Dnevnik 4.avgust 2012.

NOVI SAD *

SUBOTA 4. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23516 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PR O IZ VO \A ^I I PRE RA \I VA ^I ME SA NA JA VQU JU PO SKU PQE WA

Odlete but preko {eststo dinara? str. 6

PO VO DOM DA NA RE^ NE FLO TI LE, U NOVOM SADU OR GA NI ZO VA NA RE GATA

NA PRED WA CI NE OD U STA JU OD PRE U ZI MA WA NO VOG SA DA, ALI PO RU ^U JU DA PART NE RE NE ]E ^E KA TI U NE DO GLED

Politika 2 Vu~i} imenovan za sekretara SNB, a Rodi} za {efa BIA

Igor Mirovi}: U septembru }e se sve znati

Novi Sad

str. 3

str. 6

Foto: N. Stojanovi}

GO RAN KNE @E VI] JU ^E OT PU STIO SA VETO DAV CE

Bez posla ostalo vi{e od 1.600 agronoma

Vesla~i potvrdili tradiciju srpskih brodara

str. 7

Ratari tra`e gorivo za jesen i pare za subvencije str. 6

PRO SE^ NA ZA RA DA PO STA NOV NI KU U SR BI JI JE DVA 10.000 DI NA RA

Beogra|ani i Novosa|ani zara|uju deset puta vi{e od ostatka Srbije

str. 4

n MILORAD ^AVI] OSTAO BEZ MEDAQE

str. 14 – 18

n fUDBALERE VO[E ODU[EVIO n CRNOGORSKI VATERPOLISTA AMBIJENT NA „KARA\OR\U” GAVRIL SUBOTI] IZABRAO SRBIJU

7 Dani opet postaju sve topliji i topliji, pune ruke posla za Hitnu pomo}

Vojvodina 11 Radnici „Vojvodinaputa” u Zrewaninu odustali od {trajka, dobili martovsku platu

Crna 13 U Sremskim Karlovcima poku{ali da ukradu metalni most

SPRE MA SE BUNT ZBOG UPU ]I VA WA ZA PO SLE NIH NA PLA ]E NI OD MOR?

NAJ VE ]A VOJ VO \AN SKA PA OR SKA UDRU @E WA PI SA LA MI NI STRU I VOJ VO \AN SKOM SE KRE TA RU ZA PO QO PRI VRE DU

SPORT

NASLOVI

Radnici NIS-a prete blokadom pumpi str. 4

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 36 °S

2

POLiTikA

subota4.avgust2012.

Vu ~i} se kre tar Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} ime no vao je ju ~e pot pred sed ni ka Vla de i mi ni stra od bra ne Alek san dra Vu ~i }a za se kre ta ra Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost, sa op {ti la je Pres-slu `ba pred sed ni ka Re pu bli ke.

Vu ~i} je u svoj stvu se kre ta ra Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost u~e stvo vao ju ~e na sed ni ci tog te la, na ko joj je raz ma tra no vi {e ak tu el nih bez bed no snih te ma, na vo di se u sa op {te wu. Ime no va we

Vu ~i }a na ovu funk ci ju po sta lo je mo gu }e na kon usva ja wa iz -

me na Za ko na o osno va ma ure |e wa slu `bi bez bed no sti, ko jim su se raz dvo ji le funk ci je {e fa ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli ke i se kre ta ra Sa ve ta za na ci o- nal nu bez bed nost.

Na taj na ~in Vu ~i} }e ko or di ni sa ti rad bez bed no snih slu `bi.

Vu ~i} je mi ni star od bra ne u Vla di Sr bi je, a kao pr vi pot pred sed nik Vla de za du `en i za od bra nu i bez bed nost i bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la.

Ne boj {a Ro di} no vi {ef BIA Ne boj {a Ro di} ime no van je ju ~e za no vog di rek to ra Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je (BIA), po tvr |e no je Ta nju gu u Vla di Sr bi je.

Ro di} je na tu funk ci ju ime no van na ju ~e ra {woj sed ni ci Vla de Sr bi je.

Ro di} je is ku san prav nik, a pre do la ska na ~e lo BIA, do 31. ma ja oba vqao je du `nost ge ne ral nog se kre ta ra pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a. Bio je se kre tar RIK-a 1997. go di ne, se kre tar Ko mi si je za spro vo |e we re fe ren du ma o u~e {}u stra nih pred stav ni ka u re {a va wu pro ble ma na Ko so vu i Me to hi ji 1998, a na kon to ga ra dio je i u Se kre ta ri ja tu Skup {ti ne Sr bi je, da bi za tim pre {ao u Mi ni star stvo spoq nih po slo va, gde je, iz me |u osta log, bio po mo} nik ge ne ral nog se kre ta ra ta da {weg SMIP-a.

Me di ji Ro di }a opi su ju kao „~o ve ka od po ve re wa“ pred sed ni ka Ni ko li }a i kao za ni mqi vost is ti ~u da su Ro di} i do sa da {wi di rek tor BIA Sa {a Vu ka di no vi} za jed no ra di li kao ~la no vi RIK-a na sep tem bar skim iz bo ri ma 2000. go di ne.

– Ro di} je dr `av ni prav nik s ve o ma du gim is ku stvom i si gu ran sam u to da bi taj po sao oba vqao iz u zet no do bro… – re kao je Ni ko li}, ob ja {wa va ju }i za {to je ba{ on do bar iz bor za {e fa Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je.

Ro di} je pe ti di rek tor Bez bed no sno-in for ma tiv ne agen ci je. Od osni va wa BIA, av gu sta 2002. go di ne, na we nom ~e lu bi li su An dre ja Sa vi}, Mi {a Mi li }e vi} (od ja nu a ra 2003. do mar ta 2004), Ra de Bu la to vi} (do ju la 2008) i Sa {a Vu ka di no vi}.

Vlaj ko Se ni}, Go ran Pet ko vi}, Alek san dar Qu bi} i Edi Maj sto ro vi}.

Pe ri {a Si mo no vi}, Si mo Vu ko vi} i Vla di mir \u ki} po sta vqe ni su za dr `av ne se kre ta re u Mi ni star stvu zdra vqa.

U Mi ni star stvu spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja za dr `av nog se kre ta ra ime no va na je Ta tja na Ma ti}, dok je Mi o drag Jo ci} ime no van za dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu gra |e vi nar stva i ur ba ni zma.

Ra di vo je Mi tro vi} po no vo je po sta vqen za dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu pro sve te, dok je Mi la na Ra ki} po sta vqe na za dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa.

Za se kre ta ra Mi ni star stva pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa po sta vqe na je Gor da na [ko ro, a za se kre ta ra Mi ni star stva spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja Da ni je la Ga ~i}-Vu ki }e vi}.

RAZ ME NA PO LI TI^ KE AR TI QE RI JE IZ ME \U URS-a I LSV-a U NO VOM SA DU

Ko je ko ~io de cen tra li za ci ju

Funk ci o ner Uje di we nih re gi o na Sr bi je Slo bo dan Ma ra{ oce nio je da je ostav ka Ne na da ^an ka na funk ci ju pred sed ni ka Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju „pr vi i je di ni kon kre tan ko rak ko ji je na ~i nio za sve ove go di ne pred sed ni ko va wa„. U pi sa nom sa op {te wu me di ji ma Ma ra{, ko ji je ~lan Pred sed ni {tva URS-a, is ta kao je da je za tu ostav ku „bi lo kraj we vre me„ jer, ka ko ka `e, li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne na pla nu de cen tra li za ci je ni je u~i nio ni {ta, te da i ak tu el nu ostav ku ko ri sti is kqu ~i vo u mar ke tin {ke svr he. Iz Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne uz vra ti li su da od go vor nost za ko ~e we pro ce sa de cen tra li za ci je sno si li der URS-a Mla |an Din ki}.

– Ne nad ^a nak je 20 go di na te o re ti sao o de cen tra li za ci ji,

PAR LA MENT DA NAS RAZ MA TRA AMAN DMA NE NA IZ ME NE ZA KO NA O NBS-u

[o {ki }e va ostav ka za se ni la amand ma ne

Skup {ti na Sr bi je ras pra vqa }e da nas o amand ma ni ma na pred lo `e ne iz me ne Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je, a gla sa we o ovom za ko nu o~e ku je se ve ~e ras ili u po ne de qak, 6. av gu sta. Pred log iz me na i do pu na Za ko na o NBS-u pod ne lo je 105 po sla ni ka, a u obra zlo `e wu je na ve de no da se iz me na ma ne di ra u sa mo stal nost i ne za vi snost cen tral ne ban ke te da su one usme re ne ka po ve }a wu nad zo ra Na rod ne skup {ti ne nad NBS-om u skla du sa ustav nim od red ba ma.

To kom ras pra ve o za ko nu u na ~e lu, sti gla je i pi sme na neo po zi va ostva ka do sko ro {weg gu ver ne ra De ja na [o {ki }a, o ~e mu je po sla ni ke oba ve stio pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi}. To je de lom pre u sme ri lo ras pra vu o pred lo `e nim iz me na ma Za ko na o NBS-u s glav ne te me – sme ne gu ver ne ra, a pred sed nik par la men ta je na go ve stio mo gu} nost da se na kon [o {ki }e ve ostav ke, ve} u po ne de qak za ka `e sed ni ca na ko joj }e bi ti iza bran no vi gu ver ner. Da li }e ta ko i bi ti, za vi si od to ga da li }e pred log za no vog gu ver ne ra, ko ji tre ba da do |e s An dri }e vog ven ca od pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, sti }i u ro ku ko ji pred vi |a Po slov nik par la men ta. On je na veo i da uslov za iz bor pr vog ~o ve ka NBS-a ni je usva ja we iz me na Za ko na o NBS-u, s ob zi rom na to da je [o {ki} pod neo ostav ku, i pod se tio na to da gu ver ne ra bi ra Skup {ti na na pred log pred sed ni ka Re pu bli ke.

Skup {tin ski od bor za fi nan si je ju ~e je od ba cio ve }i nu od ukup no 49 amand ma na ko li ko je

pod ne to na ove iz me ne. Je dan od amand ma na ko ji je pri hva }en pred vi |a da se gu ver ner, vi ce gu ver ner i di rek tor Upra ve za nad zor bi ra ju u Skup {ti ni Sr bi je. Dru gi

we ~la na 18 da bi se ot klo ni la sva ka mo gu} nost da se de vi zne re zer ve NBS-a tro {e za fi nan si ra we dr `a ve, lo kal nih sa mo u pra va i jav nih pred u ze }a.

Svi po dr `a li Sa {u Jan ko vi }a Po sla ni ci }e ovu sed ni cu okon ~a ti iz bo rom Sa {e Jan ko vi }a za om bud sma na, ko ga su za tu funk ci ju pred lo `i le po sla ni~ ke gru pe LDP, SPS i DS, a po dr `a li su ga svi po sla ni~ ki klu bo vi. Jan ko vi }u }e to bi ti dru gi man dat na funk ci ji om bud sma na. amand man ko ji je ta ko |e pri hva }en je da }e sa mo gu ver ner NBS-a mo }i da pot pi su je re {e wa o da va wu ili od u zi ma wu do zvo la za rad ban ka ma, a u pr vo bit nim iz me na ma Za ko na o NBS-u ta kva ovla {}e wa bi la su pred vi |e na i za di rek to ra Upra ve za nad zor.

Me |u amand ma ni ma o ko ji ma }e se da nas ras pra vqa ti je i onaj ko ji je pod ne la po sla ni~ ka gru pa URS-a, a wi me se pred la `e bri sa -

Opo zi ci ja je upu ti la kri ti ke jer je u iz me na ma za ko na vi de la pre sve ga na me ru vla sti da se sme ni gu ver ne ra De ja na [o {ki }a, da se gru bo na ru {i ne za vi snost cen tral ne ban ke, a kri ti ke su upu ti li i zbog hit no sti po stup ka. Na rod ni po sla ni ci Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne pod ne li su se dam amand ma na na pred log iz me na Za ko na o Na rod noj ban ci Sr bi je.

S. St.

SNS: Li~ ni ~in

[e fo vi kan ce la ri ja i dr `av ni se kre ta ri Za di rek to ra Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Vla da je ju ~e ime no va la Alek san dra Vu li na. Kan ce la ri ju za odr `i vi raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja vo di }e mi ni star bez port fe qa Su lej man Ugqa nin, na vo di se u sa op {te wu Vla de.

Vla da Sr bi je po sta vi la je ju ~e vi {e dr `av nih se kre ta ra i se kre ta ra mi ni star sta va, sa zna je Ta njug u Ne ma wi noj 11. U Mi ni star stvu fi nan si ja i pri vre de kao dr `av ni se kre ta ri po sta vqe ni su Ivi ca Ko ji},

dnevnik

12 go di na se deo u vla sti, ni {ta ne ra de }i, dok je de cen tra li za ci ju, za sve ga ne ko li ko me se ci, po kre nuo URS – po ru ~io je Slo bo dan Ma ra{.

On je do dao da Na ci o nal ni sa vet za de cen tra li za ci ju odr `ao tek jed nu sed ni cu, 17. mar ta 2010. go di ne, a da je URS je pre go di nu da na us peo da s po la mi li o na pot pi sa gra |a na, od ko jih 140.000 iz Voj vo di ne, iz dej stvu je za kon ske iz me ne ko je su obez be di le fi skal nu de cen tra li za ci ju i vra ti le lo kal nim sa mo u pra va ma i AP Voj vo di ni imo vi nu.

– Dok je ^a nak pri ~ao pri ~e, URS je na la zio re {e wa. Neo d go vor no je i ne do sled no pre ti ti me |u na rod nim fak to rom oko even tu al ne pro me ne vla sti u No vom Sa du i pra vi ti li~ ni mar ke ting oko ostav ke na jed nu

od funk ci ja ko je ^a nak oba vqa – oce nio je Ma ra{.

Li ga so ci jald me o kra ta Voj vo di ne upo zo ri la je na to da Ma ra {e vo sa op {te we uka zu je na po ku {aj ob ra ~u na s opo zi ci jom. U sa op {te wu, ko je je pot pi sao pot pred sed nik no vo sad skog od bo ra LSV-a Bra ni slav An ti}, is ti ~e se da je za pra vo li der URS-a Mla |an Din ki} go di na ma bio „je dan od glav nih ko~ ni ~a ra de cen tra li za ci je uop {te, a za tim i ra da Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju”. „Ce ne }i rad Mla |a na Din ki }a i we go vih mi ni sta ra, ali i no vo pri do {lih ~la no va po put Ma ra {a, gra |a ni i gra |an ke su od lu ~i li da u No vom Sa du i u Skup {ti ni AP Voj vo di ne URS bu de van par la men tar na stran ka„, na vo di se u sa op {te wu iz LSV-a.

B. D. S.

Srp ska na pred na stran ka sa op {ti la je ju ~e da je ostav ka gu ver ne ra NBS-a De ja na [o {ki }a pod ne ta iz li~ nih raz lo ga, a ne, ka ko je obra zlo `e no, ra di za {ti te ne za vi sno sti Na rod ne ban ke Sr bi je, „ko ja pred lo `e nim iz me na ma za ko na ni je ni ugro `e na”. U sa op {te wu SNS na vo di da NBS ni je ostva rio ni je dan od svo jih ci qe va i pi ta za {to gu ver ner ra -

ni je ni je pod neo ostav ku. Sto pa in fla ci je u pro {loj go di ni iz no si la je se dam po sto i bi la je znat no iz nad ci qa ne, a za sa mo ne ko li ko me se ci do {lo je do de pre ci ja ci je kur sa za vi {e od 12 od sto i po tro {e na 1,5 mi li jar da evra de vi znih re zer vi na ne u spe {nu od bra nu kur sa. U pe ri o du od go di nu da na uni {te no je ne ko li ko ve li kih ba na ka, po put Agro ban ke, Pri -

vred ne ban ke Be o grad, Raz voj ne ban ke Voj vo di ne i Me tals ban ke. „Gu ver ner se bri ne da se iz me na ma za ko na ne na ru {i po ve re we in ve sti to ra, a to kom we go vog man da ta do {lo je do dra sti~ nog pa da pro da je dr `av nih du `ni~ kih pa pi ra jer je od po ~et ka go di ne po tom osno vu ostva r e n o sa m o 76 mi l i o n a evra”, do da je se u sa op {te wu.

TVIT CRTICA Po sle Ti ta – [o {ki} Laj nu je ovih da na „oku pi rao“ gu ver ner NBSa, sta ri i bu du }i. Ta ko je ana li ti ~ar, sa rad nik NSPM-a Ni ko la Ta na si} na pi sao: „Ko li ko ja pam tim, ovo je pr vi put da se gu ver ner NBS-a re gru tu je otvo re no iz par tij skih re do va. Do sa da su bar fo li ra li„.

Na pred wak Ma rio Ma le ti}, s dru ge stra ne, ka `e: „Iz gle da da su li ce mer ne su ze naj vi {e pa da le u Sr bi ji za [o {ki }em, po sle Ti ta na rav no„.

We gov stra na~ ki ko le ga za kqu ~u je: „Ni je [o {ki} pod neo ostav ku da ne bi ~e kao sme nu, ve} je to u~i we no da bi u na red nih {est me se ci pri mao pla tu od 7.000 evra!„

[to da ne Ra di kal Ivan Ni ni} po znat je na laj ni po sa ti ri~ nim do sko ~i ca ma. „Mo gu }i di rek tor RTS-a? [to da ne? Dra go qub Mi la no vi} 31. iz la zi na slo bo du„, pod vla ~i Ni ni}.

[ta da se (ne) ra di Po je di ni stra na~ ki ak ti vi sti kri ti ku ju i svo je i su par ni~ ke re do ve. Ta ko je ~lan DS-a Vla di mir Pe {i} pre po ru ~io „tvi te ra {i ma”: „Ko ima vre me na, ne ka po gle da go vor Zo ra na \in |i }a na ’Ju tju bu’. Sve to {to je on pri ~ao, da nas u stran ci ra de kon tra„.

O no vim dr `av nim funk ci o ne ri ma be le `i: „Ako bi Vu ~i} `e leo sva ko ga da na da obe lo da ni po jed nu funk ci ju ko ju je do bio, mi slim da bi broj ka od 365 bi la ne do voq na„.

Kri za, kri za, e pa {ta je Mi n i s tar pri v re d e i fi n an s i j a, li d er URS-a Mla |an Din ki} po ~eo je da ko ri sti „Tvi ter“ laj nu za ob ja {we we me ra ko je se do no se u we go vom re so ru.

Na pi ta we: „Za {to se uki da ju fi skal ne ka se za na tli ja ma, go spon mi ni stre?„, Din ki} od go -

va ra: „Za to {to je kri za, pa u {al ci su, a ne ma ju ih ni tak si sti, ni advo ka ti...„

Jor go ban ka Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac upo do bio je ime kan di dat ki we za gu ver ner ku NBS-a s funk ci jom ko ja je ~e ka. „Jor go ban ka Ta ba ko vi}“, za pi sao je Ta so vac na laj ni.

Ho kus-po kus Ana li ti ~ar Vla di mir To do ri} pi ta se na „Tvi te ru“: „Ho kus-po kus i 500 le ko va opet u apo te ka ma... Je l’ bit no ko ih je za kqu ~ao pret hod no pa ih ni je bi lo?„

(U){u {ka(va)we Na „Tvi ter“ laj ni se ak ti vi rao i nek da {wi funk ci o ner DS-a Zo ran @iv ko vi}. Na pi ta we fa na: „Zo ra ne, ho }e te li se kan di do va ti za pred sed ni ka DS-a?„, @iv ko vi} od go va ra: „Na rav no, ako po sto je mi ni mal ni uslo vi za re gu lar ne iz bo re i fer kam pa wu„.

Je dan od „tvi te ra {a„ ka `e @iv ko vi }u: „Me ne ner vi ra ka ko si }u tao sve ove go di ne, u{u {kan u vi no gra du, i to }u ti te {ko opro sti ti, osta lo su ko la te ra li raz o ~a re wa„. @iv ko vi} mu od go va ra: „Ni sam ja }u tao ni je dan dan, ali mo ju ar gu men to va nu pri ~u ni ste ~u li za ba vqe ni ha la bu kom estrad ne po li ti~ ke de ma go gi je„.

Sa {a@Ki hot Za qu bqe ni ci u „Tvi ter“ ni su uvek si gur ni u to da li je ne ki na log pra vi ili la `an. Ta ko su bi li u ne do u mi ci za na log @Kihot_ex_of i da li je iza wega stvarno biv{i i budu}i ombudsman Sa{a Jankovi}.

Na pitawe: „Da li je ovo zvani~an nalog?„, Jankovi} ka`e: „Ja ’tvitove’ u osnovi smatram ’porukama li~ne prirode’ i ovaj nalog je moj ’li~ni’. Postoji i zvani~ni’, sa ’zvani~nim’ stvarima„.

S. St.

politika

dnevnik

NAPREDWACI NE ODUSTAJU OD PREUZIMAWA NOVOG SADA, ALI PORU^UJU DA PARTNERE NE]E ^EKATI U NEDOGLED

Mi ro vi}: U sep tem bru }e se sve zna ti Na kon pri li~ no sa mo u ve re nih so ci ja li sta i dru gih po ten ci jal po ru ka iz no vo sad skog od bo ra nih part ne ra u wi ho voj na me ri da Srp ske na pred ne stran ke da }e ak pre u zmu vlast u No vom Sa du ~e ka tu el na vlast u No vom Sa du bi ti ti jo{ ne ko li ko ne de qa i da }e se obo re na, iz gle da lo je da je sa mo po ~et kom sep tem bra zna ti da li je pi ta we da na ka da }e u gra du bi ti tu ini ci ja ti vu mo gu }e spro ve sti. for mi ra na no va ko a li ci ja ko ja bi Mi ro vi} je ju ~e u iz ja vi na {em po po li ti~ kom ras po re du pre sli li stu ka zao i da je pi ta we pro me ka la onu s re pu bli~ kog ni voa. Me na grad ske vla sti u No vom Sa du |u tim, ~i ni se da So ci ja li sti~ ka do sta slo `e no, ali da je we go va par ti ja Sr bi je, ko ju na pred wa ci stran ka od lu~ na da to na sto ja we vi de kao kqu~ nog re a li zu je i da }e igra ~a u tom po li na sta vi ti raz go vo SNS je strpqiv, ali re s po ten ci jal ti~ kom po du hva tu, i odlu~an u nameri jo{ ni je pre lo mi nim ko a li ci o nim da se vlast u Novom part ne ri ma. li da li }e se na pred wa ci ma pri A na pi ta we u Sadu prekomponuje klo ni ti i u No vom ~e mu je spor sa so (Igor Mirovi}) Sa du, gde je, ina ~e, ci ja li sti ma ko ji ve} u dru gom man su ob ja vi li da tre da tu part ner u vla sti Li gi i de nut no ne po sto ji ve }i na za for mi mo kra ta ma. Na kon pr ve run de zva ra we no ve ko a li ci je u gra du, dok ni~ nih raz go vo ra s na pred wa ci ma na pred wa ci tvr de da ima ju ma te so ci ja li sti su, na i me, sa op {ti li ma ti~ ku ra ~u ni cu ko ja im to omo da tre nut no ne po sto ji ve }i na u gu }a va jer ra ~u na ju i na po dr {ku grad skom par la men tu za pro me nu DSS-a, „Dve ri„, SPO-a i Rom ske vla sti. de mo krat ske stran ke – od go vo rio Funk ci o ner Srp ske na pred ne je da su raz go vo ri o pro me ni vla stran ke Igor Mirovi} po ru ~io sti u No vom Sa du tek u po ~et noj je, pak, da }e na pred wa ci od go vor fa zi. Uz to, ka ko je na veo, u to ku

su i go di {wi od mo ri i mno gi od bor ni ci ni su u gra du.

– Ta ko da u sve mu ovo me tre ba bi ti kraj we str pqiv. I SNS je ste str pqiv, ali i od lu ~an u na me ri da se vlast u No vom Sa du pre kom po nu je. Mi ima mo sa mo 15 od bor ni ka, i ne za vi si sve od nas.

A uko li ko se sve stran ke ko je ste na ve li, uz SPS, slo `e o to me, mi }e mo ima ti ve }i nu. Ako se ne slo `e, on da ne }e mo – ka zao je Mi ro vi}.

DS: Na{i odbornici ne}e izneveriti Novi Sad Od bor ni~ ka gru pa De mo krat ske stran ke u Skup {ti ni No vog Sa da „Iz bor za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}” de man to va la je ju ~e spe ku la ci je o mo gu }oj de sta bi li za ci ji po sto je }e skup {tin ske ve }i ne ko je su se u jav no sti po ja vi le upo re do s na ja vom pro me ne vla sti u gra du, a do ko je bi, na vod no, mo glo do }i i „ku po vi nom” od bor ni ka tre nut no vla da ju }ih stra na ka. „@e li mo da oba ve sti mo jav nost da je od bor ni~ ka gru pa ’Iz bor za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}’ u pot pu no sti je din stve na. No vo sa |a ni su De mo krat skoj stran ci po ve ri li naj vi {e man da ta u Skup {ti ni gra da i ni je dan od bor nik s na {e li ste ne }e iz ne ve ri ti vo qu gra |a na, ni ti do ve sti u pi ta we ak tu el -

nu skup {tin sku ve }i nu„, sa op {ti la je ju ~e ta od bor ni~ ka gru pa.

U sa op {te wu se do da je i da su od bor ni ci DS-a pre kju ~e odr `a li sa sta nak na ko jem je raz ma tra na ak tu el na dnev no po li ti~ ka si tu a ci ja u No vom Sa du i do go vo re no da }e se u na red nom pe ri o du na sta vi ti re dov ne ak tiv no sti i pri pre me za na red nu sed ni cu grad ske skup {ti ne. „De mo krat skoj stran ci na pr vom me stu je po boq {a we kva li te ta `i vo ta No vo sa |a na, a ne dnev no po li ti~ ke spe ku la ci je i ne pro ve re ne in for ma ci je ko je se neo d go vor no pla si ra ju u de lu jav no sti„, za kqu ~u je se u sa op {te wu.

On je po ru ~io i da se ta ini ci ja ti va ipak ne mo `e du go od la ga ti te da do kra ja av gu sta ili po ~et ka sep tem bra taj pro ces mo ra bi ti okon ~an.

– Ne mo `e se to od la ga ti u ne do gled. Mi smo se u tom po gle du i pi sme no obra ti li So ci ja li sti~ koj par ti ji Sr bi je. Sma tra mo da ana li za si tu a ci je i ra ci o na lan od go vor mo ra da usle di u na red nih ne ko li ko ne de qa. I tad }e se zna ti da li pri hva ta ju na{ pred log ili }e osta ti u ak tu el noj grad skoj vla sti s de mo kra ta ma – is ta kao je Mi ro vi}, uz opa sku da u tim raz go vo ri ma „ne ma ni ka kve mi ste ri je kao {to to iz gle da u jav no sti”.

Po we go vim re ~i ma, ini ci ja ti va za pro me nu vla sti po sto ji i u dru gim op {ti na ma, na vo de }i pri mer Be o ~i na, gde su, ka ko ka `e, na pred wa ci, DSS i URS na pra vi li i za jed ni~ ku od bor ni~ ku gru pu, i gde ta ko |e ~e ka ju da im se pri dru `e od bor ni ci SPS-a.

Mi ro vi} sma tra da bi even tu al ni ne ga ti van stav SPS na in ci ja ti vu SNS-a u op {ti na ma u ko ji ma, ka ko je na veo, „ima mao ~i stu si tu a ci ju”, naj ve ro vat ni je bio pro ble ma ti ~an i za ko a li ci o ni od nos iz me |u te dve stran ke.

– U tom slu ~a ju sva ka ko }e se pra vi ti ana li za na {ih ge ne ral nih od no sa, uko li ko so ci ja li sti ne bi pri hva ti li na {u ini ci ja ti vu a u po zi ci ji su da od lu ~e o to me ka ko }e se pra vi ti ve }i na. Me |u tim, sad tre ba bi ti str pqiv i vi de ti {ta }e se de {a va ti u na red nim ne de qa ma – ka zao je Mi ro vi}.

B. D. Savi}

subota4.avgust2012.

3

REKLI SU

De ja no vi}: Bi }e uti ca ja na lo kal Mi ni star ka zdra vqa Slavica \uki}-Dejanovi} iz ja vi la je da no va Vla da de lu je kao tim i da }e tra ja ti pun man dat, bez ob zi ra na to {to je ~i ne raz li ~i te par ti je.

– Ova vla da tre ba da sa ra |u je sa svim in sti tu ci ja ma i gra |a ni ma, ne za vi sno od iz bor ne vo qe ko ju su ima li, i ta ko }e tra ja ti ~e ti ri go di ne – re kla je sla vi ca \u ki}-De ja no vi} agen ci ji Be ta, pre no si B-92.

Ona je na ve la da je jed no par tij ski si stem pre stao da po sto ji i da odav no „broj ne stran ke ~i ne vla de”, i is ta kla da je sa rad wa s na pred wa ci ma „ko rekt na” i da vla da de lu je kao tim.

– Ne mo `e te ta mo (na sed ni ca ma vla de) ba{ ose ti ti ko je so ci ja li sta, a ko na pred wak – na ve la je ona.

Do da la je i da }e ko a li ci ja na re pu bli~ kom ni vou ne gde uti ca ti i na for mi ra we lo kal ne vla sti. Po we nim re ~i ma, ras ki da we part ner stva s DS-om re pu bli~ kom ni vou ne }e uti ca ti na evrop sku per spek ti vu SPS-a.

Ni ko li}: Ne ma taj ne u Sr bi ji – Ne ma taj ne u Sr bi ji, ni ti taj ne di plo ma ti je, po seb no ne ma ni {ta taj no u ono me {to go spo din Vu ~i} i ja ra di mo. Sve je pred o~i ma jav no sti – ka zao je pred sed nik Sr bi je Tomislav Nikoli}.

On je re kao da „slu `be ne }e kon tro li sa ti SNS ne go Sa vet za na ci o nal nu bez bed nost, ko jim pred se da va pred sed nik Re pu bli ke.

– Se ti te se ka ko je to bi lo do sa da – do dao je Ni ko li}.

Po we go vim re ~i ma, „no vi ve tro vi” su da {ef ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli ke ni je se kre tar Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost i da vi {e ne vo di dr `a vu, ne go to ra di pred sed nik.

– Ja tra `im ovla {}e we i od go vor nost, ne kri jem se ni iza pre go va ra ~a za Ko so vo ni ti iza {e fa ka bi ne ta, kao ni iza Ja ne i Ma re, ne go idem na pred, kao {to sam to ~i nio ce log `i vo ta – ka zao je Ni ko li}.

Dra gi {i}: Ne u re |e na dr `a va Ime no va we mi ni stra od bra ne Aleksandra Vu~i}a za se kre ta ra Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost „ni je ni do bro ni lo {e”, ka `e pro fe sor Zoran Dragi{i}.

On je do dao da }e Sr bi ja „i da qe osta ti ne u re |e na dr `a va bez ja kih in si ti tu ci ja”.

– Sr bi ja i da qe osta je ne u re |e na dr `a va bez ja kih in si ti tu ci ja i osta je na da gra |a ni ma da }e se Vu ~i}, kao {to je obe }ao, po sve ti ti kri mi na lu i ko rup ci ji – ka zao je Dra gi {i} agen ci ji Be ta.

On je ka zao da je Za kon o ure |e wu slu `bi bez bed no sti „pro tiv u sta van i lo{„, kao i da sa da ne po sto ji mo gu} nost da se pro me ni Ustav Sr bi je, ko ji bi tre ba lo da de fi ni {e Sa vet za na ci o nal nu bez bed nost.

– Ne ke gre {ke u~i we ne u pro {lo sti sa da se ne mo gu is pra vi ti jer ne po sto je po li ti~ ki uslo vi da se Ustav pro me ni – re kao je Dra gi {i}.

On je ka zao da je sa da Vu ~i }e va ulo ga u si ste mu na ci o nal ne bez bed no sti va `na, ali je bit na i ulo ga pre mi je ra Sr bi je i mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivice Da~i}a.

4

ekonomija

subota4.avgust2012.

MI RO SLAV VA SIN

dnevnik

PRO SE^ NA ZA RA DA PO STA NOV NI KU U SR BI JI JE DVA 10.000 DI NA RA

U Vojvodini mawe qudi bez posla

Beogra|ani i Novosa|ani zara|uju deset puta vi{e od ostatka Srbije

Ukupan broj nezaposlenih u Vojvodini je zna~ajno smawen u odnosu na pro{lu i po~etak ove godine, {to pokazuje da napori koje ~ine pokrajinska administracija i Nacionalna slu`ba za zapo{qavawe (NSZ) daju rezultate, izjavio je ju~e u Novom Sadu pokrajinski funkcioner Mi ro slav Va sin.

Prema podacima NSZ, Pokrajinske slu`be za zapo{qavawe, na kraju pro{log meseca u Vojvodini je bilo 198.045 nezaposlenih, za 5.088 mawe nego u isto vreme 2011 .

Krajem januara ove godine, u Pokrajini je bilo 207.429 nezaposlenih, {to zna~i da je od po~etka godine taj broj smawen za 9.384, navedeno je na konferenciji za novinare na kojoj su predstavqeni podaci istra`ivawa u okviru “Biznis barometra” o oceni poslovawa i o~ekivawa privrednika Vojvodine.` Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapo{qavawe i ravnopravnost polova je tom prilikom ocenio da su o~ekivawa privrednika o poslovnoj klimi u Vojvodini “pozitivnija nego {to se misli i predstavqa javnosti” i dodao da su ta o~ekivawa izra`ena u oblasti poslovawa sa inostranstvom.

Najve}i skepticizam privrednika izra`en je u pogledu zapo{qavawa, ali i nekih okolnosti koje prate privre|ivawe, kazao je sekretar Vasin i istakao da }e biti nastavqena praksa koja }e “omogu}iti da ukupan privredni miqe bude uskla|en sa o~ekivawem samih privrednika, ~ije su ocene dragocene”.

Amerika ho}e Srbiju u STO Ambasadorka SAD Me ri Vor lik i potpredsednik Vlade Ra sim Qa ji} slo`ili su se o neophodnosti {to skorijeg pristupawa Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Ambasadorka Vorlik je izrazila spremnost da pomogne na{oj zemqi u otklawawu preostalih prepreka za punopravno ~lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Qaji}, koji je i ministar spoqne i unutra{we trgovine i telekomunikacija, razgovarao je s ambasadorkom SAD i o unapre|ewu saradwe u oblasti telekomunikacija i oceweno je da bi dobra polazna osnova bilo potpisivawe memoranduma o razumevawu izme|u Vlade i SAD o saradwi u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, ~iji tekst je usagla{en u maju ove godine.

Prose~na plata u Srbiji je 42.335 diwihove zarade jadne najboqe govori nara, bez poreza i doprinosa, ali kada se podatak da je prose~na plata po glaposmatraju zarade po glavi stanovnika, vi stanovnika u Srbiji u junu iznodobije se sasvim druga~ija, u mnogim mesila 10.285 dinara. stima mnogo tmurnija slika `ivota. U @iteqi Beogradskog regiona i proseku „po glavi” svaki gra|anin SrNovog Sada po toj ra~unici, mese~bije zaradi oko 10.000 dinara mese~no, no zara|uju deset puta vi{e od Opoali u nekim op{tinama Srbije mesec se vqana. Naime, kada se prose~ne plakrpi i s mawe od dve hiqadarke. te pomno`e brojem zaposlenih i poNajni`e plate u Srbiji imaju zapodele brojem stanovnika, dobijamo sleni u Mero{ini, koji, po posledwim prose~ne zarade po stanovniku koje statisti~kim podacima, mese~no dobijasu u Novom Sad i u Beogradu gotovo ju 22.689 dinara. Me|utim, kada se govojednake, a u ostatku Vojvodine i cenri o zaradi po stanovniku, statistika tralne Srbije upola mawe. Kada se pokazuje da u Srbiji ukupan fond zanajbednije `ive grarada u BeogradU nekim op{tinama |ani Opova, koji su u skom regionu poSrbije mesec se krpi i s junu zaradili tek po deli s brojem stanovmawe od dve hiqadarke 1.864 dinara i `iveli nika, dobije se, naime, od toga. Naime, proplata od 18.308 dinase~na plata u Opovu iznosila je 35.055 ra, a u gradu Novom Sadu po istom prindinara i bila je ja~a od one u Mero{ini. cipu, zarade „po glavi” iznose 18.595 diAli, s obzirom na to da ova banatska vanara. A da ne pomiwemo zarade na Savro{ica ima tek 557 zaposlenih, a 10.475 skom vencu, koje se vrte oko 95.000 dina`iteqa, Opovqani su, po glavi stanovra po glavi stanovnika, ili pak u opnika, zaradili najmawe u zemqi. Mereno {tini Stari grad, koje idu do 78.000 dina taj na~in, stanovnici Mero{ine u junara... nu su ku}i odneli 2.318 dinara. Kako Kada je re~ o Vojvodini, recimo i da pre`iveti mesec s bedne dve hiqadarke gra|ani Ba~a, kojih je 14.150 a zaposleno verovatno nije jasno ni samim stanovniih je 2.206, ponaosob zara|uju 4.979 dinacima Opova i Mero{ine, a koliko su ra, dok na primer u Vr{cu ku}i nose ko-

verete s 11.432 dinara mese~no. Interesantno je, recimo, da je prose~na plata u Plandi{tu od 26.190 dinara bez poreza i doprinosa, mawa od one u Opovu, ali `iteqi Plandi{ta „po glavi” imaju 5.065 dinara jer je odnos fona zarada i broja stanovnika povoqniji. Ina~e, Vojvo|ani su po ovom kriterijumu u junu imali zaradu po stanovniku 9.584 dinara.

Elem, i posledwi statisti~ki snimci pokazuju da su razlike u prose~nim primawima u Srbiji sve ve}e. Odnosno, Beograd, Novi Sad i nekoliko ve}ih gradova rastu br`e, a ostatak zemqe tone. I

kada je re~ o stopi rasta, i o platama, i o u~e{}u u BDP-u zemqe...

Pomenimo da su najvi{e prose~ne zarade u junu u Srbiji ispla}ene zaposlenima na Novom Beogradu – 63.047 dinara. U vrhu po visini plata u junu listom su bile beogradske op{tine, pa posle Novog Beograda, slede Lazarevac sa 62.123 dinara, zatim Sur~in – 61.026 dinara, Palilula – 60.524 i Stari grad – 58.879 dinara. Me|u op{tinama s najni`im platama su, osim Mero{ine, i Ariqe s 22.708 dinara, zatim Dimitrovgrad – 22.922 dinara, Kur{umlija – 23.825 dinara i Vrawska Bawa – 24.289 dinara.

Posmatrano po delatnostima, najve}e prose~ne zarade imali su zaposleni u proizvodwi duvanskih proizvoda – 99.269 dinara, a najmawe zaposleni u kinematografskoj, televizijskoj i muzi~koj produkciji – 19.848 dinara.

U vrhu po visini plate su i zaposleni u delatnosti udru`ewa – 98.619 dinara, zatim zaposleni u finansijskim uslugama, osim osigurawa i penzijskih fondova – 91.649 dinara, u upravqa~kim delatnostima i savetovawu – 84.363 dinara i u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa – 84.090 dinara. S. Glu {~e vi}

SPRE MA SE BUNT ZBOG UPU ]I VA WA ZA PO SLE NIH NA PLA ]E NI OD MOR?

Radnici NIS-a prete blokadom NIS-ovih pumpi Prvog dana ovog meseca na pla}eni godi{wi odmor iz Naftne industrije Srbije upu}eno je vi{e od 300 radnika. Taj korak je, po re~ima predsednika Nezavisnog sindikata „Naftagasa„ Sa ve Bla go je vi }a, izazvao veliko nezadovoqstvo radnika, i to ne samo onih koji su na prinudnom odmoru. Zbog de{avawa u NIS-u, zatra`ena je pomo} od me|unarodnih sindikalnih organizacija, obave{teni su inspekcijski organi, kao i predsednici dr`ave i Vlade.

Ukoliko izostane reakacija, iz ovog sindikata najavqujuju blokadu najprometnijih benzinskih pumpi NIS-a, a istovremeno }e i gra|ani Srbije biti pozvani da u~ine isto – da bojkotuju odlazak na NIS-ove pumpe, ondosno ne kupuju gorivo na wima.

U izjavi za „Dnevnik” Blagojevi} ka`e da eventualna blokada najpromentinijih benzinskih pumpi NIS-a zavisi od reakcije nadle`nih, pre svega inspekcijskih slu`bi, i nadle`nog ministarstva.

– Blokada benzinskih pumpi je mogu}a i izvodqiva, a usledi}e ukoliko nadle`ni ne daju pozitivan odgovor na na{e zah-

Iz NIS-a, za sada, ne komentari{u eventualne blokade benzinskih pumpi, a potvr|uju da je od 1. avgusta na privremeno pla}eno odsustvo upu}eno oko 330 zaposlenih, da je ta odluka u skladu sa Zakonom o radu Republike Srbije i usagla{ena s predstavnicima reprezentativnih sindikata. Nakon 45 radnih dana, isti~u u NIS-u, radnici

je obim posla radnika koji obavqaju niskokvalifikovane kancelarijske poslove.

Iz NIS-a ka`u i da se u skladu sa socijalnim programom i zakonima Srbije, u protekle tri godine primewuje program optimizacije broja zaposlenih.

Program dobrovoqnog odlaska prati rad tranzicionih centara gde se zaposlenima pru`a mo-

Po slo va we u skla du sa za ko nom

teve i ako radnici, a ve} ih je oko 400 na prinudnom odmoru, ne budu vra}eni na posao – rekao je Blagojevi}.

Po wegovim re~ima, do sada je izdato gotovo 400 re{ewa o odlasku radnika na prinudni godi{wi odmor, {to je vi{e od polovine od ukupnog broja onih koje je poslodavac odlu~io da po{awe na takvu vrstu odmora. On ukazuje na toda se radnici NIS-a upi}uju na prinudni odmor, a istovremeno je anga`ovano vi{e od 2.000 rad-

nika preko nekih drugih, uslu`nih firmi, koji rade iste poslove kao oni koji su na prinudnom odmoru. Tako|e, Blagojevi} ka`e da su radnici koji su na prinudnom odmoru raspore|eni na radna mesta ispod wihove stru~ne spreme. Predsednik Nezavisnog sindikata smatra i da se preteruje u procenama vi{ka zaposlenih i da je sindikat odavno predlagao da se otpremnine za radnike preusmere na otvarawe novih radnih mesta.

Iz NIS-a isti~u da su prava radnika za{ti}ena jednim od najboqih kolektivnih ugovora u regionu, koji je rezultat zajedni~kog rada menexmenta i reprezentativnih sindikata. Tako|e, ukazuje se na to da NIS, kao jedan od najve}ih poslodavaca u Srbiji, posluje strogo u skladu sa zakonskim propisima i po{tuje va`e}i socijalni program, te da }e, kao kompanija spremna i otvorena za dijalog, reagovati i ispitati svaki navod o eventualnim nezakonitim radwama. }e se vratiti na posao, a tokom pla}enog odsustva prima}e nov~anu naknadu koja zna~ajno prema{uje iznos ustanovqen zakonom i koji je vi{i od prose~nog iznosa isplate te vrste na srpskom tr`i{tu. Isti~e se i da je odluka doneta zbog automatizacije proizvodnih i servisnih procesa, {to povremeno smawu-

gu}nost profesionalne orijentacije i pronalaska novog posla. Oni koji odlu~e da napuste kompaniju, odlaze uz otpremnine koje su iznad proseka u zemqi, nagla{avaju u NIS-u, a u slu~aju da zaposleni ne `eli da napusti kompaniju, nudi mu se preme{taj na druge poslove.

D. Mla |e no vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

116,0007

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 118,3681

121,0906

115,6456

Australija

dolar

1

99,7856

101,8220

104,1639

99,4801

Kanada

dolar

1

94,6327

96,5640

98,7850

94,3430

Danska

kruna

1

15,5844

15,9024

16,2682

15,5366

Norve{ka

kruna

1

15,7535

16,0750

16,4447

15,7053

[vedska

kruna

1

13,9757

14,2609

14,5889

13,9329

[vajcarska

franak

1

96,5065

98,4760

100,7409

96,2111

SAD

funta dolar

1 1

147,7717 95,2543

150,7874 97,1983

154,2555 99,4339

147,3193 94,9627

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 8. 2012. godine

Cena

BELEX 15 (436,00 0,13)

Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

14,29

800

40.000

Filip Moris, Ni{

14,07

900

20.700

AIK banka, Ni{

1,21

1.417

381.080

Komercijalna banka, Beograd

9,40

1.280

26.870

NIS, Novi Sad

2.596.186

Energoprojekt holding, Beograd

3,49

445

62.720.560

1,42 Promena %

430 Cena

6.927.079 Promet

Globos osigurawe, Beograd

-19,03

200

2.200

Vital, Vrbas

-14,59

1.580

1.090.310

Albus, Novi Sad

-13,33

182

18.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Agrovr{ac, Vr{ac Go{a monta`a, Velika Plana Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija

Promena %

Vital, Vrbas Soja protein, Be~ej

Cena

Promet

-0,96

618

0,00

1.170

0,00

Imlek, Beograd

-0,37

2.411

867.800

Soja protein, Be~ej

0,00

500

7.500

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

430

1.287.470

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,17

424

706.063

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.499

52.495

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.697

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.015

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.001

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.996

0,00

246.800

Tigar, Pirot

3,20

290

870

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

337

0,00

198

164.230

-2,22 Promena %

2.200 Cena

402.600 Promet

-0,81

613

2.037.249

-14,59

1.580

1.090.310

494

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

-8,76

-1,20

Naziv kompanije

Agrovr{ac, Vr{ac

-8,76

198

164.230

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

14,29

800

40.000

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

subota4.avgust2012.

5

6

POQOPRivRedA

subota4.avgust2012.

GO RAN KNE @E VI] JU ^E OT PU sTIO sA VETO DAV CE

Bez posla ostalo 1.600 agronoma Agro no mi sa ve to da va ci, wih 1.659, an ga `o va nih na pro jek tu mi ni star stva po qo pri vre de od ju ~e je bez po sla. mi ni star stvo po qo pri vre de sr bi je ras ki nu lo je sa rad wu sa agro no mi ma an ga `o va nim u ra du po qo -

pri vred nih stru~ nih slu `bi, ko je je na od re |e no vre me upo sli la pret hod na Vla da sr bi je, a ugo vo re o ras ki du sa rad we ju ~e je pot pi sao no vi mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne `e vi}.

On je iz ja vio da je raz log ve li ki ma wak u bu xe tu sr bi je, jer do kra ja go di ne sa mo za is pu wa va we osnov nih funk ci ja mo ra da po zaj mi pre ko dve mi li jar de evra. „Za to ni smo u mo gu} no sti da fi nan si ra mo me ga lo man ske pro jek te biv {e vla de i biv {eg mi ni stra po qo pri vre de, na ko ji ma su to kom po sled wih go di nu da na za po tre be pred iz bor ne kam pa we za po sli li pre ko 1.600 qu di”, re kao je Kne `e vi}. Do dao je da je sa ve to dav ci ma re ~e no da }e bi ti an ga `o va ni na go di nu da na i da }e na kon to ga do bi ti stal ni rad ni od nos, ali od to ga ni je bi lo ni {ta, jer su an ga `o va ni na tri me se ca na pri vre me ne i po vre me ne po slo ve ko ji se uvek mo gu ras ki nu ti.

Kukuruz pada na berzi Tr `i {te ku ku ru za je tre nut no naj in te re sant ni je, sa op {ta va ju s Pro dukt ne ber ze u No vom sa du. mno go je, na i me, u~e sni ka na ovom tr `i {tu, a mo ti vi za tr go va wem su im pot pu no raz li ~i ti. Na stra ni po nu de to su pre sve ga pro iz vo |a ~i, ~i ji je osnov ni in te res po kri va we tro {ko va pro iz vod we uz {to je mo gu }e ve }u za ra du, s dru ge stra ne, kao kup ci, po ja vqu ju se to vqa ~i sto ke ko ji su ve} sa da vr lo za bri nu ti pro ble mom za na vqa wa pro iz vod nog ci klu sa sku pim ku ku ru zom, i ko na~ no, tu je mo `da i naj ve }i tr `i {ni

seg ment na stra ni tra `we, a to su iz vo zni ci, ko ji mu ~e mu ku oko za tva ra wa svo jih ra ni je pru ze tih oba ve za na ter min skom tr `i {tu, i to po ce ni ko ja je uglav nom vi {a od one ko je su ugo vo ri li. Ce na ku ku ru za se u ne de qi za na ma ma lo pri mi ri la i iz no si la je 27,24 din/kg (25,22 bez PDV-a), {to je pad od 2,38 od sto u od no su na pro se~ nu ce nu iz pret hod ne ne de qe.

Ovo go di {wi ce nov ni mak si mum p{e ni ce iz pret hod ne ne de qe od 26 din/kg, bez PDV-a, ni je pre ma {en, ali je to bi la pre te `na ce na tr go va wa u ne de qi za na ma. Pr vi me sec u eko nom skom `i vo tu p{e ni ce ro da 2012. go di ne obe le `io je i do bar iz voz te ro be od oko 50.000 to na. Pro se~ na ce na tr go va wa iz no si la je pro te kle ne de qe 28,04 din/kg (25,96 bez PDV-a), {to je rast u od no su na pret hod nu ne de qu od 1,69 po sto. Ce na so je po sle vr to gla vog ce nov nog uspo na se pri mi ri la i iz no si la je 77,76 din/kg (72 bez PDVa). sun co kre to va sa~ ma s 33 od sto pro te i na se pro da va la po 31,86 din/kg (27 bez PDV-a).

„To zna ~i da ni je bi lo istin ske i is kre ne `e qe da se oni traj no za po sle. Oni za to ~ak ni su obez be di li sred stva u tre zo ru i osta li su im du `ni oko 200 mi li o na di na ra za pret hod ni kvar tal, {to pred sta vqa jo{ je dan teh ni~ ki pro blem, ko ji

ca, ni ti mo gu} no sti da se pro je kat na sta vi. „Iz da ci za wi ho ve tro me se~ ne tro {ko ve mi ni star stvo su ko {ta li oko 500 mi li o na di na ra ili do kra ja ove go di ne oko 800 mi li o na.

Na {e mi {qe we je da je u ovom tre nut ku bo qe da sred stva ko ja su obez be |e na za ove na me ne usme ri mo po qo pri vred ni ci ma da im bar ma lo ubla `i mo {te te od su {e”, re kao je Kne `e vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, sa ve to dav ci ni su ra di li lo {e, ali je pi ta we na ko ji na ~in su to oba vqa li i da li je to mi ni star stvu po treb no u ovom tre nut ku. On je ka zao da se o~e ku je da }e naj kva li tet ni ji od wih na }i po sao u na red nom pe ri o du, po seb no u fir ma ma ko je su tre nut no u re struk -

Ni je bi lo sms-a Ne ki od agro no ma su sms po ru kom oba ve {te ni da im pre sta je rad ni an ga `a man. „Po {to va ne ko le ge, sa za pre pa {}e wem i `a qe wem vas oba ve {ta va mo da je od lu kom no ve Vla de pre stao na{ rad ni an ga `man. Od da nas vi {e ni ste u oba ve zi da se po ja vqu je te na rad nim za da ci ma. Za hva qu je mo vam na po `r tvo va nom za la ga wu i uspe {no oba vqe ninm za da ci ma. @e li mo vam svima li~ nu sre }u i {to sko ri je na la `e we no vog po sla”, pi sa lo je u po ru ci ko ju su pot pi sa li ko or di na to ri pro jek ta. mi ni star je ju ~e to de man to vao.

- Pre da mnom vi di te re {e wa o ne na stav ku ugo vo ra sa stru~ nim po qo pri vred nim slu `ba ma ko je su an ga `o va la te qu de. Wi ma }e to bi ti po sla to da nas, a oni }e ih po tom po je di na~ no oba ve {ta va ti o to me - re kao je Kne `e vi}. }e mo mo ra ti da re {a va mo”, re kao je Kne `e vi}. mi ni star je do dao da je o to me raz go va rao sa mi ni strom fi nan si ja Mla |a nom Din ki }em i da je do go vo re no da u na red nom pe ri o du po ku {a ju da iz mi re sve te oba ve ze, ali da za da qe an ga zo va we ne ma nov -

tu ri ra ju. Ugo vo re sa sa ve to dav ci ma je, pod se ti mo, pot pi sao biv {i mi ni star Du {an Pe tro vi}, a tre ba lo je da va `e go di nu da na. U mi ni star stvu su tvr di li da su pa re za to obez be |e ne i da ne }e bi ti pro ble ma. s. G.

dnevnik

PR O IZ VO \A ^I I PRE RA \I VA ^I mE sA NA JA VQU JU PO sKU PQE WA

Odlete but preko 600 dinara?

Po ve }a we ce na sto~ ne hra ne, ko je }e do dat no “pod gre ja ti” ovo go di {wa ja ka su {a, ne mi nov no }e pro u zro ko va ti po sku pqe we me sa u sr bi ji, ~i ji bi “skok” mo gao bi ti naj ma we 20 pro ce na ta, na ja vqu ju pro iz vo |a ~i i pre ra |i va ~i. s ob zi rom na sa da {wu ce nu sviw skog bu ta od oko 530 di na ra, to bi zna ~i lo da }e {nic la, u tom slu ~a ju, pre ma {i ti 630 di na ra.

Pod se }a ju }i na to da je u pro te kla dva me se ca, a na ro ~i to u ju lu, ce na so ji ne sa~ me go to vo udvo stru ~e na, a 20 do 30 od sto su po sku pe li ku ku ruz i dru ge si ro vi ne za sto~ nu is hra nu, di rek tor “ma ti je vi} agra ra” Zo ran Ma ti je vi} iz ja vio je za Ta njug da to mo ra do ve sti do po ve }a wa ce na me sa, “sa mo je pi ta we ka da }e se ono do go di ti”.

– Za do ma }u sto ~ar sku pro iz vod wu naj bo qe bi bi lo da ce ne ve} sad bu du po ve }a ne da bi se za u sta vi la ras pro da ja svi wa i go ve da i sa ~u vao sto~ ni fond – is ta kao je on, oce wu ju }i da bi od la ga we po sku pqe wa `i ve me re i me sa za ne ko li ko me se ci bi lo, u kraj wem is ho du, “lo {i ji sce na rio” za sve.

Di rek tor In du stri je me sa “ma ti je vi}”, jed ne od naj ve }ih u sr bi ji, ko ja go di {we u svo joj kla ni ci u No vom sa du pre ra di vi {e od 250.000 svi wa i oko 20.000 bi ko va i go to vo se dam mi li o na pi li }a, sma tra da bi ova kri za u sto ~ar stvu mo gla bi ti ubla `e na, a po tom i pre va zi |e na od re |e nim krat ko ro~ nim i du go ro~ nim me ra ma.

– Za po ~e tak bi do bro do {le od re |e ne dr `av ne sub ven ci je za sto ~ar stvo, uko li ko se za to na |e nov ca u agrar nom bu xe tu, a mo glo bi se raz mi {qa ti i o

Kad bi sva ki far mer imao sto kr ma ~a...

Dr `a va bi kon kret nim me ra ma, pre sve ga po voq nim kre di ti ma, tre ba lo da pod stak ne pro iz vod wu ta ko {to bi sto ~a ri ulo `i li u objek te i opre mu, uka zu ju far me ri.

– Ima mo i kva li tet ne far me re i kva li tet ne pre ra |i va ~e me sa i taj po ten ci jal mo ra mo na naj bo qi na ~in da is ko ri sti mo – is ti ~e Vla dan Ba bi}, i do da je da bi sva ki ozbi qan uz ga ji va~ svi wa u sre mu mo gao ima ti od 50 do 100 kr ma ~a, {to je od li~ na osno va za kva li tet nu pro iz vod wu. uki da wu po re za na do dat nu vred nost na sve `e me so i me sne pre ra |e vi ne, da bi bio uma wen efe kat po sku pqe wa – pred la `e ma ti je vi}.

On je na gla sio da bi u toj obla sti tre ba lo do ne ti stra te gi ju ko ja }e omo gu }i ti da, kad sr bi ja u|e u EU, na {i far me ri bu du sprem ni za “utak mi cu” na zah tev nom evrop skom tr `i {tu.

– Kad oja ~a mo ba znu ra tar sku i sto ~ar sku pro iz vod wu, tek on da mo `e mo pri ~a ti o ne kom agre siv nom na stu pu na dru gim tr `i {ti ma – za kqu ~io je ma ti je vi}.

I pred stav nik srem skog Udru `e wa pro iz vo |a ~a svi wa “Gra ni ~ar” u Ku zmi nu Vla dan Ba bi} sma tra da bi ce na `i ve me re to vqe ni ka tre ba lo da bu de po ve }a na sa sa da {wih 190 do 200 di na ra na 250 di na ra ki lo gram jer je bez te ce ne ve o ma te {ko za sno va ti no vu pro iz vod wu. On je re kao da na {a ze mqa ima uslo ve za in ten ziv nu sto ~ar sku pro iz vod wu, ali bi od re |e nim me ra ma tre ba lo pod sta }i pro iz vo |a ~e, pre sve ga da pro {i re “za pa te” kva li tet nih kr ma ~a, a ti me i po ve }a ju broj to vqe ni ka na 25 ili 26 po jed noj kr ma ~i.

NAJ VE ]A VOJ VO \AN sKA PA OR sKA UDRU @E WA PI sA LA mI NI sTRU I VOJ VO \AN sKOm sE KRE TA RU ZA PO QO PRI VRE DU

Ratari tra`e gorivo za jesen i pare za subvencije Pi ta we je da li }e su {a bi ti pro gla {e na ele men tar nom ne po go dom i da li }e bi ti ka kvog obe {te }e wa, ali su voj vo |an ski pa o ri si gur ni u to da bi to tre ba lo u~i ni ti za spas agra ra i ima ju kon kret ne pred lo ge.

Ne ma ju dvoj be ni oko to ga da po qo pri vre di tre ba vi {e pa ra iz re pu bli~ kog i po kra jin skog bu xe ta, a po wi ma bi za do bo ro bit ce lo kup nog agra ra va qa lo ima ti i raz li ~i te me re agrar ne po li ti ke, s ob zi rom na spe ci fi~ no sti po je di nih po qo pri vred nih pod ru~ ja.

Naj zna ~aj ni ja pa or ska voj vo |an ska udru `e wa, aso ci ja ci ja „Voj vo di na agrar„ i Klub „100P plus„, po sla la su mi ni stru po qo pri vre de Go ra nu Kne `e vi }u i po kra jin som se kre ta ru Go ra nu Je {i }u spi sak kon kret nih me ra za ubla `a va we po sle di ca od su {e i pred log mo gu }ih re {e wa pi ta wa ve za nih za po qo pri vre du Voj vo di ne a od no se se na ze mqi {nu po li ti ku, po li ti ku po dr {ke i sub ven ci ja, na kna de i po re ze, pri va ti za ci ju...

Ka da je o su {i re~, is ti ~u da je neo p hod no da op {ti ne, Po kra ji na i Re pu bli ka u od re |e noj me r i na d ok n a d e gu b i t ak pro iz vo |a ~i ma i omo gu }e im da ima j u mi n i m um nov c a da pri pre me ze mqi {te i za snu ju na red nu pro iz vod wu, kao i da vra te za du `e no. To bi zna ~i lo na dok na du {te te re gi stro va nim po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma u za vi sno sti od kul tu re, pod ru~ ja i mo gu} no sti bu xe ta. Pod ra zu me va lo bi i is pla tu sub ven ci ja za 2012. u {to sko ri jem ro ku i pro me nu ured bi da bi se is po {to vao do go vor po qo pri vred ni ka s mi ni strom Du {a nom Pe tro vi }em.

Jer, uko li ko bi osta le na sna zi va `e }e ured be o pla }a wu po ki lo gra mu, zbog su {e i po sta -

vqe nog gra ni~ nog re fe rent nog pri no sa, po qo pri vred ni ci ne bi ni do bi li sub ven ci je za 2012. Naj ve }i pro blem je u to me {to te ured be pred vi |a ju is pla tu nov ca tek iz bu xe ta 2013. go di ne, na vo di se u sa op {te wu tih udru `e wa. Pa o ri pred la `u i uki da we pla }a wa na kna de za na vod wa va we i od vod wa va we za ovu i sle de }u go di nu, kao i re pro gra mi ra we pla }a wa za ku pa dr `av nog ze mqi {ta na tri go di ne i re pro gra mi ra we dr `av no sub ven ci o ni sa nih kre di ta. Pod hit no bi, na gla {a va ju, tre ba lo omo gu }i ti na bav ku re gre si ra nog go ri va za je se we ra do ve, ima ju }i u vi du da }e se, zbog su {e, oni po ~e ti mno go ra ni je.

Osvr }u }i se na po li ti ku po dr {ke, „Voj vo di na agrar„ i Klub „100P plus„ na gla {a va ju da agrar ni bu xet sr bi je mo ra

[te tu }e va ga ti jo{ me sec da na mi ni star po qo pri vre de sr bi je Go ran Kne `e vi} iz ja vio je ju ~e da je Vla da sr bi je do ne la od lu ku da Re pu bli~ ki {tab za van red ne si tu a ci je utvr di {te tu ko ju je pro u zro ko va la du go traj na su {a.

Vla da je na lo `i la da mi ni star stvo po qo pri vre de, po sle utvr |e nog sta wa, pred lo `i od go va ra ju }e me re za sa ni ra we po sle di ca ko je je su {a osta vi la na po qo pri vred nu pro iz vod wu u sr bi ji, ka zao je on, do da ju }i da bi u na red nih 30 da na Re pu bli~ ki {tab za van red ne si tu a ci je na osno vu iz ve {ta ja lo kal nih sa mo u pra va tre ba lo da pri pre mi po dat ke o {te ta ma na te re nu, po sle ~e ga bi mi ni star stvo iza {lo sa svo jim me ra ma ka ko bi se ti gu bi ci sa ni ra li. da, ba rem za sa da, iz no si naj ma we pet od sto ukup nog. „Po kra ji na Voj vo di na tre ba da spro vo di stra te gi ju raz vo ja po qo pri vre de do ne tu na ni vou Re pu bli ke sr bi je, ali me re agra ne po li ti ke mo ra ju da se raz li ku ju zbog zna ~a ja i spe ci fi~ no sti po qo pri vre de. Na ro ~i to je va `no da se de cen tra li -

zu ju me re spro vo |e wa po li ti ke ru ral nog raz vo ja i da za to tre ba for mi ra ti po kra jin ski agar ni bu xet, ko ji ne }e bi ti ma wi od ~e ti ri mi li jar de di na ra go di {we za pod sti ca je i ko ji }e se pr ven stve no ko ri sti ti za po spe {i va we in ve sti ci ja u Po kra ji ni. Ve ru je mo da ta po dr {ka tre ba da bu de pr ven stve -

no usme re na ka oni ma ko ji no se po qo pri vre du sr bi je – ko mer ci jal nim po qo pri vred nim ga zdin stvi ma, od no sno fi zi~ kim i prav nim li ci ma, iz u zev ve li kih prav nih li ca. To ne zna ~i da se ne za la `e mo za to da svi ko ji se da nas ba ve po qo pri vre dom bu du ko ri sni ci ne ke od me ra po dr {ke, ali sma tra mo da po dr {ka tra ba da po seb no tar ge ti ra ko mer ci jal na od ne ko mer cij la nih po qo pri vred nih ga zdin sta va”, na vo di se u sa op {te wu, u ko jem se is ti ~e da je po dr {ka po hek ta ru sa svim svo jim ma na ma bo qa od po dr {ke po pro iz vo du. Pri li kom sub ven ci o ni sa wa in pu ta ko ri sni ci mo ra ju da ima ju mo gu} nost da slo bod no od lu ~u ju od ko jeg do ba vqa ~a }e na ba vi ti |u bri vo, go ri vo..., a ne sme se pra vi ti dis kri mi na ci ja u od no su prav na – fi zi~ ka li ca pri li kom do bi ja wa sub ven ci ja, na gla {a va ju u tim udru `e wi ma.

Po wi ma, in ve sti ci o na po dr {ka u bu du} no sti tre ba da bu de osnov na me ra jer je to naj bo qi na ~in po ve }a wa kon ku rent no sti.

Aso ci ja ci ja „Voj vo di na agrar” i Klub „100P plus„ uka zu ju i na ~i we ni cu da se Za kon o po qo pri vred nom ze mqi {tu ne po {tu je u pot pu no sti, te da je neo p hod no do ne ti za kon o za dru ga ma, oba vi ti re sti tu ci ju...

Po me ni mo da sta vo vi tih or ga ni za ci ja ima ju jo{ ve }u te `i nu ako se zna da aso ci ja ci ja bro ji 26 pri vred nih dru {ta va i ze mqo rad ni~ kih za dru ga, ko je ima ju ko o pe rant ski od nos s 25.000 re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va. „Voj vo di na agrar„ or ga ni zu je pro iz vod wu na vi {e od 150.000 hek ta ra u Voj vo di ni, a Klub „100P plus„ je naj sta ri je i naj broj ni je udru `e we po qo pri vred ni ka u Voj vo di ni. s. Glu {~e vi}

Naj vi {e am bro zi je na No vom na se qu Naj ve }e po vr {i ne am bro zi je na la ze se na No vom na se qu, gde je ovim ko ro vom ob u hva }e no 452 kva drat na me tra kva drat na, dok je na Kli si pod ovom biq kom 295 kva dra ta, sa op {ta va ju iz La bo ra to ri je za in va ziv ne i aler gij ske biq ke Pri rod noma te ma ti~ kog fa kul te ta. Ovog aler ge na ima i u de lu gra da oko Bu le va ra Evro pe, a pro stor ko -

ji za u zi ma je 228 me ta ra kva drat nih. Ve li ki deo po vr {i na u od re |e nim de lo vi ma gra da u{ao je u pro gram re dov nog odr `a va wa “Grad skog ze le ni la” i ko si se do pet pu ta go di {we. Iz La bo ra to ri je za in va ziv ne i aler gij ske biq ke Pri rod no- ma te ma ti~ kog fa kul te ta ka `u da u~e sta lo ukla wa we ovog naj ve }eg aler ge na spre ~a va we go vo cve ta we, a u

bor bi pro tiv ovog ko ro va u~e stvu ju i gra |a ni, ko ji re dov no odr `a va ju svo je po se de.

Ova la bo ra to ri ja od 2006. go di ne u~e stvu je u pro gra mu su zbi ja wa am bro zi je i dru gih aler gij skih bi qa ka na jav nim po vr {i na ma. Kon ti nu i ra nim mo ni to rin gom iz dvo je na su i naj ve }a na la zi {ta am bro zi je u rub nim de lo vi ma gra da, kao i me sti ma

Novosadska subota4.avgust2012.

Ze le ni po jas, ali za sa hra wi va we N

zvole ispre~io se objekat izgra|en u blizini devetog grobnog poqa i dok Ministarstvo gra|evine ne re{i zahtev vlasnika za ukwi`bu obejekta, „Lisje„ }e morati da ~eka. Pokojnici se sada sahrawuju na za{ti}enom zelenom pojasu.

Dakle na zelenilu, koje su pogrebnici godinama negovali i u wega ulagali novac. Da su kojim slu~ajem iz Grada malo ~e{}e opomiwali Ministarsto, slu~aj bi bio re{en, kako god, na {tetu ili u korist „Lisja”.

Z. Deli}

Na kna de za ne za po sle ne Is pla ta nov ~a ne na kna de ne za po sle nim gra |a ni ma po ~i we da nas ka ko oba ve {ta va ju iz Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Na kna de }e gra |a ni mo }i po di }i na {al te ri ma svih po {ta u Sr bi ji.

U [OSO „MILAN PETROVI]”

Pri ja teq ski me~ u ma lom fud ba lu Pri ja teq ska utak mi ca u ma lom fud ba lu iz me |u u~e ni ka [O SO „Sve ti Sa va” iz [ap ca i [O SO „Mi lan Pe tro vi}” iz No vog Sa da od i gra }e se su tra od 11 ~a so va u {ko li „Mi lan Pe tro vi}”, u Uli ci Ba te Br ki }a na No vom na se qu. Po kro vi teq utak mi ce je pred sed ni ca udru -

hronika

POVODOM PROSLAVE DANA RE^NE FLOTILE ORGANIZOVANA REGATA

Ve sla ~i po tvr di li tra di ci ju srp skih bro da ra Ve sla~ ka re ga ta odr `a na je ju ~e na Du na vu u sklo pu pro sla ve Da na Re~ ne flo ti le - Da na ro da re~ nih je di ni ca Voj ske Sr bi je, ko ji se obe le `a va 6. av gu sta. U or ga ni za ci ji Re~ ne flo ti le ta ko je or ga ni zo va no tak mi ~e we u dve ka te go ri je, u pr voj su ~e ti ri po sa de ve sla le u ~am ci ma ti pa „[qup ka”, a u dru goj pet po sa da je po ku {a lo {to pre da de sant ni-alu mi ni jum ski ~a mac do ve sla do ci qa. U pr voj re ga ti po be dio je 2. pon to nir ski ba ta qon iz No vog Sa da, a u dru goj 1. pon to nir ski ba ta qon iz [ab ca. Start je bio kod crp ne sta ni ce “Vo do vo da”, a ciq kod spla va ca ri ne Lu~ ke ka pe ta ni je. Po bed ni ke su ~e ka li pe har i di plo me ko je je uru ~io ko ma dant Re~ ne flo ti le pu kov nik An dri ja An dri}.

- Ve sla~ ka re ga ta je or ga ni zo va na u ci qu po ka zi va wa sta rih po mo ra~ kih obi ~a ja, od no sno bro dar stva u Sr bi ji. Za do vo qan sam re zul ta ti ma, pon to nir ci su po ka za li naj bo qu sprem nost {to

Fo to: N. Sto ja no vi}

do ka zu je da re~ na flo ti la iz vr {a va za dat ke u sklo pu kop ne ne voj ske. U skla du sa na {im tra di ci ja ma, po mor skim, re~ nim i uop {te bro dar stvom u Sr bi ji, ve} du gi niz go di na pro sla vqa mo

Uga si li se „Za sta va” i „Bra nik”

Svetozar Mileti}

sku na rod nu slo bo do um nu stran ku, u Pe {ti 1866. Ubr zo, re dak ci ja je pre se qe na u No vi Sad. Ka da je u Mi le ti }e voj stran ci, na zva noj Ra di kal ska, do {lo do ras ce pa i 1885. stvo re na no va Srp ska na rod na slo bo do um na stran ka, tj. Li be ral na, ova je od mah po kre nu la svo je gla si lo „Bra nik”.

Pri rod no, dva li sta su vo di la me |u sob no bez po {ted nu bor bu, ali su na po ~et ku Pr vog svet skog ra ta do `i ve li istu sud bi nu. „Svo je voq no” su se uga si le. Jer, re dak ci je ni su pri sta ja le da se po vi nu ju vla sti ma i pi {u pro tiv srp skog na ro da i Sr bi je. „Za sta va” je pre sta la da iz la zi 1., a „Bra nik” 4. av gu sta 1914.

N. C.

ovaj dan, a u pro te kle tri go di ne or ga ni zu je mo ve sla~ ke re ga te re kao je An dri}.

Ina ~e, 6. av gust je da tum ka da je 1915. go di ne for mi ra na pr va na ci o nal na Re~ na flo ti la Kra -

qe vi ne Sr bi je, po ri nu }em pr vog srp skog rat nog bro da, oklo pqe nog ~am ca „Ja dar”, ko ji je u~e tvo vao u ope ra ci ja ma od bra ne Be o gra da to kom Pr vog svet skog ra ta.

A. L.

OBJAVQEN JAVNI POZIV

`e wa „Ma li Te sla” iz SAD Ve sna Can di} uz po dr {ku Udru `e wa „Sre }a” sa pred sed ni com San drom Ivan ko vi}. Utak mi ci }e pri su stvo va ti i dva re pre zen ta tiv ca Sr bi je u ma lom fud ba lu Bog dan Ma ro je vi} i ^e do mir Ni ko li}.

B. M.

Tra `e se po pi si va ~i po qo pri vre de

V remeploV

„Za sta vu”, jed nu od naj zna ~aj ni jih no vi na srp skih u 19. i po ~et kom 20. ve ka po kre nuo je Sve to zar Mi le ti} ka da i svo ju Srp -

Zbog ra do va na vo do vod noj mre `i da nas od 8 do 12 ~a so va bez vo de }e bi ti Uli ca dr Si me Mi lo {e vi }a, od Uli ce dr Ili je \u ri ~i }a do Bu le va ra ca ra La za ra i Stu dent ski dom. Iz JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” sa op {ta va ju, da po sto ji mo gu} nost da blo ka da vo do vod ne mre `e bu de pro {i re na i na okol ne uli ce.

A. L.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a osmom grobnom poqu na Gradskom grobqu nema vi{e mesta za sahrawivawe.

Preduze}e „Lisje”, koje upravqa grobqima u gradu, ukazivalo je du`e vreme da se osmo grobno poqe popuwava i da treba osposobiti novu parcelu, odnosno deveto grobno poqe. Gradske slu`be nisu dovoqno ozbiqno shvatile pogrebno preduze}e i pomogle „Lisju„ da br`e do|e do gra|evinske dozvole, koja je potrebna radi otvarawe devetog grobnog poqa. Na putu do do-

ko ja su bi la u pro ce su ur ba ni sti~ kog ure |e wa i iz grad we, no vih uli ca, bu le va ra i stam be nih je di ni ca. Po wi ho vim po da ci ma, pro stor gde se sa da na la zi Bu le var Evro pe bio je jed no od naj ve }ih `a ri {ta am bro zi je u bli zi ni De te li na re. Iz grad wom tog bu le va ra pro stor je ur |en, a ko li ~i na tog ko ro va se sma wi la.

