Dnevnik 4.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 4. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23547 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

P O^E L A N OVA [KOL SKA GODI N A

IZ VLA DE VOJ VO DI NE DE MAN TU JU MI NI STRA VE LI MI RA ILI ]A I ZAH TE VA JU

Za tri dana ili dokazi ili ostavka

str. 2

Foto: F. Baki}

SPO RA ZUM O NO VOJ KO A LI CI JI U NO VOM SA DU

Zvono zazvonilo

Vu~evi}: Odbornike nam ucewuju, mo`da bude hap{ewa str. 3 DRU GI KRUG UPI SA BRU CO [A

Prijave jo{ danas

str. 7, 10 i 11

str. 11

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : VLA DA SR BI JE BI DA UGA SI KOM PEN ZA CI O NI FOND, A ZEMQORADNICI PRO TIV

NASLOVI

Politika

Vojvodina

Garant za paorsku robu nije beskorisna agencija str. 5 PO ^E LI RA DO VI NA NAD VO @WA KU KOD KA ]A

MO @E LI SE MA TE MA TI^ KOM ME TO DOM UBE DI TI KR KO BA BI] KO LI KO JE PLI TAK BUYET

Iz Zrewanina Penzije ve}e u Novi Sad dva ili {est zaobilazno posto?

str. 6

str. 8

SPORT

str. 14 – 19

10 Angela Bo`o {ampionka u ru~nom nizawu duvana

Crna

3 Protiv mr`we, stop fa{izmu

Ekonomija

13 Inspektori ~e{qaju sporna preduze}a 13 U Novom Sadu otriveni ilegalci u teretnom vagonu

Kultura

4 Nova fabrika i radna mesta u Oyacima 5 Gde su novci za su{u

Novi Sad 8 Za vi{e od 1.000 dece vrti} samo san 9 Zbog duga mogu}i hladni radijatori

21 Paskaqevi} me|u filmskim legendama

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 31 °S

FESTIVAL ZDRAVE HRANE U VLADIMIROVCU

n ORLOVI PO^ELI PRIPREME

Zimnica iz bakinog {pajza

str. 10

n MILINKOVI] PODNEO OSTAVKU

n IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

POLiTikA

utorak4.septembar2012.

Da~i}: Ne}u da vodim nebesku Srbiju Premijer Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da `eli da vodi Srbiju koja sprovodi realnu politiku, ocenio da se ne treba juna~iti oko fusnote i ponovio da }e Srbija po{tovati sve dogovore koje je u Briselu postigla prethodna vlada. „Ne}u da vodim nebesku Srbiju, ve} Srbiju koja }e da vodi realnu politiku. Ne}u dozvo li ti uza lud ne `r tve ni zbog ~ega. Ne treba da se heroi{emo na pitawu fusnote, a da prihvatamo carinu na administrativnim prelazima”, rekao je Da~i} i konstatovao da je prethodno beogradski pregovara~ki tim pravio herojstvo na fusnoti, a istovremeno potpisao da }e na administrativnim prelazima „mo`da biti neki carinski svedoci”. Da~i} je naglasio da je za wega centralno pitawe ho}e

li Srbi na Kosovu opstati, ho}e li Kosovo biti me|unarodno priznato i ho}e li Srbi pri hva ti ti le gi ti mi tet pri {tin skih in sti tu ci ja. „Sve ostalo je nebitno. Nemamo vi{e kapaciteta za uzaludne borbe. Moramo ta~no da znamo za{to se borimo. Pitawe u~e{}a na skupovima vaqda je nama u interesu”, rekao je Da~i} i dodao da je odluka oko u~e{}a Srbije na me|unarodnim skupovima pojednostavqeno pitawe, i da se radi o po{tovawu postignutog dogovora u Briselu. Da~i} je ukazao da je vladaju}a koalicija u koalicionom sporazumu dogovorila da }e pri me wi va ti i spro vo di ti sve sporazume koji su dogovoreni u Briselu, zbog ~ega odluka o fusnoti nije ni{ta novo, ve} je re~ samo o primeni dogovorenog.

EU i SAD: Korak napred Evropska unija smatra da je odluka Vlade Srbije o asimetri~nom predstavqawu Kosova na regionalnim skupovima „dobar korak napred”. „Poenta sporazuma jeste da bude sveobuhvatan i da svi mogu da u~estvuju u regionalnoj saradwi, i u tom smislu je odluka Beograda dobar korak napred”, rekao je Tanjugu neimenovani zvani~nik u sedi{tu EU u Briselu. Po wegovim re~ima, „nema svrhe imati sporazume ako se oni ne primewuju, pa je primena od kqu~nog zna~aja”. Kad je re~ o nastavku dijaloga Beograda i Pri{tine, evropski zvani~nik isti~e da Brisel to „`eqno i{~ekuje”

i da }e dijalog biti jedna od glavnih tema sutra{weg susreta {efice evropske diplomatije Ketrin E{ton sa srpskim premijerom Ivicom Da~i}em u Briselu. Ambasadorka SAD u Srbiji Me ri Vor lik pozdravila je odluku Vlade Srbije o u~e{}u na regionalnim skupovima na kojima u~estvuju i predstavnici Kosova. „Nadamo se da }e ovo biti korak napred u u~e{}u predstavnika Vlade Srbije na regionalnim skupovima, {to je dokaz re{enosti Vlade da napreduje u procesu dijaloga, i mi to pozdravqamo”, rekla je Meri Vorlik novinarima u Kraqevu.

DSS: Stiglo na naplatu Demokratska stranka Srbije sma tra da pred sta vqa we Kosova i Metohije na regionalnim skupovima dogovoreno u Briselu, kao i instrukcija Vla de Sr bi je da od blo ki ra u~e{}e zemqe na skupovima gde u~estvuje i Pri{tina, nije u interesu Srbije. DSS je za takvu situaciju optu`ila Demokratsku stranku, koja je, kako je rekao portparol DSS Pe tar Pet ko vi}, prethodne ~etiri godine vodila pogubnu politiku prema ju`noj pokrajini. „Stiglo je na naplatu ne{to {to je ve} bilo dogovoreno. Tu nema mnogo prostora na temu da li ova vlada snosi krivicu i odgovornost, to su samo obaveze koje su od prethodne vlade stigle kao plodo-

vi koje Srbija ubira, na`alost, na wenu {tetu”, rekao je Petkovi} na konferenciji za novinare. On je ocenio da je DS, onog trenutka kada je odustala od formule da se Kosovo pred sta vqa kao Ko so voUMNIK odustala i od nacionalnih i dr`avnih interesa i da je vodila „antisrpsku politiku”. DSS }e se, prema wegovim re~ima, o politici nove vlade prema Kosovu i Metohiji izjasniti kada bude poznata platforma o ju`noj pokrajini. Ta stranka }e se, kako je najavio Petkovi}, zalagati da se u Skup{tini Srbije usvoji re zo lu ci ja ko ja }e pred sta vqati diskontinuitet u odnosu na do sa da {wu po li ti ku prema Kosovu.

dnevnik

IZ VLA DE VOJ VO DI NE DE MAN TU JU MI NI STRA VE LI MI RA ILI ]A I ZAH TE VA JU

Za tri dana da dokaè tvrdwe, ili da podnese ostavku Predstavnici Vlade Vojvodine pozvali su ju~e ministra gra|evine i urbanizma Ve li mi ra Ili }a da dokumentuje optu`be na ra~un Pokrajine ili da u protivnom podnese ostavku. Pokrajinski sekretar za privredu Mi ro slav Va sin demantovao je ju~e na konferenciji za novinare Ili}eve optu`be na ra~un Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine i Razvojne banke Vojvodine. Vasin je optuìo Ili}a i da osporavawem prenosa nadleòsti na Vojvodinu “direktno napada Ustav Srbije i odluke Skup{tine Srbije”. - Ili} je na vi{e na~ina izneo neta~ne, tendenciozne i zlonamerne izjave na ra~un Vojvodine – istakao je Vasin, te poru~io da bi, ako ne dokumentuje svoje tvrdwe, “najmoralnije bilo da podnese ostavku”. Ministar Ili} prethodno je izjavio da je Fond za kapitalna ulagawa APV zbog dugovawa preduze}ima “rak-rana srpske privrede”, te da Vlada Vojvodine kupila “[ari}evu banku”, odnosno biv{u „Metals banku„, ali i da prenos nadle`nosti na Pokrajinu mnogo ko{ta Srbiju i da ne postoji sistem kontrole vojvo|anskih institucija. Vasin je kazao da se nada da su ove Ili}eve optu`be wegove li~ne opservacije, uz opasku da je on “poznat po olakom izno{ewu mi{qewa i zlonamernom pona{awu”, jer, kako je ocenio, “ne bi bilo uputno da je to stav i dràvnih organa”. Prema wegovim re~ima, tako neodgovorne izjave imaju za ciq da se stvari izme|u Republike i

Vojvodine, jer je u tom momentu bila neizvesna sudbina oko 3.400 preduze}a sa 50.000 zaposlenih. - Banka je od tada u procesu konsolidacije i, za razliku od nekih

poru~io je da su Ili}eve optu`be potpuno neutemeqene. - Ne `elimo da se vaqamo po blatu, ali mora postojati odgovornost za izre~eno. Nije Fond rak-

drugih banaka u kojima se direktno upumpavaju finansije, oporavqa se putem dugoro~nih obveznica. Ta~-

rana srpske privrede, ali neodgovorne izjave jesu rak-rana srpske demokratije – ocenio je Bugarski.

Fond za kapitalna ulagawa ima izvesna dugovawa prema investitorima zbog toga {to Republika prema Pokrajini nije izmirivala svoje ustavne obaveze (I{tvan Pastor) no je da postoji veliki procenat nenaplativih potra`ivawa, ali je svako pore|ewe sa „Agrobankom„ izuzetno nekorektno – istakao je Vasin. Dodao je i da je pored Buxetske inspekcije Vojvodine, Dr`avna revizorska institucija (DRI) pro{le godine neprestano 10 mese-

A na optu`be ministra Ili}a reagovao je ju~e i predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pa stor, oceniv{i da bi Vlada Srbije trebala da zabrani takvu vrstu komunikacije. Pastor je kazao da Fond za kapitalna ulagawa ima izvesnih dugo-

kada izgovaraju re~enice koje izgovaraju. Smatram da je veoma va`no da republi~ka Vlada ni jednom svom ministru ne dozvoli ovakvu vrstu komunikacije, jer to dovodi do opasnosti eksplozije javnog ìvota. Svaki nosilac vlasti i u~esnik u javnom ìvotu duàn je da se prvo dobro informi{e o ~iwenicama, pa ih tek potom vrlo pa`qivo izgovara - poru~io je predsednik vojvo|anskog parlamenta. On je ocenio da bi Fond za kapitalna ulagawa bio jo{ uspe{niji kada bi obavezna sredstva iz republi~kog buxeta prema Fondu bila u potpunosti izmirena. - Od planiranih 120 milijardi dinara, dobili smo jedva 50 milijardi. Dakle, da smo dobili i preostalih 70 milijardi siguran sam da bi bilo mnogo vi{e novih investicija, ali i da bi se zapo~ete brè zavr{avale - rekao je Pastor. Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Alek san dra Jer kov ocenila je, me|utim, da Ili}eva izjava nije usamqeni incidenti u okviru Vlade Srbije i da se pla{i se da bi vrlo brzo mogla da predstavqa i stav prema Vojvodini. - To }e biti jo{ vi{e izraèno, tim pre jer u Vojvodini o~igledno postoji skup{tinska ve}ina koja je umnogome druga~ija od ve}ine u Skup{tini Srbije, a sve stranke koje ~ine Vladu Srbije do sada su pokazale da nemaju ba{ mnogo razumevawa za gra|ane Vojvodine, {to uostalom i wihovi izborni rezultati u Pokrajini govore – kazala je ona. Dodala je i da je Velimir Ili} “u veoma lo-

Ma len ko vi}: Mi ni stru spor ni voj vo |an ski us pe si V.D. direktora Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine Ne boj {a Ma len ko vi} demantovao je optu`be ministra Velimira Ili}a da su zbog dugovawa tog fonda prema izvr{iocima radova neke gra|evinske firme dovedene u ste~aj a cela privreda Srbije u velike probleme. Malenkovi} je za “Dnevnik” izjavio da su “apsolutno neistinite” tvrdwe ministra Ili}a o tome da je pokrajinski Fond odgovoran za probleme u poslovawu firme “Interkop”. – To su neistine. U Fond nije stigao ni jedan ra~un iz “Interkopa” koji mo`e da ide na naplatu. I ta firma u blokadi nije zbog nas – kazao je on. Malenkovi} je saop{tio i da ovaj Fond izvo|a~ima radova trenutno duguje oko 1,8 milijardi dinara, ali zbog toga, kako je istakao, {to se Vojvodini ne prosle|uju sredstva za kapitalne investicije koja su ina~e predvi|ena republi~kim buxetom. - Tako je za ovu godinu, do danas Fondu preba~eno svega 3,5 milijardi dinara od predvi|enih oko deset milijardi. I jasno je da mi zbog Pokrajine komplikuju i stvaraju veliku {tetu. Pokrajinski sekretar za privredu naveo je da je Vlada Vojvodine 2008. preuzela tada{wu Metals banku kako bi spasila privredu

toga ne mo`emo na vreme izmirivati sve dospele obaveze – ukazao je Malenkovi}, podsetiv{i da je transfer novca iz republi~ke u pokrajinsku kasu bio problemati~an i prethodne dve godine, zbog ~ega su ovi dugovi prema izvo|a~ima radova na projektima Fonda i nastali. – I da se ministar Ili} zbog tako alarmantne situacije zauzeo da se Vojvodini proslede buxetska sredstva, odnosno da se ispo{tuju obaveze Republi~ke vlade prema Pokrajini, ovi problemi bi bili re{eni – poru~io je. Malenkovi} je Ili}evu izjavu da je pokrajinski Fond za kapitalna ulagawa “raka rana srpske ekonomije”, ocenio krajwe neprimerenom i zbog ~iwenice da su problemi u finansirawu nastali zbog neizvr{avawa obaveze republi~ke vlasti, ali i zbog toga {to su, kako je naveo, rezultati rada Fonda svima jasno vidqivi.

ci kontrolisala sve u Pokrajini i da o tome postoji izve{taj na sajtu DRI. I pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uregionalnu saradwu Bra ni slav Bu gar ski

– A to su stotine kilometara puteva, desetine {kola, bolnica, mostovi i drugi infrastrukturni objekti ~ija izgradwa je finansirana iz srsdstava Fonda – kazao je on, dodav{i da je, uostalom, poslovawe Fonda redovno kontrolisano i od buxetske inspekcije i od dr`avnog revizora i da nije bilo nikakvih primedbi. - Svaki dinar kojim je raspolagao Fond oti{ao je na gradili{ta u svih 45 vojvo|anskih op{tina, odnosno za infrastrukturu i poboq{awe uslova `ivota svih gra|ana. I uprkos tome {to smo dobijali mawe sredstava nego {to je to bilo predvi|eno zakonima o buxetu, ali i Ustavom Srbije, rezultati pokazuju da Fond ipak postigao veliki uspeh, a izgleda da je ba{ to sporno ministru Ili}u – ocenio je v.d.direktora pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa.

vawa prema investitorima, ali zbog toga {to Republika prema Pokrajini nije izmirivala svoje ustavne obaveze. - Svi koji ne boluju od amnezije treba da se se}aju ovakvih stvari

{em se}awu gra|ana Vojvodine jer je Pokrajinu poku{ao da zakine za 450 miliona evra, kada je neuspe{no poku{ao da izgradi autoput Horgo{-Po`ega”. B. D. Sa vi}

TVIT CRTICA Ko pi{e, a ko bri{e Funkcioner SPO i ~lan gradske vlasti u ostavci Mi lan \u ki} zahtevao je ju~e na „Tviteru“: - Hitno da se prona|e ko je pisao grafite mr`we o ^anku, jednom da se zaista provali ko to radi- apelovao je \uki}. - Ko god da je i sa kojim god motivima kidao tablu i pisao grafite, izvesno je u pitawu budala, obi~na, a gest mu za svaku osudu. Zahtev ima i napredwak Bo jan Mar ja no vi} : - Stop orkestriranom pisawu grafita po Novom Sadu. Sve zarad dizawa tenzija. Toliko je o~igledno da je sme{no...

(Re)animirawe [efica Narodne partije Ma ja Goj ko vi} upozorava na lajni : - Novi Sad nije zaslu`io agoniju ve} rad svih politi~ara na svim nivo-

ima vlasti na reanimaciji jer je potpuno posrnuo. [to pre po~eti.

Ko pi{e SMS-ove

brojne fanove na lajni, a neki od wih su mu dali kompliment da je „ bio briqantan Ministar Odbrane“, kao i da „ kada tvoja stranka ukupno ne radi dobro, postrada taj retki dobri“. [utanovac prihvata komplimente: „To ti je kao i u svakom grupnom sportu! Ako tim zaka`e xabe ti Ronaldiwo ili Mesi! „

Ta izjava Dinki}a da postoji vi{e interesenata za kupovinu @elezare...Pa to je na nivou „informacije” da Pe ra Bo `i} prelazi u Zvezdu.

Banana dr`ava

Portparol SPO Ne ma wa Sta ro vi} obja{wava na lajni : Planirao sam da odem na protest protiv {ovinizma, ali kad videh da SMS pozive {aqu isti koji „nude stotine miliona evra za preletawe„ smu~ilo mi se, navodi Starovi}. Na opasku novinarke Ane La li} : „Na okupqawe su pozvani gra|ani kojima smeta fa{izam u NS i neukusno je od bilo koje strane zloupotrebqavati ga. Dobrodo{li..“ Starovi} odgovara : „ Sla`em se u potpunosti. Upravo zato sam i rekao to {to sam rekao...“

Savetnica za medije PSS Bla gi ca Ko sti} zapisala je na lajni : Prolazim pored ~uvene `elezni~ke stanice „Prokop”. Da li }e Alek san dar Vu ~i} otvoriti i ovu pri~u?! I NIP, naravno...a onda redom!:-))

Poslanik SPS De jan Ra den ko vi} kaè: „Kao pokvarena plo~a“, povodom izjave funkcionera DSS Slo bo da na Sa mar xi }a da EU traì da Srbija prizna Kosovo. A funkcioner nekada{we stranke vlasti ND @ar ko Jo ka no vi} zakqu~uje: Ako vi{e nema fusnote iza naziva Kosova - {to je ne stave iza naziva Srbije? îsto da se zna ko je tu, zapravo, banana dràva.

Ni Mesi ne poma`e

Ah, taj Mla|a

Mani se, bre, Zo}ko

Eksministar odbrane i potpredsednik DS Dra gan [u ta no vac ima

LDP – ovac Bo jan \u ri} komentari{e na lajni pri~e lidera URS-a:

Nekada{wi premijer i jedan od biv{ih ~elnika DS Zo ran @iv ko vi} se pita:

(Pro)kop

Za{to je premijer Ivica Da~i} bojkotovao „Veliki aero miting” u Batajnici? Od go va ra mu „ko le ga“ Ni {li ja, poslanik SPS Zo ran Ra do va no vi}: Mani se bre Zo}ko Ivice... 8-mi septem bar... GO DS.... Tu da dej stvu je{......

Sede kose... Ana li ti ~ar Vla d i m ir To d o r i} „otkriva“ na „Tviteru“ {ta ga sekira - Osede}u od naslova van konteksta izjave- „priznaje“ Todori}.

Ugledajmo se Na{ pliva~ Si la |i ^a ba poru~uje sa lajne : - U Podgorici za vreme na{e himne APLAUZI!!! Ugledajmo se! S. St.

POTPISAN SPORAZUM O NOVOJ KOALICIJI U NOVOM SADU

Vu ~e vi}: Od bor ni ke nam uce wu ju, mo `da bu de hap {e wa Koalicioni sporazum o zajedni~kim politi~kim ciqevima ju~e su u Novom Sadu potpisali {efovi pet odborni~kih grupa koje u Skup{tini grada imaju, kako se tvrdi, ukupno 42 odbornika ili dovoqnu ve}inu za promenu vlasti. Koaliciju po tom sporazumu ~ine odborni~ke grupe „Pokrenimo Novi Sad – Tomislav Nikoli}“, „Svi za Novi Sad“ , „Ivica Da~i} – SPS, PUPS, JS, SDPS“, „Novi Sad odmah“ i Demokratska stranka Srbije. - Koalicioni sporazum je preduslov, politi~ki akt koji }e pratiti i definisati rad nove skup{tinske ve}ine u Novom Sadu. Ove odborni~ke grupe broje ukupno 42 odbornika u Skup{tini grada i predstavqaju dovoqnu, kvalifikovanu ve}inu za konstituisawe nove vlasti – rekao je Mi lo{ Vu ~e vi}, {ef odborni~ke grupe „Pokrenimo Novi Sad – Tomislav Nikoli}“ i predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke. Koalicioni sporazum je potpisan javno, pred novinarima i kamerama, u prostorijama novosadskog odbora SPS-a. - Od danas, ako je neko i imao dilemu, dileme vi{e ne moè da ima – rekao je Vu~evi}, pokazuju}i potpise 42 odbornika i wihov zahtev da se odrì vanredna sednica Skup{tine grada. Vu~evi} je kazao da su ti odbornici spremni da se „danas, sutra, i kad god ona bude“ skup{tinska sednica odrì. Na pitawe novinara da li }e se odbornici nove ve}ine odazvati sednici koju je ranije ju~e zakazala predsednica Skup{tine grada Alek san dra Jer kov za 12. septembar, Vu~evi} je odgovorio da }e odluku o tome doneti koalicija nakon {to ~uju mi{qewe wihovih stru~waka da li je sednicu mogu}e i ranije odràti.

Foto: S. [u{wevi}

- Ako dobijemo tuma~ewe da je to zakonito, oti}i }emo na tu sednicu, i neka nikome ne pada na pamet da pravi incidente i da je prekida. Ako dobijemo mi{qewe da to nije po zakonu, onda }emo izdr`ati

im se nude pare i usluge za ~lanove porodica, ali da vlast u Novom Sadu ipak „ne}e ostati ista“. On je ozna~io da to ~ine „direktori JP i JKP“ i „najbli`i saradnik gradona~elnika“ ali nije `eleo

Jerkov: Sednica Skup{tine grada 12. septembra

Predsednica Skup{tine grada Novog Sada Aleksandra Jerkov zakazala je ju~e skup{tinsku sednicu za sredu, 12. septembar, s po~etkom u 11 sati. To }e biti nastavak neodràne sednice od 29. avgusta, koja je odloèna zbog nedostatka kvoruma, navodi se u saop{tewu iz Skup{tine grada. Dodaje se da je predsednica pismenim putem obavestila sve odbornike o datumu sednice, koja }e biti odràna u Velikoj Sali Skup{tine grada. pritisak na na{e odbornike do 12. septembra- rekao je Vu~evi}. Vu~evi} je naveo da se odbornici wihove koalicije ucewuju i da

da otkrije ni koji su to ucewiva~i ni koji su odbornici. - Nisu mene zvali, na`alost. Mene niko ne sme da zove. Dr`av-

ni organi nadziru {ta se de{ava. Ne iskqu~ujem mogu}nost da neko tu bude i uhap{en – dodao je Vu~evi}. On je pozvao sve da ne stvaraju nepotrebnu politi~ku tenziju i da se nova skup{tinska ve}ina ne predstavqa kao, kako je kazao, „horda divqaka“, jer „mi smo normalni, porodi~ni qudi“. Dodao je da nikome me|u wima nije u interesu lomqewe table s nazivom ulica i ispisivawe grafita i zapitao „kome je to u interesu“. Ni {ef novosadskih socijalista Si ni {a Se vi} nije `eleo da se izja{wava o navodima da se odbornicima nudi novac i usluge i uputio novinare da o tome pojedina~no pitawu odbornike. Sevi} je kazao da }e SPS kandidovati predsednika Skup{tine grada Novog Sada, na sednici koja }e biti, kako je rekao, 12. septembra, kada }e se, dodao je, znati svi detaqi. On je rekao i da }e do promene u gradskoj skup{tini do}i „jer je SPO napustila gradsku vlast, ~ime je sada{wa ve}ina naru{ena“. Podsetio je i na odluku rukovodstva SPS-a da se lokalne vlasti upodobe s republi~kom gde god je to mogu}e. - Imali smo odli~nu saradwu sa DS-om. Da nije tako bilo ne bismo pre dva meseca glasali za tu vlast, ali do{lo je do toga da se ona mewa – rekao je Sevi}. [ef odbornika DSS-a Bor ko Ili} izjavio je novinarima da se odlaze}a vlast „gr~evito dr`i foteqa“ i da je to razlog {to je sednica zakazana tek za 12. septembar. On je rekao da odbornicima DSS-a, koliko je wemu poznato, niko nije nudio novac i usluge da pre|e ili ostane u taboru aktuelne skup{tinske ve}ine u Novom Sadu. S. Kova~evi}

Da ~i}: DS za slu ì la da iz gu bi vlast u No vom Sa du Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da za sada nema inicijative za promenu vlasti u Beogradu i ocenio da je Demokratska stranka zasluìla da izgubi vlast u Novom Sadu. - DS nas je izbacio iz pokrajinske vlasti, za{to bismo mi wih podràli u No-

vom Sadu - kazao je Da~i} gostuju}i na televiziji B92. Da~i} je istakao da je slu~aj Beograda druga~iji, zato {to su i izborni rezultati bili druga~iji, a gradona~elnik Dra gan \i las je dobio veliku podr{ku gra|ana.„[to se ti~e Beograda, nije bilo ini-

cijativa za promenu vlasti u Beograd, ako ih bude mi }emo to razmotriti”, kazao je Da~i} i napomenuo da ne bi bilo fer da takva inicijativa potekne iz SPS-a.On je poru~io da ne}e silom terati nekog da pravi lokalnu vlast, ako za to ne postoje politi~ki uslovi.

Bu gar ski: No vi iz bo ri naj pra ved ni je re {e we Po kra jin ski se kre tar za me|uregionalnu saradwu i lokalnu upravu Bra ni slav Bu gar ski izjavio je ju~e da bi za politi~ku situaciju u Novom Sa du naj pra ved ni je re {e we bili vanredni lokalni izbori. Bugarski, koji je i funk-

cioner pokrajinskog odbora DS, tu tvrdwu je obrazlo`io re~ima da novostvorena ve}ina u Skup{tini Novog Sada „ne ma po li ti~ ki le gi ti mi tet”. On je Tanjugu rekao da tu koaliciju ~ine odbornici iskqu-

~eni iz svojih stranaka, misle}i pri tome na odbornike iz Grupe gra|ana „Dveri” i NOPO i odbornike koji su na izbore i{li na drugoj listi, kao {to su odbornici SPO koji su na lokalnim izborima bili na listi LSV.

utorak4.septembar2012.

Je {i}: O~e ku jem da Ta di} po nu di ostav ku Potpredsednik Vlade Vojvodine i ~lan DS Go ran Je {i} izjavio je ju~e da o~ekuje da na predstoje}oj sednici Glavnog odbora te stranke predsednik demokrata Bo ris Ta di} ponudi ostavku, nakon ~ega bi usledila programska i izborna skup{tina. On je prilikom posete predsedniku Op{tine Smederevska Palanka Ra do sla vu Mi lo ji ~i }u, odgovaraju}i na pitawa novinara, rekao da prvi put ~uje da su on i Mi-

liti~ke rezultate i naneli {tetu gra|anima Srbije, a time i DS-u, pa da od 1. januara demokrate, kako je rekao, „krenu da ru{e ovu nesposobnu vladu”. „Nismo radili dovoqno transparentno, imali smo lo{u kadrovsku politiku i usvojili smo neke zakone koji ne pripadaju DSu, odnosno nisu reformsti~ki. Tako|e nismo bili dovoqno odlu~ni u sporovo|ewu reformi. Mi nismo politi~ka stranka koja govori ono

SNS izgubila u Vojvodini Je{i} je promenu vlasti u pojedinim vojvo|anskim lokalnim samoupravama doveo u vezu sa, kako kaè, unutarstrana~kim obra~unom u Srpskoj naprednoj stranci. „Oni su izgubili sve izbore u Vojvodini, ali poku{avaju da sebi nametnu glasove zbog svog Kongresa. Me|utim, nisu oni krivi za to, ve} mi, jer smo pustili takav Ustav i zakone, {to je dovelo do toga da jedan deo op{tina u Vojvodini promeni ve}inu, iako su imali ubedqivu pobedu na lokalu”, ukazao je Je{i}. On je dodao da je u trenutku kada su po~ele spekulacije medija o promeni vlasti u In|iji, dobio nekoliko poziva od ozbiqnih investitora. „Oni su se ozbiqno zabrinuli i time pokazali da sumwaju u ve}inu na republi~kom nivou. Na wihovom mestu (vladaju}e ve}ine) {to pre bih pokazao èqu da se radi na investicijama i smawivawu korupcije”, zakqu~io je Je{i}. loji~i} glavni aduti Dra ga na \i la sa u smewivawu Tadi}a i istakao da je wegov stav prema odnosima u DS poznat. „Komuniciram i sa Tadi}em i sa \ilasom, ali svima je poznat stav Pokrajinskog odbora DS i da o~ekujemo od predsednika Tadi}a da ponudi ostavku, mo`da ve} na ovoj sednici. Moja ideja je da se nakon toga zakaè programska skup{tina, a zatim i izborna. Moramo da redefini{emo svoje politi~ke stavove, jer je program napraqen 1990. u jednopartijskom sistemu”, istakao je Je{i}. On je naveo da bi nakon toga trebalo da budu ka`weni oni koji su napravili lo{e po-

{to qudi `ele da ~uju, nego treba da sprovodimo sistem upravqawa koji }e doneti svima korist”, objasnio je Je{i}. Na pitawe novinara da li o~ekuje u In|iji novosadski scenario, Je{i} je istakao da DS u toj op{tini ima stabilnu vlast. „Mi tu nemamo problem. Na `alost, imamo jednu otima~inu koja je prouzrokovana lo{im zakonom, a onda jo{ sramotnijom odlukom Ustavnog suda Srbije da su odbornici vlasnici mandata”, rekao je Je{i}. To je, kako je poru~io, dovelo do toga da se u Srbiji, u kojoj je demokratija mlada, pojavi „otvorena politi~ka korupcija”.

PREKOMPOZICIJA VLASTI U SOMBORU

So ci ja li sti pre lo mi li

Ako je ta~no ono {to su predstavnici lokalnih medija ~uli na ju~era{woj konferenciji somborskog SNS i wegovih koalicionih partnera, prekompozicija vlasti u Somboru je gotova stvar. Naime, ovoj konferenciji su prisustvovali predstavnici SNS, SPO, URS ali i Zo ran Glu mac, predstavnik Qaji}eve SDP, ujedno odbornik sa liste SPS, koji je decidirano u ime koalicionog partnera potvrdio odluku ovda{wih socijalista da uskrate dosada{wu podr{ku DS-u, DSS-u i SVM-u, aktuelno vladaju}oj koaliciji Sombora. Prema izjavama na ovoj konferenciji, odborni~ke grupe namerne da prekomponuju vlast u Somboru

imaju sigurnih 35 odbornika u 61~lanom varo{kom parlamentu ~ijem su aktuelnom predsedniku, Si ni {i La zi }u (DS), danas uputili zvani~an zahtev za hitno sazivawe sednice na kojoj bi, po predlo`enom dnevnom redu, bila izvr{ena pre svega wegova i smena gradona~elnika Ne ma we De li }a (DS). Konferenciji za medije je prisustvovao i Mi o drag Mi }a Se ku li}, dosada{wi odbornik Srpske radikalne stranke koja je otvoreno podr`ala vladaju}u koaliciju DS, SPS, DSS i SVM, potvr|uju}i da je razo~aran potezima vlastite stranke i aktuelne vlasti napustio SRS i potpisao pristupnicu SNS. M. M-} Foto: N. Stojanovi}

politika

dnevnik

„Tako napravqena ve}ina sigurno je da nema politi~ki legitimitet”, ocenio je Bugarski.On je istakao da je istina da su prevremeni izbori skupi, ali sa aspekta demokratije, kako je naglasio, bili bi najpravednije re{ewe.

REKLI SU

Kr sti}: Ta di} ne }e da ti ostav ku Biv{i savetnik predsednika Srbije za medije Ne boj {a Kr sti} demantovao je spekulacije da Bo ris Ta di} namerava da se povu~e sa ~ela Demokratske stranke. „To je kampawa u kojoj se Tadi} progla{ava za vrhunskog krivca za sve. Ne}e dati ostavku”, izjavio je Krsti} za B92. Krsti} je objasnio da svaki Glavni odbor DS, pa i onajj koji }e biti odr`an 8.septembra, ima mogu}nost da smeni predsednika stranke tako {to ne}e usvojiti wegov izve{taj o radu, {to zna~i da je svaki lider demokrata, prema wegovim re~ima, „u latentnoj ostavci” i ne treba mu izborna skup{tina da bi ga smenila.

Vu ka di no vi}: U to ku ak ci ja „po li ti~ ke li kvi da ci je”

Pan ~i}: \i las ni je za pred sed ni ka stran ke

Glavni urednik „Nove srpske politi~ke misli” \or |e Vu ka di no vi} smatra da je u toku akcija „politi~ke likvidacije” Bo ri sa Ta di }a, i da bi od toga korist imali svi osim DS. „DS samo ako ostane jedinstvena mo`e da se vrati na velika vrata, sa Borisom Tadi}em ili bez wega. \ilas je zvezda u usponu, ali na nacionalnom planu kada se pita ko je li~nost od poverewa, onda su to To mi slav Ni ko li}, Boris Tadi}, Ivi ca Da ~i} i eventualno Vo ji slav Ko {tu ni ca„, rekao je Vukadinovi} i dodao da o~ekuje na jesen podelu u DS

Publicista Te o fil Pan ~i} rekao je da mu gradona~elnik Beograda i zamenik predsednik DS, koji se u javnosti katkad pomiwe kao Tadi}ev suparnik u stranci, smatra da on nema politi~ku te`inu i harizmu potrebnu da bi vodio jednu veliku stranku. „\ilas je odli~an da vodi jedan grad, ali on nije ~ovek tog formata da bi mogao da bude predsednik stranke koja vodi zemqu ili je glavna opoziciona stranka, ja u wemu to ne vidim, pre ta svojstva vidim u Bo ja nu Paj ti }u„, rekao je Pan~i}.

Pro tiv mr `we, stop fa {i zmu Protest „Protiv mr`we, stop fa{izmu” organizovan je ju~e u Novom Sadu ispred Filozofskog fakulteta, zbog ispisivawa grafita mr`we i nestanka table sa nazivom Ulice dr Zorana \in|i}a. Predstavnici Gra|anske Vojvodine, koji su organizovali protest, poru~ili su da ne}e dopustiti da {ovinisti ugroze zajedni~ki `ivot u Novom Sadu i da vrate grad u vreme sukoba iz 90-ih godina. Na protestu su bili i predsednik Vlade Vojvodine Vojvodine Bo jan Paj ti} i predsednica Skup{tine grada Alek san dra Jer kov. Pajti} je rekao da pokrajinske vlasti ne}e dozvoliti {irewe {ovinizma i uno{ewe nemira. Ju~e je ponovo postavqena i tablu sa nazivom Ulice dr Zorana \in|i}a. Skup je obezbe|ivala policija i nije bilo incidenata.

ekonomija

utorak4.septembar2012.

dnevnik

NAJ I SPLA TI VI BI ZNIS U SR BI JI JE KRA \A ELEK TRI^ NE ENER GI JE?

Lo po vi ukradu stru ju za 60 mi li o na evra Sr bi ja je pri nu |e na da uvo zi elek tri~ nu ener gi je a da ni je gu bi ta ka i kra |e stru je si tu a ci ja bi ve ro vat no bi la dru ga ~i ja.Ova ko... Gu bi ci elek tri~ ne ener gi je u di stri bu tiv nom si ste mu Elek tro pri vre de Sr bi je do sti gli su 20 od sto od pre u ze te ener gi je, {to je zna ~a jan po rast u od no su na 2009. go di nu ka da su gu bi ci iz no si li ne {to pre ko 15 od sto. Po sve mu su de }i ovaj po rast jed na ko je po sle di ca sta ro sti si ste ma, ne do voq nog ula ga wa u mo der ni za ci ju, ali i sve ve }e kra |e stru je, na ko ju sa svim iz ve sno ot pa da sko ro po lo vi na od ukup nih gu bi ta ka. U EPS-u po ku {a va ju da sta nu na put neo vla {}e nom ko ri {}e wu elek tri~ ne ener gi je, ali to po sta je sve te `a bor ba. Ka ko ka `u, go di {we se u Sr bi ji ukra de stru je u vred no sti oko 60 mi li o na evra i po red to ga {to se na te re nu oba vi oko 600.000 kon tro la i ot kri je oko 11.000 slu ~a je va ne le gal ne po tro {we. Su o ~e ni sa ovom pro ble ma ti kom u „Elek tro voj vo di ni“ se, una -

AGEN CI JA PRO DU @I LA ROK

zad dve go di ni ne, in ten zi no ula `e, ka ko u raz voj me to do lo gi ja ot kri va wa kra |e stru je, ta ko i u obu ku i opre ma we ka dro va ko ji }e se ba vi ti ovim de li kat nim za dat kom. Ka ko sa zna je mo gu bi ci u di stri bu tiv nom si ste mu na pod ru~ ju Po -

kra ji ne su 2010. go di ne iz no sli 13,44 od sto, a u 2011. pa li su na 12,23 od sto, od ~e ga su teh ni~ ki gu bi ci oko se dam od sto, a ko mer ci jal ni oko {est od sto. U okvi ru ko mer ci jal nih gu bi ta ka, ~ak 60 od sto ot pa da na kra |u stru je, a pro -

Uvoz kao svr {e ni ~in Mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi la je ju ~e da se u Sr bi ju to kom sep tem bra ne }e uvo zi ti stru ja. Mi haj lo vi} je u iz ja vi no vi na ri ma is ta kla da }e sve in for ma ci je o to me na vre me bi ti po zna te jav no sti. Pre de se tak da na mi ni star ka je, me |u tim, upo zo ri la da }e Sr bi ja to kom grej ne se zo ne mo ra ti da uve ze od re |e nu ko li ~i nu elek tri~ ne ener gi je i da }e Mi ni star stvo ener ge ti ke u~i ni ti sve da se zo na gre ja wa bu de sprem no do ~e ka na i da do kra ja go di ne ne bu de po sku pqe wa elek tri~ ne ene gi je. „U ovom tre nut ku mi je smo pred svr {e nim ~i nom da mo ra mo da uve ze mo elek tri~ nu ener gi ju, ali }e mo se do bro po za ba vi ti ti me ko je su to ko li ~i ne, da to ne op te re ti bu xet i jav na pred u ze }a i Mi ni star stvo”, re kla je Mi haj lo vi}. Ona je na po me nu la da je Mi ni star stvo, za jed no sa jav nim pred u ze }i ma, ofor mi lo kri znu gru pu ko ja ra di na to me ka ko da na naj bo qi na ~in bu du obez be |e ni ener gen ti, s ob zi rom na ozbiq nu ener get sku kri zu u ko joj je Sr bi ja ve} ne ko li ko go di na, pred grej nu se zo nu. Do da la je da pri li kom in ter vent nog uvo za elek tri~ ne ener gi je ne }e bi ti po sred ni ka.

ce wu je se da je ta ko ne le gal no otu |e no stru je u vred no sti od oko 18 mi li o na evra. Ako se uzme u ob zir da je „Elek tro voj vo di na“ ove go di ne u odr à va we elek tro e ner get skog si ste ma ( re mon ti, ula ga we u opre mu) ulo ì la 12 mi li o na evra, vi di se ko li ko su kra dqiv ci o{te ti li ovo pred u ze }e. - Bor ba pro tiv kra |e stru je ni je jed no krat na ak tiv nost, ve} bor ba za o~u va we sup stan ce ko ju nam je po ve rio vla snik, od no sno dr à ve, ali i bor ba za na{ kre di bi li tet unu tar EPS-a - re kao je di rek tor „Elek tro voj vo di ne“ dr Ti ho mir Si mi}. – Na {e pred u ze }e ra di i na spe ci jal noj obu ci ka dro va ko ji }e bi ti naj o pe ra tiv ni je i naj drek to ni je za du è ni upra vo za bor bu pro tiv kra |e elek tri~ ne ener gi je. No vi cen tar za obu ku na Iri {kom ven cu i soft ver ski si stem, je din stven u EPS-u su sa mo deo ak tiv no sti ko je ula è mo, ka ko bi po boq {a li bor bu pro tiv kra |e stru je i ti me jo{ vi {e po di gli efi ka snost na {eg si ste ma.

Kra |a stru je po sta la je pra vi bi znis, a ka ko se pro ce wu je po sto ji ~ak 50 na ~i na da se stru ja tro {i mi mo si ste ma. Pro blem je {to se broj ne spra ve i me to de za ta kvu ra bo tu nu de pre ko ogla sa, in ter ne ta, a na rav no nu de ih i ra zni „maj sto ri“. Spe ci jal ni tim „Elek tro voj vo di ne“ ko ji se ba vi sa mo ot kri va wem neo vla {}e ne po tro {we stru je na te re nu stal no na i la zi na no ve i neo bi~ ne na ~i ne kra |e, pa su ~ak us pe li da uhva -

SLU ^AJ SME DE RE VO

„STAN DARD GAS” SPRE MAN ZA OZBIq NU IN VE STI CI JU

Jo{ pro da ju „C mar ket” Agen ci ja za pri va ti za ci ju sa op {ti la je da je do 17. sep tem bra pro du `i la rok za do sta vqa we pri ja va za ku po vi nu 23,23 od sto ak ci ja „C mar ke ta”, ko ji je is ti cao da nas. Za pro da ju pre o sta log dru {tve nog ka pi ta la ovog tr go vin s kog lan c a Agen c i j a za pri va ti za ci ju utvr di la je mi ni mal nu ce nu od 295,4 evra po

ak ci ji, a po de la bes plat nih ak ci ja }e bi ti oba vqe na po sle pro da je tok ude la. Ten der je ras pi san 10. av gu sta, za ot kup ten der ske do ku men ta ci je rok je bio 24. av gust, a da nas je is ti cao rok za do sta vqa we pri ja va za in te re so va nih ku pa ca. Kom pa ni ja De lez je u ju lu 2011. ku pi la „Del ta mak si” za 923,5 mi li o na evra, ukqu ~u ju }i dug od 318 mi li o na evra. De lez ni je pre u zeo dru {tve ni ka pi tal u „C mar ke tu”, a on ~i ni 23,23 od sto ukup nog ka pi ta la tog pred u ze }a.

No va fa bri ka i rad na me sta u Oya ci ma Kom pa ni ja „Stan dard gas„ Doo, ko ja se ba vi pro iz vod wom i di stri bu ci jom te~ nog naft nog ga sa i spa da u naj ve }e kom pa ni je u sek to ru al ter na tiv ne ener gi je u ju go i- sto~ noj Evro pi, pla ni ra da u Oxa ci ma iz gra di no vu fa bri ku. Ku po vi nom de la fa bri ke „Hi pol”u Oxa ci ma i ko ri {}e wem uslu ga ove he mij ske in du stri je, kao i ko ri {}e wem ne kih po stro je wa, „Stan dard gas„ je us peo da se pro bi je na tr ì {te. Zbog to ga, ali i zbig pro iz vod we no vih pro iz vo da, po slo vod stvo kom pa ni je je pri pre mi lo in ve sti ci ju, ne za vi sno od „Hi po lo vih„ po stro je wa. Po nu da „Stan dard gas„ da ku pi deo „Hi po la„, a ka sni je i ce lu fa bri ku ni je na i {la na do bar pri jem, ta ko da je po slov ni tim „Stan dard ga sa„ od lu ~io da u in ve sti ci ju za no vu fa bri ku, kre ne prak ti~ no od te me qa. - Na {a kom pa ni ja ne ma dru gog iz la za o sem raz voj ne po li ti ke- re kao je ge ne ral ni di rek tor Stan dard ga sa Mi lan Ma {i}. - Ako se ne bu de mo raz vi ja li, ve o ma }e nas ne ko pre sti }i na tr ì {tu i ne }e mo mo }i rav no prav no da na stu pa mo i po stig ne mo do bar po slov ni re zul tat. Upra vo je to raz log {to è li mo da pot pu no sa mo stal no, osla wa ju }i se is kqu ~i vo na sop stve nu spo sob nost, stru~ nost i ogro man rad, po tvr di mo ono {to smo do sa da ura di li, ali i da no vim

in ve sti ci ja ma pso tig ne mo bo qe re zul ta te ne go do sa da. Ni smo us pe li da se do go vo ri mo sa po slo vod stvom „Hi po la„ oko ce ne, ali to ne

me wa stvar, iz gra di }e mo no vu fa bri ku ve o ma br zo. To }e, do du {e, ko {ta ti vi {e, ali }e bi ti no vo, ima ti po treb ne ka pa ci te te i omo -

gu }i ti pro iz vod wu kva li tet nih pro iz vo da. On je is ta kao da je sve {to po se du je „Stan dard gas” pla }e no po tr ì {noj ce ni, te da ni {ta ni je do bi je no od bi lo ko ga. - Za ~u |en sam i, isto vre me no mi je i ào, {to je do {lo do ne su gla si ca sa „Hi po lom„, oko ne kog de la ove fa bri ke, ko ji smo mi ured no ku pi li i pla ti li po tr ì {noj ce ni. Oko ku po pro daj nih ugo vo ra, ne po sto ji ni {ta {to bi mo glo da se do ve de u sum wu. U pred hod nom pe ri o du ko rekt no sam sa ra |i vao sa „Hi po lom„ i na dam se da }e se ta ko i na sta vi ti. Fa bri ka ko ju }e mo iz gra di ti, ni je nam po treb na da bi se hva li li, ve} da svi ma na ma omo gu }i da ì vi mo nor mal no od svog ra da i uspe ha na tr ì {tu. Isto vre me no, po mo }i }e mo i lo kal noj sa mo u pra vi u Oxa ci ma, da sma wi broj ne za po sle nih, po {to pla ni ra mo da za po sli mo pe de se tak no vih rad ni ka, a an ga ò va }e mo i ka pa ci te te po je di nih za na tli ja, ko ji }e ra di ti deo po slo ve za „Stan dard gas„.U raz go vo ri ma sa pred stav ni ci ma lo kal ne sa mo u pra ve uka za li smo da na me ra va mo se di {te kom pa ni je pot pu no da pre ba ci mo u Oxa ke, {to }e gra du i op {ti ni omo gu }i ti da deo po re za od za ra da rad ni ka osta ja ne u ovoj sre di ni – za vr {io je Ma {i}. S. Mi ler

In du strij ski ko lo sek Od „@e le zni ce Sr bi je„ je do bi je no ze le no sve tlo za na do grad wu in du strij skog ko lo se ka na pru zi Oxa ci-Cr ven ka, gde se do sa da ko ri stio ko lo sek do „Hi po la„. Po {to je u Vla di Voj vo di ne do ne ta od lu ka za re vi ta li za ci ju ove pru ge, „Stan dard gas„ }e obez be di ti deo neo p ho dan za in du strij ski ko lo sek. Ku po vi nom dve lo ko mo ti ve, od ko jih je jed na ve} sti gla, a dru ga je na re mon tu, obez be |u je se do voz i od voz si ro vi na i go to vih pro iz vo da. Opre ma za in du strij ski ko lo sek je ve} na ba vqe na i ~e ka se da i for mal no sve bu de pro pra }e no po treb nim do zvo la ma, ka ko bi se kre nu lo sa po sta vqa wem. Ta ko |e, na ba vqe na su i no va po stro je wa, kao i no va opre ma - la bo ra to ri ja je ku pqe na u Ita li ji, a elek tro ni ka u Ne ma~ koj.

te jed nu „mo bil nu eki pu“ ko ja je ima po seb no opre mqen auto ser vis i i{la od ku }e do ku }e da nu di uslu gu „ sre |i va wa“ stru je. Na te ri tor ji „Elek tro voj vo di ne“ su ot kri ve ne i tri la bo ra to ri je, ko je su dis tru bu i ra le raz li ~i te na pra ve, na me {te na bro ji la i sli~ no i to ne sa mo u Voj vo di ni. To je, ka ko ka `u u ovom pred u ze }u, ura |e no uz use pe {nu sa rad wu spe ci jal nog ti ma i po li ci je. A. Br zak

Ra fi ne ri ji jo{ jed na {an sa Mi ni star ka ener ge ti ke Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi la je ju ~e da ve ru je da po sto ji mo gu} nost van sud skog po rav na wa iz me |u gra da Sme de re va i kom pa ni je „Ko mi ko oil” ko ja pla ni ra da gra di ra fi ne ri ju u Sme de re vu i na gla si la da je in te res vla de Sr bi je da se ta in ve sti c i j a, uko l i k o je mo g u } e, {to pre re a li zu je. „Na{ in te res je da se in ve sti ci ja re a li zu je {to pre. Ako mo è da se re a li zu je mi }e mo taj pro je kat po dr à ti, a ako ne mo è ide mo na one pro jek te ko ji mo gu da se re a li zu ju”, re kla je mi ni star ka po sle raz go vo ra sa pred stav ni ci ma Ko mi ko oila u re sor nom mi ni star stvu. Ona je is ta kla da je è qa ove vla de da ima {to vi {e ula ga wa i da se u Sme de re vu na tom pro jek tu za po sli oko 500 qu di, ko li ko je obe }ao in ve sti tor. „Uko l i k o Ko m i k o pru ` i uve ra va wa da mo gu da iz vr {e oba ve ze ko je su obe }a li o~e ku jem van sud ski do go vor sa onim ko ih je tu ìo i da se kre ne u tu in ve sti ci ju”, re kla je Mi haj lo vi} no vi na ri ma. Is ti ~u }i da ve ru je da }e u na red nih me sec da na bi ti po zna to da li taj pro je kat mo è da se re a li zu je ili ne, ona je po r u ~ i l a in v e s ti t o r i m a da po {tu ju od lu ke dr àv nih or ga na i da se po na {a ju u skla du sa onim {to su obe }a li lo kal noj sa mo u pra vi u Sme de re vu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Kupovni Va`i za za devize

116,0626

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 118,4312

121,1551

115,7073

Australija

dolar

94,7294

96,6627

98,8859

94,4395

Kanada

dolar

93,5762

95,4859

97,6821

93,2897

Danska

kruna

15,5741

15,8919

16,2574

15,5264

Norve{ka

kruna

15,9156

16,2404

16,6139

15,8669

[vedska

kruna

13,9229

14,2070

14,5338

13,8802

[vajcarska

franak

96,5901

98,5613

100,8282

96,2944

V. Britanija

funta

146,3589

149,3458

152,7808

145,9108

dolar

92,2303

94,1125

96,2771

91,9479

Kursevi iz ove liste primewuju se od 3. 9. 2012. godine

Cena

Promet

BELEX 15 (440,98 0,36)

8,57%

380

25.080

AIK banka a.d. , Ni{

2,12%

1.399

27.980

Montinvest a.d. , Beograd

0,22%

6.750

675.000

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Go{a monta`a a.d. , V. Plana

-11,96%

2.201

220.100

Filip Moris a.d. , Ni{

-11,22%

799

175.195

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,00%

4.380

175.200

Imlek a.d. , Beograd

-2,45%

2.702

135.120

AIK banka a.d. , Ni{

2,12%

1.399

27.980

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

730

14.600

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,25%

401

5.430.402

NIS a.d., Novi Sad

-0,16%

621

4.023.059

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,43%

467

76.977

3,60%

489

39.120

Vital a.d. , Vrbas

-3,03%

1.600

32.000

Imlek a.d. , Beograd

-2,45%

2.702

135.120

Energoprojekt holding a.d.

Voda Vrwci a.d. , V. Bawa

-0,45%

5.475

514.918

Tigar a.d. , Pirot

0,00

250

0,00

Metalac a.d. , G. Milanovac

0,00

1.700

0,00

362

0,00

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Nikodije Stojanovi} Tatko a.d.

Promena %

Cena

Promet

STUP Vr{ac a.d. , Vr{ac

0,00%

15.500

775.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

0,00%

200

499.400

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00

2.298

0,00

10.399

0,00

5.737

0,00

Radijator a.d. , Zrewanin

0,00%

480

32.160

Jubmes banka, Beograd

Vital a.d. , Vrbas

-3,03%

1.600

32.000

Alfa plam, Vrawe

-11,71%

2.640

7.920

^elik a.d. , Ba~ki Jarak

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik ASOCIJACIJA POQOPRIVREDNIKA

Gde su nov ci za su {u Dve vla di ne ured be ko je se od no se na re gre si ra we di zel go ri va za je se wu se tvu i sub ven ci je ni su do dat ne me re za ubla `a va we po sle di ca su {e, oce we no je na van red noj sed ni ci Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka. „Ako }e 160 mi li o na evra bi ti iz dvo je no zbog su {e, pi ta mo se gde su sred sta va ovo go di {weg agrar nog bu xe ta na me we na pla ni ra nom sub ven ci o ni sa wu po qo pri vred ne pro iz vod we za 2012”, na ve de no je u sa op {te wu te aso ci ja ci je. U tom udru `e wu is ti ~u da je ured bom o sub ven ci o ni sa wu

utorak4.septembar2012.

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : VLA DA SR BI JE BI DA UGA SI KOM PEN ZA CI O NI FOND, A ZEMQORADNICI PRO TIV

Ga rant za pa or sku ro bu ni je bes ko ri sna agen ci ja

Kom pen za ci o ni fond Re pu bli ke Sr bi je, pod ~i jim je okri qem us po sta vqen i fink ci o ni {e si stem jav nih skla di {ta u ce loj ze mqi, mo gao bi bi ti uga {en. Na i me, ka ko „Dnev nik” sa zna je, o sud bi ni Fon da, in sti tu ci ji za hva qu ju }i ko joj je u Sr bi ji za `i veo nov si stem or ga ni zo va wa po qo pri vred ne pro iz vod we, u ~e tvr tak }e ras pra vqa ti Vla da Sr bi je. Ova, za po qo pri vred ni ke i ceo srp ski agrar, ve o ma va `na in sti tu ci ja, na re dov noj sed ni ci Vla de na }i }e se u pa ke tu sa agen cij ma ko je su, po mi {qe wu pred la ga ~a, od no sno mi ni star sta va - neo p treb ne. Vla da jo{ uvek ne ma ko na ~an spi sak agen ci ja ko je tre ba uki nu ti, ali ka ko je „Dnev ni ku”

re ~e no, na pred log Mi ni star stva po qo pri ver de, ras pra vqa }e se i o Kom pen za ci o nom fon du. Voj vo |an ski po qo pri vred ni ci pro ti ve se ide ji da se ovaj fond tre ti ra kao po je di ne bes po treb ne agen ci je ko je ni su pro te klih go di na da le ni ka kav re zul tat i na ko je bi dr à va za i sta tre ba lo da sta vi ka ta nac. Na Kom pen zi ci o nom fon du, me |u tim, dr à va ne tre ba da {te di, po ru ~u ju oni. U Aso ci ja ci ji Voj vo di na Agrar i udru è wu Klub Pa o ra 100P plus uka zu ju na ~i we ni cu da je sa rad wa sa po qo pri vred ni ci ma do bra, da Fond ra di tran spa rent no, te da je oba vio zna ~a jan po sao za ce lo kup nu srp sku po qo pri vre du. Oni na gla {a va ju da su tom sa rad -

wom za do voq ni ne po sred ni po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i, te da je iz grad wa si ste ma jav nih skla di {ta evrop ska prak sa ko ju bi sva ka ko tre ba lo pro du `i ti. Po me ni mo, tre nut no je u ovom si ste mu 15 skla di {ta ko ja su do bi la li cen cu, a wih pet je pri kra ju tog po stup ka. Uku pan ka pa ci tet ovih si lo sa je 150.000 to na. Usko ro bi u si stem tre ba lo da u|u jo{ ~e ti ri no va skla di {ta, jer za sa rad wu za in ter so va na i kom pa ni ja „Agro glob”. Me |u li cen ci ra nim skla di {ta ri ma su „Agro gr wa”, „Gra ni ko”, „@i to Srem”, „MK Grup”... Kom pen za ci o ni fond je osno van u de cem bru 2009. go di ne. We go vo osni va we i rad su pred vi |e ni Za ko nom o jav nim skla di {ti ma

za po qo pri vred ne pro iz vo de, a naj va `ni ja ulo ga mu je da ga ran tu je kva li tet i kvan ti tet uskla di {te ne ro be. Po qo pri vred ni ci ko ji u ovim si lo si ma skla di {te ì ta ri ce i uqa ri ce si gur ni ji su i na tr ì {tu jer im ovaj si stem pru à mo gu} nost da ro bu pro da ju ka da joj je ce na naj po voq ni ja. Sr bi ja je, u od no su na ze mqe u re gi o nu, naj br è us po sta vi la si stem jav nih skla di {ta, a tu su oce nu da li i pred stav ni ci svet skih or ga ni za ci ja FAO, EBRD, USAID..., ko ji su Kom pen za ci o nom fon du po ma ga li u ovom po slu. Pred stav ni ci Evrop ske ban ke za on bo vu i raz voj su i pre par da na iz ra zi li za in te re so va nost za fi nan si ra we ovog si ste ma. S. G.

[TA ]E RA DI TI NA CI O NAL NI SA VET ZA PRI VRED NI OPO RA VAK di zel go ri va „pred vi |e no da po qo pri vred ni ci na kon 15. sep tem bra ku pu ju go ri vo po tr ì {nim ce na ma, a da }e sub ven ci ju do bi ti na kon pod no se wa zah te va kra jem go di ne”. „To zna ~i da po qo pri vred ni ci u ovom mo men tu tre ba da ulo è zna ~aj na sred stva, ko ja ve }i na po qo pri vred ni ka ne ma. Uz to, ban ke ne odo bra va ju sub ven ci o ni sa ne kre di te vi {e od me sec da na, ali se pre u ze ti kre di ti mo ra ju re dov no vra }a ti, bez ob zi ra na su {u”, tvr de u Aso ci ja ci ji. U sa op {te wu je za kqu ~e no da je „pot pu no ja sno da se na ja vqe nim me ra ma za ubla à va we po sle di ca od su {e ne }e obez be di ti sred stva za pri me nu uobi ~a je nih agro teh ni~ kih me ra za pred sto je }u je se wu se tvu”. Vla da Sr bi je je pro {le sed mi ce usvo ji la dve ured be za po mo} po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma, ko je se od no se na re gre si ra we di zel go ri va i sub ven ci je. Mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne è vi} ka zao je no vi na ri ma po sle sed ni ce Vla de da }e po qo pri vred ni ci ma ve} za de se tak da na bi ti omo gu }e no da po po vla {}e nim uslo vi ma na ba ve di zel go ri vo za pred sto je }u je se wu se tvu. Ka ko je pre ci zi rao, re~ je o ukup no 70 mi li o na li ta ra di zel go ri va ko je }e ze mqo rad ni ci mo }i da na ba ve po ce ni ko ja }e bi ti ma wa za 76 di na ra od ma lo pro daj ne ce ne. Dru ga ured ba od no si se na sub ven ci o ni sa we ra tar ske i pro iz vod we krom pi ra za 2012. go di nu, i to sa 6.420 di na ra po hek ta ru, na veo je Kne è vi}, pre ci zi ra ju }i da se ra di o zna ~aj noj su mi od ukup no 10,5 mi li jar di di na ra...

Put do rad nih me sta, ili ra me za pla ka we Sr bi ja je do bi la Na ci o nal ni sa vet za pri vred ni opo ra vak, a dok jed ni tvr de da }e to bi ti ozbiw na in sti tu ci ja ~i je re zul tat }e bi ti no va rad na me sta , ima i onih ko ji mi sle da }e to bi ti sa mo jo{ je danm de bat ni klub gde }e na {i bi zni sme ni mo }i da se iz ja da ju nad te {kom sud bi nom ko ja ih je sma {la. - Na ci o nal ni sa vet za pri vred ni opo ra vak ko ji je osno va la Vla da Sr bi je, bi }e me sto na ko me }e se ukr sti ti sta vo vi pred stav ni ka pri vre de, eko nom ske stru ke, ban kar stva i vla sti ra di na la `e wa naj bo qih re {e wa za po kre ta we srp ske eko no mi je- iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik tog te la Bra ni slav Gru ji}. Na ci o nal ni sa vet za pri vred ni opo ra vak, ko jim }e pred se da va ti pre mi jer Ivi ca Da ~i}, ima tri pot pred sed ni ka i 21 ~la na me |u ko ji ma su is tak nu ti pri vred ni ci, ban ka ri i eko no mi sti. Gru ji}, ko ji je pred sed nik Srp skog po slov nog klu ba „Pri vred nik” i kom pa ni je PSP Far man, is ta kao je da }e se kroz raz go vo re u sa ve tu usta no vi ti {ta je sve neo p hod no za na pre dak i po kre ta we srp ske pri vre de i to je osnov ni ciq tog te la. „To je me sto gde si stem ski tre ba da se su sret nu ban ka ri, eko no mi sti, pri vred ni ci, mi ni stri i da na sin hro ni zo van na ~in pro ba mo da na pra vi mo kva li tet ni ji am bi jent za pri vre |i va we”, ob ja snio je on. Pr vo za se da we sa ve ta, ko ji je vla da osno va la pre kju ~e, tre ba lo bi da

Po mo} in ve sti to ri ma Pot pred sed ni ca „Del ta Hol din ga” Je le na Kr sto vi} je iz ja vi la da }e se, kao ~lan sa ve ta, za la ga ti za sti mu li sa we do ma }ih i stra nih in ve sti to ra po re skom, mo ne tar nom i ad mi ni stra tiv nom po li ti kom, za po ve }a we po tro {we i plat ne spo sob no sti gra |a na i za sta bi li za ci ju kur sa di na ra. - Sve sni smo slo è no sti eko nom ske si tu a ci je i je dan od naj va `ni jih za da ta ka vla de je sva ka ko po ve }a we pri vred ne ak tiv no sti. Sta bi li za ci ja kur sa je neo p hod na me ra u ci qu stva ra wa am bi jen ta za re dov no po slo va we i pla ni ra we bu du }eg raz vo ja Sr bi je- na ve la je Kr sto vi}. se odr ì do kra ja sed mi ce, a we go vi ~la no vi jo{ ne zna ju da li }e se sa stan ci odr à va ti re dov no ili po po tre bi. ^lan sa ve ta i pred sed nik ITM gru pe To pli ca Spa so je vi} is ta kao je da }e osnov na ulo ga tog te la bi ti da sta vi fo kus na eko no mi ju „ko ja je

do sa da bi la za po sta vqe na, a po sle di ca to ga bi le su ne ga tiv ne sto pe ra sta i ve li ka ne za po sle nost”. „Mi u sa ve tu tre ba da po bro ji mo sve po ten ci ja le ko je srp ska pri vre da ima i da pro ba mo da ih ak ti vi ra mo sa osnov nim ci qem da uve }a mo za po sle nost i iz voz i omo gu }i mo eko -

nom sku per spek ti vu ovoj ze mqi”, re kao je Spa so je vi} . On je oce nio da je do bro je {to je sa stav sa ve ta mul ti di sci pli na ran i {to su u we ga u{li i eko no mi sti, ban ka ri, ali i pri vred ni ci „ko ji zna ju {ta su po ten ci ja li, a {ta pro ble mi pri vre de i {ta ne do sta je da bi se stva ri ak ti vi ra le”. Je dan od ~la no va sa ve ta je i po ~a sni pred sed nik kom pa ni je „Tar ket Sin te lon” Ni ko la Pa vi ~i}, ko ji je na gla sio da bi sa vet tre ba lo da do pri ne se pra vqe wu kon cep ta struk tur nih re for mi srp ske eko no mi je, na osno vu ko jeg bi bi le do ne te po je di na~ ne eko nom ske po li ti ke kao {to su po li ti ka kur sa, ka ma ta i po li ti ka po dr {ke pro iz vod we i iz vo za. „Kon cept re for mi tre ba da od re di {ta je ciq ko me te ì Sr bi ja, ka kvu eko no mi ju è li, ka da }e da re {i dva glav na pro ble ma - bu xet skog i spoq no tr go vin skog de fi ci ta, {to su dva te ga ko ja Sr bi ju vu ku na dno i u eko nom ski slom”, na veo je Pa vi ~i} u iz ja vi za Ta njug. On je uka zao da se u na red ne ~e ti ri go di ne mo ra re {i ti pi ta we bu xet skog de fi ci ta, od no sno svo |e we jav ne po tro {we u sklad sa ostva re nim bru to do ma }im pro iz vo dom i obez be di ti iz voz ve }i od uvo za, ko ji }e omo gu }i ti da se iz de vi znog pri li va od iz vo za ro be i uslu ga pod mi ru ju enorm no vi so ke oba ve ze ko je ima ju dr à va i pred u ze }a. E. Dn.

BO JAN PAJ TI]

Ugan da do bar part ner Voj vo di na i Ugan da mo gle bi da sa ra |u ju u ne ko li ko obla sti po qo pri vred ne pro iz vod we i pre hram be ne in du stri je, ali i u raz vo ju in for ma ci o nih teh no lo gi ja kroz sa rad wu uni ver zi te ta, re kao je pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} na kon su sre ta pred stav ni ka Ugan de i Voj vo di ne u No vom Sa du. Raz go vo ru u No vom Sa du, na ko me je oce we no da je sa rad wa mo gu }a po seb no u obla sti sto -

~ar stva, uz go ja ì ta ri ca i ri be, pri su stvo va li su pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} sa sa rad ni ci ma i de le ga ci ja Ugan de ko ju pred vo di mi ni star po qo pri vre de Rva mi ra ma Ka won to le Brajt. U sa sta vu de le ga ci je Ugan de su i pred stav ni ci Agen ci je za in ve sti ci je te afri~ ke dr à ve, kao i po ~a sni kon zul Sr bi je u Ugan di Jo van La tin ~i}, ko ji bo ra ve u vi {e dnev noj po se ti Voj vo di ni kao go sti Ve te ri nar skog za vo da „Su bo ti ca”. Paj ti} je is ta kao da Voj vo di na Ugan du vi di „kao po ten ci jal nog part ne ra”, a tr ì {te te ze mqe „kao mo gu }e me sto za ostva ri va we kva li tet ne sa rad we”.

tre]e doba

utorak4.septembar2012.

Av gu stov ski ~ek ove i na red ne sed mi ce Pen zi o ni sa ni sa mo stal ci pr vi }e do bi ti av gu stov sku pen zi ju, ko ji ma ce la sti `e da nas. Ne ka da {wim voj nim li ci ma is pla ta u ce li ni po ~i we u ~er tvr tak, 6. sep tem bra, ka da }e pr vi deo pri na dle `no sti do bi ja ju i pa o ri “u ostav ci“. Pre ma in for ma ci ja ma Re pu bli~ kog Fon da PIO za biv {e za po sle ne ko ji ima ju te ku }e ra ~u ne, ispa ta pr vog de la avu stov ske pen zi je po ~e }e u uto rak, 11. sep tem bra, dok su tra dan kre }u i po {ta ri da no se no vac po ku }a ma.

MO@E LI SE MATEMATI^KOM METODOM UBEDITI KRKOBABI] KOLIKO JE PLITAK BUYET

Pen zi je ve }e dva ili {est posto Sva je pri li ka da }e ova vlast is pu ni ti pred iz bor no i po sti zbor no obe }a we i pen zi je za i sta u na red nom pe ri o du ne }e bi ti ni sma we ne ni za mr znu te. Na i me, ako je su di ti po “po nu da ma” ko je su pret hod nih sed mi ce pred stav ni ci mi ni star sta va zdra vqa i pro sve te iz ne li pred sin di ka te dr `a va tre nut no mo `e da pla te za po sle nih u jav nom sek to ru od 1. ok to bra po ve }a za dva od sto, on da je lo gi~ no da }e to li ko po ra sti i pen zi je. Ako se, pak, to za i sta pri me ni od 1. ok to bra ti me se od u sta je od pri me ne Za ko na o bu xet skom si ste mu po kom 1. ok to bra pla te u jav nom sek to ru i pen zi je tre ba da se uve }a ju za {e sto me se~ ni rast po tro {a~ kih ce na i po lo vi nu ra sta law skog bru to do ma }eg pro iz vo da.

Na i me, ako se usvo je na for mu la uskla |i va wa pri me ni zna ~i da se pla te u jav nom sek to ru pa i pen zi je po ve }a va ju za pet-{est pro ce na ta a ne dva ko li ko je sad “ u igri”. S Po ve }a we od dva od sto, ko je bi se pri me ni lo i 1. ok to bra ove ali i 1. apri la na red ne go di ne, do ne lo bi u{te de srp skom bu xe tu a ujed no bi lo i kom pro mis iz me |u obe }a wa za po sle ni ma i pen zi o ne ri ma te Fi skal nog sa ve ta ko ji je tra `io da se i pla te i pen zi je ako ne sma we a ono za mr znu na go di nu da na. Ako srp ska vla da za is ta uskla |i va we 1. ok to bra i 1. apri la sve de na dva od sto to bi sma wi lo ras hod u bu xet za na red nu go di nu za oko 30 mi li jar di di na ra. Ta ko ka zu je ra ~u ni ca Mi ni star stva fi nan si ja, ali je za spro vo |e we ovog zah te va u

stvar nost po treb na iz me na Za ko na o PIO u u Skup {ti ni Sr bi je. Jer, ak tu el ni pred vi |a da se pen zi je od apri la ove go di ne uskla |u ju sa kre ta wem ce na iz pre hod nih {est me se ci od no sno ok to bar sko po ve }a we me ri se sa kre ta wem po tro {a~ kih ce na. Ka ko se to `e li iz be }i, jer bi se mo ra lo i}i na uskla |i va we ko je je tri pu ta ve }e od ovog ko je dr `a va nu di, iz me ne za ko na mo ra bi ti, a za to jo{ ni je po stig nu ta po li ti~ ka vo qe. Po sla ni ke PUPS-a wi ho vi ko a li ci o ni part ne ri iz vla sti mo ra li bi, pre ne go {to upu te zva ni ~an zah tev o tri pu ta ma wem po ve }a wu pen zi ja od pri pa da ju }eg, da ube de da je to za i sta je di no mo gu }e u vre me ve li ke kri ze i maw ka u bu xe tu. Na i me, li der PUPS-a je ne dav no

Be da kre {e i li~ ne upla te do pri no sa

Na smislu za humor i mladi im mogu zavideti

UMESTO HEKLAWA I PEVAWA, SENIORI IGRAJU HOKEJ NA TRAVI I SVIRAJU BUBWEVE

[tap ne sme ta u okret nim ple so vi ma

Sve do ne dav no, sta nov ni ci ame ri~ kih do mo va za sta re da ne su pro vo di li u ti him ak tiv no sti ma: {tri ka wu, he kla wu, pe va wu i sli ka wu. Da nas se ta sli ka pri li~ no iz me ni la, jer mno gi do mo vi za svo je sta na re or ga ni zu ju kur se ve jo ge, lek ci je iz bub we va, kom pju ter ske ra di o ni ce, kao i ~a so ve ple sa, iako ho da ju uz po mo} {ta pa ili ho da li ce. Qu di po gre {no pret po sta vqa ju da sta ri ji qu di gu be in te re so va wa za sa vre me na de {a va wa i da je do voq no po sta vi ti ih pred te le vi zor – ka è so ci jal na rad ni ca Xu li Vejd iz Wu Brix re ha bi li ta ci o nog cen tra u ârls kam pu su ame ri~ kog gra da De da ma. Ona je dok to ri ra la fi zi ja tri ju i na gla {a va ka ko se ni or i je su krh kog zdra vqa i gra |e, ali da to ne zna ~i da im je duh slo mqen i da ne uì va ju u ak tiv ni jim dru {tve nim rad wa ma. Ne ke od we nih pa ci jent ki wa igra ju ~ak i ho kej na tra vi, a jed na od ~la ni ca ti ma ima 90 go di na i tak mi ~i se u ko li ci ma. Ka ko is ti ~e, od li ka sta ri jih qu di je ste to du {ev no bo gat stvo i po zi ti van stav pre ma ì vo tu. Oni ima ju sja jan smi sao za hu mor, tvr di dr Vejd, is ti ~u }i da je naj va `ni ja lek ci ja ko ju je od wih na -

dnevnik

u ~i la ona da ni {ta ne uzi ma zdra vo za go to vo. Go vo re }i o na ~i ni ma na ko ji se ba vi sta ri jim qu di ma obo le lim od de men ci je i Al chaj me ra, Xu di ka è da je naj va `ni je pri la go di ti zah te ve wi ho vim spo sob no sti ma. Ako je pred wih sta vqen ne ki za jed ni~ ki za da tak, po treb no ga je raz lo ì ti na naj sit ni je de ta qe, ka ko bi svi mo gli da u~e stvu ju. - î ta we no vin skih ve sti ~e sto svo dim na ~i ta we na slo va, a on da sa dr àj ob ja snim u dve re ~e ni ce. Ukr {te ni ce re {a va mo ta ko {to ih epi sko pom uve li ~am na zi du, pa za jed no po ga |a mo re {e wa. Mo ji pa ci jen ti se stra {no tru de da od go vo re na za dat ke, a po ne kad se ose }am kao da imam tri sto ti ne ba ka i de do va. Utvr |e no je da je fi zi~ ka ak tiv nost va `na za o~u va we vi tal nih funk ci ja, a jo ga ve `be mo gu se pri la go di ti sva kom uz ra stu, fi gu ri i spo sob no sti ma. Za to je va `no pod sti ca ti sta ri je qu de na to da se ne pla {e fi zi~ kih ve `bi, kao i da se po tru de da odr è in te re so va we za sa vre me na de {a va wa, jer }e ti me uspo ri ti opa da we men tal nih i fi zi~ kih funk ci ja, {to je pre sud no u ovom ì vot nom do bu. I. Vujanov

Eko nom ska kri za se sve vi {e od ra `a va i na upla te ne za po sle nih, do ma }i ca, ot pu {te nih rad ni ka i dru gih ka ko bi jed nog da na ste kli pen zi ju. Na po ~et ku kri ze 2008. sva kog me se ca do pri no se je upla }i va lo pre ko 60.000 gra |a na a da nas 48.160. Naj ma we osno vi ce bi ra 19.813 a 16.759 sle de }u na ska li ko ja je sa da 5.084 di na ra me se~ no. Na pr ste se mo gu iz bro ja ti oni ko ji pla }a ju naj sku pqe ta ri fe, uglav nom su to oni ko ji su ima li ve li ke pla te pa `e le da sa ~u va ju vi sok pro sek na osno vu ko ga }e do bi ja ti pen zi ju. Da nas tek sva ki 16. ne za po sle ni upla }u je pen zi o ni sta` a svi osta li zbog ne ma {ti ne pre pu {ta ju se sud bi ni i ~e ka ju da is pu ne sta ro sni uslov, od no sno 65

go di na mu {kar ci i 60 è ne, ka ko bi do ~e ka li pr vi ~ek. Sli~ no je u no vo sad skoj Fi li ja li Fon da PIO. Oko 2.500 gra |a na upla }u je pen zi o ni sta` a ~ak 70 od sto po tri naj ni è osno vi ce. Naj ~e {}e su to oni ko ji ma ne do sta je do dve go di ne sta à za pen zi ju. Ma da to ne ki ma mo è uslo vi ti i ni ì iz nos na ~e ku, ima ju nov ca sa mo za mi ni mum. U fi li ja li se mo è do bi ti in for ma tiv na bro {u ra u ko joj je ob ja {we no {ta i ka ko se upla }u ju do pri no si, sa ve ti o iz bo ru za naj po voq ni ju osno vi cu sva kog po je din ca ili }e im bi ti pred lo è no ne ko dru go op ti mal no re {e we. Q. M.

tvr dio da ne }e pri sta ti na iz me nu Za ko na o PIO, ali ni sam ni je po mi wao da li bi ipak od tog sta va mo gao da od stu pi ako bi ga ar gu men to va no ube di li da pa ra za ve }e vi {ak od dva od sto ne ma. Ka ko Kr ko ba bi} te {ko od u sta je od ono ga {to obe }a, a obe }ao je is pi sni ci ma da }e do bi ti sve {to im pri pa da, jo{ ne ko vre me se ne }e zna ti {ta }e 1. ok to bra bi ti sa pen zi ja ma. Po ve }a wem od dva od sto biv {i za po sle ni, ~i ja je da nas pro se ~an ~ek 24.520, do bi li bi bo nus od 490 di na ra. Pen zi o ni sa nim sa mo stal ci ma, ~i ji pro sek je sa da 24.000, usle di lo bi po ve }a we od 480 di na ra, dok bi pa o ri ma sa pro se~ nom pen zi jom od 9.660 di na ra pen zi je bi le uve }a ne za 193 di na ra. Naj bo qe bi pro {li voj ni pen zi o ne ri, sa da {wi pro sek je 43.700 a do bi li bi 874 di na ra pri de. Da kle, po ve }a wa se kre }u od 193 do 874 di na ra. Ako bi, pak, pen zi je bi le uve }a ne za {est pro ce na ta on da bi biv {i za po sle ni do bi li pro se~ no do dat nih 1.470, sa mo stal ci 1.440, pa o ri 579, a pen zi o ni sa ni mi li ta ri 2.620. Ni jed no ni dru go po ve }a we, pa ~ak ni ono od {est pro ce na ta, ne }e “usre }i ti” pen zi o ne re jer su stvar ni tro {ko vi `i vo ta mno go ve }i iz da na u dan. Ve} za ne ko li ko sed mi ca in fla ci ja bi “po je la” po ve }a we i oni }e se opet sa mo pre `i vqa ti. Qubinka Male{evi}

NA SALA[U BIV[EG BOKSERA RATOMIRA BAJAGI]A GOSTI [ARANE LOVE RUKOM

Nu di sti oku pi ra li Ba jo vu avli ju Ka da je pre pet na e stak go di na ne ka da {wi bok ser i du go go di {wi sport ski no vi nar lo kal nog apa tin skog li sta „Na{ glas ko mu ne” Ra to mir Ba ja gi} Ba ja oti {ao u pen zi ju, od lu ~io je da na pu sti grad, pro da stan i ku pi sta ru ku }u u obli `wem se lu Svi lo je vu. Hteo je da se ma lo od mo ri i plan du je, ali je po stao Na Bajagi}evom gruntu dosada i dokolica zabrawene vred ni ji ne go ika da. - Po use le wu za te kao sam u ko pro stra nu ba {tu. Iz gra dio sam tu sti iz Ma |ar ske, Ne ma~ ke i Hr va~ ni ci ne ka da {wih vla sni ka do i ma li ba zen u ob li ku {a ra na i vat ske. Oni ma ko je è le da bu du sta ala ta. Sve sam to sa ~u vao i na pra vio oazu u ko joj bo ra vim sa sa mi do ma }in pre pu {ta sa la{ i obe sio na vaw ske zi do ve, jer mi se po ro di com a sva ko ma lo da la ze od la zi u Apa tin. Go sti na ras po do pa lo iako, pri zna jem, ni sam ne nam i pri ja te qi - pri ~a Ba ja gi}. la ga wu ima ju i te ren za ba sket i znam ~e mu sva ka od tih alat ki za Pr vi slu ~aj ni tu ri sti u Svi lo - ma li fud bal a mo gu i na iz let do pra vo slu ì. Po tom sam po ~eo da je vu su se odu {e vi li, pa su u Ba ji - ba we „Ju na ko vi}“ ko ja je uda qe na ure |u jem sa su pru gom Ka ti com nu avli ju po ~e li da pri sti ù go - sve ga tri ki lo me tra, dok {est ima

do oba la Du na va. Do la ze ri bo lov ci, lov ci i qu bi te qi pri ro de, ali i nu di sti po ~e mu je Ba jo va sa la{ je din stven u ovom de lu Ba~ ke. - ê sto se tu odr à va ju li kov ne ko lo ni je, kwi èv ne i mu zi~ ke ve ~e ri. Go ste slu ì mo du do va ~om, do ma }im ko la ~i ma i {pe ci ja ma pra ve do ma }e kuj ne. Ni sam na me ra vo da se ba vim tu ri zmom, ali se ne ka ko na met nu lo. Ne ma pu no vaj de od to ga, ali smi sao mog ì vo ta je dru è we sa qu di ma - ob ja {wa va Ba ja gi} ka ko je po stao ugo sti teq. Da me ko je do |u mo gu da uz po mo} ~la ni ca se o skog udru è wa „Pi ro{ pu pa~“ na u ~i ti i ka ko se pra ve ru~ ne ra do ve, pa se sad mno ge hva le ka ko ni su vi {e sle pe kod o~i ju. Do ma }i nu ide ja ni kad ne maw ka pa je ve} tri go di ne za re dom u ba ze nu, po vo dom apa tin skih „Ri bar skih ve ~e ri„ or ga ni zu je i lov {a ra na ru kom. J. Prel~ec

KAKO LEKAR KA@E

Vo da bo qe od pi va raz bi ja ka men u bu bre gu ê sta je de hi dra ta ci ja or ga ni zma to kom let wih me se ci, po go o vo ka da se te me ra tu ra po dig ne na 40 ste pe ni, pa i vi {e. Me |u broj nim {tet nim efek ti ma ma log uno sa te~ no sti je i po ve }a we kon cen tra ci je sa sto ja ka u uri nu, {to po go du je for mi ra wu ka me na u bu bre gu. Mu {kar ci tri pu ta ~e {}e ima ju pro ble ma s ka me nom u bu bre gu od è na i to u ì vot noj do bi iz me |i 20 i 50 go di na. - ê sto se ka men for mi ra u oba bu bre ga - ob ja {wa va dr Jo va na Mi ki}. - Uzro ci na stan ka ovog obo qe wa mo gu se po de li ti na unu tra {we i spo qa { we. Unu t ra { wi su na s led n e bi o h e m ij s ke Mu{karci tri puta ~e{}e na udaru ili ana tom ske oso bi ne, a spo Le ka ri sa ve tu ju da se sva ki qa { wi raz l i ~ i t i fak t o r i dan po pi je {est do osam ~a {a sre di ne, kao {to su ge o graf ski vo de. Ta ko se po ve }a va i ko li i kli mat ski uti caj, is hra na, ~i na uri na, sma wu je kon ce tra uno {e we te~ no sti, na ~in ì ci ja ma te ri ja pod lo `nih kri vo ta... sta li za ci ji i omo gu }a va wi hov

br zi pro la zak kroz mo kra} ni si stem. Sve to sma wu je mo gu} nost za for mi ra we ka me na. Ka men u mo kra} nim ka na li ma mo `e bi ti raz li ~i te ve li ~i ne, od zr na pe ska, pa do ki lo gram -

skog. Raz li ku ju se i po ob li ci ma, bo ji, ~vr sti ni i he mij skom sa sta vu. Bez ob zi ra ka kav je, we go vo pri su stvo se po ne kad ot kri va sa svim slu ~aj no, ma da se kod ve }i ne qu di ja vqa ju simp to mi. Naj ~e {}i su to bo lo vi, pri su stvo kr vi u uri nu, po re me }aj mo kre wa i zna ci uri nar ne in fek ci je. Bol mo `e bi ti mi ni ma lan, u vi du ti {te wa i ne la god no sti u sla bin skom pre de lu, a ~e {}e jak i o{tar, kroz iz ne nad ne na pa de i gr ~e vi u sla bi ni, ko ji se {i re ka tr bu hu i pre po ni spo qa {weg de la ge ni ta li ja. Te ra pij ske mo gu} no sti eli mi na ci je ka me na da nas su uspe {ne, ali pro blem da qeg le ~e wa i spre ~a va wa we go vo po nov nog for mi ra wa osta je otvo ren, dok se za ovu ras pro stra we nu bo lest ne po ku {a ot klo ni ti uzrok we go vog na stan ka. J. Barbuzan

Vo lim seks i sve ~e {}e mu se vra }am Je ste da se u mno gim evrop skim dr à va ma eko nom ska kri za pre la ma pre ko le |a naj sta ri jih, pa mno gi ume sto da uì va ju u mi ro vi ni mo ra ju da ra de ka ko bi pri stoj no ì ve li. No, pre ma re zul ta ti ma no vih is tra ì va wa {ved ski na u~ ni ka sve vi {e se dam de se se to go di {wa ka re dov no uì va u sek su al nom ì vo tu, ~i me su po seb no za do voq ne è ne. Por tal “ Moj dok tor” pre no si da se, ipak ma lo zna o sek su al nom po na {a wu u tom do bu. Is tra ì va we je po ka za lo da se broj oè we nih mu {ka ra ca ko ji ima ju pol ne od no se u sed moj i osmoj de ce -

ni ji po peo s 52 na 98 od sto, dok je broj è na ko je su re kle da jo{ uvek ima ju pol ne od no se po ras tao sa 38, ko li ko je iz no sio ra nih se dam de se tih go di na pro {log, na 56 od sto po ~et kom ovog ve ka. Sli ~an po rast be le ì se i me |u neo è we ni ma. Auto ri is tra ì va wa za kqu ~u ju da ve }i na sta rih qu di sma tra pol nu ak tiv nost pri rod nim de lom ì vo ta i u po znim go di na ma, do da ju }i ka ko se mo è pri me ti ti da su se i kva li tet i kvan ti tet pol nih od no sa me |u se dam de se to di {wa ci ma po pra vi li pro te klih 30 go di na. Q. M.

U MESNOJ ZAJEDNICI „SOWA MARINKOVI]”

Zvo no zvo ni lo

Gra |an ska {ko la ra ~u na ra

Upis u „Gra|ansku {kolu ra~unara”, koju organizuje Mesna zajednica „Sowa Marinkovi}” traje do 10. septembra. [kola je namewena sredwoj i starijoj generaciji qudi, a kursevi traju ~etiri nedeqe. Nastava je organizovana u dve grupe i to u prepodnevnom terminu od 10 do 11.30 ~asova i u popodnevnom, od 17

[kolsko zvono ozna~ilo je po~etak {kole. Za neke u~enike to je nastavak u istom okruèwu, ali u vi{em razredu sa starim drugarima i nastavnicima. Za |ake prvake ju~era{we zvono predstavqa prekretnicu, po~etak {kolovawa, novu sredinu i jedan sasvim novi ìvot. Prvaci su i najsre}niji, i najuzbu|eniji i najzbuweniji. Kada krene u~ewe slova i ~itawe, pisawe po diktatu... shvati}e da {kolski dani nisu samo druèwe, Z. D. Fo to: F. Ba ki} ve} pre svega obaveza.

do 18.30 sati. Cena je 5.600 dinara, a polaznici imaju mogu}nost pla}awa u dve rate. Kao i uvek jedno mesto je rezervisano za samohrane majke, za koje je {kolovawe besplatno. Prijave se mogu predati u prostorijama Mesne zajednice, Kej `rtava racije 4 ili na brojeve telefona 021/457-538 i 065/6519-477. G. ^.

Novosadska utorak4.septembar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

U ~ekaonici od malih nogu

i dqi vi i ne vi dqi vi re do vi u ko ji ma qu di kon stant no tro {e vre me, pr va je ili ba rem dru ga stvar {to }e kao osnov nu `i vot nu pre pre ku po me nu ti qu di. A u na {em gra du oni naj mla |i se na re do ve na vi ka va ju na vre me, da po sle ne bu de ka ko su iz ne na |e ni. Na i me no vo sad ski vr ti }i i ove go di ne ni su us pe li da pri me sve ma li {a ne, pa }e wih pre ko 1060 pro ba ti da do ~e ka ju u svoj red. To }e bi ti te {ko, i ve} se na zi re re {e we ko je je na kra ju opet kod pen zi o ne ra, de ka i ba ka, ko ji }e da di qa ti unu ~i }e, dok se ne mo} ni ro di te qi ve} po ma lo pi ta ju da ni su po ra ni li sa od lu kom da iz ro de po tom stvo. Ta ko }e ba ke i de ke lo mi ti ko le na u tr ci za ne sta {nim

unu ~i }i ma, a ovi, ne sve sni si tu a ci je, bi ti us kra }e ni za dru {tve ni `i vot uz vr {wa ke. I sve to ~e ka ju }i red. Pro ble mu }e na red ne go di ne re la tiv no do sko ~i ti grad wa no vog vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci, ka pa ci te ta 400 me sta. No, ne to li ko zbog pa ra, ve} zbog to ga {to pro blem tra je go di na ma, apla u ze svih iz ma mio bi do go vor nad le `nih sa ja snom ma te ma ti kom ko li ko nam je vr ti }a i na ko jim me sti ma po treb no, kao i po sta vqa we te ide je na tron pri o ri te ta i ko na~ na iz grad wa. Do ta da, ro di te qi }e oprav da no bi ti gnev ni a svi za jed no }e mo slu {a ti o be loj ku gi i de ci kao je di nom pri o ri te tu. A. Latas

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PROTESTNA VO@WA „CRVENOG TAKSIJA” JU^E U PET DO DVANAEST

Ko lo nom tra ì li hva ta we na sil ni ka ^lanovi taksi udruèwa „Crveni taksi”, wih oko 120, odràli su ju~e u od 11.55 sati protestnu vo`wu ulicama Novog Sada kao apel nadle`nima da se otkriju napada~i na trojicu kolega koji su pretu~eni pro{le subote dok su radili svoj posao. Vo`wa je bila i znak podr{ke napadnutim kolegama. Taksisti kaù i da }e se protesti nastaviti, barem svaki drugi dan, sve dok se ne prona|u po~inioci ovog dela. Podse}amo, trojica taksista M. R. iz Novog Sada \. S. iz Sremske Kamenice i I. [. iz @abqa pretu~eni su ispred kafane „K2” u Primorskoj ulici.

NA DELU DETELINARE

To pla vo da tek po pod ne Zbog radova na otkalawu havarije u Ulici dr Svetislava Kasapinovi} ne}e biti tople vode u ulicama: Cankarevoj od broja 4 do broja 26 i od 5 do 27, Svetislava Kasapinovi}a od 8 do 34 i od 5 do 27, Haxi Ruvimovoj od 42 do 60, Veselina Masle{e 30 i 30 a , 38 i 38 a i broj 42, Koste Racina od 8 do 28 i od 5 do 29, Ilije Bir~anina od 25 do 31 i Janka ^melika od 20 do 28 a i od 27 do 37 a. Novosadska topla-

na o~ekuje da }e isporuka tople vode normalizovati u popodnevnim satima. Toplana }e danas od 9 ~asova po~eti radove na izgradwi vrelovodnog prikqu~ka u Ulici Jug Bogdana ispred broja 10. Zbog toga }e se vozila preusmeravati sa jedne kolovozne trake na drugu. Saobra}aj }e biti potpuno obustavqen kada cevi budu polagane. Z. D.

V remeploV

Di vqa li sled be ni ci na ci sta Dr Aleksandar [verer, lekar staìsta u Dràvnoj bolnici, sa nekolicinom prijateqa, ~lanova organizacije nema~ke mawine „Kulturbund”, proveo je 4. sep tem bra 1938. ve~e u kafani „piju}i vino i politiziraju}i”. Oko pono}i osetili su neodoqivu potrebu da na delu dokaù svoju privrènost Hitleru, iza{li su na ulicu i na obli`woj ku}i razbili firme dr Antona Bokara, lekara

i dr Ferdinanda Lustiga, advokata, cewenih novosadskih Jevreja. Dr. A. [verer je ponudio veliku nov~anicu de`urnom policajcu da zaboravi {ta je video, a ovaj ga je odveo u policiju. Sutradan, po gradu se prenele dve pri~e. Jedna o divqawu Nemaca, druga o grubostima policajca prema jednom vaqanom gra|aninu i po{tenom nema~kom lekaru... pa ko {ta voli da ~uje, neka slu{a! N. C.

hronika na policiju i sudstvo da se po~inioci {to pre uhvate i kazne. Oni `ele i da taksisti i voza~i gradskih autobusa dobiju poseban status koji }e ih {tititi i biti regulisan na nivou Republike, jer su napadi na wih sve u~estaliji. Kako ka`u ceo slu~aj je prijavqen i policiji.

Tro ji ca tak si sta pre tu ~e na pr o{le su bo te u Pri mor skoj uli ci

Naime, pet osoba je tada u{lo u taksi tra`e}i da ih taksista odveze do grada, {to je ovaj odbio jer nije `eleo da vozi vi{e od ~etiri osobe u kolima. Nakon kra}e rasprave napada~i su po~eli da ga udaraju, a kada je taksista pozvao pomo} na lice mesta stigao je jo{ jedan kolega koji je tako|e dobio batine. Isto se dogodilo i tre-

Policija radi na slu~aju U Policijskoj upravi Novi Sad, re~eno nam je ju~e, rade na rasvetqavawu doga|aja od pro{le subote. ^im se istraga zavr{i javnost }e biti obave{tena.

}em taksisti koji je, tako|e, do{ao u pomo}. Jednom od wih je tada i otet auto koji je kasnije prona|en slupan u [afarikovoj ulici. Glavni poverenik sindikata „Nezavisnost” i predstavnik „Crvenog taksija”Ati la Bu jak ka`e da su ju~era{wi protest organizovali kako bi uputili podr{ku kolegama i apelovali

- Otac jednog od pretu~enih kolega bio je u policiji kako bi se informisao {ta je u~iweno povodom ovog nemilog doga|aja i dokle je istraga stigla i tamo mu nisu kazali ni{ta do toga da je istraga u toku i da ne mogu da daju nikakve informacije. Da nije neko od po~inilaca sin nekog funkcionera ili neke va`ne osobe, jer je prosto neverovatno da se nakon nekoliko dana ne zna bar ime jednog od napada~a – pita se Bujak. B. M.

AKCIJA „[KOLA” TRAJA]E DO 15. SEPTEMBRA

Sa o bra }aj ci pa ze na |a ke

Po~ela je akcija “[kola” u okviru koje }e do 15. septembra svakog radnog dana od 7 do 19 ~asova saobra}ajci poja~ano kontrolisati puteve i ulice u zoni osnovnih i sredwih {kola i na raskrsnicama kojima se naj~e{}e kre}u u~enici prilikom odlaska u {kolu. -Pripadnici saobra}ajne policije }e pre, za vreme i posle {kole pomagati |acima prvacima i ostalim u~enicima da bezbedno pre|u raskrsnicu. Apelujemo na sve voza~e da prilikom prolaska u blizini {kole prilagode brzinu kre-

tawa, obrate pa`wu na pe{ake , uspore i omogu}e pe{acima da bezbedno pre|u kolovoz. Ove akcije doprinose edukaciji |aka, a nadamo se da }e jo{ vi{e doprineti predavawa koja planiramo da organizujemo po svim osnovnim {kolama, gde }emo ukazati |acima na pravila u saobra}aju – rekao je pomo}nik komandira Mi lan Ga li}. Povodom po~etka akcije, |acima prvacima su simboli~no podeqeni i mali kartonski stop znakovi „stopi}i”. A. Va.

Fo to: F. Ba ki}

PERFORMERI NAJAVILI PO^ETAK PRAZNIKA ZA U[I I O^I

Fe sti val uli~ nih svi ra ~a na vra ti ma Do po~etka Festivala uli~nih svira~a odbrojava se sitno, a organizatori su ju~e u centru grada uz mini-koncert i uli~ne performere na {tulama priredili zagrevawe za nadolaze}i bogat i raznovrstan program. Ovogodi{wi Festival uli~nih svira~a po~iwe u ~etvrtak, kada }e se u Novom Sadu okupiti preko 150 izvo|a~a uli~ne umetnosti iz na{e zemqe ali i ~itave Evrope. Oni }e do nedeqe, 9. septembra, izvesti vi{e od trideset ta~aka na deset punktova u starom gradskom jezgru, od Trga slobode i Katoli~ke porte, preko Zmaj Jovine i Dunavske ulice, do saletle u Dunavskom parku i dvori{ta Sokolskog doma. Me|u ovogodi{wim performerima posebno se izdvajaju oni ~ije ta~ke predstavqaju istinski vrhunac uli~ne umetnosti, a jedan od wih je Ra mon Kel vink Ju ni or koji }e u subotu hodati po `ici

iznad Trga slobode. Atraktivan }e biti i kaskaderski {ou nema~ke trupe „Bengditos„ sa automobilom koji prole}e kroz vatrene obru~e koji }e se odr`ati u subotu uve~e u Sokolskom domu. Zanimqiv }e biti i komi~ar multiinstrumentalista iz Velike Brita-

nije, Ban do li no, koji istovremeno svira 15 instrumenata. Festival }e u ~etvrtak uve~e u 20 ~asova otvoriti internacionalni sastav „Plejing for ~ejnx„, koncertom na Trgu slobode, a u nedequ uve~e }e ga na istom mestu zatvoriti gr~ko uli~no pozori-

Fo to: B. Lu ~i}

{te „Heliks„, predstavom „Uli~na komedija sa iluzijama i snovima„, u 21.30 ~asova. Od doma}ih izvo|a~a nastupi}e i akusti~ni kvartet „Lost profesors„ sa specijalnom go{}om, dvanaestogodi{wom finalistkiwom takmi~ewa „Ja imam talenat„, Ka ta ri nom Du man ~i}, novosadski ska bend „Josip a lisac„ i „Ateist rep„. Program festivala predstavio je urednik programa Alek san dar Ca ri}, uz direktora Festivala uli~nih svira~a Bo ri sla va Be qan skog. Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Sla vi {a Gru ji} rekao je da je iz pokrajinskog buxeta izdvojeno 1,3 miliona dinara za ovogodi{wi festival. Pored pokrajine, organizaciju su, izme|u ostalih, pomoglli i Grad i Evropska komisija. Program i dodatne informacije o festivalu nalaze se na internet stranici ulic ni svi ra ci.com. J. Zdjelarevi}

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak4.septembar2012.

PO ^E LI RA DO VI NA NAD VO @WA KU KOD KA ]A

Sa o bra }aj jed nom tra kom

Na putu Novi Sad-Zrewanin kod nadvo`waka kod Ka}a od ju~e je zatvoren dvosmerni saobra}aj. Kako JP „Putevi Srbije”obave{tavaju razlog za to su radova na obnovi produ`enog nadvo`waka kod Ka}a. Vozila iz pravca Novog Sada ka Zrewaninu preko nadvo`waka kreta}e se jednom saora}ajnom trakom uz ograni~ewe brzine, 60 kilometara na sat. Vozila iz pravca Zrewanina ka Novom Sad preusmerava}e se na Ka}, Novosadskom ulicom na stari Ka}ki put do autoputa E -75, a zatim na iskqu~ewe sa autoputa za Novi Sad. „Putevi Srbije„ apelovali su ju~e na u~esnike u saobra}aju da obrate pa`wu na postavqenu privremenu signalizaciju, prilagode brzinu kretawa i povedu ra~una o bezbednosti radnika izvo|a~a posla. Z. D.

Raz me na uybe ni ka i {kol skog pri bo ra Razmena {kolskih uxbenika i lektira za osnovnu i sredwu {kolu bi}e odr`ana u subotu, 8. septembra od 9 do 18 sati u prostorijama Udru`ewa gra|ana „NS blok”, Bulevar oslobo|ewa 151. Pored uxbenika i lektira, u~enici }e mo}i da razmewuju i {kolske torbe i peratonice. Iz „NS Bloka” apeluju na gra|ane da ne donose uxbenike i radne sveske od prvog do ~etvrtog razreda, budu}i da su oni besplatni za sve |ake. A. L.

O~i ta va we stru je u to ku Radnici Elektrodistribucije “Novi Sad” po~eli su da o~itavaju potro{enu struju. Iz tog preduze}a apeluju na gra|ane da omogu}e pristup mernim ure|ajima, kako bi potro{ena struja bila a`urno obra~unata, a ra~uni dostavqeni na vreme. Potro{a~i, koji u periodu o~itavawa brojila ne budu kod ku}e, kao i sugra|ani, koji imaju vikendice, stawe sa brojila mogu prijaviti besplatnim pozivawem Kontakt centra “Elektrovojvodine” na broj 0800/ 220-021. N. R.

La ti no rit mo vi na Tr gu ga le ri ja Plesni studio „Alegro”nastupi}e u ~etvrtak, 6.septembra u 21 ~as u zajedni~kom vrtu Spomen-zbirke Pavla Beqanskog i Galerije Matice srpske, na Trgu galerija 1-2 u okviru manife-

stacije „Leto u vrtu galerija„. Gra|ani }e u ~etvratak na Trgu galerija imati priliku da u`ivaju u dvo~asovnom dru`ewu uz latino muziku i ples. N. B.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.20, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.00, 22.35), „Hrabra Merida” (14.10, 16.10, 18)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ele o na ra Sa bo Vu ko je vi}, Bo ja na [tr bac, Bi qa na Mi le ti}, Ma ri na Ko lun xi}, Bo ja na [a ri}, Ka ti ca Stoj {in, Va wa Ke ki}, Ma ja Vla ji}, Qu bi ca Ran |e lo vi}, Qu bi ca Bu jan dri} [i ket, Aqa Ra do va no vi}, Sa wa Bje li ca De ri ko wi}, Ma ri ja Ker kez i Da ra Vi la iz Novog Sada, Sla vi ca Vu ki }e vi} iz Despotova, Di a na êr nak iz Temerina, Mo ni ka [vaj cer iz Be~eja, Mi la na Ob ra dov iz In|ije, Dra ga na Mi lo {e vi} iz Rumenke, Ta tja na Ca ki} iz Magli}a, Bi qa na Stan ~e vi} i Vi o le ta To pa lov iz Ba~ke Palanke, Ta tja na Ga ji} iz Ravnog Sela, Bo ja na Su naj ko iz Be{ke i Ta tja na Miq ko vi} iz Petrovaradina, DEÂKE: So wa @i vi} Si mi}, Je le na Pa vlo vi}, Je li ca Si me u no vi}, Ve ra Su {i}, Gor da na De spo to vi}, Je le na ]u li brk, Je le na De spo to vi}, Su za na Igi}, Je le na Do bri je vi}, Va wa Te o fi lo vi}, Le po sa va Tr ku qa, Ele o no ra Jo ko vi}, Bi qa na Mar ko vi} i Ire na [ker lak iz Novog Sada, Na ta {a Kru {~i} iz Veternika, Bran ka Kon ~ar iz In|ije, Va ne sa @iv ko vi} iz Novih Karlovaca, Rad mi la Du ri} iz Ka}a, Sa wa He ken ber ger iz Petrovaradina, Na ta {a ]u li brk iz Ba~a, Dra ga na Ni ko li} iz Ba~ke Palanke, Ja smi na Su bo tin iz \ur|eva, Jar mi la La bat i Na ta {a Ku qa iz Ba~kog Petrovca i Ran ka Ne di mo vi} iz Koviqa, Vla den ka Bo go vac iz In|ije, Da ni je la Oma qev iz Sremske Kamenice i Jo va na û tu ri lov iz Mo{orina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Dragoqub Petra Novakov (1924) u 10.30 ~asova, Josip Mihajla Sivak(1938) u 11.15, Goce Trajana [irijovski (1941) u 12, Nikola Gojka Cvetkovi} (1941) u 12.45, Bo`idar Stipana Svitlica (1946) u 13.30, Nikola Ilije Galovi} (1948) u 14.15, Miodrag Stanka Nikoli} (1944) u 15 i Slobodan Sime Josin (1930) u 15.45 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen \oka Milenka Savi} (1939) u 15 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Vilijam Bauman Nelena ^arls (1935) u 13 ~asova.

DNEVNIK

LI STA ^E KA WA BA[ DU GA^ KA

Za vi{e od 1.000 de ce vr ti} sa mo san Ve}ina mali{ana ju~e je dan provela u vrti}ima, ali ima i onih koji nisu uspeli da se upi{u u ovu ustanovu. Na listi ~ekawa u “Radosnom detiwstvu” zakqu~no sa ju~era{wim danom ostalo je 1.061 dete, a od tog broja 545 mali{ana sa 40 bodova gde oba roditeqa rade. Direktor te ustanove Dra gan Mi lo {e vi} rekao je za “Dnevnik” da su upisana sva deca koja su imala 60 i 70 bodova i da trenutno u ovoj ustanovi ima 14.800 mali{ana. - Za sada, na `alost, ne postoji mogu}nost da se ubacuju i upisuju ova deca sa liste ~ekawa, jer su kapaciteti skroz popuweni, {to zna~i da roditeqe vi{e ne}emo pozivati. Lista }e se smawiti tek onda kada bude gotova zgrada vrti}a u Radni~koj ulici. I tu }e nam svakako biti prioritet deca sa 40 bodova, gde oba roditeqa rade – istakao je Milo{evi}. Vrti} }e, ina~e, kada bude gotov naredne godine, mo}i da primi 400 dece. Od ju~e klinci i klinceze jaslenog uzrasta u vrti}e idu na adaptaciju, a sa wima borave i wihovi roditeqi. Ova adaptacija traje nedequ do dve dana. Ina~e, Milo{evi} je rekao da se rad-

no vreme ustanove nije mewalo i da roditeqi treba decu da dovedu

pisali prilikom upisa dece u vrti}e.

Li sta }e se sma wi ti tek ka da idu }e go di ne bu de go to va zgra da vr ti }a u Rad ni~ koj uli ci, koja }e mo }i da pri mi 400 de ce najkasnije do 7.30, a da do|u po wih u 16.30 sati. Ovo pi{e i u ugovoru, koji su mame i tate pot-

- Bilo bi po`eqno da roditeqi po{tuju radno vreme i da zaista decu dovode do 7.30 sati, jer je u 8

doru~ak. Za tih pola sata oni imaju vremena da operu ruke i da se pripreme za odlazak u trpezariju. Ovako kada ih roditeqi dovode u 8 sati, ili ne{to pre toga, vaspita~ice su rastrzane na vi{e strana predo~ava Milo{evi}. Po{tovawem ku}nog reda, roditeqi }e olak{ati posao vaspita~ima, koji u grupama imaju i do 30 mali{ana. Podsetio je da celodnevni boravak odvija se 11 ~asova, tj. od 05.30 do 16.30 ~asova, a poludnevni od 7.30 do 12.30 ~asova, odnosno od 13.00 do 18.00 ~asova. U toku zimskog i letweg {kolskog raspusta prekidaju sa radom svi objekti u kojima je iskqu~ivo zastupqen poludnevni boravak i objekti za ~ijom funkcijom prestaje potreba (zbog znatno smawenog prisustva dece), kao i vrti}i u kojima se planira znatnija sanacija koja bi iskqu~ivala mogu}nost prisustva dece i zaposlenih. Planom de`urstava omogu}eno je svim roditeqima da u periodima smawenog obima rada, zbrinu svoju decu u objektima koji od wihovog mesta boravka nisu znatnije udaqeni. Q. Na to {e vi}

„^i sto }a” is pla ti la sve pla te Novo rukovodstvo JKP „^isto}e” za prva dva meseca uspelo je da prebrodi zate~ene finansijske probleme i unapredi poslovawe firme, saop{tavaju iz ovog komunalnog preduze}a. - Tokom prva dva meseca rada obezbe|eno je 326 miliona dinara, koji su potro{eni na izmirivawe obaveza prema zaposlenima, dobavqa~ima i na vra}awe kredita -

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

rekao je pomo}nik direktora JKP „^isto}a” Sr bo qub Bub we vi}. - Problemi sa neispla}enim zaradama zaposlenih su prevazi|eni, tako da su obaveze u iznosu od 131,1 miliona dinara, prema radnicima i zaposlenima preko studentske zadruge, izmirene. U istom periodu „^isto}a„ je vratila 95,3 miliona dinara kredita, dobavqa~ima je ispla}eno 58,4 miliona dinara, dok

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

je preko prinudnih naplata i menica sa ra~una preduze}a pla}eno 41,2 miliona dinara. Bubwevi} je naveo da su u istom periodu postavqena jo{ 34 podzemna kontejnera u okviru projekta uvo|ewa novog na~ina odlagawa otpada u gradu i da }e nastaviti s tom praksom. N. B.

065/47-66-452

Vo `wa ko usred Pa ri za Pokazna karta u Parizu je 43 evra, a Budisava - Novi Sad 50 evra. Ovo je sme{no, ukidaju autobuse koji godinama idu. Kanda je najboqe napraviti blokadu i dovesti televiziju. 064/6407... *** Poziva iranski predsednik na stvarawe novog svetskog poretka. Podràvam to ako bi taj poredak bio znatno druga~iji od onog koji nam stvaraju Rokfeler, Kisinxer, Brzezinski, Soro{ i ostala ekipica! 064/0400... *** Ne shvatam unutar strana~ku logiku DS. Teze su zamewene, efikasna slava protiv afirmativne pameti. I opet poslovica razmirica: Daj Boè da se Srbi sloè! 061/3226... *** M.Vu~evi} stalno pomiwe „gra|ani }e umeti da procene, pa gra|ani }e...,pa gra|ani su izabrali na pro{lim izborima koga su hteli„. Pa, molim vas, po{tujte to ili da traìmo pi{taqke, lonce i {erpe? 063/7606... *** Draga gospo|o 069/4222... pre nego {to se otvori azil za ìvotiwe, molim vas, da do|ete i da uzmete jednu „nedu`nu ìvotiwu” koja je u proteklih 20 dana ujela ~etiri osobe (od ~ega dvoje dece), a i daqe se slobodno {eta zato {to niko u gradu nije nadleàn da re{i problem. Ako se tako nastavi, ubrzo }e nam trebati i azil za qude. 062/4596... *** Danas sam zvao „îsto}u” da po~isti trotoar i put, posle ugradwe podzemnog kontejnera u centru grada u mojoj ulici. Sve je ostalo tako zabrqano, prqavo i ru`no. „îsto}a„, a prqa grad? Vrlo neprofesionalno ura|en posao, a mi finansiramo sve, pa i one koji ne vide prqav{tinu. Mala deca se ~ude i pitaju ko nam je isprqao ulicu. [ta da im odgovorim? 064/1947... *** Dok dràva ne prestane da finansira bogate i imu}ne, a po~ne

da finasira mali posed (porodicu) bi}e problema i sa su{om i ovim i onim, pa i natalitetom: sve je jasno kada se ulaè u ìvot, a problemati~no kada se ulaè u ìvotarewe. 064/3078... *** Ponovo grafiti mr`we i primitivizma uz skidawe table Ulice

da se nau~ite kako se radi. Ovo je sme{no, vozimo se kao stoka... 064/6407... *** Iza{la sam na Kej u {etwu. Malo daqe ugledah mladi}a mojih godina sa psom. Rotvajler. Lepa slika povezanosti ~oveka i psa. Kad evo male kuce, takozvane ni~ije.

dr Z. \in|i}a. Rukopis poznat. Policija se ponovo ne ogla{ava. Sigurnosne kamere gde su? Ako policija ne}e da objave snimak, {ta je snimila kamera, dobro bi bilo da to uradi dekanat Filozovskog fakulteta. Mora se ve} jednom po~eti stajati na put vandalizmu i primitivizmu. Dok ne bude kasno. 063/5243... *** [ta }e nama lokalni izbori? Veliki kompozitor treba samo da po{aqe svoje kompozicije. Disonantne su, ali to nije va`no. Nama je boqe da sami sko~imo! 062/1706... *** [ta bi sa redom vo`we za Budisavu? Ko se to igra sa `ivcima putnika? 064/6407... *** Stru~nost pre svega. Prevoz za Budisavu i Koviq je toliko lo{ da bi u najmawu ruku trebalo nekog otpustiti zbog java{luka. 064/6407... *** Ako JGSP nije u mogu}nosti da obezbedi normalan prevoz za Budisavu i Koviq, dodajte i privatnike

Radoznala, pri{la je da se upozna. Mirno je obilazila velikog brata. Kad mladi} uhvati ku~e i baci ga sa visine dole, ispod mosta. Kriknula sam. Sva{ta sam rekla xelatu. „Pa, u terawu je ,{ta }u!“ Otr~ala sam pla~u}i. Sada je mnogima pas ~oveku vuk, a sutra ~ovek ~oveku vuk. 064/5809... *** Kako je mogla biti isplanirana vodovodna havarija, pa da ceo Novi Sad ostane bez vode? 064/2745... *** U potpunosti se slaèm sa komentarima 064/1728... i 063/513... Zabriwava me nedostatak reakcije Novosa|ana na o~igledno preotimawe vlasti, suprotno voqi glasa~a. 064/3713... *** Kako moète do}i do placa uz Dunav na Kamewaru? Platite {umaru za amneziju, a onda zaposedate povr{inu po potrebi i po~nete gledati popreko onoga ko vam se pribliì, jer, Boè moj, sad je to ve} privatan posed. A, komunalne policije, inspekcije, vodoprivrede nigde! 064/3007...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak4.septembar2012.

OD LU KA DO NE TA, GRAD SKO VE ]E NA PO TE ZU

Jo{ uvek se ne zna da li }e se, ka da po~ ne zim ska se zo na, ra ~u ni za gre ja we na pla }i va ti po utro {ku to plot ne ener gi je, iako su se, ka ko ka ù u nad le `nim pred u ze }i ma, svi uslo vi ste kli za to. Na sed ni ci Skup {ti ne gra da odr à noj u ma ju pro {le go di ne, usvo je na je no va od lu ka o snab de va wu to plot nom ener gi jom iz to pli fi ka ci o nog si ste ma No vog Sa da. Port pa rol ka u JKP „No vo sad ska to pla na„ Je le na Vu jin ka è za „Dnev nik” da je sa da neo p hod no da Grad sko ve }e usvo ji pra te }u do ku men ta ci ju, od no sno ta rif ni si stem i teh ni~ ke uslo ve pred u ze }a ka ko bi po ~e le pri pre me za pre la zak na no vi si stem ob ra ~u na i na pla te gre ja wa pre ma po tro {wi. - U sa sta vu teh ni~ kog si ste ma „No vo sad ske to pla ne„ na la zi se 3.712 pri mar nih i se kun dar nih to plot nih pod sta ni ca. Po ~ev {i od 2003. go di ne pa do da na {weg da na auto ma ti zo va no je oko 600 to plot nih pod sta ni ca, a sa mo to kom ove go di ne 50. Re kon -

struk ci ja pod sta ni ce pod ra zu me va auto mat sku re gu la ci ju tem pe ra tu re u od no su na tem pe ra tu ru spoq nog va zdu ha, br è lo ci ra we i lak {e ot kla wa we kva ro va, da qin ski nad zor i upra vqa we i sma we we gu bi ta ka to plot ne ener gi je - is ta kla je Vu jin. Upi ta na da li je te o ret ski mo gu }e da su gra |a ni pre |u na no vi na ~in na pla te, a po seb no ako se zna da je u zgra da ma lo {a izo la ci ja, Vu jin na vo di da ovo pred u ze }e ni je ra di lo is pi ti va wa u ve zi sa kva li te tom izo la ci je stam be nih i po slov nih zgra da u No vom Sa du, jer to ni je u wi ho voj nad le `no sti. Da na {wi pro pi si u grad wi zgra da do zvo qa va ju ma wi gu bi tak to plot ne ener gi je ne go ra ni je, ka da su ti pro pi si bi li do sta bla ì. Upra vo za to su i gu bi ci to plot ne ener gi je u sta ri jim zgra da ma i do 50 od sto ve }i u od no su na one ko je se gra de pre ma sa da {wim za ko ni ma. Za ovaj deo po sla za du è no je pred u ze }e „Stan”, a di rek tor Raj ko Boj ~i} ka è za

na{ list da je u okvi ru ak ci je ener get ske efi ka sno sti u zgra da ma pre gle da no vi {e od 50 obje ka ta. Za sa da je sa mo jed na Skup {ti na sta na ra re {i la da pre ko ovog pred u ze }a po boq {a izo la ci ju. Pre ma po da ci ma sa ko ji ma „Stan” ras po la è, ter mo i zo la ci ja u sta rim zgra da ma na Li ma ni ma, No vom na se qu, De te li na ri je mno go bo qa od one ko ja po sto ji u no vim so li te ri ma. Ka ko Boj ~i} ka è, u sta rim objek ti ma pro blem je sa mo sta rost dr ve na ri je. - Ovu zgra du }e mo po ~e ti da ra di mo ka da nam bu de odo bren kre dit, jer sta na ri ne ma ju pa ra za ta ko ve li ke in ve sti ci je,a sa dru ge stra ne, ne mo è Skup {ti na sta na ra da kon ku ri {e za kre dit, ve} to ra di pre ko nas i „In for ma ti ke”. Skup {ti ne sta na ra i gra |a ni No vog Sa da }e kroz kre di te mo }i lak {e da re {e pro blem lo {e ener get ske efi ka sno sti, a wi ho vi objek ti do bi }e „ener get ske pa so {e” - ka è Boj ~i}. Q. Na to {e vi}

TO PLA NA O NE MA RU PO TRO [A ^A I PO ^ET KU GREJ NE SE ZO NE

Zbog du ga mo gu }i hlad ni ra di ja to ri No vo sad ska to pla na ape lo va la je ju ~e na po tro {a ~e da iz mi re ra ~u ne za gre ja we i to plu vo du, jer }e u su prot nom bi ti pri nu |e na da ne u red ne pla ti {e is kqu ~u ju sa si ste ma.U sa op {te wu za jav nost To pla na je na ve la da po slov ni i stam be ni po tro {a ~i pred u ze }u du gu ju vi {e od 2, 214 mi li jar de di na ra. Od te su me stam be ni po tro {a ~i ima ju dug oko 1.417 mi li jar du di na ra, a po slov ni vi {e od 796 hi qa da di na ra. Iz To pla ne po ru ~u ju da je dug po treb no pla ti ti da se ne bi do vo dio u pi ta we po ~e tak grej ne se zo ne, i da bi To pla na mo gla na vre me da obez be di do voq ne ko li ~i ne ener ge na ta. Z. D.

Fo to: F. Ba ki}

Gre ja we po utro {ku jo{ na ~e ka wu

NA „KON TRA STU” NAT PIS KO JI PI TA I UPO ZO RA VA

Ko je kriv za tra ge di ju

Ro di te qi i pri ja te qi {e sto ro tra gi~ no na stra da lih mla dih u po à ru u klu bu „Kon trast” oku pi li su se na tom me stu pet me se ci na kon tra ge di je, pa qe wem sve }a oda li su po men `r tva ma i po sla li po ru ku da ovaj do ga |aj ni ka da ne sme da se za bo ra vi, kao i da ne }e od u sta ti sve dok svi od go vor ni ne bu du ka `we ni. Ro di te qi stra da lih mla di }a i de vo ja ka po sta vi li su na klu bu i ve li ki nat pis na ko me se pi ta ju ko je kriv i tra è prav du, od go vor ne, kao i obe le à va -

U SA VE TO VA LI [TU DO MA ZDRA VQA

Po ~i wu pre da va wa za di ja be ti ~a re Pre da va wa za di ja be ti ~a re po no vo }e bi ti or ga ni zo va na u sa ve to va li {ti ma Do ma zdra vqa na Li ma nu i u Zmaj Og we na Vu ka na kon let we pa u ze. Pre da va we „Iz ra da pro fi la sa mo kon tro le {e }e ra u kr vi” bi }e odr `a no su tra u 17 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes ko je se na la zi u objek tu „Jo van Jo va no vi} Zmaj”. Na red nog utor ka, 11. sep tem bra u Sa ve to va li {tu na Li ma nu, Bu le var ca ra La za ra 75, bi }e odr -

SNI MA WE U DO MU ZDRA VQA

Za ul tra zvuk pro sta te dva me se ca str pqe wa - Sko ro sva ode qe wa spe ci ja li sti~ kih slu `bi u no vo sad skom Do mu zdra vqa ima ju ve li ki broj pa ci je na ta, ali je po se -

ban pri ti sak na ne u rop si hi ja tri ju, of tal mo lo gi ju i fi zi ja tri ju, is ta kla je na ~el ni ca ove slu `be dr Ol gi ca Ju ki}-Ne at ni ca. - Ta ko |e, ve o ma su tra `e ni pre gle di kod en do kri no lo ga ko ji ra di na Ode qe wu in ter ne

we me sta tra ge di je. Pod se }a mo tri de voj ke i tri mla di }a, stra da li su u ve li kom po à ru ko ji je iz bio oko dva sa ta po sle po no }i u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast” 1. apri la ove go di ne. U po à ru su stra da li Ma ri na Ani ~i} (25) iz û ru ga, Ta ma ra Mi la di no vi} (25) iz No vog Sa da, Mi le na Dal ma ci ja (26) iz Fu to ga, dr à vqa nin BiH sa pre bi va li {tem u No vom Sa du Zo ran Ig wa to vi} (28), Mar ko Pa vlo vi} (29) iz Kra gu jev ca i Re na to Vu ko vi} (21) iz Ki kin de. B. M.

me di ci ne u am bu lan ti „Jo van Jo va no vi} Zmaj” i ni u jed nom dru gom objek tu po me nu te usta no ve.

Ka ko bi se do ka za la od re |e na di j ag n o z a, u slu ~ a j e v i m a pred ope ra ci ju ili iz dru gih me di cin skih raz lo ga, neo p hod no je RTG sni ma we. S ob zi rom na ve li ki pri ti sak na ovo ode qe we, po red {est stal no za po -

sle n ih ra d i o l o g a, po ~ et k om ove go di ne an ga `o va na su jo{ tri na od re |e no vre me. Osim sta nov ni ka No vog Sa da i pre do pe ra tiv nih pri pre ma za sve in sti tu te u Srem skoj Ka me ni ci i Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, na sni ma we u Dom zdra vqa do la ze i osi g u r a n i c i Ju `no ba~ kog okru ga, pa c i j en t i iz „Sig na la” i iz Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta. To je raz log zbog ko jeg ra di o lo zi i RTG teh ni ~a ri ra de vi {e od pro pi sa nih nor mi. Ina ~e, va `e }i ka drov ski nor ma tiv je je dan ra di o log i dva teh ni ~a ra na 50.000 sta n ov n i k a, {to zna ~i da bi no vo sad ski Dom zdra vqa tre bao da ima ba rem se dam stal no za po sle nih ra di o lo ga. - Za k a z i v a w e pre g le d a na Ode q e w u RTG di j ag n o s ti k e za vi si od po tre ba pa ci je na ta.

Pre o pe ra tiv ne pri pre me, on ko lo {ki pa ci jen ti, de ca, hit ni slu ~a je vi po me di cin skom ili ne kom dru gom osno vu oba vqa ju pre gle de od mah ili ~e ka ju do tri da na, a osta li pre gle di se or ga ni zu ju pre ma na lo gu le ka ra. Na pri mer, za ul tra zvuk pro sta te ra di kon tro le kod uro lo ga ~e ka se dva me se ca, za UZ gor weg ab do me na za kon tro lu ga stro en tre o lo ga do la zi se na red za me sec da na i sli~ no - ob ja sni la je dr Ju ki} Ne at ni ca. U pr vih {est me se ci ove go di ne ura |e no je 19.708 ra di o lo {kih pre gle da i 14.700 ul tra z vu~ n ih sni m a w a, dok je 2011. go di ne u istom pe ri o du ura |e no 21.073 ra di o lo {kih pre gle da, a 11.839 ul tra zvu~ nih. U Do mu zdra vqa sva ke go di ne re gi stru je se sve ve }i broj pa ci je na ta. Na go di {wem ni vou, Dom zdra vqa za be le `i oko tri mi li o na po se ta pa ci je na ta, {to u pro se ku zna ~i 8.000 po se ta sva kog da na, dok pa tro na `na i slu `ba ku} nog le ~e wa go di {we po se ti 200.000 su gra |a na u wi ho vom do mu ili oko 600 po se ta dnev no. I. Dra gi}

`a no pre da va we „Pri me na in su lin ske te ra pi je u le ~e wu di ja be te sa”. U sa ve to va li {tu pa ci jen ti sva ko dnev no mo gu da do bi ju uput stva o pra vil noj is hra ni, fi zi~ koj ak tiv no sti i na ~i nu `i vo ta uop {te, dev nom pra }e wu gli ke mi je i sa mo da va wu in su li na. Broj te le fo na za in for ma ci je u Sa ve to va li {tu u Zmaj Og we na Vu ka 19 je ste 4879 - 437, a na Li ma nu broj te le fo na gla si 4879 - 833. I. D.

PAR NI CA IZ ME \U NE KA DA [WEG VLA SNI KA ATP „VOJ VO DI NA” ILI JE DE VI ]A I GRA DA

Pred lo è no re {e we spo ra do go vo rom Na ju ~e ra {we ro ~i {tu u Vi {em su du u No vom Sa du u par ni ci iz me |u ne ka da {weg vla sni ka ATP „Voj vo di na”Ili je De vi }a i Gra da, De vi }ev advo kat Emir Ja {a re vi} pred lo ìo je da dve stra ne spor re {e do go vo rom. Pred la è da Grad pri zna osnov {te te, a o osta lo bi se dve stra ne do go vo ri le. Vi {i sud je osta vio rok od 30 da na da se Grad iz ja sni o pred lo gu De vi }e vog advo ka ta, a glav na ras pra va za ka za na je za 5. no vem bar. U ovom spo ru De vi} li~ no tu ì Grad ra di na dok na de nov ~a ne {te te, jer Grad ni je po stu pio po ugo vo ru iz me |u Gra da i ATP „Voj vo di na” i pre se lio me |u me sni i me |u na rod ni sa o bra }aj sa auto bu ske sta ni ce kod @e le zni~ ke sta ni ce na auto bu sku iz gra |e nu na par ce li ATP „Voj vo di ne”. De vi} tra ì iz gu bqe nu do bit od oko 57 mi li o na evra, od 1 mar ta 2007. go di ne, ka da je sta ni ca do bi la po sled wi pa pir

po tre ban za rad, do 31. de cem bra 2011. go di ne. Ju ~e je Vi {i sud od bio pred log Gra da da se po stu pak ob u sta vi, jer, ka ko je ob ja snio pred stav nik Gra da Pre drag Be dov, spor iz me |u ATP „Voj vo di na” i Gra da, gde je De vi} ume {a~ (li ce ko je ima in te res da jed na stra na uspe u par ni ci) ni je za vr {en. Ju ~e je Be dov pred lo ìo da se u li~ noj De vi }e voj tu `bi pro tiv Gra da, kao ume {a~ u po stup ku na stra ni Gra da po ja vi Agen ci ja za pri va ti za ci ju. Dr à va (Re pu bli ka Sr bi ja) je od bi la da bu de ume {a~ u spo ru na stra ni Gra da u sud skom po stup ku Grad - ATP “Voj vo di na” Pri vred ni sud u tom spo ru pre su dio je na {te tu Gra da, pa se Grad na tu pre su du à lio Ape la ci o nom su du , a taj sud ni je jo{ po stu pio po àl bi. Pri vred ni sud je pre su dio da Grad tre ba da pla ti ATP “Voj vo di ni” oko 20 mi li o na evra {te te {to auto bu ska sta ni ca ne ra di. Z. De li}

Is kqu ~e wa stru je ^e nej: od 11.30 do 13.30 ~a so va deo Me |u na rod nog pu ta oko La da bu ti ka. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 sa ti uli ce Bra ni sla va Bu ku ro va i Ni ko le Vo jo vi }a. Le din ci: od 9 do 11 sa ti deo vi kend na se qa Li pa ri je 2; od 11 do 11.30 sa ti deo vi kend na se qa Li pa ri je. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 13.30 sa ti @e le zni~ ka, Bra }e De ja no vi}, To do ra Kra ~u na, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a od bro ja 7 do 15, Tr `ni cen tar, Bo go slo vja i In ternt, vr ti}”Koc ki ca”, @e le zni~ ka sta ni ca. Su sek: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka.

PO^E LA [KO LA, A SA WOM I VAN [KOL SKE AK TIV NO STI

De~ ji sport i je zi ci ce de ku} ni buyet [ko le i vr ti }i su po no vo otvo ri li vra ta ma li {a ni ma i u~e ni ci ma, a sa wi ma upo re do po ~e le su i raz ne van na stav ne ak tiv no sti. Ka ko bi se de ca pra vil no ra sla i raz vi ja la se, neo p hod ne su im sport ske, kao i ak tiv no sti ko je ma li {a ne ople me wu ju u kul tur nom i umet ni~ kom smi slu. Sve te ak tiv no sti po sta le su pre sku pe za ku} ni bu xet, a ro di te qi ipak, da bi od vra ti li de cu od ra ~u na ra, ili da bi ih sklo ni li sa uli ce, mo ra ju da pro na |u na ~in ka ko da to pla te.

Po ne kad se i pre te ru je, pa de ca ve} sa pet-{est go di na idu na ne ko li ko van {kol skih ak tiv no sti. Maj ka sed mo go di {we de voj ~i ce me se~ no sa mo za van na stav ne ak tiv no sti da je sko ro {est hi qa da di na ra. Naj ve }a stav ka joj je stra ni je zik, i to je me se~ no iza |e 40 evra, za ba let 1.200 di na ra, i za hor, do dat nih 1.100 di na ra. Ka da do |e zi ma, ide se na kli za we, ali to ni je mno go pa ra, po {to ne ide sva ki dan. Sma tra da }e joj sa da bi ti lak {e, jer joj je de te kre nu lo u {ko lu, pa se na da da ta mo ima sek ci ja ko je se ne pla -

}a ju. U sli~ noj si tu a ci ji je i otac dvo je {kol ske de ce Mi ro slav, ko ji ka `e da sko ro jed na ce la pla ta iz po ro di~ nog bu xe ta od la zi na de cu. ]er ka ide na ba let, a sin na fud bal. Obo je u~e i en gle ski je zik i idu na ~a so ve cr ta wa. Po red gar de ro be i opre me za {ko lu, me se~ no se za ovu de cu iz dva ja pre ko 20.000 di na ra. [ko le ple sa i ba le ta su naj sku pqe in ve sti ci je jer se sva ki na stup po seb no pla }a, kao i sva ka no va ko re o gra fi ja i nov ko stim, pa me se~ no mo gu da ko {ta ju i do 6.000 di na ra. Te nis je ube dqi vo naj sku -

pqi sport za ko ji tre ba iz dvo ji ti me se~ no naj ma we oko 70 evra: to li ko ko {ta {ko la uko li ko se tre ni ra jed nom ne deq no. Ako de te na tre ning ide tri pu ta ne deq no, ro di te qi tre ba da iz dvo je ~ak 40.000 di na ra. Me |u tim, {to je de te uspe {ni je, to je na pre do va we sku pqe, jer su ukqu ~e na i pu to va wa, u~e {}a na tak mi ~e wi ma i sli~ no. Na rav no, sa go vor ni ci sma tra ju da je va `no ula ga ti u de cu i po dr `a va ti ih u ono me u ~e mu ima ju afi ni te ta. Q. Na to {e vi}

vOJvOdinA

utorak4.septembar2012.

dnevnik

ДВА ЈУБИЛЕЈА БЕЧЕЈСКЕ ФАБРИКЕ „СОЈАПРОТЕИН”

Да нас отва ра ње но вог по го на

Зимница домаћице изложбе Василисе Маринку

ФЕСТИВАЛ ЗДРАВЕ ХРАНЕ У ВЛА ДИМИРОВЦУ

Зим ни ца из ба ки ног шпај за

ВЛА ДИ МИ РО ВАЦ: Удружење повртара и прерађивача из Владимировца минуле недеље на локалној пијаци организовало је изложбу локалних производа и културе, са циљем да окупи организације цивилног друштва, представнике локалне и регионалне власти и приватног сектора, ради истраживања будуће перспективе високо квалитетне традиционалне производње. Одазвало се подоста удружења жена и других који су донели своју зимницу, воће и поврће и друго и задовољна сам бројем излагача и њихових прерађевина – рекла је организаторка и председница Удружења повртара и прерађивача Ва си ли са Ма рин ку. А, на тезгама локалне пијаце своје производе изложиле су жене из месног Удружења „Вредне руке Баната“, затим из Банатског Карловца, Ковачице, Селеуша, Уљме и бројне домаћице из овог краја.Уљманке су донеле старинска јела: пуњене суве паприке, слатки купус са флекицама, колаче од тиквица, домаће тегљено тесто. Домаћице из овог села изложиле су ситне колачиће, крофне, штрудле, разне врсте прерађеног парадајза за зимницу, домаће врсте вина, слатка од купи-

не, зеленог парадајза и још много тога, све без конзерванса. За госте је скуван пасуљ са ребарцима и сланином, а учеснике је увесељавала фолклорна група из места са старим играма Срба и Румуна некадашњих сеоских игранки. Деца су уживала у вожњи чезама, које је за ову прилику довезао Ни ко ла је Вал ку. -У општинама Панчево, Алибунар, Ковачица, Опово постоји 34 удружења жена и то је велика снага за пропагирање здраве исхране припремане на традиционалан начин и већ скоро заборављеним рецептима. Прошле недеље је била „Штрудијада“ у Долову, било је неколико оригиналних врста штрудле, које су припремиле Доловчанке и жене из Добрице, који ће моћи да уђу у избор за утврђивање оригиналности у исхрани, у чему их подржава и наш Институт – каже др Вла ди мир Фи ли по вић из панчевачког Института „Тамиш“. Филиповић већ годинама прати овакве манифестације и са научног становиштва анализира старински начин припремања хране и зимнице по селима, као могућност да се тако замени индустријски нездрава Р. Јовановић храна.

БЕ ЧЕЈ: Фабрика за прераду соје „Сојапротеин“ у Бечеју данас обележава два јубилеја. Старији се односи на оснивање и пуштање у пробни рад фабрике 1977. године, што значи да је у питању 35-годишњица рада бечејске фабрике, а у недељу, 2. септембра, било је тачно десет година како је компанија приватизована и све кључне перформансе говоре у прилог успешне приватизације, у оквиру компаније „Викторија група“. Данас ће се званично отворити нови погон за производњу сојиних протеинских концентрата, који ће се користити у исхрани животиња, вредан око 30 милиона евра. - Производња је удвостручена, приход је повећан за четири пута, а извоз за седам пута. Једино се број запослених није повећавао. Наша пословна стратегија и циљеви су производња и промоција домаћих производа и њихов пласман на страна тржишта, на којима „Викторија група“ већ постоји и пласира велики део своје укупне производње. Томе доприносе инвестиције, које ће се ове и наредне године у „Сојапротеину“ заокружити на 100 милиона евра - каже генерални директор компаније „Викторија група“ Зо ран Ми тро вић. Није Зоран Митровић пропустио да истекне, приликом суботње посете председника Србије То ми сла ва Ни ко ли ћа и председника Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) Су ме Ча кра бар тиа, да компанија Викторија група, путем кооперације са преко 400 задруга, врло добро и дугорочно сарађује са преко 40.000 домаћинстава са села. У првих седам месеци ове године остварен је извоз у висини 130 милиона евра, а план је да се оствари преко 200 милиона евра. Укупан

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Председник државе Томислав Николић у обиласку фабричког круга „Сојапротеина”

- Да бисмо другим људима показали да у пољопривреди може да се успе и да бисмо свако домаћинство у Србији убедили да од пољопривреде може лепо да се живи, показали смо данас пример бечејског „Сојапротеина“, сутра ћемо неки други... Србија не одустаје од производње, искључиво, генетски немодификоване соје и никада нећемо приступити земљама које производе генетски модификовану храну, зато што

сада пружамо и техничку помоћ, како бисмо унапредили ефикасност фабрике у Бечеју рекао је Сума Чакрабарти. Данашња свечаност у фабричком кругу „Сојапротеина“ почиње тачно у подне, а долазак су најавили високи државни и дипломатски званичници, представници домаћих и страних институција и привредног сектора. В. Јанков

Ан ге ла Бо жо шам пи он ка у руч ном ни за њу ду ва на

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

нисмо толико сиромашни да морамо сами себе да убијамо - рекао је Томислав Николић. - Ово је добар пример другим компанијама у Србији, али и региону, како може у тешким економским условима много да се уради. Наше партнерство је по себно интере сантно, јер смо почели са давањем радног капитала, наставили обезбеђењем подршке код комерцијалним банкама за нова кредитирања, затим смо по стали деоничари, а

ОДРЖАНИ „ДУВАНСКИ ДАНИ” У БОГАРАШУ, КОД СЕНТЕ

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

извоз, после свих инвестиција у овој и наредној години, износиће преко 350 милиона евра. Председник Србије Томислав Николић је окупљеним новинарима најавио много већа улагања Србије у пољопривреду и енергетику током периода који долази. Домаћину „Сојапротеину“ је одао комплимент да су превазишли димензију успешних у Србији, јер су њихови параметри у производњи, извозу и остварењу прихода много више од тога

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

БО ГА РАШ: Манифестација Штандови кулинарских екипа, „Дувански дани„, приређена трећи које су се надметале у припремању пут у Богарашу код Сенте, окупила ђувеча и печења, били су у знаку је у недељу произвођаче дувана ти- листа дувана и других плодова. Напа „берлеј„ из овог места и околине, града за најуређенији штанд припаа домаћини и организатори из Удру- ла је екипи „Дефект дуо„ Ђу ле Гер жења пољопривредника Сенте уз ге ља и Фе рен ца Ес Са боа из Горподршку покровитеља Компаније њег Брега. Друга награда припала „Јапан тобако интернешнел“ (ЈТИ), је Жо фи ји и Сти па ну Бог да ну из локалне самоуправе општине Сента и Месне заједнице „Бачка„ у Богарашу, потрудили су се да приреде такмичења у низању дувана, припреми кулинарских специјалитета и богат културнозабавни програм. Учеснике и бројне госте поздравили председник сенћанске општине Ру долф Це гле ди, председник Удружења пољоприТакмичење у ручном низању вредника Сенте Фе ренц Шо ти и председник МЗ Бач- Сенте, а трећа екипи „Шаркањћу„ ка„ у Богарашу Ђерђ Аго. На све- (Мамуза) из Сенте. чаном отварању уручене су плакете Чланови жирија којим је руковонајбољим произвођачима дувана дио Имре Ес Са бо из Горњег Брега типа „берлеј„ Компаније ЈТИ. При- је најпре оцењивао узорке домаће знања за највише испорученог ду- ракије којима су их дочекали куливана фабрици ЈТИ у Сенти у 2011. нари из двадесетак екипа, који су се години припало је Ати ли Ми лу ти - надметали у спремању ђувеча и пено ви ћу из Орома, а за најбољи ква- чења. За дуњевачу прва награда литет жутог листа Де не шу Ка си из припала је Вла да ну Су бо ти ну из Телечке. Признања им је уручио Санада, друга награда за крушковапредседник Организационог одбо- чу припала је Јо же фу Си чу из Бора манифестације „Дувански дани„ гараша, а трећа Ференцу Ес Сабоу и Секције произвођача дувана из Горњег Брега за кајсијевачу. У Удружења пољопривредника Сенте кувању ђувеча у котлићу победила Шан дор За бош. је Жо фи ја Бог дан из Сенте, друго Шампионка у ручном низању место приопало је Владану Суботидувана је Ан ге ла Бо жо из Торњо- ну из Санада, а треће Бо ја ну Се ку ша, на друго место пласирао се Ђу - ли ћу из Кикинде. Победнички пела Тот Ва шар хе љи из кевија, а хар за најукусније печење припао је трећа је Маг дол на Жол дош из Владану Суботину из Санада, друСенте. У машинском низању дува- гопласирана је Ма ри ка Ба ги из на победила је „Група Сикора„ из Богараша, а треће место припало је Торњоша, другопласирана је екипа Жофији Богдан из Сенте. Увече је у Ати ле Ла сла из Богараша и треће- добром расположењу приређен пласирана је „Група Нешебик„ из „Дувански бал„. Текст и фото: М. Митровић Богараша.

„Румска јесен” чува тра ди ци ју

РУ МА: Под покровитељством Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Општине Рума, првог викенда у септембру је традиционално одржана манифестација „Румска јесен“, која је и ове године објединила и представила скуп различитих, занимљивих манифестација, чији је крајњи циљ био афирмација пољопривредних производа и неговање обичаја, традиције и културе народа који живе на овим просторима. На централном Градском тргу, у присуству излагача, извођача културно- уметничког програма, такмичара фијакеријаде и свих учесника дефилеа, у име Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, говорила је Јул ки ца Си мић о значају ове манифестације и све већој размери коју је добила, а свечано ју је отворио председник румске општине Го ран Ву ко вић. Ова манифестација је објединила Етно фестивал хране и музике, Сајам меда, Румски базар креативности, Златни котлић, Румску фијакеријаду и Ликовну колонију. Највећу пажњу посетилаца привукла је фијакеријада, око четрдесет запрега које су красиле дефиле и Куп Србије у двопрегу који је одржан на стадиону „Фрушка Гора“. Поред пехара за победника Купа Србије, награђене су и најлепше запреге и најатрактивнији коњи на стадиону. На Градском тргу Пољопривредна стручна служба Рума ове године је окупила преко 30 актива жена, које су презентовале своје производе и изазвале велику пажњу посетилаца. Последица рада румске Пољопривредне службе је да су се жене са ових простора међусобно упознале, повезале и током целе године присуствују сличним манифестација и тако промовишу своје М. Марушић производе.

Спрем но до че ка ли ђа ке АПА ТИН: У заједничкој згради апатинске Гимназије „Никола Тесла“ и Средње дрвопрерађивачке школе окречене су учионице, поправљена је дрвенарија, клупе и столице. Један од већих захвата је реконструкција и заштита радијатора у великој фискултурној сали и у појединим учионицама. - Део послова су обавили наши школски мајстори, тако да ту штедимо новац - рекао је директор Средње дрвопређавичке школе Ми ло ван Бла ну ша. - Део учионица у школи и простор у Дому ученика је окречен, абиће и сазидани нови оџаци - рекао је директор Техничке школе Ми ло рад Је ла ча. Поред кречења, фарбања и оправке дрвенарије, у највећој основној школи “Жарко Зрењанин” урађени су обимнији радови на ремонту котларнице и подстанице за грејање, као и на инсталацијама водоводниих цеви. - Опремили смо у попуности и мултимедијалну учионицу - рекла је директорка школе На да Здрав ко вић. У неколико објеката вртића „Пчелица“ замењена је дрвенарија, у Пригревици је опремљена кухиња са новим инсталацијама и плочицама, а у учионице стављени ламинати, док су у Сонти спуштени плафони, ради бољег загревања. У Ромском насељу постављена метална ограда око вртића, док је у објекту „Петра Драпшина“ тераса вртића проширена за једну просторију, у којој ће се налазити дечја гардероба. –У објекат „Петар Драпшин“ доста је уложено у комплетно кречење, набавку намештаја и замену столарије, док смо у С-112 заменили столарију у ходнику и кухињи наводи директорка вртића “ПчелиЈ. П. ца” Би ља на Ман дић.

dRU[TvO

dnevnik DVE HI QA DE PR VA KA MA WE

Ode qe wa sa ma lo |a ka Prvog dana {kolske 2012/13. godine u klupama je 2.000 prvaka mawe nego pro{le godine, oko 73.000, a demografska situacija je uslovila da po Srbiji postoji velik broj odeqewa sa malo |aka, rekao je ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja @ar ko Ob ra do vi}.

{ak zaposlenih u nekim {kolskim upravama, ovaj model ne}e startovati. Kako ka`e, postoja}e tri nivoa finansirawa: republi~ki, pokrajinski i iz lokalne samouprave. Obradovi} je naveo da se u 16 {kola sprovodi pilot projekat finansirawa po u~eniku:

Oko 200 {ko la ~la ni ca Uni je u {traj ku? Delegacija Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, nakon odrànog protesta na beogradskom Trgu Nikole Pa{i}a, predala je svoje zahteve u pisanoj formi predsedniku Srbije To mi sla vu Ni ko li }u i premijeru Ivi ci Da ~i }u. U jednodnevnom {trajku upozorewa, prema tvrdwi ovog sindikata, u~estvovalo je 200 {kola, a u oko 70 nastava je bila potpuno obustavqena. U~esnici skupa poru~ili su da ne pristaju na ponudu Vlade Srbije i podsetili da je inflacija u Srbiji 14 odsto, te da ne pristaju na ~etiri odsto pove}awa zarada. - Na{a mreà {kola ne odgovara demografskoj situaciji, qudi su se, treè}i posao, selili porodi~no - izjavio je Obradovi} i najavio da }e 2014/15. po~eti primena modela finansirawa po u~eniku. Me|utim, prema re~ima ministra, ako ne bude obezbe|en kredit za socijalno-ekonomski program, po{to se o~ekuje vi-

Govore}i o bezbednosti dece, ministar je rekao da je situacija boqa od kada je krajem pro{le godine otvorena SOS telefonska linija, za prijavu nasiqa nad decom. Va`na je saradwa roditeqa, nastavnika, u~enika i lokalne samouprave, rekao je Obradovi} i podsetio da u {kolama postoje timovi za prevenciju nasiqa.

U SR BI JI NE KO LI KO PA CI JE NA TA OBO LE LO OD VI RU SA „ZA PAD NI NIL”

Ti gra sti ko mar ci sti gli i kod nas?

Kod nekoliko pacijenata iz Srbije potvr|ena je groznica Zapadnog Nila, bolesti koja do sada nije registrovana u na{oj zemqi, a

ono {to posebno zabriwava je ~iwenica da je me|u wima i onih koji nisu izlazili iz Srbiji {to navodi na zakqu~ak da je ova vrsta insekta “doletela” i do nas. Vi{e od deset pacijenata nalazi se na posmatrawu jer se sumwa da su i oni oboleli od ovog virusa koji se {iri me|u pticama, a infekciju sa ptica na ~oveka prenosi tigrasti komarac.

Rumuniji 1996. godine. Od tada se slu~ajevi obolevawa qudi i kowa registruju u ê{koj, Francuskoj, Italiji, Ma|arskoj, [paniji i Portugaliji. Tokom 2010. godine ekolo{ki faktori u centralnoj Evropi i zemqama Mediterana su pogodovali transmisiji virusa na qude tako da je u oblasti centralne Makedonije i u severnom delu Gr~ke prvi put registrovana epidemija ovog oboqewa u humanoj populaciji. Zbog naglog pove}awa broja registrovanih humanih slu~ajeva, nagla{avaju u “Batutu”, kao i pojave oboqewa u susednim evropskim zemqama gde ga je ranije bilo, Odeqewe za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti prosledilo je mreì zavoda Instituta za javno zdravqe upustvo za uspostavqawe nadzora nad groznicom Zapadnog Nila na teritoriji Srbije za letwu sezonu 2012. Osnovni na~in transmisije bolesti ovim virusom je ubod zaraènog komarca. Komarci se zaraze tokom sisawa krvi inficiranih ptica i tako zaraèni prenose infekciju na qude i druge ìvotiwe. Znatno re|i put preno{ewa je transfuzijom zaraène krvi, transplantacijom ili sa zaraène majke na dete tokom dojewa. Virus se ne prenosi me|u qudima putem kontakta. Simptomi groznice nastaju tri do 14 dana nakon uboda zaraènog komarca. Osetqivost je op{ta, ali teà klini~ka slika

Bla ì i te ì ob lik Simptomi ovog virusa kod blage klini~ke slike su groznica, glavoboqa, mu~nina i povra}awe, a kod sredweg stadijuma, kao {to je kod pacijenata koji su registrovani u Srbiji, tu je i malaksalost i povi{ena temperatura. Kod teè klini~ke slike prisutne su upale mo`danih ovojnica i mozga, uko~enost vrata, koma, konvulzija, mi{i}na slabost i paraliza. Ovi simptomi mogu da traju nekoliko nedeqa, sa mogu}im trajnim neurolo{kim o{te}ewima. Infekcija ovim virusom labaratorijski se potvr|uje na osnovu prisustva IGM antitela na virus Zapadnog Nila u serumu i cerebospinalnoj te~nosti. Prema re~ima epidemiologa groznice Zapadnog Nila do sada nije bilo u Srbiji i uglavnom je vezivana za podnebqa sa veoma visokom temperaturom kao {to su Egipat, Tunis, Turska. Kako je ovo leto izuzetno vru}e, niko ne iskqu~uje mogu}nost da su se tigrasti komarci namnoìli i kod nas. Institut za javno zdravqe “ Batut” isti~e da se ova groznica sada javqa {irom sveta. Cirkulacija virusa prisutna je na evropskom kontinentu jo{ od {ezdesetih pro{log veka, ali je prva epidemija me|u qudima zabeleèna u

javqa se ~e{}e kod osoba preko 50 godina starosti. Kako vakcine protiv groznice Zapadnog Nila za primenu kod qudi ne postoji, ispitivawe su toku, potrebno je primeniti mere prevencije. “Batut” kao najva`niju meru navodi spre~avawe uboda komarca: treba nositi ode}u koja pokriva ruke i noge, ne izlagati se komarcima u vreme perioda wihove najintenzivnije aktivnosti, a to su sumrak i zora. Uni{tavawe komaraca, kori{}ewe za{titne mre`e protiv wih na vratima, prozorima i krevetu. Q. Ma le {e vi}

utorak4.septembar2012.

DRU GI KRUG UPI SA BRU CO [A

Pri ja ve jo{ da nas Ju~e je u celoj Srbiji po~eo drugi konkursni rok za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija u 2012/13. na fakultetima i visokim {kolama strukovnih studija ~iji je osniva~ Republika, odnosno Pokrajina i traja}e do 20. septembra. Naravno, septembarski kandidati mogu da konkuri{u za indeks samo tamo gde je posle junskog upisa bruco{a ostalo slobodnih mesta. Tako|e, u ovom roku upisuju se i na{i dràvqani koji su sredwu {kolu zavr{ili u inostranstvu (ako su nostrifikovali diplomu ili imaju potvrdu da je taj postupak u toku) koji idu po posebnim ranglistama u okviru kvote koja je dva odsto broja odre|enog za upis studenata na teret buxeta, odnosno samofinansirawe. Ju~e i danas, 3. i 4. septembra, kandidati predaju prijave i dokumenta na fakultetu ili {koli gde èle da se upi{u, provera znawa, odnosno prijemni ispiti su od 5. do 8. septembra, prema rasporedu koji su utvrdile same ustanove, a posle objavqivawa kona~nih rang-lista sledi podela indeksa onima koji su se plasirali iznad upisne crte. Na fakultetima svih sedam dràvnih univerziteta: u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u, Kosovskoj Mitrovici, Novom Pazaru, te Univerzitetu umetnosti u Beogradu u ovom roku ima ukupno oko 4.500 mesta, od ~ega je 1.046 namewenih buxetskim bruco{ima. Dràvne visoke strukovne {kole u celoj zemqi imaju ukupno oko 4.000 slobodnih mesta (oko 800 je bu-

Fo to: F. Ba ki}

Umet ni ci ve} u is pit nim kru go vi ma Od fakulteta UNS-a, jedino na Akademiji umetnosti konkurisawe za preostale indekse (na muzi~kom i dramskom departmanu) bilo je mogu}e samo ju~e. Ve} od danas, pa do 12. septembra ovde }e kandidati polagati vi{eetapnu proveru znawa, ve{tina i talenta. xetskih). Univerzitet u Novom Sadu u ovom roku, na 13 fakulteta (u Novom Sadu, Subotici, Zrewaninu i Somboru) mo`e da upi{e 1.493 studenta (od toga 261 na teret buxeta), dok osam visokih strukovnih {kola - tri tehni~ke, ~etiri za vaspita~e i jedna poslovna (u Novom Sadu, Subotici, Zrewaninu, Vr{cu, Sremskoj Mitrovici i Kikindi) mo`e u ovom roku da primi

ukupno 861 studenta, od kojih samo 73 na buxet. Sva mesta u junskom roku popunila je jedino Visoka vaspita~ka u Novom Sadu. Na svojim sajtovima, kao i na oglasnim tablama, fakulteti, odnosno univerziteti i visoke strukovne {kole objavili su svoje konkurse za drugi upisni rok, pa potencijalni bruco{i treba dobro da se informi{u o

tragu po pitawu korupcije u visokom obrazovawu, imaju}i u vidu sve ~e{}e medijske navode o polagawu ispita od strane osoba koje u predvi|enim terminima uop{te nisu bila u zemqi, kao i ume{anost rukovodstava {kola u te „nesumwivo pogubne korupciona{ke afere”. Savet je pozvao i potpredsednika vlade i ministra odbrane Alek san dra Vu ~i }a da izda hitan nalog za istragu o tro{ewu sredstava visoko{kolskih bu-

xetskih ustanova, kako bi se predupredile eventualne i zaustavile postoje}e mahinacije.

uslovima konkurisawa, cenama naknada, {kolarina, datumima polagawa prijemnog... U kampusu Univerziteta u Novom Sadu, gde je ~ak sedam fakulteta u sastavu ovog jedinog dràvnog univerziteta u Vojvodini - Tehnolo{ki, Poqoprivredni, Fakultet tehni~kih nauka, Pravni, Filozofski, Prirodno-matemati~ki, te Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa ju~e je bilo prili~no pusto, odnosno kandidata za indeks daleko je mawe nego {to ima slobodnih mesta. A i oni koji su se na to odlu~ili uglavnom su do{li odmah po otvarawu {altera studentskih slu`bi, {to veruju}i u onu „ko pre devojci...”, {to da bi izbegli vru}inu i zaparu koje su rasle iz sata u sat. Vaqda su zato na Tehnolo{kom fakultetu, samo u prvom satu, od 8 do 9 ~asova konkurisali gotovo svi ju~era{wi kandidati, wih 14, od ukupno 15. Sli~no je bilo i drugde, pa je ve} oko podne bilo prazno pred {alterima, u u~ionicama ili amfiteatru odre|enom za prijavqivawe i prijem dokumenata. Nekoliko kandidata koje smo pitali o razlogu zbog kojeg konkuri{u u drugom roku, uglavnom su dali sli~ne odgovore: neko je u junu ostao ispod upisne crte na programu koji je prevashodno èleo da studira, neko je studirao prvu godinu na drugom faksu pa video da mu ne ide, pa sad veruje u „drugu sre}u” iako }e sad pla}ati {kolarinu, po{to je buxetski status ve} iskoristio u 2011/12. V. ê ki}

VESTI Ko rup ci ja u vi so kom obra zo va wu Savet za monitoring, qudska prava i borbu protiv korupcije “Transparentnost” podr`ao je inicijativu premijera Srbije Ivi ce Da ~i }a da se kao deo {ire borbe protiv korupcije u Srbiji ispitaju i eventualni koruptivni elementi u prosveti. U saop{tewu Saveta tra`i se hitna is-

Dis kri mi na ci ja u Sr bi ji Diskriminacija je veoma rasprostrawena u Srbiji i prema woj treba imati nultu toleranciju, izjavila je poverenica za za{titu ravnopravnosti Ne ve na Pe tru {i}. Svi na~elno osu|uju diskriminaciju, ali je veliki broj qudi koji ne bi

prihvatili qude koji nisu srpske nacionalnosti, a ni `ene na rukovode}ima mestima, rekla je Petru{i}. Ona je navela primer diskriminatorskih stavova me|u sredwo{kolcima, preciziraju}i da 27 odsto u~enika misli da su Romi prirodno prqavi, a 20 odsto smatra da su oni mawe vredni: - Za suzbijawe diskriminacije nije dovoqno samo primeniti zakon, ve} treba uspostaviti sistem vrednosti u kome se razli~itost shvata kao bogatstvo.

IN MEMORIAM

Zo ra Mi ja to vi} (1948–2012) Imao je “Dnevnik” poznatijih, dugotrajnijih, duhovitijih, cewenijih, citiranijih i verovatno boqih novinara od Zore Mijatovi}, ali niko nije vi{e voleo novinarstvo od we. @ivela je novinarstvo. Bila je stenograf, izve{ta~ sa pijace i kowi~kih trka, ali i sa Mediteranskih igara u Splitu, Olimpijade u Sarajevu ili sa najva`nijih politi~kih skupova u Beogradu, gde je provela vi{e od decenije kao neumorni ~lan na{eg dopisni{tva. Po~ela je u gradskoj hronici, kao {to navodno po~iwu svi, odmah je bila atrakcija jer je kucala sa svih deset prstiju, a mi nabadali najvi{e sa ~etiri prsta. Znala je engleski, kasnije italijanski.. Posle je pro{etala, u stvari proletela kroz sve rubrike, ukqu~uju}i i sportsku. Nije se bojala nijednog zadatka, `urila je u sve situacije, sigurna da }e ih razumeti i uspe{no do~arati ~itaocu. A ~itaoce je cenila, bila wihova, uvek i srcem i telom uz svoju Salajku, sa spremnim obja{wewima, sa uverqivim ube|ivawima da }e biti boqe, da ni ovo nije lo{e, da samo treba biti strpqiv i pomalo poslu{an. Zato je u dva navrata i ostavqala po strani pisa}u ma{inu i novinarsku bele`nicu da bi danono}no radila u tada tzv. naj{irem organizovanom frontu radnog naroda, Socijalisti~kom savezu. Bila je tada svojoj Salajci i kurir i kafe kuvarica, ali i predsednik op{tinske organizacije. Jednog vrelog leta, ba{ ovakvog u kojem nas je napustila, zvala je “Dnevnik” iz Italije, raspitivala se {ta ko radi, da li se neko udao ili razveo i da li su po~eli sastanci delegacija. Mislila je da je to jako va`no. Vaqda je i bilo. Woj jeste, jer je sve shvatala veoma ozbiqno, ali i za sve imala rezerve. Uvek je bila vrlo dobro potkovana ~iwenicama. Kada smo pre dve i ne{to decenije pre{li u vi{estrana~je, Zora je jedina smela da pita na zboru radnih qudi (to je i onda bilo dosta zna~ajno) da li smo mi, tj. “Dnevnik”, sada organ Socijalisti~ke partije Srbije jer smo do sada bili organ SSRN,

{to je pisalo i na zaglavqu lista, a nova partija je nastala od KP i SSRN. Uspela je samo da dobije prekor novog lidera da je weno pitawe neprimereno duga~ko. Nije se potresla od kritike, nastavila je da radi i za nove naredbodavce sa istim àrom, neumorno kao i kada je po~iwala, pisala o zdravoj hrani i masovnom sportu. Najve}i deo svog radnog veka provela je u “Dnevniku”, a posle odlaska u penziju radila je za nekoliko listova i ~asopisa, najduè za “Gra|anski list” u Novom Sadu. Zora Mijatovi} je volela ìvot i to smelo pokazivala. Znala je da bude ~edno i nebraweno naivna, a odmah zatim skoro cini~no racionalna i stroga. Ratoborna kao branilac prava èna, feministkiwa do zuba, ve} pri prvom sumraku bi priznala “nema vi{e onih vremena da te ON uhvati za ruku i kaè: du{o, samo me prati i ni{ta ne brini”. Razoruàvala je otvorenim osmehom, snagom stasa i melodijom glasa. Svi su je ra~unali u svoje najboqe drugove, {to je verovatno svima i bila. Nesebi~na, uvek pri ruci, neizbe`na u vanredakcijskim rabotama, od ùrki do humanitarnih i sindikalnih akcija. Jednom je potro{ila celu platu (oko 1.000 maraka), po koju je do{la iz Beograda, samo da bi pokazala nama, u centrali, koliko nam fali. Bila je }utqivi stenograf kada se pisalo obrazloèwe za ìvotnu nagradu Miki Anti}u, sve sama organizovala da Smu|a dobije stipendiju na ve} poodmaklim studijama na likovnoj akademiji. Izgledalo je neva`no, ali da ona nije za{iqila olovku, ko zna da li bi bilo snage za sve te ~inovni~ke rabote. Umirala je dugo, godinama, mu~e}i se sa bole{}u o kojoj je znala vi{e od lekara, prate}i svoje topqewe na ekranu kompjutera i dovode}i do ivice o~aja porodice svojih sestrica Ka}e i Drage, koje su je negovale do samog kraja. Svima nama, wenim kolegama, ostaje da je pamtimo, citiramo i prepri~avamo zgode i nezaboravne zajedni~ke doìvqaje u Redakciji i van we. Pa vle Ma le {ev

utorak4.septembar2012.

CRnA HROnikA

dnevnik

U VI [EM SU DU U NO VOM SA DU PO ^E LO PO NO VQE NO SU \E WE VE SE LI NU VU KO TI ]U

Za tra `e ni do ka zi ve {ta ka i iz ve {ta ji bez bed no snih slu `bi

SR BO BRA NAC OSUM WI ^EN ZA PRO IZ VOD WU DRO GE

La bo ra to ri ja za ma ri hu a nu u po dru mu

No vo sad ska po li ci ja li {i la je slo bo de Vladimira J. (1981) iz Sr bo bra na, zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. Pre m a ju ~ e r a { wem sa o p {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve, u po dru mu ku }e Vla di mi ra J. po li ci ja je pro na {la la bo ra to ri ju za uz goj ma ri hu a ne sa 135 sad ni ca i oko 108

gra ma sa su {e ne biq ke. Pro na |e n a je, ta k o | e, i od u z e t a opre ma za uz goj u ve {ta~ kim uslo vi ma, po put elek tro ma te ri j a l a, ra s ve t e, he m ij s kih sred sta va, sup stra ta. Vla d i m i r u J. od r e | e n a je me ra za dr `a va wa do 48 sa ti i do ve den je na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du ko ji ga je pu stio da se bra ni sa slo bo de, do da je se u sa op {te wu. M. B.

SOM BOR KA U PRI TVO RU

Osum wi ~e na za ubi stvo mu `a Po li cij ska upra va u Som bo ru sa op {ti la je da je u ~e tvr tak uju tru u po ro di~ noj tra ge di ji ubi jen La di slav B. (58) iz Som b o r a, i da je uhap { e n a osum wi ~e na za zlo ~in we go va su pru ga Vesna B. (53). Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Som -

bo ru Ve sni B. od re dio je pri tvor do me sec da na. Mo tiv ubi stva naj ve ro vat ni je su po re me }i ni po ro di~ ni od no si, jer po li ci ja pre ubi stva vi {e pu ta in ter e ve ni sa la po po zi vu zbog pro ble ma u ovoj po ro di ci. E. D.

OP TU @E NA ZRE WA NIN KA

Po zajm qi va la, a ni je vra }a la? Na op tu `e ni~ koj klu pi u Osnov nom su du u Zre wa ni nu usko ro }e se na }i B. A. (43) iz Zre wa ni na zbog kri vi~ nog de la pre va re, sa op {te no je ju ~e u Osno vom jav nom tu `i la {tvu. La `nim pri ka zi va wem ~i we ni ca ona je na ve la tro je su gra |a na da joj po zajm qu ju no vac, pot pi su ju }i s wi ma ugo vo re i anek se ugo vo ra o vra }a wu du ga s ka ma tom, {to ni ka da ni je u~u ni la. Pre va re je po ~e la ok to bra 2007. go di ne, ka da je do ve la u za -

blu du K. J.. ko ji joj je pre dao ukup no 15.000 evra, s ka ma tom, od pet od sto, uz od red bu da glav ni cu s ka ma tom pla ti naj ka sni je do 31. apri la 2009. go di ne. La `nim pri ka zi va wim ~i we ni ca i po ti si va wem ugo vo ra o vra }a wu po zaj mi ce, oka ma }e ne sa 7,5 od sto na me se~ nom ni vou, op tu `e na je o{te li la su gra |an ku B. B. za vi {e od 764.000 di na ra, a za tim je do ve la u za blu du i o{te }e nog T. A., ko ga je pre va ri la za ukup no 1.300 evra. (Ta njug)

HA [KI SUD OD BIO KA RAYI ]EV ZAH TEV

Ne ma no vog su |e wa Ve }e Ha {kog tri bu na la od ba ci lo je ju ~e zah tev Radovana Karaxi}a da mu se odo bri no vo su |e we, po {to sa da {we, ka ko je oce nio, ni je pra vi~ no zbog broj nih pro pu sta tu ì la {tva da obe lo da ni do ka zni ma te ri jal. - Sud sko ve }e je oce ni lo da op t u ` e n om ni s u pre k r { e n a pra va ni u jed nom od slu ~a je va kad je tu ì la {tvo pro pu sti lo da obe lo da ni ma te ri jal na vo di se u od lu ci ve }a ko jim pred s e d a v a su d i j a O-Gon Kvon. U od lu ci se pod se }a da je u vi {e na vra ta biv {em pred sed n i k u Re p u b li k e Srp s ke pre ki da no su |e we ka ko bi mu bi lo omo gu }e no da pre gle da „ogrom nu hr pu obe lo da we nog ma te ri ja la” i pri pre mi se za su |e we. Tri bu nal je mi {qe wa da je, i po red pro pu sta tu ì la {tva da na vre me obe lo da ni do ka zni ma te ri jal, ve }e svo j im od l u k a m a za { ti t i l o pra vo op tu è nog na pra vi~ no su |e we ti me {to mu je da to do voq no do dat nog vre me na za is pi ti va we sve do ka. Ve } e pod s e } a da je Ka r a xi} po s e d o v ao „iden t i ~ an ili sli ~ an” ma t e r i j al pre ne g o {to je tu ` i l a { tvo na knad n o obe l o d a n i l o do d at n i ma t e r i j al, ali da ni j e hteo

da ga is k o r i s ti to k om una k r snog is p i t i v a w a sve d o k a. I Tu ì la {tvo je pro {le sed mi ce od ba ci lo Ka ra xi }ev zah tev da mu se odo bri no vo su |e we uz obra zlo è we da on ima pra v ed n o su | e w e ko j e tre ba da se na sta vi. Do po ~et ka su |e wa u ok to bru 2009. go di ne, Ha {ko tu ì la {tvo je pro sle di lo Ka ra xi }u 1.625 sve do ~e wa ili iz j a v a sve d o k a, na ukup n o 224.448 stra na, ali je pro pu sti lo da mu pro sle di jo{ 406 ta kvih do ku me na ta. Ka ra xi} je, u pod ne sku upu }e nom Sud skom ve }u, is ta kao da to ~i ni „ne ve ro vat nih 25 od sto” do ka za ove vr ste. - Ka da ni je is pu we na oba ve za o ob ja vqi va wu do ka za, ni sa m o su | e w e ne mo ` e bi t i uspe {no i Ve }e bi sto ga mo ra lo da na lo ì no vo, pra vi~ no su |e we - za kqu ~io je ha {ki op tu è nik. Ka ra xi} je op tu èn za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u BiH od 1992. do 1995. go di ne. Tu ì la {tvo je u ma ju ove go di ne sa slu {a lo po sled weg sve do ka op tu `be, a po ~e tak do ka znog po stup ka od bra ne Ka ra xi }a za ka zan je za 16. ok to bar. (Ta njug)

î ta wem op tu `ni ce ju ~e je u Vi {em su du u No vom Sa du iz {e stog po ku {a ja po ~e lo po no vqe no su |e we Veselinu Vukoti}u, op tu è nom za ubi stvo Du {ka Bo {ko vi }a i po ku {aj ubi stva Vladimira Pavi}evi}a 1997. go di ne u dis ko te ci u Pr~ wu, u Cr nog Go ri. Od ba ~en je zah tev od bra ne da se pre tres od lo ì zbog do sta vqa wa ne kom plet nih spi sa sa su |e wa Vu ko ti }u u Cr noj Go ri, ko ji je zbog po me nu tih de la u Pod go ri ci 2006. osu |en na 20 go di na za tvo ra, kao i iz o stan ka sve do ka. Su di ja u ovom po no vqe nom po stup ku Svetlana Tomi}Joki} je po zah te vu od bra ne za tra ì la da se pro ve ri da li je do sta vqe na ko pi ja sa su |e wa u Pod go ri ci ver na ori gi na lu, kao i da se za tra è iz ve {ta ji od dr àv ne i voj ne bez bed no sti Cr ne Go re gde je Vu ko ti} bio u vre me ubi stva. Jer, po we go vim tvrd wa ma, u to vre me su ga pra ti le po me nu te slu `be. - Tra ì mo da se do sta ve iz ve {ta ji Upra ve za su zbi ja we kri mi na li te ta - Cen tra kri mi na li sti~ ke teh ni ke pri MUP-u Cr ne Go re, o re zul ta ti ma spro ve de nog ve {ta ~e wa, gde je ura |e na ana li za oti sa ka s ~a {a, fla {a i opu {a ka, kao i da se

Veselin Vukoti}

kon tak ti ra ju slu `be bez bed no sti i vi di da li je op tu `e ni u to vre me bio u Cr noj Go ri i, ako ni je, gde i po ~i jem na lo gu - re kao je advo kat od bra ne Zdenko Tomanovi}. Vu ko ti} je od ba cio sve op tu `be i za sa da, dok se ne do sta ve svi do ka zi, na ja vio je od bra nu }u ta wem. Sr bi ja je pro {le go di ne od bi la mol bu Cr ne Go re za iz ru ~e we Vu ko ti }a ra di iz dr `a va wa ka zne od 20 go di na za tvo ra, jer ga je Bel gi ja, u ko joj je uhap {en 2009. go di ne, iz ru ~i la Sr bi ji, ko ja se oba ve za la na to da

Palata pravde u Novom Sadu

}e, u slu ~a ju eks tra di ci je, po stu pak pro tiv we ga bi ti po no vqen u Sr bi ji. U od lu ci ko jom je Bel gi ja odo bri la iz ru ~e we od re |e no je da se su |e we Vu ko ti }u za ubi stvo Bo {ko vi }a mo è po no vi ti sa mo u Sr bi ji, a po {to on ima pre bi va li {te u No vom Sa du, no vo sad ski sud je od re |en kao nad le àn za to. Vu ko ti} je bio upu }en na iz dr à va we ka zne za tvo ra, ko ja mu je pre ki nu ta ra di le ~e wa, uz odo bre we Mi ni star stva prav de. Sve do ci u po stup ku Slobodanka Bo{kovi} i Vla di mir Pa vi }e vi} oprav da li su svoj iz -

o sta nak bo le {}u. Sud je za tra `io da se sve do ci i o{te }e ni po no vo is pi ta ju u No vim Sa du. Po za kqu~ ku su da, po nov no is pi ti va we ~e ka i ve {ta ke. Ako to ne bu de mo gu }e, su di ja je kon sta to vao da se pro ~i ta ju iz ja ve sve do ka s pro {lih su |e wa, kao i iz ja ve ve {ta ka. Na sta vak su |e wa za ka zan je za 12 . no vem bar. Vu ko ti} je na veo da ima sa mo srp sko dr `a vqan stvo, kao i da ni ka da do sa da ni je bio kri vi~ no osu |i van. Pred no vo sad skim Vi {i su dom on se bra ni sa slo bo de. A. L.

PROCES BIV [EM DI REK TO RU SU PER LI GA [A S KA RA BUR ME

Iva no vi} za hva lan OFK-i i Ter zi }u Ka pi ten fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je Branislav Ivanovi}, ~i ji je tran sfer 2006. go di ne iz OFK „Be o g rad” u mo s kov sku „Lo k o m o t i v u”, ob u h va } en pro c e s om pro t iv biv { eg di rek to ra OFK-a Zvezdana Terzi}a, kao je dan od tri “spor na”, po sve do ~io je ju ~e da ga je Ter zi} sa mo pi tao da li bi pre {ao u ru ski klub, te da ni je pri s u s tvo v ao sa s tan ku na ko jem se raz go va ra lo s ru skim pred stav ni ci ma. . Iva no vi} je is ta kao Branislav Ivanovi} da je iz ra zio è qu da svo ju ka - da mu po è li sre }u i da po ri je ru i da qe fud bal sko raz vi - zdra vi pred stav ni ka ’Lo ko mo ja we na sta vi u „Lo ko mo ti vi”. ti ve’“. - Ne znam ka ko su se od vi ja Go vo re }i emo tiv no o be o- li raz go vo ri, ali sam po zvan grad skom klu bu da mu je „kao na sa sta nak u OFK ko jem su dru ga ku }a, a qu di iz we ga dru pri s u s tvo v a l i pred s tav n ik ga po ro di ca“, Iva no vi} je oce klu b a Mi k o Bra { wo v i} i nio da je tran sfer u „Lo ko mo sport ski di rek tor „Lo ko mo - ti vu„ iz Mo skve bio naj zna ~aj ti ve” - na veo je ju ~e Iva no vi}, ni ji po tez u we go voj ka ri je ri. sve do ~e }i pred Vi {im su dom u Ugo vor o pre la sku je, ka è, Be o gra du. - Tra ìo sam da sa pot pi sao u [pa ni ji, gde je „Lo stan k u pri s u s tvu j e me n a x er ko mo ti va“ bi la na pri pre ma Po du na vac. Zah te vao sam da ma. bu de uz me ne, da svo jim zna wem Iva no vi} je iz ra zio za hval i is ku stvom po mog ne u re a li - nost svi ma u be o grad skom klu za ci ji mo jih li~ nih uslo va. bu, a po seb no Zve zda nu Ter zi Kad sam bio za d o v o q an po }u, zbog, ka ko je ob ja snio, po stig n u t im do g o v o r om, na p u - dr {ke ko ju je imao od wih, na stio sam sa sta nak. kon {to je iz srem sko mo ti va~ Po tvrd wi sve do ka, „Ter zi} kog „Sre ma” 2004. go di ne pre je na taj sa sta nak do {ao sa mo {ao u OFK „Be o grad”, kao i

Zvezdan Terzi}

za pru è nu {an su za na pre do va we u ka ri je ri, a iz mo skov ske „Lo ko mo ti ve” je pre ~e ti ri go di ne pre {ao u lon don ski „êl si”. - Za mo ju fud bal sku ka ri je ru bio je do bar po tez {to sam iz OFK „Be o gra da” pre {ao u mo skov sku „Lo ko mo ti vu”. Qu di iz OFK-a su mi mno go po mo gli, na ro ~i to Zve zdan Ter zi}, ko ji me je u ovaj klub i do veo - po sve do ~io je Iva no vi} Biv { em di r ek t o r u OFK „Be o gra da” Zve zda nu Ter zi }u su di se po op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja u ve zi s tran sfe ri ma igra ~a Vawe Gruba~a 1998. go di ne u „Ham bu re ger“ u Ham bur gu, Sr|ana Stani}a 2003, u mo skov ski „Spar tak“ i Bra ni sla va

Iva no vi }a 2005, u mo skov sku „Lo ko mo ti vu“. Za jed no s Ter zi }em su okri vqe ni: biv {i sport ski di rek tor OFK-e Vladimir Bulatovi} i fud bal ski agent Dra`en Podunavac, ko je op tu `ba sum wi ~i za zlo u po tre bu slu `be n og po l o ` a j a u ve z i s tran sfe ri ma Va we Gru ba ~a i Stevana Sto{i}a u ino stra ne klu bo ve. Svi okri vqe ni su u pot pu no sti ne gi ra li op tu `be. Na sta vak pre tre sa je za ka zan za 9. ok to bar, za ka da }e, ka ko je naj vqe no, sud ski po zi vi za sve do ~e we bi ti upu }e ni jo{ dvo ji ci fud ba le ra ~i ji su tran sfe ri ta ko |e ob u hva }e ni po stup kom pro tiv Ter zi }a i osta lih. J. J.

UHAP [EN ^U VAR ZA TVO RA U LE SKOV CU

Uno sio za tvo re ni ci ma mo bil ne te le fo ne Rad nik slu `be obez be |e wa u Okru `nom za tvo ru u Le skov cu V. J. (39) li {en je slo bo de zbog sum we da je pri tvo re ni ci ma da vao mo bil ne te le fo ne na ko ri {}e we, sa op {ti la je le sko va~ ka po li ci ja. U sa op {te wu se na vo di da je V. J. pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Le skov cu. V. J. iz Le skov ca li {en je slo bo de zbog po sto ja wa sum we da je iz vr {io dva kri vi~ na de la zlo u po tre ba slu `be nog po -

Leskova~ki Okru`ni zatvor

lo ` a j a. Sa o p { te n o je da se sum wa da je V. J. to kom fe bru a- ra i ma ja u dva na vra ta uno sio mo bil ne te le fo ne sa sim kar ti ca ma u pro sto ri je pri tvor ske je di ni ce Okru `nog za tvo ra u Le skov cu i da vao na ko ri {}e we pri tvo re ni ci ma. Pre ma po l i c ij s kom sa o p { te w u, ti me im je omo gu }io te le fon sku ko mu ni ka ci ju {to je u su prot no sti sa Za ko nom o iz vr {e wu kri vi~ nih sank ci ja. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik U NOVOM SADU

Ne le gal no oru` je u ku }i Pre t re s om ku } e i dru g ih pro s to r i j a No v o s a | a n i n a Dra g a n a [. (1962), po l i c i j a je pro n a { la ru~ n o iz r a | e n o oru` j e: va z du { nu pu { ku, tri re v ol v e r a, dva pi { to q a, dve ku b u r e, de l o v e za jo{ ne k o li k o ko m a d a oru` j a, op t i~ ki ni { an, „bok s er“, „{u r i ken“ i 188 ko m a d a raz l i ~ i t e mu n i c i j e, sa o p { ti l a je ju ~ e

Po l i c ij s ka upra v a u No v om Sa d u. Po li ci ja mu je, uz po tvr du, od u z e l a na v e d e n o oru` j e i pro tiv we ga pod ne la kri vi~ nu pri ja vu ko ja ga te re ti za kri v i~ n o de l o ne d o z vo q e n e pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, do da je se u sa op {te wu. M. B.

IN CI DENT U ULI CI LA ZE TE LE^ KOG, U CEN TRU NO VOG SA DA

No` sev nuo u tu ~i Po li ci ja u No vom Sa du pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Mla de na S. (1990) iz Iri ga, Vr b a { a n a Fi l i p a B. (1989) i Mar ka M. (1984) i No vo sa |a na \or |a J. (1992) i Ra di sla va P. (1990), zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo na sil ni~ ko po na {a we. Pre ma ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, oni se te re te da su u Uli ci La ze Te le~ kog, u su bo tu, ra -

no uju tru, fi zi~ ki na sr nu li na dvo ji cu No vo sa |a na, te da je, u tu ~i, Fi lip B. za dao ubod nu ra nu no `em u sto mak jed nom od na pad nu tih mo ma ka i lak {e ga po vre dio. Pro tiv Mar ka M. bi }e pod ne ta i kri vi~ na pri ja va ko ja ga te re ti za neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga, jer su mu po li caj ci, pri li kom pre gle da, pro na {li oko dva gra ma ma te ri je za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na. M. B.

utorak4.septembar2012.

PO ^I WU PRO VE RE PRI VA TI ZA CI JA SA SPI SKA EVROP SKE UNI JE

In spek to ri ~e {qa ju spor na pred u ze }a Ove ne de qe, ka ko su na ja vi li mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} i ko or di na tor Vla de Sr bi je za bor bu pro tiv ko rup ci je Alek san dar Vu ~i}, ti mo vi u ko ji ma je oko 60 in spek to ra za pri vred ni i fi na nij ski kri mi nal po ~i wu pro ve re vi {e od 20 pri va ti za ci ja ko je su se kao „spor ne„ na {le na spi sku EU, ali i ni zu dru gih slu ~a je va. - S tim u ve zi Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je }e po nu di ti od re |e nu do ku men ta ci ju na osno vu ko je smo pi sa li na {e iz ve {ta je, uko li ko to ne ko me tre ba – ka è za „Dnev nik” Je li sa ve ta Va si li}, ~la ni ca tog te la. Po we nim re ~i ma, Sa vet bor bu pro tiv ko rup ci je ima „mno go do ku men ta ci je”, pa o~e ku ju da tim po vo dom bu du kon tak ti ra ni. - [to se ti ~e pro ve ra o tih dva de se tak slu ~a je va pri va ti za ci je sa spi ska EU, o~e ku je mo da to ozbiq no po~ ne. Nu di mo do ku men ta ci ju ko jom ras po la è mo, jer sma tra mo da bi mo gla da bu de olak {a we za qu de ko ji }e ra di ti na tom po slu, a ~u je mo da je od re |e no iz MUP-a do sta qu di i to mo è da bu de kva li te tan rad - ka è Je li sa ve ta Va si li}, ko ja je u ka ri je ri vi {e go di na bi la stru~ ni sa vet nik pri ne ka -

da {wem Vr hov nom pri vred nom su du Ju go sla vi je, te su di ja Vi {eg pri vred nog su da u Be o gra du, a jed no vre me i ar bi tar u spoq no tr go vin skoj ar bi tra ì pri Pri vred noj ko mo ri Ju go sla vi je. Sa vet, po re ~i ma Va si li }e ve, ve ru je da }e se ovog pu ta s na ja va i pri ~a pre }i na de lo i da }e se is pi ta ti spor ni slu ~a je vi u pro ce su pri va ti za ci je. - Mo ram da ka èm da mi se ~i ni da je go spo din Vu ~i} to ozbiq no shva tio. Po vi |e wu Sa ve ta, do sa da je to uvek bi lo na ne koj pri ~i. Ra ni je se pri ~a lo - bo ri mo se, bo ri }e mo se, ali ni ko do sa da ni je pred u zi mao ne ke kon kret ne ko ra ke - na vo di Va si li}. Po na ja va ma Vu ~i }a i Da ~i }a, pro ve ra ma bi mo glo da bu de ob u hva }e no znat no vi {e slu ~a je va od 24, ko li ko se po mi we da ih ima na spi sku EU. U jav no sti se du è vre me spe ku li {e da bi se pod lu pom, po red osta lih, mo gle na }i i ne ke sta re afe re, kao i po je di ni po stup ci ste ~a ja i li kvi da ci je o ko ji ma se go di na ma po sta vqa ju pi ta wa je su li su bi li oprav da ni, a u do bro oba ve{t nim kru go vi ma se mo è ~u ti da je me |u evrop skim part ne ri ma jo{ od ra ni je leb de lo in te re so va we i

Po li ci ja ne ma ve ze s afe rom Agro ban ke Po li ci ja ne ma ni ka kve ve ze s afe rom u Agro ban ci, ali je u pret hod nom pe ri o du uka zi va la na ne pra vil no sti u we nom ra du, iz ja vio je da nas pre mi jer i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}. Da ~i} je do dao da je po li ci ja, u vre me ka da je is tra `i va la Me tals ban ku, na i {la na „tra go ve oko Agro ban ke”. - Mi smo oba ve sti li NBS i tra `i li oko to ga iz ve {taj, a ne ona nas, {to je bio wi hov za da tak, ta ko da po li ci ja ne ma ni ka kve ve ze sa si tu a ci jom u Agro ban ci - is ta kao je Da ~i}, od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra. On je na veo da je bio na ~e lu MUPa, ko ji je u pret hod noj vla di oce wen kao naj bo qe mi ni star stvo i da je za svoj rad do bio na iz bo ri ma du plo ve }i broj gla so va ne go na pret hod nim. (Ta njug)

KOD NOVOSADSKE RAN @IR NE STA NI CE

Ile gal ci u te ret nom va go nu Kod Ran ìr ne è le zni~ ke sta ni ce u No vom Sa du po li ci ja je u su bo tu oko 1,30 sa ti za te kla {e sto ri cu dr à vqa na Al ì ra, Tu ni sa, So ma li je, Li bi je i Za pad ne Sa ha re, bez put nih is pra va, ko ji su pre kr {i li Za kon o stran ci ma i Za kon o za {ti ti dr àv ne gra ni ce. Oni su ile gal no u{li u Sr bi ju, skri ve ni u te ret nom va go nu, a u na me ri da ot pu tu ju u Ma |ar sku, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Tro ji ca ma lo let nih stra na ca sme {te na su u pro sto ri ja ma Cen t ra za so c i j al n i rad, a

pre o sta li pu no let ni do ve de ni su pre kr {aj nom su di ji ko ji im je iz re kao nov ~a ne ka zne od po 11.000 di na ra i za {tit nu me ru uda qe wa s te ri to ri je Re pu bli ke Sr bi je u tra ja wu od go di nu da na. Dvo j i c i je nov ~ a n a ka z na pre i na ~e na u za tvor sku, u tra ja wu od 11 da na, a tre }em, ko ji je pla t io pro p i s a n i iz n os, uru ~e no je re {e we o ot ka zu bo rav ka u na {oj ze mqi, s jed no go di {wom za bra nom ula ska i ro kom za na pu {ta we te ri to ri je Sr bi je, do da je se u sa op {te wu. M. B.

DVO JI CA SU BO TI ^A NA I PA KI STA NAC TE RE TE SE ZA KRI JUM ^A RE WE QU DI

Mi gran ti u iz najm qe nom do mu Su bo ti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de i pri ve la is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci Zo ra na D. (1967) i Mar ka B. (1947), obo ji ca iz Su bo ti ce i pa ki stan skog dr à vqa ni na Rah ma na A., zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo ne do zvo qen pre laz dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re we qu di. Po sto ji osnov sum we da je Zo r an D. iz n aj m io ku } u od Mar ka B. za pa ki stan skog dr à vqa ni na u ko joj su sme {ta ni stra ni mi gran ti i u~e stvo vao u or ga ni zo va wu wi ho vog ile gal nog pre la ska u Ma |ar sku.

Po li ci ja je pri li kom pre tre sa ku }e pro na {la 11 av ga ni stan skih, jed nog pa ki stan skog i de vet dr `a vqa na Ban gla de {a ko ji ne za ko ni to bo ra v e u Re p u b li c i Sr b i j i.U pre kr {aj nom po stup ku 12 oso ba je ka `we no ka znom za tvo ra, dok je su di ja Pre kr {aj nog su da u Su bo ti ci iz re kao opo me ne i uko re za de vet stra nih dr `a vqa na. Zo ra nu D. i Rah ma nu A. is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci od re dio je pri tvor do 30 da na, dok je Mar ko B. na kon sa slu {a wa pu {ten da se bra ni sa slo bo de. S. I.

za slu ~a je ve po je di nih do ma }ih ba na ka. Sad se isti ni na da ju i hi qa de rad ni ka u Voj vo di ni ko ji su to kom pro ce sa pri va ti za ci je osta li bez uslo va za eg zi sten ci ju, a ta ko |e go di na ma uza lud no tra `e od go vo re o pro pa sti svo jih pred u ze }a po put ne kad ve li kog „Mi tro sa”, ko ji je oti {ao u ste ~aj, za tim fa bri ke na me {ta ja „No vi dom”, Mi tro va~ ke in du stri ja ven ti la (MIV), Me sne in du stri je „Srem„ u [i du, biv {eg

- Mi slim da je svi ma u Sr bi ji pot pu no ja sno da je u pro te klom vre men skom pe ri o du ra |e no sve i sva {ta ve za no za pe riod tran zi ci je i ~e ru pa wa i pqa~ ke srp ske pri vre de. Da kle, kao {to je mo glo ne ka da, ta ko mo `e i danda nas, bez ob zi ra na vre men ski pro tek, da se utvr de sve ~i we ni ce i okol no sti o oni ma ko ji su bez o~ no pqa~ ka li Sr bi ju i vr {i li naj te `a kri vi~ na de la ve za no za pri vred ni kri mi nal na vo di Ja ko vqe vi}.

Pre mi je rov po ziv gra |a ni ma Pre mi jer Sr bi je i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} po zvao je ju ~e gra |a ne da pri ja ve ko rup ci ju u bi lo ko joj obla sti is ti ~u }i da }e po li ci ja re a go va ti „bez ob zi ra ko je u pi ta wu”. Da ~i} je re kao no vi na ri ma da je ve} dao na log da se pre i spi ta ju tvrd we o ku po vi ni rad nih me sta u pro sve ti. - Po zi vam sve da se slo bod no ja ve u bi lo ko joj obla sti, gde ima ele me na ta ko rup ci je i pri ja ve, a mi }e mo re a go va ti bez ob zi ra ko je u pi ta wu - is ta kao je pre mi jer. Da ~i} je za tra ìo od po li ci je da u naj kra }em ro ku, u sa rad wi s tu ì la {tvom, is pi ta tvrd we da su rad na me sta u {ko la ma pred met tr go vi ne i da wi ho va ce na do sti è i do 7.000 evra. (Ta njug) gi gan ta za pro iz vod wu ce lu lo ze i ro to har ti je „Ma tro za”... Stu~ wa ci se sla ù da bi pro ve re mno gih slu ~a je va mo gle bi ti pri li~ no kom plek sne, s ob zi rom na ~i we ni ce da su kroz tra ni zi ci o ni pri vred no-eko nom ski mi qe Sr bi je to kom pri va ti za ci je, ali i dru gih de {a va wa s pri vred nim i fi nan sij skim su bjek ti ma, od ko jih su da nas mno gi pot pu no uni {te ni, cir ku li sa le broj ne fir me s adre sa ma u naj eg zo ti~ ni jim de lo vi ma sve ta i ra znim ostr vi ma, kao i zbog zna ~aj nog pro te ka vre me na. Biv {i tu ì lac Zo ran Ja ko vqe vi}, me |u tim, ka è za „Dnev nik” da ta kvi mo men ti ge ne ral no mo gu ote à va ti rad, ali da ne bi tre ba lo da se od ra ze na uspe {nost kraj weg re zul ta ta pro ve ra.

On ta ko |e ve ru je da }e bi ti u pot pu no sti bi ti re a li zo va ne na ja ve no ve Vla de Sr bi je kad je re~ o is tra zi de {a va wa u pro ce su pri va ti za ci je. - Si gu ran sam da }e se bez ika kvih re zer vi i ko~ ni ca raz mo tri ti sve pri va ti za ci je, da }e ko na~ no gra |a ni Sr bi je do bi ti pra vu isti nu. Si gu ran sam da }e sve iz ma se ono ga {to je opqa~ ka no, a bu de ga mo gu }e vra ti ti, i bi ti vra }e no u dr `av ni bu xet. Ta ko |e, ono {to je sa svim si gur no u od no su na Evro pu, je ste da }e ova Vla da po ka za ti da }e se bez ika kvih re zer vi su o ~i ti i ob ra ~u na ti sa svim vi do vi ma kri mi na la ko ji su s ele men tom ko rup ci je - na vo di Ja ko vqe vi} i do da je da ve ru je da }e ru ka prav de sti }i i „sve one ele men te ko ji su bi li u vla sti a ko ji su da va li po dr {ku tim pqa~ ka ma”. J. Ja ko vqe vi}

Da ~i}: „Sar tid” pr vi na spi sku za pro ve ru Pre mi jer i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} re kao je ju ~e da je sme de rev ski „Sar tid” pr vi na li sti za pre i spi ti va we spor ne pri va ti za ci je i da ga ba{ za ni ma ko je kriv, kao i ko li ko }e da le ko is tra ga i}i u tom slu ~a ju, od no sno da li }e ona do }i i do SAD. On je pod se tio da je „Sar tid” pro dat za ne {to vi {e od 20 mi li o na evra i da od te pri va ti za ci je ne do sta je naj ma we 100 mi li o na. - [to se me ne ti ~e pr vi na spi sku je „Sar tid” - re kao je Da ~i}. - Sma tram da je naj ve }i deo pri va ti za ci ja bio pqa~ ka dr `a ve, ali i pqa~ ka na ro da. To je bi lo (pri va ti za ci ja) u pro te klom pe ri o du „sve to pi smo„ i ti me smo se po no si li, jer je to bio ras kid s Mi lo {e vi }e vim re `i mom, a

sad svi ko ji su to go vo ri li ka `u da sam ja kriv za te pri va ti za ci je. Ina ~e, sme de rev ska `e le za ra „Sar tid” pro da ta je mar ta 2003. go di ne za 23 mi li o -

na do la ra ame ri~ koj kom pa ni ji Ju Es Stil, a ja nu a ra ove go di ne Vla da Sr bi je ot ku pi la je `e le za ru od te ame ri~ ke kom pa ni je za je dan do lar. Da ~i} je ne gi rao bi lo ka kvu po ve za nost SPS-a sa spor nim pri va ti za ci ja ma pod se tiv {i da je po li ci ja jo{ pre vi {e go di na do sta vi la dr `av nim or ga ni ma od re |e ne iz ve {ta je, ali da se na to me ni {ta ni je ra di lo, jer ni je bi lo po li ti~ ke vo qe. Pri va ti za ci je su ta da spro vo di li qu di ko ji su bi li na vla sti, na veo je on do dav {i da me di ji pi {u da se SPS pla {i ne kih hap {e wa. - SPS ne ma raz lo ga da se pla {i - ka zao je Da ~i}. - Ne ko je po br kao lon ~i }e. (Ta njug)

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU UKI NUO PR VO STE PE NU PRE SU DU GRA DO NA ^EL NI KU ZA JE ^A RA

Na lo è no po na vqa we su |e wa Ni ~i }u Ape la ci o ni sud u Be o gra du je uki nuo pr vo ste pe nu pre su du ko jom je gra do na ~el ni ku Za je ~a ra Bo {ku Ni ~i }u bi la iz re ~e na uslov na osu da po op tu `bi za kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja. Por pa rol ka Ape la ci o nog su da u Be o gra du Mir ja na Pi qi} iz ja vi la je ju ~e za “Dnev nik” da je dru go ste pe na sud ska od lu ka do ne ta “uva à va wem àl bi od bra ne i po slu `be noj du `no sti”, te da je pred met vra }en na po nov no su |e we pr vo ste pe nom Osnov nom su du u Za je ~a ru. - Po na la è wu Ape la ci o nog su da pr vo ste pe na pre su da je u osu |u ju }em de lu za hva }e na bit nom po vre dom od re da ba kri vi~ nog po stup ka, jer je iz re ka pre su de ne ra zu mqi va, a raz lo zi ko ji su da ti u pre su di su ne ja sni i u znat noj me ri pro tiv re~ ni. Usled u~i we nih bit nih po vre da od re da ba kri vi~ nog po stup ka ni ~i we ni~ no sta we se za sa da sa

Bo {ko Ni ~i}

si gur no {}u ni je mo glo is pi ta ti, iz ko jih raz lo ga je pr vo ste pe na pre su da mo ra la bi ti uki nu ta u osu |u ju }em de lu - ka `e Mir ja na Pi qi}. Sa da uki nu tom pre su dom Osnov nog su da u Za je ~a ru od 3. ju na 2011. go di ne Bo {ko Ni ~i} je

ogla {en kri vim po op tu `bi za kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja s uslov nom osu dom na ka znu {est me se ci za tvo ra, ko ja ne bi bi la iz vr {e na uko li ko za vre me od jed ne go di ne ne po ~i ni ne ko kri vi~ no de lo. Op tu `ni pred log sum wi ~i Bo {ka Ni ~i }a da je od 16. ju na 2006. do 10. de cem bra 2007. go di ne kao pred sed nik op {ti ne Za je ~ar, na vod no “u je da na est slu ~a je va is ko ri stio slu `be ni po lo àj na taj na ~in {to po oba vqe nim slu `be nim pu to va wi ma u ino stran stvo ni je u ro ku od se dam da na od da na wi ho vog za vr {et ka op {tin skom Ode qe wu fi nan si ja pod neo ob ra ~un s od go va ra ju }im do ka zi ma o po sto ja wu i vi si ni tro {ko va, a u skla du s ured ba ma ko je re gu li {u pra vo dr àv nih funk ci o ne ra, slu `be ni ka i na me {te ni ka na na kna du tro {ko va za slu `be no pu to va we”. Iz ne te su sum we da “ni je oprav dao akon ta ci je za

slu `be na pu to va wa i ni je vra tio ne u tro {e ni deo akon ta ci ja”. Op tu `ba pri pi su je Ni ~i }u da je na taj na ~in, na vod no, “pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist u iz no su od 4.045 evra i od 150 ame ri~ kih do la ra”. U istom po stup ku se na {ao i vo za~ put ni~ kih vo zi la u op {tin skoj upra vi u Za je ~a ru Mi o drag Ro di} zbog sum we da je, ka ko na vo di op tu `ba, od 27. av gu sta 2006. go di ne do 10. de cem bra 2007. go di ne po oba vqe nim slu `be nim pu to va wi ma u ino stran stvo, ni je u ro ku od se dam da na po wi ho vom za vr {e tu pod neo ob ra ~un put nih tro {ko va Ode qe wu fi nan si ja op {ti ne Za je ~ar u skla du s va `e }im ured ba ma. Sa da uki nu tom pr vo ste pe nom pre su dom i vo za~ Ro di} je bio ogla {en kri vim po op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja i uslov no osu |en na istu ka znu kao Ni ~i}. J. J.

SPORT

utorak4.septembar2012.

PA RA O LIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU

dnevnik RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE ZA BE LE @I LA I TRE ]I PO RAZ U KVALI FI KA CI JA MA ZA EURO BA SKET

Na po la pu ta Osci la ci je nas opet – ~e ti ri me da qe sku po ko {ta le (Od na {eg spe ci jal nog iz ve {ta ~a)

LON DON: Pa ra o lim pij ske igre sti gle su na po la pu ta, a po sle {est da na u re pre zen ta ci ji Sr bi ji mo gu da bu du pot pu no za do voq ni. Osvo je ne su ~e ti ri me da qe: @eq ko Di mi tri je vi} (~uw) i Ta wa Dra gi} (ko pqe) u atle ti ci osvo ji li su zlat ne me da qe uz no ve svet ske re kor de, dok su sto no te ni se ri Zlat ko Ke sler i Bo ri sla va Pe ri}-Ran ko vi} u po je di na~ noj kon ku ren ci ji sti gli do sre br nog od li~ ja. Uo~i po la ska na tak mi ~e we ba ra ta lo se s ci from od dve me da qe ko je bi „mo ra le“ da se osvo je, a sve pre ko to ga sma tra no je od li~ nim re zul ta tom. Uz sa da {we ~e ti ri ko laj ne, s ne str pqe wem svi u srp skoj de le ga ci ji o~e ku ju na stup Dra `en ka Mi tro vi }a u ba ca wu di ska 5. i ko pqa 7. ep tem bra. We mu se da ju ve li ke {an se za od li~ je u di sku, kao i na {im de voj ka ma u ekip nom sto no te ni skom tak mi ~e wu. Na i me, Bo ri sla va Pe ri}-Ran ko vi} i Na da Ma ti} po ku {a }e da nad ma {e ~e tvr to me sto iz Pe kin ga. Uz strel ce @iv ka Pa pa za i La sla [u ra wi ja ko ji }e se po no vo opro ba ti na va tre noj li ni ji, atle ti ~a ra Mi lo {a Gr li cu (ko pqe) i bi ci kli stu Mi la na Pe tro vi }a (ko ji u tajm-tra ja lu vo zi sa zdra vim bi ci kli stom Go ra nom [mel ce ro vi }em), mo `e mo da se na da mo jo{ ne kom do brom pla sma nu, kao {to je to uosta lom ~e tvr to me sto strel ca Si ni {e Vi di }a ko jem je u po sled wem hi cu iz ma kla me da qa u va zdu {noj pu {ci 10 me ta ra, ili sa svim so lid nom pla sma nu na {e sto me sto @iv ka Pa pa za u we go vom pr vom iz la sku na va tre nu li ni ju 30. sep tem bra.

Pod ba ci li su, pre ma sop stve nom pri zna wu, strel ci Dra gan Ri sti} i Mir ja na Ili}-\u ri ~in, ali uvek se na ve li kim tak mi ~e wi ma po put pa ra o lim pij skih iga ra, ga se sta re ili ra |a ju no ve zve zde. S ob zi rom na to da Sr bi ju u Lon do nu pred sta vqa 13 spor ti sta u ~e ti ri spor ta (atle ti ka, sto ni te nis, stre qa {tvo i bi ci kli zam), do sa da ~e ti ri osvo je ne me da qe su sja jan uspeh. Do bra je to pri li ka da se u sle de -

Stonoteniseri Srbije izazivaju pa`wu prolaznika

ZA VR [EN KARATE KAMP NA LE TEN CI

Gla zu ra for me za No vi Sad

Tra di ci o nal ni, ju bi lar ni 10. kamp na Le ten ci na Fru {koj go ri u ver zi ji VUKF oku pio je oko sto ti nu ka ra ti sta i ka ra tist ki wa svih uz ra sta iz Sr bi je i Re pu bli ke Sr bi je. - Po sle tra di ci o nal nih pe to dnev nih pri pre ma na Ta ri, na sta vi li smo pri pre me na Le ten ci u Fru {koj go ri ka ko bi se {to bo qe pri pre mi li za Pr ven stvo sve ta za mla |e uz ra ste, ko je }e se od 10. do 14. ok to bra odr `a ti u No vom Sa du - re kao je Du {an Da ~i} i do dao: - Na svet skom ku pu za pi o ni re, ka de te i ju ni o re u ok to bru u No vom Sa du o~e ku je mo oko 2.000 tak mi ~a ra iz pe de se tak ze ma qa sa svih kon ti ne na ta. Do po ~et ka [am pi o na ta ima }e mo i ne ko li ko pro ve ra for me. Pr va je ovog me se ca u Klu `u, na Ku pu Evro pe, ve} 7. sep tem bra je se lek ci o ni tur nir u No vom Sa du gde }e mo sa op {ti ti i ko na~ ni spi sak u~e sni ka na Svet sko pr ven stvo, a 30. sep tem bra usle di }e jo{ jed na pro ve ra za re pre zen ta tiv ce na 30. Ku pu Voj vo di ne za sve uz ra ste u Bu di sa vi. M. Gr bi}

}im od lu ka ma pri li kom ras po re de bu xe ta, Pa ra o lim pij skim ko mi te tu Sr bi je do de li mo `da ve }i pro ce nat od pred vi |e nog, ka ko bi u sle de }em ci klu su jo{ vi {e po boq {a li pri pre me, pro {i ri li i pod mla di li olim pij ski tak mi ~ar ski tim i na sle de }oj Pa ra o lim pi ja di bi li jo{ uspe {ni ji. Ono {to po seb no im pre si o ni ra su emo ci je pod ko ji ma na {i spor ti sti na stu pa ju u Lon do nu. Sva ki re zul tat pro sla vqa se na po se ban na ~in, pa ta ko ne tre ba da za ~u de su ze Bo ri sla ve Pe ri}Ran ko vi} po sle po ra za u fi na lu od ki ne ske igra ~i ce ran gi ra ne na svet sko me sto broj 1, jer je Be ba re kla da pla ~e za to {to „ni je osvo ji la sre bro, ve} je iz gu bi la zla to“. Na spor ti ste ta ko |e mo gu da bu du po no sni i pred sed nik Pa ra o lim pij skog ko mi te ta Sr bi je Zo ran Mi }o vi} i {ef srp ske de l e g a c i j e u Lon d o n u Zvon ko Rot, ko ji je po sle uru ~e wa me da qa sto no te ni se ri ma odr `ao zdra vi cu uz ~e stit ke i le pe `e qe da se do kra ja tak mi ~e wa sal do na {ih me da qa uve }a. Tekst i foto: Sa va Sa vi}

Se lek tor srp ske ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Du {an Iv ko vi} po sle novg po ra za „or lo va”, ovog pu ta u Pod go ri ci, po ru ~io je svo jim iza bra ni ci ma da u za vr {ni ci kva li fi ka ci ja za Euro bak set mo ra ju bi ti „ja ~i od svih pro ble ma”. Tri ko la pre kra ja kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo 2013. go di ne u Slo ve ni ji, na {a se lek ci ja ima u~i nak ma lo iz nad po lo vi~ nog. Po no vo je se lek ci ja Sr bi je igra la po si ste mu „to plo-hlad no” i ni je is ko ri sti la ube dqi vo po ~et no vo| stvo da ve} na po ~et ku pre lo mi me~ u dvo ra ni „Mo ra ~a”. Iako su bi li u na le tu, a do ma }i ni pri ti snu ti ogrom nim pri ti skom s tri bi na, na {i re pre zen ta tiv ci po ~e li su sa se ri jom gre {a ka i br zo ple to sti, osta vqa ju }i pro stor Cr no gor ci ma da se kon so li du ju i vra te u utak mi cu. Usle dio je po tom pe riod od li~ ne igre do ma }i na ko ji su su sti gli „or lo ve”, ubr zo ih i pre sti gli, otvo riv {i vra ta ka po tu no za slu `e noj, na kra ju i ube dqi voj po be di (72:62). Dok je Cr na Go ra (7-0) na im pre si van na ~in osi gu ra la pla sman na ve li ko tak mi ~e we, Sr bi ja (4-3) po rav na ta je s Esto ni jom i Izra e lom. Na {a se lek ci ja re {a va }e sud bi nu u di rekt nim du e li ma s te dve eki pe, za ka za nim za 8. sep tem bar u Ta li nu i 11. sep tem bar u Be o gra du. Po sle tre }eg po ra za u A gru pi, se lek tor Du {an Iv ko vi} je po ku {ao da iz beg ne te {ke re ~i, ali je mo rao da pri zna da se vi ce {am pi o-

Ana Iva no vi} je po be di la Cve ta nu Pi ron ko vu u ~e tvr tom ko lu US Ope na i iz bo ri la pla sman me |u osam naj bo qih. Sla vi la je sa ube dqi vih 6:0, 6:4 po sle 70 mi nu ta igre i po tvr di la da se na la zi u od li~ noj for mi.

Ana Ivanovi}

Srp ska te ni ser ka je ta ko pr vi put po sle osva ja wa ti tu le na Ro lan Ga ro su, 2008. go di ne, us pe la da iz bo ri na stup u ~e tvrt fi na lu ne kog grend sle ma. Iva no vi }e va, ko ja je tre nut no 13. igra ~i ca na VTA li sti, je od pr vog udar ca na me ~u u pot pu no sti kon tro li sa la si tu a ci ju na te re nu. Ona je za hva qu ju }i iz u zet no agre siv noj igri br zo osva ja la po e ne, is ko ri sti la sve tri brejk {an se, ne do zvo liv {i Bu gar ki da osvo ji ni ti je dan gem u pr vom se tu. Isti -

na, Pi ron ko va je ima la dve pri li ke da Ani odu zme ser vis, ali ni je us pe la da ih re a li zu je. Upor na Bu gar ka, 55. igra ~i ca sa VTA li ste, ni je se pre da la, iako je set iz gu bi la sa „nu lom”. Ona je na sta vi la da vre ba svo ju {an su, upr kos bo lo vi ma u vra tu zbog ko jih je is ko ri sti la i me di cin ski tajmaut, i us pe la je da je is ko ri sti. Br zo je na pra vi la brejk i po ve la sa 2:1, ali je Ana od mah u sle de }em ge mu uz vra ti la istom me rom (2:2). Ipak, to ni je bio na go ve {taj do bre se ri je srp ske igra ~i ce, bu du }i da je u na stav ku ume sto po tvr de brej ka, na ~i ni la ve li ki broj gre {a ka i po no vo omo gu }a pro tiv ni ci da po ve de. Po da tak da je Iva no vi }e va u ce lom pr vom se tu na ~i ni la se dam ne iz nu |e nih gre {a ka, a u ~e ti ri ge ma na stav ka ve} de vet do voq no go vo ri o to me ko li ko je sla bi je igra la. Iako je osci li ra la u igri, ona je uspe va la da kon tro li {e re zul tat. Na pra vi la je dvo stru ki brejk, u me |u vre me nu do bi la gem na svoj ser vis, i po ve la sa ube dqi vih 5:3. I ka da se ~i ni lo da je ko na~ no sti gla do ostva re wa ci qa, jer je ser vi ra la za me~, ona je opet do zvo li la pro tiv ni ci da se „raz ma {e” i uhva ti pri kqu ~ak (4:5). Ipak, sve je is pra vi la vr lo br zo, za vr {iv {i me~ brej kom.

ni Evro pe iz 2009. go di ne na la ze u ne za vid noj si tu a ci ji. - Po treb no je da iz vu ~e mo po u ke iz po ra za od Cr ne Go re i bu de mo sprem ni za na red ne me ~e ve, od ko jih dva igra mo kod ku }e, a je dan u Esto ni ji. Mo ra mo da bu de mo ja ~i od svih pro ble ma i da po be da ma u pre o sta lim utak mi ca ma stig ne mo do za cr ta nog ci qa - re kao je Du da, ~e sti ta ju }i Cr no gor ci ma na za slu `e nom tri jum fu. Tro fej nog tre ne ra mo ra da za bri ne pad po sle od li~ nog star ta i vo| stva od 16:3, ko je je pro koc ka no do fi ni {a dru ge ~e tvr ti ne. - Ta kav po ~e tak u ve li koj me ri je bio uslo vqen pri ti skom ko ji

Me di ji sla ve Cr no gor ce Me di ji u Pod go ri ci sla ve po be du cr no gor ske re pre zen ta ci je nad se lek ci jom Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo 2013. go di ne. U iz da wi ma od po ne deq ka kon sta tu ju da je tim Cr ne Go re i for mal no obez be dio u~e {}e na {am pi o na tu u Slo ve ni ji. „No} za pam }e we“ na slov je u pod go ri~ koj {tam pi po sle po be de ko {ar ka {a Cr ne Go re nad Sr bi jom, dru ge po re du u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo. List „Po bje da“ na na slov noj stra ni ci is ti ~e da je „Cr na Go ra po no vo bo qa od Sr bi je“, „Vi je sti” iz ve {ta va ju o utak mi -

ci pod na slo vom „Sr bi ja pa la na Mo ra ~i“, a por tal „Ana li ti ka” do no si na slov „Sr bi ja nad i gra na u pa klu Mo ra ~e“. List „Dan” ima na slov „Lu ka voj sku za Slo ve ni ju spre ma“. Me di ji ta ko |e hva le gest pod go ri~ ke pu bli ke u ha li „Mo ra ~a“, ko ja je apla u di ra la to kom in to ni ra wa him ne Sr bi je i to kao od go vor na zvi `du ke ko je je cr no gor ska him na do bi la ne dav no na utak mi ci u be o grad skoj Are ni. U Pod go ri ci su po sle utak mi ce na vi ja ~i du go osta li u ha li „Mo ra ~a“, a sla vqe je po tom pre ne to i na uli ce...

je pro tiv nik ose }ao zbog igra wa pred do ma }om pu bli kom. Mi smo u na stav ku me ~a iz gu bi li kon tro lu, do sta gre {i li, ima li ~ak 19 iz gu bqe nih, a sa mo ~e ti ri osvo je ne lop te. Ne {to bo qi pro ce nat {u ta ni {ta nam ni je po mo gao po red sjaj nog ofan ziv nog sko ka ko ji je ima la Cr na Go ra. Za ni mqi vo je da Sr bi ja ni je ostva ri la do mi na ci ju u sko ku, iako je to jed na od bit nih ka rak te ri sti ka na {eg dr `av nog ti ma. Se lek ci ja Cr ne Go re ~e sto je i sa svih pet igra ~a na par ke tu i{la na skok, dok su na {i igra ~i to sta ti~ no po sma tra li, iz gu biv {i o~e ki va no pre i mu} stvo u bor bi pod sa mim obru ~i ma. - Naj ve }i pro blem su nam osci la ci je i ne sta bil nost u igri. Uz to nas po vre de mu ~e od sa mog star ta. Pr vo smo osta li bez Lu ~i }a, a Kr sti} i Er ceg po ku {a va ju da pru `e pun do pri nos, iako ni su do voq no opo ra vqe ni - za kqu ~io je Du {an Iv ko vi}. Utak m i c a sa Slo v a~ k om u Zre wa ni nu (sre da, 20.30 ~a so va) pred s ta v qa } e for m al n ost po {to je raz li ka u kla si iz me |u dve se lek ci je pre ve li ka, ali po sle to ga na red do la ze me ~e vi isti ne za osla bqe nu i pod mla |e nu re pre zen ta ci ju Sr bi je. Me ~e vi sa Esto ni jom i Izra e lom u ko ji ma iz go vo ri ne po sto je, a osci la ci je, to li ko ti pi~ ne za „or l o v e” u do s a d a { wem to k u kva li fi ka ci ja, vi {e ne }e bi ti do pu {te ne.

DA NAS DVO JI CA NA [IH IGRA ^A U OSMI NI FI NA LA US OPE NA

No le ~u va ener gi ju, Jan ku se otvo ri lo

OTVO RE NO PR VEN STO AME RI KE

Ana po ~i sti la Pi ron ko vu

Ko{arka{i Srbije u dvorani „Mora~a”

No vak \o ko vi} je do pla sma na u osmi nu fi na la na US ope nu do {ao po sle no vog, ube dqi vog tri jum fa, ovo ga pu ta nad Fran cu zom @i li je nom Be ne to om (6:3, 6:2, 6:2). Da nas ga o~e ku je duel sa Sta ni sla som Va vrin kom iz [vaj car ske. - Imao sam ne de qu da na da po ra dim na ra znim ele men ti ma igre

ì po sao ne go {to je slu ~aj bio u pr va tri ko la. - Va vrin ka je je dan igra ~a ko ji dr ì vi sok ni vo igre to kom ce le go di ne i po ka zu je to re zul ta ti ma na svim pod lo ga ma. Ima ja ko sna àn ser vis. Sa da pro tiv ni ci po sta ju te ì i bo qe ran gi ra ni, pa ja mo ram da bu dem mak si mal no kon cen tri san u to ku me ~a - na gla sio je \o ko vi}.

Novak \okovi}

pre ovog tur ni ra. Na ser vis sam po seb no obra tio pa `wu u po sled we dve go di ne jer sam imao ma lo po te {ko }a i je dan pe riod ka da sam ne sve sno pro me nio teh ni ku. Tru dim se da ra dim na to me jer mo `e da po slu `i u da na {wem te ni su ka da do bi je te do sta la kih po e na na jak ser vis - re kao je \o ko vi}. Na red ni \o ko vi }ev pro tiv nik je [vaj ca rac Sta ni slas Va vrin ka, a dru gi re ket sve ta je sve stan da ga od osmi ne fi na la ~e ka da le ko te -

To kom tra ja wa po sled weg grend-sle ma se zo ne, \o ko vi} je sme {ten u Wu Xer si ju i sa mo ka da igra do la zi u Wu jork. - Go to vo sva ki dan ka da ne igram, osta jem ta mo. Ne mam po tre bu da do la zim u Wu jork, imam do sta is ku stva s tom at mos fe rom ko ja vla da u to ku tur ni ra, pa ne mam po tre bu da do |em ov de i upi jem je. Po ku {a vam da {to vi {e ener gi je sa ~u vam za na red ne iza zo ve - is ta kao je srp ski te ni ser.

Jan ko Tip sa re vi} (8. no si lac) }e u da na {wem me ~u osmi ne fi na la US ope na ob no vi ti ri val stvo s Fi li pom Kol {raj be rom (19), s ko jim se do sa da sa sta jao uglav nom na Svet skom pr ven stvu na ci o nal nih ti mo va u Di sel dor fu. âk tri pu ta igra li su na {qa ci u Ne ma~ koj uo~i Ro lan Ga ro sa, a sa mo jed nom na tvr doj pod lo zi, le ta 2010. go di ne u Ka na di, ka da je Jan ko pre dao pri re zul ta tu 2:2. Ove go di ne u Di sel dor fu Tip sa re vi} je sla vio na kon tri uz bu dqi va se ta - 6:4, 3:6, 7:5. Kol {raj ber je do ~e tvr tog ko la US ope na sti gao pre ko fa vo ri zo va nog do ma }eg te ni se ra Xo na Iz ne ra, sa vla dav {i ga re zul ta tom 3:2 (6:4, 3:6, 4:6, 6:3, 6:4). Ote à va ju }a okol nost za Nem ca je to {to je duel s Iz ne rom za vr {io tek u 2.30 ~a so va uju tru po lo kal nom vre me nu u Wu jor ku, {to }e si gur no po re me ti ti pri pre me za da na {wi duel s Tip sa re vi }em. Jan ko bi plasmanom u ~etvrtfinale odbranio bodove s pro{logodi{weg US opena (gde je poraèn od \okovi}a), dok je nema~ki teniser ve} sada zabeleìo najboqi rezultat u karijeri na ovom grend-slem turniru. Kol{rajber je prvo grend-slem ~etvrtfinale odigrao pre dva meseca na Vimbldonu. U dana{wim me~evima osmine finala sasta}e se: Del Potro Rodik, Gaske - Ferer, Tipsarevi} - Kol{rajber i \okovi} Vavrinka.

SPORT

dnevnik RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE PO ^E LA PRI PRE ME ZA START U KVA LI FI KA CI JA MA ZA SVETSKO PRVENSTVO

utorak4.septembar2012.

MI RO SLAV STE VA NO VI], JE DAN OD NO SI LA CA IGRE VOJ VO DI NE

Sva ki po ~e tak je Pr vo me sto ne tre ba da ~u di va àn i te àk Or lo vi kre }u u pr ve kva li fi ka ci o ne bit ke za pla sman na Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne u Bra zi lu. Na star tu, ri va li na {oj re pre zen ta ci ji u gru pi A su [kot ska u Gla zgo vu (8. sep tem bar) i Vels u No vom Sa du (11. sep tem bar). Se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi} je u pro te kla dva me se ca oba vio ogro man po sao, oba vqe na je sme na ge ne ra ci ja u na ci o nal nom ti mu i s no vim sna ga ma kre }e u va `ne okr {a je. Sve stan je ne ka da {wi as da je is pred we ga pa kle ni za da tak i neo bi~ no dug pro ces for mi ra wa eki pe, tra è wa mo de la igre, ali i ~i we ni ce da je re pre zen ta ci ja u jav no sti iz gu bi la kre di bi li tet. - Sve stan sam svih pro ble ma, ali ~vr sto ve ru jem u ono {to ra di mo. Znam da se pre ko no }i ne mo è mno go to ga pro me ni ti. Ide mo ko rak po ko rak una pred, ima mo po ten ci jal. Neo bi~ no je va `no da na star tu ostva ri mo po zi tiv ne re zul ta te, jer je to je di ni na ~in da se pri do bi je na klo nost pu bli ke i da se na vi ja ~i vra te na sta dion kad igra na ci o nal ni tim. Osnov na stvar je discpli na, ona po sto ji, i uve ren sam da }e mo iz ga ra ti u sva kom du e lu. To, u ovom ~a su, je di no mo gu da obe }am. Mi slim da smo kva li tet ni ji od [ko ta i Vel {a na, da }e mo pro na }i na ~in ka ko da osvo ji mo bo do ve pro tiv eki pa ko je ne gu ju kla si ~an ostrv ski fud bal. Neo p hod no je sa mo da im pa ri ra mo agre si jom i ko li ~i nom tr ~a wa - na po me nuo je se lek tor. Pr vi rad ni dan u okvi ru pri pre ma do neo je za do voq stvo stru~ nom {ta bu jer po vre |e nih igra ~a ni je bi lo, pa }e do ~e tvrt ka, ka da se od la zi u Gla zgov, na

tre nin zi ma svi bi ti mak si mal no ak tiv ni. U cen tru pa `we na {ao se no vi ~lan Man ~e ster si ti ja Ma ti ja Na sta si} (19). - Pre la zak u re do ve {am pi o na En gle ske je no vi ve li ki is ko rak u mo joj ka ri je ri. Ne znam ka ko su te -

Iskre no, sve se mu we vi to od i gra lo. Na dao sam se da }u se iz bo ri ti u Fi jo ren ti ni za sta tus stan dard nog pr vo tim ca. To se do go di lo, pa sam po taj no ga jio na du da }e se po ja vi ti i po ziv ne kog ve }eg klu ba. San se pre tvo rio iz ne na da u ja vu kon sta to vao je Ma ti ja.

Ma ti ja Na sta si}

kli pre go vo ri dva klu ba, ja sam br zo po sti gao do go vor oko svih de ta qa u ugo vo ru. Ve ru jem da }u se u krat kom ro ku pri la go di ti zah te vi ma spe ci fi~ nog sti la fud ba la ko ji se for si ra na Ostr vu - na po me nuo je Na sta si}. Jo{ uvek ni je ni sti gao do Si ti ja zbog re pre ze na tiv nih oba ve za. - Ni sam do bio na vre me bri tan sku vi zu i ni sam se di rekt no upo znao s tre ne rom i sa i gra ~i ma. Ali, sve }e bi ti mno go lak {e uz na {eg Ko la ro va, tu je i Xe ko ko ji }e mi po mo }i oko adap ta ci je.

Or lo ve o~e ku ju su sre ti pro tiv [kot ske i Vel sa? - Sva ki po ~e tak je va àn i te àk. Na la zi mo se u kva li te noj i ujed na ~e noj gru pi i sva ki bod na kra ju mo è da bu de od lu ~u ju }i. Sprem ni smo da pru ì mo mak si mum, spro ve de mo u de lo ide je se lek to ra Mi haj lo vi }a. Sa da su sve mi sli okre nu te Gla zgo vu, ka ko bi pre sko ~i li start nu pre pre ku - sma tra Na sta si}, uz na po me nu da je sve stan iz u zet no ja ke kon ku ren ci je u de fan zi vi or lo va. Z. Ran ge lov

PO SLE SE RI JE LO [IH RE ZUL TA TA SPAR TA KA

Mi lin ko vi } podneo ostav ku Fud bal ski klub Spar tak Zla ti bor vo da usvo jio je ostav ku tre ne ra Zo ra na Mi lin ko vi }a, ko ju je on pod neo u su bo tu, po sle po ra za od Ra da u Su bo ti ci (2:3). Jo{ ni je iz ve sno ko }e bi ti no vi {ef stru~ nog {ta ba su bo ti~ kog su per li ga {a, ko ji po sle ~e ti ri utak mi ce ne ma ni je dan bod. Spar tak je u pr vom ko lu pr ven stva Sr bi je iz gu bio od Slo bo de u U`i cu s 0:2, za tim je bio po ra `en na svom te re nu od Voj vo di ne s 0:1, pa u Iva wi ci od Ja vo ra s 0:1 i u su bo tu od Ra da. Pro {lu se zo nu Spar tak je za vr {io na sed mom me stu sa 43 bo da na 30 utak mi ca. Mi lin ko vi} je tre ni rao Spar tak u se zo ni 2009/2010. ka da je ostva ren isto rij ski pla sman u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe. On je po tom pre {ao u Voj vo di nu, a u klub iz Su bo ti ce vra tio se po sle od la ska Zo ra na We gu {a, u fe bru a ru 2012. go di ne.

RO BERT PRO SI NE^ KI U IN TER VJUU „JU TAR WEM LI STU”

Ni sam vi {e mo gao da iz dr ìm Pr vi put od od la ska s klu pe Cr ve ne zve zde, Ro bert Pro si ne~ ki se ogla sio i u eks klu ziv nom in ter vjuu za „Ju tar wi list“ pri ~ao o vre me nu u Be o gra du. Pro si ne~ ki je cr ve no-be le na pu stio pre ta~ no dve ne de qe, po sle go di nu i po da na pro ve de nih na klu pi klu ba sa ko jim je 1991. osvo jio Evro pu. - Du go sam raz mi {qao o od la sku. Si tu a ci ja u Zve zdi ve} du è vre me ne va qa, ni sam mo gao vi {e da iz dr ìm stal ne pret we {traj kom. Klub je u gro znom sta wu, ve} se dam me se ci ni ko od 215 za po sle nih ni je pri mio pla tu. [est me se ci sam po ku {a vao da mo ti vi {em igra ~e, u tih {est me se ci smo do bi li sko ro sve utak mi ce, a bez ika kve na kna de. Klub }e vr lo te {ko sta ti na no ge u fi nan sij skom smi slu, iako je glav ni spon zor Ga sprom, fir ma ko ja je pro {lu go di nu za vr {i la s plu som od ~e ti ri mi li jar de do la ra. Ali, Zve zdi ne da ju pa re. Iako je ceo sta dion tra ìo da osta nem, ni sam vi {e mo gao, „pu kao sam“ - re kao je Pro si ne~ ki.

Robert Prosine~ki

Na pi ta we o ra stan ku i su za ma na opro {taj noj kon fe ren ci ji za me di je, hr vat ski stru~ wak je re kao: - Su ze? Zve zda je moj klub. Sve igra ~e sam uglav nom ja do veo, ne ke i afir mi sao, ovaj Zve zdin tim ima ve li ku bu du} nost. Po tvr di li su to pro tiv Bor doa, iz gu bi li su u 93. mi nu tu. Ako ih

ne raz ju re, za dve-tri go di ne }e to bi ti ve li ki tim, ko ji }e u}i u Li gu {am pi o na. Od mah po {to je na pu sti klu pu Zve zde, Pro si ne~ kog su po ~e li da ju re s mno gih stra na, a jed na po nu da mu je po seb no pri vla~ na. - Pri vla ~i me Ka me run, re pre zen ta ci ja s iz u zet nom tra di ci jom, ko ja ve} ne ko li ko go di na stag ni ra, ali ima iz u zet nu per s pek ti vu. Na r av n o, naj va `ni ji po sao se lek to ra je da na go vo ri Sa mju e la Etoa da se vra ti u re pre zen ta ci ju. Vr lo su am bi ci o zni uo~i Ku pa afri~ kih na ci ja, a na da ju se pla sma nu na Svet sko pr ven stvo. Ali, mo ram da raz mi slim, da li su mi rok do 5. sep tem bra - is ta kao je Pro si ne~ ki. Na pi ta we no vi na ra da se na sli ~an na ~in ra sta jao i s Di na mom ne ko li ko pu ta, Pro si ne~ ki je re kao da su si tu a ci je bi le pot pu no dru ga ~i je. - Iz Di na ma su me te ra li, iz Zve zde sam oti {ao svo jom vo qom - rekao je Prosine~ki.

Voj vo di na je pr ven stve nu pa u zu, na sta lu zbog oba ve za re pre zen ta ci je Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Mun di jal 2014. go di ne, do ~e ka la kao li der pr ven stva u Je len su per li gi, ostva riv {i tre }u po be du za re dom. Ovo ga pu ta pred No vo sa |a ni ma su pa li wi ho vi „do ma }i ni” na sta di o nu „Ka ra |or |e”, eki pa Do weg Sre ma, a tre }i mi ni ma lac bio je vre dan ka pi tal nog re zul ta ta i vo de }e po zi ci je na ta be li. Je dan od igra ~a na ko ji ma se te me qi igra cr ve no-be lih si gur no je Mi ro slav Ste va no vi}, ra di li ca na de snoj stra ni i ~o vek ko ji ne sta je ni se kun da to kom svih 90 mi nu ta. Po pu lar ni Bo ske u sva koj utak mi ci osta vqa, ka ko na vi ja ~i ume ju da ka ù - sr ce na te re nu, i zbog to ga je je dan od mi qe ni ka no vo sad ske pu bli ke. - î we ni ca da smo po sle ~e ti ri pr ven stve na ko la za se li na ~e lo ta be le ne tre ba ni ko ga da ~u di - ka te go ri ~an je bio Ste va no vi}. - Ima mo ve o ma do bru i kva li tet nu eki pu i ovaj re zul tat je po sle di ca to ga i na {eg do brog ra da. Na rav no, tek je po ~e tak li ge i ba{ zbog to ga ne }u ni {ta una pred da pri ~am ili da obe }a vam. Naj bit ni je je da u sva koj utak mi ci ide mo na po be du, da raz mi {qa mo sa mo o pr vom sle de }em ri va lu i vre me }e po ka za ti ko li ko ta kvo opre de qe we mo è da nam do ne se u pr ven stvu. Ipak, Voj vo di na je do tri po be de sti gla uz sa mo tri po stig nu ta

Mi ro slav Ste va no vi}

go la. Do du {e, we na od bra na ni je nijed nom ka pi tu li ra la, ali je uti sak da se na pa da ~i te {ko sna la ze u re a li za ci ji {an si ko je cr ve no-be li stva ra ju. - Ta~ no je da nam re a li za ci ja ni je na o~e ki va nom ni vou - pri znao je Ste va no vi}. - Ipak, se ti te se, ra ni je smo igra li mo `da lep {e za oko, po sti za li smo go lo ve, ali ni je bi lo re zul ta ta. ^i ni mi se da je ova ko bo qe, ba{ kao {to sam si gu ran u to da nam od bra na igra na vr hun skom ni vou i da, evo, u ~e ti ri utak mi ce ni je ni jed nom ka pi tu li ra la. Pu bli ka se po la ko vra }a na sta dion „Ka ra |or |e” u ve }em

bro ju i pret po stav ka je da Vo{i po dr {ka s tri bi na pu no zna ~i. - Zna ~i, ka ko da ne! Pu bli ka je uz nas u sva koj utak mi ci i po ka za lo se da nam we na po dr {ka i te ka ko pri ja, po seb no u tre nu ci ma ka da nam ne ide naj bo qe na te re nu. On da za ~u je mo huk s tri bi na i iz dig ne mo se iz nad sla bo sti. Pro {la se zo na za nas je bi la ve o ma lo {a i sa da vi {e o woj ne tre ba da raz mi {qa mo, ve} da gle da mo sa mo una pred. Ono {to je bi lo ne mo `e mo da pro me ni mo, ali i te ka ko mo `e mo da uti ~e mo na bu du }e do ga |a je i ve ru jem da je pred na ma uspe {na se zo na - za kqu ~io je Mi ro slav Ste va no vi}. A. P.

ZVE ZDIN NO VAJ LI JA OG WEN MU DRIN SKI OBE LE @IO TRI JUMF PRO TIV RAD NI^ KOG

Het-trik za klup sku isto ri ju

Fud ba le ri Cr ve ne zve zda su u raz ma ku od ne ko li ko da na od i gra li dva dra ma ti~ na me ~a. Bo lan je bio onaj fi ni{ su sre ta u Bor dou, sre }an kraj imao je me~ pro tiv Ni {li ja. - Uz pu no bor be no sti na dok na di li smo se ri ju gre {a ka i pu no ne do sta ta ka u igri, na kra ju i sre} no sla vi li. Do bi li smo vr snog gol ge te ra Og we na Mu drin skog, igra ~a ka kav nam je bio po tre ban - is ta kao je tre ner Be o gra |a na Alek san dar Jan ko vi}. Naj no vi ja akvi zi ci ja cr ve nobe lih Og wen Mu drin ski imao je svoj {ou, ju nak je te {ko iz vo je va ne po be de, po sti gao je het-trik za pam }e we. - Ova kav de bi ni sam mo gao ni da sa wam. Ra du jem se zbog go lo va, jo{ vi {e zbog tri jum fa. Ta ko se osva ja ju tro fe ji, ve rom u po be du do sa mog kra ja. Iskre no, ve ro vao sam da }e mo do }i do tre }eg go la, iako sam na se ma fo ru vi deo da je u to ku 93. mi nut. I to se, eto, do go di lo - re kao je Mu drin ski.

Og wen Mu drin ski

Na tra vu na {eg naj ve }eg sta di o na is tra ~ao je sil no mo ti vi san. - Ni sam imao tre mu, a u pri pre mi utak mi ce mno go mi je po mo gao ka pi ten Mi li ja{. Ob ja snio mi je te `i nu Zvze di nog dre sa, uka zao {ta da ra dim ka ko bi sa vla dao psi ho lo {ki pri ti sak. Dra go ce ni sa ve ti su mi po mo gli. Tru di }u su da na sva koj utak mi ci pru `im mak -

si mum - ve li no vi gol ge ter Zve zde. Eks pre sno je cen tar for cr ve no- be lih obez be dio se bi me sto u klup skoj isto ri ji. Na de bi ju jo{ ni ko ni kad ni je upi sao het- trik. - ûo sam za taj po da tak, ko ji pri ja, ali uvek je ko lek tiv is pred po je din ca. Po qu qao nas je po raz u Fran cu skoj, na ~in na ko ji smo osta li bez Evro pe. Za to je bi lo va `no za le ~i ti ra ne po be dom pro tiv Rad ni~ kog, ko ji nas je na mu ~io. Po ne li su nas i na vi ja ~i, pa ve ru jem da }e mo bo dov nu è tvu na sta vi ti na kon pr ven stve ne pa u ze sma tra Mu drin ski. ê stit ke sti ù sa svih stra na. - Svi u po ro di ci su ve li ki Zve zda {i. Ro di te qi su bi li na tri bi na ma, pr vi su mi ~e sti ta li na kon utak mi ce. Brat je bio na se ve ru s naj va tre ni jim na vi ja ~i ma. Svi su pre sre} ni zbog mog uspe {nog po ~et ka u ve li kom klu bu - na po me nuo je Mu drin ski, ko ji se pri kqu ~io pri pre ma ma mla de re pre zen ta ci je za od lu ~u ju }e du e le u kva li fi ka ci ja ma za EP. Z. R.

UZ PO BE DU PAR TI ZA NA NAD OFK BE O GRA D

Klin ci is ko ri sti li pri li ku Va `nu po be du u ~e tvr tom ko lu Je len su per li ge Par ti zan je za be le `io u ne de qu pro tiv OFK Be o grad (3:1). Cr no-be li su smi ri li pri ti sak stvo ren po sle me ~a u

La zar Mar ko vi}

Evro pi i na pra vi na ~in se po ka za li i u do ma }em pr ven stvu. Tre ner Vla di mir Ver me zo vi} po hva lio je svo je igra ~e za iz u zet no za la ga we ko je je do ne lo i po be du. - Zna li smo da }e to bi ti iz u- zet no te {ka utak mi ca, po sle na -

{eg psi hi~ kog i fi zi~ kog pra `we wa na me ~u sa Trom com. OFK je u ne za vid noj si tu a ci ji, ose }a li smo da }e da ti sve od se be i po ku {a ti da is ko ri ste na{ umor. U pr vom de lu, {to zbog vru }i ne, {to zbog pret hod ne utak mi ce, ni smo od i gra li ona ko ka ko smo se do go vo ri li. Ri val je to is ko ri stio i po sti gao gol. Na na {u sre }u ima li smo igra ~a vi {e u dru gom po lu vre me nu, pa smo uz ma lo sve ì ne i ne kih no vih li ca na te re nu na pra vi li pre o kret i po be di li. ê sti tam igra ~i ma i jed ne i dru ge eki pe na le poj utak mi ci i po è leo bih OFK Be o gra du mno go sre }e u na stav ku {am pi o na ta - Ver me zo vi}. Dva go la za Par ti zan dao je Ste fan [}e po vi}. Da li to zna ~i da se po mi rio s na vi ja ~i ma ? - Ve ro vat no. Na vi ja ~i od we ga tra è go lo ve. Bi lo je pi ta we da -

na ka da }e [}e pa pro ra di ti. On se vra tio u na{ fud bal i tre ba ga po dr `a ti. Ni je mu la ko, ali ima na {u po dr {ku. Po sti gao je dva go la, od ko jih je dru gi bio mno go lep i ja se na dam da }e na sta vi ti s do brim igra ma. [ta je s po vre dom Mi tro vi }a ? - On je ose tio sla bost u jed nom tre nut ku i mo rao sam da ga iz ve dem. Na to je uti ca lo trop sko vre me, kao i ja ke utak mi ce ko je je od i grao u po sled we vre me. Pro ve ri }e mo sve, oti }i }e na kon tro lu, pa }e mo vi de ti o ~e mu se ra di. La zar Mar ko vi} po sti gao je po no vo gol. Da li to zna ~i da se vra }a u for mu? - We mu je ovo dru gi gol, ta ko da o~e ku je mo da se vra ti u pu nu gol ge ter sku for mu. Po no vo su pre o kret na utak mi ci do ne la ta de ca i mi slim da }e i u bu du} no sti do bi ja ti {an su da za i gra ju na gla sio je tre ner Par ti za na. I. La za re vi}

sport

utorak4.septembar2012.

dnevnik

VOJ VO \AN SKA LI GA – IS TOK

POD RU^ NA LI GA SOM BOR

Pra zne mre `e u Ki kin di

Li der na ko le ni ma

OFK Ki kin da - Ko lo ni ja 0:0 KI K IN D A: Gradski stadion, gledalaca 200, su di ja: Kru {i} (Kawià). @uti kartoni: Kitanovi}, Babi}, Gra|in, Laki} (OFK Kikinda). OFK KI KIN DA: Atlagi} 8, Laki} 7, ]ulibrk 7 (Popov), Kitanovi} 7, Crnomarkovi} 8, Bodroì} 7 (Gra|in 7), Utrèn 7, \uki} 7, Vukmanovi} 7 (Ruì} 7), Cvijan 7, Babi} 7. KO L O N I J A: Ku qa nin 7, Boì} 7, Vasiqevi} 7, Radenkovi} 7, Zlatkovi} 7, Tajdi} 7, Jovanovi} 7, Vel~anovi} 6 (Li~ina), Delibla}an 6 (Nikoli} 7), @ivi} 6, Ma|arov 6 (Pu{ica 7). U 11. minutu gosti su imali priliku da povedu, ali je gol man do ma }i na \or |e Atlagi}, ina~e igra~ utakmice, sjajnom intervencijom spre~io da lopta zavr{i u mreì. U 37. mi nu tu po no vo su igra~i Kovina stvorili idealnu priliku, me|utim Atlagi} je bio na visini zadataka. U 53. minutu sporna situacija. Odbrana gostiju ispred svog kaznenog prostora bila je neoprezna, pa je tako lopta do{la do doma}eg igra~a kojeg je na petercu oborio gostuju}i golman. Ali sudija, ipak ni je po ka zao na be lu ta~ku. Ki kin |a ni su sre di nom drugog dela igre imali priliku da osvoje tri boda, ali je \uki} bio neprecizan. Doma}ini su imali dosta primedbi na su|ewe glavnog arbitra. M. Se ku li}

[evac - Hajduk 1:2, Ratar - Crvena zvezda 0:0, Budu}nost (A) Vitorul 5:1, Jedinstvo - Borac (VG) 1:0, Dunav - Kara{ (J) 2:2, Kara{ (K) - Potporaw 3:3, Hajdu~ica Partizan (U) 6:0, Borac (VS) - Vinogradar 3:0. 1. Hajdu~ica 3 3 0 0 11:2 9 2. Jedinstvo 3 3 0 0 6:0 9 3. Budu}. (A) 3 2 1 0 15:4 7 4. Cr. zvezda 3 2 1 0 7:2 7 5. Ratar 3 2 1 0 7:4 7 6. Borac (VS) 3 2 0 1 7:5 6 7. Dunav 3 1 2 0 9:6 5 8. Hajduk 3 1 0 2 4:5 3 9. Partizan (U) 3 1 0 2 9:13 3 10. Potporaw 3 0 2 1 5:6 2 11. Kara{ (K) 3 0 2 1 5:10 2 12. Borac (VG) 3 0 1 2 4:7 1 13. Vinogradar 3 0 1 2 1:5 1 14. Vitorul 3 0 1 2 4:9 1 15. [evac 3 0 1 2 4:9 1 16. Kara{ (J) 3 0 1 2 3:14 1

ME \U OP [TIN SKA LI GA VR BAS – BE ^EJ Jedinstvo 7:1, 2:0, Budu}nost 4:2, Napredak 2 1 1 1 1 1 0 0

0 1 0 0 0 0 1 0

0 0 1 1 1 1 1 2

3:1 3:1 9:4 3:3 3:3 2:3 3:5 9:7

BA N AT S KO VE L I K O SE LO: Stadion Kozare, gledalaca 300, sudija: Andreji} (Bela Crkva). Strelci: Reqi} u 21. B. Buni} u 24. i Krasin u 39. za Kozaru, a Miloradovi} u 6. minutu za Radni~ki. @uti karton: Jawi} (Radni~ki). KO Z A R A: Oqa ~a, Di mi tri} 7, M. Buni} 7, ^olak 7, Dragosavac 7, T. Bjelanovi} 7, Zeqkovi} 7 (Stupar 7), Reqi} 8, B. Buni} 8, Kuburovi} 8, Kresoja 8 (Pani} 7), Krasin 8. RAD N I^ K I: Le po vi} 7, [koro 6, Quboj~i} 6, Bala`i} 7, Crnomarkovi} 7, Popovi} 6 (Kruni} 6), Miloradovi} 7, Jawi} 6 (Marinkovi} 6), Godar 6, Tatalovi} 6 (Baki} 6), Raj~i} 7. Svi pogodci postignuti su u prvom delu igre. Poveli su gosti ve} na po~etku, a potom je Reqi} izjedna~io rezujltat. Tri minuta kasnije Buni} je doveo u vo|stvo doma}ina, a tre}i pogodak u fini{u prvog dela postigao je Krasi}. U drugom delu igre nije bilo golova, ali je bilo prilika. M. S.

Pro le ter – Slo bo da 3:1 (1:1) BA N AT S KI KAR L O VAC: Sta dion Pro le te ra, gledalaca 250, sudija: N. ]iri} (Su bo ti ca), strel ci: Ivanovi} u 45, Miok u 56 i [u qa gi} u72 (Pro le ter), Trifunac u 37 minutu(Sloboda), `uti: \or|evi} (Prole-

ter), Jankovi} i Gavrilovi} (Sloboda). PRO L E T ER: Po po vi} 7, Ili} 7, [uqagi} 7, Tomi} 7, (Te o fi lo vi}), Mi ko vi} 7, Babi} 7, Dobri~i} 7, Mo{esku 8, (Raki} 7) Miok 7, Ivanovi} 7, \or|evi} 7. SLO B O D A: Mi tro vi} 7, \ur|evi} 6, Lani{tanin 7, Jankovi} 6, Gavrilovi}7, Fu~ak 7, Stupar 7, Malixa 6, Mar ko vi} 6, Ki ta no vi} 7, Trifunac 7. Doma}i su ve} u 5. minutu pogodili pre~ku, ali su gosti posle toga uzvra}ali i u 37. minutu Trifunac je zaobi{ao golmana Popovi}a i postigao pogodak. U 45. minutu Ivanovi} je sa oko 30 metara sna`no {utirao, visoka lopta je pogodila gowi desni ugao gola gostiju. U 56. minutu Miok se najboqe sna{ao u kaznenom prostoru gostiju i plasirao loptu u mre `u, a ko na ~an re zul tat po sta vio je [u qa gi} sna `nim udarcem sa oko 30 metara. R. Jo va no vi}

PR VA JU @NO BA NAT SKA LI GA

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LI GA, ZA PAD

Proleter Iskra - Mladost Mladost Radost Be~ej 0:1. 1. Be~ej 2 2. Iskra 2 3. Proleter 2 4. Budu}nost 2 5. Napredak 2 6. Mladost 2 7. Mladost R. 2 8. Jedinstvo 2

Ko za ra - Rad ni~ ki 3:1 (3:1)

Kozara - Radni~ki (B) 3:1, AFK Vr{ac 0:3, Budu}nost - Borac 0:0, OFK Kikinda - Kolonija 0:0, Radni~ki (K) - Ba~ka 1901 1:3, Bile}anin - Jedinstvo (BK) 1:0, Zadrugar - Jedinstvo (NB) 2:6, Proleter Sloboda 3:1. 1. Jedin. (NB) 3 3 0 0 12:4 9 2. Vr{ac 3 3 0 0 8:1 9 3. Ba~ka 3 3 0 0 8:1 9 4. Kolonija 3 2 1 0 5:1 7 5. Bile}anin 3 2 0 1 3:4 6 6. Borac 3 1 2 0 4:1 5 7. Proleter 3 1 1 1 3:2 4 8. Kozara 3 1 1 1 4:4 4 9. Kikinda 3 1 1 1 1:3 4 10. Sloboda 3 1 0 2 5:6 3 11. Radni~ki (B) 3 1 0 2 2:5 3 12. Jedin. (BK) 3 0 1 2 1:3 1 13. Radni~ki (K) 3 0 1 2 4:7 1 14. Budu}nost 3 0 1 2 0:4 1 15. Zadrugar 3 0 1 2 3:9 1 16. AFK 3 0 0 3 2:10 0

6 4 3 3 3 3 1 0

Kirkov za tri boda Mla dost – Vr {ac ju naj ted 0:1 (0:1) OMO Q I C A: Sta dion Mladosti, gledalaca 100, sudi ja: Pa u no vi} ( Pan ~e vo). Strelac: Kirkov u 39 minutu. @uti kartoni: Kalapi{, \ukanovi} (Mladost) Petrovi}, Jovanovi} (OFK Vr{ac Junajted). MLA D OST: Mar ko vi} 7, \ukanovi} 6, Ne~ov 6 (Sladakovi} 6), Kalapi{ 6, Maksimovi} 6,Stojanovski 6, Savanovi} 6, Guran 6, @ivkovi} 6, @ivanov (Kruni} 6), Savkovi} (od 68.min.Miqkovi}). VR [ AC JU N AJ T ED: Il ki} 7, Munxi} 6, Jovanovi} 6, Jezdimirovi} 7, Pobra 6 (Sekuli} -),Bir|an 7, Stankovi} 7, Kirkov 8, Petrovi} 6 ( Tanasijevi} -), Savi} 7, Sarajlin 7. Gol od lu ke po sti gao je Kirkov koji sa nekih 20 metara {utirao i savladao Markovi}a. Do ma }i fud ba le ri ima li su nekoliko prilika, ali su bo do vi pri pa li go sti ma iz Vr{ca. B. St.

Slo ga (Pl) – Sla vi ja 5:0 (3:0) PLAN DI [TE: Stadion Sloge, gledalaca 350, sudija: Milosavqevi} (Kovin). Strelci: Trengovski u 6, Selakovi} u 24. i 56, Stefanovski u 32. (iz jedanaesterca), Vukomanovi} u 87. minutu. @uti kartoni: Nedimovi}, Beki}, Petrovski (Sloga), Mihaq~i},

Partizan (G) - Borac 2:3, BAK - Polet 1:4, Radni~ki (B) - Sloga (BNS) 0:0, Sloga (P) - Slavija (K) 5:0, Vulturul - Vojvodina 2:1, Mladost - OFK Vr{ac United 0:1, Dobrica - Tempo 4:1, Ju go sla vi ja - Bu du} nost (BB) 3:2. 1. Polet 3 3 0 0 9:1 9 2. Sloga (P) 3 2 0 1 8:2 6 3. Borac 3 2 0 1 6:3 6 4. Vr{ac j. 3 2 0 1 3:2 6 5. Vulturul 3 2 0 1 3:3 6 6. Sloga (BNS) 3 1 2 0 2:1 5 7. Budu}/ (BB) 3 1 1 1 7:4 4 8. Vojvodina 3 1 1 1 3:3 4 9. Dobrica 3 1 1 1 5:6 4 10. Jugoslavija 3 1 1 1 4:6 4 11. Slavija (K) 3 1 0 2 7:7 3 12. BAK 3 1 0 2 4:7 3 13. Tempo 3 1 0 2 2:5 3 14. Radni~ki (B) 3 0 2 1 0:6 2 15. Mladost 3 0 1 2 1:3 1 16. Partizan (G) 3 0 1 2 2:7 1

Valovec (Slavija). Crveni karton: Boì} (Slavija). SLO GA: Pozni} -, Jankovi} 7, Bala} 7, Jankovi} 7, Angelovski 7, Trengovski 7, Vukomanovi} 7, Nedimovi} 6 (Zambo 6), Radovi} 6 (Ruì} -), Beki} 7 (Petrovski 7), Stefanovski 7, Selakovi} 8. SLA VI JA: Joka 5, Tomas 5, Koleski 6, Mihaq~i} 6, D. Novkovi} 5, S. Novkovi} 5, Stahu{ek 5 (Nenadi} 5), Nikolovski 5, \uri{ 5 (Svetlik 5), Valovec 5, Bako{ 5 (Boì} 5). Doma}i fudbaleri od prvog minuta pokazali da bodovi ostaju u Plandi{tu. B.Stoj kov ski

Gra ni ~ar - Mla dost 3:0 (1:0) GA KO VO: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija Pavlovi} (Karavukovo), strelci: Xebi} u 33. Timar u 54. \or|evi} u 90. minutu. @uti kartoni: Skrobowa, Toma{ev (Grani~ar), Lacko (Mladost) GRA NI ^AR: Milovi}, Petri~evi}, [}eki} (Mi{kovi}), Dubaji}, Primorac, Zori}, Toma{ev, Skrobowa, Timar, Xebi} (Prekrajac), ]upurdija (\or|evi}). MLA DOST: [}epanovi} (Vu~ini}), Poli}, Sobek, Arsenijevi}, Kokot, Lukovac, Holovati, Lacko, \uri} (Fekete), Ki{juhas, Jerkovi} (Stojanovi}). U derbiju kola doma}i su bili ubedqivi i slavili sigurno pobedu koja je po razvoju doga|aja na terenu mogla je biti ubedqivija. Xebi} je na~eo mre`u [}epanovi}a, dok je najboqi pojedinac Timar po~etkom nastavka zape~atio sudbinu gostiju. J. D.

Slo ga - Gra ni ~ar (R) 3:0 (3:0) ^O NO PQA: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Mijato-

Za dru gar - Pri gre vi ca 3:3 (2:2) SRP SKI MI LE TI]: Igrali{te Zadrugara, gledalaca 200, sudija Vuji} (Kula), strelci: M. Mladenovi} u 15. ]osi} u 31. Vukovi} u 87. (iz penala) za Zadrugar, Ostoji} u 13. Vukovi} u 35. Oègovi} u 90. minutu za Prigrevicu. @uti kartoni: Vukovi}, Savi}, Miki}, M. Mladenovi} (Zadrugar), Ostoji}, Todorovi}, Jakovqevi}, Vladeti} (Prigreivca). Crveni karton: Gavrilovi} (Prigrevica7. ZA DRU GAR: Ran|elovi} 6, Pavi} 7, Marinkovi} 7 (Savi} 7), Stojanovi} 7, N. Mladenovi} 7, Stojiqkovi} 7 (Stankovi} 7), ]osi} 8, Vukovi} 8, M. Mladenovi} 8, Miki} 7, Brankovi} 6 (Blagojevi} -). PRI GRE VI CA: Te{i} 6, ôvi} 6 (D. Radoji~i} 7), D. Raki} 7, Gavrilovi} 6, Oègovi} 8, Jakovqevi} 7, Vukovi} 8 (Smiqani} -), Vladeti} 7, V. Raki} 7, Ostoji} 8, Todorovi} 7. U derbiju kola prikazana je borbena i dinami~na igra. Bodovi su podeqeni a doma}in moè da

BRA^KI BRESTOVAC: BSK Kordun (Kqaji}evo) 1:1, SRPSKI MILETI]: Zadrugar - Prigrevica 3:3, RATKOVO: Radni~ki - Omladinac (Derowe) 2:5, STAPAR: Hajduk Borac (Ba~ki Gra~ac) 0:1, ^ONOPQA: Sloga - Grani~ar (Ri|ica) 3:0, KARAVUKOVO: Polet - Omladinac (Bukovac) 2:4, GAKOVO: Grani~ar - Mladost (Kru{~i}) 3:0, KULA: Kula - Mladost (Apatin) 0:0. 1. Grani~ar(G) 3 2 1 0 7:2 7 2. Prigrevica 3 2 1 0 7:3 7 3. Omlad. (B) 3 2 0 1 9:5 6 4. Mladost(K) 3 2 0 1 8:6 6 5. Borac 3 2 0 1 4:4 6 6. Omlad.(D) 3 1 2 0 6:3 5 7. Zadrugar 3 1 2 0 6:4 5 8. Mladost(A) 3 1 2 0 3:1 5 9. Grani~ar(R) 3 1 1 1 4:5 4 10. Kordun 3 1 1 1 4:6 4 11. Hajduk 3 1 0 2 4:6 3 12. Sloga 3 1 0 2 5:9 3 13. BSK 3 0 2 1 2:3 2 14. Kula 3 0 1 2 4:7 1 15. Radni~ki 3 0 1 2 3:7 1 16. Polet 3 0 0 3 5:10 0

ki}), Jovanovi}, D. Bogdanovi}, Jov~i}. OMLA DI NAC: Dubravac, Raco (Mari~i}), Halas, Drezgi}, \ur|ev, Trifunovi}, Dujmovi}, Tubi}, Jovanovi}, Jankovi} (Halas), Komu{anac (Berlekovi}). Karavukov~ani su jo{ jednom razo~arali. Gostuju}i tim je do{ao do prednosti u 20. minutu, kada je nakon nepostoje}eg faula i protesta doma}ih, gosti su izveli prekr{aj, a strelac je bio Dujmovi}. Do kraja poluvremena gostuju}i tim je postigao jo{ dva gola. Da bi Milan Cvetkovi} u 43. minutu smawio rezultat. U nastavku doma}i je poku{ao da anulira prednost gostiju ali u tome nije uspeo. Rukovodstvo kluba ima velike zamerke na su|ewe arbitra iz Apatina Ive Kuta koji je u nekoliko navrata o{tetio doma}i tim. S. Jo vin

Haj duk - Bo rac 0:1 (0:0) Mo me nat s utak mi ce u ^o no pqi

Foto: V. Jankovi}

vi} (Sombor), strelci: Pustaji} u 5. Mra~ina u 29. Sadovski u 33. minutu. @uti kartoni: Sekuli}, Rebi} (Sloga), Oluji}, Mar. Gwatovi} (Grani~ar). SLO GA: Jezdi}, Vejin (Bari} ), Lovri} (Batak), Kova~, Mra~ina, Cveti}anin, Sadovski, Ninkovi}, Pustaji}, Rebi}, Sekuli} (Draì}). GRA NI ÂR: \ur|evi}, Baji} (Vukas), Leskovac, ([kori}), Nik. Koùl, Oluji}, Mil. Gwatovi}, Vidi}, (Mom~ilovi}), Simi}, @eèq, Mar. Gwatovi}, N. Koùl. Fudbaleri Sloge zabeleìli su prvu prvenstvenu pobedu. Sve je re{eno ve} u prvom delu susreta kada su doma}i stvorili nedosti`nu prednost. Centralna figura susreta bio je igra~ Sloge Ninkovi}, wegov povratak u ekipu zna~i mnogo za ônopqance. J. D.

`ali za propu{tenim {ansama. Najlep{i pogodak na utakmici postigao je ]osi} {utem sa 30 metara. A. ^i ~i}

Rad ni~ ki - Omla di nac (D) 2:5 (0:2) RAT KO VO: Stadion Radni~kog, gledalaca 100, sudija Merdanovi} (Srpski Mileti}), strelci: Preli} u 52. (iz penala), Kardinal u 67. za Radni~ki, a \uri{i} u 11. 70. i 85. Segedi u 14. Ogwenovi} u 65. minutu za Omladinac. @uti kartoni: Ma. Radoi~i} (Radni~ki), \uri{i}, Lazi}, Segedi, Lu~ar (Omladinac). Crveni karton: Lazi} (Omladinac). RAD NI^ KI: Jovanovi} 6, M. Aleksi} 8 (Koci} -), [tuli} 6 (Trifunovi} 6), Deqanin 7, Ma. Radoi~i} 6, J. Aleksi} 7, Ivovi} 6, Mu{iki} 6, Mi. Radoi~i} 6, Preli} 7, Kardinal 7. OMLA DI NAC: Niki} 7, Tasi} 7, Segedi 8, Lu~ar 7, Stanisavqevi} 7, Lazi} 6 (Medi} 7), Ogwenovi} 8, Savin 7, \uri{i} 9 (@ivkov -), Bojani} 8, Stoj~i} 7 (Seqakov 7). Boqi i spremniji gosti zasluèno su odneli bodove iz Ratkova. Ubojiti Ivica \uri{i} obeleìo je ovaj susret sa tri efektna pogotka. A. î ~i}

Po let - Omla di nac (B) 2:4 (1:3) KA RA VU KO VO: Igrali{te Poileta, gledalaca 150, sudija: Kuti (Apatin). Strelci: Cvetkovi} u 43. i Miki} u 60. za Polet, a Dujmovi} u 20. Tubi} u 42. i Komu{anac u 44. i 53. minutu. @uti kartoni: Bogdanovi}, Mili}evi}, Stankovi} (Polet), a Drezgi}, \ur|ev (Omladinac). Crveni karton: B. Bogdanovi} (Polet). PO LET: Jovanovi}, Gal (Popovi}), Zlatanovi} (Tadijan), Stankovi}, B. Bogdanovi}, Cvetkovi}, I. Stankovi}, Mili}evi} (Mi-

STA PAR: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Rackov (Sombor), strelac B. Veselinovi} u 65. minutu. @uti kartoni: I. Pekez (Hajduk), Mrdaq, D. Veselinovi} (Borac7. HAJ DUK: N. Pekez, Stani~kov (Grba), Be}anovi}, Lazendi}, I. Pekez, Na|, Divqak, Ben~i}, Stoj{i}, Luki}, Vuki~evi} (Mr|anov). BO RAC: Babi}, Kova~evi}, ^ankovi} (Mitrovi}), Petrovi}, Z. Radakovi}, Jovanovi} (Mrdaq), D. Veselinovi} (Ili}), @egarac, ]uk, B. Veselinovi}, M. Radakovi}. Hajduk je imao vi{e {ansi, ali Borac je opasnim kontra- napadima stigao do pobede. Jedini gol postignut je nakon grube gre{ke Igora Pekeza koji je proma{io loptu, a B. Veselinovi} je to iskoristio i sa lako}om savladao golmana Milana Pekeza. J. D.

SOM BOR SKA ME \U OP [TIN SKA LI GA

La ko s igra ~em vi {e Du nav- Me ta lac 3:1 (1:0) BA^ KI MO NO [TOR: Igral~i{te Dunava, gledalaca 100, sudija: Bo{ki} (Oxaci), strelci: Ili} u 25. Forgi} u 55. i Mrki} u 86. za Dunav, a Komazec u 49. minutu za Metalac. @uti kartoni: D. Golub (Dunav), Boji}, Dragi} i Radakovi} (Metalac), crveni karton: Peri} (Metalac). DU NAV: Ivkov, Gorjanac, Golub, Ratkovi}, ^uturilo, Mrvi~in, Ivaki}, Ili}, Forgi}, Bala` (Martinovi}, Mandi} (Mrgi}). ME TA LAC: Peri}, Stojanovi}, Atli}, M. Pa~irski, Boji}, Juki}, V. Pa~irski, Mihajlovi} (Radakovi}), Komazec, Dragi} (Mandi}), Nikoli}. Doma}a ekipa je iskoristila igra~a vi{e kojeg je imala nakon iskqu~ewa gostuju}eg golmana Peri}a. M. Jo vi }e vi}

ALEKSA [ANTI]: Aleksa [anti} - Rusin (Ruski Krstur) 1:1, SOMBOR: @AK - [ikara (Sombor) 3:0, SONTA: Dinamo - Rastina 0:0, RIBAREVO: Jedinstvo - Terekve{ (Svilojevo) 0:3, LALI]: Panonija Oyaci 0:5, LIPAR: Lipar - Jedinstvo (Kolut) 2:0, BA^KI MONO[TOR: Dunav - Metalac (Sombor) 3:1, 1. Oyaci 2 2 0 0 10:0 6 2. Terekve{ 2 2 0 0 9:1 6 3. @AK 2 2 0 0 9:2 6 4. Rusin 2 1 1 0 5:1 4 5. Lipar 2 1 1 0 3:1 4 6. A. [anti} 2 1 1 0 3:2 4 7. Dunav 2 1 0 1 4:3 3 8. Jedin.(K) 2 1 0 1 3:4 3 9. Metalac 2 0 1 1 2:4 1 10. Rastina 2 0 1 1 2:6 1 11. Dinamo 2 0 1 1 1:6 1 12. Panonija 2 0 0 2 2:8 0 13. [ikara 2 0 0 2 0:7 0 14. Jedin.(R) 2 0 0 2 0:8 0

SPORT

dnevnik

utorak4.septembar2012.

ZRE wA NIN SKA LI GA

VOJ VO \AN SKA LI GA – ZA PAD

Preokret u fini{u

Grad ski der bi stu den ti ma Cr ve na zve zda - In deks 0:2 (0:0)

Je din stvo – Naf ta gas (E) 2:3 (1:1) BO ^AR: Igrali{te Jedinstva, gledalaca:100, sudija: Risti} (Luki}evo). Strelci: Be{lin u 24. i 50. za Jedinstvo, a Jankov u 30, Kurtovi} u 74. i Stepanov u 90. minutu za Naftagas. @uti karton: Penavski i Ko{ni~ar (Jedinstvo), Skuban, Mi{~evi} (Naftagas). JE DIN STVO: Kanala{ 6, Mirkov 6, Do{en 6 (Berbakov -), Penavski 7, Ko{ni~ar 7, Pani} 6, Vuji} 6, Minakovi} 7, Adamovi} 7 (Pilipovi} 6), Spahi} 6, Be{lin 7. NAF TA GAS (E): \uri~in 7, Skuban 6, Pra{~evi} 6 (Surla -), Mi{~evi} 6, Rado{evi} 6 (Kurtovi} 7), Topalov 6, R. Dabi} 7, Stepanov 7, Jankov 7, Ranisavqev 6, D. Dabi} 6 (An|i} -). U premijernoj utakmici, na doma}em terenu, novajlija u ligi nije uspeo da obraduju svoje navija~e. Bo~arci su u prvih 60 minuta stvorili bezbroj prilika od kojih su, zahvaquju}i spretnom Daliboru Be{linu, iskoristili samo dve. Kako to biva u fudbalu, kazna je stigla u fini{u utakmice. Iskusna ekipa iz Elemira je najpre preko rezerviste Kurtovi}a izjedna~ila, a potom, efektnim golom Stepanova u posledwem minutu, obezbedila pobedu. St. Da vi do vi}

Na pre dak - OFK Grad nu li ca 3:1 (1:1) ^E S TE R EG: Sta dion Na pretka, gledalaca 100, sudija: Jerinki} (Kikinda). Strelci: Rajili} u 6, M. Gligi} u 77. i Kantar u 83. za Napredak, a Vu~eti} u 3. minutu za OFK Grad-

Rad ni~ ki (Z) - Cr ve na zve zda 4:0, Be gej - Voj vo di na (NM) 4:0, Bo rac (A) - Kra ji na 3:1, Bo rac (Z) - Mla dost 0:1, Na pre dak - OFK Grad nu li ca 3:1, Rad ni~ ki (S) - Voj vo di na (P) 3:1, Ru san da - Cr ve na zve zda (RS) 3:1, Je din stvo - Naf ta gas 2:3. 1. Ru san da 3 2. Be gej 3 3. Rad ni~ ki (Z) 3 3 4. Bo rac (A) 5. C. zve zda (RS) 3 6. Na pre dak 3 7. Mla dost 3 8. Rad ni~ ki (S) 3 9. Naf ta gas 3 10. Voj vo di na (P) 3 11. Je din stvo 3 12. C. zve zda (VS) 3 13. Grad nu li ca 3 3 14. Voj v. (NM) 15. Kra ji na 3 3 16. Bo rac (Z)

3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0

0 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1 0

0 0 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3

8:2 9:3 6:3 5:3 7:6 7:6 4:3 4:3 4:5 5:6 6:8 7:10 2:5 4:8 4:7 1:5

9 7 6 6 6 6 6 4 4 3 3 3 3 3 1 0

NO VI SAD: Igrali{te Crvene zvezde, gledalaca 200, sudija: Galambo{ (Sremski Karlovci). Strelci: ^i~i} u 80. (iz penala) i Vujanovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Lazarevi}, V. Jovanovi}, Stoji~i}, Gordani}, M. Jovnaovi} (Crvena zvezda), a Nedi} i Brkqa~a (Indeks). Crveni kartoni: Lazarevi} i Mora~a (Crvena zvezda). CR VE NA ZVE ZDA: Nikitovi} 7, Lazarevi} 6, Baji} 6, V. Jovanovi} 7, Stepanovi} 6 (Ra|en 6), @igi} 7, Peki} 6 (M. Jovanovi} 7), Dujkovi} 6, \or|evi} 7 (Jakovqevi}), Stoji~i} 7, Gordani} 7. IN DEKS: Buzaxija 8, Bojovi} 7, Jovovi} 7, Powevi} 8 (Pervaz), Topoli} 7, Bara} 7, Nedi} 7 (Brkqa~a 7), \uki} 7, Zlatkovi} 6 (Amixi} 7), ^i~i} 8, Vujanovi} 8. Kao i u svim dosada{wim duelima tvrda i neizvesna utakmica u kojoj su studenti u fini{u do-

Zejak 6 (Bjeqac 6), Svrkota 7 (Komazec 6), Baleti} 6. Brzi gol Baleti}a, samo, je razbesnio doma}e strelce, koji su postigli, {est golova u prvom delu, a mogli su mnogo vi{e. Ustvari gosti iz Sivca su se samo branili, i to je uzrok wihovog visokog poraza. Erdevi~ani su igrali onako kako se od wih o~ekuje napada~ki, dopadqivo i efikasno.

Ba~ ka – Pr vi maj 0:2 (0:1) BA^ KA PA LAN KA: Stadion ’’Slavko Maletin – Vava’’. Gledalaca oko 150. Sudija: Mati} (Novi Sad). Strelci: Mar~eta u 45. i 78. minutu. @uti kartoni: Romi} (Ba~ka). Crveni karton: Mirko Tintar (trener Ba~ke). BA^ KA: Bogunovi} 6, Popovi} 6, Balinovi} 6, Radovi} 5 (Terzi} 6), Ja{ovi} 6, La}arak 6, Smiqani} 6 (Tan~i} 5 (@ivi} -)), Ivkovi} 6, Nikoli} 7, Dobriwac 6, Romi} 6.

ti}, Jovanov, Trtica (Hajduk), Gostovi}, Petkovi} (Borac).Crveni karton: trener Gojko Peri{i} (Borac). HAJ DUK: Simovi} 8, Jovanov 8, Subotin 8, Glavatovi} 8, Dubravac 8 (Blagojevi}), @. Mitrovi} 8, Poqak 8, Muti} 8, M. Mitrovi} 8, Peji} 8 (Marjanovi} ), Brki} 8 (Trtica ). BO RAC: Vasi} 7, Ili} 6, Petkovi} 6, Miri} 6, Papri} 6, Simi} 6, Gostoji} 6, Lazovi} 6, Tomqenovi} 6, \akovi} 6 (Veselinovi}), [uwka 6 (Krwaji}). Be{~ani su mogli voditi sa tri gola razlike, ve} posle 15 minuta igre. Velike {anse propustili su @. Mitrovi}, Dubravac i Peji}. Ipak, @eqko Mitrovi}, se iskupio lepim golom posle idealnog centaru{ta Muti}a. Doma}i su povisili rezultat iz penala, a nakon pet minuta igre Peji} je savladao Vasi}a preciznim {utem s 25 metara. U nastavku igre Dubravac je postigao efektan gol posle do-

nulicu. @uti kartoni: Rajili} i Boki} (Napredak), a Vu~eti} (OFK Gradnulica). NA P RE D AK: Bi ki} 8, M. Gligi} 7, Kantar 7, Vujovi} 7, Savi} 7, Rajili} 8 (Grgi} 7), Sirar 7, Kora} 7, M. Vukajlija 7 (D. Vukajlija 7), B. Gligi} 7, Boki} 7 (Mitrovi} 7). OFK GRAD NU LI CA: Palfi 7, Milo{ev 7, Naranxi} 6, Kora} 7, Kne`evi} 6, Medi} 7, Bukva 6, Vu~eti} 7, Kandi} 6, Srdi} 6, Todi} 7. Poveli su gosti iz Zrewanina, koji su doputovali sa svega 11 igra~a, da bi tri minuta kasnije doma}in izjedna~io. U fini{u susreta Napredak je sa dva postignuta pogotka overio tri boda. M. S.

U re`iji Maliyana

Gu `va pred go lom In dek sa

@SK - Ti tel 4:0 (2:0) @A BAQ: Igrali{te @SKa, gledalaca 200, sudija: D. Trivunovi} (\ur|evo). Strelci: Malixan u 34. i 83. Havim u 43. i Raki} u 75. minutu. @uti kartoni: Malixan, Topi}, Kneèvi} i ]opi} (@SK), a Jelin i M. Paji} (Titel). @SK: Dovedan, Petrovi} 7 (Klisara), Topi} 7, ]opi} 7, Kneèvi} 7, Trnini} 7, Malixan 8, Osatskovski 7, Popadi} 7 (Kezija), Havim 8, Raki} 8, Ra{iovan 7. TI TEL: Plav{a 5, Cetewi 5, V. Mra~ajac 5, Dupor, [andor 5, Nastasi} 6, Kozarev 5 (Pani}), Lo~ki 5, Jelin 6, Kova~ 6 (P. Mra~ajac), Tot 5, M. Paji} 6. @abaq~ani ~vrsto drè ~elnu poziciju. U derbiju protiv Titeqana zasluèno su slavili visokim rezultatom od 4:0. Utakmica je bila re{ena ve} u prvih 45 minuta, jer su gosti iz Titela za 90 minuta igre uputili samo dva udarca i to @ivan Jelin u okvir gola nezaposlenog golmana Dovedana. Doma}ini su bili boqe pripremqeni, anòvani dok Titeqani nisu prikazali ni deli} svoje dosada{we igre. Seriju dobrih golova zapo~eo je u 34. a zarv{io u 83. minutu najboqi igra~ na terenu Nikola Malixan. @. Mar ko vi}

GO SPO \IN CI: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija: Macura ([ajka{). Strelci: R. B. Tepi} u 40. i 75. i Vrba{ki u 52. za Jedinstvo, a \uki} u 32 (Obili}). @uti kartoni: Gaxi} (Jedinstvo). JE DIN STVO: R. M. Tepi}, Korda (\or|evi}), Krmpot (Malinovi}), Bubwevi}, Pavlovi} (Vrba{ki), M. Tepi}, Dimi}, Gaxi}, Zori}, Dejan i R. B. Tepi}. OBI LI]: Dobri}, \urkovi}, Milenkovi}, M. Pani}, R. Pani}, \uri}, W. Pani}, \uki} i Babi}. D. Kal kan

@I TI [TE – NO VA CR wA

ZRE wA NIN SKA LI GA – A

1. oktobar - Progresul 3:0, Budu}nost - Roham 1:0, Proleter - Polet 3:0, Omladinac - Terekves 2:0, Olimpija - Bega 4:1.

Naftagas - Lehel 1:0, Proleter 2006 - Mladost 0:1, Radni~ki Ratar - MSK 1:1, OFK Klek - Omladinac 2:0, Potisje @FK Banat Bagqa{ 2:1.

ALI BU NAR – PLAN DI [TE Banat - Jano{ik 2:0, Crvena zvezda - Grani~ar 0:2, Lokve Vladimirovac 4:1, Na{a Krajina - Barice 2:2, Solunac - Gaj 6:4, Vojvodina - Sloga 3:1.

MO [O RIN: Mi le ti} - Haj duk (^u rug) 0:0, GO SPO \IN CI: Je din stvo - Obi li} (Vi lo vo) 3:1, GAR DI NOV CI: Haj duk - Slo ga (Lok) 4:0, @A BAQ: @SK - Ti tel 4:0. 2 2 2 2 1 2 1 2

2 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 0 0

0 10:1 1 4:3 1 4:3 1 3:4 0 0:0 1 1:6 1 1:3 2 1:6

6 3 3 3 1 1 0 0

Je din stvo (G) - Obi li} (V) 3:1 (1:1)

ZRE wA NIN SKA LI GA – B Banat - Tami{ 4:0, Sloga Mladost 0:3, Zlatica - Proleter 3:2, Staji}evo - Jedinstvo (utakmica nije odigrana)

ER DE VIK: Slo ga-Po let 7:1, KA]: Ju go vi}-Sr bo bran 2:2, BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka-Pr vi maj 0:2, NO VI SAD: Cr ve na zve zda-In deks 0:2, CR VEN KA: Cr ven ka-Bu du} nost 0:0, BE [KA: Haj duk-Bo rac 5:0, STA NI [I]: Sta ni {i}-Omla di nac 2:2, TU RI JA: Mla dostMla dost (BP) 3:2. 1. Haj duk 2. In deks 3. Cr ven ka 4. Sta ni {i} 5. Slo ga 6. Mla dost (T) 7. Cr. zve zda 8. Sr bo bran 9. Pr vi maj 10. Ba~ ka 11. Ju go vi} 12. Bu du} nost 13. Omla di nac 14. Po let 15. Mla d. (BP) 16. Bo rac

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 0 0 0 2 1 0 2 1 1 1 0 0

0 10:1 0 4:0 0 8:1 0 7:4 1 10:4 1 7:6 1 3:3 0 5:3 1 3:3 2 1:3 1 3:4 2 1:3 2 3:9 2 2:10 3 3:10 3 1:9

9 9 7 7 6 6 6 5 4 3 2 1 1 1 0 0

stigli iz kontri. Oduzeli su loptu na polagterena. Kriterijum su|ewa nioje bio ujedna~en. M. Jo vi }e vi}

Ju go vi} - Sr bo bran 2:2 (1:1)

OFL TI TEL–@A BAQ

1. @SK 2. Haj duk (G) 3. Je din stvo 4. Ti tel 5. Haj duk (^) 6. Mi le ti} 7. Obi li} 8. Slo ga

Fo to: F. Ba ki}

{li do vredne pobede. Sudija Dejan Galambo{ je u 65. minutu zbog prigovora iz igre izbacio Lazarevi}a, a u 76. minutu crveni karton dodelio je i rezervnom igra~u Mora~i. Najslabiji akter ovog duela sudija je u 80. minutu igrawe ruke Baji}a okarakterisao za najstro`u kaznu sa koje je siguran realizator bio ^i~i}. Na drugoj strani progledao je kroz prste gostima koji su u fini{u utakmice nakon klasi~ne kontre golom Rajka Vujanovi}a pove}ali rezultat. M. Po.

Slo ga - Po let 7:1 (6:1) ER DE VIK: Stadion Sloge, gledalaca 150, sudija Radi} (Novi Sad).Strelci: Povaàn u 6 i 33, Simeunovi} u 10, Jovanovi} u 30, Pendo u 35. i 63. i \or|evi} u 39. za Slogu, a Baleti} u 4. minutu za Polet. @uti kartoni: Pendo, Zec (Sloga), Svrkota (Polet).Crveni karton: V.Dobrojevi} (Polet). SLO GA: Savi} 7, Milo{evi} 7, Zec 7, ôbanovi} 7 (Bojani} 7), Miqkovi} 7, Rai~evi} 7, Jovanovi} 7 ([aji} 7), \or|evi} 8, Simeunovi} 8, Povaàn 8 (Kova~evi} 7), Pendo 8. PO LET: \uri{i} 7, Rako~evi} 6, [egan 6, Kuli} 6, V.Dobrojevi} 6, Ili} 5, Plav{i} 6, Furtula 7,

PR VI MAJ: Rogi} 7, Vila 6 (Kne`evi} -), Stupar 7, Srem~evi} 6, Lazi} 7, Jovanovi} 7, Kolarevi} 6 (Radi} -), Alimpi} 7 (Je` 7), Mar~eta 8, Novakovi} 7, ^upeqi} 7. Rumqani su {okirali Palan~ane. Doma}i su od po~etka agresivno krenuli ka golu gostiju i u prvom poluvremenu stvorili nekoliko povoqnih prilika. Me|utim, u trenucima kada su svi o~ekivali da glavni sudija Mati} odsvira kraj prvog dela igre, gosti preko najboqeg aktera ovog me~a, Mar~ete, postigli su gol. U nastavku igre, doma}i su krenuli svim snagama napred, poku{avaju}i da izjedna~e i eventualno preokrenu rezultat, ali nisu stvorili ni jednu povoqniju priliku. U 78. minutu Prvi maj je ponovo preko Mar~ete iz kontre posle velike gre{ke odbrane doma}ina postigao i drugi pogodak. D. Zo ri}

Haj duk - Bo rac 5:0 (1:0) BE [KA: Stadion Hajduka, gledalaca 300, sudija Raki} (Apatin).Strelci: @. Mitrovi} u 37. i 80, Subotin u 48. (iz penala), Peji} u 53. i Dubravac u 62. minutu. @uti kartoni: Mu-

bre kontre, a @.Mitrovi} je po~eo golom i zavr{io golom i postavio kona~an rezultat. Gosti, su bili preslab rival.

Sta ni {i} – Omla di nac 2:2 ( 1.1 ) STA NI [I]: Igrali{te Stani{i}a, gledalaca 250, dudija: Batri} ( Novi Sad ), strelci: Cveti~anin u 43, Kneèvi} u 93. za Stani{i}, a Vesi} u 23. i 65. minutu za Omladinac. @uti kartoni: Muniàba, A. Jagodi} Kurixa, Vra~ari}, Cveti~anin, [ari} (Stani{i}), \okovi}, Vesi}, Radan (Omladinac). STA NI [I]: Marti} 8, Bajai 7, (Dra~a), Muniàba 7 (Miji}), [ari} 7, Bobanac 7, Jawi} 7, Vra~ari} 7, (Terzija) 7, A. Jagodi} Kurixa 7, Cveti~anin 7, Kneèvi} 8, Kurixa 7. OMLA DI NAC: Jagodi} 8, Ili} 7, Radan 7, Quboja 7, Sqepica 7, Star~evi} 7, Haka~ 8, Rusmir 7, (Dani~i}), \okovi} 7, (Mra~ajac), Jeli} 7, Vesi} 8.(Medi}) Doma}ini su izjedna~ili rezultat u nadoknadi vremena, kada je Bobanac dodao loptu Kneèvi}u , a ovaj nakon toga iz te{ke pozicije matirao golmana gostiju. Gosti su oba pogodka po-

KVA LI TET NE LI GE MLA \IH KA TE GO RI JA FS VOJ VO DI NE Omla din ci Haj duk - Srem (go sti ni su do pu to va li), Spar tak ZV - Ka bel 0:0, Omla di nac - Do wi Srem 0:3, In deks - Rad ni~ ki 2:1, Voj vo di na - Po let 8:1, ^SK Pi va ra - No vi Sad 0:0, Sla vi ja - Pro le ter 1:1. 1. ^SK Pi va ra 2. No vi Sad 3. Voj vo di na 4. Rad. (S) 5. In deks 6. Ka bel 7. Haj duk 8. Sla vi ja 9. D. Srem 10. Omla di nac 11. Spar tak ZV 12. Pro le ter 13. Po let 14. Srem

3 3 3 3 3 3 2 3 3 3 3 3 3 2

2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0

1 1 0 0 0 2 1 1 1 0 2 1 0 0

0 8:1 0 5:0 1 11:2 1 7:2 1 4:6 0 8:0 0 5:2 1 8:7 1 6:6 2 2:8 1 1:2 2 2:7 3 2:12 2 1:15

7 7 6 6 6 5 4 4 4 3 2 1 0 0

Ka de ti Ba nat - ^SK Pi va ra 5:0, No vi Sad - In |i ja 2:3, Vr {ac - Ba~ ka (S) 1:0, Rad ni~ ki - Voj vo di na 1:1, Pro le ter 2006 - In deks 4:1, Ba~ ka To po la - Cr ven ka 2:2, Di na mo Spar tak ZV 0:2, Be ~ej - Haj duk 1:5. 1. Spar tak ZV 2. In |i ja 3. Rad. (S) 4. Ba nat 5. Haj duk 6. Pro l. 2006 7. Voj vo di na 8. Vr {ac 9. B. To po la 10. Di na mo 11. ^SK Pi va ra 12. No vi Sad 13. Ba~ ka (S) 14. Cr ven ka 15. In deks 16. Be ~ej

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 1 0 0 0 2 2 1 0 0 1 1 1 1 0

0 13:0 0 9:3 0 13:3 1 9:2 1 8:2 1 8:9 0 3:2 0 3:2 1 3:6 2 5:6 2 4:11 2 3:5 2 1:5 2 4:11 2 3:12 3 4:14

9 9 7 6 6 6 5 5 4 3 3 1 1 1 1 0

Pi o ni ri Ba nat - ^SK Pi va ra 2:2, No vi Sad - In |i ja 1:2, Vr pac - Ba~ ka (S) 3:1, Rad ni~ ki - Voj vo di na 2:3, Pro le ter 2006 - In deks 2:0, Ba~ ka To po la - Cr ven ka 9:1, Di na mo Spar tak ZV 0:4, Be ~ej - Haj duk 0:4. 1. Voj vo di na 3 2. Spar tak ZV 3 3. In |i ja 3 4. B. To po la 3 5. Haj duk 3 6. Rad ni~ ki (S) 3 7. Pro l. 2006 3 8. Be ~ej 3 9. Ba nat 3 10. Vr {ac 3 11. No vi Sad 3 12. ^SK Pi va ra 3 13. In deks 3 14. Di na mo 3 15. Ba~ ka (S) 3 16. Cr ven ka 3

3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 1 1 0 0 0

0 13:2 9 0 8:1 9 0 9:3 9 1 11:2 6 1 6:2 6 1 6:3 6 1 6:3 6 1 6:6 6 1 7:6 4 1 3:8 4 2 4:5 3 2 5:8 1 2 0:3 1 3 1:9 0 3 1:11 0 3 1:15 0

KA]: Sportski centar Siget, gledalaca 300, sudija Milanovi} (Ma~vanska Mitrovica), strelci: Srdi} u 35. i Savi} u 68. za Jugovi}, Brankov u 20. i Stojiqkovi} u 90. minutu za Srbobran. @uti kartoni: Miqani}, Srdi}, \uri}, Slavi} (Jugovi}), Te{anovi}, Brankov, Kobilarov, Ikra{ev (Srbobran). JU GO VI]: Kne`evi} 7, \urkovi} 7, Nikoli} 7, Kizi} 7, Miqani} 7, S. Srdi} 7, \uri} 6 (@epina 7), Savi} 7 (\eki} 7), \uki} 7, Mijajilovi} 7, D. Srdi} 7. SR BO BRAN: Jovanovi} 7, Kobilarov 7, Te{ovi} 6, Ninkovi} 7, Ivanovi} 7, Brankov 7 (Bjeki} 6), Dragojlovi} 7, Pejovi} 6 (Torbica 6), Te{anovi} 7, Perovi} 6 (Stojiqkovi} 6), Ikra{ev 7. Fudbaleri Jugovi}a odigrali su dobro protiv ~vrste ekipe Srbobrana, me|utim u posledwem minutu utakmice kada se o~ekivalo da }e osvojiti planirana tri boda jedan od boqih igra~a gostiju Stojiqkovi} dobro je {utirao i izjedna~io rezultat. Ina~e, ve} od samog po~etka gosti su stavili do znawa da su u Ka} do{li da se nadigravaju i eventualno osvoje bod, a mo`da i pobedu. U 20. minutu pogotkom Brankova poveli su. Videv{i da je vrag odneo {alu puleni Milana Tepi}a zaigrali su ofanzivnije, preuzeli igru i u 35. minutu efektnim pogotkom Darka Srdi}a uspeli da izjedna~e rezultat. U drugom poluvremenu Ka}ani su imali vi{e od igre i nadmo}nost su krunisali u 68. minutu kada je stameni Zdravko Savi} efektno {utirao i doveo Jugovi}a u vo|stvo. I kada se o~ekivalo da }e doma}ini osvojiti prvu pobedu u novom prvenstvu, stigla je kazna u 90. minutu. M. Gr bi}

Cr ven ka - Bu du} nost 0:0 CR VEN KA: Stadion „Milorad Xomba”, gledalca 250, sudija Vasili} (Sremska Mitrovica). @uti kartoni: Sviti}, Martinovi}, [veqo (Crvenka), @arkovi}, Hajti}, Mari} (Budu}nost). CR VEN KA: Pavasovi} -, Kon~ar 6, Dragovi} 6, Sviti} 6, Latinovi} 7, Martinovi} 6 ([u{ilovi} -), Popovi} 6 (Kuzmanovi} -), Suboti} 6, [veqo 8, Mil. Male{ 7, Mar. Male{ 6 (\ur|evi} -). BU DU] NOST: Kova~evi} -, Vigwevi} 6, Baji} 5 (@arkovi} -), Blagojevi} 6, Novak 6, Hajti} 6, Karanovi} 6, Majki} 6, Mari} 7, Kajtez 7 (Vujovi} -), Maksimovi} 6 (Antoni} -). Neo~ekivano su fudbaleri Crvenke u veoma bledoj igri omogu}ili gostima da zaslu`eno osvoje prvi bod. Veoma agilni, po`rtvovani i za igru raspolo`eni Ogwen [veqo, izuzev donekle Latinovi}a i Milana Male{a, nije imao odgovaraju}u pomo} u saigra~ima pa su mnoge wegove sjajne akcije i potezi ostali neiskori{}eni. T. Jo vo vi}

SPORT

utorak4.septembar2012.

dnevnik

SREM Ska li ga

PoD Ru^Na li ga Su bo ti Ca

Ru da ri za u sta vi li Pe trov ~a ne

Pre ci zni ^o ka ni Po ti sje - ^o ka 0:3 (0:1)

Ru dar - Do wi Pe trov ci 0:0 VRD NIK: Igra li {te Ru da ra, gle da la ca 500, su di ja Cve ti ~a nin (Ru ma).@u ti kar to ni: Ger bec (Ru dar), B. Opa ru {i}, [a {a (Do wi Pe trov ci). Cr ve ni kar ton: Ba ~i} (Ru dar). RUDAR: Avra mo vi} 8, Mi tro vi} 7, Bra ci} 7, Mr vi ~in 8 (Le `a kov 6), Ba ~i} 8, San tra~ 7, Ger bec 6, Ri sti} 7, Pe ri} 7, Pe tro vi} 7 (Ste pa no vi} 6), Po po vi} 6. DOWI PETROVCI: De li} 8, Ni ko li} 7, \a li} 7, Ze ka no vi} 8, B. Opa ru {i} 7, Mu dri} 8, R. Pe ji} 7, Z. Pe ji} 8, N. Opa ru {i} 8, [a {a 7, Ma le {e vi} 7. Vrd ni ~a ni su bi li bli `i po be di.Ima li su i igru i vi {e {an si.A, od go sti ju se vi {e o~e ki va lo.Ustva ri naj e fe ka sni ja eki pa u pr ven stvu, go to vo da ni je ima la pra vu {an su za gol. S. kr sti}

Slo ven (R) - Ja dran 1:1 (0:1) RU MA: Sta dion Slo ve na, su di ja Ma noj lo vi} (Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci: Mak si mo vi} u 47 .za Slo ven, P. Mi la ko vi} u 15. mi nu tu za Ja dran. @u ti kar to ni: Vi da ko vi}, Pe ri {i}, Mi lo va no vi} (Slo ven), Bo {wa ko vi}, Opa ~i}, Bran ko vi} (Ja dran). SLOVEN: Ba {i} 7, Man di} 6 (Ra ki} 7), Gru ji} 6, An |i} 7, Vi da ko vi} 7, Mak si mo vi} 8, Si ki ri ca 7 (Le ~i} 7), Mi lo va no vi} 7, Pa zar ski 7 (Mi lo je vi} 7), Be ro wa 7, Pe ri {i} 7. JADRAN: Stan ko vi} 7, Bo {wa ko vi} 7, Bran ko vi} 7, Vu kaj lo vi} 6, Sa vi} 7, Vun duk 7, Opa ~i} 7 (Ma len ~i} 7), P. Mi la ko vi} 8, Sa mac 7, D. Pe ki} 7, Ra den kov 7 (Koj ~i no vi} 7). U 15. mi nu tru P. Mi la ko vi} je {u ti rao s 30 me ta ra lop ta je na pet me ta ra od go la Ba {i }a uda ri la u ze mqu i od bi la se u ra {qe. Za i sta lep i efek tan gol go sti ju. De se tak mi nu ta ka sni je Mak si mo vi} ta ko |e iz van red no {u ti ra s 25 me ta ra, ali je lop ta po go di la u pre~ ku. Od mah u na stav ku Be ro wa je iz van red no cen tri rao, a Mak si mo vi }u iz pe ter ca ni je bi lo te {ko da po rav na re zul tat.U 78. mi nu tu Vu kaj lo vi} je fa u li rao Be ro wu u svom ka zne nom pro sto ru.Ali, sa be le ta~ ke, Be ro wa je po go dio sta ti vu. N. \u ri ~i}

Haj duk (V) - ku pi no vo 0:0 VI [WI ]E VO: Sta dion Haj du ka, gle da la ca 500, su di ja Ota {e vi} (In |i ja).@u ti kar to ni: D. Ra ki}, Ve te ha, V. Ga vri lo vi} (Haj duk), Na u mov, De vr wa, Pe tro vi}, \u ri ~i} (Ku pi no vo). HAJDUK: M. Jo va no vi} 8, Jan ko vi} 7, [a pri} 7, V. Ga vri lo vi} 7, Ba kaj li} 7, Mar ja no vi} 7, Ve te ha 7 (Ko va ~e vi} 7), Run ti} 7 (V. Jo va no vi} 7), Ste va no vi} 7 (S. Ga vri lo vi} 7), D. Ra ki} 7, Za ri} 8. KUPINOVO: Tra vi ca 7, Plav {i} 7, Lu ki} 7, Ka la ba 8, Na u mov 7, \u ri ~i} 8, Pe tro vi} 7, Vu ki} 7, Dra `i} 7, De vr wa 7, Vu ji ~i} 7. Do ma }i ni su is ku snom ri va lu su pro sta vi li sa stav sa de vet bo nus igra ~a.Stvo ri li su jed nu iz van red nu pri li ku, ali go sti su ima li mno go sre }e. Na dru goj stra ni Ku pi nov ~a ni su igra li sa mo do bro u po qu, ali pred go lom do ma }i na osta li su bez ijed ne pri li ke za gol. Z. Ra ki}

Pod ri we-Qu ko vo 2:1 (1:1) MA ^VAN SKA MI TRO VI CA: Sta dion Pod ri wa, gle da la c a 200, su d i j a Jo v an ~ e v i} ([id).Strel ci: Gr {i} u 7. i Je r e m i} u 58. za Pod r i w e, @iv ko vi} u 44. mi nu tu za Qu ko v o. @u t i kar t o n i: Si m i}, Ra do va no vi}, To do ro vi} (Pod ri we), @iv ko vi}, Du ba ji}, To mi}, Mi l a n o v i}, No v a k o v i} (Qu ko vo).

PODRIWE: Staj ~i}, Do bo (Ku zma no vi}), Ra do va no vi}, To di} ((To do ro vi}), Pe tri}, Jo va no vi}, Triv ko vi} (@de ri}), Je re mi}, Gr {i}, \u ki}, Si mi}. QUKOVO: Mi lo {e vi}, Ja ji}, No va ko vi}, Kr va vac, Mi la no vi}, To mi}, Du ba ji}, Kne `e vi} (Mi ja to vi}), @iv ko vi}, Ra da no vi}, Mi la di no vi} (Kaj ga ni}). Po sle te {kog po ra za u Do wim Pe trov ci ma, do ma }i ni su smo gli sna ge, da sa vla da ju, uvek ne u god no, Qu ko vo i ta ko po no vo ora spo lo `e svo je ver ne na vi ja ~e.

Haj duk ([) - Rad ni~ ki (i) 3:2 (2:2) [I MA NOV CI: Igra li {te Haj du ka, gle da la ca 150, su di ja: û bri lo (In |i ja).Strel ci: @i va no vi} u 37, Kne è vi} u 42. i Mi lo {e vi} u 68. za Haj duk, Er ka no vi} u 7. i Ma rin ko vi} u 36. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Ma rin ko vi}, Bo ro je vi}, Ker le ta, Stri ~e vi} (Rad ni~ ki). HAJDUK: Vu ka {i no vi} 6 (S. Ni ni} ), Mi lo {e vi} 7, Jo vi} 6, V. Ni ni} 7, Ke le bu da 7, Qu bin ko vi} 6, â vi} 6, Kne è vi} 6, Ki ta nov 6, @i va no vi} 6 (Be ri} 6), Pet ko vi} 6. RADNI^KI: Vi da no vi} 7, Ker le ta 6, \e ve qe kaj 6 (\o ka no vi} 6), Bo ro je vi} 6, Mar ja no vi} 6, Gru ji} 6, Ba kai 6 (Ja wi} 6), Gru bje {i} 6, Ma rin ko vi} 7, Stri ~e vi} 6, Er ka no vi} 7. Iri à ni su igra li kva li tet ni ji fud bal od do ma }i na i ima li su vi {e {an si. Na dru goj stra ni do ma }in je is ko ri stio sve svo je {an se, a u od bra ni je imao po u zda nog Ke le bu du, ko ji je u vi {e na vra ta za u sta vio opa sne na pa de go sti ju. Z. Mu ji}

Sre mac - lSk 2:1 (1:0) VOJ KA: Sta dion Srem ca, gle da la ca 100, su di ja Da ki} (Vi to jev ci).Strel ci: Gru ji} u 24. i Gru jin u 83. za Sre mac, a Ma ti je vi} u 56. mi nu tu za LSK. @u ti kar to ni. Ko va ~e vi} (Sre mac, Ra du lo vi}, Bo ji}, Po lo vi na, Vu ko li} (LSK). SREMAC: Uze lac 6, Ko va ~e vi} 7 (Ba bi} ), Ro si} 7, S. Sko pqak 7 (Pe rin), D. Sko pqak 7, ^or ta no va~ ki 7, Gru ji} 8, Ste fa no vi} 7, Ra di vo je vi} 7 (Kne `e vi} ), Gru jin 8, Ra jak 7. LSK: Mi haj lo vi} 7, Ma ti je vi} 7, Vu ko li} 7, Ra du lo vi} 7, La |e vac 7, Pa pi} 7, Jo va ni} 6 (Po lo vi na ), Bo san ~i} 7 (Ra ji}), Pa ni} 7 (Gom bar), Bo ji} 7, Sa vi} 7. Do ma }in je bio bo qi ri val. Efekt ne go lo ve su po sti gli Ma ti je vi}. Uzel cu je pro tu rio lop tu kroz no ge, a na dru goj stra ni Gru jin je po sti gao gol iz kor ne ra. l. ko va ~e vi}

[u mar - Par ti zan 0:2 (0:1) OGAR: Igra li {te [u ma ra, gle da la ca 150, su di ja Sa mac

VI [WI ]E VO: Haj duk-Ku pi no vo 0:0, SI BA^: Slo ven-Gra ni ~ar (A) 1:5, MA ^VAN SKA MI TRO VI CA: Pod ri weQu ko vo 2:1, VRD NIK: Ru dar-Do wi Pe trov ci 0:0, RU MA: Slo ven-Ja dran 1:1, VOJ KA: Sre mac-LSK 2:1, OGAR: [u mar-Par ti zan 0:2, [I MA NOV CI: Haj duk-Rad ni~ ki 3:2. 1. Do.Pe trov ci 4 2. Ja dran 4 3. Gra ni ~ar (A) 4 4. [u mar 4 5. Slo ven (R) 4 6. Sre mac 4 7. Haj duk ([) 4 8. Par ti zan 4 9. Ru dar 4 10. Rad. (I) 4 11. Haj duk (V) 4 12. Ku pi no vo 4 13. Pod ri we 4 14. LSK 4 15. Qu ko vo 4 16. Slo ven (S) 4

3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

1 1 0 0 1 1 0 0 2 1 1 1 1 2 1 1

0 18:0 0 13:6 1 10:3 1 5:2 1 4:2 1 5:4 2 8:8 2 6:6 1 4:4 2 4:6 2 4:6 2 1:7 2 6:14 2 1:3 3 2:6 3 3:17

10 10 9 9 7 7 6 6 5 4 4 4 4 2 1 1

(Srem ska Mi tro vi ca).Strel ci: Mi le ti} u 23. i Pe jo vi} u 85. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ob ra do vi} ([u mar), \or |i} (Par ti zan). Cr ve ni kar to ni: Vra ~e vi}, Obre no vi} ([u mar). [UMAR: Ve le bit, Z. Mi li ~e vi}, Kre so je vi} (Te o do ro vi}), [a rec, Mi tro vi}, Ob ra do vi}, G. Mi li ~e vi}, Vra ~e vi}, Obre no vi}, Ma le ti} (Dra go je vi}), \ur ko vi}. PARTIZAN: Bo {ko vi}, Jo vi}, \or | i}, To do r o vi} (Ili}), Bog da n o vi}, Mi l i}, Mi le ti} (Vu ko vi}), Ra do vi}, Tri pi} (Mar ko vi}), Pe tro vi}, Pe jo vi}. Go sti iz Vi to je va ca, iz ne na di li su fa vo ri zo va ne go ste, do brom igrom, ka ko u od bra ni ta ko i u na va li.Ustva ri do ma }i ni su bi li ve} upi sa li po be du, a to ih je sku po ko {ta lo. t. ]ir ko vi}

Slo ven (S) - gra ni ~ar (a) 1:5 (0:2) SI BA^: Igra li {te Slo ve na, gle da la ca 200, su di ja Ili} (No va Pa zo va).Strel ci: Mi tro vi} u 74. za Slo ven, a Ugqe {i} u 30, 57. i 89, An tu no vi} u 42. i Jo vi} u 77. mi nu tu za Gra ni ~ar. @u ti kar to ni: Ka ri} (Slo ven), Mar ko vi} (Gra ni ~ar). SLO VEN: Ne n a d i} 6, B. î ki} 6, Ma ` i} 6, Vu k in 6, Ka ri} 6, Ko k i n o v i} 6 (Bo s an ~ i} 6), Mar k o v i} 7, Kor d o l up 6, Mi t ro v i} 7, Mi h i} 6, Mi l i }e vi} 6. GRANIÂR: Ili}, Mar ko vi} 7, Mi ja to vi} 7 (Mi li ~i} 7), Kon ~ar 7 (Ca re vi} 7), Pa vi} 8, Vuk mir 7, An tu no vi} 7, Vu ji} 7, Ma li} 7 (Jo vi} 8), Ugqe {i} 9, Gru ji ~i} 8. îm je do ma }i ne na pu stio glav ni spon zor Mi lo van Pe tro vi}, sve je po ~e lo da ide niz br do.Od re zul ta ta ni {ta. Ada {ev ~a ni, su po ka za li da su bo qi i kva li tet ni ji ri val. A, u svo jim re do vi ma ima li su i ras po lo è nog ve te ra na Mi lo mi ra Ugqe {i }a, ko ji je bio ne re {i va enig ma za do ma }u od bra nu. b. ili}

MFl ki kiN Da â&#x20AC;&#x201C; No Vi bE ^EJ

Ku man ~a ni za u sta vi li lo ko mo ti vu 2. ok to bar - @ak 2:1 (1:0) KU MA NE: Sta dion 2. ok to bra, gle da la ca oko 200, su di ja: @iv ko vi} (Ki kin da). Strel ci: [i bul (auto gol) u 26. i Ada mov u 65. za 2. ok to bar, a [i bul u 81. mu nu tu. @u ti kar to ni: Gro `|a rov, Stan ~i} i La pa dat (2. ok to bar), a [i bul (@AK). 2. OKTOBAR: La pa dat, Ri go, La lo {e vi}, Kon tri}, Z. Ra ki}, Stan ~i} (Ili ~i}), Vi o gla vin (Pe {i}), Gvo `|a rev, Ada mov, Ba ra~ kov, B. Ra ki} (La zi}). @AK: An |e li}, [i bul, Bla nu {a, Sa bo, Ta nac kov, Jan kov, Hor vat (Fu ~ak), Nin ko vi} (Bla `i}), Jo ni}, Stan ko vi}, Vu jin (Dra ga nov).

KU MA NE: 2. ok to bar - @AK (Ki kin da) 2:1, BA NAT SKA TO PO LA: Na pre dak - De li ja (Mo krin) 1:3, I\O[: Bo rac - Po let (Na ko vo) 1:0. Slo bod na je bi la Voj vo di na (Ba {aid). Do ma }in je po veo za hva qu ju }i be ku go stu ju }e eki pe [i bu lu ko ji je po sti gao auto gol. U 65. mi nu tu Ada mov je po sti gao dru gi po go dak za svo ju eki pu, tom pri li kom po vre dio se go stu ju }i gol man An |e li}, pa ka ko su go sti iz Ki kin de iz vr {i li za me ne: gol man ske ru ka vi ce obu kao je bek go sti ju Bla nu {a. M. S.

KA WI @A: Sta dion Po ti sja, gle da la ca 150. Su di ja: Si men di} (Mol). Strel ci: Ba uk u 30. i 90. i Bu la ji} u 81. mi nu tu. POTISJE: Ne deq ko vi} 6, Bar jak ta ro vi} 6, Ter zin 6, Pap dan ~o 6, Sa bo 5, Bi li} 6, Apro 6, Bje li ca 5 (Lon ~ar 6), Bo à nin 6, Bu za 5 (Hu sta 5), â wi ga 5 (Vi do vi} 6). ÔKA: To ma {ev 7, \e ri 6 (Ka to na 7), @iv ko vi} 7, Ro ga no vi} 7, Sa ra pa 7, Ru di~ 7, \e re 7, @ol do{ 7, @i va nov 6 (Bu la ji} 7), Ni ko lin 7 (Kraj ~o -), Ba uk 8. Ka wi à ni su pred svo jom pu bli kom do ì ve li de bakl pro tiv ô ka na, ko ji su se po ka za li kao ne u god na i ne pred vi di va eki pa. Iako su stva ra li {an se do ma }i ni su za ta ji li u za vr {ni ci, ali su za to ô ka ni bi li ve o ma pre ci zni, ka da im su im se uka za le pri li ke. Ba uk je mre ù Po ti sja na ~eo u 30. mi nu tu. U fi ni {u utak mi ce mre ù Ne deq ko vi }a u 81 mi nu tu za tre sao je re zer vi sta Bu la ji}, a pred na le tom Ba u ka, gol man do ma }ih ni je us po eo da za u sta vi uda rac u po sled wem mi nu tu. M. Mr.

Vi no gra dar - ba~ ka (P) 1:2 (0:1) HAJ DU KO VO: Sta dion Vi no gra da ra, gle da la ca 300, su di ja: Ni ko li} (Lov }e nac). Strel ci: Vu kov u 85. za Vi no gra dar, a [i car u 28. i Ra |e no vi} u 75. mi nu tu za Ba~ ku. @u ti kar to ni: ^. Na gel, A. Kmec, Z. Ha {ko i Gu qa{ (Vi no gra dar), a S. Pe tro vi}, Va da si, ]uk, ^eh i [i car (Ba~ ka). VINOGRADAR: Pr ~i} 6, Sal ma 6 (Ke le me{), Z. Na gel 6 (N. Ha {ko), Z. Ha {ko 6, Ra di} 6, ^. Na gel 6, Vu kov 7, Pe ji} 6, Kmec 6, Gu qa{ 7, V. En gi 6 (T. En gi 6). BA^KA: ^eh 7, Ikras 7 (Va si}), La za re vi} 7, Va da si 7 (Be rak), Po lo vi na 8, S. Pe tro vi} 7, \o ri} 7 (Vuk mi ro vi} 7), Ra |e no vi} 8, ]uk 7, [i car 8, R. Pe tro vi} 7. Go sti su pr vi za pre ti li pre ko [i ca ra, ka da se [i car iz bo rio za ide al nu pri li, ali je {u ti rao

sla bo.Na kon to ga An dor Kmec se na {ao u do broj pri li ci, ali je ^eh bio na me stu. Pa ~ir ci su po ve li u 28. mi nu tu na cen tar {ut La za re vi }a, a [i car gla vom lop tu po slao u mre `u. U fi ni {u dru gog de la Ba~ ka po no vo do {la u vo| stvo le pim go lom Ra |e no vi }a. Vi no gra dar je sma wio re zul tat pet mi nu ta pre kra ja. S. St.

ti sa - baj {a 2:0 (1:0) ADOR JAN: Igra li {te Ti se, gle da la ca 120. Su di ja: Pe tri ~e vi} (Su bo ti ca). Strel ci: Tan da ri u 36. i Tre {wi} u 59. mi nu tu. TISA: Ereg 7, Kvai 7, Ka ra ~o wi 7, Ra fai 6, Tan da ri 8 (Ker me ci -), Man di} 7, Tre {wi} 8 (Ba gi -), Lu ka~ 7, Ba lint 7, ^. Z. Bor {o{ 7 (Cr kve wa kov 7), Lac ko 7. BAJ[A: Lac ko 6, @em be ri 7, Tot 6 ( Fe her 6), La }ak 6 (Oma no vi} 6), Mi lu tin 6, Re kec ki 7, Ne rac 6 (O~e na{ 6), Ne sto ro vi} 6,, Se nad Du qa hi 7, Dra {ko vi} 7, Sa fet Du qa hi 7. Eki pa Ti se je ukwi `i la po be du, ali su go sti iz Baj {e pru `i li so li dan ot por. Vo| stvo do ma }e eki pe usle di lo je u 36.mi nu tu ka da je Tre {wi} sa le ve stra ne upu tio ni sku lop tu u pro tiv ni~ ki {e sna e ste rac, utr ~ao je Tan da ri i pre ci znim {u tom po go dio de sni do wi ugao. Dru gi po go dak plod je le pe ak ci je ko ju je po le voj stra ni za po ~eo Cr kve wa kov, na ba ~e nu lop tu Lu ka~ je pro sle dio Tre {wi }u ko ji vo lej udar cem po sta vqa ko na ~an re zul tat. M. Mi tro vi}

Pro le ter - Ja dran 7:0 (1:0) WE GO [E VO: Sta dion Pro le te ra, gle da la ca 300, su di ja: La zi} (Baj mok). Strel ci: Sta ni} u 37. 55. i 57. Pa no vi} u 62. i 84. Da vi do vi} u 63. i 78. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ra di} (Pro le ter), a Bo ri lo vi}, @mu ki}, Voj ni}, Ku -

Ta van kut - Pre po rod 2:1, ân ta vir - Ba~ ka (M) 5:0, We go{ - Kri va ja 2:0, Ti sa - Baj {a 2:0, Vi no gra dar - Ba~ ka 1:2, Pa no ni ja - Obi li} 11:1, Pro le ter - Ja dran 7:0, Po ti sje - ô ka 0:3. 1. Pro le ter 2. Ta van kut 3. Ti sa 4. Ba~ ka (P) 5. We go{ 6. Pa no ni ja 7. ân ta vir 8. Vi no gra dar 9. ô ka 10. Pre po rod 11. Kri va ja 12. Ja dran 13. Baj {a 14. Po ti sje 15. Obi li} 16. Ba~ ka (M)

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 1 1 1 0 2 1 1 1 1 1 2 1 1 0 0

0 15:2 0 9:2 0 6:3 0 6:4 1 6:4 0 15:5 1 8:4 1 6:2 1 6:5 1 3:3 1 3:4 1 1:8 2 4:7 2 3:10 3 2:18 3 0:12

9 7 7 7 6 5 4 4 4 4 4 2 1 1 0 0

zman (Ja dran). Cr ve ni kar ton: La ga tor (Ja dran) u 34. mi nu tu. PROLETER: \or |e vi} 7, Jo ka no vi} 7 (Pet ko vi}), M. Sta ni} 7, \i sa lov 7, Pa no vi} 8, Ra di} 7, ^eh 7, Gr bi} 7 (]u li brk 7), R. Sta ni} 9, De mo wi} 8, Da vi do vi} 8 (Me da ko vi} 7). JADRAN: Gar da {e vi} 6, Mi la no vi} 6 (Ku zman 6), Sta ni {i} 6, B. Voj ni} 6, I. Voj ni} 6, La ga tor, Bo ri ko vi} 6 (Ra ~van 6), M. @mu ki} 6, Z. Vu jo vi} 6 (Jo vi }e vi} 6), B. @mu ki} 7, D. Vu jo vi} 6. S. St.

Su bo ti^ka li ga Zriw ski 1932 - \ur |in 1:1, @ed nik - Udar nik 4:0, Haj duk - Po qo pri vred nik 8:1, Brat stvo - Du {an Sil ni 3:4, So lid - Ma la Bo sna 1:0, Lo ko mo ti va Ba~ ka 1901 B 0:3, Su bo ti ca - Elek tro voj vo di na 3:1. 1. Haj duk 2 2. @ed nik 2 3. Ba~ ka B 2 4. Su bo ti ca 2 5. Ma la Bo sna 2 6. Du {an Sil ni2 7. So lid 2 8. Elek trov. 2 9. Zriw ski 2 10. \ur |in 2 11. Lo ko mo ti va 2 12. Udar nik (-3) 2 13. Brat stvo 2 14. Po qo pri vr. 2

2 2 2 2 1 1 1 0 0 0 0 1 0 0

0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0

0 10:1 0 6:1 0 5:0 0 5:1 1 2:2 1 4:5 1 1:2 1 2:4 1 1:3 1 2:5 1 1:4 1 4:5 2 4:6 2 2:10

6 6 6 6 3 3 3 1 1 1 1 0 0 0

oP [tiN Ska li ga - SREM Ska Mi tRo Vi Ca (PR Vi RaZ RED)

Efi kMi a sni me sa ri tros - Haj duk 4:1 (0:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Igra li {te Mi tro sa, gle da la ca 100, su di ja Mi la no vi} (Ma ~van ska Mi tro vi ca).Strel ci: La zi} u 60. i 81. (kiz pe na la) i Stan ki} u 76. i 87.za Mi tros, a Mar ko Plav {i} u 63. za Haj duk. @u ti kar to ni: Ba bi} (Mi tros), Va si qe vi}, Ga le ti} (Haj duk). Cr ve ni kar ton: Vi do vi} (Haj duk). MITROS: Vu ko vi} 8, Ali ma no vi} 8, Ma ta ru ga 8, Mla de no vi} 8, Ba bi} 8, Pa ni} 8, ]i ri} 8 (Ko va ~e vi} 8), Stan ki} 9 (Lu ki} 8), Pet ko vi} 8 (La zi} 9), Tu bi} 8, Pe tro vi} 8. HAJDUK: Vu jo vi} 6, Ma ri ~i} 6, Mar ko Plav {i} 7, Ba bi} 6, Ma rio Plav {i} 7, Vi do vi} 6, Ma nev 7 (Ga le ti} 7), Zeq ko vi} 6, Kqa ji} 6, Va si qe vi} 7, Cvje ti} 7 (Ne na do vi} 6). Tek u na stav ku me sa ri su po ka za li svo je pra vo li ce.Igra li su efi ka sno, sla vi li su vi so kim re zul ta tom, ma da su mo gli po sti }i bar jo{ dva tri go la. R. Pet ko vi}

No }aj - Fru {ko go rac 4:1 (2:1) NO ]AJ: Igra li {te No }a ja, gle da la ca 50, su di ja Do bri} (Ja rak).Strel ci: Ivi} u 7, Vu ~e no vi} u 15, Og we no vi} u 49. i Sa vi} u 75. mi nu tu za No }aj,a Bo ja ni} u 38. mi nu tu za Fru {ko go rac. NO]AJ: Ugqe {i} 7, @iv ko vi} 7, Vu ~e no vi} 7 (Sa vi}), Go spo vi} 7 (Bu gar ski ), Zac ka lic ki 7, Si mi} 8, \u ri} 8, Ivi} 8, Ste pa no vi} 7, M.Vu ~e no vi} 7, Og we no vi} 7. FRU[KOGORAC: V. Tr ni} 6, Le ki} 6, Vu ko je vi} 6, Vuk mir 6, T. Gra bi} 6 (D. Gra bi} 6), Sa vi no vi} 6 (Du ki} 6), @. \o ri} 6, I. \o ri} 6,M. Tr ni} 6, Mal ba {i} 6 (Bo ja ni} 7), K. Gra bi} 6. Utak mi ca je bi la u zna ku No }a ja ca. Da su sve {an se is ko ri -

sti li ko na ~an re zul tat bi bio dvo ci fren. N. og we no vi}

bo rac (VR) - Sre mac 3:3 (0:0) VE LI KI RA DIN CI: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 150, su di ja Du ji} (Srem ska Mi tro vi ca).Strel ci. Ple mi} u 48, 60. i 88. (iz pe na la) za Bo rac, a Si mo vqe vi} u 53. (iz pe na la) i 79. i N. Gvo ka u 83. mi nu tu za Sre mac. @u ti kar to ni: \u ri ~i}, De ja no vi}, To mi}, Ne di}, Ce ro vac, Pe ri} (Bo rac), N. Gvo ka, @i va no vi}, Jan ~i} (Sre mac). Cr ve ni kar ton: Su bo ti} (Bo rac). BORAC: Ra do sa vqe vi} 6, De ja no vi} 6, Pe ri} 7, Su bo ti} 6, Ko va ~e vi} 7, Ro ki} 6, Ce ro vac 7, Te {a no vi} 7 (Ne di} 6), Mi li ~i} 6 (Osto ji} 7), \u ri ~i} 6 (Ple mi} 8), To mi} 7. SREMAC: Jan ~i} 6, D. Ma ri ~i} 6 (Gru ji} 7), M. Gvo ka 7, Pe tro vi} 7, N. Gvo ka 7, Mo co wa 6 (Tri fu no vi} ), Si mo vqe vi} 8, @i va no vi} 7, A.Ma ri ~i} 7, Bra ni slav Da ni ~i} 7 (Bo jan Da ni ~i} 7), To mi} 7. Su sret sta rih ri va la za vr {io se po de lom bo do va u iz jed na ~e noj i rav no prav noj igri. b. la }a rac

bo rac (R) - Slo ga (Z) 2:0 (2:0) RA DEN KO VI]: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 150, su di ja Ma le {e vi} (La }a rak).Strel ci: Jo va no vi} u 18 .i Mi ja to vi} u 24. mi nu tu. @u ti kar to ni. @. Vla di sa vqe vi}, J. Vla di sa vqe vi} (Bo rac), Kne `e vi}, Ka ra kli}, Be la mar ko vi} (Slo ga). BORAC: Jo ki} 7, Mi lu tin Vla di sa vqe vi} 7, Je zdi} 7, Ru di} 8, Sam ~e vi} 7, Jan ko vi} 8, J.Vla di sa vqe vi} 7 (Sta ni sa vqe vi} 8), Mar ko Vla di sa vqe vi} 7, Mi ja to -

VE LI KI RA DIN CI: Bo rac-Sre mac 3:3, NO ]AJ: No }aj.Fru {ko go rac 4:1, RA DEN KO VI]: Bo rac-Slo ga (Z) 2:0, SREM SKA RA ^A: Srem-Bo sut 0:1, SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros-Haj duk 4:1.Slo ga iz ^al me je bi la slo bod na. 1. Bo rac (VR) 2. Bo rac (R) 3. Sre mac 4. Bo sut 5. Mi tros 6. No }aj 7.Haj duk 8. Slo ga (Z) 9. Slo ga (^) 10. Srem 11. Fru {ko go rac

2 2 2 2 1 2 2 2 1 2 2

1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0

1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 2 2

5:3 2:0 5:4 1:0 4:1 4:2 5:5 1:2 1:2 1:5 1:6

4 4 4 4 3 3 3 3 0 0 0

vi} 7 (Vu ko je vi} ), @. Vla di sa vqe vi} 8, Jo va no vi} 8. SLOGA: An do no vi} 6, Do bo 6, Pe tri} 6, Ka ra kli} 6, Mi ra ì} 7, Kne è vi} 6, Vu ga 6 (Jef ti} 6), î ki} 6, Ani ~i} 6 (M. Ili} 6), Z. Ili} 6, Be la mar ko vi} 6 (Vi da~ ko vi}). Go sti iz Za sa vi ce na ja vqi va li si gur nu po be du, me |u tim, do ma }i tim ih je to li ko nad i grao da je ko na ~an re zul tat su vi {e ma li. M. Ru di}

Srem - bo sut 0:1 (0:0) SREM SKA RA ^A: Igra li {te Sre ma, gle da la ca 200, su di ja Goj ko vi} (Gr gu rev ci).Stre lac: S. Se dla re vi} u 53. mi nu tu. @u ti kar to ni: D. Dra gi}, D. Se dla re vi}, Bog da no vi} (Bo sut). SREM: Mi tro vi} 6, \. Mi lo va no vi} 8, [u pu ri} 6, Ra ji} 7 (B. Jo vi} 7), Bog da no vi} 6, Osto ji} 7 (Je vi} 7), M. Jo vi} 6, Tri vu ni} 8, [i vo qic ki 6, Ma ri ja no vi} 7, Vi }en ti} 5. BOSUT: Jef ti} 7, N. Se dla re vi} 7, Gli {i} 7, Da mja no vi} 7, D. Se dla re vi} 8, Dra ku li} 7, Bog da no vi} 8, Ob ra do vi} 8, S. Se dla re vi} 8, P. Dra gi} 7 (Za ri} ), D. Dra gi} 7. Ste va Se dla re vi} je is ko ri stio gre {ku do ma }e od bra ne i sa sve ga dva me tra la ko pla si rao lop tu u mre `u iz ne na |e nog gol ma na Mi tro vi }a. R. go.

SPORT

dnevnik

utorak4.septembar2012.

NOVOSADSKA LIGA

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Ve te ran naj bo qi

Pre ve den za tre }u po be du

Sremac - ênej 1:4 (0:1) Ê RE VI]: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija: Markovi} (Veternik). Strelci: Miqkovi} u 90. za Sremac, a Vilotijevi} u 42. Dragin u 48. Kuburi} u 79. i Ja}imovski u 80. minutu za ênej. SRE MAC: Dragi} 5, Roguqi} 5, Repi} 6, Vaji} 6, Gruji} 5, Stojkovi} 5, Pavlovi} 6, Krakanovi} 6 ([najder 5), Kobzarov 6 (Tot 5), Miqkovi} 6, Adamek 6. Ê NEJ: Dardan 7, ]ur~i} 7, Ostoji} 7 (Leti} 7), Zeqkovi} 8, Krsti} 8, Dragin 8, Salonski 7, Vilotijevi} 9 (Kuzmanovi} 7), Milo{ev 8, Kudri} 8, Ja}imovski 7 (Kostatinov 7). Mlada ekipa Sremca samo u prvom poluvremenu uspela je da parira iskusnoj ekipi sa êneja. U drugom delu dominirali su gosti predvo|eni veteranom Neboj{om Vilotijevi}em. B. Star~evi}

@elezni~ar - Borac 3:3 (1:1) NO VI SAD: Igrali{te @elezni~ara, gledalaca 100, sudija: Joksovi} (Novi Sad). Strelci: Burai u 30. Haxi u 57. i 60. za @elezni~ar, a Mesaro{ u 26. 73. i 89. minutu za Borac. @uti kartoni: Peri}, Mesaro{, Hamzi} (Borac). @E LE ZNI ^AR: Stojanov, [ebez (Avramovi}), Binai, Stoji~i}, Strajin, Gvozdenovi}, Burai, Nothof, Bali~evi}, Haxi, Dimitri}. BO RAC: Ivanovi} (Gli{i}), Kalu{evi}, Vojnovi}, Ga{parevi}, Peri}, Andri}, Mesaro{, Miladinovi}, Sokanovi}, Ne{i}, Simi} (Hamzi}). Fudbaleri @elezni~ara propustili su priliku da protiv ekipe iz Rakovca zabele`e prvu pobedu. U tim namerama spre~io ih je trostruki strelac Mesaro{. M. Po.

Kabel - Petrovaradin 1:0 (1:0)

NO VI SAD: @e le zni ~ar - Bo rac 3:3, BA NO [TOR: Pro le ter Su sek 5.9.2012., Ê RE VI]: Sre mac Be o mal - ê nej 1:4, SI RIG: Si rig - Sla vi ja 0:3, FU TOG: Fu tog - Fru {ko go rac 1:5, LE DIN CI: Vi no gra dar - Ta tra 4:1, BE GE^: Ba~ ka - Mla dost 3:2, BU DI SA VA: Di na mo - Fru {ko gor ski par ti zan 1:1. 1. Sla vi ja 3 2. Fru {ko g. 3 3. Fr. par ti zan 3 4. Su sek 2 5. Ba~ ka 3 6. Fu tog 3 7. Pro le ter 2 8. ê nej 3 9. Vi no gra dar 3 10. Bo rac 3 11. Ta tra 3 12. Mla dost 3 13. Di na mo 3 14. @e le zni ~ar 3 15. Si rig 3 16. Sre mac 3

3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 0 1 1 1 0 0

0 13:3 0 9:1 0 7:3 0 6:0 1 8:6 1 5:6 0 9:3 1 6:5 1 5:4 1 7:10 2 6:8 2 3:6 2 2:8 2 5:13 3 2:9 3 2:10

9 9 7 6 6 6 4 4 4 4 3 1 1 1 0 0

Ba~ka - Mladost 4:2 (2:0) BE GE^: Igrali{te Ba~ke, gledalaca 100, sudija: Radulovi} (Novi Sad). Strelci: Pa{}an u 41. Le|anac u 45. i 92. Jurki} u 91. za Ba~ku, a Samarxija u 52. i 75. minutu za Mladost. @uti kartoni: Kravi} (Ba~ka), Maksimovi} i Samarxija (Mladost). BA^ KA: Todori} 7, Gajdobranski 7, Piva{ 6 (Pavlov 7), Borowac 7, Kravi} 7, Tancik 7, Pa{}an 7, Peri{i} 7, Le|anac 9, Radowi} 7 (Jurki} 7), Ti{ma 7 (Rakita). MLA DOST: Ivani{evi} 6, Paro{ki 6, Deli} 6, Jani} 6, Staji} 6, Bawanin 5, Toprek 5 (Samarxija 7), Papi} 6, Stani{i} 5, Maksimovi} 6, Ivanovi} 5 (Mitrovi} 6).

BU DI SA VA: Igrali{te Dinama, gledalaca 100, sudija: M. [avija (Veternik). Strelci: Perduh u 78. za Dinamo, a Amixi} u 82. minutu za Fru{kogorski partizan. @uti kartoni: Mi{ki}, Pintek, Mitri} i Pa}uk (Dinamo). Ili}, Makivi}, V. Vukovi} (Fru{kogorski partizan). Crveni karton: V. Devi} (Fru{kogorski partizan). DI NA MO: Kova~evi}, Maquri}, Mi{ki}, Pintek, Halavawa, Milo{evi}, Ni. Tepi}, Stani} (Perduh), Mitri} (Ne. Tepi}), Pa}uk, Kotuqa~. FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN: M. Vukovi}, D. Devi}, Bo`i}, @ivkovi}, Ili}, Kudri}, V. Devi}, Peri} (Makivi}),

Gol man To do ri} in ter ve ni {e is pred na pa da ~a Mla do sti

Futog - Fru{kogorac 1:5 (0:0) FU TOG: Igrali{teFutoga, gledalaca 150, sudija Tomi~i} (NOvi Sad), strelci: Topoli} u

znost odbrane doma}ih kaznili drugim golom. L. Ki{

Veternik - Ba~ka (\) 1:1 (0:1) VE TER NIK: Igrali{te Veternika, gledalaca 150, sudija: Fa|o{ (Selen~a). Strelci: Nogo u 90. za Veternik, a Jankovi} u 10. minutu za Ba~ku. @uti kartoni: Da{i}, Vu~kovi}, Gaji}, Pekez, âlija (Veternik), a Todi}, Samolovac (Ba~ka). Crveni karton: âlija (Veternik). VE TER NIK: Atlagi} 7, Kara} 6 (\uri} 7), Pekez 7, Alavawa 7, Vu~kovi} 6 (Tomi} 7), âlija 7, Om~ikus 7, Da{i} 6, \oki} 8, Gaji} 6, Bjeli} 8 (Nogo). BA^ KA: Mari} 8, Todi} 7 (]iri} 7), Samolovac 7, Si.

Seniori

vu, ali ne i prave prilike iz kojih bi se mogla zatresti mre`a Ba~kopalan~ana. Upornost je nagra|ena u samom fini{u kada se Martin Jovanovi} odli~no sna{ao pred golom \urkovi}a i glavom iz neposredne blizine smestio loptu u mre`u gostiju. J. Len|er

TSK – Borac ([) 1:0 (0:0) TE ME RIN: Stadion TSK-a, gledalaca: 300, sudija: Milovi} (Vrbas), strelac: S. Rosi} u 67. minutu. @uti kartoni: M. Rosi} (TSK), Mihajlovi}, Radi}, M. Ris (Borac). TSK: Petkovi} 7, Male{evi} 6, Mandi} 7, Daki} 7, Varga 7, Gajica – (Kozomora 7), Kova~evi} 7, Stojanovi} 6 (Rabqenovi} - ), M.

47. za Futog, a Trivunxi} u 50. Joksimovi} u 52. i 62. Pavlica u 73. i Stani} u 89. za Fruskogorac. @uti kartoni: Radovi}, Topoli} i Buq (Futog), Pavlica (Fru{kogorac). Crveni karton: Latinovi} (Futog). FU TOG: Ribi}c 4, Radovi} 6, Qubi~i}-Miji} 5 ( Male{), Liwa~ki 5, Bo{ko Trojanovi} 5, Buq 5, Latinovi} 5, Ble{i} 5, ^ekovi} 6 (Stevanovski ), Topoli} 6, Bojan Trojanovi} 7. FRU [KO GO RAC: Stanki} 7 (Borojevi} 6 ), Joksimovi} 7, Kukuruzovi} 6, Male{evi} 6, Perovi} 6, Stani} 6, Vojnovi} 6 ( Luki}), Pavlica 6, Trivunxi} 7, M. Luki} ( Cvetkovi}.) Sudija Tomi~i} sa svojim pomocnicima pokvario je me~ u Futogu. Pravio je gre{ke, slabo procewivao ofsajde, ulazio je u nepotrbne rasprave sa igra~ima. D. \urikin

Dinamo - Fru{kogorski partizan 1:1 (0:0)

Uzbudqiva utakmica u Bege~u. Gosti igrali, a doma}i davali golove. Napada~i Mladosti propustili su nekoliko prilika. Kazna je stigla u fini{u prvog poluvremena dva {uta u gol uputili su doma}i i oba zavr{ila u mre`i Ivani{evi}a. I u nastavku gosti su bili nadmo}niji i sa dva gola Samarxije izjedna~ili. Kad se o~ekivao potpun preokret bilo je i sme{nih proma{aja. U nadoknadi Le|anac je zape~atio sudbinu gostiju. D. Ivani}

NO VI SAD: Igrali{te Kabela, gledalaca 250, sudija: Stoji} (Novi Sad). Strelac: Preveden u 37. minutu. @uti kartoni: Zamaklar (Kabel), a Todorovi} (Petrovaradin). KA BEL: \urikin 8, Bubwevi} 8, Radoji~i} 7, Preveden 8 (Beri} 7), Krsti} 7, Celin 7, Uzelac 7, Zamaklar 7, [ijan 7 (Stani}), Sekuli} 7, Mijin 7 (Ha|inac). PE TRO VA RA DIN: S. Lali} 7, Tati} 6 ([arac 7), Todorovi} 7, Jankovi} 6, Kerkez 7, Mom~ilov 7, Dragin 7, \or|evi} 7, Spaji} 7 (Prusac), Novkovi} 7, S. Lali} 7 (Jankovi} 7). Protiv ~vrste ekipe Petrovaradina kabelovci su morali da ulo`e puno truda kako bi do{li do tre}e jesewe trojke. U

Amixi}, V. Vukovi} (Grubi{i}), [imulija. Mnoge neda}e sna{le su fudbalere Fru{kogorskog partizana u duelu s Dinamom u Budisavi, ali uspeli su da osvoje bod na vru}em terenu. Utakmica je bila prili~no dinami~na i u 78. minutu doma}i su poveli golom Nikole Perduha. Nisu se Bukov~ani predavali. Iako su u 79. minutu ostali s igra~em mawe, po{to je sudija Marko [a vi ja is kqu ~io Vla di mi ra Devi}a zbog prigovora, a samo minut kasnije Vladimir Vukovi} je odnet u bolnicu, gosti su uspeli da izjedna~e i ostanu nepora`eni u prva tri kola. Gol je postigao iskusni Branislav Amixi}.

ZMA JE VO: Obi li} - Je din stvo 1:2, BA^: Tvr |a va - Voj vo di na 2:1, VE TER NIK: Ve ter nik - Ba~ ka 1923 1:1, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Me ta lac-Fu tog 1:0, NO VI SAD: Ka bel - Pe tro va ra din 1:0, BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Her ce go vac 1:0, VR BAS: Vr bas - Sta ri grad 1:0, TE ME RIN: TSK - Bo rac ([) 1:0.

1. Ka bel 2. Su tje ska 3. Je din stvo 4. Vr bas 5. Voj vo di na 6. Pe tro va r. 7. Omla di nac 8. Tvr |a va 9. Ba~ ka 10. Obi li} 11. Ve ter nik 12. Bo rac ([) 13. TSK 14. Me ta lac 15. Her ce go vac 16. Sta ri grad

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0 0

0 1 1 0 1 1 1 1 1 0 3 0 0 2 1 1

0 0 0 1 1 1 1 1 1 2 0 2 2 1 2 2

9:1 6:3 6:4 4:2 5:4 2:2 2:2 6:7 6:9 8:6 1:1 4:6 2:4 3:4 1:5 1:6

9 7 7 6 4 4 4 4 4 3 3 3 3 2 1 1

Omladinci

Obi li} - Je din stvo 2:2, Tvr |a va - Voj vo di na 0:3, Ve ter nik - Ba~ ka 1:2, Omla di nac - Me ta lac 2:1, Ka bel - Pe tro va ra din 1:2, Su tje ska - Her ce go vac 1:1, Vr bas - Sta ri grad 2:0, TSK - Bo rac ([) 1:0.

1. Voj vo di na 2. TSK 3. Omla di nac 4. Bo rac ([) 5. Ka bel 6. Me ta lac 7. Ba~ ka 8. Su tje ska 9. Ve ter nik 10. Pe tro va r. 11. Tvr |a va 12. Vr bas 13. Obi li} 14. Her ce go vac 15. Je din stvo 16. Sta ri grad

Mi jin (Ka bel) u du e lu s Ker ke zom (Pe tro va ra din)

prvom poluvremenu su diktirali tempo, stvorili nekoliko prilika, od kojih je jednu u zaslu`eno vo|stvo pretvorio Preveden. Brzonogi Sekuli} oslobodio se ~uvara, a Preveden pored uspavane odbrane gostiju je klize}im startom poslao loptu u mre`u. Na po~etku drugog poluvremena su kabelovci stvorili nekoliko odli~nih prilika da re{e pitawe pobednika i utakmicu mirno privedu kraju. Me|utim, posledwih 20 minuta pripalo je momcima trenera Zorana Rwaka. M. Po.

Obili} - Jedinstvo 1:2 (1:0) ZMA JE VO: Stadion u rekreacionom centru, gledalaca oko 150. Sudija Mudrini} (B. Palanka). Strelci: Rodi} u 3. za Obili}, a Bo{wakovi} u 48. Anu{i} u 79. minuitu za Je din stvo. @u ti kar to ni: Spasi}, Divjak, Rodi} (Obili}), Bo{wakovi}, Pupavac, Ma ti}, Mek te ro vi} (Je din stvo). OBI LI]: \urovi} 7, Mar~eti} 6, Spasi} 6 (Bukvi} 7), Ninkov 7, Rodi} 7, Divjak 6, ]etkovi} 7, M. Kobilarov 6, N. Kobilarov 7 ( Krsti} 7), Grijak 7. JE DIN STVO: Mati} 7, \eki} 6, Pupavac 6, Lisica 7, Saveqi} 7, Vuleti} 6 (Lalovi} 7), Male{evi} 6 (Uzurov), Baki} 7 ([otra 7), Bo{wakovi} 7, Mekterovi} 6, Anu{i} 7. Obili} je ve} u tre}em minutu golom Rodi}a nagovestio totalnu ofanzivu. Usledila je se ri ja sto po stot nih {an si ali gol Rumen~ana kao da je bio za~aran, lopta jednostavno nije htela u mreù. U drugom poluvremenu Zmajev~ani su izgubili ravnoteù na terenu {to su gosti ve{to ko ri sti li i kon tra ma ugroàvali \urovi}ev gol. U 48. minutu Bo{wakovi} je poravnao rezultat. U fini{u gosti su stvorili nekoliko {ansi, a u 79. minutu neopre-

Trivunovi} 7, Kalajxi} 7, Radanovi} 7, To{i} 6 (Markovi} 6), Vujovi} 6, Mati} 6 (Ostojin 7), D. Trivunovi} 8, Jankovi} 8. Ni u drugoj utakmici kod ku}e Veterni~ani nisu ostvarili pobedu, {ta vi{e borili su se i na kraju izborili za bod. Uzrok tome je {to su za protivnika imali nadahnutu ekipu iz \ur|eva predvo|enu neuhvatqivim Du{kom Trivunovi}em i Jankovi}em koji su nakon vo|stva u 10. minutu imali nekoliko prilika da re{e pitawe pobednika. U nastavku su doma}i krenuli svim silama ka golu odli~nog Mari}a koji je odolevao sve do posledweg minuta, a najpovoqnije {anse nisu iskoristili \oki} i Bjeli}, a ovaj drugi je pogodio i pre~ku. Bod je izboren nakon kornera Pekeza, na pravom mestu u gu`vi se najboqe sna{ao rezervista Nogo koji je u igru u{ao u posledwih 10 minuta. M. Po.

Vrbas - Stari grad 1:0 (0:0) VR BAS: Stadion kraj [lajza, gledalaca 130, sudija: Kolakovi} ([ajka{), strelac: Jovanovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Pekovi}, Radulovi} (OFK Vrbas), Bulatovi}, \urkovi}, Zelen (Stari grad). OFK VR BAS: Jovi~i} -, Ju{kovi} 7, Resanovi} 7, Stijepovi} 7 (Jovanovi} 7), S. Vasiqevi} 7, Radulovi} 7, Pekovi} 7, Kirti 7 (Gagovi} 6), Baj~eti} 7, Ma}i`enski 7, Bodowi 6, (Tepav~evi} 7). STA RI GRAD: \urkovi} 7, Bogunovi} 6, Trifunovi} 7, Mustafovi} 6, ]uk 6, Zelen 7, Markovi} 6, Bulatovi} 6, Miti} 6, Famili} 6, Trivunovi} 7. Gosti su do{li sa namerom da ne prime gol i bili su na domak ciqa posle maestralnog simulirawa i vaqawa po terenu. Gol koji su primili u posledwim trenucima igre je i najboqa kazna za svu dekadenciju fudbalske igre, koju su prikazali na stadionu kraj [lajza. Vrba{ani su tokom celog susreta imali terensku inicijati-

Fo to: D. Iva ni}

Rosi} 6 ([ere{ - ), S. Rosi} 8, Xepina 7. BO RAC ([): Subi} 7, Radi} 6, Mihajlovi} 6, Radoj~i} 7, Mili}evi} 7 (Igra~ev - ), B. Ris 7, Stanojevi} 6 ([vedi} 7), M. Ris 7, Veselinovi} 6 (Prugi} 6), Ze~evi} 7, Rogi} 6. Posle dva poraza na gostovawima, Temerinci su do{li do daha, a minimalnu i zasluènu pobedu, reìrao je Sr|an Rosi}. Mladi centarfor, odli~no se sna{ao kod druge stative, nadmudrio ~uvare i krunisao asistenciju Slobodana Xepine, iz kornera. Najboqu priliku da pove}a kapital, nije iskoristio kapiten Tama{ Varga, po{to je uzdrmao pre~ku. Gosti iz [ajka{a, u 45. minutu, zatresli su mreù, preko Branislava Risa, ali je pogodak poni{ten, zbog ofsajda. M. Meni}anin

Sutjeska – Hercegovac 1:0 (0:0) BA^ KO DO BRO PO QE: Stadion kraj Su{are , gledalaca 200.

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 1 1 0

0 14:1 0 10:1 0 9:1 1 8:2 1 7:3 1 7:3 1 6:4 1 7:6 2 6:7 2 4:7 2 2:7 2 3:10 2 4:10 2 1:8 2 2:12 3 3:11

9 9 9 6 6 6 6 4 3 3 3 3 1 1 1 0

Sudija: Jurkovi} (Petrovaradin). Strelci : Drin~i} u 60. mi nu tu. @u ti kar to ni: Zorzi} za Sutjesku , a Horvati}, \or |e vi} i Bje li ca za Hercegovac. SU TJE SKA: Ga{ovi} 7, Kosti} 7, Eri 7, Drin~i} 8, Rodi} 7, Mirkovi} 7, @ugi} 7, Peji} 7, (Jaki} 7), Obradovi} 7, (Koji~i} 7), Cicmil 7, (@iì} 7), Zorzi} 7. HER C E G O V AC: Lu ka~ 6, Korte{ 5, Hrwez 5, (Bjelica 6), \or|evi} 5, Babi} 5, Horvati} 6, Smaji} 5, Nov~i} 5, Tri vu no vi} 6, (Ne {ko vi} -) Siv~evi} 6, Vujovi} 6. êtu Laza Grubora ne moè da za u sta vi ni mno go tvr |i bunker, nego ovaj kojeg su postavili gosti iz Gajdobre. Od prvog zviduka sudije fijukalo je sa svih strana oko gola Luka~a. Bunker gostiju je odolevao do 60. minuta. Trener gostiju Vujinovi} je prevideo da doma}i u sastavu imaju Dragana Drin~i}a koji je bombom sa nekih 20 metara savladao golmana gostiju i re{io pitawe pobednika. I. Vukovi}

BA^KA PALANKA – PRVI RAZRED

Sil ni Pa lan ~a ni Krila Krajine – Ba~ka 3:0 (2:0) BA^ KA PA LAN KA: Stadion SRC Tikvara, gledalaca 70, sudija, o Kantar (Ba~ka Palanka), strelci, G. Kneèvi} u 8, Beqanski u 31. i Merwik u 85. minutu. @uti kartoni, âxi} (Krila Krajine), @igi} (Ba~ka). KRI LA KRA JI NE: @ori} 7, Ranisavqevi} 7, Boì} 7 (Majki} -), âxi} 7, Erak 8, Bubalo 7, S. Kneèvi} 7 (Jovanovi} -), G. Kneèvi} 7 (\ilas -), Maletin 7, Beqanski 8, Merwik 7. BA^ KA: ]ulibrk 6, Babi} 6, Markovi} 6, \akovi} 6, Toji} 6, [imun 5 (Jak{i} 6), Paetkovi} 6, Toji} 6, Kresoja 6, Babi} 6, @igi} 6. Va~kopalan~ani su imali znatno vi{e od igre. Igrali su organizovanije, angaòvanije i efikasnije i zasluèno stigli

Kri la Kra ji ne - Ba~ ka 3:0, Sla vi ja - Kri vaw 4:1, Ba~ ki Haj duk - Bu du} nost 2:3, Bu du} nost - Ka ra |or |e vo 2:1, Voj vo di na - So ko 3:1.

1. Voj vo di na 2 2. Sla vi ja 2 3. Bu du} nost 2 4. Kr. Kra ji ne 2 5. Ma gli} 1 6. So ko 2 7. Ka ra |or |e vo2 8. Bu du} nost 2 9. Kul pin 0 10. B. Haj duk 2 11. Kri vaw 1 12. Ba~ ka 1

2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 0 1 1 1 0 2 1 2

5:2 7:4 6:5 4:2 3:1 3:3 3:3 2:3 0:0 3:5 1:4 1:6

6 4 4 3 3 3 3 3 0 0 0 0

do pobede. Doma}i fudbaleri su pored tri postignuta gola, imali jo{ nekoliko prilika za postizawe golova, pa su Despotovqani kad se sve sabere, jo{ i dobro pro{li. M. \. Kremenovi}

svet

utorak4.septembar2012.

dnevnik

DA LI SU SPA SI LA^ KI FON DO VI EU U SKLA DU S NE MA^ KIM USTA VOM

UKRATKO

Sudwi dan za evro 12. septembar

Poàr u avionu, 11 povre|enih BERLIN: Najmawe 11 putnika je povre|eno kada je, pri sle ta wu na aero drom Keln /Bon, u avionu koji je leteo za Tursku izbio poàr ~iji se uzroci jo{ ispituju. - Imamo sedmoro lak{e i ~etiri teè povre|ena putnika , rekao je portparol aerodroma Keln/Bon nema~kim medijima, navode}i da je re~ o trovawu dimom i da su povre|eni putnici zbrinuti. U avionu je, navode mediji, bilo 186 putnika i oni su odmah eva ku i sa ni. Put ni ci, uglavnom Turci, napustili su avion preko stepenica, a vatrogasci i prva pomo} su bili na pisti. Avion iz Ha no ve ra je u skladu s redom letewa sleteo u Keln i trebalo da posle leti za Gazijantep u Turskoj.

Poziv na bojkot Izraela JOHANESBURG: Studenti sa Uni ver zi te ta Vi tva ter srand u Ju`noj Africi odlu~ili su da pokrenu akademski bojkot Izraela u znak solidarnosti s Palestincima. Univerzitetski savet studena ta po zvao je u da na {wem saop{tewu na trenutno preispi ti va we svih aka dem skih, fi nan sij skih i kul tur nih veza sa izra el skim in sti tucijama. Univerzitet Vitvatersrand drugi je ju`noafri~ki univerzitet koji se odlu~io na aka dem ski boj kot Izra e la. Univerzitet u Johanesburgu je pro{le godine prekinio sve veze sa izraelskim Univerzitetom Ben-Gurion. Vlada Ju`ne Afrike je pre tri meseca naqutila izraelske vlasti kada je izdala uputstvo da se roba koja se uvozi iz jevrejskih naseqa na Zapadnoj obali ne ozna~ava kao roba proizvedena u Izraelu. Mnogi Ju`noafrikanci poistove}uju na~in na koji Izrael tretira Palestince sa progonom crna~kog stanovni{tva u vreme aparthejda.

BERLIN: Kada se u budu}nosti pojave kwige o istoriji evra, 12. septembar 2012. bi mogao da bude jedan od najzna~ajnijih datuma u istoriji ove jedinstvene valute. Tog dana }e osam sudija nema~kog Ustavnog suda zakora~iti u sudnicu jugozapadnog nema~kog grada Karlsrue kako bi odlu~ili da li nema~ki predsednik Joakim Gauk mo`e da usvoji zakon o uspostavqawu kqu~nih sredstva evrozone za borbu protiv du`ni~ke krize. Nema~ki parlament je ve} krajem juna dvotre}inskom ve}inom usvojio Evropski stabiliza-

cioni mehanizam (ESM) i Evropski fiskalni pakt. Me|utim, Gauk je odloìo okon~awe procesa ratifikacije zbog protivqewa ultralevi~arske „Linke” partije, udruèwa gra|ana pod nazivom „Vi{e demokratije” i Hri{}ansko-socijalne unije Petera Gauvejlera. Oni tvrde da ESM - trajni spasila~ki fond Evropske unije od 500 milijardi evra - i fiskalni pakt nisu u skladu sa nema~kim ustavom. Najve}a evropska ekonomija bi usvajawem ESM-a direktno izloìla nema~ke javne finasije neograni~enim rizicima. Osim to-

ga, kriti~ari tvrde da ESM kr{i klauzulu Ugovora iz Mastrihta prema kojoj se ne smeju dodeqivati paketi pomo}i. Nema~ka je pristala da se odrekne evra pod uslovom da zona nove valute ne vodi direktnoj ili indirektnoj podeli duga wenih ~lanica. ESM, koji }e zameniti privremeni Evropski fond za finansijsku stabilnost, trebalo je da po~ne da deluje od 1. jula, ali mu je za normalno funkcionisawe potreban nema~ki novac, zbog ~ega wegov opstanak zavisi od odluke nema~kog Ustavnog suda. (Ta njug)

NA STA VAK KR VO PRO LI ]A U SI RI JI

Vojska bombardovala zgrade u Alepu ALEP: Najmawe 18 qudi, ukqu~uju}i {est èna i dvoje dece, poginulo je ju~e u vazdu{nom napadu sirijskih snaga bezbednosti na grad El Bab u severnoj provinciji Alep. Me|u `rtvama su jedan de~ak i devoj~ica”, rekao je direktor sirijske Opservatorije za qudska prava Rami Abdel Rahman dodaju}i da su oni poginuli u bombardovawu zgrade u kojoj su prona{li uto~i{te. Vazdu{ni udar na El Bab usledio je posle serije napada reìmskih snaga na gradove i sela u toj provinciji, u nastojawu da prekinu linije kojima se pobuwenici snabdevaju u Alepu. Sirijska vojska izvela je napade i na nekoliko ~etvrti u gradu Alepu, viPro{le sedmice stradalo 1.600 qudi {e od {est sedmica po{to je predsednik Ba{ar el Asad najavio da }e se za ekonomsku vu razgovora sa aktivistima i o~evicima ubistava, prestonicu zemqe voditi „bitka nad bitkama”. Unicef je naveo da me|u stradalima ima i dece. „Tokom pro{log meseca bilo je masovnih ubiDràvna agencija Sana prenela je da je vojska zastava, a reìm je nastavio opse`ne operacije kaplenila veliku koli~inu naoruàwa i municije od ko bi ugu{io pobunu”, izjavio je aktivista Omar pobuwenika u Alepu, preneo je AFP. Vojska je, takoIdilbi iz Lokalnog koordinacionog komiteta. |e, uni{tila odre|eni broj kamioneta opremqenih Kqu~ni preokret desio se u avgustu kad su Asapu{komitraqezima u ~etvrti Kafr el Hamra, na sedove snage, prvi put od po~etka krvoproli}a, vernom ulasku u Alep. Unicef je ranije saop{tio da po~ele da izvode vazdu{ne udare. Prema Opservaje samo tokom pro{le sedmice ubijeno 1.600 qudi, toriji, vi{e od 26.000 qudi je ubijeno u sukobima {to je najve}i sedmodnevni bilans `rtava od po~etu Siriji od marta pro{le godine. ka krvoproli}a. Prema podacima dobijenih na osno-

SAD poja~avaju pritisak na Iran WUJORK: SAD `ele da poja~aju pritisak na Iran kako bi ga navele na ozbiqne pregovore i tako izbegnu opasnost od izraelskog napada na iranska nuklearna postrojewa. Pozivaju}i se na neimenovane vojne izvore, list „Wujork tajms” pi{e da }e SAD ovog meseca sa vi{e od 25 drugih zemaqa u~estvovati u najve}im do sada vojnim ve`bama razminirawa u Persijskom zalivu ~iji je ciq da se Iranu stavi do znawa da }e svaki wegov poku{aj da blokira isporuke nafte kroz moreuz Ormuz nai}i na odlu~no protivqewe. Teheran bi mogao da bude izazvan i odgovori na even-

tualni izraelski napad na iranska nuklearna postrojewa, minirawem Zaliva kroz koji se transportuje oko 40 odsto nafte u svetu. Ameri~ki list tako|e pi{e da Va{ington nastoji da u narednih nekoliko meseci dostavi novi radarski sistem Kataru ~ime }e biti kompletirani ve} postavqeni sistemi u Izraelu i Turskoj u ciqu {irokog opsega antiraketne odbrane. Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) navela je u ~etvrtak u izve{taju da je Iran i pored me|unarodnih sankcija udvostru~io kapacitete oboga}ivawa uranijuma.

Po pisawu lista, ameri~ke i izraelske obave{tajne agencije razmatraju novu operaciju poput one iz 2010. godine kada je kompjuterskim virusom zaraèna iranska mreà centrifuga koja proizvodi oboga}eni uranijum. Namera je da se izraelskim liderima ponudi alternativno re{ewe za vojnu intervenciju koja bi verovatno mogla da izazove novi rat na Bliskom istoku, pi{e „Wujork tajms”. Izraelski premijer Bewamin Netanijahu izrazio je prekju~e àqewe zbog odsustva „jasne crvene linije” u me|unarodnoj zajednici prema iranskom nuklearnom programu.

SEVERNA IRSKA

Neredi prerasli u sukob protiv policije BELFAST: U me|uverskim je u Severnoj Irskoj Xorx Klark. neredima u Belfastu povre|eno Situacija se smirila rano ju~e je oko 47 policajaca, saop{tila ujutro, oko dva sata po lokalnom je policija. Lojalisti iz prote- vremenu. stantske zajednice poku{ali su da spre~e nedeqnu {etwu katoli~kih republikanaca da bi ne{to kasnije i jedni i drugi napali policiju koja je poku{ala da ih razdvoji. Oni su policiju ga|ali ciglama, molotovqevim koktelima i pirotehnikom. êtiri policajca sme{tena su u bolnicu, dok je 43 dobilo pomo} zbog lak{ih povreda, navodi AFP. „Qut sam i tuàn zbog to- Na policajce ciglama, molotovqevim ga {to su moji policajci ta- koktelom i pirotehnikom ko napadnuti. Svaki sat nereda u U me|uverskim sukobima izmeSevernoj Irskoj ne ugroàva sa- |u katolika i protestanata u Semo ìvote qudi ve} umawuje i po- vernoj Irskoj, koji su uglavnom verewe u na{u zajednicu i tro{i okon~ani mirovnim sporazumom ogromne koli~ine novca koji bi 1998. godine, tokom godina je pobilo boqe potro{iti na {kole i ginulo oko 3.500 qudi. I pored bolnice. Nasiqe ne moè biti sporazuma, nemiri i daqe sporare{ewe”, izjavio je {ef polici- di~no izbijaju.

JEMEN

Gre{kom ubijeno 14 civila SANA: Jemenski vojni zvani~nici saop{tili su da su u napadu borbenih aviona gre{kom pogo|ena vozila u kojima su bili civili i da je, tom prilikom, poginulo 14 osoba, me|u kojima su bile ène i deca. Napadi u mestu Rada, u provinciji Bajda, izvedeni su na osnovu pogre{nih obave{tajnih podataka da su putnici bili pripadnici Al Kaide. Raketama su pogo|ena dva vozila u kojima su bili lokalni stanovnici, koji su se vra}ali u svoja sela. Plemenski {eik Ahmed Ali izjavio je da su me|u poginulima tri deteta i tri ène. Jemen, uz pomo} Sjediwenih Ameri~kih Dràva, sprovodi akcije protiv pripadnika Al Kaide, koji su sve aktivniji u toj zemqi. SAD redovno izvodi napade bespilotnim letelicama na pobuwenike, a u jednom takvom napadu ju~e je ubijen jedan od vo|a Al Kaide koji se tereti za napad na francusku naftnu cisternu 2002. godine.

PAKISTAN

Napad na ameri~ko vozilo ISLAMABAD: Automobil pun eksploziva direktno je udario u vozilo ameri~ke vlade u severozapadnom pakistanskom gradu Pe{avaru i tom prilikom dve osobe su poginule, a 19 je raweno, saop{tila je policija. Lokalni policajac rekao je da identitet poginulih u napadu nije poznat, a da su neki od rawenih stranci. Drugi policajac naveo je da je u olupini napadnutog vo-

zila prona|en ameri~ki paso{, dok je ameri~ka ambasada u Islamabadu demantovala da su poginuli Amerikanci. Policijski stru~wak za eksplozive Abdul Hak rekao je da je u napadu iskori{}eno 110 kilograma eksploziva. Pe{avar se nalazi nedaleko od poluautonomnog plemenskog regiona, koji je glavno uto~i{te talibana i ekstremista Al Kaide u Pakistanu.

EGIPAT

TV voditeqka s fereyom KAIRO: Egipatska dr`avna televizija ukinula je vi{edecenijsku zabranu sekularnih vlasti da voditeqke vesti ne smeju da nose ferexe. Fatma Nabil je prva `ena koja je posle pola veka prezentovala vesti sa velom koji joj je pokriveo glavu. Ona je prekju~e pro~itala vesti obu~ena u tamno odelo i sa maramom krem boje. U Egiptu je pro{le godine, posle svrgavawa predsednika Hosnija Mubaraka s vlasti, najvi{e glasova u parlamentu osvojio islamisti~ki pokret Muslimansko bratstvo, a wihov pripadnik Mohamed Morsi je u junu izabran za predsednika.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Najnovije ankete javnog mwewa pokazuju da ameri~ki predsednik Barak Obama i wegov republikanski protivkandidat Mit Romni u`ivaju istovetnu podr{ku. Za obojicu predsedni~kih kandidata glasalo bi 45 odsto bira~a. Pre sedam dana u istoj anketi Obama je vodio sa 46 prema 42 odsto glasova, a o~ekivani skok u popularnosti Romniju je najverovatnije donela republikanska konvencija u Tampi.

YON KEJ Novi Zeland je saop{tio da }e sve svoje vojne snage iz Avganistana, gde ima 145 vojnika, povu}i krajem aprila idu}e godine, potvrduju}i time ranije izjave premijera Xona Keja. Povla~ewe }e biti sprovedeno pet meseci ranije nego {to je bilo prvobitno planirano. Pro{log meseca je pet novozelandskih vojnika poginulo. Kej je istakao da je planirawe ranijeg povla~ewa usledilo pre ovih incidenata.

LAHDAR BRAHIMI Novi izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Lahdar Brahimi se po`alio na zadatak koji mu predstoji, rekav{i da je wegova misija u Siriji „gotovo nemogu}a”. „Preuzimam ovaj posao otvorenih o~iju i bez iluzija. Znam koliko je te`ak - gotovo nemogu}. Ne mogu re}i nemogu}, ve} skoro nemogu}. Upla{en sam zbog tereta odgovornosti,” izjavio je Brahimi.

Slo bo da {tam pe ni je za ga ran to va na KI JEV: U Ukrajini je sloboda medija ograni~ena, upravo u toj zemqi ju~e je po~eo Svetski kongres izdava~a novina i traje do 5. septembra. Mogu li ukrajinski mediji na taj na~in dobiti vi{e slobode? Ironija je u najve}oj meri u tome, {to je pokroviteq Svetskog kongresa novinskih izdava~a, upravo Viktor Janukovi~. Predsednik Ukrajine nalazi se na udaru sve `e{}ih kritika zbog ograni~avawa slobode {tampe. Nakon preuzimawa vlasti Janukovi~ je vi{e puta ponavqao da po{tuje i {titi slobodu {tampe u Ukrajini. Ipak, realnost je druga~ija. Wegovi telohraniteqi onemogu}avaju novinarima slobodan rad, a kriti~ki osvrti o wemu se na televiziji ne mogu videti. Me|unarodna or gani zaci ja za qudska prava „Reporteri bez granica“ su ove godine utvrdili dramati~no pogor{awe medijske slobode u Ukrajini. U najnovijem rangirawu slobode {tampe Ukrajina je zauzela 116. mesto od 179. U tom kontekstu, postavqa se pitawe da li je dobra ideja da se

Svetski kongres novinskih izdava~a organizuje upravo u Ukrajini. Mo`da bi vi{e smisla imao bojkot ovogodi{weg kongresa. Uostalom, u posledwe vreme se bojkot politi~kih i sportskih doga|aja koji se organizuju u Ukrajini ~esto i pomiwe i upra`wava u znak protesta protiv ukidawa demokratije u toj zemqi.

Samo nekoliko dana pre po~etka Svetskog kongresa izdava~a novina, ukrajinska TV izve{tavala je o mogu}em bojkotu: „Pogre{no je pona{ati se kao da je sloboda {tampe zagarantovana. U~e{}em na forumu prakti~no se legalizuje ukrajinska vlada“, kaè generalni direktor ove medijske ku}e Mikola Kwaìcki u razgovoru za „Doj~e vele”. Wegova stanica kriti~ki izve{tava o Janukovi~u, zbog ~ega su izloèni pritisku i represiji. Na taj na~in, vlasti u Kijevu èle da u}utkaju tu stanicu. Ipak, or ga ni za to ri Svet skog kongresa novinskih izdava~a, kao i u~esnici iz Ukrajine i inostranstva izjasnili su se protiv bojkota. Lari Kilman, zamenik direktora Svetske asocijacije novina i novinskih izdava~a kaè da se radi o nesporazumu: „Dolazimo u Ukrajinu zbog solidarnosti sa lokalnim, nezavisnim novinarima. To ne zna~i da forum legitimi{e medijsku politiku ukrajinske vlade. Prisustvo izdava~a i urednika iz celog sveta skrenu}e pa`wu na probleme u Ukrajini”.

kultura

dnevnik

utorak4.septembar2012.

ЧАСОПИС „ВЕРАЈЕТИ” НАЈАВИО ПРЕМИЈЕРУ ФИЛМА „КАД СВАНЕ ДАН” У ТОРОНТУ

ТРАДИЦИОНАЛНИ ИНДИЈСКИ ПЛЕС ВЕЧЕРАС У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Паскаљевић међу филмским легендама

Катак о женском принципу

Најутицајнији филмски часопис у свету „Верајети”, најављујући Међународни филмски фе-

је кућа „Интермедиjа Нетворк”. Часопис је издвојио Паскаљевићево остварење, заједно са фил-

Из филма „Кад сване дан“

стивал у Торонту, посебну пажњу је посветио српском кандидату за Оскара, филму Горана Паскаљевића „Кад сване дан„, саопштила

мом „Everyday” Мајкла Винтерботома, који ће имати своје премијере у оквиру престижне фестивалске категорије „Мастерс”.

Селекција „Мастерс„ обухватиће 14 филмова редитеља који су, како је навадено, заслужили статус модерних филмских легенди, а међу њима су: Михаел Ханеке, Кристијан Минђију, Абас Кјаростами, Бернардо Бертолучи, Ким Ки-дук и други. „Верајети„ је поводом предстојећег фестивала у Торонту објавио и листу званица које ће прошетати црвеним тепихом: Том Хенкс, Пенелопе Круз, Брус Вилис, Гвинет Палтроу, Роберт Де Ниро, Марион Котјар, Џони Деп. Домаћи кандидат за награду Оскар у категорији страни филм, остварење „Кад сване дан„, које сведочи о трагичној судбини Јевреја током Другог светског рата, на програму фестивала је 9. септембра. На фестивалу у Торонту публици ће бити представљено укупно 289 филмова из различитих замаља, од којих ће 146 бити премијерно приказано.

МЕЛИНДА НАЂ-АБОЊИ ПРЕДСТАВИЛА СВОЈ НАГРАЂЕНИ РОМАН

Бестселер о југословенским емигрантима

НА ФЕСТИВАЛУ У ШАНГАЈУ

Награђен „Празник љубави” Балетска представа „Празник љубави„ у продукцији Опере и театра „Мадленианум„ и кореографији и режији Александра Илића награђен је у Шангају. Награда за најбољу представу изведену у Шангају у оквиру Кинеског међународног фестивала младих, директорки „Мадленианума„ Бранки Радовић и Илићу уручио је потпредседник Интернационалне културне асоцијације Шангаја Зен Ђиа Јао. Балет „Празник љубави„ рађен по роману „Cap sel la bur sa pa sto ris„ Теодоре Сујић налази се на турнеји по Кини која се завршава данас. Турнеја у трајању од 17 дана обухватила је гостовања у Дакингу, Шангају и Урумчију. У ансамблу су балетски уметници Тамара Пинговић, Милан Рус, Ивана Козомара, Смиљана Стокић, Ана Иванчевић, Тијана Шебез, пијанисткиња Емилиа Таирова и вокални солиста Александра Радоњић.

као јелка - што је био „покушај интеграције који је потпуно заказао”. На питање да ли себе види као Швајцарскињу, Мађарицу, Југословенку или неку комбинацију та три, Мелинда Нађ-Абоњи је рекла

мљи има превише странаца. То је смешно јер сам ја књигу почела да пишем 2004. године па сам, по њима, испала видовита јер се ова дебата догађала 2010. године, рекла је она.

2012.

Ауторка романа „Голубије срце„ који је био бестселер у Немачкој и Швајцарској, Мелинда НађАбоњи током викенда посетила је Нови Сад, а јуче се у београдској књижари „Делфи СКЦ„ дружила са читаоцима. Роман „Голубије срце„ у издању „Лагуне„ добитник је награда за најбољи роман у Немачкој и Швајцарској и прича је о југословенским имигрантима у Швајцарској виђена очима петогодишње девојчице. Мелинда Нађ-Абоњи, која је рођена у Бечеју, а живи у Швајцарској, током викенда била је на књижевној турнеји по Србији, а окупљеним новинарима и читаоцима у Београду је рекла да јој је идеја за роман пала на памет током кампање у француском делу Швајцарске за поједностављење процедуре издавања држављанстава. Читава ситуација, са кампањом за и против, подсетила ју је на Југославију, а крајолик на родну Војводину, рекла је ауторка и додала да када је почела да га пише није планирала да напише аутобиографију али да роман има неке аутобиографске делове Она је испричала да су њени родитељи на таласу масовних миграција одлучили 1970-их да напусте Југославију. У то време у Швајцарској је важио закон да деца могу да дођу тек после три године. Мелинда Абоњи се тада присетила тужне анегдоте када је по доласку у Швајцарску најпре била смештена у једну породицу, а потом је одлазила у вртић обучена

На сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта вечерас у 20 часова наступиће плесна група „Катак“, која изводи истоимени традиционални индијски плес. Гостовање у Новом Саду део је турнеје по Србији, у оквиру које је група „Катак“ синоћ наступила у Народном позоришту у Београду, а сутра је очекује наступ у Крагујевцу. Турнеју организују Амбасада Индије у Београду и Индијски савет за културу у Њу Делхију, а улаз за посетиоце је бесплатан. Група „Катак“ изводи представу „Она“, посвећену тајновитости и моћи женског принципа универзума. Концепт, сценарио и кореографију креирала је Шармиста Мукерџи, извођачица и вођа плесне трупе, док је музику компоновала група „Адваита“. Шармиста Мукерџи је позната извођачица индијског традиционалног класичног плеса с дугогодишњим искуством. Плес је учила од најистакнутијих гуру мајстора, а поред ње у представи „Она“ учествује још пет плесачица, као и један плесач. У Риг Веди, једном од најстаријих записа у историји, који потиче из 1700-1100. године пре нове ере, спомињу се бројне богиње, од којих ниједна није централна личност, а представљају снажне природне појаве и апстрактне силе. У најави гостовања из Индије, наводи се да су управо ови женски ликови божанстава у центру пажње представе. Сваки од њих представља моћи природе, а према интерпретацији кореографа - и аспекте људских емоција и божанског духа.

Из плесне представе „Она”

Продукција се састоји из шест композиција, а свака је интерпретирана у савременом духу и посвећена једној богињи. Адити је праисконска енергија, креативна моћ која је све створила, богиња Мајка. Вак је богиња говора, носилац знања, претеча комуникације, а Буми је Мајка Земља. Арањани је богиња шуме, а Ратри богиња ноћи, тајанствена и моћна, са потенцијалом да уништава али само да би утрла пут нечем новом. Ушас је богиња свитања, коначно буђење људског духа.

Вишегодишњим бављењем традиционалним индијским плесом катак, ауторка представе и вођа групе Шармиста Мукерџи је развила лични стил који је природан, спонтан, раздраган и неспутан. Један критичар је изјавио да је Шармиста Мукерџи вероватно најскромнији и најприроднији уметник плеса катак, чија је снага у томе што одмах успева да успостави присност са публиком, па чак и иностраном, која уопште није упозната са индијском плесном традицијом. И. Б.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

СЕПТЕМБАР

152. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ УТОРАК 11.

ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПЛЕСА NOV.ples (Продукција Per. Art)

War of Fictions Luis Miguel Félix (Португал) и Sidney Leoni (Француска / Шведска) ЧЕТВРТАК 13.

20.30

ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПЛЕСА NOV.ples (Продукција Per. Art) Кореографски портрет 1: Eszter Salamon / A woman with a diamond

Кореографски портрет 2: Alain Platel / I would leave a signature Christine De Smedt (Белгија) НЕДЕЉА 16.

21.00

БИТЕФ НОВОМ САДУ

ПАСТОРОВ ЦРНИ ВЕО

да је она пре свега књижевница и музичарка, а да су остало атрибути. Мелинда Нађ-Абоњи је, говорећи о реакцијама у Швајцарској и Немачкој на свој роман о југословенским имигрантима, рекла да су са једне стране велики број критичара и публике били одушевљени књигом, али да су постојали и они који су је оптужили да је књигу написала, како би профитирала, баш у време дебате о томе како у зе-

Када је реч о будућим плановима, ауторка тренутно ради на прикупљању и књижевној обради података са суђења вештицама у Швајцарској у 17. веку, а за радио је написала комад који је комбинација текста и музике. Мелинда Нађ-Абоњи је у Швајцарској студирала немачки језик и историју, а осим тога што се бави књижевношћу, перформансом и музиком, ради и као доцент на Високој педагошкој школи у Цириху.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Гези Чату У знак сећања на Гезу Чата (1887–1919), суботичког писца од чијег се рођења ове године навршава 125 година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Аутори поставке су Ивана Гргурић и Петер Хајнерман, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати до 26. септембра у јавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Геза Чат, писац, критичар, музиколог и лекар, рођен је 1887. у Суботици, под именом Јожеф Бренер. Осим у родном граду, школовао се у Будимпешти, где је завршио медицину. Прве новеле и музичке осврте објавио је већ као средњошколац, а у студентским данима писао је за угледни мађарски

књижевни часопис Nуugat (Запад). Радио је као лекар на Палићу, у Будимпешти и бањаским лечилиштима у данашњој Румунији и Словачкој. Лекарску каријеру завршио је на месту сеоског лекара у Риђици. Последњу новелу, Денеш Имре, објавио је 1918. године у листу Еsztendő (Година). Живот је завршио трагично. Књижевна делатност Гезе Чата трајала је свега десетак година, али је за њим остало значајно књижевно дело: више од хиљаду страница драма, музичких осврта, дневничких записа, есеја, публицистичких текстова и новела, међу којима су најпознатије Опијум, Даћа, Жаба, Чаробњаков врт, Бачка, Отац и син, Дневник морфинисте, Црна тишина, Мала Ема и друге. Сматра се једним од најдаровитијих представника модернизма прве деценије 20. века.

IL VERO NERO DEL PASTORE THE FOUR SEASONS RESTAURANT Режија: Ромео Кастелучи Societas Raﬀaello Sanzio, Ћезена, Италија ПОНЕДЕЉАК 17.

20.00

Круно Ципци: ПИПИ ДУГА ЧАРАПА балет 18.00

СРЕДА 26.

Ђузепе Верди – Ирена Поповић: ДАМА С КАМЕЛИЈАМА балет 19.00

ПЕТАК 28.

Ђузепе Верди: РИГОЛЕТО опера

СУБОТА 29.

19.00

Ђузепе Верди – Ирена Поповић: ДАМА С КАМЕЛИЈАМА балет

19.00

Сцена „Пера Добриновић“ УТОРАК 4.

19.30

ПЛЕСНА ГРУПА KATHAK, Индија

ОНА

прича о древним богињама, плесна представа посвећена тајновитости и моћи женског принципа универзума

Концепт, сценарио и кореографија: Шармиста Мукерђи (Sharmistha Mukherjee) Музика: Advaita ЧЕТВРТАК 27. ПЕТАК 28.

45. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА „ВЕЧЕ ШАМПИОНА“ ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

УЛАЗ СЛОБОДАН

20.00

19.00

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

20.30

Копродукција СНП и КЦНС

Камерна сцена УТОРАК 11.

ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПЛЕСА NOV.ples (Продукција Per. Art)

Dance#2 Eszter Salamon (Мађарска / Немачка) и Christine De Smedt (Белгија) СРЕДА 12.

21.30

ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПЛЕСА NOV.ples (Продукција Per. Art)

Језик зидова Guy Weizman и Roni Haver (Израел / Холандија) Форум за нови плес Балета Српског народног позоришта (Србија) ЧЕТВРТАК 13.

20.30

ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПЛЕСА NOV.ples (Продукција Per. Art)

Dance for Nothing Eszter Salamon (Мађарска / Немачка)

19.30

ПЕТАК 14.

ФЕСТИВАЛ САВРЕМЕНОГ ПЛЕСА NOV.ples (Продукција Per. Art) Кореографски портрет 3: Xavier Le Roy / Self-reliance Кореографски портрет 4: Jonathan Burrows / The son of a priest Christine De Smedt (Белгија) 20.30

СРЕДА 19.

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

ЈЕЗИК ЗИДОВА

21.00

Представа у част обележавања 10-годишњице постојања и рада Форума за нови плес Балета СНП-а

БЛАГАЈНА СНП: представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА: 6613-957, 6621-186, 427-991 (факс) / МАРКЕТИНГ: 451-452 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

utorak4.septembar2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

utorak4.septembar2012.

Posledwi pozdrav dragoj prijateqici i koleginici

Radmili Radivojevi}

Porodice: Mali i Svir~evi}.

59838

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000E. Telefon 063/239-411. 59572

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

Ivanu Mijatovu 1933 - 2012.

59444 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 59447 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649000, 065/9649-000. 59804

Sahrana je u sredu, 5. 9. u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica.

59812

^iTUQe l POMeni

utorak4.septembar2012.

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

TU@NO SE]AWE

dragom

dnevnik

Posledwi pozdrav {uraku

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

3. 9. 1991 - 3. 9. 2012.

Diogen Lelovi}

Bo`idaru Svitlici

\oki Savi}u

Bo`idaru Svitlici

Ve~no }emo te voleti, uvek se nasmejanog se}ati. Nikada te ne}emo prestati ~ekati.

Zauvek }e{ nam ostati u se}awu. od porodice ]ikovi}.

od zeta Zorana Savi}a iz Novog Sada.

59839

59836

na{em

Posledwi pozdrav dragom tati, deki, pradedi i tastu

Sandra, Slavo, Jovana i Zorana.

Tvoji najmiliji. 59800

59790

Posledwi pozdrav dobrom kom{iji

3 Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je 1. septembra 2012. godine preminuo u 66. godini na{ dragi

PETOGODI[WI POMEN

17. 1. 1945 - 4. 9. 2007.

Noskov \uri

\oki Savi}u

Jovan Dimitrijevi} 2007 - 2012.

Sahrana je danas, 4. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Vlada, Du{ica i Milo{.

O`alo{}ena porodica.

Zauvek tvoje: supruga Milanka i }erke Sawa i Sandra.

59834

59831

Hvala Vam za sve.

Godine prolaze, ali se}awe ostaje. Tvoji: Nada, Milan i Milo{ sa porodicama.

59798

59625

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo u 71. godini na{ dragi

Goce [irijovski

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Gocetu

\oki Savi}u

Sahrana je danas, 4. 9. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

Bo`idaru Svitlici

O`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Boris, }erka Biqana, snaja Tijana, zet Josip, unuci Dario i Josipa.

od porodice Fratucan.

od porodice Radowi} Radoslava.

59792

59835

59821

Posledwi pozdrav kumu

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 80. godini preminula

\oki Savi}u

Vidosava Gruji} Sahrana je u sredu, 5. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Du{an, sinovi Milan i Dragan sa porodicama. 59837

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

\oka Savi}

od kumova Ige i Drene sa decom.

Sahrana je danas, 4. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima. Sawa, Slobodan i Lazar Veselinovi}. 59799

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 1. septembra 2012. godine, u 82. godini preminuo na{ dragi i voqeni

Ru`ica Ro`in

Slobodan Josin

1936 - 2012.

1930 - 2012.

Sahrana je danas, 4. 9. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Ka}u.

Sahrana je danas, 4. 9. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena }erka i sin sa porodicama. 59829

O`alo{}eni: supruga Dara, sin Radovan, snaja Manda i unuka Mikica. 59813

59830

Obave{tavamo rodbinu i prijatelje da je 2. 9. 2012. godine u 95. godini preminuo na{ dragi otac, deda i svekar

Buneta Milan

1939 - 2012.

Bo`idar Svitlica

Sahrana je danas, 4. 9. 2012. godine, u 16 ~asova, na Mokrinskom grobqu u Kikindi.

Dragom kolegi i prijatequ posledwi pozdrav, a porodici iskreno sau~e{}e.

Goran \urasovi}

Sahrana je 5. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Katoli~kom groblju u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni sinovi: Mi~i, [anyi, snaje Melita i Ru`ica i unuci: Miroslav i Aleksandar.

59828

59827

Posledwi pozdrav prijatequ

Gocetu

advokat u penziji Svetlana, Milan, Vuk, Milorad, Slobodan i Milan.

Porodica Leze~ev.

59817

59818

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene tetke

Posledwi pozdrav voqenoj sestri, svastiki, tetki i baba-tetki

utorak4.septembar2012.

Posle duge i te{ke bolesti u 85. godini preminula je na{a draga

Posledwi pozdrav dragoj

Prestalo je da kuca plemenito srce na{eg

Fimija Medan Zore Mijatovi}

ro|. Ra~i} 1927 - 2012.

Zori Mijatovi}

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

O`alo{}eni: Draga, Rudi, Ana-Maria sa porodicom i Marko sa porodicom.

Tvoje Marta i Qiqana sa porodicama.

Fimi

Sahrawena je 3. 9. 2012. u Gajdobri. Zahvaqujemo se svima koji su sau~estvovali u na{em bolu. O`alo{}eni: sin Gordan,

od Stojana i Vidosave Ra~i}.

Nikole (Ilije) Galovi}a Brace 19. 8. 1948 - 30. 8. 2012.

porodice Medan i Ra~i}. 59806

OG-2

OG-3

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti 3. 9. 2012. godine preminula na{a najboqa i najplemenitija sestra

59809

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Bo`i

Zora Mijatovi}

Fimi

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Fimiji Medan

1948 - 2012. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak 6. 9. 2012. godine u 16 ~asova na ^enejskom grobqu.

od brata Mome sa decom.

od: Mi{e, Jasenke, Dejane i Stefana.

od: Vesne, Qube, Tamare i Milo{a.

59816

59807

59808

Sahrana }e se obaviti u petak, 7. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, u rodnom ]ukovcu kod Li~kog Osika. Ispra}aj pokojnika za Liku je ispred kapele na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u utorak, 4. 9. 2012. godine, u 14.15 ~asova.

O`alo{}eni: }erka Vawa, sestre Milica i Anka, brat Mile, zet An|elko Mari} sa porodicom.

Neute{ne wene sestrice Draga i Ka}a. OG-1

59811

POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 71. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda, brat, svekar i tast

SE]AWE

Pro{lo je {est godina od kada nije sa nama na{a draga mama i baka

Radoslav Lugowa

Zori Mijatovi}

2002 - 2012.

Anka Ivanovi}

Kolege i koleginice iz Dnevnik Vojvodina presa.

\or|e Vuksanov

Volimo te. Uvek si u na{im srcima i mislima.

Ve~no u srcima wegovih najmilijih.

Tvoji: Du{an, Mira i Nada. OG-4

Posledwi pozdrav }aletu.

Posledwi pozdrav sinu i bratu.

Sahrana je u Gospo|incima u sredu, 5. 9. 2012. godine, u 16 ~asova, iz kapele seoskog grobqa.

59738

59797

Posledwi pozdrav simpatizeru

POMEN

na{em

O`alo{}ena porodica Vuksanov.

59832

Goce [irijovski

Porodice: Petrovi} i Jawi}.

Otac Trajan, bra}a Spiro i Veqko, sestre Milica, Dragica i Filka sa porodicama iz Australije.

59793

59794

Milorad Paji} Dana, 31. 8. 2012. godine u 79. godini prestalo je da kuca veliko srce

Pro{lo je devet tu`nih godina od kada nisi sa nama. Ni vreme koje je pro{lo ni ono koje }e do}i ne mo`e te izbrisati iz na{ih srca. Supruga Dragina i }erka Milica.

Radmilu Nika~evi}u Baji od Bukijevih prijateqa.

59750

Svetomira Cupa}a

JEDNOGODI[WI POMEN

2003 - 2012.

59814

Na{ ponos, samopouzdawe i podr{ka, na{a draga, voqena i po{tovana

dipl. pravnika Hvala mu za svu qubav kojom nas je obasipao, hrabrost i dostojanstvo kojem nas je u~io i mudrost koju nam je podario. Ispra}aj }e se obaviti u ~etvrtak, 6. septembra 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, a sahrana je 7. septembra 2012. godine, na pravoslavnom grobqu u Somboru.

Ru`ica Bawai Bog te je uzeo sebi, ali ne od nas. Ti si voqena u na{im srcima. Tvoja deca: Jo{ka, Ferenc, Katica i Karlo.

Ve~no }e biti sa nama, supruga Mirjana, k}i Svetlana, sin Sr|an, zet Svetislav, snaja Aleksandra, unuci Matija, Ivan, Vojislav, Teodora i Katarina i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

59815

59787

dr Radmila Radivojevi} ro|ena Adamovi} lekar u penziji preminula je 2. 9. 2012. godine. Ispra}aj iz kapele na Gradskom grobqu u Novom Sadu obavi}e se u sredu, 5. 9. 2012. godine, u 12 ~asova. Ostajemo neute{no o`alo{}eni: suprug Pavle i sin Vladimir. 59801

tv program

utorak4.septembar2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Нишвил-џез фестивал у Нишу 09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Комшилук 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Вреди знати 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здравље пре свега 16.00 Биографије 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Циклус француских ТВ новела: Срећа у злочину, филм 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Хроника „Демо феста” 23.00 Оперативци 23.55 Циклус француских ТВ новела: Срећа у злочину, филм 00.50 Радар 01.45 Мореска

Би о гра фи је: Мајк Тај сон

06.05 08.00 09.03 10.04 10.32 11.05 12.10 12.25 12.39 13.28 13.50

Па нон ско ју тро (Панонија, 09.00) 06.00 08.00 09.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Е ТВ Простор Без цензуре Документарни програм Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

06.40 Кухињица – мађ. 07.00 Здраво живо 07.20 Здравље пре свега 08.10 Све(т) око нас 08.35 ТВ баштине 09.30 Концерт симфонијског оркестра Каира 10.25 Сазвучја-Оперски гала концерт 11.00 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 11.30 Зелени сат 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Момци из Бристола, филм 14.40 Све(т) око нас 15.05 Потрошачки репортер 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Омладинска емисија (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Оперативци 22.20 Грување 23.15 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

02.53 03.54 04.27 04.55

Му ње Рад ња ове ур ба не ко ме ди је де ша ва се то ком јед не то пле бе о град ски но ћи. Поп, Ма ре и Гој ко су тро ји ца дру го ва, ко ји су од ра сли за јед но. Ма ре и Поп су му зи ча ри у по ку ша ју, док је Гој ко по стао по ло ван чо век, вла сник ноћ ног клу ба и сту ди ја за сни ма ње. Уло ге: Сергеј Трифуновић, Борис Миливојевић, Маја Манџука, Милица Вујовић, Никола Ђуричко, Зоран Цвијановић, Небојша Глоговац Ре жи ја: Радивоје Раша Андрић (РТС 1, 20.57)

До ку мен тар ни се ри јал „Би о гра фи је” ба ви се лич но сти ма ко је су на би ло ко ји на чин, сво јим де ли ма, по ста ле по зна те у све ту: глум ци, пе ва чи, спор ти сти, кре а то ри, мај сто ри сво јих за на та... (РТВ 1, 16.00)

Мајк Тајсон

15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.57 22.40 23.10 00.00 00.24 01.09

Јутарњи програм Јутарњи дневник Грађани села Луга Квадратура круга Путопис Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мекбрајдубиство у поноћ, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Шта радите,бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Муње, филм Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Ноћ вештица 2, филм Грађани села Луга Око Квадратура круга Срећни људи

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Вести 11.05 Украдена срца 11.30 Серијски програм 12.25 Рецепти Лауре Равајоли 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Све што желим 14.30 Спринт 15.00 Вести 15.05 Африка од врха до дна 15.30 Радионица 16.00 Дивља планета 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Личности и догађаји 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 22.50 Неон сити 23.00 Серијски програм 23.55 Украдена срца

10.30 Шпанска лига: Бетис – Ат Мадрид 12.30 Премијер лига: Њукасл – Астон Вила 14.15 Преглед Премијер лиге 15.15 Шпанска лига: Реал Мадрид – Гранада 17.00 Преглед Чемпионшип 17.30 КХЛ: Динамо М – Авангард 20.00 Преглед португалске лиге – Португол 20.30 Преглед руске лиге 21.00 Мото ГП Мугело 23.00 Аргентинска лига 00.00 Најбољи голови сезоне 00.15 Белгијска лига

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Сергеј Трифуновић

07.00 07.15 07.45 09.00 10.15 11.15 12.10 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.00 00.00 00.05 01.00 01.05 01.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел УС Опен 2012 Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

Кајоко Јамасаки

Кру го ви по е зи је О пе сни штву и пе сни ци ма го во ре љу ди из раз ли чи тих про фе си ја: сли ка ри, му зи ча ри, но ви на ри, фо то гра фи, про фе со ри, са ми пе сни ци... Ве че рас је на про гра му пре ми је ра еми си је у ко јој је реч о ха и ку пе сни штву, а од мах на кон ње ре при за еми си је по све ће не пе сни ку Ед га ру Ала ну Поу. Аутор и уред ник: Војислав Карановић (РТС 2, 20.26) 06.51 07.26 07.32 07.53 08.05 08.10 08.16 08.46 09.15 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.31 13.00 14.00 14.30 14.59 15.28 16.15 16.49 17.21 18.17 18.37 19.08 19.14 19.35 19.47 19.52 20.00 20.26 21.00 22.00 22.35 22.59 23.30 00.28 01.24 02.10 02.42

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози Бу Дени и Деди Енциклопедија за радознале Вечни сјај детињства 2 Узбуна Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин Музички програм Здравствени водич Трезор Енциклопедија за радознале Вечни сјај детињства 2 Узбуна Као мехур од сапунице Време је за бебе Еко фајл Преваранти Одбојка на песку Музички програм Мунзи Попај Томас и другари Ози Бу Дени и Деди ТВ мрежа Кругови поезије Преваранти Читање позоришта Љубомир Тадић Европа и Срби Берлиоз Трезор Као мехур од сапунице Еко фајл Траг

06.30 07.00 08.00 09.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Биљана за вас Маратон Цртани филм Документарна серија Домаћи филм Топ шоп Улови трофеј Љубав у залеђу Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Домаћи филм Ало, ало Филм Удовице Ало, ало Филм Домаћа музика Филм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.10 Острво ајкула Најџела Марвена 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.00 Филм: Ла бамба 15.00 Нинџа ратници 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.00 Нинџа ратници 21.00 Филм: Борнова надмоћ 23.10 Вести 23.45 Спортски преглед 00.05 Увод у анатомију 00.55 Филм: Дубина 1 02.25 Саут Парк 02.50 Амерички топ-модел 03.40 Увод у анатомију

Бранка Невистић

Сла жи, ако смеш За бав ни шоу-квиз у ко јем уче ству ју брач ни па ро ви, за љу бље ни па ро ви, при ја те љи или ро ђа ци. Пред њи ма се на ла зи 15 па ра лел них пи та ња ко ја кри ју не ке ма ле жи вот не тај не ко је су ипак пре ћу та ли јед ни од дру гих. По ли граф ће от кри ти ко је ко га ви ше ла гао... Во ди тељ ка: Бранка Невистић (Пинк, 22.00) 07.00 10.15 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 00.30 02.30 04.00 05.30 06.00

За кле ти на ћу та ње За кле ти на ћу та ње (Тај не ра та) је до ку мен тар на те ле ви зиј ска се ри ја о вој ној исто ри ји и тај на ма ра то ва 20. ве ка. На ра тор из но си де таљ не чи ње ни це и ин фор ма ци је при ку пље не ис црп ним ис тра жи вач ким ра дом. При ку пље ни су рет ки ар хив ски сним ци и стро го чу ва на до ку мен та... (Хепи, 14.10) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Заклети на ћутање Моја Србија Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Граница Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Граница Насловна страна – квиз Заклети на ћутање Моја Србија

Добро јутро Мала невеста Звезде гранда Први национални дневник Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Север Југ Слажи, ако смеш Ђавоља вечера Филм: Ки Пекс Филм: Полтергеј Филм Госпођица Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak4.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УспОН И пАд сРпсКИХ ЛИБЕРАЛА И „ЕКОНОМсКЕ пОЛИТИКЕ”

пише: Ми јат Ла ки ће вић венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Новац на јеловнику соул фуд породица Л.А. Инк стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Краљ посластичара као кувар стручњак за торте Екстремни преображај породилиште дечак са тумором на лицу - 1. део 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Екстремни преображај

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50

07.00 добро јутро, Хрватска 10.11 поглед на Земљу 1, док. серија 11.09 Заволите свој дом 3, док. серија 12.00 дневник 12.40 Моћ судбине 13.35 др Оз 2, ток шоу 14.30 Културна баштина 14.55 просјаци и синови 16.00 синови и очеви, док. серија 16.25 Фотографија у Хрватској 16.58 Хрватска уживо 18.22 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.10 Циклуси, док. филм 21.10 Циклус хрватског филма: Лицем у лице 22.55 дневник 3 23.30 видеодром, филм 01.00 секс и град 01.29 Испуњено обећање - прича Оксане Бајул, филм

08.00 други светски рат у боји 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Историја америчких индијанаца 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 дневник скулптура 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Наполеон 20.00 Рим. последња граница 21.00 Александрова највећа битка 22.00 други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Разбијачи шифара 01.00 Завера на острву Устика

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

сем и Макс Ози Бу Бади, светски првак Кобна опсесија Танго аргентино суза и њене сестре Опасни живот министраната покераш Еротски филм

суза и њене сестре Тамара је ученица средње медицинске сколе. Она са вршњацима долази на праксу у војну болницу. Ту упознаје младог српског добровољца кога су као рањеника допремили са ратишта. Између њих се рађа љубав. проблем настаје оног тренутка када младић оздрави и жели да се врати на ратиште... Улоге: Мар та Ке лер, Игор Пер вић, Ми ле на Дра вић, Да ни ло Ла зо вић, Пре драг Ла ко вић Режија: Зо ран Ча лић (Си не ма ни ја, 18.00)

Бо ја на Но ва ко вић

На рубу таме Томас је срећан што му долази кћерка у посету. Откако се одселила и запослила у другом граду, ретко је виђа и мало зна о њој. Његовој кћерки Еми током вечере позли а на кућном прагу убија је залутали метак... Улоге: Мел Гиб сон, Бо ја на Но ва ко вић, Реј Вин стон, Де ни Хју стон Режија: Мар тин Кемп бел (ХРТ 2, 21.10) 07.05 07.35 07.58 08.21 09.10 09.59 11.47 12.45 13.14 13.41

00.16 01.07 01.45

20.05 21.50 22.40 00.30 02.05

сестре Челична борба Инспектор Геџет Ранго Топао дом Нотинг Хил семи на путу око света 3д Необичне авантуре Аделе Бланк Равница у пламену Чаробни град Царство порока Маринац 2 Токијски кумови

Езел Кисмет - окови судбине Ексклузив таблоид Крв није вода Бибин свет сулејман величанствени Кобра 11 Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ данас Крв није вода сулејман величанствени домаћице Рамбо 3, филм Астро шоу

сЕРИЈА

21.10 23.13 00.00

06.00 07.45 09.50 11.10 12.55 14.45 16.50 18.15

07.30 09.30 10.50 11.10 12.05 13.00 15.00 15.55 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 22.00 23.55 01.40

Очајне домаћице

15.11 16.00 16.20 16.39 17.09 17.24 18.14 18.40

Ми ле на Дра вић

Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Монк пандури новајлије вокер, тексашки ренџер добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк пандури новајлије премијера: Краљевски болесници 23.20 Филм: последњи Мохиканац 01.30 Медијум

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

Мала Тв Цртана серија Телетабис серија Школски сат Мој најбољи пријатељ се жени, филм Идемо на пут с Гораном Милићем сплит: Море Баштованка Испуњено обећање - прича Оксане Бајул, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм Реконструкција дарма и Грег Атлетски митинг Загреб, пренос На рубу таме, филм Момци с Медисона параолимпијске игре Лондон 2012 - сажетак Мућке Битанге и принцезе Ноћни музички програм

07.30 Утеха и радост 09.00 Биографија - Клајв Овен 10.00 Бекство са десет милиона доалра 11.30 после Џимија 13.00 Биографија - Меган Фокс 14.00 Утеха и радост 15.30 Неколико добрих људи 17.30 Биографија - Клајв Овен 18.30 срце пуно кише 20.00 Биографија - Меган Фокс 21.00 На линији ватре 23.00 Браћа по оружју

06.10 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

врата раја Ламбада Ф/X – Убиство триком пурпурна ружа Каира Оловни војници Ф/X – Убиство триком 2. Удата за мафију врелина тела Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Рене и Линет основале су компанију која ће се бавити дизајном ентеријера. Како би помогла пријатељици Линет, сузан пристане да чува њену малу кћерку пејџ. Током докторског прегледа Бри сазна да је ушла у менопаузу, па је присиљена да Киту призна колико има година... Улоге: Те ри Хе чер, Ева Лон го ри ја, Фе ли си ту Хуф ман, Мар си ја Крос, Ва не са Ви ли јамс (РТЛ, 22.00)

Мар си ја Крос

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери прљави послови Опасан лов преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова прљави послови Опасан лов преживљавање Како се прави? Разоткривање митова савети за безбедну вожњу преживљавање у аутомобилу страствени риболовци пецање голим рукама

03.00 05.00 07.00 08.45 09.00 11.00 12.30 14.30 15.00 17.00 01.00

Тенис Тенис Тенис Мотоспортови Фудбал Тенис Фудбал Рели Тенис Тенис Тенис

Pucawe po {avu ATINKA PEROVI]: Kad se danas kaè: prou~e tada{we rasprave u SSSR, vidi se da niko Srbija nije volela Tita - to su naknadne inozbiqan ne iskqu~uju mogu}nosti invazije na Jugoslaviju. To ne moè da se izgubi iz vida kao {to se terpretacije. On se jednom prilikom, na neto sad, u naknadnim interpretacijama, ~ini. Ciq je kom skupu, àlio kako ga niko ne slu{a. A masa bio da se koliko god moè{ izvu~e{ iz tog lewiprosto vri: „recite druè Tito, ko“. Oni su u tom nisti~kog okvira i tog tipa partije. Nije ta~no da trenutku spremni da lin~uju svakog koga on prozose tu ni{ta nije postiglo. Ve} decentralizacija ve. Tokom posete „Crvenoj zastavi“, Prvoslav Rarepubli~kih partija jeste bio neki pluralizam, kovi}, tada direktor, koji je bio vrlo uspe{an, dobro u okviru iste ideologije, ali i se ona tawirazvijao poslove, i{ao po Africi i celom svetu, govorio je o tome. Tito je bio impresioniran. A Du{an [ane Petrovi} kaè Titu: „Pa ovi }e jednog dana i vladu da obore“. A Nikezi} kaè: „Pa to je vaqda ciq, da oni odre|uju ko }e biti vlada“. Nikezi} je imao ~iste predstave o nu`nosti ekonomskih reformi i demokratizacije federacije. A to, da je Jugoslavija srpska dràva, to ni u snu nikad nije padalo na pamet ni wemu ni meni. Najteè je bilo oko partije, ali tu je ve} postojala izvesna samostalnost institucija. Skup{tina ni pod kakvom kontrolom partije nije bila. Vlada tako|e. Postojale su koordinaciona tela gde su dolazili qudi iz svih institucija, razmewivali mi{qewa, ali to nikog nije obavezivalo. Postojala je i autonomija sindikata, omladinJugoslavija strahovala da ne pro|e kao êhoslova~ka ’68. skih organizacija, strukovnih la. Niko tu vi{e nije govorio o, recimo, ostvareudruèwa... Naravno, sve je to bilo u okviru iste wu komunizma. O nekom socijalizmu, realnom, naideologije, svi ti qudi bili su ~lanovi iste parrodnom – da. Pri~a o nekom boq{evizmu SK zaista tije, niko nije govorio da treba ukinuti SK, jer bi je mit. Ta partija je u tom trenutku stvarno bila to bilo ~isto „samoubistvo“, ali u tim uslovima, nekakva koalicija razli~itih tendencija, ali se nastojalo se da se stvari pomere koliko je mogu}e. me|u wima svakako nalazila i ona koja je izraàDa se pripremi prelazak na pluralnu demokratiju. vala neku moderniju varijantu, ne samo socijaliKako gledate na ulogu Slovenije u tom rasplizma, nego i dru{tva uop{te. Srbija nije nastavila tawu krize po~etkom sedamdesetih? Da li su Slotaj trend postepene demokratizacije. Ona prosto venci bili veliki zagovornici reforme? istorijski to nije htela. Ni sad nije spremna. Pro- A ko je bio kreator reforme? Boris Krajger. sto je neverovatno koliko je On je pisao: reforma je rat. To wen politi~ki ìvot optereje sukob sa interesima, ali i tradicijom, mentalitetom. Danas se pri~a kako Srbija }en tom tradicijom 19. veka. Qudima se verovatno ~ini da je Oni su bili za trì{nu pritoboè nije volela Tita. danas aktuelna ideja o eventuvredu. Kav~i~ je apsolutno bio Me|utim, ja pamtim kako se alnom savezu napredwaka i deza trì{nu privredu i moderon na nekom skupu àlio da mokrata ne{to novo i originizacij. Upore|ivali su se sa nalno, ali je ona, u stvari, duAustrijom i Italijom. S druge ga niko ne slu{a. A masa strane, u Srbiji je rasplet prosto vri: „Recite, druè boko ukorewena u tradiciju. Na{a istorija Nikezi}u dui{ao ka prevlasti etni~kog Tito, ko”. Spremna je da guje dve stvari: Prvo, wegovo principa. Ponekad mislim da lin~uje svakog koga upozorewe na vezu dràvnog je nacionalizam zamena za frusocijalizma i nacionalizma. straciju {to ne moète da se on prozove To je apsolutno ta~no. Ruski razvijate. îtam: ’69. u Sanxaautori, odli~ni poznavaoci ku 42 odsto qudi jo{ uvek ne Srbije, vide da se Beograd ne razvija i pitaju: zaspava u krevetu, nego na podu. Nepismenih - isto to{to. Svako im kaè: {ta ima da se razvijamo, bi}e liko. To je kontekst i realnost i to mora da se glerat, dok se mi ne ujedinimo i stvorimo dràvu, neda kad se govori ne samo o tome ko je {ta hteo, nema govora o razvoju. Zato, recimo, rad na nekim zago i {ta je bilo mogu}e. konima ili izgradwi institucija i objekata traje Rasplet u Srbiji definitivno je opredelio i decenijama. Ako danas ~itate ]osi}a, vidite da stav Slovenije prema Jugoslaviji. Kad se taj unuwega razvoj dru{tva pla{i. To je isto ideologija. tra{wi sukob u Srbiji zavr{io supremacijom etDrugo, Nikezi} je govorio da je Jugoslavija mogu}a ni~kog elementa, potpuno je bilo normalno da ako je potrebna drugima koliko i nama. Ina~e se Slovenci, kao i Hrvati, gledaju {ta mogu da izvumora koristiti sila, a na silu ne moè{ da o~ekuku iz ustavnih reformi. I da Slovenci kaù: „reje{ da ti se uzvrati cve}em. Nego }e{ imati rat. forma je na{ egzistencijalni interes. Evropa Tako je i bilo. Jugoslavija je pukla po {avu istokzdaj“. zapad. [to ne zna~i da u Sloveniji i Hrvatskoj niNa po~etku razgovora pomenuli ste sovjetsku je bilo konzervativnih qudi, koji su bili za drintervenciju u êhoslova~koj 1968. kao ograni~aàvno-socijalisti~ku privredu, unitarizam i cenvaju}i faktor. Koliko su me|unarodne prilike zatralizam. Kao i da u Srbiji nije bilo qudi koji su ista mogle da uti~u na reformu u Srbiji? razumevali vreme, smatrali da Srbija mora da - Ta generacija politi~ara je bila svesna me|u„iza|e iz sopstvene koè“ i da na novoj osnovi usnarodnih okolnosti. SSSR je ugu{io sve poku{aje postavi odnose sa drugima. Ali, tamo su pobedili reformi: u Ma|arskoj, Isto~noj Nema~koj, pa drugi, a u Srbiji prvi. Poqskoj. Kruna toga je ’68. u êhoslova~koj. Kad se

Аутор Мијат Лакићевић и издавач, београдски Фонд за отворено друштво, цео тираж књиге „ИспРЕд вРЕМЕНА” поклонили су Фондацији НУНс-а за помоћ новинарима (Ресавска 28/II, Београд, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у НУНс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација НУНс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak4.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Уторак је, дан вашег заштитника Марса, а Месец излази из вашег знака. У преводу, потребан вам је предах од рутинског посла. Учините нешто другачије од уобичајног.

BIK 20.4-20.5.

Уколико доживљавате притисак на који не можете да утичете, колико већ сутра ћете се суочити са њим. А данас, немојте превише да трошите новац и енергију на било шта.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

4. septembar 2012.

Аналитични сте и склони полемикама, расправама, све у циљу из на ла же ња нај бо љег ре ше ња. Ор га ни за ци ја по сла и вре ме на вам иде од ру ке. Са рад ња са ауторитетом.

Већ сте се заморили од активности у којима се дајете свим срцем и енергијом, па полако прелазите у следећу, опуштенију фазу. Склони сте промени расположења. Још увек тајите своје емоције, али то неће дуго трајати. Ангажовани сте на радном месту, у овом периоду, што вам отвара нове могућности пословне експанзије.

Срећан вам рођендан! Прославите га у драгом друштву, више пута. Сада сте главни лик у свом филму, предмет пажње и интересовања. Имате пуно енергије, али не претерујте.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Партнерски односи заслу жују вашу пажњу. Делујете сугестивно и по инерцији, што може довести до проблема у комуникацији са драгом особом. Сарађујте.

Љубавни однос улази у фазу предаха, мада ћете се и даље трудити око партнера, на свој спонтани начин. У послу је неопходно да подвучете црту и сумирате ситуацију.

Убрзајте и завршите послове јер вас већ сутра чека сасвим друга атмосфера. Партнерска топлина полико јањава, јер су неке друге обавезе на видику.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Све што радите иза затворених врата, полази вам за руком и доноси успех. Добро сарађујете са колегама и клијентима. Али, као да стојите у месту, на личном плану.

Немојте се сукобљавати у комуникацији, али будите што активнији и ажурнији. Краће путовање је под повољним околностима, било да кренете одмах или за који дан. Новац како дође, тако и оде, што није разлог да се бринете. Јер, треба имати позитиван став. Данас баш и није неки успешан радни дан. Више се одмарајте и договарајте.

TRI^-TRA^

За све је крива Ријана V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 33 Niш

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сунчано и топло уз мало облака ујутру. Ветар слаб до умерен источни и југоисточни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 16, а максимална до 31 степен. ВОЈ ВО ДИ НА: Топло и претежно сунчано уз мало облака ујутру на северу Војводине. Ветар слаб до умерен источни. Притисак мало изнад нормале. Минимална температура 15, а максимална 31 степен. СР БИ ЈА: Топло и претежно сунчано. Мало облака биће ујутру на северу Војводине, а после подне на југозападу Србије. Ветар слаб до умерен источни. Притисак мало изнад нормале. Температура од 11 до 34 степена. Прогноза за Србију у наредним данима: У среду топло уз температуре од 30 на северу до 34 степена на југу Србије. Између среде и четвртка је могућа краткотрајна киша или локални пљускови понегде. Биће мало падавниа. Од четвртка мало ниже и пријатније температуре, испод 30 степени. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошка ситуација може имати релативно неповољан утицај на већину хроничних болесника и осетљивих особа којима се препоручује да смање физичке напоре, нарочито у најтоплијем делу дана. Опрез се саветује срчаним болесницима. Метеоропатске реакције се могу јавити у виду нервозе и појачаног замарања.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 17 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ри ја на је у недељу допутовала из Лондона у Париз, а на железничкој станици сачекала ју је армија фанова, која је „рушила све пред собом” само да дође до певачице, што је њу избезумило и изнервирало. Ријана је претходног дана на Твитеру објавила да долази у Париз, као и тачно време доласка њеног воза, што су фанови, разуме се, искористили. Обезбеђење железничке станице Гаре ду Норд у Паризу било је претрпано послом и у општем хаосу, а сматрају да је за све крива Ријана „која се неодговорно понела”. - Владао је потпуни хаос на станици, и једва смо успевали да обуздамо људе и путницима омогућимо да стигну на своје возове. А све то је Ријанина грешка, јер није смела да се тако неодговорно понесе и објави датум и време свог доласка на друштвеној мрежи - изјавио је шеф обезбеђења станице. Међутим, Ријанина страна приче је сасвим другачија: „Французи су луди! Морала сам сама да се снађем и изборим се до излаза на глупој железничкој станици”, написала је певачица на Твитеру неколико сати након инцидента.

VIC DANA Шта је врхунац кризе? Кад уђеш у кинеску радњу и кажеш: ништа ништа, само разгледам.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

89 (-13)

Slankamen

166 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

159 (-11)

Zemun

233 (7)

Bogojevo

147 (-4)

Panчevo

252 (6)

Smederevo

446 (6)

Baч. Palanka 165 (-5) Novi Sad

134 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

170 (0)

S. Mitrovica

3 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (-1)

Beograd

178 (8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

153 (5)

NERA

Hetin

74 (8)

TISA

-90 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja