bi ja, lo mi ili uop {te ome ta jav ni mir, po zi va se MUP na broj 92 ili na broj sta ni ce sa pro dru~ ja sa ko jeg zo ve. Mi se ba vi mo kon tro lom ku} -

nog re da u stam be nim zgra da ma i in ter ve ni {e mo ka da ne ko od gra |a na re me ti taj red - ob ja {wa va za „Dnev nik” na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac.

Is ti ~e da zbog gla sne mu zi ke, ku} nih apa ra ta po put po ja ~a nog te le vi zo ra, ra di ja, ko ri {}e wa usi si va ~a usred no }i ili pak bu {e wa zi do va u neo d go va ra ju }e vre me, gra |a ni ima ju za kon sko pra vo da se `a le i po zo vu ko mu nal nu po li ci ju.

- Ku} ni apa ra ti mo gu bi ti gla sni tek to li ko da ne pre ma {e sob nu ja ~i nu zvu ka. Sta na ri sva ke stam be ne zgra de mo ra ju se po na {a ti ta ko da ne re me te vre me od mo ra.

Od saobra}aja do divqe gradwe Iako ko mu nal na po li ci ja prak ti~ no oba vqa po slo ve iz de lo kru ga svih in spek ci ja, gra |a ni i da qe ni su do voq no upo zna ti sa wi ho vim nad le `no sti ma. U nad le `nost ~u va ra ko mu nal nog re da spa da ju go to vo sve obla sti `i vo ta u gra du, od sa o bra }a ja, eko lo gi je, pre ko ~i sto }e i ure |e wa jav nih po vr {i na, spre ~a va wa di vqe grad we, ure |e we re~ nih oba la...

Uko li ko ne ko pak ome ta kom {i je, oni tre ba da po zo vu na{ kol cen tar, u ko jem de `ur na eki pa ra di 24 sa ta - ka `e Ra do va nac.

U let wem pe ri o du gra |a ni naj vi {e zo vu zbog bu ke ko ja do la zi sa uli ce, ali ih u tom slu ~a ju oni uvek upu te na MUP. Sem to ga ve li ki broj gra |a na se `a li na kom {i je ko ji osta vqa ju na me {taj is pred vra ta.

Me |u tim, u ta kvim slu ~a je vi ma ko mu nal na po li ci ja do sa da ni ko ga ni je ka zni la, jer je re~ o qu di ma ko ji se ise qa va ju ili use qa va ju u zgra du.

- Te qu de ne ka `wa va mo, jer se is po sta vi da ne ke de lo ve na me {ta ja osta ve tu pri vre me no. Dru ga je

stvar ako ne ko sta vi te pih na hod nik i on tu sto ji me se ci ma, to je za ka `wa va we. Ina ~e, do sa da ni smo ima li pri ja ve gra |a na zbog kom {i ja ko ji osta vqa ju sme }e is pred ula znih vra ta - na vo di Ra do va nac.

Ko mu nal ni po li ca jac ili in spek tor mo `e da na pla ti fi zi~ kom li cu ka znu od 2.500 do 25.000 di na ra ako ne po sto ji plo ~i ca sa pre zi me nom na vra ti ma, ako u hod ni ku dr `i stva ri ili ogrev, ako tre se te pih sa pro zo ra, te ra se ili bal ko na, ako dr `i cve }e ko je ni je obez be |e no od pa da ili ga ta ko po li va da vo da cu ri na fa sa du ili pro la zni ke...

Ka zne za skup {ti ne sta na ra iz no se od 25.000 do 100.000 di na ra (ako ne is tak nu spi sak svih sta na ra, ne bri nu o odr `a va wu lif ta i in sta la ci ja...), dok su ka zne od 50.000 do 500.000 di na ra pred vi |e ne za pred u ze }a ko ja bri nu o zgra da ma, a, re ci mo, ne po sta ve uput stvo o na ~i nu pri ja ve kva ra i dru ge in for ma ci je o opre mi u zgra di.

Q. Nato{evi}

Foto: S. [u{wevi}

Eko lo {ke ra di o ni ce na pro gra mu Ak tiv no sti „No vo sad skog de~ jeg le ta” na sta vqa ju se i da nas eko lo {kom ra di o ni com ko ja }e se odr `a ti od 10 do 13 sa ti u NU „Bo `i dar Axi ja”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 6. De ca od {est do 10 go di na raz go va ra }e o re ci kla `i i we nom zna ~a ju za o~u va we pri rod nih re sur sa. U prak ti~ nom de lu ra di o ni ce iz ra |i va }e pro iz vo de od ot pad nog ma te ri ja la, ko ji }e bi ti iz lo `e ni na za vr {noj ra di o ni ci.

Pri ja ve su oba ve zne na broj te le fo na 021/ 6615 937, a u~e {}e se pla }a 150 di na ra. De ~i ja fan ta zi ja, ko ja se na la zi u Uli ci ca ra Du {a na 18, za da nas od 10 do 13 sa ti or ga ni zu je Ma lu {ko lu ro ken ro la - „De {a va we u ~ud noj {u mi”. Na me we na je de ci od de vet do 14 go di na, ko ja }e u~i ti o raz vo ju ro ken ro la na pro sto ri ma ne ka da {we Ju go sla vi je. De ca se mo ra ju pri ja vi -

ti na broj te le fo na 065/ 58 84 888, a ra di o ni ca sta je 150 di na ra. Ra di o ni ca „Pti ca” odr `a }e se da nas od 10 do 11.30 sa ti u De~ jem kul tur nom cen tru ko ji se na la zi u Uli ci Mi te Ru `i }a 1. De ca od ~e ti ri do 12 go di na pra vi }e pti ce od gli ne. Pri ja ve su oba ve zne na te le fo ne 063/ 10 74 771 i 060/ 60 14 456, a ra di o ni ca ko {ta 150 di na ra. Kul tur ni cen tar u Ka to li~ koj por ti 5 za da nas u 11 sa ti pri pre mio je pro jek ci ju let weg fil ma iz ne na |e wa za de cu od pet do 14 go di na. Ula zni ce ko je ko {ta ju 100 di na ra mo gu se ku pi ti na bi le tar ni ci cen tra. „Igre pod sun cem” odr `a }e se da nas u 17 sa ti u dvo ri {tu Grad ske bi bli o te ke, Uli ca Du nav ska 1. Pro gram ove kre a tiv ne ra di o ni ce na me wen je de ci do 15 go di na, a u~e {}e je bes plat no.

A. J. – N. R.

LETWA [KOLA CRKVENOG POJAWA U KARLOVCIMA

Mu zi~ ki iza zov za u~e sni ke i di ri gen te

Foto: N. Stojanovi}

Ne ki ma pri ja pro me na vre me na Ne sta bil no vre me, re la tiv no hlad ne no }i i ju tra, kao da su is pra zni li du nav ske oba le od iz let ni ka i kam pe ra. Ni na Ka me wa ru, gde je fo to gra fi ja sni mqe na, ni je dru ga ~i je. Usa mqe -

ni pe ca ro{ ima ceo deo re ke sa mo za se be, a Du nav, ko ji je ju ~e za 17 cen ti me ta ra opao na ko tu 274, rav no du {no i da qe te ~e, kao {to to ~i ni mi li o ni ma go di na.

S. K.

U SUBOTU

Sal sa na [tran du Ne vla di na or ga ni za ci ja „Stand up” uz po dr {ku Grad ske upra ve za zdrav stvo u su bo tu u 19 sa ti or ga ni zu je ve ~e sal se na cen tral nom pla tou [tran da. Pro gram }e otvo ri ti ~lan Grad ske upra ve za du `en za zdrav stvo dr Alek san dar Ki raq. Na stu pi }e no vo sad ski DJ Tim be ro i ~la no vi Ple snog klu ba „Ale gro”. To kom av gu sta bi }e or -

ga ni zo va ne tri sal sa ve ~e ri (6, 13. i 20.), a za vr {na `ur ka u rit mu sal se i dru ge la ti no mu zi ke pla ni ra na je za 3. sep tem bar, ka da }e na stu pi ti bend „Sal sa y pun to“. Za vre me ma ni fe sta ci je, ~la no vi or ga ni za ci je „Stand up“ de li }e po se ti o ci ma edu ka tiv ni ma te ri jal po sve }en bor bi pro tiv nar ko ma ni je.

Q. Na.

Kraj ju la i po ~e tak av gu sta po sled wih 19 go di na vre me je ka da se u Srem ske Kar lov ce sja ti pe de se tak mla dih qu di iz Sr bi je i ze ma qa u okru `e wu, po ne kad i {i re, ka ko bi po ha |a li kurs cr kve ne mu zi ke, ko ji or ga ni zu ju Dru {tvo za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca i Mu zi ko lo {ki in sti tut SA NU. U Let wu {ko lu cr kve nog po ja wa “Kor ne li ju u spo men”, ka ko su or ga ni za to ri na zva li ovaj omla din ski kamp, mla di ra do do la ze i ne pro pu {ta ju pri li ku da to na gla se, a ko li ko je omi qen naj bo qe go vo ri po da tak da je broj za in te re so va nih uvek da le ko ve }i od onog ko ji se pri ma, kao i da je sve vi {e ne ka da {wih po la zni ka, ko ji iako ne u~e stvu ju, bo ra ve u Kar lov ci ma i pri su stvu ju pre da va wi ma i dru gim pro gra mi ma dok tra je {ko la. Mno gim pe va ~i ma je do la zak u {ko lu na grad no pu to va we , a dir gen ti ho ro va iz ko jih do la ze tru de se da uvek dru ge po {a qu.

- De ve de se tih go di na ka da smo kre nu li s ovim kam pom, sa ku pqa li smo de cu gde god smo mo gli, oni su tek ula zi li u cr kve ne ho ro ve, ima li raz li ~i te pro ble me, a sa da su ovo sta bil ni mla di qu di, ima ju `i vot no opre de qe we, ma hom su ve ru ju }i qu di, i pri tom po se du ju za vid no pe va~ ko is ku stvo – ka `e

Koncert Radoslave Vorgi} U okvi ru Let we {ko le cr kve nog po ja wa”Kor ne li ju u spo men” ve ~e ras u 20 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je Ra do sla va Vor gi} (ko lo ra tur ni so pran) odr `a }e kon cert u kla vir skoj prat wi Mi ro sla va Po po vi }a. U or ga ni za ci ji na stu pa u~e stvo vao je i Hu ma ni tar ni fond “Pri vred nik”. autor ka pro gra ma {ko le i di rek tor ka Mu zi ko lo {kog in sti tu ta SA NU prof. dr Da ni ca Pe tro vi}.

– Wi ma pu no zna ~i do la zak ov de, jer pre sve ga vo le da pe va ju, da se na |u sa isto mi {qe ni ci ma i vr lo se le po dru `e i po sle za vr {et ka kur sa. Oni ko ji pe va ju u pev ni ca ma za i sta se ra du ju da ne {to no vo na u ~e, pi ta ju za ono {to ne mo gu sa mi da re {e ili ne zna ju. S dru ge stra ne, Kar lov ci su je dan {ar man tan

grad i de ca ose te qu ba znost ov da {wih qu di i ra do do la ze.

Po se ban je ugo |aj bi ti u Kar lov ci ma u pe ri o du ka da se odr `a va ova {ko la, jer sva ko dnev no se pre i po sle pod ne iz gim na zi je, gde se odr `a va ju pro be, cen trom raz le `e pe sma.

- Sva ki put kad do la zim, a ovo je ~e tvr ta go di na za re dom, ose }am bla gu ner vo zu i di le mu da li }u us pe ti da ura dim sve {to `e lim i

{to sam pla ni rao – ka `e di re gi net, van red ni pro fe sor na Mu zi~ koj aka de mi ji u Is to~ nom Sa ra je vu Ra de Ra do vi}. - To je kraj we ko ri sno is ku stvo i za me ne kao di ri gen ta. Stvar no sam za di vqen svim ovim mla dim qu di ma, wi ho vom is traj no {}u i `e qom da po stig nu sve {to se is pred wih po sta vi. To je `ar ko ji ose }am sa wi ho ve stra ne i na ko ji po ku {a vam da od go vo rim ko li ko mo gu. U ovoj {ko li po sto ji ne ka at mos fe ra ko ja sa ma vu ~e na rad, to ose }am sva ki put kad do |em.

Di ri gent Ra do vi} pri zna je da ni je ni ma lo jed no stav no na pra vi ti pro gram za za vr {ni kon cert i da je to iza zov ni ji za da tak ne go ka da to ~i ni za svoj stu dent ski hor u Is to~ nom Sa ra je vu, s ob zi rom na krat ko vre me za ko je ga tre ba spre mi ti. Na re per to a ru mo ra bi ti pre sve ga du hov na pra vo slav na mu zi ka, raz li ~i ti `an ro vi, sti lo vi i epo he, jed no stav no re ~e no, le pe za mu zi ke ko ja }e ima ti di na mi ku ine te ra snat nu slu {a o ci ma. [ta je ove go di ne di ri gent oda brao od kom po zi ci ja, a po la zni ci uve `ba li, pu bli ka }e ima ti pri li ku da ~u je u su bo tu u 20 sa ti na za vr {nom kon cer tu. Ne ki su ve} ima li pri vi le gi ju da ih ~u ju na li tur gi ji u Sa bor noj cr kvi u uto rak.

Z. Ml.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak4.avgust2011.

DNEVNIK

c m y

10

СВЕЧАРСКИ, УЗ СУМИРАЊЕ РЕЗУЛТАТА, ОБЕЛЕЖЕН ДАН ЛУКИЋЕВА

Спасли село од поплава

Апарат за дечје одељење и неонатологију

КИ КИН ДА: Пред став ни ци Цр ве ног кр ста из Ки кин де уру чи ли су Деч јем оде ље њу и нео на то ло ги ји ки кинд ске Бол ни це ме ди цин ски апа рат – пулс ни ок си ме тар, нео п хо дан за пра ће ње раз во ја де це од но во ро ђен ча ди до бе ба од шест ме се ци.

-Сред ства за ку по ви ну овог апа ра та, 71.000 ди на ра, обез бе ди ли смо за хва љу ју ћи до на тор ки из Не мач ке Едит Кон рајд Сто ја но вић и Срп ском ху ма ни тар ном фон ду из Нир нбер га – ка же се кре тар ка Цр ве ног кр ста Аран ка Фел баб.

-Овај апа рат код бе ба, од пр вог да на жи во та па до шест ме се ци, мо же да ме ри про ток га со ва у кр ви и ср ча ни рад а да им то ни је

тра у ма тич но. До са да смо мо ра ли да им ва ди мо крв да би смо ура ди ли ана ли зе, а са да овај апа рат има сен зор ко ји се ста вља на ко жу и пре ко ње га пра ти мо раз вој де те та – ис ти че пе ди ја тар нео на то лог, шеф Од се ка за нео на то ло ги ју Гор да на Би стри чић. Ки кинд ски Цр ве ни крст сва ке го ди не Деч јем и По ро ђај ном оде ље њу обез бе ди нај по треб ни је ме ди цин ске апа ра те и опре му. Пре ви ше од 20 го ди на, од укуп них сред ста ва при ку пље них на пр вој Тр ци за срећ ни је де тињ ство, Цр ве ни крст је отво рио и игра о ни цу за де цу на Деч јем оде ље њу. Сва ке го ди не об на вља ју игра о ни цу но вим играч ка ма, књи га ма и цр та ним фил мо ви ма. А. Ђ.

ЛУКИЋЕВО: Дан села Лукићева – Илиндан, поводом којег је прекјуче одржана и свечана седница Савета Месне заједнице, био је повод да се резимира досадашњи учинак сеоског руководства и предоче планови за наредни период. Стратешки пројекат који је Лукићево ове године завршило је копање одводног канала у дужини од четири километра. Тиме је половина села спасена од подземних и површинских вода, које су протеклог пролећа озбиљно угрозиле насеље.

- Задовољни смо што за овогодишње обележавање Дана села можемо да се похвалимо једним оваквих успехом. То је за мало село од око 2.000 становника велики посао. Без помоћи града и ЈВП „Воде Војводине” не бисмо могли ово да урадимо. Створили смо и основу да други део села повежемо у јединствем систем за

заборављени ни осмаци и средњошколци носиоци Вукове дипломе, а свако новорођенче које се родило у периоду између две сеоске славе добило је новчану помоћ од 8.000 динара.

Младост де лукс

Црква у Лукићеву

наводњавање. У плану је да се он преуреди и уједно постане и канал за одводњавање. Такође се уређује и атарски пут ка Ботошу и део те трасе ће добити тврду

„Зла жена” освојила Фестивал фестивала

КУЛА: Аматерско позориште из Куле, представом „Зла жена“ Јована Стерије Поповића, а у режији Драгана Остојића – победник је 54. Фестивала фестивала у Требињу. Поред златне маске за најбољу представу у целини, коју је доделио стручни жири фестивала, остварење ансамба из Куле најбоље је било и по мишљењу жирија публике. Чланица кулског ансамбла Ксенија Вукореп, освојила је златну маску за најбољу глумицу, као и њене колеге Каменко Бертић, за најбољу мушку улогу и Вањи Божовић за најбољи костим те најбољу епизодну женску улогу.

DaNas u NOVOM saDu BioSKoPi Arena: „ran­go”­ (13.40),­ „Pi­ra­ti­ sa­ Ka­ri­ba:­ na­ ~ud­nim­ pli­ma­ma”­ (17.30), „De­ve­ru­{e”­(20.20,­22.35),­„rio”­3D­(13.20),­„Kung­fu­pan­da­2”,­3D­(13.10, 15.10,­ 15.20),­ „Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13.15),­ „Ma­mur­luk­ u­ Bang­ko­ku” (20.30,­22.30),­„Tran­sfor­mers­3”­(17.15),­„Vi­ni­Pu”­(14.45,­16.10),­„Ha­ri Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­2­(15.15,­17.20,­17.45,­20,­22.30),­Pr­vi­osvet­nik: ka­pe­tan­ Ame­ri­ka­ (­ 20.10,­ 22.40),­ „Pla­ne­ta­ maj­mu­na-­ po­~e­tak”­ (15.45,­ 18, 20.15,­22.25).­„­„Green­lan­tern”­(­16,­18.10,­20.25,­22.40) Jadran: „Uda­qe­no­pred­gra­|e”­(19),­„Ha­na”­(21) KCnS: „Mia­i­Mi­gu”­(11).­„O­bo­go­vi­ma­i­qu­di­ma”­(19,­21)

MUZeJi Muzej grada, Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine, Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta -­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941 -­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Srem­ski­Kar­lov­ci,­Pa­tri­jar­ha­ra­ja­~i­}a­16,­881-637:po­stav­ka­„Vez­po­pi­smu,­pi­smo­po­ve­zu”;­„[est­de­ce­ni­ja od­boj­ka­{kog­klu­ba­u­Srem­skim­Kar­lov­ci­ma”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Rabije Rexepovska iz Novog Sada (devoj~ica i de~ak), DEVOJ^ICE: Marsela Zari}a i Marija Grubi} iz Novog Sada, Marijana Desnica iz Temerina, Vesna Zori} iz Futoga, Jovana Kerkez iz ^elareva, Sne`ana Amedov iz Ba~kog Gradi{ta, Jelena ^onki} iz @abqa, Dragana \ur|evi} iz ^uruga, Bojana [kori} i Vesna Cinkocki - Savi} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Valentina Riter, Minira Haqimi, Milka [kori}, Sawa Mihajlovi}, Gorana Gavrilovi}, Branislava Nedeqkovi} i Zorana Slatinac iz Novog Sada, Jovana @arkovi} iz Ba~ke Palanke, Nata{a Radmilo iz ^uruga, Sla|ana Risti} iz Kisa~a, Dara Bubuq iz Futoga i Biqana Jovanovi} iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Dubravka Velimira Nedeqkovi} (1938) u 11.15 ~asova (ispra}aj), Angelina Jovana Manojlovi} (1921) u12, Radislav Svetozara @eki} (1923) u 12.45, Zagorka Milana Radosavqevi} (1930) u 13.30, Jelena Todora Stanimirovi} - Gaji} ( 1923) u 14.15, Gorinka Vojislava Laki} (1949 )u 15 i Ilija Bo`e Kovqeni} (1959) u 15.45. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Marija \ura Jankovi} (1943) u 15.

Змајеви полетали с травнате писте

одводњавање, који би био повезан са каналом ДТД - каже секретар МЗ Лукићево Драган Станишић. У току су завршни радови и на каналу, који овдашња задруга „Вељко Лукић Курјак” користи за

Месна заједница је финансирала штампање књиге „Младост де лукс” чији је аутор новинар РТС Миле Новаковић. Књига говори о три сезоне наступа ФК „Младост” у другој лиги СР Југославије у периоду од 2000. до 2004. године. Захваљујући овом спортском успеху Лукићево је постало познато широм ондашње државе, а у селу су гостовали Партизан, Раднички (Ниш), Млади радник (Пожаревац), Мачва (Шабац), и многи други познати српски клубови. Лепа времена успеха су прошлост и данас се ФК „Младост“ вратила тамо одакле је кренула и такмичи се у подручној лиги Зрењанин.

подлогу. Сем послова везаних за водопривреду и пољопривреду, Лукићево муче и проблеми, које мање - више има свако село у Банату. Уређење сеоских објеката и помоћ мештанима је приоритет овдашње сеоске власти.

- Већ две године не можемо да користимо половину Дома културе, јер се урушио раван кров. Припремили смо пројекат за његову реконструкцију, а такође смо се договорили са Апотекарском установом Зрењанин да се у селу отвори апотека, чиме бисмо помогли нашим мештанима да не морају за лек да иду у оближњу Ечку или Зрењанин - додаје Станишић. Град Зрењанин је Такође, лукићедо сада за Лукићево вачки клуб љубитеобезбедио пола миља летења моторним лиона динара, а иззмајем омогућио је двојиће још толико свим заинтересовадо половине 2012. и ним да из ове летеовај новац ће се ислице погледају како користити за градњихово село изгледа њу иконостатса у из ваздуха. Змајеви православној цркви. су у уторак полетали Храм у Лукићеву је са травнате писте изграђен у првим код сеоског стадиогодинама новог мина, а због облачног ленијума и то углаввремена летело се ном донацијама грасвега два сата. И поДраган Станишић ђана, а село није ред тога три летелиимало цркву од досељавања ко- це су „одрадиле” тридесетак лелониста 1945. това, а посебно је занимљиво да Поводом Дана села, на свеча- даме нису заостајале и било их је ној седници Савета МЗ додељене у моторном змају приближно као су награде студентима који су ове и мушкараца. године завршили факултет. Нису Ж. Балабан

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПОДРШКА ДЕЦИ ОМЕТЕНОЈ У РАЗВОЈУ

Укљу чи се и бри ни КИ КИН ДА: Делегација Европске уније у Србији, у оквиру подршке деци са сметњама у развоју и њиховим породицама, расписала је позив локалним самоуправама да конкуришу за помоћ у оквиру пројекта „Укључи се и брини”. Општини Кикинда су одобрена средства и пројекат је потпуно прихваћен.

- Овај програм се финансира из ИПА социјалне инклузије из 2008. године, а спроводи се уз техничку подршку Уницефа и у сарадњи са Министарством за рад и социјалну политику. Европска унија је први пут поставила услов да се међу општинама формирају кластери, односно да се општине удруже. Због тога је општина Кикинда као носилац пројекта формирала кластер са општинама Сечањ, Нова Црња и Житиште. Укуп-

Тим за спровођење пројекта

на вредност пројекта је 320.375.000 евра и та сума се равноправно дели на све четири општине, с тим да Делегација Европске уније обезбеђује 284.428.000 евра, а кластер 35.946.000 евра - каже пројект-менаџерка Данијела Човић. За укључење у овај пројекат конкурисало је 40 кластера, а одобрено је за само њих 10. Пројекат ће трајати две године. Пружаоци услуга су центри за социјални рад из све четири општине, тако да ће ове установе добити и нова возила како би се брже долазило до деце и породица.

- Укупно ће бити запослене 24 особе, а за нашу општину осам. Оне ће

морати да буду обучене за посао персоналног асистента. Циљ овог пројекта је одлазак у куће и пружање помоћи деци у њиховом окружењу. Све је бесплатно. Ангажоваћемо незапослене са четвртим и шестим степеном стручне спреме, који су се школовали за васпитаче и учитеље или неко слично занимање с којим би могли да раде са децом која су ометена у развоју, односно да их чувају, помажу у нези и кући, да их шетају и раде лакше вежбе са њима, пружају психолошку подршку и деци и члановима породице и све остало што породице сматрају да би још требало да се ради са њиховим дететом - истиче директорица Центра за социјални рад у Кикинда Мирјана Барошевић. Помоћница председника општине Кикинда Гордана Булатовић истакла је да је основни циљ пројекта да деца са сметњама у развоју остану у својим домовима а не да заврше у одређеним установама јер породице временом више не могу да се старају о њима.

- Нови Закон о социјалној заштити предвиђа да локалне самоуправе пружају помоћ која је потребна на терену. Зато смо се и укључили у овај пројекат а у току ове две године потрудићемо се да продужимо овај пројекат – каже Булатовић. Центар за социјални рад зна за 70 деце до 18 година, која су евидентирана као корисници туђе неге и помоћи у кућама, међутим тај број је много већи. Због тога из Центра позивају све породице које имају потребу за оваквим видом помоћи да се јаве. Од оспособљених персоналних асистената који ће радити свакодневно са децом очекује се да ће након овог пројекта већини деце и помоћи да се инклузивно образују у оквиру редовног образовања са својим вршњацима. А. Ђуран

Трећи семафор за возачке испите

БЕЛА ЦРКВА: Покрајински секретар за привреду Иштван Пастор и председник Општине Бела Црква Жељко Црногорац потписали су Уговор о додели бесповратних средстава за суфинансирање изградње светлосне саобраћајне сигнализације – семафора у Белој Цркви. У реализацији пројекта учествује Покрајински секретаријат за пољопривреду АП Војводине на основу конкурса за доделу бесповратних средстава за суфинансира-

ње изградње светлосне саобраћајне сигнализације са 7.184.398,07 динара, а Општина Бела Црква ће на име сопственог учешћа обезбедити 1.284.699,38 динара. Семафор ће бити постављен на раскрсници улица 1.октобар – Вука Караџића и Жарка Зрењанина. Изградња трећег семафора је један од најважнијих услова за несметано функционисање неколико Ауто-школа и полагање возачких испита у Белој Цркви. М. В.

~etvrtak4.avgust2011.

11

ОСТАВКЕ У МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ МОЛ

Бајић једногласно уместо Шевића

МОЛ: Због оставки дошло је до промена у руководству Месне заједнице у Молу. Уместо досадашњег председника Савета Јована Шевића који је поднео оставку, једногласном одлуком чланова Савета на ову дужност изабран је Драгољуб Бајић. Оставку је поднео и заменик председника Лајош Паћи, па је на ову дужност изабрана Марта Комјати. Шевић је оставку најавио почетком овог месеца, у међувремену је стигло и обавештење Агенције за борбу против корупције да је у сукобу интереса, пошто обавља и дужност помоћника председника општине Ада, а то су потенцирали и поједини чланови Савета МЗ Мол.

- Од Агенције за борбу против корупције мишљење сам затражио још пре више од годину дана, касније су то учинили и поједини чланови Савета МЗ. Променом у руководству неће се стати са реализацијом започетих програма, остајем члан Савета и на-

Јован Шевић и Драгољуб Бајић

Фото: М. Митровић

стојаћу да помогнем према својим могућностима. Остајем ангажован на програму Бање Орловача у оквиру ИПА пројекта прекограничне сарадње са партнерима из Макоа, за шта ме је раније именовао Савет МЗ Мол. Уколико се Савет определи да пројекат води неко други, о томе сигурно

неће бити спора, поштоваћу сваку одлуку - каже Шевић. Сада већ бивши председник Савета МЗ Мол Шевић је оставку најављивао и због учесталих оптужби појединих чланова Савета.

- Било је некоректних и неоснованих оптужби и подношења пријава Тужилаштву. Надлежни

органи су више су контролисали документацију, прошло је више од годину дана и није покренута никаква истрага. Поносан сам оним што је урађено за нешто више од две године колико сам обављао дужност председника. Онима који су ме без разлога неосновано прозивали, нека им служи на част - напомиње Шевић. председник Новоизабрани Драгољуб Бајић наглашава да је разговарао са представницима свих група грађана које имају своје представнике у Савету МЗ Мол.

- Договорили смо се да ћемо убудуће покушати да радимо сви заједно на решавању потреба и проблема места. Сигурно је да нас чека доста посла и обавеза, па се надам да ће бити опипљивих резултата до краја мандата. Приоритетни су нам уређење канала за одвођење сувишних вода, пројекат уређења центра Мола и други послови - каже Бајић. М. Митровић

ПОСТИГНУТ ДОГОВОР СА ФИРМОМ „SERBITA SHOLS”

Италијани отварају фабрику ципела

ВРШАЦ: Ових дана Вршчани могу да се похвале динамичним активностима на стварању услова за отварање производних погона у овом граду. Тек што су имали састанак са бројним заинтересованим страним инвеститорима на презентацији услова и олакшица за изградњу погона у Технолошком парку, склопљен је и први уговор о продаји простора у овој индустријској зони. А ових дана овде је започео посао на отварању фабрике обуће, опет је улагач италијанска фирма. Наиме, власник и оснивач фирме „Serbita Shols“ у Вршцу Ђовани Фаварони на састанку са општинским челницима најавио је да ће овде отворити погон за производњу ципела који ће убрзо прерасти у велику фабрику. Ту су били председник општине Чедомир Шивковић, његов заменик Мирко Добросављевић, затим извршни директор италијанске фирме „Serbita Shols“ Горан Божановић, саветник за стране директне инвестиције ВИП Фонда и покрајински посланик из Алибунара Јон Магда.

- Ми као општина ћемо покушати да будемо максимално кооперативни јер нам то много знаши што се господин Фаварони одлучио да управо овде подигне погоне и запосли наше су-

Са Италијанима у Градској кући

грађане. Припремамо општинску одлукукоја ће овакве инвестиције ослободити плаћања општинских намета и такси у будућем периоду. На овај начин проблем незапослености који тишти начу општину се квалитетно решава. А посебно нам је драго што ће бити ангажовани квалификовани радници који су радили у фирмама које су пропале као ИМО и „Клуз“- рекао је председник општине Живковић. Мирко Добросављевић је нагласио да подршку оваквим инвестицијама

даје и АП Бојводина и да је покрајински секретар за рад и запошљавање Мирослав Васин најавио бесповратна средства по радном месту. За потребе производног процеса ова италијансканска фирма је изнајмила магацински простор у коме су већ инсталиране машине из Италије. У прво време овде ће радити између 80 и 100 радника, планирано је да се касније са развојем производње, овде изграде већи погони и запосли више радника.

Во лон тер ски сер вис и у Ки кин ди КИ КИН ДА: Представници београдске општине Звездара боравили су у Кикинди и том приликом са представницима општине Кикинда поделили су своја искуства о оснивању Волонтерског сервиса за помоћ угроженом становништу. Сваки пети грађанин београдске општине Звездара старији је од 60 година, а последњих година је све више особа са инвалидитетом и немоћних којима је потребна помоћ у свакодневном функционисању. Због тога је Градска општина Звездара основала Волонтерски сервис за помоћ угроженима, а идеја је да се такав вид помоћи грађанима уведе и у Кикинди. Помоћница председника Општине Кикинда Гордана Булатовић истакла је да ће од јесени Волонтерски сервис за помоћ грађанима бити уведен и у нашој општини. Волонтерски сервис Звездаре, а идеја је да тако буде и у Кикинди, пружа помоћ у кући, односно помаже корисницима у лакшим кућним пословима, пружа психосоцијалну подршку, а у просторијама Волонтерског сервиса постоји Кутак за родитеље деце са инвалидитетом, или имају проблем у друштвеном понашању, као и Саветовалиште за стара лица.Све услуге Волонтерског сервиса бесплатне су а администрација је сведена на минимум. А. Ђ.

- Корак по корак, желео бих да своју фирму у Вршцу развијам. Навикао сам да тако радим и да не дајем лажна обећања. Циљ ми је да се овде целе ципеле, не само горњишта, како ће бити у прво време – рекао је о својим плановима Фаварони и захвалио посланику Јону Магди, који је посредовао у отварању овог погона у Вршцу.

- Ово су први промотери инвестиција који ће све више бити на политици Владе Србије која у области отварања нових радних места има повољне услове. Гро фирми ће захваљући овоме доћи извана и, будући да је општина Вршац од посебног приоритета за Владу Србије, надам се да ћемо овде имати посебну експанзију имајући у виду инфраструктуру која је у Вршцу веома развијен, као и празне производне погоне у које ћемо покушати да доведемо стране инвеститоре – рекао је о овоме посланик Магда. На састанку је истакнуто да ће Фаварони веома брзо кренути са производњом, будући да има уговоре са светским компанијама и великим брендовима који морају да се испоштују, а ова познати италијански привредник је већ 20 година пристан и на румунском тржишту. Р. Јовановић

Уклоњени киосци са пијачног трга

Контејнери за половну гардеробу

СОМБОР: Ако је судити по најновијем пројекту Јавног комуналног предузећа „Чистоћа”, креативности сомборских комуналаца никада краја. Наиме, ово предузеће је у Сомбору пре неколико дана поставило четири специјална контејнера за половну гардеробу, који се налазе на главној „Пијаци у ланцима”, али и градским МЗ Црвенка, Селенча и Нова Селенча. Конструкција контеј-

нера омугућава грађанима лако убацивање кесе са половном гардеробом са јасним упуствима, док је евентуално извалачење гардеробе онемогућено посебним уређајем. Да ли ће и ови контејнери доживети судбину прошле године постављених, па волшебно уклоњених рециклажних контејнера за ПЕТ амбалажу и папир, остаје да се види. М. Мћ

ТЕМЕРИН: На пијачном тргу у Темерину измештена су два, од 19 киоска који су одлуком општинског парламента из 2010. године планирани за уклањање. Утврђена је динамика даљих активности на овом плану, а сви привремени објекти из области рада трговине, угоститељства и занатства треба да се уклоне до краја септембра ове године.

-Служба грађевинске оперативе ЈКП „Темерин“ спремна је да преузме реалцизацију општинске одлуке. Ова два киоска уклонили су власници сами – истиче шеф грађевинске оперативе Ференц Адам М. М.

CRnA HROnikA

~etvrtak4.avgust2011.

dnevnik

DVE PRI JA VE U KI KIN DI

STRA NAC UHAP [EN U SR BI JI

Tu ni {a nin do li jao zbog silovawa Ka ra ti Dia Edin (31) iz Tunisa uhap{en je na osnovu Interpolove poternice zbog silovawa i seksualnog uznemiravawa, saop{tio je ju~e MUP Srbije.

Interpol Vizbaden je raspisao me|unarodnu poternicu za Karati Edinom radi okon~awa

c m y

12

sudskog postupka zbog krivi~nog dela silovawa i seksualnog uznemiravawa. De`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu odredio mu je ekstradicioni pritvor i o tome obavestio Interpol, navodi se u saop{tewu.

(Ta njug)

Ma ri hu a na iz do ma }e ra di no sti Policija u Kikindi podnela je dve krivi~ne prijave protiv lica iz Kikinde zbog osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga.

Krivi~na prijava podneta je protiv Alek san dra S. (1968) jer je policija u wegovoj ku}i, krajem

maja ove godine, prona{la 16 biqaka za koje je ve{ta~ewem utvr|eno da se radio o marihuani.

Prijava je podneta i protiv Zol ta na K. (1978), u ~ijoj ku}i je policija prona{la dve biqke za koje je ve{ta~ewem utvr|eno da je u pitawu marihuana.

M. Mr.

U BE O GRAD SKOM NA SE QU BOR ^A

Da nas Lu i so va sa hra na

U KLI NI^ KOM CEN TRU VOJ VO DI NE

Obi jen Me ta don ski cen tar – Nepoznata osoba, ili vi{e wih, provalila je u no}i izme|u utorka i srede u zgradu Metadonskog centra u okviru Klinike za psihijatriju Klini~ kog cen tra Voj vo di ne u Novom Sadu. Provalnici su u{li kroz prozor, ali nisu uspeli da do|u do lekova, odnosno metadona, koji se ~uva pod kqu~em u sefu – saop{tila je portparolka Klini~kog cen-

tra Voj vo di ne Je l e n a Ju r i {in.

Kako saznajemo u Policijskoj upravi, u prostorijama je po~iwena premeta~ina i pri tome je slomqen jedan sto, ali ni{ta nije odneto.

Ju~e ujutro vi{e destina pacijenata ~ekalo je oko sat u redu ispred Metadonskog centra da se zavr{i uvi|aj da bi dobili terapiju.

E. D.

Na grobqu u beogradskom nasequ Bor~a danas u 15 ~asova bi}e sahrawen peva~ Qubi{a Stojanovi} Luis. Prethodno }e, u 14.30, biti odr`ano opelo. Pre sahrane, u 11 ~asova, u sali 2 Doma sindikata bi}e uprili~ena komemoracija posve}ena ovom slavnom umetniku.

Iako je postojala inicijativa Udru`ewa umetnika da Luis bude sahrawen u Aleji zaslu`nih gra|ana, on }e ipak po~ivati na grobqu u Bor~i.

– Bili smo u Skup{tini grada i oni su bili veoma qubazni.

Qudski su nam objasnili da bi oni isto voleli da on bude sahrawen u Aleji zaslu`nih gra|ana, ali da postoje visoki kriterijumi za grob na tom mestu, koje Qubi{a nije ispunio. Najbitnije je da smo razjasnili tu situaciju jer je postojala inicijativa da moj suprug po~iva na tom grobqu – rekla je potresena supruga Sil va na, i dodala da su qudi iz komunalnog preduze}a pokazali veliko razumevawe u trenucima najte`im za wihovu porodicu.

Nakon {to su muzi~ari koji su se kobne no}i na{li s Luisom u automobilu obelodanili da su kod Malog I|o{a ~ekali Hitnu pomo} sat vremena, oglasila se i slu`ba Hitne iz Vrbasa. U saop{tewu, koje je potpisao specijalista urgentne medicine i {ef smene Zo ran Mi la -

nov, navodi se da je slu`ba stigla na mesto nesre}e za 15 minuta, ali da je vreme ~ekawa povre|enih na pomo} bilo znatno du`e zbog toga {to je najpre bila kontaktirana Hitna pomo} Ba~ke Topole. „Na{u slu`bu je pozvala kao ispomo} Hitna pomo} Ba~ke Topole, na ~ijoj se teritoriji do-

wa na{e slu`be do predaje povre|enih u bolnicu proteklo 50 minuta„, navodi se, izme|u ostalog, u saop{tewu Milanova.

Ina~e, petogodi{wa Re gi na Le gra di, lak{e povre|ena u saobra}ajnoj nesre}i kod Feketi}a u kojoj su poginuli wen otac, ma|arski dr`avqanin Andra{ (34), i poznati peva~ Qubi{a

godio udes. Dve ekipe su se uputile na mesto nesre}e, koje je bilo udaqeno 15 kilometara, i stigli su tamo za maksimalnih 15 minuta. Kada je na{a ekipa tamo stigla, obave{tena je od kolega iz Hitne pomo}i Ba~ka Topola da su dve osobe poginule. Mi smo preuzeli preostale povre|ene, napravili uvid u wihovo stawe i transportovali ih u Urgentni prijem Op{te bolnice u Vrbasu. Moram da naglasim da je od trenutka aktivira-

Stojanovi} Luis (59), pu{tena je u utorak iz Op{te bolnice u Vrbasu na ku}no le~ewe, potvrdila je Pi-Ar te zdravstvene ustanove Sla vi ca Oto vi}.

Reginu su u Ma|arsku odveli sestra i zet wene majke Su za ne (30) koja je tako|e bila u “fordu fju`n” kojim se porodica Legradi vra}ala s letovawa u Gr~koj, i koji se, na 66. kilometru autoputa Subotica–Beograd sudario s “krajslerom” kojim je upravqao Luis. Posle prvog

zbriwavawa u vrbaskoj bolnici, Suzana Legradi je prevezena u Urgentni centar KCV-a u Novom Sadu, gde joj je u nedequ uve~e operisano te{ko povre|eno levo rame. Weno stawe je, po re~ima portparolke tog centra Je le ne Ju ri {in, sada stabilno, nije u `ivotnoj opasnosti i u utorak je s Odeqewa intenzivne nege prevezena na Ortopedsko.

Iako je i daqe na intenzivnoj nezi u bolnici u Vrbasu, van `ivotne opasnosti je i Suzanin osmogodi{wi sin An dra{. De~ak je u sudaru zadobio povrede unutra{wih organa, operisan je i dobro se oporavqa. Osim sestre i zeta Suzane Legradi, za weno stawe i stawe dece su se, ka`u u KCV-u, u utorak i ponedeqak interesovali i predstavnici ma|arskog konzulata u Subotici.

U Osnovnom sudu u Ba~koj Topli, u ~ijoj nadle`nosti je deonica autoputa na kojoj se nesre}a dogodila i ~iji je istra`ni sudija Du {i ca Sto jan ~e vi} izvr{ila uvi|aj na licu mesta, jo{ ~ekaju nalaze saobra}ajnih ve{taka, posle kojih }e se znati kojom brzinom su se u trenutku sudara kretali “krajsler” i “ford”. Tako|e se ~ekaju i obdukcioni nalazi tela oba voza~a, posle kojih }e se znati da li je neki od wih vozio pod uticajem alkohola.

E. D.

MI LAN KA RA NO VI], ^I JE SE IME GRE [KOM NA [LO U GRU PI UHAP [E NIH U BRA ZI LU ZBOG [VER CA 620 KI LA KO KA I NA, KO NA^ NO MO @E ODAH NU TI

Ka }a nin vi {e ne stra hu je od po ter ni ce In ter po la Mi lan Ka ra no vi} iz Ka}a, posle tri meseca neizvesnosti, najzad mo`e da putuje putuje van granica Srbije bez straha da }e eventualno biti uhap{en – Interpol je zvani~no ukinuo potrnicu za wim, raspisanu po~etkom maja. Zvani~nu informaciju o ukidawu poternice Karanovi} je, posredstvom novosadske policije, dobio sredinom pro{log meseca, a desetak dana kasnije saznao je da je potragu za wim obustavio i Brazil.

U ju`noameri~koj dr`avi sambe, kafe i fudbala Karanovi} je po~etkom maja ove godine, zajedno s jo{ tridesetak qudi osumwi~en za {verc kokaina iz te dr`ave u Evropu i Ju`nu Afriku.

Kada su uhap{eni, me|u imenima koja su tada pomenuta, pomenut je i Milan Karanovi}. ^ak je i wegova fotografija objavqena na televiziji i u novinama.

trenutka od pre tri meseca. – Ali, brzo sam se uverio u to da nije {ala jer sam svoje podatke na{ao i na crvenoj poternici Interpola. Dobro {to sam to proverio na vreme jer sam nekako ba{ tada nameravao da putujem u Hrvatsku. Da sam oti{ao, uhvatili bi me na granici, jer su na svim prelazima bile moje fotografije, i ne bih mogao brzo da doka`em da nisam kriv.

Od trenutka saznawa da je na crvenoj potrnici Interpola, po~iwe Karanovi}eva borba za dokazivawe nevinosti.

– Znao sam da nisam kriv, po{to nikada nisam ni bio u Brazilu i bio sam uveren u to da je u pi-

No va pret wa Tek {to je re{io jedan problem, Milan Karanovi} je saznao za drugi. Ovoga puta wegovo ime se, navodno, dovodi u vezi sa {vercom droge na Kosovu.

– To sam sasvim slu~ajno, tek nedavno otkrio – poverio nam se Karanovi}. – Kada sam saznao da nisam vi{e na Interpolovoj poternici, oti{ao sam na granicu i tamo saznao da se pomiwem u vezi sa {vercom droge na Kosovu. Tvrdim da na Kosovu nikada nisam bio i da se to opet neko poigrava mojim imenom. Mislim da sam na putu da i to otkrijem jer osnovano sumwam na jednu osobu koja provaquje dr`avne tajne i te podatke {aqe ameri~kim tajnim slu`bama.

Dro ga za ple we na u Bra zi lu

Vest o „svom hap{ewu” Milan Karanovi} saznao je na televiziji dok je s porodicom i prijateqima proslavqao \ur|evdan.

– Qudi, pa {ta je ovo? Slu{ao sam vest o mom hap{ewu, gledao svoju fotografiju na ekranu i nisam mogao da verujem svojim o~ima – pri~ao je Karanovi} ju~e za „Dnevnik”, `ivo se se}aju}i

tawu neka gre{ka. Imam dva paso{a, stari, koji je istekao, i novi, i nikada mi taj dokument nije bio ukraden pa da pomislim da je neko mogao falsifikujovati moja podatke – veli ovaj Ka}anin.

Dodaje da je posledwi put putovao u inostranstvo novembra pro{le godine, u Hrvatsku, a dva meseca pre toga u Nema~ku, u Nirnberg na izlo`bu pasa.

U borbi za dokazivawe svoje nevinosti Karanovi} je anga`ovao i novosadskog advokata Kal ma na [ta wu. Kad ve} nije imao pomo} od dr`ave, u nimalo lako borbu upustio se s braniocem. Wih dvojica su u drugoj polovini maja, samoinicijativno, oti{li u ambasadu Brazila u Beogradu.

Iznena|enom osobqu objasnili su razloge posete, a zatim je Karanovi} detaqno indetifikovan. Od wega je uzeta izjava o tome da li je ikada putovao i boravio u Ju`noj Americi, fotografija u elektronskoj formi i otisci prstiju i sve je to poslato brazilskom pravosu|u.

– Imao sam i prepiske sa sedi{tem Interpola u Lionu i mislim da je sve to dovelo do toga da u sedi{tu me|unarodne policije uvide gre{ku i povuku crvenu poternicu – ka`e zadovoqno Karanovi}.

U me|uvremenu, prekju~e je u brazilskom gradu Sao Paulo po~eo istra`ni postupak protiv 29 osoba zbog sumwe da su preko ove ju`noameri~ke dr`ave krijum~arili kokain u Epropu i Ju`nu Afriku. U akciji „Niva”, koja je trajala dve godine, zapleweno je 620 kilograma kokaina, ~ija je vrednost procewena na 1,3 milion dolara, kao i oko 850.000 evra, nekoliko ~amaca, skupoceni automobili. Najve}i broj pripadnika ove kriminalne organizacije, nazvane „Balkanska grupa”, su Srbi, wih 13, petorica osumwi~enih su iz Hrvatske, sedmoro je iz Brazila, troje iz Ju`noafri~ke Republike, dok za jednog jo{ nije utvr|eno odakle je.

Brazilska policija tada je za vo|u ove grupe ozna~ila Srbina Go ra na Ne {i }a. On je iz Srbije pobegao pre desetak godina, nakon {to je na

Mi lan Ka ra no vi}

grani~nom prelazu „Gradina” otkriveno 20 kilograma heroina. Ne{i} je od hap{ewa u zatvoru „Prizonero de Festo” u Sao Paulu, gde su sme{tena jo{ ~etvorica uhap{enih srpskih dr`avqana.

Milan Karanovi} ishod istrage u Sao Paulu o~ekuje s posebnom pa`wom.

– Mislim da sam dokazao svoju nevinost i uverio ih u to da sam gre{kom osumwi~en. Da je bilo kakve osnove, ube|en sam da crvena poternica za mnom ne bi bila povu~ena i od potrage ne odustali ni Interpol ni Brazil – zakqu~uje Karanovi}.

Put to dokazivawa nevinosti Milana Karanovi}a je ko{tao mnogo i novca i `ivaca. Naru{en mu je i ugled u sredini u kojoj `ivi. Zbog toga {to se neopravdano na{ao na stubu srama, Karanovi} najavquje da }e tu`iti Ministarstvo unutra{wih poslova, ali i dr`avu Brazil jer je wemu i wegovoj porodici pri~iwena ogromna {teta.

M. Bo zo kin

crna hronika

dnevnik

~etvrtak4.avgust2011.

13

IZA BRA VE KRI MI NAL NA GRU PA OSUM WI ^E NA ZA RAZ BOJ NI [TVA U BE O GRA DU, NO VOM SA DU, KO VI NU I NI [U

Pe to ri ca uhap {e na zbog pqa~ ke vi {e zla ta ra

IN CI DENT U VRA WU

Po ku {ao da za pa li pro sto ri ju su da Sre do ve~ ni mu {ka ra ca na {ta ka ma po ku {ao je ju ~e da za pa li jed nu pro sto ri ju Osnov nog su da u Vra wu, ali mu je iz ne na da po zli lo pa su ga na vre me spre ~i le oso be ko je su bi le u pro sto ri ji, pre ne li su Ta nju gu sve do ci do ga |a ja.

Po re ~i ma o~e vi da ca, taj mu {ka rac je oko 10.30 sa ti na {ta ka ma i s pla sti~ nom ke som u ru ci u{ao u zgra du Osnov nog su da u Vra wu, a obez be |e wu je re kao da u ke si no si vo du za osve `e we.

Po sle kra }eg od mo ra u ho lu su da, oti {ao je u iz vr {no ode qe -

we su da, a sve do ci ka `u da je po we go vom ula sku u kan ce la ri ji na sta la ma la pre pir ka o pred me tu u ko jem je taj mu {ka ra ca okri vqen.

On je ubr zo iz ke se iz va dio pla sti~ nu fla {u sa `u tom te~ no {}u, po ~eo da po li va kan ce la ri ju iz vr {nog ode qe wa i iz va dio upa qa~ iz xe pa. U tom tre nut ku mu je po zli lo i pao je pa je je dan od u~e sni ka raz go vo ra od mah re a go vao, od u zeo mu upa qa~, a po tom po zvao po li ci ju i Hit nu po mo}. Is tra ga o ovom slu ~a ju je u to ku.

[TA JE PO KA ZA LO PRE I SPI TI VA WE OD LU KA O PRI GO VO RI MA NE I ZA BRA NIH SU DI JA

U odo ri a na ko rak do pen zi je Dvo me se~ ni rad Vi so kog sa ve ta sud stva na pre i spi ti va wu od lu ka pr vog sa sta va tog te la do ne tih po sle po stup ka op {teg (re)iz bo ra de cem bra 2009. go di ne o pre stan ku su dij ske du `no sti za vi {e od 800 do ta da {wih su di ja, do sad za bi lans ima ukup no 75 od lu ka: 36 pri hva }e nih pri go vo ra, 33 od bi je na, ~e ti ri od ba ~e na u slu ~a ju po no vo iza bra nih na do dat nom kon kur su, dok su dva po s tup k a ob u s ta v qe n a usled smr ti.

Dve ko m i s i j e VSS-a ko j e oba vqa ju po stu pak „re vi zi je“, do kra ja ju la su raz ma tra le ukup n o oko 220 pri g o v o r a ne(re)iza bra nih su di ja, a sa mo u ne ko li ko da na od po ~et ka av gu sta raz ma tra no ih je vi {e od 20.

slu ~a ju je re~ o su di ji ko ji je u me |u vre me nu oti {ao u in va lid sku pen zi ju po sle dva in fark ta ko ja je do `i veo.

Ma da is ka zu ju istin sko za do voq stvo po vo dom pri li~ no ve li kog bro ja do sad pri hva }e nih pri go vo ra wi ho vih ko le ga, ra do ot kri va ju i broj ne ne do u mi ce. Na {i sa go vor ni ci po seb no is ti ~u da im se, zbog iz o stan ka obra zlo `e wa, na me }u di le me i po vo dom to ga {to su od bi je ni pri go vo ri ne kih ne i za bra nih su di ja o ko ji ma ta ko |e mi sle sve naj bo qe, a ko ji su da le ko od pen zi je i ni su u me |u vre me nu na {li za po sle we.

Ta ko |e, po tvrd wa ma upu }e nih, dvo je su di ja od onih ko ji su po usva ja wu pri go vo ra vra }e ni na su dij sku du `nost, ni su ras po re |e ni u su do ve za ko je

Dvo je su di ja ko ji su po usva ja wu pri go vo ra vra }e ni na su dij sku du `nost ni su ras po re |e ni u su do ve za ko je su kon ku ri sa li, iako u tim su do vi ma ima slo bod nih me sta U kru go vi ma pra vo su |a, ali i de lu {i re jav no sti, o do sa da {wem ra du VSS-a u po stup ku re vi zi je ~u ju se po hva le o pro f e s i o n al n o s ti i efi k a sno sti.

Me |u tim, u kru go vi ma onih o ~i jim se pri go vo ri ma re {a va, bez ob zi ra na to da li je od lu ka ve} do ne ta ili jo{ uvek na wu ~e ka ju, do mi nant no su po m e { a n e strep w e, di l e m e, ali i op ti mi zam.

Ve }i broj sa go vor ni ka na {eg li sta, ko ji ni su `e le li da im po mi we mo ime na, u ko men ta ri ma u ve zi s od lu ka ma ko j e su do s ad ob j a v qe n e u „Slu `be nom gla sni ku„, na gla {a va ju da ne ma ju obra zlo `e wa.

Na {i sa go vor ni ci ta ko |e uka zu ju na to da su, od ukup no 36 ne i za bra nih su di ja ~i ji su prav ni le ko vi usvo je ni, u „Slu `be nom gla sni ku„ ob ja vqe na 34 ime na. Od dva ime na ko ja ni su ob ja vqe na, na po mi wu na {i sa go vor ni ci, „je dan je su di ja ko ji je ve} u pen zi ji, a dru gi je ste kao uslov za pen zi ju“.

Ta ko |e, po je di ni sa go vor ni ci „Dnev ni ka“ na vo de da ne ki po da ci po ka zu ju da je od ukup no 36 su di ja ~i ji su pri go vo ri po zi tiv no re {e ni, „oko pet na est onih ko ji su se u pro te klu go di nu i po ili za po sli li ili su se pri ma kli gra ni ci za od la zak u pen zi ju“. Po re ~i ma na {ih sa go vor ni ka, u jed nom

su kon ku ri sa li iako, ka ko na po mi wu, u tim su do vi ma ima slo bod nih me sta. Osim to ga, na {i sa go vor ni ci na vo de da se o~e ki va lo da na sed ni ci VSS-a, ko ja je odr `a na kra jem ju l a, bu d u do n e t e od l u k e o svim pri g o v o r i m a po v o d om ko jih su do tad odr `a na ro ~i {ta, wih 131, ali da je re {e no o 75, dok jo{ uvek ni je po zna to kad }e bi ti od lu ~e no o osta lih 56.

No, po red is ka za nih strep wi i di le ma, kod ve }i ne na {ih sa go vor ni ka pri sut na je i na da da }e do kra ja po stup ka re vi zi je bi ti ot klo we ni pro pu sti na ~i we ni to kom op {teg (re)iz bo ra su di ja.

Ina ~e, VSS je, po obe lo da we nom ras po re du, pred vi deo da obe ko mi si je ra de i to kom av gu sta te da se pred wi ma do kra ja ovog me se ca na |e ukup no 114 pri g o v o r a ne i z a b ra n ih su di ja, a ro ~i {ta su ve} za ka za na.

No vi sa stav Vi so kog sa ve ta sud stva je 15. ju na po ~eo po stu pak pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa sta va VSS-a iz de cem bra 2009. o pre stan ku su dij ske du `no sti za 837 ne(re)iza bra nih su di ja po sle po stup ka op {teg iz bo ra za su do ve no ve sud ske mre `e. Su di je, ~i ji su pri go vo ri od bi je ni, ima ju pra vo da ulo `e `al bu Ustav nom su du Sr bi je.

J. J.

Be o grad ska po li ci ja uhap si la je ~la no ve kri mi nal ne gru pe, za ko je sum wa da su to kom pro {le i ove go di ne opqa~ ka li ne ko ko li ko zla ta ra i po ~i ni li dru ga raz boj ni {tva na te ri to ri ji Be o gra da, No vog Sa da, Ko vi na i Ni {a, sa op {te no je iz MUP-a Sr bi je.

Uhap {e ni su Branislav M. (24) iz Be o gra da, Predrag G. (24) iz Ni {a, Borislav B. (27) iz No vog Sa da, Sa{a S. (29) iz Cr ne Tra ve i Jasmin R. (37) iz Pri je po qa, dok po li ci ja in ten ziv no tra ga za wi ho vim sa u ~e sni kom Daliborom M. (34) iz Ma ki {a. Oni se sum wi ~e da su, naj ~e {}e ma ski ra ni, s fan tom ka ma na gla vi i uz pret wu va tre nim oru` jem, oti ma li iz zla tar skih rad wi ve }u ko li ~i nu nov ca, kao i na kit od sre bra i zla ta, ko ji su po tom pro da va li.

Sum wa se da je ova {e sto ~la na kri mi nal na gru pa 9. ju na ove go di ne opqa~ ka la zla ta ru „Fi gro” u Be o gra du i od ne la na kit vre dan oko 800.000 di na ra i da je u fe bru a ru od ne la na kit vre dan oko 10.000 di na ra iz zla ta re „Alek san dra” u La za rev cu.

Uvi |aj po sle pqa~ ke zla ta re „Fi gro” u Be o gra du

Pro {le go di ne, 22. no vem bra, oni su opqa~ ka li zla ta ru „Gold fi{„ u Be o gra du i od ne li na kit vre dan oko 7.500.000 di na ra, dok su u sep tem bru 2010. go di ne od ne li ro bu vred nu dva mi li o na di na ra iz ni {ke zla ta re „Mi ti}”.

Pri li kom raz boj ni {tva u zla ta ri „Mi lo {ev MM” u Ko vi nu, 27. apri la ove go di ne, osum wi ~e ni su od ne li na kit vre dan mi lion di na ra, a me sec da na ka sni je po ku {a li su da opqa~ ka ju zla ta ru „MiN” u No vom Sa du.

Gru pa se sum wi ~i i da je u sep -

tem bru 2009. go di ne po ~i ni la te {ku kra |u u po ro di~ noj ku }i u Le skov cu, pri li kom ko je je od net pi {toq mar ke „cr ve na za sta va„, ka li bra 7,62 mm.

Osum wi ~e ni Bra ni slav M. je 23. ju na ove go di ne u Ni {u na pao po li caj ca ko ji je po ku {ao da ga uhap si i na neo lak {e te le sne po vre de po li caj ci ma ko ji su po ku {a li da ga za u sta ve i le gi ti mi {u, a sum wa se da je ta da, pri li kom bek stva, pre tio pi {to qem, a on da svo jim vo zi lom uda rio u po li cij sko.

Pri li kom hap {e wa ~la no va kri mi nal ne gru pe i pre tre sa wi ho vih sta no va, pro na |e na su ~e ti ri pi {to qa i fal si fi ko va na li~ na do ku men ta, a oni su uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

IZ KRI VI^ NOG ZA KO NI KA BRI [E SE ZLO U PO TRE BA SLU @BE NOG PO LO @A JA

Pri vred ni kri mi nal bi }e stro `e ka `wa van Ma d a je pri v red n i kri m i nal, po po d a c i m a Mi n i s tar stva prav de, po sled wih go di na u po r a s tu a go t o v o tre } i n a pred me ta ko ji se vo de od no si se na zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja i pre va re u po slo va wu, Sr bi ja }e usko ro, za dve do tri go di ne, iz svog Kri vi~ nog za ko ni ka, na zah tev Evrop ske uni je, iz bri sa ti ovo kri vi~ no de lo. Raz log zbog ko jeg ono ne }e od mah bi ti iz ba ~e no iz na {eg Kri vi~ nog za ko ni ka je u to me {to se tre nut no vo di 850 po stu pa ka pro tiv okri vqe nih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja a pro ce wu je se da se oni ne mo gu okon ~a ti pre dve do tri go di ne.

U Mi ni star stvu prav de ob ja {wa va ju da se ovo kri vi~ no de lo do sa da ko ri sti lo kao naj ~e {}a kva li fi ka ci ja u slu ~a je vi ma ko rup ci je, ali da je ono, po oce ni i me |u na rod nih i do ma }ih prav nih stru~ wa ka, ar ha i~ no i za mno ga za ko no dav stva ne -

Dru gim re ~i ma, ka da ne ka od evrop skih dr `a va do bi je ta kvu po ter ni cu za na {im dr `a vqa nom ona je ne uva `a va jer ne pre po zna je kri vi~ no de lo za ko je se on te re ti pa nam zbog to ga ~e sto i prav no ne mo gu iza }i u su sret ~ak i da ho }e jer ne ma ju prav ni osnov

Go di {we 740 osu |u ju }ih pre su da Do ko na~ nog bri sa wa zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja iz Kri vi~ nog za ko ni ka jav ni tu `i o ci }e go ni ti no ve okri vqe ne za dru ga kri vi~ na de la ko ja li ~e na ra ni ju zlo u po tre bu a ko ja }e pre ci zni je bi ti uve de na kroz iz me ne Za ko ni ka ko je se na ja vqu ju za ok to bar ove go di ne.

Ina ~e, sa mo od ja nu a ra ove go di ne u su do vi ma {i rom Sr bi je bi lo je 850 zlo u po tre ba slu`b nog po lo `a ja, dok sta ti sti ka po ka zu je da se go di {we do no si iz me |u 680 i 740 osu |u ju }ih pre su da. To kom pro te klih {est go di na do ne to je oko 4.000 pre su da. po zna to. Upra vo zbog to ga {to ga dru ge evrop ske dr `a ve ne ma ju kao kri vi~ no de lo, Sr bi ja ima pro ble ma ka da tra `i iz ru ~e we ne kih bi zni sme na za ko ji ma je ras pi sa na In ter po lo va po ter ni ca a ko ji se ov de te re te za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja.

u svom za ko no dav stvu da ne kog uhap se i is po ru ~e Sr bi ji. Ka ko pra vi la na la `u da obe dr `a ve, ona ko ja tra `i eks tra di ci ju i ona od ko je se zah te va iz ru ~e we, mo ra ju ima ti pro pi sa no isto kri vi~ no de lo, ne po sto ja we zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u dru gim dr `a va ma na ma ve zu je ru ke.

^lan Rad ne gru pe za iz me nu Kri vi~ nog za ko ni ka i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de Slobodan Homen ob ja snio je da }e uki da we zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja kao kri vi~ nog de la i}i post pe pe no jer bi u su prot nom svi po stup ci ko ji se ne okon ~a ju do iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka pa li u vo du a to ni ko u Sr bi ji ne `e li.

– Evrop ska uni ja tra `i da iz bri {e mo zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja iz Kri vi~ nog za ko ni ka jer je to ar ha i~ no kri vi~ no de lo ko je u mno gim za ko no dav stvi ma ne po sto ji. Kod nas se go we we za mno ga ko rup tiv na kri vi~ na de la pod ra zu me va lo ta ko {to se okri vqe ni ma na te ret sta vqa la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja ko ja se mo `e {i ro ko tu ma ~i ti. Ta kva kri vi~ na de la su u sa vre me nim za ko no dav stvi ma pre ci zno raz ra |e na ta ko da su rad we iz vr {e wa kon kret ni je od re |e ne – is ta kao je Ho men.

Po va `e }im pro pi si ma, zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja ~i ni „slu `be no li ce ko je is ko ri {}a va w em svog slu ` be n og

po lo `a ja ili ovla {}e wa, pre ko ra ~e wem gra ni ce svog slu `be nog ovla {}e wa ili ne vr {e wem svo je slu `be ne du `no sti pri ba vi se bi ili dru gom ko ri sti, dru gom na ne se {te tu ili te `e po vre di pra va dru gog”.

Me |u tim, is pu we wem zah te va EU i uskla |i va wem na {eg za ko no dav stva s evrop skim dr `a va ma, sve ono {to da nas je ste zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja ve} je ob u hva }e no dru gim kri vi~ nim de li ma, kao {to su pri ma we i da va we mi ta, pra we nov ca, pre va ra u slu `bi, pro tiv za ko ni ta na pla ta i is pla ta, pro tiv za ko ni to po sre do va we i pro ne ve ra. To su, ina ~e, mno go kon k ret n i j e od r e | e n e rad w e ko je se mo gu pod ve sti pod {i ro ko po sta vqe nu de fi ni ci ju zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja.

Prav ni stru~ wa ci ne spo re da zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja tre ba iz bri sa ti iz Kri vi~ nog za ko ni ka jer ona kao kri vi~ no de lo za i sta ne po sto ji u za ko ni ma dru gih dr `a va, uz opa sku da je ona do sa da vi {e bi la oru` je u ru ka ma si ste ma za mo ral nu dis kre di ta ci ju qu di ne go {to se za i sta ne ko `e leo a i mo rao ka zni ti za ne {to {to je ste u~i nio na nev {i i {te tu dr `a vi. Osim to ga, sla `u se i u oce ni da su se, po pra vi lu, ~ak i pro tiv onih ko ji je su okri vqe ni za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja vo di li du gi kri vi~ ni po stup ci ko ji su ~e sto zna li bi ti za vr {e ni i oslo ba |a ju }om pre su dom. Ume sto to ga, mno go od wih mo gli su bi ti go w e n i za kon k ret n i j a kri vi~ na de la kao {to su ne sa ve sno po slo va we, pre va ra u slu `bi, po re ska uta ja i dru ga, pa sa mim tim i si gur no do bi ti ve }u ka znu.

Q. Ma le {e vi}

IN CI DENT NA HR VAT SKOM PRI MOR JU

Kra gu jev ~a nin pre tu ~en u Spli tu Ne po zna ti na pa da~ pre tu kao je ju ~e oko 3.30 sa ti 32-go di {weg srp skog dr `a vqa ni na na pla tou is pred klu ba „Ba ~vi ce”.

Ka ko je ja vio „Indeks.hr„, 32-godi{wi dr`avqanin Srbije Miodrag @., koji je stigao na Jadran iz Kragujevca, prijavio je policiji da mu se nepoznati mu{karac prikrao s le|a, oborio ga na pod udarcem {akom u glavu pa ga {utnuo u vilicu. Miodrag nije najboqe video napada~a, ali je ipak dao nekakav opis policiji.

Napada~ je, kako „Indeks„ saznaje, mla|i mu{karac, visok oko 175 cm, kratke sme|e kose i ja~e gra|e.

Miodragu @. su na hitnom hirur{kom prijemu splitske bolnice ustanovili te{ke povrede i vi{estruki prelom vilice.

Portparolka splitske policije Marina Kraqevi}-Gudeq izjavila je za da na mestu napada na srpskog dr`avqanina ima veliki

broj kafi}a i da su tu~e u tom delu gotovo svakodnevne.

– Policija je organizovala poteru za napada~em i o~ekujemo wegovo hap{ewe u najbr`em mogu}em roku – rekla je kratko Gudeqeva.

U incident se ukqu~ila i ambasada Srbije u Hrvatskoj koja je o{tro protestovala povodom ju~era{weg napada na Miodraga @.

~etvrtak4.avgust2011.

URU [A VA WE SRP SKOG JE ZI KA (1)

Carstvo nepismenih Na rod ko ji iz gu bi svo je re ~i pre sta je bi ti na rod. Za to je bo qe iz gu bi ti sve bit ke i ra to ve ne go je zik svoj. Po sle iz gu bqe ne bit ke i ra to va, osta je na rod.

Po sle iz gu bqe nog je zi ka, ne ma na ro da. Ove re ~i Ste fa na Ne ma we, ro do na ~el ni ka srp ske di na sti je i dr `a ve (sve tog Si me o na Mi ro to ~i vog), kao za ve {ta we srp skom ro du, za pi sao je we gov sin sve ti Sa va, pr vi srp ski pro sve ti teq i kwi `ev nik.

Je smo li da nas, po sle to li ko ve ko va i stra da wa, na pra gu gu bit ka jed nog od te me qa sva kog na ci o nal nog iden ti te ta, pa ta ko i srp skog? Op {ti je uti sak da smo do {li do za vr {nog ~i na dra me ko ju srp ski je zik pre `i vqa va u po sled we dve de ce ni je.

Ras pa dom Ju go sla vi je stra da li su na ro di, ali naj vi {e srp ski je zik. Sva ka no va dr `a va, iz dnev no po li ti~ kih i na ci o na li sti~ kih po bu da, na sto ji da na pra vi iz srp skog svoj je zik pa ga na zi va svo jim ime nom. (Kad

li }e to Austri jan ci go vo ri ti austrij skim, a ne ne ma~ kim je zi kom, ili Austra li jan ci austra lij skim i Ame ri kan ci ame ri~ kim, a ne en gle skim?)

Ta na sto ja wa, po put onog cr no gor skih vla sto dr `a ca, bi la bi kraj we sme {na da ni su po gub na.

Tim pre {to je mno go onih me |u na ma, ~ak i me |u lin gvi sti ma, ko ji tvr de da su „svi ma li na ro di ne mo} ni da od bra ne svoj je zik“. Re~ je o la `nim evro pej ci ma, po mo da ri ma, ka kvih je ov de, do du {e, od u vek bi lo. Zar su Bu ga ri ve }i na rod od nas, pa u|o {e u EU sa sve svo jim je zi kom i }i ri li com, ili Slo ven ci, Slo va ci, „ma li“ bal ti~ ki na ro di...?

ko li ko tri bi na lin gvi sta i kwi `ev ni ka, u po ne kim no vi na ma ob ja vqe no je ne ko li ko tek sto va i to je sve.

Da li je, uop {te, u ze mqi, u ko joj je, po zva ni~ noj sta ti sti ci, vi {e od 1.300.000 gra |a na ne pi sme no ili ni je za vr {i lo ni osmo qet ku – a u ko joj se s pra vom sum wa i u pi sme nost onih s di plo ma ma – do voq no do ne ti ne ki no vi za kon, iz da ti ne ke no ve pri ru~ ni ke, da bi se za u sta vi la bu ji ca ne pi sme no sti i ne ma ra pre ma je zi ku? I ko ga je bri ga za je zik u dru {tvu u ko jem je, ta ko |e po dr `av nim po da ci ma, vi {e od mi lion qu di is pod pra ga si ro ma {tva?

Kri va ca za uru {a va we srp skog je zi ka ima mno go. Na jed noj stra ni je je zik mo }i – po li ti ~a ra, taj ku na, stru ke i ad mi ni stra ci je – uop {ten i ne ra zu mqiv, sra ~u nat na ma ni pu la ci ju ma sa ma i za ma gqi va we stvar no sti. S wi ma pod ru ku idu dr `av ni me di ji, kao do sled ni

pre no si o ci wi ho vih re ~i, pri vat ni me di ji i tzv. `u ta {tam pa bez ika kve od go vor no sti za jav nu re~, in ter net, ne do re ~en obra zov ni si stem, iz da va ~i ko ji {tam pa ju sve i sva {ta. Re do sled za ga |i va ~a je zi ka te {ko je na pra vi ti, ali je od go vor nost naj pre na oni ma ko ji ima ju naj ma sov ni ji uti caj.

To su pre sve ga vo de }i po li ti ~a ri i me di ji s na ci o nal nim pred zna kom.

Na dru goj stra ni, gle da lac je ne pre kid no za tr pa van je zi kom „Far me“, „Dvo ra“, „Pa ro va“, „Ve li kog“ i dru ge bra }e. Sve te te le vi zi je, ko je su emi to va le ove pri zem ne „za bav ne“ pro gra me, ta ko |e su na na ci o na la noj

DRU[TVO

DneVnik

c m y

14

ZA NE @E WE I UDA VA ^E RO MAN TI^ NA VE ^E RA UPO ZNA VA WA U JA GO DI NI

Vijawe leptiri}a po gr~kim pla`ama Ka da je ~el nik Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi} iz ra zio strah od re zul ta ta ovo go di {weg po pi sa zbog alar mant ne ~i we ni ce da Sr bi spa da ju me |u naj sta ri je na ro de u Evro pi jer se mno go ma we de ce ra |a ne go {to qu di umi re – {to je do ve lo do to ga da je u pret hod nih de set go di na “ne sta lo” to li ko sta nov ni ka ko li ko ima grad ve li ~i ne Ki kin de – mno gi su tek on da shva ti li ko li ko je za pra vo ozbi qan pro blem pro ces ubr za nog sta re wa i ku da on vo di.

Iz neo je Vuk mi ro vi} i po da tak da je udeo `e na u fer til nom pe ri o du, od 15 do 49 go di na, u ukup nom sta nov ni {tvu u pro te klih de set go di na pao s 24,1 na 23,1 od sto, {to je, opet, do ve lo do to ga da uku pan broj `i vo ro |e ne de ce po `e ni pad ne is pod pra ga pro ste re pro duk ci je. To me je, ka ko je ob ja snio, sva ka ko do pri ne lo i sve ka sni je stu pa we u brak, kao i po me ra we gra ni ce za ra |a we de ce, pa ta ko pro se~ na sta rost mu {ka ra ca ko ji stu pa ju u brak iz no si 33, a `e na 29 go di na. Svoj da nak uze la je i sve iz ra `e ni ja mi gra ci ja, i to uglav nom mla dih i `en ske po pu la ci je, iz se la u grad, {to za re zul tat ima da da nas sva ko ~e tvr to se lo u Sr bi ji i bu kval no iz u mi re. Na i me, po da ci go vo re da u 1.961 se la u Sr bi ji da nas ne `i vi ni je dan sta nov nik, dok u 200 se la ne ma ni jed nog mla |eg od 20 go di na. Jo{ po ra zni je zvu ~i po da tak da je od ukup no 4.800 se la sva ko ~e tvr to u fa zi ne sta ja wa, {to mo `e zna ~i ti da }e za de ce ni ju i po s ma pe na {e ze mqe ne sta ti 1.200 se la.

U 1.961 selu u Srbiji danas ne `ivi nijedan stanovnik, dok u 200 sela nema nijednog mla|eg od 20 godina. Jo{ poraznije zvu~i podatak da od ukupno 4.800 sela svako ~etvrto nestaje, {to mo`e zna~iti da }e za deceniju i po sa mape na{e zemqe nestati 1.200 sela Mno gi ve} go di na ma o ovom pro ble mu pri ~a ju, ali ni ko ni {ta kon kret no ne pred u zi ma. Ka da je pro {le go di ne gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma od lu ~io da “sta ri jim” ne `e wa ma i ne u da tim da ma ma iz grad ske ka se za za kqu ~e we bra ka da 3.000 evra, ali i na ja vio da }e to kom ovog le ta or ga ni zo va ti bes plat no le to va we u Gr~ koj na ko je }e oti }i svi oni ko ji su u po znim go di na ma osta li sa mi, mno gi su se {a li li na we gov ra ~un.

Jo{ ka da je do dao da, “ako im u Gr~ koj mo re, sun ce i sir ta ki ne

pro bu de lep ti ri }e u sto ma ku, on da wi ma po mo }i ne ma”, mno gi su bi li uve re ni u to da se i on sam {a li i pod sme va usa mqe ni ma.

Me |u tim, ono {to je obe }ao, Pal ma je i spro veo. Re dov no je pre ko Skup {ti ne gra da Ja go di na po zvao sve ne u da te `e ne iz Sr bi je, sta ri je od 38 go di na, da bes plat no odu na mo re o tro {ku Ja go di ne za jed no s neo `e we nim Ja go din ci ma, ta ko |e sta ri jim od 38 go di na.

Za ma we od me sec da na, ko li ko je tra jao po ziv na ovaj za i sta neo bi ~an kon kurs, ja vi lo se vi {e od

200 da ma iz Sr bi je ko je su is ka za le `e qu da upo zna ju svo ju srod nu du {u na ro man ti~ nom le to va wu u Gr~ koj. Te le fon na ko ji su se pri ma le pri ja ve usi jao se od po zi va, a sti za li su iz svih kra je va Sr bi je: Be o gra da, Ni {a, Kra gu jev ca, No vog Sa da...

Me |u pre ten det ki wa ma za bu du }e su pru ge ja go din skih mo ma ka ima do sta fa kul tet ski obra zo va nih de vo ja ka, kao i onih ko je ni su ma kle da qe od osnov ne {ko le, a svi ma je za jed ni~ ko to da ni su us pe le da u pret hod nim go di na ma `i vo ta pro na |u srod nu du {u. Da bi ih spre mio za put, ~el nik Ja go di ne pla ni ra da 20. av gu sta u ovom gra du or ga ni zu je ro man ti~ nu ve ~e ru na ko joj }e u~e sni ce kon kur se ima ti pri li ke da upo zna ju po ten ci jal ne |u ve gi je i da za i skre pr ve var ni ce me |u wi ma.

Sam Mar ko vi}, ka ko pri zna je, bi }e za do vo qan ako ba rem pe ti na “mor skih spoj ki„ uspe, jer to zna ~i da se za to li ko po ve }a va mo gu} nost za no ve bra ko ve i ra |a we de ce za ko ji ma ova dr `a va va pi. Da ka ko, sve }e bi ti po iz bo ru i po vo qi. De voj ke i mla di }i bi }e sme {te ni u Gr~ koj u odvo je nim so ba ma, a da li }e ne `e we i uda va ~e no }u ma lo lu ta ti i za lu ta ti – to se ve} go spo di na Mar ko vi }a ne ti ~e. Ono {to je bi lo do we ga, on je u~i nio. Pru `io je {an su i po ka zao do bru vo qu da spo ji srod ne du {e, a da li me |u sil nim pri ja va ma ima do voq no onih ko ji }e se pro na }i ili }e se na kon ro man ti ke i uti hlih lep ti ra raz i }i, to je ve} dru ga pri ~a.

Q. Ma le {e vi}

Sve vi{e ne`eqenih dejstava lekova Agen ci ja za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je (ALIMS) sa op {ti la je da je po ve }a na sto pa pri ja vqi va wa ne `e qe nih dej sta va le ko va, po seb no iz gru pe an ti bak te rij skih le ko va i onih ko ji se ko ri ste u te ra pi ji ma lig nih tu mo ra. U 2010. go di ni za be le `e na je 781 pri ja va (na mi lion sta nov ni ka u Sr bi ji iz no si 104) i pred sta vqa da le ko ma wi broj od 200 pri ja va na mi lion sta nov ni ka, {to je pre ma Svet skoj zdrav -

stve noj or ga ni za ci ji stan dard za do bro raz vi jen na ci o nal ni si stem.

Le ko vi iz gru pe an ti bak te rij skih le ko va za si stem sku pri me nu i an ti ne o pla sti ka u po sled we tri go di ne za u zi ma ju pr va dva me sta po bro ju le ko va za ko je se sum wa da su u ve zi sa is po qe nim ne `e qe nim re ak ci ja ma pri wi ho voj pri me ni. Ta ko su u 2010. go di ni, od ukup nog bro ja le ko va za ko je se sum wa lo da ima ju ne `e qe na dej stva,

oko 16 od sto bi li le ko vi iz gru pe an ti bak te rij skih le ko va za si stem sku pri me nu, a oko 10 od sto le ko vi iz gru pe an ti ne o pla sti ka (le ko vi na me we ni za te ra pi ju ma lig nih tu mo ra).

To kom 2010. go di ne naj ~e {}e pri ja vqe ne ne `e qe ne re ak ci je bi le su: eri tem, po ve }a we te le sne tem pe ra tu re, ur ti ka ri ja (ko priv wa ~a), osip, mu~ ni na, po vra }a we, svrab, gla vo bo qa, di ja re ja i sli~ no.

Redosled zaga|iva~a jezika te{ko je napraviti, ali je odgovornost najpre na onima koji imaju najmasovniji uticaj. To su pre svega vode}i politi~ari i mediji s nacionalnim predznakom Dru gi na ro di, da kle, ~i ne sve da sa ~u va ju svoj je zik, svo je {ko le, svo je me di je, ~e mu smo sve do ci i u svo joj ze mqi. I to s pu nim pra vom. A mi sva ko dnev no ~i ni mo na si qe nad svo jim je zi kom. Ako ve} ne ma mo po li ti~ ke mo }i i uti ca ja da spre ~i mo do ju ~e ra {wu „bra }u“ da pra ve ne ki svoj je zik (is kva re ni srp ski), mo `e mo li bar po ~e ti da pra vi mo re da u svo joj ku }i? Naj pre se mo ra zna ti ko je od go vo ran za sud bi nu srp skog kwi `ev nog je zi ka i }i ri li~ nog pi sma. Sa da to ni je ni ko i s je zi kom na jav noj sce ni sva ko ra di {ta ho }e. Po sto ji, do du {e, ustav na od red ba o slu `be noj upo tre bi je zi ka i pi sma, ali u sva ko dnev noj prak si ne ma mo ni je dan pro pis ko ji }e, re ci mo, ka zni ti iz da va ~a kwi ga i no vi na, i na ro ~i to emi te re elek tron skih me di ja, za na si qe nad pi sme no {}u. Tim po vo dom pro le tos se ~uo apel iz Ma ti ce srp ske u No vom Sa du za o~u va we srp skog kwi `ev nog je zi ka i }i ri li~ nog pi sma. Ma ti ca tra `i da se utvr de na crt i pred log no vog za ko na o je zi ku.

S tim su upo zna ti nad le `ni u Vla di Sr bi je. Ini ci ja ti va je ste za po hva lu i va qa je po dr `a ti, ali evo, pro |e bez ma lo po la go di ne a da se ni me |u zva ni~ ni ci ma ni u jav no sti ni {ta bit ni je ni je pro me ni lo u od no su pre ma je zi ku. Odr `a no je ne -

fre kven ci ji i shod no to me bi tre ba lo da sno se i od go vor nost za iz go vo re no. Ali, za hva qu ju }i wi ma, do bi li smo „ri ja li ti“ je zik, kul tu ru, raz mi {qa we, za ba vu „da se glad ni ne do se te“.

Sr bi su u mno go ~e mu, a na ro ~i to u je zi ku, odav no ma lo gra |a ni. Ni ko pa me tan ne ma ni {ta pro tiv to ga da se u~e stra ni je zi ci. [ta vi {e, jed na iz re ka ka `e da „vre di{ ono li ko ko li ko je zi ka zna{.“ Ali, to ne zna ~i da uni {ta va{ svo ju re~.

U srp ski je zik se, za hva qu ju }i pre sve ga in ter ne tu, na ko jem je en gle ski do mi nan tan i uti ~e i na dru ge je zi ke, uvu klo ne bro je no mno go an gli ci za ma bez ika kve kon tro le. Mno gi en gle ski iz ra zi su ne za o bi la zni, ali je na {a mu ka u to me {to se ve }i na ko ri sti ne ta~ no. Go vor na {e de ce po stao je go to vo ne ra zu mqiv za ro di te qe.

Ho }e li, on da, je dan za kon vi {e (ko ji tre ba do ne ti) bi ti do vo qan da se is ko re ni sve sme }e ko je de ce ni ja ma za tr pa va srp ski kwi `ev ni je zik? Na rav no da ne }e. Otud mo ra da se po ve de op {ta, bez ma lo sva ko dnev na ak ci ja za o~u va we ~i sto te srp skog kwi `ev nog je zi ka. „Dnev nik“ }e, bez ula `e wa u „vi so ku po li ti ku“, u vi {e tek sto va uka za ti na pri me re naj gru bqeg kr {e wa je zi~ kih nor mi u prak si.

Mi le Sta ni vuk

UTI CAJ ELEK TRO MAG NET NOG ZRA ^E WA NA ZDRA VQE

Poquqana prirodna ravnote`a organizma?

De ca ~i je su maj ke to kom trud no }e bi le u ve }oj me ri iz lo `e ne elek tro mag net nom po qu mo `da su pod po ve }a nim ri zi kom od ast me, naj no vi ja je po ru ka ame ri~ kog is tra `i va wa ko je na vo di Ta njug. U is tra `i va wu je u~e stvo va lo 800 trud ni ca, a me re na je iz lo `e nost elek tro mag net nom po qu ni ske fre kven ci je ka kvo stva ra ju mi kro ta la sne pe} ni ce, fe no vi za ko su, ven ti la to ri, mli no vi za ka fu, elek tri~ ni ka blo vi, tran sfor ma to ri itd. To kom tri na est go di na od ra sta wa de ce ovih `e na, kod wih 130 (20,8 od sto) se raz vi la ast ma, uglav nom di jag no zi ra na pre na vr {e ne pe te go di ne. Ne ke ra ni je stu di je na `i vo ti wa ma su uka za le na to da iz lo `e nost elek tro mag net nom po qu mo `e ne ga tiv no uti ca ti na funk ci o ni sa we imu no lo {kog si ste ma.

Ta ko |e su ne ke stu di je na qu di ma su ge ri sa le da iz lo `e nost ovom po qu po ve }a va ri zik od po ba ~a ja, ne ga tiv no uti ~e na kva li tet se me na pa ~ak po ve }a va i ri zik od ne kih vr sta ra ka.

U ce lom sve tu spro vo de se is -

tra `i va wa o ovoj pro ble ma ti ci, a sta vo vi i mi {qe wa stru~ wa ka i da qe su po de qe na.

Pro blem ve {ta~ kih elek tro mag net nih po qa po sto ji vi {e od jed nog ve ka, od no sno od on da ka -

Po seb no za bri wa va ~i we ni ca da de ca i mla di sve vi {e vre me na pro vo de okru `e ni broj nim elek tri~ nim apa ra ti ma i ma {i na ma i da ni ko od nas vi {e ne raz mi {qa o to me ko li ko sa ti

Mu{karci su na ovo zra~ewe osetqiviji od `ena, pa se u stru~noj literaturi sve ~e{}e govori o sterilitetu mu{karaca izazvanom nejonizuju}im zra~ewem da je Majkl Fa ra dej po lo vi nom 19. ve ka pro na {ao elek tro mag net ni si stem i za ko ne ko ji su iz to ga pro is te kli. Ali, po sled wih pe de set go di na, od ka da po sto je te le vi zi ja, ra ~u na ri, mi kro ta la sne pe} ni ce, mo bil ni te le fo ni i ba zne sta ni ce... pro blem uti ca ja ve {ta~ kih elek tro mag net nih po qa na `i vi or ga ni zam po stao je zna ~a jan jer su se s wi ho vom pri me nom u sva ko dnev nom `i vo tu po ja vi le ozbiq ne tvrd we da ova zra ~e wa uti ~u na po ja vu ra znih bo le sti kod qu di: tu mo ra, le u ke mi je, ma lo krv no sti...

dnev no pro ve de mo u “dru {tvu” ra dio i TV-apa ra ta, kom pju te ra, mo bil nih te le fo na, mi kro ta la snih pe} ni ca... [to je or ga ni zam mla |i, {tet no dej stvo ne jo ni zu ju }eg zra ~e wa je ve }e. Mu {kar ci su na ovo zra ~e we ose tqi vi ji od `e na pa se u stru~ noj li te ra tu ri sve ~e {}e go vo ri o ste ri li te tu mu {ka ra ca iza zva nom ne jo ni zu ju }im zra ~e wem.

Isto ta ko, kao je dan od raz lo ga po ve }a nog bro ja ra ka doj ke kod `e na na vo di se ovo zra ~e we, ali i po re me }aj u lu ~e wu me la to ni na, za ko ji se ka `e da je na{ unu tra {wi ci to sta tik.

– Teh ni~ ko-teh no lo {kog raz vo ja bez ko ri {}e wa iz vo ra ne jo ni zu ju }eg zra ~e wa ne ma i ni je mo gu }e pot pu no ga eli mi ni sa ti, ali ~i we ni ce go vo re da se ovoj pro ble ma ti ci mo ra po kla wa ti da le ko ve }a pa `wa i po je di na ca i dru {tva ne go {to je to sa da slu ~aj – ka `e in`. Mi lan ^o la ko vi}. – Iako is pi ti va wa uti ca ja elek tro mag ne tih ta la sa na zdra vqe i da qe tra ju, zna se da ono uop {te ni je be za zle no jer re me ti pri rod nu rav no te `u or ga ni zma. Va qa sa mo utvr di ti ko li ki je taj uti caj i ko li ko za i sta re me ti tu rav no te `u. Ve {ta~ ki iz vo ri ne jo ni zu je }eg zra ~e wa su svi elek tri~ ni ure |a ji u do ma }in stvu, za tim tra fo-sta ni ce, an te ne, ~e li~ ne ar ma tu re zgra da... Ali, iako su oni svu da oko nas, to ne zna ~i da na ovo zra ~e we tre ba da od ma hu je mo ru kom, ve} va qa na sto ja ti da se, gde god je to mo gu }e, za {ti ti mo od pre ko mer ne iz lo `e no sti elek tro mag net nim zra ~e wi ma, po go to vo ka da su u pi ta wu de ca i trud ni ce.

J. Bar bu zan

dru[tvo

dnevnik

~etvrtak4.avgust2011.

SVE VI [E RO MA U VOJ VO DI NI ZA VR [I SRED WU [KO LU

Sti pen di je vo de u u~i o ni ce Ka da je 2007. go di ne u Voj vo di ni za po ~et pro je kat in klu zi je u~e ni ka Ro ma u sred we {ko le, sva ki ~e tvr ti upi sa ni ni je ih za vr {a vao, a na svim fa kul te ti ma u Po kra ji ni bi lo ih je sa mo 52. Da nas, ~e ti ri go di ne ka sni je, od {ko lo va wa od u sta ne tro je od sto ti nu, a u tr ci za aka dem sku di plo mu ih je 134. Za ovaj po mak sva ka ko je za slu `an ovaj pro je kat ko ji je fi nan si rao Fond za obra zo va we Ro ma, uz lo gi sti~ ku po dr {ku ta da -

^ak je 62 odsto stipendista u ~etvorogodi{wim smerovima sredwih {kola. Broj sredwo{kolaca Roma sa 158, koliko ih je, recimo, bilo 2002. godine, danas se popeo na 633 {weg Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we, da nas Se kre ta ri ja ta za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, a uz part ner stvo Sa ve ta za in te gra ci ju Ro ma u Voj vo di ni i Udru `e wa rom skih stu de na ta – Uni je rom skih stu de na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du.

Za mi nu le ~e ti ri go di ne ci qe vi pro je ka ta – da se po ve }a broj Ro ma ko ji upi su ju, ali i za vr {a va ju sred wu {ko lu, kao i onih ko ji se opre de qu ju za ~e tvo ro go di {we sme ro ve, te da se po boq {a uspeh ovih u~e ni ka i mo ti va ci ja i wih i wi ho vih ro di te qa za obra zo va wem, i to onim tra `e nim na tr `i {tu ra da – sva ka ko su ostva re ni. Put do to ga vo dio je pre ko sti pen di ja od 48 evra me -

se~ no, men tor stva ob u ~e nih na stav ni ka, pla }a wa pu nih tro {ko va i or ga ni zo va wa eks kur zi je za one s naj bo qim oce na ma.

– Pr ve go di ne u pro je kat je bi lo ukqu ~e no 355 u~e ni ka s 98 men to ra u svim raz re di ma 78 {ko la, dru ge go di ne 267 u~e ni ka

dru gog, tre }eg i ~e tvr tog raz re da, s 84 men to ra u 75 {ko la, tre }e go di ne 170 u~e ni ka tre }eg i ~e tvr tog raz re da sa 73 men to ra iz 64 {ko le, a ~e tvr te go di ne sti pen di je je do bi ja lo 68 ma tu ra na ta s 34 men to ra iz 37 {ko la – ka `e iz vr {na di rek tor ka ovog pro jek ta mr Ma ri ja Alek san dro vi}. – Go to vo po lo vi na na {ih sti pen di sta su od li~ ni i vr lo do bri u~e ni ci, a svi osim pr va ka po pra vi li su uspeh u od no su na pret hod nu go di nu, {to je i nor mal no jer ve li ka ve }i na pr va ka u ce loj po pu la ci ji po kva ri u sred woj {ko li uspeh iz osnov ne zbog pre la ska na dru gi ni vo {ko lo va wa, pro me ne sre di ne...

Sta ti stit ka ka `e i da je ~ak 62 od sto sti pen di sta u ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma sred wih {ko la, a za sva ku po hva lu je i ~i we ni ca da se broj sred wo {ko la ca Ro ma sa 158, ko li ko ih je, re ci mo, bi lo 2002. go di ne, da nas po peo na 633.

Zbog sve ga ovog ra du je i ~i we ni ca da je odo bren i no vi pro je kat, ko ji }e omo gu }i ti na sta vak po dr {ke rom skim sred wo {kol ci ma u na red ne dve go di ne. No vim pro jek tom obez be |en je no vac za ukup no 718 sti pen di ja, kao i za men tor sku po dr {ku sti pen di sti ma. Osim Fon da za obra zo va we Ro ma (REF), ovaj put do na to ri su i Fond za otvo re no dru {tvo iz Be o gra da, Ur gent ni fond OSI iz Ma |ar ske i Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce. Za pro du `e we pro jek ta u Voj vo di ni do na to ri, ko ji ova kve pro jek te spro vo de u jo{ 14 ze ma qa, od lu ~i li su se ba{ zbog iz u zet no do brih re zul ta ta po stig nu tih u na {oj po kra ji ni.

D. De ve ~er ski

UKQU ^I VA WE RO MA U RAD MI NI STAR STVA UNU TRA [WIH PO SLO VA

Ne }e u po li ci ju kao `r tve, ne go kao in spek to ri Po lo `aj Ro ma, dis kri mi na ci ja, gra fi ti mr `we upu }e ni wi ma i ak tiv ni je ukqu ~i va we pri pad ni ka ovog na ro da u rad Mi ni star stva unu tra {wih po slo va te me su o ko ji ma se u po sled wa dva da na go vo ri u Ba na tu. Sa mo dan na kon {to je Cen tar za pra va ma wi na obe lo da nio da je pro {le ne de qe na po ro di~ noj ku }i To mi sla va Mer `a na iz Zre wa ni na, u na se qu Grad nu li ca is pi san gra fit “Smrt ci ga ni ma”, u Grad skoj ku }i odr `an je sa sta nak pred stav ni ka po li ci je, sred wo ba nat skih lo kal nih sa mo u pra va i rom skih udru `e wa, na ko jem je bi lo re ~i o obra zo va wu Ro ma za rad u MUP-u i grad skim i op {tin skim od bo ri ma za bez bed nost.

Pred sed nik Od bo ra za me |u na ci o nal ne od no se u Se~ wu Dra gan No va ko vi} ka zao je na ju ~e ra {wem sku pu da su u ovoj sred wo ba nat skoj op {ti ni u pret hod ne tri go di ne po stig nu ti za vid ni re zul ta ti u po spe {i va wu sa rad we pri pad ni ka rom ske na ci o nal ne ma wi ne s po li ci jom.

Ka ko po pra vi ti bu du} nost nog si ste ma, a ta pro me na po ~i we obra zo va wem no ve vr ste edu ka to ra, re kao je Raj ~e vi}, i do dao da je ciq Sa mi ta, ko ji je po ~eo pre kju ~e, da se ohra bre ne sa mo pri pad ni ci raz li ~i tih et -

a ne sa mo pa siv ni po tro {a ~i me dij skih pro iz vo da. Za to je osnov ni ciq svih na {ih ak tiv no sti da kon ver tu je mo pa siv no zna we ko je mla di ima ju, jer pra te me di je, u ak tiv no zna we me -

Demokratizaciju kroz medijsku pismenost nije mogu}e sprovesti bez promene obrazovnog sistema, a ta promena po~iwe obrazovawem nove vrste edukatora ni~ kih gru pa ve} po seb no u~i te qi i na stav ni ci osnov nih i sred wih {ko la.

– Po treb no je po sti }i od re |en ste pen me dij ske pi sme no sti kod mla de ge ne ra ci je da bi mo gli da po sta nu in ter ak tiv ni part ne ri u me dij skom pro sto ru,

dij skih teh no lo gi ja i da ih sti mu li {e mo i mo ti vi {e mo na to da po sta nu part ne ri s me di ji ma – is ta kao je Raj ~e vi}.

On je pod se tio na to da je Svet ski sa mit me di ja za mla de, ko ji ove go di ne tra je do 10. av gu sta u Be o gra du, osno van 2006. go -

di ne kao re ak ci ja na te ro ri sti~ ke na pa de u SAD, i usme ren je na pod sti ca we mla dih da ko ri ste me di je kao glav nu plat for mu u po pu la ri sa wu svog mi {qe wa o pro ble mi ma ko ji vla da ju u sve tu, a on da i kao alat ku za pro me ne ko je mo gu da po pra ve bu du} nost svih.

Na ovo go di {wem {e stom sa mi tu u~e stvu ju 83 pred stav ni ka iz vi {e od 20 ze ma qa, a fo kus je na osna `i va wu u~e {}a de le ga ta iz ze ma qa Za pad nog Bal ka na.

To kom ovo go di {weg sa mi ta svi za in te re so va ni po se ti o ci }e, iz me |u osta log, ima ti mo gu} nost da pri su stvu ju obe le `a va wu 100 go di na od ro |e wa Mar {a la Me klu a na, pre zen ta ci ji fil ma ‘’Do ris Ma ni fest’’ i Du nav fe stu.

VESTI Hr vat ska kri va za iz be gli~ ku kri zu Ko me sa ri jat za iz be gli ce Sr bi je sa op {tio je da je Sr bi ja jed na od pet ze ma qa u sve tu s du go traj nom iz be gli~ kom kri zom i da je glav ni raz log za to ne sprem nost Hr vat ske da na us pe {an na ~in re {i pro ble me ve za ne za imo vi nu i pra va svo jih dr `a vqa na srp ske na ci o nal no sti i onih ko ji u Sr bi ji `i ve kao iz be gli ce. In ten ziv ni ja re gi o nal na sa rad wa iz me |u dr `a va biv {e Ju go sla vi je tre ba lo bi da pro ces re {a va wa te kri ze ubr za i u per spek ti vi okon ~a, sa op {tio je Ko me sa ri jat.

Od 610.000 qu di ugro `e nih ra tom ko ji su od 1991. go di ne uto ~i {te po tra `i li u Sr bi ji, vi {e od 75.000 oso ba i da qe je u sta tu -

su iz be gli ce, od ~e ga je 75 od sto iz be gli ca iz Hr vat ske, na vo di se u sa op {te wu.

ra s te {ko l a”, gde pri k a z u j e sve fa z e grad we.

Iz gra di }e {ko lu za sto da na?

Go to vo 30.000 po pi si va ~a

No va osnov na {ko la od 7.500 kva drat nih me ta ra, ko ja se gra di u be o grad skom na se qu Be `a nij ska ko sa, bi }e za vr {e na, kao {to je i obe }a no, u pla ni ra nom ro ku od 100 da na i 1. sep tem bra bi ti pre da ta na upo tre bu, na ja vi li su ju ~e pred stav ni ci gra di te qa i in ve sti to ra.

Tu „su per br zu” iz grad wu {ko le sva ko dnev no od 23. ma ja, ka da je po ~e la, pra ti eki pa Te le vi zi je „Stu dio B„, ko ja tri put ne deq no emi tu je pet na e sto mi nut ni „do ku men tar ni ri ja li ti” pod na zi vom „Ka ko

Na jav ni po ziv za u~e {}e u po pi su sta nov ni {tva, u svoj stvu op {tin skog ili grad skog in struk to ra, pri ja vi lo se 29.654 li ca, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Kon kurs je tra jao od 5. do 31. ju la, a po pi sne ko mi si je ob ja vi }e naj ka sni je do 10. av gu sta, na vid nom me stu, u svo jim pro sto ri ja ma li stu po ten ci jal nih op {tin skih i grad skih in struk to ra.

RZS je na ja vio da }e to kom Po pi sa sta nov ni {tva od 1. do 15. ok to bra an ga `o va ti vi {e od 50.000 po pi si va ~a, in struk to ra, kon tro lo ra i su per vi zo ra.

U Po li cij skoj upra vi Zre wa nin “Dnev ni ku” je ju ~e po tvr |e no da je 25. ju la, oko 7.10 ~a so va, To mi slav Mer `an pri ja vio de `ur noj slu `bi da je na fa sa di ku }e u Uli ci Ar te mo voj 104 cr nom bo jom is pi san gra fit. Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve, do da je se u sa op {te wu, ra de na pro na la `e wu iz vr {i o ca, kao i na pri ku pqa wu ~i we ni ca i utvr |i va wu svih okol no sti ve za nih za ovaj do ga |aj.

– U ovoj {kol skoj go di ni upi sa li smo jed nu de voj ~i cu rom ske na ci o nal no sti iz na {e op {ti ne na Prav ni fa kul tet, Smer unu tra {wih po slo va. Ima mo tro je rom skih |a ka ko ji su za vr {i li sred wu {ko lu i tre ba lo bi da bu du upi sa ni na Po li cij sku aka de mi ju u Srem skoj Ka me ni ci, kao i jed no de te ko je }e sle de }e go di ne kon ku ri sa ti na Kri mi na li sti~ ko-po li cij skoj aka de mi ji u Ze mu nu – pre do ~io je No va ko vi}, do da ju }i da se na ovaj na ~in ru {e ba ri je re i na po mi wu }i da bi tre ba lo Ro me ukqu ~i ti i u rad lo kal nih od bo ra za bez bed nost.

Na ~el nik Po li cij ske upra ve Zre wa nin Bo jan Mar ko vi} iz ra zio je mi {qe we da je vre me pred ra su da ne gde da le ko iza nas i da bi ova kav sa sta nak, ko jem su pri su stvo va li broj ni in spek to ri, tre ba lo da bu de pri mer i za dru ge lo kal ne sa mo u pra ve u Sr bi ji. Ka ko je pri me tio za me nik re pu bli~ kog za {tit ni ka gra |a na Go ran Ba {i}, Ba nat je, sti ca jem okol no sti, do speo u `i `u jav no sti ka da je re~ o me |u na ci o nal nim in ci den ti ma u ko ji ma su `r tve bi li Ro mi. On je pod se tio na to da su ta~ no pre go di nu da na u ba nat skom se lu Ja bu ka na ra sle me |u na ci o nal ne ten zi je ko je su smi ri va li i naj vi {i dr `av ni zva ni~ ni ci.

Na ~el ni ca Sred wo ba nat skog uprav nog okru ga Ta wa Du lo vi}

EM BAR GO OD GO VOR VLA SNI KA „PIN KA” ZA ZA PLE NU JAH TE

Mi tro vi} uki da hr vat sku mu zi ku Vla snik kom pa ni je “Pink” @eq ko Mi tro vi} iz ja vio je, po vo dom za ple ne svoje jah te u Hr vat skoj, ka ko pre no si Fo Net, da je re~ o kla si~ noj oti ma ~i ni srp ske imo vi ne, i na ja vio da }e Uprav ni od bor kom pa ni je da nas ras pra vqa ti o uki da wu hr vat ske mu zi ke i ki ne ma to gra fi je u svih pet ze ma qa u ko ji ma “Pink” ima te le vi zi je. On je na gla sio da hr vat ska jav nost zna da je brod ko ri stio u li~ ne svr he i da kao ta kav ni je po re ski i ca rin ski ob ve znik. „Po sto ji osno va na sum wa da se ra di o ak ci ji ~i ji je ciq da ote tu srp sku imo vi nu jef ti no pro da ju ne kom hr vat skom taj ku nu. Moj brod je bio je dan od naj ve }ih na hr vat skom Ja dra nu, ali po {to ne pri pa da wi ma, upa dao je u o~i, kao vla sni {tvo srp skog dr `a vqa ni na”, is ta kao je Mi tro vi}.

On je u pi sa noj iz ja vi na veo da se oglas ko ji je iza {ao po vo dom jav ne pro da je we go ve jah te mo `e tre ti ra ti ne sa mo kao pro ce du ral na gre {ka ve} i kao kri vi~ no de lo. „U we mu se kao da tum pro da je na vo di 17. av gust, s de fi ni sa nom vi so kom ce nom. U istom ogla su je i rok od osam da na za po nov nu li ci ta ci ju u ko joj }e bi ti mo gu }a ne po sred na po god ba. Da kle, no vi oglas ne }e bi ti ob ja vqi van, {to uka zu je na na me ru da se u ve li koj ti {i ni, bez po nov ne ob ja ve li ci ta ci je, brod pro da po bi lo ko joj ce ni„, na veo je Mi tro vi}.

Oglas po tvr |u je, ka ko ka `e Mi tro vi}, sum we da }e li ci ta ci ja bi ti na me {te na, „jer ob ja vqi va~ li ci ta ci je pre ju di ci ra da }e pr va li ci ta ci ja bi ti ne u spe {na i u ro ku od osam da na za ka zu je ne -

po sred nu po god bu”. Mi tro vi} je oce nio i da „zbog ma le pro ce du ral ne gre {ke” ne tre ba da se ka `wa va iz no si ma od pet do de set mi li o na evra, i tvr di da se pro ce -

pred lo `i la je na ~in na ko ji bi se rom ska de ca mo gla {ko lo va ti za rad u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. Ona je is ta kla da bi ka drov ska ode qe wa MUP-a, u sa rad wi sa {kol skim upra va ma, mo gla pra ti ti {ko lo va we Ro ma od pr vog do ~e tvr tog raz re da sred we {ko le i ka sni je pro ce wi va ti ko bi od wih bio spo so ban da oba vqa ta ko od go vo ran po sao.

– Wi ma bi tre ba lo po nu di ti na sta vak {ko lo va wa u Po li cij skoj aka de mi ji u Ze mu nu ili obu ku za po li caj ca u Srem skoj Ka me ni ci. Vr lo je va `no da bu de po li cij skih in spek to ra ko ji }e us po sta vi ti na ru {e no po ve re we iz me |u po li ci je i pri pad ni ka ovog na ro da – do da la je Ta wa Du lo vi}, dok je pred sed nik Sa ve ta za in te gra ci ju Ro ma AP Voj vo di ne No vi ca Ni ko li} po ru ~io da di ja log ne ma al ter na ti vu ako `e li mo da gra di mo dru {tvo jed na kih i rav no prav nih.

Ali, ne ko li ko da na ra ni je po ka za lo se da jo{ ima onih ko ji ni su sprem ni da gra de ta kvo dru {tvo. Cen tar za pra va ma wi na je

Pri ja vqen slu ~aj

SR BI JA U SRED WEM VE KU U PO GLE DU ME DIJ SKE PI SME NO STI

– Sr bi ja je u sred wem ve ku {to se ti ~e me dij ske pi sme no sti, a no ve in for ma ci o no-ko mu ni ka ci o ne teh no lo gi je iza zi va ju ro bo vla sni {tvo kod onih ko ji ne ume ju da ih ko ri ste – iz ja vio je ju ~e iz vr {ni di rek tor Svet skog sa mi ta me di ja za mla de Mi o mir Raj ~e vi}.

– To je za tvo re ni krug ko ji u star tu na {u de cu ko ja su ta len to va na, kre a tiv na, `eq na ko mu ni ka ci je, ~i ni hen di ke pi ra nim jer {ko le jo{ ni su u sta wu da ra de ono {to ra de {ko le u [ved skoj ili dru gim raz vi je nim ze mqa ma, ne ma ju me dij ske la bo ra to ri je ni ti za ko no dav ni okvir – po ja snio je Raj ~e vi}.

Pro ces de mo kra ti za ci je kroz me dij sku pi sme nost ni je mo gu }e spro ve sti bez pro me ne obra zov -

15

du ral na gre {ka za sni va na we go voj am bi ci ji da ~la no vi ma po sa de re gu li {e pen zi o no, so ci jal no i osta le do pri no se u Hr vat skoj.

u uto rak sa op {tio da je 25. ju la, na ku }i To mi sla va Mer `a na iz Zre wa ni na, is pi san ra si sti~ ki gra fit. Mer `an je, na vo di taj Cen tar, ka da se u po ne de qak ra no uju tru pro bu dio i iza {ao u dvo ri {te, vi deo da je na zi du ku }e is pi san po me nu ti gra fit. Od mah je oba ve {te na i po li ci ja ko ja je do {la na li ce me sta, sa ~i ni la fo to gra fi je i uze la iz ja ve, ali od ta da po ro di cu ni ko ni je oba ve stio o pred u ze tim rad wa ma ni ti da li su ne ka li ca iden ti fi ko va na kao osum wi ~e ni.

“Za po ro di cu Mer `an, ko ja ve} ne de qu da na `i vi u stra hu, is pi sa ni gra fit na zi du ku }e ni je sa mo uni {te we imo vi ne ve} po ru ka i pret wa da se u svom gra du ne ose }a ju si gur no. Po To mi sla vo vim re ~i ma, od ka da se de sio in ci dent stra hu je za sop stve nu bez bed nost, a pre sve ga za bez bed nost dvo je ma lo let nih unu ka. Ta ko |e, bri ne ga ~i we ni ca da po ~i ni lac gra fit ni je mo gao na pi sa ti s uli ce, ve} je otvo rio ka pi ju i u{ao u dvo ri {te ku }e. Ina ~e, po ro di ca Mer `an je je di na rom ska po ro di ca u uli ci”, na vo di se u sa op {te wu Cen tra za pra va ma wi na, i pod se }a na to da je u mar tu i na ku }i ko or di na tor ke za rom ska pi ta wa u Zre wa ni nu Do bri le Ni ko li} ta ko |e osva nuo gra fit iste sa dr `i ne. Do da nas po ~i ni lac ni je ot kri ven. @. Ba la ban

„Da su bi li za po sle ni u Sr bi ji ili ne koj dru goj ze mqi, do pro ce du ral ne gre {ke ne bi ni do {lo. Kao {to je po zna to, sve ove go di ne sam se tru dio da una pre |u jem me |u su sed ske od no se iz me |u Hr vat ske i Sr bi je. To su pre sve ga bi li me dij ski po slo vi, ko ji su pod ra zu me va li fa vo ri zo va we hr vat ske mu zi ke, ki ne ma to gra fi je i hr vat skih in ve sti ci ja u ze mqa ma biv {e Ju go sla vi je„, na gla sio je Mi tro vi}.

On je do dao da je hr vat ska dr `a va, za jed no s pre mi jer kom Ja dran kom Ko sor, „na {la do bar na ~in da mu se za hva li za to”. „Na sna gu je ve} stu pi la za bra na re kla mi ra wa hr vat skog tu ri zma. Ta ko |e, vi {e ni ka da ne }e mo bi ti u pri li ci da za ta {ka va mo in ci den te i ne pri jat no sti ko je srp ski, bo san ski i cr no gor ski dr `a vqa ni do `i vqa va ju na le to va wu u Hr vat skoj„, po ru ~io je Mi tro vi}. On je obe }ao Hr vat skoj da za vre me vla sti Ja dran ke Ko sor ne }e od la zi ti u Hr vat sku.

SPORT

~etvrtak4.avgust2011.

Naj bo qi te ni ser sveta Novak \okovi} bio je gost Xeja Lenoa, jednog najpoznatijih TV voditeqa u SAD, a tom prilikom je, pored ostalog, otkrio i neke deaqe o ~uvenom jedewu trave s Centralnog terena u Vimbldonu, ali i uradio ne{to {to drugi nisu uspeli - Lenoa je privoleo da zaigra kolo. \okovi} je svoj prvi trijumf na slavnom Grend-slem turniru najpre proslavio uzev{i malo trave s podloge na kojoj je odigrao me~ sa Rafaelom Nadalom,

potom osvrnuo na blistave vimbldonske trenutke: - Bilo je to ostvarewe sna, u samo nekoliko dana sam ostvario svoja dva ciqa, da postanem najboqi na svetu, ali i da osvojim Vimbldon. A taj napredak ka samom vrhu, mislim da je to stvar u~ewa, sakupqawa iskustva na terenu i van wega, no{ewa s pritiskom i o~ekivawima. Sazrevao sam i kao igra~ i kao ~ovek. Bilo je, priznajem, momenata tokom ove posledwe dve tri godine, kada sam konstatovao da Nadal i Federer osvajaju maltene sve i

Kejti Holms, Yej Leno i Novak \okovi} igraju kolo

a onda je na zaprepa{}ewe mnogih - probao kakvog je ukusa.

Nakon {to ga je Xej Leno upitao otkud mu ta ideja, razgovor je tekao u ovom pravcu: - Bilo je tu ne~eg... Ne~eg {to ne mogu da objasnim - rekao je najpre \okovi}.

- Znam da muzi~ki bendovi ~esto koriste travu, ali ovo je ipak ne{to druga~ije - konstatovao je Leno, {to je nasmejalo Novaka, koji je potom dodao: - U mojim snovima trava je bila daleko ukusnija, sla|a. A u stvarnosti, sa svim onim znojem, mojim i protivnikovim, nije bilo ba{ sjajno. Ali, nekako je sve ipak delovalo prirodno rekao je nasmejani \okovi} tokom gostovawa kod Xeja Lenoa.

Pri~a izme|u slavnog voditeqa i najboqeg tenisera otpo~ela je Lenoovim podse}awem da je \okovi} posledwi put na wegovoj ~uvenoj sofi bio kada je bio tre}i na svetu.

- U me|uvremenu si presko~io drugo mesto i eto te ponovo, sada kao prvoplasiranog igra~a na svetu - rekao je Leno.

- Uvek ste verovali u mene odgovorio je \okovi}, koji se

nisam znao da li }u mo}i da ih dostignem. Ali, pro{le godine sam, negde u ovom vreme, razgovarao s mojim timom, oni su me ohrabrili i rekli da nastavim i, mislim da je to bio kqu~ni trenutak.

Upitan o dijeti u kojoj ne koristi proizvode koje sadr`e gluten, Nole je rekao da se navikao, ali da ponekad ima utisak da „jede stiropor a ne hleb”, dok je na konstataciju Lenoa da ima podr{ku politi~ara svoje zemqe koji ga smatraju najsupe{nijim ambasadorom Srbije na svetu, \okovi} rekao da je podr{ka zaista velika: - Treba da do|ete u Srbiju da vidite kako jedni druge podr`avamo - dodao je Nole.

On se na kraju osvrnuo i na svoj peva~ki talenat, rekav{i da vi{e vri{ti nego {to peva, a na pitawe da li onda boqe igra \okovi} je, kao gost emisije, pomalo iznena|uju}e - pozvao svoje goste. [estoro igra~a iza{lo je i zaigralo kolo, pridru`io im se najpre i Nole, u kolo je pozvao i Xeja Lenoa, a pridru`ila im se i Kejti Holms.

SVET SKO JU NI OR SKO PR VEN STVO DO 14 GO DI NA U ^E [KOJ

Srp ki we u po lu fi na lu @enska teniska selekcija Srbije u konkurenciji do 14 godina plasirala se me|u ~etiri najboqe na svetu. Srpkiwe su u ~e{kom gradu Proste-

Nikolina Jovi}

jov, gde se od 1. do 6. avgusta odr`ava Svetsko prvenstvo, u okviru takmi~ewa po grupama, zabele`ile su tri pobede i time obezbedile plasman u polufinale.

Selekcija Srbije je u prvom kolu Grupe B savladala je reprezentaciju Koreje 2:1 (Nikolina Jovi} - Do Hi Bae 7:6(7), 6:2, Ivana Jorovi} - Dabin Kim 6:0, 7:6, dubl: Jorovi}, Tomi} - Do Hi, Dabin 4:6, 4:6), u drugom kolu pala je ekipa ^e{ke 2:1 (Nikolina Jovi} - Gabriela Andrea Knutson 6:0, 6:3, Ivana Jorovi} - Miriam Kolodziejova 6:2, 6:3, dubl: Jorovi}, Jovi} - Kolodziejova, Zovincova 2:6, 5:7), u tre}em na{e devoj~ice su bile boqe od Meksika 2:0 (Nikolina Jovi} - Antonela Bramato 6:3, 6:2, Ivana Jorovi} - Renata Zarazua 7:5, 6:2).

Rival Srbije u polufinalu zna}e se po zavr{etku takmi~ewa po grupama. Selekciju Srbije ~ine: Ivana Jorovi}, Nikolina Jovi}, Milica Pani} i savezni trener Nikola @ivkovi}.

J. G.

dnevnik

ZBOG ^E GA JE VOJ VO DI NA KA @WE NA 25.000 EVRA

NO VAK \O KO VI] GO STO VAO U ^U VE NOJ TV EMI SI JI

Yej Le no igrao ko lo uz No le ta

c m y

16

Za blu da ir skog de le ga ta U najmawu ruku neprijatno ose}ali su se ju~e svi kojima je FK Vojvodina u srcu, kada su pro~itali da je wihov klub ka`wen od UEFA s 25.000 evra zbog „nacisti~kog obla~ewa i pona{awa navija~a koji su skandirali Musoliniju i promovisali fa{izam”. Klub koji je 1914. godine osnovala srpska napredna omladina i koji je oduvek negovao slobodarske tradicije i istinske vrednosti, dobio je najcrwe kvalifikacije.

A {ta zapravo stoji iza izve{taja gospodina Denisa Kruiza, irskog delegata utakmice u Lihten{tajunu?

- Gospodin Kruiz napisao je u izve{taju koji je UEFA prosledila FS Srbije, a potom i nama, obrazlo`ewe potkrepqeno fotografijama, gde je oceweno da je transparent RFNS (Red Firm Novi Sad) i logo s ukr{tenim ~eki}ima, znak koji simbolizuje nacizam i fa{izam!? Uzaludna su bila na{a ob ja{wewa da se ne radi o (R)asizmu, (F)a{izmu i (N)acional-(S)ocijalizmu, kako je delegat o~igledno protuma~io, ali u kwizi zabrawenih simbola i znakova UEFA, postoji i logo s ukr{tenim ~eki}ima koji je navodno znak skinheda, koji je zabrawen - ka`e generalni sekretar FK Vojvodina Radisav Rabrenovi}.

Grb Vest He ma

Na vi ja ~i Voj vo di ne jo{ 1989. go di ne osno va li gru pu „Red firm”

Navija~ka grupa „Red Firm” osnovana je 1989. godine po ugledu na navija~e Vest Hema, a logo s ukr{tenim ~eki}ima preuzet je tako|e iz grba ovog londonskog kluba.

- Da, sve smo to obja{wavali, ali xabe, jer su navodno i ti ~eki}i obrnuto postavqeni, a u toj formi, prema UEFA, oni simbolizuju rasizam. ^ak je delegat utakmice u Lihten{tajnu slikao dvojicu na{ih navija~a s majicama na kojima su ti ~eki}i i jo{ jednu, koja, navodno, nije dozvoqena. U svemu tome najbitnije je da UEFA svojim delegatima veruje i da nikakva zvani~na poja{wewa s na{e strane ne prolaze - ka`e Rabrenovi}.

U pismu delegata navodi se i klicawe fa{isti~kom diktatoru benitu Musoliniju?

- Navodno je neki gledalaca sa zapadne tribine, a na{i navija~i su bili na severnoj, jednom od

Vo {a – UTA pod re flek to ri ma Generalnu probu pred po~etak Jelen superlige fudbaleri Vojvodine ima}e u subotu 6. avgusta u Novom Sadu. Rival }e Novosa|anima biti rumunski drugoliga{ UTA iz Arada, a me~ }e se prema najnovijim informacija definitivno igrati od 20 sati. dakle, bi}e to prilika da navija~i i igra~i do`ive reflektorsko osvetlewe posle sedam godina pauze.

I me~ 1. kola prvenstva 13. avgusta s Radni~kim iz Kragujevca po~e}e u 20 sati - javili su iz FK Vojvodina. italijanskih igra~a u redovima Vaduca, stalno dobacivao „Musolini, Musolini”, pa je ti taj detaq delegat stavio na{im navija~ima, odnosno klubu, na du{u?

Ho}e li se FK Vojvodina posle svega `aliti, jer ima apsolutnog osnova?

- @alba bi bila kontraproduktivna, jer smo se i ranije suo~avali sa sli~nim zamerkama, ali smo tada uspeli da ubedimo delegata o ~emu je re~, pa je on

na osnovu svoje procene odustao da primedbu unese u protokol.

Ka`weni smo bili i zbog paqewa bakqi na utakmici s Austrijom u Be~u i sada bi nas `alba ko{tala sigurno jo{ dodatnih 3.000 uz pove}anu kaznu u drugostepenoj odluci koja bi umesto 25, iznosila 35.000 evra! Razlog je jednostavan, UEFA veruje svom delegatu, a ne klubu koji se ka`wava - isti~e Rabrenovi}.

S. Sa vi}

PRI JA TEQ SKE UTAK MI CE

Rafal Novosa|ana Kri va ja – Voj vo di na 0:10 (0:4) KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalaca 200, sudija: Simovi} (Lov}enac). Strelci: ^ovi} u 35. i 71, Abubakar u 40, Ili} u 43. i 45, Stevanovi} u 60. i 70.

Bilbija u 75. Mereba{vili u 81. i Jao u 83. minutu.

KRI VA JA: Veselinovi}, Zagorac, A. Majki}, Balunovi}, Suxukovi}, Pani}, Nedi}, Plav{i}, Borenovi}, Vujaklija, M. Majki}. Igrali su jo{: Bawanin, Lazi}, Maxar, Lovri}, Jablan, Milo{evi}, Ramza, Oreq, Zorica, Tot, Pe{ut.

VOJ VO DI NA: Jano{evi}, Smiqani}, Pavlovi}, Mito{evi}, Mojsov, Trajkovi}, Stevanovi}, Medojevi}, ^ovi}, Ili}, Abubakar. Igrali su jo{: Drini}, Vuli~evi}, Brankovi}, A|uru, Karan, Kova~evi}, Jao, Mereba{vili i Bilbija.

Vojvodina je bez ve}ih problema sa ~etiri precizna udarca u samom fini{u prvog poluvremena do{la do visokog rezultata. Me|utim, po~etak me~a nije nagove{tavao ubedqiv trijumf fudbalera Qubomira Ristovskog, jer je mladi Veselinovi} izvanrednim intervencijama tek primio gol u 35. minutu, kada je doma}a odbrana pogre{ila. U 40. minutu bila je najboqa akcija. U prodoru po desnoj strani bio je Smiqani}, jo{ lep{e centrirao do Abubakara koji je poslao loptu po sredini gola za 2:0. Najzapa`eniji u prvom delu igre bio je Brana Ili}, koji je dva minuta pre kraja prvog poluvremena u dva poteza postigao dva gola. Posle izmena na obe strane dominirali su Novosa|ani i u drugom poluvremenu, a seriju golova je otvorio mladi Miroslav Stevanovi}. Ta~ku na rezultat od 10:0 stavio je Jao. St. Sto jiq ko vi}

Pr vo li ga{ bo qi od su per li ga {a Pro le ter - Haj duk 3:0 (0:0) NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 400, sudija: Gaj do bran ski (No vi Sad).

Strelci: Sila|i u 78, \or|evi} u 80. i Gali} u 88. minutu.

Milakovi}, Osei, Avri}, Kekezovi}, Bo{kovi}, M. Nikoli}. Igrali su jo{: Kroni}, Ki{, Stani{i}, J. Nikoli}, Maksimovi}, ^ovilo, Varga,

@i gi }eva {an sa u me ~u na Sla noj Ba ri

PRO LE TER: D. Bogunovi}, Tanasin, Asani, Desnica, @igi}, Ki{, Ra{iovan, Vislavski, Filipovi}, S. Bogunovi}, Zec. Igrali su jo{: ^ovi}, Lazarevi}, \or|evi}, Stamenkovi}, Jablan, Slep~evi}, Vukasovi}, Krasi}, Damwanovi}, Gali}, Sila|i i Radakovi}.

HAJ DUK: Bra}, Kr{i}, Veselinovi}, Mujdragi}, Lali},

Markovi}, Mara{, Novkovi} i Kova~evi}.

U svim ele men ti ma igre mla|i novosadski prvoliga{ nad vi sio je su per li ga {a iz Kule. U prvom delu boqu igru doma}i nisu uspeli da kruni{u go lom, u 21. mi nu tu Sekula Ra{iovan je sa preko 40 metara pogodio mesto gde se spajaju pre~ka i stativa.

U nastavku su domonirali No vo sa |a ni, plod od li~ ne igre je i gol novajlije Sila|ija koji je nakon prodora Krasi}a volejem smestio loptu u

Fo to: D. Iva ni}

mre `u. Dva mi nu ta ka sni je \or|evi} je iskosa s desne strane pove}ao rezultat, da bi Gali} nakon kontranapada po tre }i put sa vla dao Bra }a.

Trener Proletera mo`e biti zadovoqan igrom, pa se mo`e re}i da su Slanobarci spremni za po ~e tak pr vo li ga {ke trke za bodove.

M. Po po vi}

SPORT

c m y

dnevnik

RE VAN[ SU SRE TI 3. KO LA KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU EVRO PE

Ha poel bez bri `an Da nas (17.00) (17.00) (18.00) (18.00) (18.00) (18.30) (18.45) (19.00) (19.00) (19.00) (19.00) (19.00) (19.00) (19.00) (19.00) (19.00) (19.00) (19.00) (19.30) (19.30) (19.30) (20.00) (20.00) (20.00) (20.00) (20.00) (20.00) (20.30) (20.30) (20.30) (20.45) (20.45) (21.00) (21.05) (21.15)

Mlade Bolesav - AEK (L) Vara`din - Dinamo (B) Aktobe - Alanija Elfsborg - Alesund Karabah - Klub Bri` Stromsgodset - Atletiko (M) Sligo - Vorskla Gomel - Bursa Legija - Gaziantep Ren - Metalurg (R) Spartak (T) - Levski Dinamo (T) - Rejkjavik Senica - Salzburg Gaz Metan - Majnc Helsingborg - Bnei Jahuda Hajduk (S) - Stouk Haken - Nacional Brondbi - Rid Makabi (TA) - @eqezni~ar Tun - Palermo Lokomotiva (S) - Slask Vesterlo - Jang Bojs Vaduc - Hapoel (TA) Den Hag - Omonija Olimp. Volou - Diferany Rabotni~ki - Anartozis PAOK - Valerenga Crvena zvezda - Ventspils Jablonec - AZ Alkmar Fulam - Split Sent Patriks - Karpati Harts - Pak{ Sarajevo - Sparta (P) Austrija (B) - Olimpija Vitorija - Midtjiland

(prvi me~ 0:3) (2:2) (1:1) (0:4) (1:4) (1:2) (0:0) (1:2) (1:0) (5:2) (1:2) (4:1) (0:1) (1:1) (0:1) (0:1) (0:3) (0:2) (2:0) (2:2) (0:0) 1:3) (0:4) (0:3) (3:0) 2:0) (2:0) (2:1) (0:2) (0:0) (0:2) (1:1) (0:5) (1:1) (0:0)

SU BO TI^ KI KLUB BA^ KA 1901 SLA VI 110 GO DI NA PO STO JA WA

Go di nu da na sta ri ji od Re a la

Sve ~a nost po vo dom 110 go di na po sto ja wa Fud bal skog klu ba Ba~ ka 1901 po ~e la je u Su bo ti ci u sre du, 3. av gu sta, sve ~a nom skup {ti nom u Grad skoj ku }i. Bio je to tek pr vi ko rak u pro sla vi klu ba ko ji je za go di nu da na sta ri ji od ma drid skog Re a la, a ko ja }e tra ja ti ce lu go di nu.

Skup {ti nu je otvo rio Ivi ca Bo {wak, pred sed nik Skup {ti ne Ba~ ke 1901 ko ji je go vo rio o vred no sti ma Ba~ ke i we nom zna ~a ju na ini ci ra wu fud ba la u Voj vo di ni, ali i ce loj ne ka da {woj Ju go sla vi ji.

Ba~ kom tre nut no ru ko vo di no va gar ni tu ra na ~e lu sa Zo ra nom Mar ko vi }em, ko ji se tru di da se Ba~ ka kon so li du je na svim ni vo i ma, da bu de nov i mo de ran klub, ali opet pre po zna tqiv po vred no sti ma ko je no si ve} je da na est de ce ni ja.

U fi ni {u pro {le go di ne Ba~ ka je us pe la da se za dr `i u Voj vo |an skoj li gi.

po ja vio u Voj vo di ni ko ja je on da, kao i da nas, mno go lak {e pri hva ta la no ve ide je.

Ta ko |e, ro |en dan Ba~ koj je ~e sti tao i Rat ko Bo rov ni ca, pred sed nik Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne, ko ji je ta ko |e pre neo i po zdra ve iz Fud bal skog sa ve za Sr bi je. Uz ~e stit ke i po hva lu svi ma ko ji su bi li deo bo ga te isto ri je Ba~ ke u pret hod nih 110 go di na, Bo rov ni ca je po zvao qu de ko ji tre nut no vo de Ba~ ku da ulo `e mak si mal ne na po re da se kre ne ka vi {im li ga ma.

– Ba~ ka ima svo je iz vo re fi nan si ra wa, do bru in fra sturk tu ru, mla |e ka te go ri je i du gu tra di ci ju. Zbog sve ga to ga mo ra bi ti bar dva ste pe ni ka vi {e i bi ti ra me uz ra me sa Spar ta kom. To je pla sman ko ji vam `e lim za ro |en dan – po ru ~io je Bo rov ni ca.

U ime Gra da Su bo ti ce Ba~ koj je ro |en dan ~e sti tao Slav ko Pa ra}, pred sed nik Skup {ti ne Su bo ti ce, a po tom je Ivi ca Bo {wak, uru ~io

FK Ba~ ka 1901 na tri bi nama za vi de i ne ki su per li ga {i

– Ba~ ka }e uvek ima ti ne ko li ko kon stan ti, a to je ve li ki en tu zi ja zam qu di ko ji su pi sa li isto ri ji i ko ji su naj ve }e bla go. Dru ga je i to {to se Ba~ ka pre po zna je po to me {to je klub otvo re nog sr ca, ko ji ce ni ide a le mul ti kul tu ral no sti i mul ti et ni ~o sti. Ta ko je bi lo pret hod ni 110 go di na, a ta ko }e bi ti i na da qe – is ta kao je Mar ko vi}.

Me |u go sti ma Ba~ ke 1901 bio je i Mo dest Du li}, po kra jin ski se kre tar za sport i omla di nu ko ji je tom pri li kom po hva lio in ven tiv nost qu di iz Voj vo di ne, te do dao da ni je ~u do {to se fud bal pr vo

dva na est pla ke ta qu di ma ko ji su da li ve li ki do pri nos raz vo ju Ba~ ke. Pla ke te su za slu `i li La zo Bo ge {i}, To me Ma la gur ski, Qu de vit Vuj ko vi} La mi} mla |i, Ti bor Rem, Jo sip Raj ~i}, Jo sip Le rinc, Jo sip Zem ko, Mi haq Ver me{, Bran ko Po qa ko vi}, dr Ro do qub \u ri}, dr Emil Lib man i An tun Raj ~i}.

Ro |en dan Ba~ ke na sta vqen je pri ja teq skom utak mi com u ko joj su se sa sta li sla vqe nik Ba~ ka i su bo ti~ ki su per li ga{ Spar tak Zla ti bor vo da.

N. Stan ti}

~etvrtak4.avgust2011.

17

CR VE NA ZVE ZDA VE ^E RAS IGRA RE VAN[ S VENT SPIL SOM (20.30)

Pro si ne~ ki vra tio Vi lo ti }a Upr kos to me {to su u pr voj utak mi ci tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe po be di li Vent spils u go sti ma 2:1, tre ner Ro bert Pro si ne~ ki i ka pi ten Ne nad Ko va ~e vi} na ja vqu j u ofan z i vu ve ~ e r as od 20.30 sa ti, ka ko bi za do vo qi li uku se na vi ja ~a ko jih se o~e ku je vi {e od 30.000 na tri bi na ma.

Ne sa mo pro laz u plej-of run du za po pu nu Li ge Evro pe, ve} i atrak tiv nu igru i ube dqi vi ju po be du nad Vent spil som od one iz Le to ni je iz pr vog me ~a…

- Bio sam po ma lo za bri nut pret hod nih da na zbog to ga {to u Le to ni ji ni smo od i gra li na op ti mal nom ni vou, ali sam ube |en da }e mo to po pra vi ti ve ~e ras pred na {im na vi ja ~i ma, ko ji }e nam u to me po mo }i sva ka ko. Uve ren sam da ide mo u sle de } e ko l o kva l i f i k a c i j a i igra ~i su sprem ni da to i ostva re. Zbog to ga su dva da na pro ve li u ka ran ti nu - re kao je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki, ko ji je iz dik ti rao i start nu po sta vu za me~ sa Le ton ci ma, a u woj }e bi ti i Mi lan Vi lo ti}.

Pro si ne~ ki ni je krio op ti mi zam pred ve ~e ra {wi duel.

- Sve stan sam da smo fa vo ri ti pro tiv Le to na ca i mi slim da }e mo pri ka za ti mno go bo qu igru ne go u pr vom me ~u, da }e mo po be di ti i za do voq ni oti }i da qe - do dao je Pro si ne~ ki, a on da se ogra dio: - Da le ko od to ga da pot ce wu je mo pro tiv ni ka, ni ko ga ne }e mo pot ce ni ti, a na ro ~i to ne tim ko ji nas je na mu ~io pro {le ne de qe. Vent spils ima kva li tet, pra vi li su nam pro ble me u pr voj utak mi ci, ali ve ru jem da }e to ve ~e ras iz gle da ti bit no dru ga ~i je, na rav no, uko li ko igra ~i ozbiq no shva te utak mi cu i is po {tu ju ono {to se od wih bu de tra `i lo i na tak ti~ kom i na tr ka~ kom pla nu.

Da ni je sve bi lo ka ko tre ba u pr vom, a da }e bi ti bo qe u dru gom me ~u, sma tra i ka pi ten Ne nad Ko va ~e vi}.

Gol man Bo ban Baj ko vi} i igra ~i Cr ve ne zve zde uve re ni u pro laz

- O~e ku jem do bru igru i do bar re zul tat. Ima mo za li hu iz Le to ni je, a ja ve ru jem da }e mo po no vi ti igru ko ju smo pri ka za li iz do brog de la pr vog po lu vre me na u Vent spil su. Sprem ni smo, sad ih bo qe po zna je mo ne go pre se dam da na i ima mo sve uslo ve is pred se be da jo{ ube dqi vi jom po be dom po tvr di mo da je ono u Le to ni ji bio sa mo lo{ dan - na gla sio je Ko va ~e vi}.

Pro si ne~ ki na ja vqu je da }e od eki p e tra ` i ti pri ti s ak svih 90 mi nu ta i sa lop tom i bez we.

- Mom ci su sprem ni za to, do bro su tre ni ra li. Od wih o~e ku jem da oba ve do bar po sao, da od i gra ju ka ko zna ju i kon stant no vr {e pri ti sak ka go lu pro tiv ni ka. Mi slim da smo u igri lop tom mno go bo qi od wih, da ni smo, ne bih ni raz mi {qao o

pla sma nu u na red ni krug tak mi ~e wa - op ti mi sta je mla di tre ner, ko ji }e u ~e tvr tak pr vi put vo di ti eki pu na evrop skoj utak mi ci pred svo jim na vi ja ~i ma.

Ne }e sa mo on bi ti u toj ulo zi, ve} i sko ro ce la pr va po sta va, jer su od na ja vqe nih start nih 11, evrop ske utak mi ce na „Ma ra ka ni” od i gra li sa mo Mi lan Vi lo ti}, Ne nad Ko va ~e vi} i Ka du Men de{.

Mo `da zbog tog ne is ku stva, eki pa je na ku pi la pet `u tih kar to n a u pr vom me ~ u, {to pred sta vqa ozbiq nu pret wu u tre nut ku ka da se o~e ku je pla sman u plej-of run du. Par ni kar to ni zna ~e da igra~ ne }e mo }i da na stu pi u pr voj utak mi ci na red nog ko la kva li fi ka ci ja, ka da se o~e ku je te `i ri val.

- Mo `e to da bu de pro blem, na rav no da ni je do bro {to smo

do bi li pet `u tih kar to na. Mi slim da je naj bo qe da igra ~i ko ji ima ju `u te kar to ne, ukqu ~u ju }i i me ne, ne raz mi {qa ju o to me. Kad si op te re }en tom ~i we n i c om, on da ima{ i ve } e {an se da do bi je{ no vu opo me nu. A, bi }e mno go lak {e sa ~u va ti se od opa s nih star to va uko li ko na met ne mo svoj stil igre i bu de mo ~u va li lop tu re kao je Ko va ~e vi}, ko ji je opo me nut uz To {i }a, Ka lu |e ro vi }a, Ka dua i Evan dra (ne }e igra ti).

Zve zda }e me~ po ~e ti u stan dard noj for ma ci ji 4-3-3, a Pro si ne~ ki je na kon fe ren ci ji za me di je po tvr dio ra ni je na ja vqe nu po sta vu: Baj ko vi} – Mi ki}, Mi ja i lo vi}, Vi lo ti}, To {i} – Ko va ~e vi}, Di mi tri je vi}, Ka du – La zo vi}, Bor ha, Ka lu |e ro vi}.

(Mon do)

PE LE KA TE GO RI ^AN

Nej mar jo{ ni je za En gle sku i Ita li ju Slav ni bra zil ski fud ba ler Pe le no vi na ri ma u Lon do nu re kao je da no va zve zda ka ri o ka, Nej mar jo{ ni je zreo za naj ja ~e evrop ske li ge.

- Nej mar mo `e da po sta ne ve l i k i igra~, po p ut Me s i j a ili Ro nal da. Mi slim da se u ovom tre nut ku ne bi sna {ao u En g le s koj ili Ita l i j i. Od bra na je ta mo mno go ~vr {}a, a igra se za sni va na do sta fi zi~ kog kon tak ta. Mo `da bi za we ga bi lo bo qe da ode u ho land sku, fran cu sku ili {pan sku li gu - re kao je Pe le no vi -

na ri ma u Lon do nu, a pre neo Roj ters.

Pe le je do dao da bi vo leo da Nej mar osta ne u San to su do 2014. go di ne ka da Bra zil or ga ni zu je Svet sko pr ven stvo, ali da je to te {ko ostva ri ti.

- On jo{ uvek ni je do sti gao sav po ten ci jal, a ve} je po stao od li ~an igra~ - re kao je Pe le.

Iako su to kom ovog pre la znog ro ka in te re so va we za Nej ma ra po ka za li Man ~e ster si ti i ^el si, a naj kon kret ni ji bio Real Ma drid, 19-go di {wi fud ba ler je za sa da ostao u San to su.

Vre me ra di za Nej ma ra

LET WE PRE STRO JA VA WE NA SA LAJ CI

Ak ce nat na ra du s mla di ma U hi~ ko kov skoj za vr {ni ci No vo sad ske fud bal ske pod ru~ ne li ge Sa laj ~a ni su tek u po sled wem ko lu po be dom nad @e le zni ~a rem obez be di li op sta nak. Na kon za vr {e ne se zo ne, a to kom let we pa u ze, do {lo je do pre stro ja va wa u ne ka da sta bil nom voj vo |an skom li ga {u, tre }em klu bu u gra du.

Pred sed nik klu ba Ra do slav ^o lo vi} na ja vio je da }e se u na red nom pr ven stvu oslo ni ti na mla de.

Bi lo je to kom pro {le se zo ne pu no tr za vi ca i pri ~a da }e klub pre u ze ti dru ga stru ja.

- Ni je u klu bu bi lo tr za vi ca, po ja vi la se za in te re so va na gru -

pa ko ja pra va na klub po ku {a va da do ka `e na su du. To nas uop {te ne do ti ~e - ka `e ^o lo vi}.

Na pr voj pro ziv ci bi lo je pre ko 30 igra ~a, a ve }i nu su ~i ni li mla di.

- Opre de li li smo se za ka dar iz omla din skog po go na. U pro {loj se zo ni omla din ci tre ne ra Du {ka ^uq ka su pla sma nom na tre }e me sto u Kva li tet noj li gi Voj vo di ne po sti gli naj ve }i klup ski uspeh, a ge ne ra ci ja ka de ta tre ne ra Sa {e Dr ~e ube dqi va je bi la u pod ru~ ju. Za to }e mo u no vu se zo nu u}i sa dva omla din ska ti ma od ko jih }e je dan igra ti

Sla vi ja zo ve de cu Shod no opre de qe wu da se u bu du} no sti za pr vi tim cr pe igra ~i iz sop stve nih re do va, u Sla vi ji je do {lo do ve li kih pro me na.

- [ko la fud ba la Dra gu ti na La si ce vi {e ni je u klu bu. Do ve li smo mla de, am bi ci o zne tre ne re ko ji }e u no voj se zo ni po ku {a ti da ostva re jo{ bo qe re zul ta te. Sa sva kom se lek ci jom u klu bu po ~ev od go di {ta 1999. i mla |ih ra di }e tre ne ri Ivi ca Vu kov, Bo ban Da {i}, Da li bor Va zo vi}, Dar ko Vra ne {e vi}, Sa {a Dr ~a i Dra gan Osto ji}. Po zi va mo za in te re so va nu de cu da sva kim rad nim da nom od 17 ~a so va do |u na igra li {te u Sa laj ki i po sta nu ~la no vi Sla vi je. Ima }e od li~ ne uslo ve za tre ning, jer smo sa te stra ne to kom let we pa u ze mno go ura di li da sprem no do ~e ka mo no vu se zo nu - na gla {a va ^o lo vi}.

u Kva li tet noj li gi Voj vo di ne, a dru gi kao pred i gra pr vo tim ci ma - po ja {wa va pred sed nik Sla vi je.

Ve }i na igra ~a iz pro {lo go di {weg sa sta va bi la je na pro ziv ci.

- I to je plus vi {e, jer smo se s ne ko li ci nom star te ra uspe {no do go vo ri li, pa }e mo u na red no pr ven stvo u}i s ti mom ko ji }e bi ti spoj is ku stva i mla do sti.

Isto ta ko sti gla su i ade kvat na po ja ~a wa. Ve te ran Ivi ca Vu kov (Ve ter nik Vi skol) }e uz igra we za pr vi tim bi ti i tre ner omla di na ca, kao i Da li bor Va zo vi} (Bo rac). Od no vaj li ja tu su jo{ Mar ko Xo go vi} (Mla dost, Ba~ ki Ja rak) i Mi ren ]a to vi} (Ajaks). Ciq nam je da se u no vom pr ven stvu pla si ra mo na jed no od pr vih pet me sta.

Pr vo oku pqa we oba vio je tre ner Du {ko ^u qak i po mo} nik Dra gan Osto ji}.

- I po red od la za ka Ki ti }a (Ve ter nik Vi skol), Sa ve qi }a i M. Be ro we (In deks), Zlat ko vi }a (Ce ment) i gol ma na Broj ~i na (Rad ni~ ki, Som bor) do la sci ma smo i te ka ko po ja ~a li kon ku ren ci ju. Na rav no, to se od no si i na ta len to va ne mom ke iz pod -

Iz Ajak sa u Sla vi ju: Mi ren ]a to vi}

mlat ka. Ima }e mo do bar ma te ri jal da igra mo jed nu od za pa `e ni jih ulo ga. Pri pre me }e mo oba vi ti na Sa laj ci, gde }e mo od i gra ti 10 utak mi ca. Od po ~et ka smo sna ge od me ri li sa tre }e li ga {em Ve ter ni kom Vi skol (2:3) i @e le zni ~a rom (2:1). Sle de nam su sre ti s Par ti za nom iz Su se ka, te me rin skim TSK-om, Mla do {}u iz Ba~ kog Pe trov ca i ge ne ral ka s no vo sad skim Bor cem - sa pu no op ti mi zma is ti ~e tre ner ^u qak.

M. Po po vi}

18

sport

~etvrtak4.avgust2011.

KRE NU LI RU KO ME TA [I CR VEN KE

FK VOJ VO DI NA U NO VOM MI LO [E VU

Op sta nak u pr vom pla nu U pre d a h u iz m e | u dva pr ven stva u ta bo ru voj vo |an skog li ga {a Voj vo di ne iz No vog Mi lo {e va do {lo je do zna ~aj nih ka drov skih pro me na, ka ko u ru ko vod stvu ta ko i u eki pi. Na Iz bor noj skup {ti ni za pred s ed n ik klu b a iza b ran je pri v red n ik Du { ko Ar s e n ov, dok je eki pu na pu sti lo se dam fud ba le ra.

Pr vi stre lac eki pe Ivan Kne `e vi} je pre {ao u OFK Ki kin du, a we mu se pri dru `io i Dra gan Vla ji}: is ku sni Sr |an Va si ~in je pre {ao u Je din stvo

No vo mi lo {ev ~a ni su od i gra li ~e ti ri kon trol ne utak mi ce: po be di li su Ki kin du 2:1, Pro le ter iz ^o ke 7:0 i Je din stvo iz No vog Be ~e ja 4:3, a sa Ru san dom iz Me le na ca igra li 2:2.

Tre ner Dra gan Vu kaj lo vi} po sle ovih utak mi ca ka `e: - Od la zak ~ak sed mo ri ce fud ba le ra iz pr ve po sta ve }e se sva ka ko uti ca ti na pla sman u na red nom pr ven stvu, u ko jem nam je op sta nak u pr vom pla nu.

Kon trol ne utak mi ce su do ne le ohra bre we, vi di se da ipak ima mo po ten ci jal ko ji uz mak -

Fud ba le ri Voj vo di ne iz No vog Mi lo {e va

iz No vog Be ~e ja, Sil ve ster Me zei, Du {ko Pe nav ski i Edvard He |e {i u Je din stvo iz Bo ~a ra, a re zer vni gol man Du {an Ba tan ~ev u Bo rac iz I|o {a.

U be le `ni ci tre ne ra Dra ga na Vu kaj lo vi }a je sa mo tri no va ime n a: do { li su na p a d a~ Mar k o Pro t i}, ve z ni igra~ Igor Mom ~i lov i ne ka da {wi fud ba ler no vo be ~ej skog Je din stva Bra ni slav Ba log.

si mal no za la ga we mo `e iz bo ri ti me sto u zlat noj sre di ni.

Ve ru jem da u na red ne dve ne de qe, mo `e mo ko ri go va ti uo~e ne gre {ke. Do po ~et ka pr ven stva od i gra }e mo jo{ dve utak mi ce, s Ru san dom u Me len ci ma i Pro le te rom u Ba nat skom Kar lov cu, {to bi tre ba lo da bu de do voq no da sprem ni do ~e ka mo po ~e tak pr ven stva.

S. Da vi do vi}

ME MO RI JAL NI TUR NIR U KA RA VU KO VU

Sve na gra de do ma }i ni ma

Po let (Ka ra vu ko vo) - Omla di nac (De ro we) 1:0 (0:0) KA RA VU KO VO: Igra li {te Po le ta, gle da la ca 400, su di ja: Pan ~i} (Ka ra vu ko vo). Stre lac Bog da no vi} u 75. mi nu tu.

PO LET: Iva no vi}, G. Stan ko vi}, Mi len ko vi}, Ili}, Mar ko vi}, M. Cvet ko vi}, Mi ki}, Jov ~i}, Alek san dar Cvet ko vi}, Bog da no vi}, Sto jiq ko vi}.

Igra li su jo{: Alek si}, S. Stan ko vi} i An ti}.

OMLA DI NAC: Ku zma no vi}, Ta si}, Se ge di, Sa vi}, Stan ko vi}, Sta ni sa vqe vi}, Og we no vi}, Sa vin, Me di}, ]o si}, Stoj ~i}. Igra li su jo{: Maj sto rov, Da vi dov, La zi}, Sto ja no vi} i Vra ~e vi}.

Fi na li sti 6. me mo ri jal nog tur ni ra „Zla to mir Ste fa no vi} - Zla ja” pri ka za li su vr lo do bru, bor be nu i kva li tet nu utak mi cu.

U pr vom po lu vre me nu go sti iz De ro wa su po ka za li ne {to bo qu igru i stvo ri li tri ko lo sal ne {an se. U tom pe ri o du fud ba -

le ri Po le ta su dva pu ta po go di li pre~ ku, da bi u na stav ku igre do ma }in za i grao an ga `o va ni je i fi ni {u utak mi ce, pre ko naj bo qeg po je din ca Do bri vo ja Bog da no vi }a, do {ao do po be de. Bog da no vi} je iz slo bod nog udar ca sa 25 me ta ra neo d bra wi vo {u ti rao i po go dio gor wi ugao ne mo} nog Ku zma no vi }a.

U me ~u za tre }e me sto Di na mo iz Son te po be dio je omla din ce Po le ta iz Ka vu ko va 3:0.

Po za vr {et ku su sre ta na sve ~a noj ce re mo ni ji do de qe ne su na gra de. Pr vo me sto na tur ni ru po {e sti put osvo ji la je eki pa Po le ta, za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Do bri vo je Bog da no vi} iz do ma }eg ti ma, naj bo qi stre lac je Du {an Sto jiq ko vi} sa tri po stig nu ta go la ta ko |e iz eki pe Po le ta, a za naj bo qeg ~u va ra mre `e iza bran je Bo ris Iva no vi}. Pr va tri u~e sni ka na tur ni ru do bi li su pe ha re. S. Jo vin

NA PRE DAK IZ BA NAT SKE TO PO LE

Pe tro vi} i da qe na klu pi Fud ba le ri Na pret ka za po ~e }e pri pre me za no vu se zo nu u MFL Ki kin da - No vi Be ~ej sa sta rim tre ne rom Ma rin kom Pe tro vi }em, ko ji ka `e da }e i u no voj se zo ni glav ni ciq bi ti afir ma ci ja mla dih igra ~a.

- Mi smo ma lo me sto da bi smo do vla ~i li sta re i islu `e ne igra ~e iz dru gih klu bo va. Za me ne kao du go go di {weg tre ne ra naj bo qe re {e we je stva ra we i afir ma ci ja mla dih fud ba le ra.

Ne mam ni {ta pro tiv do vo |e wa igra ~a sa stra ne, ali da an ga`u -

je mo sa mo tro ji cu-~e tvo ri cu ko ji su naj po treb ni ji klu bu. [to se ti ~e am bi ci je klu ba, do bro su po zna te. @e li mo da se pla si ra mo u sre di ni ta be le i to sa pro ve re nim igra ~i ma kao {to su Du ka ta rev, Pe }a nac, Aco Pe tro vi}, bra }a Tu ri... Kom plet ne pri pre me oba vi }e mo u na {em me stu, sva ki igra~ tre ba da ima u no ga ma do voq no tre nin ga da bi smo bi li sprem ni za od i gra va we pri ja teq skih utak mi ca, a bi }e ih de se tak.

M. Ra ~i}

dnevnik

Iz me |u `e qa i re al no sti Na pr vom oku pqa wu ru ko me ta {a Cr ven ke, ~i me je ozna ~en po ~e tak pri pre ma za no vu se z o n u, pred s ed n ik Mi l i s av Ko va ~e vi} je uneo ve }u do zu op ti mi zma, na ga la {a va ju }i da je iz ve sni ja bo qa fi nan sij ska si tu a ci ja u klu bu i po zvao igra ~e da mak si mal no iz vr {a va ju svo je oba ve ze, a one }e bi ti i bo qe ma te ri jal no pro pra }e ne u od no su na pret hod nu se zo nu. Iz ra zio je i uve re we da Cr ven ka, i po red znat nih pro me na u igra~ kom ka dru, ima eki pu ko ja mo `e i mo ra mno go ra ni je ne go u mi nu lom pr ven stvo da obez be zdi op sta nak u dru {tvu naj bo qih, pa ~ak i pla sman u sre di nu ta be le.

U ta kvom ras po lo `e wu usle di la je i pr va pro ziv ka tre ne ra Ra do sa va Ko va ~e vi }a, ko ji na ras po la ga wu ima 17 igra ~a. Po po zi ci ja ma u po sta vi to iz gle da ova ko: gol ma ni Jo van Mje ri ma~ ka, Jo van Vi tas i Alek san dar Ma noj lo vi}, le va kri la Bo {ko Jo lo vi}, Du {an Mi ri} i Mar ko Pe ro vi}, de sna kri la Stra hi wa Stan ko vi}, Alek san dar Gu g le ta, pi vo ti Mi l o{ Mi li} i Og wen Ra do wi}, le vi be ko vi De jan Pro le i Vu ka {in Ni ko li}, sred wi be ko vi Vuk Stan ko vi} i Ne nad Sla vu qi ca, de sni be ko vi Mi lo{ @e ga rac, Mi lan Vu ja ~i} i Dra gan Ivi}.

U od no su na pro {lu se zo nu pe to ri ca su no vi. Gol man Vi tas se vra tio iz Su bo ti ce, le vo kri lo Jo lo vi} iz Vra wa, is ku sni le vi bek Pro le je do {ao iz Pri je do ra (afir ma ci ju ste kao u Cr ven ki), dok su iz ju ni or skog po go na ukqu ~e ni gol man Ma noj lo vi} i de sni bek Ivi}.

Spi sak onih ko ji su na pu sti li ovu sre di nu je ipak ne {to „te `i”. Na kon {e sto me se~ nog an ga `ma na i do brog u~in ka ko ji

Gol man Cr ven ~a na Jo van Mje ri ma~ ka

je od wih i o~e ki van oti {li su Dok ni} i Bo `o vi}. Ugo vo ri su is te kli Vla di mi ru Ze ja ku, Go ra nu \u ro vi }u i Vu ku Pe ro vi }u. Pr va dvo ji ca tra `e an ga `man u ino stran stvu, dok }e Pe ro vi} ka ri je ru na sta vi ti u Vr ba su. Ko na~ no, od la zi naj bo qi po je di nac Cr ven ke Jo `ef Hol pert. We mu ugo vor jo{ ni je is te kao, ali su se po klo pi li svi tre nut ni in te re si i on bi u na red nim da ni ma tre bao da po sta ne ~lan sa ra jev ske Bo sne, uz od g o va r a j u } e obe {te } e w e na ko je Cr ven ka ozbiq no ra ~u na.

Za sa da osta je di le ma je di no ka da je u pi ta wu ve te ran, sred wi

bek Vla do Ra ~i}. On ni je bio na pr vom oku pqa wu, a o~e ku je se da ta ne po zna ni ca bu de re {e na do idu }e ne de qe.

- Ka da se sve ovo uzme u ob zir, si gur no je da smo osla bqe ni i da }e tre ba ti mno go tru da i osta lih pra te }ih ak tiv no sti da se oprav da op ti mi zam klup skog ru ko vod stva. Pre sve ga tu je pro c es uigra va w e no vih igra ~a ko ji ma i po red neo spor nih kva li te ta i ta len ta pred sto ji ve o ma te `ak za da tak da na do me s te u~i n ak, pre svih Hol per ta i \u ro vi }a. A ka da je u pi ta wu Ra ~i}, tu ne ma di le me, ako bu de od u stao si gur no je

da mo ra mo po tra `i ti po ja ~a we na toj po zi ci ji - re al nost je na ko ju upo zo ra va tre ner Ko va ~e vi}. [to se ti ~e pla na ra da, pr ve dve ne de qe ra di }e se u Cr ven ki, a od 14. do 21. av gu sta u Vr wa~ koj ba wi. Po tom sle di me |u na rod ni tur nir u Bla cu. U kon trol n im utak mi c a ma tre ner Ko va ~e vi} }e, uz po mo} Jo va na Mje ri ma~ ke ko ji ra di sa gol ma ni ma, uob li ~i ti sa stav i sprem nost eki pe, a ge ne ral na pro ve ra }e bi ti tra di ci o nal ni tur nir „Slo bo dan Mi {ko vi} ^i le” (9. i 10. sep tem bra).

T. Jo vo vi}

NO VI USPEH PRE DRA GA DU GAJ LI ]A IZ ^E LA RE VA

Po no vo u svet skoj eli ti Mla di sport ski ri bo lo vac iz ^e la re va Pre drag Pe |a Du gaj li} ~lan do ma }eg USR ’’[a ran’’ i ove go di ne u~e stvo va }e na Svet skom pr ven stvu za ju ni o re do 22 go di ne sta ro sti ko je }e se odr `a ti po no vo u Ita li ji ovo ga pu ta kod Pi ze. Na im,e po sle Dru gog iz bor nog dr `av nog pr ven stva, ta ko zva ne Li ge {am pi o na, Pe |a je bio naj bo qi, po stao je dr `av ni pr vak i

po bed nik Li ge {am pi o na Sr bi je. Ta ko je i ove go di ne obez be dio u~e {}e u re pre zen ta ci ji Sr bi je me |u pe to ri com ko ji }e nas pred sta vqa ti u Ita li ji od 26. av gu sta ove go di ne.

Da na po me ne mo da je Pre drag Du gaj li} na Svet skom pr ven stvu pro {le go di ne, ko je je ta ko |e odr `a no u Ita li ji, ali u Man to vi, bio dru gi.

PE TROV ^A NI I U VI [EM RAN GU ZA VRH

Sti gla pra va po ja ~a wa

Sa ve li kom do zom op ti mi zma pred no vu se zo nu u vi {em ran gu kre nuo je tre ner Mla do sti Si ni {a Sta ni vuk. Ma da je bi lo go vo ra da }e po sle ve li kog uspe ha na pu sti ti Ba~ ki Pe tro vac, br zo se do go vo rio s agil nim pred sed ni kom On dre jom Han sma nom za pro du `e we sa rad we.

Sta ri kor mi lar }e sa sko ro kom plet nim igra~ kim ka drom ko ji je iz neo te ret pro {lo go di {wih uspe ha po ku {a ti da na sta vi sa us pe si ma i u Voj vo |an skoj li gi.

Re do ve pla vo-be lih u pre la znom ro ku na pu sti li su sa mo Se ve ri wi (Bu du} nost, Glo `an) i Stra jin (Ka bel). S dru ge stra ne su pri sti gli Ala va wa (@e le zni ~ar, No vi Sad) i Plav {i} (Bo rac).

- Iza nas su dve ne de qe od li~ nog ra da, jer su mom ci od pr vog oku pqa wa sve sni {ta ih o~e ku je u pr ven stvu. Kre nu li su ozbiq no da ra de. Za la ga we na tre nin zi ma je vi {e ne go obe }a va ju }e jer kan di da ti, a ima ih oko 29, po na o sob `e le da se iz bo re za me sto star te ra. Ima }e mo zdra vu kon ku ren ci ju, te smo i `e le li da za sva ko me sto kon ku ri {u po dvo ji ca, pa ~ak i tro ji ca fud ba le ra - ka `e Sta ni vuk.

Da li je eufo ri ja pr vog me sta spla snu la?

- Mla dost sa uslo vi ma ko je po se du je za slu `u je mi ni mum Voj vo |an sku li gu. Eufo ri ja je i da qe pri sut na. Tre nin ge pra ti i po sto ti nak na vi ja ~a. Osta nak am bi ci o znog pred sed ni ka Han sma na, ko ji je uz igra ~e i stru~ ni {tab naj za slu `ni ji za pro cvat fud ba la, je naj ve }i po go dak. Ve li ki udeo u sve mu to me ima ju i ver ne pri sta li ce. Wi ho va po mo} je bi la u svim su sre ti ma iz u zet na, pa se de {a va lo da u po je di nim utak mi ca ma tri bi ne sta di o na u Vr ba ri bu du dup ke pu ne.

Po ~e li smo i sa od i gra va wem pri prem nih utak mi ca. Iz gu bi li smo od Cr ve ne zve zde (1:2) i Sta rog gra da (1:0), a po sled wu od i gra li ne re {e no sa In dek som (2:2). For mu }e mo vi ja ti u utak mi ca ma sa Omla din cem, Pe tro va ra di nom, ^SK-om, Sla vi jom iz Piv ni ca i No vim Sa dom. Pro {lo go di {we pr vo me sto i vi {i rang oba ve zu je nas da igra mo i u ovom an ga `o va no. Na dam se uspe {no - is ta kao je na kra ju stra teg eki pe Mla do sti.

M. Po po vi}

- Na dam se da }u od bra ni ti dru go me sto na Svet skom pr ven stvu ko je sam osvo jio pro {le go di ne. Po ku {a }u da se ovo ga pu ta do mog nem i pr vog me sta {to ni je ne re al no - re kao je spor stki ri bo lo vac iz ^e la re va Pre drag Du gaj li}, ve} ne ko li ko go di na re pre zen ta ti vac Sr bi je, od naj mla |ih ka te go ri ja do sta ri jih ju ni o ra.

V. Vu ja no vi}

LI GA VOJ VO DI NE

Vo di Ka ra{ U li gi Voj vo di ne za sport ske ri bo lov ce do sa da su od ra |e na tri kru ga, a do kra ja tak mi ~e wa osta la su jo{ dva. Po sle tre }eg kru ga na ta be li vo de pe ca ro {i iz USR Ka ra{ iz Ba~ kog Pe trov ca ko ji svo jim kom {i ja ma iz ^e la re va, ~la no vi ma USR [a ran, be `e sa mo je dan bod.

Ka pi ten ti ma iz ^e la re va Zo ran Du gaj li} je op ti mi sta pred po sled wa dva kru ga ko ja }e se odr `a ti u Oxa ci ma po ~et kom sep tem bra i za vr {ni

krug u La li }u, po ~et kom ok to bra me se ca.

- Na ma vi {e po go du ju vo de na ko ji ma }e mo se tak mi ~i ti po sled wa dva kru ga, pa se na dam da }e mo od bra ni ti ti tu lu naj bo qe eki pe u Voj vo di ni osvo je nu pro {le go di ne - ka `e Du gaj li} Za ^e la re vo su se u pr va tri kru ga nad me ta li ka pi ten Zo ran Du gaj li}, dr `av ni re pre zen ta ti vac Pre drag Du gaj li}{, Da ne Smi qa ni}, \or |e Al bi ja ni} i Da lil bor Dro bac V. V.

UTAK MI CA VE TE RA NA

Mi li vo jev jo{ re {e ta Ne ka da ve li ki ri va li na fud bal skom te re nu, na kon za vr {et ka ka ri je re osta li su do bri pri ja te qi. Ve te ra ni fud bal skih klu bo va Mla dost iz Lu ki }e va i Ru san de iz Me le na ca, pod se ti li su ne ka da {wih fud bal skih vre me na i od i gra li za ni mqi vu utak mi cu u ko joj ni je bi lo po bed ni ka (3:3). Me len ~a nin Ivi ca Mi li vo jev, ne ka da igra~ Cr ve ne Zve zde, Be ~e ja i Pro le te ra, jo{ uvek ni je za bo ra vio da po sti `e go lo ve i tri pu ta je po ka zao svo je maj stor stvo. Strel -

ci za Mla dost bi li su To min, De jan Lu ki} i Iva no vi}.

Za Mla dost su na stu pi li Bo rov ~a nin, Ri sti}, Vu ko vi}, Li si ca, D. Lu ki}, Mi la no vi}, To min, \u ka no vi}, Iva no vi}, [a rac, Ko va ~e vi}, Sta ni {i} i V. Lu ki}, a sa klu pe ih je pred vo dio Slo bo dan Sa vi}. Za Me len ~a ne su igra li Nem ~ev, D. Ben gin, Gre be na rov, Bo {wak, Oxin, Stan kov, \u ri}, Mi li vo jev, Bo {ko vi}, Iva ni}, Bi bin, Fra ni}, Ra do va nov, Miq ko vi}, Ra di {i} i Bo lo zan. @. B.

SPORT

c m y

dnevnik

^e tve rac bez kor mi la ra u po lu fi na lu li ~am ci Fran cu ske, Gr~ ke, Ita li je i Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke pa }e u ~e tvr tak ve sla ti u re pe sa `u. U pr voj kva li fi ka ci o noj gru pi ove di sci pli ne pr va dva me sta i po lu fi na le iz bo ri li su ~am ci Ru mu ni je (6:15,95) i [pa ni je (6:17.94), dok je u tre }oj to za ru kom po {lo po sa da ma Be lo ru si je (6:19.49) i Hr vat ske (6:20.51).

– Na~ ~e tve rac bez kor mi la ra je imao do bar start, a po sle pr vih 1.000 me ta ra je imao naj bo qe vre me od svih po sa da. Na kon to ga su iz tak ti~ kih raz lo ga da us po re, jer je bi lo o~i gled no da osva ja ju jed no od pr va dva me sta – re kao je tre ner re pre zen ta ci je Du {an Ko va ~e vi}.

Da nas na sta zu iz la ze tri pre o sta le po sa de. Pr vi }e ve sla ti ~e tve rac sa kor mi la rom Du {an Veq ko vi}, Lu ka Pe ja no vi}, Ni ko la Kr lo vi}, Ig wat \or |e vi} (kor mi lar Ma te ja Jo {i}) ko ji }e u dru goj sta zi pr ve kva li fi ka ci o ne gru pe (10.42) po ku {a ti da osvo ji jed no od pr va dva me sta ko ja di rekt no vo de u fi na le ove di si ci pli ne (osta li idu u re pe sa` ko ji je na pro gra mu u pe tak od 11.12 ~a so va). Za tim na sta zu iz la zi dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Si mo vi}, Vuk Ma to vi}, a na po slet ku i ~e tve rac skul Ni ko la Se la ko vi}, Bo jan Do {qak, Mi qan Mi lo {e vi}, An dri ja [qu ki}.

J. G.

PRED PUT NA SVETSKO PRVENSTVO U AR GEN TI NU

Us pe la pro ve ra ka de ta Ka det ska re pre zen ta ci ja Sr bi je - Di na mo 26:18 (11:7) BE O GRAD: Slo des, gle da la ca: 250, su di je: Ne na di} i Ko lav ~i} (obo ji ca iz Be o gra da), sed mer ci: Sr bi ja: 3 (3), Di na mo: 3 (2), is kqu ~e wa: Sr bi ja 12, Di na mo 16 mi nu ta.

SRBIJA: Ra do va no vi} (7 od bra na), To mi} (9 od bra na), An dre je vi}, Vu ~i }e vi} 2, Mar se ni} 4, V. Ili} 2, Ma ti ~i} 1, Sta noj ~i }i, Pa vi} 1, Ra di vo je vi} 3, S. Ili} 4, Go pi}, Cr no gla vac 1, Mla de no vi} 1, Kr sman ~i} 4, Go lu bo vi} 3.

DINAMO: Pej ~i no vi} (4 od bra ne), Bre ti (4 od bra ne), Ko mla nov 3, Ci zma rov, La zi} 4, Pa de `a nin 2, Spa si}, Ko va ~e vi} 1, Bo {ko vi}, D. M. Pe tro vi}, Ra do sa vqe vi} 1, Go lu bo vi} 2, Kr sti} 1, M. M. Pe tro vi} 1, Mi lo sa vqe vi} 2, Vu ko vi}, Drob wak 1.

Ka det ska ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je od ra di la je i po sled wu pro ve ru pred od la zak na Svet sko pr ven stvo, ko je }e se od 10. do 20. av gu sta odr `a ti u Mar del Pla ti u Ar gen ti ni.

Iza bra ni ci Slo bo da na Jo ka no vi }a bi li su bo qi od su per li ga {a Di na ma, po be div {i ga ube dqi vo 26:18 (11:7).

An drei Ar so vi} osmo mesto Re pre zen ta tiv ka Sr bi je u stre qa {tvu An drea Ar so vi} osvo ji la je osmo me sto na Evrop skom pr ven stvu u Be o gra du u di sci pli ni MK pu {ka 60 le `e }i za se ni or ke. ^la ni ca Par ti za na je na stre li {tu „Be o grad skog sport skog cen tra Ko vi lo vo” za be le `i la 592 kru ga (po se ri ja ma 98, 98, 100, 98, 99, 99) i od me da qe su je de li la sa mo dva kru ga. Iva na Mak si mo vi} je za u ze la 18. me sto sa 589 kru go va, a Dra ga na To do ro vi} 50. sa 581 kru gom od 61 tak mi ~ar ke. Zlat no od li~ je uze la je [ve |an ka Ma ri En kvist sa 595 kru go va i ta ko od bra ni la ti tu lu osvo je nu pre dve go di ne u Osje ku.

Sre bro je pri pa lo Bri tan ki Mi {el Smit, ko ja je za be le `i la isti broj kru go va kao En kvist, ali je ima la ma wi broj unu ta {wih cen ta ra (38) u od no su na [ve |an ku (42). Bron zu je osvo ji la Ne mi ca So wa Faj l{if ter sa 594 kru ga. U ekip noj kon ku ren ci ji ti tu la je pri pa la [ve |an ka ma sa 1772 kru ga, is pred ^e hi wa sa 1771 i Ne mi ca sa 1769 kru go va. Na {e de voj ke su za u ze le sed mo me sto sa 1762 kru ga od 17 re pre zen ta ci ja.

- Za do voq na sam s jed ne stra ne, jer je le po bi ti osmi u Evro pi, ali mi je s dru ge stra ne `ao po {to sam me da qu ima la mal te ne u ru ci. Ima la sam tri se ri je od 98 {to je ma lo ako `e li{ u vrh. Po sled we dve se ri je su bi le po 99 i oba pu ta de vet ke su bi le elek tron ski me re ne 9,9. Da su bi le cen tri bi la bih u kru gu kan di dat ki wa za od li~ ja. Sre di nom me ~a ve tar je po ~eo ~ud no da du va, pa sam pra vi la du `e pa u ze. Bo ri la

An drea Ar so vi}

sam se, a na kra ju je od lu ~i la i sport ska sre }a ko ja ovo ga pu ta ni je bi la na mo joj stra ni - re kla je An drea Ar so vi}.

U ga |a wu MK pu {kom tro stav (3h20 me ta ka) za ju ni or ke naj bo qe pla si ra na srp ska tak mi ~ar ka bi la je Ka ta ri na Bi ser ~i} na 29. me stu sa 566 kru go va. Ti ja na Ko la rik je bi la 31. sa istim bro jem kru go va, a Ta {a na Bo ga ti nov ski, ko ja je pr vog da na uze la bron za nu me da qu MK pu {kom 60 le `e }i sa da je bi la 40. sa 562 kru ga od 60 tak mi ~ar ki. Ne mi ca @a klin Ort je osvo ji la zlat nu me da qu sa 683,4 (587) kru go va. Ona je ina ~a iz jed na ~i la evrop ski ju ni or ski re kord osnov nog de la sa 587 kru go va i u fi na le u{la sa ~ak se dam kru go va pred no sti u od no su na Ita li jan ku Xe ni fer Me sa |e ro. Ita li -

Po ~i we trap

Na {e sr ce: ka de ti Sr bi je

Or li }i su pri ka za li do bru igru, bi li su do mi nant ni i vo di li (~ak i sa de set go lo va) to kom ce log su sre ta, te se ste kao uti sak da s pu no sa mo po u zda wa od la ze na SP. Isti na, osta je pi ta we da li je Di na mo bio do voq no kva li te tan ri val, ima ju }i u vi du da su se Pan ~ev ci tek oku pi li

19

EVROP SKO PR VEN STVO U BE O GRA DU

SVET SKO JU NI OR SKO PR VEN STVO U ITO NU (3–7. AV GUST)

U Ito nu u Ve li koj Bri ta ni ji ju ~e po ~e lo je Svet sko ju ni or sko ve sla~ ko pr ven stvo.

Pr vog da na {am pi o na ta od srp skih po sa da na sta zu je je di no iz la zio ~e tve rac bez kor mi la ra Fi lip La zi}, Alek san dar Ma rin kov ski, Lu ka Mi la di no vi}, Lu ka Le ki} ko ji je u dru goj gru pi kva li fi ka ci ja ove di sci pli ne s vre me nom 6:24 (55) za u zeo dru go me sto i ta ko se di rekt no pla si rao u po lu fi na le ko je je na pro gra mu u su bo tu od 13.18 ~a so va.

Pr va je bi la po sa da Ne ma~ ke (6:22.79) ko ja se ta ko |e di rekt no pla si ra la me |u naj bo qih 12, dok od tre }eg do {e stog me sta za u ze -

~etvrtak4.avgust2011.

po sle let we pa u ze. To kom su sre ta ist5al ko se ne ko li ko igra ~a, me |u wi ma gol man ski tan dem Ra do va novi} - To mi}, sred wi bek Krsman ~i}, Ste fan Ili}, Mar se ni} i Go lu bo vi}. Na {a re pre zen ta ci ja }e put Ar genti ne kre nu ti u po ne de qak po pod ne pre ko Frank fur ta.

J. G.

Da nas }e na EP na stu pi ti ju ni o ri MK pu {kom tro stav Bo ri slav Ma zi wa nin, @ar ko Tri fu wa gi} i Igor ^o tra (kva li fi ka ci je u 9, fi na le u 13.30 ~a so va) i se ni o ri MK pu {kom 60 le `e }i Ne ma wa Mi ro sa vqev, Ste van Ple ti ko si} i Mi len ko Se bi} u eli mi na ci ja ma, ko je se ra ~u na ju za ekip ni deo (dve gru pe 10.45 i 15 ~a so va). Po ~i wu i tak mi ~e wa u tra pu u 9 ~a so va (75 go lu bo va za se ni o re: Pe ra Ne di} i Zo ran Lu ki} i 75 go lu bo va za ju ni o re: Zo ran Jak {i} i Ne ma wa Smi qa ni}).

jan ka je uze la sre bro sa 677,5 (580) kru go va, a Ukra jin ka Jev he ni ja Bo ri so va bron zu sa 672,2 (577) kru go va. U ekip noj kon ku ren ci ji po be di le su Ne mi ce sa 1717 kru go va is pred Ukra jin ki sa 1716 i Austri jan ki sa 1713 kru ga. Srp ki we su bi le 10. sa 1694 kru ga od 18 ze ma qa.

Se lek tor Zo ran Sto jiq ko vi} ni je bio za do vo qan u~in kom ju ni or ki MK pu {kom tro stav.

- Na sa stan ku smo im re kli da se ne op te re }u ju i da ne ju re re zul tat ko ji pri `eq ku ju, jer je to po gub no. Od Bo ga ti nov ski sam o~e ki vao da po {to je ve} uze la me da qu ga |a mir no i po stig ne do bar re zul tat. De bi tant ki wa Ti ja na Ko la rik do bro se no si la s tre mom, ali je mo ra la bo qe, ali je naj vi {e pod ba ci la naj i sku sni ja Ka ta ri na Bi ser ~i}, ko ja je ve} ga |a la na svet skim i evrop skim tak mi e wi ma - re kao je Sto jiq ko vi} i ~e sti tao Ar so vi }e voj na fi na lu MK pu {kom 60 l`e }i, ali se kri ti~ ki osvr nuo i na eki pu se ni or ki.

- Ekip na me da qa nam je bi la na do hvat ru ke, ne do sta ja lo je osam kru go va {to za ovu eki pu ni je bi lo ne do sti `no. Po prav ni }e ima ti u tro sta vu, gde sve tri ima ju bo qe re zul ta te.

G. M

OR LO VI PO ^E LI PRI PRE ME zA EVROP SKO PR VEN STVO

SVET SKO PR VEN STVO zA JU NI O RE U BRA zI LU

Za let iz Slo ve ni je

Or li }i me |u osam

Mu {ka se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas je ot pu to va la u Slo ve ni ju, na Kraw sku Go ru, gde }e oba vi ti ba zi ~i deo pri pre ma za XXVII Evrop sko pr ven stvo 2011. ko je }e se od 10. do 18. sep tem bra odr `a ti u Austri ji i ^e {koj. Se ni o ri su od mah po oku pqa wu kre nu li put Slo ve ni je, gde }e bo ra vi ti do 13. av gu sta.

Igor Ko la ko vi}, pr vi tre ner se ni o ra Sr bi je, na pri pre me je po zvao 16 igra ~a, 15 re pre zen ta ti va ca je ot pu to va lo na pri pre me. Eki pi }e se u Slo ve ni ji pri kqu ~i ti Ivan Miq ko vi}.

Na spisku su - tehni~ari: Vla do Pet ko vi} i Mi haj lo Mi ti}. Korektori: Ivan Miq ko vi}, Sa {a Sta ro vi} i To mi slav Do ki}. Libera: Ni ko la Ro si} i Fi lip Vu ji}. Blokeri: Dra gan Stan ko vi}, Mar ko Pod ra {~a nin, Bo ri slav Pe tro vi} i Mi lan Ra {i}. Prima~i: Bo jan Ja ni}, Ni ko la Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ni ki}, Mi lo{ Ter zi} i Mi lo{ Ve mi}.

Se ni o ri Sr bi je igra }e u A gru pi pro tiv Tur ske, Slo ve ni je i Austri je.

Sr bi ja - Iran 3:2 (23:25, 22:25, 30:28, 25:18, 15:13)

Re pre zen ta ci ja Sr bi je na Kraw skoj Go ri

DR @AV NO PR VEN STVO U OLIM PIJ SKOM TRI A TLO NU U SIV CU

[am pion Og wen Sto ja no vi} Dr `av no pr ven stvo u olim pij skom tri a tlo nu (1500 me ta ra pli va wa, 40 ki lo me ta ra vo `we bi ci kla i 10 ki lo me ta ra tr ~a wa) odr `a no je u Siv cu na Ma lom Sta pa ru. U~e stvo va lo je oko 50 tak mi ~a ra, a or ga ni za tor je bio Tri a tlon klub Si vac.

Po be dio je Og wen Sto ja no vi}, ~lan TK Di na mik iz No vog Sa da sa vre me nom od dva

sa ta i 16 se kun di. Dru go i tre }e me sto za u ze li su tri a tlon ci pan ~e va~ kog Ta mi {a Vla di mir Sto ji sa vqe vi} (2:07,20) i Vla di mir Sa vi} (2:07,23). Kod de vo ja ka pr vo me sto pri pa lo je Sve tla ni Bla `e vi}, ~la ni ci TK Va lis sa vre me nom 2:16,21, dru ga je bi la Kse ni ja Bub we vi} (Ta mi{) sa 2:37,47, a tre }a Zo ra na Pa vlov iz Siv ca sa 2:58,26.

U ma loj tr ci u su per sprint tri a tlo nu (500 me t a r a pli v a w a, 13 ki l o m e t a r a vo`we bi ci kla, tri ki lo me tra tr ~a wa) po be dio je Bo jan Ka ra no vi} iz Di na mi ka sa vre me nom od 38,49 mi nu ta is pred klupskog ko le ge Mi la na To mi na (39,04) i De jana Vr {i ~i }a iz Ta mi {a (40,48).

G. M.

NI T ROJ: Ha l a „Ka j ao vr l o te ` ak me~ i bi l i na Mar tins”, gle da la ca 100, su - ivici po ra za od kva li tet ne dije: Gon z a l es (Mek s i k o), eki pe Ira na. Gu bi la je Sr bi ja Beal (Bra zil).

2:0 u se to vi ma, ali us pe li su SRBIJA: Ko va ~e vi} 21, Li - na {i ju ni o ri da spa su tri me~ si nac 9, Ko pri vi ca 1, Ka pur lop te. (l), Mr dak, Jo vo vi}, Vr ban, Mi lu t i n o v i} 4, Pet k o v i}, Pe ri} 5, Ata na si je vi} 38, Bu cu qe vi}.

IRAN: Ho se i ni (l), Naj a f i, Sa laf zon 4, Ba ger pur 5, Fa ja zi 23, Ga f ur 12, Mir z a j an p ur 4, De na vi 5, Ta ri ver di, [i rud 15, Ali pur 8, Ga ra 6.

O d b o j k a { k i ju n i o r i Sr b i j e us pe li su po sle dru gog me ~a u D gru pi da iz bo re pla sman u dru gu run du, pa na sta - Sla vqe re pre zen ta ci je Sr bi je vqa ju tak mi ~e we na SP u Bra zi lu u ~e tvrt U ~e tvr tom se tu vi |e na je final n oj E gru p i. Ata n a - mno go si gur ni ja igra iza bra sijevi} i dru go vi od i gra li su ni ka se lek to ra Mi la na @ar ko vi }a. Us pe li su ju ni o ri Sr bi je da kon so li du ju re do ve, a A gru pa on da i da pre u zmu kon tro lu nad kre ta wem re zul ta ta.

Sr bi ja – Iran 3:2 Ne iz ve sno je bi lo i u taj Bel gi ja – Ka na da 3:0 bre ku, me |u tim, u za vr {ni ci 1. Sr bi ja 2 2 0 6:2 5 bi li su Sr bi str pqi vi, mir no 2. Iran 2 1 1 5:3 4 gra di li ak ci je ko je su vo di le 3. Bel gi ja 2 1 1 3:3 3 ka dru gom tri jum fu na Svet 4. Ka na da 2 0 2 0:6 0 skom pr ven stvu i osva ja wu dva bo da.

20

КУЛТУРА

~etvrtak4.avgust2011.

dnevnik

ИЗЛОЖБА ДАЛИЈЕВИХ ГРАФИКА ПРАВО ЛЕТЊЕ ОСВЕЖЕЊЕ У КУЛТУРНОЈ ПОНУДИ НОВОГ САДА

Богатство надохват руке Помпезно најављена, изложба графика чувеног шпанског сликара Салвадора Далија у Новом Саду није наишла на жељени одзив, поготово домаће публике. Чак ни са понудом атрактивне наградне игре за посетиоце. Права штета, јер се захваљујући понуди од 205 оригиналних радова, професионалној организацији, стручном вођењу, на њој могу открити јако занимљиве ствари и значајно обогатити (ликовна) култура. Шта је узрок томе – временско темпирање, место или цена улазнице? Подећања ради, изложба названа „Божанствени светови“, отворена је 2. јуна у аули Мастер центра Новосадског сајма. Организатор, Галерија „Дева Пури“ са Бледа, за партнера је изабрао управу града, а ова Новосадски сајам, између осталог и зато што у Новом Саду нема галеријског простора потребне величине и опремљености. Није најјасније да ли је управо измештеност из центра и омиљених променада Новосађана узрок и слабије посете, али сасвим јe извесно да то не спречава стране посетиоце да као магнетизмом буду привучени управо у правцу Детелинаре. Највећа посета забележена је током трајања Егзита, стотинак посетилаца дневно, док се ових дана тај број смањио на свега 20. Могуће је да се тај феномен може да објасни тиме да су посетиоци неког града врло често заинте-

ресованији за његову културну понуду, него они који ту живе. У Бечу, Амстердаму, Будимпешти, пред галеријама и у њима чешће ћете чути страни језик него онај који говоре домаћини. Та логика врло је корисна у промишљању „случаја Дали“, а и директно води до друге ставке – годишњи одмор. Људи кад се одмарају склонији су да посећују културне манифестације – представе, изложбе, кон-

или зато што за сличну цену могу да, рецимо, гледају најновији биоскопски хит и то у 3Д техници. Ето два сата забаве. Само, Дали и његових 205 радова, илустрација из Библије и „Божанствене комедије“ много је више од тога. Поготово кад се томе дода да је посетиоцима изложбе „Божанствени светови“ на располагању читав низ честих, али и ретких публикација у част шпанског умет-

Изостављени наслов и пророк Мухамед „Тајна“ Далијеве изложбе у Новом Саду је да једна илустрација фали. Наиме, организатори су је донели, али је одлучено да буде враћена „на сигурно“, у Словенију. Ствар звучи још чудније или страшније кад се сазна да је реч о илустрацији на којој је приказан пророк Мухамед. Такође, у делу изложбе посвећене илустрацијама „Библија сакра“, пажљив посматрач ће открити да једна од њих нема наслов. Није грешка, „крив“ је аутор, а намера и тумачење су преуштени свакоме понаособ. церте... Ни то није ништа чудно. Као ни то да су тада расположенији да дају који динар или евро више, лакше него иначе. Например, Новосађанима сигурно не би било скупо да у неком од поменутих европских градова плате четири евра, колико за одрасле кошта улазница на Далијеву изложбу на Новосадском сајму, не би ли обогатили своје културно искуство. Код куће им то јесте скупо, зато што се улаз на изложбе углавном не плаћа,

ника, две декомпозиције његових радова које приказују ток отиска и стварања коначног изгледа графике, као и увек расположен Тимотије Одаџић, кустос изложбе, иначе апсолвент сликарства Академије уметности у Новом Саду. Уз то, време посете, је практично неограничено, то јест целодневно. Управо Одаџић, кустос изложбе, потврђује да је данак слабијој посети врло вероватно и термин у којем је већина Новосађана на послу,

РЕСИТАЛ ПОЉСКЕ ПИЈАНИСТКИЊЕ ЈОАНЕ ТРЕЋАК НА НОВОСАДСКОМ МУЗИЧКОМ ЛЕТУ

Ангажован контакт с инструментом Сведоци смо да на данашњем светском пијанистичком небу сијају многе звезде свих покољења, као и да се свака од њих, ако је непатворена, односно права, може подичити неком самосвојношћу. После сусрета са сицилијанским уметником Ђова-

у многим европским државама, она је и цењена уметница издавачких кућа у Пољској и Белгији, а у новије време и Немачкој. Реситал Јоане Трећак у новосадској Градској кући, памтићемо првенствено по добром избору програма, посвећеног

Фото: С. Дорошки

нијем Култрером, који је, претежно изводећи Листова дела освајао гвозденом чврстином енергичних и компактних акордских удара, публика Новосадског музичког лета упознала се и с пољском пијанисткињом Јоаном Трећак која живи и ради у Белгији. Рођена Краковјанка, некадашња успешна студенткиња на варшавској Музичкој академији и московском Конзерваторијуму „Чајковски“, лауреаткиња Фестивала пољских пијаниста у Слупску, потом редовна концертанткиња и солисткиња уз бројне симфонијске оркестре

већим делом остварењима њених националних, пољских композитора, Фредерика Шопена (1810-1849) и Карола Шимановског (1882-1937), уведеним Бетовеновим Варијацијама у Еф-дуру, оп.34. Њихова интерпретација већ је у старту показала пијанисткињин „саживљен“ и ангажован контакт с инструментом, снажан и помало груб удар, али и осмишљено грађење форме. Ипак, премда извођачкој техници уметнице, довршеној у већини аспеката, нема конкретних замерки, зачуђује њена „нескло-

ност“ према кантилени, „мањак“ афинитета за певни легато, односно повезујући начин низања тонова. Отуда као резултат добијамо „расцепкано“, помало нервозно свирање, али и незаобљен, понешто „шупаљ“ тон, па и недовољно богат спектар звучних боја и динамичких нијанси. Највише нам је значило, али и описаном начину извођења одговарало, тумачење циклуса „Маске“ Шимановског, који устрепталим музичким језиком и сложеним, напетим ритмовима слика портрете Шехерезаде, Тантриса и Дон Жуана, којима овај „чаробњак тонова“ даје експресионистичко рухо, служећи се особеним изразом, атоналним и политоналним поступцима, слободном мелодиком и колоритним хармонијама, а све је то пијанисткиња донела комплексном, добро „однегованом“ техником, прецизним прстима и „ексцесном“ експресивношћу. Разуме се да је национални стил Шопена, првог пољског романтичара који је писао у духу народних напева, Јоана Трећак најбоље могла да изрази управо у мазуркама, играма поносног, истовремено и нежног карактерта, од којих свака има нешто специфично, попут оних из последњег, Опуса 68, диктираног из ауторове болесничке постеље. Сваком од четири стилизована плеса, истакла је првенствено енергичну ритмику и више робустан карактер него скривену деликатност, а четвртом у еф-молу, посебно нагласила играчку, а мање меланхолично певну црту. Најзад, Полонеза у фис-молу, опус 44, велико словенско национално дело, напетог увода, бриљантних пасажа у квинтолама, и нарочито узвишеног, херојског карактера у главном одсеку, као и с триом по моделу певно обликоване мазурке, изведеним из остинатног покрета, изабрана за крај, вероватно и због наведене директне везе с претходним комадима, још једном је потврдила склоност уметнице ка оштријој артикулацији и великој, па и „сировој“ сонорности, односно максималној изражајности коју њене руке могу да произведу. Марија Адамов

плажи или годишњем одмору. Школарци су на распусту, па нема могућности ни већих организованих посета. Њега то не спречава да врло надахнуто говори о Далију као најразноврснијем и најпродуктивнијем уметнику икада, атрибутима због којих би га врло лако могли прголастити и највећим. Одаџић објашњава да има посетилаца који се разочарају кад схвате да на изложби нема Далијевих познатих слика, као што је то „Истрајност сећања“, мада, кад би пажљивије посматрали изложене отиске, нашли би и ту зачудну употребу перспективе, наглашених удова и протетике.

- Има и оних који су управо одушеве Далијевом „непознатом“ страном, апстракцијама против којих се иначе борио, као и булетизмом, специфичном техником испаљивања боје из пушке, што му је у илустрацијама омогућавало већу дозу спонтаности – каже Одаџић. Занимљиве су и приче како је дошло до серија сада представљених и у Новом Саду. „Библија сакра“ настала је на наговор једног пријатеља и мецене како би се Дали вратио религији и друштвеним нормама. Резултат је опет био аутентничан и прилично непопуларан у религиозним круговима. А слично је било и са илустрацијама за Дантеову „Божанствену комедију“ коју је наручила италијанска влада поводом обе-

Салвадор Дали: И крстио га је Јован у Јордану

лежавања 700 година од рођења великог песника (1965), да би на крају одустали од наруџбе због парадоксално уједињеног бунта и комуни-

ста и националиста. Зашто и како, шта је било после, сазнаћете само ако одете на изложбу. Отворена је до 19. септембра. Игор Бурић

ПОТПИСАНИ УГОВОРИ О СУФИНАНСИРАЊУ ЧЕТИРИ ПРОЈЕКТА ИЗ ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ У ЗРЕЊАНИНУ

Највише пара за заштитна археолошка ископавања Војвођански секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић потписао је у Зрењанину уговоре са представницима три културне институције и једним културно – уметничким друштвом, о суфинансирању пројеката који су одобрени на покрајинским конкурсима. За реализацију четири пројекта намењено је око 530.000 динара, а новац ће бити упућен Народном музеју, Заводу за заштиту споменика културе, Културном центру и КУД-у “Арсеније Теодоровић” из Перлеза. Зрењанински музеј добиће 200.000 динара за пројекат “Заштитна археолошка ископавања средњовековне некрополе и праисторијског насеља на обали Тамиша у Сечњу”, Заводу за заштиту споменика културе припада 150.000 динара за пројекат “Народно градитељство Румуна у селима средњег Баната”, Култур-

ном центру ће из покрајинског буџета бити усмерено 80.000 динара за “Историју зрењанинског рокенрола”, а КУД-у “Арсеније Теодоровић” 100.000 динара за “Очување традиције”.

- За културу је увек недовољно пара али, с друге стране, ми и у овом кризном времену просто покушавамо од онога што имамо направимо максималне ефекте. Зрењанин је важан град у Војводини. Али, трудимо се и да свим другим градовима нађемо добре партнере у разним пројектима, и да из сваке средине извучемо нешто најинтересантније и најатрактивније, оно што други немају – казао је Ђурић. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов, који је присуствовао потписивању уговора у Градској кући, истакао је да локална самоуправа улаже знатна средства за

развој културе. Михајлов је нагласио да су ово четири, од укупно 39 пројеката за ову годину, за које је укупно намењено приближно 15 милиона динара. По речима директорке Културног центра Анкице Достанић, захваљујући средствима добијеним од Покрајине, ова установа ће наставити са реализацијом мултимедијалног пројекта “Историја зрењанинског рокенрола”.Културни центар је објавио дупло ЦД издање, компилацију свих значајнијих зрењанинских музичких извођача, а у току је њена промоција. Очекује се и ДВД о историји зрењанинског рокенрола. После потписивања уговора, Ђурић и Михајлов обишли су Народно позориште “Тоша Јовановић” и Народни музеј у Зрењанину. Ж. Балабан

ФИЛМ „ГРИН ЛАНТЕРН“ У ДОМАЋИМ БИОСКОПИМА

Нова научнофантастична акција Филм „Грин Лантерн„ редитеља Мартина Кембела почиње премијерно да се приказује у домаћим биоскопима. У новосадској „Арени синеплекс“ пројекције су од 16, 18,10, 20, 25 и 22,40 часова. Мартин Кембел је телевизијски и филмски режисер, најпознатији по акционим филмовима о Џејмсу Бонду („Златно око“ и „Казино Ројал“) као и хитовима „Маска Зороа“ и „Легенда о Зороу“. У великом и мистериозном свемиру, вековима постоји моћна сила. Заштитници мира и правде названи су Грин Лантерн Корпус. Братство ратника заклело се да ће чувати интергалактички ред и сваки члан носи прстен који му даје супер-моћи. Али, када нови непријатељ запрети да ће уништити однос снага у Универзуму, њихова судбина, као и судбина Земље лежи у рукама најновијег регрута, првог људског бића које је икада изабрано: Хала Џордана. Хал је надарен и самоуверени тестпилот, али Грин Лантерн има мало поштовања за људе који никада раније нису искористили бесконачну моћ прстена. Међутим, Хал је очигледно битан део који им недостаје и поред своје снажне воље, упорности и одлучности, поседује још једну веома битну особину, а то је људскост. Главне улоге у овој научнофантастичној акцији тумаче Блејк Лајвли и Рајан Рејнолдс. Рејнолдс је један

од најтраженијих холивудских глумаца у овом тренутку. Скренуо је пажњу улогом у независном трилеру „Жив закопан“, као и филмовима „Веридба“, „X-Мен почеци: Вулверин“, „Теорија хаоса“ и „Дефинитивно, можда“. Блејк Лајвли памтимо са малих екрана из серије „Госип Гирл“. Потом је имала запажену улогу у драми „Приватни животи Пипе Ли“ са Кијану Ривсом и Џулијен Мур, а гледали смо је и у редитељском дебију Бена Афлека „Град лопова“.

- Одушевљен сам што смо га коначно пренели на велико платно,

јер је Грин Лантерн по мени најузбудљивији и најинтересантнији стрип јунак. Он је истовремено човек са пуно мана, што нам омогућује да се потпуно поистоветимо са њим. Он може да посећује друге светове, па његове авантуре имају неограничен потенцијал- изјавио је редитељ Мартин Кемпбел. По речима Рајана Рејнолдса филмови о суперхеројима нам заокупљају машту на најразличитије начине. Тако се и Грин Лантерн може савршено пренети на филм, јер садржи све: акцију, авантуру, комичне елементе, али и хуманост.

c m y

dnevnik

ekOLOGiJA

~etvrtak4.avgust2011.

21

ME\UNARODNA LETWA [KOLA ZEMQANE ARHITEKTURE U MO[ORINU

Sta ra ku }a no vo ru ho do bi }e U okvi ru Me |u na rod ne let we {ko le ze mqa ne ar hi tek tu re MO RA, ~e ti ri Fran cu za i Bra zi lac sti gli su pro {le ne de qe u Mo {o rin gde su za po ~e li sa na ci ju oro nu le ku }e od ze mqe. Ovaj obje kat, ko ji je 1927. go di ne na pra vqen od pri rod nih ma te ri ja la, slu `i }e kao me sto oku pqa wa i ob u ~a va wa rad ni ka u re kon struk ci ji ova kvih obje ka ta. Edu ka tiv ni kamp MO RA re a li zu je se u okvi ru pro jek ta „Voj vo di na - na sle |e od ze mqe 2010-2014”, ko ji je Klub fi nih za na ta iz Mo {o ri na po kre nuo u ci qu za {ti te na sle |a ze mqa ne grad we i kao pod sti caj za upo tre bu eko lo {kih ma te ri ja la.

Vo |a pro jek ta Dra ga na Mar ja no vi} is ti ~e da }e ovo me sto po sta ti cen tar u ko me }e svi mo }i da do bi ju in for ma ci je, kao i da ve `ba ju teh ni ke grad we pri rod nim ma te ri ja li ma.

Pre ma we nim re ~i ma, na kon sa na ci je ku }e u dvo ri {tu na pra vi }e jed no traj no gra di li {te gde }e se

qu di ob u ~a va ti u ovom za na tu.

- Zbog obi ma po sla ne znam ka da }e ku }a bi ti go to va. Na {a

GORWE PODUNAVQE KAO DEO NAJVE]EG PREKOGRANI^NOG REZERVATA BIOSFERE

Po ve zi va we i sa rad wa u slu `bi pri ro de Svet s ki fond za pri r o du odr `ao je ra di o ni cu „Gor we Po du na vqe kao deo pre ko gra ni~ n og re z er va ta bi o s f e r e „Mu ra-Dra va-Du nav“ u okvi ru pro jek ta us po sta vqa wa pre ko gra ni~ nog Uneskovog re zer va ta bi os fe re Mu ra-Dra va-Du nav.

Ra di on i ca je or ga ni zo va na u sa rad wi sa Po kra jin skim za vo dom za za {ti tu pri ro de, a ciq

naj va `ni jih za {ti }e nih pod ru~ ja u lo kal nom, re gi o nal nom i evrop skom kon tek stu za {ti te pri ro de - iz ja vi la je di rek tor ka Po kra jin skog za vo da za za { ti t u pri r o d e dr Bi q a n a Paw ko vi}.

Na se qe Ba~ ki Mo no {tor se zbog svog ge o graf skog po lo `a ja, pri rod nog i kul tur nog na sle |a sma tra sr cem spe ci jal -

je bio in for mi sa we lo kal nih za in te re so va nih stra na o us po sta vqa wu pre ko gra ni~ nog re zer va ta bi os fe re i me stu ko je u we mu za u zi ma SRP „Gor we Po du na vqe“, kao i de fi ni sa we za jed ni~ kog in te re sa i po tre ba u~e sni ka ka da je u pi ta wu Gor we Po du na vqe.

nog re zer va ta pri ro de Gor we Po du na vqe de lom bu du }eg pre ko g ra n i~ n og re z er v a t a bi o s fe re.

Po l i t i~ k a po d r { ka us postvqa wu re zer va ta u mar tu ove go di ne do bi je na je u Bu dim pe {ti, na sa stan ku mi ni sta ra `i vot ne sre di ne Austri je, Hr -

Ovo za{ti}eno podru~je predstavqa izuzetnu ritsko-mo~varnu celinu i jedno je od najva`nijih za{ti}enih podru~ja u lokalnom, regionalnom i evropskom kontekstu za{tite prirode Ima j u } i u vi d u osnov n e funk ci je re zer va ta (za {ti ta pre de la, eko si ste ma, vr sta i bi o lo {ke ra zno vr sno sti, eko nom ski i dru {tve ni raz voj ko ji je za sno van na prin ci pi ma odr ` i v o s ti, na u ~ n o-is t ra ` i va~ ki rad, mo ni to ring, raz me na in for ma ci ja i is ku sta va u obla sti za {ti te pri ro de i so ci o e ko nom skog raz vo ja) sku pu su pri su stvo va li pred stav ni ci upra vqa ~a za {ti }e nog pod ru~ ja JP „Voj vo di na {u me“, lo kal ne sa mo u pra ve Som bo ra i Apa ti na, lo kal ni pred u zi ma ~i, or ga ni za ci ja ci vil nog dru {tva ak tiv nih u za {ti ti pri ro de, vo d o p ri v red n a pred u z e } a i dru gi.

- Gor we Po du na vqe je dan je od tri kan di da ta za re zer va te bi os fe re u Voj vo di ni. Ovo za {ti }e no pod ru~ je pred sta vqa iz u ze ta nu rit sko-mo ~var nu ce li nu, i kao ta kvo jed no je od

vat s ke, Ma | ar s ke, Sr b i j e i Slo ve ni je, ka da je pot pi sa na de k la r a c i j a o us p o s ta v qa w u pre ko gra ni~ nog Uneskovog re zer va ta bi os fe re „Mu ra-Dra va-Du nav“, na pro sto ru to li ko je d in s tve n om i zna ~ aj n om za slat ko vod ne eko si ste me, da je ve} po znat kao „Evrop ski Ama zon“.

- Ovaj pre ko gra ni~ ni spo ra zum od isto r ij s kog zna ~ a j a pred sta vqa mo} nu de mon stra ci ju za jed ni~ ke „ze le ne” vi zi je ko ja u~vr {}u je re gi o nal nu sa rad wu i za jed ni {tvo u Evro pi.

Po s eb n o je va ` no na vre m e ukqu ~i ti sve za in te re so va ne stra ne i lo kal ne za jed ni ce na pod ru~ ju bu du }eg pre ko gra ni~ nog Uneskovog re zer va ta bi os fe re Mu ra-Dra va-Du nav - re kla je di rek tor ka pro gra ma za Sr bi ju u WWF - Du nav sko-kar pat skom pro gra mu Du {ka Di mo vi}.

J. P.

ide ja je da je pri la go di mo sa vre me nom na ~i nu `i vo ta, do bi }e je dan mo der ni ji iz gled, ali sve }e bi ti ra |e no od pri rod nih ma te ri ja la. Do bar deo Voj vo di ne iz gra |en je od ze mqe, qu di ima ju pu no pro ble ma sa ta kvim ku }a ma, a ne ma ju ko me da se obra te, jer je osta lo vr lo ma lo maj sto ra ko ji se ba ve ovim za na tom. Pla ni ra mo da do ve de mo stru~ wa ke iz ra znih ze ma qa ko ji }e svo ja zna wa kroz prak ti ~an rad pre ne ti i na {im maj sto ri ma - re kla je Mar ja no vi}.

Di plo mi ra ni in `e wer ar hi tek tu re Fran cu ski wa Ma til de Be gan jed na je od u~e sni ca ovog pro jek ta. Be gan u Fran cu skoj ra di na sli~ nim pro jek ti ma re ha bi li ta ci je ku }a od ze mqe, a ov de je do {la ka ko bi po mo gla da se kod nas iz gra di svest o za {ti ti ovih na sle |a. Pre ma we nim re ~i ma po se ban iza zov u ovom pro jek tu je to {to se po ~e lo bez ma te ri ja la za iz grad wu.

- U Fran cu skoj je si tu a ci ja dru ga ~i ja.

Ima mo bo ga to na sle |e ku }a ko je su gra |e ne na ovaj na ~in, a gra de se i no ve, pa iz tog raz lo ga ima mo i sve po treb ne ma te ri ja le, dok to ov de ni je slu ~aj i sve mo ra mo sa mi da pra vi mo od ma te ri ja la ko je ima mo. Ra di mo na osa vre me wi va wu sta rih teh ni ka ka ko bi se i da nas pri me wi va le, a ov de sam do {la da na ne ki na ~in po mog nem u po di za wu ovog pro jek ta i pre ne sem ne ka od svo jih zna wa - re kla je Be gan.

Tre nut no na sa na ci ji ove ku }e ra di i je dan od po sled wih maj -

- Sve {to znam u ovom po slu na u ~io sam gle da ju }i ka ko moj otac to ra di. Ne ka da se mo glo `i ve ti od ovog za na ta, a sa da je

Pri sanaciji koriste se prirodni materijali, a u dvori{tu }e se napraviti trajno gradili{te gde }e se qudi obu~avati u ovom zanatu sto ra ovog ko va Sa va Og we nov iz Mo {o ri na ko ji ka `e da je za nat u~io od oca.

to ma lo te `e. Qu di uglav nom pra ve no ve ku }e, a sta re ret ko ko `e li da pre pra vqa, pa je i za -

nat po ~eo da iz u mi re. Ka da se je dan ova kav obje kat po pra vi ovom teh ni kom on je du go ve ~an, we gov `i vot ni vek pro du `a va se na 50 go di na i ne ma ne kih ve }ih do dat nih ula ga wa - ka `e Og we nov.

Let wa {ko la ze mqa ne ar hi tek tu re MO RA tra ja }e do kra ja av gu sta. Pro je kat je po dr `a la Agen ci ja za ener get sku efi ka snost Re pu bli ke Sr bi je i agen ci ja Headmade.

N. R.

VELIKI BA^KI KANAL – CRNA EKOLO[KA TA^KA VRBASA

^i {}e we postalo ne mo gu }a mi si ja ^i {}e we de o ni ce Ve li kog ba~ kog ka na la ko ji pro ti ~e kroz Vr bas du `i nom od {est ki lo me ta ra i da qe u naj ve }oj me ri one mo gu }a va me nax ment lo kal ne fa bri ke „Vi tal“ ko me je i po red vi {e stru kog po ve }a wa ka zni jef ti ni je da ih pla }a, ne go da ugra di pre ~i sta~. ^i ni se da je Evro pa, zbog sli va Du na va, vi {e za in te re so va na da se ka nal o~i sti ne go {to je Sr bi ja. No vac za tu na me nu obez be di le su Nor ve {ka, Ho lan di ja i Evrop ska uni ja, me |u tim, sa na ci ja ove cr ne eko lo {ke ta~ ke jo{ uvek ni je ot po ~e la, iako je rok za za vr {e tak ra do va pred vi |en Lo kal nim eko lo {kim ak ci o nim pla nom (LE AP) bio de cem bar 2010. go di ne.

Po red ovog ro ka pro bi je ni su i mno gi dru gi, a pre ma re ~i ma nad le `nih or ga na bi }e ih jo{. Na i me, po sto ji pro je kat „Re vi ta li za ci ja Ve li kog ba~ kog ka na la“ u ko me se po ~e tak ~i {}e wa pred vi |a za 2012. go di nu {to je ne iz vo dqi vo. Uko li ko uop {te i do |e do ~i {}e wa ono se ne mo `e o~e ki va ti pre 2014. go di ne, tvr de za po sle ni u op {ti ni Vr bas. Do ova kvih od la ga wa i od stu pa wa od sa mih pro je ka ta do la zi se, ka ko ob ja {wa va ju u Eko lo {kom po kre tu „Vr bas“, za to {to se ro ko vi pro iz voq no ob li ku ju i pla no vi se ne pra ve se kva li tet no.

Iako je pro blem za ga |e wa Ve li kog ba~ kog ka na la star ne ko li ko de ce ni ja, u po sled wih pet go di na na pra vqen je pro jekt ni plan za cen tral no po stro je we i ura |en deo ko lek to ra za pre ~i {}a va we ot pad nih vo da, ali ako bi se o~i {}e ne vo de uli va le u za ga |en ka nal, on da ko lek tor ne bi imao svr hu. A da bi on u pot pu no sti funk ci o ni sao po treb no je

jo{ da fa bri ke, pre sve ga, ugra de od go va ra ju }e pre ~i sta ~e ko ji }e vo du pri mar no ~i sti ti. U to me su zna ~a jan po mak na pra vi le „[e }e ra na“ i „Kar neks“, dok je „Vi tal“ ko ji je bio na vo de }em me stu zbog svog ve} po sto je }eg pre ~i sta ~a sa da na po sled wem i po sta je naj ve }a smet wa sa na ci ji. Pred sed nik Eko lo {kog po kre ta „Vr bas“ Rat ko \ur |e vac sma tra da je naj ve }i pro blem ne iz ve snost ~i {}e wa ka na la, jer „Vi tal“ ne ra -

naj ve }i za ga |i va~ Du nav skog sli va, uop {te ne bu de o~i {}en uko li ko i jed na od fa bri ka, kon kret no „Vi tal“, od bi je da na pra vi od go va ra ju }i pre ~i sta~. Me |u tim, nad le `ni se uzda ju u to da lo bi „Vi ta la“ ni je do voq no jak da odo li no vim pri ti sci ma, s ob zi rom na to da je ovaj pro blem po pri mio re pu bli~ ke, pa i me |u na rod ne, raz me re.

Iz vr {i lac za po slo ve za {ti te `i vot ne sre di ne u op {ti ni

di na pre ~i sta ~u svo jih otap dnih vo da.

- „Vi tal“ ni je na klo wen ozbiq ni jim raz go vo ri ma i pre go vo ri ma, pa ~ak od bi ja i eti ke tu za ga |i va ~a jer ima po stro je wa za ~i {}e we ot pad nih vo da. Na `a lost, ta po stro je wa se ne ko ri ste na od go va ra ju }i na ~in i ne u pot pu no sti. ^e sto se de {a va pre li va we vo da, a pre ma in for ma ci ja ma na {ih in saj de ra zna mo i da po stro je we ~e sto ne ra di, pa se si ro ve ot pad ne vo de is pu {ta ju u ka nal kroz dva-tri is pu sta – re kao je \ur |e vac.

Po sto ji ve ro vat no }a da Ve li ki ba~ ki ka nal, ko ji je ujed no i

Vr bas Alek san dra Kr to li ca go vo ri da bi naj bo qe re {e we za „Vi tal“ bi lo da pro {i ri svo je po stro je we ko je ve} po se du je.

- Ova fa bri ka je je di na ima la pre ~i sta~, ali ni je do voq no ve li kog ka pa ci te ta, pa se ra di lo na we go vom pro {i re wu, me |u tim, ot ka ko su pri va ti zo va ni, vi {e ne ra de na to me. Za to im je po tre ban no vac ko ji ni su sprem ni da da ju. Ka zne za za ga |i va ~e pi ta we su dru go ste pe nog or ga na, to ni je u nad le `no sti vr ba ske in spek ci je – sa op {ti la je sa go vor ni ca.

Vr ba ski ka nal za ga |en je u toj me ri da se we go va vo da pre ma me -

|u na rod noj kla si fi ka ci ji ne mo `e svr sta ti ni u jed nu ka te go ri ju.

Stru~ wa ci tvr de da u ka na lu i ne ma vo de, ve} da se ka nal sa sto ji iz mu qa i we go vog ras tvo ra. Du bi na za ga |e ne de o ni ce ne ka da je bi la tri me tra, ka na lom su plo vi li bro do vi, a naj sta ri ji Vr ba {a ni ne ka da su se u we mu ku pa li, dok je da nas du bi na sve ga 20 cen ti me ta ra. Stu di je o is pi ti va wu ka nal skog mu qa ra di lo je ~e {ko pred u ze }e „De kon ta a.s.“ pre osam go di na ~i ji su stru~ wa ci usta no vi li da muq sa dr `i vi {e od 220 kan ce ro ge nih ma te ri ja. Ovo za ga |e we pred sta vqa ozbi qan ri zik po zdra vqe lo kal nog sta nov ni {tva i `i vot nu sre di nu.

Vr ba {a ni su sa gla sni u sta vu da je `i vot kraj ove de po ni je ve o ma opa san i da je to naj ve }i pro blem wi ho ve op {ti ne {to svo jom iz ja vom po tvr |u je i je dan od me {ta na Slo bo dan Jan dri}.

- @i vot kraj za ga |e nog ka na la go to vo je ne mo gu}, po go to vo le ti ka da zbog is pa re wa usled ve li kih tem pe ra tu ra ka nal ne sno sno smr di, a o to me ka kvi se otro vi {i re kroz va zduh ne `e lim da raz mi {qam. Ovo je pro blem ko ji za htva hit no re {e we, ali bez bed no po oko li nu – ka zao je Jan dri}.

Ka ko }e sa da iz gle da ti sa na ci ja, ako na kon broj nih od la ga wa do we na kra ju uop {te i do |e, jo{ uvek ni nad le `ni ma ni je po zna to, ali je si gur no da }e se in si sti ra ti na mo ni to rin gu va zdu ha po mo }u ko ga bi se uo~i le sve pro me ne ko je se de {a va ju, a na kon to ga se i od lu ~i lo da li je po treb na eva ku a ci ja sta nov ni {tva ka ko bi se iz be gle po sle di ce iza zva ne pret hod nim po ku {a ji ma ~i {}e wa ove otrov ne de po ni je.

Tatjana Kankara{

SA EVROPSKOM BANKOM ZA OBNOVU I RAZVOJ POTPISAN UGOVOR O KREDITU

Za ~i sti ji ugaq 80 mi li o na evra

Elek tro pri vre da Sr bi je i Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj pot pi sa li su ugo vor za kre dit, vre dan 80 mi li o na evra, ko jim }e bi ti re a li zo van pro je kat una pre |e wa za {ti te `i vot ne sre di ne u Ru dar skom ba se nu „Ko lu ba ra“. Ovaj pro je kat bi }e fi nan si ran 85 od sto iz sred sta va zaj ma (EBRD 80 mi li o na evra i KfW ban ke 74 mi li o na evra), dok }e 15 od sto po treb nih sred sta va obez be di ti EPS iz pri ho da od pro da je elek tri~ ne ener gi je.

Ka ko je re ~e no no vac }e bi ti is ko ri {}en za na bav ku no vog si ste ma za ot ko pa va we ugqa u RB „Ko lu ba ra“, po boq {a }e se kva li tet ugqa ko ji }e se ko ri sti ti u ter mo e lek tra na ma. Uz to, efek ti ovog ula ga wa bi }e sta bil ni ji rad i efi ka sni je upra vqa we na ko po vi ma, sma we we tro {ko va i ne ga tiv nih uti ca ja na `i vot nu sre di nu. Po ve }a va wem kva li te ta lig ni ta sma wi }e se i po tre ba za ko ri {}e wem ma zu ta u ter mo e lek tra na ma. Ovaj pro je kat }e do pri ne ti da go -

di {wa u{te da ugqa za po sto je }i ni vo pro iz vod we stru je do stig ne i 250.000 to na lig ni ta.

Uz to go di {wa emi si ja ugwen-di ok si da bi }e sma we na za vi {e od 200.000 to na.

Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj, ko ja pa `qi vo raz ma tra so ci jal ni i eko lo {ki aspekt pro jek ta, }e za jed no sa EPS-om za jed ni~ ki ra di ti na po bow {a wu uslo va za {ti te `i vot ne sre di ne i sma we na za ga |e wa, {to je u skla du sa Stra te gi jom ener ge ti ke Sr bi je.

22

svet

~etvrtak4.avgust2011.

SU \E WE BIV [EM EGI PAT SKOM PRED SED NI KU

UKRATKO

Mu ba rak: Ni sam kriv

Bom ba de voj ci oko vra ta SID NEJ: Sidnejska policija poku{avala je ju~e da bezbedno ukloni „sumwivu napravu” postavqenu oko vrata jedne devojke iz elitnog naseqa. Lokalni mediji su javili da se verovatno radi o uceni, da je ~ovek sa fantomkom u{ao u vilu i stavio eksplozivnu napravu sa prete}om porukom devojci oko vrata. Policija do ju~e uve~e nije potvrdila da je re~ o „bombi okovratniku”. „U ku}i je sumwiva naprava, veoma blizu mlade `ene. Jo{ istra`ujemo o ~emu je ta~no re~. Dok ne budemo sigurni, smatra}emo da je naprava vrlo opasna. Moramo biti veoma oprezni. Trenutno ni{ta ne mogu da potvrdim. Bi}ete dobro obave{teni o razvoju doga|aja”, rekao je Mark Mardok iz policije Novog Ju`nog Velsa.

KA I RO: Pred sudom u Kairu biv{i egipatski predsednik Hosni Mubarak negirao je optu`be tu`ila{tva da je kriv za pqa~kawe miliona dolara dr`avnog novca i surovog gu{ewa

predumi{qajem odbacili su i wegovi sinovi koji su u rukama dr`ali po primerak Kurana.

Tu`ila{tvo, me|utim, tvrdi da je Mubarak „izdavao naredbe nameravaju}i da ubije veliki

Sru {io se avion SAO PA U LO: Avion brazilskog vojnog vazduhoplovstva sru{io se u ju`noj dr`avi Santa Katarina, a svih osam putnika je poginulo. U padu letelice „C-98A grand karavan” nema pre`ivelih, a nestanak letelice prime}en je dva sata nakon uzletawa sa aerodroma u Kanoasu, u dr`avi Rio Grande do Sul na putu za Rio de @aneiro.

Portparol vatrogasne slu`be grada Santa Katarina Alter Rodriges rekao je da se avion zapalio nakon pada, usred napu{tene ruralne sredine. „Komanda ratnog vazduhoplovstva je pokrenula istragu o faktorima koji su uzrokovali nesre}u, kako bi se spre~ili sli~ni slu~ajevi u budu}nosti”, rekao je general Kanic Marselo Demaskeno, portparol tog roda brazilskih oru`anih snaga.

Glad na de ca NAJ RO BI: Izgladnela somalska deca koja pristi`u u najve}i izbegli~ki kamp na svetu moraju da ~ekaju i 10 sedmica na dobijawe hrane zbog birokratije u kenijskoj vladi. Broj slu~ajeva gde se zdravstveno stawe dece pogor{alo po dolasku u izbegli~ki kamp Dadab u Keniji je u porastu, a razlog tome su „birokratska ka{wewa u registraciji” izbeglih lica, saop{tio je predsednik organizacije „Lekari bez granica” Uni Karunakara.

Izbegla lica iz Somalije koja pristi`u u kamp Dadab ne mogu da dobiju puna sledovawa hrane sve dok ih kenijska vlada zvani~no ne prizna kao izbeglice, {to traje „osam do 10 sedmica”, rekao je Karunakara. Pre toga, oni dobiju hitna sledovawa hrane za 21 dan, a zatim mogu da podnesu zahtev da jo{ 15 dana dobijaju namirnice od Svetskog programa za hranu Ujediwenih nacija, {to ih ostavqa oko pet sedmica bez i~ega, pi{e „Dejli telegraf”.

Su|ewe biv{em predsedniku u specijalno napravqenom kavezu

protesta u Kairu u kojima je ubijeno najmawe 850 qudi. „Potpuno pori~em sve ove optu`be”, rekao je Mubarak, koji je u sudnicu unesen na nosilima na kojima se nalazio sve vreme, a optu`be za ubistvo s

broj demonstranata koji su na miran na~in protestovali protiv re`ima”.

Sudija Ahmed Rafat je, posle Mubarako vog iz ja{wavawa i tu`io~evog izlagawa, zakazao slede}e ro~i{te za 15. avgust.

Ne{to pre po~etka su|ewa Rafat je istakao da }e, u ciqu brzog zavr{etka procesa, ro~i{ta biti zakazivana svakodnevno. Mubarak je u Kairo prevezen avionom iz zatvorske bolnice u [arm el [eiku, gde se le~io zbog kardiolo{kih problema. Biv{i egipatski predsednik odgovarao je na optu`be iz speci jal no napravqenog kaveza za optu`ene.

Po red Mubaraka, za iste optu`be, odgovaraju i wegovi sinovi Alam i Gamal, ministar unutra{wih poslova i jo{ {esto ri ca zvani~ ni ka tog ministarstva. Iz bezbednosnih razloga, su|ewe je odr `ano u po li cij skoj akademiji u Kairu. Saslu{awa su emitovana u direktnom TV prenosu.

Mediji su izve{tavali da }e Mubarak poku{ati da odlo`i pojavqivawe pred sudom pravdaju}i to zdravstvenim stawem. Tvrdi se da, navodno, svesno izbegava da uzima hranu, ili to ~ini retko, kako bi izgledao {to slabije.

SAD PO DI GLE LI MIT DU GA, PO TREB NA NO VA SMA WE WA PO TRO [WE

La gard: Fi nan si je mo ra ju na odr `i vu sta zu VA [ING TON: Ameri~ki rednih deset godina, prenela je predsednik Barak Obama potpisao agencija AP. je plan za podizawe granice zaduTako se sad pla}aju nepla}eni `ivawa SAD, ~ime je izbegnuta ra~uni ameri~ke vlade, pri ~emu je mogu}nost prvog bankrotstva ame- dogovor postignut u zadwi ~as, pre ri~ke vlade. Predstavni~ki dom isteka roka 2. avgusta. Ipak, te{ka Kongresa je taj predlog usvojio ranije, a prekju~era{wim glasawem Senata ta odluka je postala kona~na.

U prvoj reakciji, direktorka MMF-a Kristin Lagard rekla je da je usvajawe zakona koji omogu}ava pove}awe limita za zadu`ivawe, “dobra vest za ameri~ku i svetsku ekonomiju”.

Istovremeno je, me|utim, upozorila da ameri~ke finansije Obama potpisao akt o zadu`ivawu moraju da budu stavqene na „odr`ivu stazu” sa novim vremena tek predstoje za grupu od prihodima. Predlogom koji je Oba- 12 kongresmena, koji }e morati da ma ozakonio predvi|eno je podiza- donesu odluku o na~inima za smawe granice za dug za 2,4 biliona wewe deficita za jo{ oko dva bi(hiqada milijardi) dolara sa sada- liona dolara.Grupa od {est repu{wih 14,3 biliona dolara i isto- blikanaca i {est demokrata, koje vremeno smawewe vladinih izdata- }e Predstavni~ki dom i Senat ka za 2,1 bilion dolara tokom na- imenovati u naredne dve nedeqe,

mora do kraja novembra, odnosno Dana zahvalnosti, da prona|e na~ine za smawewe bud`etskog deficita za 1,2 do 1,5 biliona dolara, a Kongres mora da ih odobri do Nove godine. U suprotnom na wih }e pasti krivica za automatsku primenu velikog reza potro{we u sektoru odbrane, jednom od prioriteta republikanaca, ili na poqu subvencija za siroma{ne gra|ane, {to je va`no za demokrate.

Ukoliko do|e do toga, politi~ari }e morati da to smawewe tro{kova objasne svojim glasa~ima, i to u izbornoj kampawi slede}e godine. Demokrate i daqe insistiraju na tome da se poreski prihodi usklade sa bud`etskim rezovima, ali republikanci ne dopu{taju da porezi budu pove}ani. Samo zahvaquju}i tome bi ponovo moglo da se dogodi da dve stranke ne mogu da postignu dogovor, kao {to je bio slu~aj ove sedmice sa podizawem limita duga svega par ~asova pre isteka roka, upozoravaju analiti~ari.

dnevnik

SIRIJA

Voj ska ste `e obru~ oko Ha me DA MASK: Granatirawe Hame, jednog od centara pobune protiv re`ima Ba{ara el Asada, nastavqa se i tre}i dan. Sirijska vojska koncetnrisala je svoje jedinice u predgra|u Al Hader. Posle uspostavqawa kontrole u predgra|u Al Hader sirijska vojska upala je na centralni gradski trg Orontes u Hami. „Rano ujutro smo ~uli ekplozije, nakon ~ega su sve telefonske veze prese~ene”, rekao je ~elnik sirijske organizacije za qudksa prava „Obzervatorija” Rami Abdul Rahman. Zauzimawe trga Orontes najnoviji je poku{aj sirijske vojske da onemogu}i masovna okupqawa qudi, po{to je taj trg bio po~etna ta~ka svakodnevnih antire`imskih demonstracija. Jo{ uvek nema informacija o eventualnim `rtva-

Ba{ar el Asad

ma. U Damasku su odlu~ni da se po svaku cenu obra~unaju sa demonstrantima, nadaju}i se da }e brutalnim gu{ewem protesta u Hami spre~iti daqe {irewe protesta.

GVATEMALA

Ofi ci ri ma ka zna od 6.060 go di na ukupna kazna iznosi 6.060. godiGVA TE MA LA SI TI: Sud u na za svakog optu`enog, javio je Gvatemali osudio je ~etiri biv{a vojna oficira na zatvorsku AFP. Ubistva su se dogodila u decemkaznu u trajawu od po 6.060 godibru 1982, za vreme re`ima generana zbog ubistva vi{e od 200 cila Efraina Riosa Monta, koji je, vila 1982. Civili su ubijeni za vreme gra|anskog rata koji je kako se smatra, dao nalog da se ona po~ine, a me|u `rtrajao u toj zetvama su, prema remqi 36 godina. ~ima o~evidaca, „Sud jednoglaU gra|anskom ratu bile i trudne `esno progla{ava koji je u ovoj zemqi ne, deca i stari optu`ene po~initrajao od 1960. do qudi. Po~inioci ocima ubistava.

Za ovaj zlo~in, 1996. godine, ubijeno masakra u to vreme su bili u sastavu kazna od 30 godina oko 200.000 qudi elitnog vojnog odu zatvoru za svaku reda „Kabil”. `rtvu iznosi Ova ubistva jedan su od 699 ukupno 6.030 godina”, navodi se u slu~ajeva koje je zabele`ila Koobrazlo`ewu sudske odluke.

Pored toga, biv{i vojni ofi- misija za razja{wewe istorije u ciri osu|eni su na jo{ po 30 go- Gvatemali, u ~ijem se izve{taju dina zatvora za ubistva koja se navodi da je u gra|anskom ratu, smatraju „zlo~inom protiv ~o- koji je u ovoj zemqi trajao od ve~nosti koje su po~inile dr- 1960. do 1996. godine, ubijeno oko `avne bezbednosne snage”, pa 200.000 qudi.

Pre ga `e no 13 qu di na kon pqa~ ke ABU YA: Na glavnom putu ka prestonici Nigerije Abuxi ju~e je poginulo 13 qudi koje su pqa~ka{i isterali iz jednog autobusa i naterali da le`e na kolovozu, na kojem ih je potom pregazio drugi autobus, saop{tila je policija.”Incident se dogodio u utorak na putu Lokoja-Okene.

Autobus je i{ao ka Abuxi kada su ga pqa~ka{i zaustavili i naredili putnicima da napuste vozilo”, rekao je portparol policije za AFP. On je kazao da je potom qudima nare|eno da legnu na put sa licem okrenutim nadole, a da je zatim nai{ao drugi autobus u punoj brzini i pregazio ih, pri ~emu je poginulo 13 qudi, a vi{e wih povre|eno.

Lokalni mediji su izvestili da je u ovoj nesre}i `ivot izgubilo ~ak 50 qudi. Pqa~ka{i su pobegli sa mesta nesre}e pre nego {to je policija stigla.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MANUEL NORIJEGA Biv{i panamski diktator Manuel Norijega (77) obave{tan je o odluci Francuske da }e biti izru~en Panami, u kojoj je osu|en na 20 godina zatvora zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti, saop{tilo je ju~e ministarstvo spoqnih poslova u Parizu. Ukoliko se nekada{wi general i diktator vrati u Panamu, odmah }e se na}i u zatvoru po{to je osu|en u odsustvu na 20 godina.

SAIF AL ISLAM GADAFI Gadafijev sin Saif al Islam poru~io je da }e se rat voditi dok „cela Libija ne bude oslobo|ena”.

Gadafijev sin je rekao da }e sukobi trajati dok ne bude slomqena petomese~na pobuna, bez obzira na to da li }e NATO zaustaviti svoje vazdu{ne napade. „Niko ne bi trebalo da misli da }emo posle svih `rtava koje smo podneli i mu~eni{tva na{ih sinova, bra}e i prijateqa, prestati da se borimo”.

RADOSLAV [IKORSKI [ef poqske diplomatije Radoslav [ikorski izjavio je za britanski dnevnik „Fajnen{el Tajms” da Srbija ima {anse da do kraja poqskog predsedavawa Evropskom unijom dobije status kandidata. Poqska `eli da iskoristi svoje predsedavawe - do 31. decembra, da o`ivi proces pro{irewa Unije, kazao je [ikorski.

Le zbij ke spa s le 40 de ce sa Uto je HEL S IN K I: Dve le zbij ke spa s le su svo jim ~am cem 40 mla dih `i vo ta to kom ma sa kra ko ji je 22. ju na po ~i nio An ders Be hring Brej vik na nor ve {kom ostr vu Uto ji. He ge Da len i To ril Han sen su se pod ki {om me ta ka vra }a le ~e ti ri pu ta ka ko bi po mo gle svi ma ko ji ma su mo gle. „Jele smo, zatim ~ule pucwavu i potom u`asne krike. Videle smo mlade qude kako pani~no ska~u u jezero”, izjavile su Hege i Toril za finske novine „Helsingin Sanomat”.

Vest o masakru na Utoji i bom ba {ki na pad kod zgra de vlade u Oslu su popratile sve svetske medijske ku}e. No, pri~a o lezbejskom paru stigla je samo do u`eg kruga ~itaoca, uglavnom blogera u LGBT krugovima. „Nekoliko blogova i LGBT {tampa prenose pri~u, ali oni mediji koji bi obi~no ‘ubili’ za ovakvu pri~u na`a-

lost su zakazali”, komentarisa la je Xej mi Mek go ni gal u svom blogu „Talk About Equality„.

Hege Dalen i Toril Hansen

Komentar je otvorila pitawem: „Ako ven~ani lezbijski par spase 40 tinejxera od norve{kog masakra i niko o tome

ni{ta ne napi{e, da li se spasavawe uop{te dogodilo?”

Ina~e, Anders Bering Brejvik, koji je priznao da je u Oslu i na ostrvu Utoja ubio 77 qudi, sam je javio policiji posle napada da }e se predati i da je „obavio misiju”.” Brejvik.

Komdandant. U~esnik antikomu ni sti~ kog ot po ra pro tiv islamizacije. Obavio je misiju i preda}e se specijalnim snagama ‘Delta’ „, rekao je 32-godi{wi Norve`anin. Kako navo di nor ve {ki dnev ni list „Vardens gang”, poziv na broj za hitne slu~ajeve je trajao samo tri sekunde, a policija nije uspela da ponovo uspostavi vezu s napada~em. Me|utim, nije potvr|eno da je upravo Brejvik uputio poziv, a nisu potvr|ene ni wegove re~i, koje navodi norve{ki dnevnik, kao ni tvrdwe da policija jo{ nije uspela da prona|e wegov telefon na ostrvu.

svet/balkan

c m y

dnevnik

FI NAN SIJ SKA I PO LI TI^ KA KRI ZA [I RI SE PLA NE TOM

Nemo} ki par ske vla de NI KO ZI JA: Kiparska vlasi Tanjug. Kad je re~ o dugu drda je podnela ostavku, bonitet `ave, Kipar sa 61 odsto javnog za dr`avne obveznice je smaduga u odnosu na BDP i novim wen, reforme ne napreduju, a zadu`ewem od 5,3 odsto, ima sisvakodnevno se odr`avaju protuaciju koja je daleko mawe dratesti – nakon Gr~ke, Irske i mati~na nego u nekim drugim Portugala, finansijska i poli- ~lanicama EU. Me|utim, kao i ti~ka kriza stigle su do Kipra. kod slu~aja Irske, glavni proU mornari~koj blem su ki par vojnoj bazi na Kiske ban ke. One pru 11. jula je doPo sle Gr~ ke, Ir ske jo{ uvek posedu{lo do veli ke ju gr~ke dr`avne i Por tu ga la, eksplozije muniobveznice vredfi n an s ij s ka cije u skladi{tu, ne gotovo 20 mii po li ti~ ka kri za kada je poginulo li jar di evra. sti gle i do Ki pra 13 osoba, a o{teUkoliko bi do}ena je i naj va {lo do repro `ni ja elek trana grami rawa gr~ zemqe i jedan ure|aj za desalikih dugova, tada bi kiparske nizaciju. banke izgubile veliki novac.

Od tada svakoga dana na KiZa zemqu ~iji buxet iznosi 17 pru protestuje na hiqade qudi, milijardi evra to bi bio prevezahtevaju}i ostavku predsednilik teret.

ka Di mi tri sa Hri sto fi jasa.

Me|utim, predsednik je odbacio sve zahteve i pro{log ~etvrtka raspustio vladu, {to opoziciji nije dovoqno.

Vo|a opozicione Socijaldemo kratske par ti je Janakis Omiru, poru~io je predsedniku da svojim propustima dovodi zemqu u krizu u kakvoj nije bila nikada u svojoj istoriji i da je na korak od bankrota, preno-

To nisu jedini razlozi zbog kojih su agencije za procenu kreditnog rejtinga snizile bonitet Kipra. U proceni su uzele u obzir da je privredni rast zemqe s prose~na ~etiri posto pao tokom prethodnih deset godina na samo dva procenta. Razlog tome jeste ~iwenica da se rast na Kipru zasnivao, pre svega, na potro{wi, gra|evinskoj ekspanziji i jeftinim kre-

ditima. Otkako je ekonomija stala, na videlo su iza{li veliki problemi zemqe – dr`avni aparat je prevelik, a trgovinski bilans negativan.

Ima problema i u dr`avnim institucijama. Iako se predsednik i parlament redovno biraju, obe institucije deluju ili s previ{e vlasti i mo}i ili s premalo.

Pozicija predsednika je toliko jaka da mu u parlamentu uop{te nije potrebna ve}ina da bi vladao. Ako s drugim politi~kim snagama `eli ne{to da dogovori, on to uobi~ajeno ra-

Okr we na ko a li ci ja Kiparska Demokratska partija (DIKO) saop{tila je da se povla~i iz koalicione vlade posle nuspe{nih razgovora s kiparskim predsednikom Demetrisom Hristofijasom o re{avawu problema podeqenog ostrva.

– Dijalog je prekinut, saradwa DIKO-a s predsednikom je okon~ana – izjavio je novinarima lider te stranke Marios Garojan, prenele su agencije.

Portparol vlade Stefanos Stefanu izjavio je da }e sastav rekonstruisane vlade Kipra biti poznat za nekoliko dana. di u Nacionalnom ve}u, u ~ijem radu u~estvuju {efo vi svih stranaka koje su zastupqene u parlamentu. Tu se na tajnim sednicama dogovara o va`nim stvarima i o tome {ta }e se odlu~ivati u parlamentu. Tako se daleko od javnosti raspravqa o najva`nijim pitawima kao {to su, na primer, ponovno ujediwewe Kipra, {to pokazuje koliko je velik nedostatak transparentnosti u politi~kom `ivotu Kipra.

NEMA^KA

Sva ki Ne mac du `an 24. 000 evra BER LIN: Statisti~ki, svaki Nemac, od novoro|en~eta do najstarijeg, du`an je 24 hiqade evra.

Kako bi se zaustavio taj trend zadu`ivawa u ustav je unesen amandman o „du`ni~koj ko~nici“ kojom je propisana granica zadu`ivawa „Du`ni~ka ko~nica”, naravno, jo{ ne zna~i i smawivawe ogromnog brda dosada{wih nema~kih dugova koji dosti`u dva biliona evra. Za kamate i otplatu rata i daqe }e odlaziti veliki deo novca poreskih obveznika - trenutno, to je druga po veli~ina pozicija u saveznom buxetu i iznosi ~etrdeset milijardi evra. Nema~ki buxet posledwi put bio je uravnote`en, kako javqa „Doj~e Vele„, negde krajem {ezdesetih godina.

Uvek su se nalazili novi razlozi za nova zadu`ivawa: od dr`avnih programa subvencija u vreme prve naftne krize, preko tro{kova ujediwewa zemqe sve do najnovije finansijske krize i ki{obrana za spasavawe banaka.

Dr`avi koja je postala „kreditni zavisnik“ zabraweno je pravqewe novih dugova ~lanom 109. Ustava. U principu, do 2016. zabraweno je uzimawe novih kredita u ciqu otklawawa deficita u javnim buxetima. Ova principijelna zabrana ima, me|utim, uglavnom simboli~an zna~aj, jer je istovremeno zakqu~eno da federacija godi{we sme da se dodatno zadu`i do vrednosti 0,35 procenta dru{tvenog proizvoda (trenutno, to je oko deset milijardi evra). [esnaest saveznih zemaqa od 2020. godine moraju da sastave kraj sa krajem bez ikakvog zadu`ivawa.

To je wihova dobrovoqno preuzeta obaveza koja je zapisna u ustav. Buxet koji je vlada usvojila za 2012. godinu ne{to je druga~ije struktuiran nego {to je to do sada bilo

centa. Time bi, istina, Nema~ka pored Finske, Estonije i Luksemburga - bila jedna od retkih ~lanica EU koja ne prekora~uje najvi{u granicu zadu`ewa od tri odsto

~etvrtak4.avgust2011.

GR^KA

Ve li ki po `ar na Kr fu, uve de no van red no sta we ATI NA: Na gr~kom ostrvu Krfu ju~e su gotovo istovremeno izbili po`ari na ~ak 25 lokacija, zbog ~ega su vlasti proglasile vanredno stawe. Gr~ka novinska agencija ANA javila je da su po`ari gotovo istovremeno izbili na severu, zapadu i jugu tog jonskog ostrva.

Gradona~elnik glavnog grada Krfa Janis Trepeklis rekao je agenciji da selima preti vatrena stihija i nagovestio da su po`ari mo`da podmetnuti. Po`ari bukte na samo 10 kilometara od Krfa, kroz {umu i obradivo zemqi{to, vatra se brzo {iri, podstaknuta jakim vetrom koji duva u tom regionu. Vatrenu stihiju gasi 40 vatrogasaca s 20 vozila, kao i jo{ dve jedinice vatrogasaca sa zemqe, kojima poma`u {est kanadera i dva helikoptera.

Tak si sti na sta vi li {trajk ATI NA: Gr~ki taksisti odlu~ili su da nastave {trajk do subote, uprkos {teti po turizam i gubitku sopstvenog priho da. Po sle {e sto ~a sov nih pregovora predstavnika taksista i Vlade, udru`ewa taksista su saop{tila da glavni wihovi zahtevi koji se ti~u izdavawa do zvo la ni su is pu we ni. [trajk je po~eo jo{ 18. jula uz

povremene blokade saobra}aja na autoputevima, u lukama i na aerodromima u Gr~koj.

Gr~ki kreditori tra`e od vlasti u Atini da omogu}e ve}u konkurentnost, ukinu ograni~ewa koja se odnose na struke i smawe zarade u javnom sektoru.

Time su obuhva}ene i taksiuslu ge, go di na ma „za tvo re na profesija” u koju se mo`e u}i

BOSNA I HERCEGOVINA

Po ter ni ca za Ka li }em

Sarajevo

Pri vre da u gu bit ku zbog Ko so va SA RA JE VO: Odluka kosovske vlade da uvede carine od 10 posto za proizvode iz Bi H, koji se izvoze na Kosovo, te{ko je pogodila bosanskohercegova~ke kompanije.Kako je odluka o uvo|ewu carine doneta zajedno sa odlukom o blokadi uvoza iz Srbije, nakon propasti pregovora o priznavawu pe~ata kosovske carine, bosanski mediji prenose kako su firme iz Bosne i Hercegovine kolateralna {teta odnosa izme|u Beograda i Pri{tine. Mediji u BiH tako|e, izve{tavaju i da deo problema le`i u ~iwenici da vlasti Republike Srpske blokiraju sve odnose bosankohercegova~kih institucija s Vladom Kosova.

Naime, Kosovo je jedno od retkih tr`i{ta s kojim BiH ima spoqnotrgovinski deficit. Ta

slika sada }e biti drasti~no naru{ena, nakon uvo|ewa carina od 10 posto na robu iz BiH koja ulazi na teritoriju Kosova. Analiti~ar Privredne komore BiH Duqko Hasi} upozorio je da to prakti~no zna~i da }e se to veoma zna~ajno tr`i{te za privredu BiH polako i ugasiti. „Vi{e ne bi mogli biti konkurentni na tr`i{tu Kosova. Bez obzira ne velike pritiske i iz BiH i iz EU, Kosovo ne odustaje od uvo|ewa ove mere”, ka`e on. ^ak i ako neke firme odlu~e da izvoze svoju robu na Kosovo, wihov prihod bi}e znatno umawen. Predsednik Privredne komore Federacije Jago Lasi} ni ne usu|uje se da precizira kakve }e sve biti posledice odluke pri{tinskih vlasti, ali ka`e da se {tete ve} mere milionima evra.

Vo za~ za spao za vo lanom

Vol fgang [oj ble

dru{tvenog proizvoda koja je predvi|ena evropskim Paktom stabilnosti iz Mastrihta.

Nema~ka du`ni~ka ko~nica najsli~nija je pravilu usvojenom 2001. godine u susednoj [vajcarskoj zahvaquju}i kome je ograni~en minus u tamo{wim javnim kasama.

U me|uvremenu navodno i francuski predsednik Nikola Sarkozi zahteva da se sli~na odredba unese u tamo{wi ustav. I u pojedinim ameri~kim saveznim dr`avama od po~etka godine na snazi je zakonsko ograni~ewe zadu`ivawa. Britanska vlada nije uspela da se izbori za zakon kojim bi maksimalni dug smeo da bude najvi{e 40 procenata bruto dru{tvenog proizvoda zemqe.

samo kupovinom dozvole za rad od nekog od taksista koji se povla~i.

Cena tako, privatno kupqene do zvo le je do sti gla ce nu luksuznog automobila. Gr~ke vlasti su prinu|ene na reforme, usled ~ega je nastupla recesija, stopa nezaposlenosti sko~ila na 16 odsto, a dug i daqe raste.

UKRATKO

SR BIN I PET CR NO GOR SKIH DR @A VQA NA PO VRE \ENI U BU GAR SKOJ

uobi~ajeno. Naime, pojedina ministarstva vi{e nisu prijavqivala {ta im je potrebno kako bi te `eqe progurala u mukotrpnim pregovorima sa ministrom finansija.

Sada je redosled obrnut: vlada odre|uje finansijske okvire, a onda slede pregovori sa pojedinim resorima.

Od 2016. godine sve }e funkcionisati jo{ samo tako, odozgo na dole, jer je du`ni~kom ko~nicom unapred onemogu}eno uzimawe novih kredita. Istina, vlada je jo{ prili~no daleko od pomenute granice novog zadu`ivawa od 0,35 odsto dru{tvenog proizvoda.

Ministar finansija Volfgang [ojble nada se da ove godine novi dug ne}e pre}i granicu od dva pro-

23

SO FI JA: Jedan Srbin i pet crnogorskih dr`avqana su povre|eni prilikom prevrtawa minibusa kojim su putovali na autoputu koji spaja Sofiju i Burgas. Minibus marke „mercedes” je udario o sredwu ogradu autoputa i prevrnuo se. Prema saop{tewu bugarske policije uzrok nesre}e je to {to se 26godi{wi voza~ iz Crne Gore najverovatnije uspavao za volanom. Policija je voza~u napravila i alkotest, koji je bio ne-

gativan. Minibus je putovao iz Turske ka Crnoj Gori, a putnici su starosti od 32 do 40 godina.

Tri putnika su zadobili povrede grudnog ko{a, a ostali povrede glave. Najte`e je stawe jedne `ene. Svi povre|eni se nalaze na univerzitetskoj bolnici u Plovdivu i trenutno su wihovi `ivoti van opasnosti, saop{tio je dr Rumen Conev iz centra hitne medicinske pomo}i.

(Ta njug)

POD GO RI CA: Crnogorska policija saop{tila je ju~e da je u toku postupak za raspisivawe poternice za kontroverznim bi zni sme nom iz Ro `a ja Safetom Kali}em, koga je tu`ila{tvo osumwi~ilo za prawe novca. Povodom interesovawa medija, policija je u saop{tewu navela da }e poternica za odbeglim Ro`ajcem biti raspisana narednih dana i da je u toku procedura prikupqawa dokumentacije.

Dr`avno tu`ila{tvo je krajem jula nalo`ilo istragu protiv Kali}a, weve supruge Amine i bra ta Mer su di na, zbog sumwe da su du`e vreme prali novac.

Safet Kali} je u bekstvu, a wegova supruga i brat su u pritvoru, u Bijelom Poqu. Kontroverzni biznismen iz Ro`aja je ranije ozna~en kao jedan od vo|a narkomafije na Balkanu, a dovo|en je u vezi sa zemunskim klanom.

Tu`ila{tvo je ranije od suda tra`ilo privremeno oduzimawe Kali}eve imovine, hotela, restorana, benzinske pumpe, akcija i novca.

Uhap {e ni zbog bom be

SA R A J E V O: Dve oso be uhap{ene su ju~e na podru~ju Ze ni~ ko-do boj skog kan to na zbog sumwe da su u Sud BiH u uto rak po sla le po {iq ku sa bom bom. Ka ko je po tvr di la Agencija za istrage i za{titu (SIPA), „u toku pretresa kod tih osoba prona|en je i dokazni materijal koji upu}uje da su uhap{eni pripremali slawe pisma bombe”.

Osumwi~eni }e biti predati Tu`ila{tvu BiH koje vodi istragu o slawu po{iqke sa bombom koja je bila adresirana na predsednicu Suda BiH Medxidu Kreso.

Bomba je prekju~e detektorom otkrivena u prostorijama za kontrolu na ulazu u kompleks pravosudnih institucija gde se nalazi i Sud BiH. O identitetu osumwi~enih, kao ni o wihovim motivima, u SIPA nisu mogli da govore, navodi Birn.

Auto mo bi li kra de ni i u Sr bi ji BU KU RE[T: Rumunska policija je razbila ju~e u Bukure{tu mre`u kradqivaca automobila i javnih funkcionera koji su im omogu}ili da registruju ukradena vozila, prenosi danas agencija Mediafax.

Grupa prestupnika je ukrala 25 automobila u Srbiji, Hrvatskoj, [paniji, Bugarskoj, Nema~koj i Rumuniji.

Javni funkcioneri, me|u kojima i dva policajaca iz Bukure{ta osigurali su registraciju tih vozila u Rumuniji u poku{aju da im se izgubi trag. Ukredeni

su automobili marke BMW, „mercedes i „wolkswagen„.

Funkcioneri su za svaku nezakonitu registraciju ukradenog automobila dobijali mito po 2.000 i 3.000 evra, a dr`ava je zbog te prevare izgubila 200.000 evra. Policija je ju~e obavila 44 pretresa u Bukure{tu, u sedi{tima slu`bi za registraciju vozila i izdavawe voza~ke dozvole, kao i u stanovima osumwi~enih i saslu{ala 37 optu`enih. Sumwa se da je u toj mre`i bilo oko 50 osoba.

24

mre@a

~etvrtak4.avgust2011.

dnevnik

За Фејсбук без анонимности

ДЕЛ ПРЕДСТАВИО НОВИ ТАБЛИЧНИ РАЧУНАР

К

Таблет у освајању Кине

омпанија Дел представила је крајем ове недеље у Пекингу свој нови таблични рачунар с Андроидом, намењен кинеском тржишту. Ради се о моделу Стрејк 10 Про који, осим корисничког интерфејса на кинеском, има и неколико фабрички инсталираних апликација које су популарне међу кинеским корисницима рачунара. Ово је Делов покушај да повећа свој удео на кинеском тржишту табличних рачунара, тако да представници компаније нису пропустили да истакну цену рачунара – Стрејк 10 Про кошта 3000 јуана (око 466 УСД), док, примера ради, Еплов ајпод кошта 3688 јуана (око 573 УСД). Нови рачунар је спакован у кућиште од брушеног алуминијума, чија дебљина износи свега 12 милиметара, а тежина 727 грама. Екран осетљив на додир, дијагонале 25,6 цм (10,1 инча) и израђен од Горила стакла, може да прикаже 16 милиона боја, а резолуција му је 1280 x 800 пиксела (WXGA). Срце рачунара чини Нвидијин двојезгарни процесор Тегра 2 на 1 GHz, а ту су и 1 GB РАМ меморије ДДР2 типа и флеш меморија капацитета 16 GB, namenjena складиштењу података. Као оперативни систем Стрејк 10 Про користи Андроид 3.1 (Honeycomb). За повезивање

се користе Блутут 2.1+ЕДР и Wi-Fi по стандарду 802.11 а/б/г/н, а од прикључака ту су микроУСБ 2.0, лежиште за МикроСД меморијске картице и 3,5-милиметарски прикључак за слушалице. Мул т и м ед и ј с к и м способностима рачунара доприносе два уграђена стерео звучника и два микрофона, подршка за репродукцију ХД видеа у резолуцији 1080п, као и две камере – задња резолуције 5 мегапиксела са блицом и аутофокусом, и предња резолуције 2 мегапиксела, намењена за видео ћаскање преко веба. Стреак 10 Про подржава широк спектар видео формата (3ГП, МПЕГ4, WMV, Х.263, Х.264) и аудио (МП3, WMA, ААЦ, АМР, МИДИ, WAV, ААЦ+, еААЦ+), а ту је и подршка за Адобеов Флеш Плејер 10.1. Литијум-јонска батерија рачунара обезбеђује до 12 сати коришћења, а од осталих могућности треба поменути ГПС пријемник с компасом, жироскопом и акцелерометром, као и низ фабрички инсталираних апликација као што су Андроид Маркет, Г-мејл, Гугл Мапс, Г-Ток, Фејсбук, Твитер,

ЈуТујб, Пикаса, Акуведер, Свајп, Квикофиц, Радиотајм и др. Кина, са својих 485 милиона корисника интернета и 900 ми-

лиона корисника мобилних телефона, представља за Дел друго тржиште по величини, изјавили су представници компаније. У Делу верују да, упркос снажној конкуренцији која влада на кинеском тржишту табличних рачунара, могу у наредном периоду остварити већи удео, пре свега зато што се то тржиште тек развија. Према подацима кинеске истраживачке компаније Аналисис Интернешнал, у Кини је прошле године продато свега 4,5 милиона табличних рачунара, тако да у Делу мисле да имају шансе за напредак и боље резултате продаје. Говорећи о новом рачунару и његовим шансама да буде добро прихваћен од стране корисника, пословних представници компаније су посебно истакли његову опцију Дел Дивајд, која омогућава да се једним притиском на сличицу на екрану пређе из пословног у кућни режим коришћења рачунара. Стрејк 10 Про се тренутно продаје само у Кини, али у плану је и продаја у другим земљама. Исто тако, у плану је и додавање подршке за 3Г мреже мобилне телефоније, као и објављивање верзије која би као оперативни систем користила Виндоус. Извор: www.mi kro.rs

Ф

ејсбукова директорка маркетинга предложила је потпуно укидање онлајн анонимности аргументујући да би се интернет корисници понашали много боље ако би свако користио своје име и презиме приликом сурфовања или остављања коментара. Ренди Закерберг, поменута директорка и сестра оснивача Фејсбука, предлог је изнела током округлог стола о цајбербилингу. Најпознатија светска друштвена мрежа, која се више пута нашла у средишту контроверзе због приватности на интернету, тренутно од својих чланова тражи право име и презиме те е-маил адресу приликом придруживања.

- Верујем да анонимност мора нестати с интернета. Људи би се много лепше понашали када би све на интернету објављивали под својим сопственим именом јер се не би могли сакрити иза анонимности - рекла је Ренди. Њен коментар подсећа на онај бившег шефа Гугла, Ерика Шмита, који је раније био изјавио да је анонимност на интернету врло опасан преседан. Међутим, критичари овог предлога и

борци за слободу наводе како би увођење неке врсте “интернет пасоша” уништило слободу говора и онеспособило интернет као алат за борбу против опресивних влада. Током дискусије од Ренди је затражено да представи како ће Фејсбук унапредити заштиту и сигурност идентитета, но она је то одбила.

- Врло мало можемо даље учинити, но настављамо сарадњу с интернет стручњацима на том подручју - изјавила је.

Фејсбук се и раније нашао под притиском јавности након што је Марк Закерберг изјавио да ће се борити да се деци испод 13 година омогући приступ његовој друштвеној мрежи упркос бројним упозорењима да би то могло бити штетно. Извор: www.b92.net/teh no po lis

СТИЖЕ ПОБОЉШАН ПРОГРАМ ЗА АНИМАЦИЈУ

Бесплатан, а добар

Б КАТАСТРОФАЛНО ДРУГО ТРОМЕСEЧЈЕ ЗА НИНТЕНДО

К

Падају и плате и цене

омпанија Нинтендо је средином овог месеца објавила резултате свог пословања у другом тромесечју 2011, који показују да се ради о најлошијем периоду у последњих 27 година. Приход Нинтенда је у другом тромесечју опао за чак 82% у односу на исти период 2010, тако да је компанија забележила губитак од 334 милиона долара, пре свега захваљујући слабој продаји конзоле за играње 3ДС, као и недостатку популарних игара за ту конзолу или њиховом слабом прихватању од стране љубитеља игара. Само једна од њих, “The Legend of Zelda: Ocarina of Time 3D” продата је у довољном броју примерака да би за њу могло да се каже да је постала популарна. Будући да је Нинтендо у другом тромесечју продао 710.000 примерака конзоле 3ДС, што је огроман пад јер је за само пет недеља отка-

ко се појавила на тржишту продато 3,6 милиона примерака, компанија се одлучила за драстичне мере. Једна од њих је значајно снижење цене конзоле 3ДС, а другу је пре неки дан обелоданио председник Нинтенда, Сатору Ивата. Он је, наиме, саопштио да ће смањити своју плату за 50%, као и да ће плате директора и извршних руководилаца у компанији бити смањене за 30%, односно 20%. Осим што је поновио да су слаба продаја конзоле 3ДС и недостатак игара главни разлог за катастрофалне резултате компаније у другом тромесечју, Ивата је поменуо и конзолу Гејмкјуб, која је по његовом мишљењу такође један од криваца за неуспех компаније. Ивата сматра да се компанија сувише дуго предомишљала да снизи цену конзоле Гејмкјуб, све док то није постало прекасно. Извор: www.mi kro.rs

ез обзира што је реч о алату који би пре свега требао да служи за забаву, састав му је прилично озбиљно – нема раскоши, али контроле и алати одају утисак да је реч о амбициозном алату… Пивот Стикфигјур Аниматор, симпатичан алат за анимирање једноставних цртаних ликова, од када се први пут појавио убрзо је стекао брдо поклоника, а уз његову помоћ направљени анимирани филмови пронашли су своју верну публику. То не треба да чуди, јер су бројни анимирани филмови направљени тим алатом редовно забавни, а сам је програм релативно лако користити па су се многи окушали у стварању симпатичних анимација. На жалост, развој је алата у једноме тренутку једноставно стао, наводно због презаузетости изворног програмера, па се последња верзија није ажурирала дужи низ година. Неколицина верних поклоника успела је да се дочепа бете треће верзије коју су објавили на јавним форумима, али ни то није резултирало даљњим развојем без обзира што су је корисници радо пригрлили. Срећом, недавно је светло дана угледала алтернатива или боље речено наследник Пивота. Реч је о вишеплатформском програму прикладно названом – Стикз (Stykz). Оно што је једна од главних одлика овога алата јест верност изворном, па су задржане оригиналне могућности. Али аутори програма нису стали само на томе – одлучили су да додају низ других алата које укупно Стикз чине најбољим бесплатним програмом за анимацију једноставно цртаних ликова. Баш као и изворник, Стикз је врло лако користити, а једини предуслов је барем некакво искуство у анимацији. Али чак и ако никада нисте анимирали једноставне ликове, постоји низ туториала специјализираних управо Стикз или Пивот који ће вам припомоћи да кренете. Уосталом, систем помоћи који долази с овим

алатом прилично је издашан, а пронаћи ћете и повезнице до веб-страница и форума који се баве том тематиком. После кратке инсталације и покретања програма дочекаће вас поздравни прозор уз помоћ кога је могуће креирати нови документ, искористити већ креирану анимацију или модел (било алатом Стикз или Пивотом), а ако се први пут сусрећете с овим алатом, најбоље је да погледате неколико основних туториала или да видите шта ново Стикз доноси ако сте до сада користили Пивот. Главно лице Стикза је заправо модуларно; састоји се од главног прозора у ком ћете дефинисати оквир по оквир како бисте створи-

ли анимацију, израђивали моделе и сценографију (обоје је могуће увести у библиотеку те по потреби додавати у главну сцену), а тај прозор окружују палете с контролама и другим основним алатима. Креирате ли нови документ, дочекаће вас основни лик који је одмах могуће почети анимирати, а у палети с оквирима, за сваки покрет потребно је додати нови. Када сте завршили с основном анимацијом, њу је могуће снимити као пројект како бисте је касније могили едитовати или проширивати (врло важна могућност будући да чак и једноставније анимације захтевају улагање труда и времена) или извести као анимирани ГИФ, секвенцу ПНГ (може бити и транспарентан), ЈПГ или ГИФ сличи-

ВИРТУЕЛНО КРОЗ ИСТОРИЈУ НА ГУГЛУ

Фотографска временска машина А

ко вас занима како је ваша околина изгледала у прошлости или волите да гледате старе фотографије различитих места на којима сте били или која бисте волели да посетите, Хисторипин би вам се могао свидети. На веб страници www.хисторyпин.цом могуће је прегледати старе фотографије из свих крајева света и искусити виртуелни обилазак најлегендарнијих светских места као што је например њујоршки Тајмс Сквер. Пројект је настао као плод сарадње компанија “We Are What We Do” и Гугла. Можете да употребите камеру на свом мобилном како бисте пронашли фотографије из околине: заустављање камере на неком призору приказаће историјске фотографије тог места, што

даје могућност директног упоређивања. Проналажење слика заиста је једноставно: апликација их приказује „прибодене„ (отуда и име пројекта, пин је на енглеском прибадача) на Гугл мепс, а могуће их је сортирати по месту које приказују и временском периоду у ком су настале. Временски фотографије датирају од 1840., па до данас. Страница је тек недавно настала, па се у бази налази тек око 50.000 фотографија. С обзиром да су многи светски региони, па међу њима и Балкан на Хисторипину практично још увек “табула раса”, било би одлично када би блогери и сурфери који истовремено воле историју дали свој допринос овом хвале вредном пројекту. Извор: www.bug.hr

ца. Ако на рачунару имате инсталиран и QuickTime, анимацију је могуће снимити и као МОВ видеозапис. Ликове је могуће едитовати и мењати им атрибуте или стварати сасвим нове. Срећом, постоји низ готових ликова и објеката којих се могуће дочепати путем Интернета, а неколико објеката долази и с инсталацијом Стикза – пронаћи ћете их у мапи која ће бити креирана након инсталације на радној површини. Међутим, права вредност Стикза није само у реплицираним могућностима које је нудио и Пивот, па ни већ прокушана функционалност. Стикз нуди могућност рада у више докумената истовремено, фигуре могу бити креиране директно на сцени, а не само у засебном прозору, може додавати и уклањати сегменте на фигурама изравно на сцени при чему они могу бити статични или скривени (дефинише се путем прикладно смештеног поља), поједностављује рад с регијама испуњеним бојама при чему се те регије прилагођавају када радите са сегментима, затим омогућује дефинисање боје позадине за све или поједине фрејмеове у анимацији и још понешто. Наравно, за све ове могућности најбоље је консултовати документацију пре него почнете да их употребљавате. Предност Стикза лежи и у најави развоја који би требао бити прилично редован и донети низ додатних новости које ће Стикз учинити још квалитетнијим алатом, али и решити недоумице којима је тренутно још увек прожет. Неке од најављених могућности су подршка за додавање звучног записа, специјалних и транзиционих ефеката, коришћење спрајтова, цртање сложенијих објеката, додавање текстуалних оквира и још штошта. У сваком случају, све вредно ишчекивања нових издања. До тада и овакав Стикз има шта да понуди и то сасвим бесплатно, па ако се желите да се окушате у изради анимираних филмова – свакако га испробајте. Из вор: www.bug.hр

Гуглов нови сервис убрзава приказивање веб страна

Г

угл је развио сревис који анализира веб стране и преправља њихов кôд како би се брже учитавале и добиле бољу услугу његових сервера. Да би користили овај Сервис за убрзавање страна (Page Speed Service), њихови аутори треба да се пријаве и обавесте Гугл о интернет адреси локације на којој се налазе. Сервис узима садржај страна, оптимизује га за бржи рад и враћа га кориснику. Посетиоци могу да приступе локацији као и пре, али ће уочити убрзање од 25 до 60%, наводи Гугл.

Сервис се за сада нуди бесплатно ограниченом броју ручно одабраних администратора веб страна, али ће се убудуће наплаћивати. Цене и остале детаље Гугл ће објавити касније. Гугл има већи број производа и пројеката намењених бржем приказивању сопствених и туђих веб страна, јер компанија верује да је то боље за свакога, пошто је вишегодишњим тестирањима утврдила да чак и мала побољшања у перформансама драстично повећавају њихово коришћење. Извор: www.mi kro.rs

dnevnik

oglasi

~etvrtak4.avgust2011.

25

26

~etvrtak4.avgust2011.

oglasi

dnevnik

oglasi

dnevnik

LIMAN, ukwi`en, useqiv stan od 57m2 po ceni od 51.500. Telefon 636-8429.

15002 NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900.

Telefon 636-8429.

15003 LIMAN, ukwi`en stan od 80m2 na IV spratu, cena 78.300. Telefon 636-6952.

15004

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305. 34236 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit.

Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

34237 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

34242 POPRAVNI iz engleskog za osnovce i sredwo{kolce.

Veoma povoqno i uspe{no.

Uvodni ~as besplatan! Telefon 063/7617-456.

34345

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

34238 VEDRA, bri`na i iskusna u~iteqica bi vam ~uvala decu u radno vreme i vikendom u ve~erwim ~asovima. Telefon 063/73-97-220.

34266

IZDAJEM jednoiposoban stan, 45m2, Gagarinova, kompletno name{ten i opremqen. Telefoni: 021/6338839, 063/8610-418.

34243 IZDAJEM dvosoban stan 50m2 kod sajma. Telefoni: 021/444-258, 063/546-639.

34101 IZDAJEM odli~nu name{tenu garsoweru, 28m2 ]irpanova 6, preko puta Futo{ke pijace, 130e. Telefon 062/1746004.

34135 IZDAJEM nov jednosoban stan poluname{ten, Suboti~ki bulevar, cena po dogovoru. Telefon 864-673 ili 064/059-6079.

34180

IZDAJEM name{ten stan 40m2, visoko prizemqe u Ulici Pavla Papa 7.

Telefoni: 064/3333-119, 021/6624-059.

34203 LEP dvosoban name{ten Valentina Vodnika. Ve{ ma{ina, klima, terasa odmah useqiv 150 E. Nova zgrada. Telefoni: 063/598463 i 6621-797.

34208 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon: 062/8919-422.

34229 IZDAJEM nov, jednosoban, poluname{ten stan na Limanu 4. Telefoni: 021/505531 i 065/5505-531.

34256 POVOQNO izdajem stan na Grbavici. Telefon 064/2954838.

34291

KUPUJEMO stanove svih struktura, ku}e do 10 km od Novog Sada, placeve, vikendice, lokaciju za zgradu.

Telefoni: 6621-797 i 063/598-463.

34209

NOVO NASEQE, ukwi`en stan 27m2, cena 26.300, IV sprat, terasa, lift.

Telefon 636-8429.

15001

PRODAJEM hitno i povoqno novu useqivu garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 63-41521.

34092 GRBAVICA, kod Medicinske {kole, nova garsowera od 25m2 po ceni od 31.000. Telefon 636-6952.

15005 LIMAN, kod pijace, odli~an ukwi`en 1.0 stan po ceni od 32.600. Telefon 6366952.

15006 GARSOWERU 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo, miran deo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

10001

GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2, cena 44.300. Telefon 636-6952.

15007 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.000, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu i sl. Telefon 063/828-83-77.

15008 BULEVAR, odli~an, ukwi`en 2.0 stan od 51m2 po ceni od 46.350. Telefon 636-6952.

15009 CENTAR, u blizini Keja, klasi~an ukwi`en 2.0 stan na I spratu po ceni od 56.500.

Telefon 636-6952.

15010 BULEVAR - okolina Novosadskog sajma, ukwi`en, nov ne useqavan 2.0 stan, cena 56.600. Telefon 636-6952.

15011 NOVO NASEQE, „Budu}nost�, odli~an, bez ulagawa, prazan 2.0 stan od 60m2.

Telefon 636-8429.

15012

~etvrtak4.avgust2011.

BEZ POSREDNIKA! Useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

10002

NOVA DETELINARA, noviji ukwi`en 2.5 stan od 65m2 po ceni od 64.000.

Telefon 636-8429.

15013 GRBAVICA, prodajem noviji ukwi`en 2.5-3.0 stan u kvalitetnoj zgradi, po ceni od 76.000. Telefon 636-6952.

15014 KOD LIMANSKE PIJACE, ukwi`en 3.0 stan od 76m2 na II spratu po ceni od 64.000.

Telefon 63-68-429.

15015 EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Kontakt: 421-437, 063/534-505.

10003

HITNO i povoqno, 52+25, ~etvorosoban, nov, centar, IV/IV, lift, vlasnik, mo`e i kredit. Telefon 063-346288.

33975 BULEVAR, u Ulici Bore Prodanovi} noviji ukwi`en 3.5 stan od 73m2 po ceni od 67.000. Telefon 636-8429.

15016 CENTAR, odli~an, ukwi`en, noviji 4.0 stan od 110m2 po ceni 120.000. Telefon 064/220-9565.

15017

PRODAJEM mawu novu ku}u name{tenu u Novom Sadu ili mewam za stan u Rijeci. Telefon 063/519-715, 064/2510-929.

34124 KUPUJEM obradivu zemqu i uzimam u arendu na vi{e godina. Futog, Veternik, Bege~, Kisa~ i Rumenka.

Telefon 064/292-1329.

34271 PRODAJEM 5,5 hektara zemqe u komadu ispitana za vo}arstvo, 800 m od asfalta i fabrike vode u Jasku kod Vrdnika. Te lefon 064/401-4180.

34277 PARAGOVO, 2.200m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504.

34261

IZDAJEM mawi lokal na Bulevaru Oslobo|ewa, 23 u Novom Sadu. Telefoni: 063/843-26-14 i 021/6-3333-74.

33482 NOVOSADSKI PUT poslo vno stambeni obje kat, 200m2 u tri nivoa na placu od 1000m2. Telefon: 063/502-388.

34207

27

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

10004

PRODAJEM suterensku gara`u sa daqinskim upravqawem u @elezni~koj ulici. Informacije na telefon: 064/1463505.

34260

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu.

Telefon 021/847-034.

32534

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780.

32372 IZVO\EWE bravarskih, vodoinstalaterskih i roletarskih radova, popravka, servis i ugradwa istih.

Telefon: 021/6430016 i 065/5816333.

34210 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

34219 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34235

POTREBNA dva mesara i dva pomo}na radnika za rad u klanici u Beo~inu.

Telefon 063/500-418.

33853 STUDENTSKA zadruga prima radnicu ekonomske struke sa radnim iskustvom na odre|eno vreme na poslovima tehni~kog sekretara. Dostaviti CV, fotografiju i broj telefona.

Konkurs otvoren. Telefon 450-829.

34274

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25.

34239 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 061/174-37-26, 063/817-57-22, 064/26-11-741.

34240 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

34267

28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak4.avgust2011.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 29. jula 2011. godine preminuo na{ dragi otac, deda i svekar

Du{an Cumbo Mi}i

Mi}i

Sima Balno`an

od: bra}e Dane i Mirka i sestara Duje, Danice i Jele sa porodicama i porodice Dragosavac.

od: Icuke i Zorana sa decom.

34358

Sahrana je na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu, 5. 8. 2011. godine, u 11 ~asova.

O`alo{}eni: Vidoslav, Egon, Igor i Eta. 34332

34356

Tvoji: ujak Pera Vrani}, ujna Angela, sestra Nata{a, Mileva, Kristina i Marina „tvoja mala lubav”.

Dragi sine i brate, pro{lo je ~etrdeset dana od preranog rastanka sa tobom.

Tvoja dobrota, pa`wa i qubav nedostaju nam svaki dan.

Ostaje nam samo tuga, bol i neverica.

Tvoji najmiliji: tata Sreto, majka Desa i sestra Dragana.

34334

34335

Tu`ne smo jer smo ostale bez na{e po{tovane i predobre drugarice

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj kom{inici

Du{an Cumbo

Dragi Du}a, pro{lo je ~etrdeset dana, a ne mo`emo da se naviknemo bez tebe.

Ostaje nam samo tuga, bol i neverica za tobom.

Dana 29. 7. 2011. umro je

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e

DVOGODI[WI POMEN mom sinu jedincu.

Sima (Simeon) Balno`an (Bogi}ev)

Gorinki Laki}

Gorinke Laki}

od porodica: Bo`i}, Raki} i Stanivukovi}.

rodom iz Perleza 17. maja 1926. godine

Nada Trifkovi} i Goga Luki}.

Milo{ Mazalica Mi{a

Gorinke Laki}

5. 9. 1983 - 5. 8. 2009.

^ovek kojeg su mnogi poznavali ode u zaborav.

Porodica Vlaovi}.

34357 34333

34344

Sa tugom i nevericom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini” doo.

Ne kuca srce tvoje, ~ujem ga Nema te vi{e vidim te, ne}e{ se vratiti, ~ekam te.

Mi{o moj, tuga mi razdire du{u i cepa srce za tobom lepoto moja.

Mama.

Pomen }e se odr`ati u petak, 5. 8. 2011. godine, u 12 sati, (osmo poqe) na Gradskom grobqu.

59634/P

Marija Jankovi}

Angelina Manojlovi}

Milan [obot iznenada preminuo u 66. godini.

34339

Posledwi pozdrav voqenoj baki

ro|. Oluji}

1921 - 2011.

Sahrana na{eg najmilijeg je u petak, 5. 8. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Neute{ne: supruga Ana i }erke Romana, Ivona, Renata i Adrijana.

Lepo se}awe i miran ve~ni san od sestara: Milice i \u|e, sestri~ine Rosane i sestri}a Marka sa porodicama.

Sahrana }e se obaviti 4. 8. 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

34346 34341

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

SE]AWE

34319

Posledwi pozdrav na{oj

Mariji

4. 8. 2004 - 4. 8. 2011.

od unuka Dejana i Duwe Mirkovi}.

Hvala ti za sve i u miru po~ivaj.

34323

Milan [obot Dejan Dejanovi} Dragi na{ tata, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Po~ivaj u miru.

Milinku Ili}u

3

baba Gaqi

ro|. 13. 11. 1984.

Jako nam nedostaje{.

Tvoje }erke Renata i Adrijana.

od Veqka.

Tvoji: mama, tata, sestra i porodice: Jeki}, Poposki, Jelisavqevi}, Nani} i ^uqak.

34350

34343

34340

Deja, Nina, Indira, Zoran.

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 68. godini preminula moja voqena i nikad pre`aqena majka

34330

4

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Upokojila se u 91. godini na{a draga mama, baba i prababa

Marija Jankovi} ro|. Oluji}

Gorinki Laki}

Sahrana je danas, 4. 8. 2011. godine, u 15 sati, na Uspenskom grobqu.

Mila moja majko, hvala ti za svu neizmernu qubav i dobrotu kojom si me uvek ispuwavala.

Angelina Manojlovi} ro|. Vinki}

od: devera Radivoja - Rajka sa decom Jasminkom, Dejanom, Reqom, Sla|anom i Lazarom.

34342

Gaqa - Beba Sahrana je danas, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sin Zoran - Jovica, unuk Borko, unuka Gaqa, praunu~ad Jovana, Strahiwa i snaja Tawa.

34329

Tvoj dragi lik i qudsku veli~inu s qubavqu i po{tovawem zauvek }e ~uvati u svom srcu o`alo{}ena }erka Svetlana.

34321

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav po{tovanoj prijateqici

Posledwi pozdrav mojoj Jelki

Nema vi{e na{e drage Jelke, koja nam je ulep{avala detiwstvo i mladost.

Jeleni Stanimirovi}

Jelena Stanimirovi}

Gorinki Laki}

~etvrtak4.avgust2011.

28. 8. 1923 - 2. 8. 2011.

28. 8. 1923 - 2. 8. 2011.

Milan Grba.

Weni: Marijana, Marko, Milana, Sowa i Lara.

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od prerane smrti na{eg dragog sina i brata

Duleta Vigwevi}a

Mnogo }e nam nedostajati.

Braca, Baica i Dule.

Vreme prolazi, tuga i bol ne prestaju. Pomen }emo odr`ati danas, 4. 8. 2011. godine, u 11 ~asova, na Futo{kom novom grobqu.

Tvoji: otac Goran, majka Milka i brat Vladimir.

34287

34318

34320

Posledwi pozdrav dragoj kumi

34290

TU@NO SE]AWE

POMEN

Sawa Prekrat

Milenko Beloci} Mile

4. 8. 2009 - 4. 8. 2011.

Gori

Svuda oko nas jo{ uvek si tu, `ivi{ u svakom kutku na{e ku}e, u svakoj na{oj izgovorenoj re~i, na{im se}awima, u srcima.

Zauvek }emo biti `eqni tebe, tvojih o~iju i osmeha.

Posledwi pozdrav tetka Jelki.

Porodica Ili}.

Tvoji: suprug Slobodan, Sandra i Sini{a, svekar i svekrva, Sla|an, Violeta i Kristijan.

34326

34249

34212

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Gori

Oti{la si prebrzo i prerano draga

Gori

Goro Sa tugom i nevericom opra{tamo od tebe.

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice.

se

od porodice Gamber.

Jelka, Goga i Lana sa porodicama.

Porodica Olu{ki.

34325

Posledwi pozdrav divnoj majci i plemenitoj supruzi

34299

Jelka Stanimirovi}

34296

28. 8. 1923 - 2. 8. 2011.

Hvala joj za sve. Sahrana je danas, 4. 8. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Du{a.

Sestri~ina Radmila Kolak i sestri} Sr|an Kostovi} sa porodicama.

34288

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac, tast i deda

Posledwi pozdrav

Jeleni Stanimirovi} Radislav @eki}

Posledwi pozdrav

Radislavu @eki}u 1923 - 2011.

od stanara zgrade Zemqane }uprije br. 10.

34289

34293

[ESTOMESE^NI POMEN Dana 5. 8. 2011. godine navr{ava se {est meseci tuge i bola od kako nije sa nama na{a

Posledwi pozdrav voqenoj sestri

Opra{tamo se od na{e voqene i po{tovane tete

Jelene Stanimirovi}

2005 - 2011.

Voqeni na{, navr{ava se {est godina tuge i bola od kako nisi sa nama.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: supruga Kajka, }erke Nada i Qiqa sa porodicama.

Neka po~iva u miru.

preminuo 2. 8. 2011. godine.

Sahrana je danas, 4. 8. 2011. godine, u 12.45, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Nedostaja}e{ nam.

Qube te tvoje unuke: Marina i Duwa.

Uspomenu na wega ~uva}e: Seka, Pera, Sa{a i Filip.

34298

Gori

Gorinki Laki}

od porodice Kresi}.

29

Po~ivaj nam u miru.

34308

34309

TU@NO SE]AWE

Cveta Orlovi}

od: brata Slobodana, sestara Olgice i Bebe sa porodicama.

34311

@ivi{ u na{im srcima, uvek }e{ biti voqena i nikad zaboravqena.

Tvoji najmiliji: suprug Milan, sinovi Vasa i Goran, unuci Mila i Milan i snaje Danijela i Tamara.

Star~evi}

34302

Posledwi pozdrav strini

Posledwi pozdrav dragoj

S nevericom i tugom, uz du`no po{tovawe i ve~no se}awe, opra{tamo se od na{e drage

Milka 2009 - 2011.

Gori Laki}

Gorinki Laki}

Gorinke Laki} od: Branka Kojadinovi}a, Branke Vojvodi}, Jelene Veselinovi} sa porodicama i tetke Deve.

34301

Sava, Nada, Sr|an i Sne`ana sa porodicama.

34315

od: Radivoja, Nade, Nevene i Tamare sa porodicama, Buce i Cice.

Petar

Gordana

1977 - 2011.

1999 - 2011.

Suprug i otac Mirko.

34286

34258

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.55 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.35 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.45

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00

23.15 00.50

tv program

~etvrtak4.avgust2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Вести Стање на путевима Зелени сат Гимназијалци Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран – емисија МТВ (Мађарске телевизије) на срп. Алтајски призори Вести Забавни програм Гимназијалци Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Карфиол Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Портрети војвођанских уметника народне музике Имам једну жељу Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Фортепиано Сурова романса, филм Српски екран – емисија МТВ (Мађарске телевизије) на срп.

Кухињица – мађ. Изблиза Класик рок Грување Из студија „М“ - Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Емисија (мађ) + музика Вести (мађ) Украјинска панорама Крв и ружа Бајко квиз Добро вече Војводино (рус) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ.

51. велики фестивал румунске музике и фолклора Румуна у Војводини - Куштиљ 2011, пренос Крв и ружа ТВ Продаја

07.30 08.00 09.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.35 23.00 00.00 00.35

Глас Америке Јутарњи програм Освета Вреле гуме Вести укратко Путоманија Била једном једна недеља Без цензуре Бели лук и папричица Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм

ФУДБАЛ: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛИГУ ЕВРОПЕ

Црвена звезда – Вентспилс (РТС 1, 20.25)

Арт-бокс (Панонија, 19.00)

06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.30 12.37 13.22 15.00 16.00 16.45 17.00 17.26 18.23 18.57 19.30 20.10 20.25

21.15 11.00 11.05 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Цртани филм Вести Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Дунавска салетла Серија Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Објектив Храна и вино Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

10.00 11.00 14.30 15.30

Фул Тилт покер Премијер лига Премијер лига, Голови сезоне Премијер лига класик: Карлтон – Кристал палас Барса ТВ: Историја Барселоне Премијер лига Магазин Мобил 1 ТВС Трка Атлетика АТП Вашингтон 1/8 Финале Вести Фул Тилт покер

Душан Свилар

Фолк шоу

Легенде и младе звезде заједно на једном месту! Песме којима је време дало фину патину, песме које вечно трају певају Кемал Монтено, Ђорђе Марјановић и Лео Мартин. Да поменуте музичке легенде имају достојне наследнике показаће Зорана Павић, Душан Свилар, Ивана Селаков, Марина Тадић, Слађа Иванишевић и Марко Ђуровски. (КТВ, 20.00)

07.28 07.34 07.39 07.52 08.16 08.26 08.56 09.55 10.03 10.33 11.05 11.30 12.00 12.38 13.00 14.02 14.32 15.32 15.47 16.01

16.00 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 02.00 02.30

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

21.30

22.20 22.35 22.40 23.09 00.00 00.23 00.43 02.32 03.23 03.46 03.56 04.30

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.50 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.45

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Сасвим природно: Волите ли Тару Свет риболова Дизни на РТС Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Летњи биоскоп: Астро бој, филм Ово је Србија Позориште у кући Гастрономад Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Фудбал: Квалификације за лигу Европе: Црвена звезда Вентспилс, спортски програм Фудбал, Квалификације за лигу Европе: Црвена звезда Вентспилс, пренос 1. полувремена Фудбал: Квалификације за лигу Европе: Црвена звезда Венстспилс, спортски програм Фудбал: Квалификације за лигу Европе: Црвена звезда Венстспилс, пренос 2. полувремена Фудбал: Квалификације за лигу Европе: Црвена звезда Венстспилс, спортски програм Вести Око, инфо Злочиначки умови Дневник Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Болничарка Бети, филм Оно као љубав Свет риболова Гастрономад Око, инфо Сасвим природно

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Аурора Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Младожења Забрањено воће Када лишће пада Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Мостови Округа Медисон 00.05 Експлозив 00.30 Ексклузив 01.00 Трачара

16.38 17.12 18.05 18.37 18.43 18.48 19.01 19.25 20.00 20.30 21.00 21.58 22.30 22.59 00.02 01.22 02.18 04.11

Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Вечни сјај детињства Невидљиви светови Енциклопедија Играј фудбал, буди срећан Српске спортске легенде У свету Траг у простору Музички програм ТВ фељтон Трезор Вечни сјај детињства Невидљиви светови Ликовна колонија РТС Енциклопедија Балканском улицом: Аца Лукас Ковачица - престоница наиве Капри Коктел клуб Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Живот и стандарди Метрополис Капри Научни интервју Ликовна колонија РТС Бардови театра: Петар Банићевић Била је тако лепа Трезор Фудбал: Квалификације за лигу Европе: Црвена звезда : Вентспилс (р) Била је тако лепа

Ана Фриеjл

Девојке земље Дејвид Леланд је режирао адаптацију романа Анђеле Хат о женама из пука британске копнене војске које су током II светског рата одлазиле да помажу на фармама. Ове добровољне „земљораднице”, из свих слојева друштва, слате су по селима широм Британије како би замениле фармере који су отишли на фронт. Улоге: Кетрин Мекормак, Рејчел Вајс, Ана Фриjел, Стивен Мекинтош, Пол Бетани Режија: Дејвид Лиланд (Б92, 00.05)

23.50 00.05

Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Филм: Саборци Вести Б92 Спортски преглед Доме, слатки доме Сунђер Боб Коцкалоне Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Последњи обрачун Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? Спортски преглед Филм: Девојке земље

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 02.00 03.00

Поље лала Добро јутро У сосу Ово мало душе Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Добро вече, Србијо Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Курсаџије 48 сати свадба Све за љубав (Не)могућа мисија Наслеђе једне даме Црна хроника Лас Вегас Филм: У вртлогу злочина

09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.40 12.10 12.35 13.25

Ковачица престоница наиве Ковачица, јединствена варошица у јужном Банату, познатија је, нажалост, у свету него у нашој земљи. Феномен Ковачице траје већ 60 година и фасцинира љубитеље наивне уметности, стручњаке и публику широм света. Уредник: Милица БајићЂого (РТС 2, 16.38)

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

ВОА Друга страна Србије Маратон Милица² Топ шоп Отворени студио Љубав у залеђу Топ шоп Филм: Моћно срце Вести Милица² Инфо Улови трофеј Топ шоп Вести Љубав у залеђу Инфо Горштак Вести Чак Милица² Без трага Филм: Планета мајмуна НЦИС Вести Милица² Филм: Барска мушица Друга страна Србије

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

14.15 16.00 16.35 17.00 18.00 19.06 20.00 20.30 21.00 23.10 23.45

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00 03.45 04.30

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво Кити Сабрина Дино ратник Легенда о Неши Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Ризница Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре… Луде године Картел Ризница

Сирене Лучија је принцеза Сирена Северног Пацифика. Она долази на Земљу да пронађе дечка Каита којег је пре седам година спасила у бродолому. Њему је поверила свој розе бисер. (Хепи, 12.05)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak4.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Ни ко лас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А. Инк Мајами инк Девојчице и дијадеме Четири венчања Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима, мачкама, љубимцима Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Посластичарски ас Стручњак за торте Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Посластичарски ас Стручњак за торте

11.00 Робовл. инд.

12.00 Велико бекство 13.00 Да ли је Стаљин могао да заустави Хитлера?

14.00 Изгубљене мумије Папуе Н. Гвинеје 15.00 Хероји, култ и кухиња 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Римско царство 18.00 5 америчких гиганата 19.00 42 начина да се убије Хитлер 20.00 Гладијатори 21.00 Индокина 22.00 Гуге 23.00 Хероји, култ и кухиња

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Гвоздена пећ Дигсвил Ози Бу Шесторица који су обишли свет Дигсвил Филм: Џорџ и змај Филм: Екстремисти Филм: У име правде Филм: Прича из Бронкса Филм: Медитеранео Филм: Чикаго 10 Еротски филм

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Живот у крошњама, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Назови 112, док. серија У потрази за светим, док. серија Културна баштина Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Капри Олуја Боје туризма Дневник 3 Класици хрватског документаризма 00.30 Циклус драма: Мажестик, филм 02.55 Скица за портрет 04.35 Хотел дворац Ортх

07.00 09.07 10.10 11.03 11.15 12.00 12.31 13.17 14.20 14.55 15.46 16.07 17.00 17.58 18.40 19.30 20.10 21.05 22.10 23.05 23.45

Ло ри Хол ден

Ма же стик У Хо ли вуд ским би оскопима приказују се хи то ви као што су Африч ка кра љи ца и Трам вај зва ни ж еља, а исто вре ме но у је ку је и хај ка на ко му ни сте. Успе шна ка ри је ра сце на ри сте Пи те ра Еплто на од јед ном се уру ша ва ка да га оп ту же да је ко му ни ста. Уло ге: Џим Ке ри, Ло ри Хол ден, Мар тин Лан дау, Деј вид Ог ден Сте јрс, Карл Бу ри, Хал Хол брук Ре жи ја: Френк Да ра бонт (ХРТ 1, 00.30)

Екс тре ми сти На пла нин ском вр ху у Аустри ји, филм ска еки па, три не у стра ши ва Аме ри кан ца на сно у бор ду и про фе си о нал ни ски јаш, оку пи ли су се ка ко би сни ми ли ТВ ре кла му са вра то ло ми ја ма. Али и те ро ри сти су на шли уто чи ште по ред кам па ТВ еки пе... Уло ге: Де вон Са ва, Бри џит Вил сон-Сам прас, Ру фус Се вел Ре жи ја: Кри сти јан Да геј (Си не ма ни ја, 13.15)

08.20 08.43 09.08 09.19 09.35 10.00 10.40 11.25 12.05 12.35 12.55 13.15 13.40 15.25 16.05 16.35 16.55 18.55 20.50 22.30 22.45 23.30 23.50 00.35 01.00 01.25 02.05

Бри џит Вил сон-Сам прас

06.00 Лорина звезда и тајанствени змај Ниан 07.15 Холивуд на снимању 07.45 Пљачка у Бруклину 09.10 Апартман за двоје 10.45 Дан заљубљених 12.50 Гроф Монте Кристо (2002) 15.00 Адам 16.40 Гран Торино 18.35 Зулендер 20.05 Секретаријат 22.10 Септембарско издање 23.40 Изгубљени дечаци: Жеђ 01.00 Проповедници 02.30 Лудо срце 04.20 Забрањене фотографије

05.50 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

Жутокљунац Конор на тајном задатку Изнад црте Кокице Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Вероника Марс Шаолински пажеви Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера: Детектив XXL: Црна магија, филм Ружна Бети Дени на мору 1, док. серија Сити фолк 2011 Фудбал, ЕЛ - 3. претколо: Вараждин - Динамо Букурешт, пренос Фудбал, ЕЛ - 3. претколо: Хајдук - Стоук Сити, пренос Фудбал, ЕЛ - 3. претколо: Фулхам - Сплит, пренос Код куће је најлепше Лажи ми Увек је сунчано у Филаделфији Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачерица Ноћни музички програм

Метрополис Фаџ Интермецо 1 Корак Даље Дама гангстер Интермецо 2 Невероватне приче Иза закључаних врата Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Интермецо 3 Откупнина Трава Мафијашки шеф Замена Носферату – Симфонија ужаса

04.00 Паклени хотел 06.00 Пројекат X 08.00 Улице Малибуа 10.00 Флерт 12.00 Убиство првог степена 14.00 Били Медисон 16.00 Моћни ветар 18.00 Шећер и зачин 20.00 У ноћи 22.00 Паклени хотел 00.00 Сомот 02.00 Рим 1.

06.20 07.20 09.20 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.40 01.40 03.30

Дигајнога: Убиство ви Судија Ејми Преварена Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис У потрази за судбином Убиства у Мидсамеру Дигајнога: Убиство ви Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Председников човек Отета: бегунац љубави Закон и ред Сигурна лука Убиства у Мидсамеру

06.30 Драгон Балл 06.50 Кобра 11 08.35 Наследници 09.30 ТВ продаја 09.45 Врата раја 10.50 Стаклен дом 11.45 Ексклузив таблоид 12.10 Вечера за 5 13.00 1001 ноћ 14.35 Кобра 11 16.20 Не дај се, Нина!

18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Закон и ред 20.50 Менталист 21.40 ЦСИ 23.15 Заборављени случај 00.10 РТЛ Вести 00.25 Кости 01.55 Закон и ред 02.35 РТЛ Данас

СЕ РИ ЈА

За бо ра вље ни слу чај Раш и тим по но во ис тра жу ју слу чај ко ји је за тво рен 1967. го ди не. Те ло про дав ца чет ки про на ђе но је на дну је зе ра, а но ве ин фро ам ци је ука зу ју на то да је он знао мно ге тај не сво јих ком ши ја... Уло ге: Ке трин Мо рис, Џон Фин, Том Бе ри, Џе ре ми Реч форд, Де ни Пи но (РТЛ, 23.15)

Ке трин Мо рис

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 09.30 11.00 12.30 14.00 15.15 16.30 17.30 19.00 20.00 23.00 23.35 23.45

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Човек, жена, дивљина Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Капетан нуклеарне подморнице Невоље у рају Борна кола на фронту са Мајком Бруером Најбољи остају Амерички чопери Генералка Капетан нуклеарне подморнице

Коњички спорт Фудбал Фудбал Фудбал Фудбал на плажи Фудбал на плажи Бициклизам Бициклизам Фудбал Борилачки спорт Аутомобилизам Сви спортови Фудбал

Нам ћор се сме стио у су мо ран хо тел

М

за про да ју да се ис пла ти др жа ва Хо лан ди ја, али зај мо идл је чуо за Вер ме ро во де ло „Христ са же дав ци су то од ло жи ли јер је у ме ђу вре ме ну по чео рат ном ухва ће ном у пре љу би„ и сеп тем бра у Пољ ској и тр жи ште је би ло у ло шем ста њу. От кри 1943. од нео је на пре глед. Ни ње но по ре кло ве но је и да су не ста ли пред ме ти пре не ти на име Ман ни је се мо гло утвр ди ти пре ци зно, а це на је би ла пре те ра на два ми ли о на хо ланд ских фло ри на. Вер мер је хај ме ро ве же не и сло же ном опе ра ци јом од не ти у Па риз и Лон дон. Мен дел со но ви зај мо дав ци су у Ен гле ме ђу на ци стич ким во ђа ма био ве о ма по пу ла ран, а Ге ској и Фран цу ској по ди гли још ком пли ко ва ни је оп ту ринг је сил но же лео ту сли ку јер га фи рер ли шио и жбе. Убр зо се ис по ста ви ло да је го спо ђа Ман хја мер са Вер ме ра из збир ке Чер нин. Од сли ке ни је мо гао да се со бом на југ Фран цу ске од не ла 27 сли ка и да је Ман одво ји, др жао ју је ме се ци ма и на кра ју при ме нио сво хај мер ку пио умет ни не вред не не ка два ми ли о на фло је оми ље но сред ство на бав ке без гу би та ка: за ме ну. ри на, на кон што је обе ћао да ће пре ста ти да се ба ви Мидл је до био 150 дру го ра зред них сли ка из Ге рин го вог огром ног ин вен та ра. Ипак, Мидл је жи вео на ви со кој но зи, ор га ни зу ју ћи рас ко шне ве че ре у свом но вом зам ку Ни јен ро де. Чак је и же на на ци стич ког гу вер не ра Бе ча Бал ду ра фон Ши ра ха би ла за ди вље на ње го вом из да шно шћу. Та ко ви со ко про фи си ла ни го сти обич но су во ђе ни у оби ла зак де поа где је Мидл др жао за пле ње не пред ме те, на кит и оде ћу. Кад је фрау Фон Ши рах, згро же на, од би ла да иза бе ре би ло шта за се бе, Мидл ју је раз ве се лио по кло нив ши јој је дан ма ли при ме рак ра ног ита ли јан ског „при ми ти ви зма“, ко ји је стр гао са зи до ва Ни јен ро деа. Мр зо вољ ни Хи тле ров ди лер Ханс По се, ни на лик на Ге рин га, из бе га вао је ам стер дам ски Ви на ри кре ди ти ра ли ко лек ци о на ра ра сип ни ка екс клу зив ни жи вот и оста јао у ко лек ци о нар ством. Слу чај још ни је био ре шен ка да су су мор ном ха шком хо те лу „Цен трал„. Он ни је био ни ма ло за до во љан тр го ви ном ко ја се раз ви ла у Хо лан ди - Нем ци пре у зе ли власт у Хо лан ди ји. Зајс-Ин кварт је ји јер је би ла отво ре на за све, и упор но је ур ги рао код пр ви по мо гао зај мо дав ци ма, ку пив ши Ман хај ме ро ве вин ске по дру ме, ко је је у сво ју но ву ре зи ден ци ју до ве Бор ма на да на го во ри Хи тле ра да из да пра ви ла ко ја би ре зер ви са ла пр ве из бо ре за Линц. Чак је пред ло жио зао вој ним ка ми о ни ма. У ме ђу вре ме ну, и упо сле ни да се при ват не ку по ви не огра ни че на 2.000 фло ри на. Мидл је кон так ти рао са зај мо дав ци ма и по ну дио 7,5 Хи тлер је то од био јер про цват хо ланд ског тр жи шта ми ли о на фло ри на за це лу збир ку, чи ји је део пла ни рао да да Ге рин гу, а оста так про ни је ни ма ло ште тио еко но ми ји. да и за др жи про фит. Но, имао је По се је углав ном ра ди је по сло Де крет ко ји Хи тле ру да је кон ку рен ци ју. Ка је тан Мил ман, вао ди рект но с ко лек ци о на ри ма, ко ји је са знао за Ми дло ву по ну оста вља ју ћи пре го во ре сво јим ап со лут но пра во за пле не ду, же лео је да се по за ба ви овом пот чи ње ни ма. Ње гов пр ви ин имо ви не, при ме њен на кон круп ном про да јом пре ко свог стинкт био је да пра ти збир ке ан шлу са Аустри је, Дин ста ла и за по чео соп стве не нај ви шег ран га. пре го во ре с Ман хај ме ро вим ку Та ква, ма да упле те на у фи нан - прак ти ко ван је по том у свим оку пи ра ним зе мља ма, с сто сом ко ји је у име зај мо да ва ца сиј ске про бле ме и у Хо лан ди ји и сам из ја вио да је спре ман да про у Фран цу ској, при па да ла је Фри обра зло же њем да не мач ке да збир ку на ци стич кој аген ци ји. цу Ман хај ме ру, бив шем ди рек ме ре има ју пр вен ство над Рај хко ме сар Зајс-Ин кварт ни је то ру ам стер дам ског огран ка ло к ал н им мерама ви део раз лог за тро ше ње ве ли ког Мен дел со но ве бан ке. Ово је био вла ди ног нов ца на збир ку за ко ју огро ман скуп од пре ко 3.000 пред ме та, од сли ка, на ки та и на ме шта ја, до по себ но је сма трао да мо же да се за пле ни као вла сни штво не ја ке збир ке де ко ра тив не умет но сти гер ман ског по ре - мач ког је вреј ског из бе гли це. кла. Ман хај мер, Не мац ко ји је 1936. си лом при ли ка По се, не стр пљив да ово бла го до да спи ску за Линц, по стао хо ланд ски гра ђа нин, жи вео је углав ном у Ам - стал но је при ти скао Хи тле ро вог се кре та ра Бор ма на. стер да му. Но во лео је и Фран цу ску и 1933. је ку пио Ње му су из Рај хкан це ла ри је об ја сни ли да се фи ре ров ве ли ку ку ћу крај Па ри за, као и не ко ли ко дру гих има де крет, ко ји му да је ап со лут но пра во за пле не имо ви не ња. Све ове не крет ни не, и ње го ва збир ка, фи нан си ра - у Аустри ји, од но си на све оку пи ра не те ри то ри је, и да не су пре ко бан ке Мен дел сон, као и по зај ми це ко је је „не мач ке“ ме ре има ју пр вен ство над „ло кал ним“. Но, да вао из бе гли ца ма ко је су до ла зи ле пре ко Хо лан ди је. Мил ман је от крио да зај мо дав ци ни су би ли Је вре ји, До 1924. ње гов дуг је био то ли ко ве лик да је и ње го ва иако вла сник је сте, па се не мо же по зва ти на де крет о бан ка ин си сти ра ла на пре вен тив ном уго во ру. Ман хај - за пле ни. Твр до гла ви Зајс-Ин кварт и да ље је твр дио да мер је мо рао да обе ћа да ће пре ста ти с ко лек ци о нар - би 7,5 ми ли о на фло ри на би ло „по клон зај мо дав ци ма“ ством. Обе ћа ње ни је ис пу нио. Умро је у Фран цу ској јер је збир ка, ипак, је вреј ска. По се је опет пи сао Бор 1939, не ко ли ко ме се ци по што се оже нио мла дом же - ма ну да по сто ји опа сност да збир ка до пад не ру ку ном. У исто вре ме, бан ка Мен дел сон на шла се у ве ли - „шпе ку ла на та, ко ји би на аук ци ји тра жи ли не у ме ре не ким по те шко ћа ма и сво ја вра та за тво ри ла. Ман хај ме - су ме“. Хи тлер је до вољ но чуо. Већ су тра Бор ман је ро во има ње за па ло је у бан крот, а уз то он ни је пла ћао од го во рио По сеу: „Ку пи ћеш збир ку у фи ре ро во име, а ни по ре зе. Ин спек ци јом ње го ве ку ће у Ам стер да му Зајс-Ин кварт ће спре чи ти про да ју дру гим стран ка ма“. от кри ве но је да је ве ли ки део нај ва жни јих умет нич - Зајс-Ин кварт је ус пео да спу сти це ну на 5,5 ми ли о на ких пред ме та не стао. Оно што је оста ло на ме ње но је фло ри на. Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak4.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

dnevnik

c m y

32

4. avgust 2011.

Да нас ваш вла дар и за штит ник Марс ме ња зо ди јач ки знак па се и ва ша си ту а ци ја усме ра ва на дру гу стра ну. По ста је те ви ше за ин те ре со ва ни и по све ће ни по ро ди ци, уку ћа ни ма, до му сво ме. Са мо по ла ко. Пре за си ће ни сте по слом и стал ним до ка зи ва њем да мо же те да ство ри те но вац и оно што вам је по треб но. Са мо у ве ре ни сте и ре ше ни да бу де те ве о ма успе шни. И то је ОК. Од ре ђе ни про бле ми про ла зе.

BLIZANCI За вас на ста је леп ше и опу 21.5- 21.6. ште ни је вре ме на лич ном пла ну.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Уко ли ко сте на рад ном ме сту, мо ра ће те од да нас, па у на ред ном пе ри о ду, ви ше да се за ла же те и бо ри те у ка ри је ри. Уко ли ко сте на од мо ру, то вас че ка, до че ка ће вас ка да се вра ти те. Без бри ге.

[KORPION Ак ти ви ра те се у прав цу ре а- 24.10- 23.11. ли за ци је сво јих да ле ких ци ље ва

и иде а ла. Од но си с ино стран ством та ко ђе по кре ћу низ си ту а ци ја у ко ји ма мо же те про спе ри ра ти на не ки на чин. Бор ба за по ро ди цу.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ажда је ко је про жди ру ће вас оста ви ти на ми ру. Али, по чи ње те ви ше да тро ши те па ће те се мо ра ти ан га жо ва ти око за ра де нов ца. Де ца?

RAK 22.6-22.7.

Ме сец је и да нас у ва зду шном зна ку Ва ге па сте ин те лек ту ал но и мен тал но ак тив ни. Са стан ци и ко му ни ка ци је, до го во ри и кра ће пу то ва ње успе шни су и нео п те ре ћу ју ћи. По чи ње те ви ше да се тру ди те.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Не ке окол но сти ко је ни су ди рект но ве за не за вас мо ра те узе ти у об зир. Чу вај те сво је здра вље у на ред ном пе ри о ду, и из бе га вај те ди рект не Сун че ве зра ке. И да ље сте за љу бље ни и во ље ни у исто вре ме.

VODOLIJA 21.1-19.2.

DEVICA 23.8- 22.9.

Дру штво зах те ва од вас ви ше вре ме на и па жње. И то је тек по че так. Не ће те се мо ћи од бра ни ти од њих, свих, ко ји ће вас ани ми ра ти и под сти ца ти на то да се со ци ја ли зу је те све ви ше и ви ше. Кал ку ла ци је.

RIBE 20.2-20.3.

При ме ти ће те и са ми, ако не да нас, али од да нас зва нич но по чи ње по бољ ша ње од но са у стал ној ве зи и бра ку. Не ста ли су не спо ра зу ми, сти ша ле се стра сти. До би ја те зва нич но при зна ње. Ста бил ни сте у ка ри је ри и на лич ном пла ну, ма да вас да нас не ко мо же при во ле ти на са рад њу и парт нер ски од нос. Пре у зи ма те од го вор ност за обо је, да је те до б ре са ве те и упут с тва, усме ре ња. Ди ван дан за вас, узми те од ње га мак си мал но што мо же те. А мо же те. Из гле да да сва ко гле да сво је ин те ре се па то та ко и тре ба схва ти ти. Ва ше сно ве и иде је је те шко до сег ну ти. Кон так ти. Бу ди те опре зни, да нас и на ред них да на. Па зи те ко га при ма те у свој дом. Чу вај те се ло по ва и агре сив них осо ба за ко је ни сте бас рас по ло же ни. За во ђе ње! Не ко не к о га за во ди, ра фи ни ра но и стра сно.

TRI^-TRA^

Љу бав по сле раз во да V REMENSKA

Пре

Vojvodina

Подне Сунчано , По Подне киша

Evropa

Novi Sad

29

Subotica

28 ћа појава локалних пљускова са грмљавином крајем дана. Ветар

Sombor

29

Kikinda

28

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zrewanin

29

S. Mitrovica 30 Ruma

29

Pan~evo

30

Vr{ac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

30

НОВИ САД: Пре подне сунчано, а по подне развој облака и могу-

Ni{

Madrid

35

Rim

29

VIC DANA

23

Вра ћа ју се два мра ва из ло ва на сло но ве и при ча ју: - Је ли, је си ли ти не што ухва тио?

- Не, а ти?

- Ни сам ни ја.

- Ла жеш. А шта ти је он да то ме ђу зу би ма?

слаб источни. Притисак око нормале. Минимална температура 16, а London максимална до 29 степени.

Cirih ВОЈВОДИНА: Сунчано, па развој облака и могућа појава краткотрајне кише и локалних пљускова са грмљавином у поподневним и Berlin вечерњим сатима. Ветар слаб променљив. Притисак око нормале.

Be~ Минимална температура 15, а максимална 30 степени. СРБИЈА: Пре подне сунчано, а по подне развој облака. Могућа је Var{ava краткотрајне кише и локални пљускови са грмљавином. Пљускови Kijev захватају прво западне пределе Србије. Ветар слаб променљив. Притисак око нормале. Температура од 14 до 32 степена на југу Србије.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У другој половиOslo ни седмице сунчано и све топлије. У поподневним сатима је могућа појава локалних пљускова у петак. За викенд врло топло уз макси- St. Peterburg малне температуре мало изнад 30 степени. Почетком идуће седмице Atina такође врло топло, до 35 степени Целзијуса.

K. Mitrovica 31 32

Иако су се глу ми ца Сеј ди Фрост и њен знат но по зна ти ји ко ле га Џад Лоу раз ве ли на кон што ју је пре ва рио, Сеј ди твр ди да га још увек во ли.

- Он је нај ве ћа љу бав мог жи во та. Во ле ла сам га од пр вог тре нут ка - ре кла је Сеј ди, ко ја се раз ве ла од Џа да пре осам го ди на. Њих дво је има ју тро је де це, а Сеј ди за ње го во ро ди тељ ство и од нос пре ма по ро ди ци има са мо ре чи хва ле: „Он је ди ван отац. По шту јем га из у зет но. Има мо ве о ма здрав од нос”. Ина че, Џад је то ком бра ка са Сеј ди за чео де те са Са ман том Бурк с ко јом се упо знао на сни ма њу јед ног фил ма. Џад се та да из ви нио Сеј ди, али су се раз ве ли. Ипак, Сеј ди по на вља да га још во ли. Ово је, ина че, дру ги глу ми чин брач ни крах, али Сеј ди и да ље ве ру је у љу бав.

- Има ла сам сре ћу да се два пу та за љу бим у не ве ро ват не љу де. Ипак, по сто је вре ме на ка да је бо ље би ти сам. Ис ку ства ко ја та да сти че те не про це њи ва су - сма тра Сеј ди.

PROGNOZA

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Биометеоролошка ситуација је релативно повољна за већину хроничних болесника. Cрчаним болесницима и астматичарима се препоручује да послушају савете лекара.

25 23 25 24 20 21 23 23 34

Pariz

24

Minhen

25

Budimpe{ta

28

Stokholm

24

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

TISA

Bezdan

211 (-18)

Slankamen

308 (10)

Apatin

280 (-22)

Zemun

333 (2)

Tendencija opadawa

Senta

316 (0)

Bogojevo

259 (-22)

Pan~evo

352 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

512 (8)

Titel

310 (82)

NERA

Ba~. Palanka 266 (-19) Novi Sad

258 (-16)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

116 (-60) N. Kne`evac

SAVA

-5 (-3)

Tendencija stagnacije

277 (1)

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 102 (-14) Beograd

Kusi}

288 (4)

62 (-6)

Re{ewe iz pro{log broja