N. R.

Stu dent ski dom bez vo de

DANI OPET POSTAJU SVE TOPLIJI I TOPLIJI

Pu ne ru ke po sla za Hit nu po mo}

U pro te kla 24 ~a sa no vo sad ska Hit na po mo} in ter ve ni sa la je 106 pu ta, od to ga 46 in ter ven ci ja je bi lo u to ku da na, a 60 no }u. De `ur ni le kar Hit ne slu `be dr Emil Kromp holc ka `e da ovih da na le ka ri Hit ne ima ju pu ne ru ke po sla i ve li ki broj po zi va u po mo}. In ter ven ci je u to ku no }i su se uglav nom od no si le na pru `a we pr ve po mo }i oso ba ma u al ko ho li sa nom sta wu, ko je su mo ra li po tom da vo ze na de tok si ka ci ju. Ta ko |e, u~e sta lo se ja vqa ju i oso be s psi hi ja trij skim simp to mi ma, ~i je se sta we usled vre men skih pri li ka po gor {a va, kao i kod sr ~a nih bo le sni ka i dru gih oso ba ko je ima ju gu {e wa zbog kon -

stant no vi so kih tem pe ra tu ra.

Ka ko se jo{ ve }e te me ra tu re prog no zi ra ju u na red nom pe ri o du dr Kromp holc sa ve tu je da je neo p hod no pri la go di ti se vre men skim uslo vi ma i s tim u ve zi naj bo qe je ne iz la zi ti van ku }e uko li ko za to ne ma pre ke po tre be. Isto ta ko, po treb no je da se re dov no uzi ma hra na bo ga ta vo }em i po vr }em, {to vi {e te~ no sti i la ga no ode va we. Hro ni~ nim bo le sni ci ma se pre po ru ~u je da re dov no uzi ma ju svo ju te ra pi ju. Iako je le to i vru }i ne su o~e ki va ne za ovaj go di {wi pe riod, dr Kromp holc tvr di da su u pi ta wu eks trem no vi so ke tem pe ra tu re, ko je su za i sta ne u god ne i za zdra vu oso bu.

I. D.

Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku ob ja vio je jav ni po ziv za kan d i d a t e za po p i s i v a ~ e u pred sto je }em po pi su po qo pri vre de, a gra |a ni sa sa dr `i nom jav nog po zi va mo gu se upo zna ti na saj tu www.stat.gov.rs ili na saj tu Gra da www. no vi sad.rs Na saj tu Gra da mo gu se na }i jo{ i adre se i rad no vre me punk to va za pri jem pri ja va za

po pi si va ~e, ko ji }e bi ti oba vqen u pe ri o du od 10. do 14. av gu sta.

Tekst jav nog po zi va kao i adre se i rad no vre me punk to va za pri ja vu po pi si va ~a ta ko |e su is tak nu ti i na ogla snim ta bla ma u zgra di Skup {ti ne gra da, @ar ka Zre wa ni na broj 2 i u Grad skoj ku }i na Tr gu slo bo de broj 1.

A. L.

U ^ITAONICI GRADSKE BIBLIOTEKE

Pro mo ci ja kwi ge „Ira se ma” Kwi g a „Ira s e m a” bra z il skog pi sca @o zea de Al ne ka ra, u pre vo du Mla de na ]i ri }a, bi }e pred sta vqe na u po ne de qak, 6. av gu sta u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska uli ca 1. Pro mo ci ja je deo ak tiv no sti ko je na ja vqu ju fe sti val Da ni bra zi la - no vo sad ski sam ba kar ne -

val. Pred s ta v qa w e kwi g e ukqu ~u je i pre da va we o isto rij skom kon tek stu Alen ka ro vog Bra zi la, raz go vor o sa moj kwi zi i we nom pre vo |e wu.

Go vor ni ci }e bi ti pre vo di lac ]i ri} i fi lo log, pro fe sor por tu gal skog Gi qer me Se ha.

I. D.

U AMERI^KOM KUTKU

Bes pla tan kurs kre a tiv nog pi sa wa Bes pla tan kurs kre a tiv nog pi sa wa na me wen mla di ma od 15 do 20 go di na odr `a }e se u Ame ri~ kom kut ku 20. av gu sta, u dve se si je - od 11.30 do 12 ~a so va i od 12.30 do 14 ~a so va. Oni ko ji `e le da una pre de kre a tiv no pi sa we ili na u ~e da kre a tiv no pi {u, ko ri ste en gle ski je zik, dru `e se i upo zna ju no ve qu de, tre ba da se pri ja ve na imejl ame ric ki ku tak@nsca ble.net. U pri ja vi tre ba na ve sti ime, pre zi me, go di ne i kon takt te le fon, a rok za pri ja vqi va we je 16. av gust. Ame ri~ ki ku tak na la zi se u Uli ci Pe tra Drap {i na 3.

J. Z.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

subota4.avgust2012.

Sto ja nu Ko la ro vu po treb na ope ra ci ja ki~ me Dvadeset~etvorogodi{wi Novosa|anin Sto jan Ko la rov boluje od retke bolesti mucopo-

lisaharidoze tip ~etiri, zbog koje je u invalidskim kolicima, mada se do pre nekoliko godina kretao i vozio bicikl. Zbog izu-

zetnog su`ewa ki~menog kanala u vratnom delu ki~me, neophodna mu je operacija kako bi se spre~ila daqa kompresija ki~mene mo`dine. Stojan nije u mogu}nosti da obezbedi novac za komplikovanu hirur{ku intervenciju, koju }e obaviti prof. dr Mi {el Ze ra ha u oktobru u Parizu, i tro{kove puta, jer `ivi sa ocem penzionerom, dok mu je majka poginula u saobra}ajnoj nesre}i.

U tu svrhu otvoren je teku}i ra~un u banci “Inteza”, broj 1605500102308991-66 na ime Stojan Kolarov. Svaka vrsta nov~anog priloga mnogo }e mu zna~iti, za daqi oporavak i nastavak `ivota. Ina~e je student veb dizajna na Vi{oj strukovnoj {koli gde u septembru brani diplomski rad.

A. L.

ZA PONEDEQAK „^ISTO]A” NAJAVILA

Ume sto {traj ka, jed no sat na ob u sta va ra da [trajka~ki odbor u „^isto}i” odustao je ju~e od generalnog {trajka, koji je jo{ pre tri sedmice zakazao za ponedeqak. Umesto toga, sindikat }e u ponedeqak organizovati jednosatnu obustavu rada, od 12 do13 ~asova.

Predsednik sindikata u preduze}u Mom ~i lo Ar se nij vi} kazao je, da je poslodavac ispunio dva zahteva, isplatio je zaostalu platu i po i uplatio penzijske doprinose.

BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16.30, 21.55), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 19, 20.30, 21.15, 22).

Kulturni centar novog Sada: „Tragovi rimske Panonije” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ti a na Rat ko vi}, Eva To mo vi}, Dra ga na [kr bi}, Sla |a na Me dan, Bo ja na Ko zo mo ra i Se vin Kr ~o Dra `i lo vi} iz Novog Sada, Ja smi na La zi} iz Sremskih Karlovaca, Ru `i ca Ne di} iz Beo~ina, Ame la Ah me ti iz Veternika, Je le na Ga jin iz Obrovca i Tun de Ga jo iz Temerina, DE^AKE: Mi la na Vr saj kov Di mi tri je vi}, Zo ra na Opla kan, Slo bo dan ka Stan ko vi} Da vi dov, Ta tja na So fi ja ni}, Ja smi na Kr sti}, Ma ri ja Vi da no vi} Ko pa wa i Sne `a na Po pe skov iz Novog Sada, Sne `a na Lu ki} iz Bukovca, Gor da na Ro si} iz Stepanovi}eva, Mi li ca Pa vlo vi} iz Stapara, Sa wa Kr sto no {i} iz Sivca, Mi la na \u ki} iz Magli}a i Qu bi ca Di mi} iz ^uruga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Jovanka Milo{a Tucakovi} (1925) u 10.30 sati, Nikola Mileta Stevi}a (1940) u 11.15, Jovan Borislava Milosavqevi} (1940) u 12, Dragan Vojina Grbi} (1952) u 12.45, Radomir Branka Galovi} (1917) u 13.30, Mara Vojina [imi} (1923) u 14.15 i Sne`ana Desanke Su~evi} (1960) u 15.45. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Katarina Stevana Kova~i} (1938) u 11 sati.

Preostalo je, navodi Arsenijevi}, da poslodavac ka`e ko je odgovoran {to preduze}e ima gubitak od oko pola milijarde dinara.

- Od gradskih ~elnika tra`imo i da iz delatnosti preduze}a izbri{e hvatawe pasa i ma~aka lutalica. „^isto}a„ nije osposobqena za to. U Beogradu je tamo{wa gradska vlast osnovala Slu`bu zoohigijene, pa tra`imo da po tom uzoru i novosadska vlast u~ini isto - izjavio je Arsenijevi}.

Z. D.

U TURISTI^KIM AGENCIJAMA

Ras pro da ti go to vo svi aran `ma ni Iako su se sugra|ani `alili da novca za more nema, turisti~ke agencije imaju ruke posla.

Svi aran`mani za letovawa u inostranstvu su rasprodati, saznajemo u turisti~kim agencijama. Po re~ima agenta turisti~e agencije “Aurora trevl” Mi li ce Bje li vuk, za drugu polovinu avgusta ostalo je jo{ nekoliko aran`mana, koji se prodaju u „last minut„ ponudi.

- „Last minut„ ponuda se koristi da bi se prodalo ono {to je ostalo, a takvih aran`mana nema mnogo. Kod svake ponude ostane mo`da dva ili tri aran`mana po destinaciji koja nisu prodata. Septembar je gotovo pun, pa se mo`e re}i da je sezona uspe{na- ka`e Bjelivuk.

Vlasnica turisti~ke agencije “Navigator” Ka ro li na Svi lar ka`e da se struktura putnika potpuno promenila. Po wenim re~ima, interesovawe za letwe aran`mane je slabije u odnosu na prethodne godine, ali

DANAS U GRADU

DNEVNIK

tembar je razgrabqen ve} u prole}e, kada su se aran`mani nudili za 100 evra po osobi, pa }e za taj mesec biti mesta samo ako neko otka`e putovawe.

Po wenim re~ima, kao „last minut„ ponudu imaju Pefkohori, ~ija je cena 250 evra, a ura~unat je prevoz i sme{taj.

U ZAVR[NICI LETWA [KOLA CRKVENOG POJAWA „KORNELIJU U SPOMEN”

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

je i uprkos tome sve rasprodato.

- Qudi, koji su pro{le godine letovali za 150 ili 170 evra, nisu se prijavqivali ove godine, dok su se malo imu}niji sugra|ani, koji putuju avionom, zadr`ali kao na{i klijenti. Svi aran`mani su raprodati i „last minut„ ponude skoro da nema. Sep-

- Na{im qudima je mnogo kada se ka`e da je aran`man za jednu osobu 250 evra. Ukoliko idu u paru, samo za put i sme{taj treba im 500 evra.

Kada se tu jo{ ura~una xeparac, koji mora biti minimalno 400 do 500 evra, dobija se cifra od 1.000 evra, {to je previ{e - obja{wava Svilar.

Najvi{e su se tra`ila gr~ka ostrva, Turska, Egipat i Tunis. Najjeftinija ponuda za deset dana na moru u Egiptu ili Tunisu iznosila je 400 evra, dok je Turska bila jeftinija, jer su za ovu destinaciju stalno obezbe|ivani popusti. Po re~ima Bjelivuk, Turska je bila dosta interesantna za porodi~no putovawe.

- Za aran`mane u Turskoj organizovane su razne akcije, pa su deca do 12 godina pla}ala samo avionske karte - ka`e Bjelivuk.

Po ve} ustaqenoj navici sugra|ani su od gr~kih ostrva najradije birali Krf, Zakintos, Rodos i Krit.

N. R.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Ho ri sti i poj ci pred pu bli kom

Ve~ara{wim koncertom u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije, odnosno sutra{wom liturgijom u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima ovogodi{wa jubilarna, 20. Letwa {kola crkvenog pojwa „Korneliju u spomen” bi}e zavr{ena. Osim {to su imali svakodnevne vi{esatne probe na kojima su pripremali kompozicije za zavr{ni koncert i slu{ali zanimqiva predavawa, sada{wi polaznici su bili u prilici i da ~uju iskustva nekada{wih u~esnika i dirigenata, primedbe i sugestije za daqi rad, {to je i bila ideja organizatora Dru{tva za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca i Muzikolo{kog instituta SANU, prilikom osmi{qavawa programa.

Na zavr{nom koncertu, koji po~iwe ve~eras u 20 sati, publika }e mo}i da ~uje nekoliko pesama iz osmoglasnika Kornelija Stankovi}a, pri~asnu pesmu ovog kompozitora, kome je {kola i posve}ena i jednu wegovu svetovnu kompoziciju. Po re~ima dirigenta, vanrednog profesora na Muzi~koj akademiji u Isto~nom Sarajevu mr Ra de ta Ra do vi }a, ove godine su u programu zastupqeni uglavnom srpski autori. Bi}e tu „Tebe pojem„ iz liturgije Vlade Milo{evi}a, „Heruvimska pesma„ Bini~kog, pet pesama iz zbirke srp-

skih narodnih pesama Marka Taj~evi}a.

- Postoje razli~iti kriterijumi za izbor programa - ka`e rade Radovi} , koji pet posledwih godi-

stavio u repertoar svog hora. Trudim se da uvek bude ne~eg novog, ne{to od poznatih kompozitora {to je jako malo izvo|eno, jer uglavnom se vrti isti program po na{im ho-

na vodi horsku radionicu u ovoj {koli. - Gledam koji je profil {kole, kakvog su muzi~kog obrazovawa polaznici, zatim, kakav je ciq {kole. Mi smo svakodnevno na bogoslu`ewima, pa mora biti zastupqena i ta muzika, pre svega srpska crkvena horska muzika, kao i Kornelije Stankovi}. Volim da istra`ujem i koristim priliku to da probam i ovde. Neke sam kompozicije prvi put ovde izveo, pa onda

rovima, kao da ne poznajemo sopstvenu literaturu.

Po Radovi}evom mi{qewu, ova {kola mora da bude primer horovima da pevaju i mawe izvo|ene kompozicije i to treba da bude zadatak svakog dirigenta.

Osim hora, na koncertu }e nastupiti i grupa pojaca, sa kojima je program pripremao docent na Muzi~koj akademiji u Isto~nom Sarajevu Pre drag \o ko vi}. Z. Ml.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Pa ke ti hra ne za iz be gli ce Materijalno najugoro`enijim izbeglicama i interno raseqenim qudima u Sremskim Karlovcima bi}e dodeqeni paketi hrane, a da bi ostvarili pravo na taj vid humanitarne pomo}i, oni treba do 15. avgusta da podnesu zahtev povereniku za izbeglice u karlova~koj op{tini, kancelarija broj 4. Obrasce prijave kandidati mogu da preuzmu na portirnici op{tine ili kod poverenika za izbeglice.

Pravo na pomo} u hrani imaju izbeglice, odnosno oni koji su imali status izbeglice i oni koji su registrovani kao interno raseqena lica sa boravi{tem ili prebivali{tem u Karlovcima.

Uslov je i da im mese~ni prihod doma}instva nije ve}i od dvostrukog iznosa nov~ane socijalne pomo}i za jun, kao i to da nisu povratnici iz migracija u tre}e zemqe. Za dodatne informacije treba pozvati broj telefona 021/685-3075.

Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

POVODOM GODI[WICE BITKE KOD PETROVARADINA

Por tre ti i pla no vi u Mu ze ju gra da Ovogodi{we obele`avawe Bitke kod Petrovaradina po~elo je ju~e u Muzeju grada na Petrovaradinskoj tvr|avi otvarawem digitalne izlo`be portreta austrijskog vojskovo|e princa Eugena Savojskog, kao i dokumenata i planova te bitke, u ko-

joj su snage odmerile turska i austrijska vojska, 5. avgusta 1716. godine.

- Bitka kod Petrovaradina jedna je od najve}ih na ovim prostorima, a `eleo bih da Eugen Savojski ostane deo istorije i da vi{e ne postoji potreba ni za

Postavka u muzeju

Fo to: F. Ba ki}

vojskovo|ama ni za ratovima, te da se time bave stru~waci i istori~ari i da mi gra|ani sve to posmatramo sa strane - rekao je potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Sla vi {a Gru ji}.

Dodao je i da }e ova manifestacija, koja se u organizaciji Muzeja grada i Istorijskog arhiva grada odr`ava od 2006. godine, do`iveti kulminaciuju Slavi{a Gruji} 2016. godine kada se bude obele`avalo 300 godina i kwiga „Bitka kod PetrovaraBitke kod Petrovaradina, te da dina 1716 - Ratni izve{taji je ona deo projekta koji podr`a- princa Eugena Savojskog” kao i va pokrajinska Vlada. {esti broj Godi{waka IstorijU Muzeju grada mogu da se po- skog arhiva grada Novog Sada. O gledaju i fotografije Spomen publikacijama su govorili poparka Po`areva~kog mira iz mo}nik pokrajinskog sekretara 1718. godine, koji je potpisan za kulturu i javno informisawe posle pobeda austrijske vojske dr Mi lan Mi ci} i profesor nad Osmanlijama u bitkama kod Filozofskog fakulteta u NoPetrovaradina, Temi{vara i vom Sadu dr Pe ter Ro kai.

Beograda. Ju~e je predstavqena J. Zdjelarevi}

SLABA GRA\EVINSKA SEZONA

Gra di li {ta po sta la ret kost Broj otvorenih gradili{ta u drugom kvartalu 2012. godine. znatno mawe odstupa od overene svake godine opada, pokazuju poda- Za {est meseci ove godine ukloprojektno - tehni~ke dokumenci gra|evinske inspekcije. U jeku weno je deset objekata, u osam tacije. Za pola godine inspekgra|evinske sezone u na{em gradu slu~aja, ka`e, to su u~inili incija je primila deset odsto maje aktivno svega 74 gradili{ta, vestitori, a dva objekta su uklowe predmeta u vezi bespravne dok je pre dve godine bilo prija- wena prinudno. gradwe, u odnosu na isti period vqeno duplo vi{e, 146. u 2011. godini. KonstaDa se sve mawe gradi gotovali smo i da se niU gradu su aktivna svega vori i podatak da se lane jedno podru~je grada ne radilo na 88 lokacija. Uz 74 gradili{ta, dok ih je pre dve godine isti~e sa posebno poveto, gra|evinska inspek}anim brojem divqe bilo prijavqeno dvostruko vi{e cija saop{tava i da se gradwe - navodi glavna prijavqeni radovi odnogra|evinska inspekse na izgradwu individualnih Nakon dono{ewa Zakona o iztorka Slavica Lazov. objekata, a da u Novom Sadu na ve- gradwi i planirawu, gra|evinOna nagla{ava da gra|evinoma malo gradili{ta ni~u stam- ski inspektor ovla{}en je da reski inspektor ne kontroli{e beno - poslovni objekati. {ewem naredi zatvarawe gradisamo tehni~ku dokumetaciju koGlavna gra|evinska inspekli{ta, ako na licu mesta utvrdi ju poseduje investitor i izvotorka Sla vi ca La zov ka`e da da se gra|evinski objekat gradi |a~ radova, ve} da inspektori opada i izgradwa bespravno izbez dozvole. kontroli{u i kvalitet gradwe gra|enih objekata. Ove godine je - Prilikom kontrole gradwe i licencu. zatvoreno devet gradili{ta i to inspektori su uo~ili da se Z. D.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Oti ma ~i na uli ca ma se ju strah Mo`emo li uskoro bez straha da prolazimo ulicama Novog Sada da nam ni{ta ne otmu ili „juna~ki“ nas napadnu s le|a zamaskirani juno{i.

064/1465... * * * [to su se osilila ta gradska preduze}a, samo prete {trajkom. Ako je gospoda nezadovoqna platama ili im plata kasni nekoliko dana, neka napuste i samostalno daju otkaze, pa }e biti neko radno mesto za nas nezaposlene. Probajte da odradite neki mesec kod privatnika, tamo }ete imati platu 17 hiqada dinara i maksimalno 2 dana slobodna u mesecu. Itekako su vam dobre plate koliko vas ima i koliko radite... a tek {efi}i, kojekakve poslovo|e. Sve to dovesti u red, ako naravno `elimo boqe sutra na{oj deci.

064/0272... * * * Ne znam za{to se gospodin ministar

spoqnih poslova Ma|arske pla{i za prava i slobode Ma|ara u Srbiji. Ma|ari kao nacionalna mawina imaju sva prava i slobode i u ni~emu nisu zakinuti.

Imaju obdani{ta, osnovne, sredwe {kole, fakultete i u svakoj dr`avnoj ustanovi mogu da se sporazumeju na svom jeziku.

Ne vidim u ~emu su uskra}eni.

063/5047... * * * Ko nije zadovoqan, a radi u gradskim firmama, neka podnese ostavku, ode na biro rada, za-

posli se kod privatnika. Tako bi voleli da i mi imamo sindikat da nas {titi, pa subotu i nedequ slobodnu, pa osmo~asovan radni dan, redovan godi{wi odmor, da po`elimo va{a odmarali{ta, zdravstveno osigurawe i penziono, te mnogobrojne privilegije. Na{ grad jo{ uvek ima radnih i {kolovanih qudi, nisu svi oti{li, dajte im {ansu, jer ko ne `eli da radi, ne terajte ga, ali nemojte ni da ga platite. Do kada }e gradske firme da izigravaju gigante - neka shvate da su u slu`bi grada i gra|ana.

064/1810... * * * Veliko i od srca hvala ginekologu dr Qiqani Trifunovi} i wenoj sestri Biqani Risti} na qubaznosti i srda~nosti prilikom pregleda. Takva qubaznost upotpuwena iskrenim osmehom danas je vrlo vrlo retka!!! Svaka vam ~ast i samo tako napred, hvala vam puno i od srca. Maja Rosi} 062/1801...

„Bi ser {tran da ri je” U okviru “Novosadskog de~jeg leta” danas i sutra na [trandu }e biti odr`an program “Biser {trandarije”. Mali{ani }e od 17 do 20 sati na [picu u`ivati u kombinaciji kreativnih, edukativnih, rekreativnih i zabavnih aktivnosti. Broj u~esnika je neograni~en, a radionice su besplatne.

N. R.

subota4.avgust2012.

9

ZA KUPQENE KARTE U AUTOBUSIMA JGSP-a NOVI SAD

Ne do sta je sit ni{ za ku sur Voza~i JGSP Novi Sad ve} izvesno vreme imaju problem sa vra}awem kusura putnicima za kupqene karte i to zbog nedostatka sitnog novca u opticaju, ka`u u ovom preduze}u. Iako su u prethodnim mesecima uspevali da obezbede dovoqne koli~ine metalnog novca, kako sugra|ani ne bi imali problem prilikom kupovine karte u vozilu, posledwih nekoliko nedeqa ovo je postalo nemogu}e.

Naime, Narodna banka Srbije ne obezbe|uje bankama u Novom Sadu dovoqne koli~ine sitnog novca, zbog ~ega one nisu u mogu}nosti da snabdevaju javna komunalna preduze}a, ~ija delatnost zahteva svakodnevni rad sa kovanim novcem radi vra}awa kusura.

U JGSP Novi Sad ka`u da ne znaju koliko dugo }e trajati ovaj problem, jer ni{ta zvani~no ni-

su ~uli od Narodne banke Srbije, kao ni koji je razlog zbog ~ega ne{to {to je odli~no funkcionisalo mesecima unazad, sada prerasta u problem. Putnici su nezadovoqni, a voza~i nisu u mogu}nosti da im iza|u u susret.

Zbog svega navedenog JGSP apeluje na sugra|ane da pripreme sitan novac prilikom kupovine karte, kako bi se izbegle neprijatne i konfliktne situacije u autobusima.

Drugo re{ewe u slu~aju da putnik nema sitan novac za kartu, a voza~ nema da mu vrati kusur, jeste da se voza~ potpi{e na kartu koju je izdao, a putnik do kraja dana treba da do|e u blagajnu prijema pazara u direkciji da preuzme svoj novac. Iz JGSP mole putnike za razumevawe i nadaju se brzom re{ewu ove situacije.

B. M.

RADIONICE NA [TRANDU

Re ci kla `a bu di kre a tiv nost Radionica „Budi kreativan na recikla`an na~in” odr`a}e se ve~eras u 19 sati na prostoru ispred Letwe zelene biblioteke na [trandu. Ovo je prva radionica ciklusa koji }e trajati do kraja sezone biblioteke, a vodi}e je stru~ne saradnice Pokreta gorana. Mladi od 15 do 30 godina uz dru`ewe sa vr{wacima tokom radionice ima}e priliku da nau~e kako se izra|uju origami ~estitke.

Razvijawe kreativnosti nastavi}e se i u narednim radionicama gde }e u~esnici imati priliku da izra|uju nakit od papira ili pet ambala`e, razne ukrasne vazne i posudice, ramove, zatim da ukra{avaju svoje sveske i olovke deku-

pa` tehnikom i mnogde druge stvari.

Radionice }e se odr`avati svakog dana, kada vremenski uslovi to dozvole u 19 ~asova, a ulaznica za radionicu su dve prazne aluminijumske limenke ili pola kilograma papira za recikla`u. Svakog dana, u~esnik koji donese najvi{e otpada dobi}e besplatnu ~lanarinu za Gradsku biblioteku. Svi zainteresovani za radionice se mogu prijaviti na mejl Pokreta gorana office@pokretgorana.org.rs.

Ciklus radionica „ Budi kreativan na recikla`an na~in” se odr`ava u okviru projekta „Budi drug, okreni sa kwigom jedan krug” koji realizuju Pokret gorana i Gradska bilioteka.

A. L.

10

vOJvOdinA

subota4.avgust2012.

dnevnik

ДР МИЛАН МИТРИЋ КАНДИДАТ ЗА В.Д. ДИРЕКТОРА КИКИНДСКЕ БОЛНИЦЕ

Бољом организацијом до квалитетнијих услуга

РАДНИЦИ „ВОЈВОДИНАПУТА” ОДУСТАЛИ ОД ШТРАЈКА

Добили мартовску плату

ЗРЕЊАНИН: Запослени у зрењанинској путарској фирми “Војводинапут” нису ступили у генерални штрајк и обуставили рад јер су им у среду исплаћени мартовска зарада и заостали путни трошкови. Они су прошле недеље одржали једночасовни штрајк упозорења, најављујући да ће радикализовати протест ако пословодство фирме не испуни њихове захтеве. Радници су тражили исплату мартовске зараде и путних трошкова за четири месеца.

- Плате нам касне пуна четири месеца а за почетак смо захтевали да нам буде исплаћена једна заостала зарада – објаснио је председник Самосталног синдиката у “Војводинапуту” Милан Слијепчевић. Зрењанинску фирму која води рачуна о изградњи и одржавању банатских и осталих друмова већ дуже време потресају пословни проблеми. И лане је већина од преко 300 радника ступила у генерални штрајк а кључни разлози за овако ради-

калан бунт били су кашњење плата и неисплаћени прековремени рад. По последњим информацијама из Народне банке Србије, “Војводинапут” је у блокади “тешкој” 172,3 милиона динара. Незавидна ситуација огледа се и у томе што је у седишту фирме, у Улици Жарка Зрењанина, због неплаћених рачуна искључена електрична енергија, па се запослени служе агрегатом како би могли да користе компјутере. Нема ни плина, а искључени су и фиксни телефони. Путарима повремено недостаје и материјал за обављање послова па се плаше да ће многи, због неизвођења радова, бити послати на одмор. Менаџмент је својевремено уверавао да ситуација у овој путарској фирми није драматична и да је такво стање последица ранијих задуживања код пословних банака, али се поводом последњих догађаја није оглашавао у јавности. Ж. Б.

КИКИНДА: Кандидат за новог директора Опште болнице у Кикинди је васкуларни хирург др Милан Митрић. Формално и званично на челу ове институције је и даље др Душан Коларовић који је недавно поднео оставку на место директора, објаснио нам је једини кандидат за директора др Митрић: - Доктор Душан Коларовић је поднео оставку, али док не добије решење о разрешењу, он и даље води кикиндску болницу. Ја сам кандидат за в.д. директора, али одлука о мом иоменовању зависиће од Покрајинског секретаријата за здравство у чијој надлежности је именовање руководећег кадра у болницама у Војводини. Разрешење и ново именовање чека се због годишњих одмора, али очекује се да ће сва документа из Покрајине стићи за, најкасније, петанаестак дана.

- Функционисање болнице у Кикинди ни у једном моменту није нарушено услед промене руководилаца. Постоје начелници одељења који воде своје службе, тако да нема никаквих проблема у пружању услуга пацијентима који долазе у болницу. Према речима доктора Митрића, уколико буде прихваћена његова кандидатура и буде именован за в.д. директора Опште болнице, најпре

KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

БЕЧЕЈ: Ствараоци алтернативне музичке сцене трећи пут заредом добијају прилику да своје звуке промовишу на Адреналин фесту у Бечеју. За разлику од претходна два, која су одржана у дворишту Градског позоришта, овај трећи ће бити одржан данас у дворишту Гимназије. Свирка почиње у 15 сати и трајаће до 02.00 сата иза поноћи. Организатори, удружења Адреналин и Хоризонт Б, очекују велико присуство младих, али неће се изненадити ако се у маси нађу и знатно старији суграђани или гости са стране. С обзиром на то да се Адреналин фест

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

ће се решавати проблеми који директно утичу на грађане.

- Одговорно тврдим да у организационом смислу у болници можемо доста тога поправити. С друге стране, што се тиче проблема чије решавање зависи од финансија, ми смо ту немоћни јер зависимо од надлежних институција. Немам увид у финанасијско стање болнице и не бих био одговоран када бих са ове позиције говорио о том делу рада. Кандидат за директора болнице једини је васкуларни хирург у окру-

гу па нас је интересовало да ли ће наставити да ради као лекар специјалиста: - Учинићу све да мој посао-васкуларна хирургија веома мало или ни мало не трпи због других ангажовања. Наш саговорниник је додао је да ће се, уколико добије прилику да води болницу, потрудити да сви начелници одељења и будући начелници сектора поделе терете одговорности и организације болнице набоље. А. Ђуран

Адреналин фест

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI

Др Милан Митрић

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

одржава у склопу Прославе општине Бечеј, имају подршку локалне самоуправе, али и Покрајинског секретаријата за омладину и спорт, као и бројних предузетника и привредних субјеката. На овогодишњем Адреналин фесту наступају бечејски састав „Blo o dli ne“, затим један од најпознатијих метал бендова у Србији београдски „Rain De lay“, њихови суграђани „Ra pid For ce“ и „Vi o lent Chap ter“, ветерани домаће метал сцене „Amon Din“ из Ваљева и директно с европске турнеје стиже фински мелодик треш састав „Ra u ta ke ha“. В. Ј.

ДАНАС „ШТРУДЛИЈАДА” У НОВОМ МИЛОШЕВУ

Домаћице обарају Гинисов рекорд НОВО МИЛОШЕВО: Најпознатији војвођански специјалитет - штрудла “представиће” се у свим облицима и варијантама на данашњој “Штрудлијади” у Новом Милошеву. Мајсторице у справљању ове укусне посластице уједно имају пред собом велики задатак - спремају се за “обарање” Гинисовог рекорда у највећој штрудли. Али, прво ће морати да надмаше сопствени рекорд - прошлогодишња штру дла била је дугачка чак 21,60 метара. У нади да ће се новомилошевачке домаћице уписати у јединствену књигу рекорда, организатори “Штрудлијаде” најавили су најбољу манифестацију до сада. Гурмани ће моћи да задовоље своја непца и пробају најразличитије врсте штрудли, класичне са маком и сиром, али и са вишњама, јабукама, џемовима, рогачем и другим. Посетиоце и ове године очекује надметање у брзом једењу штрудле, а на програму који обилује етно мотивима наћи ће се разнолике фолклорне игре и песме Председница Месне заједнице Ново Милошево Александра Ђуричин рекла је на конференцији за новинаре да ће манифестација бити крунисана вечерњим наступом певачице Јелене Костов.

- “Штрудлијада” ће традиционално бити одржана у сеоском парку и у центру Новог Милошева. Оваква врста комплексне манифестације била је крупнији залогај за нас, али смо се снашли уз

добру организацију и подршку спонзора – казала је Ђуричинова. Помћник председника општине Нови Бечеј Милован Баштованов нагласио је да је локална самоуправа максимално подржала ову манифестацију, како фи-

Сто година струје и биоскопа ОМОЉИЦА: У Омољици данас почиње обележавање сто година електрификације и првог биоскопа откривањем двеју плоча, које подсећају на ове догађаје. Плоче ће, у 11 сати открити градоначелник Панчева др Светозар Гавриловић и директор Југословенске кинотеке Раде Зеленовић. Занимљиво је да су Омољчани први у Банату имали биоскоп, а струју су добили 15 година пре града коме припадају и то заслугом Минаела Селешиа и Васе Пандурова. Селеши је 1911. године прво поставио агрегат већег капацитета у свом хотелу, а затим 1912. отворио биоскоп, док је исте године Васа Пандуров потписао уговор са локалном влашћу о уличној расвети. З. Дг.

Тур нир у фуд ба лу на ма ле го лове БЕ ЧЕЈ: Тра ди цо нал ни, 6. по ре ду, тур нир у фу ба лу на ма ле го лове по име ну „Јо га Бо ни то“ или „3 на 3“ игра ће се у ор га ни за цји Бе чеј ског удру же ња мла дих – БУМ на пла тоу тр га ис пред Град ске ку ће. Те ле фо ни за при ја ве на тур нир су 063/544321 (Аца) и 063/8432134 (Бо јан). Ко т и з а ц и ј а за еки п у ко ј а бро ји три чла на и мо же да има две ре зер ве из но си 2.000 ди на ра, а у на град ни фонд иде 80 од сто од упла та. Тур нир по чи ње у уто рак, 7. ав гу ста, и за вр ша ва се у су бо ту, 11. ав гу ста, а утак ми це се игра ју у ве чер њим са ти ма. В. Ј.

Ра до ви у Ули ци Сте ва на Шу пљик ца ПАН Ч Е В О: За са о бра ћај ће од не де ље 5. ав гу ста од пет са т и ују т ру би т и за т во р е н а Ули ца Сте ва на Шу пљик ца у де лу од Или је Га ра ша ни на до Ми л о ш а Обре н о в и ћ а. Ули ц а ће би ти за тво ре на због ра до ва на во до вод ној мре жи. Са о бра ћај на прав ци ма Вр шац – Бе о град ће би ти пре у сме рен и од ви ја ће се ули ца ма: Или је Га ра ша ни на, Кнез Ми ха и ла Обре но ви ћа и Ми ло ша Обре но ви ћа до Ба ва ни штан ског пу т а. Ра до ви ће тра ја ти до 7. ав гу ста, а ауто бу си на ли ни ја ма 2 и 3 не ће са о бра ћа ти кроз на с е ље Те сла, не го ули цом Ба ва ни штан ски пут. З. Дг.

Не ра ди ске нер у бол ни ци

нансијски, тако и логистички, док је чланица Организационог одбора Драга Недин напоменула да сваке године има све више и више учесника, такмичара али и посетилаца.

- Ово је девета година по реду. “Штрудлијаду” је започело “Коло српских сестара” и дошли смо на идеју да уприличимо такмичење домаћица у справљању штрудли. Мислим да се у Новом Милошеву и не може замислити недеља без штрудле. Мора да буде са сиром, пре супе, и са маком и вишњама после ручка – истакла је Нединова и најавила да ће, после печења џиновске штрудле, она бити подељена посетиоцима. Ж. Б.

ПАН ЧЕ ВО: У Оп штуј бол ни ци у Пан че ву још од 24. ју ла се по пра вља ске нер, а про це на је да ће ко шта ти око ми ли он и по ди на ра. Док апа рат не бу де у функ ци ји па ци јен ти ко ји ма је по тре бан ре до ван ЦТ пре глед због ди јаг но сти ке или ле че ња би ће упу ћи ва ни у КЦ Ср би је у Бе о гра ду са ове ре ним упу том. Он ко ло шки бо ле сни ци ће ићи у Ин сти тут за ра ди о ло ги ју та ко ђе у Бе о гра ду, а пре гле да ће се и у Ур гент ном цен т ру. Ле же ћи па ци јен ти ће би ти по сла ти у кли ни ку Све ти Са ва. З. Дг.

kultura

dnevnik

subota4.avgust2012.

11

ПРЕДСТАВЕ СНП УСПЕШНЕ И У ДРУГИМ ДРЖАВАМА

Гостовања у њујоршком театру ЛаМаМа и на фестивалима Представа Српског народног позоришта „Брод за лутке“ Милене Марковић, у режији Ане Томовић, позвана је на гостовање у децембру у чувеном њујоршком театру ЛаМаМа. То је још једно велико признање овој представи, која је досад више пута гостовала и увек добијала похвале, а чак шест Стеријиних награда је освојила 2009. на Позорју. У представи играју: Јасна Ђуричић, Драгиња Вогањац, Милица Грујичић, Радоје Чупић, Ненад Пећинар и

целе Европе. Прављена је шира, па ужа селекција, да би на крају, ако могу тако да кажем, победници били Српско народно позориште и Загребачко казалиште младих, чије представе су позване на гостовање у њујоршки театар ЛаМама – објашњава за наш лист управник Српског народног позоришта Александар Милосављевић. То подразумева, како додаје он, и радионице у које ће бити укључени глумци, и млади реди-

Опера „Милева” на фестивалу у Сегедину - Наша представа „Милева“ Александре Вребалов у режији Озрена Прохића, позвана је на заиста престижни Оперски фестивал у Сегедину. То је озбиљан пројекат који подразумева не само гостовање наше представе, већ и размену оперских певача, тако да ће у нашој поставци наступити оперски солисти из других оперских кућа - каже Милосављевић. О значају тог фестивала говори чињеница да ће он догодине бити пресељен у Авињон, а да ће победничка представа с овогодишњег фестивала бити позвана по аутоматизму у Авињон, наводи Милосављевић, тако да је изазов прилично велики. Комплетна средства за реализацију тог гостовања у Сегедину су добили од Владе АП Војводине, на чему је СНП, по речима Милосављевића, изузетно захвалан, јер без те помоћи не би могли да га реализују. Радован Вујовић. Композитор је Дарко Рундек, сценограф Љерка Хрибар, костимограф Момирка Баиловић, а за сценски покрет је задужен Саша Крга.

- Ради се о конкурсу који су расписали њујоршки театар ЛаМаМа и Позоришни центар Мартина Сегала, а у сарадњи са Европском театарском конвенцијом, чији смо ми члан. Конкурс је подразумевао представе које имају изразити уметнички печат младих редитеља, и на њему је учествовало скоро 40 позоришта из

тељи, као и разговор о позориштима и представама.

- Треба рећи да је позориште ЛаМаМа Елен Стјуарт основала својевремено шездесетих година као центар мултикултуралног театра и да је њен утицај био огроман. Она је учествовала на првим Битефима, била је врло ангажована око промоција овог фестивала на међународном плану, и успостављала присне сарадничке односе са људима, театарским ствараоцима с ових простора. У групу тих људи, које је она звала

Из представе „Брод за лутке“

својом децом, јер је сама имала надимак Ла Мама, спадају Слободанка Цаца Алексић, редитељка из Београда, њен супруг Бранко Милићевић Коцкица, Добрила Стојнић, драмска уметница и Ивана Вујић, редитељка. Она је просто бринула о овој својој деци и када није била у непосредном контакту. Врло јој је било стало до позоришта с ових простора, посећивала је Београд и Србију. Пре неколико година је на Белефу играна њена представа, била је чест гост Битефа, и те везе између Ла Маме и позоришта на овим

ХОР КУД-a „СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ” ОСВОЈИО ШПАНИЈУ

Први у категорији полифоније На 58. интернационалном такмичењу „Хабанерас и полифониа„, у Торевијехи у Шпанији, хор Културно – уметничког друштва „Светозар Марковић“, под диригентским вођством Божидара Црњанског, у конкуренцији 16 одабраних хорова из 11 земаља с три континента, забележио је фантастичан успех и освојио прво место у категорији полифоније, трофеј и новчану награду у износу од 10.000 евра.

- Фестивал „Хабанерас и полифониа„ који се ове године одржавао од 23. до 29. јула, нај-

програми су почињали у 23 часа и трајали до дубоко у ноћ.

- Хор КУД - а „Светозар Марковић“ је певао друге вечери фестивала, и одмах након наступа уследили су одлични коментари од стране стручне јавности, као и колега диригената других хорова. Наш хор је заиста маестрално отпевао свих пет композиција: Обавезну „Sa lu do a Cu ba“, затим хабанере „Voi en bu sca del ol vi do“ и „A tu la do“, и након тога дело белгијског аутора Ролана Корyна „De ath be not proud“, као и композицију „Ра-

Уручење награде диригенту Божидару Црњанском

већи је и најзначајнији у Шпанији, јер чува традицију певања хабанера на простору на коме је овај музички облик и настао – напомиње диригент нашег хора Божидар Црњански. Овогодишњи фестивал је окупио хорове из Колумбије, Шпаније, Србије, Венецуеле, Пољске, Литваније, Индонезије, Јужне Кореје, Летоније, Кине и Мађарске. Сви ансамбли су, по речима Божидара Црњанског, наступали током четири такмичарске вечери у чувеној „Арени сунца“ у граду Торевијеха, на самој обали средоземног мора, а

сти, расти мој зелени боре“, нашег младог композитора Вука Милановића. Једино што нам је тада преостало, било је да сачекамо финално вече са гала концертом и проглашење најбољих које је уследило у суботу 28.јула. Очекивања су се испунила и наш хор је освојио највише признање и прву награду, иако су остали хорови својим изузетним богатством репертоара и квалитетом интерпретације били више него оштра конкуренција. У томе је радост била и већа. – истиче диригент победничког хора у овој конкуренцији.

Важно је напоменути, додаје он, да се на овом фестивалу додељују награде само најбољим хоровима, дакле само једна трећа, једна друга и једна прва награда.

- О престижном квалитету овог Фестивала не говори само његова традиција од готово шест деценија, него и чињенице да због одличних услова које нуди, а то су боравак од седам дана на мору у хотелу за све његове учеснике, као и врло високе новчане награде. Све то, наравно, под условом да вас њихов уметнички савет сврста у један од врхунских ансамбала и упути вам позив за учешће.Укупно 37 младих певача, под мојим диригентским вођством, и овог пута је на изузетан начин пре зентова ла своје Друштво, Град, Покрајину и Републику Србију, као и на свим претходним такмичењима и фестивалима. За десет година активног рада, овај аматерски састав је стасао у најбољи у земљи, освојивши 25 највиших међународних награда и признања на најзначајнијим такмичењима у Европи, али и сва престижна домаћа одличја – указује Божидар Црњански. Ово је до сада један од највећих успеха ове златне генерације младих певача који имају прилику да на најбољи могући начин обележе деценију изузетно успешног рада, каже њихов диригент и најављује да их до краја године очекује врло интересантан пројекат са џез оркестром РТБ, као и јубиларни годишњи концерт. Н. П-ј.

просторима су остале и после њене смрти – каже Милосављевић. Последње гостовање позоришта с ових простора, како посећа Милосављевић, које је било заиста релевантно, било је почетком осамдесетих година, када је у Њујорку играно „Ослобођење Скопља“ Душана Јовановића у режији Љубише Ристића, који је тада добио награду Бродвеја. То је, по речима Милосављевића, била заиста озбиљна афирмација позоришта, тада је то био КПГТ, с простора бивше Југославије.

- Ево сада прилике да поново после дугог низа година неко позориште из ове државе гостује у Њујорку. Ми имамо обезбеђена четири термина за играње, имамо обезбеђен делимично смештај и помоћ при конструкцији сценографије, јер близу памети је да преносимо оригиналну сценографију одавде, што би било екстремно скупо. Дакле, нису обезбеђени сви трошкови, на томе радимо да нађемо финансијску потпору за ово гостовање. Оно је било непланирано, нисмо могли да га ставимо у план свог буџета,

али надам се да ће овде људи схватити колики је значај овог гостовања, не добија се такав позив сваки дан, тако да верујем да ћемо наићи на разумевање – напомиње Милосављевић. По речима Милосављевића, концепт уметничког развоја ове куће сада се врло јасно види и он даје резултате и на међународном плану.

- Део тог плана и део те узлазне линије развоја репертоарске политике и уметничких домета СНП–а се види и на плану ових гостовања, до којих ће, надам се, доћи - напомиње управник СНП.Морам да кажем да су с изузетним успехом дочекане и две премијерне копродукције у којима је партиципирало СНП: „Одисеј“ Горана Стефановског у режији Аце Поповског на Брионима, и, пре неколико дана „Слуга двају господара“ Карла Голдонија, као копродукција Града театра Будва, СНП–а и НП „Тоша Јовановић“ из Зрењанина. Ове представе позване су да учествују и следеће године на овим фестивалима на Брионима и у Будви, а њихове премијере у СНП–у ће бити 11. октобра („Слуга двају господара“) и почетком новембра („Одисеј“ током три дана). Уз то, Милосављевић подсећа и да се за почетак децембра припремају за „Дане СНП–а у Загребу“, током којих ће играти четири представе у четири театра у Загребу. До краја ове године најављене су још две драмске премијере: „Салома“ Оскара Вајлда, у режији Предрага Штрпца и Чеховљев „Галеб“ у режији Томија Јанежича. Наташа Пејчић

АНТОЛОГИЈА ПРИЧА НАШИХ НАЈПОЗНАТИЈИХ ПИСАЦА У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

Блистави омаж Грчкој Антологија прича о Грчкој из пера српских писаца „Овако је почело„ у издању „Лагуне„ у преводу на грчки Гаге Росић, до краја године појавиће се у грчким књижарама. Ово је за Танјуг изјавио уредник књиге Дејан Михајловић и објаснио да је књига, коју је приредила српска списатељица Љубица Арсић, била изложена овог пролећа на Сајму књига у Солуну, где је Србија била почасни гост, и привукла је пажњу домаћих издавача. Идеја да се начини оваква антологија, прва ове врсте у српској књижевности, потекла је од Арсићеве и њом је отворена, прошле године, нова „Лагунина„ едиција „Таласи„ у којој је до сада штампно пет тематских антологија. У антологији су заступљени: Милован Марчетић, Владимир Пиштало, Видосав Стевановић, Светислав Басара, Вида Огњеновић, Филип Давид, Јелена Ленголд, Горан Петровић, Давид Албахари, Владимир Кецмановић,

Љиљана Шоп, Ибрахим Хаџић, Миомир Петровић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Игор Маројевић, Ђорђе Писарев, Мирјана Митровић, Вуле Журић , Даница Вукићевић, Дејан Стојиљковић , Бранко Анђић, Енес Халиловић, Васа Павковић , Александар Илић , Милица Мићић Димовска и Миодраг Раичевић. Како је написала Арсићева „ Нема на свету човека који бар једном није пожелео да отпутује у Грчку. Уписана у све бедекере, конзервирана у књигама уметности на нашим полицама, она нуди дуго и животно путовање до прапостојбине европске мисли по којој смо васпитани и у којој деламо. Сваког ко се само једном окупао у њеном мору обузело је својеврсно осећање да је загазио у воду постања и приспео на важно место са којег се из магме и хаоса појавила јасно уобличена мисао о лепоти и мудрости. Инспирисани колевком цивилизације која нам је ту, надохват руке, најзначајнији савремени српски приповедачи

прерушени у туристе, оперске певаче, заводнике, митотворце и Византинце исписују надахнуте и сижејно разноврсне приче. Њихов блистави омаж Грчкој само је мали део онога што јој заправо сви ми дугујемо.

ИЗЛОЖБА У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Век и по од првог броја „Јавора” Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки и РОМС-а приредила електронску изложбу поводом 150 година од првог броја «Јавора», једног од, по речима Јована Скерлића, „најглавнијих књижевних листова српских”. Ауторка изложбе је Силвија Чамбер, а уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати у јавном каталогу Библиотеке до 27. августа, а електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Као лист за забаву и науку «Јавор» је излазио је у Новом Саду 1862/63, а уређивао га је и издавао његов покретач Јован Јовановић (Змај). Излазећи упоредо са «Даницом», од које се није пуно разликовао, уступио јој је место да би, након 11 годи-

на, 1874, као лист за забаву, поуку и књижевност био поново покренут. До 1892. уређивао га је др Илија Огњановић (1889. и до 13. маја 1890. са Јованом Грчићем, уредником тада привремено „угашеног” «Стражилова»), а 1893. Данило А. Живаљевић. «Јавор» је свих година излажења штампан у Новом Саду, а само последње године, 1893, у Земуну. Издавачи «Јавора» били су: Змај, Лука Јоцић, Арса Пајевић и Јован Карамата. На својим странама «Јавор» је у највећој мери доносио прозне, поетске и драмске књижевне текстове, оригиналне и преведене, затим популарно-научне чланке из астрономије, географије, електронике, историје, етнографије, педагогије, хемије, физике, дијететике, анатомије,

медицине и других наука и дисциплина. Посебан део «Јавора» чинила је тематски разноврсна рубрика названа најпре „Листићи”, потом „Листак”, где су објављивани извештаји из културног живота, привреде, заната, саобраћаја, разних друштава, некролошки чланци, библиографске вести, загонетке, одговори на питања читалаца и сл. «Јавор» је имао велики број сарадника, по речима Илије Огњановића, „многу и многу стару опробану снагу”, „многог почетника – полетарца” и „много женско име, као доказ да и Српкиња уме мислити и осећати”. Матица српска објавила је у два тома садржај «Јавора», по ауторима (1987) и по предметима (1989), дело Иванке Веселинов која је написала и предговор.

12

dRU[TvO

subota4.avgust2012.

LISTE ^EKAWA U ZDRAVSTVU NEREALNE, VODE SE PRO FORME

No vi pra vil nik na ~e ka wu Di rek tor Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Aleksandar Vukasnovi} sma tra da su li ste ~e ka wa ne re al ne, ne ra zum ne i da se vi {e vo de „pro for me” ne go {to su su {tin ski pre ci zne i ta~ ne – od bro ja pa ci je na ta do da tu ma o~e ki va nog pri je ma. Vuk sa no vi} je za Ta njug re kao da bi pro ble me u po gle du vo |e wa, or ga ni za ci je i a`ur no sti li sta ~e ka wa tre ba lo u zna ~aj nom seg men tu da re {i no vi pra vil nik, ko ji je pri pre mi la stru ka za jed no s pred stav ni ci ma RF ZO-a, In sti tu ta „Ba tut” i Mi ni star stva zdra vqa.

– Pred log pra vil ni ka je u Mi ni star stvu zdra vqa, gde sam do bio uve ra va wa i na i {ao na raz u me va we mi ni star ke ko ja po dr `a va do no {e we ta kvog ak ta – na veo je di rek tor RF ZO-a.

Po we go vim re ~i ma, no vi pra vil nik pro pi su je ta~ ne in di ka ci je, ko je je iz ra di la stru ka, od no sno kli ni~ ke kri te ri ju me za ko ro na ro gra fi ju, pejs mej ke re, ugrad wu val vu le, baj pas, ope ra ci je ka ta rak te, ku ko va i ko le na… i sve osta le zdrav stve ne uslu ge za ko je se vo de li ste ~e ka wa.

On je is ta kao da }e se ti me iz be }i sta vqa we pa ci je na ta na li stu u raz li ~i tim bol ni ca ma po raz li ~i tim kri te ri ju mi ma, „zlu ne tre ba lo, ako im ne kad za tre ba ope ra ci ja da za u zmu red”, kao i „ne do -

voq no ob ra |e nih pa ci jen ta” – prak ti~ no, ide ja je da se ujed na ~e kli ni~ ki kri te ri ju mi u svim zdrav stve nim usta no va ma.

– Iz raz go vo ra s ra di o lo zi ma ko ji ra de na mag net noj re zo nan ci do bio sam in for ma ci ju da je 50 od sto na la za ne ga tiv no, {to je po da tak je din stven u sve tu, a da se go to vo 90 od sto di jag no za po sta vqe nih mag ne tom mo glo in di ko va ti dru gim di jag no sti~ kim me to da ma – na veo je Vuk sa no vi}.

Ka ko je re kao, no vim pra vil ni kom je, osim ta~ nih in di ka ci ja, de fi ni san i ste pen hit no sti, kao i pret hod na di jag no sti ka ko ju pa ci jent tre ba da oba vi da bi uop {te bio upu }en na mag net nu re zo nan cu ili ske ner. On je na gla sio da no vi pra vil nik pre ci zno de fi ni {e i hit na sta wa ko ja ne }e ~e ka ti na li sti, kao i da pa ci jen ti ne mo gu tek ta ko ot ka zi va ti i po me ra ti ope ra ci je iz ne me di cin skih raz lo ga – od mo ra, pri vat nih po slo va, sla vqe na sla ve…

Ta ko |e, pro pi sa no je da ne mo gu da se upi su ju na vi {e li sta – pri li kom sta vqa wa na li stu ~e ka wa po pu wa va }e iz ja vu u ko joj, pod ma te ri jal nom i kri vi~ nom od go vor no {}u, po tvr |u ju da ni su ni na jed noj dru goj li sti ~e ka wa. Vuk sa no vi} je do dao da je pla ni ra no i me se~ no ukr {ta we li sta iz svih zdrav stve nih usta no va.

NOVINAR LASLO [A[ KONA^NO NA SLOBODI

„Ose }am se kao po no vo ro |en” No vi nar Laslo [a{ (69) pu {ten je ju ~e oko 14 ~a so va na slo bo du iz Okru `nog za tvo ra u Su bo ti ci. Iz Ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je Tomislava Nikoli}a po mi lo va we za [a {a po sla to je di rekt no u Okru `ni za tvor u Su bo ti ci. [a{ je iz dr `a vao ka znu od 150 da na jer je uvre dio vo |u de sni ~ar skog po kre ta „64 `u pa ni je” Lasla Torackaija. Ka da je otvo rio vra ta za tvo ra, La slo [a{ je ugle dao mno ge no vi nar ske eki pe ko je su svo jim ka me ra ma i fo to a pa ra ti ma `e le li da za be le `e iz la zak ko le ge.

– Ose }am kao da sam se po no vo ro dio – re kao je [a{ po iz la sku iz za tvo ra. – Za do vo qan sam. Da ni je bi lo Lasla Juhasa, ko ji je 20. ju la za be le `io moj od la zak u za tvor, ne bi do {lo do sve ga ovo ga.

eti ke i dru gih te ma, a ko ri sni ci ma je omo gu }en pri stup Vir tu el noj bi bli o te ci Sr bi je i bi bli o te kar skim re sur si ma {i rom sve ta. Osim re no vi ra wa bi bli o te ke, pro je kat je obez be dio opre mu za Je di ni cu za raz voj na stav nog pla na i pro gra ma.

– Ti re sur si }e do pri ne ti obu ci po li ci je u Sr bi ji i omo gu }i }e po ve zi va we Cen tra za osnov nu po li -

Za hva qu jem se svim ko le ga ma i no vi nar skim udru `e wi ma {to su me po dr `a li. Znam da su sa ku -

Nikoli}: Neprimerena kazna „Po {tu ju }i prav nu pro ce du ru, pred sed nik Sr bi je je pred log o po mi lo va wu [a {a pot pi sao u uve re wu da je pra vo na slo bo du mi {qe wa jed no od osnov nih ci vi li za cij skih te ko vi na”, na vo di se u sa op {te wu iz Ni ko li }e vog ka bi ne ta. Ka ko se do da je, „ne pri me re no je da no vi nar La slo [a{ slu `i ka znu za tvo ra od 150 da na sa mo za to {to je iz neo svo je mi {qe we, {to je, ta ko |e, pro tiv no svim evrop skim stan dar di ma i me |u na rod nim kon ven ci ja ma”.

Renovirana bi bli o te ka u Cen tru za osnovnu po li cij sku obu ku U Cen tru za osnov nu po li cij sku obu ku u Srem skoj Ka me ni ci ju ~e su otvo re ni in ter ak tiv ni in for ma ci o ni cen tar i bi bli o te ka, ko ji su us po sta vqe ni uz po dr {ku Mi si je OEBS-a u Sr bi ji. U sa op {te wu te mi si je na ve de no je da bi bi lo te ka sa dr `i ne ko li ko sto ti na kwi ga iz obla sti pri me ne za ko na, kri vi~ nog pra va, fo ren zi ke, qud skih pra va,

dnevnik

cij sku obu ku s osta lim stru~ nim bi bli o te ka ma – iz ja vi la je vr {i lac du `no sti {e fa Mi si je OEBSa u Sr bi ji Pola Tidi. – No va in ter ak tiv na bi bli o te ka }e po mo }i po li ci ji Sr bi je u da qem raz vo ju i una pre |e wu sop stve nih ve {ti na ta ko {to }e omo gu }i ti brz i lak pri stup iz vo ri ma stru~ nih in for ma ci ja.

pqa li no vac, ali dra `e mi je to {to me je pred sed nik Sr bi je po mi lo vao.

On ka `e da mu je u za tvo ru bi lo te {ko, ali da se pri vi kao.

– Da ni sam imao po dr {ku no vi na ra i mno gih udru `e wa, iza {ao bih tek u de cem bru. Ja ni sam mo gao da pla tim ka znu jer imam ho no rar na pri ma wa. Pi tao sam To roc ka i ja za {to me tu `i ba{ za taj tekst, a on je re kao da mo `e da tu `i ko ga ho }e – pri ~a [a{.

La slo [a{, ko ji je ra dio kao ho no rar ni sa rad nik „Het na pa„ i

po je di nih me di ja u Ma |ar skoj, 20.ju la je oti {ao u Okru `ni za tvor na iz dr `a va we ka zne od 150 da na jer ni je imao da pla ti ka znu od 150.000 di na ra. Pre ne de qu da na, ka da je po kra jin ski se kre tar za in for mi sa we Slavi{a Gruji} po se tio no vi na ro vu su pru gu, re kao je da [a{ tre ba da iza |e kao slo bo dan ~o vek.

– Za do vo qan sam od lu kom o po mi lo va wu La sla [a {a, pen zi o ni sa nog no vi na ra iz Su bo ti ce, ko ji je bio u za tvo ru zbog po vre de ~a sti vo |e ma |ar skog eks tre mi sti~ kog po kre ta „64 `u pa ni je”– re kao je pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Sla vi {a Gru ji}. – Po mi lo va we je je di ni mo gu }i za vr {e tak tog ne mi log do ga |a ja, i re al no je bi lo o~e ki va ti da [a{ bu de oslo bo |en jer ni je smeo ni da bu de osu |en, a ka mo li za tvo ren.

Gru ji} je iz ra zio za do voq stvo i ti me {to su u ak tiv no sti ma na po mi lo va wu i oslo ba |a wu La sla [a {a za jed ni~ ki u~e stvo va le stru kov ne i dru ge or ga ni za ci je, ukqu ~u ju }i i Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we.

S. Ir{evi}

UPRAVA BOLNICE U ZREWANINU DEMANTUJE TVRDWE JEDNOG RADNIKA

Ni je bi lo par tij skog za po {qa va wa Je dan od rad ni ka Op {te bol ni ce “Dr \or |e Jo a no vi}” u Zre wa ni nu Dragan [a{i} op tu `io je na kon fe ren ci ji za no vi na re ru ko vod stvo te zdrav stve ne usta no ve da je od go vor no za na ru {e ne me |u qud ske od no se zbog za po {qa va wa po par tij skom kqu ~u. Na vo de }i da je Bol ni ca ba stion si ro ma {tva, [a {i} je, ta ko |e, pro zvao me nax ment da ta ko zva nim ne zdrav stve nim rad ni ci ma is pla }u je sa mo 70 od sto pla te, kao i da ne upla }u je put ne tro {ko ve oni ma ko ji iz okol nih se la do la ze u Zre wa nin na po sao. [a {i} je po zvao ru ko vod stvo na po {to va we za ko ni to sti i re {a va we pi ta wa du go va wa ne me di cin skom oso bqu.

Di rek tor ka zre wa nin ske Bol ni ce Gordana Kozlova~ki od mah je re a go va la na te op tu `be i sa zva la pres-kon fe ren ci ju da bi de man to va la [a {i }e ve tvrd we. Ona je od ba ci la sve we go ve na vo de i na gla si la da, i po red te {ke eko nom ske si tu a ci je, usta no va ko ja bri ne o zdra vqu me {ta na svih pet op {ti -

na sred weg Ba na ta, do bro funk ci o ni {e. Ka ko je is ta kla, za ra de za pret hod ni me sec is pla }u ju se od 12. do 18. u me se cu, a 16. ju la is pla }en je sto po stot ni iz nos za pret hod ni me sec za sve rad ni ke.

– Svi rad ni ci na {e bol ni ce, i zdrav stve ni i ne zdrav stve ni, od vaj ka da do bi ja ju pla tu istog da na.

U sva kom pret hod nom me se cu ove go di ne, ali i ra ni jih go di na, za ra de su u pot pu no sti is pla }i va ne naj ka sni je do 20. u me se cu za pret hod ni me sec, ali i dve tre }i ne akon ta ci je za ak tu el ni me sec – ob ja sni la je Gor da na Ko zlo va~ ki.

Re a gu ju }i na ka zi va wa da se za po sle ni ma ko ji `i ve u okol nim se li ma ne is pla }u ju put ni tro {ko vi, di rek tor ka Bol ni ce je re kla da se od ma ja 2009. go di ne oni is pla }u ju u di nar i da ne ka sne ni je dan me sec.

– Je di ni za stoj u is pla ti put nih tro {ko va po sto jao je od 28. ma ja do 16. ju na, ka da je Bol ni ca po slo va la u iz u zet no te {kim fi nan sij skim okol no sti ma, {to na {i pa ci jen ti ni su mo gli da ose te jer se to ni po

~e mu ni je od ra zi lo na kva li tet na {eg ra da. Ali, akro ba cij skom ve {ti nom me nax men ta us pe li smo da pre va zi |e mo taj pro blem – na ve la je ona.

Gor da na Ko zlo va~ ki je ne gi ra la i op tu `be da su u po sled we vre me rad ni ci za po {qa va ni po par tij skom prin ci pu i da je to do ve lo do na ru {e nih me |u qud skih od no sa.

Po we nim re ~i ma, od ju na 2011. do ju la ove go di ne u Bol ni cu je pri mqe no 176 no vih rad ni ka, od to ga 95 u stal ni rad ni od nos, a osta li na od re |e no vre me. Me |u no vo za po sle ni ma je i 19 dok to ra.

– Svi pri je mi spro ve de ni su pu tem kon kur sa. Ras pi sa no je ukup no 36 kon kur sa, s utvr |e nim kri te ri ju ma, i svi po stup ci bi li su tran spa rent ni. Ni na je dan pri jem ni smo ima li ni pri go vor, a ka mo li `al bu – ka za la je Gor da na Ko zlo va~ ki, i do da la da su u 2010. i 2011. go di ni za po sle ni, u an ke ta ma ko je su spro ve de ne, me |u qud ske od no se oce ni li vr lo vi so kim oce na ma. @. Balaban

BE^EJCI OBELE@ILI DAN RAVNOPRAVNOSTI

Uru ~e ne Pr vo av gu stov ske na gra de Re ci to va wem pe sme Ste va na Ra i~ ko vi }a „Ti sa“ na srp skom i pe sme [an do ra Re mi we ka „Za sta va“ na ma |ar skom je zi ku, po di za wem za sta ve op {ti ne Be ~ej na jar bo lu is pred Grad ske ku }e, te sve ~a nom sed ni com Skup {ti ne op {ti ne Be ~ej, ju ~e je obe le `en Dan rav no prav no sti naj ve }e po ti ske op {ti ne. Ti me se pod se ti lo na 1. av gust 1774. go di ne, ka da su uka zom ca ri ce A u s t r o - U g a r s k e Ma ri je Te re zi je po tvr |e ne pri vi le gi je srp skom sta nov ni {tvu i pr o- {i re ne na ne srp sko sta nov ni {tvo u Po ti skom di {trik tu sa se di {tem u Be ~e ju.

Po tom je no vo i me no va ni pred sed nik op {ti ne Be ~ej Vuk Radojevi} pod se tio na spe ci fi~ nost obe le `a va wa po me nu tog pra zni ka, po {to je op {tin ska ve }i na

tek kon sti tu i sa na i, iz me |u osta log, do dao: – O~e ku jem da svi za bo ra vi mo od re |e ne po li ti~ ke ani mo zi te te i da se dr `i mo za jed ni~ kih kop ~i

ko je nas spa ja ju da bi smo te ku }u 2012. go di nu pre tvo ri li u rad nu i raz voj nu sve dok vred no sti za ko je se, za pra vo, svi za jed no bo ri mo ne bu du op {te pri hva }e ne od dru {tva u ko jem `i vi mo – apo stro fi rao je mr Vuk Ra do je vi}.

Pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne Be ~ej Peter Knezi je, na ma |ar skom i srp skom je zi ku, na gla sio vred nost be ~ej ske re gi je da ve ko vi ma `i vi u du hu rav no prav no sti i to l e r an c i j e.

Pr vo av gu stov ske na gra de op {ti ne Be ~ej do bi li su i s t o r i ~ a r k a K o l u m b i j a uni ver zi te ta u Wu jor ku dr Ana Anti}, p r e d s e d n i c a Pre k r { aj n og su da u Be ~e ju Sne`ana Ba{i}, Igor Bra}, di rek tor ka Na rod ne b i b l i o t e k e Be ~ej Er`ebet Kinka, na stav nik mu zi~ ke kul tu re, in struk tor i ko re o graf ma |ar skog na rod nog ple sa Ana Ki{imre-Serda, te Dru {tvo za bor bu pr o tiv {e }er ne bo le sti op {ti ne Be ~ej.

V. Jankov

crna hronika

dnevnik

Po gi nuo na {u pi skog Vi {eg su da Ta tja na \u ra {ko vi}, na kon do ja ve o do ga |a ju, na re di la je ob duk ci ju na In sti tu tu za sud sku me di ci nu da bi se utvr dio uzrok smr ti, sa zna je mo ne zva ni~ no.

M. V.

VAN DA LI ZAM U CEN TRU ADE

Ci glom na pro zo re cr kve i ho te la Po l i c ij s ki slu ` be n i c i u Adi pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv me {ta ni na Da ni je la P. (1992) zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo uni {te we i o{te }e we tu |e

sa zna li, osum wi ~e ni je pro zor us peo da raz bi je tek iz dru gog po ku {a ja iz bli za, po {to mu to ni je po {lo za ru kom ba ca wem ci gle s ve }e uda qe no sti.

Ho tel „Park” u Adi

stva ri. On se te re ti da je u cen t ru Ade ci g lom raz b io pro z o r e na ri m o k a t o l i~ k oj cr kvi i ho te lu „Park”.

U no }i iz me |u utor ka i sre de po lu pan je pro zor na ri mo ka to li~ koj cr kvi. Van da li zam je pri ja vio sve {te nik, ko ji je za te kao raz bi je no sta klo ka da je do {ao na slu `bu, a ka ko smo

Pro zor na „Bi znis klu bu” na zda wu ho te la „Park” obe sni mla di} ci glom je, ka ko se sum wa, raz bio u ~e tvr tak u 2.20 sa ta. Ot kri ven je za hva qu ju }i snim ku si gur no sne ka me re, ko ja je in sta li sa na na glav noj ras kr sni ci u cen tru Ade. M. Mr.

U I\O [U, KOD KI KIN DE

Kra |a sla vi na Ki kind ska po li ci ja na ja vi la je pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve pro tiv dvo ji ce me {ta na I|o {a, Ni ko le P. (1993), zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ke kra |e, i Zo ra na \.

(1967), zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pri kri va wa na {te tu Ru ko met nog klu ba „Par ti zan”, Fud bal skog klu ba „Bo rac” i Do bro voq nog va tro ga snog dru {tva iz I|o {a, op {ti ne Ki kin da.

Osum wi ~e ni Ni ko la P. se te re ti da je to kom ju la ove go di ne pro va lio u pro sto ri je o{te }e nih klu bo va i DVD I|o{, iz ko jih je de mon ti rao i od neo dva de se tak ba te ri ja za ~e sme i ku hiw ski pri bor, pri ~i niv {i im na taj na ~in ma te ri jal nu {te tu od oko 50.000 di na ra. Dru go pri ja vqe ni Zo ran \. se te re ti da je od Ni ko le P. ku pio ukra de ne sla vi ne.

M. Mr.

LI SI CE LE KA RU IN STI TU TA ZA OR TO PED SKO-HI RUR [KE BO LE STI „BA WI CA”

Or to ped uhap {en zbog mi ta

Po li cij ski slu `be ni ci Up ra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske upra ve za Be o grad li {i li su slo bo de pri ma ri ju sa dr Zo ra na G. (62), hi rur ga za or to ped sku hi rur gi ju i tra u ma to lo gi ju, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ma we mi ta, sa op {tio je MUP. Zo ran G., ko ji je i sa vet nik za me di cin ska pi ta wa In sti tu ta za or to ped sko-hi rur {ke bo le sti „Ba wi ca”, li {en je slo bo de u na stav ku ak ci je su zbi ja wa ko rup ci je i u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la -

{tvom u Be o gra du. Osum wi ~e ni je, do da je se, 31. ju la ove go di ne, od ro di te qa pa ci jen ta H. K. zah te vao no vac, u iz no su od 500 evra, da bi mu, pre ko re da i bez ~e ka wa na li s tu za k a z a n ih ope r a c i j a, ope ri sao me ni skus ko le na, „a da nas, na kon iz vr {e ne ope ra ci je i pri mio no vac u na ve de nom iz no su”.

Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, na po mi we se u sa op {te wu.

(Ta njug)

13

RA SVE TQE NE KRA \E U KAR LOV CI MA

JU ^E U TO VA RI [E VU

Zo ran V. (1977) iz To va ri {e va, kod Ba~ ke Pa lan ke, po gi nuo je ju ~e uju tro, ve ro vat no usled struj nog uda ra, dok je oba vqao ra do ve bu {i li com na {u pi. De `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad -

subota4.avgust2012.

Ise ~en deo sta rog me tal nog mo sta Po li ci ja je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Be o gra |a na Zve zda na M. (1981), Jo va na R. (1987), Ra do ja I. (1949) i Slo bo da na @.

(1976) iz Obre nov ca zbog sum we da su 22. ju la po ~i ni li kra |u u Srem skim Kar lov ci ma.

Oni se te re te da su bre ne rom se kli dve me tal ne kon struk ci je sta rog `e le zni~ kog mo sta u vla sni {tvu JP „@e le zni ce Sr bi je” i po ~e li da ih uto va ra ju u ka mion ko jim su do -

{li, ali po li ci ja ih je pri me ti la i od mah po sle to ga uhva ti la.

Ta ko |e, do da je se u ju ~e ra {wem sa op {te w u no v o s ad s ke Po l i c ij s ke upra v e, kri vi~ ne pri ja ve pod ne te su i pro tiv Kar lov ~a na Ste va na M. (1989) i Sla vo qu ba R. (1991), ko ji ma se pri pi su je da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg vo zi la. Oni se te re te

da su pro {le sed mi ce u Srem skim Kar lov ci ma ukra li „re no„ ko ji je bio ot kqu ~an, ali su ih po li caj ci uhva ti li i po tom vra ti li vo zi lo vla sni ku.

Wih dvo ji ca osum wi ~e na su i za kra |u ra di ja to ra iz Do ma zdra vqa u istom me stu u apri lu, ko ju su, ka ko se pret po sta vqa, po ~i ni li s jo{ jed nim ma lo let ni kom.

M. V.

IS TRA @NI SU DI JA U ZRE WA NI NU JU ^E SA SLU [AO OSUM WI ^E NE U AFE RI „JU GO RE ME DI JA”

Zdrav ku De u ri }u pri tvor do me sec da na Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Go ran Zec do neo je ju ~e re {e we o od re |i va wu pri tvo ra do 30 da na di rek to ru zre wa nin ske Fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja” Zdrav ku De u ri }u (49) i v. d. di rek to ra pred u ze }a “Pen farm” i “Luk sol far ma ci ja” Mi la ni Z. (28).

Osta lo dvo je, osum wi ~e ni da su po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i o{te ti li “Ju go re me di ju” za oko 600.000 evra – fi nan sij ska di rek tor ka te far ma ce ut ske ku }e An ki ca M. (48) i sud ski ve {tak gra |e vin ske stru ke Ste van G. (47), pu {te ni su da se bra ne sa slo bo de.

Is tra `ni su di ja je ujed no do neo re {e we o otva ra wu is tra ge pro tiv sve ~e tvo ro osum wi ~e nih. De u ri}, Mi la na Z. i An ki ca M. se te re te da su, u sa u ~e sni {tvu sa Ste va nom G., to kom 2011. go di ne, pri li kom osni va wa “Pen far ma” od “Ju go re me di je” i “Luk sol far ma ci je”, pro ce nom vred no sti ze mqi {ta i ak ci ja “Ju go re me di je” ko ja je bi la vi {a od tr `i {ne, ali i fal si fi ko va wem iz ve {ta ja o vred no sti li cen ce le ko va ko ji su ustu pqe ni “Pen far mu”, o{te ti li zre wa nin sku far ma ce ut sku kom pa ni ju za oko 600.000 evra.

Kao i pri li kom iz no {e wa od bra ne u pro sto ri ja ma Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu, osum wi ~e ni su i to kom sa slu {a wa pred is tra `nim su di jom od ba ci li sve na vo de iz kri vi~ ne pri ja ve. “Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna -

je da je De u ri} ne gi rao da je sa sa rad ni ci ma o{te tio “Ju go re me di ju” i da je imo vi nu pre ba cio u “Pen far mu”, tvr de }i da je pro ces pro tiv we ga po li ti~ ki mo ti vi san od do ne dav no vla da ju }eg re `i ma da bi se skre nu la pa `wa s ne za ko ni to spro ve de ne

Zdrav ko De u ri}

pri va ti za ci je “Ju go re me di je” 2002. go di ne.

Di rek tor te fa bri ke je ka zao da naj vi {i or ga ni Evrop ske uni je zah te va ju od Vla de Sr bi je pre i spi ti va we sum wi vih pri va ti za ci ja, me |u ko ji ma je i “Ju go re me di ja”.

– Kra jem av gu sta tre ba lo bi o toj te mi u fa bri ci da raz go va ram s iz ve sti o cem Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel kom

Ka ci nom. Sa da ne znam ka ko }u ga do ~e ka ti – re kao je, ka ko „Dnev nik” sa zna je, De u ri} pred is tra `nim su di jom.

Sa op {te wem za jav nost ju ~e se ogla sio i Od bor di rek to ra “Ju go re me di je” ko ji je naj o {tri je osu dio, ka ko je na veo, “ne za ko -

Zre wa ni nu, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom, ju ~e i pre kju ~e iz ra zi lo je i pe de se tak rad ni ka i ak ci o na ra “Ju go re me di je”, “Pe na fr me” i “Luk sol far ma ci je”. Na kon pro te sta is pred zgra de Po li cij ske upra ve, oni su se oku pi li i pred vra ti -

Pa la ta prav de u Zre wa ni nu

ni to pri vo |e we ge ne ral nog di rek to ra Zdrav ka De u ri }a i fi nan sij ske di rek tor ke An ki ce M.” Od bor di rek to ra je za tr `io da se li ca ko ja su u pri tvo ru od mah pu ste na slo bo du i da po stu pak po kre nut pro tiv wih bu de ob u sta vqen.

Svo je ne za do voq stvo zbog ak ci je ko ju su spro ve li MUP Sr bi je, Upra va kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ska upra va u

ma Pa la te prav de. Na sta vi li su ju ~e pro test u Grad skoj ku }i, zah te va ju }i da se De u ri} i Mi la na Z. pu ste iz pri tvo ra.

– Ovo je mon ti ran pro ces pro tiv na {eg di rek to ra. Ulo `i li smo do sta nov ca i tru da da bi smo osta vi li ne {to na {oj de ci, i ne }e mo od u sta ti od bor be – po ru ~i la je vla sni ca ak ci ja “Pan far ma” Ve ra Zlo kas. @. Ba la ban

BIV [I PRED SED NIK RE PU BLI KE SRP SKE 16. OK TO BRA PO ^I WE OD BRA NU PRED HA [KIM SU DOM

Ka rayi} do sta vio li stu sve do ka

Biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Ra do van Ka ra xi}, op tu `en za rat ne zlo ~i ne nad ne sr bi ma u Bo sni i Her ce go vi ni, do sta vio je sud skom ve }u Ha {kog tri bu na la spi sak sve do ka ko je na me ra va da po zo ve to kom do ka znog po stup ka od bra ne ko ji po ~i we u ok to bru. „Li sta sve do ka je za sa da po ver qi va, u slu ~a ju da bi ne ko od wih ka sni je mo gao za tra `i ti me re za {ti te. Ime na }e bi ti ob ja vqe na me sec da na uo~i wi ho vog sa slu {a wa„, na vo di se u Ka ra xi }e vom pod ne sku, uz ko ji je pro sle dio i li stu sve do ka.

Tu `i la {tvo je 4. ma ja za vr {i lo iz no {e we do ka za, a za 16. ok to bar je na ja vqe no sa slu {a we pr vih sve do ka od bra ne.

Tri bu nal je u ju nu oslo bo dio Ka ra xi }a po jed noj od dve ta~ ke op tu `ni ce ko je biv {eg pred sed ni ka RS te re te za ge no cid. Su di je su na ve le da tu `i o ci ni su iz ne li do voq no do ka za da bi po dr `a li ta~ ku op tu `ni ce ko ja ga je te re ti la za ma sov na ubi stva, pro te ri va we i pro gon mu sli man skog i hr vat skog sta nov ni {tva iz bo san skih gra do va od mar ta do de cem bra 1992. go di ne, na sa mom po ~et ku ra ta u Bo sni.

Tri bu nal, me |u tim, ni je od ba -

cio pre o sta lih de set ta ~a ka op tu `ni ce, od ko jih se jed na od no si na ge no cid i te re ti Ka ra xi }a za u~e {}e u ma sov nom ubi stvu mu sli ma na u Sre bre ni ci 1995. go di ne.

Op tu `ni ca, osim to ga, Ka ra xi }a te re ti za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa.

Ka ra xi} je u ju nu za tra `io da bu de oslo bo |en po svim ta~ ka ma op tu `ni ce, tvr de }i da Tu `i la -

{tvo ni je iz ne lo ni je dan do kaz ko jim bi pot kre pi lo na vo de o we go voj od go vor no sti za zlo ~i ne. Pra vi la su da u Ha gu omo gu }a va ju op tu `e ni ma da za tra `e oslo ba |a we po okon ~a wu do ka znog po stup ka Tu `i la {tva.

(Ta njug)

JU ^E U NI [U I PRO KU PQU

Sa hra we ni pod o fi ci ri Voj ske Sr bi je Uz voj ne po ~a sti, ju ~e su sa hra we ni pod o fi ci ri Voj ske Sr bi je sta ri ji vod nik pr ve kla se Ne boj {a Mi li} (37) iz 98. va zdu ho plov ne bri ga de i sta ri ji vod nik Sla vi {a Mar ko vi} (36) iz 204. va zdu ho plov ne bri ga de, ko ji su stra da li 1. av gu sta u ne sre }i pri li kom ra{ ~i {}a va wa te re na od min sko-eks plo ziv nih sred sta va na Ko pa o ni ku.

Na No vom gro bqu u Ni {u, po red rod bi ne, mno go broj nih pri ja te qa i ko le ga sta ri jeg vod ni ka pr ve kla se Mi li }a su na ve~ ni po ~i nak is pra ti li i iza sla nik pred sed ni ka Re pu bli ke Mi lo rad Si mi}, iza sla nik mi ni stra od bra ne, po mo} nik mi ni stra za bu d`et i fi nan si je Sr bi slav Cve ji}, za me nik na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-ma jor Mi lan Bje li ca, ko man dant ViP VO ge ne ral-ma jor Ran ko @i vak i ko man dant 250. ra ket ne bri ga de PVD bri gad ni ge ne ral Du {ko @ar ko vi}.

Na gro bqu u Gor wim Kor din ci ma kod Pro ku pqa sa hra wen je sta ri ji vod nik Sla vi {a Mar ko -

vi}. Od sta ri jeg vod ni ka Mar ko vi }a po sled wi put opro sti li su se po ro di ca, rod bi na i mno go broj ni pri ja te qi i ko le ge. Sa hra ni su pri su sto va li iza sla nik pred sed ni ka Re pu bli ke Mi lo rad Si mi}, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ralpot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}, iza sla nik mi ni stra od bra ne ge ne ral-ma jor Sla |an \or |e vi} i ko man dant 204. va zdu ho plov ne bri ga de bri gad ni ge ne ral Pre drag Ban di}.

Mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} na re dio je, na kon ne sre }e, hit nu is tra gu ra di ra sve tqa va wa svih de ta qa i utvr |i va wa od go vor no sti.

Dvo ji ca po gi nu lih pod o fi ci ra bi li su pri pad ni ci Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne Voj ske Sr bi je. Oni su bi li an ga `o va ni na ra{ ~i {}a va wu te re na od min sko-eks plo ziv nih sred sta va na osno vu ugo vo ra Ko man de ViP VO s kon tro lom le te wa SCG (SMAT SA) ra di iz grad we za {tit ne ogra de oko objek ta na Ko pa o ni ku.

14

subota4.avgust2012.

sport

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST) NA [I RU KO ME TA [I DA NAS IGRA JU S JU @NOM KO RE JOM

Po tro {e ni svi kre di ti

Srp s ki ru k o m e t a tiv Danske da mo`emo da se velikog kontakta sa qudima u {i za b e l e ` i l i su nosimo sa najja~ima. Karte su Srbiji. Nije nam lako, ali tre }i po raz za re dom. otvorene, ako pro|emo daqe, ~ekamo ove dve utakmice da Ima ju }i u vi du ri va uradili smo ne{to. Ako izgu- nam otvore vrata ~etvrtfile ([pa ni ja, Hr vat ska i Dan bimo, to je lo{ rezultat. nala – rekao je Stani}.

Selektor Vukovi} i daqe ska) mo ` da je bi l o re a l n o Imali smo nesre}u da se o~e ki va ti da iza bra ni ci Ve na|emo u ovako te{koj grupi, stoji na stanovi{tu da je se li na Vu ko vi }a iz gu be pr ve jedino {to nisam zadovoqan je wegovom timu najve}i probtri utak mi ce i to ne tre ba na~in na koji smo izgubili lem na takmi~ewu to {to su shva t i t i tra g i~ no. Re pre zen ta ci ja Sr bi je je u po sled wem su sre tu iz gu bi la od evrop skog {am pi o na Dan ske (26:25), ali je u do brom de lu utak mi ce, po go to vo u pr vih 15 mi nu ta, po ka za la da ima adu te za ~e tvrt fi na le.

Da su or lo vi u do s a d a { wem de l u tak mi ~e wa igra li kao u pr vom de lu du e la sa Dan ci ma, ili u fi ni {u me ~a, po red sko ra na {e se lek ci je ne bi sta ja la bol na nu la. Olim p ij s ki tur nir prak ti~ no tek sa da po ~i we za na {e or lo ve, ko ji u po sled wa dva ko la B gru pe ne ma ju pra vo na gre {ku.

Po prav nog is pi ta vi {e ne ma, ru ko me ta {i Sr bi je mo ra }e da sa vla da ju Ju `nu Ko re ju (da nas Momir Rni} i Dalibor ^utura u duelu s Dancima u 12.15) i Ma |ar sku (po ne de prve dve utakmice, pa ni pro- im to prve Olimpijske igre, qak u 10.30) da bi se pla si ra li tiv Danske nismo verovali u kao i da se to vidi po napretku u igri. u no k a u t fa z u. Iza b ra n i c i pobedu – rekao je golman - Sada nam sledi Koreja za Ve se li na Vu ko vi }a si gur no su Darko Stani}. ohra bre ni pred me ~e ve od lu ke Junak nedavnog EP u Srbiji podizawe samopouzdawa i po sle vr lo do bre par ti je u tvrdi da je atmosfera u ekipi onda borba za ~etvrtfinale s Ma|arima. Verujem da }e utak m i c i sa evropskim dobra i pored lo{eg u~inka. {ampionom Danskom.

- Trudimo se da ostanemo momci ve} danas pokazati - Malo nam je poquqano koliko - toliko koncen- pravo lice i da }e uspeti da samopouzdawe posle ovih trisani. Ne ~itamo {ta pi{u prika`u igru uz visoku konporaza, ali smo pokazali pro- na{i mediji, niti imamo centraciju - rekao je Vukovi}.

VA TER PO LI STI SR BI JE DA NAS IGRA JU SA AME RI KAN CI MA (20.40)

Del fi ni ci qa ju pr vo me sto u gru pi

Va t er p o l o re p re zen t a c i j a Sr b i j e osta la je ne po ra `e na po s le tri od i g ra n a ko la u Lon do nu. U pr va dva ko la iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a za be le `i li su dve la ke po be de pro tiv Ma |ar ske i Ve li ke Bri ta ni je, a u tre }em su re mi zi ra li sa Cr nom Go rom i jo{ uvek su u igri za pr vo me sto u gru pi. Da nas }e od me ri ti sna ge s pro vo pla si ra nim ti mom u B gru pi, re pre zen ta ci jom SAD od 20.40 ~a so va po na {em vre me nu.

Se lek tor Udo vi ~i} o~e ku je te `ak me~.

- Bi }e to te {ka utak mi ca, kao {to je bi la i ona sa Cr no gor ci ma. Ame ri kan ci ma je ge ne ra ci ja na iz la sku, ta ko da im je ovo po sled wi voz. Ulo `i }e sve da nas po be de. Oni igra ju dru ga ~i je ne go Cr na Go ra - re kao je Udo vi ~i}. @iv ko Go ci} je na veo da o~e ku je po be du nad SAD, uko li ko Sr bi ja po no vi igru iz pr ve run de.

- Ne bih `e leo ni u kom po gle du da ih pot ce nim. Ame ri kan ci igra ju fan ta sti~ no na tur ni ru, po go to vo u od bra ni. Mo ra mo da se po tru di mo da is pra vi mo sve {to mo `e mo i do |e mo do po be de ka ko bi u ~e tvrt fi na le u{li sa pr ve po zi ci je u gru pi - re kao je Go ci}.

Mi lan Alek si} je kon sta to vao: - Po be de u na red nim su sre ti ma sa SAD i Ru mu ni jom vo de nas do pr vog me sta u gru pi.

Slo bo dan Ni ki} igra u sjaj noj for mi.

Cr no go rac Alek san dar Ra do vi} i Sr bin Du {ko Pje tlo vi} vo di li `e sto ke du e le

- Osta ju nam jo{ dva su sre ta sa dva ni ma lo la ka ri va la, Ame ri kan ci ma i Ru mu ni ma. Ali, ono pra vo nas o~e ku je od ~e tvrt fi na la.

Du {ko Pi je tlo vi} je do dao: - Ima stva ri u igri ko je mo ra mo da po pra vi mo. Na dam se da }e mo u to me da uspe mo i da }e mo ka -

ko su tur nir bu de od vi jao igra ti sve bo qe i bo qe.

An dri ja Pr la i no vi} je sa 15 go lo va na{ naj e fi ka sni ji igra~.

- Go lo vi ni su bit ni. Sa da je naj va `ni je da je sve u na {im ru ka ma. Mo `e mo da bu de mo pr vi na ta be li i da }e mo sve od se be da ta ko bu de - re kao je Pr la i no vi}.

SPORT

dnevnik

subota4.avgust2012.

15

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

^avi}u ~etvrto mesto, Felpsovo 17. zlato Mi lo ra du ^a vi }u ma lo je ne do sta ja lo da se sa me da qom opro sti od pro fe si o nal nog pli va wa. Ni je us peo! Naj bo qi srp ski pli va~ na ciq fi nal ne tr ke u di sci pli ni 100 del fin na Olim pij skim igra ma u Lon do nu sti gao je kao ~e tvr ti u vre me nu od 51 se kun de i 81 sto tin ke, 15 sto tin ki spo ri je ne go u po lu fi na lu. Ti tu lu, 17. zla to i 21 olim pij sku me da qu osvo jio je naj u spe {ni ji olim pi jac u isto ri ji Majkl Felps (51.21), a sre bro su po de li li ^ad Le Klos iz Ju `ne Afri ke i Rus Jev ge nij Ko ro ti {kin, ko ji su sta zu pre {li za po 51 se kun du i 44 sto tin ke. Po sle sla bi jeg star ta ne go u po lu fi na lu, ^a vi} je us peo da pre u zme vo de }u po zi ci ju i okre ne pr vi, iza we ga je bio [te fen Di bler iz Ne ma~ ke.

Wih su u dru goj po lo vi ni pre sti gli osva ja ~i me da qa, a Sr bin i Ne mac po de li li su po zi ci ju ~e ti ri. Za sto tin ku spo ri ji bio je Ju ri Ver lin den iz Ho lan di je, Ame ri ka nac Taj ler Mek Gil je pod ba cio sed mim me sto m (51.88), a Po qak Kon rad ^er ni -

jak ni je us peo da pli va is pod 52 se kun de (52.05). Fi nal na tr ka bi la je pri li~ no spo ra, od osam tak mi ~a ra sa mo Ko ro ti {kin je pli vao br `e ne go u po lu fi na lu.

Na 50 slo bod no zla to je osvo jio Fran cuz Flo ran Ma na du sa 21,34 is pred Ame ri kan ca Ku le na Xon sa sa 21,54 i Bra zil ca Se za ra Sje la sa 21,59.

Pret po sled weg da na pli va~ kih nad me ta wa na stu pi la je i Mi ro sla va Naj da nov ski u di sci pli ni 50 slo bod no. Ona je is pli va la do sta sla bi ju tr ku i s vre me nom od 26,46 {to je bi lo do voq no tek za 42. me sto od 73 pli va ~i ce.

Ame ri kan ka Mi si Fren klin osvo ji la je zlat nu olim pij sku me da qu i po sta vi la no vi svet ski re kord na 200 le| no u vre me nu od 2:04,06. Sre bro je pri pa lo Ru ski wi Ana sta si ji @u je voj sa 2:05,92, a bron za jo{ jed noj Ame ri kan ki Eli za bet Bi zel sa 2:06,55. I na 800 slo bod no zla to je oti {lo u SD. Sla vi la je Ke ti La dec ki sa 8:14,63 is pred [pan ki we Mi re je Gar si je Bel mon te sa 8:18,76 i Bri tan ke re be ke Adling ton sa 8:20,32.

Stre qa {tvo 14.45 - MK pu{ka trostav 3h20 (`) finale (Maksimovi}, Arsovi})

Atle ti ka

17.00 - 20 km hodawe (m) (Predrag Filipovi}) 19.50 - Disk (Dragana Toma{evi})

Va ter po lo 20.40 - Srbija - SAD

Od boj ka 23 - Srbija - Brazil

MA LO KA LI BAR SKA PU [KA 60 LE @E ]I

Mirosavqev nije imao sre}e Milorad ^avi}

Srp ski atle ti ~ar Emir Be kri} pla si rao se u po lu fi na le na 400 m pre po ne, po {to je u kva li fi ka ci ja ma osvo jio dru go me sto u gru pi sa no vim dr `av nim re kor dom - 49,21 se kun de. On je sjaj no star to vao, ma lo je po su stao u po sled wih 70 me ta ra, ali je sa ~u vao dru go me sto. Be kri} je u kva li fi ka ci ja ma ostva rio ukup no de se to vre me.

Naj bo qi u toj kva li fi ka ci o noj gru pi bio je svet ski re kor der Dej vid Grin ko ji je 400 m pre po ne is tr ~ao za 48,98 se kun di.

- Ka da je kre nu la tr ka imao sam ose }aj kao da sam je di no je na sta di o nu. Bu kval no sam se be do veo u tu fa zu. Psi hi~ ki sam mno go ra dio na se bi i ka da je kre nu la tr ka ni sam ni {ta re gi stro vao - ka zao je Be kri}.

On da ve ru je da u po lu fi na lu mo `e da za be le `i jo{ bo qi re zul tat.

Biqana Topi} bez finala

Emir Be kri}

- Mno go zna ~i po sled wih 100 me ta ra tr ke, jer smo svi tu. U toj de o ni ci se do bi ja tr ka. Sa da je sve is pa lo do bro - re kao je Be kri} i do dao da sa da `eli do bro da se od mo ri za po lu fi na le.

Po lu fi na le je da nas u 20.00 po na {em vre me nu.

ZBOG PO VRE DE NI KO LE STO JI ]A

Dvojac odustao Srp ski dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik bio je pri nu |en da od u sta ne od B fi na la. Dva sa ta pred po ~e tak okr {a ja za pla sman od sed mog do 12. me sta zva ni~ ni dok tor Svet ske ve sla~ ke fe de ra ci je (FI SA) pre gle dao je Ni ko lu Sto ji }a na kon ~e ga ni je `e leo da mu da ze le no sve tlo za u~e {}e u tr ci pa je na{ ~a mac, upr kos ve li koj `e qi, mo rao da od u sta ne.

Ni ko la Sto ji} se po vre dio u po lu fi na lu ka da mu je stra dao je dan od le| nih mi {i }a. Dan pa u ze je is ko ri {}en da se Sto ji} ospo so bi za B fi na le. Me |u tim, na kon pre gle da dok tor FI SA je do neo de fi ni tiv nu od lu ku da mu za bra ni na stup.

Da nas na sta zu iz la zi ~e tve rac bez kor mi la ra (Mi lo{ Va si}, Ra do je \e ri}, Mi qan Vu ko vi}, Go ran Ja gar), ko ji od 11.30 ~a so va ve sla u B fi na le ove di sci pli ne. Na{ te {ki ~e tve rac }e ve sla ti u {e stoj sta zi, a za pla sma od sed mog do 12. me sta bo ri }e se sa po sa da ma Ru mu ni je, Ka na de, No vog Ze lan da, Ita li je i Be lo ru si je.

OTI [LA JO[ JED NA GRU PA NA [IH OLIM PI JA CA

Duda{ optimista

Korejcu zlato Stre li ~ar Ju `ne Ko re je Jin Hi ek Oh po be dio je u fi na lu Ta ka ha ru Fu ru ka vu (Ja p an) sa 7:1 i osvo j io zlat nu olim pij sku me da qu. On ima ve} ekip no olim pij sko zla to.

Bron zu je osvo jio Ki nez Si ao Si ang Dai sa vla da va {i sa 6:5 Ho lan |a ni na Ri ka Van der Ve na.

Ve sla we 10.30 - ^etveras bez kormilara finale

Ru ko met

Bekri} u polufinalu uz rekord

Na {i olim pij ci na be o grad skom aero dro mu

Da nas

12.15 - J. Koreja - Srbija

ATLET SKA TAK MI ^E WA

Bi qa na To pi} ni je us pe la da se pla si ra u fi na le tak mi ~e wa u tro sko ku po {to je u kva li fi ka ci ja ma za u ze la 25. me sto u kon ku ren ci ji 35 tak mi ~ar ki.

To pi} je u pr va dva po ku {a ja na ~i ni la pre stup, a u tre }em je do sko ~i la na 13,66 me ta ra. Nor ma za ula zak u fi na le bi la je 14,40 m. Naj bo qi re zul tat u kva li fi ka ci ja ma ostva ri la je Ka zah stan ka Ol ga Ri pa ko va sa 14,79 me ta ra. To pi }e va je ove se zo ne naj vi {e sko ~i la 13.85m, a li~ ni re kord joj je 14.56 me ta ra.

PRO GRAM

Naj bo qi srp ski ka ja ka {i i atle ti ~a ri Ta tja na Je la ~a i Mi ha i lo Du da{ ot pu to va li su u Lon don i is ta kli da je ovo pri li ka da po ka `e ko li ko su na pre do va li u pro te klih ne ko li ko go di na. Ka pi ten ka ja ka {ke re pre zen ta ci je Er vin Hol pert re kao je da ka ja ka {ki tim ni kad ni je bio broj ni ji, 12 tak mi ~a ra, i da }e se po tru di ti da do ne su naj bo qe re zul ta te.

- De voj ke su re {i le pro blem ko je su ima le i svi je dva ~e ka mo da po~ nu tak mi ~e wa - re kao je Hol pert.

Ka ja ka {i ca Ni ko li na Mol do van re kla je da su re {i le sve pro ble me sa po vre da ma ko je su po sto ja le i da ima ju ve li ka o~e ki va wa od iga ra.

Atle ti ~ar Mi hail Du da{ po `e leo je svi ma nno go sre }e i iz neo o~e ki va we da }e, u de se to bo ju, ostva ri ti mno go bo qi re zul tat ne go na Evrop skom pr ven stvu ka da je bio ~e tvr ti. Du da{ je re kao da su svi atle ti ~a ri ove go di ne ostva ri li do bre re zul ta te i da su sprem ni za Igre u Lon do nu. Ta tja na Je la ~a re kla je da }e da ti sve od se be i da }e po ku {a ti da u|e u fi na le Olim pij skih iga ra.

Dong Dong najboqi na trambulini Ki ne ski gim na sti ~ar Dong Dong osvo jio je zlat nu me da qu na tram bu li ni na Olim pij skim igra ma u Lon do nu sa 62,99 po e na. Dmi tri U{a kov (Rur si ja) sa 61,769 po e na za u zeo je dru go me sto. ^un Long Lu iz Ki ne sa 61,319 po e na je osvo jio bron zu.

Dve medaqe Kini Ki na je na Olim pij skim igra ma u Lon do nu osvo ji la zlat nu i sre br nu me da qu u me {o vi tom du blu u bad min to nu.

Sla vio je miks Nan Xang – Jun Lei Xao po be div {i ^en Su i Jin Ma sa 21:11, 21:17.

Bron za nom me da qom oki tio se dubl iz Dan ske Jo a kim Fi {er i Kri sti na Pe der sen, sa vla dav {i Ton to vi Ah ma da i Li li ja nu Nat sir iz In do ne zi je.

Ne m a w a Mi r o s a vqev ni je us peo da se pla si ra u fi na le ga |a w a ma l o k a l i b ar skom pu {kom 60 le `e }i. Sa jo{ osmo ri com tak mi ~a ra Mi ro sa vqev je u kva li fi ka ci ja ma po go dio 595 (po se ri ja ma 100, 99, 100, 97, 99, 100) kru go va po sle ~e ga je mo rao u ras pu ca va -

Ne ma wa Mi ro sa vqev

we za pet me sta u fi na lu. U ras p u c a v a w u je po g o d io 51 krug, {to mu je na kra ju do ne lo 10. me sto u ukup nom pla sma nu od 50 tak mi ~a ra, a sa 51,6 kao osmi u fi na le u{ao je Hr vat Bo jan \ur ko vi}.

- Raz o ~a ran sam, me~ sam po ja kom ve tru do bro ga |ao osim one ~e tvr te se ri je gde sam imao tri de vet ke, od to ga jed nu elek tron ski me re no 9,9. Da je bi la cen tar bio bih si gur no u fi na lu. U ras pu ca va wu sam se po no vo bo rio sa de snim ve trom, po sled wi hi tac sam imao 9,8 a sa 10,4 i bo qe bio bih u fi na lu.

Od li~ no sam se ose }ao, u pro bi mi je sve i{lo ka ko tre ba i do bro sam kre nuo osnov ni deo, ali je ne do sta ja lo i ma lo sre }e - re kao je Mi ro sa vqev.

V. d. se lek to ra Go ran Mak si mo vi} ne mo `e da pre `a li zbog pro p u { te n e pri l i k e za jo{ jed no fi na le, ko je bi bi lo ~e tvr to na ovim Igra ma.

- Ni je bi lo vi so kih re zul ta ta osim Mar ti n o va, ko j i je obo r io dva svet s ka re kor da i Bel gjan ca Kok sa ko ji je is ko ~io kao pa jac iz ku ti je i naj ve }e je iz ne n a | e w e do sa da.

Jef ti no fi na le od 595 kru go va je ma lo ko o~e ki vao. Mi ro sa vqe vu sva ka ~ast, za i sta se bo rio i dva lo {a tre nut ka su ga uda qi la od fi na la gde mu je, objek tiv no, bi lo me sto - re kao je Mak si mo vi}.

Zla t o je osvo j io od l i~ n i Be l o r us Ser gej Mar ti nov sa sa dva svet s ka i olim pij ska re kor da: sa fi n a l om 705, 5 (sta r i 704,8) i u osnov nom de lu sa ap so lut nih 600 kru go va. Sre bro je pri pa lo Bel gi jan cu Li o ne lu Kok su sa 701,2 (599), a bron za Slo ven scu Raj mon du De be ve cu sa 701,0 (596) kru go va.

U dru gom fi na lu MK pi {to qem br za paq ba Ku ba nac Lu is Pu po je sa 34 po e na osvo jio zla to i iz jed na ~io svet ski re kord fi na la. Sre bro je pri pa lo Vi xai Ku ma ru (In di ja) sa 30, dok je bron zu osvo jio Ki nez Feng Ding sa 27 po e na. Da nas na va tre nu li ni ju iz la ze srp ske re pre zen ta tiv ke MK pu {kom 3 pu ta 20 me ta ka Iva na Mak si mo vi} i An drea Ar so vi}.

ZBOG AL KO HO LA

Ka`wen vesla~ sa 1.400 funti Pi ja ni austra lij ski ve sla~ Xo{ But mo ra }e da pla ti 1.400 fun ti zbog {te te ko ju je na pra vio ka da je u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka raz bio dva iz lo ga u Lon do nu. But je na kon na stu pa u fi na lu, gde je we gov osme rac za u- zeo {e sto me sto, iza {ao u grad na pi }e i tom pri li kom o{te tio pro dav ni ce. On je te no }i pre tr peo lak {e po vre de gla ve, jer je pri li kom za dr `a va wa u po li cij skoj sta ni ci pao u ne svest.

- Ovo je bi la ne pri jat na si tu a ci ja za sve nas. O~e ku je mo ve }e

stan dar de po na {a wa na {ih spor ti sta i pod se ti }e mo me nax ment da bo qe oba ra ti pa `wu na

to - re kao je za me nik {e fa austra lij skog ti ma Kris Fi dler i do dao da }e But mo ra ti da se iz vi ni vla si ni ci ma pro dav ni ca.

16

sport

subota4.avgust2012.

dnevnik

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU (27. JUL – 12. AVGUST) TUR NIR KO [AR KA [A

Ame ri kan ci re kord no Se lek tor ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je SAD Majk K`i `ev ski uvre dio se zbog pi ta wa upu }e nog na kon fe ren ci ji za no vi na re, da li je we go va eki pa u tre }em ko lu olim pij skog tur ni -

ra `e le la da po ni zi Ni ge rij ce po sle po be de od 156:73. Utak mi ca je za vr {e na sa 83 po e na raz li ke u ko rist NBA zve zda, ko ji su sa 156 po stig nu tih po e na po sta vi li no vi re kord OI. K`i `ev ski je od go vo rio da su we go vi

Majk K`i `ev ski sa svo jim iza bra ni ci ma

PR VA SA U DIJ KA NA OLIMPIJADI

De bi tra jao 82 se kun de Xu dist ki wa Vox dan [a her ka ni po sta la je pr va sa u dij ska spor tist ki wa ko ja se tak mi ~i la na OI, ali je wen isto rij ski de bi tra jao sve ga 82 se kun de. Wu je ner vo znu i sa ka pom na gla vi, ko ja je pod se }a la na pli va~ ku, po ra zi la Me li sa Mo ji ca iz Por to ri ka u pr voj rud ni tak mi ~e wa za `e ne is pod 78 ki lo gra ma.

igra ~i jed no stav no po ga |a li {u te ve u nor mal nom rit mu igre.

- Vre |a me i po mi sao da je kao ciq na {eg ko {ar ka {kog pro gra ma po sta vqe no bi lo ~i je po ni `a va we - od go vo rio je se lek tor SAD i tro fej ni stra teg uni ver zi te ta \uk. - Le bron i Ko bi su ce lo dru go po lu vre me se de li na klu pi, on da sam po vu kao i Kar me la (dao 37 po e na za 14 mi nu ta). U po sled woj ~e tvr ti ni ni smo is tr ~a li ni je dan kon tra na pad, a bra ni li smo se zo nom.

On je do dao da bi se lek tor Ni ge ri je mo gao da se ose ti po ni `e nim sa mo u slu ~a ju da Ame ri kan ci ni su igra li pu nom sna gom.

- U ko {ar ci mo ra da se upu ti {ut u ro ku od 24 se kun de. Na ovoj utak mi ci su na {e lop te sa mo po ga |a le ciq.

Ni ge ri ja je pri mi la 49 po e na ve} u pr voj ~e tvr ti ni, na po lu vre me nu 78 i on da jo{ to li ko u dru gih 20 mi nu ta.

- Stra {no je bi ti is pra {en na ta kav na ~in, ali je sa dru ge stra -

ne im pre siv no bi ti u~e snik ili sve dok jed ne isto rij ske utak mi ce - iz ja vio je igra~ afri~ ke se lek ci je Ko ko Ar ~i bong.

Na dah nu ta par ti ja Ame ri ka na ca i mu ~e we [pa ni je u du e lu

TAK MI ^E WE DVO JA CA BEZ KOR MI LA RA

No vo ze lan |a ni do mi ni ra li

kob ko ji je iz bio ka da su Sa u dij ci za pre ti li da }e po vu }i ovu 18-go di {wa ki wu sa Iga ra uko li ko bu de mo ra la da se bo ri ot kri ve ne gla ve. Kom pro mis je po stig nut i ona se po ja vi la na stru wa ~i sa uskom cr nom ka pom na gla vi. [a her ka ni je jed na od dve spor ti ski we ko je je ovo kon zer va tiv no kra qev stvo pr vi put

Ve sla~ ki dvo jac bez kor mi la ra sa No vog Ze lan da osvo jio je zlat nu me da qu, po {to je tr ku na 2.000 me ta ra za vr {io za {est mi nu ta, 16 se kun di i 65 sto tin ki.

Hej mi{ Bond i Erik Ma ri osta vi li su sve kon ku -

ren te za pet se kun di. Sre br na me da qa pri pa la je Fran cu zi ma, a bron za na Bri tan ci ma. ^e tvr to me sto u A fi na lu za u ze la je po sa da Ita li je, pe ti su bi li Austra li jan ci, a {e sti Ka na |a ni.

REZULTATI – PETI DAN

Va ter po lo (m)

Od boj ka (m)

Tre }e ko lo: [pa ni ja - Austra li ja 13:9, Ka zah stan - Gr~ ka 4:11, Ita li ja - Hr vat ska 6:11.

Tre }e ko lo: Fran cu ska - Tu nis 25:19, Ve li ka Bri ta ni ja Ar gen ti na 21:32, [ved ska Island si no}.

Tre }e ko lo: Austra li ja - Bu gar ska 0:3, Poq ska - Ar gen ti na 3:0, Ve li ka Bri ta ni ja - Ita li ja si no}.

- Dra go mi je i ~ast mi je {to sam u~e stvo va la na Olim pij skim igra ma i na sta vi }u da se ba vim ovim spor tom - re kla je ona AFP-u. [a her ka ni je do zvo qe no da se bo ri na OI sa ne kom vr stom ma ra me za gla vu, ~i me je re {en su -

po sla lo na Olim pi ja du, ali uz uslov da mo ra ju da po {tu ju stro ga pra vi la obla ~e wa. Dru ga tak mi ~ar ka je tr ka ~i ca na 800 me ta ra Sa ra Atar, ko ja je od ra sla u Ka li for ni ji. Atar se na zva ni~ noj fo to gra fi ji za OI u Lon do nu sli ka la bez hi xa ba.

1. Hr vat ska 2. [pa ni ja 3. Gr~ ka 4. Ita li ja 5. Austra li ja 6. Ka zah stan

1. Fran cu ska 2. [ved ska 3. Island 4. Ar gen ti na 5. Tu nis 6. V. Bri ta ni ja

1. Bu gar ska 2. Poq ska 3. Ita li ja 4. Ar gen ti na 5. Austra li ja 6. V. Bri ta ni ja

3 3 3 3 3 3

3 2 1 1 1 0

0 0 1 1 0 0

0 1 1 1 2 3

27:19 34:23 24:19 21:23 21:25 14:32

6 4 3 3 2 0

Gru pa A

3 2 2 3 3 3

3 2 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 101:54 6 0 69:40 4 0 63:47 4 2 77:84 2 3 62:85 0 3 55:117 0

Grupa A

3 3 2 3 3 2

3 2 1 1 1 0

0 1 1 2 2 2

9:1 7:4 4:4 4:6 3:6 0:6

9 6 3 3 3 0

Uz be ki sta nac mi qe nik pu bli ke

[er zo |on Ju su pov

Uz be ki stan ski di za~ te go va u ka te go ri ji do 85 ki lo gra ma [er zo |on Ju su pov po stao je mi qe nik lon don ske pu bli ke po {to uo~i sva kog na stu pa gla sno vri sne. Pu bli ka je pri hva ti la we gov obi ~aj i bu~ no ga po dr `a va la to kom tak mi ~e wa. No {en do brom at mos fe rom, Ju su pov je po di gao 195 ki lo gra ma iz tr za ja, dok je pret hod no iz iz ba ~a ja di gao 155. On je po sle dru gog po ku {a ja pu bli ci po slao po qup ce, dok su mu gle da o ci apla ud i ra li sto je }i.

- Mno go mi se svi |a at mos fe ra, ve o ma je pri ja teq ska. Svi su vi ka la ka da je tre ba lo da na stu pim - re kao je Ju su pov.

Uz be ki sta nac je za u zeo ~e tvr to me sto u svo joj kva li fi ka ci o noj gru pi.

Vawa Udovi~i}, kapiten na{ih vaterpolista

Gru pa B

Gru pa B

Gru pa B

Tre }e ko lo: Cr na Go ra - Sr bi ja 11:11, Ru mu ni ja - Ma |ar ska 15:17, Ve li ka Bri ta ni ja - SAD 7:13.

Tre }e ko lo: [pa ni ja - Ko re ja 33:29, Hr vat ska - Ma |ar ska 26:19, Sr bi ja - Dan ska 25:26.

Tre }e ko lo: Sr bi ja - Ne ma~ ka 2:3, Ru si ja - Tu nis 3:0, Bra zil - SAD 1:3.

1. SAD 3 2. Sr bi ja 3 3. Cr na Go ra 3 4. Ru mu ni ja 3 5. Ma |ar ska 3 6. V. Bri ta ni ja 3

1. Hr vat ska 2. Dan ska 3. [pa ni ja 4. Ma |ar ska 5. Sr bi ja 6. Ko re ja

1. SAD 2. Bra zil 3. Ru si ja 4. Sr bi ja 5. Ne ma~ ka 6. Tu nis

3 2 1 1 1 0

0 1 1 0 0 0

0 0 1 2 2 3

31:22 46:28 29:29 36:31 37:40 18:47

6 5 3 2 2 0

3 3 3 3 3 3

3 3 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 2 3 3

88:63 77:73 82:74 66:72 69:83 69:86

6 6 4 2 0 0

3 3 3 3 3 3

3 2 2 1 1 0

0 1 1 2 2 3

9:1 7:3 6:3 5:7 3:8 1:9

Ne ma~ ka olim pij ka uda ta za na ci stu Ne ma~ ka sport ska jav nost {o ki ra na je sa zna wem da je wi ho va ve sla ~i ca Na |a Dri ga la uda ta za na ci stu, od no sno ~la na ul tra-de sni ~ar ske par ti je NPD, o ~i joj se za bra ni u Ne ma~ koj ve} du go ras pra vqa! Dri ga la je u me |u vre me nu na pu sti la Olim pij ske igre u Lon do nu, ali me di ji su ot kri li da ona ve} du go vre me na odr `a va kon tak te sa na ci sti ma i sli~ nim or ga ni za ci ja ma.

Dri ga la (23) je ina ~e biv {a po li caj ka i re kla je da po {tu je po ve qu Olim pij skih iga ra i da je za to na pu sti la Lon don jer ne `e li da bu de op te re }e we za svo ju eki pu. Ona je bi la ~lan ve sla~ kog osmer ca.

Ri zni ca me da qa

Ru ko met (m)

Gru pa A

sa Ve li kom Bri ta ni jom (79:78) na ja vqu ju da }e ~ak i ak tu el ni pr va ci Evro pe te {ko mo }i da pru `e do sto jan ot por Ame ri ma, kao {to su ga pru `i li pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu.

9 6 6 4 2 0

Ze mqa Z S B UK Ki na 18 11 5 34 SAD 18 9 10 37 J. Ko re ja 7 2 5 14 Fran cu ska 6 4 6 16 V. Bri ta ni ja 5 6 4 15 Ne ma~ ka 4 8 5 17 Ita li ja 4 5 2 11 S. Ko re ja 4 0 1 5 Ru si ja 3 6 8 17 Ka zah stan 3 0 0 3 J. Afri ka 3 0 0 3 Ja pan 2 6 11 19 Ho lan di ja 2 1 3 6 Ma |ar ska 2 1 2 5 Ukra ji na 2 0 4 6 Austra li ja 1 7 3 11 Ru mu ni ja 1 3 2 6 Bra zil 1 1 2 4 No vi Ze land 1 0 2 3 Slo ve ni ja 1 0 1 2 Gru zi ja 1 0 0 1 Li tva ni ja 1 0 0 1 Ve ne cu e la 1 0 0 1 Mek si ko 0 3 1 4 Ka na da 0 2 5 7 Ko lum bi ja 0 2 1 3 Ku ba 0 2 1 3 [ved ska 0 2 0 2 Be lo ru si ja 0 1 1 2 Da na ska 0 1 1 2 [pa ni ja 0 1 1 2 In do ne zi ja 0 1 1 2 Mon go li ja 0 1 1 2 Nor ve {ka 0 1 1 2 ^e {ka 0 1 0 1 Egi pat 0 1 0 1 Poq ska 0 1 0 1 Taj land 0 1 0 1 Taj peh 0 1 0 1 Slo va~ ka 0 0 3 3 Sr bi ja 0 0 1 1 Azer bej yan 0 0 1 1 Bel gi ja 0 0 1 1 Nor ve {ka 0 0 1 1 Uz be ki stan 0 0 1 1 Mol da vi ja 0 0 1 1 In di ja 0 0 1 1 Ka tar 0 0 1 1 Gr~ ka 0 0 1 1 Sin ga pur 0 0 1 1

SPORT

dnevnik

subota4.avgust2012.

17

UZ TRIJUMF VOJVODINE NAD RAPIDOM

I igra i atmosfera za hvalu Bi lo je za i sta le po is ku stvo bi ti na sta di o nu „Ka ra |or |e” u No vom Sa du i pri su stvo va ti pr voj utak mi ci 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe iz me |u Voj vo di ne i Ra pi da iz Be ~a. Sjaj na at mos fe ra, ras po lo `e na pu bli ka, na po be du ori jen ti sa ni igra ~i Voj vo di ne i jak ri val iz Austri je obe le `i li su ovaj fud bal ski i sport ski pra znik. Na rav no, {lag na tor tu

Prepuna lo`a Duel Voj vo di ne i Ra pi da pri vu kao je ve li ku pa `wu fud bal ske jav no sti, pa je lo `a na sta di o nu „Ka ra |or |e” bi la is pu we na do po sled weg me sta.

Me |u mno gim po zna tim li ci ma, pri me ti li smo i Sa vu Mi lo {e vi }a, di rek to ra re pre zen ta ci je Sr bi je, ko ji je s ve li kom pa `wom pra tio tok me ~a.

Na rav no, ka ko to obi~ no bi va ka da su zna ~aj ni su sre ti u pit wu, u lo `i su se na {li i broj ni me na xe ri i ska u ti, ko ji su pra ti li igru po je di nih fud ba le ra i rev no sno be le `i li svo ja za pa `a wa.

bi la je po be da No vo sa |a na od 2:1, ali je na wu pa la ma la sen ka u 96. mi nu tu, ka da je zbog tre nut ka ne pa `we do ma }ih igra ~a Ra pid po sti gao gol za ve li ku na du, a one mo gu }io Voj vo di nu da na re van{ ot pu tu je s ve li kih 2:0.

- Pad kon cen tra ci je u po sled wim tre nu ci ma utak mi ce sta jao nas je pri mqe nog go la i do go di lo se to {to se do go di lo - re kao je dan po sle utak mi ce {ef stru~ nog {ta ba no vo sad ske eki pe Zla to mir Za gor ~i}. - Obez be di li smo pred nost pred re van{ i Ra pid je sa da eki pa ko ja }e mo ra ti da vi ja re zul tat. U Be ~u }e mo mo ra ti da igra mo s pu no ve re u sop stve ne mo gu} no sti, sa mo od nas sa mih za vi si }e ko na~ ni is hod i mi }e mo bi ti tim ko ji se pi ta.

Ra pid je u pr vom po lu vre me nu, uti sak je, bio tim ko ji je dik ti rao tem po, ali je u na stav ku do ma }in pre u zeo kon ce igre u svo je ru ke.

- Re al no, Ra pid je od i grao mno go vi {e ova kvih utak mi ca i kao po sle di cu to ga imao je vi {e sa mo po u zda wa - ob ja snio je Za gor ~i}. - Na po lu vre me nu smo re kli igra ~i ma da mo ra ju da ima ju mno go vi {e ve re u se be i oni su to pri hva ti li, pa je u na stav ku na {a igra bi la vi {e ne go

Abu ba kar Ouma ru po sti gao tri go la u po sled we tri evrop ske utak mi ce

ko rekt na. Hof man je do ka zao da je ve li ki igra~, ali nas ni je iz ne na dio jer smo zna li da on vo di igru ri va la. Mi smo, na rav no, ima li na svo joj stra ni sjaj nu po dr {ku s tri -

Supi} povre|en Ju ~e su igra ~i Voj vo di ne ima li slo bo dan dan, a gol man cr ve no-be lih Ne ma wa Su pi} opo ra vqao se od po vre de za ra |e ne pri li kom si tu a ci je ko ja pret ho di la do su |e nom pe na lu za go ste.

- Lop ta je iz kor ne ra i{la me ni u ru ke i ta da mi je s le |a ne ko uhva tio no gu - ob ja snio je Su pi}. - U tom tre nut ku ose tio sam bol kao da me je ne ko ma qem uda rio i za i sta ni sam vi deo {ta se do go di lo. Idem na te ra pi ju, a u po ne de qak }u i}i i na mag net nu re zo nan cu, ka ko bi se utvr dio ste pen te `i ne po vre de. bi na i to je put do ostva ri va wa `e qe nih re zul ta ta, uz igru na te re nu.

Si gur no je da }e mo u re van {u, u ~e tvr tak, da ti sve od se be i da u Be~ pu tu je mo s na me rom da pro |e mo u 4. ko lo kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. Fud ba le ri Voj vo di ne ulo `i li su pu no tru da u ovoj utak mi ci i, usu |u je mo se da ka `e mo, od i gra li su iz nad ni voa srp skog klup skog fud ba la. Je dan od naj bo qih po je di na ca na te re nu bio je sta me ni {to per Igor \u ri}, ko ji je za u sta vio Ame ri kan ca Boj da i bio pra vi ko man dant od bra ne cr ve no-be lih.

- @e le li smo po be du i do we smo na kra ju i do {li - ka te go ri ~an je bio \u ri}. - Voj vo di na je ve li ki klub i uvek mo ra da stre mi ka tri jum fi ma, ma da se mo ra pri zna ti da smo u pr vom po lu vre me nu igra li ma lo bo ja `qi vo. Je smo bi li upo zna ti s kva li te tom Ra pi da, ali je

Ra dost No vo sa |a na po sle dru gog go la, ko ji je po sti gao Mi lan Bo jo vi}

dru ga ~i je ka da se s wim su o ~i te na te re nu. Bi lo je {an si na obe stra ne, ali smo mi po di gli ni vo igre u dru gom po lu vre me nu i sti gli do ve li kog vo| stva od 2:0. @ao mi je {to kon ce tra ci ju ni smo za dr `a li do po sled weg su dij skog zvi `du ka i {to smo do zvo li li Austri jan ci ma da u po sled wim tre nu ci ma me ~a po stig nu gol. U re van {u }e nam je di na mi sao bi ti da pro |e mo da qe i ve ru jem da smo za to spo sob ni.

O svo joj igri \u ri} je do dao: - Za do vo qan sam par ti jom ko ju sam pru `io, ma da uvek mo `e da se igra i bo qe. Do bio sam `u ti kar ton ka da je Hof man pro ma {io je da na e ste rac u 81. mi nu tu jer sam bio ube |en da je pre kon tak ta Boj da i Jo ki }a bio faul nad na {im gol ma nom Su pi }em.

Ka da je ka pi ten ri va la po go dio sta ti vu, bio sam ube |en da nas je Bog po gle dao i re kao sam to ar -

U revan{u ja~i za Trajkovi}a Bra ni slav Traj ko vi} je iz lo `e bo drio sa i gra ~e, po {to ni je imao pra vo na stu pa s Ra pi dom zbog dva `u ta kar to na za ra |e na u re van {u sa Su du vom. U re van {u }e po u zda ni {to per ima ti pra vo da igra i po ja ~a }e kon ku ren ci ju za me sto u od bram be nom re du, {to si gur no mo `e da ra du je tre ne ra Za gor ~i }a, kao i na vi ja ~e no vo sad skog ti ma.

ZVEZDA BEZ RECEPTA ZA KIPARSKI BEDEM

Nere{en rezultat za glavoboqu Fud ba le ri Cr ve ne zve zde re mi zi ra li su u pr voj utak mi ci 3. ko la kva li fi ka ci ja za pla sman u Li gu Evro pe sa ki par skom Omo ni jom na Ma ra ka ni 0:0. Re zul tat ko ji na pr vi po gled uli va zeb wu pred re van{ u Ni ko zi ji za se dam da na. Te ren ska do mi na ci ja cr ve no – be lih, broj ~a no ube dqiv po sed lop te, sa mo ne ko li ko uda ra ca pre ma go lu Ki pra na i jed na u okvir go la si gur no za da ju gla vo bo qu {e fu stru~ nog {ta ba Ro ber tu Pro si ne~ kom. Cr ve no – be li pra znih ko fe ra pu to va }e na re van{ na Ki par. Osam pu ta u isto ri ji Cr ve na zve zda igra la je ne re {e no na svom te re nu u pr vom me ~u eli mi na ci ja u Evro pi, ~e ti ri pu ta gu bi la je u re van {i ma, a isto to li ko pu ta pro la zi la.

Bo rio se kao lav Fi lip Ka sa li ca svih 90 mi nu ta sa de fan ziv ci ma Omo ni je. Vi sok blok i gu sta for ma ci ja ri va la one mo gu }i li su cen tar fo ra da vi {e is ka `e svo je br zin ske spo sob no sti, ali i po red to ga osta vio je vi {e ne go po zi ti van uti sak. Re zul tat sa Ma ra ka ne obe ma eki pa ma u re van {u da je pod jed na ke {an se za pro laz i tre ba o~e ki va ti dru ga ~i ju utak mi cu od be o grad ske.

- @e le li smo da po pra vi mo lo{ uti sak iz me ~e va sa Naf ta nom. Sma tram da smo od i gra li do bru utak mi cu i da smo se tru di li i bo ri li ko li ko smo god mo gli, pro tiv to tal -

Sr |an Mi ja i lo vi} (le vo) uve ren da }e Zve zda eli mi ni sa ti Omo ni ju

no de fan ziv no ori jen ti sa nog pro tiv ni ka.

Fa lio je sa mo gol da uti sak bu de pot pun – ka zao je Ka sa li ca i do dao:- Ima mo re zul tat ko ji nam da je {an se za pro laz u sle de }i krug kva li fi ka ci ja. Je dan po stig nut gol u Ni ko -

zi ji mo `e da nam bu de do vo qan za ukup nu po be du nad Omo ni jom. Vi de }e mo i ka ko }e se oni sna }i, si gu ran sam da }e mo ra ti ma lo vi {e da se otvo re i kre nu u na pad, {to }e na ma otvo ri ti vi {e pro sto ra.

Ka sa li cu je po naj vi {e de fan zi va go sti ju iz ne na di la iz raz lo ga {to u eki pi sa Ki pra ima do sta Por tu ga la ca, pa i Bra zi la ca ko ji su po zna ti po to me da `e le da se nad i gra va ju.

- Ba{ su me iz ne na di li. O~e ki vao sam da bu du ofan ziv ni ji. Me |u tim, sa da se okre }e mo re van {u. Do bio sam dru gi `u ti kar ton, ali imam pra vo na stu pa na Ki pru, jer se pa u- zi ra tek po sle tre }e opo me ne. Svi smo uve re ni da mo `e mo da u|e mo u po sled we ko lo kva li fi ka ci ja - op ti mi sta je Zve zdin na pa da~ ko ji se na kon me ~a po `a lio na bol u vra tu i le |i ma.

Na vod ne pri ~e i {pe ku la ci je o to me da fud ba le ri Cr ve ne zve zde ni su do voq no fi zi~ ki sprem ni na naj bo qi na ~in de man to vao je Sr |an Mi ja i lo vi}. Go lo bra di mo mak pro lio je li tre zno ja i pre tr ~ao ki lo me tre i ki lo me tre.

- Ose }am se od li~ no. Na rav no da sam se is tro {io, ali to kom me ~a ni sam ni jed nog tre nut ka ose tio da ne mo gu. [to se ti ~e tr ~a wa, ve o ma sam za do vo qan. Da smo po sti gli gol, bi li bi smo, uve ren sam, na pra gu pla sma na u sle de }e ko lo. Ne mi slim ni da je 0:0 lo{ re zul tat. Ni smo pri mi li gol, to je naj bit ni je, i uve ren sam da mo `e mo i u no ka ut run du kva li fi ka ci ja i u gru pe Li ge Evro pe - sa mo u ve ren je Mi ja i lo vi}.

bi tru, ko ji mi je po ka zao jav nu opo me nu.

Nam kra ju, \u ri} je re kao i sle de }e: - At mos fe ra na sta di o nu bi la je fan ta sti~ na i si gur no je da su re zul ta ti i igre ko je pru `a mo naj bo qa po ziv ni ca na vi ja ~i ma da u ve li kom bro ju do la ze na „Ka ra |or |e”. Ima li smo sjaj nu po dr {ku s tri bi na i mi slim da smo se svo jom igrom i od no som pre ma woj odu `i li gle da o ci ma. Na na ma je da sa da ode mo u Be~ i po ka `e mo ko smo i {ta smo i da obez be di mo ba rem jo{ je dan evrop ski su sret u No vom Sa du. Ve ru jem da smo spo sob ni da to u~i ni mo.

Re van{ utak mi ca igra se u ~e tvr tak, 9. av gu sta.

A. Predojevi} PRVE UTAKMICE 3. KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE An `i - Vi te se KuPS - Bur sa Di la Go ri - Anor to zis Ar se nal Ki jev - Mu ra AIK - Leh Kal mar - Jang Bojs Rid - Le gi ja Trom so - Me ta lurg (D) Bnei Je hu da - PA OK Ruh - Plzen APOEL - Ale sund Tven te - M. Bo le slav Ser vet - Ro zen borg He ren ven - Ra pid (Bu.) Ste a ua - Spar tak ( T) Hor sens - Elf sborg Go meq - Li ver pul Genk - Ak to be Aste ras - Ma ri ti mo Cr ve na zve zda - Omo ni ja Vi de o ton - Gent Haj duk (S) - In ter Eski {e hir - Olim pik Dan di j. - Di na mo Sent Pa triks - Ha no ver Voj vo di na - Ra pid (B) Sa ra je vo - Ze ta Atle tik (B) - Sla ven Ad mi ra - Spar ta (P)

2:0 1:0 0:1 3:0 3:0 1:0 2:1 1:1 0:2 0:2 2:1 2:0 1:1 4:0 0:1 1:1 0:1 2:1 1:1 0:0 1:0 0:3 1:1 2:2 0:3 2:1 2:1 3:1 0:2

Re van{ su sre ti su na pro gra mu 9. av gu sta.

18

sPORt

subota4.avgust2012.

Kra si} u Fe ner bah ~eu Srp ski fud bal ski in ter na ci o na lac Mi lo{ Kra si} ka ri je ru }e na sta vi ti u Fe ne r bah ~eu iz Is tan bu la. Ka ko se na vo di na saj tu naj po pu lar ni jeg tur skog klu ba, do sko ra {wi igra~ Ju ven tu sa da nas bi tre ba lo da bu de pred sta vqen na vi ja ~i ma pla vo-`u tih sa ko ji ma je do go vo rio ~e tvo ro go di {wu sa rad wu.

Kra si} je u pret hod ne dve se zo ne za Ju ven tus od i grao 50 utak mi ca i po sti gao 10 go lo va. Pro {le se zo ne, me |u tim, ni je us peo da se iz bo ri za mi nu ta `u kod tre ne ra An to ni ja Kon tea. Pre Ju ven tu sa, bio je ~lan mo skov skog CSKA i no vo sad ske Voj vo di ne. Kra si} je za re pre zen ta ci ju Sr bi je od i grao 46 utak mi ca i po sti gao tri go la.

Ju `no ba nat ske li ge star tu ju 18. av gu sta U pro sto ri ja ma FSP Pan ~e va iz vu ~e ni su pa ro vi za na red no pr ven stvo u sve tri ju `no ba nat ske li ge, ko je po ~i we 18. av gust.

– Osnov ni za da tak je da utak mi ce od i gra ju u fer i ko rekt noj bor bi i da se bo do vi osva ja ju na te re nu.Ni je ni ma lo la ko qu di ma ko ji vo de klu bo ve, ali ve ru jem da }e mo za jed ni~ kim sna ga ma pre va zi }i te pro ble me. Sa vez }e na sto ja ti da fud bal u na {em re gi o nu po dig ne na vi {i ni vo - re kao je pred sed nik FSP Pan ~e vo De jan San tra~.

Pr va Ju `no ba nat ska li ga, pa ro vi pr vog ko la: Po let (I)- Bo rac (S), Par ti zan (G) – Slo ga (BNS), BAK – Sla vi ja, Rad ni~ ki (B) – Voj vo di na, Slo ga (P) – Vr -

{ac Ju naj ted, Vul tu rul – Tem po, Mla dost (O) – Bu du} nost (BB), Do bri ca – Ju go sla vi ja.

Gru pa Za pad, pr vo ko lo: Glo gow – Je din stvo Ste vi}, Pro le ter – Sta ri Ta mi{, Omla di nac (D) – BSK, Pla vi Du nav – Stre la, @e qe zni ~ar – Omla di nac (O), Mla dost (V) – Bo rac (P), Spar tak – Po be da, Pan ~e vo – Do lo vo, Uni rea – Po let (I).

Gru pa Is tok, pr vo ko lo: Cr ve na Zve zda – Haj duk, [e vac – Vi to rul, Ra tar – Bo rac (VG), Bu du} nost (A) – Gra ni ~ar, Je din stvo – Pot po raw, Du nav – Par ti zan (U), Ka ra{ (K) – Vi no gra dar, Haj du ~i ca – Bo rac (VS).

B. St.

DANAS I SUTRA U BA^KOM GRADI[TU

Kvar tet na pro ve ri Ka da su ba~ ko gra di {tan ski fud bal ski za qu bqe ni ci to kom le ta 2009. go di ne, u hla du re sto ra na u SRC „\or |e Ta pa vi ca Xo ja“, vra }a li film una zad, pri se ti li su se, iz me |u osta log, kva li tet nih tur ni ra ko ji su igra ni {e zde se tih go di na uo~i star ta pr ven stve ne se zo ne. To je bi la ini ci jal na ka pi sla da se, po sle sko ro po la ve ka, sve ob no vi. Re ~e no – u~i we no. Od lu ~e no je da se, kao ne ka da, tur nir or ga ni zu je pr vog av gu stov skog vi ken da, ka ko bi u~e sni ci ima li pri li ku da pro ve re for mu pred start pr ven stve ne tr ke.

Na pr ven cu oku pi le su se, po red do ma }i na Voj vo di ne, kom {i je @SK iz @a bqa, Je din stva iz Go spo |i na ca i Haj du ka iz ^u ru ga. Po bed ni~ ki pe har pri pao je @a baq ~a ni ma. Sle de }e go di ne

po be di li su Be ~ej ci, a la ne Ba~ ka iz \ur |e va.

Ove go di ne }e go sti naj sta ri je fud bal ske Voj vo di ne u Po kra ji ni, ko ja idu }e go di ne obe le `a va vek po sto ja wa, bi ti Je din stvo iz No vog Be ~e ja i dve Mla do sti, iz Ba~ kog Jar ka i Tu ri je. Da nas od 17 sa ti igra }e No vo be ~ej ci i Ba~ ko ja ra ~a ni, a u 18,45 Ba~ ko gra di {tan ci i Tu rin ci. Su tra }e se u 17 sa ti igra ti za tre }e me sto, a po sle to ga fi nal na utak mi ca.

Voj vo di na su tra uve ~e or ga ni zu je za jed ni~ ku ve ~e ru za sve u~e sni ke tur ni ra, gde }e pred sed nik Bra ni slav Ta ti} uru ~i ti po bed ni~ ki pe har naj bo qem u~e sni ku, a bi }e pro gla {en i na gra |en i naj bo qi igra~ dvo dnev nog tur ni ra.

V. Jankov

SRPSKI BOKS U DUBOKOJ KRIZI

Olim pij ska po be da po sle ~e tvrt ve ka Da je srp ski boks u du bo koj kri zi odav no je po zna to qu bi te qi ma ple me ni te ve {ti ne, pa se ~ak na me }e pi ta we ka ko jo{ uop {te i po sto ji na ovim pro sto ri ma. Ako je pa ra me tar uspe {nost re zul tat na olim pi ja da ma, on da se na {e pe sni ~e we tu na la zi sa mo u t r a g o v i m a .

Fra p i r a j u } i po da tak je da je Sr bi ja u pret hod nih ~e tvrt ve ka ima la sa mo dva pred stav ni ka na naj ve }oj svet skoj smo tri spor ta. Pre ~e ti ri go di ne Pe kin gu u~e stvo vao je sa da {wi pro fe si o na lac Ge ard Aje to vi}, a u Lon do nu bo je Sr bi je bra nio je Alek san dar Dre no vak. On je u pr voj bor bi sla vio, ali u dru goj ni {ta ni je mo gao Tur ~i nu Ade mu Ka li ~i ju. Po sled wu me da qu, bron za nu, za ta da {wu SFRJ osvo jio je Hr vat Da mir [ka ro 1988. u Se u lu. Kad je u pi ta wu bok ser iz Sr bi je,

on da je re zul tat jo{ cr wa, Kra gu jev ~a nin Mir ko Pu zo vi} se po peo na tre }u ste pe ni cu po bed ni~ kog po sto qa jo{ 1984. go di ne na Igra ma u Los An |e le su, a po sle we ga vi {e ni ko!

O~i gled no je da se u ovom, ne ka da tro fej nom spor tu, ve o ma ma lo i sla bo ra di. Kad se raz go va ra s tre ne ri ma, sti ~e se uti sak da oni sve zna ju i da im od la sci u ino s tran s tvo na kam po ve ni su po treb ni.

Su je ta je iz u zet no iz ra `e na kod mno gih, dok su dru gi po hva ta li po zi ci je i ni po ko ju ce nu ne }e da ih na pu ste. Ku nu se u boks, obe }a va ju da }e bi ti bo qe i da }e ba{ oni u to me us pe ti, a to tra je ~e tvrt ve ka. Ta di ja Ka ~ar jed nom pri li kom re kao je da je boks kod nas sko ro mr tav sport. O~i gled no da je vre me za pro me ne u ovom spor tu.

M. Pavlovi}

dnevnik IZ VATERPOLO SAVEZA CRNE GORE

Ga vril Su bo ti} iza brao Sr bi ju Je dan od naj ta len to va ni jih cr no gor skih va ter po li sta Ga vril Su bo ti}, sin le gen dar nog re pre zen ta tiv ca Ju go sla vi je Va sa, od lu ~io je da igra za Sr bi ju. On je igrao za mla |e ka te go ri je Cr ne Go re, a afir ma ci ju je ste kao u Ja dra nu. Od na red ne se zo ne igra }e za Par ti zan, a na kon pa u ze od go di nu da na i za se lek ci ju Sr bi je.

- Ni {ta se bom ba sti~ no ni je do go di lo da bi do {lo do ova k ve od l u k e, ni { ta ni j e pre l o m i l o. We g ov raz v oj n i put spor ti ste i stu den ta bi }e mno go bo qi po {to u Be o gra du ima vi {e mo gu} no sti - re kao je Va so Su bo ti}.

Ovu vest za ra dio Ja dran po tvr dio je i ge ne ral ni se kre tar Va t er p o l o sa v e z a Cr n e Go re De jan Axi}.

- Imam in for ma ci ju iz po ro di ce Su bo ti} da je we gov otac do neo od lu ku da Ga vril igra za srp sku re pre zen ta ci ju.

Po red svih obe }a wa ko je je dao svo jim pri ja te qi ma, sa i gra ~i ma i na ma u Sa ve zu, on je po ga zio re~ i to vi {e go vo ri o we mu, ali ja to ne bih vi {e ko men ta ri sao - re kao je Axi}, ko ji je na ja vio pro me nu od no sa sa VS Sr bi je zbog ove si tu a ci je.

Ga ve ril Su bo ti}

- Mi smo pred pot pi si va wem ugo vo ra sa VS Sr bi je i ako se ovo za i sta ob i sti ni, do }i }e do no vih mo men ta u od no si ma iz me |u dva sa ve za - ja san je Axi}.

Ga vri lov otac Va so je re kao da od lu ku o ka ri je ri we go vog si na mo gu da do ne su sa mo Ga vri lo i i we go va po ro di ca, a ne ne ki ~lan Sa vje ta ili bi lo ko dru gi.

- Ne ma tu ni ka kvih emo ci ja, sve je sa mo u naj bo qem in te re su za mo je de te. Sma tram da bi bio pre vi {e ras tr zan da je na dve stra ne, ova ko ce la we go va sport ska i sva ka dru ga ka ri je ra bi }e ve za na za Par ti zan, Be o grad i Sr bi ju - za kqu ~io je Su bo ti} i po zvao Va ter po lo sa vez Cr ne Go re da bu de is kre ni ji u svo jim iz ja va ma.

VANREDNA IZBORNA SKUP[TINA PLIVA^KOG SAVEZA SRBIJE

Zre wa ni nac Dra gan Ra do sav no vi pred sed nik Van red na iz bor na ko da je bio pri su tan 51 de le gat s skup {ti na Pli va~ kog pra vom gla sa. Iza bra na je i Ve sa ve za Sr bi je (PSS) ri fi ka ci o na ko mi si ja u sa sta vu odr `a na je u Zre wa ni Ja sna Qi qak (pred sed nik), Ra do nu, a za no vog pred sed ni ka iza bran van Te {i} i Mir ko Sr |a nov. je Dra gan Ra do sav. Do sa da {wi - Po {tu ju }i Sta tut i Po slov pred sed nik Slo bo dan Bo ka ni} nik usta no vi li smo da sa mo 21 pod neo je ostav ku pre is te ka man - ~lan po se du je ured nu pu no mo}, da da ta.

- Stu pio sam na od go vor nu i ni ma lo la ku funk ci ju. Ne ma vre me na za od ma ra we, ne go {to pre tre ba ozbiq no da kre ne mo da ra di mo. Sa mo uz po sve }e nost ce log upra vqa~ kog ti ma mo `e mo pli va we kao sport da po dig ne mo na vi {i ni vo. Osnov no je da de ci omo gu }i mo {to bo qe uslo ve, ka ko bi kva li tet mo gli da pre to ~e u vr hun ske re zul ta te - re kao je Dra gan Ra do sav.

Skup {ti na je pro te kla u `u~ noj ras pra vi, uz boj kot ve }i ne be o grad skih klu bo va. Oni su tra `i li ob ja {we we za {to je sve ura |e no is hi tre no, van te ku }e se zo ne i ka da je ve }i na ~la no va ovog te la na go No vi pred sed nik PSS Dra gan Ra do sav di {wim od mo ri ma.

- Pred stav ni ci Pli va~ kog sa - je je dan klub bez ove re ne pu no mo ve za Be o gra da ni su se po ja vi li u }i, je dan ni je iz mi rio oba ve ze, a pu nom sa sta vu. Na vod no, raz log je 14 je pro me ni lo de le ga te u to ku {to je biv {i pred sed nik u krat - go di ne, {to za bra wu je ~lan 32, kom ro ku (7 da na) za ka zao van red - stav 6. Sta tu ta u ko me se ka `e da nu Skup {ti nu. Sve je, me |u tim, klub mo ra naj ma we 15 da na pre ura dio po Sta tu tu - ob ja snio je Ra - sed ni ce da oba ve sti Skup {ti nu do sav, pred sed nik PK Pro le - o pro me ni de le ga ta, a po {to je ter,iz ko jeg su po te kli mno gi pli - sed ni ca za ka za na u krat kom ro ku va~ ki aso vi. od se dam da na kan ce la ri ja PSS Do po ~et ka sed ni ce bi lo je 47 je bi la du `na da oba ve sti klu bo de le ga ta, a on da je kon sta to va no ve da na Skup {ti nu po {a qu iste da jo{ ~e ti ri ima ju pu no mo}, ta - de le ga te - re kao je Mir ko Sr |a -

nov, {ef stru~ nog {ta ba u PK Voj vo di na iz No vog Sa da.

Ta ko je mo gao da gla sa sa mo 21 de le gat, {to zna ~i da ni je bi lo kvo ru ma na sed ni ci u Zre wa ni nu.

- Po sled wa sed ni ca Skup {ti ne odr `a na je 26. ja nu a ra ove go di ne i svi ti de le ga ti su mo ra li da pri su stvu ju i ovoj, {to le po pi {e u ~la no vi ma 4. i 52. Po slov ni ka.

Po {to ni je usvo jen za kqu ~ak Ve ri fi ka ci o ne ko mi si je, a pred sed nik je re kao da se zbog hit no sti po sla mo ra ra di ti i mi mo to ga {to se kr {e Sta tut i Po slov nik, a pot pred sed nik je do dao da je do la zak de le ga ta iz Cen tral ne Sr bi je skup i da se Skup {ti na mo ra zbog to ga odr `a ti, sma trao sam svo jom mo ral nom du `no {}u da sed ni cu na pu stim - re kao je Sr |a nov.

Skup {ti na je ipak odr `a na, iza bran je i Uprav ni od bor ko ga ~i ne: Dra gan Ra do sav (pred sed nik) iz Zre wa ni na,Ba ne Ko va ~e vi} (pot pred sed nik) iz Va qe va, Slo bo dan Ke si} iz No vog Sa da, Sa {a To {i} iz Le skov ca, Ne boj {a Gri go ri jev iz Be o gra da, Ivan \or |e vi} iz Be o gra da, Bo ris Dro bac iz Be o gra da, Ni ko la Da nev iz Kru {ev ca, dok }e Pli va~ ki sa vez Voj vo di ne svog ~la na da ti po sle iz bor ne Skup {ti ne. ^la no vi Nad zor nog od bo ra su: Si ni {a Mo ro {an (pred sed nik) iz Zre wa ni na, Vla di slav To dro vi} iz Be o gra da i Slo bo dan Sa vi} iz Ja go di ne.

G. Malenovi}

DANAS NA TISI KRAJ BE^EJA

Vas kr snu }e ka ja ka {ke re ga te Ka jak je, ne ma sum we, ove go di ne do bio po tvr du vi {e go di {weg vred nog ra da u be ~ej skom klu bu. Kad god i gde god se ovih da na po ve de raz go vor o ka ja ku, od mah se apo stro fi ra u~e {}e tro ji ce tak mi ~a ra iz Be ~e ja na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, Mar ka No va ko vi }a u sprin ter skoj di sci pli ni K-1 200, Mar ka To mi }e vi }a u di sci pli ni K-1000 i De ja na Ter zi }a kao ~la na po sa de ~e tver ca, ali i tre ne ra Jo `e fa [o tia, ko ji je 2000. go di ne u Sid ne ju ve slao fi nal nu tr ku ~e tve ra ca.

Ali, be ~ej ski ka jak ni su sa mo po me nu ti olim pij ci, ne go i ar mi ja tak mi ~a ra, po ~ev od naj mla |ih u mi ni ka ja ku, pre ko pi o ni ra, ka de ta, ju ni o ra, se ni o ra do ve te ra na. Svi su oni deo klu ba. Stru~ ni tre ne ri i iz u zet no agil no ru ko vod stvo ta ko |e. Upra vo za hva qu ju }i klup skim ru ko vo di o ci ma, po sle dve go di ne, vas kr sla je ka ja ka {ka re ga ta na Ti si (Tro fej Be ~e ja 2012).

- Sti gle su pri ja ve za oko 150 u~e sni ka iz 11 klu bo va, od ko jih su dva iz ino stran stva (Gra ~ac -BiH, Se ge din - Ma |ar ska), pa je re ga ta po pri mi la me |u na rod ni ka rak ter. Ukup no }e se odr `a ti 36 tr ka u svim uz ra snim ka te go ri ja ma. [te ta {to je u to ku Olim pi ja da, pa ne }e u~e stvo va ti srp ski ka ja ka {ki krem, ali to je ve} vi {a si la i okre }e mo se oni ma ko ji do la ze, ka ko bi smo im omo gu }i li op ti mal ne uslo ve za tak mi ~e we i dru `e we kraj na {eg de la Ti se - re kao je pred sed nik Ka jak ka nu klu ba Be ~ej Mi li voj Stoj kov.

Na kra ju va qa re }i da su se ka ja ka {i na ovaj na ~in ukqu ~i li u obe le `a va we Da na op {ti ne Be ~ej, te da je start pr ve tr ke za ka zan za 10 sa ti i da }e to kom da na {weg da na bi ti pra va ka ja ka {ka ike ba na na Ti si kraj Be ~e ja.

V. Jankov

Su bo ti} je tre }i u ni zu ta len to va nih va ter po li sta ko ji je ro |en u Cr noj Go ri, a od lu ~io se da igra za Sr bi ju - pre we ga to su ura di li An dri ja Pr la i n o vi} i ne dav n o Du {an Man di}, ko ji je sa da u sa sta vu re p re z en ta c i j e Sr b i j e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, gde je dbi to vao u me ~u s Ve li kom Bri ta ni jom.

KAMP [OTOKAN SAVEZA SRBIJE U BUQARICAMA

Re pre zen ta tiv ci po di gli kva li tet [o to kan ka ra te sa vez Sr bi je i ovog le ta or ga ni zo vao je tra di ci o nal ni kamp u Bu qa ri ca ma(Cr na Go ra). Pod di rigntskom pa li com se lek to ra Ace ]i ro vi }a i we go vih sa rad ni ka Mi }e ]o pi }a, Ti ho mi ra i Mi }e Ma ki ta na i Igo ra Mi la di no vi }a tre ni ra lo je 120 ka ra ti sta iz ce le Sr bi je.

- Ve o ma sam za do vo qan ozbiq no {}u pri stu pa tre nin gu mla dih ka ra ti sta ko ji su iz svo jih klu bo va do ne li do bro pred zna we – ka `e se lek tor SSKS Sr bi je Aco ]i ro vi o}. – Uz sto ti nak u~e sni ka, u Bu qa ri ce je pri sti glo i 2o re pre zen ta ti va ca (se ni o ra i se ni or ki) ko ji su ima li po se ban pro gram ka ko bi {to sprem ni je do ~e ka li pred sto je }a ve li ka tak mi ~e wa na me |u na rod noj sce ni ( Pr ven stvo sve ta za se ni o re od 14. do 18. oko to bra u Ita li ji i Otvo re no SKIF pr ven stvo sve ta od 19. do 24. no vem bra u Austra li ji).

U sli~ nom to nu go vo ri i pr vi asi stent se lek to ra Mi }o ]o pi}.

- Po do la sku u Sr bi ju, spi sak re pre zen ta ti va ca bi }e ko ri go van i na we mu }e osta ti sa mo oni ko ji ko ji }e u~e sto va ti na tak mi ~e wi ma u Ita li ji i Austra li ji. Na dam se da }e ru ko vod stvo re pre zen ta ci je us pe ti da obez be di sred stva za od la zak se ni or ske eki pe na ova dva ve li ka tak mi ~e wa ob zi rom da smo pro {le go di ne u Ma |ar skoj bi li pr va ci Evro pe – is ti ~e ]o pi u} o do da je: - Po po vrat ku iz Cr ne Go re kre }e mo sa pri pre ma ma po re gi o ni ma, u ^a~ ku, Su bo ti ci, na Vla sin skom je ze ru i Be ~e ju. Ina ~e, kamp u Bu qa ri ca ma pro te kao u naj bo qem re du, svi su se tru di li da po ne {to na u ~e od svet ski pri zna tog stru~ wa ka Ace ]i ro vi }a.

Re pre zen ta ti vac Igor Mi la di no vi} je re kao: - Obe }a vam da }e mo qu bi te qe ovog drev nog bo ri la~ kog spor ta ob ra do va ti do brim re zul ta ti ma sa pred to je }ih ve li kih tak mi ~e wa.

U Bu qa ri ca ma su o ka ra ti sti ma bri nu li i dr Dra gan Pa ka {ki i fi zi o te ra pe ut Sr |an Va si qe vi}.

- Cr no gor sko pri mor je je raj za tak mi ~a re i ve ru jem da }e mo se iz Mi la na i Sid ne ja vra ti ti sa ne ko li ko me da qa – re kao je dr Dra gan Pa ka {ki, ko ji go to vo pet de ce ni ja bri ne o zdra vqu ka ra ti sta.

M. Grbi}

SveT POZnATiH

dnevnik

subota4.avgust2012.

19

ана ивановић или порно-звезда

ја а аукци к с ј и п Олим

У

популарној америчкој емисији Џимија Кимела, публика није препознала Ану Ивановић, већ је већина помислила да се ради о некој порно-звезди. У част Олимпијских игара, популарни водитељ је направио видео-колаж са фотографијама спортиста и порно-звезда, а онда је питао публику - шта су ове особе по занимању? „Неки од ових људи су страховито лепи и згодни, хајде да видимо да ли можете да препознате ко се бави спортом, а ко филмовима за одрасле”, питао је Кимел. Гледаоцима је задатак био додатно отежан јер су и лепотице и фрајери били у купаћим костимима, или доњем вешу. Када се појавила Анина фотографија, већина је рекла да је у питању порно глумица.

Н

Балотели има нову девојку

Навали, народе

еки волонтери који су учествовали на отварању летњих олимпијских игара у лондону, ставили су на продају реквизите које су користили током церемоније. поред костима које су носили, књиге коју је читала Џоана к. Роулинг, на сајту еБаy осванули су и флајери са програмом, а и конфете са спектакуларног отварања Ои у лондону. Неки од продаваца су чак изјавили да су срећни, јер ће реквизити отићи у праве руке. међутим, неке њихове колеге не подржавају

овакву продају и веома су разочарани њиховим поступком. „Речено нам је да можемо да задржимо реквизите које смо користили током церемоније, али мислим да је непоштено да их неко стави на продају“, рекао је један од извођача. Неки од њих који су ставили на аукцију реквизите, правдају се тиме да су само хтели да виде колику би цену постигли костими које су носили током шоуа.

Н

ајновија изабраница славног фудбалера Балотелија је француска певачица и модел Ванеса лоренс. Балотели и Ванеса упознали су се током његовог боравка на ибици протекле недеље. Новопечени пар је уживао у свим чарима једног од најпознатијих медитеранских летовалишта. преко дана су се купали, а ноћу уживали у дивљем проводу по клубовима. Да подсетимо, фудбалер манчестер ситија био је у вези с Рафаелом Фико, која тврди да носи његово дете, а раскинули су јер ју је Балотели преварио, неколико пута.Хоће ли веза са младом Францускињом потрајати или ће и она бити још једна Балотелијева рецка - видећемо.

Ванеса Лоренс

краљице, ви сте? професионални падобранац Гери конери забавио је свет током отварања Олимпијских игара у лондону, када је маскиран у британску краљицу искочио из хеликоптера. На интернету је објављена његова фотка у „фул” костиму, а британска штампа шали се да „краљица никада није изгледала боље”.

Чашица „кампарија” и пенелопе круз

л

епа Шпањолка пенелопе круз нова је дама „кампаријевог” календара за 2013. годину. прва шпанска глумица у историји која је добила Оскара поћи ће стопама неких од најелегантнијих жена света, које су красиле странице претходних календара „кампари”, као што су селма Хајек, Ева мендес, Џесика алба, мила јововић... пенелопе круз ће тако бити 14. светска звезда која ће да се нађе на страницама календара једног од најпопуларнијих пића на планети.

историјом. мислим да ће ‘кампари’ фанови широм света уживати у фотографијама, када буду видели календар, јер је тема јако заносна и шик”, изјавила је пенелопе. Фотограф кристијан Шулер каже да је фотографисање за календар невероватан и потпуно јединствен изазов. „‘кампари’ има историју стварања моћне и визуелно-запањујуће слике, како у својим рекламним кампањама, тако и у календарима. моја намера је била да ову успешну

Традиционално одевена у црвено пенелопе се нашла испред објектива цењеног фотографа кристијана Шулера. „‘кампари’ ради календар са талентованим и креативним фотографима и на тај начин настају првокласна уметничка дела. Заиста сам уживала радећи на овом пројекту, за један од најпопуларнијих светских брендова са невероватном

причу наставимо и померимо границе даље, што осећам да смо и постигли. Дивно је радити са талентованим људима попут пенелопе, која је својим изгледом и јединственошћу, заиста фантастично представила тему најновијег издања календара.” Фотографије ће премијерно бити прказане на јесен ове године на гала пријему у милану.

цео Холивуд на једној слици п

оводом стотог рођендана студија „парамаунт”, 116 звезда „стало” је на једну фотку. укупно 116 глумаца, режисера, продуцената, певача и челника студија стало је на фотографију поводом јубилеја „парамаунта”. Њихови филмови зарадили су 103 милијар-

де долара, а заједно имају 124 Оскара. Нема шансе да вам их све набројимо овде, али ево макар неких - леонардо ди каприо, Том круз, Ричард Гир, Џулијен мур, Џорџ клуни, Енди Гарсија, адам аасандлер, крис Рок, Роберт де Ниро, кирк Даглс, кејт Хадсон, Оливер стоуз,

Шарлиз Терон, Харисон Форд, стивен спилберг, Дастин Хофман, Шон пен, Бред пит, камерон Дијаз, Џони Ноксвил, Џон Траволта, Оливија Њутн-Џон, Дејвид линч, меган Фокс, антонио Бандерас, Деми мур, Роберт Дауни Џуниор и Џастин Бибер.

20

svet

subota4.avgust2012.

PRED SED NI^ KI KAN DI DA TI I JAV NO MWE WE

UKRATKO

Oba ma is pred Rom ni ja

Voz usmr tio de ve to ro

LOS AN \E LES: Republikanski predsedni~ki kandidat se posle debakla na prvoj me|unarodnoj politi~koj turneji susre}e sa pora`avaju}im rezultatima istra`ivawima javnog mnewa.

Anketa Pju istra`iva~kog centra pokazuje da je trenutni predsednik Amerike, demokrata Barak Obama, pove}ao vo|stvo u odnosu na Mita Romnija i da sada ima prednost od deset odsto - 51 prema 41.

Kako navodi „Los An|eles Tajms” Pju obi~no daje ve}u prednost Obami u odnosu na istra`ivawa Si-Bi-Esa i „Wujork tajmsa”, ali i prema ovim istra`ivawima Obama vodi, samo sa mawom razlikom.

Ono {to bi moglo da bude mnogo vi{e zabriwavaju}e za Romni-

PE KING: Devetoro qudi je poginulo, a ~etvoro je povre|eno kada ih je udario voz dok su prelazili `elezni~ki most na severu Kine, saop{tile su ju~e vlasti. Qudi su i{li `elezni~kim mostom da bi izbegli poplavqeni seoski put u severnoj provinciji [anksi. Teretni voz, koji je nailazio, nije uspeo da se zaustavi na vreme.

Velike ki{e isprale su veliki broj puteva na severu Kine.

Su dar avi o na i vo zi la BE^: Putni~ki avion „boing 767” austrijske kompanije AUA udario je na pisti be~kog aerodroma „[vehat” u vozilo aerodroma. U nesre}i nema povre|enih. Avion se u trenutku kolizije nalazio na parking poziciji, a 228 putnika i posada jo{ se nisu krcali, potvrdio je agenciji APA portparol AUA Vilhelm Baldia informaciju objavqenu na portalu „Ostrijen Vings“. „Boing 767” trebalo je ju~e da poleti za Wujork, ali su zbog sudara putnici ka toj destinaciji krenuli drugom letelicom sa vi{e~asovnim zaka{wewem. Baldia je rekao da su u sudaru o{te}ena vrata na teretnom delu aviona. Pre par dana desio se, tako|e, incident na be~kom aerodromu kada je avion tipa „boing 777”, prilikom vu~e u hangar, o{te}en na trupu. Avion je i daqe van upotrebe, po{to popravke nisu zavr{ene. Popravke su se odrazile i na regularan avionski saobra}aj na liniji Be~-Wujork, jer je AUA morala da sprovodi letove ka ovoj destinaciji avionima tipa Boing 767, od kojih je sada o{te}ena jedna letelica.

ja je podatak da ga ~ak 52 odsto bira~a vidi negativno u odnosu na samo 37 pozitivnih stavova. To je najmawi procenat pozitivnih glasova koji je neki predsedni~ki kandidat imao od 1988. godine. „Los An|els Tajms” iznosi procenu da su na to o~igledno uticale negativne reklame koje je lansirao Obamin {tab, a u kojima je Romni predstavqen kao ~ovek koji sakriva svoje poreske prijave.

Kada se posmatraju takozvane „sving stejts”, wih 12, Obamina prednost je mawa, 48 prema 44 odsto, ali i tu vodi, prema ovom istra`ivawu.

Jedina dobra vest za Romnija u ovom istra`ivawu je informacija da su wegovi simpatizeri vi{e ukqu~eni u kampawu od

Obaminih. Tako je 70 odsto Romnijevih pristalica reklo da „puno razmi{qa” o izborima, naspram 57 odsto Obaminih pristalica koji su dali takav odgovor.

Ipak, ni Obamin rejting nije dobar, pa se tako 50 odsto ispitanika izjasnilo da ima pozitivno mi{qewe o wemu, a 45 odsto lo{e. Samo su Bob Dol na izborima 1996. i Xorx Bu{ ~etiri godine pre toga imali lo{iji rejting. „Los An|eles Tajms” konstatuje da ovako veliki broj negativnih glasova kod oba kandidata govori o velikoj polarizaciji bira~a. Me|u Romnijevim pristalicama ~ak 93 odsto vidi Obamu negativno, dok je kod Obaminih taj procenat u odnosu na Romnija 84.

dnevnik

Taj fun od neo 37 `i vo ta na Fi li pi ni ma MA NI LA: Broj `rtava tajfuna Saola na Filipinima porastao je na 37, a strahuje se da }e broj nastradalih biti mnogo ve}i po{to obilne ki{e pogor{avaju situaciju u poplavqenim podru~jima, saop{tila je ju~e vlada u Manili.

Monsunske ki{e nastavile su da padaju u severnim i centralnim delovima Filipina, gde su pojedini gradovi poplavqeni {esti dan za redom iako se tajfun znatno udaqio od arhipelaga.

Filipinske vlasti su ranije saop{tile da su 23 osobe poginule u tajfunu, ali je agencija za civilnu odbranu iznela nove podatke po kojima je mnogo ve}i broj Filipinaca nastra-

PO SLE OSTAV KE IZA SLA NI KA UN ZA SI RI JU

SAD: Ki na i Ru si ja kri ve zbog Ana na VA [ING TON: SAD smatraju da su glavni krivci {to je izaslanik UN za Siriju Kofi Anan napustio tu poziciju Rusija i Kina, koje su odbijale da podr`e rezolucije o Siriji Sa druge strane, Iran je optu`io „neke zemqe koje su se umesale” za neuspeh mirovnog plana Kofija Anana.

Anan je „neumorno radio u poku{aju postizawa konsenzusa u me|unarodnoj zajednici, okon~awu krvoproli}a i dolasku vlade koja bi ispunila legitimna nastojawa sirijskog naroda”, saop{tila je ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton. „Na`alost, Savet bezbednosti je bio blokiran u pru`awu kqu~nog oru|a koje bi pomoglo napretku u wegovim naporima”, saop{tila je Klintonova i dodala da se Ananu zahvalila zbog preuzimawa „te{kog zadatka” da poku{a da obezbedi mirnu tranziciju u Siriji.

Portparol Bele ku}e Xej Karni izjavio je da su veto odluke na rezolucije o Siriji „bile za `aqewe i stavile su i Rusiju i Kinu

Vu ko vi ~u va ju za tvor LU I ZI JA NA: Najve}i zatvor u SAD, Kazneno-popravni centar Luizijane, zbog mera {tedwe po~eo je da umesto qudi, kao ~uvare koristi vukove ukr{tene sa psima ^lan asocijacije kazneno-popravnih ustanova SAD D`or` Kemp rekao je ameri~kom dnevniku „Vol strit d`urnal” da je zatvor u Luizijani po svaku cenu morao da smawi tro{kove vezane za plate zaposlenih. Kako je preneo francuski dnevnik „Figaro”, u najve}em zatvoru u SAD, koji se prostire na povr{ini od 73 kvadratna kilometra, polovina od ukupno 5.000 zatvorenika su ubice, a 75 posto je osu|eno na kaznu do`ivotnog zatvora. Zbog smawewa buxeta ustanove, mawe od 20 miliona dolara za period od pet godina, direkcija zatvora bila je primorana da otpusti 105 od 1.200 ~uvara i 35 od 42 agenta za nadgledawe.

Direkcija od 2011. godine koristi 80 pasa-vukova za ~uvawe zidina zatvora.

na pogre{nu stranu istorije i pogre{nu stranu sirijskog naroda”, preneo je AFP. Podsetimo, nekada{wi generalni sekretar UN odlu~io je da vi{e ne bude izaslanik UN i Arapske lige za Siriju, a kao razlog za to je naveo nedostatak podr{ke i sve ve}u eskalaciju sukoba u toj zemqi.

S druge strane, Kina koju su SAD „prozvale”, izrazila je `aqewe zbog takve Ananove odluke i saop{tila da }e nastaviti da radi na politi~kom re{ewu konflikta.

Nakon {to je objavio da se povla~i s mesta specijalnog izaslanika za Siriju u „Fajnen{el tajmsu” pozvao i Rusiju i SAD da

Do pu to va lo 40 na {ih gra |a na BE O GRAD: Grupa od 40 dr`avqana Srbije i ~lanova wihovih porodica evakuisana je iz Sirije, i avionom „Jat ervejza” oni su doputovali u Beograd. Oni su stigli u Beograd uz pomo} ministarstava spoqnih i unutra{wih poslova Srbije. Srpski dr`avqani, uglavnom `ene udate za Sirijce, doputovali su na aerodrom „Nikola Tesla”, gde su im dobrodo{licu po`eleli predstavnici dva ministarstva koja su evakuaciju organizovala.U toj dr`avi, zahva}enoj gra|anskim ratoma, pre po~etka evakuacije bilo je oko 200 srpskih dr`avqana.

„Ve}ina wih se jo{ nije odlu~ila da do|e u Srbiju, budu}i da se uglavnom radi o me{ovitim brakovima. U Alepu, gde se vode borbe, i gde nije bilo bezbedno da se na{i gra|ani evakui{u, ostalo je nekoliko desetina na{ih dr`avqana sa kojima smo u kontaktu”, izjavio je novinarima Dragan Markovi} iz Ministarstva unutra{wih poslova.

Prema wegovim re~ima, ako preostali dr`avqani Srbije budu `eleli da se evakui{u iz Sirije bi}e ponovo organizovan let iz Damaska.

Markovi} je precizirao da su u grupi koja je ju~e doputovala u Beograd uglavnom qudi iz Damaska, ali i iz okolnih mesta, pa ~ak i iz Alepa.

pomognu u spasavawu Sirije od katastrofalnog gra|anskog rata i da pribli`e stavove po pitawu te zemqe.

Anan je u tekstu u „Fajnen{el tajmsu” istakao da zapadna vojna intervencija sama po sebi ne bi urodila plodom u Siriji, a da je politi~ko re{ewe koje ne bi bilo sveobuhvatno tako|e osu|eno na neuspeh, preneo je AFP. „Sirija jo{ mo`e da bude spasena od najgore nesre}e. Za to su potrebni hrabrost i vo|stvo, pre svega od stalnih ~lanica Saveta bezbednosti, ukqu~uju}i predsednike Putina i Obamu”, napisao je odlaze}i izaslanik za Siriju.

U me|uvremenu, u Siriji ne jewavaju sukobi, pa su tako helikopteri sirijske armije ubili 16 pobuwenika, iz iste familije u oblasti Haurana, strate{kog regiona koji povezuje prestonicu Damask sa Jordanom, gde su borbe intenzivirane proteklih nekoliko dana, saop{tili su danas opozicioni izvori, a preneo Rojters.

Ove `rtve usledile su nakon {to su pobuwenici napali jedan kontrolni punkt sirijske vojske u blizini grada Busre el-Harira nakon ~ega su napadnuti iz vazduha, a vladine snage po~ele da granatiraju grad.

Sirijska Opservatorija za qudska prava saop{tila jeju~e da je u granatirawu palestinskog izbegli~kog kampa Jarmuk u Damasku, poginulo najmawe 15 civila, od toga dvoje dece.

Ova nevladina organizacija sa sedi{tem u Britaniji, saop{tila je da su granate pale na izbegli~ki kamp u ~etvrtak uve~e, u ju`nom delu prestonice.

dao, ukqu~uju}i 11 mladih koji su se udavili u ~etiri razli~ite oblasti tokom prekju~era{weg dana. Vlasti o~ekuju da }e bilans nastradalih biti i ve}i, s obzirom da je prijavqen nestanak ~etiri osobe, preneo je AFP. Iako je Saola pro{la Filipine, tajfun i daqe donosi obilne ki{e ostrvu, zbog ~ega se o~ekuje nova erozija zemqi{ta i rast nivoa vode u poplavqenim oblastima. Tajfun je doneo obilne ki{e i prestonici Manili i okolnim distriktima, koji su danima ve} poplavqeni, ali prema saop{tewu vlasti, nov talas padavina tu oblast ne}e zna~ajnije ugroziti.

TURSKA

Ubi jen voj nik AN KA RA: Kurdski pobuwenici ubili jednog turskog vojnika a ranili deset u napadu koji su izveli na jugoistoku zemqe, javila je turska dr`avna televizija, a preneo AP. Ta televizijska stanica je objavila da su pobuwenici napali vojni punkt u blizini grada Eruha u provinciji Sirt u ~etvrtak uve~e. Turski vojnici su anga`ovani u borbi protiv kurdskih pobuwenika koji se bore za autonomiju jugoistoka dr`ave gde su Kurdi ve}insko stanovni{tvo. Ankara strahuje da bi kurdski pobuwenici mogli da „iskoriste” gra|anski rat u susednoj Siriji i da postave baze u zemqi, navodi AP.

IRAN

Naj ve }a pret wa – bla gi rat TE HE RAN: Komandant iranske elitne Revolucionarne garde ka`e da je najve}a pretwa Iranu takozvani „blagi rat” koji bi pokrenuli wegovi neprijateqi. U komentaru postavqenom na sajtu Revolucionarne garde, general Mohamed Ali Xafari nije definisao konkretnije {ta pod time podrazumeva. Termin „blagi rat”(soft war) obi~no se odnosi na mere poput ekonomskih sankcija, {pijuna`e, kompjuterskih virusa i prodaju neispravne opreme.

Xafari je rekao da je Iran sada u „osetqivom i sudbonosnom periodu” i da mu je potrebna za{tita paravojnih Basij snaga.

Zapad je pooo{trio sankcije prema Iranu kako bi ga prisilio da zaustavi oboga}ivawe uranijama po{to veruje da Iran gradi nuklearno oru`je. Iran insistira da razvija nuklearni program u mirnodopske svrhe.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA DI MIR PU TIN Predsednik Rusije Vladimir Putin ka`e da ~lanice grupe „Pusi Rajot” koje su u najve}oj crkvi u Moskvi otpevale pesmu protiv wegovog re`ima, ne treba da budu strogo ka`wene. „Nema ni~eg dobrog u onome {to su one uradile”, ali zbog toga ne treba da budu suvi{e strogo ka`wene. Rekao je novinarima da se nada da }e ~lanice pank-grupe „Pusi Rajot” izvu}i „same zakqu~ke i nau~iti ne{to na svojim gre{kama”.

KE NET KLARK Britanski ministar pravde Kenet Klark izrazio je zabrinutost zbog novca koji je vlada potro{ila prilikom re{avawa slu~aja ubistva Aleksandra Litviwenka, ruskog obave{tajca koji je 2006. godine u Londonu otrovan radiokativnim polonijumom. Re~ je o iznosu od skoro ~etiri miliona funti. Ministar Klark je uputio pismo istra`nom sudiji [irli Redklif, i zatra`io da se uradi nova procena tro{kova.

GU KA I LAI Su|ewe Gu Kailai, `eni visokog kineskog funkcionera, optu`enoj za ubistvo britanskog dr`avqanina Nila Hejvuda, po~e}e 9. avgusta, javila je ju~e agencija Rojters pozivaju}ui se na dva izvora.

Wen mu` Bo Silai bio {ef partije i smewen je sa svih funkcija nakon izbijawa skandala sa wegovom `enom koji je potresao i vrh partije. Gu Kailai se tereti za ubistva s predumi{qajem.

PUT EPIDEMIJI VELIKIH RAZMERA IPAK OTVOREN

Ebola iz Ugande preti i Evropi?

KAMPALA, ZAGREB: Smrtonosna ebola, koja hara Ugandom, mogla bi se pro{iriti i na Evropu, budu}i da je glavni grad Kampala povezan avionskim linijama sa evropskim metropolama.

Stru~waci upozoravaju da je dovoqno da samo jedan zara`eni sedne u avion za Pariz ili Be~ i tako pro{iri zarazu, pi{e hrvatski „Ve~erwi list”. Ebola se ina~e periodi~no javqa u zaba~enim selima u Ugandi, a dobija se konzumirawem zara`enog majmunskog mesa.

Do sada se zaraza nije {irila van zara`enog sela jer bi obi~no svo stanovni{tvo bilo zara`eno i umrlo, naj~e{}e ve} u prva 24 sata i pre nego {to bi se neko od wih domogao ve}eg naseqenog mesta.

Me|utim, u posledwoj epidemiji koja je izbila pre desetak dana u selu Nijansviga, dvestotiwak kilometara od glavnoga grada Kampale, slu~aj je ne{to druga~iji.

Naime, jedan od zara`enih seqana uspeo je da do|e do bolnice u Kampali, gde je nedugo potom umro uz obilno krvarewe. Samo sat vremena kasnije, ~im se pro~ulo da je u bolnici preminuo pacijent oboleo od ebole, u glavnom gradu Ugande, u kojem `ivi milion i po stanovnika, nastala je panika. Oglasio se i predsednik Ugande Joveri Museveni, koji je rekao da je zemqa

u krizi. „Ebola je ponovno izbila, a jedan od bolesnika do{ao je do Kampale i zaraza preti svima. Ve} su se razboleli i lekari koji su s wim do{li u kontakt i qudi koji su spalili wegovo mrtvo telo nakon {to je preminuo”, kazao je on.

Iako su zbog straha od {irewa ebole, ina~e najsmrtonosnije zaraze dana{wice, jer protiv we nema leka, zatvorene sve {kole i

javne ustanove u Kampali, put epidemiji velikih razmera ipak je otvoren. „Kampala je veliki grad, sa vazdu{nim vezama prema celom svetu. Dovoqno je da samo jedan zara`eni pacijent, koji je virus pokupio samo nekoliko sati pre, sedne u avion za Pariz ili Be~ i pro|e kroz taj aerodrom da bi se bolest nekontrolisano po~ela {iriti po celom svetu”, ka`e infektolog Xejms Bor~er.

On dodaje da treba znati da se radi o vrlo zaraznoj bolesti koja se prenosi ve} i rukovawem ili slu~ajnim dodirom, a pacijenti gotovo da i nemaju {anse za pre`ivqavawe. Ujedno, bolest je brza pa qudi umiru u periodu od 24 sata od ulaska virusa u organizam.

Prema wegovim rie~ima, samo je pitawe vremena kada }emo prvi slu~aj ebole zabele`iti na podru~ju Evrope ili SAD.

dnevnik

oglasi

subota4.avgust2012.

21

ENGLESKI, ~asovi za sve uzraste i nivoe, 800din, 60 min. Telefon 063/ 1176403.

57859

IZDAJEM jednoiposoban prazan stan sa kuhiwskim elementima na odli~noj lokaciji i povoqnoj kiriji.

Telefon 021/ 521-256.

57840 IZDAJEM komforno name{tenu garsoweru, pogodno za studente i |ake, ul.

Mileve Simi} br. 8. Tel. 064/1360012.

57860 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 40m2 u ulici Pariske komune br.30 Novi Sad. Telefon 063/ 7120080.

57872 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Bra nimira ]osi}a 31/I, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161. Smiqka.

57902

LIMAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor.

Telefon 063/239-411.

57272

PRODAJEM {estosoban stan, 130m2, deqiv u dve celine, 3 kupatila, centralno grejawe, odvojen kalorimetar, vodomer, 98.000E, kod GRAS-a.

Telefon 064/165-8384.

57308

22

OGLASi l ^iTUQe

subota4.avgust2012.

Posledwi pozdrav dragom te~i, na{em deda Qubi.

PRODAJEM ba{tu - Bege~ka jama 20 ari, a mo`e i pola, .dozvoqena gradwa, struja, 100m od vode, brawena od vode. Telefon 898307.

57357

KUPUJEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni; 021-822-714 i 063-708-1939.

57186

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 8. 2012. godine, u 71. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 87. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Qubomir Markov

Qubomir Markov

Ispra}aj je u ponedeqak, 6. 8. 2012. godine, u 10.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milka Karanovi} Porodica Stojanovi}.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

57664 IZOLOVAWE i presecawe vla`nih zidova ma{inskim putem, debqine do 55 cm, brzo i povoqno. Tel.: 064/1803850, 021/6390-810.

57281

O`alo{}eni: }erka Vesna i unuk Du{an.

Sahrana je danas, 4. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

58032

58038

Beskrajno smo tu`ni {to nas je zauvek napustila na{a voqena i po{tovana snaha

SEDMODNEVNI POMEN dragoj mami, baki i ta{ti

O`alo{}eni: suprug Sr|o, sin Vlade, }erka Marica, zet Sini{a, snajka Tamara i unuci Gojko, Vladimir, Stefan i Sergej.

58023

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav tetki i baki

sestri,

Milki Ra{kovi} 1937 - 2012.

Sne`ana Su~evi} POTREBAN konobar na Splavu u Futogu. Telefon 063/509-167.

57281

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

44683 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

57282 KUPUJEM stare automobile neregistrovane za otpad. Staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, odnosim {ut, ~istim podrume, tavane, povoqno. Telefon 064/95-33-943, 063/84-85-495, 021/6618-846.

57283 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato.

Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 57719

Pro{lo je sedam najtu`nijih dana u na{em `ivotu.

Dani brzo prolaze ali na{a qubav, tuga i se}awe na tebe nikada ne}e. Mnogo nam nedostaje{. Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji najmiliji.

Po~ivaj u miru.

Neka ti je laka zemqa.

Porodica ]osin.

58034

58042

Posledwi pozdrav dragom

Milki Karanovi}

Milki Karanovi}

od devera Stanka Karanovi}a sa porodicom.

od porodica: Hrwak i Vuli}.

58025

Dana, 3. 8. 2012. godine zauvek nas je napustio na{ voqeni otac, tast i deda

deda Tomi

58024

3

Vera Krstono{i} ro|. Ba}anovi} 1934 - 2012

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj mami od sina Du{ana.

od Bube i Borisa.

58035 58046

Uvek }emo se sa po{tovawem i qubavqu se}ati na{e drage kom{inice

Posledwi pozdrav dedi

Posledwi pozdrav voqenoj mami

Tomislav Proli}

Sne`ani Su~evi} ro|. [abanovi}

Neka te an|eli carstva nebeskog.

Tomislavu Proli}u Jelene Cice Pavi}

prate

do

Veri Krstono{i}

O`alo{}ena }erka Milka sa porodicom.

ro|. Ba}anovi} Majka Desanka, brat Zvonko sa porodicom.

Unuci Tomislav i Veqo i unuke Adrijana i Qubica.

Danica, Vera, Dragana i Dragan sa decom.

OG-1

od: Jelice, Milice i Branka.

Mamice moja, neka te an|eli ~uvaju.

58044

S tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon kratke bolesti preminula na{a draga

Jelena Pavi}

58043

Tu`na srca obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je 3. avgusta u 82. godini preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

Tomislav Proli}

ro|. 1934.

O`alo{}eni: sin Du{an, }erka Qubinka, zet Hideo i unuk Mikio.

58051

Kako mi samo nedostaje tvoj osmeh i pogled blag...

Sahrana je danas, 4. 8. 2012. godine, u 16 ~asova, u ^erevi}u.

O`alo{}ena porodica Proli}.

58045

Posledwi pozdrav dragoj

mama Veri

@iksa

1931 - 2012.

Sahrana je danas, 4. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

58039

58047

Tvoja An~i.

58036

od Olgice.

58037

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Dana, 7. 8. 2012. godine navr{ava se godinu dana od kako nije sa nama

Draga na{a

subota4.avgust2012.

23

Sa tugom i bolom u srcu obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je u 73-oj godini preminula na{a draga

Keka Emilija Luba{~ik ro|. Pa{}an Uspomenu na wenu nesebi~nu qubav, beskrajnu dobrotu i plemenitost ~uvamo sa qubavqu i po{tovawem.

za{to si nas tako rano napustila. Ko }e nas do~ekivati nasmejanog lica i vedrog duha na vratima ku}e.

Danica Vojnovi}

Dok smo `ivi ne}emo zaboraviti tvoju vedrinu, qubav i gostoprimqivost.

ro|. Dobanova~ki 1939 - 2012.

Tvoji kumovi Emilija i @eqko [krbi}.

Weni najmiliji.

58021

Posledwi ispra}aj na{e drage Babu{ke obavi}e se u kapeli seoskog grobqa u Gospo|incima, danas 4. 8. 2012. godine, u 12 ~asova.

58005

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

O`alo{}eni: sin Stevan, snaja Nata{a, unuk Vladimir i unuka Marina.

57989

Radomiru Galovi}u

Sne`i

Sne`ani Su~evi}

od Ne{e i Jelene Stankovi}.

od: Dejana, Zvon~ice i Lane Risti}.

58030

58029

58028

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena majka, baka, }erka i sestra

Duboko saose}amo u bolu porodice povodom gubitka i prerane smrti

od Ozrena Galovi}a sa porodicom.

Sa velikom tugom se opra{tam od moje dobre drugarice i na{e drage kume

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav

Danici Danice Vojnovi} od sestre Milice i sestri}a Jovana Kalawa sa porodicom.

ro|. Dobanova~ki

57992

Hvala ti za sve lepe trenutke u na{em dru`ewu.

Sne`i Su~evi}

Milena Bregun

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Sne`ane Su~evi} preminula u 61. godini.

Sahrana }e se obaviti na grobqu u \ur|evu, u subotu, 4. 8. 2012. godine, u 15 ~asova.

Ve~no za tobom tuguju Tvoji najmiliji.

57995

^ETRNAEST GODINA tu`nog se}awa na dragog prijateqa

Milicin gimnazijski razred IV 6 sa razrednim stare{inom prof. Ru`icom Petrovi}.

Puno }e nam nedostajati tvoja pa`wa, dobrota i plemenitost.

Tvoja Smiqa sa sinovima.

Tvoji prijateqi Plav{i}i.

58033

58027

57991

3

Nani od porodice Na{aga}in.

Gojka \ura{evi}a 1998 - 2012.

57990

Sa tugom i bolom javqamo da je na{a voqena mama, baba, prababa, svekrva preminula u 84. godini.

Ne}e te zaboraviti drugovi iz {kole: Drago, Lazo. Rus, \urika, Rapai}, Zori}, Dabes, Kravi}, Mikica, Savi}, Bobi}, Marovi} i Raki}.

58003

Posledwi tati

pozdrav

Dacinom

Sne`ana Su~evi} Sosa

Sila|i Ana 22. 7. 1928 - 30. 7. 2012.

1960 - 2012. ... I sve je stalo i nasta ti{ina, umrla je majka, supruga, prijateq...

Nikoli Stevi}u Ivana, Jordan, Miroslava, Milica, Aleksandra, Sowa i Vlada.

Sahrana }e se obaviti danas, 4. 8. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica: Branislav, Una i Milica.

58017

58009

Dala si nam osmeh i radost ovog sveta, sada si sve to odnela sa sobom i oti{la da ti an|eli poka`u nebeski put.

Sahrana je danas, 4. 8. 2012. godine, u 13 ~asova, u Rumenki na ma|arskom grobqu.

Sa ve~nom tugom u srcu: k}erka Ana, unuci Ferika i Robert sa porodicom, sin \urika, snaja Jelena, unuci Stevica i Kristina i praunuk Jovan.

58006

24

^iTUQe l POMeni

subota4.avgust2012.

Navr{ava se najtu`nijih ~etrdeset dana od rastanka sa dragim ocem, tastom i dedom.

Dragom tati, dedi i pradedi

Radomiru Galovi}u Braci posledwi pozdrav uz iskreno po{tovawe i veliko hvala za sve.

Sin Branko, unuci Marko i Du{an, snaje Tawa i Marijana i praunuka Una. 57996

Navr{ava se najtu`nija godina od smrti drage mame, ta{te i bake

Bako, kada bi na{a qubav mogla da te vrati, `ivela bi ve~no.

Po~ivaj u miru.

Od zaborava }e te ~uvati: }erka Ka}a, zet Milan, unuk Petar i unuka Lela.

Od zaborava }e te ~uvati: }erka Ka}a, zet Milan, unuk Petar i unuka Jelena.

58014

58015

Voislav [}epanov Bigovi}

Roksanda Anu{i}

pukovnik u penziji 1950 - 2012.

10. 8. 2011 - 10. 8. 2012.

Voki, nedostaje{ nam za bratsku qubav, podr{ku i smisao koji si davao na{im `ivotima. Ponosni smo na Tvoj lik i delo, `ive}e{ u na{im slomqenim srcima.

Prolaze dani, a svakim danom mi sve vi{e nedostaje{.

Sestra Olga sa porodicom.

Dragan Grbi}

ro|. Keravica

^etrdesetodnevni parastos i osve}ewe spomenika odr`a}emo danas, 4. 8. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Po~ivaj u miru.

Danas, 4. avgusta 2012. godine, navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama

Tvoji: sestra Novka, bra}a Mom~ilo i Slobodan sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u ~etvrtak, 2. avgusta u 59. godini preminuo na{ suprug, otac i brat

Vidosave Zarupski

\oka Zarupski

pukovniku u penziji

dnevnik

1952 - 2012.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 4. 8. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Julia, sin Stevan, }erka Sawa i sestra Nada sa porodicom.

57983

Posledwi pozdrav velikom i po{tovanom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Radomiru Galovi}u

Draganu Grbi}u

Roksanda Anu{i} Vreme koje prolazi ne donosi zaborav.

Tvoja plemenita du{a i veliko srce zaslu`uje ve~no se}awe.

od Nene i ^a|e.

od porodica: Ternovac i Lov~evi}.

58022

57982

Tvoji najmiliji.

58011 58001

58002

40 tu`nih dana od smrti na{eg dragog.

^ETRDESET DANA je od smrti najvoqenijeg taje.

Voqenom stricu

^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog.

3

Dragoj i plemenitoj Kumi

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom zetu

Radomiru - Braci Galovi}u Voislav [}epanov Bigovi} Tvojim odlaskom izmakao nam se najve}i `ivotni oslonac.

Bio si na{ stub sre}e i najja~i izvor energije. Vreme koje je pro{lo i koje dolazi ne mo`e da ubla`i tugu koju ose}amo za tobom. Sve {to bi napisale bilo bi malo u odnosu na ono {to ose}amo u srcu. Borimo se da shvatimo da te vi{e nema ali ne mo`emo, zaborav ne postoji, samo suze, patwa i bol.

Nastavi}e{ da `ivi{ kroz nas, na{a dela i re~i.

Ponosne na tebe, obe}avamo ti da }emo prenositi tvoju dobrotu kroz vreme.

Tvoje: Qiqana, Bojana i Maja.

58013

Posledwi pozdrav {ogoru, ujaku i dedi

bratu

sa qubavqu i dubokim po{tovawem posledwe zbogom.

Boda, Mirko i David.

57999

Voislav [}epanov Bigovi} 1950 - 2012. pukovnik u penziji Ako postoji uteha za mene, onda je to ponos {to sam tvoja. Znao si koliko te volim ali nikada ne}e{ saznati koliko patim za tobom.

Mirno spavaj tajkane moj.

Tvoja Bojana.

58016

Dragi ujo,

Radomir - Braca Galovi}

Radomir - Braca Galovi}

Voleli smo te i po{tovali.

Po~ivaj u miru.

Dragi na{ uja~e, nikada te ne}emo zaboraviti.

Radmila i Gane sa decom, Ga}a{ i Toma{evi}.

Posledwi pozdrav od: Kristine, Novice i Ace.

57998

57997

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav na{em kumu

Voislav [}epanov Bigovi} 1950 - 2012.

Sne`ani Su~evi} Dragoqubu Topalovu

posledwe zbogom.

Vreme nije lek, ve} svedok tuge i bola, samo oni koji te vole znaju koliko je te{ko `iveti bez tebe.

Ponosni {to smo te imali.

Zahvaqujemo svima koji su nam u ovim te{kim trenucima izjavili sau~e{}e i posetili porodicu.

Danas, 4. avgusta 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 10.30 ~asova, porodica }e posetiti ve~nu ku}u na{eg Voja, okititi cve}em i zaliti suzama.

O`alo{}ena porodica.

Milan, Milana i Isidora Sekuli}.

S ponosom }emo ~uvati uspomenu na tebe.

Tvoja tazbina Rutovi}i.

58008

57973

3

3

Pro{lo je 40 dana, ali bol i tuga ne prolaze.

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom suprugu.

58012

POMEN

Dragoqub Topalov

Stevan Be~eli} 4. 10. 1934 - 3. 8. 2011.

Znao si da smo te voleli, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

Jovanu Milosavqevi}u

Jovanu Milosavqevi}u

Draganu Grbi}u

Du{an Be~eli} 26. 2. 1956 - 13. 8. 2000.

od: sestre Milice, {ogora Pere, sestri}a Raleta sa porodicom.

od: prije Milice sa }erkama, Katicom i Mikom sa porodicama.

od porodice Cvetkovi}.

S qubavqu vas se se}aju: supruga i majka Natalija, sin i brat Slobodan.

58010

58019

57993

57979

Neute{ni: mama Nada, brat Milo{ i supruga Zora.

Dragoqub Topalov

Malo je re~i kojima bi se izrazila tvoja plemenitost, dobrota i qubav koju si imao prema svima.

Obele`i}emo parastos danas, 4. 8. 2012. godine, u 10 ~asova, u Crkvi Sveti Vra~i u Futogu a potom posetiti wegovu ve~nu ku}u na Cengtralnom grobqu u Futogu.

S tugom i po{tovawem, tvoja supruga Zora.

57972

57971

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom bratu

na{em

Jovanu Milosavqevi}u Jovi od: brata Drage i sestre Slavice Perovanovi} sa porodicama.

[ESTOMESE^NI POMEN obele`i}emo na Gradskom grobqu 4. 8. 2012. godine, u 10 ~asova

Milunki Petrovi} Da{ki

Pro{la je godina, ali ne i tuga.

Kume, nedostaje{ nam.

Postoji{ i traje{ u najlep{im uspomenama tvojih najmilijih.

Porodica Petrovi}.

dragom

POMEN Dana, 8. avgusta 2012. godine navr{ava se deset godina od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i tasta

Miodrag - Miwa Mari}

57976

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

POMEN

subota4.avgust2012.

Kumovi: Tijana, Goga i Brane.

57900

Posledwi pozdrav dragom kumu

Uvek si u na{im mislima i srcu.

Tvoja porodica: supruga Biserka, k}erka Sowa, unuka Natalija i zet Goran.

57988

Posledwi pozdrav dragom kumu

SE]AWE

GODI[WI POMEN

Zora Asurxi}

Miodrag Mari} Miwa

4. 8. 2002 - 2012.

Tomislava Ranki}a

U ti{ini ve~nog sna neka te prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Kad je qubav besmrtna - `ivot je ve~an. Smrt je samo horizont koji nije ni{ta osim granice na{eg pogleda.

Porodice: Asurxi}, Svir~evi} i Milovanovi}.

Volimo te, tvoji: Oki, Milan i Smiqka.

57837

57843

57789

POMEN

POMEN

25

Na{em dragom tati i suprugu

2005 - 2012.

Miloradu Doki}u

Borka Topi} 5. 8. 2011 - 5. 8. 2012.

Jovi Milosavqevi}u

Nikoli Stevi}u

od sestre Dragice sa porodicama Crni} i Jelovac.

od porodice Mara{.

57986

57985

Nikoli Stevi}u

od porodice Mili}evi}.

Wena deca, zet, snaha, unuke, unuci i praunuci.

3

IN MEMORIAM

57968

TROGODI[WI POMEN

Pro{lo je dvanaest godina i pro}i }e jo{ mnogo, ali samo mi koji te najvi{e volimo, znamo kako je te{ko `iveti bez tebe.

Tvoji: sinovi Jovan i Zoran i supruga Milena.

57852

57738

SE]AWE

57861

3 JEDNOGODI[WI POMEN Mire}i se sa voqom Gospodwom i ~uvaju}i uspomenu, pro{la je godina od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac, deda i tast

Aleksandar Milanovi}

Nada Kolano

6. 8. 1999 - 6. 8. 2012.

Draga na{a, pro{le su tri godine od kako nisi sa nama.

1937 - 2009.

Trinaest tu`nih godina nije sa nama na{ dragi suprug i tata.

1934 - 2011.

Porodica.

Godine prolaze, tuga i bol zauvek ostaju.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

Qubinku Mitrov~anu

Danas, 4. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, iza}i }emo na ^enejsko grobqe da obele`imo godi{wi pomen na{e drage majke.

3. 8. 2000 - 3. 8. 2012.

Marinko Sari} Mi}a

odr`a}emo 4. 8. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

^uvaju uspomenu wegovi: Mila i Kristijan.

Porodica Mitrov~an.

Miksat Josip 4. 8. 2007 - 4. 8. 2012.

Pomen }e se odr`ati u nedequ, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: supruga Marija, }erka @u`ana i unuk Neboj{a.

Suprug Drago, sinovi Zoran i Du{an sa porodicama

57949

57948

57819

57718

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 4. 8. 2012. godine navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i tast

Tu`nim srcem javqamo da je zaspala u snu ve~nim snom na{a draga i voqena

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom ocu i suprugu

^ E TR NAE S TOG OD I[ WI POM E N

Radoslav Pavi}evi} Mi{a Supruga Vukica i k}erke Zagorka i Darinka sa porodicama.

57841

3 Dana, 8. avgusta 2012. godine navr{ava se godina dana od bolnog rastanka sa mojim voqenim i jedinim bratom

Katarina Kova~i} 1938 - 2012.

O`alo{}ena porodica.

Posle obavqene kremacije, pohrana urne }e se obaviti 4. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Ve~no o`alo{}eni: sin Slobodan, snaja Dana, unuke Tina i Maja, zaova Danica sa sinom Stevanom.

57919

57980

Du{an Ogrizovi} Toga dana, u 11.30 ~asova, na ^enejskom grobqu, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u, obele`iti pomen i osve{tati spomenik.

Zdravku Miji}u Sad na{ `ivot nema ime, jer jako boli {to te nema vi{e sa nama. ]erka Marija, supruga Jasna s porodicama Miji} i Inovan.

Radomir Gavrilov iz Turije S po{tovawem i zahvalno{}u, supruga Dragica i porodica Crveni.

57639

JEDNOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da 4. 8. 2012. godine dajemo jednogodi{wi pomen na{em dragom sinu, suprugu, ocu, bratu i dedi

Godina pro|e, a bol i tuga za na{om voqenom }erkom i sestrom ne prestaje

57932

57842

POMEN

Marica Fin~ur

O`alo{}ena porodica.

Dragi moj Mi{o, neprebolna rano i tugo moja, `ive}e{ ve~no u srcu Tvoje sestre Zage.

57716

POMEN

Milovanu Savi}u

Radoslavom Pavi}evi}em Mi{om

U nedequ, 5. 8. 2012. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu poseti}emo wenu ve~nu ku}u, zaliti je suzama i okititi je cve}em.

Majka Darinka i brat Ivan.

57740

dragim roditeqima

Dragan Jovi~i}

Zorka Jovi~i}

1933 - 2010.

1936 - 2011.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo vas od zaborava.

Sin Milan, snaha Vera, unuci Boris i Sr|an.

57855

26

07.00 08.00 08.05 08.20 08.45 09.10 09.30 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.55 19.10 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.40 22.55 00.20 01.10

Кухињица Вести Лето за све Новосадско дечије лето Уличаролије ФЛУОШ, луткарске представе за децу Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Падам на памет-фестивал науке Увек медаља Здравље пре свега Варошарије Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Са девојком као ти, филм 1.део Како ....? ТВ Дневник Серија недеље: Франк Рива: Последњи од тројице Ноћна смена Фаца: Најбољи Војвођански дневник Олимпијска хроника Филмска премијера: Анђела, филм Серија недеље: Франк Рива: Последњи од тројице Са девојком као ти, филм 1.део

Ри Расмусен

Ан ђе ла Уло ге: Жамел Дебуз, Ри Расмусен, Жилбер Мелки, Серж Ријабукин, Мишел Шесно, Оливије Клавери, Соланж Мило Ре жи ја: Лук Бесон (РТВ 1, 22.55)

06.20 09.00 10.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.05 14.15 15.00 15.25 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.11 00.00

tv program

subota4.avgust2012.

ТВ баштине Кухињица – мађ Добро вече, Војводино (слов) Сеоске цркве у Војводини-Банат ТВ баштине Вести (мађ) Чији је то салаш: Бабин салаш, емисија на мађар..са титл.на српском Музички програм Биографије Новосадско дечије лето ФЛУОШ, луткарске представе за децу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Треће доба ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јеленлет) Свет који нестаје (мађ) Из наше архиве (мађ) Музички програм Концерт симфонијског оркестра Академије уметности у Новом Саду ТВ Продаја

07.30 08.30 09.00 09.30 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке Е ТВ Буди родитељ Филм: Коњ мале Винки Перископ/Осаа Без цензуре Писма из Херцег Новог Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Војвођанске вести Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Баропметар Филм: Фојлов рат Глас Америке

РУКОМЕТ: ЛОИ 2012

Кореја–Србија (РТС 1, 12.10) ВАТЕРПОЛО: ЛОИ 2012

Србија–САД (РТС 1, 20.35)

ОДБОЈКА: ЛОИ 2012 (м)

Србија–Бразил (РТС 1, 22.55)

06.30 Серијски програм 09.15 Време је на мојој страни 09.35 Рецепти Лауре Равајоли 10.00 Аврика од врха до дна 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 14.30 Бели мантил 15.00 Салетла 15.30 Витраж 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Зове море 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Време је на мојој страни 20.00 Све што желим 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Серијски програм

06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи дневник 09.06 Жикина шареница 11.00 Вест Програм зависи од преноса скупштине и преноса догађаја са Олимпијски игара 11.00 Вести 11.55 Гастрономад 12.10 Рукомет: ЛОИ 2012: Кореја Србија, пренос 13.45 Дневник 14.00 Спорт плус 14.15 Ексклузивно: Ближе истини (Мерлин Монро) 15.02 ТВ лица: Снежана Савичић Секулић...као сав нормалан свет 15.53 Срећни људи 16.52 Госпођица Марпл, филм 18.31 Квадратура круга 19.01 Слагалица 19.30 Дневник 20.00 Шести круг 20.35 Ватерполо: ЛОИ 2012: Србија - САД, пренос 21.40 Шести круг 21.50 Срећни људи 22.55 Одбојка: ЛОИ 2012 (м): Србија - Бразил, пренос 00.35 Хичкок на РТС, филм 02.30 Ексклузивно: Ближе истини (Мерлин Монро)

dnevnik

06.02 Летње олимпијске игре 2012 09.55 Вреле гуме 10.00 Седница Народне скупштине Републике Србије програм зависи од преноса скупштине 10.25 Летње олимпијске игре 2012најава програма 10.30 Летње олимпијске игре 2012, пренос 11.00 Атлетика, пренос 13.00 Тенис, сингл и дубл, финала, пренос 13.45 Стрељаштво, пренос 14.45 Веслање, четверац без кормилара, снимак 15.30 Кошарка: САД - , пренос 16.45 Триатлон (ж), финале, снимак 17.00 Стрељаштво, снимак 17.30 Коњички спорт, скокови, снимак 18.00 Фудбал, четвртфинале, пренос 19.50 Атлетика, пренос 23.05 Пливање, финала, снимак 00.35 Ватерполо-ЛОИ 2012: Србија - САД (р) 01.40 Одбојка (М)-ЛОИ 2012: Србија-Бразил (р) 03.00 Летње олимпијске игре 2012

Андреа Арсовић

ЛОИ 2012:

Стре ља штво (РТС 2, 13.45)

06.30 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Идемо даље 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Пејзажи у магли 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Улови трофеј 14.30 Биљана за вас 15.30 Слике живота 16.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Слике живота 19.00 Улови трофеј 19.30 Мајсторски 20.00 Мућке специјал 21.00 Филм: Шампиони слободе 23.00 Филм: Опседнути 01.00 Еротска серија

06.00 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45

Лесли Истербрук

По ли циј ска ака де ми ја 5 Ла сард и бив ши по ла зни ци Ака де ми је пу ту ју у Ма ја ми на по себ ну све ча ност на ко јој ће Ла сард би ти про гла шен по ли цај цем го ди не. Кра дљи вац дра гу ља по име ну Ме ни про кри јум ча рио је у ка ме ри укра де ни ди ја мант. Уло ге: Буба Смит, Дејвид Граф, Мајкл Винслоу, Марион Ремзи, Лесли Истербрук, Џенет Џонс Ре жи ја: Алан Мајерсон (Б92, 21.55) 06.35 08.05 09.00 09.30 10.45 11.00 11.35 13.00 14.30 16.00 16.35 18.50 19.30 21.55 23.40 00.15 00.35 02.10 03.40 05.00

Инспектор Валандер Добра земља Топшоп Цртани филмови Шљака Вести Б92 Пријатељи Као случајно Интернат Вести Филм: Повратак Бетмена Вести Филм: Хари Потер и затвореник из Аскабана Филм: Полицијска академија 5: Мисија Мајами Бич Вести Б92 Спортски преглед Филм: Дубина, 1. део Филм: Дубина, 2. део Филм: Луди за коњима Укључење у Б92 Инфо

СЕРИЈА 09.45 Кошарка Адеко куп: Хрватска - Србија 11.30 Руска лига: ЦСКА - Зенит 13.45 Шкотска лига: Селтик - Аберден 15.45 Свет фудбала 16.15 ЦХ ТВ: Челси – Милан 18.00 Кошарка Адеко куп: Србија Босна и Херцеговина 20.00 Свет фудбала 20.45 Кошарка Адеко куп: Словенија - Хрватска 22.30 Атлетика 23.00 Белгијска лига: Андерлехт Биршот 01.00 АТП Вашингтон ½ Финале

Зр но по зр но У нај но ви јем из да њу еми си је са зна ће те ка ко је про те кла про из вод ња ме да ове го ди не, а по се ти ће мо и дру штво по љо при вред них про из во ђа ча „Цар ска ба шта“. И ове не де ље до би ће те нео п ход не са ве те за одр жа ва ње њи ва из По љо при вред не струч не слу жбе. (КТВ, 12.00)

Вупи Голдберг

Ду хо ви Ми си си пи ја Дра ма за сно ва на на исти ни тој при чи из 1960-те при ка зу је до га ђа је ко ји су усле ди ли на кон уби ства бор ца за људ ска пра ва Мед ге ра Евер са. Уло ге: Алек Болдвин, Вупи Голдберг, Џејмс Вудс, Вирџинија Медсен Ре жи ја: Роб Рајнер (Прва, 21.50) 05.30 06.00 07.30 09.00 12.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.20 21.50 00.00

Европулс Дођи на вечеру Домаћин Филм: Вајат Ерп Езел Изгубљена част Филм: Сви ти лепи коњи Сами у тами Вести Изгубљена част Езел Филм: Духови Мисисипија Трачара

Бе ло оде ло Вој ни за став ник Са во Ти о до ро вић слу жбу је у Цр ној Го ри где да не про во ди па тро ли ра ју ћи би ци клом кроз мир ну шу му у ма скир ној оде ћи. Ка да од бра та бли зан ца до би је те ле грам да им је мај ка умр ла, по тре се ни Са во укр ца ва се на пр ви воз и кре ће на са хра ну. Уло ге: Лазар Ристовски, Радмила Шогољева, Драган Николић, Бата Живојиновић, Данило-Бата Стојковић, Богдан Диклић, Бојана Маљевић Ре жи ја: Лазар Ристовски (Хепи, 19.10)

Лазар Ристовски

Обични људи Урбана прича која прати животе три сестре и њихових родитеља глумаца. Улоге: Аљоша Вучковић, Лела Маргитић, Ванеса Радман, Ана Мајхенић, Хелена Минић, Тамара Гарбајс-Шинтић, Ксенија Пајић Режија: Бранко Иванда и Роман Мајетић (Авала, 16.00)

13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Острво диносауруса, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа, документарни програм Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Јелена Телемастер Моја Србија Бело одело, филм Голи живот Детективски пар 5, филм Агенција Голи живот Моја Србија Јелена

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.45 03.30 05.00

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Маратонци трче почасни круг Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Академија дебелих - преглед дана Филм: Другарчине Филм: Директна акција Филм: Бабарога Филм

Radio Novi Sad

Ксенија Пајић

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota4.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

27

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Девојчице и дијадеме Паклена Кели Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Шминкање са Клио Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Нова нада посластичара Соул фуд породица Краљица слаткиша Необичан секс Живот у свету наградних игара Л.А. Инк Соул фуд породица Краљица слаткиша

08.00 Разбијачи шифара 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 На трагу плавом дијаманту 11.00 Лондонска болница 13.00 Деца Стаљинграда 13.30 Историја америчких индијанаца: Пут плача 15.00 Инуитска одисеја: Освајање Новог света 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Средњи век 18.00 Проблем са Толстојем 19.30 Трамбо 21.00 Пројекат Мендела 22.00 Један дан у борби 23.00 Разбијачи шифара 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Капетан Страхота Црвена прашина Ледени потрес Танго аргентино Наполеон и ја Јединствени Лиланд Моја година без секса Еротски филм Еротски филм

Мо ја го ди на без сек са На та ли и Рос по ку ша ва ју да оста ну у до бро сто је ћем пред гра ђу Мел бур на са дво је де це: два на е сто го ди шњим си ном и сед мо го ди шњом ћер ком. Њи хо ви жи во ти се дра стич но ме ња ју ка да се јед ног да на На та ли оне све сти то ком ру тин ског ме ди цин ског пре гле да: у пи та њу је ане у ри зма, због ко је мо ра да иде на опе ра ци ју... Уло ге: Пор ша Бре дли, Џо на тан Се гат, Са ша Хор лер Ре жи ја: Са ра Ват (Си не ма ни ја, 22.00)

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 14.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.30 01.30

Џу ли ја Стајлс

Пле ши мо за јед но Са ра жи ви с мај ком. Пле ше ба лет и пред њом је при јем ни ис пит на нај у глед ни јем пле сном сту ди ју Џу ли јард. На пу ту пре ма та мо ње на мај ка по ги не у са о бра ћај ној не сре ћи и Са рин цео жи вот се од јед ном ме ња. Мо ра да се од се ли код оца и пре ла зи у но ву шко лу... Уло ге: Џу ли ја Стајлс, Шон Па трик То мас, Ке ри Ва шинг тон Ре жи ја: То мас Кар тер (ХРТ 1, 21.06) 08.00 Кинотека - циклус класичног вестерна. Рио Кончос, филм 10.09 Кућни љубимци 10.45 Народна медицина док. серија 11.17 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.28 Моћ судбине 13.11 Екумена 13.44 Призма 14.26 Винегар Хил, филм 16.04 Природни свет, док. серија 17.06 Евромагазин 17.37 Репортери 18.26 Шлеп за расуте терете, док. филм 19.30 Дневник 20.10 Аушвиц - Нацисти и „коначно решење”, док. серија 21.06 Плешимо заједно, филм 23.10 Дневник 3 23.47 Дарјеелинг д.о.о., филм 01.18 Филмски маратон: Сиви камион црвене боје, филм

07.00 07.43 08.13 08.43 09.00 10.20 10.40 12.15 13.30 14.25 15.00 17.05 18.50 19.10

19.55 23.00 23.30 00.18 00.51 01.56

Пор ша Бре дли

06.00 Мала продавница ужаса 07.35 Живот као такав 09.30 Легенда о пијанисти на океану 11.35 Титеф 13.05 Ондин 14.50 Матурско 16.35 Девојка на лошем гласу 18.05 Краљев говор 20.05 Вода за слонове 22.05 Експеримент 23.40 Само другарски 01.30 Резервни играчи 03.15 Кликни за невиност

Моћ судбине Мајстори свирачи Мала ТВ Спортске игре младих ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж): Хрватска - Црна Гора, снимак ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак, емисија ОИ: Лондон 2012.: Рукомет (Ж): Данска - Норвешка, снимак ОИ: Лондон 2012.: Ватерполо: Хрватска - Аустралија, пренос ОИ: Лондон 2012.: Веслање финале, снимак ОИ: Лондон 2012.: Триатлон (Ж), снимак ОИ: Лондон 2012.: Тенис финале (Ж) или парови (М), пренос ОИ: Лондон 2012.: Рукомет (М): Хрватска - Данска, пренос ОИ: Лондон 2012.: Време за чај, емисија ОИ: Лондон 2012.: Тенис финале (Ж) завршетак, снимак или кошарка (М): САД - Литва, 2. полувреме ОИ: Лондон 2012.: Атлетика финала, пренос ОИ: Лондон 2012.: Пливање финала, снимак Олимпијски меридијани Битанге и принцезе Борис Папандопуло Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Окрутна жеља Шевина песма Љубавна песма Неколико добрих људи Пространо је море До просјачког штапа Крсташ Биографија - Расел Кроу 10 000 црнаца по имену Џорџ Багзи Светилиште - Према роману Норе Робертс 01.30 Град без невиних душа

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Мизери Нел Сенке и магла Журба Ени Хол Запослени људи Опчињена месецом Пирана 2: Мрестилиште Друмска кафана Еротски филм

Дијагноза убиство Убиства у Мидсамеру Видовњак Дијагноза убиство Краљевски болесници Монк Закон и ред Браћа и сестре Хаваји 5-0 Дивљи у срцу Море љубави Трупа

07.10 Поп Пикси 08.30 Бен 10: Ултимејте ејлијен 09.10 Колумбо 10.55 Пороци Мајамија 13.10 Моли, филм 15.05 Господар и ратник: Друга страна света, филм 17.30 Преживети дивљину - Иза камере (2. део), док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Немогући Деjв, филм 21.40 Плашљиви детектив, филм 23.15 Идемо у затвор 00.55 Астро шоу 01.55 РТЛ Данас 02.30 Дискавери

Не мо гу ћи Дејв Све мир ски брод у ли ку чо ве ка сле ти на Ли бер ти остр во у ва тре ног ку гли. У ње му се на ла зи по са да ма ју шних љу ди, ко ја мах ни то по ку ша ва да ко ор ди ни ра са Деј во вим по кре ти ма и го во ром... Уло ге: Еди Мар фи, Ели за бет Бенкс, Га бри јел Ју ни он, Скот Кан Ре жи ја: Бра јан Ро бинс (РТЛ, 20.00)

Ели за бет Бенкс

10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Прљави послови Врхунско градитељство Деконструкција Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Кризне ситуације Борна кола браће Хау Како се прави? Дајнамо, чудесни мађионичар Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Тренуци ужаса Дајнамо, чудесни мађионичар Чари путовања

06.00 08.30 09.30 11.00 14.40 14.45 15.30 17.00 19.40 19.45 20.30 21.30 23.00 23.30 01.00 01.45

Олимпијске игре Атлетика Мултиспортови Атлетика Олимпијске игре Мултиспортови Скокови Бициклизам Олимпијске игре Мултиспортови Пливање Атлетика Олимпијске игре Одбојка Дизање тегова Пливање

Кри ти ке и од бра на

И

з о ста ла ре ак ци ја срп ског ста нов ни штва на тру дио да у про грам ском од ре ђе њу и та иста др жа про грам ску опре де ље ност стран ке, ко ја је, ва при хва ти сво је оба ве зе на очу ва њу кул тур не без об зи ра на кон гло ме рат ми сли, ипак са - ауто но ми је на род но сти, ко ја је под ра зу ме ва ла и чи ње на, би ла је по сле ди ца не „уто пи зма” или „не - очу ва ње кул ту ре, оби ча ја и је зи ка. Ла ло ше вић је ре ал но сти” и со ци јал но-кла сне ди фе рен ци ја ци је твр дио да је за кон ски и ле ги сла тив но ин стру мен та нај број ни јег де ла срп ског ста но ви штва већ, по на - ли зо ван пут ко ји омо гу ћу је очу ва ње ‘’на род ног ин шем ми шље њу, по сле ди ца не мо гу ћо сти ап сорп ци - те гри те та’’ не ма ђар ских на ро да и амор ти зу је уло гу је и при хва т а ња иде ја дру штве ног кон флик т а услед не до вољ ног и сла бо као ме то да по ли тич ке ор га ни зо ва ног обра зов ног бор бе ко ја је во ди ла ка раз во ја ста нов ни штва. ан та го ни зму или под ре Уто ли ко пре је про грам ђе но сти, а су штин ски иде ско опре де ље ње стран ке про тив на род них ин те ре за очу ва ње обра зов ног си са и у ко рист по је ди нач сте ма на на род ном је зи ку них по ли ти кант ских по и ја ча ње кул тур не и обра год но сти. зов не де лат но сти би ла Стран ка је на ме ра ва ла фун да мен та ла на по став ка да свој рад усред сре ди на про гра ма стран ке. Отуд је кри ти ку по ли тич ких по и при хва та ње со ци јал них те за Ра ди кал не стран ке и иде ја би ло пре екс пре си ја да при до би је срп ско ста ху ма ни зма, а не са мо со нов ни штво за свој про ци јал ног уче ња ко је је у грам. ‘’По крет за осни ва ка сни јим ин тер пре та ци ја ње но ве по ли тич ке стран ма би ло на вод но за сно ва ке ме ђу на ма, ово стра ним но на кла сној опре де ље Ср би ма у Угар ској... се но сти ин те лек ту а ла ца и мо же сма тра ти и ре ак ци њи хо вој со ци јал но-еко јом про тив скроз и скроз ном ској ми сли. Број ни су не ро до љу би ве и ја ло ве ин те лек ту ал ци ове де мо по лит ке да на шњих срп крат ске стру је ко ји су при ских ра ди ка ла... Про шло хва т а ли иде ју со ци јал не је вре ме за ва ра ва њу и за рав но прав но сти. во ђе њу на род ном. Де ма Ме ђу њи ма нај зна чај ни го шким звуч ним фра за ма ји је био Ва са Ста јић, али Де мо кра та и уред ник „Сло ге”: Ва са Ста јић да нас се ви ше не мо же њи хов „со ци ја ли зам” ни је во је ва ти ни бо ри ти’’. био кла сне и ре во лу ци о нар не про ве ни јен ци је већ Ра ди кал на стран ка је од го во ри ла сво јим про тив од го вор ан тро по ло шки опре де ље ног и про све ти - кри ти ка ма, на зи ва ју ћи но во фор ми ра ну стран ку тељ ски-ро ман ти чар ско од га ја ног ин те лек ту ал ца на ‘’ма ђа рон ском, не срп ском и на род но сним те жња ма ма те ри јал но си ро ма што у на ме ри да се оно пре ва - про тив ном’’. Нај же шћа кри ти ка би ла је усме ре на зи ђе. Ва са Ста јић, је дан од нај зна чај ни јих срп ских упра во пре ма оном де лу про гра ма Срп ске де мо крат ин те лек ту а ла ца у Вој во ди ни, у ово вре ме, по чев од ске стран ке ко ји је, нај зна чај ни јим де лом, при ре дио 1907. го ди не по стао је и про фе сор у Учи тељ ској Ла ло ше вић, иако су ука за ли на то да је и он био про шко ли у Сом бо ру, и укљу чио се ак тив но у осми - тив на чи на при пре ме за ор га ни зо ва ње стран ке. шља ва њу де мо крат ских иде ја с ду бо ким ослон цем Усле дио је и Ла ло ше ви ћев од го вор на кри ти ке. на уло гу обра зо ва ња. Он је по стао и је дан од уред - Он је сма трао да је нај пре по треб но да срп ски на ни ка Сло ге и са ра ђи вао је ин тен зив но у ор га ни за - род при хва ти исти ну и ствар ност пот пу не до ми на ци ји ча со пи са и пи са њу ци је ма ђар ског на ро да пу чла на ка све до 1910. го ди тем др жав них ин сти ту ци Нај зна чај ни ји удео Ла ло ше ви ћев у не. ја и за кон ске ре гу ла ти ве. фор му ли са њу на цр та про гра ма Рад стран ке, у ор га ни Тој до ми на ци ји, по Ла ло стран ке био је у ве зи с про бле мом за ци о ном сми слу, ни ка да ше ви ћу, би ло је по треб но ни је за жи вео, али је иде ја од у пре ти се не си ро вим ма ђа ри за ци је и при клад ним о ње ној по тре би оп ста ја ла ни по да шта ва њем и кон ме то дом од бра не од тог про це са све до 1914. го ди не, па и тра про дук тив ним ири ти ка сни је. Све сни ор га ни за ра њем ‘’јер нео со пор на је ци о них те шко ћа, по кре та чи стра нач ког ге не ри са ња исти на да је сва кој успе шној бор би, па та ко исто и и во де ћи кре а то ри про гра ма стран ке сма тра ли су да по ли тич кој, не из о став но по треб ни услов: не пре це је ка рак тер стран ке тре ба ло упот пу ни ти и упо до би - ни ти сво ју сна гу и не ома ло ва жа ва ти про тив ни ко ти с про гра мом и ра дом Срп ске на род не са мо стал - ву’’, већ је тре ба ло по сто је ћу за кон ску ре гу ла ти ву не стран ке, о че му је де ци ди ра но и пи са ло у про - при хва ти ти у од бра ни ‘’на род но сног на че ла’’. Ту гра му Срп ске де мо крат ске стран ке. ‘’Срп ска де мо - ма че ње ‘’на род но сног на че ла’’ за Ла ло ше ви ћа ни је крат ска стран ка усва ја оп шта на че ла ав то ном ног би ло огра ни ча ва ју ћи фак тор у раз во ју срп ских на про гра ма Срп ске На род не Са мо стал не Стран ке и ци о нал них иде ја у Угар ској већ афир ма тив ни по при ма тај про грам за осно ву ра да у свр ху ко нач ног јам, ко ји је у по сто је ћем ри гид ном угар ском за ко уре ђе ња срп ске на род не цр кве не ауто но ми је’’. но дав ству отва рао пут за бор бу за очу ва ње на ци о- Стран ка се у про грам ском на цр ту за ла га ла за од - нал ног иден ти те та, кул ту ре, је зи ка и оби ча ја. бра ну де мо крат ских на че ла сло бо де го во ра, штам Ти ме је Ла ло ше вић оправ да вао тај вид ме то до ло пе, збо ра и удру жи ва ња, за тим за еко ном ску и по - шког при сту па по ли тич кој бор би као је ди ни пут де ли тич ку сло бо ду без об зи ра на ве ро и спо вест и на - мо крат ске и од го вор не од бра не срп ства у мо нар хи род ну при пад ност, а као сво ју ‘’нај глав ни ју ду - ји. ‘’Што се у тре ћој тач ци при зна је, не при зна је се жност’’ сма тра ла је ‘’да дру штве ним пу тем свим из не ке пре те ра не сим па ти је и љу ба ви пре ма Ма ђа си ла ма по ра ди на мо рал ном, кул тур ном и при вре - ри ма, не при зна је се за то да би се ти ме до дво ри ло ме ном пре по ро ђа ју на ро да’’. и ула ги ва ло Ма ђа ри ма, не го се при зна је про сто из Нај зна чај ни ји удео Ла ло ше ви ћев у фор му ли са њу тог узро ка што је то исти на... У про гра му за та ја ти и на цр та про гра ма стран ке био је у ве зи с про бле мом не при зна ти сна гу про тив нич ку, мо же би ти го ди су ма ђа ри за ци је и при клад ним ме то дом од бра не од је ти на род ној, али је сва ка ко по гре шка, ко ја знат но тог про це са. Ува жа ва ју ћи др жа ву, Ла ло ше вић се ути че на по то њи не у спех по ли тич ке бор бе’’.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

subota4.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Овог викенда се можете опустити у потпуности јер ништа паметније и ништа више нећете остварити под оваквим звазданим небом. На лич ном пла ну су вам потреб не промене.

BIK 20.4-20.5.

Имате добре односе с пријатељима па се дружите без великих очекивања. Пословна и финансијска ситуација вам отвара могућности напретка и зараде. Контакти с успешнима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. avgust 2012.

Умете да одушевите особе у свом окру же њу, парт не ра, дру штво, али и да уредите и дотерате, улепшавате простор у којем сте. Шопинг вам савршено прија. Провод.

Месец је у воденом знаку Риба па сте емотивни и рањиви, склони романтици и уметности, љубави с драгом особом. Цео викенд је благодет удвоје. Путовање и пливање.

Уколи ко се опусти те у свом простору, на свом имању, дворишту, негде поред реке, воде, на мору, с друштвом које вас анимира, викенд ће протећи брже него обично.

Промене у партнеровом понашању вам иду наруку јер можете наметнути своје планове и жеље за обоје. Викенд проведите на романтичан и пијатан начин, у љубави.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Марс дубоко цени Сатурна, верујући му на дуге стазе, што у преводу значи да се и ви можете ослонити на особу од искуства и шарма. Више се одмарајте.

Упућени сте на партнера, на друге особе, и то ће тако да потраје читаве године. У тој ситуацији, важне су вам поруке које примате и такозвана упутства за употребу.

Краће путовање или одлазак на море ће вам донети све оно што очекујете, чак и више од тога. Мириси и таласи, одсјај Месеца на пу чи ни, под звезда ним небом...

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Лето пржи, али и ви на свој начин идете ди рект но ка ци љу, пу ни енергије. Страст и мудрост би требало да се усагласе, а реалност и машта такође. Иностранство вас призива.

Трошите новац за себе и друге, делећи симпатије и саосећања, заједничка искуства, интересовања, тако да ћете испунити своју душу. Великодушни сте и пожртвовани.

Кроз ваш знак током викенда плови Месец па сте изузетно емотивно осетљиви и пријемчиви. Дозволи те себи да иде а ли зу јете партнера и околности, али будите свесни тога.

TRI^-TRA^

Про го во ри ли вам пи ри V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

34

Sombor

36

Kikinda

36

Vrbas

35

B. Palanka

35

Zreњanin

35

S. Mitrovica 36 Ruma

35

Panчevo

35

Vrшac

35

Srbija Beograd

36

Kragujevac

37

K. Mitrovica 34 Niш

37

Са га, не вам пир ска већ пре љуб нич ка, се на ста вља. На кон што се Кри стен Стју арт јав но из ви ни ла свом деч ку Ро бер ту Па тин со ну јер га је пре ва ри ла са ре жи се ром фил ма „Сне жа на и ло вац” Пи те ром Сан дер сом, Па тин сон је пре ки нуо сва ки кон такт са њом. Он је ту гу ле чио на има њу сво је ко ле ги ни це Риз Ви тер спун и ни је же лео да се јав но огла ша ва. За то вре ме Кри стен је без у спе шно по ку ша ва ла да га ви ди или чу је, али Ро берт ју је иг но ри сао, све до ју че. На и ме, из во ри бли ски глу ми ци по твр ди ли су да је пар раз го ва рао те ле фо ном, „што је пр ви ко рак ка из гла ђи ва њу од но са”, твр де они. Раз дор у њи хо вој ве зи по тре сао је и ар ми ју њи хо вих фа но ва из се ри ја ла о вам пи ри ма „Пра ва крв”, ко ји не мо гу да раз у ме ју ка ко је Бе ла мо гла да пре ва ри Едвар да, а не ки од њих су ја ко бе сни на глу ми цу.

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сунчано и веома топло. Ветар слаб променљивог правца. Притисак око нормале. Минимална температура 21, а максимална 35 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Сунчано и још топлије. Ветар слаб променљивог правца. Притисак око нормале. Минимална температура 18, а максимална 36 степени. СР БИ ЈА: Сунчано и велика врућина. После подне ће на планинама на југозападу Србије доћи до развоја облака, али остаје углавном суво. Ветар слаб променљивог правца. Притисак око нормале. Температура од 14 до 37 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу и почетком идуће седмице сунчано уз велике врућине и температуре близу 40 степени у недељу, а у понедељак и уторак преко 40. У уторак у централној и јужној Србији понегде до 44. У уторак увече на северу Србије локални пљускови и освежење, а у среду и на југу мања врућина, али температура неће бити испод 30 степени.

БИ О ме те О РО лО шкА пРОг НО зА зА СР БИ Ју: Срчани болесници и особе са лабилним нервним системом могу осећати тегобе услед неповољне биометеоролошке ситуације. Могуће су несаница и главобоља. Опрез у саобраћају!

Madrid

35

Rim

31

London

22

Cirih

24

Berlin

27

Beч

29

Varшava

29

Kijev

33

Moskva

29

Oslo

20

St. Peterburg 24 Atina

36

Pariz

24

Minhen

25

Budimpeшta

33

Stokholm

23

VIC DANA - Чујем да си се оженио. Шта ти ради жена?

- Ради као ликвидатор на личним дохоцима.

- Где?

- Код куће. Сваког 15. у месецу ликвидира мој лични доходак.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

201 (-15)

Slankamen

266 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

294 (-14)

Zemun

294 (0)

Bogojevo

288 (-10)

Panчevo

306 (0)

Smederevo

474 (0)

Baч. Palanka 288 (-10) Novi Sad

260 (-8)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

194 (-1)

S. Mitrovica

39 (-15)

Tendencija stagnacije

Senta

265 (-2)

Beograd

238 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija opadawa

Titel

248 (-6)

NERA

Hetin

92 (6)

TISA

-45 (7)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

42 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja