Dnevnik 4.oktobar 2009. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

4. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22451 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

E K S K L U Z I V N O : EVROPSKA KOMISIJA O NAPRETKU DR@AVA ZAPADNOG BALKANA

NASLOVI

Srbija da bude konstruktivnija prema Kosovu Srbija mora da poka`e konstruktivnije pona{awe prema u~e{}u Kosova u regionalnoj trgovini i saradwi. Saradwa sa Euleksom je po~ela, ali bi morala da bude poja~ana kada su u pitawu operacije Euleksa na severu Kosova, pi{e u strategiji pro{irewa Evropske unije koji }e Evropska komisija objaviti s godi{wim izve{tajem o napretku kandidata za ~lanstvo u EU, 14. oktobra u Briselu. str. 2

Irsko „da” Lisabonskom sporazumu

MINISTRI SPOQNIH POSLOVA SLOVA^KE I SRBIJE SA PREDSEDNIKOM POKRAJINSKE VLADE

Politi~ki odli~no, ekonomski stidqivo

str. 2

Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} koji je ju~e u Novom Sadu razgovarao sa slova~kim ministrom spoqnih poslova Miroslavom Laj~akom, izjavio je da se Slova~ka pokazala kao partner ne

samo u pitawima koja su od strate{kog zna~aja za Srbiju, kao {to su teritorijalni integritet i proces evropskih integracija, nego i u re{avawu egzistencijalnih problema obi~nog ~oveka. str. 3

REPORTA@E MAJSTORI: VLADIMIR LE[^UK

U svakom instrumentu ugra|ena je energija wegovog tvorca

Damast iz Bezdana str. 9

Hladno jutro, sun~an dan

Limanke zasukale rukave

str. 17

Foto: R. Hayi}

[OROM, S BOROM

KO JE ODGOVORAN ZA KRV NA OBRAZU SRBIJE? Najvi{a temperatura 23°S

@ivot u krugu nasiqa

Srbiji treba nacionalno jedinstvo da bi se ova dràva uredila, institucionalno i ekonomski i da u woj niko ne bude iznad zakona, jer je svaki {amar huligana zapravo {amar dràvi i wenim institucijama. Srbija se nalazi u delikatnoj situaciji, u situaciji u kojoj se nalazila nema~ka Vajmarska republika izme|u dva svetska rata, kada se krhka demokratija slomila pred naletima politi~kog ekstremizma, upravo zato {to dràva nije bila odlu~na da se sa wim na vreme obra~una. Kod nas za sada tog ekstremizma nema u zvani~nim insti-

STEPI OTI[AO, MR\A SE PROBUDIO

Melem za du{u iz zavi~aja UPOTREBA @IVOTA

str. 12–16

TROICKI RAZBIO CONGU

RAZGOVORI NA SOKAKU

***

tucijama sistema ve} se on prime}uje samo na marginama dru{tvenog ìvota, ali uskoro bi taj ekstremizam mogao da nabuja usled sve teè ekonomske situacije. Gra|anske stranke stoga moraju biti slo`ne i odlu~ne, bez obzira da li su malo levo ili malo desno, jer samo snaàn pokret umerene levice i umerene desnice moè spre~iti bujawe ekstremizma i uspostaviti pravnu dràvu koja }e biti sigurna za sve wene gra|ane, kao i za one koji u ovu dràvu dolaze kao gosti, kaè za „Dnevnik” dr Neven Cveti}anin. str. 4

S P O R T

***

POVREDA ZAUSTAVILA JECU

Pri~e iz Habzbur{kog parka str. 8–10

nedeqa4.oktobar2009.

EKSKLUZIVNO: EVROPSKA KOMISIJA O NAPRETKU DR@AVA ZAPADNOG BALKANA

SVET

Srbija da bude konstruktivnija prema Kosovu

IRSKI BIRA^I PODR@ALI LISABONSKI SPORAZUM

Zvani~no 67 odsto „za”

Vi{e od dve tre}ine irskih bira~a, ta~nije 67 odsto, podr`alo je na referendumu Lisabonski sporazum, javila je irska nacionalna stanica

RTE, prenose}i zvani~ne rezultate. RTE je navela da je 67 odsto gra|ana s pravom glasa podràlo ovaj ugovor, dok je pro{le godine, kada je odba~en, to u~inilo 47 odsto bira~a. Ve}ina bira~a u 41, od ukupno 43 izborne jedinice u Irskoj, podràla je ugovor, dodaje RTE, preneo je Rojters. Lisabonski sporazum, koji treba da omogu}i boqe funkcionisawe EU, predvi|a duì mandat predsedavaju}eg EU koji bi imao fukciju predsednika, sna`niju ulogu ministra spoqnih poslova Unije, pojednostavqeni proces glasawa, gde bi mnoge odluke mogle da se donose ve}inom, umesto konsenzusom, smawewe Evropske komisije i drugo.

\eli}: Po~iwe nova era Uspeh irskog referenduma je dobra vest za evropski put Srbije i sada po~iwe nova era za Evropu, ocenio je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idar \eli}. „Posle pet godina institucionalnog lutawa, veoma smo blizu zaokru`ewa nove forme koja }e obezbediti da do kraja godine budu izabrani i predsednik Evrope, kao i novi ministar spoqnih poslova, uz imenovawe komesara“, naveo je \eli} u izjavi Tanjugu.

On je kazao da bi do po~etka naredne godine Evropa trebalo da bude spremna za velike izazove koji su pred wom, pa i za pro{irewe ka zemqama zapadnog Balkana. „Konstrukcija Evrope je proces koji je i{ao kroz uspone i padove i mi sada upravo izlazimo iz jednog te`eg momenta i, po svemu sude}i, ulazimo u boqi period za evropsku konstrukciju, a samim tim i za evropsku perspektivu Srbije“, rekao je \eli}.

Jeremi}: Uspeh koji otvara vrata EU Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} ocenio je da uspeh irskog referenduma o Lisabonskom ugovoru ozna~ava „novu epizodu“ u razvoju Evrope kojom se otvaraju vrata za sve evropske narode ukqu~uju}i i narode Zapadnog Balkana. „Ovim su se otvorila vrata ka ustanovqewu Evrope za 21 vek, Evrope u kojoj }e biti prostora

za sve evropske narode ukqu~uju}i i narode Zapadnog Balkana“, rekao je Jeremi} agenciji Beta. [ef srpske diplomatije ocenio je da je uspeh referenduma u Irskoj od ogromnog zna~aja za samu Evropu i da se time otvara „jedna nova epizoda u razvoju Evropske unije“, kao i da je to „na{ zajedni~ki uspeh“.

(Od na{eg dopisnika iz Brisela)

Posledwi premijer biv{e Nema~ke Demokratske Republike Lotar de Mezijer i nekada{wi lider SSSR Mihail Gorba~ov sade drvo ispred Rajhstaga u ~ast nema~kog ujediwewa

NEMA^KA [TAMPA POVODOM DANA UJEDIWEWA

Zapad dao istoku hiqadu i po milijardi evra Nove savezne zemqe na istoku Nema~ke su dosad dobile subvencije od hiqadu i po milijardi evra, ali su jo{ daleko od toga da mogu ekonomski da se brinu sami o sebi, pi{e nema~ka {tampa povodom dana{we 19. godi{wice Dana ujediwewa. Uprkos ulo`enim milijardama, „te{ko se mo`e govoriti o privredi koja stoji na sopstvenim nogama i jaz u blagostawu izme|u istoka i zapada podjednako je velik. Svih pet novih saveznih zemaqa, me|utim, najvi{e poga|a odliv stanovni{tva na zapad“, ocewuje list Badi{e nojeste nahrihten. „Pro{la su vremena da se investira u beton na istoku. Sada je potrebnije nego ikada da se investira u glave, u ideje i projekte“, pi{e list Augsburger algemajne, komentari{u}i razlike izme|u zapada i istoka zemqe. To zna~i da se tre-

ba ograni~iti na ono {to moè da se ostvari i plati, pi{e list i dodaje da „nema nikakvog smisla i daqe kopirati zapad. Politi~ari moraju da prihvate da su nove zemqe druga~ije“, prenosi Doj~e vele. Komentator lista Minhener merkur podse}a da je na po~etku bilo veliko bratimqewe. Voza~i trabanata i mercedesa padali su jedni drugima u zagrqaj i slavili ujediwewe. „Ali, kao {to se to obi~no de{ava kada je o srodnicima re~, prilikom duèg zajedni{tva otkrivaju se fundamentalne razlike i pojedinosti koje idu na ìvce. I tako su od bra}e i sestara ubrzo postali zapadwaci-koji-sve-znaju-najboqe i neprestano-kukaju}i-isto~waci. U me|uvremenu je i ta faza uglavnom pro{la, a ujediwena Nema~ka postala ne{to normalno“, komentari{e list.

Obele`en Dan nema~kog jedinstva Nema~ki ambasador u Beogradu Volfram Mas je u ambasadi te zemqe, se~ewem kola~a sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovi}em, otvorio sve~ani prijem povodom Dana nema~kog jedinstva istakav{i da }e se dobra saradwa izme|u Nema~ke i Srbije nastaviti i u budu}nosti. Prijemu u rezidenciji nema~kog ambasadora

prisustvovali su pored premijera Cvetkovi}a, ministri policije i odbrane, Ivica Da~i} i Dragan [utanovac, predsednik Srpske akademije nauka Nikola Hajdin, princ Aleksandar Kara|or|evi}, predstavnici diplomatskog kora, kao i brojne li~nosti iz politi~kog i javnog `ivota Srbije.

@ENEVSKI RAZGOVORI O NUKLEARNOM PROGRAMU IRANA

Uspeh diplomatskog bifea [est najmo}nijih zemaqa sveta okupilo se prvog oktobra u @enevi s idejom da dodatno poja~aju sankcije protiv Irana ne bi li odustao od svog nuklearnog programa. Umesto sankcija postignut je dogovor koji mo`e biti dobar po~etak za priznavawe prava Iranu da razvija civilni nuklearni program. Opisuju}i `enevske razgovore u kojima su u~estvovale SAD, Rusija, Kina, Francuska, Nema~ka, Velika Britanija i delgeacija Irana, londonski Indipendent smatra da je to „istorijski uspeh diplomatskog bifea“. Iran je u @enevu do{ao s pomirqivim stavom. Umesto o novim sankcijama razgovaralo se da Iran omogu}i me|unarodnim inspektorima razgledawe postrojewa i da 1,2 od 1,5 tone do sada proizvedenog oboga}enog uranijuma po{aqe na doradu u Rusiju. Posle toga bi se u Francuskoj zavr{ila wegova prerada u gorivo za potrebe nuklearnog reaktora u Teheranu za medicinske izotope. Ceo ovaj porces bi nadgleadala Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). Takav dogovor je u ovom ~asu prihvatqiv za sve, ali }e daqi razvoj pokazati koliko su pregovara~i iskreni i ko je u @enevi kupio vreme, a ko politi~ke poene. Iranu ponestaje gorivo za re-

DNEVNIK

c m y

aktor koji je izgra|en jo{ daleke 1979, pre islamske revolucije. Po{to je pod sankcijama UN, mora da re{i taj problem dogovorno s me|unarodnom zajednicom. Iranska diplomatija prihvatila je ponudu ameri~kog predsednika Obame o razgovorima na bazi uzajamnih interesa i pozvala je me|unarodne inspektore da se uvere da

oboga}eni uranijum na daqi postupak. I Rusija i Francuska mogu biti zadovoqne jer }e biti deo biznisa na bazi postignutog dogovora. Popu{tawem Teherana, Rusija je delimi~no ispunila i obe}awe predsedniku Obami da }e ga podr`ati u pregovorima s Iranom. Pri tome nije bila prinu|ena da

^vrsta karika reìma Pazdarani imaju prednost u odnosu na druge firme na konkursima za javne radove. Nedavno su izdejstvovali raskidawe ugovora s turskom firmom koja je pobedila na konkursu za novi aerodrom u Teheranu. Lansirana je parola da je opasno da strana firma kontroli{e najve}i aerodrom u zemqi. Islamski revolucionari koji su je branili zemqu u ratu s Irakom Sadama Huseina sada su ambasadori, poslanici, {efovi provincija ili direktori firmi. Oni danas obezbe|uju stabilnost Ahmadinexadov reìm. Teheran govori istinu kada tvrdi da razvija nuklearni program za civilne potrebe. Obama moè biti zadovoqan jer wegov dosada{wi pristup iranskom problemu daje po~etne rezultate. Ipak, on je oprezan i ne namerava beskona~no da pregovara. Reìm u Teheranu ima rok od dve nedeqe da omogu}i inspektorima IAEA da razgledaju postrojewa i da, kao dokaz o po{tovawu dogovora iz @eneve, prebaci u Rusiju ili neku drugu zemqu svoj

poremeti svoj bilateralne odnose s Ahmadinexadovim re`imom. Posle dogovora iz @eneve Ahmadinexad ima boqe izglede da vremenom obezbedi legalizaciju civilnog nuklearnog programa. U odnosima me|unarodne zajednice s Iranom, me|utim, ve}i deo problema ~ine unutra{we prilike ove zemqe. Dolaskom Mahmuda Ahmadinexada za predsednika 2005. i wegovim reizborom ove godine, u Iranu ja~a vlast pazdarana, tj. Revolu-

cionarne garde. Prema analiti~aru Mesudu Rezaiju, ajatolah Homeini je testamentom propisao da je Revolucionarna garda ~uvar islamske revolucije, ali da se ne me{a u vo|ewe politike. Deo ~lanova Garde je vremenom po~eo da se bavi politikom ili biznisom. Ahmadinexad je najpre bio gradona~elnik Teherana, i {okirao je javnost kada je kulturne centre pretvorio u bogomoqe. Prvi se usudio da kritikuje deo klera za boga}ewe na ra~un siroma{nih slojeva. Otvoreno je kritikovao korupciju i druge pojave u iranskom dru{tvu za vreme reformista. Tako je na svoju stranu pridobio siroma{ni sloj iranskog dru{tva. Od 2003. godine pripadnici Revolucionarne garde su osnovali pokret Abadgaran, odnosno „onih koju su za razvoj“. Danas je Garda dobro organizovana snaga mimo iranske vojske. Odgovorna je jedino vrhovnom lideru, kontroli{e program razvoja savremenih raketa, nuklearni program i nau~nike koji rade za taj program, ima svoju avijaciju i mornaricu. Istovremeno, koordinira islamske snage kao {to su Hezbolah u Libanu, Hamas u Palestini i sli~ne pokrete u Azerbejxanu, Iraku, Avganistanu i Centralnoj Aziji. Petar Tomi}

- Srbija mora da poka`e konstruktivnije pona{awe prema u~e{}u Kosova u regionalnoj trgovini i saradwi. Saradwa sa Euleksom je po~ela, ali bi morala da bude poja~ana kada su u pitawu operacije Euleksa na severu Kosova - pi{e u strategiji pro{irewa Evropske unije koji }e Evropska komisija objaviti s godi{wim izve{tajem o napretku kandidata za ~lanstvo u EU, 14. oktobra u Briselu. U dokumentu u koji je „Dnevnik“ imao ekskluzivan uvid se ka`e da regionalna saradwa ne funkcioni{e kao {to bi trebalo. Bilateralne rasprave i neslagawa oko u~e{}a Kosova na regionalnim skupovima uti~u negativno na regionalnu saradwu, {tavi{e takav pristup je postao prepreka za normalno funkcionisawe Sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), Regionalnog

trebalo da vode ka rezultatima u prioritetnim oblastima kao {to su vladavina prava i ekonomija. Saradwa sa Ha{kim tribunalom je dobra iako su preostala dva begunca Ratko Mladi} i Goran Haxi} jo{ uvek na slobodi. EK smatra bi EU trebalo da po~ne sa primenom Prelaznog sporazuma o trgovini – iznela je svoj stav Evropska komisija u Strategiji pro{irewa. [to se ti~e Kosova, Evropska komisija je zakqu~ila da je stabilnost na Kosovu sa~uvana ali da je i daqe na staklenim nogama, najavquju}i da }e zajedno sa Strategijom pro{irewa EU biti predstavqena i studija koja }e skicirati put Kosova u evropskim integracijama u okviru obe}ane evropske perspektive ~itavom regionu Zapadnog Balkana. U dokumentu EU se posebno nagla{ava {tetnost bilate-

Ukidawe viza najve}i uspeh Kao jedan od najve}ih uspeha u procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana u EU, Komisija je navela predstoje}u viznu liberalizaciju za tri zapadnobalkanske dràve. Uspostavqawe vizne liberalizacije sa BJR Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom po~etkom 2010. godine }e pokazati da su preduzete reforme donele opipqivu korist za gra|ane. Komisija }e sli~an predlog sa~initi polovinom 2010. godine za Albaniju i BiH. Za Kosovo }e biti predloèn sli~an put ka viznoj liberalizaciji kroz koji su pro{le druge dràve Zapadnog Balkana, {to podrazumeva najpre Sporazum o readmisiji i o viznim olak{icama, a zatim dijalog o viznoj liberalizaciji pra}en mapom puta za ispuwavawe uslova, pi{e u dokmentu EK. saveta za saradwu i Regionalne {kole za dràvnu upravu i oni bi mogli da budu ugroèni ako se takav trend nastavi, pi{e u dokomentu. Glavnu odgovornost za tu situaciju snosi, po mi{qewu Evropske komisije – Srbija. Komisija stoga poziva zainteresovane strane da traè prakti~na re{ewa koja bi omogu}ila funkcionisawe regionalne saradwe bez prejudicirawa razli~itih pozicija oko statusa Kosova. Takva saradwa je deo kqu~nih uslova procesa Stabilizacije i pridruìvawa na putu ka ~lanstvu u EU. Postoji rizik da CEFTA bude paralisana zbog neslagawa oko statusa Kosova, {to se ve} odrazilo kroz spre~avawe usvajawa protokola o liberalizaciji trgovine poqoprivrednih proizvoda, upozorila je EK. Ina~e, Komisija se pozitivno izjasnila o Srbiji, potvr|uju}i da na{a zemqa ima kapacitet da brè od ostalih napreduje ka EU, i da bi EU trebalo da po~ne s primenom Prelaznog sporazuma o trgovini. Srbija je pokazala spremnost i voqu da se pribliì EU kroz jednostranu primenu Prelaznog sporazuma o trgovini i preduzimawewm reformi u skladu s evropskim standardima. Srbija ima administrativne kapacitete da ostvari zna~ajan napredak ka ~lanstvu u EU. Ti kapaciteti moraju da budu iskori{}eni za sprovo|ewe agende reformi koje bi

ralnih sporova za proces pro{irewa, eksplicitno navode}i primer hrvatsko-slovena~kog grani~nog spora.. „Komisija o~ekuje da u budu}nosti sve dràve rade na pronalaèwu obostrano prihvatqivih re{ewa za kom{ijske sporove i da oni budu u duhu procesa stabilizacije i pridruìvawa. Strane u sporu imaju obavezu da traè re{ewa u skladu sa dobrosusedskom politikom i vode}i ra~una o sveop{tem interesu EU. Takav pristup dràva kandidata za ~lanstvo u EU }e oja~ati konsenzus me}u ~lanicama EU za daqu politiku pro{irewa EU. U tom smislu Komisija je spremna da pomogne u pronalaèwu tih re{ewa ako i kada od we to zatraè zainteresovane strane“, obe}ava EK. Po mi{qewu Komisije, dràve Zapadnog Balkana su se pribliìle EU u posledwih nekoliko godina i u poziciji su da dobiju status kandidata, ako ostvare traèni napredak i dostignu zahetevanu spremnost. Za otvarawe procedure za davawe statusa kandidata je potrebno ispuniti politi~ke kriterijume. Zadovoqavaju}a primena i ispuwavawe obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, ukqu~uju}i i trgovinske elemente sporazuma, su{tinski je element za napredak svake dràve ka ~lanstvu u EU, precizirala je EK. @eqko Panteli}

Bogdanovi}: Nema uslova za izlazak na izbore Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} izjavio je u op{tini Leposavi} na severu Kosova i Metohije, da je stav Vlade Srbije da se nisu stekli uslovi za izlazak Srba na lokalne izbore u toj pokrajini 15. novembra. Prilikom obilaska radova na izgradwi puta u selu Le{ak u op{tini Leposavi}, Bogdanovi} je rekao da „ne}e biti odmazde“ prema onima koji budu iza{li na te izbore.

Od sela Le{ak do sela Borovo u op{tini Leposavi} gradi se put u du`ini od 1,7 kilometara. Bogdanovi} je upozorio i da zaposleni u „institucijama Srbije“ na Kosovu i Metohiji ne}e dobijati platu iz buxeta Srbije ako budu radili u kosovskim institucijama. Ministar je rekao i da }e Vlada Srbije nastaviti da finansira projekte koje je po~ela na Kosovu i Metohiji.

DNEVNIK

nedeqa4.oktobar2009.

MINISTRI SPOQNIH POSLOVA SLOVA^KE I SRBIJE SA PREDSEDNIKOM POKRAJINSKE VLADE

Politi~ki odli~no, ekonomski stidqivo

Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} koji je ju~e u Novom Sadu razgovarao sa slova~kim ministrom spoqnih poslova Miroslavom Laj~akom, izjavio je da se Slova~ka pokazala kao partner ne samo u pitawima koja su od strate{kog zna~aja za Srbiju, kao {to su teritorijalni integritet i proces evropskih integracija, nego i u re{avawu egzistencijalnih problema obi~nog ~oveka. Susretu je prisustvovao i srpski ministar spoqnih polova Vuk Jeremi} koji je izjavio da Srbija nema toliko mnogo prijateqa na svetu kao {to je Slova~ka. Nakon sastanka, kome je prisustvovala i potpredsednica PIV-a Ana Tomanova Makanova, koja je ujedno i predsednica Nacionalnog saveta slova~ke nacionalne mawine, Pajti} je novinarima izjavio da je dogovoreno osnivawe poslovnog saveta, odnosno koordinacije izme|u qudi koji se bave razvojem privrede, a koji bi poku{ali da usmere novac iz evropskih, slova~kih, republi~kih i pokrajinskih fondova, u sredine u kojima u Vojvodini ìvi nacionalna zajednica Slovaka. Na taj na~in bi se, po wegovim re~ima, podstakla proizvodwa u preduze}ima koja vi{e ne funkcioni{u, u ste~aju su ili bi se pokrenula nova. Tako bi se zaustavio odliv stanovni{tva iz ekonomskih razloga. - To je trend koji èlimo da zaustavimo i to je problem s kojim zajedni~ki èlimo da se borimo - kazao je Pajti}. On je napomenuo da je kulturna autonomija Slovaka u Vojvodini zaokruèna dono{ewem

Vlada „povezala” sta` Vlada Srbije, na telefonskoj sednici u petak, usvojila je odluku o povezivawu staà, tako da }e oko 100.000 radnika, kojima poslodavci nisu upla}ivali doprinose od 1. januara 2004. do 30. juna 2009. godine, kona~no mo}i da ostvaruju prava iz penzijsko-invalidskog osigurawa. Ova odluka, doneta na predlog Ministarstva rada i socijalne politike, jedna je od najva`nijih u paketu mera koje je Vlada usvojila kako bi barem delimi~no sanirala posledice ekonomske krize, pi{u Novosti. Osim {to nepovezan sta` onemogu}ava radnike da ostvaruju svoja zakonska prava, to se negativno odraàva i na dràvu tako {to se ne moè na vreme ostvariti plan privatizacije, a ujedno se pove}ava broj subjekata nad kojima se pokre}u ste~ajni postupci, obrazloèno je na sednici.

Vu~i}: Napredak u Evropskoj uniji Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vu~i} rekao je da je za Srbiju ja~awe ekonomije i regionalne saradwe mogu}e samo ulaskom u EU, prenosi Glas Amerike. Vu~i} je na panel diskusiji u va{ingtonskom centru “Vudro Vilson” na temu “Srpska spoqna politika i mogu}nost saradwe u regionu zapadnog Balkana” istakao da je za Srbiju, zbog te{ke ekonomske situacije u kojoj se nalazi, najva`nije da privu~e strane investicije. Ocenio je da je to mogu}e “pre svega, prihvatawem ve}eg dela evropskih vrednosti i istovremeno usagla{avawem na{ih zakonskih projekata sa onim {to nose demokratski principi i politi~ki i ekonomski napredak u EU”. Vu~i}, koji se nalazi u poseti SAD.

Bojan Pajti} i Miroslav Laj~ak (levo) ju~e u Novom Sadu

novog Zakona o nacionalnim savetima, kao i da mawine u Vojvodini imaju niz svojih institucija, ali da je zajedni~ki problem ekonomske prirode. Laj~ak je ukazao da politi~ki odnosi dve dràve imaju „vrhunski kvalitet“ i da su ju~era{wi razgovori bili posve}eni tome kako da se uvede novi nivo saradwe. - Sloìli smo se da je sve to {to Slova~ka moè da uradi za sredine gde ìve Slovaci u Vojvodini u stvari pomo} i Slovacima i dràvi u kojoj oni ìve kazao je Laj~ak. Uz ocenu da „nema Srbija toliko mnogo prijateqa na svetu kao {to je Slova~ka“, ministar Vuk Jeremi} je ispri~ao i detaq sa nedavnog zasedawa Skup{tine UN u Wujorku. Prema wegovim re~ima, u zgradi UN se u posebnim prostorijama svaka zemqa predstavqala i kulturno i umetni~ki, a Srbiju su predstavqali Slovaci, odnosno slova~ka nacionalna

stav imamo prema slova~koj mawini u Srbiji, bliskost na{e dve zemqe, na{e dve kuluture, na{a dva naroda - kazao je Jeremi}. Ana Tomanova Makanova izjavila je da se zaloìla za potpisivawe bilateralnih sporazuma Srbije i Slova~ke u oblastima nauke, kulture, sporta i brige o mladima, u ~ijoj izradi bi u~estvovao Slova~ki nacionalni savet. Po wenim re~ima, ideja je i da se novac koji je dug biv{e SFRJ nekada{woj êhoslova~koj iskoristi za razvoj slova~ke mawine u Srbiji. Laj~ak je ju~e prisustvovao i obeleàvawu 90 godina osnivawa slova~ke gimnazije

Laj~ak: Uslov Mladi} – istorijska gre{ka [ef diplomatije Slova~ke Miroslav Laj~ak izjavio je da }e se vezivawe sudbine Srbije za Ratka Mladi}a pokazati kao istorijski pogre{na odluka. Odluku o tome da li je Srbija ispunila uslove za nastavak procesa pridruìvawa EU, treba da donesu ministri zemaqa ~lanica, a ne glavni tuìlac Ha{kog tribunala, istakao je Laj~ak u intervjuu za B92. Prema wegovim re~ima, insistirawe na Bramercovom sudu je traèwe alibija za sopstvene odluke. “Pogre{no je celu zemqu vezati za jednog ~oveka. Verujem da }e uskoro do}i procena pune saradwe”, kaè Laj~ak. Miroslav Laj~ak, koji je jedno vreme bio i ambasador u Beogradu, istakao je da je od Srbije o~ekivao ve}i anga`man i vi{e entuzijazma za ulazak u EU. Laj~ak je uveren da Brisel ne}e traìti priznavawe nezavisnosti Kosova kao uslov za ulazak Srbije u EU i dodaje da takvu inicijativu Slova~ka ne bi podràla. Ipak, on je naglasio da vlasti u Beogradu treba da budu svesne da }e se, u kasnijim fazama pridruìvawa Uniji, od wih traìti dobra saradwa sa svim susedima u regionu. mawina iz Vojvodine sa izlo`bom Pavela Bupke. - Dok smo se mi borili da ne do|e do novog priznavawa KiM, u kulturnom smislu nas je predstavqala slova~ka mawina. To pokazuje kakav mi

u Ba~kom Petrovcu. Slova~ka je za adaptaciju gimnazije izdvojila 213.000 evra, Srbija 10 miliona dinara, a Vojvodina pet miliona, rekla je Ana Tomanova Makanova. S. Nikoli}

PREDSEDNIK SKUP[TINE OP[TINE ZREWANIN ALEKSANDAR MARTON

Odlo`eno postavqawe obele`ja

Hrvatskom udruèwu “Vukovar 1991.”, koje je ju~e trebalo da postavi spomen obele`je hrvatskim zarobqenicima u Staji}evu kod Zrewanina, preporu~eno je da zbog najnovijih de{avawa u Srbiji odloè postavqawe tog spomen obele`ja. Predsednik Skup{tine op{tine Zrewanin Aleksandar Marton rekao je agenciji Beta da je, prema wegovim informacijama, posle diplomatske prepiske srpskih i hrvatskih vlasti tom udruèwu savetovano da odloì postavqawe spomen obele`ja. U sabirnim centrima Jugoslovenske narodne armije kod Staji}eva i Begejaca su bili sme{teni ratni vojni zarobqenici iz Hrvatske krajem 1991. godine.

“Koliko znam udruèwe iz Vukovara je dobilo zeleno svetlo da u Staji}evu postavi (spomen obele`je), ali im je preporu~eno da zbog svega {to se doga|aja u Srbiji - ubistva Francuza, demonstracija - sa~ekaju”, rekao je Marton i dodao da je postavqawe spomen obele`ja najverovatnije odgo|eno za oko dve sedmice. Marton je podsetio i da je inicijativu za postavqawe spomen obele`ja hrvatskim zarobqenicima u Staji}evu pokrenulo udruèwe pravnika “Vukovar 1991.”, a da je on samo podrào tu ideju. Postavqawu spomen obele`ja hrvatskim zarobqenicima u Staji}evu se protivi Udruèwe ratnih vojnih invalida iz Zrewanina, koje je zbog toga najavilo proteste.

MINISTAR ZA RAD I SOCIJALNU POLITIKU RASIM QAJI]

Mere prema ekstremistima Ministar za rad i socilanu politiku u Vladi Srbije Rasim Qaji} poru~io je da dr`ava Srbija “ve} preduzima energi~ne mere” prema svima koji propagiraju i vr{e nasiqe, ~ine akte koji za ciq imaju raspirivawe mr`we i nerazumevawa, i prema svima koji su zagovornici neonacizma i fa{izma. Svedoci smo, dodao je Qaji}, da se u na{e vreme pojavquju pojedinci i grupe koje poku{avaju da promovi{u neonacizam, mr`wu, nasiqe i netoleranciju. Uprkos ogromnim `rtvama Srbije u Drugom svetskom ratu, ti neodgovorni pojedinci i grupe,

kako je rekao, svojim delovawem “skrnave uspomenu na stotine hiqada nevinih”. “U Srbiji ne}e biti omogu}eno delovawe takvim ekstremisti~kim organizacijama i grupama”, rekao je Qaji}, koji je u Jajincima polo`io venac na spomenik `rtvama koje su streqane na tom mestu tokom Drugog svetskog rata. Osim Qaji}a, vence na spomenik polo`ile su i delegacije Vojske Srbije, stranih vojnih i diplomatskih predstavni{tava, kao i bora~kih organizacija. Srbija je, prema Qaji}evim re~ima, posve}ena principima anti-

fa{izma i o~uvawa dostojanstvenog se}awa na sve nevino stradale u Drugom svetskom ratu. “Srbija odlu~no odbacuje svaki oblik istorijskog revizionizma i relativizacije zlo~ina, odbacujemo svaki zaborav i poricawe zlo~ina i ne pristajemo na krivotvorewe istorije i bu|ewe neonacizma”, zakqu~io je Qaji}. Tokom Drugog svetskog rata, od 1941. do 1944. godine, u Jajincima kod Beograda streqano je izme|u 60 i 80 hiqada antifa{ista, a ta lokacija je najve}e strati{te Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije.

SPS nije protiv racionalizacije Lider Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) Ivica Da~i} negirao je u Beogradu da SPS na bilo koji na~in protiv racionalizacije dr`avne uprave. “Apsolutno je neta~no da smo protiv ne~ega i to su konstrukcije koje proizlaze iz toga {to ja govorim o Ministarstvu unutraswih poslova koje uopste nije deo racionalizacije dr`avne uprave”, rekao je Da~i}, koji je i ministar unutra{wih poslova. Da~i} je novinarima u Cen-

tru za recakla`u u @elezniku, precizirao da ministarstva unutra{wih poslova (MUP), odbrane i sve {to, kako je rekao, spada u bezbednosni sektor, “nije deo razmatrawa ovog kompleksa pitawa”. Da~i} je rekao da je SPS imala dogovor da se umesto pove}awa nameta i poreza doprinosa ide na smawewe tro{kova, odnosno na smawewe rashoda. “Kako }e se na kraju sve to zavr{iti u ovim razgovorima, vide}e-

mo. Ja bih samo `eleo da ka`em da ono o ~emu se trenutno razgovara jesu, {to se ti~e Socijalisti~ke partije Srbije, zaposleni u tri ministarstva koja pripadaju stranci”, naveo je Da~i}. Da~i} je objasnio da je re~ o nekoliko stotina qudi od kojih bi racionalizacijom trebalo da bude ovuhva}eno nekoliko desetina zaposlenih, kao i da treba voditi ra~una da ministarstva moraju da funkcioni{u.

KARMA KOMA

Princip gospodstva i pristup fukare Kao {to su i Gospoda to {to jesu mimo svih granica, tako je i fukara svugde tek fukara, nema tu nikakvih su{tinskih razlika, sve drugo su samo tri~ava folklorna obele`ja, zvona i praporci, magla i ni{ta

rolaze epohe, mewaju se vremena, ukusi i kriterijumi, ali kako god okrene{ jedno se ne mewa niti se promeniti moè: uvek je bilo i bi}e da je neko gospodin, a neko drugi fukara. Razume se, gospoda i fukara se ne mogu nikada dogovoriti ko je tu ko, jer se ne mogu sporazumeti ni oko na~ina na koji se to utvr|uje. Gospodstvena su merila tanana, nije svakom dato da ih oseti i razume; fukari je otuda priro|eno da se obazire na puka spoqna obele`ja: mo}, novac, krpe i |in|uve. Pa misli: steknem li {tagod, uvalim li se gdegod, eto i mene me|u Gospodom. Ali, ne biva. Druga vrsta fukare, malko namazanija, misli da je gospodstvo ne{to nasledno, da se time biva ako su ti otac i mati, ili dedovi i bake, stvarno ili toboè bili ovo ili ono, ovamo ili onamo, u klasnom, geografskom ili socijalnom smislu, pa su ti tako, kaobajagi, ostavili u nasledstvo nekakvu otmenu plavokrvnost, a na tebi je samo da je {to boqe rasporedi{ kroz ìvot, gorde}i se svojom li~nom bezna~ajno{}u, udobno u{u{kanom u naslednu Veli~inu. Me|utim, ni to ne biva. Pa dobro, {ta onda pouzdano deli jedne od drugih, kako se razabrati u tom pletivu? Evo, predlaèm jedan od va`nih kriterijuma, ~ak posve nepogre{iv, jer ga je potvrdilo dugoveko iskustvo, sa svakog meridijana na kojem ìvi ~ovek: Gospodin je onaj koji neumorno mete po svojem dvori{tu, do~im fukara ìvi u parlogu, ali zato povazdan grdi onoga preko plota, a nije joj, bogme, strano ni da zavrqa~i kakvu mrcinu preko ograde. Ako ste pro{le nedeqe u dva, mo`da ba{ posle izu~avawa Dnevnika, te supe, rindflaj{a i pohovanog, gledali i slu{ali Igora Mandi}a, zna}ete odli~no o ~emu govorim. Ceo je jedan nedeqni popodnevni zagreba~ki sat taj ~ovek govorio o onome {to ga je pitalo i o onome {to nije, jasno, smireno i samouvereno, onako kako se govori o stvarima o kojima duma{ celoga svog ìvota, a pri tome ima{ i ~ime dumati, {to je jedan si}u{ni preduslov koji mnogi nekako uspeju da previde. Pa su onda neke od stvari koje je tamo i tada izrekao izazvale veliki {u{ur u uòj mu Otaybini, evo mu se preti i krivi~nom prijavom od nekakvoga Udruèwa domoqubnih pajaca, a kad pogleda{, {ta je to tako stra{no {to je Igor Mandi} zapravo izrekao? Ne, nije on otkrio rupu na saksiji niti je izumeo toplu vodu; da je u~inio ne{to takvo, to bi mu se jo{ i moglo oprostiti. Onaj Stra-

{ni Prestup koji je u~inio upravo je u tome {to se usudio – pri tome savr{eno svestan {ta, gde i kome ~ini – naglas i li~no izre}i nekoliko gotovo pa banalnih istina. Eto, to je ta na{a nevoqa sa istinom: najteè se osmelimo izre}i najo~iglednije stvari, jer {to je ne{to o~iglednije, to je ve}i tabu. Recimo, u ovome slu~aju, da su “Srbi i Hrvati dva plemena istoga naroda”, ili da govore istim jezikom koji svako – hvala Bogu – po svome naziva. I jo{ pone{to takvo, jezu{kristu{imarija. Koga je to u Hrvatskoj zgrozilo? Pa, ba{ one za koje ste mogli i znati da }e ih zgroziti. Ali, koga je to u Srbiji odu{evilo? Neretko ba{ one koji su na drugoj, opozitnoj strani od svega onoga od ~ega je satkano svako moralno i intelektualno gospodstvo, pa tako i ono Mandi}evo. Ho}u re}i: bivaju}i ”etni~kim” Hrvatom, hrvatskim intelektualcem, stanovnikom Zagreba i dràvqaninom Republike Hrvatske, Igor M. drì da mu je prevashodna du`nost baviti se glupo{}u, mr`wom i zlo~inom made in Croatia, a ne wu{kati (i hu{kati) po susedovom dvori{tu, ba{ kao da mu je doma sve u najboqem redu, pa onda od puke dokolice i vi{ka Uzoritosti zvera naokolo, ne bi li uo~io kakav tu|i pasjaluk, da ga udari na sva zvona. Zna on dobro – a ja znam dobro da on to dobro zna – o glupostima i nepodop{tinama, recimo, srpskih nacionalista i srodne ovda{we fukare, ali on razlo`no drì da nije wegovo da se wima bavi: ima ko }e to raditi, i kome je to primerenije. Kad pro~e{qate bogatu istoriju intelektualnog be{~a{}a na Balkanu, ponaj~e{}e }ete naleteti upravo na taj oblik fukarluka: tribalno idealizovawe ”svojih”, uz bri`no uzgajeno slepilo za wihova zla, i demonizovawe Onih Od Preko, u ~ijem se oku i trun~ica o~as prevara u monumentalnu balvan~inu. Oni iz susedovog dvori{ta koji Mandi}a ruè i kude, ni{ta nisu shvatili, niti uop{te èle da shvate. Ali, oni odavde, koji Mandi}a hvale jer im se dopada kada neko “wihov” govori uz nos zastra{enoj ve}ini, a istovremeno neke ovda{we ”mandi}e” kude i prokliwu na pasja preskakala, shvatili su, bogme, jo{ i mawe. Ali, tako to vaqda mora da bude: kao {to su i Gospoda to {to jesu mimo svih granica, tako je i fukara svugde tek fukara, nema tu nikakvih su{tinskih razlika, sve drugo su samo tri~ava folklorna obele`ja, zvona i praporci, magla Teofil Pan~i} i ni{ta.

Poteìca kritikuje plan Vlade Predsednik Sindikata zaposlenih u dràvnoj upravi Saveza samostlanih sindikata Srbije Wego{ Poteìca kritikovao je na~in kojim se pristupa racionalizaciji dràvne uprave istakav{i da on nije upoznat ni sa jednim aktom kojim bi to pitawe trebalo da bude re{eno. Poteìca, koji je i predsednik Ve}a SSSS, kazao je da su predstavnici vlade o tom pitawu razgovarali sa predstavnicima sindikata koji, kako je naveo, ne poznaju dovoqno situaciju jer “nikada nisu radili u dràvnim i lokalnim upravama Srbije”. Predsednik SSSS Qubisav Orbovi} i lider Ujediwenih granskih sindikata “Nezavisnost” Branislav ânak razgovarali su u ~etvrtak sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em i ministrima ekonomije i regionlanog razvoja i rada i soicjalne politike, Mla|anom Dinki}em i Rasimom Qaji}em, o zakonskim aktima koji bi trebalo da reguli{u broj zaposlenih u organima dràvne uprave i lokalne samouprave. “Stavovi sindikata uprave su u pravcu da u pregovorima jedino mogu u~estovati predstavnici ovog sindikata i stru~ni eksperti iz grupacije koje poznaju javnu upravu, koji poznaju dràvne organe, organizaciju i op{te vo|ewe upravnog postupka”, kazao je Poteìca. On je kritikovao i kratke rokove koje je zadala Vlada Srbije.

DNEVNIK

nedeqa4.oktobar2009.

KO JE ODGOVORAN ZA KRV NA OBRAZU SRBIJE?

ZLO U QUDIMA

@ivot u krugu nasiqa

Rat mladih i starih Hap{ewe izgrednika ne re{ava problem – dok jedne odvode u zatvor, iza ugla stasavaju novi huligani voqni da svima pokaù svoju snagu i surovost rupcija nasiqa na ulicama Beograda koju aparat dràvne sile nije ukrotio i ubistvo stranca/neistomi{qenika pokazali su da blistave fasade i ~isti trotoari prestonice nisu dokaz civilizovanosti. Civilizovanost naroda meri se po pojedincima i grupama, ali i po dràvi. Bi}e, me|utim, da je proces socijalizacije mladih koji sprovode oni stariji zakazao, a da su organi reda olako dràli da mogu da se izbore s izgrednicima. U dràvi kojom caruju korupcija i politikanstvo, odnosno partijska protekcija, grupe jakih i neobuzdanih mladi}a mogu korisno posluìti za provokacije i za odra|ivawe prqavih poslova. Oni koji ho}e da po{teno rade prvo }e morati da ~ekaju na posao, a ako/kad ga dobiju radi}e sa bedne plate i zavi-

siti od voqe gazde bez ikakve za{tite dràve i sudova, jer su isti, naravno, u slu`bi bogatih. A kad je sve tako, za{to bi mladi bili mirni i radni u neprijateqskom svetu? Za wih je svako van wihove grupe naprijateq jer je druge boje koè, govori druga~ijim jezikom, druga~ije se pona{a ili je uredno obu~en. Hap{ewe izgrednika ne re{ava problem – dok jedne odvode u zatvor, iza ugla stasavaju novi huligani voqni da svima pokaù svoju snagu i surovost. Nasiqe mladih nije posebnost Srbije, ono je karakteristika visoko urbanih zajednica kapitalisti~kog sveta. Sve dràve Zapada muku mu~e s mladeì koja se ne uklapa u fijoku odre|enu od onih starijih i bogatijih. Tako se prirodni bunt mladih i sna`nih dodatno potpiruje krutim klasnim preprekama i zabranama. Brojni poku{aji da se problem re{i propadali su ili davali polovi~ne rezultate, ostavqaju}i dru{tvenu ranu otvorenom. I umetnici, posebno oni okrenuti budu}nosti, bavili su se nasiqem mladih. Vilijem Golding, dobitnik Nobelove nagrade, u svom prvencu „Gospodar muva“ (1954) opisuje de~ake koji se na|u na pustom ostrvu jer avion koji treba da ih spase od atomskog rata biva oboren. Poku{aj organizovawa ìvota grupe do-

vodi do podela, nametawa sile najja~ih, nasiqa, ubistva i finalnog lova na onoga ko ne misli kao vo|a. Zlo je u qudima i lako pobe|uje zahvaquju}i strahu i ulizi{tvu. Opstanak qudske zajednice mogu} je samo ako se pobedi ili pokori ono demonsko u ~oveku, pi{e Golding. Entoni Barxis u romanu „Paklena pomoranxa“ (1962) opisuje blisku budu}nost (na{u sada{wost) u kojoj su mladi iskqu~eni iz dru{tvenog ìvota. Porodica se raspala i ne vaspitava decu, a dru{tvo se protiv maloletni~kog nasiqa bori samo prinudom. Saterani u bande koje terori{u sve oko sebe, mladi tro{e ìvote sve do neminovnog kraja – pogibije ili utamni~ewa. Takozvani humani na~in le~ewa nasilnosti (izazivawe refleksa ga|ewa pred nasiqem) ne daje nikakve rezultate: ~ak i kad je pojedinac promewen nije izmewena sredina u kojoj je ponikao i u koju se vra}a da bi postao `rtva svojih slabosti. Barxis nema iluzija: nasiqe se moè umawiti samo promenom dru{tva, a ona nije mogu}a zbog samoìvosti onih koji wime vladaju. Problem mladih generacija i wihove nasilnosti osta}e aktuelan i u dalekoj budu}no-

sti, predvi|aju pisci. Vilijem Noulen bavi se tom temom u romanu „Loganovo bekstvo“ (1967). Roman je deo trilogije koju jo{ ~ine „Loganov svet“ iz 1977. i „Loganovo tragawe“ iz 1980. U naizgled idealnom dru{tvu XXIII veka u kome nema staraca (humano ih elimini{u), mladi i daqe odbijaju da se pokore poretku, bez obzira {to ga sprovode qudi tek nekoliko godina stariji od wih. Podvojenost je tolika da se deca i tinejxeri jednostavno izoluju od ostatka grada. Svetovi starijih i mla|ih nepomirqivo su podeqene i do sukoba ne dolazi samo zato {to se ove zajednice uop{te ne sre}u: izbacivawe prestarelih iz zabrana sprovode nove (mla|e) generacije. Ovo ustrojstvo podse}a na legendarnog Petra Pana i wegove divqe de~ake koji odbijaju da odrastu i kojima su stariji – neprijateqi. Qudsko dru{tvo o~ito ima samo dve opcije: socijalizaciju svojih mladih ili rat s wima, mawe ili vi{e otvoren. Svaka zajednica mora da se odlu~i za put kojim }e krenuti. Na `alost, odluke donose oni stariji ({to ne zna~i pametniji) i bogati ({to ~esto zna~i pohlepni). U zemqi Srbiji bez obzira na propagandne izjave, rat mladih i starih ve} neko vreme traje i jo{ se razbuktava. Ilija Baki}

zjave zvani~nika nakon smrti BrisaTatona, po oceni dr Nevena Cveti}anina, donekle ohrabruju i mogle bi dovesti do toga da se ovog puta zaista napravi nacionalno jedinstvo u suzbijawu nasiqa, ali samo ako politi~ka elita odlu~i da interese dru{tva stavi iznad sopstvenih. U suprotnom, ne~iwewe i }utawe moè dru{tvo odvesti do jo{ ve}eg zla: - Srbiji treba nacionalno jedinstvo da bi se ova dràva uredila, institucionalno i ekonomski i da u woj niko ne bude iznad zakona, jer je svaki {amar huligana zapravo {amar dràvi i wenim institucijama. Srbija se nalazi u delikatnoj situaciji, u situaciji u kojoj se nalazila nema~ka Vajmarska republika izme|u dva svetska rata, kada se krhka demokratija slomila pred naletima politi~kog ekstremizma, upravo zato {to dràva nije bila odlu~na da se sa wim na vreme obra~una. Kod nas za sada tog ekstremizma nema u zvani~nim institucijama sistema ve} se on prime}uje samo na marginama dru{tvenog ìvota, ali uskoro bi taj ekstremizam mogao da nabuja usled sve teè ekonomske situacije. Gra|anske stranke stoga moraju biti slo`ne i odlu~ne, bez obzira da li su malo levo ili malo desno, jer samo snaàn pakrt umerene levice i umerene desnice moè spre~iti bujawe ekstremizma i uspostaviti pravnu dràvu koja }e biti sigurna za sve wene gra|ane, kao i za one koji u ovu dràvu dolaze kao gosti. Na pitawe {ta nakon {to se pogase sve}e i uvene cve}e na mestu stradawa mladog Francuza, na{ sagovornik odgovara da smo se kao dru{tvo pred posledwim izazovima nasiqa pokazali potpuno nezreli i dezorijentisani. - Najpre smo dozvolili da se nasiqe desi, da bi onda na sva zvona ogla{avali sopstveno kajawe i ogla{avali sopstvenu krivicu, i da bi, kao u onom duhovitom filmu, otpo~eli ritualno samobi~evawe nakon po~iwenog “slatkog” greha. Kao dru{tvo li~imo na komi~nog gre{nika koji stalno obe}ava da ne}e nikad vi{e da gre{i da bi posle u~iwenog prestupa samog sebe èstoko ka`wavao, a da to ustvari nema nikakve svrhe jer posle perioda

samoka`wavawa opet dolazi period “slatkog” greha i tako u nedogled. Jednom taj r|av krug mora da se prekine te }emo, pre ili kasnije, morati da odrastemo kao dru{tvo ili }emo potpuno potonuti u autodestrukciju. Li~imo zapravo na pijanog kom{iju koji najpre po kom{iluku napravi dar - mar da bi se onda, potpuno se poni`avaju}i, svima po kom{iluku preterano servilno izviwavao. U svemu tome treba da na|emo balans i da postanemo pristojno i ~vrsto dru{tvo sa dobrim manirima. To je mogu}e samo ako se svaki ekstremizam sase~e u korenu, i ako se s wim ne taktizira. Metafori~no govore}i, potreban nam je jak srpski

ta i ~estog smewivawa vladaju}ih struktura. Ta generacija nije sigurna ni u {ta, ~ak ni ne zna {ta je neka normalna stabilnost i uredan `ivot, ve} poku{ava da sama sebi stvori iluzuju normalnosti tako {to }e se emotivno vezati za raznorazne ekstremne pokrete koji “nude odgovore na sva pitawa”, ili pak pristupaju raznim sektama ili ispoqavaju neki drugi vid dru{tvenog izolacionizma. Odrasli u izolaciji, ba{ kao qudi koji u Kusturi~inom filmu odrastaju u podrumu , pripadnici te generacije jednom kada iza|u na svetlost dana ne znaju vi{e da razlikuju {ta je {ta i, to je potrebno re}i, nisu oni krivi, ve}

Ko sadi vetar, àwe samo oluju Na dràvnim organima i na ~itavom dru{tvu je da prvenstveno rade na poboq{awu materijalnih uslova u kojima ta generacija stasava, da poku{aju da im pruè neophodno obrazovawe, da ih nau~e elementarnom dru{tvenom redu, i da naprave od wih normalne gra|ane. Kako se to radi mo`da bi sve nas najboqe mogao da podu~i ko{arka{ki selektor Du{an Ivkovi}, koji je od ~ete mladih, sirovih i jakih momaka, napravio pristojan, disciplinovan i pobedni~ki tim. Ti momci su najboqi pokazateq da nije sve tako crno i da ovde opet odrastaju neki novi {ampioni, i da navija~ko nasiqe nije jedino {to mi imamo da ponudimo svetu. Ali, ~itava ta na{a nova ko{arka{ka bajka pokazuje da s “decom” treba ozbiqno raditi, ba{ kao {to treba ozbiqno raditi u svim sferama dru{tva, jer kako sadimo, tako }emo i `weti za koju godinu. Jer, ko sadi vetar, àwe samo oluju. Nasuprot tome, ko sadi red i mir, àwe isto tako wihove te{ke, ali slatke plodove - kaè Neven Cveti}anin. êr~il a ne ~itava divizija nejakih srpskih êmbrlena, da dovede u red sve srpske samoproklamovane “firere”. Taktizirati se moè u svakodnevnoj strana~koj politi~koj borbi, mogu se sklapati razli~ite koalicije i prebrojavati mandati, moè se taktizirati oko ekonomije ili oko otpu{tawa vi{ka administracije, ali sa politi~kim ekstremizmom ne sme i ne moè biti taktizirawa, jer se to pre ili kasnije olupa o glavu onima koji su primewivali takvu strategiju. Svakog malog firera treba obuzdati dok je jo{ u pelenama, ina~e moè porasti i unerediti ~itavo dru{tvo – isti~e Cveti}anin. - Sada je naprosto porasla i postala punoletna generacija koja se rodila na samom po~etku rata i koja nije iskusila ni{ta osim ratova, kriza, sankcija, demonstracija, politi~kih atenta-

je kriv onaj ko ih je smestio u taj podrum - kaè Cveti}anin. Profesor dr Ratko Boòvi} isti~e da se nakon ovog stra{nog doga|aja u Beogradu mora barem zastatiti i kona~no odrediti kojim putem }e se daqe i}i jer se, kao kaè, daqe ne moè padati: dno smo ve} dotakli. - Bilo bi stra{no da za nekoliko dana i ovo zaboravimo mada takvu lako}u zaborava kao mi retko ko poseduje. Treba se vratiti samo devet godina unazad, na 2000. godinu, i videti {ta smo sve “zaboravili”: nije izvr{en diskontinuitet sa prethodnim reìmom, umesto da prihvatimo da su Crvene beretke poku{ale da izvr{e dràvni udar mi smo to pretvorili u {trajk nezadovoqnih i nismo videli ono {to smo morali. Palili smo xamije iako za to uop{te nije bilo potrebe i time se ni{ta nije posti-

glo osim da nas svet zapamti kao varvare i necivilizovane. Pa smo pravili miting u Beogradu gde su se palile ambasade, poginuo je mladi momak a da niko nije odgovarao. Jedine “stradalnice” posle ru{ewa Beograda bile su dve plavu{e zbog ukradenih patika... Dakle, za sve {to je ~iweno , ru{eno, uni{tavano, tu~eno niko nije odgovarao. Sada treba re{avati problem sa huliganima na stadionima, a zaboraviti da je usred Skup{tine Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio da je Narodni parlament sigurna ku}a za Ratka Mladi}a. Pa ko koga ovde zavarava i o ~emu mi zapravo pri~amo? Za{to se ~udimo {to nam ubijaju mlade po ulicama kada smo davno pustili duha iz boce i ni{ta nismo u~inili da se on zaustavi ili u wu vrati – pita se profesor Boòvi}. Na{ sagovornik isti~e da je pogre{no verovati da su mladi koji ~ine nasiqe na ulicama iskqu~ivi krivci za to, dodaju}i da su oni “mali” mozak, dok zapravo iza wih stoji “veliki”, koji sve organizuje i povla~i konce koriste}i nesre}u mladih qudi u Srbiji koji su pogubqeni bez perspektive i nade i kao takvi najpogodniji za manipulaciju: - Ovde se ve} odavno aranìraju razni doga|aji i vuku razni konci. Me|u navija~e, a navija~i bi trebali biti qudi koji vole sport, ubacuju se qudi ~iji zadatak i nije da navijaju, ve} da rade druge poslove koji su daleko od normalnih i moralnih. Demon je iza{ao iz fla{e, oti{lo se predaleko i te{ko je sada, osim ako se ne postigne dràvni dogovor, bilo {ta konkretno u~initi. Nije se smelo dogoditi da dràva ustukne pred pretwama grupa i otkaè Paradu ponosa, jer kada je to u~inila pokazala je svoju nemo} i nesposobnost da se nosi sa problemom koji, da je ure|ena i pravna, ne bi smeo da je zaustavi u obavezi da svima pruì pravo na dostojanstven ìvot. Ovde su zakoni, pa ~ak i Ustav, mrtvi jer su neke snage ja~e od wih. Dràva je tu bitku izgubila i zato nije sposobna da se nosi sa nasiqem. Qubinka Male{evi}

DA LI JE U SRBIJI IZBEGNUT GRA\ANSKI RAT

Taton ujedinio javnost Znamo da je |avo odneo {alu i da vi{e nije re~ “samo” o huliganstvu. Znamo da je ulog mnogo ve}i i ako u ovom olovnom vremenu ima bar nekog tra~ka nade, onda je to ~iwenica da se javnost kona~no ujedinila u osudi zlo~ina rvavi pir huligana na ulicama Beograda koji se okon~ao smr}u bezazlenog francuskog navija~a Brisa Tatona koji je varvarski pretu~en bez ikakvog razloga, kao da je otvorio Pandorinu kutiju razli~itih pitawa o postoje}oj situaciji, a jedno od wih je i da li se Srbija nalazi u nekoj vrsti neprogla{enog gra|anskog rata. Jer, eto, kako nazvati nimalo slu~ajan sled nasilni~kih doga|aja u reìji grupa naoruànih i opasnih qudi koje ne prezaju od otvorenog promovisawa fa{isti~kih ideja, tuku mirne qude, progawaju ~itave grupe druga~ije od wih, a ne libe se ni od izazivawa dràvnih organa koji su, uglavnom, u mi{joj rupi. Ministri i

ne pomi{qaju, nedajbo`e, na ostavke. Ko je odgovoran za to stawe? Pa, uvek neko drugi. Analogije sa Vajmarskom Nema~kom le`e u {aci, a znamo kako je gra|anski rat tamo dvadesetih godina buknuo posle nacionalnog poraza u Prvom svetskom ratu, anarhije i nemo}ne vlasti da zavede red u zemqi. Prorokovawe gra|anskog rata u Srbiji po~elo je jo{ devedesetih kada je mawina zabrinutih ukazivala da je duh iz boce koji je smi{qeno pu{ten odavno prerastao wegove gospodare, da je oru`ja, paravojnih grupa, Legija i legionara, Arkana i arkan~i}a, otrovnog oblaka nasiqa u svim vidovima – i previ{e za jedno dru{tvo u rasulu. Socijalni lepak popustio je s pojavom krize i vrhovnog silnika Milo{evi}a kao odgovora na wu. Wegov izvoz gra|anskih ratova u susedne republike, govorilo se, vrati}e se poput bumeranga Srbiji. Posle 5. oktobra 2000. i nenasilnog raspleta ~inilo se da je ta tema vra}ena u fijoku istorije, da je uspostavqen kakav takav demokratski sistem vrednosti i tolerancije, ali se zao{travawem ekonomske i socijalne situacije, u uslovima neprestane borbe za mo} i politi~ke (ne)kulture, sve vi{e

o{i{anih o~ajnika s na{tampanim majicama ose}a vlasnim da sprovodi nasilne metode ra~unaju}i na {iru podr{ku. Oni vra}aju Srbiju u pretpoliti~ko stawe. I dok francuska ozbiqna {tampa uglavnom pi{e da se takva tragedija mogla dogoditi i u Briselu jer i tamo ima huligana, hiqade gra|ana koji su u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima u zemqi u sredu, ~etvrtak i petak iza{li na ulice i trgove da odaju po{tu ubijenom mladi}u i poka`u da im savest nije mirna, svesno je, zahvaquju}i iskustvu iz bliske nam pro{losti, da se tu jo{ ne{to opasno vaqa iza brda – ne samo huliganstvo. Da je to nasiqe skop~ano s ultradesni~arskim ekstremizmom koji bi da od Srbije napravi totalitarnu xamahiriju. A takva namera nije od ju~e. To treba zaustaviti: ni Putin nije prezao od suprotstavqawa belim skinhedsima i rasistima koji su svojevremeno pretili da zavladaju Moskvom i drugim ruskim gradovima, premla}ivali “obojene i pedere”. Otuda danas odve} naivno zvu~i naslov ~lanka jednog komentatora, ina~e umerenog nacionaliste, koji se sigurno ne zala`e da neko nekoga treba da

bije. Posle utakmice Srbija Francuska u Beogradu 9. septembra, naslovio je svoj komentar “Zvi`duci, pa {ta?” Napisao je da mu se ~ini da je mnogo vi{e qudi na stadionu zvi`dalo nego aplaudiralo francuskoj himni i pored kampawe na{ih zvani~nika da to ne rade, i da je to “najmawe {to smo Parizu mogli da uzvratimo zbog svega onoga {to nam se u bliskoj pro{losti desilo”. Propustio je da uvidi da je to bio ne samo protest nego i akt simboli~kog nasiqa, a svaki takav performans “na{ih”, ujedno je ve`ba i za stvarno nasiqe. Me|u onima koji su zvi`dali bile su i Tatonove ubice. Zbog toga, posle svega, znamo da je |avo odneo {alu i da vi{e nije re~ “samo” o huliganstvu. Znamo da je ulog mnogo ve}i i ako u ovom olovnom vremenu ima bar nekog tra~ka nade, onda je to ~iwenica da se javnost kona~no ujedinila u osudi zlo~ina: {tampa i elektronski mediji, partije i tre}i sektor, progovorili su jednim glasom. Jedinstvena javnost i gra|anska hrabrost nuàn su ali ne i dovoqan uslov da se izbavimo iz ovog stawa predgra|anskog rata, vaqda treba ne{to sistem i dràva da urade. Reqa Kneèvi}

DNEVNIK

nedeqa4.oktobar2009.

SR\AN DIZDAREVI], PREDSEDNIK HELSIN[KOG KOMITETA BiH

Dodikove pretwe - deo kockarske igre retwe Milorada Dodika, odnosno Narodne skup{tine Republike Srpske referendumom i izlaskom srpskih predstavnika iz zajedni~kih insitucija BiH samo su blef i kockarska igra, odnosno ispitivawe strpqewa me|unarodne zajednice i partnera u BiH - kaè za “Dnevnik” predsednik Helsin{kog komiteta BiH Sr|an Dizdarevi}. - S druge strane, sveukupna ovda{wa visoka politika je beàwe od stvarnih, ekonomskih i socijalnih problema i ta retorika nabijena jezikom mr`we i {ovinizmom ima nameru da ih marginalizuje i baci pra{inu u o~i gra|anima. Podsetimo, Parlament Republike Srpske usvojio je zakqu~ak u kojem se kaè da }e RS, u slu~aju da visoki predstavnik u BiH Valentin Incko preduzme dodatne mere nametawa re{ewa suprotnih interesima ovog entiteta, zakazati javno izja{wavawe o tome. Odnosi na relaciji Bawaluka- Kancelarija visokog predstavnika (OHR) odavno su uzavreli a uqe na vatru dolila je dràvna kompanija “Elektroprenos”. Naime, srpska strana tvrdi da OHR uzurpira imovinu Republike Srpske tako {to ovu kompaniju izuzima iz wenog vlasni{tva u korist Distrikta Br~ko. Analiti~ari u BiH celu novonastalu situaciju vide kao definitivan po~etak kraja ove zemqe, me|utim na{ sagovornik smatra da je to samo jo{ jedna predizborna igra. - Imam utisak da se tu radi o preurawenoj predizbrnoj retorici. Partneri na vlasti nastoje da zategnu konopac do kraja i stvore krajwe nepod-

no{qivu situaciju da bi se idu}e godine pojavili kao spasiteqi i kao oni koji imaju re{ewe za sve probleme BiH, kako bi ih to dovelo do ponovne pobede na izborima - kaè Dizdarevi} ocewuju}i nerealnim signale koji stiù iz sveta da BiH nestaje i da su ~ak mogu}i i novi sukobi. - Ne verujem u nove sukobe. Me|unarodna zajednica i vojne formacije ne}e dopustiti da se ove stvari uàre i dovedu do otvorenog konflikta ali {to se ti~e politi~kih opcija i re{ewe i daqe postoje razli~ite vizije BiH, do mogu}nosti wene disolucije - ocewuje Dizdarevi}. Po wemu, mogu}e raspisivawe referenduma na kojem }e narod RS re}i da li prihvata odluke visokog predstavnika ili ne, ne bi gra|anima doneo koristi. - Ovde se zapravo i ne govori o koristi ve} o tome da je strah taj koji odre|uje redosled poteza. Niko u takvim scenarijama ne moè da bude dobitnik - upozorava na{ sagovornik uz napomenu da unutra{wopoliti~ka scena BiH u velikoj meri zavisi od odnosa zemaqa u regoinu i nije samo unutra{we pitawe. Stoga on isti~e da je od velike va`nosti i da Beograd shvati da mora prema BiH da se pona{a kao prema suverenoj dràvi, da po{tuje wene in-

stitucije. Tek onda, veli, dolaze specijalni odnosi sa RS i pa`wa koja se pridaje Srbima u BiH. Tek tada ona mo`e imati adekvatnu interpretaciju u bosanskom javnom mnewu kako Beograd ne bi opet bio sumwi~en za teritorijalne aspiracije. Ina~e, samo dan pre odluke narodne Sup{tine RS da }e se u slu~aju nametawa odluka Kancelarije visokog predstavnika svi predstavnici RS u zajedni~kim institucijama povu}i iz rada tih organa premijera RS Milorada Dodika posetio je ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi}. Potom je predsednik Srbije Boris Tadi}, kako navode beo-

gradski mediji, podrào premijera RS da ne prihvati posledwu odluku Valentina Incka. Sr|an Dizdarevi} isti~e da je u posetama zvani~nog Beograda Bawaluci dosta kontraverzi. - Nekada je ispoqena nespretnost u organizovawu tih susreta i prikazivawu javnosti {ta oni sadrè tako da dovode do mogu}nosti manipulacije i visokog stepena politi~ke kombinatorike oko toga {ta su oni zapravo i kakva je wihova pozadina. Nekada, sa stanovi{ta Beograda i Bawaluke se mogu tuma~iti kao ne{to {to prenebregava postojawe BiH kao dràve i wenih institucija a ponekad zaista Beograd sti{ava neke srasti koje se ispoqavaju u Bawaluci i koje premijer Dodik i wegovi sledbenici nastoje nametnuti. Osnovno je, me|utim, to da jo{ uvek nije uspostavqena saradwa izme|u dve zemqe na principima dobrosusedstva kaè Dizdarevi}. - Paradoksalna je situacija i ima tu sva~ega. U re~enici -dve jednog dràvnika moète da vidite ne{to {to moè da bude sumwivo sa stanovi{ta po{tewa u odnosima izme|u dve zemqe, a s druge strane, opet, imate nekakvo ponavqawe op{tih mesta o po{tovawu BiH. Evropa bi tu morala biti decidnija, naterati dve zemqe da dovedu odnose do prihvatqivih po evropskim standardima. Na{ sagovornik zakqu~uje da BiH ima ugra|enu gre{ku i nije sposobna da funkcioni{e kao normalna zemqa, te da joj je visoki predstavnik i daqe potreban. Sla|ana Glu{~evi}

HEJ, PRO^ITALI SMO VAS

Ko je rekao vampir? PS se protivi smawivawu broja zaposlenih u javnom sektoru, pi{e Blic, ali su partneri socijalista iz vlasti uvereni da }e za zakone, koji te rezove treba da omogu}e, biti obezbe|eni wihovi glasovi u Skup{tini Srbije, da }e glatko pro}i i da ne}e biti potrebno pribavqati podr{ku sa strane, kao kada su usvajane izmene i dopune Zakona o javnom informisawu, kada je opozicioni LDP spasao vladaju}u koaliciju. [efica poslani~ke grupe G17 plus u republi~kom parlamentu Suzana Grubje{i} je uverena da }e SPS glasati za smawewe zaposlenih u javnom sektoru: „Ako se sa strane prikqu~i jo{ neko, odli~no.“ *** Kao i ministri iz SPS-a, i predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} priznaje da ne podr`ava se~u kadrova u ”svo-

joj ku}i”, ali u intervjuu za Ve~erwe novosti tvrdi da socijalisti time ne remete odnose u Vladi i poru~uje da wih ni{ta ne moè da spre~i da se u razgovorima sa partnerima bore za argumente, na {ta ih, kako kaè, „obavezuje i na{a socijalna nit“. A o tome moè li Vlada da poklekne pod pritiskom socijalnog nezadovoqstva tako da u Srbiji na prole}e budu izbori, odgovara: „Nema razloga da se razmi{qa o izborima, jer bilo koja vlada da je na sceni, problemi su isti.“ *** U neformalnoj rubrici [pijunka, Ve~erwe novosti pi{u kako se te{ka polemika me|u ministrima o na~inu borbe protiv nasiqa na ulicama Beograda i organizaciji Parade ponosa, na jednoj od sednica Vlade pretvorila se u lascivnu komediju: „Resorni ministar za qudska i mawinska pra-

va Svetozar îpli} ozbiqno je ’raportirao’ premijeru i kolegama da je imao ’tri kontakta sa organizatorima parade’. Iako je bilo jasno da je îpli} èleo da kaè da je imao tri sastanka sa pripadnicima gej i lezbo populacije, mnogi ~lanovi Vlade nisu uspeli da suzdrè smeh. Tiho kikotawe zamenio je gromoglasan smeh u sali, kada je Milutin Mrkowi} dolio ’uqe na vatru’: Pa, kako je bilo? - pitao je îpli}a ministar za infrastrukturu, uz {eretski osmeh.“ *** Mediji su se pro{le nedeqe bavili ve{}u da svedok saradnik u su|ewu za ubistvo premijera Zorana \in|i}a, Qubi{a Buha zvani ûme, biv{i vo|a sur~inskog mafija{kog klana, navodno kupuje beogradski Fakultet za informacione sisteme. Wegov advokat Stevan Proti} za Pres kaè da Buha ~ak prego-

vara i o kupovini Univerziteta Singidunum ({to u toj visoko{kolskoj ustanovi demantuju) i ne zna za{to se tu iko ~udi: „Gospodin Buha je profesor ìvota i kao takav red je da ima i jedan univerzitet“. *** Me{tani leskova~kog sela Dowe Stopawe kazali su reporteru lista Danas kako vampira i duhova u tom selu na jugu Srbije ipak nema, iako su prethodno neki mediji objavili kako se tamo „vampir {eta posle pono}i, lupa po vratima, ogradama, uznemirava i qudi i ìvotiwe, pa se tako nenadano strah uvukao u svaki dom“. Jedan od ìteqa Doqeg Stopawa, prenosi list, kazao je kako su to najobi~nije neistine: „Spavam mirno u sobi gde je prozor stalno otvoren i tako }u raditi i daqe. Pa da je ne{to bilo, prvi bismo saznali u selu!“ Sneàna Nikoli}

(S)LAGALICA (S)lo`io Dejan Patakovi} Mada se zala`u za {tedwu, na{i politi~ari su vi{e od sto puta putovali u inostranstvo. S obzirom na to da putuju od na{ih para, red bi bio da nam sa tih putovawa donesu poneki suvenir. Organizujemo sajmove vina, rakije, piva, a ima i drugih re{ewa za otre`wewe na{eg dru{tva.

Po~ela je tradicionalna manifestacija “Radost Evrope”,~ija himna glasi “Sve {to raste treba i da raste”. Potro{a~i se nadaju da to ne}e postati i himna cena u na{im samoposlugama.

Kakva je razlika izme|u krompira i direktora? Nikakva, i jedne i druge uvozimo iz Crne Gore.

PS Za otkaze u dr`avnoj administraciji premijer Mirko Cvetkovi} dobio je odre{ene ruke. Pla{im se da }e mu se kad po~ne da radi brzo vezati u ~vor.

U centru Beograda pojavio se ogromni udav. A neki su vi|eni i za govornicom u Skup{tini Srbije.

PPS U Srbiji kru`i ovakva po{alica: “Nemojte se zezati na moj ra~un -

ZEMAQSKI DANI TEKU

A i kad su po{tari nedeqom radili?

esto me u pe{a~koj zoni – a i di bi ina~e – presretnu, pa i zaustave mnogi sugra|ani moji, i to mahom oni stariji, koji jo{ pone{to i ~itaju, pa i u novinama, pa ~ak i ovo moje tu`no nedeqno ogledalo sa oklembe{enim licem i pogotovo nosem autora kojem ni karikaturisti nisu mogli ni{ta {to mu ve} nije u~inio Sloba, za svog jo{ tu`nnijeg ìvota. I onda vidim i ~ujem da ho}e da mi savetom pomognu, pa naj~e{}e kaù, ~ak i oni koji deluju sasvim normalno, zrelo i ponajvi{e dobronamerno, da se ve} jednom manem uzroka i da se, dakako, bavim samo posledicama. A otkud onda i da znate da su to {to vas posledwih meseci, godina, pa eto ~ak i decenija ophrvava, pritiska i gazi, pa je, sticajem okolnosti zahvatilo i dva stole}a u dva razli~ita milenijuma, da su sve to samo posledice ne~ega ako mi ne dozvolite da vam kaèm – ~ega? Ne da vam kaèm, nego tek da vas podsetim na uzroke, pa da tek onda zajedno ra{~ijamo od ~ega nam je to i kako do{lo, mo`da mu i leka na|emo. A to bi po svemu sude}i morao da bude neki opasni protivotrov! Ili bar „na qutu ranu, qutu travu“. Pa i mama te, ako joj kaè{ da ti je hladno – ogrne, a ako se pobuni{ da ti je pretoplo – ona te, bri`na, raskop~a. A tek o lekarima da i ne govorimo. Oni do te mere ne vode ra~una o svom rejtingu kod bira~a da se odmah s vrata late neke dijagnoze, umesto da iz tih stopa krenu da nas le~e, jer }e nas odmah mawe boleti... a dijagnozu nek ostave nekim budu}im pokolewima, koja }e imati sve

deo najmudriji me|u wima, prvi i najve}i starozavetni prorok Mojsije, u jarosti je razbio tablice sa onih Deset zapovesti, ispisanih rukom Boga ìvoga. Razlika izme|u ova dva doga|aja je drasti~na samo po tome {to Jevreji u ono vreme nisu poznavali tehnologiju proizvodwe plasti~ne mase. Kojoj smo se i mi u detiwstvu divili. Ali, mi smo posle i odrasli, a {ta je sa ovim narodom danas? Ne znam. Bog zna. Onda je, uz ve~ita otkucavawa, kojima smo vazda skloni bili, po~elo i ukucavawe na portirnicama ozbiqnih preduze}a. Vernost kolektivu potvr|ivana je i elektronski, {pijuni su postali tehnolo{ki vi{ak. Ovo {to sledi stranci nisu mogli da vide i da posvedo~e, sem onih koji su nam pokupovali sve, pa i onaj NIS koji se reklamirao sloganom „Vene na{e zemqe“! A to sam i ja sam, mada dràvqanin SFRJ jo{ od mog davnog ro|ewa pa do wene (dràvine) prerane smrti, pove-

Imaju pametnija posla. A na poslu – nemaju pametnija posla. Tamo, u svakodnevnom jednodnevnom pritvoru, gde po osam sati buqe u ekran i opet stignu da se iskukaju kako zbog novog vlasnika i novog reìma ne mogu ni da mrdnu napoqe, u grad, da obave sve {to su isplanirali uslove da steknu objektivniju sliku o istoriji i razvoju na{e boqke, uz onu famoznu istorijsku distancu koju je izmislio ba{ onaj Titov li~ni, tj. dvorski fotograf, berberin, bejbi-siter... pa pomalo ~ak i biograf Vladimir Dedijer. A uzroci su jasni i mogu se u dve re~i saèti, kao nijedna doktorska dijagnoza vaqda. Planska privreda od pre 60 godina koja ni, kao ona }orava koka, nije ubola nijedno zdravo zrno, od Smedereva do Kragujevca... i nazad! O posledicama jednog uzroka slu{ali smo u mladosti kad jo{ nije bilo onog ukucavawa kartice na dolasku i odlasku sa posla – ta se}ate se da nije bilo stranca koji nas je tada pohodio, a da nije bio zapawen koliko qudi moè da stane na ulice na{ih mnogoqudnih gradova u radni dan do podne! Bili su to pravi pogrebni mimohodi, ali ne oko mrtvaca, nego oko plasti~nih lutaka u izlozima. I nismo mi te lutke gledali. Sa~uvaj Boè, mi smo zdravi qudi, poreklom sa sela i iz netaknute prirode – da, netaknute, jer niko nije hteo da radi zemqu u zadrugama. Mi smo gledali ono u {ta su te lutke odevene. I èleli sve to da kupimo, i da imamo, jer su nas svim silama i sa svih strana na to nagovarali. Pa i u Svetom pismu pi{e da se ne{to sli~no desilo i sa jednim drugim narodom, „narodom koji nikada ne spava i ne da drugima da spava“, dakle sa danas verovatno najobrazovanijim narodom, Jevrejima, samo {to se oni pre tri i po hiqade godina nisu klawali plasti~nim lutkama, nego su u jednom pustiwskom o~aju i bezna|u izlili sebi kip Zlatnog teleta, pa su se wemu klawali. I kad je to vi-

zao tek nedavno. Kad je ono javqeno da }e otpustiti 14.000 ~inovnika iz dràvnog aparata. Zapazio sam da mi je kompjuter ve} godinama zatrpan zaista dobrim, ponekad ~ak i fantasti~nim, sveìm vicevima, dosko~icama, po{alicama, zagonetkama, basmama i jadikovkama... i jo{ fantasti~nijim izlo`bama fotografija qudi, predela, egzoti~nog biqa i rastiwa, porodica i ostalih ìvotiwa, da sve to stiè iz dana u dan, a onda od petka popodne do ponedeqka pre podne – ni bau. „Autluk ekspres“ ni da bekne, tek se mo`da sestra odnekud javi ili mi svastika ne{to zakera, a uglavnom zbog nedeqne kolumne... a od one poplave – ni traga. Pa pogledam adrese tih qudi koji me zabavqaju radnim danima – wihovo vlastito ime, ta~ka, pa prezime, onda ide onaj znak koji na poslu zovemo „et“, a u dru{tvu „majmun“, ime firme koja je vlasnik ra~unara, ta~ka i „kom“. Ili ta~ka, pa „net“. I znam da to nije zbog {tedwe, kao {to se nekad telefoniralo u inostranstvo samo sa slu`benih telefona, jer je ova elektronska po{ta gotovo besplatna, i znam da imaju iste takve kompjutere i kod ku}e, ali kod ku}e – nemaju kade. Imaju pametnija posla. A na poslu – nemaju pametnija posla. Tamo, u svakodnevnom jednodnevnom pritvoru, gde po osam sati buqe u ekran i opet stignu da se iskukaju kako zbog novog vlasnika i novog reìma ne mogu ni da mrdnu napoqe, u grad, da obave sve {to su isplanirali. Dok su ono bili slobodni kod ku}e. Evo, proverite me. Otvorite svoje po{tansko sandu~e recimo – ba{ danas! Kao da po{tari ne rade nedeqom. \or|e Randeq

DNEVNIK

nedeqa4.oktobar2009.

DR VLADIMIR VU^KOVI], PROFESOR MEGATREND UNIVERZITETA U BEOGRADU

BERZA

Dr`ava mora na}i nove prihode

U evro zoni 15 miliona nezaposlenih

riza dràvnih finansija i prenapregnutost ukupnog fiskalnog sistema slika su aktuelnog ekonomskog trenutka Srbije. Problemi su toliki da je grupa uglednih ekonomista zakqu~ila da se postoje}i model buxetske ravnoteè mora mewati, jer je neodrìv. Jedan od wih, profesor Megatrend univerziteta u Beogradu dr Vladimir Vu~kovi} smatra da je kriza samo ubrzala tu nu`du i da se mora mewati model ìvota i model privre|ivawa, svakog gra|ani i same dràve. U obra}awu ~itaocima Nedeqnog Dnevnika, on kaè da vi{e ne}emo mo}i da tro{imo vi{e od onoga {to smo proizveli. - Ba{ tako, mora}emo mawe da tro{imo i vi{e da zara|ujemo obja{wava dr Vladimir Vu~kovi}. Od 2000. godine na ovamo na tom planu ni{ta nije ura|eno, nikakvi ozbiqniji zahvati. Na{a je ideja do do|emo do odrìvog finansirawa javnih tro{kova. Rashodi se mogu i moraju smawivati, ali ne mogu bezgrani~no. Zato je nu`no da se za te rashode prona|u prihodi. Mi smo poku{ali da na|emo neku dràvnu imovinu koja se moè staviti u funkciju i koja moè stvarati dobit za pokri}e tih rashoda. Predloìli smo korporativizaciju javnih i komunalnih preduze}a i temeqnu reformu gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Da se tu ostvari neki prihod i da se ta sredstva iskoriste za finansirawe javnih slu`bi. Tada bi se dràvni prora~un koliko-toliko rasteretio penzija i plata u javnom sektoru. Ako nam je danas buxet socijalni, onda moramo poku{ati da on malo bude i ekonomski.  U Va{im projekcijama ste izra~unali da bi ve} 2015-2016. godine prihodi od dividendi javnih preduze}a i Fonda gra|evinskog zemqi{ta mogli da u~estvuju sa 50 procenata u finansirawu penzionog fonda. Odnosno da bi se za toliko rasteretio buxet? - Neka rastere}ewe bude i mawe od toga, ali za mene je va`na ideja. Povu}i }u paralelu s Obaminim planom o reformi zdravstvenog sistema u Americi. Pri~a je su{tinski ista, jer govori o neodrìvosti postoje}eg sistema finansirawa. Oni su izra~unali da bi za nekih 20-30 godina, mo`da 2050. godine, ceo buxet odlazio na tro{kove zdravstva i na socijalne izdatke. Ni{ta vi{e se iz buxeta ne bi moglo finansirati. Kod nas nisu ra|ene takve projekcije, ali je sasvim mogu}e da bi i mi do{li u sli~nu situaciju. Zato se zalaèmo da se stvore neki fondovi koji }e zara|ivati i koji }e biti osnova dugoro~ne odrìvosti. Dràva sada, prakti~no, nema ni{ta na ~emu bi mogla da zara|uje i do svojih

Nezaposlenost u 16 dràva koje za novac imaju evro popela se na novi desetogodi{wi rekord, 9,6 odsto u avgustu, {to poja~ava strahovawa da bi slabo trì{te rada moglo da podrije ekonomski oporavak. Oko 15 miliona qudi je traìlo posao u u avgustu, 165.000 vi{e nego u julu, saop{tila je statisti~ka agencija EU. Stopa nezaposle-

nosti sada je najvi{a od marta 1999. Broj qudi bez posla u svih 27 dr`ava Evropske unije tako|e je sko~io, na 9,1 odsto, {to je najvi{e od marta 2004. Letos je u EU otpu{teno 236.000 radnika. Analiti~ari ka`u da }e nezaposlenost rasti narednih meseci jer kompanije smawuju tro{kove bez obzira na po~etak ekonomskog oporavka.

[tedwa umesto bacawa para

Predsednik Ev-ropske centralne banke @an-Klod Tri{e rekao je da 16 dr`ava evrozone treba da obustave stimulativne

ekonomske programe. Prema wegovim re~ima, umesto kori{}ewa stimulativnih programa te zemqe trebalo bi da po~nu da otpla}uju rastu}i javni dug najkasnije do 2011. godine. Tri{e ka`e da je „strategija za izlaz neophodna za oporavak i poslovno poverewe, jer preduze}a i stanovni{tvo moraju da budu uvereni da vlade ne}e nastaviti da gomilaju dug“. Ministri finansija evrozone nisu odredili 2011. godinu kao krajwi rok ve} su zakqu~ila da vlade treba da sa~ekaju nove ekonomske prognoze sa potvrdom da se region izvla~i iz krize.

Zdravqe finansijskog sistema Evropska centralna banka kombinova}e testirawa finansijskog sistema radi provere wegovog zdravqa, izjavio potpredsednik ECB-a Lukas Papademos. ECB radi na razvoju instrumenata i modela za rano upozorewe radi alarmirawa u slu~aju pojave opasnosti po finansijski sistem, ukazao je Papademos. Evropska komisija je ranije ovog meseca objavila plan za reformisawe na~ina na koji se upravqa bankama i finansijskim tr`i{tima s ciqem da spre~i ponavqawa globalne ekonomske i finansijske krize. Komisija planira da oformi nadzorno telo na nivou EU, ~ije }e ~lanove postavqati

prihoda dolazi samo klasi~nim fiskalnim instrumentima (porezi, carina, takse, akcize). Ne moè se stalno traìti izlaz u podizawe PDV, taksi ili ne znam ~ega drugog.  Sredinom ovog meseca ponovo nam u goste stiè misija MMF-a. Da li }e se oni zadovoqiti samo otpu{tawima qudi ili }e traìti vi{e? - Mislim da MMF ne}e zatezati oko buxeta za ovu godinu, ~ak i ako deficit bude ve}i od dogovorenih 4,5 procenata BDP-

Konkurentska depresijacija - Narodna banka }e morati da promeni svoj odnos prema vrednosti nacionalne valute - smatra dr Vu~kovi}. Kriza je oìvela protekcionisti~ko pona{awe, monetarna politika ima sve ve}u ulogu u pove}awu proizvodwe. Sve vi{e se ide na tzv. protekcionisti~ku depresijaciju, gde se devalvacijom podsti~e izvoz. Ako nastavimo s politkom nerealno jakog dinara, te{ko }emo uspeti da pove}amo proizvodwu i izvoz. Ne traìm da NBS ve{ta~ki stimuli{e proizvodwu i izvoz, ali bi bilo dobro da ne gleda blagonaklono na ja~awe dinara. Trebalo bi promeniti i referentnu kamatnu stopu. Jeste da o~ekujemo da }e inflacija u ovoj godini biti osam-devet posto, ali je rast cena u posledwih nekoliko meseci negde oko nule. To je pokazateq koji je presudan za visinu referentne stope. Zato smatram da bi je mogli smawiti na tri- ~etiri, maksimalno na pet posto. Tada bi dràvni papiri postali mawe interesantni za banke, a buxet bi se malo relaksirao. Dodu{e, kurs bi malo sko~io, ali to je dobro, jer nam je potrebna takva vrsta stimulansa. NBS taj pad vrednosti dinara ne bi trebalo da doìvi kao tragediju. a. Akcenat }e biti na 2010. i godinama koje slede. Ovogodi{wi minus }emo nekako zatvoriti. Jeste da smo do{li u situaciju, ~ini mi se jo{ u avgustu, da sva sredstva prikupqena prodajom trezorskih zapisa moramo da upotrebimo za isplatu dospelih zapisa. Sre}om, termini su malo pomereni, jer u igri vi{e nisu samo tromese~ni, ve} i {estomese~ni i godi{wi zapisi. Obaveze buxeta su tako rastegnute pa }e se i tu moè ne{to u{tinuti. Ono {to nam bude zafalilo po-

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,2896

93,1527

95,2952

91,0102

Australija

dolar

54,5339

55,6468

56,9267

54,3669

Kanada

dolar

57,8588

59,0396

60,3975

57,6817

Danska

kruna

12,2563

12,5064

12,794

12,2188

Norve{ka

kruna

10,7705

10,9903

11,2431

10,7375

[vedska

kruna

8,9212

9,1033

9,3127

8,8939

[vajcarska

franak

60,293

61,5235

62,9685

60,1085

V. Britanija

funta

99,8465

101,884

104,228

99,5409

SAD

dolar

62,8155

64,0974

65,5716

62,6232

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 10. 2009. godine

jedan posto i to moè da bude nekakav argument, posebno politi~arima. Ali, {ta se dogodilo? Pokvarila se fabrika u Ko{icama, pa su Amerikanci pokrenuli svoju èqezaru u Smederevu. Jeste da je slu~aj ekscesan, ali ne treba cepidla~iti po{to je i na{a industrija dobila odre|eni impuls. Kad bi se svetska privreda vratila na neku uzlaznu putawu, verujem da bismo i mi relativno brzo po~eli da sustièmo taj trend. Problem je {to se svetska privreda ne}e ta-

ko brzo oporaviti i {to }e taj rast biti prili~no blag. Samo da ne do|e do drugog udara krize. Ozbiqni ekonomisti kaù da ni{ta nije zagarantovano. Problemi banaka nisu re{eni, samo im je omogu}eno da preìve. Jo{ uvek su na kiseoniku, nisu po~ele da di{u punim plu}ima. Dobro je {to je pad zaustavqen, nadajmo se da }e to kako-tako i}i uzlaznom putawom i da }emo i mi polako za svetom. Jo{ jednom se pokazalo da ne moèmo sami i da zavisimo od drugih, pogotovo kad su uvoz i izvoz u pitawu.  Stalno pomiwete 2010. godinu. Nezahvalno je prognozirati, ali {ta o~ekujete u narednoj godini? - Jako je va`no da pro|emo kod MMF-a i da dobijemo tu drugu tran{u kredita, jer }e onda teren biti pregledniji. Izostanak dogovora predstavqao bi pravi {ok. Do{ao bi u pitawe Be~ki sporazum kojim su se banke obavezale da ne}e smawivati svoje prisustvo na srpskom trì{tu, do{la bi u pitawe i finansijska podr{ka EU. Pozitivna ocena MMF-a omogu}ila bi nam da nekako preìvimo 2010. i da ta godina ~ak i ne bude toliko lo{a. Naravno, ne bismo smeli da o~ekujemo boqi standard i ve}e plate, ve} bismo se morali zadovoqiti time da nam ne bude gore. Dodu{e, prodaja dràvnih zapisa sve vi{e podse}e na finansijsku piramidu. Kako to servisirati, a da nam se ne ponovi Dafina? Okida~ moè da bude i na nekom drugom mestu. Najgore je {to ne znamo gde moè da pukne. U Americi su svi znali da ne{to ne vaqa, ali niko nije o~ekivao da }e pu}i u hipotekarnim kreditima. Zamislimo da se sru{i neka od na{ih velikih kompanija, koje su, izgleda, sve prezaduène.  Vladimir Harak Foto: V. [u{wevi}

„[koda” ponovo u rikvercu

i kojim }e upravqati ECB, a koje }e upozoravati na rane znake krize.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

zajmi}e se od komercijalnih banaka. Zato i mislim da ova godina ne}e biti toliko opasna. Ali sam uveren da se MMF ne}e zadovoqiti samo otpu{tawima u javnom sektoru. Ne}e biti dobro ako samo to bude na{ predlog i ako samo time budemo licitirali!  Ima nekih naznaka da se svetska privreda polako izvla~i iz recesije. Da li vidite sli~ne pozitivne trendove iu Srbiji? - U avgustu je do{lo do rasta industrijske proizvodwe za oko

Tek jedna ponuda za ^SA Jedini zainteresovani za kupovinu ~e{ke avio-kompanije ^SA, konzorcijum Unimeks-Travel servis ponudio je ~e{koj vladi za 91,5 odsto akcija - 40 miliona evra. Ponu|ena suma iznosi tek ~etvrtinu o~ekivane cene na tenderu za ~e{kog nacionalnog avioprevoznika. „Jedini interesent na tenderu blagovremeno je poslao ponudu, cena ~ini milijardu i 4.555,20 kruna (u prera~unu 40 miliona evra)“, saop{tilo je Ministarstvo finansija. Jedini zainteresovani za ^SA je ponudu poslao posledweg dana roka. Cena je glavni kriterijum za odluku vlade o tome da li da ^SA proda ili ne.

Najve}i ~e{ki proizvo|a~ automobila „[koda“ sprema se da idu}e godine ponovo uvede skra}enu, ~etvorodnevnu radnu sedmicu. „[koda“ planira da krajem oktobra obustavi proizvodwu na tri dana zbog okon~awa programa dotacija za kupovinu novog automobila, uz likvidirawe starog u Nema~koj. Fabrika je ve} od 29. septembra na 1.200 komada dnevno smawila proizvodwu „fabija“, za kojima je bila najve}a potra`wa zahvaquju}i programu „staro za novo“ u Nema~koj, saop{tili su predstavnici sindikata. Dok se potra`wa na tr`i{tu ne stabilizuje, „[koda“ }e ponovo otpu{tati ali samo radnike i gastarbajtere koje su dovele posredni~ke agencije, dok stalno zaposleni ne moraju da strahuju za svoja radna mesta.

DNEVNIK

nedeqa4.oktobar2009.

KAKO SE ITALIJANSKI POQOPRIVREDNICI NOSE SA KRIZOM

Spas u udruìvawu ako je poqoprivrednim proizvo|a~ima u zemqama Evroske unije - dobijaju izda{nu pomo} iz buxeta, kamate na kredite ~esto ne pla}aju a tu su i razne subvencije i druge olka{ice koje znatno pomaù u plasmanu i proizvodwi. Da je u jednoj od najrazvijenijih zemaqa Unije, Italiji mnogo boqe nego kod nas, mogli su krajem septembra da se uvere na{i poqoprivrenici dobitnici nagrade ProAgro lider koju ve} godinama dodequje ProKredit banka. Wih devet boravilo je u istraìva~kom centru za razvoj agrara u blizini Milana „Vitorio Tadini“. Pomenuti Centar osnovala je pre sedam decenija istoimena grofovska porodica radi unapre|ewa poqoprivrede. A kakve su mane a kakve prednosti velikog trì{ta koje obuhvata 27 evropskih zemaqa? Godi{we se iz kase Unije za italijansku poqoprivredu izdvoji pet milijardi evra. Pored te pozama{ne sume svaka zemqa EU na nacionalnom nivou donosi mere koje treba da olak{aju funkcionisawe poqoprivrede, ali… -Te{ko nam i imamo problem kod konkurentnosti u odnosu na druge zemqe Unije - kaè Lui|i Sidoli, predsednim organizacije „Agrikultura“. U EU odlu~uju koliko }e sredstava koja zemqa dobiti, a nama ostaje da se prilagodimo uslovima. Jo{ 1984. uvedene su kvote u zemqe tada{we EEZ da bi se regulisali vi{kovi i proizvodilo samo ono {to trì{te moè da prihvati. A kako se to na lo{ na~in ovih dana pokazuje u Italiji, vidi se kod mleka. Godi{we potrebe zemqe su 16 miliona tona, a iz Brisela su dobili dozvolu za samo 10 miliona. Tu su jo{ i makaze cena jer tro{kovi proizvodwe iznose 0,40 evra a prodajna cena je 0,30 evra. Dodamo li tome i

podatak da poqski sto~ari nude mleko po ceni od 16 evrocenta, sve je jasno. Da bi se spasli, 50.000 malih proizvo|a~a mleka se ujedinilo i na taj na~in lak{e lobiraju za svoje interese i suprotstvaqaju se distributerima koji su sada u prilici da biraju od koga }e kupiti mleko i obaraju cene. Iako u Italiji monopola zvani~no nema, veliki trgovci nude iste uslove . Ono {to u ovom trenutku spasava italijansku industriju mleka je brend. Poznati su po sirevima pored „parmezana“ koji je odavno osvojio Evropu i svet, tu je i sir „grana padano“. Mlekaru nadomak Pja}ence na{i poqoprivrednici posetili su i mogli da ~uju da je tu plasman mleka siguran i cena je 0,40 evra po litru. Ali da bi tako dobro prodali mleko poqoprivrednici moraju da hrane krave po specijalnom receptu, da bi krajwi proizvod imao isti ukus, kakav ima ve} vekovima, i sve supstance koje mogu da uti~u na promenu ukusa su zabrawene. Sir se proizvodi po preciznom receptu,a onaj koji je poslu`en na{im poqoprivrednicima proizveden je 2007. godine, kada je i mleko za wega pla}e-

no. Toliko o brzini obrta novca kada je ova proizvodwa u pitawu. Na brend se oslawaju i proizvo|a~i sviwa. Cena ìve vage tovqenika je 1,34 evra. âk 80 odsto proizvodwe sa severa Italije zvar{i u ~uvenoj „parmskoj {unki“, a preostale se plasiraju na triì{ta Ma|arske i Rumunije i to po ceni koja tamo vaì u trenutku prodaje. Ne{to druga~iju saradwu sa novim ~lanica EU imaju italijanski vo}ari i povrtari. Rumuni i Poqaci su tu radna snaga za brawe, pla}a im se pet evra na sat a dnevno zarade 50 evra. Plastenici su na poqima ~esta pojava. U gazdinstvu Lu~ana Bonarda pod plastenicima se gaji povr}e na dva hektara a na 18 su ìtarice. Ovo imawe on obra|uje sa veoma savremenom mehanizacijom - ~ak sa 13 traktora. Nije

te{ko jer se ma{ine kupuju uz beskamatni kredit, a sem stope dr`ava pla}a i nekoliko prvih rata. Proizvodwa u plastenicima se isplati pa su Bonardijevi odlu~ili da kupe jo{ hektar zemqe za wih. Cena je 150.000 evra,

za tu namenu uzeli su kredit od lokalne {tedno-kreditne zadruge. Mogli su da biraju fiksnu ili varijabilnu kamatu i izabrali drugu jer je povoqnije. To se pokazalo kao dobra porocena jer je stopa sa 5 odsto godi{we, koliko je bila u vreme zakqu~ewa kredita, pala na 2,5 odsto sada. Ovaj zajam obezbe|en je hipotekom na ~ak osam hektara zemqe. Dràva podsti~e proizvodwu u plastenicima, pa se gorivo koje se za wih utro{i pla}a upola redovne cene, odnosno 0,5 evra za litar. Da bi popravili svoj status italijanski poqoprivrednici se rado udruùju. Jedan od lepih primera je i asocijacija vo}ara „Lawasko“. Sto osamdeset proizvo|a~a godi{we isporu~i 48.000 tona vo}a i ostvari promet od 25 miliona evra. Osnovani su 1968. da bi se suprotstavili trgova~kom lobiju koji im je iz godine u godinu obarao cene. Danas im cene nisu jedina briga ve} svojim kooperantima pomaù da se usavr{e. Tako se od 190 zadrugara deset odsto odlu~ilo za organsku proizvodwu. Italijanske poqoprivredne organizacije posreduju kod dobijawa kredita kod banaka i to sniàva kamatu. Momentalno to je eurobor plus jedan odsto, zna~i dva procenta godi{we i to je najpovoqnije. Italijanska dràva finansira osigurawe od {tete a za ovu namenu godi{we se utro{i 500 miliona evra. Svi gra|ani imaju besplatno zdravstveno osigurawe. Poqoprivrednici mogu da ra~unaju na penziju koja zavisi od poseda i godina bavqewa proizvodwom. A do vlasni{tva nije lako do}i pa najvi{e poqoprivrednika obra|uje zemqu uzetu u zakup.  Du{anka Vujo{evi}

BERZA

I bogati pla~u Osniva~ kompanije „Majkrosoft“ Bil Gejts je i daqe najbogatiji u SAD, a ukupno bogatstvo 400 najimu}nijih Amerikanaca je tokom minulih godinu dana, zbog teku}e privredne krize, smaweno za 300 milijardi dolara, na 1.270 milijardi dolara, objavio je „Forbs“. Gejtsovo bogatstvo proceweno je na oko 50 milijardi dolara. Najimu}iji Amerikanac je tokom proteklih 12 meseci izgubio oko sedam milijardi dolara. Gejtsovo bogatstvo smaweno je pre svega zbog osetnog pada cena akcija wegove kompanije na berzama i gubitaka u nekim ve}im investicijama. Jo{ lo{ije od Gejtsa, koji je ve} 16 godina uzastopno prvi na listi „Forbsovih“ bogata{a, pro{ao je drugi najbogatiji Amerikanac, poznati investitor i tr`i{ni me{e-

tar Voren Bafet. On je za godinu dana, usled pada vrednosti deonica wegovog investicionog fonda, izgubio 10 milijardi dolara, pa sada raspola`e kapitalom vrednim 40 milijardi.

Debeli minusi sredwe Evrope Predlozi dràvnih buxeta zemaqa sredwe Evrope za 2010. ra~unaju sa dvostruko ve}im buxetskim deficitima nego {to dozvoqavaju kriterijumi EU. Realni deficiti mogu da budu jo{ ve}i od planiranih ukoliko Poqska ne dobije o~ekivanih {est milijardi evra od privatizacije, ê{ka ne uvede novi planirani superporez na primawa, a Slova~ka ne uspe da iskoristi novac iz evropskih fondova. Poqska vlada usvojila je predlog buxeta za narednu godinu sa dvostruko ve}im deficitom nego ove, a u dràvnoj kasi bi}e rupa od 12,5 milijardi evra. Ove godine poqski buxetski deficit dosti}i }e 5,9 odsto dru{tvenog proizvoda, a naredne sedam odsto, dok je uslov za prelazak na evro, prema kriterijumima iz Mastrihta, buxetski deficit od tri odsto. Pripremio: V. ^vorkov

MAJSTORI: VLADIMIR LE[^UK

RAZGLEDNICA SA SEVERA

]a je pusta Londra... Na izlazu iz stanice, sa razglasa je odjekivao prijatni `enski glas koji }u ~uti jo{ bezbroj puta u narednih 9 dana voze}i se metroom: „^uvajte se provalije“ esetak dana u britanskoj prestonici (ili centru sveta, kako doma}ini neskromno vole da istaknu) pro{li su brzinom svetlosti. Nekome ko je do{ao iz Srbije i za svojih 30-ak godina sticajem okolnosti nije video ba{ mnogo sveta van svojih taraba, susret sa jednim takvim metropolisom kakav je London bio je poput detetovog prvog ulaska u prodavnicu igra~aka. Nakon prijatnog i relativno kratkog leta „Austrija erlajnsom“ (iz Beograda, sa presedawem u Be~u za ne{to vi{e od 3 sata) sleteli smo na aerodrom Hitrou. Poznav{i lokaciju jedino preko tv-a i Peki}evog „Besnila“, terminal broj 1 je ve} na samom startu pokazivao da ulazimo u veliki grad. Paso{ka kontrola nas je jo{ jednom podsetila da (jo{ uvek) nismo deo ujediwene evrope, tako da smo morali u red sa „ostatkom sveta“. Kontrola je pro{la u najboqem redu i ose}aj olak{awa i jo{ ve-

U svakom instrumentu ugra|ena je energija wegovog tvorca Kad „ti ne ide”, najboqe je ostaviti posao i vratiti mu se kad oseti{ da si sposoban da nastavi{

}e uzbu|enosti pred onim {to me tek ~eka strujala je celim telom. Sa aerodroma do stanice Viktorija u centru Londona (u ~ijoj blizini je bio hotel u kome smo odseli) prevezli smo se metroom. Put od 50-ak minuta vo`we pro{ao je u trenu, susret sa ostalim putnicima svih razli~itih nacija i rasa i multijezi~no{}u koja je odzvawala diqem vagona, ~inio je da se ose}am poput aktera u filmu Vudija Alena ili Spajka Lija, ~iji su filmovi uglavnom vezani za urbane metropole i neretke su scene (poput ove moje) snimane u metroima. Na izlazu iz stanice, sa razglasa je odjekivao prijatni ènski glas koji }u ~uti jo{ bezbroj puta u narednih 9 dana voze}i se metroom: „ûvajte se provalije“. Mislilo se na prostor izme|u metroa i perona na koji se silazilo. Ova re~enica je toliko popularna da su je dovitqivi Englezi iskoristili i da bi ne{to zaradili. Na majice i ka~kete su nalepili znak podzemne èleznice sa neizbe`nom re~enicom „ûvajte se provalije“. Nema sumwe da je neko od turista kupio ovaj simpati~ni suvenir za uspomenu. Vreme je bilo promenqivo, nisam siguran da mogu tvrditi,

DNEVNIK

c m y

nedeqa4.oktobar2009.

ambura u sebi ima neko ludilo, koje nema ni jedan drugi instrument. Izaziva opsesiju koja je van realnosti. Napravqena sa nekim napregnutim tonom najboqe reprodukuje energiju svira~a. Kad je svira{, ona prosto drhti u rukama i budi neki fin, plemenit ose}aj - ovako nadahnuto, sa neskrivenim divqewem prema tom ì~anom instrumentu koji je svirao tri decenije, govori graditeq i restaurator tambura Vladimir Le{~uk iz Sremske Mitrovice, kod koga mnogi novosadski tambura{i opravqaju svoje insturmente, veoma ga cene i kaù da za basove nema boqeg majstora. Da bi i do~arao to o ~emu pri~a, uzima tamburu i svira. Po wegovom izboru su to pesme stare, kako kaè, 200 godina. Jedna od wih je o Doj~in Petru: “Vino pije Doj~in Petar, varadinski ban, popio je sto dukata, sve za jedan dan. Grdio ga kraq Matija, zemqe gospodar: [to ti popi sto dukata? Da ti qubi{ ono zlato koje qubim ja, popio bi celu Pe{tu i sav Budim grad...“ Odgovor na pitawe kako to da se jedan basista, pasionirani golubar, qubiteq kowa i sala{a, lovac, metalac, prona{ao u ovom starom zanatu, koji zahteva izuzetnu preciznost i perfekcionizam, mo`da treba traìti u potpunoj predanosti onome ~ime se bavi, koja se grani~i sa stra{}u. Kako druga~ije objasniti to {to je odlazio iz Mitrovice u Novi Sad jedanaest i po meseci da izu~ava zanat kod majstora [adea, kod koga su svi potowi majstori savladavali tajne tog posla, iako je starac zagazio u duboku starost i strpqewe mu u tom ìvotnom dobu nije bila ja~a strana. - Majstor Adam [ade imao je mo`da 92 godine kad sam ja kod wega po~eo da dolazim 1980. godine. Bio je to ~ovek sa kratkim ìvcima, celog veka radio

line radio. Svi `i~ani instrumenti se rade na isti na~in – sve je od javora, a gore je rezonantna plo~a od smreke, akusti~ne smreke specijalno cepane. Svi delovi od kojih mi pravimo instrumente se uvoze iz inostranstva, ne postoji ni jedan {raf koji se zavr}e na mehanizam a da je proizveden u Srbiji, ne samo sada, nego ni u staroj Jugoslaviji. Lakovi, komponente su eteri~ne, egzoti~ne smole koje se proizvode u Ju`noj Americi, osim {piritusa (koji je ina~e toliko problemati~an kao i mi sami, ~im

sa Ciganima, upropa{ten na~isto, no sve sam ja to tolerisao, jer sam voleo zanate. On vi{e nije imao strpqewa koliko sam ja u ono vreme ve} bio perfekcionista, jer sam ja metalac, a metalci su elita zanatstva. To je posao izrazite preciznosti i velike odgovornosti. U~io sam ga i kroz svu mogu}u literaturu koju sam mogao da na|em. Imam kwigu koja obra|uje gradwu muzi~kih instrumenata, ali u kojoj ti se ne ka`e ni jedna jedina re~ otvoreno, ve} sve izme|u redova saznaje{. Tu je toliko mistifikovan zanat, a to je greh, ali i glupost. Zna{ ko mistifikuje svoj zanat? Onaj ko ne zna da ga radi. Kad sam po~eo da se bavim wime, toliko sam ga zavoleo da me je potpuno okupirao. Dosta toga sam nau~io repariraju}i instrumente. Prvih 10 godina sam samo vio-

se ne{to zakuva, momentalno ga nestane). Radim sve ru~no. Poenta je u tome da svi delovi moraju biti od prirodnih meterijala, po~ev od drveta i lepka do laka i, naravno, ru~no izra|eni. Energiju koju poseduje ~ovek prenosi na instrument. Ta energija koju majstor unosi u rad, jeste ono po ~emu se svaki instrument razlikuje. Vladimir najvi{e voli da radi basove. Okosnica posla su mu reparacija i odr`avawe starih instrumenata pri ~emu vodi ra~una da ne popravqa one koji su bili kod drugih majstora, ve} samo one koji su, kako veli, skinuti s tavana i koje je sam radio, da ne bi posle bilo pri~e kako nije dobro opravio. - Ja ne ka`em da pravim najboqe instrumente na svetu. Oni sa kojima radim, recimo, znaju da popravka basa ko{ta 400 evra i

T ba{ tipi~no britansko, po{to su ~ak i Englezi bili prezadovoqni sa velikim brojem sun~anih dana ovog leta. Od 10 dana, 8 je bilo bez ikakvih padavina ali uz oblake i neizbe`ni vetar sa Temze. Temperatura je u proseku bila 10-ak stepeni ni`a od na{e, retko prelaze}i 20. stepen. Na prvi pogled se videlo da je London turisti~ki grad i samim tim sve je bilo podre|eno turistima. Crveni dabl-dekeri su non-stop cirkulisali gradom iz kojih su izvirivale glave turista, mahom Japanaca, Australijanaca i Amerikana-

ca i koji su se vaqda svaki detaq trudili zabeleìti svojim foto aparatima i kamerama. Zanimqivo je i to da je centar grada maksimalno rastere}en automobilima i uop{te saobra}ajem bilo koje vrste, {to zna~ajno olak{ava turistima bezbedan obilazak svih zna~ajnih lokacija, koje su mahom sme{tene ba{ u centru grada. Osim {to je centar Londona prepun muzeja, zamkova, parkova i ostalih zanimqivih lokaliteta, taj deo grada predstavqa i poslovni centar. Pro~itao sam podatak da u centru ìvi 10-ak hiqada qudi a da u wemu radi vi{e od 300 hiqada i veoma je simpati~na scena kada se oko 17 ~asova, kada je kraj radnog vremena, na ulice slije gomila qudi obu~enih u poslovna odela i neretko sa patikama na nogama i cipelama u ruci, koji hitaju najve}om mogu}om brzinom ne bi li {to pre uhavatili prvi metro, voz ili autobus za put ku}i ili ako je u pitawu petak (po~etak vikenda) do prvog paba na zasluènu pintu to~enog piva. Kao fudbalski zaqubqenik, nisam mogao da do|em u Vatikan a da ne vidim Papu, odnosno u mom slu~aju da ne pogledam bar jednu utakmicu u kolevci fudbala. Sre}a mi se

osmehnula i umesto jedne prona{ao sam karte i odgledao ~ak dve utakmice Premijer lige. Na „Krejven Kotixu“ prvog vikenda igrali su Fulam i Everton, atmosfera je bila fantasti~na a najboqi je bio kraj kad smo posle utakmice svratili na „tre}e poluvreme“ u lokalni pab na „ribu i krompiri}e“ i to~eno crno pivo. Naredne nedeqe je bilo jo{ uzbudqivije: na „Stemford Brixu“ su igrali doma}i êlzi i omraèni gosti iz severnog dela Londona, Totenhem Hotspurs. Kontrast êlzija i radni~ke ~etvrti Fulam video se

na svakom koraku, stadion je bio duplo ve}i, sa velikim brojem radwi u kojima se prodavalo pivo i brza hrana, na svakom zidu plazma televizori na kome su navija~i pratili de{avawa sa gradskog derbija iz Man~estera izme|u Junajteda i Sitija i veliki broj redara i hostesa koji su se svim silama i neizostavnim sme{kom na usnama trudili da budemo lepo usluèni i odvedeni do svog mesta za sedewe. Utakmica je zavr{ila pobedom doma}ina od 3:0 i reka zadovoqnih navija~a u plavim dresovima uz pesmu se slila u okolne pabove. Vrhunac boravka u Londonu bio je koncert grupe Koldplej na stadionu „Vembli“. Zaista nezaboravan doga|aj. Megalomansko zdawe kakvo je „Vembli“ na prvi pogled ostavqa bez daha. Za neupu}ene, ovo velelepno zdawe sluì samo za odigravawe utakmica engleske fudbalske (i ponekad ragbi) reprezentacije i finala dva engleska kupa, a pravo da na wemu prave koncert imaju samo najve}i svetski muzi~ari poput Roling Stonsa, Madone i U2. Danas je bio red na Koldplej. I {ta da vam kaèm, bilo je to najlep{e popodne moga ìvota. Mislim da se razumemo.  Aleksandar Devetak

Foto: S.[u{wevi}

traje 25 dana. Nekom je to skupo. Takvi bas odnesu kod nekog ko to uradi za sto evra. On ga drvofiksom zalepi i zatvori za jedno popodne i naplati 100 do 150 evra. Tako ura|en instrument vi{e nema ton, zvuk. Kad to uvidi on ga opet donese kod mene, ali ja to ne mogu da uzmem. Najvi{e bih voleo kad bi svi radili kao ja. U tom slu~aju bih mogao posle svakog da uzmem instrument i repariram ga. Svoj imix gradim 30 godina i ne mogu da se prodam za 200 – 300 evra, 500 ili 5.000. Nije to samo u ovom zanatu tako. Danas su svi moleri, zidari, nekakvi majstori...i to je generalno problem u zanatu. Ne postoji zanatski kodeks, eti~ko pona{awe, nego otimawe, a posledica svega je odumirawe zanata. Zanat je umro pojavom novih tehnologija, siroma{tvom na{e dràve koja nije imala fond za {kole za stare znate, za razliku od Nemaca. Svako ko se bavi izradom i restauracijom muzi~kih instrumenata, pa tako i Vladimir, tvrdi da je nemogu}e raditi na silu zato {to onda nema tona. Kad “ti ne ide”, najboqe je ostaviti posao i vratiti mu se kad oseti{ da si sposoban da nastavi{. Zato se i ne moè u ovom zanatu govoriti o radnom vremenu. Zahteva ogromnu koncentraciju, jer u susprotnom odmah dolazi do gre{ke. Ne trpi povr{nost i navodi ~oveka na perfekcionizam. Tajnama zanata ovladali su uz Vladu i wegovi sinovi, Sergej i Aqo{a. U tome on vidi logi~an sled stvari, ako ni{ta drugo, ono zato {to su Ukrajinci, a oni su uglavnom zanatlije. - Gde da na|u boqi posao od ovog? To je porodi~an biznis, imaju alat, sve uslove, moje znawe, koje nije malo. Nigde drugde oni to ne mogu da nau~e i zarade toliko novaca za kratko vreme. Gre’ota bi bila da ne nastave. êsto im govorim, nastavite da radite kao ja i mirno }ete spavati. A budu}nost je u reparaciji i odràvawu. Ja ne mogu vi{e, nek’ oni prave nove. I to gitare. Za gitare ima sve.  Zorica Milosavqevi}

c m y

DNEVNIK

nedeqa4.oktobar2009.

[OROM, S BOROM

Damast iz Bezdana

Majstor Jo{ka jedini danas tka damast sa ~etrdeset{est niti pamuka u jednom santimetru. Jo{ka je nepobediv, a damast mu je nepoderiv o{ka Talo{i i wegova Jucika su iz Bezdana. [ezdeset godina trpe jedno drugog. Razboji su im rodom iz Francuske i skoro da su glave ko{tali @ozefa Mari @akara, kad je smislio patent kako da re{i problem mustre - {are na otkanom platnu. Puno tkalaca se onda zdravo popla{ilo da }edu ostati bez posla i umalo da nije brica sevnula. Pre @akarovog patenta to se radilo ru~no, u sred razboja je sedeo neki deran i slu{ao majstora koji je izvoqevao i mu{trao ga da provla~i niti ovamo - onamo, pa posle od toga ispadne {ara na platnu. Mudrovao je @akar i smislio kako }e! Hiqaduosamstoprve godine konstruisao je

R A Z G O V O R I

razboj sa bu{enim karticama, koje su kroz rupice razboju diktirale kakva mustra treba da ispadne. Za obi~nu mustru je bila dovoqna i jedna bu{ena kartica, a za one lep{e mustre u razboj se ubacivao ~itav redenik takvih kartica sa rupama. Kroz rupicu prolazi kukica od razboja koja dr`i nit i kad pro|e ostaje uvek ista mustra. Posle se taj {tos s rupicama dopao i drugim pametnim i mudrim qudima koji su imali viziju da naprave novu ra~unaqku s karticama koje imaju rupe. Prvi kompjuteri su podatke ~uvali na bu{enim papirnim trakama. E, onda je sve to postalo sporo i tesno, kompjuteri su dobili nova re{ewa, osvojili svet preko no}i, imaju brzine ko svetlost, tehnologija je napredovala, al xaba joj, kod Talo{ijevih u Bezdanu damast se radi ru~no, lagano i jo{ uvek na kartice s rupama. Jo{kin otac je bio kolar, dobar bezdanski majstor, sva{ta je umeo s drvetom i gvo`|em i napravio mu je razboje, eno ih u Bezdanu, sve se uglajisali od upotrebe i od ruku. To kako qudska ruka ugla~a drvo, ne mogu ni najfiniji {elak, bim{tajn i mekana krpa da urade. Sapi{te dr`aqe od vila, lopate, drveni gelenderi na stepenicama u mlinovima, soja od bunara - dok se ru~no vadila voda i pojila marva... Sve su to do perfekcije ugla~ali vredni dlanovi, duge godine i kratki dani. Jo{ka ba-

N A

~i za razbojem sedi jo{ od hiqadudevetsto~etrdesete. Onda je kreno na zanat kod majstor [mita, podunavskog [vabe, jednog od najboqih majstora za damast. Tri godine je u~io, stekao kvalifikaciju i oti{ao je majstor Jo{ka u Pe{tu, da izu~i i stru~nu {kolu, da dobije i diplomu s velikim murom, okruglim ko poga~ica s ~varcima. Majstor Jo{ka jedini danas tka damast sa ~etrdeset{est niti pamuka u jednom santimetru. Jo{ka je nepobediv, a damast mu je nepoderiv! Pobedio je majstor i bolest sa {irokim razbojem, kad ga je udario {log. Lekar mu je zabranio da radi, al Jo{ki to nije bilo po voqi pa mic po mic i - otka dvaput po sto metara damasta. Ode kod lekara a ovaj mu kaè da sad pomalo moè da radi, lepo se oporavio. Kad je bio u punoj formi i kad ga je mladost sluìla dobro, Jo{ka je mogao da otka tri metra damasta dnevno, posle su mu i dva bila dosta, danas mu je uìvancija kad rebro na razboju pomera koliko mu je voqa, ne juri vi{e ni normu ni kupce. Novih kupaca je sve mawe a stari su svoj damast odavno pome{ali s lavandom i naftalinom u nekom {ifoneru, sa ostalim porodi~nim nasle|em, uspomenama i tradicijom. Od ru~no tkanog damasta se prave stolwaci, salvete, posteqina

koja leti hladi a zimi greje, sva{ta moè da ispadne kad se dobro ukrste osnova i potka. Majstor Jo{kin {iroki razboj izgleda kao velika telefonska centrala, prepun je {wureva i pamu~nih konaca uredno sloènih ko drotovi u centrali. Majstorove niti ~ak i boqe povezuju qude nego telefoske ìce. Te{ko da bi ikad do Tita stigao i telefonom, ali su Jo{ku niti od damasta pedesetih godina odvele pravo kod Tita. Nosio je majstor iz Bezdana u Beograd poklon mar{alu - garnituru stolwaka i salveta za deset osoba. êtrdesetpet minuta je Joà pri~ao s Jo{kom iz Bezdana, te pedesetre}e u Beogradu. Ima majstor i sliku s kolegom metalcem. Izlagao je majstor

Talo{i i na Zagreba~kom velesajmu, ima medaqu za svoj damast. Osamdeset~etvrte, kad je bila Olimpijada u Sarajevu, Talo{ijevi su otkali hiqadu komada salveta sa znakom manifestacije. Svih hiqadu su otputovali sa u~esnicima posle olimpijade, ko suveniri, nijedan nije bio na prawu u restoranskom ve{eraju dvaput. Damast sa Jo{kinih razboja koristili su u JAT-u, na luksuznim turisti~kim brodovima, restorani koji dr`e do renomea nikad nisu stavqali papirne salvete nego stolwake i komplete od damasta. Ve~an je damast tkan u Bezdanu, razboji }e nad`iveti majstora, al {egrta nema. Niko ne}e od jutra do sutra da gleda levo desno za ~unkom koji prole}e

kroz niti. O lepoti damasta i umetnosti tkawa da na jednom kvadratnom santimetru izbrojite ~etrdeset{est horizontalnih i ~etrdeset{est vertikalnih niti pamuka bi}e sve mawe pri~a. Oni kojima za brojawe ne trebaju cvikeri sada kvare vid ispred kompjuterskih monitora, pletu neka svoja globalna pletiva i mreè, garant se jeè na {ripu drveta kad majstor tka. Imaju ti novi klinci odli~an algoritam za svoju odbranu, mi smo ih u~ili da “um caruje - snaga klade vaqa”. Neka snaga je davno tu kladu oborila i od we drvo za razboje istesala. Jo{kini razboji su za osamdeset godina istkali mreù koju ni jedan kompjuter nikada ne}e isplesti, povezali su qude dodirom, damast ima tu mo} da se prilagodi svakom ~oveku. êsto kompjutera{i muku mu~e s virusima i crvima koji im jedu sve sa ekrana, ali ima leka za kompjuter. S razbojima je sli~no ali nema leka ako u|e crvoto~ina. Talo{ijevi su pre par godina re{ili da prodaju razboje, prodali bi i kompletnu radionicu, da je novi gazda ne seli. Navikli su razboji u Bezdanu, tamo su kod ku}e, skoro da i sami umeju da rade, samo ih treba maziti i milovati! Bora Oti}

S O K A K U

Melem za du{u iz zavi~aja Rakija je pi}e sa kojim se ra|a, ìvi i umire, wome se nazdravqa kod ro|ewa dece, u svakodnevnom ìvotu i na slavqima, a pije se i za pokoj du{e najmilijih a uzvi{ici koja se naslawa na najprostraniji pa{wak Jara{ kod Kawiè, gde su nekada najboqe uspevale bulke, selo Velebit osnovali su kr{ni Li~ani iz podvelebitskih mesta Vrebac, Mogori}, Medak i Radu~, dobrovoqci iz Prvog svetskog rata kojima su za zasluge za vojevawa na Solunskom frontu dodeqena 173 placa. Kr{na bra}a Milo{ i Danilo Kravi} izdanci jedne od tih li~kih familija, pri~aju da su se po~etkom leta 1922. godine wihovi preci deda Dane Kravi} i baba Milka (devoja~ko Korica) iz zavi~ajne Like uputili na sever Ba~ke. Bra}a su iz pri~a upamtila da je wihov sada ve} pokojni otac Jovan ro|en u putu od kr{evitog zavi~aja do ba~ke ravnice na Vidovdan, a da su mu ve} stasali sestra Marica (1911) i brat Milan (1913) ro|eni u Lici. Bra}a Milo{ i Danilo su jednom nogom u Kawiì, drugom u Velebitu, sestra im Marija ìvi u Subotici, a svi su vezani za porodi~no imawe u Velebitu. Slo`na bra}a ku}u u kojoj su odrasli drè sre|enu, sve je kao pod konac kao da u woj stalno ìve, a pride brinu o vo}waku i Pecari “Bra}a Kravi}” gde peku kajsijeva~u, viqamovku, duweva~u, {qivovicu i lozova~u od kojih glava ne boli. - Ku}a Kravi}a u Velebitu je izgra|ena me|u prvima, na tradicionalni na~in kako se tada ovde gradilo - pri~a Milo{. Na dva ili tri reda temeqa od

cigala podizane su nabija~e od ùte ilova~e. Sre}om, u odnosu na okruèwe i podvodni teren selo je na uzvi{ici tako da nema problema s podzemnim vodama i vlagom, pa su i danas u funkciji gotovo sve ku}e izgra|ene u vreme osnivawa sela. Kada su se na{i preci po~eli ovde ku}iti, tih prvih godina bilo je toliko bulki da su kom{ije Ma|ari selo prozvali “Pipa~ falu” ili Bulka selo. Selo Velebit se do fa{isti~ke okupacije naglo razvijalo, tako da je 1941. imalo 997 ìteqa - gotovo tri puta vi{e nego danas. U vreme okupacije svi stanovnici Velebita bili su internirani u ma|arski logor [arvar. I pre i posle rata poqoprivreda je bila glavna zanimacija Velebi}ana, ali su mladi decenijama listom odlazili u obli`we varo{i Kawiù, Sentu, Suboticu, pa i Novi Sad i Beograd. Ima i onih koji su se otisnuli u Ameriku, odakle su im se preci vratili na

Bra}a Danilo i Milo{ Kravi}

zov otaxbine kada ju je trebalo braniti u Prvom svetskom ratu, a neki su stigli do Australije ili do juga Afrike. - Dok smo bili mali vo}ke su u Velebitu bile misaone imenice, ta~no smo znali kada prispevaju tre{we, vi{we i jabuke kod familije Milojevi}, ili ono malo vo}a na oku}nicama kod drugih kom{ija. Sada je sasvim druga slika, jer vo}a ima u svakom dvori{tu i ba{ti. Prvi smo u selu zasadili vo}wak. Otac nam je od bra}e Zoraja, koji su tada ve} bili u Subotici, kupio jedan uz drugi dva placa, da nam od wega ostane uspomena. Na tim placevima negujemo vo}wak u kojem ima najvi{e kajsija, duwa, kru{aka i {qiva, ali i drugog vo}a. U prvo vreme smo mislili da }e vo}wak i pe~ewe rakije biti samo za potrebe na{e familije, ali vremenom smo postajali znati`eqniji i ambiciozniji, pa smo uz jedan kazan instalirali i drugi, pa kupili i tre}i, jer smo uvi-

deli da je bavqewe vo}em i pe~ewem rakije postalo korisna zanimacija - ne krije Danilo, napomiwu}i da je sada Pecara “Bra}a Kravi}” registrovana u okviru poqoprivrednog doma}instva za proizvodwu vo}nih rakija. U zdawu pecare stvoreni su za proizvodwu dobre kapqice svi tehni~ki uslovi, po propisima koji su sve stroìji, a od kada su bra}a Kravi} pre {est godina krenuli na prva takmi~ewa brojna priznawa osvojena na nadmetawima proizvo|a~a kod nas i u inostranstvu krase terasu pecare i potvrda su kvaliteta koji je evidentno overen od raznih ìrija. - Potvrdilo se da je na{a stara tradicionalna tehnologija pe~ewa rakije u bakarnim kazanima izuzetna, o ~emu svedo~e i priznawa koja smo osvojili u konkurenciji sa rakijama proizvo|a~a iz evropskih zemaqa u okruèwu koji primewuju tehnologiju u prohromskim kazanima - konstatuje Milo{ Kravi}, koji je pro{le jeseni kandidovan za prijem u “Sen}anski red vitezova rakije”. - Da je kvalitet rakije iz bakarnih kazana neprevazi|en potvrdilo nam je stotinu “vitezova palinke” u ma|arskom gradu \uli, kada je od oko sedamsto uzoraka na{u lozova~u od autohtone ma|arske sorte gro`|a “~ersegi fisere{“ proglasilo za apsolutno najboqu palinku na me|unarodnom festivalu. Na takmi~ewa odlazimo iz znatièqe, probamo rakije drugih proizvo|a~a, razmewujemo iskustva karakteristi~na za svaku vo}nu vrstu i sve to nastojimo da preto~imo u dobru kapqicu u na{oj pecari. Rakija je pi}e sa kojim se ra|a, ìvi i umire, wome se nazdravqa kod ro|ewa dece, u svakodnevnom ìvotu i na slavqima, a pije se i za pokoj du{e najmilijih. @eqa nam je da se u {to

Pozdrav iz Velebita za Sidnej Danilo Kravi}, Rajko Dobrota i Milo{ Kravi}

skorije vreme na{om ponudom oprobamo i u seoskom turizmu, da u Velebitu uredimo degustacioni centar za rakiju, ponudimo posetiocima li~ki mezetluk i ugodan boravak. U Pecaru “Bra}a Kravi}” je nenadano banuo Rajko Dobrota (1958) koji je iz Sidneja do{ao da obi|e zavi~aj. Wegova familija je iz Velebita najpre oti{la za Novi Sad, odakle se otisnula u daleku Australiju. - Detiwstvo provedeno u Velebitu se ne zaboravqa - priznaje Dobrota. - Uzeo sam mesec dana odu{ka da obi|em rodni kraj, rodbinu i prijeteqe u Novom Sadu i drugim mestima u Srbiji. Otac Du{an je ro|en u Velebitu, a ku}u je prodao kada smo se odselili za Novi Sad, pa sam do{ao kod tetke Marice Potrebi} i da se vidim sa drugarima. Prethodni put bio sam ovde 2001.

Foto: M. Mitrovi}

godine, ali na kratko, samo jedan dan. Kada smo odlazili iz Velebita bio sam mali, me|utim, stalno mi je u se}awu i uspomenama velebitska pra{ina i sloboda koja smo imali odrastaju}i na selu. Tr~ao sam jutros do pa{waka, do prvog drve}a, prijalo mi je du{i, ne mo`e se opisati. Nije sve u ku}ama, skupocenim automobilima i glamuru velegrada. Velebit ima sve ono {to mi ispuwava du{u. Kako prili~i i po doma}inskom obi~aju, posle obilaska pecare i ~a{ice razgovore, Rajko je ispra}en s fla{om kajsijeva~e. Poneo je ocu Du{anu u Sidnej pozdrav iz rodnog Velebita, jer svaka litra dobre kapqice koja stigne preko mora i okeana od prijateqa iz zavi~aja, zlata je vredna, melem je za du{u i prija boqe od svakog viskija. Milorad Mitrovi}

U P O T R E B A

c m y

nedeqa4.oktobar2009.

DNEVNIK

@ I V O T A

Pri~e iz Habzbur{kog parka D

va debequ{kasta ~oveka iz lokalnog penzionerskog bratstva, potkovani (bra~nim) papu~ama, bez ~arapa, susedi iz obli`wih prozora, sede na klupi s betonskim nogama na periferiji opustelog Habzbur{kog parka u Erdeviku, preko puta hrvatsko-ma|arske “{vapske crkve” i, kasnog termalnog poslepodneva, opu{taju i rashla|uju penu{ave “pivske” trbuhe pod bu{nom senkom nepripitomqenog kestena, relaksirani u dru{tvu mermernog, bequgavog krsta u ogradi od lozasto o{trikanog gvo`|a, a u stvari pri~qivog (austrougarskog) artefakta, kojeg su erdevi~ki Srbi, “u amanet svojim potomcima”, postavili 1911, “za vreme slavnoga vladawa W. V. cara i kraqa FRAWE JOSIFA PRVOG, crkvene poglavice W. svetosti patrijarha LUKIJANA BOGDANOVI]A, paroha PETRA st. ARANICKOG...” Prilazimo okamewenom amanetu, a zatim onoj dvojici solarno omamqenih potomaka. ôvek s debelim, tarpijskim staklima na o~ima i br~i}ima na razdeqak, s tetoviranom neotrovnom zmijom na desnoj podlaktici i tetovaàma na levoj ruci: Lacika Vali. Ma|ar (izgovara se: Maxar), starosedelac. ôvek sne`ne i ìlave kose, ali bez tetovaè: Milivoj Zec. Srbin sa Mawa~e, doselio u Erdevik (sa ~etvoro dece) {ezdeset sedme... “Gospodo”, trzam penzose u dremeù, Ma|ara i Srbina, “ko ìvi u ovim prelepim ku}ama? Erdevi~ka aristokratija?” A Vali (smeje se): “Obi~an svet. Farmeri.” A Zec (odapiwe kaìprst u dubinu parka): “Vidite onu ènu na klupi, to je u~iteqica Milanka... Wena ku}a je tamo. Ona }e vam sve ispri~ati o Erdeviku!” A Milanka Milovanovi} (profesorka geografije u invalidskoj penziji): “Malo ste me zatekli, znate... Ko ìvi? Uh! Pa, ova ovde je na{a ku}a, sagradio je moj otac Branislav pedeset {este, na kupqenom placu. Levo, ona visoka, na àlost, zapu{tena zgrada u drve}u, to je stara {kola, posle je u woj bila Direkcija kombinata. Desno, do na{e ku}e, ìve Srem~i}i, stara erdevi~ka loza, kod wih bi, mo`da, trebali da svratite. I ona ku}a preko puta je Srem~i}a ku}a. A tamo ìve Kotarli}i, do wih su Vujakovi}i... Vujo Vujakovi} doselio se u Erdevik iz Knina, jo{ kao dete... A u onoj ku}i oguqenog zida na }o{ku je Lova~ki dom. E, sad, preko puta... Benkovi, pa {umarija, pa Srem~i}i, wih bi trebali... kako ho}ete... pa, Kowevi}i, pa-pa... Park je sa|en devesto {este, jo{ za vreme stare Austrije... Uh! Ho}ete kod mene na kafu?” [vrqamo Habzbur{kim parkom, glaviwamo u vru}im i gluvim poslepodnevnim ~asovima, sami kao ni~iji kerovi, kroz masnu, indigo hladovinu ozvu~enu vodenom muzikom iz kamnog grla male, rscvrkutane fontane. Fluorscentna maloletnica (mo`da neka budu}a Mira Bawac), jedini ~ovek me|u bradavi~avim drvenim stvorovima, napumpava `vaka}e balone i, poskakuju}i u slalomu kao koza, i{~ezava u namzima zeleni{a kod mrtve {kole (Park se zvani~no zove Pionirski park, {to je, mo`da, lepo i svetlo ime, ali, bar za moj ukus, “nezrelo” za ovu te{ku, tamnu, stogodi{wu habzbur{ku drvenariju). A sad {aka istorije. S Erdevikom, neobi~nim, lepim i gospodstvenim selom, neodvr{enim gradom, me|u belim platanima, vinogradima, jezeri-

ma (Bruje, Mohara~) i, nekada, hmeqarnicima, odavno se u Sremu ra~unalo, i ra~una, kao s ozbiqnim igra~em i, nadasve, bogatom, prosve}enom, gra|anski vaspitanom i tradicionalnom sredinom, koja je svoj identitet, {areni etni~ki specifikum i sredwoevropski kulturolo{ki obrazac, utemeqila pod zvonicima tri {picaste crkve: rimokatoli~kom, “{vapskom”, neogotskom crkvom Sv. Mihajla (1890), koju opsluùju Hrvati i Ma|ari, pravoslavnom, srpskom, klasicisti~kom crkvom Sv. Nikole (1904) i slova~kom evangelisti~kom crkvom. Uticaj i duh Erdevi~ana nema~ko-austrijskog porekla, brojne i imu}ne {vapske populacije koja je, {to svojom a {to tu|om zaslugom, oduvana s erdevi~ke pozornice u revan{isti~kom stampedu posle Drugog svetskog ubijawa, preìveli su, izme|u ostalog, i kroz stilski (arhitektonski) medijum orginalnih ili prepravqanih “{vapskih ku}a” u Habzbur{kom parku, kao i kroz organizaciju i raspored wihovih ekonomskih celina i zgrada. Pa, ipak, nema~ki ({vapski) uticaj u Erdeviku, ako }emo pravo, ose}a se, pre svega, u mentalnom kodu starosedela~kih familija, koje prate glasovi “te{kog”, distanciranog i zatvorenog sveta, za kojeg vaì da “gleda svoja posla” iza svojih tvr|avskih ajnforta i kibicfenstera, ali u su{tini je to vredan, striktan, {tedqiv, odgovoran, hijerarhijski svet Starog Srema, vaspitan u Zapadnom duhu po{tovawa rada, reda i dru{tvenih “pravila igre”. Superiorna, pak, “aristokratska” crta Erdevika – nesvojstvena u tolikoj meri kom{ijskim mestima, pa ni [idu – nije sadràna ili, bar, ne bi trebalo da bude sadràna, samo u fascinaciji wegovim gra|anskim fasadama, pa ni u tom matorom Habzbur{kom parku, nego u fenomenu da je taj “stari svet” gospode seqaka, seqaka plemi}a, zatiran i poniàvan, opstao u svojim staklenim kapsulama, dosledan svojoj etici, disciplini i vredno}i i, {ta vi{e, uspeo je da se prika~i za tehnolo{ki voz novog doba. I, dakle, evo me u jednoj od tih “aristokratskih” hacijendi u parku, u visoko estetizovanoj ku}i farmera @ike Srem~i}a i wegove supruge Qiqane (Kowevi}) iz Erdevika, u~iteqice s reputacijom “karlova~ke gimnazijalke”, koja mi u o~ekivawu muà (poslom je u selu) polaè na sto, pored korpice s wihovim hamburgom, svesku u koju lepi novinske tekstove o svom muù. Novinari specijalisti dolaze kod Srem~i}a po pozitivne farmerske pri~e, i onda pi{u pangerike o vinogradu “~istom kao apoteka”, o super-modernim sviwcima u kojima grok}e hiqade jestivih ìvotiwa... Pa, do{o i ja. Po ideji kom{inice Milanke. Prvi iz esnafa koji je kod Srem~i}a banuo bez najave. Kako da gospo|i Qiqi kaèm da je dolazak bez najave deo moje reporterske strategije? A po~elo je ovako. Ilo~ki Jevrejin Moj{a, karika u debelom lancu trgova~kog “~ivutskog klana”, koji se u Iloku razmoìo u va`nu ({peditersku, la|arsku) filijalu na ovom gwecavom par~etu Podunavqa, poslovni ~ovek o kome u biografaskom smislu ne znamo ni{ta pobliè, utefterio je na svom platnom spisku u Iloku i poslovne partnere iz Erdevika, qude koji su trgovali sa ilo~kim Jevrejima, ali i kowskom i volovskom zapregom – danas bi smo u slobodnom prevodu za wih kazali da su autoprevoznici – prevozili teret iz unutra{wosti kontinenta Srema do la|ar-

skih {tacija, pristani{ta i (jevrejskih) magacina na ilo~koj lesnoj slanini Velike vode. Mo`da nikada ne bi smo ~uli za ilo~kog Jevrejina Moj{u (kojeg prepu{tam tamo{wim kolegama), da sa wim, jedno vreme, nije trgovao i @ika Srem~i}, deda mog istoimenog erdevi~kog savremenika i radoholika (@ike Srem~i}a, dakle). On se svog dede “se}a odli~no”, potro{io je dvadeset ~etiri godine `ivota i upravo se (1969) sladio prvom godinom braka sa u~iteqicom Qiqanom Kowevi} iz Erdevika (s kojom }e dobiti Nenada, Predraga i Mirjanu, svi su Erdeviku), kada mu je deda umro...

“jutro po jutro zemqe” u Erdeviku. Pa, ipak, ne ùrimo, jezerskim potokom Mohara~ iscurilo je mnogo kubika vode (da se posluìm starom vodenom floskulom), pre nego {to su se Srem~i}i, korak korak, mic po mic, otresli prideva siroma{nih qudi, pro{irili ekonomiju u Erdeviku i, tek, sa Nenadom Srem~i}em (sinom @ike i ocem @ike), koji se odvojio od oca i ro|enog brata i, sa svojim starcem, kupio sada{wu ku}u u parku, i Nenadovom ènom Budimkom (}erkom srpskih doseqenika iz okoline Pe~uja), za{li u period mawevi{e “stabilizovanog razvoja”. Nenad Srem~i} bio je osoba gotovo fanati~ne vredno}e (“Posle ru~ka, zaklopi o~i za stolom pet minuta, trgne se i na posao... Radio je non-stop...”), {tedqiv, striktan i mudar seqak, s petqom za trgovinu, i imao je (kod nas) dosta retku osobinu: nije se pla{io i zazirao od novog, nije mistifikovao srema~ku “motiku”, kojom su kopali wegovi deda i otac, nego je sinu @iki, a mom sagovorniku, koji je s wim u ku}i “ostao na zemqi”, omogu}io da se razvije u modernog farmera. I, {ta vi{e, osim novca, imao je i stila: obe}ao je sinu auto, kad se ovaj vrati sa odsluèwa vojnog roka, i @ika Srem~i} se (tada jo{ bez bra~nog prstena) ovajdio za novu luksuznu limuzinu “Ford taunus”. Sudbina tog auta, kupqenog 1966, postala je neka vrsta porodi~ne metafore... A @ika Srem~i} (samo {to je do{ao spoqa i seo za sto u majici uflekanoj znojem): “Limuzina je bila boli glava!... Moète misliti, imati u Erdeviku {ezdeset {este novi ’Ford taunus’. Devojke su na tu ma{inu padale kao snopqe. I sad gledam sebe kako kaldrmom jurim prema Kuzminu. Ali, otac je primetio da previ{e {vrqam i da od mene, ako tako nastavim, ne}e biti vajde... I ja, zamislite, prodam na buvqaku no@ika Srem~i}: „Po{tovao sam oca, bio je pravu... ” vi ’Ford taunus’, prodam ga nekom Ma|aru, Foto: S. [u{wevi} zapeo ~ovek da ga kupi, odem sutradan u Vinkovce sa ocem i za te novce kupimo traktor! @ika Srem~i}, prirodno, nije upamtio svog Plako sam za limuzinom. Ali, po{tovao sam oca. pradedu, imao je tri godine, kada je ~ovek od koga I bio je u pravu.” je, izgleda, “sve po~elo”, zakopan u crnicu erdeI, eto, dakle, ko ìvi u jednoj od tih “aristovi~kog grobqa. Me|utim, na povr{ini, iza, tj. izkratskih” ku}a erdevi~kom u Habzbur{kom parnad wegovog pradede, erdevi~kog kirija{a, koji je ku! “za bogate qude” i ilo~ke Jevreje obavqao zapreGospodstvene, okre~ene i ~iste klasicisti~ke `ne ({pediterske) poslove, i svog sina @iku hacijende s obrvama na krstastim prozorima (kuSrem~i}a uveo u trgova~ke vode, preìvela je po}e kakve se {epure po [idu, Rumi i gradi}ima rodi~na pri~a o prvom sremskom Srem~i}u, “sirostare, trule Evrope), poneke jo{ sa ajnfortima i ma{nom kirija{u” koji je diplomirao “~ivutske kibicfesterima, prizemne, duga~ke, gra|anske nauke” u Iloku, filozofiju (jevrejske) {tedqive frajle strogo geometrijski nanizane svojim retrgovine spojio sa racionalno{}u i disciplinom qefnim, pastelnim fasadama, izvezenim kao ~ip(erdevi~kih) [vaba, vredno}om i po{tewem (erke, du` ulice Svetog Save, i zagwurene u zelenu devi~kih) Slovaka i sr~anim inatom (erdevi~kih) draperiju pod namazima li{}a divqeg kestena i Srba, i preneo to znawe, mo`da i nesvesno, na svobelih platana kao pod namr{teni svod pred letwu ga sina @iku (dedu mog istoimenog sagovornika). ki{u, ~ista su kulturolo{ka provokacija, uostaA ovaj je, onda, fakti~ki, oslobodio i, {ta vi{e, lom kao i taj park, urbani fragment visoke estet“isparcelisao” prostor za utemeqewe vizije, fiske rezolucije i, tako re}i, fenomen, ostvaren lozofije i strategije na kojima se razvila i, ve} unutar velike i (terezijanski) racionalno ustrotoliko dugo, opstaje u svojoj disciplinovanoj sujene seoske celine Erdevika, koji je pre stotinak periornosti vrednih i ~estitih qudi, porodi~na godina, iznenada podigao nos i, pred zbuwenim manofaktura Srem~i} iz Erdevika. Ali, kao {to o~ima kom{ije [ida, i zapawenim o~ima kom{i(kod nas) obi~no biva, skoro da se iza tog mu{kog je Iloka, zapeo da postane Grad. To, ipak, nije mogrma i ne vidi jedna kqu~na èna: Evica Srem~i}, glo da pro|e tek tako! I Erdevik je ostao poba~esupruga @ikina i, prema tome, baba mog sagovorni Grad. Selo s Habzbur{kim parkom. nika, èna sa vizijom koja je “{parala svaki di @eqko Markovi} nar” i, kad god bi se ponudila prilika, kupovala

ZA PO KU]I

A`dahin vatreni izdisaj Taj gospodin Nestor, pri~ao mi je deda Milorad, u stvari nije voleo nikog, pa ni svoju ènu Nemicu Agiku, ali nikome nije ni naudio kada je to mogao ekad, pri~ao mi je deda Milorad, da su ~ika Ivan, onaj sa brkovima a la Gebl, gospo|a Natalija, u crvenom kaputu kao Gradiska iz Amarkorda, i moja baka (aktivistkiwa SKOJ-a) Dragiwa, od svih iz budu}eg zajedni~kog dvori{ta bili najhrabriji, jer su {estog oktobra 1945. godine iskora~ili iz {upa i podruma u kojima su ìveli na sokak da vide kako jedinice ruske Crvene armije ulaze u varo{. Videli su tada i kako se zlokobno klate {alukatre i firange na prozorima ku}a u kojima su ìvele doma}e [vabe, a koje su tog rovitog, hladnog i ki{nog jeseweg jutra, osvanule puste. Pri~ao mi je da su i Kozlova~ki gledali povorku blatwavih tenkova i mar{ vojnika kroz glavni gradski sokak, al’ sa ku-

le u koju su provalili, a koja }e im kasnije pripasti kao privremeno stambeno re{ewe. Gospodin Nestor, veleposednik i vlasnik, nije iza{ao iz ku}e, nego je obukao crne pantalone, od engleskog {tofa i u{tirkanu belu ko{uqu sa vezom na grudima, a onda umoran seo u udobnu crnu fotequ spreman da sa~eka pobednike koje je nije voleo, kao ni nadmene i osorne [vabe – i doma}e i ratom pristigle. Taj gospodin Nestor, pri~ao mi je deda Milorad, koji ga je sa svom imovinom {atro zarobio tog jutra, u stvari nije voleo nikog (pa ni svoju ènu Nemicu Agiku, kojoj je posle tri godine jalovog braka kupio ku}u u Novom Be~eju, na obali Tise, i pla}ao lepu apanaù, uz uslov da se ne sme udati, niti vi{e nogom kro~iti u na{u varo{), ali nikome nije ni naudio kada je to mogao. I to je ono {to me je u celoj toj starostavnoj (mo`da i neistinitoj) pri~i iznenadilo i uverilo da nedostatak qubavi (gubitak imovine, vladavina nepravde) ne mora neminovno na drugoj strani, na tasu mr`we, da postavi jednaku teìnu.

Zami{qao sam tog gospodina Nestora, grubog i }utqivog, urowenog u sebe, u svoj bol i nesre}u i pitao se

~eno pod tenkovske gusenice i na vojnike izga`eno je davno i miris je i{~ilio, ku}e su nastawene, ulice poplo~ane, a se-

Da l’ je te{ko ìveti bez qubavi ? Danas, sam uveren da je te{ko ìveti bez qubavi, al je mrzeti jo{ teè. Ali ~emu sve ovo ? Svi likovi iz prethodne slike odavno su pokojni, cve}e ba-

}awa neuverqiva i bleda, slaba karika koja jedva dr`i lanac vere u pobedu nad zlom. Odgovor je zbog toga {to se zlo neminovno, ve~no vra}a, i {to se name}e kao protivnik protiv kojeg se treba istrajno i uvek iznova boriti kao paor protiv korova.

Prethodne pri~e sam se setio jer sam pro~itao izjavu Predsednika u kojoj ka`e da ovo {to nam se sada de{ava u stvari neprekinuta nit izme|u nasiqa devedesetih godina pro{log veka. I to bi moglo biti, verovatno, ta~no, ali taj nesre}ni vek se tada i tim nasiqem zavr{io, no obele`en je nasiqem kao zlokobnom lentom. Nema razlike izme|u devedesetih i tridesetih godina istog stole}a i u tome je danas problem, jer na istom tlu rastu plodovi zla |ubreni nezaposleno{}u, nemawem perspektive, nedostatkom kvalitetne vizije, pa beremo vo}ke mr`we prema drugima i prebacivawe krivice daleko od nas. Jevreji, Sloveni, Crnci, Srbi, Hugenoti, Muslimani, Srbi i Hrvati, Jermeni, Palestinci – beskrajni niz. Drugi. Oni. Devedesete su samo proplamsaj. A`dahin vatreni izdisaj. Jazbina je skrivena i tajna. Verujem da je najboqa teza antifa{ista, pacifista i svih drugih koji su se uhvatili u ko{tac s nasiqem i zlom, s a`da-

hom, ona koja kaè da prvo treba uni{titi fa{istu u sebi. Onog koji je javno dobar otac, privrèni suprug, dobar radnik, korektan {ef, a no}u navla~i kukuqicu klana, pali ku}e i tu~e qude druge boje koè, vere ili politi~kog stava. I da se vratim na po~etak. Ne kaèm da je to {to smo sklonili s }o{kova nazive ulica Crvene armije ili doma}ih partizana doveli u pitawe ne~iji anga`man, i to {to smo prestali da obeleàvamo te dane kao praznike – kqu~ za re{ewe ovog problema, ali ~iwenica je da smo na taj na~in stvorili uslove da se preko zaborava staro zlo vrati na mesto zlo~ina. Ne moè se boriti potiv nacionalsocijalizma, fa{izma, rasizma, negiraju}i ne~iji prethodni anga`man u tom ratu, jer zna se {ta su prvi, drugi, tre}i hteli, a zbog ~ega su ginuli oni koji su im se suprotstavili. To se ne sme zaboraviti (i to niko ne spori sam nas – pa Evropa kao svoj dan obeleàva dan pobede nad fa{izmom) jer a`dahe su mnogobrojne, a Georgije je samo jedan. Milo{ Latinovi}

DE@URNA

DNEVNIK

MUP PREDLA@E IZMENU ZAKONA O LI^NIM KARTAMA

Duè vaèwe li~nih dokumenata MUP bi uskoro trebalo da predloì promenu Zakona o li~nim kartama, kojom bi se vaèwe tog dokumenta sa pet produìlo na 10 godina, kaè ministar Ivica Da~i}. Ina~e, Vlada Srbije je protekle nedeqe poslala parlamentu predlog da se vaèwe starnih paso{a produì za jo{ godinu dana. Plavi paso{i, po svemu sude}i, vaì}e jo{ godinu dana. U MUP-u kaù da su oni uradili svoj deo posla i za 15 meseci izdali vi{e od milon novih biometrijskih paso{a.Va`nost stari paso{i se ovog puta produàva, kaè ministar policije Ivica Da~i}, jer gra|ani Srbije koji ìvi u inostranstvu zbog malih kapaciteta diplomatsko-konzular-

nih predstavni{tava nisi stigli da zameni paso{e. “Nadam se da vi{e ne}e biti produ`ewa, ali i ako ga bude nije to ni{ta katastrofalno, neke zemqe zamewuju paso{e i po nekoliko godina”, rekao je

Da~i}. “Za nas je bilo bitno da {to ve}i broj gra|ana uzme nove paso{e, zato {to }e vizna liberalicija va`iti samo za nove paso{e”, kazao je on. Osim produ`ewa va`nosti starih paso{a mewaju se i odredbe zakona

ZAVR[ENA PRVA LIKOVNA KOLONIJA „BEQANSKI RAJ”

Pohvala pejzaù i radu Bezbroj slika su naslikale razio nadu da }e se kolonija Save Stojkova tu su bili: Jaqudske ruke, a samo neke se odràvati i slede}ih godina no{ Mesaro{, Radule Bo{kopamte celog ìvota iako su kao {to se nada da }e centar vi}, Nikola Brkanovi}, Mivi|ene jednom, dvaput ili u uz sada{we apartmane, terene, lenko Bui{a, Rajko âbarkaoriginalu nikad. Ili je ta~jezera, vo}wak, kuglanu dobipa, Mirko ]iri}, Rade Draganije re}i da se pamte ni}, [andor Gogomnoge slike ali je to qak, Dragoslav Huneuporedivo mawe od sar, Milan Radakobeskona~nog broja navi}, Viktor Ran|eslikanih. Ali, i dalovi}, [andor qe slikari neumorno [lajf, Svetislav i iznova povla~e ki[quki} i Petar ~icom po platnu iz [u{uli}. unutra{we potrebe Selektor Koloniza stvarawem novog i je i jo{ jedan doajen pokazivawem sopali likovne kritike, stvene vizure sveta. Bela Duranci, o radu Da iskaù: lepotu, Kolonije je rekao: strah, nemir, gre{ne „Nebo je, nedvojbeno, misli, qubav, sre}u. prostrani pejza`, U turisti~kom cenbeskrajan nad horitru „Beqanski raj“, zontom qudskim, dok izme|u Srbobrana i je ispod sve ono {to Be~eja, pod panonnas odre|uje. Speciskim plavim nebom i fi~an krajolik o koSa zatvarawa Likovne kolonije „Beqanski raj“ pokroviteqstvom me se slikar kao u preduze}a „Panakva“, povodom ti i zatvoreni bazen i sve ono ogledalu vidi. Predeo odabi25. godi{wice od osnivawa, ostalo {to imaju najsavremera svog slikara, da bi u dijaloslikala je od 28. septembra raniji rekreativni centri. gu nastalo ostvarewe. Ogledaznorodna i sjajna slikarska Urednik Milan Stepanovi} mo se u wemu svi, zavi~ajno druìna. rekao je da su petnaest vrsnih ukoreweni i gostuju}i posmaVlasnik „Panakve“ Ilija slikara koji neguju vojvo|antra~i koji hteli - ne hteli ]ur~i} pozdravio je ju~e sliski pejza` ovde pet dana stvaupore|uju, ako sami priznaju kare i goste, me|u kojima su rali nova dela, a pored doajeda su negde ukoreweni“. A. Arbutovi} bili i brojni novinari, i izna vojvo|anskog slikarstva

Novi praistorijski lokalitet kod Stounhenya Britanski arheolozi otkrili su mawi praistorijski lokalitet u blizini ~uvenog kruga od kamenih blokova u Stounhenxu, saop{teno je ju~e. Nau~nici su novom lokalitetu dali ime Bluhenx – po plavi~astoj boji 27 kamenih blokova koji su bili postavqeni tako da ~ine stazu. Kamewe je u me|uvremenu nestalo ali su ostali vidqivi tragovi. Bluhenx, iskopan pro{log leta i za koji se veruje da ima 5.000 godina, udaqen je oko dva kilometra od Stounhenxa i 130 kilometara od Londona. Arheolozi

sa Univerziteta [efild koji su vodili iskopavawa, veruju da su i Bluhenx i Stounhenx imali veze sa ritualima posve}enim `ivotu i smrti.

Obeleèn Evropski dan autizma Evropski dan autizma obeleèn je ju~e u Beogradu izlo`bom radova osoba sa autizmom iz cele Srbije i promocijom kompakt-diska dece sa autizmom „Vilinska pesma“. U Evropi ìvi oko pet milona osoba sa autizmom, a u Srbiji oko 2000, s tim {to se pretpostavqa da je wihov broj mnogo ve}i, kao i da se mnogi slu~ajevi vode pod pogre{nom dijagnozom. Autizam je sloèni razvojni poreme}aj koji se uglavnom javqa tokom prve tri godine ìvota, a ispoqava se kroz probleme u ~ulnom opaàwu, govoru, mi{qewu i razumevawu socijalnih situacija. Rana dijagnostika, tretman i ukqu~ivawe u obrazovni proces kqu~ni su za decu sa autizmom da bi, kada porastu, mogla da postanu samostalnija. U Beogradu postoje dva dnevna boravka za osobe sa autizmom, a dnevne boravke imaju i Jagodina, Kragujevac, Pan~evo, Kru{evac, â~ak, Uìce, [abac i Ni{. Veliki problem, ipak, ostaju mawe sredine koje jo{ ne prepoznaju potrebe osoba sa autizmom

NEPOPRAVQIVI YONI

Povratak Azre i daqe pusti sanak Branimir Xoni [tuli}, biv{i frontmen benda Azra uz ~ije stihove su odrastale mnoge generacije, nakon napisa po hrvatskim medijima, demantovao je mogu}nost ikakvog nastupa u Hrvatskoj. [tuli} je za Jutarwi list izjavio kako je ponuda iz Zagreba vrlo privla~na (pomiwalo se ~ak 150 hiqada evra za tri koncerta!), ali da ipak ne `eli od-

„Grbavac” iz Detroita Mu{karac iz Detroita pobegao je sa prvog romanti~nog sastanka ne plativ{i ra~un i ukrav{i vozilo `ene sa kojom je ve~erao. Policija je saop{tila da je 24-godi{wi Terans Mekoj u aprilu ve~erao sa 27-godi{wom

kada je u pitawu rok vaèwa paso{a za decu. Vaè}e zakonsko re{ewe predvi|a da de~ji paso{i vaè samo dve godine, a sada se predlaè da za najmawu decu bude tri godine, a za stariju - do 14 godina paso{i bi vaìli pet godina. “Predloì}emo, najverovatnije, uskoro izmene zakona o li~nim kartama. Li~ne karte izdaju se na pet godina, {to tako|e mislim da je kratak period. Predloì}emo da vaè 10 godina, a mislim i da starijim qudima treba omogu}iti izdavawe trajne li~ne karte, da ne bi sa 70 ili 80 godina odlazili u policiju da mewaju li~nu kartu”, rekao je Da~i}. Prema zakonu koji je usvojen 2008. godine stare li~ne karte vaè do jula 2011. godine.

`enom u restoranu. Kada je trebalo da plati ra~un, rekao joj je da je zaboravio nov~anik u wenom automobilu, zatra`io od we kqu~eve i pobegao. Mekoju preti zatvorska kazna za kra|u kola u trajawu od dve do 10 godina.

ra|ivati koncert za koji ne bi bio vrhunski spreman. U izjavi zagreba~kom listu [tuli} je podsetio je da ne svira ve} dvadeset godina, odnosno od kada `ivi u Holandiji. Poznato je da [tuli} posledwih godina nije gajio qubav prema biv{oj domovini kao i to da ~esto nije imao lepe re~i za Hrvatsku, a ni za biv{e prijateqe. Vest da su ~elni qudi zagreba~ke Arene uspeli da dogovore povratni~ki koncert sa [tuli}em za mnoge se ~inila nestvarna, pogotovo ako se uzme u obzir da biv{i frontmen Azre nije u dobrim odnosima s ostalim ~lanovima benda. Jutarwi list daqe navodi kako je direktor Arene Zdenko Antunovi} dao zeleno svetlo [tuli}u da sam okupi prate}i bend.

nedeqa4.oktobar2009.

Uni{teno 17.000 komada oru`ja

Zbogom oru`je

Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije ju~e je u Centru za recikla`u u @elezniku uni{tilo 17.000 komada lakog i malokalibarskog oru`ja, najve}im delom zaplewenog u akcijama policije. „Najve}i deo tog oru`ja je nelegalan i zaplewen je u akcijama policije, a jedan deo je rashodovan u MUP-u“, rekao je ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} novinarima u @elezniku gde je prisustvovao uni{tewu tog oru`ja. Me|u uni{tenim oru`jem nalaze se: pi{toqi, revolveri, karabini

lova~ke pu{ke, vazdu{no oru`je i drugo lako oru`je. Da~i} je podsetio da je MUP Srbije u saradwi sa Centrom za kontrolu lakog i malokalibarskog oru`ja u Jugoisto~noj Evropi do sada uni{tio oko 30.000 komada oru`ja. Ministar je najavio i novu akciju dobrovoqnog prikupqawa nelegalnog oru`ja koje je trenutno kod gra|ana. „U najve}em broju krivi~nih dela se koristi nelegalno oru`je i zato je va`no da se ono skloni sa ulice“, rekao je Da~i}.

NAKON SVA\E U ZMAJEVU

Starac ubo no`em trgovca Policija je uhapsila Savu M. (1936) iz Ba~kog Dobrog Poqa zbog sumwe da je poku{ao da ubije Dragana M. (1948) iz Zmajeva. Kako je ju~e saop{tila novosadska Policijska uprava, u Draganovoj prodavnici prekju~e oko 16.30 sati do{lo je do sva|e i do fizi~kog sukoba pri kojem je

Sava ubo vlasnika radwe u stomak. Povre|eni ~ovek je prevezen u vrbasku Op{tu bolnicu gde su mu utvr|ene lake telesne povrede. Osumwi~eni }e biti priveden na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji novosadskog Okru`nog suda. M. V.

Uhap{en osumwi~eni za pqa~ku Metals banke Policija u Smederevu uhapsila je osumwi~enog za pqa~ku ekspoziture Metals banke u

Dodaje se da je kod osumwi~enog prona|en i ve}i deo novca odnetog iz banke. Iz banke je

Smederevu, saop{tila je ju~e policija. Kako se navodi u saop{tewu, tokom no}i je uhap{en Milo{ N. (20) iz Kolara.

ukradeno oko 200.000 dinara i 150 evra. Milo{u N. je odre|eno policijsko zadrzavawe do 48 sati.

[OU BIZ

Lejdi Gaga bez Kawea Vesta Peva~ica Lejdi Gaga, ~ija je zajedni~ka turneja sa reperom Kaweom Vestom otkazana, izjavila je da ne odustaje od konce-

rata i da }e na turneju krenuti sama. „Zajedno smo odlu~ili da otka`emo turneju. On }e se odmoriti ali ja ne}u“, izjavila je 23-godi{wa Lejdi Gaga pre nego {to je u petak uve~e u Wujorku primila nagradu Zvezda u usponu koju joj je dodelio muzi~ki ~asopis Bilbord. Kawe Vest je pro{log meseca rekao da razmi{qa da se na neko vreme povu~e iz javnosti kako bi razmotrio svoje pona{awe. Reper je na meti kritika otkako je izazvao skandal na dodeli muzi~kih video nagrada Em-Ti-Vija, 13. septembra.

Strenglersi na britanskoj turneji od februara Grupa „Strenglers“ u februaru }e krenuti na turneju po Velikoj Britaniji, objavquje ~asopis Wu mjuzikal ekspres. Rok veterani }e prvo nastupiti u Glazgovu, 26. februara, a potom }e svirati u nekoliko gradova me|u kojima su Notingem, Liverpul, Bristol, Lids, Birmingem i London. Posledwi nastup „Strenglersa“ zakazan je za 20. mart u Man~esteru. Grupa

osnovana 1974. u Gildfordu objavila je posledwi album 2006. „Suite 16“ je 16. album benda.

Muzi~ari poma`u zatvorenicima ^lanovi grupa „Kle{„, „Fu fajters“ i „MC5“ prikqu~ili su se akciji u~ewa zatvorenika da sviraju gitaru, prenosi Bi-Bi-Si wuz. Na koncertu u Londonu, posle projekcije dokumentarnog filma o toj kampawi, svirali su Mik Xouns iz „Kle{a“, Kris [iflet iz „Fu Fajtersa“, Vejn Krejmer iz „MC5“ i muzi~ar Bili Breg. Ciq kampawe pod nazivom Xejl gitar dors, ~iji je pokreta~ Bili Breg, jeste pomo} u rehabilitaciji zatvorenika uz pomo} muzike. Breg je akciju pokrenuo 2007. i do sada je okupio niz muzi~ara koji donose instrumente u 25 zatvora

{irom Velike Britanije. „Ne radi se o poklonu tim momcima. Kada obi|em zatvor, izri~ito im ka`em da se radi o izazovu. Qudi su prikupili novac za te gitare I `ele da se vratite u dru{tvo“, izjavio je Breg.

SPORT

nedeqa4.oktobar2009.

TURNIR U TURSKOJ

Zvezda peta Crvena zvezda je osvojila peto mesto na turniru u Turskoj. Posle dva uvodna poraza, od Be{ikta{a i Paneliniosa, savladala je u petak turski Banvit, a dan kasnije, u borbi za plasman, bila je boqa i od Galatasaraja - 81:76 (15:18, 16:15, 24:25, 26:17). U subotwem matineu blistao je Nemawa Bjelica, sa 26 poena, 13 skokova i tri asistencije. Zavidan u~inak imao je i Elmedin Kikanovi}, sa 18 poena i ~etiri skoka, dok je novajlija, Bugarin Filip Videnov ubacio 12 poena. Povratnik me|u crveno-bele Vuk Radivojevi} bio je najboqi asistent 7. U Galatasaraju je najefikasniji bio Darijus Va{ington, koji je, kao i Bjelica, postigao 26 poena. Pobednik je odlu~en posle odli~ne igre Zvezde u posledwih pet minuta utakmice. Od minimalnog vo|stva Galatasaraja (67:66) polovinom ~etvrte deonice, crveno-beli su napravili seriju 12:1 i stigli do nedosti`nih 78:68. Turski tim je zatim uspeo samo da ubla`i poraz 81:76. Crvena zvezda je igrala u sastavu: Nedovi}, Radivojevi} 2, Videnov 12, Bjelica 26, Baki} 7, Kikanovi} 18, Stevi} 6, Radosavqevi}, Gagi}, Milo{evi} 5, [timac 5, Rondovi}. Na listi povre|enih i daqe su Tadija Dragi}evi} i Marko Ke{eq. Crveno-beli se u Beograd vra}aju danas u popodnevnim satima.

DNEVNIK

SUPERKUP [PANIJE

Novica zasenio Garbahosu

Novica Veli~kovi}

U finalu {panskog ko{arka{kog Superkupa igra}e Barselona i Real Madrid. Na turniru, koji je po~eo u petak u Las Palmasu, favoriti su opravdali o~ekivawa i u polufinalnim duelima lako iza{li na kraj sa Gran Kanarijom i Kaha Laboralom (doskora{wa Taukeramika). Katalonci su bili boqi od doma}ina 74:51 (15:13, 24: 13, 19:15, 16:10), dok je „kraqevski klub“ bio ubedqiv protiv ~etvorostrukog uzsatop-

nog osvaja~a trofeja - 87:62 (30:18, 18:7, 18:22, 21:15). Za tim Etorea Mesine debitovao je Novica Veli~kovi} i imao zapa`enu rolu u egzibicionoj igri. Postigao je 11 poena za nepunih 20 minuta na parketu, i to bez proma{aja u {utu za dva poena (4/4), uz jednu trojku iz dva poku{aja. Imao je i ~etiri skoka. Iako je Horhe Garbahosa igrao u startnoj petorci Etorea Mesine, Veli~kovi} ga je zasenio i pokazao italijanskom stru~waku da bi trebalo da mu bude prvi

izbor. U Realu su efikasniji od srpskog reprezentativca bili samo Luis Bulok sa 13 poena i Aksel Ervel sa 12. Doskora{wi ~lan podgori~ke Budu}nosti, Vladimir Da{i}, ubacio je pet poena za 11 minuta. U ekipi iz Vitorije najboqi su bili Mirza Teletovi} sa 17 poena, San Emeterio sa 16 i Tijago Spliter sa 11. Vladimir Micov je dodao ~etiri poena (26 minuta). Najve}i doprinos pobedi Barselone nad Gran Kanarijom dao je Bonifejs Ndong sa 13 poena.

REVIJALNA UTAKMICA BE^EJSKIH KO[ARKA[KIH VETERANA

ODR@ANA IZBORNA

Na mla|ima svet ostaje

SKUP[TINA SPARTAKA

Deset godina zaredom nekada agilni be~ejski sportski radnik Gustav Peter, zajedno sa jo{ nekoliko entuzijasta, po~etkom oktobra organizuje revijalne utakmice dve generacije koje su branile boje OKK „8. oktobar“. U prvo vreme su snagu odmeravali igra~i sedamdesetih, koji su i zapo~eli klupsku istoriju, protiv onih ko-

iz Novog Sada. Na `alost, finansijska mo} je oslabila i dama nije bilo na jubilarnoj desetoj retrospektivi be~ejske ko{arke. Ne na terenu, ali je dobar deo be~ejskih „roda“ bio oko wega za vreme utakmice i kasnije na dru`ewu u Pozori{nom klubu. Utakmica je, tradicionalno, po~ela minutom }utawa u ~ast

kluba Pavlom Budimli}em i Radivojem @ikeli}em, ali ni to nije bilo dovoqno za kona~nu radost. Pobedili su mla|i, predvo|eni s klupe Radoslavom Vasinom, rezultatom 52:42 (17:14, 6:15, 15:1, 14:12). STARIJI: Feher 7, Horvat 3, @ikeli} 6, ]ur~i} 6, Brkqa~ 20, Andri}, Budimli}, Gligori}, Ko-

Zajedni~ki snimak pre po~etka jubilarnog desetog okr{aja dve generacije

ji su ih osamdesetih nasledili. Vremenom su se stariji umorili i „u igru“ je uba~ena posledwa klupska generacija devedesetih godina minulog veka. Istovremeno, par godina unazad su, kao {lag na torti, ukqu~ene i dame, koje su sredinom pro{le decenije „igru pod obru~ima“ kraj Tise izdigle na {ampionski nivo. One su snagu odmeravale sa, tako|e, {ampionskom Vojvodinom

onih kojih vi{e nema, a ugradili su deo svog ìvota u klupsku istoriju. To su biv{i predsednici Dragan Uzelac i Rajko Xigurski, legendarni sekretar kluba Jano{ [afraw, ~lan rukovodstva Zoltan Na| i igra~i Branimir Blaìn, Vladimir Kowovi} i Stevan Ruì~ka. Trener starije ekipe @arko Gr~i} bio je poja~an dvojicom igra~a koje je predvodio i u pionirskom vremenu postojawa

SP ZA IGRA^E DO 20 GODINA

Egipat boqi od Italije U utakmicama tre}eg kola Svetskog prvenstva za fudbalere do 20 godina, koje se igra u Egiptu, postignuti su slede}i rezultati, Grupa A: Trinidad i Tobago - Paragvaj 0:0, Italija - Egipat 2:4 (1:2). Grupa B: Venecuela - [panija 0:3 (0:2), Tahiti - Nigerija 0:5 (0:4). Grupa C: Nema~ka - Kamerun 3:0 (1:0), Koreja - SAD 3:0 (2:0). Grupa D: Urugvaj - Gana 2:2 (0:0), Uzbekistan - Engleska 1:1 (0:0).

letar, Ludaji}, Pantovi}, ê{qevi}, Dìgurski, [vedi}. MLA\I: Mati} 8, Radina 6, Zec 10, Radojevi} 11, Jovi~i} 9, Pesla} 4, Adamovi} 4. Sudijska trojka, Sa{a Gvozdenovi} i bra}a, Marijan i Sa{a, Gujanica, obavila je svij deo posla bez gre{ke, pa su i oni bili deo prijatnog druèwa igra~a, trenera, sportskih radnika i novinara. V. Jankov

Slavko Imri} novi predsednik Slavko Imri} je novi predsednik mu{kog ko{arka{kog kluba Spartak. To je rezultat Izborne skup{tine koja je odràna u amfiteatru Otvorenog univerziteta u Subotici. U Upravnom odboru se, pored Imri}a, nalaze jo{ Mi{a Vidanovi}, Slobodan Grkovi}, Milisav Stanimirovi} i Tivadar Bunford. Nadzorni odbor ~ine Goran âmprag, Branko Pareànin i Qubi{a \or|evi}, Stru~ni savet Darko Papac, Tivadar Horvat i Marko Vidakovi}, dok su u Zdravstenoj komisiji Rodoqub \uri}, Jovica Poznan i Mirsad Majanovi}. Zbog smrti dosada{weg predsednika Skup{tine Karla Kopilovi}a, izabran je novi, Marinko Pr}i}. Tokom sprovo|ewa dnevnog reda mogle su se ~uti informacije pred kakvim se sve klub na{ao problemima. Pre dve godine je situacija bila izuzetnu te{ka, ekipa je sakupqena buvkalno dan-dva pred takmi~ewe, ali je u toj prvoj sezoni ostvaren najve}i uspeh — Spartak je sa~uvan od ga{ewa, Usledila je zatim pro{la godina u kojoj je ostvarena dobra saradawa sa OKK Spartak, a sa mladim snagama „golubovi“ su ostvarili solidan plasman u Sprskoj ligi. Sada su ti klinci stasali, ekipu su se prikqu~ili Pekovi} i Damjanovi}, a trebalo bi da se ekipi prikqu~i i Becin. Uz postoje}e igra}e Kalini}a, Topalova, Vukoli}a, Prqu, Dini}a, Kunti}a, Krsti}a i Stojanovi}a, u Spartaku veruju da imaju snage da se vrate Prvu „B“ ligu. N. S.

Sisoko: Vreme je za povratak Defanzivni vezni fudbaler Juventusa Muhamed Sisoko izjavio je da je presre}an {to se kona~no oporavio od povrede stopala koja ga je udaqila sa terena ~itavih sedam meseci. Sisoko je jo{ u martu operisao metatarzalnu kost stopala i prema procenama lekara, trebalo je da se vrati treninzima

po~etkom avgusta. Me|utim, zbog neo~ekivano sporog oporavka reprezentativac Malija i biv{i ~lan Liverpula ~ekao je na povratak na teren dva meseca vi{e od predvi|enog termina. - Kona~no..posle sedam meseci agonije ponovo sam spreman za igru. - izjavio je Sisoko.

Vuds zaradio vi{e od milijardu dolara Najboqi svetski igra~ golfa Amerikanac Tajger Vuds postao je prvi sportista koji je uspeo da zaradi vi{e od milijardu dolara, saop{tio je magazin „Forbs“. Vuds, koji na golf terenima dominira od 2002. godine, uspeo je da zaradi vi{e od milijardu dolara zahvaquju}i nagradama na profesionalnim turnirima, od reklama, garancija za nastupe na takmi~ewima i ostalim aktivnostima. Ameri~ki golfer je samo u ovoj godini za- Tajger Vuds radio vi{e od 100 miliona dolara, a wegov najzna~ajniji sponzor je kompanija za proizvodwu sportske opreme „Najk“, sa kojom ima godi{wi ugovor na 30 miliona evra. Magazin „Forbs“ procewuje

da je biv{i ko{arka{ Majkl Xordan slede}i sportista koji }e pre}i granicu od milijardu dolara. On je do sada zaradio ne{to vi{e od 800 miliona dolara, a ove godine }e prihodovati oko 45 miliona.

POLUFINALE KUPA VOJVODINE

Spartak i Bavani{te u finalu Spartak - Sloven 3:0 (25:19, 27:25, 25:17) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 150, sudije: Savi} (Sombor) i Pei} (Subotica). SPARTAK: Jawi}, Kecman, Markovi}, Fa}ol, Stipi}, Vidakov, Medi}, Jana~kov, Ku`i}, Konkoq, Radovi}, [leiher. Trener: Ili}. SLOVEN: Damjanovi}, Zoranovi}, Slavni}, Milovac, Popovi}, Bo`i}, [quki}, Saji}, Slijep~evi}, Jovanovi}. Trener: Trbovi}. Odbojka{i suboti~kog Spartaka plasirali su se u finale Kupa Vojvodine. U polufinalnom me~u su sa 3:0 (25:19, 27:25,

25:17) savladali ekipu Slovena iz Rume. „Golubovi“ su vi{e problema imali u prva dva seta, ali su ipak uspeli da do|u do prednosti. Najvi{e su se doma}i igra~i mu~ili na prijemu, ali je vrlo dobro funkcionisao blok preko koga su osvojeni kqu~ni poeni. U drugom setu je odbojka{e Spartaka, pre svih Fa}ola, dobro slu`io servis, dok je najboqu igru suboti~ki tim pru`io u tre}em setu, kada nije dolazilo u pitawe ko }e se radovati na kraju. N. S.

NS As - Bavani{te 1:3 (25:18, 24:26, 24:26, 19:25) FUTOG: Hala sportova, gledalaca 300, sudije: Salati} i Bo`ovi} (obojica Zrewanin). NS AS: Panti}, Maodu{, To{i}, Risti}, Mustafi} (l), Tati}, Kati}, Mari~i}, Vukovi}, Vasi}, [vraka, Drap{in. BAVANI[TE: Rajkovi}, Stanojevi}, Vladisavqev, Popovi}, Savin (l), Proti}, Gute{a, Markovi}, Dolova~ki, Huska, Juhas, Srbotnik. Odbojka{i NS Asa nisu uspeli da se plasiraju u finale Kupa na teritoriji Vojvodine. Novi

prvoliga{ je na „svom“ terenu pora`en od, na ovom me~u, iskusnijeg Bavani{ta, uprkos periodima odli~ne igre. Kod Novosa|ana osetio se izostanak startnog libera Basko~evi}a, kojeg nije najboqe zamenio Mustafi}. Lagano su doma}i dobili prvi set, ~ak u drugom nisu uspeli da realizuju set loptu koja bi verovatno sve preokrenula u wihovu korist. Umesto toga, izgubqena su dva uzastopna perioda igre na razliku, a kada je ekipa psihi~ki pala, nije mogla ozbiqnije da se suprotstavi razigranom protivniku. M. R.

DRUGA LIGA SRBIJE

Nova Pazova za Staru Pazovu Posledwi dan Druge lige Srbije u {ahu sa dva kola doneo je i promenu na vrhu tabele. Posle prepodnevne {estice koju su napravili Spartaku 2 Somborci su neo~ekivano u devetom kolu igrali nere{eno s ve} “otpisanim” Mladosta{ima iz Nove Pazove. Tako su se stvari zakomplikovale a to je i dra` svakog takmi~ewa. Rezultati 8 kola: Somborski [K - Spartak 2 6:0, Jugovi} Enerxi net – “Ivan Kurja~ki” RNP 3:3, Alibunar - Radni~ki 1,5:4,5, Srem - Stara Pazova 1:5, “Bora Kosti}” - Naftagas 3:3, Mladost je bila slobodna.

Rezultati 9 kola: Mladost Somborski [K 3:3, Stara Pazova - “Bora Kosti}” 4:2, Radni~ki Srem 4,5:1,5, “Ivan Kurja~ki” RNP – Alibunar 5,5:05, Spartak 2 - Jugovi} Enerxi net 0,5:5,5, Naftagas je bio slobodan. Tabela: 1. Stara Pazova 21 (36,5,+), 2. Somborski [K 20 (32,5), 3. Radni~ki (Zrewanin) 16 (31,5,+), 4. Jugovi} Enerxi net (Ka}) 16 (28,5), 5. “Ivan Kurja~ki (Pan~evo) 14 (25,5), 6. “Bora Kosti}” (Vr{ac) 13 (27), 7. Naftagas (Elemir) 9 (23), 8. Srem (Sremska Mitrovica) 7 (19), 9. Mladost (Nova Pazova) 5 (18), 10. Spartak 2 (Subotica) 5 (16), 11. Alibunar 1 (12,5). B. D.

SPORT

DNEVNIK DR@AVNO PRVENSTVO U BEOGRADU

Najuspe{niji Partizan i Zvezda Zbog nevremena koje se desilo u julu tokom dràvnog prvenstva u veslawu u Subotici, kada su uni{teni ~amci ve}ine klubova u Srbiji, drugi dan prvenstva za seniore i kadete bio je odloèn i odràn je ju~e na beogradskoj Adi Ciganliji. Najuspe{niji su bili vesla~i Partizana i Crvene zvezde sa po ~etiri zlatne medaqe, a sledilo je Smedervo sa tri titule. ^lanovi novosadskog Danubiusa 1885 zabeleìli su dobre rezultate. Zlato je pripalo kadetskom dubl skulu Milo{ Urukalo i David Pap, kao i Jeleni Mladenovi} u seniorskom dublskulu koja je veslala zajedno sa Jovanom Arsi} iz Zreneksa. Miladinovi}eva je u skifu bila

Andrea Korom

druga iza odli~ne Andree Korom iz Pali}a. Kadetski osmerac Danubiusa zauzeo je tre}e mesto iza Partizana i Zvezde. Rezultati, seniori dvojac: 1. Igor Perzi}/Milo{ ^udi} (Crvena zvezda) 7:06,15, 2. Aleksandar \or|evi}/Aleksandar Filipovi} (Smederevo) 7:20,35, 3. Boris @igi}/Miran [ibov (Begej 1883) 7:34,16. Skif: 1. Du{an Bogi~evi} (Smederevo) 7:07,61, 2. Predrag lackov (Smederevo) 7:15,75, 3. Ivan Ostoji} (Smederevo) 7:18,22. Laki dvojac: 1. Nemawa Ne{i}/Aleksandar Jekni} (Smederevo) 7:03,74, 2. Dasti Fer~ec/Tihomir Pavlovi} (Crvena zvezda)

7:08,00, 3. Nemawa Deli}/Bogdan Dugi} (Grafi~ar) 7:37,32. Skif laki: 1. Milo{ Stanojevi} (Tami{) 7:27,74, 2. Jovan \uri~i} (Tami{) 7:33,00, 3. Milo{ Milosavqevi} (C, zvezda) 7:36,17. Dublskul: 1. Du{an Bogi~evi}/Jovan Jovanovi} (Smederevo) 6:33,51, 2. Jovan \uri~i}/Milo{ Stanojevi} (Tami{) 6:48,50, 3. Radivoj Mijatov (ûrug)/Daniel Mi{kolci (Pali}) 7:02,13. êtverac: 1. Partizan 6:04,84, 2. Crvena zvezda/Zreneks 6:08,40. Seniorke, dublskul: 1. Jelena Miladinovi} (Danubius)/Jovana Arsi} (Zreneks) 7:34,41, 2. Bernedeta Lajko/Laura Va{ (Pali}) 7:37,41. Skif: 1. Andrea Korom (Pali}) 8:17,82, 2. Jelena Miladinovi} (Danubius 1885) 8:25,56, 3. Bernedeta Lajko (Pali}) 8:32,43. Kadeti, skif: 1. Dejan Jovi~i} (C. zvezda) 7:26,25, 2. Du{an Novakovi} (Partizan) 7:29,90, 3. Uro{ Stanojevi} (Smederevo) 7:38,92. Dvojac: 1. Filip Lazi}/Luka Leki} (Crvena zvezda) 7:08,98, 2. Nikola Simovi}/Vuk Matovi} (Partizan) 7:18,82, 3. Vladimir Stankovi}/Gvozden babi} (Smederevo) 7:32,17. Dublskul: 1. Milo{ Urukalo/David Pap (Danubius 1885) 7:02,54, 2. Vladimir Nikoli}/Du{an Veqkovi} (Partizan) 7:05,61, 3. Milo{ Panteli}/Luka Mandi} (Galeb) 7:11,80. êtverac: Partizan 6:29,41, 2. Crvena zvezda 6:29,73, 3. Smederevo 7:06,61. êtverac skul: 1. Partizan 1 6:29,87, 2. Crvena zvezda 6:37,09, 3. Smederevo 6:42,14. Osmerac: 1. Partizan 1 6:25,76, 2. Crvena zvezda 6:39,59, 3. Danubius 1885 6:43,59. Kadetkiwe, skif: 1. Nina Jovanovi} (C. zvezda) 8:28,52, Ana Suboti~ki (Galeb) 8:31,75, 3. Luna Ugrenovi} (Grafi~ar) 8:39,16. Dublskul: 1. Katarina \uki}/Jelena Momirov (Begej 1883) 8:00,07, 2. Andrea Kukla/Adreain Abraham (Pali}) 8:08,01, 3. Luna Ugrenovi}/Milica Lugowa (Grafi~ar) 8:12,24. G. M.

Vojvo|anska liga Istok Sloboda - Ba~ka1901 4:2, Budu}nost (SC) - Borac (S) 5:2, BAK - Radnik 1:0, Dinamo - Budu}nost (A) 6:2, Radni~ki (Z) - Kozara 3:0, Obili} - Vojvodina (NM) 1:1, Radni~ki (B) - Polet (N) 1:0.

Vojvo|anska liga Zapad [ajka{ - Polet (K) 5:0, Cement - Hajduk ([) 1:0, 1. maj Agroruma - Solunac 2:1, Crvena zvezda - Borac 1:3, Radni~ki (SM) Qukovo 1:2.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga Istok PAÎR: Ba~ka - Crvena zvezda, NOVI BEÊJ: Jedinstvo - Ba~ka Topola. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Vojvo|anska liga Zapad NOVI SAD: Indeks - Sloven (10 ~asova), Mladost - Omladinac, MLADENOVO: Budu}nost - Radni~ki (I), SOMBOR: @AK - Jugovi}. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Petrovaradin (10 ~asova), GAJDOBRA: Hercegovac - Borac, RUMENKA: Jedinstvo - Sremac, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Srbobran, BA^KI PETROVAC: Mladost - Be~ej. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova. Gradska liga Novog Sada LUG: Poqana Behaton - Straìlovo, SUSEK: Partizan Sirig, LEDINCI: Vinogradar - Proleter, ÊNEJ: ênejac - @elezni~ar, KISA^: Tatra - Fru{kogorski parti-

zan, RAKOVAC: Borac - TSK, BUDISAVA: Dinamo - Ba~ka. Utakmice po~iwu u 15.30 ~asova.

Rukomet Superliga (m) - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Kolubara (19.30), BA^KA PALANKA: Tarket - Crvena zvezda (18). Prva liga (m) - PO@AREVAC: Po`arevac - Jagodina (19). Prva liga (`) - BEOGRAD: Cepelin - Ku~evo (17.30), Maks Sport - Napredak (20). Druga srpska liga sever (m) JA[A TOMI]: Hercegovina - Sombor (19), BAJMOK: Vojput - @elezni~ar (17.30).

Ko{arka Prva srpska liga, sever (`) - ZREWANIN: Proleter Gimnazija (20), RUMA: Ruma 92 - Srbobran Reahem (18.30), KIKINDA: Banat Milenium - Sivac (17). Druga srpska liga, sever (m) - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Top (18), IN\IJA: Hajduk (B) - Dinamo (18).

nedeqa4.oktobar2009.

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

Bikovi odoleli i u Temerinu Sloga - Big bul 1:1 (0:1) TEMERIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija Perin (Vr{ac), strelci: D. Powevi} u 78. za Slogu, a Prqevi} u 8. minutu za Big bul. @uti kartoni: Vukoje, Samarxi}, M. Milovi}, Jak{i}, D. Powevi} (Sloga), Vu~eti}, Drobwak (Big bul). SLOGA: Romi} 7, Miqanovi} 6 (Mandi} 7), Dragoqevi} 7, D. Powevi} 8, M. Milovi} 6, Vukoje 7, Jak{i} 6 (D. Milovi} -), Horvat 7, Desnica 7, M. Powevi} 6 (Tintor -), Samarxi} 7. BIG BUL: Mladenovi} 7, Aperli} 6, Savinovi} 7, Prqevi} 8, Mileti} 6 (Veselinovi} 6), Vukobrat 7, Jevxevi} 7, Simeunovi} 7, Milanovi} 6, Vu~eti} 7, Da~i} 6 (Drobwak 6). Pokazao je Big bul da se ne nalazi slu~ajno na liderskoj poziciji, ali je nai{ao na motivisanog doma}ina i podela plena je pravedan ishod derbija. Iz prve dobre organizovane akcije gosti su prona{li put ka mre`i po{to je Marko Prqevi} glavom poslao loptu iza le|a mladog Romi}a. Pola posla odradio je Vu~eti}, snimio je situaciju u {esnaestercu Sloge i uputio dobar centar{ut. Svaki slobodan udarac bio je prilika da Jevxevi} poka`e {ta mu je glavni adut, topovski je {utirao u 29. minutu, ali golman Sloge je iza{ao kao pobednik. Minut pre

odlaska na odmor sporna situacija u kaznenom prostoru gostiju izazvala je buru nezadovoqstva na tribinama. Lopta je podogila u ruku Savinovi}a, sve je video pomo}nik Beqin ali ni{ta nije signalizovao sudiji Perinu.

Gojko Vukoje je bio jedan od najboqih u odbrani Sloge

Zadovoqni minimalnim kapitalom gosti su se u nastavku povukli i prepustili inicijativu Temerincima koji su polako stezali obru~ oko gola Mladenovi}a. Za~uli su se uzdaci nakon dobrih poku{aja Samarxi}a i Desnice a pravda je zadovoqena u 78. minutu. Kao od {a-

OFK Kikinda - Metalac Asko Vidak 2:2 (0:1) nasin je odli~no nabacio loptu u kazneni prostor Kikin|ana, a Sa{a Popin je uputio je loptu prema golu Hajrovi}a koji je loptu ispustio i lopta je zavr{ila u mre`i. U nastavku doma}i su imali terensku inicijativu, nekoliko prilika da izjedna~e, ali im je to uspelo tek u 69. minutu. Kovrlija je odli~no nabacio loptu u kazneni prostor gostiju iz Futoga gde je snala`qiv bio Du{an Pavlov i matirao je golmana gostiju. U 79. minutu Ili} je nabacio loptu u kazneni prostor Metalaca, a Pavlov je o{trim udarcem loptu smestio iza le|a gostuju}eg golmana - 2:1. Jo{ se doma}i igra~i nisu ni oporavili od radosti kada je ekipa Metalca izjedna~ila rezultat. Celin je sa nekih 20 metara u 80. minutu o{tro {utirao lopta je u kaznenom prostoru Kikin|ana nekog okrznula i ponovo je zavr{ila iza le|a golmana doma}ina Hajrovi}a. U fini{u susreta doma}i nisu uspeli da postignu pogodak. Mada su ostvarili nere{en rezultat fudbaleri sa Gradskog stadiona pru`ili su dopadqivu igru, a gosti iz Futoga su igrali otvoreni i bez kalkulisawa. M. S.

Gre{kama u poraz Ba~ka – Pali} 1:2 (0:0) BA^KA PALANKA: Stadion ‘’Slavko Maletin – Vava’’. Gledalaca oko 300. Sudija: Mi{i} (Zrewanin). Strelci: Zec u 80. minutu za Ba~ku, a Katai u 70. i Stevanovi} u 85. minutu za Pali}. @uti kartoni: Pu|a (Ba~ka), Mito{evi} (Pali}). BA^KA: Kova~evi} 6, Babi} 6 (Vajagi} 6), Petrovi} 7, Zec 7. Pu|a 7, Zelin~evi} 6, Kozomora 6, Duki} 7, ^u~kovi} 6, [e{um 6 (Joci} -), Koji} 6 (Ivkovi} 6). PALI]: Jorgi} 6, Radovi} 6, Mihajlovi} 6, Hubert 7, Ka{~elan 6, Stevanovi} 7, Mito{evi} 6, Papovi} 7, Soviq 6 (Stankovi} 7), Benin 6 (Stan~eti} 7), Katai 7 (Boki} -). Ba~ka je u me~u sa Pali}anima pru`ila vrlo lo{u partiju u svim linijama i posle dve pobede u nizu izgubila, mada ni gosti nisu briqirali. Odlika prvog poluvremena bila je nepovezana igra na obe strane, a uglavnom se

2:2(2:1) 1:0 (0:0) 1:2 (0:0) 3:1 (3:1) 2:2(0:1) 1:1(1:0)

Spartak (D) - Mladost (BJ) Senta - Dolina

Pavlov dvostruki strelac KIKINDA: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija Sarka (Vr{ac), strelci: Pavlov u 69. i 79. za OFK Kikindu, Popin u 40. i Celin u 80. minutu za Metalac AV. @uti kartoni: Ili}, Pavlov, Kneèvi} (OFK Kikinda), Jovovi}, Ratkovi}, âlija (Metalac AV). OFK KIKINDA: Hajrovi} 6, Bursa} 7, Kneèvi} 7, ]ulibrk 7, Kovrlija 7, Spahi} 6 (Cvijan - ), Ivi} 7, Kurtu{i} 6, Pavlov 8, ûso 6 (]eran 6), Mesaro{ 6. METALAC ASKO VIDAK: \urikan 7, âlija 6, Jovovi} 7, Ratkovi} 6, Stanojev 7, Lemez 6, Tanasin 7 ( Kukoq), Celin 7, Popin 7, Fa}ko 6 (Bjelajac -), Vujanovi} 6 (Ivkovi} -). Fudbaleri OFK Kikinde pod vo|stvom novog trenera Branislava Bjeli}a koji je na klupi zamenio doskora{weg trener Gorana Cvijana samo su remizirali na svom terenu protiv borbene ekipe Metalca AV iz Futoga . Doma}i fudbaleri imali su u prvom delu igre tri prilike, me|utim gosti su poveli. Na sredini terena oboren je doma}i igra~ Ili} ali sudija Sarka nije prekinuo igru. Gosti su kontra napad, Ta-

Radni~ki ([) - Veternik Viskol Tekstilac Ites - Dowi Srem Ba~ka (BP) - Pali} Radni~ki (NP) - Vr{ac Kikinda - Metalac AV Sloga (T) - Big bul Danas

igralo izme|u dva {esnaesterca. U tom periodu igre novinarske bele`nice su ostale prazne, jer nismo videli nijednu ozbiqniju priliku ni na jednoj strani. Sredinom drugog poluvremena Pali} je do{ao u vo|stvo iz prve prave prilike i to iz prekida. U 70. minutu Aleksandar Katai je odli~no izveo slobodan udarac s tridesetak metara iskosa sa leve strane i pogodio mre`u istr~alog Luke Kova~evi}a. Nakon toga Ba~ka je krenula agresivnije ka golu gostiju i deset minuta kasnije izjedna~ila. Zoran Zec je iz slobodnog udarca preciznim {utem po zemqi s 25 metara pogodio desni golmanov ugao i poravnao na 1:1. U 85. minutu u kontri gostiju, a posle gre{ke odbrane Ba~ke, Miroslav Stevanovi} je zatresao mre`u Kova~evi}a za pobedu gostiju i kona~nih 2:1 za Pali}. J. J.

1. Big bul 2. Pali} 3. Veternik 4. Sloga (T) 5. Ba~ka (BP) 6. Tekstilac 7. Dowi Srem 8. Radni~ki (NP) 9. Metalac AV 10. Vr{ac 11. Dolina 12. Senta 13. Kikinda 14. Mladost (BJ) 15. Radni~ki ([) 16. Spartak (D)

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 7 7 8 7 8 7

(15.30) (15.30) 6 5 5 4 4 4 3 2 2 2 2 2 1 2 1 0

1 2 2 3 1 1 2 4 3 3 2 2 4 1 2 1

1 1 1 1 3 3 3 2 3 3 3 3 3 4 5 6

16:6 13:8 14:11 15:9 14:10 9:8 13:9 8:8 10:9 5:8 14:13 10:11 13:15 9:13 7:20 5:17

19 17 17 15 13 13 11 10 9 9 8 8 7 7 5 1

U slede}em kolu (10/11.oktobra) sastaju se: Big bul - Spartak (D), Metalac AV - Sloga (T), Vr{ac - Kikinda, Dolina - Radni~ki (NP), Pali} - Senta, Dowi Srem - Ba~ka (BP), Veternik Viskol Tekstilac Ites, Mladost (BJ) - Radni~ki ([). le Dejan Powevi} je iza{ao na kraj sa ~uvarima i prizemnim

udarcem doneo crveno-belima bod. M. Meni~anin

Arsi} odlu~io pobednika Tekstilac Ites - Dowi Srem 1:0 (0:0) OYACI: Igrali{te Tekstilca, gledalaca 400, sudija Stanti} (Subotica), strelac Arsi} u 86. minutu (iz penala). @uti kartoni: Lalevi} (Tekstilac Ites), Radi{i} (Dowi Srem). Crveni karton: Kari} (Dowi Srem). TEKSTILAC ITES: Brki} 7, Bursa} 6 (Kne`evi} 6), Kr{i} 7, Arsi} 8, Lalevi} 7, Jovanvoi} 8, Hamzi} 6, Kuveqi} 7 (Bubaw -), Stojanovi} 8, ^orda{i} 8, Ivkovi} 6 (Peri} 6). DOWI SREM: Todorovi} 6, Josimov 6, Kari} 6, Skorupan 6, Radi{i} 7, Bukorac 7, Derowa 7, Zelinac 6, Laki}-Pe{i} 6, Dun|er 6, Radosavqevi} 6. Oxa~ani su savladali novajliju u ligi tim iz Pe}inaca koga su suvi{e respektovali. Vi|ena je tvrda utakmica sa vrlo malo povoqnih prilika. Taktiziralo se na obe strane i ~ekala se gre{ka protivnika. U takvoj igri strpqivija je bila doma}a ekipa, koja je stigla do pobede pogotkom u fini{u susreta. Odlu~uju}i momenat je vi|en u 85. minutu, nakon centar{uta sa desne strane najvi{i je bio Stojanovi} koji je glavom uputio loptu ka golu, lopta je pre{la gol crtu, a {toper gostiju Kari} je rukom poku{ao da zaustavi loptu i sudija Stanti} mu je dodelio crveni karton i dosudio kazneni udarac za doma}i tim. Loptu je uzeo Sini{a Arsi} i rezantnim udarcem savladao gostuju}eg golmana. S. Jovin

Radni~ki ([) Veternik Viskol 2:2 (2:1) [ID: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija Dubaji} (Apatin), strelci: Vukmir u 5. \ori} u 6. za Radni~ki, a Vukasovi} u 42. i Rajevi} u 84. minutu za Veternik Viskol. @uti kartoni: Naranxi}, Aramba{i}, Vukmir, Poli} (Radni~ki), Markov, No`ini}, Vukov (Veternik Viskol). RADNI^KI: Vukovi} 6, Aramba{i} 6 (Vezirovi} 6), \urki} 8, Miqkovi} 8, Vukmir 9, Jovanovi} 8, Naranxi} 7 (Arsenovi} 6), Poli} 8, \ori} 7, Gruji~i} 7, Vlajisavqevi} 7 (Varni~i} 6). VETERNIK VISKOL: Broj~in 7, Vasi} 8, Markovi} 7 (Kalinov -), Rajevi} 8, [vowa 8, Josimovi} 7 (Savi} 6), Vukov 7, Vukasovi} 7, Rodrigez 7 (\uki} -), A~evedo 7, No`ini} 8.

U prvih 30. minuta ovog zanimqivog susreta [i|ani su odigrali najboqu partiju ove jeseni i poveli sa 2:0. O~ekivao se siguran trijumf doma}ih, ali su solidni gosti na kraju ipak ostvarili povoqan rezultat. Kapiten Radni~kog Vukmir je posle lepe izvedene akcije sigurnim udarcem sa 16 metara savladao golmana Broj~ina. Posle gre{ke odbrane gostiju \ori} je pove}ao rezultat. Tada dolazi do pada u igru doma}ih i zahvaquju}i neodlu~nosti golmana Vukovi}a, gosti preko Vukasovi}a smawuju rezultat. U nastavku igralo se otvoreno s dosta neiskori}enih prilika sa obe strane. Kona~an rezultat postavio je Rajevi} odli~nim udarcem sa oko 18 metara iz slobodnog udarca, a za primqeni gol ve}i deo krivice snosi golman Vukovi}. M. ]ur~i}

Radni~ki (NP) Vr{ac 3:1 (1:1) NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 300, sudija Mihajlovi} (Zrewanin), strelci: Miji} u 45. i 48. Rni} u 71. za Radni~ki, a Mihajlovi} u 32. minutu za Vr{ac. @uti kartoni: Radak, Ranimirov i Jovanovi} (Vr{ac). RADNI^KI: Keri} 6, Puni{i} 7, Rni} 7, Keki} 6, Aga 8, êprwa 7, Mari} 7, Bale{evi} 6 (Gaji} -), Kneèvi} 7 (Ivi} -), Miji} 8, Paìn 6 (\eli} 7). VR[AC: Kri~ak 6, Radak 6, Ratkovi} 7, Babi} 7, Rankov 6 (Jovanovi} -), Nikoli} 6, Kowevi} 6, Popov 6 (Dubi~anin -), Ranimirov 7, Mihajlovi} 7, Stankovi} 6 (Popovi} -). Radni~ki je zasluèno pobedio borbenu ekipu Vr{ca iako su gosti prvi do{li u vo|stvo, preko leve strane sjurio se Ratkovi} koji je ubacio loptu pred gol Radni~kog i Mihajlovi} je glavom zatresao mreù. U posledwem minutu poluvremena Miji} je iz slobodnog udarca s 30 metara postigao evro gol. Doma}ini su krenuli silovito u drugom poluvremenu i ve} u 48. minutu Miji} ponovo iz slobodnog udarca poga|a mreù Vr{ca, wegov udarac sa preko 20 metara odbija se od ìvog zida vara golmana i lopta ulazi u mreù iza wegovih le|a. Tre}i gol je plod solo akcije Rni}a koji je pro{ao vi{e igra~a Vr{ca i s leve strane efektnim udarcem pogodio mreù. J. Vukovi}

SPORT

nedeqa4.oktobar2009.

DNEVNIK BUNDES LIGA

PRVA LIGA SRBIJE

I Keln odneo bod iz Minhena

Pobeda s penala In|ija - Radni~ki (N) 1:0 (1:0) IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca 900, sudija Katan~evi} (Novi Beograd), stelac: Jankovi} u 29. minutu (iz penala). @uti kartoni: Novakovi}, Jankov, An|elkovi}, Koxo (In|ija), Petrovi}, Todorovi} (Radni~ki). IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi} 7, \urovi} 7, Jak{i} 8, Jovanovi} 7, Jahi} 7, Jankov 6 (Ko-

okviru gola, ali bi prvih 45 minuta {to pre trebalo zaboraviti. Prvu veliku priliku imali su gosti ve} u 1. minutu. Milunovi} je iskosa sa leve strane sa nekih sedam metara {utirao pokraj Poleksi}a, ali je lopta tik pokraj suprotne stative oti{la u gol aut. Imali su gosti jo{ jedan neugodan poku{aj ve} u 6. minutu Dan~etovi} je sa

Fudbaleri In|ije se raduju pobedi

xo 7), An|elkovi} 6 (Dimitrov ), Nagli} 6, Filipovi} 6 (Dubaji} 6). RADNI^KI: \oki} 8, Petrovi} 7, Trajkovi} 7, Tasi} 6 (Stefanovi} 6), Milenkovi} 6, Stojkovi} 7 (Miti} 6), Todorovi} 7, Cvetkovi} 7, Dan~etovi} 6 (Petkovi} 6), Milunovi} 6, Ivanovi} 6. In|ija je jednim golom postignutim iz opravdano dosu|enog penala stigla do tri boda. Naravno, pobedi se u zube ne gleda, ali bi skroman golgeterski u~inak na dosada odigranih osam utakmica trebalo i morao da zabrine igra~e zeleno-belih. Doma}i fudbaleri su uputili vi{e udaraca prema

25 metara dobro {utirao, ali je lopta oti{la pokraj gola. Najpovoqniju priliku u tom periodu za doma}ine imao Filipovi} u 10. minutu kada je sa nekih {est metara istina okru`en trojicom gostuju}ih igra~a, ali iz povoqne prilike {utirao pokraj gola. Najzad u 29. minutu dosu|en je penal za doma}ine. Jankov je iskosa sa leve strane nabacio loptu pred gol. Todorovi} je rukama odgurnuo Nagli}a na nekih pet metara od gola, pa je sudija opravdano pokazao na belu ta~ku. Kapiten Jankovi} je bio siguran realizator poslao golmana u jednu, a loptu na drugu stranu i doneo radost vernim navija~ima.

Pivarci podelili bodove ^SK Pivara - Mladost (A) 0:0 ÊLAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 400, sudija Simovi} (Lov}enac). @uti kartoni: Zamaklar (^SK Pivara), Stjepi}, Vejnovi} (Mladost). ^SK PIVARA: Labus 7, Pandurov 7, Mudre{a 7, Zamaklar 6 (Opa~i} -), Mandi} 7, Moji} 7, Xari} 6, Furtula 6, Petkovi} 6 (Dokni} 6), B. Pavlovi} 6 ([arac 6), Zec 6. MLADOST: Marti} 7, Stjepi} 7, Kosanovi} 6, Te{i} 7, Mrvaqevi} 6, Vejnovi} 6, \orovi} 7, Petrovi} 6 (Aleksi} 6), Filipovi} 6, Paunovi} 6, Radovanovi} 6. Prvi deo igre ne}e se dugo pamtiti jer su doma}ini imali kakve-takve dve poluprilike, gosti sem jednog udarca iz daqine- ni{ta, pa se na (ne)zasluèn odmor oti{lo bez golova. U drugom delu igralo se malo ùstrije, ali poku{aji doma}ih da postignu

bar minimalnu pobedu ostali su bezuspe{ni. Marko Furtula mogao se proslaviti, imao je u prvom dve, a u drugom poluvremenu jo{ e tri prilike. Samo u 53. minutu dva puta je bio u situaciji da donese pobedu svome timu. Jednom je bio savladan i golman gostiju Marti}, ali je sa gol linije loptu izbacio Stjepi}, a u drugom poku{aju lopta je oti{la tik pored stative u gol aut. Potom udarac Zamaklara sa vi{e od dvadeset metara golman Marti} je krajwim naporom izbacio u korner. Gosti su se uglavnom branili i preko kontri par puta ugrozili doma}i gol, ali su udarci iz daqine bili neprecizni. Za sve prikazano puno je i jedan bod, mada ostaje `al na doma}oj strani za propu{tenom prilikom i minmalnom pobedom. V. Vujanovi}

RADOJI^I] PRIPREMA IZNENA\EWE

Bez Avri}a

Pobedom nad odli~nom ekipom kraqeva~ke Sloge fudbaleri Novog Sada su se vratili na pravi kolosek i sada s puno vi{e samopouzdawa do~ekuju jesewa isku{ewa. Po staroj dobro praksi, sredu su odigrali kontrolni me~. - Igrali smo protiv Klisana, bila je to dobra provera. Naàlost, povredio se Avri} i u narednih deset dana ne}emo mo}i da ra}unamo na wega. S druge strane raduje povratak Miodraga Bursa}a, imao je te{ku saobra}ajku. Pruìo sam mu {ansu posledwih tridesetak minuta i postigao je i gol. Sa wegovim povratkom ne}emo ùriti, dozira}emo optere}ewe postepeno - poja{wava trener ùtih Dragan Radoji~i}. U dosada{wih sedam kola kanarinci su ostvarili tri pobede

uz ~etiri poraza, od toga dva kod ku}e. - Predvi|en bonus neuspeha kod ku}e ve} smo ispunili, a podatak dosada{wih rezultata pokazuje da u svim susretima idemo na pobedu. I u Lu~anima idemo da napravimo dobar rezultat. Bitno je da u me~ u|emo maksimalno ozbiqno, i evidentni kvalitet i uspon forme pokaèmo i na terenu. Lu~anci igraju sa promenqivim uspehom, imaju mawe bodova nego {to vrede, poku{a}e u nedequ sve da isprave, ali i mi imamo snage i motiva da se pokaèmo u pravom svetlu i ostvarimo jo{ jedan uspeh. Liga je veoma izjedna~ena, svako svakog moè da pobedi, pa za{to to ne bi bilo i ovoga puta - optimista je Radoji~i}. Trener Novosa|ana najavquje dve-tri promene. M. Po.

Radni~ki (S) - Banat ^SK Pivara - Mladost (A) In|ija - Radni~ki (N) Novi Pazar - Sloga Zemun - Kolubara Be`anija - Sevojno Point Srem - Teleoptik Proleter - Dinamo Mladost (L) - Novi Sad 1. Novi Pazar 2. Srem 3. Kolubara 4. In|ija 5. Proleter 6. Sevojno Point 7. Banat 8. Mladost (A) 9. ^SK Pivara 10. Teleoptik 11. Be`anija 12. Novi Sad 13. Dinamo 14. Radni~ki (S) 15. Zemun 16. Sloga (K) 17. Mladost (L) 18. Radni~ki (N)

0:0 0:0 1:0 (0:0) 1:0 (1:0) 2:2 (2:1) 0:1 (0:0) (odgo|eno)

Danas

8 7 8 8 7 8 8 8 8 7 8 7 7 8 8 8 7 8

5 5 4 4 4 3 3 3 2 3 2 3 2 2 2 1 1 1

1 0 3 3 0 3 3 3 5 1 3 0 2 2 1 3 3 2

2 2 1 1 3 2 2 2 1 3 3 4 3 4 5 4 3 5

9:5 10:3 10:7 7:5 11:7 7:4 5:3 5:5 6:5 8:6 3:4 5:7 3:6 5:7 5:13 4:7 3:6 8:14

16 15 15 15 12 12 12 12 11 10 9 9 8 8 7 6 6 5

liku imao je Nagli} u 51. minutu posle sjajne akcije Koxe sa leve strane ali je {utirao pokraj gola. Gosti su jedino preko Trajkovi}a iz slobodnog udarca u 61. minutu ozbiqnije pripretili, ali je i tada lopta oti{la pokraj desne stative Poleksi}evog gola. Da. Vi~enti}

Prazne mre`e Radni~ki (S) - Banat 0:0 SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 600, sudija Vasi} (Subotica). @uti kartoni: Josi}, Zeli}, Peruni~i}, Resanovi} (Radni~ki), Stevanovi}, Radosavqev, Jeremi}, Grumi} (Banat). Crveni karton: Resanovi} (Radni~ki), Radosavqev (Banat). RADNI^KI: Zogovi} 8, Laki} 6 (Mr|enovi} -), Josi} 6, Vidovi} 8 Baqak 7, Vukovi} 6, Zeli} 7, Resanovi} 6, Stojkovi} 6 (Keni} -), Marijanovi} 7, Peruni~i} 6 (Dobrijevi} -). BANAT: Bogunovi} 8, ]ulibrk 6, Milutinovi} 6, Filipovi} 7, Radosavqev 7, Jeremi} 6, Vujovi} 6 (Ori} -), Stevi} 7, Grumi} 6, Stevanovi} 8 (Savi}), Mijanovi} 6. U dinami~noj i uzbudqivoj utakmici rivali su podelili

plen, {to je po prikazanoj igri i najrealniji rezultat. U prvom delu susreta nakon anga`ovane igre uprkos ~vrstim odbranama na obe strane Somborci su uspeli da stvore dve izgledne {anse, ali bez realizacije, jer lopte upu}ene prema golu gostiju golman Bogunovi} krajwim naporom je uspeo da sa~uva svoju mre`u. U nastavku gosti su preko Stevi}a zapretili, a malo kasnije Vujovi} je bio u izglednoj poziciji, a i Zogovi} oba puta je bio na visini zadatka. Tako susret ekipa koje spadaju u one koje su postigli najmawe golova u toku prvenstva i ovoga puta su potvrdili svoju neefikasnost. J. Dukat

PROLETER DO^EKUJE DINAMO

ôvi} obe}ava slavqe Osokoqeni odli~nim jesewim rezultatima, a posebno uspehom u Sevojnu 2:1 mla|i novosadski prvoliga{ do~ekuje ekipu Dinama iz Vrawa. Protivnik na papiru relativno lak, me|utim iz tabora Proletera pred duel poru~uju da imaju puno respekta, jer ekipa koja pobedi In|iju jednog od kandidata za vi{i rang zasluùje du`nu pa`wu. Zato Novosa|ani ni{ta ne èle da prepuste slu~aju, a talentovani napada~ Nemawa ôvi}, koji je odli~nim igrama dao

„Aspirinxije“ su priredile navija~ima egzibiciju i posle 4:0 protiv Nirnberga preuzeli prvu poziciju od Hamburga, koji u nedequ gostuje u Berlinu. Majnc je prekinuo seriju Ho-

(15.30) (15.30)

U slede}em kolu (10/11.oktobra) sastaju se: NOVI SAD: Novi Sad - ^SK Pivara, APATIN: Mladost - Srem, BANATSKI DVOR: Banat - Proleter, SEVOJNO: Sevojno Point - Novi Pazar, VRAWE: Dinamo - Be`anija, LAZAREVAC: Kolubara - Radni~ki (S), KRAQEVO: Sloga - Mladost (L), BEOGRAD: Teleoptik - In|ija. Nastavak utakmice pripao je doma}inima koji su mnogo ~e{}e {utirali An|elkovi} u 47. 53. i 58. minutu ali je prvi wegov udarac odbranio \oki}, drugi put je lopta oti{la pokraj gola, a tre}i put je {uti izblokiran i doma}ini su imali samo korner sa leve strane. Najpovoqniju pri-

Posle 0:0 sa Juventusom u Ligi {ampiona, Bajern je na Alijanc areni odigrao bez golova i sa Kelnom, u me~u osmog kola Bundes lige. Bavarci su odigrali preslikanu utakmicu

pun doprinos obe}ava novu trojku. - Ne}e biti problema, ako prikaèmo igre iz posledwih utakmica. Uzdamo se u valitet, znamo da ne}e biti lako. O~ekujem da barem jednom savladam golmana veruje u uspeh kaè ôvi}. Trener Ristovski pred me~ sa Dinamom nema ve}ih kadrovskih problema, ali je veoma misteriozan kad je re~ o sastavu koji }e poku{ati da nastavi pobedonosni niz. M. Po.

PREMIJER LIGA

I Portsmut se upisao Najlo{iji start u istoriji Premijer lige, koji su ove sezone „re`irali“ fudbaleri Portsmuta, stao je na brojci sedam (poraza, naravno). Tim sa juga Engleske upisao je prve bodove na stadionu povratnika u elitno dru{tvo, Vulverhempton Vonderersa - 1:0, golom Francuza Hasana Jebde na centar{ut Boatenga u 19. minutu. Rezultati osmog kola: Bolton - Totenhem 2:2 (1:1) (Gardner 3, Dejvis 69 - Kraw~ar 34, ]orluka 73), Barnli - Birmingem 2:1 (0:0) (Fle~er 53, Bajki 62 - Larson 90), Hal - Vigan 2:1 (0:0) (Venegor 60, @ovani 68 - Sinkler 87), Vulvs - Portsmut 0:1 (0:1) (Jebda 19), Man~ester junajted - Sanderlend 2:2.

Duel Petija i Riberija

onoj od srede i jo{ jednom nisu imali ume}a, ali ni sre}e da prona|u put do mre`e. Najboqe {anse propustili su u prvom poluvremenu, kada su [vajn{tajger i Klose pogodili pre~ku. Trener Luj van Gal na poluvremenu je ostavio u svla~ionici nedovoqno spremnog Riberija, uveo je „buntovnika“ Gomeza, pa Hrvate Prawi}a i Oli}a, ali pravih prilika gotovo da nije bilo, iako su gosti retko prelazili centar terena. Iskusni kolumbijski golman Farid Mondragon ostao je nesavladan, dok je Keln ~ak i sa bodom iz Minhena ostao u zoni ispadawa, sa Nirnbergom i Hertom. Za razliku od Bajerna, Bajer iz Leverkuzena nema problema sa postizawem golova.

fenhajma od ~etiri pobede zaredom (2:1) i sko~io na visoku petu poziciju, ispred Volfsburga. „Vukovi“ su tek sa igra~em vi{e uspeli da postignu gol i izvuku remi na gostovawu u Bohumu. Strelac je, naravno, bio Edin Xeko. Rezultati osmog kola: Bajer Leverkuzen - Nirnberg 4:0 (3:0) (Kros 3, Rolfes 28p, Derdijok 34, Kisling 68), Bajern - Keln 0:0, Majnc - Hofenhajm 2:1 (2:0) (Ivan{ic 6, Banse 11 - Ibertsberger 87), Hanover - Frajburg 5:2 (3:1) (^ahed 7, Brugink 10, Hagui 45, Ja Konan 85, Pinto 90 - Banovi} 35, [uster 82), Bohum - Volfsburg 1:1 (0:0) (Ha{emijan 53 - Xeko 75), Borusija Menhengladbah - Borusija Dortmund 0:1.

IN MEMORIAM

Zoran Mijuci} (1968. -2009.)

Posle te{ke bolesti ju~e je u [idu u 41. godini preminuo Zoran Mijuci}, nekada{wi fudbaler Vojvodine. Mijuci} je ro|en 23. decembra 1968. godine u [idu, a fudbalski talenat ispoqio je u omladincima Vojvodine iz kojih je ubrzo pre{ao u prvi tim. U generaciji trenera Qupka Petrovi}a, zajedno s Marasom, Jokanovi}em, [apuri}em, Mihajlovi}em, Tawgom, Vorkapi}em, [esti}em...stigao je do {ampionske titule, druge u klupskoj istoriji novosadskih crveno-belih. U mla|im reprezentativnim selekcijama Mijuci} je tako|e imao zapaèn u~inak, a posebno kao ~lan ~uvene “îleanske generacije” koja je 1987. godine postala omladinski prvak sveta. Zajedno sa Mijuci}em tu generaciju su ~inili Lekovi}, [kori}, Boban, Jarni, Mijatovi}, Pavlovi}, [uker, Brnovi}...a selektor tada{we Jugoslavije u generaciji mladi}a ro|enih 1968. godine bio je Mirko Jozi}. Fudbalski put Mijuci}a je kasnije odveo u Gr~ku, po povratku je igrao u jo{ nekoliko klubova iz pokrajine, da bi karijeru zavr{io u mati~nom klubu Radni~kom iz [ida. Borbu s opakom bole{}u, na àlost wegovih najbliìh i svih koji su ga poznavali, nije izdrào. Sahrana Zorana Mijuci}a je danas na Gradskom grobqu u [idu u 15 sati.

SPORT

c m y

DNEVNIK

nedeqa4.oktobar2009.

JELEN SUPERLIGA SRBIJE BEOGRAD: BSK Bor~a - Vojvodina JAGODINA: Jagodina - ^ukari~ki Stankom KRU[EVAC: Napredak - Habitfarm Javor SMEDEREVO: Smederevo - Mladi radnik KRAGUJEVAC: Metalac - Borac BEOGRAD: Crvena zvezda - OFK Beograd SUBOTICA: Spartak ZV - Partizan BEOGRAD: Rad - Hajduk

0:4 (0:2) 2:0 (1:0) 1:1 (0:0) 0:0 (0:0) 1:0 (1:0) 2:1 (1:0) (danas 15, TV) (danas 15.30)

1. Crvena zvezda 7 6 1 0 14:2 19 2. Partizan 6 4 2 0 11:3 14 3. Vojvodina 7 4 1 2 12:4 13 4. OFK Beograd 7 4 1 2 7:4 13 5. Napredak 7 2 4 1 6:4 10 6. Jagodina 7 3 1 3 8:7 10 7. Mladi radnik 7 2 4 1 5:5 10 8. Javor Hafit. 7 2 3 2 6:7 9 9. Spartak Z.V. 6 2 2 2 6:4 8 10. Smederevo 7 2 2 3 6:8 8 11. BSK Bor~a 7 2 1 4 6:11 7 12. Borac 7 2 1 4 4:9 7 13. Rad 6 1 3 2 5:7 6 14. Hajduk 6 1 3 2 4:7 6 15. Metalac 7 2 0 5 3:10 6 16. ûkari~ki 7 0 1 6 3:14 1 U slede}em kolu (17/18.oktobra) sastaju se: NOVI SAD: Vojvodina - OFK Beograd, KULA: Hajduk - Napredak, PO@AREVAC: Mladi radnik - Crvena zvezda, ÂÂK: Borac - Smederevo, IVAWICA: Habitfarm Javor - Metalac, BEOGRAD: ûkari~ki Stankom - Rad, Partizan - Jagodina, BSK Bor~a - Spartak Z. V.

Zvezda rutinski Crvena zvezda - OFK Beograd 2:1 (1:0) BEOGRAD: Stadion Marakana, gledalaca 13.000, sudija Krsti} (Beograd), strelci: Perovi} u 15. Bogdanovi} u 70. (iz penala) za Crvenu zvezdu, a Jeli} u 87. minutu za OFK Beograd. @uti kartoni: Igwatijevi}, Viloti}, Ninkov, Leki} Slavko Perovi} (Crvena zvezda), Plani}, Nikoli}, In|i}, `wava nesigurnost Zvezdine Oumaru, [}epovi} (OFK Beoodbrane, a Jeli} koji je dobio grad). {ansu u susretu upisao se u liCRVENA ZVEZDA: Stastu strelaca i ublaìo poraz menkovi} 7, Savio 7, Igwatisvoga tima. Z. Rangelov jevi} 7, Viloti} 6, Lazeti} 7 (Nikoli} -), \or|evi} 6, JevSmederevo ti} 6, Perovi} 7 (Leki} 7), Mladi radnik 0:0 Ninkov 7, Blaì} 6 (Bogdanovi} 7), Isah 7. SMEDEREVO: Stadion OFK BEOGRAD: [aranov 6, Smedereva, gledalaca 2.000, JaPlani} 6, Lazarevi} 6, Stankoneti} (Uìce). @uti kartoni: vi} 7, Nikoli} 6, Trivunovi} Stamenkovi} i Atanackovi} 7, Beqi} 6, Simi} 6 (@eravica (Smederevo), Vasiqevi}, Lazi}, -), Sinxi} 6 (Krsti} -), Oumaru Luka (Mladi radnik) 7, [}epovi} 6 (Jeli} 7). SMEDEREVO: Kuzmi} - StaFudbaleri Crvene zvezde namenkovi} 7, Atanackovi} 7, Kostavili su pobedni~ku seriju va~evi} 7, Komadina 7, Mladekoju i daqe ~uvarju na poziciji novi} 7, ]eran 7, Bojatovi} 6 lidera prvenstva. U malom (@ivkovi} 7), Ze~evi} 6 (Miqgradskom derbiju doma}in je kovi} -), Joavanovi} 7, Rakovi} bio boqi od OFK Beograda. U 6. interesantnom susretu, ne preMLADI RADNIK: Pejovi} vi{e kvalitetnom, za nijansu 7, Vasiqevi} 6, Lazi} 6, Ceni} boqi i spretniji tim osvojio 7, Mati} 7 (Jankovi} -), Luka 6, je zna~ajne bodove. Ve} u prvom \or|evi} 6 (Nedeqkovi} 6), Sipoluvremenu uglavnom ravnomi} 7, Peri} 6 (Frenklin 7), pravna borba, lopta je najvi{e Stoki} 7, Risti} 6. vremena provodila na sredini Iako su tokom celog susreta terena. Romanti~ari nisu doimali inicijativu Smederevci {li na Marakanu da klasi~nim nisu uspeli da probiju granitbunkerom sa~uvaju svoju mreù nu odbranu Poàrevqana. Od ve} su se upustili u nadigravasamog po~etka utakmice videlo we sa favoritom. Prakti~no se da su gosti zadovoqni jednim jedina akcija vredna pomena je bodom a preko usamwenog Luke vode}i gol Crvene zvezde u 15. poku{avali su u napadu da minutu. Savio je napravio poeventualnu prirede i iznenametwu u odbrani gostiju, a Pe|ewe. Mora se re}i da su fudrovi} je iz neposredne blizine baleri Mladog radnika bili u padu loptu rutinski proslemiqenici sre}e jer je ]eran dio u gol. posle sna`nog udarca sa 20 meU nastavku susreta mnogo ditara uzdrmao pre~ku Pejovi}a, nami~nija i sadràjnija utaka onda je Stoki} glavom izbamica. Mogao je Oumaru u 58. midio loptu u korner. U muwevinutu nakon dobrog udarca glatom kontra- napadu Luka je povom da izjedna~i rezultat, ali begao svojim pratiocima a ne i je na svom mestu bio golman Stamenkovi}u koji klize}em Stamenkovi}. îni se da je me~ startu izbacuje loptu u korner. odlu~en u 70. minutu kada je neDesetak minuta kasnije ]eran sigurni arbitar iz Beograda je stavio Pejovi}a na novo isDragan Krsti} dosudio penal u ku{ewe da bi kratku odbijenu korist doma}ina nakon starta loptu Ceni} za deli} sekunde Nikoli}a nad Lazeti}em. Siispred Mladenovi}a izbacio u guran sa bele ta~ke bio je ovokorner. Prava je {teta {to izga puta rezervista Bogdanovi}. uzetno borbena i dinami~na U fini{u utakmice “romanutakmica nije obeleèna ni ti~ari” su imali jo{ dve izjednim pogotkom a krajwim regledne prilike, ali je Zvezdin zultatom svakako da su mnogo ~uvar mreè pokazao da se navi{e zadovoqni gosti iz Polazi u vrhunskoj formi. Tek u àrevca. 87. minutu OFK Beograd kaR. Gli{i}

Stepi oti{ao, Mr|a se probudio BSK - Vojvodina 0:4 (0:2) BEOGRAD: Omladinski stadion, gledalaca 200, sudija Stojanovi} (Ni{), strelci: Mr|a u 37. 43. i 48. i Aleksi} u 74. minutu. @uti karton: @arkovi} (BSK). BSK: Xoxo 6, Milo{evi} 5, Vukadinovi} 5, @arkovi} 5, Peji} 5, Radunovi} 6, Kneèvi} 5, Babi} 5 (\uki} 5), Mati} 6, Topi} 6, Alivodi} 6. VOJVODINA: Brki} 7, Kizito 7, Medojevi} 7, \urovski 7, Stjepanovi} 7, Tumbasevi} 7, Vuji~evi} 7, Ple} 7, Lovri} 7, Tadi} 8 (Aleksi} 7), Mr|a 9. Neko je morao da strada posle svega lo{eg {to se Vojvodini desilo u posledwih mesec dana. ]orcima su Novosa|ani pucali protiv Partizana i Crvene zvezde, a u petak je oti{ao i trener Stepanovi}, a protiv BSK-a koristili su “bojevu municiju”. Simpati~ni Bor~anci pregaèni su sa 4:0 (2:0). Po~etak utakmice nije nagove{tavao ovakav epilog. U prvih 20. minuta doma}ini su bili boqi i imali ~ak dve izvanredne prilike. Oba puta {utirao je Mati}, ali je najpre iskosa pogodio spoqni deo mreè, a potom mu je udarac glavom, na centar{ut Vukadinovi}a zaustavio Brki}. To je bilo i sve {to je doma}in uradio, a potom je terenom zagospodarila Vojvodina. U 37. minutu Tumbasovi} je {utirao sa distance, a lopta je zavr{ila u korneru, posle kojeg se u petercu najboqe sna{ao Mr|a i smestio loptu u gol. Bi-

Dragan Mr|a

la je ovo najava sjajne igre Novosa|ana. Drugi pogodak Mr|e usledio je samo ne{to kasnije. \urovski je lepo proigrao Tadi}a koji se stu{tio u {esnaesterac, pa je Xoxo morao da ga zaustavi na nedozvoqen na~in. Sudija Stojanovi} opravdano je pokazao na belu ta~ku, a precizan je bio napada~ Novosa|ana. Gre{ku doma}ina u 48. minutu Mr|a je znala~ki iskoristio i u

potpunosti se iskupio za proma{aje protiv Crvene zvezde. [lag na torgu za Novosa|ane stavio je Aleksi} fantasti~nim golom s 17 metara u 74. minutu. Vojvodina je posle tri lo{e utakmice dobila potrebnu injekciju samopouzdawa ,a na qudima u klubu je da dvonedeqnoj pauzi, zbog obaveza reprezentacije na|u najboqe re{ewe za me-

DANAS PRAZNIK U SUBOTICI

Vra}a se Torbica, odbrana bez Brati}a Posle serije dobrih rezultata, fudbaleri Spartak Zlatibor vode danas do~ekuuju ekipu Partizana. Bi}e to pravi fudbalski praznik u Subotici. Trener Spartak Zlatibor vode, Zoran Milinkovi}, svesno prepu{ta gostima ulogu favorita: - I mala deca znaju kakva je Partizan ekipa. Dolaze u Suboticu kao osvaja~i duple krune, svesni smo wihovih kvaliteta i u potpunosti im prepu{tamo ulogu favorita. Istina je da imamo seriju dobrih rezultata i da se na krilima tih uspeha mo`emo potajno nadati dobrom rezultatu. No, isto tako je i istina da nam Partizan dolazi posle poraza u Ukrajini u Ligi Evrope i da }e sigurno biti silno motivisani da taj poraz izbri{u pobedom u Subotici - kazao je Milinkovi}, a potom dodao nekoliko re~i o kadrovskoj situaciji: - Nemamo problema sa povre|enim igra~ima, ali se ipak Partizanu ne}emo suprotsta-

Saradwa s policijom U FK Spartak Zlatibor voda navode da imaju odli~nu saradwu sa Ministarstvom unutra{wih poslova, te da }e akcenat biti stavqen za bezbednost svih u~esnika i navija~a. Za ovu priliku }e biti otvoreno ~ak dvanaest kapija na Gradskom stadionu, a za saobra}aj }e biti zatvoren deo Izvorske ulice. Kapije Gradskog stadiona otvaraju se u 13 sati, a iz tabora „golubova“ poru~uju da se blagovremeno do|e na utakmicu i izbegnu gu`ve. viti u punom sastavu. Zbog parnih `utih kartona Vidak Brati} mora da pauzira. Ipak, dobro je {to nam se posle me~a pauze zbog istog razloga vra}a kapiten Vladimir Torbica. Upravo je povratak Torbice u tim sigurno jedan od aduta „golubova“. Kapiten Spartak Zlatibor vode se sla`e da je Partizan favorit, ali isto tako i dodatna motivacija za mlade igra~e. - Moramo samo tu motivaciju dobro iskoristiti, a ne da nas ona odvede u drugu krajnost. I ovaj me~ je kao i svaki drugi, donosi tri boda, pobeda nas ne}e doneti {ampionsku titulu,

niti poraz ispadawe iz lige. Moramo igrati pamentno i svesti gre{ke na minumum, jer Partizan ima dovoqno kvaliteta da svaki na{ propust brzo kazni I Torbica i Milinkovi} su pozvali navija~e da u utakmici visokog rizika budu na nivou, da navijaju fer i korektno i da se uzdr`e od bilo kakvih incidenata. - Dosta je bilo nemilih scena na i oko fudbaskih stadiona. Navija~i nam mnogo zna~e, mogu ~esto da budu presudni faktor i svi jednako moramo da volimo ovu ~arobnu igru. N. S.

PARTIZAN HO]E POBEDU U SUBOTICI

Bodovi le~e rane Fudbaleri Partizana nalaze se u nok daunu posle ubedqivog poraza od [ahtjora, u Drugom kolu Lige Evrope. Pred prvenstvenu pauzu zbog obaveza reprezentacije najboqi melem za rane crno-belih bila bi pobeda protiv Spartaka Zlatibor vode. Na taj na~in {ampion bi u sve~arskoj atmosferi obele`io 64 ro|endan sportskog dru{tva Partizan, ~iji je i on deo. Trener Goran Stevanovi} uverava da su fudbaleri maksimalno skoncentrisani na gostovawe golubovima. - Jo{ smo pod emocijama posle debakla u Evropi, a najbo-

qi na~in za oporavak je trijumf u prvenstvu. Me~ protiv Spartaka za nas je vaàn, jer ne èlimo da izgubimo korak za Crvenom zvezdom. Na treningu oporavka koji smo imali po povratku iz Ukrajine video sam da su igra~i realni, smireni i potpuno posve}eni novim obavezama. Spartak je dobar rival, koji je u pro{lom kolu kao gost pregazio ûkari~ki Stankom. Treneri dana{wih rival zajedno su igrali u omladincima Partizana. - Prijateqi smo, ali tako }e biti samo pre i posle me~a,

Zoran je dobar trener, koji je ostavio traga i u BSK-u i predvi|am mu uspe{nu karijeru - rekao je Goran Stevanovi}. Stevanovi} o~ekuje te`ak me~ u Subotici,a izvesno je da }e biti promena u sastavu {ampiona u odnosu na me~ sa [ahtjorom. - Sigurno je da }emo ne{to mewati, moramo odmoriti nekolicinu igra~a ali koja to jo{ ne znam dok se ne uverim kako su starteri iz Ukrajine podneli me~ - zakqu~io je Goran Stevanovi}. I. Lazarevi}

sto {efa stru~nog {taba. U novinarskoj lo`i figurirala su imena Kataneca i Jokanovi}a, me|utim niko pouzdano ni{ta nije mogao da tvrdi. Pri izlasku na teren Omladinskog stadiona fudbaleri BSK-a i Vojvodine nosili su transparent “Fudbalom protiv nasiqa” povodom tragi~ne smrti fransuckog navija~a Totona u Beogradu. I. Lazarevi} HAJDUK GOSTUJE NA BAWICI

Serija se nastavqa Fudbaleri Hajduka gostuju u Beogradu, gde }e na Bawici odmeriti snage sa ekipom Rada. Kuqani su posledwa tri prvenstvena susreta okon~ali bez poraza, pa se ve} sada moè govoriti o nizu utakmica u kojima “hajduci” nisu pognute glave napu{tali teren. Moè li taj niz biti nastavqen i na Bawici? - Uveren sam da na{a ekipa moè napraviti dobar rezultat na Bawici, uostalom kao i na bilo kojem drugom terenu. Imamo iskusnu ekipu koja ve} duì vremenski period igra zajedno, ekipu koja zna da igra na rezultat. Uveren sam da }e moji izabranici dati sve od sebe kako bi ostvarili pozitivan rezultat. Idemo da pobedimo, a da bi pobedili moramo dati gol. Istina je da imamo veliki problem realizacije, ali to isto mu~i i ekipu Rada, imamo isti broj bodova, dakle, na istom smo i jedni i drugi - kaè {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak. Samo po sebi nametnulo se pitawe rade li emocije kod {efa struke Kuqana. Ovo zbog toga jer je Korak najlep{i deo svoje igra~ke karijere, ali i deo trenerske karijere gradio u klubu sa Bawice. - Rad je u mom srcu i osta}e za ceo ìvot. Ali, posao je posao, ja }u u~initi sve da moju ekipu pripremim i da poku{am da pobedimo Rada - jasan je Korak. Pred gostovawe na Bawici zdravstveni bilten Kuqana nije ba{ najpovoqniji. Dosta igra~a je povre|eno, ali “na muci se poznaju hajduci”. Kako pola u {ali, a pola u zbiqi re~e {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak tim za okr{aj sa Radom }e sastavqati on i doktor. Ipak, najbliì startnoj postavi Hajduka su: Manolov, Kozo{, Fejsa, Radanovi}, Trajkovi}, Bogi}, Kekezovi}, Ki{, @ivanovi}, Komazec i Davidov. \. Bojani}

SPORT

nedeqa4.oktobar2009.

TURNIR U BANKOKU

ZBOG INFEKCIJE DISAJNIH PUTEVA

Ana odustala od Pekinga Ana Ivanovi} povukla se sa turnira âjna open zbog infekcije gorwih disajnih puteva, ocewuju}i to kao kraj sezone. îni mi se da je povla~ewe sa turnira u Pekingu odgovaraju}i kraj razo~aravaju}e sezone. Put u Aziju bio je veliko razo~arawe, borila sam se sa zdravstvenim tegobama skoro od dolaska ovamo. - izjavila je Ana Ivanovi}. - “Stra{no sam razo~arana... Do{la sam ovde, videla fantasti~an stadion, a nemam energije da iza|em na teren. Ona je rekla da je weno telo “krhko” zbog previ{e treninga i nedovoqno oporavka. Posledwih meseci mnogo sam trenirala i imala mno{tvo fizi~kih izazova o kojima do sada nisam govorila. - dodala je Ana. Mislim da je to izazvalo veliki broj malih povreda koje sam imala ove sezone. Umesto da budem strpqiva i prihvatim da je zbog fizi~kih ograni~ewa skoro nemogu}e da postignem najboqu formu, previ|ala sam stvari i nisam se wima dovoqno pozabavila. Ova sezona bila je sastavqena iz niz razo~arawa. Nekada najboqa teniserka sveta veruje da }e naredne godine mo}i da bude “ona stara”. Moj tim i ja verujemo da }u mo}i da se vratim svom starom servisu kada budem po~ela ponovo da treniram u novembru. - poru~ila je Ivanovi}eva. - Dobro je da sam i daqe 11. na svetu. Nemam pojma kako sam na tako visokoj poziciji, ali gledaju}i sa vedrije strane, ne mogu da igram gore nego {to sam igrala ove godine, a i daqe sam me|u prvih 20. Ona je ove godine zabeleìla 24 pobede i 13 poraza, a samo jednom je igrala u finalu, u martu na turniru u Indijan Velsu, kada je izgubila od Vere Zvonareve. Ulazak u osminu finala na Rolan Garosu i Vimbldonu su weni najve}i uspesi na gren slem turnirima ove godine, a na Otvorenom prvenstvu Amerike ispala je u prvom kolu.Ona je angaòvala novog kondicionog trenera, o kome nije dala vi{e podataka i dodala da }e posle mesec dana odmora po~eti ponovo da trenira. - Uprkos razo~arawima, ni malo ne sumwam da }u ponovo biti na vrhu i osvajati gren slem turnire. - zakqu~ila je Ana Ivanovi}.

Viktor Troicki

nika. Nije klonuo ni u tre}em setu kada je Conga napravio ribrejk za 1:2. Troicki je potom zadao odlu~uju}i udarac - pono-

vo je oduzeo servis protivniku za 3:1 i kasnije zadr`ao tu prednost - 6:3. Me~ je trajao 98 minuta. Tako je Troicki pobedio i u

drugom duelu protiv Conge. Dodu{e, prethodno mu je Francuz predao me~ (Tokio 2008). - Sjajno je pobediti Top 10 igra~a, ali radio sam to i ranije. Oni su tako|e samo qudi, kao i mi ostali... Nisu nepobedivi rekao je Troicki (32. ATP) posle preokreta protiv Conge. - Imao sam dobar dan i dobio sam me~. U prvom setu nisam imao nikakvih {ansi, on je diktirao igru, nekada nisam ~ak ni video lopticu, ali sam posle ja podigao nivo igre i sve se preokrenulo - prepri~ao je Troicki duel u kojem je imao 11 asova vi{e od Conge, kojem je ~etiri puta oduzeo servis. Troicki (~etvrti nosilac) bori}e se za svoju prvu ATP titulu sa jo{ jednim Francuzom, @il Simonom (2), koji je u polufinalu bio boqi od Austrijanca, Jirgena Melcera (6) - 6:4, 7:6. Simon je u oba dosada{wa me~a savladao Troickog, i to oba puta na {qaci, 2007. godine. - Znam da }e protiv Simona biti te{ko, ali spreman sam da ostvarim jo{ jednu pobedu. @elim da osvojim prvu titulu - poru~io je Troicki pred susret koji bi mogao da ga lansira na ivicu plasmana me|u 20 najboqih, gde je ve} bio ove sezone (24. pozicija). Finalisti su ve} zaradili po 52.700 dolara i 150 ATP poena, a pobednik }e dobiti ukupno 100.100 dolara i 250 poena.

[ARAPOVA OSVOJILA TURNIR U TOKIJU

Povreda zaustavila Jelenu Jelena Jankovi} mora}e da sa~eka drugu priliku da osvoji 12. titulu u karijeri, jer nije izdr`ala finale Pan Pacifika u Tokiju. Trofej je pripao Mariji [arapovoj posle samo 44 minuta igre. Pri vo|stvu Ruskiwe 5:2 u prvom setu, osma teniserka sveta (sedmi nosilac na turniru) predala je me~ zbog povrede zgloba na ruci. Srpkiwa je tra`ila lekarsku pomo}, a posle medicinskog tajm-auta odigrala je jo{ dva poena i odustala. Tako je [arapova, koja nije bila nosilac u Tokiju, iz duela dve biv{e “broj jedan” svetskog tenisa iza{la kao pobednik, osvojiv{i 20. titulu, prvu posle oporavka od operacije ramena pro{log oktobra. - Ovo mi je bilo drugo finale ove godine i bila sam nervozna, ali sam bila svesna da igram dobro. Lepo je ponovo imati ovaj adrenalin. Sre}na sam {to sam pobedila posle perioda tokom kojeg mi je ~esto “prolazila” misao da vi{e nikada ne}u udariti lopticu - rekla [arapova,

Glok u bolnici, ka`weni Baton i Barikelo Sebastijan Fetel startova}e sa polpozicije danas u sedam sati ujutru po na{em vremenu na trci za Veliku nagradu Japana u {ampionatu Formule jedan. Voza~

bolnice, ali je neizvesno ho}e li startovati u trci. Nezgode su do`iveli Niko Rozberg i mladi Haime Algersuari, a Fernando Alonso i Sebastijan Buemi su se sudarili...

Red Bula je na zvani~nom treningu na stazi Suzuka ostvario najboqe vreme - 1:32.160. Najbrì posle wega bio je Jarno Truli iz Tojote, a zatim i aktuelni {ampion Luis Hamilton (Meklaren). Lider u generalnom plasmanu Xenson Baton iz Bron GP bio tek sedmi, dok je wegov klupski drug Rubens Barikelo bio dva mesta boqe plasiran. Nezvani~ni treninzi na Suzuki prekidani su zbog jake ki{e, a tokom kvalifikacija je bilo prekida zbog udesa. Timo Glok je izleteo iz krivine i odmah je helikopterom preveèn u bolnicu. Nemac iz Tojote ipak nije teè povre|en, ve} je otpu{ten iz

Po zavr{etku treninga ~ak petorica voza~a je ka`weno pomerawem pet mesta unazad. Kazne su usledile zbog nepo{tovawa `ute zastavice, koja nala`e usporavawe, a utvr|eno je da to nisu poslu{ali dvojica vode}ih u generalnom plasmanu, voza~i Bron GP, Xenson Baton i Rubens Barikelo, zatim Fernando Alonso (Reno), Adrijan Zutil (Fors Indija) i Sebastijan Buemi (Toro Roso). Zato }e Zutil startovati sa devete pozicije iako je na zvani~nom treningu imao ~etvrto vreme, Barikelo }e biti odmah iza wega, Baton }e krenuti kao 12, Buemi kao 15, a Alonso kao 17.

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA PORTUGALA

Lorenco najbr`i u Estorilu Intervencija lekara nije pomogla Jeleni

trenutno 25. igra~ica sa VTA liste. Ruskiwa je sada pove}ala prednost u duelima sa Jelenom na 5:1. Nagradni fond turnira bio je dva miliona dolara. [a-

Jelena Jankovi} ~estita Mariji [arapovoj

rapovoj je pripalo 350.000 dolara i 850 VTA poena, a Jeleni Jankovi} duplo mawe para i 550 VTA poena. Jelena Jankovi} se `alila na bol u zglobu desne ruke jo{ tokom polufinalnog me~a turnira Pan Pacifik u Tokiju, protiv Li Na, ali ga je privela kraju. Problem je eskalirao u finalu. - Zaista sam ose}ala bol, koji se od desnog ramena spu{tao sve do zgloba - objasnila je Xej Xej. - Zglob je natekao, a cela ruka je upaqena. @elela sam da zavr{im me~, ali jedva da sam mogla da dr`im reket u ruci. Morala sam da odustanem da ne bih rizikovala da propustim fini{ sezone - dodala je Jelena Jankovi}. Ona dovodi u pitawe u~e{}e na predstoje}em turniru u Pekingu, ~iji je nagradni fond ~etiri i po miliona dolara. Tek }u da odlu~im da li }u igrati u Pekingu. Vide}u kako }u reagovati na terapiju - zakqu~ila je Jelena Jankovi}.

Pred Mondijal, jak turnir u Beogradu Neo~ekivan, ali u svakom slu~aju veliki uspeh ko{arka{ke reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Poqskoj, obavezuje sve u ko{arka{koj organizaciji na jo{ boqu organizaciju i rad uo~i Svetskog {ampionata u Turskoj

DNEVNIK

DANAS VELIKA NAGRADA JAPANA

Troicki sru{io Congu Viktor Troicki se plasirao u svoje drugo ATP finale u karijeri, i to u velikom stilu. U polufinalu Tajland opena u Bankoku savladao je prvog nosioca, @oa Vilfreda Congu 1:6, 6:2, 6:3. Odli~nom igrom u drugom i tre}em setu, drugi reket Srbije je potvrdio da je u sjajnoj formi. Na{ drugi reket otputovao je na Tajland sa pet poraza i jednom pobedom na pet posledwih turnira, ne ra~unaju}i Dejvis kup nastup Srbije protiv Uzbekistana, a onda je na ATP turniru u Bangkoku u{ao u seriju i plasirao se u finale! Ako pobede nad Tomazom Belu~ijem i Xonom Iznerom u prethodnom delu turnira iz kategorije ATP 250 nisu mogle da se tretiraju kao realan parametar trenutnih mogu}nosti 23-godi{weg Beogra|anina, onda trijumf nad sedmim teniserom sveta svakako mo`e. Da nije samo dobar server, Troicki je dokazao time {to je napravio ~ak ~etiri brejka u pet uzastopnih gemova na servis gorostasnog Francuza, u drugom i tre}em setu. Nije srpski teniser psiholo{ki pao ni kada je ubedqivo izgubio prvi set 1:6. O~igledno je bilo da je ubedqiv bio samo rezultat, ali ne i igra Conge u odnosu na rivala. Viktor je smogao snage da se “digne” i obori velikog protiv-

c m y

2010. godine. Stoga je, upravni odbor Ko{arka{kog saveza Srbije na sednici u petak podr`ao ideju selektora Du{ana Ivkovi}a da se 21. i 22. avgusta naredne godine u Beogradu odr`i veliki me|unarodni turnir reprezentacija, u okviru priprema za SP u Turskoj.

Na sednici je odato priznawe seniorskoj reprezentaciji na osvojenoj srebrnoj medaqi na EP u Poqskoj. Dogovoreno je i da se uskoro odr`i sednica Upravnog odbora sa jedinom ta~kom dnevnog reda: Analiza rada i efikasnost organa KSS.

[panac Horhe Lorenco na Jamahi osvojio je pol poziciju u “kraqevskoj klasi” na zvani~nom treningu uo~i 14. trke sezone za Veliku nagradu Portugala u motociklizmu na stazi u Estorilu. Lorenco je izvezao najbr`i krug u vremenu 1:36.214. Kao drugi }e startovati we-

}e krenuti [panac Hektor Barbera na Apriliji, koji je izvezao najbr`e vreme na treningu (1:40,596). drugo i tre}e vreme ostvarili su wegov sunarodnik Avlaro Bautista na Apriliji (1:40,654) i Italijan Marko Simon~eli na Gileri (1:40,684). Vode}i u generalnom plasmanu Japanac Hiro{i Aojama na Hondi star-

Horhe Lorenco

gov klupski kolega Italijan Valentino Rosi (1:36.474), dok je tre}u poziciju na zvani~nom treningu zauzeo Australijanac Kejsi Stoner na Dukatiju (1:36.528). Petom pol pozicijom ove sezone Lorenco nastavqa da vr{i pritisak na klupskog kolegu Rorija, ina~e rivala za {ampionski naslov. Rosi vodi sa 237 bodova, a Lorenco ima trideset mawe, a daleko na tre}em mestu je [panac Dani Pedrosa sa 157 bodova. U klasi do 250 kubika prvi

tova}e sa ~etvte pozicije. Najbr`e vreme u klasi do 125 kubika zabele`io je [panac Hulijan Simon na Apriliji (1:45.199), ispred sunarodnika Pola Espargara na Derbiju (1:45,739) i Britanca Bredlija Smita na Apriliji (1:45,775). Simonu, ina~e lideru {ampionata, ovo je {esta pol pozicija ove sezone. [panac ubedqivo vodi sa 210 bodova ispred sunarodnika Nikolasa Terola (152,5) i Bredlija Smita (147,5). G. M.

Novosadska nedeqa4.oktobar2009.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

NEOBI^NA NEZGODA U DE^JOJ BOLNICI, SRE]OM, BEZ POSLEDICA

DANAS U GRADU BIOSKOPI Art bioskop “Vojvodina” na Spensu. Festival de~ijeg filma (od 11) “Hari Poter i polukrvni princ” (18 i 20.30). Bioskop “Jadran”, “Australija” (18.30), “Operacija Valkira” (21.15)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, Izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra)

JU^E U SREMSKIM KARLOVCIMA

Bankari sre|ivali Dvorsku ba{tu Vi{e od 80 slu`benika “Erste banke”, na ~elu sa generalnim direktorom Slavkom Cari}em, ure|ivalo je ju~e Dvorsku ba{tu u Sremskim Karlovcima, u okviru dugoro~nog programa volontirawa. Pridruìo im se i pokrajinski sekretar za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj Slobodan Puzovi}. Oni su, uz pomo} volontera iz Pokreta gorana i volonterskog centra Vojvodine, radnika NP „Fru{ka gora“ i karlova~ke op{tine, prosejavali pesak na de~jem igrali{tu, farbali klupe i drvene sprave na trim

stazi, popravqali i postavqali drvene stepenike i sakupqali otpatke. Po re~ima savetnika za interne komunikacije u “Erste banci” Ane Devetak, ovo je ~etvrta volonterska akcija radnika banke i do sada najmasovnija. U woj su u~estvovali bankari iz Novog Sada, Beograda, ^a~ka, Kraqeva, Pan~eva, Be~eja, Vr{ca i drugih mesta. “Erste banka” je, u saradwi sa Nacionalnim parkom, obezbedila odre|enu koli~inu klupa, drvenih korpi za sme}e, materijala za popravku mosti}a i stepenica u Dvorskoj ba{ti. Z. Ml.

VESTI „Slatki dani”

hronika

Ambulantna kola upala u kanal Vozilo hitne pomo}i, koje je iz Vrbasa dovozilo u De~ju bolnicu sedmogodi{we dete stradalo u saobra}ajnoj nezgodi, preksino} je oko 19 ~asova, kako je “Dnevnik” saznao od o~evidaca, upalo predwim to~kovima u iskopani tunel za postavqawe vodova u krugu bolnice. Preko tunela je postavqen “most” od {perplo~e, koji popustio pod teretom vozila. Lekari su dete s te{kim telesnim povredama centralnog nervnog sistema opasanim po `ivot izvla~ili iz auta i sada se ono nalazi, kako saznajemo u De~joj bolnici, u relativno stabilnom stawu u intenzivnoj jedinici. A. V.

Fotografiju je mobilnim telefonom snimio o~evidac

TRIDESETAK GRA\ANA JU^E ^ISTILO SVOJ KVART

Limanci zasukali rukave Stanovnici Limana 1, wih tridesetak, ju~e su zajedno sa radnicima “^isto}e” ure|ivali ovaj deo grada. Akciju “O~istimo na{ Liman” je organizovala Mesna zajednica Liman, a prevashodni ciq im je bio da se srede de~ja igrali{ta na Sun~anom Keju i u parki}u ispred zgrade u Ulici Drage Spasi} 1. Ideja mesne zajednice koju su hteli da realizuju ovom akcijom je da ure|ewe `ivotnog prostora u|e u svest gra|ana. Sli~nu akciju planiraju i na prole}e. A. V.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Uspenska kapela u 9 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve

Foto. R. Hayi}

OKUPILI SE MATURANTI GENERACIJE 1951.

Me{ovita gimnazija, 58 godina kasnije

Odno{ewe otpada

Radnici “^isto}e” sutra }e odnositi ba{tenski otpad sa Satelita, iz [angaja, Banati}a, Budisave, Kisa~a i Stepanovi}eva. Spakovani ba{tenski otpad do 6 ~asova treba izneti pred ku}u. Kontejneri za krupni otpad tokom naredne sedmice bi}e postavqeni u mesnoj zajednici “Adice”. I. S.

@upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve

V REMEPLOV

Carica ukorila dun|ere Carica Marija Terezija je poru~ila 4. oktobra 1765. katoli~kom cehu zidara i drvodeqa da budu mirni, da slu{aju re~ Magistrata i strpqivo ~ekaju - da izumru Srbi - dun|erski majstori! Mo`da je carica ovakvu poruku poslala quta {to su je novosadske zanatlije ve} vi{e puta pozivale da presu|uje u wihovim me|usobnim sporovima. Katolici - zidari, u stvari Nemci, koji su dr`avi platili cehovsku privilegiju, bili su nezadovoqni {to dun|eri - srpski narodni zidari, rade u Novom Sadu, a nisu uspeli da osnuju svoj esnaf i kupe privilegije. A novosadski Magistrat ih je uzeo u za{titu. Naime, dozvolio je dun|erima rad, ali samo onima koji su stanovnici Novog Sada. Uz to, ipak,

De`urna apoteka danas }e biti apoteka “1. maj”. Ona se nalazi u Jevrejskoj ulici 40. B. M.

Pravoslavne crkve

ko jesewu turisti~ku ponudu u Karlovcima. Z. Ml.

Manifestacija pod nazivom „Slatki dani“ po~ela je ju~e u Sremskim Karlovcima, a zavr{ava se danas. Na platou ispred Patrijar{ijskog dvora i Saborne crkve proizvo|a~i kola~a, me|u kojima je najvi{e onih koji prave tradicionalni, ma|arski takozvani truba kola~, te meda i p~elarskih proizvoda, kao i predmeta starih zanata i doma}e radinosti, izlo`ili su svoje proizvode; obogativ{i ta-

De`ura „1. maj”

Foto: R. Hayi}

Maturanti generacije 1951. godine ju~e su se okupili u Gimnaziji “Jovan Jovanovi} Zmaj”. Ina~e, kako je objasnio jedan od tada{wih maturanata Lazar Prodanovi}, to je bila godina kada su se @enska i Mu{ka gimnazija spojile u Me{ovitu,

koja je kasnije prerasla u Jovinu gimnaziju. Neki od nekada{wih |aka ova tri razreda danas `ive, izme|u ostalog, u Ju`noj Africi, Izraelu i Americi. A. V.

Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

Iskqu~ewe vode zabranio im je da svoje zanatske radwe ustupe drugim osobama ili ostave naslednicima. N. C.

Sremska Kamenica, Sremski Karlovci, Popovica i Paragovo u utorak od 8 do 10 sati ne}e imati vode. Razlog iskqu~ewa su radovi na pumpnoj stanici Tranxament. S. K.

c m y

DRU[TVO

nedeqa4.oktobar2009.

DNEVNIK

DESET NAJVE]IH ZABLUDA O INTELIGENCIJI

Mozak ne vapi za {e}erom i mastima oncern iz sveta zabave Nintendo svake nedeqe proda u Evropi do 60.000 komada softvera ‘’Xoging mozga doktora Kava{ime’’. Ali, moè li se mozak trenirati poput nekakvog mi{i}a? Sledi deset najpoznatijih legendi o toj temi i mere koje umesto wih ve}ina nau~nika preporu~uje. 1. U SAD postoje „fitnes radionice za mozak’’ u kojima qudi sede pred kompjuterima i uz pomo} igara razli~itih programa èle da unaprede svoju inteligenciju. Lo{a vest je da ne postoji trening koji qude ~ini pametnijim. Dobra: odre|ene funkcije pam}ewa mogu se trenirati veoma uspe{no. Ako se ~esto u~e nove re~i, na tom poqu mozak postaje sve boqi. Dokazi da igra~i sudokua poboq{avaju svoju ukupnu mentalnu sposobnost ili koncentraciju do sada nisu potvr|eni: sudoku samo poboq{ava u sudokuu. Umesto xogirawa mozga glava se moè trenirati i na druga~ije na~ine: stranim jezicima, muzicirawem ili socijalnim kontaktima. 2. Tako smireno deluju qudi koji meditiraju, jedva da iko moè poverovati u to da se u wihovom mozgu jo{ i{ta doga|a. Potpuno pogre{no: uz pomo} snimawa i merewa mo`danih struja nau~nici su prona{li da u glavi meditiraju}eg monaha ima mnogo vi{e aktivnosti nego kod „mirnih’’ testiranih osoba. Kod monaha su posebno aktivni gama – talasi, koji se povezuju i s ve}im spoznajnim mo}ima. Meditanti koji ~esto ve`baju sti~u ve}u masu nervnih }elija, kaù ameri~ki nau~nici, mo`da zato {to tokom meditacije rastu dodatni neuroni. 3. Frojd je puno doprineo u obja{wavawu ~ovekove psihe a bavio se i prividno beznade`nim slu~ajevima. On je, ipak, smatrao da stari qudi ne mogu da se terapiraju, budu}i da „se gubi plasti~nost du{evnog ustrojstva’’, tj. ne moè se vi{e mewati. Nasuprot tome, danas psihoterapeuti, poput Hartmuta Radebolda, profesora za klini~ku psihologiju, izve{tavaju da je doba preko 50 godina ba{ pogodno za terapiju. Studije su pokazale da qudi do duboke sta-

rosti mogu da u~e. Mit je i to da izumrle }elije mozga ne mogu biti zamewene. Mozak se za svog ìvota obnavqa, zato i mora da se trenira – {to je mogu}e vi{e na vi{estruk na~in. 4. U~enici rado tvrde da uz radio ili CD u pozadini boqe u~e. Tako|e i u kancelarijama zvrnda radio i prosipaju se glagoqivi voditeqi, dok name{tenici brinu za svoj posao. To ve}inom ne funkcioni{e dobro, kaè Luc Jenke, profesor neuropsihologije na Univerzitetu u Cirihu. „Slu{awe i u~ewe su dve razli~ite delatnosti. Ako se odvijaju simultano to deluje optere}uju}e’’, tako }e on. „Jedini izuzetak je kada je onaj koji u~i umoran ili demotivisan’’, prime}uje Jenke. Tada moè da pomogne kratkotrajna muzika. Verovatno bi bilo boqe napraviti pauzu, poslu{ati malo muziku i zatim odmah nastaviti s poslom. Pop pesme i re~i najteè se primaju, dok muzika prilikom slikawa pomaè. 5. Na nekim sajtovima na internetu pi{e da slu{awe Mocartove muzike ima pozitivan efekat na inteligenciju. Pri tome previ|aju da se u osnovi pozivaju na istraìvawe psiho-

loga Francesa Rau{era i Kima Kjua u saradwi s fizi~arem Gordonom [oom koji su u najamwu ruku pokazali da se to odnosi na prostorno-vizuelne sposobnosti a ne na koeficijent inteligencije. Vi{e istraìvawa navodi na pretpostavku da se Mocartov efekat pojavquje u nekim slu~ajevima kao posledica vi{ih saznajnih dostignu}a i boqeg raspoloèwa ispitanika. Pri tome, kaù nau~nici, postoji i [ubertov efekat, Stiven Kingov efekat, kao i efekat kafe. 6. Sporan je uticaj preparata za doping mozga na sposobnosti u~ewa i mo`danih aktivnosti. Tako se po uzimawu ritalina ne pove}ava samo koncentracija testiranih osoba, wego i wihova impulsivnost. Tokom ubrzanog ispitivawa ‘’dopirani’’ su bili ~ak lo{iji u odnosu na u~esnike koji ni{ta nisu popili. Pogre{no je i uverewe da doping mozga nema drugih posledica. To nije ta~no ni za ritalin ni za modafinil: posle vi{e slu~ajeva proizvo|a~ modafinila je krajem 2007. pismom upozorio lekare da prilikom uzimawa tog preparata moè do}i do opasnih reakcija i

halucinacija, manija i samoubila~kih misli. Ostale posledice su glavoboqa, poreme}aji sna, nervoza, smetwe sa vidom i stoma~ni problemi. 7. Mnogi studenti po~iwu s u~ewem tik pred ispit i veruju da pod pritiskom mogu da budu efikasniji u radu. Ali, verovatno nisu ni probali druga~ije. Studirawe ide mnogo boqe uz rastere}eno u~ewe. Tokom stresa u telu se osloba|aju razli~iti hormoni poput kotizola i adrenalina. Oni pripremaju

organizam za pokret, bilo borbu ili bekstvo. Sredwi nivo stresa moè, pak, pozitivno da deluje na u~ewe i nije na odmet ni na ispitima. Kada se odre|ena ta~ka pre|e, sadràji u~ewa vi{e nisu temeqno pre|eni i zapam}eni. Zbog toga roditeqi i u~iteqi ne bi trebalo da stavqaju svoju decu i u~enike pod psihi~ki pritisak. Opu{tenost i mir pomaù prilikom razumevaju}eg u~ewa i u re{avawu komplikovanih zadataka. 8. Jedna igra, 81 poqe – i ne-

POUKA ZA RODITEQE

Batine sniàvaju koeficijent inteligencije edno ameri~ko istraìvawe na uzorku od 1.500 dece pokazalo je tu`ne rezultate: deca koju su roditeqi tukli trpe celog ìvota posledice – razvijaju se sporije i imaju niì koeficijent inteligencije nego wihovi vr{waci. Uzroci tog fenomena su stres i doìvqaj straha

Deca koju roditeqi tuku ili fizi~ki ka`wavaju ne pate samo telesno: ugro`en je i wihov duhovni razvoj. To je rezultat dugoro~ne studije koju su nedavno prikazali istra`iva~i sa Univerziteta

Novi Hemp{ir na me|unarodnoj konferenciji u San Dijegu posve}enoj nasiqu, zlostavqawu i traumama. Ali to nije sve: tu~ena deca imaju godinama kasnije niè koeficijente inteligencije nego ona koja nisu iskusila batine. „[to su ~e{}e deca bila bijena, utoliko sporije te~e wihov duhovni razvoj’’, tvrdi {ef istraìvawa Marej [traus. Ispitivano je ukupno 1.500 dece u Sjediwenim Dràvama uzrasta od dve do ~etiri godine, kao i od pet do devet godina, koja su bila izabrana po principu reprezentativnosti za wihovu starosnu grupu. Obe grupe su u razmaku od ~etiri godine radile test inteligencije. Deca uzrasta od dve do ~etiri godine koju su roditeqi tukli, imala su IQ vrednosti ~etiri godine kasnije za pet procenata niè u odnosu na onu koju nisu. U starijoj grupi koje je bila ispitana, ta razlika je jo{ uvek bila 2,8 posto. Tako|e i drugi rezultati istraìvawa upu}uju u istom pravcu, kako pokazuju pore|ewa izme|u saveznih dràva SAD: visoke stope telesnog ka`wavawa od malih nogu dovode do niìh prose~nih stopa inteligencije u ~itavom stanovni{tvu. Nau~nici stoga slute da ra{irenost nasiqa u vaspitavawu i niè stope inteligencije stanovni{tva negativno uti~u na privredni razvoj pojedine zemqe. Autori studije uzrok smawene inteligencije te dece vide u ~iwenici da ona prilikom fizi~kog ka`wavawa ose}aju veliki stres. Ako se deca ~esto ka`wavaju, to doprinosi jednom hroni~nom stresnom stawu, koje moè da potraje godinama. Istraìvawa pokazuju da taj stres moè da izazove i postraumatske simptome kao {to je preterani strah od uàsnih doga|aja ili olako pla{ewe – koji i te kako uti~u na razvoj inteligencije.

verovatna strast u Japanu na samom po~etku: sudoku. Moè li ta zagonetka da iskoreni Alchajmera? Qudi ìve sve duè, slu~ajeva demencije je sve vi{e. [ta ~initi? Odgovor je dalo 30 neurologa i gerontologa na memorandumu u kojem se dovode u sumwu rezultati treninga mozga. Dodu{e, funkcije mozga se poput mi{i}a mogu trenirati zagonetkama, programima, igrama pam}ewa. Ipak, „nema nikakvih nau~nih dokaza za to da softverski programi na trì{tu, ili druge kognitivne i socijalne intervencije mogu da preduprede ili suzbiju bolest demencije’’. Nasuprot tome, bitnije je telesno zdravqe, posebno kontrola krvnog pritiska i {e}era u krvi koji mogu pozitivno da doprinesu duhovnim sposobnostima. 9. Treniraju li sportisti mi{i}e nau{trb glave? Ni{ta od toga. Sport ne samo da je vaàn za decu – on poja~ava aktivnost de~ijeg mozga – nego i za starije, jer o~ito uti~e na funkciju mo`danih }elija. Telesno kretawe moè da doprinese pove}awu mo`dane kondicije, napisali su nau~nici Centra u Stenfordu i Instituta Maks Plank u svom izve{taju. „Nau~no je dokazano da ~e{}i treninzi pove}avaju cirkulaciju u mozgu, izgradwu novih kapilara i novih veza me|u neuronima’’, pi{e tamo. Redovni treninzi pove}avaju koncentraciju, mo} mi{qewa i sposobnost pam}ewa. „Telesno ve`bawe je obe}avaju}i doprinos za pove}avawe kognitivnih sposobnosti’’, kaù nau~nici. 10. [e}er kao hrana za nerve – da ne~eg ima u tome pokazuju redovi pred automatima sa kafom i slatki{ima u univerzitetskim bibliotekama. Ili ipak ne? To je pitawe dozirawa, znaju nutricionisti. Previ{e {e}era i masti {teti mozgu, kako su to pokazali istraìva~i na eksperimentu s pacovima. Kada su ìvotiwe natrpavane {e}erom i masnom hranom, imale su mentalnih problema i o{te}ewa na mozgu. Bitnije od dodataka, poput {e}era i sli~nog, za mozak je, ~ini se, piti vodu. Od litre do dve dnevno ja~a wegovu spremnost da radi svoj posao. (Velt) Priredio R.K

REANIMACIJA ANIMACIJE

Qubav u dve dimenzije edini uslov da film nazovemo animiranim jeste da je snimqen kvadrat po kvadrat, sli~icu po sli~icu. Animacija dolazi od latinskog anima (du{a), i animirati po tome jeste „davati du{u ne~emu, oìvqavati ne{to, a animator je u filmu stvaralac koji oìvqava crte` ili predmet. U realnom filmu mi snimamo realan pokret da bismo u reprodukciji dobili taj isti realan pokret. U animaciji, pak, stvaramo pokret objekta da bismo u reprodukciji dobili nestvaran, sintetski pokret… U eri 3D-a i produkcije koja je odavno pot~iwena (samo) svetosti buxeta, gotovo nestvarno zvu~i da jo{ ima onih koji se u zapetu drè definicije koju je zapisala legenda animacije na prostorima biv{e Jugoslavije Borivoje Dovnikovi} Bordo. Crtaju}i ve} gotovo deceniju sli~icu po sli~icu i udahwuju}i im du{u, Novosa|anin Aleksandar Rot (1976) priznaje da ga na po~etku procesa redovno hvata glavoboqa od pomisli koliki ga posao ~eka, ali da mu kreativnu snagu daje ono {to ga o~ekuje na kraju svakog posla – pomerawe sli~ica. - U idealnim uslovima, za animirani film od pet minuta potrebno je pola godine, ako ga radi jedan ~ovek - otkriva Rot u razgovoru za Dnevnik, daju}i ti-

me, mo`da, i odgovor na pitawe {ta je s doma}om animacijom. Rot, ina~e, pripada prvoj generaciji studenata Visoke {kole za animaciju iza koje je u drugoj polovini pro{le decenije stajao Dunav film iz Beograda. - Koliko znam - nagla{ava na{ sagovornik - uz mene je jo{ najvi{e dvoje iz te klase ostalo u svetu animacije. Na nedavno zavr{enom Me|unarodnom festivalu animacije ANIMANIMA 09, odr`anom u ^a~ku, u takmi~arskom delu prikazana su samo dva filma iz Srbije. Rot i wegov kum i sapatnik Aleksandar Ili} pred-

stavili su se kratkim promo spotom za ovogodi{wi Cinema city. Da, promo spot. Samo od animiranih filmova i ~iste klasike, priznaje, barem ovde, te{ko moè da se ìvi. - U dilemi komercijalno ili autorsko ve}ina se opredequje, potpuno razumqivo, za prvu opciju. Jer, {ansa za doma}e autore su u najboqem slu~aju festivali i to oni u inostranstvu, gde uostalom ta umetnost uìva popularnost, postoji infrastruktura i trì{te. Ovda{we televizije na animirane filmove gledaju tek kao na priliku da popune termine, a od

autora o~ekuju da se pobrine za eventualne sponzore. Animaciju na ovim prostorima etablirao je somborski sineasta Ernest Bo{wak koji ju je jo{ po~etkom pro{log veka upotrebio u reklami za cipele. Krug se, ~ini se, zatvorio. - Animacija je danas - prime}uje na{ sagovornik - odenula ruho efikasne i isplative primewivosti, te je najzastupqenija upravo u reklamama. @ivimo u doba primewene animacije. U izuzetke se mogu ubrojiti studio Dag iz Novog Sada, iz koje je potekao animirani serijal za decu „Kaktusi“, i Aleksa Gaji} koji je ove godine na Sinema sitiju imao premijeru dugometra`nog filma „Edit i ja“, koji je pro{ao s velikim uspehom. Eventualno olak{avaju}a okolnost za Gaji}a bila je to {to je film radio na osnovu svog istoimenog stripa, ali je svakako bio u pitawu veliki posao koji je trajao godinama. Odavno smo svedoci da epitete velikih bioskopskih hitova obavezno dobijaju animirani filmovi iz, naj~e{}e, Diznijeve produkcije, gde opet filmovi u 3D tehnici sve vi{e preuzimaju primat. Iako na takvim filmovima radi veliki broj qudi (Rot nam otkriva da je za 3D animaciju, recimo, kutije cigareta, potrebno i do ~etvoro qudi), filmskim studijima se opet is-

Bontonija za decu Nakon tri duà filma: „Simbioza“, „Ko se zadwi smeje“ i, najnovijeg, „ID“, u kojima Rot potpisuje dizajn i animaciju a reìju Miroslav Jovi}, na{ sagovornik se zajedno s Aleksandrom Ili}em upu{ta u projekat „Bontonija“, animirani serijal o lepom pona{awu namewen deci do pet godina. - Planiramo da za po~etak uradimo pilot epizodu koju bismo potom predo~ili Evroimaù i nadamo se da }e se odlu~iti da sufinansiraju serijal. Tema serijala je univerzalna, dakle i za ovda{wu decu i za onu u inostranstvu, likove i karaktere smo formirali na osnovu trenutnih trendova u crta}ima koja deca vole da gledaju - obja{wava Rot. - Prosto si prinu|en da od po~etka razmi{qa{ o tome da li to {to radi{ moè da pro|e preko, jer u protivnom... plati da ih „{tancuju“, budu}i da buxeti igranih i animiranih filmova i daqe ne mogu da se uporede. - Za studije to nije skupo, ali za pojedince svakako jeste. Ne odbacujem 3D, koristim je po potrebi kada dobijem takvu poruxbinu, i sigurno }u je jo{ kori-

stiti, ali i daqe sam lojalan klasi~noj 2D animaciji. Moj profesor je govorio: ako `eli{ realnu pri~u, uzmi kameru i snimaj. 3D nema dra`, nema stop motion i ona imitira realnu sliku a to, kao {to re~e Bordo, nije poenta animacije.  Denis Kolunyija

DNEVNIK

OGLASI

nedeqa4.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK

NOVO NASEQE, troiposoban, 85/3, mewam za 45m2 uz doplatu, bez posrednika. Telefon 061/210-58-48. 83149 MEWAM dvosoban stan, 60m2, Liman 4 za jednoiposoban jednosoban oko 35m2 uz dogovor. Telefon 421-407 radnim danom od 8 - 15. 85216 MEWAM na Grbavici dvosoban stan, prvi sprat, 52m2 za ve}i do 70m2. Telefoni: 540782, 064/3222-135. 82343 MEWAM ili prodajem ukwi`en dvosoban stan, 58m2 u Katarine Ivanovi} za mawi stan uz doplatu. Bez posrednika. Telefon 063/50-82-83. 84425

PROFESOR daje ~asove: matemtike, fizike i hemije. Telefon 021/6364-920. 85467 ISKUSAN profesor engleskog daje ~asove za sve nivoe i uzraste. Kvalitetno i povoqno. Dolazim. Telefon 063/583062. 84924 NAUÎTE matematiku i fiziku, postanite ~vrsta li~nost. Profesor sa iskustvom za sve {kole i fakultete, garancija. Telefon 063/73-53326. 85054 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644. 84962 ÂSOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 85005 ÂSOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 84998 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 84999

KU]NA nega starih, bolesnih. Medicinske, gerontolo{ke, pedijatrijske, kurirske usluge. [etwa bolesnika. ^uvawe dece, spremawe, peglawe, kuvawe, vo|ewe doma}instva. Te. 021/400-148, 496-382. 85375 USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po-

voqno. Po potrebi i sudski pe~at. 84923 Telefon 063/583-062. VI[I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija-aparati. Telefon 064/216-54-24. 85337 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 85000

IZDAJEM sobu na Limanu II. Telefoni: 021/454-655, 064/17968-48. 83546 ZA jednu ili dve devojke izdajem sobu, nova zgrada i name{taj u centru grada. Telefoni: 064/2234770, 021/633-1033. 85327

IZDAJEM sobu u strogom centru za devojku studentkiwu. Telefon 6624-448. 84918 IZDAJEM komfornu, dvokrevetnu sobu, blizu Ribqe pijace za dva studenta ili dve studentkiwe nepu{a~e, cg, ktv. Telefon 451-439. 84933 IZDAJEM name{tenu sobu za dve osobe 60 e po le`aju, centralno grejawe i upotreba kupatila na Satelitu. Telefoni: 6393-610, 504-629. 85154 IZDAJEM dvokrevetnu i jednokrevetnu sobu za studente nepu{a~e, na Limanu 4. Telefon 021/6361-749, 064/277-4901. 85367 IZDAJEM sobu za dve studentkiwe na Limanu 2, Ul. Dr. Ribara. Telefon: 021/454-309. 84799 IZDAJEM dvokrevetnu komfornu sobu devojkama. Poseban ulaz sa grejawem, upotrebom kuhiwe i kupatila. Telefon je posebna linija. Telefon 466613. 85156 LIMAN IV, izdajem dvokrevetnu i jednokrevetnu name{tenu sobu u komfornom trosobnom stanu studentkiwama i zaposlenim devojkama. Telefon 063/852-3276. 85131

LIMAN III!!! Kod Merkatora!!! Mewam garsoweru na drugom spratu za 40-tak m2 na istoj lokaciji uz doplatu. Tel. 4740064, 063/500-213. 226659 EKSTRA dvosoban stan u strogom centru Be~eja, za Novi Sad, uz dogovor. Telefon 063/71-13-762. 84837 MEWAM trosoban stan od 75m2 za mawi do 40m2. Mo`e i prodaja. Telefoni: 021/523-792, 064/24-101-55. 84746

IZDAJEM name{tenu garsoweru od 25m2 na Grbavici preko agencije, 150 evra. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 226785 IZDAJEM u centru prazan salonski stan, komplet renoviran, prvi sprat, pogodan za stanovawe ili firmu. Telefon 528-137, 063/538-166. 226747 IZDAJEMO garsoweru 23m2 kod Futo{ke pijace na drugom spratu. Tel. 6615-117. 226739 SAJAM, Pasterova, 40m2 jednosoban, name{ten 180 evra. Tel. 444-107, 633-7853. 226730 IZDAJEM u centru u pe{a~koj zoni odli~an odmah useqiv, name{ten jednosoban stan sa terasom. Telefon 063/502-526. 226815 STANOVI za izdavawe prazni ili name{teni svih struktura na razli~itim lokacijama u Novom Sadu. Telefon 065/2019004, www.solis-nekretnine.com. 227566 IZDAJEM jednosoban stan od 40m2 na Bulevaru, name{ten za dve osobe. Telelefon 064/1340459, www.solis-nekretnine.com. 227562 IZDAJEM novu luks name{tenu garsoweru na Grbavici! Telefon 063/855-7109, www.solisnekretnine.com. 227563 IZDAJEM {estosoban stan od 200m2, salonac, Ul. Matice srpske, prvi sprat, idealno za firme, ordinaciju! Telefon 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 227564 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 160 evra. Telefoni: 021/6337-037, 064/826-1253. 226817 IZDAJEM trosoban stan 80m2, kod „Dnevnika“, Bul. oslobo|ewa, odmah useqiv, lift, terasa, tel. Telefoni: 064/829-5005, 021/6337-037. 226818 BULEVAR OSLOBO\EWA izdajem nov, dvosoban name{ten ili prazan stan, 1. sprat, odmah useqiv. Telefoni: 021/6337-037, 063/826-1253. 226819

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM nov jednoiposoban prazan stan 38m2, Grbavica, 1. sprat, odmah useqiv 160 evra mese~no pla}awe! Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5009. 226820 CENTAR, Ul. Kosovska izdajem stan 48m2, 3. sprat, prazan 180 evra, odmah useqiv. Telefoni: 064/829-5005, 063/8261253. 226822 IZDAVAWE - komplet name{ten stan, Sajam 56m2, 3. sprat, lift, tpv, cg, cena 200E mese~no. Telefoni: 064/823-6606, 542-779. 226646 IZDAVAWE - luks name{ten stan kod Spensa, 4-soban, 6 le`ajeva, cena 500E. Telefoni: 064/823-6606, 424-963. 226647 IZDAJEM kompletno name{tene i potpuno prazne stanove svih struktura u Novom Sadu. Tel. 021/423-208, 063/111-8085. 226648 IZDAJEMO jednoiposoban prazan stan 40m, ugao Tolstojeve/Gogoqeve, visoki parter, novogradwa. Mo`e i za kancelarije, 200 evra. Tel. 021/526387, 063/400-360. 227716 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u centru, odmah useqiv. Tel. 021/66-22-746, 063/286-647. 227717 IZDAVAWE I ZAKUP stanova u Novom Sadu - prazni ili name{teni, jednosobni, dvosobni, trosobni, ku}e, lokali. Nazovite, povoqne cene. Tel. 021/66-22-746, 063/286-647. 227707 IZDAJEM name{ten stan sa centralnim grejawem za tri devojke, Lukijana Mu{ickog 41. Telefon 021/6619-263. 85287 IZDAJEM stan na Bulevaru oslobo|ewa u blizini Dnevnika 38 km prazan. Telefon 893532. 85235

IZDAJEM name{ten jednosoban stan sa CG, na Acijaciji. Telefoni: 021/512-298, 064/32450-69. 85095 IZDAJEM name{tenu garsoweru za jednu osobu u Ul. Haxi Rivimovoj. Telefon 063/7244970. 85100 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 85109 [IRI CENTAR, izdajem prazan dvosoban komforan stan (CG, TF, KTV) na prvom spratu, cena: 180E + depozit. Telefon 065/47-47-888. 85123 IZDAJEM na Detelinari, kod Merkura, jednosoban, komforan, potpuno name{ten stan, bez posrednika i polovinom depozita. Telefoni: 021/6-321714, 021/4-55-744. 85118 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, samostalan sa posebnim ulazom, ulica Kapetana Beri}a 10 Telep. Telefon 021/504952. 85472 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod @. stanice. Telefon 064/3192979. 85158 IZDAJEM poluname{ten jednosoban stan na Bistrici i nename{ten jednoiposoban stan u Sopo}anskoj. telefon 062/480006, 063/516-685. 85126 IZDAJE se trosoban 83m2 name{ten stan na Novom nasequ ul. Vladike ]iri}a, prvi sprat sa centralnim grejawem, cena:280E. Telefon 065/3311790. 85167 IZDAJEM nov dvosoban name{ten stan u centru za jednu ili dve zaposlene osobe. Telefon 064/223-2130. 85456 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Sajma, cena 150E. Telefoni: 063/538-413, 021/47555-00. 85414

KOD BOLNICE, nova garsowera 25m2, name{tena dva le`aja, cena 150E, useqiva 9. oktobra. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920. 85483 BRA]E RIBNIKARA, dvosoban prazan stan 55m2, klima, telefon, kablovska, terasa, odmah useqiv, cena 180E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547921. 85482 IZDAJEM trosoban, prazan stan, Liman 3, sa telefonom i centralnim grejawem. Telefoni: 064/157-98-89, 064/257-27-85. 84356 IZDAJEM name{ten konforan stan, dvori{no orentisan, za{ti}en od buke. Telefon 021/300-665. 85382 IZDAJEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, na Marka Kraqevi}a. Telefoni. 6330891 i 062-8586-667. 85447 IZDAJEM lep stan na lepom mestu u Sremskoj Kamenici, poseban ulaz, kabolovska, blizu autobuska. Telefon 463-373. 85359

IZDAJEM prazan jednosoban stan u Maksima Gorkog 180E, telefon, kablovska. Telefon 061/6005485. 85348 IZDAJEM poluname{ten stan, 35m2, cg, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 47-80-380, 064/13-600-12. 83861 IZDAJEM 1,5 soban stan u Novom Sadu, pogodan za studente . Telefon 069/25-96-031. 85333 IZDAJE se name{ten dvosoban stan u Ulici Branimira ]osi}a... Telefoni: 021/6341577, 063/548-949. 85458 IZDAJEM prazan stan, 73m2, dva ulaza, telefon, CG, dvori{te, gara`a. Ul. Mileve Simi} br. 8. Telefoni: 4780380 i 064/1360012. 83150 BULEVAR OSLOBO\EWA, nov trosoban stan luks name{ten, I sprat, odmah useqiv. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-921. 85484 IZDAJEM garsoweru, nename{tenu, u blizini Hotela „Park“. Telefon 060/461-0600. 85455

nedeqa4.oktobar2009.

IZDAJEM ili prodajem trosoban odmah useqiv adaptiran, sve novo Fru{kogorska, /strancima/ i dvoiposoban, odmah useqiv kod [tranda. Telefon 459046. 85313 POVOQNO izdajem nename{ten trosoban stan sa lepom terasom na Novom nasequ, 2. sprat, ul. Seqa~kih buna 27. Telefon 064/819-5021. 85457 IZDAJEM trosoban name{ten stan kod nove zgrade „Merkatora“ i Naftagasa, sa pogledom na Limanski park, useqiv odmah. Telefon 063/112-32-45. 85500 IZDAVAWE nekretnina. Proverena i kvalitetna ponuda. Profesionalna realizacija. Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III, kod Spensa. Telefon 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 85428 IZDAJEM nov prazan jednosoban stan, 130E. Telefon: 063/7034-150. 85220

IZDAJEM prazan dvosoban stan Paje Radosavqevi}a 6. Telefon 6416-678, 064/2-663-663. 85206 IZDAJEM trosoban name{ten stan u strogom centru Novog Sada. Telefoni: 021/6431917, 063/8085454. 85312 IZDAJEM dva stana - sprat i nusprostorija, odvojeni ulazi, Veternik, ul. Mihajla Pupina 19. Telefon 821-288. 85011 IZDAJEM jednosoban stan, komforan, opremqen odvojena kuhiwa, centralno grejawe, telefon, blizu @. stanice. Telefoni: 021/878-186, 064/120-2763. 85028 DUNAVSKA salonski stan, 95m2, visoki parter, CG, telefon, gara`no mesto, mo`e i poslovni prostor. Telefon 064/ 1184654. 85042 IZDAJE se nova garsowera, Liman kod Doma zdravqa, name{tena, 150 e. Telefon 063/568-704. 85284 KU]A: name{ten lokal 35m2+60m2 skladi{ta sa name{tenim stanom na spratu 52m2, CG, telefon, kablovska, internet, Be~ejska 42. Telefon 063/825-08-02. 85265 IZDAJEM potpuno name{ten stan 52m2, CG, telefon, kablovska, internet, odvojena ku}a, upotreba dvori{ta, N.Sad, Be~ejska 42. Telefon 063/8250802. 85264 IZDAJEM dvosoban name{ten stan Stevana Vukomanovi}a ^ike 8 Novi Sad - Klisa. Telefon 021/6415148. 85263 IZDAJEM name{tenu garsoweru u blizini Medicinskog fakulteta uslu`ni telefon. Telefon 064/2409-735 83014

OGLASI

nedeqa4.oktobar2009.

AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno. Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs. Telefoni: 021/6337-037, 064/8295005. 226816 POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred. Telefoni: 064/829-5005, 021/6337037. 226823 POTREBNE NEKRETNINE za izdavawe; stanovi, ku}e, lokali... Mo`e prazno ili name{teno, vlasnicima usluga besplatna, javite se. Telefon 528137. 226774 POTREBNA komforno opremqena garsowera, novija, Bulevar „Dnevnik“ pla}awe mse~no, agencije iskqu~ene. Telefon 0230/72-623. 85306 HITNO potrebni kvalitetni, novi i luksuzni stanovi od 60 100m2 za izdavawe. Obezbe|ewe isplate tro{kova. Telefoni: 021/55-75-92 i 063/519-533. 85426 OZBIQNOM bra~nom paru potreban stan, pla}awe devizno. Telefon 063/1905-278. 85285 POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 85003 POTREBAN komforan stan za ozbiqan bra~ni par, redovno pla}awe. Telefon 021-523-380. 85427

HITNO kupujem stan-lokal u centru-Stari grad. Po`eqno u sirovom stawu. Telefon 061/2436-039; www.solis-nekretnine.com. 227573

KUPUJEM stanove svih struktura, nebitna lokacija, ili ku}u u gradu mo`e i za ru{ewe. Telefon 528-137. 226748 KUPUJEMO jednoiposoban stan 38-45m2 za sina studenta, do IV sprata, da je useqiv do jeseni 2009. godine, Nova Detelinara, N. naseqe, oko Sajma. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 227702 KUPUJEMO garsoweru u Novom Sadu, do 30.000 evra, useqewe nije hitno, po`eqna novogradwa, do IV sprata. Isplata odmah!! Bez posrednika. Tel. 021/66-13-466, 063/808-69-62. 227703 KUPUJEMO stanove koje gradi AD „Budu}nost“ Novi Sad useqive ili u izgradwi. Isplata brza. Prodavci, kooperanti javite se!! Tel. 021/66-22746, 063/808-69-62. 227704 OD VLASNIKA kupujem dvosoban stan oko 50m2 u Novom Sadu, agencije iskqu~ene! Telefon 064/612-512-1. 85422 GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice, placeve, velike parcele od vlasnika. Hitno potreban dvoiposoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 85004

NOVI BULEVAR, stan u izgradwi, 72m2, IV sprat, lift, terasa. Odli~an raspored. Cena sa PDV-om. Pozvati 063/7759121. 226577

PRODAJEM nov ekstra luksuzan dupleks kompletno name{ten, ukwi`en 102m2 u Janka Veselinovi}a. Cena 145.000 evra. Telefon 063/1020-733. 226798 GRBAVICA - nov veliki dupleks sa ogromnom terasom i gara`nim mestom, odmah useqiv, luks oprema, 3. sprat, lift, mala zgrada sa malo stanova. Vredi videti, cena ekstra povoqna! Telefoni: 064/134-0459; 021/520231, ([ifra: 18652), www.solisnekretnine.com. 227650 STANOVI u izgradwi, Petrovaradin - centar, siguran investitor, rok za zavr{etak april 2010, cene veoma atraktivne. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 226563

STAN na prodaju, super name{ten 54 + 4m2, u centru [ajka{a. Telefoni: 021/865-155, 066/501-4426. 84213 PRODAJEM stan u Sremskoj Kamenici 75m2. Telefoni: 064/2700-055, 063/108-2843. 85485

DNEVNIK

NOVI BULEVAR, stan u izgradwi od 30m2, IV sprat, lift, terasa. Direktna prodaja, u cenu ura~unat PDV. Tel. 063/775-9121. 226567

GRBAVICA garsowera 28m2 sa terasom u prizemqu za 25.000 i nov jednosoban useqiv stan 32m2 sa terasom, {iri centar, lift. Tel. 021/423208,063/111-41-42. 226651 GARSOWERA u ]irpanovoj, IV sprat, lift, terasa, odli~na, cena 31.900, dogovor. Tel. 421-185. 226654

NOVA useqiva garsowera, 25 m2, III sprat, lift, terasa, cena 34.500 sa PDV-om. Tel. 422149. 226656 TEMERINSKA, nova garsowera, 21 m2, IV sprat, lift, terasa, 23.700 sa PDV-om. Tel. 063/880-3593. 226657 GARSOWERA sa odvojenom kuhiwom 28m2, 3. sprat, terasa, lift, cg, cena 33.200E. Telefoni: 064/823-6618, 021/542-779. 226644

N. BULEVAR, nova garsowera, I sprat, lift, terasa. Direktno od investitora 30.800E. Telefon 425-210. 226689 STROGI CENTAR, nova, ukwi`ena garsowera, kompletno name{tena, lift, cg. Cena 32.000E. Telefon 425-205. 226693 SAJAM, garsowera od 25m2, III sprat, lift, terasa, cg. Direktno od investitora 28.330E. Telefon 425-205. 226691

ODMAH USEQIVA GA 24m2, Podbara, Tekelijina, II sprat, lift, terasa, odv. kuhiwa, gradsko grejawe, cena: 30.700. Tel. 021/6616-324, 425-653. 226699 GARSOWERA, blizina Sajma, 28m2, III sprat, lift, novo, odmah useqivo, samo 30.900E. Telefoni: 021/450-417; 064/12897-97. 226554 U CENTRU prodajem garsoweru 27m2, visoki parter, useqiva, kuhiwa odvojena, miran deo, bez posrednika, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505. 226544 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom, II sprat, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 226583 NA NOVOJ DETELINARI 25m2 brzo useqiv, cena 31000. Tel. 063/10-88-993. 226584 GARSOWERA na Limanu 4 u zgradi pred useqewem, II sprat, 33200. [ifra 40484 Telefoni: 451-318, 523-193. 226585 NA N. DETELINARI 27m2, II sprat, novo pred useqewem 30300. [ifra 40771 Telefoni: 451-318, 523-193. 226586 GARSOWERA u izgradwi od 25m2 u Ulici patrijarha ^arnojevi}a. II sprat, terasa. Tel. 063/777-6233. 226566 USEQIVA garsowera 24m2, 2. sprat, useqiva odmah, Bulevar,odvojena kuhiwa, ukwi`ena, sre|ena cena 33.000E. Telefoni: 064/823-6602 , 6614-200. 226614 GARSOWERA 24m2, gradi „Dinamika“, 3. sprat, lift, terasa, cg, useqiva u novembru, cena sa PDV-om 32.200E. Telefoni: 064/823-6601, 424-963. 226619 GRBAVICA lepa garsowera 28m2 na prvom spratu, useqiva, ima terasu, dvori{no orijentisana. Telefon 528-137, 063/811-7331. 226752

OGLASI

DNEVNIK

JANKA ^MELIKA nova odmah useqiva garsowera 25m2 na tre}em spratu sa liftom. Telefon 528-137, 661-2262 . 226753 NOVA GA 25m2, Nova Detelinara, I sprat, lift, terasa, prvoklasna oprema i gradwa, cena sa porezom 23.500. Tel. 021/6616-324, 425-653. 226704 [ONSI 23m2, garsowera, lift 26.000. Tel. 444-107, 6337853. 226714 GRBAVICA, Alekse [anti}a, garsowera 25m2, drugi sprat, ukwi`ena 31.000. Tel. 444-107, 633-7853. 226715 KOSOVSKA ULICA, nova useqiva garsowera od 25m2, tre}i sprat, terasa, cena 30.000 evra. Telefoni: 065/2019-021; 021/427277, ([ifra: 16664), www.solisnekretnine.com. 227591 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru na drugom spratu, 24m2 kod Socijalnog. Telefoni: 063/855-7109; 021/520-231, ([ifra: 19709), www.solis-nekretnine.com. 227592 TELEP - uz Somborski bulevar, garsowera od 25m2, useqiva do Nove godine, cena 32.000 evra! Telefoni: 064/157-1297; 021/520-231; ([ifra: 17419), www.solis-nekretnine.com. 227599 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, cena veoma povoqna i stvar dogovora! Telefoni: 065/280-99-88; 021/520231, ([ifra: 10145), www.solisnekretnine.com. 227600 NOVA DETELINARA - novaija, useqiva garsowera 25m2, ni`e spratnosti. Telefoni: 021/472-2060; 061/167-2826. 226813 PRODAJEM dve garsowere na Suboti~kom bulevaru na I i II spratu. Telefoni: 021/4722061; 063/1020-733. 226795

TELEP - novija, ukwi`ena garsowera 26m2 u blizini Novog bulevara. Telefoni: 021/472-2060; 061/167-2826. 226800 GARSOWERA 24m2, ]irpanova, 3. sprat, lift, cg, nova, useqiva 34.000E sa PDV-om. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227697 GARSOWERA, 25,3m2, Liman, Bo{ka Buhe, 1. sprat, cg, lift, useqivo, ukwi`eno. Cena 31.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227688 GARSOWERA, 24m2, Haxi Ruvimova, 4. sprat, lift, cg, novo, useqivo, 30.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227683 SAJAM, prodajem odli~nu, noviju garsoweru od 24m2 po ceni 30.500. Telefon 636-6952. 227661 GRBAVICA, na prodaju garsowera od 27m2, kompletno name{tena, odli~na za izdavawe. Telefon 063/8288-377. 227662

PRODAJEM odli~nu garsoweru na Futo{kom putu po ceni od 18.000E. Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 228041 GARSOWERA 29m, Danila Ki{a, III sprat, nova useqiva. Cena 1.350 evra/m. Hitno!!! Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 227701 GARSOWERA 29m, Joakima Vuji}a, III sprat, gradila „Budu}nost“, useqiv, ukwièn. Cena - 1.250 evra/m, bez posrednika. Tel. 021/526-387, 063/400360. 227708 ODLI^NA useqiva garsowera na Grbavici, cena 21.000E. Telefoni: 021/426-834, 021/544524. 228053 JEDNOSOBAN, 25m2, S. Kasapinovi}a, N. Detelinara, 1. sprat, lift, cg, useqiv do Nove godine 29.600E sa PDV-om. Telefoni: 661-3259, 063/570659. 227699 JEDNOSOBAN stan 28m, III sprat, terasa, ukwièn, odvojena kuhiwa. Cena 32.000 evra. Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 227710 JEDNOSOBAN stan 28m, IV sprat, ]irpanova ulica, useqewe kraj godine. Cena 1.200 evra/m! Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 227723 LIMAN, na prodaju odli~an 1.0 ukwièn stan od 30m2, pogodan za izdavawe. Telefon 0695/50-50-321. 227664 [IRI CENTAR, prodajem 1.0 stan u novijoj zgradi, komplet name{ten na 2. spratu sa terasom za 36.000. Telefon 6366952. 227666 JEDNOSOBAN 30m2, ugao Suboti~ke i Somborskog bulevara, 1. sprat, lift, terasa, cg, useqivo za 2 meseca 31.900E. Telefoni: 661-3259, 063/570659. 227685 BULEVAR, prodajem ukwièn, renoviran 1.0 stan od 42m2 po ceni od 43.300. Telefon 6366952. 227669

JEDNOSOBAN, 29m2, Detelinara, Molijerova, 1. sprat, cg, odmah useqiv 30.900E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227689 PRODAJEM nov, odmah useqiv jednosoban stan 32m2 u Lasla Gala. Telefon 063/1020731. 226799

NOVO NASEQE - odli~an jednosoban stan 36,45m2 na prvom spratu, u zgradi od fasadne cigle. Cena 38.000 evra. Telefoni: 021/472-2060; 061/1672826. 226805

PRODAJEM 36m2, ukwièn jednosoban na ~etvrtom spratu sa terasom i hladnom ostavom u nasequ „Savina“. Telefoni: 021/4722-061; 063/1020-733. 226797 MAKSIMA GORKOG - odli~an jednosoban stan 40m2 sa mogu}no{}u pro{irewa 16m2, dvostrano orjentisan. Cena 49.500 evra. Telefoni: 021/528399; 063/502-526. 226812 HITNA PRODAJA, useqiv, ukwièn jednosoban stan na Limanu 2, kod {kole, cena 34.000 evra. Telefoni: 065/2019-016; 021/520-231, ([ifra: 17529), www.solis-nekretnine.com. 227601 NOVA zgrada na Adicama - mogu}nost izbora kvadrature, cena po m2 ve} od 700 evra! Telefon 064/2003-103; www.solis-nekretnine.com. 227602 IZVANREDAN i name{ten, potpuno izrenoviran stan od 34m2, Liman III, ukwièn i odmah useqiv. Telefoni:0 64/1571297; 021/520-231, ([ifra: 19984); www.solis-nekretnine.com. 227603 JEDNOSOBAN ukwièn stan u samom centru grada, 37m2, 42.000 evra! Telefoni: 064/1617-097; 021/520-231, ([ifra: 19956), www.solis-nekretnine.com. 227604 PRODAJEM vrlo povoqno stan od 32m2 u Mileve Mari}. Telefoni: 065/280-99-88; 021/451-570, ([ifra: 19958); www.solis-nekretnine.com. 227605 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan od 37m2 kod @elezni~ke stanice! Telefoni:0 63/855-7109; 021/427-277; ([ifra: 10117), www.solis-nekretnine.com. 227606 SEQA^KIH BUNA na drugom spratu stan 40m2, odli~an lako prepravqiv u jednoiposoban, ima terasu, ukwièn, za 41.200. Telefon 528-137, 6612262. 226754

SAJAM, Pasterova, 40m2 jednosoban, name{ten 180 evra. Tel. 444-107, 633-7853. 226713 PRODAJEM jednosoban, ukwièn stan od 41m2 kod Sajma.Cena 35.000 evra. Tel. 021/6546609, 063/885-6290. 226775 JEDNOSOBAN 32m2, 3. sprat, odmah useqiv, grejawe, cena 26.600E. Telefoni: 064/8236601, 542-779. 226613 NARODNOG FRONTA, Liman IV, 30m2 na IV spratu, lift, useqiv, ukwièn. Cena 37.000. Tel. 063-7776-233.226568 NA N. NASEQU 30m2 useqiv jednosoban stan 35000. [ifra 39650 Telefoni: 451-318, 523193. 226587 U MOLIJEROVOJ ULICI 29m2 prvi sprat, useqiv ukwièn 31000. [ifra 40759 Telefoni: 451-318, 523-193. 226588 JEDNOSOBAN 29m2, klasi~an jednosoban, useqiv odmah, I sprat, cena 31.000E. Telefoni: 064/823-6604, 424-963. 226636

NOV jednosoban stan, 39 m2, II sprat, lift, terasa, useqiv, 43.260 sa PDV-om. Tel. 422-149. 226658 UKWI@EN jednosoban stan na Limanu IV od 30 m2, IV sprat, ima lift, useqiv za 37.080. Tel. 064/345-4417.226655 [IRI CENTAR - garsowera u izgradwi 21m2 u zgradi sa liftom, dvori{no orjentisana. Telefoni: 021/472-2060; 061/167-2826. 226801 IZUZETNO POVOQNO! Nova GA 24m2, Telep, I sprat, terasa, ekstra oprema, izgradwa, cena: 15.900. Tel. 021/425-653, 6616-324. 226701 U IZGRADWI, garsowera na III spratu od 25 m2, useqiva do kraja godine. Tel. 063/101-0667. 226652 CENTAR, jednosoban u izgradwi, moè biti jednoiposoban, 43.260 sa PDV-om. Tel. 4721660. 226653 UKWI@EN jednosoban 29m2, 31.000. Telefon: 063/757-8204. 85470 JEDNOSOBAN 34m2, Fru{kogorska, ukwièn, 1. sprat, 42.000. Telefon 064/24-66-206. 85423 HITNO prodajemo klasi~an jednosoban stan od 35m2 sa terasom u blizini fakulteta i {tranda, cena 36.000E. Telefon: 6447-622. 85474 PRODAJEM stan od 40m2, na Limanu I, ukwièn, cena dogovor. Telefon 064/200-1210. 82926 HITNO garsowera 32 korisne, a 46 podne povr{ine sa klimom, 2001 nadogradwa, 6. sprat bez lifta 27.000 E. Telefon 6319-310. 83555 USEQIVA garsowera, Petrovaradin, centar. Povoqno! Telefon 064/82058-28. 85349 GARSOWERA 25m2, II sprat, novo naseqe, useqiv, kraj 2009. 24.000 eura! Telefon 064/82058-28. 85344 PRODAJEM jednosoban, Bul. Vojvode Stepe, 35m2, ukwièn, odmah useqiv, 950E/m2. Telefon 064/24-66-206. 85425 JEDNOSOBAN useqiv, mansarda VI, lift 31m2, povoqno! Novi Bulevar“ Telefon 064/820-5828. 85342 PRODAJEM novu, ukwiènu garsoweru od 30m2, u centru, na 6. spratu, za 42.000 sa PDV-om. Telefon 064/300-75-26. 84926 JEDNOSOBAN stan u zgradi pr. 31m2 + 20m2 terasa, pripadaju}i deo dvori{ta oko 100m2. Telep - Petefi [andora, 31.000E. Telefoni: 021/444-778, 063/157-65-62. 84673 HITNO - odmah useqiv JS stan 35m2, Novo naseqe, Bul. Vojvode Stepe, ugra|eni plakari, klima 36.500E. Telefoni: 021/444-778, 063/157-65-62. 84674 PRODAJEM jednosoban stan u centru Novog Sada, blizu Ribqe pijace, prizemqe, 26m2, novija gradwa, sa ili bez posrednika. Telefon 064/9308432. 85219

nedeqa4.oktobar2009.

BULEVAR, ukwi`ena garsowera, drugi sprat, cena 28.000E. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 85435 PRODAJEMO lep jednosoban stan od 42 m2 na drugom spratu sa liftom za 43.000 stan ima zasebnu trpezariju. Telefon 6447-622. 85479 PRODAJEMO novu garsoweru od 25m2 na drugom spratu za 27.000 sa PDV. Telefon: 6447622. 85475 PRODAJEMO novu garsoweru kod sajma, 28m2 za 33.000. Telefon 6447-622. 85326 PRODAJEMO novu useqivu garsoweru u centru garada na prvom spratu za 33.000. Telefon 6447-622. 85324 GARSOWERA i jednosoban, Petrovaradin blok 8 mansarda, 28.000 i 31.500. Telefon 063/8563983. 85059 PRODAJEM dvori{ni stan na Salajci, 25m2, Ul. Dositejeva. Telefoni: 062/9686384 i 021/503-290. 85162

DETELINARA dvosoban, 60m2, IV/IV, bez lifta, ukwièn, odmah useqiv, jeftin. Vlasnik. Telefon 011/3242682. 85542 POVOQNO! Jednoiposoban stan na Detelinari, 48 m2, ukwizen, cena 44.500. Tel. 422149. 226664 JEDNOIPOSOBAN 34m2, 1. sprat, terasa, lift, cg, odli~an raspored, cena sa PDV-om. Telefoni: 021/542-779, 064/8236610. 226637 JEDNOIPOSOBAN 40m2, cg, odli~an raspored, terasa, lift, gradi „Dinamika“, brzo useqiv, cena 49.500E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779. 226638 BETANIJA 40m2 jednoiposoban, odmah useqiv, terasa, cg, cena 45.300E. Telefoni: 064/823-6607, 542-779. 226632 USEQIV 46m2, ukwièn, 2. sprat, odmah useqiv, terasa, cena 46.000E. Telefoni: 064/823-6618, 6614-200. 226633 EKSTRA stan!!! JIS 33m2, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, nov, odv. kuhiwa, dvori{na strana, cena: 37.500 sa porezom. Tel. 021/425-653, 6616-324. 226700 ODLIÂN nov, JIS 28m2, Adice, I sprat, terasa, kompletno sre|en, ostaje kuhiwa, brzo useqiv, cena: 28.500. Tel. 021/425-653, 6616-324. 226697 HITNO! Nov JIS 31m2, centar, Kisa~ka, II sprat, lift, terasa, nov, brzo useqiv, ekstra oprema, cg, cena: 36.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 226698 N. BULEVAR, nov jednoiposoban stan od 38m2, I sprat, lift, terasa, cg. Direktno od investitora 39.150E. Telefon 425205. 226690

HITNO prodajem odli~an jednoiposoban stan, 31m2, I sprat, terasa, Novi bulevar. Tel. 4721660. 226670 LIMAN III!!! Kod Merkatora jednoiposoban stan u besprekornom stawu, ukwièn, isto~na strana. Tel. 6363-307, 063/500-213. 226668 KOD SAJMA nov mawi jednoiposoban stan 34m2, III sprat, lift, terasa 41500. [ifra 34704 Telefoni: 451-318, 523193. 226589 NA NOVOM BULEVARU 38m2 jednoiposoban nov stan, prvi sprat, cena 41000. [ifra 40063 Telefoni: 451-318, 523193. 226590 NA LIMANU 46m2 jednoiposoban renoviran stan sa ba{tom od 24m2, cena 51500. [ifra 40732 Telefoni: 451-318, 523-193. 226591 NA N. DETELINARI 39m2, II sprat, nov brzo useqiv 43600. [ifra 40564. Telefoni: 451318, 523-193. 226592 PRODAJEM kod Ribqe pijace 31m2 na visokom parteru useqiv, ukwièn stan. Cena 38.500. Tel. 063-7759-121.226572 NOV odmah useqiv, 29m2, jednoiposoban, ekstra raspored, cena 34.500E. Telefoni: 064/823-6607, 021/6614-200. 226627 LIMAN 40m2, ukwièn, odmah useqiv, jednoiposoban, terasa, lift, cg, cena 46.400E. Telefoni: 064/823-6602, 021/6614200. 226629 UKWI@EN - 43m2, odmah useqiv, 1. sprat, jednoiposoban, cena 42.100E. Telefoni:064/823-6618, 424-963. 226621 LIMAN 35m2, odmah useqiv, terasa, lift, sre|en cena 36.100E. Telefoni: 064/8236604, 542-779. 226618 [EKSPIROVA ulica, prazan odmah useqiv stan od 48m2, I sprat, lift. Tel. 063/101-0661. 226570 ODMAH USEQIV 42m2, ukwièn, jednoiposoban, Haxi Ruvimova, I sprat, terasa, cg, cena 47.100E. Telefoni: 064/823-6607, 542-779. 226610 LIMAN odmah useqiv jednoiposoban stan 40m2, odmah useqiv, ukwièn, zgrada sa liftom za 46.400. Telefon 528-137, 661-2262. 226762 PRODAJEM noviji, ukwièn stan od 48m2 na Limanu 4, lift, terasa. Povoqno. Tel. 021/6546609; 063/581-997. 226777 PODBARA, mali jednoiposoban stan, pogodan za izdavawe. Direktno od investitora 37.500E. Telefon 425-205. 226688 NOVO NASEQE odli~an jednoiposoban stan 47m2 u [onsiju, lift, terasa za 50.500. Telefon 528-137, 661-2262. 226759 NOV, useqiv jednoiposoban stan 41 m2 kod Socijalnog. Tel. 6615-117. 226740 NOV JIS 35m2, V. [upqikca, II sprat, terasa, PVC stolarija, kl. parket, sig. vrata, cg, cena: 39.700 sa porezom! Tel. 021/6616-324, 425-653. 226705 ODMAH USEQIV JIS 45m2, Novi bulevar, III sprat, lift, terasa, pvc stolarija, kl. parket, dvostrano orijentisan, cena: 39.500. Tel. 021/425-653, 6616-324. 226706 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 33m2, V. Jagi}a, nov, pvc stolarija, cena: 38.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 226708 UKWI@EN JIS 40m2, Felegi Tivadora, terasa, sre|en, brzo useqiv, dvori{na strana, cena: 45.500. Tel. 021/425-653, 6616324. 226710 LIMAN II, 40m2 jednoiposoban, renoviran, prvi sprat, lift, terasa. Tel. 444-107, 6337853. 226719 HITNO prodajem stan u Ul. Mileve Mari}, 46m2, cena 49.200 evra. Tel:061/2436-039; 021/520-231, ([ifra: 19749), www.solis-nekretnine.com. 227607

OGLASI

nedeqa4.oktobar2009.

JEDNOIPOSOBAN stan pred useqewem, Somborski bulevar, 39m2, cena 44.500 evra. Telefoni: 065/2019-013; 021/451-570, ([ifra: 18217), www.solis-nekretnine.com.227609 LEP, nov, ukwièn, jednoiposoban stan od 36m2, prvi sprat, terasa, Ulica cara Du{ana, dvori{no orjentisan, prodaje se i name{ten. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ([ifra: 18844), www.solis-nekretnine.com. 227610 JEDNOIPOSOBAN stan na Limanu III, 51m2, 48.400 evra, ukwièn! Telefoni: 065/2019021; 021/427-277, ([ifra: 16717), www.solis-nekretnine.com. 227611 PRODAJEM jednoiposoban stan na prvom spratu, Suboti~ka ulica, 38m2, samo 38.100 evra! Novogradwa-useqivo u decembru! Telefoni: 062/418-734; 021/451-570, ([ifra: 18333), www.solis-nekretnine.com. 227612 NOVA DETELINARA nov,odmah useqiv jednoiposoban stan 40m2 na drugom spratu. Cena 48.000 evra sa PDV-om. Telefoni: 021/528-399; 061/1672826. 226807 RADOJA DOMANOVI]A jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, odvojena kuhiwa, I sprat, pouzdan investitor. Cena 41.000 evra. Telefoni: 021/6622-412; 063/1020-731. 226790 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, ugao Suboti~ke ulice i Somborskog bulevara, 1. sprat, lift, terasa, cg, useqiv za 2 meseca 39.150E. Telefoni: 6613259, 063/570-659. 227684 LIMAN, povoqno prodajem u zgradi od fasadne cigle odli~an 1.5 stan od 40m2. Telefon 063/516-478. 227667 N. NASEQE, prodajem odli~an, ukwièn 1.5 stan od 40m2 na II spratu, u zgradi od fasadne cigle. Telefon 063/8288377. 227663 PRODAJEM nov jednoiposoban od 37m2 za 26.000, na Podbari, useqiv za dva meseca, sa urednom papirologijom. Telefoni: 063/510-604, 021/544-524. 228042 JEDNOIPOSOBAN ukwièn stan na Novom nasequ od 37m2 za 31.000 evra. Telefoni: 021/426-834, 063/510-604. 228043 JEDNOIPOSOBAN stan 35m, centar, V. Bojovi}a, III sprat samo 1.150 evra/m. Bez posrednika! Tel. 021/66-22-746, 063/808-69-62. 227713 TELEP, odli~an, 39m2, jednoiposoban, 35.000 evra. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 228054 ODLIÂN, jednoiposoban, ukwièn kod Medicinske {kole na I spratu od 36m2. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 228050 CARA DU[ANA, jednoiposoban, ukwièn u novijoj zgradi za 41.000 evra. Odli~an. Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 228047 STROGI CENTAR, nov, odmah useqiv, jednoiposoban stan, 37m2 - 52.000 sa PDV-om. Telefon 021/426-834. 228052 DVOSOBAN stan, 50m2, terasa, Koste [okice!!! Odli~an, III sprat !!! Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 228048 DVOSOBAN stan 49m, ukwièn, na Bulevaru kod Dnevnika ekstra sa pogledom na Tvr|avu! Tel. 021/66-22-746, 063/400-360. 227725 DVOSOBAN stan na Grbavici od 47m2, ukwièn, sre|en, I sprat, zgradu zidala „Budu}nost“!!! Telefoni: 021/426-834, 021/544-524. 228051 STEFANA STEFANOVI]A, kod pozori{ta, odli~an dvosoban stan od 52m2. Hitna prodaja!!! Telefoni: 021/426834, 021/544-524. 228055

DVOSOBAN nov stan, 50m, Joakima Vuji}a, gradi „Budu}nost“, II sprat, useqewe do kraja godine. Samo 1.250 evra/m... Bez posrednika. Tel. 021/526387, 063/400-360. 227709 DVOSOBAN stan 50m, Joakima Vuji}a - gradi „Budu}nost“, IV sprat. Cena 1.150 evra/m hitno, bez posrednika! Tel. 021/526-387, 063/400-360. 227718 @. STANICA, prodajem klasi~an 2.0 stan, kompletno sre|en, bez ulagawa, ukwièn. Telefon 063/82-88-377. 227668 BULEVAR, prodajem noviji ukwièn 2.0 stan od 49m2 na odli~noj lokaciji. Telefon 064/220-95-65. 227665 PRODAJEM dvosoban stan na Staroj Detelinari veoma povoqno, oko cene je mogu} dogovor! Telefoni: 065/280-99-88; 021/520-231, ([ifra: 19864), www.solis-nekretnine.com. 227622 KLASIÂN dvosoban stan kod Satelitske pijace, 48m2, drugi sprat, odmah useqiv, ukwièn. Moè i na kredit. Cena 39.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ([ifra: 19979), www.solis-nekretnine.com. 227623 STVARNO POVOQNO! Ulica Janka ^melika, 48m2 za 44.500 evra! Kupatilo i kuhiwa renovirani! Telefoni: 062/418-734; 021/520-231, ([ifra: 10043), www.solis-nekretnine.com. 227624 PRODAJEM izuzetno lep dvosoban stan na Novom bulevaru, cena po dogovoru! Telefoni: 065/280-9988; 021/427-277, ([ifra: 19242), www.solis-nekretnine.com. 227625 KOMPLETNO renoviran dvosoban stan na Limanu III, 50m2, ukwièn, moè kredit, hitno i povoqno! Telefoni: 065/2019-013; 021/427-277, ([ifra: 16488), www.solis-nekretnine.com. 227626 NOV, lep dvosoban stan od 50m2, sa terasom, odli~an raspored, kuhiwski deo sa prozorom, hitna prodaja, cena 57.000 evra. Pozovite odmah! Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 227627

DVOSOBAN 50m2, ]irpanova, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, 56.650E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227692 DVOSOBAN, 44m2, ugao Kraqevi}a Marka i B. k. Petra, 1. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, 52.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227693 DVOSOBAN, 42m2, Novi bulevar, 5. sprat, lift, terasa, cg, brzo useqiv, 41.500E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227695

DVOSOBAN, 45m2, N. Detelinara, S. Kasapinovi}a, 4. sprat, lift, terasa, cg, useqiv za mesec dana, 50.350E sa PDVom. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227696 PRODAJEM useqiv dvosoban stan 47m2 sa cg, kod Jodne bawe, polusuteren, zgrada stara tri godine. Cena 23.500 evra. Telefoni: 021/6622-412; 063/1020731. 226794 PRODAJEM odmah useqiv prelep dvosoban stan od 51m2, kod Ma{inske {kole u novoj zgradi. Telefoni: 021/472-2060; 063/1020733. 226796 PASTEROVA - u zgradi od fasadne cigle ukwièn dvosoban stan 50m2 niè spratnosti. Moè i zamena za ve}i. Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 226806 RADOJA DOMANOVI]A lep svetao dvosoban stan 48m2 sa odvojenom kuhiwom na tre}em spratu. Povoqno! Telefoni: 021/472-2060; 063/502-526. 226802

ATRAKTIVAN, moderno projektovan dvosoban stan od 52m2 sa galerijom od 10m2, kod novosadskog porodili{ta. Stan je nov i odmah useqiv, na hitnoj prodaji za 55.000 evra. Telefoni: 064/2003-103; 021/520-231, ([ifra: 15782), www.solis-nekretnine.com. 227617 IZUZETAN dvosoban stan u Ulici cara Du{ana, 43m2, centralno grejawe, dvori{na strana, terasa, useqiv po isplati. Telefoni: 064/2003-103; 021/427277, ([ifra: 19915), www.solisnekretnine.com. 227618 PRODAJEM odli~an dvosoban stan od 64m2 sa pogledom na stadion Vojvodine, odmah useqiv! 10. sprat, ukwièn, hitna prodaja! Telefoni: 064/1340459; 021/427-277, ([ifra: 19818), www.solis-nekretnine.com. 227620 SATELIT, 48m2 dvosoban, drugi sprat, odmah useqiv 41.200. Tel. 444-107, 633-7853. 226720 [ONSI 54m2, dvosoban, lift, terasa 59.500. Tel. 444-107, 6337853. 226721 PARISKE KOMUNE 59m2, dvosoban, lift, terasa, dve terase, ukwièn 57.700. Tel. 444107, 633-7853. 226722 LIMAN III 59m2, kompletno renoviran, dvosoban, lift, terasa, odli~an. Tel. 444-107, 633-7853. 226723 DVOSOBAN stan 62m2 na Limanu III, povoqno. Tel. 6615117. 226741 BULEVAR, Slova~ka, 50m2 dvosoban, noviji, drugi sprat, lift, terasa, ukwièn 64.400. Tel. 444-107, 633-7853. 226716 LIMAN I 51m2, dvosoban, drugi sprat, lift, terasa, renoviran, ukwièn 64.000. Tel. 444107, 633-7853. 226717 GRBAVICA 47m2, prvi sprat, ukwièn, terasa 51.500. Tel. 444-107, 633-7853. 226718 NOV 60m2, Grbavica, A. [anti}a, III sprat, lift, podeqen na dve garsowere 66.000. Tel. 063/517-846. 226732 NOVIJI dvosoban 50m2, kod Socijalnog II sprat, D. Avramovi}a, prvoklasan, ukwièn, nov name{taj, treba videti. Tel. 063/517-846. 226733

PRODAJEM noviji dvosoban stan od 50m2 na drugom spratu sa terasom, ukwièn, kod Socijalnog. Telefoni: 063/8557109; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 227628 VRLO lep stan, a nije skup. 54m2 na Bul. Jovana Du~i}a, cena 61.200 evra. Telefoni: 061/2436-039; 021/427-244, ([ifra: 10002), www.solis-nekretnine.com. 227631 POVOQNO! Balzakova, 54m2 sa terasom, cena 61.800 evra, sun~ana strana! Telefoni: 061/2436-039; 021/451-570, ([ifra: 10071), www.solis-nekretnine.com. 227633 DVOSOBAN, 40m2, Balzakova, 5. sprat, terasa, lift, cg, ukwièn 49.450E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227682 DVOSOBAN, 44m2 Sajam, \. Joanovi}a, 1. sprat, lift, terasa, cg, ukwièn 49.850E Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227691

KLASIÂN dvosoban stan kod @elezni~ke stanice, 50m2, cena 55.000 evra. Telefoni: 065/2019-013; 021/427-277, ([ifra: 17643), www.solis-nekretnine.com. 227613 NA LIMANU IV, useqiv, ukwièn, sre|en dvosoban stan od 58m2, dve terase, lift, cena 61.800 evra. Telefoni: 065/2019-016; 021/520-231, ([ifra: 19272), www.solis-nekretnine.com. 227614 IZVANREDAN dvosoban stan na Grbavici sa lepom terasom, 60m2, noviji, ukwièn, povoqno! Telefoni: 065/2019-013; 021/520-231, ([ifra: 19196); www.solis-nekretnine.com. 227615 PRODAJEM dvosoban stan u Ul. Pariskih komuna, cena dogovor! Telefoni: 065/2809-988; 021/520-231, ([ifra: 19851), www.solis-nekretnine.com. 227616

NOVIJI dvosoban, 40m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, I sprat, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, terasa 42.000. Tel. 063/517-846. 226734 PRVOKLASAN dvosoban 49m2, Bulevar kod Dnevnika, lepa terasa, dvori{no, ukwièn 64.000. Tel. 063/517846. 226735 KLASIÂN dvosoban 50m2, kod Gra|evinske {kole, prizemqe, cg, terasa, ukwièn. Hitno! Tel. 063/517-846. 226736 NOVO NASEQE dvosoban lep stan 51m2 odli~nog rasporeda, terasa, lift, za cenu pozovite. Telefon 528-137, 063/538-166. 226760 RUMENA^KA odli~an, klasi~an, odmah useqiv dvosoban stan 52m2, ukwièn za 49.500. Telefon 528-137, 661-2262. 226761

DNEVNIK

KOD @ELEZNI^KE STANICE lep dvosoban stan 50m2 klasi~nog rasporeda, ukwièn za 51.500. Telefon 528-137, 063/538-166. 226755 DETELINARA dvosoban klasi~an stan 51m2 odli~an raspored, ima terasu, za samo 39.600. Telefon 528-137, 063/538-166. 226756 SATELIT dvosoban stan 48m2 na drugom spratu, ukwièn, klasi~na gradwa za 39.600. Telefon 528-137, 661-2262. 226757 SREMSKA ulica kod Spensa dvosoban stan na petom spratu sa liftom, dvostrano orijentisan, ima terasu za 67.000. Telefon 528-137, 661-2262. 226758 KOSANÎ] IVANA, 50m2 useqiv stan, V sprat, lift, terasa. Tel. 063/101-0668. 226571 KOD STANICE klasi~an dvosoban stan ukwièn 52m2, III sprat. [ifra 39644 Telefoni: 451-318, 523-193. 226596 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu komplet renoviran, cena 54500. Telefoni: 451-318, 523-193. 226597 DVOSOBAN stan 46m2 prvi sprat na N. Detelinari, nov pred useqewem, cena 52100. [ifra 40766 Telefoni: 451318, 523-193. 226598 NA GRBAVICI 52m2, II sprat, cena 53600. [ifra 38508 Telefoni: 451-318, 523-193. 226599 NOVO NASEQE 53m2, 2. sprat, terasa, cg, odmah useqiv, dvosoban, cena 53.600E. Telefoni: 064/823-6607, 424-963. 226628 BRA]E RIBNIKAR - 47m2, dvosoban, useqiv, ukwièn, cg, terasa, cena 56.650E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618. 226615 UKWI@EN 50m2, moè kredit, renoviran, klasi~an raspored, neprolazne sobe, terasa, cena 51.500E. Telefoni: 064/823-6602, 021/66-14-200. 226616 UKWI@EN, klasi~an dvosoban stan od 52m2 u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a. II sprat, terasa. Cena 58.900E. Tel. 063/1010668. 226573 SLOVA^KA ulica, 45m2, suterenski stan u novoj useqivoj zgradi. Cena 32.000E. Tel. 063/101-0668. 226574 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2 I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 226593 NA GRBAVICI 45m2, II sprat, nov, gleda na dvori{te, brzo useqiv, ekstra oprema. Telefoni: 063-7537823, 451318. 226594 BEZ POSREDNIKA! Prodajem klasi~an dvosoban stan 43m2, terasa, ostava, dvostrano orijentisan, brzo useqiv, garaà, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505. 226545

EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwaprozor, garaà, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505. 226546 DVOSOBAN u funkciji dvoiposobnog, Detelinara, Krfska ulica, 48m2, ukwièn 1/1, II sprat, cena samo 44.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 226555 DVOSOBAN stan, blizina Sajma, 57m2 plus terasa, ukwièn, IV sprat, lift, cena 55.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 226561

@. STANICA, dvosoban 49 m2, odli~na gradwa, direktno investitor, 53.500 sa PDV-om. Tel. 472-1661. 226669 ODMAH USEQIV 56m2, dvosoban stan, 2. sprat, terasa, grejawe, cena 46.300E. Telefoni: 064/823-6617, 021/6614-200. 226625 N. NASEQE, ukwièn dvosoban stan od 46m2, lift,terasa, cg. Cena 51.500E. Telefon 425210. 226687 GRBAVICA, ukwièn dvosoban stan od 68m2 sa terasom. Cena 51.500E. Telefon 425-210. 226694 UKWI@EN dvosoban stan od 48m2, terasa, cg, II sprat. Cena 39.500E. Telefon 425-210. 226695 GRBAVICA, nov dvosoban stan od 52m2, III sprat, lift, terasa, cg. Direktno od investitora 69.270E. Telefon 425205. 226696 UKWI@EN - 50m2, useqiv, Bulevar, terasa, cg, cena 51.500E. Telefoni: 064/8236604, 021/66-14-200. 226634 NOVO NASEQE 48m2, ukwièn, moè kredit, dvosoban, sre|en, terasa, cg, cena 51.500E. Telefoni: 064/8236602, 542-779. 226645 NOVA DETELINARA 50m2, useqiv, ukwièn, dvosoban, cena 49.450E. Telefoni: 064/8236606, 542-779. 226639 DVOSOBAN stan 51m2, ukwièn, useqiv, sre|en, terasa, cg, cena 39.400E. Telefoni:064/823-6610, 542-779. 226640 NOVOGRADWA, brzo useqivo, direktno investitor, blizina stanice, dvosoban, 41 m2, cena 49.200 sa PDV-om. Tel. 063/101-0684. 226665 GOGOQEVA!!! Nov ,useqiv dvosoban stan od 45m2. Odli~an, pozovite!!! Tel. 021/4740064, 063/500-213. 226666

OGLASI

DNEVNIK

GRBAVICA!!! VP stan od 50m2 okrenut na dvori{te sa lepom terasom, cena dogovor. Pozovite! Tel. 021/6363-307, 063/8680-335. 226667 LIMAN III!!! Odli~an dvosoban stan od 62m2 niè spratnosti kod vrti}a, ukwièn odmah useqiv. Tel. 6363-307, 063/500213. 226660 KOD FAKULTETA na Limanu prodajem 51m2 dvosoban momentalno useqiv stan, delimi~no renoviran, ukwièn. Tel. 021/528-599, 423-208. 226661 DUNAVSKI PARK!!! Dvosoban stan na prvom spratu dvostrano orijentisan, sa pogledom na park. Tel. 474-0064, 063/8680-335. 226662 [ONSI, dvosoban 59 m2, III sprat, lift, terasa, ukwièn, cena 57.680. Tel. 063/105-7752. 226663 \UR\A BRANKOVI]A, 32m2, jednoiposoban stan odli~nog rasporeda. Izgradwa. Cena 1300E/m2 sa PDV-om. Tel. 063/777-6233. 226569 ODLIÂN, nov, ukwièn dvosoban dupleks od 55m2, kompletno name{ten. Cena 63.900 evra. Telefoni: 063/855-7109; 021/520-231, ([ifra: 19919), www.solis-nekretnine.com.227621 HITNO prodajemo izuzetno lep, komforan dvosoban sta od 62m2, na Limanu III, za 67.000E. Telefon 021/6447-622. 85481 PRODAJEM jednoiposoban kod Socijalnog na prvom spratu. Cena 46.500 sa PDV. Telefon 6447-622. 85477 HITNO prodajem jednoiposoban stan na tre}em spratu sa liftom za 45.500, gradila Budu}nost. Telefon 6447-622. 85476 [AJKA[ 53.8 + 4 m2, name{ten stan u centru, odli~an. Telefoni: 865-155, 0665014426. 84922 JEDNOIPOSOBAN stan, 35m2 u Vojvode [upqikca 28, 2.sprat, useqewe decembar 2009. terasa, gleda na ulicu. Telefon 062/8590-481. 84995 GRBAVICA, odli~an jednoiposobni stanovi: 33m2 - 38m2, novi, useqivi. Telefon: 6546976, 065/3333-188, 065/3333-177. 85438 DVOSOBAN, Saja, Mi~urinova, 50, 50m2, novo, brzo useqivo, 4.sprat, lift, preporu~ujemo, moè kredit. Telefon 021/450-417, 064/189-3887. 85296

JEDNOIPOSOBAN, Grbavica, Doà \er|a, 45m2, 1.sprat, novo, odmah useqivo, moè kredit, odli~an stan. Telefon 021/450-417, 064/189-3887. 85295 PRODAJEMO lep jednoiposoban stan na Novom nasequ za 50.000. stan je ukwièn. Telefon 6447-622. 85321 DVOSOBAN useqiv kod stanice I sprat, hitna prodaja. Telefon 064/820-5828. 85345 PRODAJEM bez posrednika klasi~an dvosoban stan 60m2 na Limanu 4, visoko prizemqe. Telefon 421407, radnim danom od 8 - 15. 85217 PRODAJEM bez posrednika nov neuseqavan jednoiposoban stan, 36m2, prvi sprat u Tekelijinoj ulici. Telefon 6623074, radnim danom od 8 - 15. 85218 DVOSOBAN 38m2 Maksima Gorkog, 2 sprat, ukwièn, odmah useqiv, cena 46.400E. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779. 85415 DVOSOBAN dupleks, Ilije Bir~anina, 55m2, odmah useqiv, ukwièn, 60.000. Telefon 064/24-66-206. 85424

STAN u Petrovaradinu 43m2, gradi} - [trosmajerova 7, 32.000E, blok 8 stan, potkrovqe, 45m2, ukwièn, nov, odmah useqiv. Telefon 064/6521-472. 85507 DETELINARA, Bra}e Mogin, drugi sprat, 53m2, u funkciji dvoiposobnog, komplet renoviran, moè kredit. Telefon 062/355813. 85389 DETELINARA, dvosoban renoviran stan, na II spratu kod po{te, ukwièn. Telefon 063/333-814. 85388 PRODAJEMO nov odmah useqiv dvosoban stan, 40m2 za 48.000. Stan je na drugom spratu sa liftom. Telefon 6447-622. 85322 PRODAJEM nov jednoiposoban stan 42m2 u Sopo}anskoj ulici. telefon 063/(516-685, 062/480006. 85125 PRODAJEMO klasi~an ukwièn dvosoban stan kod @. stanice, 54m2 na drugom spratu za 57.500. Telefon 6447-622. 85323 ODLIÂN dvosoban komforan stan 66/IV u Balzakovoj ulici bez nekog ulagawa, ukwièn. Telefon 021/444-101, 063/7504-187. 85385 JEDNOIPOSOBAN 34m2, lift, terasa, 38.000. Telefon: 063/757-8204. 85469 PRODAJEM nov useqiv dvosoban stan 39 m2 kod Socijalnog zvati radnom danom od 8 15 ~asova. Telefon 420-859 85338 TEMERINSKA, nov stan 47m2, IV, 53.500E, sajam, nov 40m2, II 51.500E, Savina 51m2, III, hitno, 48.500E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/705-60-80. 85450 DVOSOBAN kod Maksija, Novo naseqe, 2. sprat, 60m2, 61.500E. Telefon 064/381-95-53, 063/157-28-38. 85245 ODLIÂN ukwièn odmah useqiv jednoiposoban name{ten stan 39 m2 lift, terasa. Cena dogovor. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188. 85437

DVOIPOSOBAN 60m2, odli~an raspored, terasa, grejawe, useqiv, cena 52.600E. Telefoni: 064/823-6606, 6614-200. 226641 BULEVAR JOVANA DUÎ]A 73m2, dvoiposoban, ukwièn, useqiv, sre|en, 2. sprat, cena 73.000E. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779. 226642 DVOIPOSOBAN 53m2, odmah useqiv, terasa, lift, cg, cena 57.300E. Telefoni: 064/8236608, 021/424-963. 226643 ODLIÂN DIS 77m2, Liman III, N. fronta, lift, terasa, odv. kuhiwa, brzo useqiv, ukwièn, cena: 84.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 226702 EKSTRA PRILIKA!!! Nov DIS 66m2, Novi bulevar, I sprat, lift, terasa, bez prolaznih soba, pvc, kl. parket, klima, cena sa porezom 58.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 226703 UKWI@EN dvoiposoban na N. nasequ, 53m2, II sprat, terasa, ostava, podrum, ukwièn, 53.560. Tel. 472-1660. 226674 DU[ANA VASIQEVA!!! Ekstra sre|en i ure|en dvoiposoban stan niè spratnosti u odli~noj zgradi. Tel. 021/4740064, 063/500-213. 226671 LIMAN III!!! U zgradi od fasadne cigle sa liftom kod obdani{ta dvoiposoban stan na ~etvrtom spratu. Tel. 6363-307, 063/8680-335. 226677 DVOIPOSOBAN Kisa~ka, blizina centra, 52m2 sa garaòm 12m2, nov, odmah useqiv, dvori{no orijentisan, 59.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 226564 EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, garaà, useqiv, kontakt: 421-437, 063/534-505. 226547

NA NOVOM NASEQU - [onsi dvoiposoban stan 63m2, ukwièn, II sprat, cena 64000. [ifra 39476 Telefoni: 451318, 523-193. 226595 DVOIPOSOBAN 48m2, 2. sprat, ukwièn, useqiv odmah, isto~na strana, cena 44.500E. Telefoni: 064/823-6617, 021/542-779. 226630 BULEVAR 65m2, dvoiposoban, ukwièn, useqiv odmah, terasa, lift, cg, sre|en, cena 60.800E. Telefoni: 064/8236610, 021/542-779. 226624 NOVO NASEQE 45m2, dvoiposoban, renoviran, terasa, cg, useqiv, ukwièn, cena 49.500E. Telefoni: 064/8236618, 542-779. 226622 RUMENA^KA 59m2, dvoiposoban, ukwièn, useqiv, terasa, lift, cena 58.700E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 226611 KA]E DEJANOVI], dvoiposoban 71m2, kompletno renoviran, luks opremqen, III sprat, ukwièn, cena: 75.000. Tel. 063/517-846. 226737 LIMAN III, dvoiposoban, odli~an raspored, u dobrom stawu, odvojena trpezarija, lift, terasa 67.000. Tel. 444-107, 6337853. 226724 AVIJACIJA, Rumena~ki put, 72m2 dvoiposoban, prvi sprat, odmah useqiv 74.000. Tel.444107, 633-7853. 226725 LIMAN II, Resavska, 70m2 dvoiposoban, ukwièn 87.500. Tel. 444-107, 633-7853. 226726 INVESTITOR prodaje u Radoja Domanovi}a odli~an dvoiposoban stan 66m2. Povoqno! Telefoni: 021/6622-412; 063/1020-731. 226792 RADOJA DOMANOVI]A funkcionalan dvoiposoban stan 67m2 niè spratnosti, dvostrano orjentisan. Povoqno! Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 226809 GRBAVICA, prodajem noviji 2,5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Telefon 636-6952. 227671 KLASIÂN limanski dvoiposoban stan, 68m2 a 65.000 evra, ukwièn i odmah useqiv, pored Doma zdravqa na Limanu... Telefoni: 064/2003-103; 021/451-570, ([ifra: 19914), www.solis-nekretnine.com.227634 PRODAJEM mawi dvoiposoban stan u Ul. D. Danilovi}a na Novom nasequ. Telefoni: 063/7726-845; 021/427-277, ([ifra: 19971), www.solis-nekretnine.com. 227635 DVOIPOSOBAN 78m2, Beogradski kej, ukwièn, lift, terasa, VIII sprat, cena 77.000 evra! Telefoni: 065/2019-011; 021/427-277, ([ifra: 19583), www.solis-nekretnine.com. 227636 ODLIÂN dvoiposoban stan sa lepom organizacijom prostora, 66m2 samo 60.000 evra! Pogledajte! Telefoni: 062/418-734; 021/520-231, ([ifra: 19978), www.solis-nekretnine.com. 227637 PRODAJEM odli~an dvoiposoban stan u Ul. Augusta Cesarca, cena izuzetno povoqna! Telefoni: 065/280-9988; 021/427-277, ([ifra: 10074), www.solis-nekretnine.com. 227638 PRODAJEM prelep luksuzan stan od 68m2 u Ul. Dostojevskog. Telefoni: 065/280-99-88; 021/451-570, ([ifra: 19920), www.solis-nekretnine.com. 227642 EKSTRA dvoiposoban stan od 61m2 na Novom nasequ - [onsi. Telefoni: 021/426-834, 021/544524. 228044 DVOIPOSOBAN stan 70m, centar grada - Vojvode [upqikca, II sprat, useqivo za mesec dana, idealan. Cena 1.300 evra/m, moè zamena za mawi. Tel. 021/66-22-746, 063/808-6962. 227711

GRBAVICA, dvoiposoban, ukwièn, odmah useqiv, kompletno name{ten za 41000 evra. Telefoni: 021/426-834, 021/544524. 228049 TROSOBAN stan 75m, II sprat, gradila „Budu}nost“ kod Sajma, ukwièn + garaà. Tel. 021/526-387, 063-808-69-62. 227712 SUPER KOMFORAN trosoban stan od 86m2 kod Ribqe pijace za samo 89.000E. Telefoni: 021/426-834, 063/510-604. 228045 KLASIÂN trosoban stan, 75m2, Liman II, ukwièn za 69.500 evra. Hitna prodaja!!! Telefoni: 021/426-834, 060/44433-90. 228046 PRODAJEM dobar trosoban stan od 75m2 na tre}em spratu u Ul. Stevana Mokrawca, ukwièn, useqiv! Telefoni:0 64/134-0459; 021/451-570, ([ifra: 19732), www.solis-nekretnine.com. 227643 PREKO PUTA SPENSa,70m2, ~etvrti sprat, terasa, lift, ukwièn, renoviran, cena 87.600 evra! Telefoni: 065/2019-011; 021/427-277, ([ifra: 19211), www.solis-nekretnine.com. 227644 PRODAJEM trosoban stan idealnog rasporeda, na II spratu, dvostrano orjentisan, na dobroj lokaciji - u blizini {kole i obdani{ta. Telefon 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com. 227639 NOVOGRADWA na Limanu, kod Op{tine, odli~an trosoban stan na drugom spratu, dvori{no okrenut sa lepom terasom. Cena 93.000 evra sa PDVom. Telefoni: 064/2003-103; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com, ([ifra: 18749). 227640 ODLIÂN trosoban stan od 68m2 na Limanu II, cena 77.250 evra! Telefoni: 065/2019-013; 021/427-277, ([ifra: 19907), www.solis-nekretnine.com. 227641

KOD KEJA, 74m2 visoki plafoni u odli~nom stawu, visoko prizemqe, dvostrano orjentisan, pogodan i za poslovni prostor, cena 103.000 evra. Telefoni: 065/2019-011; 021/427-277, ([ifra: 19828), www.solis-nekretnine.com. 227630 N. NASEQE, prodajem odli~an renoviran 3.0 stan od 80m2 na 1. spratu za 80.300. Telefon 636-6952. 227675 @. STANICA, prodajem ukwièn stan od 70m2, odli~nog rasporeda, cena 72.000. Telefon 636-8429. 227676 HITNO! Trosoban, 62m2, S. Detelinara, Janka ^melika, 4. sprat nije posledwi, cg, terasa, ukwièn, sre|en, useqiv, 51.100E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227694 TROSOBAN dupleks 60m2, \. Brankovi}a kod Socijalnog, 3. sprat, terasa, cg, nov, useqiv 61.500E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227687 TROSOBAN, 80m2, Bulevar oslobo|ewa, 4. sprat, lift, terasa, cg, useqiv, ukwièn 79.300E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227690 RADOJA DOMANOVI]A, prodajem odli~an trosoban stan od 86m2, na prvom spratu, ekstra gradwa, pouzdan investitor, bez posrednika. Povoqno! Telefoni: 021/4722061, 063/102-0733. 226789 TOLSTOJEVA - nov odmah useqiv trosoban stan 65m2 sa odvojenom kuhiwom. Moè zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526. 226804

nedeqa4.oktobar2009.

LIMAN III 78m2, trosoban, tre}i sprat, lift, terasa, ukwièn 85.000. Tel. 444-107, 633-7853. 226727 STANICA 71m2, trosoban, tre}i sprat 72.000. Tel. 444107, 633-7853. 226728 PERFEKTAN useqiv nov TS 61m2, Petrovaradin kod O.[. „Jovan Du~i}“, II sprat, odv. kuhiwa, terasa, dvori{na strana, cena sa porezom: 60.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 226707 BULEVAR kod Lutrije, 74m2, u dobrom stawu, dvori{na strana. Tel. 6615-117. 226742 LIMAN IV, novija zgrada, 72m2, odli~an raspored, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 226743 LIMAN II, trosoban stan 73m2, odli~nog rasporeda, povoqno. Tel. 6615-117. 226744 LIMAN TRI nov stan 70m2 useqiv za mesec dana, dvori{no orijentisan, lift, terasa. Telefon 528-137, 661-2262. 226766 HITNO!!! Povoqno!!! Ekstra sre|en trosoban stan 76m2 kod Socijalnog u zgradi od fasadne cigle sa liftom 66.700. Telefon 528-137, 063/538-166. 226767 PRODAJEM nov trosoban stan od 72m2 kod Sajma, gradila Budu}nost. Povoqno i hitno. Tel. 021/654-6609; 063/581-997. 226779 NOVO NASEQE trosoban stan 76m2 klasi~nog rasporeda, ukwièn, zgrada sa liftom. Telefon 661-2262, 063/538-166. 226763 U GAGARINOVOJ ulici 75m2 ukwièn prazan ekstra povoqno 68000. Telefoni: 451-318, 523-193 [ifra 40381 226600 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom, III sprat, gradi „Moj dom“ projektno finansirawe. Telefoni: 451-318, 523-193. 226601 NA NOVOJ DETELINARI brzo useqiv trosoban stan 73m2 ekstra povoqno 71400. [ifra 40036 Telefoni: 451318, 523-193. 226602 TROSOBAN, Grbavica, A. [anti}a, 76,5m2, III sprat, ukwièn, ju`no orijentisan, izuzetno lociran stan, 75.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 226557 ]IRPANOVA ulica, ukwièn stan novije gradwe od 71m2 na prvom spratu. Lift, terasa. Tel. 063/775-9121. 226575 DIMITRIJA AVRAMOVI]A, ukwièn stan od 77m2, II sprat, lift, terasa. Tel. 063/101-0661. 226576 CENTAR, nov trosoban stan, 82m2, III sprat, lift, terasa, odmah useqiv, odli~an! Tel. 421-185. 226672 CENTAR prodajem nov trosoban stan sa ekstra opremom i name{tajem na prvom spratu, po èqi garaà 16m2, moè kredit. Tel. 021/528-599, 423208. 226673 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwièn trosoban stan, 80 m2, IV sprat, lift, tri terase, odmah useqiv, cena 82.400. Tel. 422-149. 226675 [UMADIJSKA!!! Trosoban stan odli~nog rasporeda, ukwièn useqiv po dogovoru lepa terasa, starija zgrada. Tel. 021/6363-307, 063/500-213. 226676 DVOIPOSOBAN dupleks 67m2, Trg m. Jevrosime, N. Detelinara, 4. sprat, cg, terasa, nov, ukwièn 58.700E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227698 PRODAJEM komforan trosoban dupleks stan 67m2, ekstra gradwa, na Novom bulevaru, bez posrednika. Telefoni: 021/4722061, 063/102-0733. 226793 RUMENA^KA, dvoiposoban, 66m2, superkomforan, odli~an raspored, povoqno, dogovor. Telefoni: 6315-870, 063/598533. 85233 DVOIPOSOBAN 66m2, Rumena~ka, mewam za ve}i ili za ku}u u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 6315-870, 063/598-533. 85234

PRODAJEMO nov dvoiposoban stan kod Sajma za 56.500. Telefon 6447-622 85478 DUPLEKS 65 m2, Petrovaradin, centar useqiv! Hitna prodaja. Telefon 064/820-5828. 85347 HITNO prodajem trosoban stan 82m2, povoqno za lekarsku ordinaciju. Telefon 062/202112. 84594 POVOQNO prodajem dvoiposoban stan, Novo naseqe [onsi, 61m2, li~no, odli~an raspored. Telefon: 062/856-82-11. 85448

ODMAH useqiv, ukwièn trosoban superkomforan stan 76m2/I, Bra}e Drowak, CG, PTV, treba samo higijensko sre|ivawe, 71.000E. Telefon: 021/444-101, 063/750-4187. 85383 PRODAJEM nov useqiv trosoban stan 64m2 kod Socijalnog zvati radnom danom od 8 do 15 ~asova. Telefon 571-481. 85340 UKWI@EN dvoiposoban stan 70m2, II sprat, lift, dve terase, cena dogovor. Moè zamena za mawi. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 85436 PRODAJEMO na Limanu ikwièn dvoiposoban stan, 74m2 za 64.000. Stan ima dve terase. Telefon 6447-622. 85320 TROSOBAN adaptiran, Fru{kogorska, ukwièn useqiv i dvoiposoban Drage Spasi}, odmah useqiv, ukwièn. Telefoni: 459-046, 064/0944-122. 85314 PRODAJEM nov useqiv trosoban dupleks stan 80 m2 kod Socijalnog, zvati radnim danom od 8 do 15 ~asova. Telefon 571-441. 85336 UKWI@EN dupleks DIS 55m2, Petra Drap{ina, III sprat, terasa, odràvan, odv. kuhiwa, kupatilo sa prir. ventilacijom, brzo useqiv, cena: 56.500. Tel. 021/6616-324, 425653. 226709

ODLIÂN troiposoban stan od 90m2 na mirnom mestu, dobar raspored, ukwièn, cena samo 79.310. Tel. 472-1660. 226678 IZVR[NO VE]E!!! Salonski troiposoban stan, kompletno sre|en, ukwièn, useqiv u odli~noj zgaradi. Tel. 6363-307, 063/500-213. 226681 TROIPOSOBAN dupleks, T. Haxi}a, blizina Cara Du{ana, ekstra luks, ukwièn, odmah useqiv, 81,50m2, cena 950E/m2. Telefoni: 021/450-417; 064/18938-87. 226562 TROIPOSOBAN 80m2, ekstra kvalitet, brzo useqiv, terasa, lift, cena 78.300E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6610. 226631 NA GRBAVICI useqiv stan 95m2 upotrebna dozvola, cena 97900. [ifra 38961 Telefoni: 451-318, 523-193. 226603 KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2, III sprat, garaè, lift, terasa, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523193. 226604 NA NOVOJ DETELINARI troiposoban stan redovna etaà odmah useqiv, ukwièn 96m2 hitno i povoqno, cena 88800 ekstra sre|en. Telefoni: 451-318, 523-193, [39696. 226605

OGLASI

nedeqa4.oktobar2009.

NOVO NASEQE originalan troiposoban stan 85m2 na tre}em spratu, odli~no stawe, mirna okolina. Telefon 6612262, 063/538-166. 226772 CENTAR blizu Bulevara 91m2, odli~nog rasporeda, lepa terasa, dvostrano orijentisan, vi{enamenski. Telefon 528137, 063/811-7331. 226768 ODLI^NA PRILIKA! Liman, prodajem 3,5 stan od 93m2 po ceni 92.700. Telefon 6366952. 227677 @ELEZNI^KA ULICA, prodajem noviji, prazan, ukwièn 3.5 stan od 102m2. Telefon 064/220-9565. 227672 NOVO NASEQE, prodajem odli~an, 3.5 stan na drugom spratu po ceni od 74.200. Telefon 6366-952. 227681 ADAMOVI]EVO NASEQE! Odli~an dupleks! Troiposoban stan, lift, terasa, klima, velika odvojena kuhiwa, kvalitetna oprema. 82m2 - 77.000 evra. Telefoni: 064/157-1297; 021/451-570; ([ifra: 19301), www.solis-nekretnine.com. 227645 LIMAN III, kod Op{tine, klasi~an troiposoban stan 93m2, renoviran, dvori{no orijentisan, jedinstvena ponuda na trì{tu. Telefoni: 064/2003-103; 021/451-570, ([ifra: 19599), www.solis-nekretnine.com. 227647 LIMAN IV, 79m2, ~etvrti sprat, lift, terasa, ukwièn, cena 84.500 evra! Telefoni: 065/2019-011; 021/520-231, ([ifra: 10009), www.solis-nekretnine.com. 227648 TROIPOSOBAN nov stan 70m, na Grbavici - Tolstojeva ulica, useqivo. Fiksno 79.500 evra. Tel. 021/526-387, 063/80869-62. 227724 KLASIÂN ~etvorosoban stan od 100m2 u zgradi od fasadne cigle. Dvostran, veliki dnevni boravak, stan je odràvan i ukwièn... Telefoni: 065/2019-010; 021/427-277, ([ifra: 19845), www.solis-nekretnine.com. 227651 PRODAJEM stan na izuzetnoj lokaciji, Liman I, ~etvorosoban od 121m2, odli~nog rasporeda, izuzetno povoqno! Telefoni: 063/855-7109; 021/520-231, ([ifra: 19961), www.solis-nekretnine.com. 227652 IZUZETAN ~etvorosoban stan od 104m2 sa gara`nim mestom na 100m od Futo{ke pijace. Cena samo 100.000 evra. Pozovite odmah! Telefoni: 064/2436-039; 021/520-231, ([ifra: 10116), www.solis-nekretnine.com. 227653 EKSTRA LOKACIJA, zgrada pod za{titom dràve! Ukwièn salonac od 220m2, osam soba, drugi sprat, moè poslovni prostor. Cena realna! Telefoni: 065/2019-016; 021/427-277, ([ifra: 10091), www.solis-nekretnine.com. 227654 LIMAN I, povoqno prodajem 4.0 stan od 121m2 po ceni od 110.000. Telefon 063/516-478. 227680 OKOLINA BULEVARA, Turgeweva ulica, prodajem odli~an 4.0 stan od 100m2, ukwièn. Telefon 063/828-8377. 227674 GRBAVICA, prodajem odli~an, noviji, odmah useqiv, ukwièn 4.0 stan od 116m2. Telefon 636-6952. 227678 CENTAR ekstra salonac 113m2 kompletno renoviran na prvom spratu, dvostrano orijentisan, lepa terasa. Telefon 528-137, 063/538-166. 226770 LIPOV GAJ odli~an, odmah useqiv, petosoban stan, izuzetno svetao, ukwièn 1/1. Telefon 063/811-7331. 226773 VASE STAJI]A odli~an salonac 101m2 plus terasa 10m2, dvostrano orijentisan, dobra zgrada, ukwièn. Telefon 528137, 063/811-7331. 226765

PETOSOBAN stan od 106m2 kod Futo{ke pijace, moè i sa garaòm, cena sa PDV-om . Tel. 021/654-6609, Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 226780 PRODAJEM ukwièn ~etvorosoban, salonski stan od 143m2 u centru, odli~an za posao i stanovawe, 2 terase. Cena 132.000 evra, dogovor. Tel. 021/654-6609; 063/885-6290. 226776 PETOSOBAN 127m2, Bul. M. Pupina II sprat, lift, salonski, renoviran, ekskluzivan, ukwièn. Tel. 063/517-846. 226738 TELEP 126m2, ~etvorosoban stan na prvom spratu, ukwièn, hitno. Tel. 444-107, 6337853. 226729 BALZAKOVA - ukwièn ~etvoroiposoban stan 113m2+23m2 odli~nog rasporeda. Moè zamena za mawi. Telefoni: 021/472-2060; 063/502526. 226803 MAKSIMA GORKOG - ukwièn kompletno renoviran ~etvorosoban salonski stan 105m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526. 226814 ÊTVOROSOBAN stan, luks opremqen, Grbavica, 105m2 dupleks, tri spava}e sobe, kuhiwa, trpezarija, boravak, dve terase, kupatilo, wc, ostava... Cena dogovor! Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 227565 NA KEJU @RTAVA RACIJA ekluzivan ~etvoroiposoban stan 140m3 pogled na Dunav i Tvr|avu. Telefoni: 451-318, 523-193. 226606 ÊTVOROSOBAN 102m2, ukwièn, odmah useqiv, Grbavica, lift, terasa, ekstra raspored, cena 90.000E. Telefoni: 064/823-6607, 66-14-200. 226612 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2 petosoban, garaè, lift, 2 terase, gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523-193. 226608 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis. Telefon 063/7537823 226609 NOV, odmah useqiv dupleks stan od 143m2 u Ulici Vuka Karaxi}a. Investitor prodaje, cena sa PDV-om. Tel. 063/1010661. 226578 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 159m2, Ulica Toplice Milana. Useqivo u avgustu. Cena 1250E/m2 sa PDV-om. Tel. 063/101-0661. 226579 PETOSOBAN 109m2, odmah useqiv, terasa, lift, cg, cena 89.800E. Telefoni: 064/8236606, 424-963. 226623 GRBAVICA 110m2, useqiv odmah, petosoban, lift, terasa, dva kupatila, ogoman dnevni boravak, mirna ulica, cena sa PDV-om 125.000E. Telefoni: 064/823-6608, 542-779. 226620 ÊTVOROSOBAN - 90m2, 1. sprat, odmah useqiv, lift, terasa, perfektan raspored, cena 92.700E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779. 226617 KEJ!!! êtvorosoban stan u odli~noj zgradi sa pogledom na Dunav i Tvr|avu u maksimalno korektnom stawu. Tel. 4740064, 063/500-213. 226682 LUKSUZAN ~etvorosoban stan u vili sa velikom garaòm na mirnom mestu u blizini Ulice cara Du{ana. Tel. 474-0064, 063/500-213. 226684 GRBAVICA!!! êtvorosoban stan od 120m2 sa garaòm, gradio Aleksandar. Pozovite!!! Tel. 021/474-0064, 063/500-213. 226685 PRODAJEM ekskluzivan petosoban stan u vili, u blizini Bulevara, 159m2, II sprat, investitor. Tel. 472-1660. 226686 CENTAR!!! Ekskluzivan stan sa pogledom na krovove centra na jedinstvenom mestu, komforan od 200m2. Tel. 474-0064, 063/500-213. 226679

NOVI BULEVAR, ~etvorosoban stan, 104m2, I i IV sprat, investitor, cena sa PDV-om. Tel. 422-149. 226680 N. DETELINARA, nov, ukwièn ~etvorosoban stan od 96m2, lift, terasa, cg. Cena 88.580E. Telefon 425-210. 226692 ÊTVOROSOBAN stan 103m, dupleks, Kornelija Stankovi}a, gradila „Budu}nost“, useqiv. Moè zamena za mawi stan! Tel. 021/526-387, 063/80869-62. 227719 GRBAVICA, ~etvorosoban dupleks 91m2, 2 kupatila, male kosine, dobar raspored, bez ulagawa. Tel. 6615-117. 226745

ÊTVOROIPOSOBAN dupleks, 95m2, Ilije Bir~anina, 4. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, 76.000E. Telefoni: 661-3259, 063/570-659. 227686 BUL. OSLOBO\EWA, ~etvorosoban dupleks, 115m2, lift, terasa, ukwièn, dvori{no orijentisan, cena 95.000. Tel. 065/699-6536. 226683 KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi „Moj dom“ projektno finansirawe. Telefoni: 523-193, 451-318. 226607 NOVA DETELINARA - noviji, ukwièn troiposoban dupleks stan dvori{no orjentisan. Cena 82.500 evra. Telefoni: 021/472-2060; 061/167-2826. 226810 UKWI@EN luks stan 175M2 na 2. spratu, lift, terasa, hitno! Telefon 6546-863, 065/3333177, 065/3333-188. 85439 NOVO NASEQE, troiposoban, 85/3, prodajem bez posrednika. Cena dogovor. Telefon 061/210-58-48. 83147 ZREWANIN - 530E/m2 nov stan 120m2 na 1. spratu useqiv za dva meseca. Telefon 063/585076. 85466 PRODAJEM nov ekskluzivan stan od 118m2 u Pap Pavla ulici na drugom spratu. Obezbe|eno parking mesto. Telefon 063/540-165. 85480 TROIPOSOBAN stan 62m2, prvi sprat, cena 41. 500 E. Telefon: 6546-863, 065/3333-177, 065/3333-188. 85433 PRODAJEM nov troiposoban stan dupleks, 90m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 84912 VLASNIK prodaje 4,0 soban stan na Bulevaru oslobo|ewa u vojnoj zgradi kod poslasti~. Mocart, ukwièn, dobar raspored. Telefon 064/927-1233. 85286

RAKOVAC, Salaksije, renovirana vikend ku}a, oko 90m2, ~vrsta gradwa, blok, fasadna cigla, struja, telefon, gradski vodovod, mogu}nost prikqu~ewa na plin i kablovsku tv, nusprostorija ~vrsta gradwa oko 20m2, plac veli~ine 2.750m2 pod orasima, {qivikom, drugim vo}em, stambena zona, 10km od Novog Sada, ukwi`eno, 39.000e, mogu} dogovor. Telefon 063/500-908. 85537 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 064/2019-322; www.solis-nekretnine.com. 227569

KU]A na Grbavici, ukwièna 100m2 stambeno+nusprostorije, mogu}nost adaptacije tavanskog prostora, samostalna parcela od 300m2, mogu} dogovor. Telefon 065/2019-011; www.solis-nekretnine.com. 227586 PRODAJEM ukwiènu ku}u od 54m2 kod @elezni~ke stanice, cena 29.000 evra. Tel. 021/654-6609; 063/885-6290. 226782 PRODAJEM ukwiènu ku}u od 130m2 na placu od 374m2 kod Sajma. Cena 160.000 evra. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 226784 PRODAJEM noviju, spratnu,ukwiènu ku}u od 116m2 na placu od 400m2 u Sremskoj Kamenici, ~vrsta gradwa, dobra lokacija. Povoqno. Tel. 021/654-6609; 063/581-997. 226783 KU]A u Sr. Kamenici 120m2 na placu od 780m2, legalizovana, povoqno! Telefon 065/2019-013, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 30290). 227582 PORODI^NA ku}a jedinstvene lepote, moderna, izuzetno projektovana, petosobna, Vojnovo - Srem. Kamenica. Telefon 065/2019-013, ([ifra: 30359), www.solis-nekretnine.com. 227583 PRODAJEM izuzetnu prizemnu ku}u 130m2 u Sr. Kamenici kod Auto ku}e „Petrovi}“, trosobna, podrum, eta`no grejawe i stan od 40m2! Mogu}a zamena za stan+doplata. Telefon 064/134-0459; www.solis-nekretnine.com. 227584 SREMSKA KAMENICA - odmah useqiva ku}a 120m2 na placu 800m2. Telefoni: 021/4722060; 063/502-526. 226808 KU]A, Sr. Kamenica, Ul. vojvode Mi{i}a, lepa mirna ulica u blizini centra, 190/530m2, ukwièna, odmah useqiva, mogu}a zamena za mawi stan. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97. 226549 U KAMENICI ~etvorosobna ku}a 85m2 na placu od 1500m2 po izuzetno povoqnoj ceni od 70000. [ifra 40234. Telefoni: 451-318, 063/8168-920. 226581 S. KAMENICA, prodajem novu spratnu ku}u od 225m2 na placu od 5 ari po ceni od 129.000. Telefon 636-6952. 227670 KU]A - Veternik 130m2, nova, luks sre|ena, 4-sobna, 600m2 plac, kolski ulaz, cena 87.600E. Telefoni: 064/8236601, 424-963. 226626 TELEP, nova ku}a 150 m2/730 m2, moè zamena za mawi stan plus doplata. Tel. 065/912-3321. 226650 PRODAJEM dobru ku}u iza „îlag“-a u Temerinu. Useqiva, ukwièna, 130m2 na placu od 650m2, cena 49.000 evra! Telefon 065/2019-016; www.solisnekretnine.com. 227587 KU]A u Ka}u – „Sun~ani Breg“, gradila „Budu}nost“, ~etvorosobna 110m, Pr+Sp, useqiva ukwièna... Povoqno!!! Tel. 021/526-387, 063/286647. 227721 PRODAJEM ku}u od 300m2 u Bukovcu, plac 650m2, odmah useqiva, ukwièna. Iznad {kole. Mogu}a zamena za stan+doplata! Telefon 064/134-0459; ([ifra: 30131), www.solis-nekretnine.com. 227588 NA ÂRDAKU ku}a 200m2 (130 stambeno + 80 suteren), plac 1400m2 ekstra pogled, 110000 hitno. Telefoni: 451318, 523-193. 226582 KU]A, Bocke, Samarski put, 160/900m2, nova, potrebni unutra{wi radovi, 55.000E, lepa, perspektivna lokacija. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 226558 KU]A za izdavawe kod Socijalnog, petosobna sa kolskim ulazom i dvori{tem. Pogodna i za stanovawe i za poslovni prostor. Cena po dogovoru! Telefon 065/2019-004; www.solisnekretnine.com. 227568

DNEVNIK KUPUJEM wive du` auto puta Subotica - Beograd i sala{ sa ve}om parcelom koja izlazi na sistem kanala DTD ili Jegi~ku. Prednost Rumenka, Ba~ki Petrovac, Kisa~... Telefon 064/2019-322. 227570 SZ AKTIVA GRADWA, traì lokacije za izgradwu stambenih zgrada, mogu} svaki dogovor. Telefoni: 021/472-2061, 063/102-0733. 226787 POTREBNA LOKACIJA (stara ku}a) za izgradwu stambene zgrade. U {irem centru Novog Sada. Dajemo stanove ili novac .Vlasnici, javite se!! Tel. 021/526-387, 063/80869-62. 227706 PRODAJEM plac 920m2, na Tatarskom brdu na odli~nom mestu, sa sru{enom ucrtanom ku}om od 97m2, svi prikqu~ci na placu. Mogu}a zamena za stan oko 50m2 + doplata. Telefon 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 227578 VEOMA hitno i povoqno prodajem plac od 2.881m2 na glavnom putu na ulazu u Rumenku! Front 60m, duìna 48m! Telefon 064/134-0459, www.solis-nekretnine.com. 227579 PLAC u Veterniku 466m2, pored struja, voda, gas.... Telefon 063/538-166. 226751 HITNA PRODAJA! Prodajem plac u Petrovaradinu 516m2, ogra|en, ravan, asfalt, prikqu~ci na ulici, dozvoqena gradwa ku}e P+I+Pot, cena: 11.900. Tel. 021/425-653, 6616324. 226711 NOVI SAD - Mega market, parcela 60.000 m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za Mega market. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.227574 PRODAJEM plac sa ukwiènom ku}om za ru{ewe! 695m2 plac, ku}a 70m2, struja, voda, gas, telefon, iza Belih Dvora na putu za Veternik. Cena 33.000 evra. Telefon 064/1340459; www.solis-nekretnine.com. 227575 PLAC za poslovnu zgradu P+2+PK - neto 2400m2, Temerinski put kod Matijevi}a, povr{ine 100m front h 20m dubina, cena dogovor. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 226635 PLAC za kolektivnu gradwu, Mi{eluk, 1402m2 i 826m2, ~iste parcele oduzeto za puteve, P+2+Rk, izgra|enost 4000m2, povoqno. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 226553 PLAC, Rakovac, Arsin do, 22.700m2, ravna parcela sa pogledom na grad i Dunav, 12 km od grada, dobar prilaz, pogodan za etno selo, sportski kamp, vinski turizam i sl. Telefoni: 063/128-97-97; 064/189-38-87. 226550 GRA\EVINSKI plac, Temerin, 16.700m2, 200m front uz me|unarodni put, moè parcelizacija, povoqno. Telefoni: 021/450 417; 064/189-38-87. 226556 PLAC Torine-Senti}, 20.000m2, veoma zanimqiva po ceni od samo 3,8E/m2. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 226559 PLAC, Liparije 1, 8000m2, prelepa panorama na grad i Dunav. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 226560 PLAC od 4.000m2 sa predivnom panoramom na ceo Novi Sad, potez Salaksije, komunalno opremqena, asfalt do placa, 8km od mosta Slobode. Mogu}nost parcelisawa i kupovina mawe kvadrature. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 227576 ODLI^NI gra|evinski placevi, Bocke, 750m2, 970m2, 1200m2, povoqno. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 226552 VIKENDICA, Bocke, 40m2, sa placem od 5000m2 i prelepim pogledom na grad, struja, bunar, 65.000E. Telefoni: 021/450 417; 063/128-97-97. 226551

VIKENDICE sa placevima na Fru{koj gori, Grigovcu, Popovici i Bockama prodajem, cena je za dogovor! Telefon 065/2019-004, www.solis-nekretnine.com. 227590 VIKENDICA na Banstolu od 55m2, 13 ari placa, vo}wak, vinograd, struja, voda. Cena 25.000 evra! Telefon 063/8557109 ([ifra: 30198), www.solisnekretnine.com. 227581 KAMEWAR - ukwièna i kompletno renovirana vikendica! Cena 24.000 evra! Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com. 227585 BANO[TOR-KRU[EVQE, odli~na ku}a za ìvot, na glavnom putu sa svom infrastrukturom, voda, struja, telefon, gas, autobus ispred ku}e. Telefoni: 021/444-101, 063/750-4187. 85386 KU]A 200m2 sa dva lokala i trosobnim stanom i garsowerom, B. Ribnikara, ukqu~ena sva infrastruktura, cena 340.000E. Telefon 0600846036. 85510 PRODAJEM plac 34 ara u Starom Rakovcu. Telefoni: 871213, 065/683-29-95 85329 PRODAJEM jutro zemqe, 5.500m2 iza Neoplante na Klisi, pored puta front 400m, cena 55.000E. Ili zamena za stan. Telefon 064/3144344. 85353 MEWAM ku}u 135m2 sa velikom terasom 100m2, sva infrastruktura, pogled na grad i Dunav na lepom mestu - Salaksije Rakovac 10km od N. Sada za stan ili lokal u Novom Sadu. Telefon 064/3144344. 85355 TEMERIN ku}a 290m2, sa dva poslovna prostora, plac 1500m2, ukqu~ena sva ifrastruktura i ukwièno, cena 115.000E. Telefon 061/2265171. 85509 GYULA - Ma|arska porodi~na ku}a na prodaju sa name{tajem + garaà, lokacija odli~na blizu bawe Gyula, moè da posluì i za izdavawe. Telefon 063/501-609 Novi Sad. 85366 PRAZNA, odmah useqiva komforna ku}a sa grejawem, bez ulagawa kod Klisanske crkve, 65.000E. Telefon: 021/444-101, 063/750-4187. 85387

PRODAJEM dva jutra zemqe. Telefon: 6-415-675. 85391 PRODAJEM wivu k.o Novi Sad, Gorwe Sajlovo 15h385m (5780m2) pored wive put, 100m od struja, voda, gas, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415 064/0678-614. 85413 PRODAJEM 6 jutara zemqe u Sr. Karlovcima, za vinograd vo}wak, i 2 hektara wiva na Banstolu - ravno. Telefon 065/ 2404048. 85419 PRODAJEM vikend plac na Banstolu 3.500m2 vikendica 40m2 + nusprostorija, ucrtana, ukwi`ena, struja, voda do placa. Telefon 065/2404048. 85420 PRODAJEM vikend plac, 1500m2 Rakovac 1km od ulaza u Rakovac, struja, voda do placa, cena 6.000E. Telefon 065/2404048. 85421 PRODAJEM plac sa temeqom od 17, 5 ari u Ul. Svetog Save 70 a, Srbobran. Telefon: 064/55-409-86 i 021/731-804. 85429 CENTAR Zlatibora, prodajem apartman 40m2 sa gara`nim mestom. Telefon: 031/831-961 i 064/173-4842. 85432

OGLASI

DNEVNIK

PRODAJEM lepu konfornu ku}u 135m2+100m2 terasa na placu od 720m2. Pogled na Dunav i grad, lepa priroda u Salaksijama (Rakovac) 10 km od Novog Sada, cena: 55.000E. Telefon 064/3144344. 85357 PRODAJEM plac na Artiqevu, ravan, ima asfalt, potok, vo}e. Telefon 064/35-65-278. 85050 PRODAJEM plac 522m2, glavni puta za Veternik, kod Belih dvora, na kraju Leptirove ulica Nova, {esti plac. Telefon 504-194. 81823 PRODAJEM plac na periferiji Rumenke od 1200m2. Telefon 064/244-7252. 84217 PRODAJEM stariju ku}u na Iri{kom Vencu, plac 2.400m2, struja, voda, telefon, asfaltni put pored, ogra|eno. Telefon 064/178-86-70. 84282 ^ENEJ, me|unarodni put prodajem plac, 12.000m2, front 30m na kojem je dozvoqena gradwa. Infrastruktura se nalazi pored placa. Telefon 714-213. 84283 U CENTRU Sremskih Karlovaca deo porodi~ne ku}e 38m2, potpuno odvojeno, poseban ulaz sa dvori{tem i gara`om. Telefon: 021/882-474. 84617 U BA^KOM JARKU prodajem plac 355 m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije i tri jutra zemqe posebno. Telefon 021/63-63-723, mob. 062/8-170802. 84671

PRODAJEM ku}u u Padini kod Kova~ice 129 m2 na 7, 57 ari placa - odmah useqiva. Telefon 064/145-44-30. 84696 PRODAJEM plac u mirnoj ulici na bregu kod LM pekare u Veterniku. Telefon: 062/8244637. 84827 PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bolku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540. 85210 PRODAJEM dva placa u Rakovcu, na Salaksijama, od 720m2 i 1.500m2. Placevi su stambeni, ravni sa infrastrukturom. Telefon 064/3565-278. 85049 SREMSKI KARLOVCI, prodajem tri jutra zemqe u komadu. Telefon 064/65-21-472. 85508 BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te 2, 5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7e/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija - jedan deo. Telefon 064/314-37-14. 84977 PRODAJEM zemqu na glavnom putu povr{ine 45 ari i 55m2, udaqeno 1 km od Dunava i Koru{ke, kod Bano{tora, pro{ao gas i telefon. Telefon 879-051. 85074 KU]A na prodaju u Loku na placu od 55ara, 69m2. Telefon 867-269. 85101 PLAC, lokacija za kolektivnu gradwu, Telep, Mornarska, 1500m2, front 31m, P+2+pk, izgra|enost neto 1600m2+150m2, garaà, izuzetno povoqno. Telefon 064/189-3887, 063/1289797. 85293 U KA]U prodajem stambeno poslovni objekat sa kompletnim uspe{nim vi{egodi{wim poslovawem (elektro/voda/kanalizacija/gvo`|ara) idealno za kupca koji èli nastaviti poslovawe. Mogu} dogovor. Telefon 063/507-509. 85309 NA DUNAVU oko 3 km od [angaja prodajem 2, 5 jutra zemqe pogodne za vo}wak i sala{. Telefon 065/8562-051 85185 KU]A 200/715m2 u Temerinskoj ulici, pogodno za poslovni prostor. Telefoni: 6546863, 065/3333-177, 065/3333-188. 85434

POPOVICA, plac 6050m2 na glavnom putu, za kompleks vila zatvorenog tipa. Telefon 063/50-50-89. 85232 NE[TIN selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504-629. 85029 ZLATIBOR, ku}a 140m2 na placu 400m2, ukwièna, centralno grejawe, moè zamena za nekretninu u Novom Sadu, cena 105.000E. Telefon: 063/585-076. 85459 ADICE, plac 11.000m2, cena dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188. 85442 TEMERIN, renovirana ku}a 15 X 9m+ hala 20h7m + pomo}ni objekat 6x4, plac 1800m2, hitno, 67.000E. Telefon: 021/6614694, 063/587-602. 85453 PETROVARADIN, ku}a za ru{ewe, 125m2, plac 750m2, lokacija extra, cena 45.000E. Telefon 063/585-076. 85462 PLAC na Mi{eluku 1174m2, povoqno. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188 85441 NOVA ku}a 200m2/500m2, cena 115.000E. Moè zamena za mawi stan, dogovor. Telefoni: 6546-976, 065/3333-188, 065/3333-177. 85440 PETROVARADIN, nova ku}a odmah useqiva, dva kupatila, 200m2, PVC stolarija, fasada, izolacija, CG, garaà, ostava, plac 450m2, hitno. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 85452 VI[E PLACEVA po 450m2, moè spajawe, izme|u N.naseqa i Veternika, cena po placu 10.000E, hitno. Telefon 6546863, 065/3333-177, 065/3333-188. 85443 PETROVARADIN - placevi od 500m2 - 8000m2, na raznim lokacija. Cena od 15E/m2 - 75E. Telefon 063/585-076. 85460 PETROVARADIN ku}a u glavnoj ulici dozvoqeno p+1+PK, plac 770m2, izgra|enost 50% zamena za stanove + ke{, cena 145.000E. Telefon 063/585-076. 85464 RUMENKA, nova ku}a 124m2, 4 sobe, WC, kupatilo, CG, podrum, plac 500m2 sa dozvolom samo 75.000E. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 85451 ADICE, ku}a, tri stambene jedinice 170m2, tri kupatila, svi prikqu~ci, odmah useqiva, plac 300m2, samo 65.000E. Telefon: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512. 85449 MALI BEOGRAD, glavna ulica, plac sa temeqem 700m2 dozvoqena P+1+pk, placevi UTU uslovi za 480m2, cena 29.500E. Telefon 063/585-076. 85465 PETROVARADIN, plac na lepom mestu 500m2, struja, voda, kanalizacija na placu, temeqi 10 h 10, dozvoqena gradwa. cena 28.000. Telefon 063/152-052-1. 85463 NA DUNAVU oko 3 km. od [angaja prodajem 2, 5 jutra zemqe pogodne za vo}wak i sala{. Telefon 065/85-62-051 85183 PETROVARADIN, ku}a 80m2 samostalna na mawem placu u mirnoj ulici, cena 62.000E. Telefon 063/585-076. 85461

IZDAJEM kancelarijski prostor od tri kancelarije, u odli~nom stawu, klimatizovan, halogena rasveta. Idealan za advokatsku kancelariju, u kuli pored SUD-a. Cena 350 evra mese~no. Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com. 227560 IZDAJEM kvalitetan kancelarijski prostor cca 200m2 na atraktivnoj lokaciji kod „Merkatora“. Potpuno opremqen, halogena rasveta, spu{teni plafoni, klima u svim kancelarijama... Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 227561

KOSOVSKA uli~ni, u zgradi, vi{enamenski lokal 52m2 izdajem ili prodajem. Telefon 528-137, 063/538-166. 226749 LIMAN prodajem na atraktivnom mestu lokale 38m2 i 142m2 u prizemqu, uli~ni u odli~noj zgradi. Telefon 063/538-166. 226750 NA SUBOTI^KOM bulevaru prodajem uli~ni lokal 28m2. Telefoni: 021/662-2412; 063/1020-731. 226788 PRODAJEM lokal od 38m2 i 24 m2 kod Futo{ke pijace, izgradwa. Tel. 021/654-6609, 064/150-0867. 226781 HITNO! Poslovni prostor u Ul. Novosadskog sajma od 180m2+na kori{}ewe 50m2, SU, vi{enamenski, pogodan za magacin, teretanu, normalni prozori, ukwi`en, tri ulaza, cena: 57.000. Tel. 021/6616-324, 425-653. 226712 PRVOKLASAN uli~ni lokal 82m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, deqiv na dva ili tri lokala, prvoklasno opremqen, ukwizen, Hitno! Tel. 063/517846. 226731 LOKAL na Grbavici, Ul. M. Dimitrijevi}a, prizemqe sa izlogom i suteren, ukupno 76m2, cena 57.000 evra. Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com; ([ifra: 80126). 227571 HITNA prodaja uli~nog lokala na Novom bulevaru, izlog, mokri ~vor, polusirovo stawe, 24m2 po ceni od 40.000 evra! Telefon 064/134-0459. 227572

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505. 226548 U NEPOSREDNOJ BLIZINI SPENSA, nov poslovni prostor od 53m2 po ceni od 56.500E. Tel. 063/101-0668. 226565 NA DETELINARI kod pijace lokal u radu 21m2 cena samo 22000. Telefoni: 063/550-387, 451-318. 226580 PRODAJEM uli~ni lokal 30m2 Bul. oslobo|ewa kod Mosta slobode, kompletno renoviran, ukwièn, cena-36000. Tel. 423-208, 065/5727-527, 063/111-4142. 226649 POVOQNO prodajem odli~an poslovni prostor u Fru{kogorskoj ulici, povr{ine 250m2. Prvi sprat, vi{e prostorija, cg, klima, telefoni... Telefon 063/527-459, www.solisnekretnine.com. 227580 IZDAJEM ili prodajem kancelariju 35m2, Branimira ]osi}a 2, 1. sprat. Telefoni: 063/502034, 062/963-72-44. 85137 PRODAJEM lokal 28m2, ukwièn, na drugom spratu, lokal br.4, na Bulevaru oslobo|ewa 30a, ima sanitarni ~vor i malu kuhiwu. Telefon 065/5500-549. 85117 IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, komforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014-945. 84916 PRODAJEM nov, uli~ni lokal, 82m2, tri ulaza, ventilacija, visina 4.5m, ugostiteqske ili bilo koje namene. Moè galerija 30 - 50m2. Telefon 064/141-62-28.85332 IZDAJEM lokal idealan za agencije, 30m2, prvi sprat u poslovnoj zgradi Bulevar oslobo|ewa 30a. Telefoni:498775, 445919. 84914

IZDAJEM lokal 50m2, dva wc, CG, 2 tel. linije u novoj zgradi, ugao Novosadskog sajma- Kosan~i} Ivana. Telefon 064/250-3030. 85079

IZDAJEM povoqno lokal 35m2 ulica Bore Stankovi}a u blizini Najlon pijace. Telefoni: 063/87-33-330, 410-518. 83744 IZDAJEM lokal povoqno ucentru grada - pasa`. Telefon 062/1943-076. 85036 PRODAJEM lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, razra|en, ukwi`en, povoqno. Telefon 063/8923-168. 84790

POTREBAN poslovni prostor od 50m2, za snooker klub, mogu} ortakluk. Telefon 065/416-5806. 85120 IZDAJEM radionicu na glavnom putu Novi Sad - Rumenka. Telefon: 060/6131-912, 021/6215816. 85397 IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540. 85211 IZDAJE SE poslovni prostor, Liman, namewen za magacinsko-skladi{ni prostor ili veletrgovinu. Prostor poseduje mernu grupu sa 35 KW instalisanom snagom. Veli~ina 430m2. Cena 4e/m2+PDV. Telefon 063/534-083. 85061 IZDAJEM dve kancelarije sa kafe kuhiwom, opremqene 50m2, stovari{ta 50 + 50 sa stala`ama. Telefon: 063/524090. 85222

VASE STAJI]A prodajem garaù 14m2, u blizini @elezni~ke ulice. Telefon 063/538166. 226746 PRODAJEM ukwiènu garaù u Slova~koj ulici blizu bulevara Oslobo|ewa, zvati radnim danom od 8 - 15 ~asova. Telefon 420-859. 85335 PRODAJE SE ukwièna garaà povr{ine 21m2, duìne 8m, na uglu Kraqevi}a Marka i \ur|a Brankovi}a u suterenu stambene zgrade. Telefon 064/157-0304. 84792 PRODAJEM garaù 19m2 u zgradi Liman II. Telefon 064/3301122. 85045

PRODAJEM „renault 4 GTL“ iz 1989. godine, pre{ao 120000km, bele boje u odli~nom stawu, prvi vlasnik. Telefon: 064/55-40-986. 85430 AUTODELOVI: novo, levi blatobran, hauba, predwi vezni lim za kadeta 86 - 91. Telefon 064/14-16-228. 85331 PRODAJEM povoqno opel askonu, u dobrom stawu, 1600cc, 1984. godi{te, registracija va`i do 6. 4. 2010. Telefon 021/6360-594. 84997 HITNO prodajem pikap Poli, 1994. godi{te, ispravan u odli~nom stawu, neregistrovan. Telefon 021/66-11-740. 85148

nedeqa4.oktobar2009.

OTKUPQUJEM sva vozila na na{im tablicama, mogu i havarisana, realna procena. Dolazak i isplata odmah. Telefon 064/846-88-70. 84289 PRODAJEM „seat malaga GLX“1991. god. registrovan do 11. 5. 2010. Telefon: 064/9521423. 85390 PRODAJEM pasat 2003. karavan, moè i zamena, cena: 10.900E. Telefoni: 022/326-855, 064/127-28-00. 84921 KUPUJEM auta sa na{im tablicama. Moè havarisana ili zamena za name{taj, izra|en po va{oj èqi i meri. Telefoni: 021/822-714, 063/7081939. 83889 PASAT B6 TDI 130 ks 2001 god, 2 kompleta to~kova, zeder, odlia~n, 8.000E. Telefon 064/3301122. 85044 PRODAJEM vozilo, kombi teretni fiat dukato, god. 2002. 1.9 dizel, cena po dogovoru. Telefon 064/325-00-38. 85289 RENO kangu 1.9 dizel, 2001 godi{te, putni~ki, produèni. Telefon 064/2595502. 85529 LADA SAMARA 1300. godi{te 1989 u dobrom stawu registrovana do kraja marta 2010. godine, cena 550 E, hitno i povoqno. Informacije na 063/1044-390 predve~e i uve~e. 85538

SPLAV na Ribarcu 6 h 4m, odli~no mesto. Telefon 064/3301122.85046

KROVNI paneli (italijanski) sa kamenom vunom, debqina 12cm, povoqno. Telefoni: 062/22-33-78, 062/80-17-624. 85231 HITNO prodajem suvu gra|u, grede 10h12 4m, 10h12 8m. Cena 130E/m3. Telefoni 021/66-11740, 063/86-84-714. 85151

PRODAJEM polovnu ve{ ma{inu Gorewe. Telefon 503159.85246 FRI@IDER, zamrziva~, sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063-574-162, 065-443-9310. 85238

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 85278 KUPUJEM polovan name{taj: ugaone garniture, regale, sto i stolice, garnitura trosed, dvosed, foteqa. Telefoni: 451-032 i 063/7356-243, Mirjana. 85089

PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata, postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46. 85368 KERAMIÂR - dugogodi{we iskustvo: postavqawe kerami~kih plo~ica sa i bez materijala. Telefoni: 021/6413911, 063/1240658 Zmajeva~ki put 33 N.Sad Martin 82398 KREÎM, gletujem i radim fasade (demit - hirofa), povoqno. Telefon 064/0933385. 85060 IZVODIMO sve vrste molersko farbarskih radova brzo i ~isto. Tibika, telefon: 064/9820511 i 065/6449436. 85034 ROLETAR izra|ujem, popravqam sve vrste roletni: venecijanere, mewam gurtne, drvene zamewujem plasti~nim, aluminijske. Telefon 064/11-27-141. 85009 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 85318

IZVODIM gra|evinske, molerske, kerami~ke, instalaterske radove na ku}ama i vikendicama, popravke. Telefoni:064/231-1-431, 021/6318-066. 84959

SVE vrste vodoinstalaterskih radova, prepravke starih i izrada novih kupatila sa postavqawem polo~ica. Telefoni: 064/231-1431, 021/6318-066. 84961 OTAC i sin - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni: 021/791-615, 064/076-5195. 85256 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85168 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova, garancija. Izolacija tavanskog prostora. Telefoni 021/731-895, 064/1289-487. 84905 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391315, 063/706-1334. 84737 MOLER - izvodim sve radove povoqno: gletovawe, kre~ewe, farbawe, {panski zid i demit, kvalitetno i ~isto. Telefoni. 021504-937, 064-23-00-563. 85334

FENDER jazz bass deluxe, V `ica, rosewood, 2004. godi{te sa koferom, kao nov, 1400E. Telefon 064/1147 - 741. 84314

KUPUJEM sony televizore sa lo{om slikom, neispravnim ekranima, druge televizore, svu ku}nu tehniku, dolazim za 15 minuta, proverite. Telefon: 063/774-6129. 85473

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8318-180, 021/451-409. 76186

PRODAJEM sadni materijal za vi{egodi{wi zasad mente i melise, tehnika gajewa gratis. Telefoni: 021/530-040, 756-316, 063/1100-872. 85378 PRODAJEM sadnice, banane, adame, tuje i palme u saksiji. Telefon 021/6316-921. 84589

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade osamnaestonedeqne koke nosiqe sa veterinarskim uverewem i cepane polutke, povoqno, dostava. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 85192 KOKE-NOSIQE mlade, stare 19 nedeqa. Ku}na dostava. Telefon 888-386. 85346 PRODAJEMO ure|ene tovne pili}e i dovozimo na ku}nu adresu, cena 200din/kg, farma iz Ba~kog Gradi{ta. Telefoni: 021/807-032, 063/107-44-38. 85412

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

nedeqa4.oktobar2009.

NA PRODAJU {tenci Jork{ir terijer, starost 2 meseca, vakcinisani sa papirima. Telefoni: 021/6362-724, 061/11650-25. 84907

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov nekori{}en, potrebna dozvola. Telefon 021/504-629. 85030

NOVOSA\ANIN 47, skroman i obi~a, upoznao bih Vojvo|anku radi druèwa ili mogu}e trajne veze. @ivot je kratak! strelac horoskopu. Telefon 0654139171. 84765 UDOVAC (73) èli upoznati slobodnu, zdravu ènu za druèwe. Mogu} brak. Telefon 066/5021964. 85288 AGENCIJA iskqu~ivo za bra~no posredovawe zemqa/inostranstvo. U okviru Agencije klub za sve slobodne.Organizujemo izlete, proslave, druèwa. Telefon 021/496-382. 85376

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351531, 021/661-09-16. 80113

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em fudbaleru, ~lanu druge {ampionske generacije

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu, dedi i tastu

Bo`enka Gavran Zoranu Mijuci}u FK Vojvodina.

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378-261, 063/73-76-768. 85445 ÎSTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485-495, 6618646, 6614-274 84835 POVOQNO prodajemo tepihe ru~ni rad 40000 ~vorova 1/m2 moè kompenzacija za name{taj ili tekstilnu dekorativnu robu. Telefon 063/509-976. 85038 SVI koji su o{te}eni od strane stembene zadruge „Gradal“ javite se na Telefon 064/1372108. 84234 GRO@\E rizling odli~nog kvaliteta kupite u Sremskim Karlovcima za vino i rakiju. Telefon 883-809, 065/6242569. 85094 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655194, 062/8110041. 85444 PRODAJEM velike palme i limune, veliki altodoj~ kredenac u odli~nom stawu i kaqavu pe} 40x40x200 cm. Telefon 021/456-373, 063/74-00-209 85311 ZAVARIVA^ alufolije na plasti~ne ~a{e. Obu}ari, ure|aj za lako va|ewe eksera. Elektrolitni kondenzatori, 12.000 mikro farad, 75v. Telefon 021/371-084. 84498 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Moè rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 84460 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655205, 065/4655-206. 85446

posle kratke, te{ke bolesti, preminula u 57. godini. Sahrana je u ponedeqak, 5. oktobra 2009. godine, u 13 ~asova, na Novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu. O`alo{}eni: suprug Qubomir, }erke Qubica, Marijana i Marina i baka Jovanka. 85570

OG-1

Vladimiru Stamenkovi}u

Posledwi pozdrav suprugu, tati, zetu i bratu

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je, 27. 9. 2009. godine, preminula na{a draga mama i baka

Sahrana je 4. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. Supruga Ana, k}i Jelica, unuci Tijana i Ogwen i zet Goran. 85575

Posledwi pozdrav

Du{anka Vla~o

Milo{u Slavkovi}u AGENCIJI za nekretnine „Bomil“ potrebi agenti prodaje sa iskustvom. Telefon 6368429. 227679 EVROPA: potrebni kuvari-ce, konobarice, pomo}ne radnice, bebisiterke, varioci, gra|evinci, ~uvawe starih, bolesnih, vo|ewe doma}instava sa paso{em hrvatskim. Telefoni: 021/400-148, 021/522-999. 85377

Sa bolom i tugom u srcu obave{tavamo rodbinu, prijateqe, kom{ije da je na{a draga supruga, majka, baka, na{a Bela Golubica

Polagawe urne bi}e obavqeno na Gradskom grobqu, u sredu, 7. 10. 2009. godine, u 12.30 ~asova.

Tu`na je i pomisao da te nema me|u nama. Porodica.

O`alo{}ene }erke Ivana i Olivera sa porodicama.

85567

Na{em voqenom

Vladimiru

85550

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni spurug i deda iznenada preminuo 2. 10. 2009. godine.

Neka te an|eli ~uvaju. A ja ako pustim suzu, ti nemoj tugovati, i... poqubi mi brata.

Neute{na }erka Lela. 85576

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom bratu i ujaku

Bo`enka Gavran Najdra`a majko zauvek }e{ biti sa nama.

Mi{i

Borislav Vujanovi}

za qubav i prijateqstvo koje }e u nama uvek trajati, posledwi pozdrav.

]erka Qubica, zet Nenad, unuci Uro{ i Miona. Teta Dana i ~ika Milan. 85566

Posledwi pozdrav priji

Dragi Jagodi}u

O`alo{}eni: supruga Qubica, unuka An|ela i mnogobrojna rodbina. 85560

85569

Preminula je na{a draga majka, baka i ta{ta

1941 - 2009.

Sahrana milog pokojnika je u ponedeqak, 5. 10. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Dana 3. 10. 2009. godine oprostila se od nas

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Hvala ti za tvoju plemenitost i dobrotu. Sestra Beba i sestri~ine Sne`ana i Olivera. 85524

Stana Stojinov Bo`ani

ro|. Jovi~i}

od prije Bo`ane i prijateqa Milana.

Sahrawena je 3. 10. 2009. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Melita, zet Mile i unuka Mia.

85571

85558

Opra{tamo se od na{e mile bake

Posledwi pozdrav na{em dragom kom{iji

Bo`enka Gavran Mila moja mati, draga ta{ta, bako srce, sre}o na{a, bila si stub i podr{ka, uteha na{a i na{a vodiqa. Ne znam kako }u smiriti bol u srcu, kako }emo daqe bez tvojih re~i i saveta, bez tvog iskrenog zagrqaja i poqupca. I zadwim atomom snage si mi pokazala koliko nas voli{.

Do groba o`alo{}ena tvoja }erka, tvoj an|eo, tvoja Maju{ka, zet Sloba i unuci David i Dejan.

85568

ro|. Ili} 1937 - 2009. Bili smo blagosloveni wenom qubavqu i po`rtvovawem. Sahrana je u ponedeqak, 5. 10. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu. ]erka Svetlana, zet Radovan i unuci Olivera i Aleksandar [apowac. 85578

Dragan Cvijanovi}

Radmile Ferenac ro|. Ili}

Radmila Ferenac

Lazaru ^elanovi}u

4. 10. 2006 - 4. 10. 2009.

Vole}emo te zauvek.

Tvoji Aca i Lola.

Porodica Vlaovi}.

85579

85562

S qubavqu, Tvoja porodica. 85229

POMENI

DNEVNIK

POMEN Danas se navr{avaju tri godine od kako nije sa nama na{a

POMEN Dana 5. oktobra navr{ava se godina dana od kako je preminula

Terek Julka

Stojanka Ninkov ro|. Vlaovi}

4. 10. 2000 - 4. 10. 2009.

Dana, 5. oktobra navr{ava se godina od kada nas je na{a

Devet godina nisi s’ nama, tuga u na{im srcima.

Se}a}emo je se s pijetetom. Weni u~enici {kole „Nikola Tesla” u Vr{cu, Generacija 1956/59.

Tuguju za tobom tvoje sestre: Sowa Radinovi}, Qiqana Divqak i Svetlana Leti}.

85056

85565

TU@NO SE]AWE

TU@NO SE]AWE na na{e roditeqe

Vida ]uli}

Bojan Kordi}

ro|. Letica

85251

Vreme neumitno prolazi, a na{a se}awa i qubav ostaju ve~na.

POMEN

IN MEMORIAM Umrla je na{a profesorica

Mila Tomi}

Mili Boè, {to je uze, odvedi je u raj da joj cvetaju ruè. Dani su prazni bez tebe, uvek }e{ ostati u na{im srcima. Oàlo{}ene sestre Blaènka, Katica i zet Mita sa porodicama.

nedeqa4.oktobar2009.

Milan ]uli}

1926 - 1999

1924 - 2006.

Iako ve} dugi niz godina vas nema, mi i daqe ~uvamo uspomenu na vas i se}amo se va{e brige i qubavi prema nama. Va{a deca Gordana i \or|e sa porodicama. 85305

TROGODI[WI POMEN

SE]AWE na brata

Weni najmiliji.

85250

Pero Arar

Dragan Pe{i}

Terek Julka

4. 10. 98 - 4. 10. 2009.

zauvek napustila. Uvek }e ostati u na{im mislima, ~uvana u na{im srcima. Pamti}emo wenu dobrotu i qubav ve~no.

Navr{ava se dvadesetjedna godina od najtu`nijeg dana u na{im `ivotima. Se}awe ne bledi.

Suprug Imre i }erka Gabriela sa porodicom.

Mama Radinka, brat Qube.

85252

85561

JEDNOGODI[WI POMEN dragom sinu i bratu

Sve {to si ~inio za nas, tvoje re~i, tvoja dela, ostavili su trag qubavi koji }e u nama `iveti zauvek. S tugom i se}awem na tvoj lik: supruga Marija, }erka Sawa i sin Goran sa porodicama i baka Jela.

Nikolu Nikoli}a [eleta Sa qubavqu koju smrt ne prekida sa tugom koju vreme ne le~i ~uvamo te u na{im srcima i mislima. Porodice Nikoli} i Basari}. 85533

85574

Tu`nih je {est meseci od prerane smrti na{eg dragog oca i supruga

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em

Branislav Dragomirovi} 4. 10. 2005 - 4. 10. 2009. ^etiri godine velike tuge i bola od kako nisi sa nama.

Miroslavu Zari}u Ve~no o`alo{}eni tvoji: roditeqi i brat sa porodicom.

4. 10. 2008 - 4. 10. 2009. Ponosna sam {to sam te imala. Neute{na majka Mira i brat Sr|an sa porodicom.

85492

PETOGODI[WI POMEN

Jovica ]ur~in 12. 6. 1976 - 1. 10. 2004. Svima si nam bio oslonac i podr{ka. Nemi i bez re~i ostajemo u svom bolu sa najlep{im se}awima na tebe i sa qubavqu koju ~ak ni smrt nije prekinula.

Dragi na{ tatika, srca su nam prepuna bola zbog tvog odlaska. Suze koje prolivamo pretvorile su se u reku, u reku bez povratka. Nedostaje nam tvoja snaga da nas vodi{ napred. @ive}e{ ve~no sa nama. Tvoji: Sne`a, Nikola i Zlata.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom mu`u i ocu

Stojanu Crnomarkovi}u Dani prolaze, tuga i bol ostaju zauvek u na{im srcima. Tvoja ve~no o`alo{}ena porodica.

85555

85227

85541

^ETRDESETODNEVNI POMEN odr`a}e se dana 7. 10. 2009. godine, u 10 ~asova, na VIII poqu Gradskog grobqa, u Novom Sadu.

Miroslavu Zari}u 4. 10. 2008 - 4. 10. 2009. Voqeni nikad ne umiru, zauvek }e{ `iveti u na{im mislima.

Tvoji najmiliji: supruga sa decom, sestra i roditeqi.

Tvoji najmiliji: supruga @ivka, k}erka Aleksandra i sin Milo{.

85416

85225

Dvadeset ~etiri godine nisi sa nama.

Peri{e - Pepe Golubovi}a

^ETVOROGODI[WI POMEN

Obrad [piri} Sa mnogo topline, qubavi i zahvalnosti ~uvamo te od zaborava. Tvoja porodica: Nada, Da{ka i Vesna. 85563

TU@NO SE]AWE Pro{lo je pet godina tuge za na{im roditeqima.

Qubi{a

Mladen

4. 10. 2003 - 4. 10. 2009.

1994 - 2009.

Jevi} Voqeni na{i, te{ko je i pomisliti, da ste nas tako prerano i iznenada napustili, a ne ìveti bez vas, koji ste bili na{e zvezde vodiqe, na{a snaga, qubav i jedina za{tita. @ivot bez vas je teì od smrti. Vi ìvite u na{im mislima i nosimo vas u na{im srcima dok ìvimo i mi. Ponosni smo {to smo bili deo vas, deo va{ih ìvota. Voqeni na{i, po~ivajte u rajskom miru me|u an|elima, a nama ostaje tuga i bol koja je iz dana u dan sve ve}a i teà.

Vasilije Te{ovi}

Lazar Vrap~ev 1946 - 1985. S qubavqu Te ~uvamo od zaborava. Porodica Vrap~ev.

85339

Vera Stoj{in

Vlada Stoj{in

27. 10. 1927 - 8. 10. 2004. 27. 11. 1925 - 8. 10. 2004.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

S qubavqu ~uvamo uspomene na wihovu po`rtvovanost, plemenitost i dobrotu.

Tvoji: Zora, Dragana i Darko sa porodicom.

K}eri Qubica, Dragica, Du{ica i sin Joca sa unucima i praunucima.

85223

85103

S qubavqu, tugom i ponosom va{i najmiliji.

85548

07.00 08.00 08.05 09.40 10.00 11.00 12.00 12.05 13.05 14.20 15.10

TV PROGRAM

nedeqa4.oktobar2009.

06.05 08.00 09.05 11.05 12.43 13.00 13.13 13.15 13.30

TV ba{tina Vesti Italijan, film Pustolovine Marka i Maje Cvrletova ma{taonica Znawe imawe Vesti Koliko se poznajemo, kviz Juma, film Rej~el Rej Dodati `ivot godinama Maja Sokolovi}

Lice s naslovnice Urednik: Maja Sokolovi} (Panonija, 21.30)

Intervju sa ministrom spoqnih poslova Srbije Vukom Jeremi}em (RTV 1,18.15) 16.10 17.00 17.30 18.15 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 00.00 00.45

08.35 11.00 11.30 12.00 14.20 15.30 17.00 18.00 18.30 19.00 20.30 21.30 22.00 22.40

Nedeqom u Panoniji Modni magazin Multietnik Ubistvo u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika Op{tine @abaq Kad priroda uzvrati udarac Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Svet divqine

Rej~el Rej TV Dnevnik [tikla papu~a Intervju sa ministrom spoqnih poslova Srbije Vukom Jeremi}em Tarzan TV Dnevnik Muzi~ke biografije Veliki transport Vojvo|anski dnevnik Jedan na jedan, film Rej~el Rej [tikla papu~a

14.10 15.05 15.10 15.58 16.49 16.55 18.57 18.58 19.30 20.04 20.11 21.01 23.13 00.05 00.23 02.18 03.06 03.51 04.26 05.03

06.25 07.00 09.05 10.30 11.00 13.00 13.30 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 23.00 02.15 03.00 03.45 04.15

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Kulinarski letopis Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Balkanskom ulicom: Dragan Yaji} Vreme je za bebe Na{ auto na{im gledaocima Sat Ono kao qubav Na{ auto na{im gledaocima Fudbal - Premijer liga: ^elzi - Liverpul, prenos Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Ono kao qubav Yejn Ejr, film ^ista~ Dnevnik Egzit Ono kao qubav Sat Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Slagalica, kviz

e-TV Formula 1 Doma}in Puka Film: Supermen 3 Svet na dlanu Film: Diplomata Ninya ratnici Red bul Kviz: Ke{ taksi Film: Herbi - super buba Film: Progowen Film: Pakleni toraw Top spid Ameri~ko rvawe - do koske Kviz: Ke{ taksi Film: Pakleni toraw

07.00 08.30 09.00 11.00 11.30 12.00

Radost Evrope 2009. Tradicionalna de~ja manifestacija ove godine obele`ava 40 godina postojawa. Pod pokroviteqstvom Grada Beograda, u organizaciji De~jeg kulturnog centra Beograd, od 1. do 5. oktobra 2009. godine, u Beogradu }e se odr`ati susret dece iz 18 zemaqa Evrope... (RTS 2, 20.00) 06.02 07.00 07.45 08.00 08.59 09.31 09.46 10.01 10.32 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.04 14.27 16.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 00.35 02.15

Ksenija Jovanovi}

[tikla papu~a Tema nove emisije su bra~ni odnosi i sve ono {to oni sobom nose u `ivotima supru`nika, dece, okru`ewu... U prvoj emisiji gledaoci }e mo}i da saznaju formulu uspe{nog braka gradona~elnika Novog Sada, Igora Pavli~i}a i wegove supruge Nata{e... Autor: Ksenija Jovanovi} (RTV 1, 17.30)

06.25 07.25 08.50 09.35 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.55 16.50 17.50 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.00 00.07

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Frej`er Brod svetionik, film Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) Nedeqni magazin (rum) Brazda (ma|) TV magazin (rus) Fudbal - Jelen super liga: Spartak - Partizan, prenos utakmice Nedeqni magazin (rom) Frej`er TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Zajedno Sa muzikom: Garavi sokak Teleklub (rum) TV sport (ma|) Ciklus {panskih horora: Useqiv odmah, film Fudbal: Spartak - Partizan, snimak utakmice

10.00 10.30 12.00 12.30 13.00 14.00 15.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30

NS klinci Krcko Ora{~i}a Najboqi lek Lim Dok. program Film U potrazi za poslom Hrana i vino Denis napast Katapultura Lude godine Objektiv Evo nas kod vas U potrazi za poslom Razgoli}eni

09.00 Moto GP Portugal – Kvalifikacije GP 10.00 ATP Tajland, finale 13.30 [kotska liga: Renyers – Seltik 15.00 Italija – Serija A: Multi prenos 17.00 Francuska liga: Tuluz – Lorijen 19.00 Moto GP Portugal - Trka GP 20.45 Italija – Serija A: Palermo – Juventus 22.45 Moto GP Portugal – Trka 125 cc 00.00 Moto GP Portugal – Trka 250 cc 01.00 NHL: Wujork Islanders - Pitsburg

04.00 05.36

06.00 06.30 07.30 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 15.15 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 Dejan Mati}

Folk {ou Koktel dobre muzike o~ekuje vas u ovom „Folku”. Gosti emisije su Dejan i Sa{a Mati}, Jovana Tip{in, Marina Tadi} i Bojan Bjeli}. Voditeq: Duwa Flah (KTV, 15.00)

DNEVNIK

21.00 23.00 23.30 01.00 02.45 03.15 04.15 05.00

13.25 13.30 14.30 16.00 16.35 17.00 18.30 19.05 20.05 21.00 23.00 23.35 01.15

Film: Barbi i Krcko Ora{~i} Trnav~evi}i u divqini Znawe na poklon Dokumentarna serija Film: Sveti Petar Vesti za osobe o{te}enog sluha Dvougao Qudi sa Menhetna Veliki brat - Veliki mozak Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Popodne Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: U {etwi sa zverima Veliki brat Utisak nedeqe Vesti B92 Film: Pri~a o You Strameru Dok. serija: U`ivo sa Ebi Rouda

(Hepi, 10.00 i 15.00) 06.55 07.15 07.40 08.05 08.30 08.50

Muzika za dobro jutro Amen a|es Agroinfo Dozvolite Pustolov Aleksandar se seli, EBU dok. program Hazarfen, EBU drama Akva viva derbi Moj qubimac Znawe imawe UNHCR - povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Kulturako aresipe Srpski isto~nici Fudbal - Jelen super liga: Spartak - Partizan, prenos Odbojka (`) - EP: finale, prenos [toperica: Boks Vikend Evronet Radost Evrope 2009, prenos Odbojka (`)-EP, finale, snimak Nedeqom uve~e Fudbal-Jelen super liga: Spartak - Partizan (r) Fudbal-Premijer liga: ^elzi - Liverpul (r) Odbojka (`): EP, finale (r) Magazin lige {ampiona (eventualno)

Glas Amerike Ju`ni Bruklin Film: Pod mle~nom {umom Genius Domus Za dobar dan Slike `ivota Present Vesti Slatka moja Film: Ku}a pored pruge Boks Vesti Zaustavno vreme Dokumentarna serija Dok. serija: Man~ester Junajted Film: Kajman Beli svet Film: Pod mle~nom {umom Film: Kajman Glas Amerike Doma}a muzika Dokumentarna serija Man~ester Junajted, dok. film (r)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.30 Travel klub, 13.30 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Film, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 Svet na dlanu, 18.30 Stajl, 19.00 Rat, revolucija, gerila, 20.00 Auto fle{, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.00 No}ni program.

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika.

09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program.

07.00 Autosprint, 08.00 Beli luk i papri~ica, 08.30 Uz kafu, 09.00 Od Tokija do Milvokija, 09.30 Start, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 12.00 1 na 1, 12.30 U na{em ataru, 13.30 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Bez cenzure, 22.00 Portret, 23.00 Tajm aut.

Idemo u`ivo

Petsi Kensit

09.35 10.00 10.25 10.55 11.45 12.40 14.00 14.30 15.00 15.45 16.00 16.55 17.20

Pokojo Rori Meda Rupert Kliford Mala princeza Henrijeve zanimqive ìvotiwe Lizi Mekgvajer Idemo uìvo Viva piwata Spajder rajderi Papiromanija Film Skipijeve avanture Duh u ku}i Idemo uìvo Top {op Lizi Mekgvajer Akvantura Film

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.55 22.55 23.55 00.05 01.20 02.20 04.25 04.50 05.30 06.20

Tuning stajling Telemaster Rekord Vajb Akvantura Gavran Srce Film Telemaster Vremenska prognoza Nemo}na nauka Film Tuning stajling Nemo}na nauka Gavran Vremenska prognoza

Savremena pri~a o mladoj Engleskiwi koja je do{la da ìvi u Wujork i ~ije se prethodno iskustvo iz Londona reflektuje na wen sada{wi ìvot. Treba se definitivno paziti mu{karaca i nikada, nikada im nemojte pokazati koliko vam je stalo do wih... Uloge: Petsi Kensit, Rufus Suel, Yek [epard, Ben Marfi Reìja: Don Bojd (Pink, 01.00) 07.00 Jutro sa Ne{om Risti}em 09.00 Farma (ìvo) 10.00 Film: Sestre Olsen: Minut u Wujorku 11.45 Siti 12.00 Grand hitovi 13.00 Farma (ìvo) 15.00 Vi pitate 16.15 Nedeqno popodne Lee Ki{ 18.00 (Ne)mogu}a misija 19.00 Farma (ìvo) 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Farma 21.00 Grand - Narod pita 23.00 Farma (ìvo) 00.00 Mewam ènu 00.45 Siti 2 01.00 Film: 21 03.00 Film: Kraqevi samoubistva 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Sremske pri~e, 15.00 Film, 16.30 Bez tambure nema pesma, 18.00 Ko te {i{a, 19.00 Kazivawa, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Film, 21.30 Druga strana medaqe, 22.15 Sport STV-a, 22.30 Mobil e, 22.30 Ko te {i{a, 23.15 Yuboks. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mreè, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

nedeqa4.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

GENIJALNI PARISKI BEOMI I AVANGARDISTI

Pi{e: Dan Frank

Yenifer Garner

Od klinke do komada Yena Rink ima 13 godina. Weni glupi roditeqi je gu{e, a popularni klinci u {koli ignori{u. Kada se wena ro|endanska ùrka pretvori u katastrofu, Yena zaèli da se pretvori u odraslu osobu kako bi mogla da ima ìvot kakav je oduvek èlela. Slede}eg dana Yena shvati da je 2004.godina, a ona je predivna, uspe{na 30godi{wakiwa... Uloge: Yenifer Garner, Mark Rufalo, Yudi Grir, Keti Bejker, Endi Serkis Reìja: Geri Vinik (Nova TV, 21.00) 07.30 07.45 08.00 08.25 08.50 09.50 10.50 11.20 11.50 12.20 13.10 15.20 17.30 17.40 19.15 20.00 21.00 22.50 00.10 01.10 02.10 03.55

Superheroj Spajdermen Majstor Bob Vinks Dora istra`uje Doma}ice iz visokog dru{tva Zbogom, biv{i Automotiv, auto-moto Magazin Lige prvaka Novac Ulica se}awa Odmor iz snova, film Mis Univerzum, izbor Vesti Supertalent, talent {ou Dnevnik Nad lipom 35 Od klinke do komada, film Red karpet, {oubiz Trenutak istine, gejm {ou Televizijska posla Jednom iz qubavi, film Red karpet, {oubiz

08.00 ^ovek koji je prona{ao Titanik 09.00 Ko je napisao Bibliju? 10.00 Misterije mumija 10.30 Qubavni problemi 11.00 Alfons Muha, vizionar Nove umetnosti 12.00 Trenuci u posleratnoj istoriji: 60 godina u slikama 13.00 Klondajk: Potraga za zlatom 14.00 Prislijevi o Elvisu 15.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 16.00 Detektivi brodskih olupina 17.00 Ostrvo minotaura 18.00 Misterije mumija 18.30 Qubavni problemi 19.00 Budikina blaga 20.00 Ubistvo Anrija IV 21.30 Tajne Renesanse 22.00 Ko si zapravo ti? 23.00 Rat ptica 00.00 Detektivi brodskih olupina 01.00 Ostrvo minotaura

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Tali~ni Tom Ek{en men Tali~ni Tom Ek{en men Tali~ni Tom Pepequga Oktoberfest Tri boje - belo E{alon doktora M. Dole u dolini Zlatna groznica General Dnevnik jedne navija~ice Lepotice i tiranin

06.00 07.30 08.00 09.20 10.45 12.35 14.10 15.40 17.05

Kao svi ostali Filmovi i zvezde Epski film Tinejyerski duh Taktika Doru~ak sa Skotom Ko{mar u ku}i snova Putovawe na koley Letopisi Narnije: Princ Kaspijan Holivud na snimawu Neuhvatqivi Obdaren Dok |avo ne sazna da si mrtav Kethaus: Mjuzikl Pod istragom

19.30 20.05 21.45 22.30 00.25 01.05

08.07 The Last Night of the Proms (2. deo) 09.13 Opera boks 10.20 Luis 12.00 Dnevnik 12.15 Poqoprivredni savetnik 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Split: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 16.10 Moj prijateq Vili 3: Spa{avawe, film 17.35 Lijepom na{om 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.15 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.15 Tu`ni bogata{ 22.15 Filmski vikend Iks Men: Iks2/Iks, film 00.50 Luis 02.25 Skice za portret 03.10 U istom loncu, kulinarski {ou

Ana Pakuin

Iks men Kada posle turisti~kog razgledawa Bele ku}e jedan mutant savlada straù i poku{a atentat na ameri~kog predsednika Mekenu, profesor ârls Ksavijer shvati da neko ponovno èli da izazove razdor izme|u qudi i mutanata. Uz pomo} nekoliko osoba obdarenih izuzetnim psihofizi~kim sposobnostima, iskusni profesor Ksavijer vodi {kolu za inteligentnu i paranormalnim mo}ima obdarenu decu... Uloge: Patrik Stjuart, Hju Yekmen, Ian Mekelen, Hal Beri, Rebeka RomijnStamos, Ana Pakuin Reìja: Brajan Singer (HRT 1, 22.15)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.00 22.00 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Dodir an|ela Divqi u srcu U divqini Pomorska patrola Sudija Ejmi Biti Erika Klara [eler Nestala 17-godi{wakiwa Ubistva u Midsameru Mu` za iznajmqivawe Klara [eler Biti Erika Medijum Zakon i red Xordan Divqi u srcu U divqini Dodir an|ela

08.25 Keni, morski pas, crtani 08.50 Ben 10, crtani 09.20 Talasi Havaja, rijaliti drama 09.45 Moja 3 zida 10.40 Najve}e hrvatske misterije, zabavni tok {ou 11.40 Odred za ~isto}u 12.05 Gospodar i ratnik: Druga strana sveta, film 14.25 Premijer liga: Arsenal Blekburn, prenos 16.30 Posledwi poqubac, film 19.05 Ekskluziv 20.00 Hrabro srce, film 23.00 CSI: Majami 23.55 Napoqe iz moje sobe, film 00.50 CSI: Majami

Hrabro srce Po{to je kao mladi} bio svedok okrutnih likvidacija {kotskih plemi}a, koje su engleski okupatori mnogo puta izigrali i prevarili i po{to su mu i otac i brat poginuli u bitkama protiv Engleza, Vilijam Volis odrastao

Sofi Marso

06.50 Suzuka: Formula 1 za Veliku nagradu Japana 08.50 Studio F1 09.00 Prijateqi 10.00 Nora Fora 10.35 Biblija 10.45 Marija Bistrica 12.35 Divani o dukatima, dok. film 13.20 Atina: Ekstremni skokovi finale Svetske serije, reportaà 13.50 Suzuka: Formula 1 za Veliku nagradu Japana, snimak 14.55 Pula: Mali fudbal, kvalifikacije za LP: Potpi~an 98 - Araz, prenos 16.15 Magazin fudbalske Lige prvaka 16.40 Garaà 17.15 Hokej na ledu: Medve{~ak Red Bul Salzburg, prenos 19.45 Karate: Otvoreno PH, reportaà 20.10 HNL: Dinamo - Varteks, prenos 22.20 Dobre namere 23.10 Nove avanture stare Kristine 23.30 Odbojka, EP (`) - snimka finala 00.30 Vreme je za yez

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Bra}a Bluz 2000 Svi su ludi za Meri Divqa stvorewa Detroit, grad roka Problem s psom Imajte na umu Do gole ko`e Pun pogodak CB4 Bra}a Bluz 2000 Qubavnici Kandelabra

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Moja slatka debequca Pako Gospodarica za~ina Tri mu{karca i kolevka Karlitov put Gvozdeni lavirint Prava Mekoj Skretawe

je kod ujaka Argila, koji ga je nau~io svemu {to zna. Zbog sramotnog zakona koji dozvoqava engleskim lordovima spavawe sa {kotskim nevestama prve no}i wihovog ven~awa, Vilijam se s Maron o`enio u tajnosti... Uloge: Mel Gibson, Sin Lavlor, Brajan Koks, Sofi Marso, Sandi Nelson, Yejms Kosmo Re`ija: Mel Gibson (RTL, 20.00)

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40 01.40

Protiv elemenata prirode Ekstremne drvose~e Gra|evinci LA-a Opasan lov Gamadatori Ameri~ke drvose~e Prqavi poslovi Pametwakovi} Napravi prototip Ameri~ki ~operi Limarska radionica Razotkrivawe mitova Najboqa oru`ja Serijske ubice Najzlobniji Opasan lov Diskaveri projekat Zemqa

08.30 09.00 09.30 10.30 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.30 18.15 19.45 20.00 23.00 23.15 23.45 00.00 01.00

Reli Svi sportovi Bilijar Skija{ki skokovi Superbajk Superbajk Supersport Bilijar Superbajk Bilijar Fudbal Motosportovi Bilijar Motosportovi Reli Fudbal Boks Reli

Samoubistvo nesu|enog mladoèwe a prekretnici 19. i 20. stole}a sjatilo se na miris sivog duvana – sve to brzo postaje blisko qudiMonmartru nemalo stranaca. Umetnika, ali ma s Monmartra. êsto ga susre}u u dru{tvu Manuene samo wih. Francuska Drugog carstva prila Palaresa i katalonskog pisca Haima Sabartesa, vla~ila je useqenike da bi mogla dovr{iti zapo~ete koji }e mu ostati veran do smrti. Kod Nonela Pikaradove. Upo{qavala je industrija, ~esto i na crno, so je stanovao s prijateqem Kasahemasom, koga poznamnogo fizi~kih radnika. Bilo je na wivama mnogo je jo{ iz doba „êtiri ma~ke“. Od svih umetnika u Poqaka studenata, Rumuna umetnika i intelektuala{panskoj koloniji on je najvi{e „politi~an“ i poveca izbeglih od caristi~kih progona, a i mnogo Jevrezan s anarhisti~kim pokretom. Wegov potpis je poja. Franucuska je stekla lep ugled jer je 1791. prva red Pikasovog na jednoj peticiji za osloba|awe priznala pravo gra|anstva Jevrejima, a wen svetao {panskih anarhista pohap{enih 1900. u Madridu. lik pre{ao je sve granice. Stotine umetnika dolaze Mo`da je zbog tog solidarisawa francuska policija da ìve u woj jer mogu da izraze svoj senzibilitet i izvesno vreme sumwi~ila Pikasa da je ~lan anarhijezik, {to kod ku}e ne mogu. sti~kog pokreta. On je, pak, Nastala na Monmartru i samo simpatisao anarhiste, Monparnasu, moderna umetali ga je duboko revoltiralo nost je plod tih mnogostrupogubqewe Fransiska Ferekih ukr{tawa. ra 1909. Svojevremeno je Bordo Kasahemas je preosetqiv, prihvatio jednog slavnog nesiguran i ludo zaqubqen u [panca, koji se i upokojio u @ermenu, devojku koja pozira wegovim zidovima. Bio je to kao model na Monmartru, a Fransisko Goja. Na pomolu povremeno i u Pikasovom 20. veka slikar, tako|e [pakrevetu. Ali wegov plam se nac, stiè u Francusku. Ime gasi i on sve ~e{}e govori o mu je Pablo Dijego Hose samoubistvu. Da mu izbije taFransisko de Paula Huan kve misli iz glave, Pikaso ga Nepomuseno Marija de los odvla~i u [paniju. Ni{ta ne Remedios Siprijano de la pomaù ni bordeli. KasaheSantisima Trinidad Marmas se vra}a u Pariz i poziva tir Patrisio Klito Ruis i nekoliko prijateqa na ve~ePikaso. Tek mu je 19 godina. ru u restoran~i} na Bulevaru Prati ga glas da }e biti ~uKli{i. Me|u prisutnima je i desan umetnik. S deset je cr@ermena. Kasahemas saoptao boqe od svog nastavnika {tava da se definitivno vracrtawa, kad je navr{io 14, }a u domovinu. Lepotica ni wegov otac odustaje od umetda trepne. Slikar joj po ko nosti u kojoj ga je sin ve} zna koji put nudi brak. Ona pretekao, a sa 16 primqen je sleè ramenima, a on izvla~i oberu~ke na kraqevsku akapi{toq iz xepa, puca u @erdemiju u Madridu. Stigav{i menu, ali je proma{uje. Zau Pariz, vi{e nije samo ~udo Posle Svetske izlo`be [panci tim prislawa oru`je sebi na od deteta. Jo{ ne poznaje okupirali Pariz slepoo~nicu i sru~uje metak Francusku i ne ra~una da ostane dugo. Pomi{qa da u glavu. Pikasa je vrlo potresla smrt prijateqa. napusti zemqu ro|ewa jer mu se ~ini suvi{e siromaPrikazao ga je na nekoliko platna, a na slici “@ena {nom, a i porodica mu katkad visi o vratu. No, radis pun|om” nesumwivo je @ermena, zabezeknutog poje }e izabrati Englesku i wene slikare prerafaeligleda i zgr~enih usana. ste... Obreo se u Parizu zbog Svetske izlo`be 1900, Kasahemasova smrt ozna~ava zaokret u Pikasovom gde je wegovo delo “Posledwi trenuci” (preko kojeg delu. Do tad je slikao u stilu Tuluz-Lotreka. Uzimao je 1903. naslikao “@ije likove i teme svog vot”), predstavqalo [pa- S deset, Pikaso je crtao boqe od svog prethodnika, ali ih je niju. Tokom smotre on sunastavnika crtawa, kad je navr{io 14, slikao ìvqim bojama, sre}e svoje zemqake s koje su se dopadale publiwegov otac odustaje od umetnosti Monmartra i odlu~uje da ci, i wegovi su se radovi u kojoj ga je sin ve} pretekao, ostane. prodavali. Ali on napudok je u 16. primqen oberu~ke Na jednom crteù iz tog {ta taj stil i opredequje doba Pikaso je prikazao se za tragi~nije slikarna kraqevsku akademiju u Madridu sebe i te drugare, a crte` stvo, koje odràva sirore~ito govori o tome kakav je poloàj ve} prisvojio ma{tvo ìvota {panske kolonije na Monparnasu. To u grupi: on je prvi. Rastom je niì od ostalih, ali je je plavi period, za ~iju je plavu jednobojnost mnogo ispod svoje siluete, krupnije od imena ozna~enih isputa re~eno da je inspirisana El Grekom. Ona sugepod profila petorice drugova, ispisao: JA. Pride ri{e melanholiju, tugu i bedu, ~esto moralnu, ~ime je Lujza Lenoar, kao model poznata pod imenom Odeta, a ophrvan po dolasku u Pariz. Vi{e puta ide u zatvor bila je Pikasova qubavnica. Ovi [panci poznaju „Sen Lazar“ da posmatra zatvorenice i ~esto slika, Francusku, naro~ito Monmartr. U Barseloni su, u {to svedo~e da ga tad zaokupqa predstava bola. Pla~ast pariske „Crne ma~ke“, osnovali kafe-kabare va boja odgovara toj viziji sveta i uslovima pod koji„êtiri ma~ke“. Tu je Pikaso preko plakata otkrio ma radi no}u u svom ateqeu pri svetlu petrolejke. evropsku kulturu, impresionizam, Sezana, Gogena... Sebi postavqa pitawa koja mu~e i wegove prijateKako mu prijateqi ve} ìve na Monmartru, on im qi: kako ìveti, slikati i prehraniti se? Me|u wise tamo pridruìo. Katalonski slikar Isidre Noma je najmawe siroma{an Pako Durio, vajar i keranel ustupio mu je svoj ateqe, a na Bulevaru Kli{i mi~ar. U~enik je Gogena, kome je postao prijateq. drugi [panac, Mawak, sobu. Pikasova de`mekasta Poseduje crteè, akvarele i petnaestak platana tog prilika, ~uperak koji pada na crno i prodorno oko, izgnanika na Marki{ka ostrva.

Kwigu Dana Franka “BOEMI ” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po ceni od 1.404 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/36–444–52 ili mejla prodaja@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa4.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je neradni dan, ali za vas ne mora biti. Tako i danas mo`ete o~ekivati pregr{t prijatnih trenutaka u ku}i, porodici, u qubavnom odnosu. Vatreni ste i harizmati~ni, uspe{ni po svaku cenu. Aktivan odmor.

BIK 20.4-20.5.

Ure|ujete svoj dom, kupujete i kreativno stvarate, planirate, pa nije ni ~udo {to nema tih novaca koji bi vam sve to omogu}ili. Ali ne}ete odustati tako lako, ~ak nikako. Upornost se isplati, i u qubavi.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

HLADNO

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 23 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Ni{

Temeqni ste. Kombinujete vi{e stvari u isto vreme, da biste ih sveli na zajedni~ki imaniteq. Pojednostavqujete situacije i poslove, svode}i ih na prioritete. Neko vas animira i forsira preko svake mere. Potrebni su vam samo}a i mir, smirenost, spokoj da biste sami sa sobom do{li do nekih spoznaja i re{ewa. Srce razmi{qa na svoj na~in, po{tujte to. Istovremeno treba da re{avate i radite mnogo toga. Ozbiqnost. Porodi~no ste opredeqeni nedeqom. Ali i neki daleki izazovi i predeli vas dozivaju. Imate dobre kontakte s inostranstvom. Planirajte puteve i saradwu. Finansijska i poslovna kriza je prolaznog karaktera. I suvi{e ste ozbiqni za svoje godine, dok su drugi, a pogotovo partner, upravo suprotno, poprili~no neozbiqni i neobuzdani. Trudite se da i daqe zadr`ite kontinuitet i opstajete kao stub odnosa.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

JUTRO , SUN ~ AN DAN

Evropa

NOVI SAD: Nakon vrlo hladnog jutra, tokom dana malo toplije vreme nego u subotu. Vetar slab ju`nih pravaca. Pritisak malo Rim iznad normale. Temperatura od 6 ujutru do 23 stepena popodne. London VOJVODINA: Jutro vrlo hladno, a tokom dana prete`no sunCirih ~ano i toplije vreme nego u subotu. Vetar slab jugozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalne Berlin 23 stepena. Be~ SRBIJA: U nedequ na severu Srbije sun~ano, a u ostalim preVar{ava delima promenqivo obla~no. Na jugu i istoku Srbije pre podne sa slabom ki{om. Vetar slab promenqiv. Pritisak malo iznad norKijev male. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 23 stepena. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Od ponedeqka u svim krajevima prete`no sun~ano i postepeno toplije tokom dana Oslo uz vrlo hladna jutra. Zna~ajniji porast temperature sredinom St. Peterburg sedmice. U sredu i ~etvrtak toplo vreme za ovo doba godine uz Atina dnevne temperature od 24 do 28 stepeni.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za hroni~ne bolesnike. Meteoropatske reakcije se ne o~ekuju.

TAMI[

Bezdan

20 (-6)

Slankamen

139 (-5)

Ja{a Tomi}

Apatin

89 (-10)

Zemun

210 (2)

Bogojevo

89 (-10)

Pan~evo

242 (0)

Smederevo

440 (2)

100 (-7)

Tendencija stagnacije

Nedeqom se nemojte previ{e opteretiti obavezama, ve} nau~ite i da ka`ete: stop, dosta! Partnerski odnos se temeqi na komunikaciji, ali i zajedni~kom trudu, saradwi, ulagawu. Samo opu{teno i lepo!

VIC DANA

24 17

@ena gleda emisiju o kuvawu, a mu` je pita: - [ta bre gleda{, kad ionako ne zna{ da kuva{? - Pa i ti gleda{ porni}e - odgovara `ena.

19 15 22 15 17

SUDOKU

11 6 10

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

6 1

VODOSTAWE

Novi Sad

Mislite na nekog ko to nije zaslu`io, ili mo`da jeste, nije vam sasvim jasno. Nije hteo, ili nije smeo. Od iluzija, preko razo~arawa, do samopo{tovawa i ushi}ewa! U`ivajte u svojoj slobodi! Putovawe.

Peva~ka diva Maraja Keri, prema sopstvenom priznawu, najvi{e od svega voli da legne u krevet, uzme telefonsku slu{alicu u ruke, okrene broj svog supruga Nika Kenona i vodi qubav. Kako ih posao ~esto razdvaja kilometrima Maraja Keri i wen 12 godina mla|i suprug Nik seks upra`wavaju preko telefona. Budu}i da su u braku tek godinu dana vru}e telefonske razgovore vode ~esto i dugo. Po{to Maraja planira uskoro da zatrudni, poznati par bi uskoro trebalo da odlo`i telefonske slu{alice i prepusti se ~arima bra~nog kreveta.

Ba~. Palanka 110 (-11)

Kra}i put ovog vikenda je dobrodo{ao. Promena koja prija. Odapnite svoje strele u {to jasnije ciqeve, jer vas nejasne i nedore~ene okolnosti mogu zbuniti. S kolegama i prijateqima budite otvoreni. Samo strpqivo i selektivno, sve je pod kontrolom! U qubavi imate problema, u stalnom partnerskom odnosu je prisutno forsirawe, koje nekom ne prija. Smawite odgovornost i vi{e slu{ajte uku}ane, ali radite po svom.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Aktivni ste u porodi~nom miqeu. Moète zavr{iti neke planove i poslove koje ste ve} zapo~eli, pogotovo one koji se odnose na uku}ane, decu. Moète ure|ivati prostor ili se druìti. Posete?

Seks preko telefona

Madrid

DUNAV

Nedeqom mo`ete kako ho}ete, kako ste planirali, uz punu koncentraciju. Krajwe je vreme da povedete vi{e ra~una o svom zdravstvenom stawu i da otputujete negde s dru{tvom, na kra}e vreme.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

4. oktobar 2009.

TISA

SAVA

N. Kne`evac

166 (-1)

S. Mitrovica

8 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

237 (0)

Beograd

164 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

130 (-4)

NERA

Hetin

72 (-2)

7 9 2 6 4 1 8 3 5

-72 (2)

Tendencija stagnacije

Kusi}

4 1 5 3 7 8 2 6 9

3 6 8 9 2 5 4 7 1 5 8 3 2 9 6 7 1 4

Tendencija stagnacije

2 5

5 4

9 2 6 4 1 7 3 5 8 1 4 7 8 5 3 6 9 2

8 5 1 7 3 2 9 4 6

24 (0)

1 2

7 1

6 3 9 5 8 4 1 2 7 2 7 4 1 6 9 5 8 3 Re{ewe iz pro{log broja